dnevnik 18.avgust 2009.

KAD ZAKON ZASTARI

NOVOSADSKA TURISTI^KA LETWA [EMA

c m y

Tadi} umesto ordewa deli samo sabqe

Nemci i Francuzi naj~e{}i gosti str. 9

str. 6

NOVI SAD *

UTORAK 18. AVGUST 2009. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVII BROJ 22454 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

POVE]AN BROJ AKCIJA NAFTNE KOMPANIJE NA 162 MILIONA

Besplatna akcija od NIS-a samo 25 evra

str. 4

CRNI VIKEND NA PUTEVIMA U NOVOM SADU I OKOLINI

Troje mrtvih, 68 povre|enih Na podru~ju Policijske uprave Novi Sad protekle nedeqe dogodile su se 174 saobra}ajne nezgode, u kojima su tri osobe poginule, a wih 68 je te`e ili lak{e povre|eno. U Ulici Dunavske divizije u Petrovaradinu, 15. avgusta oko 23.30, Novosa|anin Jovan Agbaba (17) izgubio je kontrolu nad svojom “jamahom”, sleteo s puta i udario u metalni stub. U Loku, u nedequ oko 2.30, `ivot je, voze}i “pe`o”, izgubio me{tanin Marinko Obrenov (22). Prethodnog dana, oko 20.10, na putu Subotica–Beograd, `ivot je izgubila Ildiko Vu~eti} (46) iz Vrbasa. Dvoje dece u wenom vozilu te{ko je povre|eno. U ovoj nesre}i jo{ dve osobe su zadobile te{ke povrede, a dve lak{e.

STARO ZA NOVO

Jo{ pet hiqada „punta” za kr{eve

str. 12

str. 5

Toplo pa obla~no

PETORICA UHAP[ENA ZBOG SUMWE DA SU U^ESNICI DVA SILOVAWA U [AJKA[U

Seksualni napadi po seoskom {oru

str. 13

NASLOVI

Politika 2 Pa {ta i ako padne Vlada!

2 Podr{ka LDP-a zavisi od medija 3 Srbija ne mo`e imati regione sli~ne Vojvodini

SAOBRA]AJNA POLICIJA KUPILA URE\AJE KOJI OTKRIVAJU MOTORIZOVANE NARKOMANE

Stigli detektori za drogirane voza~e

Najvi{a temperatura 32°S UV indeks 6-7

str. 6

SPORT

str. 15 – 21

Ekonomija 4 Radnici radnicima preve {tetu 5 Ra{timovani Vladin orkestar ~eka MMF

Dru{tvo 6 Ceo ru~ak od ~etiri krompira

Novi Sad

BOLTOVA ^UDOVI[NA LEPOTA SPRINTA

7 U „Zelenilu” na pomolu pla}ena odsustva 7 Od danas raste Suboti~ki bulevar

Vojvodina 11 Korov gu{i Zrewanince

Crna 12 Uhva}eni pla~ka{i iri{ke pumpe 13 Bla`i} placevima ~astio Crnogorce?

JELENA JANKOVI] OPET LOVI PRVO MESTO

IZVE[TAJI I TABELE NI@ERAZREDNIH LIGA

POLITIKA

utorak18.avgust2009.

DNEVNIK

c m y

2

POTPREDSEDNICA PARLAMENTA JUDITA POPOVI] ZA „DNEVNIK” NAJAVQUJE PONA[AWE STRANKE ^EDOMIRA JOVANOVI]A 31. AVGUSTA

UNS NA JAVNOJ TRIBINI U NOVOM SADU POZVAO VLAST I OPOZICIJU DA NE PRIHVATE RIGIDNI ZAKON O INFORMISAWU

Podr{ka LDP-a zavisi od medija

Pa {ta i ako padne Vlada!

– Medijska scena u Srbiji mora da se uredi. O~ekujemo razgovore s novinskim udru`ewima kao i s qudima koji se bave medijskom scenom u Srbiji. Ukoliko dobijemo odre|enu podr{ku od wih, mo`emo razgovarati o tome i podr`ati predlog medijskog zakona – ka`e za “Dnevnik” potpredsednica parlamenta iz redova LDP-a Judita Popovi}, upozoravaju}i na to da je sam predlog Vlade nedovoqan da u~ini korenite promene u medijskom domenu.

– To je na{ uslov, da dobijemo jednu javnu podr{ku. Ta javna podr{ka podrazumeva pre svega podr{ku qudi koji se bave tom profesijom – ka`e na{a sagovornica povodom izjave potpredsednika DS-a Du{ana Petrovi}a da o~ekuje da }e LDP 31. avgusta glasati za predlo`ene izmene medijskog zakona.

Na pitawe gde LDP vidi prostor za bilo kakve promene jer je zakon doveden do samog glasawa, Judita Popovi} odgovara da postoje odre|eni amandmani i da, ukoliko vladaju}a koalicija bude glasala za wih, to “daje odre|ene nade i mogu}nosti da akt bude prihvatqiv i za LDP”.

– Napomiwem da o~ekujemo i da se donesu drugi va`ni zakoni koji bi doprineli nekom upristojwu medijske scene u Srbiji, me|u kojima je zakon o ogla{avawu i drugi. To je ne{to {to je vrlo bitno za LDP, da se zaista po~ne ozbiqan rad u ovom domenu – kazala je sagovornica “Dnevnika”.

Na molbu da ka`e u kojem domenu je taj neophodan minimum koji predlo`eni zakon mora pretrpeti, ona isti~e da je “taj zpropis prili~no represivan i LDP to ne mo`e da podr`i”.

– Pla{imo se da bi taj zakon mogao pogoditi neke novine koje to nisu zaslu`ile. Neko bi mogao pasti pod no` tog zakona, po{to je akt opskrbqen ozbiqnim kaznenim mogu}nostima. Ne bismo voleli da se novine gase. Ne govorim o novinama koje su to pod znacima navoda i takvim novinarima. Na{a stranka je pogo|ena ru`nim napisima o LDP-u i wegovom lideru i pojedinim ~lanovima. Mi

zaista imamo najvi{e razloga, mi imamo alibi da podr`imo taj zakonski predlog ako bismo krenuli samo iz te osvetni~ke pozicije “ajde da vidimo {ta }e da se desi tim novinama i novinarima” koji su nas toliko napadali. Me|utim, kao ozbiqna politi~ka stranka ne mo`emo postupati na taj na~in,

{to predstavqa ~istu represiju – a predlo`eni zakon, napomiwe sagovornica “Dnevnika”, upravo daje tu mogu}nost za nekontrolisanu primenu represije.

– No, ako bi taj propisa amandmanski bio promewen u danu za glasawe, mogli bismo glasati “za” – ukazuje Judita Popovi}, uz napomenu da je LDP formirao radnu grupu zadu`enu da ovih dana pregovara s novinskim udru`ewima. – Moramo uskladiti stavove, da se slo`imo o tome da novinarstvo pre svega mora biti profesionalno i iz te neke profesionalnosti kre}e sve ostalo. Ako nema profesionalnosti, onda imamo arbitrarnost i neozbiqnost.

Na pitawe da li eventualna podr{ka zakonu zna~i da bi LDP mogao “upasti” u kombinaciju s rekonstrukcijom Vlade, Judita Popovi} tvrdi da “za sada ne razmi{qaju o bilo kakvom ulasku LDPa u Vladu”.

– Ne znam da li Vlada razmi{qa o bilo kakvoj rekonstrukciji, to sve zavisi od uslova koji budu postojali u toku jeseni. U svakom slu~aju, mi i daqe ostajemo na ~vrstoj poziciji da nismo opozicija – opozicije radi, ve} ozbiqna politi~ka stranka koja ozbiqno pristupa politici i ako je potrebno, moramo podr`ati neki zakon i odluku Vlade koji vode dr-

Sagledati dobre i lo{e strane – Kad god pru`ate podr{ku nekom zakonu, morate {ire da posmatrate situaciju – upozorava Judita Popovi}. – Nijedan zakon nikada nije apsoluton povoqan, ali moraju da se sagledaju dobre i lo{e strane wegovog dono{ewa ili nedono{ewa, odnosno glasawa i neglasawa za set zakona koji su na dnevnom redu. A u ovom slu~aju nije re~ samo o jednom zakonu koji je na dnevnom redu. Imamo mnogo zakona koje smo razmatrali tokom jula, od ozbiqnih zakona iz domena krivi~nog prava, do onog nesre}nog zakona o planirawu. Dakle, ima mnogo toga o ~emu treba da se odlu~i uz to da li }e izmene Zakona o informisawu pro}i ili ne. uvek to gledamo iz nekog ugla realnog `ivota i racionalne politike – obja{wava Judita Popovi}.

Ona obja{wava da LDP ho}e da podr`i Vladu u svim wenim nastojawima koja su proevropska, ali ne mo`e da je podr`i u ne~emu

NA KOSOVU DO[LO DO PROMENE ODNOSA POLITI^KIH SNAGA

Veliki povratak socijalista

Izbore za lokalne skup{tine u ti izbora u Pri{tini i Pe}i na op{tinama Pri{tina i Pe}, koji svojevrstan na~in potvr|uju konsu izme{teni u Gra~anicu i Goratinuitet politike SPS-a koji se `devac, na kojima je u~estvovalo neprestano zala`e za opstanak po {est izbornih lista, obele`iSrba na Kosovu i Metohiji i wili su veoma slab odziv glasa~a, te hov povratak u sredine gde je to pobeda napredwaka, odnosno socimogu}e a i za o~uvawe Pokrajine u jalista. Prema nezvani~nim podasastavu Srbije”, kazao je predsedcima, u novom sazivu op{tine nik Pokrajinskog odbora SPS-a Pri{tina SNS bi imao 16 odborZvonimir Stevi}, koji je i dr`avnika, SPS devet, DS osam, SRS ni sekretar u Ministarstvu za sedam, “Opstanak” pet, dok se DSS KiM. I dok su u SDP-u tako|e biizborio za dva odborni~ka mesta. li zadovoqni u~ewenim, iz DSS-a Kada je re~ o opje upozoreno na to {tini Pe}, na najda preliminarni vi{e odbornika Takva beskrupuloznost podaci, koje saopmo`e da ra~una nije vi|ena od kada je {tavaju pojedine SPS (18), slede stranke, zna~ajno za Milutinovi}a SNS (14), DSS odudaraju od real’glasalo’ celo (11), te DS i SDP nog stawa, te da (po pet), dok su ra- Prekaze, ukqu~uju}i i treba sa~ekati Adema Ja{arija dikali ostali iszvani~ne podatke pod crte.

RIK-a.

(Aleksandar Vu~i}) U Srpskoj naIna~e, priprednoj straci ju{tinska {tampa ~e su bili zadovoqni pobedom na je `estoko kritikovala kosovske vanrednim izborima za lokalne vlasti zbog, kako navode, nesmetaorgane uprave u Pri{tini, ali su nog glasawa za paralalne op{tinistovremeno optu`ila i vlast za ske organe. “Srbija odr`ava izbomanipulacije i neregularne uslore na Kosovu, a institucije }ute”, ve na ju~era{wim izborima. “Tanaslov je ~lanka u dnevniku “Zekva beskrupuloznost nije vi|ena ri”, dok list “Koha ditore” podseod kada je za Milana Milutinovi}a na to da je ovo drugi put da Sr}a ’glasalo’ celo Prekaze, ukqubija organizuje izbore na terito~uju}i i Adema Ja{arija, a tamo riji Kosova od progla{ewa nezani srpski tenk nije mogao da u|e, visnosti 17. februara 2008. rekao je zamenik predsednika [tampa prenosi i stav zvani~niSNS-a Aleksandar Vu~i}, ustvrka Vlade Kosova da su odr`ani izdiv{i da je „vlast iz bira~kih bori nelegitimni, ali da zvani~spiskova izbacivala one za koje je na Pri{tina nije `elela da ih znala da nisu wihovi”. spre~ava silom, uz saop{tewe koI u SPS-u su bili zadovoqni sovske policije da tokom glasawa izbornim rezultatima. “Rezultanije bilo incidenata.

`avu prema EU i evropskim vrednostima. A ne samo da se protivimo da bismo opstruisali i onemogu}ili neke odluke Vlade. Tako je i sada –– zakqu~uje Judita Popovi}.

S. Stankovi}

Ne mo`e se ~uvati proevropska Vlada radi antievropskog zakona o informisawu koji kr{i Ustav vlastite zemqe, Evropsku konvenciju o qudskim pravima i za koji su i doma}i i svetski eksperti medijskih institucija rekli da ne vaqa, poru~ili su u~esnici javne tribine “Stop antievropskim zakonima o medijima” koju je ju~e u Novom Sadu organizovalo Udru`ewe novinara Srbije.

Predsednica UNS-a Qiqana Smajlovi} kazala je da }e to udru`ewe pozvati i vlast i opoziciju da glasaju protiv predlo`enih izmena Zakona o informisawu i da }e ~lanovi UNS-a 31. avgusta pojaviti ispred Skup{tine Srbije, kada je zakazana sednica s tom ta~kom dnevnog reda.

Ona je navela da se G17 plus ruga SPS-u jer danas brane medije a nekad su ih gu{ili, iako je ta promena, napomenula je ona, ipak civilizacijski postupak. Po wenim re~ima, lider G17 plus slu`i se nedopustivim metodama kako bi odbranio zakon – optu`uje kriti~are zakona da `ele povratak u devedesete godine pro{log veka i da brane ubice premijera Zorana \in|i}a.

– Ako ovaj r|avi zakon pro|e, ipak }e odgovornost snositi vode}a, Demokratska stranka – zakqu~ila je Qiqana Smajlovi}.

I profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu Rade Veqanovski ocenio je da izgovor za dono{ewe r|avog zakona ne mo`e biti pad Vlade.

– Pa {ta ako padne Vlada! Padaju vlade, a dr`ave i narodi ostaju! – kazao je Veqanovski, dodav{i da, ako se pad vlade i desi, bi}e to zbog principa.

Kao dugogodi{wi medijski ekspert i u~esnik u ranijim izradama medijskih zakona, Veqanovski je kazao da je vlast sada na{la grupu qudi koja je htela da pristane da napi{e takve izmene zakona koje }e gu{iti medije i da bi on voleo da zna koji su to qudi.

– Mnogo va`nije je, ipak, ko je dao nalog za to, i ko to `eli da Srbija 2009. ima zakon protiv evropskih standarda – kazao je Veqanovski. – Ta~no je da ima medi-

ja koji kr{e novinarski i eti~ke standarde. Toga ima i u svetu. Ko je o{te}en, mo`e parnicom na sud, ali ne mo`e medij da prestane da radi. Toga u demokratskom svetu nigde vi{e nema. Jasno je da je to uzurpacija slobode informisawa.

Poraz u Skup{tini Qiqana Smajlovi} je ocenila da je boqe da vlast prizna gre{ku. „ Verujem da }e zakon biti pora`en u Skup{tini. Ni SPS, koji je najavio da ga ne}e podr`ati, pa ni LDP, koji je odlo`io julsku sednicu, ne}e glasati. Ne mo`e se ~uvati proevropska vlada radi antievropskog zakona”, rekla je predsednica UNS-a.

Veqanovski se zapitao za{to vlast u Srbiji i daqe instistira na predlo`enom zakonu iako su se o wemu negativno izjasnili doma}i i svetski eksperti – SEEMO iz Be~a, Evropski institut za medije iz Nema~ke.

– Ovo je najozbiqniji trenutak u medijskoj sferi od 5. oktobra do danas – istakao je Veqanovski. – Ako i bude usvojen zakon, mora biti napadnut na Ustavnom sudu, a ako i tamo bude potvr|en, mora da padne pred Me|unarodnim sudom za qudska prava u Strazburu.

Novinar Dimitrije Boarov je rekao da je boqe ne doneti lo{ za-

MINISTAR ZA DIJASPORU UVEREN U TO DA SRBIJA MORA RAZVIJATI DOBROSUSEDSKU SARADWU

Nije lider onaj ko se stalno sva|a Ministar za dijasporu Sr|an Sre}kovi} izjavio je da Srbija ima kapacitete da bude ekonomski i politi~ki lider na Zapadnom Balkanu, ali da to podrazumeva i obavezu da bude i lider u razvijawu dobrosusedskih odnosa i regionalne saradwe. “Mnogo o~ekujemo od usvajawa prvog zakona o dijaspori”, kazao je Sre}kovi}, obrazlo`iv{i da }e taj zakon dati zna~ajan doprinos daqem uspostavqawu dobrosusedskih odnosa, ali i ve}oj podr{ci dr`ave Srbije u ostvarivawu prava sunarodnika u zemqama u okru`ewu.

Po wegovim re~ima, sve zemqe u okru`ewu su ve} ~lanice Evropske unije ili su na putu da to postanu, a po{tovawe qudskih, mawinskih, gra|anskih, kulturnih i politi~kih prava jeste standard od kojeg EU ni na koji na~in ne odustaje. „Obaveza je svih koji `ive na prostoru Zapadnog Balkana da stave ta~ku na pro{lost, na sukobe, i da se okrenu budu}nosti, {to podrazumeva da svi po{tuju prava nacionalnih zajednica”, rekao je ministar, i dodao da Srbija kao moderna, demokratska dr`ava, koja po{tuje me|unarodne standarde pona{awa, mora da za{titi dr`avne nacionalne interese i da pomogne sunarodnicima u ostvarivawu prava. U tom kontekstu, on je naveo da je polo`aj Srba najvi{e ugro`en u Albaniji, dok je kao pozitivan primer naveo Rumuniju.

Odgovaraju}i na pitawe o polo`aju Srba na teritoriji biv-

kon nego odr`avati neku vladu, pogotovo ako ta vlada ho}e da ograni~i slobodu {tampe.

– Ne mo`e biti izgovor da }e pasti slobodarska vlada ako se ne donese taj zakon – kazao je Boarov, izjasniv{i se kao protivnik predlo`enog zakona, kao {to je nekada bio i protiv [e{eqevog, “za razliku od nekih koji su tada }utali, a sada su bu~ni”.

Novinar Mihal Rama~ rekao je da lo{ zakon lako dovodi do upada policije u redakcije, podse}aju}i na takve upade “pre samo 11 godina”. On je kazao je da dobro {to se predlogu zakona zajedno suprotstavqaju UNS i NUNS. Profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, komunikolog Mirko Mileti} napomenuo je da postoje indicije da su mo`da potrebne stro`e sankcije za novinare, ali da to mora biti izlo`eno kritici struke. On je ocenio da su predlo`ene izmene Zakona o informisawu 2009. rigidnije od Zakona iz 1998. ne samo po visini propisanih kazni, tome {to se mora imati odre|eni novac da bi se bavilo informisawem, nego i zbog toga {to on danas predvi|a ga{ewe medija. Predsednik UNVa Slobodan Jakovqevi} o~ekuje da zakon ne}e pro}i jer uzurpira prava novinara i rigidan je prema vlasnicima medija. Sekretar UNS-a Nino Brajevi} podsetio je na to da se prakti~no ceo novinarski esnaf protivi predlo`enim izmenama Zakona o informisawu.

S. Nikoli}

VESTI Mo`emo vi{e U mirovnim operacijama Ujediwenih nacija trenutno je anga`ovano oko 40 pripadnika Vojske Srbije koji u~estvuju u misijama u Kongu, ^adu, Liberiji i Obali Slonova~e, saop{tio je ministar odbrane Dragan [utanovac. Po wegovim re~ima, Srbija ima potencijal za mnogo ve}e anga`ovawe u mirovnim operacijama u svetu. “Sada se svrstavamo u red zemaqa koje shvataju pretwe, izazove i rizike u vremenu u kojem `ivimo i `elimo da u~estvujemo u ne~emu {to se zove globalni mir”, rekao je [utanovac. Govore}i o stepenu ugro`enosti pripadnika mirovnih misija, ministar je rekao da su u~esnici tih operacija svesni rizika, ali da je interesovawe za to vojno anga`ovawe veoma veliko.

Velika ve`ba „Partnerstva” S Crnom Gorom na najvi{em nivou Govore}i o polo`aju Srba u Crnoj Gori, ministar Sre}kovi} je naveo da su vekovima Srbija i Crna Gora bile najbli`i partneri i saveznici, te da je i u tom kontekstu situacija veoma specifi~na. On je, ipak, najavu povratka crnogorskog ambasadora u Beograd ocenio kao pozitivnu, izraziv{i uverewe da }e se sva eventualna razmimoila`ewa u stavovima re{iti na najvi{em dr`avnom nivou. {ih jugoslovenskih republika, Sre}kovi} je rekao da Srbi u Sloveniji treba da dobiju status mawine i da imaju prava koja su u skladu sa standardima EU. Govore}i o Hrvatskoj, ministar je ukazao na to da je tamo situacija ote`ana zbog “jo{ uvek otvorenih rana iz pro{losti”. “Najve-

}i problemi Srba u Hrvatskoj vezani su za postojawe tajnih optu`nica, restituciju stanarskog prava i pronalazak radnih mesta”, kazao je Sre}kovi}, izraziv{i o~ekivawe da }e se situacija na tom poqu poboq{ati, jer je “Hrvatska opredeqana da postane deo Evropske unije”.

Me|unarodna vojnomedicinska ve`ba “Medceur” bi}e organizovana od 2. do 14. septembra u Ni{u s gotovo 500 u~esnika iz Srbije, Albanije, Jermenije, Azerbejxana, BiH, Hrvatske, Nema~ke, Gruzije, Makedonije, Moldavije, Crne Gore, Norve{ke, Ukrajine i SAD. Ciq je uve`bavawe medicinskog osobqa vojski zemaqa u~esnica da deluju na zbriwavawu unesre}enih u masovnim katastrofama i drugim nesre}ama, ~ime se sti~e interoperabilnost za potrebe me|unarodnih intervencija prilikom elementarnih i humanitarnih nepogoda. “Medceur” je ve`ba koja se u organizaciji Evropske komande Oru`anih snaga SAD ve} nekoliko godina odr`ava u zemqama centralne i Isto~ne Evrope.

POLITIKA

DNEVNIK

utorak18.avgust2009.

ANALITI^ARI UPOZORAVAJU NA TO DA NIJE REALNO INSISTIRATI NA SIMETRI^NOJ REGIONALIZACIJI DR@AVE

Srbija ne mo`e imati regione sli~ne Vojvodini – Formirawe regiona u Srbiji, po uzoru na Vojvodinu, mogu}e je, ali je od insistirawa na simetriji primerenije ispratiti logiku evropskog modela. A to, pre svega, podrazumeva da novi region mo`e biti oformqen na principima postupnosti, delotvornosti i efikasnosti, i, pre svega, asimetri~nosti – ovako predstoje}u regionalizaciju vidi sociolog Jovan Kom{i}, komentari{u}i izjavu ministra za qudska i mawinska prava Svetozara ^ipli}a da }e Nacionalni savet za decentralizaciju od septembra krenuti da tra`i model sredweg nivoa vlasti u Srbiji po uzoru na Vojvodinu.

Podsetimo, ministar ^ipli} je ocenio da bi kreirawe regiona koji bi po ustrojstvu bili sli~ni Vojvodini, Srbiju u~inili ekonomski ja~om, s tim da bi, s druge strane, dr`ava istovremeno nad tim regionima uspostavila efikasne mehanizme kontrole kako bi se spre~ila svaka dezintegracija.

Kom{i} za “Dnevnik” napomiwe da regioni moraju imati i resurse za upravqawe da bi bili odr`ivi.

– Vojvodina ima sve resurse za upravqawe i mnogo ve}im ingerencijama nego {to joj politi~ari trenutno dozvoqavaju – smatra Kom{i}, koji je, ina~e, ~lan pomenutog Nacionalnog saveta za decentralizaciju. – [to se drugog dela Srbije ti~e, regioni bi trebalo da zavise od zainteresovanosti gra|ana u lokalnim samoupravama, kao i od wihove sposobnosti za samoudru`ivawe.

Kom{i} je spomenuo primer Velike Britanije u kojoj [kotska ima i ustav i parlament u kojem donosi zakone, dok centralna dr`ava iz ruku ne ispu{ta spoqnu politiku, bezbednost i monetarnu politiku. Uz [kotsku, navodi Kom{i}, status regiona ima i Vels, ali mnogo ni`e ingerencije, dok je Severna Irska negde izme|u ova dva modela.

Strah od regionalizacije trenutno proizvodi opozicija, a pre svega DSS, SRS i SNS (Jovan Kom{i})

Stvarawe nekoliko poludr`avnih administracija dr`avu bi u~inilo skupqom (\or|e Vukadinovi})

– Regionalizacija nikada ne zna~i razbijawe dr`ave. Dobro izvedena, regionalizacija ja~a koheziju i efikasnost upravqawa dr`avom – obja{wava Kom-

proizvodi opozicija, a pre svega DSS, SRS i SNS, te da je to lo{e za dr`avu koja `eli da zavr{i proces demokratske tranzicije i stane na zdrave noge.

„Logi~nije je ukinuti jednu autonomiju nego stvoriti pet-{est novih” Po re~ima \or|a Vukadinovi}a, Srbija je ve} asimetri~na jer ima pokrajinu kakva je Vojvodina, kao i Kosovo i Metohiju pod me|unarodnim protektoratom. On ka`e da je, imaju}i to u vidu, ali i posmatraju}i politi~ku voqu u Srbiji za regionalizacijom, logi~nije da se ide na ukidawe “ove jedne autonomije, nego da se stvara jo{ pet-{est novih”. {i}. – Evropska iskustva su, naime, pokazala da se regionalizacijom ja~aju socijalno-ekonomski aspekt, zapo{qavawe, obrazovawe i kultura. [panski primer je pokazao i da je regionalizacija na~in da se sa~uva jedinstvo dr`ave.

Kom{i} napomiwe da strah od regionalizaciji trenutno

REKLI SU

Petrovi}: Rekonstrukcija Vlade ako se dogovorimo Zamenik predsednika Demokratske stranke Du{an Petrovi} izjavio je da DS u ovom trenutku ne razmi{qa o izborima, ali nije iskqu~io mogu}nost rekonstrukcije Vlade u ciqu wenog efikasnijeg rada i uz dogovor sa svim koalicionim partnerima. “Mislim da niko u Demokratskoj stranci u ovom trenutku ne razmi{qa o novim izborima. Sve snage su usmerene na to da se uradi maksimum u ovom trenutku i u ovom mandatu Vlade. Vremena su izuzetno te{ka i odgovornost nala`e da se stalno traga za novim re{ewima, pre svega u ekonomiji...”, rekao je zamenik predsednika DS-a, dodaju}i da je koalicija koja ~ini dana{wu Vladu sasvim spremna da do kraja mandata vodi Srbiju.

Bakarec: La`i DS-a da su na{i dobili stanove Potpredsednik Izvr{nog odbora Demokratske stranke Srbije Neboj{a Bakarec ponovo je ju~e na konferenciji za novinare optu`io Demokratsku stranku za manipulacije i “medijski lin~” usmeren protiv funkcionera DSS-a. On je pri tome kategori~no branio tvrdwu da je DS naru~io “aferu dodele stanova” kako bi prikrio ekonomski poraz i poraz na izborima na Vo`dovcu i u Zemunu. “Nijedan funkcioner DSS-a nije dobio stan”, rekao je Bakarec, i dodao da je sporna Uredba po kojoj se dr`avni stanovi mogu otkupqivati doneta 2002. godine, u vreme dok je premijer bio Zoran \in|i}, a da je Vlada Vojislava Ko{tunice „samo nastavila da je sprovodi”.

Dereta: Razmena teritorija malo verovatan scenario Izvr{ni direktor nevladine organizacije Gra|anske inicijative Miqenko Dereta odbacio je ideju koja se pojavila u britanskim medijima o razmeni teritorija na Kosovu, prema kojoj bi sever ostao u Srbiji, ali bi Pri{tina preuzela kontrolu nad Pre{evskom dolinom. „To je malo verovatno jer bi to od Srbije zna~ilo priznavawe Kosova kao nezavisne dr`ave. S tog gledi{ta se postavqa pitawe – s kim mi to razmewujemo teritoriju? Sa sopstvenom autonomnom pokrajinom? I gde po~iwe srpska teritorija, a gde prestaje? Ta vrsta razmene nikada ne mo`e da se napravi pravedno i bila bi izvor mnogih drugih nesporazuma”, rekao je Dereta.

– Da bi se uop{te do{lo do regionalizacije, neophodna je dr`avna strategija, ali tu jo{ uvek ima dosta nejasno}a u politi~kom dijalogu. Vladaju}a koalicija morala bi gra|anima da ka`e {ta se `eli i kako je mogu}e regionalizovati Srbiju. Usput se ne daju odgovori ni na pitawe kako je ve} sada mogu}e iskoristiti

pravo gra|ana Srbije na pokrajinsku autonomiju kao oblik kontrole i ograni~ewa vlasti – ka`e Kom{i}, dodaju}i da nisu utemeqena mi{qewa da Ustav u ovakvoj formi ne dozvoqava regione u Srbiji.

Govore}i o ceni vlasti, sagovornik „Dnevnika” je istakao da sredwi nivo vlasti nikako ne bi ko{tao vi{e nego te{ko centralizovana dr`ava.

– Tokovi vladavine bili bi transparentniji, a kao takvi, stvarali bi mogu}nost za gra|ane da saznaju koliko ko{ta centralna dr`ava, koliko regionalna, a koliko lokalna – istakao je Kom{i}.

Po oceni politi~kog analiti~ara \or|a Vukadinovi}a, regionalizacija Srbije najverovatnije i ne}e podrazumevati stvarawe jo{ nekoliko regiona po uzoru na Vojvodinu, jer bi to multipliciralo probleme koje Srbija ve} ima.

– Ve} dugo unutar srpskog dru{tva postoji dilema o tome kakva i kolika regionalizacija je potrebna – ka`e Vukadinovi}. – Kada je re~ o samim oblicima regionalizacije, kre}u podele. U na~elu, nije lo{e da Nacionalni savet za regionalizaciju krene da radi i da iznese prve predloge, ali ja sam skepti~an da je u Srbiji mogu}e napraviti nekoliko Vojvodina.

Vukadinovi} je najavio da }e kqu~ni zaplet u narednom periodu biti pitawe da li da se ide na asimetri~nu ili simetri~nu regionalizaciju.

– Vojvodina mo`e biti nekakav primer kako da se ide ka regionalizaciji, ali smatram da nije po`eqno da dobijemo jo{ nekoliko poludr`avnih administracija, jer bi to dr`avu u~inilo komplikovanijom i skupqom.

S druge strane, u Srbiji nema ni politi~ke voqe ni administrativnog kapaciteta da se stvaraju regioni poput Vojvodine i siguran sam da }e novi morati da budu skromniji nego Vojvodina – tvrdi Vukadinovi}.

P. Klai}

NASTAVQEN SUKOB KOALICIONIH PARTNERA U OP[TINI MALI I\O[

Lov}enac sti`e i do Da~i}a

U toku ove nedeqe trebalo bi da bude razre{eno ko }e preuzeti vlast u mesnoj zajednici Lov}enac. Kako je objasnio novoizabrani predsednik Saveta MZ Lov}enac Marko Rov~anin (SPS), na izborima 19. jula socijalisti su osvojili 11 od 15 mandata i imaju ve}inu, ali je Demokratska stranka, koja je bila na ~elu dosada{weg Saveta MZ, bojkotovala ove izbore, tvrde}i da su nelegitimni i stoga nema nameru da preda vlast novoizabranim ~lanovima.

– Ovaj problem jedino mo`e biti re{en na nivou Republike i zato planiramo da do kraja ove nedeqe razgovaramo s Ivicom Da~i}em. O~ekujemo da }e on, zajedno s vrhom DS-a, posti}i dogovor – rekao nam je Rov~anin, dodaju}i da mu je `ao {to pokrajinski odbori SPS-a i DS-a nisu reagovali pravovremeno.

S druge strane, Vladimir Lopi~i} (DS) tvrdi da su izbori nelegitimni jer je u to vreme predsednik SO Mali I|o{ Karoq Pal, koji je raspisao izbore, nezakonito bio na funkciji,

Vu~ini} prihvatio ba~enu rukavicu

Gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} uputio je ju~e pozive predsedniku Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvanu Pastoru i predsedniku Gradske organizacije ove stranke i predsedniku Skup{tine grada Jeneu Maglaiju za po~etak dugo najavqivanih razgovora izme|u dve najja~e odborni~ke grupe u Subotici, koje zajedno ~ine apsolutnu ve}inu u gradu.

U izjavi za «„Dnevnik»” Vu~ini} je rekao da se nada da }e dijalog po~eti u sredu. Podsetimo, razgovori izme|u DS-a i

Biv{i ministar obe}ao dvojno dr`avqanstvo

Pastor, Martowi i Kasa na sve~anosti odr`anoj na Pali}u

Sve~anosti su prisustvovali i po~asni predsednik SVM-a Jo`ef Kasa, kao i biv{i ministar inostranih poslova Ma|arske dr Jano{ Martowi.

– Od svih Ma|ara u okru`ewu koji su u mawinskom polo`aju, vojvo|anski Ma|ari u posledwih dvadeset godina pretrpeli

su najte`e razdobqe – ocenio je Martowi, i obe}ao i da }e budu}i saziv Parlamenta Republike Ma|arske, ako to ne u~ini aktuelni, sigurno izglasati zakon o dvojnom dr`avqanstvu koji }e ma|arskoj dijaspori omogu}iti dobijawe dr`avqanstva i paso{a mati~ne domovine.

Z. R.

Imate pare, gde je prevod?

Demokratska stranka vojvo|anskih Ma|ara, koju vodi Andra{ Ago{ton, nastavila je da negoduje zbog predloga zakona o nacionalnim savetima, uz opasku da je, „bez obzira na to {to se glasawe u parlamentu o~ekuje krajem ovog meseca, sadr`aj tog akta jo{ uvek nepoznat”. U DSVM-u tvrde i da je „namera srpske vlasti da, zajedno sa svojim ma|arskim pomaga~ima, zakon donese bez {iroke politi~ke rasprave”. „Nije slu~ajnost to {to ~ak ni najva`nije odredbe zakona nisu dostupne na ma|arskom jeziku. Zbog nedostatka stru~nog ma|arskog prevo-

a {to je, kako ka`e predstavnik demokrata, potvrdilo i Ministarstvo za lokalnu samoupravu i dr`avnu upravu. On, tako|e, navodi da se u medijima posledwih dana pi{e o sukobu DS-a, SPS-a i Crnogorske partije, a da je situacija u stvari druga~ija.

– Sukob je iskqu~ivo na relaciji DS–SVM, samo {to predsednik SO to pogre{no predstavqa – rekao je Lopi~i}, napomiwu}i da se sve de{ava zbog ~iwenice da Pal u Demokratskoj stranci vidi pretwu za svoju poziciju.

On dodaje da DS ne `eli da se ovo pretvori u dugoro~an sukob, te je zato anga`ovan i advokat, a nadaju se da }e Ustavni sud dati posledwu re~.

Predsednik SO Mali I|o{ Karoq Pal, pak, smatra da je sve ovo {to se de{ava u Lov}encu politi~ko pitawe DS-a i SPSa, te da }e vrh ove dve stranke razre{iti situaciju.

– @ao mi je {to je do{lo do razmirica, ali op{tina u ovom slu~aju nema nikakve ingerencije – ka`e Pal. N. K.

GRADONA^ELNIK SUBOTICE POZVAO LIDERE SVM-a NA RAZGOVOR

NA PALI]U PREKSINO] ODR@ANA PROSLAVA U ^AST SVETOG I[TVANA

– Savez vojvo|anskih Ma|ara je za samo nedequ dana skupio 2.301 potpis za preregistraciju stranke. To je za nas bio lak posao jer smo takmi~ari. Mi se svakodnevno borimo s izazovima, kojih je bilo i kojih }e jo{ biti. I uveren sam u to da }emo ih uspe{no re{iti – rekao je na Pali}u na preksino}noj centralnoj proslavi svetog I{tvana, osniva~a ma|arske dr`ave i prvog kraqa Ma|ara, predsednik SVM-a I{tvan Pastor pred vi{e hiqada gra|ana iz svih delova Vojvodine.

Po wegovim re~ima, vojvo|anska ma|arska zajednica mo`da je jedini deo nacije koju u osnovi ne karakteri{e razdor ve} me|usobno pribli`avawe.

– I primer svetog I{tvana nam pokazuje da mo`emo biti uspe{na zajednica samo ako smo sposobni da formuli{emo svoje ciqeve i ako uspemo da oko tih ciqeva skupimo zajedni~ku voqu – poru~io je Pastor.

3

da odgovorni su, pre svega, pokrajinski sekretar za mawine Tama{ Korhec i predsednik jednopartijskog Nacionalnog saveta Ma|ara Laslo Jo`a, ~iji je mandat ve} istekao, ali je on aktivan i daqe. Wih dvojica su na ~elu takvih organizacija koja raspola`u novcem za stru~an prevod. Oni, me|utim, izbegavaju javno predstavqawe zna~ajnih delova ovog zakona i stru~no usagla{avawe po Vojvodini i po stru~nim krugovima u Karpatskoj niziji, a zbog ovoga ih tereti te{ka politi~ka odgovornost”, smatra DSVM. E. D.

SVM-a trebalo bi da razre{e krizu vlasti u Subotici, koja traje jo{ od 25. juna ove godine, kada su odbornici «Ma|arske koalicije» napustili sednicu Skup{tine grada zbog sukoba vezanog za sadr`aj dnevnog reda. U svakom slu~aju, ho}e li najavqenog dijaloga DSa i SVM-a sutra i biti uveliko zavisi i od I{tvana Pastora, koji – kako neslu`beno saznajemo – koristi svoje pravo na godi{wi odmor, nakon {to su to prethodno uradili Maglai i Vu~ini}.

Z. R.

VESTI Nije vreme za talasawe Ministar bez portfeqa Sulejman Ugqanin ocenio je da je Vlada Srbije u ovom trenutku jedinstvena i da bi bila “{tetna svaka aktivnost stranaka vladaju}e koalicije koja bi na bilo koji na~in poremetila taj odnos”.

Ugqanin je u izjavi Tanjugu demantovao medijske spekulacije da nije prihvatio ponudu lidera G17 plus za razgovor o formirawu mre`e regionalnih stranaka, navode}i da od Mla|ana Dinki}a nije ni dobio “nikakav konkretan poziv za bilo kakav razgovor o bilo ~emu”. On je ipak rekao i da, pri sada{wem jedinstvu proevropske vlade, nije vreme za akcije koje bi joj nanele bilo kakvu {tetu. “Srbija je kao brod u uzburkanom moru i treba na}i na~in da se taj brod izvede u mirnije vode, a kada se to dogodi onda mo`emo pri~ati i o drugim stvarima”, rekao je Ugqanin, ~ija Stranka demokratske akcije, ina~e, ima sporazum o politi~koj saradwi sa G17 plus.

^ekaju}i osniva~e Zahteve za preregistraciju stranaka u prve tri nedeqe roka podnele su Demokratska stranka, Sanxa~ka demokratska partija, G17 plus, a do kraja sedmice to }e u~initi i Srpska radikalna stranka. Potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi} je kazao da radikali jo{ nisu predali zahtev za preregistraciju jer su, preko svojih op{tinskih odbora, `eleli da omogu}e svim zainteresovanim ~lanovima da postanu osniva~i stranke.

4

EKONOMIJA

utorak18.avgust2009.

NALI^JE TU@BE @ELEZNICE PROTIV [RAJKA^A

Radnici radnicima prave {tetu

Ovog leta eskaliralo je nezadovoqstvo gra|ana Srbije, {to radnika, {to poqoprivrednika, koji sve te`e `ive i sve mawe veruju Vladi, pa proteste iz Nemawine u Beogradu preme{taju na druge lokacije, me|u kojima su ~esto i objekti od javnog zna~aja, kao {to su pruge ili autoputevi.

Me|utim, kako nije svejedno da li je u prekidu tramvajski i putni~ki saobra}aj u jednoj ulici ili

tor je odgovoran za bezbednost i mora da preduzme sve neophodne mere. Ukoliko, pak, policija ne odobri skup, on se ne mo`e odr`ati, a ukoliko organizator uradi suprotno, kr{i zakon, za {ta mora da odgovara.

Kako se u GIK-u “Prvi maj” u Lapovu niko ne javqa na telefone koji su ispisani uz ime ove firme, nismo mogli saznati da li su i {ta preduzeli u vezi s prija-

DNEVNIK

ROBNE REZERVE KUPILE ENERGENTE OD NIS-a

Sad i mazut dr`avna tajna Ugovor o nabavci 25.000 tona mazuta za potrebe Robnih rezervi, po ceni koju potpisnici nisu `eleli da saop{te, potpisan je ju~e s NIS-om.

Direktor Robnih rezervi Goran Tasi} istakao je na konferenciji za novinare da je zadovoqan postignutom cenom.

– Pare su obezbe|ene i bi}e upla}ene NIS-u po isporuci mazuta. Mo`emo mirno da sa~ekamo predstoje}u zimu i mo}i }emo intervenisati ako bude potrebno – kazao je Tasi}.

On nije mogao da precizira koliko }e mazuta biti u Robnim rezervama po isporuci ove koli~ine jer je to dr`avna tajna.

Izvr{ni direktor NIS-a Arkadij Egizarjan je rekao da povoqnu cenu po kojoj su Robne rezerve kupile mazut ne}e dobiti nijedna kompanija u Srbiji.

Koliko }e mazuta biti u Robnim rezervama po isporuci ove koli~ine, dr`avna je tajna – Te`imo da dajemo najboqe uslove Robnim rezervama, kao dr`avnom organu s kojim `elimo da sara|ujemo. Bilo bi nam drago da budemo korisni – rekao je Egizarjan.

POVE]AN BROJ AKCIJA NAFTNE KOMPANIJE NA 162 MILIONA

Besplatna akcija od NIS-a samo 25 evra tek gu`va na trotoaru, ili prekid saobra}aja na glavnim putnim pravcima u zemqi, sude}i po krivi~noj prijavi “@eleznica Srbije” protiv organizatora i u~esnika {trajka u preduze}ima “Prvi maj” iz Lapova i “Zastava elektro” iz Ra~e zbog blokade pruga, uskoro bi saobra}ajnice mogle biti zaobi|ene u iskazivawu radni~kog nezadovoqstva.

Predsednik Pokrajinskog odbora sindikata gra|evinskih radnika Vojvodine Boris Ivanov izjavio je za na{ list da su propisi koji se odnose na organizovawe i {trajka i masovnog oku-

vqivawem protesta blokadom pruge.

Koliko god da su jaki razlozi za iskazivawe nezadovoqstva, sagovornik ka`e da se ne sme dozvoliti ugro`avawe javnog interesa, a on se ispoqava upravo na autoputevima i prugama kojima prolazi me|unarodni saobra}aj.

U “@eleznicama Srbije” ocewuju da je neprihvatqivo da se me|unarodni vozovi zbog blokade pruge preusmeravaju na pomo}ne pravce, zbog ~ega nedu`ni putnici putuju i do ~etiri sata du`e. Ili da im se, zbog nemogu}nosti nastavka putovawa, tra`i i pla}a ho-

@mure}i na jedno oko Boris Ivanov ka`e da zbog ogromnih problema u zemqi dr`ava nije uvek dosledna u po{tovawu propisa i zbog svoje bole}ivosti je ~esto `murila na jedno oko, pa kod nekih skupova koji nisu imali dozvolu za odr`avawe policija nije reagovala.

Upravo takvo pona{awe je, smatra Ivanov, ohrabrilo nezadovoqne radnike da radikalizuju organizaciju protesta i presele se na va`ne saobra}ajnice, kako bi iskazivawe wihovog nezadovoqstva bilo {to efektnije. pqawa, odnosno protesta, potpuno jasni. On ka`e da se {trajk po Zakonu o {trajku mo`e organizovati jedino u prostorijama preduze}a, {to je i shvatqivo jer je bunt usmeren prema poslodavcu, koji treba da reaguje, da odvagne {ta mu je isplativije – da udovoqi zahtevima {trajka~a, ili da proizvodwa ili delatnost o kojoj je re~ stoji.

– Jedno je {trajk, a drugo protest – ka`e Boris Ivanov. – Da bi se organizovao protest, neophodno je da se nekoliko dana ranije prijavi policiji. Ukoliko ona odobri odr`avawe najavqenog protestnog skupa, organiza-

telski sme{taj i refundira deo putnih tro{kova. A ceh ne pla}a onaj protiv koga je protest usmeren, nego “@eleznice Srbije”.

Prema procenama stru~nih slu`bi srpskih `eleznica, tokom vi{ednevne blokade pruga zbog radni~kih protesta ovog leta ovo javno preduze}e je imalo direktnu materijalnu {tetu od oko 17 miliona dinara ili, prera~unato, oko 182.000 evra. A imaju i vlastite probleme i ~ekaju ih reforma i modernizacija, a to zna~i izgradwa dvokolose~ne pruge na Koridoru 10 koja }e omogu}iti brzine vozova ve}e od dana{wih.

R. Dautovi}

SINDIKAT PISAO DR@AVI

Mewati skandalozni Zakon o radu Savez samostalnih sindikata Srbije uputio je ju~e dr`avnim instucijama otvoreno pismo u kojem tra`i dopunu Zakona o zapo{qavawu i osigurawu za slu~aj nezaposlenosti, po hitnom postupku.

“Pored smawewa prava zaposlenih na visinu i du`inu nov~ane naknade, na {ta je Savez ve} bio ulo`io amandmane, novim zakonom

je usvojeno skandalozno re{ewe da `ene za vreme odr`avawa trudno}e, u slu~aju ostanka bez posla, imaju pravo na nov~anu naknadu u trajawu od samo 30 dana”, navodi se u pismu.

Predsednik SSSS-a Qubisav Orbovi} je podsetio na to da je ta

organizacija podnela nadle`nim dr`avnim organima inicijativu za dopunu Zakona, po hitnom postupku, kojim }e ova nepravda biti otklowena.

“Svesni smo da tranzicije i promena mora biti, ali ne mo`emo da prihvatimo da se ta tranzicija i promene odvijaju po svaku cenu, a naro~ito ne na teret i ugro`avawe najrawivijih kategorija ovog dru{tva. Zbog svega ovoga, najenergi~nije zahtevamo hitno usvajawe na{e inicijative za dopunu Zakona o zapo{qavawu i osigurawu za slu~aj nezaposlenosti, ~ime bi se otklonile {tetne posledice ove sramotne odredbe”, navedeno je u pismu.

Inicijativu za promenu zakona sindikati su uputili predsedniku Republike Borisu Tadi}u, predsednici Skup{tine Srbije Slavici \uki}-Dejanovi}, premijeru Srbije Mirku Cvetkovi}u, ministru ekonomije Mla|anu Dinki}u, ministru rada i socijalne politike Rasimu Qaji}u i {efovima poslani~kih grupa u Skup{tini Srbije.

Skup{tina akcionara Naftne industrije Srbije (NIS) donela je ju~e odluku o podeli akcija me|u zaposlenima u NIS-u i gra|anima Republike Srbije, prema kojoj je broj tih hartija od vrednosti pove}an na 163.060.400 komada, pri ~emu je smawena cene jedne akcije do minimalnog nivoa koji predvi|a zakon, odnosno, na 500 dinara.

Iako izgleda zbuwuju}e, posebno nakon prekju~era{we izjave generalnog direktora Naftne industrije Srbije Kirila Krav~enka da }e jedna akcija NIS-a vredeti oko 96 evra, u su{trini za pet miliona gra|ana Srbije koji ~ekaju besplatne akcije ove kompanije ni{ta se ne}e promeniti, jer }e oni, kako sada stvari stoje, mo}i da ra~unaju na to da }e vrednost wihove besplatne akcije na kraju biti oko 25 evra.

Sada je sigurno je da }e Rusi preostale akcije NIS-a otkupqivati po ceni koju su platili i dr`avi za 51 odsto vlasni{tva NIS-a, pa ~ak i malo vi{e, a onda prosta ra~unica ka`e da }e svaki gra|anin Srbije koji ima pravo na besplatne akcije od imetka nacionalne naftne kompanije dobiti po 25 evra. To je mnogo mawe nego ranije ukalkulisanih 270 evra, {to je ra~unica koja je polazila od pretpostavke da je vrednost akcija NIS-a oko 2,2 milijarde evra.

Elem, 162 miliona akcija pomno`eno s 500 dinara po jednoj

Oprezno s prodajom akcija Iako se jo{ ne zna ni kada }e biti podeqene ni koliko }e vredeti akcije NIS-a, gra|ani definitivno imaju prava na wih, a i pored toga {to se o svemu {to se wih ti~e veoma malo zna, mnogi su zainteresovani {ta uraditi s wima. Procena \or|a Pavlovi}a je da }e vrednost akcija NIS-a u narednih ~etiri do pet godina biti niska, po{to je kompanija u fazi investirawa i modernizacije, te da }e liberalizacija tr`i{ta naftnih derivata dodatno oslabiti vrednost kompanije i akcija. Ipak, on je ranije izjavio da akcije ne bi trebalo prodavati odmah, posebno zbog ekonomske krize. akciji ukupna je vrednost NISa, potvr|eno je za “Dnevnik” sino} u ovoj naftnoj kompaniji, a to je oko 850 miliona evra. Ju~era{wom odlukom Upravnog odbora vrednost NIS-a je malo pove}ana, jer je “Gaspromweft” za 51 odsto akcija (kapitala NIS-a) platio 400 miliona evra, te proizilazi da je tada kompanija vredela oko 800 mi-

liona evra, a sada za 50 miliona vi{e.

Po{to gra|anima, to jest budu}im vlasnicima besplatnih akcija, pripada 15 odsto akcija od ukupne vrednosti NIS-a, dakle od oko 850 miliona evra, jasno je da je suma koja bi mogla da im pripadne – 127 miliona evra. Pravo na besplatne akcije NIS-a ima oko pet miliona qudi, te zna~i da

}e vrednost akcije koju }e svaki gra|anin dobiti biti oko 25 evra.

Ra~unicu od oko 25 evra po akciji nedavno je potvrdio i predsednik Skup{tine udru`ewa budu}ih akcionara NIS-a \or|e Pavlovi}. Po wegovim re~ima, gra|ani Srbije mogli bi da o~ekuju da po akciji dobiju po 23 evra od akcija NIS-a, ako bi se Rusi dr`ali cene koju su platili dr`avi. A oni se o~igledno dr`e, ~ak su cenu malo i pove}ali.

Pre ju~era{we odluke UO akcijski kapital NIS-a je bio podeqen na 8.153.000 akcija, od ~ega je oko 4,15 miliona u vlasni{tvu “Gaspromwefta”, a oko ~etiri miliona u vlasni{tvu Vlade Srbije, i trebalo ga je podeliti gra|anima, radnicima... Sada je samo pove}an broj akcija i za malo ukupna vrednost NIS-a.

