Dnevnik 18.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 18. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22812 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TE[KO JE O^EKIVATI DA ]E SRBIJA POPUT MA\ARSKE ODBACITI ZAHTEV ME\UNARODNOG MONETARNOG FONDA ZA DODATNU [TEDWU

Vlada nema petqu da ka`e ne MMF-u str. 5

INTERVJUI @IVORAD SMIQANI], PREDSEDNIK OP[TINE APATIN I POKRAJINSKI POSLANIK

Ne daju pare, pa izmi{qaju separatizam str. 3 JASNA \URI^I], NAJBOQA GLUMICA FESTIVALA U LOKARNU

Napu{tenost od svega i od svih Foto: S. [u{wevi}

str. 23 NASLOVI

Politika

Vojvodina 11 Padali elektri~ni stubovi i drve}e

2 Opasna bajka o Sanyaku [TETA MILIONSKA, „NS SEME” SA^UVANO: Na objektima i oglednim poqima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim [an~evima kraj Novog Sada, kratkotrajno ali izuzetno jako nevre-

me nanelo je ogromne {tete, koje sigurno dosti`u vi{e miliona dinara – izjavio je ju~e upravnik Odeqewa za kukuruz pri toj nau~noj ustanovi dr \or|e Jockovi}. str. 6

PRIVATNI STARA^KI DOMOVI KAO TURISTI^KI PANSIONI

Mesta iz kojih stari nestaju bez traga

str. 14

str. 16 – 21

SPORT

Crna

Ekonomija 4 Masovni protesti zbog zakona o penzijama

Poqoprivreda 6 Bi}e suncokreta, kukuruza... za izvoz

Novi Sad 8 Celodnevnu nastavu ukida zakon?

12 Osamnaestorka opusto{ila Toplanu 13 Kalini} optu`io Legiju za ubistvo Vukojevi}a

Dru{tvo 14 Gra|anskom neposlu{no{}u protiv (ne)zakonite pretplate?

15 Navu~eni na internet

Prijatno toplo Najvi{a temperatura 29° S NOVOSADSKI PODZEMNI PROLAZ SE PONAVQA

Sti`u nove pokretne stepenice RASPORED VOJVO\ANSKE FUDBALSKE LIGE – ZAPAD

PARTIZAN SPREMAN DA POBEDI ANDERLEHT

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

str. 7

Foto: N. Stojanovi}

VIKTOR I NOLE DELE MEGDAN U AMERICI

KARAYI] MEWA ANTI]A?

2

POLITIKA

sreda18.avgust2010.

DNEVNIK

FUNKCIONER SOCIJALDEMOKRATSKE PARTIJE SRBIJE MEHO OMEROVI]

KOSOVO

Prekinuta diskriminacija Na~elnik Kosovsko-pomoravskog okruga Dragan Nikoli} izjavio je za FoNet da je Ustavni sud odlukom o ukidawu kosovskog dodatka "prekinuo dugogodi{wu diskriminaciju osamdeset odsto Srba koji `ive na Kosovu i Metohiji". "Kosovski dodatak je primalo dvadesetak odsto qudi koji rade u zdravstvu, prosveti, i u lokalnim i dr`avnim organima, od kojih osamdeset odsto uop{te ne `ivi na Kosovu i Metohiji", rekao je Nikoli}. On je dodao da su tim qudima porodice u centralnoj Srbiji, "a nekima su deca i u inostranstvu". Prema wegovim re~ima, sada se ti najvi{e i bune jer su imali najvi{e koristi. "[to je najgore, taj kosovski dodatak nije tro{en na Kosovu i Metohiji ve} su kupovali stanove i ku}e po centralnoj Srbiji.

Zna~i, wegova osnovna namena, da

pomogne opstanak Srba na Kosovu je zloupotrebqena", ocenio je Nikoli}. Nikoli} smatra da bi trebalo proveriti imovno stawe svih koji su primali kosovski dodatak i gde im se nalaze nekretnine. On smatra da je licemerno da "najve}i broj Srba koji su svih ovih godina pre`ivqavali bez tog kosovskog dodatka niko i ne pita kako su `iveli i opstali dok se medijska pra{ina di`e oko onih koji su svih ovih godina bili privilegovani". Najave da }e intelektualci zbog ukidawa kosovskog dodatka napustiti Kosovo i Metohiju Nikoli} naziva "praznim pri~ama". On je rekao da mo`e da se krene od Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici i da se proveri koliko profesora stvarno `ivi na Kosovu i Metohiji i gde su tro{ili taj kosovski dodatak.

SPO: Bilo zloupotreba Predsednik Pokrajinskog odbora Srpskog pokreta obnove za Kosovo i Metohiju Ran|el Nojki} izjavio je FoNetu da odluka Ustavnog suda Srbije o ukidawu kosovskog dodatka ima za ciq da zamagli ispitivawe zloupotreba tog novca proteklih godina i oce-

velika. Najava da se buxet za Kosovo i Metohiju ne}e mewati, smatra Nojki}, pokazuje da se nikada ne}e otkriti stvarne zloupotrebe, ve} da }e biti po onoj narodnoj: "Idemo Jovo nanovo". Mo`da zbog toga {to bi, ukoliko se po~ne sa preipsitivawem, mnogi biv{i i sada-

Opasna bajka o Sanyaku ^lan skup{tinskog Odbora za bezbednost Meho Omerovi} izjavio je ju~e da je ideja o obnovi autonomije Sanxaka i mogu}nost pripajawa te oblasti Bosni i Hercegovine opasna bajka koja "unosi nemir kod gra|ana i ne doprinosi stabilnosti u regionu".Omerovi} ka`e da zagovornicima takve ideje nije dovoqno {to takvim pona{awem, neodgovornim i neodmerenim izjavama uznemiravaju javnost u Srbiji, "pa bi malo i teritorije susednih dr`ava da prisvajaju".

On je zapitao da li ti, kako ih je nazvao, vajni kartografi znaju da u sanxa~kim op{tinama `ive i Srbi i Crnogorci, koji su u nekima i u ve}ini, kao i da

li znaju kako su se takve ideje na ovim prostorima zavr{avale u pro{losti.

Bo{waci tra`e smene u ministarstvu – Bo{wa~ka kulturna zajednica i Bo{wa~ko nacionalno ve}e o~ekuju smenu, pa i krivi~nu odgovornost, ~elnika Ministarstva za qudska i mawinska prava nakon {to je nedvosmisleno utvr|eno postojawe diskriminacije prema izbornoj voqi Bo{waka – izjavio je ju~e Tanjugu funkcioner BKZ-a i BNV-a Sami Tandir.

On je kazao da je neprihvatqivo i to {to iz resornog ministarstva najavquju da }e, nakon konsultacija s nosiocima izborne liste, dogovarati novu konstitutivnu sednicu.

– Po{to je dokazano da se Ministarstvo za qudska i mawinska prava pona{alo diskriminatorski prema Bo{wacima i poku{alo nezakonitim mewawem Poslovnika da prekroji izbornu voqu gra|ana, za takve radwe neko mora da krivi~no odgovara, a ne da se stvara manevarski prostor za nastavak diskriminacije. Uz priznawe gre{ke, o~ekujemo i smenu ministra Svetozara ^ipli}a i wegovih saradnika koji su u toj diskriminaciji u~estvovali – rekao je Tandir.

DS: Napadi SNS nisu slu~ajni nio da ona ne}e izazvati masovnije iseqavawe Srba sa Kosova. "^iwenica je i niko vi{e ne mo`e da ospori da su se doga|ale malverzacije i zloupotrebe sa sredstvima iz tog buxeta za Kosovo i da se prakti~no ni{ta nije desilo u otkrivawu zloupotreba", rekao je Nojki}. On podse}a da je buxet za Kosovo raznolik i da, osim plata, predvi|a i druge tro{kove, na primer za infrastrukturu. Prema oceni Nojki}a to su ogromna sredstva i mogu}nost manipulacije je

{wi zvani~nici do{li pod udar, ocenio je Nojki}. On smatra da je pogre{an stav da }e se Srbi masovno seliti sa Kosova, zbog ukidawa duplih plata. Veliki broj qudi na Kosovu i Metohiji `ivi bez ikakvih plata iz buxeta Srbije, od svog rada, bave}i se poqoprivredom ili sopstvenim malim biznisom, objasnio je Nojki}.

"Oni sigurno ne}e da se sele sa Kosova i Metohije zato {to je Ustavni sud ukinuo kosovski dodatak", zakqu~io je Nojki}.

„Ne selimo se” Na~elnik Kosovskomitrova~kog okruga Radenko Nedeqkovi} izjavio je da se pitawe odluke Ustavnog suda Srbije o ukidawu "kosovskog dodatka" bespotrebno politizuje i da pojedinici poku{avaju da na wemu uberu politi~ke poene. "Sigurno je da Srbi na Kosovu i Metohiji bez pomo}i Srbije ne mogu pre`iveti i opstati. Smatram da je "kosovski dodatak" davan Srbima zbog uslova rada i `ivota. Ali, on je morao da bude ravnomernije raspore|en", smatra Nedeqkovi}. On je rekao da se sada najglasnije bune oni ko-

ji su u proteklim godinama i najvi{e profitirali kada je u pitawu "kosovski dodatak". S druge strane, ve}i je broj onih koji su `iveli na Kosovu, a nisu dobijali nikakav dodatak. Nedeqkovi} je naveo da na~elnici okruga na Kosovu i Metohiji nemaju "kosovski dodatak" i da im je plata ista kao na~elnika okruga u centralnoj Srbiji. "Ne pada mi na pamet da se zbog toga selim s Kosova i Metohije jer ovde je moj dom i ja tu `ivim, ne zbog "kosovskog dodatka" nego zato {to je to moje", rekao je Nedeqkovi}.

DSS: Vlast tera na iseqavawe s Kosova Predstavnici Demokratske stranke Srbije saop{tili su ju~e da }e ukidawe tzv. kosovskog dodatka naterati odre|eni broj Srba i nealbanca na iseqavawe s Kosova i Metohije, dok }e drugi biti prinu|eni na to da po~nu da rade u kosovskim institucijama.

Predstavnici DSS-a saop{tili su na konferenciji za novinare u Kosovskoj Mitrovici da se iza odluke Ustavnog suda Srbije da se ukine "kosovski dodatak", kriju predsednik Srbije Boris Tadi} i ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi}. ^lan Predsedni{tva DSS-a Marko Jak{i} izjavio je da su ukidawem dodatka realne plate zaposlenih na Kosovu mawe izme-

|u 50-70 odsto u odnosu na prosek primawa u centralnoj Srbiji.

– Medicinska sestra u Kosovskoj Mitrovici s 20 godina radnog sta`a, nakon ukidawa dodatka, ima}e platu 24.000 dinara, a wena koleginica na Vra~aru ima 41.000 dinara. Pitawe je da li smo mi do sada imali 50 ili 20 posto uve}ana primawa – rekao je Jak{i}.

On je ocenio da je ukidawe "kosovskog dodatka" rezultat obaveze vlasti prema me|unarodnoj zajednici i tajnih pregovora Beograda i Pri{tine. Jak{i} je podsetio na to da je Vlada pokojnog premijera Zorana \in|i}a izdvajala 13 puta vi{e novca za Kosovo nego sada{wa.

Demokratska stranka optu`ila je ju~e SNS da je “stranka bez ideja i programa, ~ije se delovawe zasniva na praznim optu`bama, la`ima i tra`ewu krivaca za sopstvenu nesposobnost". Krajwe je vreme da SNS objasni gra|anima za{to mu smeta pravna dr`ava u kojoj funkcioni{e pravosu|e i za{to je bilo za odr`awe starog i korumpiranog sudstva”, navodi se u saop{tewu DS-a. Za{to ovoj stranci odgovara ono {to

niko u Srbiji ne `eli: da pravda ne bude dosti`na, da sporovi traju beskona~no, a da kriminalci imaju spregu sa sudijama?

Napadi SNS-a na pravosu|e, u kojima sudije optu`uje za partijsko pripadni{tvo, imaju za ciq da relativizuju odluke tih sudova upravo kada oni donose najve}e odluke za organizovani kriminal, privredni kriminal, navija~ke grupe, i to nije slu~ajno”, saop{tila je Demokratska stranka.

"Umesto da svi zajedno re{avamo `ivotne probleme – nezaposlenost, siroma{tvo, korupciju, kriminal, neki qudi se bave sawarewem. Izgleda da im smeta {to se posle du`eg perioda politi~ke nestabilnosti danas otvaraju mogu}nosti za brzi razvoj Sanxaka", naveo je Omerovi} u pisanoj izjavi dostavqenoj Tanjugu.

Zapitav{i i da li ti "dobro~initeqi" misle da }e takvim "bajkovitim i zapaqivim" pri~ama napraviti ambijent u koji }e neko `eleti i hteti da ulo`i svoj novac, on je dodao da u takav Sanxak ni wihovi najbli`i ne bi investirali ni evro.

"Od promena Ustava, konstitutivnosti Bo{waka, obnove ZAVNOS-a, evo, sada su se setili da bi

mogli i granice da mewaju. Mo`da }e u slede}em poku{aju da skrenu pa`wu na sebe tako {to }e objaviti rat nekoj dr`avi", naveo je Omerovi}, koji je i funkcioner Socijaldemokratske partije Srbije Rasima Qaji}a.

On je poru~io da je `alosno {to se takve ideje plasiraju u vreme svetog meseca Ramazana, i dodao da to dovoqno govori o tome koliko zagovornici te ideje po{tuju svoj narod i svoju veru.

"Ovde je re~ o onima koji ne znaju {ta }e sa sobom pa bi da malo zakuvaju. Pa taj Xemail Suqevi} u celom Sanxaku ima minornu podr{ku i na svim izborima do sada je izlazio s tom istom idejom", naveo je Omerovi}, uveren u to da je "jasno da wihove ideje nemaju upori{te kod naroda" koji bi, kako ka`e, da radi, a ne da ratuje.

Suqevi} je predsednik novoformiranog Odbora za obnavqawe Nacionalnog vije}a Sanxaka, koje ima za ciq utvr|ivawe autonomije tog podru~ja. Obnavqawe NVS-a, po ugledu na ZAVNOS od 1943. do 1945. godine, predvi|eno je Deklaracijom koju je usvojio Bo{wa~ki nacionalni sabor pod okriqem glavnog muftije Muamera Zukorli}a, a neposredno nakon konstituisawa Bo{wa~kog nacionalnog ve}a koje Ministarstvo za qudska i mawinska prava ne priznaje.

LDP: Retrogradne snage Lider LDP-a ^edomir Jovanovi} optu`io je napredwake da su retrogardne snage koje koriste i sudije i priliku koju im je za taj posao dala vlast.

Kako }e se te sudije pona{ati ako se usvoje wihove `albe koje su pred Ustavnim sudom?

Onda }e se oni zahvaliti Nikoli}u i Vu~i}u, i vratiti svoje ~lanske karte i postati nezavisni”, pita se Jovanovi}.

"Mislim da parlament tu mora da bude efikasan i nemilo-

srdan. Nema plata za one sudije koje su prakti~no prekr{ile prvo pravilo svoje profesije, a to je nepristrasnost i objektivnost, politi~ka neutralnost", podse}a lider LDP-a. Za ^edomira Jovanovi}a, Vu~i} je u pore|ewu s Ivanom Markovi}em samo pionir ~ija je biografija jasna.

"Osoba koja se obra~unavala s nevladinim organizacijama, s nezavisnim medijima, koja nas je uvela u ratove", ka`e on.

^ija je deklaracija Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} izjavio je ju~e da Vlada Srbije ne stoji iza takozvane "Deklaracije Saveza op{tina Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija", niti podr`ava sadr`aj tog teksta. Bogdanovi} je, u izjavi Tanjugu, rekao da zvani~ni Beograd ne stoji iza dokumenta koji je nazvan “Deklaracijom” o nezavisnosti op{tina iz sastava “Saveza op{tina Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija”. Taj dokument, koji je ju~e i danas postao dostupan javnosti na Kosovu, a nema potpisnika, izazvao je veliko interesovawe predstavnika Kfora, Kosovske policijske slu`be i me|unarodnih organizacija u Kosovskoj Mitrovici. "Taj papir, koji neko predstavqa kao 'deklaraciju', samo mo`e pogor{ati bezbed-

nosnu situaciju na Kosovu, ta i takva 'deklaracija' nije potrebna Srbima", istako je Bogdanovi}. Ministar za Kosovo i Metohiju je naglasio da }e zvani~ni Beograd nastaviti da se diplomatskm sredstvima bori za o~uvawe svoje ju`ne pokrajine u sastavu Srbije, i ponovio da tu takozvanu deklaraciju niko od predstavnika zvani~nog Beograda ne podr`ava.

"Ministarstvo za KiM poziva kosmetske Srbe da ne nasedaju, kako na provokacije Pri{tine, tako i na postupke grupa i neodgovornih pojedinaca iz srpske zajednice, koji ne predstavqaju nikog drugog do sebe samih i zastupaju iskqu~ivo svoje li~ne interese i stavove", navodi se u saop{tewu dostavqenom Tanjugu.

Mustafa: Pratimo pona{awe Srba Lider Demokratske partije Albanaca i predsednik op{tine Pre{evo Ragmi Mustafa izjavio je FoNetu da DPA "veoma pa`qivo" prati pona{awe Srba na Kosovu i da }e pona{awa Albanaca u Pre{evskoj dolini biti istovetno kao i politika Srba na Kosovu. Mustafa je rekao da DPA pozdravqa mi{qewe Me|unarodnog suda pravde u Hagu da progla{ewe nezavisnosti Kosova nije u suprotnosti s me|unarodnim pravom "kao pravedan ~in" i da je "spremna da pozdravi o~ekivane pregovore izme|u Pri{tine i Beograda kao dve nezavisne susedne dr`ave".

– Sigurno je da }e politika Albanaca u Pre{evskoj dolini biti proporcionalna politici Srba na Kosovu i paralelna s wom – izjavio je Mustafa.

[UTANOVAC U KINI

Vojsci Srbije pola miliona evra Ministar odbrane Dragan [utanovac je rekao da izme|u oru`anih snaga Srbije i Kine postoji vrlo ~vrsta saradwa, ali i da se odnosi uvek mogu unaprediti. [utanovac, koji boravi u vi{ednevnoj poseti Kini, potpisao je ugovor o donaciji kineske armije, vrednoj pola miliona evra, Vojsci Srbije.

"Dobili smo uveravawe da }e kineska vojska i ubudu}e podr`avati reforme u VS-u i nastaviti da daje donacije u skladu s mogu}nostima", rekao je on u Pekingu nakon razgovora s kineskim ministrom odbrane ge-

neralom Lijangom Guanglijem.

Nakon razgovora dvojice ministara, predstavnici ministarstava potpisali su ugovor koji predvi|a da kineska armija pokloni Vojsci Srbije informati~ku opremu vrednu 500.000 evra.

Ministar je najavio da }e uskoro ~etiri oficira Vojske Srbije otputovati u Kinu na {kolovawe, a da }e od septembra dvojica kineskih stare{ina do}i u Beograd, gde }e u~iti srpski jezik i poha|ati {kolu za Komandno-{tabno usavr{avawe.

sreda18.avgust2010.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

3

FINANSIRAWE STRANAKA

INTERVJU @IVORAD SMIQANI], PREDSEDNIK OP[TINE APATIN I POKRAJINSKI POSLANIK

Ne daju pare, pa izmi{qaju separatizam Funkcioner Socijalisti~ke partije Srbije, predsednik op{tine Apatin, pokrajinski poslanik... @ivorad Smiqani} zalo`io se za vra}awe neposrednog izbora predsednika op{tina i gradona~elnika jer smatra da je to na~in i da lokalni ~elnici sa~uvaju integritet, odnosno odole unutarpartijskim pritiscima i centralisti~kom upravqawu.

Smiqani} je u intervjuu za „Dnevnik“ istakao da teret centralizma u Srbiji nikad nije bio te`i, zbog ~ega op{tine i gradovi u Srbiji nemaju {ansu za razvoj.

– Zato je nu`no da se taj model neposrednog izbora gradno~elnika vrati, te da se ~ak i poslanici biraju na direktnim izborima. U Evropi se predsednici op{tina i gradona~elncii biraju po ve}inskom sistemu, {to je najpo{tenije, jer prvi ~ovek neke op{tine ili grada treba da predstavqa sve gra|ane. I mi smo imali u jednom izbornom ci-

slani~ko mesto. Ali, kad su izbori pro{li, to nije va`ilo jer je bilo mnogo kandidata a malo poslani~kih mesta. Na to je Ivica kazao da }e svi biti zadovoqeni i da }emo imati promenqive poslanike, na godinu dana. I kad je pro{la prva godina, na strana~kom sastanku jedan profesor iz Kragujevca je podsetio rukovodstvo na to obe}awe, ne znaju}i za onu staru poslovicu ’{to momak curi uve~e obe}a, to se

svi ostali samo mogu praviti strategiju za period nakon mog odlaska iz politike (smeh). z Ali, bili ste i u `i`i javnosti zbog sukoba interesa zbog brojnih funkcija koje obavqate?

– Brojni su primeri da su ~elnici gradova i op{tina – i poslanici u parlamentima svojih zemaqa. Ja sam se do sad uvek kandidovao na direktnim izborima, nisam hteo da idem

Za{to bi Srbi u Beogradu ili centralnoj Srbiji bili ve}i Srbi od Srba u Vojvodini

Vi{e trebam ja partiji nego partija meni klusu takav sistem, koji je omogu}avao da i nakon izbora ~elnici op{tina sa~uvaju integritet, a ne da nakon brojawa glasova stranke mogu manipulisati tim qudima na lokalu – ocenio je Smiqani}. z Koliko je aktuelna jagma za lokalnim politi~arima vezana za iskrene namere stranaka da oja~aju lokalni nivo valsti, a koliko je posredi samo kratkotrajni izborni interes, kao {to je to dosad bio slu~aj?

po danu ne va`i’. Ali, ako stremimo ka Evropi i uvodimo standarde, i partije u Srbiji mora}e ubudu}e da i te kako vode ra~una o qudima koji u svojoj sredini mogu ostvariti dobre rezultate. z Da li je i vas neko iz drugih stranaka, trenutno aktivnih u lovu na lokalne lidere, poku{ao da privu~e u svoj tabor?

– Nije niko jer svi znaju da sam ja stari socijalista i da sam suvi{e dugo u vrhu SPS-a,

Decentralizacija z Kako vidite inicijative iz Ni{a za formirawe regije jugoisto~ne Srbije? Da li su realne?

– Pa nema razvoja bez decentralizacije. Osamdesetih, kad sam bio na ~elu op{tine Apatin, 40 odsto ubranih para ostajalo je op{tini. Zamislite da sad od 64 miliona evra poreza koji je platila Apatinska pivara, nama ostaje 40 odsto! Ne bi nam ni trebali nikakvi transferi iz republi~kog buxeta.

– Odavno je u Srbiju do{la demokratija, ali se ni{ta nije promenilo kad je u pitawu decentralizacija. I moram da ispri~am jednu anegdotu iz strana~kog `ivota: Uo~i posledwih izbora dogovoreno je unutar moje partije da samo izborni rezultat obezbe|uje po-

{tinskog komiteta koji nije podneo ostavku, a nisu mogli da me smene iako su organizovali tri vanredne konferencije i dolazili iz Beograda da me smene. Tako da sam pre`iveo i diferencijaciju i lustraciju. z [ta podrazumevate pod pojmom decentralizacija?

– Ja sam bio predsednik op{tine Apatin 1982. godine.

Tad je lokalna samouprava, odnosno Skup{tina op{tine, postavqala i predsednika Op{tinskog suda, i tu`ioca, i na~elnika SUP-a, i na~elnika za op{tenarodnu odbranu.

Zna~i, tad kao predsednik op{tine imao sam vojsku, policiju, pravosu|e... Sve je to bilo u nadle`nosti lokalne samouprave. z I niste se otcepili?

– Ma, to je apsurdno, te teze o separatizmu. Pa za{to bi Srbi u Beogradu ili centralnoj Srbiji bili ve}i Srbi od

~iji sam poslanik bio i u pokrajinskom i u republi~kom i nekada{wem saveznom parlamentu. Tako da nikom ne pada na pamet ne samo da me vrbuje nego ni da me politi~ki ugro`ava. Sa mnom svi imaju korektne odnose. Jer, moji izborni rezultati su takvi da

na izbornu listu. I na izborima pre {est godina i na ovim posledwim pre dve godine dobio sam podr{ku vi{e od 70 odsto bira~a u op{tini Apatin za pokrajinskog poslanika i prethodno za predsednika op{tine kad se biralo direktno. Onaj ko ima ugled u svojoj sredini, logi~no je da tu sredinu i gra|ane predstavqa i u parlamentu. Moja stranka je na tim izborima dobila 32 odsto glasova, tako da o~igledno svojim integritetom poma`em i partiji da postigne {to boqi rezultat. Tako da vi{e trebam ja partiji nego partija meni. Uostalom, nisam se nikad kolebao, ni u vremenima najte`im za stranku, ni posle 5. oktobra, kad su se mnogi upla{ili i pobegli, ali ni tokom diferencijacije 1988. godine, kad smo svi koji smo zate~eni na funkcijama progla{eni autonoma{ima. Tek to je bilo i tu`no i sme{no, s obzirom na to da je op{tina Apatin najve}a „li~ka kolonija“ i mi smo uvek bili do|o{i, koji su, eto, preko no}i postali autonoma{i. z Da li ste jedini autonoma{ u SPS-u?

– Nakon „jogurt revolucije“ bio sam jedini predsednik op-

Srba u Vojvodini? A zapravo nije ni u tome poenta. I nije problem separatizam ve} podela novca. Ne daju pare! Gde }emo mi Srbi iz Vojvodine da idemo? Ja nikad ovakvu centralizaciju nisam do`iveo, od kad se bavim politikom, ali i profesijom i kao direktor apatinskog Doma zdravqa. Nikad nisam bio u situaciji da moram da tra`im saglasnost resornog ministra u Beogradu da bih zaposlio sprema~icu u Domu zdravqa. A da ne govorim o medicinskom osobqu, lekarima... Ovakva centralizacija jo{ nije vi|ena! z Verujete li da bi se na jesewem zasedawu Skup{tine Srbije kona~no moglo re{iti pitawe vra}awa imovine lokalnim samoupravama?

– To se stalno odla`e, uz obja{wewe da je taj proces vezan za restituciju. I imovina nikako da se vrati. A op{tina bez imovine ne mo`e ni da funkcioni{e. Samo jedan primer: u EU se priprema strategija razvoja Dunava, a kod nas su sve luke privatizovane i prodate u bescewe, jedino op{tina Apatin ima dr`avno zemqi{te za luku.

Branka Dragovi}-Savi}

REKLI SU

Mi{~evi}: Pogre{ne odluke Profesorka Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu Tawa Mi{~evi} smatra da bi, {ta god da ~ini povodom Kosova, Srbija „zaista to trebalo da radi samo zajedno s Evropskom unijom“. „Gre{ka je u~iwena slawem rezolucije i bez konsultacija ili kona~nog prihvatawa od EU. Gre{ka je u~iwena {to ni posle toga nismo razgovarali s EU i do{li do nekog kompromisnmog re{ewa“, izjavila je Tawa Mi{~evi} za Radio „Slobodna Evropa“. „Ako ~inite ne{to {to je suprotno stavu va{eg partnera“, upozorila je ona, „vi gubite kredibilitet“. „Kada jednom izgubite kredibilitet, wega je jako te{ko vratiti. Mene je strah da mi iz dana u dan sve vi{e gubimo kredibilitet u tim partnerskim odnosima“, zakqu~ila je Tawa Mi{~evi}.

Stevanovi}: Odgovornost ili ostavke Gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi} zatra`io je od nadle`nih da preuzmu odgovornosti ili podnesu ostavke na funkcije koje obavqaju, zbog incidenta u holu gradske uprave, kada je Nenad Jovanovi} (33) pretio samospaqivawem jer mu je oduzet stan. Gradona~elnik je u pisanoj izjavi medijima naveo „da su wegovi razgovori s jednako zanemarenim sugra|anima s problemima drasti~no zapu{tenim od strane razli~itih slu`bi i organa, na`alost, postali svakodnevica“. „Ja sam gradona~elnik Kragujevca i to mi ne pada te{ko jer svi problemi Kragujev~ana jesu i moji problemi, me|utim, to ne zna~i da prisutnost i preduzimqivost gradona~elnika osloba|a bilo koji organ ili slu`bu obaveze da se bave svojim poslom i re{avaju probleme Kragujev~ana“, saop{tio je Stevanovi}.

Boqevi}: Stranka ili naknada Predsednica Dru{tva sudija Dragana Boqevi} izjavila je ju~e da sve sudije koje nisu pro{le reizbor gube pravo na naknadu zarade ukoliko postanu ~lanovi neke stranke jer je ~lanstvo u stranci nespojivo sa sudijskom funkcijom. Ona je kazala da pravo na naknadu zarade nemaju biv{e sudije koje su postali ~lanovi stranaka, a {to je, kako tvrdi, uradilo svega nekoliko wih, a ne broj kojim se spekuli{e u javnosti, kao i oni koji su u me|uvremenu postali advokati. „Sve neizabrane sudije tra`ile su u `albama Ustavnom sudu da im se konstatuje da im nije prestala sudijska du`nost i da se vrate. To ih obavezuje na to da se pona{aju kao sudije pa ne bi smeli da se u~lawuju u stranke ili da se bave nekim drugim poslom“, objasnila je Dragana Boqevi} u izjavi Tanjugu. Po podacima Sindikata pravosu|a, neizabrane sudije i tu`ioci ko{taju dr`avu oko 200 miliona dinara mese~no.

Sti`e novac i od kamate – Sve parlamentarne stranke podnele su Agenciji za borbu protiv korupcije finansijske izve{taje za 2009. godinu, ali wih ne}e kontrolisati to telo – navela je za na{ list portparolka Agencije Aleksandra Kosti}. – Agencija je ovla{}ena za kontrolu izve{taja iz izborne kampawe i za

podatka o ~lanarini (7,3 miliona) i kamati (10.000 dinara).

LSV je lane zavr{io s 14.000 dinara u plusu. Oko 22,2 miliona prihoda Ligi je stiglo najve}im delom “od premija, subvencija, dotacija...”, od ~lanarine – 157.000, i od kamata – pet hiqada. Gotovo isto toliko je lane i potro{eno.

pokretawe postupka u slu~aju I SNS je poslovao s dobiti da su tu utvr|ene nepravilno– 46.000 dinara. Napredwaci sti. Dr`avni revizor bi monavode ~etiri firme koje su gao kontrolisati godi{we im dale 115.000 dinara, me|u finansijske izve{taje partikojima najvi{e, po pisawu meja, ukoliko je to uvrstio u svoj dija, „New Deal Str Experts D“ iz plan.

Rakovice (40.000). Od simpaIzve{taji }e biti objavqetizera i ~lanova stranke prini na internet-strani Agenkupili su oko devet miliona. cije, a pojedine partije su to Najve}i prilog dala je Jorgove} u~inile na svojim net-prevanka Tabakovi} – 376.000 dizentacijama. Tako je DS, najnara, dok je {ef partije Tove}a parlamentarna partija, mislav Nikoli} izdvojio prikazao da je 2009. zavr{io s 110.000. dobitkom od 9,22 miliona diU plusu su ostali i SRS, s nara. Demokratama se slilo ~ak 64 miliona dinara, zatim 251,22 milion Nova Srbija sa dinara, ili oko 7,5 miliona, kao Najve}i prilog 2,7 miliona i SPO s ~etiri evra. S druge miliona. Radiu SNS dala je strane, potrokali su naveli Jorgovanka {ili su gotovo da im je prilog Tabakovi} – 376.000 dao samo Mir~e242 miliona dinara, dok je {ef ta Iqo iz Sme(oko 2,6 miliona evra). U odnosu dereva – 138.750 partije Tomislav na godinu ranidinara.

Nikoli} izdvojio je, DS je 2009.

Za LDP se na110.000 dinara imao tri puta vodi da su od fimawe prihoda, zi~kih i pravali i tro{kova, {to analitinih lica primili svega 25.000 ~ari povezuju sa ~iwenicom da dinara, a od ~lanarine 11.000. je 2008. bila izborna.

Do sada su za finansijske Na listi pojedina~nih priizve{taje partija bili nadleloga ve}ih od 6.000 dinara, `ni skup{tinski Odbor za {to se po zakonu obavezno nafinansije i Republi~ka izvodi, DS je naveo 52 osobe koborna komisija, koji su i sami je su ukupno izdvojile oko sastavqeni od predstavnika 989.000 dinara. Najve}i pripoliti~kih stranaka. Sada se, log od 76.450 dinara dao je po zakonu, prvi put, takvi izDragan Vujadinovi}. Na toj ve{taji dostavqaju Agenciji listi je i nekada{wi direkza borbu protiv korupcije.

Gubita{i Gubitak su lane imali, kako se navodi, SPS (7,9 miliona), Jedinstvena Srbija (5,2 miliona), DSS (4,8 miliona) i DHSS (1,4 milion).

Mediji prenose da je najve}i prilog od 1,3 miliona dinara SPS-u dao “Marketing biznis sistem” iz Beograda, kao i da je TV “Most” iz Novog Sada pomogla s 300.000. Jedinstvenoj Srbiji slilo se 13 miliona, a pomogle su je ~etiri firme i sedam fizi~kih lica. PUPS-u je, pak, donaciju prilo`ilo sedmoro ~lanova od oko 262.500 dinara. tor NIS-a Milo{ Saramandi} koji je dao 15.000 dinara.

DS je naveo 18 preduze}a koja su donirala 14,06 miliona dinara. Najve}e nov~ane donacije stigle su od beogradskih firmi „Direct media“ i „DMmarketing international“ (po 4,5 miliona), kao i „Multicom Group“ (~etiri miliona). Me|u donatorima je i novosadski „NS Computers“, s robnim prilogom vrednim 119.510 dinara.

G17 plus nije prikazao pojedina~ne priloge i priloge preduze}a, a po izve{taju, poslovali su s dobitkom od 5,2 miliona. Kako su se finansirali vidi se samo iz zbirne rubrike ozna~ene kao “prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povra}aja poreskih da`bina” (64,4 miliona), te na osnovu

Novi zakon o finansirawu politi~kih stranaka, kako je ranije najavqeno, u pripremi je, i trebalo bi da otkloni nedostatke va`e}eg akta.

– Kroz nova re{ewa treba obezbediti da kontrola bude efikasnija nego do sada – naveo je Nemawa Nenadi} iz organizacije “Transparetnost Srbija”.

Za novi zakon osnovana je radna grupa kojoj je dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen stavio u zadatak da do juna sa~ini radnu verziju teksta, da bi predlog u oktobru stigao i do parlamenta. Kao ideju, Homen je rekao da bi mogu}a zakonska sankcija bila i zabrana partija, ali nema potvrda o tome da radna verzija to i sadr`i.

S. Nikoli}

4

EKONOMIJA

sreda18.avgust2010.

PUTARINA U SRBIJI NE]E POSKUPETI

Vo`wa po starom jo{ ove godine U ovoj godini gotovo sigurno ne}e biti pove}awa cena putarine na srpskim drumovima, potvr|eno je “Dnevniku” u javnom preduze}u “Putevi Srbije”.

“Putevi Srbije” su jo{ proletos u nekoliko navrata tra`ili pove}awe cene putarina za u proseku 11 posto, pravdaju}i ovaj zahtev ~iwenicom da je drumarina u Srbiji najajeftinija. U me|uvremenu, oglasio se i ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi}, koji je tada rekao da putarina u Srbiji ne}e biti pove}ana te da Vlada o tome uop{te ne}e ni raspravqati. ^ak je i predsednik UO “Puteva Srbije” Zoran Lili} nedavno izjavio da je putarina niska, ali da ministar Mrkowi} ne dozvoqava da na snagu stupi novi cenovnik.

Kako se nezvani~no mo`e ~uti, ciq “Puteva” je bio da puta-

Ciq „Puteva” je bio da putarina poskupi pre leta, da bi i na{a putna privreda imala koristi od turisti~ke sezone rina poskupi pre leta da bi i na{a putna privreda imali koristi od turisti~ke sezone, ta~nije, od turista koji prola-

ze kroz Srbiju. Kada, pak, cene nisu sko~ile do sada, gotovo je sigurno da ne}e ni do kraja godine.

U AD „NOPAL“ JEDNI RADE A DRUGI [TRAJKUJU

Polovina radnika bez plate pola godine Od 17. maja u ba~kopalana~koj fabrici elektroinstalacionog materijala „Nopal“ na posao dolazi samo polovina od oko 250 radnika, a druga polovina {trajkuje jer tra`e isplatu {est zaostalih bruto plata

iz pro{le i ove godine. Nedavno su ovu poznatu firmu posetili i poreski izvr{ioci s namerom da zbog neizmirenih obaveza prema Poreskoj upravi prodaju deo ma{ina, ali je licitacija odlo`ena.

– O~ito je da novo poslovodstvo, koje je na ~elo „Nopala“, po nama, do{lo nelegalno – a s

time se sla`e i ve}ina malih akcionara koji su ve}inski vlasnici kompanije – ne `eli da izmiri obaveze prema nama – ka`e predsednik fabri~kog sindikata „Solidarnost“ Igor Soldo. – Zbog toga, ali i zbog dezinformacija da su ispla}ene tri zarade za 250 radnika, moramo podneti tu`be sudu jer ih druga~ije ne}emo naplatiti.

Ali, tra`imo i regres za godi{wi odmor za 2008. i 2009. godinu, kao i jubilarne nagrade.

Istine radi, nama koji {trajkujemo do sada je ispla}ena samo polovina majske plate, deo pre stupawa u {trajk. Oni koji rade, a re~ je o ~etrdesetak proizvodnih radnika, jer ostalo je re`ija, dobili su plate za maj, jun i jul. O zaostalim platama od novembra pro{le godine do maja ove godine niko ni{ta ne govori.

U sidikatu „Solidarnost“ ka`u da je {trajk legalan, a da je 13. maja odr`an i {trajk upozorewa.

– Strahujemo da }e firma oti}i u ste~aj i likvidaciju, a tada od na{ih zarada ne}e biti ni{ta, pa moramo da se i sudskim putem upi{emo u red poverilaca – dodaje Soldo.

