Dnevnik 18.jun 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 18. JUN 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23469 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

O NOVOJ VLADI JU^E RAzGOVARALI ^ELNICI KOALICIJE OKO SPS I URS

Da~i} i Dinki} se dogovorili, sledi pri~a s demokratama str. 2

I N T E R V J U : GORAN JE[I], PREDSEDNIK OP[TINE IN\IJA

DS gura svoje partnere napredwacima

str. 3

KRIzA VRATILA PO^EK U PRODAVNICE

Veoma toplo

Kredit za luksuz, ~ek za pre`ivqavawe

Najvi{a temperatura 33 °S

str. 4

Na proveri znawe iz materweg jezika

str. 13

Foto: N. Stojanovi}

OSMACI DANAS POLA@U PRVI DEO zAVR[NOG ISPITA

NASLOVI

„DN E V N I K” N A L I C U ME S TA: OBELE@ENO 65 GODINA OD OSNIVAWA VASPITNO-POPRAVNOG DOMA U KRU[EVCU

Ekonomija

„Sivi dom” dobio nove paviqone

str. 14

SPORT

n VOJVODINA I zVEzDA PO^IWU PRIPREME

str. 16 – 20

n JELENA JANKOVI] U fINALU n [UMAhER POBEDNIK TRKE BIRMINGEMA KROz SRBIJU

Vojvodina

4 Srbija bi se mogla kupati 11 Kula: Otvarawe festivala u znaku protesta u akva-parkovima 5 Prodaja EPS-a Srbiju Dru{tvo (ne) spasava od bankrota 13 Obuka za voza~e kojima je oduzeta dozvola Berza 6 Investitori o~ekuju zaradu od „Sojaproteina”

Novi Sad 7 Zanawe i hrabrost sa~uvali `ivote 9 Kazna za plovila bez dozvole 9 Kupovina stana u pokretu

Crna 14 Izgoreo deo hotela „Grand” na Kopaoniku 15 Ciglom u glavu zbog mobilnog 15 Ove godine zapleweno 800 kila droge

Reporta`a 21 Quqaj ga, samo da pu}ka

POLiTikA

ponedeqak18.jun2012.

O NO VOJ VLA DI JU ^E RAZ GO VA RA LI ^EL NI CI KO A LI CI JE OKO SPS I URS

Ni ko li} sa Je re mi }em u Ri ju

Da ~i} i Din ki} se do go vo ri li, sle di pri ~a s de mo kra ta ma

Pred sed nik To mi slav Ni ko li} 20. ju na }e pri su stvo va ti „Sa mi tu o ze mqi” u Rio de @e ne i ru, gde }e svet ski li de ri go vo ri ti o glo bal noj pri vre di.Uz {e fa srp ske dr `a ve u Ri ju }e bi ti i {ef di plo ma ti je Vuk Je re mi}, ko ji is ti ~e da je Rio, prak ti~ no, „sa mit Ge ne ral ne skup {ti ne UN” - ko ju }e on pred vo di ti u na red nih go di nu da na. Na sa mi tu na zva nom i „Rio 20 plus”, od no sno „20 go di na ka sni je” o~e ku je se pot pi si va we spo ra zu ma pod na zi vom „Bu du} nost ka kvu `e li mo,” ko ji pred vi |a po boq {a we si gur no sti u snab de va wu ener gi jom, hra nom i vo dom u si ro ma {nim ze mqa ma, po ste pe no ga {e we sub ven ci ja za fo sil na go ri va i bo qu za {ti tu oke a na.

Pred sed nik so ci ja li sta Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e je da je prin ci pi jel ni stav ko a li ci je SPS-PUPS-JS da na sta vi raz go vo re sa DS oko for mi ra wa no ve vla de, a da }e, uko li ko ne do |e do po zi tiv nog re zul ta ta, pre go va ra ti i sa dru gim po li ti~ kim fak to ri ma, jer no vi iz bo ri ni su u in te re su Sr bi je. Da ~i} je ovo iz ja vio na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re odr `a noj sa li de rom URS Mla |a nom Din ki }em, na kon {to je ko a li ci ja ko ju pred vo di za vr {i la raz go vo re

KoSovo

Kfor: Ne ma po vre |e nih Kfor je ju ~e po tvr dio da je is pa lio gu me ne met ke u va zduh kao znak upo z o r e w a to k om pro te sta Sr ba zbog ju ~e ra {we ak ci je za tva ra wa al ter na tiv nog pre la za DOG 16, kod Br wa ka, de man tu ju }i da su ta da dve oso be po vre |e ne. „Ne ta~ ni su iz ve {ta ji ne kih srp skih me di ja o po vre |i va wu dve oso be to kom pro te sta pro tiv za tva ra wa al ter na tiv nog pre la za „, is ta kao je Kfor u sa op {te wu, po tvr div {i da su pri pad ni ci me |u na rod nih sna g a is p a l i l i tri gu m e n a met ka u va zduh kao znak upo zo re wa ka ko bi od vra ti li de mon stran te ko ji su se pe wa li

na vo zi lo Kfo ra u me stu [tu o ce. „Ovaj in ci dent se do go dio ne po sred no na kon {to je Kfor uspe {no za tvo rio pre laz DOG 16, a de mon stran ti su se oku pi li ka ko bi pro te sto va li pro tiv ove ak ci je. Ni ko od de mon stra na ta ni je za do bio po vre de”, tvr di Kfor. Po sle is pa qi va wa tri gu me na met ka u va zduh pro test je na sta vqen mir no, a jed na `e na, uz n e m i r e n a ce l o k up n om si tu a ci ja, ma lak sa la je i voj ni ci Kfo ra su je od ne li u hlad i po nu di li osve `e wem, po sle ~e ga se opo ra vi la, na vo di se u sa op {te wu.

Uklo we ne ba ri ka de u Ru da ru Voj ni ci Kfo ra uklo ni li su to kom no }i ba ri ka de ko je su u su bo tu uve ~e po sta vi li Sr bi u me stu Ru da re u op {ti ni Zve ~an na se ve ru Ko so va, u znak pro t e s ta zbog to g a {to je Kfor na tom pod ru~ ju za tvo rio al ter na tiv ne put ne prav ce. To kom ak ci je ni je bi lo in ci de na ta. Dr va i be ton ski blo ko ve sa ma gi stral nog pu ta Pri {ti na - Le po sa vi} u Zve ~a nu uklo we ni su u ak ci ji me |u na rod nih voj ni ka ko ja je za vr {e na ne {to pre 2.00 sa ta, ja vio je iz ve {ta~ Ta njug a sa li ca me sta. Most pre ko Ibra u Ru da ru je de blo ki ran, a de blo ki ra no

dnevnik

je i pod ru~ je ko je je bi lo u to tal noj blo ka di za vre me ope ra c i j e ko j u je spro v o d io Kfor. Pod ru~ je je no }as nad le tao i je dan he li kop ter Kfo ra, a me | u n a r od n i voj n i c i sa te {kom me ha ni za ci jom i oklop nim tran s por t e r i m a, ne { to pre 2.00 sa ta vra ti li su se u prav cu Le po sa vi }a. Po sle ukla wa wa ba ri ka da si tu a ci ja u Ru da ru je mir na, a mo `e se vi de ti ne ko li ko de se ti na Sr ba ko ji se tu na la ze i to kom ve ~e ri su bi li u bli zi ni ba ri ka da. Po {to je za vr {e na ak ci ja Kfor je de blo ki rao sve put ne prav ce ko ji vo de ka Zve ~a nu.

Mir no Voj ni ci Kfo ra sti gli su u Ru da re u su bo tu oko 23,30 i blo ki ra li pod ru~ je, po {to su Sr bi pret hod no po sta vi li ba ri ka de. U Zve ~a nu i Ko sov skoj Mi tro vi ci prek si no} se ni su ~u le si re ne za uz bu nu, zbog ~e ga je i iz o sta lo ma sov no oku pqa we gra |a na. Voj ni ci Kfo ra naj pre su raz vu kli bo dqi ka vu `i cu na ras kr sni ci pu te va Zve ~an - Le po sa vi} - Ko sov ska Mi tro vi ca u Ru da ru ko ja se na la zi la na dva de se tak me ta ra od po sta vqe nih ba ri ka da.

zna ju sve ak te re na po li ti~ koj sce ni Sr bi je o to me ka kvi se uslo vi po sta vqa ju pred ze mqu na pu tu ka EU. - Ako oni mi sle da je do voq no da o to me raz go va ra ju sa To mi sla vom Ni ko li }em i Bo ri som Ta di }em, ne ka oni pra ve vla du. Od me -

we po stig nu tih do go vo ra, kao i po sti za we do go vo ra o ener ge ti ci i te le ko mu ni ka ci ja ma, a da o uki da wu pa ra rel nih in sti tu ci ja ili otva ra wu kan ce la ri ja jav no ni je bi lo re ~i. - Ja ni sam pro e vrop ski, ni pro ru ski, ve} pro srp ski po li ti ~ar.

du vi {e pa `we bi lo po sve }e no bi ro kra ti ji, a ne ki re gi o ni su neo prav da no bi li za po sta vqe ni. Da ~i} je po tvr dio da po sto ji pro blem u sa sta vqa wu par la men tar ne ve }i ne, i pi ta we da li }e ona mo }i da se for mi ra. - Mi sim da }e mo }i- do dao je Da ~i} i na veo da po sto je raz li ~i ti sta vo vi iz me |u DS i URS, kao i iz me |u LDP i ko a li ci je oko so ci ja li sta. On je do dao da }e raz go va ra ti i s dru gim ma wim stran ka ma, ali i da je sve stan da ka kvu god od lu ku

Ni sam spre man da po no vo ra dim sa istim qu di ma iz DS-a (Mla |an Din ki})

DS i SNS ne ka pra ve vla du ako su pri sta le na no ve uslo ve oko Ko so va (Ivi ca Da ~i})

iza za tvo re nih vra ta sa po kre tom re gi o na. - Sprem ni smo da na sta vi mo raz go vo re o for mi ra wu vla de i u pre go vo ri ma tre ba da tre ba da u~e stvu je i URS - re kao je li der SPS is ti ~u }i da do sa da ni je imao ni ka kve kon tak te sa SNS. - Ne }e mo raz go va ra ti sa dru gi ma sve dok raz go va ra mo sa de mo kra ta ma, jer ima mo è qu da vla du for mi ra mo sa wi ma - re kao je Da ~i} i ob ja snio da je na ju ~e ra {wem sa stan ku sa URS po stig nu ta sa gla snost oko od re |e nih eko nom skih i so ci jal nih pi ta wa, za tim va `no sti bor be pro tiv ko rup ci je i kri mi na la i za {ti te na ci o nal nih i dr àv nih in te re sa. Da ~i} je re kao da iz me |u ko a li ci je oko SPS i URS ne po sto je ve li ke raz li ke ka da je re~ o na ci o nal nom in te re su, pi ta wu pri stu pa RS, za tim pi ta wa Ko so va i Me to hi je, evro in te gra ci ja. On je is ta kao da ne mo è u vla du od ko je se zah te va, ili ko ja je pri sta la na to, da se u Be o gra du otvo ri kan -

do ne se bi }e po gre {na, jer }e bi ti ne za dov qnih. - Ne po sto ji nije dan bi ra~ SPS ko ji po dr `a va da LDP bu de sa na ma u ko a li ci ji i ja to mo ram da po {tu jem” - na gla sio je Da ~i}. Li der URS Mla |an Din ki} iz ja vio je da ni je za do vo qan ka ko je DS u pro te kle ~e ti ri go di ne vo di la jav ne fi nan si je, i ni je spre man sa tim qu di ma da po no vo ra di u vla di, zbog ~e ga bi tre ba lo vi de ti da li DS pla ni ra da na sta vi kon ti nu i tet sta re vla de u unu tra {woj po li ti ci, ili ne {to da pro me ni. - Mi smo za pro me ne, jer ne ma vi {e po de le na pro e vrop ske i an ti e vrop ske sna ge - oce nio je Din ki}. Ko god da for mi ra par la men tar nu ve }i nu, on }e se, ka ko je re kao, za la ga ti za {to br `e do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra za ~lan stvo u EU. Pred sed nik URS ob jan sio je me di ji ma da se od lu ~io na raz go vo re sa ko a li ci jom SPS-PUPSJS, jer je je di na du pli ra la re zul tat na ovim iz bo ri ma, a Da ~i} naj o zbiq ni je na stu pa u pre go vo ri ma o for mi ra wu par la men tar ne ve }i ne. - Pra vo su |e mo ra bi ti ne za vi sno i tre ba omo gu }i ti ne sme tan rad ne za vi snih re gu la tor nih de la - re kao je Din ki}, ko ji je kon sta to vao da su iz ve {ta ji Fi skal nog sa ve ta o sta wu jav nih fi nan si ja „na {min ka ni” i da je si tu a ci ja mno go go ra, ne go {to se to pred sta vqa gra |a ni ma Sr bi je. Sa stan ku u se di {tu SPS pri su tvo va li su Din ki }a, i funk ci o ne ri URS Su za na Gru bje {i}, Ve ro qub Ste va no vi} i Bo {ko Ni ~i}. Osim Da }i }a bi li su i osta li li de ri „mi ni ko a li ci je“, JS Dra gan Mar ko vi} Pa la ma i pred sed nik i pot pred sed nik PUPS-a Jo van i Mi lan Kr ko ba bi}. D. Mi li vo je vi}

Qa ji}: Bo qe i vla da sa SNS ne go no vi iz bo ri Ju ~e se oko for mi ra wa Vla de oglsio i li der SDPS Ra sim Qa ji}, ko ji je oce nio da su svi do go vo ri, pa i vla da sa SNS bi li bo qi od no vih iz bo ra. - Da se ja pi tam i od lu ~u jem, uko li ko ne bi br zo us pe lo for mi ra we vla de sa SPS, LDP i URS, ot po ~eo bih pre go vo re sa SNS oko for mi ra wa ve li ke ko a li ci je, jer je sve bo qe od no vih iz bo ra, re kao je Qa ji}, ~i ja stran ka je na li sti „Iz bor za bo qi ì vot Bo ris Ta di}”. On pro ce wu je u si tu a ci ji ka da „sva ko sa sva kim pre go va ra“, da je naj re al ni je da DS na pra vi ko a li ci ju sa SPS, LDP i URS, ali sma tra i da }e SNS na sto ja ti da do |e do ve }i ne. Obj{wa va ju }i ka ko }e se spo ji ti SPS i LDP, ali i DS i URS on ka è da bi DS mo gao da pot pi {e spo ra zum sa LDP, a SPS sa URS, a on da bi sve ~e ti ri stran ke u{le u vla du. ne ne mo è ni ko da o~e ku je da bu dem pre mi jer ili za me nik pre mi je ra u Vla di, u ko joj }e se po ja vi ti uslo vi za ko je pr vi put ~u jem, kao {to je otva ra we kan ce la ri je Vla de Sr bi je u Pri {ti ni. Za {to bih de lio od go vor nost sa ne -

Vu ~i}: Pro me ne sa mo sa na ma Li der SNS Alek san dar Vu ~i} ko men ta ri {u }i sa sta nak Da ~i }a i Din ki }a iz ja vio je da je gra |a ni ma Sr bi je sa da pot pu no ja sno da ta stran ka ne sno si ni ka kvu kri vi cu {to vla da jo{ ni je for mi ra na, za svo ~e ka we i odu go vla ~e we. On je po no vio da bi sva ka vla da bez na pred wa ka bi la ne le gi tim na i ne bi mo gla da do ne se pro me ne kakv gra |a ni è le. - Mi ni ko ga ni za {ta da mo li mo ne }e mo, ali sma tra mo da bi vla da SNS i po ten ci jal nih ko a li ci o nih part ne ra bi la naj bo qe re {e we za gra |a ne Sr bi je, a sva ko dru gi ko ji è li da na |e svo ju po li ti~ ku sre }u na dru goj stra ni to uvek mo è da ura di i na pred wa ci mu ni ka da ni ka kav pro blem ne }e pra vi ti po ru ~io je Vu ~i}. ce la ri ja ko sov ske vla de, a u Pri {ti ni srp ska i da, uko li ko su na to pri sta le dve ve li ke stran ke, DS i SNS, on da sa me tre ba da pra ve ko a li ci ju. Da ~i} je re kao da po li ti~ ki fak to ri u sve tu mo ra ju da upo -

kim ko mi sli da ta ko ne {to tre ba pri hva ti ti. Ako DS i SNS to mi sle, ne ka za jed no na pra ve vla du - re kao je Da ~i}. On je re kao da su uslo vi ko ji su jav no iz re ~e ni na sta vak di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne, is pu wa va -

Ta po li ti ka stal nog do da va wa no vih uslo va je ne pri hva tqi va. Mi mo ra mo da zna mo {ta se od nas o~e ku je. Ne mo è te u isto vre me vo di ti pro e vrop sku po li ti ku i is pu wa va ti uslo ve ko ji su pro tiv ni na {im in te re si ma, a go vo ri ti da je to u in te re su gra |a na” - po ru ~io je Da ~i} i jo{ jed nom na gla sio da ni je spre man da pod ta kvim uslo vi ma bu de u vla di i is ta kao da se ra di o kla si~ nom prin ci pu uce na. - Mi sli te da mo è mo u vla du ko ja }e po sle tri da na re }i da to mo ra bi ti is pu we no, da se otvo ri kan ce la ri ja Vla de Sr bi je u Pri {ti ni i ko sov ske vla de u Be o gra du, ~i ni mi se da nam je lak {e da pri zna mo ne za vi snost Ko so va re kao je Da ~i }i}, i upi tao da li po sto ji plan Mer kel-Brus o Ko so vu. i tra ìo da mu taj plan bu de pred sta vqen. Li der SPS je re kao da je sa Din ki }em ju ~e do go vo re no da ne }e bi ti za mr za va wa pla ta i pen zi ja i da }e se vi {e vo di ti ra ~u na o rav no mer nom re gi o nal nom raz vo ju, jer je u pro te klom pe ri o-

TVIT CRTICA Ko (ne)}e sa na ma

Sa mo stal na Ma ja

Od ka da tra ju pre go vo ri o no voj vla di, ka ko se ne ko ne {to do go vo ri, „o{te }e ni“ se bu ne. Ta ko je na pred wak Vla di mir \u ka no vi} ju ~e za kqu ~io: - Zna ~i, ju ~e smo do bi li no vu ko a li ci ju SPS–PUPS–JS–URS! Ima ju ne vi |en uce wi va~ ki po ten ci jal_ „ne go du je“ \u ka no vi} na laj ni. A na pi ta we fa no va `e li li SNS da do |e na vlast, ili je po be da To mi sla va Ni ko li }a „izo lo va ni in ci dent“, \u ka no vi} „pri zna je“: - Srp ski da vam pre ve dem – mi ho }e mo vlast, ali ne }e oni da je pra ve sa na ma - „ot kri va“ \u ka no vi}. - Je l vi mo `e te da pri hva ti te da SPS NE @E LI vla du sa SNS?- pi ta se \u ka no vi}.

Po je di ni tvi te ra {i pri me ti li su da na ju ~e ra {wem sa stan ku SPS i URS, ni je bi lo pred sed ni ce NP Ma je Goj ko vi}. - Na r od n a par t i j a na s tu p a sa m o s tal n okrat ko od go va ra Ma ja Goj ko vi}.

Do bar je \e pe to Ni di r ek t or Be o g rad s ke fil h ar m o n i j e Ivan Ta so vac ne mo `e da se „otrg ne“ od po li ti ke pa i on ko me na ri {e zbi va wa me |u stran ka ma. - Li de ri par ti ja odah nu li jer je \e pe to us peo da ot klo ni fe ler Pi no ki ja, ta ko da Vla di za si gur no ne }e ra sti nos ka da la `e- pri me }u je Ta so vac.

[ta je do go vo re no Po ku lo a ri ma i da qe se pre bro ja va ko ja ve }i na }e ima ti vlast u Sr bi ji. No vi nar Mi lan Di ni} „ot kri va“ na Tvi te ru svo ja sa zna wa : - Na sa stan ku van Be o gra da pao do go vor za vla du: Ta di}, Da ~i}, Din ki}, ^e da. Ma lo je za pe lo oko dr `av nih se kre ta ra, ali do go vor od prek si no} sto ji, ko li ko ja znam- na vo di Di ni}.

Opet taj URS Za demokratu Darka Mati}a „najve}i problem za Srbiju je u tome {to je URS pre{ao cenzus“. - Evo, u Subotici su gra|ani pokazali URSu {ta oni ho}e, a nadam se da }e vremenom i ostatak Srbije progledati - „o~ekuje“ Mati}.

Na to odgovara funkcioner ZZ[ Sa{a Mileni}: „DS i SNS su talog pro{losti. Prohujalo sa vihorom“. - Tvrdim, smem da metnem i neku paru, budu}u vladu prave URS i/ili SPS kao jedine perspektivne politi~ke opcije u Srbiji!poru~uje Mileni}.

Ma~ka je Dinki} Novinar britanskog Skaj wuza Jak{a [}eki} analizira: - OK, zna~i DS, SPS, LDP i Dinki} auuu kakva harmoni~na kombinacija... Ma~ka je Dinki}, ima devet `ivota, svaka ~astzakqu~uje [}eki} na lajni.

Kopi–pejst La`ni, tviter Slobodan Milo{evi} iznosi svoja zapa`awa, sa`eto: - COPY Tadi}, PASTE Nikoli} - kompjuterskim re~nikom }e „la`ni“ Sloba.

Kafu mi ispeci U zdawu na Andri}evom vencu druga garnitura sada ispija kaficu. Tako je funkcioner SNS Mario Maleti} preko Tvitera poru~io

svom drugaru koji je sada u kabinetu Tomislava Nikoli}a: - Pristavi kafu u predsedni{tvu, mo`e i jedna Tomina duwa :-) Sti`em :-), zapisao je Maleti} na lajni.

Aj’ ti nama reci Sva{ta tvitera{i pitaju ministra vojnog Dragana [utanovca, pa tako i ovo: Aj ti nama reci da li mi imamo danas armiju koja mo`e ovu zemqu da odbrani? [utanovac }e kratko na to : „Ko nas napada“? Potom je usledila jo{ jedna dilema : Rawenici iz Libije koji se le~e na VMA, da li su pobuwenici ili ~lanovi Libijske vojske? [utanovac obja{wava: „[aqe ih zvani~na Vlada, ne pitamo ih gde i kako su raweni“.

Voleo – ne voleo Ima onih koji ne mogu da se pomire sa tim da su socijalisti va`ni u formirawu vlade. - A ti misli{ da vas narod voli?- pita jedan od pratilaca funkcionera SPS Borisa Mili}evi}a. - Voleo nas, ne voleo, sve vi{e glasa za nas„samouvereno“ }e Mili}evi}. S. Stankovi}

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

GO RAN JE [I], PRED SED NIK OP [TI NE IN \I JA

DS gu ra svo je part ne re na pred wa ci ma Pred sed nik op {ti ne In |i ja i funk ci o ner De mo krat ske stran ke Go ran Je {i} sma tra da je po gre {an uti sak ko ji se na me }e u jav no sti da SPS ima zna ~aj ni ju ulo gu u for mi ra wu vla de ne go DS, ve} da pre go vo ri tra ju pre du go zbog neo d lu~ no sti de mo kra ta. U in ter vjuu za “Dnev nik” Je {i} je is ta kao i da bi u no vu vla du sva kao mo ra li u}i Uje di we ni re gi o ni Sr bi je i Li be ral no-de mo krat ska par ti ja, te da DS ni je smeo da za o bi la zi li de ra URS-a Mla |a na Din ki }a na po ~et ku tih pre go vo ra. - Ono ko li ko sam ja vi deo u me di ji ma i sa znao iz li~ nih kon ta ka ta, SPS je bio so li dan part ner i za pra vo je ~e kao na {u od lu ku. I mi slim da je ov de neo d lu~ nost na stra ni De mo krat ske stran ke, i da je ta na {a neo d lu~ nost uti ca la na to da ne ke na {e tra di ci o nal ne part ne re gu ra mo na dru gu stra nu, od no sno ka SNS-u. I tu ne mi slim sa mo na URS, ma da je pre ma wi ma je iz DS-a i{ao otvo re ni na pad, ve} i na SPS, pa otu da i te pri ~e o mo gu }em za o kre tu u pre go vo ri ma o vla di. O~e ku jem ipak da se ti ne spo ra zu mi okon ~a ju ovih da na – oce nio je Je {i}. On sma tra da je URS “neo p ho dan kao part ner u no voj vla di”, do dav {i da je za we ga ne pri hva tqi vo da de mo kra ta ma SPS bu de bli `i part ner od URS-a. - Pa, u sva koj vla di ne ko mo ra ne {to i da ra di. Ni je to sa mo da te iza be ru za mi ni stra, ve} to zna ~i da mo ra{ da usta ne{ uju tru u po la osam, ode{ na po sao i ra di{ ceo dan, i ta ko ~e ti ri go di ne, ali da se vi de ne ki re zul ta ti tog ra da. A ovo ka ko se do sa da vo de ti pre go vo ri ja ne vi dim ko }e tu da usta ne ra no i da po kre ne ne ke po te ze od ko jih }e gra |a ni ima ti ko ri sti – uka zu je na{ sa go vor nik. l Da li bi tr za vi ce iz me |u DS-a i URS-a oko pri va ti za ci je Mob te la mo gle bi ti smet wa za da qu sa rad wu? - U po li ti ci tr za vi ce obi~ no ni su ne ka ve li ka smet wa za na sta vak sa rad we. Me |u tim, ~i we ni ca je ta da ni je bi lo Mla |a na Din ki }a Sr bi ja ne bi in ka si ra la tih 1,5 mi li jar di od Mob te la. I ta da se u Sr bi ji i naj bo qe `i ve lo to kom po sled we de ce ni je. Ta ko da je ne pri me re no na pa da ti ~o ve ka ko ji je po vu kao naj ve }i

deo tog po sla. Dru ga stvar je {to su ka sni je svi tro {i li te pa re, po me ni, ~e sto na ne ke glu pe stva ri. Stvar no mi slim da Mla |an Din ki} mo ra bi ti u no voj vla di, uz LDP, i da se ko na~ no kre ne u po pra vqa we si ta u ci je u ze mqi ko ja je ka ta stro fla na.

l Ka kva o~e ki va wa ima te od no ve vla de, ako pre go vo ri ve} tra ju ta ko du go u si tu a ci ji ko ju opi su je te ka ta stro fal nom? - Pre go vo ri pre du go tra ju s ob zi rom na si tu a ci ju u ko joj se Sr bi ja na la zi, kad ima te pro blem s jav nim fi na si ja ma, sa bu xe tom, kad ne ma mo do kra ja iz gra |e ne in sti tu ci je. Da smo smo mi Bel gi ja on da nam vla da ne bi ni tre ba la, ali po {to ni smo i ne }e mo sko ro bi ti, on da nam je vla da neo p hod na, i to ta kva ko ja }e do no si ti ve o ma te {ke od lu ke. Mi me sec i po da na na kon iz bo ra ne vi di mo da tu ima bi lo ka kvih po ma ka i to je ne do zvo qi vo. Ja sam pro {le i pret pro {le ne de qe bio pri nu |en da ra dim po sao ne kih mi ni sta ra, jer sam i{ao da po mog nem u raz gvo ri ma da se iz vr {e re pro gra mi ne kih na {ih fir mi ko je ni su iz In |i je, a re~ je o ozbiq nim fir ma ma, od no sno o ve li kom si ste mu u ko ji je ukqu ~en Nov ka bel. A mi ni ti ima mo mi ni stre, ni gra do na ~el ni ka No vog Sa da, ni gra do na ~el ni ka U`i ca, a qu di ma go ri pod no ga ma jer si stem tre ba da u|e u

Pri ti sak na Voj vo di nu iz na {ih re do va l Ka ko to da je DS ostva rio mno go bo qi re zul tat na ve }in skim ne go na pro por ci o nal nim iz bo ri ma za Skup {ti nu APV? - O~i gled no je da DS ima sjaj ne qu de i da nam za to od go va ra ve }in ski si tem, gde smo ostva ri li iz van red ne re zul ta te. Ali, mi slim da smo na pro por ci o nal noj li sti do bi li ma wi re zul tat ne go {to smo za slu `i li, za {ta po me ni kri vi cu sno si Bo jan Paj ti}, po {to je u pret hod nom man da tu, upr kos to me {to je u Voj vo di ni obez be |e na po be da i DS-a i Bo ri sa Ta di }a na pro {lim iz bo ri ma, do zvo qe no da se cen tral na vlast ba ha to od no si pre ma Po kra ji ni. Po {to smo mi u Voj vo di ni tad bi li ap so lut ni po bed ni ci bi lo je ja sno da je pre mi jer pret hod ne vla de mo rao bi ti Bo jan Paj ti}. Ne sa mo da se to ni je do go di lo, ve} smo ima li kon ti nu i ra ne po li ti~ ke pri ti ske na Voj vo di nu i to iz sop stve nih re do va. Pa ta ko ni ko ni je ni ti sta vio na dnev ni red do no {e wa za ko na o fi nan si ra wu APV. Mi slim da ta ko vi {e ne }e i}i. Ali, na `a lost re zul tat na {e por por ci o nal ne li ste na po kra jin skim iz bo ri ma od sli kao je taj ne do statk hra bro sti da se su prot sta vi mo ta kvim pri ti sci ma. Uz to, on je i po sle di ca ~i we ni ce da mi u Voj vo di ni ni smo ni mo gli da vo di mo kam pam wu za po kra jin ske iz bo re, ko ji su bi li u sen ci re pu bli~ kih.

re struk tu ri ra we. A to je sa mo je dan ba na lan pri mer. l Ko li ko su za for mi ra we vla de bit ne te me ko je is ti ~e li der SPS-a Ivi ca Da ~i}, oko Re pu bli ke Srp ske i po lit ke pre ma Ko so vu, zbog ~e ga je u ne spo ra zu mu sa li de rom LDP-a ê do mi rom Jo va no vi }em? - U ovom tre nut ku pr vo ra zred ni zna ~aj za for mi ra we vla de mo ra da ima eko nom ska si tu a ci ja. [te se ti ~e Re pu bli ke Srp ske, Sr bi ja se opre de li la onog tre nut ka kad je pri hva ti la Dej ton ski spo ra zum. A to {to se u Sr bi ji de {a va na kon to ga pro sto je ne ko bu da la sa we, ne pre mi re no ozbiq nim po li ta ~a ri ma. Ne mo è to bi ti kqu~ ni aspekt u for mi ra wu na {e vla de, ni ti je to te ma za gra |a ne Sr bi je. l Vi ste se i u pret hod nom man da tu za la ga li za pro me nu po li ti ke pre ma Ko so vu. Ka kva o~e ki va wa ima te u tom po gle du od no ve vla de? - Obi~ no kad ima te lo {u eko nom sku si tu a ci ju, on da se po te è pi ta we Ko so va, {to je tra di ci ja u

LSV i SVM. Ja i da qe sma tram da je, bez ob zi ra na to ko bu de for mi rao ve }i nu na re pu bli~ kom ni vou, na {a oba ve za u Voj vo di ni da pre ko le ta na pi {e mo pred log za ko na o fi nan si ra wu Voj vo di ne i da taj akt pre ko voj vo |an skog par la men ta upu ti mo u pro ce du ru ka re pu bli~ koj Skup {ti ni i ka Vla di Sr bi je. To je na {a oba ve za. Na rav no, to je oba ve za i Vla de Sr bi je, ali ona tu oba ve zu ni je po {to va la u pret hod nom man da tu. l Da li je for mi ra we po kra jin ske vla sti ipak ve za no za do go vo re na re pu bli~ kom ni vou? - Mi slim da par ti ci pa ci ja na {ih part ne ra tre ba da bu de u skla du sa wi ho vim iz bor nim re zul ta tom, ko ji je sim bo li~ ni u od no su na re zul tat DS-a u Voj vo di ni. Ali, sva ka ko tre ba da odr `i mo do bre me |u st rana ~ke od no se, s ob zi rom na dos da da {wu sa rad wu. l Ka ko vi di te kri ti ke iz LSV na iz me ne za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va, ko je su na vod no pod sta kle uve }a we buyet skog de fi ci ta? - Da ni su Mla |an Din ki} i Dra gan \i las za jed no sa na ma iz lo kal nih vla sti iz gu ra li pro me nu tog za ko na, 99 po sto op {ti na u Sr bi ji bi da nas bi le u ban kro tu. To {to iz ja vqu ju iz Li ge ba zi ra se ve ro vat no na ne kim li~ nim su ko bi ma sa li de rom URS-a. A pi ta we za Li gu je {ta je za ovih 12 go di na u~i we no

Od \i la sa smo do bi li kom pli ment l Ka ko ste shva ti li po ru ke gra do na ~el ni ka Be o gra da da glav ni grad vi {e ne sme da do zvo li da op {ti na ko ju vi vo di te bu de uspe {ni ja? - Mi slim da to mo è bi ti sa mo kom pli ment za op {ti nu In |i ja. Ako po sle to ga {to ra di mo una zad de se tak go di ne i Be o grad è li da nas do stig ne, on da je to sa tis fak ci ja za nas ko ji vo di mo op {ti nu In |i ja. I za to to do ì vqa va mo kao kom pli ment. srp skoj pol ti~ koj kul tu ri. Ap so lut no mo ra mo da me wa mo po li ti ku pre ma Ko so vu. I mi slim da }e mo u na red nom pe ri o du ima ti stra ho vi to ve li ki pri ti sak oko re {a va wa tog pi ta wa. Tu je po de qe na od go vor nost iz me |u pred sed ni ka Re pu bli ke i Vla de, i oni mo ra ju pro na }i za jed ni~ ko re {e we i put ko jim }e se i}i, ka ko to vi {e ne bi bi la te ma ni za jed ne srp ske iz bo re. l Mi sli te da je mo gu }a sa rad wa iz me |u pred sed ni ka dr à ve i vla de uko li ko bi ona bi la for mi ra na oko DS-a u po gle du ko sov ske po li ti ke? - Ne da je mo gu }a, ve} je ta sa rad wa oba ve zna. Pa to je ustav na oba ve za. Uosta lom, taj Ustav su i na pra vi li oni ko ji }e bi ti na ~el nim po zi ci ja ma u ze mqi, pa on da ne ka ga i im ple men ti ra ju. l Ka kva o~e ki va wa ima te od no ve voj vo |an ske vla sti, pre sve ga u po gle du pi ta wa fi nan si ra wa APV, s ob zi rom na to da ste i ra ni je sma tra li da Po kra ji na sa ma tre ba da po kre ne ta kvu ini ci ja ti vu? - î we ni ca je da DS-u ni je po tre ban go to vo ni ko da for mi ra vlast u Voj vo di ni, jer ima go to vo ap so lut nu ve }i nu. Ali, ve ru jem da }e, su de }i po na ja vi Bo ja na Paj ti }a, vla da ju }u ka o li ci ju ~i ni ti i part ne ri ko ji su i u pret hod nim go di na ma bi li sa na ma, a to su SPS,

za Voj vo di nu, a da su oni za to za slu `ni, sem kvo ta ko ja su tra ì li do bi ja li u Po kra ji ni i na re pu bli~ kom ni vou. Iz me ne za ko na o fi nan si ra wu lo kal nih sa mo u pra va su sa mo je dan od na ~i na da se de lom obe {te te lo kal ne sma o u pa ra ve za ono {to su pret pe le i od u zi ma wem imo vi ne, ko ja im je sad vra }e na. l U an ke ti „Bli ca„ bi li ste me |u oni ma ko je bi gra |a ni è le li da vi de u no voj vla di. Mo è li to bi ti re al nost? - Ne ve ru jem. l Da li }e u DS-u bi ti pre i spi ti va wa od go vor no sti za lo {e iz bor ne re zul ta te? - To je ap so lut no neo p hod no, jer ako se to ne ura di, on da }e na{ iz bor ni re zul tat na sle de }im iz bo ri ma bi ti dra ma ti~ no go ri od ovo ga. l A gde, po va ma, tre ba tra ì ti tu od go vor nost? - Pa to je sa svim ja sno. Ako se po gle da ju iz bor ni re zul ta ti, vi di se gde je od go vor nost. A kad se to upo re di sa struk tu rom mi ni sta ra, wi ho vih po mo} ni ka i dr àv nih se kre ta ra, i re zul ta ta ko je su ostva ri li na iz bo ri ma u svo jim sre di na ma, on da tu ne ma ni ka kve di le me. Ima te na pri mer dr àv nog se kre ta ra za fi nan si je ko ji fak ti~ ki oba vqa funk ci ju re sor nog mi ni stra, a re zul tat DS-a u we go vom okru gu bio je jed no ci fren... B. D. Sa vi}

REKLI SU Mr ko wi}: Glu pi po li ti~ ki re van {i zam

Kor hec: Su bo ti cu za kla wa Fru {ka go ra

Mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} ka è da, bio on mi ni star u no voj vla di ili ne, ni ko ne mo è da za u sta vi iz grad wu naj va `ni jih put nih pra va ca. On ob ja {wa va da pr vi put no va vla da mo è da na sta vi ta mo gde je pret hod na sta la i o~e ku je da ne }e bi ti onog „glu pog po li ti~ kog re van {i zma kao po sle 2000. go di ne zbog ko jeg je Sr bi ja tr pe la i du go bi la u gra |e vin skoj pa ra li zi“. Ako bu de po no vo iza bran za mi ni stra, Mr ko wi} }e to kom le ta sa ti mom stru~ wa ka pri pre mi ti pred log za nov na ~in fi nan si ra wa iz grad we pre o sta lih naj va `ni jih de o ni ca i upu ti ti ga vla di. Gra |e vin ska se zo na je u pu nom je ku, a zbog to ga {to vla da jo{ ni je for mi ra na gu bi se dra go ce no vre me. Qut je, ka è mi ni star, {to su sta li ra do vi na de o ni ci auto-pu ta Be o grad - ju `ni Ja dran, ko ja je po ve re na do ma }im fir ma ma, a kao mi ni star u teh ni~ koj vla di „ne mo è da pod vik ne“.

Pred sed nik Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra Ta ma{ Kor hec iz ja vio je da ni je bio na spi sku po zva nih na ina u gu ra ci ju pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a i do dao da u pro te kle dve go di ne pred stav ni ke na ci o nal nih ma wi na ni je pri mio ni biv {i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ni ti pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}. On je za „Ma |ar so” re kao da su u me |u vre me nu i u Ma |ar skoj u pro te klom pe ri o du ina u gu ri sa ni je dan pre mi jer i dva pred sed ni ka i na veo da je na te do ga |a je, za jed no sa ma |ar skim ru ko vo di o ci ma dru gih re gi ja, bio do sled no po zi van. „Po me nu }u kao za ni mqi vost da se grad Su bo ti ca, se di {te Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra, na la zi na is toj raz da qi ni od Be o gra da i Bu dim pe {te, sa oba glav na gra da nas po ve zu je auto put, a iz gle da da ipak, iz prav ca Be o gra da, Su bo ti cu za kla wa Fru {ka Go ra”, na veo je Kor hec.

ponedeqak18.jun2012.

^E DO MIR JO VA NO VI] O NO VOJ VLA DI

La ko je do go vo ri ti se s LDP-om Li der Li be ral no de mo krat li se ra di o eko no mi ji ili ba ske par ti je ê do mir Jo va no vi} ri ka da ma na se ve ru Ko so va su iz ja vio je ju ~e da }e se stran ke re zul tat po li ti ke ko ju mi è ko je è le da vo de „no vu po lit li mo da pro me ni mo”, re kao je ku” u bu du }oj vla di la ko do go Jo va no vi} i do dao da }e vla da u vo ri ti sa LDP - i oko po dr {ke ko joj je LDP in si sti ra ti na te stran ke u for mi ra wu vla da - hit nom na stav ku pre go vo ra sa ju }e ko a li ci je i oko po slo va Pri {ti nom, pot pu nom spro vo ko ji tre ba da se ura de. |e wu svih spo ra zu ma ko ji su do „Upra vo zbog to ga, svi ma ko ji sa da po stig nu ti sa ko sov skom sa na ma una pred ra ~u na ju ili na nas ne voq no pri sta ju, ja sno na gla {a va mo da za po lit ku ko ja je ze mqu do ve la do pot pu nog slo ma, ve} po sto ji ma te ma ti~ ka ve }i na i bez Li be ral no de mo krat ske par ti je”, re kao je Jo va no vi} u iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma. On je na gla sio da je za ze mqu va `no da {to pre do bi je vla du i za to LDP sma tra ko ri snim sprem nost De mo krat ske stran - stra nom u Bri se lu i re {a va wu ke da ipak raz go va ra sa URS-om pre o sta lih pi ta wa uz po mo} i stav no vo for mi ra nog blo ka EU. li de ra SPS i URS Ivi ce Da Jo va no vi} je uve ren da }e ~i }a i Mla |e na Din ki }a, jer je evrop ske in te gra ci je Sr bi je to u~i ni lo ja snom po li ti~ ku mo }i da se is ko ri ste i kao me si tu a ci ju. ha ni zam ko ji }e po pra vi ti od „Sprem ni smo da raz go va ra - no se sa Pri {ti nom. mo o for mi ra wu vla de i u tim „Na naj ve }u sto pu in fla ci je raz go vo ri ma ne è li mo da be - i ne za po sle no sti u Evro pi, ì mo ni pred jed neo dr ìv de fi nim spor nim pi cit bu xe ta i Za LDP je posebno ta wem. Bez bi lo obim za du ì va neprihvatqivo ka kvih uce na, Li wa, vla da u ko joj be ral no de mo - licemerno skrivawe je LDP mo ra od krat ska par ti ja go vo ri ti sa pro iza fraza o ja sno ka è da je gra mom ko ji }e patriotizmu i sprem na da bu de bi ti ja san sva sa mo u vla di ko ja nacionalnoj politici kom ~o ve ku u ze }e bez kal ku li sa mqi i omo gu }i ti wa vo di ti no vu po li ti ku, i}i mu, da u~e stvu je i ostva ri svo je pro ble mi ma u su sret, a gra |a - in te re se u eko nom skim re for ni ma po nu di ti isti nu ume sto ma ma ko je se vi {e ne mo gu od la la `nih iz go vo ra ko ji ma se do ga ti”, re kao je Jo va no vi}. sa da prav da la ne spo sob nost i Li der LDP je na gla sio da sve neo d gov nost po lit ~a ra na vla - sta vo ve na ko ji ma ta stran ka sti”, re kao je Jo va no vi}. gra di plat for mu u pre go vo ri ma oko no ve vla de na me }e ì „Sve sni smo da sta we u ko jem vot u Sri bji i za to se oni ne se Sr bi ja na la zi sva kog oba ve sme ju ni re la ti vi zo va ti ili de zu je na ozbiq nost i za to ne è li mi~ no uva ì ti. li mo da put do no ve vla de tra Me di ji su kra jem pro te kle ì mo kroz splet ke i in tri ge, ne de qe pre ne li da je Jo va no vi} ve} kroz ~i we ni cu da su da nas raz go va rao s li de ri ma De mo ba{ svi ugro è ni i da mo ra mo krat ske stran ke Bo ri som Ta di bi ti za jed no dok pro blem re {a -

Po sto ji ma te ma ti~ ka ve }i na i bez nas Ka ko se pre no si u sa op {te wu LDP-a, on je re kao da ta stran ka „bez bi lo ka kvih uce na ja sno ka `e da je sprem na da bu de sa mo u vla di ko ja }e bez kal ku li sa wa vo di ti no vu po li ti ku i i}i u su sret pro ble mi ma, a gra |a ni ma po nu di ti isti nu ume sto la `nih iz go vo ra ko ji ma se do sa da prav da la ne spo sob nost i neo d go vor nost po li ti ~a ra na vla sti.”Upra vo zbog to ga, svi ma ko ji sa na ma una pred ra ~u na ju ili na nas ne voq no pri sta ju, ja sno na gla {a va mo da za po li ti ku ko ja je ze mqu do ve la do pot pu nog slo ma, ve} po sto ji ma te ma ti~ ka ve }i na i bez Li be ral no de mo krat ske par ti je, re kao je Jo va no vi}. ^e do mir Jo va no vi} uka zu ju }i da su se do sa da {wi pre go vo ri o no voj vla sti pre tvo ri li u ago ni ju. va mo kao {to smo u ovom tre nut ku u is toj me ri ta o ci tih pro ble ma”, na veo je li der li be ra la. On je re kao da ne ma ni ka kve po tre be „mu ~i ti” gra |a ne Sr bi je ago ni jom u {ta se pre tvo ri lo do go va ra we oko vla de i do dao da je za LDP po seb no ne pri hva tqi vo „li ce mer no skri va we iza fra za o pa tri o ti zmu i na ci o nal noj po li ti ci ko je se ko ri ste i ko je su ne pri hva tqi vi iz go vo ri po li ti ~a ra i stra na ka ko ji mi sle sa mo na svo je se bi~ ne in te re se”. „Svi pro ble mi pred ko ji ma se Sr bi ja na la zi, bez ob zi ra da

}em i So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi com Da ~i }em i po ru ~io im da do ne de qe, 17. ju na, o~e ku je do go vor o for mi ra wu pro e vrop ske vla de, „ko ja }e vo di ti po li ti ku ko ja pro la zi test re al no sti”. Jo va no vi} im je pre neo da ih sma tra naj od go vor ni jim „za ha os ka ko jem Sr bi ja kli zi”. Jo va no vi} je re kao da o~e ku je od lu ku o for mi ra wu pro e vrop ske vla de do ne de qe, jer }e u su prot nom Sr bi ja oti }i na mar gi ne in te re so va wa Evrop ske uni je, zbog iz bo ra u Gr~ koj i kri ze u [pa ni ji i Ita li ji.

[a pi}: DS ne }e pra vi ti skan dal - DS ne }e ko ri sti ti te {ke re ~i ni pra vi ti skan dal jer je ne ko ko je iza bran na we noj li sti po dr ào for mi ra we vla sti po li ti~ kih pro tiv ni ka, ka è Alek san dar [a pi}. To se, ka ko je na veo pred sed nik be o grad skog od bo ra de mo kra ta, do go di lo u Groc koj. On je pri me tio da po li ti~ kim pro tiv ni ci ma DS-a ne sme ta ka da ih po dr è qu di iza bra ni na li sti DS, ali da su sklo ni iza zi va wu ne re da, gde su bi li ugro è ni i qud ski ì vo ti, kao u Sur ~i nu i Ba ra je vu, ka da se wi ho vi od bor ni ci pri klo ne stran ka ma dru ge gru pa ci je. Grad ski od bor DS Be o grad ju ~e je sa op {tio da je od bor nik Mi ha i lo Ba rac iz re do va SDPS, ko ji je iza bran na li sti “Iz bor za bo qu Ka lu |e ri cu i Groc ku“, na kon sti tu tiv noj sed ni ci Skup {ti ne op {ti ne Groc ka dao po dr {ku ko a li ci ji ko ju ~i ne Srp ska na pred na stran ka, De mo krat ska stran ka Sr bi je i Uje di we ni re gi o ni.

ekonomija

ponedeqak18.jun2012.

Gra |a ni be `e iz mi nu sa

Broj te ku }ih ra ~u na gra |a na sa ka {we wem u ot pla ti ve }im od dva me se ca sma wen je to kom ma ja za 1,1 od sto. Od no sno, sa 262.107 na 259.094, po ka za li su po da ci Udru `e wa ba na ka Sr bi je. U pr vih pet me se ci 2012. broj te ku }ih ra ~u na sa ka {we wem u ot pla ti po ve }an je za 9,4 od sto. Broj te ku }ih ra ~u na gra |a na to kom ma ja po ve }an je za 0,2 od sto, na 6,46 mi li o na, dok je broj ko ri sni ka ra ~u na po ras tao za 0,1 od sto, na oko 4,4 mi li o na.

Broj kre dit nih kar ti ca sa ka {we wem u ot pla ti ve }im od dva me se ca to kom ma ja je sma wen za 3,3 od sto, sa 79.259 na 76.616, dok je od po ~et ka go di ne po ve }an za 7,3 od sto. Na kra ju ma ja iz nos odo bre nog li mi ta po kre dit nim kar ti ca ma bio je oko 78,74 mi li jar di di na ra, a u ko ri {}e wu je bi lo 46,06 od sto tog iz no sa, od no sno oko 36,27 mi li jar di. Broj kre dit nih kar ti ca je to kom ma ja po ve }an za 0,4 od sto, na 1,057 mi li o na, dok je broj ko ri sni ka kar ti ca po ve }an za 0,2 od sto, na 832.688.

Za li zing du `ni pet mi li jar di Broj li zing ugo vo ra gra |a na sma wen je to kom pr vih pet me se ci ove go di ne za 11,9 od sto, sa 9.182 na 8.089, dok je to kom ma ja sma wen za 1,5 od sto. Broj ko ri sni ka li zing ugo vo ra to kom ma ja ta ko |e je sma wen, i to za 1,6 od sto, a to kom pr vih pet me se ci opao je za 12,5 od sto. Broj li zing ugo vo ra gra |a na sa ka {we wem u ot pla ti ve }im od dva me se ca to kom pr vih pet

me se ci sma wen je za 3,1 od sto, sa 1.718 na 1.664. To kom ma ja broj li zing ugo vo ra gra |a na sa ka {we wem u ot pla ti, ta ko |e, je sma wen za 0,3 od sto. Iz nos ostat ka du ga gra |a na po li zing ugo vo ri ma po ve }an je to kom ma ja za tri od sto, sa 4,81 mi li jar di di na ra na 4,93 mi li jar di, a to kom pr vih pet me se ci 2012. po ve }an je za 2,4 od sto.