Po svemu sude}i, gra|ani, bar za sada, ne}e mnogo profitirati od besplatnih akcija NIS-a. Slobodno se mo`e re}i da su prakti~no dva puta prevareni. Uprkos postoje}em Zakonu o podeli besplatnih akcija javnih preduze}a, na osnovu kojeg su akcije morale biti podeqene do 10. avgusta, odnosno {est meseci otkako je “Gaspromweft” uplatio 400 miliona evra za 51 odsto vrednosti NIS-a, to se nije desilo, iz nejasnih razloga, bez obzira na to {to je ukazano da je re~ o tehni~kim problemima.

D. Mla|enovi} D. Uro{evi}

[iri se radni~ka solidarnost?

Radni~ka solidarnost, koja je krenula iz Zrewanina nakon udru`ivawa radnika i akcionara Fabrike lekova „Jugoremedija“, Industrije mesa „Bek“, Hemijske industrije „Luksol“ i drugih, nastavqa se i {iri po celoj Srbiji, poru~io je ju~e Pokret „Ravnopravnost“, lokalna zrewaninska politi~ka stranka koju su osnovali rad-

nici brojnih gradskih preduze}a. Predstavnici ove partije su ranije obi{li firme u protestu i, kako ka`u, stvorili mre`u podr{ke za stvarawe nove radni~ke levice u Srbiji. „U Beogradu, prilikom {trajka ispred zgrade Agencije za privatizaciju, bilo je vi{e policije nego radnika u protestu, ~ime je dr`ava po-

kazala koga {titi. U Evropskoj uniji, kojoj tobo`e vlast stremi, tako se obezbe|uje grupe huligana, a ne gladni radnici koji se bore za pravo na `ivot. Za nas je bila stra{na slika majke s dvojicom sinova koja je pred zgradom Agencije tada ostala da no}i pod vedrim nebom“, ka`e se u saop{tewu za javnost Pokreta „Ravnopravnost“, ina~e

jednog od ~lanova vladaju}e koalicije u Zrewaninu. @. B.

14. 08. 2009.

1.080,78159

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (640,48 -2,71 %)

Promet

Topiko, Ba~ka Topola

20,00

17.280

155.520

Ukras, Smederevska Palanka

20,00

960

1.920

Veterinarski zavod Zemun, Zemun

20,00

4.632

50.952

Vojvodinaput, Novi Sad

20,00

19.723

19,13 Promena %

Panonija, In|ija

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK bankaNi{

-3,50

2.263

10.140.323

Komercijalna banka, Beograd

-3,12

31.000

310.000

1.498.948

Energoprojekt holding, Beograd

-2,51

777

3.907.843

16.678 Cena

216.814 Promet

Univerzal bankaBeograd

-2,20

6.805

932.335

AgrobankaBeograd

-3,02

7.712

4.610.820

-20,04

862

1.724

Soja protein, Be~ej

-3,40

938

1.229.543

6. oktobar, Pan~evo

-12,00

2.640

13.200

Imlek, Beograd

TE - TO, Senta

-11,87

6.050

60.500

Metalac, Gorwi Milanovac

-3,38 -0,15

1.285 2.001

318.692 562.250

Cep, Beograd

-11,10

1.001

3.003

Metals banka, Novi Sad

-4,63

6.400

38.400

-8,57 Promena %

960 Cena

960 Promet

Tigar, Pirot

-0,38

781

786.219

Privredna banka, Beograd

Vojvodinaput, Subotica

0,00

12.500

3.587.500

Bambi Banat, Po`arevac

-2,19 0,00

625 8.200

12.500 0,00

Vojvodinaput, Novi Sad

20,00

19.723

1.498.948

Alfa plam, Vrawe

-1,71

7.060

92.200

Soja protein, Be~ej

-3,40

938

1.229.543

Telefonija, Beograd

0,55

1.830

9.150

Veterinarski zavod Subotica

0,20

501

1.157.879

Umka, Umka Pet akcija s najve}im padom

Putevi, U`ice Vojvo|anskih top-pet akcija

Veterinarski zavod, Subotica

0,20

501

1.157.879

^oka duvanska industrija, ^oka

-8,33

1.650

288.750

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK JAVNI DUG SRBIJE 9,7 MILIJARDI EVRA

utorak18.avgust2009.

VLADA DUPLIRA KONTINGENT VOZILA U PROGRAMU „STARO ZA NOVO“

Sve je stalo, samo dugovi rastu

Jo{ pet hiqada „punta“ u razmeni za kr{eve

Ukupan javni dug Srbije na kraju jula iznosio je 9,69 milijardi evra, {to je 908 miliona evra vi{e nego na kraju pro{le godine, objavilo je Ministarstvo finansija.

Ukupne direktne obaveze Srbije iznosile su 8,48 mili-

Vlada Republike Srbije duplira}e broj automobila “punto” iz Kragujevca koje }e gra|ani mo}i da nabave u razmeni „staro za novo“, jer }e uz raniji kontingent od 5.000 vozila biti omogu}ena nabavka jo{ toliko vozila po subvencionisanoj ceni.

Vlade Srbije usvojila je na ju~era{woj sednici Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o uslovima i na~inu sprovo|ewa subvencionisane kupovine automobila proizvedenih u Republici

Srbiji zamenom staro za novo kojom }e program kupovine doma}eg kragujeva~kog “punta”, uz popust od 1.000 evra i uz reciklirawe starog automobila, biti pro{iren za dodatnih 5.000 automobila.

Program “staro za novo”, da podsetimo, startovao je 15. aprila ove godine, a zbog velikog interesovawa gra|ana, Vlada je odlu~ila da pove}a kontingent novih “punta” za razmenu.

KO DIANI DRAGUTINOVI] NE DA DA POVE]A POREZE

jardi evra, od ~ega je spoqni dug bio 4,79 milijarde, a unutra{wi 3,69 milijarde evra, navedeno je na sajtu Ministarstva. Indirektne obaveze Srbije bile su 1,21 milijardu evra.

Na kraju 2008. godine ukupan javni dug Srbije iznosio je 8,78 milijardi evra, {to je tada bilo 25,9 odsto BDP-a.

Trenutno, kada se na dugovawa dr`ave dodaju i dugovi privrede i gra|ana, ukupan srpski spoqni dug iznosi 22 milijarde evra, {to je gotovo tri hiqade evra po stanovniku.

BOQA NAPLATA POREZA

Jul namakao najvi{e Naplata poreskih prihoda buxeta u julu je bila najboqa od po~etka ove godine, a iznosila je 54,7 milijarde dinara, objavilo je Ministarstvo finansija.

Pro{log meseca najvi{e novca u dr`avnu kasu prikupqeno je po osnovu poreza na dodatu vrednost – 28,8 milijardi, {to je oko pet milijardi dinara vi{e nego u junu.

Od akciza je napla}eno 12,3 milijardi, dve milijarde vi{e nego u junu, a po osnovu carina prihodi su bili 4,2 milijarde dinara, {to je 400 miliona vi{e nego prethodnog meseca.

Ra{timovani Vladin orkestar ~eka MMF Do sastanka s predstavnicima Me|unarodnog monetarnog fonda ostalo je tek nedequ dana, a ~ini se da Vlada Srbije jo{ nije utana~ila predloge glavnih mera kojima bi trebalo da izdejstvuje nastavak podr{ke MMF-a u vreme ekonomske krize. Naime, ministarka finansija Diana Dragutinovi} ka`e da “nije odustala” od svog predloga da se pove}a porez na plate ve}e od 40.000 dinara, ali da to do sada nije usvojeno jer nije nai{lo na podr{ku u javnosti.

Predstavnici MMF-a sti`u u Beograd 24. avgusta, kada bi na{e vlasti trebalo da ih ubede u vaqanost dosada{wih i budu}ih mera Vlade kako bi se nastavila isplata tran{i ranije dogovorene finansijske podr{ke Srbiji, ali i prebacivawe dela tog novca ka dr`avnoj kasi te pove}awe buxetskog deficita s tri na 4,5 odsto bruto doma}eg proizvoda. ^ini se, ipak, da u Vladi i daqe postoji nesaglasje o tome sa ~im iza}i pred MMF, s obzirom na to da je ministarka finansija samo nedequ dana pred taj kqu~ni sastanak ponovo iznela predlog mere koja je ve} odbijena. Ministarka sada ka`e da i daqe veruje u to da je promena poreske stope na dohodak gra|ana “vrlo dobro re{ewe”, i navodi da je ona ~esto zlonamerno i pogre{no interpretirana u javnosti kao da bi

ZAOKRU@IVAWE VLASNI[TVA SUBOTI^KE KOMPANIJE

Austrijanci `ele jo{ tre}inu „Severa” Kompanija ATB “Austrija Antribstehnik” objavila je ponudu za preuzimawe 27,2 odsto suboti~ke firme ATB Sever (ATBS). “An-

tribstehnik”, koji je ve}inski vlasnik “Severa”, spreman je da akciju proizvo|a~a elektri~nih motora i generatora plati 130 dinara, a ponuda }e biti otvorena do 1. septembra.

Nominalna vrednost “Severove” akcije je 500 dinara, ra~unovodstvena je na dan 31. decembra 2008. godine bila 8.539,92 dinara, a ponderisana cena u prethodna tri meseca je 130 dinara, navodi se u ponudi objavqenoj na sajtu Beogradske berze.

Ponu|a~ je naveo da namerava da zadr`i postoje}u delatnost suboti~kog preduze}a, kao i da unapredi programe proizvodwe, pove}a obim i vrste usluga, ekonomi~nost i produktivnost rada.

“Severovim” akcijama trguje se na vanberzanskom tr`i{tu Beogradske berze od kraja 2007. godine.

Trenutno ta hartija ko{ta 130 dinara, {to joj je i minimum za godinu dana prema maksimumu od 150 dinara iz septembra pro{le godine.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

5

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

90,9668

93,2993

95,9117

90,6869

Australija

dolar

1

52,8263

54,1808

55,6979

52,6637

Kanada

dolar

1

58,1443

59,6352

61,305

57,9654

Danska

kruna

1

12,2157

12,5289

12,8797

12,1781

Norve{ka

kruna

1

10,4968

10,7659

11,0673

10,4645

[vedska

kruna

1

8,8588

9,0859

9,3403

8,8315

[vajcarska

franak

1

59,7326

61,2642

62,9796

59,5488

V. Britanija

funta

1

105,653

108,362

111,396

105,328

SAD

dolar

1

64,3375

65,9872

67,8348

64,1396

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 8. 2009. godine

A smawewe poreza?

Privrednici, za razliku od ministarke finansija, uglavnom smatraju da bi pove}awe poreza bilo katastrofalno po ekonomiju u doba recesije, te da su i sada{wa fiskalna optere}ewa i javna potro{wa preveliki teret. Predsednik kompanije “Ist point” Zoran Drakuli} ka`e da re{ewe treba tra`iti u suzbijawu sive ekonomije i wenom uvo|ewu u legalne tokove. “U trenutku kada je privreda u krizi treba da smawujete pojedine poreze, a vi dajete predloge da se pove}avaju, {to }e jo{ vi{e da ugu{i zdravu privredu”, poru~io je Drakuli} ministrima. Vlasnik “MK-grupe” Miodrag Kosti} ka`e da je srpska javna potro{wa “daleko iznad evropskog nivoa”, te da poreze eventualno treba pove}ati, ali ne tako da dodatno opterete privredu. wenom primenom dr`ava gra|anima oduzela petinu primawa.

Diana Dragutinovi} obja{wava da se zapravo zala`e za to da se

onima koji zara|uju mawe od 40.000 dinara neto – a takvih je dve tre}ine, porez na plate smawi sa sada{wih 12 na deset pro-

cenata, a da se onima koji zara|uju vi{e od te cifre porez pove}a na 20 posto.

Ne ulaze}i u opravdanost i pravednost takvog zahteva, ministarkina izjava otkriva nekoliko stvari nimalo pohvalnih po Vladu Srbije. Osim {to se ~ini da kabinet Mirka Cvetkovi}a pred sam sastanak s MMF-om od kqu~ne va`nosti za ekonomsku stabilnost Srbije, jo{ uvek ne zna {ta zapravo ho}e, pokazuje se i da ministarka finansija nema odre{ene ruke da radi ono {to joj je posao – da kreira poresku politiku.

Da je tako, moglo se naslutiti ve} kada su nedavno po medijima plasirane nezvani~ne i nepotvr|ene informacije o tome da bi prilikom navodne skore rekonstrukcije premijerskog kabineta ona prva mogla leteti iz Vlade. ^iwenica da je Vlada odustala od odre|ene poreske mere koju predla`e ministar finansija zato {to ju je javnost u prvi mah odbila, pokazuje jo{ jednu stvar: da se zemqom rukovodi bez jasne i ~vrste vizije, ve} u `eqi vlasti da se dodvori bira~ima kao da se izbori mogu desiti ve} sutra. Ako se Vlada tako pona{a kada treba da promeni jednu poresku stopu, kako li }e tek pristupiti neophodnim a mnogo ozbiqnijim i potencijalno bolnijim merama, kakva je, na primer, reforma penzionog i socijalnog sistema?

V. ^vorkov

SVET BIZNISA

Japan bez recesije Japanska ekonomija se oslobodila recesije u drugom kvartalu, rastom od 3,7 posto na godi{wem nivou, zasnovanim na sna`nom izvozu, ~ime se druga najve}a privreda sveta pridru`ila Nema~koj, Francuskoj i drugim ekonomijama u izlasku iz svetske finansijske krize.

Oporavak u tromese~ju april–jun podstaknut je jakom potra`wom za japanskom izvoznom robom kao {to su video-rikorderi i druge elektronske naprave, saop{tila je ju~e vlada. Isporuke u Kinu i druge zemqe u brzom razvoju bile su naro~ito velike.

„Folksvagenu” malo boqe Nema~ki proizvo|a~ motornih vozila “Folksvagen” objavio je pove}awe prodaje od gotovo sedam procenata u julu, uprkos svetskoj recesiji koja je ove godine te{ko pogodila automobilsku industriju. “Folksvagen” ka`e da se prodaja svih modela kompanije popela na 556.900 vozila u julu u odnosu na 521.100 u istom mesecu pro{le godine.

Ipak, svetska prodaja najve}eg evropskog proizvo|a~a u prvih sedam meseci pala je za oko ~etiri procenta – na 3,7 miliona vozila.

^e{ki turizam u minusu ^e{ki turizam pro`ivqava najgoru sezonu u posledwih devet godina, s 8,7 odsto mawe stranih i 8,5 odsto mawe doma}ih turista nego u drugom kvartalu pro{le godine, objavio je ju~e nacionalni Ured za statistiku.

– Najvi{e je pogo|en Prag, koji je orijentisan prete`no na strane goste – kazao je novinarima generalni sekretar ~e{ke Asocijacije hotela i restorana Vaclav Starek. Ukupan broj no}ewa u ^e{koj u drugom kvartalu ove godine dostigao je 8,8 miliona, {to je najgori tromese~ni rezultat od 2000, a hotelima u Pragu je zarada pala za 30 odsto.

PREDSEDNIK PKS-a MILO[ BUGARIN

Privreda glasa za mawi PDV – Privredna komora Srbije predlo`i}e Vladi novi paket mera za ubla`avawe ekonomske krize, jer dosada{we nisu dale rezultate – ka`e predsednik PKS-a Milo{ Bugarin.

Privredna komora Srbije predla`e smawewe PDV-a i poreza na li~na primawa, ne zato {to `eli da di`e pra{inu, bude kontrate`a Vladi i ometa pregovore s MMF-om, ve} zato {to su to zahtevi privrede, istakao je predsednik PKS-a. Bugarin smatra da je neophodno da se o narednim potezima postigne dogovor na relaciji privreda–dr`ava, kako ne bi samo jedna strana pla}ala.

Nove mere }e, kako je rekao Bugarin, biti predlo`ene do kraja leta. Za sada je sigurno da }e privrednici tra`iti smawewe PDV-a i drugih poreskih optere}ewa, poput poreza na li~na primawa, ali i o{trije kazne za one koji porez ne pla}aju.

– Sasvim sam siguran u to da bismo, kada bi ovi na{i predlozi bili prihva}eni, za dva meseca ve} imali mnogo boqu i kvalitetniju sliku, da bi ve}ina firmi pla}ala svoje obaveze na vreme i da bi dr`ava imala

kvalitetnije puwewe buxeta i, naravno, firme iza{le iz sive ekonomije i bile uvedene u legalan biznis – navodi Bugarin.

– Privredna komora svojim zahtevima ne `eli da ometa predstoje}e pregovore Vlade s MMF-om, ali `eli da u~estvu-

Duboka kriza Bugarin je podsetio na to da je, osim buxeta, i privreda u dubokoj krizi. U ovom trenutku je vi{e od 62.000 srpskih firmi u blokadi, a broj nelikvidnih preduze}a u posledwih nekoliko meseci je u porastu. je u dono{ewu mera neophodnih za povla~ewe druge tran{e kredita od te institucije. Nije korektno i nije uputno, u najmawu ruku, da se ceo taj tro{ak ili ceh ispostavi srpskoj privredi i onom malom broju likvidnih preduze}a u na{oj privredi. Ako se nameti, doprinosi i porezi pove}aju, ima}emo sigurno pove}awe broja nelikvidnih preduze}a i, samim tim, veliki problem.

Vi{e struje U termoelektrani “Kostolac” u prvih {est meseci ove godine proizvedeno je 2,61 milijarde kilovat-~asova elektri~ne energije, {to je za 9,8 posto vi{e od planiranog. U istom periodu iskopano je 3,7 miliona tona ugqa i uglavnom je zavr{en remont rudarskih kapaciteta.

Privredno dru{tvo “TE-TO Kostolac” ostvarilo je u istom periodu poslovni prihod ve}i od osam milijardi dinara, a rashod ispod 7,9 milijardi dinara.

U JUNU IZDATO 15 ODSTO GRA\EVINSKIH DOZVOLA MAWE

Zazidana novogradwa na du`i rok U junu ove godine u Srbiji je vqeni za izgradwu iznosila je izdata 771 gra|evinska dozvola, 68,7 kvadratnih metara. {to je 14,6 odsto mawe nego u Prema vrsti gra|evina, u junu istom mesecu 2008. godine, pokaje izdato 84,1 odsto gra|evinskih zuju podaci Repudozvola za zgrade bli~kog zavoda za i 15,9 odsto za statistiku. Od ja- Prema broju dozvola ostale gra|evine. nuara do juna 2009.

Kada je re~ o zgraizdatih u junu, godine izdato je dama, 76,2 odsto prijavqena je 15,9 odsto gra|eizdatih dozvola izgradwa 1.309 vinskih dozvola odnosi se na stamstanova, {to je mawe nego u istom bene i 23,8 odsto periodu pro{le 26,8 odsto mawe nego na nestambene. godine.

Najve}a gra|eu junu 2008. godine Prema broju dovinska aktivnost, zvola izdatih u juposmatrano po nu, prijavqena je izgradwa 1.309 okruzima, zabele`ena je u gradu stanova, {to je 26,8 odsto mawe Beogradu i iznosi 37,9 odsto nego u junu 2008. godine. Prose~na predvi|ene vrednosti radova nopovr{ina stanova koji su prijavogradwe.

6

DRU[TVO

utorak18.avgust2009.

DNEVNIK

SAOBRA]AJNA POLICIJA KUPILA URE\AJE KOJI OTKRIVAJU MOTORIZOVANE NARKOMANE

Stigli detektori za drogirane voza~e Jo{ jedan pro|e jun bez ordewa

PREDSEDNIK SRBIJE NE ODLIKUJE JER JE ZAKON ZASTAREO

Tadi} deli samo sabqe

Predlogom zakona o odlikovawima, koji je Vlada jo{ u novembru uputila u skup{tinsku proceduru, predvi|a se uspostavqawe ordenskog sistema Srbije, koji }e omogu}iti nastavak prakse dodele odlikovawa kao moralnih priznawa koja potvr|uju i veli~aju delo korisno za dr`avu, podvig ili vrlinu. Zaslu`nima ih ukazom dodequje predsednik Srbije, po pravilu dva puta godi{we, u februaru i junu, ali mo`e i vanredno.

nice. Ordeni mogu biti dodeqeni u vidu Ordena Republike Srbije, Ordena srpske zastave, Sretewskog ordena, Ordena zasluga za dr`avu, Ordena belog orla s ma~evima i Ordena zasluga za odbranu i bezbednost. Medaqe su za hrabrost, zasluge, te odbranu i bezbednost, dok se spomenice dodequju radi obele`avawa doga|aja od velikog zna~aja za Srbiju.

Predvi|ene su i kazne, pa od 50.000 do 500.000 dinara sleduje

Po predlogu novog zakona, doma}i dr`avqani mogu nositi odlikovawa strane dr`ave ili me|unarodne organizacije samo - uz saglasnost Ministarstva spoqnih poslova Predlo`enim re{ewem propisuju se i uslovi pod kojim doma}i dr`avqani mogu nositi odlikovawa strane dr`ave, odnosno me|unarodne organizacije, za {ta je neophodna prethodna saglasnost Ministarstva spoqnih poslova.

Precizirano je da predlog za dodelu mogu podneti dr`avni organi, SANU, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave i udru`ewa, a predsednik ih mo`e dodeliti i samoinicijativno.

Regulisana je i mogu}nost da se odlikovanom oduzme odlikovawe ukoliko postupa suprotno javnom poretku i moralu ili se pona{a na na~in koji ga ~ini nedostojnim polo`aja nosioca odlikovawa.

Precizirane su tri vrste odlikovawa – ordeni, medaqe i spome-

privrednom dru{tvu ili drugom pravnom licu ako izradi ili pusti u promet znak ili drugi predmet koji ima izgled odlikovawa.

Sankcije za fizi~ka lica su od 10.000 do 50.000 dinara ako nose bilo {ta {to li~i na odlikovawa Republike Srbije, stave na rever odlikovawa koja im ne pripadaju, ili to rade na na~in suprotan propisima, te se stranim odlikovawima “kite” bez pribavqene saglasnosti doma}ih nadle`nih.

U Srbiji je na snazi Zakon o odlikovawima SRJ iz 1998, koji je u mnogim elementima zastareo. To je, navodi se u obrazlo`ewu, i razlog {to “predsednik Republike ve} du`e nije u mogu}nosti da obavqa nadle`nosti u vezi s odlikovawima”.

ELITNO DRU[TVO „DUNAVSKIH KAPETANA” TALASA PO TISI

Admiral komanduje i sudiji i tu`iocu Flota od sedam brodova, predvo|ena admiralom Du{anom Hadna|evim, plovila je tokom dvonedeqne, ~etvrte regate „Dunavski kapetani“ od Novog Sada do u{}a

Doktor za panonske vode: Du{an Hadna|ev

Tise kod Slankamena, zatim zauzela kurs do Segedina i istom se mar{rutom vratila u vojvo|ansku prestonicu.

– Ko nije na reci ujutru do`iveo izlazak Sunca, a uve~e wegov zalazak, uskra}en je za veliko zadovoqstvo – ka`e Hadna|ev. – Svaki dan nam je bio druga~iji jer smo ih sami organizovali od prvog sidra u Aradcu, na 34. kilometru Tise kod „\urine ~arde“, gde nas je ~ekala tambura{ka `urka, preko spavawa na samoj reci, daleko od naseqa, uz krompir-papri-

ka{ za ve~eru, pa sedam nezaboravnih dana u Segedinu, jednom od najlep{ih gradova ovog regiona, do srda~nog do~eka u mom Be~eju.

Mom, jer tu je ro|en moj baba, tu mi sahraweni deda, pradeda i askur|eli, tu i danas imam familiju.

Iako ima sve papire da mo`e upravqati la|ama, Hadna|ev je, ipak, prof. dr radiolog u novosadskom Klini~kom centru. Pre ~etiri godine bio je me|u osniva~ima Udru`ewe „Dunavski kapetani“, a u~esnici regata, prepuni poverewa (s razlogom) su ga ekspresno unapredili u admirala.

– Na jednoj regati upoznao sam 1997. arhitektu, slikara i ponajvi{e re~nog kapetana Milorada – Mi{u Berbakova, osniva~a „Tiskih kapetana“. Wega, na`alost, vi{e nema me|u `ivima, ali wegova ideja `ivi: s prijateqima u Novom Sadu sam pokrenuo Udru`ewe „Dunavski kapetani“.

Iskreno, mada {aroliko, za sad je to poluzatvoreno dru{tvo. Biramo s kim }emo na vodu.

Na ovogodi{woj regati su plovili po jedan sudija Ustavnog suda i republi~ki tu`ilac, zatim profesori biologije, hemije, fizi~kog, „nafta{i“, doktor... Nije bitna struka, ve} da su qudi dobre voqe – dodaje Hadna|ev.

S obzirom na to da je oplovio Dunav, Tisu, Savu i ve}inu kanala Vojvodine, doktor za panonske vode je sve tri reke „krunisao“: Dunav je „car“, Tisa „carica“, a Sava „princeza“.

V. Jankov

Iako je vo`wa pod uticajem narkotika pogubnija od one u alkoholisanom stawu, wihovo prisustvo je te{ko dokazati jer su ure|aji za otkrivawe droge u telu voza~a bili skupi i ~esto neefikasni. Oni koje je srpska policija nabavila ko{taju koliko i novi automobil, ali su precizni i za samo 15 minuta mogu otkriti da li je voza~ koristio drogu i koju. ^ak i da li je pre vo`we popio neki od lekova za smirewe koji mo`da nije smeo.

Na~elnik Saobra}ajne policije MUP-a Srbije general Stojadin Jovanovi} najavquje kontrolu eventualne upotrebe narkotika kod voza~a u svim mestima gde imaju saznawa da ih u saobra}aju koriste. Aparat koji sadr`i ra~unar i laboratoriju poma`e da se u saobra}aju na vreme otkriju {oferi opasni za sebe i svoju okolinu.

Novi zakon o bezbednosti saobra}aja posvetio je mnogo pa`we psihofizi~kim uslovima za upravqawe vozilom. U ~lanu 187 pi{e da voza~ nesposoban za upravqawe vozilom, bez obzira na to da li je razlog ~ak i banalan umor ili neka bolest, ne sme za volan. Smatra

Za vo`wu pod uticajem narkotika novi zakon predvi|a kaznu od 15.000 do 30.000 dinara, ili zatvor do 30 dana

Narkotestovi po svim srpskim yadama

Damir Okanovi} iz Komiteta za bezbednost saobra}aja ka`e da za volan seda, na`alost, podjednak broj pijanih i drogiranih voza~a.

Me|utim, odsad }e narkotest omo-

Tehni~ki pregled i dvaput godi{we Automobili stariji od 15 godina mora}e ubudu}e dva puta godi{we na tehni~ki pregled, a na registraciju, kao i do sada, samo jednom, najavio je Stojadin Jovanovi}. On je objasnio da je ta mera, koja }e se primewivati od 10. decembra, kada stupi na snagu novi Zakon o bezbednosti u saobra}aju, predvi|ena zbog velikog broja “{klopocija”, ~ija je kontrola ispravnosti neophodna radi sigurnije vo`we po srpskim drumovima.

gu}iti da se razlu~i koliko ih je pod uticajem droge i koliko su odgovorni za nesre}e. Nedavno je rutinska kontrola u okolini Pan~eva dala neo~ekivane rezultate: ne samo {to je voza~ bio pozitivan na testu, ve} je detaqnim pregledom automobila prona|ena ve}a koli~ina narkotika namewena prodaji.

Stru~waci tvrde da je ura~unqivost voza~a pod dejstvom narkotika pribli`no ista kao i alkoholisanih: reaguju usporeno, zato se produ`ava zaustavni put vozila, {to znatno doprinosi izazivawu udesa.

ZREWANINSKU FAMILIJU IZDR@AVA JEDINO DE^JI DODATAK

Ceo ru~ak od ~etiri krompira Oronula ku}a bez prozora, samo s roletnama, bure umesto {poreta, pohabani du{eci zamewuju krevet, baloni s vodom se greju na suncu… Ovo je slika koja nas je ju~e do~ekala u Zrewaninu, na uglu ulica Nikole Pa{i}a i Balkanske, gde `ivi ~etvoro~lana familija besku}nika s dvoje maloletne dece. Stariji Aleksandar (11) i mla|i Kristijan (4) do~ekuju nas

na jesen da je ru{e. Ne znam gde }emo onda, a dolazi zima – pri~a Tomislav, i dodaje da je plac na kojem su kupio jedan ovda{wi privatnik.

Povremeno na|e posao, dan ili dva radi sa zidarima, pa mesec dana – ni{ta. Socijalnu pomo} ova porodica trenutno ne prima i `ivi jedino od de~jeg dodatka, koji iznosi nekoliko hiqada dinara.

Kuvaju na buretu, vodu za kupawe dece greje sunce

uz de~ji osmeh, pru`aju}i nam ruku dobrodo{lice. Neven~ani supru`nici Branka Grabovac i Tomislav Orlovac uvode nas u zapu{teni objekat, wihov prinudni porodi~ni dom.

– Boravili smo u Ba~koj ulici, kod nekog ~oveka, koji nam je jedne no}i rekao da ne mo`e vi{e tako da se `ivi i da moramo da napustimo ku}u. Posle toga smo s decom nekoliko meseci spavali na ulici, po `bunovima. Onda sam ~uo da je ova zgrada otvorena i mo`emo u wu u}i. Bilo je to pre vi{e od godinu dana. Skupili smo neke stvari i sad smo ovde. Pri~a se da }e

O higijeni vode ra~una koliko god mogu. Tomislav se kupa hladnom vodom, za decu vodu greju na suncu.

Nemaju ni struje. Obi~no bure

snovnije, {to mogu od para koje dobijaju. Eto, pre dva dana Branka je za ru~ak spravila ~orbu od ~etiri krompira i malo rezanaca.

Uz sve neda}e, Branka i Tomislav strahuju da im Centar za socijalni rad ne oduzme decu. Ne `ele od wih da se odvajaju.

– Meni su jedno dete od 14 godina, iz prvog braka, ve} uzeli. Sada je u hraniteqskoj porodici u Melencima. Kad se vidimo, pla~e on, pla~em ja. Jako nam je te{ko – kazuje Branka, i veli da ne bi podnela da se odvoji od Aleksandra i Kristijana.

Familija GrabovacOrlovac upoznata je s namerom zrewaninskog Udru`ewa gra|ana „Vojvo|anska inicijativa“ da realizuje projekat „Skloni{te za besku}nike“ i nadaju se da }e se to uskoro i desiti, kako bi oni, i sli~ni wima, kona~no na{li pristojno uto~i{te.

Ovo udru`ewe je saop{tilo da, po nekim podacima, u Zrewaninu ima oko trideset besku}nika.

Predsednica Upravnog odbora „Vojvo|anske inicijative“ Aleksandra Khalaf isti~e da su projekat podr`ali Ministarstvo za qudska i mawinska prava i Pokrajinski sekretarijat

„Meni su jedno dete od 14 godina, iz prvog braka, ve} uzeli. Sad je u hraniteqskoj porodici u Melencima. Kad se vidimo, pla~e on, pla~em ja”, pri~a Branka Grabovac i ne `eli nikako da izgubi druga dva sina preko leta koriste za kuvawe, zimi im slu`i i za grejawe. Hranu povremeno dobiju od kom{ija, kupuju krompir i luk, samo ono najo-

U~i pod sve}ama, ako ih ima Kolika je roditeqska qubav, pokazuje i Brankina i Tomislavova te`wa da starijem Aleksandru, koji }e sada po}i u tre}i razred Osnovne {kole „Sowa Marinkovi}“, obezbede {kolski pribor.

– Gledam da mu kupim ono {to mu treba, torbu, pernicu, da se, bar u {kolu kad ide, ne vidi koliko je siroma{an. Uglavnom ga zbog toga druga deca izbegavaju – pri~a ova sirota `ena i napomiwe da Aleksandar no}u u~i pod sve}ama. Nekad ni za wih nema para.

za socijalnu politiku, a od gradskih ~elnika samo predsednik mesne Skup{tine Aleksandar Marton.

– Besku}nici su ozbiqan problem celog dru{tvo. Kad su me|u wima i deca, onda zaista moramo na to biti osetqivi. Pomagati uspe{ne privatnike, ali i one koji zbog odre|enih okolnosti ne mogu da se sna|u – izjavio je Marton za „Dnevnik“, i kazao da je li~ni susret s ovom nesre}nom porodicom zaista uticao na to da podr`i ideju „Vojvo|anske inicijative“. @. Balaban

se da je pod dejstvom alkohola {ofer kod koga se analizom krvi prona|e preko 0,3 promila maligana. Me|utim, ni kapi alkohola ne sme da ima voza~ kola registrovanih za prevoz vi{e od osam lica, onaj koji obavqa javni prevoz, prevozi opasne materije, instruktor vo`we, kandidat za voza~a tokom obuke ili “pripravnik” s probnom voza~kom dozvolom...

Za vo`wu pod uticajem narkotika novim zakonom predvi|ena je kazna od 15.000 do 30.000 dinara ili zatvor do 30 dana. U svetu su sankcije jo{ drasti~nije; u Velikoj Britaniji, recimo, 6.000 evra i gubitak dozvole na dve godine.

R. Dautovi}

VESTI Engleski u somborskom kampu Kancelarija za evropske poslove Izvr{nog ve}a Vojvodine je s partnerima iz [vedske predstavila ju~e nove programske inicijative.

– U saradwi sa somborskim Crvenim krstom, od 21. do 28. avgusta odr`a}emo Letwi obrazovni kamp, ~iji je osnovna ciq u~ewe engleskog jezika, kroz neformalne forme. Sti`u ~etvoro dece i predava~i iz [vedske, koji }e voditi kamp i raditi s mali{anima i odraslima. Iz pet op{tina s kojima sara|ujemo dolazi po troje dece i jedan odrasli – obja{wava projekt menaxer Braco Kalajxi}.

On je najavio i saradwu Sredwe poqoprivredne {kole iz Sombora sa sli~nima u [vedskoj. Direktor KEP-a Predrag Novikov podsetio je, pak, na to da je odr`an ~itav niz obuka u pojedinim vojvo|anskim {kolama, koje su ukqu~ene i u programe razmene |aka i studijskih boravaka za u~enike i nastavnike u [vedskoj. U nekim op{tinama opremqeni su kompjuterski kabineti, gde se obuka i realizuje, a najavqena je i mogu}nost pro{irivawa te saradwe novim op{tinama, kroz projekat vredan 150.000 evra koji }e finansirati centar „Olaf Palme“.

– Do sad smo realizovali projekte pomo}i licima s invaliditetom i wihovim organizacijama oti{lo je vi{e tona opreme, a sli~no planiramo i ove godine.

Realizovali smo i mnogo obrazovnih programa. Na desetine dece iz {kola u Vojvodini bilo je u [vedskoj, u~ilo strane jezike i upoznavalo se sa `ivotom svojih vr{waka – rekao je Novikov.

P. K.

Rumunska nagrada novinaru Radio Novog Sada Novinar Radio Novog Sada – Programa na rumunskom jeziku Pavel Gatajancu nagra|en je Zlatnom zna~kom prvog reda, koju Udr`ewe profesionalnih novinara Rumunije dodequje za doprinos u promociji te zemqe u svetu. Priznawe mu je uru~eno na godi{wem skupu Udru`ewa Rumuna iz dijaspore, odr`anom u Kalatisu.

Gatajncu je, ina~e, bio jedini predstavnik iz Srbije na skupu s ovogodi{wom radnom temom “Mas-mediji rumunske dijaspore”.

HAVARIJA NA AUTOBUSU JGSP-a

Ambrozija `estoko cveta

Gorivo poteklo bulevarom Na gradskom autobusu na liniji 11a @elezni~ka stanica - Bolnica - Liman, na uglu Bulevara oslobo|ewa i Narodnog fronta, ju~e oko 14 ~asova iscurilo je gorivo, pa je Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ moralo da tra`i pomo} policije da se put opere. Crna mrqa brzo se {irila du` kolovoza na Bulevaru oslobo|ewa, a voza~ autobusa niFoto: B. Lu~i} je mogao da reaguje, zaustavi oticawe go-

Novosadska utorak18.avgust2009.

Samo statistika mazi proletere zdravqe, kako je BDP Severne Koreje vi{i od onog koji ostvaruju SAD, a da je „Danfermlejn“ uspe{niji fudbalski klub od „Seltika“ jer posti`e vi{e {uteva u okvir gola.

Jednom re~ju, statistika je jedno, a `ivot ne{to sasvim drugo, iz prostog razloga {to u `ivotu dva i dva skoro nikada nisu ~etiri.

Konkretno, u koju kategoriju uvrstiti proletera „zaposlenog“ u neuspe{no privatizovanom preduze}u koji godinu - dve od plate nije video ni `ute banke a vi{e se i ne se}a kada mu je gazda posledwi put uplatio sta`.

I. Sabado{

Nove pokazne karte GSP-a Gradsko saobra}ajno preduze}e „Novi Sad“ daje |acima i studentima besplatne zahteve za izradu pokaznih karti za novu {kolsku godinu. Zahtevi se dele na terminalima gradskog preduze}a i na autobuskim stanicama u Temerinu i Beo~inu.

Prodajna mesta su otvorena od 5.30 do 19.30 , a radi}e se i prve subote u mesecu. Izrada

nove pokazne karte ko{ta 525 dinara. Samo uz novu pokaznu kartu mo}i }e da se kupe mese~ne markice.

Studenti imaju rok do 1. novembra da izrade nove pokazne.

Mese~nu markicu za septembar i oktobar mo}i }e da pazare prikazivawem pro{logodi{we pokazne i indekasa.

Z. D.

Dalmatinska bez vode Zbog radova na vodovodnom sistemu, vez vode }e ostati stanovnici Dalmatinske i okolnih

ulica. Planirano iskqu~ewe je u periodu od 9 do 15 ~asova.

B. P. P.

V REMEPLOV

Zilahi u Novom Sadu U povratku iz Beograda, gde su razgovarali o osnivawu jugoslovensko-ma|arskog dru{tva prijateqstva, delegacija ma|arskih kwi`evnika se 18. avgusta 1945. zadr`ala u Novom Sadu. Ovde su se ~lanovi delegacije, predvo|eni uglednim piscem Lajo{em Zilahijem, susreli sa novinarima listova „Slobodna Vojvodina“ i „Sabad Vajda{ag“. Nisu krili svoje zadovoqstvo onim {to su videli i ~uli u Beogradu. Posebno je Zilahi, tada i predsednik Sovjetsko - ma|arskog prijateqstva, isticao svoje razgovore sa Veqkom Petrovi}em i Jovanom Popovi}em. Pohvalio je Srbe kao narod ~vrstog morala. On je jo{ rekao da Ma|ari u Jugoslaviji boqe `ive od wihovih sunaronika u mati~noj zemqi, u kojoj se pravi Ma|ari bore protiv svakog traga fa{izma.

N. C.

U toku narednih sedam dana zadr`a}e se niske koncentracije polena trava i bokvice. U vazduhu }e se na}i umereno visoke koncentracije polena pepequga, {tireva i pelena, dok se za koprivu i ambroziju tokom pojedinih dana mogu o~ekivati i izuzetno visoke koncentracije. Alergi~ne osobe bi morale biti pod kontrolom lekara, redovno koristiti propisanu terapiju a preporu~uje se i boravak u predelima gde je mala koncentracija alergenog polena ambrozije i pelena.

B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Razlika izme|u broja Novosa|ana koji su se zaposlili od po~etka godine i broja sugra|ana upisanih u evidenciju nezaposlenih, krajem jula je iznosila ta~no 652 glave u „korist“ ovih potowih, kazuje statistika Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Reklo bi se nije stra{no, naro~ito ako se u obzir uzme podatak da je u oktobru pro{le godine, zna~i pre nego {to nas je zvani~no strefila „seka“ (svetska ekonomska kriza) bilo 3.500 nezaposlenih mawe nego {to ih je sada.

Me|utim, statisti~ki verovatno mo`e da se doka`e kako duvan nije {tetan po

riva, niti da pokrene vozilo. Kako smo saznali u Dispe~erskom centru gradskog prevoznika u autobusu je izbio kvar na crevu koji spaja rezervoare. U gradskim autobusima ima dva rezervoara, a u svaki mo`e da stane 150 litara benzina. U Dispe~erskom centru su rekli da je autobus tokom prepodneva bio u radu, pa nisu znali da ka`u koliko je ta~no benzina iscurilo.

Z. Deli}

PO^IWU GLAVNI RADOVI

Od danas raste Suboti~ki bulevar Nakon pro{lonedeqnog kr~ewa terena i dovla~ewa mehanizacije, danas po~iwu glavni radovi na izgradwi Suboti~kog bulevara. Nastavak Suboti~kog bulevara, koji je (polu)zavr{en u delu od Ulice bra}e Grulovi} do Futo{kog puta, pru`a}e se od Futo{kog puta do Ulice Kornelija Stankovi}a.

Po cenama koje su sada poznate, oko 1.420 metara bulevara ko{ta}e 517.551.101 dinar.

Nastavak ove velike saobra}ajnice vodi}e (u budu}nosti) od Ulice Kornelija Stankovi}a, preko kanala DTD sve do autoputa, na koji }e se ukqu-

VESTI Uskoro novi sajt Skup{tine grada Skup{tina grada Novog Sada dobi}e novi sajt u prvoj polovini septembra, kako su za „Dnevnik“ rekli u Slu`bi za informisawe.

Nova veb stranica Skup{tine je trenutno u izradi i zbog toga se pre uklaska na staru stranicu dobija informacija da pose}ivawe ovog sajta mo`e da na{kodi kompjuteru, te se na taj sajt ulazi na sopstveni rizik.

A. V.

„Wujork 1968” u Ameri~kom kutku Izlo`ba fotografija „Wujork 1968“, autora Predraga Vu~kovi}a, otvara se danas u 18 ~asova u Ameri~kom kutku. Ova serija fotografija je nastala, kako sam naziv ka`e, u Wujorku revolucionarne 1968. godine, koja je u mnogim istorijskim, kulturnim i politi~kim aspektima obele`ila prevrat u Americi. Izlo`bu }e otvoriti ata{e za kulturu Ameri~ke ambasade u Beogradu, Suzan Deqa a Ameri~ki kutak nalazi se u Ulici Petra Drap{ina 3. J. Z.

Temperatura Dunava kod Novog Sada danas je

22oC

Foto: N. Stojanovi}

~ivati zapadno od Temerinske petqe i nadvo`waka na Sentandrejskom putu.

Tako|e, poznati su izvo|a~i i cena radova, te }e tako vodovod i kanalizaciju graditi „Projektomonta`a“ iz Beograda za 129.638.536 dinara i 75 kalendarskih dana. Prva deonica izgradwe saobra}ajnica do 553 metra poverena je „Europarku“ iz Jajinaca, koji }e dobiti 145.947.538 dinara i 50 dana za zavr{etak, dok }e drugi deo budu}eg bulevara od 867 metara graditi „Vojvodinaput - Ba~kaput“ iz Novog Sada za 241.965.027 dinara i 70 dana.

B. M.

POSLOVODSTVO KOMUNALNOG PREDUZE]A RAZMI[QA O POTEZIMA PROTIV KRIZE

U „Zelenilu” na pomolu pla}ena odsustva - Poslovodstvo u JKP „Gradsko zelenilo“ razmi{qa o slawu radnika na pla}eno odsustvo od 45 dana - izjavila je direktorica Sne`ana Repac, dodaju}i da }e na pla}eni odmor i}i radnici u skladu sa uposleno{}u i obimom posla predvi|enim prema Programu poslovawa za ovu godinu.

- Preostalo nam je jo{ stotinu miliona dinara za optimalno odr`avawe javnih gradskih povr{ina, {to ne}e biti dovoqno do kraja godine, kao ni za pokri}e tro{kova poslovawa. Tokom maja, juna i jula bilo je 36 ki{nih dana, pa je pove}an obim radova. Zakqu~no sa julom firma je uradila 67 odsto onoga {to je Programom poslovawa predvi|eno - rekla je Repac i napomenula da je dolaskom na ~elo firme zatekla obaveze preduze}a od 160 miliona dinara. I to je razlog {to „Zelenilo“te{ko posluje i ne izmiruje obaveze na vreme.

U ovom preduze}u radi 442 radnika, a julska plata u proseku je bila oko 35, 3 dinara, dok je prose~na starost zaposlenih 52 godine.

- Zarade nisu jedini tro{ak, ve} i gorivo koje je poskupelo oko 30 odsto u odnosu na lane, zatim rezervni delovi, regi-

stracija vozila, osigurawe... rekla je Repac.

Prema wenim re~ima Program ure|ewa, odr`avawa i za{tite javnih povr{ina za ovu godinu smawen je u odnosu na 2008. godinu za 30 odsto, odnosno za 120 miliona dinara, iako su povr{ine koje ulaze u redovno odr`avawe zelenila pove}ane za deset odsto, te je „Zelenilo“ na kraju prvog polugodi{ta zabele`ilo gubitak od 18, 5 miliona dinara. „Zelenilo“ je ove godine po prvi put ostalo bez posla voqom grada, jer je posao ko{ewa ambrozije, koji je firma godinama radila, dat privatnom preduze}u.

Grad je raspisao tender za ko{wu i postavio visoke kriterijume javnog oglasa koje „Zelenilo“ nije ispuwavalo. Lane je od ko{ewa ambrozije firma zaradila oko 32 miliona dinara. Prema saznawima „Dnevnika“ u „Zelenilu“ nije bilo prekomernog zapo{qavawa radnika dolaskom direkto-

rice Sne`ane Repac, {to nije slu~aj u drugim gradskim komunalnim preduze}ima. U upravi je zaposleno {est radnika, a nekoliko radnika iz uprave je

oti{lo u penziju. Neki su dobili otkaze, me|u wima i biv{i direktor preduze}a Sa{a Ivkovi} zbog navodne zloupotrebe polo`aja.

Z. Deli}

Iskqu~ewa struje Danas struje ne}e biti u Novom Sadu od 8 do 10 sati u Turgewevoj odbroja 2 do 4 i u broju 18, u Ulici Branimira ]osi}a 2 i od 3 do 15 i Novosadskog sajma od 6 do 16, od 9 do 11 u Ive Andri}a od 7 do 17 i Narodnog fronta od 72 do 80 i od 11.30 do 13.30 De~ja ustanova „Zvezdan“, O[ „Prva vojvo|anska brigada“, Seqa~kih buna od 33 do 51, kao i skloni{ta u toj ulici, u ^ortanovcima od 8 do 13 sati deo vikend naseqa Sredwi breg.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak18.avgust2009.

c m y

8

DNEVNIK

NA PRAGU RADOVI KOJI ]E SMIRITI DUNAV

Uskoro kej kre}e uvis

Foto: A. Erski

PO@AR NA BULEVARU OSLOBO\EWA 66

Buknule elektri~ne instalacije Elektri~ne instalacije zgrade na Bulevaru oslobo|ewa 66, zapalile su ju~e oko 13.30 ~asova iz jo{ nepoznatih razloga. Stanare je uzbudilo kuqawe dima u ulazu i u liftu, pa su momentalno pozvali vatrogasce i napustili stanove.

Sa klupe ispred zgrade, stanari su posmatrali utr~avawe vatrogasaca sa za{titnim maskama u hodnik.

- Nakon kratkog nestanka struje, ne{to je puklo. Tek onda se osetio dim. Eksplodiralo je san-

du~e sa instalacijama na ulazu u zgradu, i zaista su vatrogasci brzo do{li. Sve je zavr{eno za kratko vreme, na sre}u, bez ozbiqnih posledica – kazao je oko 13.50 sati stanar sa drugog sprata M. N., koji je u tom trenutku primetio da u zgradi ponovo ima struje jer se ventilator klima ure|aja na fasadi zavrteo.

Kom{inice sa klupice na }o{ku, prokomentarisale su da je ovo drugi put u protekle ~etiri godine da buknu elektri~ni vodovi.

S. T.

DEMONTIRAWE VENTILACIJE IZAZVALO VATRU

Goreo krov biv{eg NIT-a U nekada{woj Novosadskoj industriji tekstila NIT, a sada preduze}u "Promis", u Indsutrijskoj zoni, ju~e oko pola devet izbio je po`ar na krovu, ali osim mawe materijalne {tete

odnosu na povr{inu krova od dve do tri hiqade kvadrata. Prema re~ima vatrogasaca, do po`ara je do{lo kada su radnici hteli da demontiraju ventilaciju. Dojavu o po`aru u Vartogasnoj brigadi su ozbiqno shvatili. Na teren je iza{lo 13 vatrogasaca, s ~etri vozila.

I u Policijskoj upravi "Dnevniku" je re~eno da je {teta neznatna. Vatra se pojavila, navedeno je iz policije, kada su radnici varili ventilacione otvore, te Foto: F. Baki} se u cevi zapalila drugih posledica nije bilo, sapra{ina ili smola. znali smo u novosadskoj VatroEkipi "Dnevnika"je ju~e bio gasnoj brigadi. Izgorelo je oko zabrawen ulaz u krug u preduze16 kvadrata krova, rekli su var- }a, bez jasnog obrazlo`ewa zbog togasci, {to je mala povr{ina u ~ega.

Z. Deli}

Po prvi put u svojoj istoriji nu ove i slede}e nedeqe, a traNovi Sad }e dobiti odbrambeja}e najdu`e 150 radnih dana nu liniju od poplava ako ne bokoliko }e biti potrebno da se qu, onda istu onakvu kakva uz zavr{i posao du` kanala, na Dunav postoji od granice do keju i Telepu radovi }e biti Novog Sada, i ju`no od grada. znatno kra}i.

Na{i urbanisti koji su do sada - Projekat na keju predvi|a stavqali veto kada bi se poveda se izdigne {etna staza uz kola pri~a o nadvi{ewu keja, saji }e se izgraditi betonski zid, da su ustuknuli {iri od sadai prepustili {weg sa otvoriRadi}e se posao onima koma koji }e se zaji osim {to votvarati mobili na kanalu DTD de ra~una o iznom opremom – i na Telepu gledu grada briopisao je Nikonu i o bezbednoli}. sti onih koji u wemu `ive. TaNa Telepu, pored odbrambeko, da nam se ne bi ponovila ne linije, Zavod za izgradwu 2006. godina, kada je Novosa|agrada radi}e atmosfersku i nima Dunav pokazao i ono drugo fekalnu kanalizaciju u ulicalice, odlu~eno je da se odbramma koje su u zoni nasipa. Takobena linija izgradi. |e u ovom delu grada pravi}e Po re~ima direktora zaduse i crpna stanica koja }e pre`enog za tehni~ke poslove u pumpavati atmosfersku vodu u “Vodama Vojvodine” AleksanDunav. dra Nikoli}a radi}e se na tri Nikoli} napomiwe da }e na lokacije kanalu DTD, Telepu i Kanalu, na deonici od 4.250 keju. Radovi bi trebalo da po~metara najvi{e novca oti}i

na izgradwu utvrde. Dokumentacija za sva tri posla je ura|ena, kao i tenderi koji su prosle|eni Fondu za kapitalna ulagawa.

- Izvo|a~i su odabrani za sve osim za kej, za koji su ponude

otvorene bile pro{le nedeqe.

Ma{ine }e startovati posle prve uplate koju firme koje su dobile posao ~ekaju od Fonda za kapitalna ulagawa – rekao je Nikoli}.

