Dnevnik 18.jul 2012.

NOVI SAD *

SREDA 18. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23499 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

I N T E R V J U : TA MA[ KOR HEC, PRO FE SOR USTAV NOG PRA VA I BIV [I PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA UPRA VU I PRO PI SE

Vojvodina treba da pokrene ustavne promene str. 3

NASLOVI

GO RAN JE [I] NA JA VIO OZBIQ NE PRO ME NE U PO KRA JIN SKOJ VO DO PRI VRE DI

Ekonomija

Sledi ~i{}ewe u „Vodama Vojvodine”

5 Izraelci ula`u u Vojvodinu

Poqoprivreda 6 Za gajewe sviwa potrebna je ve}a ekonomska sigurnost

Novi Sad

str. 6

8 Sve vi{e mladih `ivi na ulici 9 Radnici „Noviteta” {trajkom tra`e overu kwi`ica

VLA SNI CI STA NO VA SVE TE @E NA LA ZE POD STA NA RE

Dru{tvo

11 „Politika” preko no}i promenila vlasnika

Reporta`e 12 Janezi po drugi put u Banatu, daleko od mora

ROJI SE „KO[NICA PRIJATEQSTVA”: De~ ji sport sko-eko lo {ki kamp „Ko {ni ca pri ja teq stva” za de cu bez ro di te qa ili ade kvat nog ro di teq skog sta ra wa po ~eo je ju ~e u oko li ni No vog Sa da, na Be ge~ koj ja mi, i tra ja }e do 30. ju la. Or ga ni za tor ovog je din stve nog ob li ka dru `e wa je Udru `e we gra |a na „Ko {ni ca”. Ove go di ne, osim {ti }e ni ka De~ jeg se la u Srem skoj Ka me ni ci, u kam pu }e bi ti i ma li {a ni iz hra ni teq skih po ro di ca, za tim 12 de ce iz De~ jeg se la u Sa ra je vu, kao i 20 ma li {a na sa Ko so va i Me to hi je. Za wih }e bi ti or ga ni zo va ne sport ske i eko lo {ke ak tiv no sti, ra di o ni ce ko je ob u hva ta ju iz ra du mu zi~ kih in stru me na ta, ples, cr ta we, fo to gra fi ju i iz ra du ma ski. str. 8

U modi iznajmqivawe stanova na dan str. 4

[TA JE GLAV NA PRE MI JA U IGRI OKO SME NE U NA ROD NOJ BAN CI SR BI JE

OPA DA LI ILI RA STE BROJ NE ZA PO SLE NIH U BA NA TU

U Zrewaninu jedni zapo{qavaju, drugi otpu{taju str. 4

Tajkuni napadaju guvernera i devizne rezerve?

str. 5

Prijatno

SA STA NAK PO KRA JIN SKIH VLA STI, PRED STAV NI KA „SAL FOR DA” I SIN DI KA TA

Najvi{a temperatura 27 °S

ZA UTVR \I VA WE NI [TA VNO STI [TET NOG UGO VO RA NI KAD NI JE KA SNO

Privatizaciona pqa~ka ne zastareva

str. 5

str. 14 – 18 Foto: N. Stojanovi}

SPORT

n U VOJVODINI ZADOVOQNI n MIHAJLOVI] PRECRTAO POJA^AWIMA I RAJKOVI]A

n ODBOJKA[KI TRENER UMERENI OTPIMISTA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Danas u Banovini o Novosadskoj mlekari str. 9

2

POLiTikA

sreda18.jul2012.

Ste fa no vi} na ~e lu Skup {ti ne Ka ko je „Dnev ni ku” po tvr |e no u vr hu no ve vla da ju }e ve }i ne, na ~e lu Skup {ti ne Sr bi je bi }e Ne boj {a Ste fa no vi}. Ste fa no vi} je po sla nik SNS-a i pot pred sed nik Glav nog od bo ra stran ke.

D. M.

SPS PROSLAVIO 22 GODINE POSTOJAWA

Da ~i}: Ne }e mo pro pu sti ti isto rij sku {an su Man da tar za sa stav no ve vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} obe }ao je ju ~e da so ci ja li sti ne }e pro pu sti ti pri li ku da is ko ri ste isto r ij s ku {an s u da po l o ` e is pit zre lo sti, i na gla sio da vla da mo `e funk ci o ni sa ti is kqu ~i vo kao tim. Da ~i} je, na obe l e ` a v a w u 22 go d i n e od osni v a w a SPS-a, za h va l io pred sed ni ku Sr bi je To mi sla vu Ni ko li }u {to mu je po ve rio man dat za sa stav vla de i po ru ~io – „ja sad ne }u da ga vra tim”.

On se za hva lio i Srp skoj na pred noj stran ci na pred lo gu da se for mi ra ova kva par la men tar na ve }i na.

– Po sto ji svest o to me da li mo `e mo ra di ti za jed no i da li je to u in te re su gra |a na. Mi slim da to mo `e i vi {e, i br `e, i mu dri je, sme li je, ali i pa met ni je – po ru ~io je Da ~i}, i pod se tio na to da sa da pred sto ji iz bor par la men tar ne ve }i ne i no ve vla de Sr bi je.

Pri je mu su pri su stvo va li pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}, li der na pred wa ka Alek san dar Vu ~i}, li de ri SDPS-a i SDA Ra sim Qa ji} i Su lej man Ugqa nin, ~el ni ci PUPS-a i JS-a Jo van Kr ko ba bi} i Dra gan Mar ko vi} Pal ma, pred sed nik SSSS-a Qu bi sav Or bo vi}…

D. M.

Ili}: Iz gra di }u auto put Pred sed nik No ve Sr bi je Ve li mir Ili} oce nio je ju ~e da }e man da tar za sa stav no ve vla de Ivi ca Da ~i} bi ti ozbi qan pre mi jer, i iz ja vio da se raz go va ra o to me ko ju }e funk ci ju ima ti u vla di jer `e li da is pu ni obe }a -

sli~ no ono me {to je ra dio dok je bio mi ni star. Ili} je re kao da qu di od go vor ni za ru {e we kon ce si je za iz grad wu auto pu ta Hor go{–Po `e ga, pre sve ga biv {i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} i li der Li ge so ci jal de mo kra ta

Opet pretwe novinarima Ve li mir Ili} je na kon fe ren ci ji za no vi na re za tra `io od od go vor nih na Te le vi zi ji B-92 da uti ~u na auto ra emi si je „Uti sak ne de qe” Oqu Be} ko vi}, ko ja, ka ko je re kao, vo di haj ku pro tiv we ga i za ko ju je ka zao da bi je tre ba lo „prav no pre va spi ta ti”.

UNS: Nije prvi put da vre|a novinare Udru `e we no vi na ra Sr bi je osu di lo je uvre de ko je je li der NS-a Ve li mir Ili} iz re kao na ra ~un no vi nar ke Oqe Be} ko vi}, i oce ni lo da su ta kve iz ja ve ap so lut no ne pri me re ne no si o cu jav ne funk ci je. „UNS pod se }a na to da je ko a li ci ja ko ja for mi ra no vu vla du pot pi sa la spo ra zum u ko jem je gra |a ni ma obe }a la pot pu no dru ga ~i ji od nos pre ma slo bo di iz ra `a va wa i no vi nar skoj pro fe si ji. UNS iz ra `a va na du da no va vlast za mi ni stre ne }e bi ra ti qu de ko ji pre te no vi na ri ma”, na vo di se.

To no vi nar sko udru `e we je pod se ti lo na to da je Ili} vi {e pu ta vre |ao, pre tio i fi zi~ ki na sr tao na no vi na re i da mu ni je pr vi put da vre |a Oqu Be} ko vi}. Ta ko |e se na vo di da je Ili} po ~et kom ma ja pr vo ste pe no osu |en na nov ~a nu ka znu zbog na pa da na Vla di mi ra Je {i }a 2003. go di ne dok je ra dio s wim in ter vju za Te le vi zi ju „Apo lo”.

we bi ra ~i ma da }e im iz gra di ti auto put.

– Obe }ao sam bi ra ~i ma da }e do kra ja man da ta ima ti auto put, i to }e bi ti ura |e no – re kao je Ili}.

On je iz ja vio da }e do bi ti re sor iz stru ke, ne {to {to }e bi ti

Voj vo di ne Ne nad ^a nak, tre ba da pla te od {te tu kom pa ni ja ma ko je su iz gu bi le po sao.

– Ustav ni sud je pre su dio da je Ta di} pro ti vu stva no bio na ~e lu Sa ve ta za in fra struk tu ru, a po tom je za qu bav ^an ka sru {io kon ce si ju – iz ja vio je Ili}.

dnevnik

Vu ~i}: Dr `a va }e se ob ra ~u na ti sa svi ma ko ji pre te Li der Srp ske na pred ne stran ke Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da je „ve o ma opa sno to {to po je di ni kri mi nal ci mi sle da je mo gu }e da se stva ri u Sr bi ji re {a va ju u wi ho vu ko rist u tre nut ku dok se ne ka vla da ne for mi ra ili da }e mo `da ima ti sa ve zni ke u ne koj bu du }oj vla di”. Vu ~i} je u iz ja vi Ta nju gu re kao da }e se dr `a va ob ra ~u na ti sa svi ma ko ji mi sle da je mo gu ko ri sti ti u svo je pri vat ne svr he, da se ba ve naj pr qa vi jim po slo vi ma, da mo gu za ra |i va ti ogro man no vac, da mo gu ubi ja ti qu de... Kri mi nal ci ma i svim wi ho vim po ma ga ~i ma Vu ~i} je po ru ~io da ne mi sle da je mo gu }e da se stva ri u Sr bi ji re {a va ju u wi ho vu ko rist i da ne po ku {a -

va ju da pre te ili da u~i ne bi lo ka kvo zlo ne kim od biv {ih funk ci o ne ra dr `a ve ili bi lo ko me dru gom.

– @e lim da upo zo rim wih i sve wi ho ve po ma ga ~e da se slu ~aj no ne igra ju, da ne po ku {a va ju da pre te ili u~i ne bi lo ka kvo zlo de lo i ne kim od biv {ih funk ci o ne ra ove dr `a ve ili bi lo ko me dru gom i da ne po ku {a va ju da is ko ri ste ovaj in te reg num jer dr `a va }e se ozbiq no ob ra ~u na va ti i s kri mi na lom i s kor pu ci jom i s nar ko kar te li ma... – re kao je Vu ~i}.

On je na veo i da sve ko ji mi sle da u to me mo gu do bi ti bi lo ~i je sim pa ti je, bi lo ~i ju po mo} i po dr {ku, `e li da oba ve sti „da je to ne mo gu }e i da se sa tim ne igra ju”.

– Dr `a va }e re a go va ti o{tro, u skla du sa za ko nom, i dr `a va }e ume ti da za {ti ti i sve biv {e funk ci o ne re, ali }e ume ti i da za {ti ti gra |a ne Sr bi je od wi ho -

vog de lo va wa – do dao je Vu ~i}. – Ta mo ja po ru ka je pot pu no ja sna za wih i tre ba do bro da zna ju da se s dr `a vom ni ko ni je igrao i da se ni ko ne }e igra ti.

On je na veo da `e qa za ob ra ~u nom s kor pu ci jom i kri mi na lom ni je bi la sa mo ver bal na ve} je stvar na i bi }e ne sa mo na sta vqe na u onim de lo vi ma gde je po sto ja la „ve} i una pre |e na i na pra vqe na na mno go vi {em ni vou u onim de lo vi ma gde je bi la ne {to sla bi jeg ni voa ili gde ni je ni po sto ja la”.

POSLANI^KE GRUPE POZVANE DA PREDLO@E ^LANOVE SKUP[TINSKIH ODBORA

Uz ~la na i za me nik U su sret na stav ku kon sti tu tiv ne se si je srp skog par la men ta, Se kre ta ri jat Skup {ti ne Sr bi je upu tio je po sla ni~ kim klu bo vi ma do pis u ko jem od wih tra `i da do sta ve pred lo ge s ime ni ma po sla ni ka ko ji }e po sta ti ~la no vi skup {tin skih od bo ra.

Ka ko je ra ni je na ja vqe no, par la ment bi za po ~e tu sed ni cu tre ba lo da na sta vi u po ne de qak, 23. ju la, a tom pri li kom, osim {to }e bi ti iza bra ni pred sed nik i pot pred sed ni ci naj vi {eg za kon dav nog te la, bi }e for mi ra na i skup {tin ski od bo ri. Broj me sta u skup {tin skim od bo ri ma ve zan je za broj man da ta ko ji je osvo ji la ne ka po sla ni~ ka gru pa.

U no vom skup {tin skom sa zi vu ima 20 od bo ra, na su prot do sa da {wih 30 ko li ko je bi lo po sta rim po slov ni~ kim re {e wi ma. No vi na je i to {to sva ki ~lan od bo ra ima i svog za me ni ka dda rad na te la par la men ta ne bi ku bu ri la s kvo ru mom.

Po slov nik je pre ci zi rao da pred sed nik par la men ta pod no si Skup {ti ni pred log od lu ke o iz bo ru ~la no va i za me ni ka ~la no va od bo ra na osno vu pred lo ga po sla ni~ kih gru pa, o ko jem se na sed ni ci od lu ~u je u ce li ni, jav nim gla sa wem.

Pr vu sed ni cu sva kog od bo ra sa zi va pred sed nik par la men ta, a do iz bo ra pred sed ni ka pred se da va naj sta ri ji pri su tan ~lan. Od bor na pr voj sed ni ci bi ra iz svo jih re do va pred sed ni ka i za me ni ka pred sed ni ka.

Po re {e wi ma iz skup {tin skog Po slov ni ka ko ja se pri me -

wu ju od ovog sa zi va, od bo ri }e ima ti po 17 ~la no va, osim Od bo ra za kon tro lu slu `bi bez bed no sti, u ko jem }e se de ti de vet par la men ta ra ca. Od bor za pra va

ko va ti man da ti no vim po sla ni ci ma.

Skup {tin ski od bo ri su jo{ i Od bor za ustav na pi ta wa i za ko no dav stvo, za od bra nu i unu tra -

de te ta je po seb no stal no rad no te lo na ~i jem ~e lu je po funk ci ji pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je. Ume sto Ad mi ni stra tiv nog od bo ra, u no vom skup {tin skom sa zi vu ra di }e Od bor za ad mi ni stra tiv no-bu xet ska i man dat noimu ni tet ska pi ta wa. Ka ko je ju ~e uka za la biv {a {e fi ca po sla ni~ kog klu ba ZES-a Na da Ko lun xi ja, po sle kon sti tu i sa wa Skup {ti ne pre sve ga je va `no da se for mi ra taj od bor da bi se mo gli za me ni ti po sla ni ci ko ji pod no se ostav ke zbog od la ska na dru ge funk ci je i ve ri fi -

{we po slo ve, za spoq ne po slo ve, pra vo su |e, dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu, za qud ska i ma win ska pra va i rav no prav nost po lo va, obor za di ja spo ru i Sr be u re gi o nu, za pri vre du, re gi o nal ni raz voj, tr go vi nu, tu ri zam i ener ge ti ku, za fi nan si je, re pu bli~ ki bu xet i kon tro lu tro {e wa jav nih sred sta va. Po tom, od bor za po qo pri vre du, {u mar stvo i vo do pri vre du, za pro stor no pla ni ra we, sa o bra }aj, in fra struk tu ru i te le ko mu ni ka ci je, za obra zo va we, na u ku, teh no lo {ki raz voj i in for -

ma ti~ ko dru {tvo, od bor za Ko so vo i Me to hi ju, od bor za kul tu ru i in for mi sa we, za rad, so ci jal na pi ta wa, dru {tve nu ukqu ~e nost i sma we we si ro ma {tva, za zdra vqe i po ro di cu, za za {ti tu `i vot ne sre di ne, kao i Od bor za evrop ske in te gra ci je.

Mo `e se o~e ki va ti da }e po seb nu pa `wu par la men ta ra ca iza zva ti Od bor za kon tro lu slu `bi bez bed no sti. U we go vom de lo kru gu je nad zor ustav no sti i za ko ni tost ra da slu `bi bez bed no sti, uskla |e nost ra da slu `bi bez bed no sti sa stra te gi jom na ci o nal ne bez bed no sti, stra te gi jom od bra ne i bez bed no sno-oba ve {taj nom po li ti kom Re pu bli ke Sr bi je. To skup {tin sko te lo kon tro li {e i po {to va we po li ti~ ke, ide o lo {ke i in te re sne ne u tral no sti u ra du slu `bi bez bed no sti, za ko ni tost pri me ne po seb nih po stu pa ka i me ra za taj no pri ku pqa we po da ta ka, raz ma tra i usva ja iz ve {ta je o ra du slu `bi bez bed no sti, raz ma tra pred lo ge, pe ti ci je i pred stav ke gra |a na ko ji su upu }e ni Na rod noj skup {ti ni u ve zi s ra dom slu `bi bez bed no sti i pred la `e me re za wi ho vo re {a va we i o to me oba ve {ta va pod no si o ca, utvr |u je ~i we ni ce o utvr |e nim ne za ko ni to sti ma ili ne pra vil no sti ma u ra du slu `bi bez bed no sti i wi ho vih pri pad ni ka i o to me do no si za kqu~ ke. Ta ko |e, Od bor raz ma tra i pred log bu xet skih sred sta va po treb nih za rad slu `bi bez bed no sti i nad zi re za ko ni tost wi ho vog tro {e wa.

S. Stankovi}

Tek sa {a nin na ~e lu srp skog Ko ku sa No vi pred se da va ju }i srp skog Ko ku sa u ame ri~ kom kon gre su bi }e Ted Po, re pu bli kan ski kon gre smen iz Tek sa sa, ko ji }e na tom me stu za me ni ti De na Bar to na, ko ji od la zi u pen zi ju, sa zna je Ta njug. Kon gre smen Po }e se na tom me stu na }i ka da po~ ne no vo za se da we Kon gre -

sa, po sle no vem bar skih pred sed ni~ kih iz bo ra u Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma.

Po zna ti tek sa {ki kon gre smen, ko ji je to kom svo je ka ri je re oba vqao i funk ci je su di je i tu `i o ca, po znat je i po ini ci ja ti va ma u ko rist spoq no po li ti~ ke po li ti ke Sr bi je. On

je s jo{ tro ji com kon gre sme na u fe bru a ru ove go di ne, pred od lu ~i va we Evrop ske uni je o do de qi va wu Sr bi ji sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u Uni ji, upu tio pi smo ad mi ni stra ci ji u Bri se lu i Va {ing to nu, po dr `a va ju }i po zi tiv nu od lu ku.

TVIT CRTICA Jed nom Ve qa, uvek Ve qa [ef No ve Sr bi je Ve li mir Ili} ma loma lo je u `i `i jav no sti, {to zbog mi ni star ske funk ci je ko ju }e do bi ti, {to zbog „ra ta“ s po sle ni ci ma „sed me si le“.

No vi nar Dra gan Ja wi} kon sta tu je: „Jed nom Ve qa Ili}, uvek Ve qa Ili}. I to }e opet bi ti mi ni star, a vla da }e bi ti po {te na?„ Ured nik Po slov nog-eko nom sko por ta la Sr |an Jan ko vi} „raz mi {qa“: „Ve li mi ru Ili }u je `i vot na `e qa da za vr {i auto put – pa do kle vi {e, ko je lud da pra vi pu te ve u ovo do ba ne vi |e ne kri ze?

Uto pi ja„.

Fer–ne fer LDP-ovac Bo jan \u ri} „pri me }u je“: „Ra sim Qa ji} je, re kli bi prav ni ci, svo ji nu nad mi ni star skim me stom ste kao odr `a jem, ima dr `a vi nu du `e od de set go di na“. Ujed no, \u ri} „pred la `e“: „Bi lo bi fer do zvo li ti Qa ji }u da, ako se pre se li, ima pra vo da vi ken de i ras pu ste pro vo di s DS-om“.

Funk ci o ner ne ka da {weg ND-a @ar ko Jo ka no vi} }e „sli ko vi to“: „Di le ma Ha mle ta Qa ji }a: Bi ti il’ ne bi ti (u vla di)...„

[ta se (ne) ~u je Na na ja vu li de ra URS-a Mla |a na Din ki }a da bi mo glo do }i do pro me ne vla sti u No vom Sa du ra go va li su po je di ni „tvi te ra {i„: „U NS-u sa sve Ma jom ni ste pre {li ni cen zus. Pri znaj te po raz, ne oba raj te vlast sa mo za to {to je bez vas, a slat ka je...“, po ru ~i li su Din ki }u, ko ji im od go va ra: „A {to se Ma je ti ~e, to je o~i to bi la gre {ka za ko ju sno sim li~ nu od go vor nost. Zna te da je is kqu ~e na iz URS-a. U NS-u kre }e mo iz po ~et ka... Ne }u je sva ka ko ja oba ra ti, po {to ste i sa mi kon sta to va li da ta mo ne mam od bor ni ke. Pri ~am sa mo ono {to sam ~uo...„

Ma ja slu {a Kr le ta S dru ge stra ne, {e fi ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} sa da slu {a

su ge sti je ne kih dru gih. Ka ko je sa ma pri z na l a na laj n i, uva ` a v a ne k e pre po ru ke sa vet ni ka biv {eg pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {e Kr sti }a. „Ku pi la sam ’Ka ja, Be o grad i do bri Ame r i k a n ac’ po pre p o r u c i @Kr le22, na dam se da }e se i me ni do pa sti„, pi {e Ma ja na „Tvi te ru“, i ujed no ob ja vqu je da joj je ju ~e bio „tw ro |en dan, i to 1”.

Gde }e SNS Ko li ko se funk ci ja nu di svim mo gu }im part ne ri ma, na me }e se di le ma ko li ko to ima funk ci ja za ras po de lu. No vi nar Pe |a Va si qe vi} se „pi ta“: „Ho }e li osta ti ne ko me sto za SNS kad u|u u vla du svi ko ji ma je po nu |e no?„

Dru go vi i dru ga ri ce... „Dru go vi stu den ti i dru ga ri ce trud ni ce, Ustav ni sud je za bra nio da pla }a mo pre voz i po mo} za pr vo de te... a na u~ ni rad ni ci put pod no ge, sta no va za vas ima, ali van Sr bi je. Ustav ni sud Sr bi je, pri vre me no na jah ti u Gr~ koj„, za pi sao je na svom „tvit„ na lo gu pot pred sed nik voj vo |an ske vla de Go ran Je {i}. A na opa sku po je di nih „tvi te ra {a„ da ih ner vi ra ju auto no ma {i po No vom Sa d u, Je { i} od g o v a r a pi t a w em: „mi sli{ li na Ka me wa ra ili na Do row skog, ili te Pin ki ner vi ra...?“

„Imlek” na ta pe tu

Pa tri(j)ot ska po sla

Di rek tor Re gi o nal ne raz voj ne agen ci je „Ba~ ka„ Sr |an Ve zmar ob ja vio je na dru {tve noj mre `i: „Boj ko tu jem IM LEK!!!!!!! Boj ko tuj te ih i vi! Pa nek za tva ra ju mle ka re i ot pu {ta ju rad ni ke...„

[ta sle di po sle od lu ka USS-a?

LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} „na ja vqu je“: „Sad }e se pa tr Ji o ti ’uhva ti ti’ Voj vo di ne i za bo ra vi ti Ko so vo. Ni je im vi {e za ni mqi vo„.

Ivi ~in re zon De mo kra ta Dar ko Ma ti} prog no zi ra „sud bi nu“ gu ver ne ra NBS-a De ja na [o {ki }a. „Ali ima }e pro blem s Ivi com jer, za raz li ku od we ga, ume da spo ji i vi {e re ~e ni ca bez za muc ki va wa. Zna ~i, bi }e sme wen. Mi slim da }e to bi ti Ivi cin re zon: ’Ume{ da ka `e{ ili ura di{ ne {to pa met no? Sme wen si’. Ni ko ne sme da bu de pa met ni ji od we ga„, za kqu ~u je Ma ti}.

Is pi sni ci Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac ‫‏‬ za pi tao je na laj ni: „Da li zna te da je BG fil har mo ni ja osno va na 1923, sve ga se dam go di na pre ro |e wa bu du }eg pot pred sed ni ka srp ske vla de Jo va na Kr ko ba bi }a?„ O PUPS-u go vo ri i funk ci o ner LDP-a Bo jan \u ri}: „Ova no va po li ti ka PUPS-a ’vra ti }e mo sva ki {a mar’ spro vo di }e se pod slo ga nom ’bez star ca ne ma udar ca’„...

S. Stankovi}

politika

dnevnik

TAMA[ KORHEC, PROFESOR USTAVNOG PRAVA I BIV[I POKRAJINSKI SEKRETAR ZA UPRAVU I PROPISE

Voj vo di na tre ba da po kre ne ustav ne pro me ne bi bi lo lo {e da od lu ka USS-a bu de fi tiq da se u Voj vo di ni po kre ne ozbi qan ini ci ja ti va za ustav ne pro me ne i otvo ri ozbiq na po li -

ti~ ka ras pra va o to me ko ji ste pen auto no mi je je Voj vo di ni po tre ban, za {to je to po treb no, ka ko to gra |a ni vi de... Na rav no da je za to po treb no obez be di ti dvo tre }in sku ve }i nu u Skup {ti ni Sr bi je, ali sva ka ko da ta kva ustav na ini ci ja ti va tre ba da po tek ne iz Voj vo di ne. To 2006. go di ne ni smo ima li, i sve oko Usta va ra |e no je po vr {no i po ma lo u taj no sti i sad smo sve do ci to ga da to pit we ni je re {e no ka ko tre ba.  S obzirom na to u kojoj atmosferi su usvajani Zakon o utvr|ivawu nadle`nosti APV i pokrajinski Statut i polemiku koja je u javnosti otvarana o tim aktima i nakon wihovog usvajawa, da li je za vas odluka USS-a bila iznena|ewe?

– Za me ne to ni je bi lo pr vo ra zred no iz ne na |e we jer je ta op ci ja uvek bi la „u {e {i ru”. I po ka za lo se na kra ju da je Ustav ni sud o~i gled no iza brao da tu ma ~i ina ~e do -

APV mo`e i treba da se obrati USS-u zbog problema u finansirawu  Kako vidite najavu da bi Pokrajinska vlada kao svojevrstan odgovor na odluku USS-a mogla inicirati ocenu ustavnosti akta o realizaciji ustavnih odredaba o finansirawu Vojvodine?

– Mno ge od red be Usta va o Voj vo di ni ni su po {to va ne kad su do no {e ni raz li ~i ti re pu bli~ ki za ko ni. Ta ko za kon o iz vor nim pri ho di ma do da nas ni je do net, upr kos ustav noj oba ve zi. To je, da kle, pro tiv u stav no sta we. Isto ta ko ima mo pro tiv u stav no sta we kad je re~ o re a li za ci ji ustav ne od red be po ko joj Voj vo di ni pri pa da se dam pro ce na ta re pu bli~ kog bu xe ta, od ~e ga je tri sed mi ne na me we no za in ve sti ci je u APV. To ni u jed nom re pu bli~ kom bu xe tu ni je is po {to va no, ali Po kra ji na ni kad to pi ta we ni je iz ne la pred Ustav ni sud, iako joj to Ustav omo gu }a va. To o~i gled no ni je ~i we no iz po li ti~ kih raz lo ga u pro te klih pet-{est go di na. Mi slim da je ta kva ini ci ja ti va Voj vo di ne pred Ustav nim su dom sva ka ko i mo gu }a i po treb na. mi ni mal ni po li ti~ ki kom pro mis iz me |u No vog Sa da i Be o gra da ko ji je pret hod no po stig nut oko Za ko na o nad le `no sti ma i Sta tu ta Voj vo di ne do `i veo je de li mi ~an krah pred Ustav nom su dom. Ta ko da je to pi ta we sva ka ko zre lo za raz ma tra we. A Ustav je sva ka ko zreo za re vi zi ju, ne sa mo zbog ove od lu ke Ustav nog su da, ve} za to {to su od red be o po kra jin skoj auto no mi ji od sa mog star ta pro tiv re~ ne. I ne

3

JE[I] PODR@AVA DA^I]EVE OCENE O ODGOVORNOSTI DEMOKRATA ZA PROBLEME APV

INTERVJU

Ne ka da {wi po kra jin ski se kra tar za upra vu i pro pi se i pro fe sor Ustav nog i uprav nog pra va Ta ma{ Kor hec iz ja vio je da je od lu kom Ustav nog su da o po ni {ta va wu de la od red bi Za ko na o nad le `no sti ma APV ospo ren i Sta tut Voj vo di ne, te da }e ta od lu ka ima ti ozbiq ne i prav ne i po li ti~ ke po sle di ce. On je u in ter vjuu za „Dnev nik” oce nio da ta od lu ka USS-a mo `e ipak bi ti fi tiq da iz Voj vo di ne po tek ne ini ci ja ti va za pro me nu Usta va, pre sve ga onih we go vih od red bi ko ji se od no se na auto no mi ju Voj vo di ne.

– Sta tut je fak ti~ ki ve} ospo ren pred Ustav nim su dom i u tom po gle du o~e ku je se da }e se taj sud vr lo sko ro iz ja sni ti i o tom pred me tu – uka zao je na{ sa go vor nik. – Mo `e se o~e ki va ti da }e mno ge od red be naj vi {eg prav nog ak ta Po kra ji ne ta ko |e bi ti po ni {te ne jer to pro iz la zi iz od lu ke o oce ni ustav no sti Za ko na o nad le `no sti ma APV. I to }e sva ka ko iza va ti da qe po li ti~ ke kon se kven ce i tur bu len ci je.

Kor hec, ko ji je ina ~e kao ~lan Po kra jin ske vla de u pret hod nom sa zi vu bio je dan od auto ra i pred lo ga za ko na o nad le `no sti ma i sta tu ta APV, kao i je dan od onih ko ji su te ak te bra ni li u ras pra vi pred Ustav nim su dom, oce nio je da je uki da wem de la nad le `no sti Voj vo di ne Ustav ni sud za pra vo stao u za {ti tu cen tra li zo va nog dr `av nog apa ra ta na u {trb za {ti te pra va gra |a na na po kra jin sku aut no mi ju.  O~ekujete li zbog toga ja~awe tenzija u Vojvodini, odnosno revolte, kako to smatraju neki analiti~ari?

– Ne ve re jum da }e od lu ka USS-a u Voj vo di ni iza zva ti re vol te uli~ nog ti pa, ali sam uve ren u to da }e ov de i da qe da se {i ri ube |e we da po sto je }i ustav ni okvir ni je afir ma ti van za raz voj Po kra ji ne i we ne auto no mi je. Jer, ~ak je i taj

sreda18.jul2012.

sta pro tiv re~ ne od red be Usta va o auto no mi ji Voj vo di ne na ve o ma kon zer va ti van na ~in, ko ji ne {ti ti pra vo gra |a na na po kra jin sku auto no mi ju ne go mno go vi {e {ti ti cen tra li za ci ju dr `av nog apa ra ta.

S mno gim za u ze tim sta vo vi ma USS-a se ne sla `em u stru~ nom smi slu, ali sva ka ko da ko na~ nu re~ ima od lu ka ve }i ne su di ja Ustav nog su da. Iako se ve }i na pro fe so ra i eks pe ra ta ko ji su sa slu {a ni u pro -

ce du ri pred Ustav nim su dom vi {e za la ga la za tu ma ~e we Usta va ko je ide u prav cu za {ti te pra va gra |a na na po kra jin sku auto no mi ju, za raz li ku od wih, ve }i na su di ja USS-a ipak je sta la u za {ti tu cen tra li zo va nog dr `av nog apa ra ta, od no sno cen tra li zo va nog dr `av nog ure |e wa.  Mo`ete li nam ta neslagawa predo~iti konkretnim primerima?

– Stvar no ima ne kih obra zlo `e wa u od lu ci USSa ko ja pred sta vqa ju si lo va we i je zi ka i pra va, a jed no od wih je ve za no za pro gla {e we ne u stav nom od red be da u Voj vo di ni po sto je ge o graf ske re gi je Ba nat, Ba~ ka i Srem. To je to li ko ap surd no jer je to no tor na ge o graf ska ~i we ni ca. To je ot pri li ke kao kad bi Ustav ni sud pro gla sio da qud ski `i vot neo gra ni ~e no tra je. S dru ge stra ne, to je ap spurd no i zbog to ga {to ra zni pod -

– Od red be Za ko na ko je su po ni {te ne mo gu se po de li ti u dve gru pe. U jed noj su one ~i jim po ni {ta va wem se ni {ta ne me wa i ne }e bi ti ni ka kvih kon kret nih po sle di ca na do sa da {we prav ne od no se i po je di na~ ne prav ne nor me. Tu spa da, na pri mer, za {ti ta ste ~e nih pra va u po gle du do stig nu tog ni voa auto no mi je, ili od red ba o to me da Po kra ji na sa mo stal no ure |u je lov i ri bo lov, ili od red ba da je No vi Sad glav ni ad mi ni stra tiv ni cen tar Po kra ji ne, pa ~ak i ta da je Voj vo di na sa sta vqe na od ge o graf skih obla sti Ba na ta, Ba~ ke i Sre ma...

Jer, na osno vu tih od red bi u Po kra ji ni ni su do ne ti ni ka kvi po je di na~ ni ili op {ti ak ti i tu ne }e bi ti ni ka kvih po sle di ca. Je di no {to }e to zna ~i ti da ni u bu du} no sti Po kra ji na ne }e mo }i da ure |u je te obla sti. Me |u tim, ka da je re~ o dru goj gru pi po ni {te nih prav nih od red bi, tu od lu ka USS-a mo `e iza zva ti prav nu ne si gur nost jer se po sta vqa pi ta we kon kret nih prav nih aka ta ko ji su za sno va ni na tim ospo re nim od red ba ma. Na pri mer, ve za no za ostva ri va we od re |e nih do dat nih so ci jal nih pra va maj ki i ne kih ka te go ri ja ugro `e nog sta nov ni {tva. Isto ta ko, pro ble mi mo gu na sta ti oko upra vqa wa Na ci o nal nim par kom „Fru {ka go -

Mi ni mal ni po li ti~ ki kom pro mis iz me |u No vog Sa da i Be o gra da ko ji je pret hod no po stig nut oko Za ko na o nad le `no sti ma i Sta tu ta Voj vo di ne do `i veo je de li mi ~an krah pred Ustav nom su dom za kon ski ak ti u Sr bi ji sa dr `e te ge o graf ske poj mo ve, kao na pri mer Ured ba o uprav nim okru zi ma, ko ja je pret hod no po dr `a na od Ustav nog su da u jed nom dru gom pred me tu.

Ta ko |e, za me ne je i pri li~ no za bri wa va ju }a od lu ka po ko joj No vi Sad ne mo `e bi ti glav ni grad AP Voj vo di ne jer ni jed na ustav na od red ba o to me ne go vo ri ni {ta.

Ustav ni sud se u obra zlo `e wu te od lu ke po zi va ~ak na to da ni u dru gim ze mqa ma po kra ji ne ne ma ju glav ne gra do ve, {to ni je ta~ no.

Li~ no sam pro ~i tao u sta tu ti ma Ka ta lo ni je i Ju `nog Ti ro la da ima ju glav ne gra do ve.  Mislite li da postoji politi~ki kontekst te odluke, ili da je va`an tajming wenog dono{ewa, jer se o~ekuje formirawe nove republi~ke vlade?

– Ustav je sva ka ko i prav ni i po li ti~ ki akt i na rav no da ta kva od lu ka ima po li ti~ ke kon se kven ce i po li ti~ ku po za di nu. Jer, pri li kom tu ma ~e wa prav nih nor mi prav ni ci se ru ko vo de i od re |e ni mo ral nim i po li ti~ kim vred no sti ma i u tom po gle du ni ova od lu ka ni je iz u ze tak. Po seb no zbog to ga {to je u pi ta wu ta ko kru ci jal no va `an za kon ko ji je iza zvao ve o ma sna `ne i kon tra dik tor ne oce ne jo{ pri li kom do no {e wa, dok sa ma voj vo |an ska auto no mi ja iza zi va raz li ~i te sta vo ve u jav nom `i vo ti Sr bi je ve} vi {e de ce ni ja. Za to je i to sva ka ko i po li ti~ ka od lu ka ko ja ima ve o ma ozbiq ne po li ti~ ke kon se kven ce.  A kakve konkretno konskvence nastaju za Vojvodinu, wenu administraciju?

ra„ jer je ospo re no da to mo `e bi ti po kra jin sko jav no pred u ze }e.  Da li se ozbiqnije posledice mogu o~ekivati i u pogledu funkcionisawa vojvo|anske kancelarije u Briselu, Vojvo|anske akademije nauka i umetnosti?

– Na rav no. A na ro ~i to }e se ta pi ta wa po sta vi ti u na red nom ko ra ku, kad se i sta tu tar na osno va tih prav nih od no sa sta vi van sna ge.

I na rav no da }e to bi ti pro ble ma ti~ no i da }e mo ra ti hit no da se re {a va jer je od lu ka USS-a stu pi la na sna gu.  Na koji na~in je to mogu}e hitno re{iti?

– Po sto je raz li ~i ta re {e wa, ta ko {to }e se te od red be za ko na na do me sti ti ne kim dru gim za kon skim od red ba ma ko je bi bi le u okvi ri ma ko je je od re dio Ustav ni sud. U tom po gle du, Po kra ji na mo `e ini ci ra ti do no {e we ne kih za ko na ko ji }e bi ti uskla |e ni sa shva ta wem Ustav nog su da i na taj na ~in ipak omo gu }i ti da ta pi ta wa od jav nog in te re sa ne bu du prav no ne re gu li sa na. Na rav no da to opet za vi si od vo qe ve }i ne u re pu bli~ kom par la men tu. Dru gi deo ak tiv no sti mo `e bi ti usme ren na pro me nu po kra jin skih pro pi sa i aka ta i wi ho vo usa gla {a va we sa za ko ni ma. Na i me, u mno gim si tu a ci ja ma ni je sa mo Za kon o nad le `no sti ma slu `io kao prav ni osnov za ovla {}e wa Po kra ji ne. Ta ko, na pri mer, u obla sti na u ke po sto ji re pu bli~ ki za kon ko ji pred vi |a sli~ na ovla {}e wa APV kao i Za kon o nad le `no sti ma, a taj za kon i da qe va `i.

B. D. Savi}

REKLI SU

Kr ko ba bi}: Bo nus pen zi ja za naj u gro `e ni je – Do kra ja go di ne tre ba lo bi o~e ki va ti pr vu is pla tu bo nus pen zi ja za naj u gro `e ni je pen zi o ne re ko ji pri ma ju ma we od 15.000 di na ra me se~ no – iz ja vio je pot pred sed nik PUPS-a Mi lan Kr ko ba bi} za „No vo sti”. – Ima mo ga ran ci je ko a li ci o nih part ne ra da }e u bu xe tu bi ti oko 50 mi li o na evra za is pla tu 13. pen zi je za oko 390.000 pen zi o ne ra ko ji pri ma ju ma we od 15.000 di na ra.

Na pi ta we da li }e li der PUPS-a Jo van Kr ko ba bi} bi ti pot pred sed nik vla de, on je re kao: „Si gur no je da na{ li der osta je u vla di. Kao {to URS ne bi ula zio u Ne ma wi nu 11 ako Din ki} ne do bi je mi ni star stvo, na ta kav na ~in se i mi po na {a mo. Ni kad nam ni ko iz van stran ke ne }e od re |i va ti ko ga }e mo da de le gi ra mo u vla du„.

^o tri}: Dra `a bio za evrop sku Sr bi ju – Sve dok sud u Be o gra du ne do ne se od lu ku o re ha bi li ta ci ji ge ne ra la Dra go qu ba – Dra `e Mi ha i lo vi }a, ne mo `e se go vo ri ti da je Sr bi ja ra{ ~i sti la s ko mu ni sti~ kim na sle |em – iz ja vio je ju ~e u Ra {koj pred sed nik Re pu bli~ ke aso ci ja ci je za ne go va we te ko vi na Rav no gor skog po kre ta Alek san dar ^o tri} po vo dom 66. go di na od ubi stva ge ne ra la Mi ha i lo vi }a. „Ge ne ral se ni je bo rio za ne be sku, ve} za evrop sku Sr bi ju i ubi jen je na mon ti ra nom ko mu ni sti~ kom pro ce su zbog to ga {to se bo rio za de mo krat sku dr `a vu okre nu tu Za pa du„, oce nio je ^o tri} u pi sa noj iz ja vi. On je do dao da se Mi ha i lo vi} bo rio za prin ci pe na ko ji ma po ~i va Evrop ska uni ja i pre ne go {to je ona for mi ra na. „Uve ren sam u to da Sr bi ja ne }e u}i u EU sve dok se bo rac za we ne prin ci pe, kao {to su par la men ta ri zam i po {to va we qud skih pra va, u Sr bi ji sma tra iz daj ni kom„.

USS da se iz ja sni i o za ki da wu voj vo |an skog buyeta

No vo i za bra ni pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne Go ran Je {i} iz ja vio je ju ~e da }e Po kra jin skoj vla di pred lo `i ti da po kre ne ini ci ja ti vu za oce nu ustav no sti do sa da {wih aka ta Re pu bli~ ke vla de o po {to va wu ustav ne od red be da se dam od sto bu xet skih sred sta va tre ba da pri pad ne APV. Je {i} je ju ~e u iz ja vi no vi na ri ma is ta kao i da na ved ni bu xet ski okvir za Voj vo di nu ni kad ni je is po {to van, od no sno da „taj iz nos ni ka da ni je do {ao u Voj vo di nu”.

On je ka zao i da je man da tar za sa stav re pu bli~ ke vla de Ivi ca Da ~i} u pra vu kad ka `e da je vlast De mo krat ske stran ke od go vor na za na sta le pro ble me oko auto no mi je Voj vo di ne.

– ^i ni mi se da tre }i nu su di ja Ustav nog su da ime nu je di rekt no pred sed nik Re pu bli ke, a, iz me |u osta log, pred sed nik Ustav nog su da je ro dom iz Voj vo di ne – pri me tio je Je {i}.

On je po no vio je i da da }e Voj vo di na po {to va ti od lu ke Ustav nog su da o nad le `no sti ma Po kra ji ne, ma da sma tra da bi

Ustav Sr bi je „de fi ni tiv no tre ba lo me wa ti„.

– Ustav Sr bi je mo ra da se pro me ni po sle {i ro ke jav ne ras pra ve da bi bi li omo gu }e ni pre sve ga re gi o na li za ci ja i de cen tra li za ci ja ze mqe i, u tom smi slu, br `i raz voj Voj vo di ne – po ru ~io je Je {i}. Pod vu kao je da ni ko u Voj vo di ni ne ma se pa ra ti sti~ ke am bi ci je i da „ni ko ne pri ~a o to me, sem kad vas pri te ra ju i pra ve vas bu da lom”.

Je {i} je oce nio da je Ustav Sr bi je „ne de mo krat ski akt ko ji je na pra vio go mi lu funk ci o nal nih pro ble ma”, a pre sve ga, is ta kao je, ka da je re~ o lo kal nim sa mo u pra va ma, de cen tra li za ci ji, agrar noj po li ti ci, ali i u dru gim obla sti ma.

Uz na po me nu da bi zbog to ga Ustav tre ba lo pro me ni ti, Je {i} je is ta kao da se naj no vi je od lu ke Ustav nog su da u ve zi s Voj vo di nom mo ra ju po {to va ti i isto vre me no po ku {a ti da se na |e iz laz i „da ra di mo to {to mi sli mo da tre ba da ra di mo, ali ne kr {e }i Ustav”.

E. D.

Gru ba~: U Usta vu je pro blem Biv {i pred sed nik Sa ve znog ustav nog su da Mom ~i lo Gru ba~ iz ja vio je da se Ustav Sr bi je mo ra me wa ti jer je „pre va zi |en” i jer ni je do net na le gi ti man na ~in.

– Pi ta we iz me ne Usta va bez sum we pred sta vqa pr vo ra zred no pi ta we u Sr bi ji i {to pre do to ga do |e, tim bo qe – re kao je Gru ba~ za no vo sad ski „Ma |ar so”.

On je oce nio da ni je pro blem u od lu ci Ustav nog su da da su spen du je po je di ne nad le `no sti Voj vo di ne, ve} je pro blem u sa mom Usta vu Sr bi je.

– Ustav je, na i me, stvo rio dve vr ste auto no mi je: jed na je ju `na, a dru ga se ver na auto no mi ja. Ve} i ta ~i we ni ca iza zi va sum wu i ni ka ko ne mo `e bi ti sma tra na le gi tim nim na ~i nom re {a va wa. Upra vo zbog to ga, ali i zbog mno gih dru gih raz lo ga, re ci mo i zbog evrop skih in te gra ci ja, bi }e mo pri nu |e ni na to da ga me wa mo – re kao je Gru ba~.

On upo zo rio na to da upor no gu ra we pod te pih pi ta wa de fi ni sa wa auto no mi je Voj vo di ne mo `e do ve sti i do dra ma ti~ ni je si tu a ci je, pa i do na pe to sti i do pro te sta.

– Ni ka da pi ta we auto no mi je ni je za i sta sti glo na dnev ni red, ni ka da po li ti~ ki pred stav ni ci Voj vo di ne i Re pu bli ke o we mu su {tin ski

ni su raz go va ra li – ka zao je Gru ba~.

On je pod se tio na to da je re fe ren dum o Usta vu Sr bi je 2006. go di ne u Voj vo di ni pro pao, i oce nio da je to „pri li~ no ja san sig nal”, ko ji bi bi lo ko ja vlast bi la oba ve zna da re gi stru je i pri mi k zna wu.