PKS SUGERI[E BUDU]OJ VLADI

Nu àn no vi za kon o ra du Sr bi ji je po tre ban no vi za kon o ra du ko ji }e pred u ze }i ma omo gu }i ti jed no stav ni je, jef ti ni je i flek si bil ni je za po {qa va we rad ni ka, pre ne li su me di ji. U Pred lo gu no ve eko nom ske po li ti ke od 2012. do 2016. go di ne Pri vred na ko mo ra Sr bi je na vo di da je po ve }a we re al ne odr ì ve za po sle no sti kqu~ ni iza zov. Osim to ga, neo p hod no je sa gle da ti spo sob nost pri vre de da ge ne ri {e no va rad na me sta, ali i spo sob nost dr à ve da ge ne ri {e re for me za odr ì vi pri vre di rast. PKS na vo di i da je za po ve }a we za po sle no sti po treb no us po sta vi ti sta bi lan i si stem ski di ja log re pre zen ta tiv nih pred stav ni ka kr oz So ci jal no eko nom ski sa vet. „Neo p hod no je sma we we iz no sa oba ve znih ot pre mi na, sma we -

we ad mi ni stra tiv nih op te re }e wa i cen tra li za ci ja ko lek tiv nih ugo vo ra„, na vo di se u pre po ru ka ma PKS. Ka ko se na vo di, po treb no je i sma wi va we po re za i do pri no sa na za ra de. „Po treb no je pre i spi ta ti efek te do sa da {wih ak tiv nih me ra za po {qa va wa i na pra vi ti pr o gram po dr {ke sa mo za po {qa va wu, za tim po dr à ti pre kva li fi ka ci ju, do kva li fi ka ci ju, sa po seb nim pr o gra mom pod sti ca ja za po {qa va wa u po qo pri vre di, za po {qa va wa mla dih i è na”, ob ja vi la je PKS. Ka ko se na vo di, po treb na je ve }a po sve }e nost ak tiv noj po li ti ci za po {qa va wa, kao i re for ma obra zov nog si ste ma u skla du sa po tre ba ma tr ì {ta ra da, a neo p ho dan je i no vi za kon o za po {qa va wu stra nih dr à vqa na.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

114,6845

117,0250

119,7166

114,3334

Australija

dolar

90,9004

92,7555

94,8889

90,6221

Kanada

dolar

88,6430

90,4520

92,5324

88,3716

Danska

kruna

15,4312

15,7461

16,1083

15,3839

Norve{ka

kruna

15,2731

15,5848

15,9433

15,2263

[vedska

kruna

12,9482

13,2124

13,5163

12,9085

[vajcarska

franak

95,4813

97,4299

99,6708

95,1890

V. Britanija

funta

141,0825

143,9617

147,2728

140,6506

SAD

dolar

90,7457

92,5977

94,7274

90,4680

Kursevi iz ove liste primewuju se od 15. 6. 2012. godine

dnevnik

KRIZA VRATILA PO^EK U PRODAVNICE

Kre dit za luk suz, ~ek za pre ì vqa va we Ka ko pre ì ve ti rast ce na, evra i pla te ko je uglav nom mi ru ju iako ni su za mr znu te? Re cept zna mo jo{ iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka i zo ve se „~e ka na po ~ek”: ku pi{ da nas, a pla ti{ za me sec, dva, pa ta ko sve do 200 da na – to li ki su, ot pri li ke, naj du ì ro ko vi ko je tr gov ci da ju po tro {a ~i ma na od lo è no a bez ka ma te. Ro ko vi su sva kog da na sve du ì, {to sve do ~i o bes pa ri ci po tro {a ~a i sla bom pro me tu. Ipak, do }i do ~e ka u ban ka ma da nas je da le ko te è ne go {to je bi lo pre vi {e od de ce ni je. ê ko ve su jo{ pre de se tak go di na ma sov no za me ni le raz ne vr ste plat nih kar ti ca. Me |u tim, ka ma te na po zaj mi ce pre ko wih bi le su za mno ge pre sku pe, ba{ kao i re dov ni kre di ti. Za to je ~ek na po ~ek do ì veo re ne san su. U Sr bi ji po slu ju 33 ban ke, a one u ko ji ma je do mi nan tan do ma }i ka pi tal iz da ju ~e ko ve. Stra ne ban ke ih ba{ ni su pri hva ti le pa ih kli jen ti ma nu de naj ~e {}e one ko je su bi le dr àv ne pre pri va ti za ci je. Ban ke pre ~e sto za ~e ko ve tra è po seb ne uslo ve. Ta ko kli jent mo è do bi ti ono li ko ~e ko va za ko li ko ima po kri }e na ra ~u nu. Po je di ne ku }e to ra ~u na ju s do zvo qe nim mi nu som, a ne gde je to bez ove uobi ~a je ne po zaj mi ce. Do de set ko ma da mo è se u ban ci do bi ti bez te {ko }a, a za sve pre ko to ga po treb na je po seb na pro ce du ra. Upr kos spe ci jal nim zah te vi ma, broj iz da tih ~e ko ve ra ste iz go di ne u go di nu. Ta ko je 2009. iz da to 7,9 mi li o na ~e ko va, go di nu ka sni je 8,7 i la ne 8,9. Ove go di ne }e ta broj ka ve ro vat no bi ti i ve }a jer se i kri za pro du bi la. Ban ke ve} du è kli jen ti ma nu de ri vol ving kre dit ne kar ti ce. Me |u tim, ka ma te su tu vi {e od 30 po sto go di {we. Mno gi su

Upr kos spe ci jal nim zah te vi ma ba na ka, broj iz da tih ~e ko va ra ste iz go di ne u go di nu: 2009. iz da to je 7,9 mi li o na ~e ko va, go di nu ka sni je 8,7, a la ne sko ro de vet mi li o na zbog ola kog za du `i va wa na taj na ~in pla ti li pa pre ne iz no se pa su bi li pri nu |e ni na to da re fi nan si ra ju te du go ve i uga se kar ti cu. To je u ovom tre nut ku spas, ali }e za po tro {e nu su mu, ili wen deo, pla ti ti dvo stru ku ka ma tu. To ni ko me ni je dan ban kar na ovom sve ti ne bi pre po ru ~io. Ka da su kli jen ti po ~e li da okle va ju s kre dit nim kar ti ca ma, ban ka ri su im po nu di li pla }a we na ra te. No va vr sta kar ti ca tro {ko ve de li na tri, ~e ti ri pa do 12 ra ta. Po ne gde je to auto mat ski ~im kli jent ku pi ro bu ili uslu gu i pla ti kar ti com. U dru gim ban ka ma se na kon

ku po vi ne kli jent ja vi i ka è da de li tro {ak. Pr va ra ta na na pla tu sti è od mah, osta le suk ce siv no na sva ki me sec da na, to je kod nas uglav nom uobi ~a je no. Na ova kva za du è wa pla }a se ka ma ta, ali ne uvek. Ban ke sa svo jim kli jen ti ma-pred u ze }i ma ima ju za kqu ~e ne ugo vo re. Kod wih se ku pu je bes ka mat no. Za to pre sva kog tro {e wa ni je lo {e po gle da ti gde ban ka kod ko je se vo di ra ~un ima za kqu ~e ne ugo vo re. Ka kvu pol ti ku ban ke vo de u tom po gle du? So si je te è ne ral je jed na od pr vih ko je su do {le na ovo tr ì {te. Oni ne iz da ju ~e ko ve, a

po re ~i ma ~la na IO ove ku }e Mi ro sla va Re bi }a, to ni su ~i ni li od po ~et ka ra da. Ne ma ju na me ru to ni da ~i ne, kli jen ti su to ga sve sni pa ni ne pi ta ju. Svet ide ka sve mo der ni jim elek tron skim ver zi ja ma pla }a wa pa ne ma raz lo ga da se vra }a ju ~e ku. Ta kva je po li ti ka ban ke i ni su pla ni ra ne iz me ne. U No voj qu bqan skoj ban ci, ko ja je u Sr bi ju do {la na kon {to je ku pi la Kon ti nen tal ban ku, ~e ko vi su bi li jo{ ta da i pre ì ve li do sa da. âk lan si ra ju no vi pa ket te ku }eg ra ~u na ko ji }e kli jen ti ma omo gu }i ti da bez do dat nih tro {ko va do |u do po zaj mi ca na ovaj na ~in. – Kli jen ti na {al te ru ban ke do bi ja ju ma wi broj ~e ko va – ka è Da mir Ja bla nov ski iz ove ban ke. – Za ve }i broj po treb no je do dat no odo bre we. [ta je to „ve }e„ ili „ma we”, za vi si od sva kog kli jen ta po na o sob, ta~ ni je, od we go vih pri ma wa. Da bi do bio ~e ko ve, kli jent mo ra da ima re dov na pri ma wa, pla tu ili pen zi ju ili dru gu vr stu re dov nih pri ho da. Bit no je da je ko mi tent bio di sci pli no van i u pret hod n om pe r i o du ni j e imao ne do zvo qe nih pre ko ra ~e wa. Do god ima nov ca na ra ~u nu i re dov no se is pu wa va ju oba ve ze, ne ma te {ko }a s iz da va wem ~e ko va. Ima mo i kar ti cu ko ja tro {ko ve de li na 12 ra ta, a pr va kod nas do spe va 30 da na od ku po vi ne. Ima li ku po vi na gde se ova kav bes ka mat ni kre dit ne is pla ti? Mo è da se do go di, uko li ko }e kli jent tro {e wem pre ko ~e ka u}i u mi nus. On da }e pla ti ti ka ma tu kao i za kre di te pre ko kre dit nih kar ti ca, a u po je di nim ban ka ma i vi {e. Za to u do go vo ri ma o pu {ta wu ~e ko va na na pla tu i srav wi va wu nov ca na ra ~u nu tre ba bi ti oba zriv, i to ve o ma. Is pla ti se! D. Vujo{evi}

NEISKORI[]ENE [ANSE U INDUSTRIJI ZABAVE

Sr bi ja bi se mo gla ku pa ti u akva-par ko vi ma Sr bi ja je bo gom da na za raz voj in du stri je za ba ve, a akva-par ko vi bi u sva kom ma wem gra du du pli ra li broj tu ri sta, pro ce wu ju stru~ wa ci. Voj vo di na bi, po ru ~u ju, s ob zi rom na we ne po ten ci ja le, mo gla pred wa ~i ti u to me. Mo gla bi, ima ju }i u vi du pri rod ne uslo ve, re ci mo, da se po ve de pri me rom Ma |ar ske, ko ja ima si ja set ba wa s ter mal nom vo dom i za bav nim sa dr à ji ma, od no sno akva-par ko vi ma pri de. Voj vo di na za sa da ima sa mo je dan, ne dav no otvo re ni akva-park u Ba~ kom Pe trov cu, ta ko |e s ter mal nom vo dom, a mno go je op {ti na ko je bi, po boq {a wem in ve sti ci o nih uslo va, da va wem po voq nog ze mqi {ta, gra |e vin skih do zvo la… po sta le in te re sant ne po ten ci jal nim ula ga ~i ma iz te bran {e. U Voj vo di ni se, re ci mo, sa mo {est ter mal nih iz vo ra ko ri sti u ba wa ma, dok se u Ma |ar skoj oko 300 iz vo ra ko ri sti u te svr he. A po pro ce ni stru~ wa ka iz obla sti ge o lo gi je, po ten ci jal ge o ter mal nih vo da u Voj vo di ni se, na pri mer, mo è po i sto ve ti ti s 24 mi li o na to na naf te, ali se tre nut no ko ri sti tek 0,04 od sto. Po me ni mo i da u Voj vo di ni ima 78 ge o ter mal nih bu {to ti na do 2.000 me ta ra du bi ne, od ~e ga su 72 na ze mqi {tu ko je ko ri sti NIS. Po mo} nik se kre ta ra za pri vre du u Vla di Voj vo di ne Er ne Var wu ka è da, ka da se go vo ri o raz vo ju i po ten ci ja li ma za bav nog, ali i baw skog tu ri zma u Voj vo di ni, va qa stva ri sa gle da ti iz vi {e uglo va. Re~ je o ve li kim in ve sti ci ja ma, ozbiq nim po slo vi ma ko je bi naj pre tre ba lo pre ci zno iz va ga ti, a pri tom u ob zir uze ti is ku stva dru gih ze ma qa, naj bo qe ba{ ma |ar ska ili sli~ na. Gre {ke se tu ve o ma sku po pla }a ju, is ti ~e on.

– Ka da je re~ o ter mal nim vo da ma, ja sno je da ne ma ozbiq nog i du go ro~ nog raz vo ja baw skog tu ri zma uko li ko u we go voj osno vi ni je do bro i pro fe si o nal no or ga ni zo van zdrav stve ni deo. To je bri ga o zdra vqu na ci je i go sti ju ko ji bi nam do {li iz va na. E, on da se na tu osno vu mo è do gra di ti niz sa dr à ja da bi se obo ga ti la po nu da – ka è Var wu, na vo de }i kao pri mer Ma |ar sku, ali isto vre me no i uka zu ju }i na ~i we ni cu da mno go ba wa u toj ze mqi li ~e jed na na dru gu kao ja je ja je tu, te go sti ko ji bi i na red ne go di ne è le li da po se te ne ku od wih, ta~ no zna ju {ta mo gu o~e ki va ti. – Ne ma tu ni {ta no vo, {to mo è da bu de zam ka i ozbi qa pre pre ka raz vo ju tu ri zma. Elem, ter mal ni iz vo ri u Voj vo di ni su ve li ka {an sa i tre ba da raz mi {qa mo u tom prav cu, ali pret hod no tre ba da kon sul tu je mo is ku stva i nor me ze ma qa ko je su u tom po slu du go. Ka da je re~ o akva-par ko vi ma ko ji se po sma tra ju sa mo iz ugla za ba ve, Sr bi ja je, kao tran zit na ze mqa, ve ro vat no jed na od naj bo qih lo ka ci ja u Evro pi za raz voj za bav ne in du stri je, po ru ~e no je pre ne ko li ko da na sa sku pa „Eko no mi ja za ba ve – in ve sti ci o ni mo de li eko nom skog raz vo ja”. Ipak, re a li za ci ja tog pro fi ta bil nog po sla u na {oj ze mqi je rav na bor bi pro tiv ve tre wa ~a, na gla si li su u~e sni ci. Po me nu to je da je is tra ì va we u Ne ma~ koj po ka za lo da ta vr sta za ba ve do no si za ra du od 0,40 evra na sva ki po tro {en evro. – Da bi se sve to mo glo iz ve sti, tre ba lo bi or ga ni zo va ti ko mer ci jal ne fon do ve ko je bi dr à va okre nu la ka in du stri ji za ba ve. Lo kal ne sa mo u pra ve mo ra ju da obez be de

Broj ni in ve sti to ri su kroz Sr bi ju pro la zi li s ide jom da za po~ nu bi znis u obla sti in du stri je za ba ve, ali su vr lo br zo od u sta ja li jer je „dr à va le wa i zah tev na, a isto vre me no vr lo sku pa” pro stor za akva-par ko ve, ko ji kod nas ne po sto je ni kao ur ba ni sti~ ki, ni kao prav ni pa ra me tar. Grad wa akva-par ko va tre ti ra se kao grad wa po slov nog pro sto ra. U Ne ma~ koj, re ci mo, dr à va sub ven ci o- ni {e do sta to ga, pa i ko ri {}e we vo de. S dru ge stra ne, u Sr bi ji se pre ma oni ma ko ji iz ra ze è qu da gra de akva-par ko ve od no se kao pre ma in ve sti to ri ma ko ji ula ù u iz grad wu ho te la – re kao je iz vr {ni part ner u kom pa ni ji „Wolf McGill„ Ni ko la Se ne {i, uz pro ce nu da bi Sr bi ja, za hva qu ju }i ge o graf skom po lo à ju, mo gla pri vu }i tu ri ste u tran zi tu. U pri log toj ~i we ni ci iz neo je po da tak da kroz na {u ze -

mqu pro |e 2,5 do tri pu ta vi {e qu di u od no su na uku pan broj tu ri sta. Se ne {i je na gla sio da u Sr bi ji po sto ji po zi ti van trend u po sled wih ne ko li ko go di na, a pri mer za to je Ja go di na, ko ja je za ni mqi vim pro jek tom us pe la da pri vu ~e ve li ki broj tu ri sta. Tu su i Aran |e lo vac i Ba~ ki Pe tro vac, op {ti ne ko je su ta ko |e iz gra di le vo de ne par ko ve. Me |u tim, broj ni in ve sti to ri su kroz Sr bi ju pro la zi li s ide jom da za po~ nu bi znis u obla sti in du stri je za ba ve, ali su vr lo br zo od u- sta ja li jer je „dr `a va le wa i zah tev na, a isto vre me no vr lo sku pa”, oce we no je na sku pu. S. Glu{~evi}

DA LI ]EMO MILOM ILI SILOM MORATI DA PRIVATIZUJEMO PORODI^NO SREBRO

Pro da ja EPS-a Sr bi ju (ne) spa sa va od ban kro ta Ekonomska situacija u Srbiji, poznato je, nije dobra, a da bi se popravila potrebno je mnogo novca, {to na{oj zemqi svakako nedostaje. Iako su u opticaju pri~e i o tome da Srbiji preti du`ni~ka kriza i da li }e ona biti izbegnuta, izvesno je da se ne{to mora preduzeti i da bi se pove}ala proizvodwa, podstaklo investirawe i pokrenula privreda. Ve}i deo onoga {to je imalo vrednost u Srbiji ve} je prodato ili je prepu{teno propadawu pa je malo toga ostalo {to bi mo glo za in te re so va ti potencijalne investitore koji bi bili spremni da ula`u u na{oj zemqi. Elek tro pri vre da Sr bi je je, svakako, zna~ajan resurs, a da li bi prodaja tog preduze}a, koje prema nekim procenama vredi oko 12 milijardi evra, mogla s jedne strane pokrenuti investicioni ciklus i doma}u posrnulu privredu, a sa druge re{iti pitawe buxetskog deficita - veliko je pitawe. Tako|e, pitawe je i da li treba prodavati EPS, ili treba preduzeti korake koji bi ga oja~ali i u~inili, u budu}nosti, vrednijim i time, konkurentnijim na tr`i{tu. Po re ~i ma ko nusltan ta za strana ulagawa Mi la na Ko va ~e vi }a, EPS ne bi trebalo prodavati kao holding, ve} bi ga pre toga trebalo reorganizovati i

EPS ne bi tre balo pro da va ti kao hol ding, ve} ga pr vo re or ga ni zo va ti i tek ta da od lu ~i ti ko je de lo ve pri va ti zo va ti (Mi lan Ko va ~e vi}) formirati pojedina~na dru{tva i tek tada odlu~iti {ta treba da se privatizuje. – Neki procesi u tom pravcu su u EPS-u ve} zapo~eti, ali jo{ uvek nije u potpunosti preciziran koncept, a reforme unutar kompanije treba da obezbede poslovawe po pravilima tr`i{ta jer je to na~in za privla~ewe privatnog kapitala – ka`e Kova~evi}. – Poreski obveznici ne treba da brinu o investirawu u EPS, a reformama se otvora

Ne propada Elektroprivreda Srbije, isti~e Jelica Putnikovi}, nije u krizi, remonti velikih kapaciteta su zavr{eni, a u Srbiji ima dovoqno stru~waka iz oblasti energetike, koji znaju kako praviti kapacitete, termo i hidroelektrane, vaditi ugaq, proizvoditi i prodavati struju, samo je potebno obezbediti uslove da se radi na najboqi na~in, doma}inski. Ona ukazuje na to da EPS moè biti uspe{a firma, iako je u dràvnom vlasni{tu, a to potvr|uju i rezultati iz pro{losti. Po wenim re~ima, u biv{oj Jugoslaviji, EPS je bio kompanija koja je strujom snabdevala sve biv{e republike, sada samostalne dràve, ali i izvozila u inostranstvo i bila me|u najuspe{nijim kompanijama u regionu.

pro stor za mak si mal no ko ri {}e we pri vat nog ka pi ta la u energetici u celini, posebno kad se razvije trì{te, jer to do pri no si op {toj dru {tve noj koristi. Prodaja bilo koje imovine nije re{ewe jer se tako samo jednokratno puni buxet, a ni do sada na taj na~in nismo re{avali goru}e probleme jer su se milijarde evra, umesto u investicije, prelile u potro{wu, a apetiti za potro{wu neprestano su pove}avani. Najve}i problem je u tome {to u Srbiji nema dovoqno produktivne privrede, a naro~ito ne one ~iji se proizvodi mogu izvoziti. Urednica internet-~asopisa „Balkanmagazin” Je li ca Put ni ko vi} kaè da EPS ne treba prodavati, pogotovo dok srpska privreda ne stane na prave noge. Po wenim re~ima, od ovog preduze}a zavise, osim gra|ana, koji pla}aju najniù cenu struje u Evropi, i industrija i mnoga preduze}a koja su u restrukturirawu, kao {to je, recimo, RTB „Bor„ koji ima ogromna dugovawa EPS-u.

– Od EPS-a zavisi i doma}a ma{inogradwa, firme koje proizvode repromaterijal i izvo|a~i su radova u proizvodwi ugqa i struje – kaè Jelica Putnikovi}. – Sada, svakako, nije vreme za prodaju EPS-a i pitawe je da li bi bilo pravog kupca jer su mnoge energetske firme u svetu, zbog krize, ali i zatvarawa nuklearnih elektrana, u problemima. Kada bi Srbija prodaju EPS-a stavila na tender, te{ko je da bi se javili ozbiqni kupci jer se u vreme krize takvi poslovi te{ko zavr{avaju i najverovatnije je da bi se javile spekulantske firme {to ne bi bilo dobro za na{u zemqu. Ona isti~e da bi, ~ak i kada bi se za EPS dobilo 12 milijardi evra, dràva i politi~ari, zarad o~uvawa vlasti, taj novac brzo poto{ili i Srbija bi ostala bez po kre ta ~a pri vre de, a gra |a ni bi, po put sta nov ni ka nekih dràva u okruèwu, bili suo~eni s daleko vi{im cenama struje. – Nova vlada Srbije treba menaxmentu EPS-a da obezbedi pogodan ambijent za rad i ingerencije pravih menaxera te da od wih zahteva planove poslovawa i razvoja da bi se na kraju odre|enog roka moglo videti da li su do bro vo di li kom pa ni ju. U Francuskoj je dràva vlasnik elektroprivrede i poslovawe je uspe{no, a sli~no bi moglo biti i u Srbiji, pod uslovom da politi~ari EPS ne koriste kao firmu preko koje kupuju socijalni mir i politi~ke poene. Dràva mora napraviti miqe u kojem }e se stvarati nove vrednosti a ne praviti novi dugovi, i zato je va`no sa~initi realan plan rada, sma wi ti dr àv nu ad mi ni straciju, pokrenuti proizvodwu jer bez toga nema ni izlaska iz krize, a prodaja EPS-a nije dobara na~in da se namire dugovi – kaè Jelica Putnikovi}. D. Mla|enovi}

Stru ja mo ra da po sku pi Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dra go mir Mar ko vi} ka`e da struja u naredne dve do tri godine mora znatno da poskupi, i do 80 odsto. On obja{wava da to mora da se dogodi da bi Srbija i daqe

imala dovoqno najjeftinije elektri~ne energije u Evropi. Ra~unica pokazuje da bi poskupqewe struje za oko dva evrocenta, sa pet na oko sedam evrocenti po kilovat satu, {to ne bi trebalo da bude veliki namet na buxet gra|ana,

donelo EPS-u oko 600 do 700 miliona evra prihoda za nove blokove. Time bi se pove}ala sigurnost u snabdevawu elektri~nom energijom, jer je prose~na starost proizvodnih kapaciteta EPS-a 39 godina, naveo je Markovi}.

Dra go mir Mar ko vi}

ponedeqak18.jun2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

EKONOMISTI I PRIVREDNICI UPOZORAVAJU BUDU]U VLADU

Ri zi~ no je koc ka ti se s po pu li zmom

Od politi~ara koji u~estvuju u pregovorima o formirawu budu}e Vlade sve ~e{}e se moè ~uti da ne nameravaju da poslu{aju savete ekonomista, Fiskalnog saveta i Me|unarodnog monetarnog fonda o nu`nosti rigoroznih mera {tedwe u buxetu. Ekonomisti upozoravaju da bi takvam populisti~ka politika bila „rizi~na”, dok u Privrednoj komori Srbije kaù da nova vlada naprosto mora da se upusti u reformu javnog sektora, fiskalna reformu i i stimulaciju proizvodwe, investicija i {tedwe. - Odustajawe od zamrzavawa plata i penzija, kao mere fiskalne konsolidacije, rizi~na je strategija - kaè urednik „Kvartalnog monitora” Mi loj ko Ar si}. Prema wegovim re~ima, u suprotnom, preti opasnost od nastavka ubrzanog rasta javnog duga, a smawewe buxetskog deficita bi}e skromno. - Mislim da }e, ukoliko se odustane od te mere, stabilizacija bi-

neodr`iv, da postane nemogu}e wegovo finansirawe - ocenio je Arsi}. On je primetio da „ukoliko gledamo {ta rade druge zemqe u okru`ewu i u Evropi, te{ko je pretpostaviti da su svi wihovi ekonomisti nestru~ni i wihovi politi~ari neodgovorni i preuzimaju tako drasti~ne mere {tedwe, kao {to je smawewe plata i pove}awe poreza, a da samo u Srbiji nije neophodno”.

Arsi} je naveo primer Slovenije koja smawuju plate, Hrvatske koja je pove}ala PDV, a planira i smawivawe plata, kao i da je ve}ina zemaqa u Evropi pove}ala neki porez, naj~e{}e PDV.

Te {ko je pret po sta vi ti da su svi evrop ski eko no mi sti ne stru~ ni i wi ho vi po li ti ~a ri neo d go vor ni i pre u zi ma ju ta ko dra sti~ ne me re {ted we, a da sa mo u Sr bi ji to ni je neo p hod no (Mi loj ko Ar si}) ti dosta sporija, da }e smawivawe fiskalnog deficita biti skromno i u ovoj i u narednoj godini, a to zna~i da }e javni dug realtivno brzo i daqe rasti”, kaè Arsi}. On kaè da su, mogu}e, mo`da, alternativne mere od kojih neke ne bi bile dobre, kao {to je smawivawe javnih investicija. Arsi} je naglasio da treba imati u vidu da, ukoliko bude pove}ana stopa poreza na dodatu vrednost, a odustane se od zamrzavawa plata i penzija, onda }e zna~ajan deo dodatnih prihoda od poreza na dodatu vrednost (PDV), verovatno nekih 30 do 40 odsto, oti}i na dodatne plate i penzije, koje }e biti pove}ane, izme|u ostalog, za onaj rast cena koji }e biti posledica pove}awa tog poreza. - Odustajawem od zamrzavawa plata i penzija se zadràvaju dosta visoki rizici, da javni dug postane

I u Privrednoj komori Srbije ocewuju je da u prvih {est meseci rada nove vlade potrebno je preduzeti hitne mere koje }e zaustaviti daqi pad ekonomske aktivnosti u Srbiji i stvoriti preduslove za neodlo`ne strukturne i sistemske reforme u zemqi. Potrebno je sve aktivnosti usmeriti na smawivawe javne potro{we, odr`awe makroekonomske stabilnosti i ekonomski oporavak zemqe i ve}e zapo{qavawe, navedeno je u Predlogu ekonomskih mera PKS. ^lan Fiskalnog saveta Vla di mir Vu~ ko vi}, u~estvuju}i u radu PKS, visoko je ocenio Predlog ekonomskih mera, sa konkretnim predlozima i re{ewima i napomenuo da je on u glavnim crtama „skoro identi~an” predlozima Fiskalnog saveta za oporavak srpske ekonomije. V. ^v.

berza

ponedeqak18.jun2012.

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

In ve sti to ri o~e ku ju za ra du od „So japroteina” I pro te kle sed mi ce na sta vqen je ne ga ti van trend na do ma }em tr ì {tu ka pi ta la, ali je in te zi tet pa da bio bla ì u od no su na pret hod ne ne de qe, na vo de ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, iz gu bio je na vred no sti pe ti nu pro cen ta, spu stiv {i se na 430,8 po e na. Uku pan pro met u tr go va wu iz no sio je 1,7 mi li o na evra {to je bla gi opo ra vak u od no su na pret hod nih pet tr go va~ kih da na. Ube dqi vo naj pro met ni ja har ti ja na tr ì {tu bio je be ~ej ski „So ja pro tein„ ko ji je ostva rio re a li za ci ju od 77,1 mi lion di na ra, u naj ve }oj me ri pr vog tr go va~ kog da na. Ova har ti ja je po ~et kom sed mi ce sti za la do ni voa od 550 di na ra na ko jem je i ostva re no gro pro me ta, da bi to kom sed mi ce do {lo do zna ~aj nog pa da, ostva -

re nog mi ni mal nim pro me ti ma. Ne de qu je „So ja„ okon ~a la na ni vou od 487 di na ra {to od go va ra tr ì {noj ka pi ta li za ci ji kom pa ni je od 62 mi li o na evra. Me nax ment „So ja pro te i na„ je ne dav no na ja vio da u te ku }oj go di ni o~e ku je pro da ju na ino tr ì {tu u vred no sti od 60 mi li o na evra {to bi bio rast iz vo za od 50 pro ce na ta u od no su na 2011. go di nu. Tra di ci o nal no naj pro met ni ja Naft na in du stri ja Sr bi je pro te kle sed mi ce je ostva ri la pro met od 32,6 mi li o na di na ra, sti gav {i na kra ju ne de qe na do mak psi ho lo {ke gra ni ce od 600 di na ra. NIS je u sed mi ci do bio na vred no sti po la pro cen ta uz po ja ~a ni pri ti sak na stra ni tra `we. So li dan pro met od 13,3 mi li o na di na ra za be le ìo je ze mun ski pro iz vo |a~ pe sti ci da „Ga le ni ka Fi to far ma ci ja„ ko ja je po ra sla

sko ro tri pro cen ta na 2.250 di na ra. Be o grad ski Aero drom „Ni ko la Te sla„ ve }im de lom sed mi ce je osci li rao oko ni voa od 390 di na ra uz ne znat no ja ~u in ve sti ci o nu ak tiv nost u od no su na pret hod nu sed mi cu. Ova kom pa ni ja je pro {le ne de qe sa op {ti la da je i to kom ma ja na sta vi la rast bro ja

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

Sojaprotein, Be~ej

487

77.065.093

NIS, Novi Sad

593

32.550.932

Galenika Fitofarmacija, Zemun

2.250

13.295.880

AIK banka, Ni{

1.373

5.860.457

391

4.644.305

Akcija

Aerodrom „Nikola Tesla”, Beograd

uslu è nih put ni ka u od no su na isti me sec pro te kle go di ne. Od ban kar skih har ti ja naj pro met ni ja je bi la ni {ka AIK ban ka ko ja je po ra sla 4,1 od sto na 1.373 di na ra uz re a li za ci ju od 5,9 mi li o na di na ra. Po sle du èg vre me na ak ci je ove naj pro fi ta bil ni je ban ke na Be o grad skoj ber zi be le ì le su so lid nu tra `wu, do sti gav {i ne deq ni mak si mum na ko ti od 1.410 di na ra. Ko mer ci jal na ban ka je pro te kle sed mi ce pa la na no vi isto rij ski mi ni mum. Ak ci je naj ve }e do ma }e ban ke pod kon tro lom dr à ve pa da le su to kom sed mi ce na re kord no ni zak ni vo od 1.483 di na ra da bi ne de qu ipak okon ~a le na ko ti od 1.559 di na ra, uka zu ju u ne deq nom osvr tu na kre ta wa na do ma }em tr ì {tu ka pi ta la ana li ti ~a ri Sin te za in vest gru pe. E. D.

PRI BLI @A VA WE EKO NO MI JA ZE MA QA BIV [EG SSSR-a

No vi evro sti è iz Evro a zi je Pre mi jer Ru si je Dmi trij Me dve dev je pred lo ìo da se raz mi sli o mo gu} no sti uvo |e wa je di ne va lu te u okvi ru Evro a zij ske eko nom ske uni je (EAU). Pet dr à va (Ru si ja, Be lo ru si ja, Ka zah stan, Kir gi stan i Ta xi ki stan) pla ni ra ju da stvo re sa vez do 1. ja nu a ra 2015. go di ne. Po mi {qe wu Me dve de va va lut ni sa vez ni je pred met sa da {wih pre go vo ra, ali ima ju }i u vi du ne sta bil nost na glo bal nim tr ì {ti ma ni je na od met raz mi sli ti o uvo |e wu je di ne va lu te ve} sa da. Tri ze mqe - Ru si ja, Be lo ru si ja i Ka zah stan ve} ima ju Ca rin sku uni ju (CU), ali for mi ra we EAU, ko ja bi ima la vla sti to iz vr {no te lo i nad gle da la je din stven eko nom ski pro stor, bio bi ogro man ko rak na pred. Ru si ja, Be lo ru si ja i Ka zah stan su na po ~et ku 2012. po kre nu li Je din stven eko nom ski pro stor (EEP) za sno van na ca rin skoj uni ji tri dr à ve, ka ko bi me |u wi ma bio una pre |en slo bo dan pro tok ro be, ka pi ta la i rad ne sna ge. No mi nal no, uku pan do ma }i pro iz vod (BDP) Ru si je je za 2011. pro ce wen na 1,89 bi li o na do la ra, Ka zah sta na na 180 mi li jar di, a dok je BDP Be lo ru si je u 2010. pro ce wen na 54,7 mi li jar di. U Mo skvi o~e ku ju da }e se ca rin skoj uni ji, ute me qe noj 2010. pri kqu ~i ti Kir gi zi ja, Ta xi ki stan i dru ge dr à ve. Pri vre da Kir gi zi je je iz no si la 4,6 mi li -

Analiti~ari sa Zapada veruju da }e se, ukoliko projekat Evroazijske ekonomske unije bude uspe{an, vode}e ekonomske sile SAD i Kina suo~iti sa novim sna`nim rivalom u me|unarodnoj privredi jar di u 2010, a Ta xi ki sta na 4,9 mi li jar di pre ma pro ce ni iz 2009.

Ne ki ana li ti ~a ri sa Za pa da ve ru ju da }e se, uko li ko pro je kat EAU bu de us pe {an, vo de }e

eko nom ske si le Sje di we ne Ame ri~ ke Dr à ve i Na rod na Re pu bli ka Ki na su o ~i ti sa no vim sna `nim ri va lom u me |u na rod noj pri vre di. Ka ko je oce ni la ame ri~ ka no vin ska agen ci ja Aso {i ej tid pres, EAU }e otvo ri ti no ve ho ri zon te sa we ne ~la ni ce i utr ti put u~vr {}i va wu ne ko li ko na ci o nal nih pri vre da ko je uti ~u na ì vot oko 250 mi li o na qu di. Na i me, ovom pod ru~ ju gra vi ti ra ju i Uz be ki stan, Jer me ni ja, Mol da vi ja i Ukra ji na. Pred sed nik Ukra ji ne Vik tor Ja nu ko vi~ je u ne kim pri li ka ma iz ja vqi vao ka ko }e dr à va ko joj je na ~e lu mo `da pri stu pi ti CU u bu du} no sti, ali da za sa da to ne do zvo qa va Ustav te dr à ve. Isto vre me no je pred sed nik Be lo ru si je Alek san dar Lu ka {en ko je u to ku su sre ta sa {e fom ru ske re pu bli ke Ba {ki ri je Ru ste mom Ha mi to vom iz ja vio da „ne vi di ka ta stro fu u to me {to ru ska ru bqa jo{ uvek ni je u tr go vin skom op ti ca ju u Be lo ru si ji”. Pri to me, be lo ru ski li der ne od ba cu je ta kvu mo gu} nost u bu du} no sti. Uo~i su sre ta, am ba sa dor Ru si je u Be lo ru si ji, Alek san dar Su ri kov je po kre nuo pi ta we uvo |e wa je din stve ne va lu te na te ri to ri ji obe dr à ve, jer po we go vom mi {qe wu, be lo ru ska eko no mi ja dru gu kri zu ne }e pre ì ve ti.

„Ko ka-ko le” ne ma u sa mo tri ze mqe „Ko ka-Ko la„ je si gur no jed na od naj ve }ih i naj po zna ti jih svet skih kom pa ni ja, a u pri log to me go vo ri i da je pri sut na u go to vo svim dr à va ma sve ta. Kom pa ni ja za sa da ne po slu je sa mo u Mjan ma ru, Ku bi i Se ver noj Ko re ji, ali je na ja vi la po vra tak u ne ka da {wu Bur mu. Do to ga }e do }i zbog od lu ke ame ri~ ke vla de o uki da wu od re |e nih sank ci ja ko je su spre ~a va le „Ko ka-Ko lu„ da po slu je u toj dr à vi. Ti me }e Se ver na Ko re ja i Ku ba po sta ti je di ne dve dr à ve u ko ji ma ona ne oba vqa svoj bi znis.

Iz kom pa ni je su po ru ~i li da }e po kre nu ti po slo va we u Mjan ma ru ~im ame ri~ ka vla da kom pa ni ja ma odo bri li cen ce za otva ra we po slo va wa u toj dr à vi. Sje di we we Dr à ve ve} su pro {log me se ca na ja vi le da }e uki nu ti re strik ci je ame ri~ kim kom pa ni ja ma ko je è le da in ve sti ra ju u tu ju `no a zij sku dr à vu. Ina ~e, „Ko ka-Ko la„ je po slo va la u Mjan ma ru od 1927. go di ne, ali ga je na pu sti la pre 60 go di na, to kom ko jih je ne ka da {wom Bur mom vla da la voj na hun ta. Iz Ko ka-Ko le na vo de da im ni je stran iz la zak ili po nov -

ni pro dor na tr ì {ta na ko ji ma su pret hod no ve} po slo va li. Ta ko je ona 1949. go di ne bi la pro te ra na iz Ki ne od stra ne ko mu ni sti~ ke vla sti. U kom pa ni ji na vo de da je upra vo Ku ba bi la jed na od pr vih ze ma qa u ko ji ma je „Ko kaKo la„ jo{ dav ne 1906. go di ne za po ~e la svoj bi znis. Na kon Ku ban ske re vo lu ci je i Ka stro vog re ì ma, ko ji je ukqu ~i vao od u zi ma we pri vat ne imo vi ne, „Ko ka-Ko la„ je na pu sti la tr ì {te 1960. go di ne. U Se ver noj Ko re ji, sa dru ge stra ne, ni su ni kad po slo va li.

dnevnik

Ce na naf te bli zu 85 do la ra Si ro va naf ta je kra jem pro te kle sed mi ce na azij skom tr ì {tu po sku pe la na bli zu 85 do la ra za ba rel po sle ja ~a wa svet skog tr ì {ta ak ci ja i evra. Naf ta za ori jen ta ci o nu is po ru ku u ju lu je u elek tron skom po slo va wu na Wu jor {koj rob noj ber zi bi la u po ra stu 69 cen ti, na 84,60 do la ra za ba rel, po {to je pret hod no u Wu jor ku za kqu ~e na na 83,91 do lar, 1,29 do la ra sku pqe ne go pret hod nog da na. U Lon do nu je mar ka „brent” za is po ru ku u av gu stu oja ~a la 78 cen ti, na 97,95 do la ra za ba rel, pre ne la je agen ci ja AP. Tr gov ci naf tom ~e sto gle da ju na tr ì {ta ak ci ja kao na po ka za teq ukup nog po ve re wa in ve sti to ra. Si no} je in du strij ski

in deks ak ci ja Dau Xons uve }an 1,2 od sto, pod stak nut spe ku la ci ja ma da bi cen tral ne ban ke mo gle da ob ja ve no ve sti mu la tiv ne me re za pod sti caj ra sta svet ske eko no mi je. Po sku pqe wu naf te do pri ne lo je i ja ~a we evra pre ma do la ru. Sla bi ja „ze le na nov ~a ni ca” ~i ni si ro vi ne ~i ja je ce na iz ra `e na u do la ri ma, kao {to je naf ta, jef ti ni jim za in ve sti to re ko ji po se du ju dru ge va lu te. Or ga ni za ci ja ze ma qa iz vo zni ca naf te (OPEK) je na ju ~e ra {wem kvar tal nom sa stan ku u Be ~u od lu ~i la da osta vi svo je pro iz vod ne kvo te na ne pro me we nim ni vo i ma, uka zav {i da je sprem na da br zo sma wi is po ru ke ako do |e do ve li kog pa da tra `we.

Bla gi op ti mi zam na ber za ma Ber ze {i rom sve ta be le `i le su na kra ju pret hod ne sed mi ce rast ak ci ja upr kos ne iz ve sno sti oko Gr~ ke, bu du }i da in ve sti to ri o~e ku ju da }e SAD i Evro pa pred u ze ti no ve sti mu la tiv ne me re da pod stak nu pri vred ni rast i iz bo re se sa kri zom u evro zo ni. Bri tan ski in deks ak ci ja FTSE 100 po ras tao je za 0,22 od sto na 5.478,81 poen, dok je frank furt ski DAKS na pre do vao za 1,48 od sto na 6.229,41 poen, pre ne la je agen ci ja AFP.

Na va lut nom tr `i {tu, evro je po ras tao na 1,2635 do la ra sa ju ~e ra {wih 1,2630 do la ra. „Mo gu} nost ko or di ni sa ne in ter ven ci je cen tral nih ba na ka sle de }e ne de qe, u slu ~a ju tur bu len ci ja ko je bi mo gli da iza zo vu ne deq ni iz bo ri u Gr~ koj, da la je pod strek ber za ma i umi ri la ne ke ina ~e ner vo zne in ve sti to re”, re kao je tr `i {ni ana li ti ~ar kom pa ni je „CMC mar kets” Majkl Hju son.

VESTI „No kija” u sme }u Bo n i tet n a agen c i j a Mu dis sni zi la je du go ro~ ni kre dit ni rej ting „No ki je„ za je dan ste pen, na spe k u l a tiv n i ni vo „Ba1”, ta ko zva no „sme }e” , uz ne ga tiv nu prog no zu. „Da na {we sni à va we rej tin ga od ra à va na{ stav da je da l e k o s e ` ni plan re o r g a n i z a c i j e No k i j e imao za po sle di cu po tro {wu nov ca i pri ti ske na za ra de ko ji su ve }i od ono ga {to smo pr vo bit no mi sli li”, na ve de no je u sa op {te wu Mu di sa. Ova agen ci ja je, ipak, od lu ku „No ki je„ da pre du zme dra sti~ ne me re re or g a n i z a c i j e svog po s lo va w a po zdra vi la kao „po zi tiv nu i neo p hod nu ka ko bi se ta kom pa ni ja po no vo vra ti la na pro fi ta bil nost”. „Po vra tak na pro fi ta bil nost, ta ko |e, za vi si i od uspe {nog pre la ska we nog spek tra smart fo no va na no vi ‘vin do us’ ope ra tiv ni si stem, ali i od sta bi li za ci je we nog bu du }eg po slo va wa u obla sti mo bil nih te le fo na”, ka è se u sa op {te wu.

[pan ci ne ma ju za te le fon [pan ski ope ra te ri mo bil ne te le fo ni je, po seb no Te le fo ni ka i Vo da fon, iz gu bi li su u apri lu re kor dan broj kli je na ta bu du } i je eko n om s ka kri z a ugro zi la po tro {wu. U vre me ka da je bez po sla go to vo sva ki ~e tvr ti [pa nac a vla da je mo ra la da pri hva ti 100 mi li jar di evra me |u na rod ne po mo }i ka ko bi spre ~i la ko laps ba na ka, oko 380 hi qa da kli je na ta ot ka za lo je uslu ge mo bil nih ope ra te ra. Ti me se wi hov ukup ni broj sma wio tre }i me sec za re dom pod pri ti s kom vla di n ih me r a {ted we i ogrom ne ne za po sle no sti. „Pad bro ja kli je na ta u mo bil noj te le fo ni ji na ro ~i to je iz ra `en u sek to ru bo no va ko ji je ostao bez 297.984 kli je na ta”, na vo di se.

Slim u{ao u Te le kom Austri je Naj bo ga ti ji ~o vek sve ta Mek si ka nac Kar los Slim po stao je je dan od ve }ih ak ci o na ra Te le kom Austri ja , ~i me je u{ao na te le ko mu ni ka ci o no tr `i {te Evro pe. „Ame ri ka Mo vil SAD“, ko je je u vla sni {tvu Sli ma, ot ku pi lo je pet od sto

de o ni ca TA od austrij skog in ve sti to ra Ro ni ja Pe ~i ka, i do go vo ri la ot kup da qih 16 od sto to kom go di ne. Pe ~ik je ovom pro da jom u pot pu no sti iza {ao iz TA. „Ame ri ka Mo vil“ tre nut no dr `i 6,7 od sto de o ni ca TA, a po sle za kqu ~e wa do go vo re ne tran sak ci je ima }e udeo od 23 od sto. Mek si~ ka kom pa ni ja do go vo rom sa Pe ~i kom na me ra va da bu de du go ro~ ni stra te {ki part ner TA.

Ja pan kli zi u ban krot Ja pan bi mo gao da ban kro ti ra do 2017. go di ne, ta ko da in ve sti to ri tre ba da ku pu ju ak ci je u dru gim va lu ta ma, iz ja vio je Ta ke {i Fu xi ma ki. Fu xi ma ki, biv {i sa vet nik mi li jar de ra Xor xa So ro {a, ka `e da bi „Ja pan ~ak mo gao i da ban kro ti ra pre ne go {to se to do go di sa Evro pom”. On sma tra da }e po sle ban kro ti ra wa vred nost je na pa sti 5-6 pu ta, od no sno do 400-500 je na za je dan ame ri~ ki do lar, pa pre po ru ~u je Ja pan ci ma da se ume sto je na okre nu sta bil ni jim va lu ta ma po put do la ra. Ovaj eko no mi sta do da je i da }e do 2014. go di ne dr `av ni dug Ja pa na iz ne ti 245 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da. To kio ima dve mo gu} no sti - da pu nom pa rom {tam pa no vac do po ~et ka in fla ci je ili da pro gla si ban krot, na po mi we.

„Kar fur” po be gao iz Gr~ ke Fran cu ski ma lo pro daj ni gi gant „Kar fur„ pro da je ak ci je u vo de }em lan cu su per mar ke ta u Gr~ koj zbog eko nom ske ne si gur no sti u toj ze mqi i od la zi iz Gr~ ke. Kar fur je sa op {tio da }e gr~ ka gru pa Ma ri no pu los ku pi ti we gov udeo u za jed ni~ kom pred u ze }u. Wi ho vi su per mar ke ti su me |u naj po pu lar ni jim u Gr~ koj, ali pro met opa da zbog re ce si je i bu xet ske {ted we ko je su dra sti~ no sma wi le ku pov nu mo} Gr ka. U Gr~ koj su se ju ~e po no vo odr `a li par la men tar ni iz bo ri, za ko je mno gi sma tra j u da }e od l u ~ i ti o ostan ku Gr~ ke u evro zo ni. Kar fur je ak ci je pro dao za 220 mi li o na do la ra, a Ma ri no pu los }e na sta vi ti da upra vqa su per mar ke ti ma u Gr~ koj, na Ki pru i u bal kan skim ze mqa ma.

Iz lo `ba ra do va pen zi o ne ra Izlo`ba slika i ru~nih radova ~lanova Kluba penzionera Gerontolo{kog centra bi}e sve~ano otvorena danas u 17 sati u Klubu “Kozara” u Futogu, Ulica cara Lazara 22. U programu }e u~estvovati Kamerni hor KUD penzionera “Isidor Baji}” i pesnikiwa ~lanica sekcije “Qubiteqi lepe re~i”. Izlo`bu su organizovali Klub za stara i odrasla lica “Kozara” i Udru`ewe `ena “Kreativni studio”. N. R.

Gi ta ra pa ra na Eg zi to voj „Fju`n bi ni“

Ne ma |a ~kih auto bu sa

Kroz Fju`n binu u prva dva dana Egzit festivala ove godine protutwa}e Edo Majka, zatim bendovi „Toj Dols”, „Kamp”, „Blok aut”, „Goblini”, „Lolobri|ida”, „Jarboli” i mnogi drugi. Zadwa dva dana festivala na istom mestu ugosti}e Se u na Ku ti ja i bend „Egipt 80”, doma}e sastave „Obojeni program”, „Elektri~ni orgazam” i „Goribor”, {vajcarski sastav „De ath By Cho co la te”,

Gradski prevoznik danas ukida polaske autobusa koji su u redu vo`we ozna~eni kao |a~ki. Ovi polasci }e biti ponovo uvedeni kada po~ne nova {kolska godina, 1. septembra. Z. D.

Novosadska ponedeqak18.jun2012.

novozelandsku atrakciju „Ba tu ca da So und Mac hi ne”, te zvezde ove bine „Lit tle Dra gon, Ci ti zens” i „Bu ra ka Som Si stem”. Od doma}ih snaga nastupaju „Ajsbrn” i „Zemqa gruva” Ulaznice za Egzit festival od ju~e se mogu kupiti u vi{e od {ezdeset objekata lanca „Korner {op” u Srbiji. Vi{e informacija o ulaznicama i prodajnim mestima mo`e se prona}i na stranicama www.exitfest.org i www.gigstix.com. A. L.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

fo to: N. Sto ja no vi}

PALA ZAVESA NA FE STI VAL „HARTS IN HAR MO NI”

Pe smom ve za li qu bav i za jed ni {tvo

No vi dvo boj za ta~ no go di nu da na Na binu ovogodi{weg „Tamaburica festa” sino} se spustila zavesa i posle tri dana i vi{e od 20 ~asova odmeravawa ve{tine svirawa ovog panonskog simbola, majstori tanke `ice napustili su Petrovaradinsku tvr|avu. Ve~e je po~eo doma}i tambura{i sastav „Lola”, nakon wih u daqem takmi~arsko programu nastupili su „Savski valovi” iz Hrvatske, „Batini be}ari” iz

Rumunije, „Bege~” iz na{e zemqe, „Kristali” iz Hrvatske i „Hrvatski dom Vels” iz Austrije. U revijalnom delu, pored zvezde ve~eri, @eq ka Jok si mo vi }a, nastupili su pobednici ranijih izdawa ovog festivala orkestri „Dijako” i „Romansa”. Pobednici su progla{eni kasno sino}, posle skoro vi{e od {est sati programa festivala. A. L.

V remeploV

Pre usto li ~e wa za kle tva Novosa|anin Milan [evi}, u mona{tvu 1881. nare~eni Mitrofan (1854 – 1918) bio je profesor bogoslovskog zavoda u Zadru i uspe{no se bavio istorijom Srpske pravoslavne crkve. Od 1892. radio je kao profesor bogoslovije u Sremskim Karlovcima i nastojateq manastira Hopovo i Kru{edol. Po{to je izabran za episkopa Ba~kog, [evi} je pre ustoli~ewa na vladi~anski presto, 18. ju na 1899. u dvorcu [enbrun, u Be~u, zajedno sa novim vladikom Rumunske pravoslavne crkve u Aradu, polo`io zakletvu na vernost austrijskom caru i ma|arskom kraqu Frawi Josifu. Tako je bilo od davnina propisano u Habsbur{koj monarhiji. Ako vladar nebi prihvatio ne~iju zakletvu,

ta osoba ne bi mogla da bude crkveni velikodostojnik bez obzira {to je bila izabrana na crkvenom saboru. N. C.

Tine Tarner i upravo tim pesmama 29 horova iz na{e zemqe i Evrope pokazalo je sve {to nas spaja - rekao je Blizanac. Nakon nastupa „Harts in harmoni” izvo|a~a usledila je `urka sa bendom „Apsolutno romanti~no”, mladom budu}om zvezdom Mi o nom Ili} i nekada{wim vice{ampionom Evrovizije za osobe sa invaliditetom Mar kom Ba {i com. Ovim koncertom zavr{ena je trodnevna inkluzivna radionica i festival. A, L.

Fo to: N. Sto ja no vi}

ZA VR [E NO PE TO IZ DA WE „TAM BU RI CA FE STA”

Zavr{ni koncert me|unarodnog ikluzivnog festivala „Harts in Hamoni” odr`an je ju~e u 19 ~asova na platou kod Spensa. Direktor festivala Mi {a Bli za nac rekao je za „Dnevnik” da je na koncertu u~estvovalo 1.200 peva~a, muzi~ara, dece sa smetwama u razvoju i osoba sa invaliditetom koji su kroz muziku slali poruke tolerancije, qubavi i zajedni{tva. - Repertoar se sastoji od pesama Srbije iz sedmog veka do

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Po sled wa `r tva – Vam pir ska aka de mi ja” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijali kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti kwigu „Posledwa `rtva – Vampirska akademija” Ri {el Mid. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. N. R.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” DA RU JU KWI GE

„Zdra vi 100 go di na” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Prometej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ruje ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jednom kwi¬gom svakog radnog dana. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se prvi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬ b i¬ t i kwi gu „Zdra vi 100 go di na”, auto ra Ra d o v a n a @dra la. Dobitnik }e kwigu preuzeti u kwi`ari “Most”, u Ulici Zmaj Jovinoj 22, svakog radnog dana od 12 do 16 ~asova. J. Z.