M. Suyum

DNEVNIK SINDIKATI PONOVILI PRETWU

Masovni protesti zbog zakona o penzijama Ujediweni sindikati, Savez samostalnih sindikata Srbije, Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata, Industrijski sindikat Srbije i Konfederacija slobodnih sindikata razgovorali su o izmenama i dopunama Zakona o PIO s dr`avnom sekretarkom u Ministarstvu rada i socijalne politike Radinom Todovi} i Sandrom Doki} iz kabineta potpredsednika Vlade Srbije Jovana Krkobabi}a.

Predstavnici ovih sindikalni centrala bili su jedinstveni u oceni da se izradi novog penzionog zakona pri{lo pogre{nim putem, da nacrt, odnosno predlog, nije razmatran u Socijalno-ekonomskom savetu, da }e nakon 2012. godine penzije biti znatno mawe od prose~ne plate, da nema za{titne klauzule koja utvr|uje procenat ispod kojeg prose~na penzija ne mo`e pasti.

Sindikalci su poru~ili Vladi da se predlog zakona mora povu}i iz skup{tinske procedure Poru~ili su Vladi da se log zakona mora povu}i iz {tinske procedure jer }e protnom sindikati zajedno

predskupu suorga-

nizovati masovne proteste u vreme kada se on na|e na dnevnom redu Narodne skup{tine.

Q. M.

RADNICI FIRMI U STE^AJU MOGLI BI OSTATI BEZ BILO KAKVE POMO]I

Gotovo prazna kasa Fonda solidarnosti

Tokom pro{le godine poslovala su 2.173 preduze}a u ste~aju ili likvidaciji. Wihov broj u odnosu na 2008. godinu pove}an je 7,6 posto. U ovim privrednim dru{tvima je, po podacima iz finansijskih izve{taja za 2009. godinu, bilo zaposleno 9.811 radnika.

Broj preduze}a u ste~aju u prvoj polovini ove godine nastavio je da raste a novca u kasi Fonda solidarnosti, koji jedini u ovoj dr`avi mo`e da isplati devetomese~nu zaradu radnicima ~ije su firme oti{le u ste~aj, sve je mawe i ve} sada je jasno da ga ne}e biti dovoqno ni za sve one ~iji zahtevi su ili ve} obra|eni ili kojima je utvr|eno ovo pravo.

Naime, po re~ima direktora Fonda solidarnosti Jablana Obradovi}a, ove godine je ve} ispla}eno oko 210 miliona dinara radnicima ~ije su firme oti{le u ste~aj i to za devet plata koje pre ste~ajnog postupka nisu primili. Trenutno jo{ 441 pozitivnih re{ewa, dakle onih koji potvr|uju pravo radnika na nadoknadu, ~eka na nov~anu pomo} iz buxeta.

Fondu bi do kraja godine moglo usfaliti para za isplatu najmawe oko 600 radnika – Realno je o~ekivati da }e im to biti omogu}eno kada iz buxeta budemo povukli avgustovsku, septembarsku i oktobarsku tran{u. Ipak, do kraja godine Fond solidarnosti }e se na}i u problemu kod isplate bar dela zara|enih a neispla}enih plata jer do decembra iz buxeta mo`emo povu}i jo{ dve i po rate u izno-

su od 75 miliona dinara, {to je dovoqno za isplatu oko 400 radnika – objasnio je Obradovi}.

On je istakao da tu nije kraj besparice ove jedine radni~ke nade jer ve} sada na re{avawe ~eka oko 1.500 zahteva, od kojih vi{e od hiqadu ispuwava uslove za dobijawe nov~ane nadoknade. Ukoliko se, pak, na kraju is-

postavi da svi ispuwavaju uslove predvi|ene da bi radnik dobio devetomese~nu zaostalu platu u visini minimalca, do}i }e se do toga da Fondu nedostaje novac za isplatu najmawe oko 600 radnika.

Jedini na~in, kako isti~e Obradovi}, jeste da se preko resornog Ministarstva rada i socijalne politike uputi zahtev Ministarstvu finansija za izdvajawe dodatnih para iz buxetskih rezervi. Sama ta procedura, pod uslovom da Ministarstvo finansija odobri novac, uspori}e dinamiku isplate iz Fonda solidarnosti pa }e zbog toga radnici kojima je utvr|eno pravo na novac morati ~ekati koji mesec du`e.

Ina~e, Fond solidarnosti i sam obezbe|uje dodatne pare, ali wih ne mo`e da ispla}uje direktno ve} ih prebacuje u buxet.

To je novac koji se Fondu solidarosti vra}a iz ste~ajne mase preduze}a nakon pravosna`ne sudske presude. U prvih sedam meseci ove godine Fondu je po ovom osnovu upla}eno 35 miliona dinara, dok je za celu pro{lu godinu dobijeno 100 miliona.

Q. Male{evi}

SARADWA LUKA U SREMSKOJ MITROVICI I RIJECI AUTOINDUSTRIJA SE PRIMILA U SREMU

U In|iji nova nema~ka fabrika Kompanija “IGB automotiv” proizvodne kapacitete za izrapotpisa}e danas u In|iji ugodu greja~a za sedi{ta i otvorivor o izgradwi nove fabrike u la pogon u In|iji i u samom industrijskoj zoni te op{tine, startu je zaposleno 60 qudi u vredne oko tri miliona evra, iznajmqenom prostoru, u kojem saop{tio je kabinet predsednise fabrika jo{ uvek nalazi, a ka op{tine In|ija. naredne godine zaposleno je Proizvodni jo{ 130 qudi. U program kompaCiq kompanije je da 2009. godini fanije ~ine greja~i brika je napravizaposli 750 radnika la 1,5 milion za sedi{ta, greja~i za volane, do kraja 2012. godine greja~a za sedisenzori za poja{ta, a uspela je seve za vezivawe, elektri~ne da zaposli jo{ qudi, pa je kokontrolne jedinice, sistemi za lektiv na kraju godine brojao ventilaciju sedi{ta. Kako je 260 zaposlenih. navedeno, posle vi{e nego Kako je navedeno, ciq kompauspe{nog trogodi{weg poslonije je da zaposli 750 radnika vawa, “IGB automotiv” odludo kraja 2012. godine, a razmi~io je da izgradi novu fabriku {qa i da prona|e doma}e dobau industrijskoj zoni In|ije, a vqa~e za repromaterijale koje finansirawe }e pomo}i Minikoristi u proizvodwi i koji se starstvo ekonomije i Agencija trenutno u celosti nabavqaju u za strana ulagawa i promociju inostranstvu. izvoza (SIEPA), koji }e podsticajnim sredstvima od 1,8 milion evra omogu}iti izgradwu.

“IGB automotiv” je }erkafirma nema~ke kompanije “Bauerhin”, koja posluje na terito16. 8. 2010. riji Frankfurta od 1974. godi1.265,18980 ne i trenutno u svojoj mre`i upo{qava oko 2.000 qudi. U septembru 2007. godine kompanija je odlu~ila da pove}a svoje

Otvarawe „Panonskih vrata” kontejnerima Luka “Leget” u Sremskoj Mitrovici i Rije~ka luka potpisale su ugovor o dvadesetogodi{woj saradwi, kojim je predvi|ena izgradwa kontejnerskog terminala u sastavu Luke “Leget”.

– Projekat nazvan “Panonska vrata”, vredan pet miliona evra, u zavr{noj je fazi i o~ekujemo da na jesen bude priveden kraju – potvrdio je gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi}.

Osim ve} postoje}eg zatvorenog i otvorenog skladi{nog prostora na 35.000 kvadratnih metara, u Luci “Leget”, u okviru ovog projekta, podignut je i novi objekat za skladi{tewe robe. Predvi|eno je da vozovima iz Rije~ke luke ovde sti`u kontejneri s robom, koji bi se nakon skladi{tewa, distribuirali {irom Srbije, ali i u susedne zemqe.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Dimni~ar, Beograd

20,00

13.080

39.240

Elektrodizalica, Beograd

20,00

960

960

Usluga, Beograd

15,83

3.000

6.000

Privredna banka, Beograd

11,13

699

34.950

7,53 Promena %

1.400 Cena

126.000 Promet

Umka, Umka

-11,93

12.400

62.000

Progres, Beograd

-11,76

120

3.600

Palanka UTP, Sm. Palanka

-10,91

490

39.690

Telefonija, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Estetika interprojekt, Beograd Lasta, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

BELEX 15 (626,65 -0,25)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,28

2.800

257.616

Komercijalna banka, Beograd

0,00

28.500

28.500

Energoprojekt holding, Beograd

-0,97

920

2.164.860

Agrobanka, Beograd

-1,25

7.405

229.568

Univerzal banka, Beograd

-0,32

4.650

702.170

Imlek, Beograd

-4,39

1.438

446.975

Soja protein, Be~ej

0,00

724

413.939

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,20

1.980

198.012

Privredna banka, Beograd

11,13

699

34.950

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,12

3.731

216.402

Tigar, Pirot

-10,00

5.400

108.000

-8,55 Promena %

503 Cena

50.300 Promet

0,00

652

67.156

0,00

724

413.939

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.500

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

-2,12

3.731

216.402

Alfa plam, Vrawe

0,12

8.030

96.360

Mlekara, Subotica

0,00

1.400

128.800

Telefonija, Beograd

7,53

1.400

126.000

Kemos, Pali}

0,00

330

114.510

Veterinarski zavod, Subotica

3,77

550

1.100

Centropromet, [id

0,00

115

23.345

Svi iznosi su dati u dinarima

KRKOBABI] ZADOVOQAN POLO@AJEM PENZIONERA

Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} izjavio je ju~e u Kraqevu da je on zavr{io pregovore s Me|unarodnim monetarnim fondom o visini penzija, koje se od slede}e godine moraju utvr|ivati prema zaradama u javnom sektoru.

– [to se mene ti~e, pregovori s MMF-om su zavr{eni i ako mi budemo na vlasti, penzionere vi{e niko ne}e vratiti u poziciju u

kojoj su danas – kazao je Krkobabi}, koji je ujedno i predsednik Partije ujediwenih penzionera Srbije. – Idu}e godine }e se penzije uskla|ivati po istoj formuli i istom procentu kao i zarade u javnom sektoru, odnosno vra}amo se na ravnopravan sistem izme|u penzionera i zaposlenih i tako celu populaciju stavqamo u ravnopravan polo`aj.

Krkobabi} je naglasio da je penzionerima te{ko, ali i da postoje qudi u Srbiji koji, iako su zaposleni, po nekoliko meseci ne primaju plate.

– Neki mladi qudi su otpu{teni, neki ne mogu da dobiju posao, a penzioneri od 2008. godine primaju penzije pove}ane 14 procenata, redovno, svakih 15 dana, i to se ne dovodi u pitawe – rekao je Krkobabi}. – Vlada je usvojila predlog za pomo} najsiroma{nijim penzionerima koja }e im biti podeqena u septembru.

– Po~etni iznos ove pomo}i je 5.000 dinara pa navi{e, u zavisnosti od visine penzije, a koliko }e od 1.600.000 penzionera dobiti tu pomo} zavisi}e od koli~ine para koju prikupimo za tu svrhu – kazao je Krkobabi}.

Vlada nema petqu da ka`e ne MMF-u Misija Me|unarodnog monetarnog fonda sutra sti`e u Beograd da pregovara s predstavnicima Vlade o petoj reviziji stend-baj aran`mana koji ova institucija trenutno ima sa Srbijom. I premijer Mirko Cvetkovi} i guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki} ve} su izrazili uverewe da }e pregovori biti uspe{ni pa je te{ko o~ekivati da }e Srbija krenuti stopama Ma|arske, koja je ovih dana rekla “ne” MMF-u i preporu~enim merama {tedwe. Ukoliko bi, pak, pregovori s MMFom propali, to bi, po re~ima ekonomiste beogradskog Centra za slobodno tr`i{te Aleksandra Stevanovi}a moglo zna~iti samo jedno: da se bli`e prevremeni izbori.

Vlada Ma|arske odbacila je ovih dana zahtev MMF-a da dodatno “stegne kai{“ zbog ogromnog javnog duga koji ima, uz obrazlo`ewe da me|unarodni kreditori nemaju efikasnu terapiju za bolesti wene ekonomije.

Zbog toga je zaradila kritike tamo{we opozicije da srqa u ekonomski avanturizam jer se odri~e finansijske stabilnosti u vrlo lo{oj situaciji u kojoj su privreda i javne finansije te zemqe. Vlada u Budimpe{ti je prethodno zamrzla plate u javnom sektoru, smawila penzije i pove}ala poreze i tako skresala buxetski deficit na 4,1 odsto BDP-a. MMF je, ipak, zatra`io dodatnu {tedwu. Ma|arska, ina~e, ima javni dug od preko 78 odsto BDP-a, {to je vi{e od bilo koje centralnoevropske zemqe.

Mawak u srpskoj dr`avnoj kasi je za ovu godinu, dodu{e, ne{to ve}i od ma|arskog, ali je udeo javnog duga u BDP-u znatno

ni`i. Pri tom, premijer Cvetkovi} ka`e da bi bilo veoma te{ko ostvarivo sada odmrznuti penzije i plate u javnom sektoru, a upravo MMF insistira na wihovom dr`awu “pod ledom” najkra}e do prole}a. Aleksandar Stevanovi} ka`e da veruje

da }e Vlada, pogotovo jer je prvi talas krize pro{ao, poku{ati da postigne dogovor s MMF-om, “naravno, pod {to je mogu}e boqim uslovima za sebe”. Tako|e, dodaje, i MMF }e u~initi sve da do dogovora do|e, na krilima novog poverewa u ovu instituciju nastalog tokom recesije 2008. godine, nakon {to je prethodno uloga MMF-a godinama

Srbija u deviznim kanyama

Viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Markovi} ocenio je ju~e da su srpska dr`ava, kompanije i gra|ani visoko izlo`eni deviznom riziku.

– To nije dobro jer pove}ava rizike po finansijsku stabilnost u zemqi i za uspeh poslovawa – rekao je Markovi} u Novom Sadu na skupu s predstavnicima privrede i bankarskog sektora Vojvodine u Filijali NBS-a.

Po wegovim re~ima, stepen evroizacije u Srbiji izuzetno je visok i u proseku iznosi od 70 do 80 procenata.

Markovi} je precizirao da je vi{e od 70 odsto zajmova preduze}a u devizama ili s deviznom klauzulom, dodaju}i da je i 40 odsto depozita srpskih preduze}a u devizama. Velikom deviznom riziku u Srbiji, kako je istao, jedino nisu izlo`ene poslovne banke. Markovi} je naveo da je jedan od strate{kih ci-

qeva NBS-a dinarizacija, po{to }e fluktuacija deviznog kursa u Srbiji ostati u dogledno vreme i kreta}e se u oba smera.

Zbog toga je, kako je istakao, potrebno na}i na~in da se dr`ava odbrani od tog rizika. Viceguverner NBS je rekao da postoje

tri stuba strategije dinarizacije, a to su, kako je naveo, o~uvawe makroekonomske stabilnosti, razvoj tr`i{ta dinarskih obveznica i razvoj instrumenata za{tite od deviznog rizika. Mar-

kovi} je rekao da u Srbiji jo{ nema osnova po kojima bi se odredila prava cena korporativnih dinarskih obveznica, ali je ocenio da }e br`i razvoj tog tr`i{ta biti alternativni na~in uzimawa pozajmica, mimo bankarskog sektora.

– Dr`ava trenutno ima 90 odsto prihoda u dinarima, a pre krize 97,5 odsto dr`avnih dugova bilo je u devizama.

Taj odnos se mewa, s obzirom na to da je dr`ava polako po~ela da izdaje dinarske obveznice i oko 15 odsto dr`avnog duga sada je u dinarima, {to je mnogo boqe nego pre krize i ~ini monetarnu politiku Srbije mnogo efikasnijom – rekao je Markovi}.

Viceguverner je ocenio i da je jedan od najboqih instrumenata za{tite od deviznog rizika za preduze}a, dr`avu i gra|ane – zadu`ivawe u dinarima.

D. Vujo{evi}

Agrobanka u plusu KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,594

104,688

107,096

102,28

Australija

dolar

1

71,9351

73,4032

75,0915

71,7149

Kanada

dolar

1

76,5855

78,1485

79,9459

76,3511

Danska

kruna

1

13,7678

14,0488

14,3719

13,7257

Norve{ka

kruna

1

12,9607

13,2252

13,5294

12,921

[vedska

kruna

1

10,8541

11,0756

11,3303

10,8209

[vajcarska

franak

1

76,5855

78,1485

79,9459

76,3511

V. Britanija

funta

1

125,13

127,684

130,62

124,747

SAD

dolar

1

79,7899

81,4183

83,2909

79,5457

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 8. 2010. godine

bila preispitivana {irom sveta. Ukoliko ipak ne do|e do dogovora, to mo`e zna~iti samo da }emo uskoro imati prevremene izbore, obja{wava ovaj ekonomista, i dodaje da je postizawe dogovora opet jasan signal da izbora ne}e biti uskoro.

Novac kojim se finansira nerealan stil `ivota ove dr`ave mo`e se na}i i negde drugde, ali je kod MMF-a najjeftiniji (Aleksandar Stevanovi})

DUGOVI U EVRIMA OPASNO PRETE DR@AVI, FIRMAMA I GRA\ANIMA

Valuta

5

MA\ARSKA VLADA ODBACILA ZAHTEVE ME\UNARODNOG MONETARNOG FONDA ZA [TEDWU

Penzije }e otpratiti plate

Zemqa

sreda18.avgust2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Poqoprivredna banka Agrobanka imala je u prvom polugo|u 2010. dobit pre oporezivawa od 668 miliona dinara, {to je za 22 odsto mawe nego u istom periodu lane, saop{tila je ju~e ta banka.

Kako se navodi u saop{tewu, ukupna bilansna aktiva Agrobanke na kraju juna bila je oko 65 milijardi dinara i ve}a je za 10 odsto nego na kraju 2009. godine. Ukupna {tedwa u Agrobanci u 2010. godini porasla je za 14 miliona evra i krajem juna bla je 257,5 miliona evra.

– Nepostizawe dogovora bi zna~ilo da bismo skupqe pla}ali nerealni stil `ivota koji se vodi u ovoj dr`avi. Naravno, pare kojima bi se to finansiralo mogu se na}i i negde drugde, ali su kod MMF-a najjeftinije – obja{wava ekonomista Centra za slobodno tr`i{te.

On ukazuje na to da MMF ima manu za politi~are jer od wih

tra`i da rade stvari koje su korisne ali nisu naro~ito popularne, poput {tedwe.

– Siguran sam da ovoj vladi, koja je tako ~vrsto opredeqena za to da vodi populisti~ku levi~arsku politiku, tako ne{to u tre}oj godini mandata ne prija ba{ naro~ito – ukazuje Stevanovi}.

U korisnost MMF-ovih saveta veruje i guverner [o{ki}, koji ka`e da }e saradwa s tom institucijom Srbiji omogu}iti da lak{e donese “neke mere koje nisu naro~ito popularne, ali je va`no da se donesu, radi nas samih”.

– Ne radi MMF-a ili nekog drugog eksternog faktora, nego da mi sami do|emo u poziciju da tro{imo mawe nego {to stvaramo, da ne zadu`ujemo svoju decu, ili da tro{imo ono {to su stvorili na{i roditeqi – ka`e [o{ki}.

V. ^vorkov

@ELEZNICA SRBA, HRVATA I SLOVENACA

Voz kre}e 1. oktobra

Prvi voz `elezni~ke alijanse Srbije, Hrvatske i Slovenije trebalo bi da krene balkanskim prugama 1. oktobra.

Ministar Milutin Mrkowi} najavio je da bi u narednih desetak dana, do kraja avgusta, trebalo da budu precizirani detaqi funkcionisawa zajedni~kog preduze}a. Teretnom vozu od Qubqane do Istanbula danas je potrebno oko 60 sati.

Me|utim, kada od jeseni wegov put zajedni~ki budu organizovali Srbi, Hrvati i Slovenci, tu rutu }e prolaziti za 40 sati.

Zajedni~ko `elezni~ko preduze}e omogu}i}e da teret br`e prolazi policijske, carinske i sanitarne kontrole u sve tri zemqe. U Srbiji je ve} organizovana jedna slu`ba u okviru policije koja }e to objediniti.

– Velikih zadr`avawa na granicama vi{e ne}e biti, i to je su{tina – ka`e Mrkowi}. – Dovoqno je re}i da danas na Koridoru 4. Ma|arska–Bugarska–Rumunija ima 7.000 vozova, a na Koridoru 10 oko hiqadu.

Ako bismo skra}ewem vremena putovawa kroz ove tri zemqe uspeli da privu~emo barem 2.000 hiqade vozova vi{e, imali bismo neto devizni priliv zna~ajniji i ve}i nego {to ga imamo danas.

U narednih desetak dana, kako tvrdi ministar Mrkowi}, bi}e precizirana struktura preduze}a, koliki }e procenat koja zemqa ulo`iti, kao i kako }e se raspora|ivati ostvarena dobit.

DA LI JE VLAST U SRBIJI U RUKAMA TAJKUNA

Savet optu`uje, a dr`ava }uti Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara} ponovo je, po ko zna koji put, bacila rukavicu u lice srpskoj vlasti tvrdwom da je privatizacija u Srbiji propala jer je slu`ila iskqu~ivo za prawe novca, dodaju}i da poredak izgra|en posle 2000. ne funkcioni{e po pravilima demokratije ve} u interesu tajkuna.

– To je sistem u kojem su vlasni~ka prava svih gra|ana ugro`ena i u kojem dr`avne institucije prepoznaju samo prava tajkuna – istakla je Verica Bara}, obja{wavaju}i da je vlast omogu}ila svima koji su devedesetih godina pro{log veka bili na listima sumwivih qudi da posle demokratskih promena operu svoje biografije i postanu najve}i kapitalisti u zemqi te da postoji hiqadu primera da i danas i vlast i dr`avne institucije rade u korist tajkuna.

Kako dr`ava na sva upozorewa i konkretne izve{taje o korupciji u kojoj su “glavni glumci” vlast i tajkuni uporno }uti, Savet za borbu protiv korupcije ve} je podneo 17 krivi~nih prijava, a u pripremi je i nova za slu~aj “Ce-marketa”.

Kako je Savet za borbu protiv korupcije savetodavno telo Vlade Srbije, koje je jo{ 2001. godine osnovao pokojni srpski premijer Zoran \in|i} kao “korektore” vlasti, nakon ovakve javne prozivke neko iz kabineta Mirka Cvetkovi}a morao bi da se java pa ili argumentovano demantuje Vericu Bara} i time je bar na neko vreme “u}utka” ili da saop{ti {ta je preduzeto i ko je odgovarao za proma{aje koji su skupo

ko{tali gra|ane ove dr`ave. Naime, svima je jasno da privatizacioni proces u Srbiji nije doneo

procenama, iznosi gotovo tre}inu pro{logodi{weg BDP-a Srbije ili oko 31,5 milijardu evra. No, wihov uve}ani saldo i ~iwenica da danas samo kod wih ima novaca doneli su propast za pola miliona qudi koji su se na{li ugro`eni lo{om prodajom firmi. Koliko je prodaja bila lo{a najboqe ilustruje podatak da je svaka ~etvrta privatizacija u Srbiji propala. Ugovori su u vi{e od 25 odsto prodatih, od ukupno 2.300 preduze}a, raskinuti. Mnogi vlasnici pokazali su se kao lo{e gazde, a neki su, ispostavilo se, i kriminalci.

No, bez obzira na to odakle su do{li i kako su se obogatili, sna{li su se kako da iskoriste ve} isprobani i efikasni

Bacawe rukavice Do{lo se dotle da je ekonomija postala, kako je to nedavno primetio ~lan Saveta za borbu protiv korupcije Danilo [ukovi}, slu{kiwa politike a ova tajkuna. Preduze}a se daju da se u to kolo u|e, a cena koja se mora platiti da se iz wega iza|e mnogo je ve}a i o~igledno o woj danas mogu pri~ati samo nezavisna i samostalna savetodavna tela ~ije re~i zabole ali brzo pro|u. Pri tom, tajkuni ostaju gde su i bili jer su sav posao “~i{}ewa” i umirivawa neposlu{nih prepustili vlasti. Zato }e, sva je prilika, Verica Bara} i ubudu}e bacati rukavice vlasti a ona se na wih ne}e obazirati, svesna toga da se ovde sve brzo zaboravqa i da je pun nov~anik ipak va`niji od obe}awa i zakliwawa da }e svima biti boqe a ne samo onima koji imaju novac za koji se mo`e pazariti {ta se `eli. privedni preporod zemqe i da su mnogi, umesto napred, oti{li unazad. Jedini koji se mogu pohvaliti dobitkom i boqitkom od privatizacije su srpski tajkuni, ~iji je saldo za posledwih desetak godina znatno uve}an.

Bogatstvo nekolicine vode}ih srpskih tajkuna, po nezvani~nim

recept o isisavawu novca iz preduze}a koja su kupovali za tepsiju ribe. “Vrednim” radom srpski tajkuni su za deceniju postali ja~i od dr`ave pa je sada do{lo dotle da ceh nakaradnog ukidawa dru{tvene svojine pla}aju samo gra|ani.

Q. Male{evi}

6

POQOPRIVREDA

sreda18.avgust2010.

SRBIJA IMA VI[KOVE @ITARICA I UQARICA

OLUJA O[TETILA NOVOSADSKI INSTITUT ZA RATARSTVO I POVRTARSTVO

Bi}e suncokreta, kukuruza... za izvoz

[teta milionska, „NS seme” sa~uvano

– Ove godine se o~ekuje rekordan izvoz poqoprivrednih proizvoda, naro~ito suncokreta, soje i kukuruza – ka`e ministar poqoprivrede Sa{a Dragin.

On je rekao da je Srbija pro{le godine ostvarila rekordan suficit u razmeni s inostranstvom od 650 miliona dolara.

– Potpisivawe trgovinskih sporazuma ili sporazuma o sa– Na objektima i oglednim poqima Instituta za ratarstvo i povrtarstvo na Rimskim [an~evima kraj Novog Sada, kratkotrajno ali izuzetno jako nevreme na-

nelo je ogromne {tete, koje sigurno dosti`u vi{e miliona dinara – izjavio je ju~e upravnik Odeqewa za kukuruz pri toj nau~noj ustanovi dr \or|e Jockovi}.

i povrtarstvo Petra Sekuli}a, procewuje se da je {teta, koju je prouzrokovalo ovo nevreme, oko 700.000 evra, ali da o~ekuje da }e za dve nedeqe biti sanirana, odnosno da }e objekti biti popravqeni. On isti~e da je veoma va`no {to je sa~uvana semenska roba, vredna 16 miliona evra, koja se nalazila u Distributivnom centru.

– Koliko je nevreme bilo sna`no svedo~e i iz korena i{~upana stabla oraha, zasa|enih pre vi{e od 30 godina, kao i krov s obli`weg privatnog skladi{ta koji je vetar odneo oko 300 metara u wivu – rekao je Jockovi}. – Od grada su veoma o{te}ene Institutove selekcione parcele na Rimskim [an~evima, a po prvim procenama, uni{teno je od 30 do 40 odsto zelene lisne mase kukuruza i drugih prole}nih kultura.

On je napomenuo da komisija firme za osigurawe DDOR procewuje {tete na objektima i wivama, po{to je sve to osigurano.

Sti`e pomo} dr`ave – Ministarstvo }e interventno obezbediti milion dinara kao pomo} Institutu, da bi lak{e sanirao posledice nevremena – rekao je ju~e, posle obilaska Distributivnog centra, potpredsednik Vlade Republike Srbije za evropske integracije i ministar za nauku i tehnolo{ki razvoj Bo`idar \eli}. – Dr`ava }e uvek da pomogne institucije koje ula`u ne samo u gotov proizvod i sirovinu ve} i u znawe i osvajawe novih tr`i{ta. \eli} je naglasio da je ova nepogoda jo{ jedan dokaz klimatskih promena i da ubudu}e moramo da vodimo ra~una i o tome, posebno prilikom izgradwe strate{kih objekata, te da o~ekuje da se prilikom rekonsutrukcije Distributivnog centra otklone nedostatci da se ovakvo ne{to ne bi ponovilo.

Sna`an vetar, koji je u ponedeqak po podne zahvatio {iri pojas severno od Novog Sada, potpuno je uni{tio nekoliko decenija star staklenik Odeqewa za kukuruz i znatno o{tetio krov i zidove novoizgra|enog Distributivnog centra tog instituta. Po re~ima direktora Instituta za ratarstvo

Olujni vetar pra}en gradom i jakom ki{om je naneo velike {tete i doma}instvima i na wivama u ^eneju i Ka}u kod Novog Sada, kao i na teritoriji op{tine @abaq, gde su leteli krovovi s ku}a i stradali vo}waci i ba{te.

A. Brzak

Poplava, grad, oluja, nevreme pa iz po~etka – tako nam ove godine izgleda vremenska prognoza. Poqoprivrednici su o~ajni, a s wima i bankari.

Ovoj grani je plasirano dosta zajmova, a ve} sada je jasno da }e s vra}awem biti velikih te{ko}a. Problem uve}ava i to {to ve}ina poqoprivrednih proizvo|a~a nije osigurala ni letinu, ni imovinu, a ni kredite. Kada se nema za ratu, onda je plenidba imovine i prinudna prodaja jedno od re{ewa. Sre}om po poqoprivrednike, ovo re{ewe ne odgovara bankarima jer je postupak naplate izuzetno spor a na licitacijama se dobija mawe novca nego nego {to je realna vrednost pokretnih stvari i nepokretnosti. Bankari o~ekuju da }e se re{ewe obog problema tra`iti u dogovoru izme|u wih – komercijalnih banaka i Ministarstva poqoprivrede i Narodne banke Srbije.

– Jasno nam je da qudi ne}e imati odakle da plate, a mnogi od tih koje je zadesila nevoqa su na{i dugogodi{wi klijenti i ciq nam je da oni nastave proizvodwu i saradwu s nama – ka`e direktor glavne filijale Agrobanke za Vojvodinu Petar Gaji}. – Mi klijentu mo`emo dati grejs-period, ali u tom slu~aju, po propisima Narodne banke Srbije, ovi krediti se moraju

spada u najsavremenije u regionu, a mo}i }e dnevno da preradi 8.000 tona {e}erne repe, navodi se u saop{tewu, uz napomenu da }e samo ova fabrika preraditi petinu roda {e}erne repe u Srbiji.

Poqoprivredni stru~waci iz kompanije "Sunoko" istakli su da je ovogodi{wi rod {e}erne repe dobar, s prose~nim prinosom od oko 54 tone po hektaru, i da se iz godine u godinu posti`u

Ovogodi{wi rod {e}erne repe je dobar, s prose~nim prinosom od oko 54 tone po hektaru

prerade {e}erne repe, tokom koje }e biti proizvedeno rekordnih 250.000 tona {e}era, saop{teno je iz te kompanije.

U ovogodi{woj kampawi, slatki koren }e prera|ivati tri "Sunokove" {e}erane – u Vrbasu, Pe}incima i Kova~ici, a po re~ima izvr{nog direktora u "Sunoku" Du{ana Stojanovi}a, do sada su

1,9 milion tona {e}erne repe s blizu 35.000 hektara, a na proizvodwi {e}era, osim radnika {e}erane, bi}e anga`ovano 400 kamiona, 500 dobavqa~a i sve povezane industrije u procesu proizvodwe {e}era.

Fabrika {e}era "Dowi Srem" iz Pe}inaca sada ima najve}i kapacitet prerade {e}erne repe i

soja, koji pokazuju izuzetno veliki kapacitet. Naravno, suncokret }e se prera|ivati u uqe i na takav na~in izvoziti, a isto }e se ~initi i sa sojinim zrnom. I {to se ti~e zrna kukuruza, tu }emo ove godine sigurno zabele`iti rekordan iznos.

Ministar poqoprivrede navodi i da su ove godine zbog situacije na svetskom tr`i-

{tu i aktuelnih doga|aja u Rusiji profitirali proizvo|a~i p{enice, po{to je wena cena znatno sko~ila.

– Mi imamo zna~ajnu koli~inu, izme|u 400.000 i 500.000 tona, koja mo`e i}i u izvoz.

Ukoliko cena p{enice bude dobra, to }e doneti izuzetno dobru zaradu na{oj zemqi – zakqu~io je ministar poqoprivrede.

Paorske dugove bankama staviti u stranu

„Sunoko” se sladi s 250.000 tona {e}era ove tri fabrike {e}era u proseku, zajedno proizvodile 115.000 tona {e}era.

Za 120 dana, koliko }e trajati kampawa, bi}e prera|eno ukupno

radwi s drugim dr`avama dovelo je do ve}e cirkulacije znawa i robe i na taj na~in kr~imo Srbiji put ka izvozu poqoprivrednih proizvoda – naglasio je Dragin. – Mislim da }e ove godine izvoz poqoprivrednih proizvoda po vrednosti definitivno biti rekordan, pogotovo ratarskih kultura koje su ove godine dobre, naro~ito suncokret, kukuruz i

SVIMA JE JASNO DA ]E MNOGI POQOPRIVREDNICI OVE GODINE TE[KO VRATITI KREDIT

U VRBASU POTPAQENE KRE^NE PE]I I PO^ELA KAMPAWA PRERADE REPE

"Sunoko", najve}i doma}i proizvo|a~ i izvoznik {e}era, ju~e je potpalom kre~ne pe}i u fabrici {e}era "Ba~ka" u Vrbasu sve~ano zapo~eo ovogodi{wu kampawu

DNEVNIK

sve boqi rezultati u proizvodwi {e}erne repe. [e}er je jedan od najva`nijih strate{kih proizvoda sanajve}im izvoznim potencijalom, ukazuje se u saop{tewu, i precizira da od ukupno proizvedene koli~ine {e}era, "Sunoko" izveze gotovo dve tre}ine. "Sunoko" 80.000 tona {e}era plasira u zemqe Evropske unije (o~ekivani izvoz ove godine je 90.000 tona), 50.000 tona u zemqe ~lanice CEFTA-e, dok se oko 100.000 tona {e}era potro{i u doma}oj industriji i doma}instvima.

svrstati u rizi~nija potra`ivawa, samim timi rezervacije za banke su po tom osnovu ve}e.

re{ewe koje }e biti odgovaraju}e i za nas i za poqoprivrednike.

Banke spremne da paorima daju grejs period, ali u tom slu~aju, po propisima Narodne banke Srbije, ovi krediti se moraju svrstati u rizi~nija potra`ivawa, pa banke imaju dodatne tro{kove Sigurno da ni nama nije lako da odlo`imo otplatu zajma a da uz to jo{ imamo i dodatne tro{kove, pa to je za banke neprihvatqivo. Zato treba na}i

U AIK banci tako|e smatraju da }e ovogodi{we {tete u poqoprivredi neminovno dovesti do problema u naplati kredita.

– Ponegde je nevreme obuhvatilo atare ~itavih sela pa i {ire – dovoqan je jedan pogled na letinu pa da vam bude jasno kako stvari stoje kod kredita – ka`e direktor glavne filijale AIK banke za APV Slobodan Raci}. – Tim mestima }emo naplatu ovogodi{wih rata odgoditi za narednu godinu. Naravno, tu se za nas, kao i za kolege, javqa problem zbog toga {to takve zajmove NBS klasifikuje kao rizi~nije.

Za kratkoro~no re{ewe bankari ve} imaju ideju. A dugoro~no? Svi se sla`u da je to osigurawe i letine, i poqoprivrednih ma{ina i objekata, ali i kredita. Na`alost, kod nas je mawe od deset odsto poqoprivrednika nabavilo neku od polisa osigurawa, a recimo u Francuskoj je ima 77 procenata. Da su na{i proizvo|a~i osigurali letinu, lak{e bi vratili kredite, a da su osigurali zajmove, onda bi teret vra}awa kredita pao na osiguravaju}e kompanije. Izvesno je da }e nakon ove godine poqoprivrednici vi{e razmi{qati o osigurawu. Na potezu su osiguravaju}e kompanije i banke. Paketi osigurawa koje sada ponude tr`i{tu osigurawa i zajmova mogli bi biti po~etak dobre saradwe i sigurnijih uslova poslovawa za sve.

D. Vujo{evi}

DANAS PO^IWE UNI[TAVAWE GMO USEVA U VOJVODINI

Zaoravawe mutirane soje na zapadu Ba~ke Fitosanitarna inspekcija zapo~e}e danas prinudno uni{tavawe useva genetski modifikovane soje na parcelama u Zapadnoba~kom okrugu, i to u selu Ratkovo u op{tini Oxaci, najavilo je Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede.

Akcija }e biti sprovedena uz asistenciju Ministarstva unutra{wih poslova, ukoliko proizvo|a~i nisu postupili po re{ewu inspektora u kojem je navedeno da u odre|enom roku sami uni{te useve.

– U Zapadnoba~kom okrugu, koji do sada nije bio poznat po proizvodwi genetski modifikovane soje, prilikom nedavne kontrole useva prona|eno je vi{e od polovine ukupnog broja prona|enih parcela na kojima je gajena takva soja, odnosno 48 uzoraka – izjavio je za "Dnevnik" direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede Du{an Pajki}. – Fitosanitarna inspekcija je ovu kontrolu useva soje sprovela na ukupnoj povr{ini od oko 1.000 hektara i utvrdila da je na 79 parcela gajena genetski modifikovana soja.

On je ukazao na to da ovogodi{wa kontrola sprovedena u onim okruzima koji su prethodnih godina bili "najproblemati~niji", odnosno u kojima je tradicionalno gajena genetski

modifikovana soja, ali i pro{irena na druge okruge.

Pajki} je izrazio zadovoqstvo time {to je u okruzima u kojima je ranije prete`eno gajena genetski modifikovana soja ove godine zabele`en opadaju}i trend, navode}i primer Ma~vanskog okruga, gde je otkriveno svega 11 parcela s genetski modifikovanom sojom na-

Kazna 100.000 dinara – I u slu~aju posledwe kontrole protiv onih koji su se oglu{ili o zakonske odredbe, bi}e podnete prekr{ajne prijave – rekao je Pajki}, dodaju}i da kazne za fizi~ka lica koja su se bavila ovakvom proizvodwom iznose do 100.000 dinara. – Protiv svih onih koji ne izvr{e re{ewe inspektora, odnosno ne uni{te samostalno genetski modifikovanu soju, bi}e podneta i krivi~na prijava, a re{ewe }e biti izvr{eno prinudno, o tro{ku onoga ~ija je ta soja. spram nekada{wih 60 do 70 parcela. U Sremskom okrugu tako|e se bele`i pad te proizvodwe, s nekada{wih 20 do 40 parcela, na svega osam, ukazao je on, dodaju}i da, me|utim, zabriwava podatak o situaciji u Zapadnoba~kom okrugu.