– De si lo se, me |u tim, da je dr `a va }ut ke pre {la pre ko to ga i ni je na dnev ni red sta vi la ni to pi ta we, {to je do ve lo do sa da {we si tu a ci je – ka zao je Gru ba~.

POSLANIK LSV-a ADAM PAQOV O ODLUCI USS-a

Iz pro te sta go vo rio na slo va~ kom

Po sla nik LSV-a u Skup {ti ni Voj vo di ne Adam Pa qov ka zao je ju ~e da su od lu kom Ustav nog su da Sr bi je da pro gla si ne u stav nim 22 od red be Za ko na o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne pra va gra |a na Po kra ji ne, ko lek tiv na i ma win ska, sve de na na naj ma wu mo gu }u me ru, a u ne kim obla sti ma i uki nu ta.

Pa qov se na kon fe ren ci ji za no vi na re, odr `a noj u pro sto ri ja ma Grad skog od bo ra LSV-a u Zre wa ni nu, obra tio na svom ma ter wem, slo va~ kom, je zi ku, kao iz raz pro te sta jer je jed na od spor nih od red bi i ona ko ja utvr |u je da AP Voj vo di na pre ko svo jih or ga na bli `e ure |u je upo tre bu je zi ka i pi sa ma na ci o nal nih za jed ni ca.

– Sma tram da je to mo je pra vo jer je slo va~ ki je zik po Sta tu tu AP Voj vo di ne je dan od {est slu `be nih je zi ka ko ji se go vo re u Po kra ji ni – ka zao je Pa qov, i upi tao {ta je ne u stav no u od red -

bi da je AP Voj vo di na re gi ja u ko joj se tra di ci o nal no po {tu ju i ne gu ju evrop ski prin ci pi i vred no sti.

Po we go vim re ~i ma, kan ce la ri ju u Bri se lu ima ju gra do vi Kra gu je vac i Ni{, kao i mno ge re gi je u Evro pi, pa ni je lo gi~ no da ne mo `e i Voj vo di na.

– Ne lo gi~ no je i da su ne u stav ni Ba~ ka, Ba nat i Srem, ge o graf ske obla sti. Ov de `i vim 42 go di ne i ne znam da se te obla sti mo gu na zva ti dru ga ~i je – po ru ~io je po sla nik LSV-a.

Pot pred sed nik GrO LSV-a Ti bor Va{ je od lu ku Ustav nog su da o ospo ra va wu po lo `a ja Voj vo di ne na zvao skan da lo znom, i do dao da ona ni je slu ~aj na jer je vre men ski ide al no tem pi ra na.

– No va vla da je jo{ pre for mi ra wa hte la da svi ma sta vi do zna wa ka kav je wen stav po pi ta wu Voj vo di ne – oce nio je Va{. @. B.

4

ekonomija

sreda18.jul2012.

dnevnik

SVE VI[E PRITU@BI I @ALBI NA RAD BANAKA

OPADA LI ILI RASTE BROJ NEZAPOSLENIH U BANATU

Gra |a ne bo le ra te za kre di te Gra |a ni su Cen tru Na rod ne ban ke Sr bi je za za {ti tu i edu ka ci ju ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga od 1. ja nu a ra do 13. ju la upu ti li ukup no 1.973 pri go vo ra, pre u ra we nih pri go vo ra i pi ta wa, {to je 68,2 po sto vi {e u od no su na isti pe riod pro {le go di ne, re ~e no je Ta nju gu u cen tral noj ban ci.

Od tog bro ja, 918 se od no si sa mo na pri go vo re, {to je 56,7 po sto vi {e ne go u isto vre me la ne.

Od ukup nog bro ja pri mqe nih pri go vo ra naj ve }i broj se od no si na rad ba na ka – 86 od sto, i to na kre di te – 67,9 od sto, te ku }e ra ~u ne – 13,4 i plat ne ka r ti ce – 10,8 od sto.

Naj ~e {}i osno vi za pri go vo re ko ri sni ka ban kar skih uslu ga od no si li su se na uskla |i va we po sto je }ih ugo vo ra sa Za ko nom o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga, ka mat ne sto pe, za tim ne bla go vre me no oba ve {ta va we je ma ca o po sto ja wu ne iz mi re nog du -

go va wa glav nog du `ni ka, od no sno wi ho voj oba ve zi da iz mi re da ta du go va wa, kao i ne mo gu} nost da se za me ne jem ci.

Pri go vo ri su se od no si li na po te {ko }e u ot pla ti du go va wa po osno vu kre di ta, kre dit nih ka r ti ca ili do zvo qe nog pre ko ra ~e wa, kao i ne mo gu} no sti da se re fi -

nan si ra ju du go va wa, na ro ~i to ka da se ra di o po tra `i va wi ma ba na ka ko ja su in dek si ra na u {vaj car skim fran ci ma, za tim na pro ble me pri pre vre me noj ot pla ti kre di ta.

Ta ko |e, pri go vo ri su se od no si li i na ob ra ~un ka ma te na dug po kre dit noj ka r ti ci, kao i neo -

ba ve {ta va we o uvo |e wu na kna de za odr `a va we ra ~u na i na pla }i va we te na kna de i kad na ra ~u nu ne ma nov ca i/ili kad ra ~un ni je ak ti van.

Zbog ne po stu pa wa u skla du sa Za ko nom o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga, a u ve zi s uskla |i va wem od red bi ~la na 54, stav 2 Za ko na, NBS je do neo re {e wa o nov ~a nom ka `wa va wu dve ban ke u ma r tu i apri lu te ku }e go di ne, od no sno u pr vom i dru gom kvar ta lu 2012. go di ne, na ve li su u cen tral noj ban ci.

Ka ko je na ve de no u tom sta vu, da va o ci fi nan sij skih uslu ga su du `ni da do da na pri me ne za ko na ugo vo re ko ji su za kqu ~e ni do tog da na uskla de na taj na ~in da vi si na ugo vo re ne pro men qi ve a neo d re di ve no mi nal ne ka mat ne sto pe, od no sno pro men qi vog neo d re di vog ele men ta te sto pe ne mo `e bi ti ve }a od wi ho ve vi si ne u tre nut ku za kqu ~e wa ugo vo ra.

U Zre wa ni nu jed ni za po {qa va ju, dru gi ot pu {ta ju Ko me ve ro va ti – da li zre wa nin skoj fi li ja li Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, ko ja tvr di da je u Sred wo ba nat skom okru gu kra jem mi nu log me se ca bi lo ma we ne za po sle nih ne go go di nu da na ra ni je, ili sin di kal ci ma ko ji upo zo ra va ju na to da je pri vred na si tu a ci ja u gra du sve te `a i da ra ste broj pred u ze }a ko ja, zbog iz u zet no lo {eg eko nom skog sta wa, ot pu {ta ju rad ni ke ili ih upu }u ju na

mun skoj fa bri ci za iz ra du obu }e ’Ser bia ma ni fat tu re’ u No vom Be ~e ju i u no vo o tvo re noj fa bri ci za pro iz vod wu ri bqe hra ne ’Eko-fid’ u Se~ wu”, sa op {ti la je zre wa nin ska fi li ja la NSZ-a.

Ali, iz Ve }a sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta za vi {e op {ti na, sa se di {tem u Zre wa ni nu, sti `u za bri wa va ju }e prog no ze. Pred sed nik Ve }a Mir ko Ma le {ev is ti ~e da je sa mo u po sled wih ne ko li ko

VLASNICI STANOVA SVE TE@E NALAZE PODSTANARE

U mo di iz najm qi va we sta no va na dan

Du go go di {wa kri za za hva ti la je sve seg men te na pod ru~ ju ne kret ni na. Osim na pro da ju sta no va i ku }a, kri za se od ra zi la i na wi ho vo iz najm qi va we.

Sta no vi se ne nu de sa mo u no vin skim ogla si ma, agen ci ja ma i na spe ci ja li zo va nim saj to vi ma ve} na sva kom ko ra ku – oba ve {te wa u~vr {}e na se lo tej pom mo gu se vi de ti na go to vo sva koj auto bu skoj sta ni ci, elek tri~ nom stu bu... A po tra `wa je ve o ma skrom na.

Da bi ka ko-ta ko u{i }a ri li ko ji di nar, vla sni ci ne kret ni na su se do se ti li da iz naj me stam be ni pro stor i na dan. Kli jen ti su tu ri sti, oni ko ji do la ze na le ~e we, ili gra |a ni ko ji ra de u ino stran stvu, a ov de do la ze ne kim po slom, even tu al no da ku pe ne kret ni nu u ko ju }e se vra ti ti. U No vom Sa du je ovih da na bi la ve o ma bo ga ta po nu da sta no va i so ba zbog upra vo za vr {e nog mu zi~ kog fe sti va la „Exit”. Me |u tim, ma lo je onih ko ji su us pe li da „}ap nu„ ko ji di nar od iz da va wa jer je ve }i deo na me {te nih so ba ostao pra zan. Ko li ko god da su ran ci te {ki a pod {a to rom ne si gur no zbog pro men qi vog vre me na i ki {e, ipak ve }i na go sti ju se sme sti la ili u kam pu, ili kod pri ja te qa, rod bi ne...

Ga zda ri ce su za spa va we tra `i le od 10 evra po oso bi pa na vi {e. Isti na je da je bi lo i onih ko ji su pre ce ni li le `aj, ali osta li su pra zni i oni naj jef ti ni ji jer, iako je ve }i na ro di te -

Mrtav kapital Zbog sla be po tra `we za pod sta nar skim sme {ta jem, gra |a ni ko ji su svo je vre me no ci qa no ku po va li ne kret ni nu za iz da va we da nas raz mi {qa ju o to me da je unov ~e i ulo `e u ne ki dru gi bi znis da ne bi dr `a li mr tav ka pi tal, me |u tim, u vre me ova ko ve li ke kri ze pi ta we je u {ta ulo `i ti no vac. A dok se ne od lu ~e, pod sta na ri mo gu da bi ra ju. qa sla ba na de cu i da je im po sled wi di nar za udo ban kre vet, ako ne ma – ne ma.

Po in for ma ci ja ma iz agen ci ja ko je se ba ve iz da va wem sta no va na kra }e vre me, ce ne se kre }u

po da nu od 40 evra, ko li ko se tra `i za jed no so ban stan u Be o gra du, pa na vi {e, u za vi sno sti od ve li ~i ne sta na, ko ji mo `e bi ti i do tri pu ta sku pqi od po me nu te ce ne uko li ko mo `e da pri mi do osam oso ba. U No vom Sa du ce ne se kre }u iz me |u 50 i 60 evra dnev no, ili 10 do 20 evra, uko li ko su go sti sprem ni da apart man de le s dru gim go sti ma.

Agen ti za pro met ne kret ni na ka `u da su, ina ~e, me se~ ne ki ri je ni `e oko 20 i vi {e od sto u od no su na pe riod od pre dve go di ne jer je tra `wa ve o ma ma la pa se i po ne ko li ko me se ci ~e ka da se stan iz da. Oni, pak, ko ji ih iz da ju ~e sto se `a le da su im pod sta na ri ne re dov ne pla ti {e i pri si qe ni su na to da ih ot pu ste u stra hu da se ne na go mi la ju re `i je ko je ne }e ima to ko da pla ti, ta ko da se broj pra znih sta no va po ve }a va.

Po tra `wa za sta no vi ma je ma wa iz vi {e raz lo ga: naj pre, mno gi su u pro te klih ne ko li ko go di na ku pi li sta no ve uz po mo} dr `a ve ili za hva qu ju }i pri va ti za ci ji fir mi ko je su de li le ve li ke ot prem ni ne ili ak ci je ko je su vla sni ci na pla ti li, zbog ogrom ne kri ze i ne do stat ka po sla mno gi ni su ni kre nu li u po tra gu za za po sle wem ve} su osta li u ro di teq skom do mu, kao i de mo ti vi sa ni mla di ko ji su od lu ~i li da se ne upi su ju na vi so ke {ko le pa im ne tre ba sme {taj u uno ver zi tet skim cen tri ma.

R. Dautovi}

U posledwih nekoliko nedeqa u pitawe dovedeno vi{e od 1.200 radnih mesta u Zrewaninu (Mirko Male{ev) pri nud ni od mor? S ove dve stra ne po sled wih da na do la ze di ja me tral no su prot ni po da ci pa se sti ~e uti sak da ne go vo re o istom gra du i istom okru gu.

Ta ko je NSZ, Fi li ja la u Zre wa ni nu, ju ~e pre do ~io po da tak da je u sred wem Ba na tu kra jem ju na bi lo 18.663 qu di bez po sla, {to je 1.240 li ca ma we ne go go di nu da na ra ni je.

Sma we wu bro ja ne za po sle nih u pet sred wo ba nat skih op {ti na, tvr de u NSZ-u, zna ~aj no su do pri ne le pa re iz dvo je ne kroz ak tiv ne me re za po {qa va wa i sa mo za po {qa va wa i one do de qe ne na osno vu ugo vo ra s Agen ci jom za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za (SI E PA).

“Osim u zre wa nin skom po go nu ne ma~ ke kom pa ni je za iz ra du auto-de lo va ’Drekslma jer’, no vo za po {qa va we fi na si ra no je i u ita li jan sko-ru -

ne de qa u pi ta we do ve de no vi {e od 1.200 rad nih me sta u Zre wa ni nu. Ma le {ev na vo di pro ble me u bro do gra di li {tu “Be gej”, ko je je ot pu sti lo 80 rad ni ka na od re |e no vre me, a vi {e od 160 stal no za po sle nih upu ti lo na pri nud ni od mor, za tim u Fa bri ci le ko va “Ju go re me di ja”, fir mi “Voj vo di na put” i Gra fi~ kom pred u ze }u “Bu du} nost”, u ko jem me se ci ma tra je ge ne ral ni {trajk.

– Na {i po da ci uka zu ju na to da je sa mo u pro {lom me se cu Zre wa nin do bio oko dva po sto no vo ne za po sle nih li ca.

Prog no ze za bu du }i pe riod, na `a lost, ne ohra bru ju, po go to vo jer se u sep tem bru sti ~u uslo vi za otva ra we ste ~aj nog po stup ka u “Ju go re me di ji”, {to bi za oko 460 rad ni ka te far ma ce ut ske ku }e bi lo po gub no – upo zo ra va Ma le {ev. @. Balaban

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

113,9415

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 116,2668

118,9409

113,5927

Promena %

Cena

Promet

Zdravqe, Leskovac

28,80

3.350

13.400

Progres, Beograd

2,50

41

120.715

AIK banka, Ni{

0,00

1.350

98.550

Imlek, Beograd

0,43

2.350

300.800

NIS, Novi Sad

0,00

624

15.597.553

Komercijalna banka PB, Beograd

0,27

749

174.517

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.335

0,00

/ Promena %

/ Cena

/ Promet

Imlek, Beograd

0,43

2.350

300.800

Soja protein, Be~ej

-1,89

520

1.157.307

Energoprojekt holding, Beograd

-1,18

420

2.837.590

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

385

316.470

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.500

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.640

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.070

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.200

130.200

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.000

0,00

Tigar, Pirot

0,00

300

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

0,00

Australija

dolar

1

95,4284

97,3759

99,6155

95,1363

/ Pet akcija s najve}im padom

Kanada

dolar

1

91,4238

93,2896

95,4353

91,1439

Na{ stan, Beograd

-33,33

1.000

69.000

Danska

kruna

1

15,3137

15,6262

15,9856

15,2668

Morava, Jagodina

-12,71

735

117.180

-7,14

650

36.400

Napred GP, Beograd Norve{ka

kruna

1

15,2375

15,5485

15,9061

15,1909

[vedska

kruna

1

13,1748

13,4437

13,7529

13,1345

[vajcarska

franak

1

94,8248

96,7600

98,9855

94,5345

V. Britanija

funta

1

145,1484

148,1106

151,5171

144,7041

SAD

dolar

1

92,6881

94,5797

96,7550

92,4044

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 7. 2012. godine

BELEX 15 (434,98 -0,18)

Napred Razvoj, Beograd Neoplanta, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

-6,52

2.150

120.400

-4,35 Promena %

330 Cena

102.960 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

624

15.597.553

Soja protein, Be~ej

-1,89

520

1.157.307

Neoplanta, Novi Sad

-4,35

330

102.960

Tehnogradwa, Zrewanin

-5,17

1.320

13.200

[ajka{ka {e}erana, @abaq

-0,47

4.041

12.123

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik DELEGACIJA „AVITALA” KOD PAJTI]A

Izra el ci ula `u u Voj vo di nu Predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajti} i pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu Branislav Bugarski razgovarali su s predstavnicima izraelske kompanije „Avital”, na ~ijem je ~elu direktor kompanije Meir Avital.

Predsednik Pajti} je rekao da je Vojvodine otvorena za strana ulagawa i da u tome ima veoma bogato iskustvo.

– Je dan od naj zna ~aj ni jih prioriteta vojvo|anske vlade je da stvara {to povoqnije uslove za investicije, a sa-

mim tim obezbedi br`i ekonomski razvoj i nova zapo{qavawa. Stoga je svaka firma koja ima nameru da ulo`i svoj ka pi tal do bro do {la i ima}e podr{ku i pomo} pokrajinskih organa – naglasio je Pajti}.

Sa svojim doma}inom slo`io se Meir Avital, koji je potvrdio da je Vojvodina izuzetno dobar region za ulagawe, ne samo stoga {to poseduje izuzetno dobro zemqi{te, klimu i {to je bogata vodom ve} i zbog izuzetno kvalifiko va nih qu di. Po we go vim re~ima, neophodno je i nadaqe edukovati vojvo|anske poqo pri vred ni ke, na ro ~i to u oblasti marketinga, u ~emu kompanija „Avital” ima renomirano me|unarodno iskustvo i zainteresovana je da realizuje jedan od svojih projekata u na{oj pokrajini.

sreda18.jul2012.

5

[TA JE GLAVNA PREMIJA U IGRI OKO SMENE U NARODNOJ BANCI SRBIJE

Taj ku ni na pa da ju gu ver ne ra i de vi zne re zer ve?

Vru}e politi~ko leto i more polemika koje se ~uju ovih dana doneli su i jedan (ne)o~ekivani me~. Uspe{ni iz kluba „Privrednik” – ~itaj: tajkuni – krenulu su na guvernera Dejana [o{ki}a, a jedina dilema je da li su to uradili za ra~un vlastitog interesa ili cene}i da }e se napad na [o{ki}a svideti Aleksandru Vu~i}u i Jorgovanki Tabakovi} ili Mla|anu Dinki}u. [ta se vaqa iza brega u Srbiji ve} znaju i mala deca i ona baba Ivice Da~i}a {to bi mogla voditi srpske finansije. Elem, tra`i se na~in kako smeniti guvernera, politici je svaka pomo} potrebna, a „pomagala” zauzvrat o~ekuju ne{to od novih vlasti. Malo se oglasi „Privrednik” pa malo „Delta”, a slu~ajno sve ima neke veze s nekim planovima novih vlasti. Samo da uz guvernera na tacni ne dobiju i devizne rezerve, koje su mo`da i glavna nagrada ove igre.

Guverner je prozvan zbog „nedovoqnog poznavawa i bavqewa mehanzmima i merama koje mogu obezbediti kori{}ewe razvojnih {ansi Srbije u poqoprivredi, energetici,gra|evinarstvu...„ Odgovor je stigao muwevito, u vidu ekspertskog teksta iz pera samog guvernera. A onima koji nisu od struke, sve je razjasnila re~enica „Ne znate ni fen za kosu da napravite”. O slo`enijim oblicima da i ne govrimo...

Su{tina primedbi privrednika svodi se na to da se, kako su sami obrazlo`ili, ne mogu razvijati bez postojawa dugoro~nih izvora. Wih, pak, nema na vidiku.

Ko ri {}e we de vi znih re zer vi za kre di ti ra we pri vre de je su prot no za ko nu, a ako bi se upr kos sve mu ta kve ide je spro ve le u prak su, po sle di ce bi bi le po gub ne (Mi loj ko Ar si}) Gde bi Narodna banka mogla da im na|e taj novac? Ako je neko mislio na devizne rezerve, koje u bruto iznosu prelaze deset milijardi evra, onda nije uzeo u obzir, pre svega na{e propise, jer: – Kori{}ewe deviznih rezervi za kreditirawe privrede je suprotno zakonu. Ako bismo `eleli to da radimo, morali bismo prvo da mewamo propise – ka`e ekonomski stru~wa Milojko Arsi}. – Takvu praksu ne poznaje ni ve}ina drugih centralnih banaka, ta~nije, to niko u svetu ne radi. Kod nas bi bilo jo{ opasnije da se to u~ini jer imamo visok deficit u platnom bilansu – preko tri milijarde evra.

Istovremeno, Srbija ne mo`e realno ubudu}e o~ekivati ve}i

priliv kapitala u skorije vreme. Devizne rezerve su garancija da je dr`ava likvidna, odnosno da }e i privatni i javni sektor redovno izmirivati obaveze.

One nisu male i po na{em spoqnom dugu sada iznose 80 odsto bruto prizvoda.

Arsi} napomiwe da za stavqawe rezervi u razvojnu funkciju ima jo{ prepreka. To ne bi odobrio Me|unarodni monetarani fond, a ta institucija je va`an poverilac i obezbedila nam je tri milijarde evra za o~uvawe devizne likvidnosti zemqe.

Istina, mi celu sumu nismo povukli, ali se i o onome {to smo do sada iskoristili mora voditi ra~una.

– Ako bi se uprkos svemu takve ideje sprovele u praksu, po-

sledice bi bile pogubne – obja{wava on. – Banke koje posluju na na{em tr`i{tu bi imale mawi priliv a ve}i odliv kapitala. Poverioci bi povla~ili kredite i ne bi bilo refinansirawa. Devizne rezerve su mawe od na{eg ukupnog spoqnog duga pa bismo imali te{ko}a s finansirawem teku}eg deficita.

Posledice bi bile drasti~an rast kursa i jo{ ve}a inflacija.

U rezervama su novac koji tu dr`e banke a i {tedwa gra|ana.

Zato je izvesno da bi stanovni{tvo po`urilo da povu~e uloge iz banaka. Sve to bilo bi pogubno za sve gra|ane Srbije. Profitirali bi samo tajkuni. Verujem da }e se odustati od ovakve ideje, da }e kada nova vlada bude izabrana do}i do otre`wewa i da }e preovladati stru~nost i nastavak pregovora s MMF-om. [to se ti~e dvogodi{weg reprograma koji zagovaraju iz kompanije „Delta„, a verovatno ima podr{ku i od nekih koji }e ~initi budu}u vladu, Arsi} obja{wava da bi takvo obavezno odlagawe bilo antitr`i{na mera a kojom se ru{e dogovori izme|u klijenata i banaka.

– Dr`ava bi mogla poseredovati da se ti reprogrami urade tamo gde banke procene da je to mogu}e. Uloga Narodne banke tu bi moga biti u tome da ne ka`wava te nove aran`mane tako {to }e tra`iti dodatne rezervacije za te zajmove kao za rizi~nije plasmane zbog odlagawa.

Samo toliko.

A {ta }e se desiti ako pobedi suprotan stav? Odgovor je jasan: vra}amo se u devedesete godine pro{log veka.

D. V. – D. U.

LU BREFOR

Dva pu ta pla }e ne za blu de [ef Kancelarije Svetske ban ke u Sr bi ji Lu Bre for ocenio je ju~e da dva poslovna modela, za koje mnogi tvrde da su oslonac srpske privrede, ne vode odr`ivom privrednom raz vo ju. [ta vi {e, gra |a ni Srbije sve to dva puta plat}aju – jednom kao potro{a~i, a drugi put kao poreski obvezni ci, oce nio je Bre for u blogu na sajtu B-92. Po wegovim re~ima, „jedan model je da kupi{ za jedan i proda{ za dva ili tri (dinara, evra, dolara), a drugi da kupi{ za dva ili tri i proda{ za jedan, i prvi model odnosi se na neka privatna preduze}a, dok drugi va `i za jav na ili dr `av na preduze}a„. „Priliku da kupi{ za jedan i proda{ za dva ili tri po pravilu ti pru`aju monopoli ili oligopoli – to je situacija u kojoj jedno ili dva velika preduze}a kontroli{u tr`i{te. Zato Srbija treba da podstakne ulazak vi{e firmi u sektore u kojima postoje takvi trendovi”, naveo je Brefor.

Kako je ocenio, nova preduze}a }e se takmi~iti s postoje}im sni`avawem cena ili ponudom kvalitetnijih proizvoda za iste pare, porodice u Srbiji }e o~igledno od toga imati koristi, liberalizacija ne}e prijati onima koji sada imaju koristi od lagodnog polo`aja na tr`i{tu, ali to je prava politika koju vaqa voditi.

ZA UTVR\IVAWE NI[TAVNOSTI [TETNOG UGOVORA NIKAD NIJE KASNO

Pri va ti za ci o na pqa~ ka ne za sta re va PREDUZETNICI TRA@E POMO] DR@AVE

Ugro `e no 250.000 za po sle nih Zajednica preduzetnika u Privrednoj komori Srbije upozorila je ju~e na to da je zbog lo{ih uslova poslovawa ote`an opstanak vi{e od 200.000 preduzetnika, kod kojih radi oko 250.000 zaposlenih.

Toj situaciji, kako su ocenili, nikako ne ide naruku prinudna naplata zaostalih obaveza prema dr`avi koju su zapo~eli poreznici, istakli su oni na sednici Izvr{nog odbora Zajednice preduzetnika u PKS-u. Nagla{eno je i da bi krajem ove sedmice s Poreskom upravom Srbije trebalo da se odr`i sastanak na kojem bi se razmatrali zahtevi preduzetnika i na{lo re{ewe za novonastali problem koji preti da ugasi „i ono malo preduzetnika {to je preostalo, a legalno posluje”.

Preduzetnici su podsetili na to da su tra`ili da se usvoji zakon o otpisu kamate na dospele obaveze za nepla}ene poreze i doprinose za obavezno socijalno osigurawe.

Po re~ima predsednika IO Zajednice preduzetnika Du{ana Peri}a, su{tina tog nacrta je da se od dana usvajawa zakona u narednih 12 meseci, omogu}i preduzetnicima da otplate glavnicu duga, a uz redovno pla}awe teku}ih obaveza, kamate bi bile otpisane.

Vlasnik preduzetni~ke radwe „Solo” Dragoqub Repac, me|utim,

smatra da odlagawe obaveza na godinu dana ne}e dati efekta jer neko ko duguje milion ili dva miliona dinara ne}e mo}i da ih izmiri ni za godinu po{to mora da pla}a i teku}e obaveze. Repac, koji je i ~lan radne grupe koja je radila na formulisawu zahteva i pregovarala s nadle`nima, smatra da rok za vra}awe duga treba da bude od godinu do pet godina.

– Ministarstvo finansija treba da do|e do ta~nog podatka o broju preduzetnika koji duguju i o kojim iznosima je re~ i da zatim napravi klasifikaciju preduzetnika po grupama. Na primer, u prvoj grupi da se na|u oni koji treba da izmire zaostale obaveze za godinu dana, u drugoj grupi oni koji }e morati da izmire obaveze za dve godine, u tre}oj za tri... – naveo je Repac, i ukazao na to da je neophodno doneti zakon o spre~avawu obavqawa neregistrovane delatnosti i da se zapo~ne borba protiv „sive ekonomije„.

On je prisutnima pokazao opomenu koju je dobio od Poreske uprave da izmiri dug od 3.837 dinara, navode}i da verovatno slawe te opomene ko{ta jedan evro, a ako se uzme u obzir da ima verovatno 50.000 qudi kojima je takva opomena poslata, do|e se do ra~unice samo koliko to ko{ta poreske obveznike Srbije.

– Zakon o obligacionim odnosima omogu}ava da se pred sudom, utvr|ivawem ni{tavno sti, is te ra ju na ~i stac {tetni ugovori i drugi akti, a time u krajwem ishodu, i broj ne lo {e pri va ti za ci je firmi kojima je pri~iwena nenaknadiva i enormna {teta armiji radnika koji su ostali bez egzistencije, s drasti~nim posledicama po ~itavo dru{tvo – tvrdi za „Dnevnik“ pravni stru~wak dr Slobodan Stojanovi}.

Tu`bom za utvr|ivawe ni{ta vo sti ugo vo ra, ko jim je ne ko me na pra vqe na {te ta ili je na drugi na~in u ne~emu veoma zna~ajnom povre|en zakon, pravno je mogu}e koliko-to li ko is pra vqa we ne pravde jer povla~i i otklawawe {tetnih posledica kao oba ve zu su bje ka ta {tet nog ugovora. Re~ je o pravnom institutu, ka`e Stojanovi}, koji je relativno jednostavan i ima dugu tradiciju, ali je kod nas iz nekog razloga zapostavqen.

– Zakonom o obligacionim odnosima je, izme|u ostalog, predvi|eno da se na ni{tavnost ugo vo ra mo `e po zva ti svako zainteresovano lice, u neograni~enom roku – ka`e Stojanovi}. – Dakle, nije ~ak neo p hod no uno si ti ni ne ke ispravke u zakonodavstvo, kao {to je ra|eno u Hrvatskoj na predlog predsednika Ive Josipovi}a, na taj na~in {to su neki rokovi zastare gowewa za neka dela u postupku privatizacije produ`eni, ~ime se omogu}ava da se sankcioni{e ne{to {to je odavno bilo

zavr{eno i pro{li neki do tada postoje}i rokovi.

– Utvr|ivawem ni{tavosti se pokazuje da je neki akt od sa mog po ~et ka bio pra zno slovo na papiru jer je bitno vre|ao neke zakonske norme, a na{ za kon o obli ga ci o nim

ugovorom. O{te}eni ne mora biti samo pravno lice – firma – jer firme propadaju svaki dan, gube se subjekti koji su o{te}eni. O{te}eni, dakle, mo`e biti fizi~ko lice – radnik, odnosno svaki gra|anin – s tim {to mora nekim

Za kon o obli ga ci o nim od no si ma omo gu }a va da se pred su dom, utvr |i va wem ni {ta vno sti, is te ra ju na ~i stac {tet ni ugo vo ri, a ti me, u kraj wem is ho du, i broj ne lo {e pri va ti za ci je fir mi odnosima pro{iruje ni{tavnost i u pogledu povreda nekih drugih op{teprihva}enih principa i normi. Dakle, ni{tav utovor ne proizvodi nikako pravno dejstvo. Zna~i, rok za pokretawe postupka za utvr |e we ni {ta vno sti je – nikad nije kasno, a drugi elemenat je da je neko o{te}en

dokazima o bitnoj i neposredno pretrpqenoj {teti dokazati neki pravni interes na koji je na~in o{te}en, a onda i wegov naslednik. Zna~i, ne{to {to je relativno lako prona}i i utvrditi – ka`e dr Stojanovi}.

Po wegovim re~ima, jedan od novijih postupaka za utvr-

|ivawe ni{tavnosti ugovora pokrenut je pred Vi{im sudom u Beogradu po tu`bi biv{ih radnika i akcionara ~uvene firme AD „Tri grozda“, za utvr |i va we ni {ta vo sti ugo vo ra o so li dar nom jem stvu, u kojem je ta firma jedan od tri potpisnika ugovora. Ugostiteqsko preduze}e „Tri grozda“ svojevremeno je imalo vi{e od 500 lokala, me |u ko ji ma su le gen dar ni: „Dva je le na“ u be o grad skoj Skadarliji, zatim „[umatovac, „Gr~ka kraqica“, „Pod li pom“, „Tran da fi lo vi}“, „Ko{uta“…

– Postojawe ugovora, posebno kroz ste~ajni postupak koji je pro u zro ko vao od la zak firme u ste~aj, li{ava radnike i akcionare imovine u vidu wihovih akcija i svojinskog u~e {}a u vla sni {tvu AD „Tri grozda“ kao i zaposlewa i zarade. Ugovor je firmu u kojoj su zaposleni i u kojoj ima ju vla sni~ kog ude la ve} doveo do gotovo potpune propa sti, ko ja se ma ni fe stu je kroz dugotrajnu blokadu ra~una, pokrenuti ste~ajni postupak, stotine otpu{tenih radnika, neprimawe zarade i otu|ewe mnogo poslovnih objekata u kojima tu`ioci posluju.

Sve je to posledica ne~ega u ~emu tu`ioci ne samo da nisu u~estvovali nego i o ~emu donedavno nisu ni{ta ni znali.

Nakon {to su radnici podneli tu`bu za utvr|ivawe ni{tavosti ugovora, u slu~aj se ukqu~ila i policija koja obavqa predistra`ne radwe – ka`e dr Slobodan Stojanovi}.

J. Jakovqevi}

POQOPRivRedA

sreda18.jul2012.

Osmi SPIT danas u Ka}u Udru`ewe poqoprivrednika Klub „100P plus„ organizuje tradicionalno u Ka}u prikaz poqoprivrednih ma{ina u radu, ~iji je naziv SPIT – Smotra poqoprivrede, industrije i trgovine. Osmi SPIT, odnosno prikaz poqoprivrednih ma{ina i repromaterijala, odr`a}e se danas, u Ka}u, s po~etkom u 10 ~asova, na parceli doma}instva Ma le {ev pored puta Novi Sad – Zrewanin i onog {to vodi za Sala{ 84. Na istom mestu kao i pro{le godine.

Ovogodi{wi SPIT otvara novoizabrani sekretar Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu Go ran Je {i}.

Na SPIT-u se izla`u ma{ine i oprema, stacionirano i u radu, kao i rezervni delovi, uqa, maziva, pesticidi, mineralno |ubrivo, seme...

Bi}e prilike i da se poqoprivrednici upoznaju s ponudom banaka i osiguravaju}ih ku}a, to jest o uslovima kreditirawa, osigurawu useva i vozila... Osim smotre mehanizacije, i ove godine organizatori su pripremili zanimqive sadr`aje. Recimo, kao i obi~no, bi}e organizovana tombola, kao i takmi~ewa u bacawu akumulatora s ramena i brzini preno{ewa vre}a |ubriva „Timac Agro Balkans” Novi Sad. S. G.

SVI WA RI SE NA PR STE BRO JE

Punim oborima potrebna sigurnost Ste van Bur sa} iz Banatskog Aran|elova desetak godina je posve}en sviwogojstvu. U oborima trenutno ima desetak krma~a, prasad i dvadesetak tovqenika. Nekada je dr`ao i vi{e tovqenika, ali je ove sezone ve}inom prodao prasad.

– Ra~unica je trenutno povoqna, ali nepovoqno je {to na ovom pod-

problem je i to {to je sve vi{e stara~kih poqoprivrendih doma}instava.

– Potrebno bi bilo da u sviwogojstvu, pa i drugim granama sto~arstva, proizvo|a~i dugoro~nije imaju ve}u sigurnost u pogledu pariteta otkupne cene i sto~ne hrane, gde bi dr`ava uz druge podsticajne mere putem subvencija mora-

NA VOD WA VA WE 63.000 HEK TA RA DO JE SE NI

Za pet godina zalivawe na milion hektara – Prva faza velikog projekta razvoja sistema za navodwavawe, koja je po~ela u aprilu, trebalo bi da bude zavr{ena u septembru – rekao je prilikom obilaska radova u op{tini Kula direktor Republi~ke direkcije za vode Ministarstva poqoprivrede, trgovine, {umarstva i vodoprivrede Alek san dar Pro da no vi}.

On je posetio doma}ine koji koriste sistem navodwavawa u selu Kru{~i}, gde je u aprilu ove godine po~ela prva faza velikog projekta razvoja sistema za navodwavawe u Srbiji koja bi trebalo da omogu}i navodwavawe novih 63.000 hektara oranica. Ciq najva`nijeg

i najve}eg infrastrukturnog projekta u srpskom agraru, po wegovim re~ima, jeste da povr{ine pod zalivnim sistemima sa sada{wih 200.000 hektara budu pove}ane na 1,1 milion hektara u narednih pet godina. Prodanovi} je istakao da je u agrarnom buxetu za te namene u 2012. izdvojeno pet milijardi dinara, i precizirao da je u toku rekonstrukcija postoje}e kanalske mre`e za odvodwavawe, koja }e biti pretvorena u dvonamenski sistem koji }e slu`iti i za navodwavawe.

– U Vojvodini su radovi u toku na 40 lokacija, a sistemima za navodwavawe bi}e obuhva}eno ukupno 45.000 hektara na teritoriji po-

Ste van Bu r sa}

la vi{e da se anga`uje – predo~ava Bursa}. – Bavqewe sto~arstvom nije posao od danas do sutra nego je potrebno planirati na du`i period. Nije problem utoviti sviwe ili junad, na|u se i kupci, ali je najve}i problem uklopiti se u ra~unice na tr`i{tu. Najve}i problem je kada su otkupne cene niske i na tr`i{tu krene naopako, proizvo|a~e naj~e{}e niko ne poznaje, nego klani~ari i drugu u~esnici u lancu samo gledaju sebe.

Tekst i foto: M. Mi tro vi}

Sledi ~i{}ewe u „Vodama Vojvodine” Pokrajinski sekretar za poqoprivredu i potpredsednik Vojvo|anske vlade Go ran Je {i} najavio je korenite promene u sistemu vodoprivrede pokrajine, ukqu~uju}i tu i Javno vodoprivredno preduze}e „Vode Vojvodine”.

– Preda mnom je otvarawe pitawa javnih preduze}a koja su u nadle`nosti APV, kao {to su „Vode Vojvodine”, „Vojvodina{ume”, s ciqem da {to vi{e para ide u investicije, da se one boqe kontroli{u – kazao je Je{i} ju~e prilikom posete novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo.

Podsetiv{i na to da su najva`nija stavka u buxetu Sekreterijata upravo vode, on je naglasio da „tu ima hiqadu problema„.

– Po~nimo od toga da je puwewe buxeta bilo tek oko 24 odsto do pre nekoliko dana, da nisu izdata re{ewa za fizi~ka lica za odvodwavawe ve} skoro dve godine, da

dolazimo u situaciju da sada, usred su{e, qudi dobijaju re{ewa koje se zovu „naknada za odvowava-

– U odnosu na pro{lu godinu, Institut je pove}ao izvoz za vi{e od 60 posto i u 75 godina, otkako postojimo, ovo }e biti najboqi rezulat na svetskom tr`i{tu kada je re~ o prole}nom izvozu – kazao je direktor Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad dr Bo ri slav Ko biq ski, napomiwu}i da je wegova vrednost 16 miliona evra, a s obzirom na to da posao s nekim zemqama jo{ uvek traje, rezultat }e biti i boqi od toga.

Prvi ~ovek na{e najzna~ajnije semenske i nau~ne ku}e dodao je da su vode}i izvozni proizvodi Instituta, kada je semenska roba u pitawu, kukukuruz i suncokret, a najve}i pomak je ostvaren kod krmnog biqa.

– Ima}emo i uve}awe jeseweg izvoza. Ali, na{ prioritet svakako je da obezbedimo vrhunsko seme, koje se i ove godine pokazalo superiornim u odnosu na konkurenciju i kada je re~ o prinosima, i kada je re~ o kvalitetu, i kada je re~ o kombinaciji prinosa i kvaliteta – naglasio je Kobiqski.

STO ^A RI IZ OYA KA NA STA VQA JU PRO TEST

Krave ne mogu ni da di{u, a kamoli da dobiju subvencije Letwa vrelina u Oxacima jo{ je ve}a zbog nezadovoqstva sto~ara i ratara iz te op{tine nere{enom situacijom oko licitirawa dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta.

Nastavqen je protest ispred op{tinske zgrade i najavquju se jo{ `e{}i, odnosno blokada kompletne zgrade i ulice. Povod je objavqivawe liste onih koji }e biti izuzeti iz u~e{}a na licitaciji, koja je trebalo da bude odr`ana pro{le nedeqe, a to se nije desilo zbog intervencije advokata kog su anga`ovali poqoprivrednici.

Nestanak dokumentacije za pripremu licitacije prouzrokovao je talas nezadovoqstva kod sto~ara i ratara ~ija je dokumentacija nestala. Policija je tada obavila uvi|aj, pokrenula postupak za re{avawe nestanka dokumentacije, a ona se odjednom pojavila onako kako je i nestala, tajno. Konsultovano je Ministarstvo poqoprivrede, odr`avani sastanci, promewena komisija, ali problem nije re{en. Sto~ari i ratari su i daqe nezadovoqni. Policija ima zapisnike, dokumentacija se pove}ava, nezadovoqnici tra`e re{ewe, a re{ewa – nema.

– Nas 26 sto~ara, vlasnika farmi iz Oxaka, protestujemo zato {to su nas stavili u pasivan status u odnosu na licitaciju dr-

krajine. U Pan~eva~kom ritu, na teritoriji grada Beograda, bi}e obuhva}eno 16.000 hektara a u Ma~vi 1.700 hektara u prvoj fazi – rekao je Prodanovi}, i dodao da je resorno ministarstvo spremno u ovom trenutku i za ugovarawe druge faze.

Jedan od poqoprivrednika koji su po~eli da koriste sisteme za navodwavawe ^a ba Pa paj ~ik iz Kru{~i}a rekao je da se najboqi rezultati zahvaquju}i sistemima za navodwavawe posti`u kod povr}a, kao i da je prvi put ove godine po~eo da navodwava {e}ernu repu jer „vi{e nije smeo da ~eka i nije znao da li }e ki{a da pada“.

GO RAN JE [I] NA JA VIO OZBIQ NE PRO ME NE U PO KRA JIN SKOJ VO DO PRI VRE DI

Isto rij ski iz voz NS-se me na

ru~ju nema organizovanog otkupa pa se prasad i tovqenici prodaju od slu~aja do slu~aja. Obra|ujem 20 jutara zemqe i uglavnom sejem `itarice, tako da iz sopstvene proizvodwe obezbe|ujem sto~nu hranu, jedino kupujem sojinu sa~mu i premikse – ka`e Bursa}.

U Banatskom Aran|elovu se poqoprivrednici sve mawe bave sviwogojstvom – mogu se na prste izbrojati – jer je cena kukuruza dobra pa nalaze ra~unicu da prodaju tr`ne vi{kove. Na drugoj strani,

dnevnik

Fo to: G. Mu li}

6

`avnog poqoprivrednog zemqi{ta. To zna~i da ne mo`emo licitarati za zakup dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta, da ne mo`emo od dr`ave dobiti subvencije po hektaru, po litru mleka, nemamo pravo na subvencije za umati~eno grlo i jo{ malo ne}emo mo}i ni da hranimo na{u stoku. To sve zna~i da je

u Oxacima farmerstvo prakti~no uni{teno, da nijedna krava ne mo`e prakti~no ni da di{e – rekao nam je vlasnik farme u Oxacima Ju go slav Di mi tri je vi}. – Nazvali su nas uzurpatorima dr`avnog zemqi{ta, a mi smo na vreme podneli potrebnu dokumentaciju na osnovu koje je i sa~iwen zapisnik o dodeli zemqe koji smo potpisali, ali odluka je u me|uvremenu promewena, na{a doku-

mentacija je nestala iz prostorija op{tine i dan-danas se ni{ta ne re{ava. Nemamo prakti~no vi{e nikakva prava zbog nekoga ko nije svoj posao radio kako treba i zbog onih pravih uzurpatora koji su upali na dr`avne posede, koje ne `elim da imenujem, ali policija poseduje sve zapisnike koji su sa~iweni na licu mesta. Niko od proizvo|a~a mleka iz Oxaka nije u{ao u dr`avno poqoprivredno zemqi{te, to odgovorno tvrdim.

O~igledno je da postoje suprotstavqene strane sto~ara koje se me|usobno optu`uju.

Predstavnici „suprotnog“ tabora su tako|e bili prisutni, i imaju svoje vi|ewe ovog velikog problema.

– Za razliku od wih, mi smo se dr`ali zakona, a ostali smo bez zemqe – rekao nam je sto~ar iz Ba~kog Gra~aca Mi lan Voj no vi}.

– Mi smo svoje obaveze platili do posledweg iznosa koji je bio potreban, a zemqu ne koristimo, a oni je koriste. Sada im je neko drugi kriv {to ne}e u~estvovati na licitaciji. Po{to smo drasti~no o{te}eni u svemu ovome, tu`i}emo op{tinu jer smatramo da je ona najve}i krivac za tu situaciju. Ne}emo dozvoliti da sve to pro|e i da mi ostanemo o{te}eni.

S. Mi ler

we„... – naglasio je Je{i}, ukazuju}i na ~iwenicu da je sistem „Voda Vojvodine” takav da je u wihovom sastavu 17 dru{tvenih preduze}a te da jo{ uvek u wima postoje radni~ki saveti, a status tih preduze}a jo{ nije razre{en. – Upravo time }u se najvi{e baviti. Najva`nije je da se kanalsko-vodoprivredi sistem u Vojvodini, potencijal od kojeg je verovatno samo EPS skupqi, vrati u funkciju. A „Vode Vojvodine” ne mogu biti strano telo u ovom organizmu.

Izabran sam za pokrajinskog sekretara za poqoprivredu i potpredsednika Vlade, i prema tome – ja sam {ef „Vodama Vojvodine” i „Vojvodina{umama”, svi|alo se to nekom ili ne.

– Drugi problem je broj zaposlenih. Naime, od buxeta, koji je zapravo bezna~ajan i iznosi 20

miliona evra za vode, ~ak {est miliona evra ide na potro{wu za plate zaposlenih u tom preduze}u. Prakti~no, investicije u ono {to je „kor biznis” su tek oko14 miliona evra, tako da se ti odnosi moraju promeniti – istakao je Je{i}, navode}i kao primer java{luka u oblasti vodosnabdevawa i to {to su Ministarstvo ekonomije i Agencija za privatizaciju dozvolili privatizaciju najva`nijeg vodoprivrednog objekta u Sremu.