DO BRO I STRU^ NO OB U ^E NI SPA SI O CI ZLA TA VRED NI

Zna we i hra brost sa ~u va li `i vo te Najnovija obuka spasilaca na vodi trajala je od 4. do 15 juna, a ovog puta prijavilo se 17 kandidata. Oni su svaki dan pre podne imali kondicione treninge na bazenima Spensa, gde su savladavali tehnike transporta i kako se koristi oprema, dok su posle podne slu{ali teorijska predavawa u Zavodu za hitnu medicinsku pomo}. Obu~avali se u davawu prve pomo}i, teoriji spasavawa i reanimaciji `rtve. - Nama je ciq da na po~etku letwe sezone obezbedimo dovoqan broj spasilaca, a kako je ovo studentski posao, pa neki imaju obaveze oko ispita ili putuju, mi na propisani broj radnih mesta moramo da obu~imo i obezbedimo znatno ve}i broj qudi, kako bi mogli sve smene bez problema da pokrijemo - rekao je {ef spasila~ke slu`be na [trandu Go ran Ra di vo je vi}. – Ovo je drugi krug obuke, u pro{lom je ve} 25 studenata obu~eno za spasioce. Udru`ewe spasilaca na vodi Vojvodine-SOS ve} osam godina

se bavi bezbedno{}u na vodi na teritoriji Pokrajine. Pored edukacije omladine i dece {kolskog uzrasta o bezbednosti na vodi, aktivnost je usmerena i na projekte bezbednih plaà angaòvawem ~lanova udruèwa na kupali{tima {irom Vojvodine. Zna~ajno je ista}i da od kada je osnovano ovo Udruèwe, zabeleèna je 131 intervencija spasavawa utopqenika, ali nijedan slu~aj utapawa. U sezoni se dogodi oko 10 intervencija, mada taj broj nekad zna~ajno varira. - Kada su bile velike poplave 2006. godine imali smo 47 intervencija jer je Dunav bio veoma nepredvidiv – kaè Radivojevi}. Mi uvek moramo da se pona{amo kao da }e nesre}ni slu~aj da se dogodi svakog momenta i da uvek budemo u pripravnosti. Ba{ pro{le nedeqe, kada je na plaì bilo svega desetoro qudi, jedan stariji ~ovek je prime}en kako ulazi u trenerci u vodu. Dok je spasilac dotr~ao do wega, on je ve} potonuo. Sre}a u nesre}i je bila {to je ~ovek bio potpuno obu~en i bio veoma uo~qiv u vodi. Spasilac je utr~ao i izvukao ga na obalu, gde je zapo~eo reanimaciju i sa~ekao Hitnu pomo}. Od po~etka sezone, to je bio najozbiqniji slu~aj koji smo imali, ali zbog lo{eg vremena ni poseta [trandu nije bila velika, ali ~im otopli o~ekujemo i mnogo vi{e qudi na gradskoj plaì. Spasavawe iz vode predstavqa vrlo rizi~nu, kompleksnu i opa-

snu aktivnost. Posebno su ovo dramati~ne situacija za unesre}enog, ali i za samog spasioca. Stoga samo dobro i stru~no obu~eni spasioci, koji poseduju dobru fizi~ku kondiciju, mogu da se upu{taju u akcije spasavawa iz vode. Me|utim, spasioci ~esto pru`aju i prvu pomo} na obali. Radivojevi} ka`e da maturanti svake godine prave probleme, pa neko

kvih slu~ajeva bilo - kaè Radivojevi}. Pravilo kod spasilaca je da plaà uvek mora da bude vizuelno pokrivena. Broj spasilaca na plaì varira od broja posetilaca, a prilikom velikih vru}ina ili gu`vi tokom sportskih manifestacija bude ih oko 20. - Sve se ne de{ava kao u filmovima ili serijama, gde neko uvek vi~e kako je neko u nevoqi, ili da

Fo to: F. Ba ki}

Od kada je osnovano Udruèwe spasilaca na vodi Vojvodine 2005. godine, zabeleèna je 131 intervencija spasavawa utopqenika, ali nijedan slu~aj utapawa zavr{i sa slomqenim nosom ili ogrebotinama. - Pre neki dan smo imali slu~aj da je ~ovek sebi isekao ruku elisom od ~amca. Pruàwe prve pomo}i prilikom ovakvih slu ~a je va ne be le ì mo kao intervencije, tako da ne znamo ta~an broj koliko je ta-

se oglasi osoba u nevoqi. Mi moramo da primetimo ako se neko davi, jer u suprotnom ga samo odnese voda – nagla{ava Radivojevi} i dodaje da deca treba da ostanu u zoni obele`enom bovama koje stojena 1,4 metra dubine kako bi izbegla rizik od davqewa. A. Var ga

ponedeqak18.jun2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Strahiwa obradovao Stankovi}e Blizanci Mia i Sergej - Biqane i Borisa Boro{a, Vuka{in i Duwa - Dragane i Milana Bekvalca, Vuk i Stefan - Ivane i Gorana Bogi}evi}a, Bogdan i Julija - Ivane i Miqana ]iri}a, Dragan i Teodora - Ivane i Sr|ana Ivani}a, Sofija i Teodora - Ivane Pauli} i Tibora [alamona, Lazar i Petar Jelene i Predraga Karanovi}a, Damjan i Danijel - Sawe i Davora An|i}a

Devoj~ice Helena - Adrijane i Ivana Milojevi}a, Jovana - Barbare i Dejana Price, Katarina - Biqane i Dejana Bawca, Emilija - Bo`ice i Branka Kiti}a, Milica - Branislave i Milo{a Trbojevi}a, An|ela - Violete Gutai i Dejana Kova~evi}a, Tara - Danijele Drobwak i Aleksandra Uveri}a, Sofija - Danijele i Gorana Taminxije, Nikolina Vera - Dragane i Bobana Tepavca, Lena - Dragane i Milo{a Jawu{evi}a, Lena - Du{ke i Sretena Kotlaje, Duwa - \ur|e i Igora Vigwevi}a, Milena - \ur|ije i Dalibora Trivunovi}a, Jovana \ur|ice i Radoslava Bekvalca, Dragana - Zorane i Petra Ili}a, Jovana - Zorice i Jovana Majki}a, Petra - Ivane i Aleksandra ]eli}a, Jovana Ivane i Milenka Babina, Svetlana - Ivane [e}erov i Dragana Bere{a, Sara - Jasmine i Bojana Spremi}a, Mila - Jelene i Miroslava Du~i}a, Lena - Jelene i Nemawe Kajaria, Natalija - Jelene i Oskara Purgi}a, Emilija - Julije i Jovana Qubi~i}a, Valentina - Kristine i Du{ka Jagodi}a, Jelena - Kristine i Stevice \uki}, Nika - Lare i Veseqka Trivunovi}a, Sofija - Qubice i Nikole Opa~i}a, Una - Maje i Aleksandra Mom~ilovi}a, Hana - Maje i Stevice Kara}a, Nina -

Marije Milosavqevi} i Mladena Mileusni}a, Marina - Marije Tatarski i Bo{ka Martinovi}a, Vera - Marine i Borislava Vu~kovi}a, Elena Marine i Du{ka Kevca, Lena - Ma{e Arsi} i Branka Bazina, Neda - Milane i Nenada Poli}a, An|elina - Mire i Midoraga Krivoku}e, Nikolina - Monike Dobo{i i Du{ana @ivanova, Vasilija - Nata{e i Branislava Jovi~i}a, Duwa - Nata{e i @arka Bezarevi}a, Lana - Nevene i Miroslava Kra}ice, Teodora - Nede i Borislava Babi}a, An|ela - Petre i Velibora Mavraka, Neda Radmile i Ladislava Luka~a, Ivana - Svetlane i Dejana Gruji}a, Dorotea - Svetlane i Jovana Bajca, Aleksandra - Svetlane Pavlov i Vladimira Aleksandrovi}a, Mila - Svetlane Hlipec, Jovana - Silvane i Jovana Krsmanovi}a, Tatjana - Slavenke Gavri} ûkvas i Vojislava ûkvasa, Elena Slavice Cidri}, Dragana - Sla|ane Davidovac, Vawa - Sla|ane i Branka Mi{kovi}a, Viktorija - Sla|ane i Daniela \or|evi}a, Miona - Sowe i Lazara Bo{kova, Valentina - Sofije i Milo{a Zlatanova, Mia - Suzane i Nikole Farka{a, Jelena - Tawe i Sini{e \uki}a, Lana - Hristine âdinoske Savki} i Ivana Savki}a

Ven~ani Da ni ca Dra gi ~e vi} i Ve dran \u ki}, Ka ta ri na Mar ko vi} i Ro do qub \u ri}, Ina Kan ta re vi} i Da ne Gru ji}, Mir ja na Da noj li} i Gru ja Ata nac kov, Je le na Kne è vi} i Ni ko la Da vi do vi}, Iva na Le na tov i Dra gan Kr sti}, Ni na Eli za bet Ma tis i Mi lan Mar ko vi}, Je le na Tor la ko vi} i \or |e Kr sto no {i}, Gor da na Bje lo{ i Mar ko Na sti}, Ta ma ra Pre ka jac i @i van Miq kov, Ta tja ne Lu ki} i ê do mir Vu ko brat, Ire na Ga ji} i Alek san dar Kar lo vi}, Na ta {a Or lan di} i @ar ko Te {o vi}, Sta ni sla va Bo san ~i} i Ma rio Za ri}, Ta tja na Ta din i Sa {a Ste fa no vi}, Je le na Po pov i Vla di mir Ra den ko vi}, Jo va na Mi lan kov i Mi lo{ Po pov-@i ke li}, Iva na Mi li {in i @e ko An |i}, Ni ko le ta Dra gu mi lo i Slo bo dan Ni ko la je vi}, Iva na Ko va~ i Igor Gu qa{, Alek san dra Pa ro {ki i Vla di mir Mi lo {e vi}, Je le na Stoj {i} i Ra do wa Da be ti}, Ma ja Ke ki} i Go ran \e li}, Bra ni sla va Ma len ko vi} i Pre drag @ar kov, Je le na Spa le vi} i Du {ko Ko ri ca, Bo ja na Kne è vi} i De jan Br ki}, Su za na Sta no je vi} i Bo jan Mla de no vi}, Va wa De lo ik i Mi lan Ste pa nov, Je le na Svor can i Bran ko Kan ka ra{, San dra [ka vi} i Slav ko Be li}, Ve ra Sa na der i Mi o drag Sa ki}, Zo ri ca Va si} i Vla di mir Ma ti}, Ni ko li na Ma ti} i Da li bor Ba ti ni}, Gor da na Hu pert i Pe tar Vu ka {i no vi}, Jo van ka ]i ri} i Da li bor Ko va ~e vi}, Ta tja na Piv ni~ ki i Mar ko Ni ko lin, So fi ja Tu la} i Dar ko Ca ki}, Ana Stan ko vi} i De jan An dre jin, Bo ja na Rov ~a nin i Rat ko @iv ko vi}, Si mo ni da Miq ko vi} i Vla di mir Kri~ ko vi}, Mi le va Spa si} i Ne nad Mar ko vi}, Ta wa Vra ~a ri} i De jan Ma {i}, Bi qa na Vo la rev i Bor ko Ma kro vi}, Na ta {a Da bi} i Dra gan Ka ti}, Ma ri ja na Alek si} i De jan Kan ka ra{, Kri sti na Du jin i Du {an Mi lo {e vi}

Vla di slav, Sa wa, ma li Ne boj {a i be ba Mia Be ni}

De~aci Strahiwa - @ane i Predraga Stankovi}a, Dimitrije - Aleksandre i Danila Bilokapi}a, Vuk - Andree i Dragana Miqanovi}a, Stefan Biqane i Slobodana Trkuqe, Milan - Branke Priji}, Stevan - Valentine i Vase Bogdanovi}a, Maksim - Valerije Manojlovi} i Smiqana Pavlovi}a, Veqko - Vesne i Dejana Majstorovi}a, Semir - Violete \afoli i Habiba Hadija, Milan - Vojislave i Sr|ana Xakule, Pavle Gordane i Dejana Radi}a, Du{an - Gordane i Tome Lali}a, \or|e - Danke Deli} Ma~vanin i Nenada Ma~vanina, Luka - Dejane i Du{ana Dimitrijevi}a, Dragan - Dra`enke i Nenada Marjanovi}a, Matea - Edite i Ivana Kajdo~ia, Teodor - Elme i Danila Bjelice, Esad - Zoje Islamaj i Fatona Haqitia, Adrijan - Ildike Merge{ i Vladislava Herbuta, Ugqe{a - Jelene i Branislava Tomi}a, Ivan - Jelene i Ivice Varge, Lazar - Jelene i Nenada Vra~ari~i}a, Mihajlo - Jelene i Sa{e Atanaskovi}a, Petar - Jelene i Sr|ana Stameni}a, Wego{ - Jelene i Tomana Kalezi}a, Jovan - Ksenije i Dalibora

Bjelo{evi}a, Bogdan - Maje i Borislava Jela~e, Boro - Maje i Du{ana Kova~evi}a, Aleksandar - Mare Dimi} i Borisa Hodaka, Aleksa Marijenke i Darka Valen}ika, Vasilije - Marine i Borka ]upina, Sergej - Marine i Vladimira Radovi}a, Damir - Marine Mi{kovi}, Du{ko - Mile i Nikole Zdravevskog, Filip - Milene Borjan Adamov i Predraga Adamova, Milo{ - Milice Stankov i Dragana Andri}a, Rastko - Milke i Dragana Marjanovi}a, Nemawa - Monike i Vlade Lauca, Milo{ - Nata{e i Dragana Milinkovi}a, Milenko - Radojke i Simeuna Bagi}a, Milo{ - Sawe Ninkovi}-Potran i Milana Potrana, Filip - Svetlane i [andora [ile, Teodor - Svetlane Stojkovi} i Jove Grbi}a, Pavle - Slavice i Sa{e Drobca, Vuk - Stanislave i Sla|ana Vla{~anina, Silvester - Tamare i Atile [andora, Luka - Tamare i Gorana Malenkovi}a, Tadija - Tamare Moji} i Zorana Deli}a, Vasilije - Tatjane i Vuka{ina Osmaji}a, Sulejman - Tine Jovanov i Esata Demirovi}a

Umrli

Bran ko Kan ka ra{ i Je le na Svor can

Milorad \elmo (1928), Branimir \or|evi} (1941), Bo`idar Jovan~evi}-Zeki} (1940), Jelena ]ur~in ro|. Vare{i} (1939), Radovan Beqanski (1929), Jelena Belada ro|. Sabo (1937), Jevrosima Bobi} ro|. Zec (1950), Vojkan Bogi}evi} (1954), Marija Boti} ro|. Slankamenac (1938), Mirjana Vasi} ro|. Dotli} (1928), Nevenka Vojinovi} (1941), Vuka{in Duki} (1935), Zoran Ili} (1958), Dragica Kqaji} ro|. Rado{ (1936), Dragan Kresoja (1987), Stevan Lili (1941), Todor Luki} (1930), Tima Maletin (1915), An|a Manojlovi} ro|. Jankovi} (1929), Anica Miqkovi} (1952), Milena Milovanovi} ro|. Stefanovi} (1934), Miroslav Mihajlovski (1945), Milojko Mihaqica (1946), Stjepan Nemet (1925), Nenad Opa~i} (1936), Rade Panti} (1954), Vojislav Popadi} (1932), ^edomir Popov (1936), Ilona Po{a ro|. Mu~i (1942), Mirjana Radovi} (1956), Steva Radosavqev (1937), Nedeqko Radosavac (1928), Zorka Rakovi}

(1928), Vidosava Risti} ro|. Risti} (1937), Mi{o Ro`naji (1953), Marko Svitlica (1949), Biserka Sekuli} ro|. Nikoli} (1948), Ugqe{a Suboti} (1927), \or|ije Tomovi} (1942), Viktorija Horwak (1969), Zorica ^obi} (1949), [andor [a{ (1952), Zdravko [paravalo (1921), Julijan Mihwak (1940), Dragan Na| (1969), Miladin Ble~i} (1938), Milenko Svilokos (1928), Slavko Stojadinovi} (1923), Nenad Zagorac (1965), Midorag \uri} (1938), Tomislav Jovanovi} (1929), Ilija ]iri} (1931), Vladimir Braovi} (1944), Qubomir Veliki} (1927), Julijana Glava{ki ro|. Karavlah (1938), \ur|inka @egarac ro|. Rau{ki (1946), Rozalija Kova~ ro|. Pastor (1926), Milinko Lalovi} (1955), Vidosava Markovi} ro|. Miri} (1946), Milovan Popov (1951), \oka Prodanovi} (1931), Milan Ribi} (1950), Nade`da Stoj~evski ro|. Gligori} (1937), Neboj{a Te{anovi} (1961), Eva Caran ro|. Kralik (1958), Laslo ^awi (1959).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

KAD SE NA [AL TE RI MA „IN FOR MA TI KE” PLA ]A PLA STI^ NIM NOV CEM

Ra ~u nu kar ti ca do da je pro vi zi ju Na {al te ri ma „In for ma ti ke”, ra ~u ni ob je di we ne na pla te pla }a ju se bez pro vi zi je uko li ko se pla }a go to vi nom. Me |u tim, su gra |a ni ma ko ji na po me nu tim {al te ri ma pla }a ju ra ~u ne plat nim kar ti ca ma ob ra ~u na va se pro vi zi ja ko ju od re |u je ban ka ko ja im je kar ti cu iz da la. - „In for ma ti ka” kao pred u ze }e, po za ko nu, ni je oba ve zna da

omo gu }i pla }a we i plat nim kar ti ca ma. No, ka ko je in te re so va we gra |a na za ova kav na ~in pla }a wa bi lo ve li ko, mi smo u skla du sa spo ra zu mi ma s po je di nim ban ka ma omo gu }i li i pla }a we kar ti ca ma. U tom slu ~a ju ban ke od re |u ju pro vi zi ju, ko ja se kre }e od 1 do 2,1 od sto, u za vi sno sti od to ga o ko joj kar ti ci je re~ - ka `e port pa rol ka ovog

pred u ze }a Gor da na Ga le {ev, i do da je da su su gra |a ni uglav nom upu }e ni u na pla tu pro vi zi je, jer je oba ve {te we is tak nu to na vid nom me stu. Oni ko ji su ma we upu }e ni u pla }a we kar ti ca ma tre ba lo bi da se dr `e sta re do bre go to vi ne, ka ko se ne bi ka sni je pi ta li za {to na ra ~u nu ne ma ono li ko nov ca ko li ko bi tre ba lo da bu -

de, na kon pla }a wa kar ti com. S dru ge stra ne, plat ne kar ti ce su ~e sto lak {e za upo tre bu, sta ju u nov ~a nik lak {e ne go ve }i broj nov ~a ni ca i idu uz sa vre me ni na ~in `i vo ta. Me |u tim, oni ko ji ih ko ri ste tre ba lo bi, zbog sop stve nog mi ra, da se de taq no upu te u pra vi la ko ja ban ke pro pi su ju. J. Z.

SA O BRA ]AJ NA IN SPEK CI JA PO JA ^A LA KON TRO LU NA DU NA VU

Ka zna za plo vi la bez do zvo le Sa o b ra } aj n i in s pek t o r i i ove let we se zo ne kon tro li sa }e ~am ce, br o di }e i ku }i ce na vo di, a ka ko na ja vqu ju, plo vi la }e bi ti uklo we na svi ma ko ji ni su

ba ve ili }e im plo vi la bi ti uklo we na – ka `e za “Dnev nik” {ef sa o b ra } aj n e in s pek c i j e Mla den Ba {i}. - Pre ma pr o ce ni Ka pe ta ni je, a i ono me {to je

va, a i mno gim vla sni ci ma ~a ma ca i br o di }a us pe li smo da u|e mo u trag. Na i me, bi lo je do sta plo vi la ko ji ma se vla snik ni je znao, a ne ki od wih su ~ak ima li i spla vo ve na Ri bar cu - ob ja {wa va sa go vor nik. Do zvo le za plo vi la se iz da ju na go di -

ra da stu di ja o utvr |i va wu i ko ri {}e wu me sta za po sta vqa we plov nog objek ta na vo de nom pr o sto ru na te ri to ri ji gra da, od Be ge ~a do Pe tro va ra di na i od Pe tro va ra di na do Le di na ca. - Ova go di na }e se raz li ko va ti od pret hod nih, po {to }e mo od mah pi sa ti pri ja vu pre kr {i o cu. Uko li ko i po sle to ga

Sa o bra }aj na in spek ci ja }e ove go di ne od mah pi sa ti pri ja vu pre kr {i oc u, a uko li ko i po sle to ga vla sni ci plov nih obje ka ta bu du iz be ga va li pla }a we na kna de, sle di na log za za ple nu

pri ba vi li do zvo lu za pri ve zi va w e za pri o b a q e. Ovo g o d i {wa ak ci ja je ma lo oka sni la zbog ki {o vi tog, hlad nog i ne sta bil nog vre me na, ali ka da eki pe kre nu na te ren, kon tro li sa }e se sva plo vi la na Du na vu i ka na lu DTD. Pr o v e r a v a } e m o sve ~am c e, br o di }e, spla vo ve, re sto ra ne i ku }i ce na vo di, a vla sni ci ko ji ne ma ju do zvo le mo ra }e da je na -

in spek ci ja po pi sa la, na ovom po te su na Du na vu ima oko 5.000 plov nih obje ka ta. Pre ma we go vim re ~i ma, in spek to ri su za ovaj deo po sla pre dve go di ne do bi li i ~a mac, ka ko bi mo gla da pri |u objek ti ma ko ji ma ra ni je ni su mo gli da pri stu pe sa oba le. - Jo{ pre dve go di ne smo po pi sa li sve plov ne objek te na ba~ koj i srem skoj stra ni Du na -

nu da na, jer je re~ o pri vre me nim objek ti ma, a uvek ima i no vih vla sni ka ~a ma ca ko ji ne iz va de do zvo lu. Za to iz ove in spek ci je ape lu ju na sve ko ji ma is ti ~e do zvo la, da odu u nad le `nu slu ` bu da je pr o d u ` e. Ina ~e, in spek to ri ne }e kon tro l i s a t i na u t i~ k e klu b o v e ko ji ima ju re {e we o dr `a wu plov nih obje ka ta na vo di. Grad ske vla sti su na ~i ni le ve li ki ko rak da se ova oblast do ve de u red, jer je za vr {e na iz -

vla sni ci plov nih obje ka ta bu du iz be ga va li pla }a we na kna de, in spek ci ja mo è da pi {e na lo ge da im se plo vi la za ple ne - ka è Ba {i}. Osnov za na pla tu na kna de je u to me {to je Du nav me |u na rod ni plov ni put i za we ga va è me |u na rod ni pr o pi si o ne sme ta noj plo vid bi, a za bra we na je uzur pa ci ja oba le. Lo kal na sa mo u pra va je za du è na da iz da je do zvo le za pri vez plo vi la i ta kvo re {e we va ì go di nu da na. Q. Na to {e vi}

VO LON TER SKI KAMP U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Pra ve stru ju od sun ca Vo lon ter ski rad ni kamp „So lar na aka de mi ja“ bi }e odr `an od 18. do 25. av gu sta u eko lo {kom cen tru “Ra du lo va~ ki” u Srem skim Kar lov ci ma u or ga ni za ci ji Po kre ta go ra na. Pro gram je na me wen mla di ma od 15 do 30 go di na ko ji ima ju osnov na pred zna wa iz obla sti za {ti te `i vot ne sre di ne i ko {ta 7.000 di na ra po oso bi. Kamp }e ima ti rad ni i edu ka tiv ni ka rak ter, a ciq je da po la -

zni ci kam pa na u ~e ka ko te ~e pro ces do bi ja wa elek tri~ ne ener gi je od sun ca, kao i da prak ti~ no pri me ne ste ~e no zna we. Pet na est vo lon te ra }e uz dru `e we i za jed ni~ ki `i vot u Eko lo {kom cen tru kroz pe to dnev ni grup ni prak ti~ ni rad uz stru~ no vo| stvo, pro }i kroz pro ces sa sta vqa wa mi ni so lar ne elek tra ne. Vr hu nac obu ke }e bi ti in sta li ra we mi ni so lar ne elek tra ne na [u mar sku ku }u u Ko viq skom ri -

tu {e stog da na i bo ra vak u woj, uz ko ri {}e we elek tri~ ne ener gi je do bi je ne od so lar ne ener gi je, a po mo }u elek tra ne ko ju su sa mi sa sta vqa li. Do dat ne rad ne ak tiv no sti }e se od no si ti na rad u pri ro di u ci qu o~u va wa pri rod nih re sur sa za bu du }e ge ne ra ci je. Apli ka ci o ni for mu lar, ko ji je mo gu }e pre u ze ti sa saj ta www .po kretag or ana .org.rs, je potrebno p opuniti i poslati najkasnije do 15. jula na adresu office@pokretgo-

rana.org.rs. U~esnici }e nakon selekcije dobiti potvrdu o u~e{}u, uz detaqnu agendu programa najkasnije do 30. jula. Ovaj projekat se delom finansira sredstvima Gradske uprave za sport i omladinu i Kancelarije za mlade u okviru konkursa za implementaciju lokalnog akcionog plana politike za mlade Grada Novog Sada za 2012. godinu. A. Va.

OSNOV CI U^I LI O PO TIV PO @AR NOJ ZA [TI TI

\a ci kra li zna we od va tro ga sa ca

U~e ni ci O[ „Ivo Lo la Ri bar” po se ti li su pro {le ne de qe no vo sad sku va tro ga snu bri ga du, gde su im za po sle ni ot kri li taj ne po sla va tro ga sca. De ca su ima la pri li ke da se upo zna ju sa ra dom i opre mom ove stru ke, ali i we nim opa sno sti ma. Ta ko |e, va tro ga sci su im ob ja {wa va li ko je se me re mo ra ju pred u zi ma ti ka ko do po `a ra ne bi do {lo, kao i {ta da ~i ne uko li ko ipak po `ar na sta ne. Edu ka ci ja naj mla |ih je deo na {ih re dov nih ak tiv no sti ka zao je ko man dir vo da Ivan La du {i}. - Po ka zu je mo im opre mu, ob ja {wa va mo ko ji broj tre ba da po zo vu kad se ne {to za pa li, ka ko da se u tom slu ~a ju po na {a ju, kao, na pri mer, da ne pa ni ~e i ne

skla wa ju se is pod kre ve ta i ne ko ri ste lift, uko li ko ì ve u zgra di. Iako su se va tro ga sci za i sta tru di li da te o rij ski ma li {a ne pot ku ju do brim zna wem o pro tiv po àr noj za {ti ti, ~i ni lo se da je |a ci ma naj ve }u pa `wu od vu kao prak ti~ ni deo, kad su mo gli da is pro ba va ju opre mu, vi de va tro ga sni ka mion i ode lo ko je se ko ri ste pri li kom iz li va wa {tet nih ma te ri ja. Ipak, ni su osta li ne mi na „pre da va wu”, po sta vqa ju }i mno go pi ta wa, re ci mo {ta da ra de kad se na |u u so bi pu noj di ma, ka da se ko ri sti pe na, a kad vo da pri li kom ga {e wa va tre, ko ji je po àr bio naj stra {ni ji za va tro ga sce... A. J.

Is kqu ~e wa stru je Pe tro va ra din - na se qe Puc ka ro{: od 9 do 10 sa ti deo Puc ka ro {a pre ma Za no {u, deo Uli ce Pa vla Ri sti }a na Puc ka ro {u, Uli ca li pa na Puc ka ro {u. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 Mi lu ti na Ta ti }a od 1 do 9, 4, od 8 do 14, od 36 do 38, Bog da na Ga vri lo vi }a od 27 do 29 i od 36 do 38, Da rin ke Gru ji} 12. Ra ko vac: od 8 do 11 Uli ca Mi te Be li }a, Du nav ska i @e le zni~ ka; od 7.30 do 14 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. ^e re vi}: od 8.30 do 13 Vi kend na se qe Sun ~a ni ca i Ka lu |e ri ca; od 9.30 do 13 Uli ca Du {a na Sa vi }a Do de. Su sek: od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa Ko ru {ka. Srem ski Kar lov ci: od 10 do 11.30 deo vi kend na se qa Srem ski Kar lov ci, [i -

ri cen tar Na se qe Du nav, na se qe oko ben zin ske pum pe i è le zni~ ke sta ni ce, sta ra po {ta, è le zni~ ka sta ni ca, Me ta lo teh ni ka; od 8.30 do 9.30 Uli ca Di mi tri ja Sa bo va. Le din ci: od 8.30 do 12 Uli ca na rod ne voj ske, Le di na~ ki put od 1 do 11, Fru {ko gor ska, Sa mar ski put, Zla ta na Pe tro vi }a, B. Ra di ~e vi }a, Ma je vi~ ka, Na se qe: Sta ri Le din ci, Le din ci se lo, Bre sto vi, Vu~ ko vac, Se li {te, Po tok, Kli sa, Ba~ ka put, Vre lo i pred u ze }a Pla num i Por tal; od 7.30 do 14 po vre me no u po je di nim de lo vi ma vi kend na se qa Bre sto vi i Lim pa ri je. ê nej: od 8.30 do 12 sa ti deo Zma je va~ kog pu ta pre ma sa la {i ma Ku zma no vi} i sa la {i Ku zma no vi}.

IN TER NET PO LA KO I KOD NAS ULA ZI U TR GO VI NU NE KRET NI NA MA

Ku po vi na sta na u po kre tu

Ri bqoj pi ja ci po treb na ob no va U Ri bqu pi ja cu, ko ja ima naj du ù tra di ci ju, ve }ih i kon kret ni jih ula ga wa ni je bi lo go to vo dve go di ne, jer, pre ma re ~i ma di rek to ra „Tr `ni ce” Du {a na Ba ji }a, taj deo gra da je ur ba ni sti~ kim pla nom pred vi |en za pot pu no pre u re |e we, pa se ne is pla te ne ki ve }i ra do vi. - Ri bqu pi ja cu odr à va mo da mo è da funk ci o ni {e, ali ona je da le ko od pi ja ce ka kva pri pa da tom de lu gra da. Ipak je to naj sta ri je pro daj no me sto i za slu ù je da se re vi ta li zu je - ka è Ba ji}. In ve sti ci ja Gra da, ko jom je na tom pro sto ru pred vi |en park, tr `ni cen tar, pla to za pi ja cu, fon -

ta ne, {e ta li {te, ga ra `a na dvatri ni voa, zah te va ve li ki no vac, te na{ sa go vor nik sma tra da to ne }e bi ti ostvar qi vo jo{ ne ko li ko go di na. Pre dve go di ne su sre |e ni olu ci i kro vo vi, sa ni tar ni ~vor, a ne dav no su za kr pqe ne udar ne ru pe na as fal tu. Po re ~i ma sa go vor ni ka, to je da le ko od ono ga {to tre ba da se ura di na ovoj pi ja ci. Ma da je pro met na Ri bqoj pi ja ci pre po lo vqen ot ka ko je uki nu ta auto bu ska sta ni ca, Ba ji} is ti ~e da }e naj sta ri ja no vo sad ska pi ja ca uvek po sto ja ti na istom me stu, jer i da qe ima svo je ver ne po tro {a ~e i za kup ce. I. D.

Za mi sli te da stan o ka kvom od u vek ma {ta te i ko ji se bi mo è te da pri u {ti te tra ì te ~ak i dok {e ta te, vo zi te se auto bu som, bi ra te pa ra dajz na pi ja ci ili ~e ka te u re du da pla ti te ra ~u ne. Da, sa da je i to mo gu }e jer è qe ni krov nad gla vom mo è te na }i na sop stve nom dla nu, pre ko pr ve do ma }e apli ka ci je za an droid „pa met ne te le fo ne“, spe ci ja li zo va ne za ku po pro da ju ne kret ni na, ko ju je raz vi la no vo sad ska pro gra mer ska fir ma „Aikon grup“. Ista gru pa qu di ko ja sto ji iza in ter net saj ta www.ene kret ni ne.com na pra vi la je i isto i me nu apli ka ci ju za an droid, iP ho ne i vin do uz te le fo ne, ko ja vam omo gu }a va da wi ho vu bo ga tu po nu du sta no va i ku }a za pro da ju i iz da va we, sa svim neo p hod nim in for ma ci ja ma o ne kret ni na ma i wi ho vim fo to gra fi ja ma, pre tra ù je te gde god da ste i da no vi dom ku pi te mal ta ne iz fo te qe. - Uve re ni smo da se in ter net sve vi {e se li na mo bil ne plat for me i glo bal ni je trend da ga qu di da nas ko ri ste u po kre tu, dok ra de sve osta lo {to im is pu wa va rad ni dan, {to je od re di lo

i na{ fo kus i na ve lo nas da i u sfe ri tr go vi ne ne kret ni na ma gra |a ni ma Sr bi je po nu di mo upra vo to – ka `e za „Dnev nik“ Vla di mir \a ~i} iz „Aikon grup-a“. – Ovo je pr va ta kva apli ka ci ja kod nas, ko ja otva ra vra ta no ve teh no lo gi je. Sve {to vam je po treb no je da po se du je te te le fon sa An droid

ope ra tiv nim si ste mom i da na „An droid mar ke tu“ bes plat no pre u zme te i in sta li ra te apli ka ci ju „ene kret ni ne“. Ka da ste to ura di li, do voq no je da se ulo gu je te, {to mo è te u~i ni ti svo jim e-mail ili fej sbuk na lo gom i pre tra ì va we na va {em dla nu mo è da po~ ne. Svo je ne kret ni ne u ovoj ba zi po da ta ka ima pre ko 50 ak tiv nih agen ci ja iz re gi o na ko je se ba ve wi ho vim pro me tom, ali je sva ka ko naj vi {e ogla sa iz No vog Sa da i Be o gra da, a po nu da se stal no osve à va. - Mi pra vi mo tek pr ve, pi o nir ske ko ra ke, dok je u sve tu ovo uve li ko sa svim nor mal na stvar, te je ta ko ne pri ko sno ve ni ame ri~ ki por tal za ogla {a va we www.zil low.com ne dav no ob ja vio da je po pr vi put za be le ìo vi {e po se ta pre ko mo bil nih te le fo na, ne go kroz kla si~ ni in ter net sajt i to je trend ko ji se na sta vqa, a na ma po tvr da da smo kre nu li u pra vom sme ru jer sve ana li ze tr ì {ta go vo re u pri log te zi da mo bil ni te le fo ni po la ko po sta ju do mi nant ni ure |a ji za pre tra ì va we in ter ne ta – uka zu je \a ~i}.

I, po sve mu su de }i, za i sta je ta ko. Ta~ no je da se u po kre tu mo gu pre li sta va ti i no vi ne sa naj no vi jom po nu dom na tr ì {tu ne kret ni na, ali wi ho va ma na je {to su „za ro bi le“ tre nu tak u vre me nu i {to se na sve è in for ma ci je mo ra ~e ka ti do na red ne ne de qe, dok je na apli ka ci ji za te le fon ta po nu da uvek naj sve ì ja mo gu }a i kon stat no se me wa i pri la go |a va uslo vi ma po nu de i tra `we. Pri tom, ne ma raz lo ga da bes po treb no pre tra ù je te sve {to se nu di, ne go je mo gu }e sa svim la ko fil tri ra ti sta no ve pre ma sop stve nim è qa ma i po tre ba ma – kva dra tu ri, de lu gra da, sprat no sti, ce ni „od do“... Sve ka ko bi se ku po vi na ili pro da ja ne kret ni ne, ko ja ~e sto ume da bu de ve o ma stre san pe riod ka ko za kup ce ta ko i za pro dav ce, bi la mak si mal no olak {a na i jed ni ma i dru gi ma. No va era je po ~e la, sad jo{ osta je sa mo da se do ma }a pri vre da na po kon trg ne, da gra |a ni do bi ju obe }a va ni bo qi stan dard i da on da i tre nut no po ma lo uspa va no tr ì {te ne kret ni na ma po no vo ìv ne kao ne kad... A. Gru be {a

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak18.jun2012.

DNEVNIK

c m y

ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ КУД „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ” ИЗ СТАРЕ ПАЗОВЕ

Јубилеј уз песму и игру

СТАРА ПАЗОВА: Старопазовачка општина је позната по развијеном аматерском покрету. Савез аматера ове општине има 25 чланица, које су изузетно организоване и постижу добре резултате на смотрама и фестивалима. Само овог пролећа, дечји фолклорни ансмабли са Музичког фестивала деце у Бачкој Тополи донели три златне и три сребрне плакете, а међу њима је чак две златне стигло у КД „Бранко Радичевић“ из Старе Пазове, које слави 40 година постојња. Бројни су програми којима ће ово аматерско друштво прославити јубилеј рада, са 200 чланова, организованих у фолклорној секцији,

це, јесенас у оквиру школског „Вуковог сабора“. Старопазовачки мали аматери су пријателима из Чајетине зимус узвратили посету, а пријатељи из Лознице њима сада, па се све у Позоришној Сали ове сремске вароши орило од песме, игре и весеља. Гости из Чајетине су пазовачкој публици приказали игре из околине Ужица и Бољевца, аматери из Лознице игре из Подриња и околине Београда, док су се домаћини потрудили да не само представе сва три дечја ансмабла, већ да концерт крунишу оним што им је на Музичком фестивалу у Бачкој Тополи донело злато. Млађа дечја група је извела игре из

ПРЕКО 100.000 ЉУДИ НА ПАНЧЕВАЧКИМ УЛИЦАМА

Цео град карневал

КУД „Бранко Радичевић” из Старе Пазове

народном оркестру, певачким групама и етно-секцији жена, а међу њима је и концерт под насловом „Ми смо деца весела“ са пријатељима из Чајетине и Лознице, који је одржан ове суботе. Пријатељство са дечјим ансамблом КУД „Златибор“ из Чајетине успостављено је прошле године, у оквиру 9.Међународног дечјег фолклорног фестивала „Видовдански сусрети“ у Старој Пазови, а са најстаријим аматерским колективом у Србији, КУД „Караџић“ из Лозни-

Шумадије и Поморавља, старија игре из Бле Паланке, апоред свих у друштву посебан разлог за задовољство имају њихови руководиоци Данијела Кркић, Милана Берић, Маја Окулић и Никола Џомбић. Цела 2012. биће у знаку обележавања 40 година рада овог аматерског колектива који, већ за Видовдан, слави још један јубилеј: домаћин је десетог међународног фестивала дечјег фолклора „Видовдански сусрети“, који ће трајати три дана. А. Мали

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (12.00), „Osvetnici” (14.20), „Pupijeva potraga” (12.40), „Diktator” (16.00, 22.25), „Qudi u crnom 3” (17.20, 21.30), „Sne`ana i lovac” (21.45), „Prometej” (17.45, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (20.10), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30, 14.15, 14.30, 16.15, 16.30, 18, 18.15, 19.30, 19.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^i ta o ni ca Bi bli o te ke Ma ti ce srp ske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Grad ska bi bli o te ka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Mira \ure Bawanin (1935) u 15 ~asova, Jovan Jovana Najvirt (1944) u 13.30, Du{an Maksima Sekuli} (1929) u 12.45, Mihajlo Mihajla Kazinci (1947) u 12 i Anka Jovana Silba{ki (1924) u 11.15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Petar Ilije Simin (1930) u 13 ~asova. Na prvoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Vidosava Radoslava Buli} (1935) u 15 ~asova.

ПАНЧЕВО: Панчевачки карневал, за два дана трајања, извео је на улице око 100.000 људи. Осим Панчеваца, било је и гостију из свих крајева света. Међу учесницима карневала били су Румуни, Словаци, Македонци, Словенци, Хрвати, Немци, неколико момака из Западне Африке, Малежани.

Првог дана одржано је финале дечијег фестивала „Распевано пролеће 2012”, док је другог дана за децу био отворен Авив парк, у коме је било прегршт занимљивих садржаја. Свечано отварање било је у петак на платоу Скупштине града у 20 часова, где је градоначелница предала кључеве града маестру панче-

вачког карневала и тиме означила да градом влада добро расположење и забава. Другог дана карневала саобраћај у главној градској улици Војводе Радомира Путника био је обустављен већ од 18 часова, када су почели да пристижу први учесници. Маскирани клинци са родитељима окупирали су град-

ски парк, а око 19:30 није било слободног места за посматрање поворке, у којој је било око 2.500 учесника. Панчевачки карневал је највећи међународни карневал у Србији, после Ријеке један од најбољих на подручју бивше Југославије.Девети по реду карневал у Панчеву завршен је величанственим ватрометом. З. Дг.

Предавање за жетеоце

БЕЧЕЈ: Општински штаб за жетву организује поводом предстојеће жетве едукативна предавања из области заштите од пожара на територији читаве општине. Серијал предавања ће се одржати у свим насељеним местима највеће потиске општине с почетком

од 18 сати. Прво је на реду већ данас у Бачком Петровом Селу у великој сали Месне заједнице. Сутра ће у свечаној сали Градске куће Бечејци моћи да добију корисне савете пре великог посла на њивама. Предавање за Бачкоградиштанце одржаће се прекосутра у

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Месној заједници, пољопривредници Дрљана и Милешева ће бити актери овог серијала у четвртак, 21. јуна, у Дому културе Дрљан, а жетеоци из Радичевића ће 22. јуна у Месној заједници добити последње информације о заштити од пожара. В. Ј.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

ПОЧЕО 54. ФЕСТИВАЛ АМАТЕРСКИХ ПОЗОРИШТА СРБИЈЕ

Отварање у знаку протеста

За јед нич ка сли ка на гра ђе них

ОП ШТИ НА АЛИ БУ НАР ОБЕЛЕЖИЛА СВОЈ ДАН

На про сла ви и о ви шку за по сле них АЛИ БУ НАР: У Алибунару, минулог петка, Општинска управа прославила је свој дан. Запослени су, за десет година рада, добили награде, које је уручио председник општине Ду шан Јо ва но вић. Он је најавио да од јесени следе мере за увођење више реда и рада у пружању услуга грађанима, те нова систематизација радних места. Председница Само сталног синдиката за четири општине овог јужно ба нат ског ре ги о на Алибунар, Вршац, Бела Црква и Пландиште Ми ле на Чи пак је рекла да јој већ мука од најава квалификација о прегломазној општинској управи. - Можда и има вишка, али како је која гарнитура раније долазила

на власт, окоми се на запослене, како нас има много, како не радимо добро и све тако. Како време пролази, они су ту доводили своје партијске послушнике и било је прекобројних, али не кривицом запослених. Надам се да ћемо са новим функционерима заједнички радити на социјалном дијалогу, како је то у Европској унији и да ће нова гарнитура на власти, са најављеним мерама ићи у правом смеру - рекла је председница Чипак. Награде су добили: Цве та на Ра ду ло вић Ко жо ка ри, Зо ран Па ро вић, Зор ка Ба њац, Љу бо мир Бо лић, Ја ро слав Ор го ван, Алек сан дар Ри стин, Мир ја на Гр бић, Љи ља на Ива но вић, Аури ка Гер га и Ко виљ ка Мак си мо вић. Р. Ј.

ПО ЧИ ЊЕ АК ЦИ ЈА „ИС ПРАВ НО ВО ЗИ ЛО – БЕЗ БЕД НО ВО ЗИ ЛО”

Бес плат но на тех нич ки пре глед Ми ни стар ство уну тра шњих по слова Републике Србије ће, у сарадњи са Ауто-мото савезом Србије и Асоцијацијом техничких прегледа возила, спрове сти акцију појачане контроле саобраћаја „Исправно возило – безбедно возило„, од данас, до 23. јуна, свакодневно од 7 до 20 часова. Осовни циљ акције је да грађани бесплатно провере техничку исправност возила, а поред тога, саобраћајна полиција ће појачано контролисати возила и возаче. Саобраћајна полиција ће, за време спровођења акције за све уочене техничке неисправно сти на возилу, апеловати на возаче да их отклоне, или ће их упућивати на технички преглед, ради детаљнијег прегледа возила и евентуалног отклањања неисправно сти, уз напомену да је контрола техничке исправно сти возила бесплатна и уз препоруку где може да се обави. Возила код којих се утврди неисправност уређаја за управљање и заустављање, биће искључена из саобраћаја, а против возача биће предузете мере прекршајног прогона. По завршетку акције, саобраћајна полиција ће наставити појачану контролу техничке исправно сти возила, уз до следно санкционисање прекршаја. Грађани могу да дођу и ураде бесплатан технички преглед на следећим адре сама: АМС „Ко-

мерцијални систем„ - Нови Сад, Бул. ослобођења 133, 2. АТП „Војводина„ - Нови Сад, Ново сад ског парти зан ског од реда 1/а, 3. ДОО „Аутотехника„ - Нови Сад, Стевана Мокрањца 1, 4. ДОО „Аквамонт„ - Нови Сад, Темерински пут бб, 5. ДД „Ремонт и сервис„ - Нови Сад, Руменачки пут 2, 6. ОД „Пума„ Нови Сад, Миленка Грчића 5/а, 7. ДОО „Тркуља„ - Петроварадин, Прерадовићева 95, 8. ДОО „Грин ауто„ - Ветерник, Ново садски пут 11/ц, 9. АБЦ „Компани„ - Футог, Раде Кондића 2/а, 10. АБЦ „Компани„ - Футог, Железничка бб, 11. ДОО „Кривајац„ - Беочин, Ново садска бб, 12. ДП „Саобраћај„ - Жабаљ, Жарка Зрењанина 36-38, 13. ОЗЗ „Чуруг„ - Чуруг, Лазара Пачуа бб, 14. БМБ ДОО - Бачки Петровац, Ћитна 12, 15. АМК „Бачка„ - Бачка Паланка, Југо словенске армије 22, 16. ДД „Нафта„ - Бачка Паланка, Б. Бајића бб, 17. АМК „Бечеј„ - Бечеј, Герберових 8, 18. АМК „Будућност„ - Врбас, Маршала Тита 61, 19. АД „Тител ПП„ - Тител, Мар ша ла Ти та 118, 20. ППК „Агробачка„ - Бач, Марша ла Ти та 169, 21. „Старт„ ДОО - Каћ, Војина Полексића бр. 8, 23. „Механика гроуп„ Темерин, Ново садска 638, 24. „СКД Техника„ - Темерин, Ново садска 214, 25. АМК „Србобранац„ - Србобран, Ново садска 4/а. В. Х.

Семинар о насиљу у породици СУБОТИЦА: На Палићу је одржан тродневни семинар тужилаца. На семинару је истакнуто да у последње време жртве насиља се све више оглашавају. Жртве случајеве најчешће пријављују полицији, али у појединим ситуацијама нису задовољни поступањем полиције, па је стога израђен приручник са јасним смерницама поступања полицајаца у одређеним систуацијама. Семинару су присуствовали представници полиције, судства, тужилаштва, центара за социјални рад, невладиног сектора и судске медицине, а циљ је био да се одговори на питање: каква је пракса по питању реаговања на кривично дело насиље у породици, који су недостаци законске регулативе, затим смернице исправљања тих недостатака, али и да укажу на нужну потребу сарадње између свих органа који се баве овом проблематиком. Организатор је удружење јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Србије, у сарадњи са Покретом за реформу правосуђа и уз финансијску подршку Америчке агенције за међународни развој УСАИД. С. И.

КУЛА: Протеклог викенда отворен је 54. Фестивал аматерских позоришта Србије. Свечано отварање ове традиционалне манифестације, која окупља најбоље аматерске позоришне трупе из целе Србије, протекла је у знаку протеста. Наиме, организатори из Културно-просветне заједнице општине Кула и Савеза аматера Србије су означили овогодишњи фестивал протестним због, како је наведено у прогласу који је издат пред почетак ове манифестације, „неразумне и увредљиве политике Министарства културе према разноврсним облицима и садржајима културног ствралаштва 400.000 грађана Србије и њихове кровне организације Савеза аматера Србије“. Ипак, стоји даље у прогласу, „упркос непостојању свести у Министарству културе о његовој потреби, фестивал одржавамо на захтев нашег бројног приврженог чланства, опредељеног да свом животу да смисао, а заједници приушти лепоту позоришног стваралаштва“ . Овогодишњи фестивал се у целости одржава под покровитељством општине Кула. Фестивал је отворио познати глумац Слободан Ћустић, који је и сам пре много година наступио на овој манифестацији, која се сматра за настарији и највиши фестивал позоришног аматеризма. - Армији позоришних аматера, који су ове године у Кули, желим да поручим да наставе са својим просветитељским напорима и да се боре против околности у којима раде. Морам да вам кажем да је ово заправо мој повратак у Ку-

лу. Пре 25 година играо сам овде у представи „Хероји улице“ која је победила те године. Част ми је што вечерас стојим пред кулском публиком – истакао је Ћустић. Сава Прерадовић из Културно-просветне заједнице Кула је нагласио да се фестивал већ годинама одржава само због енту-

кутија“ позоришног клуба „Гест“ из Сечња, која је била победник овогодишњег Фестивала аматерских позоришта Војводине у Старој Пазови. У наредних недељу дана, кулска публика ће бити у прилици да погледа представе аматерских позоришних трупа из Шида, Батајнице, Вели-

Стечај кад му време није ПАНЧЕВО: У „Тамиш хладњачи” 40 радника је остало без посла, када је фирма ушла у стечај, почетком маја. Бивши директор Миленко Ивић тврди да је „Хладњача” изгубила посао, вредан око четири милиона евра, додајући да сумња да иза стечаја овог предузећа стоји конкуренција из околине Шапца. Некадашње успешно предузеће, направило је уговор са предузећем „Тамишка„, 2000 године. Преко „Тамишке„ производи из Хладњаче продавани су у иностранству. Предузећа су сарађивала, и радници су имали посао и добијали редовне плате. Стечајни поступак покренула је фирма ДОО „Влада„ из Липолиста у близини Шапца, и „Електровојводина„ из Панчева. - ДОО Тамишка је направила предуговор са немачком фирмом и ове године тај уговор је направљен за извоз 4,250 тона замрзнутог воћа. То су послови од око четири милиона евра и то је требало да уради „Тамиш хладњача„ за свог партнера ДОО „Тамишку„ рекао је Ивић. До реализације посла није дошло, радници су малтене на улици, а фирма у стечају. З. Дг.

Акција давања крви зијазма, који је својствен аматерима и истрајне подршке локалне самоуправе. - Већ годинама се боримо за опстанак без роптања, али је недопустиво да надлежно министарство не препознаје национални значај овакве манифестације и препушта републички фестивал на бригу једној општини – рекао је Прерадовић. Првог фестивалског дана изведена је представа „Пандорина

Ја но шев унук Да ли бор у биоба шти

ке Плане, Уба, Трстеника, Сенте и Сурдулице. Све представе ће бити изведене у сали позоришта Културног центра у Кули са почетком у 20 часова. У недељу 24. јуна фестивалска ватра ће бити угашена и жири ће прогласити победника који ће представљати Србију на 55. Фестивалу фестивала у Требињу који окупља позоришне аматере из бивших југословенских република. М. Кековић

АПАТИН: Црвени крст Апатина је, у сарадњи са Службом за трансфузију крви, организовао акцију давања крви, поводом Светског дана добровољних давалаца и тиме наставио традицију обележавања тог дана. Акцији се одазвало 75 Апатинаца а крв је дало 67. Волонтери Црвеног крста су посетили Предшколску установу „Пчелица“, где су одржали радионицу о значају Црвеног крста и добровољног давања крви. Ј. П.

Ја нош Ши мон

БИОБА ШТА НА БЕ ЛО БЛАТ СКИ НА ЧИН

Во лан ка ми о на за ме нио мо ти ком БЕ ЛО БЛА ТО: Од професионалног возача до еколошког повртара дуг је пут. Мештанин Белог Блата Ја нош Ши мон, доскора возач тешких камиона, заменио је широки волан мирнијим „играчкама“, баштенским алаткама. Оно што је некада из прикрајка само посматрао, сада је претворио у хоби, а можда, ко зна, и у профитабилну занимацију. Да не би дангубио, како сам каже, Јанош је претворио део своје баште у огледне мини парцеле. Мало сам, мало уз помоћ супруге Ану шке, а мало и консултујући литературу, подигао је

мало баштенско „царство“. А у њему свега по мало - рана салата и парадајз сочни, па паприке љуте и тиквице, келерабе и шаргарепе... Следећи принципе добре пољопривредне праксе и водећи рачуна да повртарски производи сачувају органолептичка својства, његова башта постала је прави рај за љубитеље здраве хране. Иако њу није лако произвести, Јанош се труди да ништа не третира хемијским средствима, тако да му је потребна и помоћ, како би башта била уредна и плодоносна. А ко други, него унук Да ли бор, може би-

ти од помоћи. Уз мало едукације, али и добре воље, башта је чиста и напредна. Можда ће једног дана и унук постати прави повртар, јер је пољопривредна школа близу, а сви знамо да производња хране постаје велика шанса Војводине. И тако, од почетног хобија до породичног бизниса, пут и јесте и није дуг... Само треба имати идеју, довољно упорности и спојити корисно и жељено. То је управо Јани урадио. Па, ко воли свет да посматра у хиљаду боја, и мирисе да упија свим чулима, лако може доћи до Јанијеве баште. Ж. Б.

То ма ше вач ки лет њи омла дин ски фе сти вал

ТО М А Ш Е В АЦ: Томашевачки летњи омладински фе стивал – ТЛО, по други пут ће бити одржан у банатском селу Томашевац. Поред два зрењанинска бенда – “Hazy Lazy” и “Отказан лет”, на овом музичком хепенингу ће 22. јуна наступити и “Пролеће”, “Hype”, “Eyesburn”, Марчело и “Филтер/исказ”, а као звезде вечери “Хладно пиво”. ПР фе стивала Бо ја на Бе го вић је, на конференцији за новинаре одржаној у зрењанинском “Олд тајм клубу”, истакла да ће свирке бити на рукометном терену у центру Тома-

шевца и да ће улаз бити слободан за све љубитеље доброг звука. - Организатор фе стивала је Удруже ње гра ђа на “Фа бри ка културе” из Новог Сада. Жеља нам није била да манифе стацију одржимо у неком већем граду, већ управо у Томашевцу, који је пре стоница банатских милитара и Свет ског првенства у шорама – објаснила је Беговићева. Како је овом приликом истакао члан Савета Ме сне заједнице Томашевац Алек сан дар Ру дић, лане је ТЛО по сетило око хиљаду људи, а ове године

очекује се да ће тај број бити премашен. - Надамо се да ће бити добра атмосфера, као што је то било и на првом фесту. Ово је заправо увертитра у Светско првенство у шорама, а наша идеја је да млади који дођу у Томашевац, период између ТЛО и шора ту и остану – нагласио је Рудић, напомињући да овде постоји одличан терен за камп, али да инфраструктура, на жалост, још увек није задовољавајућа. - Настојаћемо да камп опремимо онако како је потребно, и надам се да ће већ наредне године ТЛО бити дводневна

манифе стција – поручио је Рудић. Ж. Б.

vojvodina

ponedeqak18.jun2012.

dnevnik

c m y

ДНЕВ НИ БО РА ВАК ЗА ДЕ ЦУ СА СМЕТ ЊА МА У РАЗ ВО ЈУ

„Ве ли ко ср це” за све ма ли ша не Миливој и Милица Мирић

ЗАВРШЕНА ЧЕТВРТА ПЕСНИЧКА МАНИФЕСТАЦИЈА „ТРАГОВИ НА ПЕСКУ”

Трилогији „Видовдан” прва награда

БЕЧЕЈ: Четврти конкурс Међународне песничке манифестације по имену „Трагови на песку“ у организацији Књижевног клуба „Петар Стокић“ из Бечеја завршен је приказом истоимене књиге, изложбом илустрација у књизи, објављивањем одлука жирија, доделом награда најуспешнијима и дружењем у свечаној сали Народне библиотеке Бечеј. Готово два сата приче о поезији и читање исте било је оплемењено музиком, пошто су наступиле Милица Рајлић соло песмом и Јелена Мирић свирајући виолину. - Када је све завршено, остаје ми да захвалим песницима што су своје песме слали и омогућили да још једна књига поезије, четврта у низу, имена манифестације „Трагови на песку“ угледа светлост дана. Истовремено, морам захвалити супругу Миливоју Мирићу на његовој финансијској, сликарској и свакој другој подршци у овим данима бескрајних очаја, када многима ни поезије није светла тачка постојања. Трагајући за неким новим повезаним страницама, на конкурс се јавило 290 песника из земље и иностранства и свако је послао по три своје песме. Трочлани жири је прво одлучио да се 192 песме исто толико аутора уврсте у овогодишњи зборник песама „Трагови на песку“, а онда одабрао 22 песме којима су припале награде или су похваљене и самим тим добиле привилегију да им Миливој Мирић уради илустрације за књигу - део је уводне беседе оснивача и председнице Књижевног клуба „Петар Стокић“,

иницијатора и организатора актуелне манифестације Милице Мирић. Жири у саставу три професорке Косане Видојевић, Емилије Здравковић и Драгане Миљковић, донео је одлуку да овогодишњи лауреат, добитник прве књижевне награде „Петар Стокић“, буде аутор трилогије „Видовдан“ Драгослава Гала Стевановића из Ниша. Друга награда „Трагови на песку“ припала је песми „Јесењи дан“ Жељка Цеснака из Пландишта, а трећу је освојила песма „Твоја улога у мојој представи“, Сава Д. Теодоровића из Брчког. Награђеним ауторима припале су дипломе, књиге и уметничке слике Миливоја Мирића. Посебна награда „Речи на песку“ додељена је песми „Хермес“ Николе Оравеца из Петроварадина и ова песма је илустрована на насловној страни књиге. Жири је похвалио још 18 песама, а њихови аутори су добили дипломе и зборник у којем су песме. - Милица има пуну подршку породице у читавом овом послу, а мене лично испуњава прављење илустрација песама које жири одлучи да се награде и похвале. Како је ово четврти циклус, а Милица и ја имамо четворо унучади, одлучио сам да сваки циклус са по двадесетак илустрација поклоним по једном унучету, пошто ће они ту заоставштину боље чувати од нас. Први добија Урош, други Милица, трећи Милош и четврти Јелена - рекао је Миливој Мирић. В. Јанков

Детаљ с промоције

Промоција ЦД у школи

АПАТИН: У Основној школи „Жарко Зрењанин“ одржана је промоција ЦД-а са музиком за децу предшколског и школског узраста. На ЦД је 18 композиција, по шест за сваку старосну групу. Реч је о песмама из педесетих година прошлог века, које су рађене према текстовима Јулије Лучев, Младена Бјажића, Бранка Михаљевића, Грегора Витеза изд, а композиције је аранжирао руководилац музичке секције у

ОШ „Жарко Зрењанин“ и професор музике у школи Александар Костић. -Свака песма има своју матрицу, а деца могу сама да праве своје аранжмане, додајући удараљке и тако развијају своје ритмичке способности, али и подстичу креативност - рекао је Костић, који је овога пута компоновао и химну Предшколске установе „Шчелица“, а пре тога и химну ОШ “Жарко Зрењанин“ .Ј. П.

Средњошколска светковина БЕЧЕЈ: Традиција организованог испраћаја бечејских матураната наставља се данас. Као и претходних година то је права средњошколска светковина у којој су у главним улогама најбољи ученици четири бечејске средње школе. Директори ШОСО „Братство“, Гимназије, Економско-трговнске и Техничке школе уручиће одговарајуће награде вуковци-

ма, а челници локалне самоуправе лаптоп ђацима генерације сваке од поменутих школа. Како се домаћин манифестација сваке године мења, овога пута ће то бити Гимназија. Скуп је заказан за 18 сати у Градском позоришту, где ће гимназијалци извести пригодан забавни програм за, по правилу, пуну салу вршњака и родитеља награђених. В. Ј.

