Dnevnik 18.jun 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 18. JUN 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22751 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

JO[ SE KR^KA NAJAVQENA JEDNOKRATNA POMO]

U redu za 5.000 dinara vojska, policija, lekari…

str. 4

NASLOVI

Politika 2 Tadi}: Niko nije za{ti}en od odgovornosti

3 Deli i Stanti} u Pajti}evom timu

Dru{tvo 6 Da li je bilo sviwskog gripa

Novi Sad 8 Kameni~ki park dobija novo ruho

Vojvodina

Foto: R. Hayi}

Ekonomija 5 Tajkuni pome{ali babe i `abe

NAJBOQI SREDWO[KOLCI: U okviru akcije nagra|ivawa najboqih sredwo{kolaca Srbije, koju je inicirala „Politika” AD, a podr`alo Ministarstvo prosvete, ju~e je 65 u~enika generacije iz 51 sredwe {kole iz Ju-

11 Pla}aju hara~, a rezultata nema

Lov 15 Maksim puca ba{ maksimalno

Pqusak po podne

Najvi{a temperatura 32° S

Foto: B. Lu~i}

12 [ari} zakopao dva miliona evra u Istri 13 Roditeqi Brisa Tatona: Nije ubijen ve} masakriran

Reporta`e

li su predsednica Upravnog odbora „Politike” Sowa Liht, ministar prosvete Srbije profesor dr @arko Obradovi} i predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti}.

str. 6

PO^EO INTERFEST NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Crna

14 [vaba s li~kom kapom na glavi

`noba~kog i Sremskog okruga dobilo monografije o znamenitim qudima Srbije i mape s po 25 kovanica s likovima istorijskih li~nosti na{e zemqe. Priznawa najboqim sredwo{kolcima, na sve~anosti u Vladi Vojvodine, uru~i-

Vinski u`itak s pogledom na grad

str. 9

NA SAJMU ZAPO[QAVAWA U NOVOM SADU SKROMNIJE I PONUDA I POSETA

Nepopularan Na video-bimu „Karmen” rad na iz Valensije procenat VE^ERAS SPEKTAKL NA NOVOSADSKOM TRGU SLOBODE

str. 7

str. 16 – 20

SPORT

str. 7

ZREWANINSKA TROPSKA HRONIKA

HEMOFARM ZBOG TU^E NE DOLAZI U BEOGRAD

BITI ILI NE BITI SRPSKOG FUDBALA

RUKOMETA[I @ELE POBEDU I U PLZENU

S mosta be`e od sunca str. 6

POLITIKA

petak18.jun2010.

U BEOGRADU O BORBI PROTIV KORUPCIJE U JUGOISTO^NOJ EVROPI

Tadi}: Niko nije za{ti}en od odgovornosti Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da u borbi protiv korupcije u Srbiji niko nije za{ti}en odgovornosti, bez obzira na partijsku pripadnost, ro|a~ke veze ili ulogu u dru{tvu u protekloj deceniji.

– Korupcija zaustavqa razvoj, uru{ava institucije, i to je forma dru{tvenog maligniteta, zato Srbija ostaje privr`ena borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala. Tamo gde nastupa korupcija, povla~i se dr`ava, tamo gde nastupa dr`ava, povla~i se korupcija – naglasio je Tadi} otvaraju}i okrugli sto "Izazovi borbe protiv korupcije u Jugoisto~noj Evropi". Predsednik Srbije je dodao da je u tranzicionim dru{tvima Zapadnog Balkana izgradwa institucija preduslov uspe{ne borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a da je u tom procesu od su{tinske va`nosti nastavak pribli`avawa regiona Evropskoj uniji.

Po wegovim re~ima, korupcija je u godinama pre po~etka tranzicije ugra|ivana u samu strukturu dru{tva i bila oblik favorizovanog pona{awa koje je samo dru{tvo nametalo gra|anima.

– Korupcija je korak po korak ulazila u kulturu dru{tava na podru~ju Zapadnog Balkana. Korupcija je ipak i globalni problem, i u meri u kojoj su izgra|ene institucije, smawuje se rizik koruptivnosti – kazao je Tadi}. – Gra|ewe dr`ave i izgradwa institucija jeste na{a obaveza i izazov epohe u kojoj postojimo. Deinstitucionalizacija je interes organizovanog kriminala i grupa koje se bave nedozvoqenim aktivnostima, a

izgradwa institucija je pretpostavka da se dr`ava izbori s korupcijom i organizovanim kriminalom.

On je podsetio na to da je Srbija devedesetih godina

epohe da bismo u kratkom vremenskom intervalu prevazi{li institucionalne mawkavosti koje su bile odlika decenija koje nam prethode – objasnio je Tadi}.

Predsednik Srbije pozvao je tu`ioce regiona, koji u~estvuju na okruglom stolu, da borbu protiv korupcije shvate kao oblik patriotizma pro{log veka nesumwivo bila zemqa sa sni`enim kapacitetom institucija, i ukazao na to da se deinstitucionalizacija iz tog perioda ose}a i danas.

– Na{e prikqu~ewe EU jeste, u stvari, istorijski poku{aj da se prevazi|u institucionalni nedostaci i izazov

Predsednik Srbije pozvao je tu`ioce regiona, koji u~estvuju na okruglom stolu, da borbu protiv korupcije shvate kao oblik patriotizma.

Tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} izjavio je da je borba protiv korupcije, kao i borba protiv organizovanog kriminala, nezamisliva

bez kvalitetne regionalne saradwe, ali i bez op{te podr{ke evropskih institucija. Na skupu o borbi protiv korupcije u regionu on je rekao da je borba protiv korupcije jedan od najva`nijih elementa, koji mora da bude ugra|en sam temeq evropskog savremenog dru{tva i da "u tom smislu sastavni deo reforme srpskog pravosu|a".

Vuk~evi} je naglasio da su iskustva Tu`ila{tva za ratne zlo~ine kao i Tu`ila{tva za brobu protiv organizovanog kriminala u saradwi s kolegama u regionu veoma dragocena. On je podsetio na to da su sklopqeni sporazumi o saradwi, isti~u}i da je za efikasnu borbu protiv korupcije, kao i da je veoma zna~ajno da se u borbi protiv korupcije anga`uju profesionalci visokih moralnih kvaliteta, isti~u}i da tu`ioci Srbije mogu uspe{no da se bore protiv korupcije.

U radu skupa, uz srpske tu`ioce za organizovani kriminal i ratne zlo~ine, u~estvovali su i dr`avni tu`ioci Albanije, BiH, Bugarske, Hrvatske, Ma|arske, Makedonije i Crne Gore.

Uz ministre pravde i unutra{wih poslova Sne`anu Malovi} i Ivicu Da~i}a, u radu skupa je u~estvovala i republi~ki javni tu`ilac Zagorka Dolovac.

c m y

2

DNEVNIK

AMBASADORI EU I MA\ARSKE POSETILI SENTU

Prostor mira, saradwe i tolerancije

[ef Delegacije Evropske unije u Srbiji, ambasador Vensan De`er i ambasador Ma|arske Imre Varga posetili su ju~e Sentu, gde su s predsednicom op{tine Anikom [irkovom i lokalnim zvani~nicima razgovarali o procesu evropskih integracija Srbije.

Ambasador EU je izjavio da, grade}i zajedni~ku budu}nost, moramo da u~imo iz istorije koja se ne sme zaboravqati, i podsetio na to da je bitka kod Sente, koja se odigrala krajem 17. veka, veoma zna~ajna za Evropu jer je promenila tok wene isto-

rije.On je posebno ukazao na zna~aj tolerancije i to da se ova re~ veoma dobro razume na svim jezicima.

– Upravo vrednosti slobode i tolerancije su ono {to `elimo da branimo, a postoje razni na~ini da se ove vrednosti zastupaju i brane. Jedan od na~ina je izgradwa veze i dobra saradwa sa svojim susedima, {to je Senta ~inila i u pro{losti i sada i `eli to da ~ini i u budu}nosti.

Mi `elimo da u tim naporima uspe i u tome }emo vas pomagati i podr`ati – istakao je De`er.

M. Mitrovi}

VESTI Seni}: Neutralnost je politi~ka trgovina Na panel diskusiji "Srbija u svetlu trenutnih i budu}ih bezbednosnih izazova" Vlajko Seni} iz G17 plus ocenio je da je odluka o vojnoj neutralnosti Srbije iz decembra 2007. godine bila predmet "politi~ke trgovine" koju je nametnula tada vladaju}a Demokratska stranka Srbije. Po wegovim re~ima, sada se situacija izmenila i Srbija bi samo mogla profitirati od ~lanstva u NATO-u.

An|i}: Korist od ulaska u NATO Milo{ An|i} iz SPO-a je naveo da je Srbija okru`ena ~lanicama NATO-a i da bi ~lanstvo u tom savezu zna~ajno poboq{alo pregovara~ke pozicije dr`ave. Po wegovim re~ima, iskustva okolnih zemaqa go-

vore da ~lanstvo u NATO-u zna~i i ekonomsku stabilnost, a Hrvatska je stupaju}i u taj savez u{tedela tri milijarde dolara.

"Mo`e se dogoditi da ulazak u EU, zbog problema u Uniji, bude odlo`en du`e nego {to se to sada o~ekuje. U tom slu~aju, NATO }e biti jedina mogu}a zapadna integracija", rekao je An|i}.

\uri}: Nismo za izolaciju Marko \uri} iz Srpske napredne stranke rekao je da ta stranka podr`ava koncept vojne neutralnosti Srbije, ali da taj koncept ne zna~i i izolaciju zemqe. \uri} je dodao da Srbija treba da u~estvuje u vojnim misijama pod okriqem UN i da preuzme svoj deo uloge u o~uvawu stabilnosti na Balkanu. Po wegovim re~ima, Srbija pri tom mora imati i unapre|eni dijalog sa SAD, ali i sve vreme odr`avati odli~ne odnose sa silama kao {to su Rusija, Kina, Brazil.

POLITIKA

DNEVNIK

SKUP[TINA VOJVODINE JU^E ODLU^IVALA O PROMENAMA U SASTAVU VLADE APV

Deli i Stanti} u Pajti}evom timu Poslanici Skup{tine Vojvodine izabrali su ju~e Andora Delija i Tomislava Stanti}a za nove ~lanove Pokrajinske vlade. Andor Deli, koji je kandidat Saveza vojvo|anskih Ma|ara, vodi}e Sekretarijat za upravu, propise i nacionalne zajendice, gde je, ina~e, do sad bio pomo}nik sekretara. A Stanti}, koji je funkcioner G17 plus, bi}e na ~elu Sekretarijata za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu, gde dolazi s funkcije dr`avnog sekretara u Ministarstvu zdravqa. Do promena u sastavu kabineta Bojana Pajti}a do{lo je po{to su prethodno na te funkcije ostavke podneli Tama{ Korhec i Jadranka Beqan-Balaban. U obrazlo`ewu predloga o kadrovskim promenama u Banovini, predsednik Vlade APV kazao je da }e wegov tim nakon ove skup{tinske sednice biti bogatiji za dva magistra nauka.

Doju~era{wa sekretarka za lokalnu samoupravu Jadranka Beqan-Balaban funkciju u Banovini zamenila je poslani~kim mandatom, koji je ju~e u

~i} obrazlo`io je tu podr{ku “principijelnim stavom” po kojem stranke imaju pravo da odlu~uju o tome kako }e i kome rasporediti osvojene mandate. On je, me|utim, optu`io stranke vladaju}e koalicije da nisu ispo{tovale dogovor postignut me|u poslani~kim grupama, po kojem radikalima pripada jedno potpredsedni~ko mesto u parlamentu.

Mir~i} je najavio da }e zbog toga SRS povu}i svog predstavnika iz Kolegijuma Skup{tine, koji, ina~e, ~ine potpredsednici Skup{tine i {efovi svih poslani~kih klubova.

– Godinu dana se gazi Tomislav Stanti} i Andor Deli preko tog principa. Zato smo prelaska poslanika Blagoja odlu~ili da predstavnici Krajinovi}a iz SRS-a u DSS SRS-a vi{e ne u~estvuju u radu ispuwen uslov po kojem poslaKolegijuma Skup{tine, a to je ni~ku gupu mo`e formirati samo gest kojim `elimo da ukanajmawe pet poslanika. `emo na to nepo{tovawe dogoU vojvo|anskoj skup{tini vora – rekao je Mir~i}. ne}e svaki poslanik mo}i da U poslani~koj grupi “Za predla`e pokrajinsku skupevropsku Vojvodinu” od ju~e su {tinsku odluku, proisti~e iz novog Poslovnika tog parlamenta, uskla|enog s novim Statutom, koji je ju~e usvojen ve}inom glasova. To je ujedno bila i kqu~na zamerka opozicije, SRS-a i DSS-a, koji predlog novog Poslovnika nisu podr`ali, optu`uju}i vlast da je uskratila ustavno pravo poslanika na predlagawe. Po-

`an dokument kojim se unapre|uje rad Skup{tine Vojvodine.

Predlog Poslovnika je korigovan amandmanom Vlade Vojvodine, po kojem poslanici, kada to zahtevaju, mogu dobiti predlog skup{tinskog dnevnog reda na jeziku nacionalne mawine koji je u slu`benoj upotrebi u Pokrajini.

Izme|u ostalog, po novom Poslovniku, predsednik Skup{tine }e predlagati kandidata za predsednika Vlade po{to saslu{a mi{qewe predstavnika poslani~kih grupa.

Opozicija smatra da je to uvo|ewe predsedni~kog sistema u

PAJTI] O NAJAVI POVLA^EWA VAC-a IZ LISTA „DNEVNIK”

Pokrajina }e delovati u okviru svojih prava

parlamentu i verifikovan.

Ona je, naime, nasledila poslani~ko mesto u klubu G17 plus upra`weno nakon ostavke Gorana Kauri}a, koji se na taj potez odlu~io zbog sukoba interesa. Na ju~era{woj sednici verifikovan je i mandat Tihomiru Ne`i}u iz Demokratske stranke, koji je pobedio na dopunskim izborima u @abqu za pokrajinskog poslanika, odr`anim po ve}inskom izbornom sistemu.

Za verifikaciju ovih mandata glasale su sve parlamentarne stranke, izuzev napredwaka, koji se nisu izja{wavali u tom glasawu. A {ef poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke Milorad Mir-

ostale upra`wene ~etiri poslani~ke klupe, po{to su ju~e konstatovane ostavke Dragoslava Petrovi}a, Tawe Dulovi}, Miroslava Kri{ana i @ivka Markovi}a, koje su oni podneli pre mesec dana zbog sukoba interesa. A konstatovana je i ostvaka lidera Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tavna Pastora, tako da }e i Ma|arska koalicija imati jednog poslanika mawe do narednog zasedawa, kada bi ovih pet poslani~kih mandata trebalo da bude raspore|eno novim kandidatima s tih izbornih lista.

Na ju~era{woj sednici formirana je poslani~ka grupa DSS–NS-a, po{to je nakon

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} nije ju~e `eleo da komentari{e najavu kompanije VAC da povla~i investicije u Srbiji, me|u kojima i ve}insko vlasni{tvo u listu “Dnevnik”.

On je samo kazao da }e Pokrajina u svakom slu~aju delovati u skladu sa svojim pravima kao mawinski vlasnik u tom listu.

– Ne bih da komentari{em ne{to {to je poluinformacija, koju smo saznali iz medija. Ali, ukoliko je ona ta~na, nema dileme o tome da }emo, kao vlasnik mawinskog dela “Dnevnika”, uraditi ono {to su na{a prava – rekao je Pajti} ju~e novinarima u Skup{tini Vojvodine. krajinsku skup{tinsku odluku, naime, mo}i }e da predlo`i najmawe pet poslanika.

Zamerke je imala i vladaju}a Ma|arska koalicija, ~ijih pet amandmana skup{tinska ve}ina nije prihvatila, ali su ti poslanici ipak glasali za predlog jer je, po re~ima {efa te poslani~ke grupe Tivadara Tota, Poslovnik izuzetno va-

Reorganizacija „Dnevnik holdinga” Skup{tina Vojvodine dala je saglasnost za reorganizaciju preduze}a “Dnevnik holding”, ~iji je osniva~. To zna~i da }e do kraja godine, rekao je novinarima resorni pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin, biti stvoreni svi uslovi da to preduze}e postane zdrav kolektiv.

Po Programu reorganizacije, obrazova}e se jedinstveno preduze}e koje }e zadr`ati prepoznatqivo poslovno ime “Dnevnik” i u koje }e biti vra}ena ranije osnovana zavisna dru{tva: “Dnevnik – Poqoprivrednik” AD, “Dnevnik – Novine i ~asopisi” doo, “Dnevnik – [tamparija” doo i “Dnevnik – Promet” doo. Kao razlog za spajawe navedeno je da je dosada{wi oblik organizacije neracionalan.

Kako se navodi u Programu, uslov za revitalizaciju je obnavqawe grafi~ke opreme, odnosno potrebno je razmotriti opravdanost osnivawa jedne {tamparije koja bi {tampala sva izdawa dnevnih novina na jezicima nacionalnih zajednica u Vojvodini, sva izdawa za potrebe pokrajinskih organa, reklamni i prate}i materijali, lokalne listove i literaturu.

– Plan reorganizacije zna~i i da }e deo zaposlenih napustiti preduze}e jer }e im biti ponu|en socijalni program. Prave se i uslovi da {tamparija bude profitabilna i posluje s dobitkom. Tako|e, maksimalno }e se iskoristiti mogu}nosti koje pru`a atraktivan prostor u kojem je preduze}e i koji treba oprihodovati – kazao je Vasin uo~i skup{tinske sednice.

Program reorganizacije obuhvata i redefinisawe odnosa s nema~kom kompanijom VAC. Podsetimo, “Dnevnik holding” i VAC su osniva~i preduze}a “Dnevnik Vojvodina pres” koje izdaje na{ list, pri ~emu je nema~ki partner vlasnik s 55 odsto u~e{}a, a pokrajinska firma s 45 procenata.

Naime, u zakqu~cima Programa se sugeri{e prekidawe postupka privatizacije za koju je javni poziv za tendersku prodaju kapitala stavqen van snage 2008. godine. “Ukratko, nerealno je o~ekivati strate{kog partnera u privatizaciji ’Dnevnika’ kada je dnevni list izvan subjekta privatizacije. Nakon redefinisawa odnosa s VAC-om, razmotriti opcije prodaje akcija dru{tva ili dokapitalizacije”, pi{e izme|u ostalog u zakqu~ku Programu.

Poslanik SRS-a Sa{a Santovac rekao je da radikali podr`avaju pokrajinski interes da zadr`i vlasni{tvo u “Dnevniku” i da se zaposlenima omogu}i posao i zarada, “ali pitamo {ta je VAC do sada uradio”. Podsetiv{i na stav VAC-a da se povla~i iz Srbije i na brojne medijske napise o tome, on je pitao i da li je ta kompanija ispunila ugovorne obaveze.

– [ta je s opremom? Ovde se navodi da je oprema dotrajala, da nije ulagano. Kakva je reakcija Agencije za privatizaciju? Kakav je stav Vlade Vojvodine? – pitao je taj opozicioni poslanik.

Bez rasprave, Skup{tina je sa 64 glasa dala “zeleno svetlo” Programu, dok je 13 poslanika glasalo protiv.

S. N.

Pokrajini jer do sada to pravo nije pripadalo predsedniku parlamenta, ve} grupi od 30 poslanika.

– Ta ideja poti~e jo{ od Nenada ^anka, a vlast sad ho}e da u predsednika Vojvodine proizvede [andora Egere{ija – kazao je novinarima {ef poslani~ke grupe SRS-a Milorad Mir~i}.

Me|utim, doju~era{wi {ef vladaju}e poslani~ke grupe “Za evropsku Vojvodinu” Dragoslav Petrovi} rekao je da je takav na~in predlagawa uobi~ajena parlamentarna praksa gde predsednik, u konsultacijama s poslani~kim grupama, procewuje ko ima kapacitet da formira Vladu. On je dodao da postoje regioni koji imaju predsednika, ali da “mi nemamo, niti je to potrebno”.

– A li~nost koja taj prostor kod nas popuwava je predsednik Skup{tine – kazao je Petrovi}.

Predlog Poslovnika podr`ao je 71 poslanik, a 20 je bilo protiv.

Poslanci su ju~e, posle dva sata rasprave i tehni~kih problema zbog pada elektronskog sistema za glasawe, prihvatili predlog zavr{nog ra~una buxeta APV za 2009. godinu, po kojem su planirana primawa u kasi pro{le godine iznosila 53,591 milijarde dinara, dok deo ostvarenih primawa u iznosu od 9,38 milijardi nije realizovan zbog ograni~enog fiskalnog deficita, koji je proistekao iz pregovora nadle`nih institucija s Me|unarodnim monetarnim fondom.

B. D. Savi} – S. Nikoli}

petak18.jun2010.

3

VLADAJU]A KOALICIJA DEMANTUJE MILANA BEKA

Kolunyija: Dosko~ice mu ne}e pomo}i

Poslanici vladaju}e koalicije u Skup{tini Srbije ju~e su o{tro reagovali na tvrdwe biznismena Milana Beka da su svi zna~ajniji tajkuni Srbije svoje bogatstvo stekli nakon 2000. godine. Demokrate tvrde da je tajkunsko bogatstvo nastalo u vreme vladavine Slobodana Milo{evi}a, a da su im postpetooktobarske vlasti samo dozvolile da posluju u skladu sa zakonom. Za razliku od vlasti, poslanici opozicije tvrde da su nakon petooktobarskih promena tajkuni formirali Vladu, birali ministre i najdirektnije uticali na privatizaciju zna~ajnih preduze}a. [efica poslani~ke grupe “Za evropsku Srbiju” i funkcionerka DS-a Nada Kolunxija ocenila je ju~e da navodi biznismena Beka da su tajkuni

ovakve dosetke sigurno ne}e pomo}i – rekla je ona.

Po mi{qewu {efa poslani~ke grupe SRS-a Dragana Todorovi}a, svi tajkuni do 2000. godine bili su raspore|eni u pojedinim strankama, a od 2000. godine to je poprimilo takve razmere da su tajkuni formirali vladu.

– Na osnovu nekih svedo~ewa, o~igledno je da su vlade bile formirane pod uticajem tajkuna, a oni su ~ak uticali i na izbor pojedinih ministara. Posebno veliki uticaj tajkuni su imali na Agenciju za privatizaciju i neke druge va`ne agencije. Interesantno je da od 2004. godine do 2007. nije bilo istra`ivawa kriminalnih privatizacija, posebno ne privatizacije “Sartida”, koji je privatizovala \in|i}eva i

Visoki stil, ali ne „Beko” konfekcije Lider NS-a Velimir Ili}, ina~e biv{i ministar za kapitalne investicije u Vladi Vojislava Ko{tunice kada su privatizovana zna~ajna preduze}a, ka`e da je Milan Beko, dok je on bio u vlasti, bio potpuno pasivan, van politike i neeksponiran.

– Beko je imao svoj stil, bio je van politi~kih doga|awa, nije vr{io pritisak na Vladu. Svi ka`u da je Milan Beko radio velike poslove, ali ja ga nikad nisam ni ~uo ni video, niti je on tra`io ne{to na nekom javnom sastanku, niti se obra}ao. Ko je s wim imao komunikaciju, ja ne znam jer se nisam bavio privatizacijom. Na sednicama Vlade nikada nismo raspravqali o pojedina~nim privatizacijama firmi – isti~e Ili}. najve}i deo bogatstva stekli posle 5. oktobra 2000. godine nisu uvredqivi, nego neistiniti.

– Ako znamo da je Beko bio ministar u Vladi devedesetih godina pro{log veka, znamo da wegovo bogastvo nastaje u nekim drugim vremenima, mo`da ~ak i pre devedesetih – rekla je Nada Kolunxija.

Ona je napomenula i da to {to je Beko svoje poslove mogao nastaviti pokazuje samo da je dr`ava Srbija od 2000. godine poku{ala da uspostavi “pravni sistem u kojem }e svako ko posluje u skladu sa zakonom imati mogu}nost da posluje”.

– Druga je stvar da li je to na~in da se sada brani od mogu}nosti da se utvrdi da je poslovao nezakonito, onda mu

@ivkovi}eva vlada. Da ni danas nema poku{aja da se sve krimninalne privatizacije ispitaju govori najo~igledniji primer privatizacije “Novosti” – konstatovao je Todorovi}, i dodao da u wegovoj stranci nije postojao ni jedan jedini tajkun.

Potpredsednik Skup{tine Srbije i poslanik SNS-a Bo`idar Deli} smatra pomiwawe Milo{evi}evih tajkuna besmislenim jer, kako ka`e, najva`niji tajkuni svoje bogatstvo stekli su posle 2000. godine, {to pojedini i priznaju medijima. No, po Deli}evim re~ima, nisu najve}i problem tajkuni, ve} wihova povezanost s politikom i kriminalcima, {to je “patentirano” nakon 2000 godine.

D. Milivojevi}

O [ormazu u utorak Skup{tinski Administrativni odbor raspravqa}e na sednici, koja je zakazana za utorak, 22. juna, o razlozima za prestanak mandata nekada{wem poslaniku Demokratske stranke Srbije Draganu [ormazu. [ormaz je polovinom maja, zbog kritika na ra~un lidera DSS-a Vojislava Ko{tunice, iskqu~en iz te stranke, nakon ~ega u republi~kom parlamentu nastupa kao samostalni poslanik. Poslani~ka grupa DSS-a je Skup{tini Srbije podnela wegovu blanko ostavku i izjavu kojom je ovlastio {efa te poslani~ke grupe Milo{a Aligrudi}a da mo`e u wegovo ime to da u~ini, dok je sam [ormaz, kako je ranije rekao, parlament obavestio da samostalno raspola`e mandatom i da niko u wegovo ime ne mo`e aktivirati wegovu ostavku.

Na dnevnom redu sednice Administrativnog odbora bi}e i izve{taj o rashodima Skup{tine Srbije u 2009. godini, odluka o uslovima i na~inu kori{}ewa slu`benih putni~kih vozila za slu`bene potrebe Skup{tine Srbije, spisak za parkirawe na parkingu ispred zgrade Doma Narodne skup{tine, kao i odluka o izmenama i dopunama Odluke o poslu`ewu prilikom odr`avawa slu`be-

nih sastanaka u republi~kom parlamentu. ^lanovi Administrativnog odbora }e raspravqati i o predlozima odluka o nov~anoj kazni za izre~enu meru zbog povrede reda na prethodnim sednicama parlamenta, kao i o usmeravawu nov~anih sredstava iz Fonda solidarnosti Skup{tine Srbije.

Skup{tina Srbije zavr{ila je ju~e rad, a pretres amandmana na predlo`ene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovawu nastavi}e u utorak, 22. juna. Na taj zakonski predlog podneto je oko 80 amandmana, od kojih je Vlada Srbije prihvatila 16, a poslanicima je ostalo da razmotre jo{ desetak.Po{to zavr{e pretres amandmana, poslanici }e zapo~eti raspravu u pojedinostima o Predlogu zakona o sudskim ve{tacima. Me|u prihva}enim amandmanima na predlo`ene izmene i dopune Zakona o visokom obrazovawu, prema re~ima poslanika Saveza vojvo|anskih Ma|ara, jeste i pet amandmana te stranke.Najbitniji je onaj koji }e nedvosmisleno posle 20 godina predvideti pravo studenata da polazu ispite na svojim materwim jezicima ako postoji profesor koji poznaje jezik i ukoliko je nastava bila organizovana na tom jeziku.

4

EKONOMIJA

petak18.jun2010.

U Sremu raste izvoz Sremska privreda je u prva cetiri meseca ove godine ostvarila spoqnotrgovinsku razmenu u vrednosti 266,2 miliona dolara, uz pokrivenost uvoza izvozom od 96,2 odsto, saop{tila je Regionalna privredna komora.

U odnosu na isti period pro{le godine, izvoz je porastao za 18,3, a uvoz za 21,8 odsto.

Robna razmena sremske privrede je u prva cetiri meseca ove, u odnosu na isto razdobqe 2009. godine, bila ve}a za 78 miliona dolara.

Najvi{e se trgovalo s firmama u Sloveniji, Nemackoj, Bosni i Hercegovini, Italiji i Holandiji.Rumska op{tina je bila prva po obimu izvoza, a iza we slede sremskomitrova~ka, {idska i staropazova~ka op{tina. U strukturi izvoza dominirale su spoqne pneumatske gume, plovila i proizvodi od uqarica.

DNEVNIK

UTAJA POREZA PRAZNI DR@AVNU KASU

Fantomske firme pqa~kaju Srbiju Poreska uprava najvi{e problema ima oko naplate poreza, a najve}i broj utaja poreza ide kroz “fantomske” firme i „pera~ka” preduze}a, izjavila je glavna inspektorka Poreske policije Beograd Vesna Aleksi}.

Na skupu Uticaj novih oblika nelegalnog poslovawa (prevare) na bud`et Republike Srbije i privredne subjekte, ona je navela da je Poreska policija podnela u 2009. godini 569 krivi~nih prijava, od ukupno 9.226 prijava protiv “fantomskih” preduze}a. To zna~i da je procesuirano 8,14 odsto prekr{ilaca za izbegnuti porez od 6,75 milijardi dinara.

Od 2004. godine, kada je 20 odsto preduze}a izbegavalo pla}awe poreza, bele`i se opadaju}i trend i 2009. godine

sveden je na 6,16 odsto, rekla je Aleksi}eva.

Direktor Uprave carina Predrag Petronijevi} ocenio

vreme registracije firme, ali nepotpuna zakonska regulativa ostavila je prostor i za registraciju fantomskih firmi,

Od 2004. godine, kada je 20 odsto preduze}a izbegavalo pla}awe poreza, bele`i se opadaju}i trend i 2009. sveden je na 6,16 odsto

je da je kqu~ni momenat za efikasniji rad slu`be bilo uvo|ewe informacionog sistema i razmena podataka sa drugim dr`avnim organima, {to je doprinelo ne samo efikasnijoj naplati carina, PDV-a i akciza pri uvozu, ve} i olak{alo poslovawe privrede.

Osnivawe Agencije za privredne registre skratilo je

{to bi trebalo {to pre onemogu}iti.

Samo u Beogradu podneto je pro{le godine 657 krivi~nih prijava iz oblasti privrednog kriminala kojim su obuhva}ena 982 lica, a naneta ukupna materijalna {teta je 5,317 milijardi dinara i ostvarena protivpravna korist od 4,813 milijardi dinara, izjavio je

JO[ SE KR^KA NAJAVQENA JEDNOKRATNA POMO]

U redu za 5.000 dinara vojska, policija, lekari…

Odluka o jednokratnoj pomo}i zaposlenima u javnom sektoru i penzionerima, kao i utvr|ivawe kriterijuma podele trebalo bi, tvrdi dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Vuk \okovi}, da bude doneta u narednim nedeqama. On potvr|uje da }e pomo} biti u iznosu od 5.000 dinara, kao i da }e je dobiti zaposleni u javnom sektoru, isti~u}i pri tom da je re~ o lekarima, prosvetarima, policiji, Vojsci, a ne, kako se to predstavqa, samo oni koji rade u dr`avnoj upravi.

Naime, \okovi} isti~e da se ~esto pod javnim sektorom podrazumevaju samo ~inovnici, a gube se iz vida zaposleni u zdravstvu, {kolstvu, Vojsci, a oni, po wemu, treba da dobiju jednokratnu pomo} od 5.000 dinara.

Da li }e je dobiti pod jednakim uslovima, to }e utvrditi Vlada Srbije. Ina~e, od ukupno 1.884.038 zaposlenih u Srbiji, ~ak 440.000 radi u javnom sektoru. Na wihove plate }e se do kraja godine, bez ove dve milijarde koja je namewena za jednokratnu pomo}, potro{iti 327 milijardi dinara. Vojska, policija, obrazovawe, pravosu|e i dr`avna uprava u Srbiji trenutno broje 266.699 zaposlenih. Iako je krajem pro{le godine predvi|ena racionalizija koja }e doneti

Tre}ina zaposlenih radi u Vojvodini U Vojvodini je na kraju pro{le godine bilo zaposleno 497.910 radnika, {to predstavqa gotovo tre}inu ukupno zaposlenih u celoj Srbiji. Od tog broja, 360.349 je radilo u preduze}ima, ustanovama, zadrugama i organizacijama, a 135.561 u privatnom preduzetni{tvu. Po anketi o radnoj snazi, stopa zaposlenosti u Vojvodini iznosila je 38,3 odsto, dok je godinu dana ranije bila 42,6 odsto. Od aprila do oktobra 2009. stopa zaposlenosti u Vojvodini pala je 1,5 procentni poen. smawewe broja zaposlenih, to ne samo da se nije desilo ve} je upravo ovaj deo javnog sektora “poja~an”. Naime, u Vojsci, policiji, obrazovawu, pravosu|u i dr`avnoj upravi broj zaposlenih ve}i je za 5.348 u odnosu na pro{lu go-

dinu, dok je pokrajinska i lokalna administracija ove godine brojnija za 289 radnika.

Srbija je obe}ala MMF-u da }e broj zaposlenih u samoj dr`avnoj administraciji smawiti s 30.624 na 28.400, ali u prvih pet

MRKOWI] NAJAVIO OSNIVAWE NOVE NACIONALNE AVIO-KOMPANIJE

I posle JAT-a – JAT

Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkowi} izjavio je ju~e da je osnivawe novog preduze}a koje }e zameniti avio-kompaniju “Jat ervejz” u zavr{oj fazi.

– Upravo je u fazi zavr{etka osnivawe novog preduze}a koje }e zameniti “Jat”. Osnovna ideja je da “Jat” ostane da `ivi i radi. Dr`ava je stala iza toga.

Ako budemo uspeli da se dogovorimo s nekim da u~estvuje u tome, odnosno da kupi deo “Jata”, to }emo uraditi, ako ne, ima}emo svoju kompaniju – rekao je Mrkowi}.

On je novinarima u Beogradu, na otvarawu izlo`be posve}ene srpskom nau~niku Milutinu Milankovi}u, rekao da je Javno preduze}e Aerodrom “Nikola Tesla” posluje sa zna~ajnim dobitkom, ali da jo{ nije bilo re-

meseci to nije u~iweno niti se zna kada }e biti. Vaqa podsetiti na to da je pre samo deset godina, 2000. godine, administracija Republike Srbije imala 8.099 zaposlenih te da je samo ukidawem zajedni~ke dr`ave Srbije i Crne Gore u wu do{lo jo{ 12.000 qudi, koji su usput pokupili otpremnine zbog raspada dr`ave i ukidawe wihovog radnog mesta i odmah zatim se zaposlili u republi~koj administraciji Srbije. Nekoliko izbornih ciklusa u Srbiji donelo je jo{ 10.000 ~inovnika, tako da je dana{wi kona~ni saldo od preko 30.000 zaposlenih posledica ne preke potrebe i prevelike stru~nosti ve} politi~kog ~iwewewa partija na vlasti.

Po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, od ukupnog broja zaposlenih u Srbiji, 1.388.256 radi u preduze}ima, ustanovama, zadrugama i organizacijama i javnom sektoru, dok je 484.615 kod privatnih preduzetnika, a tu se ra~unaju oni koji obavqaju samostalnu delatnosti i oni koji su kod wih zaposleni.

Prose~na plata u javnom sektoru iznosila je ne{to vi{e od 42.000 dinara, dok su zaposleni u privatnom sektoru mese~no zara|ivali mawe od 30.000 dinara.

Q. Male{evi}

~i o tome da li }e i to preduze}e biti privatizovano.

– Aerodrom posluje sa zna~ajnim dobitkom koji je odmah prenet u buxet. Aerodrom je dobro poslovao i to je dobra kompanija. Profit je oko milijardu – milijardu i po dinara, odnosno 15 miliona evra. Velika je i tr`i{na vrednost Aerodroma, ali jo{ nismo razgovarali o tome da li }emo u}i i u wegovu privatizaciju – rekao je Mrkowi}.

Pet akcija s najve}im rastom Kopaonik a.d. , Beograd

VLADA PREDLO@ILA HITNE MERE ZA STANOGRADWU

Zakon za spas gra|evinarstva Vlada Srbije usvojila je predlog zakona o podsticawu gra|evinske industrije Srbije u uslovima ekonomske krize do kraja 2011. godine, koji }e po hitnom postupku biti upu}en u skup{tinsku proceduru na usvajawe.

Kako je ju~e, posle sednice Vlade, na konferenciji za novinare rekao ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli}, predlo`eni zakon predvi|a ubrzanu proceduru za izbor ponu|a~a u projektima ko-

Honorarno u Vladi deset odsto Duli} je naveo da je Vlada ju~e donela i zakqu~ak o broju zaposlenih na odre|eno vreme i anga`ovanih po ugovoru o delu, kojim je definisala maksimalan broj zaposlenih po tim osnovama na deset odsto.

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi} napomenuo je da su u buxetu za 2010. godinu pare za isplatu zaposlenih u dr`avnoj upravi predvi|ene za broj zaposlenih koji }e ostati da radi posle racionalizacije. je }e finansirati dr`ava i koje je predvi|eno Zakonom o javnim nabavkama.

– Ukinuli smo suspenzivno dejstvo bilo kakvog prigovora na sam nastavak procesa javne nabavke – rekao je Duli}, isti~u}i, u odgovoru na novnarsko pitawe da li se tim predlogom zakona mewa dejstvo Zakona o javnim nabavkama da se on ne mewa.

Duli} je istakao da }e to va`iti za projekte koje }e utvr|i-

vati Vlada i koji }e se finansirati iz buxetva.

Ministar je izrazio o~ekivawe da }e se narednu godinu i po, zahvaquju}i tom zakonu, u Srbiji izgraditi oko 20.000 stanova.

Vlada Srbije usvojila je ju~e izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu, koje }e biti upu}ene u skup{tinsku proceduru, izjavio je ministar `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli}.

Promena %

Cena

BELEKS 15 (625,70 0,21)

Promet

10,57%

1.800

68.400

Bambi Banat a.d. , Beograd

8,11%

13.447

1.586.773

BIP a.d. , Beograd

6,25%

34

20.200

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,94%

8.800

176.000

AIK banka a.d. , Ni{ Pet akcija s najve}im padom

0,71% Promena %

2.820 Cena

17.638.383 Promet

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,94%

8.800

176.000

Telefonija a.d. , Beograd

0,00%

1.450

118.900

Miteks a.d. , Stara Moravica

-12,01%

542

27.100

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-3,76%

538

102.330

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola

-12,01%

1.355

4.065

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-1,95%

4.526

49.782

Mika Alas a.d. , Beograd

-10,71%

500

1.865.000

0,00

1.202

0,00

Pinki a.d. , Zemun

Grme~ a.d. , Kraji{nik

1.243,05379

krivi~nih dela iz oblasti korupcije i da nije zabele`ena tendencija opadawa.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Veterinarski zavod Subotica a.d.

Vojvo|anskih top-pet akcija

16. 6. 2010.

na~elnik Uprave policije Beograd Slobodan Vukoli}. On je upozorio da je najve}i broj

Naziv kompanije AIK banka a.d. , Ni{

Promena % 0,71%

Cena 2.820

Promet 17.638.383

Privredna banka a.d. , Beograd

0,00%

610

333.060

Agrobanka a.d. , Beograd

-1,65%

7.806

312.255

Imlek a.d. , Beograd

-9,09%

2.000

144.000

Univerzal banka a.d. , Beograd

0,00

5.030

0,00

-3,76% Promena %

538 Cena

102.330 Promet

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

0,00

5.600

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

895

0,00

0,00%

570

4.324.020

Soja protein, Be~ej

0,00

951

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.097

0,00

Veterinarski zavod Subotica a.d.

-3,76%

538

102.330

Crvenka fabrika {e}era a.d. ,

-3,23%

3.000

99.000

Tigar, Pirot

0,00

762

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.332

0,00

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-1,95%

4.526

49.782

Miteks a.d. , Stara Moravica

-12,01%

542

27.100

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

petak18.jun2010.

JAVNI DUG DR@AVE RASTE

MLA\AN DINKI] O NA[IM KAPITALISTIMA

Srbija u minusu 10,5 milijardi evra

Ispitati poreklo imovine Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} izjavio je da bi sada podr`ao ispitivawe porekla imovine

Javni dug Srbije na kraju maja bio je 10,54 milijardi evra, {to je 31,9 odsto bruto doma}eg proizvoda, objavilo je Ministarstvo finansija.

Na kraju pro{le godine javni dug bio je 9,85 milijardi evra,

{to zna~i da je u prvih pet meseci 2010. pove}an za oko 691 milion evra, objavqeno je na sajtu Ministarstva.

Javni dug Srbije na kraju aprila bio je 10,39 milijardi evra, {to zna~i da je tokom maja

pove}an za oko 150 miliona evra.

Ukupne direktne obaveze Srbije na kraju maja bile su 9,13 milijardi evra, pri ~emu je unutra{wi dug bio 4,22 milijarde evra, a spoqni dug 4,91 milijar-

de evra. Ukupne indirektne obaveze na kraju maja bile su 1,41 milijardu evra.

Na kraju 2008. godine javni dug Srbije bio je 8,78 milijardi evra, {to je iznosilo 25,6 odsto BDP-a.

KAKO SU REDOVNE PLATE POSTALE PATRIOTSKI DOPRINOS

Tajkuni pome{ali babe i `abe

pojedinih kapitalista u Srbiji, ali da bi to trebalo da va`i ne samo za biznismene nego i politi~are U intervjuu za najnoviji broj nedeqnika NIN, on je na opasku da je ranije bio jedan od najve}ih zagovornika naplate posebnog poreza na ekstraprofit odgovorio da se takvi slu~ajevi re{avaju “odmah nakon velikih dru{tvenih promena”, kada o tome postoji odgovaraju}i konsenzus u dru{tvu. “Od 2000. godine naovamo sistem (u Srbiji) je vrlo jasan. Me|utim, tu`ila{tvo i sudovi moraju biti efikasniji”, ukazao je Dinki}, uz podse}awe da je bankarima oduzeto 35 dozvola za rad zbog kr{ewa zakona dok je on bio guverner centralne banke.

“Li~no sam podneo desetine krivi~nih prijava. Drugo pitawe je da li je pravosu|e reagovalo i procesuiralo te krivi~ne prijave. Ali makar sam, sa gospodinom Jela{i}em, u potpunosti o~istio bankarski sistem Srbije tako da danas mo`emo re}i da je svaki wihov evro u bilansima ~ist i po{ten”, kazao je Dinki}.

On je rekao da mnoge firme, “za ~ije vlasnike javnost smatra da su nepristojno bogati, uredno pla}aju dr`avi sve poreze. I obrnuto, ispostavilo se da neke kompanije koje uop{te nisu u `i`i javnosti, izbegavaju pla}awe poreza, jer su bile miqenici ovih ili onih”.

Stigli smo i do toga da se redovna isplata radni~kih plata progla{ava patriotskim gestom. Nije jasno da li je re~ o jezi~koj nepreciznosti, jednostavnom nepoznavawu osnovnih ekonomskih pravila ili o najobi~nijoj arogancije najve}e doma}e kompanije. Direktorka korporativnih poslova u „Delta holdingu“ Jelena Krstovi}, vaqda pod utiskom javnog nezadovoqstva pona{awem i ulogom doma}ih tajkuna u nacionalnoj privredi, objasnila je da wihova kompanija upo{qava 25.000 qudi, da svakog meseca za bruto plate izdvoji 15 miliona evra u dinarskom iznosu i da dr`avi na ime poreza i doprinosa godi{we usmeri 150 miliona evra.

I to je, onda, ekonomski patriotizam!?