Je{i} je, najavquju}i „ozbiqnu strategiju vojvo|anskog agrara”, kazao da su{tinski wegova ideja agrarne politike po~iva na odr`ivim projektima koji }e vrlo brzo dati benefita za celokupnu pokrajinsku poqoprivredu. Govore}i o mogu}oj zabrani izvoza `ita, on je napomenuo da nije za tu opciju jer je ona suprotna zalagawima za liberalizaciju tr`i{ta, a iskustvo nam govori da su takve situacije prilika da pojedinci ostvare ekstraprofit, na u{trb poqoprivrednika.

Ina~e, po uporednim podacima poqoprivrednih stanica u Pokrajini, su{a je odnela oko 70 odsto roda kukuruza, kazao je on. Procewuje se da je u Sremu prose~an prinos oko ~etiri tone po hektaru, a u Ba~koj i Banatu svega dve tone, {to je, kako je rekao, katastrofalno.

– Nadam se da }e Vlada Srbije ne samo prihvatiti informacije o progla{ewu elementarne nepogode koje ovih dana budu stizale iz op{tina nego i obezbediti novac da se posledice su{e re{e – rekao je Je{i}.

S. Glu {~e vi}

@E TVA U STA ROJ PA ZO VI

Prinosi me|u najboqima u Srbiji @etva u staropazova~koj op{tini zavr{ena je uspe{no i, bez obzira na nestabilnu proizvodnu godinu, ostvareni su dobri prinosi, koji su svakako me|u najboqima u Srbiji, ocenio je [tab te sremske op{tine za pra}ewe i koordinaciju radova u poqoprivredi.

– Pod strnim `itima je bilo 5.600 hektara oranica, dok je uqana repica zauzela 305 hektara (AD „Napredak“ i zadruga „Agroprom“) pa je `etva obavqena na ukupno 5.905 hektara.

P{enica je zauzela 4.400 hektara, i to 1.200 hektara kod preduze}a i zadruga, gde je ostvaren prose~an prinos od 7,17 tona po hektaru, dok je u individualnom sektoru na 3.200 hektara ostvaren prose~an prinos od 6,6 tona po hektaru – istakao je predsednik [taba Jo van Ko va ~e vi}.

Rukovodilac odeqewa za ruralni razvoj op{tine Stara Pa-

zova Ra di voj Se ku li} smatra da je takav prinos kod preduze}a i zadruga me|u najboqima u Srbiji, ali da lo{a proizvodna godina ponovo aktuelzira pitawe navodwavawa, kao i pitawe tehnologije.

– Prinosi na poqima AD „Napredak„ i poqoprivrednih preduze}a i zadruga, gde su primewene najsavremenije agrotehni~ke mere, pokazuju da imamo znawa, koja treba preneti i individualnim proizvo|a~ima pa }e zato na zimu biti organizovani seminari i predavawa – najavio je Sekuli}. [to se ti~e ozimog je~ma, u ovoj op{tini je po`weven s 1.200 hektara u poqoprivrednim organizacijama i 700 hektara na wivama seqaka. Prose~an prinos je 5,6 tona po hektaru, dok je uqana repica dala prinos od 3,2 tone po hektaru.

A. Ma li

Detelinara bez tople vode Sta ra i No va De te li na ra, kao i objek ti u Uli ci haj duk Veq ko voj 11 ju tros od 3 sa ta ne ma ju to plu vo du.

Is po ru ka je pre ki nu ta zbog pla ni ra nih ra do va na re kon struk ci ji do tra ja log vre lo vo da u Uli ci Ili je Bir ~a ni na do Uli ce Jan ka ^me li ka. Ovi de lo vi gra da to plu vo du do bi }e su tra u ra nim ju tar wim ~a so vi ma.

N. R.

Uklawawe ba{tenskog otpada Tra va, gra we, li {}e, ko rov i sli ~an ot pad or ga ni zo va no }e se od no si ti iz svih na se qa sa in di vi du al nim ti pom sta no va wa, i to pre ma pre ci znom ras po re du. Gra |a ni tre ba ovo sme }e da osta ve is pred svo jih ku }a, na istom me stu gde ostvqa ju i kan te za sme }e, i to do 6 ~a so va.

DANAS U DOMU ZDRAVQA

Te`e halo s kol centrom

Po treb no je da ba {ten ski ot pad bu de upa ko van u ke se, xa ko ve ili ku ti je, a gra we po ve za no u sno po ve, uko li ko se ne mo `e dru ga ~i je slo `i ti. Ba {ten ski ot pad }e se da nas od no si ti iz Fu to ga, u ~e tvr tak iz Ve ter ni ka, a u pe tak iz Pe tro va ra di na i Be ge ~a.

I. D.

Zbog teh ni~ kih pro ble ma da nas su mo gu }i po vre me ni pre ki di pri li kom us po sta vqa wa te le fon ske ve ze sa kol cen trom Do ma zdra vqa, zbog radova na in fra struk tu ri ra ~u nar ske mre `e. Iz ove zdrav stve ne usta no ve mo le gra |a ne za raz u me va we i str pqe we pri li kom za ka zi va wa pre gle da. Ina ~e, za ka zi va we pre ko kol cen tra Do ma zdra vqa za

Novosadska sreda18.jul2012.

pe di ja trij ske pre gle de za De~ ju bol ni cu jo{ uvek ni je po ~e lo. In for ma tiv ni si stem ove dve usta no ve umre `en je jo{ kra jem ma ja, a za ka zi va we za De~ ju bol ni cu pre ko te le fon skog bro ja 021/4879 - 000 tre ba lo je da bu de omo gu }e no pro {le ne de qe. Ka ko sa zna je mo, usko ro tre ba da po~ ne ta kav na ~in za ka zi va wa pre gle da za De~ ju bol ni cu. I. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Uvo|ewe telefonskog zakazivawa za preglede u Domu zdravqa trebalo je da ubrza i pojednostavi put do lekara, ali pacijent ipak mora da se naoru`a strpqewem i uporno{}u da bi „naleteo” na slobodnu vezu i termin. Naj~e{}i odgovor je da su svi termini popuweni, te da se drugog dana mora poku{ati ponovo i da treba zvati {to ranije, ali ni to ne garantuje slobodan termin za pregled.

Mada u Domu zdravqa ka`u da je neprihvatqivo da se vrati pre|a{wi na~in dolaska na lekarske preglede, jer su redovi u ambulantnim ~ekaonicama bili ogromni, i da je ovaj savremen na~in zakazivawa znatno boqi i lak{i, iskustva pacijenata ne name}u

ba{ tako jasan zakqu~ak . Gra|ani nezadovoqno odmahuju glavom svaki put kada treba da zaka`u pregled, jer ne mogu predvideti da }e da se razbole a do zakazanog termina bolest mo`e da se pogor{a. I u toj “igri”, u kojoj pacijenti istrajavaju u `eqi da zaka`u pregled , sti`e vest da }e danas biti povremenih prekida u radu kol centra.

I, danas }e mnogi neizbe`no postaviti pitawe: koja je svrha uplitawa tehnike s putawom koja pacijenta vodi do lekara, i da li to “ubrzava i pojednostavquje proceduru”.

Do ciqa zvanog “zakazani pregled” gra|ani ba{ ~esto moraju da {ire granice sopstvenog strpqewa i izdr`qivosti.

I. Dragi}

Mali Beograd i Veliki rit bez gasa No vo sad ska na se qa Ma li Be o grad i Ve li ki rit da nas }e bi ti bez ga sa u pe ri o du od 8 do 12 ~a so va. Po tro {a ~i }e bi ti us kra }e ni za do sta vu ga sa zbog ra do va na di stri bu tiv noj ga snoj mre `i.

D. B.

V remeploV

Fo to: S. [u {we vi}

Teh no `i vot

STANOVNICI ULICA LASLA GALA I ALEKSE [ANTI]A SPREMAJU SE DA ODAHNU

Asfalt kona~no najavquje kraj radova Pri vo de se kra ju ra do vi na kom plet noj re kon struk ci ji vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e u Uli ca ma La sla Ga la i Alek se [an ti }a, od no sno na as fal ti ra wu i po sta vqa wu ivi~ wa ka, pa }e sta nov ni ci ovih dve ju uli ca na kon ne ko li ko me se ci na po kon mo }i da odah nu.

dve uli ce. Za vr {e tak ra do va o~e ku je se po ~et kom sle de }eg me se ca, a ka ko ka `u u ovom pred u z e } u, tre n ut n o sve te ~ e pla n i r a n om di na mi kom.

Port pa rol „Vo do vo da i ka na li za ci je” Da vor

Da pod se ti mo, ra do vi u ovim uli ca ma za po ~e ti su sre di nom mar ta, a ka ko je ta da na ja vqe no, sve je tre ba lo da bu de ura |e no i as fal ti ra no do 1. ma ja. To, me |u tim, ni je ura |e no, jer ka ko su re kli u „Vo do vo du”, iz vo |a ~i ni su ra di li ka ko tre ba, zbog ~e ga je ovo grad sko pred u ze }e ta da do bi ja lo po 20, 30 po zi va gnev nih gra |a na, ko ji su se `a li li na spo rost ra do va. Zbog ovih raz lo ga „Vo do vod” je i ras ki nuo ugo vor sa iz vo |a ~em ra do va fir mom „Mi le ni jum tim”. U tom pred u ze }u tvr di li su da su ro ko vi pro bi je ni, jer su ra do vi bi li za mr znu ti de se tak da na zbog ne do stat ka svih po treb nih do zvo la za rad.

G. ^.

Kraj radova po~etkom avgusta. Posao u ovim ulicama po~eo sredinom marta, a po prvobitnom planu sve je trebalo da bude gotovo do 1. maja

Kad rat pi{e sudbine Ma gi strat No vog Sa da oba ve stio je 18. ju la 1818. go di ne Ma ra {li Ali-pa {u, be o grad skog ve zi ra, da je Me ri ma, ne ka da su pru ga po koj nog Ha xiaj va zo vi }a, u rat no vre me na si lu pre kr {te na i uda ta za Jo va na Iva no vi }a.

S wim je, i sa pe to go di {wom

}er kom iz pr vog bra ka po sle pa da Pr vog srp skog ustan ka, pre {la u No vi Sad. Po {to ju je mu` na pu stio, ona bi sa da da se vra ti u ro di teq sku ve ru i pre |e u Be o grad, gde joj `i vi mno go broj na bo ga ta po ro di ca.

N. C.

U “Pu tu” na vo de da je pre svla ~e we pr vog slo ja as fal ta za vr {e no u Uli ci La sla Ga la, dok je ju ~e za po ~e to pre svla ~e w e po s led w eg de l a U l i c e Alek se [an ti }a. U isto vre me as fal ti ra ju se tro to a ri, pri la zi zgra da ma i par king pro stor du `e ce le tra se ove

San tra~ ka `e da je ura |e na kom plet na re kon struk ci ja vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e, ko ja je u ovim uli ca ma u ne kim de lo vi ma bi la sta ri ja i od 50 go di na.

Vred nost ra do va je oko 50 mi li o na di na ra.

U OKVIRU „NOVOSADSKOG DE^JEG LETA”

Vitezovi i princeze u {kolskom dvori{tu U~e ni ci no vo sad skih osnov nih {ko la su ju ~e u sklo pu „No vo sad skog de~ jeg le ta” ima li pri li ku da se dru `e i na za ba van na ~in upo zna ju mno ge stva ri o vi te {tvu na kre a tiv nom kam pu ko ji je odr `an u O[ „Pe te fi [an dor”.

Vi {e od sto ti nu ma li {a na je u~e stvo va lo u ovoj ra di o ni ci, de ~a ci su se igra li vi te zo va u dvo ri {tu, a de voj ~i ce su pra vi le na kit od pla ste li na po uzo ru na one iz sred weg ve ka. Mla |i dru ga ri su ko ri sti li kar ton i ko la`-pa pir od ko jih su pra vi li kru ne i ma ~e ve, ali i mno ge dru ge vi te {ke re kvi zi te. De ca su bi la u pri li ci i da na u ~e raz ne stva ri o

vi te zo vi ma, kroz za ni mqi ve pri ~e i aneg do te.

Ko or di na tor ka pro gra ma „No vo sad sko de~ je le to” Se ve ri na Pro stran Mi le ti} je bi la za do voq na od zi vom de ce i wi ho vim pret hod nim zna wem o vi te {kom na ~i nu `i vo ta.

- Na{ pri mar ni ciq je bio da ob li ku je mo de~ ju do ko li cu i da ma li {a ne kroz ova kav vid in ter ak ci je odvo ji mo od ra ~u na ra i uza lud no pro tra }e nog vre me na, ali i da ih pod stak ne mo na sti ca we no vih sa zna wa- na ve la je Pro stran Mi le ti} i do da la

da je za do voq na pro {i re wem ka pa ci te ta ove or ga ni za ci je u po sled we dve go di ne.

D v a n a e s t o g o d i { w a Mi li ca Ste vin, pr vi put je na ovoj ma nif sta ci ji, a opro ba la se u pra vqe wu na ki ta. We na dru ga ri ca Awa Te {i} u~e stvu je po dru gi put na ovom kam pu.

-Ovo mi je dru ga go di na ka ko sam ov de i sre} na sam, jer ov de imam pu no pri ja te qa. Da nas sa dru ga ri ca ma pra vim na kit od gli ne i na dam se da }e le po is pa sti - re kla je Awa. Su tra }e de ca mo }i da na u ~e ne {to vi {e o Ga li le ju i astro no mo ji, a za jed no sa ra di o ni ~a ri ma po ku {a }e da na pra ve te le skop. Ma li {a ni se mo gu pri ja vi ti na bro je ve te le fo na: 063/ 521-123 i 063/ 592-559.

D. Baji} i D. Bo`ani}

8

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda18 .jul2012.

SPORTSKO-EKOLO[KI KAMP NA BEGE^KOJ JAMI

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Kao stari kraq u izgnanstvu”

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Kao sta ri kraq u iz gnan stvu” Ar noa Gaj ge ra. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

U iz u zet no dir qi voj pri ~i o svom ocu, Ar no Gaj ger, je dan od naj zna ~aj ni jih sa vre me nih ne ma~ kih kwi `ev ni ka, pri po ve da o ~o ve ku,

~i ja vi tal nost i mu drost ne ne sta ju pod pri ti skom Al chaj me ro ve bo le sti. Otac je ~e sto sve stan sva ko dne vi ce, ali je za bo ra vio svo ju pro {lost, ku }u i de cu.

Ar no Gaj ger po no vo upo zna je oca i ta ko se iz no va ra |a pri ja teq stvo; {e ta sa wim pre de li ma u ko ji ma su obo ji ca od ra sta li, slu {a we go ve na pr vi po gled be smi sle ne i ~e sto ve o ma po et ske re ~e ni ce, pri po ve da o o~e voj sa da {wi ci i pro {lo sti i o sop stev nom de tiw stvu. Pri tom ot kri va da je otac sa ~u vao {arm, sa mo po u zda we i hu mor. I po red su o ~a va wa sa ne na dok na di vim gu bit kom ovo je sve tla, ve se la i `i vot na kwi ga.

N. R.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU KWIGE

Roji se „Ko{nica prijateqstva” De~ ji sport sko-eko lo {ki kamp “Ko {ni ca pri ja teq stva” za de cu bez ro di te qa ili ade kvat nog ro di teq skog sta ra wa po ~eo je ju ~e na Be ge~ koj ja mi i tra ja }e do 30. ju la u or ga ni za ci ji Udru `e wa gra |a na “Ko {ni ca”. Ove go di ne, osim de se to ro {ti }e ni ka De~ jeg se la “Dr Mi lo rad Pa vlo vi}” iz Srem ske Ka me ni ce, u kam pu }e bi ti 12 ma li {a na iz hra ni teq skih po ro di ca, 12 de ce iz De~ jeg se la iz Sa ra je va, kao i 20 ma li {a na sa Ko so va i Me to hi je.

Za wih }e bi ti or ga ni zo va ne sport ske i eko lo {ke ak tiv no sti, ra di o ni ce ko je ob u hva ta ju iz ra du mu zi~ kih in stru me na ta, ples, cr ta we, fo to gra fi ju i iz ra du ma ski. Udru `e we gra |a na

„Bu{ewe jezika”

„Zov an|ela” Gijoma Musoa Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge sre dom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 14 do 14.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge Gi jo ma Mu soa “Zov an |e la” u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24.

Da li je i va ma mo bil ni te le fon po stao po put dnev ni ka? Da li we mu po ve ra va te bro je ve te le fo na dra gih oso ba, fo to gra fi je, raz go vo re... naj skri ve ni je taj ne? U gu `vi naj ve }eg wu jor {kog aero dro ma dvo je qu di do slov no }e na le te ti jed no na dru go. Ma dlin i @o na tan br zo

}e sa ku pi ti pro su te stva ri i pro du `i ti sva ko na svo ju stra nu. Oni se ni ka da pre to ga ni su sre li, a ve ro va li su i da se taj su ret vi {e ne }e po no vi ti. Ipak, u `ur bi da pri ku pe svo je stva ri, slu ~aj no su za me ni li mo bil ne te le fo ne. Ka da bu du uvi de li gre {ku, ve} }e ih de li ti vi {e od de set hi qa da ki lo me ta ra – on je vla snik re sto ra na u San Fran ci sku, dok ona ra di u jed noj pa ri skoj cve }a ri.Iako su su sve sni da za di ru u tu |u pri vat nost, ne }e mo }i da odo le i pre gle da }e sa dr `aj te le fo na ko ji se za te kao kod wih.

Me |u tim, ne spu ta na ra do zna lost do ve {}e ih do za pa wu ju }eg ot kri }a: shva ti }e da su wi ho vi `i vo ti ne ras ki di vo po ve za ni taj nom za ko ju su obo je ve ro va li da }e osta ti za u vek skri ve na...

A. Va.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Diktator” (14.45, 22.35), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (20.05), „Na tajnom zadatku” (16.25), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.45, 14.40, 16.30, 18.30), „Lol” (18.25), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.15, 14, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10, 18.15, 20, 20.30, 22.10), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (12.15, 14.45, 15.45, 17.30, 20.15, 19.30, 21.50, 22.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ ^I CE: Iva na Kr sti} i Sne `a na Gli {i} iz No vog Sa da, Mi la na Opa ~i}-Mi li ~i} iz Apa ti na, Du wa Mar ti} iz Ba~ ke Pa lan ke, Kri sti na Ra ki ta iz Fu to ga i Slo bo dan ka Si mo vi} iz Gaj do bre, DE ^A KE: Ma ri ja Pan ko vi}, Da ni ca Ko pri vi ca, Je le na Ma ri nac, Va le ri ja Ga vri lo vi}, Sa wa Pro se ni ca i Dra ga na Jo ki} iz No vog Sa da, Dra ga na Le ma i} iz In |i je, Qu bi ca Bu da} iz Ve ter ni ka, Sta ka Vu ko ti} iz Ba no {to ra, Sve tla na Ra do sa vqev iz Lo ka i Ana Ne sto ro vi} iz Be ~e ja.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Rade Marka Samryija (1934) u 10.30 ~asova, Boja Bo`e Markovi} (1925) u 11.15, Jure Ante Ba{i} (1927) u 12, Jakim Jovgena Baran (1924) u 12.45, Bosiqka Radojice Stefanovi} (1929) u 13.30, Verica Nikole Veqkovi} (1928) u 14.15, Blagica Milosava Simjanoska (1934) u 15 i Mirjana Miroslava Golubovi} (1956) u 15.45 ~asova - urna.

Na Alma{kom grobqu u Novom sadu bi}e sahrawena Marina Stevana Kova~evi} (1973) u 13 ~asova. Na gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Milorad Voje Majki} (1947) u 15 ~asova.

“Ko {ni ca” je ove go di ne sa De~ jim se lom “Dr Mi lo rad Pa vlo vi}” pot pi sa lo ugo vor o sa rad wi na pro jek tu “Ja ~a we po ro di ce”.

- Ide ja ovog pro jek ta je osna `i va we i po mo} po ro di ca ma sa de com, ka ko bi ma li {a ni osta li uz svo je ro di te qe i ka ko ne bi do {li u si tu a ci ju da se iz dva ja ju iz po ro di ce u usta no ve so ci jal ne za {ti te- re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re ru ko vo di lac slu `be za sme {taj i zbri wa va we u De~ jem se lu “Dr Mi lo rad Pa vlo vi}” Zdrav ko Kru ni}.

Ciq nu gru pu ~i ne po ro di ce od ko jih su je dan ili oba ro di te qa od ra sta la u De~ jem se lu, po ro di ce ko ri sni ci uslu ga Cen tra za

Dru`ewe na pro{logodi{wem kampu

so ci jal ni rad i po ro di ce re gi stro va ne od stra ne obra zov nog si ste ma, a kamp je sa mo pr vi ko -

rak u ostva ri va wu sa rad we na pro jek tu “Ja ~a we po ro di ce”.

A. Va.

DNEVNI BORAVAK ZA BESKU]NIKE POSTAJE TESAN

Sve vi{e mladih `ivi na ulici

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pro me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Bu {e we je zi ka„, auto ra Iva na Klaj na. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va.

J. Z.

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

DNEVNIK

Tr op ske vru }i ne ote ra le su sta nov ni ke uli ca u Dnev ni cen tar za bes ku} ni ke, iako po re ~i ma re fe ren ta za so ci jal no pre ven tiv ni rad Mi la na ^i ~a ki na, ni ta mo ni je pri jat ni ja si tu a ci ja. Ma la pr o sto ri ja ka pa ci te ta za 12 oso ba, bez kli me, sa ku hi wom bez pr o zo ra u ko joj se ku va ~aj ,ni je ide al no skro vi {te od sun ca u ovim vru }im da ni ma.

- Od wih 70 ko ji su na na {em spi sku, dnev no ih do |e od 30 do 35.

Sva ki ko ri snik ima pra vo na hi gi jen ski tret man sva ki ~e tvr ti dan.

Ovu prak su smo uve li zbog ma log ka pa ci te ta boj le ra i ku pa ti la i po ka za la se ve o ma funk ci o nal nom. U Dnev nom bo rav ku bes ku} ni ci sva ki dan mo gu da do bi ju je dan su vi obrok ko ji ~i ne sen dvi~ i ~aj - ka `e ^i ~a kin.

Iako ne sre} nih slu ~a je va zbog tr op skih tem pe ra tu ra ni je bi lo u sa mom bo rav ku, od po ~et ka le ta

Hit na po mo} je do ve zla ko ri sni ke ko ji su ko la bri ra li, ali zbog al ko ho la. U ova kvim si tu ac i ja ma po li ti ka Hit ne po mo }i je da bes ku} ni ke vo zi di rekt no u Dnev ni bo ra vak, jer ni su `i vot no ugro `e ni, a ni fi zi~ ki na sil ni.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Ko ri sni ke Dnev nog bo rav ka ~i ne i naj mla |i pu no let ni ci i sta ri ji qu di.

- Do la zi li su nam i ma lo let ni ci, ali ka ko wih ne sme mo da pri mi mo, {a qe mo ih u Svra ti {te za de cu uli ce. Na ma se za po mo} obra -

}a ju sve mla |i qu di, ta ko da se u bo rav ku mo gu na }i i oso be od 18,19 i 20 go di na. Uglav nom ima mo do sta rad no spo sob nih qu di ko ji ne mo gu da na |u po sao - re kao je ^i ~a kin.

Bes ku} ni ci to kom ve li kih vru }i na no }i pr o vo de u ka ta kom ba ma Pe tro va ra din ske tvr |a ve, kao i u na pu {te nim ku }a ma.

- Ima mo jed nu eki pu ko ja kam pu je na Du na vu, ku pi li su {a to re pa ta mo spa va ju dok je le po vre me - ka `e ^i ~a kin. – [to se ti ~e gar de ro be, na ras po la ga wu su nam sa mo do na ci je gra |a na. Kon stant no nam fa li do weg ve {a, ali i osta lih de lo va ode }e. Stal no ima mo pri liv no ve gar de ro be, ali se ona ~e sto ba ca jer na {i ko ri sni ci `i ve na uli ci, pa se ode }a la ko ha ba, ce pa i bu de ne u po tre bqi va. Tre ner ke, far mer ke, maj ce, duk se vi, obu }a - sve do na ci je su nam do bro do {le.

A. Varga

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda18.jul2012.

SKUP [TI NA GRA DA DO BI JA „SVI ZA NO VI SAD”

RA ^U NE ZA STRU JU TRE BA PLA TI TI DO 20. JU LA

U no voj gru pi od bor ni ci SPO i RDS

Pla }awe u ro ku do no si po pust

Dopis za formirawe nove odborni~ke grupe jalno odgovornu politiku okrenutu marginalile {ev i Sa {a No va ko vi} iz SPO i To mi slav, „Svi za Novi Sad” upu}en je ju~e predsednici zovanim dru{tvenim grupama i dostupnost Alek san dra i Du {an Bo kan, Bo ris Jo vi ~i}, i Skup{tine grada Alek san dri Jer kov. Grupu }e sportskih i kulturnih sadr`aja tokom cele goTa tja na Doj ~i no vi} iz RDS. ~initi devet odbornika, troje iz Srpskog pokredine svim gra|anima, a pogotovo stanovnicima Kako su odbornici SPO bili na izbornoj lita obnove i {est iz Romske demokratke stranke. prigradskih naseqa. Otvoreni smo za saradwu i sti Lige socijaldemokrata Vojvodine, Be`anov Odbornica i ~lanica predsednika`e da izme|u wih nije do{lo do nika{tva Gradskog odbora SPO Bran ka Gru pu }e ~i ni ti de vet od bor ni ka, tro je iz SPO i {est kvih politi~kih razmimoila`ewa, no da Be `a nov ka`e za „Dnevnik” da je je ve} u koalicionom sporazumu pred izboiz Rom ske de mo krat ke stran ke. Od bor ni ca SPO ovde pre svega re~ o individualnoj re dogovoreno samostalno delovawe ovih Bran ka Be `a nov ka `e da je re~ o od lu ci od bor ni ka odluci odbornika da se udru`e i da partija u gradskom parlamentu. To se poda se udru `e i da to ni je sa rad wa iz me |u stra na ka to nije saradwa izme|u stranaka, a sle izbora odmah i desilo kada su odbornito {to su svi odbornici iz ove dve ci SPO prvo formirali svoju tro~lanu partije sticaj je okolnosti. Te okolnosti tri su sa svim drugim odbornicima koji ho}e da prigrupu, a potom napravili zajedni~ku sa RDS, ali zajedni~ka ciqa koja su dogovorili gradski parhvate ove ciqeve - rekla je Be`anov. po tvrdwama Be`anov, to ne mewa ni{ta wiholamentarci iz SPO i RDS. Novom odborni~kom grupom predsedava}e vim u odnosima sa Ligom. Na kraju treba napome- Zala`emo se za ravnomeran razvoj svih deloBranka Be`anov, koju }e mewati Zo ran Na ran nuti i da je ovu odluku odbornika SPO podr`ao va grada i formirawe gradskih op{tina, soci~i} iz RDS, a weni ~lanovi su jo{ i Vo jin Ma i Gradski odbor te partije.

A. L.

U „NO VI TE TU”

[traj kom tra `e ove ru kwi `i ca Zaposleni u AD”Novitet” opet {trajkuju, jer poslodavac nije po{tovao dogovor o izmirewu obaveza za penzijsko i zdravstveno osigurawe iz Sporazuma o prekidu {trajka. [trajk u „Novitetu” je prekinut pre nepunih mesec dana potpisivawem sporazuma posle vi{e od dve sedmice {trajkovawa. Povod za prethodni {trajk radnika bili su neupla}eni doprinosi za zdravstveno i penzijsko osigurawe u protekle dve godine i ka{wewe dva dela plate, aprilske i majske zarade. U “Novitetu” smo ~uli da su tek ju~e uspeli da zavr{e administraciju u vezi reprograma duga za zdravstveno osigurawe, i da se mo`e o~ekivati da PIOR u Novom Sadu overi zdravstvene kwi`ice radnicima Predsednica sindikata u AD „Novitet” Ve lin ka Vu kov kazala je, da su se odlu~ili na {trajk, jer zaposleni nisu hteli da ga po~nu po isteku zdravstvenog osigurawa. Zdravstvene kwi`ice su im

VESTI Kon cert pe sa ma i ari ja Koncert „Pesme i arije koje su osvojile svet” u sklopu manifestaci je „Muzi~ ke ve~eri Matice srpske” odr`a}e se ve~eras u 20 sati u sve~anoj sali Matice srpske u Novom Sadu.

Nastupa}e sopran Su za na [u va ko vi} Sa vi}, tenor Slav ko Ni k o l i}, pi jani sta Mi o drag ^o la ko vi}, kao i Pe tar Go lu bo vi}, koji }e svirati mando-

va`ile do ju~e 17. jula, a od danas su bez zdravstvenog osigurawa. „Novitet” za doprinose za zdravstveno i penzijsko osigurawe duguje oko 43 miliona dinara, i zalo`io je ma{ine kao garanciju.

- Imamo uveravawa da }e biti re{en reprogram duga, odnosno da }e danas PIOR u Novom Sadu dobiti papire od „Noviteta” koji jo{ nedostaju da dokumentacija bude kompletna. Od obe}awa nema vajde, pa {trajk ne prekidamo, dok nam ne stignu markice za overu - kazala je predsednica sindikata”Solidarnost” u „Novitetu”Vukov.

Navela je da je Sporazum o prekidu {trajka ispo{tovan u delu isplate plate za maj, ali je skrenula pa`wu na to da poslodavcu sti`e nova obaveza: isplata plate po kolektivnom ugovoru. Do 20. u mesecu, a to je prekosutra trebalo bi da nam stigne na ra~une i li~ni dohodak za juni, podsetila je predsednica Vukov.

Z. De li}

Iz Elek tro di stri bu ci je “No vi Sad” oba ve {tavaju kupce da je rok za pla}awe potro{ene struje 20. jul i apeluju na potro{a~e da ra~une izmire na vreme, jer se samo tako mogu ostvariti popusti.

Za potro{a~e, koji ra~un plate u roku, ovo preduze}e odobrilo je popust od pet odsto, dok }e sugra|ani, koji budu potro{ili mawe od 350 kilovata ostvariti i dodatni popust od 11,89 odsto.

Ovo preduze}e obezbedilo je i popust za socijalno ugro`ene kategorije gra|ana, koji iznosi 35 odsto. Iz Elektrodistribucije podse}aju da se ra~uni mogu platiti putem energetske platne kartice, na {alterima svih po{ta i poslovnih banaka bez napla}ivawa provizije, kao i na naplatnim mestima u zgradi “Elektrovojvodine”.

N. R.

SA STA NAK PO KRA JIN SKIH VLA STI, PRED STAV NI KA „SAL FOR DA” I SIN DI KA TA

Da nas u Ba no vi ni o No vo sad skoj mle ka ri Sindikat radnika zaposlenih u poqoprivredi, vodoprivredi, {umarstvu i prehrambe noj in du stri ji pri Sa mo stalnom sindikatu zalo`i}e se danas na sastanku sa predstavnicima pokrajinske vlasti i po slo vod stva AD” Imlek” u vlasni{tvu “Salforda” da Novosadska mlekara ponovo radi, da se u na{em gradu i daqe prera|uje mleko, izjavila je predsednica sindikata Bran ka Po po vi}.

- Od ishoda sastanka, od onoga {to budemo ~uli o poslovnim namerama „Imleka” u ~ijem je sastavu ovda{wa mlekara, a obe su u posedu britanskog In ve sti ci o nog fon da „Salford” zavise i daqi koraci sindikata u nastojawu da se o~uvaju radna mesta - predo~ila je Popovi}. Rekla je da sindikat ne mo`e da dozvoli da

Mle ka ra vi {e ne pre ra |u je mle ko

radnici iz proizvodwe posle osam sati rada, provedu jo{ ~etiri, pet sati u putu. „Imlek” im nudi da budu zaposleni u

Fo to: N. Sto ja no vi}

mlekarama u Padinskoj skeli i Subotici. Deo radnika, rekla je, ve} putuje do Novog Sada iz Oxaka, [ida, Pivnica...

Glu mac: Rad ni ci ma obez be |u je mo na sta vak po sla linu, buzuki, balalajku, gitaru i harmoniku.

M. D.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 11.30 ~asova Ulica Jug Bogdana i Ulica Tekelijina od Bele wive do P. ^arnojevi}a, od 9 do 12 Tolstojeva 3-15, od 8 do 12 Vi{a poslovna {kola i Pravni fakultet; Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 ~asova deo naseqa od grobqa do crkve na Paragovu, ^ardak i Popovica od Mo{ine vile do [umske ku}e.

^ITAOCI PI[U SMS

- Nijedan radnik u „Novosadskoj mlekari” nije dobio otkaz. Od 76 radnika koji su radili u zatvorenom pogonu mlekare prilikom anketirawa 45 se za sada izjasnilo da bi nastavilo da radi ili u proizvodnom pogonu u Beogradu u Padinskoj Skeli, ili u Mlekari Subotica. Wih 8 je uzelo otpremninu, a 23 }e se izjasniti do ~etvrtka. Zaposlenima koji se ne izjasne za nastavak rada na jedan od navedenih na~ina status }e biti re{en u skladu sa zakonom, uz otpremninu koja znatno prevazilazi otpremnine propisane zakonom i granskim kolektivnim ugovorom – izjavila je direktorka za kortporativne poslove u Denjub fud gru-

pi (DFG) Sve tla na Glu mac. - DFG je jedna od retkih kompanija koja u situaciji neracionalne proizvodwe, zbog koje je i do{lo do zatvarawa pogona, nudi radnicima izbor. Prirodno je da se vr{i koncentracija proizvodwe na {to mawem broju proizvodnih pogona da bi bili efikasniji, a pri tome se ne otpu{taju radnici.

- „Salford” je od dolaska na srpsko tr`i{te u samo jednu od svojih kompanija, konkretnije u „Imlek”, ulo`io vi{e od 120 miliona evra. Nije nam jasno za{to je do{lo do tolikog dizawa pra{ine kada obezbe|ujemo svim radnicima nastavak rada - istakla je Svetlana Glumac.

065/47-66-452

Eg zi tov ci oti {li, sve osta lo ~i ta vo E moji Novosa|ani, oti{li Egzitovci, ni jedno drvo polomqeno, ni jedna klupa slomqena, ni jedna korpa nije i{~upana.

063/7611... * * * Vratio se mir na [trand i kej pa navalite Novosa|ani {etajte kuce po keju, vozite motore po stazi za biciklove, {etajte stazom za tr~awe, pre }ete u Evropu. To se zove kultura `ivqewa.

063/7611... * * * [ef poslani~kog kluba Nada Kolunxija ka`e da }e se poja~ati klub poslanika u Skup{tini Srbije sa tri potpredsednika, eks ministara... Pitam se da li je to poja~awe i ko }e biti {ef kluba.

065/9137... * * * Za pretwe smr}u novinarki samo uslovne kazne! Sram vas bilo gospodo sudije!

064/2576... * * * Dok na{i politi~ari pevaju po kafanama ili u~estvuju u TV programima narod gladuje i pla~e. Ova vru}ina ba{ ume da udari u glavu.

060/4468...

9

* * * Bravo Dnevnik-u i novinaru Igoru Mihaqevi}u za tekst „^isti ra~uni duga qubav” od 15.07.2012. godine, nisam ni qubiteq, ali nisam ni protivnik Egzit-a (podr`avao sam ga dok se nije debelo komercijalizovao), mislim da gra|ani treba da

imaju uvid za{to daju iz buxeta u posao privatne firme na prostoru u vlasni{tvu grada (\ava je za{ti}en spome nik kul tu re), na pred i po{teno!

063/1661... * * * Dokle }e trajati maltreti ra we sa skrem blo va wem programa HRT i RTL? Posle svakog sportskog programa, koji je za{ti}en ne mo`emo da pratimo film ili seriju jer za bo ra ve da po no vo ukqu~e pro gram!?!. Pa ni} Petrovaradin 064/3456... * * * Nema statisti~ke gre{ke u broju nezaposlenih. Broj nezaposlenih raste, a sada su im se prikqu~ili radnici Novosadske mlekare, a vlast u gradu i Pokrajini nema komen ta ra. No vi Sad osta je bez jo{ jednog industrijskog objekta. [ta se slede}e zatvara u ovom gradu? Mo`da „Rafinerija”?

063/5243... * * * [teta {to je SNS namera~io da Jorgovan ku Ta ba ko vi} po sta vi na me sto guvernera Narodne banke Srbije (NBS), umesto da joj je poveren mandat za sastav nove Vlade.

063/1050...

Da na {wi sa sta nak bi }e upri li ~en u Po kra jin skoj vladi na poziv pokrajinskog sekretara za rad i zapo{qavawe Mi ro sla va Va si na, po{to je prekju~e sindikat zatra`io pomo} od Pokrajine i Grada.

Od gradskih ~elnika ju~e je reagovala predsednica Skup{tine Novog Sada Alek san dra Jer kov. U pismu sindikatu navela je da }e tra`iti da Ministarstvo rada i socijalne po li ti ke is pi ta slu ~aj mlekare. „Tra `i }u od po kra jin skog ombudsmana informacije o tome kakva su prava zaposlenih, a u Agenciji za privatizaciju po sta vi }u pi ta we da li je „Salford” ispunio obaveze iz ugo vo ra” na ve la je, iz me |u ostalog predsednica Skup{tine grada. „Imlek” je 12. jula zatvorio No vo sad sku mle ka ru, pre ci znije preradu mleka, a zadr`ao sektore za prodaju i sirovine.

Kao razlog za takav poslovni potez naveli su nerentabilnost i nemogu}nost dugoro~nog investirawa u Novosadsku mlekaru.

Pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin kazao je prekju~e, da Vlada Vojvodine nema pravo da se me{a u po slov nu po li ti ku „Salforda”, ali da }e se Pokrajinska vlada zalo`iti da zaposleni ne ostanu bez posla.

Z. De li}

„^i sto }a” dnev no ope re 50 kon tej ne ra Tropske temperature, koje su ovih dana bile vi{e od 36 stepeni, podgrejale su i kontejnere {irom grada, pa su se neprijatni mirisi {irili iz skoro svake od ovih posuda za sme}e.

Iako ih preduze}e “^isto}a” redovno prazni, talog, koji ostaje na dnu, dovoqan je da proizvede smrad, koji smeta i prolaznicima, ali i sugra|anima, koji

`ive u blizini. Kako bi ih doveli u red i smawili {irewe neprijatnih mirisa “^isto}a” ove posude za sme}e redovno ~isti.

- U gradu je raspore|eno oko 7.000 kontejnera, koji se peru i ~iste u kontinuitetu. Radnici na{eg preduze}a dnevno o~iste oko 50 ovih posuda - rekla je portparolka ovog preduze}a Mi li ca Vla i sa vqe vi}.

N. R.

10

vOJvOdinA

sreda18.jul2012.

ПРВА ПРЕС-КОНФЕРЕНЦИЈА НОВЕ ВЛАДАЈУЋЕ КОАЛИЦИЈЕ У БЕЧЕЈУ

Стручност и знање на првом месту БЕЧЕЈ: „Обећавам да ћемо своје знање ставити у службу развоја општине у којој живимо како би будућност суграђана учинили бољом. Пуних 14 година је ДС била на власти у Бечеју и већина је рекла ’не’ досадашњем начину вођења локалне власти и изразила жељу за променама. Сада нам предстоји да формирамо све општинске органе, како бисмо могли несметано да радимо. Жеља нам је да праве стручне кадрове поставимо на право место”, истакао је нови председник општине Бечеј мр Вук Радојевић на првој конференцији за новинаре нове владајуће коалиције у Бечеју. Председник општине Петер Кнези је додао да ће нова, 3. по реду, седница новог сазива локалног парламента бити одржана већ идуће недеље. Тада ће, између осталог, бити и предлог оп-

штинске Комисије за доделу годишњих награде, који је подржало претходно Општинско веће, те би на свечаној седници Скупштине општине 1. августа требало да се уруче заслужене годишње „првоавгустовске награде“. Истовремено, наглашено је да ће овогодишњи Дан општине 1. август бити обележен скромније него обично, јер је кратак временски рок остао, а и није, како су нагласили, време за славље. Наравно, пружиће се логистичка подршка традиционалним манифестацијама „Петровоселски дани“ предстојећег викенда и манифестацијама „ЕТНОС“, „Дан Ловачког удружења Бечеј“ и „Тиски дани“ првог августовског викенда у Бечеју. Најзад, обелодањено је да ће девети члан Општинског већа бити Ласло Фриш (ДСВМ), чији ресор бити заштита животне средине. В. Јанков

dnevnik

ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ СТАРА ПАЗОВА ЂОРЂЕ РАДИНОВИЋ ОБЕЋАО

Неће бити намештених тендера

СТАРА ПАЗОВА: Нови председник општине Стара Пазова Ђорђе Радиновић, после две недеље од преузимања дужности је сазвао конференцију за новинаре и том приликом обећао да више неће бити намештених тендера, а по цену да се коалиција распадне неће трпети нерад. Нагласивши да нема амбиција да се политиком бави даље од локалне самоуправе, а да има богато искуство од 15 година у Месној заједници Белегиш, Радиновић је истакао да му много значи поверење његових мештана које га је квалификовало за досадашњи политички ангажман, као што му садашње поверење бирача у општини значи све и трудиће се да не изневери предизборна обећања. У том склопу је акцентирао опредељење своје странке(СНС) да приоритет да стручности, а не партиј-

ској припадности, уз ограду да коалициони партнери имају право на одређене ресоре, но да су потписали принцип смењивости оних који не буду радили како треба, а анализа ће се радити тромесечно. Он је на наше питање, шта ће бити са „партијски запосленима“ из претходног периода рекао да ће бити анализиран рад јавних предузећа, да зна да је тога било доста, те да не може бити задовољан што у ЈКП „Чистоћа“ које је имало 100 радника сада има 200, а само 16 ради на кантама, десетак коси траву, а има информације да неки ни на посао не долазе, што се све мора проверити и решити. Да је предност дата стручности, а не страначкој припадности говори и одлука о постављању нових директора јавних предузећа и установа, па су за в.д. дирек-

тора Дома здравља именовани др Рада Инђић(СПС) и Владимир Керкез(ДС) а СНС који је добио највећу подршку бирача добио је и најодговорнији ресор, Дирекцију за изградњу, јер ту се реализује највећи део инвестиција. Ђорђе Радиновић је новинарима рекао и да није задовољан оним што је у претходном периоду урађено на привлачењу инвеститора и привредном развоју општине, сходно потенцијалима, и да ће све бирократске баријере бити укинуте, а да има најава да ће и држава усмерити неке инвеститоре у овај део Срема. Посебно је нагласио да, пошто је контрола тендера била део предизборних обећања, поред очекивања да новим законом то буде решено боље но до сада намерава и лично да се ангажује на плану контроле јавних набавки у општини. А. Мали

У ОПШТОЈ БОЛНИЦИ „ДР РАДИВОЈ СИМОНОВИЋ”

Отворено палијативно одељење Најуспешнији у кувању говеђег гулаша у Кањижи

НА ГАСТРОФЕСТУ У КАЊИЖИ

Крчкали се гулаш и чорба

КАЊИЖА: Традиционалну кулинарску фешту Гастрофест на обали Тисе у Кањижи приредио је Гастро клуб „Кереш“, под покровитељством произвођача зачинске паприке ДОО СД из Мартоноша. У котлићима су се крчкали говеђи гулаш и рибља чорба, коју су припремали кулинари из многих војвођанских места. Према оцени стручног жирија у кувању говеђег гулаша најуспешнији су награђени златним,

сребрним и бронзаним медаљама. Златне медаље освојили су Јожеф Бите, Карољ Феглаин, Рудолф Хармат, Вероника Ковач, Михаљ Боснаи и Јанош Чабаи. У припремању рибље чорбе највише оцене и златне медаље припале су Ивану Гуљашевићу, Рожи Мајор, Андрашу Порацки, Мајстор Ранку и Марији Мато, док је у кувању рибљег паприкаша без конкуренције био Рудолф Леринц. Текст и фото М. Митровић

ДЕСЕТИ „SUMMER3P” НА ПАЛИЋУ

Четири дана уз електронску музику СУБОТИЦА: Овогодишњи, десети по реду, фестивал електронске музике „Summer3p” одржаће се, под покровитељством „Beck’s”-а, од 19. до 22. јула на јединственој парти локацији - Термалном базену и Мушком штранду на Палићу. Покровитељ је као и ранијих година обезбедио најбољу музику, добру забаву и врхунске извођаче. Током четири дана наступиће неки од најактуелнијих извођача европске и регионалне електронске сцене, између осталих: Hed flux (Енглеска), Kas sey Vo orn (Грчка), Gor je He wek (Русија), Mla den To mić (БиХ, РС) и више атрактивних домаћих и регионалних DJ-ева. За визуелни део журке сваке вечери биће задужена екипа „Kids on Truth”. Спој одличне електронске музике и јединствене локације, фестивал „Summer3p” чини импресивним летњим доживљајем под отво-

реним небом. Уз музички програм, фестивал ће и ове године бити место окупљања, сарадње и комуникације посетилаца из региона и света, кроз низ интересантних и ангажованих радионица, кампања и пројеката: „Стоп насиљу!”, „Очистимо језеро Палић” и „Сачувајмо природу”. Заинтересовани ће имати прилику да, уз асистенцију координатора радионица и дружење са осталим полазницима, усвоје или усаврше уметничке технике и добро се забаве, као и да резултате свог рада представе у оквиру изложби крајем фестивала. Комплети улазница за сва четири дана могу се купити преко мреже „Евентим” и сајта www.eventim.rs по цени од 990 динара. Више информација о фестивалу може се наћи на званичној презентацији: www.summer3p.org В. Х.