РУ МА: Паркић бродић је био ме сто где су најмлађи полазници Дневног боравка за децу са смет ња ма у раз во ју, одр жа ли своју завршну приредбу пред од ла зак на рас пуст, ко јом су многобројној публици, која је дошла да их бодри, показали шта су научили на часовима глуме, у току претходне школске године. Малишани су рецитовали, певали, глумили, па чак и реповали, а публика није штедела да их многобројним аплаузима награди за уложен труд. - Ова приредба је произашла из лепе сарадње румског Центра за социјални рад и румских основних школа „Јован Јовановић - Змај“ и „Иво Лола Рибар“ и део је пројекта „Велико срце“. Циљ овог пројекта је инклузивна подршка деци са сметњама у развоју. Све ово је добар начин

Ма ли ша ни су се свој ски по тру ди ли да за ба ве пу бли ку

да се побољша њихова социјална активност и однос друштва у

локалној заједници - истакла је директорка румског Центра за

со ци јал ни рад Да ни ца Је ре мић. У пројекат Дневног боравка деце са сметњама у развоју Румљани су кренули пре две године, а пролетос је захваљујући средствима Европске уније и општине про стор у коме бораве полазници проширен за још 60 квадрата. - Ово је четврти пут да се у Руми реализује пројекат „Велико срце“. Схватили смо колико је битно да деца са сметњама у развоју буду укључена у друштвени ток. У току лета биће реализовано инклузивно лето у оквиру кога ће бити организована дружења деце и одраслих са сметњама у развоју и Рома ка зао је начел ник Оде ље ња дру штве них де лат но сти Оп шти не Рума Све ти слав Да мјанчук. Ј. Ан тић

ПРОЦВЕТАЛА ТИСА КОД КАЊИЖЕ

Феномен који привлачи туристе и радозналце КАЊИЖА: Река Тиса код Кањиже и још неким локалитетима је процветала, па је овај јединствен природни феномен протеклог викенда пратио велики број знатижељника, љубитеља природе, туристичких посленика и представника медија. Многи су у касним поподневним сатима још уочи викенда на обали Панонске принцезе, ишчекивали главно ројење и љубавну игру лепршавог инсекта тисин цвет, које је отпочело у петак, а наставило у суботу и недељу. - Природни феномен који постоји код нас свакако мормао ценити, јер свугде у свету људи негују и чувају чуда природе каже Бела Тачи из Кањиже. Некада када је Тиса цветала, толико је било инсеката тисиног цвета, да се није могла видети друга обала. Сада их баш нема толико, али привлаче људе. Речима се то не може тек тако описати, него треба доживети. За мене као пецароша, љубитеља природе и Тисе, присуство тисиног цвета и цветање реке, свакако пуно значи. Милина је доћи на обалу реке, наћи мир у хладовини и пецати, уживати у природи. - Чекали смо и овог пута недељу дана, како је почело предцветање, јер никада се не зна када ће тачно бити главно цветање, када је најмасовније ројење тисиног цвета. Тиса, па и њено цветање је непридвидиво, не може се унапред заказати, нити знати када ће бити, него треба доћи, бити стрпљив, сачекати и уживати. Кањижани су генерацијама навикли на тисин цвет, па због тога долазе на

обалу реке, а они који долазе са стране или који никада нису у томе уживали, препоручио бих да дођу бар једном, јер је у питању незаборавни доживљај указује председник УСР „Братство” Андраш Тот. Знатижељницима из Кањиже, али и многима који су дошли из Суботице, Новог Сада, Београда и других места Србије, па и иностранства, при- Посматрање природног феномена са обале реке дружили су се и учесници ме- тара за привреду за ресор туриђународне конференције на те- зма Ерне Варњу. му „Савремени трендови у ту- Овде су се скупили знанци, ризму„, коју су поводом света- зналци и људи од интегритета ња Тисе уз учешће истакнутих који се међусобно познају гостручњака и туристичких по- динама и одлика туристичких сленика из Србије и Мађарске радника је да припадају посеборганизовали Туристичка орга- ном „туристичком јату„. Еленизација општине ТОО) Кањи- ментарна, нужна претпоставка жа и Дестинација менаџмент бржег изласка из кризе су нова организација (ДМО) „Кањи- знања, нова искуства и рад 25 жа„. сати дневно. Само на томе моОвакве стручне скупове ту- же да почива потка за ткање ристички посленици Кањижа финог ћилима, који у туризму приредили су већ седми пут. На чине кретиван менаџменту за отварању конференције уче- стварање туристичког произвоснике су поздравили директор- да и привлачење туриста - река ТОО Кањижа Љубинка као је Варњу. Максимовић Таљаи, председПрема речима Љубинке Макник кањишке општине Михаљ симовић Таљаи, придодни феЊилаш и члан Општинског ве- номен цветања реке Тисе корића Кањиже за ресор туризма сти се да се представницима Роберт Коза, а скуп је отворио туристичких агенција и медипомоћник покранинског секре- јима представе туристички по-

Фото: М. Митровић

тенцијали кањишке општине, па су им поред јединстевног природног феномена, који се овог пута поклопио са одржавањем међународне конференције и за учеснике представљао одиста велики угођај, приказани понуда Тотовог Села и Велебита, бањског центра у Кањижи и друге вредности. Управо су главне теме конференције биле здравствено-бањски туризам и одрживи развој руралног туризма. Како су истакли домаћини из Кањиже природни феномен цветање реке Тисе може утицати на повећање посећености овој туристичкој дестинацији, али уједно је и подстицај за очување животне средине и развој и унапређење туристичке делатности. М. Митровић

Дечја ликовна колонија „Дунав 588”

АПАТИН: Четврдесет ученика, од трећег до петог разреда ОШ „Жарко Зрењнанин“, подељени у 20 парова, на Дечјој ликовној колонији „Дунав 588“, осликали су двадесет паноа. Колонија је одржана у простору УСР „Буцов“ у међународној марини у Апатину, у организацији издавачке куће „Нова школа“, уз подршку Министарства просвете и у сарадњи са ОШ „Жарко Зрењанин“ и ликовног педагога Данијеле Цветковић. Радови деце ће од 18. јуна бити изложени у простору Музеја Дунава, а најбољи рад биће приказан у Београду 29. јуна са радовима деце са осталих колонија, које су одржане у 13 општина и 24

основних школа са подручја Србије.Реч је о општинама Апатин, Бачка Паланка, Нови Сад, Земун, Стари Град, Нови Београд, Палилула, Смедерево, Костолац, Градиште, Голубац, Доњи Милановац и Кладово. Манифестација се, иначе, одржава у десет подунавских земаља и у свакој од њих биће изложени најбољи дечји радови. Пројекат „Дунав 588“ је део међународног пројекта који треба да скрене пажњу на регионалну повезаност са осталим европским земљама и промовише потенцијале како би се у акцију укључиле све подунавске земље. Ј. П.

dru[tvo

dnevnik

Obu ka za vo za ~e ko ji ma je od u ze ta do zvo la Agen ci ja za bez bed nost sa o bra }a ja }e od da nas u Be o gra du or ga ni zo va ti se mi na re za vo za ~e ko ji ma je od u ze ta do zvo la zbog pri ku pqe nih 18 ka zne nih po e na ili iza zi va wa te {kih ne zgo da, a po vra tak do zvo le }e ko {ta ti oko 40.000 di na ra, iz ja vio je di rek tor Agen ci je Sto ja din Jo va no vi}. On ka `e da je od pri me ne no vog Za ko na o bez bed no sti sa o bra }a ja pre dve go di ne do sa da od u ze to vi {e od 1.100 do zvo la i da bi ih po no vo ste kli vo za ~i pret hod no mo ra ju da iz mi re sve nov ~a ne ka zne za pre -

kr {a je i da iz dr è sve ka zne za tvo ra uko li ko su bi le iz re ~e ne. Pr ve do zvo le mo gle bi da bu du vra }e ne 20 da na po sle po ~et ka se mi na ra. Neo p hod no je da su vo za ~i ma, ko ji è le da po ha |a ju se mi nar, is te kle sve za {tit ne me re ili me re bez bed no sti za bra ne upra vqa wa mo tor nim vo zi li ma, kao i da je na kon to ga pro te klo vi {e od 90 da na, do dao je on. Svi vo za ~i ko ji ma je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va od u ze lo vo za~ ku do zvo lu mo gu da se pri ja ve Agen ci ji za ove se mi na re, ali mo gu da ga po ha |a ju tek ka da pri lo è do ka ze o is pu we no sti uslo va, uve re we o zdrav stve noj spo sob no sti za upra vqa -

we mo tor nim vo zi lom i upla te po 25.000 di na ra za obu ku. Jo va no vi} je na veo da se oko 50 vo za ~a do sa da in te re so va lo o na ~i nu re a li za ci je tih se mi na ra, ~i ji su ~a so vi po de qe ni u tri ce li ne: - Naj ve }i broj tih vo za ~a po zna je pro pi se, ali ih ne po {tu ju iz ra znih raz lo ga i na tim ~a so vi ma }e se raz ja {wa va ti zbog ~e ga su osta li bez do zvo le, {to }e tra ja ti de vet ~a so va. Za tim }e 15 ~a so va bi ti po sve }e no pra vi li ma sa o bra }a ja, dok }e pre o sta lih 16 ~a so va bi }e po sve }e no ri zi~ nim si tu a ci ja ma ko je tre ba da iz be ga va ju vo za ~i ka ko ne bi opet osta li bez do zvo la. Ka da sve to od slu {a ju po la zni ci se mo gu se pri ja vi ti za po la ga we is pi ta i uko li ko ima ju vi {e od 75 od sto ta~ nih od go vo ra po lo `i }e is pit i na kon to ga do bi ja ti uve re we da su za do vo qi li na pro ve ri zna wa iz obla sti bez bed no sti sa o bra }a ja. Na osno vu tog uve re wa kod MUP, po la zni ci mo gu po no vo da uzmu vo za~ ku do zvo lu, a po vra tak do zvo le sa se mi na rom i pra te }im tro {ko vi ma iz no si oko 40.000 di na ra, u {ta ni je ura ~u na to pla }a we ka zni za pre kr {a je. Vo za ~i ko ji su osta li bez do zvo le do la ze iz ra znih de lo va Sr bi je i pla ni ra no je da se u na red nom pe ri o du, uko li ko ih bu de vi {e ne go sa da, or ga ni zu ju se mi na ri u osta lim ve }im gra do vi ma. Se mi na ri se odr `a va ju u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je.

u sVetu radi 10.000 lekara PorekloM iz srBije

Od ne u ro hi rur gi je do men tal nog zdra vqa U svet skim me di cin skim cen tri ma ra di 10.000 le ka ra po re klom iz Sr bi je, ko ji su ras po lo `e ni da svo ja is ku stva po de le sa ko le ga ma u do mo vi ni, a ne ki od wih su ovih da na u okvi ru ko fe ren ci je „Me di ci na u sve tu i Sr bi ji” u Be o gra du pred sta vi li svo ja is ku stva i me to de le ~e wa ko je se pri me wu ju u sve tu. Je dan od stru~ wa ka ko ji je u~e stvo vao na kon fe ren ci ji je dr Bran ko Bo jo vi} ko ji je po znat po to me {to je bio deo ti ma le ka ra ko ji su u mar tu iz ve li kom plet nu tran splan ta ci ju li ca jed nom pa ci jen tu u Ame ri ci, ko ja je tra ja la ~ak 36 sa ti. Ka ko je Bo jo vi} re kao Ta njug u, u eki pi Uni ver zi tet ske bol ni ce Me ri lend u Bal ti mo ru bi lo je vi {e od 100 qu di, a re zul ta ti in ter ven ci je su bo qi ne go {to su o~e ki va li. On je do dao da je

ko vi}-Tej lor, ko ja se ba vi kan cer ge ne ti kom u Uni ver zi te tu Bir min gem u Ve li koj Bri ta ni ji. Ob ja {wa va ju }i is tra ì va wa ko ji ma se ba vi, re kla da je ciq bio da se okri je da li ne ki gen ima uti caj na do bi ja we le u ke mi je kod de ce i od ra slih: - Osnov ni ciq je bio da se na |u no ve me to de le ~e wa ko je }e bi ti spe ci fi~ ne ne sa mo za taj tip tu mo ra, ve} i za sva kog pa ci jen ta po seb no. Ta tja na Stan ko vi} ka è da ~e sto sa ra |u je sa ko le ga ma iz Uni ver zi tet ske de~ je kli ni ke u Tir {o voj, gde je to kom kon fe ren ci je odr à la pre da va we. Ta ko |e je iz ja vi la da }e se ra di ti na na to me da se pro na |e i „for mal na vr sta sa ra da we” ka ko bi se stru~ wa ci te zdrav stve ne usta no ve usa vr {a va li.

impresioniran srpskom medicinom Dr Ivan ]i ri}, ne u ro hi rurg sa Uni ver zi te ta u î ka gu, ko ji je u~e stvo vao na ve li koj kon fren ci ji u Be o gra du, bio je deo ti ma ko ji je pr vi oba vio ope ra ci ju tu mo ra hi po fi ze bez otva ra wa lo ba we, a ko ja se sa da pri me wu je svu da u sve tu. On je na veo da ra ste broj obo le lih pa ci jen ta, ali da se isto ta ko una pre |u ju di jag no sti~ ke me to de, pa se bo le sti ra ni je i na vre me ot kri va ju, kao i da je ve o ma za do vo qan onim {to je imao pri li ku da vi di u cen tri ma u Sr bi ji, ka da je u pi ta wu oblast ne u ro hi rur gi je: - Im pre si o ni ran sam srp skom me di ci nom, a na ro ~i to onim {to sam vi deo u ne ur hi rur gi ji, pre sve ga u No vom Sa du, Kra gu jev cu, Be o gra du, od no sno vi so kim ni vo om ne u ro hi ru {kih uslu ga u na {oj ze mqi. re~ o pa ci jen tu ko ji se po vre dio u lo vu i ko ji du go ni je mo gao da pri hva ti sop stve ni iz gled i iz la zio je sa ma skom u grad, uglav nom u ve ~er wim sa ti ma, da ga {to ma we qu di vi di, a da sa da iz gle da sa svim dru ga ~i je. Bo jo vi} ka è da ra do sa ra |u je sa ko le ga ma iz Sr bi je, za ko je ka è da ima ju do sta zna wa i is ku stva, ali da su pro blem u zdrav stve nom si ste mu Sr bi je fi nan si je i no ve teh no lo gi je. Me |u u~e sni ci ma kon fe ren ci je srp ske me di cin ske di ja spo re je i ne ka da {wa na u~ ni ca go di ne u Ve li koj Bri ta ni ji dr Ta tja na Stan -

Dr Du {i ca Ba bo vi} Vuk sa no vi} sa kli ni ke Me jo u SAD, gde ra di jo{ ne ko li ko le ka ra sa pro sto ra biv {e Ju go sla vi je, ba vi se kli ni~ kom ge ne ti kom, zna ~aj nom gra nom me di ci ne ko ja je prak ti~ no jo{ u raz vo ju. Ona tvr di da su u sve tu di jag no sti~ ke mo gu} no sti u toj obla sti po boq {a ne i da po sto je na po ri da se kli ni~ ka ge ne ti ka uve de u prak su. Na sku pu u Be o gra du pred sta vqe ne su no ve me to de u ne u ro hi rur gi ji, re pro duk tiv nom i men tal nom zdra vqu, kao i dru gim gra na ma me di ci ne.

ponedeqak18.jun2012.

osMaci danas Pola@u PrVi deo zaVr[nog isPita

Na pro ve ri zna we iz ma ter weg je zi ka Da nas od 10 do 12 sa ti 78.000 osma ka u Sr bi ji po la ga }e pr vi deo za vr {nog is pi ta na kra ju osnov nog {ko lo va wa, a pre ma ka len da ru Mi ni star stva pro sve te i ove go di ne pr vo }e se pro ve ra va ti zna we iz ma ter weg je zi ka, dok je su tra u isto vre me na re du pro ve ra ono ga {to su za osam go di na na u ~i li iz ma te ma ti ke. U svo je osnov ne {ko le ma li ma tu ran ti tre ba lo bi da stig nu oko po la de set, ka ko bi ima li vre me na da se ras po re de na me sta na ko ji ma }e se de ti za vre me te sti ra wa. Po red |a~ ke kwi ì ce s ove re nom fo to gra fi jom, ko ja }e im slu ì ti za iden ti fi ka ci ju, u pro sto ri ju u ko joj }e se is pit odr à ti da nas je do zvo qe no une ti jo{ i he mij sku i gra fit nu olov ku i gu mi cu, a su tra uz ovo i tro u gao, {e star i le wir. Mo bil ni te le fo ni, di gi tro ni i osta la po ma ga la i ovaj put su za bra we ni i uko li ko ih u~e ni ci do ne su u {ko le mo ra }e ih osta vi ti na za to od re |e nim me sti ma. Ne {to pre 10 sa ti mi ni star pro sve te pro fe sor dr @ar ko Ob ra do vi} jav no }e pro ~i ta ti broj kom bi na ci je za da ta ka ko je }e u~e ni ci re {a va ti, a i ovaj put u toj kom bi na ci ji bi }e 20 pi ta wa iz pet obla sti ko je su osma ci sa vla da va li iz ma ter weg je zi ka u osnov noj {ko li. Me |u ovim pi ta wi ma bi }e i te ìh i lak {ih, to jest dao pi ta wa bi }e za osnov ni ni vo zna wa,

Bodovi odre|uju karijeru Ma da u~e ni ci ne mo gu da “pad nu” na ma loj ma tu ri, tre ba da ima ju {to vi {e po e na jer ta ko po ve }a va ju {an su da upi {u `e qe nu {ko lu. U~e ni ci su pro {le go di ne bi li naj za in te re so va ni ji za ogled ni pro fil far ma ce ut skog teh ni ~a ra, za ko ji je po sled wi na li sti imao 96,2 bo da. Sle di la bo ra to rij ski teh ni ~ar, sa mi ni mal nih 93,9, pa far ma ce ut ski teh ni ~ar sa 92,7 bo do va. Za tim teh ni ~ar va zdu ho plov nog sa o bra }a ja, fi zi o te ra pe ut ski teh ni ~ar, zub ni teh ni ~ar, ban kar ski slu `be nik, me di cin ska se stra, sto ma to lo {ka se stra... U vr hu in te re so va wa su, po pra vi lu, ogled ni sme ro vi. deo za sred wi, a deo za na pred ni. Bi lo bi do bro da, pre re {a -

va wa, u~e ni ci pr vo pa `qi vo pro ~i ta ju sva pi ta wa, za tim re -

{a va we po~ nu od lak {ih, pre ma te ìm i to gra fit nom olov kom, a u dru gom ~i ta wu ko na~ ne od go vo re da upi su ju he mij skom olov kom, jer }e se sa mo ta kvi od go vo ri pri zna va ti. Ma da je po sled wih da na bi lo ne do u mi ca oko to ga da li }e se pri zna va ti i od go vo ri ko ji ni su is p rav n o pra vo p i s no ili gra ma ti~ ki na pi sa ni, ka ko }e im sva ki bod osvo jen na ovom te sti ra wu bi ti ve o ma va àn pri upi s u u sred w e {ko l e, osma ci bi tre ba lo da se po tru de da pri od go va ra wuu upo tre be sva zna wa ko ja su do sa da ste kli, jer i kod od go vo ra na pi ta wa iz kwi èv no sti pri zna va }e se sa mo oni ko ji su na pi sa ni po svim pra vo pi snim i gra ma ti~ kim pra vi li ma. Sa is pi ta se ne mo è iza }i u pr vih 45 mi nu ta, kao ni u po sled wih 15 mi nu ta. Da na {we te sti ra we je, ve} pre ma opre de qe wu u~e ni ka, u {ko la ma u Voj vo di ni or ga ni zo va no na srp skom, ma |ar skom, ru mun skom, ru sin skom i slo va~ kom je zi ku. Pre li mi nar ni re zul ta ti za vr {nog is pi ta bi }e ob ja vqe ni 21. ju na. Even tu al ne àl be u~e ni c i pod n o s e istog da n a u osnov n im {ko l a ma, a àl b e okru `nim upi snim ko mi si ja ma 22. ju na. Ko na~ ni re zul ta ti za vr {nog is pi ta bi }e ob ja vqe ni 25. ju na u osnov nim {ko la ma i na saj tu www.upis.mpn.gov.rs . d. deve~erski

Pro[le su 243 godine otkako je Veliki Be^kerek stekao carske PriVilegije

Uz po vla {}e no tr go vi {te i pr vi Se nat

Na vr {i le su se 243 go di ne ot ka ko je ta da {wi Ve li ki Be~ ke rek, da nas Zre wa nin, ste kao car ske pri vi le gi je. Ju bi lej zva ni~ no ni je obe le `en, ali je pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Mar ton, u iz ja vi da toj no vi na ri ma, uka zao na zna ~aj ovog da tu ma za raz voj gra da. Pri vi le gi jom ca ri ce Ma ri je Te re zi je, pod se tio je on, Ve li ki Be~ ke rek je do bio sta tus po vla {}e nog tr go vi {ta - va {a ri {ta. - Taj da tum je zna ~a jan i zbog to ga {to smo ta da do bi li pr vi par la ment – se nat sa {est sa vet ni ka i {to je to da tum po ~et ka par la men ta ri zma u na {em gra du. Re gu li sa no je da obe ve }in ske ver ske za jed ni ce, ka to li ci i pra vo slav ci, bu du za stu pqe ni u Se na tu sa po tri se na to ra - na veo je Mar ton, na po mi wu }i da je 6. ju ni 1769. go di ne ne spor no zna ~a jan dan za raz voj ove sre di ne. Po po da ci -

ma ko je po se du je zre wa nin ski Isto rij ski ar hiv, ina ~e, Se nat je oba vqao po slo ve u ve zi sa lo kal nom sa mo u pra vom i funk ci o ni sa wem sre di ne. U do ku men tu, ru kom pi sa nom na ne ma~ kom je zi ku u Be ~u, u pet na est od red bi de taq no je

ste pen gra da, {to je to me sto naj po ni zni je umo li lo da mu se do de li Pri vi le gi um. Po vo dom ove naj po ni zni je mol be i po vo dom pre po ru ke na {e Ba nat ske ze maq ske ad mi ni stra ci je pu tem mi ni star ske de pu ta ci je, naj bla go na klo ni je smo od lu ~i -

U dokumentu, rukom pisanom na nema~kom jeziku u Be~u, u petnaest odredbi detaqno je definisan novi status varo{i de fi ni san no vi sta tus va ro {i, a u uvod nom de lu iz ra à va se uve re we da }e do bi je na pri vi le gi ja po mo }i va ro {i da una pre di ne sa mo tr go vin sko i za nat sko ume }e, ve} i obra zo va we svo jih sta nov ni ka. “Pri zna je mo jav no ovim pi smom i ob ja vqu je mo sva ko me da op {ti nu me sta Ve li ki Be~ ke rek u na {oj Ta mi {koj ù pa ni ji naj mi lo sti vi je uz di è mo na

li da me sto Ve li ki Be~ ke rek za sa da uz dig ne mo na ste pen tr ì {ta, u naj bla go na klo ni joj na me ri da po di è mo ru ko del stvo i za nat stvo, i u uve re wu da }e se sta nov ni ci pr ven stve no po sve ti ti ovom pro iz vo |a~ kom sta le ù, da }e pri ba vi ti jo{ ne do sta ju }e ru ko del ce i ve {ta ke, da }e ovo me pri vu }i svo ju de cu i da }e je da ti da se po u ~e u ~i ta wu, pi sa wu, ra ~u na wu,

kao po treb nim zna wi ma u za na tlij skom i tr go va~ kom sta le ù, kao i u iz u ~a va wu ne ma~ kog je zi ka. A ka da, vre me nom, za nat stva i ve {ti ne, za jed no sa tr go va~ kim sta le òm u ovom tr ì {tu, bu du ve} ma uz dig nu ti, bi }e mo u sva ko do ba sklo ni ovom tr ì {tu do de li ti i pra va jed nog gra da”, po ru ~u je se, iz me |u osta log, u tek stu Pri vi le gi je, ~i ji se pre pis ori gi na la i pre vod na srp ski je zik ~u va ju u Isto rij skom ar hi vu Zre wa ni na. U pr voj od red bi do bi je ne Pri vi le gi je sta nov ni ci Ve li kog Be~ ke re ka pro gla {a va ju se slo bod nim qu di ma, {to je bio osnov ni pred u slov da se tr go vi {tu do de le i pra va jed nog gra da. Va ro {i je omo gu }e no osni va we Se na ta, {to je pred sta vqa lo zna ~a jan na pre dak i u obla sti lo kal ne ad mi ni stra ci je. @. Balaban

Pri zna wa za hu ma nost u Ka wi ì Cr ve ni krst Ka wi è upri li ~io je ju ~e u Ba wi Ka wi à sve ~ a n ost po v o d om ne d av n o obe le è nog Svet skog da na do bro voq nih da va la ca kr vi na ko joj su pri zna wa do de qe na naj i stak nu ti jim do bro voq nim da va o ci ma kr vi iz ove op {ti ne. Za 100 do sa da {wih u~e {}a u hu m a n im ak c i j a m a da r i v a w a dra go ce ne te~ no sti ko ja ì vot zna ~i pla ke ta i ru~ ni ~a sov nik su pri pa li Di mi tri ju Ko tu {e vi }u iz Hor go {a. Za 75 da va wa do bit ni ci pri zna wa su Jo èf Mol nar, Fe renc Ku co ra i Mi haq Mol nar iz Ka wi è, Jo èf Ta ka~ iz Hor go {a i Imre Tu ru iz Oro ma, a za 50 da va wa Zol tan Ba rat, Ati l a La d a w i, Ro b ert Bu{, Mi haq Lac ko, Jo van Pi he, Jo èf [ar wai, Ivan Ba ji}, â ba Fe je{ i Ju li ja na Po {a iz Ka wi è, Ati la Mi ler i Er ne Mo lar iz Oro ma, a wih

jo{ 20 do bi lo je pri zna wa za 35 u~e {}a. Pri za wa im je uru ~io pred sed nik Cr ve nog kr sta Ka wi `e Zol tan Don go ko ji na gla {a va da je tra di ci ja do bro voq nog da va la {tva kr vi u ka wi {koj op {ti ni pri sut na od 1955. go di ne, te da je ova sre di na po bro ju da va la ca kr vi u sa mom vr h u u dr ` a v i, a na s e q e Ador jan je u od no su na broj `i te qa bi lo pr vo i na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je. Pre ma re ~i ma Don goa, u od no su na ne {to vi {e od 25.000 sta nov ni ka u op {ti ni do bri re zul ta ti su po stig nu ti i la ne jer je bi lo pre ko 1.700 u~e sni ka u ak ci ja ma da va wa i pri ku pqe no pre ko 1.500 je di ni ca kr Uru ~e we pri zna wa Di mi tri ju Ko tu {e vi }u iz Hor go {a vi, a po vrh to ga da va o ci iz ka wi {ke op {ti ne su uzi ma li ve }i. U ovoj go di ni u osam na se sa Slu `bom za tran sfi zi ju iz u~e {}e i u su sed nim bol ni~ - qa u pla nu je 35 ak ci ja do bro Su bo ti ce. kim cen tri ma, ta ko da je broj i voq nog da va wa kr vi u sa rad wi M. Mitrovi}

CRnA HROnikA

ponedeqak18.jun2012.

dnevnik

c m y

„DN E V N I K” N A L I C U ME S TA: OBE LE @E NO 65 GO DI NA OD OSNI VA WA VAS PIT NO -PO PRAV NOG DO MA U KRU [EV CU

„Si vi dom” do bio no ve pa vi qo ne Vas pit no-po prav ni dom u Kru {ev cu, osno van ju na dav ne 1947. go di ne, do bio je na svo ju {e zde set pe tu go di {wi cu no ve pa vi qo ne, u ko je bi usko ro tre ba lo da se pre se li svih oko 210 {ti }e ni ka uz ra sta od 14 do 23 go di ne, ko ji su zbog raz li ~i tih pre stu pa u ovu usta no vu upu }e ni na {est me se ci do ~e ti ri go di ne. U no vo i zgra |e nim objek ti ma ko ji su do na ci ja EU, vred na oko tri mi li o na evra, ima 240 me sta u tro kre vet nim so ba ma mo der no opre mqe nim po svim

evrop s kim stan d ar d i m a. Uz sva ku so bu po vr {i ne od 12 do 15 kva dra ta, po sto ji i ku pa ti lo s tu{ ka bi nom i to a le tom, dok je u sklo pu do ma niz obje ka ta za raz li ~i te kul tur noobra zov ne sa dr `a je, a ceo kom pleks se pro sti re na 24 hek ta ra. Di rek tor Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja Mi lan Ob ra do vi} je, iz no se }i po da tak da je za pro te klih {e zde set i pet go di na kroz Vas pit no-po prav ni dom u Kru {ev cu pro {lo oko 10.000 pi to ma ca, na -

gla sio da ta usta no va ni ka da ni je bi la ka zni o ni ca i za tvor. - Ne ki ma je bio pr vi i pra vi dom, dru gi ma je di na si gur na ku }a, ne ki ma {ko la, tre }i ma me sto od lu ke da li }e da bu du uspe {ni ili ne. Tre ba da bu de mo po no sni na na {u de cu iz do ma ko ja su od lu ~i la da je bo qe bi ti ~o vek, a ne de lin kvent. Le pa vest je da je je dan mla di}, ko ji je u do mu iz u ~io pe kar ski za nat, od lu ~io da otvo ri fa bri ku hle ba. Jed na de vo ja ka je iza bra la Kru {e vac za svoj no vi `i vot, jer `e li da bu de fri zer ka - re kao je Ob ra do vi}. Ovo je je di na usta no va ova kve vr ste u biv {oj Ju go sla vi ji i u Sr bi ji, a pri ~a se da je 1946. go di ne, ta da {wi mi ni star srp ske po li ci je, Slo bo dan Pe ne zi} Kr cun, pu tu ju }i s Ko pa o ni ka, pri me tio sta ru zgra du na kra ju Kru {ev ca i na re dio da se

ma ukup ni uslo vi bi ti i znat no bo qi. - Me |u tim, kad iza |u odav de, a re~ je uglav nom o de ci iz ve o ma lo {ih so ci jal nih uslo va, o wi ma po no vo ne ma ko da bri ne uka zu je Sta ni {i} i do da je da se na da da }e to pi ta we bi ti re -

od we na pra vi dom za ma lo let na li ca. Uprav nik do ma Mi lan Sta ni {i} u iz ja vi za „Dnev nik“ is ti ~e da za po sle ni pru `a ju sve od se be da u vas pit nom smi slu usme re na pra vi put ove mla de, te da }e u no vim objek ti -

{e no u no vom Za ko nu o so ci jal noj za {ti ti. U kru {e va~ kom do mu je tim mla di ma sve obez be |e no, po ~ev od gar de ro be. Ima ju mo gu} nost {ko lo va wa pa i da upi {u fa kul tet, da se ob u ~e za pe ka ra, sto la ra, auto me ha ni ~a ra, zi da -

Po dr {ka glu ma ca: Mo è te da po sta ne te qu di Sve ~a nom obe le à va wu {e zde set pe te go di {wi ce od osni va wa do ma, ovog vi ken da, pri su stvo va le su broj ne zva ni ce, me |u ko ji ma i spe ci jal ni tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi} i ak te ri fil ma „Si vi dom“, sni mqe nog u ovoj usta no vi osam de se tih go di na pro {log ve ka Zve zde ~u ve nog fil ma glum ci Bra ni slav Le ~i}, Rad mi la @iv ko vi}, Du brav ko Jo va no vi}, re ì ser Dar ko Ba ji}, te Sa {a Ma li ni} i Ste van Ma ri}, ot pe va li su sa {ti }e ni ci ma do ma pe smu. „Sve {to è lim u ovom tre nut ku“, a na vi deo-bi mu su emi to va ne po je di ne fim ske sce ne . - Mo è te da po sta ne te qu di, mi ho }e mo da vam po mog ne mo, sa da je sve u va {im ru ka ma, sa mi od lu ~u je te o svo joj sud bi ni o~in ski je po ru ~i vao le gen dar ni Ba ta @i vo ji no vi}, film ski uprav nik „Si vog do ma„, u jed nom in ser tu, pro pre }e nom bur nim apla u zom vi {e od sto ti nu {ti }e ni ka ko ji su pri su stvo va li sve ~a no sti.

ra, liv ca, va ri o ca ili ne ki dru gi od tra è nih za na ta, a na ras po la ga wu su im raz li ~i ti kul tur no-obra zov ni sa dr à ji i sport ske ak tiv no sti. Dom kul tu re ras po la è kom pju te rom, sred stvi ma za sli ka we i ne ko li ko mu zi~ kih in stru me na ta. Obez be |e na je i stal na le kar ska za {ti ta. Dom je u sa rad wi s in sti tu ci ja ma kul tu re do go vo rio da se na po je di nim iz lo `ba ma uvr ste i umet ni~ ka de la {ti }e ni ka, a u slu ~a ju da ne ka gra fi ka ili sli ka bu de pro da ta, pri hod do bi ja autor. Qu di iz raz li ~i tih stru~ nih slu `bi u do mu, ko ji su pri sta li na ne for ma lan raz go vor, ka ù da {ti }e ni ci u prin ci pu pri hva ta ju dom i ku} ni red ko ji po ~i we bu |e wem u 6, 15 ~a so va. Odvo je ni su ma lo let ni ci i pu no let ni, te raz vr sta ni u gru pe od 10 do 12 {ti }e ni ka, od ko jih sva ka ima svog vas pi ta ~a, pre da nih ra du s wi ma da bi ih usme ri li na is pra van put. S ci qem da im se pru ì sva ka {an sa za bo qi ì vot, dom se stal no una pre |u je, ali ~i ni se da od pr ve gru pe pri sti gle s Ade Ci gan li je 11. ju na 1947. go -

di ne, i ta da pr vog sta na ra pret hod no uhap {e nog zbog kra |e dvo gle da, ì vot ne pri ~e pi to ma ca do da nas ima ju ne ku za jed ni~ ku nit. Ka ko se mo è ~u ti, mno gi od tih mla dih su uglav nom de ca bez ro di teq skog sta ra wa, bez ika kve pot po re, ili iz ve o ma si ro ma {nih po ro di ca, ko ji su skre nu li u de lin kven ci ju, ali ima i mla dih ko je je na stran pu ti cu na pro sto od ve lo lo {e dru {tvo, jer su ig no ri sa li ro di teq ske sa ve te. Me |u kri vi~ nim de li ma su za stu pqe na: kra |e, pro iz vod wa i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga, pro sti tu ci ja, raz boj ni {tvo, po ku {aj ubi stva i ubi stvo, na sil ni~ ko po na {a we, hu li gan stvo - u~e {}e u ne re di ma na fud bal skim i dru gim sport skim do ga |a ji ma. Za po sle ni s ko ji ma smo us pe li ne zva ni~ no da po pri ~a mo, ge ne ral no oce wu ju da me |u {ti }e ni ci ma ima i onih ko ji su ve o ma agre siv ni - iza zi va ju tu ~e, na pa da ju dru ge. Ne ki se iz dva ja ju i u „kla no ve“ po me sti ma iz ko jih do la ze, de li ma ko ja su ra di li na po qu, ili po dru gim sa mo wi ma zna nim ar {i ni ma. Naj pro ble ma ti~ ni ji se upu }u ju u za tvo re no ode qe we ako ugro à va ju dru ge, pre te im, iza zi va ju tu ~e, na pa da ju stra à re, po ku {a va ju da po beg nu, ili kad na kon bek stva bu du vra }e ni. J. Ja ko vqe vi}

VA TRO GA CAS IZ KRU [EV CA PO VRE \EN PRI GA [E WU PO @A RA NA KO PA O NI KU

Iz go reo deo ho te la „Grand” Broj ne va tro ga sne eki pe us pe le su ve }im de lom da uga se po àr ko ji je ju ~e ra no uju tro iz bio u ho te lu „Grand” na Ko pa o ni ku, ali ju ~e po sle pod ne dim je i da qe ku qao iz za pa qe nog objek ta, dok bi re zul ta ti is tra ge o uzro ku iz bi ja wa po à ra mo gli bi ti po zna ti ve} da nas. Po àr, u ko jem ne ma po vre |e nih, a pri ~i we na je ve li ka ma te ri jal na {te ta, iz bio je ju tros oko 4.15 i u tom tre nut ku u ho te lu je bi lo oko 70 go sti ju, ko ji su pre me {te ni u su sed ne objek te. Na ~el nik Va tro ga sne je di ni ce Kra qe vo re kao je da je, pre ma in for ma ci ja ma ko ji ma nad le `ni tre nut no ras po la ù, va tra o{te ti la oko 30 so ba u jed nom blo ku ho te la, tre }i nu kro va i ape ri tiv sa lu. - U to ku je uvi |aj na te re nu in spek to ra pro tiv po àr ne za {ti te, ali s ob zi rom da je re~ o ve }em po -

à ru, ve ro vat no }e re zul ta ti is tra ge bi ti po zna ti tek da nas - re kao je Mi lan ko Obre no vi}. Za hva qu ju }i broj nim eki pa ma va tro ga sa ca, po àr je lo ka li zo van ju ~e ra no oju tro, ali zbog spe ci fi~ no sti objek ta do ka sno po sle pod ne jo{ uvek ni je bio u pot pu no sti uga {en. Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da }e is tra ga utvr di ti {ta je uzrok po à ra u ho te lu „Grand” na Ko pa o ni ku, ali da je - su de }i po iz ja va ma sve do ka - je dan od mo gu }ih uzro ka qud ski fak tor, od no sno opu {ak ci ga re te. Da ~i} je na kon obi la ska ho te la re kao no vi na ri ma da bi is tra ga tre ba lo br zo da bu de za vr {e na, ali, ka ko je ka zao, pi ta we je ko li ko je mo gu }e pro na }i do ka ze, jer je me sto uvi |a ja pot pu no na ru {e no u po à ru.

Mi ni star je na gla sio da }e pri o ri tet tog mi ni star stva u na red nom pe ri o du bi ti ob na vqa we fon da va tro ga snih vo zi la. - Po `a ri na Ko pa o ni ku de {a va ju se ~e sto i to bi tre ba lo da nam bu de po u ka da se svi za jed no bo qe or ga ni za u je mo. To zna ~i da nam je neo p ho dan ve }i broj va tro ga sa ca i mo bil nih ti mo va - ka zao je Da ~i} i is ta kao da na Ko pa o ni ku po sto ji sa mo jed na va tro ga sna je di ni ca s ne ko li ko va tro ga sa ca, te da je va tro ga sci ma iz su sed nih op {ti na po treb no i do 40 mi nu ta da do |u na tu pla ni nu. Da ~i} je na veo da }e opre ma we te je di ni ce u pu nom obi mu bi ti je dan od glav nih za da ta ka MUP-a. - Va `no je da ima mo i do bru po li cij sku sta ni cu i va tro ga snu je di ni cu ko je mo gu br zo re a go va ti ka ko bi bez bed nost na ovoj pla ni ni, na ko joj se go di {e we na |e ne ko li ko sto ti na hi qa da tu ri sta, bi la na naj ve }em ni vou - re kao je Da ~i}. Na ~el nik ode qe wa za van red ne si tu a ci je u Kru {ev cu Alek san dar La za re vi} re kao je Ta nju gu da je dan pri pad nik va tro ga sne je di ni ce iz tog gra da po vre |en pri li kom ga {e wa po `a ra, a re~ je o Sa {i Mi lo je vi }u ko ji je zbri nut u zdrav stve nom cen tru Ra {ka. Ka ko je Ta nju gu re kao di rek tor kom pa ni je „MK Mo un tain re sorts” Ni ko la Avra -

mov, jo{ uvek se ne zna ta ~an iz nos ma te ri jal ne {te te, ali je ~i we ni ca da je ona ve li ka. Ho tel „Grand” je, pre ma we go vim re ~i ma, bio osi gu ran. On je do dao da je me |u 150 go sti ju u ho te lu bo ra vi la i ka det ska ru ko met na re pre zen ta ci ja, ko ja je pre me {te na u dru ge objek te te kom pa ni je. Avro mov sma tra da ovaj po àr ne }e bit no uti ca ti na let wu se zo nu, dok }e kom plet na re kon struk ci ja ho te la bi ti za vr {e na 1. de cem bra. - U po à ru ni su stra da li vel nes cen tar i osta li pra te }i sa dr à ji,

dok }e mo ape ri tiv bar i re cep ci ju, ko ji su stra da li, re kon stru i sa ti do 1. sep tem bra - re kao je Avra mov i do dao da ta kom pa ni ja ima do voq no ka pa ci te ta u dru gim objek ti ma da pri mi za in te re so va ne go ste. Ka ko je sa op {te no iz „MK gru pe„, u ~i jem vla sni {tvu se na la zi ho tel „Grand”, po `ar je u 4.30 sa ti za hva tio is to~ no kri lo ho te la, po vre |e nih ni je bi lo, a svi go sti su eva ku i sa ni i pre me {te ni u dru ge sme {taj ne ka pa ci te te u ne po sred noj bli zi ni. Iz te gru pe je ob ja {we no da nad le `ne slu `be is pi tu ju uzrok po `a ra, o ~e mu }e na -

knad no in for mi sa ti gra |a ne, kao i o ma te ri jal noj {te ti, ko ja se jo{ uvek pro ce wu je. Kom pa ni ja „MK gro up„ u~i ni }e sve da sa ni ra {te tu na de lu sme {taj nih ka pa ci te ta i ulo `i }e sve na po re da pu ni ka pa ci te ti „Gran da” u re kord nom ro ku bu du po no vo u funk ci ji i re kon stru i sa ni u skla du sa stan dar di ma ho te la, do da je se u sa op {te wu. Iz te gru pe pod se }a ju da je na kon pri va ti za ci je 2008. go di ne, kom pa ni ja „MK gro up„ in ve sti ra la 15 mi li o na evra u re no vi ra we ho te la i aprat man skog kom plek sa „Ko na ci„.

crna hronika

dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

AKCIJA POLICIJE NA SUZBIJAWU NARKOTR@I[TA

Ove go di ne za ple we no 800 ki la dro ge

OSNOVNI SUD U SUBOTICI

O ali men ta ci ji 180 po stu pa ka U Osnovnom sudu u Subotici od pro{le godine do danas je pokrenuto 180 postupaka zbog krivi~nog dela nepla}awa redovnog izdr`avawa deteta. Portparol Osnovnog suda Da ni jel Ko va~ ka`e da je re~ o hitnim postupcima i da je re{eno 149 predmeta. Visina alimentacije se odre|uje od visine zarade i imovinskog stawa. - Postoje pravni mehanizmi da nateraju osobe kojima je odre-

|eno da pla}aju alimentaciju. Zakonski zastupnik moè da se obrati Osnovnom javnom tuìla{tvu za krivi~no delo nedavawa novca za izdràvawe maloletnog deteta. Kazna je nov~ana i u slu~aju da se ne plati, moè da se ide u zatvor. Mogu da istaknem da svi u ovom slucaju plate alimentaciju, jer niko ne èli da ide u zatvor - rekao je portparol, Osnovnog suda u Subotici, Danijel Kova~. S. I.

DU[AN IGWATOVI]

Hag ne sma wu je oce nu [ef Kancelarije Vlade Srbije za saradwu s Ha{kim tribunalom Du {an Ig wa to vi} izjavio je ju~e da pitawe procesuirawa jataka ha{kih begunaca ne moè ozbiqnije uticati na ocenu saradwe Srbije s Tribunalom. On je objasnio da to pitawe nije u primarnoj nadle`nosti Ha{kog tribunala, ali da to ne zna~i da je to pitawe neva`no, i da je zainteresovanost glavnog tuìoca tog suda za pitawe dugotrajnog skrivawa begunaca iznena|uju}a ili nelegitimna. - Pitawe jataka i pomagawa ha{kim optuènicima u bekstvu je va`no za nas, jer su begunci bilo veliki teret za Srbiju u dosta dugom periodu. Zato je zna~ajno da se otkrije kako je to bilo mogu}e i da se odgovorni privedu pravdi rekao je Igwatovi}. On je podsetio da se zbog pomagawa ha{kim beguncima vode postupci pred doma}im sudovima i da je glavni tuìlac Ser` Bra merc i o tome i o drugim aktivnostima koje se preduzimaju upoznat. - Uveren sam, me|utim, da pitawe jataka ne moè ozbiqnije uticati na ocenu saradwe Srbije sa Tribunalom. Svi begunci su uhap{eni i preba~eni u Hag, svi zahtevi za pomo} Tuìla{tva i odbrana okrivqenih su re{eni, i to sna`no govori u prilog tome da je Srbija dostigla nivo pune saradwe s Tribunalom - rekao je Igwatovi}. Taj nivo saradwe se, kako je zakqu~io, odràva u kontinuitetu i Hag vi{e nikada za Srbiju ne moè predstavqati problem kakav je bio pre nekoliko godina. Obja{wavaju}i svrhu postojawa Nacionalnog saveta za saradwu s Tribunalom i kancelarije koju predvodi posle hap{ewa svih optuènika, Igwatovi} je podsetio da pronalaèwem svih begunaca saradwa s tim me|unarodnim sudom nije okon~ana i da su u nadle`nosti Saveta ostali brojni tehni~ki aspekti saradwe. - I daqe postoji potreba za tehni~kom saradwom sa sudskim ve}ima Tribunala, Tuìla{tvom i Sekretarijatom Tribunala, i odbranama okrivqenih u delu koji se odnosi na dostavu dokumentacije, pristup arhivima i svedocima i sve druge aspekte tzv. tehni~ke saradwe. Zahtevi za pomo} i daqe stiù svakodnevno jer je zna~ajan broj postupaka i daqe u toku - izjavio je Igwatovi}. Nacionalni savet u saradwi s drugim dràvnim organima, prema wegovim re~ima, tako|e vodi ra~una o tome da se za odre|ene dokumente i svedoke zatraè posebne mere za{tite u postupcima pred Tribunalom kako bi se u odre|enim situacijama za{titili interesi nacionalne bezbedno-

sti, ili interesi svedoka, `rtava ili tre}ih lica. Tako|e, materijalna pomo} optuènima pred Tribunalom ide preko Nacionalnog saveta, a ta pomo} ukqu~uje odre|en broj karata za ~lanove porodica kako bi mogle posetiti pritvorenike i iznos od 200 evra mese~no optuènima dok su u pritvorskoj jedinici UN u [eveningenu. I zahtevi za garancije Vlade za privremeni boravak na slobodi optuènih tako|e idu preko Nacionalnog saveta, kao i aktivnostima u vezi sa zdravstvenim stawem optuènih pred Tribunalom. - Lekari iz Srbije su samo u posledwih godinu dana o tro{ku Republike Srbije posetili u [eveningenu Rat ka Mla di }a, zatim Vo ji sla va [e {e qa, a protekle nedeqe je preko Nacionalnog saveta omogu}ena poseta lekara Jo vi ci

Du {an Ig wa to vi}

Sta ni {i }u i Vla di mi ru La za re vi }u - rekao je Igwatovi}. Savet je, kako je dodao, tako|e veoma zainteresovan za pitawe arhiva Tribunala, odnosno za to {ta }e postati deo wegove arhive. Obja{wavaju}i zahtev Srbije da joj se omogu}i da primi na izdràvawe kazne osobe osu|ene pred Tribunalom, Igwatovi} je rekao da je ta inicijativa proistekla iz ~iwenice da Srbija èli da podeli odgovornost i teret s ostalim dràvama u ~ijim zatvorima ha{ki osu|enici ve} izdràvaju kazne i iz mi{qewa da mogu}nost resocijalizacije osu|enih lica ima najve}e {anse upravo u Srbiji. - Savet bezbednosti UN to ne moè odobriti bez izmene stava generalnog sekretara, a on stav iz 1993. godine ne}e preispitati bez pozitivnog mi{qewa sudija i Tuìla{tva Tribunala. I tu smo imali razli~ite pristupe. Kar la Del Pon te je ovu ideju podràla, jer je smatrala da }e mogu}nost da se kazne izdràvaju u svojim dràvama motivisati begunce da se dobrovoqno predaju. Bramerc, me|utim, nije preterano naklowen ovoj ideji - rekao je Igwatovi}. (Tanjug)

Srpska policija je do polovine kilograma te vrste marihuane. juna ove godine zaplenila oko 800 Prethodno je, polovinom maja, u kilograma raznih vrsta narkotiakciji „Cepelin”, u Beogradu zaka, najvi{e u Beogradu, a me|u koplewena velika koli~ina ve{ta~jima preovladava posebna vrsta ki gajene marihuane-”skanka” - 270 marihunane - „skank”. kilograma gotovog proizvoda i U prva ~etiri meseca, po poda200 kilograma sirove marihuane, cima Ministarstva unutra{wih ~ija vrednost iznosi oko milion i poslova, u 1.357 zaplena na podpo evra. ru~ju Srbije oduzeto je ukupno Na podru~ju Beograda, od janua222,36 kilograma razne vrste drora do kraja aprila ove godine, inage, a najvi{e u Beogradu - 75,7 ki~e bilo je ukupno 426 zaplena ralograma. Na podru~ju Beograda, i znih vrsta narkotika me|u kojima u maju i junu zaplei 71,5 kilograma weno je najvi{e marihuane, 1,8 kiNa podru~ju narkotika a samo u lograma heroina i Novog Sada u periodu 0,78 kilograma ko~etiri odvojena januar–april slu~aja ukupno 552 kaina. ukupno je oduzeto kilograma marihuU tom periodu, ane. po podacima 28,5 kilograma Beogradska poMUP-a dostavqenarkotika licija, saop{teno nim Tanjugu, na je 13. juna, otkrila podru~ju Kraqeva je dve ilegalne laboratorije za zapleweno je ukupno 70 kilograma proizvodwu opojne droge marihua- raznih narkotika me|u kojima je ne - „skank”, u ve{ta~kim uslovi- bilo 67,2 kilograma marihuane i ma i zaplenila ukupno oko 72 ki- 2,7 kilograma heroina. lograma ove droge. Vrednost obe Na podru~ju Novog Sada, u perilaboratorije i ure|aja procewuje odu januar - april ukupno je oduzese na tri miliona dinara, a vred- to 28,5 kilograma narkotika me|u nost zaplewene marihuane je osam kojima 24,2 kilograma marihuane, miliona dinara. 1,09 kilograma kokaina i 0,99 kiSrpska policija je 28. maja u Be- lograma heroina. ogradu uhapsila ~etvoricu osumU tom intervalu, na podru~ju wi~enih za prodaju droge skank, a Jagodine ukupno je zapleweno 4,9 prilikom akcije prona|eno je 10 kilograma droge, na teritoriji

Jed na od ot kri ve nih la bo ra to ri ja za pro iz vod wu skan ka

Vrawa oduzeto je 4,46 kilograma narkotika dok je na podru~ju Zaje~ara oduzeto 2,55 kilograma raznih vrsta droge. Na podru~ju Pan~eva, u 39 zaplena ukupno je oduzeto 5,87 kilograma droge, na teritoriji Sremske Mitrovice, u 31 zapleni je oduzeto 3,43 kilograma narkotika dok je na podru~ju Sombora, u 23 zaplene oduzeto 3,08 kilograma narkotika. U tom periodu, na podru~ju Kru{evac u 52 zplene oduzeto je ukupno 4,75 kilograma narkotika me|u kojima najvi{e marihuane - 468

kilograma dok je na teritoriji [apca ukupno oduzeto 2,32 kilograma droge. Slu`ba za borbu protiv organizovanog kriminala, u peridou januar - april, oduzela je 2,647 kilograma doroge me|u kojima najvi{e heroina - 2,64 kilograma dok je kragujeva~ka policija ukupno oduzela 3,44 kilograma narkotika. Na podru~ju Srbije, u prvom kvartalu zapleweno je i 1842 komada tableta sinteti~ke droge ekstazi i 11 komada tableta „lsd” kao i 363,26 grama ha{i{a.

ULI^NI RAZBOJNICI TERORI[U NOVOSA\ANE

Ci glom u gla vu zbog mo bil nog

Napadi mawih i ve}ih grupa maloletnika i malo starijih nasilnika postali su svakodnevnica u Novom Sadu, a svakog vikenda po nekoliko mladih qudi zavr{i s lak{im i teìm povredama iz ovakvih sukoba. Scenario ovih incidenata je uglavnom isti i po~iwe tako {to grupa huligana presre}e jednog ili dvojicu momaka i traì novac, mobilni, nakit ili bilo kakvu drugu vrednu stvar. Bez obzira da li `rtve pruè otpor ili mirno predaju ono {to uli~ni razbojnici traè, zavr{ava se brutalnim prebijawem `rtve pri ~emu se koriste palice, metalni bokseri, {ipke, cigle i noèvi. U zoru izme|u petka i subote, trojica za sada nepoznatih napada~a pri{la su Novosa|aninu Go ra nu S. (22), koji se vra}ao iz izlaska, i traìla da im preda novac i mobilni telefon. Kada ih je upitao za{to bi to uradio, jedan od napada~a je izvukao no` i krenuo na wega. Razbojnika s noèm Goran je uspeo da odgurne i kada se uhvatio u ko{tac s drugim, tre}i ga je udario ciglom u glavu. Od zadobijenog udarca napadnuti mladi} je pao, a huligani su krenuli da ga {utiraju. Sre}om, uspeo je da se pridigne uz jedan parkirani automobil, nakon ~ega su napada~i pobegli.

Povre|eni momak je oti{ao do svoje ku}e, koja je u blizini, a zatim u Urgentni centar, gde su mu kontatovane povrede po ~itavoj levoj strani glave i lice, nastale od udarca ciglom. Policija je na-

kada su napada~i maloletniku slomili {aku i 22 zuba. Ono {to naro~ito brine jeste da su po~inioci ovakvih dela sve mla|i i da je sve vi{e maloletnika ume{ano u wih. Pri tom ne pre-

pravila zapisnik o ovom nemilom doga|aju, ali napada~i, za sada, nisu uhva}eni. Ovo je samo jo{ jedan u nizu ovakvih brutalnih napada, koji su u posledwih par godina sve u~estaliji. Samo u posledwih par meseci dogodile su se na desetine ovakvih slu~ajeva, a neki od napada su zavr{eni i smrtnim posledicama ili izuzetno te{kim povredama kao u slu~aju od pre nekoliko dana

zaju da napadnu bilo koga, bilo gde i u bilo koje vreme, {to govori da nemaju nikakav strah od posledica onoga {to ~ine. Mnogi napadi i otima~ine ne budu ni zavedeni u policijskoj evidenciji, jer su `rtve ~esto u strahu da }e ukoliko prijave slu~aj opet biti na meti napada, a u nekim slu~ajevima su jednostavnu sre}ni {to su izvukli `ivu glavu i slu~aj ni ne stigne do policije.

Tako je ostao nezabeleèn slu~aj od pre nekoliko meseci kada su {estorica maskiranih napada~a oko pono}i kod Spensa pri{la trojici odraslih qudi i uz pretwu noèvima, koje su dvojici bukvalno stavili pod grlo, oteli novac i mobilne telefone. Jo{ je drasti~niji slu~aj se pre tri meseca desio u @elezni~koj ulici, tako|e u no}nim satima kada se jedan od stanara pobunio protiv galame koju je ispred zgrade stvarala grupa mladi}a. ôvek u sedmoj deceniji ìvota je si{ao ispred zgrade ne bi li ih upozorio da to ne rade, a obesni huligani su ga brutalno prebili. Nesre}ni ~ovek je nakon mesec dana preminuo zbog unutra{wih povreda koje su mu naneli. Sli~ne pri~e iz Novog Sada konstatno stiù bilo kroz redovna saop{tewa policije ili kroz nezvani~ne puteve od samih gra|ana i ono {to je sigurno da je broj ovakvih dela u velikom porastu o ~emu svedo~i i policijska statistika koja ve} par godina zaredom beleì rast broja maloletnika u krivi~nim delima, pogotovo u razbojni{tvima i nasilni~kom pona{awu {to su dela koja tako|e beleè rast. N. Perkovi}

KRAJ SU\EWA U SLU^AJU „BAYINA GRUPA“

Op tu `e ni po ri ~u {verc ci ga re ta - Ve} 12 godina prisustvujem diktaturi pravne nepravde prema meni - kazao je ju~e u zavr{noj re~i biv{i direktor Savezne uprave carine Mi haq Ker tes, jedan od devetorice optu`enih pred Specijalnim sudom, u predmetu „Stoj~i}“, „duvanskoj aferi“ iz devedesetih godina pro{log veka. Na samom kraju su|ewa, u izlagawu zavr{nih re~i odbrane, ~uli su se predlozi sudu da izrekne osloba|aju}u presudu, uz ocene da „nije dokazana nijedna od optu`bi“ kojima se okrivqeni terete da su u toku februara 1997. godine u~estvovali u nezakonitom prometu cigareta u okviru grupe, ~iji su organizatori ozna~eni tada{wi policijski funkcioner, sada pokojni Radovan Stoj~i} Baxa i wegov brat Si ni {a Stoj ~i}, vlasnik firme „R5 kompani“ u Ni{u.