L. Nikovi}

PRE PLANIRANOG POSLA NA KEJU BI]E SKLOWENI TRAGOVI PONTONCA

Bar`e moraju pasti Prema re~ima ~lana Gradskog ve}a za saobra}aj Sini{e Bubwevi}a dve preostale bar`e sa nakada{weg pontonskog mosta koje se nalaze na Keju `rtava racije moraju biti uklowene u narednih mesec dana, jer treba da po~ne da se radi nadvisivawe keja. Zbog toga najavqeni tender na kome bi se birao najpovoqniji izvo|a~ za obavqawe ovog posla ne}e biti raspisan, jer bi to trajalo vi{e od mesec dana, ve} }e se uputiti direktni pozivi firmama koje mogu da uklone bar`e.

- Ne postoji mnogo preduze}a koje mogu da obave ovaj posao, tako da su u igri "Mostogradwa", Luka Novi Sad i "Heroj Pinki". Me|utim, kako bar`e pripadaju firmi "Heroj Pinki" oni }e najpre dobiti nalog od inspekcije da ih sami sklone, a ukoliko to ne urade ne}e-

^ITAOCI PI[U SMS

Dve preostale bar`e moraju biti uklowene za mesec dana Foto: F. Baki}

mo ih uzimati u obzir za dodelu posla. Tako }e se prakti~no birati izme|u "Mostogradwe" i Luke Novi Sad, a posao }e dobi-

ti oni koji daju mawu ponudu ka`e Bubwevi}.

On je dodao da je novac za ovaj posao obezbe|en sa dva

gradska ra~una i da je u pitawu oko sedam miliona dinara. Me|utim, kako su procene da }e uklawawe bar`i ko{tati oko osam miliona, eventualni nedostatak nadomesti}e se sa ra~una Saobra}ajne inspekcije gde tako|e postoji novac za ovu namenu. Posao }e obuhvatiti uklawawe i odvla~ewe bar`i sa obe strane dunavske obale, demonta`u prilaznih mostova i popravku bedema ispod Petrovaradinske tvr|ave. Podse}amo, prve dve bar`e koje su slu`ile kao privremeni prelaz preko Dunava nakon bombardovawa grada 1999. godine uklowene su krajem 2005. godine, {to je i bio uslov za osloba|awe plovnog puta Dunava.

Druge dve bar`e, koje su ~inile deo pontonskog mosta, uklowene su pro{log prole}a.

B. Markovi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Pro|i busom kroz crvenooo!

Da ~ovek ne veruje, glavni ~elnici firme koja je dobila tender za zapra{ivawe komaraca ne znaju koliko puta treba zapra{ivati komarce. Pa oni su stru~waci, a ne u ZIG- u, a u Futogu postoji kanalizacija, da se zna. Samo vi gospodo prskajte pa komaraca, mo`da treba isu{iti Dunav i ne zalivati ba{te. A nama uzimaju novce svaki mesec, kao da ih prskaju iz spejs {atla.

063/8657... *** Danas, rade}i na wivi punih osam ~asova na temperaturi od 30 stepeni, zaradi}ete 800 din i toplotni udar, dok u na{oj susednoj hrvatskoj zatvorenici kroz dru{tveno korisni rad zara|uju dva evra na sat, pa se ne{to pitam kako da zavr{im u bajboku preko veze da prehranim familiju.

Sandokan 063/8149... *** Kada }e se asfaltirati najlo{ije ulice u gradu Vojvode Bojovi}a i Gunduli}eva?

065/6402... *** Te{ko da mi koji smo prevalili ~etrdeset i neku, period na{eg bezbri`nog detiwstva i mladosti mo`emo pripisati ne~ijoj diktaturi. Tito je bio sve, samo ne diktator. Autor bi trebao da se postidi svog naslova, a "Dnevnik" ~iji su radnici u vreme socijalizma imali odli~ne plate i siguran posao treba da je sramota {to je tako ne{to objavio pa makar i na pretposledwoj stranici.

NS65.

063/520...

*** Upravo sedim u autobusu na liniji 9 i ne mogu da verujem da je voza~ svesno pro{ao na crveno?!

Broj autobusa je 746 sada je 15 ~asova i 7 minuta. Bezbri`ni putnik.

069/1551...

di svoga Boga. Milicija samo na nama trenira strogo}u. Ko }e wih u red uterati?

064/3149... *** Pitawe za nekoga ko je nadle`an u gradu i za GSP.

*** Svaka ~ast prevodiocu i ostalim neznalicama u va{oj redakciji koji su Charlesa MANSONA prekrstili u "^arlsa Mejsona" (Nedeqni "Dnevnik", strana 5).

064/2544... *** Svi nadle`ni i svi mediji upozoravaju na novi Zakon o saobra}aju i prete kaznenim poenima.

Niko da spomene da smo i do sada imali Zakon, samo {to ga policija sprovodi vrlo selektivno. Ne va`i za one u besnim limuzinama, xipovima, za ro|e, zeme. Sirotiwa bez veza i novaca }e sad da vi-

Po~iwe izrada pokaznih karata za |ake. ^ime GSP opravdava tako visoku cenu izrade istih? Zaboga qudi, to je par~e plastike i kartona. Neka neko pomno`i cenu s brojem |aka, pa studenata, i do|e se do veoma lepe cifre, svake godine!

062/8486... *** Dokle }e saobra}ajna policija tolerisati bahato parkirawe kamiona NS 333-191 u lepezi raskrsnice ulica Kornelija Stankovi-

}a i Bir~aninove? Mo`da do prvog uvi|aja?

063/311... *** "Sre}a" na{a {to je Novosadska policija dobila nove skutere i motocikle, a od wih ni traga ni glasa. Jedino se okura`e kada nai|e neka devojka na skuter~i}u.

Ko sme da zaustavi motociklistu na mostu "Slobode", koji divqa po ~itavu no}?

064/2097... *** ^itam u Novosadskoj hronici (subota 15. 08.) kako 30.000 Novosa|ana tra`i posao, uz podatak da se tokom prvih sedam meseci zaposlilo 28.691 na{ih sugra|ana.

Bravo! Verovatno se i ja ovako mator i bolestan ubrajam u te zaposlene, s obzirom da mi je isteklo pravo na primawe nov~ane nadoknade, i od marta upla}ujem sam doprinose fondu PIO, za period od oko godinu dana koliko mi je ostalo do odlaska u penziju. Bogu hvala, pa iako sam bez posla i bilo kakvih primawa, imam decu koja mi, od svojih skromnih plata, poma`u da svoju muku koliko-toliko lak{e prevazi|em. A {to se ti~e Nacionalne slu`be za zapo{qavawe - alal im statistika!

063/1050... *** Molim nadle`ne vlasti da imaju u vidu da penzioneri dobijaju u dva dela, te da im vlasti i dospele obaveze prema dr`avi kao komunalno, grejawe i ostale da`bine podele na dva dela, a ne da za nepla}en ra~un do 20-tog u mesecu uzima kamatu ili pi{e opomenu. Penzije uglavnom zale`u ali ne podeqene u dva dela.

062/8589...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

utorak18.avgust2009.

9

NOVOSADSKA TURISTI^KA LETWA [EMA

Nemci i Francuzi naj~e{}i gosti Sude}i prema naplati boravi{ne takse, broj ovogodi{wih turista u Novom Sadu pove}ao se za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Takvom rezultatu uglavnom su doprineli stranci, jer je i pored pada broja doma}ih gostiju, zna~ajnono pove}an broj gostiju iz inostranstva. Ipak, zvani~ni podaci o broju ugo{}enih ne postoje, jer mnogi od wih nisu prijavili boravak.

Pojedini hoteli i hosteli nisu poslali dopise o prijemu gostiju, ili su stranci no}ili u privatnom sme{taju, kazao je za “Dnevnik” predsednik “Turisti~ke organizacije Novog Sada” (TONS) Jovan Ivanov.

Grad su naj~e{}e pohodili Nemci i Francuzi, pokazuje statistika TONS-a. Na drugom mestu su [panci i Italijani, dok

su se tokom leta o znamenitostima Novog Sada informisali i Australijanci.

- ^esto nam dolaze biciklisti iz evropskih zemaqa. Inte-

resuje ih {ta bi mogli da obi|u, mape puta i sme{taj. Poseta je ve}a, pa su vi{i i prihodi od boravi{ne takse koja ko{ta 115 dinara po no}i. Zbog muzi~kog

festivala “Egzit”, u julu je najvi{e turista do{lo iz Velike Britanije, pa Australije, Nema~ke i Holandije – kazao je Ivanov, i dodao da bez obzira odakle dolaze, turiste najvi{e interesuju znamenitosti grada.

Uplata takse spram broja gostiju, pokazuje da svaki od wih u proseku provede dve no}i u Novom Sadu, ka`u u TONS-u. [ta su obi{li i pazarili tokom boravka, nije istra`ivano, ali je sigurno da nisu novac tro{ili na zvani~an suvenir grada – po{to on ne postoji. Wegov izbor tek je najavqen za kraj septembra ili po~etak oktobra. Ipak, zapo~ela je izrada polica za re|awe tog suvenira, u suvenirnicama koje }e tek biti otvorene.

Do slede}eg turisti~kog leta.

S. Tanuryi}

I DEVET MESECI NAKON ODLUKE, NOVI SAD BEZ ZA[TITNIKA PRAVA GRA\ANA

Nema para, nema ombudsmana Imaju}i u vidu da je kao razlog odlagawa imenovawa gradskog ombudsmana navo|eno to da je re~ o posebnoj funkciji za koju bi trebalo prona}i odgovaraju}u kompetentnu nestrana~ku li~nost, nakon devet meseci potrage {ta bi trebalo da se zakqu~i iz ovoga? Svako bi mogao da upi{e po neku pretpostavku, ipak, {ef odborni~ke grupe Demokratske stranke Bo`idar Proti} za "Dnevnik" navodi novi problem za ka{wewe imenovawa gradskog ombudsmana, a to je finanisirawe.

- S obzirom na to da }e kancelarija ombudsmana morati da zapo{qava jo{ nekoliko qudi, koji }e pomagati za{titniku prava gra|ana, a da ove godine za to u buxetu nije opredeqen novac, to je prepreka koju treba re{iti. Tako|e, kako je broj radnika u gradskoj upravi limitiran, pogotovo sada u vreme krize, trebalo bi da se dobije i dozvola za zapo{qavawe novih qudi - objasnio je Proti}.

Prva sednica Skup{tine, nakon letwe pauze, trebalo bi da se odr`i izme|u 21. i 23. septembra, a novac za ombudsmana ne mo`e se izna}i pre novog rebalansa buxeta. Ipak, Proti}, ka`e da bi se u narednim mesecima, svi ovi uslovi mogli ispuniti.

do~ekan je i septembar, s novim problemom u vidu novca.

Kada jednog dana ombudsman bude postavqen, on }e imati mogu}nost da Skup{tini grada, gradona~elniku ili Gradskom ve}u podnese inicijativu za izmenu odluka i drugih akata koje dovode

Imenovawe gradskog ombudsmana odlagano je jer se, navodno, nije mogla prona}i odgovaraju}a i nestrana~ka li~nost, a sada za to nema ni para Kada je decembra pro{le godine Skup{tina izglasala postavqawe gradskog ombudsmana, niko nije o~ekivao da }e se do za{titnika toliko te{ko do}i.

Opravdavawe za ka{wewe bilo je to da nije lako na}i pravu osobu za to mesto i da ne bi trebalo `uriti. U me|uvremenu je najavqivano da }e se ova ta~ka dnevnog reda na}i na sednicama u martu, krajem aprila, pa u maju, ali nakon mnogobrojnih sednica,

do povreda prava gra|ana, ali i da inicira dono{ewe novih va`nih dokumenata u toj oblasti.

Tako|e, za{titnik gra|ana je ovla{}en da pokrene postupak pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluka Grada, kojima se ure|uju gra|anska prava i slobode. Mo}i }e i da javno preporu~i razre{ewe rukovodilaca uprave, odgovornih za povredu prava gra|ana, odnosno da inicira pokretawe disci-

U LIMANSKOM PARKU POSAO GOTOV DO KRAJA NEDEQE

Tartan le`e na de~je igrali{te Adaptacija i sre|ivawe de~ijeg igrali{ta u Limanskom parku bi}e gotovo do kraja ove nedeqe, a trenutno se na pomenutom mestu postavqa tartan podloga, saznajemo u Zavodu za izgradwu grada. Ovo igrali{te je jedno od najpose}enijih u gradu i zato se ono kompletno sre|uje kako bi bilo {to bezbednije za igru mali{ana.

Posao je obuhvatao izgradwu dva polukru`na platoa i pe{a~ke staze na prostoru od 950 kvadrata. Nekada{wa pe{a~ka staza, od crvenih betonskih plo~a, produ`ena je do kraja platoa koji je predvi|en za igrali{te, a nove staze su od kamenih plo~a. Umesto {qunka na igrali{te se stavqaju tartan plo~e, koje su mek{e i samim tim bezbednije za decu.

Stare quqa{ke i komplet sprava za igru o~i{}en je i po-

Sam svoj motor Sude}i po ovim momcima, ne treba imati mnogo godina i iskustva kako bi se doneli konkretni zakqu~ci u vezi sa `ivotom i svetom. Shvati{e oni da multifunkcionalne aktivnosti ~oveku samo dobra mogu doneti.

Tako eto, ukoliko stanemo na rolere - em smo samostalni, em

brzo sti`emo do ciqa, em ne zaga|ujemo okolinu i bavimo se fizi~kom aktivno{}u. Kad bi vi{e, naro~ito mladih qudi, donosilo odluke koje koriste kako wima samima tako i okolini, dru{tvu i svetu oko nas, stigli bismo gde nam srce i razum i{tu.

J. Z.

Krunisani {ampioni tenisa glavom

plinskog postupka protiv zaposlenih u organima uprave, kao i da, ako raspola`e dokazima, pi{e prijave za pokretawe krivi~nog ili prekr{ajnog postupka.

Za{titnika gra|ana bira Skup{tina grada ve}inom glasova od ukupnog broja odbornika, na predlog Saveta za statutarna pitawa i lokalnu samoupravu i to na pet godina. Mo`e da ga predlo`i najmawe tre}ina odbornika, a ista osoba mo`e najvi{e dva puta uzastopno biti birano na tu funkciju.

Do postavqawa za{titnika prava gra|ana, Novosa|ani se `ale pokrajinskom ombudsmanu kome s novosadske adrese do|e cela ~etvrtina ukupnih predmeta. Sude}i po dosada{wim `albama, gradski }e se ombudsman uglavnom baviti radom gradskih organa iz oblasti urbanizma, komunalne delatnosti, za{tite `ivotne sredine, kao i socijalnih oblasti i statusnih pitawa.

A. Vidanovi}

Foto: B. Lu~i}

Najuspe{niji takmi~ari ovogodi{weg turnira u tenisu glavom na [trandu, koji nosi ime nastradalog {ampiona Vladimira Franci{kovi}a, ju~e su dobili "Adidasove" nagrade i priznawa. Kao najboqi u jedinom autenti~nom novosadskom sportu pokazali su se Vuka{in Ke{eq i Dejan Grozdi}. Oni su u finalu bili boqi od Slobodana Simi}a i \or|a Radosavqevi}a, dok je tre}e mesto pripalo Dejanovom bratu Marku

Grozdi}u i Draganu Dikli}u. U juniorskoj konkurenciji prvi su bili Nikoila Mitro i Reqa Spasi}, drugi David Herubel i Vladan Todori}, a tre}i \or|e \uri{i} i Aleksandar Bjeli}. Wih dvojica nastupili su i u pionirskom nadmetawu gde su osvojili titulu ispred Branislava Stojanovi}a i Aleksandra Jovanovi}a, te Dimitrija Mani}a i Marka Dragosavqevi}a.

D. A.

[EZDESET QUDI PREGLEDALO MLADE@E

Melanom preti Novosa|anima Troje Novosa|ana, od 58 koliko ih je pregledano u tre}oj akciji besplatnih preventivnih pregleda mlade`a, upu}eno je kod plasti~nog hirurga zbog konsultacija oko uklawawa, a dvoje pacijenata dobilo je savet da redovno prate mlade`e zbog wihovog velikog broja i netipi~nog oblika. U akciji koja je odr`ana u subotu, u Domu zdravqa« Jovan Jovanovi} Zmaj, osim besplatnih pregleda gra|ani su dobili bli`e informacije o faktorima rizika i {tetnom delovawu Sunca na ko`u, kao i o

za{titi i o tumorima ko`e uop{te.

Besplatni pregledi mlade`a i u narednom periodu bi}e nastavqeni u ambulanti J« ovan Jovanovi} Zmaj» (Zmaj Ognjena Vuka 19), ali uz obavezno zakazivawe. Nije potreban uput izabranog lekara, ve} samo zdravstvena kwi`ica ili li~na karta.

Melanom je zlo}udni tumor pigmentnih }elija ko`e. On se mo`e na}i i na drugim mestima na telu kao {to su mre`wa~a oka, u nervnom sistemu, na zadwem delu debelog creva, sluzoko`i i drugim me-

stima. Broj obolelih od melanoma se godi{we pove}ava za ~etiri do pet odsto, {to zna~i da se broj obolelih udvostru~ava svakih 10-15 godina.

Dom zdravqa "Novi Sad", uz podr{ku Gradske uprave za zdravstvo, pokrenuo je projekat „Ko`a pamti” kako bi informisao stanovni{tvo o faktorima rizika za nastajawe malignih tumora ko`e i zna~aju za{tite ko`e, kao i organizacije preventivnih pregleda u ciqu ranog otkrivawa malignog melanoma.

L. N.

Sti`e festival hleba pravqen, a novi rekviziti kojim se igrali{te dopuwava predvi|eni su za decu mla|eg uzrasta.

To su vozi}, vrte{ka i klackalica, a sva oprema je po standadima Evropske unije. Tako|e, kod

igrali{ta }e biti postavqene nove korpe i klupe. Radove obavqa preduze}e "Put sistem" iz Beograda, a ovaj posao ko{ta oko pet i po miliona dinara.

B. M.

ZIG POPRAVQA PET DE^JIH IGRALI[TA I GRADI DVADESET

Najmla|i ~ekaju tender Ove jeseni najmla|i Novosa|ani dobi}e dvadesetak novih igrali{ta, a za pet koja }e biti popravqena, ju~e su otvorene ponude za izvo|a~a radova, saznaje “Dnevnik” u Zavodu za izgradwu grada. To zna~i da }e uskoro po~eti popravka igrali{ta u ulicama Frawe [tefa-

Foto: R.Hayi}

novi}a u Petrovaradinu, Ko~e Kolarova kod Alma{ke crkve, Du{ana Vasiqeva u MZ “Dunav”, Turgewevoj u MZ “Narodni heroji”, kao i izme|u Bulevara oslobo|ewa i Ulice Dimitrija Avramovi}a.

Dostavqeno je pet ponuda, a posle vrednovawa }e se znati ko

je najpovoqniji izvo|a~. U zavr{noj fazi je priprema tenderske dokumentacije za izgradwu novih igrali{ta, a pre pokretawa postupaka javne nabavke zna}e se i ta~an spisak lokacija predvi|enih za izgradwu novih igrali{ta kao i wihov kona~an broj.

L. N.

Program tre}eg po redu Me|unarodnog festivala hleba, koji }e se u Novom Sadu odr`ati od 21. do 27. septembra, predstavqen je ju~e na konferenciji za {tampu organizovanoj na Spensu. Kao i proteklih godina, festivalske aktivnosti odvija}e se na vi{e lokacija u gradu - na Trgu slobode, na Spensu i na Institutu za prehrambene tehnologije, a specifi~nost ovogodi{weg izdawa predstavqa dolazak gostiju iz Slova~ke koji }e Novosa|anima ponuditi degustaciju tradicionalnih slova~kih pekarskih proizvoda i posebnog kuvanog hleba - nadaleko poznatih slova~kih knedli~ki.

Jedan dan festivala bi}e posve}en deci, a u okviru De~jeg dana, u~enici Osnovne {kole "Sveti Sava" iz Ba~ke Palanke predstavi}e se dramskim i literarnim ra-

dionicama zajedno sa {ti}enicima veterni~kog Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju, koji }e izlo`iti svojeru~no izra|ene proizvode.Organizatori festivala pozvali su sve pekare da se prijave na takmi~ewe za najboqu cipovku, za koje je potrebno dostaviti pet cipovki proizvedenih iskqu~ivo od bra{na tipa T-500, a deklarisa-

na masa pojedina~nog uzorka mora biti od 500 grama do kilograma.

Dodatne informacije mogu se dobiti pozivom na broj telefona 063/7793-730, a konkurs je otvoren do 21. septembra; kada }e se cipovke donositi na ocewivawe od 8 do 10 ~asova na Institutu za prehrambene tehnologije.

J. Z.

VOJVODINA

utorak18.avgust2009.

c m y

10

DNEVNIK

BE^EJCI DUGUJU ZA GAS 26 MILIONA DINARA

Kredit za vra}awe duga

Tisa kod Novog Kne`evca

LETWA AVANTURA OD SRPSKOG KRSTURA DO NOVOG KNE@EVCA

Lagani spust Tisom NOVI KNE@EVAC: Lova~ko dru{tvo „Novi Kne`evac” i lokalna samouprava op{tine Novi Kne`evac za subotu 22. avgusta pripremaju prvu manifestaciju „Lagani spust Tisom”. Organizatori su na letwu avanturu pozvali sve qubiteqe Tise, koji su spremni da svojim prisustvom iska`u qubav prema reci.

One koji su privr`eni Tisi i imaju `equ za dru`ewem, organizatori pozivaju da ponesu traktorsku gumu, du{ek, splav svojeru~ne izrade, da do|u ~amcem ili da su sposobni za vi{e~asovno plivawe, a okupqawe je u subotu ispred novokne`eva~kog „Lovca” oko 10.30 ~asova. Organizatori su obezbedili prevoz za splavove i u~esnike do pla`e na Tisi kod Srpskog Krstura, odakle je po~etak spusta u 12 ~asova, a ciq je na pontonu „Tiski cvet” na keju u Novom Kne`evcu oko 16 ~asova.

- Prvi put organizujemo ovu manifestaciju i o~ekujemo da }e se

na startu ne}i nekoliko desetina zaqubqenika u provod i dru`ewe na reci iz Novog Kne`evca i okoline - ka`e u ime organizatora ~lan Op{tinskog ve}a Novog Kne`evca Sawa Mi}i}. - U~e{}e je besplatno, a posle spusta rekom u Novom Kne`evcu sve koji budu spremni da nam se prikqu~e ~ekaju dru`ewe i zabava. ^lanovi Lova~kog dru{tva „Novi Kne`evac” za u~esnike „Laganog spusta Tisom” pripremi}e supu od prepelica u 16 kotli}a, kao i gula{ od mesa divqe sviwe. Za dobro raspolo`ewe bi}e zadu`eni tambura{i, od 17 ~asova deca }e se nadmetati u „Igrama bez granica”. Kraj dana povodom „Laganog spusta Tisom” i po~etak vesele novokne`eva~ke no}i, kako najavquju organizatori obele`i}e i vatromet. Prijave se primaju na broj telefona 064/8266-801 ili e-maila: laganatisa@gmail.com.

M. Mr.

Regresirawe putnih tro{kova BE^EJ: Zahtevi za regresirawe putnih tro{kova sredwo{kolaca iz be~ejske op{tine u nastupaju}oj {kolskoj 2009/2010. godini predaju se ove i idu}e nedeqe. U kolikoj meri }e lokalna samouprava u~estvovati u finansirawu odlaska i povratka u {kolu mladih sugra-

|ana, zavisi od broja pristiglih zahteva. Zainteresovani u~enici ili wihovi roditeqi formulare mogu preuzeti u kancelarijama mesnih zajednica na ~ijoj teritoriji `ive, a zahtevi se predaju u sobu broj tri u prizemqu zgrade Skup{tine op{tine Be~ej.

V. J.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u sedam sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Dragana Trnini}-Bogojevi}, Marianna Guja{, Biqana Pi`urica, Tamara Aleksi}, Tatjana Trajkovi}, Qiqana Vlaisavqevi}, Gordana Stojanovi}, Dragana Vukojevi}-Bukvin, Jelena Demko-Rihter, Aleksandra Trnini}-Pjevi}, Tamara @ivkovi}, Dra`enka [piki}, Jelena Radivojkov, Sla|ana Lalo{evi} i Majda [ibul iz Novog Sada, Gordana Arvai iz Mladenova, Er`ika Marijanovi} iz Futoga, Nata{a Kalini} iz Derowa, Mirjana Veli~kovi} iz Bege~a, Tamara Vlaisavqevi} iz Zrewanina, Tijana Borojevi} i Vesna Silba{ki iz ^eneja, Alena Andra{ikova iz Kulpina, Nata{a Kri`ani} iz Luga i Vlasta Lekarova iz Ba~kog Petrovca.

DE^AKE: Marijana Pi{tiwat, Biqana Dan, Nata{a Isakov, Kristina Borojevi}, Maja Sedlan, Milijana Muratovi}, Svetlana Galamb, Jovana Milojkovi}, Slavica Dobri} i Vesna Kr~mar iz Novog Sada, Jovana Kolarski iz Rumenke, Tawa Mandi} iz Ka}a, Jasna Popovi} iz @abqa, Dragana Dubai} iz Apatina, Tatjana Li~ina iz ^elareva, Biqana Mr|en iz In|ije, Dragana Zoloti} i Tawa Stevanovi} iz [ajka{a, Dragana Dokman iz Nove Gajdobre, Marija [terleman iz Beo~ina, Aleksandra Markov iz Rakovca, Daliborka Pepi} iz Sremskih Karlovaca, Milica Kolarski iz Rumenke, Gabriela Rac iz Sente i Ru`ica Jovanovi} iz ^uruga.

DANAS U NOVOM SADU

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433-145 i 6433-613 (9-17): Stalna postavka: Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti; Postavka Odeqewa za kulturnu istoriju; Petrovaradinska tvr|ava, Podzemne vojne galerije, 6433-145 (9-17) Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”: stalna postavka - 462-810 Sremska Kamenica, Trg J.J.Zmaja 1; Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451-239, (9 -17): Stalna postavka - Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883.

Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije- odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896-302 (9-17): Stalna postavka- “50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini”; Muzej p~elarstva- porodice @ivanovi}, Mitropolita Stratimirovi}a 86, Sremski Karlovci, 021-881-071 (10-18);

GALERIJE Galerija „Zlatno oko“, Laze Tele~kog, izlo`ba fotografija „Re}i }u ti ne{to“ autora Predraga Novikova, postavka do 28. avgusta

BE^EJ: Dugovawa korisnika gasa u be~ejskoj op{tini znatno su opteretila poslovawe be~ejskog distributera, pa su u firmi „Gas” d.o.o odlu~ili da ozbiqno upozore svoje partnere na korake koje su prinu|eni da preduzmu.

- Gra|ani duguju oko 15, a privredne firme oko 11 miliona dinara za utro{eni gas. Znamo da je te{ka situacija i problem zaostalih dugovawa poku{ali smo da re{imo, kao i minulih godina tokom letwih meseci, dogovorom. Trudimo se i daqe da budemo korektni prema korisnicima na{ih usluga, ali o~ito da oni ne uzvra}aju istom merom. Zato smo prinu|eni da ih

Direktor be~ejskog „Gasa” Radoslav Ivanovi} upozorava du`nike

PALANA^KA ZELENA PIJACA PRIVREMENO PRESEQENA

Vo}e i povr}e na glavnom {oru BA^KA PALANKA: Od ju~e u centru Ba~ke Palanke mo`e da se vidi (ne)obi~na slika za ovu varo{. Naime, pija~ari su se sa svojim tezgama, vo}em i povr}em preselili na kolovoz glavnog {ora (Ulica kraqa Petra). Izme|u drvoreda stoletnih platana, u poslovno – administrativnom centru pored banaka, zgrade po{te, socijalnog, Op{tinskog suda, Op{tine, u narednih mesec dana Palan~ani }e kupovati lubenice, paradajz, gro`|e, krompir, luk...

Dodu{e, nova lokacija je od postoje}e udaqena ne{to vi{e od stotinak metara, a tamo gde se ina~e nalazi pijaca, pored autobuske stanice, po~ela je rekonstrukcija dela gde se prodavao zeleni{. Stariji isti~u da se nekada pijaca u Ba~koj Palanci ba{ i nalazila skoro na istom mesto gde su tezge i sada locirane. Se}aju se da su one bile betonske, odnosno od teraca i nisu bile pokretne i pokrivene.

Sada je to novost za mla|e, a ovom „~udu” izgleda da su se najvi{e obradovali vlasnici brojnih kafi}a ba{ u ovom delu grada.

- Mesec dana je rok za izvo|ewe planiranih radova, jer na pija~nom placu treba da se pokrije samo deo zelene pijace, a to je dve tre}ine ukupne povr{ine – ka`e Milenko Krneta, direktor JKP „Komunalprojekt” u ~ijem sastavu posluje i pijaca. – Investicija iznosi 15 miliona dinara, a finansiraju je na{e preduze}e i Skup{tina op{tine Ba~ka Palanka. Robni deo pijace i onaj gde se prodaju mle~ni proizvodi radi}e na staroj lokaciji, a ulaz je sa druge strane, odnosno od Autobuske stanice. Ovaj deo bi}e pokriven idu}e godine.

Gde nestade pijaca

Iz odelewa za privredu op{tine upozoravaju da bi na privremenoj lokaciji pijace u glavnoj ulici trebalo obezbediti besprekor-

Pijaca u glavnoj palana~koj ulici

Palanka, Pariz, Barselona...

jo{ jedanput upozorimo da izmire svoja dugovawa, jer }emo ih u protivnom tu`iti nadle`nom sudu, uz napomenu da }e im to uve}ati dug za petinu i onda iskqu~iti iz gasne mre`e. Radi prevazila`ewa problema, dogovorili smo se sa Unikredit bankom da du`nici kreditom mogu da plate dugovawe na{oj firmi - rekao je direktor be~ejskog „Gasa” Radoslav Ivanovi}.

Vaqa dodati da je trenutna naplata za utro{eni gas u be~ejskoj op{tini oko 71 odsto. Doma}instva su ne{to revnosnija, jer su izmirili svoje obaveze u 75 odsto slu~ajeva, a ostali korisnici u oko 68 procenata.

V. Jankov OSVE[TENA CRKVA SRCA ISUSOVOG

Nema~ki Apatinac finansirao radove APATIN: U Apatinu je u nedequ osve}ena crkva srca Isusovog, izgra|ena u periodu od 1931 do 1933. godine, koja je izme|u dva rata bila najve}e katoli~ko versko zdawe u Ba~koj. Tada su okon~ani grubi gra|evinski radovi, ali crkva nije zavr{ena. Crkva srca Isusovog samo je nekoliko godina posle Drugog svetskog rata slu`ila za bogoslu`ewe i ven~awa.

Kona~no pro{le i ove godine, zahvaquju}i najvi{e donatoru iz Nema~ke, nakada{wem Apatincu Hansu Iliku. Ure|ewe fasade je zavr{eno i crkva je osve{tana, uz prisustvo visokih sve{tenih lica katoli~ke i pravoslavne crkve, kao i predsednika op{tine Apatin @ivorada Smiqani}a. Radove na fasadi, krovu, olucima i prozorima na crkvi, koji su ko{tali 150.000 evra, finansirao Hans Ilik.

Glavni {or u Ba~koj Palanci, a od }o{ka ulice @arka Zrewanina, do Trga bratstva i jedinstva, nekada je va`io za korzo, a i sada je svojevrsno {etali{te i smatra se za mirniji deo centra. Od }o{ka do }o{ka ulica @arka Zrewanina i [afarikove, odnosno u tom delu Glavnog {ora prema Autobuskoj stanici je, ina~e pijaca. Tu se trgovalo, ba{te kafi}a su uvek pune, uvek je gu`va i `agor, a sada je sve nekako mirno. Oni kojima ne smeta privremena lokacija dela pijace ka`u da su, na primer i u Parizu ili Barseloni, zelene pijace na ulicama u centru vi{emilionskih gradova. Pa kada to mo`e u Francuskoj i [paniji za{to ne mo`e u Palanci? Ko zna, ako se radovi na pijaci odu`e, mo`da neko od zvani~nika i predlo`i da ovo ostane mesto gde }e se prodavati vo}e i povr}e. nu organizaciju svih nadle`enih slu`bi, a poseban akcenat stavqen je na odr`avawe higijene.

- Mora da se obezbedi maksimalan nivo tolerancije izme|u prodavaca, saobra}ajne policije, inspekcija op{tinske uprave i gra|ana, posebno onih koji `ive u ovom delu grada – ka`e rukovodilac odelewa za privredu SO Ba~ka Palanka Zoran Ba}ina.

– Ovde }e se prodavati sezonsko vo}e i povr}e od 5 do 16 sati. U slede}em satu prodavci }e morati da uklone svu preostalu robu.

Zato se preporu~uje da dnevno donose samo onoliko robe koliko procewuju da }e mo}i da prodaju.

Od 17 do 20 sati radnici „Komunalprojekta” treba da o~iste ovu lokaciju.

Prvobitno je bilo najavqeno, da }e za vreme radova na pijaci, prodaja vo}a i povr}a biti izme{tena u dvori{te zgrade stare ekonomske {kole. Ta lokacija je nekoliko stotina metara daqe od sada{we, pa pija~ari nisu hteli to da prihvate, jer su smatrali da bi imali umawen promet. U delu ulice gde su sada tezge, saobra}aj je ve} godinama zabrawen sem onima koji moraju snabdeti svoje prodavnice, ili `ive u ovom delu glavne ulice.

Oni koji se pribojavaju nove lokacije ka`u da ovde nema javnog toaleta, a optimisti ih podse}aju da ni na staroj lokaciji nije postojao sanitarni ~vor ve} se koristio toalet Autobuske stanice koja je, ina~e poodavno zvani~no zatvorena zbog problema u kojima se na{lo ATP „Vojvodina” koje je jo{ vlasnik autobuskog stajali{ta, kako se zvani~no naziva stanica. M. Suyum

Crkva srca Isusovog

- Oko 90 odsto novca je obezbedio je na{ stalni donator Hans Ilik, ro|eni Apatinac, koji je za vreme Drugog svetskog rata oti{ao u Nema~ku, gde od tada `ivi, ali svake godine po nekoliko puta dolazi u rodni grad. Ilik je bio i donator adaptacije crkve Marijino uznesewe u centru grada - rekao je `upnik Jakob Pfafjer.

Ilik zbog bolesti nije mogao da prisustvuje osve{tawu, ali je poru~io da mu je `eqa da gradu, kroz stara zdawa, ostavi svedo~anstvo vremena, ispuwena.

U crkvi je postavqena izlo`ba kwiga koje su sakupqali katoli~ki `upnici od 18. do 20. veka, te taknina i kostima iz 19. veka.

J. P.

Tiska akademija akvarela NOVI BE^EJ: ^etrnaesti saziv Tiske akademije akvarela (TAA), odr`a}e se u okriqu Doma kulture op{tine Novi Be~ej od 19. do 24. avgusta.U~esnici ovogodi{weg saziva su slikari Milorad Maravi}, \or|e Simi}, Zdravko Mandi}, Vlastrimir Nikoli}, Milivoj [tulovi}, Viktor [krabaw, Maja Verzoti, Tibor Na|, a po~asni gost je slikar Jano{ Mesaro{.

Tiska akademija akvarela (TAA), svojevrsna kolonija slikara koji neguju akvarel kao specifi~nu slikarsku tehniku, postala je prepoznatqivo obele`je Novog Be~eja.Utemeqiva~i kolonije su Zdravko Mandi}, Grujica Lazarevi}, Milorad Maravi}, \or|e Simi}, Milorad Berbakov. Pored utemeqiva~a, tokom 13 godina rada kolonije u~estvovaloje vi{e od 20

na{ih najpoznatijih slikara akvarelista me|u kojima su \or|e Petrovi}, Ranko Bewinac, Milivoje Bogosavqevi}, Silva Vujovi}, Dragoslav Husar, Branislav Markovi}, Jano{ Mesaro{, Tibor Na|...

Slikari }e dan provesti dan u ambijentu dvorca „Sokolac” kraj Novog Be~eja i u vo`wi brodi}em po Tisi, stvrati i dru`iti se u prostorijama Gale-

rije TAA. Po zavr{etku kolonije TAA u Domu kulture u nedequ 23. avgusta, bi}e otvorena zajedni~ka izlo`ba novonastalih slika u~esnika kolonije.U okviru kolonije, u petak, 21. avgusta, u Domu kulture bi}e otvorena samostalna izlo`ba slikara Tivadara Ko{uta, poreklom iz Novog Be~eja, koji ve} du`e vreme stvara u inostranstvu.

M. Kiseli~ki

VOJVODINA

DNEVNIK

ZAGREBA^KA ULICA U SUBOTICI OSTALA BEZ KANALIZACIJE

Prqava voda bez odvoda SUBOTICA: Stanovnici Zagreba~ke ulice su ostali bez kanalizacije. U no}i izme|u nedeqe i ponedeqka do{lo je do uru{avawa dela zidanog kanala kanalizacije u Zagreba~koj ulici do raskrsnice sa Somborskim putem. Intervetne ekipe Javnog komunalnog preduze}a „Vodovod i kanalizacija” su odmah iza{le na teren i radi se delimi~na sanacija.

- Po{to su ostali bez kanalizacije, stanarima sve pliva u ku}ama. Problem je ozbiqan i treba uraditi kompletnu rekonstrukciju kanalizacione mre`e u du`ini od 400 metara. Na terenu pored ekipe „Vodovoda” su radnici fir-

Volonteri oplemenili donatorsko ve~e

BA^KO GRADI[TE: Fudbalski klub „Vojvodina” iz Ba~kog Gradi{ta organizovao je, povodom nove fudbalske sezone Me|uop{tinske lige ~iji su ~lanovi, donatorsko ve~e u novoadaptiranom restoranu u SRC „\or|e Tapavica Xoja”.

- Imaju}i u vidu u kakvim te{kim vremenima `ivimo, smatrali smo da je ovo na~in da se dru`imo sa qudima iz poslovnog i sportskog miqea i prikupimo inicijalna sredstva za novu sezonu. Zadovoqni smo kako je sve proteklo. Dobili smo tri lopte, golmansku opremu i finansijska sredstva, koja }e poboq{ati situaciju u klubu. Otvorili smo klupski restoran s ba{tom, koji }e, tako|e, biti stalni izvor sredstava za bitisawe kluba rekao je predsednik FK „Vojvodine” Dragan @ivkov Xaja.

U~esnici Me|unarodnog volonterskog radnog kampa u Ba~kom Gradi{tu, koji su sme{teni u sportskom centru, prvo su radili na ure|ewu sportskih terena u selu, a onda bili specijalni gosti donatorske ve~eri i pesmama iz svojih krajeva, Australije, Danske, Italije, Poqske, Francuske, Holandije i [panije, oplemenili dru`ewe.

V. J.

U @abqu dali krv @ABAQ: U @abqu je odr`ana tre}a ovogodi{wa akcija dobrovoqnog davawa krvi, koju su zajedno organizovali Crveni krst @abaq i novosadski Zavod za transfuziju krvi. Akcija je odr`ana u Narodnoj biblioteci „Veqko Petrovi}”. Odazvalo se 94 davalaca, od kojih je 88 dalo krv, a bilo je sedmoro koji su prvi put dali krv. @abaq je me|u trinaest najhumanijih op{tina u dr`avi, te joj je zato i pripala plaketa koja je uru~ena na Svetski dan davalaca u Beogradu.

L. K.

me „Teraks” i kompanije „Vojput” - ka`e predsednik SMZ „Centar 2” i referent za mesne zajednice u Javnom preduze}u „Direkciji za igradwu grada” Miroslav Evetovi}.

Savetnik direktora JKP „Vodovod i kanalizacija” Petar Bala`evi} je rekao da su jo{ pro{le nedeqe upoznati sa problemom, ali nisu mogli odmah da delaju.

- Morali smo da se dogovorimo sa policijom, jer je re~ o magistralnom putu, po{to zbog radova put treba da se na toj deonici zatvori. Verujemo da }e problem biti otklowen za dva dana – isti~e Bala`evi}.

A. A.

Ubrzana rekonstrukcija kanalizacije

utorak18.avgust2009.

OSMI FESTIVAL „INTERETNO”

Svet dolazi u Suboticu SUBOTICA: U organizaciji Ma|arskog kulturnog centra „Nepker” i pod pokroviteqstvom Skup{tine grada, u Subotici }e od 22. do 26. avgusta biti odr`an VIII me|unarodni festival folklora „Interetno”. Pod geslom „Svet dolazi u Suboticu”, sugra|ani }e u „Etnopolisu” mo}i da pogledaju nastupe folklornih ansambala iz Kolumbije, Rusije, Turske, Bugarske, Ma|arske i Srbije, a osim toga svakog dana program }e biti ispuwen bogatom dodatnom ponudom, od va{ara starih zana-

@ITEQI ZREWANINSKOG NASEQA BAGQA[ ZABRINUTI ZBOG AMBROZIJE

Korov gu{i decu ZREWANIN: Travnata povr{ina na raskrsnici ulica Slobodana Penezi}a i Danila Ki{a, u najve}em zrewaninskom nasequ Bagqa{, `iteqima zadaje prave glavoboqe. Ne-

Ovo je zaista stra{no, posebno zbog toga {to ovde `ivi veliki broj dece - jada se Pa`in.

Me{tanin Mi{a [im{i} isti~e da su stanovnici ranije sami kosili ambroziji i odr-

- Ne mogu da verujem da niko ne misli na ovu decu. U ovom kraju ima skoro trideset mali{ana, me|u kojima i beba koje ve} idu na inhalaciju – upozorava [im{i}.

da svaki put sami organizujemo ko{ewe gradskog zemqi{ta – smatra Fundukova, dok @arko @ivanov navodi da on i kom{ije kose taj korov koliko mogu, ali kako je ambrozija uzela maha, sada za to nemaju odgovaraju}e ma{ine.

- Ambrozija nam je pre{la i u dvori{ta. Imam dvoje male dece i zaista se brinem – ka`e on.

Ako nadle`ne gradske slu`be pod hitno ne{to ne u~ine povodom toga, u izgledu je da }e situacija biti samo pogor{ana. Naime, prognoze stru~waka Zavoda za javno zdravqe kazuju da }e i u narednom periodu rizik za nastanak alergijskih simptoma biti visok, naro~ito zbog pove}awa koncentracija polena

U ovom kraju ima skoro trideset mali{ana, me|u kojima i beba, koji ve} idu na inhalaciju

Zabrinuti stanovnici Bagqa{a

poko{ena ambrozija, izrasla na tom mestu, izaziva alergije kod dela me{tana, a ~esto smeta i deci, odnosno bebama. Gra|ani su se `alili nadle`nima, sa zahtevom da se pokosi zelena povr{ina obrasla ambrozijom i korovom, ali ta obra}awa do sada nisu urodila plodom. Jedan od `iteqa Slobodan Pa`in, koji ima zdravstvenih problema, veli da se `alio Mesnoj zajednici, kao i da je obijao pragove sanitarne i komunalne inspekcije.

- Bolujem od otoka plu}a i svakodnevno koristim sprejeve.

Direkcija nadle`na Na~elnik Odeqewa inspekcija Zoltan Kova~ isti~e da je upoznat sa slu~ajem na Bagqa{u i ka`e da su o svemu obave{teni fitosanitarni inspektori. Kako nala`e procedura, fitosanitarna inspekcija je daqe obavestila zrewaninsku Direkciju za izgradwu i ure|ewe grada koja je u obavezi da pokosi travu. `avali zemqi{te, iako je ono u nadle`nosti Direkcije za izgradwu i ure|ewe grada Zrewanina. Otprilike pre dve godine platili su ~oveka da pokosi biqke, jer su korov i ambrozija uzeli maha.

Ove re~i potvrdila je Zorka Funduk ~iji unuci imaju problema zbog ambrozije. Veli da je jedno dete staro mesec dana, a drugo tri godine. Oba idu na inhalaciju.

- Zaista ne znamo kome vi{e da se obratimo. Nije re{ewe

ambrozije i pelena, koje }e dostizati umereno visoke vrednosti tokom svih dana.

Poprili~no visoke koncentracije se o~ekuju i za polen pepequga, kao i za koprive, dok }e se ostali tipovi polena nalaziti u vazduhu, u niskim koncentracijama. Zavod je poru~io da osetqive osobe budu pod kontrolom lekara i redovno koriste prepisanu terapiju, uz napomenu da intenzivno ure|ewe zelenih povr{ina od strane komunalnih slu`bi i gra|ana mo`e usporiti i ubla`iti porast dnevnih koncentracija svih korovskih vrsta, a naro~ito pelena i ambrozije. @. Balaban

Vodovod u novembru?

Pro{logodi{we pobednice

Izbor za najlep{u sportistkiwu

ZREWANIN: Internet sajt „zrsport.rs“, uz pomo} lokalne televizijske stanice KTV, i ove godine }e odr`ati izbor za najlep{u sportiskiwu grada Zrewanina. Lane je ovo takmi~ewe organizovala redakcija uga{enih „Zrewaninskih novina” i akcija je izazvala veliko interesovawe javnosti. Tada je pobedila Tijana Ivani}, odbojka{ica kluba „Zrewanin 023”, prva pratiqa je bila Teodora Vaji} iz Savate kluba Banat, a druga Romina Cveki}, ma~evalka Omladinca. Titulu mis {arma ponela je ko{arka{ica Proletera Jovana Kokotovi}, dok je mis fotogeni~nosti bila Milica Jovi}.

Redakcija zrewaninskog sportskog portala isti~e da }e o ovogodi{wim u~esnicama odlu~ivati iskqu~ivo posetioci, putem SMS glasova. Prvo }e predlagati kandidatkiwe, a zatim }e i glasati za wih. U izboru }e u~estvovati 12 devojaka. @. B.

BIKOVO: Vodovodna mre`a u Bikovu trebalo bi da bude zavr{ena u novembru. Ju~e su po~eli radovi na drugoj fazi izgradwe magistralnog voda, a Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine je ulo`io 30 miliona dinara, odnosno u drugoj fazi bi}e utro{eno 12 miliona dinara.

- ^ekamo ve} nekoliko decenija da selo dobije vodovod. U Bikovu `ivi 1.800 stanovnika, a koliko je zainteresovanih za prikqu~ewe za sada se ne zna.

Problem }e biti i cena, pa apelujemo na „Vodovod” i Grad da dozvole me{tanima, koji ne mogu odjednom da plate prikqu~ak, da im omogu}e pla}awe na rate– ka`e jedan od `iteqa Bikova Slavko Luki}.

Predsednica Saveta MZ Bikovo Jelena Jankovi} procewuje da }e se 80 odsto gra|ana prikqu~iti na vodovodnu mre`u.

Po wenim re~ima Grad je zajedno sa Mesnom zajednicom aplicirao prema Fondu za kapitalna ulagawa Vojvodine i za revitalizaciju bunara i rekon-

strukciju {kole, ~iji je krov od azbesta i stvara probleme |acima.

pisali smo i ugovor sa Fondom o dodeli 21 milion dinara za nastavak radova na Narodnom

Ju~e nastavqeni radovi

- O~ekujemo da }e biti podr`ani projekti za bunar i {kolu, a krajem pro{le nedeqe pot-

11

pozori{tu – ka`e gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini}.

A. A.

ta, preko de~jih igraonica do ugostiteqstva.

Ipak, najzanimqiviji deo vezan je za goste iz {est zemaqa: grupu „Projesion kasike zundama” (Kolumbija), „Iskorka” (Rusija), „Izmit” (Turska), „Voivoda” (Bugarska), „Bartina” (Ma|arska), te doma}ina „Nepker” iz Subotice. Tako|e, tokom ~etiri dana bi}e odr`ani i koncerti grupa „Napra band” iz Budimpe{te, „Hazari” iz Ni{a, te suboti~kih „Egtajak” (Nebeski predeli), „Sheket” i ansambla „^ik”.

Z. R. NEOBI^NA RADNA SMOTRA

Pulini na visini zadatka TOMISLAVCI: U Tomislavcima, selu pored Ba~ke Topole u organizaciji Kluba „Panonija”, odr`ana je prva radna smotra za vojvo|anske puline u brzom vra}awu ovaca.

Po drugi put su u kratkom vremenskom periodu organizovana dva vredna doga|aja s puli-

U~esnici smotre

nima u ovom mestu, po{to je u Tomislavcima organizovano i prvo mati~ewe, uz ocensku smotru.

Doma}in skupa je bio Mirko Jovani} iz Novog Sada, sa svojim prijateqima, me{tanima Tomislavaca. Na takmi~ewu je u~estvovao znatan broj vlasnika i odgajiva~a pulina iz Novog Sada, Sremske Kamenice, Bajmoka, Turije i Tomislavaca. Bila je to prilika da se vide izvanredni primerci pulina kako rade na poqu sa sta-

To{a najboqi Prvo vreme i dobro terawe imao je pas To{a i vodi~ Petar Zrni} iz Bajmoka, drugo je imala kuja Riba i vodi~ Rade Zeremski iz Turije, a ostala tri mesta podelili su pulini iz Tomislavaca. dom, pa se potvrdilo da je re~ o rasi u samom vrhu me|u pastirskim psima. [toperica je dodeqena Jovici Pla~ki}u iz Temerina, koji je izmerio vreme za ukupno pet pasa koji su proterali stado od desetak ovaca kroz dve me|usobno udaqene kapije. Ostali psi, koji nisu pokazali dovoqno preciznosti, ostali su bez zabele`enog rezultata.

Svi psi su pokazali dobar temperament i voqu za radom, dok je samo nekolicina demonstrirala vrhunsku preciznost u postavqenom zadatku, isplaniranom neposredno pred samo takmi~ewe. Pored takmi~ewa u terawa i vra}awu ovaca obavqeno je i mati~ewe pulina iz Tomislavaca i okoline. Tom prilikom dobar broj mladih pasa je registrovan i umati~en u rodovnu kwigu kluba. Z. P.

12

CRNA HRONIKA

utorak18.avgust2009.

DVADESETAK MINUTA NAKON OBIJAWA

Uhva}eni pqa~ka{i iri{ke pumpe Benzinska pumpa NIS-a kod Iriga bila je po ko zna koji put na meti pqa~ka{a. Ovog puta sve se odigralo kao u krimi}u, jer su dvojica obija~a, Perica J. (20) iz Sremske Mitrovice i Zlatko J. (35) iz Pe}inaca, pajserom oko jedan ~as obili prodajni objekat pumpe i iz fiskalne kase uzeli deo pazara.

Odmah posle toga pobegli su kolima, ali ih je policija prona-

Pqa~ka{i su odmah privedeni istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Rumi, zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo te{ke kra|e, pa im je sudija, posle saslu{awa, odredio jednomese~ni pritvor.