Мало посла за сезонце

КИКИНДА: У кикиндским омладинским задругама нема велике понуде сезонских послова. Додатни приход ученици и студенти могу зарадити једино на пољопривредним пословима. Предузеће „Кинђа Алмекс” поново је почело да сеје семенски кукуруз за чију производњу је потребно доста људи.

- Ове године сезонске послове највише трже они који имају између 30 и 50 година, међутим они не могу да буду ангажовани преко студентских задруга. У протеклих годину дана посао је нашло осам омладинаца каже директор омладинске задруге

„Про студент“ Милош Немчев, истичући да ће чупање метлице на Кинђи трајати сигурно до краја месеца. Од сезонаца се, каже Немчев, захтева да буду одговорни и озбиљни јер штета која настане услед неодговорног рада износи више милиона. Зато је неопходно да се омладинци унапред припреме за тежак посао на пољу. Право да се пријаве имају ученици и студенти до 28. године. Пријаве су још увек у току. Дневница износи 960 динара, а обезбеђни су вода и заштита на раду. А. Ђ.

СОМБОР: У реновираној згради у кругу болнице на Апатинском путу Општа болница је, захваљујући реализацији пројекта из донације Европске уније за развој служби за палијативно збрињавање у Србији и Министарства здравља отворила палијативно одељење које има осам соба.

- За реализацију пројекта надлежно министарство обзбедило је пет милиона динара. Циљ је да се успостави свеобухватно палијативно збрињавање које ће омогућити пођеднак приступ свим пацијентима којима је ова нега неопходна. То подразумева лечење боленика у завршним фазама неуролошких и малигних обољења која ће помоћи породицама али и пацијентима јер ће омогућити да се спроведе терапија бола али и одређени конзилијарни прегледи - рекао је в.д. директора Опште болнице др Милан Грба. Зграда у којој је ово одељење има 113 квадрата, а од медицинског особља о пацијетима ће бринути лекар интерниста и седам

Сликари и песници у Крчедину КРЧЕДИН: Велико, јубиларно уметничко окупљање, Пета међународна ликовна и песничка колонија у Крчедину биће одржана од 26. до 29. јула у Дому породице Јакшић у Крчедину, Улица цара Душана 64. У програму ће учествовати 32 сликара из девет земаља, око 100 песника из седам држава, као и драмски уметници Рада Ђуричин и Иван Вучковић, Иван Плавшић, Александар Чортић и афористичари, женска певачка група „Јенђе“, оркестар „Банатски кицоши“ и Градски тамбурашки оркестар из Старе Пазове, а биће изведена и позоришна представа „У кубу“ београдског Теара Лево и пројекција филма „Врата Србије“ с Војином Ћетковићем у главној улози. На колонији ће бити додељена титула „Ја Крчединац“, а ове године лауреати су професорка драмских уметности и мултимедијална уметница Маја Волк, глумац и професор на Академији БК Иван Бекјарев и легендарни рокер и песник Бора Ђорђевић. Ова титула се додељује од 2008. године, а добијају је успешни ствараоци, признати уметници, пријатељи Крчедина, а како се истиче у протоколу о установљењу награде „они могу да прихвате Крчедин као своје место ослонца, где их сви воле и желе успех и срећу у животу и где увек могу да дођу као у своју кућу“.

Прихваћени пројекти младих

медициснких сестара. Неће бити ангажована нова радна снага него ће се особље обезбедити прерасподелом постојећег.

- Сомборска болница је једна од 13 у Србији у којој ће се лечити пацијенти са неуролошким обољењима, а у Сомбор ће дола-

зити и лекари из других установа и размењивати искуства- истакла је др Дубравка Шарановић-Рацић, помоћник министра здравља задужена за сектор организације здравствене службе Палијативно одељење прве пацијете примиће 1.августа. Ј. Прелчец

ФЕСТИВАЛ “SOUNDLOVERS” 27. И 28. ЈУЛА У ЗРЕЊАНИНУ

Сценски спектакл уз Џуниорa Џека ЗРЕЊАНИН: Фестивал електронске музике “Soundlovers”, четврти по реду, биће одржан у Зрењанину 27. и 28. јула, а звезда овогодишње манифестације биће Џуниор Џек, најавили су организатори на јучерашњој конференцији за новинаре. Директор и оснивач фестивала Ђорђе Грујић казао је да је новина у односу на претходне три године то што ће “Soundlovers”, уместо у Кино башти, бити уприличен у Улици Мирослава Тирше, у центру града, зато што се очекује већи број посетилаца него до сада.

Српски специјалитет за звезду Велике музичке звезде, обично, имају посебне захтеве приликом гостовања. Захтеви Џуниор Џека организаторима зрењанинског фестивала требало би да буду познати данас.

- Незванично смо начули да ће гост тражити да буде послужен неким српским специјалитетом – открио је Грујић.

- “Soundlovers” ће бити подељен на две фестивалске вечери прве ће наступити мушки извођачи, а друге женски диск-џокеји. Централно име овогодишње манифестације је Џуниор Џек, једно од најпознатијих музичких имена које је икада дошло у

ОД 26. ДО 29. ЈУЛА

град, и он ће се зрењанинској публици представити у петак – најавио је Грујић, додајући да ће и овогодишњи “So un dlo vers” пратити сценски ефекти који се могу видети на свим светским фестивалима, а прве вечери неће изостати ни ватромет.

Грујић је истакао да се очекује од 6.000 до 8.000 посетилаца у оба фестивалска дана. Дводневна карта у претпродаји кошта 590 динара, што је неколико пута ниже у односу на сличне светске фестивале. Али, последње недеље цена улазница значајно ће скочити. Говорећи о интернационалној кампањи која је пратила “Soundlovers”, с обзиром на то да су плакатирани и градови у околним државама, попут Сегедина и Темишвара, Грујић је подсетио да је снимљена и фестивалска химна “Celebrate summertime” која је за петнаестак дана на сајту “Јутјуб” прегледана близу 70.000 пута. Продуцент фестивала Милан Славић рекао је да је у овогодишњи “So un dlo vers” укључено преко стотину волонтера који ће стицати знање из области маркетинга и продукције.

- У сарадњи са Нафтном индустријом Србије, такође, покренули смо акцију “Не спајам волан са алкохолом” и ова порука штампана је на улазницама – навео је Славић. Ж. Балабан

АПАТИН: Ресурс центар за Запднобачки округ донео је одлуку којом ће омладински пројекти удружења младих или неформалних омладинских група бити подржани у оквиру конкурса за финансирање омладинских пројеката Министарства омладине и спорта Републике Србије. Осим три гупе младих из Сомбора и по једне из Богојева, Руског Крстура и Бездана, две од укупно три апатинске групе младих прошле су на овом конкурсугрупа Активна омладина и Омладинско удружење волонтера града Апатина. Пројекти оба апатинска удружења односе се на улепшавање градског парка. Први носи назив „Пази свеже обојено“, чији је координатор Владан Шијан, а други „Нови изглед за стари парк“ координаторке Сузане Каурин. Релаизација пројекта очекује се почетком августа, а појединачна вредност пројекта је по 80.000. динара. Ј. П.

Центар за дијабетичаре

КИКИНДА: Друштво за борбу против дијабетеса у Кикинди отворило је јуче специјализовану продавницу и информативно – едукативни центар за дијабетичаре и гојазне особе, у Улици краља Петра Првог 36, код некадашњег биоскопа „Звезда”. У овој продавници моћи ће да се купе специјални производи који помажу при одржавању оптималних вредности шећера у крви, затим апарати за самоконтролу шећера, траке и ланцете и још много тога. Радно време продавнице и едукативног центра радним данима је од 7.30 до 19.30, а суботом од 8 до 13 сати. А. Ђ.

dRU[TvO

dnevnik

„PO LI TI KA” PRO ME NI LA VLA SNI KA PRE KO NO ]I

sramotno” to {to je najstarija novinska ku}a „Politika„ preko no}i, bez i~ijeg znawa, netransparentno, promenila vlasnika.

U saop{tewu se upozorava na to da je ovo jo{ jedan poku{aj Demokratske stranke da ko vi}, ministar kulture Pre drag Mar ko vi} i zamenik premijera Ivi ca Da ~i} podrobno obaveste javnost o svim okolnostima te skandalozne transakcije.

Po saznawu UNS-a, imu}ni biznismen Mi ro slav Bo gi }e vi}, jedan od finansijera Demokratske stranke, povezan je s „Ist medija grupom„, a mesecima je nagove{tavano da }e upravo on finansirati kupovinu „Politike„, posredstvom „Kurira„ ili na drugi na~in, podse}a UNS. Srpska napredna stranka saop{tila je ju~e da je „skandalozno i

Pi ta wa UNS-a „[ta je s pravom pre~e kupovine koje je dr`ava imala preko ’Politike’ AD? Da li je Miroslav Bogi}evi} povezan s ’Ist medija grupom’? Da li Komisija za za{titu konkurencije zna ko je pravi vlasnik ’Ist medija grupe’? Kojom brzinom je antimonopolska komisija izdala re{ewe kojim je odobrena kupovina? Da li je Uprava za spre~avawe prawa novca proverila poreklo kapitala? Ko je dao bankarsku garanciju, odnosno pokri}e za kredit kojim je kupqena ’Politika’? Da li je istina da se radi o transakciji vrednijoj od deset miliona evra? [ta je dr`ava preduzela da se uveri da iza transakcije ne stoji kapital sumwivog porekla? [ta je razlog ekspresnog upisa novog vlasnika ’Politike’ u Agenciji za privredne registre, odnosno ju~e kada je i zahtev podnet? Da li je ta~no da je advokatica ’Ist medija grupe’ biv{a zamenica direktora APR-a?”

URS Mla|ana Dinki}a saop{tava da iza javnosti nepoznate kompanije “Ist medija grup“ koja je kupila 50 posoto „Politike” stoji Demokratska stranka. „Ko su novi vlasnici “Politike” i da li je ta~no da je re~ o potpredsedniku DS Du{anu Petrovi}u i sa wim povezanim li-

DS ne sto ji iza ku po vi ne „Po li ti ke” Demokratska stranka demantovala je i sna`no osudila optu`be iznete od strane SNS i URS da DS i weni funkcioneri stoje iza promene vlasni{tva „Politike„. Vest je obelodanila Srpska napredna stranka, ocewuju}i da je skandalozno {to je prodaja 50 odsto vlasni{tva obavqena preko no}i i netransparentno. SNS je optu`ila Demokratsku stranku da stoji iza odluke o prodaji udela VAC-a i da time naru{ava medijsku slobodu.

U DS tvrde i da su dana{wi navodi i optu`be SNS i URS opasni po demokratiju u Srbiji i „veoma indikativni, posebno imaju}i u vidu ~iwenicu da su najve}i tajkuni uticali da se ovakva parlamentarna ve}ina i formira„. „Vladaju}a ve}ina koja se ovih dana formira i pretenduje da upravqa Srbijom, kontinuirano i pre stupawa na du`nost poku{ava da obmanom gra|ana Srbije i skoro svakodnevnim napadima na DS napravi odstupnicu za eventualne politi~ke neuspehe sa kojima }e se suo~iti nakon formirawa Vlade Srbije, jer se tek sada suo~avaju sa svom kompleksno{}u situacije u kojoj se Srbija danas nalazi„, stoji u saop{tewu DS-a.

„ugu{i” slobodu medija, u kojima je stawe katastrofalno. „Srpska napredna stranka pita da li iza te zakulisne radwe stoje Miroslav Bogi}evi} i Du {an Pe tro vi} ili mo`da Bo `i dar \e li}, kao i da li Demokratska stranka misli da sve novine u Srbiji, poput ’Blica’, treba da budu weno partijsko glasilo”, dodaje se u saop{tewu.

cima, tajkunom i jednim od finansijera DS Miroslavom Bogi}evi}em i wegovim saradnikom Uro{em Stefanovi}em, koji je direktor moskovske firme „Ist medija grup“?”, saop{tava URS i dodaje da najo{trije osu|uje poku{aj DS da preko svog potpredsednika i wemu bliskih tajkuna u potpunosti zagospodari medijima u Srbiji.

^E TVO RI CA STU DE NA TA NO VO SAD SKOG VT[-a USPE [NI PI O NI RI DA QIN SKOG STU DI RA WA

Ni su mrd nu li, a u~i li i po lo `i li u SAD Gotovo odmah po{to joj je akreditovan program u~ewa na daqinu, Visoka tehni~ka {kola strukovnih studija u Novom Sadu je pro{le {kolske godine, sa svojim, sad ve} i ugovorom ozvani~enim partnerom, Dr`avnim kolexom u Mekonu, u Xorxiji, SAD, poznatim i priznatim i daleko van granica SAD po kvalitetu i razvijenosti tog na~ina studirawa, realizovala jedan pionirski poduhvat u oblasti studirawa na daqinu. Naime, ~etvorica studenata VT[-a: Ni ko la Bog da no vi} i Ne boj {a Ja ri} sa studijskog programa Elektronsko poslovawe, te Vla di mir Sa vi} i Jo sip Opa ~i} s Informacionih tehnologija, odabrani su da jedan predmet (kurs) poha|aju i pola`u na tom ameri~kom kolexu u SAD, i to iz Novog Sada.

– Taj kurs, Vi sual Ba sic Co ur se, {to je jedan programski jezik, poha|ali smo putem interneta, putem odre|ene onlajn aplikacije, kroz koju smo dobijali sve zadatke i, kad ih uradimo, slali re{ewa.

Iz Amerike smo svi dobili po jednu kwigu iz koje smo u~ili i iz koje smo radili te zadatke. Kwiga je prili~no obimna, ali smo uspeli

Ni ko la Bog da no vi} Fo to: R. Ha yi}

da je pre|emo za oko dva meseca, {to zna~i da je ceo kurs bio prili~no intenzivan i dosta smo nau~ili. U principu, nije tu bilo mnogo posla ako sedite i radite – ka`e za „Dnevnik” Nikola Bogdanovi} iz Zrewanina, sada student tre}e godine Elektronskog poslovawa, i dodaje da je wemu bilo dovoqno sat – sat i po dnevno.

Smatra da je kurs bio vrlo dobro organizovan, profesor s „Mekona” koji je predavao na{im stu-

KRAJ PR VOG RO KA ZA UPIS BRU CO [A

Dru ga {an sa od 3. sep tem bra Na ve}ini univerziteta, odnosno fakulteta, kao i visokim {kolama strukovnih studija u Srbiji, ~iji je osniva~ Republika, odnosno Pokrajina Vojvodina, danas se i zvani~no zavr{ava prvi rok za upis studenata u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija u {kolskoj 2012/13. godini, koji je startovao 27. juna. Na 13 od ukupno 14 fakulteta u sastavu Univerziteta u Novom Sadu, jedinog dr`avnog univerziteta u Vojvodini, upis bruco{a je zavr{en, a danas }e ga okon~ati i Ekonomski fakultet u Subotici.

Fakulteti kojima je na nekim studijskim programima eventualno preostalo slobodnih mesta za drugi upisni rok, du`ni su da objave wihov broj do posledweg

dana jula. Jo{ jednu {ansu da se izbore za indeks potencijalni bruco{i ima}e od 3. septembra, kada po~iwe drugi rok za upis studenata u prvu godinu osnovnih i integrisanih studija u 2012/13. na dr`avnim fakultetima i visokim strukovnim {kolama u Srbiji. U tom roku upisuju se i na{i dr`avqani koji su sredwu {kolu zavr{ili u inostranstvu, a koji se upisuju na osnovu posebne rang-liste u okviru kvote koja je dva odsto broja odre|enog za upis studenata na teret buxeta, odnosno na samofinansirawe.

Drugi krug upisa po~e}e prijemom prijava i dokumenata kandidata, za {ta su odre|eni 3. i 4. septembar.

V. ^.

dentima uvek je bio spreman da im odgovori na svako pitawe, i to u najkra}em roku.

– A i cela ekipa studenata koji su tamo studirali bila je prili~no opu{tena i zato, kad god je neko od nas s VT[-a ne{to pitao ili nam je ne{to trebalo razjasniti, uvek su svi bili na raspolagawu.

Celokupna komunikacija se odvijala kroz tu onlajn aplikaciju. Mi smo jedino imali malo problema zbog velike vremenske razlike pa smo morali da „prera~unavamo vreme” jer su neki zadaci imali rokove do kad treba da se predaju.

Zato sam ponekad morao da ostajem malo kasnije uve~e da bih predao neke od zadataka ili da bih uradio kolokvijume. Ali kad malo u|ete u {tos – prilagodite se, ina~e drugih problema nismo imali.

S obzirom na to da kod nas zasad u~ewe na daqinu podrazumeva samo daqinsko u~ewe, ali obavezno fizi~ko prisustvo studenta na ispitu u [koli, pitali smo i kako je „nadzirano” studirawe i polagawe ispita onlajn, i to na drugom kontinentu, a da pri tom ne mrdne{ iz Novog Sada. Odnosno da li je mogu}e da student na ispitu prepisuje, koristi pu{kice...?

– Svi na{i zadaci, pa i taj zavr{ni, najve}i projekat koji se i najvi{e ocewivao, koncipirani su tako da nije mogu}e prepisivati od drugih studenata. Naime, oni u Americi imaju neku posebnu aplikaciju, program da ga tako nazovem, kroz koji su proveravali sve zadatke, a posebno da li je neko prepisivao, tako da toga nije moglo biti – ka`e Nikola.

Nikola i ostala trojica wegovih kolega uspe{no su, i to s najvi{im ocenama, polo`ili kurs na „Mekon kolexu” i osta}e zabele`eno da su prvi mladi „piloti” VT[-a koji su, zahvaquju}i savremenim tehnologijama i studijskim programima „preleteli” okean studiraju}i na daqinu. Wihov uspeh svakako je dodatno osokolio na{ VT[ i Dr`avni kolex u Mekonu da nedavno ugovore jo{ ozbiqniju saradwu u sistemu u~ewa na daqinu, kao i da ovde zapo~ete studije Informacionih tehnologija studenti nastave u Americi, i da na kraju studija dobiju zajedni~ku diplomu ove dve visokoobrazovane ustanove.

V. ^e ki}

No vi te le fon za po mo} na pu tu Novi broj telefona Auto-moto saveza Srbije za informacije i pomo} na putu je 1987, a stari broj 987 bi}e u funkciji do kraja godine. Novi broj je u funkciji od 22. maja i dostupan je za po-

11

AEMV PRE TI OSNI VA WEM VOJ VO \AN SKOG SO KOJ-a

Ko sto ji iza „Ist me di ja gru pe” Kompanija „Ist medija grup”, registrovana u Rusiji, od ju~e je novi vlasnik 50 odsto kompanije „Politika novine i magazini”.

Svoj udeo u kompaniji prodao je nema~ki VAC. Novi vlasnik je registrovan u Moskvi (podaci o vlasnicima su jo{ nepoznati). „Ist medija grup” ju~e je kupila 50 odsto vlasni{tva PNM-a koje je do sada dr`ala medijska grupacija VAC. Vlasnik preostalih 50 odsto i daqe je „Politika – Akcionarsko dru{tvo za novinsko-izdava~ku i grafi~ku delatnost”.

Udru`ewe novinara Srbije saop{tilo je da je iza le|a javnosti udeo nema~kog VAC-a u vlasni{tvu „Politike„ od pedeset odsto prodat do sada potpuno nepoznatoj firmi „Ist medija grup„ sa sedi{tem u Moskvi, ~iji je direktor izvesni Uro{ Ste fa no vi}. UNS zahteva da Vlada Srbije u odlasku, premijer Mir ko Cvet -

sreda18.jul2012.

zivawe iz svih fiksnih i mobilnih mre`a.

Kada se broj poziva iz Srbije, nije potrebno ukucavati nikakav prefiks, a za pozivawe iz inostranstva bira se +381 11 1987.

Fol kl orna gru pa iz Mek si ka u Zre wa ni nu Folklorna grupa “Avila Kastiqo“ iz Puebla u Meksiku priredi}e ve~eras zajedni~ki koncet s Kulturno-umetni~kim dru{tvom „Pionir“ u sali Kulturnog centra u Zrewaninu. Predsednik Uravnog odbora „Pionira“ Ra do van Mol do van izjavio je da su se amatari iz dve prijateqske zemqe upoznali 2008. na festivalu u Carevcu u Bugarskoj i da je tada uspostavlqeno prijateqstvo nastavqeno dolaskom i boravkom meksi~ke folklorne grupe u Zrewaninu, kao i nastupima u tom gradu i banatskim selima.

Gosti su ju~e razgledali postavke u Narodnom muzeju i baroknu salu pozori{ta „To{a Jovanovi}“, a do 9. avgusta upozna}e i druge kulturne i istorijske znamenitosti u Banatu.

Emi te ri nema ju nov ca za no ve glo be Asocijacija elektronskih medija Vojvodine (AEMV) najavila je ju~e da }e u}i u postupak formirawa vojvo|anskog pandana SOKOJ-u ukoliko se s tom organizacijom ne postigne dogovor o minimalnoj naknadi za muzi~ka i autorska prava.

AEMV je na konferenciji za novinare saop{tio da je SOKOJ pove}ao naknadu za muzi~ka i autorska prava, koje su neprimerene radio i televizijskim stanicama u Vojvodini.

– Godinama je naplata vr{ena po osnovu prihoda samih emitera, i procenat je iznosio od dva do pet odsto od ukupnog prihoda emitera – rekao je sekretar AEMV-a Alek san dar Du ki}, isti~u}i da je SOKOJ bez konsultacija tu naknadu preimenovao i promenio koeficijente obra~una pa je iznos uve}an 400 do 500 procenata.

Po wegovim re~ima, nijedna komercijalna radio-stanica ne}e mo}i da plati te da`bine jer na osnovu odre|enih tablica, visina mese~ne naknade koju radio-stanica s

teritorije Novog Sada treba da plati minimalno iznosi 100.000 dinara.

– SOKOJ je za minimalnu naknadu odredio cifru koja je ve}a od naknade za RRA i Ratel – rekao je Duki}, dodaju}i da su radio-stanice ve} dobile predra~une za januar i februar, te da je SOKOJ iskoristio vakuum u formirawu vlade i krenuo u naplatu naknada.

Sekretar AEMV-a je rekao da je, ukoliko se ne{to ne promeni, verovatan scenario da }e preko suda SOKOJ do}i u posed svih komercijalnih elektronskih medija jer oni, kako je naglasio, jednostavno nemaju novca da plate tolike da`bine. Duki} je istakao da se AEMV obratio SOKOJ-u s predlogom izmene na~ina naplate naknade za autorska i izvo|a~ka prava i da }e, ukoliko, ne dobiju pozitivan odgovor, osnovati organizaciju za za{titu autorskih i izvo|a~kih prava za teritoriju Vojvodine.

ZA [TIT NIK GRA \A NA OBE ]A VA NA STA VAK RA DA

O pri tu `ba ma i u v. d. sta wu

Za{titnik gra|ana Sa {a Jan ko vi} izjavio je ju~e da }e do izbora novog ombudsmana, budu}i da wemu za pet dana isti~e mandat, biti obezbe|eno da osnovni obim poslova, odnosno rad po pritu`bama gra|ana koje ukazuju na neregularnosti u radu dr`avnih organa, bude re{avan. Jankovi} je rekao da se nada da period bez ombudsmana ne}e trajati dugo, napomenuv{i da }e du`nost ombudsmana do izbora novog u parlamentu vr{iti wegov zamenik Mi lo{ Jan ko vi}.

Podsetiv{i na to da Srbija do pre pet godina nije ni imala za{titnika gra|ana, Jankovi}

je za RTS rekao da nije dobro da organ koji slu`i kontroli drugih organa ne radi u punom kapacitetu i da nema mogu}nost da slobodno uka`e na nepravilnosti u radu tih organa.

Jankovi} je, govore}i o ovla{}ewima vr{ioca du`nosti, rekao da u Srbiji, u kojoj nisu do kraja ure|eni odnosi dr`ave i gra|ana, ima dosta slu~ajeva u kojima za{titnik gra|ana izlazi s inicijativama i podno{ewem amandmana, {to su dodatna ovla{}ewa, a koja vr{ilac du`nosti ne}e mo}i da radi jer nisu u pitawu redovne du`nosti.

PO KRA JIN SKI OM BUD SMAN ZA VR [IO ANA LI ZU MA WIN SKE SA MO U PRA VE

Eli mi ni sa ti stra na~ ki uti caj

Pokrajinski ombudsman saop{tio je ju~e da je analiza problema u ostvarivawu mawinske samouprave zaokru`ena, a da se preporuke iz izve{taja odnose na me|usobnu saradwu nacionalnih saveta, wihovo upoznavawe sa svojim pravima, ali i obezbe|ivawe svih neophodnih uslova za slobodno, nezavisno i objektivno informisawe ne jeziku pripadnika nacionalnih mawina.

Kako je navedeno u saop{tewu, nakon {to je pokrajinski ombudsman pro{le godine sproveo prvi deo istra`ivawa o radu nacionalnih saveta nacionalnih mawina, analiza ostvarivawa mawinske samouprave zaokru`ena je analizom podataka prikupqenih od nacionalnih saveta nacionalnih mawina.

Druga faza istra`ivawa realizovana je tokom 2012. godine obra}awem nacionalnim savetima radi sticawa detaqnog uvida u stepen primene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih mawina, prepoznavawa nadle`nosti od nacionalnih saveta, kao i zakonskih prava i obaveza. Analizirane su i aktivnosti nacionalnih saveta, problemi s kojima se susre}u u vr{ewu svojih nadle`nosti, s posebnim osvrtom na uzroke identifikovanih problema.

Upitnik, posebno konstruisan za to istra`ivawe, poslat je na

adrese 19 nacionalnih saveta koji su registrovani pri Ministarstvu za qudska i mawinska prava, dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, ali {est nacionalnih saveta nije dostavilo odgovore te je uzorak ~inilo 13 nacionalnih saveta sa sedi{tem na teritoriji AP Vojvodine.

Da bi istra`ivawe bilo kompletno i imalo prakti~nu svrhu, kako u daqem unapre|ivawu rada nacionalnih saveta nacionalnih mawina, tako i u ostvarivawu prava pripadnika nacionalnih mawina, kqu~ni deo izve{taja ~ine zakqu~ci formulisani u vidu na~elnih i konkretnih preporuka.

Kada je re~ o konkretnim preporukama, one se odnose na prepoznavawe obaveza jedinica lokalnih samouprava koje proisti~u iz Zakona i na me|usobnu saradwu nacionalnih saveta u ciqu razmewivawa iskustava i zajedni~kog nastupa pred nadle`nim dr`avnim organima. Preporuke se odnose i na upoznavawe pripadnika nacionalnih mawina s pravima, eliminaciju strana~kog uticaja na rad nacionalnih saveta, kao i obezbe|ivawe svih neophodnih uslova za slobodno, nezavisno i objektivno informisawe na jeziku pripadnika nacionalnih mawina.

Ne ma re {e wa za in va li de ko ji {traj ku ju gla |u Osmog dana {trajka gla|u sedmorice radnika s invaliditetom u kragujeva~kom preduze}u „[umadija DES” ne nazire se re{ewe za wihove zahteve za isplatou minimalnih zarada za pet meseci, a u Skup{tini grada je re~eno da }e narednih dana zaposleni dobiti po 5.000 dinara. Socijalna radnica u tom preduze}u Mil ka Mi lo va no vi} je rekla da je zdravstveno stawe sedmorice {trajka~a gla|u sve te`e, kao i da su i ju~e intervenisali lekari Medicine rada koji su

im podelili terapiju a nekim dali i injekcije.

– Sla vi {a Sta no je vi}, koji osim visokog krvnog pritiska i aritmije ima i problema s ki~mom, primio je i injekciju protiv bolova – rekla je Milka Milovanovi}, i dodala da su injekcije za smirewe primila jo{ dvojica radnika s invaliditetom. [trajka~e gla|u, sem zamenika republi~kog za{titnika gra|ana Go ra na Ba {i }a koji im je obe}ao pomo}, nije posetio niko.

12

reporta@e

sreda18.jul2012.

dnevnik

SLO VEN CI IZ KO PRA, UME STO NA SVOM PAR ^E TU JA DRA NA, USI DRI LI SE KRAJ TI SE KOD NO VOG BE ^E JA

Ja ne zi po dru gi put u Ba na tu, da le ko od mo ra ra va je uvek ze le ni ja u tu |em dvo ri {tu” jed na je od po slo vi ca ko ju svo ja ta vi {e na ro da iz naj ra zli ~i ti jih ci vi li za cij skih mi qea, ali je mo `da i ade kva tan ili bar pri bli `no ta ~an od go vor na pi ta we za {to su dve po ro di ce iz slo ve na~ ke lu ke Ko par od mor na Ja dran skom mo ru za me ni le bo rav kom na oba li Ti se kod No vog Be ~e ja. @i te qi pi to me ba nat ske va ro {i po sled wih go di na po ~e li su da se na vi ka va ju na to da je wi ho vo me sto po sta lo po pu lar na de sti na ci ja, po go to vu to kom let weg fe ra go sta. Jer,

T

atrak tiv ni pro gra mi za tu ri ste, le pa, ne tak nu ta pri ro da i kul tur no-isto rij ska pa ti na, pri vla ~e mno ge ra do znal ce, ne sa mo iz Sr bi je ve} i iz okru `e wa da za pu ca ju u Ba nat. Ali, ipak su se i No vo be ~ej ci po ma lo iz ne na di li ka da su na oba li re ke za te kli dve slo ve na~ ke fa mi li je, udob no sme {te ne u `i vo pi snom lo gor skom kam pu.

Me di cin ska se stra Gra ci e la Veq ko vi}, sa su pru gom Mir kom, do {la je po dru gi put. Od mla dih da na za qu bqe ni ca je u pe ca we, {to je, ka ko tvr di, pre ne la i na svog su pru ga. Upra vo zbog

Yipo vi ma do vr le ti ko je i ma gar ci iz be ga va ju

pe ca wa su se i usi dri li kraj Ti se. Ima ju sve – im pro vi zo va li su ku hi wu, to a let, ~ak su pro na {li i sta ri fri `i der uko pan u ze mqu, po kri ven gra wem, ko ji su osta vi li wi ho vi pret hod ni ci pa im je lo i pi }e du `e osta je ras hla |e no.

Go sti iz Slo ve ni je Ti su tek upo zna ju, ali ve} sa da za wu ka `u da je ve o ma le pa. Ako ovog le ta bu de do bar ulov, mo `da i idu }e go di ne do |u u Ba -

Na {li me di cin ska se stra Gra ci e la Veq ko vi} i mu` joj Mir ko sta ri fri `i der uko pan u ze mqu i po kri ven gra wem, ko ji su pret hod ni sta nov ni ci kam pa osta vi li, pa uvek ima hlad nog pi va i ki se le vo de za {pri ce re s cvi ~e kom Is p i r a j u } i ru k e na ~e s mi ko ja vi si s dr ve ta, dok se re ze ro ar za vo du u ob li ku me {i ne od sin te ti~ kog ma te ri ja la po la k o pra z ni, Gra c i e l a ob j a {wa va da im `i vot u pri ro di pri ja i da im ne pa da te {ko {to ni su tu sva teh ni~ ka po ma ga la bez ko jih je `i vot u 21. ve ku ne za mi sliv.

– Ve} pet-{est go di na xi po vi ma, i s dru {tvom, ide mo na kam po va we, na re ku ili je ze ro, bit no je sa mo da smo po red vo de – ob ja {wa va Gra ci e la. – Ve} dru gi put smo u No vom Be ~e ju.

Pr vi put smo bi li s dru {tvom iz Ko pra, a sa da smo do {li u dru gom sa sta vu, s ri bo lov ci ma.

Dok mu `e vi pe ca ju, de ca se igra ju, a mi `e ne od ma ra mo, {e ta mo se i ku va mo sa mo ako nam se proh te.

nat, i to u ve }em bro ju, s ta mo {wim pe ca ro {i ma. Gra ci e lin su prug Mir ko Veq ko vi} ka `e da ~e sto po se }u je @e ne ku va ju sa mo kad im se proh te raz li ~i te dr `a ve.

Ri bo lov je za we ga re lak sa ci ja i Uosta lom, to je pot pu no dru ga ne za me wi va men tal na hi gi je na. ~i ji do `i vqaj ne go, pri me ra – U Sr bi ji smo pr vi put bi li ra di, pru }i ti se po red mo ra, 2008. s dru {tvom qu bi te qa xi le `a ti i ~va ri ti se 15 da na na po va – pri se }a se Mir ko. – Na pla ` i. Ta k va vr s ta za l ud n e red ne go di ne po se ti li smo dru fja ke, jed no stav no, ni je za me gi deo Sr bi je jer ni je ta ko ma ne. la da mo `e{ sve u jed nom cu gu.

Za raz l i k u od Veq k o v i } a, Po sle to ga smo i{li da po se Eda i Slo b o d an Bo ` i n o v i} ti mo Al ba ni ju i Ma ke do ni ju, ov de su pr vi put. Iako su ih dok smo se la ne opre de li li za do ~e ka le vi so ke tem pe ra tu re, Ru mu ni ju. Osim pe ca wa, moj mo oni istin ski u`i va ju u pri ro tiv za kam po va we je ste vo `wa di. Eda Bo `i no vi}, me di cin xi pa, ko jim ni si ve zan za as ska se stra iz Ko pra, dis kret no falt ve} mo `e{ i po vr le ti ma na {min ka na, ka `e da joj ne pa ka k ve i ma g ar c i iz b e g a v a j u. da te {ko da i u ovim kam per -

skim uslo v i m a uvek iz g le d a ne go va no.

– Od mah uju tru se is tu {i ram i oba vim ce lo kup nu li~ nu hi gi je nu pa mi ni je te {ko ni da se na {min kam – go vo ri ona.

– Imam do sta vre me na za se be, a i vo de ima ko li ko ho }e{ da se po sle {min ka ski ne. Ma, te meq no smo se mi pri pre mi li za kam po va we!

Ve} su is pla ni ra li {ta }e sve ra d i t i i idu } e go d i n e.

Ali ga ran tu ju i da do la ze u da le ko broj ni jem sa sta vu. @eq ko Ba la ban

PRE^ANSKA LEKSIKA

Mo li }u fi no

R

ili ka ko op so va ti a da se ne ~u je

u `ne re ~i ru `e i usta iz ko jih iz la ze pa je mo ja omi qe na opo me na ta kvi ma, ba{ isto ta ko „fi na”: Ko psu je do bi }e po – pik sli! No, ~ak i sam na por da se {to ma we la je ne pri stoj no, vre dan je po hva le. Ta ko je me| Du na vom, Sa vom i Ti som (ti som, ti som, do ti te le, ti te le) iz mi {qe no si ja set uz re ~i ca ko je zvu ~e sa svim na iv no, ~ak qu ba zno, ali go vo re ne {to su prot no. Je dan od tih vi {e zna~ nih slo ga na je i fi gu ra “ Mo li }u fi no!”, ali iz go vo re na na kra ju re ~e ni ce, iz la ga wa ili

~ak i pri di ke, a ne na po ~et ku, kao {to bi tre ba lo. Da kle, kad La la ili So sa, re |e wi hov de ran ili k}i, ka `e „Mo li }u le po!„, to je kao da su iz la nu li “Ta ko je i {lus!”, ili “En de!”, “Ba sta!”, „Ku {uj!”, “Ha ug!”, ka ko su go vo ri li In di jan ci po ne kim kwi ga ma. Ne {to sli~ no ono me kad se ka `e „Ma rim ja!„ a zna ~i „Ba{ me bri ga!„, ili ono me kad Bu ga ri po na vqa ju “Da, da” a vr te gla vom le vo-de sno, kao mi kad ka `e mo “Ne”.

– Pi ta te za {to sam do {ao u me sni od bor u pa pu ~a ma da se `a lim na vi so ku po re zu!? To je za o to {to sam ja ov de kod ku }e, a vi to jo{ ni ste pri me ti li. Mo li }u le po! – na vod no je “`e sto ko” pro te sto vao je dan na |o{ u do ba kad su ra di le me trov ke, od re zi va na oba ve za, ko wi ma {i {a ne gri ve i re po vi (za mi sli te ka ko su se bra ni li od oba do va na ovoj vru }i ni!) A i ka ko je mo gao dru ga ~i je? Mo `da je ne ki i pro bao pa je ostao bez br ko va ili su mu po sle no si li pa ke te u

Mi tro vi cu i Po `a re vac, za ko je smo tek u {ko li na u ~i li da su me sta, ~ak gra do vi, jer smo ih dr `a li za ne {to sa svim dru go. Ne }u da la jem pa da ka `em ap so vi, bu va re, ro bi ja {ni ce... Ni uni ver zi te ti.

Ka `u da se naj vi {e psu je na sta di o ni ma. Sad i bi je go re ne go u bir ti ji, ali ne kad ni je bi lo ba{ ta ko. Pam ti se da je Lu ka Do tli}, pre po la ve ka ba{ ugle dan No vo sa |a nin, po zo ri {ni po sle nik ali i va tre ni na vi ja~ fud ba le ra „Voj vo di ne„ (jo{ ne Vo {e), je da red zdra vo iz ner vi ran lo {im vo |e wem utak mi ce “~o ve ka u cr nom”, do {ao do ogra de “za pa da”, pro dr mao je i pro de rao se: ”Su di ja, vi ste pi..a!” Za kleo bih se da je do dao “Mo li }u le po„, ali se to ni je ~u lo jer su se svi sme ja li.

Oma klo mu se. Ne da opsu je su di ju ve} da ga de gra di ra na “per tu”, jer je sa svi ma, osim s naj bli `i ma, bio na “per si”. Ono “go spon” i “go spo |o” mo rao je da iz ba ci iz vo ka bu la ra, ma da tek uz mno go mu ke i ve `ba wa u se bi. Sad te na vi ja~ ke go spo de ne ma, ma da se svi oslo vqa va ju s “go spo di ne”. Su di je pre mla }u ju ili pod mi }u ju.

Pso va lo se i na bok su. Na istom sta di o nu (ne de qom pre pod ne). Da va ni su sa ve ti u du hu vre me na. Re ci mo: „Udri ga u men zu!„, ume sto „u plek sus”. Ili se po ka zi va lo do bro po zna va we ak te ra. ^im bi ne ko me pro kr va rio nos, na vi ja ~i bi po zi va li de `ur nog le ka ra, ta da mla dog sta `i stu, ina ~e ka sni je po zna tog gi ne ko lo ga: „Vla do, pre gle daj mu pi..u!„ Su di ja bi pre ki dao me~, po vre |e nom bi la uka zi va na po mo}, bor ba pro du `a va na ili pro gla {a van po bed nik. Sve uz po {to va we sport skih i dru gih pra vi la, kao i {to tre ba. Mo li }u fi no!

Pa vle Ma le {ev (Kwi ge ovog auto ra mo gu da se ku pe u no vo sad skim kwi `a ra ma „Most„, „Ma la ve li ka kwi ga„ i „Le mi je va kwi `a ra„)

Po sa de se ba{ raz ba {ka ri le

Svi igra ju ka ko svi ra ju „Ta ta i dva bra ta”

FLO TA SRP SKIH RO TA RI JA NA CA TI SOM STI GLA DO SE GE DI NA

Gu ver ne ra ni ko ni je hteo da sme wu je r va me |u na rod na re ga ta “Ti som do or ga ni za ci o nog od bo ra re ga te Dra gan Bra Se ge di na” ro ta ri ja na ca Sr bi je i jer ka `e da je ro ta ri jan stvo u Sr bi ji ob no Ma |ar ske s de se tak jah ti, bro do va i vqe no pre dve de ce ni je. Pr vo u Be o gra du, a 37 ~la no va po sa de, kre nu la je iz Ti te la, Ti - da nas ima 56 klu bo va. som uz vod no pre ma Se ge di nu. Us put se za dr `a va la na oba la ma po ti skih gra do va da po ku pi za in te re so va ne ~la no ve i po sa de. U Sa svim obi~ ni Sen ti su na pla `i ~la no vi me snog klu ba smrt ni ci pri re di li i tra di ci o nal nu go di {wu hu ma ni tar nu ak ci ju „Gril fest”, a za u~e sni ke Mno go je mi sti fi ka ci ja o ro ta ri jan re ga te pri re di li bo gat kul tur ni pro gram i ci ma, ko je ne ki, po prin ci pu te o ri je za okre pqe we. Ta ze li der sen }an skih ro ta ri ve re, iz jed na ~a va ju i s ma so ni ma. ja na ca Bo {ko Ni ko li} ~el nik je od 1. ju la, – Ma, mi smo obi~ ni smrt ni ci, ko ji sa kad i po ~i we ro ta ri jan ska go di na. mo `e le da se dru `e i or ga ni zu ju hu ma ne – To i je ste su {ti na ro ta ri ja na ca, da se ak ci je. Ve }i na u na {em klu bu ni su bo ga go di {we pred sed ni ci ro ti ra ju. Klub u Sen ta {i, ve} qu di ko ji `i ve od pla ta ili ti ob no vqen je pre se dam go di na, bro ji 24 svo ga bi zni sa. Pri mqe ni su po sle utvr ~la na, a s ovog „Gril fe sta„ pri ku pqe ni no |e ne pro ce du re uz sa gla snost svih ~la no vac po mo} je na me we na mno go ~la nim po ro di va, a wi hov me se~ ni do pri nos je sve ga ca ma – ob ja {wa va Ni ko li}.

1.500 di na ra – tvr di Ni ko li}.

Re ga tu od de se tak jah ti i bro do va iz Sr bi je u~e sni ci iz Ma |ar ske sa ~e ka li su kod Ka wi `e na gra ni ci. Ka pe tan flo te Mi lan Di mi tri} iz No vog Sa da ka `e da je pro te kle da ne le po pro ve lo 37 ~la no va po sa da, a naj za ni mqi vi je je bi lo pre ko pre vod ni ce na bra ni kod No vog Be ~e ja.

– Jah tom „Fe sti na len te” plo vio sam svim ka na li ma DTD-a, pa ni je bi lo pro ble ma da pred vo dim i osta la plo vi la na je di noj bra ni na Ti si – ve li is ku sni pa non ski mor nar Di mi tri}.

U~e sni ci re ga te su biv {i gu ver ner ro ta ri jan skog di {trik ta 2483, u ko je su klu bo vi iz Sr bi je i Cr ne Go re, Dra gan Bra jer i ak tu el ni gu ver ner Ni ko la Ob ra do vi}. Sa da ~lan Ro ta ri ~el ni ci Sen te i gu ver ne ri pri de

P

– Po sle ne ko li ko go di na pri pre ma, us pe li smo da or ga ni zu je mo ovu re ga tu – za do vo qan je Bra jer.

Ob ra do vi} je za hva lio do ma }i ni ma iz Sen te na iz u zet no ugod nom do ~e ku, pa kao i osta li u~e sni ci re ga te ni je pro pu stio pri li ku da do na ci ja ma po ja ~a hu ma ni tar ni efe kat „Gril fe sta„.

– Pra vo je u`i va we {to smo u no vu ro ta ri jan sku go di nu kre nu li re ga tom na Ti si – odu {e vqen je Ob ra do vi}.

Dva de se tak ki lo me ta ra uz vod no, u Ka wi `i, u~e sni ke re ga te do ~e ka li su ~la no vi Ro ta ri klu ba „Ka wi `a–Ma |ar ka wi `a” s pred sed ni kom Ro ber tom Fej sta me rom, ko ji ma su se pri dru `i li i ro ta ri jan ci iz Se ge di na. Jah te su pri ve za ne kraj kut ka ko ji ne gu je Ga stro klub „Ke re{„, gde su se ku li na ri nad me ta li u pri pre ma wu go ve |eg gu la {a i ri bqe ~or be u ko tli }i ma. Pri dru `i li su se i umet ni ci su bo ti~ kog „Nep ke ra”, wi ho vih de se tak sli ka pro da to je od mah na auk ci ji i no vac je do bio hu ma nu svr hu.

Gur man lu ci kraj Ti se su ne iz be `ni, a po seb no pri ja ju na ne ko li ko ki lo me ta ra pe dant no ne go va nog kom plek sa [tran da.

Ras po lo `e we su po di gli u rit mu ~ar da {a ~la no vi KUD-a „Bar tok Be la” iz Hor go {a, a u pr vi su mrak ogla si la se i ban da tam bu ra {a „Ta ta i dva bra ta”, pri sti gla iz Mo kri na. ^u lo se sve do re~ nog gra ni~ nog pre la za s Ma |ar skom.

Re ga ti se pri kqu ~io i tu ri sti~ ki bro di} „Tra jan” da bi do Se ge di na mo gli i oni za ko je ni je bi lo me sta na jah ta ma ro ta ri ja na ca.

Mi lo rad Mi tro vi}

crna hronika

dnevnik

sreda18.jul2012.

13

USTAV NI SUD SR BI JE NA STA VQA RE [A VA WE POD NE TIH @AL BI SU DI JA I TU @I LA CA

Na is toj sed ni ci o `al ba ma svih ne i za bra nih?

Na prvoj narednoj sednici Ustavnog suda Srbije mogle bi se na}i sve `albe nereizabranih sudija i tu`ilaca podnete tom sudu do 6. juna na negativna re{ewa Visokog saveta sudstva i Dr`avnog ve}a tu`ilaca o prigovorima protiv odluka tih tela iz 2009. godine kojima im je prestala du`nost, saznaje nezvani~no “Dnevnik”.