- Izjavqujem da sam nevin - kazao je Mihaq Kertes je u zavr{noj re~i. Ocenio je da je „nakon svih izvedenih ~iwenica jasno da nije ~lan nikakve organizovane kriminalne grupe, ni u ovom ni u drugim predmetima“ koji su se protiv wega vodili ili su jo{ uvek u toku u Specijalnom sudu. – Radi se o surovom obra~unu sa mnom koji se `eli provu}i kroz pravnu formu i kroz sud. Optu`nice u sva tri duvanska predmeta - slu~ajevima „Stoj~i}“, „Suboti}“, „Bajru{evi}“ su iste, a kad se tome doda predmet „Kipar“ pravni cirkus je komletan - kazao je Kertes. Naglasio je da „o profesionalnosti kojom je obavqao funkciju generalanog direktora SUC-a govori to {to ga je krajem 2006. godine Evropska carinska asocijaci-

ja imenovala za carinskog eksperta. - Ja sam u periodu sankcija tokom dvedestih dao nemerqiv doprinos da moja dràva opstane. Ovo {to mi se de{ava u mojoj zemqi, poruka je da dràvu ne treba braniti na na~in na koji treba da se brani. Do{lo je vreme da je ne sme{ braniti, to je trenutak u kojem se nalazi - rekao je Kertes i dodao da ispa{ta zbog toga {to je predstavnik nekada{weg Milo{evi}evog reìma. Kertes se u svemu saglasio sa zavr{nom re~i svog advokata Pre dra ga Mi lo van ~e vi }a, koji je, analiziraju}i proces i izvedene dokaze, u zavr{noj re~i tvrdio da optu`be nisu dokazane, ali i da je „postupak nedopu{ten“. Prvookrivqeni Sini{a Stoj~i} je u zavr{noj re~i naglasio da

„nikad nije zloupotrebio slu`beni polo`aj u svojoj firmi ’R5’ kompani na bilo koji na~in, a kamoli za {verc cigareta“. - Nije bilo kriminalne grupe, nije bilo {verca cigareta. Re~ je o politi~ki montiranom procesu protiv mene i mog mrtvog brata Radovana Stoj~i}a koji je po~etkom 1997 bio na~elnik Resora javne bezbednosti MUP-a Srbije. Posebno je bolno {to je u optu`nici moj pokojni brat, koji se uvek borio protiv kriminala, ozna~en kao organizator grupe, a mrtav ~ovek ne mo`e da se brani - naveo je Sini{a Stoj~i}. On je podvukao da nema dokaza za optu`be, zbog toga {to ni on ni wegov brat nisu uradili bilo {to od onoga {to im se pripisuje. J. J.

SPORT

ponedeqak18.jun2012.

VOJ VO DI NA DA NAS PO ^I WE PRI PRE ME ZA NO VU SE ZO NU

dnevnik

c m y

I ZVE ZDA DA NAS PA LI AKU MU LA TO RE

Ka drov ske di le me [est te sto va do star ta u Li gi Evro pe (ne) ko ~e Pro si ne~ kog Odmor je za fudbalere Vojvodine zavr{en i oni danas, na terenima u Fudbalskom centru „Vujadin Bo{kov”, po~iwu pripreme za novu sezonu. Pred crveno-belima su ~etiri nedeqe rada u kojima }e {ef stru~nog {taba Zlatomir Zagor~i} i wegovi saradnici imati priliku da posla`u kockice i omogu}e ekipi da spremna do~eka start u drugom

- Prakti~no, od mog naimnovawa za {efa struke, iako su igra~i bili na odmoru, ~lanovi stru~nog {taba i uprave imali su non-stop obaveze i bavili se organizacijom predstoje}ih priprema. Na spisku igra~a je oko 30 imena, s tim da }e neki od wih, kako su najavili i za {ta su dobili dozvolu kluba, kasniti s dolaskom.

S ra ni jih pri pre ma fud ba le ra Voj vo di ne

kolu kvalifikacija za Ligu Evrope, koje se igra 19. jula. Zagor~i} se ju~e kasno popodne vratio s Eura 2012, gde je pratio utakmice u A grupi, koje su igrane u Var{avi. - Bilo je to izuzetno lepo i korisno iskustvo za mene u sklopu {kolovawa i puno toga sam imao priliku da vidim - rekao je Zagor~i}. - U`ivo sam pratio duele Rusija - Poqska i Rusija - Gr~ka i bio sam, eto, svedok eliminacije jednog od favorita, reprezentacije Rusije. Ve} od danas okrenu}ete se radu s kandidatima za prvi tim Vojvodine?

Kako ste zamislili prve dve nedeqe treninga koje }ete odraditi u Novom Sadu? - Danas }emo imati, odmah po okupqawu, uvodni trening, a ve} od sutra po~iwemo s udarni~kim tempom rada. Igra~i su dobili plan treninga za period dok su bili na odmoru i iskreno se nadam da su ga se pridr`avali, odnosno da }e sti}i s dobrom osnovom za ono {to sledi. Nemamo puno vremena i podeli}emo fudbalere na grupe, po kojima }e obaviti medicinska testirawa u toku narednih nekoliko dana. Ve} 23. juna igramo i prvu test utakmicu, najverovatnije s ekipom Jedin-

stva iz Stare Pazove. Akcenat u radu bi}e na fizi~koj pripremi, ali }emo te treninge kombinovati s onima u kojima }e u fokusu biti sama igra. Trenira}emo dva puta dnevno, postoji sistem koji }emo primeniti, a prvi potpuno slobodni dan igra~ik }e dobiti tek po povratku s priprema u Austriji (3. do 13. jul). Da li je i daqe aktuelan plan da ekipa tokom priprema odigra {est utakmica? - Da, u prvoj fazi odigra}emo dve utakmice u Novom Sadu, a onda }e uslediti jo{ ~etiri susreta u Austriji. Zna se da su Kopenhagen (6. jul) i Jablonec (11. jul) dva sigurna rivala, a tokom narednih nekoliko dana zna}e se i imena dva preostala suparnika. U svakom slu~aju, nastoja}emo da te utakmice iskoristimo na najboqi mogu}i na~in i da prvi duel u kvalifikacijama za Ligu Evrope, koji se igra 19. jula, do~ekamo maksimalno pripremqeni. Sude}i po spisku igra~a, ra~unate na skoro isti tim kao i u pro{loj sezoni? - Ta~no je, na spisku su poznata imena, plus igra~i koji se vra}aju s pozajmica i trojica na{ih omladinaca koji su prikqu~eni seniorskom sastavu. Tu su i novajlije Be~eli} i Deleti} i sigurno je da }emo pomalditi tim. Danas tako|e po~iwe i prelazni rok, pa moramo da ra~unamo i s tim, jer su odlasci i dolasci neminovnost srpskog fudbala i klubovi `ive od prodaje najboqih igra~a. Ipak, za sada imamo spisak od tih 30 imena i po~iwemo s radom i vide}emo {ta }e se doga|ati u narednim danima - zakqu~io je Zlatomir Zagor~i}. A. Pre do je vi}

ZA VR [EN „VOJ VO DI NA HO MA KUP 2012”

Do |i te nam po no vo Polufinalnim i finalnim susretima, ju~e je zavr{en prvi me|unarodni de~iji fudbalski festival „Vojvodina Homa Kup 2012“. Pehari, medaqe i plakete dobili su svoje nove vlasnike. Pobedni~ka pesma i razdragani glasovi odjekivali su terenima u FC „Vujadin Bo{kov”, a bilo je, naravno, i suza, onih iskrenih, de~ijih. Tako je to, uostalom, uvek kada igraju najmla|i. Sjajno organizovano takmi~ewe s velikim brojem u~esnika, prosto je tokom proteklog vikenda teralo na radost u i same u~esnike, ali i sve one koji su wihove utakmice i druèwe gledali. Bilo je tu puno roditeqa, prijateqa, ro|aka, ali, bogami, i stru~waka koji su budno pratili ume}e nekih novih, budu}ih fudbalera. îwenica koja se posle svega vi|enog name}e, jeste da je takmi~ewe koje je tokom tri dana okupilo 124 ekipe iz 11 evropskih zemaqa, poloìlo ispit i pokazalo da se i u Srbiji mogu organizovati ovakve manife-

De taq s jed ne od utak mi ca

stacije. Koliko je interesovawe u javnosti izazvao ovaj doga|aj, najboqe govori ~iwenica da je tokom tri takmi~arska dana FC „Vujadin Bo{kov“ bio steci{te velikog broja poznatih li~nosti iz sveta sporta. Bili su tu Radomir Krsti}, Ilija Panteli}, Dejan Govedarica, Zoran Mijanovi}, Dragoqub Bekvalac, Milan Jovanovi}, Gojko Ka~ar, Milo{ Krasi}, Qubi{a Dun|erski, Sa{a

Po bed ni ci po go di {ti ma 1998. go di {te: 1. Voj vo di na, 2. FK Je ze ro (Plav, Cr na Go ra), 3. [F Bo le sni kov (No vi Sad). 1999. go di {te: 1. Sje ver na zvi je zda (Bi je lo Po qe, Cr na Go ra), 2. Aka dem ni ja „Kr pan-Ba bi}“ (Osi jek, Hr vat ska), 3. Spar tak (Tr na va, Slo va~ ka). 2000. go di {te: 1. Voj vo di na, 2. CFK Vr bas , 3. [F Voj vo di na ([id). 2001. go di {te: 1. Ra bot ni~ ki (Sko pqe, Ma ke do ni ja), 2. [F Bo le sni kov, 3. FK Pe tar Pu a ~a. 2002. go di {te: 1. Aka de mi ja Bam bi (Zre wa nin), 2. Spar tak Zla ti bor vo da (Su bo ti ca), 3. [F Bi stri ca (No vi Sad). 2003. go di {te: 1. Po li teh ni ka (Te mi {var, Ru mu ni ja), 2. PA OK (So lun, Gr~ ka), 3. Spar tak Zla ti bor vo da. 2004. go di {te: 1. FK Pe tar Pu a ~a, 2. [F Bo le sni kov, 3. In deks

Fo to: F. Ba ki}

Drakuli}. Videli smo i Petra Krpan, biv{eg reprezentativca Hrvatske, ali i. na veliko iznena|ewe prisutnih, nekada{weg najboqeg argentinskog odbojka{a Markosa Milinkovi}a. Nagrade za fer-plej na „Vojvodina Homa kupu 2012”, iz ruku reprezentativca Srbije i biv{eg igra~a Vojvodine Gojka Ka~ara, dobile su ekipe Bajine Ba{te (1998), Spartaka iz Trnave (1999), Borca iz Bawaluke (2000), Forza Vojvodina iz Beograda (2001), Vojvodine Stari Banovci (2002), U`goroda iz Ukrajine (2003) i Jedinstva iz Gospo|inaca (2004). Trofeje pobednicima predali su Radomir Krsti} (za 1998. godi{te), Ilija Panteli} (1999), Dragoqub Bekvalac (2000), Milan Jovanovi} (2001), Milo{ Krasi} (2002), Radisav Rabrenovi} (2003) i Ratko Butorovi} (2004). Po zavr{etku finalnih utakmica, kako to obi~no i biva, mladi fudbaleri dogovorili su novi sastanak, idu}e godine, na drugom „Vojvodina Homa kupu”. A. P.

BA RA@ ZA PO PU NU NO VO SAD SKE LI GE

@a baq ci u fi na lu Bu du} nost - @SK 2:2 (2:1), pe na li ma 4:6 TE ME RIN: Igrali{te TSK-a, gledalaca 500, sudija Minakovi} (Novi Sad), strelci: Fej|i u 20. Mandi} u 36. za Budu}nost, Goli} u 33. i Brkqak u 75. minutu za @SK. @uti kartoni: Horvat (Budu}nost), Zago-

rac, Radanovi} (@SK). Crveni karton: Zagorac (@SK) BU DU] NOST: Qubi~i} 6, Horvat 6 ([tajfer 6), O`vat 6, Zori} 6, Mandi} 7, \uki} 6, Fej|i 6, Severiwi 6 ( Hatala 6), Niki} 6, Luki} 6, [tajfer 6 (Ili~i} -).

@SK: Dovedan 7, Zagorac 6, Topi} 6 (Stojanovi} 7), Medi} 7, Osatkovski 6, Bojovi} 7, Radanovi} 7, Popadi} 6 (\ur|i} 6), Bukvi} 6 (Havim 7), Brkqa~ 7, Goli} 7. D. Iva ni}

Odmor je za crveno-bele zavr{en i danas }e trener Robert Prosine~ki obaviti prozivku i ozna~iti po~etak pripremnog perioda. Istina, reprezentativci }e se prikqu~iti nekoliko dana kasnije, jer su imali produèni predah zbog naporne turneje s nacionalnim timom. Stru~ni {tab doìveo je prinudne promene, jer su ekipu napustili pomo}nici Marovi} i \urovi}. Nezadovoqni statusom i finansijskim uslovima, kreira}e samostalne karijere. Prosine~ki je problem brzo prevazi{ao angaòvawem ambicioznog trenera iz omladinskog pogona Ivice Mom~ilovi}a. - Program rada je preciziran. Slede uobi~ajene testirawa i pregledi u Beogradu, potom odlazak u Sloveniju i kasnije na Zlatibor - istakao je Prosine~ki. Napravqen je i kalendar kontrolnih utakmica. Ve} 27. juna crveno-beli }e odmeriti snage sa qubqanskom Olimpijom ~iji je sportski direktor nekada{wi prvotimac Zvezde Milenko A}imovi}. Tri dana kasnije sledi me~ protiv Domàla, a slovena~ki deo priprema zavr{ava se 2. jula, susretom s Koprom. Sledi potom selidba na Zlatibor, a 6. jula i utakmica protiv {ampiona Makedonije Vardara. Posledwi me~ zakazan je za 9. jul, a rival je novi prvoliga{, Jedinstvo iz Uìca. OD LI ÂN RE ZUL TAT NA [EG STRU^ WA KA U VA QA DO LI DU

\u ki} u{ao u Pri me ru Fudbaleri Vaqadolida vratili su se u Primeru posle dve godine boravka u Segundi. Pro{le godine zastali su u bara`u, a ove su uspeli da elimini{u Kordobu, pa Alkorkon. Odlu~uju}i me~ odigran je u subotu uve~e na stadionu Hoze Zoriqa u Vaqadolidu, gde je ekipa na{eg stru~waka Miroslava \uki}a, biv{eg trenera Partizana, Muskrona, Erkulesa i reprezentacije Srbije, izborila remi sa Alkorkonom (1:1). Dovoqan, ispostavilo se, za uspeh. Gosti su poveli golom Fernanda Salesa, ali je radost doma}im navija~ima ponovo doneo Havi Guera, strelac odlu~uju}eg gola i u prvom finalnom me~u. Vaqadolid i Miroslav \uki} uspeli su da ostvare ciq zacrtan pro{log leta - obezbedili su 41. u~e{}e u Primeri. Biv{i srpski reprezentativac ponovo }e u~estvovati u takmi~ewu u kojem je izgradio fudbalsko ime kao igra~. Podsetimo da je po odlasku iz Rada (1990. godine) sedam sezona nosio dres Deportivo La Koruwe, {est Valensije, a oprostio se od profesionalnog igrawa na Tenerifima.

Prvi takmi~arski ispit zvezdu o~ekuje 19. jula u okviru kvalifikacija za Ligu Evrope. - Imamo dovoqno vremena da se spremimo za nove izazove, a po{to je okosnica ekipe tu i proces

Ro bert Pro si ne~ ki

uigravawa }e trajati kra}e - konstatovao je Prosine~ki. Prelazni rok proti~e bez ve}ih uzbu|ewa. Nekoliko Zvezdinih klinaca je profesionalnim ugovorima prekomandovano u A tim (Stojkovi}, Spaji} i Lukovi}), anga`ovan je i levi bek Kragujev~ana Qubo Spaji}. Najva`niji transfer treba da bude realizovan u narednim danima. Australijanac srpskog porekla, Eli Babaq (20), napa-

da~ Melburn hartsa, pro{ao je lekarske preglede. Korpulentni golgeter (194 cm) treba da stavi paraf na ugovor, a ~itava akvizicija bi}e vredna oko 400.000 evra. - O~ekujem promociju, kre}em s radom u èqi da se {to pre upoznam sa saigra~ima i zahtevima trenera Prosine~kog. Verujem da }e to i}i kako treba, jer ekipa je mlada, èqna dokazivawa i trofeja. To su i moji ciqevi - poru~io je Babaq. Nisu re{ene sve dileme oko nastavka saradwe sa To{i}em i Lazovi}em, kojima su ponu|eni novi ugovori. Evandro se oglasio putem menaxera, izraziv{i nezadovoqstvo zbog nagomilanih dugova iz proteklog perioda. Postoje ponude i za Borhu, kao i mogu}nost da napusti redove Zvezde. Na meti mnogih klubova za zapada je i Sr|an Mijailovi}. Konkretnih ponuda za momke koji imaju zeleno svetlo za odlazak u inostranstvo, a to su Miki}, Petkovi} i Dimitrijevi}, jo{ uvek nema. Evropsko prvenstvo koje je u punom jeku uti~e na rad trì{ta, pa se realizacija odre|enih transfera moè o~ekivati tek za dve nedeqe. Puno je kadrovskih nedoumica na Marakani pod teretom finansijske krize, ali osnovni ciq se ne mewa, a to je povratak titule. Z. Ran ge lov

DA NAS U STA ROJ PA ZO VI IZ BOR NA SKUP [TI NA TRE NE RA

\o ri} favorit Danas }e u Ku}i fudbala u Staroj Pazovi, biti odr`ana Izborna skup{tina Organizacije trenera Srbije. Od sedam ta~aka dnevnog reda, najzanimqivije }e biti kada na red do|e izbor predsednika, odnosno budu}eg prvog ~oveka srpske fudbalske struke. Trenutno su u opticaju tri mogu}a re{ewa, odnosno kandidata, a da je favorit niko drugi, nego neuni{tivi Milovan \ori}. Konkurenti }e mu, navodi se u najavi doga|aja, biti Miroqub Ostoji} i Nenad Milovanovi}. Prekaqeni fudbalski pregalac „Bata \ora” trenutno jedini ima podr{ku dva regiona, Beograda i Isto~ne Srbije, dok iza Ostoji}a navodno stoji Vojvodina, a iza Milovanovi}a region Zapadne Srbije. S ovog mesta danas }e oti}i Vladica Petrovi}, koji je brigu o srpskoj struci preuzeo po odlasku Qupka Petrovi}a u Kazahstan. Ukoliko „Bata \ora” dobije i ovaj kadrovski rat, bi}e to wegov povratak iz „prevremene penzije” u koju je oti{ao posle debakla s talentovanom generacijom fudbalera ro|enih 1994. godine, koja mu je poverena. „Prvi srpski bek” s klincima nije uspeo da se plasira na Mundijal u Meksiku i tada je rekao: - Odlazim ~ist iz prqavog fudbala. Istekao mi je profesionalni ugovor, ali ostajem kao amater uz bubamaru.

Mi lo van \o ri}

Ono {to nije rekao je da }e to vaìti samo godinu dana. \ori} ima 66 godina i u jednom kratkom periodu trenerske karijere vodio je reprezentaciju Jugoslavije 2001. godine, tokom kvalifikacija za Mundijal 2002. godinegde nas, na kraju, nije bilo. Kao trener, „Bata \ora” vodio je ûkari~ki jo{ 1978. godine, a potom Napredak, Sutjesku, Pri{tinu, El Salvador, San Migel, Budu}nost, Radni~ki Ni{, Borac â~ak, Agiqu, El Salvador, mladu reprezentaciju Jugoslavije (izgubio u Beogradu od Hrvatske 6:2), Peking, seniorsku reprezentaciju Jugoslavije i, posle deset godina pauze, bila mu je poverena kadetska reprezentacija Srbije.

FI NAN SI JER BA NA TA MIR KO VU ^U RE VI]

Gra du ni je do fud ba la Mada je iza fudbalera Banata do sada najslabija sezona u Prvoj ligi i premda je malo falilo da pre|u u ni`i rang takmi~ewa, glavni finansijer zrewaninskog kluba, poznati srpski biznismen Mirko Vu~urevi}, ne odustaje od ideje da Zrewanince vrati u elitnu Superligu Srbije. Igra~i se nadaju da }e protekla sezona biti brzo zaboravqena, po{to im nije donela ni{ta dobro. Pogotovo jer su je i zavr{ili porazom u Somboru od Radni~kog (1:4) koji }e, uprkos pobedi nad Zrewanincima, napustiti prvoliga{ko dru{tvo. Vu~urevi} je najavio dolazak novog {efa stru~nog {taba, jer se Radivoje Dra{kovi} povla~i s trenerske klupe, a u izjavi novinarima napomenuo je i da }e biti velikih promena u igra~kom kadru. Ali, da bi uspeo u nameri da Banat vrati u elitni rang, gde je nekad odmeravao snage s Partizanom, Crvenom zvezdom, Vojvodinom i ostalim superliga{ima, vlasnik {vajcarske fabrike satova “Nivada” zatra`i}e pomo} od lokalne samouprave u Zrewaninu. - Inicira}u razgovor s ~elnicima gradske uprave. @elim da se dogovorimo o daqoj saradwi.

Ona mora da bude boqa i obuhvatnija, po ugledu na druge gradove kao {to su Kragujevac, Jagodina, In|ija, Kru{evac... Tamo se fudbalu pridaje mnogo ve}a pa`wa nego {to je to trenutno u Zrewaninu - poru~io je Vu~urevi}. On je i koncem 2010. godine, podse}aju}i da je zakupac gradskog stadiona u Kara|or|evom parku, prozvao gradske ~elnike da su potpuno nezainteresovani za sudbinu ovog sportskog objekta i fudbala uop{te. - S gradom imam ugovor o zakupu na 25 godina i lokalna samouprava bi trebalo da ga respektuje. Naàlost, ona se ne pridràva tog ugovora. Stekao sam utisak da grad nije zainteresovan za to da fudbal ìvi u Zrewaninu. Na stadionu su pasli krave i kowi dok nisam do{ao. Umesto da mi se zahvale na svemu {to sam uradio, gradona~elnik ne}e ni da me primi da bismo razgovarali o postavqawu rasvete na stadion. A, u Fudbalskom savezu Srbije me guraju da to u~inim. Nije sporno da dam svoje pare, 200.000 ili 300.000 evra, a grad i ne mora ako nema – naglasio je tada Vu~urevi}. @. Ba la ban

SPORT

c m y

dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

14. FUDBALSKO PRVENSTVO EVROPE U POQSKOJ I UKRAJINI GOLMAN ITALIJE \ANLUI\I BUFON

PRED VE^ERA[WU UTAKMICU C GRUPE [PANIJA–HRVATSKA

Uvek tra`imo alibi Bili}: Irci bi mogli da pomognu

Gol man re pre zen ta ci je Ita li je \an lu i |i Bu fon po ru ~io je me di ji ma u do mo vi ni da pre sta nu da se ba ve ne bit nim stva ri ma pred ve ~e ra {wu utak mi cu s Ir skom. Bu fo no va re ak ci ja sti gla

je po {to su se dnev ne no vi ne u Ita li ji vi {e ba vi le po ten ci jal nom na me {taq kom me ~a iz me |u Hr vat ske i [pa ni je i re zul ta tom 2:2, ko ji bi azu re po slao ku }i, ne go utak mi com s Ir skom.

\anlui|i Bufon

- U po sled wa dva da na, qu di su sa mo pri ~a li o mo gu} noj na me {taq ki. Sa mo mi sum wa mo u ta kve stva ri, kao da smo se pret pla ti li na to. Kao da je isto igra ti ne re {e no i igra ti ba{ 2:2. Kao da je ~u va we re zul ta ta ko ji po go du je obe ma eki pa ma u po sled wih 20 mi nu ta, isto kao na me {ta we utak mi ce. Kao da su svi osta li kriv ci i kao da bi smo pri kri li svo ju ne si gur nost, uvek tra `i mo ali bi - re kao je Bu fon. Bu fon je po tom po ru ~io svo jim sa i gra ~i ma da bu du pot pu no kon cen tri sa ni pro tiv eki pe \o va ni ja Tra pa to ni ja i da ne mi sle na te o ri je za ve re. - Tre ba da se fo ku si ra no sa mo na se be i po be di mo. Sve osta lo ni je bit no, mo ra mo da pre sta ne mo da mi sli mo kao gu bit ni ci na gla sio je Bu fon.

ZBOG POVREDE KOLENA

Baloteli neizvestan Na pa da~ fud bal ske re pre zen ta ci je Ita li je Ma rio Ba lo te li mo gao bi da pro pu sti ve ~e ra {wi me~ s Ir skom u po sled wem ko lu gru pe B na EP. Ba lo te li je u su bo tu na tre nin gu azu ra po vre dio ko le no, pa je we gov na stup pod zna kom pi ta wa. Iz Fud bal skog sa ve za Ita li je sa op {ti li su da je fud ba ler Man ~e ster si ti ja pre tr peo lak {u po vre du de snog ko le na i da }e po sle le kar skih pre gle da od lu ~i ti da li }e se Ma rio na }i na te re nu. Tam no -

NOVI DISCIPLINSKI POSTUPAK

UEFA ka`wava i Engleze Evrop ska fud bal ska uni ja po kre nu la je di sci plin ski po stu pak pro tiv en gle ske Fud bal ske aso ci ja ci je zbog po na {a wa we nih na vi ja ~a to kom utak mi ce EP sa [ved skom. UEFA je sa op {ti la da po ku {aj upa da na vi ja ~a na te ren na Olim pij skom sta di o nu u Ki je vu pred sta vqa „ne pri klad no po na {a we”. U sa op {te wu se na vo di da }e kon trol no i di sci plin sko te lo UEFA raz mo tri ti slu ~aj u sre du, a En gle ska }e ve ro vat no do bi ti ma wu nov ~a nu ka znu. En gle ska je u utak mi ci 2. ko la EP u gru pi D po be di la re pre zen ta ci ju [ved ske s 3:2. Na vi ja ~i su, pro sla vqa ju }i po stig nut gol, tr ~a li po sta zi oko te re na pre ne go {to su iz za u sta vi li ~u va ri.

pu ti Ita li jan je ve} imao pro ble ma s istim ko le nom 2010. go di ne, a ta da je zbog ope re ci je dva me se ca bio van te re na. Ba lo te li u pret hod ne dve utak mi ce ni je oprav dao o~e ki va wa, po {to se ni je upi sao u li stu stre la ca, a oba pu ta je iz la zio iz igre u dru gom po lu vre me nu. Ume sto we ga na te ren je ula zio ve te ran ita li jan ske re pre zen ta ci je An to nio Di Na ta le, ko ji bi se i ve ~e ras mo gao na }i u start noj po sta vi azu ra, za jed no s ime wa kom Ka sa nom.

Blan predvi|a gol Benzeme Fran cu ski re pre zen ta ti vac Ka rim Ben ze ma na da se da }e u utak mi ci sa [ved skom po no vo po ka za ti da je u for mi, a tre ner Lo ran Blan ~ak pred vi |a da }e po -

2:0, pro tu riv {i lop tu ve {tim pa som do Jo ha na Ka ba je, od we ga se vi {e o~e ki va lo. On je u 47 me |u na rod nih utak mi ca po sti gao 15 go lo va, {to je, s ob zi rom na we go -

Loran Blan

sti }i gol. Fran cu ska je bli zu to ga da se kva li fi ku je za ~e tvrt fi na le Evrop skog pr ven stva u fud ba lu, ali zve zda re pre zen ta ci je Ben ze ma do sa da ni je bli stao. Ma da je ovaj fud ba ler Real Ma dri da od i grao va `nu ulo gu u po be di Fran cu ske nad Ukra ji nom od

ve mo gu} no sti, ma we od o~e ki va nog. U pret hod nih 14 utak mi ca za re pe re zen ta ci ju Fran cu ske, Ben ze ma je po sti gao tri go la, dok na {am pi o na ti ma ni je po sti gao ni je dan, na kon {to je iz o sta vqen iz kom bi na ci je za Mun di jal 2010.

- To je vr lo va `no, jer on da i od bra na ima pri li ku da se od mo ri. Mi smo sprem ni i fi zi~ ki i psi hi~ ki, jer sve {to smo pro {li od Is tan bu la sa mo nas je oja ~a lo. Na{ plan je ja san, è li mo da {to du è osta ne mo ov de, è li mo da ode mo u Ukra ji nu. U to du bo ko ve ru je mo, jer mi smo

2 1 1 0

0 1 1 2

1:1 4:1 1:2 1:1 0:1 0:1 6 4 4 2

1 1 1 1

4:5 3:3 5:3 2:3

0 1 1 2

0:1 1:0 2:3 1:2 sino} sino} 3:1 6 3:3 3 3:3 3 1:3 0

B grupa

C grupa

Mario Baloteli

Svi name{taju utakmice

PRED ME^ SA [VE\ANIMA

da ona bu de na lik na {im igra ma pro tiv En gle ske u Za gre bu (2:0), Ne ma~ ke u Kla gen fur tu (2:1) i Tur ske u Is tan bu lu (3:0). Da li vi ve ru je te da }e bi ti fa mo znih 2:2 u me ~u s cr ve nom fu ri jom? - Ma daj te, mo lim vas, svi na me {ta ju! - od go vo rio je Bi li}.

A grupa Poq ska – Gr~ ka Ru si ja – ê {ka Gr~ ka – ê {ka Poq ska – Ru si ja Ru si ja – Gr~ka Poq ska – ê {ka 1. ê {ka 3 2. Gr~ ka 3 3. Ru si ja 3 4. Poq ska 3

Ho lan di ja – Dan ska Ne ma~ ka – Por tu ga li ja Dan ska – Por tu ga li ja Ho lan di ja – Ne ma~ ka Por tu ga li ja – Ho lan di ja Dan ska – Ne ma~ ka 1. Ne ma~ ka 2 2 0 2. Dan ska 2 1 0 3. Por tu gal 2 1 0 4. Ho lan di ja 2 0 0

ITALIJANSKI TRENER MAR]ELO LIPI PRED DUEL [PANIJA–HRVATSKA

Le gen dar ni ita li jan ski fud bal ski tre ner Mar }e lo Li pi iz ja vio je da svi na me {ta ju utak mi ce i da se pla {i ka ko }e [pa ni ja i Hr vat ska „do go vo ri ti” re zul tat 2:2 u ve ~e ra {wem du e lu. Ta kav is hod u po sled wem ko lu gru pe C Evrop skog pr ven stva od veo bi i [pan ce i Hr va te u ~e tvrt fi na le, a Azu re po slao ku }i - Svi sa m o op t u ` u j u nas, Ita li ja ne ka ko na me {ta mo, a ve ruj te mi, to svi ra de, pa ~ak i [pan ci. Ako me ni ne ve ru je te, pi taj te fud ba le re Vi qa re a la, ko ji su ne dav no is pa li iz li ge jer su Ra jo Va qe ka no i Gra na da do go vo ri li re mi i to

Se lek tor re pre zen ta ci je Hr vat ske Sla ven Bi li} odr ào je kon fe ren ci ju za no vi na re u ho te lu Re zi dent u So po tu. Ve} na po ~et ku do ~e ka lo ga je pi ta we ka ko se ose }a, s ob zi rom na to da bi utak mi ca sa [pa ni jom mo gla da mu bu de po sled wa na klu pi dr àv nog ti ma. - Du bo ko sam ube |en da }e mi duel sa {pa ni jom ne }e bi ti po sled wi, a ako i bu de, oti }i }u pot pu no si gu ran da smo mo ji sa rad ni ci i ja na pra vi li od li ~an po sao. [ta god da se do go di, mo è mo da ode mo uz dig nu ta ~e la. Pro tiv [pa ni je o~e ku jem da od i gra mo naj bo qu utak mi cu ikad i

u po sled wim mi nu ti ma - re kao je Li pi. Se lek tor Azu ra na {am pi o na tu sve ta u Ne ma~ koj ka da je osvo je na ti tu la sma tra da je vr lo re al no da se [pan ci i Hr va te do go vo re. - Na rav no da }e pre me ~a svi pri ~a ti ka ko idu na po be du, ali to kom utak mi ce vo di se ra ~u na sa mo o li~ nim in te re si ma, a ~i we ni ca je da re zul tat 2:2 ili 3:3 od go va ra i jed ni ma i dru gi ma. Bo jim se da }e se ba{ ta ko i za vr {i ti - po ru ~io je Li pi. Utak mi ce po sled weg ko la C gru pe [pa ni ja - Hr vat ska i Ita li ja - Ir ska igra ju se ve ~e ras od 20.45 sa ti. POSLE DEBAKLA POQAKA U PRVOJ FAZI EURA 2012.

[pa ni ja – Ita li ja Ir ska – Hr vat ska Ita li ja – Hr vat ska [pa ni ja – Ir ska 1. [pa ni ja 2 1 1 0 2. Hr vat ska 2 1 1 0 3. Ita li ja 2 0 2 0 4. Ir ska 2 0 0 2 18. jun: Hr vat ska – [pa ni ja 18. jun: Ita li ja – Ir ska

1:1 1:3 1:1 4:0 5:1 4 4:2 4 2:2 2 1:7 0 (20.45) (20.45)

D grupa Fran cu ska – En gle ska 1:1 Ukra ji na – [ved ska 2:1 Ukra ji na – Fran cu ska 0:2 2:3 [ved ska – En gle ska 1. En gle ska 2 1 1 0 4:3 4 2. Fran cu ska 2 1 1 0 1:1 4 3. Ukra ji na 2 1 0 1 2:1 3 4. [ved ska 2 0 0 2 3:6 0 19. jun: [ved ska – Fran cu ska (20.45) (20.45) 19. jun: En gle ska - Ukra ji na

Slaven Bili}

Da li }e Hr vat ska bi ti u si tu a ci ji da ima „auto bus„ is pred go la? - Ne }e to da bu de jed no stra na utak mi ca, po ku {a }e mo da spre ~i mo ta kav raz voj do ga |a ja, ma da }e nas oni kroz svoj po sed lop te do ve sti do auto bu sa, ma ne auto bu sa, ne go dabl-de ke ra. Me |u tim, bi lo je eki pa ko je su i s ta kvim raz vo jem si tu a ci je do bro pro {le, kao na pri mer êl zi pro tiv Bar se lo ne, iako je tre ba lo da bu de 5:1 za Bar su. Bra ni }e mo se vi so ko, po ku {a ti da bu de mo br ì... Si gu ran sam da }e mo bi ti tim ko ji vi {e è li po be du. Oni su naj bo qi ka da su bez lop te, na to mo ra mo da bu de mo po seb no pri pre mqe ni. Ne }e nas pot ce ni ti, a da bi smo us pe li, mo ra mo da bu de mo lu da ci, oni po zi tiv ni lu da ci. [pan ci su naj bo qa eki pa na sve tu, ali jo{ uvek ni su Bar se lo na. Ciq je, da kle, raz bi ja ti po sed lop te [pa ni je jer, ka è Bi li}, ner vo zni su kad ne ma ju lop tu, raz bi ja{ im na taj na ~in ri tam igre.

[PANCI SAMOUVERENI PRED DUEL S „KOCKASTIMA”

Bez milosti za Hrvate Od bram be ni fud ba ler {pan ske re pre zen ta ci je Raul Al biol i ve zni igra~ ]a vi pri dru `i li su se ko lo ni ji mno gih iz ta bo ra {pan ske i hr vat ske re pre zen ta ci je ko ji na ja vqu ju ka ko te dve se lek ci je u 3. ko lu C gru pe na EURU 2012 ne }e od i gra ti na re zul tat ko jim bi i jed ni i dru gi pro {li da qe, a Ita -

U ita li jan skim me di ji ma stra hu ju da }e se po no vi ti EURO 2004. go di ne, ka da su se Azu ri na {li u sli~ noj si tu a ci ji. - Iskre no, ne znam ka ko se igra na re mi, ni ti to zna iko od nas. Zna ~i, ne iz la zi mo na me~ pro tiv Hr va ta s mi {qe wem da nam je re mi do vo qan za pro laz.

@muda sam odlazi s klupe Dva re mi ja, pa po raz i eliminacija u prvoj rundi i to u grupi sa Gr~kom, ê{kom i Rusijom. To je sasvim dovoqno da selektor jednog od dva organizatora Eura 2012 - Poqske, Franti{ek @muda - podnese momentalnu ostavku. U no}i posle poraza od êha i bolnog ispadawa s turnira u koji je zemqa uloìla milione evra, @muda je odlu~io da se povu~e s klupe reprezentacije koja i daqe nema pobedu na evropskim prvenstvima. Biv{i trener Leha iz Poznawa rekao je da ne}e ni razgovarati o nastavku saradwe sa Savezom, kada mu posledweg dana Eura 2012 bude istekao ugovor. On tvrdi da je ekipa u prethodne tri sezone pod wegovim vo|stvom dobro napredovala.

do bri, a uz ma lo sport ske sre }e to mo `e mo i da re a li zu je mo. Ko ga o~e ku je te u na pa du ri va la: Fa bre ga sa ili To re sa? - To res je wi ho va ve li ka sna ga, vo leo bih da ne igra, ali sam uve ren da }e bi ti u sa sta vu. [ta }e se do go di ti ako ne za i gra ]a vi? - To bi bit no pro me ni lo igru [pa na ca jer oni ne ma ju dva ]a vi ja. O~e ku jem da bi ta da usko ~io Fa bre gas ili ]a vi Mar ti nez. O~e ku je te li po mo} od Ira ca? - Mo gu da nam po mog nu, ta kva su na ci ja. Ni je im isto da odu ku }i bez bo do va ili ba rem s jed nim. Uosta lom, Ir ci su po be di li Ita li ja ne u pri ja teq skoj utak mi ci. Azu ri }e vi {e mo ra ti da slu {a ju re zul tat na {e utak mi ce ne go mi wi ho ve. Bi li} je re kao da }e za vre me utak mi ce bi ti oba ve {ten o raz vo ju utak mi ce u Po zna wu, jer mu je on i te ka ko bi tan, ali uve ren je da }e Hr va ti sa mi od re di ti svo ju sud bi nu.

Na pobedu: [panac ]avi (crveni dres)

li ja ni is pa li. Ve} i go lu bo vi na gra na ma zna ju da bi s re mi jem 2:2 ili bi lo ko jim dru gim s jo{ ve }im bro jem go lo va i [pa ni ja i Hr vat ska pro {le u ~e tvrt fi na le, a Ita li ja bi osta la bez we ga, pa i ako po be di Ir sku s vr lo ve li kom raz li kom.

Igra }e mo na po be du. Mi slim da }e Ita li ja pro }i u ~e tvrt fi na le, na rav no - za jed no s na ma. Ve ru jem u na {u po be du pro tiv Hr vat ske, kao {to mi slim da Ita li ja za slu `u je da po be di ti Ir sku - iz ja vio je ]a vi i do dao: Ima ne {to u ita li jan skoj re -

pre zen ta ci ji {to me pod se }a na 2006. go di nu ka da su po sta li pr va ci sve ta. U ja ko do brom su rit mu i si gur no su jed ni od na {ih naj ve }ih ri va la u bor bi za evrop ski vrh. Al biol, pak, su ge ri {e ka ko ita li jan ski me di ji ne tre ba ju da stra hu ju da }e jo{ jed nom po sta ti `r tve „bi skvi ta”. To je ter min ko ji Ita li ja ni u àr go nu upo tre bqa va ju ka da è le da pri ka ù do go vor dve stra ne na {te tu tre }e. - Ne ma go vo ra ni o ka kvom do go vo ru, to je ba rem ja sno. Obe eki pe s po be dom idu da qe i ne za vi se od ni kog dru gom. Je ste, mo è da se do go di re zul tat 2:2, kao {to mo è da se do go di i da bu de 1:0, 0:1 ili 1:1. Ita li ja ni mo gu da bu du spo koj ni, jer }e [pa ni ja pro tiv Hr vat ske da igra na po be du, kao {to to i uvek ~i ni. @e li mo da uzme mo tri bo da i osvo ji mo pr vo me sto u gru pi. Si gu ran sam da }e i Hr vat ska da igra pro tiv nas s am bi ci jom da nas po be di - ka è Al biol, ko ji je s Fu ri jom osvo jio i evrop sku i svet sku ti tu lu u pro te kle ~e ti ri go di ne. - Ne uz ne mi ra va ju nas sum we u mo gu }e na me {ta we. One iona ko do la ze sa mo iz ita li jan skih me di ja , a ne od sa mih ~la no va ita li jan ske eki pe. Isti na je da bi i s re mi jem mi pro {li da qe, ali è li mo da po be di mo - do dao je Al biol.

sport

ponedeqak18.jun2012.

dnevnik FI NA LE SVET SKOG EKIP NOG PR VEN STVA U K-1

Sr bi na kro vu sve ta Najboqi srpski kikbokseri prvaci su sveta u ekipnom prvenstvu K1, u organizaciji VAKO PRO Grand - pri. Na{i borci savladali su do sada neprikosnovene Ruse s 3:2. Me~ je odràn u prepunoj sali Belekspo centra u Beogradu. Ovako bi glasila kratka agencijska vest. Me|utim, ova pobeda ima nemerqiv zna~aj u najteòj disciplini kik-boksa, jer odràna je prvi put, a u ligi je u~estvovalo osam najboqih svetskih selekcija. Ra|ena je po ugledu na Dejvis kup u tenisu i reprezentacija Srbije u{la je u istoriju ovog sporta, koji biti{e 33 godine. Potsetimo da su na{i najboqi borci prethodno savladali Gr~ku i Rumuniju sa po 4:1. [e sto ro ve li ~an stve nih iz Sr bi je

PRE MA OD LU CI MOK I ITF

[e sto ro or lo va u Lon do nu Me |u na rod ni olim pij ski komitet (MOK) i Me|unarodna teniska federacija (ITF) saop{tili su da }e Srbiju na Olim pij skim igra ma u Lon donu pred sta vqa ti {e sto ro tenisera. U mu{koj singl konkurenciji to su Novak \okovi}, Janko Tipsarevi} i Viktor Troicki, a u `enskoj Ana Ivanovi} i Jelena Jankovi}. U mu{kom dublu nastupi}e Nenad Zimowi} i Janko Tipsarevi}, a u me{ovitom dublu Ana Ivanovi} i Nenad Zimowi}. Najve}e nade pola`u se u prvog tenisera sveta Novaka \okovi}a, koji

}e nositi i srpsku zastavu na ceremoniji sve~anog otvarawa Igara, 27. jula. Osvaja~ bronzane medaqe na OI u Pekingu 2008. slovi za prvog favorita, a glavni konkurenti bi}e mu Rafael Nadal, zlatni sa prethodne Olimpijade i Roxer Federer, koji je u Pekingu u paru sa Stanislasom Vavrinkom osvojio najsjajnije odli~je u dublu. [panci }e biti najbrojnija te ni ska na ci ja u Lon do nu. Osim Nadala nastupa}e i David Ferer, Nikolas Almagro i Fernando Verdasko u singlu, dok }e Fe li si ja no Lo pez i

Marsel Granoqers igrati u dublu. Nadal }e biti par sa Granoqersom, a Ferer }e nastupati s Lopezom. U konkurenciji dama takmi~i}e se Anabel Medina, Karla Suarez, Marija Hoze Martinez, Nurija Qagostera Vives i Aran~a Para. Doma}ini najve}u nadu pola`u u Endija Mareja, koji }e, osim u singlu, nastupati i u konkurenciji mu{kih dublova sa svojim bratom Xejmijem. Takmi~ewe na Olimpijadi na programu je od 28. jula do 5. avgusta na terenima ~uvenog Vimbldona.

PR VI DAN PO JE DI NA^ NOG SE NI OR SKOG PR VEN STVA DR @A VE

Ne ko li ko dobrih re zul ta ta Tokom prvog dana pojedina~nog seniorskog prvenstva Srbije u atletici, i pored toplog vremena, na novosadskom stationu „Kara|or|e” malobrojni gledaoci imali su priliku da vide dobra i zanimqiva takmi~ewa. Najvredniji rezultat ostvario je na{ olimpijac u bacawu kugle, atleti~ar beogradskog Partizana Asmir Kola{inac, koji je ostvario rezultat od 20,48 metara {to je za samo dva santimetra slabije od wegovog li~nog rekorda. Ovim ostvarewem on je pokazao da pripreme za London teku u pravom smeru a odmah posle takmi~ewa je rekao: - Zadovoqan sam hicima koje sam bacio u Novom Sadu, jer mi je ovo bilo prvo takmi~ewe posle du`e pauze na kojem sam bacio tri puta preko 20 metara. Zabele`io sam daqine od 20,48, 20,25 i 20,19 metara i sada sam potpuno siguran da u ovoj sezoni mogu da ostvarim rezultat i do 20,80 metara. Zanima me da li~ni rekord poboq{am na nekom velikom takmi~ewu gde }e uslovi biti jo{ boqe a nadam se da i na Evropskom prvenstvu u Helsinkiju mogu da se ume{am u borbu za medaqe. Treba napomenuti da je u takmi~ewu kugla{a u~estvovao i na{ desetobojac Igor [ar~e-

vi}, koji je ostvario li~ni rekord daqinom od 14,69 metara, ali je bio veoma iznerviran jer je u ovom trenutku spreman za hice od preko 15 metara. - O~ekujem da }u na Evropskom prvenstvu biti boqi, jer na treninzima bele`im daqine od 15,40 metara a to mi govori, uz sva ostala ostvarewa, da mogu da ispunim A olimpijsku normu u desetoboju. Izvanrednu trku videli smo u konkurenciji mu{karaca na 400 metara u kojoj je trijumfovao sjajni Emir Bekri} iz Partizana s vremenom novog li~nog rekorda od 46,91 sekundi. Me|utim, ono {to jo{ vi{e raduje je ~iwenica da je Bekri} odli~no povukao mladog Milo{a Raovi}a iz Priboja, koji je stigao drugi i ostvario normu za Svetsko juniorsko prvenstvo u Barseloni, rezultatom 47,82 sekundi. Davno na terenima u Srbiji nismo videli br`u trku mu{karaca na 100 metara od ove ju~era{we u Novom Sadu. Pobedio je sprinter Crvene zvezde Darko [arovi} u vremenu 10,49 sekunci i prava je {teta {to je brzina vetra bila 2,4 m/sec. i {to ovaj rezultat ne}e biti priznat. Kod dama na{a olimpijka u maratonu Ana Suboti} tr~ala je solo trku na 10.000 metara i ubedqivo trijumfovala.

Na stu pao i Du da{ U~esnik naredne Olimpijade u Londonu Mihajl Duda{ takmi~io se zajedno sa juniorima i ostvario je slede}e rezultate: 100 m 10,90 sekundi, daq - 7,13 metara, kugla - 13,31 metar, vis - 192 centimetara. - Nisam zadovoqna {to je ova trka bila na programu dosta rano, po velikoj vru}ini, a uslovi za tr~awe nisu bili optimalni. Uz to nisam imala ozbiqniju konkurenciju a bilo mi je ovo prvo takmi~ewe po povratku sa visinskih priprema - rekla je Sutobi}eva. Prema o~ekivawima ubedqive pobede ostvarile su Sowa Stoli} na 1500 metara, kao i biv{a prvakiwa Evrope u bacawu kopqa Tatijana Jela~a. Svakako veoma interesantan bi}e nastup Ivane [panovi} u skoku u daq a wen trener Goran Obradovi} kratko nam je rekao. - Na ovom prvenstvu vladaju odli~ni uslovi i o~ekujem da Ivana danas zabele`i najboqi rezultat sezone, dakle daqinu ve}u od 6,64 metara koju je ostvarila u finalu Kupa Srbije. A. Pre do je vi}

Re zul ta ti Seniori- 100 m: 1. [arovi} (C. zvezda) 10,49, 2. Sali} (Radni~ki, KG) 10,56, 3. Risti} (C. zvezda) 10,62 sekundi. 1500 m: 1. Kutle{i} (Uìce) 3:59,93, 2. Ran|elovi} (Mladost, Uìce) 4:00,37, 3. Petrovi} (Mladost, Uìce) 4:00,43 minuta. 110 m prepone: 1. Risti} (C. zvezda) 13,91, 2. Milenkovi} (Radni~ki, KG) 14,43, 3. Mi{kovi} (Radni~ki, KG) 15,35 sekundi. 10.000 m brzo hodawe: 1. B. Filipovi} (Vlasotince) 41:35,8, 2. Savanovi} (TUL) 42:46,0, 3. Krstovi} (Kolubara) 43:08,8 minuta. 400 m: 1. Beki} (Partizan) 46,91 (li~ni rekord), 2. Eraovi} (FAP, Priboj) 47,82 (norma za svetsko juniorsko prvenstvo), 3. Bojki} (Novi Beograd), 48,81 sekundi. Skok u vis: 1. Todosijevi} (C. zvezda) 205, 2. Jefti} (Maraton, Sombor) 202, 3. Dimi} (Ruma) 198 cm. Kladivo: 1. Lon~ar (C. zvezda) 46,44, 2. ôvi} (Novi Sad) 54,67, 3. Eperje{i (Senta) 50,83 metara. Kugla: 1. Kola{inac (Partizan) 20,48, 2. Markovi} (Ruma) 17,42, 3. Milovanovi} (Beograd) 17,03 metara. Seniorke - 100 m: 1. Miti} (@elezni~ar, Ni{) 11,64, 2. J. Suboti} (C. zvezda) 11,96, 3. An-

dri} (Novi Beograd) 12,12 sekundi. Troskok: 1. Petrovi} (@elezni~ar, Ni{) 12,58, 2. Radi} (C. zvezda) 12,45, 3. ]irovi} (Vojvodina) 11,96 metara. 1500 m: 1. Stoli} (Partizan) 4:26,22, 2. Jankovi} (BNZ) 4:36,44, 3. Sekuli} (Uìce) 4:47,12 minuta. Skok motkom: 1. Marovi} (C. zvezda) 360, 2. Mari} (Novi Beograd) 330, 3. Morav~evi} (Vojvodina) 300 cm. 100 m - prepone: 1. Andri} (Novi Beograd) 13,95, 2. Petkovi} (C. zvezda) 14,35, 3. Joci} (@elezni~ar, Ni{) 15,20 sekunci. 10.000 m brzo hodawe: 1. Stojanovi} (Ni{) 59:24,8, 2. Popovi} (Ni{) 1.00:49,1, 3. Kosti} (Novi Beograd) 1.01:58,6 sati. Disk: 1. Savanovi} (Ruma) 35,80, 2. [u}ur (Kru{evac) 31,07, 3. Bulat (Novi Beograd) 28,70 metara. Kopqe: 1. Jela~a (C. zvezda) 54,52, 2. Vu~enovi} (Srem) 51,06, 3. Vu~i}evi} (Uìce) 40,78 metara. 400 m: 1. Ili} (Poàrevac) 55,92, 2. Kali~anin (â~ak) 56,11, 3. ]iri} (C. zvezda) 56,16 sekundi. 10.000 m: 1. A. Suboti} (Javor) 35:47,76, 2. Marinkov (Ni{) 39:06,79, 3. Rajkovi} (Kru{evac) 39:12,89 minuta.

ske i dve profesionalne titule svetskog prvaka. Wegov rival bio je sna`ni ruski borac Kurban Omarov, profesionalni prvak Evrope. Gost je odmah krenuo ofanzivno, ali ne zadugo, jer ga je Pagonis prosto sekao udarcima rukama i lou kikovima. Sjajno se kretao i u jednom trenutku sna`no pogodio Rusa, kome je pukla arkada. De`urna lekarka dozvolila mu je da nastavi borbu. Ipak, u pauzi izme|u prve i druge runde,

zna~ajna borba i on je u svemu nadvisio Konstantina Serebrianikova i doveo Srbiju u vo|stvo od 2:1. Uro{ Bogojevi} (81,4), koji je u prethodna dva me~a odlu~ivao pobednika, namerio se na visokog Aleksandra Drobinina. U rovoskoj borbi, Rus je, iako je u tre}oj rundi jedva stajao na nogama, uspeo da slavi i poravna ukupan rezultat na 2:2. A onda je, kako smo ve} kazali, Pagonis re{io sve dileme i na kraju je bilo

Sr bi ja – Ru si ja 3:2 Do 60 kg: Ani} - Pa{kaev 3:0. Do 66,8 kg: Topi} - Bor~ev 0:3. Do 75 kg: @ivkovi} Serebrianikov 2:0. Do 81,4 kg: Bogojevi} - Drobinin 0:2. Do 91,4 kg: Pagonis - Omarov 3:0 (predaja u 2. r.).

Pa go nis: Ti tu la po klon na {oj ze mqi - Obe}ao sam jo{ posle me~a s Gr~kom koji smo dobili s 4:1, da }e se u finalu svirati na{a himna „Bo`e pravde”. Obe}awe smo ispunili, a ovu titulu poklawamo Srbiji - rekao je posle pobede Nenad Pagonis. Bio je to me~ koji nikoga nije mogao da ostavi ravnodu{nim, jer rezultatska neizvesnost trajala je sve do te{ke kategorije (94,1 kilograma). U tom trenutku bilo je 2:2 u ukupnom skoru. Onda je u ring u{ao na{ najboqi borac Nenad Pagonis, koji ima tri amater-

Sla vqe srp skih kik-bok se ra

Kurbanov je predao borbu i bio je to znak za veliko slavqe u na{im redovima, ali i u publici. Ina~e, me~ je otvorio Milo{ Ani} u kategoriji do 60 kilograma. Ovaj momak ima jednu profesionalnu, dve amaterske svetske titule, a u drugom uglu bio je prvak planete i Starog kontinenta Umar Pa{kaev. Tek u tre}oj rundi, kad mu je pukla arkada, na{ borac pokazao je sav svoj repertoar i zaslu`eno slavio. U kategoriji do 66,8 kilograma za Srbiju je nastupio Aleksandar Topi}. Iako je Rusu Bor~evu pukla arkada, Topi} nije nikako mogao da mu pri|e i gost je slavio i izjedna~io rezultat. Stevan @ivkovi} (75) izuzetno je inteligentno radio u ringu. Bila je ovo vrlo

je 3:2 za Srbiju. Na{oj selekciji predsednik VAKO federacije Enio Falsoni uru~io je ~ek od 30.000 dolara. Odr`an je i profesionalni me~ za prvaka sveta u lou kiku, u kategoriji do 88,6 kilograma. Crnogorac Ivan Strugar naleteo je na izuzetnog Francuza Frederika Belonia. Borba je prekinuta u 4. rundi zbog povrede Strugara. Profesionalni prvaci Srbije u K-1 postali su Nikola Sto{i} (SD Kombat, Smederevo), koji je pobedio u kategoriji do 81 kilograma Viktora [ubi}a iz Crvene zvezde Delije, kao i Jovan Kalu|erovi} (91) iz Crvene zvezde Delije, koji je bio boqi od Luke Staji}a (Vojvodina Veletabak). M. Pa vlo vi}

POST FE STUM 6. SVET SKOG PR VEN STVA U STO NOM FUD BA LU

Hen di ke pi ra ni sti gli do bron ze Svako kome se uka`e prilika da otputuje u atraktivni Rio de @eneiro vra}a se prepun lepih utisaka, a kada neko brani boje svoje zemqe i, uz to, to dobro radi... E, onda je to ve} ne{to sasvim drugo. Posebno. A kada smo kod posebnosti, onda je i na{ sagovornik poseban. Sa svojih 68 godina `ivota, profesor u penziji Laslo Ber~ek bio je najstariji u~esnik [estog svetskog prvenstva u stonom fud-

se za poraz iz takmi~ewa po grupama. Od Ma|ara smo izgubili istim rezultatom, a kako su oni u prvom kolu finalnog dela savladali Brazil sa 8:0, bio nam je potreban nere{en rezultat protiv doma}ina da bismo osvojili epitet vice{ampiona. Na na{u `alost, izgubili smo rezultatom 3:5 i osvojili bronzu. Pored mene, u sastavu reprezentacije Srbije bili su Milo{ Krsti}, Stevan Plemi} i Sa-

Po bed ni~ ko po sto qe re zer vi sa no Koliko god da je stoni fudbal malo popularan u Srbiji, za na{e reprezentativce je stepenica na pobedni~kom postoqu svetskih prvenstava uvek rezervisana. - Prvenac se dogodio u Budimpe{ti 1996. godine i doneo nam je tituzlu vice{ampiona. Na drugom {ampionatu 2000. godine nismo u~estvovali zbog sankcija, a na tre}em 2004. godine u ma|arskom gradu Tisava{vari i ~etvrtom 2006. godine ponovili smo uspeh iz Budimpe{te, a onda u Tisava{variju 2009. godine i sada u Rio de @eneiru stigli smo do bronzane medaqe u ekipnoj konkurenciji - rekapitulirao je plasmane na{e selekcije na minulim planetarnim {ampionatima Laslo Ber~ek.