Pajki} je podsetio na to da je Zakonom o genetski modifikovanim organizmima u Srbiji zabrawena wihova proizvodwa, i da je, u slu~aju wegovog kr{ewa, predvi|eno podno{ewe prekr{ajnih prijava.

E. Dn.

Besplatan Tai-~i u parkovima Besplatno ve`bawe Tai-~i ~uana, odr`ava se utorkom i ~etvrtkom od 18 do 19 ~asova u Dunavskom i Limanskom parku, a organizuje ga klub „Sun Tai-~i ~uan“.

Program ve`bawa }e trajati sve do kraja septembra, a vode ga Dragan Petrovi} i Nada Petrovi}. Ve`be su namewene svima. Akcija „Novi Sad – Tai-~i grad“ sprovodi se od maja 2005. godine.

N. V.

PRIJAVE ZA „VOJVODINA FEST” DO 28. AVGUSTA

Uskoro kulinarski festival na [trandu Festival hrane i muzike „Vojvodina fest“ bi}e odr`an na [trandu 4. septembra od 9 do 19 ~asova, a manifestacije }e promovisati multikulturalnost i potencijale pokrajine. „Gradsko zelenilo“ poziva sve gurmane i majstore kulinarskih ve{tina, majstore starih

zanata i kulturno-umetni~ka dru{tva da predstave svoje ume}e i prijave se na u~e{}e.

Kona~ni rok za prijavqivawe je petak 28. avgust na broj telefona 021/ 4881 – 633 ili i – mejlom marketing@zelenilo.com.

I. D.

Novosadska sreda18.avgust2010.

Yabe smo parkirali bajs okomilo na useve pa je zato paradajz usred avgusta oko 200 dinara, ako ga uop{te ima, neke cigarete su poskupele...

Sve to i jo{ pone{to iz yepa ~upa i ono malo para, ali jaki smo mi, videli smo i gore.

Plate tapkaju u mestu, cene ska~u, a dinar se, na ba{ uspe{no, rve sa evrom. Na svu ovu muku sti`e i vest da se od slede}e nedeqe {iri naplata parking zone u jo{ nekim delovima grada, ta~nije na Bulevaru oslobo|ewa, Limanu i Grbavici. Oni koji nemaju automobil ovoga puta su odahnuli,

Isporuka toplotne energije za pripremu tople potro{ne vode bi}e prekinuta danas od 8 sati zbog radova na prevezivawu na privremeni vrelovod na uglu Bulevara Slobodana Jovanovi}a i Jovana Du~i}a. Bez tople vode osta}e zgrade u ulicama Radomira Radujkova – Ra{e od 1 do 7 , Todora Jovanovi}a – Toze od 2 do 14 i od 1 do 19, \or|a Nik{i}a Johana od 2 do 30 i od 1 do 17, Rodoquba ^olakovi}a od 2 do 16, Stojana Novakovi}a od 1 do 33 i od 4 do 8 ( de~ja ustanova bb ), Milana Je{i}a Ibre od 3 do 5, Bulevar Slobodana Jovanovi}a od 16 do 50. Zavr{etak radova o~ekuje se danas u kasnim ve~erwim ~asovima.

D. S.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

tvarna ili fabrikovana S nesta{ica mleka ovih dana brine sugra|ane, vreme se

Deo Naseqa bez tople vode

ali oni drugi {krgu}u zubima i pitaju se - dokle?

Odogovor verovatno znaju samo gradski ~elnici koji su se odlu~ili na ovakav potez.

Istina, sva parkirali{ta }e se nalaziti u „plavoj zoni“ bez vremenskog ograni~ewa, i to ko{ta 35 dinara po satu. Naizgled ne mnogo, ali 35 tamo 35 ovamo i nakupi se tu fina cifra, a sugra|ani su olak{ani, na jo{ jednoj strani. Mo`da zbog toga sve vi{e qudi koristi bajseve za {pacirung po gradu jer se wihovo ostavqawe, jo{ uvek, ne napla}uje.

Me|utim, kako je krenulo, sva{ta i tu mo`e da se desi...

B. Markovi}

TERAPIJU PRIMA KOPRIVI], SVEDOK 110-GODI[WE ISTORIJE GRADA

Le~ewe zelenog orija{a Najpoznatije novosadsko drvo, spomenik prirode, koprivi} u Ulici Modene, bi}e uskoro sanirano, po{to „Zelenilo“ primewuje terapiju koje }e pomo}i ovom orija{u da preboli trenutnu boqku.

1982. i 2001. godine pomagao da se koprivi} oporavi.

Nepoznato vozilo je krajem jula zaka~ilo granu drveta i povuklo je velikom silinom, {to je pocepalo deblo, staro 110 godina. Pri obnovi stabla

Na teren je iza{ao Ne|o Stanivuk iz Ka}a, ~ovek sa decenijskim iskustvom, kog je „Zelenilo“ anga`ovalo da sanira o{te}ewa nastala kada je nedavno kamion o{tetio granu ovog spomenika prirode prvog reda. Stanivuk je ina~e

pomenuta grana u~vr{}ena je ~eli~nom sajlom a i deblo }e biti dodatno oja~ano.

Uz to, radi se i sanacija parternog dela u sklopu rekonstrukcije Ulice Modene, kojom }e biti pove}an za{titni pojas oko koprivi}a.

N. V.

U ULICI JOVANA CVIJI]A PRE PODNE

Suve slavine zbog radova Zbog planiranih radova na vodovodu danas }e bez vode biti `iteqi ulice Jovana Cviji}a, od Kisa~ke do Kara|or|eve. Vode ne}e biti od 9 do 12 sati.

B. M.

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 8 do 13 crpka na kanalu kod stadiona OFK „Futog“. ^ortanovci od 8.30 do 13.30 deo vikend naseqa

Kraqev breg. Od 8.30 do 13 vikend naseqe Kara{. Bano{tor od 8.30 do 13 vikend naseqe Kru{evqe.

Foto: N. Stojanovi}

V REMEPLOV

PODZEMNI PROLAZ ]E SE KONA^NO PONOVITI

Sti`u nove pokretne stepenice Spokoj na{li u Novom Sadu Po{to je u Novom Sadu `iveo samo pet meseci, 18. avgusta 1833. umro je Aron Stanisavqevi}, austrijski podmar{al, proslavqen u evropskim ratovima krajem 18. i po~etkom 19. veka. U Novom Sadu je hteo da provodi svoje penzionerske dane, ali nije mu se dalo! Zato je wegova udovica Varvara ovde u`ivala mu`evqevu penziju punih petnaestak godina. U ono vreme bio je

obi~aj da mnogi Srbi, visoki oficiri, kao penzioneri postupe kao Stanisavqevi}. Svi su `eleli da umru u „najve}oj srpskoj varo{i u Carevini“ i ~esto sa sobom donosili nemalo bogatstvo. Na primer, lajtant Isak Isakovi}, pesnik i kapetan Jovan Pe~i}, kwi`evnik Stevan Vujanovski, general Petar Biga ~uveni branilac Sentoma{a 1848. i mnogi drugi.

N. C.

Preduze}e „Poslovni prostor“ svaki dan o~ekuje da u Novi Sad stignu nove pokretne stepenice koje se trenutno nalaze na carini. Po{to one sti`u u delovima i wihovo cariwewe traje ne{to du`e.

Direktor „Poslovnog prostora“ Marko Cvijan rekao nam je da }e stepenice kada stignu prvo biti uskladi{tene, dok se ne demontiraju stare.

- Nema svrhe sada demontirati stare stepenice, jer bi tada postojala opasnost za prolaznike. ^im stignu stepenice, stare }emo izvaditi i kre}emo s postavqawen novih. Nadam se da }e se sve to izde{avati u roku od mesec dana - ka`e Cvijan.

Ina~e, postavqawe novih stepenica je vi{e nego potrebno, jer stare su neispravne i vi{e se ne mogu popra-

Foto: N. Stojanovi}

vqati. Do sada su vi{e puta stradale od betonskih `ardiwera koje su niz wih gurali huligani ili od vode koja se slivala i dovodila do kvara na motoru. Zato u ovom predu-

ze}u strahuju, jer ni sada ne}e postojati na~in da se nove pokretne stepenice za{tite od takvih situacija.

Kako je ranije potvr|eno u tom preduze}u, Grad je do sada

ulo`io nekoliko miliona dinara u wihovo odr`avawe i popravku, a nove modernije pokretne stepenice Novosa|ane }e ko{tati 12 miliona dinara.

Q. Na.

O stvarala{tvu Gige \uragi}a U Muzej Vojvodine, Ulica Dunavska 35, bi}e danas u 20 sati organizovano dru`ewe s umetnikom Gigom \uragi}em Diletom i wegovim gostima. Povodo je wegova retrospektivna izlo`ba “Vojvodina kakvu sam oduvek voleo” i 40 godina umetni~kog delovawa. U~esnici manifestacije su kwi`evnici Dragoqub Pavlov, Bo{ko Ivkov i autor Bora Vitorac.

T. S.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda18.avgust2010.

DNEVNIK

IZNENADNA ODLUKA RUKOVODSTVA U O[ „NIKOLA TESLA” UZNEMIRILA RODITEQE

Celodnevnu nastavu ukida zakon?

Nakon 40 godina tradicije celodnevne nastave, u O[ “Nikola Tesla” ovaj program vi{e ne}e mo}i da se ponudi u~enicima 3. i 4. razreda. Razlog ukidawu je racionalizacija u {kolama.

Nezadovoqni ovom odlukom, roditeqi dece iz celodnevne nastave poslali su molbu gradskoj Upravi za obrazovawe i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe da se ne ukida celodnevna nastava, ~ak i po cenu da je roditeqi finansiraju.

ovom sistemu, molimo vas da nam omogu}ite da deca po tom sistemu i zavr{e 3. i 4. razred.

Spremni smo i sami da finansiramo ovakav vid nastave, ali nam je od strane direktora re~eno da to zakonski nije mogu}e – ka`e predstavnica roditeqa.

Daqe navodi da danas kada {kole i same iznalaze na~ine da se finansiraju izdavawem sala ili prostora, ne mogu da razumeju obja{wewe da nema zakonskog osnova za ovaj kvalitetan

Foto: G. Jovi}

^UDNO „GNEZDO” U ZGRADI U DRAGI[E BRA[OVANA 5

Roj osa preti {estom spratu ^itateqka "Dnevnika" Ninoslava Radulovi} javila se redakciji zabrinuta za bezbednost stanara u Ulici Dragi{e Bra{ovana 5, gde na {estom spratu raste gnezdo, koje prema izgledu li~i na osiwak. Na{a sagovornica kao predsednica ku}nog saveta zatra`ila je pomo} na vi{e adresa, od "Ciklonizacije", preko poznavalaca ovih insekata, do vatrogasaca. Ona je kao laik tra`ila da neko do|e da konstatuje da li je re~ o osama ili str{qenima i kako postupiti u tom slu~aju.

- Neko nadle`an treba da do|e da utvrdi koliki je stepen opasnosti s obzirom da se nalaze kom{iji iznad prozora, koji je leti uglavnom otvoren – rekla je Ninoslava Radulovi} i dodala da gnezdo ne `ele samoinicijativno da pomeraju i diraju da ih ne uznemire, po{to je onda opasnost da napadnu ve}a.

^edomir Sentin, iznad ~ijeg prozora su se nastanile i ve{to {ire svoj osiwak, ponadao se da su u pitawu p~ele, ali kako ka`e nisu ulazile kroz otvoren prozor.

- Zna~i verovatno ne}e biti meda – na{alio se ^edomir i dodao da smatra da ih ne treba dirati.

U Ciklonizaciji su nam rekli da p~ele, ose i str{qeni nisu u wihovoj osnovnoj nadle`nosti, ali da izlaze na teren da re{e problem gra|ana.

- Neka pozovu na na{ broj telefona 6412 – 322, pa ukoliko je gnezdo dostupno, mo}i }e problem da se re{i – rekao je zamenik generalnog direktora Tihomir Jakovqev. Osa, kao i p~ela, bode samo u odbrani. Str{qen napada retko u samoodbrani ili kada brani svoje gnezdo.

I. Dragi}

DESETI FESTIVAL ULI^NIH SVIRA^A KUCA NA VRATA

Kako je za “Dnevnik” rekla predstavnica roditeqa Emina Mihaqevi} za odluku su saznali na roditeqskom sastanku 16. avgusta, te su pred sam po~etak {kolske godine dovedeni pred svr{en ~in.

- Sasvim smo svesni te{kih vremena, ekonomske krize i na `alost, potrebe da se i u prosveti smawi broj zaposlenih, ali nije u redu da zbog toga trpe deca. Ako smo upisali decu po

vid nastave. Tako|e napomiwe da je jedan od razloga {to su decu upisali u ovu {kolu i dugogodi{wa tradicija ovog vida nastave, zakqu~no s 4. razredom.

Jer, nemaju svi baka-deka servise niti dovoqno novca da bi nekog dodatno anga`ovali da ~uva decu dok roditeqi rade.

Iz svih ovih razloga roditeqi mole nadle`ne da preispitaju odluku i probaju da na|u neko re{ewe.

A. Vidanovi}

SAMO POMERENA STABLA KOJE JE OBORILO NEVREME

„Zelenilo” bez para za hitne intervencije

Zaposleni u "Gradskom zelenilu" ovih dana muku mu~e s velikim granama i stablima koji posle nevremena padaju kao "kru{ke", jer su odavno potro{ili novac za interventne radove. Naime, posle

jih saobra}ajnica. Me|utim, sada nemamo ni dinar za te stvari jer smo samo za gorivo NIS-u du`ni bezmalo milion i po dinara. Ukoliko u skorije vreme ne izmirimo dugovawe, postoji mogu}nost da osta-

Artisti i klovnovi ukrasi}e grad Uli~ni svira~i, klovnovi, akrobate i razni drugi umetnici okupi}e znati`eqne {eta~e i ove godine, na desetom po redu Festivalu uli~nih svira~a koji }e se odr`ati od 9. do 11. septembra u Zmaj Jovinoj i Dunavskoj ulici, Katoli~koj porti i na Trgu slobode.

Povodom jubileja, razgovarali smo sa direktorom festivala Borislavom Beqanskim, koji za “Dnevnik” ka`e da je ideja manifestacije i ove godine da novosadske ulice o`ive koloritom i raznovrsno{}u ulica metropola celog sveta.

- Najve}a atrakcija }e svakako biti nastup slovena~kog me{ovtog hora “Perpetum Xezile”. Dovoqno je ista}i da je ovaj me{oviti hor uz pomo} glasova i tap{awa

ruku sposoban da imitira zvuke prirode, pa ~ak i olujnu no} kakva se mo`e ~uti u wihovoj obradi pesme “Afrika” od benda “Toto”isti~e Beqanski.

^ITAOCI PI[U SMS

Pored navedenih imena, u Novom Sadu gostuje i oko 200 razli~itih izvo|a~a iz Francuske, [panije, Italije i drugih evropskih zemaqa i celog sveta, a bi}e i umetnika iz re-

giona. U predprogramu festivala bi}e postavqena izlo`ba slika, uqa na platnu, portreta klovnova slikara [andora [lajfa koji }e biti izlo`eni u izlozima du` Ulice Zmaj Jovine. Tako|e }e biti organizovan mini festival uli~nih svira~a za decu zajedno sa “Radosnim detiwstvom”. U realizaciji festivala organizatori imaju odli~nu saradwu sa italijanskim gradom Ferarom i portuglaskim gradom Santa Marija de la Fuera, gde postoje sli~ni festivali sa kojima obostrano razmewuju ansamble. Ovogodi{wi Festival uli~nih svira~a odvija se pod pokroviteqstvom Grada Novog Sada, a pomogli su ga i Turisti~ka organizacija Novog Sada i Vlada Vojvodine.

N. V.

065/47-66-452 & 063/366-977

Mala nu`da pendre~ewa

Foto: F. Baki}

jakog vetra i ki{e koji je prenemo bez ovog derivata, pa tek kju~e zahvatilo grad, dosta onda ne}e mo}i ni{ta da se stabala je popadalo, a radnici uradi – ka`u u ovom preduze}u.

"Zelenila" nisu ih odnosili, S druge strane, ~lan Gradve} su ih samo pomerali s puta skog ve}a zadu`en za finansikako bi pe{aci i automobili je @ivko Makari} rekao je jumogli nesmeta~e za "Dnevno da prolaze. nik" da gra|a„Zelenilo” }e dobiti U tom preduzeni nemaju {ta }u ka`u da su da se brinu, jer nalog da uradi ovaj prvobitno od deo posla. To ne zna~i }e sve grane i grada dobili stabla biti da }e odmah dobiti dva miliona skloweni. dinara za ovaj novac. Grad }e problem - "Gradsko posao, a nakon zelenilo" }e re{iti u hodu rebalansa buod grada dobi(@ivko Makari}) xeta jedva su ti nalog da uspeli za inurade ovaj deo terventne radove da dobiju posla. To ne zna~i da }e odmah 1,88 miliona dinara. dobiti novac. Grad }e ovaj - I posle ranijih oluja na{e problem re{iti u hodu kako preduze}e je skupqalo stabla Novosa|ani ne bi ispa{tali i grane i sve to o tro{ku predzakqu~io je Makari}. uze}a i to samo s najkriti~niQ. Na.

Povodom Va{eg ~lanka "@ivotiwama se daje na znawe", tog zapi{avawa po haustorima je bilo i ranije, ali je bilo i efikasnijih metoda protiv po~inilaca. Kadgod je u Ulici Modene nasuprot Tanurxi}eve palate, ispred tada robne ku}e UZOR, bio korzo ({etali{te) mladih i tada su pojedinci zalazili u sporednu, mra~niju Ulicu Ilije Ogwenovi}a i zapi{avali haustore, sve dok nekome nije dojadilo, pa je pozvao miliciju. A milicija je, ne budi lewa (indiferentna), poslala svoje qude u civilu sa sakrivenim pendrecima, pa kada su videli da je neko krenuo da obavqa nedozvoqene radwe, oni lepo za wim pa taman kad je doti~ni po~eo da zapi{ava, a oni, mislim milicioneri, pendrekom po le|ima i dupetu.

Verujte mi ta "akcija" nije dugo trajala - svega dva tri dana, ali se raja za divno ~udo veoma brzo odvikla od te ru`ne navike.

Mo`da je taj stari recept re{ewe za re{avawe problema na primer u Katoli~koj Porti.

062/8583... *** Da li je portparol JKP "Gradskog zelenila" bio skoro na Novom nasequ, da vidi kakva nam je xungla izrasla? Za{to ih

pla}amo, {ta oni uop{te rade?

Sramota!

062/214... *** Ve} nekoliko meseci, ~opor istih pasa lutalica, ujutru ve} od 5 ~asova, napada prolaznike koji idu biciklovima na posao sa Telepa. Jutros su napali `enu koja je pala sa bicikla i ko zna {ta bi bilo da se tu nije na{ao taksista koji joj je pomogao!

To se dogodilo na uglu ulica Heroja Pinkija i Ive Andri}a.

Mogu li nadle`ni ne{to u~initi?

061/1570... *** Nasloviti tekst o gu~anskom festivalu “Srpski Vudstok" ("Dnevnik", subota 14. avg.) pokazuje elementarno nepoznavawe kulture od strane novinara i urednika.

063/8634... *** Molila bih nadle`ne da preduzmu potrebne radwe i kona~no uni{te ambroziju na nasipu du` ulice Sime Matavuqa prema Kamewaru. Po{to se trenutno vr{e radovi na nasipu, mo`da je pravi trenutak da se tretira i uli~na strana nasipa s obzirom da ambrozija ubrzo treba da cveta i {iri polen.

065/5037...

*** Predla`em trgovcima da di`u cene jer ih ve} "du`e nisu", pa }e biti bli`e evropskim.

Samo mi potro{a~i smo jo{ uvek u Srbiji - po platama .

064/2466... *** Za{to je crkva na Telepu od zimus u mraku, a bila je kao svetionik.

Popravite reflektore za Boga miloga!

062/212...

*** Gunduli}eva ulica je sada cela raskopana. Kojim tempom rade, do Nove godine bi mogli da se provozamo novim asfaltom.

Samo je pitawe do koje Nove godine.

063/549... *** Do{ao Gradona~elnik Igor Pavli~i} danas u Ledince, da ~uje na{e probleme i pritom poveo sa sobom pola stranke!

Ledin~ani niti su obave{teni, niti bi mogli u}i u salu! Slu~ajno sam bila prisutna kad su nepoznata lica nagrnula iz "besnih" limuzina u MZ. Tamo ih je ~ekalo maksimalno desetak qudi iz sela za ~ije se probleme, kobojagi, interesuju!

Za slikawe prepuna sala i {ta je va`no ko su ti prisutni!

063/582... *** Za {irewe neistine (u prevodu lagawe), treba osoba iz Po{te da odgovara krivi~no. Po{tari su u petak spustali u sandu~i}e obave{tewa za preuzimawe poreskih re{ewa, a nisu ni poku{ali da ih uru~e. To je nov dokaz da nesposobni, bezobrazni i nehumani `biri vode nas u Evropu. Malo sutra, ~itaj nikad.

064/3463...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] NAJAVIO

Foto: R. Hayi}

^enej pre dva dana zadesilo nevreme koje je o{tetilo dosta ku}a i Mesnu zajednicu. Prvi ~ovek grada u ^eneju i u Kisa~u naglasio da je kanalizacija najve}i komunalni problem i da se radi na tome da se on re{i

DANAS NA FTN-u

Po~iwe „Evropska nedeqa mladih” Festival “Evropska nedeqa mladih u Novom Sadu”, koji po~iwe danas pod sloganom “Green Week in Novi Sad: Act Now - Change the Future”, sve~ano }e u 11 sati u amfiteatru A1 „Nikola Tesla“ na Fakultetu tehni~kih nauka otvoriti dr`avni sekretar Ministarstva za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa Radoslav Momirov.

Studente }e pozdraviti i rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Ve-

skovi}, dekan FTN prof. dr Ilija ]osi}, kao i predstavnici Ministarstva omladine i sporta.

Festival je posve}en promociji odr`ivog razvoja i harmoni~ne koegzistencije ~oveka i prirode.

U petak, 20. avgusta od 11 ~asova bi}e organizovano prikupqawe elektronskog otpada u Novom Sadu i wegova recikla`a koju obavqa firma “Eko Metal” iz Vrdnika.

I. S.

OVOG VIKENDA U TITELU

Festival opu{tawa kraj Tise Prvi po redu “Chill Out” festival bi}e odr`an u Titelu predstoje}eg vikenda, u subotu i nedequ, 21. i 22. avgusta. Kako organizatori iz Regionalnog centra za prigovor savesti najavquju, re~ je o “festivalu opu{tawa” u prirodnom ambijentu, a okupqawe }e biti na prostoru titelske pla`e i keja, kao i na u{}u Begeja u Tisu.

Sve aktivnosti festivala promovisa}e nenasiqe i su`ivot qudi. Prvog dana bi}e organizovana takmi~ewa u pravqewu vojvo|anskog ko-

tli}a i sportskom ribolovu, kao i karneval brodi}a, a bi}e prire|en i dnevni bioskop, radionica plesa, ~as joge, prezentacija sporta fragbi i akcija besplatnih zagrqaja.

No}ni program je rezervisan za titelske i novosadske rok bendove i di-xejeve. Nastupi}e bend “Oluja” u 20 ~asova, potom nastupaju novosadski bendovi “Ragman” u 21.30 i “Ateist rep” u 23 ~asa. Posle wih }e `urku preuzeti novosadski di-xejevi “Radeewoy” i “Kicca”.

N. V.

ju pomo} koju mo`emo da pru`imo - rekao je Pavli~i}.

On je naglasio da je i u ^eneju i u Kisa~u najve}i komunalni problem kanalizacija, i zbog toga se radi projekat koji bi trebalo da bude gotov do kraja godine, a nakon toga bi}e sazvan zbor gra|ana da se vidi da li qudi imaju voqe da deo posla sami finansiraju.

Dakle, grad bi gradio crpnu stanicu i glavni kolektor, a me{tani bi sami platili prikqu~ke.

- U Kisa~u je posao vi{e odmakao jer se preko Pokrajine radi projekat kanalizacije i kada on bude gotov, najverovatnije do kraja godine, bi}e raspisan tender i mislim da bi radovi u ovom mestu mogli da po~nu slede}e godine. Tako|e, Kisa~ani imaju problema i sa odvodom atmosverskih voda, kao i sa zatrpanim odvodnim kanalima - zakqu~io je gradona~elnik.

B. Markovi}

Pijaca "Moj sala{" bi}e odr`ana sutra na platou ispred Sportskog i poslovnog centra "Vojvodina" od 14 do 20 ~asova. U nastojawu da svaku pijacu u~ini druga~ijom i edukativnom, Zelena Mre`a Vojvodine je za posetioce pripremila poseban performans.

Na tezgi porodice Bikar, u 14 ~asova bi}e obavqeno vrcawe meda.

Posetioci }e imati jedinstvenu priliku da u`ivo vide otklapawe sa}a, uklapawe polena, da od proizvo|a~a meda ~uju pri~u koja prati ovaj postupak, kao i da postave pitawa i degustiraju sve` med.

Tako|e, mo}i }e da potra`e promotivne materijale o koristima organske poqoprivrede, pripremqene u okviru zajedni~ke kampawe Zelene mre`e Vojvodi-

ne, Nema~ke ogranizacije za tehni~ku saradwu GTZ i Gradske uprave za privredu Novog Sada pod sloganom "Organska poqoprivreda, dobra za tebe, dobra za prirodu".

Pijaca "Moj sala{" najve}i je distributivni centar organske hrane u Srbiji na javnom prostoru i okupqa gotovo sve sertifikovane organske poqoprivredne proizvo|a~e kao i tradicionalne poqoprivrednike, sala{are i proizvo|a~e tradicionalnih rukotvorina.

Od ove godine Pijaca se odr`ava svakog ~etvrtka na platou ispred SPC "Vojvodina" od 14 do 20 ~asova, a datumi odr`avawa narednih Pijaca su: 26. avgust i 2, 9, 16, 23. i 30. septembar.

R. [.

Ve~e kamerne muzike u Gradskoj ku}i Ve~e kamerne muzike bi}e odr`ano ve~eras u 21 ~as u Gradskoj ku}i u okviru manifestacije Novosadsko muzi~ko leto 2010. ^lanovi ansambla “Liezon ” iz Australije klarinetista Dejvid Grifit i ~elistkiwa Svetlana Bogosavqevi} izve{}e sa na{om pijanistkiwom Ritom Kinkom dela Johanesa Bramsa, Sergeja Rahmawinova, Ludviga van Betovena i Xorxa Ger{vina.

T. S. - D. S.

Mleka za sada taman?

Uprkos ~iwenici da je u prodavnicama {irom Srbije posledwih dana primetno da je na rafovima ima sve mawe mleka, Novosa|ani za sada ne ose}aju ovaj problem.

Reporteri "Dnevnika" ju~e u podne obi{li su nekoliko mini i mega marketa u gradu, gde je re~eno da mleka za sada ima, ali da sti`e za 20 odsto mawe nego obi~no. U prodavnici "Hleb" na Futo{koj pijaci, ka`u da imaju i kratkotrajnog i dugotrajnog mleka.

- Mi se snabdevano iskqu~ivo iz "Suboti~ke" mlekare i za sada s wima nema problema s isporukom. Svakodnevno radnim danima dobijamo po deset litara kratkotrajnog, dok dugotrajno uzimamo po potrebi.

Tako|e nismo primetili ni da kupci prave zalihe, a mleko se kupuje uobi~ajeno, po litru do dve. Mo`da jednostavno nemaju novca za zalihe – ka`u prodava~ice i dodaju da vikendom uzi-

maju oko 15 litara kratkotrajnog mleka.

Tako|e ve}ih problema nema ni u STR "Mako market" mu{terije jo{ uvek ne ose}aju nesta{icu ove bele hrawive te~nosti. U ovoj prodavnici su nam rekli da dobijau 30 odsto mawe kratkotrajnog i dugotrajnog mleka, ali da se bez obzira na to de{ava da mleka u rafovima ima i do kasnih popodnevnih sati.

- Gazda je ranije naru~ivao direktno iz mlekare ovaj proizvod. Me|utim problem je sada {to u mlekarama nema mleka, pa odlazi i kupi karton do dva u "Univereksportu", pa je zato kod nas mleko poskupelo u proseku za desetak dinara – obja-

Bez plate i regresa nema rada plata ({to je jedan od zahteva {trajka~a) i da se mo`e pouzdano re}i ni kako }e te}i isplata zarada u narednom periodu, ako se {trajk prekine.

- Ju~e je pomiwan i ste~aj , mada nam je predo~eno da posla ima te da strane poslovne partenere brine da li }e dobiti ugovorenu robu - naveo je Vasi}.

Vi{e od 400 radnika {trajkuje ne samo zbog neispla}ene junske plate ve} i zato {to nisu primili regres za prva ~etiri meseca iz 2008. i deo januarskog li~nog dohotka iz ove godine, kada se tako|e {trajkovalo. Ve}inski vlasnik "Motinsa" je gra|evinsko preduze}e NS DON koje je krajem 2008. otkupilo dr`avni paket akcija, plativ{i oko 4,3 miliona evra. Od pre nekoliko meseci NS Don je u ste~aju.

Z. D.

Vrcawe meda pred publikom

NEMA NESTA[ICE, JER KUPCI NEMAJU PARA ZA PRA@WEWE RAFOVA

U „MOTINSU” I DAQE [TRAJK

- Zahtev za kredit koji je "Motins" podneo kod Razvojne banke jo{ se razmatra - kazao je ju~e pokrajinski sekretar za rad i zapo{qavawe Miroslav Vasin.Spomenuo je da je Razvojna banka do sada pomagala ovu fabiku, ali da i preduze}e treba da neki drugi na~in da re{ava problem isplata zarada, jer kredit nije re{ewe, a sada je zapelo zbog ka{wewa jednog li~nog dohotka.

Direktor preduze}a @arko Baji} nije se ju~e javqao na telefon. [trajk u fabrici u{ao je u drugu sedmici i prema re~ima predsednika sindkata Dragana Vasi}a ne nazire mu se kraj.

Kako je kazao ju~e je bila sednica Upravnog odbora ali bez svih ~lanova. Poruka sa sastanka je, preneo je Vasi}, da je za preuze}e spas u proizvodwi, s naglaskom da se ne zna kada }e biti ispla}ena junska

9

PIJACA „MOJ SALA[” SUTRA NA SPENSU

^eneju pomo} posle nevremena Gradona~elnik Igor Pavli~i} obi{ao je ju~e ^enej i Kisa~ gde je sa `iteqima ovih mesta razgovarao o dosada{wim radovima koji se ti~u puteva, rekonstrukciji i izgradwi novih igrali{ta, ali i o budu}im planovima grada u vezi sa poboq{awem uslova `ivota u ovim prigradskim naseqima.

Pavli~i} je istakao da su problemi `iteqa ovih mesta veoma sli~ni sa problemima stanovnika ostalih naseqa oko Novog Sada, dodav{i da je u Kisa~u situacija ne{to boqa, jer je komunalno ure|eniji od drugih mesta.

- ^enej je pre dva dana imao peh da ga je zadesilo jako nevreme, u kome je o{te}eno dosta ku}a, Mesna zajednica, a uni{teno je i nekoliko plastenika. Zbog toga }e qudi iz na{e Uprave za komunalne poslove i privredu do}i u mesto i dogovoriti prvu i najhitni-

sreda18.avgust2010.

DSS TRA@I OSTAVKU RUKOVODSTVA „VODOVODA”

Crvi}i dokaz nestru~nosti

- Nakon {to je nedavna vest o nematodama prona|enim u vodovodnoj mre`i u Novom Sadu izazvala veliko uznemirewe gra|ana, krajwe je vreme da rukovodstvo “Vodovoda i kanalizacije” podnese ostavku - kazao je ju~e potpredsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije Petar ]irovi}.

Prepu{taju}i nadle`nim zdravstvenim slu`bama da sude da li je i ukolikoj meri pomenuti mikroorganizam {tetan po zdravqe qudi, ]irovi} je rekao da ~iwenica {to su crvi}i u vodi koju piju gra|ani sada prona|eni prvi put, govori da se proces proizvod-

we pija}e vode sprovodi nestru~no.

- Rukovodstvo “Vodovoda” je pojavu nematoda objasnilo visokim vodostajem Dunava i ne~istom re~nom vodom. Me|utim, reka je i ranije bila visoka, a voda je na`alost ve} decenijama zaga|ena pa tih mikroorganizama nije bilo u mlazu iz slavina - kazao je ]irovi} i dodao da se , prema saznawima kojima raspola`e GO DSS, problem crvi}a u vodi u fabrici vode sada otklawa poja~anim hlorisawem, {to je opet diskutabilna mera u pogledu za{tite zdravqa potro{a~a.

I. S.

snila nam je prodava~ica i dodala da jo{ uvek nema panike ni me|u potro{a~ima.

U ovom marketu, dodu{e ve} danima nema ~okoladnog mleka, dok su pola litre dugotrajnog nabavili tek ju~e.

Ni u mini marketu u ulici Pap Pavla nema nesta{ice mleka, a kako nam je re~eno oni uzimaju "Imlekovo" i "Suboti~ko". U ovoj prodavnici imaju i ~okoladnog mleka, ali ka`u da za wim i nije prevelika potra`wa.

U "Idei", "Maksiju" i "Univereksportu" za sada ima dovoqno omiqenog de~jeg napitka, a kako prodavci ka`u pojedini gra|ani

dnevno kupuju po pet litara mleka.

Predsednik udru`ewa za za{titu potro{a~a Srbije Goran Papovi} ka`e za "Dnevnik" da u ovakvim situacija sve ide preko grba~e potro{a~a.

- Za novonastalu situaciju oko nesta{ice mleka podjednako su krivi i neodgovorni i proizvo|a~i i trgovci, ali delom i dr`ava. Kada se ovo dogodilo tek sada se vidi koliko je Srbija zatvorena. Naime, ovaj problem bi mogao lako da se re{i, i to uvozom mleka – ka`e Papovi}.

Bez obzira na celokupnu situaciju u Pred{kolskoj ustanovi "Radosno detiwstvo" za sada ima dovoqno mleka. Direktor Borislav Samarxi} ka`e da je sada i mawe dece zbog raspusta, a nada se da }e se ova situacija re{iti do 1. septembra kada se u ovu ustanovu vra}aju mali{ani s raspusta.

Q. Nato{evi}

VESTI Razgovor doteruje plan za mlade ^lanovi omladinskih udru`ewa koji su u~estvovali u Komisiji za izradu lokalnog akcionog plana za mlade danas }e na [trandu u 16 sati vr{wacima predstaviti detaqe nacrta ovog strate{kog dokumenta koji se odnose na socijalnu politiku prema mladima.

Sutra na istom mestu u 17 sati bi}e prezentovan deo nacrta plana koji se odnosi na zdravqe dok }e u petak tako|e na [trandu u 17 sati tema biti slobodno vreme.

Kroz razgovor s mladim Novosa|anima, ~lanovi Komisi-

je proverava}e postavke nacrta a korisne sugestije bi}e unete u zavr{nu verziju dokumenta. Susreti s mladima bi}e organizovani na razli~itim lokacijama u gradu do 3. septembra.

I. S.

Radionica za decu na [trandu Kreativna radionica za decu "Izrada ekolo{kih igra~aka", bi}e odr`ana danas u 17 ~asova, u Biblioteci na [trandu. Gradska biblioteka poziva svu decu da do|u na ovu manifestaciju.

R. [.

NOVI SAD

sreda18.avgust2010.

c m y

10

DNEVNIK

JEDINSTVENI FESTIVAL SA ^ETIRI CELINE U SREMSKIM KARLOVCIMA

„Etnovudstok” spaja harmonike i rokenrol Veliki letwi festival “Etnovudstok – Fenomenalna Srbija” odr`a}e se u Sremskim Karlovcima od 27. do 29. avgusta. Re~ je o autenti~nom festivalu na otvorenom, koji ~ine ~etiri celine: "Etnovudstok", "Tehnovudstok", "Ekovudstok" i “Srpski barok, postmoderna i rokenrol”, koje }e se odr`avati na nekoliko lokacija u Karlovcima.

"Etnovudstok" se kao osnovni idejni koncept festivala organizuje na obali Dunava. Na ovoj sceni }e, osim kulturno-umetni~kih dru{tava i solista na raznim tradicionalnim instrumentima poput trube, frule, harmonike i gajdi, nastupiti zvezde doma}e pop i rok scene. Bi}e tu “Kiki i Piloti”, “Amajlija”, “Ortodoks Kelts”, “\ura i mornari”, ali i majstori etnomuzike Marko i Boban Markovi}, Zlatne tamburice Vojvodine i Orkestar 100 harmonika.

"Tehnovudstok" je deo festivalskog programa koji predvi|a u~e{}e izvo|a~a alternativne, eksperimentalne, elektronske, avangardne, „world music”, xez i hip-hop muzike. Ovaj deo programa otvori}e “Gramofonxije”, a kao glavna zvezda nastupi}e biv{i ~lan benda “Prodigy”, Liroj Torni. U okviru ovog hepeninga, na sceni u Dvorskoj ba{ti pojavi}e se i druga poznata imena svetske elektronske muzike, kao {to su Pako Osuna (Barselona), MC Sirreal (London), Andrea \ulijani (Italija) i Aleks Monstera (Beograd). Zbog velikog interesovawa, organizatori su u sklopu programa "Ekovudstok", koji }e se odvijati na lokaciji ~uvenog fru{kogorskog izleti{ta Stra`ilovo, postavili ekolo{ki kamp, gde }e biti organizovani prate}i programi iz domena ekologije, uz sjajnu muzi~ku podlogu. Posledwa tematska celina “Srpski barok, postmoderna i rokenrol” odr`a}e se u centru grada, gde }e biti organizovani ra-

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek" (18) (sinhronizovano), „Predatori“ (19.45), "Seks i grad 2" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Katanac za bol" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka"Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Danijela ]ulibrk-Gazibari} iz Rume (devoj~ice).