Po informacijama na{eg lista, re~ je o oko 400 ustavnih `albi nereizabranih sudija i tu`ilaca koje bi se mogle na}i u postupku odlu~ivawa na istoj sednici. U obave{tenim krugovima ju~e se spekulisalo o tome da bi sud mogao istovremeno odlu~iti o `albama svih 126 nereizabranih tu`ilaca i zamenika tu`ilaca ~ije je prigovore DVT odbio. Postupak revizije po prigovorima nereizabranih na javnotu`ila~ku funkciju zavr{en je pre nekoliko meseci i svi tu`ioci ~iji su prigovori protiv odluka o prestanku funkcije odbijeni, dobili su re{ewa proteklih meseci.

Postupak revizije po prigovorima nereizabranih sudija zavr{en je krajem maja, a Dru{tvo sudija Srbije je nedavno saop{tilo da oko 300 sudija jo{ nije dobilo re{ewa Vi-

sokog saveta sudstva kojima se odbijaju wihovi prigovori, dok za oko 150, koji su nedavno dobili re{ewa, te~e rok za podno{ewe `albi Ustavnom sudu.

Pojedini mediji nedavno su javili da bi sednica Ustavnog suda mogla biti odr`ana danas.

Ustavni sud Srbije je 11. jula usvojio `albe 120 neizabranih sudija po{to je utvrdio da u postupku reizbora, a potom ni prilikom odlu~ivawa o wihovim prigovorima, nije oborena pretpostavka da su ispuwavali uslove za izbor na stalnu sudijsku funkciju. Ustavni sud je poni{tio odluke Visokog saveta sudstva kojima su odbijeni prigovori podnosilaca `albi izjavqeni protiv odluka kojima im je prestala sudijska du`nost i nalo`io je Visokom savetu sudstva da ih vrati u sistem.

Dru{tvo sudija Srbije je pozvalo Ustavni sud da razmotri mogu}nost da svojoj odluci od 11. jula da karakter pilot-odluke i da konstatuje da se ona odnosi i na nereizabrane sudije i tu`ioce koji nisu podnele `albu, a koji su „u istoj pravnoj situaciji“.

J. J.

IN TER POL PO VU KAO PO TER NI CU PRO TIV STAN KA SU BO TI ]A

Ca ne tu hap {e we pre ti sa mo u Sr bi ji – Interpol je ukinuo poternicu koju je Srbija raspisala za Stan kom Su bo ti }em Ca ne tom, odnosno stavio je van snage u svim dr`avama ~lanicama – izjavio je wegov wegov advokat Ra do slav Ta di}. – Poternica nigde vi{e nije na snazi, osim u Srbiji, i Stanko putuje normalno po celom svetu ve} vi{e od deset dana. Posle brojnih provera, koje su sprovele ~lanice Interpola u zemqi u kojoj Stanko `ivi i zemqama kojima radi, utvr|eno je da nema stvari koje bi nalagale izdavawe poternice, i stavile su je van snage.

Suboti} je u odsustvu pred Specijalnim sudom u Beogradu nepra-

Drugi Suboti}ev branilac Vla di mir Be qan ski napomenuo je da je Interpol poternicu ukinuo i stavio je van snage jer se Suboti}u sudi za nepostoje}e krivi~no delo u privatnoj firmi.

– Onaj ko radi u privatnoj firmi slu`beni polo`aj i nema, i to je ne{to {to }e brzo biti i mewano u srpskom zakonodavstvu i {to Evropski parlament insistira da se uradi – naglasio je Beqanski.

Prethodno su Suboti}evi advokati na konferenciji za novinare saop{tili da je wihov klijent ju~e Tu`ila{tvu za organizovani kriminal podneo dopunu krivi~ne prijave, koju je u junu podneo protiv di-

Uhap {en be gu nac iz Ni {a Inspektori novosadske kriminalisti~ke policije ju~e su u stanu u Vojvo|anskoj ulici u Novom Sadu uhapsili Ste fa na S. (21) iz Ni{a, za kojim se tragalo zbog pucwave i posedovawa eksploziva, i \or |a P. (21) iz Novog Sada, zbog ilegalnog posedovawa pi{toqa.

Po{to su inspektori sumwali da su osumwi~eni naoru`ani, akcija je izvedena ujutru, a policija je u stan gde su se skrivali upala uz upotrebu sile. Po nezvani~nim informacijama, osumwi~eni su poku{ali da pru`e otpor, ali su brzo savladani.

Kako smo saznali, Stefana S. ni{ka policija tra`i jer je nedavno u tom gradu u~estvovao u tu~i i pucao iz vatrenog oru`ja.

U wegovoj ku}i u okolini Ni{a policija je prona{la eksplozivni materijal. Neko vreme osumwi~eni se skrivao u Novom Sadu, a nakon hap{ewa preuzeli su ga

policajci iz Ni{a i protiv wega }e biti podnete krivi~ne prijave za posedovawe eksploziva i izazivawe op{te opasnosti.

Protiv Novosa|anina \or|a P., u ~ijem se stanu begunac skrivao, bi}e podneta prijava za krivi~no delo posedovawa i no{ewa oru`ja.

N. P.

NA SU \E WU RAT KU MLA DI ]U U HA GU SVE DO ^I LA ME DI CIN SKA SE STRA „LE KA RA BEZ GRA NI CA”

U sre bre ni~ koj bol ni ci bi lo na o ru `a nih ra we ni ka Kri sti ne [mic, medicinska sestra koja je 1995. godine radila u Srebrenici za „Lekare bez granica„ (MSF), izjavila je ju~e u Ha{kom tribunalu da je to podru~je granatirano od 6. do 10. jula 1995, da je bolnica bila „puna rawenika” i da su neki od wih bili naoru`ani.

U nastavku su|ewa biv{em komandantu Vojske Republike Srpske Rat ku Mla di }u, [micova, koja je u Srebrenicu stigla 24. juna 1995, kazala je da je u bolnici bilo izme|u 50 i 60 pacijenata, uglavnom mla|ih mu{karaca, ali i `ena i dece.

Ona je rekla da je u bolnici bilo naoru`anih rawenika i da je od wih tra`ila da odu, iz straha da bi bolnica mogla postati meta napada, ali da su oni to odbili.

Stanovni{tvo Srebrenice je, po wenim re~ima, 11. jula krenulo ka bazi holandskog bataqona u Poto~arima, a evakuisana je i bolnica. [micova je ispri~ala da su granate padale oko puta kojim je i{la kolona, na razdaqini oko pet do deset metara od asfalta.

Na pitawe sudije Orija da li

je videla projektile, ona je odgovorila da ih nije videla ve} ~ula, ali da ne mo`e da ka`e koliko ih je bilo, „dve ili 20 granata”.

– ^inilo mi se da granate padaju tako da bi qudi ostali

snih i rawenih, i tog dana oko podneva se sastala s wim kod kapije baze da bi izrazila neslagawe s tom odlukom.

– Rekla sam mu da se ja odlu~no protivim tome, i da evakuacija pacijenata treba da

na putu, da ne bi poku{ali da be`e – kazala je ona. [micova je rekla da je 11. jula uve~e u bazi UN i oko we bilo oko 20.000 qudi. Narednog dana, 12. jula, [micova je, kako je rekla, ~ula da je Mladi} nalo`io evakuaciju bole-

bude odgovornost MSF-a – izjavila je Kristine [mic.

Mladi}, po wenim re~ima, nije reagovao na wen zahtev i re~eno joj je da „ide da se bavi svojim poslom”. [micova je ispri~ala da je videla da se `ene, deca i sta-

riji qudi ukrcavaju u autobuse. Uve~e 12. jula ponovo je srela Mladi}a i zatra`ila od wega dozvolu da nastavi da tra`i rawene oko baze, {to joj je on odobrio. Evakuacija lokalnog stanovni{tva je nastavqena i narednih dana, 17. jula su bezbedno evakuisani i pacijenti MSF-a, uz pomo} Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta, a 21. jula su [micova i drugo osobqe MSF-a oti{li za Zagreb.

Kristine [mic, svedokiwa Tu`ila{tva, rekla je i da se tih dana sedam `ena porodilo i da su poro|aji verovatno bili uzrokovani stresom i naporima. Ona je, tokom unakrsnog ispitivawa, pomenula da su srpske snage 12. jula pucale u vazduh.

Mladi}ev advokat Ne nad Pe tru {i} zapitao ju je da li zna da je kod Srba obi~aj da se na svadbama ili povodom praznika puca u vazduh, i napomenuo da je 12. jula bio Petrovdan, na {ta je [micova odgovorila da nije znala za taj obi~aj.

Su|ewe Mladi}u treba da bude nastavqeno danas.

(Ta njug)

Si ma to vi} pri vre me no na slo bo di

Stan ko Su bo ti} Ca ne

vosna`no osu|en na {est godina zatvora zbog {verca cigareta devedesetih godina pro{log veka.

Tadi} je najavio da }e Suboti}eva odbrana sada pokrenuti postupak za ukidawe pritvora, iako je u toku `albeni postupak pred Apelacionim sudom jer, kako je naveo, taj pritvor vi{e nema svrhe i ~im se on ukine, mora}e da se povu~e poternica i u Srbiji.

Suboti}ev advokat tvrdi da wegov klijent nikada nije bio u bekstvu, ne samo za vreme vo|ewa sudskog postupka pred Specijalnim sudom nego i godinama pre toga jer godinama `ivi na istoj adresi. U sudskim spisima, po wegovim re~ima, postoji ta adresa i na wu mu je dostavqena optu`nica.

– Ovde se ne radi o poternici, ve} o oternici. Ovde su poku{ali da Stanka fakti~ki oteraju iz Srbije i onemogu}e mu da do|e, smatraju}i da }e na taj na~in lak{e sprovesti postupak u wegovom odsustvu i lak{e sprovesti ono {to je bio ciq – da mu se otme imovina koju u Srbiji ima – naveo je Tadi}.

JU ^E U NO VOM SA DU

rektora policije Mi lo ra da Ve qo vi }a i jo{ nekoliko osoba, tvrde}i da su od Sre te na Jo ci }a, zvanog Jo ca Am ster dam, tra`ili da ga la`no optu`i za u~e{}e u ubistvu hrvatskog novinara Ive Pukani}a.

Na pro{irenom Suboti}evom spisku su inspektori MUP-a Bog dan Pu {i} i Zo ran Qu bi ~i}, advokat iz Beograda Gor da na Ba bi} i zamenik tu`ioca za organizovani kriminal Sa {a Iva ni}. Krivi~nom prijavom obuhva}eni su, osim Veqovi}a, i glavni i odgovorni urednik „Blica” Ve se lin Si mo no vi} i novinarka tog lista Ta ma ra Mar ko vi}-Su bo ta i vi{e nepoznatih politi~ara Demokratske stranke, navodi se u saop{tewu Suboti}evog advokata Radoslava Tadi}a. U dopuni krivi~ne prijave koju je potpisao Suboti}, navodi se da se vo|ewe krivi~nog postupka protiv wega za {verc cigareta poklopio s ubistvom Pukani}a, koji je o wemu, kako je naveo, 2001. napisao po nalogu kriminalaca desetine tekstova punih kleveta, zbog kojih ga je tu`io u Hrvatskoj i dobio na desetine presuda.

(Ta njug)

Ha{ki tribunal dozvolio je biv{em pomo}niku na~elnika Slu`be dr`avne bezbednosti Fran ku Si ma to vi }u privremeno pu{tawe na slobodu do 4. oktobra, kada }e biti vra}en u pritvorsku jedinicu da bi prisustvovao izno{ewu zavr{ne re~i.

Simatovi}u i biv{em na~elniku Slu`be dr`avne bezbednosti Jo vi ci Sta ni {i }u sudi se pod optu`bom za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH od 1992. do 1995. godine.

Tribunal je istovremeno odbio zahtev odbrane da Simatovi}, nakon {to se u oktobru

okon~a izno{ewe zavr{nih re~i, ponovo bude pu{ten na privremenu slobodu do izricawa presude, i to na tri meseca, s mogu}no{}u da taj period bude i produ`en. Odbrana je u obrazlo`ewu svog zahteva od 20. juna navela da optu`eni ne predstavqa rizik po svedoke ili `rtve i da ne postoji rizik da bi mogao pobe}i.

Sudija Al fons Ori je naveo u svojoj odluci da nije neophodno da optu`eni bude u Tribunalu do izno{ewa zavr{nih re~i, planiranih za 11. oktobar. Ori smatra da Tu`i-

LA ZA REV ^A NIN LI [EN SLO BO DE KOD BO GO JE VA

Priveden zbog kri jum ~a re wa qu di

Somborska policija uhapsila je i podnela krivi~nu prijavu protiv Mi len ka D. (53) iz Lazarevca i privela ga istra`nom sudiji Osnovnog suda u Somboru zbog krijum~arewa qudi. On se sumwi~i da je za nov~anu naknadu do dr`avne granice s Hrvatskom prevezao dr`avqanina Iraka. Prelazak dr-

`avne granice spre~ili su policijski slu`benici grani~ne policije u blizini `elezni~kog mosta kod Bogojeva, nadomak Oxaka.

Protiv stranog dr`avaqanina podnet je zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka zbog poku{aja ilegalnog prelaska dr`avne granice.

J. P.

la{tvo u svojim podnescima, u kojima se protivi Simatovi}evom privremenom pu{tawu na slobodu, nije dokazalo tvrdwu da se time podriva kredibilitet suda i wegova reputacija me|u svedocima i pre`ivelima.

Su|ewe Simatovi}u i Stani{i}u po~elo je u aprilu 2008. godine, ali je u vi{e navrata odlagano zbog Stani{i}evog lo{eg zdravstvenog stawa. Tu`ila{tvo je zavr{ilo izvo|ewe dokaza u aprilu pro{le godine, nakon ~ega je dva meseca kasnije zapo~et dokazni postupak odbrane.

(Ta njug)

U KA ME NI CI, KOD KRA GU JEV CA

Maj ka osum wi ~e na za ~e do mor stvo Kragujeva~ka policija saop{tila je ju~e da je privela Ve snu T. (39) iz Kamenice zbog sumwe da je zakopala svoje novoro|en~e staro mesec dana u zaseoku Golaja. „Obdukcija }e utvrditi da li je novoro|en~e najpre zadavqeno pa zakopano„, navedeno je u saop-

{tewu policije, koja sumwa da je Vesna T. na istoj lokaciji, ali ranije, zakopala jo{ jedno novoro|en~e, tako|e posle poro|aja.

U zaseoku Golaja policija je ju~e prona{la, kako je navedeno u saop{tewu, zakopane ostatke kostiju za koje se sumwa da poti~u od novoro|en~eta.

(Ta njug)

14

sport

sreda18.jul2012.

dnevnik

U SUSRET 30. LETWIM OLIMPIJSKIM IGRAMA U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST) ZORAN TERZI], SELEKTOR ODBOJKA[ICA

IGOR KOLAKOVI], SELEKTOR ODBOJKA[A

I dru gi se pi ta ju

Ne pla {i mo se ni jed nog ri va la

Selektor `enske odbojka{ke reprezentacije Srbije Zoran Terzi} rekao je da wegov tim na Olimpijskim igrama u Londonu `eli da pru`i maksimum, a dokle }e sti}i u velikoj meri zavisi}e i od rivala.

- Igramo u grupi u kojoj definitivno ni na jednoj utakmici nismo favoriti. Ekipe su po

rejtingu, sastavu, tu negde, neke malo iznad nas i te{ko je definisati ciq, a da ne bude neuspeh.

Najva`nije je da probamo da idemo iz me~a u me~, korak po korak, a dokle }emo sti}i ne zavisi samo od nas. Ja se iskreno na-

dam da }emo ovoga puta pru`iti na{ makismimum, {to u Pekingu nije bio slu~aj - rekao je Terzi} Tanjugu.

On je dodao da su devojke posledwih dana vredno radile, iako je dobru atmosferu poremetila situacija sa povredama Jovane Brako~evi} i Tijane Male{evi}.

- Najzad smo imali jedan period da treniramo, bez putovawa, utakmica i dobro smo ga iskoristili, da se oporavimo, popravimo neke stvari u igri i da tamo odigramo najboqe {to mo`emo.

Prema wegovim re~ima, povrede Brako~evi} i Male{evi} su ote`ale situacije, ali kako je naveo, one }e sigurno biti u timu za London.

- Putova}e i igra}e, u to nema sumwe. E, sad, koliko }e taj oporavak biti duga~ak, koliko }e biti spremne, to je u ovom trenutku te{ko re}i.

Terzi} je rekao da prakti~no nema dilema oko kona~nog sastava.

- Opet povrede remete taj plan, ali 12-13 igra~ica se zna, to su one koje su ponele najve}i teret ovog leta i tu ne}e biti pomerawa. Znamo {ta nas ~eka u Londonu, nema nekog uzbu|ewa, jer su ve}ini od nas ovo druge Igre. Pro{li put u Pekingu devojke su vi{e razmi{qale o propratnim stvarima, {ta }e biti u selu, koga }e tamo da sretnu itd. Sada su skoncentrisane na ono na {ta i treba da budu, na same utakmice i to je najva`nije - napomenuo je Terzi}.

Odbojka{ice Srbije }e na Olimpijskim igrama igrati u B grupi sa selekcijama Kine, Ju`ne Koreje, Turske, SAD i Brazila, a plasman u ~etvrtfinale izbori}e po ~etiri tima iz obe grupe. Prvu utakmicu Srbija igra protiv Kine 28. jula, od 12.30 sati po na{em vremenu.

Selektor mu{ke odbojka{ke reprezentacije Srbije Igor Kolakovi} izjavio je da wegov tim sa nestrpqewem o~ekuje olimpijski turnir i da }e bez obzira na to {to na papiru nisu favoriti u~initi sve da se na|u na pobedni~kom postoqu.

- Ova reprezentacija ima visoku savest i svest i nikada nijedan turnir, bez obzira na neke neuspehe, nije odigrala bez punog kapaciteta. Sa nestrpqewojm o~ekujemo London, znamo koliko smo se radovali kad smo se plasirali i nadam se da nas ne}e impresionirati ostali sportisti. Dolazimo kao evropski {ampioni, jedna od naboqih svetskih ekipa i veoma je va`no da sa~uvamo koncentaciju - rekao je Kolakovi} Tanjugu.

Kolakovi} je dodao da momci izuetno vredno rade na treninzima i da su u toku posledwa {timovawa pred start olimpijskog turnira.

- Disciplina je prisutna, ali kad po~nu Igre motivacija }e biti jo{ ve}a, {to je i priorodno jer smo na London ~ekali ~etiri godine.Imamo dva problema sa povredama, Petkovi} je ve} po~eo da trenira, Kova~evi} radi smawenim

intenzitetom, ali imamo jo{ desetak dana, ni malo ni mnogo. Ako budemo imali sre}e i pameti da izbegnemo nove povrede nadam se da }emo spremno do~ekati po~etak takmi~ewa - istakao je on.

Kolakovi} je posebno naglasio zna~aj ~etvrtfinalne utakmice.

- Zavisi}e od puno segmenata, moramo da budemo fizi~ki, psihi~ki, motivaciono spremni za taj poduhvat. Ne}e biti lako ni do}i

do ~etvrtfinala, znamo snagu protivnika, ali bi}emo spremni da se suprostavimo svima.

Prema wegovim re~ima, bitka za medaqe bi}e neizvesnija nego ikad.

- Olimpijski turnir daje punu neizvesnost kona~nog ishoda, svi sa pravom `ele najve}i plasman, ako po~nem da re|am favorite na papiru, onda }e biti vi{e od osam ekipa. Svetska liga je pokazala da svi imaju kvalitet, bez obzira na sastav u kojem se igra. Recimo, Poqska je osvaja~, a pro{li put je osvaja~ Svetske lige osvojio Igre.

Dakle, Italijani, Poqaci, Brazilci, Rusi, Amerikanci sa pravom tra`e mesto na pobedni~kom postoqu. Naravno, to {to nisam ubrojao nas ne zna~i da se ne}emo boriti da se tamo na|emo - istakao je Kolakovi}.

Srbija }e u Londonu igrati u B grupi sa selekcijama SAD, Tunisa, Nema~ke, Brazila i Rusije, a plasman u ~etvrtfinale izbori}e po ~etiri selekcije iz obe grupe. Prvi me~ na Olimpijskim igrama izabranici Igora Kolakovi}a odigra}e 29. jula protiv SAD od 17.45 sati po na{em vremenu.

JANO[ PANDA, SELEKTOR KAJAKA[KE REPREZENTACIJE

Ri zi ~an po tez ni je i po gre {an @enski olimpijski kajaka{ki ~etverac, u sastavu Antonija Horvat-Panda, Antonija Na|, Renata Kubik i Marta Tibor, priprema se u Bezdanu pod budnim okom selektora Jano{a Pande. Iako su u ovom sastavu tek ne{to vi{e od dve sedmice, selektor Panda je u potpunosti zadovoqan.

-U prili~no smo slo`enim uslo vi ma i si tu a ci ji. Na Olimpijske igre smo se plasirali u jednom sastavu (umesto Kubikove i Tiborove bile sestre Moldovan), a u London putujemo u drugom. Sve to sa sobom nosi razne emocije, koje su se u mawem ili ve}em obimo po ja vqi va le. Pro blem uslo `wa va i po vre da An to ni je Na|, a umawili smo ga s Miliciom Starovi} kao rezervom.

Su{tina je to da se ve} posle tri-~etiri dana videlo da je ovaj ~etverac godinama bio zajedno i da ve} sada imamo kvali tet no tak mi ~ar sko vre me.

Nadam se da }e do 3. avgusta sti}i ono malo {to nedostaje, a sve se svodi unutar jedne i po sekunde. Prema tome i najmawe

nijanse mogu da zna~e mnogo – ka`e seletor `enske kajaka{ke reprezentacije i trener ~etverca Jano{ Panda.

Milica se odli~no uklopila Za{to ste nepun mesec dana pre OI promenili sastav ~etverca?

-Odgovor je vrlo jednostavan. I ranije sam umeo, kao i sada, da po{tedim povre|ene takmi~are i da ujedno svi zadovoqni putuju na OI. Sada je mnogo normalnija klima i ~ini mi se da nisam pogre{io.

Opet, OI su jako va`no i zna~ajno takmi~ewe i uverena sam da ovakav rizik mnogi treneri ne bi prihvatili. To su moja deca koju sam od malih nogu podigao i bila bi velika tragedija da se ne na|u u Londonu.

Za svaki slu~aj ste pozvali Milicu Starovi} kao rezervu?

-Iskqu~ivo predostro`nosti radi. Povreda i izle~ewe Antonije Na| su nepredvidivi, zato je Milica tu za ne daj

bo`e, ona se u toj ulozi sjajno sna{la i mnogo nam je pomogla. ^iwenica je da se jedan ~etverac stvara dugo i svaka promena mo`e da ga izbaci iz koloseka. Uklapawe i stvarawe ~etverca je proces dug najmawe dve godine, zato je bilo besmisleno da eksperimenti{em. Ako bude neophodno, Milica se jako dobro uklopila i

jako je dobra u sparingovawu, tako da je sve pod kontrolom.

Divac doneo preporod Da li ste razmi{qali da poput Amerikanaca ili Rusa pravite izborno takmi~ewe za OI, s obzirom da su kvote u vlasni{tvu Saveza i Olimpijskog komiteta?

-Da su u pitawu jesdnosedi to bi bilo najnormalnije jer na takmi~ewe treba da idu najboqi. Kao {to sam rekao, grupni ~amci se grade godinama, a uz to kod devojaka je velika razlika u kvalitetu izme|u ovih {est i ostalih. Druga bi pri~a bila da imamo osam ili vi{e kvalitetnih takmi~arki.

Pored ovih devojaka koje su sada na pripremama, tu jo{ imamo Milanu Trkuqu i Sandru Polovinu i onda mnogo praznih mesta do slede}e takmi~arke. Svaka promena bi razbila trenutnu harmoniju koja je godinama stvarana. Nema tu neke posebne filozifije. Ponavqam, da je u pitawu K-1 izborno takmi~ewe bi bilo sasvim normalno – pojasnio je selektor, a potom izneo jednu zanimqivost: Prednost ovog ~etverca je i u tome {to su devojke iz istog mesta, kod ku}e treniraju i te{ko bi izvodqivo da im neko plati tako duge pripreme. Istina, ove godine smo od OKS imali neverovatnu podr{ku i mamac u vidu deset stipendija, {to ranije nije bilo. Ako poredimo s kom{ijama Ma|arima, oni imaju 50 puta ve}i buxet, devet meseci su zajedno na okupu,

{to im do|e kao radna obaveza.

Kod nas ne postoji nijedan profesionalac. Istakao bih da je dolaskom Divca na ~elo OKS sportu u celini svanulo. Pre wega je va`ila deviza - daleko od o~iju daleko od srca. Sada to nije tako. On je odredio grupu stru~waka koji su odredili kriterijume koji su potrebni da bude{ pod okriqem OKS. Sada ta~no zna{ {ta treba da postigne{ i {ta te sleduje. Tome je doprineo i Zakon o nacionalnim priznawima.

Da li ste postavili ciq za OI? -Uop{te ne razmi{qamo o ciqu. Nama je najva`nije to da svaki trening uradimo vaqano, da sa~uvamo Antoniju Na| i da u svaku trku u|emo maksimalno, pa {ta bude.

O krajwim dometima ovog ~etverca ne bih da komentari{em. Ako uspemo da u narednom periodu slo`imo ~etverac kako treba i ako uspemo da izo{trimo trening za jednu sekundu onda smo blizu medaqe, u suprotnom pod znakom pitawa je i finale. Sam plasman na OI je izabrao najboqe, tako da }e biti te{ko sti}i do odli~ja – kategori~an je selektor Jano{ Panda.

Jovo Gali}

BICIKLISTA IVAN STEVI]

Prog no ze ne za hval ne Srbiju }e u biciklizmu u Londonu predstavqati Ivan Stevi} i Gabor Kasa, iza kojih su brojne i naporne trke.

Na{i sportisti listom tvrde da su za ove Igre ima li naj bo qe pripreme do sada.

- Da i ja se sla`em.

Ovo }e mi biti tre}i put da idem na Olimpijske igre i moram da pohvalim rad Olimpijskog komiteta koji je ne samo nama, nego svim sportistima iza{ao u susret i pomogao da se {to boqe pripremimo za najzna~ajnije takmi~ewe. OKS nas je jo{ pro {le go di ne po dr `ao u ak ci ji pri ku pqa wa me |u na rod nih bodova, odnosno kvalifikacija za Olimpijske igre, gde smo uspeli da opravdamo ukazano poverewe i osvojimo dva mesta za London. Danas retko ko ima sredstava da pomog-

ne, a mi, na`alost, kao mali sport imamo malo sponzora, pa nam Olimpijski komitet i daje najve}u podr{ku - ka`e Stevi}.

Da li ste zadovoqni formom pred London?

- Imao sam dosta uspeha na startu sezone, ali i neke padove, tako da u globalu mogu da budem zadovo-

qan. @eqa mi je da u Londonu uradim ne{to vi{e nego {to sam to uspeo na prethodna dva u~e{}a. [ta mo`emo o~ekivati od vas?

- Uvek je nezahvalno prognozirati, jer biciklizam je takav sport da je te{ko bilo {ta predvideti. To je lutrija, jer u pitawu je jedan dan, 260 kilometara, 150 voza~a i 90 nacija na startu.

To je velika konkurencija, jer dolaze svi najboqi voza~i. Mnogo je te`e kontrolisati trku na Olimpijskim igrama, nego na svetskom prvenstvu. Na planetarnoj smotri mogu osam, devet voza~a po ekipi da nastupi, a na Igrama maksimalno pet i sva{ta mo`e da se desi. Po mom mi{qewu, ve}a je {ansa da mi voza~i iz mawih zemaqa ne{to napravimo iz drugog plana. Samim tim {to je te`e kontrolisati olimpijsku trku, mislim da }e biti mnogo lak{e da napravimo neki rezultat. Za mene bi li~ni uspeh bio da budem u prvih 20, a da li }e tako i biti vide}emo rekao je Stevi}. G. Malenovi}

OLIM PIJ SKI TRE NU CI ZA PAM ]E WE: U Muzeju istorije Jugoslavije do 26. avgusta traja}e izlo`ba posve}ena uspesima na{ih olimpijaca. Me|u najzanimqivijim eksponatima svakako je medaqa sa prvih modernih OI u Atini 1896, zatim srebrna medaqa Frawe Mihali}a osvojena u Melburnu 1956, srebrna medaqa Tadije Ka~ara u boksu iz Montreala 1976, zlatna medaqa Svetlane Kiti} osvojena u Los An|elesu... Posetioci izlo`be mo}i }e da vide i zlatni pi{toq Jasne [ekari}, koji je dobila kao najuspe{niji strelac 20. veka i wena srebrna medaqa iz Atine, dres Vlade Divca sa potpisima reprezentativaca koji su osvojili srebrnu medaqu u Atlanti 1996, kao i bronza Novaka \okovi}a iz Pekinga 2008.

- Veoma mi je drago {to su i moje medaqe i moj dres na{li mesto na ovoj izlo`bi. Ovo je sjajna prilika za na{e gra|ane, ali i sve posetioce Beograda da vide ovako zna~ajne olimpijske eksponate na jednom mestu. Iskreno se nadam da }emo u skorijoj budu}nosti dobiti prostor za Olimpijski muzej , u kojem }e postojati stalna postavka u kojoj }e se, siguran sam, na}i i neka medaqa sa OI u Londonu 2012 - rekao je na otvarawu izlo`be Vlade Divac (na slici), predsednik OKS.

SPORT

dnevnik

sreda18.jul2012.

U VOJVODINI PREDSTAVILI OVOSEZONSKA POJA^AWA

Jo{ le vi spoq ni i – go to vo Fud ba le ri Voj vo di ne su tra (~e tvr tak) otva ra ju no vu se zo nu, na svom sta di o nu igra ju pr vi me~ 2. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, a ri val im je li tvan ska Su du va. Eki pa iz No vog Sa da je si no} od ra di la tre ning, a da nas }e, u ter mi nu od i gra va wa su sre ta (20.30 ~a so va), tre ni ra ti i go sti iz Li tva ni je.

Sport ski di rek tor cr ve nobe lih Mi o drag Pan te li} upo znao je pred stav ni ke me di ja s po ja ~a wi ma do sa da an ga `o va nim u ovom pre la znom ro ku.

-Do ve li smo u na {e re do ve, po red mla dog Mi lo {a De le ti }a, is ku sne igra ~e Igo ra \u ri }a, Ser `i wa Gri na, Sr |a na @a ku lu i \or |a Jo ki }a i wi ho vim an ga `o va wem za vr {i li smo oko 90 po sto po sla – re kao je Pan te li}. – Po sle od la ska Ste fe na Api je, od lu ~i li smo da do ve de mo Ho lan |a ni na Gri na ko ji igra u sred wem re du. On je na pri pre ma ma u Austri ji po brao sim pa ti je svih nas u klu bu, na ro ~i to igra ~a, a za slu `io ih je

ra dom i od no som pre ma oba ve za ma. @ao nam je {to Grin ne }e mo }i da igra u me ~e vi ma sa Su du vom, po {to je su spen do van od stra ne UEFA na dve utak mi ce zbog cr ve nog kar to na, dok je no sio dres Lev skog iz So fi je. @a ku la je is ku san i kva li te tan ~u var mre `e i an ga `o va li smo ga ka ko bi smo ima li dva do bra gol ma na po {to }e mo na stu pa ti na tri fron ta u no voj se zo ni. @e qa nam je da za sva ko me sto u ti mu ima mo dva kva li tet na re {e wa. Jo ki} je pra vi ko man dant od bra ne, igra~ ko ji je u ino stran stvu pro veo pro te klih osam go di na. Do bro zna mo we go ve kva li te te i sa da smo po pu ni li me sta u sre di ni od bra ne, na po zi ci ji {to pe ra, {to nam je la ne bio ve li ki pro blem.

Ser `i wo Grin je is ta kao da je ve o ma za do vo qan {to je po stao igra~ Voj vo di ne, a po tom je pri znao: - Iskre no, dok ni sam do bio po ziv ovog klu ba, ni ka da ni sam ~uo za Voj vo di nu. Bio sam ve o ma pri jat no iz ne na |en ka da sam na in ter ne tu pro na {ao pu no za ni -

Ru ste mo vi} za do vo qan

Edin Ru ste mo vi}

Ju ~e se u FC “Vu ja din Bo {kov”, ho d a j u } i uz po m o} {ta ka, po ja vio i mla di Edin Ru ste mo vi}, mo mak ko ji je u Voj vo di nu sti gao ovog le ta iz Dri ne iz Zvor ni ka i ko ji se te {ko po vre dio na pri pre ma ma u Austri ji. On je, da pod se ti mo, do `i veo pre lom de sne no ge i ki da we li ga me na ta, pa je hit no vra }en u No vi Sad, gde je i ope ri san.

-Ose }am se sve bo qe, le ka ri su do bro oba vi li po sao i s ne str pqe wem ~e kam da se opo ra vim i pri dru `im sa i gra ~i ma - re k ao je ta l en t o v a n i igra~.

\or |e Jo ki}, Sr |an @a ku la, Mi o drag Pan te li} i Ser `i wo Grin

mqi vih stva ri o isto ri ji, kva li te tu i uslo vi ma u ko ji ma Voj vo di na `i vi i ra di. Za do vo qan sam {to sam u No vom Sa du i da }u sve od se be ka ko bi smo i eki pa i ja be le `i li {to bo qe re zul ta te.

Sr |an @a ku la ta ko |e ni je krio za do voq stvo zbog ~i we ni ce da je po stao igra~ no vo sad skog su per li ga {a.

-^ast mi je {to sam po stao ~lan Voj vo di ne – re kao je on. – Igra }e mo u Evro pi i bi }e to

pri li ka za sve nas, na rav no i za me ne, za no vo do ka zi va we. \or |e Jo ki}, ne ka da {wi {to per OFK Be o gra da i vi {e ru skih ti mo va, ni je pro pu stio pri li ku da ka `e: - Za raz li ku od Gri na, ja sam ja ko do bro znao u ka kav klub do la zim. I za me ne je ve li ka ~ast i oba ve za to {to sam po sa to igra~ Voj vo di ne i za hva lan sam na po ve re wu ~la no vi ma upra ve klu ba i stru~ nog {ta ba. Tru di }u se da im uz -

vra tim do brim igra ma i re zul ta ti ma.

Na kra ju, Mi o drag Pan te li} je do dao, ne `e le }i da ot kri va ime na: - Pre o sta lih 10 po sto po sla u pre la znom ro ku od no si se na na {u `e qu da an ga `u je mo jo{ jed nog le vog spoq weg ofan ziv nog igra ~a.

Ima mo na ske ne ru ne ko li ci nu fud ba le ra, us po stva i li smo kon tak te i o~e ku jem da u na red nih ne ko li ko da na za vr {i mo i taj deo po sla.

Tekst i foto: A. Predojevi}

15

KAO [TO JE „DNEVNIK” I NAJAVIO

Usko ro po ~e tak ra do va na „Ka ra |or |u” Ra do vi na ob no vi sta di o na „Ka ra |or |e”, kao {to je na{ list i na ja vio pro te kle ne de qe, po ~e }e za de se tak da na. Pr va fa za, ko ja bi tre ba lo da bu de go to va do kra ja go di ne, ob u hva ti }e iz grad wu po slov nog pro sto ra na is to~ noj i na ju go za pad noj tri bi ni, kao i ru {e we ku }e ko ja se na la zi iz me |u dva de la ju `ne tri bi ne.

Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} re kao je za Ra dio 021 da su qu di iz JP „Po slov ni pro stor” u stal noj ko mu ni ka ci ji s ~el ni ci ma FK Voj vo di na, ta ko da ra do vi ko ji se bu du od vi ja li ne bi tre ba lo da uti ~u na od i gra va we utak mi ca.

-Pret hod nih go di na smo ra di li pr ven stve no na ure |e wu de la ju go i sto~ ne tri bi ne. U me |u vre me nu je po sta vqen no vi se ma for i no va ra sve ta, a sa da je na red do {lo da se re no vi ra kom plet na is to~ na tri bi na. Ta ko |e, u pla nu je ru {e we ku }e ko ja se na la zi na ju `nom de lu sta di o na i re kon struk ci ja ju go za pad ne tri bu ne - re kao je Pa vli ~i}.

On je do dao da po sto je }e tri bi ne ne za do vo qa va ju stan dar de i da je zbog to ga neo p hod na re kon struk ci ja, a do bi je ni po slov ni pro stor bi }e do de qen no vo sad skim sport skim klu bo vi ma.

-Is to~ na i ju go za pad na tri bi na ne is pu wa va ju osnov ne uslo ve ko ji su pred vi |e ni, da kle mo ra mo ih do ve sti u red na naj bo qi mo gu }i na ~in, a ti me }e mo do bi ti i do sta po slov nog pro sto ra. Jed na od kan ce la ri ja pri pa {}e, ka ko je ra ni je obe }a no, Od boj ka {kom klu bu Voj vo di na, a na da mo se da }e mo ov de mo }i da sme sti mo i ne ke dru ge sport ske klu bo ve, kao {to smo to ve} u~i ni li sa atle ti ~a ri ma, ko ji ima ju pro sto ri je is pod ju go i sto~ ne tri bu ne - na veo je Pa vli ~i}.

U dru goj fa zi, ko ja je pla ni ra na za na red nu go di nu, klub pla ni ra po kri va we kom plet nih tri bi na, ~i me }e re kon struk ci ja ovog sport skog objek ta bi ti za vr {e na.

PROSINE^KI NE BE@I OD ULOGE FAVORITA U BELORUSIJI

Bo qi smo, ide mo na po be du Cr ve na zve zde kre }e da nas put Be lo ru si je, gde je u ~e tvr tak Mijailovi} tas na vagi (17) o~e ku je pr vi me~ dru ge run de kva li fi ka ci ja za LE pro tiv Ako se cr ta pod vu ~e, Zve zda, po red na ja va o po ja ~a wi ma, u se Naf ta na. Ulo ga fa vo ri ta na me zo nu kre }e osla bqe na. Ma ra ka nu su na pu sti li stan drad ni igra we na je Be o gra |a ni ma, s tim ~i Bor ha i To {i}, a akvi zi ci je Ba baq i Jo va no vi} jo{ uvek ni {to je tre ba po tvr di ti na te re su u pu nom po go nu. nu.

- Ima mo pro blem sa Mi ja i lo vi }em, za ko ga mi slim da je ve o ma - Do bro smo pro u ~i li ri va la bi tan fud ba ler za na {u igru. Jo{ uvek ne znam da li osta je ili ko ji ne spa da u sam vrh be lo ru od la zi u ino stran stvo. Za one ko ji su oti {li pri sti gle su al skog fud ba la. Pu no smo pri ~a li ter na ti ve, ko stur eki pe je sa ~u van. Tre ba nam kon ti nu i tet, naj o zna ~a ju utak mi ce, fi zi~ ki bo qi mla di igra ~i u ze mqi ko je smo an ga `o va li su is ku sni ji za smo sprem ni i mo ti vi sa ni. {est me se ci, na vi kli su se na pri ti sak u ve li kom klu bu, po ka za Mom ci je dva ~e ka ju da me~ kre li ka rak ter. Kad se okon ~a pri ~a oko Mi ja i lo vi }a, zna }u da li ne. Jed no stav no, ve ru jem da smo smo ja ~i ili sla bi ji u od no su na pro te kli pe riod - ob ja snio je bo qi tim i da ve} u pr vom du e lu Pro si ne~ ki. mo `e mo do re zul ta ta ko ji bi nam olak {ao po sao u re van {u, kroz ne de qu da na na Ma ra ka ni - is ta kao je tre ner Ro bert Pro si ne~ ki.

Za {i ru sport sku jav nost sna ga Naf ta na je ne po zna ni ca.

- Ho mo gen su ko lek tiv ko ji po se du je od re |e ni kva li tet.

Vi so ka su eki pa, u pro se ku 1,85 me ta ra, pa su lo gi~ no pre ki di wi hov naj ve }i adut. Ta ko su po sti gli pu n o go l o v a.

Spre ma li smo se za wi h ov na ~ in igre.

Br ` i smo, {to je na { a pred n ost, a oni su opet u po voq ni jem po lo `a ju jer im Li g a uve l i k o Bo ban Baj ko vi}, gol man Cr ve ne zve zde tra j e. Naj v e r o v at ni je da }e na stu pi ti bez dvo ji - ni je jo{ uvek do bio ser ti fi kat, }e mo opre zni i do voq no otvo ce olim pij skih re pre zen ta ti - po vred su san ra li Mi ki} i Ve - re ni da kroz pas igru do |e mo va ca, {to nam ide u pri log. {o vi}. No vaj li ja Jo va no vi} pu - do {an si. Po vo qan re zul tat, Po no vi }u, bo qi smo, ide mo na tu je sa na ma, u kon ku ren ci ji je, po red tri jum fa, mo `e da bu de i po be du. ali ne znam ko li ko }e igra ti. re mi. Ali, ve ru jem da po sao mo Po sto je i od re |e ni ka drov ski Ciq cr ve no- be lih je da pi ta - `e mo po be dom se bi da olak {a pro ble mi u ta bo ru Zve zde pred we ko na~ nog po bed ni ka re {e mo i pri bli `i mo se no vom kru tak mi ~ar sku pre mi je ru. ve} u Be lo ru si ji. gu kva li fi ka ci ja - za vr {io je - Mi li vo je vi} je is kre nuo - U fud ba lu je sve mo gu }e, je - Pro si ne~ ki. zglob, pod upit ni kom je. Ba baq dan gol bi nam pu no zna ~io. Bi Z. Rangelov

16

sport

sreda18.jul2012.

dnevnik

SKUP [TI NA FK TI TEL

Pe tar Ku bik pred sed nik Na van red noj Skup {ti ni FK Ti tel, za ka za noj na zah tev vi {e ~la no va, iz gla sa no je ne po ve re we do s a d a { woj upra v i, na ~e l u sa pred s ed n i k om Mila nom Na sta si }em, i iza bra no je no vo ru ko vodstvo.

No vi pred sed nik Ti te la je du go go di {wi igra~ i tre ner Pe tar Ku bik, pot pred sed nik je Pa vle Pe tro vi}, a ~la no vi Uprav nog od bo ra: Bran ko Ga ji}, Du {ko Mi la no vi}, Ili ja Tr ku qa, Ra do slav La tin ki} i Ne nad Ne {o vi}.

Ti tel ove go di ne sla vi 100 go di na, a no va upr va je po red obele `a va wa ju bi le ja oba ve zna da eki pa na pra vi i tak mi ~arski po mak. @. M.

TA LEN TI: MI LA NA GO LU BO VI], FUD BA LER KA

Fru {ko go rac no vi iza zov Tri na e sto go di {wa Mi la na Go lu bo vi}, u~e ni ca O[ „Mi lo{ Cr wan ski“ u @a bqu, igra fud bal za Ba~ ku iz \ur |e va i na go ve {ta va uspe {nu ka ri je ru.Na mer na je da od na red ne se zo ne bra ni bo je no vo sad skog Fru {ko gor ca, a ne dav no se s pu no uti sa ka vra ti la s tur ni ra u Ma |ar skoj.

- Bi la sam po ja ~a we, uz tri igra ~i ce iz Ka wi `e, u su bo ti~ koj eki pi \om pion na tur ni ru u Ba la to nu, gde smo tri jum fo va le, a ja sam ~e ti ri pu ta, na pet utak mi ca po go di la mre `u ri va la. Pod ra zu me va se

da smo se ra do va le uspe hu na ja kom me |u na rod nom tur ni ru, ja na ro ~i to za to {to sam go lo vi ma i asi sten ci ja ma to me do pri ne la - ka `e Mi la na.

Stru~ wa ci ko ji pra te `en ski fud bal u ovom uz ra stu ve ru ju da }e ova ta len to va na de voj ~ i c a, uz kva l i t e t an rad, sta sa ti u ra snu igra ~i cu, tim pre {to je pro sto za qu bqe na u naj lep {u igru na sve tu. Po {to }e po sve mu su de }i pro me ni t i klup s ke bo j e, Mi l a n a vred no tre ni ra i spre ma se da i u Fru {ko gor cu po tvr di ta le nat. @. M.

Fud ba le ri no vo be ~ej skog Je din stva po~eli pri pre me

IZ NO VO BE ^EJ SKOG JE DIN STVA

Mar ko Gu te {a na klu pi U to ku let we pa u ze, u ta bo ru Je din stva iz No vog Be ~e ja, ~la na Voj vo |an ske li ge is tok, bi lo je ve o ma `i vo. Odr `a na je klup s ka Skup { ti n a, na ~ijem je ~e l u pri v red n ik Zoran Je lic ki, za pred sed ni ka Uprav nog od bo ra iza bran je Ivi c a Bran k o v i}, we g o v og zame ni ka je Ivan Dra gi}, dok }e funk ci ju sport skog di rek to ra oba vqa ti, kao i do sa da, Ar sen To {i}.

Po sle ostav ke tre ne ra No vi ce Gla va {kog, pa li cu je pre -

u zeo is ku sni stru~ wak Mar ko Gu te {a, ko ji je za po mo} ni ka iza brao biv {eg gol ma na Je din stva Ru dol fa Gu ci ja. Na spi sku je 23 fud ba le ra, a kom plet ne pri pre me odr `a }e se na sta di o nu kraj Ti se, gde po sto je od li~ ni uslo vi za rad. [to se ti ~e igra~ kog po ten ci ja la, ni je bi lo ve }ih pro me na, oti {ao je je di no Sr |an Va si ~in, a do {li su ve zi sta Mi len ko Mi la ko vi} (28) iz Je din stva iz Ba nat skog Ka ra |or |e va i ta len to va ni na pa da~ Mi lan La zi} (21), ko ji je

pro {le se zo ne igrao za zre wa nin ski Bo rac.