Odmah se postavqa pitawe kako bi se mogao nazvati manir nepla}awa radnika ili zaobila`ewe dr`ave? Koja bi se odrednica mogla upotrebiti umesto ekonomskog patriotizma? U ozbiqnoj zemqi, ozbiqne kompanije ne ulaze u tako pateti~ne pri~e. Sve je u interesu i profitu, a gestovi dru{tvene odgovornosti, kojim kompanije dokazuju da nisu izolovane od zajednice u kojoj `ive, pa`qivo se odmeravaju i na wima se ne skupqaju jeftini poeni.

Pla}awe radnika, naravno redovno, jedna je od osnovnih obaveza poslodavaca. Po{to je Srbija jo{ uvek u po~etnoj sirovoj fazi kapitalizma, kod nas se poslodavci mogu igrati i poni`avati svoje name{tenike. Ne tako davno, jedan od vi|enijih srpskih tajkuna rekao je svojim nezadovoqnim radnicima da nije dovoqno {to su radili, ve} da

Iz srca Praga u centar Apatina Sve~anom degustacijom Apatinska pivara obele`ila je ju~e po~etak proizvodwe “staropramen” piva u Srbiji – re~ je o pivu koje se u Pragu proizvodi vi{e od 150 godina.

Ovoj sve~anosti su prisustvovali regionalni predsednik za Srbiju i Crnu Goru i predsednik Upravnog odbora Apatinske pivare Ilija [etka, direktor proizvodwe pivare “Staropramen” Zdenek Lux i ambasadorka ^e{ke u Srbiji Hana Hubi~kova.

– U novu proizvodwu prvog ~e{kog piva u Srbiji Apatinska pivara ulo`ila je pet miliona

evra – rekao je [etka. – To je samo nastavak ulagawa industrije piva u tr`i{te piva u Srbiji. Re~ je o proizvodu ~e{ke pivare koja je u istoj grupaciji “StarBev” kao i Apatinska pivara. S obzirom na to da je Apatinska pivara jedan od najve}ih izvoznika piva, nastoja}emo da se u asortimanu na|e i ovo novo ~e{ko pivo, i to prvo u okru`ewu a potom i daqe.

– ^estitam Apatinskoj pivari i ~e{kom “Staropramenu” {to su se odlu~ili na ovaj korak i nadam se da }e biti uspe{na – istakla je ambasadorka Hana Huba~kova u Apatinu.

J. P.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

5

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,471

103,542

105,923

101,16

Australija

dolar

1

71,0729

72,5234

74,1914

70,8554

Kanada

dolar

1

80,4685

82,1107

83,9992

80,222

Danska

kruna

1

13,6345

13,9128

14,2328

13,5928

Norve{ka

kruna

1

12,8416

13,1037

13,4051

12,8023

[vedska

kruna

1

10,551

10,7663

11,0139

10,5187

[vajcarska

franak

1

73,0742

74,5655

76,2805

72,8505

V. Britanija

funta

1

121,609

124,091

126,945

121,237

SAD

dolar

1

82,6848

84,3722

86,3128

82,4316

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 6. 2010. godine

^udna logika U Srbiji se u~vr{}uje se ~udna logika: {ta }emo ako izgubimo i wih? Normalan odgovor bio bi da }e do}i drugi, poslovniji i odgovorniji biznismeni i vlasnici kompanija. Ali, u Srbiju ne dolaze drugi. Za{to bi i dolazili, ako profesorka Popovi}, bez ustru~avawa, pomiwe „kraqeve“ i „prosjake“? Da bi Srbija iza{la iz tog ko{mara, dovoqno bi bilo da neko, umesto pateti~ne izjave o redovnom ispla}ivawu radnika, kao da to nije ne{to najnormalnije, iza|e s ubedqivom pri~om o tome kako wegova kompanija redovno izmiruje obaveze prema svojim dobavqa~ima. Laknulo bi svima! moraju i da zarade svoju platu.

Odnosno da moraju sa~ekati da on proda ono {to su oni proizveli!? Pri tome je pravio su{tinsku gre{ku. On treba da sa~eka da proda svoju robu i da woj zaradi stotinu puta vi{e nego wegovi radnici, ali radnike treba da isplati na kraju meseca. Jer takav je ugovorni odnos!

Ne bez razloga, u srpskom zakonodavstvu, odnosno u svim zakonodavstvima savremenog sveta, postoji ona klauzula da se iz ste~ajne mase nekog preduze}a

najpre podmiruju radnici, posle wih dr`ava i na kraju poverioci. Logika je nesporna: radnici su stvarali ste~ajnu masu iz koje se izvla~i nekakva satisfakcija, dr`ava je stvarala ambijent za poslovawe, a poslovni partneri su ulazili u rizik. To je redosled koji se primewuje u normalnim ekonomijama.

Tokom ove decenije Srbija je do`ivela zna~ajno smawewe radno anga`ovanog stanovni{tva. Nesumwivo je da je to, u zna~ajnoj meri, posledica tran-

zicije, ali kod nas se kao razlog pojavquje jo{ jedna specifi~nost. Monopolizacija tr`i{ta suzila je preduzetni~ke {anse, nije dozvolila da se vrata tr`i{ta dovoqno otvore za sve, spre~avala je konkurenciju i dozvolila da se gotovo okameni situacija u kojoj je neko „kraq“, a neko „prosjak“. Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popovi} to uzima kao glavni razlog {to u Srbiju ne dolazi dovoqno stranog kapitala i {to je onaj mali doma}i, koji nema jake veze i uticaje, deprimiran i ba~en u stranu.

Ukupni dugovi srpske privrede (dinarski i devizni) pre{li su 20 milijardi evra. Na vrhu te piramide sede velike trgovinske ku}e koje vedre i obla~e. Ukupna struktura srpske male i sredwe privrede drhti pred wima. Do pre jedne decenije – da ne govorimo o vremenima pre velike jugoslovenske krize – uobi~ajeno je bilo da se u ugovore unosi opcija pla}awa od 30 do maksimalnih 60 dana.

Posle je to oti{lo na 90 dana, posle toga na 120, da bi sada mnogi dobavqa~i morali da ~ekaju na svoj novac i 180 dana.

Ako ga i tada dobiju.

To je ona galopiraju}a metastaza koja razara samo tkivo srpske privrede. Nema tog malog, pa ni sredweg biznisa, koji mo`e svojim obrtnim kapitalom premostiti polugodi{wi ponor nepla}awa. Kasni izmirivawe obaveza prema radnicima, raste poreska nea`urnost, sve se slama i cela ekonomija kleca. Nerado se di`e glas, niko ne voli da se zamera velikima.

V. Harak

SVET BIZNISA

Bogati pola daju sirotiwi Ameri~ki investitor Voren Bafet i osniva~ “Majkrosofta” Bil Gejts su obnarodovali da su pozvali stotine ameri~kih kolega milijardera da bar 50 odsto svog bogatstva daju u dobrotvorne svrhe.

Bafet (vlasnik osiguravaju}e i investicione kompanije “Berk{ir Hatavej”), Gejts i wegova `ena Melinda su posledwu godinu odr`ali ~itavu seriju ve~era s bogatim Amerikancima da bi ih nagovorili da u~ine ovaj filantropski potez, preneo je Rojters.

U akciji, koju su nazvali “Obavezivawe na davawe”, oni su od ameri~kih milijardera zatra`ili da se javno i pismeno obave`u na to da }e – za `ivota ili posle smrti – polovinu svog bogatstva ostaviti u dobrotvorne svrhe.

Peti Stounsifer, nekada glavna izvr{na direktorka Fondacije “Gejts”, a sada savetnik Gejtsovih i Bafeta, izjavila je da su za sada ~etiri milijardera najavila da }e objaviti takvu obavezu – tajkun iz oblasti nekretnina i gra|evine Eli Broud, preduzetnik Xon Dor, medijski magnat Geri Lenfest i biv{i predsednik “Cisko sistema” Xon Morgrix. Cifre koje su obe}ali jo{ nisu saop{tene.

„Opel” se sam spasava Ameri~ki “Xeneral motors” (GM) iznenada je povukao zahtev da evropske vlade pru`e finanijsku podr{ku “Opelu”, u okviru programa oporavka wegove nema~ke filijale, nagla{avaju}i da }e ozdravqewe poznate robne marke obaviti vlastitim snagama, prenele su ju~e agencije.

GM je tako|e stavio do znawa da plan stabilizacije poslovawa posrnulog “Opela” ne predvi|a nova otpu{atwa radnika, {to je Nema~ka ocenila kao izuzetno zna~ajnu odluku, nagla{avaju}i da ameri~ka autokompanija “ima snagu da reorganizuje ’Opel’ bez ukqu~ivawa dr`ave.”

^ELNI QUDI „PRIVREDNIKA”, UDRU@EWA KORPORATIVNIH DIREKTORA I SAVEZA EKONOMISTA PISALI PREDSEDNIKU, PREMIJERU…

Gazde i direktori spakovali antikrizni paket ^elni qudi Poslovnog kluba „Privrednik”, Udru`ewa korporativnih direktora i Saveza ekonomista ponudili su predloge za prevazila`ewe negativnih posledica ekonomske krize.

Predsednik Srpskog poslovnog kluba „Privrednik” Branislav Gruji}, predsednik

sadr`e dve grupe mera – ofanzivne strategijske i defanzivne takti~ke mere. U pismu, u koje je „Politika” imala uvid, konstatuje se da je „u dosada{woj borbi s krizom Vlada uspela da napravi preokret, ali da stopa rasta bruto doma}eg proizvoda od 1,5 posto za 2010. nije dovoqna da se nadoknadi

Porezi Gruji}, Spasojevi} i \uri~in navode da funkcionisawe novog monetarnog modela zahteva boqu koordinaciju izme|u NBS-a i Vlade, naro~ito u delu poreske politike.

Istaknute su i defanzivne takti~ke mere, koje bi obuhvatile “Centar za regrutovawe i trening eksperata iz oblasti projektnog upravqawa, program privla~ewa me|unarodnih kompanija da svoja sedi{ta lociraju u gradove Srbije (na primer, u Beograd i Novi Sad) i zavr{etak ’giqotine propisa’, primeu mera Saveta za konkurentnost i primenu predloga Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) u vezi s energizovawem lokalnog ekonomskog razvoja”.

Udru`ewa korporativnih direktora Srbije Toplica Spasojevi} i predsednik Saveza ekonomista Srbije Dragan \uri~in uputili su 9. juna predsedniku dr`ave Borisu Tadi}u, premijeru Mirku Cvetkovi}u i predsedniku Saveta NBS-a Dejanu [o{ki}u predloge koji

pad od ~etiri odsto BDP-a u 2009”. Gruji}, Spasojevi} i \uri~in konstatuju da „ostaje pitawe kada }e Srbija da uspostavi privredni model koji }e nadoknaditi gubitak tre}ine BDP-a i tri petine industrijske proizvodwe tokom tranzicione depresije” i pitaju se

„kada }e da krene putem odr`ivog razvoja i dostizawa EU zahvaquju}i propulzivnom privrednom ambijentu i reindustrijalizaciji”.

U okviru ofanzivnih strategijskih mera, privrednici predla`u razvoj novog privrednog modela s proinvesticionom logikom. Tako|e se navodi da “energizovawe” investicija treba da obuhvati tri paralelna koloseka – investi-

cije u infrastrukturu, investicije u mre`ne tehnologije (energetiku i telekomunikacije) i investicije u prehrambenu industriju i selektivne delove poqoprivrede.

“Srce nove srpske privrede treba da ~ini monetarni model ~iji je zadatak da ispuni tri ciqa: stabilnost cena, stabilnost deviznog kursa, smawewe nezaposlenosti”, navodi se daqe.

6

DRU[TVO

petak18.jun2010.

ZAVERE, OBMANE I BLA@ENI ZABORAV

URU^ENA PRIZNAWA NAJBOQIM SREDWO[KOLCIMA

Da li je bilo sviwskog gripa Zaborav je bio i ostao najve}e ~udo qudsko uma. Bez wega bismo `iveli opreznije, ali s wim smo veseliji (makar i ponavqali gre{ke). Ne ka`e zalud na{ narod da o ne~emu brine koliko o “lawskom snegu”. Ili koliko o – zimskom gripu. Se}a li se ko sviwskog gripa (H1N1), ~iji je bauk kru`io svetom ~itave pro{le godine, s kulminacijom usred zime? A nije bilo tako davno: po~etkom 2009. predstavnici Svetske zdravstvene organizacije paradirali su TV ekranima upozoravaju}i na novi virus. Epidemiolozi su govorili – nije pitawe da li }e se desiti katastrofalna epidemija gripa kao ona 1918. (od koje je umrlo izme|u 20 i 30 miliona qudi), pravo pitawe je – kada }e se desiti?

Epidemija sviwskog gripa mogla je biti ta fatalna Majka svih epidemija. Ali, napravqena je vakcina koja }e za{titi qudski rod od izumirawa. Leto 2009. donelo je vru-

pad se ustalasao, a Srbija poludela (postala lu|a nego {to jeste).

Nadle`ni ministar je, da spase stvar i kampawu “Zavrnimo rukav”, primio vakcinu (za wim i hrabriji politi~ari), ali narod je ostao nepoverqiv. Za~udo, takav je bio i prose~ni Evropejac, koji mawe zazire od svoje vlasti od “dr~nih” Srba.

Po~etkom 2010. postalo je jasno da nema fatalne epidemije. U belom svetu qudi od struke i integriteta potvrdili su da je mogu}e da je H1N1 izmi{qotina farmaceutskih kompanija. Re~ju, profit je zgrnut, narod nasamaren, opqa~kan i izboden sumwivim preparatom. Naravno, prozvani su poricali krivicu i tvrdili da se Priroda poigrala s qudima, ali ve} slede}e zime pravila se mogu promeniti. Na doma}em terenu, sve se prebrzo sti{alo. Raja bi rekla “tresla se gora – rodio se mi{“.

Samo internet-forumi jo{ bruje o

Nadle`ni ministar je, da spase stvar i kampawu ƒZavrnimo rukav”, primio vakcinu (za wim i hrabriji politi~ari), ali narod je ostao nepoverqiv. Za~udo, takav je bio i prose~ni Evropejac, koji mawe zazire od svoje vlasti od „dr~nih” Srba }ine, razbesnelu ekonomsku krizu i dileme “kuda na letovawe”. Nekolicina gripoznih posetilaca “Egzita” sme{tena je u karantin. S jesewim danima mediji i zvani~nici su se setili gripa. U ure|enim zemqama aktivirani su planovi za vanredne situacije i kupqene su vakcine. Prvi smrtni slu~ajevi uzdigli su opasnost od epidemije s hipoteze na nivo realnog. Srbija je preko no}i uletela u histeriju jer – grip je stigao, broj mrtvih raste, za vakcine nema para. A kad su pare na|ene i ministar zapretio da svako ko ne}e da primi vakcinu mora da potpi{e izjavu jer on (ministar) ne}e da ga nosi na du{i (istina, i oni koji ho}e da se vakcini{u potpisa}e da su za posledice vakcine sami krivi – jer su je oni `eleli), s interneta su stigle vesti da je vakcina la`na, da ima vakcina za odabrane i za obi~ne – potro{ne qude, da su propratni efekti vakcinacije fatalni. Za-

gripu kao dokazu “svetske zavere mo}nika protiv obi~nog sveta” jer je sviwski grip (kao i pti~ji, ebola ili sida) proizvod tajnih laboratorija pu{ten da se, na terenu, vidi {ta mo`e da “uradi”. “Umereniji” tvrde da je to bolest stigla iz svemira. Ne mawka ni pozivawa na Apokalipsu. Zagovornici smaka sveta 2012. najglasniji su jer je epidemija (makar u naznakama) dokaz da je kraj ve} po~eo.

Ipak, sviwski grip i{~ilio je iz medija, prekriva ga bla`eni zaborav. Neka nova pretwa – fatalna bolest proizve{}e iste reakcije: histeriju pred nepoznatim, bujawe nagona za spasewem i, napokon, opu{tawe i zaborav. Ova dru{tvena igra (Bern bi je nazvao “stra{no-stra{no”) traje i traja}e u nedogled ili makar do pravog, nela`iranog kraja sveta – mo`da ve} 2012. godine. @ivi bili pa videli!

Ilija Baki}

VESTI

Svetska banka donirala elektronsku upravu Svetska banka donirala je Srbiji 32 miliona dinara (380 hiqada dolara) za razvoj elektronske uprave (e-uprave). Sporazum su potpisali ministarka finansija Diana Dragutinovi} i {ef kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej, dok je ministarka telekomunikacija Jasna Mati}, koja je, tako|e, trebalo da potpi{e sporazum, bila odsutna zbog obaveza u Skup{tini. Grej je rekao da razvoj elektronske uprave pospe{uje efikasnost i transparentnost javnog sektora kao i brzinu javnog sektora za gra|ane.

Foto: R. Hayi}

Onima koji grade novi svet U okviru akcije nagra|ivawa najboqih sredwo{kolaca Srbije, koju je inicirala “Politika AD”, a podr`alo Ministarstvo prosvete, ju~e je 65 u~enika generacije iz 51 sredwe {kole iz Ju`noba~kog i Sremskog okruga dobilo monografije o znamenitim qudima Srbije i mape s po 25 kovanica s likovima istorijskih li~nosti na{e zemqe.

Priznawa najboqim sredwo{kolcima na sve~anosti u Vladi Vojvodine uru~ili su predsednica Upravnog odbora “Politike” Sowa Liht, ministar prosvete Srbije profesor dr @arko Obradovi} i predsed-

znawa kao najva`nijeg faktora budu}nosti, ministar prosvete podsetio je na to da }e samo zemqe koje budu imale kadrove spremne da odgovore ovom izazovu mo}i da napreduju, i izrazio nadu da }e i nagra|eni u~enici jednog dana biti me|u tim kadrovima.

– ^ovek ne mo`e biti sre}an ako nije maksimalno iskoristio svoje znawe i talente, a dru{tvo ne mo`e biti uspe{no ako to ne prepozna i ne nagradi – rekao je dr Pajti}. – Vi sada ubirete prve plodove svog truda, a kada vas vidim tako mlade, lepe i pametne, i ciqevi na{e

Mawe prepreka za nepokretne

Osobama s invaliditetom organizacija “LDS Charities” poklonila je 350 invalidskih poluterenskih kolica, a u okviru projekta “World made”, ~iji je nosilac u Srbiji nevladina organizacija “Pravo na rad” iz Novog Sada. Kako je na ju~era{woj konferenciji za novinare objasnio predsednik “Prava na rad” prof. dr Slobodan Grebeldinger, ciq projekta je da se osobama s invaliditetom omogu}i aktivno u~e{}e u socijalnim zbivawima.

– Kolica su pogodna za kretawe po zemqi, travi i mawim preprekama, i to }e osobama s

Uz prijavu i rediteqsko ~itawe Ki{a

stvo, grafiku i grafi~ki dizajn mape se predaju u zgradi AU na Petrovaradinskoj tvr|avi, za slikarstvo i nove likovne medije u \ure Jak{i}a 7, a za fotografiju u Kosovskoj 33. Zbog ove “ra{trkanosti” Akademije na vi{e lokacija, potencijalni bruco{i treba blagovremeno da se informi{u o mestu i vremenu prijavqivawa i polagawa ispita. Svi kandidati za upis na likovne umetnosti pola`u preliminarni (eliminatorni) ispit iz crtawa, 23. i 24. juna,

nik Vlade Vojvodine docent dr Bojan Pajti}.

– Danas slavimo znawe i mlade koji posti`u izvanredne uspehe, ali i ~iwenicu da smo ih prepoznali i kona~no po~eli da ~inimo sve da bismo osna`ili proces pozitivne selekcije – rekla je Sowa Liht. – “Politika” je ovu akciju pokrenula da bi podsetila na dru{tvenu odgovornost svih jer }e samo tako novo znawe i kreativnost mladih pomo}i da oni ostanu ovde i grade novi svet.

Naglasiv{i da je i ovo odavawe priznawa u~enicima generacije jo{ jedna u nizu promocija

DONACIJA 350 POLUTERENSKIH KOLICA ZA INVALIDE

OD DANAS UMETNI^KA UVERTIRA ZA PRVI UPISNI ROK NA NOVOSADSKOM UNIVERZITETU

Akademija umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, ve} tradicionalno, prva od fakulteta u sastavu ovog univerziteta kre}e u proceduru upisa nove generacije studenata zbog slo`enosti tog posla, jer ima tri departmana – muzi~ki, likovni i dramski, s mnogobrojnim programima osnovnih akademskih studija. Tako }e na AU ve} danas (pet dana pre po~etka upisnog roka na ostalim fakultetima) po~eti prijavqivawe kandidata, i to onih koji `ele da studiraju re`iju na Departmanu dramskih umetnosti. Osim potrebnih dokumenata, kandidati predaju i rediteqsku analizu pripovetke “^asno je za otaxbinu mreti” (iz “Enciklopedije mrtvih”) Danila Ki{a.

U ponedeqak, 21. juna, je prijavqivawe za upis na glumu i audiovizuelne medije (ovi kandidati predaju i radove) na istom departmanu, kao i za studije na Departmanu muzi~ke umetnosti, dok }e istog dana oni koji `ele da studiraju likovne umetnosti predavati mape umetni~kih radova. Za vajar-

DNEVNIK

a samo oni koji ga polo`e mogu se prijaviti za polagawe prijemnog i predaju dokumenta 26. juna.

Prijemni na muzi~koj umetnosti su od 24. do 30. juna, na likovnim od 28. juna do 1. jula (vi{ednevni rad u klasama crtawa i u`ih stru~nih disciplina), a na dramskim umetnostima provera znawa i ve{tina kandidata po~iwe 22. juna za audio-vizuelne medije, od 23. juna za multimedijalnu re`iju, a od 25. juna za glumu.

V. ^eki}

invaliditetom omogu}iti da idu u prirodu, na pecawe, gde god po`ele, ne razmi{qaju}i o tome da li tamo ima ure|enih staza i da li mogu da pre|u makar i male prepreke – rekao je prof. dr Grebeldinger, i dodao da su kolica namewena ustanovama i pojedincima s ~itave teritorije Srbije.

U nastavku projekta, najavio je dr Grebeldinger, planiraju da uvezu sportska i standardna kolica, {tapove, palice i {etalice.

Predsednik donatorske organizacije David Hil je objasnio da su novac za kolica pri-

kupili ~lanovi Mormonske crkve {irom sveta, te istakao da se nada da }e od sada mo}i da budu od ve}e pomo}i za gra|ane Vojvodine. Sem darivawa kolica, projekat podrazumeva i obuku timova za propisivawe i sklapawe kolica po meri svake osobe s invaliditetom.

Predsednik Koordinacionog odbora osoba s invaliditetom Vojvodine Josip Vl~ek je istakao da su novodobijena kolica veoma aktivna i lagana, {to je izuzetno va`no, pogotovo za seoske sredine, gde }e ih oti}i odre|eni broj.

A. V.

strategije ~ine mi se lak{e ostvarivim jer na vreme ste prepoznati.

Priznawe za |aka generacije Sowa Liht uru~ila je ju~e, uz sve pohvale za wegov rad, i predsedniku Vlade Vojvodine, a generalni direktor “Politike AD” Milorad Gu{avac zahvalio se donatorima u ovoj akciji, EPS-u, Telekomu, Dr`avnoj lutriji Srbije, “Srbijagasu”, “Frikomu“, Komercijalnoj banci, “[tarku”, “Delta holdingu”, Zavodu za uxbenike, “Dunav osigurawu”, “U.S.Steel Srbija”, “Simensu”, “Metalcu” i “MK-grupi”.

D. Deve~erski

Osnovan Me|ureligijski savet Me|ureligijski savet Ministarstva vera, ~iji su zadaci afirmisawe verske slobode i kulture, kao i razmatrawe i tuma~ewe tendencija javnog `ivota u zemqi, ustanovqen je ju~e u Beogradu. Ministar vera i predsednik novog Saveta Bogoqub [ijakovi} naveo je da su zadaci tog tela javni istupi povodom najva`nijih dru{tvenih pitawa, organizovawe nau~nih skupova, tribina, okruglih stolova, ali i afirmisawe gra|ana da praktikuju versku slobodu i daju doprinos zajednici u kojoj `ive razvijaju}i svoj verski indentitet.

On je istakao da Evropski parlamenti i evropske vlade prihvataju obavezu da podsti~u crkve i verske zajednice na u~e{}e u diskusijama o najva`nijih dru{tvenim pitawima.

ZREWANINSKA TROPSKA HRONIKA

S mosta be`e od sunca Spas od tropskih vru}ina zrewaninska omladina nije potra`ila samo na gradskom bazenu i popularnom kupali{tu Peskara nego i u jezeru u centru varo{i, pokraj Kulturnog centra i Palate pravde. Gotovo svakodnevno na mostu iznad tog jezera mogu se videti devojke i mladi}i koji bez imalo straha ska~u u vodu, ponekad ~ak i u majicama i patikama. Nekima nije dovoqno visoko da budu pored za{titne ograde, ve} se pewu na luk mosta i tek odatle, poput kaskadera, zavr{avaju u jezeru.

Skokovi s mosta postali su odavno popularni me|u maturantima koji, proslavqaju}i zavr{etak sredwo{kolskog obrazovawa, na ovaj na~in iskazuju svoju kura`.

Ina~e, u neposrednoj blizini mosta, preko kojeg se odvija saobra}aj, nalazi se nekoliko sredwih {kola. U jednoj od wih, Sredwoj elektrotehni~koj – gra|evinskoj {koli “Nikola Tesla”, |aci upravo pogled na jezero i skakawe u vodu navode kao neke od razloga zbog kojih bi svr{eni osnovci trebalo da se upi{u u ovu obrazovnu ustanovu. Mada rizi~ni, skokovi ovda{we mlade`i, koliko je pozna-

to, nisu doveli do nemilih doga|aja. Me|utim, visoke temperature jesu. Slu`ba Hitne pomo}i u Zrewaninu ovih dana je intervenisala na glavnoj xadi i pru`ila pomo} starijem ~oveku. To nije bio

na terenu, odnosno na ulici. U velikom broju slu~ajeva radilo se o sr~anim i drugim hroni~nim bolesnicima.

De`urni tehni~ar Slu`be hitne pomo}i Miodrag Koprivica sa-

jedini izlazak na teren lekara tokom proteklih nekoliko tropskih dana koji su nastupili posle obilnih ki{a. Kako je saop{teno iz Hitne pomo}i, ova slu`ba je samo minulog vikenda primila 51 poziv, {to je daleko iznad proseka.

Od toga, 19 intervencija je bilo

vetuje gra|ane da, ukoliko ba{ ne moraju, ne izlaze napoqe posle 9 sati, pa sve do 17-18 ~asova. Hroni~ni bolesnici moraju obavezno uzimati svoju terapiju. Treba piti dosta vode, ~aja i obla~iti se u skladu s vremenom. @. B.

SUTRA U OKVIRU AKCIJE „OTVORENA VRATA”

VE^ERAS SPEKTAKL NA TRGU SLOBODE

Na video-bimu „Karmen” iz Valensije Direktan satelitski prenos opere "Karmen" iz Umetni~kog centra u {panskom gradu Valensiji, u okviru velikog evropskog kulturnog doga|aja "Viva Evropa 2010", bi}e organizovan danas u 19.45 ~asova, besplatno na Trgu slobode. Novi Sad je jedini grad u Srbiji koji }e u`ivo prenositi "Karmen", jedno od najpopularnijih operskih dela ikada napisanih. Publika }e mo}i da ~uje hor i orkestar grada Valensije, a dirigent Zubin Mehta }e biti na ~elu ovog ansambla. Rediteq ove opere je ~uveni

{panski umetnik Karlos Saura, jedan od najpoznatijih pored Pedra Almodovara.

Na Trgu slobode postavqeno je improvizovano pozori{te kapaciteta 2.250 sedi{ta, a cela manifestacija bi}e projektovana na platnu veli~ine {est puta ~etiri metra. Ova manifestacija se odr`ava kao deo misije Evropske komisije u borbi protiv siroma{tva i socijalnog otu|ewa, a izvo|ewe opere "Karmen" bi}e preno{eno u vi{e od ~etrdeset gradova Evrope.

N. V.

Novosadska petak18.jun2010.

Kako je godina pojela plate Odgovornost za to niko ne preuzima niti obja{wava, jedinio se ~uje stari refren kako je eto kriza kapitala u svetu stigla i do nas. A i pre te krize promena vlasni~ke strukture kapitala u firmama nije donela ni{ta dobro.

Privatizacija je kod nas skroz "pukla". Nema firme koja se mo`e pohvaliti pove}awem proizvodwe, ili ve}im brojem zaposlenih ulaskom privatnog kapitala. Zato ima otpu{tawa radne snage i prodaje ma{ina.

Neke zato mo`e da za~udi podatak kako je plata sa 400 evra pala na 310 evra, jer je malo radnika u proizvodwi imalo platu od 400 evri}a. Ra-

Dom zdravqa "Novi Sad" sutra nastavqa kampawu "Otvorena vrata" kada }e 38. akcija, na poziv Mesne zajednice "Klisa", biti odr`ana u wihovim prostorijama, Ulica Savska 27.

Gra|ani }e mo}i od 9 do 13 sati besplatno da provere nivo {e}era, holesterola i triglicerida u krvi, da izmere krvni pritisak, urade EKG monitoring i konsultuju se sa timovima lekar-sestra. Akcija je do sada organizovana 37 puta, a u woj je svoje zdravstveno stawe proverilo 11.726 gra|ana. Q. Na.

~unica je izvedena samo na osnovu podataka, koje su dali poslodavci koji su prijavili koliko su novca izdvojili za plate zaposlenih. Treba znati da ima puno onih koji minimalnu platu od oko 16.000 dinara predstavqaju kao osnovnu zaradu i jo{ se hvale da li~ne dohotke ispla}uju redovno.

Ima i poslodavaca koji radnicima na ruke daju i vi{e od 300 evra, ali i to ima cenu: ne prijavquju ih, pa rade na crno.

Pad zarada a istovremeno poskupqewe `ivotnih namirnica, komunalih usluga, telefonske pretplate, najave poskupqewa struje i gasa i redovna korekcija cene benzina su pokazateqi da se sve te`e izlazi na kraj. Narod te{ko `ivi, jer ima puno i nezposlenih.

Z. Deli}

Vatrogasci ve`baju Novosadska vatrogasna brigada ju~e je odra`ala pokaznu ve`bu ga{ewa po`ara u kasarni “Aleksandar Beri}”. Ve`bu je organizovala Komanda re~ne flotile, kako bi se vojska dodatno osposobila za suzbijawe po`ara. Danas }e brigada sa JP "Transnafta Novi Sad" i Vatrogasnom brigadom Rafinerije nafte imati godi{wu ve`bu za{tite od po`ara, koja }e se odr`ati na terminalu JP “Transnafte” u 11 ~asova.

A. V.

V REMEPLOV

hronika

NA SAJMU ZAPO[QAVAWA SKROMNIJA I PONUDA I POSETA

Nepopularan rad na procenat Sajam zapo{qavawa odr`an ju~e na Spensu u pore|ewu sa nekoliko prethodnih izdawa ove ve} tradicionalne smotre raspolo`ivih poslova u Novom Sadu i okolini bio je najskromniji {to se ti~e broja i strukture ponu|enih radnih mesta, ali i broja posetilaca. Naime, ne{to pre podneva, kada je na Sajmu uobi~ajeno najve}a gu`va, ispred ve}ine od dvadesetak {tandova poslodavaca bilo je vi{e onih koji nude posao nego nezaposlenih koji ga tra`e.

Da li zbog vru}ine, koja je u zapadnom holu Spensa poprimila tropske razmere, zbog atraktivne prve ju~era{we utakmice na Mondijalu, ili naprosto zbog mawka nade da se posao mo`e na}i na startu sezone godi{wih odmora, tek bilo je primetno da se relativno malo nezaposlenih re{ilo da oku{a sre}u.

S druge strane, iako je i poslodavaca bilo mawe nego ina~e, ne mo`e se re}i da ponuda raspolo`ivih poslova bila mala, ali je bila poprili~no jednoli~na. Uz ne{to izbora u sektoru trgovine, gra|evine i ugostiteqstva, najvi{e su bili tra`eni referenti prodaje, osigurawa, marketinga...

Uglavnom, poslovi za koje se odlu~uje malo nezaposlenih.

- Nisam spremna da idem od vrata do vrata po ovoj vru}ini i ube|ujem qude da uplate osigurawe – komentari{e Gorana, strukovni ekonomista i premijerna posetiteqka Sajma zapo{qavawa – Pored toga, radi se na procenat a treba da prodajem `ivotno osigurawe. A ko }e to da upla}uje, kada mnogi qudi nemaju hleba da jedu.

Foto: G. Jovi}

Svi bi na krstarewe Najve}e interesovawe nezaposlenih prime}eno je na {tandu agencije "Agava", koja obezbe|uje sezonske poslove u inostranstvu; od rada na brodovima - kruzerima i bejbisitinga u zemqama EU, do studentskih radnih boravaka u SAD. Tokom prvih sat vremena od otvarawa Sajma, primili su pedesetak prijava.

Prema sopstvenom priznawu, Gorana, tek iza{la s fakulteta, ho}e da radi, ali ne po svaku cenu. Me|utim, brojniji su nezaposleni koji ponude za posao ne odbacuju olako.

Otkako sam pre tri godine ostao bez posla, redovno pose}ujem sajam ali je malo posla u struci – ka`e in`iwer saobra}aja Sterije Dimitrijevi}. Ka`e da bi radio na prodaji osi-

Sutra otvarawe skejt parka

Iz voza na utakmicu Prvi put u inostranstvu, u Gr~koj, fudbaleri "Vojvodine" gostovali su 18. juna 1927. Posle 40 sati putovawa `eleznicom, stigli su u Solun i odmarali su se samo dva sata pre nego {to su iza{li na teren.

Protivnik im je bila jedna od vode}ih gr~kih ekipa "Aris".

Dok su imali daha Novosa|ani su se uspe{no odupirali Grci-

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

late zaposlenih u Novom P Sadu pale su od aprila do aprila za vi{e od 20 odsto.

Besplatni pregledi na Klisi

ma, ali umor ih je ipak savladao. Na kraju utakmice jedva su tr~ali i bili pora`eni sa 5:2.

Sutradan su se pokazali u daleko boqem svetlu. Odmorni, razigrali su se i pobedili ~ak sa 5:1 ekipu trenutno najboqeg doma}eg kluba "Makedonikosa", u kojoj su igrala i tri dr`avna reprezentativca.

N. C.

Skejt park u Limanskom parku, prvi u gradu, sutra u 13 sati otvori}e gradona~elnik Igor Pavli~i}, saop{teno je iz Gradske ku}e. Time }e, kako se navodi, Novi Sad pokazati, nakon ure|ewa 19 de~jih igrali{ta, koliko je bitno da mladi qudi svih

GRADSKO VE]E ODLU^ILO

Skupovi kod Mileti}a i pred Spensom Na ju~era{woj sednici Gradskog ve}a utvr|en je predlog odluke o odre|ivawu prostora za odr`avawe javnih skupova u Novom Sadu, i za tu namenu odre|ene su dve lokacije. Javni skupovi se, prema ovoj odluci, mogu odr`avati na prostoru na Trgu slobode kao i na platou ispred Spensa.

B. M.

uzrasta imaju atraktivne sadr`aje. Skejt parke }e, pored rekreacije, slu`iti i za sportska takmi~ewa, a za izgradwu je utro{eno oko 25 miliona dinara iz buxeta grada. Skejt poligon ima osvetqewe, video nadzor i be`i~ni pristup internetu. S. K.

Blagajna „Lisja” tri sata zatvorena Blagajne JKP "Lisja" ne}e danas raditi od 9 ~asova do 11. Povod za kratak prekid s poslom su radovi Telekoma na ure|ewu baze podataka.

Z. D.

Nose ba{tenski otpad Radnici JKP “^isto}a” u ponedeqak }e odnositi ba{tenski otpad sa Telepa. Spakovan otpad iz ba{te treba izneti pred ku}u do {est sati. I. S.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 11.30 ~asova ku}e u Majevi~koj ulici, od 9 do 12 ~asova B. Pivqanina, A. Vara|anina od B. Pivqanina do kraja i A. Nenadovi}a, od 9.30 do 11 ~asova Bulevar kraqa Petra Prvog 21, 23, 31 i 33, kao i Branimira ]osi}a 47.

Ka}: od 8 do 12 ~asova celo naseqe. ^ortanovci: od 8.30 do 13 ~asova deo vikend naseqa Borov gaj i deo vikend naseqa Kara{, od 8.30 do 12 ~asova vikend naseqa Banstol, Kraqev breg, Sredwi breg, Nadkara{, Borov gaj i deo naseqa Kara{.

gurawa, tim pre {to se u 36 godina radnog sta`a izme|u ostalog bavio i kasko osigurawem.

Studio "Moderna" tra`io je ~ak 50 operatera u kol centru za telefonsku prodaju. Kako ka`u u ovoj ku}i, koja izme|u ostalog distribuira "dormeo", "kosmodisk" i asortiman "top {opa", kandidati ne treba da brinu zbog godina, obrazovawa i kvalifikacija, ve} je osnovni kriterijum za dobijawe posla komunikativnost. Nagla{avaju da su radne prostorije klimatizovane...

I. Sabado{

8

NOVOSADSKA HRONIKA

petak18.jun2010.

DNEVNIK

U KARLOVCIMA ZBOG DOLASKA „NOVUSA”

[estorica taksista prete protestom

FOND „SOLIDARNOST” DANAS ISPLA]UJE OBE]ANI NOVAC

Minimalac radnicima ATP „Vojvodina”

Republi~iki Fond "Solidarnost" danas bi trebalo da po~ne sa isplatama minimalaca za oko 270 radnika ATP "Vojvodina", koji su se u firmi zatekli uo~i uvo|ewa ste~aja. Kako nam je re~eno ju~e u sedi{tu "Solidarnosti", "Fond pu{ta isplatu krajem sedmice", {to prakti~no zna~i danas. Re{ewa o isplatama u proseku devet minimalaca nekada{wim radnicima podeqena su krajem maja, a minimalci ko{taju"Solidarnost" ukupno oko 40 miliona dinara. U tom iznosu Fond }e postati akcionar ATP "Vojvodina" u ste~aju, dok }e nekada{wi radnici i daqe biti akcionari, ali }e imati mawi broj akcija zbog umawenog potra`ivawa nastalom dobijawem minimalnih plata.

Fond "Solidarnost" radi ve} pet godina, kao javna slu`ba osnovana radi za{tite prava radnika u slu~aju uvo|ewa ste~aja u firmama. Z. D.

U KINESKOJ ^ETVRTI ZAKUPCI NORMALNO RADE, GRAD JO[ PREGOVARA

Samo se jedan iselio

Iako je rok za iseqewe 12 zakupaca lokala u Kineskoj ~etvrti istekao jo{ 1. juna, samo je jedan od wih napustio ovaj prostor. Direktor preduze}a "Poslovni prostor" Marko Cvijan rekao je ju~e za "Dnevnik" da ostalih 11 i daqe tamo rade i pretpostavqa da pla}aju zakup.

- Da li svi redovno pla}aju zakup, to ne znam, ali ima onih koji su redovne plati{e, pa su tako i redovno uplatili obavezu. Na{a je du`nost bila da ih obavestimo otkaznim ugovorom da je taj prostor predvi|en za drugog zakupca, a pregovori izme|u “Manuala” i Grada su jo{ uvek u toku – ka`e Cvijan.

On isti~e da trenutno poreska uprava procewuje vrednost placa na Somborskom bulevaru. Naime, u "Poslovnom prostoru" potvr|u-

ju da dogovor nije postignut, ali je nejasno ko zapravo pregovara sa "Manualom".

U ZIG-u su ranije rekli da je dve tre}ine imovinsko-pravnih odnosa, na parcelama gde bi se nastavila gradwa bulevara, re{eno.

Nastavak gradwe Somborskog bulevara zavisi od pregovora sa svim vlasnicima zemqi{ta u tom delu grada, ali i od rebalanska gradskog buxeta koji }e se na}i na sednici Skup{tine grada 25. juna.

Ina~e, Kineska ~etvrt nije jedino mesto iz kojeg }e zakupci morati da se isele. Uskoro }e biti re{en i poslovni prostor u ulicama Marka Miqanova i Filipa Vi{wi}a, gde }e se praviti ulica, kao i 20.000 kvadratnih metara stambenog objekta, koji }e graditi preduze}e “Budu}nost”.

Q. Na.

„ZELENILO” ZADOVOQNO ZARADOM S LICITACIJA ZA [TRAND

^etiri lokala ostala prazna

Od 26 poslovnih i ugostiteqskih objekata koje je "Gradsko zelenilo" ponudilo za izdavawe na [trandu, nakon ~etvrtog kruga licitacije, zakupcima je izdat 21 lokal, dok je "Zelenilo" jedan zadr`alo za sebe kako bi na taj na~in poku{ali da obezbede dodatne prihode, saznajemo u pomenutom preduze}u. Pro{le godine izdat je isti broj lokala, ali je "Zelenilo" tada zadr`alo tri, dok je ovogodi{wa zarada od izdatih prostora 30 procenata ve}a nego lane. Podse}amo, po~etne cene na licitacijama bile su iste kao i pro{le sezone. Na posledwoj sednici Upravnog odbora "Zelenila" razmatrane su ponude za izdavawe lokala koje su pristigle u posledwem krugu a ukupno ih je bilo osam. Od toga je izdata polovina jer ostale ponude nisu bile validne.

B. M.

Besplatno na bazen u Temerinu @iteqi Op{tine Temerin do 26. juna mo}i }e besplatno da se kupaju na bazenima u ovom mestu i pri ulasku treba samo da poka`u li~nu kartu. Posle 26. juna, za dnevnu ulaznicu mora}e da izdvoje 180 dinara. Ova cena va`i za sve bez obzira na to iz koje op{tine se dolazi radi kupawa.

Popuste imaju sva deca i temerinski penzioneri. Za wih je dnevna ulaznica stotinu dinara. Pretplatna karta za 30 kupawa prodaje se za 3.250 dinara. Za povla{}enu grupu posetilaca (decu i temerinske penzionere) Z. D. 30 kupawa ko{ta 2.800 dinara.

Karlova~ki taksisti spremni su na radikalnije oblike protesta zbog toga {to se u prevoz putnika u Sremskim Karlovcima ukqu~io "Novus" taksi, koga oni smatraju nelojalnom konkurencijom iz vi{e razloga, a jedan od wih je ni`a cena.

"Nama predstoji radikalniji vid protesta za koji imamo podr{ku mnogo kolega, a do koga nadamo se, ne}e do}i ako svako obavi svoj posao kako treba. @elimo da upozorimo na{u lokalnu samoupravu da su du`ni da nas za{tite od nelojalne konkurencije i da znaju da karlova~ki taksisti voze i bolesne i nemo}ne, raznose xakove krompira i bra{na po stanovima, kupuju lekove i mnogo toga jo{, {to

nije uobi~ajeno za na{ posao", navodi se u pismu koje je potpisalo {est taksista iz Karlovaca i uputilo ga na{oj redakciji.

"Qudi koji voze za “Novus” su ili u radnom odnosu u nekoj drugoj firmi ili su uz otpremnine

vi, od “Novus” taksija za sve vreme rada nije do{ao nijedan jedini dinar. S obzirom da nelegalni rad, {to se ti~e Sremskih Karlovaca, traje od novembra 2009. postavqa se pitawe izgubqene dobiti za nas, dr`avu,

Taksisti upozoravaju lokalnu samoupravu da voze i bolesne i nemo}ne, te da su du`ni da ih za{tite od nelojalne konkurencije oti{li iz preduze}a i taj posao rade da ubiju dosadu, bar oni koje mi poznajemo, jer se radi mahom o na{im sugra|anima", pi{u karlova~ki taksisti.