Ina~e, NIS-ova pumpa, koja se nalazi s leve strane na putu Ruma–Irig, gotovo na raskrsnici puta Irig–Ruma–Vrdnik, bila je u posledwih nekoliko

CRNI VIKEND NA PUTEVIMA U NOVOM SADU I OKOLINI

Troje mrtvih, 68 povre|enih Na podru~ju Policijske uprave Novi Sad protekle nedeqe dogodilo se 174 saobra}ajne nezgode, u kojima su tri osobe poginule, a wih 68 je te`e ili lak{e povre|eno.

Policijska uprava u Novom Sadu saop{tila je da je u Ulici Dunavske divizije u Petrovaradinu, 15. avgusta oko 23.30 do{lo je do saobra}ajne nezgode u kojoj je Novosa|anin Jovan Agbaba (17), usled brzine neprilago|ene osobinama i stawu puta, a pre sticawa prava na upravqawe i bez va`e}e saobra}ajne dozvole, izgubio kontrolu nad svojom “jamahom”, sleteo s puta

i udario u metalni stub. Jovan je zadobio te{ke telesne povrede, kojima je nedugo zatim podlegao u De~joj bolnice u Novom Sadu.

Wegov saputnik Nemawa S. (18) iz Novog Sada zadobio je lake telesne povrede.

Crni vikend upotpunile su saobra}ajke u Loku i na putu izme|u Novog Sad i Subotice. U saop{tewu novosadske policije navodi se da je u saobra}ajnoj nezgodi koja se dogodila u Loku, u nedequ oko 2.30, `ivot izgubio me{tanin Marinko Obrenov (22). Voze}i “pe`o” lokalnim putem, Obrenov nije prilagodio brzinu osobinama i stawu puta,

NAKON SAOBRA]AJKE KOD ^ENEJA

Devoj~ica i daqe kriti~no Osmogodi{wa Teodora Vu~eti} i daqe je u dubokoj komi, nakon {to je pre`ivela saobra}ajnu nesre}u u kojoj je poginula wena majka Ildiko (1969), a brat Reqa (1997) i otac Tomislav Vu~eti} (1963) te{ko povre|eni. Ona je s te{kim povredama centralnog nervnog sistema i unutra{wih organa primqena u De~ju bolnicu u Novom Sadu, gde je sme{ten i wen brat s povredama grudnog ko{a.

Saobra}ajna nesre}a dogodila se u subotu uve~e na starom putu Novi Sad – Subotica, kada je na “opel korsa” porodice Vu~eti}, naleteo “daevu”, kojim je upravqala Nata{a \uri} (1991). U tom automobilu su bili i Nata{ini roditeqi, koji su tako|e povre|eni u udesu.

(NIC)

Razbojnici ovde ~esto zalaze

{la posle samo dvadeset minuta i uhapsila.

Perica J. i Zlatko J. su posle pqa~ke kolima krenuli prema Vrdniku, a onda prema Pavlovcima. Policijska patrola, koja je odmah po saznawu da je pumpa opqa~kana krenula istim pravcem, sustigla ih je i uhapsila na putu izme|u ta dva mesta.

Uhva}eni su pre nego {to su uspeli da prebroje i podele novac koji su uzeli.

godina ~esto na meti pqa~ka{a. Radila je svojevremeno nonstop, pa su lopovi, ~esto uz pomo} oru`ja i maskirani, napadali prodavce i otimali im pazar. Pre tri godine petorica maskiranih i naoru`anih razbojnika napala je prodavca, otela mu pazar i nanela telesne povrede. NIS je, posle ~estih napada, promenio radno vreme te pumpe.

S. Bojevi}

NAKON PADA DRVENE STATUE NA NOVOSA\ANKU

Devojka stabilno, „Termal” obe}ao pomo} Novosa|anka Z. I. (25), koja je u nedequ oko 14 ~asova zadobila te{ku povredu glave kada je na wu pala jedna od drvenih skulptura izlo`enih u parku na otvorenom bazenu vrdni~kog „Termala“, prevezena je u Urgentni centar Klini~kog centra Vojvodine u Novom Sadu, gde je za-

vor s wenim roditeqima i izrazili im `aqewe povodom ovog nemilog doga|aja. U stalnom smo kontaktu s lekarima u Urgentnom centru, `ao nam je zbog onoga {to se desilo u nedequ, me|utim, pored toga {to su svi na{i posetioci osigurani, mi u ’Termalu’ smo spremni da po-

Pored statua ju~e se niko nije sun~ao

dr`ana na daqem le~ewu. Weno zdravstveno stawe je ju~e bilo stabilno, devojka je svesna i sposobna da komunicira.

U Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju „Termal“ u Vrdniku, kojoj pripada i ovaj otvoreni bazen, ali i park u kojem su izlo`ene drvene skulpture, izra`avaju `aqewe povodom ovog nemilog doga|aja.

“Posetili smo povre|enu devojku u Urgentnom centru, na odeqewu maksilofascijalne i oralne hirurgije. Weno stawe je stabilno, a obavili smo i razgo-

vre|enoj devojci pru`imo svaku pomo} tokom le~ewa, ali i kasnije, tokom rehabilitacije”, pi{e u saop{tewu direktor „Termala“ Dobrivoje Antoni}.

Ina~e, do nesre}e je do{lo u trenutku kada se jedna `ena, koja je {etala parkom, naslonila na drvenu skulpturu, koja je pala direktno na devojku koja se sun~ala kraj bazena.

Direktor Specijalne bolnice za rehabilitaciju Antoni} ka`e da }e biti preduzete sve neophodne mere da se ovako ne{to ne bi ponovilo.

S. Bojevi}

IDENTIFIKOVANA @RTVA IZ ZEMUNA

Ubijen suvlasnik „Zig marketa”?

Zamenik premijera i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je Tanjugu da je beogradska policija identifikovala le{ mu{karca prona|enog u Zemunu i da je re~ o Zvonku Il~evi}u (37), ro|enom u toj beogradskoj op{tini.

– Postoji osnovana sumwa da je re~ o ubistvu – rekao je preksino} Da~i}, i dodao da policija traga

za po~iniocima i da }e “slu~aj biti veoma brzo re{en”.

Po nezvani~nim informacijama iz MUP-a, Il~evi} je pomiwan kao jedan od vlasnika “Zig marketa”. U Zemunu je preksino}, pola sata posle pono}i, na ulici prona|en le{ mu{karca, starosti izme|u 30 i 40 godina i telo je preba~eno na Institutit za sudsku medicinu radi obdukcije.

DNEVNIK

Na`alost, ~esta slika minulog vikenda

pa se vozilo, posle prolaska kroz raskrsnicu bukvalno na{lo u vazduhu, a zatim udarilo u Titelski breg, pri ~emu je od siline udarca voza~ preminuo na licu mesta.

Prethodnog dana, oko 20.10, na putu Subotica–Beograd, `ivot je izgubila Ildiko Vu~eti} (46) iz Vrbasa. Nepropisno preti~u}i, Novosa|anka Nata{a \. (18) je izgubila kontrolu nad svojim “daevuom lanos”, usled ~ega je pre{la na suprotnu stranu kolo-

voza i direktno se sudarila s Ildiko koja je preminula na licu mesta, a dvoje dece u wenom vozilu te{ko je povre|eno, dok je wen suvoza~ Tomislav Vu~eti} (53) zadobio lake telesne povrede. Nata{a i wena majka Dubravka \. (46) tako|e su te{ko povre|ene, dok je Branislav \. (52) zadobio lake povrede. Protiv Nata{e podneta je krivi~na prijava zbog sumwe da je izvr{ila te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja.

D. A.

ADVOKATI MIROSLAVA @IVANOVA TVRDE DA JE SLU^AJ PROTIV WEGA ISKONSTRUISAN:

Ve{taci su ujedno i poverioci „Agro`iva” Nastavak su|ewa biv{em vlasniku „Agro`iva“ Miroslavu @ivanovu (58) i jo{ dvadesetorici nekada{wih direktora iz sistema ove pan~eva~ke kompanije, nastavqa se danas pred ve}em Okru`nog suda u Zrewaninu. Jedna od najve}ih afera u posledwe vreme ponovo se na{la u `i`i interesovawa doma}e javnosti zahvaquju}i pismu branilaca @ivanova i drugih okrivqenih, u kojem se tvrdi da je ~itav postupak kreiran s namerom da se uni{ti najve}a kompanija za proizvodwu i preradu `ivinskog mesa, a u interesu uvozni~kog lobija.

Advokati su Okru`nom sudu uputili brojne dokaze s namerom da se doka`e da je optu`nica protiv biv{ih ~elnika „Agro`iva“ zasnovana na sumwivim okolnostima. Jedan od krucijalnih dokaza, napomiwu oni, jeste to {to se optu`nica zasniva na ve{ta~ewu Zavoda za sudska ve{ta~ewa iz Novog Sada. Mada bi neko po nazivu mogao da zakqu~i da se radi o dr`avnoj instituciji, istina je da je u pitawu privatna firma u vlasni{tvu Tijane \or|evi} i kompanije „Arious limitid“, iza koje stoji Tijanin otac Tomislav \or|evi}. Mo`da tu ne bi bilo ni{ta ~udno da Tomislav \or|evi} nije osniva~, suvlasnik i predsednik Upravnog odbora Meridijan banke, dok je wegova }erka bila izvr{ni direktor te banke, koja je, ujedno, jedan od poverilaca „Agro`iva“! Od svih banaka-poverilaca, jedino je ta postavila od{tetni zahtev na su|ewu ~elnicima kompanije u iznosu ve}em od 350 miliona dinara. Branioci smatraju da je ovo jedinstven primer u sudskoj praksi da je ve{ta~ewe povereno nekome ko je ujedno i o{te}eni u krivi~nom postup-

„Agro`iv”, nekada uspe{na firma na rubu propasti

ku! Podse}aju na to da je Zakonom o krivi~nom postupku izri~ito zabraweno da se za „ve{taka odre|uje lice ili ustanova koje ima svojstvo o{te}enog kao i da lica zaposlena kod o{te}enog ne mogu biti ve{taci ve} se obavezno moraju izuzeti“.

Advokatski tim @ivanova je utvrdio da Zavod za sudsko ve{ta~ewe nije na listi pravnih lica kojima je Ministarstvo pravde odobrilo ve{ta~ewa, zbog ~ega i nije mogao biti anga`ovan kao relevantna institucija. Branioci su sudu podneli i dokaz da je jedan od ~lanova koji je ve{ta~io finansijsko poslovawe „Agro`iva“ bio Peri{a Ivanovi}, zamenik direktora Vojvo|anske banke, koja tako|e ima status o{te}enog u ovom slu~aju. Ni Ivanovi} nije upisan u registar sudskih ve{taka.

Ho}e li Okru`ni sud u Zrewaninu uva`iti ove primedbe

U ZEMUNU

Opqa~kano vozilo s novcem Policija intenzivno traga za dve osobe koje su oko 9 sati u Zemunu opqa~kale vozilo za prevoz novca, re~eno je ju~e u Ministarstvu unutra{wih poslova.

Osoba maskirana kapuqa~om prvo je poprskala suzavcem u

spreju jednog od radnika firme za transport novca, a zatim je s oduzetim novcem pobegla, navode u MUP-u. Maskiranog razbojnika ~ekao je sau~esnik na motociklu. Jo{ nije utvr|eno koliko je novca ukradeno.

(Tanjug)

i narediti novo ve{ta~ewe, ostaje da se vidi. Do tada }e, po svemu sude}i, @ivanov i daqe ostati u pritvoru, u kome je blizu 17 meseci. Wega je policija uhapsila 31. marta pro{le godine, u spektakularnoj akciji, i tada je saop{teno da se sumwa da su on i suvlasnici “Agro`iva” Branko Vrawe{ (43) i Rade \uri} (54), kao i biv{i suvlasnik Zoran Trifuqesku (61), malverzacijama stekli imovinsku korist od 1,5 milijardu dinara. Oni su, navodno, podstrekavali direktore drugih preduze}a da kupuju vlasni~ki udeo kompanije “Agro`iv” i drugih firmi, po cenama znatno ve}im od kwigovodstvenih. Kupci, me|utim, nisu bili plate`no sposobni da izmire obaveze, niti je bilo realnih o~ekivawa priliva novca od kojeg bi mogli izmiriti preuzeto, pa je “Agro`iv”, kao poverilac, pokretao postupke pred sudom u kojima je

izvr{avano sudsko poravnawe.

Tako je “Agro`iv” postajao vlasnik preduze}a koja su nerealno kupovala udele “Agro`iva”, a razliku izme|u kwigovodstvene i prodajne cene je prikazivao kao kapitalnu dobit. Na osnovu toga su podnosili zahtev za odobrewe kredita bankama i dobijali vi{emilionske iznose kredita za koje nije bilo realnog pravnog osnova, niti realnih para. Kako se navodi u optu`nici, @ivanovu i suvlasnicima u tome je pomagao generalni direktor “Agro`iva” Zoran Prebira~evi} (54). Tako|e, direktor firme “Finansije” @eqko Buva~ (46) je od decembra 2004. do januara 2008. sprovodio naloge koje je dobio od vlasnika u transakcijama udela povezanih preduze}a “Agro`iva”. Na taj na~in stvorena je fiktivna kapitalna dobit koja je iskazivana u zavr{nim ra~unima “Agro`iva” za 2004, 2005, 2006. i 2007. godinu, a Skup{tina kompanije, ~iji je predsednik bio @ivanov, usvajala je te zavr{ne ra~une. Na osnovu wih, @ivanov i suvlasnici dizali su dividendu.

Tako|e, “Agro`iv” je, koriste}i nerealne zavr{ne ra~une i s prividom uspe{nosti u poslovawu, od vi{e poslovnih banaka iz zemqe i inostranstva uspeo da dobije kredite.

Tokom istrage utvr|eno je da su @ivanov i drugi suvlasnici kompanije “Agro`iv” novac od dividende potro{ili delom za redovno poslovawe kompanije, a delom za li~ne potrebe. Tim novcem kupili su i nekoliko preduze}a. Za Tu`ila{tvo je to krivi~no delo prawa novca, jer je, po wihovom stavu, novac ste~en obavqawem nezakonitih delatnosti ukqu~en u legalne finansijske tokove. @. Balaban

NA GRANI^NOM PRELAZU KELEBIJA

Srbin uhva}en s osam pi{toqa Ma|arska policija uhapsila je srpskog dr`avqanina koji je poku{ao na grani~nom prelazu Kelebija da pro{vercuje u Ma|arsku osam pi{toqa i 80 remena municije, javila je ju~e ma|arska agencija MTI.

Portparol policije `upanije Ba~-Ki{kun rekao je da je mu{karac zaustavqen u svom automobilu u nedequ uve~e na granici. Detaqi o identitetu uhap{enog nisu saop{teni.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

PETORICA UHAP[ENA ZBOG SUMWE DA SU U^ESTVOVALI U DVA SILOVAWA U [AJKA[U

Seksualni napadi po seoskim {orovima U nesequ [ajka{ `ivi mawe od ~etiri hiqade punoletnih stanovnika, ali je ovo mesto u op{tini Titel potresla vest o dva silovawa u jednom pro{lonedeqnom danu. Prvo se, drugi put u svom `ivotu, na meti seksualnog napada~a na{la 85-godi{wa starica M. [. iz [ajka{a, a zatim je policija uhapsila ~etvoricu mu{karaca zbog sumwe da su silovali 21-godi{wu Novosa|anku M. T., konobaricu u lokalnoj kafani. Svi stanovnici sela odmah su ~uli za slu~ajeve silovawa i ulicama [ajka{a po~ele su da kru`e razli~ite pri~e i vi{e proverenih i mawe proverenih verzija dva odvojena incidenta.

Istovremeno, iz Policijske uprave u Novom Sadu do{la je informacija da je uhap{ena trojica stanovnika [ajka{a i jedan mu{karac iz obli`weg Mo{orina.

Iza re{etaka na{li su se Marinko P. (25), wegov stric Milorad P. (52), Miloradov sin Miroslav P. (23), kao i ~ovek koji je radio na wihovom porodi~nom gazdinstvu Nenad [. (60). Svoj ~etvorici Istra`ni sudija Okru`nog suda u Novom Sadu Ankica Kurja~ki odredila je pritvor u trajawu do 30 dana. Prema nezvani~nim informacijama, otac i sin nisu priznali silovawe, dok se ostatak ~etvorke branio }utawem. U policiji je saslu{an i vlasnik kafane

Kafana u kojoj je radila devojka koja tvrdi da je silovana

“Galeb” u kojoj je M. T. radila Borislav B. koji, me|utim, nije osumwi~en ni za kakvo krivi~no delo i nije ume{an u napad na devojku iz Novog Sada.

Wegova kafana, ina~e, me|u me{tanima [ajka{a va`i za jednu od onih gde se posle pono}i okupqaju oni koji prave probleme i oni s reputacijom “opasnih momaka”. @rtva navodnog napada M. T. `ivi u gradu i u kafani je radila tek dva dana. Prijavila se za posao konobarice kada je videla oglas u novinama. Oni koji su je videli opisuju je kao dobru i vred-

NAKON RUTINSKE POLICIJSKE KONTROLE

Oru`je u vozilu Adema Zilki}a Prilikom rutinske kontrole u slu`benom vozilu Rijaseta Islamske zajednice Srbije prona|ena su dva pi{toqa koja su po nalogu tu`ila{tva oduzeta, potvr|eno je Tanjug u u MUP-u Srbije.

Ovaj slu~aj je, kako je re~eno, sada u nadle`nosti tu`ila{tva. Reis ul ulema Islamske zajednice Srbije Adem Zilki} potvrdio je ju~e da je u wegovom slu`benom vozilu prona|eno oru`je koje je evidentirano kod nadle`nih organa. Oru`je je, prema wego-

vim re~ima, prona{la policija u rutinskoj kontroli u Beogradu gde vrhovni poglavar slu`beno boravi. [ef kabineta vrhoskog poglavara Jakub Lekovi} je ranije rekao da reisu ul ulemi ve} du`e vreme svakodnevno sti`u poruke sa raznih strana da mu je ugro`ena bezbednost. Rijaset se tim povodom vi{e puta obra}ao nadle`nim dr`avnim organima koji do sada po tom pitawu ni{ta nisu preduzeli, rekao je Lekovi}.

(Tanjug)

nu devojku. S druge strane, prvoosumwi~eni Marinko P. `ivi i radi u Francuskoj i relativno je dobro situiran. Odrastao je u [ajka{u i tu dolazi preko leta. U nedeqi kada se desio incident bio je na odmoru i u poseti rodbini.

Neke od stanovnika [ajka{a ova vest ipak nije iznenadila. Po pri~ama me{tana koji su `eleli da ostanu anonimni, pre nekoliko godina, kada je Marinko P. tako|e bio na odmoru u Srbiji, jedna devojka navodno je silovana. Selom je kru`ila pri~a da je upravo on bio ume{an u taj incident, ali to

nikada nije potvr|eno. Policija o tom slu~aju nije obave{tena, devojka koja je tada bila `rtva napada, kao i ogromna ve}ina onih koje se na|u u sli~noj situaciji, to nije nikome ispri~ala i niko nije uhap{en. Na tu stvar jednostavno se zaboravilo.

Prema zvani~noj verziji, Marinko je u no}i izme|u ~etvrtka i petka pro{le sedmice konobaricu iz “Galeba”, koji se nalazi u centru sela, odveo do svoje nekoliko stotina metara udaqene ku}e, gde su mu se prikqu~ila ~etvorica sau~esnika. Devojka je u istrazi navodno ispri~ala da su je dr`ali zakqu~anu vi{e od dva sata, nekoliko puta je silovali, primoravali na obqubu i protivprirodan blud... Devojka je kazala i da su nasilnici re{ili da je puste po{to su zavr{ili i`ivqavawe.

Prethodno se pro~ula vest da je silovana lokalna starica M. [. zbog ~ega je uhap{en osumwi~eni Drago [. (38). Wemu se pripisuje da je i opqa~kao staricu i pobegao s 1.500 dinara. Ne{to kasnije pojavila se informacija da je ona ve} bila `rtva silovawa, i to u svojoj 75. godini. Kao propratna informacija pojavile su se i spekulacije o tome da je tada{wi napad u stvari insceniran. Me|utim, nijedan od tih scenarija nije zvani~no potvr|en.

D. A.

ZBOG PRETWI VASI]U I KORA]U

Sini{a Vu~ini} u pritvoru Sini{i Vu~ini}u ju~e je odre|en pritvor do osam dana, zbog opasnosti da bi bi mogao ponoviti pretwe upu}ene novinaru nedeqnika “Vreme” Milo{u Vasi}u i lideru Socijaldemokratske unije @arku Kora}u.

Portparol Tre}eg op{tinskog suda u Beogradu Dragan Milo{evi} izjavio je da je istra`ni sudija Vu~ini}u odredio pritvor do osam dana, po{o je osumwi~en za krivi~no delo za koje je zapre}ena kazna do tri godine zatvora, a za koji je predvi|en “skra}eni postupak”.

– De`urni istra`ni sudija saslu{ao je ju~e Vu~ini}a i doneo re{ewe o sprovo|ewu istra`nih radwi protiv wega zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo ugro`a-

vawa sigurnosti – rekao je Milo{evi}.

MUP Srbije ranije je saop{tio da su pripadnici beogradske policije sproveli Vu~ini}a de`urnom istra`nom sudiji Op{tinskog suda, koji se po nalogu Tu`ila{tva odazvao pozivu policije, a zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti.

Vu~ini}, koji se predstavqa kao predsednik Inicijativnog odbora Srpskog ~etni~kog pokreta Republike Srpske, posredstvom medija u RS krajem jula pretio je novinaru Vasi}u i lideru SDU-a @arku Kora}u, poru~iv{i im da }e “pro}i kao wihov prijateq Zoran \in|i}”.

(Tanjug)

RADOVAN KARAYI] U PODNESKU USTVRDIO:

Fundamentalisti su `eleli yihad u Bosni

HA[KI TRIBUNAL Biv{i predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} tvrdi da su mnogi islamski fundamentalisti tokom rata dolazili u BiH da se bore na strani bosanskih muslimana, radi osnivawa muslimanske dr`ave u Evropi i baze za teroristi~ke napade kakav je izveden 11. seprembra 2001. u Americi, objavio je ju~e Ha{ki sud.

Ve}ina islamskih fundamentalista je aktvino u~estvovala u borbama na strani bosanskih muslimana i bila spremna da zapo~ne “sveti rat – xihad”, naveo je Karaxi} u podnesku sudskom ve}u Tribunala.

On je podneskom tra`io da sud nalo`i vladama Egipta i Jordana da mu dostave dokumentaciju neophodnu za pripremu odbrane, koja se ti~e u~e{}a islamskih grupa u sukobima u BiH.

“Islamski fundamentalisti On je dodao da su u okviru dolazili su u Bosnu iz celog bratstva osnivane jedinice za sveta, pa i iz Egipta i Jordana. teroristi~ke akcije, protiv Tajna policija u Amanu je zabevladinih zvani~nika {irom le`ila da nadgleda grupu sveta, a do 1946. imali su vi{e ’ozlogla{enih jordanskih Bo{waka’, sastavqenu od najsurovijih islamista, pla{e}i se da }e se vratiti u Jordan i {iriti terorizam i haos”, navedeno je u Karaxi}evom podnesku.

Prema zvani~nim izvorima u Egiptu, Mubarakova tajna policija “tajno je nadgledala aktivnosti egipatske grupe ’svetih ratnika’ i wihovo u~e{}e u sukobu u BiH”, naveo je Karaxi}. On je optu`io tada{we bosansko rukovodstvo, s Alijom Izetbegovi}em na ~elu, da je ne samo odobrilo prisustvo fundamentalisti~kih Radovan Karayi} grupa u BiH ve} i da su bili od pola miliona aktivista. Kausko povezani s wima. raxi} tvrdi da je u Sarajevu Jedna islamska grupa – Mutridesetih godina pro{log veslimansko bratstvo – boravila ka osnovana grupa “Mladi muje u BiH od po~etka rata. Tu gruslimani” koji su po Izetbegopu je osnovao Hasan al Bana vi}evoj direktivi u~vrstili 1928, s idejom da pru`a otpor zasvoje veze s egipatskom grupom padnom uticaju, dekadenciji, ne“Muslimansko bratstvo”. On je moralu i ateisti~koj kulturi, naveo da je Izetbegovi} u~epod parolom “Islam je jedini stvovao u mnogim sumwivim fidom za muslimana”, naveo je Kanansijskim transakcijama i raxi}. prawu novca izme|u razli~i-

tih fundamentalnih islamisti~kih grupa.

Od vlada Egipta i Joradana Karaxi} je zatra`io dokumentaciju u vezi s grupom “Muslimansko bratstvo” i “Jordanski Bo{waci”, kao i podatke o sumwivim isporukama oru`ja i municije bosanskim muslimanima tokom rata u BiH. Biv{i lider bosanskih Srba je istakao da }e mu tra`ena dokumentacija pomo}i da odbaci navode optu`nice koja ga tereti i za “zajedni~ki zlo~ina~ki poduhvat” u istrebqewu bosanskih muslimana iz Srebrenice. Ti dokumenti bi potvrdili Karaxi}evu odbranu da su vojne akcije u tom podru~ju bile opravdane jer je {vercovano oru`je i jer su odatle izvo|eni napadi na srpske civile, navedeno je u podnesku.

Karaxi} je sudskom ve}u predlo`io da naredi vladama Jordana i Egipta da dostave dokumentaciju, po{to mu i posle dva zvani~na zahteva, upu}ena preko ambasada tih dr`ava u Holandiji, nije stigao odgovor.

Sudsko ve}e Ha{kog suda izdalo je ju~e, na zahtev biv{eg lidera bosanskih Srba, nalog vladama Nema~ke i Poqske da mu do 28. avgusta dostave dokumentaciju neophodnu za pripremu odbrane.

(Tanjug)

utorak18.avgust2009.

13

PRIJAVA PROTIV BIV[EG PREDSEDNIKA KIKINDSKE OP[TINE

Bla`i} placevima ~astio Crnogorce?

Protiv biv{eg predsednika kikindske op{tine Branislava Bla`i}a (1957), policijski slu`benici kriminalisti~ke policije PU u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu Okru`nom javnom tu`ila{tvu u Zrewani-

Branislav Bla`i}

nu, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja.

Ju~e je iz ove ustanove saop{teno da postoji osnovana sum-

wa da je Bla`i}, za vreme dok je obavqao funkciju predsednika kikindske op{tine, zloupotrebio slu`beni polo`aj, tako {to je u septembru 2008. godine, suprotno uslovima iz objavqenog javnog konkursa za prikupqawe ponuda radi davawa u zakup nepokretnosti imovine op{tine Kikinda u Pr~wu - op{tina Kotor u Crnoj Gori, bez saglasnosti Direkcije za imovinu Republike Srbije za izdavawe katastarskih parcela, zakqu~io ugovor sa pravnim licem DOO “Avanta” iz Kotora. Bla`i} se tereti da je sa tom firmom zakju~io ugovor o davawu u zakup nekretnina na period od 99 godina, bez pla}awa zakupnine i da je na taj na~in za strano pravno lice pribavio imovinsku korist od oko 52 miliona dinara.

M. Mr.

UHAP[ENO PET OSOBA OSUMWI^ENIH ZA SERIJU TE[KIH KRA\A

Lisice zimskim provalnicima Zbog sumwe da su od avgusta pro{le godine do marta ove u~estvovali u seriji te{kih kra|a na teritoriji ~itavog grada, novosadska policija uhapsila je pet osoba. Prema nezvani~nim informacijama, petorka provalnika opeqe{ila je najmawe 23 vikendice na Kamewaru. Protiv grupe kradqivaca koja je operisala tokom cele zime, a zatim se primirila, pripadnici Policijske uprave u Novom Sadu podneli su krivi~ne prijave zbog osnovane sumwe da su izvr{ili krivi~no delo te{ke kra|e.

D. A.

ODLUKOM BEOGRADSKOG SUDA

Poternica za Lau{evi}em i daqe va`i Tre}i op{tinski sud u Beogradu odlu~io je da me|unarodna poternica koja je raspisana za glumcem @arkom Lau{evi}em ostane na snazi jer nema uslova za weno povla~ewe, potvr|eno je ju~e u tom sudu.

– Posle razmatrawa predloga za povla~ewe poternice, koji je podneo Lau{evi}ev advokat, i uvida u pravosna`nu presudu crnogorskog suda, Tre}i op{tinski sud je utvrdio da nema uslova za weno povla~ewe – izjavio je portparol suda Dragan Milo{evi}.

Za Lau{evi}em je 2002. godine raspisana me|unarodna poternica radi izvr{ewa zatvorske kazne od 13 godina, po naredbi Tre}eg op{tinskog suda u Beogradu, koji je u to vreme bio nadle`an za izvr{ewe presuda ~lanica dr`avne zajednice SCG. Biv{i glumac je 2001. godine, posle vi{e ponovqenih su|ewa, pravosna`no osu|en na 13 godina zatvora zbog krivi~nog dela prekora~ewa nu`ne odbrane,

jer je hicima iz pi{toqa u no}i izme|u 30. i 31. jula 1993. u podgori~kom kafi}u “Epl” usmrtio Dragora Pejovi}a (20) i Radovana Vu~ini}a (19) i ranio Andriju Ka`i}a.

Lau{evi} je bio u zatvoru u Spu`u, iz kojeg je pu{ten posle ~etiri godine i sedam meseci 1998. kada je mu u Podgorici izre~ena presuda kojom je osu|en na ~etiri godine zatvora zbog prekora~ewa nu`ne odbrane. Posle izlaska iz pritvora, Lau{evi} je 1999. oti{ao u SAD. Ta presuda je, me|utim, ukinuta i u ponovqenom procesu osu|en je na ~etiri godine zatvora, da bi u `albenom postupku Vrhovni sud Crne Gore pove}ao kaznu na 13 godina. Lau{evi}u je, prema toj presudi, ostalo da odslu`i jo{ osam godina i pet meseci zatvora.

O zahtevu za vanredno ubla`avawe kazne Lau{evi}u, koji je wegov advokat podneo Vrhovnom sudu Srbije, raspravqa}e se idu}eg meseca – po okon~awu godi{wih odmora.

U BELOJ CRKVI KOD KRUPWA

Napao policajca Branko Z. (52) iz Bele Crkve kod Krupwa, uhap{en je zbog sumwe da je fizi~ki napao i lak{e povredio policijskog slu`benika na du`nosti 15. avgusta u Beloj Crkvi, saop{tila je ju~e Policijska uprava [abac.

Osumwi~enom je odre|ena mera zadr`avawa od 48 sati Zbog sumwe da je Branko Z. “mogu}i po~inilac saobra}ajne

nezgode koja se dogodila u mestu Tolisavac, posle koje je izvr{ilac pobegao, policija je saznala gde se osumwi~eni nalazi”. Branko Z. je “obio da se legitimi{e, a tokom privo|ewa u policijsku stanicu fizi~ki je napao policijskog slu`benika i naneo mu lake telesne povrede, {to je konstatovano u Domu zdravqa”.

U POLICIJSKOJ AKCIJI

Sedmorica uhap{ena na Kosovu Policija Kosova uhapsila je sedam osoba zbog sumwe da su ukqu~ene u organizovani kriminal, a me|u wima su i dr`avqani Srbije, re~eno je ju~e u policiji. Trojica su dr`avqani Srbije, dok su ostala ~etvorica dr`avqani Kosova, razli~itih etni~kih zajednica, ukqu~uju}i i Albance”, rekao je portparol policije Kosova Arber Beka.

Policija nije navela imena privedenih koji su uhap{eni u akciji jedinica za borbu protiv organizovanog kriminala Policije Kosova, preksino} oko 22.30. Uhap{eni su u jednom hotelu u blizini Vu~itrna.

Tokom operacije je zaplewena i velika koli~ina zlata, novca i oru`ja, vrednih nekoliko stotina hiqada evra.

(Beta)

14

KULTURA

utorak18.avgust2009.

DNEVNIK SUSRET S PERKUSIONISTOM ROSTISLAVOM [ARAJEVSKIM

Muzika nesagledive {irine

Deo postavke u Galeriji Matice srpske

SUTRA U GALERIJI MATICE SRPSKE IZLO@BA DELA DOBOROVI]A, [UMANOVI]A, KOWOVI]A I [UPUTA

Evropski konteksti moderne umetnosti

Izlo`ba „Evropski konteksti - Dobrovi}, [umanovi}, Kowovi}, [uput“ bi}e otvorena sutra u Galeriji Matice srpske u Novom Sadu, saop{teno je iz te ustanove.

Kako je najavqeno iz Galerij Matice srpske, izlo`ba je nastala iz potrebe da svako vreme o umetnicima, delima i umetni~kim pojavama razmi{qa na svoj na~in, kao i iz `eqe da se javnosti prika`u dela iz fonda ove institucije koja su nakon formirawa stalnih postavki ostala u depou.

Izlo`ba obuhvata dela ~etvorice zna~ajnih umetnika 20. ve-

ka: Petra Dobrovi}a (1890-1942), Save [umanovi}a (1896-1942), Milana Kowovi}a (1898-1993) i Bogdana [uputa (1914-1942), koji su svojim delovawem obele`ili umetnost prve polovine 20. veka u Vojvodini. Ti umetnici su ro|eni u razli~itim gradovima panonske ravnice - Vinkovcima, Sisku, Pe~uju i Somboru, ali je svaki od wih svojom umetno{}u i `ivotnim putem bio vezan za Novi Sad. Sva ~etvorica {kolovala su se u Parizu, centru savremenih umetni~kih tendencija, te wihovo stvarala{tvo upu}uje na evropske kontekste moderne umetnosti u Vojvodini, ob-

DELO VRSNOG ZNALCA SREDWOVEKOVNE ISTORIJE

Istorijski roman „Jerusalim” U „Zabavnoj biblioteci“ beogradske ispostave slovena~ke izdava~ke ku}e „Mladinska kwiga“ upravo se pojavio roman „Jerusalim“ Italijana Andrea Fredijanija, vrsnog znalca sredwovekovne istorije i autora brojnih istorijskih eseja i kwiga. Fredijani je postigao veliki uspeh debitantskim romanom o bitki kod Termopila ,“300 ratnika“, a u novom romanu se bavi omiqenom temom, krsta{kim ratovima, ali uporedo te~e i pri~a o vremenu rimskog osvajawa prestonice Judeje:Prilikom najezde Titovih legija na Jerusalim sedamdesete godine nove ere, mladi ~lan Isusove porodice spasava od uni{tewa spise Hristovog brata Jakova. Skoro ceo milenijum kasnije rukopis se pojavquje u jevrejskoj zajednici u Majncu koja namerava da ga koristi kao dokaz nevinosti Jevreja u slu~aju Isusove smrti.

Spis ponovo sti`e do Jerusalima koji je pod opsadom krsta{a, a hri{}anske vo|e, ne

biraju}i sredstva, nastoje da poruka tajanstvenog rukopisa ne izazove raskol unutar crkve. Osam qudskih sudbina isprepleteno je s Jakovqevim rukopisom: sudbine dveju sestara Jevrejki izbeglih pred pogromom Jevreja u Nema~koj, sudbina prostitutke polupaganke, sudbina monaha iz benediktinskog reda u Kluniju, te arapskog emira i trojice ratnika Normana, Vizantinca i Tur~ina.Bez obzira na to koju stranu u sukobu zauzimaju, ti izuzetni pojedinci bore se da za{tite sebe i svoje najmilije od strahota opsade grada. U centru sukoba su tri religije koje pola`u pravo na Jerusalim.

Fredijani se proslavio kao istori~ar pi{u}i o velikim bitkama u anti~kom dobu i sredwem veku kao i o ratnicima koji su ih vodili i to je maksimalno iskoristio prilikom pisawa romana da bi scene opsade, bitaka i finalnog masakra do~arao {to uverqiivje i autenti~nije.

(Tanjug)

ja{wava se u pozivu na izlo`bu.

Postavka obuhvata 42 eksponata: 36 slika i {est grafika iz fonda Galerije Matice srpske, kao i propratni materijal o `ivotu i stvarala{tvu odabranih umetnika koji su svojim delovawem obele`ili umetnost prve polovine 20. veka u Vojvodini.

Autor i kustos izlo`be je Tijana Palkovqevi}, a realizovana je pod pokroviteqstvom Izvr{nog ve}a Vojvodine. Izlo`ba }e biti otvorena od 19. avgusta do 19. oktobra, a svakog petka odr`ava}e se stru~na tuma~ewa izlo`be, projekcije filmova i predavawa.

Veb-sajt Milene Pavlovi} Barili Internet sajt posve}en stvarala{tvu velike srpske umetnice Milene Pavlovi}-Barili u potpunosti je zavr{en i dostupan javnosti na adresi www.milenapavlovicbarilli.rs, saop{tilo je Ministarstvo kulture Srbije. Taj veb-sajt je jedan od segmenata obele`avawa stogodi{wice ro|ewa umetnice i sadr`i mnoge do sada te{ko dostupne materijale koji omogu}avaju da se formira kompletniji portret.

Pored slika Barilijeve i modnih ilustracija, podeqenih u nekoliko segmenata koji se mogu pregledati u virtuelnoj galeriji, na sajtu su dostupna kompletna biografija, porodi~no stablo, pisma roditeqima, pesme, fotografije. Tu su i stru~ni tekstovi o wenom radu, koji bacaju novo svetlo na wen `ivotni put. Neke od sekcija sajta oboga}ene su i audio verzijama tekstova. U ministarstvu su istakli da je taj projekat za~etak nove faze i novog na~ina predstavqawa na{ih umetnika i kompletne umetni~ke ba{tine Srbije {iroj javnosti.

Me|unarodni festival udaraq- U mom slu~aju sve kao da je biki koji je nedavno odr`an u Novom lo predodre|eno za to. Moj otac je Sadu okupio je vrsne mlade perku- u mladosti bio perkusionista – on sioniste iz zemqe i inostranstva, je sada dirigent, sara|ivao je sa koji su se publici predstavili na Fedosejevim, dirigovao je u Boqkoncertima prire|enim u nesva- {om teatru, a i majka mi je perkukida{wem ambijentu dunavske sionista i radi kao koncertmajobale na kupali{tu [trand. stor u orkestru. Ja sam tako odraJedan od najistaknutijih me|u stao okru`en udaraqkama i to me ovim solistima bio je perkusio- je opredelilo da po~nem da sviram nista iz Rusije, Rostislav [ara- udaraqke. Veoma je dobro po~elo, jevski, jo{ uvek student moskov- tako da sam sa devetnaest godina skog Instituta muzike Gwesinih, ve} krenuo da gradim koncertnu koji je uprkos svoje mladosti, (ro- karijeru: ve} dva puta sam svirao u |en je 1990.), ve} ostvario izuzet- Karnegi holu, u Albert holu, kao ne uspehe na velikim muzi~kim konkursima u svojoj zemqi i u Belgiji, i koncertirao je u nekim od najzna~ajnijih svetskih koncertnih dvorana.

Posle wegovog nastupa na [trandu, ukazala se prilika za susret sa [arajevskim. z Koliko je publika u zabludi kada muziku za udaraqke uglavnom shvata kao „odr`avawe ritma“ u orkestru i puko muzicirawe na bubwevima?

- Po mom mi{qewu, qudi gre{e zbog toga {to udaraqke uglavnom povezuju sa bubwevima. Me|utim Rostislav [arajevski oblast muzike za udaraqke je za- i u drugim velikim dvoranama. pravo mnogo {ira, i tu postoji Zbog toga sam vrlo zahvalan i sudmnogo raznih instrumenata sa raz- bini, ali i mojim roditeqima, koli~itim mogu}nostima, melodij- ji su za mene izabrali ove instruskih, ritmi~kih i solisti~kih, mente. Oni vam daju izuzetnu {i{to je posledica velike evolucije rinu: mo`ete da svirate kao soliinstrumenata. Po{to taj razvoj sta, da radite u orkestru, a tako|e kao i vreme ide napred, mi sada i da svirate muziku najrazli~itiimamo pravi koncertni instru- jih stilova i `anrova. z Kakvu muziku najradije ment – marimbu, ~iji je repertoar danas, mo`emo re}i, dva ili tri svirate? puta ve}i nego ranije, zahvaquju}i - Sviram razli~ite vrste muzikompozitorima kao {to su Neboj- ke. Prirodno, veoma ~esto sviram {a @ivkovi}, Keiko Abe i mno- solisti~ku muziku za marimbu, a gim drugim autorima. Oni pi{u povremeno radim i u orkestru, sjajnu muziku za marimbu, ali i mu- {to je veoma dobra praksa. Ina~e ziku za mno{tvo drugih udaraqki, ne mogu re}i da posebno izdvajam koja je nesagledivo {iroka, veoma neki stil: veoma volim klasiku, raznovrsna i zanimqiva, ali qudi ali sviram i razli~ite druge stvana`alost sa tim nisu upoznati i ri. Uz to imam i sopstveni anne znaju koliko zbog toga gube. sambl, u kojem sviram bubweve, gde z Kako ste se vi opredelili sviramo i fank i xez. Mogu da kaza bavqewe udaraqkama? `em da imam dosta {iroka inte-

resovawa, ali naravno pritom je uvek najva`nije da sviram kvalitetnu muziku koja zadovoqava moj ukus. z Na festivalu u Novom Sadu izveli ste i jednu kompoziciju Neboj{e @ivkovi}a.

Koliko vam je bliska wegova muzika?

- Za mene @ivkovi}eva muzika ima neku vrstu kultnog statusa.

Meni je ona veoma bliska i svi|a mi se da je sviram. Veoma je volim zbog wene neposrednosti. Ima mnogo kompozitora za udaraqke koji pi{u odli~nu muziku, ali wegova muzika je osobena po tome {to je neposredna, jarka i ima sna`nu individualnost. To je za mene veoma va`no, delom zbog te neposrednosti a delom i zbog wene izuzetne misaone dubine, koja povremeno ode i u atonalnost. To sve shvatam i ona za mene nosi veoma mnogo informacija. Veoma volim wegovu muziku i verovatno je i to jedan od razloga zbog kojih sam do{ao na festival u Novi Sad. z Kakvi su vam utisci o ovom festivalu udaraqki u Novom Sadu?

- Pored standardnih koncerata na kojima mi na uobi~ajeni na~in izvodimo koncertni repertoar, treba svakako biti i veseliji i opu{teniji, zato {to mi sviramo na takvim instrumentima koji mogu da nose, da razonode i da osvoje qude. Sve to je veoma zanimqivo: i slu{ati i u~estvovati u tim nastupima, kao ovde u Novom Sadu, gde prosto svi sviraju i igraju, gde je op{ti xem se{n, to je izvanredno, to je neposredno, `ivo i upravo tako i treba da bude. Nemam dovoqno re~i hvale: prosto bih `eleo da se ovo nastavi, da se koncerti nastavqaju iz no}i u no}. To je Neboj{a prakti~no sve sam osmislio: pozvao je qude, sve je organizovao i nadam se da }e sli~an festival biti organizovan i slede}ih godina. Mislim da su neuobi~ajeni festivali poput ovog veoma va`ni za muzi~are, koji ovde imaju prilike da sviraju na obali reke, da se susre}u sa drugim izvanrednim muzi~arama, da improvizuju i mislim da bi trebalo da bude {to vi{e takvih muzi~kih doga|awa, ne samo u Srbiji nego i u svetu.

Borislav Hlo`an

NOVI ALBUM JOSIPE LISAC U SRBIJI

@ivim po svome Novi album pop-rok hrvatske peva~ice Josipe Lisac „@ivim po svome“ pola godine posle objavqivawa u Hrvatskoj pojavio se ovih dana i na srpskom tr`i{tu posredstvom „Jugotona“, srpskog orgranka zagreba~kog „Kroacija rekordsa“. “Ovim albumom Josipa je prekinula osmogodi{wu diskografsku pauzu.

Na albumu se nalazi osam pesama od kojih je jedna bonus. Album je posve}en wenoj najve}oj qubavi (peva~u i kompozitoru) Karlu Metiko{u (1940-1991)“, saop{tio je „Jugoton“. Kako se navodi, sa novog albuma koji je radila u saradwi sa Elvisom Stani}em izdvojile su se pesme „@ivim po svome“, „1000 razloga“ i „Svijet oko nas“.

REPERTOAR

Film

An|eli i demoni

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Re`ija: Ron Hauard Scenario: Dejvid Kep i Akiva Goldsmen po romanu Dena Brauna Uloge: Tom Henks, Juan Mekgregor, Ajelet Zurer, Stelan Skarsgard, Pjerfran~esko Favino, Armin Miler Stal, Nikolaj Li Kas

Po{to iz {vajcarske laboratorije za razbijawe atoma, tokom tajnog eksperimenta nepoznati lopov ukrade upravo „zarobqenu“ antimateriju ili „bo`ansku ~esticu“, ubrzo u Vatikanu nastaje opsadno stawe. Terorista koji se predstavio kao pripadnik iluminata, od crkve vekovima progowene sekte, je antimateriju spremio za detonaciju, a oteo je i ~etiri kardinala i najavio wihovu egzekuciju po skrivenom planu. Sve se de{ava po{to je napredni papa preminuo i u toku je slo`ena procedura izbora novog. Inspektor vatikanske policije u pomo} poziva poznatog simbologa ameri~kog profesora Roberta Langdona...

Za sve koji su apsolvirali bestselerski literarni opus Dena Brauna, ali i oni koji to nisu u~inili proteklih dugih toplih leta, tu je film „An|eli i demoni“ po istoimenoj kwizi, koja, ina~e prethodi proslavqenom Braunovom „Da Vin~ijevom kodu“, i tako|e, puno gledanom filmu Rona Haurada. Prvi tako mogu svoju imaginaciju da uporede sa rediteqskom, a drugi ako im se kwige ne mile, pa ni one najpopularnije, sada imaju priliku da za samo ne{to vi{e od dva sata budu u toku. Kako god okrenete, Braunovi „religiozni trileri“ su u svojim filmskim verzijama postali i visoko akcioni, sa Tomom Henksom kao profesorom Langdonom glavnim pokreta~em i upravqa~em „intelektualno detektivskog“ adrenalina. Drugim re~ima sem dobre voqe za u`itak i zabavu u „An|elima i demonima“ potrebno je i jo{ ne{to vere u ono {to se gleda. Tek, elementi trilera: od zavere mangupa u sopstvenim redovima, preko ubijawa po sistemu koji treba proniknuti, do iznenadnog, ustvari, o~ekivanog obrta, paralelno teku sa zanimqivom pri~om o istoriji iluminata (dela katoli~kog sve{tenstva koji je `eleo da nauku stavi ispred crkvenih dogmi) i skoro dokumentaristi~ki uhva}enim trenucima izbora novog pape. Akcione scene su, poneke spektakularne, u celoj stvari najneuverqivije. Rediteq Ron Hauard, ipak s lako}om izlazi na kraj sa svime {to ima smisla kao i nebulozama scenarija ponegde ga nadilaze}i i ne~im {to je vi{e od zanatski perfekcionisti~ke ilustracije. Tom Henks je kao i pro{li put sasvim korektan, a pravo osve`ewe je, kao partnerka mu, u ulozi dr Vetre, Ajelet Zurer jedna od vode}ih glumica u Izraelu.

V. Crwanski

SPORT

c m y

DNEVNIK

utorak18.avgust2009.

15

VELI^ANSTVEN POVRATAK JELENE JANKOVI] ME\U POBEDNIKE

Jeca opet u lovu na prvo mesto Fenomenalnom igrom u finalu Masters turnira u Sinsinatiju i pobedom nad najboqom teniserkom sveta Dinarom Safinom (6:4, 6:2), najboqe rangirana Srpkiwa na VTA listi Jelena Jankovi} stigla je do tako potrebnog i zna~ajnog velikog trijumfa.

Naime, od osvajawa turnira u Moskvi, krajem 2008. godine, Jelena nije pobedila na takmi~ewu ovog kvaliteta i bio joj je potreban jedan ovakav uspeh kako bi sebe ponovo uvrstila me|u pobednike i igra~ice koje ravnopravno konkuri{u za titulu najboqe teniserke sveta. Jankovi}eva jeste to bila na kraju pro{le godine, ali je potom pala na VTA listi i na{la se u svojevrsnoj krizi.

- Bila je ovo zna~ajna pobeda za mene - rekla je odmah po zavr{etku finalnog susreta u Sinsinatiju Jelena Jankovi}. - Sre}na sam {to sam se vratila u grupu najboqih igra~ica na svetu i nadam se da }u samo napredovati u formi pred nastavak sezone. Veoma sam zadovoqna zbog dobre igre u finalu i ~iwenice da sam, prvi put u karijeri, pobedila najboqu teniserku sveta po VTA listi. Uz to, puno mi je zna~ila i pobeda nad Dementijevom u polufinalu i

Promenila sam na~in ishrane Obja{wavaju}i sve`inu u svojoj igri, a kao posledicu toga i mnogo boqi tenis koji prikazuje, Jelena jankovi} je na svom blogu napisala: - Jedna od novina kod mene je {to sam promenila na~in ishrane.

Volim da pijem puno koka-kole, kao i da jedem puno slatki{a. ^okolada je bila redovna u mojoj ishrani, ne{to bez ~ega se moj svakodnevni meni nije mogao zamisliti. Sre}om, imam dobar metabolizam, tako da nisam morala puno da brinem o te`ini. Ipak, kada je potrebno da imate puno energije i da jedete zdravu hranu, nije dobro svakodnevno konzumirati gazirana pi}a i ~okoladu. Prestala sam da pijem koka-kolu, nisam popila ni jednu od Vimbldona. Umesto toga, sada pijem samo vodu ili limunadu. Prestala sam da jedem i slatki{e. Sada mi svi govore kako izgledam mr{avije, pitala sam se za{to, a razlog je upravo taj {to sam prekinula sa starim na~inom ishrane. Svaki ~ovek voli ne{to {to nije dobro za wega, takav slu~aj je i samnom. Ponekad jedem i hamburgere... Ovde, u SAD, volim takozvane „in & out“ burgere... Ali, od kako sam primenila novi na~in ishrane i na wih sam stavila ta~ku. Sada vodim ra~una o svim detaqima, po~ev{i od redovne i zdrave ishrane, spavawa i trenirawa i znam koje su moje granice. Sve ove aktivnosti i novi re`im kojeg se striktno pridr`avam, napravi}e veliku razliku i boqitak u meni. imam razloga da budem zadovoqna igrama tokom protekle sedmice u Sinsinatiju.

Ina~e, bilo je ovo tre}e Jelenino pojavqivawe u Ohaju i wen najboqi rezultat. U prethodna dva navrata, Jankovi}eva je ovo

takmi~ewe zavr{avala u ~etvrtfinalu.

- Bilo je ~udesno igrati ponovo na ovom turniru - dodala je Jankovi}eva. - Zamislite, zapamtila sam neka lica me|u navija~ima od pre dve-tri godine i primetila sam da od wih imam veliku podr{ku. To mi se jako dopalo i puno mi je zna~ilo na putu do pobedni~kog pehara.

Dinara Safina ispoqila je veliku nervozu tokom zavr{nog susreta i delovala je ~ak qutito posle nekih sjajnih poteza srpske teniserke.