Ple mi}, Ber ~ek, Kr sti} i Ra mja nac s osvo je nim pe ha ri ma u Bra zi lu

balu ili, kako se u posledwe vreme naziva da bi se razlikovao od novokomponovanog stonog fudbala ~iji su aparati preplavili postor od raznih klubova, preko kafana, do va{arskih {atri - u sektor bolu. - Idu}e Svetsko prvenstvo odigra}e se 2015. godine u Budimpe{ti, a osmi {ampionat u Japanu. Bez obzira na to koliko }u godina tada imati, ve} razmi{qam da i tamo budem najstariji u~esnik i da, eventualno, popravimo plasman. Jako mi je `ao {to smo sada bili hendikepirani i nismo putovali u najboqem sastavu, jer bi se sigurno vratili kao srebrni, a mo`da bismo, najzad, preuzeli i primat od neprikosnovenih Ma|ara. Ne govorim ovo bez osnova. U finalnom razigravawu za kona~ni plasman, pobedili smo Rumuniju rezultatom 5:3 i revan{irali im

va Ramjanac. A da smo bili kompletni... - nikako da preàli na{ sagovornik Laslo Ber~ek. Razlog {to je na{a reprezentacija brojala samo ~etiri ~lana u ekspediciji, odnosno nije imala igra~a u rezervi, i samim tim bila li{ena mogu}e promene ako nekome ne ide od ruke, leì u ekonomskoj (ne)mo}i na{ih igra~a. Putovali su oni koji su mogli da plate put do dalekog Rija. Zato se nije ra~unalo na [andora Ber~eka, âbu Ko{a, Zoltana Najrora, Jovana Nikoli}a, Norberta Rako{a... Da su oni bili u kombinaciji, èstoka konkurencija bi iskristalisala kvalitet i on bi sigurno doneo, bar, nere{eno protiv Brazila, a mo`da bi i nedodirqive Ma|are savladali. Bilo kako bilo, Ma|ari su osvojili {estu titulu svetskog prvaka, Brazilci su materija-

lizovali organizaciju srebrom, a Srbija je osvojila tre}e mesto. - Tek sada mi je jasnija pri~a o aklimatizaciji. Ma|ari su doputovali nekoliko dana ranije, a mi dan uo~i takmi~ewa. Tokom takmi~ewa mi se desilo da sam pre podne igrao kako sam i o~ekivao, a po podne me ruke nisu slu{ale i ~inio sam po~etni~ke gre{ke. Do{ao sam do zakqu~ka da je tome doprinela nedovoqna aklimatizacija. U takmi~ewu parova Beogra|ani Milo{ Krsti} i Sava Ramjanac bili su ~etvrti, ja sam u pojedina~noj konkurenciji osvojio {esto, a Krsti} osmo mesto i svi smo dobili odgovaraju}e pehare objasnio je, zbog godina i entuzijazma kojim prilazi ovom sportu, selektor, kapiten i najboqi igra~ Srbije u Brazilu Laslo Ber~ek. Vla sti mir Jan kov

SPORT

c m y

dnevnik

DRU GI VI KEND SVET SKOG GRAN PRI JA

TRE ]I SVET SKI KUP U MIN HE NU

Na{em ~e tver cu ~e tvr to me sto ^e tvr to, {e sto i de se to me sto – skor je ve sla~ ke re pre zen ta ci je Sr bi je na Tre }em svet skom ku pu, ujed no i po sled wem ove se zo ne, ko ji je bio ge ne ral na pro ba za Olim pij ske igre u Lon do nu, na ko ji ma }e na {u ze mqu pred sta vqa ti ~e tve rac bez kor mi la ra i dvo jac bez kor mi la ra. Naj bo qi pla sman u Min he nu upi sao je ~e tve rac bez kor mi la ra Mi lo{ Va si}, Go ran Ja gar, Mi qan Vu ko vi}, Ra do je \e ri} ko ji je fi na lu ove di sci pli ne osvo jio

Pr vo je pre te kao ^e he, a na kon to ga i Ru mu ne. U po sled wu ~e tvr ti nu tr ke u{ao je kao ~e tvr to pla si ra ni ali, upr kos ve li kom tru du, ni je us peo da do kra ja su stig ne Be lo ru se, pa je kroz ciq pro {ao kao ~e tvr ti. Ni ko la Sto ji} i Ne nad Be |ik za u ze li su {e sto me sto u fi na lu di sci pli ne dvo jac bez kor mi la ra. Na {a po sa da je s vre me nom 6:57.32 mi nu ta pro {la kroz ciq iza ~a ma ca No vog Ze lan da (6:42.97), Austra li je (6:47.92), Fran cu ske (6:48.72), Ita li je (6:51.87) i [pa -

^e tve rac Sr bi je bio na ni vou

vi so ko ~e tvr to me sto s vre me nom 6:16.57 mi nu ta. Me da qe su osvo ji li ~am ci Austra li je (6:10.28), Ve li ke Bri ta ni je (6:11.15) i Be lo ru si je (6:13.76), dok su pe to i {e sto me sto pri pa li po sa da ma ^e {ke1 (6:18.95) i Ru mu ni je (6:20.97). Na{ te {ki ~e tve rac je po sle 500 me ta ra bio {e sti, a u na red nom ki lo me tru je na sva kih 500 me ta ra po pra vqao pla sman za jed no me sto.

ni je (6:56.09). Iva Ob ra do vi} je Svet ski kup za vr {i la na 10. me stu. U B fi na lu ski fa na {a naj bo qa ve sla ~i ca je za u ze la ~e tvr to me sto s vre me nom 8:13.67 mi nu ta. Pr va u ute {nom fi na lu bi la je Ne ma~ ka1 (8:09.64), dru ga Ne ma~ ka2 (8:09.78), tre }a Ho lan di ja (8:13.10). Iza na {eg ~am ca kroz ciq su pro {le po sa de Nor ve {ke (8:15.67) i Ita li je (8:15.79).

IZ KK VOJ VO DI NA SR BI JA GAS

Ak tiv no sti tek pred sto je Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja gas su u pro te kloj se zo ni ostva ri li ve li ki uspeh. Pla si ra li su se u Su per li gu Sr bi je i osvo ji li ~e tvr tu po zi ci ju na ta be li, ko ja im je omo gu }i la da igra ju u plej - ofu i bo re se za ti tu lu. Me |u tim, od mah su na le te li na ta da {weg i sa da {weg {am pi o na, eki pu Pa ti za na MTS i vi {e ni su mo gli, ma da su se od li~ no su pro sta vi li cr no-be li ma. Tre nut no je let wa pa u za, a pre ma re ~i ma di rek to ra klu ba Alek san dra Gr mu {e, ve} ove ne de qe tre ba lo bi da po~ nu ne ke ak tiv no sti. - U tom pe ri o du i tre ner Si ni {a Ma ti} vra }a se s od mo ra i za jed no }e mo se sti da raz go va ra mo o to me ko }e od igra ~a osta ti, a ko ne }e, kao i ko ga }e mo do ve sti - is ta kao je Gr mu {a. - Ni ko ni je za tra `io is pi sni cu, a pr voj eki pi pri kqu ~i }e mo ju ni or skog re pre zen ta tiv ca Sr bi je iz na {eg po go na Ste fa na Po ta, ko ji igra na me stu ple ja. Ta ko |e, vi de }e mo ko }e jo{ od tih mo ma ka ra di ti s pr vom eki pom. @e qa No vo sa |a na je da na pra ve eki pu ko ja }e u se zo ni ko ja sle di igra ti u Ja dran skoj li gi. - Ho }e mo da igra mo u toj li gi i to je go to va stvar - na sta vio je na{ sa go vor nik. - Me |u tim, mi }e mo se bo ri ti za to da klu bo vi iz na {eg tak mi ~e wa di rekt no pro |u

Jo{ je dan po raz la vi ca Sr bi ja – Tur ska 1:3 (21:25, 25:16, 22:25, 21:25) BE O GRAD: Ha la „Pi o nir“, gle da la ca: 3.075, su di je: Za hor co va (^e {ka), Hoj ka (Poq ska). SRBIJA: Bra ko ~e vi} 19, @iv ko vi} 1, Kr sma no vi} 6, Ma le {e vi} 6, Ve so vi} 15, Og we no vi} 3, Veq ko vi}, Ra {i} 9, ]e bi} (l), Sta ro vi} 3, Bla go je vi}, Mi haj lo vi} 4. TURSKA: Ka ja lar (l), Av ~i 8, U{le pe hli van 3, Tok soj, Kir dar 17, Aj de mir 4, Gu mu{, Oz soj 14, Er dem 8, Ne sli han 18, Ozde mir, Iqa so glu. Od boj ka {i ce Sr bi je po ra `e ne su u po sled wem me ~u dru gog vi ken da svet skog Grand pri ja u Be o gra du od se lek ci je Tur ske, a igra na {ih de vo ja ka ni je bi la na o~e ki va nom ni vou po sle ve o ma sla be par ti je dan ra ni je pro tiv Ku be. Po no vo su la vi ce ku bu ri le s pri je mom ser vi sa, ni je bi lo do bre or ga ni za ci je, a sa mo su u dru gom se tu us pe le da se od u pru ve o ma br zoj igri Tur ki wa. Tur ska je od i gra la ve o ma do bra me~, pred vo |e na is ku snim Ne sli han i Kir dar, a po no vo je u ta bo ru Sr bi je naj e fi ka sni ja bi la Bra ko ~e vi }e va, ali ne do voq na za pot pu no pa ri ra we raz i gra nom pro tiv ni ku. Si gur ni je su Tur ki we otvo ri le utak mi cu. Ima le su dva do tri po e na pred no sti, a Srp ki we su na 11:11 uhva ti le pri kqu ~ak, pre ko Mi haj lo vi }e ve. Si gur na je bi la sred wak Av ~i a sa ser vis li ni je Aj de mir Naz, ko ja je Tur skoj do ne la zna ~a jan ka pi tal u za vr {ni ci 15:19. Ter zi} je ta da na pra vio iz me nu, ume sto Mi haj -

Mi haj lo vi} i Veqkovi} u blo ku

lo vi }e ve na te ren je po slao Bla go je vi }e vu. Us pe le su evrop ske {am pi on ke da sma we za o sta tak na dva po e na, 21:23. Ipak, iz me na tur skog se lek to ra se po ka za la kqu~ nom, ume sto Oz soj u{la je is ku sna Gu mu {o va. Pr vu set lop tu Tur ki wa ma do no si Son sir ma, 21:24, a sred wak Av ~i sta vqa ta~ ku na pr vi pe riod. Mno go an ga `o va ni je igra le su pla ve u dru gom se tu. Ume sto Veq ko vi }e ve, na par ke tu je bi la Ra {i }e va, ona je u pre lom nim tre nu ci ma od li~ no re a go va la. Na pa le su na {e de voj ke ri val ke iz svih oru` ja. Ve so vi -

Veq ko vi }e va slo mi la prst Pe ho vi ma se ni or ski Sr bi je kao da ne ma kra ja. Po vre |e nom de lu eki pe od si no} se pri dru `i la i Ste fa na Veq ko vi}. Na i me sred wi blo ker Sr bi je po vre di la je prst de sne ru ke to kom pr vog se ta, me ~a pro tiv Tur ske. Le kar ski tim na {e re pre zen ta ci je br zo je re a go vao, Veq ko vi }e va je sa za vi je nom ru kom osta tak utak mi ce po sma tra la sa tri bi na. U to ku da na {weg da na zna }e se te `i na po vre de i ko li ka joj pa u za pred sto ji.

}e va je do ne la pred nost, 17:13, a ve za nim blo ko vi ma Og we no vi }e ve Sr bi ja sti `e na 22:14. Ra {i }e va blo kom osva ja set lop tu, 24:16 a dvoj ni blok Ra {i}-Bra ko ~e vi} za u sta vqa Ne sli ha no vu za 1:1 u se to vi ma. Agre siv no su kre nu le Ter zi }e ve iza bra ni ce u na stav ku, ras pu ca la se i ko rek tor Bra ko ~e vi }e va, do voq no za ka pi tal od tri po e na pred no sti, 10:7, 11:8. Me |u tim, Oz soj vra }a svoj tim u igru, 11:11. Do 16:17 pla ve su bi le u igri a on da se de sio ne shva tqiv pad. Me wao je Ter zi} di ja go na lu (u{le Sta ro vi }e va i @iv ko vi }e va), tra `e }i do bit nu kom bi na ci ju da anu li ra vo| stvo ri va la, 16:19. [te ta je {to Srp ki we ni su is ko ri sti le gre {ke ri va la u za vr {ni ci se ta, pri {le su na poen za o stat ka, 22:23, ali Son sir ma ni je do zvo li la pre o kret. Bez sna ge da se vra te u igru, bez re {e wa za na pa de Tur ske bi le su Srp ki we u ~e tvr tom se tu. Oz soj je si pa la po e ne, a na {e de voj ke bez pra vog im pul sa. Po -

TRE ]I VI KEND EVROP SKE LI GE ZA DA ME U [PA NI JI

Srp ki we na fi nal nom tur ni ru

Stefan Pot

u ULEB li gu. Ve ru jem da }e mo ima ti po dr {ku i na {eg sa ve za i klu bo va. Do dao je Gr mu {a da se mo ra raz mi {qa ti o kva li te tu ko {ar ke i ono me {ta je bo qe za ovaj sport. - Mi smo `e le li i ove go di ne da igra mo u Ja dran skoj li gi, ali ume sto nas u woj }e bi ti ma |ar ski Sol nok, ko ji je po nu dio vi {e pa ra. Ova ko ne {to mo `e vr lo la ko da se obi je o gla vu ko {ar ci, jer ne igra ju kva li tet ni ji ti mo vi, ne go oni ko ji po nu de vi {e nov ca - na gla sio je Gr mu {a. Ina ~e, u Vo {i jo{ tre ni ra ju ju ni o ri i mla |i igra ~i iz pr ve eki pe, a pri pre me }e po ~e ti u pr voj sed mi ci av gu sta. M. P.

[pa ni ja – Sr bi ja 1:3 (18:25, 10:25, 25:21, 20:25) GRA NO QERS: Ha la spor to va, gle da la ca: 150, su di je: Sa ta na si (Ita li ja), Ba kul ti (). [PANIJA: Go mez 2, Ga ri do, Ko lar 15, Ko rea 8, San ~ez (l), Aran da 6, Gar si ja 6, Her nan dez, H. Gon za lez 6, Del ga do, Mar tin, J. Gon za lez. SRBIJA: La za re vi} 9, Ra ki} 5, Ra den ko vi} 3, Bje li ca 15, Nin ko vi} 12, Ste va no vi}, Ro si} (l), Bu {a, Mir ko vi}, î ki riz, Sa vi} 5, Lu ki} 9. Pod mla |e na èn ska od boj ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je ove ri la je me sto na fi nal nom tur ni ru Evrop ske li ge u ê {koj, po {to je za ra di la tri bo da u

A gru pa

Ru mu ni ja – Ma |ar ska 3:0 [pa ni ja – Sr bi ja 1:3 1. Sr bi ja 9 9 0 27:4 27 2. [pa ni ja 9 5 4 18:1514 3. Ru mu ni ja 9 4 5 15:1713 4. Ma |ar ska 9 0 9 3:27 0

Da na {wi pro gram Ru mu ni ja – Ma |ar ska Sr bi ja – [pa ni ja

(15) (18)

tre }em me ~u tre }eg vi ken da ovog tak mi ~e wa pro tiv do ma }i na [pa ni je. Mla de la vi ce ko je s klu pe pred vo di Rat ko Pa vli ~e vi} jo{ jed nom su po tvr di le

SU PER LI GE SR BI JE

Voj vo de bez plej-ofa

Voj vo de No vi Sad - Di vqi ve pro vi Kra gu je vac 7:65 (7:28, 0:14, 0:13, 0:10) NO VI SAD: Sta dion FK Ka bel, gle da la ca: oko 400. Kre ta we re zul ta ta: 7:0 Mar ko \a ni} vra }a we ki ko fa 85 jar di, Sr |an Sto ja nov PAT, 7:7 Met Xek son pas za Ni ko lu Si mo vi }a 10 jar di, Ru ì} PAT. 7:14 Xe re mi Pej ton tr ~a we 5 jar di, Ru ì} PAT. 7:21 Alek san dar Ri sti} tr ~a we 10 jar di, Ru ì} PAT. 7:28 Pej ton tr ~a we 15 jar di, Ru ì} PAT. 7:35 Xek son pas 20 jar di ka Pej to nu, Ru ì} PAT. 7:42 Xek son pas 8 jar di ka Ni ko li To mi }u, Ru ì} PAT. 7:48 Xek son pas 20 jar di ka Pej to nu. 7:55 Ivan Ra do ji ~i} vra }a we in ter sep ci je, Ru ì} PAT. 7:62 Mi ha il o No va ko vi} tr ~a we 2 jar da, Ru ì} PAT. No vo sad ske Voj vo de pre tr pe le su na do ma }em te re nu kraj [tran da, ube dqiv po raz u po sled wem 7. ko lu Su per li ge od kra gu je va~ kih Di vqih ve pro -

ponedeqak18.jun2012.

va 65:7 i opro sti li se od plej - ofa. Po ~e tak utak mi ce obe }a vao je za ni mqiv su sret. Po ve li su No vo sa |a ni 7:0 pre ko \a ni }a, ali su do kra ja pr ve ~e tvr ti ne Kra gu jev ~a ni Xek so na i Pej to na pre o kre nu li na 28:7 i ve} ta da je bi lo ja sno da }e go sti sla vi ti. Voj vo de u pre o sta le tri ~e tvr ti ne ni su us pe le da na |u put do end zo ne Ve pro va i po raz je bio ne mi no van. Na dru goj stra ni raz i grao se Xek son ko ga je u sto pu pra tio Pej ton i na kra ju je eki pa iz Kra gu jev ca do {la do ube dqi vog tri jum fa 65:7. Re zul ta ti: Pla vi zma je vi - Pan te ri Pan ~e vo 36:20, Voj vo de No vi Sad - Di vqi ve pro vi Kra gu je vac 7:65. Na red nog vi ken da u po lu fi na lu plej -ofa sa sta }e se Vu ko vi Be o grad - Pla vi zma je vi Be o grad i Di vqi ve pro vi Kra gu je vac - Kru ne ^a ~ak. I. G.

Duel Voj vo da i Di vqih ve pro va

kla su i po no vo }e ima ti pri li ku da od bra ne ti tu lu u Evrop skoj li gi i osta nu je di na se lek ci ja ko ja je osva ja la ovo tak mi ~e we. [pan ki we su sa mo u tre }em se tu bi le do sto jan ri val, taj pe riod igre su do bi le, a u svim osta li ma ni su mo gle da se me re s raz i gra nim la vi ca ma. Kao po obi ~a ju, u na {em ti mu bri qi ra la je Ana Bje li ca, a do bru prat wu ima la je u Na |i Nin ko vi} i Ani la za re vi}. Do kra ja tak mi ~e wa ostao je jo{ je dan vi ken da, a on }e se igra ti u Ru mu ni ji. M. R.

Re zul ta ti 6. ko la

Di mi ni kan. R. – Por to ri ko 2:3 Taj peh – Ko re ja 1:3 2:3 Ja pan – Taj land Ki na – Poq ska 3:0 1:3 Sr bi ja – Tur ska Bra zil – SAD 1:3 (si no}) Ar gen ti na – Ku ba Ne ma~ ka – Ita li ja (si no})

1. SAD 2. Ki na 3. Tur ska 4. Taj land 5. Bra zil 6. Ku ba 7. Ja pan 8. Poq ska 9. Sr bi ja 10. Ne ma~ ka 11. Por to ri ko 12. Ita li ja 13. Ko re ja 14. Do mi ni k. 15. Ar gen ti na 16. Taj peh

6 6 6 6 6 5 6 6 6 5 6 5 6 6 5 6

6 6 5 5 5 4 3 3 2 2 2 1 1 1 0 0

0 0 1 1 1 1 3 3 4 3 4 4 5 5 5 6

18:2 18 18:2 18 16:7 15 16:6 14 16:1211 13:7 11 12:1010 12:11 9 11:13 8 8:9 6 7:15 5 7:13 5 7:16 4 5:15 4 4:15 0 1:18 0

sled wi poen na utak mi ci Bo ja na @iv ko vi} ser vis gre {kom po kla wa Tur skoj. M. Ri sti}

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Ra {i}: Bo qe ne go ra ni je

Mi le na Ra {i}, sred wi blo ker srp skog ti ma ni je igra la pr ve dve utak mi ce dru gog vi ken da pro tiv Ar gen ti ne i Ku be, a si no} je od pr vog se ta za me ni la Ste fa nu Veq ko vi}, ko ja je po lo mi la prst. - Utak mi ca je bi la do sta bo qa u od no su na dve pret hod ne. Dr à le smo u po je di nim tre nu ci ma od re |e ni ni vo i ima le na {u pre po zna tqi vu igru. Me |u tim, u ve }em de lu utak mi ce po ku {a va le smo da stig ne mo pred nost Tur ki wa, da ih do bi je mo, ali na à lost ni smo ima le ni str pqe wa, ni kva li te ta. ê sti ta la bih Tur skoj na do broj igri i na dam se da }e mo u na red nom pe ri o du od i gra ti znat no si gur ni je i bo qe.

SPORT

ponedeqak18.jun2012.

dnevnik

ZAVR[ENA 52. TRKA KROZ SRBIJU

TURNIR U BIRMINGEMU

[umaheru pobeda i – povrede Ne ma~ ki bi ci kli sta [te fan [u ma her (30) po bed nik je tra di ci o- nal ne 52. bi ci kli sti~ ke Tr ke kroz Sr bi ju, ko ja je ju ~e za vr {e na u Be o gra du. Ipak, ume sto na po bed ni~ kom po sto qu, on je za vr {io u Ur gent nom cen tru. Vo za~ dan ske eki pe „Kri sti na vo ~is” ni je mo gao da pri mi po bed ni~ ki pe har po {to je na dva ki lo me tra od ci qa, u bli zi ni Tr `nog cen tra „U{}e” na No vom Be o gra du pa oi po vre dio se. Pre ma pr vim in for ma ci ja ma po lo mio je de snu ru ku, ima po vre du ja go di~ ne ko sti i ogre bo ti ne po ce lom te lu, ali we go vo sta we je sta bil no. Ipak, pre ma pra vil ni ku tr ke, to ni je uti ca lo na ko na~ ni re zul tat, jer se pad de sio na ma we od tri ki lo me tra pre ci qa. [u ma her je 2007. go di ne bio svet ski {am pion u bi ci kli zmu, go di nu da na ra ni je osvo jio je dve eta pe na \i ro D’Ita li ja, a 2008. go di ne dva pu ta je po be |i vao na eta pa ma slav nog Tur D’Fran sa, po sle ~e ga je do ka za no da je uzi mao do ping, pa je usle di la dvo go di NA [AMPIONATU EVROPE U ITALIJI

Srbiji 13. mesto Ma ~e val ke Sr bi je osvo ji le su 13. me sto na [am pi o- na tu Evro pe u Li wa nu u Ita li ji, po be div {i Tur ki we sa 45:37, ko je su osvo ji le 14. po zi ci ju. U re pre zen ta ci ji Sr bi je ra di le su Smiq ka Ro di}, Da ni je la Ili} i Alek san dra Je vre mo vi}. U me ~u za pla sman od 9. do 16. me sta Sr bi ja je po ra `e na od [vaj car ske sa 45:32. U pr vom ko lu Srp ki we su iz gu bi la od Ne mi ca sa 45:39. U po je di na~ noj kon ku ren ci ji, naj bo qi pla sman ostva ri la je Smiq ka Ro di} pla si rav {i sa na 31. me sto. Gru pu je pro {la s dve po be de. Za pla sman me |u 32. Ro di }e va je sa 15:7 sa vla da la Tur ki wu Do gan, ali je u me ~u za ula zak me |u 16 iz gu bi la od Fran cu ski we Ku kin sa 15:8. Da ni je la Ili} je sa dve po be de pro {la gru pu i u pr vom me ~u di rekt nih eli mi na ci ja za ula zak u 32 iz gu bi la je od Ru mun ke Ger man, ko ja je ka sni je osvo ji la zla to, sa 15:9. Za vr {i la je tak mi ~e wa na 53. me stu. Ro di }e va je osvo ji la {est svet skih bo do va, a Ili }e va tri. Tre }a srp ska ma ~e val ka Alek san dra Je vre mo vi} ni je pro {la gru pu jer je ima la sa mo jed nu po be du. Za br {i la je na 69. me stu. Ti tu lu je osvo ji la Ru mun ka Si mo na Ger man, sre bro je pri pa lo Ru mun ki An ki Ma ro iu, a bron ze Qu bov [u to voj iz Ru si je i Mo ni ki So zan skoj iz Poq ske.

[tefan [umaher

{wa pa u za. Ka sni je, ka zna mu je skra }e na tro stru ko, pa se vra tio tak mi ~e wu. Dru go me sto u ge ne ral nom pla sma nu pro i pa lo je Ru su Ser ge ju Ru da sko vu (Ite ra Ka }u {a), a tre }e we go vom ze mqa ku i klup skom dru gu Alek san dru Pri {i det nom.

Naj bo qi srp ski pred stav nik u ge ne ral nom pla sma nu je Ne boj {a Jo va no vi} iz kra gu je va~ kog Rad ni~ kog, ko ji je za vr {io na 16. me stu. Za naj bo qeg mla dog tak mi ~a ra pro gla {en je Rus Alek san dr Fo li rov, naj bo qi na pro la znim ci qe vi ma je Ar gen ti nac Mak si mi li jan Ri ke ze, po bed nik ju ~e ra -

{we, po sled we eta pe od Srem ske Mi tro vi ce do Be o gra da du ge 77 ki lo me ta ra. Naj bo qi na brd skim ci qe vi ma je Ita li jan Ba li ja ni For tu na to, dok je mla di Po qak Mar sin Za pa do bio tro fej „Bo ra Iv ko vi}”, kao naj bor be ni ji tak mi ~ar. Ekip ni po bed nik je ru ska eki pa Ite ra Ka }u {a. Tr ka kroz Sr bi ju i ove go di ne odr `a na je pod po kro vi teq stvom Vla de Sr bi je, a tr ku je sve ~a no za vo rio mi ni star eko no mi je i raz vo ja Ne boj {a ]i ri}. - Ve o ma smo za do voq ni ovo go di {wom Tr kom kroz Sr bi ju, pre sve ga za hva qu ju }i kva li te tu tak mi ~a ra, po {to je od 130 u~e sni ka wih 116 pro {lo kroz ciq. Na taj na ~in smo is pu ni li plan ka da smo pro {le go di ne po `e le li da do bi je mo na kva li te tu. Ujed no, tr ka je sjaj na pri li ka da pro mo vi {e mo Sr bi ju kao sport sku i tu ri sti~ ku de sti na ci ju, a pod ge slom - sport, kul tu ra i tu ri zam - re kao je ]i ri}, na kon {to je u ime Vla de Sr bi je kao ge ne ral nog po kro vi te qa pro gla sio tr ku za tvo re nom.

Jelena Jankovi} u finalu Je le na Jan ko vi} igra }e u fi na lu ne kog VTA tur ni ra pr vi put jo{ od av gu sta pro {le go di ne u Sin si na ti ju. Srp ska te ni ser ka je ju ~e za vr {i la ~e tvrt fi nal ni me~ tur ni ra u Bir min ge mu s Japankom Misaki Doi (6:3, 6:4), a zatim je u polufinalu savladala Kineskiwu \i @eng - 6:7, 7:5, 6:1. Za trofej, prvi od marta 2010. godine kada je bila najboqa u Indijan Velsu, a 13. u karijeri, bori}e se sa Amerikankom Melani Udin. Me~ se igra danas. Ki{a u Birmingemu u potpunosti je poremetila raspored turnira, pa je, primera radi, Xej Xej po~ela duel sa Doi jo{ u subotu, zavr{ila ga dan kasnije, a onda ponovo morala na teren. Veliku borbu vodile su Srpkiwa i Kineskiwa u prva dva seta. Jelena je napravila brejk za 2:1, ali je 32. teniserka sveta napravila preokret za 4:2. Ipak, 27-godi{wa Beogra|anka izjedna~ila je na 4:4.

poena i izjedna~ila na 1:1 u setovima. -Ajde - bodrila je sebe Beogra|anka. Nije se zaustavila. Potpuno je dominirala, „vezala” je {est gemova, odnosno povela je 4:0 u tre}em setu. U me|uvremenu, \i @eng je zbog povrede zadwe lo`e zatra`ila medicinsku pomo}. Nije se Kineskiwa predavala iako se vidno lo{e kretala. Nedeqni maraton zavr{en je posle dva sata i 38 minuta megdana s Kineskiwom - 6:1. Jelena je savladala \i @eng {esti put u wihovom sedmom duelu. - Naravno, zadovoqna sam zbog pobede. Nije bilo nimalo lako protiv odli~ne protivnice, koja je posebno dobra na ovoj podlozi izjavila je Jankovi}a i na kraju podsetila: - Prvi put sam igrala na turniru na travi ba{ ovde u Birmingemu.

PRVENSTVO VOJVODINE U NOVOM SADU

êtiri titule Marti Bire{ Mar ta Bi re{, ~la ni ca Je din stva iz Sta re Pa zo ve, osvo ji la je ~e ti ri ti tu le na pr ven stvu Voj vo di ne u ga |a wu ma lo ka li bar kom pu {kom, odr à nom na MK stre li {tu kraj No vog Sa da, u or ga ni za ci ji Stre qa~ ke dru ì ne No vi Sad 1790. Ona je sla vi la i u ju ni or skoj i u se ni or skoj ka te go ri ji u ga |a wu MK pu {kom 60 le è }i i MK pu {kom tro stav (3x20 me ta ka). U di sci pli ni MK pu {ka 60 le è }i kod ju ni or ki po be di la je sa 582 kru ga is pred Vi o le te Te do re Tri fu nov iz Stre qa~ ke dru ì ne No vi Sad 1790 sa 581 i Ti ja ne Ko la rik, ~la ni ce Pan ~e va 1813, sa 580 kru go va, a isti po re dak bio je i u se ni or skoj ka te go ri ji. U di sci pli ni MK pu {ka tro stav kod ju ni or ki Mar ta Bi re{ je sa 571 kru gom sla vi la is pred Ti ja ne Ko la rik ko ja je ima la 559 i Vi o le te Te o do re Tri fu nov sa 554. Kod se ni or ki Bi re {o va je bi la pr va is pred Ko la ri ko ve, dok je tre }e me sto pri pa lo Ma ri ji Sal vai, ~la ni ci Stre qa~ ke dru ì ne „Ra di voj ]ir pa nov“ iz No vog Sa da sa 558 kru go va. Ekip no u di sci pli ni 60 le è }i za se nir ke sla vi le su ~la ni ce Pan ~e va 1813 sa 1717 kru go va is pred Stre qa~ ke dru ì ne No vi Sad 1790 sa 1713 i Mla do sti iz In |i je sa 1591, a za ju ni or ke SD No vi Sad 1790 sa 1713 kru ga is pred Mla do sti sa 1591. U di sci pli ni tro stav ekip no za se ni or ke ti tu la je, opet , pri pa la Pan ~ev ka ma sa 1657 kru go va, dru ge su bi le No vo sa |an ke sa 1639, a tre }e In |ij ke (Mla dost) sa 1511, a kod ju ni or ki su po be di le No vo sa |an ke sa 1639 kru go va is pred In |ij ki sa 1511 kru gom.

U ga |a wu MK pu {kom 60 le `e }i za se ni o re zla to je pri pa lo De ja nu Pe {i }u (Pan ~e vo 1813) sa 584 kru ga, sre bro je uzeo Dra gan Mar ko vi} (SD No vi Sad 1790) sa 583, a bron zu @ar ko Tri fu wa gi} (SD No vi Sad 1790) sa 581. Kod ju ni o ra pr vi je bio Tri fu wa gi} is pred Ste fa na Alek san drov skog (Je din sto, Sta ra Pa zo va) sa 580 i Jo va na ^i ~ev skog (SD No vi Sad 1790) sa 566 kru go va. Ekip no su i kod ju ni o ra i kod se ni o ra po be di li No vo sa |a ni. Kod ju ni o ra su sa 1701 kru go va sla vi li is pred Mla do sti sa

Marta Bire{

1652 i Be~ ke re ka 1825 sa 1624, a kod se ni o ra sa 1730 kru go va, opet, is pred Mla do sti i Be~ ke re ka. U di sci pli ni MK pu {ka tro stav (3x40 me ta ka) i ju ni or ska i se ni or ska ti tu la pri pa la je Ste fa nu Alek san drov skom iz sta ro pa zo va~ kog Je din stva sa 1149 kru go va. Kod ju ni o ra sla vio je is pred Jo va na ^i ~ev skog sa 1119 i Ga bi e la Da u to vi }a (Pan ~e vo 1813) sa 1107

kru go va, a kod se ni o ra is pred Dra ga na Mar ko vi }a sa 1142 i De ja na Pe {i }a sa 1132 kru go va. Ekip no kod se ni o ra su pr vi bi li ~la no vi SD No vi Sad 1790 sa 3176 kru go va is pred Mla do sti sa 3176, a kod ju ni o ra Mla dost is pred No vo sa |a na sa 2585. U di sci pli ni MK pi {toq slo bod nog iz bo ra i kod se ni o ra i kod ju ni o ra po be dio je Dra gan Gra |in iz Ki kin de sa 514 kru go va. Kod se ni o ra je sla vio is pred Alek san dra Zu bo vi }a (Pan ~e vo 1813) sa 495 i klup skog ko le ge Du {a na La ti no vi }a sa 480, a kod ju ni o ra is pred La ti no vi }a i jo{ jed nog K i k i n | a n i n a Bra ni sla va Je li sav ~i }a sa 390 kru go va. Ekip no i kod se ni o ra i kod ju ni o ra ti tu la je pri pa la Ki kin di sa 1384 kru ga. U di sci pli ni MK sport pi {toq obe ti tu le pri pa le su Ma ri ji Bu ba lo, ~la ni ci Pan ~e va 1813 sa 520 kru go va. U ga |a wu pi {to qem ve li kog ka li bra (PSP) po be dio je Jo vi ca Bu ba lo iz Pan ~e va 1813 sa 571 kru gom is pred klup skih ko le ga Sa {e Pe tro vi }a sa 540 i Jo va na Pa vli ce sa 491 kru gom. Ekip no je pr vo Pan ~e vo sa 1602 kru ga is pred SD No vi Sad 1790 sa 1274 i SD „Ra di voj ]ir pa nov“ sa 965 kru go va. G. M.

Jelena Jankovi}

Mogla je JJ jo{ jednom da oduzme servis protivnici, u 11. gemu, ali nije uspela. O osvaja~u prvog seta odlu~io je taj-brejk u kome Kineskiwa nije pru`ila ni trunku nade petom nosiocu. Na startu je napravila dva mini brejka (3:0), zatim i tre}i za 5:2, a onda je taj deo dobila ubedqivim rezultatom - 7:2. U drugom setu teniserke su boqe servirale. \i @eng je propustila jednu, a Jelena dve brejk lopte. Pritom je pokazala znake nervoze, glasno se qutila na sebe: - Koliko me ovo iritira uzviknula je Jelena posle nekoliko proma{aja. Me|utim, pri vo|stvu 6:5 napravila je brejk bez izgubqenog

Bi}e joj ovo tre}e finale na tom turniru. Prvo je izgubila 2005. od Marije [arapove, ali joj se revan{irala dve godine kasnije. Danas }e se u finalu sastati sa Udin, od koje je izgubila jedini dosada{wi susret, na Vimbldonu 2009. Amerikanka je trenutno 209. na VTA listi. Melani Udin (8) je u polufinalu savladala Ekatarinu Makarovu 6:4, 3:6, 6:2. Amerikanka je tako|e u nedequ morala da zavr{i ~etvrtfinalni me~ sa zemqakiwom Irinom Falkoni - 6:4, 5:7, 7:5. Jelena }e dan posle finala u Birmingemu startovati na turniru u Hertogenbo{u protiv Sofije Arvidson.

U FINALU TURNIRA U HALEU

Has pobedio Federera Ne ma~ ki te ni ser To mi Has osvo jio je dru gu ti tu lu na tur ni ru u Ha leu, tri jum fom u fi na lu nad tre }im re ke tom sve ta Ro xe rom Fe de re rom. Has je do tri jum fa nad [vaj car cem do {ao sa 7:6 (7:5), 6:4, po sle jed nog sa ta i 35 mi nu ta. Ne mac je pro tiv Fe de re ra pru `io od li~ nu igru i ta ko do {ao do tre }e po be de u me |u sob nim su sre ti ma s re kor de rom po bro ju osvo je nih grend-slem ti tu la. Sam po ~e tak me ~a ni je na go ve {ta vao da }e Has na kra ju

osvo ji ti ti tu lu, po {to je vr lo br zo gu bio s 3:1. Ipak, od ta da je vi |e no do sta pre o kre ta, po {to je Ne mac do {ao do brej ka u pe tom ge mu, a za hva qu ju }i od li~ nom ser vi su i po dr {ci do ma }e pu bli ke u taj-brej ku je po sle 50 mi nu ta po veo s 1:0 u se to vi ma. I u na stav ku je vi |e na ne iz ve sna bor ba, po {to se igra lo gem za gem, pre ne go {to je Has u de ve tom ge mu od u zeo ser vis Fe de re ru, a po tom u sle de }em ser vi rao za me~, u ~e mu je i us peo.

TRKA „24 SATA LE MANA”

Nova dominacija Audija

Bolid Audija bez konkurencije

Po sa da Audi ja s bro jem je dan tri jum fo va la je na 80. iz da wu le gen dar ne tr ke iz dr `qi vo sti „24 ~a sa Le Ma na“. No vi tri jumf, 11. u po sled wih 13 go di na, ne ma~ kom pro iz vo |a ~u do ne li su bra ni o ci ti tu le – Mar sel Fe sler, An dre Lo te rer i Be noa Tre li je, ko ji su za 24 sa ta kom ple ti ra li 378 kru go va. Po red to ga {to su po be di li dru gu go di nu za re dom, oni su is pi sa li no ve stra ni ce isto ri je, po {to su do tri jum fa do {li u hi brid nom di zel mo de lu R18. Ve} 80. iz da we naj pre sti `ni je tr ke iz dr `qi vo sti, obe le `i la je pot pu na do mi na ci ja Audi ja, po {to su vo za ~i te eki pe po pu ni li po di jum. Dru go me sto, sa za o stat kom od jed nog kru ga, za u ze li su re kor der po bro ju po be da u Le Ma nu Tom Kri sten sen, [kot Alan Mek -

ni{ i Ita li jan Ri nal do Ka pe lo, dok su se na tre }em ste pe ni ku po bed ni~ kog po sto qa na {li Bri ta nac Oli ver Xar vis, Mar ko Bo na no mi iz Ita li je i Ne mac Majk Ro ken fe ler. Po bed ni ci ovo go di {we tr ke „24 ~a sa Le Ma na“ star to va li su s pol po zi ci je i u vo| stvu su se na la zi li go to vo svo vre me. Je di no je po sa da Audi ja s bro jem dva, ko ja je kroz ciq pro {la kao dru ga, us pe la da im pri pre ti, po {to je u ne kim tre nu ci ma raz li ka bi la tek de se tak se kun di, a tr ka je re {e na na ne {to vi {e od dva sa ta pre kra ja, ka da je Mek ni{ uda rio u za {tit nu ogra du. We go va po sa da je ta ko osta la bez {an se za po be du, ali se na kra ju do mo gla po di ju ma. Za glav nog kon ku ren ta Audi ja u Le Ma nu sma tra na je To jo ta, ali ni jed na od dve po sa de

te eki pe ni je us pe la da se do mog ne ci qa. U bo qoj po zi ci ji je bi la po sa da s bro jem se dam, u ko joj su se na la zi li Alek san der Vurc, Ni ko las La pi jer i Ka zu ki Na ka |i ma, ali je zbog kva ra na mo to ru tr ka za wih bi la go to va jo{ pre po lo vi ne. Dru ga po sa da tr ku je za vr {i la ne {to ra ni je, po sle spektakulatnog udesa Entonija Dejvidsona, koji je iz wega iza{ao s prelomom dva rebra. Na kraju, Lola s prototipom Tojote, za koju su vozili Nikola Prost, Nil \ani i Nik Hajdfeld, spre~ila je da Audi sa svim svojim posadama zauzme ~etiri ~elne pozicije. Oni su kao ~etvrti pro{li kroz ciq, s 11 krugova zaostatka, krugom ispred ~etvrtog tima Audija, za koji su vozili Mark Hene, Roman Duka i Loik Duval.

c m y

RePORTA@e

dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

OPA SU QI VA WE NA BU KO VA^ KIM SA LA [I MA, SOM BOR SKOJ VER ZI JI DE DI WA, POD NAD ZO ROM BE O GRAD SKIH KAN DI DA TA ZA VLAST

Qu qaj ga, sa mo da pu} ka oli na{ ~ovek, a inokosni sala{ar oba{ka, da uvek tera po svome. Nekad ne}e ni kako on ho}e, al’ bitno da je po wegovom, pa to ti je ! Upekao zvizdan ve} od ranog subotweg jutra, do popodne je ve} da poludi{, sa svih elektronskih i {tampanih informativnih soko}ala upozoravaju beli mantili da se pripazi na to da nisi previ{e na suncu, da se {to vi{e te~nosti unosi u organizam i da se „koristi niskokalori~na, laganija ishrana“, pa vaqda u tom smislu i tako, veseli Bukov~ani, stanovnici sad ve} Somboru prigradskog sala{arskog naseqa re{ili da odr`e ~etvrtu po redu, zna~i jubilarnu, pasuqijadu. Sa bukova~kim shvatawem lagani-

tu|im, novce sad ostavqa u svojoj kafani) ponosni vlasnik \or|e Marosavqevi}-\o{a, ~ovek doma}in i isto tako ugledni poqoprivrednik. Automobila, tablica iz cele Vojvodine, kol’ko ho}e{, pa mislim o tome kako se dobar glas daleko ~uje, a miris dobrog pasuqa i daqe, ali... kroziraju me pogledima neki kratko pod{i{ani „mom~i}i“, deci je vaqda sluh o{te}en kad svi one aparati}e u u{ima nose, ali odmah mi doma}ini objasne da su ti trokrilni {ifowerimi u obezbe|ewu ^ede Jovanovi}a, koji je u vikend vizitaciju gos’n Miji}u (vizavi „Bunkera“ mu sala{) do{ao, {to me samo utvr|uje u uverewu da sam na somborskom Dediwu. Neka ~eka Vlada...

na jednog od „majstora“ sa sve slamnatim {e{irom na glavi. Kuva, sav zajapuren, i Mi{a Boì~kovi}, lekar i direktor somborskog Doma zdravqa, pa ko velim, ako je on uveren u blagotvorno antioksidantno dejstvo pasuqa po ovoj omorini, {ta se, kog |avola ja skeweravam. Kaèm, voli na{ svet da poslu{a savet u~enih qudi, pa kao zmija hladan „Jelenko“ samo ri~e iz friìdera „Bunkera“, tek da kuvari skloni bolnijoj varijanti depilacije vlastitih potkolenica i podlaktica (metodom otvorenog plamena teranog povetarcem) ne dehidriraju. Leme{ani se kunu da u pasuq nisu stavqali svoj kulen, kaù gre’ota je tako ne{to raditi kad papaka, kobaje i zvezda{ke slanine (red crvenog, red belog, pa opet red crvenog...) ima. Do wih, stidqivo, oko kotli}a posluje neki {esnaestogodi{wi mladac, kaè ime mu Aleksandar, @ivkan ôni}a sin, a okruìli ga, po izgledu bi ~ovek rekao jo{ mla|i drugari,

Za motikom svi ko ludi

mudruje jedan od kuvara na kome se lako vidi da se u pasuq razume, ~im mu preko vangle gospo|a ko{uqu pegla. - Treba sam’ da ga quqa{, sam’ da pu}ka – razne-

Kro zi ra ju me po gle dom krat ko pod {i {a ni „mom ~i }i”, vaq da im sluh o{te }en kad svi one apa ra ti }e u u{i ma no se, ali mi do ma }i ni ob ja sni {e da su ti „tro kril ni {i fo we ri ” za pra vo u obez be |e wu vi zi te ^e de Jo va no vi }a nalivaju se koka-kolom i onim bezalkoholnim limun-pivom, kibicuju „matore“ i skupqaju stare tajne kotli}a. - Tri ki{e sam vodu zahvatao, da u ki{nici pasuq ogrezne -

Mla|arija tek u~i mistifikaciju kotli}awa

je ishrane upoznali smo se onomad, na jednom od isto tako tradicionalnih kuvawa pile}eg paprika{a, po{to mi je u tawir „sletela“ sviwska nogica, {to je bilo poja{weno time da „nema kotli}a bez papka“. Istina-Bog, sklon sam tako laganoj, kontinentalnoj ishrani, a i nije mala stvar da se zamrqa{ na nekih plus 36 i to u somborskom „krugu dvojke“ iliti Dediwu, {to je ve} postao neformalni nadimak Bukova~kih sala{a, jer ovde `ive trojica lokalnih {efova parlamentarnih stranaka. S tim mislima, zastajem ispred najuglednije ugostiteqske institucije „u kvartu“, ~uvenog „Bunkera“, gde se odr`ava „Pasuqijada“ i gde je (umesto da u

Sa vrata me gos’n Radomir ôni} - ôwa, upoznaje sa pravilima Pasuqijade. Dakle, dobili u~esnici pasuq, vodu i drva a ostalo prepu{teno wihovoj ma{ti. A ~im pusti{ na{em ~oveku na ma{tu i voqu, zna{ kako se to zavr{i. Zna~i meso, i to mlogo i razne fele, u ne{to pasuqa! Svet ovda{wi, sala{arski, ima i „gra|ana“, do{li i gosti iz Leme{a, Svetozar Mileti}a, kojima Bukov~ani ve} planiraju uzvratnu posetu na Kulenijadu za katoli~ku Petrovu krajem juna, tu su i dragi gosti, svetski poznati kobasi~ari iz Turije. îm sam bacio pogled na prvi kotli}, jasno mi bilo da }e ovo biti jedan duuuug, holesterolom bremenit dan, al’ opet umirio me pogled

èn upu}uje okolne kibicere u tajne pasuqa kuvanog u kotli}u, i tek povremeno se ubacuje u divan Turinca i \o{e o tome da je po ovoj toploti ipak lak{e i pametnije jesti pasuq nego paBilo je, kaù, i neko ìrirawe

Na holesterol sedativno deluje prisustvo dr Bo`i~kovi}a

PRE^ANSKA LEKSIKA

r sti li bi se da na {wi Voj vo |a ni i le vom i de snom (na vod no su ja ko po bo `ni) kad bi na svo joj ko ì ose ti li ka ko je ne kad ra stao hleb za ko ji sad sa mo zna ju da uspe va u du }a nu. I kla wa li bi se kr sti ni, toj slam na toj gra |e vi ni ko ja za i sta li ~i na cr kvu. A ve ko vi ma je bi la naj va `ni ja ku }a na wi vi tih ne ko li ko da na ko li ki je (po èq no) wen ceo vek. Kr sti na je go mi la tek po ko {e nog, po `we ve nog ì ta, ve za nog u sno po ve i slo è nog ta ko da mu vlat bu de u sre di ni a kra je vi sla me spo qa te je sko ro sve zr no za {ti }e no od kqu no va pti ca, a i ki {e {to zna da pa da ba{ u da ne è tve. Ka da se de ne kr sti na, pr vo se po gle dom o{a cu je gde joj je naj bo qe me sto da se sno po vi ne bi no si li da le ko, zr no is tre sa lo. Do wi snop sa mac se zo ve kur jak. Pre ko we ga se sa ~e ti ri stra ne, a u ob li ku kr sta, sla ù dru gi sno po vi, naj ~e {}e do ~e ti ri re da. Sve se po klo pi te ìm i ve }im sno pom, za hva ti se po la {a ke sla me s dve stra ne to ga sno pa gor wa ka, na ~i ni ne {to kao uè od uvr nu og omu ta i za mak ne za do wu uàd te se taj snop ve è ma kar pro vi zor no. Snop gor wak zo ve se i pop. Pra va kr sti na, da kle, ima 18 sno po va, ma da mo è bi ti i za ~e ti ri ma wa ako je ì to sla bo ili wi va ba{ uza na pa sno po ve mo ra{ no si ti da le ko. Kr sti ne se pra ve na kra ju rad nog da na ako je vre me le po a

Evrop ska pr va ki wa ne ma ni za mo bil ni

ili ka ko je ra stao hleb sno po ve do ba ~e ne s ka ma re dvo ro gim vi la ma, se ku uàd i pu {ta ju ì to u ~e qu sti vr {a li ce. Iz we na jed nom kra ju cu ri ì to u mla zu, ga zda i ban di ga zda (vo |a go stu ju }e eki pe) pu ne ya ko ve, me re ì to, ra ~u na ju ko li ki je u{ur. Rad ni ci oko vr {a li ce od no se ple vu, dru gi ba ca ju sla mu na ele va tor i di ù je na ve li ku ka ma ru. De ca do ma }i no va za to vre me ble nu u neo bi~ ne go ste, gu ta ju pra {i nu, dok im ne na re de da hva ta ju naj ve }e pi li }e, jer ban du tre ba na hra ni ti. Obi~ no se ku va pi le }i pa pri ka{ i slu ì sa la ta od sve ìh kra sta va ca s be lim lu kom. Pi je se sa mo vo da, mo `da tek ~a {i ca du do va ~e pre pr vog za lo ga ja, jer je za vr {id bu vr lo va `no bi ti tre zan. Tre zven uop {te. Sa da je sve rad ni ke i alat ke, sve od ri sa ra (ko sa ca po ugo vo ru), do dre {a i ele va to ra, za me nio kom bajn, mo} na ma {i na ko ja ì to po ko si i ovr {e na nji vi. Isti na, raz ve je ple vu, ali ne ma na pret ka bez `r ta va. Pa vle Ma le {ev (Kwi ga „Tri red ri ba pli va” mo è se ku pi ti u no vo sad skim kwi à ra ma „Most”, „Ma la ve li ka kwi ga” i „Le mi je va kwi à ra”)

majstora kotli}a, RadoslavaMi{ka Tripkovi}a, od malih nogu Bukov~ana, {to je zapatio vinograde u Ri|ici. Jo{ zavr{ni potez kutla~om, mrva soli, pa da se seda. Bilo i neko `irirawe, podeqene i neke nagrade, kotli}, digitalna vaga, mlin za kafu i 25 kila Jaletovog kre~a, ali onako dehidriranom, sve to mi je promaklo, ba{ kao i gotovo svim ostalim u~esnicima Pasuqijade. Jedino se, na takore}i izbornu kra|u, bunio sto broj 6 uporno tvrde}i da je samo zahvaquju}i okretawu listi}a sa {ifrom naopako, nagradni kotli} oti{ao u ruke kuvara sa astala broj 9!? Mi li} Mi qe no vi}

ZA [AH TA LEN TO VA NA DE CA SU PRU @NI KA GAJ ^IN, IZ BE GLIH IZ SA RA JE VA

Kr sti ne na br zi nu ako se le ti na mo ra skla wa ti pred olu jom. Kad se kr sti ne po dig nu, glav ni do ma }in ih po gle dom pre bro ji i od mah zna ko li ko ima sno po va. Ve} ra ni je je u {a ci iz mr vio ne ko li ko zre lih vla to va, oce nio ko li ko je zr no te {ko. Mo è po ~e ti da {pe ku li ra ko li ko }e i ro di ti, po ju tru, po wi vi... @i to sa de ve no u kr sti ne osta }e na wi vi sa mo ko li ko je neo p hod no. îm se za vr {i è tva ili jo{ dok tra je, sno po vi se vo ze na gum no. Sa de va ju u ve li ke ka ma re, opet ta ko da vlat bu de za {ti }e na, te ta mo ~e ka ju vr {id bu. Ne znam ka ko se vr {i lo ì to u ba{ dav na vre me na kad su po vla }u ga zi li ko nji ili ~ak i vo lo vi a sla ma (pu na a ne pra zna) mla ti la vi la ma da se is te ra i po sled we zr no, ali znam ka ko je to ra di la “ban da” ko ja pra ti vr {a li cu. Pr vo se na gum no do vu ~e dre{, dr ve na ska la me ri ja kao ku }a, pu na to~ ko va, zup ~a ni ka i re {e ta. On da se dre{ pri kqu ~i na trak tor (ne kad par nu lo ko mo bi lu) ogrom nim ka i {em, na me {te nim una krst, is pod ko jeg je smr to no sno pro vla ~i ti se. Po sle se dre{ tre se sa ti ma, na we mu sto je è na i ~o vek, pri hva ta ju

prika{ od belih bubrega, od koga ho}e ~ovek da se „{logira“. Debeo ‘lad vo}ki u „dowem“dvori{tu „Bunkera“ okupirali jo{ neki teoreti~ari kotli}a, gde je potro{wa „jelen-bombica“ ne{to mawa, nisu na suncu, lako je wima, pa se „te{ka srca“ povla~im na ovu liniju odbrane ravni~arskog gurmanluka. – Mesto da se ovako izle`avamo, mog’o si nam motike podeliti, pa da ti ovaj kuruz o~as okopamo. Vid’ koliki ti je korov!?- dovikuju \o{i zavitlavaju}i ga zbog wive koja okru`uje „Bunker“. Na to se, naviknut na svoje ugursuze, \o{a samo kiselo smeje, obigravaju}i oko svog i „na{eg“, gostinskog,

d pet ~lanova apatinske porodice Gaj~in, {ah su, uz oca Sini{u po~ela da igraju dokazano talentovana deca Jasmina, Marina i Aleksandar, majka Mirsada ne, ali je wena logisti~ka uloga nezaobilazna. - Jasmina zavr{ava prvi razred gimnazije za nadarenu decu u Novom Sadu, {ah je po~ela da igra sa {est godina i vrlo brzo po~ela se takmi~iti. Mla|a Marina igra od ~etvrte godine i po{to je trener odmah primetio wen izuzetan talenat, krenula je po turnirima. Uz wih se „zarazio“ i najmla|i Aleksandar - ponosno pri~a pater familijas Sini{a, koji se nikad ovoj drevnoj igri nije mogao da se posveti, ali prati svoju decu po takmi~ewima, mada ~esto i sam sedne za tablu. Kad zna ~ovek. - Sati provedeni pred {ahovskom tablom, na{u decu je nau~ilo i strpqewu, pa je, recimo, Jasmina zato odli~na u matematici - tvrdi Mirsada. Marina ima 11 godina i prvakiwa je Vojvodine i Srbije jo{ od 2009. Bila je prvakiwa Evrope u ubrzanom {ahu 2009, ~lan je dr`avne kadetske reprezentacije a ~etiri godine uzastopno Sportski savez op{tine ju je progla{avao za najboqeg mladog sporti-

stu. Letos }e igrati u Pragu i Mariboru na Evropskom, odnosno Svetskom prvenstvu. Jasmina je na takmi~ewima u Vojvodini i Srbiji me|u prvih pet i godi{we, kao i Marina ima preko sto partija. Ali svakom turniru prethode naporne pripreme. - Kad su treneri procenili da je Marina vanserijski talenat, sve smo svoje snage usmerili ka woj a drugo dvoje deca su pomalo u senci, iako to nismo èleli. Sa Marininom za Evropsko prvenstvo dva puta nedeqno radi Josip Deki}, licencirani FIDE trener, sigurno treba i vi{e, ali mi za vi{e nemamo para, a sponzora je te{ko na}i. Op{tina i lokalni Sportski savez pomaù koliko mogu i zahvalni smo im na tome, ali da se Marinin talent razvije treba vi{e vajka se Sini{a. Da je to tako i sami su se uverili kad su prvi put oti{li na evropsko prvenstvo u Tursku, gde su se ostali takmi~ari do{li sa trenerima, laptopovima i drugom savremenom komunikacijskom skalamerijom, dok Sini{a nije mogao ni mobilnim telefonom da se konsultuje sa trenerom. - Volim da igram {ah ali ne èlim da se s wim profesionalno bavim jer vi{e volim matema-

tiku i u tu vidim svoju budu}nost. Istina, volim i jezike, pa pored engelskog èlim nau~iti i nema~ki. Iako na takmi~ewima postièm zapaène rezultate {ahom }u se baviti samo dok me to bude zabavqalo - kaè Jasmina i dodaje da joj je {ah dao samopouzdawe, koncentraciju i smirenost u traèwe izlaza kad su te{ke situacije. Dok pri~amo Marina gleda na sat, jer je ~eka drugarica. - Neki smatraju da su na{a deca uskra}ena za detiwsstvo, ali nije tako. Dobri su u~enici, Jasmina je bila |ak generacije u osnovnoj {koli, a verujem da ne}e zaostati ni Marina i Aleksandar – optimisti su roditeqi. Smatraju se bogatim {to imaju takvo potomstvo, ali te{ko prihvataju {to im ne mogu pomo}i da se sasvim ostvare. Sini{a je portir a majka ku}ni buxet dopuwava za {iva}om ma{inom. Oboje su bili studenti u Sarajevu kad su morali beàti. Ven~ali su se, izrodili decu i podstanari bili sve do nedavno. Sad kredit za ku}u „jede” celu Sini{inu platu, a od Mirsadine zarade ìve i {koluju mali|ane. Ali na wihovim licima nema tuge ni besa, pa i o najteìm trenucima svog ìvota pri~aju uz osmeh. J. Prel ~ec

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak18.jun2012.

dnevnik

ПОДРШКА ФОНДА „ХУБЕРТ БАЛС” РЕДИТЕЉУ ОГЊЕНУ ГЛАВОНИЋУ

ЗОРАН СИМЈАНОВИЋ, КОМПОЗИТОР, ДОБИТНИК НАГРАДЕ „АЛЕКСАНДАР ЛИФКА”

Награда за развој сценарија

Све је мање праве филмске музике

Пројекат за дугометражни играни филм младог редитеља Огњена Главонића „Терет„ добио је награду за развој сценарија на фонду „Хуберт Bалс” који додељује Интернационални филмски фестивал у Ротердаму, саопштио је данас један од продуцената Стефан Иванчић. Главонићев пројекат нашао се међу десет награђених сценарија које је жири изабрао у конкуренцији од 160 из целог света, а једини је из Европе који је ове године добио подршку тог фонда. Награда у вредности од 10.000 евра представља подршку пројектима који се налазе у почетној фази развијања сценарија. Радња „Терета„ дешава се у Србији 1999. године и прати два дана у животу возача који

својим камионом превози непознати терет кроз земљу. Продуценти су Главонић, Иванчић и Драгана Јововић, а почетак снимања предвиђен је за пролеће 2014. године. „Терет„ ће бити први дугометражни филм сценаристе и редитеља из Панчева Главонића, који је прошле године дипломирао филмску и телевизијску режију на Факултету драмских уметности у класи Слободана Шијана и Стефана Арсенијевића, као један од редитеља омнибуса „Октобар„. Главонић је аутор кратких филмова „Тост„, „Живан Пујић Jimmy„, „Ритам гитара, пратећи вокал„ и „Од пепела„, који су приказани на више од 50 националних и интернационалних фестивала и добили многе награде. (Танјуг)

Огњен Главонић

„Клип” награђен у Румунији Дебитантски играни филм Маје Милош „Клип„ освојио је награду за најбољу режију на Међународном филмском фестивалу у Трансилванији, саопштио је домаћи дистрибутер „Так„. Фестивал у Румунији одржан је у месту Клуж Напока од 1. до 11. јуна.