DEVOJ^ICE: Jelena Jovanovi} i Vesna Radosavqevi} iz Novog Sada, Gordana Ostoji} iz Futoga, Jasmina Milinovi} iz Temerina, Jovana Kwegiwi} iz Ba~ke Palanke, Elena Lon~ar iz Ba~kog Petrovca i Ru`a Francisti iz Siriga, DE^AKE: Anita Dabi}, Milica Vuka{inovi}, Brankica Sviji} i Qiqana Jankovi} iz Novog Sada, Milena Stanojevi} iz Sremskih Karlovaca, Mirjana Spremo iz Futoga, Iulijana Dudok iz Alibegovca, Aleksandra Dio{i iz Rumenke, \ur|evka Ili} iz Titela i Jaroslava Miqu{ iz Gajdobre.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Branka Ladislava [ikoparija (1943, ispra}aj) u 11.45 ~asova, Vlada Paje Boti} (1935) u 12.30, Sava Mirka Topi} (1953) u 13.15, @eqko Stevana Radanovi} (1945) u 14, Zoran Stanka Lepojevi} (1959) u 14.45, Marko Stevana Luki} (1926) u 15.30, Du{an \ura Mari} (1942) u 16.15 i Kira Evgenija Brandajs (1922) u 17 sati. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawena Jasna Dejana Aleksi} (1956), urna u 11 sati. Na Dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Zoran Vere Nikoli} (1980) u 13 ~asova. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Sofija Krstana Medi} (1930) u 15 sati.

le}i da otkrivaju vi{e detaqa, organizatori festivala iz Fonda za razvoj komunikacija, u saradwi sa Turisti~kom organizacijom Sremskih Karlovaca, Pokretom gorana i Volonterskim centrom Vojvodine, samo obe}avaju dobru zabavu.

Vi{e informacija mo`e se na}i na internet adresi: www.fenomenalna.rs.

N. V.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

zni koncerti, performansi i izlo`be. Veliki deo programa na Etnovudstoku bi}e besplatan za posetioce, ali }e zainteresovani za deo programa pod nazivom "Tehnovudstok", zbog velikih zvezda, morati da izdvoje 1.050 dinara, koliko ko{ta komplet ulaznica za tri dana u pretprodaji, dok }e jednodnevna karta ko{tati 550 dinara. Ne `e-

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda18.avgust2010.

11

JAKO NEVREME U BANATU I DELU BA^KE

Padali elektri~ni stubovi i drve}e ZREWANIN: Interventne ekipe elektri~ara i Odeqewe za vanredne situacije ju~e su otklawale posledice jakog olujnog nevremena koje je preksino} zahvatilo sredwi Banat i deo Ba~ke izazivaju}i nekoliko po`ara i ru{e}i drve}e i dalekovodne elektri~ne stubove, {to je dovelo do prekida struje i telefonskih veza. Nevreme je dovelo do prekida struje i telefonskih veza u delovima Zrewanina i mnogim okolnim selima - rekao je zamenik direktora zrewaninske „Elektrodistribucije” Jonel Pankari}an.

U Zrewaninu, osim dva o{te}ena automobila, na koja su pala polomqena stabla, nije bilo druge ve}e materijalne {tete. Kuriozitet je da oba putni~ka vozila pripadaju jednoj porodici, odnosno ocu i }erki. Snimak dva slupana automobila osvanuo je i na popularnom sajtu „Jutjub”. Na wemu se vidi kako vlasnici i

Najvi{e raketa ispaqeno iz Samo{a Na teritoriji Srbije prekju~e su ispaqene 302 protivgradne rakete, saop{tio je ju~e Sektor Odbrane od grada Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda (RHMZ). Delovalo je 139 protivgradnih stanica i najvi{e raketa - 128 ispaqeno je u Samo{u. U dejstvu na grmqavinsko gradonosne oblake u~estvovali su radarski centri u Vaqevu, Bukuqi, Petrovcu, Samo{u i Fru{koj gori, dodaje se u saop{tewu.

Ku}e ostale bez krovova, poru{eni spomenici @ABAQ: Na teritoriji op{tine @abaq olujni vetar pra}en gradom i jakom ki{om naneo je {tetu brojnim doma}instvima. Nevreme je zahvatilo i ^enej, u kojem su najvi{e stradali krovovi i fasade ku}a, kao i nekoliko automobila, na koje su pali crepovi koje je vetar nosio sa ku}a. Predsednik op{tine @abaq Milorad Stepanov izjavio je da se jo{ uvek utvr|uju razmere {tete nastale od jakog olujnog vetra koji je u ponedeqak popodne pogodio tu op{tinu. Stepanov je rekao da je najve}a {teta pri~iwena privatnim doma}instvima ~iji vlasnici su tokom dana prijavqivali o{te}ewa na svojim objektima, od kojih su neki ostali bez krovova. Navode}i da na javnim objektima nije bilo ve}ih o{te}ewa, on je dodao i da je od siline vetra na lokalnom grobqu poru{eno petnaestak nadgrobnih spomenika. Prema @abqu, oluja je sru{ila i deset visokonaponskih stubova. Op{tinska komisija izvr{iti procenu {tete na privatnim objektima kao i da }e biti ura|ena procena {tete na poqoprivrednim parcelama.

On je apelovao na gra|ane da osiguraju svoju imovinu jer je op{tinski buxet mali i ne mo`e da isplati svu nastalu {tetu. kom{ije motornom testerom uklawaju sru{ena stabla sa ~etvoroto~ka{a. U obli`wem Kleku oluja je kidala drve}e, a o{te}eni su i pojedini stambeni i pomo}ni objekti.

JKP „^isto}a i zelenilo” potvrdilo je ju~e da je polomqen veliki broj grana i da je olujni vetar naneo puno li{}a po gradskim ulicama, a radnici su uo~ili i stabla i{~upana iz korena. De`urne slu`be „^isto}e i zelenila” intenzivno rade na ra{~i{}avawu gradskih ulica i parkova.

“Dve ekipe su iza{le na teren u ponedeqak, oko 20 ~asova, kada je oslabio intenzitet vetra i ki{e. Do {est ujutru ~i{}eni su najurgentniji delovi, odnosno uklawane grane koje su pale na elektrovodove, objekte i staze, ili su pretile da padnu na prolaznike i automobile”, saop{teno je iz ovog

VODA U PALI]U ZADOVOQAVAJU]EG KVALITETA

Jezero i daqe nije za kupawe PALI]: Kvalitet vode jezera Pali} se popravqa.

Pro{lo je mesec dana od kada su donete urgentne mere i po~elo pumpawe vode iz reke Tise. Na osnovu rezultata laboratorijskih ispitivawa i stru~nog razmatrawa,

stawe nepromeweno u odnosu na pro{le analize.

- Voda koja dolazi iz reke Tise je odgovaraju}eg kvaliteta po analizama Zavoda za javno zdravqe {to doprinosi sveukupnom kvalitetu vode u jezeru Pali} - ka`e di-

komunalnog preduze}a, uz napomenu da se od {est ujutro na terenu nalaze tri ekipe.

rektor d.o.o. „Park Pali}” Goran Gabri}.

Kupawe u jezeru se i daqe ne preporu~uje, ali ako se neko odlu~i da okupa preduze}e „Park Pali}” je preduzelo neophodne mere i obezebedilo tu{eve na sve tri pla`e, a tokom vikenda spasila~ku slu`bu kada je pove}an broj kupa~a. Zavod za javno zdravqe Subotica, }e svake dve nedeqe ispitivati uzorke jezerske vode.

A. A.

Stradali ku}ni aparati ALIBUNAR: Olujno nevreme pra}eno gradom i jakim udarima vetra koje je preksino} pogodilo op{tinu Alibunar najve}u {tetu nanelo je elektrodistribuciji kao i gra|anima kojima je vetar nosio crep sa ku}a i poqoprivrednicima kojima je grad tukao letinu. Prema podacima meteorolo{ke stanice u Banatskom Karlovcu na metar kvadratni palo je 30 litara ki{e, a udari vetra iznosili 21 metar u sekundi.

Do prekida u snabdevawu elektri~nom energijom do{lo je kada su na vi{e mesta u op{tini visoka stabla sa javnih povr{ina padala i obarala bandere i kidala elektri~ne vodove. Po smirivawu nevremena radnici Elektrovojvodine pristupili su otklawawu posledica, a gra|ani su tokom no}i sekli i uklawali oboreno drve}e. Zbog pra`wewa i jakih udara groma stradali su i elektri~ni ure|aji i objekti. U Mlinskoj ulici u Alibunaru ogromna grana platana sru{ila je banderu, u gradskom parku palo je ogromno drvo, a sli~no je bilo i u ostalim ulicama i mestima u op{tini: Vladimirovcu, Banatskom Karlovcu, Dobrici, Ilanxi i Novom Kozijaku.

Gra|ani prijavquju {tetu evidentnu na stambenim objektima.

Po re~ima sekretara za privredu, Ivice Rosi}a u delu atara op{tine bilo je i grada koji je znatnu {tetu naneo usevima. Grada je najvi{e bilo u Novom Kozijaku i Banatskom Karlovcu.

Tara{u. To banatsko selo uz Tisu i daqe je bez struje i telefonskih veza, a „Elektrodistibucija” na tom terenu sada pravi novi deo dalekovoda. Znatno je o{te}en i dalekovod na podru~ju Se~aw - Boka - Konak. U Novom Be~eju izbio je po`ar u

trafo stanici, a u Kraji{niku u dvori{tu jednog doma}instva izgorelo je 3.500 bala slame i 1.500 bala deteline.

Vatrogasno spasila~ko odeqewe u Se~wu gasilo je po`ar u Kraji{niku sve do jutra.

Ekipa „Dnevnika”

ZAVR[EN KURS GESTOVNOG JEZIKA

Govor gluvih retko ko usavr{ava BE^EJ: Organizacija gluvih i nagluvih op{tine Be~ej, uz svesrdnu pomo} lokalne samouprave i Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine, uspe{no je okon~ala drugi kurs gestovnog jezika i desetoro polaznika je dobilo sertifikat poznavaoca gestovnog jezika prvog stepena. Polaznici su nau~ili 700 znakova i osposobqeni su da komuniciraju s gluvima i nagluvima, kojima }e sada biti omogu}em lak{i i br`i kontakt u institucijama iz kojih su polaznici stigli na obuku.

- Ovog puta je bilo polaznika iz Skup{tine op{tine Be~ej, Gerontolo{kog centra, policije, [OSO „Bratstvo”, O[ „Zdravko Glo`anski”, ali je bilo i preduzetnika, predstavnika medija...Podsetio bih da smo

Obnova ~uru{kog hrama

Zavoda za javno zdravqe Subotica, od 16. avgusta, tri uzeta uzorka jezerske vode, utvr|eno je da uzorak sa Vikend naseqa odgovara zahtevima i da je broj kalifornih bakterija u dozvoqenim granicama, te je voda kod pe{~ane pla`e podesna za kupawe, rekreaciju i sportove na vodi, dok je u uzorku uzetom na @enskom {trandu i Mu{kom {trandu utvr|eno

Ina~e, vetar je polomio grane i na drve}u koje se nalazi na Temi{varskom, Centralnom i Gradnuli~kom grobqu. U toku je ~i{}ewe staza kako bi se obezbedila prohodnost. Kolika je bila silina olujnog vetra koji je pogodio Zrewanin, svedo~i i sru{ena ~eli~na kapija na bo~nom ulazu u Temi{varsko grobqe.

Iz Op{tine @iti{te je saop{teno da je nevreme pogodilo ovu sredwobanatsku komunu oko 18 ~asova i prouzrokovalo znatnu materijalnu {tetu.

Oluja je u nasequ @iti{te lomila drve}e, a i sa pojedinih krovova skinut je crep. Obilna ki{a je izazvala i mawe poplave na ulicama i u dvori{tima ku}a. Za sada nema detaqnijih informacija o {teti koju je nevreme na~inilo usevima i poqoprivrednim objektima u `iti{tanskoj op{tini.

Jak olujni vetar poru{io je 13 dalekovodnih stubova prema

^URUG: Nastavqena je obnova ~uru{kog hrama. Do sada je ura|ena sanacija torweva i zameweni su krstovi, deo crkve je omalterisan i okre~en, tako da ve} sada hram pokazuje svu svoju lepotu i monumentalnost. Trenutno se mewa krovna konstrukcija i crkva pokriva novim bakarnim plo~ama.

Rad }e se nastaviti zamenom prozora i ornamentalnih ukrasa, a ve} se malteri{u spoqni zidovi i ure|uju se stepeni{ta.

Posle toga sledi kre~ewe pa bi ~uru{ki hram Svetog Vaznesewa Gospodweg do kraja ove godine mogao sinuti.

L. K.

pre ne{to vi{e od godinu dana organizovali prvi kurs ovakve vrste, kada je 14 polaznika iz Doma zdravqa, Op{tinskog suda i jo{ nekoliko institucija, ali i pojedinaca, uspe{no savladalo planiranu obuku i dobilo sertifikat.

Slede}i kurs }emo organizovati na jesen, kada bismo voleli da nam se, izme|u ostalih, prikqu~e polaznici iz saobra}ajne policije i po{te, jer postoji potreba gluvih i onih s o{te}enim sluhom za boqu komunikaciju u tim institucijama, rekao nam je sekretar Organizacije gluvih i nagluvih op-

{tine Be~ej Jovan Vujkov.

Pored edukatora dva kursa u Be~eju Jovana Vujkova, na zavr{nom ispitu ~lan komisije bio je i Mirko Kne`evi} iz Saveza

gluvih i nagluvih Vojvodine.

- Mi u Savezu se veoma radujemo kada neka op{tinska organizacija, kao {to je be~ejska, vodi ra~una o svojim ~lanovima. A ovo je jedan od vidova olak{awa komunikacije u direktnom kontaktu s zaposlenima u odre|enim ustanovama. Me|utim, ima jedan drugi problem.

Polaznici tek zavr{enog kursa su osposobqeni za osnovnu komunikaciju, ali veoma mali broj qudi nastavqa da se usavr{ava u ovom poslu i vremenom sada ulo`eni trud gubi na zna~aju - primetio je Mirko Kne`evi}.

V. Jankov

NI^E KAPELA NA PRAVOSLAVNOM GROBQU U BA^KOM PETROVOM SELU

Zavr{etak radova na jesen

BA^KO PETROVO SELO: Pravoslavno grobqe u Ba~kom Petrovom Selu bi}e na jesen bogatije i lep{e za novoizgra|enu kapelu. Radovi, koji su povereni be~ejskoj firmi „Domus”, su u toku i o~ekuje se da }e objekat biti zavr{en do kraja oktobra. Projektantska vrednost objekta ukupne povr{ine 155 kvadratnih metara iznosi 3,6 miliona dinara.

- Na konkursu Pokrajinskog fonda za kapitalna ulagawa odobreno nam je milion i po dinara, a iz robnih rezervi smo dobili gra|evinski materijal u vidu blokova za izgradwu objekta. Nedostaje nam jo{ sredstava,

koje planiramo da prikupimo od me{tana i kamenorezaca. Izgradwom kapele, koja }e imati dve prostorije od po 20 kvadrata za pokojnike, zajedni~ku prostoriju i sanitarni ~vor, te natkrivenu terasu od stotinak kvadrata, ne}e se zavr{iti posao. Jer, planiramo da uredimo prilaz, parking prostor i da okru`ewe ozelenimo - rekao nam je sekretar MZ Ba~ko Petrovo Selo Zoltan Ki{.

Podse}awa radi, me{tani sela rimokatoli~ke veroispovesti su pre nekoliko godina dobrovoqnim prilozima prikupili novac i 2006. godine je izgra|ena, sli~nih gabarita, ka-

pela na Katoli~kom grobqu u selu.

V. Jankov

CRNA HRONIKA

sreda18.avgust2010.

NA PRELAZU SRPSKA CRWA

Zapleweno 13,6 kilograma heroina Pripadnici Bezbednosnoinformativne agencije i Carine, u saradwi s Ministarstvom unutra{wih poslova, presekli su kanal krijum~arewa opijata iz Turske u Zapadnu Evropu, otkriv{i 13,6 kilograma heroina, saop{tila je ju~e Uprava carina.

Na grani~nom prelazu Srpska Crwa, u vozilu „micubi{i” zrewaninske registracije, kojim je upravqao 37-godi{wi srpski dr`avqanin, otkriveno je u pregra|enom rezervoaru za gorivo 12 paketa

karakteristi~no zapakovane materije za koju se pretpostavqa da je heroin, navodi se u saop{tewu.

Prekr{aj je otkriven zahvaquju}i zajedni~kom radu BIAe, MUP-a i Carine, „u trenutku kada se putnik, na povratku iz Turske, u jutarwim ~asovima, na{ao na ulazu u Srbiju iz pravca Rumunije“.

Otkriveni narkotici su predati u nadle`nost policiji, kao i osoba protiv koje }e biti poveden postupak, navodi se u saop{tewu.

U MERO[INI NA\ENO 2,8 KILOGRAMA HEROINA

Drogu zakopali u poqu Ni{ka policija je, u saradwi sa @andarmerijom, prona{la 2,8 kilograma heroina u ataru sela Bali~evac, op{tina Mero{ina, a dve osobe su uhap{ene, saop{teno je ju~e u Policijskoj upravi u Ni{u. Droga je bila zakopana u poqu, a policija je osumwi~ene za neovla{}enu proizvodwu, dr`awe i stavqawe u promet heroina uhapsila kada su do{li po robu na mestu gde su je sakrivali.

Policija je uhapsila Ivana K. (23) i Milo{a K. (21) iz Bali~evca, a protiv Miqana M. iz istog sela podneta je krivi~na prijava zbog pomagawa u~iniocima krivi~nog dela, re~eno je na konferenciji za novinare. Ivanu i Milo{u istra`ni sudija Vi{eg suda u Prokupqu odredio je pritvor do mesec dana.

Policija je ovu drogu otkrila posle hap{ewa Ivana P. (24)

iz Ni{a i Du{ana J. (21) iz Ro`ine na Bulevaru cara Konstantina 3. avgusta, kod kojih je prona|en arsenal oru`ja i mawa koli~ina droge.

U policiji su rekli da su ta dva slu~aja povezana, da je re~ o organizovanoj grupi i da nastavqaju rad na utvr|ivawu da li je jo{ neko pripadao toj grupi.

Prilikom hap{ewa Ivana i Du{ana prona|ena su dva automatska pi{toqa s 33 metka, dva revolvera, „magnum“ i „zastava“, s 12 metaka, dva pi{toqa „brauning“ i CZ s 18 metaka i 57 komada druge municije, kao i odre|ena koli~ina narkotika, naveli su u policiji. Po navodima policije, droga je bila namewena ni{kom tr`i{tu, na kojem vredi oko 55.000 evra.

Pro{le sedmice ni{ka policija zaplenila je oko 700 grama heroina u ni{kom nasequ Novo selo.

(Tanjug)

Sve vi{e narkomana u Novom Pazaru Policijska je procena da se nekoliko hiqada mladi}a i devojaka u Novom Pazaru konstantno drogira, a da je broj onih koji povremeno uzimaju narkotike daleko ve}i. Neuropsihijatar Dobrosav Nikodinovi} izjavio je FoNetu da su narkomani u Novom Pazaru izabrali najte`u drogu – heroin, protiv koje se medicina najte`e bori.

Kod novopazarskih dilera heroin je veoma jeftin: paketi} od pola grama ko{ta oko 500 dinara.

Zapleweni zlato i novac Rutinskom kontrolom, novopazarska policija je u vozilu crnogorskih registarskih tablica, kojim je upravqao Elvir M. (35) iz Ro`aja, prona{la ve}u koli~inu zlata i novca. Kako je Tanjugu re~eno u novopazarskoj Policijskoj upravi, re~ je o vozilu marke

„audi“ koje se kretalo iz Crne Gore ka Srbiji, a zlato i novac su bili sakriveni ispod zadweg sedi{ta.

U Policiskoj upravi se pravi spisak oduzete robe, a po priznawu Elvira M., u automobilu je bilo osam kilograma zlata i 170.000 evra.

U Brisel po nasilnika Policijski slu`benici Interpola iz Beograda ju~e su na aerodromu u Briselu preuzeli ekstradiranog Arburima Rexepija (1979) iz Vrawa, saop{tilo je Ministarstvo untra{wih poslova Srbije. Za Rexepijem je raspisana me|unarodna poternica na osnovu dve naredbe Op{tinskog suda u Pre{evu, i to radi izdr`avawa kazne zatvora u trajawu od pet godina i {est

meseci i radi dovr{ewa krivi~nog postupka koji se ti~e krivi~nog dela nasilni~ko pona{awe.

On je presudom Okru`nog suda u Vrawu osu|en zbog izvr{enog krivi~nog dela ubistva u poku{aju. Rexepi je istog dana posle sletawa na aerodrom „Nikola Tesla“ sproveden u KPZ „Ni{„ radi izdr`avawa kazne, ka`e se u saop{tewu.

(FoNet)

Uhap{en zbog iznude Milan J. (18) iz Jagodine uhap{en je zbog pretwi „opasnih po `ivot“ sugra|aninu M. B., od koga je tra`io novac, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Jagodini. Milan J. je predat istra`nom sudiji Osnovnog suda u Jagodini pod „sumwom da je izvr{io krivi~no delo iznude“, a sudija mu je odredio pritvor do 30 dana, navodi se u saop{tewu.

(Tanjug)

Povratak [e{eqa po~etkom 2011. godine?

- Povratak lidera Srpske radikalne stranke Vojislava [e{eqa iz Haga u Srbiju mo`e se o~ekivati po~etkom naredne godine, rekli su za „Danas“ ~lan wegovog pravnog tima Boris Aleksi} i advokat Toma Fila.

Prema re~ima Aleksi}a, ~elnik radikala, barem teoretski gledano i u skladu s me|unarodnim pravom, mogao bi i u septembru da bude oslobo|en

i da se vrati u Srbiju. On je najavio da }e [e{eq po~etkom septembra zatra`iti osloba|aju}u presudu.

Ha{ke sudije su ranije najavile da }e u septembru razmatrati da li je Tu`ila{tvo uspelo da doka`e navode iz optu`nice. Ukoliko sudije zakqu~e da se u dosada{wem postupku nije ni{ta dokazalo, bi}e izre~ena osloba|aju}a presuda, navodi list.

c m y

12

DNEVNIK

SAOP[TENA IMENA PO^INILACA KRA\E NA MI[ELUKU

Osamnaestorka opusto{ila Toplanu Zbog osnovane sumwe da su izme|u 4. i 11. marta i 31. jula i 1. avgusta po~inili krivi~no delo kra|e ili te{ke kra|e na {tetu JKP „Novosadska toplana“, policija je podnela krivi~ne prijave protiv: Edina [. (1981) dr`avqanina Bosne i Hercegovine, Dejana N. (1989) i Stevana N. (1966) iz Vajske, kao i protiv Novosa|ana Abdulaha P. (1990), Zaima K. (1985), Vlazima P. (1990), Ivana O. (1982), Demira S. (1986), Bejtule Z. (1984), Da{mina K. (1987), Qubi{e N. (1984), Besema K. (1987), Ridvana B. (1984), Predraga [. (1983), Milovana G. (1978), Miroslava K. (1979), Zorana N. (1965) i Aleksandra N. (1988), saop{tila je ju~e Slu`ba za informisawe Policijske uprave Novi Sad.

Podse}amo na to da je u navedenom periodu iz Toplane na Mi{eluku, u neposrednoj blizini sru{ene zgrade Televizije Novi Sad, ukradena oprema ukupno vredna oko dva miliona dinara. Kako su nam ranije rekli u „Toplani“, lopovi su u prvoj kra|i odneli prakti~no kompletnu trafo-stanicu, elektri~ne kablove, prikqu~ne table, dva motora diktirpumpe, motor pumpe za dizawe pritiska vode, upu{ta~ motora pumpe, bakarni {inski razvod, unutra{wi razvod od ormara pumparnice, ormar za napajawe kotlarnice i fasadni gasni ormar. U drugoj kra|i su odnete sekundarne sirovine, koje su u me|uvremenu vra}ene „Toplani“.

Z. D.

POJAVILI SE SNIMCI ZLO^INA ARKANOVIH DOBROVOQACA

Na snimku i sam Ra`natovi}?

Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine dobilo je informaciju da postoje snimci na kojima se vidi kako Arkanovi dobrovoqci u Hrvatskoj 1991. godine ubijaju civile, javio je ju~e B-92. Po tim informacijama, postoji ~ak i kadar na kojem se vidi i sam @eqko Ra`natovi} koji posmatra ta ubistva. Iako su pojedini mediji objavili da se kasete nalaze u privatnoj arhivi jednog biv{eg dr`avnog funkcionera, u Tu`ila{tvu nisu `eleli da govore o detaqima, ali su potvrdili da je odre|ena osoba, koja tvrdi da poseduje snimke, stupila u kontakt s wima.

Predsednica Fonda za humanitarno pravo Nata{a Kandi}, koja se bavi istra`ivawem ratnih zlo~ina, ka`e da joj nije poznato da su Srpska dobrovoqa~ka garda i Arkanovi „Tigrovi“ pravili video-zapise tokom rata, ali da ne mo`e iskqu~iti tu mogu}nost.

U isto vreme, Arkanov saborac Borislav Pelevi}, danas ~lan napredwaka, ube|en je u to da takav snimak ne postoji ili da je re~ o monta`i.

Po nekim nezvani~nim informacijama, nekad visoko pozicionirani dr`avni funkcioner poku{ao je da trguje s Tu`ila{tvom za ratne zlo~ine kasetama na kojima su snimqene egzekucije civila na rati{tu u Hrvatskoj 1991. godine. Na jednom od snimaka se navodno vidi kako vod Srpske dobrovoqak~ke garde @eqka Ra`natovi}a Arkana, protiv koga je bila podignuta ha{ka optu`nica za ratne zlo~ine, bukvalno streqa hrvatskog civila, a Arkan sve to posmatra

s odobravawem. Zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari} potvrdio je za B-92 da je Tu`ila{vo dobilo informaciju da te trake postoje, ali snimak nisu imali priliku da vide.

– Mi smo samo ~uli da taj snimak postoji, s nekim vrlo preci-

znim detaqima, pa zakqu~ujemo da je istina {to je taj svedok govorio – ka`e Vekari}.

– O brutalnosti Arkanovih qudi tokom rata do sada su postojala samo svedo~ewa, ali ne i video-snimci – ka`e Nata{a Kandi}, dodaju}i da je potpuno

nepoznato da je ne{to snimano jer se ta jedinica sebe predstavqala iskqu~ivo u juna~kom svetlu. – Ne verujem da ima tih snimaka, ali naravno da ne mogu da tvrdim. Ja li~no nikada nisam ~ula. Mi smo u Fondu za humanitarno pravo razgovarali s vi{e od 1.000 izbeglica koje su bile prisilno mobilisane, 300400 wih je pro{lo kroz Arkanov Erdut pri~aju}i o najstra{nijim mukama i poni`ewima.

Ali nema nijednog svedo~ewa koje bi potvrdilo tu tezu da su zlo~ini, poni`avawe, mu~ewe i ono {to su radili bilo Srpska dobrovoqa~ka garda, bilo „Tigrovi“, i filmovano, da ima video-zapisa o tome.

Nekada Arkanov saborac i partijski drug Borislav Pelevi}, a danas funkcioner Srpske napredne stranke, tvrdi da Arkanova garda tokom rata nije ~inila zlo~ine, pa je jasno da takav snimak ne mo`e postojati.

– Apsolutno ne postoji nikakav snimak koji bi mogao biti optu`uju}i za Srpsku dobrovoqa~ku gardu jer takvih ratnih zlo~ina od na{e strane nije ni bilo – tvrdi Pelevi}.

Bruno Vekari} ka`e da su svi materijali koji su snimqeni, koji postoje negde u Srbiji u nekim takozvanim {tekovima, Tu`ila{tvu za ratne zlo~ine svakako zanimqivi, bilo kao deo dokumenatcionog centra, koji se nalazi pri na{em tu`ila{tvu ukoliko potencijalni osumwi~eni vi{e nisu `ivi ili, pak, kao osnov za pokretawe nekih novih pretkrivi~nih postupaka, ukoliko su potencijalni izvr{ioci `ivi.

NASTAVQENO SU\EWE RADOVANU KARAYI]U

Ni dana bez granatirawa Sarajeva Prvi svedok optu`be na su|ewu biv{em predsedniku Republike Srpske Radovanu Karaxi}u posle tronedeqne letwe pauze potpukovnik Ri~ard Mol rekao je da „nije bilo nijednog dana bez granatirawa Sarajeva“. Vojska bosanskih Srba nasumi~no je granatirala Sarajevo, a svakog dana od granatirawa i snajperskih dejstava ginulo je 14-15 civila, naveo je u svom iskazu Mol, koji je bio vi{i vojni posmatra~ UN u Sarajevu od septembra do decembra 1992. godine.

Svedok tvrdi da mu je komandant Sarajevsko-romanijskog korpusa Stanislav Gali} rekao da „ako se doga|aji u drugim mestima ne razvijaju povoqno za Srbe, recipro~no tome granatira}emo Sarajevo“. Mol je naveo i da su mu srpski komandanti rekli da moraju da ispaquju hice radi „zagrevawa cevi“. Po iskazu tog svedo-

ka, srpske snage su okru`ile Sarajevo da bi se ostvarili vojni ciqevi na nekom drugom mestu. U izve{tajima vojnih posmatra~a kada je na Sarajevo padalo 100

strah poku{avaju}i da `ivi u Sarajevu. Po Molovom svedo~ewu, na zgradu Predsedni{tva je 4. decembra palo 1.480 granata, dok su vojni posmatra~i zabele`ili 203

Tra`i dokumenta o Markalama Karaxi} je uputio zahtev Sudskom ve}u Ha{kog tribunala da zatra`i od kanadske vlade da mu odgovori na zahtev da mu se dostave kopije materijala u vezi s granatirawem sarajevske pijace Markale, za {ta ga Ha{ki sud, izme|u ostalog, tereti. Karaxi} je, kako je navedeno u zahtevu, 2. juna 2009. godine zatra`io kopije dokumenata koje sadr`e izve{taje kanadskih obave{tajaca ili pripadnika UNPROFOR-a, a koji se odnose na granatirawe Markala 5. februara 1994. godine i 28. avgusta 1995. godine. granata dan je ozna~en kao „miran“ jer je, kako je kazao Mol, prilikom izuzetno aktivnog dana padalo vi{e od 600 granata. Kretawe po gradu nije bilo slobodno, rekao je svedok, podvukav{i da je stanovni{tvo ose}alo ogroman

ispaqene granate s polo`aja bosanskih Srba. Na pitawe kako obja{wava tako veliku razliku u broju ispaqenih granata, Mol je kazao da vojni posmatra~i nisu bili locirani blizu svih te{kih naoru`awa, koje su imale obe

strane, i da 60 slu`benika posmatra~ke vojne misije UNMO-a nije moglo videti sve.

– Bilo je mnogo oru`ja koje nismo nadzirali – rekao je potpukovnik, potvrdiv{i da na Igmanu, gde su bile muslimanske snage, nije bilo vojnih posmatra~a.

Mol je tokom unakrsnog ispitivawa rekao da je postojao antisrpski pristup u zapadnim medijima, kao i me|u visokorangiranim stranim politi~arima s kojima je razgovarao u Sarajevu. Karaxi} }e sutra nastaviti unakrsno ispitivawe Mola. Ha{ki sud Karaxi}a tereti u dve ta~ke za genocid nad nesrbima u Srebrenici i jo{ sedam bosanskih op{tina, a u devet ta~aka za progon, istrebqewe, ubistva, deportacije, nehumana dela, teror i nezakonite napade na civile i uzimawe me|unarodnih talaca tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992–95).

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

POTPISANO RE[EWE O IZRU^EWU KALINI]A SRBIJI

Optu`io Legiju za ubistvo Vukojevi}a – Ministar pravde Hrvatske Dra`en Bo{wakovi} potpisao je ju~e re{ewe o izru~ewu Sretka Kalini}a Srbiji – potvrdila je portparolka Ministarstva Vesna Dovrani}. – Daqa procedura izru~ewa nije u kompetenciji Ministarstva pravde. Re~ je o tehni~kim detaqima, i to je u nadle`nosti MUP-a i zagreba~ke kancelarije Interpola.

Kalini} se pro{le nedeqe odrekao prava na `albu na re{ewe o izru~ewu Srbiji i time je postao prvi hrvatski dr`avqanin koji }e biti izru~en nekoj drugoj dr`avi. Molbu za izru~ewe Kalini}a Srbija je Hrvatskoj poslala 11. juna, tri dana po{to je Kalini} te{ko rawen iz vatrenog oru`ja pokraj jezera u Rakitju gde ga je prona{ao prolaznik. Nakon operacije, Kalini} je prevezen u zatvorsku bolnicu.

Sumwa se da je na wega pucao Milo{ Simovi}, koga je srpska policija uhapsila dan kasnije u blizini Morovi}a, mesta kod grani~noga prelaza Batrovaci, pri poku{aju da iz Hrvatske ilegalno u|e u Srbiju.

Obojica su kao pripadnici "zemunskoga klana" u odsustvu osu|ena na zatvorske kazne po 30 godina zbog ubistva premijera Zorana \in|i}a 2003. godine, od kada su bili u bekstvu.

Vreme i mesto izru~ewa Sretka Kalini}a Srbiji za sada nisu poznati jer je, po hrvatskom zakonu, procedura izru~ewa tajna.

– Procedura izru~ewa je tajna, tako da se ne mo`e govoriti ni o mestu, ni o vremenu, ni o na~inu izru~ewa Kalini}a – re~eno je Tanjugu u pres-slu`bi hrvatskog Ministarstva unutra{wih poslova.

Ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi} izjavila je da }e postupak ekstradicije Sret-

ka Kalini}a iz Zagreba biti okon~an najkasnije u roku od mesec dana. Ona je, tako|e, ukazala na to da iz bezbednosnih razloga svi detaqi vezani za datum, mesto, vreme i na~in izru~ewa ne mogu biti poznati javnosti i da

Novosadska policija li{ila je slobode Dragana M. (1978) iz Pan~eva, osumwi~enog da je pre dva dana izvr{io razbojni~ku kra|u u mewa~nici „Majur“ u Petrovaradinu. On se tereti da je iz mewa~nice oduzeo oko 300.000 dinara i 190 evra, a kada je radnica poku{ala da ga

zaustavi, odgurnuo ju je i pobegao.

Postoji osnov sumwe da je Dragan u junu izvr{io i dva krivi~na dela kra|e u Petrovaradinu, odnosno da je ukrao dnevni pazar iz jednog kioska i torbicu s mobilnim telefonom iz automobila.

Opqa~kao prodavnicu sumwe da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tva, maloletnik je uz policijski izve{taj o li{avawu slobode predat sudiji za maloletnike Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji je posle saslu{awa de~aku odredio pritvor od 30 dana.

S. B.

Uhva}en u kra|i kablova

Sretko Kalini}

}e taj postupak biti sproveden uz najvi{e bezbednosne mere.

Ministarka Malovi} izrazila je ju~e o~ekivawe da }e pripadnik "zemunskog klana" Sretko Kalini} u narednih nekoliko dana biti izru~en Srbiji iz Hrvatske i pozdravila dono{ewe odluke hrvatskih vlasti o wegovom izru~ewu. Ona je na konferencij za novinare rekla da }e Kalini} po izru~ewu biti sme{ten ili u Okru`ni zatvor u Beogradu ili u neki drugi zatvor u Srbiji, {to }e biti utvr|eno posle konsultacija s Upravom za izvr{ewe zatvorskih sankcija.

U me|uvremenu, RTS je preneo vest da je Sretko Kalini} optu-

}i u rudniku Lubnica kod Zaje~ara jedan rudar poginuo, a drugi zadobio lak{e telesne povrede.

– Uputili smo Rudarsku inspekciju Ministarstva rudarstva i energetike na lice mesta da ispita sve ~iwenice vezane za ovaj slu~aj. Po dobijawu izve{taja, iza}i }emo u javnost s vi{e podataka i tada }emo mo}i govoriti o tome da li postoji i ne~ija objektivna odgovornost za ovakvu te{ku nesre}u – rekao je Dragosavqevi}.

Dr`avni sekretar za rudarstvo je ukazao na to da je rudarski posao jedan od najte`ih, a u Srbiji rudari rade u te{kim uslovima i daju nemerqiv doprinos srpskoj privredi.

CRNA GORA U SEPTEMBRU RAZMI[QA O EKSTRADICIJAMA

Radovi} najavio platformu Ministar pravde Crne Gore Mira{ Radovi} izjavio je danas da }e vladinom platformom po~etkom septembra biti definisan pregovara~ki tim i pregovara~ki okvir za pripremu sporazuma sa Srbijom o ekstradiciji. Ministar je u intervjuu listu Pobjeda rekao da }e usagla{eni stavovi pregovara~kih timova biti sadr`ani u tekstu Ugovora koji }e potom biti dostavqen vladama na potvr|ivawe.

On je podsetio da je crnogorska vlada po~etkom ovog meseca potvrdila spremnost da sa Hrvatskom zakqu~i ugovor o izru~ewu po~inilaca te{kih krivi~nih dela, a sa Srbijom

pi. Kalini} ve} ima dve pravosna`ne presude, zbog ubistva premijera Zorana \in|i}a i drugih zlo~ina "zemunskog klana". Po{to mu je su|eno u odsustvu, mo`e zatra`iti ponavqawe tih su|ewa.

13

Uhap{en pqa~ka{ mewa~nice

Posle dva dana tragawa, policija je u [idu identifikovala i uhapsila sedamnaestogodi{waka koji je u subotu, oko 13 ~asova, maskiran i sa no`em u ruci, upao u prodavnicu „Poqoploda“ u [idu i uz pretwu no`em od prodava~ice uzeo 15.500 dinara i nestao. Zbog osnovane

U Lubnici poginuo rudar U rudniku lignita "Lubnica" kod Zaje~ara ju~e je poginuo rudar Dejan Milo{evi} (42) iz Zaje~ara, najverovatnije prilikom odrona ugqa u jami. Istra`ni sudija Osnovnog suda u Zaje~aru Sa{a @ivkovi}, koji je obavio uvi|aj na mestu nesre}e, izjavio je Tanjugu da se ta~an uzrok smrti jo{ ne zna, ali da se pretpostavqa da je rudar nastradao kada ga je komad ugqa udario u vratni deo ki~me. Po wegovim re~ima, obdukciju }e obaviti lekari sa sudske medicine u Ni{u. U ovoj nesre}i jedan rudar bio je lak{e povre|en.

Dr`avni sekretar Ministarstva energetike i rudarstva Zlatko Dragosavqevi} potvrdio je ju~e da je u nesre-

`io Milorada Ulemeka Legiju da je naru~io ubistvo svedokasaradnika Zorana Vukojevi}a, iz osvete zbog svedo~ewa pred Specijalnim sudom. Kalini} je, kako saznaje RTS, jedan od posledwih susreta s hrvatskim is-

sreda18.avgust2010.

da inovira onaj iz maja pro{le godine.