"Pri tom ne pla}aju doprinose niti porez i prema izjavi nadle`nih u lokalnoj samoupra-

GSP. Mi i u ovako ote`anim okolnostima jedini u dr`avi Srbiji pla}amo redovno i na vreme svoje obaveze", tvrdi se u pismu {estorice karlova~kih taksista.

Isti~u i da bi u slu~aju da ih dr`ava oslobodi poreza i do-

prinosa, prevoz od Karlovaca do Novog Sada napla}ivali 50 dinara po putniku pod uslovom da ih je ~etvoro.

Na~elnica Odeqewa inspekcije u karlova~koj op{tini Mirjana [olaja ka`e da je u nadle`nosti op{tinskog saobra}ajnog inspektora kontrola rada taksista, ali sa aspekta po{tovawa zakona i propisa koji reguli{u saobra}aj. "To nije posao ni policije", ka`e [olaja i dodaje da karlova~ki taksisti mogu da se obrate inspekciji rada i tr`i{noj inspekciji, ali da treba da znaju da u tom slu~aju ne}e samo wihova konkurecija biti predmet provere nego i oni sami, a me|u wima ima i onih koji rade bez dozvole.

Z. Ml.

POVE]ANA BRIGA ZA OMIQENO IZLETI[TE NOVOSA\ANA

Kameni~ki park dobija novo ruho Republi~ki fond za za{titu `ivotne sredine ulo`io je 20 miliona dinara u Kameni~ki park, a „Gradsko zelenilo“ je taj novac investiralo u obnovu mehanizacije koja im je potrebna za odr`avawe; posebno dela parka prema Dunavu, gde je velika nizbrdica.

- Sem toga, novac je iskori{}en za kr~ewe podrasta i {ibqa, kao i za uklawawe 48 prestarelih stabala za koje je proceweno da su opasna po bezbednost gra|ana. Do sada je oboreno 39 stabala. Tokom ove godine trebalo bi obaviti i poslove geodetskog snimawa bioekolo{ke osnove, dodati parkovski mobilijar, obele`iti vredne primerke stabala, izraditi mapu parka i dodatno poja~ati rad ~uvarske slu`be – rekao je za "Dnevnik" portparol u “Zelenilu” Ivan No`ini}.

Kada je u pitawu ~uvarska slu`ba, wen rad je jo{ tokom pro{le godine pro{iren sa osam na 24 ~asa, {to je ve} dalo prve rezultate, jer su u vi{e navrata, u saradwi sa novosadskom policijom, imali intervencije na spre~avawu kra|e drva iz parka. Prema re~ima sagovornika, veliku pa`wu posve}uju i ~isto}i parka, kao i uklawawu divqih deponija iz priobaqa i jezera.

- Va`no je napomenuti da je i Uprava za komunalne delatnosti ove godine znatno pove}ala ulagawa za odr`avawe i obnovu

Kameni~kog parka. Za razliku od pro{le godine, kada je Uprava za komunalne delatnosti izdvojila 1,27 miliona dinara, sada je ta suma znatno ve}a i iznosi osam miliona dinara – isti~e No`ini}, podse}aju}i i da je lane za kr~ewe podrasta u ovom parku na 26.000 kvadratnih metara Grad dao tri miliona dinara.

Ina~e, Kameni~ki park je podignut oko dvorca porodice

^ITAOCI PI[U SMS

Marcibawi de Puho, koji je gra|en od 1797. do 1811. godine i rekonstruisan i dogra|en od 1834. do 1836. godine, kada je ure|en na povr{ini od oko 28 hektara. Organizovan je u me{ovitom stilu, sa veoma malim, klasi~no ure|enim parterom oko same zgrade dvorca i prostranim pejza`nim delom na kome su zastupqeni masivi visokih stabala, ve}inom autohtonih vrsta dendroflore koji

su ispresecani prostranim travwacima. Podignut je na nagnutom terenu i svim svojim elementima je prilago|en plastici terena. O~uvanost planske organizacije prostora prema prvobitnom projektantskom re{ewu, bogatstvo dendroflore i ostaci o~uvanih originalnih vrtno-arhitektonskih elemenata ~ine park jedinstvenim i predstavqaju wegovu osnovnu vrednost.

Q. Na.

065/47-66-452 & 063/366-977

Izmi{qawe rupe na porodici Moje sobno biqe i cve}e na terasi isto treba vodu, mo`da i vi{e nego moj pas. Pa da prijavim i broj saksija?

064/3860... *** Sramota je koliko je divnih, zdravih stabala pose~eno na keju ovih dana - biciklisti~ka staza mora biti prava kao strela. Nikom ni{ta, kao kad je stradalo i sedam platana, Be}arac, filozofski... Tu`no. U`ivajte u {etwi i vo`wi pored reke, zaglu{eni saobra}ajem i po usijanom betonu. To je nama na{a borba dala, a gradska vlast realizovala.

063/560...

*** Neverovatna vo`wa! U subotu 12. juna , putovao sam BUS-om "Lasta" u 05.40, iz Titela za N. Sad. Do{li smo do Gardinovaca, a to je 25 km od Titela i, na zaprepa{}ewe punog BUS-a putnika, voza~ je ponovo vozio nazad za Titel. Voza~ ni{ta nije obja{wavao {ta se de{ava, a vozio je brzo (sigurno

la "Lasti" na brzoj vo`wi!

064/1552... *** Ste~ajni upravnik ATP "Vojvodina" obe}ao je da }e do 10. juna biti ispla}eno bednih devet minimalaca, umesto zara|enih 15 plata. Me|utim, ni od te socijale jo{ uvek ni{ta, iako je proslo ve} tri godine. [ta wega briga kad on ~ovek dobija svaki mesec "samo" 130.000 dinara!

065/6798... *** Je l’ mogu}e da sekretar za saobra}aj Bubwevi} predla`e ru{ewe novosazidane autobuske stani-

preko dozvoqene brzine) i kad smo do{li u Titel samo je rekao da pre|emo u drugi BUS. Tako smo i uradili, a i isti voza~ je pre{ao u drugi BUS i opet smo, po drugi put, otpo~eli vo`wu iz Titela za N. Sad. Bez re~i izviwewa ili, pak, nekog obja{wewa... Hva-

ce i prodaju placa, a investitor je imao dozvolu? Sada{wa stanica je bedna, mala, smetwa saobra}aju i razvoju grada. Dokle }emo trpeti politike i inate?

064/2859... *** Busamo se da smo fudbalska nacija ali, ako su podaci u va{em do-

datku "Mondijal 2010" ta~ni, Srbija je posledwa. Na 62,2 stanovnika - jedan fudbaler, Nema~ka 5:1, Italija 11,6:1, Engleska 12:1, Brazil 13,8:1, Argentina 14,5:1, Slovenija 16,6:1, Gana 20,7:1... Toliko o "fudbalskoj naciji".

064/8884... *** Kra|a livenih delova javne kanalizacije, kablova, bronzanih spomenika... se re{ava radikalnim ka`wavawem i po~inioca i otkupqiva~a, a ne ono "{teta ne prelazi vrednost od (ne znam) 15.000 dinara". Kad se sve kra|e saberu "ode mast u propast"!

064/2466... *** Ne dajte se "Dnevnika{i"! To su na{e novine!

064/2466... *** Jaoj... {ta bi gra|ani Telepa(tije) dali da budu tajkuni biv{ih predsednika pa i sada{weg, makar "u ovom trenutku bili vi{e zadu`eni nego bogati",bar malo kao tajku~ina Milan Beko.

061/1136... *** Lep ~lanak o Slankamenu. Mogla se spomenuti rodna ku}a \or|a Nato{evi}a koja je, ina~e, u jadnom stawu, a sada je sigurno i poplavqena.

064/2636...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

petak18.jun2010.

9

SKUP[TINA GRADA ]E POSLE GODINU I PO IPAK BIRATI ZA[TITNIKA GRA\ANA

Aleksandar Gruji} prvi gradski ombudsman?

Prvi gradski ombudsman najverovatnije bi}e Aleksandar Gruji}, a wegova zamenica Stojanka Varaji}, saznaje „Dnevnik“ iz dobro obave{tenih izvora. Na sednici Skup{tine grada 25. juna o predlogu vladaju}e koalicije (DS, LSV, G17 Plus, SPO, SVM i JS) izjasni}e se odbornici, {to }e biti zakqu~ak pri~e koja je po~ela 10. decembra 2008. godine kada je usvojena odluka o ustanovqavawu novosadskog za{titnika prava gra|ana.

Mada je tada najavqeno da }e ombudsman biti izabran u naredna tri meseca, to se nije dogodilo, nezvani~no zbog neslagawa izme|u koalicionih partnera, a zvani~no zbog nedostatka novca, koji pro{le godine nije obezbe|en u buxetu. Sada se pri~a da je celu stvar pogurao predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}.

Danas bi ovaj predlog, koji mo`e da podnese najmawe jedna tre}ina odbornika, trebalo da razmatra skup{tinski Savet za statutarna pitawa i lokalnu samoupravu. Ono {to smo saznali o Gruji}u, jeste da je radio kao advokat, a zatim i pripravnik i saradnik Trgovinskog suda, da bi prethodne dve godine proveo u gradskoj upravi. Ime Stojanke Varaji} nalazi

Pri~a je po~ela 10. decembra 2008, kada je usvojena odluka o ustanovqavawu novosadskog za{titnika prava gra|ana se na sajtu „Informatike“, gde je navedeno da radi kao rukovodilac slu`be za pravne poslove.

Gradski ombudsman bi trebao da {titi prava gra|ana koja nisu u nadle`nosti republi~kog i pokrajinskog za{titnika gra|ana, a nedavno je iznet podatak da ~ak petinu predmeta pokrajinskog ombudsmana ~ine `albe Novosa|ana

na gradske slu`be. Za{titnik gra|ana mora biti diplomirani pravnik s polo`enim pravosudnim ispitom, sa najmawe pet godina iskustva na pravnim poslovima, visokih moralnih i stru~nih kvaliteta i sa zapa`enim iskustvom u za{titi prava gra|ana.

Ombudsman je ovla{}en da kontroli{e po{tovawe prava gra|a-

na, da utvr|uje povrede u~iwene aktima organa grada, da kontroli{e zakonitost, pravilnost i efikasnost rada gradske uprave, ali nije ovla{}en da kontroli{e rad Skup{tine grada, gradona~elnika, Gradskog ve}a, sudova i javnih tu`ila{tava osnovanih na teritoriji Novog Sada. On }e imati mogu}nost da Skup{tini grada, gradona~elniku ili Gradskom ve}u podnese inicijativu za izmenu odluka i drugih akata koje dovode do povreda prava gra|ana, ali i da inicira dono{ewe novih va`nih dokumenata u toj oblasti.

Tako|e, za{titnik gra|ana je ovla{}en da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluka organa Grada, kojima se ure|uju gra|anska prava i slobode. Gradski ombudsman }e mo}i i da javno preporu~i razre{ewe rukovodilaca organa uprave, odgovornih za povredu prava gra|ana, odnosno da inicira pokretawe disciplinskog postupka protiv zaposlenih u organima uprave, ali, u slu~aju dokaza i da pi{e prijave za pokretawe krivi~nog ili prekr{ajnog postupka.

Za{titnik prava gra|ana bira se na pet godina, uz mogu}nost jo{ jednog reizbora.

S. Krsti}

U PONEDEQAK HUMANITARNI KONCERT ZA OBOLELE OD ALCHAJMERA

Opera za pomo} „nevidqivima”

Foto: E. Komazec

Snala`qivost pre svega Ako se dobro se}amo, ranije se u {kolu dolazilo pe{ice ili, eventualno, biciklom, a oni koji su motorima svra}ali u obrazovne ustanove bili su vrlo retki, i to obi~no kako bi poja~ali svoj {arm i plasirali ga u pravcu ustreptalih devojaka. Naravno, da su se vremena promenila i mo`da je pre|a{wa opaska zaslu`ila re-

pliku u stilu: „U kom vi vremenu `ivite?“, ali poenta nije u tome.

Su{tina stvari je da |aci motore ne mogu da parkiraju u dvori{te Sredwe ekonomske {kole, ali su se zato dosetili da preko puta od pola pe{a~ke staze naprave parking. Nove generacije, nova pravila... budu}i ekonomski lideri ove zemqe...

B. M.

Na zajedni~ku inicijativu Gradske uprave za socijalnu i de~ju za{titu i uprave za kulturu, u ponedeqak, 21. juna u 21 ~as u Sinagogi bi}e izvedena u humanitarne svrhe opera “Invisible Gipsy”, najavqeno je na ju~era{woj konferenciji za novinare u Gradskoj ku}i.

Autor opere Zoran Tairovi}, ina~e osniva~ “Interkulturalnog teatra III/40”, izjavio je ovim povodom da predstava predstavqa fuziju umetnosti i solidarnosti.

- Ovo scensko delo, koje ima dosta elemenata opere, ima sna`nu poruku da se okrenemo ka onima koji nose stigmu u na{em dru{tvu. Drago mi je da }emo ba{ na svetski dan muzike, 21. juna, izvesti ovo delo i na taj na~in preto~iti ga u humanitarni dan dodao je Tairovi}.

Sav prihod od prodaje karata za ovu operu odlazi u fond udru`e-

wa gra|ana “Alchajmer”, ~ija je predsednica Nada Ba{i} ju~e izjavila da su ovakve akcije potrebne jer je, demografski, Srbija je nacija starih, koji naj~e{}e obolevaju od ove bolesti.

- Broj obolelih od Alchajmerove bolesti je svake godine u porastu u celom svetu, a prognoze su alarmante. Novi Sad je prvi grad u Srbiji koji ima Dnevni boravak za obolele od Alchajmera i ovi prihodi od ulaznica omogu}i}e lep{i udobniji boravak na{im korisnicima - istakla je Ba{i}.

Karte za ovaj koncert su u prodaji i mogu se nabaviti po ceni od 500 dinara u prostorijama Muzi~ke omladine Novog Sada, u Katoli~koj porti 2. Naslovne uloge u operi tuma~e Ana Sofrenovi}, Da{a Davorka Bosni} i Goran Tairovi}.

N. V.

Foto: B. Lu~i}

PO^EO INTERFEST NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Vinski u`itak s pogledom na grad Vi{e od 500 sorti vina ju~e je bilo ponu|eno na otvarawu sedmog me|unarodnog festivala vina „Interfest“ na Petrovaradinskoj tvr|avi. Svi koji nisu stigli da degustiraju ovogodi{wu ponudu ju~e, mo}i }e to u~ine do sutra, a na raspolagawu }e im biti proizvo|a~i iz 25 vinskih regiona, odnosno 100 vinarija iz devet zemaqa.

Najvi{e gostiju izlaga~a dolazi iz hrvatskog vinogorja, iz Dalmacije, Istre i Slavonije, zatim vinarije iz skoro svih vinskih regiona Italije, a me|u gostima su i vinari iz Slovenije, Makedonije, Ma|arske, Bosne i Hercegovine i Rumunije. Ipak, najbrojniji su doma}i

vinari, kao {to su, izme|u ostalih, „Vr{a~ki vinogradi“ „Ma~kov podrum“, te podrumi „Kova~evi}“ i „@ivanovi}“.

Raznoliku ponudu italijanskih vina ima {tand „Massvine“ koji na na{e podru~je donose vina najpoznatijih italijanskih regija, a ~iji vinari su zbog „Interfesta“ do{li u Novi Sad. Tako su posetioci imali priliku da upoznaju neke od vinara koji se ve} generacijama bave vinarstvom, poput Marka Paruza ~ija se porodica ovim poslom bavi ve} ~etvrtu generaciju.

Kapije Interfesta bi}e otvorene do subote, od 18 sati do pono}i, ulaz je besplatan.

A. V.

U GARA@I KOD SNP-a

Sre|ivawe do narednog ~etvrtka Radovi na gara`i kod Srpskog narodnog pozori{ta bi}e produ`eni do ~etvrtka, 24. juna, pa }e do tada automobili mo}i da se parkiraju samo u dowem nivou. U „Parking servisu“ ka`u da je u toku radova koji se trenutno obavqaju na pomenutoj lokaciji ustanovqeno da treba obaviti jo{ neka sre|ivawa, kako bi gorwi deo gara`e bio spreman i potpuno bezbedan za parkirawe.

B. M.

VESTI Pe{a~ewe do Vrdni~ke kule

Ko }e br`e, ko }e gore

Planinarsko–smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar” u nedequ organizuje pe{a~ewe od Popovice do Paragova, preko Kraqeve stolice i Vrdni~ke kule. Pe{a~ka ruta prolazi kroz {umoviti predeo a duga~ka je oko 18 kilometara. Polazak je u 8 ~asova sa @elezni~ke stanice, autobusom na liniji 74 za Popovicu.

I. S.

U Omladinskom centru CK 13 sutra nastupaju “No abjuz” i “Analizator” od 21 ~as. Ova dva novosadska grajndkor benda takmi~i}e se u brzini izvo|ewa pesama po minuti, a ova mala trka je simboli~no nazvana “Ko }e br`e - ko }e gore”. Karta ko{ta 200 dinara, a Crna ku}a se nalazi u Ulici vojvode Bojovi}a 13.

N. V.

petak18.jun2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „^arobni svet Paje Patka“ (18) besplatno za decu (do 23. juna), “Besa” (19.30), ”Lov na biv{u `enu“ (21) Art bioskop Vojvodina na Spensu “Tr~i za `ivotom” (20)

POZORI[TA Novosadsko pozori{te, Festival ma|arskih pozori{ta “^ovekova tragedija” (18)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”, postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine Dunavska 35-37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1; stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a”, Izlo`ba fotografija Fe|e Kiseli~kog “Wujork = Menhetn” (do 30. juna)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 16. juna, u sedam ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Natali Cakaj iz Kikinde (devoj~ica i de~ak).

DEVOJ^ICE: Mila Luki}, Danijela Mileti}, Jelena Marinkovi}, Slavica Baukov i Bo`ana Ili} iz Novog Sada, Valentina Varga iz [atrinaca, Marija Stankovi} iz Ratkova, Danica Alimpi} iz Ba~ke Palanke, Daniela \uri} iz ^erevi}a, Mirka Funtikova iz Kisa~a, Milena Mihailo iz Magli}a, Marijana Damjanovi} iz Ba~kog Jarka, @eqka Kqai} iz Be{ke i Ivana Fabri iz Beo~ina.

DE^AKE: Danijela Mili~i}, Anita Turan, Maja Lalovi} i Tawa Baj~i} iz Novog Sada, Katarina Petrovi} iz [ajka{a, Dragan Kop~anski iz Petrovaradina, Mirjana Radivojevi} iz Sremskih Karlovaca, Jelena La}arak iz Ba~ke Palanke, Dragana Babi} iz Beo~ina, Mirjana Didulica iz Ravnog sela, Antonija Mato{evi} iz Rumenke, Danijela Plav{i} iz Koviqa, Zorica Detar iz Sremske Kamenice, Lesja Ra{ula iz Kule i Vawa Zlatanovi} iz Ba~a.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Spomenka Du{ana Kryi} (1935) u 11.45 sati, Jelisaveta Stevana Ro`a (1921) u 12.30, Mustafa Muharema Mlinar (1957) u 13.15, Marija I{tvana Zelenka (1936) u 14, Katarina Josipa Maksi} (1926) u 14.45, Predrag Stevana Mitrovi} (1978) u 15.30 i Bo{ko Draga Bokan (1937) u 16.15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu u 13 sati bi}e sahrawen Stevan I{tvana Pakai (1968).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI „VITA”, Sentandrejski put 117c, tel: 6414-911, 6414-922 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

petak18.jun2010.

11

DELEGACIJA MORAHALOMA IZ MA\ARSKE U VR[CU

RUMA DOBILA NOVAC IZ FONDA OD IGARA NA SRE]U

Saradwa u kori{}ewu termalnih voda

Pare za sanitetsko vozilo

VR[AC: U Vr{cu u trodnevnoj poseti boravi delegacija op{tine Morahalom iz Ma|arske, na ~ijem je ~elu gradona~elnik ove op{tine Zoltan Nograhalom. Tema razgovora gostiju iz Ma|arske i ~elnika lokalne samouprave Vr{ca je prekograni~na saradwa dveju op{tine i zajedni~ko u~e{}e na konkursima za sredstava pristupnih fondova EU za kori{}ewe obnovqivih izvora energije iz termalnih voda.

Kako je rekao predsednik op{tine Vr{ca ^edomir @ivkovi}, saradwa dveju op{tina traje vi{e godina i ve} su zajedno u~estvovale u projektima „Sa~uvajmo na{e planine” i „Geografski informacioni sistem”, za {ta su i kori{}ene pare EU.

Gosti iz Ma|arske upoznali su svoje doma}ine sa svojim iskustvima u kori{}ewu sredstava fondova EU u izgradwi akva-parkova i razvoju bawskog turizma u kori{}ewu termalnih voda. Izrazili su spremnost da Vr{cu pomognu u konkurisawu za sredstva pristupnih fondova EU. Predsednika op{tine Vr{ac ^edomir @ivkovi} i direktor Geofizi~kog servisa NIS-a Dejan Pej~inovi} potpisali su ugovor o istra`ivawu termalnih izvora na teritoriji op{tine. Vrednost ugovorenih radova je skoro pet miliona dinara, a posao treba da se zavr{i za mawe od mesec dana, posle ~ega }e se znati kakvi su izgledi za realizaciju projekata sa Ma|arima i fondovima EU. R. Jovanovi}

NEVREME U RUMSKOJ OP[TINI

Grad uni{tio 4.000 hektara letine RUMA: Grad i jaka oluja u sredu uve~e uni{tili su letinu u selima Grabovci i Vitojevici u rumskoj op{tini, selima poznatim po velikoj proizvodwi bostana i povr}a, a olujni vetar je ru{io telefonske bandere, skidao crep sa krovova. U ataru sela Grabovci grad je uni{tio svu letinu na povr{ini ve}oj od 3.500 hektara, a sli~na je slika i na 600 hektara u selu Vitojevcima, ~iji se atar prostite na samo 900 hektara.[to se ti~e zasa|enog povr}a i bostani{ta, parcele su ostale puste, a ni{ta boqe nisu pro{le ni strne kulture.

Grad je „obrao” i vo}e, a posebno su stradale vi{we koje su upravo u fazi berbe.

- Posebna {teta je pri~iwena povr}u, a zna se da su seqaci iz Grabovaca i Vitojevaca poznati kao veliki proizvo|a~i bostana, paprike, paradajza i tikvica na otvorenom prostoru. Sve je to grad uni{tio, ostale su samo gole oranice.Nema oporavka, jednostavno qudi su za samo nekoliko minuta, kad se nad ova dva sela nadvio gradonsoni oblak u sredu predve~e, ostali bez svega. [teta se mora proceniti i videti kako pomo}i ovim qudima da pre`ive – ka`e ~lan Op{tinsko ve}a u Rumi Branislav Rahar, zadu`en za selo, poqoprivredu i ruralni razvoj.

S. Bojevi}

OTVARA SE KUPALI[NA SEZONA NA PALI]U

@enski {trand nije za kupawe PALI]: U subotu se otvara kupali{na sezona na Pali}u.

Tim povodom }e ronioci iz ronila~kog kluba „Spartak” ~istiti jezero u okolini Pe{~ane pla`e, Mi{kog i `enskog {tranda. Direktor preduze}a „Park Pali}”, Goran Gabri} ka`e da }e ovo leto na Pali}u biti radno i da }e da po~nu aktivnosti oko izgradwe i obnove objekata, ure|ivawea javnih povr{ina i ~i{}ewa jezera, kao simboli~nog po~etka realizacije aktivnosti Master plana i afirmisawa Pali}a kao moderne turisti~ke destinacije.

Na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivawa i stru~nog razmatrawa, Zavoda za javno zdravqe Subotica, utvr|eno je da dva uzorka odgovaraju zahtevima iz Uredbe o klasifikaci-

ji voda, te su vode podesne za kupawe, rekreaciju i sportove na vodi, dok je u uzorku uzetom na @enskom {trandu, utvr|eno prisustvo indikatora fekalnog zaga|ewa, {to sa higijenskog i zdravstvenog aspekta predstavqa rizik za kupawe i rekreaciju. Zavod za javno zdravqe Subotica, }e svake dve nedeqe ispitivati uzorake jezerske vode.

-U toku je utvr|ivawe stawa opreme na Termalnom bazenu, sistema rada geotermalnih bu{otina, procesa kori{}ewa termalne vode, kao i izgleda i funkcionalnosti bazena. Isto tako, vode se pregovori sa NISom o optimalnoj varijanti prenosa nadle`nosti odr`avawa bu{otina i prodaje termalne vode korisnicima – ka`e Gabri}.

A. A.

RUMA: Dr`avni sekretar Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Du{ko Radakovi} ju~e je u zgradi Skup{tine op{tine Ruma predao predsedniku op{tine Ruma Goranu Vukovi}u re{ewe o raspodeli sredstava od igara na sre}u, u iznosu od dva miliona dinara.

Rumska op{tina dobila je od igara na sre}u dva miliona dinara

za projekat nabavke sanitetskog vozila, koje }e biti kori{}eno u projektu „Geronto-doma}ice”, za prevoz nepokretnih i te{ko pokretnih lica, korisnika usluga Centra za socijalni rad iz Rume.

- Op{tina u ovom trenutku nije u bila u mogu}nosti da sama obezbedi sanitetsko vozilo koje je u ovom projektu veoma potrebno.

Ovo vozilo }e pomo}i da daqe

Tri miliona za ~i{}ewe kanala NOVI BE^EJ: Dr`avni sekretar ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Du{ko Radakovi} boravio je u Novom Be~eju, gde je, sa predsednikom op{tine Novi Be~ej Milovojem Vrebalovim, potpisao re{ewe o dodeli tri miona dinara od igara na sre}u. Novac je namewen ~i{}ewu kanalske mre`e u slivu Kerekto – Bo~ar.^i{}ewem kanala u ovom delu atara, znatno }e se poboq{ati kvalitet poqoprivrednog zemqi{a i smawiti {te zbog iticaja visokih podzemnih voda.

M. K.

unapredimo usluge doma}instvima, u kojima su lica te{ko pokretna, da se lak{e dopreme do lekara - rekao je predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi}

[TA POSLE NEUSPELIH REFERENDUMA U SEDAM MZ

Pla}aju hara~, a rezultata nema ZREWANIN: Referendum o uvo|ewu samodoprinosa u {est seoskih i dve gradske mesne zajednice u zrewaninskoj op{tini uspeo je samo u Staji}evu. Odziv u ovom selu bio je 53 odsto, a „za” je glasao 51 procenat od upisanih bira~a. Ovde je samodoprinos jedva pro{ao, a u ostalim selima i dve gradske mesne zajednice gra|ani su rekli „ne”.

Najmawe zainteresovanih za samopomo} u razvoju i komunalnom opremawu mesta bilo je u ^enti (8,5 odsto) i zrewaninskim MZ Mala Amerika i Sava Kova~evi} (10, odnosno 11 procenata). Slab izlazak na referendum karakteristi~an je i za Aradac, Belo Blato, Mihajlovo i Lukino Selo.

nisu ni bili u prilici da se uvere na {ta se konkretno usmerava wihov dinar. U svakom slu~aju, referendumi su do`iveli krah, a svima je jasno da }e neizglasavawe samodoprinosa

Elemir za primer Elemir je primer kako sloga `iteqa i ozbiqan rad saveta mesne zajednice obezbe|uju razvoj sela. Ovde je samodoprinos pro{ao „iz prve”. Redovno se pola`u ra~uni o tro{ewu novca, stalno se ne{to radi i gradi, a upravo je potekla voda iz nove eko~esme, koja je ko{tala 2,8 miliona dinara. ozbiqno ugroziti razvoj sela.

Pre svega kada je re~ o komunalnom ure|ewu. Ali, i finansirawu i radu mesnih udru`ewa, seoskih domova kulture i sport-

Bez samodoprinosa u Belom Blatu

Nadle`ni su sada u problemu kako privoleti gra|ane da i ubudu}e izdvajaju pare za razvoj naseqa. Ujedno im i objasniti da je dosada{wi “hara~” tro{en na racionalan na~in. Jer, mnogi

svega izgradwu kanalizacije, za sada padaju u vodu. Ra~unali smo i na asfaltirawe dve ulice.

Ponovo }emo poku{ati da uvedemo samodoprinos u zakonskom roku – kazao je predsednik Save-

skih klubova. Problem }e biti i finansirawe samih mesnih kancelarija i obezbe|ewe plata za zaposlene.

- Na{e ambicije vezane za komunalno opremawe sela, pre

ta Mesne zajednice Belo Blato Erne Tanco{.

Wegov kolega iz gradske MZ Mala Amerika Du{ko Jankovi} smatra da referendum ovde nije uspeo jer gra|ani du`e vreme nisu videli da je i{ta krupnije izgra|eno uz podr{ku grada.

- Qudi su na sastancima jasno rekli {ta im je najpotrebnije – obnova rada @elezni~ke ambulante i re{avawe saobra}aja u Tami{koj i Skadarskoj ulici.

Kako se na ovome godinama ni{ta nije uradilo, ne treba da ~udi {to je wihovo „da” izostalo – isti~e Jankovi} i ocewuje da je mala verovatno}a da referendum u skorije vreme bude ponovo raspisan, bar dok se ne re{i makar jedan od krupnih problema koji mu~e `iteqe ovog dela grada. ^lan Gradskog ve}a i koordinator Asocijacije mesnih zajednica Rade Vasiqevi} napomiwe da ostaje {ansa da se u roku od {est meseci ponovo poku{a sa referendumom. @. Balaban

IZLO@BA PALICA, LOPTICA I DRESOVA SVETSKIH PRVAKA

[ore pod za{titu Uneska

Prijem za davaoce krvi NOVI BE^EJ: Predsednik op{tine Novi Be~ej Milivoj Vrebalov priredio je ju~e prijem za vi{estruke dobrovoqwe davaoce krvi iz op{tine Novi Be~ej, koji su dragocenu te~nost dali 50 ili 75 puta. Prema rezultatima op{tina Novi Be~ej godinama predwa~i me|u op{tinama sredweg Banata.

- Posebno je zna~ajno {to je me|u najhumanijima 75 mladih davalaca krvi – rekao je sekretar Crvenog krsta op{tine Novi Be~ej Momir Dimitrijevi}.

M. K.

TOMA[EVAC: Povodom jubilarnog 10. Svetskog prvenstva u Banatskim {orama, koje }e u Toma{evcu biti odr`ano 3. i 4. jula, otvorena izlo`ba je posve}ena tom sportu i deceniji postojawa Dru{tva za za{titu banatskih {ora. U prostorijama Mesne zajednice Toma{evac, u okviru izlo`be izlo`ene su fotografije, plakati sa prethodnih svetskih prvenstava, dresovi svetskih prvaka, kao i rekviziti - palice i loptice koje se koriste u igri. Jedan od qudi koji su pre deset godina pokrenuli ~itavu pri~u, sa ciqem da nekada{wu tradicionalnu banatsku ~obansku igru otrgnu od zaborava, jeste narodni poslanik i zamenik predsednika LSV Bojan Kostre{, koji je rekao da tada nije mogao ni da pretpostavi da }e {ore dogurati do dana{weg statusa.

Kapiten aktuelnih svetskih prvaka, toma{eva~ke ekipe Marijevo, Aleksandar Rudi} istakao je da {ore u dana{we vreme,

Organizatori izlo`be o {orama

kada su sela dosta zapu{tena i u lo{oj situaciji, zna~e pravu promociju Toma{evca.

– Poku{a}emo da {ore registrujemo kao sport i kada dobijemo registraciju, proba}emo da {ore stavimo pod za{titu Uneskoa. Mislim da {ore to zaslu`uju – rekao je Bojan Kostre{.

Po lokalnoj legendi, u koju }e vam se zakleti mnogi Toma{ev~a-

ni, bejzbol je nastao tako {to je Mihajlo Pupin odneo lopticu za {ore u Ameriku, pa ih nau~io da igraju. Tako je nastao bejzbol.

Nakon otvarawa izlo`be `rebom su odlu~ene i grupe koje }e se takmi~iti na svetskom prvenstvu, na kojem }e u~estvovati 11 ekipa, me|u kojima i jedna iz Rumunije. Prvenstvo }e biti organizovano na fudbalskom stadionu u Toma{evcu.

H. V.

Op{tina Ruma je ve} dva puta dobila sredstva od igara na sre}u, prvu put za projekat ure|ewa {alter sale u Rumi, a drugi put za ure|ewe romskog naseqa.

S. B.

VESTI Ribolovom protiv droge KIKINDA: Udru`ewe za sportski ribolov i za{titu `ivotne sredine „Galadska” iz Kikinde u subotu organizuje tradicionalno takmi~ewe u sportskom ribolovu, pod nazivom „[tapom protiv droge”. Po~etak takmi~ewa zakazan je za devet sati na prostoru Starog jezera, a pravo da se takmi~e imaju svi uzrasta od pet do 18 godina. ^lan Upravnog odbora Udru`ewa „Galadska” Miomir Felbab isti~e da se ovo takmi~we organizuje ve} petu godinu i ciq je da se mali{ani iz kikindske op{tine okupe i nau~e da zdravo `ive i da ne pomi{qaju na drogu, ili bilo koje druge opijate.

Oni koji `ele da se nadme}u u sportskom ribolovu, treba da ponesu pribor za pecawe, kao i ~uvarku za ribu, a mamce obezbe|uje organizator. Sva uhva}ena riba bi}e vra}ena u vodu, a za 10 najboqih takmi~ara bi}e obezbe|eni prigodni pokloni. Generalni pokroviteq manifestacije je Skup{tina op{tine Kikinda.

A. \.

Poklon za stare VR[AC: Gerontolo{ki centar u Vr{cu je ovih dana obele`io desetogodi{wicu otvarawa, ima odli~nu zdrastvenu za{titu, kulturne i obrazovne sadr`aje i zovu ga fakultetom tre}eg doba.

Ovu ustanovu posetio je zamenik direktora Narodne kancelarije predsednika republike Dejan Marinkovi} i ovoj ustanovi uru~io ma{inu za prawe ve{a i ma{inu za su{ewe rubqa. Vrednost donacije je oko 600 hiqada dinara, a direktorka Tatjana Dani~i} je rekla da im je upravo ve{ernica bila „usko grlo” i da je donacija prava pomo}. Naglasila je da su od Vlade Vojvodine dobili 437 hiqada za obnovu ve} istro{ene posteqine, zatim za uvo|ewe video nadzora i obnovu instalacija za grejawe.

R. J.

Kulinari na novom ispitu BE^EJ: Posle ^etvrtog pa~ijeg kupa, PIK „Be~ej” u restoranu „Ribwak” sutra organizuje Drugi kup u kuvawu ribqe ~orbe. Kotizacija za u~e{}e u takmi~ewu iznosi 1.500 dinara po ekipi, koja broji najmawe dva ~lana. Obezbe|ene su vredne nagrade za najuspe{nije kulinare, a bi}e i prate}ih aktivnosti, kako bi pratioci kulinara i posetioci manifestacije prekratili vreme do degustirawa specijaliteta iz kotli}a.

V. J.

12

CRNA HRONIKA

petak18.jun2010.

DNEVNIK

HRVATSKA I SRBIJA POTPISUJU ME\UDR@AVNI UGOVOR

Cvitan: Uskoro mogu}e izru~ewe Kalini}a

Automobil u kome je preminuo voza~

Foto: N. Stojanovi}

JU^E U NOVOM SADU

Izdahnuo za volanom Jovan Kolarski (1966) iz Rumenke preminuo je ju~e oko 13 ~asova u Radni~koj ulici u centru Novog Sada, u svom automobilu "zastava 128", najverovatnije usled infarkta, a vozilo je odmah potom udarilo u metalnobetonsku ogradu na ulazu u javnu gara`u. Telo je prevezeno u Institut za sudsku medicinu da bi se utvrdio uzrok smrti.

Kako smo saznali od o~evidaca, voza~ "zastave" je bio za volanom automobila ~iji motor nije hteo da startuje jer je ostao bez struje zbog ostavqenog upa-

qenog svetla. Navodno, supruga Kolarskog je s jednim prolaznikom pogurala vozilo, a kad se motor pokrenuo, ono se nekontrolisano po~elo kretatiti i zatim udarilo u ogradu. Voza~u, koji je bio sr~ani bolesnik, prethodno je glava klonula na volan, saznajemo nezvani~no.

Odmah je na lice mesta do{la ekipa Hitne pomo}i, ali na`alost reanimacija nije uspela.

Uvi|aj je obavila de`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Ana Stameni}.

M. V.

Na~elnik hrvatskog Ureda za suzbijawe korupMinistar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao cije i organiziranog kriminaliteta (USKOK) je ju~e da izjave pripadnika "zemunskog klana" Sretka Dinko Cvitan izrazio je ju~e u Beogradu o~ekivaKalini}a mogu doprineti rasvetqavawu ubistava, powe da }e Hrvatska i Srbija uskoro potpisati me|uzadine ubistava i na~inima skrivawa "zemunaca", ali dr`avni ugovor na osnovu kojeg }e biti mogu}e izda one moraju biti date u odgovaraju}oj formi. ru~ewe pripadnika "zemunskog klana" Sretka KaKalini}, koji je u Srbiji osu|en zbog u~e{}a u ubilini}a. stvu premijera \in|i}a, uhap{en je u Hrvatskoj, a pre– Ja ne mogu odgovoriti {ta govori Sretko Kama navodima tamo{wih medija policiji je priznao vilini}, ali mogu kazati da policija, u saradwi s po{e ubistava.

"Da bi se koristile, izjave moraju da budu date u odgolicijom Srbije, radi intenzivnu kriminalisti~ku Sretko Kalini} varaju}oj formi. To jo{ nije slu~aj i mi o~ekujemo da obradu, da se rasvetqavaju pojedine okolnosti veHrvatska usvoji zahtev Srbije i izru~i Kalini}a i tek tada }e sve wezane za ubistva, kako u Srbiji, tako i u Holandiji i [paniji, a gove izjave mo}i da se koriste na pravi poku{avaju se rasvetliti i ubistva na~in", rekao je Da~i} novinarima u u Hrvatskoj – rekao je Cvitan.

Beogradu, na skupu o borbi protiv koOn je novinarima u Beogradu, u rupcije. On je upozorio da se mo`e desipauzi okruglog stola "Izazovi borti i da izjave odvedu u pogre{nom smebe protiv korupcije u Jugoisto~noj ru, ali da se moraju proveriti i dodao Evropi", rekao da su hrvatski isda srpska i hrvatska policija i tu`ilatra`ni organi do{li do saznawa o {tva dnevno razmewuju operativne inmre`i pomaga~a ~lanova "zemunformacije. Ministar je podsetio da je skog klana" u Hrvatskoj, i da }e ta su|ewe za ubistvo premijera \in|i}a saznawa razmeniti sa srpskim Tuzavr{eno, da su okrivqeni osu|eni. `ila{tvom za organizovani krimiSve novo {to se sazna, kazao je, bi}e nal. prou~eno - u vezi za drugim procesima i Po wegovim re~ima, nesporno je ubistvima, drugim aspektima u vezi sa da saradwa kriminogenih sredina u ubistvom \in|i}a, ili u vezi za skrivaSrbiji i Hrvatskoj postoji, ali wem "zemunaca". Da~i} je, me|utim, nahap{ewa u budu}nosti }e pokazati glasio da nisu dovoqne samo izjave ve} da pravosudni organi i policije u moraju da postoje i dokazi. Na pitawe regionu sara|uju boqe nego kriminovinara da li je saslu{an Milo{ Sinalci.

Dinko Cvitan Ivica Da~i} movi}, kojeg hrvatske vlasti sumwi~e za Ne `ele}i da govori o detaqima, poku{aj ubistva Sretka Kalini}a, a kojeg je srpska policija uhapsila Cvitan je potvrdio da pravosudni organi i policije Srbije i na granici sa Hrvatskom, Da~i} je odgovorio odre~no.

(Tanjug) Hrvatske sara|uju i u slu~aju kriminalnog klana Darka [ari}a.

ZAGREBA^KI „NACIONAL” OTKRIVA GDE JE NOVAC OKRIVQENOG NARKOBOSA

TU@ILAC ZA RATNE ZLO^INE SRBIJE

Vuk~evi}: O~ekujem izru~ewe Gani}a Tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi} izrazio je ju~e o~ekivawe da }e sud u Londonu na ro~i{tu u julu prihvatiti zahtev Srbije za izru~ewe biv{eg ~lana ratnog predsedni{tva BiH Ejupa Gani}a.

Glavno ro~i{te bi}e odr`ano od 5. do 9. jula.

– O~ekujem da }e sud u Londonu iza}i u susret zahtevu Srbije – rekao je Vuk~evi} novinarima u Beogradu.

Po wegovim re~ima, saradwa s britanskim organima je veoma korektna i Srbija je dostavila sva dokumenta i dokaze koje je tamo{wi sud tra`io.

Gani} je uhap{en 1. marta na aerodromu u Londonu po zahtevu Srbije zbog sumwe da je po~inio ratni zlo~in nad pripadnicima JNA u Dobrovoqa~koj ulici

Da~i}: Oprezno s izjavama „zemunaca”

prilikom povla~ewa iz Sarajeva 3. maja 1992. godine, kada je poginulo najmawe 18 vojnika, a 22 su rawena. Iz pritvora je pu{ten 11. marta, uz kauciju i obavezu da ne napu{ta teritoriju Velike Britanije.

Gani} je ~etiri godine posle zlo~ina za koji se sada tereti, 1996, boravio u tada{woj SR Jugoslaviji, kao ~lan Predsedni{tva BiH i potpredsednik Federacije BiH. Istraga protiv wega i drugih osumwi~enih pokrenuta je, me|utim, decembra 2008. godine. Re{ewem o sprovo|ewu istrage, Gani}u se stavqaju na teret tri krivi~na dela – ratni zlo~in protiv rawenika i bolesnika, protivpravno ubijawe i rawavawe neprijateqa i upotreba nedozvoqenih sredstava borbe.

[ari} zakopao dva miliona evra u Istri?

Narkobos Darko [ari} je na podru~ju Istre, u Hrvatskoj, zakopao dva miliona evra od prodaje kokaina po koje se niko ne usu|uje da krene iako je wegova mre`a u rasulu zbog hap{ewa i me|usobnih obra~una kao {to je onaj izme|u Sretka Kalini}a i Milo{a Simovi}a u Zagrebu, pi{e hrvatski nedeqnik "Nacional". [ari}, koji je u bekstvu pred organima Srbije, boravio je i u Hrvatskoj, a po nekim izvorima, on se i daqe skriva u toj zemqi, pi{e zagreba~ki nedeqnik.

Hrvatska policija je rekonstruisala da su Kalini} i Cvetko Simi}, ~ije je raskomadano telo prona|eno sredinom februara ove godine na zagreba~kom jezeru Jarun, bili u vezi

s Mariom Sovom, koji se povezuje s ubistvom Simi}a, dodaje taj list.

U policiji se sumwa da su svi oru`ani incidenti povezani s bandom Darka [ari}a, koga smatraju glavnim narkobosom u regionu, a koji je u bekstvu nakon {to su pre nekoliko meseci srpska BIA i ameri~ka DEA u zajedni~koj akciji zaplenile vi{e od dve tone kokaina.

Nakon {to je [ari} nestao, pojavile su se i informacije o tome da je u Hrvatsku stigla i po{iqka od oko 60 kilograma kokaina, koja je skrivena u jednom od zagreba~kih stanova kojima su se koristili ~lanovi narkomiqea, ukqu~uju}i i Sovu, dodaje nedeqnik.