- Malo toga sam prikazala u zavr{nom susretu - rekla je ruska teniserka. - U osnovi, ovo nije bio moj dan. Jelenini udarci bili su veoma dobri i poga|ala je veoma blizu linija, ~esto i u wih. Ona je igrala sjajan tenis i zaslu`ila je ovu pobedu.

U toku 2009. godine Jelena Jankovi} je trijumfovala samo na turniru u {panskoj Mar-

Predsednik Tadi} ~estitao Jeleni Jankovi} Predsednik Srbije Boris Tadi} ~estitao je najboqe rangiranoj srpskoj teniserki Jeleni Jankovi} pobedu na

turniru u Sinsinatiju, saop{tila je pres-slu`ba predsednika Republike. - Naiskrenije Vam ~estitam osvaja-

we ovog zna~ajnog turnira. @elimo Vam puno uspeha u nastavku karijere - naveo je Tadi}.

SENIORSKO SVETSKO PRVENSTVO NA MIRNIM VODAMA U KANADI

Srbija bez medaqa, Jani}eva blistala

Sa seniorskog Svetskog prvenstva na mirnim vodama, koje je odr`ano u kanadskom gradu Halifaksu srpski kajaka{i vratili su se bez odli~ja.

Na{ mu{ki ~etvorosed u sastavu Filipovi}, Sibinki}, \enadi} i Zori} oprostio se od vice{ampionske titule osvojene na SP u Nema~koj, po{to je u finalu na 200 metara zauzeo

Katalin Kova~ i Nata{a Jani}

osmo mesto sa vremenom 31,423 sekunde. Srpski ~etvorosed zaosato je za pobednicima Belorusima (30,412 sekundi) 1,011 stotinku. Drugo mesto pripalo je Slovacima (30,525), a tre}e Rusima (30,608).

Na{a `enska posada ~etvoroseda u sastavu Panda, Tibor, Na| i Major Kubik osvojila je na 200 metara sedmo mesto u finalu sa vremenom 36,327 sekundi. Zlato

je pripalo Nemicama (35,049), srebro Ma|aricama, me|u kojima je veslala i nekada{wa jugoslovenska kajaka{ica Nata{a Jani} (35,075), a bronza Portugalkama (35,657). Jani}eva je sa Kova~evom u K2 na 200 uzela zlato za Ma|arsku, kao i u K1 200 i K4 500. Na{e dame su se sedmim mestom u Halifaksu i zvani~no oprostile od svetske bronze sa SP u Nema~koj (Duizburg). @enski ~etvorosed nastupio je u Halifaksu i na 500 metara, a u finalu su devojke zauzele sedmo mesto sa vremenom 1:36,962. Prve su bile Ma|arice (1:33,090), druge Nemice (1:33,094), a tre}e [pankiwe (1:34,973).

Na{ jedini predstavnik na SP u Kanadi u kanuu Du{an Ru`i~i} (ro|en u Kanadi) u kajaku jednokleku na 1000 metara u polufinalu bio je sedmi, {to nije bilo dovoqno ni za B finale.

On je ina~e u polufinalu veslao {est sekundi sporije nego u kvalifikacijama. U disciplini C1 500, koja mu nije specijalnost zabele`io je boqi rezultat. U{ao je u B finale i zavr{io ga kao deveti, a ukupno je zauzeo 18. mesto na svetu.

G. M.

Jelena Jankovi} s pobedni~kim peharom

beqi, a pobeda u Sinsinatiju donela joj je 11. pehar u karijeri, kada je vrhunski tenis u pitawu. Obja{wavaju}i {ta joj se sve doga|alo od po~etka ove godine, ona je rekla: - Posle Vimbldona uzela sam dve nedeqe odmora od tenisa. Zaista sam `elela da o~istim misli i napunim baterije tako da budem boqa i sve`ija za ulazak u drugu polovinu sezone. @elela sam da zaboravim {ta se de{avalo u prvoj polovini takmi~arske 2009. godine. Zaista sam se ose}ala istro{eno. Nisam ni dodirnula reket tokom te dve nedeqe. Sigurno da je to bio pravi potez, jer se sad zaista ose}am mnogo boqe. Kro~iv{i na teren, prvi put posle odmora, odmah sam teniski re~eno „osetila teren“. Ose}ala sam se lagano na nogama, kao leptir i bila sam sre}na {to mogu da stignem svaku loptu. To mi je i bio ciq, tome sam se i nadala, da }e mi se vratiti voqa i `eqa za borbom za svaku loptu. I osmeh mi se vratio. Sada sam na terenu i van wega puno disciplinovanija.

Saradwa s trenerom Rikardom San~ezom, o~ito je, donosi rezul-

OBJAVQENA NOVA VTA LISTA

Jelena ~etvrta

Zahvaquju}i odli~nim rezultatima i pobedi na turniru u Sinsinatiju, Jelena Jankovi} popela se na ~etvrto mesto najnovije VTA liste najboqih teniserki sveta. Ona je, sa 6.620 bodova, sko~ila sa petog na ~etvrto mesto, odmah iza sestara Serene i Venus Vilijams, dok je prvoplasirana i daqe Dinara Safina sa 9.810 bodova.

Prvi put u karijeri me|u najboqih 10 teniserki na{la se Italijanka Flavija Peneta, dok je i daqe 11. na listi na{a Ana Ivanovi}.

VTA lista: 1. (1) Dinara Safina (Rusija) 9.810 poena, 2. (2) Serena Vilijams (SAD) 8.558, 3. (3) Venus Vilijams (SAD) 6.865, 4. (5) Jelena Jankovi} (Srbija) 6.620, 5. (4) Jelena Dementieva (Rusija) 6.235, 6. (6) Svetlana Kuzjecova (Rusija) 5.960, 7. (7) Vera Zvonareva (Rusija) 5.300, 8. (8) Karoline Voznijacki (Danska) 4.810, 9. (9) Viktorija Azarenka (Belorusija) 4.553, 10. (12) Flavija Peneta (Italija) 3.420, 11. (11) Ana Ivanovi} (Srbija) 3.270... 229. (231) Bojana Jovanovski (Srbija) 227... 233. (226) Ana Jovanovi} (Srbija) 219... 350.

(354) Teodora Mir~i} (Srbija) 118... . tate i Jelena je u Sinsinatiju ponovo izgledala re{ena i sposobna da igra tenis dostojan najboqe teniserke na svetu. Uz pobedni~ki pehar, na{a teniserka osvojila je 800 VTA poena i nagra|ena je ~ekom na 350.000 dolara. Raduje {to smo kod we ponovo videli re{enost da igra na vrhunskom nivou, a kada je tako, onda su i sjajni rezul-

tati neminovnost. Ve} "Roxers kup" u Torontu pokaza}e mo`e li beogradska teniserka da gaji vrhunske ambicije pred US open, odnosno da li je wen povratak na mesto prve teniserke sveta realan ciq. Na osnovu nastupa u Sinsinatiju, usu|ujemo se da tvrdimo - jeste!

A. Predojevi}

Masi sve boqe Felipe Masa postepeno se oporavqa od te{ke povrede zadobijene 25. jula na kvalifikacijama za Veliku nagradu Ma|arske.

Kako ka`u u Ferariju, zdravstveno stawe Brazilca boqe je iz dana u dan.

- Felipe se nalazi u odli~noj formi i wegovo ozdravqewe te~e dobro. Testovi koje je obavio proteklih dana veoma su pozitivni - izjavio je {ef ekipe Ferarija Ste-

Endi Marej

ATP LISTA

Marej razdvojio nerazdvojive

fano Domenikali, koji je voza~a "Skuderije" posetio u Brazilu.

Italijanski mediji ve} su najavili povratak Mase na stazu za trku "na doma}em terenu" u Monci, 13. septembra, ali Domenikali to u principu demantuje: - Najva`nije je imati strpqewa i praviti korak po korak, bez ikakve `urbe

Ve} plasmanom u finale Roxers kupa u Montrealu, Endi Marej je smenio Rafaela Nadala na drugom mestu ATP liste. [panac je branio trofej, a ispao je u ~etvrtfinalu. Britanac, koji je osvojio Roxers kup, tako je razdvojio tandem Roxer Federer - Rafael Nadal, koji je zauzimao prva dva mesta na ATP listi vi{e od ~etiri godine. To nije jedina promena u TOP 10.

Fernando Verdasko se posle samo nedequ dana vratio na deseto mesto, koje je na kratko ustupio Fernandu Gonzalezu.

Trojica srpskih tenisera su pokvarili plasmane. Viktor Troicki je posle rekorda karijere, plasmana na 24. mesto koje je dr`ao dve nedeqe, pao za {est mesta. On je u Montrealu ubedqivo pora`en ve} u prvom kolu, od [panca Davida Ferera.

Konto mu se sa 1.585 smawio na 1.355 bodova. Janko Tipsarevi},

iako nije igrao pro{le nedeqe, pomerio se sa 59. na 62. poziciju.

Ilija Bozoqac je napravio devet koraka unazad i sada je 136.

ATP lista: 1. (1) Roxer Federer ([vajcarska) 11.040 poena, 2. (3) Endi Marej (V. Britanija) 9.250, 3. (2) Rafael Nadal ([panija) 8.665, 4. (4) Novak \okovi} (Srbija) 7.150, 5. (5) Endi Rodik (SAD) 5.800, 6. (6) Huan Martin del Potro (Argentina) 5.405, 7.

(7) @o Vilfred Conga (Francuska) 3.960, 8. (8) Nikolaj Davidenko (Rusija) 3.655, 9. (9) @il Simon (Francuska) 3.320, 10. (11) Fernando Verdasko ([panija) 3.185... 30. (24) Viktor Troicki (Srbija) 1.585... 62.

(59) Janko Tipsarevi} (Srbija) 855... 136. (127) Ilija Bozoqac (Srbija) 471... 315. (319) Boris Pa{anski (Srbija) 162... 334.

(317) Nikola ]iri} (Srbija) 143... 391. (400) Filip Krajinovi} (Srbija) 114....

SPORT

utorak18.avgust2009.

DNEVNIK

c m y

16

JUSEIN BOLT PONOVO POMERIO GRANICU (NE)MOGU]EG

^udovi{na lepota sprinta Atleti~ar, Jamaj~anin Jusein Bolt, sada vi{e nema nikakve sumwe, najboqi sportista kojeg na{a planeta ima, nastavio je da se igra sa svetskim rekordima. Pro{le godine u Pekingu postavio je najboqe rezultate u istoriji na 100 i 200 metara i u {tafeti 4x100 metara, a qudi su se s pravom zapitali postoje li granice mogu}eg kada je sprint u pitawu? Odgovor su, evo, dobili u Berlinu, jer je Bolt opet istr~ao daleko najboqi rezultat koji je ~ovek ikada ostvario nadme}u}i se sa {topericom i novi rekord na 100 metara od nedeqe uve~e iznosi nestvarnih i neverovatnih 9,58 sekundi.

Namerno smo istakli da se tamnoputi as nadme}e samo sa {topericom, jer on me|u qudima u ovom trenutku nema rivala. Amerikanac Tajson Gej je nagove{tavao da }e poku{ati da pobedi superstara s Jamajke, ali sve {to je uspeo bilo je obarawe rekorda SAD koji iznosi “samo” 9,71 sekundi. Bolt je, me|utim, daleko odmakao, od starta pokazuju}i da je brz toliko da niko, ali ba{ niko ne mo`e da ga prati. I ne samo to: iako je maksimalno ozbiqno tr~ao u finalu stotke, Jusein je stizao da kontroli{e pogledom rivale, ostavqaju}i

Danas kvalifikacije na 200 metara Kvalifikacije na 200 metara kod mu{karaca po~iwu danas u 10.05 ~asova, a nastavi}e se u popodnevnim satima ~etvrtfinalnim trkama (18.55 ~asova). Polufinalne trke na programu su sutra (19.25 ~asova), a veliko finale dogodi}e se u sredu od 20.35 ~asova.

Zanimqivo je da je 20. avgusta pro{le godine Bolt sru{io svetski rekord na 200 metara, a sada }e, eto, imati novu {ansu da podvig ponovi i 23. ro|endan do~eka kao novi (stari) svetski rekorder.

Jusein Bolt

Boltov razvojni put Prve zvani~ne rezultate na atletskim listama Jusein Bolt je ostvario u disciplini 200 metara. Naime, 2001. godine sada 23-godi{wi (napuni}e 23 godine 21. avgusta) Jamaj~anin ostvario je vreme od 21,73 sekunde na takmi~ewu u ma|arskom gradu Debrecinu. Ve} 2002. godine tr~ao je 20,58 sekundi, a 2003. godine 20,13.

Prvi put je 200 metara Bolt istr~ao br`e od 20 sekundi 2004. godine (19,93), a onda slede: 2006. - 19,88, 2007. - 19,75 i 2008. - 19,30 sekundi.

Novi (stari) svetski rekorder na 100 metara tek 2007. godine po~eo je da tr~i na 100 metara. Te godine je imao vreme od 10,03 sekundi, a ve} 2008. godine istr~ao je svetski rekord od 9,69 sekundi, koji je u nedequ popravio na 9,58 sekundi.

Wegova omiqena disciplina do pre neku godinu bila je 400 metara i najboqi rezultat u woj ostvario je 5. maja 2007. godine u Kingstonu, kada je tr~ao 45,28 sekundi.

Rekord za istoriju

veru svojim navija~ima, ali i svim qubiteqima atletike {irom sveta da mo`e da tr~i, zamislite - jo{ br`e!?

- Bio sam spreman da oborim svetski rekord i to sam i u~inio - rekao je fenomenalni atleta s Jamajke. - Ponosan sam na sebe samog. To je veliki trenutak u atletskoj istoriji, ali nikada ne mo`ete da znate {ta }e se sutra dogoditi. Ovo je va`na stvar za Jamajku. Do{ao sam u Berlin da osvojim zlato i u~inio sam to na pravi na~in. U finalu je, pored mene, bilo jo{ sedam sjajnih u~esnika, a ne samo Tajson Gej. Sve sam ih uva`avao pred start i

PUNA^KA SAVANA „ZASENILA” BOLTA: Zvezda ve~eri nedeqnog programa na Svetskom atletskom prvenstvu u Berlinu bio je, naravno, Jusein Bolt, me|utim, do izlaska sjajnog Jamaj~anina na stazu publika je jo{ uvek pri~ala o Savani Sanito (22), baca~ici kladiva iz Ameri~ke Samoe. Nakon {to je ispala u svojoj disciplini, odlu~ila je da se oku{a i na trci na 100 metara, a 90 kilograma te{ka atleti~arka je krate}i vreme u Berlinu prihvatila pozivnicu i poku{ala popraviti svoj rekord na najkra}oj sprinterskoj disciplini. Ipak je iz rodne Ameri~ke Samoe potegnula 15 hiqada kilometara i {teta bi bilo ne iskoristiti sve {to se pru`a na Svetskom prvenstvu. Na kraju je, uz nadqudske napore, uspela da kroz ciq stigne u vremenu od 14.23 sekunde, ~ime je popravila li~ni rekord! Sem toga, nije bila posledwa u kvalifikacijama, jer je iza sebe ostavila ~ak dve konkurentkiwe, Tioiti Katutu, predstavnicu Kiribata, i Afganistanku Robinu Makim Jar:- Za mene je veliki uspeh i samo u~e{}e na Svetskom prvenstvu, dodu{e, imala sam i u domovini nekoliko takmi~ewa, ali biti ovde, u dru{tvu najboqih atleti~ara sveta je ne{to zaista uzbudqivo - izjavila je posle trke Savana, koja }e uskoro pristupiti ameri~koj armiji.

shvatao sam ih veoma ozbiqno.

Bio sam fokusiran na trku i na to da realizujem svoj ciq.

Nisam se optere}ivao time da budem br`i makar i za 0,1 stotinku od mog najboqeg rezultata iz Pekinga pro{le godine, ali kod mene je sve mogu}e.

Bio sam opu{ten pre trke, a tokom we publika je bila sjajna i ulila mi je dodatnu energiju. Moj ciq sada je zlato na 200 metara.

Jusein Bolt je odao i neke svoje male tajne: - Moji roditeqi su prisustvovali finalu i to mi je puno zna~ilo. Prvi telefonski poziv koji sam primio po osvajawu zlata i obarawu svetskog rekorda bio je od jedne TV stanice s Jamajke, a drugi od premijera moje zemqe. To zaista nisam o~ekivao.

Srebrni Amerikanac Tajson Gej je tako|e istr~ao trku `ivota i oborio rekord SAD na 100 metara. Ipak, nije krio tu-

osvojio drugo mesto, ose}am se kao pobednik. Znao sam da }e trka biti brza, ali da }e ba{ ovoliko brzo oti}i, nisam pretpostavqao. Jusein je disciplinu sprint na 100 metara podigao na neki novi, vi{i nivo.

Ve} danas, me|utim, po~e}e atletski svet da razmi{qa o reprizi Olimpijade u Pekingu, kada je Bolt u pitawu. Naime, u 10.05 ~asova po~iwu kvalifikacije na 200 metara u kojima }e startovati i Jusein Bolt, ali i Tajson Gej. Wih dvojica imaju daleko najboqe rezultate u 2009. godini i sasvim je logi~no o~ekivati da }e wihov duel odlu~ivati o tome kome }e pripasti zlato, a kome srebro. Svetski rekord je, od 20. avgusta 2008. godine, u vlasni{tvu, a koga bi drugog, Juseina Bolta i iznosi 19,30 sekundi. Me|utim, ba{ kao i na 100 metara (pre finalne trke u Berlinu), najboqi ovogodi{wi rezultat ostvario je Gej i to 30. maja ove godine u Wujorku. Tada je sjajni sprinter iz SAD tr~ao 19,58 sekundi, za stotinku br`e od Bolta, koji je 19,59 sekundi ostvario u Lozani, 7. jula ove godine. To najavquje nova uzbu|ewa i no-

gu, ali ni radost zbog svog ostvarewa.

- Razo~aran sam {to sam izgubio trku, ali sam istr~ao li~ni rekord rekao je Gej. - Nemam za ~im da `alim, jer Bolt je istr~ao dobru trku.

Dao sam sve od sebe, ali to nije bilo doSve je u glavi voqno da bih osvojio prvo mesto. Sada se okre}em vu veliku bitku dvojice fenotrci na 200 metara i poku{a}u menalnih sprintera, koji bi, da u woj budem najboqi. Uzbunadaju se milioni atletskih |en sam zbog Juseinovog tr~awa fanova, mogli granicu na 200 u finalu. Bio sam motivisan metara da pribli`e nestvar-

Hronologija svetskih rekorda na 100 metara 10.6 sekundi - Donald Lipinkot (SAD), Stokholm,[vedska 6. 7. 1912 10.4 - ^arls Padok (SAD), Ridlends, SAD, 23. 4. 1921 10.3 - Persi Vilijams (Kanada), Toronto, Kanada 9. 8. 1930 10.2 - Xesi Ovens (SAD), ^ikago, SAD, 20. 6. 1936 10.1 - Vili Vilijams (SAD), Berlin, Nema~ka, 3. 8. 1956 10.0 - Armin Hari (Zap. Nema~ka), Cirih, [vajcarska, 21. 6. 1960 9.95 - Xim Hins (SAD), Meksiko Siti, Meksiko, 14. oktobar 1968.

9.93 - Kelvin Smit (SAD), Kolorado Springs, SAD, 3. jul 1983.

9.92 - Karl Luis (SAD), Seul, Ju`na Koreja, 24. septembar 1988.

9.90 - Liroj Barel (SAD) Wujork, SAD, 14. jun 1991.

9.86 - Karl Luis, Tokio, Japan, 25. avgust 1991.

9.85 - Karl Luis, Barel, Lozana, [vajcarska, 6. jul 1994.

9.84 - Donovan Bejli (Kanada), Atlanta, SAD, 27. jul 1996.

9.79 - Moris Grin (SAD), Atina, Gr~ka, 16. jun 1999.

9.77 - Asafa Pauel (Jamajka), Atina, Gr~ka, 14. jun 2005.

9.74 - Asafa Pauel, Rieti, Italija, 9. septembra 2007.

9.72 - Jusein Bolt (Jamajka), Njujork, SAD, 31. maj 2008.

9.69 - Jusein Bolt, Peking, Kina, 16. avgust 2008.

9.58 - Jusein Bolt, Berlin, Nema~ka, 16. avgust 2009

Tajsonu Geju (levo) za utehu rekord SAD

kao nikada ranije i istr~ao sam odli~no u finalu. Bolt je pokazao da su mogu}e i naizgled nemogu}e stvari - to pokazuje wegovih 9,58 sekundi. Iako sam

nom rezultatu od 19 sekundi.

Nemogu}e? Posle finala na 100 metara, ube|eni smo, ta re~ u sprintu vi{e ne postoji!

A. Predojevi}

SPORT

DNEVNIK DIREKTOR CRVENE ZVEZDE IVAN AYI] ZADOVOQAN PO^ETKOM SEZONE

Od omalova`avawa do respekta Novoformirani Zvezdin tim obele`eio je start sezone solidnim partijama i zapa`enim rezultatima. Mo`da Pi`onovi puleni pokazuju i vi{e od onoga {to se realno o~ekivalo...

- Izgleda da takav utisak postoji u delu javnosti, ali za nas koji smo u klubu sledili postavqenu viziju sve ide svojim tokom. Znamo da je na okupu mlada ekipa kojoj treba kontinuitet zajedni~kih nastupa, mukotrpan rad pa i dopunska selekcija kroz naredne prelazne rokove, ali i koja poseduje adekvatan potencijal i kroz godinu ili dve tek treba da pru`i svoj maksimum. Ipak, verujemo da rezultati ne}e izostati ni u ovom procesu koji je tek krenuo - konstatovao je sportski direktor Beogra|ana Ivan Axi}. ^ini se da je centrafor Dejan Leki} ve} iskazao rasko{ana talenat, skrenuv{i pa`wu na sebe efektnim golovim, posebno protiv Dinama.

Euromoda novi sponzor FK Crvena zvezda ju~e je potpisala novi sponzorski ugovor s modnom ku}om “Euromoda”, koja }e u narednih godinu dana obla~iti igra~e i rukovodstvo kluba. Ve} u Prag ekspedicija crveno- belih krenu}e u modernim klupskim uniformama. spektuje. Moramo da pru`imo maksimum kako bi izborili dobar rezultat pred revan{ koji je na programu sedam dana kasnije na Marakani. To je preduslov da poku{amo, uz pomo} sjajnih navija~a, da pro|emo daqe u Evropi. Ube|en sam da }e dvome~ biti pravi fudbalski okr{aj u kojem tra`imo svoje {anse za uspeh - tvrdi sportski direktor na{eg najtrofejnijeg kluba.

Psioholo{ki pritisak je, ~ini se znatno mawi, u odnosu na pret-

Dejan Leki} posti`e gol u Jagodini

- Ne bih da izdvajam nikoga, jer su svi na svoj na~in na pozicijama na kojima igraju zadovoqili. Moraju da nastave u istom ritmu, kako bi vremenom delovali sve ozbiqnije i mo}nije kao kolektiv- napomenuo je idejni tvorac novog tima u koji nije ulo`eno ni milion evra.

Neke kuloarske pri~e ironi~nog tona o snazi nove Zvezde su lagano utihnule.

- Da bilo je omalova`avawa, progonoza da }emo zavr{iti na petom mestu, a neki su i{li toliko daleko da su nas “izbacivali” iz lige. Vidim da se to mewa, da po~iwu da nas respektuju - poru~io je Axi}.

Ekspedicija crveno- belih danas kre}e u Prag, gde je kroz dva dana o~ekuje prvi duel “plej- ofa” za plasman u LE. - Pred nama je te`ak ispit, protiv Slavije, kluba sa zavidnim renomeom ^e{ki fudbal, i tu {kolu, posebno cenim. Naravno, i Zvezda je klub koji mora da se re-

hodne duele na evropskoj pozornici protiv Rudara i Dinama iz Tbilisija.

- Presko~ili smo dve stepenice,a da nismo te{ko bi to podneli, i ko zna kakva bi se slika stvorila u javnosti. Sada smo ispred nekog ciqa za koji nam treba i dodatna energija, koji je opipqiv ali nema ni onog klasi~nog imperativa da se ne{to mora uraditi po svaku cenu - procena je Axi}a.

Savet igra~ima pred megdan sa neugodnim ^esima.

- Ni{ta posebno se ne mo`e re}i. Svesni smo da jedino borbeno{}u i punom snagom mo`emo da pariramo kako treba i objektivno ja~im timovima, odnosno ako to izostane opu{tawe se papreno napla}uje bez obzira na kvalitet rivala. Jedina poruka koju }emo uputiti momcima je da “ostave srce na teren”, a uveren sam da }e se tako i pona{ati, pa i rezultat ne bi trebao da izostane - zakqu~io je Ivan Axi}.

Z. Rangelov

PROLETER DEBITOVAO PORAZOM

Slanobarce napustila sre}a Rezultatska nepravda je na premijeri u vi{em rangu zadesila novog prvoliga{a u susretu sa Sremom. Kako su Sremci sre}no stigli do pobede najboqe ilustruju re~i prvog ~oveka Vi}entija Petrovi}a, koji je zadovoqno napustio prostorije Proletera.

- Tako je to u fudbalu pobedio je slabiji rival, doma}i su nas nadigrali i samo zahvaquju}i golmanu Raji}u i sre}i uspeli smo da preokrenemo rezultat.

Sa druge strane trener doma}ih Qubomir Ristovski jo{ uvek ne mo`e da se oporavi od pretrpqenog {oka.

- Imamo za ~ime da `alimo, nadigrali smo rivala, dobro smo u{li u utakmicu, odli~no je otvorili golom ^ovi}a, nismo imali sre}e neiskustvo je u~inilo svoje, a i jedan nepotreban start kapitena Srboquba [arca je okrenuo utakmicu koju smo na kraju izgubili. Svaka ~ast momcima ne mogu im ni{ta zameriti, takav je sport, umesto da budemo nagra|eni za prikazanu igru surovo smo ka`weni. Moramo da dignemo glavu, kre-

nemo daqe, dokazali smo kvalitete i nadam se da }e u nastavku prvenstva biti puno boqe - istakao je trener Qubomir Ristovski.

Kao i trener Proletera i na licima igra~a video se gr~ zbog propu{tene istorijske {anse.

- Jo{ uvek ne mogu da verujem da se to nama desilo - isti~e golman Drini}.

Do penala se dosa|ivao, posle kaznenog udarca odbranio je nekoliko te{kih {uteva, zamalo i penal. Nije kriv za golove.

- Pro~itao sam nameru izvo|a~a, ali je udarac bio suvi{e jak, lopta je okrznula ruku, ali nedovoqno da nespre~im izjedna~ewe.

Kod drugog gola sve se desilo u sekundi, igra~ Srema zaista velemajstorski uhvatio volej na koji nisam mogao da odreagujem - poja{wava Drini}.

Novi prvoliga{ Proleter se u susretu sa Sremom nije obrukao.

Nedostajalo je iskustva da se utakmica uspe{no privede kraju. Treba je {to pre zaboraviti i okrenuti se novim izazovima, slede}i je In|ija.

M. Po.

utorak18.avgust2009.

17

NOVOSA\ANI NE KRIJU ZADOVOQSTVO ZBOG POBEDE U KULI

Kad ih biju, boqe igraju Nikada lak{e fudbaleri Vojvodine nisu osvojili bodove u me~evima s Hajdukom iz Kule nego {to je to bilo u nedequ. Iako su vi{e od poluvremena igrali s desetoricom zbog iskqu~ewa A|urua, Novosa|ani su tri puta pogodili mre`u doma}ina i nagovestili dobru sezonu.

- Treba da slavimo, jer je sada vreme za to. Kada smo pora`eni od Austrije, onda smo bili poti{teni. Bi}e jo{ uspona i padova, a posle me~a u Kuli imamo mnogo razloga za dobro raspolo`ewe – ka`e trener Vojvodine Dragoslav Stepanovi}. [ef struke crveno-belih redom hvali: - Najzad sam video od Stojke ono {to sam gledao na CD-ima, Ple~ je uneo neophodnu ~vrstinu u na{ tim pokazav{i da se brzo uklopio, a Tadi}...ako ovako nastavi, ne}u morati ni taktiku da pravim, samo }u wemu ostaviti da re{i utakmicu – u {ali ka`e Stepanovi}.

Zamerke ima na odbramebni red u jednoj fazi me~a.

- Duboko smo se povukli, pustili Kuqane da nam “u|u u krilo” i otuda tri dobre {anse za rivala u po~etku me~a. Ipak, kada se stvara novi tim, gre{ke su neminovne, ali je onda nu`no da na drugoj strani napada~i budu efikasni.

Na na{e zadovoqstvo, u Kuli nam je napad odli~no funkcionisao – veli Stepanovi}.

Za crveni karton Nigerijca A|urua, Stepanovi}, ipak, poku{ava da prona|e re~i razumevawa.

- Generalno, profesionalac u dresu Vojvodine ne sme sebi da dozvoli sli~nu reakciju. Ali, ako vam ka`em da mu je pocepano

Isailovi} na Bawici Biv{i golman turskog Gen~lerbirligija i doskora{wi reprezentativac Srbije Bojan Isailovi} uskoro }e potpisati ugovor sa ekipom Rada. Novi golman bi trebao da stigne na Bawicu tokom naredne nedeqe. O~ekuje se da Isailovi}, koji je trenirao sa ekipom ^ukari~kog, poja~a konkurenciju na golu Rada, pored golmana mlade reprezentacije Srbije Branislava Danilovi}a kao i Damira Kahrimana.

PLEJ OF RUNDA LIGE [AMPIONA

Arsenal u Glazgovu Danas

Seltik - Arsenal (20.45) Temi{var - [tutgart (20.45) Sporting (L) - Fioren. (20.45) [erif - Olimpijakos (20.45) Kopenhagen - APOEL (20.45)

Sreda Levski - Debrecin (20.45) Lion - Anderleht (20.45) Salzburg - Makabi H. (20.45) Veltspils - Cirih (20.45) Panat. - Atletiko (M) (20.45) Revan{ susreti na programu su 25. i 26. avgusta

Gvardiola ho}e Vidi}a Barselona se ponovo interesuje za Nemawu Vidi}a. Britanski “Dejli Miror” tvrdi da {ampion Evrope nije mogao da se dogovori sa [ahtjorom oko transfera Dmitra ^igrinskog, pa se opet okrenuo srpskom reprezentativcu iz Man~ester junajteda. Trener katalonskog kluba Pepe Gvardiola u fini{u prelaznog roka `eli da poja~a odbranu, a Vidi}a vidi kao idealno re{ewe.

Me|utim, problem u realizaciji transfera bi mogao da bude isti kao i pro{li put - menaxer Man~ester junajteda, Aleks Ferguson, ne `eli da “raspari” {toperski tandem Nemawa Vidi} - Rio Ferdinand. U svakom slu~aju, o~ekuje se da prvak Evrope uskoro uputi konkretnu ponudu.

Darko Fejsa i Nemeka A|uru

Foto: S. [u{wevi}

uvo, da je zaradio {est kop~i, da je zbog povrede hrskavice krvav napustio teren, onda mogu delom da imam razumevawe za ishitrenu reakciju, iako je ne opravdavam. A|uru }e biti ka`wen, ali moram da proniknem i u wegovu naglu poti{tenost u posledwih

~etiri-pet dana – ne krije trener Novosa|ana.

Du{an Tadi} je nastavio golgetersku seriju u me~evima s Hajdukom. U posledwa ~etiri duela s Kuqanima od sedam Vo{inih golova postigao je {est.

U nedequ je dva puta bio stre-

lac, a izdr`ao je tri `estoka naleta suparni~kog igra~a Kekezovi}a.

- Pa, on uvek tako igra. Dobro je da nas biju, jer tada smo najopasniji. To smo pokazali u Kuli – s osmehom na licu konstatuje perjanica Vojvodine.

S. Savi}

KUQANI STARTOVALI SLABO

Zakazali najiskusniji Interesantnije otvarawe superliga{ke sezone u Kuli nije se moglo po`eleti: u goste je dolazila Vojvodina iz Novog Sada, ekipa koja najavquje {ampionske ambicije, protivnik koji uvek dobro igra u Kuli. Tako bi i ovoga puta: tri gola u mre`i Hajduka, tri boda na kontu Vojvodine. A nije izgledalo da }e biti tako. Naime, u prvih dvadesetak minuta igralo se “spu{tenog garda” pa su sevale prilike pred jednim i drugim golom.

Hajdukove proma{i{e Radanovi}, @ivanovi}, Komazec...

Potom dobi Hajduk i igra~a vi{e, jer je u 24. minutu A|uru morao u svla~ionicu na hla|ewe. I kada se o~ekivalo da “hajduci” u drugom delu igre materijalizuju taj vi{ak na terenu, na otvarawu drugog poluvremena penal za Vojvodinu i gol Tadi}a, ubrzo i drugi i tada je bilo jasno da bodovi odlaze u Novi Sad. Tre}i gol je pao u nadoknadi vremena.

- Znao sam da }e utakmica protiv Vojvodine biti te{ka i da je Vojvodina zaista dobra ekipa. U prvih dvadesetak mi-

nuta, kada se lomila utakmica, mi nismo iskoristili tri stopostotne {anse. Imali smo potom i igra~a vi{e, ali su moji igra~i taj vi{ak shvatili olako, kao da }e pobeda do}i sama po sebi. Ipak, prvim poluvremenom sam bio zadovoqan. U svla~ionici sam rekao da Vojvodina igra sa samo jednim igra~em u {icu, sa Mr|om, ali je na{ dvojac {topera koji je u proteklih par sezona bio najboqi deo tima, u nadigravawu sa Mr|om bio jednom re~ju sme{an. Sa igra~em mawe Vojvodina je pokazala svoj kvalitet. Vojvodina je i sa igra~em mawe lako davala golove. Naravno da sam razo~aran porazom, ali jo{ vi{e ~iwenicom da moja ekipa nije pru`ila ono {to je pru`ala u pripremnom periodu i {to su najvi{e podbacili oni igra~i koji su trebali da budu nosioci igre. Ne}u da ih imenujem, ali ako kolega Stepanovi} ka`e da se pribojavao na{eg iskustva onda je jasno ko su ti igra~i - u dahu je rekao novi {ef stru~nog {taba Hajduka Bogdan Korak.

U svakoj nevoqi ima i “zrno” dobroga. [ta je to bilo dobro me|u “hajducima” protiv Vojvodine?

- Mogu da ka`em da smo dobili jednog dobrog golmana.

Jer, iako je Manolov primio tri gola ni za jedan gol nije kriv, a odbranio je jo{ 3-4 stopostotne {anse gostiju.

Dobili smo i jednog igra~a Ki{a. De~ko je debitant, a bio je na{ ubedqivo najboqi igra~ na terenu, pored takvih igra~a koji u nogama imaju i vi{e od 200 utakmica - rekao je Korak.

Prvenstvo je tek po~elo. [ta daqe?

- Ono {to mo`emo: raditi jo{ vi{e sa ovim {to imamo i u svakom slu~aju dovesti jo{ par igra~a, jer ovo {to sada imamo nije dovoqno za Superligu - kratak je Korak.

U narednom kolu fudbaleri Hajduka su opet doma}ini, na svom terenu }e ugostiti ekipu ^ukari~ki Stankom, koju sa trenerske klupe predvodi nekada{wi strateg Hajduka Miloqub Ostoji}. \. Bojani}

KANARINCI IZGUBILI U BANATSKOM DVORU

Pocrnela bela ta~ka S prvog gostovawa fudbaleri Novog Sada vratili su se praznih ruku. Poraz od biv{eg superliga{a Banata (2:0) te{ko je pao treneru Draganu Radoji~i}u jer je posle odli~no odra|enih priprema i ozbiqnog pristupa igra~a o~ekivao u Dvoru barem bod.

- Nismo u utakmicu u{li onako kako smo se dogovorili i sagoreli u nekoj `eqi koju smo imali. Banat je pokazao vi{e htewa i `eqe i uz kvalitet koji poseduje stigao do pobede. Iako smo igrali lo{e, mogli smo u me~ da se vratimo u nekoliko navrata i stignemo do povoqnijeg rezultata - `ali za pro{u{tenim Radoji~i}.

Da li je mo`da sporni detaq pre vode}eg gola kada je Avri} bio oboren i umesto na penal sudija pokazao `uti karton

igra~u Novog Sada, zbog navodnog simulirawa bio jedan od kqu~nih momenata.

- Nikad ne komentari{em su|ewe, ne bi `eleo da me zbog izjave sankcioni{u, ali smeh i `agor u gledali{tu su me uverili da na{i prigovori nisu bili bezrazlo`ni. U najmawu ruku momenat je bio diskutabilan. Ve} u slede}oj akciji primili smo gol. Od tog trenutka igra~i su se pona{ali kao da su im sve la|e potonule. Bilo je potrebno dosta vremena da se vratimo u utakmicu. Na `alost to nisu uspeli da u~ine pojedinci od kojih se najvi{e o~ekivalo, jednostavno su zakazali, nisu bili na nivou. Zbog ~ega se to desilo bi}e stvar analize. Sigurno ih je nepravda pogodila, mada ona nije opravdawe za wi-

hov slab u~inak do kraja utakmice.

Kanarinci su ipak u fini{u utakmice mogli da postignu pogodak.

- Bila bi to slaba uteha, lo{e smo igrali, ali bi u neku ruku bilo sigurno povoqnije da smo barem jednom matirali Bogunovi}a. Zamislite da je u 76. minutu novajlija Milan Kova~evi} sa bele ta~ke umesto stative pogodio mre`u, utakmica bi se sigurno zakuvala i ko zna {ta bi se do kraja moglo dogoditi. [to pre moramo da zaboravimo Dvor i da ispravimo gre{ke. Bi}e sigurno prilike jer se ve} za subotu moramo dobro spremiti za duel sa Kolubarom, velikim du`nikom iz prethodne sezone - istakao je na kraju trener Novog Sada.

M. Popovi}

18

SPORT

utorak18.avgust2009.

DNEVNIK

VOJVO\ANSKA LIGA – ISTOK

PODRU^NA LIGA SOMBOR

[ok u drugom poluvremenu

Silovit start Crven~ana

Jedinstvo - Radni~ki (B) 2:2 (2:0) NOVI BE^EJ: Gradski stadion kraj Tise, gledalaca 200, sudija: Ivani{evi} (Ba~ka Topola). Strelci: Mati} u 3. i ]ur~i} u 20. za Jedinstvo, a Vawa Lazi} u 57. i Ron~evi} u 60. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Lisica, Male{, Mila{inovi}, Tajti (Jedinstvo), a Petri}, Tatalovi} i Zinaja (Radni~ki). Crveni karton: Male{ (Jedinstvo).

JEDINSTVO: B. Nem~ev 6, Lisica 6, Ivan~ev 7, [kero 7, Stankovi} 7, Drqa~a 7, Male{ 7, [ijanovi} 7, Mati} 7 (Vaskovi}), ]ur~i} 7 (Parabucki 6), Rigo 6 (Mila{inovi}).

RADNI^KI: ^e{qar 6, Galambo{ 6, N. Lazi} 6 (Vukadinovi}), Vasi} 6, V. Lazi} 7, Popovi} (Ron~evi} 7), Petri} 6 (Zinaja 6), Tatalovi} 6, Tomi} 7, S. Lazi} 6, Peji} 6.

Na vo|stvo doma}ih ~ekalo samo tri minuta. [ijanovi} se probio po levoj strani i sna`no {utirao, golman ^e{qar je kratko odbio loptu, pravo na nogu mladom Bojanu Mati}u, koji sna`nim {utem iz blizine neodbrawivo pogodio levu stranu gola. U 20. minutu posle dobre akcije po desnoj strani doma}ih [ijanovi}a i [kere, ]ur~i} je uklizao i zajedno s loptom uleteo u mre`u.

6, Vujaklija 6 (\ur|i}), Kati} 5, Raji} 5 (]ulafi}), Mati} 5, Lon~ar 5, ]iri} 5.

Uz mnogo muke i malo fudbalske nauke potpuno desetkovani Dinamo je savladao novajliju u ligi Ba~ku sa ubedqivih 4:0 iako je do 80. minuta bilo praznih (0:0). Seriju golova otvorio je Nedu~i}, a zatvorio u posledwem minutu Lukovi}. Dinamo na klupi nije imao ni trenera ni pomo}nika, jer je posledwi Zoran Maxevski, dan pre starta prvenstva digao sidro. Uprava kluba u totalnom raslojavawu, predsednik na odmoru, a mi{evi kolo vode.

Gosti iz Pa~ira, novajlije u ligi simpati~ni, dr`ali se, dok su imali snage. Posledwih deset minuta, sti~e se utisak da su mogli branili bi se i sa gol linije. S. Miti}

Budu}nost - Radni~ki (ZR) 4:1 (1:1) SRPSKA CRWA: Igrali{te Bugu}nosti, gledalaca 250, sudija Babi} (Vi{wevac), strelci: Lukin u 28. (iz penala), Radi{i} u 83. @e. Radin u 89. \ukanovi} u 90. za Budu}nost, Radi{i} u 40. minutu (iz penala) za Radni~ki. @uti kartoni: Marijanovi}, Lukin, [quka (Budu}nost), Vojnovi}, Podgorelec, Markoski (Radni~ki).

setak metara postavio kona~an rezultat.

Ba~ka 1901 - Kozara 3:0 (1:0) SUBOTICA: Stadion Ba~ke, gledalaca 300, sudija Nedeqkovi} (Novi Kne`evac), strelci: Nikutovi} u 36. Perovi} u 49. (autogol), Vu~kovi} u 90. minutu. @uti kartoni: Davidovi}, Karaxi} (Ba~ka 1901), Labus, M. Rodi}, Pani} (Kozara).

BA^KA 1901: Bilinovi} 7, Karaxi} 7 (Luka~ 7), Viloti} 8, Bator 8, Vu~kovi} 9, Te{anovi} 7 (\urovi} 7), Petrovi} 7 (Taka~ -), Perovi} 7, \ereg 7, Davidovi} 7, Nikutovi} 7.

KOZARA: Oqa~a 7, Pani} 6 (Karanovi} 6), Kiurski 7 (Proti} 6), M. Rodi} 7, Laki} 7, Labus 7, Papi} 7, Buni} 6, Kitanovi} 6, I. Rodi} 6, M. Buni} 6 (Reqi} 6).

Fudbaleri Ba~ke na otvarawu sezone ostvarili su o~ekivanu pobedu, ali ne lako. Prvi gol je postignut je tek u 36. minutu preko Nikutovi}a, a u nastavku igre autogolom Perovi}a doma}i su povisili na 2:0. Gosti su igrali ~vrsto, branili su se i poku{avali da do|u do povoqnijeg rezultata, ali u tome nisu uspeli. Ipak, trener Slobodan Jokanovi} mo`e biti zadovoqan ovom pr-

Debi za pri~u

Prema igri i rezultatu u prvom poluvremenu, niko na stadionu kraj Tise nije sumwao u kona~nu pobedu Novobe~ejaca, ali je ona ipak izostala. Za samo tri minuta gosti su izjedna~ili.

Zl. Mari}

Dinamo - Ba~ka (P) 4:0 (0:0) PAN^EVO: Stadion Dinama, gledalaca 200, sudija: Luki} (Zrewanin). Strelci: Nedu~i} u 80. \okovi} u 84. Savanovi} u 86. i Lukovi} u 90. minutu. @uti kartoni: Raki} (Dinamo), a Gorjanac i Cvijanov (Ba~ka).

DINAMO: Krsti}, Nedu~i} 7, Lukovi}, I. Pe{ovski 6, Markovi} 6, Timotijevi} 7, Stankovi} 6, Kova~evi} 7, Raki} 7, \okovi} 7, D. Savanovi} 7 (A. Savanovi}), Tiodorovi} 6.

BA^KA: Gorjanac 5, Plav{i} 5, Cvijanov 5 (Simeunovi} 6), Balunovi} 5, Maravi}

Fudbaleri Borca iz Star~eva su u debiju u Vojvo|anskoj ligi lako i ubedqivo savladali iskusnog starosedeoca Crvenu zvezdu. Posao im je bio olak{an jer gosti ispa{taju grehe iz pro{le sezone (~etvorica ka`wenih igra~a). Dr`ali su se do odmora, branili i imali dve opasne kontre, ali je golman Mili~ev bio na visini zadatka.

U nastavku je igrao samo jedan - doma}i tim, postigli su strelci Borca ~etiri gola, a da su iskoristili svaku drugu priliku rezultat je mogao biti i dvocifren. Igra~ utakmice i jeste i nije Rade Makarun, namestio dva, postigao jedan gol, ali bespotrebno po`uteo pri rezultatu 3:0.

S. Miti}

BUDU]NOST: D. [tevin 8, S. Radin 8, S. [tevin 8, Marijanovi} 8, Lukin 9, Todorov 8, Radi{i} 8, Rajli} 7 (@e. Radin 8), Pavlov 7 (Manojlovi} 8), \ukanovi} 8, Meki} 7 ([quka 8).

RADNI^KI: Mili~i} 6, Podgorelec 6, Vojnovi} 6 (Xajski -), Pajevi} 6 (Kosanovi} -), Milo{evi} 7, Samarxi} 7, Tomi} 7 (Vidakovi} -), Todorovi} 7, Radi{i} 7, Uvalin 7, Markoski 7.

U izvanrednoj fudbalskoj predstavi prvo poluvreme su obale`eni jedanaesterci koji su bili realizovani i rezultat je bio egal. U nastavku boqa igra Crwana rezultirala je u fini{u susreta. U 83. minutu odli~an {ut sa 16 metara i golman Mili~i} bio nemo}an, da bi @eqko Radin izvrsnim {utem po zemqi sa 20 metara pogodio sam ugao, a u posledwem minutu susreta \ukanovi} je udarcem glavom sa de-

Barsi se sme{i prvi trofej Barselona je i bez Ibrahimovi}a, Mesija i Inijeste previ{e jaka za ve}inu {panskih klubova, pa tako i za Atletik Bilbao. Osvaja~i Primere, Kupa kraqa i Lige {ampiona na dobrom su putu da ove godine prigrle jo{ jedan trofej, {panski Superkup. Barsa je na San Mamesu u Bilbau savladala Atletiko rezultatom 2:1, mada je doma}in poveo u 45. minutu preko De Markosa. Izjed-

na~io je u 59. minutu ]avi, a preokret devet minuta kasnije doneo Pedro Rodrigez, mladi napada~ koji je bio asistent kod prvog gola.

Katalonci su igrali u sastavu: Valdez, Alve{, Pujol, Pike, Abidal, ]avi, Ture, Keita, Rodrigez, Krki} i Anri, a {ansu su sa klupe dobili Buskets i Hefren. Druga utakmica - i egzibicija u najavi - zakazana je za 23. avgust na Nou Kampu.

6 (Jeli~i} 6), Barbat 6 (Vuja~i} 7), Mitrovi} 6, Ke~a 7.

Belocrkvani na premijeri nisu uspeli prema o~ekivawu da ukwi`e tri boda protiv tradicionalno neugodnih Nakov~ana. Posle bezbroj neuspe{nih napada doma}ih, gosti su poveli iz kontre u 25. minutu preko Ke~e. U 28. minutu Milo{ Mudrini} pove}ao je vo|stvo iz slobodnog udarca sa 25 metara. U nastavku utakmice dobar prodor [ajina u 67. minutu iskoristio je Petri} i smawio vo|stvo gostiju. Pravda je zadovoqena pred kraj susret u 87. minutu, kada je Proboj~evi} o{trim {utem izjedna~io rezultat.

Glavni sudija iz Subotice ispravni iskqu~io iz igre doma}eg golmana Zagorca u 88. minutu i gostuju}eg igra~a Vuja~i}a.

D. Tomi}

Sloboda - Obili} 3:0 (1:0)

Borac - Crvena zvezda 4:0 (0:0) STAR^EVO: Mesno igrali{te, gledalaca 250, sudija: Cveti~anin (Vr{ac). Strelci: Perovanovi} u 51. Jovanovi} u 67. @ivkovi} u 71. i Makarun u 84. minutu. @uti kartoni: Deheqan i Makarun (Borac), a ]ulibrk, Su~evi} i Kla~ (Crvena zvezda).

BORAC: Mili~ev 8, Jovanovi} 7, \oki} 6 (Bo{kovi} 7), Deheqan 6, Kolak 7, Radosavqevi} 7, Nikoli} 6, Brajovi} 7 (]irkovi} 7), @ivkovi} 7 (Simani}), Perovanovi} 6, Makarun 8.

CRVENA ZVEZDA: Gli{i} 5, Popovi} 5, \eri} 5, ]ulibrk 6, Nadalin 6, Deriku~ka 5, Su~evi} 6, Kraguq 5 ([tikovac 5), ]ur~i} 5, Kla~ 6 (Kosti} 5), Ajdari} 5.

ALIBUNAR: Budu}nost Radnik (Stari Tami{) 3:0, STAR^EVO: Borac - Crvena zvezda Bio star (Vojvoda Stepa) 4:0, SUBOTICA: Ba~ka 1901. - Kozara (Banatsko Veliko Selo) 3:0, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Radni~ki (Bajmok) 2:2, BELA CRKVA: BAK - Polet (Nakovo) 2:2, BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Vojvodina (Novo Milo{evo) 0:2, NOVI KOZARCI: Sloboda - Obili} (Novi Kne`eva) 3:0, STRPSKA CRWA: Budu}nost - Radni~ki (Zrewanin) 4:1, PAN^EVO: Dinamo - Ba~ka (Pa~ir) 4:0.

vom pobedom. Kada su svi o~ekivali da }e rezultat ostati 2:0, Vu~kovi} je postigao tre}i pogodak.

S. St.

BAK - Polet (N) 2:2 (0:2) BELA CRKVA: Gradski stadion, gledalaca 200, sudija: Latki (Subotica). Strelci: Petri} u 67. i Probroj~evi} u 87. za BAK, a Ke~a u 25. i Milo{ Mudrini} u 28. minutu za Polet. @uti kartoni: Go{evski, Petri} (BAK), a Anu{i}, Barbat (Polet). Crveni kartoni: Zagorac (BAK), a Vuja~i} (Polet).

BAK: Zagorac 6, Go{evski 6, Nedi} 7, Petri} 7, Andreji} 7, Ili} 6, Nini} 7 (Vladu 7), [ajin 7, Vitomirov 6 (Probroj~evi} 7), \ura{evi} 6, \ur|ev 6 (@ivkovi} 6).

POLET: Ribakov 7, Zori} 6, Anu{i} 6, N. Mudrini} 6 (Angelovski 6), [}epanovi} 6, Luki} 7, M. Mudrini} 7, Krxalin

NOVI KOZARCI: Igrali{te Slobode, gledalaca oko 1000, sudija: @ivkovi} (Kni}anin). Strelci: Ostoji} u 11.

R. Mono{tori u 66. i Malinovi} u 79. minutu. @uti kartoni: Bilbija, Gavrilovi}, Lani{tanin i Geci} (Sloboda), a D. [ibul (Obili}). Crveni karton: Radi} (Obili}).