Филм „Клип„ постигао је успех већ на свом првом фестивалу, почетком ове године у Ротердаму, где је добио награду „Тигар„. Контроверзна прича о младима у Србији данас налази се на репертоару наших биоскопа од 12. априла. (Taнјуг)

Пенелопе Круз у филмовима Скота и Алмодовара Глумица Пенелопе Круз највероватије ће играти у два нова филма познатих редитеља Ридлија Скота и Педра Алмодовара. Она је потврдила да ће играти у филму Ридлија Скота ‘’Саветник‘’(The Co un se lor), преноси ‘’’’Дедлајн‘’’’. Према спекулацијама у медијима такође се очекује да ће се Крузова поново удружити са Педром Алмодоваром и да ће играти у његовом новом филму ‘’Los Aman tes Pa sa je ros‘’ (Љубавници у пролазу). Сценарио за филм ‘’Саветник‘‘ написао је Кормак Макарти, а радња филма се фокусира на адвоката (Фасбендер) који верује да може да се игра са нарко светом, а да не буде увучен у њега. Радња филма ‘’Љубавници у пролазу‘’ највероватније ће бити фокусирана на љубавну аферу у авиону. Пенелопе Круз ће у Скотовом филму играти са Мајклом Фасбендером, Бредом Питом и својим мужем Хавијером Бардемом.

„Ове године је лепо што се тако наместило, јер је 40 година од мог првог филма у којем сам учествовао. Био је то филм ‘Немирни‘, музику је писао Зоран Христић, а ја сам му помагао. Тај ангажман ми је потпуно променио живот„, изјавио је он. На питање о фестивалу на Палићу, оценио је да је „тај фести-

Мерил Стрип у наставку „Ђаво носи Праду”

Би ли ја Бо ба Тор то на у фил му „Бал мон стру ма„, а на тре ћем љу бав на сце на Ан ђе ли не Џо ли и Ан то ни ја Бан де ра са у фил му „Пр ви грех„. Че твр та по зи ци ја при па ла је још јед ној ле збиј ској сце ни, овог пу т а из ме ђу Нив Кем бел и Де низ Ри чардс у фил му „Ди вље ства ри„, а пе та груп ном сек су Кри сти ја на Беј ла, Кри сте Са тон и Кер Си мор у фил му „Аме рич ки Пси хо„. (Тан југ)

„Педесет нијанси сиве” Након што је шармирала америчке редитеље као глумица, Анђелина Џоли је, изгледа, чврсто решена да настави каријеру иза камере. Будућа супруга Бреда Пита, по свему судећи, ужива наклоност студија „Јуниверзал пикчерс” који намерава да јој пове-

ри режију филмске адаптације хит еротског романа „Педесет нијанси сиве„. Према писању сајта Дедлајн, годину дана након редитељског првенца „У земљи крви и меда„, Џолијева би поново могла да се нађе у средишту нове полемике, с обзиром да је роман

КОПОЛИН ХОРОР У БИОСКОПИМА ОД 21. ЈУНА

„Између светова” Хорор филм „Између светова„ (Twixt) америчког редитеља Френсиса Форда Кополе, биће на репертоару домаћих биоскопа од 21. јуна, најавио је дистрибутер „МегаКом филм„. Вал Килмер игра писца Хала Балтимора који, у оквиру турнеје поводом нове књиге, долази у мали град и уплиће се у истрагу о убиству младе девојке. Исте ноћи, у сну, посећује га и дух младе жене по имену „В„. Иако није сигуран у њену везу са уби-

вал кренуо мало ‘грлом у јагоде‘„, када је основан у кризно доба почетком 90-их година. „Међутим, дошао је до једног финог европског концепта који је врло значајан. Ја сам се од почетка борио да се направи такав профил„, изјавио је он. Некадашњи члан рок бендова и „Силуете„ „Елипсе„ рекао је да је везан за Палић још од 1967. године, када је свирао на музичком фестивалу у Суботици. Сценском музиком је почео да се бави 1975. године и од тада је урадио музику за 61 играни филм, више од 50 ТВ филмова и серија, више оде 50 цртаних и кратких филмова и више од 500 рекламних спотова, као и за 30 представа у свим београдским позориштима. Филмови за које је Симјановић писао музику освајали су награде на великим светским фестивалима - Кан, Венеција, Монтреал, Манила, Сан Себастијан, Валенсија...

АНЂЕЛИНА ЏОЛИ РЕЖИРА ЕРОТСКИ ФИЛМ?

По љу бац На та ли Порт ман и Ми ле Ку нис ка за ла је да је би ло ве о ма чуд но сни ми ти ову „вру ћу ле збиј ску сце ну„ јер се она и Ми ла ду го по зна ју и ве ли ке су при ја те љи це. „Ми слим да би ми би ло лак ше са не по зна том осо бом, али на кра ју је ис па ло при лич но за бав но и са да мо же мо да се о то ме ша ли мо„, об ја сни ла је по зна та глу ми ца. На дру гом ме сту ове ли сте је сце на сек са из ме ђу Ха ле Бе ри и

кад те се неко сети, а и ако се не сети није толико страшно, али овде је важно што си у добром друштву„, рекао је он. Симјановић је напоменуо да је код награда јако важно да не девалвирају, оценивши да Палићки фестивал још увек држи ниво.

Након огромног успеха филма „Ђаво носи Праду„ из 2006. продуценти размишљају о снимању наставка. Филм, који прати Андреу (Ен Хатавеј), младу асистенткињу окрутне уреднице модног часописа (Мерил Стрип), снимљен је по истоименој књизи Лорен Вајсбергер и остварио је зараду од 326 милиона долара у свету. Како преносе амерички медији, Вајсбергерова се припрема да идуће године објави наставак романа под насловом „Re ven ge We ars Pra da: The De vil Re turns„ (Освета носи праду: повратак ђавола) чија ће радња бити смештена осам година касније. Многи су у тој вести видели прилику за нови филм и ново ангажовање Мерил Стрип. Упитана да ли би учествовала у једном таквом пројекту, позната глумица и Оскаровка је за сајт „Аксес Холивуд„ рекла да би радо поновила улогу Миранде Присли, мада би то за њу значило да мора да смрша.

НАЈ СЕК СЕ ПИЛ НИ ЈА СЦЕ НА

По љу бац На та ли Порт ман и Ми ле Ку нис у фил му Да ре на Аро ноф ског „Цр ни ла буд„ про гла шен је за нај сек се пил ни ју сце ну у исто ри ји фил ма, у из бо ру по се ти ла ца ин тер нет сај та му зич ког ка на ла МТВ. Не по сред но пре пре ми је ре фил ма, у де цем бру 2009, На та ли Порт ман, ко ја је за уло гу при ма ба ле ри не у овом оства ре њу осво ји ла Оска ра за нај бо љу глу ми цу,

Композитор и музичар Зоран Симјановић, добитник награде „Александар Лифка„ коју Фестивал европског филма Палић додељује за изузетан допринос европској кинематографији, изјавио је данас да је „лепо да се сете и композитора„ који су доста значајни за филм. Симјановић је додао да су уствари композитори некада били значајни, а да сада, изгледа, више нису. новим „У филмовима све је мање праве, добре филмске музике, све се нешто саставља слева на десно, узимају неки парчићи, крпе неки хитови. Ја зато практично почињем да пишем књигу ‘Како сам постао и престао да будем филмски композитор‘„, изјавио је Симјаовић Танјугу. Што се тиче награде, истакао је да је Лифка био јако значајан човек, као пионир кинематографије на овим просторима почетком 20. века. „У принципу не волим награде, не значе ми толико. Лепо је

ством, Балтимор је захвалан за причу која му је подарена. Постепено он открива истину, која има много више везе са његовим животом него што је могао да замисли. „Између светова„ је комбинација хорора и трилера. Филм је инспирисан готским хорором из дела Едгара Алана Поа, за који је Копола написао и сценарио. У филму играју и Ел Фенинг, Брус Дерн, Бен Чаплин и Дејвид Пејмер. (Tанјуг)

Анђелина Џоли

Е. Л. Џејмс изазвао буру контроверзи у Америци. „Педесет нијанси сиве„ је прича о 22-годишњој студенткињи Анастасији Стил коју заводи млади милијардер Кристијан Греј, склон садомазохистичким перверзијама. Објављен 2011, роман је шокирала пуританску америчку јавност која је тражила његово повлачење из продаје. Упркос томе, књига је постигла огроман успех, а њена ауторска права су просто разграбљена на аукцији на којој су учествовала сва водећа филмска студија - Ворнер Брос, Сони и Јуниверзал. Засад никакви преговори нису вођени са Џолијевом која би се - како примећују амерички медији - у случају да јој режија ово „врућег„ остварења буде поверена, вратила својим почецима провокантне бунтовнице, улози која јој је помогла у успону до славе. (Taнјуг)

Дижарден у преговорима са Скорсезеом Оскаровац Жан Дижарден највероватније ће се придружити екипи филма Мартина Скорсезеа ‘’The Wolf of Wall Stre et‘’ (Вук са Вол стрита). Филм ће бити рађен према мемоарима Џордана Белфорта, некадашњег брокера са Вол стрита осуђеног за малверзације и прање новца крајем 90-их година.

Дижарден је у преговорима за улогу швајцарског банкара који је умешан у малверзације и прање новца, преноси сајт ‘’Варијети‘’. Он би требао да се придружи Леонарду Дикаприју који ће играти Белфорта, као и Џону Хиилу у филму за кога ће сценарио написати Теренс Винтер. (Танјуг)

c m y

kultura

dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

ПО ЧИ ЊУ ПРИ ПРЕ МЕ ПРО СТО РА НА УШЋУ ЗА МУ ЗИЧ КИ ФЕ СТИ ВАЛ „БЕЛ ГРЕЈД КО ЛИНГ”

Ве ли ка би на и „ма ли” зах те ви Припремање парка Ушће за музички фестивал „Белгрејд колинг“, који се одржава од 27. до 30. јуна, почиње данас. Бина ће бити 44 метра широка и 20 метара висока, најавили су организатори, представници продукцијске куће „Авалон“. Продуцент фе стивала Мишко Караџоски је најавио да ће бина имати два крила са озвучењем и лед екранима и да неки бендови доносе своју опрему, попут „Озија Озборна и пријатеља“. Улази се сваког дана отварају у 17 часова, осим 28. јуна када ће врата бити отворена већ од 16 сати. Организатори истичу да се улазнице све брже продају последњих дана и да је тешко предвидети колико ће људи бити на фестивалу, као и да је 15.000 посети-

Ми сте ри ја гре ја ли це – „Си стерс оф мер си“

лаца неки просек који очекују дневно. Улазнице се добро продају и у региону, где предњаче Хрватска и Румунија. Очекују се посетиоци и из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, Бугарске, али и из далеке Аустралије. „Авалон продукција“ је до сада примила око 400 захтева за акредитовање домаћих и страних новинара, а посебно су скренули пажњу на велики ентузијазам и усхићење појединих бендова, попут „Фејт но мор“ и „Орбитал“, због доласка у Београд. Сагор Мешковић из „Авалона“ је рекао да ће улаз за последње фестивалско вече, када наступају само домаћи бендови, бити бесплатан, како би дошло што више људи, нарочито из иностранства, да их чује и види.

Када су захтеви бендова у питању, најскромнији је Ози Озборн и његов бенд, који доносе целокупну опрему уз много пиротехнике, а тражили су искључиво цеђен сок, чаше за сокове и кафу морају да буду од папира, платнене столњаке са квалитетним есцајгом и велика огледала. За састав „Систерс оф мерси“ треба обезбедити 13 једнокреветних соба од којих једна мора да буде на најнижем спрату, собу за загревање, која без обзира на температуру напољу, мора да има грејалицу или систем за загревање, као и велики кауч. На листи бенда „Паблик енеми“ су јела без свињетине, сваки члан тражи велику кесу переца и чипса и велику кутију колачића са четири ароме. „Калт“ захтева да сви оброци буду немасни, кафу без кофеина, зелени чај, и за разлику од Озборна траже праве шоље за кафу и чај, али без натписа, че-

„Фејт но мор“ ен ту зи ја сти пред кон церт

тири ароматичне свеће, а након концерта хоће да им се набави мени најбољих српских, кинеских, италијанских, грчких, ја-

панских ресторана у Београду и да их шефови у њима изненаде интересантним јелима. (Тан југ)

ПРВИ ДАН ФЕСТИВАЛА „СИНЕМА СИТИ” ОБЕЛЕЖИЛИ ВЕЛИКА ПОСЕТА И ЈЕДАН ДОКУМЕНТАРНИ ФИЛМ

Живот је уметност Марине Абрамовић Не променивши концепцију „Освајање“ редитеља Гзавијеа вештеним саркатсичним односом али скромнији, бар судећи по све- Диринжеа из 2011. године. Фик- спрам теме, испоставило се, исчаном отаварњу, фестивал Сине- ција, али заснована на бар неким подпросечан је полит–биографма сити се по пети пут закотрљао стварним догађајима, бави се пе- ски филм који углавном не искоу Новом Саду. И као ранијих го- тогодишњим периодом у карије- рачује из круга површне једнодидина, новосадска публика се радо ри Николе Саркозија. Периодом у мензионалности. одазвала несвакадашњем филмском позиву, ревносно попунивши, већ прве вечери, свих девет пројекција у салама: од Српског народног позоришта, Арене синеплекс, Културног центра Новог Сада, до готово свих места биоскопа на отвореном у Католичкој порти. Фестивал је отвореним прогласила директорка париске кинотеке Лоронс Херсберг, која је и председница жирија селекције „Национална класа“, а и један од предавача на „Cinema Now Live Aca- Из документарног филма „Марина Абрамовић: Уметник је присутан“ demy“ (академсом филмском програму). Како је ре- којем се, као амбициозни и темеПо свему судећи, много боље кла, први пут је у Србији и оно перемантни десно оријентисани су прошли они који су се одлучимало што је видела јако јој се политичар, изборио за место ли да у биоскопу на отвореном у свидело. Посебно место на којем председника Републике Францу- Католичкој порти погледају се Фестивал одржава, па још са ске. филм „Марина Абрамовић: таквим лепим одзивом гледалаца. Ова драма о конкретном случа- Уметник је присутан“. Приказан Као филм отварања у селекци- ју, али и једном од најстаријих за- у оквиру ревијалног програма ји „Егзит поинт“, али ван такми- ната на свету – политици, са не „Planet Rock“ овај изванредани чарске конкнкуренције, приказа- баш јасним ставом, не до краја докуменатарац о једној од највено је француско остварење артикулисаним, неспретно наго- ћих и свакако најинтересантни-

Нови Тарантино за Нову годину Нови филм култног редитеља Квентина Тарантина „Дјангова освета“ (Django Unchai-

ned) у српске биоскопе стиже 17. јануара идуће године, најавио је домаћи дистрибутер „Так“, а преноси Танјуг.

Радња филма одвија се на југу Америке, само две године пре почетка грађанског рата, а у насловној улози је добитник Оскара Џејми Фокс. Ђанго је роб кога сурова прошлост и искуство са претходним власницима доводи лицем у лице са немачким ловцем на главе, др Кингом Шулцем, кога игра још један оскаровац, Криштоф Волц. Шулц је ушао у траг опасној браћи Бритл и једино га Ђанго може одвести до његове награде. Он придобија Ђанга уз обећање да ће га ослободити након хватања браће Бритл. У филму играју, осим Фокса и Волца, Леонардо Дикаприо, Семјуел Л. Џексон и Франко Неро.

јих уметница данашњице, привукао је неочекивано бројну публику (свих тристотинак столица су биле заузете), међу којом је било и много оних којима је то вероватно био први сусрет са делом и ликом Марине Абрамовић. Окосницу овог филма редитеља Метјуа Акерса чине припреме и само извођење последењег перформанса Марине Абрамовић „Уметник је присутан“ у Музеју модерне уметносту у Њујорку, од марта до маја 2010. године. Међупростор је испуњен животописом уметнице, малом ретроспективом уметничког деловања, али и њеном (не)баналном свакодневицом. Све је то сливено у грандиозни портрет који нам се постепоно указује у свој својој снази. Фасицнанатан, вишеслојан, готово свеобухватан филм о фасцинантаној уметнци и многим ставарима око ње. Стварима које нас се истински тичу. До суза. Комуникативност али и дубина коју овај филм носи, одлике су тако ретке у данашњем свету покретних слика. Отуд је то могао бити и изванредан филм за отварање овогодишњег Синема ситија. Прве фестивалске вечери на програму такмичарских селекција били су португалски докумен-

Публика пре панике

Узбудљиви мирис дима Од самог филма већи утисак, тачније узбуђење, произвео је мирис дима који се, када је пројекција одмакла, интензивно почео осећати у сали сцене „Пера Добриновић“ у СНП–у. Део гледалишта је врло брзо напустио салу, а пројекција је прекинута. Све се брзо разјаснило. Опасности стварне није ни било. Наиме, за фестивалску прилику постављена клима само за ову салу (она централна, СНП–а, је у квару) повукла је дим из, ван зграде позоришта, упаљеног контејнера за смеће. Након што је то констатовано, организатори су обавестили публику о чему се ради и филм је приказан до краја. тарац „Земља је, није Месец“ (селекција „Educons Hungry Days“) u режији Гонкала Тоће и италијанска комедија „Со мога живота“ редитеља Ђанинија ди Григорија (селекција „Егзит поинт“). По речима селекторке „Тачке излаза“ Дубравке Лакић, ове године би требало да је тра-

жимо у љубави у најширем смислу. Дакле, филмове које је изабарала су посвећени љубави. И ту би се филм о Марини Абрамовић фантастично уклопио. А, Саркозију, какав је такав је и који је изгледа заувек отишао у прошлост, ту ипак није место. В. Црњански

У НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ КИКИНДА

Почиње Фестивал малих сцена Народно позориште Кикинда од вечерас ће бити поприште 3. међународног позоришног фестивала малих сцена, на којем ће наступити театарске куће из Словеније, Мађарске и Србије. Током наредних седам дана публика ће моћи да види исто толико представа у такмичарском делу програма. Фестивал ће вечерас отворити Гледалишче из Копра породичном драмом о кукавичјем јајету „Тест“ у режији Нени Делеместре. Публика ће сутра гледати представу „Државни лопов“ у режији Стипана Филаковића коју ће извести Хрватско казалиште из Печуја. Културни центар из Новог Сада у среду ће извести представу „Кос“, коју је режирао Филип Марковиновић, а домаћин фестивала наступа у четвртак, са представом „Сава Савановић - вампирска симфонија“. Представу је

„Сава Савановић“, представа домаћина

по тексту Данице Николић Николић режирао Никола Завишић. У петак су на програму „Радници умиру певајући“. Представа

у продукцији Битеф театра која говори о положају радничке класе у дашњој Србији је на овогодишњем Стеријином позорју

освојила три награде, и то за најбољу представу, за текст савремене драме и режију коју је потписала Анђелка Николић. У суботу ће публика уживати у представи Атељеа 212 „Плодни дани“, коју је режирао Борис Лијешевић. И та предства је изведена на овогодишњем Стеријином позорју у селекцији националне драме и позоришта. Последњег фестивалског дана у Кикинди, Српско народно позориште извешће „Пресрећне људе“ Предрага Штрпца. Међународни позоришни фестивал малих сцена је такмичарског карактера. Жири ће доделити награду за најбољу представу, глумца и уметнички допринос. Домаћини очекују да ће публику привући и пратећи програми. Предвиђено је да се од 18 сати играју представе за децу, а у позоришном клубу планиране су клупске свирке.

svet

ponedeqak18.jun2012.

EGIPAT

dnevnik

SIRIJA

Iz bo ri u sen ci su ko ba KA I RO: Egip}ani su ju~e iza{li na birali{ta kako bi na predsedni~kim izborima izabrali izme|u dva kandidata. Pred bira~ima je bio izbor izme|u sekulariste Ahmeda [afika, biv{eg premijera iz vremena Hosnija Mubaraka i Mohameda Mursija, kandidata islamisti~ke partije Muslimanska bra}a koji je godine proveo u zatvoru u vreme vlasti Mubaraka. Redovi su se formirali ispred nekih bira~kih mesta, pre otvarawa birali{ta, koja je obezbe|ivala policija i vojska. Na vebsajtu dràvnih novina Al Ahram navodi se da su vojska i policija bile raspore|ene kako bi zadràli sukobe da se ne {ire u delu prestonice Sajeda Ai{a, prenosi agencija Rojters. Nezavisni list Al Jum Al Sabie objavio je da je ubijeno dvoje i 15 raweno, dok je drugi nezavisni dnevnik Al [oruk naveo da su sukobi u Kairu odneli osam ìvo-

ta. Prema pisawu kairskih medija sukobi su izbili oko 2:00 po pono}i i za sada zvani~nici nisu dostupni za komentar, navodi britanska agencija. Ne mo gu }e je prog no zi ra ti ko }e iza}i kao pobednik dvodnevnih predsedni~kih izbora. Oba kandidata imaju {iroku podr{ku, mada su mnogi bira~i odustali od glasawa zbog razo~arewa posle izbacivawa u prvom krugu pro{log meseca umerenih kandidata za novog predsednika dràve. AFP navodi su izbori polarizovali naciju i podelili je na one koji strahuju od povratka starog reìma pod vo|stvom [afika, dok drugi èle da uklone religiju iz politike i strahuju da }e Muslimanska bra}a gu{iti li~ne slobode u zemqi. Pobednik drugog kruga izbora posta}e ~etvrti predsednik Egipta od svrgavawa monarhije pre skoro 60 godina.

IRAN

Hap {e wa zbog ubi stva na u~ ni ka DU BAI: U Iranu je uhap{eno oko 20 osoba osumwi~enih za ume{anost u ubistva iranskih nuklearnih stru~waka, izjavio je ju~e ministar za obave{tajne poslove Hajdar Moslehi. Iranske vlasti su ta hap{ewa objavila u ~etvrtak, ali tada nije saop{teno koliko je lica obuhva}eno tom akcijom, prenosi Aso{ijeted pres. Moslehi je rekao da su uhap{ena lica putovala izme|u Izraela i Irana, preko teritorije jedne susedne zemqe, koju nije imenovao. Iran je ranije optuìvao Azerbejxan da pruà uto~i{te teroristima povezanih sa Izraelom. Najmawe pet iranskih nuklearnih stru~waka ubijeno je od 2010. godine. SAD i Velika Britanija su odbacivale bilo kakvu ume{anost, ali Izrael nije reagovao na iranske optu`be, prenosi AP. U maju, iranske vlasti su obesile Xamala Fa{ija (24) na osnovu optu`bi za ubistvo jednog od tih nau~nika, Masuda Ali-Muhameda, po~etkom 2010. Iran pori~e optu`be Zapada prema kojima ta zemqa radi na izradi nuklearnog oru`ja i tvrdi da samo èli da proizvede elektri~nu energiju i radio izotope za medicinsko le~ewe.

KANADA

Uhap {en tro stru ki ubi ca ED MON TON: Ameri~ka grani~na policija u dr`avi Va{ington uhapsila je ju~e kanadskog begunca osumwi~enog za ubistvo tri osobe i rawavawe ~etvrte u poku{aju pqa~ke blindiranog vozila za prevoz novca kod Univerziteta Alberta u Edmontonu pre dva dana. Trevis Brendon Baumgartner (21), radnik kompanije za isporuku novca „G4S Ke{ solu{n”, optu`en je da je ubio trojicu kolega i ranio jo{ jednog dok su u blindiranom vozilu prevozili novac za bankomate u jednom tr`nom centru i studentskom kampusu u Edmontonu.

Baumgartner je sa mesta ubistva pobegao u blindiranom vozilu kompanije kojim se dovezao s kolegama. Portparol policije u Edmontonu Skot Patison izjavio je Rojtersu da je osumwi~eni preba~en u pritvor bez incidenata, dok je poku{ao da pre|e kanadsko-ameri~ku granicu u svom kamionetu „Ford” pri ulazu u Linden u blizini Sijetla. Kod Baumgartnera, koji je u vozilu bio sam, prona|eno je 334.000 kanadskih dolara, rekao je portparol ameri~ke carine u Sijetlu Majk Majn.

Sko ro 80 `r ta va ovog vi ken da DA MASK: [irom Sirije ju~e je ubijeno jo{ 10 qudi, ~ime je broj `rtava tokom vikenda pove}an na skoro 80, saop{tile su sirijske opozicione grupe. U Siriji je u subotu ubijeno 69 qudi - 51 civil, 16 vojnika i dva opoziciona borca, saop{tila je sirijska Opservatorija za qudska prava sa sedi{tem u Londonu i podsetila da je tokom 15mese~nog nasiqa u zemqi ubijeno vi{e od 14.400 qudi, prete`no civila, prenela je agencija AFP. U upori{tu opozicije u Kalidijehu ubijen je civil gde danima re`imske snage granatiraju i pucaju iz vatrenog oru`ja u poku{aju da u|u u tu centralnu oblast Sirije. Jo{ jedan civil ubijen je iz snajpera u Kan [ei-

kunu u provinciji Idlib, u selu Abjan u provinciji Alepo jo{ jedan kao i u provinciji Deir Ezor gde je ubijeno dvoje. U centralnoj provinciji Hama najmawe tri vojnika su ubijena u oruànim sukobima, u centru Damaska jedan mladi} i jo{ jedan u predgra|u prestonice. AP navodi da su reìmski vojnici intenzivirali granatirawe upori{ta opozicije u Homsu i da su uslovi ìvota sve teì. Aktivisti tvrde da su delovi grada koje drè opozicionari pod opsadom i da trpe intenzivno granatirawe i oruàne napade ve} nedequ dana, pa su pozvali Ujediwene nacije da interveni{u kako bi se evakuisalo vi{e od 1.000 porodice po{to su wihovi ìvoti u opasnosti.

SAD

Oba ma i Pu tin na mar gi na ma sa mi ta G20 VA [ING TON: Ameri~ki predsednik Barak Obama i ruski predsednik Vladimir Putin sasta}e se na marginama samita Grupe 20 (G20) najrazvijenijih zemaqa sveta u Meksiku, u ~ijem }e centru pa`we biti evropska ekonomska kriza. Obami je potrebna pomo} Rusije ili barem potvrda da ne}e na{koditi ciqevima ameri~ke spoqne politike na Bliskom istoku i Avganistanu, dok su Putinu su potrebne Sjediwene Dr`ave kao pozadina za wegov argument da Rusija ne dobija svoj prostor kao velika sila, ocewuje AP. Neizbe`ne teme u Meksiku bi}e i kriza u Siriji i diplomatski napori radi spre~avawa konfrontacija sa Iranom. Rusija ~ini okosnicu u nekoliko ciqeva ameri~ke spoqne

po li ti ke. Naj va `ni ji me |u wima su, naravno, Sirija, me|unarodni napori na spre~avawu Irana da napravi nuklearno oru`je, kao i glatko okon~awe rata u Avganistanu. ^lanstvo Rusije u brojnim me|unarodnim telima i weno

pravo veta u Savetu bezbednosti UN daju joj mo} koja prevazilazi wenu ekonomsku ili vojnu snagu. Obama ima daleko ve}u mo} i toga su svesna oba lidera. Ali Putin ume da „zasmeta” i da iritira administraciju, navodi AP.

Odnosi su krenuli nizbrdo proletos nakon {to je Obama ~estitao Putinu na pobedi tek nekoliko dana posle izbora. A Putin je uzvratio tako {to je izbegao da do|e na mawi, ali zna~ajniji samit lidera G8 ~iji je doma}in bio Obama pro{log meseca u Kemp Dejvidu. Obama je tokom svog prvog mandata posebnu pa`wu poklawao Rusiji i verovatno }e mu biti potrebna pomo} Moskve jo{ vi{e ako osvoji drugi mandat. On poku{ava da izbegne otvoreno neslagawe sa Rusijom tokom ove izborne godine, na {ta ukazuje to {to je u martu rekao tada{wem ruskom predsedniku Medvedevu da }e sa vi{e fleksibilnosti odgovoriti na ruske prigovore o ameri~kom raketnom {titu u Evropi nakon novembarskih izbora. Uprkos svim Obaminim izjavama o resetovawu odnosa sa Rusijom, oni ostaju u pat poziciji sa izvesnom dozom opreza na obe strane.

ETIOPIJA

Za bra wen skajp pod pret wom ro bi je ADIS ABE BA: Vlasti Etiopije zabranile su kori{}ewe skajpa, direktan video kontakt i razgovor preko internet veze. Kazna za prekri{ioca je zatvor 15 godina. Taj zakon je usvojen 24. maja, prenela je katarska televizija Al xazira, uz napomenu da je me|unarodna javnost saznala za to tek mesec dana po{to je pomenuti pravni akt formalno po~eo da va`i. Predstavnik etiopskih vlasti je rekao da zabrana upotrebe video komunikacije

putem interneta odnosi i na servis koji u tom domenu nudi najpoznatiji svetski pretra`iva~ Gugl. Vlasti u Etiopiji tvrde da je zabrana upotrebe skajpa opravdana jer „doprinosi ja~awu nacionalne bezbednosti i obezbe|uje monopol doma}ih telekomunikacionih kompanija”. Taj zakon, kako isti~u stru~waci firme Te~kran~, daje pravo etiopskom ministarstvu telekomunikacija i informacionih

tehnologija da odobravaju licence svim nedràvnim firmama koje uvoze inostranu opremu za emitovawe informacija. Organizacija Reporteri bez granica saop{tila je, me|utim, da jedini etiopski internet provajder, dràvna kompanija Ethio-telecom - ima mogu}nost da nekim korisnicima dozvoli anoniman ulazak u internet mreù i kori{}ewe skajpa, iako je to drugim provajderima zabraweno.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI NIKOLA SARKOZI

RUSIJU MU^E VELIKI PROBLEMI S ALKOHOLIZMOM

Nikola Sarkozi ostao je bez svoga imuniteta koji ga je tokom vladavine {titio od neugodnih optu`bi da je nelegalno finansirao svoje kampawe. Tu`ioci }e sada verovatno izvu}i iz fioka sve optu`be protiv Sarkozija za ilegalno finansirawe stranke koje je izbegavao dok je pet godina imao predsedni~ki imunitet.

Svakog dana 1.000 `rtava pi}a

MARK CUKERBERG Osniva~ Fejsbuka Mark Cukerberg prinu|en je da isplati 10 milona dolara nakon tu`be korisnika kojom je wegova kompanija optu`ena da je koristila wihove fotografije i podatke za reklamne proizvode pod „sponzoriziranim statusima”. Strane u sporu dogovorile su se da Fejsbuk oslobodi 10 milijuna dolara koji }e biti podeqeni „grupama tu`iteqa”.

PRINC SALMAN Novi prestolonaslednik Saudijske Arabije verovatno }e biti pragmati~ni princ Salman, aktuelni ministar odbane, koji je nekoliko decenija bio na mestu uticajnog guvernera Rijada, saudijske prestonice. Pred princom Salmanom }e stajati dugoro~ni izazovi kako kod ku}e, tako i u uzavrelom regionu, nakon smrti Princa Najefa.

MOSKVA: „Cifre su stra{ne!” - dramati~no je uzviknuo Vladimir Putin u svom prvom obra}awu parlamentu po{to je tre}i put izabran za predsednika: govorio je o pola miliona qudi koliko godi{we umire u Rusiji od posledica konzumirawa alkohola, droge i duvana. Ve}ina ih strada od alkohola, koji je bez sumwe dr`avni neprijateq broj jedan zbog kojeg direktno ili na posredan na~in svakoga dana umire oko 1.000 qudi, dok desetine hiqada godi{we umiru ili te{ko oboqevaju od konzumirawa metil alkohola. U zemqi u kojoj pivo ne podle`e zabrani prodaje tokom no}i, koja je nedavno uvedena za sve radwe kao jedna od mera borbe protiv alkoholizma, najve}u opasnost predstavqaju upravo ku}ne manufakture i ilegalne fabrike u kojima se proizvodi metanol.

Kada novine objave da je u nekom selu policija prona{la trojicu mrtvih mu{karaca, ili bra~ni par i praznu fla{u vodke, istraga gotovo da nije potrebna, jer je ve} jasno da su umrli od trovawa metanolom, a na taj na~in je tokom 2005. godine u smrt oti{lo 45.000 qudi. U me|uvremenu, vlasti su zabranile rad polovine proizvo|a~a, a dozvolu za pravqewe alkohola dale preduze}ima koja ispuwavaju standarde kvaliteta, pa je prema zvani~nim statistikama pro{le godine broj umrlih od trovawa iznosio „svega” 12.000. Jedna od narednih mera, kako je javnost obave{tena pre nekoliko

dana, jeste kori{}ewe satelitske opreme i kamera, koje }e snimawem iz svemira otkrivati ilegalne laboratorije, ali kontrolisati i legalne proizvo|a~e koji ne smeju da proizvedu ve}e koli~ine od dozvoqenih. Vlasti su veoma oprezne kada razmi{qaju o pove}awu taksi na alkoholna pi}a, {to bi trebalo da ograni~i wihovu dostupnost,

pre svega omladini, jer znaju da to istovremeno moè da bude podsticaj za ilegalnu proizvodwu jevtinih pi}a, ali }e uprkos tome od 1. jula cena vodke sko~iti za oko 30 odsto. Kazne za prodaju alkohola maloletnicima bi}e uskoro drasti~no pove}ane, najavila je vladaju}a Jedinstvena Rusija, ali podatak da oko 40 odsto u~enika redovno pije uznemiruju}i je, ba{ kao i ~esti prizori mladih majki koje piju dok ispred sebe guraju kolica sa decom. „Najnemo}nije i najsramotnije vreme u ìvotu mog naroda je vreme od svitawa do otvarawa prodavnica”, napisao je pre vi{e od 40 godina ruski kwièvnik Venedikt Jerofejev, a sude}i po broju zaposlenih u Moskvi koji se ujutru mogu videti kako idu na posao sa fla{om koju ispijaju usput, velike promene nema.

balkan

dnevnik HR VAT SKOJ PRE TI RE CE SI JA

Bez ozbiq nih re for mi – ban krot ZA GREB: U Hrvatskoj se, posle rekordne inflacije u prethodne tri godine, sve vi{e strahuje od novih poskupqewa. Navode}i da je to posledica politika ranijih vlada, kabinet premijera Zorana Milanovi}a najavquje uskla|ivawe cena sa evropskim i nove reforme. Dosada{we nisu dale zna~ajnije rezultate, s obzirom na to da je, po izgledima za bankrot, Hrvatska odmah iza [panije, preneo je ju~e RTS. Strpqewa je sve mawe me|u gra|anima Hrvatske. Pred Socijaldemokratskom partijom su 4 godine te{kog rada i polagawa ra~una bira~ima, upozorio je sa sednice Glavnog odbora vladaju}e stranke, wen predsednik i premijer Hrvatske. - Moramo voditi ra~una o tome da mo`emo i sutra iza}i pred qude ~ista obraza, ali ne na na~in da budemo oholi i da nam to bude najva`nije jer ~esto }e nam se doga|ati da nas qudi ne razumeju i da pogre{imo u odabirawu nekih mera ili u na~inu na koji te mere prezentiramo - rekao je premijer Hrvatske Zoran Milanovi} u uvodnom govoru u otvorenom delu sednice Glavnog odbora SDP-a. Kako }e gra|ani razumeti politiku SDPa posle najavqenog pove}awa poreza i posku-

pqewa energenata, kada je nezaposlenost oko 20 odsto, zaduìvawe zemqe sve skupqe, a kriza u Evropi ugroàva investicije, izvoz i privredni rast? Ranije vlade kontrolisale su cene zarad socijalnog mira, a aktuelna najavquje wihovo uskla|ivawe sa evropskim. - Kvazisocijalna politika koja je postojala nemoè vi{e opstati jer na neki na~in uvek zavla~imo novac gra|anima u xep - istakao je Slavko Lini}, ministar finansija Hrvatske. Mo`da rezultati reformi nisu dobri, ali to nije zbog rada nove vlade u prethodnih pet meseci, ve} dugogodi{wih propusta, ocewuju privrednici. - Dobro je {to su rastere}ewa za ekonomiju u smislu smawena na dva odsto za zdravstvo, smawena su vanporezna davawa, a osam milijardi najavqenih otpu{tawa sredstava u likvidnost su stvari koje su do-

ponedeqak18.jun2012.

OSCE nad gle da upis bi ra ~a u Sre bre ni ci SARAJEVO: Na narednim lokalnim izborima, za Srebrenicu se ne}e primewivati pravila koja su bila na snazi 2008. godine. ]amil Durakovi}, zamenik na~elnika Op{tine Srebrenica i kandidat za na~elnika, izjavio je Agenciji Fena da je u razgovoru sa {efom Misije OSCE-a u BiH Fle~erom M. Bartonom dobio ~vrsto uverewe da }e ta organizacija vr{iti monitoring regularnosti procedure izdavawa li~nih dokumenata i registracije bira~a. - Mi smo predlo`ili da Misija OSCE-a vr{i monitoring regularnosti procedure izdavawa

li~nih dokumenata i zbog toga da ne bi neko optu`ivao uposlenike ili Ministarstvo unutra{wih poslova. Na{a je `eqa da se svi uverimo da proces registracije i s jedne i s druge strane te~e regularno. Dobio sam ~vrsto uverewe da }e OSCE provesti monitoring procesa registracije - izjavio je Durakovi}. Na narednim lokalnim izborima, za Srebrenicu se ne}e primewivati ravila koja su bila na snazi 2008. godine. Zbog toga znatan broj Srebreni~ana ovih dana podnosi zahtev za dobijawe li~nih dokumenata, kako bi ostvarili pravo glasa.

bre - ka`e Ivan Miloloza, predsednik Udru`ewa poslodavaca Hrvatske Uzroci sporog izlaska Hrvatske iz krize i privrednog rasta ispod jedan odsto godi{we jesu i velika buxetska potro{wa i nedovoqne reforme koje bi pove}ale privatne investicije. Uprkos imixu „zemqe sunca i mora”, Hrvatska je po pove}awu broja stranih turista - daleko od vrha evropske lestvice, iza Bugarske i balti~kih zemaqa.

GR CI NA IZ BO RI MA RE [A VA LI SUD BI NU EVRA

Evro pa stre pi od re zul ta ta ATI NA: [irom Gr~ke ju~e su gra|ani izlazili na birali{ta na kojima se ponovo glasalo za parlament, a rezultati se zabrinuto i{~ekuju {irom Evrope. Glasawe se u Evropi tuma~i

kao vrsta referenduma za ili protiv evra. Posledice tih izbora mogu destabilizovati evrozonu {to bi bio te`ak udarac za samit G20 koji }e danas i sutra u Los Kabosu, u Meksiku,

okupiti bogate zemqe i privrede u usponu. Posle prevremenih izbora 6. maja ni jedna stranka nije dobila dovoqno poslani~kih mesta za samostalnu vlast, formirawe koalicije nije uspelo, i desnica i levica su u tesnoj trci za to ko }e preuzeti uzde zemqe usred duboke recesije i socijalne krize, koja postaje „evropski bolesnik”. Ankete su davale neznatnu prednost Andonisu Samarasu, vo|i konzervativne Nove demokratije, pred Aleksisom Ciprasom, predsednikom levi~arske koalicije Siriza. Samaras se predstavqa kao garant ostanka Gr~ke u evrozoni, ali uporedo i kao voqan da ponovo pregovara o „Memorandumu” - planu mera {tedwe po dogovoru sa me|unarodnim kreditorima, u zamenu za wihovu finansijsku pomo}. Wegov rival sa levice, mnogo harizmati~niji Cipras, koji zastra{uje finansijsko tr`i{te, tvrdi da se mora zavr-

{iti sa „Memorandumom” koji su potpisale dve tradicionalne partije, podvrgav{i Gr~ku „diktatu poverilaca”. On je, ako preuzme vlast, dao deset dana da se sprovedu „pravi i odr`ivi” pregovori sa EU, i zavr{e pre samita EU 28. i 29. juna u Briselu. Te dve godine odlagawa bi zna~ile masivnu posrednu pomo} od 347 milijardi evra, uz 110 do 130 milijardi kredita ve} odobrenih do 2015. godine, i uz ve} obavqeno otpisivawe 107 milijardi duga Gr~ke, {to je sve zajedno ravno wenom jednom i po bruto doma}em proizvodu. Izbori od 6. maja posle kojih nije bilo izrazite ve}ine, niti koalicione vlade, potopili su Gr~ku u politi~ku maglu, izazivaju}i frustraciju u Evropi i „privremeno” obustavqawe isplate tran{e od 2,6 milijardi evra pomo}i. Birali{ta su zatvorena ju~e u 8 ~asova, a prvi ozbiqni rezultati bi}e poznati u toku dana.

IN DU STRIJ SKA PRO IZ VOD WA U CR NOJ GO RI RA STE

Maj do bar, po lu go di {te lo {e POD GO RI CA: Industrijska proizvodwa u Crnoj Gori u maju beleì rast u odnosu na isti mesec 2011, ali je, s druge strane, ostvaren pad kada je u pitawu ukupna proizvodwa u prvih pet meseca ove, u pore|ewu sa istim periodom prethodne godine. Prema podacima Zavoda za statistiku (Monstat), industrijska proizvodwa u Crnoj Gori u maju ve}a je za ~etiri odsto u odnosu na isti mesec 2011. Kako se navodi, industrijska proizvodwa u Crnoj Gori u prvih pet meseci ove godine me|utim beleì pad od 5,3 odsto u odnosu na isti period 2011. Iz Monstata je saop{teno da je, u odnosu na period januarmaj 2011, samo sektor prera|iva~ ne in du stri je za be le ìo

rast proizvodwe od 9,8 odsto, dok su svi ostali u minusu. Sektor va|ewe ruda i kamena zabeleìo je pad od 19,9 odsto, a snabdevawe elektri~nom energijom, gasom i parom ~ak 23,8 odsto. Prema podacima Monstata, cene proizvo|a~a industrijskih proizvoda u Crnoj Gori u maju, u odnosu na april, bile su u proseku niè za 0,2 odsto. Pro iz vo |a~ ke ce ne in du strijskih proizvoda su u maju, u odnosu na isti mesec 2011, bile niè za 0,3 odsto, dok su u odnosu na decembar pro{le godine bile vi{e za 1,1 odsto, navodi se u saop{tewu. Stopa rasta cena proizvo|a~a industrijskih proizvoda u periodu januar-maj ove godine, u odnosu na isti period prethodne, bila je 0,7 odsto.

RU MUN SKI UMET NI CI PRO TE STU JU

Vla da uzur pi ra la In sti tut za kul tu ru BU KU RE[T: Vi{e stotina rumunskih umetnika potpisalo je peticiju protiv odluke premijera Viktora Ponte da Institut za kulturu Rumunije, zaduèn za promovisawe kulture u zemqi i svetu, stavi pod kontrolu Senata, ~ime se, smatraju umetnici, ugroàva nezavisnost tog tela. Nakon odluke premijera vlade levog centra Viktora Ponte, koji je u sredu zatraìo da se kontrola nad Rumunskim intitutom za kulturu prebaci sa Predsedni{tva na Senat, peticiju na internetu potpisalo je 900 umetnika u toj zemqi. - Ovo hitno nare|ewe, usvojeno bez ikakve konsultacije ili debate, predstavqa diktat

- izjavio je za AFP Kristi Pui, dobitnik nagrade u programu „Izvestan pogled” Kanskog filmskog festivala. Na tu uredbu se gleda kao na poku{aj preuzimawa kontrole nad telom koje je organizovano po ugledu na Britanski savet i nema~ki Gete institut, sa 17 kancelarija u inostranstvu, izme|u ostalog u Wujorku, Tel Avivu i Parizu. Filmski stvaralac Kristijan Mun|iju, koji je ove godine u Kanu dobio nagradu za najboqi scenario, nazvao je odluku rumunskog premijera „~istkom najgore vrste”, {to su te{ke re~i za ovu zemqu nekada pod komunisti~kom diktaturom. Shodno uredbi o~ekuje se da }e u narednim sedmi-

cama biti promeweno i rukovodstvo Rumunskog instituta za kulturu. - Bilo bi pogubno ako bi brutalna praksa i bahatost nekada{wih i sada{wih politi~ara odlu~ivala sudbinu kulture primetio je priznati rumunski pisac, jevrejskog porekla, Norman Manea, profesor kwi`evnosti na Bard kolexu u Wujorku. Od 2005. godine, Institut je finanasirao prevod vi{e od 300 dela rumunskih autora, a samo tokom pro{le godine vi{e od dva miliona qudi prisustvovalo je doga|ajima koje je ova institucija organizovala u gradovima {irom sveta, pokazuju zvani~ni podaci.

PO @AR KOD GLAV NOG GRA DA GR^ KE

Iz go re le fa bri ka, {ko la, ku }e... ATI NA: Stotine vatrogasaca poku{avali su ju~e da ugase veliki po`ar u blizini Atine, u kojem je uni{tena fabrika, {kola i vi{e ku}a i povre|ena su tri vatrogasca. Oko 260 vatrogasaca borili su se celog ju~era{weg dana protiv vatrene stihije uz pomo} 115 vozila i tri letelice. Po`ar je izbio u subotu u popodne na tri lokacije, preneo je Rojters. U Gr~ku su iz Italije stigla dva aviona kanadera, a upu}en je poziv za pomo} i Francuskoj i Hrvatskoj.

Poàr je uni{tio fabriku i {kolu u gusto naseqenom atinskom predgra|u Paliniju.Vatra je najè{}e besnela izme|u Keratee i Palaje Fokaje, 40 kilometara jugoisto~no od Atine, i kretala se se ka obalskom gradu Lavriju. Poàr su izazvali varioci i ~etvorica qudi su ju~e bili saslu{ani u tuìla{tvu radi eventualnog podizawa optu`nice. Poàr je delimi~no lokalizovan do kraja dana, a vatrogasci su i nastavili da se bore sa vatrenom stihijom.

Pi lot po gi nuo u pa du avi o na BU KU RE[T: Pilot aviona ju~e je poginuo kada se mala letelica sru{ila po{to je zaka~ila strujni kabl na jugu Rumunije, saop{tile su vlasti. Na~elnik ambulantne slu`be u toj oblasti rekao je da se avion zapalio po{to je zaka~io neobojeni strujni kabl, a potom se sru{io na zemqu i eksplodirao. Lokalna {tampa je navela da je u nesre}i pogi-

nuo 57-go di {wi in struk tor letewa Petru Lazar, iskusni pilot koji je tokom dugogodi{we karijere upravqao razli~itim letelicama, ukqu~uju}i sovjetske MiG-ove, preneo je AP. Udes se dogodio po vedrom i sun~anom vremenu, tokom neformalnog sastanka rumunskih pilota blizu Banestija, 60 kilometara severno od Bukure{ta.

Pre mi nuo od ugri za pa sa SO FI JA: Jedan 89-godi{wi mu{karac preminuo je ju~e od posledica ugriza pasa lutalica u jednom od gradskih parkova u Sofiji, {to je drugi takav slu~aj u posledwa tri meseca. Jo{ jedan starac, 87-godi{wi penzionisani univerzitetski profesor umro je 8. aprila od posledica 25 ugriza ~opora pasa lutalica koji su ga napali u predgra|u bugarske prestonice, prenela je agencija AFP. Broj evidentiranih napada na qude smawen je sa 6.606 u 1994. na 445, koliko je prijavqeno u 2011, mada je broj pasa lutalica

u bugarskoj prestonici porastao sa ekonomskom krizom, u kojoj vlasnici ostavqaju na ulici svoje ku}ne qubimce. Sofija, grad sa dva miliona stanovnika, ima oko 9.500 pasa lutalica, {to je mnogo mawe od 20.000 pasa lutalica koliko ih je bilo 1997. godine, pokazuju podaci gradskih vlasti. Najnoviji incidenti pokrenuli su obe}awa iz gradona~elnikove kancelarije za ~vr{}om regulativom za vlasnike ku}nih qubimaca, kao i nove programe sterilizacije i skloni{ta za pse lutalice.

Eks plo zi ja bez `r ta va SA RA JE VO: Eksplozivna naprava aktivirana je ju~e u Ulici Suqe Jahi}a u Sarajevu. U eksploziji su o{te}ene dve ku}e i dva parkirana vozila, ali nije bilo povre|enih. U saop{tewu se navodi da je policija o eksploziji obave{tena dva i po sata posle pono}i i da je izvr{en uvi|an na o{te}enim ku}ama i vozilima. Policija radi na rasetqavawu ovog slu~aja i traga za po~iniocima.

de^Ji dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

dnevnik

c m y

Moja neostvarena `eqa

ti ne{to poèli{, a to ti se ne ostvaKMoriadaja zoneo ve se neostvarena èqa. stvarena èqa je da imam ku}nog

qubimca. To bi bilo morsko prase. To morsko prase bi bilo crno-belo, sa dva kratka i {iroka zuba. Wegove o~i bi bile crne, repi} kratak, a noge isto kratke. Svakog dana bih ga pu{tao iz kaveza da mu pri~am, mazim ga i igrao bih se s wim. Kada bih uve~e gledao televizor,

uvek bih stavio wegov kavez da zajedno gledamo. Kada bih radio doma}i, uvek bi bio pored mene i pravio mi dru{tvo. Ako ti se `eqa ne ostvari, ne quti se, nema veze. Sini{a Oqa~a, IV-2 O[ „Isidora Sekuli}” [ajka{

Sunce se smeje Sunce se smeje, sneg vi{e ne veje, ba{ta se hvali, crvenoj lali!

Kristina Marton, I-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

U~ili me

U~iteqica Blaga i mila ne`na ko san, uvek mi ulep{a dan.

Gradi{ `ivot svoj i u wemu nadu, da sa~uva{ spokoj svoj, da ga ne ukradu.

Strpqivo, ne`no pri~a nam ona, dok {eta izme|u redova.

Da poseje{ sre}u i u srca druga, da kad do|e nemir, ne obavije ga tuga.

Svaka klupa za wu je vredna i u~enik je svaki jednak. Brine o nama kao majka, svaki rad sa wom je bajka.

Nada Radukin, III-5 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

Prole}e Do{lo je prole}e nebo se svetli, zalazak sunca i pejza` lepi. Do{lo je prole}e oti{la zima, sad umesto snega cve}a ima. @ivotiwe se bude,lepo je svima. Nikome vi{e ne treba zima.