"Nacional" se poziva na tvrdwe iz zagreba~kog kriminalnog miqea da se niko ne usu|uje da ode po tu drogu jer se ne zna da li policija ~eka u zasedi. Te tvrdwe se ne mogu proveriti pa se ne zna jesu li istinite, pi{e list.

Ta dva miliona evra navodno su tek sitan deo [ari}evog bogatstva koje je prebacio u Hrvatsku.

Sumwa se da je krug [ari}evih saradnika u Hrvatskoj poprili~no velik i ne zaustavqa se samo na klasi~nom kriminalnom miqeu.

O~ekuje se da }e hap{ewa Kalini}a i Simovi}a pomo}i da se razre{e i brojne zagonetne situacije iz tog miqea i da }e uskoro do}i i do novih obra~una me|u preostalim ~lanovima te kriminalne organizacije koji su jo{ na slobodi, pi{e "Nacional".

(Tanjug)

MINISTARSTVO PRAVDE UMRE@AVA SVE SUDOVE U ZEMQI

Justicija na globalnoj mre`i Pomo}nik ministra pravde za operacije i tehnologije Dejan Pa{i} predstavio je ju~e u Zrewaninu rezultate programa automatskog vo|ewa predmeta (AVP), uvedenog u sklopu reforme pravosu|a u sve privredne i deo osnovnih i vi{ih sudova u zemqi. Pa{i} je naglasio da je planom predvi|eno da do

kraja avgusta u svim sudovima bude uveden AVP program, {to }e im omogu}iti da rade standardizovano, jednostavnije i efikasnije.

– Osnovni i Vi{i sud u Zrewaninu bili su prvi u Srbiji u kojima je za`iveo pomenuti program, a u ovom trenutku koristi se u 36 osnovnih i vi{ih sudova

u zemqi. [to se ti~e privrednih sudova, proces je odavno zavr{en – kazao je Pa{i}, i precizirao da je za stvarawe infrastrukturnih uslova za uvo|ewa AVP programa samo u zrewaninskom Osnovnom i Vi{em sudu potro{eno pet miliona dinara.

Svetska banka je, objasnio je on, u koordinaciji s Ministar-

dodao je pomo}nik ministra pravde.

V. d. predsednika Vi{eg suda u Zrewaninu Biqana Martinovi} ocenila je da AVP program ima ogromne prednosti u odnosu na doskora{wi na~in rada. Wegov zna~aj, smatra ona, ogleda se pre svega u tome {to }e sudije i ostali zaposleni u pravosu|u vrlo

Uspe{an rad sudija Od po~etka godine u zrewaninskom Vi{em sudu zavr{en je 41 krivi~ni predmet, 47 istraga, re{eno je 65 maloletni~kih predmeta…

– Ovo se mo`e oceniti kao uspe{an rad sudija na zavr{avawu predmeta. Naravno, po okon~awu {estomese~nog perioda od uvo|ewa AVP programa dobi}emo i preciznije podatke – istakla je sudija Martinovi}.

Dejan Pa{i} i Biqana Martinovi}

stvom pravde, organizovala obuku za sve zaposlene. Zahvaquju}i programu, ministarstvo }e gra|anima omogu}iti novu besplatnu internet-uslugu, a to je da elektronskim putem imaju uvid u spise predmeta. U ovom trenutku takva usluga postoji u privrednim, a uskoro }e i u osnovnim i vi{im sudovima.

– Ovim }e javnost rada biti jo{ dostupnija. U planu je da nastavimo da uvodimo AVP program u sve pravosudne organe da bismo ih umre`ili, i ciq nam je da do 2012. godine to i uradimo –

brzo do}i do informacije o tome u kojoj je fazi neki predmet. Ti podaci bi}e dostupni i strankama.

– Tako|e, mnogo jednostavnije }emo izra|ivati izve{taje o radu suda, koje smo du`ni da dostavqamo periodi~no. Velika prednost je i u tome {to }e se predmeti sudiji dodeqivati slu~ajno, po redu koji }e program sam odrediti – pojasnila je Biqana Martinovi}.

Govore}i o uslovima pod kojima je AVP program po~et-

Palata pravde u Zrewaninu

kom godine uveden u Vi{i sud, ona je naglasila da je posao uspe{no priveden kraju uprkos smawenom broju radnika.

– Vi{i sud u Zrewaninu, na osnovu odluke Visokog saveta sudstva, ima osam sudija, a ministar pravde je doneo novi privremeni pravilnik kojim je predvideo 39 radnika. Dakle, broj zaposlenih smawen je u odnosu na ranije, kada je iznosio 47. Bez obzira na to, za-

posleni su se zalagali za to da program {to pre bude uveden jer je bilo nu`no zavesti sve predmete i dati im novi broj zbog promene naziva suda. Radnici su zbog toga ~esto ostajali i posle radnog vremena – rekla je Biqana Martinovi}, i dodala da je sud uputio zahtev Ministarstvu za pove}awe broja zaposlenih, te da o~ekuje da dobije saglasnost. @. Balaban

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak18.jun2010.

13

PORODI^NA SVA\A U OBRE@U, KOD PE]INACA

Otac osumwi~en da je sina ranio no`em Petar D. (33) iz Obre`a kod Pe}inaca, posle sukoba i sva|e s ocem Slobodanom D. (55), zavr{io je u Klini~ko-bolni~kom centru u Beogradu s vi{e ubodnih rana nanetim no`em u predelu rebara i ruke. Sukob izme|u oca i sina po~eo je i zavr{io se u porodi~noj ku}i u Ulici mar{ala Tita 35, u centru Obre`a. U trenutku ove porodi~ne sva|e i tragedije u ku}i su bili }erka Slobodana D., snaja i troje unu~adi.

U ponedeqak uve~e, negde oko 21.30 ~as, kom{ije su ~ule glasan razgovor izme|u oca i sina, koji se pretvorio u galamu, a oko 22 ~asa `ene i deca su po~eli da zapoma`u u dvori{tu pa su kom{ije krenule da vide {ta se doga|a i treba li pomo}. Imali su {ta i da vide: Petar D. je bio sav u krvi, a otac je stajao na dvori{tu s no`em u ruci. Odmah je alarmirana policija, koja je brzo do{la, pa je Petar D. odvezen u Dom zdravqa u

SU\EWE U BEOGRADU ZA UBISTVO FRANCUSKOG NAVIJA^A

Roditeqi: Bris nije ubijen, on je masakriran Roditeqi francuskog navija~a Brisa Tatona, Alan i Suzan Taton, izjavili su u nastavku su|ewa petnaestorici navija~a „Partizana“ pred Vi{im sudom, da wihov 28-godi{wi sin nije pro{log septembra ubijen u Beogradu, ve} masakriran i da ni danas, ta~no devet meseci od tragi~nog doga|aja, ne mogu da se pomire s tim da je umro od posledica brutalnog prebijawa.

Izraziv{i zahvalnost sprskim zvani~nicima i narodu na podr{ci koju su dobili posle

Bris Taton

tragi~nog doga|aja, Alan i Suzan Taton su zatra`ili da se optu`eni najsto`ije kazne za taj zlo~in, i izrazili veru u srpsko pravosu|e.

Alan i Suzan Taton pridru`ili su se krivi~nom gowenu optu`enih, i naveli da isti~u imovinsko-pravni zahtev za naknadu {tete zbog ubistva sina koji je 16. septembra 2009. stigao u Beograd s drugovima na utakmicu „Partizan“–“Tuluz“, a sutradan zavr{io u bolnici.

Narednog dana saznala je da mu je operisana aorta, i da se planira operacija mozga, te su ona i suprug re{ili da do|u u Beograd.

Po wenim re~ima, kada je 19. septembra stigla u Beograd, u bolnici Klini~ko-bolni~kog centra sa~ekali su je zvani~nici Srbije, ali nije mogla da odredi koji, jer je, kako je navela, tada bila u {oku.

Zbog povreda koje je zadobio nije mogla da prepozna sina i, kako je posvedo~ila, narednih deset dana gledala ga je tako naduvenog dok telo nije prestalo da daje znake `ivota. Napomenula je da, iako su `eleli da se Bris preveze na le~ewe u Francusku, to nije bilo mogu}e zbog wegovog stawa.

Podr{ku roditeqima ju~e je svojim prisustvom u sudnici dao i francuski ambasador u Srbiji @an-Fransoa Teral. On je posle ro~i{ta kazao novinarima da je wegova du`nost da prisustvuje su|ewu, napomiwu}i da veruje u srpski pravosudni sistem.

Brisovi roditeqi su novinarima ispri~ali da su napravili sajt na internetu na koji im je stiglo na stotine poruka podr{ke od gra|ana Srbije.

Na dana{wem su|ewu svedo~i}e o~evici doga|aja od 17. septembra na Obili}evom vencu koji sti`u iz Francuske u Beograd, a potom }e biti saslu{ana i dva za{ti}ena svedoka.

U sudnicu ju~e nisu mogli da stanu svi zainteresovani posmatra~i, me|u kojima je bilo ~lanova porodice i prijateqa optu`enih, dok je pretres pra-

toj porodici odavno ne{to nije u redu, da su se otac i sin ~esto sva|ali, sukobqavali i tukli, da su obojica, kako ka`e jedan kom{ija, „kratkih `ivaca“. [ta je bio pravi razlog ovih sukoba, kom{ije ne znaju jer je sve ostajalo iza kapije broja 35.

– Znala sam da te sva|e kod kom{ije ne}e iza}i na dobro. Za{to su otac i sin ~esto bili u sukobu, niko ne zna jer, znate, kod nas ti je pravilo da sve ostaje u na{oj ku}i.

Tek kada se dogodi tragedija, krene pri~a selom: te bili su pijani, pa se po’vatali za gu{e, sva|aju se oko imawa jer stariji ko~e mla|e, a mladi misle da sve znaju i mogu i eto ti nesre}e. Seqa~ka su to posla, te{ko je i poverovati da bi otac pred snahom, }erkom i unucima potegao no` na sina, a vidite, desilo se – ka`e nam jedna kom{inica.

I druge kom{ije ka`u da su Slobodan D. i wegov sin Petar u

posledwe vreme bili u sukobu, da su se ~esto sva|ali i raspravqali, ali niko pouzdano ne mo`e re}i {ta je pravi razlog {to je otac krenuo no`em na sina i naneo mu te{ke telesne povrede.

Na istrazi je da utvrdi {ta je dovelo do ovog sukoba. Slobodan D. je u pritvoru, a wegov sin s te{kim povredama le`i u bolnici u Beogradu. Posle ukazane lekarske pomo}i, wegov `ivot nije u opasnosti.

S. Bojevi}

GRADONA^ELNICA PAN^EVA VESNA MARTINOVI] OCEWUJE

Pove}ana bezbednost u Jabuci Gradona~elnica Pan~eva Vesna Martinovi} ocenila je ju~e da su smirene tenzije u Jabuci, pove}an nivo bezbednosti u tom mestu i da je primarni zadatak da normalizovano stawe i uspostavqeni mir budu trajni.

Ona je rekla da ne veruje da se Romi u Jabuci, koji su prethodnih dana bili upla{eni, ose}aju potpuno sigurno i bezbedno kao pre proteklih doga|aja, ali da je u odnosu na situaciju od pre nekoliko dana nivo bezbednosti pove}an.

– Lo{a atmosfera, koja je stvorena, nije tipi~na za to mesto ni za Vojvodinu jer Jabuka ima raznoliku nacionalnu strukuturu – rekla je Vesna Martinovi} u „Jutarwem dnevniku“ Radio-televizije Srbije. – U Jabuci dominiraju makedonski i srpski narod, ali osim Roma postoje i pripadnici drugih nacionalnih mawina i dosad nije bilo problema s izazivawem nacionalne, rasne i verske netrpeqivosti i mr`we.

Vesna Martinovi} je najavila da }e u narednom periodu biti analizirano u~e{}e svakog od nadle`nih dr`avnih organa u predvi|awu i reagovawu na postoje}u situaciju i sanirawu posledica.

– Primarno je da se deca {kolskog uzrasta pravilno usmere ka prihvatawu vrednosti

Uhap{ena jo{ jedna osoba

Normalizacija `ivota pod nadzorom policije

i standarda za budu}e pona{awe i opho|ewe s vr{wacima – rekla je gradona~elnica Pan~eva.

Ona smatra da je jednako va`na i edukacija odraslih, da se posebna pa`wa posveti kori{}ewu interneta i dru{tvenih mre`a da bi se spre~ile incidentne situacije i da mesne zajednice, pogotovu seoske, svakodnevno komuniciraju s gradskom upravom.

Vesna Martinovi} je rekla da su za daqi postupak nadle`ni Tu`ila{tvo, policija i istra`ni sudija, da pretpostavqa da oni koji su uhap{eni nisu bez razloga privedeni istra`nom sudiji i da im je odre|en pritvor do 30 dana.

– Da li su bili jedini – verovatno ne, ali sudski postupak }e pokazati koliki je wihov doprinos stvarawu lo{e atmosfere u Jabuci – ka`e Vesna Martinovi}.

U nasequ Jabuka kod Pan~eva, kako je re~eno, nema vi{e napada na Rome, uhap{eno je {est osoba, `ivot se odvija normalno uz stalni policijski nadzor, a protesti protiv Roma po~eli su posle ubistva maloletnog D. S. iz Jabuke za koje je osumwi~en B. J. iz istog mesta. Osumwi~eni je odmah uhap{en, ali to nije bilo dovoqno me{tanima koji su se spontano okupili, kamenovali romske ku}e i tra-

Policija je uhapsila jo{ jednu osobu iz Jabuke zbog sumwe da je tokom protesta u tom selu izazivala rasnu i nacionalnu mr`wu prema Romima, potvrdila je Radio Pan~evu tu`iteqka Vi{eg tu`ila{tva Gordana ^oli}.

– Odre|eno mu je zadr`avawe do 48 sati, a trebalo bi da ga saslu{a i istra`ni sudija – rekla je ona.

U utorak je istra`ni sudija Jonel Mure{an odredio pritvor do 30 dana me{tanima Jabuke Predragu S., Marku S., Dejanu L., Vladimiru S. i Sr|anu B., zbog mogu}nosti da uti~u na svedoke, a koji su tako|e osumwi~eni da izazivali rasnu i nacionalnu mr`wu i netrpeqivost.

Situacija u Jabuci je mirna, iako je policija i daqe prisutna. Po re~ima predsednika Saveta MZ Jabuka Gorana Mitevskog, stawe je pod kontrolom i da nema nikakvih ekscesa. `ili da se Romi isele iz wihovog kom{iluka.

(Tanjug)

ODBOR SKUP[TINE VOJVODINE ZA BEZBEDNOST OSUDIO „POKU[AJ LIN^A” U JABUCI

Zatajili MUP i slu`be bezbednosti Odbor Skup{tine Vojvodine za bezbednost odr`ao je ju~e hitnu sednicu povodom nasiqa u selu Jabuka kraj Pan~eva, i osudio „poku{aj lin~a“ nad romskim stanovni{tvom, tra`e}i ka`wavawe odgovornih. ^lanovi Odbora uputili su sau~e{}e porodici ubijenog mladi}a, ~ija smrt je pre nekoliko dana izazvala protest wegovih vr{waka koji se pretvorio u napad na romsko naseqe u Jabuci.

Odbor je zatra`io od nadle`nih organa, pre svega MUP-a i slu`bi bezbednosti, da bez prestanka prate situaciju u Jabuci, selu s oko 8.500 stanovnika, u kojem `ivi velika makedonska nacionalna zajednica.

Predsednik Odbora za bezbednost Tomislav Bogunovi} rekao je da nije ura|ena prava procena rizika protesta koji su organizovali revoltirani vr{waci ubijenog, „a zna-

mo ko su nadle`ni za to“, dok je ~lan Odbora Du{an Jovanovi} precizirao da su za taj propust profesionalno odgovorni MUP i slu`be bezbednosti.

– Drago mi je {to je Jovanovi} bio u ime Odbora za bezbednost u Jabuci, a ne}u komen-

O tu~ama u ^antaviru i Du{anovu Pokrajinski odbor za bezbednost }e narednu sednicu odr`ati u Subotici, a od suboti~ke policijske uprave o~ekuju izve{taje o napadima u Novom Selu i o tu~ama {kolaraca iz ^antavira, gde `ivi ve}insko ma|arsko stanovni{tvo, i Ba~kog Du{anova, s mahom srpskim `ivqem.

tarisati ko je jo{ trebalo da bude tamo – prokomentarisao je Bogunovi}. ^lan Odbora za bezbednost grada Pan~eva Aleksandar Vu~kovi} je pokrajinskim kolegama preneo da se situacija u Jabuci smirila i da `ivot te~e nesmetano.

On je naveo da je pan~eva~ki Odbor doneo niz zakqu~aka u slu~aju ponovqenog incidenta, merama koje treba preduzeti, kao i o edukaciji u vezi sa spre~avawem zloupotrebe dru{tvene internet-mre`e „Fejsbuk“. Jer, po wegovim re~ima, jedna bezazlena sva|a na „Fejsbuku“, zbog navodno ukradenih patika, rezultirala je tu~om i oduzimawem `ivota.

– Mo`da se jedna bezazlena stvar, koja nema veze s nacionalnom, verskom, rasnom pripadno{}u, posle izrodila u to – dodao je Vu~kovi}.

S. N.

PREOPTERE]ENOST USTANOVA ZA IZVR[EWE KRIVI^NIH SANKCIJA PROBLEM ZA SRBIJU

Alan i Suzan Taton

Suzan Taton, koja je 30. septembra saslu{ana u istrazi, ju~e je pred sudom svedo~ila stalo`eno i strpqivo i iscrpno odgovarala na sva pitawa suda, Tu`ila{tva i advokata odbrane, isti~u}i da je potresena mlado{}u optu`enih za zlo~in nad wenim sinom.

– Bris je bio dobar de~ko, dobar sin, voleo je porodicu, voleo je `ivot. On nije ubijen, on je masakriran – rekla je wegova majka Suzan.

Ona je navela da je kobnog dana za povre|ivawe francuskih navija~a u Beogradu saznala u ve~erwim vestima francuske televizije, a da je re~ o wenom sinu u pola no}i ju je obavestila lokalna `andarmerija u Tuluzu.

Pe}ince, odakle je hitno otpremqem u KBC u Beogradu da bi mu blagovremeno bila ukazana lekarska pomo} i spasen `ivot.

Slobodan D. je priveden u policiju i predat istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je odredio jednomese~ni pritvor zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo ubistva u poku{aju.

U Obre`u kom{ije ne `ele da govore o ovom slu~aju, ka`u da u

tilo desetak francuskih novinara.

Optu`nica tereti 15 navija~a „Partizana“ da su kao saizvr{ioci po~inili te{ko ubistvo jer su 17. septembra pro{le godine u centru Beograda, na Obili}evom vencu, nasmrt pretukli francuskog dr`avqanina Brisa Tatona, neposredno pred po~etak utakmice „Partizan“–“Tuluz“.

U bekstvu su \or|e Preli} i Dejan Puziga}a, koji su ozna~eni kao organizatori prebijawa francuskog navija~a.

Gotovo svi optu`eni negirali su da su tukli Tatona, koji je desetak dana posle napada preminuo od posledica prebijawa.

(Tanjug)

Alternativa smawuje prebukiranost zatvora – Primena strategije za smawewe preoptere}enosti sme{tajnih kapaciteta u ustanovama za izvr{ewe krivi~nih sankcija, koju treba da usvoji Vlada, re{i}e problem prenatrpanosti na{ih zatvora i poboq{ati uslove sme{taja osu|enih – rekla je ju~e ministarka pravde Sne`ana Malovi} na konferenciji „Alternativne mere/sankcije i smawewe prenaseqenosti u zatvorima“.

– Prenaseqenost u zatvorima, ina~e problem velikog broja dr`ava u Evropi i svetu, uzrokuje pogor{awe uslova boravka u tim zavodima kao i smawewe bezbednosti.

Koncept uspostavqawa alternativnih sankcija, wihovog izricawa i izvr{ewa u pravosudnom sistemu Srbije potpuno je nov korak za nas, iako je u evropskim zemqama prisutan odavno, rekla je ona na skupu ~iji su organizatori Misija OEBS-a u Srbiji i Ministarstvo pravde.

Po re~ima direktora Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Milana Obradovi}a, alterantivne sankcije treba da zamene kratkoro~ne zatvorske kazne koje su se pokazale kao neefikasne, ali i skupe za dr`avu.

– Saradwa sa sudovima i tu`ila{tvima i izricawe alterna-

tivnih sankcija u ve}oj meri znatno }e umawiti preoptere}enost u zatvorima u Srbiji, gde trenutno boravi oko 11.000 qudi, a kapacitet je 6.000 – rekao je Obradovi}.

Kao alterantivne sankcije predvi|aju se uslovna osuda sa za{titnim nadzorom i rad u javnom interesu, mere koje treba da zamene zatvorske kazne do tri godine.

Obradovi} je rekao da }e u septembru biti zavr{en novi zatvor u Padinskoj Skeli, kapaciteta 450 osu|enika, zatvorenog tipa, namewen osu|enicima za najte`a krivi~na dela, dodaju}i da su odobrene pare za izgradwu jo{ dva zatvo-

ra, u Pan~evu i Kragujevcu, kapaciteta 1.000 osoba.

Konferenciji je prisustvovao {ef Misije OEBS-a u Srbiji ambasador Dimitiros Kipreos, koji je istakao da je „srpski pravosudni i zatvorski sistem na visokom nivou“. Skupu je prisustvovao i zamenik {efa misije ambasade Holandije u Srbiji Tsjerad Hekstra, ~ija je zemqa finansijski pomogla da u Srbiji budu uvedene alternatvne sankcije.

Konferencija je okupila oko 80 stru~waka iz oblasti sprovo|ewa krivi~nih sankcija, kao i predstavnike organizacija za za{titu qudskih prava.

(Tanjug)

14

REPORTA@E

petak18.jun2010.

DNEVNIK

NEMCI ISEQENI IZ PRIGREVICE I U INOSTRANSTVU SE @ENILI ZEMQAKIWAMA

[vaba s li~kom kapom na glavi atni vihor i wegove potowe posledice su pre vi{e od {est decenija desetkovali selo Sent Ivan, dana{wu Prigrevicu, ali wegovi biv{i stanovnici rodno mesto kraj Apatina nikada nisu zaboravili, pa je da ga obi|e iz Nema~ke i Austrije opet do{la grupa od pedesetak podunavskih [vaba. Nisu im smetale ni godine (a tu su oko 80), jer ka`u da ih podmla|uju se}awa na najlep{e dane wihovog `ivota.

– U Nema~koj postoji Udru`ewe Ba~sentivan koje okupqa sve ro|ene u Prigrevici koji su se iselili tokom rata ili posle, negde do 1960. godine. Svojevremeno je imalo 2.000 ~lanova, stariji su vremenom pomrli pa se na godi{woj skup{tini okupi nas 120 do 200 – ka`e predsednik Udru`ewa Ernest Jeger, koji je Prigrevicu prvi put posetio 2003. a od tad dolazi svake godine, nekad i po dva puta.

Prvobitno nepoverewe me{tana je brzo nestalo, a prijateqstva bivala sve ~vr{}a. Jeger, koji je u Nema~koj vlasnik fabrike, svaki put donosi poklone za decu, od igra~aka i slatki{a do kompjutera, struwa~a i {kolskih tabli, a mesnoj zajednici je kupio traktor.

Mihael Herman je imao 13 godina kad je oti{ao iz Prigrevice.

– Te{ko mi je kad do|em. [teta {to zbog straha nismo

R

po~eli pre 30 godina, sad je prekasno. Sve smo stariji i sve je mawe sposobnih za putovawa.

Deca nas pitaju kako smo ovde `iveli, ali te{ko je objasniti taj ose}aj koji oni imaju za Nema~ku kao domovinu. I ja `ivim

wih iz zavi~aja u Ba~ku – pri~a Herman, prvo na srpskom, a kako `eli sve brzo da objasni, prelazi na nema~ki. A ima jo{ toliko toga ka`e!

– Suprugu sam upoznao u Be~u i posle nekoliko meseci pozvala me je da upoznam wene roditeqe. Kad sam u{ao u stan, bio sam frapiran: budu}a ta{ta dru`ila se s mojom majkom u Prigrevici, a moja devojka se hvalila roditeqima kako je upoznala Austrijanca – uz osmeh se se}a Herman.

Wegov najboqi prijateq jo{ iz Prigrevice je Franc Gerbler, kome je otac poginuo u ratu.

Sin je, pak, bio je u logoru u Somboru i tamo u~io zanat u „Banetu Sekuli}u“. Nakon odslu`ewa vojnog roka u ju`noj Srbiji, ponovo je radio u „Banetu“, a imao je ve} 25 godina kad se s majkom i bratom odsePotraga za porodi~nim korenima lio u prapostojbinu, gde se o`enio Nemicom, Jozefitamo, ali je deo mene jo{ uvek nom. ovde. Pre odlaska u Nema~ku – U „Banetu“ sam upoznao sam 1947, s porodicom sam bio u loNikolu ]ukovi}a i bio zapagoru Gakovo i tu u~io srpski. wen kad mi je rekao da u PrigreGovorio sam ga tek posle 25 govice stanuje u Kara|or|evoj 52 dina, kad su stigle prvi gastar– to je bila moja adresa pre lobajteri, a ponosim se {to ga do gora! Prijateqstvo je odmah usdanas nisam zaboravio. Ni mi postavqeno i svaki put kad doni qudi koji sad `ive u Prigre|emo, wegovi smo gosti – ka`e vici nismo krivi za politiku Gerbler. koja je nas odvela u Nema~ku a

GLANCAWE GOSPODSTVENOG SOMBORSKOG KVARTA ^ETIRI VENCA

Drugovi vojvode izjedna~eni sa {loserima a svakog Somborca, a pogotovu onog od starina, `ivot u okviru ~etiri venca koja tvore sam centar grada, bio je privilegija, ali i povod za pomalo podsme{qivi nadimak „pa{tetar“. Ironi~ni {picnamen nema veze s vrbaskim „Karneksom“, ve} s time {to su, nekada, samo ekstremno bogati mogli svojoj de~ici da priu{te doma}u pa{tetu od gu{~ijih jetrica. Dok se u wihovim ku}ama svako malo ogla{avao klavir i „~apraz divan“ na mondenom francuskom, od ostalog dela „sirotiwe raje“ elitu su delila ~e-

Z

nove table s nazivima venaca, kojima je herojima s Cera, Kolubare i Kajmak~alana vra}eno dostojanstvo. Vojvodama oveko~enim u vencima je vra}ena titula, a odnedavno i urbanisti~ki sjaj, koji svojim imenom i zaslu`uju. U saradwi varo{ke Direkcije za izgradwu grada, zvani~nog investitora, i JKP „^isto}a“ kao izvo|a~a radova, krenulo se u potpunu rekonstrukciju venaca, koji, po re~ima velikog Maestra Milana Kowovi}a, „grle somborski centar“. Prostrani trotoari, prekriveni behatonom, asfaltirana bicikli-

Vra}ena patina Stepi Stepanovi}u

tiri venca, avenije, osen~ene legendarnim bo|o{ima. ^uvari bur`oaskog „hoha“ izrasli su na obodima {anca – za{titnika od stra{nih agarjana, Turaka, bedemima od pletera, koji su ~inili granicu vojni~ke varo{i somborske. Kako su stalno nekoga od ne~ega ~uvali , vaqda je bilo i logi~no da dobiju prikladna imena, pa ova venci odavno nose imena ~etiri slavne srpske vojvode, Stepe Stepanovi}a, @ivojina Mi{i}a, Radomira Putnika i Petra Bojovi}a. Po dolasku partije osve{tene radni~ke klase na vlast, najlep{e ulice izgubile su vojni~ke titule, pa su se „drugovi Stepanovi}, Mi{i}, Putnik i Bojovi}“ imali smatrati egal sa {loserima.

Potrajalo to decenijama, tek od 2002. ispravqa se ova istorijska blasfemija, pa su osvanule

sti~ka staza, obnovqena javna rasveta, novi urbani mobilijar i potpuno zanovqeno zelenilo, po~eli su da daju novi izgled strogom centru grada, a po~elo se, kako i prili~i, od Venca Stepe Stepanovi}a, koji vodi do somborske @upanije, odnosno Skup{tine grada. U zavisnosti od priliva novaca u mesni buxet, ve} ove gra|evinske sezone otpo~e}e i radovi na Vencu Vojvode Mi{i}a, a Somborcima, koji ne propu{taju priliku da se „uznesu“ spram ostalih Vojvo|ana izgledom svoje varo{i, preostaje samo da malko „porade“ i na sebi samima, pa prekinu vandalski obi~aj vo`we automobilima preko netom posejanih travwaka i novih bankina, te poslepono}nim uni{tavawem arhitektonskog mobilijara.

M. Miqenovi}

– Zaista nas do~ekaju kao najro|enije. Evo, vidite, ovde na stolu je ogromna torta s mojim i suprugovim imenom, kraj we {unka, a iznad moj mu` s li~kom kapom na glavi – s ponosom Jozefina pokazuje fotografije.

Erika Hil je Nemica udata za Prigerv~anina i ve} nekoliko puta dolazi, `ele}i da upozna sredinu iz koje joj je potekao suprug.

– U Nema~koj se pre Drugog svetskog rata malo znalo o tome da Nemci `ive i u Jugoslaviji, znalo se samo za one u [leziji.

Mihael Herman, Jozefina i Franc Gerbler

Ernst Jeger

Ina~e, poreklom sam iz okoline Manhajma i kasnije saznala da su moji i suprugovi preci `iveli u Nema~koj na udaqenosti od 50 kilometara. I jezik

nam je isti jer i ovde i u Prigrevici nije bilo uticaja okoline pa je sa~uvan u arhai~nom obliku. U ku}i roditeqa mog supruga `ive qudi koji su sve sa~uvali kako je bilo, ~ak i drvenariju. I ba{tu i dvori{te poplo~ano istom ciglom po kojoj je moj supruga kao de~ak gazio. U Prigrevici ima mnogo ku}a na ~ijim fasadama su ukrasi ~ije odr`avawe je skupo ali su i oni sa~uvane – pri~a frau Hil. Georg Prokop je imao samo {est godina kad je s roditeqima sme{ten u logor Gakovo, odatle u rudnik Ilenovac u Srbiji, potom su preba~eni na Kudeqaru na Staparskom pu-

tu, a 1946. su se iselili u Nema~ku.

– Prvi put sam bio u Prigrevici 1970. kad sam do{ao po kr{tenicu svog oca koji je poginuo u ratu, a majka je bila pet godina na prinudnom radu u Rusiji. Domovina je domovina, ali ne mogu zamisliti svoju budu}nost u Prigrevici jer sam je stvorio u Nema~koj. Ipak, svake dve godine do|em, qudi su qubazni i lepo nas do~ekaju, a meni ne smeta {to nije sve pod konac. Mnogi na{i doma}ini su bez stalnog posla, a da imaju boqa primawa, mogli bi lep{e urediti svoje selo i ku}e – zakqu~uje Prokop.

Jelisaveta Prel~ec

SRPSKE BAWE OD SUSEDNIH MA\ARSKIH U^E KAKO SE OD TURIZMA PRAVI PROFIT

Voda lekovita i za ku}ni buyet dli~an primer za to da bawski turizam mo`e iz temeqa unaprediti `ivot nekog mesta je ma|arska varo{ica Martfi. U to su se uverili novinari i turisti~ki poslenici Srbije tokom boravka u tom mestu pod pokroviteqstvom Turisti~ke organizacije op{tine Kawi`a.

– Upoznavawe s regijom Severna ravnica, koja je na sat vo`we od grani~nog prelaza Horgo{ i Budimpe{te, organizovano je radi upoznavawa s aktuelnim evropskim turisti~kim standardima – obja{wava direktorka TOO-a Qubinka Maksimovi}-Taqai.

Severna ravnica nastoji da objedini sve svoje potencijale, me|u kojima su termalni izvori, nacionalni parkovi, Tisa (splavarewe i biciklisti~ke ture du` reke po me|unarodnoj stazi “Eurovelo”) i razne manifestacije. U obli`wem Solnoku se odr`ava „Festival cvetawa Tise“, a i Kawi`a posledwih godina nastoje da ovim jedinstvenim prirodnim fenomenom skrene pa`wu na svoje destinacije. Ipak, najzna~ajnije u turisti~koj ponudi kom{ijskog regiona je pedesetak bawa, ~ija je obnova i modernizacija u toku uz pomo} evropskih fondova, a grade se i tematski akva-parkovi. Doma}ini kao va`nu komponentu nagla{avaju promociju. Najvi{e im dolaze turisti iz Nema~ke, Poqske i Rumunije, a svakom se tr`i{tu marketin{ki pristupa individualno.

Polazna ta~ka na{eg boravka u Martfiju bio je hotel „Termal“, izgra|en pre tri godine na mestu lokalnog kupali{ta. Vlasnik Laslo Toma{evski, ina~e po profesiji gra|evinski in`ewer, u ovaj posao je u{ao 2002. kad je wegov otac kupio kuriju na obali Tise i preuredio je, pa samo zdawe i kamp mo`e da primi oko 500 gostiju, a bazeni dnevno do 2.000 kupa~a. Tako je brzo promewena i li~na karta gradi}a s oko 8.000 `iteqa, koji se, sem pivare, fabrike

O

cipela i uqare, sve vi{e uzda u turizam.

Kuriozitet regiona, koji obuhvata ve}e gradove Jas, Na|kun i Solnok, je u tome da ima jednog direktora marketinga, koji koordinira sve turisti~ke sadr`aje – rezultat je godi{wa poseta oko 1.800.000 gostiju, ka`u nam u Martfiju, koji opasno ugro`ava primat ve} ~uvenih bawa, Harkawa ili \ule.

Ta uskla|enost je ve} postala poslovi~na, pa se gostima „Termala“, osim bogate ponude samog hotela, predstavqa- Bawska varo{ Martfi ju i aktivnosti cele regije. cijala – optimista je Qubinka – Mada „Termal“ ima tri zveMaksimovi}-Taqai. zdice, usluga je na nivou ~eti„Termal“ ima pet zatvorenih ri. Svuda se doma}ini trude da i dva otvorena bazena s vodom do 37 stepeni, koja blagotvorno deluje na reumatizam i ko`na oboqewa. Za zdrave je predvi|ena obuka rowewa, plivawa za bebe, masa`e i druge vodene aktivnosti, te sauna, kuglana, tenis, {ah na otvorenom, vo`wa po Tisi i sve to je ura~unato u cenu pansiona. Za goste se organizuju zanimqive ture po okolini. Na samo pet kilometara od Matfija je dobro pose}eni zoo-vrt.

Vlasnici su otac, majka i sin, koji su qubav prema `ivotiwama pretvorili u isplativ porodi~ni biznis. Blizu hotela je i imawe Ferenca Arboretum u Tisakirtiju Na|a, koji u ergeli gostima ponude sadr`aj vi{e, dr`i 300 kowa arapske, belgij{to ostavqa poseban utisak. ske, ma|arskih i holandske raUz saradwu suseda, Kawi`a }e se. Na| se prvenstveno bavi uzpoboq{ati svoju turisti~ku gojem i prodajom punokrvnih ponudu jer za to imamo potengrla, pa iako mu je turizam spo-

redan posao, rado prima najavqene posete imawu koje se prostire na 160 hektara i najboqe se upozna jahawem kowa i vo`wom u karucama.

U arboretumu obli`weg Tisakirtija na 60 hektara je 1.500 vrsta drve}a iz ~itavog sveta, me|u kojima hrast star 450 godina, a u kompleksu zeleni{a je i „avanturisti~ki“ deo. Skupqawe retkog drve}a zapo~eo je grof Jo`ef Bolza na imawu svog oca, a uz pomo} transilvanijskog ba{tovana. Wegov brat Peter je blizu Sarva{a osmislio drugi park, pa su to sada najve}i arboretumi ovog dela Evropa. [etaju}i zadivqeni ovim jedinstvenim prostorom, sa setom smo se prise}ali sli~nih u Srbiji, nestalih zbog nebrige.

Solnok, varo{ veli~ine Sombora, ima sinagogu identi~nu novosadskoj, samo mawu, {to i nije slu~ajno jer je obe projektovao arhitekta Lipot Baumhorn. Bogomoqa je pretvorena u Gradsku galeriju, a u woj se odr`avaju koncerti i balovi. Solnok ima i Muzej vazduhoplovstva na otvorenom, a centrom varo{i dominira vodotoraw, kopija onog beo~inskog.

Milorad Mitrovi}

LOV

DNEVNIK

petak18.jun2010.

15

S NEPUNIH 15 LETA OZBIQNO SE RASPUCAO NAJMLA\I U LOVA^KOJ DINASTIJI EGEQA IZ FUTOGA

Maksim puca ba{ maksimalno Sa nepunih 15 leta, s obzirom da }e deceniju i po `ivota napuniti u avgustu, Maksimu Egeqi iz Futoga nedavno je po{lo za rukom

uzetno retko doga|a, otpucao je pre dva vikenda u Glo`anu. Sjajnom mladom strelcu ni{ta nije promaklo, pa ni prijemni ispit za

O{tro oko i besprekorna koncentracija

ono o ~emu sawaju i mnoge starije kolege vi~ne ga|awu glinenih golubova – 25 od 25! Maksa, kako ga svi oslovqavaju, ovaj rezultat koji se u juniorskoj konkurenciji iz-

specijalno matemati~ko odeqewe u Zmaj Jovinoj gimnaziji, u koju }e Maksa na jesen da krene. Uz sjajne rezultate u {koli nadovezali su se i oni u lovnom streqa{tvu, a

uz sve to mla|ani Egeqa, sa svojih 193 centimetra, stigne i da odigra dobre centarske role u juniorskom Ko{arka{kom klubu Futog “Izo staklo” tim. Povrh svega, sklonost ka fizici i matematici dovela je i do u~e{}a na dva “Tesla festa”.

Sa jednog od wih Maksa se vratio sa zlatnom plaketom za konstrukciju multifunkcionalnih kolica. ^ega se ovaj deran dohvati, dobri rezultati se podrazumevaju. [to se barem lovnog streqa{tva ti~e, bi}e da tu uveliko radi genetski kod odavno zapisan, koji se s lako}om prenosi po mu{koj liniji porodice Egeqa. Lovac be{e prededa, lovac mu je dade, otac, bi}e o on ~im napuni 18 leta, mada je, ~ini se, ve} sada prili~no zreo i za tu delatnost.

- U mojoj porodici svi su lovci, a otac me je vodio od malena sa sobom, gde god i kad god se mo-

glo – ka`e uvek nasmejani Maksa. – Pre pet godina krenuo sam kao navija~ na takmi~ewima ju`noba~ke lige, a ve} slede}e sam krenuo da se takmi~im. Do sada, tri puta sam uspeo da pogodiM 23 glinena goluba, jednom 24, a eto, posre}ilo mi se i da ni jedan ne proma{im – veli Maksa.

Ubrzo nakon starta, sa nepunih 11 godina, stigla je i prvo medaqa, be{e to srebro “otpucano” u Bege~u 28. maja 2006. godine.

To je bila samo jedna od sjajnih puca~kih rola u nizu, a usledile su i mnoge druge, pa Maksa danas ima “pun xak” medaqa i pehara. Zajedno sa godinu dana starijim kolegom Nemawom Smiqani}em iz Novog Sada hara svojom puca~kom ligom, tek ponekad se de{ava da ih neko od starijih kolega ski- Maksa sa svojim trofejima ne sa pobedni~kog trona. Ako nih golubova vidi se ve} na provako nastavi, ne mogu se nasluvi pogled, pre svega po opremi i titi krajwi dometi mladog Egerekvizitima kojim Maksa rasqe u lovnom streqa{tvu pola`e. Tu je elegantna “BereA da se radi o istinskom zata” S 682 kao skrojena za Maksu, qubqeniku u “skidawe” glinenao~are, antifoni - za{tita za

ODLUKA UPRAVNOG ODBORA KROVNE ORGANIZACIJE SRPSKIH LOVACA

Osamnaest Vojvo|ana u komisijama LS Srbije U 13 komisija Lova~kog saveza Srbije, zajedno sa Ure|iva~kim odborom lista “Lovac”, bi}e 18 ~lanova iz Vojvodine, odluka je sa posledwe sednice Upravnog odbora LSS. Svaka komisija broji po sedam ~lanova.

Predsednik Komisije za gajewe i za{titu divqa~i posato je dr Vojislav Pavlovi} iz Beograda, a ~lan ovog tela iz Vojvodine je mr Jadranka Deli} iz Zavoda za za{titu prirode iz Novog Sada. Na ~elu Komisije za polagawe lova~kog ispita je Beogra|anin Svetislav Tatovi}, a zamenik je Novosa|anin Milan Novkov. nacionalnu komisiju za ocewivawe trofeja predvodi`}e sekretar LS Vojvodine Milenko Zeremski, a wen ~lan je i Stanko Kosovac iz Sombora. U Komisiji za materijalno – finansijska pitawa je Borivoje Majstorovi} iz Ba~ke Palanke, a wen predsednik je Miomir \uki} iz Smedereva. Za predsednika Komisije za pravna i organizaciona pitawa izabran je Pre-

Sa sednice Upravnog odbora LSS

drag Glogorijevi} iz Beograda (nakon {to se Novosa|anin Slobodan Grdini} na li~ni zahtev povukao), a vojvo|anski predstavnik je ostao Pe|a Valentirovi} iz [ida. Na ~elu Komisije za lova~ki podmladak je Slobodan Star~evi} iz Groc-

ke, a wen ~lan je i Dragan Kurja~ki iz Srbobrana Nakon du`eg ube|ivawa i glasawa, predsednik Komisije za odlikovawa postao je Uro{ \okovi} iz Kraqeva, a wen ~lan je ostao Rade Medi} iz Apatina.

Komisiju za status `ena lovaca

SKIT

predvodi}e Avdija Mujanovi} iz Tutina, a u woj su i dve Vojvo|anke: Ivana Pajki} iz Novog Sada i Sawa Mom~ilovi} – Bogni~ iz Be~eja. U Komisiji za nau~no – istra`iva~ki rad u lovstvu je dr Milan Vapa, a predvodi}e je dr Velibor Stoji} iz Beograda. Uzdinac Veqa Netkov bi}e predstavnik Vojvodine u Komisiji za lovnu kinologiju ~iji je predsednik Vlada Videnovi} iz Zaje~ara. Beogra|anin Du{ko Ili} predvodi}e Komisiju za lovno streqa{tvo, a u woj je i Blagoje Mirkov iz Opova. Predsednik Komisije za predstavke i @albe je Ujhazi Peter iz Sente, a Komisije za me|unarodnu saradwu Dragan Sin|eli} iz Lazarevca, au woj su i dva Vojvo|ana: Sima Miok iz Vr{ca i Irmewi Ferenc iz Ade. Na ~elu ure|iva~kog odbora “Lovca” je Sveta Maxarevi} iz Kragujevca, a u odboru su i Mi}a Bo{kovi} iz Rume i Ranko Sikimi} iz Banatskog Velikog Sela.

Foto: J. Pap

u{i od frekventnog zvuka nakon pucwa... Vidi se da za celu lova~ko – puca~ku pri~u ima mnogo qubavi i voqe, samim tim i na~ina da se stigne do vrhova.