Tre ner Mar ko Gu te {a o pri pre ma ma ka `e: - Ima mo do voq no vre me na i za do vo qa va ju }i fond igra ~a da oba vi mo uspe {ne pri pre me. Pr vih de set da na ra di }e mo na sti ca wu fi zi~ ke sna ge, po sle to ga sle di rad sa lop tom i uigra va we eki pe. Pla ni ram da od i gra mo se dam kon trol nih utak mi ca, a pr va pro ve ra za ka za na je u Se~ wu 21. ju la, ka da }e mo sna ge od me ri ti sa no vaj li jom u li gi Bi le }a ni nom.

Za tim sle di utak mi ca sa Sen tom, a na {im na vi ja ~i ma pred sta vi }e mo se 28. ju la u me ~u sa zre wa nin skim Ba na tom.

Ka pi ten eki pe Ve li bor [ke ro is ti ~e: - At mos fe ra u klu bu je ve o ma do bra, od ziv igra ~a je vi {e ne go po vo qan, od sa mog star ta smo kom plet ni, {to je ga ran ci ja da }e mo se do bro pri pre mi ti. [to se ti ~e am bi ci ja, one su kao i pret hod nih go di na usme re ne ka gor wem de lu ta be le.

S. Da vi do vi}

IZ KA RA TE KLU BA ZRE WA NIN

Jul u zna ku kam po va Zre wa nin ski ka ra ti sti na ~ak tri kam pa bru se for mu za pred sto je }u tak mi ~ar sku se zo nu, ko ja po ~i we u sep tem bru.

Pr vi deo go di ne re zul tat ski je za do vo qio ape ti te upra ve klu ba i stru~ nog {ta ba. No, bli `e se dru gi deo se zo ne ko ji je jo{ na por ni ji i zah tev ni ji, a u KK Zre wa nin tak mi ~ar ska se lek ci ja ve} vred no tre ni ra. Ta ko su zre wa nin ski ka ra ti sti u pr voj po lo vi ni ju la u~e stvo va li na kam pu KS Voj vo di ne u Apa ti nu, Sa ra Olah, Ana Ko va ~e vi}, Alek san dra Vu ja si no vi}, Stra hi wa i Vu ka {in Stoj {in. Na pr vom in JAV N I ^AS RE K RE A C I J E U PA ^ I R U: U organizaciji Udru`ewa rekreativaca Pa~ir i Sportskog saveza Sombora, u Pa~iru je odr`an javni ~as rekreacije na fudbalskom terenu, a bio je segment vi{ednevne proslave dana sela. U~estvovali su instruktori iz Pa~ira, kao i gosti iz Novog Sada, Sombora, ^antavira i Segedina.Ukupno je u~estvovalo oko 70 ve`ba~a.

Ciq ove manifestacije je bio promocija rekreativnog sporta i zna~aj prevencije kardiovaskularnih i ostalih oboqewa.Vid rekreacije za `ene, koji je pristupa~an i zahteva minimalna sredstva i rekvizite,bio je prikazan kroz areobik, zumbu, tae bo, pilates.

ter na ci o nal nom let wem kam pu u Ba~ koj Pa lan ci, ka de ti uz ra stu Mar ko Mi haj lo vi}, Ivan Stan kov, Ni ko la Man ~ev i \or |e Sa la pu ra ima li su pri li ku da se dru `e i tre ni ra ju sa spor ti sti ma iz pet ze ma qa.

- Kra jem me se ca tak mi ~a re na {eg klu ba o~e ku je In klu ziv ni kamp na De li blat skoj pe {~a ri gde }e se ne de qu da na dru `i ti na {i spor ti sti iz re dov ne po pu la ci je i spor ti sti sa smet wa ma u raz vo ju. Na ovom kam pu o~e ku je se u~e {}e oko 30 spor ti sta, vo lon te ra i tre ne ra – ka `e tre ner KK Zre wa nin Si mo Sa la pu ra. @. B.

Op{ti utisci ve`ba~a bili su pozitivni i predlo`eno je da se od oktobra napravi pilot program besplatne rekreacije za `ene u Pa~iru. Besplatna rekreacija se ve} tri godine odvija u Somboru i okolini i dogovoreno je da se tri susedne op{tine zajedni~kim ciqevima i planovima usaglase ka poboq{awu uslova i omasovqewa rekreativnog ve`bawa.

Tri sportska udru`ewa koja bi realizovala ovaj program su Sportski savez Grada Sombora, Udru`ewe rekreativaca Pa~ir - Op{tina Ba~ka Topola i Udru`ewe rekreativaca ^antavir - Grad Subotica.

EVROP SKO PR VEN STVO ZA IGRA ^E DO 20 GO DI NA U SLO VE NI JI

Or li }i i da qe bez gre {ke Sr bi ja – Ukra ji na 82:53 (23:20, 19:11, 23:15, 17:7) SR BI JA: Cvet ko vi} 2, Lam bi} 2, Mi qe no vi} 13, Dan gu bi} 5, Bog da no vi} 8, Mi tro vi} 8, Gu ja ni ~i} 2, Lu ko vi} 2, Be {o vi} 10, Dre no vac 10, Ma rin ko vi} 5, Na sti} 15.

UKRA JI NA: Ar ta mo nov 13, Mi {u la 6, Pro ko pen ko 3, [en dul 2, Kru to us 2, Be li kov, Bo brov 5, Mi sjac 3, Ku li{ 4, Vi ra {tjuk, Pu sto vji 14, Za gre ba 1.

Ko {ar ka {i Sr bi je, igra ~i do 20 go di na, na sta vqa ju sa us pe si ma na Evrop skom pr ven stvu

E gru pa Francuska – Rusija Gr~ka – Nema~ka Srbija – Ukrajina 1. Srbija 3 3 2. Nema~ka 3 2 3. Rusija 3 2 4. Francuska 3 1 5. Gr~ka 3 1 6. Ukrajina 3 0

0 1 1 2 2 3

81:62 68:90 82:53 221:165 6 189:189 5 209:220 5 200:186 4 221:242 4 214:252 3

Ne ma wa Be {o vi} (s lop tom)

Slo ve ni ji. Po sle ~e tvr te od i gra ne utak mi ce, pr ve u ~e tvrt fi nal noj gru pi, bez po mu ke su sa vla da li ne ja ke Ukra jin ce i za dr `a li vo de }u po zi ci ju.

Ukra ji na je bi la ma we-vi {e rav no pra van tak mac sa mo u pr -

voj ~e tvr ti ni, ima la so li dan pro ce nat {u ta i odr `a va la egal, ali su stva ri do {le na o~e ki va ni ni vo u na stav ku.

Pred vo |e na Be {o vi }em, Na sti }em i Mi qe no vi }em, Sr bi ja je od i gra la kon cen tri sa ni je u na -

pa du, ja ~e u od bra ni i po ve }a va la pred nost iz mi nu ta u mi nut.

Ar ta mo nov i Pu sto vji su se tru di li da Ukra jin ce odr `e u igri, ali je to bi lo do voq no sa mo za 11 po e na za o stat ka na ve li kom od mo ru.

U na stav ku se na {em ras pu ca nom tri ju pri dru `io i Dre no vac, pa su or li }i po sle 30 od i- gra nih mi nu ta u xe pu ima li 19 po e na vi {ka, a ta da je na{ se lek tor Alek san dar Xi ki} po ~eo da uvo di igra ~e ko ji su ma we bi li za stu pqe ni to kom pr ven stva i pru `ao im {an su da se is ka `u.

Ka da je u po sled woj ~e tvr ti ni to u~i nio i ukra jin ski tre ner, zna lo se da }e do kra ja utak mi ca bi ti mi ro qu bi va i da }e Sr bi ja do }i do jo{ jed ne la ga ne po be de.

Svi na {i re pre zen ta tiv ci su se upi sa li u li stu stre la ca, a sve uz fan ta sti ~an tim ski pro ce nat {u ta od ~ak 54.5 od sto.

Da nas Sr bi ja igra sa Gr~ kom od 20.45 ~a so va.

M. R.

U BA NAT SKOM KAR LOV CU DRU @I LI SE RU KO METNI VE TE RA NI: U Banatskom Karlovcu odr`an je tradicionalni rukometni turnir veterana, na kojem su u~estvovali nekada{wi asovi iz Novog Sada, Jabuke i doma}eg Karlovca.

Prvo mesto je pripalo Novosa|anima, drugo doma}inu, a tre}e gostima iz Jabuke. Tre}e poluvreme, uz {kembi}e u muziku, bila je po raspolo`ewu u~esnika najzanimqivije.

Ovom lepom i tradicionalnom dru`ewu prisustvao je i predsednik RS Srbije Velimir Marjanovi}( na slici u sredini).

- Kad god imam priliku do|em u rodno mesto, a retko propustim rukometnu priredbu.Sa prijateqima samo proslavili Petrovdan, dru`ili se, podsetili na pro{la vremena i verujem da }emo se idu}eg leta opet videti u dru`iti - rekao je Marjanovi}.

R. Jo.

IZ FK VOJ VO DI NA

U su bo tu sa te me rin skom Slo gom Upo re do s tak mi ~ar skim, fud ba le ri Voj vo di ne na sta vqa ju i s pri prem nim utak mi ca ma ka ko bi u se zo nu u{li u {to bo qoj for mi. U su bo tu, 21. ju la, na te re nu u FC „Vu ja din Bo {kov“ No vo sa |a ni }e od i gra ti utak mi cu sa Slo gom iz Te me ri na (18.30).

SPORT

dnevnik

U HOLANDIJI PO^IWE EP U BI^ -VOLEJU ZA IGRA^E DO 23 GODINE

Na {i vi so ko ci qa ju

Si ni {a Mi haj lo vi}

Mi haj lo vi} pre cr tao Raj ko vi }a Se l ek t or fud b al ske re p re z en t a c i j e Sr b i j e Si n i { a Mi haj lo vi} iz ja vio je da za pred sto je }e utak mi ce ne ra ~u na na pr vo tim ca Ham bur ga Slo bo da na Raj ko vi }a, ko ji je zbog tu ~ e na tre n in g u svog klu ba pre kr {io ko deks o po na {a wu.

- Sve je ja sno, Raj ko vi} ne }e do bi ti po ziv za na red ne re pre zen ta tiv ne ak ci je. Po stu pio je ne pro mi {qe no i sa da mo ra da sno si po sle di ce - iz ja vio je Mi haj lo vi}.

Raj ko vi} je su spen do van od Ham bur ga i pre ba ~en u ama ter sku eki pu na kon {to je na tre nin gu po vre dio sa i gra ~a Tol ga ja Ar sla na, po {to se su ko bio sa re pre zen ta tiv cem Ko re je He ung Min So nom. Srp ski fud ba ler je po ku {ao da uda ri Ko rej ca, ali se on iz ma kao, pa je na stra dao Ar slan, ko ji je bez sve sti i sa raz bi je nom ar ka dom pao na ze mqu.

Pret hod no, zbog na ru {a va wa ko dek sa iz re pre zen ta ci je je iz ba ~en Adem Qa ji}, ko ji uo~i pri ja teq skog me ~a sa [pa ni jom ni je pe vao him nu.

ALEKS FERGUSON, MENAYER JUNAJTEDA

Vi di} spre man Me na xer fud ba le ra Man ~e ster ju naj te da Ser Aleks Fer gu son iz ja vio je da }e ka pi ten ti ma Ne ma wa Vi di} si gur no bi ti spre man za start no ve se zo ne u Pre mi jer li gi. Vi di}, ko ji zbog po vre de li ga me na ta ko l e n a ni j e igrao od de cembra, ne } e pu t o v a t i na pred se zon sku tur ne ju u Ju `noj Afri ci, ali to ne }e uti ca ti na we gov opo ra vak.

- Vi di} }e po ~e ti se zo nu, u to sam si gu ran. On }e ra di ti in di vi du al no i si gu ran sam ve o ma kva li tet no, iako ne }e ima ti tak mi ~ar ski ri tam - iz ja vio je Fer gu son za sajt klu ba.

Pre ma we go vim re ~i ma, Kris Smo ling bi ta ko |e tre ba lo da bu de spre man za start se zo ne, dok }e se Xo ni Evans pri kqu ~i -

Va wa i Mi le na Ma ti}

Ko je su eki pe glav ni fa vo ri ti?

– Krug fa vo ri ta se ret ko me wa. Poq ska, Ne ma~ ka, Tur ska, Ru si ja, te biv {e so vjet ske re pu bli ke Le to ni ja, Li tva ni ja, kao i [vaj car ki we su ve o ma ja ke, ima ju bi~- vo lej isto ri ju i uvek su kon ku ren ti za vi so ki pla sman.

Od wih se o~e ku je da na pra ve do bre re zul ta te – is ta kao je Vec kov, uz opa sku da je si gu ran da }e na {i pa ro vi po ku {a ti da pa ri ra ju naj bo qim eki pa ma Sta rog kon ti nen ta.

M. Risti}

17

TURNIR U HAMBURGU

Tro ic ki u autu Vik tor Tro ic ki iz Na star tu dru gog se ta Tro ic gu bi je u pr vom ko lu ki ni je is ko ri stio brejk lop tu, ATP tur ni ru se ri je a me~ je pre ki nut zbog ki {e pri 500 u Ham bur gu od ^e re zul ta tu 2:1 za Ro so la u dru gom ha Lu ka {a Ro so la.Vik tor je pr se tu. Pa u za je vi {e pri ja la ~e vi set re {io u svo ju ko rist re {kom te ni se ru, ko ji je ubr zo po zul ta tom 7:5, ali se Ro sol na kon po vrat ku na pra vio brejk i po to ga kon so li do vao i do bio sle veo sa 4:2. U sed mom ge mu Tro ic de }a dva 6:3, 6:4 i pla si rao se u ki je imao dve {an se za brejk, dru go ko la. ali se Ro sol iz vu kao iz ne u god Tro ic ki i Ro sol do su sa da ne si tu a ci je i po veo sa 5:2. To je igra li dva pu ta – na{ te ni ser bi la po sled wa {an sa za Vik to je po be dio u Do hi, dok je Ro sol ra, po {to je ^eh u sle de }em ge bio bo qi u apri lu u Dej vis ku mu na svoj ser vis la ko sla vio i pu. Tro ic ki je od li~ no po ~eo me~ i ve} u pr vom ge mu na pra vio je brejk is ko ri stiv {i dru gu {an su. Ma lo je ne do sta ja lo da se Ro sol mo men tal no vra ti u igru, ali je Vik tor spa sao brejk lop tu i po veo sa 2:0. Ono {to ni je ta da, ^eh je u~i nio u na red nom ge mu na ser vis Tro ic kog – na pra vio je brejk, a za Vik tor Tro ic ki tim je si gur no od ser vi rao za vo| stvo od 3:2.U sle de iz jed na ~io u se to vi ma (6:3). Ve} }ih ne ko li ko ge mo va ni je bi lo u tre }em ge mu od lu ~u ju }eg se ta {an si za brejk, a za tim je u de Ro sol je na pra vio brejk, a za tim ve tom ge mu Vik tor iz vr {io ga je bez ve }ih pro ble ma i po pri ti sak, na pra vio no vi brejk tvr dio za pred nost od 3:1. i do {ao u si tu a ci ju da ser vi ra Ro sol je na sta vio od li~ no da za osva ja we se ta (5:4). Me |u tim, ser vi ra i ni je dao {an su Vik to Ro sol je u na red nom ge mu uz vra ru da po ku {a da se re zul tat ski tio istom me rom i iz jed na ~io vra ti u me~. Tro ic ki je bio ne je na 5:5. Tu ni je bio kraj tur bu {to lo {i ji ne go ^eh na svoj len ci ja ma u pr vom se tu – Tro ser vis, ali je ipak uspe vao da ic ki je po no vo na pra vio brejk, osva ja ge mo ve na svoj ser vis. a ovo ga pu ta {an su ni je pro pu ^eh je si gur nim ser vi si ma i stio i po veo je sa 1-0 u se to vi ma smi re nom igrom ru tin ski pri po sle 43 mi nu ta igre. veo me~ kra ju.

BOKSERSKA REVIJA U @ITI[TU

Tro fej Osad kov skom

Ne ma wa Vi di}

ti eki pi po ~et kom sep tem bra.

Ju naj ted no vu se zo nu otva ra 20. av gu sta go sto va wem Ever to nu.

In |ij ci u Slo ve ni ji [ted wa je ka na li sa la plan pri pre ma fud ba le ra In |i je za na red no pr ven stvo u Pr voj li gi, pa je aku mu li ra we sna ge od ra |e no u gra du i oko li ni, da bi eki pa ot pu to va la u Slo ve ni ju, pre ci i zni je u Slo ven gra dec, gde }e od i gra ti ~ak osam kon trol nih utak mi ca.

Va wa Ma ti} i Mi le na Ma ti} u `en skoj, od no sno Ste fan Ba sta i Mar ko Ni ko li} u mu {koj kon ku ren ci ji re pre zen to va }e Sr bi ju na Evrop skom pr ven stvu u bi~-vo le ju do 23 go di ne, ko je po ~i we da nas u Ase nu (Ho lan di ja). Oba na {a pa ra igra }e u glav nom `re bu, a si stem tak mi ~e wa je ta kav da se naj pre 24 ti ma na |e u {est gru pa, a za tim sle di eli mi na ci ja.

Do bru pri pre mu ima li su na {i pa ro vi pre ne ko li ko da na na Bal kan skom {am pi o na tu, gde su za be le `i li od li~ ne re zul ta te.

- De voj ka ma sva ka ~ast. S Va wom i Mi le nom sam ra dio, spre ma le su se me sec i po da na za EP, a osvo je no zla to na Bal ka ni ja di je od li~ na pred i gra za ono {to sle di. Kod mu {ka ra ca je bi lo ma lo te `e, zbog ~i we ni ca da Ba sta `i vi u No vom Sa du i da igra do ma }e tur ni re, ali nam to ne }e uma wi ti am bi ci je na EP. Ba sta ima is ku stva, bio je sed mi na Ep s Te {i }em, a igrao je s Ni ko li }em pre dve go di ne – re kao je na{ se lek tor Sr |an Vec kov.

Ka kva su o~e ki va wa ve za na za Ho lan di ju?

- Ve ru jem da }e obe se lek ci je pre bro di ti gru pu i u glav nom tur ni ru na pra vi ti do bar re zul tat. De voj ke su for mi, mu {kar ci ima ju vi sok do met i ve li ku `e qu da se po ka `u i do ka `u u pra vom sve tlu.

sreda18.jul2012.

Ko xo, le kar Ne deq ko Pro da no vi}, fi zi o te ra pe ut Ra do mir Ni ko li}, {ef stru~ nog {ta ba Zo ran Go ve da ri ca, po mo} nik Mi r o s lav Bla n u { a, tre n er gol ma na Bra ni slav Ra da ko vi} i igra ~i Mi lo{ Mi li no vi}, Vla d i m ir Di z da r e v i}, De j an Sta ni vu ko vi}, Zdrav ko Li va ja,

U @i ti {tu je odr `a na bok ser ska re vi ja (^i ken fest - Tro fej Ro ki) na ko joj su na stu pi li {ko lar ci, ju ni o ri, mla di i se ni o ri u dest bor bi.

Re vi ju je po sma tra lo ne ko li ko sto ti na qu di, a za naj bo qeg bor ca pro gla {en je Mi lan Osad kov ski, ~lan BK [aj ka {i iz @a bqa. Naj u spe {ni ji klub bio je ^ar nok iz Vr ba sa, dok su pri zna we za naj bor be ni ji par do bi li Da ni jel Do mon ko{ i Fe renc Haj nal (obo ji ca Ki kin da). Naj bo qi teh ni ~ar bio je Lo zni ~a nin Alek san dar Vu~ ko vi}, a naj mla |i u~e snik Ki kin |a nin Mi la din Ra du.

Re zul ta ti - se ni o ri: Do mon ko{ Haj nal (oba Ki kin da) 1:1. Mla di: Osad kov ski ([aj ka {i) - Kru e zi (Sme de re vac) 2:0 (pre kid u 2.r.), Ko va~ (Be ~ej) - Pa vlo vi} (Me ta lac) 2:0, An |e li} (Slo ven) - S. Mi lo vac (F 89) 0:2. Ju ni o ri: Rad no vi} (Ki kin da) - Ja wi} (Go {a) 0:2, Pa vlov ([aj ka {i) - Na u mov ski („Sve to mir Be li}”) 2:0 (pre kid u 3.r.), Srem ~e vi} (Car La zar) - Je li} (Zlat ni gong) 2:0 (pre kid u 3.r.), Ma le {e vi} (Zlat ni gong) - Pe ko vi} (^ar nok) 0:2 (pre kid u 3.r.), Be qe vi} (^ar nok) - Vu~ ko vi} (Lo zni ca) 0:2. [ko lar ci: Ra du (Ki kin da) - Vu jo {e vi} (^ar nok) 0:2.

M. P.

KAMP MLA DIH I PER SPEK TIV NIH BOK SE RA U SREM SKOJ MI TRO VI CI: U organizaciji Bokserskog saveza Vojvodine, u Sremskoj Mitrovici se odr`ava kamp za mlade i perspektivne pesni~are, koji pripadaju ovom savezu, kao i BS Beograda. Kamp }e trajati do 24. jula, a s mladim ratnicima ringa rade treneri: Tomislav Anteq, Qubi{a Simi}, Marko Tubi}, Vedran Samaryija, Branislav Jovi~i}, Dragan Vasiqevi} i Vojislav Milo{evi}. Pola zni ci kam pa su: Du {an Ja wi} (Go {a), Stefan Naumovski („Svetomir Beli}”), Milo{ Jankovi}, Ja {ar Krueziu (Smedere-

vac), Marko Pavlovi} (Metalac), Mladen Habu{ (Cement), Vojin Vujo{evi}, Vitomir Beqevi}, Marko Pekovi} (^arnok), Jovan Mitrovi}, Sa{a Milovac (F 89), Igor Gogi}, Krstivoj Tomi}, Milijan An|elkovi} (Ma~va), Jovan An|elkovi} ( Sloven), Radoslav Pavlov, Milan Osadkovski, Marija Pavlov ([ajka{i), Nikola Male{evi}, Strahiwa Aleksi}, Stanko Jeli} (Zlatno gong), Aleksandar Vu~kovi} (Loznica) i Stefan Maki} (Novi Sad).

Kam pe re su po se ti li pred sed nik VBS Jovan Pani} i sekretar Martin Vizi i odneli im majice.

M. P.

PROLETER IZ BANATSKOG KARLOVCA PO^EO PRIPREME

Ba ra` kao na uk za bu du} nost Tre ner Go ran Do bri ~i}, ko ji je eki pu Pro le te ra pre u zeo na kra ju mi nu log pr ven stva i vo dio je u ba -

ra `u za Srp sku li gu Voj vo di na, na pr vom tre nin gu kri ti~ ki se osvr nu na te utak mi ce.

Ne ma wa Kr sti}

Da kle, igra }e se sko ro sva ko dnev no, a na me ra je da sva ki po je di nac do bi je pri sto ju mi nu ta `u i pri li ku da se iz bo ri za me sto u ti mu.To kom pr ve fa ze pri pre ma In |ij ci su od i gra li utak mi cu s Haj du kom iz Be {ke (7:0), a ka da se vra te iz Slo v e n i j e od i g ra } e jo{ dve, s Et ni ko som (Ki par) i OFK Be o gra dom.

U Slo ven gra dec su ot pu to va li: di r ek t or klu b a Pre d rag

\u r o Ste v an ~ e v i}, Ni k o l a Ko l a r ov, ^e d o m ir Tom ~ i}, @eq ko Sa vi}, Dar ko Ada mo vi}, Alek sa Du ka nac, Sa {a To ma no vi}, Mi le Vu ja sin, Ne ma wa Kr sti}, N. Stan ko vi}, Ni ko la Pe tro vi}, Du {an Ze li}, Alek san dar Avri}, Sr |an Di mi t rov, Da n i l o Mar k o v i}, Dar ko Le ma ji}, Qu bi {a Ke ki}, Dan k o Pav k o v i}, Bo j an Du ba ji}, Bo ban \e ri} i ]ir D. Vi}enti} ko vi}.

Fud ba le ri Pro le te ra na pr vom tre nin gu

- Ni sam za do vo qan na stu pom u ba ra `u, po go to vu u utak mi ci u Sta roj Pa zo vi. Po na {a li ste se

ba ha to i van te re na, fi zi~ ki ste bi li sprem ni sa mo za pr vih 30 mi nu ta, po sle to ga ste bi li so li sti i za to smo i iz gu bi li. Ali, bi lo je i do brih stra na, po di gli smo za in te re so va nost lo kal ne sre di ne i na {ih na vi ja ~a i iz to ga va qa iz vu }i po u ke. Sa ova kvom igrom, ~i sto ama ter skom, mo `e mo i da qe da se nad me }e mo za ne ko od me sta u vr hu ta be le, Neo spor no je da ima mo kva li tet, ali za vi {e neo p ho dan je pro fe si o na lan od nos sva kog po je din ca. Sa da ka da smo od bo lo va li po raz u ba ra `u, mo `e mo tre zve no da raz mi {qa mo i utvr di mo {ta `e li mo. Ako `e li te da ide mo da qe pred sto ji nam mu ko tr pan rad sva kog po je din ca i eki pe u ce li ni – re kao je Do bri ~i} i do dao: - Ima vre me na i za od la zak na mo re i za ozbi qan rad. Sve {to vas mu ~i mo `e te da mi sa op {ti te, ali pre ne ma ga wa ne }e tr pe ti.

Za sa da je sa mo Ni ko la Alek si} za tra `io is pi sni cu, osta li su tu a ne ki na od mor.

R. Jovanovi}

18

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda18.jul2012.

SE MI NAR ZA [A HOV SKE SU DI JE

Pe tar Ni ko li} bez gre {ke U nedequ je u Ali bunaru odr`an seminar za {ahovske sudije. Najboqi uspeh postigao je Petar Nikoli} iz Siriga koji na testu nije imao nijedan neta~an odgovor. Predava~ i ispitiva~ bio je Milan Miladinov, me|unarodni sudija iz Novog Sada.

Nove op{tinske sudije postali su: Iva Uzelac (Vr{ac), Stefan Jonel i Skumpija Jonel (Lokve), Bo{ko Stanimirovi} (Alibunar), Nenad @ivojinovi} i Goran \or|evi} (Bela Crkva), Qubinko Nikoli} (Pan~evo), Jelena Stankovi} (Stari Banovci) i Nenad Trajkovi} (Batajnica).

Ispit za regionalnog sudiju polo`ili su: Petar Staji} i Stefan Kosti} (Vr{ac), Goran Nikoli} (Ka~arevo), Vladimir Miji} (Bavani{te) i Stanislava Nedeqkovi} (Novi Sad).

Ispit za nacionalnog sudiju polo`ili su: Zoran Stanimirovi} i Velibor ]irjani} (Alibunar), Du{an Igwatovi} (Banovci Dunav), Miodrag Stankovi} (Stari Banovci), Nikola Elez (Nova Pazova) i Petar Nikoli} (Sirig).

PR VEN STVO SVE TA U CU GE RU

Gri {~uk naj br `i [ampionat sveta za 2012. godinu u najpopularnojoj disciplini me|u qubiteqima {aha - brzopoteznom {ahu (cugeru) igrao se u Astani u Kazahstanu 9-10. jula, nakon ubrzanog {aha. 16 u~esnika igralo je dva dana po 15 kola, dvokru`no. Iznena|ewe prvog dana takmi~~ewa je slaba forma Karlsena koji je izgubio 4 partije, izme|u ostalih, i od kvalifikan- Alek san dar Gri {~uk ta Nikolaja ^adejeva.

Ni drugog dana nije po~eo sjajvi~ koji je zauzeo ~etvrto mesto. no, ali je zatim nanizao osam Dmitrij Andrejkin je pokazao uzastopnih pobeda i osvojio sreodli~nu igru i stalno bio me|u brnu medaqu. vode}ima ali je na kraju popuU vo|stvu se posle prvog dana stio i u posledwim kolima isizdvojio ruski velemajstor pustio medaqu (na kraju je peAleksandar Gri{~uk koji je i ti). Izaziva~ svetskog {ampiodo kraja zadr`ao prvo mesto. na Ananda u klasi~nom {ahu BoSergej Karjakin je drugog dana ris Geqfand je zauzeo deseto takmi~ewa pobedio u {est par- mesto. Biv{i svetski {ampion tija, remizirao {est i izgubio Veselin Topalov zavr{io je na tri, pa je na kona~noj tabeli za- 12 mestu. uzeo tre}e mesto. Dobru igru je Plasman: 1. Gri{~uk 20, 2. pokazao i Aleksandar Moroze- Karlsen 19,5, 3. Karjakin 18,5, 4.

Kram ni ko va {par ka sa

OPEN SEN TA

Fa vo ri ti vo de U Senti je u toku XVI [ahovski festival “Sen}anska bitka 1697.” Na glavnom turniru u~estvuje 49 igra~a a na B-turniru 101, uglavnom, doma}ih igra~a.

Posle 3 odigrana kola na Aturniru vode favoriti, velemajstori Evgenij Gleizerov (Rusija) i Imre Balog (Ma|arska), koji su dobili sve tri partije.

Iznena|uje veoma slab plasman intera Sini{e [ari}a iz Novog Sada koji se trenutno nalazi na 43. mestu sa jednim osvojenim poenom.

Plasman: 1-2. Gleizerov, Balog 3, 3-5. D. Nestorovi}, Andrijevi}, Lukovi} 2,5, 6-23. G. Arsovi}, Dragovi}, N. Pezeq, Tan~ik, N. ^abarkapa, Pletl, M. Stankovi}, Radusinovi}, [imowi, [trungnel, Na| He|e{i, Ardeleanu, [}epanovi}, Vuji}, T. Farka{, S. @ivkovi}, Macenko, ^engija 2, itd.

Plasman na B-turniru: 1-7.

Sto{i}, T. Stankovi}, Arsi}, K. Tot, B. Juhas, Stefana Milutinovi}, V. Kne`evi} 3, 8-17.

Polhert, Ko{a, Smirnov, A. Korponai, I. Nestorovi}, Pacal, R. Kuzmanovi}, Antal, Maja Milanovi}, Jasmina Milivojevi} 2,5, 18-42. I. Sedlak, Pajzer, A. Kova~, Jawu{evi}, J. Farka{, Lena Miladinovi}, Xaja, Jawi}, Pastor, Kr. Tomin, Diki}, Puhalo, Vasi}, [arwai, [krbi}, Kelemen, T. Petrovi}, Braun, Ri|i~ki, Aleksi}, A. Kormawo{, Davidovi}, [. Farka{, M. Jovanovi}, I. Gakovi} 2, itd.

Vla di mir Kram nik

su organizatori malo promenili formulu kako bi omogu}ili da igraju ~ak ~etvorica najja~ih nema~kih {ahista.

Stawe posle 3. kola: 1-2. Ponomarjov, Kramnik 2,5, 3-4. Leko, Karjakin 2, 5-7. Karuana, Majer, Najdi~ 1,5, 8. Fridman 1, 9.

Gustafson 0,5, 10. Bartel 0.

Po be da Ma ri je Pe tro vi} Otvoreno prvenstvo Vojvodine za `ene koje se igralo u prostorijama [ahovskog saveza Zrewanina od 8-14. jula zavr{eno je pobedom veteranke Marije Petrovi} (Jugovi} – Ka}) ispred Milice Bjeloglav (Srem – Sremska Mitrovica) i one su se plasirale za naredno prvenstvo Srbije (2013. godine). Na ovogodi{wem prvenstvu Srbije za omladinke igra}e Svetlana Stojadinov (Kraqica – Petrovaradin) i Ksenija Tomin (“Bata ]osi}” – Opovo).

Plasman: 1. Marija Petrovi} 7, 2. Milica Bjeloglav 6,5, 3-4.

Jasmina Milivojevi}, Svetlana Stojadinov 6, 5-6. Ksenija Tomin, Olgica \uri} 5,5, 7. Danijela Petrovi} 5, 8-11. Jelena Mi li vo jevi}, Dan ka Lali}, Marija Stanimirovi}, Jasmina Gaj~in 4,5, 12. Ivana Litri~in 4, 13-14. Teodora Raci}, Kata-

VI DOV DAN SKI VI KEND TUR NIR

Si mja nov ski iz ne na dio U organizaciji [K Dunav iz Novog Slankamena, [K Vojvodina i Kluba penzionera iz In|ije, u restoranu Kluba penzionera, odr`an je vikend turnir. Turnir je bio organizovan povodom Vidovdana i 40 godina postojawa [ah kluba Dunav. Zbog maweg broja u~esnika igralo se 7 kola, 15 minuta po igra~u. U neizvesnoj borbi, [K Dunav iz Novog Slankamena, Zaharije Simjanovski, popularni gusar sa Dunava, pobedio je za prsa ispred Ivana Ti{me zbog boqih dodatnih kriterijuma.

Oni su ostavili iza sebe favorizovanog intera Gorana N. Todorovi}a i Fide majstora Milutina Kosti}a za pola poena.

Plasman: 1-2. Zaharije Simjanovski, Ivan Ti{ma 5,5, 3-4. Goran N. Todorovi}, Milutin Kosti} 5, 5-7. Ratko Mitrovi}, Ni-

Za ha ri je Si mja nov ski

Ma ri ja Pe tro vi}

rina Levnaji} 3,5, 15. Marica Te{i} 1,5.

Izdvojeni plasman omladinki: 1. Svetlana Stojadinov 6, 2. Ksenija Tomin 5,5, 3. Danijela Petrovi} 5, 4-6. Danka Lali}, Marija Stanimirovi}, Jasmina Gaj~in 4,5, 7. Ivana Litri~in 4, 8-9.

Teodora Raci}, Katarina Levnaji} 3,5, 10. Marica Te{i} 1,5.

PR VEN STVO CEN TRAL NE SR BI JE

Fer-plej In |i }a U Para}inu je odigrano prvenstvo Centralne Srbije. Retko vi|en fer-plej potez dogodio se u partiji {estog kola izme|u velemajstora Branka Damqanovi}a i ovogodi{weg {ampiona Vojvodine Aleksandra In|i}a. Damqanovi} je u zavr{nici imao kvalitet vi{e (dva topa i dva pe{aka protiv topa, skaka~a i dva pe{aka na istoj strani) i dugo poku{avao da realizuje materijalnu prednost. In|i} se precizno branio a u 90. potezu Damqanovi} vu~e potez Te6 kojim previ|a ~istog topa.

kola Gajin, Tomislav Tadi} 4, 8-9.

Vjekoslav Tomi}, \or|ije Vuksanovi} 3,5, 10-11. Andrija Kova~evi}, Dragan Milo{evi} 2,5, 12-13.

Milorad \uki}, Qubomir Lazi} 2, 14. Vlado Juzba{i} 0.

Ka ti ca Ma ri}

PRO BLEM BR. 398

Be li da je mat u dva po te za Mak si mov 1905.

Re{ewe problema br. 397 (Mark Benoit, Problemist, 1975.) sa pozicijom: beli – Kc7, Df6, Tb1; crni – Ka8, Lc8, pe{aci a7, b7; je 1.Da6!

Na 1...b:a6+ sledi 2.Tb8 mat.

Na 1...b6 (b5) sledi 2.D:c8 mat.

Na 1...L(?) sledi 2.D:b7 mat.

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Kroz sa vre me nu pri zmu Paul Ke res–Mi hail Taq Si ci li jan ka (B42) Tur nir kan di da ta, 1959.

1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.d4 c:d4 4.S:d4 a6 Varijanta Paulsena.

5.Ld3 Sc6?!

Kar lsen – Gri {~uk 1.e4 e6 2.d4 d5 3.Ld3 d:e4 4.L:e4 Sf6 5.Lf3 c5 6.Se2 c:d4 7.D:d4 Sbd7 8.Sbc3 Lc5 9.Df4 De7 10.0–0 Ld6 11.Dh4 Se5 12.Lg5 h6 13.Le4 0–0 14.L:f6 D:f6 15.D:f6 g:f6 16.Tad1 Le7 17.g3 Tb8 18.Sb5 a6 19.Sd6 b5 20.b3 Tb6 21.S:c8 T:c8 22.c3 f5 23.Lg2 a5 24.Td2 Lf6 25.Tfd1 a4 26.h3 a:b3 27.a:b3 h5 28.Td6 T:d6 29.T:d6 h4 30.Tb6 h:g3 31.f:g3 Sd3 32.T:b5 L:c3 33.S:c3 T:c3 34.Lf1 Sc5 35.Tb8+ Kg7 36.Tc8 T:g3+ 37.Kh2 Se4 38.b4 Tb3 39.b5 f4 40.Tc2 f3 41.Lc4 Tb4 42.Ld3 f5 43.L:e4 f:e4 44.Kg3 T:b5 45.Kf4 Tf5+ 46.Ke3 Kf6 47.h4 Kg6 48.Tf2 Kh5 49.K:e4 Kg4 50.Tf1 f2 51.h5 Kg3 0:1.

PR VEN STVO VOJ VO DI NE ZA @E NE

VE STI IZ SVE TA

U Dortmundu (Nema~ka) se igra turnir desetorice po kru`nom Berger sistemu pod nazivom „[parkase - {ahovski miting 2012“. To je jedan od retkih turnira visoke kategorije u svetu koji jo{ „izdr`ava“ xet-set dru{tvo. Kao posebna zanimqivost sa ovog turnira je da se partije prenose na internetu sa ka{wewem od 15 minuta. To je va`na mera protiv varawa koju je predlo`ila FIDE jo{ u oktobru 2005. godine i koju je podr`ala ve}ina vrhunskih igra~a, ali se retko u praksi primewivala.

Postoji jo{ ne{to {to je posebno na tom turniru u Dortmundu a {to stimuli{e velemajstora Vladimira Kramnika na dobru igru. On je ve} deset puta pobedio na ovom turniru! Za razliku od posledwih nekoliko godina, kada je igralo {est igra~a dvokru`no, deset kola, ove godine

Morozevi~ 17,5, 5-6. Andrejkin, Raxabov 17, 7. Le 16,5, 8-9. Svidler, Ivan~uk 15, 10-11. Geqfand, ^adejev 13,5, 12-13. Topalov, Mame|arov 13, 14-15. Jumabajev, Bologan 12, 16. Kocur 8.

Pa da odgledamo, u ovo tropsko i Egzit vreme, kada mozak ne mo`e da funkcioni{e kako `elimo, odlu~uju}u partiju dvojice prvoplasiranih.

dnevnik

Potezom 90...Sd5+ omladinski prvak Srbije mogao je da osvoji topa i dobije partiju.

Smatraju}i da bi ta pobeda bila nezaslu`ena najboqi srpski omladinac je odmah ponudio remi. Gest za svaku pohvalu i pokazateq da }e In|i} postati ne samo veliki igra~ nego da je ve} veliki ~ovek.

Bravo!!!

Ovaj uobi~ajeni potez se kroz teoriju otvarawa razmatra od davna{wih dana. (Potezu 5...Lc5 se danas daje prioritet.; 5...Db6!? tako|e sazlu`uje pa`wu.)

6.S:c6 (6.Le3 je razumna alternativa.)

6...d:c6 (Taq je protiv Smislova u jednoj ranijoj partiji na istom turniru kandidata igrao 6...b:c6 i posle 7.0–0 d5 8.Sd2 imao je iskustvenih te{ko}a (8.c4!? po modernoj teoriji.) ) 7.0–0 e5! Ovaj potez zaustavqa prednost belog belopoqnog lovca po svetlim poqima.

8.Sd2 Kow nema budu}nost na poqu c3. Sa d2 mo`e mnogo korisnije da se prebaci na c4 i e3.

(Ovde se ~esto igralo i 8.a4.)

8...Dc7 9.a4 Ovaj potez spre~ava mobilizaciju crnog na daminoj strani putem ...b5.

Ali 9.Sc4 bi oslobodio dijagonalu za crnopoqnog lovca belog ciqaju}i ta~ke e5 i d6 crnog {to preferiraju mnogi komemtatori. Wihovo rezonovawe je da 9...b5 tada ne bi spre~ilo kowa da ode na ciqno mesto (e3). (9...Sf6 10.Df3!?) 10.Se3) 9...Sf6 10.Df3 Ovaj potez je mogao i da sa~eka dok se ne razviju ostale lake figure. (I sada je 10.Sc4 izgledalo boqe.)

10...Lc5 11.Sc4 0–0 12.Se3 Keres priprema svog kowanika da prebaci za napad na kraqevu stranu. Sa 12.Lg5 je mogao da isforsira malo povla~ewe protivnika sa Le7 ili Se8; 12.Dg3 bi imala kao odgovor 12...Te8 13.Lh6 Sh5) 12...Te8 (Ako 12...Le6 13.Sf5 i nije ga lako oterati sa tog polo`aja. 13...g6 14.Lh6 Tfe8 15.Sg7) 13.Lc4 Le6 14.L:e6 T:e6 15.Sf5 g6 16.Sh6+ (16.Le3?! g:f5 17.L:c5 S:e4 je dobro za crnog.)

16...Kg7 17.Td1 (17.Lg5 Td8 18.Tad1 T:d1 19.T:d1 Td6=) 17...Td8 18.T:d8 Ovaj potez, kojim se predaje d-linija crnom, je rizi~an. (Ne 18.Le3?! L:e3 19.D:e3 Td4µ; 18.Lg5 je bezbedan, mada bi ovde beli morao biti oprezan zbog 18...Ted6) 18...D:d8 19.Lg5? Fatalna gre{ka. Beli napu{ta kriti~no d4poqe bez nadzora. (19.c3? S:e4!

20.D:f7+ (Not 20.D:e4?? Dd1+ 21.De1 D:e1#) 20...Kh8 21.Le3 (21.D:e6?? Dd1#) 21...L:e3 22.f:e3 Td6 23.Db3 Sc5 24.Dc2 (24.Sf7+ Kg7 25.S:d8 S:b3 26.Ta3 (26.S:b7?

Td7! dobija kowa) 26...Sa5 27.b4 Sc4–+) 24...Kg7 25.Sg4 Td2; 19.g4!? bi imalo boqe {anse da se zakomplikuje pozocija. Posle 19...De7 20.g5 Sd7 beli bi mogao da ima alternativne napade na oba krila potezima kao {to su a5 i h4.)

19...Dd4! Sa pretwom D:e4, D:b2 i D:f2+.

20.h4 Keres daje piona na b2 kako bi se crna dama uklonila sa d-linije. (20.c3? D:f2+ (20...D:e4??

21.L:f6+ T:f6 22.D:e4+-) 21.D:f2 L:f2+ 22.K:f2 S:e4+–+) 20...D:b2 Taq nije gadqiv uzima i mr{av plen.

21.Td1 Sad su pretwe belog dvostruke: direktno Td7 ali i podmukla sa Td8.

21...Ld4! (21...D:c2? 22.Td8! sa pretwom spektakularnog mata sa 23.D:f6 T:f6 24.Tg8# 22...D:f2+ 23.D:f2 L:f2+ 24.K:f2 Td6! 25.Tb8 b5 26.Tb7!)

22.Td3 uz pretwu Tb3 i za{titom poqa c3 (22.Kh2!? c5!

(22...D:c2? 23.T:d4! e:d4 24.e5 Kf8 25.L:f6 d3 26.Lg7+! K:g7 27.D:f7+ K:h6 28.Df8+ Kh5 29.Df4 h6 30.g4+ K:h4 31.Dg3+ Kg5 32.Kh3!+-) ) 22...D:c2 23.T:d4! e:d4 24.e5 “Ve}ina analizatora , ukqu~uju}i i velemajstore, misle da Taq u ovoj partiji nije mogao da izbegne poraz, ali oni gre{e...”

P.H. Klark.

24...Kf8! Briqantna igra. U trenutku je napad belog nestao.

U ostatku partije Keres je poku{avao da se infiltrira u poziciju crnog, ali beskorisno!

25.e:f6 (25.L:f6? Dc1+!

26.Kh2 D:h6 27.Lg5 Dg7 28.Lf6 T:f6! 29.e:f6 Dh6! 30.De4 Kg8 31.D:d4 Df8–+) 25...Dc3 26.Dg4 (If 26.Df4! De1+ 27.Kh2 De5–+) 26...De1+ 27.Kh2 D:f2 28.Dh3 Keres poku{ava da mewa dame.

(Umesto toga trebalo je da aktivira svoju laku figuru sa 28.Lf4! {to bi nateralo crnog da potra`i nove puteve do pobede. 28...d3! 29.Sf5 d2! (29...g:f5??

30.Dg7+ Ke8 31.Dg8+ Kd7 32.D:f7++-) 30.Lh6+ Ke8 31.Sg7+ Kd7 32.S:e6 f:e6 33.Lf4 h5–+) 28...De1! Centralizacija je najboqa. Sa ove ta~ke dama kontroli{e poqa g3 i e5. (Ne 28...Db2? 29.Dg3) 29.Db3 (29.Da3+? Ke8 30.Dc5 De5+–+) 29...b5 30.a:b5 c:b5 (30...a:b5? bi igra bila ponovo u rukama belog. Posle 31.Da3+ imao bi kontraigru kakvu bi samo mogao po`eleti.)

31.Da3+ (31.Dd5? De5+–+) 31...b4 32.Db3 De5+ 33.Kh1 De1+ 34.Kh2 De5+ „Igra za vreme, ne za remi!” – P.H. Klark.

35.Kh1 Dd6 36.Kg1 Od sada su oba igra~a u “frci” sa vremenom”. Taq napada s pionom.

36...d3 Nije ba{ pravi potez, ali daje zadatak protivniku da se u cajtnotu dru`i sa zbrkom.

(36...Dc5! bi belom zadalo vi{e ra~unawa.)

37.Dd1?

(37.Dc4!