Pod drvetom veverica, i malena prepelica, a u cvetu p~elica, vredna, lepa {arenica. Dete se raduje dok potoci bruje! Sve bliè i bliè prole}e nam stiè! Dejan Mu~i, III-2 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

Ivan Virag, III-4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

U~ili te kao dete, da se dobro dobrim vra}a, da ko gre{i, taj i pla}a, da {to seje{, to i bere{. Pa kroz `ivot, sada gazi{, sa tom {kolom, sam polazi{, bore}i se da ne zgre{i{, ~ini{ dobre, stvari svima. Al tu neke, gre{ke ima, pa se pita{, {ta je istina, ~ini{ dobro, a lo{e ti se vra}a, drugi gre{i, a ti gre{ku pla}a{. Ali istina, ni posle mnogo leta, ostaje nerazja{wena mislima da {eta, pa kroz `ivot, s nevericom gazi{, bore}i se, da ono dobro, u sebi ne pogazi{.

Nata{a Iveti}, IV-f O[ „Jo`ef Atila” Novi Sad

Milana Pavlovi}, I-4 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

Milu{ka Vrankova, IV-2, O[ „Qudevit [tur”, Kisa~

Onog dana kad je priroda progovorila P

riroda uvek ne{to govori. Kada pada ki{a, ~ini mi se da je priroda tu`na i da pla~e. Kada grmi i seva, govori nam da je quta na nas qude. Kada je sun~ano i toplo, priroda je blaga i mirna. I uop{te, sve {to se desi u prirodi meni izgleda kao da ona èli da nam ne{to kaè. Priroda najlep{e govori u prole}e. Tihi blagi vetar donosi prijatan miris i raznosi latice cve}a. Ptice najlep{e pevaju u prole}e. Laste, koje su pro{log leta napravile gnezda ispod bakine strehe sada su se vratile. Sletele su na vi{wu i ~ujem ih kako ìvo razgovaraju, kao da se dogovaraju o opravci gnezda. Svakog prole}a me jednog jutra probudi neobi~no klepetawe kqunova, a to budu rode, koje slete na krov vatrogasnog doma u blizini moje zgrade. Mislim da priroda time èli da mi kaè da je ìvot lep. Pre neki dan bakin kuca se ~udno pona{ao. Gledao je u jedan `bun, reào i lajao, a `bun se tresao. Kuca je zatim upla{eno pobegao i sakrio se ispod ba{tenskog stola. Oti{ao sam do `buna da vidim {ta ga je to upla{ilo. Iznenadio sam se i obradovao: iz `buna su se pojavili mama jeìca i dva mala jeà. Prvo je i{la mama, a za wom wena deca, kao vojnici. Mama je jednog jeì}a stavila na sto da bih ga mogao dobro videti. Nije delovao upla{eno. Nije se sklup~ao, samo me je posmatrao malim, crnim o~ima, malim kao ~iodina glava. Odsekao sam komadi} jabuke i stavio ga pored wega. Mama jeìca je bila zbuwena, nije mogla da vidi jeì}a, ali je ose}ala da je negde u blizini pa se nije pomerala od stola. Jo{ malo sam razgledao neo~ekivanog gosta, a onda ga vratio mami jeìci. Svo troje su zatim nastavili put. Pitao sam se {ta je to priroda èlela da mi kaè kada je u~inila da sretnem tu malu porodicu jeèva.

Mama Mama sprema, mama kuva, mama svoju decu ~uva. Mama pere, mama hrani, mama svoju decu brani. Mama pri~a, mama te{i, mama svaki problem re{i. Mama svoju decu u~i i nikad ih ne mu~i. Mama sija, mama greje, mama u `ivotu sve je. Stefan Kopren, III-3 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

Nezvani gost ^udan sam san no}as sawao koji mi ne prija: Koke mi pojela lukava lija! @uta dana kitwastog repa ostavi mi samo petla! Dvori{tem {etam i nevoqu gledam: Pileta ni jednog vi{e nemam, a bilo ih je dvadeset i sedam! Zvoni mi sat. Sedam je sati. U {kolu se mora ustati! U {kolu kre}em i dvori{te gledam... Po wemu se {eta petao jedan. ^udan san sam no}as sawao... Celu no} sam lisicu gawao.

Jovana Gabor, II-1, O[ „Stan~i} Milan U~a”, Kumane Do{ao sam do zakqu~ka da je `elelela da mi ka`e da ima puno lepih i zanimqivih stvari oko nas: samo se treba osvrnuti i dobro pogledati.

Nikola Zari}, V-2 O[ „Bratstvo – jedinstvo” Vrbas

Milan Petrovi}, III razred O[ „Du{an Jerkovi} U~a” Karlov~i}

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

OP TI^ KA VAR KA IS PRED FTN-a

Prv a anam orf oz a u Srb i j i C r te` koc ke ko ji iza zi va op ti~ ku var ku is cr tan je is pred ula za u Fa kul tet teh ni~ kih na u ka, u Kam pu su Uni ver zi te ta u No vom Sa du, a auto ri su stu den ti dru ge go di ne ar hi tek tu re i ur ba ni zma. Oni su na pra vi li pr vu ana mor fo zu u Sr bi ji, od no sno cr te` koc ke ko ji iz svih uglo va de lu je iz du `e no i iz de for mi sa no, a sa mo s jed ne ta~ ke iz gle da tro di men zi o nal no. Stu dent ko ji je ini ci rao is cr ta va we ana mor fo ze Igor Qu bo jev ka `e da su sve zgra de ko je ar hi tek te ra de u su {ti ni sa mo koc ke, ali su one re a li zo va ne na dru gi na ~in. – Upra vo ta sli~ nost u raz li ~i to sti je spe ci fi~ nost i po ru ka ko ju smo hte li da pre ne se mo. Vo le li bi smo da qu di do |u i vi de, da ih ova ana mor fo za pod stak ne na raz mi {qa we jer se iz to ga ra |a ju ide je – na vo di Qu bo jev, do da ju }i da je ukup no wih osmo ro uze lo Per spek ti vu za iz bor ni pred met, te da je ceo

pro je kat i na pra vi la ta gru pa stu de na ta. Ana mor fo za na svo je vr stan na ~in pri vla ~i pa `wu i stu de na ta ar hi tek tu re, ali i dru gih fa kul te ta, kao i slu ~aj nih pro la zni ka. Po re ~i ma Qu bo je va, po {to je obe le è no me sto s ko jeg se je di no vi di pra va sli ka, mno gi za sta nu i sa za ni ma wem po sma tra ju sli ku. – Is pr va sam mi sli la da je ne ko za ku pio pro stor da re kla mi ra ne ko pu to va we ili na stu pe ben do va, {to ~e sto vi |am u kam pu su, ali sam se o~i gled no pre va ri la – ka è ap sol vent ki wa ùr na li sti ke Da {a Ma ri ~i}. – Ni sam si gur na {ta cr te` pred sta vqa, ali je sva ka ko vr lo za ni mqiv. Tre ba lo bi omo gu }i ti stu den ti ma da se na ne kom zi du u kam pu su ova ko iz ra à va ju. Na stav nik na pred me tu Per spek ti va gru pe za ar hi tek tu ru do cent ki wa dr Ve sna Sto ja ko vi} ka za la je da su stu den ti sa mi do {li na ide ju da na pra ve

SA RAD WA AKA DE MI JE UMET NO STI, MU ZE JA VOJ VO DI NE I O[ „VA SA STA JI]” U NOVOM SADU

DA NAS NA FPPS „DR LA ZAR VR KA TI]”

Ob je di we na kre a tiv nost stu de na ta i |a ka Iz lo `ba „Mat/Sjaj no”, ko ja je otvo re na u Mu ze ju Voj vo di ne, udru ì la je u li kov nom stva ra la {tvu stu den te tre }e i ~e t vr t e go d i n e De p art m a n a li kov nih umet no sti Aka de mi je umet no sti Uni ver zi te ta u No vom Sa du i u~e ni ke ov da {we O[ „Va sa Sta ji}”. Od ra à na je ra di o ni ca na ko joj su osnov ci ima li pri li ke da na sli ka ju, na cr ta ju ili dru gom teh ni kom pri ka ù ne ku svo ju za mi sao, a svi ra do vi na {li su se na iz lo `bi. „Mat/Sjaj no”je pro je kat pred me ta Me to di ka li kov ne kul tu re, u okvi ru ~i jih ve `bi u na sta vi osnov nih, sred w ih stru~ n ih {ko l a i gim na zi ja se bi ra ju naj u spe {ni je stu dent ske pri pre me za ~as. Ka ko je ob ja {wa va ko or di na tor ka pro jek ta, do cent ki wa na po m e n u t om pred m e t u Ma ja Joc kov, iz lo `ba do pri no si raz u me va wu li kov ne kul tu re u obra zo va wu. – Me to di ka omo gu }a va stu de ni ma da se ba ve li kov nom pe da go -

gi jom u {ko la ma. Ovo je na{ ~e tvr ti pro je kat ko ji ana li zi ra tek stu re kao li kov ni ele ment i afir mi {e rad na {ih stu de na ta na ~a so vi ma ve `bi i ho spi ta li zo va wa – ob ja {wa va Ma ja Joc kov. Ide ja ovo go di {we te me bi la je da pod s tak n e de c u da

razmi { qa j u o kon t ra s ti m a. U~e ni ca Iva na Bo `i} re kla je da su wu in spi ri sa le sla gali ce. – S ob zi rom na te mu ko ja se ti ca la ma ta i sjaj nog, od lu ~i la sam da de lo vi sla ga li ce bu du cr ni, a osta li od akril nih

Kon kurs „Pu tu je mo u Evro pu”, na me wen naj bo qim stu den ti ma za vr {nih go di na osnov nih i ma ster stu di ja i ap sol ven ti ma fa kul te ta, otvo ren je do 22. ju na, na ja vqe no je iz Evrop skog po kre ta u Sr bi ji, ko ji spro vo di pro je kat. U okvi ru tog kon kur sa, 70 naj bo qih stu de na ta do 26 go di na, s pro se~ nom oce nom stu di ra wa mi ni mum 8,5, pro ve {}e tri ne de qe to kom le ta upo zna ju }i Evro pu. Po bed ni ci na kon kur su do bi ja ju In -

ter-rail kar te za 22 da na pu to va wa evrop skim `e le zni ca ma, plat ne kar ti ce Hi po ban ke s xe par cem, Del ta xe ne ra li put no osi gu ra we i stu dent ske kar ti ce Euro 26 i ISIC. Pr va sta ni ca pu to va wa bi }e Ber lin, oda kle }e po tom stu den ti pu to va ti da qe pre ma sop stve nom pla nu. Pro je kat „Pu tu je mo u Evro pu” spro vo di se i u Al ba ni ji, Bo sni i Her cegovi ni, Cr noj Go ri i Ma ke do ni ji, a

Nad me ta we u be sed ni {tvu Na Fa kul te tu za prav ne i po slov ne stu di je „Dr La zar Vr ka ti}” da nas }e se odr à ti tak mi ~e we stu de na ta u be sed ni {tvu. Bi }e to kru na kur sa ko ji je to kom pro te klog se me stra stu den ti ma ovog fa kul te ta odr ào advo kat De jan Vr saj kov. U ì ri ju tak mi ~e wa bi }e re no mi ra ne su di je i advo ka ti, a stu den ti }e se nad me ta ti u tri ka te go ri je: na za da tu te mu, za tim na slo bod nu te mu i im pro vi za ci je. Skup je otvo ren za jav nost, a po ~i we u 17 ~a so va u am fi te a tru na pr vom spra tu Fa kul te ta za prav ne i po slov ne stu di je, Bu le var oslo bo |e wa 76.| E. D.

bo ja ili sre br ne fo li je da bih do ~a ra la kon trast – re kla je ova u~e ni ca. We n a dru g a r i c a Mi l e n a Raj ko vi} ta ko |e se „po i gra la” kon t ra s tom i u svom ra d u pred sta vi la je za mi {qe nu de voj ~i cu ko ja u mra~ noj so bi cr ne bo je gle da kroz pro zo re od sre br ne fo li je. Ma ja Joc kov je na ve la da je upra vo ova iz lo `ba ob je di ni la rad u~e ni ka i stu de na ta pri k a z u j u } i ceo edu k a t iv n i pro ces. – Ovo je pra vi na ~in da se no va li kov na pu bli ka stva ra od ma lih no gu. Ti ma li kre a tiv ci ima ju po tre bu da se od naj ra ni jeg do ba iz ra `a va ju i iz gra de op {tu kul tu ru kroz pred m et li k ov n a kul t u r a. Pod sti ca we kre a tiv no sti kod de ce i mla dih je ste ne {to ~i me se Aka de mi ja ba vi jer je ovaj pro j e k at re a l i z o v an i pret hod nih go di na, ali kroz dru ga ~i je te me – na gla si la je Ma ja Joc kov. A. Je ri ni}

Kon ku ri sa we za „Pu tu je mo u Evro pu” do 22. ju na studen ti iz ce log re gi o na su sre }u se u Ber li nu. Pro je kat se, za hva qu ju }i broj nim do na to ri ma, spro vo di osmu go di nu zare dom i do sa da je na taj na ~in ukup no 1.170 stu de na ta ima lo pri li ku da pu tu je ze mqa ma Evrop s ke uni j e. For mu lar za pri ja vqi va we, uput stvo za kon ku ri sa we i dru ge in for ma ci je o kon kur su, do stup ni su na in ter net stra ni ci www.pu tu je mo u e vro pu.org.

ana mor fo zu, i ob ja sni la da je u pi ta wu op ti~ ka var ka ko ja sa mo iz jed nog ugla da je tro di men zi o nal nu sli ku. – Ova kav „strit art” je u sve tu vr lo po pu la ran i stu den ti su wi me hte li da po {a qu i sim bo li~ nu po ru ku. Ar hi tek te su pri nu |e ne na to da ra de ona ko ka ko im in ve sti to ri na lo è, ali ipak uspe va ju da na pra ve auten ti~ ne kre a ci je. Za to su na pra vi li {u pqu cr no-be lu koc ku, ali su sen ke u ra znim bo ja ma – na vo di do cent ki wa Sto ja ko vi}. Na kon {to su na pra vi li koc ku, stu den ti su iz ve li i svo je vr sni per for mans da bi po ka za li ka ko sve mo è da se do ì vi ovo 3-D umet ni~ ko de lo. Ana mor fo zu su pra vi li stu den ti Igor Qu bo ja, Lea Mu hi, Da ni je la Ve }an ski, \ur |a Vu ji}, Du wa Su dar, Ma ri ja Sal vai, Ili ja Ma ti} i Mi li ca Sta ji}, a men tor ra da bi la je dr Ve sna Sto ja ko vi}. A. Je ri ni}

ME SEC KUL TU RE NA UNI VER ZI TE TU U NO VOM SA DU

Mu zi ka usred kam pu sa U okvi ru ma ni fe sta ci je Me sec kul tu re na Uni ver zi te tu u No vom Sa du – „Kul tus 02”, ko ju or ga ni zu je AKUD „So wa Ma rin ko vi}”, u sre du, 21. ju na, u 18 ~a so va, na Tr gu Do si te ja Ob ra do vi }a, na stu pa In klu ziv ni hor „Ison”. Su tra dan, 22. ju na, u 18 ~a so va u sve ~a noj sa li Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka odr `a }e kon cert mu {ki vo kal ni an sambl „Aka de mac”, dok }e u ba {ti klu ba „So wa” u 20 sa ti, na stu pi ti Ve li ki na rod ni or ke star. Na red nog da na u ho lu FTN-a, u 17 ~a so va, bi }e or ga ni zo va na {ko li ca na rod nih iga ra i pe sa ma.

Po sled wu ne de qu ma ni fe sta ci je obe le `i }e na stu pi an sam bla „Aka de mac”, 28. ju na u 19.30 ~a so va u Sve ~a noj sa li FTN-a, gde }e, u 20 ~a so va, na stu pi ti i Ve li ki na rod ni or ke star. Duo gi ta ra svi ra }e su tra dan u klu bu „So wa” u 20 ~a so va, a bend „Maj ba di muz” iz Ri je ke u 21 ~as. Po sled weg da na [ko la ple sa „Ale gro” or ga ni zu je ~as sal se na Tr gu Do si te ja Ob ra do vi }a, od 18 sa ti. Pro je kat je po dr `a lo Mi ni star stvo pro sve te i na u ke Re pu bli ke Sr bi je, Sek tor za u~e ni~ ki i stu dent ski stan dard. A. J. Fo to: S. [u {we vi}

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko inèwerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko inèwerstvo i dizajn; inèwerstvo za {ti te ì vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj ì ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

@enSkA POSLA

ponedeqak18.jun2012.

dnevnik

c m y

У моди су макси хаљине О

д летњих хит одевних комбинација очекујемо да буду лагане, лепршаве, разигране и, наравно, пријатне у додиру с кожом, а управо те услове задовољавају макси хаљине. Ове су сезоне поново међу најпожељнијим одевним комадима, а на вама је да одлучите да ли желите дневну или елегантнију, вечерњу варијанту.

Макси хаљина свакако заслужује посебно место у вашем орману, без обзира на то да ли носите опуштену одећу или сте поклоница елегантног одевања. Уз балетанке, сандале или платформе одлична је савезница током дана, а у комбинацији с накитом, шминком и потпетицама претвара се у праву вечерњу заводницу. Носе је и звезде, а предводнице тренда су Џесика Алба и Хајди Клум. Глумица и модел препознале су у макси хаљини одличну савезницу и у обављању мајчинских обавеза. Уколико ове сезоне тражите гардеробу која ће вам засладити лето, макси хаљина је свакако одличан избор, без обзира на то да ли је једнобојна или шарена, лежерна или нешто свечанија. Свакако заслужује посебно место у вашем орману.

Превара у паузи

ауза за кафу или ручак показала се као идеално време за прељубу, а за све је крив убрзани радни темпо због којег после повратка кући нико није заинтересован за измењивање нежности с партнерима. Сексолози тврде како су преваре за време радног времена разумљиве.

Објашњење је врло једноставно - током радног времена најлакше је осмислити бег с радног места, док је такву ситуацију врло компликовано оправдати викендом. Више од 60 посто превара догађа се управо за време радног времена јер су тада људи најслободнији, а увек постоји

Доктори против јапанки

убитељи јапанки треба да буду свесни да та обућа није добра за ноге. Погледајте због чега би јапанке требало одбацити и тoком лета потражити обућу која даје бољу потпору ногама. Ђон им је сунђераст и не пружа никакву потпору - Оно што се вама чини као добра карактеристика јапанки, мекоћа и удобност, узрокује да се стопало савија према унутра. Ово може проузроковати бол у пети, своду стопала, меком делу око прстију и самим прстима. Мишићи и тетиве се превише напрежу - Мала трака у облику латиничног слова В између прстију једино је што веже вашу ногу уз јапанке. Због тога при ходу грчите прсте, а мишићи и те-

тиве раде ‘прековремено’. Ово се може развити у тендинитис. Равна обућа изазива напрезање Ахилове тетиве - Ако

обично носите обућу с мало повишеном петом, равна обућа на крају ће растегнути мишиће листа ноге.

Нема потпоре за чланак Ишчашени чланци лети су честа појава, врло често управо због ношења јапанки. Долази до задебљања и пуцања коже стопала - Кожа постаје тврђа, а будући да су стопала изложена ваздуху, кожа може постати и врло сува. Ако постане исувише сува, нажуљана кожа може да пукне и крвари, што зна да буде врло болно. Може изазвати бол у куку и доњем делу леђа - Ходајући у јапанкама људи обично скраћују корак, а то може довести до болова у другим деловима тела. Не нуде никакву заштиту Ноге су изложене разноразним оштрим и прљавим предметима, што повећава ризик од посекотина и других повреда.

Благородне вишње С

У раздобљу од 9 до 17 сати током радне недеље мажење, љубљење и загрљаји догађају се готово на сваком кораку. Истраживање једног интернет портала показало је како се највише прељуба догађа за време радног времена, а „пауза за кафу„ постала је „пауза за секс„. У раздобљу од 9 до 17 сати тоеком радне недеља е мажење, љубљење и загрљаји догађају се готово на сваком кораку. Парови користе паузу за кафу или ручак како би преварили своје партнере, а најчешћи и најбољи изговор је сусрет с клијентом или пословни састанак.

добар начин да се због пословног састанка „нестане„ из канцеларије на сат или два. Статистике показују како су жене које посумњају да их партнери варају у 90 посто случајева у праву, док само 30 посто мушкараца преваре њихове партнерке. Сексолози кажу како су преваре за време радног времена разумљиве. Због убрзаног радног темпа и посла који исцрпљује, мушкарци, а ни жене немају снаге за секс после повратка кући. Управо зато је кокетирање у паузи за ручак идеално.

езона је вишања, укусног воћа које је одличан антиоксиданс, а помаже и у брорби против старења и савезник је у борби против досадне перути. Проверите како вам црвене куглице могу помоћи да ваша лепота још више дође до изражаја Без обзира на то да ли их морате набавити на пијаци или прескочити ограду како бисте их набрали у туђем дворишту, вишње морате имати не само зато што су укусне, па од њих можете направити одличну савијачу или колач, већ и зато што вам помажу да заблистате. Вишња је здрава због богатства витамина и минерала који су права благодат за организам, тако да можете јести у неограниченим количинама. Смрзнуте или конзервисане вишње су одличан антиоксиданс, али не могу се поредити са свеже убраним. Зато уживајте у сезони овог кисело-слатког и врло здравог воћа. Корисне материје не губе се након уобичајеног процеса прераде, тако да и смрзнуте или конзервисане вишње имају антиоксидативну вредност. Лековити су плод, петељке, лишће и смола биљке, главни пигмент је црвени антоцијан, извор су бета каротена и садрже га 19 пута више од боровница и јагода, садрже

мелатолин, материју која делује антиоксидативно и савезник је доброг сна, а и дијабетичари могу уживати у укусу вишања јер садрже мало шећера. Свежи плодови вишње помажу код губитка килограма, а шака вишања после спорта одагнаће осећај тежине у мишићима. Вишње су одличан извор витамина и минерала и делују благотворно на читав организам.

Решите се перути Чај од лишћа вишње у комбинацији с лишћем трешње, јагоде и љубичица одличан је лек против перути. Лишће наберите па га прелијте врућом водом и оставите да одстоји. Након прања чајем исперите косу. У борби против перути помаже и смола из дрвета вишње. Смолу биљке помешајте са три кашике сирћета и раствор утрљајте у теме. Оставите да делује преко ноћи. Ујутро исперите косу.

Вишњама против бора Уберите шаку вишања па их очистите од коштица и кратко прокувајте. Ставите их у блендер заједно са кашиком меда и једном бананом, па смесу нанесите на лице које сте пре тога очистили од шминке. После 20 минута

исперите лице млаком водом. Вишње садрже бета каротен, антиоксиданс који кожи пружа влагу, повећава отпорност и спречава исушивање. Вишња садржи и витамин Ц који је сјајан савезник у борби против старења коже.

Стоп отеченим капцима Отечени капци проблем су с којим се најчешће сусрећемо ујутро после буђења, а лишће вишње одличан је савезник у ублажавању овог проблема. Лишће вишње ставите у врућу воду и нека одстоји 2 до 3 минута, извадите га охладите и положите на капке како би натеченост спласнула.

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

ponedeqak18.jun2012.

Posledwi pozdrav dragom ocu, bratu i suprugu

Stevanu Naran~i}u 1947 - 2012. SOBE i apartmani na moru Utjeha kod Bara, blizu mora, povoqno. Telefoni: 021/6363-291, 062/8510-669, 064/3903-391. 54651

Ve~no }e{ biti u na{im srcima i mislima. Sahrana je danas, 18. 6. 2012. godine, u Stepanovi}evu, u 15 ~asova. O`alo{}eni: sin, }erka, supruga i sestra sa porodicom. 55133

POMEN

PRODAJEM lokal 43m2 u radu, ful opremqen. Kraqa Petra 2. Telefon 065/55106-55. 54909

Bo{ko Maletin 18. 6. 2009 - 18. 6. 2012. VODOINSTALATER: izvo|ewe instalacija, popravka i remont, popravka bojlera, odgu{ewe kanalizacije i ostale vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 021/6317-587, 065/31-50-198. 54914 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55134

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 55049

Tri godine bez na{eg supruga i tate. Uvek sa nama u mislima. Tvoje Milica i Oqa. 55112

POMEN

Mira Joci} Pro{lo je 27 godina. S qubavqu, tugom i ponosom ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji najmiliji. 55123

SE]AWE Dvadeset pet godina sam bez moje mile i predobre sestre

Gordane Grulovi} Se}awe je `ivo, bol je nezale~iv. O`alo{}en brat Milan. 55038

Draga bako, iako te vi{e nema uvek }e{ `iveti u na{im se}awima. Tvoja dobrota, iskrenost i velikodu{nost uvek }e nam biti uspomena na tebe. Posledwi pozdrav najboqoj baki na svetu.

Vida Buli} 1935 - 2012. Tvoji: Viktor i Maja. 55135

08.55 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.50 00.40 01.05 01.30

tv program

ponedeqak18.jun2012.

Потрошачки репортер Кад зазвони Зелени сат Вести У сусрет Тамбурица фесту Све о животињама Кухињица Вести Знање имање Чари риболова Хлеб наш насушни Вести Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Откривање алтернатива Живот Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Џонатан Крик Добар посао: Кувар Живопис: За доброту сваки дан је добар Војвођански дневник Међународни тероризам после 1945-ФАТАХ/ХАМАС Оперативци Џонатан Крик Један на један Добар посао: Кувар Живопис: За доброту сваки дан је добар

Добар посао: Кувар

06.30 07.30 08.00 09.30 10.00 13.00 15.30 16.00

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро Вести укратко Лола Улови трофеј Војвођанске вести Панонска хроника

14.24

Разговори о здрављу (Панонија, 19.00) 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Е ТВ Војвођанске вести Лола Здравље и ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Панонска хроника Глас Америке Ноћни програм

У првој епизоди серијала упознаћемо кувара, Марка Брзака. Он има 19 година и проглашен је за најбољег младог кувара у Србији. Посао је већ добио на једном од најпознатијих салаша у Новом Саду... Уредник и сценариста: Миладин Јовић Режија: Милан Белегишанин (РТВ 1, 21.00)

06.30 07.00 07.50 08.35 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00 00.00

Кухињица – мађ. Нови таблоид НС Жене на селу Верски недељник Путеви наде Бразда, емисија за пољопривреднике-мађ. Дуриндо 2011. 3. део-мађарска народна музика Урбана џунгла (мађ) ВИВЕ 2010.емисија на мађарском 3.део Певана поезија (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом, 8.емисија о европским интеграцијама Повратак на село Дотики (слов) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Тихо венчање, филм ТВ баштине ТВ Продаја

06.05 08.00 09.03 09.50 10.06 10.39 11.15 12.00 12.15 12.33

08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Опчињени 10.00 Ленија 11.00 Вести 11.10 Рецепти Лауре Равајоли 13.10 Серијски програм 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.10 Робин Худ 16.00 Објектив на словачком 16.15 Објектив на мађарском 16.30 Вреле гуме 17.05 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Неон сити 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Спринт 20.30 Истрага 21.00 Опчињени 21.45 Неон сити 22.00 Објектив 22.30 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Живети тај живот 23.55 Украдена срца

06.00 Евролига Фајнал Фор – На лицу места 07.00 ТВС 09.30 АТП Хале, финале 11.00 ВТА Хертогенбош 12.30 АТП Хертогенбош 14.30 ВТА Хертогенбош 16.30 АТП Хертогенбош 18.30 Прави НБА 19.00 Мото ГП Силверстоун – Трка Мото 2 22.15 НБА 00.45 Премијер лига класик: Ливерпул - Фулам

16.15 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.06 20.37 21.44 22.44 23.20 00.10 00.33 01.21 02.09 04.07 05.48

06.15 06.30 07.00 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.10 01.00 01.30 02.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Музиканти Гастрономад Лов и риболов Еко караван Цркве-како их тумачити Дневник Спорт плус Фудбал - ЕП: Португалија-Холандија (р) Фудбал - ЕП: Данска-Немачка (р) Ово је Србија Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Мазурка, спортски програм Фудбал - ЕП: Хрватска-Шпанија, пренос 1.пол Мазурка, спортски програм Мазурка, спортски програм Скок у будућност Дневник Ружна Бети Музиканти Фудбал - ЕП: Италија-Република Ирска (р) Фудбал - ЕП: Хрватска-Шпанија, (р) Верски календар

Ексклузив Експлозив Сулејман Величанствени Дођи на вечеру Одбачена Тајна старог моста Тачно 1 Трачара Аси Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Езел Филм: Ликвидатор Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

Ешли Џад

Хелен Филм прати живот талентоване професорке која стално покушава да одржи илузију савршеног живота, али притом скрива мрачну тајну. Она је жена за све. Омиљена је у друштву, пажљива према околини, весела, музички талентована и има успешну универзитетску каријеру. Улоге: Ешли Џад, Горан Вишњић, Лорен Ли Смит Режија: Сандра Нетелбек (РТС 2, 23.39) 07.26 07.32 07.43 07.54 08.06 08.17 08.43

22.38 23.39 01.50 02.45 03.20

Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Повратак дабра Радијације и радиоактивност на земљи и у васиони 100 година после открића Нетакнута природа Патагонија Концерт Јасмине Јанковић Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Контекст Вива верди Еко глобал Трезор Повратак дабра Радијације и радиоактивност на земљи и у васиони 100 година после открића Нетакнута природа Патагонија Концерт Јасмине Јанковић Хит либрис Сат Све боје живота Капри Међународна бициклистичка трка „Кроз Србију„ Мера за музику Верски мозаик Србије Бинго Фудбал - ЕП: Италија-Република Ирска, пренос Капри Хелен, филм Трезор Хит либрис Сат

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 14.50 15:50 16.20 16.50 17.50 18.40 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 02.00 04.00 04.50

Здравље и ви Маратон Цртани филм Двоугао Љубав у залеђу Биљана за Вас Улови трофеј Србија у ритму Европе Слике живота Монк Вече са Џулсом Холандом Мућке Ало, ало Документарни филм Обични људи Филм: Официр с ружом Мућке Ало, ало Филм: Мистериозни странац Удовице Филм: Нестанак Алис Крид Филм: Мистериозни странац Домаћа музика Филм: Нестанак Алис Крид

09.13 09.38 09.41 10.14 10.52 11.23 11.56 12.32 12.58 13.57 14.23 14.51 15.17 15.20 15.57 16.47 17.11 18.15 18.42 19.12 20.00 20.37

Ванеса Вилијамс

Ликвидатор Џон Кругер је амерички маршал који је добио задатак да заштити Ли Кулен запослену у компанији за производњу тајног оружја за потребе војске. Ли је упућена у преваре које њена компанија врши. Један човек је спреман да заувек ућутка Ли, јер без ње ФБИ нема никакв доказ против компаније... Улоге: Арнолд Шварценегер, Џејмс Кан, Ванеса Вилијамс Режија: Чак Расел (Прва, 22.00)

dnevnik

c m y

06.30 Заувјек сусједи 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 14.00 Филм: Жестоки момци 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Џои 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.25 Штрумфови 20.00 Увод у анатомију 21.00 Филм: Девојка мог пријатеља 23.00 Ноћни ТВ пројекат 00.30 Вести 01.10 Спортски преглед 01.25 Жива мета 02.15 Филм: Последњи скок 03.50 Саут Парк 04.25 Филм: Паралелни светови

Де вој ка мог при ја те ља Па мет на, ле па и твр до гла ва Алек сис је де вој ка Да сти но вих сно ва. Ме ђу тим, по сле са мо пет не де ља за ба вља ња, за љу бље ни Да стин то ли ко пре те ру је са из ли ви ма љу ба ви, да Алек сис мо ра да рас ки не. Уло ге: Кејт Хад сон, Дејн Кук, Џеј сон Бигс, Алек Бол двин Ре жи ја: Ха у ард Дојч (Б92, 21.00)

Хунтик Уморан од чекања да неко други пронађе његовог оца, одлучује да сам крене у потрагу наводећи се информацијама пронађеним у дневнику. Придружује се Хунтик фондацији, групи трагача који су са мисијом да чине добро. (Хепи, 11.30) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 4.10 15.15 15.30 15.50 17.30

Кејт Хад сон

05.45 Добро јутро 10.00 Све за љубав 11.30 Градске вести 12.00 Мала невеста 13.00 Папарацо лов 14.00 Тачно у подне - уживо 15.00 Курсаџије 15.40 Национални дневник 16.00 Моје срце куца за Лолу 17.00 Мала невеста 17.30 Кукавица 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.30 Љубав и освета 21.15 Гранд народ пита 22.30 Амиџи шоу 23.30 Детективске приче 00.00 Филм: Клијент 02.00 Код Гринових 03.00 Опасна игра 04.00 Бекство 05.00 Моје срце куца за Лолу

17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00 01.40 03.30 04.30

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Прессовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Добровољци, филм Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Лепи и мртви Ћирилица Долина вукова Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Ћирилица Љубавни сигнали Насловна страна – квиз

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak18.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Четири венчања - Америка Највећи губитник Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Грађевинске интервенције Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Исповести сакупљача животиња Гојазни тинејџери 24 сата у Ургентном центру Ургентни центар Л.А. Инк Исповести сакупљача животиња

08.00 Ловци на нацисте 09.00 Шпијуни који су дошли са мора 10.00 Супершпијун: човек који је издао Запад 11.00 Изгубљене мумије Папуе Нове Гвинеје 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 Ко си заправо ти? 15.00 Тајм тим година XI 16.00 Прича о струји 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 У телу Хенрија осмог 20.00 Вучице 21.00 Тајне историје. Краљица девица 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Исток-Запад: путовања из средишта Земље 01.00 Геније и геометрија: трагови наших тајанствених предака

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Снежана и седам патуљака Мала сирена Ози Бу У рату са војском Скоро сасвим обична прича Правило службе Америчка пита Мој први господин Звезде љубави Пустињски месец Ф.С.И.

Мој пр ви го спо дин Џе ни фер је се дам на е сто го ди шња де вој ка гот ског сти ла са ве ли ким бро јем пир син га по ли цу и скло но шћу пре ма гро бљи ма. Рен дал је сре до веч ни про да вац ко ји во ди оп се сив но уре дан жи вот и има страх од би ло ка квих про ме на... Уло ге: Ал берт Брукс, Ли ли Со би је ски Ре жи ја: Кри стин Лах ти (Си не ма ни ја, 20.00)

Хе лен Ми рен

Ру си ја, 1910. го ди не. Ге ни јал ни књи жев ник, још за свог жи во та пре по знат, Лав Ни ко ла је вич Тол стој, про во ди да не на свом се о ском има њу Ја сној По ља ни. Черт к ов, мла ди пи сац и Тол сто јев уче ник, по се ти ве ли ка на не би ли га по к у шао на го во ри ти да зна тан део сво јих ру ко пи са оста ви до мо ви ни. Уло ге: Хе лен Ми рен, Кри сто фер Пла мер, Пол Ђа ма ти, Џејмс Ме ка вој Ре жи ја: Мајкл Хоф ман (ХРТ 1, 21.40) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.02 Дивљи пламен 10.10 Место под сунцем, док. серија 11.05 Природни свет, док. серија 12.00 Дневник 12.35 Моћ судбине 13.25 Зов дивљине, филм 15.00 Вести уз хрватски знаковни језик 15.15 Понос Раткајевих 16.02 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 17.55 Југославија - држава за један век, док. серија 18.30 Др Оз, ток шоу 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.05 Вечерас 20.35 Пулс Хрватске 21.40 Циклус европског филма: Толстојева последња станица, фим 23.40 Дневник 3 00.25 Циклус љубића - Р. Пихлер: Четири годишња доба 01.55 Евро 2012. Хрватска Шпанија, снимак 03.40 Др Оз, ток шоу

07.50 08.20 08.45 09.10 09.30 10.00 10.25 11.25 12.10 13.00 13.45 14.15 15.00 15.10 15.35 16.00 16.30 16.55

22.35 23.40 01.25 01.55 02.40 03.25

06.00 07.45 09.35 11.50 13.15 15.05 16.45 18.10 20.05 22.35 23.05 23.35 00.25 02.25 03.45

Невине лажи Луди камен Карате Кид Алфа и Омега Ја сам број четири Тамо где су дивље ствари Злочинац А кад брак није лак Милдред Пирс Потпредседница Девојке Царство порока Зец без ушију 2 Вампири смарају Версо

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Добра жена Скандал Хладна фузија Видовњак

08.10 09.45 09.58 10.00 11.00 11.15 12.00 12.50 13.05 14.10 15.10 16.55 17.00 17.10 17.58 18.05 18.30 19.05 20.00 21.35 22.40 00.30 00.45 03.05

Кисмет ТВ продаја Кувар и по, кулинарски шоу Ватрено небо ТВ продаја Ексклузив Викенд Вечера за 5 ТВ продаја Крв није вода Кобра 11 Езел РТЛ 5 до 5 Евро - специјал из Пољске Вечера за 5 Кувар и по, кулинарски шоу Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Кисмет - окови судбине Војници, филм 28 недеља после, филм РТЛ Вести ЦСИ: Мајами РТЛ Данас

Толстојева по след ња ста ни ца

17.50 18.45 19.30 20.00 20.35

Ли ли Со би је ски

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Патак Фрка Пипи Дуга Чарапа Градић Вокавил Најбоље из историје ХРТ-а Горски лекар Плодови земље Идемо на север Југославија - држава за један век, док. серија Љубав у залеђу Музика, музика... Еџмонт Обична клинка Уби ме досада Мењам свет Малави и Звездано језеро, док. филм Топ гир 9, док. серија Нови клинци с Беверли Хилса Телетабис Евро 2012, емисија Гдањск: Евро 2012. Хрватска - Шпанија, пренос Евро 2012, емисија Познањ: Евро 2012. Италија Ирска, снимак Калифорникација Веруј ми Закон и ред Ноћни музички програм

На златном језеру Биографија - Патрик Демпси Необуздана Ајрис На златном језеру Биографија - Сузан Сарандон Дус Бигелоу: Европски жиголо Челичне магнолије Биографија - Патрик Демпси На златном језеру Биографија - Сузан Сарандон Сањала сам Африку Опседнута Убиство у затворском дворишту

08.00 Опчињена месецом 10.00 Нел 12.00 Ф/X – Убиство триком 2. 14.00 Запослени људи 16.00 Пацов 18.00 Прича о сексу 20.00 Блаженство 22.10 Ухвати Картера 00.00 Еротски филм

28 не де ља по сле Не да ле ко од Лон до на, Дон се са сво јом же ном Алис и не к о ли ци ном пре жи ве лих кри је се на фар ми. Ка да љу ди за ра же ни смр то но сним ви ру сом про ва ле у ку ћу, Дон се ус па ни чи и у бе гу за бо ра ви на су пру гу ко ја оста не за ро бље на у ку ћи... Уло ге: Ро берт Кар лајл, Ке трин Ме кор мак, Имо ген Путс, Ме кин тош Му гле тон Ре жи ја: Ху ан Кар лос Фре сна ди ло (РТЛ, 22.40)

Ке трин Ме кор мак

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.30 08.45 10.45 12.45 14.15 18.15 19.00 20.00 20.30 20.45 22.15 22.30 00.30

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Хотрод шегрт Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Преваранти на делу Бекство из затвора - истините приче Како извући живу главу Екстремни риболов са Робсоном Грином Чудо да сам жив Преваранти на делу Бекство из затвора - истините приче

Мотоспортови Фудбал Фудбал Тенис Фудбал Тенис Тенис Фудбал Сви спортови Рвање Коњички спорт Фудбал Тенис

Пле ме ни ти друг Ча у ше ску, „див с Кар па та”

а тран сна ци о нал на и не по сто ја на фи нан сиј ска „По што бри не о то ме да ли су љу ди снаб де ве ни тр жи шта ко ја су се отво ри ла се дам де се тих го - свом нео п ход ном ро бом, о по бољ ша њу тр го ви не, ди на, пре пу на пе тро до ла ра, Ис точ на Евро па, јав ним слу жба ма, ста бил но сти це на, гра ђа ни че сто са сво јим ста бил ним ре жи ми ма и ква ли фи ко ва ном ви ђа ју Ча у ше скуа у град ским тр жним цен три ма, рад ном сна гом, би ла је за по ста вље на област у ко ју при ли ком отва ра ња но вих про дав ни ца, кад про ве се ни је ула га ло. Бан ка ри крат ког пам ће ња са ми се - ра ва снаб де ве ност тр жи шта ро бом. У тим при ли бе су уве ри ли у то да со вјет ски га рант Ис точ ном ка ма, пред сед ник Ча у ше ску са слу ша шта би, по бло ку от кла ња сва ку мо гућ ност не у спе ха. За ко му - њи ма, још тре ба ло ура ди ти и, та мо где је то мо гу ни стич ке ели те за пад ни ка пи тал био је сред ство да ће, на ли цу ме ста пред у зи ма ме ре да би по пра вио се ку пи јав но мње ње и од го де оштре по сле ди це си ту а ци ју. По ште ном чо ве ку ти зна ко ви го во ре да струк ту рал не про ме не у еко но ми ји. Ко му ни сти и су крај њи до мет у из град њи но вог дру штва у Ру му ни ји, по ви ђе њу пред сед ни ка Ча у ше скуа, чо век бан ка ри по хи та ли су јед ни дру ги ма у за гр љај. Али дуг Ис точ не Евро пе од 6,1 ми ли јар ди до ла ра и за до во ље ње ње го вих ду хов них и ма те ри јал них 1971. на ра стао је на 66,1 у 1980, од но сно 95,6 кра јем по тре ба.“ 1988. Мо жда је ти ме нај ви ше би ла по го ђе на Пољ ска, чи ји је дуг на ра стао с 1,1 ми ли јар де 1971. на 25 до кра ја 1980. У по след њој фа зи не у пит не пар тиј ске вла да ви не по чет ком се дам де се тих пр ви се кре тар Гје рек мно го се за ду жи вао не би ли по сти гао по тро шач ки бум. Кад је до шло до за сто ја, кра јем те де це ни је, а жи вот ни стан дард опет кре нуо низ бр до, две ства ри су ис кр сле: стра ни ка пи тал ни је ус пео да мо дер ни зу је пољ ску еко но ми ју и по бољ ша ње ну тех но ло шку ба зу, а при вре ме но и ве штач ко по бољ ша ње жи вот ног стан дар да ни је ку пи ло со ци јал ни мир. Про бле ми Пољ ске сна шли су и дру ге зе мље. Услед стро ге струк ту ре ис точ но е вроп ских еко но ми ја, би ло је лак ше ино стра не кре ди те упо тре би ти за хра ну и ро бу ши ро ке по тро шње не го за на бав ку стра не тех но ло ги је. Из во зни ци у Ис точ ном бло ку по ла ко су Кре ди ти Свет ске бан ке да ве ру мун ске про ле те ре се од ма кли од СССР-а ка парт не ри ма Овај про па ганд ни хва ло спев у ста љи ни стич ком ко ји су по сло ва ли у чвр стој ва лу ти, али не до вољ но. Због пре пре ка у тр го ви ни ЕЗ-а, ро ба се за др жа ва ла ду ху из 1983. по кло пио се с пе ри о дом еко ном ских ван зе мље, што је ства ра ло при ти сак на де ви зне ре - ме ра ко је су би ле ри гид не чак и по ру мун ским стан зер ве. Оту да ти огром ни спољ ни ду го ви ни су по мо - дар ди ма: по тро шња је сма њи ва на да би се от пла тио гли да се мо дер ни зу је еко ном ска ба за, не го су са мо ино стра ни дуг, а сва ко днев ни жи вот је опу сто шен у ку пи ли ма ло вре ме на не по пу лар ним ре жи ми ма да бе сми сле но де струк тив ном про гра му „си сте ма ти за би мо гли пре дах ну ти. За ти ра ни на по пут Ча у ше скуа ци је“ у ко јем је ре жим уни штио хи ља де се ла, де се то ни је био на ро чи ти про блем: за хва љу ју ћи свом ти не гра до ва и, на кра ју, и ве ли ки део Бу ку ре шта. Та мо, али и дру где, зја пио је си сте му без бед но сти, мо гао је све ве ћи по нор из ме ђу су ро ве да до дат но по гор ша жи вот ни За са мо де вет го ди на, од ре ал но сти и зва нич не иде о ло стан дард да би раш чи стио ра чу не с ру мун ским зај мо дав ци ма. 1971. до 1980, др жав ни дуг ги је. Или, по што је у ко му ни зму од у век по сто јао јаз, су Али за ма ње ре пре сив не ре жи Пољ ске по рас тао је с 1,1 штин ски бит но за те осам де се ме – а ма ло ко ји је био су ров те го ди не би ло је то што је дру као ру мун ски – це ну вра ћа ња на 25 ми ли јар ди до ла ра, јер штво у це ли ни – и ели та и ба за ду га, че сто под над зо ром је у по след њој фа зи сво је – при зна ва ло да ствар ност и ММФ-а и Свет ске бан ке, мо ра вла да ви не пр ви пар тиј ски иде о ло ги ја не мо гу за јед но. ли су да пла ћа ју све не за до вољ У Ча у ше ску о вој Ру му ни ји ни ји рад ни ци. Та ко ино стра ни се кре тар Гје рек без у спе шно та кво при зна ва ње ни је бог зна ка пи тал ни је олак шао му ке ко по ку ша вао да по стиг не шта зна чи ло, по што ни је до пи му ни зма не го их са мо по ве ћао. по тро шач ки бум ра ло до „ди ва с Кар па та“. Али По чет ком осам де се тих, не у дру гим зе мља ма оно је про кад на зад не еко но ми је ју жне Евро пе – Пор ту гал, Шпа ни ја и Грч ка – иш чу па ле су др ло у еша ло не вла сти. Осе ћај да је ствар ност са се из око ва дик та ту ре, до би ле при ступ тр жи шти ма вла да ла со ци ја ли стич ку те о ри ју, уме сто да бу де ЕЗ-а и из би ле ис пред ко му ни стич ког бло ка. У Ис - обр ну то, био је по гу бан за пар тиј ско ви ђе ње соп точ ној Евро пи зе мље су се ме ђу соб но знат но раз ли - стве не ру ко во де ће ми си је. То је озна чи ло глав ни по ко ва ле по еко ном ском успе ху – за го вор ни це стро гих ли тич ки тренд то ком ве ћег де ла по след ње две де це еко ном ских ме ра, Ис точ на Не мач ка и Че хо сло вач ка, ни је ко му ни зма. Он се ни је огле дао у на стан ку ди би ле су успе шни је од Ма ђар ске и Пољ ске. Али жи - рект не опо зи ци је не го у ова квом по сте пе ном сла вот ни стан дард је сву да опа дао, ро бе ни је би ло до - бље њу пар ти је ко ја је ве ро ва ла у се бе и до ла ску на вољ но, а сла бо сти си сте ма би ле су очи глед не. Во де - ње но ме сто дру гих ор га на вла сти – слу жбе ни ка др ћи ста ти сти чар у ДДР-у твр дио је да је 1982. схва - жав ног апа ра та, вој ске и ста ри јих „ма лих Ста љи тио да „иде мо ка еко ном ској про па сти“. Али од мах на“. То уру ша ва ње ве ре у со ци ја ли стич ку иде о ло ги при зна је да су кре ди ти са За па да по мо гли у крат ко - ју и на пу шта ње, по чет ком осам де се тих, сва ке убе роч ној ста би ли за ци ји. Са ма чи ње ни ца да је на сту - дљи ве на де о пре ти ца њу За па да у еко ном ском на пи ло успо ра ва ње еко ном ског ра ста ни је угро зи ла прет ку, дра стич но је ума њи ло свр сис ход ност пар ре жи ме ко ји су уса вр ши ли про ве ре не на чи не да се ти је. Она се све ла на при ви ле го ва ну но мен кла ту ру од бра не. Али на ста ле окол но сти под ри ва ле су њи - и све ма ње де ло тво ран ин стру мент за са вла да ва ње кри зе. хо во пра во на власт. Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak18.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По слов на си ту а ци ја е раз ви ја под по вољ ним окол но сти ма. Уко ли к о има те ути сак да стаг ни ра те у љу бав ном од но су, пот пу но сте у пра ву. Мо жда је баш дпбро на пра ви ти пре дах и по тра жи ти но ве иза зо ве.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

18. jun 2012.

По не де љак је, па се хра бро упу шта те у но ве по слов не иза зо ве.Скло ни сте да ана ли зи ра те ства ри и од но се, да слу жи те по је дин ци ма, де ци, на свој на чин. Има те по рив за сло бо дом и про ме на ма.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ни сте се за мо ри ли, иако игре без гра ни ца не пре ста ју. На про тив, за ни мљи во вам је из да на у дан, све ин те ре сант ни је и не из ве сни је. Мо же те по се ти ти ме ста где сте већ би ли, са дра гим осо ба ма.

Да нас је Ме сец у ве се лом зна ку Бли за на ца, што је по вољ но за ра зно ра зне вр сте ак тив но сти и ин те ре со ва ња. Мо же те се су о чи ти са дра гом осо бом, пу тем пер спек ти ве и не ких но вих пла но ва.

Има те пу но по сла, и да ље, го то во хро нич но, за ко ји вам је сем ра да по тре бан и ди пло мат ски од нос са кли јен ти ма.По тру ди те се да се по ста ви те ди пло мат ски, ве се ло и ла ко, баш она ко ка ко тре ба.

По ма ло за по ста вља те парт не ра и на ме ће те сво ју во љу и сво је ци ље ве. Пла ни рај те бу ду ће ак тив но сти и са рад њу на ко ју мо же те ра чу на ти. Ак тив ни сте, упр кос све му и сви ма.Ви ше се од ма рај те.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

На пе ти сте и мо же те би ти у кон флик ту са парт не ром. На про сто, ува жи те ауто ри те те и оне до ко јих вам је ста ло. Ана ли тич ни сте и пу но па жње по све ћу је те сит ни ца ма ко је жи вот зна че.Па и при ја те љи ма.

У при ли ци и си ту а ци ји сте да по слу ша те и при хва ти те ту ђу по др шку и су ге сти је. Љу бав ни од нос је ак ту е лан.Ви ше осо ба је у игри, што це лој при чи да је по себ ну чар. Ипак, не за бо ра ви те би знис.

Све што се де ша ва у ва шем окру же њу, или на лич ном пла ну, ду бо ко до жи вља ва те као пр сте суд би не. Љу бав и фа тал ност су не рас ки ди во ис пре пле те ни.До ла зи ле то и вре ме го ди шњих од мо ра, опу сти те се.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Во ди те ра чу на о све му што до жи вља ва те као угро жа ва ју ће, би ло да су у пи та њу тај ни не при ја те љи или здрав стве но ста ње за ко је вам је по треб но ви ше од мо ра. Чу вај те сво је тај не и не мој те пре те ри ва ти.

Ам пли ту де ва шег рас по ло же ња су у стал ним ско ко ви ма и па до ви ма. Сре ћа, па не тра ју ду го. По тру ди те се да бу де те за ко рак ис пред си ту а ци је у ко јој се на ла зи те.Пла ни рај те нај бо ље за се бе.

Бр зо ће про ћи и овај осе тљи ви дан, у ко ме сте емо тив ни ји не го ина че. Ро ман ти ка је све што вам тре ба, опу ште но и за љу бље но. Кре и рај те се би и дра гој осо би та кав уго ђај, бар уве че. За во дљи вост.

TRI^-TRA^

Бив ши во ли мла ђе V REMENSKA

Веома

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 33 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 32 Niш

Иако 41-годишња Де низ Ри чардс има одличан однос с бившим супругом Чар ли јем Ши ном, тврди да више никада неће бити заједно. - Мислим да никада нећемо бити заједно као пар јер сам за Чарлија пре стара. Он воли 20-годишњакиње - изјавила је Дениз Ричардс која с глумцем има две ћерке, Сем и Ло лу. Добром одно су међу бившим партнерима сведочи и Денизино недавно го стовање у Енгер менаџменту, новом Шинову ТВ-шоу. Лепа плавуша каже да је свима на сету био чудан њихов близак однос, али да она једно ставно није могла да одбије го стовање. Како пишу страни медији, Дениз је тек прекинула везу с Ри чи јем Сам бо ром. Њиховој романси хтели су да дају још једну шансу па су отпутовали у Нешвил, али нису успели да спасу везу.

PROGNOZA

Evropa

топло

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 16, a maksimalna 33 stepena. VOJVODINA: Pre te `no sun ~a no i ve o ma to plo. Ve tar ume ren ju go i sto~ ni. Pri ti sak iz nad nor ma le. Mi ni mal na tem pe ra tu ra od 16 do 20 ste pe ni, a mak si mal na od 32 do 33 ste pe na. SRBIJA: Sun ~a no i vr lo to plo. Ve tar slab do ume ren ju go i sto~ ni. Pri ti sak iz nad nor ma le. Mi ni mal na tem pe ra tu ra od 12 do 20 ste pe ni, a mak si mal na od 31 ste pen u Ti mo~ koj kra ji ni do 35 ste pe ni na za pa du i ju go za pa du Sr bi je. Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: Sun ~a no i vr lo to plo do na red nog vi ken da, uz mak si mal nu tem pe ra tu ru pre ko 30 ste pe ni, a po ne gde oko 35 ste pe ni Cel zi ju sa. Od pet ka ne sta bil no s mo gu }im lo kal nim pqu sko vi ma po pod ne, a kra jem sed mi ce osve è we i tem pe ra tu ra is pod 30 ste pe ni od idu }e ne de qe. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~e ki va ni da qi po rast tem pe ra tu re va zdu ha mo è uslo vi ti te go be kod hro ni~ nih bo le sni ka i ose tqi vih oso ba, pa im se pre po ru ~u je da se pri dr à va ju sa ve ta le ka ra i sma we fi zi~ ke na po re. Mo gu }i su ner vo za, za ma ra we i sma we na kon cen tra ci ja. Po treb na je ade kvat na za {ti ta od UV zra ~e wa, kao i po ja ~a na opre znost u sa o bra }a ju.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 20 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Раз го ва ра ју Пе ри ца и Јо ви ца. Јо ви ца: За ми сли, мој па па гај је ју трос по пио ча шу бен зи на. Пе ри ца: И? Јо ви ца: Па, ле тео је пет ми ну та и пао. Пе ри ца: Мр тав? Јо ви ца: Ма не, остао је без го ри ва.

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

421 (43)

Slankamen

390 (15)

Apatin

469 (34)

Zemun

385 (11)

Tendencija opadawa

Bogojevo

403 (23)

Panчevo

384 (8)

STARI BEGEJ

Smederevo

512 (2)

Baч. Palanka 370 (19) Novi Sad

350 (19)

Tendencija porasta

Jaшa Tomiћ

Hetin

TISA

108 (-12) N. Kneжevac

58 (0)

Tendencija stagnacije

SAVA 339 (0)

S. Mitrovica

205 (1)

Senta

358 (2)

Beograd

328 (11)

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta

Titel

396 (14)

NERA

Tendencija porasta

Kusiћ

52 (s-2)

Reшeњe iz proшlog broja