LOVNO STREQA[TVO Vojvo|anska liga ju`na Ba~ka - grupa [ajka{ka, 6. jun, @abaq EKIPNO 1. Senta

8 bodova

64 mete

2. Ka}

7 bodova

59 meta

3. @abaq

6 bodova

58 meta

4. Gospo|inci

5 bodova

58 meta

5. Ledinci

4 bodova

56 meta

6. \ur|evo

3 boda

54 mete

7. Koviq

2 boda

50 meta

8. Titel

1 bod

48 meta

POJEDINA^NO 1. \ene{ Miklo{

10 bodova

2. Kalmar Bela

9 bodova

3. Predrag Staji}

8 bodova

4. Rade [efer

7 bodova

5. Ilija Mitrovi}

6 bodova

6. Svetislav Lazovi}

5 bodova

7. Dragan @ivkov

4 bodova

8. Zvonko Dejanovi}

3 boda

9. Goran Rama~

2 boda

10. Stevan Peji}

1 bod

„NA NI[ANU” JAROSLAVA PAPA

Rekord za 84. mesto Na svetskom kupu u ga|awu glinenih golubova - skitu odr`anom u italijanskom gradu Lonatu, na{ reprezentativac Jovan Amanovi} zauzeo je 84 mesto, mada sa 111 pogo|enih meta postigao novi dr`avni rekord (prethodni, tako|e wegov, iznosio je 103). Po serijama, Amanovi} je poga|ao 22, 21, 23, 22 i 23 glinena goluba.

Drugi na{ predstavnik na takmi~ewu Goran Stojadinovi} osvojio je116. mesto (pogo|enih 100 golubova), a Nenad Pavlovi} je bio 119. (99). Pobedio je Ahileos sa Kipra koji je u na celom takmi~ewu proma{io samo jednu metu (149)!

Pripremio: Du{an Kne`i}

Smotra rogowa u bastu

petak18.jun2010.

SPORT

c m y

16

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI ANTI] NAJAVQUJE I POMO] PRIRODE U ME^U S NEMA^KOM

Biti ili ne biti Selektor Radomir Anti} zadr`ao je osmeh na licu kada je na stadionu Nelson Mandela Bej iza{ao pred novinare. Da li je razlog tome sun~ano i toplo vreme u Port Elizabetu ili nepopravqivi optimizam na{eg selektora, nismo uspeli da otkrijemo, ali ostaje ~iwenica da i sam Anti} priznaje kako su wegov igra~i bili u depresiji posle poraza od Gane.

- Dva dana nam je raspolo`ewe bilo „u minusu“. Uspeli smo da odradimo nekoliko treninga, imali smo i individualne sastanke, tako da verujemo da smo probudili ego kako bismo u petak pru`ili vi{e nego {to mo`emo - poru~io je Anti}.

O snazi nema~ke reprezentacije prikazanoj u prvoj utakmici sa Australijom po taboru orlova jo{ uvek se isFudbaleri Srbije razgledaju teren u Port Elizabetu predaju pri~e.

- Ne bih govorio o pojedindijalima od Nemaca bili boqi cima jer smo protiv Austrasamo 1962. godine u ^ileu kada lije videli Nema~ku koja ima smo imali verovatno i najbobalans i ravnote`u u celoj qi sastav koji je ikada predEngleski fudbaler Xejmi Karager tvrdi da lopekipi. Tako|e, video sam talestavqao na{u zemqu na Svetta „Jabulani“ kojom se igraju utakmice na Svetskom nat momaka koji nisu optereskim prvenstvima. prvenstvu u Ju`noj Africi daje prednost reprezen}eni istorijom svoje repre- Po stilu igre, ba{ kao i tativcima Nema~ke. Lopta „Jabulani“, koju je prozentacije.

Hrvati, mo`da ne odgovaramo izvela kompanija „Adidas“, kori{}ena je u drugom Iako je spomenuo istoriju, Nemcima. Me|utim, svaka delu pro{le sezone na me~evima Bundeslige.

Anti} nije `eleo da govori o utakmica je razli~ita, pogoto- O~igledno je da Nemci imaju prednost, po{to statistici koja je ubedqivo na vo kada je u pitawu takmi~ewe je ova lopta dosta druga~ija u odnosu na prethodstrani Nemaca. Posledwi put koje ima dodatnu dimenziju pone. - rekao je Karager i dodao: - Mi na svakom tre„pancere“ smo savladali jo{ put Svetskog prvenstva. Svaka ningu moramo prvo da ve`bamo samo dodavawa, 1973. godine, dok smo na Monvrsta optere}ewa mo`e da

Nema~ka – Srbija PORT ELIZABET: Stadion „Nelson Mendela Bej“ u Port, sudija: Alberto Undijano Malenko ([panija), pomo}nici: Fermina Martines i Huana Karlos Justea Himenes ([panija).

NEMA^KA: Nojer, Fridirh, Mertezaker, Lam, Bad{tuber, Kedira, [vajn{tajger, Ozil, Miler, Podolski, Klose.

SRBIJA: Stojkovi}, Ivanovi}, Vidi}, Suboti}, Kolarov, Krasi}, Stankovi}, Kuzmanovi}, Jovanovi}, @igi}, Lazovi}. stvori mentalni presing kod igra~a. Nikada se u `ivotu nisam pozivao na statistiku, niti sam se wom rukovodio u pripremi ove utakmice - rekao je Anti} na pitawe hrvatskog novinara o sli~nom stilu igre Srbije i Hrvatske.

Podsetimo, Hrvatska je savladala Nema~ku u wihovom posledwem susretu na Euro 2008. uz smirenu i ubedqivu igru, a sli~no je bilo i 1998. godine u Francuskoj. Pobeda u duelu sa

Jabulani daje prednost Nemcima kako bismo se navikli da tr~imo sa ovom loptom i da je sutiramo. Nemci verovatno nemaju ovaj problem i siguran sam da im je to dosta pomoglo.

Kada napravite takvu loptu za turnir, ideja je vaqda da bude {to vi{e golova, ali svaki udarac koji je bilo koji tim uputio bio je nepravilan, prejak ili veoma neprecizan. Do sada nisam video nikoga ko je uputio makar polu-precizan slobodni udarac ka golu. Ovo je ~udan na~in da se pove}a uzbudqivost turnira.

Nema~kom za izabranike Radomira Anti}a mo`da i ne bude imperativ, u zavisnosti od rezultata susreta Gana Australija, ali Anti} tra`i vi{e od kalkulacija.

- Nere{eni rezultat mo`da nam bude odgovarao, ali ja sam trener koji tra`i vi{e od proseka. Svesni smo ~iwenice da u prvom me~u nismo bili na potrebnom nivou, ali sam ube|en da }e nam i ova prelepa priroda pomo}i da prona|emo dodatnu inspiraciju. Kao selektor ose}am se dobro i ~inim sve da ekipu najboqe pripremim za me~, naglasio je Anti} po ~emu ispada da bi rezultati selekcije Srbije na ovogodi{wem Svetskom prvenstvu mo`da bili znatno boqi da nam je bazni kamp bio na obali mora.

Na kraju, nema~ke novinare interesovalo je da li }e Neven Suboti} biti starter.

- Da, mogu da otkrijem da }e Neven Suboti} biti u startnoj postavi, ali nemojte od mene da tra`ite imena ostalih deset igra~a - uz osmeh je zakqu~io Anti}.

NA[I FUDBALERI TVRDE

Ne bojimo se Nema~ke Fudbalska reprezentacija Srbije preselila se jiz Johanezburga u Port Elizabet, grad na obali Indijskog okeana gde ih je, za razliku od dosada{wih zimskih uslova, do~ekala temperatura od dvadesetak stepeni.

Na{i reprezentativci obe}avaju da }e dati sve od sebe kako bi na velikom duelu sa Nema~kom osvojili tri boda i tako nadoknadili propu{teno u duelu sa Ganom, prvoj utakmici Svetskog prvenstva pod imenom Srbija koju smo izgubili.

- Nema straha, kod nas ima samo pozitivne treme. Imamo veliko po{tovawe prema Nema~koj koja je u dosada{wem toku Mondijala pokazala najvi{e.

Najbitnije je da odigramo najboqe {to mo`emo - izjavio je Dejan Stankovi} prilikom dolaska u Port Elizabet.

On je dodao da na{im defanzivcima najve}a opasnost preti od Samija Kedire i Bastijana [vajn{tajgera.

- Nema~ka je veliki, agresivan i brz tim. O~ekujem susret sa mnogo duela, dodao je kapiten na{e reprezentacije.

Sli~no govori i Branislav Ivanovi}, koji nagla{ava da u ovakvim susretima ne pobe|uje sre}a, ve} zalagawe.

- Najva`nije je da igramo kako znamo i da damo sve od sebe. Ni pre prve utakmice nismo ni{ta obe}avali, pa ne}emo ni sada naglasio je Ivanovi}.

Milan Jovanovi} nije `eleo da daje izjave za na{e novinare, ne zbog toga {to je eventualno

Dejan Stankovi}

qut na nekog od na{ih kolega, ve} iz drugog razloga: - Nemojte molim vas ni{ta da me pitate. Ne zamerite mi, bio sam na konferenciji za novinare, a za sada je najboqe da }utim.

Jo{ nismo zaslu`ili da dajemo izjave. Pri~a}emo posle utakmice - rekao je Jovanovi} kratko.

I Nikola @igi} bio je veoma kratak: - Nema nazad. Znamo da moramo da idemo na pobedu i na osvajawe tri boda, rekao je visoki napada~ na{e reprezentacije koji bi lako mogao da bude i jedini istureni {pic na startu susreta protiv Nema~ke.

Senderos zabrinuo [vajcarce Da ne bude sve potaman selektoru reprezentacije [vajcarske Otmaru Hicfeldu posle pobede wegovih izabranika u duelu protiv [vajcarske pobrinili su se defanzivci „sajxija“. Naime, posle sudara sa saigra~em Stefanom Lihter{tajnerom centarhalf Filip Senderos je zbog povrede morao da napusti igru i jo{ uvek nije poznato da li }e mo}i da pomogne [vajcarcima u nastavku Mondijala.

- Radi se o distorziji zgloba desne noge, nije nemogu}e da su stradali i ligamenti. Ako se radi o te{koj povredi ne}e nam biti lako da prona|emo zamenu za Senderosa - rekao je Hicfeld.

Tek posle detaqnih pregleda bi}e poznato koliko dugo }e Senderos morati da odsustvuje sa terena odnosno da li }e mo}i da igra ve} u preostala dva me~a u grupi H.

SPORT

DNEVNIK

petak18.jun2010.

17

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI MENAYER PANCERA BIROF TRA@I JO[ BOQU IGRU

Dana{wi program D grupa Srbija - Nema~ka

13.30

C grupa Slovenija - SAD Engleska - Al`ir

16.00 20.30

ENGLESKA U KEJPTAUNU DO^EKUJE AL@IR

Gordi Albion na popravnom U drugoj utakmici drugog kola C grupe fudbalskog {ampionata sveta u Ju`noj Africi danas se u Kejtpaunu sastaju reprezentacije Engleske i Al`ira, ekipe koje su u prvom kolu razo~arale svoje navija~e. Engleska je usled kardinalne gre{ke golmana Roberta Grina ispustila pobedu protiv selekcije Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, a da se na jugu Afrike ne bi jo{ jednom ponovila stara pri~a o favoritu koji u~e{}e na Mundija-

{li na Kapelovom spisku, Englezi su nakon duela sa SAD ostali i bez Ledlija Kinga koji zbog povrede ne}e igrati do kraja Mundijala.

Napada~ Piter Krau~, koji je protiv Amerikanaca dobio {ansu u drugom poluvremenu, istakao je da je Kapelo nakon prve utakmice odr`ao sastanak sa igra~ima i preneo im da moraju da veruju u sebe i okrenu narednim me~evima.

- Igra}emo boqe protiv Al`ira, a na toj utakmici smo

Nema spavawa na lovorikama Reprezentacije Nema~ke protiv Srbije mora da igra sa mnogo vi{e koncentracije nego u me~u sa Australijom, jer startna pobeda ne zna~i ni{ta ako se ne potvrdi u drugom kolu, smatra menaxer „pancera“ Oliver Birof.

Nema~ka je na startu pobedila Australiju 4:0, ali Borof nije potpuno zadovoqan pristupom igra~a tom me~u.

- Nipo{to ne smemo da po~ivamo na lovorikama ubedqive pobede nad Australijom i protiv Srbije moramo da podignemo kvalitet igre. Boqa koncentracija neophodna je pre svega napada~ima, jer vi{e ne smemo da dozvolimo luksuz da proma{ujemo ~iste {anse. Ubudu}e ne}e biti toliko {ansi, a Filip Lam svaku koju nam protivnik omogu}i mora}emo da iskoriPrema Birofovim re~ima, u stimo - ka`e Birof. utakmicu protiv Srbije Nema~-

Kao krdo zebri ^lanovi nema~ke fudbalske reprezentacije sa velikim po{tovawem govore o Srbiji, za razliku od tamo{wih medija, koji nipoda{tavaju orlove. Za Srbiju su naslovi u nema~kim listovima sa`aqevaju}i, kao „Kuzmanovi} poklonio pobedu Gani“, ili vrlo kriti~ki, kao „Pokretni kao balvani“... A Zidoj~e cajtung je napisao: „Srbija je slede}i i navodno najopasniji protivnik Nemcima u grupi D. Me|utim, protiv Gane su Srbi igrali bezopasno, kao krdo zebri... Bila je to i pobeda Rajevca u duelu sa zemqakom Anti}em... Izgleda da je Gana najja~i protivnik Nemcima u grupi“.

Goal.com konstatuje da Srbija „posle poraza od Gane sada ne mo`e da izgubi utakmicu i kiks protiv Nema~ke bi mogao da bude fatalan. Dakle, pritisak je na ramenima Srba“. Isti portal ocewuje da }e duel utakmice biti izme|u Arnea Fridriha i Marka Panteli}a, biv{ih saigra~a iz Herte, koji se dobro poznaju i me|usobno po{tuju. Goal.com prognozira da nas o~ekuje dobra utakmica u kome bi Srbija trebalo da igra ofanzivno, dok Nema~ka ne}e imati takvu dominaciju kao protiv Australije.

Kapelo nadgleda trening Engleza

lu zavr{i uvek prerano, izabranici Fabija Kapela mora}e da pobede ekipu Al`ira.

Kao naciji kojoj je tradicija uvek na prvom mestu, Engleze mo`e da ohrabri podatak pre-

apsolutni favoriti - tvrdi Krau~. „Pustiwske lisice“ su u prvom kolu protiv Slovenije razo~arale. Golman Fauzi ^au{i napravio je grubu gre{ku pri-

Engleska–Al`ir KEJPTAUN: Stadion „Grin Point“,sudija: Ravshan Irmatov (Uzbekistan), pomo}nici: Rafael Iqa{ov ( Uzbekistan) i Bahadir Ko}karov (Kirgistan).

ENGLESKA: Grin, Xonson, Karager, Teri, E{li Kol, Lenon, Xerard, Lampard, Beri, Heski, Runi.

AL@IR: ^au{i, Bughera, Hali{, Jahija, Belha|, Matmur, Jebda, Lasen, Zijani, Kadir, \ebur. ma kojem nikada u istoriji svetskih prvenstava wihov dr`avni tim nije izgubio od afri~ke selekcije.

Drugi podatak koji ide u prilog „Gordom Albionu“ je statisti~ki - Afikanci na svom kontinentu za sada igraju veoma lo{e i na sedam utakmica osvojili su pet bodova i postigli samo dva pogotka. Nakon povreda Dejvida Bekama i Rija Ferdinanda, koji se nisu ni na-

likom gola Roberta Korena, a nekoliko minuta pre toga Abdelkadir Gezal je dobio crveni karton. Selektor Rabah Sadane sla`e se sa prognozama prema kojima je Engleska apsolutni favorit u sutra{wem duelu.

Bi}e to za nas te`ak me~.

Smatram da sutra nemamo {ta da izgubimo i da je upravo u tome na{a mala {ansa za eventualni tirjumf - ne ba{ optimisti~no poru~io je Sadane.

Rajevac: Australija ima dobar tim Selektor reprezentacije Gane Milovan Rajevac o~ekuje te`ak me~ protiv Australije u 2. kolu grupe D i tvrdi da pobednik }e se do posledweg minuta voditi velika borba.

- Nama bi pobeda protiv Australije mnogo zna~ila i zbog toga moramo dobro da se pripremimo za ovaj me~ i da se potpuno skoncentri{emo na zadatke koji nas o~ekuju. Siguran sam da pobednik tog duela ne}e biti poznat do posledweg sudijskog zvi`duka. Moramo da damo sve od sebe kako bi odneli trijumf u ovom dvoboju - rekao je posle jutarweg treninga na Mogvase Stadionu u Rustenburgu selektor Gane Milovan Rajevac.

Srbin je svestan da je za Australijance me~ protiv Gane biti ili ne biti.

- Za Australiju je ovo posledwa {ansa i ne sumwam da }e i oni pru`iti svoj maksimum, ali spremni smo da im odgovorimo na pravi na~in. Ekipa Pima Verbeka je vrlo dobar tim i ono {to su prikazali protiv Nema~ke nije realna slika wihovog kvaliteta. Mogu oni mnogo boqe. Razlog za ne{to slabiju partiju sigurno je i crveni karton Tima Kejhila - obja{wava Rajevac.

Izostanak Tima Kejhila nije nenadoknadiv za Australijance prema Rajev~evom mi{qewu.

TOMAS MILER:

O~ekuje nas druga~iji me~ Reprezentacija Srbije danas najverovatnije igra odlu~uju}i me~ na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi, a nevoqu za „orlove“ predstavqa podatak da }e za protivnika imati ekipu koja je u dosada{wem delu Mondijala prikazala najvi{e, reprezentaciju Nema~ke. Ipak mladi Tomas Miler ka`e da ne bi trebalo porediti Srbiju i Australiju.

- Nismo mi toliko dobri koliko nas posle utakmice protiv Australije svi hvale, ali sigurno imamo pravo da budemo optimisti pred me~ protiv Srbije.

Danas nas o~ekuje potpuno druga~iji me~ jer Srbija mora da juri{a na pobedu. Ne o~ekujem da ponovimo rezultat iz prve utakmice, ali nemamo razloga za strah - rekao je skromni Miler.

Teren natopqen vodom

ka mora da u|e ~vrsto re{ena da pre tre}eg kola obezbedi plasman u osminu finala.

- Svi tvrde da smo bili najubedqivi na startu prvenstva, a to je najopasnije. Prakti~no jo{ ni{ta nismo uradili i eventualni poraz protiv Srbije zna~io bi da protiv Gane igramo utakmicu na ispadawe, a to nikako ne smemo da dozvolimo ka`e 42-godi{wi Birof.

Menaxer reprezentacije Nema~ke upozorava da utakmica za Srbiju predstavqa „me~ veka“ i da svi fudbaleri moraju da se pona{aju u skladu s tim.

- Svima nama to treba da bude jasno upozorewe da moramo da podignemo kvalitet igre u odnosu na prvu utakmicu - rekao je Oliver Birof, strelac jednog

Teren na stadionu u Port Elizabetu bio je natopqen vodom, pa su organizatori bili primorani da jednu polovinu pokriju PVC-om, a na drugu postave lampe za grejawe kako bi se podloga {to pre osu{ila. Sunce se u ~etvrtak kona~no pojavilo pa }e svakako i to omogu}iti travi da se oslobodi vi{ka vlage. S obzirom da meteorolozi i za danas najavquju isto vreme, sigurno je da }e uslovi za igru biti odli~ni.

Da li }e sve to biti dovoqno selekciji Srbije da se na pravi na~in suprotstavi „pancerima“, ostaje da vidimo danas od 13.30. gola u prethodnoj utakmici na{e reprezetnacije (tada Jugoslavija) i Nema~ke na Svetskom prvenstvu u Francuskoj 1998.

Novinari opet izigrani Ne mo`emo nakon dolaska u Port Elizabet da ne spomenemo i lo{u organizaciju od strane agencije Fudbalskog saveza Srbije, koja je dolazak srpskih izve{ta~a iz Johanezburga organizovala u popodnevnim ~asovima, kada su na{i igra~i ve} odr`ali trening u Port Elizabetu i kada je ve} zavr{ena konferencija za novinare selektora Radomira Anti}a na stadionu Nelson Mandela Bej.

U JOHANEZBURGU IGRAJU SLOVENCI I AMERIKANCI

Janezi sawaju drugi krug Reprezentacije Slovenije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava vodi}e danas u Johanezburgu, u utakmici drugog kola C grupe prvenstva sveta u Ju`noj Africi, `estoku borbu za prolaz u drugi krug i rezultat whovog okr{aja u mnogome }e odrediti plasman na tabeli te grupe. Slovenija je na startu Mundijala zabele`ila istorijsku, prvu pobedu na velikim takmi~ewima i gotovo izbacila Al`ir iz trke za plasman u najboqih 16 selekcija sveta.

Amerikanci su prijatno iznenadili remijem u duelu sa nepriko-

- Moramo da popravimo na{u pas-igru i realizaciju u napadu. U prvih 30 minuta me~a sa Al`irom mnogo toga {to se desilo na terenu nije bilo prema na{im `eqama - napomenuo je Kek. On je najavio `estoku borbu sa Amerikancima, naglasiv{i da je „svima jasno da }e se u Johanezburgu odlu~ivati o putniku u osminu finala“. Kek }e jo{ jednom na teren izvesti formaciju 4-4-2, a centralno mesto u timu pripa{}e igra~ima sredine terena - Valteru Birsi, Andra`u Krimu, Aleksandru Radosavqe-

Slovenija–SAD JOHANEZBURG: Stadion „Elis Park“ sudija:Koman Kulibali (Mali), pomo}nici: Raduane A{ik (Maroko) i Igwasio Kandido (Angola).

SLOVENIJA: Samir Handanovi}, Bre~ko, [uler, Cesar, Joki~, Birsa, Koren, Radosavqevi}, Kirm, Dedi~, Novakovi}.

SAD: Hauard, ^erundolo, De Merit, Onijevu, Bokanegra, Donovan, Bredli, Klark, Dampsi, Altidor, Badli. snovenim favoritom C grupe Engleskom, pa je uo~i drugog kola jasno da }e se dana{wi rivali direktno boriti za ostanak na planetarnoj smotri. Selektor Slovenije Matja` Kek ocenio je da su wegovi izabranici zaslu`eno pobedili Al`ir, ali je dodao da su na toj utakmici napravili dosta gre{aka na ~ijoj su korekciji radili tokom priprema za duel sa Amerikom.

vi}u i strelcu jedinog pogotka protiv Al`ira Robertu Korenu.

U napadu }e ponovo Zlatko Dedi~ dobiti prednost u odnosu na Zlatana Qubijanki~a. Amerikanci su priredili prvo iznena|ewe na {ampionatu u Ju`noj Africi, ali su svi u timu selektora Boba Bredlija svesni da }e bod iz me~a sa Engleskom zna~iti vrlo malo ukoliko izgube utakmicu protiv Slovenije.

ZIVLAK STIGAO U JU@NU AFRIKU: Nakon Evrope, Azije i Australije do{ao je red i na Crni kontinent. Srpski navija~i }e u Port Elizabetu biti ja~i za svetskog putnika na dva to~ka - triatlonca i profesora geografije Zorana Zivlaka (48) iz Novog Sada. Impresivnoj kilometra`i od 12.500 kilometara, koliko je na biciklu prevalio 2008. godine na putu od Novog Sada do Pekinga i Olimpijskih igara, i pro{logodi{woj vo`wi od Brizbejna do Sidneja, Zivlak }e dodati novih 6.500 kilometara.

Putovawe je zapo~eo po~etkom juna avionskim letom iz Beograda, preko Istanbula, do Kejp Tauna. Zivlak ka`e da se na novu avanturu odlu~io pro{le godine tokom krstarewa Australijom.

- Simboli~no sam vozio bicikl oko 1.000 kilometara, od Rta Dobre Nade do Port Elizabeta, kako bih na{im igra~ima, na ~elu sa selektorom Anti}em, predao zastavu - rekao je Zivlak.

Me|utim, on ne}e gledati duel Srbije i Australije, 23. juna u Nelspruitu, ve} }e „orlove“ pratiti samo ako u nastavku takmi~ewa budu igrali u Blumfontejnu ili Rustenburgu. Razlog je jednostavan - Zivlak iz Port Elizabeta biciklom kre}e ka Turskoj, kako bi prisustvovao Svetskom prvenstvu u ko{arci i bodrio tim Dude Ivkovi}a!

18

SPORT

petak18.jun2010.

DNEVNIK

SVETSKO FUDBALSKO PRVENSTVO U JU@NOJ AFRICI

Ubedqivi gau~osi

Istorijska pobeda Gr~ke

Argentina - Ju`na Koreja 4:1 (2:1) JOHANEZBURG: Stadion: Soker siti. Gledalaca: 82.000.

Sudija: Frank de Blekere (Belgija). Strelci: ^u-Jong Park u 15. minutu (autogol), Iguain u 33, 77. i 80. minutu za Argentinu i Cung-Jong Li u 45. minutu za Ju`nu Koreju. @uti kartoni: Maskerano u 55, Gutierez u 55. i

JU@NA KOREJA: Jung, Oh, ^o, Jung-So Li, Jung-Pjo Li, Ki (od 46. Nam-Il Kim), Kim, ^ung-Jong Li, Ji-Sung Park, Jeom, ^u-Jung Park (od 82. DongGok Li).

Fudbalska reprezentacija Argentine pobedila je selekciju Ju`ne Koreje rezultatom

Maradona slavi vode}i gol Iguaina

Hajnce u 74. minutu (Argentina) i Jeom u 10. i ^ung-Jong Li u 34. minutu (Ju`na Koreja).

ARGENTINA: Romero, Gutierez, Demikelis, Samjuel (od 23. minuta Burdiso), Hajnce, Rodrigez, Maskerano, Di Marija, Iguain (od 82. Bolati), Mesi, Tevez (od 75. Aguero).

4:1 na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. Argentina je povela u 16. minutu autogolom ^u-Jong Parka, a onda je Iguain sa tri gola re{io me~. On se upisao u listu strelaca u 33, 77. i 80. minutu. Jedini gol za Koreju dao je ^ung-Jong Li u 45. minutu.

Prvi {ut na utakmici izveo je napada~ Argentine Di Marija, ali je bio neprecizan. Argentina je u vo|stvo stigla ve} u 15. minutu. Mesi je ubacio loptu u protivni~ki {esnaesterac sa leve strane, a ^u-Jong Park je poslao loptu u sopstvenu mre`u.

Argentina je u narednih 15-ak minuta bila boqi rival i dr`ala je loptu vi{e u svom posedu, ali ve}ih {ansi za postizawe gola nije bilo. Tevez je u 27. minutu {utirao sa oko 25 metara visoko preko gola Koreje. Gau~osi su pove}ali vo|stvo u 33. minutu. Rodrigez je ubacio loptu u protivni~ki {esnaesterac, a Iguain je izbegao ofsajd i glavom s pet metara pogodio mre`u rivala. Koreja je smawila na 2:1 u posledwem minutu prvog poluvremena. ^ung-Jong Li je iskoristio gre{ku Demikelisa i sa oko 15 metara poslao loptu u mre`u Romera.

Argentinci su nastavili sa dobrom igrom i u drugom delu me~a, a Mesi je ve} u 47. minutu poku{ao da iznenadi Junga. Iguain je u 51. minutu imao veliko {ansu da postigne novi gol, ali je Jung odli~no intervenisao.

Koreja je u 58. minutu propustili najve}u priliku za izjedna~ewe. Lopta je do{la do Jeoma koji je sa oko 15 metara iskosa {utirao pored gola Romera. Do kraja utakmice dominirala je selekcija Argentine, koja je postigla jo{ dva gola. Mesi je u 77. minutu pogodio stativu, a lopta se odbila do Iguaina, koji je {aqe u mre`u. Napada~ Reala je svoj tre}i gol na me~u postigao tri minuta kasnije. On je glavom s nekoliko metara pogodio mre`u Koreje.

[PANSKI MEDIJI TVRDE

Sre}a napustila furiju Fudbaleri [panije nisu imali sre}e, ali nisu igrali ni dovoqno dobro da bi izbegli poraz od [vajcarske u prvom kolu takmi~ewa po grupama na Svetskom prvenstvu, jednoglasna je ocena {panske {tampe. Poraz od 1:0 protiv [vajcarske ekipi [panije bio je tek drugi u posledwe tri godine, a aktuelni evropski prvak sada }e morati da juri pobede protiv Hondurasa i ^ilea kako bi se plasirao u osminu finala. “[panija je igrala neubedqivo”, preneo je madridsku dnevnik Marka izjavu biv{eg selektora te reprezentacije Luisa Aragonesa.

- Mo`da je problem u tome {to je selektor Visente Del Boske igrao sa Vinsente del Boske dva klasi~na igra~a sredine terena, a ne jednim kao List konstatuje i da je poraz {to je to bio slu~aj do sada - nafurija od [vajcarske ozbiqan veo je Aragones. incident. Drugi madridski

sportski dnevnik AS navodi da [panije nije imala sre}e, ali konstatuje i da je selektor Del Boske pogre{io {to u igru nije ubacio oporavqenog igra~a sredine terena Seska Fabregasa. List je preneo i izjavu Del Boske, koji je kazao da je “sada vreme da ekipa ustane i bori se”.

Sportski dnevnik iz Barselone El Mundo Deportivo navodi da, suprotno o~ekivawima navija~a, evropski {ampion nikako nije mogao da prona|e na~in da postigne gol, niti da savlada [vajcarce.

“Nevoqa nikada ne dolazi sama, pa je pored lo{eg rezultata, ekipa ostala bez Inijesta”, zakqu~uje se u tekstu El Mundo Deportiva.

Inijesta je povre|en u duelu sa [vajcarcem Liht{tajnerom i jo{ se ne zna da li }e i koliko mo}i da igra.

Gr~ka - Nigerija 2:1 (1:1) BLUMFONTEJN: Stadion: Fri Stejt. Gledalaca: 40.000.

Sudija: Ruiz (Kolumbija).

Strelci: Salpingidis u 44. i Torosidis u 72. za Gr~ku, a U~e 16. minutu za Nigeriju. @uti kartoni: Sokratis, Ciolis, Samaras (Gr~ka), Obasi (Nigerija). Crveni kartoni: Kaita (Nigerija).

GR^KA: Corvas, Papadopulos, Vintra, Kirjakos, Torosidis, Kacuranis, Karagunis, Ciolis, Salpingidis, Sokratis (Samaras 37’), Gekas (Ninis 79’).

su na me~ sa Ju`nom Korejom, {to je moglo da se vidi u susretu sa Nigerijcima. Grci su igrali boqe na sredini terena, te~nije, a imali su i nekoliko solidnih prodora po krilu {to je stvaralo probleme odbrani Nigerije. Me|utim, Nigerijci su do{li do prednosti u 16. minutu. Slobodan udarac sa dvadesetak metara iskosa izveo je U~e, lopta nikoga nije dotakla u kaznenom prostoru Grka, {to je zbunilo golmana Corvasa i afri~ki tim je poveo sa 1:0. Interesantno, bio je to prvi gol

do kraja poluvremena iskoriste priliku i preko Salpingidisa stignu do izjedna~ewa u 44. minutu. To je prvi gol Grka u istoriji na Svetskim prvenstvima, nakon {to su debitantski nastup u SAD 1994. zavr{ili uz gol-razliku 0:10, a i pora`eni su u prvom susretu od Ju`ne Koreje sa 2:0.

Drugo poluvreme Grci su po~eli jo{ agresivnije svesni da imaju igra~a vi{e na terenu.

Propustili su nekoliko solidnih {ansi preko Samarasa i Gekasa, ali su u par navrata osta-

Sudija Ruiz iz Kolumbije iskqu~uje Kaitu

NIGERIJA: Enejama, Jobo, Taivo (Ehijile 55’, Afolabi 78’), [itu, U~e, Kaita, Haruna, Odija, Etuhu, Jakubu, Odemvingi (Obasi 46’).

Grci su stigli do prve pobede u istoriji nastupa na Mundijalima, i stekli su realne izglede da se u posledwem kolu bore za plasman u drugi krug, dok su Nigerijci prakti~no ostali bez {ansi za daqi plasman.

Selektor Gr~ke Oto Rehagel promenio je nekoliko toga u svom timu, kao i taktiku u odno-

Pareira ne}e biti ka`wen - Razo~arani smo kako je sudija Busaka delio pravdu na me~u protiv Urugvaja. Penal nije postojao, kao ni kartoni koje je dodelio na{im igra~ima. On je najgori sudija na Mondijalu i sudio je o~ajno od prvog do posledweg minuta.

Nadam se da mu je ovo bila posledwa utakmica u Ju`noj Africi - rekao je selektor ju`noafri~ke reprezentacije Karlos Alberto Pareira posle sino}ne utakmice.

Predstavnici FIFA su saop{tili da su ~uli izjavu Brazilca na klupi “Bafane bafane”, ali da protiv wega ne}e biti pokrenut bilo kakav postupak za ka`wavawe.

na Mundijalu u Ju`noj Africi, a posledwi pogodak iz prekida delo je Dejvida Bekama u susretu protiv Ekvadora (1:0) u Nema~koj 2006.

Osokoqeni Nigerijci nastavili su sa agresivnom igrom na sredini terena, ali ih je to ko{talo iskqu~ewa Kaite. Igrao se 33. minut kada je vezni fudbaler “lavova” krajwe nespretnim startom faulirao Torosidisa bez lopte, {to je za sudiju Ruiza bilo za iskqu~ewe. Broj~ano dominantiji Grci su uspeli da

vqali isuvi{e prostora Nigerijcima za kontru. Najboqu priliku Nigerija je propustila u 60. minutu kada je Obasi proma{io prazan gol Grka sa samo pet metara nakon sjajno izvede kontre.Ipak, Nigerija nije uspela da izdr`i strahovit pritisak Gr~ke, koji su do pobede stigli golom {topera Torosidisa u 72. minutu. Ciolis je {utirao za ivice kaznenog prostora, Enejama je samo odbio loptu na koju je natr~ao Torosidis i zatresao mre`u za kona~nih 2:1.

Kejhil igra protiv Srbije Svetska fudbalska federacija (FIFA) saop{tila je da je australijski reprezentativac Tim Kejhil ka`wen zabranom igrawa na jednoj utakmici zbog iskqu~ewa u me~u protiv Nema~ke, u prvom kolu Grupe D Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi.

Portparol FIFA Nikola Maino rekao je da je Kejhil dobio automatsku suspenziju koju }e obaviti u me~u koji wegov tim igra protiv reprezentacije Gane. Iako FIFA ima pravo da tu kaznu pove}a, Maino je rekao da }e Kejhil biti ka`wen samo jednom utakmicom.

Prema wegovim re~ima, selektor Ju`ne Afrike Karlos Alberto Pereira ne}e biti ka`wen zbog toga {to je komentarisao su|ewe u me~u koju je wegova reprezentacije izgubila sa 3:0 protiv Urugvaja. Pereira je rekao da je Masimo Busaka “do sada najgori sudija” na Svetskom prvenstvu, nakon {to je iskqu~io golmana Ju`ne Afrike i dosudio penal protiv wegove ekipe zbog starta na Luisu Suarezu.

- Taj sudija nije zaslu`io da bude ovde (na Svetskom prvenstvu) - rekao je Pereira.

REZULTATI I TABELE A grupa

C grupa

E grupa

G grupa

Prvo kolo: J. Afrika – Meksiko 1:1, Urugvaj – Francuska 0:0. Drugo kolo: J. Afrika – Urugvaj 0: 3, Francuska – Meksiko (sino}). Tre}e kolo: Meksiko – Urugvaj (22. juna, 16), Francuska – J. Afrika (22. juna, 16).

1. Urugvaj 2 1 1 0 3:0 4 2. Meksiko 1 0 1 0 1:1 1 3. Francuska 1 0 1 0 0:0 1 4. J. Afrika 2 0 1 1 1:4 1

Prvo kolo: Engleska – SAD 1:1, Al`ir – Slovenija 0:1. Drugo kolo: Slovenija – SAD (danas, 16), Engleska – Al`ir (danas, 20.30). Tre}e kolo: Slovenija – Engleska (23. jun, 16), SAD – Al`ir (23. jun, 16).

1. Slovenija 1 1 0 0 1:0 3 2. Engleska 1 0 1 0 1:1 1 3. SAD 1 0 1 0 1:1 1 4. Al`ir 1 0 0 1 0:1 0

Prvo kolo: Holandija – Danska 2:0, Japan – Kamerun 1:0. Drugo kolo: Holandija – Japan (19. jun, 13.30), Kamerun – Danska (19. jun, 20.30). Tre}e kolo: Tre}e kolo: Kamerun – Holandija (24. jun, 20.30), Danska – Japan (24. jun, 20.30).

1. Holandija 1 1 0 0 2:0 3 2. Japan 1 1 0 0 1:0 3 3. Kamerun 1 0 0 1 0:1 0 4. Danska 1 0 0 1 0:2 0

Prvo kolo: O. Slonova~e – Portugalija 0:0, Brazil – S. Koreja 2:1. Drugo kolo: Brazil – O. Slonova~e (20. jun, 20.30), Portugalija – S. Koreja (21. jun, 13.30). Tre}e kolo: S. Koreja – O. Slonova~e (25. jun, 16), Portugalija – Brazil (25. jun, 16).

1. Brazil 1 1 0 0 2:1 3 2. O. Slonova~e 1 0 1 0 0:0 1 3. Portugalija 1 0 1 0 0:0 1 4. S. Koreja 1 0 0 1 1:2 0

B grupa

D grupa

F grupa

H grupa

Prvo kolo: J. Koreja – Gr~ka 2:0, Argentina – Nigerija 1:0. Drugo kolo: Argentina – J. Koreja 4:1, Gr~ka – Nigerija 2:1. Tre}e kolo: Nigerija – J. Koreja (22. juna, 20.30), Gr~ka – Argentina (22. juna, 20.30).

1. Argentina 2 2 0 0 5:1 6 2. J. Koreja 2 1 0 1 3:4 3 3. Gr~ka 2 1 0 1 2:3 3 4. Nigerija 2 0 0 2 1:3 0

Prvo kolo: Srbija – Gana 0:1, Nema~ka – Australija 4:0. Drugo kolo: Nema~ka – Srbija (danas, 13.30), Gana – Australija (19. juna, 16).

Tre}e kolo: Gana – Nema~ka (23. jun, 20.30), Australija – Srbija (23. jun, 20.30).

1. Nema~ka 1 1 0 0 4:0 3 2. Gana 1 1 0 0 1:0 3 3. Srbija 1 0 1 1 0:1 0 4. Australija 1 0 0 1 0:4 0

Prvo kolo: Italija – Paragvaj 1:1 Novi Zeland – Slova~ka 1:1. Drugo kolo: Slova~ka – Paragvaj (20. jun, 13.30), Italija – Novi Zeland (20. jun, 16). Tre}e kolo: Slova~ka – Italija (24. jun, 16), Paragvaj – Novi Zeland (24. jun, 16).

1. Italija 1 0 1 0 1:1 1 2. Paragvaj 1 0 1 0 1:1 1 3. N. Zeland 1 0 1 0 1:1 1 4. Slova~ka 1 0 1 0 1:1 1

Prvo kolo: Honduras - ^ile 0:1, [panija – [vajcarska 0:1. Drugo kolo: ^ile – [vajcarska (21. jun, 16), [panija – Honduras (21. jun, 20.30).

Tre}e kolo: ^ile – [panija (25. jun, 20.30), [vajcarska – Honduras (25. jun, 20.30).

1. -2. [vajcarska1 0 0 1 1:0 3 1. -2. ^ile 1 1 0 0 1:0 3 3. -4. [panija 1 0 0 1 0:1 0 3. -4. Honduras 1 0 0 1 0:1 0

SPORT

DNEVNIK

petak18.jun2010.

POSLE DIVQA^KE TU^E NA UTAKMICI HEMOFARM – PARTIZAN

VR[^ANI SAOP[TILI DA NE @ELE DA IGRAJU TRE]U UTAKMICU FINALA PLEJ-OFA

Vreme je za promene

Hemofarm ne dolazi u Beograd

Samo nekih pola sata po zavr{etku TV prenosa druge utakmice finala ko{arka{kog plej-ofa Srbije izme|u Hemofarma i Partizana, na „ju tjub“ internet portalu ve} su mogle da se vide nemile scene iz vr{a~kog Milenijuma. Op{ta {orka s ko{arka{kog terena krenula je na svoj put, da nas predstavi svetu onakve kakvi smo, kako se batinamo zarad titule prvaka i kako poimamo sport i rivalstvo na terenu. Da ne bude zabune, nismo jedini koji tako

ruku boqima i da }e se ova (pre)duga~ka i (pre)naporna sezona ve} jednom zavr{iti.

Da li }e se to dogoditi ve} sutra, ili }e serija biti produ`ena, potpuno je nebitno kraj je blizu i, navija~ki neoptere}eni deo populacije, sigurno }e navijati da {to pre do|e, bez obzira na ime pobednika.

Rekao je biv{i trener Partizana, a sada uspe{ni {ef struke u Vr{cu - @eqko Lukaji}: „Mislim da pametni qudi posle ovakvih stvari

Ko{arka{ki klub Hemofarm saop{tio je da ne `eli da igra tre}u utakmicu finala plej-ofa Superlige Srbije protiv ekipe Partizana. Partizan je u sredu dobio drugu utakmicu finala plej-ofa rezultatom 86:81 i poveo 2:0 u seriji. Minut i 14 sekundi pre kraja me~a do{lo je do tu~e na terenu u kojoj su u~estvovali svi igra~i oba tima. Tre}a utakmica finala plej-ofa trebalo bi da bude odigrana danas od 18 ~asova u Beogradu.

Hemofarm je naveo da su odluku o nedolasku na tre}i me~ protiv crno-belih zajedni~ki doneli ~lanovi Upravnog odbora, stru~nog {taba i igra~i.

- Na takav korak smo se odlu~ili pre svega iz bezbednosnih razloga i incidenata nesvojstvenim sportu, kao i zbog neujedna~enog kriterijuma su|ewa u utakmicama Hemofarma i Partizana, koje nepotrebno dovodi do tenzije na terenu, a samim tim i do nemilih doga|aja. Svesni smo odgovornosti zbog ovakve odluke, ali smatramo da u ovakvom ambijentu nemamo ravnopravne uslove za osvajawe {ampionske titule. - navodi se u saop{tewu Hemofarma.

Vr{a~ki klub navodi da su de{avawa na me~u u Vr{cu kulminacija nezdravih odnosa koji vladaju u srpskoj ko{arci.

- Svi zajedno treba da se zapitamo gde nas vodi ovakvo pona{awe. Jedan od epi-

19

loga je i slawe negativne poruke sponzorima, zbog ~ega }e i dugogodi{wi sponzor KK Hemofarm [tada preispitati svrsishodnost dosada{wih najozbiqnijih ulagawa u ko{arku kod nas. - navodi Hemofarm, koji je zatra`io regularnost u doma}em takmi~ewu.

- Smatramo da je KSS samo nemi posmatra~ i ne mo`emo da na|emo opravdawe za izostanak wihovih reakcija u ciqu za{tite regularnosti, kako bismo svi mogli ravnopravno da se borimo za titulu. - isti~e se u saop{tewu Hemofarma i dodaje da su nezadovoqni pristrasnim komentarisawem utakmica na Javnom servisu Srbije.

KA@WENI VINOVNICI INCIDENTA U VR[CU IVICA DA^I]

Mogu}e prijave

Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} izjavio je da se zbog tu~e igra~a na me~u izme|u ko{arka{kih klubova Partizan i Hemofarm „mogu o~ekivati odre|ene prijave“ i dodao da }e tu`ila{tvo odrediti da li }e te prijave biti prekr{ajne ili krivi~ne.