- Taj dokument treba da bude inoviran time {to }e se u wemu na}i i odredba koja omogu}ava izru~ivawe svojih dr`avqana - objasnio je ministar.

Pisawe beogradskog Danasa da je Ministarstvo pravde Crne Gore tra`ilo odlagawe potpisivawa sporazuma o ekstradiciji, kao i da je diplomatskim putem obavestilo srpske kolege da do toga ne}e do}i tako brzo, ocenio je kao krajwe neutemeqeno iproizvoqno.

Takav na~in sigurno ne doprinosi saradwi dr`ava u brobi protiv kriminala, rekao je Radovi}.

(Tanjug)

tra`nim organima iskoristio da optu`i biv{eg komandanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka. Kako je RTS-u potvr|eno iz izvora bliskih istrazi, Kalini} je tokom saslu{awa u Zagrebu izjavio da su u otmici i ubistvu Vukojevi}a, juna 2004. godine, u~estvovali Milo{ i Aleksandar Simovi} i Zoran Povi}. Pre nego {to su ga ubili, brutalno su ga mu~ili, zahtevaju}i da im ka`e gde je skriven novac "zemunskog klana".

Ako se taj Kalini}ev iskaz poka`e kao ta~an, pravnici ocewuju da bi se Milorad Ulemek, ali i Simovi}i, mogli ponovo na}i na optu`eni~koj klu-

Pravnici ka`u da se, u zavisnosti od kazne dobijene u ponovqenim postupcima, Kalini} mo`e nadati i statusu svedokasaradnika u slu~ajevima koji do sada nisu procesuirani.

– Ako bi kazna na koju bi bio osu|en bila 40 godina, onda ne bi mogao kasnije biti svedok-saradnik – rekao je profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Milan [kuli}.

Po presudi Specijalnog suda, Kalini} je ubio najmawe osam osoba. Va`io je za profesionalnog ubicu, koji je, osim po likvidacijama iz automobila u pokretu, bio poznat i po surovosti.

(Tanjug–FoNet)

KRIVI^NA PRIJAVA ZBOG PORESKE UTAJE

Prodavao neukwi`enu robu Poreska uprava podnela je Osnovnom javnom tu`ila{tvu u [apcu krivi~nu prijavu protiv osniva~a i direktora privrednog dru{tva "Bonaks" I. S., zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo poreske utaje, ~ime je o{tetio buxet za 27.000.945 dinara, saop{eno je ju~e iz te uprave. Kako je navedeno, I. S. je, u nameri da delimi~no izbegne pla}awe poreza, od aprila do decembra pro{le godine nabavio robu ukupno vrednu 67.601.469 dinara koju je potom prodao za gotov novac, bez evidentirawa u poslovnim kwigama, ~ime je umawio obavezu za obra~un i pla}awe PDV-a u iznosu od 9.883.453 dinara i poreza na druge prihode u iznosu od 12.876.411 dinara.

U istoj nameri je, od aprila do maja pro{le godine, nabavio dobra ukupno vredna 8.388.905 dinara, a u poslovnim kwigama

nije evidentirao prodaju, te nije obra~unao i platio PDV od 1.279.308 dinara, saop{tila je Poreska uprava.

U novembru 2009. godine I. S. je pribavio i u poslovnim kwigama privrednog dru{tva evidentirao la`ne ra~une o nabavci dobara vrednih 9.346.486 dinara s iskazanim PDV-om s pravom na odbitak i podneo PDV prijave neistinite sadr`ine, ~ime je umawio obavezu za pla}awe PDV-a za 1.425.339 dinara.

Kako je od marta do jula pro{le godine podizao 8.065.964 dinara gotovog novca s teku}eg ra~una svog privrednog dru{tva, a u poslovnim kwigama la`no prikazao da je gotovim novcem isplatio otkup sekundarnih sirovina, I. S. je izbegao obra~un i pla}awe poreza na druge prihode od 1.536.374 dinara, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

Hilandarski kola~ – prevara Manastir Hilandar upozorio je ju~e na to da su se u Srbiji pojavili "hilandarski kola~" ili "hilandarski kvasac", koji ne poti~e iz manastira Hilandar, i da to predstavqa prevaru vernika.

Verovawe da spravqawe tog kola~a donosi sre}u onima koji ga prave je ~isto sujeverje i besmislica, saop{tio je manastir Hi-

landar, a objavqeno je na internet-stranici Srpske pravoslavne crkve.

"Molimo pravoslavne hri{}ane da ne primaju ’hilandarski kvasac’ i da ne prave takozvani hilandarski kola~ i tako spre~e {irewe zloupotrebe na{e svetiwe, manastira Hilandar", navodi se u saop{tewu.

Tragi~an udes Na putevima u Srbiji, po podacima MUP-a, prethodnog dana u Srbiji evidentirana je 121 saobra}ajna nezgoda, u kojoj su 42 osobe te`e i lak{e povre|ene, a jed-

na smrtno stradala. Po saop{tewu Auto-moto saveza Srbije, na podru~ju Beograda zabele`eno je 56 saobra}ajnih nezgoda, u kojima je povre|eno pet osoba.

Zahvaquju}i policajcima iz Policijske stanice u Pe}incima, signal mobilne telofonije Telekoma "Srbija" u dowem Sremu nije utihnuo jer su Vuka M.(28) iz Ugrinovaca li{ili slobode u trenutku kada je krenuo da se~e bakarne kablove na repetitoru Javnog preduze}a Telekom u De~u, kod Pe}inaca.

Vuk M. je prethodno izvr{io sve pripreme da bi do{ao do kablova s repetitora, koji imaju visoku cenu kao sekundarna sirovina. Prvo je pajserom obio ulazna vrata na ogradi repeti-

tora i s dobrim makazama za metal krenuo da se~e kablove, me|utim, nije imao mnogo sre}e jer je u tom trenutku stigla i patrola policije koja je Vuka M. li{ila slobode.

Posle policijskog zadr`avawa, Vuk. M. je s krivi~nom prijavom, u kojoj se osnovano sumwa da je izvr{io krivi~no delo te{ke kra|e u poku{aju, predat istra`nom sudiji osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je, nakon saslu{awa, odredio pritvor od 30 dana.

S. Bojevi}

Osumwi~ene za {est kra|a Policija u Senti rasvetlila je vi{e krivi~nih dela i protiv Qiqane J. (1984) i Tereze J. (1986) iz Mola, op{tina Ada, podnela krivi~nu prijavu zbog postojawa osnovane sumwe da su po~inile {est krivi~nih dela kra|a i te{kih kra|a na {tetu vi{e lica na teritoriji sen-

}anske op{tine. One su osumwi~ene da su od marta do avgusta ove godine, koriste}i podesan alat, provaqivale u ku}e na podru~ju op{tine Senta, iz kojih su odnosile nakit, novac i razne stvari, pa su vlasnike o{tetile za oko 450.000 M. Mr. dinara.

Uhap{ena zbog ubistva starice Vilma P. (35) uhap{ena je zbog sumwe da je pro{log petka sa vi{e uboda no`em ubila svoju kom{inicu Svetku Mraovi} (85) u wenom stanu na uglu Fru{kogorske ulice i Prvomajskog bulevara u Somboru.

Po re~ima stanara zgrade, toga

dana iz wenog stana za~ula se galama, ali je ubrzo sve utihnulo. Me|utim, kom{ijama je to bilo dovoqno da pozovu policiju. Policija i Hitna pomo} zatekli su u stanu ubijenu `enu. Svetka Mraovi} sahrawena je ju~e u Kqaji}evu.

Do plena preskakawem ograda Protiv Zorana D. (1985) iz Ade policija je podnela krivi~ne prijave zbog osnova sumwe da je po~inio vi{e te{kih kra|a. On je osumwi~en da je u toku juna ove godine na podru~ju a|anske op{tine, koriste}i odsustvo vlasnika ku}a, preskakao ograde i kapije i, ulaze}i kroz otvorene prozore podruma i ku}a, iz wih odnosio nakit, novac, ode}u i druge predmete.

U seriji kra|a koje je po~inio osumwi~eni Zoran D. se tereti da je vlasnike o{tetio za oko 800.000

dinara, saop{teno je ju~e iz PU Kikinda.

Podno{ewe prijave a|anska policija najavila je i protiv Jo`efa P. (1944) iz Ba~ke Topole zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}enog iskori{}avawa autorskih dela. On je osumwi~en da je u nedequ, 15. avgusta, na seoskoj slavi u Utrinama, op{tina Ada, zate~en u prodaji nelegalnih CD-a i DVD-a. Tom prilikom je od Jo`efa P. oduzeto 324 komada raznih CD-a. M. Mr.

Te{ko povre|en voza~ „opela” U saobra}ajnom udesu u ulici Ilije Gara{inina u ^a~ku ju~e rano ujutru te{ko je povre|en me{tanin V. P. ( 26) koji je, upravqaju}i automobilom "opel kadet", zbog neprilago|ene brzine pre{ao na levu stranu kolovoza, udario u betonski stub i prevrnuo se u propusni kanal.

Nastradali voza~ je preba~en na Odeqewe intezivne nege ~a~anske bolnice, gde je zadr`an na le~ewu. Automobil je, kako je saop{tila policija, gotovo potpuno uni{ten. Policijska uprava iz ^a~ka navela da udes nema veze s odr`avawem Draga~evskog sabora u Gu~i.

Saobra}ajci u Gu~i strogi – [est voza~a je zadr`ano na tre`wewu u Policijskoj upravi ^a~ka u nedequ uve~e i u ponedeqak jer su upravqali vozilom s vi{e od 1,20 promila alkohola u krvi – izjavila je ju~e FoNetu portparolka ~a~anske policije Biqana Nasti}. Ona je navela da je policija na svim prilaznim putevima Gu~i u pomenuta 24 sata kontrolisala 1.731 vozilo i ot-

krila 44 voza~a pod dejstvom alkohola.

– Prekr{ajne prijave podnete su protiv ukupno 69 voza~a. Me|u wima, trojica su ka`weni zbog kori{}ewa mobilnog telefona tokom vo`we, osam zbog prekora~ewa brzine, deset zbog preticawa i 12 zbog nevezivawa sigurnosnog pojasa – rekla je Biqana Nasti}.

DRU[TVO

sreda18.avgust2010.

c m y

14

DNEVNIK

LAJO[ BALA LACI IZ TRE[WEVCA PRESAVIO TABAK PA UZVRA]A NA OPOMENU RTS-a ZA NAPLATU DUGOVAWA

Gra|anskom neposlu{no{}u protiv (ne)zakonite pretplate?

Lajo{ Bala Laci iz Tre{wevca, nekada{wi savezni poslanik iz vremena SR Jugoslavije i dr`avne zajednice SCG, biv{i prvi ~ovek kawi{ke op{tine, sada na du`nosti predsednika mesne zajednice Tre{wevac, presavio je tabak i Radio-televiziji Srbije uputio odgovor na opomenu pred utu`ewe zbog nepla}awa TV-pretplate. Bala je RTS-u skrenuo pa`wu na to da je 16. avgusta 2010, kao obi~nu po{iqku, dobio opomenu pred utu`ewe ({to bi, kako otpisuje u prestonicu, mogao i poricati), kojom se od wega tra`i naplata

Ustavni sud Srbije i RTS Evidentno je da je krajem februara ove godine Ustavni sud Srbije dostavio RTSu re{ewe da je TV pretplata zakonita i da ne prihvata nijedan od podnetih zahteva da se ispita ustavnost wenog pla}awa, konstatuju}i da ustanovqewe posebnog nezavisnog Javnog radiodifuznog servisa, koji podrazumeva i wegovu finansijsku nezavisnost, predstavqa me|unarodno prihva}en standard u ovoj oblasti. Po podacima koje je saop{tavao RTS, lane je postupak prinudne naplate pokrenut protiv 116.000 gra|ana uz o~ekivawe da }e taj broj u ovoj godini biti znatno ve}i. neispla}ene pretplate do 30. septembra 2009. godine.

Bala otpisuje RTS-u da ne namerava da pla}a nikakvu pretplatu, te da }e sve poznanike i nepoznate qude zamoliti da se pozivaju na argumente koje pote`e, da bi se sredstvima gra|anske neposlu{nosti mogli boriti, kako tvrdi, protiv neustavne i nezakonite pretplate.

Tre{wevac, pre dve decenije sedi{te republike neposlu{nih rezervista „Zicer”

Zamera Bala na tome da u dopisu koji mu je prosle|en nezakonito ne postoji pouka o pravnom leku, ali ipak odgovara na opomenu RTS-u da bi obelodanio ~iwenice zbog kojih nije spreman da plati "protivustavnu i protivzakonitu pretplatu". Poziva se na Ustav Republike Srbije koji u 51. ~lanu garantuje gra|anima pravo na obave{tenost, istinito, potpuno i blagovremeno obave{tavawe o

Bala predo~ava da, po wegovom saznawu, RTS nije sproveo nikakav postupak javne nabavke u vezi s prikupqawem pretplate, pa zbog toga smatra da je firma "Elektrovojvodina" nezakonito napla}uje. On tako|e ukazuje na to da u slu~aju informisawa servisi koji vr{e obave{tavawe od javnog zna~aja mogu ste}i nepo{teno preimu}stvo nasuprot ostalih sredstava informisawa, pa i u tom pogledu postoji sumwa u neustavnost, te da bi, ukoliko bi prihvatio stavove RTS-a, na osnovu iste logike, na primer, i Nacionalni savet Ma|ara mogao uvesti obaveznu pretplatu u slu~aju medija

pomno prou~avao, posebno one stavke koje se odnose na izvore finansirawa javnog radiodifuznog servisa, a rugi osnov na koji se poziva opomena je Ugovor za obveznika pretplate, {to Bala osporava dodatnim konstatacijama. Po{to Ustav obave{tavawe gra|ana garantuje samo kao pravo gra|ana, a ne kao i obavezu, zato kod svake obavezne materijalne naplate koja se vezuje za obave{tavawe postoji sumwa

pitawima od javnog zna~aja, te da svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu dr`avnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovla{}ewa, u skladu sa zakonom.

Opomena se poziva na Zakon o radiodifuziji, koji je Bala

neustavnosti, tvrdi Bala, ukazuju}i i na neuskla|enost pojedinih ~lanova Zakona o radiodifuziji, dodaju}i da s RTS-om nije sklopio nikakav ugovor, pa tra`i da se na wega ne pozivaju, kao {to je to u~iweno dobijenom opomenom pred utu`ewe.

Utihnula skupa muzika Zbog visokih naknada Organizacije muzi~kih autora Srbije – SOKOJ i Organizacije proizvo|a~a fonograma Srbije – OFPS za pu{tawe i slu{awe muzike, u prvoj polovini ove godine, po podacima Unije poslodavaca Srbije – UPS, oko 4.000 ugostiteqa otkazalo je muziku u svojim objektima, a akcija bojkota se nastavqa.

Obja{wavaju da su SOKOJ i OFPS od 2007. do ove godine gotovo utrostru~ile iznos svog obra~unskog boda, pa tako trenutno kafi} u Beogradu povr{ine 60 kvadratnih metara pla}a naknadu na istom nivou kao isti takav u centru Londona, {to u novcu iznosi 452,3 evra godi{we. Sli~no stawe je i u drugim gradovima u Srbiji gde su ugostiteqi odlu~ili da boj-

Beograd kao London Po sada{woj ra~unici, slu{awe muzike u kafi}u u centru Beograda ko{ta isto kao u centru Londona. Me|utim, pi}e je u Londonu ~etiri puta skupqe nego u Beogradu, a prose~an gra|anin glavnog grada Britanije ima {est i po puta ve}u zaradu od prose~nog Beogra|anina.

Republika „Zicer” U akcijama gra|anske neposlu{nosti Bala se izve{tio u vreme raspada SFRJ, kada je pre dve nepune decenije za one koji su odbijali pozive JNA za rezervu i odlazak na rati{ta u Tre{wevcu organizovao Republiku "Zicer", okupiv{i istomi{qenike u kafi}u tog imena. Pokreta~ tada{we republike neposlu{nih rezervista morao je na sud, ali kako }e se zavr{iti protivqewe da plati TV pretplatu javnom servisu i poziv istomi{qenicima na neposlu{nost, tek }e se videti: da li }e administracija Aleksandra Tijani}a uspeti da mu naplati dug za pretplatu, ili }e Bala formirati Republiku nesposlu{nih TV pretplatnika?

ZA POLA GODINE 4.000 UGOSTITEQA BOJKOTOVALO SOKOJ I OFPS

Lajo{ Bala Laci

~iji je on osniva~ ("Ma|ar so", "Het nap"...).

Ne mo`e se, po pismu koje je Bala uputio RTS-u, zanemariti ni ~iwenica da u Tre{wevcu postoji mre`a kablovske televizije, pa se signal dobija posredstvom provajdera, koji, po wegovom saznawu, tako|e pla}a pretplatu za TV-kanale javnog servisa, pa ukazuje na to da svaka nova naplata zna~i da se za istu uslugu pretplata tra`i vi{e puta, {to smatra nelogi~nim.

M. Mitrovi}

Naime, suo~eni s neumereno visokim naknadama koje im napla}uju SOKOJ i OFPS, ugostiteqi se sve ~e{}e odlu~uju da izbace muziku i po{aqu pismenu izjavu, u prisustvu dva svedoka, da vi{e javno ne pu{taju muziku i time skinu s vrata namet koji je iz godinu u godinu sve ve}i. Poslodavci isti~u da ugostiteqi koji su se pridru`ili pozivu na bojkot SOKOJ-a i OFPS-a ocewuju da im obustava pu{tawa muzike u lokalima nije umawila broj gostiju niti smawila promet.

kotuju one koji im tako papreno napla}uju pu{tawe muzike. Bojkotu su se pridru`ili ugostiteqi Beograda, Novog Sada, Zrewanina, Subotice, Ba~ke Palanke, Vr{ca, Ni{a, ^a~ka, Kragujevca... a o~ekuje se da }e broj onih koji ne mogu da plate namete SOKOJ-a i OFPS-a biti jo{ ve}i jer UPS poziva na nastavak akcije. Podse}aju da je re~ o italijanskom modelu bojkota, gde zbog neumereno visokih naknada ~ak 90 odsto lokala ve} nekoliko godina ne pu{ta muziku.

Q. M.

PRIVATNI STARA^KI DOMOVI KAO TURISTI^KI PANSIONI

Mesta iz kojih stari nestaju bez traga Ministarstvo rada i socijalne politike zatvorilo je privatni stara~ki dom "Horizont" u selu Rakovica u podno`ju Avale, ali tek nakon {to je porodica prijavila da je iz wega nestala starica Mirjana Zima, za kojom policija traga ve} nekoliko dana. Ministarstvo }e podneti prekr{ajne prijave protiv vlasnika doma, ali i krivi~nu zbog kr{ewa Zakona o sme{taju starih, odnosno zbog toga {to je privatni dom za stare radio bez dozvole. Ovaj, kao i mnogi drugi ilegalni privatni stara~ki domovi, radio je punih sedam godina a da niko do sada nije utvrdio da radi bez dozvole i da nema odgovaraju}e uslove za brigu o starima!

O privatnim stara~kim domovima po pravilu se progovori tek kada neko od starih, koje rodbina zbog nedostatka mesta u dr`avnim domovima i gerontolo{kim centrima sme{ta i skupo pla}a, strada. Procewuje se da trenutno u Srbiji postoji 150 stara~kih domova, od ~ega svaki tre}i, kao i ovaj u Rakovici, radi ilegalno, dok je legalnih svega 90, od ~ega je 41 dr`avni. Ve}ina privatnih domova, koji svoje usluge napla}uju duplo vi{e nego {to to ~ine dr`avni, registrovana je kao turisti~ka agencija, a prostorije u koje sme{ta stare i nemo}ne kao turisti~ke pansione, pa se na kraju, kada se ne{to lo{e dogodi, do|e do toga da su zapravo nemo}ni bili na turisti~kom odmoru, a ne u domu za stare i ne-

mo}ne. Samo tokom pro{le godine inspekcija je zatvorila 30 "divqih" domova.

Ministarstvo rada i socijalne politike stalno upozorava gra|ane na to da, pre nego {to donesu odluku da svoje najbli`e smeste u dom, provere da li je zaista re~ o privatnom domu za stare i nemo}ne ili o ilegalnom radu onih koji nemaju dozvolu da se bave takvim poslom i koji, na kraju krajeva, nisu ni sposobni da to ~ine.

Me|utim, kada bi se po{tovala pravila pona{awa i zakonska regulativa, mnogi dana{wi privatni domovi, ~ak i kada bi hteli, ne bi mogli dobiti dozvolu za rad jer ne ispuwavaju osnovne uslove koje mora da ispuni neko ko `eli da preuzme obavezu starawa o starim i nemo}nim. Naime, ne mo`e se svako baviti ovim poslom niti mogu sve ku}e ili zgrade da se nazivaju privatnim domom. Zakon

strogo propisuje uslove, od gra|evinskih do zdravstvenih, preko osobqa i stru~waka koji umeju da pru`e uto~i{te i negu starima i bespomo}nima.

Na sajtu Ministarstva rada i socijalne politike objavqena su imena, adrese, telefoni i vlasnici svih privatnih domova za stare u Srbiji, uz napomenu da dr`ava daje garancije za kvalitet usluga samo u onim koji imaju dozvolu za rad. Drugim re~ima, ukoliko neko stare smesti u privatni dom, a ispostavi se da on nije imao dozvolu za rad, ne mo`e za to kriviti dr`avu niti od we, ako do ne~ega do|e, tra`iti pomo} i za{titu jer je sam kriv {to nije proverio u ~ije ruke daje stare. Za privatne domove u Vojvodini dozvolu daje Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku – Sektor za socijalnu politiku.

Privatni dom za stare ne mo`e po~eti da radi dok nadle`ni

organ svojim re{ewem ne utvrdi da su ispuweni uslovi za po~etak rada i dok se ne upi{e u sudski registar. Da bi se dobila dozvola, privatnik koji osniva privatni dom za stare i penzionere mora da ispuni uslove u pogledu prostora, opreme, stru~nih i drugih radnika, ishrane, odr`avawa li~ne higijene, prostora i opreme, garderobe korisnika, zdravstvene i usluge u slu~aju smrti. Osim toga, mora da ima gra|evinski projekat i dozvolu za gradwu, dokaz o vlasni{tvu, dokaz o upisu ustanove kod Trgovinskog suda i ugovor o radu za zaposlene.

Dakle, tek kada se sve to ispuni, Ministarstvo rada i socijalne politike, odnosno Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo i socijalnu politiku, daje privatnim domovima dozvolu za rad pa ako se i pored toga dogodi ne{to neprijatno, odnosno ako stari budu zanemareni ili zlostavqani, dr`ava mo`e reagovati na odgovaraju}i na~in i bez intervencije porodice. S druge strane, u ilegalim privatnim domovima nema stalne kontrole inspekcije, `albe starih ili porodice na ishranu i sme{taj ne sti`u na pravu adresu, a nema ni zabrane za odre|ivawe mese~ne cene za pru`ene usluge.

Naime, dr`ava utvr|uje cene za

sme{taaj starih u dr`avne domove i gerontolo{ke centre i one su, po pravilu, nekoliko puta ni`e od onih koje samostalno odre|uju privatni vlasnici, pa ~ak i oni koji imaju dozvolu za rad. ^iwenica je da neki privatnici za pru`awe usluga starima i brigu o wima napla}uju i do 1.000 evra mese~no, dok se prose~na cena kre}e negde oko 500 evra. U isto vreme, dr`avni domovi su jeftiniji, ali su wihovi kapaciteti ograni~eni i ve} sada je ogroman broj starih koji ~ekaju na mesto. No, ne samo da su znatno jeftiniji ve} su i usluga i kvalitet, kako sme{ta-

raju}a i {to, ~ak i kada se sve to konstatuje i izda zabrana daqeg rada, vlasnik nakon kra}eg vremena ponovo po~ne da radi ili, u najboqem slu~aju, ode, pa svoj ilegalni dom za stare registruje kao pansione za stare ili agenciju za negu i pomo} u ku}i.

Kako se najavquje da }e Srbija ve} za nekoliko decenija biti zemqa starih, biznis s privatnim domovima za stare je svakako ne{to {to }e tek dobiti na aktuelnosti i nema sumwe da }e se broj onih koji se odlu~e na to da na ovaj na~in zara|uju znatno pove}ati. S pove}awem mogu}nosti bavqewa brigom o

Do klijentele sti`u internetom Neregistrovani domovi za stare do klijentele dolaze internet prezentacijama, reklamnim flajerima koje ostavqaju u po{tanskim sandu~i}ima i oglasnicima. Vlasnici ovih domova ne pla}aju poreze i druge obaveze prema dr`avi, a uslovi u ve}ini ovih objekata su veoma lo{i. Uglavnom radi neodgovaraju}e osobqe; iako na wihovim sajtovima pi{e da su stari pod stalnim medicinskim nadzorom, retki su oni koji upo{qavaju {kolovane negovateqe i medicinske tehni~are. ja tako i ishrane, mnogo boqi nego u privatnih domova.

Poseban problem predstavqa ~iwenica da privatne domove za stare kontroli{e samo pet inspektora, a da se kontrola obavqa periodi~no, te da to koliko }e se puta obi}i neki dom zavisi pre svega od broja pristiglih prijava. Zabriwavaju}e je i {to su uslovi u takvim domovima ~esto lo{i, osobqe nekvalifikovano a nega neodgova-

starima pove}a}e se i broj "ilegalaca" i ako i dr`ava i sami gra|ani ne budu na vreme proveravali kome se i po kojoj ceni daju stari na brigu, srpsko tr`i{te }e zauzeti oni koji `ele da izigravawem zakona do|u do novca i koje, zapravo, ne zanima {ta }e biti s onima koji posledwe godine `ivota treba da provedu zbrinuti i negovani.

Q. Male{evi}

DRU[TVO

DNEVNIK

AKCIONI PLAN ZA POMO] IZBEGLI^KIM PORODICAMA U BA^KOJ PALANCI

Po~iwe otkup ku}a i izgradwa stanova

U Ba~koj Palanci, po podacima poverenika za izbeglice u ovoj op{tini Radoslava Milo{evi}a, ostalo je jo{ oko 400 izbegli~kih porodica kojima su potrebne donacije, odnosno pomo} u vidu gra|evinskog materijala. Me|utim, ovde uskoro treba da po~ne i izgradwa zgrade s 15 stanova, od kojih je 12 nameweno izbeglicama, a predvi|eno je da se obezbede i pare za kupovinu nekoliko ku}a.

Komesarijat za izbeglice Republike Srbije dodelio je lokalnoj samoupravi za potrebe izbeglica 2,6 miliona dinara.

Taj novac, isti~e zamenik predsednika op{tine Zoran Jovi~in, dobilo je 13 izbegli~kih i raseqenih porodica. Ta~nije, svaka porodica dobila je po

200.000 dinara da bi ubrzala re{avawe svog stambenog problema, a pomo} je u gra|evinskom materijalu.

– Lokalnim akcionim planom za re{avawe problema izbeglica, odnosno onih koji nemaju svoj plac i ku}u, op{tina Ba~ka

na{oj op{tini ih ima 13, su nam prazna, a to zna~i da se ku}e negde mogu kupiti i za nekoliko hiqada evra. Takvi qudi ne mogu sada da dobiju pomo} u gra|evinskom materijalu jer nemaju ni plac ni ku}u za adaptaciju, pa im je ku}a u selu re{ewe.

O~ekuje se da u okviru Lokalnog akcionog plana problem 400 porodica izbeglica i raseqenih bude re{en za ~etiri godine Palanka }e u naredne ~etiri godine svake godine kupovati po dve ku}e – istakao je Jovi~in. – Broj kupqenih ku}a mogao bi biti i ve}i, po sistemu dinar za dinar, a o~ekujemo i pomo} Pokrajine i Republike. Sela, a u

Radoslav Milo{evi} dodaje da je predat zahtev nema~koj humanitarnoj organizaciji ASB za dodelu paketa gra|evinskog materijala pojedina~ne vrednosti od 4.000 evra. O~ekuju se i druge donacije u vidu gra|evin-

skog materijala, a ovda{we Povereni{tvo trenutno je anga`ovano na donaciji paketa za ekonomske projekte u pojedina~noj vrednosti od 1.200 evra.

– Krajem meseca treba da se potpi{e ugovor za izgradwu 15 stanova u stambenom nasequ „Sinaj“ u Ba~koj Palanci, a finansijer je Gr~ka, odnosno Humanitarna organizacija „Evropska perspektiva“ – ka`e Milo{evi}. – Predvi|ena je izgradwa hiqadu kvadratnih metara stambenog prostora, vrednog 350.000 evra. Ako nastavimo ovom dinamikom, sasvim je opravdano o~ekivati da u okviru Lokalnog akcionog plana problem 400 porodica izbeglica i raseqenih lica re{imo za ~etiri godine.

M. Suyum

sreda18.avgust2010.

15

SAVREMENA PO[AST NALIK NARKOMANIJI I ALKOHOLIZMU

Navu~eni na internet

^etiri do {est sati provedenih na internetu vikendom nije stra{no, ali toliko ~asova za monitorom svakog dana simptom je zavisnosti, upozoravaju stru~waci, i kao najve}i problem navode {to deca na globalnoj mre`i ~esto ostavqaju li~ne podatke koji se mogu zloupotrebiti.

Profesorka informatike u Zrewaninskoj gimnaziji Nata{a Antonin napomiwe da, po wenim zapa`awima, mladi provode po nekoliko sati

ri, vulkanskim erupcijama, starim civilizacijama i sli~no – nagla{ava profesorka informatike.

Ovim urbanim problemom lane se pozabavio i novosadski Centar za prevenciju devijantnog pona{awa mladih "Target", koji je, u saradwi s Ministarstvom za telekomunikacije, a uz partnersku podr{ku kompanije "Telenor", u osnovnim {kolama u Vojvodini organizovao niz predavawa na temu "Elektronske

dnevno za ra~unarom, uglavnom igraju}i igrice ili krstare}i internetom.

– Uglavnom su na sajtovima posve}enim mre`nom dru`ewu, kao {to su „Fejsbuk“ ili „Majspejs“. To je u redu ako su geografski razdvojeni od svojih ro|aka ili prijateqa s kojima `ele da komuniciraju.

Ali, mladi koriste “spejs” veoma ~esto i kao zamenu za tradicionalnu komunikaciju s qudima iz svog okru`ewa – isti~e Nata{a Antonin, i napomiwe da su neki postali ~ak i zavisni od „Fejsbuka“ i wemu sli~nih sajtova, tako da ne mogu da izdr`e ni dan a da ne posete profil svog druga, da vide "{ta ima novo".

droge – za{tita dece i edukacija o pravilnom kori{}ewu interneta". Ciq predavawa bilo je podizawe svesti o opasnostima i {tetnim sadr`ajima na internetu i prosve}ivawe korisnika ukazivawem na gre{ke – od ostavqawa li~nih podataka, preko sastanaka na slepo, do upotrebe i na~ina formirawa lozinki. Na tribinama su u~estvovali u~enici od ~etvrtog do osmog razreda osnovnih {kola, kao i wihovi roditeqi i nastavnici.

Po istra`ivawu Centra za prevenciju devijantnog pona{awa mladih, deca tog uzrasta predstavqaju kriti~nu starosnu kategoriju. Rezultati pre-

U MALOM I\O[U ODR@AN ME\UNARODNI KAMP OMLADINE IZ MNOGO^LANIH FAMILIJA

Slo`na velika porodica na Katai sala{u Savez udru`ewa velikih porodica Vojvodine, sa sedi{tem u Adi, bio je doma}in ~etvrtog me|unarodnog omladinskog kampa "Za `ivot u porodici", u okviru kojeg su u~esnici nedequ dana boravili na Katai sala{u u Malom I|o{u. Prethodni kampovi su dva puta odr`ani u Kawi`i i jednom u Adi, ovog puta u~estvovali su mladi iz velikih porodica iz Ma|arske, Bosne i Hercegovine i Srbije, a jedan momak iz Slova~ke prevalio je biciklom put dug preko 400 kilometara da bi se prikqu~io kampu gde je na okupu 40 u~esnika: 36 dece i ~etiri vaspita~a. Svi oni su se u prelepom ambijentu Katai sala{a nedequ dana dru`ili, razmewivali iskustva i funkcionisali kao jedna velika slo`na porodica.

U~esnici kampa na Katai sala{u u Malom I|o{u

Osim gostiju iz inostranstva, u~estvuju mladi iz desetak vojvo|anskih mesta: Ade, Mola, [upqaka, Subotice,

Na`alost, mnogima je i 1.000 dinara previ{e – Pripremaju}i kamp, imali smo dosta pote{ko}a kod izbora dece jer smo tra`ili da se za u~esnike kampa plati u~e{}e od 1.000 dinara, {to je simboli~no u odnosu na ukupnu cenu od 8.500 dinara. @eleli smo da ukqu~imo vi{e dece iz mnogo~lanih porodica, koje nemaju uslova da ih po{aqu na letovawe ili u neki kamp gde se pla}a puna cena. U tome smo samo donekle uspeli jer je siroma{nim porodicama i u~e{}e od 1.000 dinara veliki izdatak, ali nismo hteli da popustimo jer se obi~no smatra da ono {to je besplatno ni{ta ne vredi. Za naredni kamp gleda}emo kako da obezbedimo da bude ukqu~eno jo{ vi{e dece iz porodica gde je deci boravak u kampu ili letovawe "mislena imenica" – ka`e Kri`an.

Ba~kog Petrovog Sela, Malog I|o{a, ^antavira, Ba~kog Du{anova, Feketi}a i Sente.

Predsednik Saveza udru`ewa velikih porodica Vojvodine Vilmo{ Kri`an ka`e da je odr`avawe kampa potpomogao Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku i demografiju AP Vojvodine, ali je dobijeno mawe para u odnosu na o~ekivano, tako da je broj u~esnika smawen za deset.

– Konstatovano je da su deca zavisna u mnogim segmenta `ivqewa. I dok su jedni zavisni od mobilnog telefona, drugi "pate" od slatki{a ili od kompjutera. Ipak, ustanovili smo da me|u u~esnicima kampa nije bilo zavisnika od poroka kakvi su pu{ewe, alkohol ili

droga. Posebno nas raduje {to su se deca aktivno ukqu~ivala u radionice – onu posve}enu zavisnosti vodila je Teodora Velez – a imali smo i goste iz ku}e "Hosana" iz Novog @ednika, zavisnika koji se odvikavaju od droge, koji su preneli deci svoja iskustva o {tetnosti droge i opojnih sredstava – konstatuje Kri`an.

Gosti kampa bili su porodi~ni terapeuti Robert Erdeg iz Novog Sada i Oskar Sena{i iz Sente, pa su obra|ene teme izbora partnera i seksualnosti u ranom dobu, teme drugarstva i volonterizma, i kako se ukqu~iti u rad udru`ewa i drugih civilnih organizacija. U~esnici kampa su bili od 12 do 19 godina, uglavnom iz dobi kada se susre}u s prvim qubavnim iskustvima, pa je boravak u kampu iskori{}en da se upute u to kako da izaberu partnera za du`u vezu, kako zasnovati brak i drugo.

U odnosu na prethodne kampove, program je ne{to izmewen pa su organizovana dva izleta. Jedan izlet je bio do Sente i Ade, a drugi u Suboticu i na Pali}. Svako ve~e prire|ivane su zabavne aktivnosti s decom, od modne revije i izbora lepotice kampa, festivala humora, do igara bez granica i rastanka uz logorsku vatru.

M. M.

VO@WA NA DVA TO^KA ZAHTEVA OPREZ

Biciklisti, ruke na upravqa~ Me|u posebno ugro`enim kategorijama u saobra}aju su voza~i bicikla i motocikla. Samo u prvih sedam meseci ove godine `ivot su izgubile ~ak 32 osobe koje su vozile bicikl. Iako je lane u istom periodu stradalih sa smrt-

Ne zaboraviti kacigu Voza~ i putnik motocikla, mopeda, tricikla i ~etvorocikla moraju za vreme vo`we nositi na glavi zakop~anu homologovanu za{titnu kacigu. Voza~i ovih vozila ne smeju da prevoze lice koje je pod uticajem alkohola, odnosno psihoaktivnih supstanci ili iz drugih razloga nije sposobno da upravqa svojim postupcima. nim ishodom na ovom prevoznom sredstvu bilo 12 vi{e, to ne mo`e biti uteha jer je bicikl omiqen i me|u decom i me|u odraslima koji

se voze na posao ili rekreiraju.

Da bi se smawio broj stradalih biciklista i voza~a sli~nih vozila, novi Zakon o bezbednosti saobra}aja propisuje da dete mla|e od 12 godina ne sme da upravqa biciklom na javnim putevima. Izuzetno u pe{a~koj zoni, zoni usporenog saobra}aja, zoni "30", zoni {kole i na nekategorisanom putu biciklom mo`e upravqati i dete s navr{enih devet godina. Tako|e u pe{a~koj zoni i zoni usporenog saobra}aja biciklom mo`e upravqati i dete mla|e od devet godina ako je pod nadzorom lica starijeg od 16 godina.

Voza~ bicikla ne sme da se kre}e biciklisti~kom stazom brzinom ve}om od 35 kilometara na ~as. Ukoliko na putu postoji biciklisti~ka traka, voza~ bicikla, mopeda i lakog tricikla mora da se kre}e desnom biciklisti~kom trakom u odnosu na smer

kretawa saobra}aja. Na biciklisti~kim stazama za saobra}aj u oba smera vozila, voza~ bicikla mora da se kre}e desnom stranom u smeru kretawa vozila. Ako se dva ili vi{e voza~a bicikla, mopeda, tricikla i motocikla kre}u u grupi, du`ni su da to ~ine jedan za drugim.

Nije retka slika da mladi voze bicikl podignutih ruku, umesto da one budu na upravqa~u, s nogama na sicu, umesto pedalama, izvode}i razne akrobacije. Va`na

je i obu}a koju nose, da ne izgube vezu s pedalom i da se |on ne kliza, zbog ~ega bi lako mogli pasti i izlo`iti se opasnosti. Voza~i ovih vozila moraju da upravqaju vozilom tako da se ne umawuje stabilnost vozila i ne ometaju drugi u~esnici u saobra}aju, a naro~ito ne smeju da ispu{taju upravqa~ iz ruku, sklawaju nogu s pedala, da se pridr`avaju za drugo vozilo, vode, vuku ili potiskuju druga vozila ili `ivotiwe ili da imaju na oba uha slu{alice audio-ure|aja. Bicikl, moped i motocikl u saobra}aju na putu mogu imati prikqu~no vozilo s dva to~ka, nameweno za prevoz tereta, ali mora biti prikqu~eno tako da je obezbe|ena stabilnost vozila i u wemu se ne smeju prevoziti putnici. Prikqu~no vozilo ne sme biti {ire od metra, a na zadwoj levoj strani mora imati poziciono svetlo crvene boje ili trouglasti katadiopter ako ga vu~e bicikl.