SLOBODA: @ivkov 7, Bilbija 7 (R. Mono{tori 8), Lani{tanin 7, Vasiqevi} 8, Kewalo 7, Ostoji} 8 (Nadla~ki 7), Misi} 7, Gavrilovi} 7 (Ciganovi}), Geci} 8, Buni} 8, Malinovi} 8.

OBILI]: Labus 6, Brankovi} 6, Kova~ 6 (Igwatov 6), Beleuc 7, Raji} 5, Na| 6, D. [ibul 6, Mandi} 6 (Bili} 6), Trifunac 6, [urbatovi} 6 (Crkvewakov), Sarapa 6.

Fudbaleri Slobode iz Novih Kozaraca silno poja~ani na premijernom me~u zaslu`eno su savladali starog poznanika. Ve} u 11. minutu bilo je 1:0 za Kozar~ane. Mirko Malinovi}, igra~ utakmice odli~no je nabacio loptu, a Ostoji} jo{ boqe istu glavom smestio iza le|a iznena|enog golmana gostiju Labusa. U 64. minutu zbog o{trijeg starta sudija je dodelio crveni karton gostuju}em igra~u Radi}u.

Samo dva minuta kasnije Robert Mono{tori koji je zamenio mladog Bilbiju postigao je drugi pogodak za Slobodu.

Deset minuta pre kraja Mirko Malinovi} udarcem sa nekih 20 metara iz slobodnog udarca pogodio je pravi ciq.

M. S.

Crvenka - Kordun 4:1 (3:1) CRVENKA: Stadion Crvenke, gledalaca oko 100, sudija: Milovanovi} (Gra~ac). Strelci: Komazec u 7. Martinovi} u 20. Suboti} u 40. i Jovanovi} u 55. za Crvenku, a Muti} u 9. minutu za Kordun. @uti kartoni: [u{ilovi} (Crvenka), a Grujin, Kr{i} i Muti} (Kordun).

CRVENKA: Na| 7, Kukoq 7, Dragovi} 7, ^iko{ 7, [u{ilovi} 7, Radmanovi} 7, Ili} 7, Komazec 7 (Kon~ar), Suboti} 7 (Bata), Martinovi} 7 (Mari}), Jovanovi} 7.

KORDUN: Rosi} 6, Rajkovi} 6, [aula 6, Kr{i} 6, Muti} 7, Grujin 6, Stanojevi} 6, Grnovi} 7 (Vorkapi}), Medakovi} 6 (Kova~i}), Dragojevi} 6, \or|evi} 6.

Ubedqiva i laka pobeda doma}ih fudbalera, u kojoj je svakako najlep{i trenutak bio vode}i gol Komazeca sa oko 30 metara, ozna~ila je uspe{an start Crvenke, kojim je nagovestila i `equ i spremnost da se brzo vrati u vi{i rang takmi~ewa. Gosti iz Kqaji}eva, predvo|eni veteranima Gr-

KULA: Kula - Grani~ar (Ri|ica) 4:2, BA^KI GRA^AC: Borac - Omladinac (Derowe) 1:2, KRU[^I]: Mladost - Stani{i} 2:1, BUKOVAC: Omladinac - BSK (Ba~ki Brestovac) 4:3, SIVAC: Polet - Prigrevica 5:1, SRPSKI MILETI]: Zadrugar - Lipar 2:1, RUSKI KRSTUR: Rusin - Radni~ki (Ratkovo) 1:1, CRVENKA: Crvenka Kordun (Kqaji}evo) 4:1. bio i najboqi pojedinac ove dinami~ne utakmice.

J. D.

Borac - Omladinac (D) 1:2 (1:2) BA^KI GRA^AC: Igrali{te Borca, gledalaca 200, sudija Peri{i} (Srpski Mileti}), strelci: Pokrajac u 19. (iz penala) za Borac, a Bojani} u 23. i Stoji~i} u 38. minutu za Omladinac. @uti kartoni: Gute{a, \uri} (Borac), Ogwenovi} (Omladinac).

Drama na Gederu Kula - Grani~ar (R) 4:2 (2:1) KULA: Stadion na Gederu, gledalaca 200. Sudija: Sr|an Kir{ner (Sombor) 7. Strelci: Vlahovi} u 18. (iz penala), Bukejlovi} u 45. i 78. i Kirman u 88. za Kulu, a Vidi} u 14. i [veqo u 82. za Grani~ar. @uti kartoni: Vlahovi} i Bojovi} (Kula), a Gwatovi} i \ur|evi} (Grani~ar). Crveni karton: Vlahovi} u 89. minutu (druga javna opomena).

KULA: Vuki}evi} 8, Bodi{ 6, Bojovi} 7, Vlahovi} 6, Ma. Male{ 7, ( Kirman 7), Mi. Male{ 8, Bukejlovi} 8, Kuzmanovi} 7, ( Poli} 7), Dursum 7, ( Raki} 7), [arac 7 i Vojnovi} 7.

GRANI^AR: \ur|evi} 7, Mi. Gwatovi} 6, Milanko 6, ( Oluji} 6), Baji} 6, Andri} 7, Ma. Gwatovi} 6, Vidi} 6, ( Babac 6 ), Zo. Gwatovi} 7, ( Uzelac -), [veqo 7, Bjedov 6, Simi} 6.

Sjajna fudbalska predstava na otvarawu sezone u Kuli. Dramati~na,gosti dolaze u vo|stvo, doma}in preokre}e na 2:1, gost ne koristi penal za izjedna~ewe, za {ta biva ka`wen tre}im golom doma}ina, da bi pogotkom [veqe, kojim su fudbaleri Grani~ara smawili na 3:2, susret opet dobio na dramatici, ali je ta~ku stavio rezervista Kirman par minuta pre kraja susreta. Dva penala, {est golova, nekoliko sjajnih poteza- dosta za po~etak sezone. \. Bojani} novi}em i Dragojevi}em, koji su svojevremeno veoma uspe{no igrali za doma}u ekipu, nisu uspeli ni u jednom trenutku da ugroze uspeh Crven~ana, iako su neposredno posle vo|stva doma}ina izjedna~ili sjajnom reakcijom jednog od ponajboqih centarhalfa Muti}a. Bilo je prilika da pobeda bude i izrazitija, ali su nekoliko puta, Suboti} i Jovanovi} u prvom redu proma{ili gol iz neposredne blizine.

T. Jovovi}

Omladinac - BSK 4:3 (1:2) BUKOVAC: Igrali{te Omladinca, gledalaca 150, sudija: Opa~i} (Apatin). Strelci: Zvekanov u 24. Si. \ur|ev u 57. i 75. i Drezgi} u 68. za Omladinac, a Beqanski u 4. i 66. i B. Jelisavac u 43. minutu za BSK. @uti kartoni: Bezbradica i Vlaisavqevi} (Omladinac), a Milo{evi}, Jano, Rajkovi}, R. Jelisavac i Lon~ar (BSK). Crveni karton: Karali} (Omladinac), a Stani} (BSK).

OMLADINAC: Dubravac, Mi{~evi}, Draga{, Drezgi}, Leri}, Sl. \ur|ev, Karali}, Zvekanov, Bezbradica, Vlaisavqevi} (Kova~i}), Si. \ur|ev, Raj{i}.

BSK: Raja~i}, Bagi}, Divjak, Popovi}, ]uji} (Lon~ar), Milo{evi}, Beqanski, Rajkovi}, B. Jelisavac (Stani}), R. Jelisavac, Jano.

Utakmica je bila veoma nervozna pa ni kartoni nisu izostali.

Bez obzira {to je tek po~etak prvenstva, u Bukovcu je vi|en kvalitetan fudbal sa lepim golovima, naro~ito treba ista}i odlu~uju}i pogodak Sini{e \ur|eva, koji je

BORAC: Risti} 7, Vojnovi} 6, B. ]uk 7 (J. Radmanovi} 6), Jak{i} 7, Dautovi} 7, Gute{a 6, Mrdaq 6, Pokrajac 8, ^ankovi} 6 (N. ]uk 6), \uri} 7, Obradovi} 6 (N. Radmanovi} 6).

OMLADINAC: Dragojevi} 8, Stojakovi} 7, Segedi 7, Lu~ar 7, Paji} 7, Miki} 8, Ogwenovi} 7, Savin 7 (Marijanovi} -), Stoji~i} 8, Bojani} 8 (Tasi} -), Seqakov 7.

Gosti iz Derowa zaslu`eno nose bodove iz Ba~kog Gra~aca. Uigrani tandem Bojani} - Stoji~i} postigao je vrlo lepe golove a jedina svetla ta~ka u timu doma}ih bio je kapiten Pokrajac.

A. ^i~i}

Rusin - Radni~ki (R) 1:1 (0:0) RUSKI KRSTUR: Igali{te Rusina, gledalaca 300, sudija Novakovi} (Kula), strelci: Senderak u 70. za Rusin, a Daki} u 75. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: J. Hardi, Hrn~jar (Rusin), Stojanovi}, Daki}, Jovanovi} (Radni~ki).

RUSIN: @. Oros 6, Bodnar 7, Plan~ak 7, Senderak 7, Barna 7, J. Hardi 7, Ku`i} 6, [trangar 7, D. Hardi 6 (B. Oros 6), Hrn~jar 7, Sajankovi} 8.

RADNI^KI: Jovanovi} 8, Zlatanovi} 7 (Vuki~evi} 7), Jovovi} 7, Uhlarik 7, Stojanovi} 7 (Pavlovi} 7), Mu{iki} 7, Ivovi} 7, Crwanski 7, Zec 7, Daki} 8, Jokanovi} 7 (Gugleta 7).

U veoma borbenoj i dinami~noj igri rivali su podelili bodove.

Doma}in je poveo golom Senderaka, a Daki} je direktno iz kornera uspeo da pogodi mre`u Orosa. Obe ekipe proma{ili su jo{ po dve veoma povoqne prilike. A. ^i~i}

Herta i daqe bez napada~a ^elnici Herte nikako da prebole odlazak Marka Panteli}a tako da, iako je Bundesliga ve} po~ela, jo{ uvek tragaju za napada~em. Informaciju prema kojom je sve dogovoreno za povratak Andreja Vorowina u Berlin demantovao je direktor kluba Mihael Prec, dok je jedini strelac na pr-

ve dve utakmice za Hertu bio Gojko Ka~ar.

To ipak nije dovoqno za apetite kluba iz nema~ke prestonice, tako da se potraga nastavqa. ^ini se ipak da je najbli`i realizaciji transfer Vorowina po ceni od 3.45 miliona evra i pored svih demantija iz Berlina.

SPORT

DNEVNIK PODRU^NA LIGA SUBOTICA

Iznena|ewe u Molu Ba~ka - Tisa 1:2 (0:1) MOL: Stadion Ba~ke, gledalaca 200. Sudija S. Komatina (Subotica). Strelci: Jablan u 78. za Ba~ku, a Bor{o{ u 41. i 58. minutu za Tisu. @uti kartoni: Stra`me{terov, Morovi} i Jablan (Ba~ka), Salai, Bor{o{ i Niki~i} (Tisa).

Panonija - Jadran 5:1, Potisje - ^antavir 2:4, Wego{ - E|{eg 0:1, Ba~ka Tisa 1:2, Vinogradar - AFK 1:3, Proleter - Baj{a 1:1, Radni~ki Gladiolus - Preporod 2:2, Tavankut - Krivaja 2:1.

utorak18.avgust2009.

VOJVO\ANSKA LIGA – ZAPAD

Kom{ijski derbi Koviq~anima [ajka{ - OFK Jugovi} 2:1 (1:1) KOVIQ: Sportski centar “Ada”, glealaca 300, sudija [utulovi} (Novi Sad), strelci: Ni}iforofi} u 7. i 71. za [ajka{, a ^i~ak u 12. minutu za Jugovi}.

[AJKA[: Ma{i} 7, Majuri} 7, Kotuqa~ 6, Vu~kovi} 7, Koj~i} 7 (Mari} 7), Kosi} 7, Milovan~ev 7, Popovi} - (Trivunovi} 7), ^epi} 7, Mihajlovi} 7, Ni}iforovi} 8.

JUGOVI]: Duvwak 6, Kizi} 7, Miqani} 7 (@epina 7), @ivanov 7, Srdi} 7, Bojovi} 7, ^i~ak

me~a @igi} postigao je dva lepa gola, a gosti pet minuta pre kraja smawili na 4:2.

S. St.

Budu}nost - Mladost 2:0 (2:0) MLADENOVO: Stadion Budu}nosti, gledalaca 200, sudija Jocovi} (Vrbas), strelci: Kne`evi} u 9. i B. Srdi} u 43. minutu. @uti kartoni: M. Srdi}, [u|a, Kremenovi}, Jari} (Budu}nost), [arenac (Mladost).

BUDU]NOST: Jari} 7, Baji} 7, Rodi} 7, Pu|a 7, M. Srdi} 7, Kremenovi} 7, @ivi} 7 (Pro-

{i} 5 (Furtula 6), Vidakovi} 5, Luki} 5.

Visokom poboedom protiv novajlije lige iz Sombora cementa{i su potvrdili svoj kvalitet, i najavili da }e igrati glavu ulogu u ovom prvenstvu. Gosti su samo na kratko uspostavili ravnote`u, me|utim, kako je vreme odmicalo kvalitet je do{ao do izra`aja. Mre`u gostiju prvi je na~eo mladi Sekuli} u 14. minutu efektnim golom. Deset minuta kasnije dobru loptu iskoristio je Romi} i pove}ao vo|stvo svoje ekipe. Seriju go-

Na otvarawu sezone u dosta nervoznom susretu fudbaleri Crvene zvezde su minimalnim rezultatom savladali kom{ije sa \a~kog. Gol odluke postignut je iz jedanaesterca, kome je prethodio start Kobilarova nad Vuji~i}em. Siguran je bio Peji}. Tako su doma}i krunisali nadmo}nu igru u prvom delu a jo{ jednom je Vu~i} pogodio stativu, a Vuji~i} glavom {utirao neprecizno. U nastavku boqa igra Studenata, koji u fini{u uz dosta nervoze nisu uspeli da stignu do izjedna~ewa, pa je na hla|ewe morao u 78.

BA^KA: Prkosova~ki 6, Stra`me{terov 6 (Dongo 6), Peko 6, Markovi} 7, Jawatovi} 7, Jeli} 7, Sel 6, Jak{i} 7, Mati} 6 (Jablan 7), Morovi} 6, Prekajski 7.

TISA: Apro 7, Bajtai 6 (Na| 6), Potpara 7, Purgel 7, Antunovi} 7, Salai 7, Ostrogonac 6, Ivanovi} 7, Bor{o{ 8 (Fleis -), Niki~i} 7 (Preda -).

Doma}ine iz Mola neugodno su iznenadili gosti iz Adorjana, posebno mladi Bor{o{.

On je najpre, pred kraj prvog poluvremena, iskoristio nesmotrenost odbrane i zatresao mre`u Prkosova~kog, a wegov drugi pogodak u 58. minutu doneo je gostima nedosti`nu prednost.

Poraz Ba~ke ubla`io je u 78. minutu veteran Jablan, postigav{i efektan pogodak iz slobodnog udarca sa 18 metara.

M. Mr.

Vinogradar - AFK 1:3 (1:2) HAJDUKOVO: Stadion Vinogradara, gledalaca 150, sudija ]iri} (Subotica), strelci: V. \or|evi} u 34. za Vinogradar, a Komqenovi} u 17. i 39. i Kirmoci u 63. minutu za AFK. @uti kartoni: V. \or|evi}, Z. Vukov (Vinogradar), Sko{, Terzin (AFK).

VINOGRADAR: Barawo{ 6, Kmec 6, Na|torma 6 (Plav{i} -), M. Vukov 6, Z. Vukov 6, Engi 6, Guqa{ 6, Oldaji 6 (Peji} -), V. \or|evi} 7, Ha{ko 6, Vesni} 7, Engi 7.

AFK: Oreg 7, Nemet 7 (Ki{ -), Golubovi} 7, Latak 6, Sotet 6, Terzin 6, ]eran 6 (Baltai -), Ko{ 6, Kormeci 7, Komqenovi} 8, Vorgi} 6, Radosav~evi} 7.

Zbuwenost i neodlu~nost odbrane doma}ina na najboqi na~in su iskoristili gosti iz Ade i re{ili utakmicu u svoju korist, golovima Komqenovi}a u 17. i 39. i Kirmocija u 63. minutu.

S. St.

NOVI SAD: Borac – Polet 1:0, RASTINA: Solunac – Sloven 4:2, IRIG: Radni~ki – Qukovo 0:0, [IMANOVCI: Hajduk – Omladinac 0:1, KOVIQ: [ajka{ – Jugovi} 2:1, BEO^IN: Cement – @AK 6:0, MLADENOVO: Budu}nost – Mladost 2:0, RUMA: 1. maj – Radni~ki ( SM ) 4:1, NOVI SAD: Crvena zvezda – Indeks 1:0.

(Stara Pazova). Strelci: \oki} u 17, G. Jovanovi} u 60. i 83. i Sikirica u 77. za 1. maj, D. Sladojevi} u 86. za Radni~ki. @uti kartoni: \ori} (1. maj), Soviq (Radni~ki).

1. MAJ: Deli} 8, Pupovac 8, Bori} 8, \ori} 8, Milo{evi} 8, \oki} 8, Sikirica 9, Zori} 8, S. Jovanovi} 8, Milanovi} 8, ^upeqi} 8 (G. Jovanovi} 9, Krsmani} 8).

RADNI^KI: Oxakli} 7, \ur|evi} 6, Pavlovi} 6, Vujinovi} – (Grabi} 6), G. Jovanovi} – ([ijan 6), Soviq 6, G. Sladojevi} 6, D. Sladojevi} 8, Mamksimovi} 7, Santra~ 7, Proki} 7.

Najboqa igra prvomajaca u posledwih nekoliko godina.Treba ista}i izvanredan gol Sikirice sa 15 metara. Goran Jovanovi} je postigao dva efektna gola glavom posle kornera. U fini{u susreta iskusni Dra{ko Sladojevi} je uspeo da umawi pobedu doma}ih.

S. Milosavqevi}

Hajduk ([) – Omladinac 0:1 (0:1)

Tavankut - Krivaja 2:1 (1:1) TAVANKUT: Stadion Tavankuta, gledalaca 200, sudija Sakal (Stari @ednik), strelci: Pr~i} u 38. Horvacki u 78. za Tavankut, B. Oreq u 40. minutu za Krivaju. @uti kartoni: Skenderovi}, Ruski (Tavankut), Vrawe{, B. Oreq (Krivaja).

TAVANKUT: Vukovi} 8, Anti} 7, Miler 7, [imi} 7, I. Skenderovi} 7, Pr~i} 8, Tumbas 7 (Horvacki 7), V. Skenderovi} 7, Be}ik 7 (Poqakovi} 7), Seren~e 7, A. Skenderovi} 7 (Ruski 7).

KRIVAJA: B. Mari} 6, M. Oreq 6 (^agaq 6), Zagorac 6, Ivan~evi} 7, B. Oreq 7, Vukmirovi} 7, Borenovi} 6, [icar 7, Vrawe{ 7, Bukvi} 6, P. Mari} 6.

Prava prvenstvena utakmica sa dosta {ansi na obe strane. Doma}ini su vi{e `eleli pobedu.

S. St.

19

Kapiten Koviq~ana Mihajlovi} i ^epi} u akciji

7, Plav{i} 6, Lepar 6, Antoni} 7, Radin 7 (Bla`i} 6).

Derbi prvog kola Vojvo|anske lige zapad zaslu`eno je pripao Koviq~anima, mada prema prikazanoj igri nere{en rezultat bi bio najrealniji ishod ove veoma zanimqive i do kraja neizvesne utakmice. Duvwak je u 7. minutu nespreto intervenisao, a Ni}iforovi} je glavom ubacio loptu u mre`u. Na proigravawe Radina ^i~ak je neodbrawivim udarcem izjedna~io, a Lepar je u 68. minutu sa pet metara prebacio gol i propustio priliku da Jugovi} dovede u vo|stvo. Tri minuta kasnije, posle kontranapada Mari}a najboqi pojedinac ovog susreta Ni}iforovi} postigao je jo{ jedan gol i zape~atio je sudbinu gostiju.

Sve u svemu oko 300 gledalaca zadovoqno je propustio Sportski centar Ada jer je ve} na startu prvenstva prikazan dobar fudal.

M. Grbi}

Solunac - Sloven 4:2 (4:1) RASTINA: Stadion Solonca, gledalaca 200, sudija Pupac (Ba~ka Palanka), strelci: @igi} u 4. i 31. Mandi} u 5. Tubi} u 45. minuta za Solunac, Milojevi} u 22. i Cvet}anin u 85. minutu za Sloven. @uti kartoni: Radakovi}, Primorac (Solunac), Trni}, Jovanovi}, Kne`evi} (Sloven), SOLUNAC: Antuni} 8, Grahovac 7 (Cime{a 7), Kowovi} 8, Mandi} 8 (Primorac -), Ba}anov 7, Mra~ina 7, Tubi} 7 (Doroti} 7, Radakovi} 7, \oki} 7, Vukovi} 7, @igi} 9.

SLOVEN: Vujakovi} 7, Trni} 7, \ur|evi} 6, Curakovi} 7, Vidakovi} 6, Marinkovi} 7, Kne`evi} 6, Borovi} 6, Milojevi} 7, Cveti}anin 7, Jovanovi} 7.

Doma}i su ve} u 5. minutu posle dve lepe akcije stekli lepu prednost a gosti su samo u 22. minutu pripretili kada su smawili rezultat. Najboqi igra~ ovog

{i} 7), Beqanski 7, Kne`evi} 8, B. Srdi} 8, Bukvi} 7 (Ra~i} 7).

MLADOST: Pridra{ki 6 (Stanojev 6), Fulajtar 6 (Jovi} 6), [ija~i} 6 (Bojovi} 6), Mr|an 6, Ninkovi} 6, [arenac 6, Stankov 7, Kozomora 7, ]uk 6, Dudvarski 7, Glavardanov 6.

Na prvi gol nije se dugo ~ekalo, u 9. minutu Kne`evi} je pogodio levi dowi ugao gola golmana Pridra{kog i doveo svoju ekipu u vo|stvo. Na 2:0 Mladenovqani su mogli povisiti u 26. minutu, me|utim, Beqanski je bio neprecizan, pogodio je pre~ku. Bukvi} je u 30. i 39. minutu bio u prilici da postigne gol, me|utim, oba puta lopta je pored gola zavr{ila u gol autu.Kona~an rezultat utakmice postavio je Bojan Srdi} u 43. minutu, kapiten doma}ih je pogodio dowi desni ugao golmana Pridra{kog. Strelac prvog gola Kne`evi} u 46. minutu pogodio je stativu. Po~etkom drugog poluvremena fudbaleri Mladosti bili su tri puta u prilici da smawe rezultat, ali nisu uspeli, najzreliju priliku za goste propustio je ]uk u 65. minutu kada je i pored toga {to je bio sam pred golom Budu}nosti {utirao pored gola.

M. \. Kremenovi}

Cement - @AK 6:0 (2:0) BEO^IN: Stadion Cementa, gledalaca oko 350, sudija Maksimovi} (In|ija), strelci: Sekuli} u 14. Romi} u 24. Markovi} u 68. Raki} u 60. 83. 85. minutu. @uti kartoni: Raki}, Sekuli} (Cement), Vidakovi}, Buri}, B. Boni} (@AK).

CEMENT: Suvara, Ga{parovi} 8 (I. Jakovqevi} 7), Trbovi} 8, Sekuli} 9, Popovi} 8, S. Jakovqevi} 8, Peci} 7 (Markovi} 7), Plav{i} 7, Romi} 7 (Terzi} 7), Kosovi} 8, Raki} 9. @AK: Berti} 5, Major 5, Milovanovi} 5 (]uqak 6), Koji} 6, G. Boni} 5, B. Boni} 6, Puri} 5 (Ba~i} 6), Bogunovi} 6, \uri-

lova nastavio je kapiten Raki} i tri puta se upisao u listu strelaca. Svoje golgeterske sposobnosti potvrdio je i Cementov vezista Markovi}, tako|e na poseban na~in. Kada se sve sabere beo~inska publika u`ivala u lepoj fudbalskoj predstavi.

B. Star~evi}

Crvena zvezda - Indeks 1:0 (1:0)

NOVI SAD: Igrali{te Crvene zvezde, gledalaca 250, sudija @ivin (Novi Sad), strelac: Peji} u 13. minutu (iz penala). @uti kartoni: Ostoji}, \okovi}, Jeli~i} (Crvena zvezda), Jela~a, Kobilarov, Peri{i}, Nedi}, Radosavqev (Indeks).

Crveni karton: Radosavqev (Indeks), trener Indeksa Mirko Babi} udaqen u 78. minutu.

minutu trener Mirko Babi}, a u posledwem minutu i Sava Radosavqev.

M. Popovi}

Radni~ki (I) – Qukovo 0:0 IRIG: Stadion Radni~kog, gledalaca 500, sudija Papi{ta (Jamena). @uti kartoni: \eveqekaj, I. Stoj~i}, B. Birinji, (Radni~ki), ^ukanovi} (Qukovo). Crveni kartoni: B. Stoj~i}, Rikanovi}, I. Stoj~i} (Radni~ki), Ivani{ (Qukovo).

RADNI^KI: Biriwi 6, Bojovi} 6, \eveqekaj 6, Ninkovi} 6, Guzina 6, Ka}anski 6, An|i} 6, Bebi} 6, Erkanovi} 6, Rikanovi} 6, B. Stoj~i} 6 (I. Stoj~i} 6, Mili~evi} 6).

QUKOVO: Mijatovi} 6, Ivani{ 6, Peji} 6, Pejovi} 6, Z. Milanovi} 6, Kosti} 6, Ciganovi}

[IMANOVCI: Stadion Hajduka, gledalaca 300, sudija Mitrovi} (Ruma). Strelac: Vesi} u 45. @uti kartoni: Kelebuda (Hajduk), Pej~inovi}, Mirosavljevi}, V. Rusimir (Omladinac).

HAJDUK: Vuka{inovi} 6, Stoj~i} 7, Peri{i} 7, Domazet 6 (Uskokovi}), Kelebuda 7, Skopqak 7, @ivanovi} 6, Mrkaji} 7, Cvijanovi} 6, Svilar 7, Ili} 6 (Mihi}, Arsenijevi}).

OMLADINAC: Jagodi} 7, Haka~ 6, Vidakovi} 6, Savi} 7, Stoisavqevi} 7, ]eran 7, Gr~i} 6, Mirosavljevi} 6, Pej~inovi} 7, Kova~evi} 6,5, Vesi} 7,5 (Luki}, V. Rusimir, Peji}).

Doma}in je imao terensku inicijativu, a gost iz brze kontre do{ao do pobede. Z. Muji}

Solunac – Sloven 4:2 (4:1) RASTINA: Stadion Soluca, gledalaca 200, sudija Pupac (Ba~ka Palanka). Strelci: @igi} u 4. i 31, Mandi} u 5. i Tubi} u 45. za Solunac, Milojevi} u 22. i Cveti}anin u 85. za Sloven. @uti kartoni : Radakovi} i Primorac (Solunac), Trni}, Jovanovi} i Kne`evi} (Sloven).

SOLUNAC: Antuni} 8, Grahovac 7, (Cime{a 7), Konjovi} 8, Mandi} 8 (Primorac), Ba}anov 6, Mra~ina 6, Tubi} 7, (Doroti}

Jedan, ali vredan Borac - Polet 1:0 (0:0) NOVI SAD: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Gali}(Sremska Mitrovica), strelac Vu~kovi} u 65. minutu. @uti kartoni: Simi}, Ja{ov} (Borac), Aleksi} (Polet).

BORAC: Dragi} 7, Simi} 7 (Vukovi} 7), Kandi} 7, Markov 8, Ja{ovi} 7, Papri} 8 (Vigwevi} -), Dragoqevi} 6 (Lukovac 7), Bubawa 7, Nikoli} 7, Vu~kovi} 8, Pekez 7.

POLET: Z. Stojiqkovi} 8, Stankovi} 7, Risti} 6, Boganovi} 7, Markovi} 7, Ili} 7, Aleksi} 7, Jov~i} 7 (Popovi} -), J. Stojiqkovi} 6 (\or|evi} 6), Bogdanovi} 7, Krsti} 7 (Cvetkovi} -).

CRVENA ZVEZDA: Jeli~i} 8, Peji} 7, Mekterovi} 6, \okivi} 8, Avakumovi} 7, Lazarevi} 7, Vuji~i} 7 (Ze~evi} -), Amixi} 8, Havim 7, Ostoji} 7 (Tomqanovi} 7), Vu~i} 7 (Okiqevi} 7).

INDEKS: Mari~i} 7, Kobilarov 6, Popovi} 7, Marijanovi} 6, \orovi} 7, Peri{i} 7, Radoji~i} 6 (Evi} 7), Nedi} 7, Jela~a 6 (Kalezi} -), Veqkovi} 6 (Guberini} 7), Radosavqev 7.

Fudbaleri Borca sa ~ak {est novajlija u nervoznoj igri stigli su na kraju do zaslu`ene pobede. Gol odluke postigao je novajlija u redovima Klisana Zoran Vu~kovi} koji se najboqe sna{ao u gu`vi pred golom gostiju i poslao loptu u nebrawenu mre`u. U prvom delu pogotovo do gola gosti su se znala~ki branili i uspeli su da odolevaju jalovim napadima doma}ih. Sigurno je ulazak Lukovca doneo preokret, nakon nekoliko minuta isti igra~ pogodio je pre~ku, a u~estvovao je pored Nikoli}a i Pekeza u akciji prilikom postizawa jedinog gola.

M. Popovi}

6, N. Milanovi} 6, Marjanovi} 6, Jovi~i} 6, Bataqac 6 (Karan 6, ^ukanovi} 6).

U ravnopravnoj igri, na momente o{troj igri, podela bodova je najrealniji ishod ove te{ke utakmice.

J. Biriwi

1. maj – Radni~ki (SM) 4:1 (1:0) RUMA: Stadion 1. maja, gledalaca 400, sudija Markovi}

6), Radakovi} 7, \oki} 7, Vukovi} 7, @igi} 8.

SLOVEN: Vujakovi} 7, Trni} 7, \ur|evi} 6, Curakovi} 6, Vidakovi} 6, Marinkovi} 6, Kne`evi} 6, Borovi} 6, Milojevi} 7, Cvjeti~anin 6, Jovanovi} 6.

Ve} u 5. minutu, posle dve lepe akcije, Rastinci su stekli lepu prednost, a gosti su samo u 22. minutu pripretili kada su smanjili rezultat.

B. Stojkovi}

20

SPORT

utorak18.avgust2009.

DNEVNIK

PODRU^NA LIGA ZREWANIN

SREMSKA LIGA

Glu{ac matirao kom{ije

Nedostajali samo golovi

Mladost Luks - Begej 1:3 (0:2) LUKI]EVO: Stadion SC Mladost, gledalaca 100, sudija E. Mono{tori (Kikinda), strelci: Maksimovi} u 65. za Mladost Luks, a Raca u 36. Zarin u 44. i Glu{ac u 82. minutu za Begej. @uti kartoni: Todorov, Marijanovi}, Mihajlovi}, Vavan (Mladost Luks), Novak (Begej).

MLADOST LUKS: Popov 6, Deli} 6, Titin 6, Lazarevi} 6 (\ur~ok -), Vavan 7, Mihajlovi} 7, Marijanovi} 6, Mi}evi} 6 (Maksimvoi} 7), Zavo|a 6, Todorov 6, Nikoli} 6 (Mati} -).

BEGEJ: Werge{ 7, Daqevi} 7, Markov 6, Ninkovi} 6 (Milakovi} -), Tawga 7, Gavri} 6, Zarin 7, Novak 7, Raca 8 (Nikoli} -), Milo{evi} 6 (Pudar -), Glu{ac 7.

U ravnopravnoj igri posle brze akcije Stevice Race i vo|stvo @iti{tana u 36. minutu da bi u posledwim trenucima prvog dela Zarin svoju dobru igru krunisao pogotkom. U nastavku boqa igra doma}ina koji su imali dosta prilika, da bi Vladimir Maksimovi} u 65. minutu elegantnim lobom smawio rezultat. Doma}i su napadali i o~ekivalo se izjedna~ewe, ali u 85. minutu posle kontre gosti preko Glu{ca re{ili me~.

Naftagas - Delija 0:1 (0:0) ELEMIR: Igrali{te “Crveni dom”, gledalaca 300, sudija Umi~evi} (@iti{te), strelac Popi} u 72. minutu. @uti kartoni: Stepanov, Mi{~evi}, Stojki} (Naftagas), ^eleketi}, Staji} (Delija).

{i} 5, Bjeli} 6, Popi} 6, Mladenovi} 5.

Izvanredna utakmica u Doqi. Doma}i su imali inicijativu i prilika, da bi u 43. minutu nakon gu`ve Sla|an Novkovi} pogodio mre`u gostiju, a samo minut kasnije najboqi akter susreta Slobodan Novakovi} je posle centar{uta glavom udvostru~io vo|stvo.

U nastavku susreta puno boqa igra doma}ih je rezultirala sa jo{ dva pogotka tako da Topolov~ani mogu biti prezadovoqni postignutim rezultatom jer je poraz mogao biti i ubedqiviji.

Krajina - OFK Klek 5:1 (3:1) KRAJI[NIK: Igrali{te Krajine, gledalaca 200, sudija \uri} (Melenci), strelci: Stoji} u 8. Vi{wevac u 25. Karanovi} u 43. (iz penala), Vigwevi} u 51. Bogunovi} u 87. za Krajinu, a Dologu{in u 26. minutu za OFK Klek. Crveni kartoni: Karanovi} (Krajina), Ili} (OFK Klek).

KRAJINA: Pustiwak -, B. Xakula 7 (A. Xakula -), Triki} 8, Vigwevi} 8, Grmu{a 7, Stojisavqevi} 7, Kravaru{i} 7, Karanovi} 5, Stoji} 8, Vi{wevac 8 (Bogunovi} 7), Blanu{a 8.

OFK KLEK: Tarana 7, Rodean 6, Dologu{in 7, Bogdanovi} 6, Ili} 5, \or|evi} 5, Cerovi} 6 (Stevi} -), Milanovi} 5 (Perovi} -), Vu~eti} 5 (Provixalo -), No`ini} 6, @i`ik 5.

Posle odli~nog kornera Stoji} je glavom doneo prednost doma}inima, da bi isti

Minimalac `elezni~ara @AK - Borac (A) 1:0 (0:0) KIKINDA: Stadion Va{ari{te, gledalaca 250, sudija: Mikala~ki (Zrewanin). Strelac: ^eki} u 87. minutu. @uti karton: Gruji} (@AK). @AK: Boj. \uki} 7, Popov 6 (Bor. \uki} 7), Fekete 7 (Marcikin 7), Trti} 7, Tanackov 8, Horvat 7, ^olak 7, Gruji} 7, Va`i} 6, Kanala{ 6 (Baji} 7), ^eki} 8.

BORAC: S. Gajinov 7, Ra{eta 6, Opa~i} 6, V. M. Ze~evi} 6, Petrovi} 7, Budisavqevi} 7, Brakus 7, \uri} 7, D. Gajinov 7, [}epanovi} 6 (V. R. Ze~evi} 6), ^u~ak 6, Hrkovi} 6.

Fudbaleri @AK-a protiv novajlije Borca iz Aleksandrova ostvarili su minimalnu, ali zaslu`enu pobedu. Obe ekipe imale su podjednako {anse da postignu pogotke, ali je na kraju u 87. minutu to uspelo ekipi doma}ina. Strelac ovog pogotka bio je ^eki} koji je sa {est metara savladao solidnog golmana gostiju S. Gajinova. U posledwim sekundama me~a golman doma}ina spasio je svoju mre`u.

M. S. NAFTAGAS: Ra|enovi} 7, Stepanov 6 (D. Dabi} 5), Mi{~evi} 6 (Qubenovi} 5), Galin 5, Ranisavqev 5, Stoki} 6 (Kalaba -), R. Dabi} 6, Proti} 5, Topalov 6, Grabunxija 6, Pra{~evi} 5.

DELIJA: Ostoji} 8, J. Sabo 6, ^eleketi} 7, Vukobrat 7, Vitomirov 7, Simi} 6 (Kolari} 6), T. Sabo 7, Staji} 7, Miladinov 6 (Popi} 8), Tolma~ 6, Milivojevi} 7.

Veoma dobro izdawe gostiju iz Mokrina, koji su se predstavili kao odli~na ekipa, a rezervista Popi} je u 72. minutu rezantnim {utem sa 16 metara pogodio nebraweni ugao zapa`enog Ra|enovi}a i ujedno doneo pobedu “guskovima”.

odli~no poslu`io najboqeg aktera Vi{wevca koji u 25. minutu pove}ao vo|stvo doma}ih. Ve} u slede}em minutu gosti su smanjili rezultat. Marko Dologu{in iz slobodnog udarca pogodio je mre`u zaklowenog Pustiwaka, da bi u 43. minutu brz prodor doma}in Ili} na nepropisan na~in zaustavio u svom kaznenom prostoru a penal je Karanovi} pretvorio u rezultat poluvremena. U nastavku posle odli~ne asistencije Blanu{e Vigwevi} je povisio rezultat, da bi na kraju susreta posle dosta prilika \ole Bogunovi} posle duplog pasa izbio sam ispred iskusnog Tarane i postavio kona~an rezultat.

Borac - Omladinac 4:0 (2:0)

Mladost - Vojvodina 1:0 (0:0)

ZREWANIN: Igrali{te u Doqi, gledalaca 150, sudija Ivani} (Melenci), strelci: Novakovi} u 43. Novkovi} u 44. i 75. Novakov u 50. minutu. @uti karton: Kapur (Omladinac).

BORAC: \uri} -, Ibrahimi 6, Novkovi} 7, Novakov 8, Pavlovi} 8, Lazarov 8, Ivanov 8, Vu~eti} 8, Novkovi} 9 (Ra{i} -), Milojevi} 7 (^izma{ -), Jovanovi} 8 (Zukurli} -).

OMLADINAC: @ivkovi} 6 (Salma -), Ke~ke{ 5, Ninkovi} 6, ^iko{ 6, \urica 6, Novakovi} 6, Kapur 5 (Radosav -), Mr-

BANATSKI DESPOTOVAC: Igrali{te “S. D. Mladost”, gledalaca 200, sudija Dimitri} (Banatsko Veliko Selo), strelac Mijatovi} u 80. minutu (iz penala). @uti kartoni: Te{i}, Mijatovi} (Mladost), Krbaqevi}, Butina, Milovac, Zori}, Malba{ki, Pavlovi} (Vojvodina).

MLADOST: Mari} 7, \uki} 6 (Milinovi} 6), Piva} 7, Mijatovi} 8 (Topalovi} -), Erceg 7, Te{i} 7, ]ulum 6, Mitri} 7, Pekez 8, Stani} 6 (Cveti} -), Roksi} 7.

KRAJI[NIK: Krajina OFK Klek 5:1, LAZAREVO: Zadrugar - Bile}anin (Se~aw) 4:1, ZREWANIN: Borac Omladinac (Ravni Topolovac) 4:0, ELEMIR: Naftagas - Delija (Mokrin) 0:1, BANATSKI DESPOTOVAC: Mladost - Vojvodina (Perlez) 1:0, KNI]ANI: Potisje - Naftagas (Boka) 0:0, KIKINDA: @AK - Borac (Aleksandrovo) 1:0, LUKI]EVO: Mladost Luks - Begej (@iti{te) 1:3.

VOJVODINA: Biki} 7, Krbaqevi} 6, Lazarevi} 6, [oli} 7, Butina 6, Stefanovi} 7, Milovac 6, Srdanov 6 (@irovi} -), Zori} 6, Malba{ki 6, Pavlovi} 6.

Agilni Dragan Pekez bio je oboren u {esnaestercu, a Sa{a Mijatovi} je sigurnim {utem doneo trijumf Mladosta{ima.

Zadrugar - Bile}anin 4:1 (2:0) LAZAREVO: Igrali{te “Citadela M.M.”, gledalaca 300, sudija Risti} (Luki}evo), strelci: Simani} u 25. Vukoje u 44. T. Grbu{i} u 65. i 69. za Zadrugar, Gajevi} u 82. minutu (iz penala) za Bile}anin. @uti karton: B. Vu~kovi} (Bile}anin).

ZADRUGAR: Zeqkovi} 7, Vorgi} 7, Milanovi} 6, Vidi} 7, Vi{kovi} 7, Simani} 7 (Kova~evi} -), T. Grbu{i} 8, V. Grbu{i} 6 (Luki} 6), Pani} 7, Golubovi} 6, Vukoje 7 (Jak{i} -).

BILE]ANIN: Po{ 6, Dragi} 6, Br~i} 6 (Milo{evi} -), Papi} 7, Malba{i} 6 (M. Vu~kovi} -), Lazi} 5, Andri} 5 (Gajevi} 7), Mago~evi} 6, Uqarevi} 6, B. Vu~kovi} 6, Pjetlovi} 6.

Posle odli~nog kornera Vorgi}a na drugoj stativi Simani} je sa lako}om doneo prednost Lazarev~anima, da bi Vukoje minut pred poluvreme postavio rezultat poluvremena. U nastavku susreta agilnija i boqa igra doma}ih rezultirala je sa jo{ dva pogotka. U 80. minutu iskusni Gajevi} je sa bele ta~ke postavio kona~an rezultat.

Potisje - Naftagas (B) 0:0 KNI]ANIN: Igrali{te “kraj Bikare”, gledalaca 200, sudija Mesaro{ (Banatski Dvor). @uti kartoni: Bala`, Amixi} (Potisje), Kosanovi}, Stojisavqevi}, Kuki} (Naftagas).

POTISJE: Antanasijevi} -, Stojanovi} 6, \or|evi} 7 (Stankovi} -), Petrovi} 6 (Krsti} 7), Bala` 7, Mihajlovi} 7, Disi} 7 (D. Milovac -), Amixi} 6, Stojkovi} 7, Ili} 6, M. Milovac 6.

NAFTAGAS: Markov -, Manger 6, Kosanovi} 7, Ba{a 7, Dragi} 7, Stojisavqevi} 6, Oberkne`ev 7, Kuki} 6, Kusturi} 6 (Ara|anski -), Bjeleti} 6, ]ulafi} 6.

Ravnopravna igra sa malo prilika. Nere{en rezultat je i najrealniji.

Pripremio: S. M. Petrovi}

SOMBORSKA ME\UOP[TINSKA LIGA STAPAR: Hajduk - Jedinstvo (Ribarevo) 10:1, GAKOVO: Grani~ar - Partizan (Kupusina) nije odigrana, ^ONOPQA: Sloga - Terekve{ (Svilojevo) 3:2, KOLUT: Jedinstvo - Sport (Bezdan) 0:2, BA^KI BREG: Dinamo Oxaci 1:0, SONTA: Dinamo Aleksa [anti} 1:1, BA^KI MONO[TOR: Dunav - [ikara (Sombor) 5:4, LALI]: Panonija - Metalac (Sombor) odlo`eno.

Jadran - Hajduk (B) 0:0 GOLUBINCI: Igrali{te Jadrana, gledalaca 150, sudija Vasili} (Sremska Migtrovica) @uti kartoni: Milanovi}, Markovi}, Samac (Jadran), Glavatovi} (Hajduk).

JADRAN: Kova~evi} 7, Milakovi} 7, Vukajlovi} 7, Brankovi} 7, Markovi} 7, Peki} 7, S. Markovi} 8, Malen~i} 7, Samac 7, P. Milakovi} 7, D. Peki} 7(Topoqski 7, Ili}).

HAJDUK: Kosti} 7, Pani} 7, Zeki} 7, Subotin 8, Lazarac 7, Glavatovi} 8, Borkovi} 7, @. Mitrovi} 7, Cuqkovi} 7, Muti} 7, Bujenovi} 7(Krasni}i 7, Todorovi} 7, Bo`i}).

U zanimqivoj igri samo su nedostajali golovi.

B. Lazi}

Mladost (K) - PSK Putinci 2:1 (0:1) KUPINOVO: Igrali{te Mladosti, gledalaca 300, sudija Bazi} (Be{ka). Strelci. Gruji~i} u 74. i Vuji~i} u 90. za Mladost, [evi} u 6. za PSK Putince. @uti kartoni: B. Rado{evi}, \uri~i}, Jovanovi} (Mladost), Graovac, Zagor~i} Dejanovi}, Miqkovi}, Majki} (PSK Putinci).

MLADOST (K): Ranisavqevi} 7, Naumov 6, Jovanovi} 7, [tuli} 7, B. Rado{evi} 6, Stanojevi} 7, Juri{i} 7, Vlanikolin 7, Gruji~i} 7, (\uri~i} 7), (Kurja~ki), Mati} 7, (Plav{i} 7), Vuji~i} 7.

PSK PUTINCI: Majki} 7, M. Graovac 6, Gwatovi} 6, Lazarevi} 6, Karanovi} 6, Dejanovi} 6, Jugovi} 6, Zagor~i} 6, Miqkovi} 6, [evi} 7, Miti} 6.

Derbi novajlija u ligi. Gost do{ao da se brani, ali su i poveli, a golman Majki} je branio na visini. A, doma}in pred mnogobrojnim gledaocima i velikom uporno{}u do{ao do zaslu`ene pobede. @. Jelovac

Grani~ar (K) - Grani~ar (A) 0:0 KUZMIN: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 200, sudija Graovac (Ruma). @uti kartoni: Kotarli}, Babi}, Pejovi} (doma}i), Trbuk, Bogdanovi}, J. Markovi} (gosti).

GRANI^AR: Stevi} 7, Kotarli} 7, Krsti} 6, Stanki} 7, Luka~ 6, Adamovi} 6, Xaki} 6, Babi} 6, Pejovi} 6, Bojani} 6, Vudrak 8, (Vasili} 7, Simi} 6).

GRANI^AR (A): Jak{i} 8, Skakavac 6, Rukavina 6, N. Skakavac 7, Antunovi} 6, Carevi} 6, J. Markovi} 7, I. Markovi} 7, Ili} 7, Vuji} 6, Stefanovi} 6, (Grbatini}, Bogdanovi} 6, Trbuk 6).

U Kuzminu je odigrana zanimqiva utakmica. Gosti su pripretili ve} u 2. minutu, a doma}ini se revan{irali u 17. U nastavku igre doma}in je znatno boqi rival, stvara {anse od kojih je u 87. bila

{ansa koja se ne ma{i, ali je Jak{i} odbranio {ut adamovi}a sa tri metra. U kontri gosti su pogodili pre~ku.

R. Papri}

Sloga Mil{ped - Borac (M) 2:1 (1:1) KRWE[EVCI: Igrali{te Sloge Mil{ped, gledalaca 50, sudija Jovan~evi} ([id). Strelci: Te{i} u 28. i 73. za Slogu Mil{ped, Kopli} u 5. za Borac. @uti kartoni: Te{i}, Kamberi, Gruji}, Igwatovi}, Juri{i}, Pejakovi}, (Sloga Mil{ped), Kopli}, Panti}, Stevi}, (Borac). Crveni karton: Vuj~i} (Sloga Mil{ped).

SLOGA MIL[PED: Pejakovi} 7, Markovi} 6, Dobri} 6, Te{i{ 8, Mijatovi} 6, Igwatovi} 8, (Vuj~i} 6), Juri{i} 7, (Panti}), Gruji} 6, Kamberi 7, Pumpalovi} 5, Miladinovi} 7, Tomi} 7.

BORAC (M): Jandri} 7, Vasi} 6, (Joveli}), Stevi} 6, M. Male{evi} 7, Kopli} 7, Mati} 6, Panti} 6, Grabi} 7, (Stojanovi}), (Z. Male{evi}), [kara 8, Jeremi} 6.

U borbenoj utakmici gosti dolaze u vo|stvo ve} u 5. minutu posle kornera. Kopli} lepo glavom posti`e gol. Izvanrednim udarcem Te{i}a doma}i ostvarili sigurnu pobedu.

D. Trifunovi}

Fru{kogorac - Hajduk (V) 0:2 (0:0) KUKUJEVCI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 150, sudija Lazi}, Sr. Mitrovica.

Strelci. Raki} u 69. i Sakan u 83. @uti kartoni: Novakovi}, Lazarov, Brekavac (Fru{kogorac), Stani{i} i Zari} (Hajduk). Crveni karton Bijeli} (Fru{kogorac).

FRU[KOGORAC: Novakovi} 7, Kalini} 6, Lazarov 6, Kon~ar 7, Bijeli} 6, Trbi} 6, Halilovi} 6, Mileti} 7, Ivkovi} 6, Radivoj{i} 6, Qiqak 6 (Vuk{i} 6, Drekavac).

HAJDUK: Toma{evi} 7, Veteha 7, Raki} 6, Gavrilovi} 7, Stojakovi} 7, pavi} 7, Mihaqevi} 7, Stani{i} 7, Deraji} 7, Zari} 8, Darko Raki} 6 (Cakan 7, Z. Raki} 8).

Pobedila je spremnija i boqa ekipa gostiju. Su|ewe dobro, a pona{awe publike na nivou.

T. Todorovi}

Sloga - Podriwe 3:2 (1:0) ERDEVIK: Stadion Sloge, gledalaca 250, sudija Qubinkovi} (Ruma). Strelci: Mira`i} u 35.

Vujovi} u 51. i 64. iz penala za Slogu, Vitas u 80. iz penala i Vukovi} u 82. za Podriwe. @uti kartoni: \or|evi}, Kula~anin (Sloga), Vukovi}, Vujinovi} i Vitas (Podriwe).

SLOGA: Kuqa 7, La|evac 7, Kula~anin 7, ^aji} 7, Mira`i} 7,

KRWE[EVCI: Mil{ped Borac (M) 2:1, STARA PAZOVA: Jedinstvo - Borac (S) 0:0, GOLUBINCI: Jadran Hajduk (B) 0:0, LA]ARAK: LSK - Dunav 1:1, KUKUJEVCI: Fru{kogorac - Hajduk (V) 0:2, ERDEVIK: Sloga Podriwe 3:2, KUPINOVO: Mladost - PSK Putinci 2:1, KUZMIN: Grani~ar - Grani~ar (A) 0:0. \onli} 7, Vasi} 7, \or|evi} 7, Pova`an 7, Vujovi} 8, Rai~evi} 7 (Nenadovi}, Jel~i}, Lazi} 7).

PODRIWE: Vu~enovi} 6, Stoki} 6, Vukovi} 6, Vojinovi} 6, Dobo 6, Arnautovi} 7, Zabla}anski 6, Jeliki} 6, Dobri} 6, Jefti} 6, Vitas 7 (Mitrovi} 6, Ostoji} 6).

Gosti su bili za nijansu slabiji. Moglo je biti u fini{u i nere{eno, ili i ubedqivija pobeda Sloge.

K. Vig

Jedinstvo (SP) - Borac (S) 0:0 STARA PAZOVA: Stadion Jedinstva, gledalaca 350, sudija Softi} (Ba~inci). @uti kartoni: Sokolov, Maho, Stankovi} (Jedinstvo), Grujin i Kresojevi} (Borac).