Na skupu u Beogradu, Da~i} je novinarima rekao da je policija „ve} ne{to uradila“ po tom pitawu i da }e tokom dana biti saop{teni prvi rezultati. On je rekao da je MUP odmah posle utakmice napravio analizu doga|aja i razgovarao s predstavnicima tu`ila{tva o tome koje mere je mogu}e primeniti.

Tu~a igra~e ko{ta 61.000 evra Direktor ko{arka{ke Superlige Tihomir Bubalo kaznio je nov~ano 18 igra~a Partizana i Hemofarma zbog u~e{}a u tu~i na drugoj utakmici finala plej-ofa, kao i ko{arka{ki klub Hemofarm zbog incidenata u gledali{tu. Bubalo je rekao da su igra~i Partizana Aleksandar Mari} i Aleksandar Ra{i}, kao i igra~i Hemofarma Ra{ko Kati} i Goran

Tihomir Bubalo je pohvalio Iliju Belo{evi}a, Miliju Vojinovi}a i Dragana Ne{kovi}a .

- Sudije su izvanredno reagovale, kada su iskqu~ile vinovnike incidenta, kao i igra~e koji su uleteli na teren, a u tim situacijama su bili na klupama za rezervne igra~e - rekao je Bubalo.

Na pitawe da prokomentari{e kako su arbitri ta~no znali ko je

akteri incidenta u decembru 2005. godine, kada je izme|u ko{arka{a Partizana i Hemofarma tako|e izbila tu~a. Tokom fajta u „Pioniru“, Neboj{i Joksimovi}u je slomqen nos, Slavku Stefanovi}u je pukla arkada, a Uro{ Tripkovi} je povredio ruku.

Nakon toga su protiv vinovnika incidenta podnete krivi~ne prijave i Dejan Milojevi}, Novica

bio ukqu~en u tu~u jer je bio op{ti mete`, Bubalo je jo{ jednom izneo pohvale na ra~un arbitara i ocenio da su dobro uradili {to nisu prekinuli utakmicu ili ispraznili dvoranu, iako je i publika u~estvaovala u tu~i.

- Odli~no su se arbitri poneli.

Stajali su sa strane, pamtili ko je sve bio ukqu~en u incident i na kraju reagovali. Nije bilo razloga za prerani kraj utakmice, jer su se strasti smirile i opet su se stekli uslovi za igru - objasnio je direktor Superlige.

Od KLS }e igra~i biti nov~ano ka`weni, ali {to se ti~e dr`ave trebalo bi da pro|u kao i

Veli~kovi}, Milo{ Borisov i Slavko Stefanovi} su dobili uslovne kazne. Isto treba o~ekivati i sada. Ra{ko Kati} i Aleksandar Mari}, koji su ozna~eni kao vinovnici incidenta u Vr{cu, ve} su morali da daju izjave u policiji.

Kada su se malo smirile strasti, ko{arka{i oba tima nisu ba{ bili ponosni na ono {to se dogodilo. Mladi ko{arka{ Hemofarma Milan Ma~van izvinio se svima zbog skandala u kojem je wegov tim u~estvovao na utakmici s Partizanom. Iskusni ko{arka{ crno-belih Du{an Kecman rekao je da su svi bili nervozni.

LORENS ROBERTS

Tenzije su normalne

@estok duel Slavka Vrane{a i Bobana Marjanovi}a

reaguju (setimo se samo finala gr~kog prvenstva Olimpijakos - Panatinaikos), ali jesmo po tome {to su ovde incident izazvali sami igra~i, treneri, sudije i ko{arka{ki funkcioneri. Gledaoci su, osim u jednom trenutku posle tu~e, bili mirni, frapirani i zgro`eni onim {to su videli.

Ko je kriv? Na ovo pitawe odgovor je jednostavan: krivi su svi igra~i Hemofarma i Partizana, krivi su stru~ni {tabovi obe ekipe koji su dolivali uqe na vatru rivalstva i pre po~etka finalne serije.

Krivi su i arbitri koji nisu ~vrsto dr`ali konce igre u rukama, niti su sankcionisali (pre)o{tru igru i duele.

Kriv je, dakako, i mekan stav ~elnih qudi KSS koji se godinama bave posledicama, a nikako preventivom. Svaki od navedenih ~inilaca, u svom domenu, snosi odgovornosti, bez deqewa procenata.

I, {ta sad? Serija jo{ nije gotova, Partizan je poveo 2:0 i ve~eras }e u Pioniru imati veliku priliku da proslavi novu, 17. titulu prvaka dr`ave, devetu zaredom. O~ekuje se da }e tribine u beogradskoj dvorani biti ispuwene do posledweg mesta, a to, samo po sebi, izaziva bojazan da s incidentima u ovoj seriji nije gotovo. Ka`emo „izaziva bojazan“, a nadamo se svim srcem da }e igra~i dva kluba shvatiti da moraju da ugase po`ar koji su sami izazvali i da }e, uz mu{ku borbu na parketu, pora`eni sportski stisnuti

sednu, dobro razmisle i porade na tome da se ovo ne ponovi vi{e nikada“ i, {to se akutnog stawa ti~e, upravo to vaqalo bi da se dogodi. Bez potrebe iskopane ratne sekire moraju pod hitno da se ponovo zakopaju, jer, u suprotnom, stawe u srpskoj ko{arci krenu}e ravno ka katastrofi.

Dva najboqa tima u Srbiji ne smeju da daju primer poput onog koji smo videli u sredu uve~e. Divqa~ka tu~a idola mladih {to sigurno jesu igra~i Partizana i Hemofarma jednostavno nije smela da pro|e neka`weno, odnosno weni vinovnici su ve} ka`weni.

Pitawe je jedino koliko }e kazne od ukupno 61.000 evra biti delotvorne.

A mekani KSS? Dajte, qudi, trgnite se i promenite kazneni pravilnik u kojem ne postoje, osim u finansijskom smislu, sankcije za one koji ko{arku zamewuju boksom, karateom, tu~om... Delujte preventivno, spre~ite ovakve situacije, ne dozvolite da nam i ko{arka, s wom i sport, postanu crne mrqe u svakodnevnom (pre)te{kom `ivotu.

U pitawu je srpski basket, ne ne{to neva`no, pa je vreme za o{tru, brzu i preciznu reakciju. Ne samo u finansijskom smislu. Dobro je {to je i ministar unutra{wih poswlova Ivica Da~i} reagovao, najaviv{i prijave prema svim vinovnicima i akterima incidenta. Ba{ prema svima, nadamo se, bez obzira kako se oni zvali!

A. Predojevi}

Ko{arka{ crno-belih, Amerikanac Lorens Roberts „spustio je loptu na zemqu“.

- Tenzije u finalu su ne{to normalno. Mo`da smo malo prekrda{ili, ali na sre}u koliko-toliko ve}i incident je spre~en. Ne}emo vi{e da razmi{qamo i govorimo o tome, okre}emo se tre}em me~u i rezultatu na terenu, kako bi uspelo jo{ jednom da pred na{im navija~ima savladamo Hemofarm i osvojimo titulu rekao je Roberts.

DRAGAN TODORI]

Znam pozadinu

Sportski direktor Partizana Dragan Todori} izjavio je kako su mu poznati uzroci incidenta, ali nije `eleo da ih navodi pre kraja finalne serije.

- Sezona je naporna i duga, mnogi igra~i su iscrpqeni, a i ovo nam je ve} sedmi-osmi duel s Hemofarmom. Na`alost, naboj se osetio ve} na prvom me~u, a rasplamsao se u Vr{cu.

Iako znam pozadinu svega ovoga, ne}u ni{ta da pri~am dok se serija ne zavr{i.

Kati} i Mari} zapo~eli tu~u

Jagodnik ka`weni sa po 1.000 bodova, odnosno 85.000 dinara, jer svaki bod vredi 85 dinara.

Po sedam igra~a Hemofarma i Partizana ka`weno je sa po 500 bodova, odnosno sa po 42.500 dinara. Tu kaznu plati}e igra~i Partizana Stefan Sinovec, Du{an Kecman, Strahiwa Milo{evi}, Petar Bo`i}, Slavko Vrane{, Aleksandar Mitrovi} i Branislav \eki}. U Hemofarmu }e bez 42.500 dinara ostati Bogdan Obrenovi}, Milan Ma~van, Marko [utalo, Danilo An|u{i}, Milo{ Borisov, Boban Marjanovi} i Uro{ Petrovi}.

Ukupna visina kazni, dakle, iznosi ukupno 6,12 miliona dinara.

Telekom Srbija i ko{arka{i zajedno do Londona U Ku}i ko{arke u Beogradu potpisan je novi ugovor izme|u Telekoma Srbija i Ko{arka{kog saveza Srbije, po kojem }e jedna od najuspe{nijih na{ih kompanija ostati generalni sponzor KSS do Olimpijskih igara u Londou, a svi se nadaju i posle toga. Do Olimpijskih igara u Londonu 2012. godine, a obe strane nadaju se i posle toga... U Ku}i Ko{arke, Telekom Srbija i Ko{arka{ki savez Srbije potpisali su novi ugovor, po kojem }e generalni sponzor svih na{ih reprezentativnih ko-

{arka{kih selekcija ostati - Telekom Srbija. Ugovor su potpisali generalni direktor Telekoma Srbija Branko Radujko i predsednik KSS Dragan Kapi~i}.

- Telekom je pokazao da je ostao uz nas i kada je te{ko. To je bila i verujem da }e tako ostati, najboqa srpska kompanija, a u ovom slu~aju kompanija koja je stala uz najboqi sport Srbije. To je poruka i drugima da prepoznaju zna~aj nacionalne ko{arke i da nam se pridru`e na zajedni~kom putu, putu uspeha - rekao je Kapi~i}.

Vr{~ane ~eka nova kazna Komesar ko{arka{ke Superlige Tihomir Bubalo najavio je da }e Partizan biti {ampion ukoliko se ko{arka{i Hemofarma ne pojave danas u Pioniru. Ko{arka{ki klub Hemofarm izgubi}e utakmicu slu`benim rezultatom i bi}e ka`wen sa 425.000 dinara ukoliko se igra~i ne pojave u hali „Pionir“ za tre}i me~ finala plej-ofa Supelige sa Partizanom, rekao je komesar lige Tihomir Bubalo.

- Ako se Hemofarm ne pojavi, utakmica }e biti registrovana slu`benim rezultatom 20:0 za Partizan, a Vr{cani }e biti ka`weni i sa 5.000 bodova, jer je to ipak me~ za titulu prvaka dr`ave. Ipak, sa~eka}emo do da vidimo {ta }e biti. Ne mo`emo da procewujemo da li }e igra~i Hemofarma do}i ili ne. Ko zna, mo`da se i pojave - izjavio je Bubalo.

Prema pravilniku Superlige, jedan bod vredi 85 dinara.

20

SPORT

petak18.jun2010.

DANAS PO^IWE TRE]I VIKEND SVETSKE LIGE

Preko azura do Buenes Ajresa Prva dva vikenda 21. izdawa Svetske lige odbojka{i Srbije i Italije imaju maksimalan u~inak i realno je prognozirati da }e se jedna od ovih reprezentacija (mogu}e i obe) na}i na finalnom turniru {estorice u Buenos Ajresu, a uz wih na dobrom putu da se na|u u glavnom gradu Argentine su i Rusi i Kubanci (tako|e zabele`ili maksimalan u~inak).

Tre}eg vikenda Svetske lige na{a reprezentacija gostuje u Italiji i duel nas i azura umnogome }e odlu~iti daqi rasplet situacije u B grupi gde za sada ova dva nacionalna tima dominiraju i izvesno je da }e jedan od selekcija pretpeti prvi, a mo`da i dva poraza. Reprezentacija Srbije neo~ekivano lako je preletela galske petlove i to u gostima neizgubiv{i ni set, pa danas svi imaju razloga za optimizam.

Sa Italijanima se na{a reprezentacija susretala 18 puta i ima pozitivan bilans (10:8) {to je jo{ jedna potencijalna prednost, ~ak i bez Grbi}a i Miqkovi}a koje dostojno zamewuju Petkovi} i Starovi}.

- Igramo veoma dobro i za sada koristimo ~iwenicu da su

Nikola Kova~evi}

A grupa: Brazil - Koreja (danas 00.00, sutra 00.00), Holandija - Bugarska (sutra 17, 20. juna 15).

C grupa: Rusija - Finska (danas i sutra od 17), SAD Egipat (sutra 01.00, 20. juna 01.00).

1. Holandija 2. Brazil 3. Bugarska 4. J. Koreja

1. Rusija 2. SAD 3. Finska 4. Egipat

3 3 2 0

1 1 2 4

304:289 379:340 336:332 242:300

9 8 7 0

4 4 4 4

4 2 1 1

0 2 3 3

380:314 333:355 384:393 374:409

11 6 4 3

B grupa: Italija - Srbija (danas 18, 20. juna 20.30), Francuska - Kina (danas i sutra od 20).

D grupa: Kuba - Poqska (sutra i 20. juna od 02.40), Argentina - Nema~ka (sutra i 20. juna 02.10).

1. Srbija 2. Italija 3. Francuska 4. Kina

1. Kuba 2. Nema~ka 3. Poqska 4. Argentina

4 4 4 4

4 4 0 0

0 0 4 4

322:268 346:294 307:346 255:322

12 11 1 0

PRIPREME U MONTREALU

Danas kontrolni me~ s Kanadom Vaterpolisti Srbije nalaze se u Montrealu na pripremama. Tamo }e ostati do 24. juna kada je predvi|en povratak u Beograd. Selektor Dejan Udovi~i} sa saradnicima delfinima je od starta nametnuo jak tempo rada. Svi igra~i su zdravi i orni za rad, doma}ini se trude da na{im momcima obezbede najboqe mogu}e uslove. Prva od dve, na ovim pripremama, predvi|ene zvani~ne utakmice sa reprezentacijom Kanade, koju vodi na{ stru~wak Dragan Jovanovi}, na programu je danas u 18.30 ~asova po lokalnom vremenu, odnosno u no}i izme|u petka i subote po na{em vremenu.

G. M.

Omladinci hvataju zalet za Nema~ku Na beogradskom bazenu „Ta{majdan“ pod rukovodstvom Dejana Savi}a po~ele su pripreme vaterpolista generacije 1993. koju u avgustu mesecu o~ekuje Evropsko prvenstvo u Nema~koj. Do tada su predvi|eni i treninzi u Vaqevu, kao i turniri u Slova~koj i Gr~koj. Savi}u u radu poma`u treneri Damjanovi} i ]iri}, kao i savetnik Vasilovski i dr Marijanovi}.

Na spisku su: \alsan, Jovanovi}, Petrovi}, Rudi}, Markovi}, [abani, Simi} (Student), M. Mitrovi}, V. Mitrovi}, Vitorovi}, Matkovi}, Piqi}, Dimitrov, Vasi}, Maksimovi} (Vojvodina), Markovi} (Zemun), Mili}evi}, E{kert, Ra{ovi}, \ureti} (Beograd), Babi}, Ili}, Radulovi}, Ma~i}, Nikolov, ]irkovi}, Gogov, Tanaskovi}, \or|evi} (Partizan), \. Maksimovi} (Zemun), Sadikovi}, Ra|enovi}, Sadikovi} (Ni{).

PRED REVAN[ ME^ KVALIFIKACIJA ZA SVETSKO PRVENSTVO: ^E[KA–SRBIJA

Orlovi `ele pobedu i u Plzenu Selektor rukometne reprezentacije Srbije Veselin Vukovi}, te golman Dimitrije Pejanovi} i pivot Uro{ Vilovski odr`ali su konferenciju za medije pred put u ^e{ku, gde }e u subotu u 15 ~asova u Plzenu igrati revan{ me~ kvalifikacija za Svetsko prvenstvo u [vedskoj 2011. godine.

Srpski rukometa{i na revan{ me~ idu sa ~etiri gola prednosti (27:23, 16:9), a selektor Vukovi} izjavio je da }e wegova ekipa poku{ati da pobedi ^e{ku i u drugoj utakmici kvalifikacija i da ne}e braniti prednost iz prvog me~a.

Dimitrije Pejanovi} - Ne `elimo da branimo prednost od ~etiri gola iz NiPrema wegovim re~ima, igra{a. Pokazalo se da je to pogre~i }e poku{ati da daju sve od se{no. U prvom me~u za samo tri be, a rezultat bi trebalo da buminuta i 50 sekundi, ^e{ka je de merilo toga. Selektor Srbiimala seriju od 4:1. Igramo u je dodao je da u narednom me~u Plzenu novu utakmicu, koju }emo ne}e biti u ekipi povre|eni poku{ati da pobedimo - rekao je Uro{ Mitrovi} i golman DarVukovi}. ko Stani}.

Program tre}eg vikenda

4 4 4 4

DNEVNIK

4 4 4 4

4 2 2 0

0 2 2 4

385:346 330:333 363:375 391:315

11 6 5 2

nas svi gledali malo opu{tenije zbog neigrawa na{eg proslavqenog dvojca. U odli~noj smo formi i nema slabog mesta u timu, od prima~a pa do sredwih blokera sve fantasti~no funkcioni{e. Dva sigurna trijumfa u Francuskoj dali su nam krila i danas imamo te`ak zadatak u Italiji, ali na osnovu na{ih ranijih susreta mogu da budem optimista da mo`emo na te{kom gostovawu da izborimo barem jedan trijumf - rekao je prima~ servisa na{e repereznatcije Nikola Kova~evi}.

Dana{wi me~ Italija–Srbija igra se u Montekataniju od 20 ~asova.

M. Risti}

TRKA KROZ SRBIJU

Hasanovi} izgubio `utu majicu Na{ biciklista Esad Hasanovi}, ~lan profi tima Partizan izgubio je `utu majicu posle ~etvrte etape 50. jubilarne me|unarodne trke Kroz Srbiju, vo`ene od Vrwa~ke Bawe do Zlatibora u du`ini od 148 kilometara. On je na ciq na Zlatibor stigao kao deseti, u grupi koja je zaostala za pobedni~kim kvartetom 29 sekundi.

Ina~e, u sprintu je pobedio Kevin Pauvers (3:27,11), ~lan belgijske Fidee ispred Slovenca Roberta Vre~era (Perutnina), Bugarina Vladimira Koeva (Hemus) i Italijana Davida Torosantu~ija (SDC), pobednika pro{logodi{we trke.

Tako }e u dana{woj petoj etapi koja se vozi od Zlatibora do Pala u Republici Srpskoj u du`ini od 172 kilometra `utu majicu nositi Slovenac Robert Vre~er.

Hasanovi} se nalazi na petom mestu u generalnom plasmanu sa 12,9 sekundi zaostatkom za liderom.

Kao i u pro{loj etapi i u ovoj je

od starta bilo vi{e poku{aja begova, ali je najzna~ajniji bio onaj na polovini etape kada se odvojilo 13 voza~a, me|u kojima su bili i na{i Nikola Kozomora (Partizan), Gabor Kasa (Srbija) i Jovan Rajkovi} (Festina). Oni su najve}u prednost napravili od preko tri minuta, ali je posle U`ica wihova prednost pala na samo minut, da bi ih na polovini uspona ka Zlatiboru glavna grupa „ulovila“. U tom „poslu“ najvi{e su se istro{ili Slovenci i Belgijanci, ali im se to na kraju i isplatilo, jer je Vre~er obukao `utu majicu, a Pauvers uzeo etapu. Na oko 3,5 kilometara pre ciqa u beg se dao Vre~er i povukao jo{ trojicu biciklista, a na{ Hasanovi} ostao je u grupi nadaju}i se da razlika u ciqu ne}e biti velika. No, na kraju je izgubio vode}u poziciju u karavanu, ali kako na{ selektor Radi{a ^ubri} ka`e trka je jo{ uvek otvorena, jer u etapi do Pala ima te{kih uspona.

G. M.

TURNIR U DEN BO[U

Tipsarevi} u polufinalu Janku Tipsarevi}u bilo je potrebno svega 62 minuta kako bi u ~etvrtfinalu turnira u Den Bo{u, koji se igra za nagradni fond od 450.000 evra, savladao Australijanca Pitera Lu~aka sa 2:0, po setovima 6:3, 6:3. Tipsarevi} }e u polufinalu igrati protiv Nemca Benxamina Bekera koji je u ~etvrtfinalnom duelu bio boqi od svog sunarodnika Simona Grojla kojeg je savladao sa 2:0, po setovima 6:3, 6:1.

Bozoqac u glavnom `rebu Vimbldona Srpski teniser Ilija Bozoqac plasirao se u glavni `reb Vimbldona po{to je u 3. kolu kvalifikacija savladao Amerikanca Rajlera Deharta sa 3:0, po setovima 7:6(1), 6:4, 7:6(4).

^au{evi} okupqa juniorke Trener najboqih srpskih juniorki (igra~ice do 20 godina) Zlatko ^au{evi} objavio je spisak rukometa{ica na koje ra~una u prvoj fazi priprema za Svetsko prvenstvo, koje }e se od 17. do 31. jula odr`ati u Ju`noj Koreji. Okupqawe je zakazan za 21. jun u hotelu Slodes, a juniorke }e raditi devet dana, kada sledi pauza.

Na ^au{evi}evom spisku nalaze se - golmani: Kristina Georgijev (Cepelin), Marija ^oli} (C. zvezda), Jovana Risovi} (Zemun), krila:

Tamara Tomani}(Maks sport), Ivana Popovi} (^a~ak), Timea Rabata (Cepelin), @eqka Nikoli} (C. zvezda), Natalija Mati} (Naisa), pivoti: Dragana Cviji} (Slovenija), Natalija Vasi} (M. sport), bekovi: Jelena Trifunovi} (V. Bawa), Maja Radoji~i} (Kwaz Milo{), Jelena @ivkovi} (Kikinda), Dijana Radojevi} (Jagodina), Nina Ribi~i} (Zemun), Sandra Filipovi} (C. zvezda), Marija Obradovi} (Dinamo), Milica Blanu{a (Junior).

J. G.

Golman Dimitrije Pejanovi} naglasio je da svi igra~i Srbije znaju koliko zna~i naredna utakmica.

- U Ni{u smo pobedili sa ~etiri gola, ali idemo u ^e{ku da pobedimo, jer samo sa takvim razmi{qawem mo`emo da se kvalifikujemo. Gostuju}i teren ne bi trebalo da predstavqa problem. Mi smo profesionalci, navikli smo da igramo na gostuju}im terenima. Imamo ciq i takve stvari kao {to je pritisak publike moramo da prebrodimo - rekao je Pejanovi}.

Pivotmen Uro{ Vilovski ocenio je da ^e{ka ima dobru reprezentaciju.

- Igra}emo protiv dobre ekipe, u kojoj je jedan od najboqih levih bekova na svetu Filip Jiha. U Ni{u samo uspeli da ga zaustavimo dobrom odbranom. Mislim da u Plzenu treba da odigramo pametno, ako `elimo da pobedimo - rekao je Vilovski.

Reprezentacija Srbije danas putuje avionom iz Beograda, a pre me~a odradi}e jedan trening u hali u Plzenu.

J. G.

PRED EKIPNO EVROPSKO PRVENSTVO DRUGE LIGE U BEOGRADU (19. I 20. JUN)

Srbija bi u prvu ligu U Beogradu }e se 19. i 20. juna odr`ati Evropsko ekipno prvenstvo II lige u atletici. Na ovom presti`nom i najzna~ajnijem atletskom takmi~ewu ove godini u Srbiji, koje se realizuje pod pokroviteqstvom Ministarstva omladine i sporta Vlade Republike Srbije, nadmeta}e se osam zemaqa Evrope: Austrija, Hrvatska, Izrael, Letonija, Moldavija, Srbija, Slova~ka i [vajcarska, s preko 500 takmi~arki i takmi~ara.

Ju~e je u prostorijama hotela Kontinental u Beogradu, odr`ana konferencija za novinare, kojoj su prisustvovali predsednik organizacionog odbora prvenstva Vladimir Lu~i}, predsednik ASS Veselin Jevrosimovi}, kao i atleti~ari Marina Mun}an, pobednica Univerzijade i Asmir Kola{inac, osvaja~ srebrne medaqe na zimskom evropskom {ampionatu u bacawima.

- Sve je spremno i {to se nas ti~e takmi~ewe mo`e da po~ne istakao je predsednik Organiza-

cionog odbora Vladimir Lu~i}, koji je zahvalio svim kompanijama koje su podr`ale organizaciju ove veoma va`ne atletske manifestacije.

Lu~i} je dodao da je pomo} pet stotina volontera veoma zna~ajna kako bi organizacija ovog va`nog doga|aja protekla bez problema.

Predsednik ASS Veselin Jevrosimovi} se u ime organizatora takmi~ewa zahvalio gospodinu Lu~i}u na saradwi koju je pru`io tokom organizacije predstoje}eg takmi~ewa.

- Nadam se da }emo posle ovog takmi~ewa biti u prilici da dobijemo podr{ku da srpski atleti~ari dobiju vi{e nego potrebnu atletsku dvoranu naglasio je Jevrosimovi}.

On je rekao da je optimista i da veruje da }e Beograd, zahvaquju}i novoj atletskoj dvorani, dobiti organizaciju Evropskog prvenstva 2015. godine. Jevrosimovi} je po`eleo svim takmi~arima puno uspeha tokom prvenstva, a na{oj reprezentaciji {to vi{e bodova

kako bi osigurali put u I Ligu Evrope.

Marina Mun}an brani}e boje Srbije u dve discipline i to na 800 i 1.500 metara.

- Da}u sve od sebe da osvojim {to vi{e bodova, jer na{a reprezentacija zaslu`uje da bude u I ligi - istakla je Mun}anova, u~esnica Dijamantske lige na mitingu u Wujorku.

Na pitawe koliko }e daleko baciti kuglu, Asmir Kola{inac je odgovorio: - Imao sam problema s povredom, ali sad je sve u redu i bi}u opet onaj stari - poru~io je Kola{inac i time obe}ao hitac od preko 20 metara.

Ju~e je Atletski savez Srbije postao bogatiji za jo{ jednog prijateqa. Ruku medijske podr{ke pru`ila je novina Pres, na ~elu s direktorom Brankom Miqu{em.

- Do sada ASS nije imao ovakvu vrstu medijske podr{ke i ovo je veoma zna~ajno za razvoj srpske atletike, da rezulati na{i atleti~ara budu poznati {iroj javnosti - rekao je Jevrosimovi}.

NOVO IME U STRU^NOM [TABU FK VOJVODINA

Perovi} uz Milinkovi}a Iako je ne tako davno saop{teno da }e novom {efu stru~nog {taba FK Vojvodina u radu pomagati treneri iz omladinske {kole kluba Zoran Gruji} i Spasoje Jela~i}, izgleda da je Zoran Milinkovi} prona{ao drugo re{ewe. Ju~e je predlo`io da mu prvi saradnik u novoj sezoni bude nekada{wi prvotimac Vojvodine i Crvene zvezde, a kasnije i internacionalac u Italiji, Marko Perovi}.

Kako je generalni sekretar kluba Radisav Rabrenovi} objasnio, ovaj predlog treba da bude

verifikovan na Upravnom odboru, a u Vojvodini `ele i da preciziraju ta~an raspored po selekcijama u mla|im kategorijama, ne `ele}i da remete ono {to se u minulom periodu pokazalo kao dobro.

U me|uvremenu je do{lo i do promene na mestu sekretara stru~nog {taba. Umesto Sa{e Milanovi}a (namerava da se ponovo oku{a u trenerskom poslu) , tu funkciju }e ubudu}e obavqati doktor fudbala, profesor Miroslav Smaji}.

S. S.

SVET

DNEVNIK

petak18.jun2010.

SAMIT EU O FINANSIJSKIM I PRIVREDNIM REFORMAMA

Spre~iti ponavqawe du`ni~ke krize BRISEL: Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej pozvao je ju~e lidere 27 ~lanica Evropske unije da preduzmu mere za re{avawe dugoro~nih problema u svojim ekonomijama i reformi{u buxetske propise kako bi spre~ili ponavqawe pogubne du`ni~ke krize.

Rompej je govorio na otvarawu samita EU u Briselu, samo mesec dana nakon {to su vlade EU obe}ale oko 750 milijardi evra (bilion dolara) za spasavawe ~lanica koje nisu u stawu da otpla}uju svoje dugove, prenela je agencija AP. Ju~era{wi samit bio je posve}en pitawima ve}e usagla{enosti ekonomskih politika ~lanica i uvo|ewa stro`ih kazni za

one koje u du`em periodu bele`e visok buxetski deficit.

Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je ju~e u Briselu, na samitu EU, da }e Velika Britanija imati “veoma pozitivnu, veoma anga`ovanu i veoma aktivnu ulogu u evropskoj uniji”.

Kameron je istakao da EU mora da se skoncentri{e na su{tinska pitawa, a ne da se izgubi u institucionalnim debatama oko reformi, preneo je AP. Finansijske i privredne reforme su veoma va`ne, dodao je Kameron, i Britanija podr`ava napore Unije u tom ciqu, ali ipak je najva`nije da se obezbedi da evropska privreda ponovo krene napred.Ovo je prvi samit EU

Kriza evrolenda Londonski „Independent“ trvdi da {panskoj privredi, koja je peta po veli~ini u Evropi, wenoj vladi i bankama uskoro preti kreditna kriza od koje se ne}e lako oporaviti. Vladini zvani~nici negiraju da }e tra`iti od EU 250 milijardi evra da ih izbavi iz krize, pi{e”Indipendent”, opisuju}i prilike u [paniji kao “novu krizu evrolenda”.

Mere {tedwe svuda do~ekane deomonstracijama

na kome Kameron u~esvuje u svojstvu britanskog premijera.

Lideri EU su pre mawe od dva meseca morali da usvoje paket finansijske pomo}i za Gr~ku, a zatim i da formiraju pozama{an fond za slu~aj vanredne finansijske krize u bilo kojoj od 16 (od nedavno 17) ~lanica evrozone koje su usvojile zajedni~ku evropsku valutu, evro. Oni sada nastoje da izbegnu budu}e krize sli~ne onoj u Gr~koj, kroz ve}u ekonomsku usagla{enost, detaqniji nad-

zor nad nacionalnim buxetima i kroz stro`ije kazne za zemqe koje budu kr{ile usvojene propise.

Me|utim, tr`i{ta su zabrinuta zbog stawa dr`avnih finansija u [paniji, petoj po veli~ini privredi evrozone. [panija je najavila buxetske u{tede, a samo nekoliko sati pred samit u Briselu u ~etvrtak - vlada u Madridu je najavila i nepopularnu reformu zakona o radu kako bi izbegla krizu kakva je pogodila Gr~ku.

(Tanjug)

IZRAEL OBJAVIO UBLA@AVAWE BLOKADE POJASA GAZE

UKRATKO

Palestinci odbacuju kozmeti~ke promene

Talibani napali policiju KABUL: Tri ameri~ka vojnika i ~etiri Avganistanca su poginula a ~etvorica policajaca rawena u posledwa dvadeset ~etiri sata u Avganistanu, javqaju agencije. Talibani su ju~e preuzeli odgovornost za samoublia~ki napad ispred policijske stanice na jugu Avganistana, u kome su rawena ~etiri policajca, od kojih je jedan u kriti~nom stawu. Predstavnik policije Zabiulah Muxahid izjavio je da je bomba{ samoubica za napad iskoristio ukradeno policijsko vozilo. Istovremeno, tri Amerikanca su ju~e poginula od bombi podmetnutih na putevima.

(Tanjug)

TEL AVIV: Izrael je ju~e objavio da }e ubla`iti kopnenu blokadu pojasa Gaze, kako bi omogu}io da vi{e civilnih dobara u|e na tu palestinsku teritoriju pod vla{}u Hamasa. Odluka je doneta posle dvodnevnog sastanka izraelskog bezbednosnog kabineta.

Na osnovu ju~era{we odluke, u Gazu }e se isporu~ivati, kako se veruje, mnogi proizvodi koji su ranije bili zabraweni, ukqu~uju}i gra|evinski materijal. Odluka je rezultat je poja~anog me|unarodnog pritiska na jevrejsku dr`avu nakon smrtonosnog upada izraelskih mornari~kih komandosa na

Tra`e otkup za novinara TOKIO: Talibanski ekstremisti tra`ili su od avganistanske vlade da plati otkup za japanskog novinara koji je krajem marta nestao u severnom Avganistanu, javila je japanska novinska agencija Kjodo, pozivaju}i se na avganistanske vlasti. U toku su pregovori o pla}awu nekoliko stotina hiqada dolara kako bi 40-godi{wi Kosuke Cuneoka bio pu{ten.

Pregovori se odvijaju telefonom.

Prema raspolo`ivim informacijama, `ivot novinara nije ugro`en. On je u telefonskom intervjuu rekao da se ose}a dobro i da nije povre|en.

(Tanjug)

Raspodela namirnica za pre`ivqavawe

“Dogovoreno je da se liberalizuje sistem na osnovu koga civilna dobra ulaze u Gazu i da se pro{iri dotok materijala za civilne projekte na osnovu me|unarodnog nadgledawa”, navedeno je u zvani~nom saop{tewu, ali nije pomenuta nikakva lista proizvoda.

konvoj brodova sa 10.000 tona humanitarne pomo}i Gazi, koji je poku{ao da probije blokadu.

Plan o ubla`avawu blokade donet je u dogovoru izaslanika bliskoisto~ne ~etvorke mirovnih posrednika (SAD, UN, EU i Rusije) Tonija Blera i izraelskog premi-

jera Bewamina Netanijahua. Ju~era{we saop{tewe nagove{tava da }e Izrael dozvoliti da me|unarodne organizacije, kao {to su UN, uvoze u Gazu ranije zabrawen gra|evinski materijal koji je od kqu~nog zna~aja za obnovu pojasa nakon tronedeqne izraelske ofanzive, zapo~ete krajem 2008. godine.

Bezbednosni kabinet, koji je pre dva dana po~eo diskusije o ubla`avawu embarga, naveo je da }e se nastaviti “postoje}e bezbednosne procedure da se spre~i tok oru`ja i ratnog materijala”. U saop{tewu se ne pomiwe dizawe pomorske blokade Gaze.

Delimi~no ubla`avawe blokade pojasa Gaze, koje je ju~e podr`ao izraelski bezbednosi kabinet, nije zadovoqilo Hamas.

“Mi `elimo stvarno dizawe opsade,” rekao je portparol Hamasa Salah Bardavil, odbaciv{i potez Izraela i ocewuju}i ga kao kozmeti~ki. Na Zapadnoj obali prozapadna palestinska vlada palestinskog predsednika Mahmuda Abasa tako|e je odbila izraelsku odluku. Palestinski pregovora~ Saeb Erekat je rekao da blokadu treba sasvim okon~ati. “Blokada je kolektivno ka`wavawe i mora biti dignuta,” rekao je Erekat.

(Tanjug)

21

U KIRGISTANU SMIRIVAWE SITUACIJE, VLASTI JURE KRIVCE

Uzbeci ne tra`e autonomiju iz Rusije u vidu specijalnih sredBI[KEK: Broj `rtava vi{estava. Mirovwaka ne}e biti, za widnevnih sukoba na jugu Kirgistana hovim prisustvom nema potrebe, jer dostigao je 191, saop{tilo je ju~e se situacija smirila”, kazao je viMinistarstvo zdravqa te zemqe. cepremijer Kirgistana. U drugom Prema podacima ministarstva, za najve}em gradu u toj zemqi, O{u, i to vreme skoro 2.000 qudi zatraoblasnom centru Xalalabadu pro`ilo je lekarsku pomo}, od kojih su {le sedmice do{lo je do me|uetmnogi hospitalizovani u te{kom ni~kih sukoba Kirgiza i Uzbeka. stawu, prenela je agencija ItarVicepremijer privremene vlade Tas s.

Kirgistana Azimbek Beknazarov, Nemiri su po~eli u no}i izme|u optu`uju}i svrgnutog predsednika 10. i 11. juna u gradu O{u i ubrzo se Kurmanbeka Bakijeva da stoji iza pro{irili na susednu oblast Xanemira, tvrdi da „grad po~iwe da lalabada, pa su u wima uvedeni vanfunkcioni{e“. Ipak, u pojedinim redno stawe i policijski ~as. RIA prigradskim naseqima bilo pucNovosti prenosi da je vi{e od wave, javqaju ruske agencije navo100.000 izbeglica primio u tom pede}i da vojska u O{u sprovodi operiodu susedni Uzbekistan. Kirgiraciju neutralisaska Agencija ~etiri lokacije “24.kg” izvestila je Vlasti smatraju da su wa sa kojih se puca na da je tokom nereda nerede na jugu zemqe, civile i vojnike. spaqeno 70 odsto kada su se sukobili Agenciji Itar-Tas grada O{, a da je u su je u pres slu`bi pogromima i po`ave}inski Kirgizi vlade u Bi{keku rima o{te}ena pei mawinski Uzbeci, re~eno da je protetina grada Xalalaorganizovali i kle no}i u jednom bada. finansirali sin i delu O{a pucano Zamenik prediz minobaca~a, kao sednika kirgistanbrat biv{eg i da se u predgra|u ske privremene predsednika, ~ula sporadi~na vlade Azimbek Maksim i @anibek pucwava a da vojska Beknazarov demanpretpostavqa da se tovao je ju~e innaoru`ani u~esnici nereda po graformaciju da etni~ki Uzbeci, koji du kre}u pe{ke. `ive na jugu Kirgistana, tra`e Sino} je uhap{eno pet ~lanova autonomiju.To su glasine. Stalno organizovane kriminalne grupe razgovaram sa uzbe~kim stanovnikoja je, po verziji istrage, ume{a{tvom, oni `ele da `ive kao pre, u na u masovne nerede. Do sada je za miru i slozi, niko ne `eli da se u~e{ce u nemirima uhap{eno 126 odvaja. Naprotiv, oni govore da osoba, prema re~ima vicepremijetreba ka`wavati one koji tra`e ra - samo izvr{ioca ali ne i orgaautonomiju”, rekao je Beknazarov, nizatora. Beknazarov je ponovio odgovaraju}i na pitawa novinara, da su organizatori bliski ro|aci prenela je agencija RIA Novosti. svrgnutog predsednika KurmanbeBeknazarov je, tako|e, rekao da ka Bakijeva. Vlasti smatraju da su prisustvo mirovnih snaga, koje su nerede na jugu zemqe, u kome su se kirgistanske vlasti zatra`ile od sukobili ve}inski Kirgizi i maRusiju, nije vi{e potrebno u toj rewinski Uzbeci, organizovali i publici.

“Imamo dovoqno snage da se sufinansirali sin i brat biv{eg protstavimo destruktivnim silapredsednika, Maksim i @anibek. ma. Tim pre {to je ve} stigla pomo} (Tanjug)

Savet EU o novim sankcijama Iranu BRISEL: Savet EU doneo je ju~e u Briselu odluku o novim restriktivnim merama protiv re`ima u Teheranu zbog rastu}e zabrinutosti o iranskom nuklearnom programu. Konkretno je re~ o podr{ci nove rezolucije Saveta bezbedosti UN, kao i merama koje prevazilaze sankcije svetske organizacije. Mere EU protiv Irana ti~u se trgovinskog i finansijskog sektora, ukqu~uju}i zamrzavawe imovine iranskih banaka, kao i restrikcije prema bankama i osigurawima i daqe mere koje se ti~u gasne i naftne industrije i zabrane izdavawa viza.

Tako je predvi|ena zabrana novih investicija, tehni~ke pomo}i i transfera tehologije, opreme i

Ketrin E{ton

usluga naftnoj i gasnoj industriji Irana. Teheran se poziva na pregovore o svom nuklearnom programu, a EU isti~e da se i daqe zala`e za diplomatsko re{ewe problema. [efica evropske diplomatije Ketrin E{ton je spremna na obnovu pregovora sa Iranom o tim pitawima.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BA[AR ASAD Sirijski predsednik Ba{ar Asad ocenio je da je izraelski napad na konvoj brodova koji su nosili pomo} pojasu Gaze, pre dve i po nedeqe, uni{tio svaku {ansu za mir u regionu za dogledno vreme. Asad je aktuelnu izraelsku vladu ozna~io kao piromansku, istakav{i da je mawe zainteresovana za mir od bilo koje druge ranije izraelske administracije.

BRI@IT BARDO Biv{a francuska glumica Bri`it Bardo ne misli samo na `ivotiwe i miran, povu~en `ivot.

Slavna BB je nedavno pristala da svoje ime ve`e za jednu torbu luksuznog brenda “lansel”. U kompaniji „Lansel” su uvereni da }e torba pod nazivom BB Bag biti pravi hit i da }e posebno privu}i mla|u klijentelu. Torba je kao stvorena za `ene koje `ele da imaju ne{to od Bri`it Bardo u sebi.

BOBI FI[ER Vrhovni sud Islanda odobrio je ekshumaciju tela biv{eg svetskog {ampiona u {ahu Bobija Fi{era, preminulog 2008. godine, kako bi mogli da se obave testovi kojima bi se proverilo da li je on otac male Filipinke Xinki Jang kao {to tvrdi wena majka. Bogatstvo biv{eg svetskog {ampiona u {ahu proceweno je na oko dva miliona dolara, a potra`uju ga partnerka i ro|aci iz SAD.

Trafiking i prostitucija {ire se i u SAD VA[INGTON: Ameri~ka vlada objavila je novi izve{taj o svetskoj trgovini qudima - godi{wi pregled napora koje pojedina~ne zemqe ula`u u suzbijawe trafikinga. Prvi put na spisku su se na{le i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave. Stejt department navodi da su prostitucija i prinudni rad zlo~ini koji postoje u svakoj zemqi, pa i u SAD. Kevin Bejls, predsednik ogranizacije za qudska prava Oslobodite robove, ka`e za Glas Amerike da wegova grupa ve} godinama poziva SAD da sebe ukqu~e u izve{taj o trgovini qudima, a sada je Amerika i sama rangirana u izve{taju za 2010. godinu.

“Mnogo je qudi govorilo da ne mo`emo da stalno izgledamo kao licemeri – veoma je va`no da i sami budemo rangirani”, zadovoqno

obja{wava Bejls. SAD se nalaze u dru{tvu jo{ 29 dr`ava koje su ozna~ene kao zemqe najvi{eg, prvog nivoa. To zna~i da one imaju zakone za spre~avawe trgovine qudima, za{titu `rtava i sudsko gowewe po~inilaca zlo~ina. U izve{taju se ukazuje na sve ~e{}i trend u svetskoj trgovini qudima.

izve{tajem, u 22 je zabele`en napredak u borbi protiv trafikinga. Jedna od wih je Kambod`a.

“Kamboxa i daqe ima veliki problem sa trafikingom, no razlika u odnosu na pro{lu godinu jeste da su po~eli da se bave i suzbijawem prinudnog rada, a ne samo seks trafikinga”, isti~e se u izve-

Vidimo sve ve}i broj `ena kojima se trguje zbog prinudnog rada, posebno da bi radile po ku}ama kao slu`avke.

One pate u ti{ini, iza zatvorenih vrata Vidimo sve ve}i broj `ena kojima se trguje zbog prinudnog rada, posebno da bi radile po ku}ama kao slu`avke. One pate u ti{ini, iza zatvorenih vrata. Od gotovo dve stotine zemaqa obuhva}enih

{taju. Somalija i Haiti nisu rangirani, jer su im vlade suvi{e slabe. Haiti je i pre zemqotresa imao veliki problem sa trgovinom decom, koja se prodaju kako bi radila kao sluge. Zemqotres je samo poja-

~ao taj problem. Kevin Bejls je uveren da je izazov za policajce da uop{te prepoznaju zlo~in: “Prose~an policajac u patroli nije dovoqno obu~en da uo~i slu~ajeve trafikinga, ~ak i kada mu se odvijaju pred o~ima”.