R. Dautovi}

Stvarni svet mewaju virtuelnim Stru~waci koji se bave le~ewem zavisnosti od interneta upozoravaju na to da je Svetska zdravstvena organizacija ovu vrstu po{asti stavila u isti rang s alkoholizmom, narkomanijom i kockom. Simptomi zavisnosti ogledaju se u tome da osoba ne mo`e da se kontroli{e, udaqava se od prijateqa, zanemaruje obaveze, i na kraju, prekida svaku komunikaciju sa spoqa{wim svetom.

Pri tom, mali broj wih vodi ra~una o bezbednosti na internetu, kako svojoj, tako i svojih prijateqa. Ve}ina mladih na "mre`i" otkriva li~ne podatke, ostavqa svoje fotografije i one svojih drugova.

– Mnogi i ne znaju da na internetu nije dozvoqeno postavqawe fotografija bez dozvole osobe koja je na woj, a u slu~aju maloletnih lica – bez pristanka wihovih roditeqa ili starateqa. Zauzeti ovakvim oblikom komunikacije i "surfovawa" mladi potro{e previ{e vremena, tako da ne sti`u da posete edukativne sajtove. Svako od wih bi mogao na}i na internetu mno{tvo zanimqivosti iz oblasti koja ga zanima, na primer o sportu, hortikultu-

davawa u vojvo|anski {kolama pokazali su da ona ne znaju dovoqno o posledicama nepravilnog kori{}ewa interneta, a sve znawe se svodi na "Fejsbuk" ili neku drugu dru{tvenu mre`u. Takvo postupawe mo`e biti veoma opasno jer se deca mogu na}i na meti pedofila i organizacija koje se bave trgovinom decom.

– Deca su prihvatila modernu komunikaciju, ali malo wih poznaje pravila pona{awa na internetu koja se moraju po{tovati. Alarmantan je podatak da nam se u toku predavawa do sada javqao bar po jedan osnovac u svakoj {koli koji je imao problem sa sajber-zlostavqawem – kazala je kriminolog Biqana Gruji}. @. Balaban

Na Bir festu 800.000 posetilaca?

Na ovogodi{wem beogradskom festivalu piva Bir fest o~ekuje se oko 800.000 posetilaca, od kojih bar 10.000 iz inostranstva, saop{tili su organizatori.

Direktor marketinga producenta festivala – Beogradske kulturne mre`e Ivan Iva~kovi} rekao da }e bina na Bir festu koji po~iwe ve~eras traje do 22. avgusta, biti jedna od najve}ih vi|enih u Srbiji, dimenzija 50 sa 15 metara. On je najavio da }e, paralelno sa muzi~kim doga|awima, na Bir festu biti odr`ano i regionalno okupqawe organizacije MENS, ~iji ~lanovi su qudi najvi{eg koeficijenta agencije, i da }e oni biti po~asni gosti festivala.

SPORT

sreda18.avgust2010.

FSS DANAS RE[AVA STATUS SELEKTORA ANTI]A

Kad sujete probu{e loptu Cirkus koji je nastao nakon Mundijala, a povodm statusa selektora Radomira Anti}a, danas bi na sednici Izvr{nog odbora trebalo da bude stavqen ad akta. ^ini se da re{ewe koje }e biti ponu|eno i nije vi{e toliko bitno jer fudbal je ve} pretrpeo ogromnu {tetu. Jasno je da vi{e ni{ta ne}e biti kao pre, sa Anti}em ili bez wega, da idili~an put kroz kvalifikacije za SP i bitka za povratak kulta nacionalnog tima ne mo`e da do`ivi reprizu ili nadgradwu kroz takmi~ewe u kojem se treba boriti za zavr{nu smotru Evro fudbala.

Potreba za dokazivawem sopstvene vi{e vrednosti selektora i predsednika,ve{ta~ko zauzimawe dominant-

onski ugovor za`ivi tek ako se plasiramo u drugi krug Mundijala. Zaboravio je to Anti}ev tim, menaxer Du{an, ina~e selektorov sin, i advokat Ra`natovi}. Ru`an gest, posebno ako se ima u vidu wegov zavidan materijalni status, koji je uvek u svojim izlagawima potencirao i patriotsku notu. Srbija se, izgleda, voli samo do posledweg evra.

U senci miqenika nacije U celoj dvogodi{woj storiji predsednik Karaxi} bio je u senci selektora, miqenika nacije, {to mu nije ba{ lako palo. Komunikacije nije bilo, nije se po{tovala hijerarhija, ali rezultati orlo-

Radomir Anti}

nog polo`aja u odnosu na druge, sudar jakih sujeta probu{io je loptu.

Patriotizam i novac Anti} je pokazao stru~nost, doprineo renesansi reprezentacije, ali osve`io je i svoju trenersku karijeru koja je bila u padu. Mnoge stvari koje se de{avaju oko na{eg fudbala nisu mu se dopale, tra`io je da se po~isti sopstvene dvori{te, ali uzalud. Nije sporno ni ume}e u animirawu igra~a i javnosti, putem kojeg se formirala pozitivna klima za kojom smo ~eznuli. Ali, da selektor nije vanzemaqac, da ima pravo na slab dan i lo{u procenu videlo se tokom takmi~ewa u Ju`noj Africi. Znamo da u timu imamo kvalitet iznad nekog evropskog proseka, ali opet limitiran za ba{ vrhunske domete, ulazak u samu svetsku elitu. Zbog toga nije bilo potrebe za alibi pri~e u kojima se statisti~kim parametrima porazi od Gane i Australije pravdaju i pretvaraju u trijumfe. Jer, ko je mario za ovu varqivu nauku recimo u onom duelu sa Austrijom u Beogradu, kada nismo zaslu`ili minimalac.

Nije `eleo Anti} na svoja ple}a da preuzme ni jedan element odgovornosti za, ipak, razo~aravaju}i nastup u Africi.

Posebno poglavqe ove pri~e je novac. Prvi ugovor prihvatio je iskusni strateg bez ikakvih uslova, bio je na nivou prethodnika Klementea.

Uz plodove rada stigla je i pozama{ana zarada, od sponzora i nagrada za u~e{}e na SP. Logi~no, uspeh ima svoju cenu. Anti} je zavredio boqe uslove, ali se nekorektno poneo u danima euforije. Stigla je i ucena, plata od 100.000 evra, plus bonusi, ili u Afriku idemo bez wega.

Nije to cifra na nivo srpskog naroda, kako obi~no isti~e Radomir Anti}. Ali, jo{ je tu`niji naredni potez, izigravawe xentlmenskog sporazuma da potpisan mili-

va ~uvali su idilu koja je servirana javnosti. Procenio je prvi ~ovek srpskog fudbal da je vreme za svo|ewe ra~una stiglo nakon Mundijala. ^itavu strategiju ru{ewa Anti}a gradio je na kazni selektora koji na naredne ~etiri takimi~arske utakmice ne}e mo}i sa klupe da vodi ekipu.

Ali, istovremeno je gurnuo na sto i revidiran ugovor, ~ime je udarni argument poni{tio. Besmislene su rasprave ko bi na klupi glumio Anti}a (]ur~i} ili Jankovi}), jer tu je wegov pomo}nik Kunovac sa kojim sara|uje preko dve decenije. Tako|e, ma kako rogobatno delovala Anti}eva poruka o "kvislinzima" u redovima Saveza, u woj ima istine, i zahtev da se ti qudi ne pribli`avju reprezentaciji ne deluje {okantno. Ideja o izviwewu Anti}a pojedinim ~lanovima fudbalske vlade, koji ba{ i nemaju dodirnih ta~aka sa strukom a prosipali su pamet ne izgleda kao logi~an put ka kompromisu. Mada {ira fudbalska javnost zaslu`uje odre|ena obja{wewa za postupke selektora kojem pru`a podr{ku.

U takvom ambijentu iznu|eni nastavak pregovara, koji je kreiran preko no}i uz pomo} i pritisak "neke vi{e sile", koju UEFA i FIFA nikako ne vole, otvara nepotrebno brojna pitawa koja podi`u tenziju i jo{ vi{e komplikuju ukupan ambijent u predve~erje starta kvalifikacija za EP. Kompromis jeste mogu} uz priznawe dvojice glavnih aktera, Anti}a i Karaxi}a, da su se delawem u proteklih nekoliko meseci ogre{ili o fudbal, da su zbog toga gubitnici re{eni da se vrate na stare staze uspeha. Sre}om, nema takmi~arskog minusa i uz iskreno partnerstvo sa jedinstvenom `eqom da interes nacionalnog tima bude u prvom planu, mo`da se opet orlovi vrate pod skute bogiwe Fortune, koja ih je kaznila zbog bahatog i nadobudnog pona{awa.

Zoran Rangelov

c m y

16

DNEVNIK

TOMISLAV KARAYI], PREDSEDNIK FSS

Anti} nije jedini, pregovara se i s drugima Radomir Anti} je i daqe selektor fudbalske reprezentacije Srbije, ali je pitawe da li }e to i ostati u narednih 24 ili 48 ~asova. Pregovori sa ~elnicima Fudbalskog saveza Srbije, koji su vo|eni u ponedeqak, nisu urodili plodom, a prvi ~ovek srpskog fudbala Tomislav Karaxi} je ju~e obelodanio i da Savez paralelno razgovara i sa jo{ nekim kandidatima za selektora!

- Za ~etvrtak u 12 sati je zakazana sednica Izvr{nog odbora FSS i tada }e biti doneta odluka ko }e biti selektor do 2012. U ovom trenutku vodimo razgovore i sa drugim kandidatima, osim Anti}a, tako da }e pred ~lanovima IO biti dva, tri predloga, me|u kojima i aktuelni selektor - rekao je Karaxi} u Staroj Pazovi, gde je FSS ugostio pojedine ministre iz Vlade Srbije.

Ipak, Anti} je i daqe najve}i kandidat da nastavi posao.

- On ima mnogo prednosti, jer zna kako sve izgleda unutra i kako igra~i di{u. Kada bi do{ao novi selektor, on to ne bi mogao odmah da vidi.

On nije `eleo da pomiwe nijedno drugo ime kandidata, osim, naravno, Anti}evo. Novinari su insitirali da ~uju o kojim kandidatima je re~, ali je Karaxi} to odbio.

- Dovodite nas u situaciju da postanemo robovi svoje re~i.

Molim vas, pustite nas da sagledamo situaciju sa svih apsekata. Bez obzira na sva de{avawa poku{a}emo da za dve nedeqe napravimo istu atmosferu kakva je vladala pred Mundijal.

O pregovorima koje je imao sa Anti}em, Karaxi} je rekao da su protekli u opu{tenoj atmosferi, ali i da nisu dali rezultat.

- U utorak smo tri, ~etiri sata sedeli na ru~ku i sve vreme smo pri~ali o fudbalskim

temama u opu{tenoj atmosferi, kako dolikuje. Nismo postigli dogovor o nastavku saradwe, iako je na~iwen mali boqitak. Jesmo napravili korak daqe, ali smo daleko od dogovora. [ta }e se desiti narednih sati ili dana, to ne znam. Mi smo otvoreni za razgovor, a lopta je sada u Anti}evom dvori{tu. Mi mu pru`amo ruku, pa i ako on bude selektor u budu}nosti ima dovoqno iskustva da otkloni gre{ke.

Na pitawe da li je ve}i kamen spoticawa u pregovorima bila Anti}eva plata ili izbor pomo}nika za ~etiri utakmice u kvalifikacijama za EP, Karaxi} je odgovorio: - Anti} ne vidi problem oko vo|ewa utakmice, kooptirao bi se jedan stru~wak {to bi bilo re{ewe koje nije najboqe, ali boqe od toga ne mo`e.

Karaxi} je dodao i da je re~ o dvojici kandidata i da nije problem ko }e biti izabran, jer }e ti stru~waci i daqe biti potrebni srpskom fudbalu, mo`da i za vo|ewe mlade reprezentacije posle ostavke Ratomira Dujkovi}a.

- [to se ti~e primawa, mi insistiramo da ona zavise od rezultata. Kada sam nedavno rekao da nema problema oko novca, tako sam i mislio, ali pare treba da se zarade. Ubudu}e }e plate biti tr`i{ne, ali }e stimulacije biti dobre.

On je odlu~no demantovao medijske tvrdwe da izme|u wega i Anti}a postoji sukob, dodaju}i da ponekad postoje smetwe na vezama po nekim pitawima, ali ne i sukob.

- Nama nisu isti interesi.

Problem je nastao zbog neuspeha na Svetskom prvenstvu.

Ko nas je vratio sa Mundijala?

Gana i Australija. Izgubili

smo i od Gr~ke i od Novog Zelanda. Nijedna od tih reprezentacija nije boqa od nas i zato nemojmo da mewamo teze .

Prvi ~ovek srpskog fudbala rekao je da su za wega va`ne samo dve stvari - finansijska stabilnost Saveza i ekipa sastavqena od najboqih evropskih ~ak i svetskih igra~a.

- Izme|u FSS i ekipe stoji selektor i svako od mogu}ih re{ewa ima svoje prednosti i nedostatke, ali sam siguran da }e FSS izabrati najkvalitetnijeg mogu}eg selektora u ovom trenutku - istakao je Karaxi}.

Me|u ministrima koji su posetili teren na kojem se gradi nova ku}a srpskog fudbala bio je i Ivica Da~i}, koji je o aktuelnom trenutku u FSS izjavio: - Ne}u se me{ati u izbor selektora, jer je to u nadle`nosti organa FSS.

Rajevac ostaje na klupi Gane Fudbalska asocijacija Gane produ`ila je saradwu sa dosada{wim selektorom Milovanom Rajevcem. Srpski stru~wak }e predvoditi crne zvezde naredne ~etiri godine, uz uslov u~e{}a u finalima u Kupu afri~kih nacija 2012. i 2013. godine.

Rajevac }e po potpisivawu ugovora odmah zaraditi oko 230.000 evra, dok }e kasnije mese~no zara|ivati po 50.000. U medijima se navodi da je agent Milovana Rajevca tokom pregovora tra`io da mese~na zarada bude 85.000 evra, ali je na kraju ipak prona|en kompromis.

Milovan Rajevac

MILORAD ^AVI] SE OPORAVQA POSLE OPERACIJE

Za tri meseca na trening Milorad ^avi} operisan je pre nepune ~etiri nedeqe.

Najboqi srpski pliva~ se oporavqa i nada se da je zauvek re{io probleme sa le|ima.

- Iz dana u dan sve mi je boqe.

Specijalista u Minhenu, gde sam operisan, rekao mi je da {est-sedam nedeqa moram da mirujem. Zatim }u se vratiti u Minhen po program za nastavak rehabilitacije. Za tri meseca }u biti spreman da se vratim treninzima - poru~io je ^avi}.

On veruje da }e biti u top formi za Svetsko prvenstvo naredne godine.

- Ako sve bude kako treba, trenira}u boqe nego do sada.

Odlazak u Nema~ku na operaciju bio je pun pogodak. ^avi} je propustio nedavno Evropsko prvenstvo u Budimpe{ti. O u~inku srpskih pliva~a rekao je: - Znam da su mnogi razo~arani, ali treba imati na umu da je Na|a povre|ena. Verujem da je to mogla vi{e da gura u medije, a mo`da i nije trebalo da nastu-

Milorad ^avi}

pa. U sportu se ka`e: "Ako do|e{ nespreman na takmi~ewe, budi spreman za poraz". ^avi} ne krije da je mnogo o~ekivao od Ivana Len|era.

- Imao je idealnu priliku da osvoji medaqu. Da ne bude da se mi pliva~i stalno `alimo, ali on nema sparing partnera i nema bazen. Otplivao je najboqe {to je

mogao u tom trenutku. U januaru }emo se iz Italije vratiti u Beograd, trenira}emo zajedno i nadam se da }emo obojica imati koristi - zakqu~io je svetski {ampion.

SPORT

c m y

DNEVNIK

sreda18.avgust2010.

17

PLEJ-OF ZA LIGU [AMPIONA: PARTIZAN DO^EKUJE ANDERLEHT (20.45, TV)

Spremni da pobede favorita Pred dana{wi me~ sa Anderlehtom (20.45, RTS) svima u Partizanu je jasno da ako `ele da pobede mora}e da odigraju jo{ boqe nego protiv Pjunika i Helsinkija. Protivnik je jak, a Liga {ampiona na dohvat ruke, pa i ako nije bila pod ,,morawem’’ pred po~etak sezone svi u Humskoj je sada `ele.

- Krstaji} se vra}a u tim i nadam sa da }e ga uspe{no markirati.

Niste bili zadovoqni nekim igrama ekipe, do sada. Kako trenutno razmi{qate?

Danas Salcburg - Hapoel (TA)(20.45) Bazel - [erif (20.45) Partizan - Anderleht (20.45) Braga - Seviqa (20.45) Verder - Sampdorija (20.45) Revan{ utakmice se igraju 24. i 25. avgusta.

Anderleht bez Biqe i De Sutera BEOGRAD: Stadiona Partizan. Sudija: Bo Larsen (Danska).

PARTIZAN: R. Ili}, Stevanovi}, Lazevski, M. Jovanovi}, Krstaji}, Petrovi}, Tomi}, S. Ili}, Davidov, Kleo, Iliev.

ANDERLEHT: Proto, Juha{, De{aht, Mazu{, Kqe{tan, Busufa, @ile, Le`er, Mare~ek, Kujate, Suarez.

Poniznosti nema u redovima Beogra|ana. Svi isti~u Anderleht kao favorita, ali ne pada im napamet da se predaju.

- Idemo na pobedu – uverava trener Aleksandar Stanojevi}. – Spremni smo za fudbalski rat, za sve {to mo`e da se dogodi na terenu. Da}emo maksimum da pobedimo i pove}amo {anse za prolaz. Nadam se da }emo uspeti.

Mladi trener ne pla~e pred trenutnim nevoqama. Gleda samo u dobar rezultat.

- Sa Moreirom sam planirao ultraofanzivu, ali on ne}e igrati, pa }u malo da kalkuli{em. Ipak, ne}e to biti kuka-

Vreme za Ligu {ampiona: Mladen Krstaji}, kapiten Partizana

vi~ki Partizan ve} napada~ki, ali sa malo modifikacije. @elimo da pobedimo. [ansu za prolaz trener vidi u prvom me~u. Uzda se u publiku i nadahnu}e igra~a.

- Minule utakmice pokazale su da smo ja~i na svom stadionu.

Uz pune tribine, kako }e i biti, `elim da bqesnemo i slavimo. Svaki trijumf rasteretio bi nas pred revan{.

Protivnik ne mo`e da iznenadi?

- Uradili smo skauting Anderlehta, ja sam ih gledao i u`ivo i znamo sve wihove vrline i mane. Bez sumwe, napad

IZ FK VOJVODINA

Posle BSK-a sa Singapurcima Fudbaleri Vojvodine pripremaju se za prvo prvenstveno gostovawe koje ih u subotu o~ekuje na beogradskoj Staroj Karaburmi, gde }e ih ugostiti BSK, ekipa koja je osvojila bod na premijeri u Subotici. U sklopu priprema za taj duel, trebalo je da Novosa-

|ani danas gostuju u Osijeku, ali je me~ odgo|en zbog unutra{wih problema slavonskog kluba.

Ipak, prema re~ima generalnog sekretara Radisava Rabrenovi}a Vojvodinu uskoro ipak o~ekuje me|unarodni duel.

Bilbija i \urovski (u drugom planu) u prole}nom me~u s BSK-om

Svrake s brkovima Fudbaleri engleskog Wukasla, popularne svrake, odlu~ili su da na {aqiv na~in podignu timski duh tako {to su obe}ali da }e pu{tati brkove sve dok ne trijumfuju u doma}em {ampionatu.

Nakon godinu dana u ni`em rangu, ponovo igraju u Premijer ligi, a engleska javnost je ve} mogla da vidi fudbalere ovog tima kako poziraju sa sve`e pu{tenim bradama i brkovima. Klub je osvajao prvenstvo Engleske ~etiri puta, posledwi put 1927. godine. FA kup su osvajali {est puta.

Foto: F. Baki}

- U Srbiji se priprema reprezentacija Singapura, koju predvodi nekada{wi golman Rijeke Radojko Avramovi}. Danas Singapurci igraju sa selekcijom Prve lige Srbije, a iz Kovilova, gde su sme{teni, u Novi Sad }e na prijateqsku utakmicu sti}i 23. avgusta. Duel s wima zakazan je na stadionu “Kara|or|e” u 17.30 ~asova – ka`e Rabrenovi}.

U redovima Novosa|ana svakako nisu zadovoqni izdawem na premijeri kada su u me~u bez golova osvojili samo bod s raspolo`enom Jagodinom.

- Jagodincima smo ~estitali na igri i remiju, ali su nas iznenadili ~iwenicom da su van terena poku{ali da osvoje sva tri boda. Zaista mi nije jasno kako je neko i mogao da pomisli da }emo toliko zanemariti odluku FS Srbije prema kojoj u ovoj godini mogu u protokolu da budu petorica stranih dr`avqana. Miroslav Stevanovi} i Nemawa Bilbija (BiH) na vreme su podneli zahtev za dr`avqanstvo Republike Srbije koje su i dobili dva dana pre odigravawa me~a s Jagodinom, dok je Mario \urovski od ro|ewa dr`avqanin Srbije, a makedonsko dr`avqanstvo je dobio pre ne{to vi{e od dva meseca – podsetio je sekretar novosadskih crveno-belih , napopmenuv{i da su u Vojvodini ve} okrenuti predstoje}em gostovawu ekipi BSK-a iz Bor~e.

S. S.

im je najboqi, sa Busufom, Lukakuom i Le`erom na ~elu, tako|e, odbrana im nije ba{ na visokom nivou.

Kako zaustaviti gorostasnog Lukakua?

- Kritike su se uglavnom odnosile na gostovawa, gde nismo izgledali kako je trebalo. Pre svega na tatkti~kom planu.

Me~ sa In|ijom daje mi nadu da smo se trgli. Na fizi~kom planu delovali smo dosta dobro, sve vreme tra`e}i gol vi{e.

To ho}u i za Anderleht.

U koga se najvi{e uzdate u svom timu?

- U sve. Na{a igra se i zasniva na tome da ~ak osam igra~a mogu da daju gol. Tako }e biti i sada, a le`ernost iz me~a sa In|ijom je zabrawena - istakao je Stanojevi}.

Kapiten Krstaji} smatra da je vreme da Partizan napravi ne{to u Evropi: - Posle nekoliko godina uzastopnih u~estvovawa u Uefinim takmi~ewima, red je da tamo ne{to i napravimo. Pro{le sezone je klima u klubu bila lo{a, sada je potpuno druga~ije i smatram da mo`emo da dobrih rezultat.Uz to je i tim mnogo boqi – rekao je Krstaji}.

Ve~era{wi me~ sudi}e Danac Klaus Bo Larsen.

I. Lazarevi}

ALEKS FERGUSON HVALI SKOLSA I GIGSA:

Moji matorci su blagosloveni Engleski sportski mediji puni su re~i hvale za zlatne matorce, kako nazivaju Pola Skolsa i Rajana Gigsa, posle jo{ jedne briqantne partije na otvarawu sezone Premijer lige. Skols je u svojoj 35. godini pokazao mla|im igra~ima da bez starca nema udarca. Delio je lopte kao rukom, dva puta asistirao u akcijama koje su pretvorene u golove. Kod tre}eg gola ~udesno je prona{ao Gigsovu levu nogu, a

to jo{ pokazujete na terenu, onda smo mi sre}ni {to imamo i wega i Gigsa - rekao je Ferguson.

Prema oceni Fergusona, kod Skolsa je kqu~no to {to su ga cele pro{le sezone mimoilazile povrede. Volej 36-godi{weg Gigsa u smiraj me~a podigao je na noge ceo stadion.

Ferguson se na{alio: - ^udesno! Mo`da }u mu sad dati malo odmora.

ZVEZDA PREDSTAVILA POJA^AWE

Kalu|erovi} za ja~i napad Andrija Kalu|erovi} (23) pre nekoliko dana potpisao je trogodi{wi ugovor sa Crvenom zvezdom, a ju~e je i zvani~no predstavqen na Marakani. Daroviti napada~ posebno se iskazao u dresu Rada, a ne krije silnu `equ da istr~i na travu na{eg najve}eg stadiona.

- Prvi put bio sam na severu na utakmici ZvezdaSelta, sa tada nepoznatim @igi}em. Nikola je u to vreme igrao u Krivaji, koju je trenirao moj otac pa smo zajedno krenuli na utakmicu. Tada, ponet veli~anstvenom atmosferom, javila mi se `eqa da zaigram u najboqem srpskom klubu- istakao je Kalu|erovi}.

Utisci posle prvih nekoliko treninga u novoj sredini su izuzetno pozitivni.

- Na svakom koraku se vidi da je to institucija, a o~ekujem veoma brzo boqu igru Zvezde, jer ona to mo`e. Uzroke za po~etne neuspehe treba tra`iti u nedostatku sre}e – napomenuo je Kalu|erovi} koji je zadu`io dres sa brojem 99.

Z. R.

[to stariji, to boqi: Pol Skols

Andrija Kalu|erovi}

Vel{anin je dao gol~inu. Sve to je odu{evilo ser Aleksa Fergusona, koji ih je posle pobede nad Wuksalom (3:0) nazvao -velemajstorima.

- Skols i Gigs su blagosloveni, imaju ne{to posebno! Nadam se da }e se u budu}nosti pojaviti neki igra~ sli~an wima. Wih dvojica znaju da podignu ritam i nivo igre. To se posebno odnosi na Pola. Pokazao je jo{ jednom da je majstor. Wegova vizija igre, pasovi i `eqa za igrawem su prosto fenomenalni. I jo{ uvek je gladan i `eqan igre. Kada do|ete u wegove godine, a sve

Skols jo{ ne `eli da razmi{qa o penziji. Ali, priznaje da mu je pomoglo to {to vi{e ne igra za reprezentaciju, jer je odmoran za izazove u klubu.

- Ti mali odmori mi poma`u da ostanem sve` i `eqan igre.

Nisam nikada rekao da mi je ovo posledwa sezona. Nisam jo{ sebi postavio granicu - ka`e Skols.

Dobra forma Skolsa i Gigsa obradovala je Fergusona, jer je najve}a zvezda tima Vejn Runi i daqe tra`i sebe. Nije dao gol (za klub ili reprezentaciju) 1.076 minuta.

18

SPORT

sreda18.avgust2010.

DNEVNIK NOPAL PO^EO PRIPREME

OLIMPIJSKE IGRE MLADIH U SINGAPURU

Pliva~ Stjepanovi} Sme{i se elitna liga osvojio bronzu Pliva~ki sport Srbije nastavqa u doprinosu stvarawa novih srpskih sportskih dostignu}a na svetskoj sceni.

Tre}eg dana Olimpijade mladih u Singapuru, juniorski rekorder Velimir Stjepanovi} osvojio je prvu medaqu za Srbiju.

U disciplini 100 m delfin Stjepanovi} je sa vremenom 53.77 osvojio bronzanu medaqu. Ispred na{eg pliva~a, plasirali su se Korejanac ^ang (53,13) i Le Klos iz Ju`ne Afrike (53.31).

Nakon gotovo tromese~ne pauze, rukometa{ice ba~kopalana~kog Nopala ponovo su na okupu. U odnosu na proteklu sezonu ekipa je (do sada) pretrpela samo jednu izmenu, oti{la je Dragana Stani}. Najavquje se dolazak najvi{e dve igra~ice, ali se wihova imena ne spomiwu. Sasvim je izvesno da }e se Nopal nakon jednogodni{weg odsustvovawa vratiti u sportsku halu Tikvara. Protekle sezone Nopal je trenirao i igrao u Tovari{evu.

- Pripreme }emo sprovesti u Ba~koj Palanci - saop{tio je

Vuk Matovi} i Nikola Simovi}

Simovi} i Vuk Matovi} vesla}e u A finalu i boriti se za plasman od 1. do 6. mesta. U igri su i medaqe, a protivnici su im svetski prvaci Grci, koji su pobedili u prvoj polufinalnoj trci i imali najboqi rezultat – 3:15,02 minuta, zatim Britanci (3:17,37), Turci (3:38,67), Australijanci (1:37,41) i Slovenci (1:39,95).

Na{ dvojac je ostvario najslabiji rezultat od finalista, ali merodavniji je onaj iz kvalifikacija tre}i ukupno po vrednosti u Singapuru. Samo da ne bude vetra…

I Jovanu Arsi} o~ekuje jo{ jedna trka u skifu. Ju~e je zauzela prvo mesto u polufinalu C/D i danas }e u posledwem nastupu u Singapuru veslati u C finalu.

Prejaki za Grke Srbija – Gr~ka 34:14 (24:11, 10:3) SINGAPUR: Teren „Skajp jut centra”, sudili su Lotermozer (Nema~ka) i Davidov (Rusija).

SRBIJA: Radowi} 14 (3 trojke), Avramovi} (2) 10,

igri “tri na tri” zabele`ili su ubedqivu pobedu u me~u sa Gr~kom. Pokazalo se da na{a ~etvorka, Radowi}, Bezbradica, Avramovi}, Popovski-Turawanin, mo`e da pru`i mnogo boqu i sasvim druga~iju partiju od

nismo mogli takmi~iti u eliti. Ako postanemo Superliga{i na{ osnovni ciq bi}e o~uvawe statusa. Li~no smatram da za tako ne{to imamo i snage i kvaliteta.

Nopal }e odigrati pet-{est kontrolnih utakmica na kojima }e {ansu dobiti sve igra~ice, a to su: Sawa Ili} i ^ubrilo, Stojkovi}, Pavlov, Tiosavqevi}, Mirkovi}, Bajilov, Atanaskovi}, Tomi}, Krivdi}, Bojana Ili}, Kova~evi} i Jasna Kolar, Ber~ek i Maja Kolar.

M. \. Kremenovi}

RASULO U @RK KIKINDA

Velimir Stjepanovi}

Vesla~ki dvojac u finalu U polufinalu na{ dvojac Vuk Matovi} i Nikola Simovi} je zauzeo tre}e mesto u trci s rezultatom 3:19,82, preveslav{i stazu od 1.000 metara gotovo 10 sekundi sporije nego u kvalifikacijama.

– Zbog vetra koji je mewao smer i duvao vesla~ima u grudi, Vuk i Nikola su u takvim uuslovima bili hendikepirani jer su 15.20 kilograma lak{i od svojih rivala, pa su morali da ulo`e mnogo vi{e napora. Odli~no su veslali i uspeli u onom {to nisu celu sezonu. Obi~no do polovine staze izbore dobru poziciju, a onda popu{taju. Ovog puta imali su sjajan fini{ i zaslu`eno su u finalu – rekao je trener Aleksandar Ivkovi}.

Danas, ta~no u podne, Nikola

trener Dragan Kuburovi}. - Radi}emo na otvorenim terenima, hali i teretani i verujem da }emo spremno do~ekati po~etak prvenstva. Postoji mogu}nost da zaigramo u Superligi nakon {to je od takmi~ewa u elitnom rangu odustala Kikinda. Takmi~ewem u elitnoj ligi na najboqi na~in pokazali bi svim onima koji su nas prozivali da smo prodavali mesta u najkvalitetnijoj ligi da nisu u pravu. Mi smo na takve korake bili prinu|eni s obzirom da se tada iz materijalno-finansijskih razloga

Ovog puta odmarao se najefikasniji u pobedi nad Indijom Nemawa Bezbradica (u igri proveo 3:58 minuta), a uz dirigenta Sa{u Avramovi}a (10 poena), koji je igrao svih 8:13 minuta, veoma raspolo`en bio je Ma-

Selidba u ni`i rang?

Te{ka finansijska situacij rasturilo je prvi tim @RK Kikinda, vice{ampiona Srbije. Gotovo sve rukometa{ice- prvotimke iskoristile su prelazni rok da promene sredinu. Oti{le su [tevin, Mati}, Krpe`, Kresoja, @ivkovi}, Ni{avi}, Zorica Gruji} tra`i novi klub, a od aktivnog igrawa oprosti}e se Ristanovi} i Roki}.

U novonastaloj situaciji gotovo je izvesno da Kikinda ne}e igrati u Superligi, kao ni u

evropskom takmi~ewu. Zanimqivo je da je drugi tim Kikinde izborio status drugoliga{a, a kadetkiwe su se plasirale u Vojvo|ansku ligu.

Po svemu sude}i klub }e napustiti i trener Viktor Felbab. Od klupskih ~elnika nema ni nagove{taja {ta }e se doga|ati i koji }e se potezi vu}i, ali ima nagove{taja da }e igra~ice samoinicijativno tra`iti od RSS da se u narednoj sezoni takmi~e u Prvoj ligi.

M. S.

NENAD BOROV^ANIN TRENIRA U NEMA^KOJ

Zalet za evropsku titulu Jedan od najboqih srpskih profesionalnih boksera Nenad Borov~anin nalazi se u Kelnu sa svojim trenerom Fricom Zdunekom, gde su po~eli sa pripremama za napad na titulu {ampiona Evrope u jednoj od ~etiri najcewenije svetske verzije(VBO). Zdunek }e Borov~anina testirati na jednom od najsavremenijih sportskih instituta u Nema~koj , nakon ~ega }e napraviti detaqni plan priprema na osnovu rezultata testova.

Prethodno je srpski bokser boravio na Zlatiboru, gde je odradio individualne treninge, a u Kelnu }e naredne tri sedmice trenirati uz svetskog {ampiona sredwe kategorije Feliksa [turma, koga tako|e trenira Zdunek.

- Me~ za titulu {ampiona Evrope je {ansa moje karijere i ne}u je propustiti. Sve sam podredio pripremama za taj me~ i sa Fricom sam napravio dogovor da odradim testirawa kako bi nauka bila putokaz za daqe pripreme.

Mo`da }u u okviru priprema imati jedan me~ za rejting kako

Sprema se za me~ karijere: Nenad Borov~anin

bismo utvrdili gradivo i maksimalno pripremqeni u{li u borbu za titulu.U sali je {ampionska atmosfera, jer se Feliks priprema za odbranu titule prvaka sveta. Imam izvanredne uslove, trenera, logistiku, tako da je sada sve na meni i ostaje da to potvrdim i u ringu - izjavio je Borov~anin. Borov~anin je na najnovijoj svetskoj rang-listi sko-

~io za tri mesta, pa sada zauzima visoku 16. poziciju, a ako postane {ampion Evrope ulazi u TOP 10 i ima}e pravo da izazove svetskog sampiona. Jedini je na{ bokser koji je postao deo svetskih elitnih bokserskih krugova i sa velikim uspehom promovi{e srpski sport, jer je u internacionalnom televizijskom prenosu prisutan u preko 100 zemaqa sveta.

TURNIR U BANATSKOM ARAN\ELOVU

Ko{arka{i Srbije s trenerom Markom Simonovi}em

Bezbradica 6, Popovski-Turawanin 4.

GR^KA: Cilulis 10 (2), Vlahos 2, Celenakis 2, Panajotaras.

U drugom kolu takmi~ewa u grupi A na{i ko{arka{i u IN MEMORIAM

Marinko Kova~evi} Posle kra}e bolesti ju~e je u 58. godini preminuo dugogodi{wi sportski radnik iz Iriga Marinko Kova~evi}.

Bio je poznat kao fudbaler Radni~kog iz Iriga, a naro~ito kada je igra~ku karijeru zamenio sudijskom i stigao do saveznog ranga. Rad u fudbalu nastavio je kasnije u raznim forumima Fudbalskog saveza Vojvodine i Op{tinskog fudbalskog saveza Ruma – Irig.

Sahrana Marinka Kova~evi}a je sutra (~etvrtak) u 14 ~asova na mesnom grobqu u Irigu.

one protiv Indije. U to su se uverili Grci koji nisu izdr`ali do kraja dozvoqenog vremena, jer su na{i ko{arka{i ranije prema{ili neophodan skor za pobedu od 33 poena.

rko Radowi} sa 14 ko{eva (3 trojke).

Do zavr{etka takmi~ewa u A grupi reprezentativce Srbije u igri 3 na 3 o~ekuju jo{ Novi Zeland i Portoriko.

Jovanovi} 25, Crnogorac 26.

Lazar Jovanovi} zauzeo je 25. mesto, a Jovana Crnogorac 26. u prvoj trci u Singapuru. Ina~e, selektor Sa{a Gaji~i} poveo je u Singapur Jovanu Crnogorac (BK Novi Sad), Lazara Jovanovi}a (Borac), Aleksu Veli~kovi}a ([umadija) i Filipa Pavlovi}a (Partizan).

- Rezultati su mogli da budu i boqi, o~ekivali smo vi{e od na{ih predstavnika u trci na planinskim biciklima, ali {ta je – tu je, trudi}emo se da popravimo utisak u narednim trkama – istakao je Gaji~i}.

Jovana Crnogorac

Viza-prom pokupila nagrade Zavr{en je 33. turnir u malom fudbalu u Banatskom Aran|elovu, koji je trajao tri nedeqe, a po tradiciji ga organizuje Mesna zajednica. U~estvovalo je 12 seniorskih ekipa iz Subotice, Kawi`e, Novog Kne`evca, Banatskog Aran|elova, Majdana, Podlokawa, Sigeta, Fili}a i Sente, a u finalu su se sastale dve ekipe kawi{kog Viza-proma.

Okr{aj je bio `estok bez obzira {to su finalisti imali istog sponzora. Pobedu je odnela ekipa Viza-prom 2, koja je u finalu pred preko 500 gledalaca nadigrala pobednika nedavnog turnira u novom Kne`evcu Viza-prom 1, rezultatom 3:1.