Ke8 (37...Db6+ 38.Kh1 Db5 crni spre~ava i Dc5 i Db7. Ali belom je ostalo jo{ pone{to kontraigre sa 39.Dc8+ Te8 40.Dc1) 38.Dc8+ Dd8 39.D:d8+ (39.Db7? Db6+–+) 39...K:d8 40.S:f7+ Ke8 41.Sd8 T:f6!–+ (Ne 41...K:d8?? 42.f7++)) 37...Dc5+ 38.Kh1 Dc2 39.Df3 d2 40.L:d2 D:d2

Keres predaje. 0:1.

Neke od analiza su zasnovane na komentarima u kwizi “Najboqe partije Mihaila Taqa” P. H. Klarka. Tako|e sam koristio, me|u drugim izvorima, i bele{ke iz kolekcije Mihaila Taqa.

Ko men tar: Ser gej So lo vjov Pri pre mio: B. Dan ko vi}

kultura

dnevnik

sreda18.jul2012.

НО ВА КЊИ ГА У ИЗ ДА ЊУ „АГО РЕ“

СА ФЕСТИВАЛА ЕВРОПСКОГ ФИЛМА НА ПАЛИЋУ

При че Алек сан дра Бје ло гр ли ћа

Нити које повезују све

Oвих да на се из штам пе по ја ви ла но ва књи га при ча Алек сан дра Бје ло гр ли ћа под на зи вом „Ци та де ла“. Ка ко на во ди из да вач, зре ња нин ска „Аго ра“, Бје ло гр лић спа да у нај за ни мљи ви је са вре ме не пи сце сред ње ге не ра ци је, а ње гов прет ход ни ро ман „Бра зил ски аква рел“ (2010) при ву као је па жњу и кри ти ке и пу бли ке. Но ву књи гу чи ни осам при ча. „Гра нич на ис ку ства раз ли чи те вр сте, упор но во де ју на ке но ве књи ге при ча Алек сан дра Бје ло гр ли ћа ка ‘по след њим ства ри ма‘ на шег све та, би ло да су у пи та њу лич не исти не или са ма мо гућ ност са зна ња - ука зу је уред ник Не над Ша по ња.Из но се ћи осам при по вед них ва ри ја ци ја ра су тих у про сто ру од пси хо ло шког ре а ли зма до фан та сти ке, при че из књи ге “Ци та де ла‘, по твр ђу ју чи ње ни цу да пра ве књи ге при ча увек са со бом но се оби ље по тен ци јал них ро ма на. Ме ша ју ћи кар те ми сти ци зма као кључ не фа сци на ци је у жи во ти ма сво јих ју на ка, ове при че ну де увер љи ва пу то ва ња кроз ов да шњем чи та о цу бли ске про сто ре и вре ме на, би ло да је у пи та њу још јед на оп ти ка ре ка пи ту ла ци је или сен че ња бал кан ских ужа са у XX ве ку, из при че ‘Дво сту ки по ход‘, или по тра га за ча роб ним сим бо ли ма, сте шње на из ме ђу исти не и ис ку ства жи во та, а усред за хук та ле сва ко дне ви це у на слов ној при чи, ‘Ци та де ла‘“. Да да ле ка вре ме на по сто је и да нас, све до чи, по Ша по њи ним ре чи ма, при ча о тра га чи ма за дра го це но сти ма из про шло сти („Ди ја де ма из за пад ног кра љев ства“), „ми стич ни еле мен ти жи во та по ве зу ју са вре ме ног Ка и на и Аве ља и ути цај мо но ли та из Кју бри ко ве ‘Оди се је 2001‘ у при чи ‘Фе бру ар‘, а при ча ‘Чо ве ко во ме сто‘ у при ро ди, уз по моћ ис ку ства бо ле сти и ван те ле сног ис ку ства, на са мој гра ни ци спо знај них мо ћи по ста вља пи та ња о то ме да ли ве ра и емо ци је мо гу

про бу ши ти за тво рен си стем све та у ко ји су сме ште на на ша би ћа“. Гра де ћи кон цепт хи по те тич ке услов не бе смрт но сти у тзв.це ре брал ној ег зи стен ци ји као трај ном ис хо ди шту љу ди ко ји су по тро ши ли те ла, при по ве дач отва ра про стор за ли те рар но за сно ван увид спрам гра нич них по ља ма те ри јал не ег зи стен ци је и јед ног ви да оно стра не

ре ал но сти. Ве за из ме ђу ми стич ног и сва ко днев ног, ка да су Бје ло гр ли ће ве при че у пи та њу, по твр ђу је се та ко и као ве за из ме ђу чи та о ца и чи та ња. Од но сно, ду бин ским раз ло гом те ве зе.”, на во ди Не над Ша по ња. Алек сан дар Бје ло гр лић (Зре ња нин 1967) про зни пи сац и пре во ди лац, об ја вио је, из ме ђу оста лог, збир ке при по ве да ка „Ано ни мус“, (2005), „Те мељ на оп ци ја“ (2007) и ро ман „Бра зил ски аква рел“ (2010). На срп ски је пре во дио при по вет ке Мон те гјуа Ро удз Џеј мса, про зу Ти ма Парк са, Ро бер та Џеј мса Во ле ра, До рис Ле синг, и есе ји сти ку Има ну е ла Во лер сти на, Џо на Лу ка ча, До нал да Реј фил да и По ла Кан то ра. К. Р.

Ако је судити по томе да није лако одлучити се који од понуђених филмова погледати у квалитетној и обилној понуди, 19. Фестивалу европског филма на Палићу за сад иде прилично добро. Неминовно, нешто од заиста вредног мора се и пропустити, јер за сада је немогуће истовремено бити на два или три места, на паралелним пројекцијама. Трећег фестивалског дана ризик избора нас је довео до три остварења на која је, испоставило се, вредело потрошити време. У такмичарској селекцији „Паралеле и судари“ традиционално посвећеној филмовима из некадашњих социјалистичких земаља и темама које их повезују и сучељавају, видели смо дугометражни анимирани филм“Алојз Небел“, дебитантски рад чешког редитеља Тамаша Лунака (1974). То је прича о средовечном отправнику возова на малој станици близу границе са Немачком. Година је 1989. режими иза „гвоздене завесе“ се један за другим урушавају, Руси одлазе кући, док тихог и повученог Алојза Небела прогони једно трауматично сећање из детињства, с краја рата 1945. Тих дана се у околини појављује и сумњиви незнанац. Алојз пошто му није добро и не може да среди своје мисли, допада болнице на психијатријски третман где државна тајна полиција доводи и тог сумњивог странца...До краја расветлиће се њихова повезаност и смисао трагичног ратног догађаја, а десиће се и још штошта у Алојзовом животу. Реч је о драми која тече на два колосека, а тематски покрива расељавање чешких Немаца после Другог светског рата и време одласка једног и доласка другог система с краја осамдесетих годна двадесетог века Лунаков филм, за који су сценарио, по истоименом стрипу, написали Јарослав Рудис и Јаромир Свједик, својом визуелно снажном експресивношћу и испочетка медитативним ритмом, врло се брзо увлачи под кожу гледаоца, који постаје сведоком једне

Из филма „Мој брат ђаво”

љубавне приче али и трилера инспирисаног догађајима из новинских црних хроника. У Главном такмичарском програму, видели смо, такође, дебитантски филм „Мој брат ђаво“ велшко- египатске сценаристкиње и редитељке Сали Ел Хосеини. То је прича о одрастању, младалачком сазревању пуном искушења која нуди криминогено окружење на улицама, имигрантима насељеног дела Лондона, „налик Новом Београду“, Хакнија. Рашид је идол свог млађег брата Моа. Он је члан локалне банде дилера, добро зарађује и жели да прикупи довољно новца како би Моа уписао на колеџ и целу пордицу, мајку и оца, преселио у неку бољу градску четврт. Рашидова лакомисленост – неискусног Моа шаље да обави једну испоруку, а овај не успева ваљано то да обави – покреће низ догађаја који ће им у потпуности променити животе. Тако Рашид

У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ И СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ OД 19. ЈУЛА ДО 30. АВГУСТА

Лето у врту галерија Галерија Матице српске и Спомензбирка Павла Бељанског организују манифестацију „Лето у галерији“ током јула и августа, са жељом да, како напомињу, суграђанима понуде занимљиве садржаје у врелим летњим вечерима. Сваког четвртка од 21 до 23 сата, заједнички врт Галерије Матице српске и Спомен-збирке Павла Бељанског отвориће врата свима који су „расположени да се на неконвенционалан начин упознају с делима српске националне уметности и у пријатном амбијенту врта опусте уз музику, плес, освежење и дружење“.

Београду. Затим ће уследити пројекција спотова „Подводни свет Јоване Миланко“ (организација: УГ „Art on whe e ls”, Александар Дујин и Галерија Матице српске). Танго вече „Пут аргентинског танга“ – перформанс о развоју аргентинске танго музике, плеса и културе (организација: удружење Тodo Tan go и Галерија Матице српске) најављено је 26. јула, а 2. августа „Капуера вече“ – презентација бразилске плесно-борилачке вештине (организација: Капуера академија Нови Сад и Спомензбирка Павла Бељанског).

„Стрпљење (по Зебалду)“ британског редитеља Гранта Џија. Реч је о филмском ходочашћу путевима Зебалдове чувене књиге, поједностављено речено путописа, „Сатурнови прстенови“. Док камера „хода“ путељцима, местима и пејзажима у Енглеској, којима је својевремено пропешачио писац, о његовој књизи, њему и његовом осећају света и литературе, говоре други писци, поштоваоци и истоосећајници, као и познаници, тумачећи и реинкарнирајући дух једног фасцинантног писца невеликог али изузетног књижевног опуса. Инспиративно и додатно штиво, на првом месту за све који су читали Зебалда, али и подстрек за оне који то још нису учинили, а склони су, и имају стрпљење да трагају за оним, сем у изузетним приликама, неухватљивим, несхватљивим нитима које повезују све. В. Црњански

Керол Ен Дафи награда „Пен/Пинтер” дирнута наградом”. Чланица жирија лејди Антонија Фрејзер рекла је да је Керол Ен Дафи изванредан песник способан да кроз свој рад укаже на важне ствари. „Она коментарише савремене догађаје директно и на начин на који ниједан претходни лауреат није радио„, рекла је Фрејзерова, која је удовица Харолда Пинтера.

Преминуо оснивач „Дип парпла” Џон Лорд

Пројекција филма „Људи мачке“ биће одржана у Спомен-збирци Павла Бељанског сутра од 18 часова, као пратећи садржај изложбе Moya Sesstra аутора Милете Продановића. Филм је римејк истоименог четрдесет година старијег култног хорора из 1942, редитељско остварење Пола Шредера са Настасјом Кински и Малколмом Мекдауелом у главним улогама, за који су носећу музичку тему урадили Дејвид Боуви и Ђорђо Мородер. У филму из 1982. (трајање: 118 мин), прича је готово иста – основна разлика је порекло главног женског лика. Оптерећена подсвешћу и нејасном представом о афричким коренима, главна јунакиња се претвара у црног пантера. Пратимо брата и сестру, последње представнике своје врсте... Повезујући филмско остварење из 1942. и живот Милене Павловић-Барили, која је тих година радила за водеће модне магазине у Њујорку, Милета Продановић својим делима даје омаж чувеној сликарки.

Концерт ученика музичке школе „Исидор Бајић“, Игора Суботина, виолина, и Павла Јанчића, хармоника, (професорка Ана Ковачић), биће приређен 9. августа у организацији ове школе и Спомен-збирке Павла Бељанског. Плесно вече уз музику 50-их, 60-их, 70их ..., очекује нас 16. августа, а приремају га Плесни студио Аllegro и Галерија Матице српске. Клавирски концерт Мине и Еме Крајновић (организација: УГ „Art on whe els“,

после једног крвавог инцидента схвата да му на улици није место, открива и свој прави сексуални идентитет и покушава да заштити Моа којег је заврбовала банда... Са доста умећа, али и по којом неспретношћу, млада редитељка води ову драму неостајући само на пољу толико пута већ виђеног документаристичког приступа тинејџерском криминалу и насиљу. Мотиви братске љубави упркос изневереним идеалима, и прихватање животних чињеница онаквим какве јесу, садржајно оплемењују поменути жанр указујући да тематски имигрантске драме нису, како се често мисли, још до краја исцрпљене. Изузетан отклон, релаксацију и одмор од „баналности“ наративног филма, који је доминантан када су такмичарски програми у питању, понуђен је у селекцији „Млади дух Европе“ документарним филмским есејем

Песникиња Керол Ен Дафи овогодишњи је добитник награде Пен/Пинтер, која се у знак сећања на енглеског књижевника и нобеловца Харолда Пинтера, додељује британским ауторима за изванредна књижевна достигнућа. Дафи ће награду примити на церемонији у Британској библиотеци 8. окобра. Песникиња је рекла да је „веома почаствована и

Пројекција филма „Људи мачке”

Овај програм Галерија Матице српске и Спомен-збирка Павла Бељанског приредиле су у сарадњи са дугогодишњим пријатељима, међу којима су: Александар Дујин и УГ „Art on whe els“, Плесни студио Аllegro, Музичка школа „Исидор Бајић“, Удружење Тodo Tan go и Капуера академија Нови Сад. Програм почиње сутра у 21 час, када ће бити приређено „Вече уз харфу“ Тијане Козарчић (харфа), студенткиње прве године Факултета музичке уметности у

19

Александар Дујин и Галерија Матице српске) биће одржан 23. августа. Крај лета у врту галерија означиће плесно вече уз латино ритмове које ће бити приређено 30. августа (организација: Плесни студио Аllegro и Галерија Матице српске). Н. П-ј.

Енглески рокер Џон Лорд, који је оснивач групе „Дип парпл„ (De ep Pur ple) и коаутор њихове најпознатије песме „Дим на води„ (Smo ke On The Wa ter), преминуо је у Лондону у 71. години од рака панкреаса, јавили су британски медији. Клавијатуриста те хард-рок групе је, како је саопштио њен представник за штампу, „прешао из Таме у Светлост”. Лорд је 1968. био један од оснивача „Дип парпла„, групе која је међу родоначелницима „хард-рока„ и „хеви метала”. Свирао је клавијатуре, а на клавиру је научио да свира са пет година и на његово стваралаштво утицала је и класика - Бах иЧајковски, као и древна енглеска музика и џез. После распада „Дип парпла”, 1976. свирао је са групом „Вајтснејк“, као и у групи Пејс Ештон Лорд, заједно са Јаном Пејсом из „Парпла”. Група се поново објединила 1984. и Лорд је од тада био поново у њеном саставу, а 2002. саопштио је

да намерава да се усредсреди на соло пројекте. Углавном се бавио компоновањем класичне музике. Без обзира на тешку болест, није посустајао најављујући августа прошле године да ће се излечити и вратити се публици. Албуми групе „Дип парпл„ продати су у свету у тиражу од око 100 милиона примерака.

20

svet

sreda18.jul2012.

UKRATKO

STAWE U SIRIJI SVE ALARMANTNIJE

La `na do ja va DE TRO IT: Most preko reke De tro it, ko ji po ve zu je Vind zor u ka nad skoj dr `a vi Ontario s ameri~kim gradom Detroitom, bio pet sati zatvoren zbog la`ne dojave o bombi Detroitska policija saop{tila je da su preksino} oko 19.20 ~asova po lokalnom vremenu dobili dojavu o bombi na ameri~koj strani mosta „Ambasador” na kome je najprometniji me|unarodni grani~ni prelaz izme|u dve dr`ave.

Lice koje je obavestilo policiju tvrdilo je da }e bomba eksplodirati za 10 minuta du` ko lo vo zne tra ke za te ret ni prelaz i zatra`ilo od gradskih vlasti oba grada da obusta vi sa o bra }aj ka mi o na i automobila preko mosta, rekao je policijski inspektor Don Xonson novinare, prenela je agencija AP.

Spa se ni ru da ri VE L ING T ON: Iz rud ni ka zla ta na No vom Ze lan du spa se no je 28 ru da ra po {to su pod ze mqom bi li se dam sa ti za ro bqe ni po sle iz bi ja wa po `a ra u rud ni ku Po `ar je iz bio ra no ju tros na ci ster ni ko ju ko ri ste za po sle ni u rud ni ku Trio u gra du Va i hi, na no vo ze land skom Se ver nom ostr vu.

U trenutku izbijawa po`ara 150 metara ispod zemqe je ostalo 28 rudara, ali su sve vreme bili u bezbednosnim prostorijama rudnika. Posle pet sati, na povr{inu zemqe je izvu~eno 13 rudara, a nakon toga i preostalih 15, preneo je AP. Port pa rol rud ni ka Trio Kit Vilson izjavio je da je jedan rudar podvrgnut medicinskim proverama zbog udisawa dima, dok se drugi rudari ose}aju dobro.

@e sto ka bor ba po bu we ni ka za Da ma sk DA M ASK: Po bu we ni~ ka Slo bod na si rij ska ar mi ja (FSA) saop{tila je ju~e da je „po~ela bitka za osloba|awe Damaska”, dok se istovremeno u pre sto ni ci vo de `e sto ke borbe.

ju nasiqa kao „prekretnicu” u pobuni koja traje ve} 16 meseci i u kojoj je, prema wihovim navodima, stradalo skoro 17.000 qudi.

Trenutno se na razmatrawu SB UN nalaze dva nacrta rezolucije o Siriji.

Bitka iz provincije preba~ena u prestonicu

„Pobeda je blizu”, rekao je pukovnik Kasem Sadedine, portparol zdru`ene komande FSA sme{tene u Homsu, dodav{i da borbe ne}e prestati dok cela prestonica ne bude osvojena, preneo je AFP.”Prebacili smo bitku iz provincije Damask u prestonicu”, rekao je on. „Imamo jasan plan za kontrolu ~itavog Damaska. Imamo samo lako naoru`awe, ali to je dovoqno”.”O~ekujte iznena|ewe”, dodao je on ne iznose}i vi{e detaqa o planovima.

Slobodna sirijska armija, sastavqena od dezertera iz regularne vojske i civila koji su se pridru`ili pobuni, raspola`e samo lakim naoruuzawem, za razliku od sirijske vojske koja ima te{ko oru`je i koja je sada prvi put u Damasku upotrebila helikoptere. Borbe u Damasku traju od nedeqe, a aktivisti opisuju eskalaci-

Prvi, koji je pripremila Rusija, predvi|a produ`ewe mandata posmatra~ke misije UN u Siriji, koji isti~e u petak, za tri meseca,

ska i Nema~ka, ograni~ava rok boravka misije na 45 dana i uspostavqa rok od 10 dana u kojem vlada Sirije mora da obustavi nasiqe i povu~e vojsku iz naseqenih mesta.

U protivnom }e protiv Damaska biti preduzete mere na osnovu poglavqa sedam Poveqe UN, koje ~lanicama SB omogu}ava da preduzmu akcije od diplomatskih i ekonomskih sankcija do vojne intervencije.

Iz Ankare je, u me|uvremenu, saop{teno da su sirijski brigadni general i vi{e vojnih oficira bili su me|u 1.280 Sirijaca koji su pro{le no}i prebegli iz Sirije u Tursku. Najnovijim prebezima broj sirijskih generala koji su se sklonili u Tursku porastao je na 18, a prebegao je i ve}i broj oficira s porodicama - wih ukupno 68. Uo~i izja{wavawa o rezoluciji, oglasio se i biv{i sirijski ambasador u Iraku Navaf Fares, ocenom da „Asadov re`im ne}e oklevati da upotrebi hemijsko oru`je ukoliko bude sateran u }o{ak”. „Asad je kao raweni vuk i sateran je u }o{ak. Postoje informa-

I Srbija uvela sankcije Siriji BRI SEL: Srbija se nalazi u grupi zemaqa koji su se pridru`ile novim sankcijama koje je EU uvela Siriji, saop{teno je iz Evropske komisije. Srbija, Crna Gora, Makedonija, Albanija, Island i Moldavija, koje se nalaze u razli~itim fazama procesa pristupawa EU, pridru`ile su se odluci Evropskog saveta od 25. juna da se pro{iri spisak pravnih i fizi~kih lica iz Sirije na crnoj listi EU, navedeno je u saop{tewu.

Na sprovo|ewe ovih sankcija obavezale su se i Lihten{tajn i Norve{ka, koje nisu ~lanice EU, ali su deo Evropske ekonomske zone. Komisija pozdravqa ovaj korak kao dokaz privr`enosti evropskim vrednostima, ka`e se u saop{tewu. ali diplomate tvrde da su male {anse da bude usvojen.

Drugi predlog, koji su sa~inile Velika Britanija, SAD, Francu-

cije, naravno nepotvr|ene, da je hemijsko oru`je donekle kori{}eno u gradu Homsu”, izjavio je Fares.

Ga da fi je vo te lo kao lut ka LON D ON: Telo ubijenog libijskog diktatora Moamera Gadafija demonstranti su koristili kao lutku, igraju}i se „tr bu ho zbo ra ca”, {to se vidi na snimku na Internetu Ka ko na vo di bri tan ski ta bloid „Dejli mejl” na snimak, koji je postavqen ju~e na „Ju tjubu”, skrenuta je pa`wa po{to je jedan sirijski aktivista, sa namerom da time zapreti sirijskom predsedniku Ba{aru al Asadu, postavio taj link na dru {tve noj mre `i „Tviter”.

Izgleda da je video klip, koji traje minut i ~ija se autenti~nost ne mo`e nezavisno proveriti, snimqen 20. oktobra pro{le godine, dana kada su Gadafija zarobile i ubile pobuweni~ke trupe.

Na snimku se vidi kako, tokom slavqa, mladi}i uzvikuju i nazdravqaju pored kombija u kojem se, o~igledno, nalazilo be`ivotno telo ~oveka koji li~i na pokojnog diktatora, koje potom jedan od pobuwenika uzima, obliveno krvqu i mlitavo, grabi ga za glavu i po-

kre}e ga, dok pri~a na arapskom, o~ito ismevaju}i mrtvog lidera.

Nekoliko prisutnih su, {to se vidi na snimku, snimali ~itavu scenu mobilnim telefonima, navodi britanski list, dodaju}i da je, nakon toga, Gadafijevo telo izvu~eno iz kamioneta i stavqeno na neku vrstu nosila. Po{to je video snimak postavqen na Internet, sirijski opozicionar Sami Al Hamvi prokomentarisao je o tome u svom „tvitu”, poru~iv{i da „neko mora to da po{aqe Asadu”.

Ovaj video klip je pru`io najjasniji uvid do sada u kakvom je jezivom mete`u Gadafi skon~ao, a objavqen je mawe od dve nedeqe po{to su u Libiji odr`ani prvi demokratski izbori. Moamer Gadafi je vladao Libijskom Arapskom Republikom po{to je zemqu oteo iz ruku kraqa Idrisa u pu~u 1969 godine, koji je pro{ao bez kapi prolivene krvi, a osam godina kasnije se povukao sa direktne vlasti i postao „brat lider”, u uglavnom simboli~noj ulozi sve do svoje smrti 2011. godine.

dnevnik

PAKISTAN

Pro test pro tiv NA TO ISLA MA BAD: Hiqade pa- TO, nikada vi{e ubijawe muslikistanskih aktivista organizo- mana”. valo mar{ ka avganistanskoj Pakistan je 3. jula saop{tio granici zbog odluke vlade o da je odlu~io da ponovo otvori okon~awu blokade puteva za puteve konvojima NATO za snabdevawe NATO u Avganistanu.

Mar{ je organizovan od Xamaat eIslami politi~ke stranke, vode}eg ~lana koalicije za odbranu Pakistana, desnog krila i islamisti~kih grupacija koje su pozvale na masovne proteste protiv odluke od 3. jula.

Lideri partija Mar{ pa ki stan skih ak ti vi sta o~ekivali su da }e se protestu pridru`iti oko snabdevawe me|unarodnih snaga 50.000 qudi, a mar{ ka granici u Avganistanu, nakon {to su bikrenuo je od grada Pe{avara do li sedam meseci zatvori posle Jamruda. Me|utim, na protestni napada ameri~ke letelice na skup do{lo je svega 8.000 qudi, a pakistanske vojnike na granici wihov broj se smawio tokom no- u kojem je poginulo 24 Pakista}i. Na transparentima, kako naca. prenosi AFP, u~esnici protePakistanski talibani najasta, napisali su “Da miru, ne vili su da }e napadati kamione NATO-u”, i “Nikada vi{e NA- NATO i wihove voza~e.

JAPAN

Pre ti no vi taj fun TO KIO: Poplavqenom jugozapadu Japana preti novi tajfun koji bi mogao da pogor{a patwe ionako namu~enog stanovni{tva i pove}a broj `rtava koji se popeo na 32. Tajfun Kanun ve} {iba lanac ostrva Amami, ju`no od ostrva Kju{u gde su ~etvorodnevne olujne ki{e izazvale klizi{ta i poplave, primorav{i stotine hiqada qudi da se evakui{u iz svojih ku}a.

Meteorolo{ka slu`ba je upozorila da se tajfun ~iji vetrovi dosti`u brzinu od 126 kilometara na sat, pomera brzinom od 30 kilometara na sat ka zapadu ostrva Kju{u gde }e sti}i u sredu u popodnevnim ~asovima.

Prema najnovijim podacima, najmawe 32 qudi je poginulo ili nestalo u poplavama i klizi{tima. Po{to je ju~e do{lo do prestanka padavina vlasti su odobrile da se ve}ina od oko 400.000 qudi koji su napustili svoja ogwi{ta vrate u svoje domove.

Oko 2.100 doma}instava i daqe je bez elektri~ne energije u severnom delu ostrva Kju{u, na koje su vlasti poslale helikoptere kako bi evakuisale najugro`enije stanovnike, prenela je agencija AFP. Japanski premijer Joshihiko Noda obe}ao je svu mogu}u pomo} postradalom stanovni{tvu.

TURSKA

Uga {en po `ar u Is tan bu lu IS TAN BUL: Veliki po`ar, koji je izbio u Polat torwu u centru Istanbula lokalizovan je akcijom vatrogasaca potpomognutom helikopterima, a povre|enih nema, saop{tili su zvani~nici. Kako prenosi BiBi-Si, u toku je istraga o uzroku po`ara koji je zahvatio Polat toraw, odakle je evakuisano vi{e stotina qudi. Zgrada Polat torwa u centru je Istanbula i ima 42 sprata, a u woj se nalaze prodavnice, stanovi i kance-

larije. U zgradi stanuje oko 1.500 qudi.

Turska dr`avna televizija je javila da se vatra veoma brzo pro{irila jer je po~ela da gori izolacija u spoqnim zidovima, a taj deo Istanbula bio je pokriven gustim dimom. Predsednik op{tine [i{li Mustafa Sarigul gde se zgrada nalazi rekao je za tursku televiziju da gori samo spoqni deo zgrade i da nema opasnosti da se vatra pro{iri na unutra{wost zgrade.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KEJTO SIVERSEN Kejto Siversen, {ef vel{ke kompanije „Kreditsejf” ~ija je osnovna delatnost pru`awe finansijskih saveta, odlu~io je da svih svojih 500 radnika odvede na ~etvorodnevni odmor na Majorku i potro{iti oko 300.000 funti (skoro 470.000 dolara). „Wihovo zalagawe za firmu dovelo je me|u najboqe evropske kompanije u bran{i. Ovo je pravi na~in da im se zahvalim”, izjavio je Siversen.

BAN KI-MUN Generalni sekretar UN Ban Ki-mun pozvao je ira~ku vladu i opozicionu iransku grupu koja je pobegla u Irak da prona|u na~in da se ta grupa premesti na drugu lokaciju. Oko 2.000 ~lanova Narodne muxahedinske organizacije Irana preme{teno je iz kampa A{raf u kamp Hurija, ali wih oko 1.300 odbija da se preseli sve dok vlada ne ispuni wihove humanitarne zahteve.

HILARI KLINTON Dr`avna sekretarka Hilari Klinton najavila je da }e SAD upotrebiti „sve elemente ameri~ke sile” da spre~i Iran da razvije nuklearno oru`je. Ona je izrekla tu uvijenu pretwu posle odvojenih sastanaka s izraelskim i palestinskim liderima u Jerusalimu i Ramali. SAD tra`i pregovore, a Izrael je nagovestio mogu}nost vojne akcije.

Kri mi nal ci go di {we za ra de 870 mi li jar di do la ra VA [ING TON: Promet me|unarodnog organizovanog kriminala dosti`e 870 milijardi dolara godi{we, {to je {est puta vi{e od obima zvani~ne pomo}i UN za razvoj, navodi UNODC. To je 1,5 odsto svetskog bruto dru{tvenog proizvoda ili sedam odsto od obima svetskog uvoza.

Zaustavqawe te transnacionalne pretwe je jedan od najve}ih svetskih izazova za me|unarodnu zajednicu, nagla{ava izvr{ni direktor Uprave UN za borbu protiv narkomanije i kriminala Jurij Fedotov, preneo je ju~e Rojters.

UNODC u saop{tewu navodi da organizovani kriminal pravi milione `rtava svake godine, a samo u trgovini qudima ima 2,4 miliona `rtava.

Pre ma po da ci ma UNODC,

Pro met nar ko ti ka vre dan 320 mi li jar di do la ra

obim tr go vi ne nar ko ti ci ma dosti`e 320 milijardi dolara.

Po podacima Uprave, {verc donosi kriminalcima 250 mi-

lijardi dolara godi{we, a na trgovini qudima zara|uju 32 milijarde dolara.

Pre ma oce ni UNODC, od nelegalnog prebacivawa migranata kriminalci zara|uju sedam milijardi dolara godi{we, prometa drvene gra|e 3,5 milijardi dolara samo u jugoisto~noj Aziji, a od nelegalne prodaje slonova~e, rogova nosoroga i delova tigra 75 miliona dolara.

Fedotov je izrazio nadu da }e mediji u okviru kampawe koju sprovodi Uprava, informisati o {teti koju kriminal nanosi dru{tvu i pojedincima.

U aprilu ove godine izvr{ni direktor UNODC je saop{tio da samo zbog korupcije privrede zemaqa u razvoju gube godi{we oko 40 milijardi dolara.

balkan

dnevnik

VLAST U ATI NI ZA BRI NU TA ZA NA ME RE OSTR VQA NA IKARIJE

Gr~ ko ostr vo be `i u Austri ju BE^: Gr~ ko ostvro u Egej skom mo ru Ika rija `e li da se ot ce pi od Gr~ ke i mo `da pri po ji Austri ji, pre no si be~ ki bes plat ni dnev nik “Hoj te”. Ju ~e je is te kao sto go di {wi spo ra zum ko jim je Ika rija do bi la ne za vi snost od tur ske im pe ri je i pri po ji la se Gr~ koj.

Na kon is te ka va `e wa spo ra zu ma, ka ko pre no si i ita li jan ski dnev nik “Li be ro”, Ika ria raz mi {qa o ot ce pqe wu od Ati ne i pri kqu ~e wu Austri ji.

Na ovom ostr vu, ko je bro ji oko 9.000 sta nov ni ka, raz mi {qa se o spro vo |e wu re fe ren du ma na ko jem gra |a ni tre ba da od lu ~e da li `e le i da qe da nad wi ma vla da Ati na, ili da Ika rija po sta ne ne za vi sna. „Vla da nas je ve} pre mno go go di na za bo ra vi la. Ako nam se ne mo gu obe }a ti no vi pu te vi, ni ka -

Ostrvi Ikarija

kva no va bol ni ca, on da mo `e mo od lu ~i ti o ot ce pqe wu od Ati ne”, ka `u sta nov ni ci Ika rija, pre no se austrij ski me di ji. „Za nas je te {ko da bu de mo ne za vi sni. Me |u tim, mo gli bi za tra `i ti pri kqu ~e we jed noj dru goj

dr `a vi. Na rav no ne Tur skoj, ve} ra di je Austri ji”, is ta kli su sta nov ni ci na sve ~a no sti po vo dom 100-go di {wi ce spo ra zu ma.

Ika rija se ot ce pi la od tur ske im pe ri je na kon po bu ne, a tur ska oku pa ci ja ostr va je okon ~a na 1917,

za hva qu ju }i lo kal nom he ro ju Ge or gi o su Spa no su. Pet me se ci je Ika rija bi la ne za vi sna dr `a va, na kon ~e ga se ostr vo pri po ji lo Gr~ koj. Za vre me gr~ ke voj ne dik ta tu re od 1967. do 1974. Ika rija je ko ri {}e na kao ka zne no ostr vo za ko mu ni sti~ ke di si den te.

Pret we ot ce pqe wem Ika rie op te re }u ju Ati nu, jer je mo re oko tog ostr va ve o ma bit no za ri bo lov. Ri ba ri iz ovog de la Gr~ ke snab de va ju atin sku pi ja cu, pa bi ot ce pqe we ostr va mo glo da ima te {ke po sle di ce po pri vre du Gr~ ke, upo zo ra va “Li be ro”.

Pred sed nik Pri vred ne ko mo re Austri je Kri stof Laj tel, kra jem pro {le go di ne, iza zvao je ne go do va we Ati ne ka da je Gr~ koj pred lo `io pro da ju po je di nih svo jih ostr va Tur skoj, ka ko bi do bi li pa re za iz la zak iz kri ze.

Vu ja no vi}: Da tum iz bo ra na kon kon sul ta ci ja {to Skup {ti na Cr ne Go re usvo ji od lu ku o skra }e nu man da ta, Vu ja no vi} }e od re di ti da tum odr `a va wa iz bo ra, ko ji se mo ra ju odr `a ti u ro ku od 60 do 100 da na od wi ho vog ras pi si va wa. On je ka zao da }e, to kom kon sul ta ci ja sa par la men tar nim stran ka ma,

glav ni ter mi ni za par la men tar ne iz bo re u cr no gor skoj jav no sti fi gu ri ra ju 14. i 21. ok to bar.

Upi tan da li }e se sa par la men tar nim isto vre me no odr `a ti i pred sed ni~ ki iz bo ri, Vu ja no vi} je ka zao da je za ka zi va we iz bo ra za {e fa dr `a ve nad le `nost pred -

ve ima pra vo na jo{ je dan pred sed ni~ ki man dat.Vu ja no vi} je pr vi put iza bran za cr no gor skog pred sed ni ka u ma ju 2003. go di ne, ka da je Cr na Go ra bi la u za jed ni~ koj dr `a vi sa Sr bi jom.

Dru gi man dat Vu ja no vi }u je po ~eo 23. ma ja 2008. go di ne po la ga -

Di le me o no vom man da tu Fi lip Vu ja no vi} je pr vi iza bra ni pred sed nik Cr ne Go re na kon {to je ta dr `a va ste kla ne za vi snost na re fe ren du mu 2006. go di ne.

U cr no gor skoj jav no sti, me |u tim, po sto je opre~ na mi {qe wa da li se Vu ja no vi }u ra ~u na pr vi pred sed ni~ ki man dat, s ob zi rom da Cr na Go ra ta da ni je bi la ne za vi sna dr `a va.

Filip Vujanovi}

go va ra. Skup {ti na Cr ne Go re ras pra vqa }e 25. ju la o ini ci ja ti vi De mo krat ske par ti je so ci ja li sta za skra }e we man da ta ak tu el nom sa zi vu par la men ta, {to je pred u slov za ras pi si va we van red nih iz bo ra.

Ter min re dov nih par la men tar nih iz bo ra u Cr noj Go ri je pro le }e na red ne go di ne. Na kon

po ku {a ti da na |e kom pro mi sno re {e we za da tum par la men tar nih iz bo ra.„Oba vi }u kon sul ta ci je sa pred stav ni ci ma par la men tra nih stra na ka ka ko bi po ku {a li da na |e mo ter min ko ji bi svi ma iza {ao u su sret”, re kao je Vu ja no vi} no vi na ri ma u An dri je vi ci, gde je pri su stvo vao pro sla vi da na te op {ti ne. Kao

sed ni ka Skup {ti ne Cr ne Go re Ran ka Kri vo ka pi }a.

Vu ja no vi} se po no vo ni je iz ja snio da li }e se kan di do va ti za jo{ je dan pred sed ni~ ki man dat.

Po Usta vu, iz bo re za pred sed ni ka Cr ne Go re ras pi su je pred sed nik Skup {ti ne, naj ka sni je 120 da na pre is te ka man da ta {e fa dr `a ve i oni se mo ra ju odr `a ti u ro ku od 60 do 90 da na od da na ras pi si va we.

Vu ja no vi }u man dat is ti ~e u ma ju na red ne go di ne.

U cr no gor skoj jav no sti po sto ji di le ma da li ak tu el ni {ef dr `a -

wem za kle tve pred po sla ni ci ma u Skup {ti ni Cr ne Go re, na kon {to je 6. apri la po be dio u pr vom kru gu iz bo ra. Vu ja no vi} je, pre ma is tra `i va wu jav nog mwe wa, tre nut no naj po pu lar ni ji po li ti ~ar u Cr noj Go ri, a po |ed na ko u`i va po ve re we i Cr no go ra ca i Sr ba.

Iz de la cr no gor ske opo zi ci je ra ni je je na ja vqe no da bi vo le li da za jed ni~ ki opo zi ci o ni kan di dat na pred sed ni~ kim iz bo ri ma bu de biv {i mi ni star ino stra nih po slo va i ne ka da {wi ju go slo ven ski am ba sa dor u Ri mu Mi o drag Le ki}.

(Ta njug)

Po `a ri pod kon tro lom, va tro ga sci pri prav ni POD GO RI CA: Na pod ru~ ju Pod go ri ce ne ma ak tiv nih po `a ra, ali su va tro ga sci u pu noj pri prav no sti, jer zbog ja kog ve tra va tra mo `e po no vo da buk ne na sta rim zga ri {ti ma.

Po `ar ko ji je prek si no} za hva tio br do Go ri cu kod Pod go ri ce jo{ ti wa. Va tra je pre ti la da za hva ti stam be ne objek te u pod no` ju, gde se na la zi i vi {e am ba sa da. Sta bla na Go ri ci su iz go re la do ko re na, a dim ku qa iz pa we va. „Osim po `a ra na Go ri ci, bi lo je 25 in ter ven ci ja na ra znim lo ka li te ti ma u Pod go ri ci”, re kao je za „Vi je sti” Vi dak \e le vi},

ko man dir va tro ga sno-spa si la~ ke slu `be. Po `ar ko ji je iz bio pre ko pu ta Alu mi ni jum skog kom bi na ta u Pod go ri ci je uga {en, re kao je \e le vi}.

Po mo} nik mi ni stra unu tra {wih po slo va Cr ne Go re Zo ran Be go vi} re kao je ra ni je za RTS da i da qe du va jak se ver ni ve tar, po go to vo na de lu pri mor ja ta ko da su sve ak tiv no sti usme re ne na ga {e wu po `a ra u Pod go ri ci i u Su to mo ru.

Pre ma Be go vi }e vim re ~i ma, si tu a ci ja je sta bil na. Tri avi o na }e bi ti an ga `o va na u ga {e wu po `a ra u Pod go ri ci, na Go ri ci, a dva he li kop te ra su an ga `o va na u

Su to mo ru. „Se ver ni deo Cr ne Go re je sta bi lan, u op {ti na ma Pqe vqa i Moj ko vac ne ma ugro `e nih obje ka ta, si tu a ci ja se dr `i pod kon tro lom”, re kao je Be go vi}.

Po `ar ne bi bio to li ko dra ma ti ~an da ni je bi lo ja kog se ver nog ve tra. Bi lo je ogro `e no ne ko li ko am ba sa da ko je se na la ze u bli zi ni, me |u tim, ve {tom in ter ven ci jom va tro ga sa ca sve je to smi re no, ja vio je Sa {a Kli ko vac iz Ra dio-te le vi zi je Cr ne Go re.

Iz nad Su to mo ra u na se qu Br ca ta ko |e je iz bio po `ar gde ve tar do dat no ras pi ru je va tru, a pro blem je i ne pri stu pa ~an te ren.

Ono {to je va `no je da je taj po `ar pod kon tro lom i da se ne spu {ta pre ma ku }a ma. Va tre je bi lo i kod ho te la „Ko ra li” u Su to mo ru.

Kod Moj kov ca je po ~e la da go ri i je di na pre o sta la pra {u ma u Evro pi u bli zi ni me sta Cr ne Po de u na ci o nal nom par ku i taj deo je ve o ma ugro `en. U {u mi ko ja je ugro `e na na la ze se i sta bla bo ro va sta ra pre ko 400 go di na.

Taj po `ar je pod kon tro lom, ali jo{ uvek ni je uga {en.

Po `a ra je bi lo u op {ti na ma Pqe vqa i Moj ko vac, kao i na @a bqa ku i kod Ba ra. Svi ti po `a ri su lo ka li zo va ni, ali mno gi jo{ ni su uga {e ni.

Uhap {e ni zbog si lo va wa de voj ~i ca POD GO RI CA: Dva mla di }a sa Ko so va uhap {e na su u Ul ci wu, zbog sum we da su si lo va la dve de voj ~i ce, dr `a vqan ke Ne ma~ ke, od no sno Poq ske, sa op {ti la je ju ~e cr no gor ska po li ci ja. Upra va po li ci je Cr ne Go re je na ve la da su uhap {e ni S.B. (20) iz Pri {ti ne i N.B. (33) iz Ko so va Po qa, zbog sum we da su na {te tu dve ma lo let ne de voj ~i -

21

RUMUNIJA

Po sla nik pro ne ve rio no vac BU KU RE[T: Po sla nik Evrop skog par la men ta iz Ru mu ni je Adri jan Se ve rin op tu `en za pro ne ve ru nov ca iz evrop skog bu xe ta u iz no su od 436.000 evra. Se ve rin je ve} op tu `en za uzi ma we mi ta od no vi na ra, ko ji su se pred sta vi li kao lo bi sti, pre no si por tal „EU Ob zer ver”, a Di rek to rat za bor bu pro tiv ko rup ci je iz Bu ku re {ta sa op {tio je da su pro tiv Se ve ri na pod Adrijan Severin ne te no ve pri ja ve po sle is tra ge slu ~a ja „no vac za {te ta iz no si 436.663 evra, na amand ma ne”. osno vu la `nih na lo ga ko je je Pri ja ve se od no se na fal si - Se ve rin pod neo od 2007. do 2010. fi ko va we i ko ri {}e wa fal si - go di ne. fi ka ta za ne le gal no uzi ma we Di rek to rat je sa op {tio da su nov ca iz evrop skih fon do va, do - pri ja ve pod ne te pro tiv jo{ ne da je se u sa op {te wu. Pro ce we na ko li ko qu di.

EVROPSKA KOMISIJA

CRNA GORA

POD GO RI CA: Cr no gor ski pred sed nik Fi lip Vu ja no vi} na ja vio je ju ~e da }e, ka da Skup {ti na Cr ne Go re skra ti man dat, oba vi ti kon sul ta ci je sa pred stav ni ci ma par la men tar nih stra na ka u ve zi da tu ma iz bo ra, ka ko bi se po ku {a lo do }i do ter mi na ko ji svi ma od -

sreda18.jul2012.

ce po ~i ni li kri vi~ na de la pro tiv pol ne slo bo de. Osno va no se sum wa da je N.B, na {te tu 13-to go di {we de voj ~i ce iz Ne ma~ ke po ~i nio kri vi~ no de lo si lo va we, dok se S.B. te re ti da je na {te tu 14-to go di {we de voj ~i ce iz Poq ske po ~i nio kri vi~ no de lo na vo |e we ma lo let nog li ca da pri su stvu je vr {e wu kri vi~ nih de la pro tiv pol ne slo bo de,

sa op {ti la je cr no gor ska po li ci ja. De voj ~i ce su bo ra vi le u Ul ci wu u okvi ru let we {ko le.

Na osno vu po li cij skih ak tiv no sti, sum wa se da su N.B. i S.B. dve de voj ~i ce upo zna li na Ma loj pla `i u Ul ci wu, na kon ~e ga su ih pr vo od ve li u je dan no} ni klub, a po tom u iz najm qe nu so bu u na se qu \e ra ne, gde su po ~i ni li kri vi~ na de la ko ja im

se sta vqa ju na te ret, na vo di se u sa op {te wu.Po li ci ja je na ve la da su N.B. i S.B. na kon to ga po ku {a li da na pu ste Cr nu Go ru, ali su uhap {e ni na gra ni~ nom pre la zu Su ko bin-Mu ri }a ni.

Osum wi ~e ni N.B. i S.B. su, uz kri vi~ nu pri ja vu, pre da ti nad le `nom tu `i o cu, sa op {ti la je cr no gor ska po li ci ja.

(Ta njug)

Kri ti~ ki iz ve {taj o ko rup ci ji i kri mi na lu SO F I J A: Evrop ska ko mi si ja }e da nas pred sta vi ti dva ve o m a kri t i~ k a iz v e { ta j a o ne do voq nom na pret ku Bu gar ske i Ru mu ni je u bor bi pro tiv kri mi na la i ko rup ci je, ja vi li su bu gar ski me di ji.

ve {taj”, re kao je Roj ter su ne i me no va ni evrop ski di plo ma ta, a agen ci ja Frans pres na vo di da }e se isto do go di ti i sa Bu gar skom.

U pre li mi nar nom iz ve {ta ju do ko jeg su do {li bu gar ski me di ji - list „Trud” i dr `av na te le vi zi ja BNT - ka `e se da or ga ni zo va ne kri mi n al n e gru p e osta ju glav ni pro blem za na p re d ak Bu gar ske. „Te gru pe ima ju zna ~a jan uti caj na eko n om s ke ak t iv no sti u ze mqi - go di {wi obrt 12 naj u ti caj ni jih kri mi nal n ih struk t u r a je 1,8 mi l i j ar d i evra, na vo di se u iz ve {ta ju ko ji je Bukure{t: Rumunija i daqe pod nadzorom EU? ob ja vio „Trud”.