Bejls tako|e isti~e da izve{taj Stejt departmenta ima uticaj u svetskoj zajednici: “Ako se nalazite me|u zemqama tre}eg nivoa, postoji mogu}nost da }e vam biti uskra}ena finansijska pomo}, saradwa u oblasti trgovine ili ekonomska podr{ka”.

Ekonomija je jo{ jedan faktor koji uti~e na to kako pojedine zemqe reaguju na trgovinu qudima.

Stejt department je zabrinut da bi globalni ekonomski pad mogao da uti~e na sredstva koja zemqe izdvajaju za za{titu `rtava trafikinga.

(FoNet)

22

KWIGA

petak18.jun2010.

IZ GRAFI^KOG ATEQEA „DERETA”

OBJAVQEN NA GR^KOM

Kultni „Katmandu” Stevana Pe{i}a rafi~ki ateqe "Dereta" predstavio je kultnu kwigu "Katmandu" Stevana Pe{i}a kojom je zapo~eo projekat "Izabrana dela Stevana Pe{i}a" u okviru koga }e biti objavqen jo{ jedan putopis "Svetlo ostrvo" i dva romana "Tibetanci" i "Sarat i Vipuli".

O Pe{i}u (1939-1994) i wegovom delu govorili su inicijator projekta i urednik serijala kwi`evnik Zoran Bognar i direktor Biblioterke grada Novog Sada Dragan Koji} koji je nastupio u svojstvu zastupnika autorskih prava na Pe{i}evu kwi`evnu zaostav{tinu koju je pi{~eva majka zave{tala gradskoj biblioteci.

Bognar, veliki po{tovalac i znalac Pe{i}evog opusa i zaslu`an za pokretawe memorijala i nagrade koji nose wegovo ime govorio je o Pe{i}u kao "vizionaru koga kriti~ari wegovog vremena, sa ~asnim izuzecima (Zoran Glu{~evi}), nisu razumeli". On, zato, smatra da ga treba vratiti na kwi`evnu scenu sa najboqiim delima da bi nova generacija ~italaca, pa i kriti~ara, imala priliku da se upoznaju sa jedinstvenom pojavom u srpskoj kwi`evnosti tokom posledwih decenija 20 veka.

Zna~ajno je da su ~itaoci veoma dobro reagovali na Pe{i}eve

G

kwige koje su, kao "Katmandu" koji se pojavio 1982., postale bestseleri. Bognar je podsetio da je Du{ko Radovi} bio faciniran prvom Pe{i}evom kwigom poezije "Mese~eva enciklopedija" iz 1965. i nastojao je da ga promovi{e u Beogradu. Pe{i} je postigao zapa`en uspeh kwigom dramskih tekstova za decu "Grad sa ze~ijim u{ima" (1985) a wegova drama "Tesla ili prilago|avawe an|ela" koja je postavqena na sceni Narodnog pozori{ta polse wegove smrti izvedena je vi{e od 100 puta.

Pe{i}evu bogatu rukopisnu zaostav{tinu sukcesivno obja-

DNEVNIK

oman "Ruski prozor" Dragana Veliki}a objavqen je na gr~kom jeziku, u prevodu Marie Keseni, a kwigu je objavila izdava~ka ku}a "Konidaris", saop{teno je iz izdava~ke ku}e "Stubovi kulture". U saop{tewu se navodi da je "Ruski prozor" roman-omnibus, koji je sastavqen iz tri pri~e koje se postepeno ukr{taju i na kraju slivaju u jedan pripovedni tok.

Prvi deo romana predstavqa li~nu ispovest glavnog junaka, dok drugi deo predstavqa rekonstrukciju junakove pro{losti i preplitawe wegove li~ne istorije s dru{tvenom.

Veliki} prati susret glavnog junaka s istorijskim doga|ajima s kraja 20. veka, wegov put od malog grada u Vojvodini, preko Beograda i Budimpe{te, koja u vreme NATO bombardovawa postaje srpska Kazablanka, do drugih gradova isto~ne i centralne Evrope.

Roman "Ruski prozor" dobio je NIN-ovu nagradu za roman i nagradu "Me{a Selimovi}" 2007. godine, a Veliki} je dobio evropsku nagradu za doprinos sredweevropskoj kwi`evnosti 2008. godine. Roman je do sada preveden na nema~ki, ma|arski i italijanski, a uskoro }e biti objavqen i na bugarskom jeziku.

R

vquje novosadska gradska biblioteka otkako ju je preuzela i do sada je {tampano sedam tomova "Velike kwige" kao i zbirka pripovedaka "Put u Raxastan", rekao je Koji}, koji je najavio skoro {tampawe zbornika sa tekstovima u~esnika okruglog stola o Pe{i}u odr`anog pro{le jesenina kome su u~estvovali skoro svi dosada{wi dobitnici nagrade sa wegovim imenom.

Koji}u je izuzetno va`no da se odu{evqewe koje, prema pisawu Pe{i}a, pokazuju mnogi koji su ~itali wegova dela prenese na {iri auditorijum jer je uveren da je "ovaj pisac po svom stilu, senzibilitetu, bajkovitosti, elementima magi~nog, bli`i mladima nego ikada do sada. Zato poku{avamo koliko je to u na{oj mo}i da Pe{i}a vratimo u kulturu na velika vrata i tako sa~uvamo uspomenu na wega", naglasio je Koji}.

Bognar je ocenio da je "Katmandu" verovatno najboqa kwiga putopisne proze u istoriji srpske kwi`evnosti u kojoj se neprestano ali skoro neprimetno smewuju realni i nadrealni svetovi prepuni ezoterije, melanholije, mudrosti ...

(Tanjug)

IZ PERA NEMA^KOG ISTORI^ARA BERNDA INGMARA GUTBERLETA

Kalendar Maja – 2012. a ~itaoce koji tra`e dokumentaristi~ke naslove o fenomenima koji intrigiraju i uzbu|uju `iteqe "globalnog sela", sti`e zanimqiva kwiga te vrste nema~kog istori~ara Bernda Ingmara Gutberleta "Kalendar Maja -2012" sa podnaslovom "Istina o najve}oj zagonetki jedne napredne civilizacije", u izdawu IP"Book".

Ova izdava~ka ku}a, koja je mnogima poznatija kao deo nekada{weg tandema "Book i Marso", ve} je objavila jednu kwigu Gutberleta, stru~waka za sredwovekovnu istoriju, novinara i menaxera projekata u domenu kulture "50 najve}ih la`i i legendi svetske istorije" koja je bila internacionlani bestseler. Tu je ovaj autor ve} pokazao da ume spretno da spoji poznavawe sakupqawa izvorne gra|e kao profesionalni istori~ar sa iskustvom istra`iva~kog novinarstva koje zahteva da se na|u intrigantne, zanimqive teme i da se obrade na raumqiv i zabavan na~in.

Istu ve{tinu primenio je da napi{e kwigu o kalendaru latinoameri~kog naroda Maja, koji predvi|a da }e se jedan vremenski ciklus, zapo~et 11. avgusta 3144. pre nove ere zavr{iti 21. decembra 2012. godine.

U medijima skolonim senzacionalizmu ve} du`e vreme se vrti taj, navodno, sudbonosi datum, a uglavnom se pomiwe smak sveta pa je i Holivud ve} stigao da se ukqu~i u tu pri~u filmom "2012". Tako mu se pru`ila {ansa da snimi jo{ jednu verziju apokalipse, to jest sudweg dana ili propasti sveta, ili ono {to se u filom-

Z

skoj industirji naziva `anrom filmova katastrofe.

Gutberlet je odabrao da ~itaocima ponudi neke od mogu}ih odgovora, kako su uop{te nastali ti latinoameri~ki kalendari

KWI@EVNA BA[TINA

Almanah „Zabavnik” odi{wi kwi`evni almanah sa kalendarskim zabavnim prilozima „Zabavnik“, pokrenut je u Be~u 1815. godine. Wegov urednik i jedini saradnik bio je Dimitrije Davidovi}. U Be~u je izlazio za godine 1815–1816 i 1819–1821, u Budimu za 1818, u Beogradu za 1833. i 1836, a u Kragujevcu za 1834. i 1835. Za svaku godinu almanah je imao spisak prenumeranata.

Davidovi}ev „Zabavnik“ odigrao je zna~ajnu ulogu kao zabavna i nacionalno-prosvetiteqska literatura u vreme kada nije bilo srpskih kwiga. Godi{ta ovog almanaha postoje u Biblioteci Matice srpske i pretra`iva su u elektronskom katalogu te ustanove.

G

TOP-LISTA

Veliki}ev „Ruski prozor”

(ima ih samo kod Maja 17), za{to im je bilo tako va`no da otkrivaju tajne neba umesto da se trude da re{e svoje egzistencijalne probleme na zemqi, ko su bili astronomi Amerike pre dolaska Evropqana.

Po tom istom kalendaru, koji nagove{tava neke sudbonosne promene (ali ih ne defini{e) 2012. godine, bio je odre|en datum 21. april 1519. godine kada }e do ameri~kog kopna sti}i "qudi na krilima leptira". Koliko je to bilo ta~no proro~anstvo ili samo igra slu~aja te{ko }e iko odgovoriti, ali ta~no tog dana stigao je konkistador Ernan Kortes sa 11 svojih brodova (karavele sa jedrima krila leptira) do meksi~ke obale.

Proiro~anstvo se u ovom slu~aju obistinilo i zato se me|u modernim Nostradamusima, astrolozima, nadrimudracima sve vi{e pomiwe 2012. godine. ^itacima Gutberlet nudi na zabavan, ali veoma kompetentan na~in, podatke o istoriji ra~unawa vremena, o drevnim civilizacijama Sredwe Amerike, o nekim mogu}im razlozima wihove propasti mnogo pre dolaska konkistadora, a neobi~noj koincidenciji da sve civilizacije imaju iste ili sli~ne mitove o Svetom drvetu i wegovoj ulozi u kosmi~kim fenomenima...

Kwiga, zabavnija od bilo kakve fikcije, vredi da se ~ita naredne dve godine, sve do famoznog 21. decembra 2012, kada }emo iz prve ruke iskusiti {ta su Maje mislile kada su pre 5.000 godina odredile ovaj datum kao sudbonosan.

(Tanjug)

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Mala velika kwiga” 1. Glasovi u vetru, Grozdana Oluji}, Srpska kwi`evna zadruga - NIN 2. Bo`anstveni bezbo`nici, Sawa Domazet, Evro\unti 3. Lak na~in da ostavite pu{ewe, Alen Kar, Viva Partners 4. Kako postati pisac, Momo Kapor, Srpska kwi`evna zadruga 5. Blaga Vojvodine, Ivan Krivec, ^igoja {tampa 6. Tito - strogo poverqivo, Pero Simi} i Zvonimir Despot, Slu`beni glasnik 7. An|eo ~uvar, Paolo Koeqo, Paideia 8. Mandela, Mom~ilo Stefanovi}, Beoprint 9. Kwiga o Mikelan|elu, Milo{ Crwanski, KOV 10. ]erka, David Albahari, Stubovi kulture

KWIGA KAZUA I[IGURA U IZDAWU „PLATO BUKSA”

Ne daj mi nikada da odem

wiga engleskog pisca Kazua I{igura "Ne daj mi nikada da odem" objavqena je u izdawu "Platoa". I{iguro (56) je ro|en u Japanu, ali sa pet godina se sa porodicom seli u Englesku, gde sti~e englesko obrazovawe i prihvata tamo{wu kulturu. Studije engleskog jezika i filozofije zavr{ava na Univerzitetu u Kentu, a kreativno pisawe na univerzitetu Ist Anglija. U Japan ponovo odlazi tek 1989.

Radwu svoja prva dva romana sme{ta u Japan, a naredne kwige, koje su ga najvi{e i proslavile, pripadaju engleskoj tradiciji.

Za drugi po redu roman "Slikar prolaznog sveta" (1991) dobio je Vitbredovu kwi`evnu nagradu.

Roman "Ostaci dana" oven~an je Bukerovom nagradom i po wemu je snimqen film u kojem glume Ema Tompson i Entoni Hopkins.

U u`em izboru za Bukerovu nagradu na{le su se i naredne dve kwige "Kada smo bili siro~ad" (2000) i najnovija "Ne daj mi nikada da odem" (2005), po kojoj se snima film u kome glavnu ulogu tuma~i Kira Najtli.Tema ovog romana je veoma sna`na, opomiwu}a i aktuelna, na prvi pogled uznemiruju}a, ali duboko emotivna. U po~etku delo podse}a na uobi~ajene kwige na temu odrastawa i {kolovawa u engleskim internatima, ali od po~etka je prisutna neka teskoba da "ne{to nije u redu" i to je obavijeno velom tajne.

Qupka i draga deca, junaci ovog romana, zapravo su klonovi. Wima se po malo govori o tome, oni veruju da su normalna deca, vaspitavaju se na klasi~noj literaturi, gledaju filmove, vole se, ali svi oni

K

`ive da bi jednog dana postali donatori svojih organa.

Ti mladi qudi odrastaju i pro`ivqavaju sve {to je normalno za ~oveka i sasvim mirno prihvataju ~iwenicu o svojoj svrsi i zadatku, ali me|u wima se {ire glasine da parovi koji doka`u svoju qubav, imaju mogu}nost da im se odlo`i po~etak donatorstva za nekoliko godina, koje mogu da iskoriste potpuno za sebe. To,

kako se i pokazalo, nije istina, ali ako su oni stvorili te glasine, vidi se da su nesvesno uo~ili snagu qubavi, seksualne mo}i, snage `ivota.

U romanu se prati pri~a o prijateqstvu, qubavi, qubavnom trouglu, a zapravo je to pri~a o qudskom bi}u, wegovom smislu, wegovoj veli~ini.Pisac ovim romanom na~iwe eti~ke dileme pred kojima ~ove~anstvo danas jo{ zatvara o~i, poput onih da li je sveto pravo na sopstveno telo i sopstveni izbor da li }e `iveti ili umreti pre biolo{kog kraja.

Mala biblioteka za velike ~ita~e ro{le nedeqe u Beogradu je predP stavqen novi sajt www.malabiblioteka.net, namewen najmla|im ~itaocima.

Pod sloganom “Hranite ma{tu va{eg deteta”, autori sajta Veqko @i`i} i Vuk Hamovi} promovisali su internet biblioteku, namewenu deci u inostranstvu, ali i mali{anima iz Srbije koji `ele da se upoznaju sa stvarala{tvom za decu doma}ih autora. Pored toga, korisnicima sajta su na raspolagawu i poznata dela svetske kwi`evnosti za decu.

Sadr`aji Male biblioteke su prilago|eni svim de~jim uzrastima, a sastoje se od elektronskih i zvu~nih kwiga, pesama, slikovnica, predstava i igara. Sajt je jednostavan, veselih boja i prilago|en deci, a jednostavna, ilustrovana uputstva vode decu kroz proces u~lawivawa i pretra`ivawa stranice.

^lanstvo je besplatno, a internet kwi`ara za decu nudi veliki broj besplatnih kwiga, interaktivnih slikovnica, audio kwiga i pri~a, jezi~kih i drugih jednostavnih igara, kao i pozori{nih predstava. U “Maloj biblioteci” se koristi poseban novac - klikeri, koje deca mogu da koriste po{to se u~lane. Sajt je bezbedan za samostalno de~je kori{}ewe, jer ne sadr`i neprimerene radove, kao ni reklame i veze na druge internet stranice koje mogu da budu potencijalno opasne za decu.

Posebno su ozna~ene "Igrane kwige" – {to zna~i da sadr`e zvu~ni zapis pisca ili glumaca koju su kwigu pro~itali, {to je sastavni deo elektronske kwige u “Maloj biblioteci”.

Sajt “Mala biblioteka” sara|uje sa svim stvaraocima i izdava~ima za decu iz Srbije, Hrvatske, Bosne, Crne Gore, Makedonije, Slovenije i {irom sveta, u pripre-

O[E ] T NE

mi i u objavqivawu elektronskih oblika wihovih radova.

Najve}i deo prihoda od prodaje dobijaju autori.

Osim toga, bave se razvojem svih elektronskih oblika radova - interaktivne pri~e, jezi~ke igre, zvu~ne kwige i zvu~ne pri~e, koje su posebno zanimqive jer podsti~u i poma`u u~ewe i upoznavawe sa jezikom, {to je neophodno za decu koja `ive u inostranstvu, ako `ele da nau~e srpski jezik.

Na sajtu “Male biblioteke” mo`ete prona}i dela doma}ih i stranih autora, ali }ete na potpunu biblioteku morati malo da pri~ekate, jer je sajt jo{ uvek u izradi, te na wemu postoji spisak autora samo do slova “C”. Nadam se da }e biti brzi, jer raspust je svuda u svetu ve} po~eo.

I. Vujanov

KULTURA

DNEVNIK

petak18.jun2010.

23

NOVOSADSKA INICIJATIVA „ZA KULTURNE POLITIKE” NA SASTANKU SA GRADSKIM ^ELNICIMA

Ponovo o festivalizaciji Nakon skoro ta~no godine, novosadska inicijativa “Za kulturne politike - politika kulture” (ZKP), osnovana od strane nekolicine umetni~kih udru`ewa, grupa i pojedinaca nezadovoqnih radom aktuelne gradske (inicijalno i pokrajinske) uprave za kulturu, danas }e se ponovo sastati sa ~lanom gradskog ve}a zadu`enom za kulturu Andrejem Bursa}em i pomo}nikom gradona~elnika Novog Sada Vladimirom Kopiclom. Kako najavquju iz ZKP, kao uvodni~ari }e govoriti Boris Kova~, @elimir @ilnik i Gordana Nikoli}, a wihov predlog za razgovor odnosi}e se na tri teme: transparentnost i pravni okvir - javni konkurs gradske

uprave za kulturu za finansirawe projekata u kulturi, produkcija i evaluacija - krupni korisnici buxeta, perspektive - kulturna politike grada.

Pitawa o kojima }e se razgovarati tica}e se kvalitativnih kriterijuma pri odabiru programa/ projekata koji se finansiraju iz buxeta, uspe{nosti wihove realizacije, doprinosa razvoju kulture i umetnosti u Novom Sadu. Delegacija inicijative ZKP }e poku{ati i da dobije odgovore na pitawa kako je tekao proces upoznavawa komisije sa sadr`ajima predlo`enih projekata, koliko dana je trajao ovaj proces i po kom principu su se donosile odluke, za{to se komisija koja broji de-

vet ~lanova sastoji samo iz radnika zaposlenih u javnim/ dr`avnim institucijama, da li je festivalski okvir najpo`eqniji oblik stvarala{tva koji doprinosi umetnosti i kulturi grada, koja je uloga komercijalnih festivala filma ili popularne muzike koji se finansiraju iz buxeta u gradu bez bioskopa i bez podr`ane lokalne filmske ili muzi~ke produkcije, koliko time gra|ani daju, a koliko dobijaju, koji su osnovni uslovi za, pre svega, opstanak i razvoj lokalne umetni~ke i kulturne scene, na koji na~in aktivne organizacije i radnici iz oblasti kulture, kao i svi gra|ani, mogu da mewaju kulturnu politiku svoga grada...

I. B.

IZLO@BA POVODOM 150. GODI[WICE SRPSKE PRAVOSLAVENE CRKVENE OP[TINE „SVETI SAVA” U BE^U

Srbija kulturna spona Istoka i Zapada

Povodom jubileja Srpske pravoslavne crkvene op{tine „Sveti Sava”, od 30. juna do 30. oktobra 2010. godine u Muzeju katedrale svetog Stefana u Be~u, pod visokim pokroviteqstvom predsednika Republike Srbije Borisa Tadi}a i predsednika Republike Austrije Hajnca Fi{era, odr`a}e se izlo`ba “Srbija – kulturna spona Istoka i Zapada”, u okviru koje }e biti predstavqena srpska kultura od osnivawa prve sredwovekovne srpske dr`ave do na{ih dana.

Organizovawe izlo`be je, uz blagoslov Srpske pravoslavne crkve, poverena Matici srpskoj, kao najstarijoj kwi`evnoj, kulturnoj i nau~noj instituciji srpskog naroda. U pripremu izlo`be ukqu~eni su: Galerija Srpske akademije nauka i umetnosti, Narodni muzej u Beogradu, Galerija fresaka, Galerija Matice srpske, Muzej Srpske pravoslavne crkve, Biblioteka Matice srpske, Srpska pravoslavna crkvena op{tina u Be~u i Nacionalna biblioteka Austrije.

Izlo`ba }e biti sve~ano otvorena 29. juna 2010. godine, u prisustvu visokih zvani~nika obe dr`ave, crkvenih velikodostojnika, diplomatskog kora i velikog broja uglednih zvanica iz javnog `ivota Srbije i Austrije. Na otvarawu }e govoriti Wegova ekselencija nadbiskup be~ki kardinal Kristof [enborn, Wegovo preosve{tenstvo episkop ba~ki Irinej Bulovi}, predsednik Republike Srbije Boris Tadi} i predsednik Republike Austrije Hajnc Fi{er.

NAGRADA ZA NAJBOQU KWIGU PESAMA

„Vasko Popa” Ivanu Rastegorcu Ivan Rastegorac je progla{en za dobitnika pesni~ke nagrade “Vasko Popa”, koju od 1995. godine dodequje fondacija “Hemofarm” iz Vr{ca za najboqu kwigu pesama.

Rastegorac, koji je debitovao na kwi`evnoj sceni 1965. godine, nagra|en je za zbirku pesama “Glava” koju je pro{le godine objavilo izdava~ku dru{tvo “Isto~nik” iz Beograda. “Glava” je osma Rastegor~eva kwiga pesama, i ocewena je kao najboqa po odluci `irija u ~ijem su sastavu ove godine bili Radomir Putnik (predsednik), Slobodan Zubanovi} i Bogdan A. Popovi}.

Pobednik je progla{en na sve~anosti u poslovnom centru “Hemofarm”, a prema re~ima Radomira Putnika, u u`em izboru za nagradu bile su i zbirke pesama Bratislava R. Milanovi}a, @ivorada Nedeqkovi}a,

Stevana Tonti}a, Ota Horvata, Dragana Radovan~evi}a i Sne`ane Mini}.

Povodom petnaest godina dodeqivawa nagrade “Vasko Po-

pa”, “Hemofarm”je na sve~anosti predstavio antologiju izabranih pesama dosada{wih laureata, od kojih su mnogi bili prisutni i ~itali svoje stihove.

Antologija se zove “Sazve`|e Popa” i priredio ju je Slobodan Zubanovi}, svojevremeno dobitnik “Vaska Pope”.

Pored Zubanovi}a, u kwizi su zastupqene pesme iz nagra|ivanih zbirki Borislava Radovi}a, Ivana M. Lali}a, Stevana Rai~kovi}a, Milutina Petrovi}a, Qubomira Simovi}a, Novice Tadi}a, Milo{a Komadine, Sa{e Jelenkovi}a, Du{ka Novakovi}a, Milana T. \or|evi}a, Vujice Re{in Tusi}a, Vojislava Karanovi}a i Miroslava Maksimovi}a.

Nagrada }e dobitniku sve~ano biti uru~ena u Gradskoj ku}i u Vr{cu, 29. juna, na dan ro|ewa pesnika Vaska Pope.

(Beta)

RASPISAN KONKURS MINISTARSTVA KULTURE ZA OTKUP KWIGA

Podr{ka bibliotekama i ~itaocima

Ministar kulture Neboj{a Bradi} izjavio je povodom raspisanog konkursa Ministarstva kulture za otkup kwiga za javne biblioteke, da je to va`na podr{ka onima koji stvaraju, objavquju, ~uvaju i posebno onima koji ~itaju kwige.”I ovim, tek raspisanim otkupom, `elimo da publikacije objavqene u 2009. godini u~inimo dostupnim gra|anima Srbije preko mre`e javnih biblioteka”, ocenio je Bradi} prema saop{tewu Ministarstva kulture.

Po wegovoj oceni, dosada{wi dvostepeni na~in birawa publikacija ~lanova komisije i samih bibliotekara, dobar je model, ali mo`e da se unapredi.

“Analizom primedbi, ali i mewawem onog {to utvrdimo kao nedovoqno dobro u radu dosada{wih komisija, ne samo kada su kriterijumi u pitawu, ve}

i sama praksa, nastoja}emo da ovaj model dodatno poboq{amo”, kazao je ministar i najavio da }e u ovoj godini Ministarstvo kulture dovr{iti zapo~eti posao na stvarawu boqih uslova za otkup kwiga. Prema wegovim re~ima, zakoni o bibliotekama, o staroj i retkoj kwizi, o obaveznom primerku i o izdava{tvu uskoro }e u}i u javnu raspravu, i time }e Ministarstvo kulture biti jo{ korak bli`e svom najzna~ajnijem zadatku, celovitom zakonskom ure|ivawu oblasti kwige.

“Dono{ewe ovih zakona stvori}e i boqe uslove za delovawe u praksi, ukidawem omasovqenih oblika zloupotrebe, neprofesionalnosti i nelojalne konkurencije”, kazao je Bradi} i istakao da }e Ministarstvo kulture u narednom periodu u saradwi sa drugim ministrastvi-

NA FESTIVALU NOVE EVROPSKE DRAME

„Brod za lutke” SNP-a u Vizbadenu Predstava “Brod za lutke” Srpskog narodnog pozori{ta je odigrana sino}, a i ve~eras }e biti izvedena, u Vizbadenu, u Nema~koj, na presti`nom bijenalnom pozori{nom festivalu „Nova evropska drama”, koji ove godine traje od 17. do 27. juna.

Na festivalu u~estvuju predstave iz Italije, Letonije, Nema~ke, Rumunije, Irske, Bugar-

ske, Belgije, [vedske, Litvanije, Turske, Francuske, Albanije, Finske, [vajcarske, Rusije i Srbije. Tokom jedanaest dana festivala bi}e prikazano osamnaest predstava, a organizovane su i razne radionice, diskusije, koncerti.

Predstava “Brod za lutke” Milene Markovi} u re`iji Ane Tomovi} u~estvovala je na svim

zna~ajnim festivalima u zemqi i inostranstvu i oven~ana je sa dvadesetak nagrada, ukqu~uju}i i Sterijine.

U predstavi igraju: Jasna \uri~i}, Dragiwa Vogawac, Milica Gruji~i}, Radoje ^upi}, Nenad Pe}inar i Radovan Vujovi}. Muziku je komponovao Darko Rundek, a premijera je bila 24. septembra 2008.

„VINER FESTVOHE” POSVE]EN REDITEQIMA EKS-JU

Generacija „iks”

izvedena je tri puta, a nakon Svake godine u maju i junu toli}a, a svi zajedno obratili su jedne od izvedbi odr`an je i kom {est nedeqa na be~kim pose publici i putem razgovora, razgovor s publikom. Tokom gozornicama gostuju mnogobrojni prire|enog u “Viner festvohe stovawa “Moje privatne bioposvetski umetnici iz oblasti lanx”. litike” dramatur{kiwa predpozori{ta, plesa i muzike. FeZa vreme festivala “Viner stave dr Ana Vujanovi} odr`astival nazvan “Viner festvohe” festvohe”, pored rediteqa bivslu`beno postoji od 1951. godine, iako su se neka doga|awa odr`avala ve} zapravo od kraja dvadesetih godina pro{log veka i posledwih godina bele`i posetu od 180 hiqada. Na ovogodi{woj manifestaciji poseban program posve}en je radovima rediteqa iz biv{e Jugoslavije, ali samo onima koji su ro|eni sedamdesetih godina.

Publici “Viner festvohe” je tako poku{ano ponuditi perspektive qudi koji su odrasli u zajedni~koj, socijalisti~koj dr`avi, a da- Iz predstave „Moja privatna biopolitika” Sa{e Asenti}a nas se (ne) moraju la je predavawe “Tigrov skok u ili (ne) mogu uklopiti u razli{e Jugoslavije, ovogodi{wem istoriju” o savremenoj plesnoj ~ite nacionalne identitete. programu dignitet su dali i sceni Srbije, a zajedno sa SaProgram nazvan “Generacion svetski poznati i priznati {om Asenti}em i koreografkieks (Ju)” koji je naslovom aludiautori, od kojih su neki poznati wom Oliverom Kova~evi} Crrao i na iskqu~enost, nepoznai na{oj publici: Rober Lepa`, wanski i radionica “Metodonicu, posebnost generacija bivAlan Platel, Kristijan Lupa, lo{ke igre” u kojoj su u~estvo{e Jugoslavije, sadr`ao je pred“Rimini protokol”, Meg Stjuvali dramaturzi, koreografi, stave Tomija Jane`i~a, Sa{e art, Piter [tajn, Frank Kaplesa~i, scenografi i studenti Asenti}a, Olivera Frqi}a, storf i brojni drugi. teatrologije iz Be~a.

Sawe Mitrovi}, Dejana KaluPredstava “Moja privatna I. Buri} |erovi}a i Aleksandra Nikobiopolitika” Sa{e Asenti}a

POZNATI YEZ PIJANISTA NAJAVIO

„Return to Forever” opet zajedno

ma raditi na dono{ewu neophodnih zakona u oblasti slu`benog jezika i pisma.

(Tanjug)

Ameri~ki xez pijanista ^ik Korija najavio je novo okupqawe svoje nekada{we grupe “Return to Forever”, objavio je muzi~ki ~asopis “Bilbord”.

Grupa osnovana 1972. raspala se 1977. a potom ponovo nakratko okupqala 1983. i 2008. Korija, gitarista Al di Meola, basista Stenli Klark i bubwar Leni Vajt bili su na turneji 2008, prvi put posle 15-godi{we pauze. Sa te turneje objavili su DVD “Returns”.

“Razmi{qamo da ponovo ne{to organizujemo idu}eg leta”, rekao je Korija „Bilbordu”. Basista Stenli Klark je naveo da grupa razmatra mogu}nost da pokrene festival Forever. “Izabra}emo mesta na kojima }emo svirati i okupiti mno{tvo prijateqa koji }e svirati sa nama.”

Klark je dodao da bi manifestacija mogla da postane godi{wi festival.

Grupa “Return to Forever” objavila je posledwi album “Musicmagic” 1977. godine.

(Beta)

^ik Korija

24

BALKAN

petak18.jun2010.

POTVR\EN NAPREDAK U PRAVNOJ ZA[TITI MAWINA

Dijalog o konkretnim stvarima ZAGREB: Na ~etvrtoj sednici Me|uvladinog me{ovitog odbora za sprovo|ewe sporazuma izme|u Hrvatske i Srbije o za{titi prava hrvatske mawine u Srbiji i srpske mawine u Hrvatskoj, ju~e je potvr|en napredak u pravnoj za{titi mawina u obe dr`ave.

Davor Bo`inovi}

Sednicom su kopredsedali poslanik u Skup{tini Srbije Janko Veselinovi} i Petar Bari{i}, na~elnik Samostalne slu`be za Hrvate u inostranstvu i kulturu u hrvatskom ministarstvu spoqnih poslova i evropskih integracija.

Veselinovi} je naveo da su pitawa polo`aja i prava mawina u Srbiji jedan od prioriteta dr`avne politike isti~u}i da mawine u Srbiji imaju povlastice

ve}e od evropskog proseka, {to se, kako je rekao, smatra dobrim. Kad je re~ o polo`ajima mawina u Hrvatskoj, Veselinovi} je ocenio da su neki od zakqu~aka sa pro{logodi{weg sastanka me{ovitog odobra ispuweni, ali da deo wih mora u narednom periodu da bude

Janko Veselinovi}

pod posebnom pa`wom, jer se ti~u elementarnih mawinskih prava upotrebe jezika i pisma i prava mawina na informisawe u medijima kojima je dr`ava osniva~.

Veselinovi} je zabrinut delom izmena ustavnog zakona o nacionalnim mawinama, jer }e Zajedni~ko ve}e op{tina (ZVO) kao asocijacija koja okupqa op{tine sa srpskom ve}inom u isto~nom delu Hrvatske i daqe imati pravno

neregulisan status, jer nije dobilo mogu}nost da stekne pravni legitimitet za {ta ima osnova u Erdutskom sporazumu iz 90-ih godina.

Sednici je prisusustvovao i dr`avni sekretar za politi~ka pitawa u hrvatskom ministarstvu Davor Bo`inovi} koji je naglasio da saradwa Hrvatske i Srbije na podru~ju za{tite mawina jasno svedo~i o usredsre|enosti na promovisawe za{tite nacionalnih mawina shodno ratifikovanim me|unarodnim konvencijama i op{teprihva}enim standardima za{tite mawinskih prava u obe dr`ave.

Bo`inovi} je ukazao da se rad komisija odvija stalno, preciziraju}i da se bar jednom ili dva puta mese~no srpska i hrvatska strana sastaju oko pitawa mawina i re{avaju konkretne stvari. “[to se ti~e obrazovawa, {kolstva, jo{ ima nekih stvari na kojima bi trebalo poraditi, vezano za pitawe uxbenika, pogotovo za Hrvate u Srbiji, i status predava~a, ali to su pitawa koja re{avamo i siguran sam da }emo na}i re{ewe”, rekao je Bo`inovi}. ^lanovi Me|uvladinog me{ovitog odbora za sprovo|ewe sporazuma izme|u Hrvatske i Srbije danas }e posetiti institucije i udru`ewa Srba u Vukovarskosremskoj `upaniji.

(Tanjug-FoNet)

DNEVNIK

Grad i vetar pogodili mnoge gradove u Slavoniji ZAGREB: Jaka oluja i grad pogodili su podru~ja Daruvara, Grubi{nog Poqa i Slavonskog Broda u Slavoniji i naneli znatne {tete. Centar Daruvara poplavqen je preksino} posle obimne ki{e, a grad veli~ine oraha padao je i u Slavonskom Brodu. Gradni nanosi na pojedinim mestima bili su debeli i desetak santimetara. Poplavqeni su podrumi, o{te}ena vozila, a vetar je ru{io stabla i o{tetio brojne krovove i automobile.

Grad koji je u Daruvaru padao skoro pola sata uni{tio je useve i vo}wake. Nevreme je zahvatilo preksino} i podru~je op{tine Viqevo u Osje~ko-barawskoj `upaniji. O{te}eno je desetak ku}a

i drugi objekti, a na putevima je mnogo sru{enih stabala.

Na~elnik op{tine Viqevo Ivan Feket za Hrvatsku televiziju izjavio je da je grad poharao

KOMENTAR BE^KOG LISTA „STANDARD“

Partnerstvo Srbije i Hrvatske motor razvoja Balkana BE^: Kao {to je saradwa izme|u Nema~ke i Francuske unutar EU, tako bi moglo partnerstvo izme|u Srbije i Hrvatske da bude podsticajni motor na zapadnom Balkanu, ocewuje ju~e be~ki dnevnik “Standard”.

“Ova, ne tako nova ideja vodiqa, obele`ava proteklih meseci odnose dve najve}e zemqe regiona.

tre}im zemqama”, podse}a list.

Predsednici Srbije i Hrvatske, Boris Tadi} i Ivo Josipovi}, u protekla tri meseca sreli su se ve} ~etiri puta, i bili su jako prijateqski raspolo`eni, demonstriraju}i po~etak novih odnosa”, konstatuje dnevnik.

“Predvodnica ovog oporavka nakon rata bili su ministarstvi

IZMENOM USTAVA DO JA^AWA FRONTA PROTIV KRIMINALA

Qudi izvan zakona ostali bez za{tite dr`ave ZAGREB: Hrvatski Sabor je doneo ~etvrte izmene Ustava od 1990. godine, a koje omogu}avaju iz-

ru~ivawe hrvatskih dr`avqana zemqama ~lanicama Evropske unije, nakon {to Hrvatska u|e u EU.

Hrvatski Sabor

Ustav se pre svega mewa zbog ulaska Hrvatske u EU i prilago|avawa jo{ desetak zakona evropskom zakonodavstvu. Zbog EU, promewena je i odredba o referendumu, pa }e ubudu}e da bi referendum bio vaqan, umesto ve}ine upisanih bira~a za wega morati da glasa ve}ina iza{lih bira~a.

Ubudu}e, da bi neko postao sudija Ustavnog suda, mora dobiti glasove 102 poslanika, dvotre}insku ve}inu, a ne 77, natpolovi~nu, kao dosada. U Ustav je ugra|eno evropsko re{ewe koje }e omogu}iti izru~ivawe hrvatskih dr`avqana zemqama ~lanicama EU nakon {to Hrvatska u|e u EU. Ali, na osnovu me|udr`avnih ugovora mo`e se omogu}iti izru~ewe hrvatskih dr`avqana i pre ~lanstva u EU. (FoNet)

I Crna Gora mora}e da izru~i dr`avqane s poternica PODGORICA: Da bi Crna Gora, kao Hrvatska i Srbija, mogla da promeni Ustav i izru~i dr`avqane sa crvenih poternica Interpola, potrebna je dvotre}inska ve}ina u skup{tini, a zatim potvrda na referendumu od tri petine upisanih bira~a, konstatovale su ju~e podgori~ke “Vijesti”, dodaju}i da }e to morati da uradi svaka od balkanskih dr`ava pre ulaska u Evropsku uniju (EU). Funkcioner Socijalisti~ke narodne partije (SNP) Predrag Bulatovi} smatra da }e crnogorska vlast krenuti u proceduru izmene ustava tek kada to bude izri~it zahtev EU, te da se Unija ne}e dvoumiti da to kao uslov postavi Crnoj Gori.

“U ovom trenutku, aktuelna vlast, ~iji su delovi u vezi sa organizovanim kriminalom i koji su, na`alost, dugo godina pristajali da gledaju prisustuvo organizovanog kriminala ili da u wemu u~estvuju, nemaju politi~ku voqu da se bore sa tim akterima”, smatra Bulatovi}.

On tvrdi da je to evidentno i u posledwim slu~ajevima u vezi sa saradnicima Darka [ari}a, ali i jo{ nekim drugim slu~ajevima.

“Tako }emo imati na jednoj strani nedostatak politi~ke voqe aktuelne vlasti da uradi sve ono {to je neophodno za efikasnu borbu

podigla optu`nica i sprovelo su|ewe u drugoj dr`avi.

Odlukom ministara pravde EU uspostavqen je princip “evropski

taj kraj ~etvrti put u zadwa dva meseca, a da su sada zabele`ena najve}a o{te}ewa u mnogim usevima.

(Tanjug)

Predsednici Ivo Josipovi} i Boris Tadi}

U ponedeqak je hrvatska parlamentarna delegacija posetila Beograd, pro{le nedeqe su ministri odbrane dve zemqe potpisali jedan vojni sporazum koji predvi|a, izme|u ostalih, saradwu vojnih industrija i zajedni~ki nastup u

unutra{wih poslova. Najkasnije posle ubistva srpskog premijera Zorana \in|i}a 2003. bilo je jasno da organizovani kriminal mo`e biti suzbijan samo tesnom regionalnom saradwom policija. \in|i}eve ubice imale su deli-

mi~no hrvatske paso{e i skrivali su se kod sau~esnika u susednoj zemqi”, isti~e “Standard”.

“Tek pre 10 dana su dvojica od wih uhap{ena u Hrvatskoj. Na drugoj strani su u ubistvu hravstkog izdava~a Ive Pukani}a, oktobra 2008., bili ume{ani i srpski kriminalci, i sus|ewe se vodi paralelno u Zagrebu i Beogradu.

Niti jedna zemqa zapadnog Balkana ne predvi|a izru~ewe svojih dr`avqana drugim zemqama”, dodaje list.

“Dok podzemqe savr{eno sara|uje i prona{lo uto~i{te u susednim zemqama dr`avnim vlastima su bile skr{tene ruke. I to treba sada da se mewa. Hrvatski premijer Jadranka Kosor je najavila promenu Ustava koji }e omogu}iti izru~ewe kriminalaca sa hrvatskim dr`avqanstvom drugim zemqama”, prenosi “Standard”.

“Nere{eni problemi izme|u Hrvatske i Srbije se sada sklawaju u stranu, i umesto toga sve vi{e srpskih turista provodi odmor u Hrvatskoj. Hrvatska, koja se kao jedina zemqa zapadnog Balkana nalazi na pragu EU, ponudila je Srbiji podr{ku u pripremi na sve vi{e prepreke EU”, zakqu~uje austrijski list.

(Tanjug)

NOVA PRAKSA

U ponedeqak zajedni~ka sednica vlada BiH i Hrvatske BAWALUKA: Zajedni~ka sednica Vlade Hrvatske i Saveta ministara Bosne i Hercegovine bi}e odr`ana u ponedeqak u u Splitu a glavna tema je unapre|ewa bilateralnih odnosa i intenzivirawa saradwe u regionu.

Na sednici, ~ije odr`avawe su u maju dogovorili hrvatska premijerka Jadranka Kosor i predsedavaju}i Saveta ministara BiH Nikola [piri}, bi}e razmatrana pitawa saradwe u oblasti evroa-

tlantskih integracija i prekograni~ne saradwe u kontekstu unutra{wih poslova i pravde.

Bi}e govora o saobra}ajnom povezivawu i za{tite `ivotne sredine, kao i intenzivirawe saradwe u oblasti privrede, imovinsko - pravnih odnosa, poqoprivrede, trgovine, nauke i obrazovawa.

Planirano je potpisivawe Sporazuma o saradwi Vlade Hrvatske i Saveta ministara BiH na podru~ju informacijskog dru-

{tva i elektronskih komunikacija i Memoranduma o razumevawu na podru~ju unapre|ivawa trgovinske saradwe izme|u Ministarstva gospodarstva, rada i poduzetni{tva Hrvatske i spoqne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, saop{teno je iz Saveta ministara BiH.Ovo }e biti prvi put da se odr`ava zajedni~ka sednica Saveta ministara BiH i Vlade Hrvatske.

(Tanjug)

JU^E U BRISELU

Razgovor premijera Gr~ke i Makedonije

Predrag Bulatovi}

protiv organizovanog kriminala, a na drugoj strani zahteve EU”, kazao je Bulatovi} za “Vijesti”.

List podse}a da }e obaveza svake nove ~lanice EU biti da po{tuje odluku Saveta EU iz 2002. kojom je dr`ava obavezna da izru~i svoje dr`avqane kako bi se protiv wih

nalog za hap{ewe”, koji je obavezuju}i za svakog sudiju i pravosudne organe jedne dr`ave, a oni moraju da u upro{}enom i ubrzanom postupku prihvate i izvr{e zahteve za predaju izvr{ilaca krivi~nih dela pravosudnim organima druge dr`ave unutar Unije.

(Tanjug)

BRISEL: Gr~ki premimatije na sastanku istakao jer Jorgos Papandreu sa`equ Atine da se re{i stao se ju~e u Briselu, gde problem imena, kao i “poje prisustvovao samitu EU, dr{ku Gr~ke naporima da sa makedonskim kolegom se na|e ime sa geografskim Nikolom Gruevskim. Do saodlikama za sve svrhe i westanka je do{lo na gr~ku nu posve}enost posredovainicijativu, jer Atina wu UN”. smatra da direktni konUkazuju}i da je o~igledtakti sa predstavnicima na te`wa Gr~ke da se poBiv{e jugoslovenske repuboq{aju bilaterlani odblike Makedonije mogu binosi, Drucas je dodao da }e ti samo od koristi, kako za Gr~ka, ukoliko problem poboq{awe bilateralnih imena bude re{en, “stati uz odnosa, tako i za napore u Nikola Grujevski i Jorgos Papandreu Biv{u jugoslovensku repuciqu re{avawa pitawa imena te dr`ave. Zamenik bliku Makedoniju tokom celog napornog procesa ministra spoqnih poslova Dimitris Drucas izjapristupawa EU”. vio je posle tog sastanka da i Papandreu smatra da Veliku va`nost koju Gr~ka pridaje direktnim uvek treba iskoristi priliku kada se dr`avnici kontaktima sa makedonskim dr`avnicima, Drucas je dve zemqe na|u na istom mestu, da se onda i sastanu. objasnio i time {to javne izjave druge strane “nisu Drucas je rekao novinarima da je gr~ki {ef diploohrabruju}e”.