Pobednici su osvojili nagradu od 100.000, a pora`enima je pripalo 50.000 dinara. U pobedni~koj ekipi igrali su: Sini{a Sodi}, Dalibor Troli}, Tibor i Endre Feher, Zoran Terzin, Milan Ti{ma, Slobodan Radosav~evi}, Milo{ Vidovi}, Dalibor Crkvewakov, Zoran Markovi} i Qubomir \uki}. U utakmici za

Pobedni~ka ekipa Viza-prom 2 iz Kawi`e

tre}e mesto igrale su dve ekipe iz Banatskog Aran|elova, a uspe{nija je bila LD Fazan pobediv{i STR Promet plus 3:1, osvojiv{i nagradu od 25.000 dinara. Za najboqeg igra~a i strelca turnira progla{en je Zvezdan Lali~i} iz ekipe Viza-prom 1. Na visini zadatka bile su sudije Andrija

Kosta i Mihajlo Obradov iz Banatskog Aran|elova. Pobednik u konkurenciji {est ekipa juniora je podmladak vojvo|anskog liga{a Obili}a iz Novog Kne`evca, a od dve ekipe pionira uspe{niji su bili Vatreni klinci iz Novog Kne`evca.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

c m y

SPORT

DNEVNIK

sreda18.avgust2010.

19

DU[AN IVKOVI] PRED GR^KIM NOVINARIMA

TURNIR U SINSINATIJU

Olimpijakos u mom srcu

Troicki na \okovi}a

Du{an Ivkovi}, trener koji je Olimpijakosu podario jedinu titulu prvaka Evrope, stigao je u Atinu na Akropolis kup i iskoristio priliku da odr`i konferenciju za novinare kao trener pirejskog kluba. Pripreme Pirejaca su po~ele bez pola tima: trojice gr~kih, dvojice srpskih i po jednog australijskog i izraelskog reprezentativca.

- Osnovu }e nam ~initi gr~ki igra~i. Mo`da ne}emo imati superstarove kao Kleizu i ^ildresa, ali obe}avam dobru ko{arku.

Olimpijakos uvek ima najvi{e ciqeve - rekao je Ivkovi}.

Na pitawa novinara za{to se vratio, legendarni Duda odgovara: - Plan je bio da zavr{im karijeru sa na{om reprezentacijom.

Ipak, kada sam dobio ponudu shvatio sam }u se prvi put vratiti u klub u kojem sam ve} radio. Olimpijakos je uvek bio u mom srcu.

Novaj poja~awa?

- Ako znam da postoji igra~ koji }e napraviti razliku pojuri}emo ga... Mnogo o~ekujem od gr~kih igra~a. Po{to nam je nedostajao klasi~an {uter, potpisali smo sa Ke{eqem koji mo`e da napravi veliku karijeru u Olimpijakosu.

Imamo prostora i za jo{ stranaca.

Olimpijakos na klupi ima velikog trenera i dobar igra~ki kadar, nedostaju trofeji.

U centru pa`we: Du{an Ivakovi}

- Nije moj stil da obe}avam trofeje. Sigurno je da }emo raditi ozbiqno i naporno. Znam da svi `ele titulu i sigurno }emo u sva tri takmi~ewa imati ozbiqnu ulogu - rekao je Ivkovi} koji je dodao da je wegov povratak u Olimpijakos, uz duele sa kumom @eqkom Obradovi}em, ne{to {to }e doneti mnogo toga dobrog gr~koj ko{arci.

Ivkovi} je optimista, smatra da }e wegov tim prekinuti dominaciju Panatinaikosa. Stru~ni {tab crveno-belih, uz Ivkovi}a, ~ini}e i prvi pomo}nik Vangeli Angelu, Milan Tomi} i Aleksandar Kesar,

UO^I MUNDOBASKETA U TURSKOJ

Ceo svet protiv Amera Selektor SAD Majk Kr`evski, kao i reprezentativci, svesni su da }e svi protiv wih igrati sa vi{e od 100 odsto snage. Ceo svet protiv Amera - za to se sprema reprezentacija SAD pred Svetsko ko{arka{ko prvenstvo u Turskoj. Pre dve godine na Olimpijskim igrama u Pekingu i 2006. na Svetskom prvenstvu u Japanu bilo je druga~ije. NBA zvezde bile su atrakcija.

- U Japanu i Kini primqeni smo srda~no. Pored doma}e selekcije, imali smo najve}u podr{ku - podsetio je Kr`evski.

Me|utim, posle brojnih otkaza, wegova ekipa na predstoje}em Mundobaketu ne}e biti tako atraktivna po imenima, a i ne}e se igrati na Dalekom istoku.

- Sve }e biti druga~ije - ocenio je reprezentativac Derik Rouz. - Zovu nas B tim. Moramo da odolimo svemu i da igramo kako znamo.

Stefen Kari je jedan od nekoliko igra~a koji je igrao pred evropskom publikom. Sada{wi bek {uter Golden Stejta je sa selekcijom do 19 godina osvojio srebro na SP u Srbiji 2007.

- Gde god da budemo igrali, svi }e biti protiv nas - poru~io je Kari.

Amerikanci su u prijateqskom me~u deklasirali Francusku 86:55, a pre po~etka SP o~ekuju ih jo{ tri jake provere.

Argentina bez Kantera?

Ko{arka{ Argentine Huan Kantero povredio se na prijateqskom me~u sa [panijom i mo`da }e morati da propusti predstoje}e Svetsko prvenstvo u Turskoj!

Argentinci su ne samo izgubili pomenuti me~ od crvene furije rezultatom 83:76, ve} su mo`da ostali i bez Kantera, koji je povredio prepone. On je rekao da ose}a o{tar bol u preponama i dodao da ~eka rezultate testova posle kojih }e biti poznato da li }e mo}i da igra na SP. Argentinci imaju problema sa povre|enim igracima, po{to su van trena`nog procesa Huan Pablo Figeroa, Andres Nocioni, Fabrisio

Oberto i Pablo Kvinteros. Lekar reprezentacije Dijego Gripo izjavio je da }e No}ioni, Oberto i Kvinteros najverovatnije biti spremni za turnir u Turskoj.

- No}ioni, koji je povredio ~lanak pre dve nedeqe, polako se oporavqa i ve} sada mo`e da radi pojedine ve`be. Na dobrom je putu da se oporavi do po~etka SP. Oberto ima problem sa mi{icem leve noge, do ponedeqka }e verovatno po~eti da trenira, Kvinteros ima groznicu, ali }e se prikqu~iti treninzima narednih dana - rekao je Gripo.

Argentina }e igrati u grupi A sa Srbijom, Angolom, Australijom, Nema~kom i Jordanom.

koji je dobio ulogu drugog pomo}nika.

Tako|e, gr~ki novinari su okupirali i plejmejkera crveno-belih iz Pireja Milo{a Teodosi}a, kao i novajliju Marka Ke{eqa. Na pitawe Grka za{to je ostao selektor kada mu KSS ne ispuwava sve obaveze, a ima odli~ne uslove u Olimpijakosu, Ivkovi} je odgovorio: - Nisam mogao da ostavim Srbiju. Svi ovi igra~i su moja deca, odabrao sam wih i nije bilo nikakve {anse da ih napustim. Star sam da imam obaveze prema dva tima, ali obe ekipe su odli~ne, pa mi posao nije te`ak.

EVROPSKO PRVENSTVO KADETKIWA

Oporavile se od {oka Srbija – Finska 64:38 (14:11, 20:10, 16:6, 14:11) KOZANI: Gradska dvorana, gledalaca: 250, sudije: Petrov (Bugarska), La Monika (Italija), Burgu` (Francuska).

SRBIJA: Topuzovi}, Crvendaki}, Vidakovi} 9, Kova~evi} 13, Novi} 10, Nikoli} 2, Stana~ev 4, Vu~kovi} 12, Jankovi} 2, ^orto 2, Mandi} 3, Bo{kovi} 7.

FINSKA: Jamsa 4, Rantanen, Leino 5, Runsas 8, Kuisma 3, Gronberg, Karkainen 10, Purhonen 4, Korhonen, Rantanen 3, Aijanen 1, Kleimola. @enska kadetska reprezentacija ostvarila je prvu pobedu u drugoj rundi takmi~ewa na Evropskom prvenstvu u Gr~koj.

Izabranice Zorana Kova~i}a su lako i ubedqivo savladale Fisnsku (64:38) i zadr`ale {anse da se plasiraju u ~etvrtfinale. Zato je potrebno da u posledwem kolu, danas od 20 ~asova, pobede [vedsku.

Ve} posle nekoliko minuta bilo je jasno da su se Kova~i}eve u~enice oporavile od {okantnog poraza od Rusije. Finska jeste uzvratila i tokom prvog perioda uspevala da odr`i prikqu~ak. Ali, ni{ta vi{e od toga.

Do prve dvocifrene prednosti na{e devojke su do{le ve} polovinom drugog perioda kada su poenima Jovane Vidakovi} povele 24:14. Sve posle toga pro{lo je u znaku na{eg tima koji je iz minuta u minut prednost uve}avao.

Srpski teniser Viktor Troicki plasirao se u drugo kolo turnira serije 1000 u Sinsinatiju. Troicki je na startu pobedio ^eha Radeka [tepaneka sa 2:0, po setovima 7:5 i 6:1 posle ta~no 60 minuta igre. Protivnik srpskog tenisera u narednoj rundi bi}e wegov saigra~ iz Dejvis kup reprezentacije i tre}i teniser sveta Novak \okovi} koji je u prvom kolu bio slobodan. \okovi} i Troicki do sada su se sastajali ~etiri puta, a Viktor je dobio samo jedan i to wihov prvi - 2007. godine na turniru u Umagu 2:6, 6:4, 7:5.

Pored toga {to je obezbedio plasman u drugo kolo, trijumf Troickog nad [tepanekom zna~ajan je i zbog samopouzdawa na{eg igra~a, po{to }e ova dva tenisera mo`da ponovo igrati jedan protiv drugog u polufinalu Dejvis kupa u Beogradu. Troic-

Viktor Troicki

ki je protiv 19 pozicija boqe plasiranog tenisera (Viktor 47, [tepanek 28.) imao malih problema samo u prvom setu. Posebno raduje podatak da ^eh tokom duela nije imao nijednu

brejk loptu. Troicki je odservirao 10 as udaraca, osvojio je odli~nih 83 posto poena posle uba~enog prvog i fantasti~nih 80 posto poena posle uba~enog drugog servisa.

VO[A DANAS IGRA PROVERNU UTAKMICU

Premijera s Rumunima Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar odradili su paklenih deset dana priprema u Trebiwu, a po povratku u Novi Sad nastavili u istom ritmu. Kao {to je i obe}ao trener Darko Jevti}, leto proti~e u maksimalno radnoj atmosferi, jer superliga{ iz Srpske Atine u naredni {ampionat ulaze sa velikim ambicijama.

Strateg crveno -belih prezadovoqan je u~iwenim u Trebiwu.

- Imali smo sjajne uslove za rad, plan je ispuwen, a svi igra~i su pru`ili svoj maksimum i stoi~ki izdr`ali sve napore. Kratak boravak u Novom Sadu iskoristi}emo da odigramo i prvu kontrolnu utakmicu, a rival nam je rumunska ekipa Energija Panduri iz Turgu`ija, koja kao i mi u wihovom {ampionatu ulazi sa sli~nim ambicijama. O~ekujem kvalitetnu predstavu, {to }e ujedno biti i premijera pred na{om publikom. Rumunskog prvoliga{a predvodi iskusni

stru~wak Vasile Stinga, pa }e dana{wi duel biti dobra provera da vidimo koliko smo daleko stigli u priprema - rekao je Jevti}.

Da Popov, Mandi}, Bari{i} i ostali igra~i ne}e imati vremena za odmor govori i podatak da }e ve} u ~etvrtak ve~e krenuti put Linca, gde ih o~ekuje u~e{}e na trodnevnom me|unarodnom turniru, a rivali }e im biti doma}i Linc, slovena~ki Ormo` i slova~ke Ko{ice. U Austriju putuje 19 igra~a koji su odradili pripreme u Trebiwu, stim {to je golman Stanko Abaxi} povre|en i jo{ uvek je nepoznanica da li }e u Austriju ili ostaje u Novom Sadu.

Nakon turnira u Lincu, Novosa|ani }e biti doma}ini i organizatori memorijalnog turnira „Bogdan Rodi}“ (26. i 27. avgust, hala na Slanoj bari).

Utakmica Vojvodina @elezni~ar - Energija Panduri igra se u maloj sali Spensa sa po~etkom u 17.30 ~asova.

I. Grubor

SENIORKE SRBIJE NA OKUPU

Po~ela operacija Japan @enska odbojka{ka reprezentacija Srbije po~ela je pripreme za Svetsko prvenstvo, koje se od 25. oktobra do 10. novembra odr`ava u Japanu. Na prozivci selektora Zorana Terzi}a pojavilo se 17 igra~ica, a posle mnogo vremena nije bilo ni jednog otkaza. Osvajawe Evropske lige i plasman na svetski Gran pri bili su uvertita za po~etak priprema za Svetsko prvenstvo u zemqi Izlaza}eg sunca, na mestu gde su pre ~etiri godine na{e devojke osvojile svetsko bronzano odli~je.

Po{to je do po~etka prvenstva ostalo 70 dana, malo ko razi{qa o potencijalnoj medaqi.

- O~ekuju nas duge pripreme, kao i uvek pre velikog takmi~ewa, a veoma sam zadovoqan kako je sve isplanirano. Po~iwemo u Beogradu sa osnovnim testirawima, a zatim idemo na Roglu.

Po povratku iz Slovenije o~ekuju nas pripremne utakmice, najpre s Turkiwama, a potom idemo na memorijalni turnir Agate Mroz u Poqsku. Pre po~etka Svetskog prvenstva boravi}emo oko nedequ dana u Kini, odakle }emo se zaputiti u Japan - saop{tio je Terzi}.

Bri`itka Molnar i Maja Ogwenovi}

Selektor je zadovoqan prvim delom sezone i prikazanim partijama.

- Evropska liga je bila zamajac, motiv da se radi jo{ boqe, a po{to su sada devojke imale dovoqno vremena za odmor o~ekuje nas naporan rad. Sada su sve nasmejane i raspolo`ene i nadam se da }e ih to krasiti do polaska u Japan, a potom i na Svetskom prvenstvu - istakao je Terzi}.

VARADINKE SE VRATILE IZ PRIJEPOQA: Deset dana su odbojka{ice Varadina BMG gradwe provele na pripremama na Jabuci iznad Prijepoqa. Vratile su se u Novi Sad i nastavqaju sa pripremama za takmi~ewe u Prvoj ligi. Trener Spasoje Mili}evi} radio je u Prijepoqu sa 16 devojaka, akcenat je bio na fizi~koj spremi, kao i na upoznavawu s obzirom da je u ekipi {est novih devojaka. Nove su Vawa [imi}, Vawa Radanovi}, Nevena Iri~anin, Jovana Mihajlovi}, Bojana Popovi} i Biqana Kijanovi}. Tokom deset dana na Jabuci Varadinke su odigrale dve utakmice s juniorskom reprezentacijom Crne Gore (na

Na prozivci su se pojavile tehni~ari: Maja Ogwenovi}, Ana Antonijevi} i Bojana @ivkovi}, libera: Suzana ]ebi} i Silvija Popovi}, blokeri: Nata{a Krsmanovi}, Stefana Veqkovi}, Milena Ra{i}, Dragana Marinkovi}, Na|a Ninkovi}, korektori: Jovana Brako~evi}, Amadea Durakovi}, Sawa Malagurski, prima~i: Jelena Nikoli}, Bri`itka Molnar, Jovana Vesovi} i Jasna Majstorovi}.

M. R.

slici Varadinke i Crnogorke), na kojima su se dobro pokazale, iako im je to bio prvi susret s loptom.

- Sve smo odradili prema planu, vreme nas je poslu`ilo i pripreme su protekle u najboqem redu. Radili smo na fizi~koj spremi i odigrali dve utakmice s juniorskom selekcijom Crne Gore, a od sada }emo trenirati u Novom Sadu dva puta dnevno. Imamo gust raspored do kraja meseca, jer nas 23. avgusta o~ekuje prijateqski susret sa seniorskom reprezentacijom Norve{ke u Novom Sadu, a potom }emo gostovati na Port kupu u Baru - rekao je trener Mili}evi}.

M. Risti}

20

SPORT

sreda18.avgust2010.

DNEVNIK

RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA VOJVO\ANSKE FUDBALSKE LIGE – ZAPAD

Zvezda na \a~kom 17. oktobra

1.

KOLO

2.

KOLO

(14. i 15. avgusta u 17.00)

Borac - Ba~ka Mladost - Indeks Metalac AV - Dunav Jugovi} - Polet Sloga Radni~ki - Obili} 1. maj - Crvena zvezda Radni~ki (SM) - Radni~ki (I) Budu}nost - Omladinac

4.

6:2 1:1 0:2 3:2 2:2 0:1 2:1 2:3

(21. i 22. avgusta u 17.00)

Ba~ka - Omladinac Radni~ki (I) - Budu}nost Crvena zvezda - Radni~ki (SM) Obili} - 1. maj Polet - Sloga Radni~ki Dunav - Jugovi} Indeks - Metalac AV Borac - Mladost

Mladost - Ba~ka Metalac AV - Borac Jugovi} - Indeks Sloga Radni~ki - Dunav 1. maj - Polet Radni~ki (SM) - Obili} Budu}nost - Crvena zvezda Omladinac - Radni~ki (I) KOLO

(4. i 5. septembra u 16.30)

Ba~ka - Radni~ki (I) Crvena zvezda - Omladinac Obili} - Budu}nost Polet - Radni~ki (SM) Dunav - 1. maj Indeks - Sloga Radni~ki Borac - Jugovi} Mladost - Metalac AV

(11. i 12. septembra u 16.30)

Metalac AV - Ba~ka Jugovi} - Mladost Sloga Radni~ki - Borac 1. maj - Indeks Radni~ki (SM) - Dunav Budu}nost - Polet Omladinac - Obili} Radni~ki (I) - Crvena zvezda

7.

KOLO

KOLO

(18. i 19. septembra u 16.00)

Ba~ka - Crvena zvezda Obili} - Radni~ki (I) Polet - Omladinac Dunav - Budu}nost Indeks - Radni~ki (SM) Borac - 1. maj Mladost - Sloga Radni~ki Metalac AV - Jugovi}

8.

9.

KOLO

(2. i 3. oktobra u 15.30)

Ba~ka - Obili} Polet - Crvena zvezda Dunav - Radni~ki (I) Indeks - Omladinac Borac - Budu}nost Mladost - Radni~ki (SM) Metalac AV - 1. maj Jugovi} - Sloga Radni~ki

10 .

(25. i 26. septembra u 16.00)

Jugovi} - Ba~ka Sloga Radni~ki - Metalac AV 1. maj - Mladost Radni~ki (SM) - Borac Budu}nost - Indeks Omladinac - Dunav Radni~ki (I) - Polet Crvena zvezda - Obili}

KOLO

NAPOMENA: Metalac AV, Jugovi}, 1. maj, Radni~ki (SM), Omladinac, Crvena zvezda, Obili}, Polet i Ba~ka igraju subotom kada su doma}ini, a Indeks nedeqom u 10 ~asova. Ostali klubovi svoje utakmice kada su doma}ini igraju nedeqom.

KOLO

11 .

KOLO

(16. i 17. oktobra u 15.00)

Ba~ka - Polet Dunav - Obili} Indeks - Crvena zvezda Borac - Radni~ki (I) Mladost - Omladinac Metalac AV - Budu}nost Jugovi} - Radni~ki (SM) Sloga Radni~ki - 1. maj

13 .

(28. i 29. avgusta u 17.00)

5.

KOLO

6.

3.

KOLO

(23. i 24. oktobra u 15.00)

14 .

KOLO

(6. i 7. novembra u 14.00)

Radni~ki (SM) - Ba~ka Budu}nost - 1. maj Omladinac - Sloga Radni~ki Radni~ki (I) - Jugovi} Crvena zvezda - Metalac AV Obili} - Mladost Polet - Borac Dunav - Indeks

Sloga Radni~ki - Ba~ka 1. maj - Jugovi} Radni~ki (SM) - Metalac AV Budu}nost - Mladost Omladinac - Borac Radni~ki (I) - Indeks Crvena zvezda - Dunav Obili} - Polet

12 .

KOLO

1. maj - Ba~ka Radni~ki (SM) - Sloga Radni~ki Budu}nost - Jugovi} Omladinac - Metalac AV Radni~ki (I) - Mladost Crvena zvezda - Borac Obili} - Indeks Polet - Dunav

KOLO

(9. i 10. oktobra u 15.30)

(30. i 31. oktobra u 14.30)

Ba~ka - Dunav Indeks - Polet Borac - Obili} Mladost - Crvena zvezda Metalac AV - Radni~ki (I) Jugovi} - Omladinac Sloga Radni~ki - Budu}nost 1. maj - Radni~ki (SM)

15 .

KOLO

(13. i 14. novembra u 14.00)

Ba~ka - Indeks Borac - Dunav Mladost - Polet Metalac AV - Obili} Jugovi} - Crvena zvezda Sloga Radni~ki - Radni~ki (I) 1. maj - Omladinac Radni~ki (SM) - Budu}nost

(20. i 21. novembra u 13.00)

Budu}nost - Ba~ka Omladinac - Radni~ki (SM) Radni~ki (I) - 1. maj Crvena zvezda - Sloga Radni~ki Obili} - Jugovi} Polet - Metalac AV Dunav - Mladost Indeks - Borac

DNEVNIKOV [AH SREDOM

c m y

DNEVNIK

GRAN PRI TURNIR

Pobeda Jifan Hou

U Ulan Batoru (Mongolija) zavr{en je `enski gran pri turnir za plasman na turnir kandidatkiwa za svetsku prvakiwu. Pobednica je 16-godi{wa Jifan Hou iz Kine, koja je prema rejtingu (2577) bila druga na turniru (iza Koneru, 2600 poena). Pobedila je sa osvojenih osam poena iz 11 partija i performansom od 2649. poena.

Iako je imala trovawe hranom i jednu partiju morala da odlo`i Jifan nije izgubila nijednu partiju i jedina je u~esnica koja je na turniru ostala nepora`ena. Jifan radi sa dva trenera: glavnim

Jifan Hou

trenerom kineskog tima GM Je Jang~uanom i GM Ju [aotengom.

Favorit iz Indije, Hampi Koneru, neo~ekivano je izgubila od doma}e predstavnice Bathujag Mungultul i turnir je zavr{ila tek na deobi tre}eg mesta.

Kona~no stawe: Jifan Hou (Kina) 8, 2. Antoaneta Stefanova (Bugarska) 7,5, 3-5. Hampi Koneru (Indija), Ksu @ao, Tatjana Kozinceva (Rusija) 6,5, 6. Maja ^iburdanidze (Gruzija) 6, 7. Juhua Ksu (Kina) 5,5, 8-9. Jang [en (Kina), ^en @u (Katar) 5, 10. Mari Sebag (Francuska) 4, 11. Bathujag Munguntul (Mongolija) 3,5, 12.

Betul Jildiz (Turska) 2 poena.

SVETSKO PRVENSTVO U RAPIDU

Pobednik Gata Kamski

Na Svetskom prvenstvu u ubrzanom {ahu, koje je odigrano u Majncu (Nema~ka), Gata Kamski je sam osvojio prvo mesto sa 10 poena iz 11 partija. On je po~eo sa devet pobeda, a posledwe dve partije (protiv Ga{imova i Gri{~uka) je remizirao. Pola poena mawe od pobednika imaju Vugar Ga{imov, pro{logodi{wi {ampion Levon Arowan i Evgeni Barejev.

Kona~no stawe: 1. Gata Kamski 10, 2-4. Vugar Ga{imov, Levon Arowan, Evgeni Bareev 9,5, 5-9.

Sergej Karjakin, Robert Kempinski, Aleksander Gri{~uk, Aleksej [irov, Arkadij Naidi~ 9, 1026. Rustam Kasimxanov, Jan Gustafson, Viktor Bologan, Toma{ Markovski, Ernesto Inarkiev, Sergej Movsesjan, David Hauel, Pavel Tregubov, Andrej Istratesku, Ulf Anderson, Janik Peletje, Ehsan Maghami, Andrej Volokitin, Vadim Zvjaginsev, David Ber~e{, Janik Gozoli, Ana Zatonski, itd (701 u~esnik).

„DNEVNIKOVA” LETWA [KOLA [AHA

Svi putevi vode u {ah

Ako je u `argonu mlade`i, za re~ “debeqko” jedan od ekvivalenata – “masa”, onda bi se, ako je re~ o dami odgovaraju}ih kvantiteta, na pitawe: “Kako ti se svi|a wena figura?” moglo re}i: “To i nije figura – nego masovna demonstracija!”

Ko o ~emu, eto mi – o damama i figurama. Jer, ako je nekad va`ilo saobra}ajno pravilo da svi putevi vode u Rim (iz ~ega sam, jo{ u svojoj “Sva{tari”, zakqu~io da se iz Rima moglo odlaziti samo u rikverc!) onda jednog iskrenog i odanog qubiteqa {aha – makar ta wegova qubav prema {ahu i ne bila obostrana – svi putevi vode u {ah… makar tamo i ne bilo mesta gde bi se parkirao. [ta mo`emo, uostalom, kad je {ah toliko komunikativna igra da nas mami u svoje asocijativne sfere ~ak i putevima – odnosno stranputicama – nesporazuma. Recimo, “figurativno se izraziti” – mo`e za nas i da zna~i “povu}i figuru”.

Ako sad treba, suprotno na{im dru{tvenim navikama, da pre|emo s re~i na dela, neka to delo bude lakonsko:

Beli je upravo uzeo, svojim skaka~em sa f4, crnog skaka~a koji je bio na g6. A sad: CRNI DOBIJA - JEDNIM POTEZOM! Tu je crni bio malo poznati Kristofer Hartman, dok je prekaqeni velemajstor Benke, kao beli, ispao `rtva wegove `rtve, jer sledi gromovito: 1…D:g2!!! … i beli, zgromqen, predaje! A mi se, da vam ne kvarimo u`ivawe,

ne}emo ume{ati u va{ analiti~ki dijalog sa sobom…

Eto kako se jednom istaknutom profesionalcu mo`e desiti da se, nevoqno, na|e u ulozi demonstratora, odnosno ilustratora, starog pravila koje vaqa neumorno citirati: Nije dovoqno znati matne {eme i slike – mora{ u svakom trenutku biti spreman da ih uhvati{ u prolazu! Da ih uhvati{, ako treba, u letu! (Ili u jeseni.) I to – ne o~ekuju}i dijagram na pravom mestu i u pravo vreme, kao putokaz ili upozorewe! [ta biste, recimo, igrali da ste ovde na potezu kao crni:

Novosa|ani u grupi favorita U subotu, u Vrwa~koj Bawi, po~iwe Ekipno prvenstvo Srbije za mu{karce. Bi}e to jedno od najzanimqivijih takmi~ewa jer najmawe polovina od 12 klubova ima {anse da se okiti {ampionskom titulom.

Ipak, me|u najozbiqnije kandidate spadaju Novosadski [K DDOR, koji je u posledwih desetak godina sa 20 takmi~ewa osvojio ~ak 17 medaqa i Vaqevski [K “Sveti Nikolaj” koji nastupa samo sa {est igra~a, bez rezervi.

Prva liga za {ahistkiwe po~iwe dva dana kasnije (23. avgusta) u Novom Sadu.

OMLADINSKI [AMPIONAT SVETA

Vode Andrejkin i Ana Muzi~uk

Beli vam preti matom na h8, pa bi se va{ kraq verovatno, nemaju}i druge nego da bude hrabar, isprsio pred neprijateqskim topom sa 1…Kf8, ali, beli sad igra 2.Tg7! i tu bi bio pri~i kraj.

Me|utim, crni tu za pet sekundi nalazi pobedonosnu kombinaciju: 1…T:f3!!! 2.K:f3 L:e4+!!!

3.K:e4 b1D+ … i zahvaquju}i izvla~ewu crne dame sa {ahom – ode beli top u staro gvo`|e!

A sad, na{telujte svoje `marce na le|ima, jer vas moramo informisati da je u toj partiji, igranoj na me|unarodnom turniru u Kelnu, crni bio niko drugi nego slavni Mefisto – ne onaj, naravno, koga je proslavio Gete, nego istoimeni kompjuter, kome je neko, reklo bi se, zaista prodao svoju {ahovsku du{u… posumwao je Dragoslav Andri} u “[koli za male i velike pacere”.

Marija Dragojevi}

Posle jedanaest odigranih kola na omladinskom prvenstvu sveta koje se igra u mestu ^otova (Poqska) vode favoriti po rejtingu. U mu{koj konkurenciji Dmitri Andrejkin (Rusija) ima 9 poena dok je u `enskoj vode}a Ana Muzi~uk (Slovenija) sa 10 poena. Ovo prvenstvo je karakteristi~no po obiqu u~e{{}a mladih velemajstora, dvadesetak, dok rejting preko 2500 ima trideset u~esnika, ~etrnaest preko 2600, a ne u~estvuju mnogi jo{ boqi omladinci (?). Za

Majstor s ju`ne pruge Marko Markovi}, simpati~ni Fide majstor “s ju`ne pruge” (Vlasotince), bio je u~esnik nedavno zavr{enog Otvorenog me|unarodnog prvenstva Vojvodine u Novom Sadu. Zavr{io je turnir na {estom mestu sa 6,5 osvojenih poena iz 9 partija i prakti~no postao prva rezerva za naredni plej-of koji se igra po~etkom septembra meseca. Postigao je odli~an rezultat, najboqi u dosada{woj {ahovskoj karijeri, iako smatra da je mogao i mnogo vi{e jer je imao velike propuste u prvom i tre}em kolu turnira.

U posledwem kolu, u susretu sa [ari}em, pod presijom cajtnota, nije uspeo da na|e pravi plan za dobitak, ako ga je uop{te i bilo. U [ah mat listi komentarisao je svoje partije sa turnira. Trudio se da budu razumni i pou~ni za igra~e do snage majstorskog kandidata.

Pa da vidimo kako Marko razmi{qa…

1.e4 c6 2.d4 d5 3.Sd2 Moje glavno oru`je protiv Karo-kana je svakako Blokadna varijanta, ali eto sad sam to promenio.

3...d:e4 4.S:e4 Lf5 5.Sg3 Lg6 6.h4 h6 7.f4 Zanimqiva, ali vrlo retko igrana varijanta, koju je nekada rado primewivao Kavalek.

7...e6 8.Sf3 Sf6 ^ini mi se da su potezi 8...Sd7 i 8...Ld6 konkretniji. Potez u partiji dozvoqava belom da sa tempom usko~i na e5 pa ve} zbog toga ovaj potez treba prihvatiti sa rezervom!

9.Se5 Lh7 10.Lc4 Ld6 11.De2 0–0 12.Le3 Sd5 13.0–0–0 f6 Zanimqiv potez kojeg uop{te nisam razmatrao.

CUGER U BANATSKOM DESPOTOVCU

Peri{i} ubedqivo

[ahovski klub Mladost iz Banatskog Despotovca organizovao je brzopotezni memorijalni turnir "Papi} Mi-

vi}, Neboj{a Somborski 10,5, 5-9. Milorad Duvwak, Zoran Ja}imovi}, Vladimir Duvwak, Stevan [varc, Jovo Ra-

Vladimir Lukovi}

na{e prvake Vladimira Lukovi}a i Mariju Dragojevi} ovo prvenstvo je preveliko isku{ewe. Vladimir ima 5 a Marija 4 poena posle 11 odigranih kola.

Trenutno stawe u mu{koj konkurenciji: 1. Andrejkin (Rusija) 9, 2. Sjugirov (Rusija) 8,5, 3-4. Blomkvist ([vesdka), Matlakov (Rusija) po 8 poena, itd.

Stawe u `enskoj konkurenciji: 1. Muzi~uk (Slovenija) 10, 2. Giria (Rusija) 9, 3. Padmini (Indija) 8,5, itd.

Beli daje mat u dva poteza J. van Gol „Problemblad” 1970.

VELEMAJSTORI PROTIV MLADIH U USPONU

Iz duela Ilin~i}–Somborski

qenko-Rondo". Ovo je 15-ti memorijalni turnir na kojem se okupilo 36 {ahista iz Zrewanina, Kraji{nika, ^esterega, E~ke, Toma{evca, Luki}eva i Banatskog Despotovca.

Igrao se [vajcarac u 13 kola, uz kompjutersko parovawe.

Turnir je odigran u prostorijama Lova~kog dru{tva u Banatskom Despotovcu. Pobedio je Fide majstor Radivoj Peri{i} ~lan [ah kluba Partizan iz Toma{evca sa "fi{erovskih" 12,5 poena ispred velemajstora Zlatka Ilin~i}a iz Zrewanina sa 11 poena. Plasman: Radivoj Peri{i} 12,5, 2. Zlatko Ilin~i} 11, 3-4. Sr|an Blagoje-

mi} 7,5, 10-17. Svetlana Stojadinov, Nikola Milovi}, Branko Owin, Zoran Kasalovi}, Milan Stojakovi}, Nikola Maksimovi}, An|elko Rodi}, Vojislav Mitri} 7, 18-20. Milan Oli}, Ratko Lazi}, Vladimir Popovi} 6,5, 21-26. Milo{ Popov, Slavko Rodi}, Gojko [trbac, [andor Mesaro{, Mi}o Jovi}, Miodrag Petkovi} 6, 27-29. Zoran Krivo{ija, Milo{ Ajdari}, Du{an Komlo{i 5,5, 30-31.

Bo`idar Uqarevi}, Slobodan Stojanovi} 5, 32. Qubo Jawi} 4,5, 33-35. Slobodan Goli}, Miroslav Drakuli}, Milan Milnkov 3, 36. Jovan BeV. Mitri} li} 0,5.

Zvezde u prednosti

U Amsterdamu (Holandija) u toku je tradicionalni me~ iskusnih velemajstora protiv mladih zvezda u usponu.

Posle ~etri kruga vode mladi sa 11:9. Qubojevi} je posle dva poraza i jednog remija u ~etvrtom krugu zablistao protiv Vesli Soua koji je u 29. potezu, posle Qubinog takti~kog udara, morao da da kraqicu za topa pa je u 32. potezu predao partiju.

Stawe u poenima: Iskusni: Geqfand 2,5, Svidler i Nilsen 2, Qubojevi} 1,5, Van Veli 1 poena.

Zvezde u usponu: Nakamura, Karuana i Giri 2,5, Hauel 2, So 1,5 poen.

21

ANALIZIRANE PARTIJE

Markovi}–Bodiroga

PROBLEM BR. 298

Re{ewe problema br. 297 (@iva Tomi}, J[ Glasnik, 1959) sa pozicijom: beli – Kd2, Df6, Se3, pe{aci: b3, f4; crni – Kd4, Th6, Lg8, Sg7, pe{aci: b5, e4, h5; je 1.De7! Pretwa: 2.De5 mat. Na 1...Te6 sledi 2.Db4 mat.

Na 1...Le6 sledi 2.Da7 mat. Na 1...Se6 sledi 2.Db4 mat.

U SUBOTU PO^IWE PRVA LIGA

sreda18.avgust2010.

14.Ld3 f:e5 15.L:h7+ K:h7 16.d:e5 Le7 17.c4 Jedini potez.

17...De8 Ovde sam o~ekivao od crnog da povu~e Sd7.

18.c:d5 c:d5 19.h5 Razmatrao sam i poteze kao {to su 19.Dd3 i f5, ali pogotovu ovaj drugi, su veoma rizi~ni.

19...Sc6 20.Kb1 Tc8 21.Tc1 Kh8 Crni se na vreme pomera od mogu}ih {ahova.

22.Dg4 Df7 23.Thd1 Da bi spre~io, recimo, 23....Sa5 za crnog, izmenom na c8 imam slede}e: Td5!

23...b6 O~ekivao sam potez 23....d4!?, Ideja poteza u partiji je da lovac do|e na c5 i ako beli poku{a da izmeni lovca, pe{ak na c5 je otrovan zbog ....Se5.

24.Se2 Lc5 25.Ld2 Razmi{qao sam i o potezu Lg1.

25...a5 U~vr{}uje ta~ku b4 ali nije bilo neophodno.

26.Dh3 Se7 Nepreciznost! Mislim da je boqe bilo izmeniti dame putem 26...Df5 i pozicija bi bila jednaka.

27.g4! U pravo vreme.

27...d4 28.Tf1 Da bi poja~ao kontrolu ta~ke f5.

28...Sd5 29.f5 Lb4 Na 29...De7 bih odigrao 30.g5! h:g5 31.h6!, a na 29...ef5 30.gf5 i mislim da je tu beli boqi.

30.L:b4 T:c1+ Boqe je bilo za crnog 30...Sb4.

31.S:c1 S:b4 I sad je bilo boqe za crnog 31...a:b4! Igra~i su ve} u cajtnotu!

32.Sd3 Ovde propu{tam da odigram jasno boqi potez, a to je 32.fe6!

32...e:f5 33.S:b4 Slaba ta~ka a2 pa je ovaj naredni potez belog mawe-vi{e iznu|en.

33...a:b4 34.T:f5 Nisam smeo ovde uzeti pe{akom tj. 34.g:f5 zbog 34....Dd5 sa idejom 35. ...d3 ili 35...De4 i crni sti~e kontra {anse.

34...De7 35.T:f8+ Svakako boqe je Dd3, a razmi{qao sam ~ak i o potezu 35.Df1 ali uzalud ode vreme....

35...D:f8 36.Dd3 Df4 37.Df5 Dd2?? Potez koji je posledica cajtnota. Mislim da posle 37....De3 beli nema put ka dobitku.

38.Dc8+ Kh7 39.Dc2+ Crni predaje.

Markovi}–[ari} 1.Sc3 d5 2.d4 Sf6 3.Lg5 Ovo je tzv. Vere{ov napad.

3...h6 Mislim da je boqe prirodno: Sbd7!

4.L:f6 e:f6 5.e3 c6 6.Ld3 Pravo mesto za belog belopoqca!

6...Ld6 7.Sge2 0–0 8.Sg3 Te8 9.Df3 Zaslu`ivalo je pa`wu i 9.Dh5.

9...g6 10.0–0–0 f5 11.h4 h5 Beli je zavr{io razvoj, dok je crni dosta poteza izgubio igraju}i pe{acima.

12.Sce2 Razmi{qao sam ovde i o potezima: 12.Lf5 i 12. Sh5 ali sam se ipak odlu~io da je boqe da stavim kowa na e2 pa u slede}em po|em na `rtvu figure.

12...f4 Na Sbd7 igrao bih Sf5, a potez u partiji preti 12...Lg4.

13.S:h5 g:h5 14.D:h5 Df6 Na 14.f:e3 beli mo`e da bira izme|u 15.Dh6 i 15.f:e3. U oba slu~aja sa napadom.

15.g4 Ovaj potez sam povukao jer nisam vi{e mogao da ~ekam.