Ru mu ni ja i Bu gar ska su ra „U po gle du eko nom ske per ni je sta vqe ne pod nad zor EU spek ti ve, to ogra ni ~a va kon zbog sla bih re zul ta ta u bor bi ku rent nost i od vra }a stra ne pro t iv ko r up c i j e i us p o s ta in v e s ti t o r e. Ta k o | e pru ` a vqa wu prav ne dr `a ve, a Ko mi ovim gru p a m a plat f or m u sa si ja }e da nas pred sta vi ti re ko je mo gu da uti ~u na po li ti~ do van iz ve {taj o ove dve ze ki pro ces i dr `av ne in sti tu mqe. ci je”, sma tra Ko mi si ja. U iz „U iz ve {ta ju }e bi ti pred ve {ta ju se ka `e i da Bu gar ska lo `e no da Ru mu ni ja osta ne pod ni je uvek po {to va la kqu~ ne nad zo rom do kra ja ove go di ne, prin ci pe ne za vi sno sti pra vo ka da }e bi ti pod ne sen no vi iz su |a.

BOSNA I HERCEGOVINA

Do dik: Na ~in iz bo ra u RS bez pro me ne BA WA LU KA: Li der SNSD- se lu da }e do 31. av gu sta u par a Mi lo rad Do dik po ru ~io je da la men tar nu pro ce du ru upu ti ti se u Re pu bli ci Srp skoj de fi - pred l o g e za pro m e n u Usta v a ni tiv no ne }e me wa ti na ~in iz - BiH pre m a pre s u d i „Sej d i}bo r a ~la n a Pred s ed n i {tva Fin ci”.

BiH, kao ni de le ga ta u Dom na Kao {to je „Dnev nik” ve} pi ro da par la men ta BiH. sao, Sej di}, Rom i Ja kob Fin ci, „Re p u b li k a Srp s ka ima Je vre jin su tu `i li BiH Evrop odav no kon sti tu i san stav o tom skom su du za qud ska pra va u pi ta wu, {to zna ~i da }e de fi - Stra zbu ru, ko ji je 2009, na osno ni tiv n o osta ti vu te tu `be, pre na{ iz bor na di su dio da BiH Pred log ustav nih rek tan na ~ in”, tre ba da iz me ni re kao je Do dik u pro me na u BiH ko ji je svoj Ustav ka ko te le fon skoj iz ja - do {ao iz Fe de ra ci je bi se pri pad ni ci ma ma win skih vi za RTRS. BiH zna ~i ko rak za jed ni ca omo gu U SDS-u sma una z ad (SDS) tra ju da pred log }i lo da se kan di ustav nih pro me na du ju za naj vi {e u BiH ko ji je do {ao iz Fe de ra - funk ci je u dr `a vi. ci je BiH zna ~i ko rak una zad u Za pro me nu Usta va BiH neo po sti za wu kom pro mi sa u pro vo - p hod na je dvo tre }in ska ve }i na |e wu pre su de „Sej di}-Fin ci”. iz oba en ti te ta u Pred stav ni~ Li der SDS-a Mla den Bo si} kom do mu Par la men tar ne skup re kao je da ga vi {e od tih pred - {ti ne BiH. Iz SDP-a BiH je lo ga bri nu iz ja ve iz Fe de ra ci - ju ~e sa op {te no da ne po dr `a va je da ni su sprem ni ni na ka kav ju asi me tri~ na re {e wa iz bo ra kom pro mis i da o~e ku ju da Srp - ~la no va Pred sed ni {tva BiH u ska pri hva ti ono {to oni ser - Re pu bli ci Srp skoj i Fe de ra ci vi ra ju. ji BiH, kao ni us po sta vqa we „To jed no stav no ne }e bi ti no vih et ni~ ki de fi ni sa nih iz mo gu }e i ne }e bi ti iz vo dqi - bor nih je di ni ca, i da su to pi vo”, za kqu ~io je Bo si}. Li de - ta wa ko ja ne mo gu bi ti pred met ri u BiH oba ve za li su se u Bri - raz go vo ra.

22

sreda18.jul2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

23

sreda18.jul2012.

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi

Milorad Majki}

Milorad Majki}

Mi}o, na prevezenim putevima, ostavio si zapis srca, a u na{im se}awima zapis du{e.

1947 - 2012.

Opelo i sahrana }e se obaviti 18. 7. 2012. godine, u 14.30 ~asova, na Starom grobqu, u Futogu.

Tvoji prijateqi: Smiqa, Vesna, Ra{a i Jandra.

O`alo{}eni: Dubravka i }erke Branislava i Milena, zet Sa{a, unuci Luka, Nina i Jovana.

56915

56917

Posledwi prijatequ

Dragi tata, po~ivaj u miru.

pozdrav

dragom

Miloradu Majki}u

Ilija Madov Nada Popovi} sa porodicom.

Posledwi stricu

pozdrav

bratu

Miloradu Majki}u

od: prijateqa Radovanov Joce i Lazara sa porodicom.

od: brata Du{ana i dece Jelene, Vojislava i Milice.

56925

56924

56916

Posledwi prijatequ

pozdrav

Sportski pozdrav velikom bratu, stricu i deveru - biciklisti

dragom

DVOSOBAN stan, 56m2, Novo naseqe, 2. sprat, useqiv odmah. Cena dogovor. Agencije iskqu~ene. Telefoni: 061/11-50-459, 060/596-63-88.

56542

i

Posledwi pozdrav bratu, ujaku i {uri

voqenom

Milorad Majki}

IZDAJEM sobe i apartmane u ^awu. 00382/67859-097, www.danojlovicapartmani.piczo.com 55918 SOBE i apartmani na moru Utjeha kod Bara, blizu mora.

Povoqno.

Telefoni: 062/8510-669, 021/63-63291.

56056

^ASOVI ENGLESKOG 800 din. 60 min, prevodi engleskog A-format. 800 din. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon 063/117-6403.

56622

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

56752

POTREBNA `ena za brigu nepokretne `ene. Stan zaseban i plata. Telefon 504-450.

56325

PRODAJEM ogrevno drvo bukva, cer, hrast, ta~na mera, po potrebi rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 021/6419-439.

56535 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

56763

Miloradu Majki}u

od porodice Avramovi}.

Veqko, Du{an, Milan i Milena.

56920

56928

56923

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Milan Babi} 17. 9. 1934 - 17. 7. 2012.

Sahrana je 18. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament, u Petrovaradinu.

Neute{ni: supruga Vinka, svastika Jelenka, sestri~ina Dana i unuci Sr|an i Jelena.

PRODAJEM jednosoban stan 39m2, Sajmi{te, 4. sprat, lift, useqiv, bez ulagawa, 38.000E. Radnim danom zvati posle 16 ~asova.Telefon 064/846-88-13.

56839

Vozi bicikl i istra`uj plave nebeske puteve i staze koji su najbli`i Bogu i an|elima.

Seka, Sawa i Jovo.

56922

Nismo verovali da }emo se ovako rastati

Miloradu Majki}u

Milorad Majki} Neki qudi se mo`da nekada i zaboravqaju, ali ti kume nikada.

od: sestre Lele Pavlovi} sa porodicom.

Tvoji kumovi: Vera, Radovan, Ivana i Milo{ Jekni}.

56926

56921

Milan Babi}

Dana, 17. jula u 78. godini preminula je na{a majka

\ur|inka Lazi} \ur|inki Lazi}

Posledwi pozdrav od: brata Mirka, snaje Qiqane, Une i Stanislava.

od sestre Qube i Mareta.

Supruga Braila.

56919

Miloradu Majki}u

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Milorad Majki}

profesoru Miloradu Majki}u

Ivkara, [evo, [krba, Branko Jeli}, Jungi} i Car.

56913

NAME[TEN stan, 40m2, liman 2. Telefon 063/824-28-28.

56751 ODLI^AN! Na bulevaru Ja{e Tomi}a, prazan dvosoban, povoqno! Telefon 063/352473.

56862

Posledwi pozdrav od drugova sa rekreacije.

56912

56927

ro|. Pavlica Sahrana je 18. jula 2012. godine, u 14 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u \ur|evu.

Draga mama, hvala ti za svu dobrotu i podr{ku koju si nam dala.

Tvoji: sin Jovan i k}erka Mirjana sa porodicama.

56918

24

^iTUQe l POMeni

sreda18.jul2012.

Posledwi pozdrav sestri, tetki i baki

S qubavqu i tugom se opra{tam od supruga

Ilije Madova

dragoj

Veri Veqkovi}

Posledwi kom{iji

dnevnik

pozdrav

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 67. godini preminuo na{ dragi

Draganu Koraliji

Mihajlo Len|el

iz Majdanpeka Sahrana }e se obaviti 18. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}ena supruga Lata.

1945 - 2012.

koje }emo se uvek rado se}ati.

Porodice: \usi} i Mini}.

od stanara sa Bulevara Slobodana Jovanovi}a 50.

Sahrana je danas, 18. 7. 2012. godine, u 16 ~asova, u \ur|evu.

O`alo{}ena supruga Ana i sin Marko.

56908 56902

Posledwi pozdrav

56898

56880

Posledwi pozdrav osniva~u i ~lanu

na{em

Zauvek nas je napustio uva`eni kolega

Rade Samarxija dugogodi{wi laborant i fotograf na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu

Ilija Madov

Iliji Madovu

Milorad Majki}

Posledwi pozdrav Mate Dedi od praunuka: Jane, Marine i Miqane.

od: }erke Qiqane, zeta Dragutina, unuka Veqka i Milana, snajki Tawe i Maje i praunuka.

56910

56909

Miloradu Majki}u Osta}e nam u trajnom se}awu lik i delo dragog kolege.

Dragi dru`e, sa puta na koji smo zajedno krenuli opra{tamo se od tebe, sre}ni {to si bio deo nas i na{eg tima.

od wegovih rekreativaca.

Nastavnici i radnici Medicinskog fakulteta.

400/P 56894

Posledwi pozdrav dragom drugu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em radniku

Uspomenu na tebe zauvek }e ~uvati: Jovan, Dragan, Nikola i Zoran.

Aleksandar Ke{anski

56901

Saletu

Aleksandru Ke{anskom Uvek }emo Te nositi u srcu i sa ponosom Te se se}ati.

Miloradu Majki}u Voji

Tvoji drugovi i drugarice iz generacije.

Drugari sa basketa.

Kolektiv „Revnost” AD.

399/P

56906

56887

Po~ivaj u miru draga na{a Wegov IV/8 razred Ekonomske {kole, generacija 1966.

Dragan Koralija

^uva}emo od zaborava sve uspomene na na{eg plemenitog i milog kuma.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Nikada ne prestani da se smeje{.

56905

Marina

Posledwi pozdrav

Aleksandar - Sa{a Ke{anski Volimo te Maja i @ak.

Neda i Katarina.

Kum je na zemqi, Bog na nebu, a sada ste zajedno. Po~ivaj u miru.

Kumovi: Nikola, Zorica, Jelena i Dragan.

Posledwi prijatequ

pozdrav

56907

56855

56896

dragom

PETOGODI[WI POMEN Pro{lo je pet godina od kada nas je napustila na{a supruga, majka i baka

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Aleksandru Ke{anskom Bati

profesoru Miloradu Majki}u

Iliji Madovu Odajemo du`nu po{tu i ve~nu zahvalnost za rad proveden u organima unutra{wih poslova.

od kolektiva Poqoprivredne {kole sa domom u~enika u Futogu.

Aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

606/P

401/P

Posledwi kumici

pozdrav

dragoj

Draga na{a

Zauvek ostaje se}awe na tvoj osmeh i dobrotu.

Veri Veqkovi} Saletu Ke{anskom Zauvek }e te se se}ati kolege iz Sportske hale „Slana bara”.

56914

Tvoji: Jole, Nata{a, Miwa i Nemawa.

Dragosava - Tana Mati} Uvek }e je se se}ati: suprug Neboj{a, sin Svetozar, }erka Nata{a, snaja i unuci.

56903

56904

Osta}e{ zauvek srcima i mislima.

u

Marina

Marini

na{im

Tvoja sestra Mirjana Ili} i porodica Vasi}.

56888

Po~ivaj u miru. Neka te an|eli ~uvaju na nebu.

zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji: Caca, @iva, Sa{a i Ivana sa decom i Milan Josimov.

Mile, Pe|a, Jaca, Jode i Mima.

56889

56897

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

Posledwi Ke{owi

18. 7. 2011 - 18. 7. 2012.

pozdrav

na{em

S qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u ~uvaju uspomenu: unuka Maja, snaja Senka i sinovac Novak Mili}.

od drugara i prijateqa: Ace, Baneta, Paje, \enke, Vlade, Dragana, Krema{a, Marijana, Dejvija i Dragana.

56795

56865

Posledwi pozdrav jedinom zetu

Marina Kova~evi} Kako se oprostiti od }erke na{e drugarice, sem re~ima: „Vidimo se u neka boqa vremena”.

Aleksandru

TRIDESETOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

IZJAVA ZAHVALNOSTI

Aleksandru Ke{anskom

Radojka Vla{ki

sreda18.jul2012.

O`alo{}ena ta{ta Ivanka.

Desa, Mira, Ka}a, Branka, Jovanka, Bajka, [ogi i Vesna.

56850

56856

Izra`avam javnu zahvalnost i najve}e po{tovawe za stru~nost, nesebi~nost, po`rtvovanost i dobrotu koju je ceo tim drugog sprata Klinike za neurologiju u Novom Sadu, pod rukovodstvom profesora Na| ^ongora, svakodnevno pru`ao mojoj bolesnoj mami Luciji. Doktorki Vesni Sukwaji, neurologu, ostajem ve~iti du`nik za nat~ove~anski napor kojim se i stru~no i qudski borila protiv mamine bolesti, ne {tede}i sebe ni u jednom trenutku. Divne sestrice, uistinu ~itav tim na ~elu sa sestrom Qiqom, primer su toliko nam danas potrebne pa`we prema svakom bolesniku. Svima im se zahvaqujem, kao i na dozvoli da u svakom trenutku budem uz maminu postequ, do posledweg trenutka.

Doktoru Vladimiru Saka~u, nefrologu, tako|e dugujem zahvalnost za svakovrsnu vrstu pomo}i koja mi je, a tako neophodna, bila pru`ana uvek s prijateqskom rukom.

Zahvaqujem se i doktorima Doma zdravqa na Limanu, dr Radmili ^etnik i dr Jasni Erdeqan Jeremi}, koje su u svakom trenutku razumele potrebe bolesne majke.

Bez svih ovih stru~waka, koji su se dokazali i na uvek prisutnom stavu eti~nosti, mojoj mami bio bi ote`an i tok bolesti i posledwi dani, a meni - put bez roditeqa usamqeniji. Svima im hvala. Moja mama bila je u sigurnim rukama.

S izrazima najve}eg po{tovawa, }erka Mirjana

25

Posledwi pozdrav dragom te~i

Baran Jakimu

Qiqani \ur|evi} Ceci 1982 - 1012.

od porodica: [arik i ^olovi}.

Nikada te ne}e zaboraviti: brat Mikica i otac Du{ko.

56871

56714

Posledwi pozdrav Radoicinoj mami

Posledwi kom{iji

Bosiqki Stefanovi}

pozdrav

dragom

Baran Jakimu

od wegovih koleginica i kolega iz Sektora „Investicije i razvoj”.

od kom{ija iz Milenka Gr~i}a 15.

56885

POMEN Danas je deset godina od kako nije sa nama na{ dragi

Posledwi pozdrav dragom te~i

56875

56874

Posledwi dragom

Moja hrabra mama

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav bratu

LUCIJA 1931 - 2012.

Svetozar Stankovi} Braca S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomenu na wega.

Baran Jakimu

Aleksandru Ke{anskom

Ja{i preselila se me|u an|ele.

Sahrana je obavqena u porodi~nom krugu.

U tuzi i `alosti ostaju nam u se}awu i lepi trenuci koje smo zajedno do`ivqavali.

od porodice [arik.

Wegove: Svetlana, Sne`ana i Radmila.

56852

Sa tugom u srcu i ve~nim se}awem, }erka Mirjana

od porodice Lepki.

56886

56877

56848

Posledwi pozdrav

Danas, 18. jula 2012. godine, navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{a draga majka, ta{ta i baka

Draganu Koraliji

56878

Posledwi pozdrav

Sa{i Ke{anskom

Milka Bo{njak

od maminih kolega i koleginica iz „Standarda” DTD.

Brat Miron sa decom.

Sau~estvujemo u bolu i tugi na{e koleginice Slavice.

Uspomenu na njen dragi lik i dobrotu ~uvamo zauvek.

Njeni najmiliji: }erka Zdenka, zet Milan, unuci Ivana, Marina i Ivan.

Radnici i nastavnici O[ „Sveti Sava” iz Rumenke.

56881

56833

56879

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga, majka i baka

Danas, 18. jula 2012. godine, navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{a draga majka i svekrva

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{e drage mame i svekrve

Bosiqka Stefanovi}

Milka Bo{njak

Verice Veqkovi}

preminula u ponedeqak, 16. 7. 2012. godine, u 84. godini.

Sahrana }e se obaviti danas, 18. 7. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug i sinovi sa porodicama.

U na{im srcima i se}anjima ve~no }e `iveti njen dragi i plemeniti lik.

Njeni najmiliji: sin Zvonimir i snaha Jolie.

O`alo{}eni: sin Svetislav i snaja Jovanka.

56867

56835

56857

1928 - 2012.

Sahrana je danas, 18. 7. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

26

tv program

sreda18.jul2012.

06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945.

09.30 Под истим кровом 10.00 Вести 10.10 Велики природни спектакли 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Нова занимања 12.25 Како...? – Вода за пиће 12.40 Здраво живо 13.05 Фаца-најбољи 13.30 Ноћна смена 14.00 Вести 14.05 Радар 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Ток шок 16.00 Велики природни спектакли 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: У поверењу 21.00 Документ 21.30 Повратак на село 22.00 Војвођански дневник 22.35 Међународни тероризам после 1945.

23.05 Оперативци 23.55 Хроника филмског фестивала „Палић 2012“ 00.10 У поверењу 00.55 Документ 01.25 Повратак на село

За корак испред (Па но ни ја, 19.00) 06.00 07.30 08.00 09.00 11.15 12.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 23.30 00.00 00.35

Музичко свитање Глас Америке Лола Панонско јутро Наш гост Агро Парламент Лице с насловнице Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Панонска хроника Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 09.55 10.00 10.29 12.00 12.15 12.30 13.13 13.19 13.41 15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 22.41 22.46 23.16 00.05 00.20 00.29 01.16 02.46 03.00 03.53 04.26 04.53 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Нешто између Вести Траг Белдокс фестивал Дневник Спорт плус Касл Евронет Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Астро бој, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТ Војводина Шта радите,бре Београдска хроника Моја лепа Србија Слагалица Дневник Срећни људи Краљ Ралф, филм Вести Око Касл Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Ватрене лоптице, филм Нешто између Вести(04.00,05.00) Око Траг Срећни људи Верски календар

Велики природни спектакли Емотивно, непосредно и снажно испричана, Би-БиСијева серија приказује глобалне климатске феномене који одређују судбину милиона животиња. Свака епизода смештена је у други део света и приказује колико је природа моћна. (РТВ 1, 16.00)

06.40 07.00 08.25 09.25 09.50 10.15 10.40 11.05 11.30 12.05 12.30 12.40 13.10 14.00 14.25 14.35 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.35 00.00

Кухињица – мађ. Тереза: Фадо Лицидерско срце Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Новосадско дечје лето Музички фестивал „Шкољкице“ Змајеве дечије игре 2012. Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Нови таблоид НС Музички фестивал „Шкољкице” Хроника филмског фестивала „Палић 2012”. ТВ баштине Добро вече Војводино (ром) Из наше архиве (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Оперативци Биографије Плави круг ТВ баштине ТВ Продаја

Ло ран Деч

Жан де ла Фонтен Филмска прича прати сукоб Жана, реномираног писца, и Колбера, финансијског администратора Луја ХIV. Година је 1661. и Колбер, после хапшења Фукеа, некадашњег утицајног човека код краља, постаје Лујев веома близак саветник. Улоге: Ло ран Деч, Фи лип То ре тон, Жо слин Ки врен, Жан-Клод Драј фус, Да ни јел Ди вал, Са ра Фо ре сти је Режија: Да ни јел Вињ (РТС 2, 21.59) 06.02 06.47 07.07 07.13 07.23 07.29 07.40 07.50 08.02 08.14 08.38 08.53 09.17

00.34 01.23

Концерт за добро јутро Слагалица Датум Верски календар Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Зујалица Необично о биљкама Летња сцена у Топчидеру Водич кроз модерну архитектуру Београда Верски календар Е-ТВ ТВ мрежа Други век Научни кафе Чело фест Либела Трезор Необично о биљкама Летња сцена у Топчидеру Водич кроз модерну архитектуру Београда Ја, ми и други Датум Верски календар Капри Бициклизам: Тур де Франце, пренос Линк Анђелов син Ликовна колонија РТС Ин мемориам Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Датум У свету Беокулт Капри Жан де ла Фонтен, филм Хроника филмског фестивала „Палић 2012” Бициклизам: Тур де Франце, преглед Бир фест Ексклузивно

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 12.00 13.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

ВОА Слике живота Маратон Цртани филм Документарна серија Топ шоп Филм: Сарајевски атентат Топ шоп Љубав у залеђу Мућке Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Низводно од сунца Мућке Ало, ало Филм: Голи пиштољ 2 1/2 Удовице Мућке Ало, ало Филм: Небеске висине

09.40 09.49 10.19 10.47 11.21 12.08 12.32 13.00 13.55 14.10 14.34

06.30 08.30 09.00 09.05 10.50 11.00 11.10 12.30 13.00 13.05 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 18.40 19.00 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Неон сити Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Вести Опчињени Ленија Вести Зове море Спринт Рецепти Лауре Равајоли Храна и вино Убиства у Мидсамеру Конак Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Опчињени Објектив Зове море Река наде Украдена срца

10.30 Украјинска лига: Шактар – Арсенал 12.15 Премијер лига класик: Ливерпул - Фулам 12.45 Барса ТВ 13.00 Дух шампиона: Федерер 15.00 Мото ГП Мугело – Трка Мото 3 18.45 Једрење – 34 Амерички куп 19.45 Премијер лига 20.30 Мобил 1 21.10 АТП Чемпионшип Цирих 21.45 Фудбал: Бенфика – Фиго Тим 23.45 Фудбал: Ама Зулу – Манчестер јунајтед 01.30 Фудбал мондијал магазин

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

Џо е ли Ри чард сон

Краљ Ралф Енглеска краљевска породица остаје без директних наследника и ступа у контакт са јединим преосталим. Невоља је у томе што је наследник енглеског престола Ралф, Американац чији су изглед и начин живота далеко од краљевског. Улоге: Џон Гуд ман, Пи тер О‘Тул, Џон Харт, Ка мил Ко дур, Џо е ли Ри чард сон Режија: Деј вид С. Вард (РТС 1, 21.01)

06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.30 01.30 02.00 02.30

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Љубав у Минесоти Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Апсолутна моћ Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

14.57 15.25 15.31 15.42 16.35 17.33 18.00 18.25 18.55 19.23 19.29 19.40 19.50 20.00 20.30 21.00 21.59 23.49 00.06

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.10 21.10 23.05 23.40 00.00 01.25 02.15 02.45

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Наша мала клиника Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Увод у анатомију Филм: Моја грчка авантура Вести Спортски преглед Филм: Старији син Увод у анатомију Саут Парк Филм: Мали детективи у потрази за принцезом

Са ша Ка тан чић 07.00 Добро јутро 10.15 Гранд парада 12.00 Филм: Мемоари невидљивог човека 14.00 Тачно у подне-живо 15.00 Моје срце куца за Лолу 15.40 Национални дневник 16.00 Академија дебелих - уживо 17.00 Мала невеста 18.00 Кукавица 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.15 Љубав и освета 20.45 Академија дебелих - преглед дана 21.30 48 сати свадба 22.15 Брачни судија 00.00 Црна хроника 00.30 Филм: Мама, имам опасног дечка 02.15 Отети

То ри Спе линг

Мама имам опасног дечка Лаурел има дечка својих снова, Кевина. Он је спреман да за њу уради све, ама баш све! Он јој је тотално одан, али мрачна страна те везе је да је он не пушта ни на тренутак саму. Када покуша да га стави мало на дистанцу, он реагује агресивношћу и она не може да поднесе тај притисак. Њена мајка Џесика почиње да сумња да са његовом прошлошћу нешто није у реду. Улоге: То ри Спе линг, Иван Сер геј, Ло хлин Ман ро и Га бри је ла Ми лер Режија: Хор хе Мон теи (Пинк, 00.30)

Једна жеља, једна песма Гости Ти ја не Мар ко вић су Са ша Ка тан чић, Се ли мо ва и Зел че ски, Ра де Јо ро вић и Ка та ри на Ми ја то вић. Највећи хитови народне музике, уз оркестар Ми ше Ми ја то ви ћа и фолклорни ансамбл! (Хе пи, 20.20) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 00.00 00.50 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Мелроуз Плејс Телешоп Вести Граница Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Једна жеља, једна песма Агенција Мелроуз Плејс Луда кућа Изнајми звезду Документарни програм Једна зеља једна песма Насловна страна – квиз Јелена

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda18.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

6

FEQTON

27

КО ЛЕК ТИВ НИ ПОР ТРЕТ ШЕ ЗДЕ СЕ ТО СМА ША

Љу би ша Ра јић 09.30 Највећи губитник 10.25 Луда вожња 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Све жене мог мужа 18.10 Највећи губитник 19.05 Мајами инк 20.00 Богата млада, сиромашна млада 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Богата млада, сиромашна млада 01.40 Венчаница из снова

08.00 Ловци на нацисте 09.00 Прича о струји 10.00 Тајна несталог шпијунског авиона 11.00 Шекспирови портрети 12.00 Најгори послови у историји 13.00 Жута кућа 14.30 Видео је убио радио 15.00 Тајм тим година XИ 16.00 Прича о струји 17.00 Човекова историја 18.00 Најгори послови у историји 19.00 Тајни рат 20.00 Историја америчких индијанаца: После Мејфлауера 21.30 Животиње које су ушле у историју 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Човекова историја 00.00 Дневник скулптура 01.00 Када су Мавари владали Европом

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Торањ смрти Шетња по сунцу Прљави плес 2: Ноћи Хаване Америчка пита Дракула 3000 Доланов кадилак Еротски филм Еротски филм

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Филм: Седам Синбадових авантура 23.20 Филм: Ефекат Делфи 01.20 Видовњак

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20

Ни кол Кид мен

Мој жи вот Боб Џонс обра ћа се ка ме ри и ка же: „Ја ћу умре ти, а ти ћеш се ро ди ти.” Та ко по чи ње при чу о свом жи во ту. Же ли да га упо зна ње го во још не ро ђе но де те, јер је те шко бо ле стан и оста је му са мо не ко ли ко ме се ци жи во та. Срећ но је оже њен с Гејл, же ном ко ју во ли и ко ја во ли ње га. Боб же ли да га ње го во де те упо зна бар пре ко сним ка... Уло ге: Мајкл Ки тон, Ни кол Кид ман, Хенг С. Нгор, Ми шел Кон стан тин, Ре бе ка Шул Ре жи ја: Брус Џо ел Ру бин (ХРТ 1, 21.00) 07.00Добро јутро, Хрватска 09.00 Дивљи Пламен 10.11 Место под сунцем, док. серија 11.02 Источноафрички тектонски јарак, док. серија 12.00 Дневник 12.32 Моћ судбине 13.18 У беспућима Америке, филм 15.13 Понос Раткајевих 16.00 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 18.00 Староградске приче и легенде, док. серија 18.28 Др Оз, ток шоу 19.10 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Велики бродоломи Јадрана, док. серија 21.00 Мој живот, филм 23.05 Дневник 3 23.50 Секс и град 00.25 Скандал у Најробију, филм 02.00 Др Оз, ток шоу 02.40 Време је за џез

07.35 Моји џепни љубимци 07.50 Езел 09.55 Кисмет - окови судбине 11.05 Ватрено небо 12.10 Ексклузив таблоид 12.50 Вечера за 5 13.40 Бибин свет 14.20 Пороци Мајамија 16.15 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.00 Упознај Хрватску 18.15 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Штиклама до врха 20.50 Двострука опасност, филм 22.45 Кобна привлачност, филм 01.00 РТЛ вести 01.15 Закон и ред 02.05 Астро шоу

Дво стру ка опа сност Ли би Пар сонс жи ви у срећ ном бра ку са Ни ком и си ном. Јед не но ћи, ко ју су су пру жни ци од лу чи ли да про ве ду на свом бро ду, Ли би се бу ди, схва та да Ни ка ниг де не ма и при ме ћу је да је чи тав брод кр вав. Ис тра га по ка зу је ка ко је Ник имао фи нан сиј ских по те шко ћа... Уло ге: Ешли Џад, Брус Грин вуд, То ми Ли Џонс, Бен џа мин Вир Ре жи ја: Брус Бе рес форд (РТЛ, 20.50)

До ла нов ка ди лак У Лас Ве га су, про фе сор Ро бин с он и ње го ва же на Ели за бет по ку ша ва ју да до би ју де те. Док су ја ха ли кроз пу сти њу, Ели за бет је ви де ла ка ко тр го вац љу ди ма, Џи ми До лан, уби ја два ко јо та и јед ног иле гал ног ими гран та... Уло ге: Кри сти јан Слеј тер, Ема ну ел Во жер, Вес Бен тли Ре жи ја: Џеф Би сли (Си не ма ни ја, 22.00)

08.11 08.38 09.01 09.26 10.00 10.26 11.28 12.12 12.35 13.00 13.25 13.45 14.10 15.00 15.45 16.15 16.40 17.30 18.15 19.00 19.55 21.55 22.43 23.15 23.55 00.37 01.04 01.46 02.28

Ема ну ел Во жер

06.00 Свака друга недеља (и пола распуста) 07.35 Срећа 08.20 Права љубав 10.00 Легенда о медведу 11.20 Доктор Дулитл 5 12.45 Сестре 14.25 Мегаум 16.00 Превелики за пропаст 17.35 Срећа 18.40 Гуливерова путовања 20.05 Црвенкапа 21.45 Борџије 22.45 Луда вожња 00.25 Компликовано је 02.25 22 метка 04.20 Црвенкапа

На крају улице Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Не дај се, Флоки! Градић Вокавил Најбоље из историје ХРТ-а Горски лекар Еџмонт Обична клинка Дарма и Грег Моје родно место Староградске приче и легенде Тајне великог Меконга Залагаоница, док. серија Алпе Дунав Јадран Сити фолк 2012. Идемо у Америку с Гораном Милићем Љубав у залеђу Хрватске олимпијске медаље Дражесни мајски пупољци Фудбал Лига првака - 2. претколо: Лудогоретс Динамо, пренос Злочинци у оделима Мућке Битанге и принцезе Шаптачица духовима Калифорникација Добра жена Звездана врата Ноћни музички програм

07.30 Неухватљива истина 09.00 Биографија - Дејвид Коперфилд 10.00 Банда на моторима 11.30 Неухватљива истина 13.00 Биографија - Дејвид Крозби 14.00 Детектив и дама 16.00 Бес и част 17.30 Биографија - Дејвид Коперфилд 18.30 Неухватљива истина 20.00 Биографија - Дејвид Крозби 21.00 Ген Х полицајац 23.00 Остављен: Свет у рату 00.30 Погрешан човек

06.10 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.30 00.00 02.00

Мистерија Инвуд парка Хана и њене сестре Како је Гринч украо Божић Сирене Момак остаје на филму Пеги Су се удаје Ени Хол Бронсон Соко и Снешко Белић Еротски филм Еротски филм

Ешли Џад

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Додај гас Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Лет изнад Аљаске Страствени риболовци Чудовишта из реке Пецање голим рукама Лет изнад Аљаске Страствени риболовци

08.30 09.00 10.15 10.30 17.45 19.30 19.45 19.50 20.55 21.00 22.55 23.00 23.20 23.45

Олимпијске игре Атлетика Олимпијске игре Бициклизам Атлетика Олимпијске игре Сви спортови Коњички спорт Сви спортови Голф Једрење Сви спортови Олимпијске игре Бициклизам

Умирање од досаде у више наставака

Ш

ездесетосмаше никад не могу да привуку као рођендански поклон од шездесетосмаша с којинаслови филмова као што су „За шаку до- ма су у браку. На изложбе иду редовно, али то се лара„, „Ноћни ђаво„ или „На ивици креве- проредило откако су добили малу децу. та„, на које се лепи обичан свет. Зато их као мед муНеобично цене музику, посебно ону из старих ве привлаче наслови „Бескрајни дан„, „Игра„, „Ве- дана. Боб Дилан, Џоан Баез, Џенис Џоплин, Пит Зичера код Иванових„ и слични, тј. филмови који гер имена су која лепо звуче чак и када их више не обичном свету јасно казују да не треба да купи кар- слушају јер су се плоче изгребале. За опуштање ту јер ће црћи од досаде. „Седам самураја„ су гледали бар три пута јер то је за њих појам уједињене забаве и уметничког доживљаја. Најкраће речено, шездесетосмаши углавном не иду у бисокопе у које одлазе њихови пацијенти, клијенти, ученици и објекти социолошких истраживања на тему „Слободно време радничке омладине„. Шездесетосмаши се тешко одлучују да укажу поверење било ком глумцу или глумици откако их је Џејн Фонда оставила на цедилу, али и даље цене Мајкла Кејна, Џека Николсона, Пола Њумена и Марлона Бранда (не баш сасвим). Мада им је сам жанр помало сумњив, поштују Хемфрија Богарта, а не осећају никакву поОперу због мелодраматичности само слушају требу да било шта додају уз имена Ширли Мек Лејн, Гленда Џексон, Мерил служе, наравно, „Ролинг стоунси„ и „Битлси„. Деци Стрип, Дастин Хофман и Вуди Ален. Комедије не пуштају Вудија Гетрија (ако имају плочу). Доследволе, али кад их већ гледају, бирају радије старе ко- ни су себи и строго пазе да их не одушеви нека ламедије, при чему више цене Бастера Китона него ка мелодија с топ-тена, али више не воде толико раЧарлија Чаплина, а посебно их привлачи Жак Тати. чуна о томе да редовно исказују презир према канОни, у ствари, не цене глумце већ режисере који три и вестерн музици и сличној забави. Веома цене глумцима казују шта да раде. У њиховим ушима џез и редовни су посетиоци сваког џез клуба који се пријатно звуче имена као Фасбиндер, Шлендорф, појави па нестане. Праву унутарњу обнову дожиШаброл, Фелини, Ејзенштајн, Полански, Буњуел, вљавају кад усред Студентског протеста ’92 пред Тарковски, Трифо, Кубрик, Курсова, Ворхол, а Берг- „Платоом„ слушају џем сешн. Али не цене било каман је већ знак препознавања. То што та имена ина- кав џез, прави џез никако не сме да личи на пратњу че не иду баш сасвим заједно њих не узбуђује јер је уз криглу пива. флексибилност њихова основна одлика. У ситнијим сатима, када се присећају старих Прави шездесетосмаши иду у позориште, али од дана, али немају стару енергију (године, иначе, не тога не праве никакву друштвену представу. Они признају јер је човек млад док се тако осећа), слуједноставно иду у позоришају Вивалдија. Што су ште онакви какви су и пре старији, све се више Цене изворну народну музику би цркли него што би обуокрећу класничној музидругих поднебља, али нису кли одело и, не дај боже, ци па у избор улазе Моставили лептир машну царт, Бах, класична гитаодушевљени нашом. Наравно, или тако нешто. Најрадије ра и код неких Шостакоњихов презир према иду у мања позоришта, цевич и слични раритети. новокомпонованој музици је не слободне групе, аматеОперу не гледају већ сабезграничан, али су спремни да ре и слично. Пошто су само слушају да би уживами дуго живели у једном многе сате посвете Лепој Брени као ли у песми, опера је мевеликом позоришту друлодрамска, а мелодраме социолошком феномену штвеног апсурда, не зании шездесетосмаши никама их да чекају Годоа, али ко не иду заједно. Иначе, радо чекају у реду за Брехта (мада таквих редова цене квалитетан рок и све остало што је квалитетнема). И презиру „Колубарску битку„. Цене БИТЕФ но, а ужасавају се хеви металаца и осталог што их као прозор у свет, али не могу да сваре његову пу- подсећа на необразоване масе с лошим укусом. блику и зато га прате издалека. Њихова су места биОни цене изворну народну музику других поднела у Кругу 101 и Театру „Бојан Ступица„. Атеље бља, али нису баш одушевљени нашом.

212 је место где повремено навраћају, а ништа људСтароградске песме певуше, али још увек уз неко ско им није више страно од Позоришта на Теразија- прећутно извињење што спадају на ниво културе из ма, Тање Бошковић, Даница Максимовић и Милана скадарлијских ресторана. У њих, иначе, сами не Гутовића. иду, али одводе онде своје шездесетосмашке пријаШездесетосмаши воле уметност. Уметност је за теље из иностранства који ту радо одлазе да би, на њих делатност која оплемењује људе. Док су били ужас наших шездесетосмаша, уживали у десет с лумлади шездесетосмаши, највише су волели да свој ком и музичкој папазјанији која се ту свира и која је квадрат и по зида украсе политичким плакатима. за њих, у њиховом опростивом незнању, изворна Кад су могли да их набаве и када им родитељи нису локална музика. правили проблеме око тога. Касније су задржали А ако већ одлуче да оду у Скадарлију, труде се љубав према плакатима, посебно онима који наја- да изаберу ресторан у којем свира оркестар „Тамвљују изложбе, али презиру све врсте фото и уоп- бурица 5”, јер га сматрају различитим. Наравно, ште шарених тапета, који су за њих појам декора- њихов презир према новокомпонованој музици и тивне антиуметности. У одраслом добу, посебно ка- певачима је безграничан, мада су спремни да расда имају свој стан, почињу да цене графику и аква- прави о томе феномену посвете многе сате. Лепа рел, а избегавају уље. Сви имају бар пет књига о Брена их зато занима само као социолошки феноуметности, три купљене на отплату и две добијене мен.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

sreda18.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Си ту а ци ја код ку ће по бу ђу је и за слу жу је ва шу па жњу. Не ко ме од уку ћа на мо же те по мо ћи у из ве сном сми слу. Не бу ди те бр зо пле ти, а по го то во из бе га вај те да бу де те бе сни. Бу ди те фи зич ки ак тив ни, али уме ре но.

BIK 20.4-20.5.

Не ке окол но сти на ко је не мо же те ути ца ти ће вас из ба ци ти из так та и по ре ме ти ти вам пла но ве. Има те мно го по сла и ра ди те ви ше ства ри у исто вре ме. Ино стран ство вам је на кло ње но па кон так ти рај те с не ким не где или пу туј те.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

18. jul 2012.

Окру же ни сте дра гим би ћи ма и мо же те у пот пу но сти удо во љи ти сво јим же ља ма и по ри ви ма. Љу бав на игра не пре ста је. Али, по ве ди те ра чу на о то ме да не пре те ра те у та ко зва ним аван ту ра ма и не мој те удо во ља ва ти ту ђим зах те ви ма.

Има те из ра же ну ин ту и ци ју па мо же те са ми по ста вља ти пи та ња и да ва ти се би од го во ре. Не ка вас во де ва ше не све сне емо ци је и слут ње, али пр во бу ди те сми ре ни и спо кој ни, ве ру ју ћи у се бе и бо ље су тра, бо ље да нас.

Бу ди те оба зри ви у са о бра ћа ју и про ве ри те ис прав ност свог во зи ла, по го то во пре но што кре не те на пут. Нер во зу и из не над не стре сне си ту а ци је из бе га вај те све сно и ра зло жно. Од но си с ино стран ством и ве сти ни су по у зда не.

Стре сна и на пе та ат мос фе ра на рад ном ме сту мо же вам по ква ри ти рас по ло же ње уко ли ко се бу де те ме ша ли у ту ђе про бле ме и су ко бе. Ра ди је се др жи те по стра ни и не пре у зи мај те не по треб не и до дат не по сло ве.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Остра шће ни сте ових да на и има те ви шак енер ги је. Не ко би мо гао и стра да ти на из ве стан на чин. Не ма те мно го стр пље ња па по ве ди те ра чу на о то ме да не ис про во ци ра те тај не не при ја те ље. Скри ве не стра сти и аван ту ре.

Парт нер ски од нос вам до но си мно го за до вољ ства и ле пог про во да. Ко му ни ка ци ја и са рад ња су осно ва да љих до го во ра и до га ђа ја. Мо же те пу то ва ти би ло кад, би ло с ким. Мно ги би да се дру же с ва ма.

Рас тр за ни сте из ме ђу ка ри је ре и ку ће па вам ни је ла ко. Али, та си ту а ци ја је про ла зног ка рак те ра, и тра ја ће до кра ја ове сед ми це. Из др жа ће те при ти ске уну тра шњом сна гом. Ви ше се од ма рај те и ме ди ти рај те у са мо ћи.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Кри зан пе ри од за вас ових да на. Има те по тре бу да ме ња те ства ри и окол но сти, али је има и парт нер, на свој и дру га чи ји на чин. Ни ка ко да се уса гла си те јер го во ри те раз ли чи тим је зи ци ма. Ни ко ни ког не слу ша. Нај бо ље је да се ра зи ђе те, за крат ко.

Не ма те кон цен тра ци ју и скло ни сте нер во зи. Уме те се бе да пре оп те ре ти те с пре ви ше же ља, оче ки ва ња и оба ве за, ко је ни су ла ке и ре ал не за оства ре ње у до глед но вре ме. Ше тај те се, ди ши те и сми ри те се. Са мо опу ште но!

Пра во је вре ме да от пу ту је те, што да ље, то бо ље. Ко га не ма, без ње га се мо же. Уко ли ко оста не те, че ка вас пра ва жур ка на рад ном ме сту, у ко јој не би сте во ле ли да уче ству је те. Тро ши те но вац без ика квих пла но ва и кон тро ле.

TRI^-TRA^

Џеј ми ја про ве ра ва же на V REMENSKA

PROGNOZA

Пријатно

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

26

Sombor

27

Kikinda

27

Vrbas

25

B. Palanka

27

Zreњanin

26

S. Mitrovica 27 Ruma

26

Panчevo

27

Vrшac

26

Srbija Beograd

27

Kragujevac

27

K. Mitrovica 27 Niш

28

Evropa

тоПло

НО ВИ САД: На кон све жег ју тра, то ком да на сун ча но и при јат но то пло вре ме. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 13, а мак си мал на око 27 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Све же ју тро. То ком да на сун ча но, још ма ло то пли је не го у уто рак и при јат но вре ме. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 12, а мак си мал на 27 сте пе ни. СР БИ ЈА: Та ко ђе све же ју тро, а то ком да на сун ча но и ма ло то пли је не го у уто рак, али и да ље при јат но, без вру ћи не. Ве тар слаб до уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 9, а мак си мал на 31 сте пен. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У дру гој по ло ви ни сед ми це то пли је и по но во пре ко 30 сте пе ни у че твр так, пе так и су бо ту. За ви кенд су мо гу ћи ло кал ни пљу ско ви, на се ве ру ма ло ни же и при јат ни је тем пе ра ту ре, а на ју гу вру ће. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На ста вља се пе ри од по вољ не би о ме те о ро ло шке си ту а ци је и оп ти мал них тер мич ких усло ва. Због ве о ма ви со ке вред но сти UV ин дек са пре по ру чу је се аде кват на за шти та од UV зра че ња.

Madrid

38

Rim

30

London

22

Cirih

22

Berlin

20

Beч

27

Varшava

20

Kijev

22

Moskva

22

Oslo

18

St. Peterburg 19 Atina

33

Pariz

25

Minhen

25

Budimpeшta

26

Stokholm

20

По сле ма ње рас пра ве око то га да га су пру га про ве ра ва, брач ни пар Џеј ми и Џулс Оли вер по же лео је да јав но сти по ка же ка ко је све у ре ду. Ка ко то дру га чи је да се то ура ди, ако не пре ко Тви те ра. Чак је и Џулс тви то ва ла да су срећ ни и да же ли пе то де те. Џулс (37) се уда ла за по зна тог ку ва ра Џеј ми ја пре 12 го ди на и за са да има ју че тво ро де це, два де ча ка и две де вој чи це. Ме ђу тим, про шле не де ље је упр кос хар мо нич н им од н о с и ма у по р о д и ц и, она из ја ви ла да и да ље га ји не ке сум ње. Она је искре но од го во ри ла на пи т а ње да ли ве ру је свом му жу.

- Па да, ве ру јем, али ћу про ве ри ти ње гов мејл, тви тер и те ле фон. И све је океј. Он ка же да сам љу бо мор на де вој ка. С об зи ром на све, ја ми слим да сам вр ло опу ште на - ка же Џулс Оли вер.

VIC DANA Су ди ја упи та оп ту же ног ухва ће ног у кра ђи: - Је сте ли оже ње ни?

- Ни сам и ни ка да не ћу би ти.

- Та ко па ме тан чо век, а кра де?

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

151 (1)

Slankamen

204 (-1)

Jaшa Tomiћ

Apatin

226 (4)

Zemun

253 (-7)

Bogojevo

211 (6)

Panчevo

270 (-10)

Baч. Palanka

218 (5)

Smederevo

452 (-4)

Novi Sad

180 (3)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

187 (0)

S. Mitrovica

57 (11)

Tendencija stagnacije

Senta

254 (-2)

Beograd

198 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

188 (-2)

NERA

Hetin

66 (0)

TISA

-38 (-6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

34 (2)

Reшeњe iz proшlog broja