(Tanjug)

DNEVNIK

OGLASI

petak18.jun2010.

25

26

petak18.jun2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

petak18.jun2010.

Posledwi pozdrav zetu

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i sin

LETOVAWE na moru (Utjeha kod Bara) povoqno.

Telefoni: 6363-291, 0038267-848-640 od 19-21 h.

2294

Jelisaveti - Saji Tomi}

Jovanu Kolarskom

Jovan Kolarski Sahrana je danas, 18. 6. 2010. godine, u 17 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Rumenki.

od: tasta Stevana, ta{te An|e, Mire, Qiqe, Stevice, Andrijane, Du{anke i Dragana.

dava}emo na Kameni~kom grobqu, u subotu, 19. 6. 2010. godine, u 11 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Rada, }erka Ivana i majka Ivanka.

2889

27

Tvoji: suprug Sveto, k}eri Kosara i Slavojka i sin Brane.

2896

2878

Posledwi pozdrav na{em

Tu`nim srcem javqam da je moja sestra preminula 17. 6. 2010. godine u 84. godini.

IZDAJEM dvosoban name{ten stan na nedore|eno vreme, stan se nalazi ul.

Omladinskog pokreta, blizu autobuske stanice. Telefon 064/265-295-7.

2601

PRODAJE se stan na Novom nasequ, Seqa~kih buna 7/7, od 39,80, cena 1.100e/m2. Telefon 021/727-821, 064/5019478 od 16 do 20 sati.

2615

KUPUJEM polovan name{taj, trosed, dvosed, foteqa, regali, stolice, trpezarije, kuhiwe, ugaone garniture.

Telefoni: 6617-782, 064/3362847. Joca.

1899

KADE plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190.

1880 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321332, 064/4000-817, 065/543-6896.

2354 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, garancija, non-stop. Telefon: 6393-737, 064/160-4725.

2532 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

2355

Jovanu Kolarskom od: sestre @ivane, {ogora Ru{ka, sestri}a Nemawe i Bogdana.

Sofija Ili} ro| Tintor iz Stepanovi}eva Soko, hvala ti na svemu, uvek }e{ biti u mojim mislima i nikad u zaboravu.

Tvoj brat Braco.

2869

2891

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragoj sestri, svastiki i tetki

Jovanu Kolarskom od porodice Svetozara Kozarova.

Sofiji Ili} ro|. Tintor Neka joj je ve~na slava i hvala.

O`alo{}ena: sestra Vera Bruji} sa familijom.

2866

2892

Posledwi pozdrav na{em

Tu`nog srca obave{tavam da je moja draga majka preminula u 84. god.

Jovanu Kolarskom

Sofija Ili} iz Stepanovi}eva

od: strinice Ankice sa Majom, Nata{om i wihovim porodicama.

Draga majko, puno ti hvala za sve.

Sahrana moje majke je 18. 6. 2010. u 15 ~asova, u Stepanovi}evu.

Tvoja Qiqana.

2865

2893

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav dragoj sestri

HOTELU potreban konobar / SSS i frizer sa iskustvom. Kontakt: 021/4877-444 ili reservations@prezidenthotel.com 2457

Jovanu Kolarskom ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine.

Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

2242

Sofiji Ili} 1927 - 2010.

od kumova Blanu{a: Mire, Alekseja, Nata{e, Tawe i Vlade.

Draga sestro, hvala ti na svemu i neka te an|eli ~uvaju.

Tvoj brat Bogde.

2894

2868

28

^ITUQE z POMENI

petak18.jun2010.

DNEVNIK

[ESTOGODI[WI I ^ETRDESETODNEVNI POMEN na{im dragim roditeqima.

Posledwi pozdrav dragoj mami

Sofiji Ili} Soki

Persa

iz Stepanovi}eva

1928 - 2004.

Sahrana je danas, 18. 6. 2010. godine.

Mama po~ivaj u miru, nikada te ne}u zaboraviti.

Tvoja }erka Vera, zet Nikola Ga}e{a.

2872

Posledwi pozdrav dragoj baki, majci i svekrvi

Spomenki Krxi}

Marko

i

Tomi}

1938 - 2010.

Sahrana je danas, 18. 6. 2010. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

obele`i}emo u subotu, 19. 6. 2010. godine, u 10 ~asova, u Budisavi.

Ve~no o`alo{}eni wihovi: sin Milivoj, snaja Kata, }erke Dragica i Jawa sa porodicama.

O`alo{}eni: unuk Marko, sin Nenad i snaja Qiqana.

2838

2795

Posledwi pozdrav dragoj babi

Posledwi pozdrav dragoj

POMEN

Posledwi pozdrav

Bo{ko Maletin

Sofiji Ili} Soki

Spomenki Krxi}

18. 6. 2009 - 18. 6. 2010.

od: wene unuke Danijele, zeta Nenada i praunu~adi Nine i Marka.

Godinu dana bez Tebe.

Mnogo nam nedostaje{. Uvek u na{im mislima i srcima.

Tvoji najmiliji.

2876

2817

Jelena, Nata{a i Mihailo Hodinka.

Spomenki Krxi}

Boro, Er`ika i Vidoje.

2797

2800

Preminula supruga

je

moja

draga

Posledwi pozdrav dragoj priji

Posledwi drugaru

pozdrav

na{em

Obave{tavamo prijateqe da na{ dragi

rodbinu i je preminuo

Posledwi pozdrav

Qubica Nikoli} Jagoda Savkov

Sofiji Ili} Soki

1930 - 2010.

Mlinar Mustafi

Sahrana je danas, 18. 6. 2010. godine, u 14 ~asova, u ^urugu. od wene prije Anke Ga}e{a.

od Tibora i Mirka.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni suprug i rodbina.

2877

Predragu Mitrovi}u

1978 - 2010.

1978 - 2010.

Sahrana je danas, 18. 6. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Pe|i

Posledwi pozdrav zetu

Pe|i Mitrovi}u

Sofiji Ili}

Nedostaja}e{ nam dru`e...

Po~ivaj u miru.

iz Stepanovi}eva Draga na{a strina i Soko, neka ti je ve~na slava i hvala.

Porodice Pavlovi} i Lazarev.

Tvoji Dragan i Olga.

2871

2839

Prestalo je da kuca jedno veliko srce koje je svima samo qubav pru`alo. Moja voqena tejka

2803

Posledwi stricu

Bo{ku Bokanu

pozdrav

dragom

od: bratanca Vlade sa porodicom i snahe Dese.

od: sestri~ina Dude i Tawe sa porodicama i zeta Bogdana.

2794

2799

2801

Tu`nog srca, opra{tamo se od na{eg dragog supruga, oca i dede

ro|. 1937. god. iz Bosanske Krupe

ro|. Kerac nikada te ne}emo zaboraviti.

Zauvek tvoji: @ivkica, Uro{, Mikica, Kole, Cica, Svetlana, Milo{, Nikola, Mirjana i Stevan.

2841

Posledwi pozdrav dragom ujaku

od {uraka Milorada Qiqka sa porodicom iz Bawa Luke.

Posledwi stricu

pozdrav

dragom

Bo{ka Bokana Velinka Brzak

2804

Bo{ku Bokanu

Bo{ku Bokanu

Nije opro{taj ni pozdrav no neizmerna tuga za prijateqem i drugom.

Sa{a Lazarevi} sa porodicom.

2870

2805

2831

Posledwi pozdrav sestri i jetrvi

Gane, Mima, Kimi, Deja, Dule, Vesna, Boske, Ivke, Virus, ]omi, Tawa, Stojan, Qiqa, [ule, Dragana, Buda, Eri}, Sne`a, Buli, Pera, Sowa, Darko...

Predrag Mitrovi}

O`alo{}ena mama i brat.

2809

Posledwi pozdrav bratu

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da }emo u subotu, 19. 6. 2010. godine, u 10 ~asova, obele`iti polugodi{wi pomen pokojnici, na Gradskom grobqu.

Posledwi pozdrav bratu

Bo{ku Bokanu

Bo{ku Bokanu

Sahrana je na Gradskom grobqu, u petak, 18. juna, 2010. godine, u 16 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Milka, sinovi Miroslav, Zdravko, unuci Bo{ko, Marko, Nikola i snahe Milena i Buba.

od brati~ine Jagode sa porodicom.

od sestre Danice sa porodicom.

2793

2798

2796

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

IN MEMORIAM Obele`avaju}i pedesetogodi{wicu mature se}amo se s tugom i pijetetom

Kristini Raji}

SE]AWE

petak18.jun2010.

Posledwi pozdrav

29

PETOGODI[WI POMEN

na{e razredne stare{ine

Kom{ije Stevana Branova~kog 6 a.

prof. \ur|ine Kurja~ki

2691

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo davati jednogodi{wi pomen

18. 6. 1996 - 18. 6. 2010.

u subotu, 19. 6. 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica: suprug An|elko, sinovi Du{an i \ura.

Mnogo godina je pro{lo, a tuga za tobom je ve~na. Se}awem na tvoj lik, ~uvamo te od zaborava.

Tvoji najmiliji.

2754

2739

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

2735

Godina tuge je za nama.

Mustafi Mlinaru Lidiji Bajilo

Kom{ije Stevana Branova~kog 6 a.

Ki{ Jano{ 1951 - 2010.

TU@NO SE]AWE

\or|e, Santa, Katalina i Aleksandar.

POMEN Navr{ava se pet godina od smrti mog voqenog sina

2550

Pro{le su tri duge, tu`ne godine od kako nas je napustila na{a jedina

2774

od kolega iz pogona Plastkabela sa rukovodstvom.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 19. juna, 2010. godine, u 10 sati odr`ati ~etrdesetodnevni pomen na{oj najdra`oj majci, baki i svekrvi.

^okice na{a voqena, cvetu miri{qavi, kada smo tebe izgubili ostali smo bez najlep{e i najrasko{nije ru`e u na{oj ba{ti. Srca nas bole za tobom. Tvoj lik, tvoja lepota i dobrota, greju na{e du{e.

Znaj da si nezaboravqena i nezaboravna.

Vole te tvoji, Ludo{ki i Bogunovi}i.

IV a Gimnazije „Jovan Jovanovi} Zmaj�

Maturanti generacije 1959/60.

3

preminuo je 17. 6. 2010. godine, posle kratke i te{ke bolesti.

Ispra}aj je u subotu, 19. 6. 2010. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena sestra Julijana.

radniku Novkabela

2660

Posledwi pozdrav

2705

Moj voqeni brat

Predragu Mitrovi}u

kao i na{ih drugarica

Vere Bi~anski Mirjane Bogdanov Nade Vlalukin Gordane Grulovi} i Jelene Trbovi}

Danici Popovi}

Evica Debeqa~ki

Val Miklo{

i ostalih profesora,

Zorana Stoj{i}a

31. 1. 1957 - 16. 6. 2010.

2005 - 2010.

Ivan Molnar

Sahrana je danas, 18. 6. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

U svakom trenutku zauvek sa tobom: supruga Sne`ana, sinovi Muharem i Mario i }erka Mirela sa porodicom.

1980 - 2010.

Mama Spomenka, brat @eqko i ~ika Voja.

2733

2751

Pomen }e se odr`ati 19. juna 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodice Stoj{i} i Be~eli}.

2692

2710

Pro{la je tu`na godina od smrti moje drage sestre

Dana 21. 6. 2010. godine navr{ava se tu`nih 6 meseci od kada nas je napustio na{ dragi otac i suprug

GODI[WI POMEN na{em tati, deki i suprugu

Dragoslava Jovi~i} ro|. Leti} Najdra`i lik i uspomenu s qubavqu i ponosom ~uvamo u na{im srcima.

Slavice Dedi}

U subotu, 19. juna, u 10.30 sati, poseti}emo wenu ve~nu ku}u, na ^enejskom grobqu i odr`ati parastos.

U subotu, 19. 6. 2010. godine, u 11 ~asova, obele`i}emo pomen u Sabornoj crkvi.

Neute{ni roditeqi.

O`alo{}ena: sestra Vukica, zet Toza i sestri~ine sa porodicama.

2743

Milo{u Smaji}u Smaji

Todor - To{a \uri} novinar Pomen }emo odr`ati u subotu, 19. 6. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

obele`i}emo u subotu, 19. 6. 2010. godine, u 11.30 sati, na Alma{kom grobqu.

S po{tovawem i qubavqu, porodice Smaji} i Poji}.

Wegovi najmiliji.

2694

2711

2709

Posledwi pozdrav

Sa dubokim bolom i tugom opra{tamo se od drage mame i ta{te

Qubica Nikoli}

GODI[WI POMEN dragoj

Draga seko, uvek si u na{im srcima.

Nikada te ne}e zaboraviti tvoje sestre: Zlatica, Ru`ica i Danka.

Velinki Brzak Bakani

Evici Pura} Cici

Velinke Brzak Bakane

obele`i}emo u subotu, 19. 6. 2010. godine, u 10 ~asova posetom wene ve~ne ku}e.

1920 - 2010.

od Bose Pilipovi} sa porodicom.

2808

2784

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj baki i prabaki

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj baki i prabaki

Velinki Brzak Bakani

Velinki Brzak Bakani

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. ]erka Verica i zet Milosav.

Tvoj osmeh i vedar duh nosimo u nama. To nam poma`e da `ivimo bez tebe. Tvoje plemenito srce }e ve~no kucati u nama, nikada te ne}emo zaboraviti.

O`alo{}eni: }erke i sestra sa porodicom.

2783

Sa dubokim bolom i tugom, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 90. godini preminula na{a mama, baka, prabaka i ta{ta

2450

Posledwi pozdrav

Velinki Brzak Bakani

Velinka Brzak Bakana ro|. Kerac 1920 - 2010.

Unuk Velimir, snaja Mila i praunuci Jovana i Petar.

Unuk Dragan, snaja Jelena i praunuci Strahiwa i Milana.

Sahrana je danas, 18. 6. 2010. godine, u 12 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}eni: porodice Bogdanovi} i Suva~arev.

2786

2785

2782

od: sina Ivana, snaje Nevene, unuka Vladimira i praunuka Milo{a Brzaka.

2788

30

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.50 00.55 02.30

TV PROGRAM

petak18.jun2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Flok-Pahuqica Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Sredina Dokolica Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka [tikla papu~a Vesti Me|uprostor specijal Nikad dosta Predlog top liste Vesti Eliza iz Rivombroze Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Ligwe Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Ra~unica Na{i stranci 33. me|unarodni festival cirkusa u Monte Karlu Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Petkazawe Pri~a o Janu Lenhartu, dok. film Eliza iz Rivombroze Sinema siti

Bez cenzure (Panonija, 20.50) 07.30 08.00 10.15 10.20 10.30 11.00 12.00 12.15 12.30 14.00 14.15 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.25 20.50 22.00 22.30 22.40

Glas Amerike Jutarwi program Tin in Bila jednom jedna nedeqa U ogledalu Lice s naslovnice Zdravqe je lek Barometar Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Barometar Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu E TV -emisija Vojvo|anske vesti On i ona Vrele gume Vojvo|anske vesti Barometar Bez cenzure Vojvo|anske vesti Barometar Ubistva u Midsameru, film

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 10.13 10.43 11.09 12.00 12.15 12.30 13.20 14.23 15.52 17.57 18.58 19.30 20.03 20.22 22.23 23.05 23.09 00.00 00.15 00.26 01.16 02.03 02.30 04.03 05.10 05.46

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vru} vetar Razglednica: Francuska Na skriveno te vodim mesto Mesto zlo~ina: Wujork Dnevnik Sport plus RT dobre nade Fudbal: SP: Nema~ka Srbija, prenos Dobre nade Fudbal: SP: Slovenija - SAD, prenos Beogradska hronika Slagalica, kviz Dnevnik RT Dobre nade Fudbal: SP: Engleska Al`ir, prenos RT Dobre nade Vesti Mesto zlo~ina: Wujork Dnevnik Evronet Posrednik Fudbal: SP: Nema~ka - Srbija Vesti Fudbal: SP: Slovenija - SAD Fudbal: SP: Engleska - Al`ir TV prodaja Verski kalendar

DOKUMENTARNI FILM

Pri~a o Janu Lenhartu

Vladimir Lenhart, mladi avangardni muzi~ar, nakon putovawa po svetu, vra}a se u svoje rodno selo u potrazi za umetni~kim korenima svoga dede Jana Lenharta, jednog od najpoznatijih peva~a narodne muzike vojvo|anskih Slovaka.

Scenario, re`ija i monta`a: Marko Cveji} (RTV 1, 23.50)

06.30 06.55 08.20 08.45 10.00 10.30 11.45 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 14.05 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.35 22.30 00.15

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Ta divna stvorewa Petkazawe Svjetionik (hrv) Porodica Serano ^udesni svet: Lekcija iz geografije Poslovni uspeh (ma|) Vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Tajna hrane: Pivo Zlatno tele Aladinove avanture Slon Benyamin Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Folklorni festival „Tancuj, tancuj“ (slov) Emisija za penzionere (slov) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco – ma|arska muzika De~ji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Hiqadugodi{wa p~ela (slov) Stakleni tigar, film TV Prodaja

FUDBAL: SP

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00

ODBOJKA: SVETSKA LIGA

Italija–Srbija

(RTS 2, 20.00) 07.16 Kuvati srcem: Milorad A}imovi} 07.47 Gomboce 08.11 Mi{i}i iz kupiwaka 08.36 Pepa prase 08.46 Ve~ni sjaj detiwstva 09.15 Znakopis 2 09.37 Razglednice 10.02 Enciklopedija 10.09 Kontekst 10.35 Metropolis 11.02 @ivot i standardi 11.35 Inside-Ofside 12.02 Rukoveti Stevana Mokrawca 12.23 Ad libitum 12.53 Trezor 13.46 Ve~ni sjaj detiwstva 14.16 Znakopis 2 14.38 Razglednice 15.03 Lov i ribolov 15.33 Tehnologija danas 16.00 Ovo je Srbija 16.35 Verski kalendar 16.46 Enciklopedija 16.53 Evronet 17.00 Dnevnik RT Vojvodina 17.20 Big bend i Biqa Krsti} 17.55 Ko{arka - Plej of, finale 3: Partizan - Hemofarm, prenos 19.33 Pepe prase 20.00 Odbojka - Svetska liga: Italija-Srbija, prenos 21.40 Inside-Ofside: Hrvatsa 22.06 Izvo|a~i 23.05 ^etiri meseca, tri nedeqe, dva dana, film 01.13 Biciklisti~ka trka kroz Srbiju, reporta`a

18.30 19.15 20.00 21.00 21.55 00.00 00.35 01.30 02.25

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Film: Prsten Nibelunga 2. deo Vesti B92 Stawe nacije Otvorena vrata Bi-Bi-Si na B92: Sve o `ivotiwama Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Otvorena vrata Film: Skupqa~i perja Vesti B92 Re`i me Indija Ukqu~ewe u B92 Info

Skupqa~i perja Glavni junak je Beli Bora Perjar, Rom koji skupqa i preprodaje perje nabavqeno {irom Vojvodine. Wegov najve}i konkurent u poslu je Mitra, sa kojim Bora ima dogovor o podeli rejona iz kojih nabavqaju perje, ali Mitra po~iwe da kr{i dogovor i sve vi{e zalazi u Borin rejon.

Uloge: Bekim Fehmiju, Bata @ivojinovi}, Olivera Katarina, Gordana Jovanovi} Re`ija: Aleksandar-Sa{a Petrovi} (B92, 21.55)

Nema~ka–Srbija 09.00 09.30 10.30 11.10 12.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 21.45 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Prizma Serija Serija Dok. program Velika ruska kolekcija Buntovnici Neon siti Objektiv Vitra` Sprint Najboqi lek Neon siti Objektiv (slov) Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Serija Lenija Velika ruska kolekcija Neon siti Objektiv Buntovnici Tajanstvene pri~e

08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.40

Tenis: Hertogenbo{ Ful Tilt poker Premijer liga Magazin TVS NBA akcija Moto GP Velika Britanija – Trening 125 cc ATP Hertogenbo{ 1/2 finale NBA finalna utakmica 7: LA Lejkers - Boston Ful Tilt poker VTA Hertogenbo{ 1/2 finale

17.15 21.00 23.00 00.00

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Periskop, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Rusinski magazin, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Dokumentarni program, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

(RTS 1, 13.20)

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 12.00 13.15 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.20 23.20 23.25 23.45 02.00 03.00 04.00

Ninya ratnici Ukradena sre}a Srce na dlanu ^ari Seks i grad Arena Izgubqeni Film: Alfa odred Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Foks Dosije Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Foks vesti Soba 401 Film: Gospodin i gospo|a Briy Ukradena sre}a Srce na dlanu Film: Gospodin i gospo|a Briy

07.00 Simpsonovi 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica Galaktika 09.30 Dok. serija: Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti 12.15 Za dobar dan 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti 14.30 Milica na kvadrat 15.00 Dok. serija: Natprirodne mo}i `ivotiwa 15.30 Dok. serija: Vrhunske ubice 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Kaskaderi 20.00 Milica na kvadrat 20.30 24 21.30 Film: Neprijatna istina 23.30 Svemirska krstarica Galaktika 00.30 Milica na kvadrat 01.00 Film: Weni roditeqi

07.00 10.00 11.45 12.00 12.45 13.00 14.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.45 02.00

Dobro jutro! Jovana i Sr|an Farma - u`ivo Siti kids Pali an|eo Siti Farma - u`ivo Petkom u 2 Farma-u`ivo Nacionalni dnevnik Gre{ne du{e Lola Farma - u`ivo Grand klub U sosu Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana, izbor duelista Loto Grand {ou Farma - u`ivo Siti Film: Aleksandar

Maite Peroni

SERIJA

Rebelde (Hepi, 15.15) 05.00 07.00 07.45 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.15 16.00 16.15 17.00

Muzi~ki spotovi Plejers Pit stop formula @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Dork hanters Bli~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti @ivot je lep Rebelde Tele{op ^ovek lav Tajanstvene pri~e

18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.15 23.05 23.55 00.10 02.10 03.00 04.00 04.55

Hronika Mundijal 2010 Telemaster Zakumi Tagart Skandalozno Biseri Luda ku}a Telemaster Film Tajanstvene pri~e Hronika Mundijal 2010 Dokumentarni program Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 08.50 Mali oglasi, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Zdrava logika, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Digitalni svet, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Putujte kao grof, 15.00 Farma, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Qubavna pri~a, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Vetar u le|a, 00.30 Qubavna pri~a

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

petak18.jun2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

RE^NIK SRPSKOG JAVA[LUKA

31 11

Pi{e: Dr Bojan Jovanovi}

Su Ki

Vatreni an|eli Profesionalne ubice Lin i Su su dve sestre i vlasnice Vorld Panorame, najmodernijeg sistema za nadzor. ^ou Li ih zapo{qava da istra`e virus i Lin ubija bogatog informati~kog bogata{a...

Uloge: Su Ki, Zao Vei, Karen Mok, Seng-hon Song, Jasuaki Karata Re`ija: Kori Juen (Nova TV, 03.00) 07.50 08.30 10.20 11.20 12.00 13.10 14.05 15.55 17.00 17.20 17.30 18.25 19.15 20.05 00.00

Bumba, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Farma Provereno Dona Barbara U ime qubavi Vesti Upitnik, kviz Na{a mala klinika IN Dnevnik Farma u`ivo Adrenalin: Punom snagom, film 01.30 Ezo TV 03.00 Vatreni an|eli, film

08.00 Marija Kalas: @iveti i umreti za umetnost i qubav 09.00 Tajne dubina 10.00 Impresionisti 10.30 Misterije mumija 11.00 Carstvo mora 12.00 Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci 13.00 Indokina 14.00 ^a~apoja: Misterija izgubqene civilizacije 15.00 Izdaja 16.00 Mikelan|elo superstar 17.00 Drevna otkri}a 18.00 Gospodari rata 19.00 @ivot pod Napoleonom 20.00 @ivot i smrt u Rimu 21.00 Klondajk: Potraga za zlatom 22.00 @iveo Yo Stramer – pri~a o Kle{u 23.00 Izdaja 00.00 Mikelan|elo superstar 01.00 Drevna otkri}a

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.15 Boja rata: Pobeda u Evropi, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Romi u Evropi: Srbija - Don Kihot iz Rakovice 15.05 Gospo|ica Marpl 16.55 Hrvatska u`ivo 18.20 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.15 Moja Afrika, film 23.00 Lica nacije 00.00 Dnevnik 3 00.45 Tragovi, film 02.10 Fudbalsko SP: Nema~ka Srbija, snimak 03.55 Fudbalsko SP: Slovenija SAD, snimak

Meril Strip

Moja Afrika Po{to je u Danskoj pristala da se uda za barona Brora Bliksena, brata blizanca svog nevernog qubavnika Hansa, samosvesna i emancipovana Karen odlazi suprugu u Afriku. Baron u blizini Najrobija ima planta`u kafe, a Karen se mora priviknuti na nov na~in `ivota u koloniji.

Uloge: Robert Redford, Meril Strip, Klaus Marija Brandauer, Majkl Ki~en, Malik Bouvens, Majkl Gug, Suzana Hamilton, Rej~el Kempson Re`ija: Sidni Polak (HRT 1, 20.15)

08.00 08.10 08.30 09.00 09.40 10.00

22.20 23.30

TV vrti} Garfild i prijateqi [kolarci obave{tajci Daleko od doma Fiumanse 2010., reporta`a Prenos sednice Hrvatskog sabora Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP: Nema~ka Srbija, 1. poluvreme Fudbal, SP: Nema~ka Srbija, 2. poluvreme Fudbalsko SP - emisija Fudbal, SP: Slovenija SAD, 1. poluvreme Fudbal, SP: Slovenija SAD, 2. poluvreme Fudbalsko SP - emisija Yivs i Vuster Afrovizija - emisija Fudbal, SP: Engleska Al`ir, 1. poluvreme Fudbal, SP: Engleska Al`ir, 2. poluvreme Afrovizija - emisija Struna u krvi

07.00 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.10 21.00 22.00 00.00 01.00 03.15

Mrtav ~ovek hoda S vetrom u le|a Saut Park @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava Bagdadski lopov Pancirna municija Saut Park No} ciklona @ene fudbalera Meklintok!

Raketa Iks-Em

06.10 08.00 10.00 12.10 14.10 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10 02.00

Opasna {ifra Posledwi ples Do|i da vidi{ raj Misteriozni qudi Cimeri Savr{ena slika Spikizi Evelin Isteriva~ |avola Povratak ku}i 2.

Umetnik

13.00 13.20 14.25 15.20 15.50 16.55

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

06.00 07.45 09.15 10.50 12.40 14.15 14.55 16.35 18.10 19.35 20.05 20.30 21.00 22.00 23.35 01.15 02.45 04.25

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Beki [arp Ni na nebu ni na zemqi Sastanak na slepo Posledwi beg sa Balkana Royer Vrdalama Posledwi beg sa Balkana Goli{ave lepotice Prave devojke sa koleya An|eli uni{tewa

Grad duhova ^ivava sa Beverli Hilsa Kao svi ostali Uhvati Smarta Vuk \evid Makaloh - Slikawe re~ima Pri~e za laku no} An{tajn i Edington Simpsonovi - film Filmovi i zvezde Sjediwene Tarine dr`ave – Porodi~ni portret Sjediwene Tarine dr`ave – Otvorena ku}a Spartak: Krv i pesak – Legende Ubrzawe 2: Visoki napon Nagon za ubijawem Kardiofitnes Patologija Kajzer ^ifs u`ivo na Elandu Roudu

17.50 18.10 19.10 20.20 21.25

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Vo`wa ka uspehu Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Zakon i red Yeriko Spasiteq Deli} sekunde Dodir an|ela

07.55 10.10 11.00 11.30 12.00 12.20 13.15 13.40 15.40 16.30 17.00 17.25 17.55 18.55 19.10 20.00 21.55 00.10 02.20

RTL ritam zona - Urban Bibin svet Kraq Kvinsa Rejmond Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Nestala Pod istim krovom Kraq Kvinsa Rejmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Savr{ena slika, film Sena, film Crna ki{a, film Astro {ou

Crna ki{a Majk Konklin i ^arli Vinsent su wujor{ki detektivi kojima je poveren zadatak isporuke opasnog jakuze Satoa japanskim vlastima. Ali ga kobnom gre{kom isporu~e jakuzama preru{enim u policajce...

Uloge: Majkl Daglas, Endi Garsija, Ken Takakura, Kejt Kep{ou Re`ija: Ridli Skot (RTL, 00.10)

Endi Garsija

08.40 09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45

Razotkrivawe mitova Usporen snimak Kako se pravi?

Megagraditeqi Auta po meri 2008.

Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Megagraditeqi Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Ta~ka pucawa Razotkrivawe mitova Usporen snimak U deli}u sekunde Auta po meri 2008.

08.30 09.00 10.00 11.00 13.00 13.10 15.30 15.40 18.00 18.10 20.15 20.25 21.30 22.30 23.00 00.00 01.00

Fudbal Tenis Fudbal Tenis Fudbal Tenis Fudbal Tenis Fudbal Tenis Fudbal Kuglawe Najja~i ~ovek Fudbal Tenis Rvawe Fudbal

Sav Titov ki~ e{ko}e koje prate na{ stvarni dru{tveni U kontekstu takvog odnosa Srbi su pri~ama o preobra`aj i nemogu}nost da ostvarimo wemu kao izdanku poqske grofovske porodice jeracionalno postavqene ciqeve poti~u i vrejskog porekla nastojali da natkompenzuju pood neprevladane komunisti~ke pro{losti i werazno saznawe da wima uspe{no vlada i manipunog iracionalnog delovawa kroz model aktuelne li{e jedan obi~an zanatlija iz Kumrovca. Danas partokratske vlasti. Iskazuju}i svoju pravu cenu wegovo karakteristi~no pona{awe i govor izu potowem periodu rastakawa komunisti~ke vlagledaju komi~no, ali je jo{ sme{nije navodnu Tisti, iluzija dobrog `ivota u vreme titoizma dotovu harizmati~nost smatrati izvorom wegove datno ote`ava na{e suo~avawe s tom pro{lo{}u politi~ke legitimnosti. koja neosve{}ena, ulep{ana i za{e}erena, jo{ Zato je i neprimereno posezawe za Veberovim uvek vlada nama. Zato je i izlo`ba „Efekat Tiodre|ewem harizmatske vlasti, u uvodnom tekto”, koja je u Muzeju istorije Jugoslavije trajala stu kataloga, da bi se wime definisalo i Titood marta do juna 2009. godine, bila povod da se taj vo samovla{}e. Naime, Veber nije po`iveo doperiod adekvatno saglevoqno dugo – umro 1920. da. Osnovna teza ovog u svojoj 56. godini – da ambiciozno zami{qebi sagledao sve strahonog i ostvarenog projekte levih i desnih totata formulisana je u stalitarnih re`ima 20. vevu o Titovoj harizmi kao ka, {to bi wegovu tipoosnovi wegove politi~logiju legitimiteta ke legitimacije. vlasti, iznetu u postU svetlu pozitivnog humno objavqenom delu se}awa na doba Brozove „Privreda i dru{tvo“, vladavine, u na{oj javnomoglo u~initi i ne{to sti jo{ uvek preovladadruga~ijom. U tom smiva nekriti~ki odnos slu je i wegovo odre|eprema wemu, a pripisana we harizmatskog tipa mu harizmati~nost, kao vlasti neprimewivo na {to su mu u superlativu komunisti~ku uzurpapripisivane sve qudske ciju vlasti, koju je u navrline, ozna~ava epi{im uslovima tokom vicentar {irih nastojawa {e decenija oli~avao mitologizacije wegovog Josip Broz. lika. Iako je titoizam u Nasilno uspostavqaSrbiji za~ajno poglavqe we autoritarnog komuu istoriji komunisti~nisti~kog poretka, ukikih zabluda, a kretawe dawe politi~kih sloza Brozom obele`ava boda i na~in Titovog stranputicu nacionalvladawa i odr`avawa nog samozaborava, danana vlasti pokazuju raz{we egzistencijalno sve liku izme|u wegove laneizvesnije okolnosti Goblen ili bombowera2 `ne harizmati~nosti i pogoduju retitoizaciji stvarno harizmati~nih jer spontani mit koji se stvara o Titu ima utevo|a koji su posedovali harizmu kao svoje izu{ni i isceliteqski zna~aj za sve dubqe tranzizetno svojstvo. Ta razlika se zamaglila i izgucione socijalne i du{evne rane. Zato se sve jabila u okolnostima masovnog verovawa podvlasniji glas za rehabilitacijom Tita i vra}awem {}enih u predstavu o obogotvorenom vo|i. S naziva wegovog imena ulicama oja~ava argumenove istorijske distance, odre|ene i prestankom tima o wemu kao delu na{e slavne pro{losti i nekada{weg kolektivnog verovawa u wegovu pozna~ajnoj istorijskoj li~nosti. sebnost, jasnije se vide tragovi nekada{wih saTokom trajawa wegove vlasti pa do danas namoobmana. Te tragove ~itamo danas u {tafetastoji se potvrditi uverewe u Titovu harizmama i darovima koji su predavani Titu jer se na ti~nost vezanu za posedovawe one izuzetnosti wima jasno ogleda ta estetizovana la` u vidu zbog koje je hvaqen i slaki~a kojim su darodavvqen i zbog koje je i ci nastojali da se dostvoren kult wegove Srbi su pri~ama o wemu kao izdanku dvore svom deifikovali~nosti. Me|utim, kada nom predsedniku. poqske grofovske porodice se danas pogledaju filmNesumwivo je da su jevrejskog porekla nastojali da ski dokumenti o wemu, brojni pojedinci i konatkompenzuju porazno saznawe da wegov izgled i pona{alektivi nastojali da wima uspe{no vlada i manipuli{e we potvr|uju saznawa o ovim darovima izraze obi~an zanatlija iz Kumrovca wegovoj li~nosti. Na svoja najdubqa ose}awa osnovu svih bitnih ~ii iska`u privr`enost wenica sti~e se realna svom „voqenom predsedslika o wemu kao primitivnom, vlastoqubivom niku”, ali su se upravo onda kada je trebalo da i beskrupuloznom pojedincu koji je, zahvaquju}i uobli~e svoje emocije, s velikovisinskih prepovoqnim istorijskim okolnostima i nedovoqtenzija survavali u banalnost ki~a. Suo~enom s no prosve}enom narodu, uspeo da ose}aj svoje indelom te ogromne deponije titoisti~kog ki~a, feriornosti kompenzuje hipertrofiranom voposetiocu ove izlo`be sugeri{e se uzvi{eno qom za mo}i i stane na ~elo obnovqene Jugoslaose}awe pred izlo`enim predmetima. U drugavije koja je postala dr`ava za jednokratnu upo~ijoj i primerenijoj postavci koja bi istakla trebu. Taj pla{qiv ali socijalno inteligentan wihovu ki~ dominantu, nestala bi sugerisana diktator povi{enom gestikulacijom i retorimisterija, a s wom i potreba da se harizmati~nokom u javim nastupima pridavao je sebi zna~aj ve{}u mitologizuje Titova li~nost. Tada bi po}i od realnog, {to je nekriti~ki prihvatalo stalo jasno da, umesto o harizmi, mo`emo govonajpre wegovo najbli`e okru`ewe a potom i nariti samo o efektima Titove demagogije koji se rodne mase koje su izgradile i svoj idolopoklojo{ mogu prepoznati u javnom, politi~kom, druni~ki odnos prema wemu. {tvenom i kulturnom `ivotu.

T

Kwigu dr Bojana Jovanovi}a „RE^NIK JAVA[LUKA” po ceni od 900 dinara mo`ete kupiti u novosadskoj kwi`ari „Most” (Zmaj Jovina 22), a ~itaoci “Dnevnika” koji pozovu telefon izdava~a „Prometeja” 021/ 422 - 245 dobi}e popust od 20 odsto

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

petak18.jun2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

DEVICA 23.8- 22.9.

Neke okolnosti vam ne idu u prilog, {to }ete uskoro i saznati. Planirajte da se povu~ete za vikend u neko lepo i mirno mesto, gde vas niko ne}e uznemiravati i gde nema komaraca. Pecawe?

[KORPION 24.10- 23.11.

U qubavi ste ~as aktivni, ~as se povla~ite. Odlu~ite se ve} jednom {ta ta~no ho}ete od partnera, pa to i jasno stavite na znawe. Petak je va{ omiqeni dan, Venerin dan, dan za u`ivawe. Poslovi.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

VAGA 23.9- 23.10.

Petak je, i mogao bi biti po~etak produ`enog vikenda. Zamoreni ste od posla i svakodnevnih obaveza, pa bi vam nakratko prijali izolacija i opu{tenost. Imate dobar odnos sa {irom rodbinom.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

18. jun 2010.

Izgleda da nije povoqno vreme za realizaciju va{ih `eqa, pogotovo u onom delu gde to ne zavisi od vas.

Odnosi s inostranstvom su nedefinisani. Problemi sa zvani~nim papirima i putovawem.

STRELAC 24.11- 21.12.

Jo{ uvek je Sunce u va{em znaku, pa ste u centru pa`we, glavni lik u svojoj pri~i. Okru`eni ste dru{tvom, zainteresovani za vi{e poslova i aktivnosti na li~nom planu.

Dakle, ne gubite vreme.

Potrebni su vam sloboda i {iroki prostor, u bilo kojem smislu. Dan za danom prolazi, nedeqe tako|e, vreme godi{wih odmora zapo~iwe, a vi jo{ uvek niste sastavili sve kockice. Prijateqi.

JARAC 22.12-20.1.

Mesec danas plovi kroz zemqani znak Device pa ste u stawu da boqe shvatite i analizirate sve {to vam se de{ava. Kra}i put je pod lo{im okolnostima pa budite pa`qivi u saobra}aju.

@elite sve ili ni{ta, i pri tome ste prili~no fanati~ni, nepokolebqivi i neuni{tivi. Dakle, snaga i mo} su na va{oj strani. Ali, treba prizvati i pamet! Birajte saradnike i raspodelite obaveze. Strategija.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Poslovna situacija je napeta i stresna, ali istovremeno daje rezultate i dobre kontakte za budu}nost.

Mo`ete imati problema sa zakonom i saradnicima. Nemojte se nervirati ve} budite strpqivi.

^ini vam se da ne mo`ete posti}i sve {to bi trebalo, ne samo u 24 ~asa, ve} ni u sedmici. Ne vredi vam da planirate i da se trudite oko reda i rokova, ve} u`ivajte u spontanom toku.

RIBE 20.2-20.3.

Promenqive okolnosti se mewaju iz ~asa u ~as, a s wima i va{e raspolo`ewe. Na kraju }e ostati na vama da platite ceh, i svoj i tu|i, i da zatvorite kafanu, tj. poslovnu situaciju. Opu{teno.

Re{avate poslovnu situaciju kao da hodate po ivici no`a. Ako se okliznete, mogli biste se ise}i. Idete na sve ili ni{ta, i to je sasvim OK u ovom trenutku. Ko ne reskira, taj ni ne profitira! Podr{ka.

TRI^-TRA^

Ven~awe

PROGNOZA

VIC DANA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

29

Vrbas

29

B. Palanka

30

Zrewanin

30

S. Mitrovica 31 Ruma

32

Pan~evo

31

Vr{ac

31

Srbija Beograd

32

Kragujevac

32

K. Mitrovica 33 Ni{

33

PRE PODNE , PQUSAK PO PODNE

Evropa Madrid

NOVI SAD: Toplo i sun~ano pre podne, a po podne sa lokalnim pquskovima i grmqavinom. Vetar najpre umeren jugoisto~ni, a po podne slab Rim jugozapadni. Pritisak u opadawu. Temperatura od 18 ujutru do 30 stepeni.

London VOJVODINA: Toplo i sparno. Pre podne sun~ano, a po podne razvoj oblaka i pojava lokalnih pquskova sa grmqavinom. Vetar pre podne slab Cirih do umeren jugoisto~ni, a po podne jugozapadni. Pritisak ispod normale sa Berlin tendencijom daqeg pada. Temperatura od 16 do 32 stepena.

SRBIJA: U petak toplo i sparno. Pre podne sun~ano, a po podne pojaBe~ va lokalnih pquskova sa grmqavinom. Vetar pre podne slab do umeren juVar{ava goisto~ni, a po podne ju`ni i jugozapadni. Pritisak ispod normale sa tendencijom daqeg pada. Temperatura od 15 do 33 stepena na jugu Srbije.

Kijev Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend nestabilno i malo sve`ije vreme sa smenom sun~anih i obla~nih perioda i lokalnim Moskva pquskovima sa grmqavinom. Idu}e sedmice znatno hladnije vreme uz Oslo ki{u i maksimalnu temperaturu ispod 20 stepeni Celzijusa. Ukupne padavine od petka do idu}eg ~etvrtka preko 50 lit/m2, a lokalno i do 100 St. Peterburg lit/m2 ki{e.

Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Nestabilno i toplo vreme koje se o~ekuje ne prija hroni~nim bolesnicima i osetqivim osobama. Savetuje se pridr`avawe preporuka lekara. Mogu}i su malaksalost, razdra`qivost i reumatski bolovi.

25 27 21 16 25 24 24

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

18

„Deco, danas }emo u~iti slovo P. Hajde, ko }e da mi ka`e neku re~ na slovo P?“ Perica odmah di`e ruku, a u~iteqica }e: „Ti Perice spusti ruku.

Jo{ nisi doveo oca u {kolu ni za slovo K!“

19

20

21

22

23

24

nedeqa

ponedeqak

utorak

sreda

~etvrtak

06~ 30’

petak

subota

pre podne najboqe

24

po podne veoma dobro

SUDOKU

19 18 21 22

Minhen

20

Budimpe{ta

25

Stokholm

18

1

5

3

6

8

1

9

7

8

3

9

1

dobro

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

622 (-26)

Slankamen

712 (-9)

Apatin

711 (-22)

Zemun

651 (-5)

Bogojevo

715 (-20)

Pan~evo

638 (-4)

Smederevo

690 (-6)

Ba~. Palanka 670 (-16) Novi Sad

677 (-11)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

1

TISA

SAVA

N. Kne`evac

760 (5)

Tendencija porasta

Senta

758 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

662 (1)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

727 (-5)

NERA

Hetin

220 (20)

120 (-16)

Tendencija stagnacije

pun mesec

Tendencija stagnacije i porasta

S. Mitrovica 358 (-24) Beograd

Kusi}

5

3

9

posledwa ~etvrtina podno{qivo

4

5

3

8

1

9

7 2

6

7

6

3

5

9

5

3

8

9

6 9

5

5

2

4

2

6 9

5

8

3

9

1

4

7

6

66 (-2)

lo{e

6

600 (-5)

8

mlad mesec

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

34

Pariz

prva ~etvrtina

www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Nakon osam godina veze ven~ali su se Harison Ford i glumica Kalista Flokhart, poznati holivudski gluma~ki par.

Ford (67) i Flokhartova (45) zavete su izrekli na planinskom imawu Bila Ri~ardsona, guvernera ameri~ke savezne dr`ave Wu Meksiko, koji je tako|e prisustvovao ceremoniji.

Par se upoznao 2002. godine na dodeli Zlatnih globusa i od tada su postali nerazdvojni. Ford je prethodno bio o`ewen dvaput i ima ~etvoro odrasle dece i dva unuka. Kalista Flokhart, koja je slavu stekla naslovnom ulogom u seriji „Ali Mekbil” 2001. godine, usvojila je sina Lijama, kojeg odgaja s Harisonom.

6

3

5

9 5

2

4

Re{ewe iz pro{log broja