JEDINSTVO: Qaqi} 7, Sokolov 7, Savi} 6, Vuji~i} 8, Jovi{i} 7, Maho 8, Dragin 6, Stankovi} 7, Lepanovi} 6, Kne`evi} 6, Obrenovi} 6 (Domowi 6).

BORAC: Travica 7, Milo{evi} 7, Nedeqkovi} 7, Baqak 7, Grujin 6, Erceg 6, Stefanovi} 6, Rai~evi} 6, \eri} 6, Jerkovi} 7, M. Stefanovi} 8, (Kresojevi} 7, Kordi} 6, Abaxija 6).

Surdu~ani su decenijama ~ekali da u prvenstvu odmere snage sa starijim kom{ijskim bratom. Zaslu`eno su izborili bod. Doma}i kadeti su ispra{ili svoje vr{wake sa 8:1, a rezultat je mogao biti i dvocifren.

M. Bzovski

LSK - Dunav 1:1 (0:1) LA]ARAK: Stadion LSK, gledlaca 150, sudija Ivo{evi} (Ruma).

Strelci: Vasiqevi} u 58. (iz penala) za LSK, Kalaba u 35. minutu za Dunav. @uti kartoni: Savi}, [upica (LSK), A{}eri}, Vukadinovi} (Dunav). Crveni kartoni: Antoni} (LSK), A{}eri} (Dunav).

LSK: Klincov 8 , Polovina 8, Droni} 8, Boji} 8, [upica 8, Antoni} 8, Bosan~i} 8, Milovan Bosan~i} 8, Neboj{a Zeqkovi} 8, Vasiqevi} 8, Savi} 8 (N. Zeqkovi} 8, Vujinovi} 8, Andri} 8).

DUNAV: Veren~evi} 8, Luki} 8, Kotur 8, Kalaba 8, Gu`vi} 8, Jankovi} 8, Dobrota 8, Vukadinovi} 8, A{}eri} 8, Zogovi} 8, Milutinovi} 8 (Skerletovi} 8, Krni} 8).

Prava prvenstvena, dinami~na i borbena utakmica gde je nere{en ishod i najrealniji.

D. Savi}

OP[TINSKA LIGA IN\IJA – STARA PAZOVA

Kontrama do bodova Fru{kogorac - Dunav (NS) 1:3 (1:1) KR^EDIN: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Ili} (N. Pazova). Strelci: Vu~i} u 15. uza Fru{kogorac, @ivkovi} u 3. Kiti} u 73. i Tomi} u 90. za Dunav. @uti kartoni: Jovanov (Fru{kogorac), Kiti} i [kori} (Dunav).

FRU[KOGORAC: Jelovac 5, Batalov 6, Egi} 6, Jovanov 6, Filipovi} 6, Poqak 6, Pejakovi} 6, Gavri} 6, Lu~i} 7, Trtica 5, Mitrovi} 7 (Livaja).

DUNAV: Krivo{ija 6, Vojvodi} 7, Kne`evi} 7, Vujaklija 7, Davidovi} 7, Joksimovi} 7, [kori} 8, Vuka{in 8m, M. @ivkovi} 8, Kiti} 9, Radulovi} 8 (Tomi} 7, [tuli} 7, i P. [tuli} 7) Doma}i su imali vi{e prilika za gol, a gosti igrali na kontru i zahvaquju}i gre{kama Jelovca zaslu`eno pobedili. S. Ranitovi}

^SK - Sloga (M) 1:0 (1:0) ^ORTANOVCI: Igrali{te ^SK, gledlaca 150, sudija Bogovac (In|ija). Strelac Dimi} u 14. @u-

ti kartoni: Subotin, Tica (^SK) i Mari~i} (Sloga). ^SK: Vujinovi} 8, Subotin 7, Mili} 7, \oki} 8, Petrovi} 7, Milanovi} 6, Tica 8, Dimi} 8, Stamenkovi} 9, P. Subotin 8, Gavrilovi} 7 (Petrovi} 7, Bonxi} 6).

SLOGA: Limani 6, Trbojevi} 6, @ivan~evi} 6, Belanovi} 6, Vojnovi} 6, Brki} 6, Mari~i} 6, Kusi} 6, Mici} 6, Vukomanovi} 6, Milovanovi} 6 (Ipa~ 6, Ilepir 6).

Doma}in je imao prilike da slavi i sa ve}im rezultatom. @. Jawin

Podunavac - @elezni~ar 1:1 (0:1) BELEGI[: Igrali{te Podunavca, gledalaca 150, sudija In|ija (In|ija). Strelci: Gradi} u 70. za Podunavac i Golubovi} u 22. za @elezni~ar. @uti kartoni: Jovanovi}, Ra{i}, Miji}, Jankovi} (Podunavac) i Zagorac (@elezni~ar). Crveni kartoni: Jovanovi}, Jankovi}, I. Jovanov (Podunavac).

PODUNAVAC: Ma`ibrada 8, Jovanovi} 6, Zagorac 7, [opalo-

KR^EDIN: Fru{kogorac Dunav (NS) 1:3, BELEGI[: Podunavac - @elezni~ar 1:1, ^ORTANOVCI: ^SK - Sloga (M) 1:0, VOJKA: Sremac - Polet 1:0. Slobodan je bio Borac iz Jarkovaca.

Sreda (19. avgust u 17.) MARADIK: Sloga - Sremac, QUKOVO: @elezni~ar ^SK, NOVI SLANKAMEN: Dunav - Podunavac, JARKOVCI: Borac - Fru{kogorac.

Polet iz Novih Karlovaca je slobodan. vi} 8, Jankovi} 6, Belanovi} 8, Ra{i} 6, Popovi} 9, Gradi} 8, Miji} 7, N. Jovanovi} 7 (Jovanov 8, Miqu{ 8, Baji} 8). @ELEZNI^AR: Vida~kovi} 7, Luka~ 7, Kozina 7, Qubovi} 7, Mihajlovi} 7, Mitrovi} 7, Ov{ek 7, Bjeqac 7, Cvjetinovi} 6, Golubovi} 9, Zagorac 9 (B. Bjeqac 8, J. Zagorac 8).

U rastrganoj igri sudija In|i} se izgubio i prestrogo iskqu~io tri doma}a igra~a.

M. Radakovi}

SPORT

DNEVNIK

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (PRVI RAZRED)

Remi slavqenika Rudar – Kru{edol 0:0

VRDNIK: Igrali{te Rudara, gledalaca 200, sudija Vrani} (Ruma). @uti kartoni: M. Boji} (Rudar), Stankovi}, Peri} (Kru{edol). Crveni karton: Kerleta (Kru{edol).

RUDAR: N. Avramovi} 8, Le`akov 7, Qepoja 8, Mitrovi} 8, M. Ninkovi} 7, (Trivun~i} 7), Uro{evi} 8, Stri~evi} 8, Gerbec 8, M. Boji} 8, Jovi} 8, (Marinkovi} 8).

KRU[EDOL: Pardovicki 8, S. Radulovi} 8, Mitrovi} 8, Stojakovi} 8, Kerleta 8, Mir~evski 8, Stankovi} 7, Jovanovi} 8, Kukuruzovi} 8, Marseni} 7, Peri} 8.

U slavqeni~koj atomosferi ali u ravnopravnoj igri doma}in ipak bio bli`i pobedi. Rudar ove godine slavi 90 godina postiojawa.

S. Krsti}

Hrtkovci – Partizan 0:2 (0:1) HRTKOVCI: Igrali{te Hrtkovaca, gledalaca 300, sudija Batalo (Ruma). Strelci: Daki} u 30. i V. Petrovi} u 87. @uti kartoni: Mraki}, Novak, Savi}, Petrovi} (Hrtkovci), P. Srbinovski (Partizan).

HRTKOVCI: ^i~a 7, Mandi} 7, Dalibor Vi~ik 6, [opalovi} 8, Kozar 7, Vukomanovi} 6, Ugr~i} 7, Savi} 7, Brkqa~a 6, (Petrovi} 6), Mraki} 6, Novak 7.

PARTIZAN: Mo}an 8, S. Jovanovi} 7, Petkovi} 7, P. Srbinovski 7, M. Petrovi} 7, Markovi} 6, D. Srbinovski 7, Nikoli} 8, V. Petrovi} 8, Radovi} 8, (Miroslav Daki} 7).

N. Ugr~i}

Fru{kogorac – Polet 3:0 (1:0) MALI RADINCI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija \oki} (Ruma). Strelci: Pavlovi} u 9. i 65. i Dodi} u 90. @uti kartoni: D. Curkovi}, Draga{ (Fru{kogorac), Jovanovi} (Polet). Crveni karton: Dragi~evi} (Polet).

FRU[KOGORAC: Cvetkovi} 8, Draga{ 7, Vasi} 8, (Dodi} 8), Obrenovi} 8, Kadar 8, Stojkovi} 7, Pavlovi} 9, ^ahtarevi} 8, (Pani} 8), Dalibor Kne`evi} 8, D. Curkovi} 8, Miokovi} 7.

POLET: Der 7, (Krsti} 7), Lozan~i} 6, Radovi} 7, Jovanovi} 7, (Ivanovi} 7), Marjanovi} 6, Dragi~evi} 6, Tiringer 7, Vukovi} 7, Stevanovi} 7, Jovi} 7, Petrovi} 7.

Prava prvenstvena utakmica.

U fer igri doma}in je zaslu`eno slavio.

M. Vu~eti}

Vojvodina – Borac (S) 1:1 (1:0) NERADIN: Stadion Vojvodine, gledalaca 150, sudija Leki} (Vrdnik). Strelci: Petrovi} u 4. za Vojvodinu, Vlaj~in u 50.minutu za Borac. @uti kartoni: Gre~ (Vojvodina), Petrovi} (Borac).

VOJVODINA: Radivojevi} 6, D. Ivani} 5, Bizumi} 5, Pu{i} 6, (\akovi} 5), Cvijanovi} 6, Stojkovi} 6, Petrovi} 6, Gre~ 6, Radowa 5, Risti} 6, Jodi} 6, (Mili~evi} 5), (Suboti} 5).

BORAC (S): Buli} 6, Utvi} 5, Petrovi} 6, Ratkovi} 6, Zeqaji} 6, Jovanovi} 6, (M. [evi} 5), Vlajin 6, Cikota 6, Jankovi} 6, Peke~ 5.

Skromna fudbalska predstava u Neradinu. Mnogo se vi{e o~ekivalo od doma}ina koji je jako rano poveo i nije uspeo da zadr`i vo|stvo i uve}a ga. Nakon iznenadnih prilika za gol gosti u nastavku dolaze do izjedna~ewa i ne koriste nekoliko dobrih napada da do|u do pobede. Zaslu`ena podela bodova izme|u starih rivala.

S. Jankovi}

Fru{ka gora – Napredak 1:1 (0:1) RUMA: Stadion Fru{ke gore, gledalaca 200, sudija Mitrovi} (Ruma). Strelci: Nedi} u 54. za Fru{kogorac, Trkuqa u 21.minutu za Napre-

HRTKOVCI: Hrtkovci – Partizan 0:2, NERADIN: Vojvodina – Borac (S) 1:1, VRDNIK: Rudar – Kru{edol 0:0, DOBRINCI: Sremac – Jedinstvo (R) 3:0, RUMA: Fru{ka gora – Napredak 1:1, MALI RADINCI: Fru{kogorac – Polet 3:0, DOWI PETROVCI: Dowi Petrovci – Mladost (B) 3:0, PLATI^EVO: Jedinstvo – Grani~ar 0:2.

VESTI

Vidi} me|u kandidatima UEFA je objavila imena kandidata koji bi mogli da dobiju pojedina~ne nagrade za svoje igre u pro{losezonskoj Ligi {ampiona, a me|u nominovanima je i Nemawa Vidi}. Uz {topera Man~ester Junajteda, kandidati za najboqeg odbrambenog igra~a sezone su \erar Pike iz Barselone i Xon Teri iz ^elsija.

dak. @uti kartoni: Popovi}, Zaki}, Smoli}, (Fru{ka gora), Buza{, Vi{wi} (Napredak). Crveni karton: Popovi} (Fru{ka gora).

FRU[KA GORA: Gojkovi} 6, Qubi~i} 6, Milinkovi} 6, ]irkovi} 7, Qubi{i} 7, Grubje{i} 7, D. Qubi{i} 7, Daki} 6, Popovi} 7, (Smoli} 6), Radi} 7.

NAPREDAK: Kne`evi} 7, Stankovi} 7, (Mudri}), Milan Buza{ 6, G. Miqkovi} 6, Verga{ 6, Vu~eti} 7, N. Vi{wi} 6, M. Vi{wi} 7, N. Bo`i} 6, Trkuqa 7, Ribi} 7.

U ravnopravnoj igri rezultat realan.

D. ^u~in

Dowi Petrovci – Mladost (B) 3:0 (2:0) DOWI PETROVCI: Igrali{te Dowih Petrovaca, gledalaca 200, sudija Poznan (Mali Radinci). Strelci: [a{a u 5, Mati} u 13. i A. Mudri} u 84. minutu. @uti karton: Vojnovi} (Mladost).

DOWI PETROVCI: Stanisavqevi} 7, ^vorkov 7, Vi{wi} 7, Ili} 7, Ga{parevi} 7, (N. Oparu{i} 7), Mati} 8, Miqkovi} 7, Jovanovi} 7, Stojanovi} 7, [a{a 7, (Bursa}), Gligori} 7.

MLADOST (B): Slep~evi} 6, Vojnovi} 6, (Ko{uti} 6), Dudukovi} 6, Kukoq 6, Nenadi} 6, S. Bo`i~kovi} 6, Simi} 6, Aleksi} 6, (Krivo{i} 6), Filipovi} 6, Svira~evi} 6, Sto{i} 6.

Doma}in krenuo silovito, poveo sa dva nula, pa stao. Ipak, u fini{u A. Mudri} je potvrdio pobedu doma}inu. G. Zaki}

Sremac – Jedinstvo (R) 3:0 (3:0) DOBRINCI: Igrali{te Sremca, gledalaca 350, sudija Daki} (Vitojevci). Strelci: D. ^esti} u 15. i 25. i Qubinkovi} u 45. minutu.

SREMAC: Qubinkovi} 8, Rajkovi} 8, V. Dupor 8, Radojev 8, Radovac 8, N. Kurixa 8, Radivojevi} 8, D. Qubinkovi} 9, D. ^esti} 9, (\. ^esti} 7), Z. ^vorkov 9, Stanisavqevi} 8.

JEDINSTVO (R): Staj~i} 6, Babi} 6, Cviji} 6, Stani} 7, Pavi} 7, Ru~kov 7, A. Babi} 6, Bo`i} 6, Pavin 8, Mili} 7, (Jovi} 6), (Plav{i} 6), (Vrgoti} 6).

Uz dobro su|ewe doma}in je mogao slaviti i ubedqivije.

N. Kuriya

Jedinstvo – Grani~ar 0:2 (0:1) PLATI^EVO: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 350, sudija Riba} (Hrtkovci). Strelac: Rahar u 13. i 90.minutu. @uti kartoni: Vu~kovi}, Novakovi} (Jedinstvo), Samarxi}, Jovi}, S. \ori}, Taborovi} (Grani~ar).

Crveni karton: Jovi} (Grani~ar).

JEDINSTVO (P): Paunovi} 6, Maxar 6, (Gvoka 6), Petrovi} 6, I. Stojanovi} 6, Nikoli} 6, Mileti} 6, @akula 6, Novakovi} 6, Crnkovi} 5, Vu~kovi} 6, Simi} 6, (Zori} 6).

GRANI^AR: @. Nov~i} 8, Stevani} 7, M. \or|i} 7, Nikolesi} 7, Samarxi} 7, (Ristivojevi} 7), Jovi} 6, Karda{ 7, S. \or|i} 7, Rahar 8, Taborovi} 7, (Mihajlovi} 6), Kosti} 7, (Milovanovi} 6).

Dok su doma}i propu{tali idealne prilike za gol, posle jedne velike gre{ke golmana Paunovi}a goditi su do{li u vo|stvo. U drugom delu gosti imaju igra~a mawe, ali u samom fini{u uspeli su da potvrde pobedu.

S. Brankovi}

Nemawa Vidi}

Za nagradu namewenu najboqem golmanu konkuri{u Petr ^eh iz ^elsija, Viktor Valdes iz Barselone i Edvin van der Sar iz Man~ester Junajteda.

Stiven Xerard iz Liverpula, Andres Inijesta i ]avi Ernandes iz Barselone su kandidati za najboqeg igra~a sredine terena, dok su kandidati za najboqeg napada~a Samuel Eto, Lionel Mesi i Kristijano Ronaldo.

Na sve~anoj ceremoniji `reba za novu sezonu Lige {ampiona, 27. avgusta u Monaku, bi}e dodeqena nagrada i ukupno gledano najboqem igra~u, a u glasawu u~estvuju treneri 16 ekipa koje su pro{le sezone nastupale u drugoj fazi Lige {ampiona.

Runi ~eka stotku Pogotkom na startu nove sezone u Premijer ligi, Vejn Runi stigao je do svog 99. pogotka u dresu Man~ester Junajteda. Znatno zreliji i, pre svega, smireniji nego ranijih godina, Runi je ve} na startu sezone pokazao da }e posle odlaska Ronalda biti glavna udarna igla kluba sa Old Traforda.

Me|u wegovih 99 dosada{wih pogodaka bilo je mnogo onih za najavne {pice sportskih emisija, ali se posmatra~i sla`u da je gol iz voleja protiv Wukasla ipak wegov najlep{i pogodak.

Rog po`uruje FIFA Predsednik Me|unarodnog olimpijskog komiteta (MOK) @ak Rog zatra`io je od ~elnika FIFA da kona~no odlu~e {ta }e da urade sa olimpijskim fudbalskim turnirom. Pro{logodi{wi skandali u Pekingu, kada su igra~i samovoqno napu{tali klubove kako bi nastupili na Olimpijskim igrama, a klubovi tu`ili FIFA kod Suda za sportsku arbitra`u u Lozani, prili~no su naru{ili ugled fudbala i olimpijskog pokreta.

MOK bi najradije zadr`ao postoje}i format sa U-23 igra~ima i trojicom fudbalera bez ograni~ewa u godinama, dok se FIFA i daqe premi{qa oko novog formata sa U-21 igra~ima ili ~ak dozvoli za nastup fudbalera bez ograni~ewa starosti, uz zabranu nastupa samo igra~ima koji su ve} igrali na Svetskim prvenstvima ili u kvalifikacijama za Svetska prvenstva.

utorak18.avgust2009.

21

[TA SE DOGA\A S VOJVODINOM SRBIJAGAS

(Ne) nazire se izlaz iz }orsokaka Tokom letwih meseci, prakti~no od zavr{etka neuspe{ne sezone koja je ostala za wima, o ko{arka{ima Vojvodine Srbijagas ni{ta se nije znalo.

Zapravo, tu i tamo pojavqivale su se vesti kako su igra~i koji su nosili crveno-beli dres, jedan po jedan, nau{tali klub, a od ranije je javnosti bilo poznato da je finansijska situacija izuzetno lo{a, da budemo sasvim konkretni katastrofalna.

U vreme kada su svi NLB i prvoliga{ki klubovi iz Srbije po~eli pripreme za novu sezonu, u Vojvodini Srbijagas ne doga|a se ni{ta. Aktivni su klupski operativci, igra~a nema, a za trenera je promovisan mladi stru~wak Radenko Varagi}, u pro{loj sezoni ~ovek koji je radio u Napretku iz Kru{evca i beogradskoj Vizuri.

Me|utim, o eventualnom dolasku nekih ko{arka{a nije se mogla makar i naslutiti neka mogu}nost, pa se novosadska sportska ~ar{ija uveliko bavi pri~ama o ga{ewu Vojvodine Srbijagas.

- Ju~e smo direktor Savo Dobrani} i ja imali razgovore s vode}im qudima Javnog preduze}a “Srbijagas” koje je vlasnik kluba - rekao je sportski direktor crveno-belih Igor Kova~evi}. - Tokom wih bilo je primetno da dobra voqa u ovoj Kompaniji postoji kako bi klub opstao i nastavio da funkcioni{e. Tokom ove nedeqe, u sredu ili u ~etvrtak, odr`a}e se i sastanak Upravnog odbora JP “Srbijagas”, na kome bi jedna od ta~ki dnevnog reda trebao da bude i ko{arka{ki klub.

O~ekujemo, na osnovu razgovora koje smo imali s ~elnicima JP “Srbijagas”, da nam se odobre preko potrebna finansijska sredstva, jer bez wih ne mo`emo pri~ati ni o ~emu, pa ni o formirawu ekipe ili po~etku priprema.

Zna~i, ovih dana re{ava se sudbina KK Vojvodina Srbijagas i mi

Savo Dobrani} i Igor Kova~evi}

se nadamo da }emo uskoro po~eti s koliko-toliko normalnim radom.

Prelazni rok je uveliko u toku. Klubovi i igra~i sklapaju dogovore i gotovo svi su ve} formirali okosnice timova za narednu sezonu. Rekosmo, Vojvodina Srbijagas nema ni jednog igra~a pod ugovorom. Da li }e crveno-beli uop{te mo}i na tr`i{tu da prona|u ko{arka{e koji odgovaraju renomeu kluba i ciqevima kakve Novosa|ani imaju?

- Pod uslovom da dobijemo novac, mogli bismo da napravimo solidnu ekipu - odgovorio je Kova~evi}. - Ne bih se u ovom trenutku bavio imenima slobodnih igra~a, ali tvrdim da ima dosta onih koji `ele da igraju u Vojvodini Srbijagas, a imaju kvalitet koji odgovara visokim ciqevima koje na{ klub mora da ima u Prvoj ligi. Te{ko je, me|utim, u finansijski neizvesnoj situaciji pregovarati i zaista se nadamo da }e Upravni odbor JP “Srbijagas” doneti odluke u korist kluba i da }emo, uprkos kratkom vremenu, uspeti da oformimo ekipu koja

Ivkovi} zadovoqan Pobeda nad Nema~kom u drugom kontrolnom duelu popravila je raspolo`ewe u ko{arka{koj reprezentaciji Srbije, a selektor Du{an Ivkovi} je zadovoqan reakcijom igra~a posle poraza u prvom odmeravawu snaga.

- Dobra je stvar {to smo se revan{irali Nemcima za poraz u prvoj utakmici, a jo{ va`nije je {to smo za mawe od 24 sata odreagovali i uhvatili ritam igre. Tokom svih 40 minuta kontrolisali smo rezultat i igru, sve vreme smo vodili, a pobeda je mogla da bude i znatno ubedqvija. Ovaj trijumf je va`an jer vra}a samopouzdawe igra~ima, i omogu}ava nam da nastavimo sa radom na pravi na~in. U Nema~koj }emo odraditi jo{ dva treninga, a danas putujemo za Gr~ku. Tamo }emo prakti~no pravo iz aviona iza}i na teren i odigrati jednu trening utakmicu sa Grcima, potom slede dva jaka turnira - re~i su selektora na{ih ko{arka{a.

U ISTANBULU

Srbija ~etvrta Omladinska reprezentacija Srbije u vaterpolu (igra~i ro|eni 1989. i mla|i) osvojila je ~etvrto mesto na me|unarodnom turniru u Istanbulu.

Prvo mesto pripalo je doma}inu Turcima, drugo Slovacima, a tre}e Francuzima. Izabranici Dejana Stanojevi}a zabele`ili su dve pobede, dva remija i poraz. Savladali su na{i momci Slova~ku i Sloveniju, remizirali sa Holandijom i Turskom i izgubili od Francuske. Turnir su na{i reprezentativci odigrali u sklopu priprema za Evropsko prvenstvo, koje }e se krajem septembra odigrati u gr~koj Hawi. Po povratku iz

Turske sledi sparing u Crnoj Gori, a onda od 25. avgusta nastavak priprema u Novom Sadu.

Rezultati, prvo kolo: Srbija - Slovenija 11:6, Turska - Francuska 9:7, Slova~ka - Holandija 7:6. Drugo kolo: Turska - Slovenija 10:9, Francuska - Holandija 8:5, Srbija - Slova~ka 7:6. Tre}e kolo: Srbija - Holandija 13:13. ^etvrto kolo: Francuska - Srbija 9:8, Slova~ka - Slovenija 8:6, Turska - Holandija 13:11.

Peto kolo: Turska - Srbija 5:5, Slova~ka - Francuska 8:7, Holandija - Slovenija 12:10. Kona~an plasman: 1. Turska 11, 2.

Slova~ka 10, 3. Francuska 9, 4.

Srbija 8, 5. Holandija 4, 6. Slovenija 0.

G. M.

TURNIR U OBRENOVCU

Ma|arska prva, na{a B ekipa peta Vaterpolo reprezentacija Ma|arske pobedila je na Memorijalnom turniru “Darko ^uki}” za igra~e ro|ene 1994. i mla|e, koji je odr`an u Obrenovcu. Ma|ari su u finalu savladali Gr~ku sa 9:5. U me~u za bronzu Crna Gora je pobedila Hrvatsku sa 5:4, peto mesto osvojila je Srbija B savladav{i [paniju sa 10:5, dok je u utakmici za sedmo mesto Italija bila uspe{nija od Srbije A sa 6:5. U utakmici za deveto mesto Slova~ka je nadigrala Bugarsku sa 20:5.

Kona~an plasman: 1. Ma|arska, 2. Gr~ka, 3. Crna Gora, 4. Hrvatska, 5. Srbija B, 6. [panija, 7. Italija, 8. Srbija A, 9. Slova~ka, 10.

Bugarska.

G. M.

}e s uspehom nastupati u predstoje}im takmi~ewima.

Ostaje, dakle, da se vidi ima li nade za Vojvodinu Srbijagas. Kada je ovaj klub u pitawu, mi{qewa su odavno podeqena kada je re~ o opravdanosti wegovog postojawa i posebno novca koji se u klub ula`e. U vremenu ekonomske krize, svesni su toga i u upravi tima, klub predstavqa balast za Kompaniju, ali je sada do{lo krajwe vreme da se otvore karte i da se javnosti jasno ka`e ima li klub budu}nost ili ne. Ovako, vreme prolazi, Vojvodina Srbijagas nema tim i sa svakim danom oklevawa gubi mogu}nost da igra iole zna~ajniju ulogu u prvoliga{kom dru{tvu. Sigurni smo da JP “Srbijagas” ne `eli u svom okriqu slabu i neperspektivnu ko{arka{ku ekipu, pa je “minut do 12” ve} pro{ao kako bi se takav epilog izbegao. Sednica UO Kompanije done}e odgovore i to je dobro. Ma kakvi oni da budu, posta}e mnogo jasnija situacija oko Vojvodine Srbijagas i daqe egzistenicje ovog kluba.

A. Predojevi} EP U BI^ VOLEJU DO 23 GODINE

Basta i Te{i} sedmi Stefan Basta i Igor Te{i}, reprezentativci Srbije, zauzeli su sedmo mesto na Evropskom prvenstvu u bi~ voleju za igra~e do 23 godine koje se odr`avalo u ruskom gradu Jantarniju. Nina [kari} i Sawa Trivunovi}, reprezentativke Srbije, ostvarile su plasman na 19. poziciju na Evropskom prvenstvu u bi~ voleju za igra~ice do 23 godine, isto u Jantarniju.

Basta i Te{i} nisu uspeli da se plasiraju u polufinale, boqi od srpskih reprezentativaca bilo je nema~ki par Kiler Rode sa 2:1 (18:21, 21:18, 15:13). Zauzimawem sedmog mesta Basta i Te{i} ostvarli su odli~an rezultat a pobrali su i simpatije publike. Nina [kari} i Sawa Trivunovi} su pretrpele su tri poraza u grupi C, u jakoj konkurenciji, i nisu uspele da ostvare plasman u narednu rundu.

I Jani} u Rusiji Posle Sa{e Starovi}a jo{ jedan odbojka{ki reprezentativac Srbije karijeru }e nastaviti u Rusiji.

Sve je zavr{eno i Bojan Jani} }e slede}e sezone braniti boje Jaroslavi~a iz Jaroslavqa.

Jani} ima bogato internacionalno iskustvo po{to je pro{le sezone branio boje poqskog Gdawska, a prethodno je kao profesionalac igrao u Italiji i [paniji.

22

SVET

utorak18.avgust2009.

DNEVNIK SEVERNA KOREJA ZAVR[AVA DEVETOMESE^NU BLOKADU SUSEDA

GRUZIJA

Pjongjang preti, ali i popu{ta

Od danas izvan ZND MOSKVA: U skladu sa odlukom Saveta ministara inostranih poslova Zajednice nezavisnih dr`ava (ZND), Gruzija od danas ne}e vi{e biti dr`avau~esnica Zajednice, saop{tila je pres slu`ba Izvr{nog komiteta te integrativne asocijacije biv{ih sovjetskih republika.

Pro{le godine, 18. avgusta, Ministarstvo spoqnih poslova Gruzije izvestio je komitet o povla~ewu zemqe iz ZND, na {ta je, po Poveqi, ta zemqa imala pravo, i {to je u~iweno 12 meseci pre povla~ewa, javio je Itar-Tas. Odgovaraju}a odluka bila je doneta u gruzijskom parlamentu 14. avgusta, neposredno posle okon~awa petodnevnog oru`anog sukoba gruzijskih s jedne, i ju`noosetijskih snaga i ruskih mirovwaka, s druge strane.

“Avgusta pro{le godine jedna od ~lanica ZND objavila je drugoj punopravnoj ~lanici ZND rat, ostvarila okupaciju wene

nija, prenela je agencija RIA Novosti.

Ruskoj dr`avnoj agenciji je u ruskom MIP-u re~eno da }e se

Ko su ~lanice Zajednice Sporazum o formirawu ZND potpisali su 8. decembra 1991. godine predsednici Rusije, Belorusije i Ukrajine u Belorusiji, 21. decembra wemu su se u Alma Ati prikqu~ili Azerbejxan, Jermenija, Kazahstan, Kirgizija, Moldavija, Taxikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.Avgusta 2005. godine Turkmenistan je promenio status i postao pridru`eni ~lan-posmatra~.Gruzija je stupila u ~lanstvo na osnovu odluke {efova dr`ava Zajednice 3. decembra 1993. posle obra}awa {efa gruzijske dr`ave Eduarda [evarnadzea, a 12. avgusta predsednik Gruzije Mihail Saka{vili je saop{tio da se ta zemqa povla~i iz ZND. teritorije, i priznala okupirane teritorije kao nezavisne jedinice”, izjavio je ranije ju~e zamenik ministra inostranih poslova Gruzije David Xalaga-

istupawe Gruzije iz ZND “negativno odraziti na obi~ne gra|ane” ali da ne treba dramatizovati doga|aje.

(Tanjug)

SEUL: Severna Koreja najavila je ju~e da }e otvoriti granicu prema susednoj Ju`noj Koreji, ~ime }e okon~ati samonametnutu devetomese~nu blokadu, {to je jedan od posledwih koraka u nastojawu re`ima u Pjongjangu da se “otvori” ka svetu. Ukidawe blokade }e doneti i normalizovawe saobra}aja ka industrijskom parku Kesong, kojim upravqa Seul na teritoriji Severne Koreje, a ~ije funkcionisawe je bilo dovedeno u pitawe zbog zahteva Pjongjanga da mu se pove}aju neophodne nadoknade i plate skoro 40.000 severnokorejskih radnika.

Odnosi izme|u dve Koreje, koje su tehni~ki u ratu vi{e od 50 godina, postali su jo{ vi{e zategnuti po{to je na ~elo Ju`ne Koreje

KUVAJT

TERORISTI^KI NAPAD U RUSKOJ REPUBLICI INGU[ETIJI

Bomba{ samoubica posejao smrt MOSKVA: U samoubila~kom bomba{kom napadu u Nazranu, u ruskoj republici Ingu{etiji poginulo je najmawe 20 qudi, a 130 je povre|eno, ukqu~uju}i i desetoro dece. Elektronski mediji javqaju da broj poginulih i povre|enih nije kona~an, jer je pri eksploziji te{ko o{te}ena i susedna stambena zgrada. Bomba{ samoubica je kamionom probio kapiju dvori{ta zgrade policije, ju~e ujutro u vreme postrojavawa pripadnika policije, saop{tili su predstavnici vlasti. Prakti~no su svi automobili i zgrade u dvori{tu sedi{ta policije u potpunosti uni{teni eksplozivom razorne mo}i 50 kilograma TNT”, rekao je neimovani izvor u izjavi agenciji Interfaks.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev smenio je ju~e ministra unutra{wih poslova Ingu{etije Ruslana Mejrijeva. Medvedev je ocenio da je teroristi~ki akt u Nazrawu bilo mogu}e spre~iti i da predstavqa svedo~anstvo lo{eg rada republi~kih organa koji se bave za{titom legalnosti i pravnog poretka i borbom protiv kriminala Na teritoriji Ingu{etije je zbog ju~era{weg teroristi~kog napada progla{ena trodnevna `alost.

Predsednik Ingu{etije, koji je i sam 22. juna te{ko rawen u teroristi~kom napadu, rekao je da je ciq ju~era{we eksplozije da se destabilizuje situacija u

Li Mjung-bak

do{ao konzervativni predsednik Li Mjung-bak pre 18 meseci. Ju`nokorejski predsednik je ukinuo bilo kakvu vrstu pomo}i severnom susedu sve dok se re`im u Pjongjangu ne odrekne svog nuklearnog programa, zbog koga zemqa trpi i me|unarodne sankcije.

Prema tvrdwama Severne Koreje, nuklearni program }e joj biti neophodan sve dok ameri~ki vojnici, wih 28.000, budu prisutni u Ju`noj Koreji. Eksperti smatraju da Pjongjang `eli boqe odnose sa SAD, uz ocenu da }e tome morati da prethodi unapre|ewe odnosa sa Seulom.Odluci o otvarawu granice prethodila je odluka vlasti u Severnoj Koreji da oslobodi nedavno dve ameri~ke novinarke, koje su bile osu|ene na vi{egodi{we zatvorske kazne.

Pomirqiv ton koji dolazi od nedavno iz Severne Koreje predstavqa veliku promenu imaju}i u vidu da su wene nuklearne probe u maju dovele do osude velikih sila i pove}awa zategnutosti na korejskom poluostrvu.

(Tanjug)

Po`ar podmetnula biv{a supruga?

KUVAJT: Po`ar na svadbi u Kuvajtu u kome su poginule 43 osobe je podmetnut, a uhap{eni po~inilac je izjavio da je wegov motiv li~ne prirode. Po~inilac je identifikovan i priznao je da je zlo~in po~inio iz li~nih razloga, saop{tilo je kuvajtsko ministarstvo unutra{wih poslova. U po`aru koji je izbio u subotu uve~e u oblasti Al-Xahra, zapadno od prestonice Kuvajta, za tri minuta iz-

goreo je {ator u kome su bili `ene i deca, a tela `rtava su ugqenisana i ne mogu se prepoznati.

Broj `rtava je pove}an na 43, po{to su jo{ dve osobe bile primqene u bolnicu sa te{kim opekotinama i preminule su u nedequ, saop{tile su kuvajtske vlasti. Kuvajtski mediji naga|aju da je u nesre}u ume{ana mlado`ewina biv{a supruga.

(Beta)

SIBIR

Sedam `rtava nesre}e MOSKVA: U nesre}i u najve}oj hidroelektrani u Rusiji, u Sibiru, poginulo je sedam osoba i 11 ih je povre|eno, javila je agencija RIA Novosti. Ruska dr`avna televizija javila je da se traga za jo{ 56 qudi u centrali Sajano-[u{enskaja u Hakasiji. [ef kompanije “Rusgidro” Vasilij Zubakin izjavio je da je iz nejasnih razloga do{lo do dva jaka hidroudara, koji su u brani raz-

NEMA^KA

Terorista je kamionom probio kapiju dvori{ta zgrade policije

republici i da ekstremisti dobiju na autoritetu. “Estremisti su se aktivirali nakon {to su u {umskim oblastima na administrativnoj granici Ingu{etije i ^e~enije ministarstva unutra{wim poslova ^e~enije i Ingu{etije po~ele zajedni~ku operaciju neutralisawa pripadnika nelegalnih oru`anih formacija”, ocenio je Jevkurov.

Jevkurov je u intervjuu radiju Ruska slu`ba vesti, prvom posle izlaska iz bolnice, obe}ao

i da }e se “dokopati” naru~ioca atentata na wega.

“Naru~ioci su, nema tu nikakve tajne, (lider ~e~enskih terorista) Doku Umarov, to su lideri banditskih formacija”, rekao je predsednik Ingu{etije.

Po wegovim re~ima, pomaga~a terorista ima mnogo, ima ih i me|u stanovni{tvom, omladina se ucenama primorava na u~e{}e u banditskim formacijama, a to se “jo{ novcem dopuwuje”.

ru{ili dva kanala sa vodom. Pokidani su elektri~ni kablovi, poplavqen ma{inski centar i razru{en jedan agregat, zbog ~ega je obistavqen rad centra.

Zubakin je naveo da {teta mo`e dosti}i milijarde rubaqa, a da }e za popravku, kako bi hidroelektrana nastavila rad, biti potrebno verovatno nekoliko meseci.

(Beta)

Ingu{etija je ju`na ruska republika za koju snage bezbednosti veruju da predstavqa upori{te islamskih ekstremista.

Ruske vlasti su zabrinute zbog rasta tenzija u Ingu{etiji i drugim regionima u Severnom Kavkazu.Poznavaoci prilika u toj ruskoj republici smatraju da su rasprostrawena korupcija i zloupotreba slu`benog polo`aja zvani~nika glavni uzrok rasta tenzija. .

(Tanjug-Beta)

Potraga za snajperistima BERLIN: Nema~ka policija mesecima traga za misterioznim snajperistima koji ga|aju nove automobile na teretnim kamionima koji ih prevoze po Nema~koj.”Od polovine 2008. imali smo 127 takvih slu~ajeva. U pitawu su nova vozila, razli~itih proizvo|a~a. Kod svih automobila je pri

istovaru konstatovano da su bili mete”, rekla je portparolka federalne policije, dodaju}i da u incidentima nema povre|enih. Policija nije navela koji je tip oru`ja kori{}en prilikom ga|awa. Motivi snajperiste, ili vi{e wih ~iji identitet nije otkriven, nisu poznati.

(Beta-AFP)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TAKSIN [INAVATRA Vi{e od 20.000 pristalica biv{eg tajlandskog premijera Taksina [inavatre, koji je u bekstvu, protestovali su ju~e tra`e}i za wega kraqevsko pomilovawe, {to je novi znak politi~ke podele u zemqi.”Narod je ovde ne zbog mene, ve} zato {to je tri godine sit nepravdi”, izjavio je [inavatra koji je svrgnut vojnim udarom 2006. godine, a sada je u egzilu, na nepoznatoj lokaciji.

ABDELBASET AL MEGRAHI Do kraja slede}e sedmice ministar pravde [kotske }e doneti odluku o sudbini Libijca Abdelbaseta al Megrahija, osu|enog za podmetawe bombe u avion kompanije “Pan Ameriken” koji je 1988. godine eksplodirao iznad {kotskog gradi}a Lokerbija. Megrahi (57), koji boluje od raka prostate, osu|en je 2001. na 27 godina zatvora zbog podmetawa bombe kada je poginulo 270 qudi.

KLOTILD RAJS Iranske vlasti su, uz kauciju, pustile iz zatvora Francuskiwu, asistenta na iranskom univerzitetu, kojoj se u Teheranu sudi zbog {pijuna`e. Klotild Rajs (24)je dobrog zdravstvenog stawa i bi}e u francuskoj ambasadi u Teheranu dok ne bude izre~ena presuda u wenom slu~aju. Rajs je optu`ena da je pomagala zaveru protiv re`ima nakon spornih predsedni~kih izbora odr`anih u Iranu u junu.

TRAGOVI KOKAINA NA DOLARIMA

Droga se u{mrkava kroz urolanu nov~anicu LONDON: Na devet od deset dolarskih nov~anica u svetu ima tragova kokaina, pokazuje najnovije istra`ivewe, koje prenosi londonski “Indipendent”. Papirne nov~anice ostaju kontaminirane kokainom ukoliko se droga u{mrkava kroz “urolanu” banknotu, ili ako novcem rukuju dileri droge tokom kupoprodaje, pi{e britanski list.

Novo istra`ivawe, sprovedeno u 30 zemaqa, pokazalo je, prema navodima lista, da je najve}i procenat kokainom zaga|enih nov~anica u velikim gradovima u SAD i Kanadi - u ameri~koj prestonici Va{ingtnu je, na

primer, ~ak 95 odsto - dok ih je najmawe u Kini i Japanu, ne{to ispod 20 procenata.

Jedan od nau~nika koji su u~estvovali u istra`ivawu rekao je “Indipendentu” da je recesija najverovatniji i osnovni razlog porasta broja kontaminiranih dolarskih banknota, za ~ak petinu u posledwih godinu dana.

Taj stru~wak obja{wava da se qudi kada su pod stresom ~esto okre}u narkoticima “u `eqi da se opuste, ali i kako bi lak{e iza{li na kraj sa svakodnevnim problemima”.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK [EF DELEGACIJE EVROPSKOG PARLAMENTA ZA JUGOISTO^NU EVROPU DORIS PAK

BiH mora preuzeti odgovornost BAWALUKA: [ef delegacije Evropskog parlamenta za jugoisto~nu Evropu Doris Pak izjavila je da postojawe Republike Srpske (RS) nije prepreka evropskom putu BiH. "Nije prepreka postojawe RS, nego politi~ki verbalni napadi, a to je prisutno u oba entiteta. Republika Srpska nije dr`ava niti }e to biti", rekla je Doris Pak u intervjuu za bawalu~ki "Glas Srpske".

Pak je rekla da u potpunosti podr`ava proces zatvarawa Kancelarije visokog predstavnika (OHR) u BiH, jer je "krajwe vreme da zemqa preuzme odgovornost", upozoravaju}i da BiH nije ostvarila o~ekivani napredak na evropskom putu.

"Imaju}i na umu me|unarodno prisustvo i finansijsku i tehni~ku pomo}, svako se mo`e zapitati - {ta je to toliko razli~ito u BiH u odnosu na susedne zemqe zbog ~ega nema napretka", navela je Doris Pak. Po wenim re~ima, umesto da stvari idu naboqe, u BiH su posle rata, zbog pona{awa i izjava pojedinih politi~ara, rasli mr`wa i nepoverewe.

Doris Pak smatra da bi vlade i parlamenti na svim nivoima

Doris Pak

trebalo da se pona{aju odgovornije i da deluju vi{e u skladu sa potrebama gra|ana.

Ona je rekla da ne mo`e da predvidi da li }e Savet za primenu mira na jesen doneti odluku o zatvarawu OHR-a. "Odluka }e biti donesena, ali kakva }e ona

biti, zavisi}e od situacije u BiH po pitawu reformi i ispuwewa zahtjeva. Nisam ~lan Savjeta, pa ~ak ni zemqe ~lanice EU koje su u Savjetu ne odlu~uju same. Wihovo razo~arewe je veliko, ali u kom } æ e ih to pravcu odvesti, vide}emo", zakqu~ila je Pak.

SPLIT,SARAJEVO: Osumwi~enima za ubistvo Amara Mistri}a u Sarajevu, istra`ni sudija @upanijskog suda u Splitu Stanko Grbavac odredio je ekstradicioni pritvor od 40 dana. O~ekuje se, me|utim, da }e oni ve} za nekoliko dana biti izru~eni organima BiH. Dvadesetdvogodi{waci Edin Vuk i Anel Herak izjavili su tokom saslu{awa u @upanijskom sudu da se ne protive izru~ewu u Bosnu i Hercegovinu.

Mediji su javili da to pojednostavquje postupak izru~ewa vlastima BiH, jer }e za to biti dovoqna i dokumentacija kojom trenutno raspola`u hrvatski organi gowewa, odnosno me|unarodna poternica.

U Hrvatskoj policiji ne pamte da su im kriminalci sa me|unarodne poternice tako brzo "dolijali".Vuk i Edin Vuk i Anel Herak Herek uhap{eni su ju~e u Policijskoj stanici u Omi{u sarajevskom nasequ ^engi}gde su u{li da se raspitaju Vila, a ubijen je pro{le sed{ta je potrebno za boravi{nu mice, nakon {to je odbio da dozvolu. poslu`i pi}e Hereku i Vuku, Mistri} je bio suvlasnik i koje je poznavao odranije. Hekonobar kafi}a "O~o rios" u rek i Vuk su Mistri}a najpre

„Republika Severna Makedonija” (ni)je prihvatqiva vorima, i Skopqe i Atina podr`avaju ovaj predlog, ali uz razli~ito vi|ewe primene tog naziva. Gr~ka insistira na upotrebi novog imena u sveukupnoj me|unarodnoj praksi, dok se Skopqe zala`e da se zemqama koje su priznale Makedoniju pod wenim ustavnim imenom omogu}i da je tako oslovqavaju i ubudu}e.

Makedoniju je pod wenim ustavnim imenom do sada priznalo 125 zemaqa, me|u kojima su SAD, Rusija, Kina i neke zapadnoevropske zemqe, kao i sve biv{e jugoslovenske republike. Posqedwa je to u~inila Andora. U vezi sa priznavawem ustavnog imena, pro{le godine zabele`ena je prava diplomatska ofanziva. Makedoniju su pod ustavnim imenom priznale,^ile i Indija, a gr~ki adut u tom periodu bio je da su Panama, Demokratska Republika Kongo i Meksiko promenile stav i da ne}e koristiti ustavno ime Makedonije.

Prema pisawu makedonskih medija, me|utim, ove zemqe demantovale su zvani~nu Atinu i makedonskom Ministarstvu inostranih poslova potvrdile da ostaju pri svojim odlukama o upotrebi ustavnog imena ove zemqe. Iz Atine je potvr|eno da je ambasador Vasilakis spreman da se tokom ove sedmice u Wujorku sastane sa posrednikom Nimicom, a takav stav o~ekuje se i od zvani~nog Skopqa.

Prema pisawu gr~kih medija, mogu}e je da makedonski posrednik Joleski "ponese i neko iznena|we, u posledwem trenutku".

Makedonsko ime i istorija, posebno poslije raspada Jugo-

fizi~ki napali, a onda mu je Vuk ispalio smrtonosni hitac u glavu. Do prekju~e su bili u bekstvu, a za wima je odmah raspisana me|unarodna poternica.

Bono ostaje bez paso{a BiH BAWALUKA: Frontmen irskog benda "U2" Bono Voks osta}e bez paso{a BiH, koji mu je 1997. godine uru~io biv{i predsednik BiH Alija Izetbegovi} zbog prijateqskog odnosa prema BiH. Kako je objavio "Pres RS", pozivaju}i se na izvore bliske Savetu ministara BiH, Bono Voks }e morati da vrati putnu ispravu jer mu je dodeqena nezakonito. Zakon o dr`avqanstvu BiH ne poznaje institut po~asnog paso{a.

Ministar civilnih poslova BiH Sredoje Novi} rekao je da }e slu~aj peva~a biti proveren i da }e mu vlasti BiH oduzeti paso{ ukoliko se utvrdi da mu je dodeqen mimo zakona.

Bez po~asnog pasosa BiH pro{le godine je ostala i {vedska politi~arka Margaret Viklund, kojoj su putne isprave

Bono Voks

BiH dodeqene pred kraj 1995. godine zbog zbriwavawa izbeglica iz BiH.

RUMUNIJA Pregovori od 1992. godine Pregovori o iznala`ewu rje{ewa spora izme|u Skopqa i Atine u vezi sa nazivom Makedonija vode se od 1992. godine.UN su, radi re{avawa problema, imenovale Metjua Nimica za specijalnog posrednika, koji je do sada odr`ao vi{e sastanaka sa predstavnicima dve strane i izneo nekoliko predloga.Posqedwi predlog koji je Nimic ponudio bio je naziv "Severna Makedonija", a ranije su kao naj~e{}a imena pomiwana: "Republika Gorwa Makedonija", "Nova Republika Makedonija" i "Republika Makedonija - Skopqe".Gr~ka je na samitu NATO-a u Bukure{tu, po~etkom aprila pro{le godine, zbog nere{enog problema u vezi sa nazivom "Makedonija", ulo`ila veto na wen prijem u Alijansu, {to je proizvelo vanredne parlamentarne izbore u Makedoniji.

Makedonija je u ~lanstvo UN primqena 8. aprila 1992. godine pod privremenom odrednicom Biv{a Jugoslovenska Republika Makedonija (BJRM). slavije 1991. godine, postalo je predmet rasprave izme|u Atine i Skopqa. Kqu~ni gr~ki argument je da kori{}ewe imena

Novi paket protiv krize BUKURE[T: Predstavnici vladaju}e koalicije u Rumuniji usvojili su ju~e novi paket mera protiv ekonomske krize koji bi trebalo da se primewuje od 1. septembra. Novi paket od 32 antikrizne mere odnosi}e se na stimulisawe privrede, rast prihoda buxeta, smawewe buxetskih tro{kova i pove}awu monetarne likvidnosti u bankarskom sistemu.

Demokratska liberalna partija (PDL) i Socijaldemokratska (PSD), koje ~ine vladaju}u koa-

"Makedonija" predstavqa "bezbjednosnu prijetwu", jer Grci tako nazivaju svoju sjevernu oblast.

(Tanjug-Beta)

CRNA GORA

SNP: Kandidat DPS pobedio zloupotrebama PODGORICA: Opoziciona Socijalisti~ka narodna partija (SNP) optu`ila je ju~e crnogorsku vladaju}u koaliciju da je "zloupotrebama" u predizbornoj kampawi omogu}ila pobedu svog kandidata za predsednika op{tine @abqak Isaila [qivan~anina.

Predsednik SNP Sr|an Mili} je za podgori~ki radio "Antena M" rekao da opozicija u Crnoj Gori jo{ nije u stawu da pobe-

23

Pritvor, pa izru~ewe zbog ubistva u Sarajevu

METJU NIMIC O GR^KO–MAKEDONSKOM SPORU

SKOPQE, ATINA: Me|unarodni posrednik UN u sporu izme|u Skopqa i Atine u vezi sa imenom "Makedonija", Metju Nimic, zatra`io je od obe strane da mu tokom ove nedeqe dostave svoja mi{qewa u vezi sa predlogom da se nekada najju`nija jugoslovenska republika ubudu}e zove "Republika Severna Makedonija" ili skra}eno "Severna Makedonija".

Tokom vikenda obe strane analizirale su Nimicov predlog, a ve} danas, prema najavama, on bi trebalo da se sastane sa gr~kim pregovara~em Adamandiosom Vasilakisom i ~uje stav Atine. Sa makedonskim pregovara~em Zoranom Jolevskim sasta}e se kasnije, ~eka se termin.

Medijator Nimic je, poku{avaju}i da ubedi obe strane da na|u kompromis za spor dug 17 godina, Skopqe i Atinu posetio po~etkom jula.

Prema {turim informacijama, koje su se tada pojavile u javnosti, Nimic je predlo`io dvojnu formulu sa Republikom Severna Makedonija za me|unarodnu i ustavno ime za unutra{wu i bilateralnu upotrebu, ali sa preporukom UN, da dr`ave upotrebqavaju slo`eno ime.

U odnosu na identitet, ponovo nezvani~no, Nimic je ponudio dve opcije - jezik i identitet da se ozna~e kao "makedonski", ali sa latini~nom transkripcijom ili druga opcija - u zagradi u delu identiteta i jezika da stoji "makedonian", a da se u nastavku navede slo`eno ime zemqe "Republika Severna Makedonija". Prema diplomatskim iz-

utorak18.avgust2009.

di "izuzetno sna`nu koaliciju qudi koji rade u dr`avnoj administraciji, a bave se nacionalnom bezbedno{}u kriminalaca i politi~kog establi{menta vrha Demokratske partije socijalista (DPS)".

Mili}, me|utim, nije naveo da }e se opozicija `aliti na ishod ju~era{wih lokalnih izbora u @abqaku, na kojima su opozicioni kandidat Dobrica [qivan~anin i dvojica nezavisnih kandidata pora`eni.

Prema obja{wewu Mili}a, opozicija se "nema kome `aliti", jer je, kako je ocenio, i tu`ilastvo "korumpirano".

Dobrica [qivan~anin i nezavisni kandidati dobili su znatno mawe glasova od kandidata DPS Isaila [qivan~anina koji je osvojio nesto vi{e od 54 odsto glasova i tako stekao pravo na jo{ jedan petogodi{wi mandat predsednika op{tine @abqak.

(Tanjug)

Bukure{t

liciju u Rumuniji, do sada su pojedina~no imale predloge antikriznih mere i me|usobno se napadale i optu`ivale za lo{e stawe rumunske ekonomije.

U okolnostima kada prethodne mere protiv kriz nisu dale efekta i kada je proceweno da bi pad

rumuhske ekonomije mogao da dostigne od osam do 8,5 odsto na kraju 2009, vladaju}a koalicija je usaglasila program antikriznih mere na osnovu programa obe partije.

Na ju~era{woj sednici vladaju}e koalicije odlu~eno je i da se ubrza decentralizacija, o ~emu se razgovaralo za vreme vikenda i na sastanku predstavnika lokalnih vlasti. Predstavnici lokalnih vlasti predlo`ii su da se u procesu decentralizacije drasti~no smawi broj funkcionera u lokalnim institucijama i tako u{tedi 125 miliona evra.

Planirano je da Skup{tina Bukure{ta smawi broj zaposlenih za 60 odsto, sa 1.060 na 400, a predvi|ena su i zna~ajna smawewa broja funkcionera u svim gradskim i seoskim skup{tinama, kao i u lokalnim i `upanijskim savetima.

Sindikati su zbog tog predloga ju~e protestovali i upozorili da }e u oktobru organizovati masovne proteste ukoliko ne budu konsultovani oko otpu{tawa radnika u lokalnim vlastima.

(Beta)

24

utorak18.avgust2009.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

utorak18.avgust2009.

25

26

utorak18.avgust2009.

OGLASI

DNEVNIK

^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo, profesor-dolazim. Telefon 021/63-11-482.

80406

PRODAJEM dve ku}e Koviq \ur|evo. Telefoni: 021/55-2088, 838-923, 889-676, 064/114-3675, \or|e.

80709 FUTOG, {vapska ku}a na glavnoj ulici, dva salonska stana na placu od 1500m2, ima sve, 90.000E. Telefoni: 064/50253-79, 6621-797.

80192

NAJPOVOQNIJE stovari{te prodaje: fert gredice, betonske stubove, armatura po specifikaciji, cement, blokovi, cigla, kre~, ostali materijal, organizacija prevoza. Telefon 021/847-034.

78657

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni.

Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56.

78619

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

80631 MA[INSKO odgu{ewe, snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi, sve vodoinstalaterske usluge, non-stop, garancija. Telefon: 6393-737, 064/160-47-25.

80546

STILSKI name{taj iz 1930 ih, trpezarijski sto, {est stolica, kredenac, vitrina.

Telefon: 444-587, 064/2712610.

80611

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738.

79307

POZAJMICE, krediti bez u~e{}a, povoqni uslovi, otkup akcija refinanasirawe, cena poziva 30din + 20 din/ 30 sekundi. Telefon: 0900/706-706.

78681 ^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije.

Telefoni. 021/6618-846, 6614274, 063/84-85-495.

80439

^ITUQE

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav na{em

utorak18.avgust2009.

Sa `aqewem smo primili vest da je preminuo na{ drug i veliki prijateq

27

Dana, 16. 8. 2009. godine, napustila nas je na{a draga supruga, majka, baka i ta{ta

Jordan Leki} ^edu Porodica ]uri}.

Sahrana je 18. 8. 2009. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu.

Nikada ne}emo zaboraviti tvoju dobrotu i qubav koju si nam pru`io.

O`alo{}eni: supruga Vana, sin Milovan, }erke Milijana, Sne`ana i Svetlana sa porodicama.

^edo Grbi} Opra{tamo se od tebe sa tugom i po{tovawem. ^ast nam je {to smo te imali za prijateqa.

Porodica Vasi}.

80824

80831

80796

Posledwi po~asni pozdrav ~asnom oficiru i voqenom drugu

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Cvijeta Tepav~evi} ro|. Goranovi}

^edi Grbi}u sa bolom u srcu odaju Ti kolege iz Jaske, a porodici izjavqujemo najdubqe sau~e{}e zbog nenadoknadivog gubitka.

Daki} Slavko, Luki} Mom~ilo, Surla Petar, Brkovi} Milan i Milinkovi} Marko sa porodicama.

^edi Grbi}u

Jordanu od porodica Nikolajevi} i Skenxi}.

od kolega VP 4100 Novi Sad.

80825

80772

80835

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom te~i

Sahrana je u utorak, 18. 8. 2009. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Gojko, k}er Sofija, unuka Na|a, zet Zoran i ostala mnogobrojna rodbina.

80795

Marinku Bosan~i}u Jordanu

1963 - 2009. koji je iznenada preminuo 16. 8. 2009. godine, posle kra}e i te{ke bolesti od radnika Okru`nog zatvora Novi Sad.

^edi Grbi}u

od porodica Damjanov i Vojvodi}.

od Mime i Ra{e.

80826

80783

5988-P

Posledwi pozdrav dragom te~i

Posledwi pozdrav dragom te~i

Posledwi pozdrav

Jovanu Agbabi ^edi Grbi}u

^edi Grbi}u

sinu na{e radnice Danijele tragi~no preminulom u 17-toj godini `ivota.

Institut za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine.

od: Mandi} Du{ana, Sne`ane, Rajka, Milo{a i Lazara.

5990-P

Joco od: Branke, @ivana, Tamare i Une Pa~ari}.

80782

80801

Posledwi pozdrav dragom te~i

Posledwi pozdrav kolegini~inom suprugu

Posledwi pozdrav dragom zetu i pa{enogu

oti{ao si... Prerano i premlad si napustio svet.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Posledwi pozdrav od drugara iz Pariskih komuna.

^edi Grbi}u

Zlatku Gveru od koleginica De~ijeg dispanzera Futog.

80807

^edi Grbi}u

od: Mandi} Rajka, Jasne i Stefana.

80799

od Slavice i Milorada Popovi}a.

80781

80760

28

^ITUQE

utorak18.avgust2009.

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav deveru, }i}i i dedi

dragom

Dragi

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Dana 16. 8. 2009. godine, u 88. godini, preminuo je na{ dragi

^edo

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac, tast i deda

nije umro ko je mrtav, umro je ko je zaboravqen.

Baka Mica sa porodicom.

80821

Lazar Karlovan

Posledwi pozdrav bratu

1938 - 2009.

^edi

Lazi

1922 - 2009.

^edi

od porodice Tepav~evi}.

80802

Posledwi pozdrav dragom dedi

od: snaje An|e i Dragana, sinovca Gorana sa porodicom i sinovke Gordane sa porodicom.

^edi od brata Bo`e i snaje Zore.

80800

od kom{ija: Gavrilovi}, D. Samarxi}, S. Samarxi}, Nikoli}, [}epanovi}, Adamovi}, Kalu|erovi}, Zeqkovi}, Davidovi}, ]uti}, V. Stani}, N. Stani}, Babovi}, Ninkovi}, Subo{i} i Bi{evac.

Sahrana je danas, 18. avgusta 2009. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

80767

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: sinovi sa porodicama i ostala rodbina.

80755

80768

80820

U nedequ, 16. 8. 2009. godine, prestalo je da kuca najplemenitije srce na svetu. Preminula je na{a sestra

Dragi

^edi

Andrija Buza{

Sahrana je danas, 18. 8. 2009. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu, a polazak iz ku}e je u 12 ~asova.

O`alo{}eni: supruga Katica, }erka @eqka, zet Milan i unuci Tawa, Milutin i Ivana.

od unu~i}a Gorana i Gordane.

Zlatku Gveru od Nenada Boji}a sa porodicom.

80770

80803

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav bratu

Cvijeta Tepav~evi}

^edo

ro|. Goranovi}

posledwi pozdrav ove no}i neka stigne do tvoje du{e, posledwi pozdrav, jer ne}e{ do}i od onih {to ih suze gu{e. Oti{ao si zbog Bo`ije voqe, i ka`u, ko zna za{to je boqe, ali ti nisi ni{ta kriv, i u nama }e{ uvek biti `iv.

Doveka tu`ni weni: Zorka, Simana, Kristina, Zagorka, \or|e, Rajko i Mile sa porodicama.

80793

Posledwi pozdrav najmilijoj majci, baki i ta{ti

^edi

Gvero Zlatku Tvoj brat Svetko, snaja Zora, bratanice Jovana i Buba i zet Dejan.

od sestre Kove sa porodicom.

Porodica Xuklevski.

80822

80818

80756

Posledwi pozdrav kom{iji

Dragi na{

Cvijeti Tepav~evi} ro|. Goranovi} od wenih milih: k}erke Sofije, unuke Na|e i zeta Zorana Trkqa.

80797

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav stricu

Zlatku Gveru od kom{ija Babi}.

80777

Posledwi pozdrav kom{iji

^edo p. pukovnik u penziji Oti{ao si tiho i kri{om da nikom ne kvari{ san. Mislio si do}i }e{ do jutra ili za neki dan... i do|e novo jutro i pro|e jo{ neki dan a ti ne do|e, osta negde u crnoj no}i da kao vojnik na stra`i bdi{ nad nama i ~uva{ da nam neko drugi ne pokvari san.

Neute{ni tvoji: supruga Qiqa, }erka Nata{a i sin Sa{a.

Zlatku Gveru

^edi Grbi}u

od Milenka Bo`i~i}a sa porodicom.

od: Vladimira, Sawe i snaje Rose Grbi}.

Ispra}aj pokojnika je danas, 18. 8. 2009. godine, u 15 sati, iz ku}e `alosti u Futogu, ul. Zdravka ^elara 43.

Zlatku Gveru od kom{ija Tanasi}.

80823 80833

80834

80776

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo sve ro|ake, prijateqe i kom{ije da je na{a draga sestra i majka

utorak18.avgust2009.

Posledwi pozdrav

SE]AWE Sedamnaest je godina kako nije sa nama na{ dragi

29

Danas, 18. 8. 2009. godine navr{avaju se ~etiri godine od kada nije sa nama na{ dragi suprug, tata i deda

Gvero Zlatko Odajemo du`nu zahvalnost.

po{tu

i

Zahvalni aktivni i penzionisani radnici Policijske uprave Novi Sad.

5991-P

Posledwi pozdrav baba Seki

Pantelija Pavlica

Joci

Du{anka Cerovi} Duda

18. 8. 1992 - 18. 8. 2009.

od wegovih drugara: Milo{a, Elvire, Sa{e i Bojana.

1960 - 2009. preminula u svojoj 49. godini.

Sahrana na{e drage sestre i majke je u utorak, 18. 8. 2009. godine, u 16.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

80775

Bogdan Antunovi}

Sa qubavqu i po{tovawem u srcu ga nose: supruga i k}erka sa porodicom.

Uvek }e te voleti i ~uvati od zaborava tvoji: Ka}a, Jelka, Marica, Jelena, Ilija, Nikola i Sa{a.

80672

80688

POMEN

Danas, 18. 8. 2009. godine, u 9 sati, na Gradskom grobqu da}emo trogodi{wi pomen.

O`alo{}eni: brat Uro{ sa porodicom, sestra Qubica sa porodicom, sin Damir i ostala rodbina.

80830

Julijana Sremac Posledwi pozdrav

Posledwi Jovici.

pozdrav

dragom

Leposavi \uki} od Genxe i Branke.

80753

Ostavila si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Bila si na{ an|eo ~uvar, a sad nek tebe an|eli ~uvaju. Po~ivaj u miru.

Tvoji: sin Du{an, }erke Milica i Milka i suprug Milorad.

80815

GODI[WI POMEN

Dragojli Powavi}

Jovan Agbaba

Dragojli Powavi}

Mihajlo Sebah od unuka Mi{e i snaje Dragane.

Tetka Obrenka, Ru`a i Gaga.

1938 - 2008. iz Sremskih Karlovaca Dragom tati, suprugu, dedi i svekru.

Po~ivaj u miru.

Sin Sini{a i unuci Dalibor i Davor, praunuka i snaje Radojke.

Tvoj sin Andrija sa porodicom.

80778

80759

Posledwi pozdrav na{em drugu i prijatequ

Svetlana \uki} Ceca

80763

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki, svekrvi i prabaki

Sahrana je danas, 18. 8. 2009. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ni sada posle 40 dana ne mo`emo da verujemo da te vi{e ne}emo videti.

Spavaj mirno me|u zvezdama, nama ostaje{ zauvek u srcu i u se}awu.

Sofija, Ilinka, Mira, Biqana, Tawa, Nevena, Cica, Magda, Amalija, \u|a, Jasna i Marija.

80761

80758

IN MEMORIAM

Dragoj snaji i strini

18. 8. 1999 - 18. 8. 2009.

Dr Vujadin R. Obradovi} Sa ponosom sam i punim srcem govorila da sam tvoja }erka. Danas sa tugom u srcu govorim da te vi{e nema ve} punih 40 dana. Nisam stigla da ti ka`em hvala na qubavi, pa`wi, `rtvi i svemu onome zbog ~ega sam bila sre}na, jer sam mislila da }e za to jo{ biti vremena.

Tata, vole}u te i ~uvati u srcu dok `ivim.

Tvoji: Lelan, Vojin i Vojo.

80819

Dr Ivan Krsti} Marinku Bosan~i}u

Hvala ti za svu qubav i pa`wu.

posledwi pozdrav. od Sime i Voje [krbi}.

Bosa, Jela, Jovan, Qiqa, Radovan i Radomir sa porodicama.

Supruga Nada, sinovi Aleksandar i Vladimir sa porodicama.

80804

80780

Oprostili smo se od velikog ~oveka i prijateqa na{e porodice

^etrdeset je dana od smrti na{eg dragog supruga, oca, dede i svekra

spec. ortodont

Cvijeti Tepav~evi}

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

80752 SEDMOGODI[WI POMEN

dr Vujadina R. Obradovi}a

Ana Boldin

Tewi Jano{

Boleta

18. 8. 2002 - 18. 8. 2009.

ro|. 1931. god.

Neka mu je ve~na slava i {iroka nebeska prostranstva.

Porodica Branka Kova~i}a.

80790

Sahrana je 19. 8. 2009. godine, u 16 sati, na Veterni~kom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Dragica, sinovi Karlo i Zoltan, snaje Matilda i Danijela, unuci Zoltan, Danijel i Kristina.

Se}awe na tvoj dragi lik budi u nama sre}u {to smo te imali i veliku tugu i bol {to smo te izgubili.

Tvoji: sestra Ivana, mama Marija, tata Rudolf, baka Jozefina i deda Nikola.

80789

80470

Istina da te vi{e nema za nas je bolna. Mi smo te voleli i po{tovali. Bio si na{ uzor, oslonac i sigurnost. Ponosni smo {to smo te imali, {to si bio deo nas i takav }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

Hvala ti za sve {to si za nas u~inio, po~ivaj u miru sa an|elima. U sredu, 19. avgusta naju`a porodica }e posetiti wegovu ve~nu ku}u.

Tvoji: Zorica, stra{ni Strahiwa, Vesna i Radovan.

80816

30

Sve {to mi pripada (Panonija, 20.30) 08.35 09.00 11.00 12.20 12.30 14.20 15.30 16.00 18.00 18.25 18.30 19.05 20.00 20.30 22.00 22.40 23.40

TV PROGRAM

utorak18.avgust2009.

Tin in U ogledalu Ulovi trofej Tin in Bez cenzure Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Barometar "Ulovi trofej" Vrele gume Vojvo|anske vesti Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Kowi ponovo jure Glas Amerike

07.00 08.40 09.00 09.25 09.50 10.35 11.30 11.35 12.00 13.00 13.30 13.35 14.25 15.10 15.30 15.35

Dobro jutro, Vojvodino "Tarzan" No}na smena Zvona "Vrelina Akapulka" "Detektiv Putilin" Vojvo|anske vesti Kuhiwica Tabloid ^uvari se}awa Vojvo|anske vesti "Pitawe savesti" "Rej~el Rej" Rufove dogodov{tine Vojvo|anske vesti "Frej`er"

Dokument: Trgovina qudima Trgovina qudima kao problem svetskih razmera jednako poga|a zemqe koje se nalaze u postkonfliktnom periodu ekonomske i dru{tvene tranzicije, kao i industrijski razvijene dr`ave. Kao oblik organizovanog kriminala, ovaj fenomen obuhvata faze vrbovawa, transporta i eksploatacije `rtava...

06.05 08.00 09.06 09.20 09.35 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.31 12.47 13.32 15.15 16.03 17.00 17.28 18.28 19.30 20.07 21.00 21.53 23.24 00.10 00.25 00.34 01.25 03.04 04.03 04.26 04.53 05.24

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Kvadratura kruga Svet ribolova "Kapri" Dnevnik Sport plus Kuvati srcem "Bouns" Letwi bioskop: Mi [i, vodeni yin, film Jednostavan `ivot "Otpisani" Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Razglednica: Kuba Dnevnik "Otpisani" 48 sati – svadba @ena u crvenom, film "Bouns" Dnevnik Evronet "Tor~vud" No}ni bioskop: Surova pravda 2, film 48 sati-svadba Svet ribolova Razglednica: Kuba Kvadratura kruga TV prodaja

07.01 07.30 08.00 08.30 08.45 09.00 09.08 09.39 10.05 10.10 10.34 11.05 11.16 11.34 11.40 12.12 12.24 13.00 14.00 16.00 16.38 17.30 17.57

Kuvati srcem Trag Lov i ribolov Total tenis Reli Enciklopedija "Neven" Slon Benyamin Male pri~e Gomboce Enciklopedija za radoznale Recept za igru Kako nau~iti matematiku Dosije iks i oks Pozori{te Zvezdari{te Verski kalendar Slovena~ka filharmonija: ^ajkovski Trezor ju~e Sre}ni u qubavi, film Ovo je Srbija Via militaris - Koridor 10 TV mre`a Atletike - SP: prenos

11.15 12.05 13.35 14.05 15.15 15.40 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.30 23.30

07.30 08.00 09.00 12.00 13.45 14.45 16.30 17.00 03.00 03.30 04.00

“Pod suncem Sen Tropea” Evo nas kod vas Eko balans “Luna-sirena sa Kariba” Tojotin svet prirode NS klinci Drum Objektiv (slov) Objektiv “Pod suncem Sen Tropea” Hrana i vino Objektiv (ma|) Objektiv Tojotin svet prirode Kibicfenster “Luna-sirena sa Kariba” “Pod suncem Sen Tropea” “Razgoli}eni”

Belgijska liga Ruska liga ATP Masters Sinsinati CH TV: ^elsi – Hull Francuska liga MU TV: MU – Birmingem Moto GP Brno ATP Masters Sinsinati Portugalska liga Fudbal mondijal magazin Klupske TV

"Vrelina Akapulka" Tajna hrane: Karfiol TV Dnevnik Hop, hop - kviz "Otka~ena plavu{a" Novosadske razglednice Evropski mozaik TV Dnevnik Me|uprostor "Frej`er" Dokument: Trgovina qudima Vojvo|anski dnevnik Preokret Putopisi Muzi~ki program "Vrelina Akapulka" "Tajni znak" Dokument: Trgovina qudima

07.00 07.25 08.05 08.25 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40

Kuhiwica (ma|) “Vrelina Akapulka" Crtani film (ma|) Nedeqni magazin (rom) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) "Ujak iz Amerike" Vesti (ma|) Prizma (hrv) Intervju sa dr Tomicom Milosavqevi}em “Tajni znak" U senci dinosaurusa, strani dok. film "Baza na Dunavu" Mladi talenti Kopernikova 18 Koncert "The Blues Hammer" Me|uprostor-specijal TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) "[pijunke sa Beverli Hilsa" Dobro ve~e, Vojvodino (rom) "Pitawe savesti" "Rej~el Rej" "Ujak iz Amerike"

13.10 14.00 14.50 16.00 16.25 16.55 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.25 23.10

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

07.00 08.00 08.50 10.00 11.00 11.25 14.40 15.15 15.30 16.25 17.25 18.00 19.05 20.00 21.00 01.15 01.20 01.50 01.51 03.30 03.55 04.50 05.50

Foks vesti: 900 sekundi "Slomqeno srce" "Slatka tajna" Sme{na strana `ivota Foks vesti Film: Kategorija 7: Kraj sveta Tajni agent Izi Foks vesti "Slomqeno srce" "Nepobedive Banzuke" Svet na dlanu Foks vesti Ekstremno pre`ivqavawe "Nepobedive Banzuke" Film: [eherezada Foks vesti Svet na dlanu No}ni program-Foks non-stop Film: Zadovoqstvo ubijawa "Svi mrze Krisa" "Sibil" "Dosije FBI" Ekstremno pre`ivqavawe

Pozori{te Zvezdari{te

Ovo pozori{te je i 2009. godine dokazalo da op{tina Zvezdara misli na najmla|e i organizuje za wih boqi i pravedniji svet, bar u vreme trajawa festivala. De~ija publika to zna i gromko nagra|uje...

Rediteq: Andrea Ada Lazi} (RTS 2, 11.40) 20.40 Fudbal - Liga {ampiona: Seltik - Arsenal, plej of prenos 22.36 Savremeni pisci 23.15 Dvorovi Beograda 23.46 Arheometalurgija 00.17 Ko nekad u osam 00.50 Sre}ni u qubavi, film 02.11 Trezor ju~e 03.04 Fudbal - Liga {ampiona: Seltik - Arsenal, r 04.45 Atletika - SP

Ketrin Zita-Yons

[eherezada

Filmska pri~a o prelepoj [eherazadi i wenom poku{aju da odlo`i smrt koju joj je namenio kraq. [eherezada je smislila da tiranina op~ini tako {to }e mu ispri~ati zanimqivu pri~u, uz obe}awe da ga narednih no}i ~ekaju jo{ interesantnije pri~e...

Uloge: Ketrin Zita-Yons, Tjeri Lermit, Yerard Junot, Vitorio Gasman Re`ija: Filip de Broka (Foks, 21.00)

Metju Mekonahi

Slabost

U napetom trileru misteriozni ~ovek se poverava policajcu, koji istra`uje slu~aj serijskog ubice poznatog kao „bo`ija ruka”. Po wegovoj pri~i, on je odrastao u malom gradu u Teksasu, gde je sa bratom i bri`nim ocemudovcem `iveo miran, seoski `ivot...

Uloge: Bil Pakston, Metju Mekonahi, Pauers But Re`ija: Bil Pakston (B92, 21.00) 07.00 08.00 10.00 10.35 11.00 12.00

Autor: Tamara Burevi} (RTV 1, 21.00) 16.00 16.45 17.00 17.30 17.35 18.00 19.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.40 00.35 01.15 02.05

DNEVNIK

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.10 17.55 18.35 19.20 19.50 20.05 21.00 23.00 23.30 00.00 02.00 02.30 03.00

Glas Amerike "SMS" Dok. serija "Qubav po svaku cenu" Slavni Na tragu prirode Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode "Slepa pravda" Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Dok. serija Vesti Slatka moja "Svi vole Rejmonda" Milica na kvadrat "Slepa pravda" Film: Volela bih da si mrtav Slavni "Svi vole Rejmonda" Film: Volela bih da si mrtav Glas Amerike "SMS" Milica na kvadrat

08.00 Zemqa nade, 09.00 Hrana i vino, 10.00 Tajne avanture @ila Verna, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Kultura tela, 18.30 Hrana i vino, 19.00 Info K9, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.45 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program

08.15 [kola du`a, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Info klub, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Kuhiwica, 16.30 Fokus, 16.55 Tandem, 17.00 Modni impuls, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 [irom otvorenih o~iju, 21.20 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.30 Haj-faj Madona,

08.00 Dok. film, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Svitac, 12.10 Zdravqe , 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Veze, 16.00 Akcenti, 16.30 Ko pre wemu dve, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.10 Pun gas, 21.00 Utorkom u 21.00, 22.15 Petsto pedeset li~nosti, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program

08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Bez cenzure, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Tok {ou, 14.00 Magije, misterije i ~uda, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Beni Hil, 18.00 Matrica `ivota, 19.00 Objektiv, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 23.00Folk {ou, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

16.00 16.35 17.40 18.30 19.05 19.40 20.05 21.00 23.00 23.35 00.45 01.40

Radijsko dizawe Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Top {op "Uvod u anatomiju" Vesti za osobe o{te}enog sluha "Sta`isti" Top{op Vesti B92 Vodi~ za roditeqe [qaka Top{op Reakcija Nacionalna geografija i BiBi-Si: Gang Vesti B92 "Seks i grad" "Dobre namere" Vesti B92 "Sta`isti" Trnav~evi}i u divqini "Uvod u anatomiju" Film: Slabost Vesti B92 "Seks i grad" "Dedvud" Ukqu~ewe u B92 Info

08.15 09.15 11.00 11.15 11.45 12.30 14.00 14.15 16.00 16.45 17.00 17.45 18.15 18.30 19.30 20.00 21.45 22.00 23.30 01.00

"Anali" Film: Leto za se}awe Siti kids "Alo, alo" „Napu{teni an|eo” Mewam `enu Siti „Nevina" "Qubav je ve~na" Nacionalni dnevnik "Napu{teni an|eo" Siti Samo smeh "Anali" Nacionalni dnevnik Film: Drugar~ine Loto Grand parada Ami Yi {ou "Alo, alo"

12.05 12.30 13.00 13.05 13.30 13.45 14.00 15.00

07.40 Ho}u ja 07.50 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 08.15 Spasoje 08.20 Ben 10 08.50 Spajder rajderi 09.20 Kenguri ko{arka{i 09.50 Stari Tom 10.05 Smucalice 10.10 Bekstvo sa ostrva [korpija 10.40 Yet Gruv 11.10 Yem 11.35 Viva piwata 12.00 Ro|eni pobednici 12.15 Spasoje 12.15 Bili superheroj 12.25 Ho}u ja 12.40 Nodi 12.50 Majstor Bob 13.00 Konan 13.30 Mjau mjau Tokio 14.00 Henrijeve zanimqive `ivotiwe 14.25 Stari Tom 14.35 Kenguri ko{arka{i 15.00 Smucalice 15.05 Spajder rajderi 15.35 Ben 10 16.00 Pla{ite li se mraka?

16.30 Bekstvo sa ostrva [korpija 16.55 Yet Gruv 17.20 Yem 17.45 Viva piwata 18.10 Ro|eni pobednici 18.25 Smucalice

Viola Dejvis

@ivot nije bajka

Istinita pri~a o Fantaziji Barino, devojci koja je prevazi{la sve probleme odrastawa u te{kim uslovima i peripetije i uspela da postane pobednica „Ameri~kog idola“, najgledanije TV emisije u SAD....

Uloge: Fantazija Barino, Loreta Divajn, Viola Dejvis, Kadim Hardison Re`ija: Debi Alen (Ko{ava, 22.05) 18.30 18.55 19.20 19.30 20.25 21.00 21.10 22.05 23.30 23.50 00.30 00.35 01.20 02.00 04.45 05.35

Pri~e iz Italije Telemaster Rekord “Zabrawena qubav (Klon)” Vajb special Telemaster Arena, tok {ou Film: @ivot nije bajka "Prvi talas" Telemaster Vremenska prognoza ]irilica Muzi~ki ~at Promocija "Prvi talas" “Zabrawena qubav (Klon)”

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Kviz, 14.30 Pingvini osvetnici, 15.00 Dok. program, 15.45 Luna, 16.30 Kuhiwica, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Nemi svedok, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Luna, 20.45 Mobil e, 21.00 Politi~ki tok {ou, 21.30 Nemi svedok, 22.15 Info 3, 22.45 Sport STV-a, 23.15 Kviz.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 "Prijateqi i suparnici", 17.00 "Pod suncem", 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 "Pod suncem".

DNEVNIK

utorak18.avgust2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

12

31

PORODI^NA ISTORIJA DIKTATORA: STAQIN, HITLER, TITO

Pi{e: Dr Vladimir Adamovi}

Voren Biti

Nebo ne mo`e da ~eka

Yo Pendlton je vo|a napada u ameri~kom fudbalu, koji nije dugo igrao zbog povreda. Sad se ~ini da se potpuno oporavio i wegov trener `eli da prvi ide u igru. Me|utim jednog dana desi mu se nesre}a i tako se na|e na putu prema raju. Uveri glavnog gospodina Yordana da on ne bi trebao biti ovde i kada Yordan to proveri, ustanovi da Yo ima pravo...

Glume: Voren Biti, Yuli Kristi, Yejms Mejson, Yek Varden, ^arls Grodin Re`ija: Voren Biti (Nova TV, 15.40) 08.05 08.30 09.30 11.05 12.00 12.50 13.50 14.50 15.40 17.15 17.30 18.25 19.15 20.00 20.40 22.55 23.10 23.40 00.10 00.40 01.30 02.20 03.20 04.50

Beba Feliks, crtani Ezo TV Nova lova „Rebelde” „Otvori svoje srce” „Lude 70-e” „Kozbi {ou” IN Nebo ne mo`e da ~eka film Vesti „^uvari pla`e” IN Dnevnik Liga prvaka, emisija Liga prvaka, utakmica Vesti „Mister Bin” Sa`eci Lige prvaka „Sajnfild” „^uvari pla`e” „@ivot na severu” Ezo TV Revolver, film „Sajnfild”

08.00 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00

Rimske misterije Dikens u Americi Raj na zemqi Pisani kod Dikensova tajna qubavnica ^edna kraqica Ko si zapravo ti?

Vitez templar Rimske misterije Dikens u Americi Raj na zemqi Ovo je civilizacija Isus Hrist – godine koje nedostaju Protestantska revolucija [ta je zaista potopilo Meri Rouz?

Adidas protiv Pume – pri~a od dva brata Vitez templar Rimske misterije Dikens u Americi

20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.00 15.00 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 07.45 09.00 10.45 12.20 13.55 14.35 16.25 18.30 20.05 21.30 23.00 01.05 02.50 04.30

Ultramen - kona~an obra~un ^udovi{ta i pirati Ek{n men Ultramen - dar iz pro{losti ^udovi{ta i pirati Tali~ni Tom Sre}a porodice Katakuris Balada o Mangalu Pandej Ek{n men Tali~ni Tom Operacija Ticijan Instinkt predatora Ta~ka na I Soni Jedra na horizontu Pogre{no skretawe

Za~arana Garfild 2 Pas i dijamanti Doru~ak sa Skotom Uhva}en na delu Dejvid Makaloh - Slikawe re~ima Uhvati i ostavi Pobedni~ki tim Kao svi ostali Autoput 30 Fido Umri mu{ki Savr{eni stranac 28 nedeqa kasnije Jedna od nas

07.00Dobro jutro, Hrvatska 09.08 “^arolija” 10.15 [pijuni u tigrovoj pra{umi, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 “Oprezno s an|elom” 13.20 Idemo na put s Goranom Mili}em: Ju`na Koreja 14.05 Jelovnici izgubqenog vremena 14.40 ^ovek sa zlatnim koltom, film 16.40 Brodovi hraniteqi: Posledwi vinari, dok. serija 17.10 “Pozori{te u ku}i” 18.00 Hrvatska u`ivo 19.30 Dnevnik 20.10 “^arolija” 21.05 Boje turizma 21.55 Lica ^e Gevare, dok. film 22.50 Dnevnik 3 23.25 Pu~ka intima, dok. serija 00.00 “Pri~e Rut Rendel: Ta{tina umire posledwa” 00.45 “Zvezdane staze: Vojayer” 01.30 “U kancelariji” 01.50 “Falkon pla`a” 02.35 “Ksena - princeza ratnica” 03.20 Drugi format 04.00 Brodovi hraniteqi: Posledwi vinari, dok. serija

06.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 04.00

“Dodir an|ela” “Meklodove }erke” “Sudija Ejmi” Ivana Trump's for Love Alone “Meklodove }erke” “Sudija Ejmi” “Ubistva u Midsameru” ^itaonica Istok Krug prijateqa “Medijum” “Ubistva u Midsameru” U dubini “Dodir an|ela”

08.10 „Korak po korak” 08.45 Astro {ou, emisija 11.35 „Kako sam upoznao va{u majku” 12.00 „U dobru i zlu” 12.30 „Rat u ku}i” 12.55 Ekskluziv 13.10 Ve~era za 5 13.45 „Tajna ~okolade” 14.35 „Heroji iz strasti” 16.15 „Korak po korak” 16.40 „Pod istim krovom ” 17.10 „Kako sam upoznao va{u majku” 17.35 „U dobru i zlu” 18.00 „Rat u ku}i” 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom 20.00 „Bibin svet” 20.35 Osveta {mokqana 3: Nova generacija, film 22.05 „CSI Wujork” 23.15 No} pokera, {ou 00.45 Uqezova odmazda, film, ratni 02.35 No} pokera, {ou 04.10 Astro {ou, emisija

Uqezova odmazda Dajen Venora

Probu|ena savest Lovel Bergman je producent emisije "60 minuta" u televizijskoj ku}i CBS. Istra`uju}i podatke o duvanskoj industriji, upoznaje dr Yefrija Vigenda nau~nika koji je optu`en od strane kompanije koja proizvodi cigarete. ...

Uloge: Al Pa}ino, Rasel Krou, Kristofer Plumer, Dajen Venora Re`ija: Majkl Man (HRT 2, 22.15) 08.25 “Moji roditeqi su vanzemaqci” 08.50 “Tri Hil” 09.30 Vip muzi~ki klub 10.00 “Ali Mekbil” 10.45 “Dragi Yone” 11.10 “Prijateqi” 11.55 Veliki uspesi hrvatskog sporta - fudbal, Svetsko prvenstvo 1998: Hrvatska Holandija 13.45 Tragom ba{tine 14.15 Me|u nama 15.05 Labrador - Zaboravqena kanadska divqina, dok. film 15.55 “Falkon pla`a” 16.40 “Ksena - princeza ratnica” 17.30 Berlin: Atletika, SP - emisija 18.00 Berlin: Atletika, SP - prenos 21.05 Vesti na Drugom 21.20 “Momci s Medisona” 22.15 Ciklus filmova Al Pa}ina: Probu|ena savest, film 00.50 Vip muzi~ki klub

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.10

08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00

Provodayija Obi~na `eqa Kul osvaja~ San letwe no}i – seksi komedija Pobuna na vojnoj akademiji Mesec nad Paradorom Komitmentsi Misisipi u plamenu Potpis sa Karmen

Intermeco 1 "Akapulko H.E.A.T." "Moja slatka debequca" Intermeco 2 Rajski virus "Akapulko H.E.A.T." "Saut Park" "Moja slatka debequca" Intermeco 3 Aurora: Prekinuta operacija 21.00 "Saut Park" 22.00 Rekvijem za san 00.00 Dobra no} za umirawe

Kada mu je ubijen kopilot, pilot lovca presreta~a, Yejk „Kul Hend“ Grafton, dovodi u pitawe smisao vojnih bomba{kih misija i tra`i osvetu. Cini~ni Yejk tvrdi da bi rat bez problema bio dobijen kad bi ga vodili vojnici, a ne politi~ari. Pronalazi istomi{qenika u liku Viryila „Tajgera“ Kola stru~waka za oru`je, novog pilota pod wegovim zapovedni{tvom...

Uloge: Deni Glover, Viqem Dafo, Tom Sizmur, Bred Yonson, Rosana Arket Re`ija: Yon Milius (RTL, 00.45)

Rosana Arket

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.05 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 09.00 10.00 12.30 14.30 16.00 17.45 18.00 21.00 21.30 23.30

Kako se pravi?

Opasan lov Prqavi poslovi Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina Pravi heroji U deli}u sekunde Opasan lov, specijalna emisija - Iza kulisa Majami ink Prqavi poslovi Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

U potrazi za borbom Megain`ewering Izgra|eno iz katastrofe U deli}u sekunde Pravi heroji Generalka Takmi~ewe graditeqa motocikala

Atletika Atletika Atletika Atletika Skija{ki skokovi Atletika Fudbal Atletika Atletika Boks Formula 2

Dirigovani sateliti u mar{alovoj galaksiji talni pozivi na okupqawe, pronala`ewe kao pobednik. Sli~no je postupao i Staqin. neprijateqa i kad ga nema, pozivi na mobiOprezan i lukav, Tito je pomno pazio da se kod lizaciju, pravu i ideolo{ku, imaju jedan jewega slivaju sve informacije, posebno one iz dva skriven ciq da se poja~a mesijanska uloga Kremqa, a saradnike je obave{tavao samo koliko predvodnika do obe}ane zeim treba za izvr{avawe mqe. I sami sledbenici zadataka. Rankovi}a, gene~esto te`e zavisnosti, ne ralnog sekretara partije, `ele}i da preuzmu odgovre|alo je to {to je Tito vornost za svoja dela i netokom ratnih mar{eva, dela. “Ja preuzimam odgopre nego {to bi legao da vornost”, govorio je Hispava, izuo ~izmu, stavio tler, kako bi sledbenike moskovsku depe{u u wu i oslobodio ose}awa kriviponovo je obuo. ce i sumwi u ispravnost Autokrate su se pla{ile ~iwenog. da }e se, dobijaju}i inforPropagandni aparat momacije, wihovo malo okrura stalno raditi na produ`ewe, koje se obi~no sastobqivawu ose}awa infanjalo od ~etvoro-petoro qutilne zavisnosti od vo|e. di, suvi{e pribli`iti [ta ste radili kad je umro vlasti i izazvati pretoriStaqin? – pitali su Hrujanski pu~. Veruje se da je {~ova. Odgovor: Plakao razlog velike ~istke u arsam kao malo dete! vi{e je miji Staqinov strah od 18. nego ilustrativan.

Napoleonovog brimera i da Stalna propaganda da su je zato likvidirao ceo vrh okru`eni unutra{wim Crvene armije, na ~elu s (veliki proces 1936–1938.

Tuha~evskim. Tito se nije u SSSR-u) i spoqnim netoliko bojao urote pretoprijateqima dovodi sledrijanaca, jer je armiju konbenike u stawe hroni~ne trolisao gvozdenom rukom. neizvesnosti. Ono je teVi{e je zazirao od poli{ko podno{qivo i dovodi, Hitler na frontu u Flandriji 1916. ti~kog komplota, a posebno ako se ne neutrali{e, do u vreme IB-a. stvarawa kriti~ne mase agresivnosti, kojom se teNikad niko od ove trojice autokrata nije pot{ko upravqa. Autokrata zato mora pomno manipupuno obave{tavao okru`ewe o svim svojim namelisati i ose}awem posledi~ne agresivnosti, da se rama, te oni nisu pojedina~no imali mo} da sruona ne bi usmerila – ka wemu! Manipulisawe ma{e diktatora. @ivotno iskustvo i intuicija ih som je prvi zadatak {efova tajne policije. Povod je nau~ila da je opreznost majka mudrosti. Histudentske pobune na Novom Beogradu 1968. bio je tler, pa i Staqin (Tito mawe), pomno su izu~avabezna~ajni incident u studentskoj menzi. Kasnije li istoriju i znali su brojne primere, posebno iz je upregnut ceo policijstarog Rima, o zaverama, sko-partijski aparat i pobunama na dvoru i Oprezan i lukav, Tito ni najbli`im atentatima. Posebno su {ef dr`ave, da je neusaradnicima nije govorio {ta mu trali{e. bili nepoverqivi preFirerova naredba br. ma {efovima policije. pi{u iz Kremqa, ve} je ~ak i tokom 1 krije Hitlerovo nareStaqin bi ih likvidiratnih mar{eva, pre nego {to bi |ewe s po~etka Drugog rao ~im bi zavr{ili legao da spava, izuo ~izmu, stavio svetskog rata, po kojem svoj deo posla. Tako su moskovsku depe{u u wu svako treba da zna onolinastradali Jagoda i Jeko koliko mu treba za iz`ov (monstruozni kei ponovo se obuo vr{avawe nare|ewa. Razpec, okrvavqenih ruku, log je Hitlerov strah od rastom niski, {ef sovjetske obave{tajne slu`be i curewa informaNKVD-a), a ni Berija nije `iveo dugo posle Stacija od qudi koji su neoprezni ili se bave {pijuqinove smrti. Rankovi} je politi~ki likvidina`om. Kasnije se tvrdilo za Milera, {efa Gestaran, zajedno s bliskim saradnicima, u ve{to izpoa, poznatog kao Gestapo Miler, da je zapravo mi{qenoj aferi prislu{kivawa, kad je Tito do{pijun SSSR-a. Nestao je pred kapitulaciju, maja bio vi{e uzastopnih informacija o wegovim 1945, i wegova sudbina je ostala nepoznata. pretenzijama da ga nasledi.

Onaj ko ima informacije, ima i mo}. Autokrata Hitler je bio posebno lo{e sre}e: osim Kanarimora obezbediti da mu se sliju sve informacije i sa, {efa armijske obave{tajne slu`be, na kraju deliti ih samo delimi~no. Hitler je ta~no znao rata ga je i Himler (nazvan verni Hajndrih, a od {ta `eli da postigne: da slomi otpor nepokornih protivnika krvavi pas) izdao, po~ev{i pregovore generala koji su 20. jula 1944. i poku{ali da ga ubisa saveznicima. Biti {ef policije kod autokrate ju. Bilo mu je dosta stalnih prepirki s oficirima opasan je posao. i wihovog sabotirawa nare|ewa, posebno onih ni Diktatorov svet je sli~an heliocentri~nom: koraka nazad ili ~ak direktnih suprotstavqawa, oko wega se okre}u – kao planete – bliski saradzbog ~ega je likvidirao Romela i Kanarisa. nici, koji raspola`u s onoliko vlasti koliko Kad bi uvideo da nekog generala ne mo`e da im udeli mo}nik. Kad te mo}i nestane, oni odlaubedi u svoj takti~ki potez, Hitler je potezao ze u “crnu rupu”. Autokrate pri kraju duge vladakrunski argument: Vi nemate sve informacije, vine (Tito i Staqin, posebno Mao Cedung, moovaj potez mi treba iz politi~kih razloga, ne ob`da i Kastro) nizom poteza, intuitivno, stvaraja{wavaju}i detaqe. Ako su generali tra`ili ju kod sledbenika stawe straha zbog o~ekivane skra}ivawe linije fronta, on bi se pozivao na smrti diktatora. Tito je nizom administrativfaktore tipa: Bugarska (Rumunija ili Ma|arska) nih odluka, navodno, spremao kolektivno rukobi to do`ivela kao na{u slabost i istupila iz vodstvo (i posle Tita – Tito), a zapravo se porata. Generali se nisu mogli tome suprotstavina{ao kao i Staqin, veruju}i da }e vladati besti, pa je iz ovih mu~nih dijaloga Hitler izlazio kona~no.

S

Studiju dr Vladimira Adamovi}a „TRI DIKTATORA“ objavila je beogradska izdava~ka ku}a „Informatika“.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

utorak18.avgust2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Utorak je Marsov dan, va{ dan, pa mo`ete raditi i graditi punim intenzitetom. Ukoliko niste zadovoqni postoje}im o~ekivawima, nivoom aspiracije i izazovima, onda ih sami sebi precizirajte.

BIK 20.4-20.5.

Imate povoqan upliv Meseca iz vodenog, emotivnog i ose}ajnog znaka Raka, pa i podr{ku jedne `enske osobe. Dobru saradwu sa svojom decom i porodicom. Morate mnogo vi{e raditi da biste zaradili.

RAK 22.6-22.7.

Mesec je danas u va{em znaku, {to doprinosi emotivnijem pristupu svemu i svima. Promenqivog ste raspolo`ewa, pa bi partner mogao uticati na vas svojim idejama i podr{kom. Qubav, ah, qubav!

JARAC 22.12-20.1.

Mnogo qubavi pru`ate i primate u posledwe vreme, a danas pogotovo. Partner vam uga|a na svoj na~in. Pokloni? Na radnom mestu i daqe ekspanzija, mada nije sasvim jasno isplati li se ili ne.

LAV 23.7-22.8.

Pravo u`ivawe i pravi dobici de{avaju se iza zatvorenih vrata.

Zbog toga sastan~ite u tajnosti i ne otkrivajte svoje namere. Prihod je na vidiku. A qubav skrivenu i ne`nu, nalazite u svom domu ili na moru.

VODOLIJA Rastrzani ste na poslu, ali vam 21.1-19.2. to potpuno prija. Slobodno i klizno radno vreme se prepli}u, tako da dobro funkcioni{ete u svim situacijama, mada je dan i suvi{e kratak da biste sve postigli.

Imate dobru koncentraciju za intelektualne poslove, mada vas drugi remete, i to s namerom da vas osujete. Qubomora ili sukob interesa? U svakom slu~aju, ne}ete se predati ni odustati.

7

3

9

1

8

2

7

5

1

6

6

31

Sombor

31

Kikinda

32

Vrbas

32

B. Palanka

32

Zrewanin

32

S. Mitrovica 32 Ruma

32

Pan~evo

31

Vr{ac

31

Srbija Beograd

32

Kragujevac

31

K. Mitrovica 32 Ni{

32

PA OBLA^NO

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se pogor{awe biometeorolo{kih prilika pa se hroni~nim bolesnicima preporu~uje da se pridr`avaju saveta lekara. Mogu}e su uobi~ajene meteoropatske reakcije. U~esnicima u saobra}aju je neophodna pove}ana opreznost.

Madrid

37

Rim

32

London

23

Cirih

28

Berlin

24

Be~

29

Var{ava

24

Kijev

30

Moskva

24

Oslo

18

St. Peterburg 19 Atina

33

Pariz

29

Minhen

26

Budimpe{ta

32

Stokholm

17

VODOSTAWE TAMI[

Bezdan

229 (-13)

Slankamen

264 (-4)

Ja{a Tomi}

Apatin

310 (-11)

Zemun

296 (0)

Bogojevo

292 (-7)

Pan~evo

312 (2)

Smederevo

478 (-2)

Ba~. Palanka 283 (-2) Novi Sad

260 (-5)

Tendencija opadawa i stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac

185 (0)

S. Mitrovica

52 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

252 (0)

Beograd

242 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

333 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

250 (-4)

NERA

Hetin

70 (-14)

-48 (-2)

Tendencija stagnacije

9

1 2

7

Evropa

NOVI SAD: Prete`no toplo i sun~ano. Po podne }e do}i do naobla~ewa koje }e re|e davati lokalne pquskove. Vetar slab severni.

Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 17 do 32 stepena.

VOJVODINA: Toplo i sun~ano pre podne. Po podne }e do}i do naobla~ewa koje }e davati re|e pquskove. Vetar slab severni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 16, a maksimalna oko 3132 stepena.

SRBIJA: Prete`no sun~ano i toplo. Na severu po podne }e do}i do naobla~ewa koje }e davati re|e pquskove. Vetar slab severni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna 33 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana bi}e prijatno toplo i prete`no sun~ano vreme. Temperature }e se kretati oko 30 stepeni. U no}i izme|u subote i nedeqe i u nedequ ki{a i pquskovi pra}eni padom temperature.

DUNAV

8 2

2

Subotica

RIBE 20.2-20.3.

SUDOKU

TOPLO

Tendencija stagnacije

Kusi}

32 (0 )

Imate dobru qubavnu situaciju, ma kako se pona{ali prema dragoj osobi, ili osobama, u jednini ili mno`ini. Popularni ste u onoj meri u kojoj se trudite i anga`ujete.

Ipak, nemojte preterivati. Stres?

S partnerom prolazite kroz period kada se razmimoilazite u mnogo ~emu. Sva|e su lako mogu}e, mada ih niko ne `eli. Zbog toga budite odsutni i diplomatski se izvucite, kako god umete i mo`ete.

7

32

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

4

Novi Sad

Dobitak u karijeri je posledica va{eg dugogodi{weg truda i ina~e {armantnog stava, tako da su vam mnogi nakloweni. Ipak, ra~unajte na promenqive okolnosti. Neko }e vas prijatno iznenaditi.

Na li~nom planu su mogu}i sukobi u odnosima, pa i s uku}anima. Nemojte se truditi da im ugodite, izbegavajte rasprave i jednostavno ~inite po svom. Poslovno-finansijska situacija je OK.

PROGNOZA

Vojvodina

VAGA 23.9- 23.10.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

18. avgust 2009.

9

5

4

6 2

6 3

7

TRI^-TRA^

Ejmi u zagrqaju plavu{e?

Strastveni poqupci s nepoznatom plavu{om pobili su {u{kawa da se peva~ica Ejmi Vajnhaus vra}a svom biv{em suprugu Blejku. Izgleda da 25- godi{wa Ejmi vi{e ne mo`e bez karipskog ostrva na koji “zbri{e� kad joj se sve `ivotne barke zaquqaju.

Ovaj put, nije se jo{ ni osvestila kod ku}e, a ve} se vratila tamo gde se o~igledno ose}a najsigurnije - na Svetu Luciju. Odgovor na pitawe ~emu takav brzi povratak daju posledwe snimqene fotografije koje govore vi{e od re~i. Na wima se peva~ica strasno qubi s tajanstvenom plavu{om.

VIC DANA Pita instruktor plavu{u: - [ta bi uradila kada bi ti u toku vo`we otpao to~ak?

Plavu{a odgovori: - Dala bih gas da ga stignem!

4

1

Slobodni ste da mo`ete kako ho}ete, u`ivate u izboru mogu}nosti, sad jo{ samo da to i iskoristite u potpunosti i na pozitivan na~in.

Ipak vam nije toliko do rada koliko do qubavnog gnezda i u`ivawa.

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

4

9

2

8

3

6

7

1

5

8

1

6

5

7

2

4

9

3

3

5

7

1

4

9

2

6

8

7

4

3

2

9

5

6

8

1

6

2

9

4

1

8

3

5

7

1

8

5

7

6

3

9

2

4

5

3

8

6

2

7

1

4

9

2

7

4

9

5

1

8

3

6

9

6

1

3

8

4

5

7

2

Re{ewe iz pro{log broja