Interesovala me je samo pobeda po svaku cenu!

15...Dh8 Crni je re{io da izmewa dame i uko~i napad belog.

Mislim da je boqe bilo 15.f:e3 ali sa dosta rizika...

16.Dg5+ Dg7 17.D:g7+ K:g7 18.S:f4 L:f4 Zaslu`ivalo je pa`wu i Kf8.

19.e:f4 Sa6 Crni je ovde dugo razmi{qao i odlu~io se za ovaj potez. 20.L:a6 Odlu~io sam se da dam lovca, imaju}i u vidu veoma lo{u pe{a~ku strukturu crnog na daminom krilu.

20...b:a6 21.Tde1 Mislim da ovde beli ima izvesnu prednost.

Bli`i se i cajtnot.

21...Ld7 22.Kd2? Gre{ka, trebao sam vu}i 22.f3.

22...Kh6 23.f5 Upereno protiv pretwe crnog f5.

23...Kg7 24.T:e8 Svakako da je boqe bilo kako 24.h5, tako i 24.b4 za belog.

24...T:e8 25.Te1 Th8 26.Te7 Td8 Jedino jer crni mora tako da igra.

27.Te3 Ovde, u ovoj poziciji, imao sam jo{ 2 minuta na satu, protivnik jo{ 10–tak.

27...Th8 28.h5 Igramo daqe, jo{ ima mogu}nosti za ceo poen…

28...Tb8 29.Te7 Td8 30.Ke2 Gre{ka kao posledica cajtnota. Trebalo je igrati 30.

30...Kf6 31.Te3 Kg5 32.Kf3 Te8 33.T:e8 Cajtnot, nisam imao drugo re{ewe.

33...L:e8 34.Kg3 f6 35.f4+ Kh6 36.Kh4 Ld7 37.c3 Nisam mogao da izra~unam 37.g5 za belog. @estok cajtnot gledam samo da ne previdim ne{to... Sledilo je jo{: 37...Kg7 38.Kg3 a5 39.b3 Lc8 40.Kf3 Kh6 41.Kg3 Kg7 42.Kf3 La6 43.a3 Ld3 44.Kg3 Kh6 45.Kh4 Kg7 46.Kh3 Kh6 47.Kh4 Kg7 48.Kg3 Kh6 49.Kf3 Le4+ 50.Kg3 Ld3 51.Kf3 Le4+ 52.Kg3 Ld3 53.Kh4 Kg7 54.Kg3 Kh6 55.Kf2 Lc2 56.b4 a:b4 57.a:b4 a6 58.Kg3 Kg7 59.Kh4 Le4 60.Kg3 i tu je dat remi. Remijem moj protivnik ulazi u plej-of, a ja sam prva rezerva.

Komentar: M. Markovi} Pripremio: B. Dankovi}

22

GLOBUS

sreda18.avgust2010.

DNEVNIK

Iznervirani stjuard pobegao iz aviona znerviran pona{awem putnika koji je odbijao da sledi wegova uputstva, stjuard aviona koji tek {to je sleteo na wujor{ki aerodrom aktivirao je tobogan za evakuaciju i wime besan napustio letelicu. Posle sletawa na aerodrom Xon F. Kenedi, 39-godi{wi stjuard Stiven Slejter zamolio je putnike aviona lou kost kompanije Xet Blu, na letu Pitsburg-Wujork, da ostanu na svojim sedi{tima do potpunog ga{ewa motora.

Videv{i da ga jedan putnik nije poslu{ao i da je po~eo da vadi stvari iz pregrade iznad svog sedi{ta, Slejter je izgubio priseb-

I

Kako dati otkaz merikanka Xeni dala je otkaz svom pretpostavqenom tako {to je uradila seriju fotografija na kojima dr`i natpise {ta zapravo misli o wemu, a onda slike poslala kolegama i postavila ih na Internet da „ceo svet vidi”. Iako se ve}ina qudi boji da u krizi da otkaz, Xeni, koja je bila zaposlena kao asistent u jednoj brokerskoj firmi, shvatila je da je boqe da neko vreme provede bez posla, nego da trpi „seksisti~ke nadimke”.

Xeni je u svojoj poruci otkrila da misli da je „Spenser idiot”, da je, nakon {to ju je nazvao „dobrim par~etom”, proverila {ta on zapravo radi na poslu i otkrila da 17 sati provodi igraju}i „Farmvil”. „Trpela sam tvoju lo{u narav, lo{ zadah, sve zbog `eqe da postanem broker, ali... iako nemam posao, bi}u OK. Ovo dobro par~e daje otkaz”.

A

nost. Poku{ao je da vrati neposlu{nog putnika na mesto kada mu je torba pala na

Zakon brojeva Manua \inobilija

Nau~ite da kucate mejl no`nim prstima O vo je ve{tina koja vam mo`e spasiti `ivot, ba{ kao u slu~aju jedne Amerikanke. Ejmi Vindom (39) je spavala kada je u wen dom u Atlanti upao provalnik. Udario ju je u glavu pi-

je samo uspela da jo{ ja~e zategne konopac. Laptop se nalazio na krevetu pored we, i uspela je no`nim prstima da ga otvori, a zatim otkuca i po{aqe kratku poruku svom de~ku Xonu Hiltonu. „Obi~no razmenimo nekoliko mejlova pre nego {to krenemo na posao, ali od we mi je stiglo samo „UPOMO] POZOVI POLICIJU”, velikim

slovima i bez interpunkcije.

Odmah sam shvatio da je u nevoqi”, rekao je on. Provalnik je u me|uvremenu pobegao i policija Atlante traga za wim.

E

manuel \inobili, najboqi argentinski ko{arka{, ve} dugo je vrlo aktivan tvitera{.

Ovog leta prvo je pisao o prelaznom roku u NBA ligi, a ovih dana svoje „sledbenike” redovno

„Qudi, je l’ neko primetio da je trenutno 05:06:07, 08.09.10? Ovo se ne de{ava ba{ ~esto, zar ne”, glasila je wegova poruka, napisana po{to je pro{lo - pet sati, {est minuta i sedam sekundi, de-

izve{tava o pripremama reprezentacije Argentine za predstoje}e Svetsko prvenstvo, iako on posle dugo vremena ne}e nastupati za „gau~ose”.

Ipak, mo`da i najzanimqiviju stvar napisao je u ponedeqak, kada je napisao kratku poruku o nizu brojeva koji je zatekao gledaju}i na sat!

vetog avgusta, 2010. godine! \inobiliju je i{ao na ruku zapadwa~ki na~in bele`ewa datuma, u kojem se prvo ispisuje mesec, pa tek onda dan, ina~e bi savr{eni niz brojeva bio naru{en (05:06:07, 09.08.10). Sve u svemu, o~igledno je da slavni argentinski ko{arka{ ovog leta ima puno slobodnog vremena i da u`iva u istom...

Nije ni znala da je silovana edna Britanka je gr~koj policiji prijavila da je silovana dok je spavala pored svog de~ka misle}i da vodi qubav sa wim.

Neimenovana devojka iz Velike Britanije koja se nalazi na odmoru na Kritu prijavila je policiji da ju je silovao sunarodnik u hotelskoj sobi u Hersonisosu, dok je ona mislila da vodi qubav sa svojim mladi}em.

Prema re~ima ove dvadesetdvogodi{wakiwe, silovateq je, kroz otkqu~ana vrata, u{ao

J

{toqem, i ~vrsto joj vezao ruke za uzglavqe kreveta. On je zatim pretra`io ku}u da bi na{ao vredne stvari, a vezana Ejmi je poku{avala da se oslobodi, ali

glavu. Umesto da mu se izvini, vlasnik torbe ga je jo{ i izvre|ao.

To je bila kap koja je prelila ~a{u. Iznervirani stjuard se sjurio u zadwi deo aviona gde je preko interfona izvre|ao putnike, izjaviv{i da mu je posle 20 godina rada u avio-saobra}aju definitivno dozlogrdilo, pi{e „Wujork tajms”.

Zatim je aktivirao tobogan za evakuaciju kojim je napustio letelicu i potom se odvezao ku}i kolima.

Kako je prenela TV stanica ABC, stjuard je pre nego {to je iza{ao iz aviona zgrabio konzervu sa pivom.

Policajce koji su kasnije do{li da ga uhapse u wegovom domu u Kvinsu, u isto~nom Wujorku, Slejter je do~ekao nasmejan i opu{ten.

u wenu hotelsku sobu, gde je spavala sa svojim mladi}em.

Nezvanac je legao pored we u krevet i imali su seksualni odnos, jer je ona mislila da qubav vodi sa svojim partnerom.

Devojka je, kako prenosi agencija ANA, rekla da je tek posle seksualnog ~ina shvatila da joj partner nije bio momak s kojim je do{la na letovawe.

Policija je uhapsila dvadesetjednogodi{waka koga je Britanka optu`ila za ovo krajwe neobi~no silovawe.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

BRANKOVO KOLO OD 3. DO 13. SEPTEMBRA U SREMSKIM KARLOVCIMA, NOVOM SADU I NA STRA@ILOVU

INTERVJU

na prvu kwigu pesama Branka Radi~evi}a, koja je 1847. godine {tampana u Be~u u "jermenskome namastiru'" na tragu vukovske borbe za upotrebu ~istog narodnog jezika u vrhunske kwi`evne svrhe, okupi}e desetine istaknutih pesnika, prozaista i umetnika koji }e govoriti o odnosu jezika i kwige, fenomenu {tampanog teksta i kwizi kao "divnom ~udu' qudske civilizacije.

Na pesni~koj manifestaciji bi}e re~i o odnosu kwige i novih medija i tehnologija, o talentu i poeziji kao materwem

jeziku ~ove~anstva, o geteovskim maksimama o prevo|ewu s jezika na jezik ''kao najva`nijem svetskom poslu'', o izdava~kim preobrazbama i megalomanskim projektima, o isku{ewima kwige i pisaca u periodu dugotrajne tranzicije, o naplavinama televizijskog {unda i praznog kvaziestradnog i dnevnopoliti~kog govora. U~esnici }e se predstaviti i kao autori novih dela, ~ita}e i govoriti svoje najsve`ije tekstove.

Na 39. Brankovom kolu sve~ano }e biti uru~ena ugledna me|unarodna nagrada ''Branko Radi~evi}" za doprinos razvoju svetskog modernog pesni{tva i promovisana kwiga poezije na srpskom jeziku prevedena sa jezika laureata, a na Stra`ilovu }e biti sve~ano uru~ena tradicionalna istoimena nagrada pesnicima za najboqe pesni~ke kwige objavqene u ediciji ''Savremena poezija'' Brankovog kola. Tako|e }e se predstaviti novi laureati nagrade ''Pe~at varo{i sremskokarlova~ke'', Brankove nagrade Matice srpske, kao i aktuelni dobitnici drugih uglednih pesni~kih nagrada i priznawa.

Osim laureata Brankovog kola iz sveta, u saradwi sa Srpskim kwi`evnim dru{tvom i Udru`ewem kwi`evnika Srbije, na 39. Brankovom kolu nastupi}e i pisci iz Francuske, Poqske, Danske, Kine, Italije, [panije, Indije, Rusije, Irske, Rumunije i Bugarske.

Bi}e obele`ena i stogodi{wica smrti Laze Kosti}a, predstavqeno novih deset pesni~kih kwiga Brankovog kola, na{ih i evropskih autora.Tradicionalni trodnevni simpozijum filozofa ove godine odr`a}e se na temu ''Interpretacije i vrednovawa'' uz u~e{}e oko pedeset uglednih filozofa i profesora univerziteta.

U MINISTARSTVU KULTURE POTPISAN PROTOKOL O SUFINANSIRAWU

Pomo} Festivalu autorskog filma

Ministar kulture Srbije Neboj{a Bradi} i predsednik Saveta Festivala autorskog filma (FAF), rediteq Srdan Golubovi}, potpisali su ju~e u Beogradu protokol o sufinansirawu te manifestacije iz dr`avnog buxeta. Neboj{a Bradi} je rekao da potpisivawe protokola o saradwi s Festivalom autorskog filma Ministarstvo kulture {aqe poruku o va`nosti te manifestacije za nacionalnu kulturu.Bradi} je istakao da je autorski film izuzetno va`an za razvoj kinematografije, naro~ito u vremenu kada holivudski filmski hitovi, takozvani blokbasteri, "ugro`avaju bi}e filmske umetnosti".

Srdan Golubovi} je zahvalio Ministarstvu {to je prepoznalo zna~aj Festivala autorskog filma kao manifestacije koja ve} 15 godina "nezaobilazan

kulturni doga|aj Beograda i Srbije". [esnaesti Festival autorskog filma bi}e odr`an od 30. novembra do 7. decembra, a na wemu }e, kako je najavqeno, i ove godine biti prikazano nekoliko filmova koji su nagra|eni na presti`nim svetskim festivalima, u Kanu, Karlovim Varima, Sarajevu.Najavqen je novi film "Socijalizam" @anLika Godara, kao i filmovi Majkla Rouva, Kornela Mundruca, Kristija Pujua, Metjua Almarika i Abasa Kijerostamija.

Me|u manifestacijama koje su sli~nim protokolom o saradwi s Ministarstvom kulture progla{ene doga|ajima od nacionalnog zna~aja su Gitar art Festival, Mokraw~evi dani, Tvr|ava teatar, Ni{vil xez festival i Festival evropskog filma Pali}.

23

JASNA \URI^I], NAJBOQA GLUMICA FESTIVALA U LOKARNU

Napu{tenost od svega i od svih

Kwiga i jezik

Na ovogodi{wem 39. Brankovom kolu, najve}oj pesni~koj manifestaciji u Srbiji, od 3. do 13. septembra u Sremskim Karlovcima, Stra`ilovu i Novom Sadu, u ~etrdeset razli~itih programskih sadr`aja, nastupi}e niz pesnika, pisaca, filozofa, duhovnika, dramskih, likovnih i muzi~kih umetnika, najavio je direktor Brankovog kola Nenad Gruji~i}.

Tema 39. Brankovog kola "Kwiga i jezik" kao prise}awe

sreda18.avgust2010.

Na{a cewena glumica, Novosa|anka Jasna \uri~i} progla{ena je za najboqu glumicu na upravo zavr{enom Internacionalnom filmskom festivalu u Lokarnu u [vajcarskoj, a tu nagradu, "Zlatnog leoparda", donela joj je uloga Ru`ice u filmu "Beli, beli svet"

nagrada koju sam dobila i, zapravo, koliko smo mi shvatili, zamalo {to i film nije nagra|en.

Pri~aju}i sa `irijem, do{li smo do tih zakqu~aka, da je presudilo nekakvo nadglasavawe.Na kraju krajeva nije ni bitno, to je samo pokazateq da je film dobar, da se

svakako jedno od takvih mesta, gde ose}a{ fizi~ku bol u plu}ima, svakodnevna gu{ewa, od zaga|ewa, tako da se taj bol u du{i preneo i na ~itav film. Ta atmosfera odaje utisak kao da je kraj sveta, nekakva ostavqenost, potpuna napu{tenost i od svega i od svih.

Sa uru~ewa nagrade Zlatni leopard u Lokarnu

Olega Novkovi}a, koji je tako|e na ovom festivalu kao najboqi umetni~ki film osvojio uglednu nagradu "Art Cinema Award", koju dodequje me|unarodno udru`ewe za art filmove Art &Essays Cinema Confederation (CICAE).

Scenario za ovaj film napisala je na{a poznata autorka, dramska spisateqica i pesnikiwa Milena Markovi}. Ovo je jo{ jedna saradwa Milene Markovi} i Jasne \uri~i}, i jo{ jedna izuzetno uspe{na uloga, nakon onih ostvarenih u predstavama "Nahod Simeon", "Brod za lutke" i "[uma blista", ra|enim po dramama ove autorke.

Film "Beli, beli svet", sniman u Boru, premijerno je prikazan u glavnom programu festivala u Lokarnu, i odu{evio je i kriti~a-

dopada qudima, i da ga ~eka sigurno lepa budu}nost. Ube|ena sam da }e na nekim slede}im festivalima i sam film u celini sigurno dobijati nagrade. Jako lepo svi govore o filmu, krenuo je dobar glas, i to je najva`nije. Lokarno jeste takav festival, jedan od najuglednijih, pa i u~e{}e na wemu ide u prilog filmu. z U Boru je Milena Markovi} snimala sa Olegom Novkovi}em i dokumentarni film "Rudarska opera", i htela da radi i ovaj film. Kakva je tamo atmosfera? Da li je sam Bor proizveo atmosferu u ovom filmu?

- Sve je to i ovako i onako, jeste i jedno i drugo. I Oleg i Milena jako dobro poznaju Bor, oni su "Rudarsku operu" tamo radili prvi

z Ova uloga Ru`ice je sli~na onima koje ste igrali u komadima Milene Markovi}. To su `ene vrlo komplikovnih `ivota, koji ih tera u nerazre{ive situacije, ali ovog puta je trebalo odglumiti takav lik na filmu?

- Pre toga sam pro{la kroz tri wena komada u pozori{tu, {to jeste druga~ije, ali mogu da

neka scena, slika se mnogo puta iz raznih uglova, tako da kao glumac ima{ apsolutnu slobodu. U jednom trenutku se potpuno zaboravi{, i ne zna{ gde je kamera, tako da to jesu olak{avaju}e okolnosti koje su mi pomogle da se na tom snimawu ose}am vrlo dobro, normalno, i to ja koja nisam filmska glumica i realno ne poznajem taj medij. z Ovaj film su Oleg Novkovi} i Milena Markovi} radili dosta studiozno, onako kako su zaista hteli?

- Kako da ne, oni su na tom scenariju radili dosta dugo, i to je uvek dobro. Taj scenario je jako dobar, a ja ina~e mislim da je problem na{eg filma {to su scenariji lo{i. Ovaj scenario je ~ak pisala jedna Milena Markovi}, a ra|eno je ne znam koliko wegovih verzija. To je krajwe ozbiqna priprema, ozbiqan rad na pri~i, a kad je pri~a dobra, onda je sve lako. U dan je sve snimano, ispuwavan je plan, sve je bilo unapred obezbe|eno, i sve {to bi bilo zacrtano za danas, mi bi uradili svaki put. Vrlo se dobro ose}a{ sa Olegom, zato {to dr`i sve stvari pod kontrolom, nema onih na{ih ~uvenih srpskih ka{wewa, mewawa na setu, ili onog da rediteq ne zna {ta ho}e, {to se naj~e{}e de{ava. z Milena Markovi} vas je ve} ranije pomiwala kao glumicu koja duboko razume wene likove, i ~ini se da je ba{ vas imala u vidu za ovu ulogu.

Glumci kao natur{~ici - Milena Markovi} i Oleg Novkovi} su vrlo bri`qivo razmi{qali o izboru glumaca. U Lokarnu je jedan od ~lanova `irija, Amerikanac, bio fasciniran glumcima u ovom filmu.

Pomiwao je kako igramo kao natur{~ici, i kako je to fascinantno, pa nas je pitao po kojem metodu radimo. Onda mu je Boris Isakovi} rekao da to ba{ ne mo`e da se objasni u pet minuta, ve} bi satima trebalo da pri~aju o tome. Nema tu filozofije, to je stara stvar, stara formula kako da napravi{ dobar posao na filmu, a to je bri`qivo izabrana podela, i ovde je to stvarno u~iweno. Hvalili su nas bez razlike, sve glumce.

Ali, to su sve divno napisane uloge, i ve}e, i mawe, i kad ti ne{to tako stavi{ pred glumca, onda on ne mo`e a da to ne uradi kako vaqa - ka`e Jasna \uri~i}, progla{ena za najboqu glumicu na festivalu u Lokarnu. re i publiku , a Jasna \uri~i} je sa glumcem Borisom Isakovi}em prisustvovala na sve~anom uru~ewu nagrada. z Kako su vas tamo do~ekali?

- Jako, jako lepo, kao i sve ostale nagra|ene. Ovo je zbiqa velika

put, to je ina~e fantasti~an film, tako da poznaju prilike u Boru, i qude. Atmosfera je nevi|ena u tom gradu. Uvek sam smatrala da je filmskim glumcima mnogo lak{e, jer samo u|u u te autenti~ne prostore, i ne treba im mnogo da zaigraju. Bor jeste

Jasna \uri~i} u filmu „Beli, beli svet”

ka`em da dosta dobro poznajem, ili ose}am Milenin svet. To jeste bila olak{avaju}a stvar na snimawu. Me|utim, i Oleg isto tako vrlo dobro radi sa glumcem, i metodologija wegovog rada na filmu je vrlo sli~na kao u pozori{tu, {to }e re}i da smo gotovo ~itav film snimali po redu, hronolo{ki, kao {to se radi u pozori{tu, i nismo imali preskakawa. Bilo ih je tu i tamo, ali trudio se maksimalno da to izbegne.

Vrlo je dobra atmosfera na wegovom setu. Puno puta se uradi

Da li se na neki na~in da naslutiti da ra~una na vas za neku ulogu?

- Niti ona ka`e, niti ja pitam.

To je takav odnos, i meni je to super. Na kraju krajeva, uvek mislim da je lep{e misliti da su stvari takve, da zapravo ne zna{ mnogo o wima. Sigurno da se na{ susret mo`da sad vi{e i ne ~ini tako slu~ajnim. Milena je implusivna `ena, pre svega obo`ava glumce, pogotovo one koji glume u wenim komadima, i bezrezervno ih voli.

Nata{a Pej~i}

REPERTOAR

Film

Katanac za bol

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Re`ija: Ketrin Bigelou Scenario: Mark Bol Uloge: Xeremi Rener, Entoni Maki, Brajan Xerati, Gaj Pirs, Dejvid Mors, Ralf Fajns, Kristijan Kamarago, Evan|elina Lili, Suhail Aldabah, Nabil Koni

Po{to glavni tehni~ar – demonta`er improvizovanih bombi postavqenih i skrivenih po ulicama Bagdada, strada u eksploziji, u malu elitnu jedinicu ameri~ke vojske u Iraku sti`e wegova zamena, narednik prve klase Vilijam Xejms (Xeremi Rener). Ve} u prvoj akciji sa novom ekipom (dvojici wegovih pomaga~a je ostalo 38 dana do kraja slu`be), Xejms pokazuje ludu hrabrost i manir da radi mimo propisanih pravila. Ispostavqa se da je on i iskusan i ve{t demonter eksplozivnih naprava. Me|utim, wegove efikasne akcije ugro`avaju ionako neveliku bezbednost ostalih ~lanova male jedinice. Dok narednik Sanborn (Entoni Meki) poku{ava da na zemqu spusti i obuzda Xejmsa, specijalista Eldrix (Brajan Xerati) ne mo`e da se otme crnim mislima, pa i panici od bliske smrti. Wih trojica idu od bombe do bombe po ulicama usijanog Bagdada i okolini...

Bez trena zamajavawa, na po~etku svog ostvarewa “Katanac za bol” (The Hurt Locker), rediteqka Ketrin Bigelou ( pravi samo “mu{ke” filmove o likovima u ekstremno opasnim situacijama: Plavi ~elik, Ta~ka prekida, ^udni dani) najavquje u {ta }e uvu}i gledaoca. Citatom – konstatacijom: “Rat je droga” (iskustvena ~iwenica za mali procenat u~esnika u svakom ratu) i brzometnim, kvazidokumentaristi~kim sekvencama uvodne desetominutne scene, Bigelou daje dramsku naznaku i vizuelni stil koji }e do maksimuma razviti u ovoj po mnogo ~emu netipi~noj ratnoj akcionoj drami. Po{av{i od toga da je rat jedan od najfilmi~nijih fenomena i scenaristi~kog predlo{ka novinara - reportera koji je bio `ivi svedok rada jedinice ameri~ke vojske specijalizovane za deminirawe u Iraku, rediteqka filma “Katanac za bol” nas stavqa usred realne akcije kako bismo je osetili na svojoj ko`i. Kamera iz ruke, skokovita monta`a, realni i halucinantni zvuci rata te upadi te{ko industrijskog roka, uz nenametqivo prora~unat tajming sa ciqem stvarawa iluzije protoka realnog vremena, ~ine ovaj film”istinitijim”, bli`im stvarnosti od ve}ine igranih ratnih, ikada snimqenih. Naizgled tek uzgred, i tim pre sa ja~im odlo`enim dejstvom, koliko je bilo potrebno razvijene su, u ekonomi~no datim fragmentima, li~ne drame i psihologija upe~atqivih glavnih junaka. Kao {to oni nisu la`no stilizovani heroji, ni ovaj film ne slavi rat, a onom ko to po`eli, pru`a opasno, jezivo i traumati~no iskustvo i to iz proverene, ~vrste druge ruke. Bilo je to vi{e nego dovoqno da “Katanac za bol” osvoji Oskare u {est presti`nih kategorija.

V. Crwanski

24

SVET

sreda18.avgust2010.

Orbanova vlada promenila stav o „Ju`nom toku” BUDIMPE[TA: Aktuelna ma|arska vlada }e podr`ati izgradwu gasovoda "Ju`ni tok", {to predstavqa potpuni zaokret u odnosu na nekada{we izjave premijera Viktora Orbana i wegovih najbli`ih saradnika dok su bili u opoziciji.

Podr{ku alternativnom gasovodu potvrdilo je Ministarstvo za nacionalni razvoj, takvu mogu}nost ne{to ranije je nagovestio i {ef diplomatije Jano{ Martowi, {to je bio povod donedavno vladaju}oj Ma|arskoj socijalisti~koj partiji (MSP) da koaliciju Saveza demokratske omladine (Fides) i Hri{}ansko-demokratske narodne partije (KDNP) nazove "izdajni~kom".

"Ma|arska je zainteresovana da sada{wi jednostrani sistem snadbevawa gasov zameni novim

UKRATKO

iz vi{e izvora. Zbog toga vlada podr`ava i „Nabuko“ i „Ju`ni tok“, odnosno wihovo povezivawe na ma|arskoj teritoriji", navodi jedan od nadle`nih funkcionera u pomenutom "mega" ministarstvu u izjavi listu "Nepsabad{ag". Prema wegovom mi{qewu, najve}a prednost "Ju`nog toka" je {to }e ruski gas mo}i da sti`e u zemqu mimoilaze}i Ukrajinu, s kojom Rusija ima ~est spor, a na ~ije re{ewe Budimpe{ta prakti~no ne mo`e da uti~e. "Ju`ni tok" je zbog toga, navodi se daqe, za Ma|are ne samo novi gasovod, ve} omogu}ava izgradwu jo{ jednog skladi{ta gasa (najverovatnije na istoku zemqe, u `upaniji Beke{, nedaleko od naseqa Pustafeldvar) i predstavqa mogu}i izvor dodatne zarade od tranzita.

Povodom najnovijeg zaokreta od 180 stepeni, MSP je desni~arsku vladu, koja ima iznad dvotre}inske ve}ine u parlamentu, nazvala "izdajni~kom". U ju~e objavqenom saop{tewu od pet ta~aka, socijalisti isti~u da je sve {to je re~eno u predizbornoj kampawi bila "la`" fidesovaca i demohri{}ana, koja je nanela veliku {tetu zemqi i wenoj privredi.

Tada{wa opozicija je, ka`e se daqe u tekstu, u~inila sve {to joj je bilo u mo}i da uspori realizaciju projekta, pa je prirodno {to je ruska strana, u vidu "Gasproma", sa~ekala sa aran`manima s Ma|arskom naftnom kompanijom (Mol) i Ma|arskom razvojnom bankom oko formirawa me{ovitih preduze}a koji }e realizovati izgradwu "Ju`nog toka".

S. Basi}

DNEVNIK

PRIRODA PROTIV ^OVEKA

Najtoplija godina u posledwih 130 leta VA[INGTON: Ameri~ka svemirska agencija NASA tvrdi da je ova godina bila najtoplija za posledwu 131 godinu. Nova studija objavqena u Sjediwnim Dr-

planete doneti i ve}e padavine, ali i su{e u svim delovima sveta. Me|utim, svi nau~nici ne dele ovo mi{qewe o globalnom zagrevawu.

`avama, pokazuje da }e ektremne vru}ine biti uobi~ajene do 2050. godine, preneo je Glas Amerike.

Nacionalna organizacija za prirodu navodi da }e zagrevawe

Od rekordno visokih temperatura u Rusiji do velikih ki{a u Pakistanu i razaraju}ih klizi{ta i odrona u Kini, mnogi nau~nici koji izu~avaju klimu pred-

BOMBA[ SAMOUBICA NAPAO IRA^KE REGRUTE

Grom udario u {kolu KARTUM: Sedmoro dece je poginulo, a devetoro povre|eno kada je grom udario u versku {kolu u mestu Sargila, u Darfuru, na zapadu Sudana, javili su lokalni mediji. Nesre}a se dogodila prekju~e, a `rtve su bile stare izme|u 10 i 13 godina, preneo je AP. Jo{ nije jasno da li je grom udario direktno u grupu dece ili je izazvao po`ar u zgradi s krovom od slame.Obilna ki{a onemogu}ava prilaz selu. [kolu je poha|alo 560 u~enika.

(Tanjug)

Provokacije iz Gaze TEL AVIV: Dva izraelska vojnika rawena su danas u minobaca~kom napadu iz pojasa Gaze na ju`ni Izrael, saop{tila je izraelska armija.

Zvani~nici zadu`eni za bezbednost iz islamisti~kog Hamasa, koji vlada pojasom Gaze, rekli su da je posle tog incidenta {est izraelskih tenkova pre{lo na palestinsku teritoriju i da je jedan ispalio granatu kraj grada Kan Junisa, ali nema izve{taja o `rtvama, preneli su izraelski mediji.

Armija je precizirala da su vojnici lak{e raweni. Minobaca~ki napad je usledio dan nakon {to su izraelski vojnici ubili jednog palestinskog ekstremistu, za koga vojska tvrdi da je podmetao eksploziv du` grani~nog pojasa Gaze i Izraela. Izraelska vojska navodi da je vi{e od 115 raketa i mina ispaqeno iz pojasa Gaze na ju`nu izraesku teritorijul od po~etka ove godine. Krajem 2008. Izrael je pokrenuo tronedeqnu ofanzivu protiv ciqeva Hamasa u pojasu Gaze da zaustavi takve napade. Od tada je raketirawe uglavnom sporadi~no.

(Tanjug)

Ekstremistima smeta ja~awe armije BAGDAD: Najmawe 60 qudi je ju~e poginulo, a 125 je raweno u napadu bomba{a samoubice na ira~ke vojne regrute u Bagdadu, {to je najsmrtonosniji napad u Iraku u posledwih nekoliko nedeqa, saop{tile su vlasti. Mediji su prethodno izvestili da je u eksploziji ubijen najmawe 51 ~ovek, a raweno 119 qudi.

Meta napada, koji se dogodio oko 7.30 sati po lokalnom vremenu, bila je grupa od oko 1.000 regruta koji su stajali u redu is-

delovi tela i potoci krvi, a ira~ka vojska je blokirala ~itavo podru~je, koje nadle}u ameri~ki helikopteri. Me|u ubijenima su najmawe trojica vojnika, a osmorica su rawena, rekli su predstavnici policije.

Zvani~nici u ~etiri bagdadske bolnice potvrdili su ve}i broj `rtava i upozorili da bilans mo`da nije kona~an. Ira~ke snage bezbednosti poku{avaju da privuku vi{e regruta po{to ameri~ka vojska po~iwe postepeno da se po-

U Pakistanu poplave ugrozile 20 miliona qudi SUKUR: Oko 20 miliona qudi pogo|eno je poplavama u Pakistanu, ali mnogi od wih nisu dobili bilo kakvu pomo}, saop{tile su ju~e Ujediwene naci-

Pomo} Svetske banke Svetska banka (SB) odlu~ila je da pozajmi Pakistanu 900 miliona dolara kao pomo} za dugoro~nu obnovu posle najgorih poplava u istoriji te azijske zemqe. SB }e reprogramirati planirane projekte i preusmeriti novac iz rezervnih fondova. "Pravimo novi spisak prioriteta kako bismo {to pre obezbedili fondove", izjavio je portparol SB Marijam Altaf.

pred zgrade u centru ira~ke prestonice, u kojoj je nekada bilo ira~ko Ministarstvo odbrane, a sada su tu centar za regrutaciju i vojna baza.

Portparol ira~ke vojske, general-major Kasim al-Musavi, rekao je agenciji AP da je napad izveo bomba{ samoubica, koji je aktivirao eksplozivni pojas kada se na{ao u masi regruta. Prema wegovim re~ima, napada~ev torzo je prona|en na mestu napada. Neki o~evici, me|utim, tvrde da je eksplodirao i automobil bomba.

Al-Musavi je za eksploziju okrivio Al Kaidu. Na mestu eskplozije mogu se videti razbacani

vla~i iz te zemqe. Do kraja avgusta, u Iraku treba da ostane 50.000 ameri~kih vojnika, koji bi, u skladu sa sporazumom Va{ingtona i Bagdada, trebalo da se povuku do kraja 2011. godine.

Pobuwenici su proteklih sedmica poja~ali napade, a naj~e{}a meta su im ira~ka vojska i policija, mada ~esto stradaju i civili.

Jul je bio najgori mesec po broju `rtava - vi{e od 500 mrtvih - u posledwe dve godine, a ni avgust, po svemu sude}i, ne}e biti boqi. U dvema eksplozijama bombi na pijaci u Basri, drugom po veli~ini ira~kom gradu, 7. avgusta je ubijeno 43 qudi.

(Tanjug)

vi|aju da }e ekstremni vremenski uslovi postati uobi~ajeni dok se planeta Zemqa zagrejava.

Amanda Staud iz Nacionalne federacija za za{titu prirode ka`e: "Dok se zemqa zagreva, i atmosfera mo`e sadr`avati vi{e vode, tako da }e ki{e padati sve ja~e i padavine biti obimnije, {to }e biti devastiraju}e." Amanda Staud je nau~nica koja se bavi klimatskim promenama i autor je prve studije ove privatne organizacije o ekstremenim temperaturama u Sjedinejnim Dr`avama. Ona je ustanovila da je ve}ina gradova na isto~noj obali Sjediwenih Dr`ava imala duplo ve}i broj dana sa temperaturom od preko 32 stepena ove godine, i predvi|a da }e ovo postati uobi~ajeno.

"Ono {to me je iznenadilo je da }e se 2010. godina mo`da smatrati blagom do 2050. godine, ili barem obi~nom u zavisnosti od emisija zaga|iva~a", rekla je ona.

(Tanjug)

je.Od kada su po~ele pre tri nedeqe, poplave su pogodile oko 20 odsto teritorije Pakistana, javqa AP. Lokalne i me|unarodne humanitarne organizacije su poslale hranu, vodu, {atore i medicinsko osobqe u najugro`enija podru~ja na severozapadu zemqe.

Neke humanitarne organizacije i britanska vlada, me|utim, tvrde da svet nije uputio dovoqno pomo}i. Zbog veli~ine podru~ja i broja stanovnika pogo|enih poplavom mnogima jo{ nije stigla neophodna pomo}, saop{tile su UN. U poplavama je poginulo oko 1.500 qudi, dok je voda preplavila 700.000 hektara poqa p{enice, {e}erne trske i pirin~a, zbog ~ega se o~ekuje da }e narednih meseci do}i do nesta{ice hrane, ~ija je cena ve} porasla.

Prema podacima svetske organizacije, prikupqena je tek tre}ina od potrebnih 460 miliona dolara.

(FoNet–Tanjug)

Jo{ 56 `rtava nevremena u Kini PEKING, TOKIO: Jo{ 56 `rtava jakih ki{a registrovano je na zapadu Kine, javqaju dr`avni mediji, isti~u}i da je {irom zemqe, od olujnih ki{a i klizi{ta, u ovoj godini `ivot izgubilo vi{e od 2.000 qudi.

U provinciji Gansu ima vi{e od 20 nestalih, a 120.000 stanovnika je raseqeno, javila je nacionalna novinska agencija Sinhua. Vrlo te{ka situacija je i u distriktu Xou}u, gde ve} ima 1.254 `rtve, a padavine se o~ekuju i narednih

dana. U ju`noj provinciji Si~uan, 15 lica je stradalo pod klizi{tima u Ven~uanu, gde je bio epicentar pro{logodi{weg zemqotrresa u kojem je stradalo 80.000 qudi.

U Japanu je, od 31. maja do polovine avgusta, 31.579 qudi do`ivelo toplotni udar, a 132 je umrlo, saop{tili su ju~e zvani~ni organi. Samo u julu, velike vru}ine su bile uzrok smrti 94 ~oveka, a ~ak 17.680 tra`ilo medicinsku pomo}, {to je dosad najgori bilans u jednom mesecu u ovoj zemqi.

Nacionalna novinska agencija Kjodo prenosi saznawa nadle`nih slu`bi da je broj ugro`enih vrlo veliki i u avgustu i da je potreban pove}an oprez tokom ovog neuobi~ajeno toplog perioda.

U regionu Tokija temperature su minulih dana prelazile 37 stepeni Celzijusa, a u nekim drugim delovima zemqe bilo je toplije za stepen-dva. @rtve toplotnih udara bile su, uglavnom, osobe starije od 65 godina.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TONI BLER Odluka Tonija Blera da zaradu od memoara pokloni dobrotvornoj organizaciji koja brine o rawenim britanskim vojnicima izazvala je razli~ita reagovawa. Dominira pitawe da li je re~ o "velikodu{nom gestu ili ne~istoj savesti". Blerovi memoari pod nazivom "Putovawe" trebalo bi da se pojave u javnosti u septembru. Planirana zarada od memoara je oko pet miliona evra.

DMITRIJ MEDVEDEV Pitawe nezaposlenosti kqu~no je za sve kavkaske republike u Rusiji, izjavio je ju~e ruski predsednik Dmitrij Medvedev, koji se u So~iju sastao sa predsednicima ^e~enije i Ingu{etije. Nezaposlenost je za Ingu{etiju veliki problem, jer me|u mladima ima negativne posledice, ukqu~uju}i i kriminal. Medvedev se zalo`io za obnavqawe poqoprivrede i melioracije u ^e~eniji.

MAJKL DAGLAS Ameri~km glumcu Majkl Daglasu prona|en je tumor u grlu i bi}e osam sedmica podvrgnut zra~ewu i hemoterapiji, rekao je portparol dobitnika "Oskara". U saop{tewu magazinu Pipl, 65godi{wi Daglas naveo je da je veliki optimista.

Daglasovi predstavnici saop{tili su samo da je glumac van SAD ali nisu `eleli da ka`u ni gde se nalazi niti gde }e biti le~en.

Pivo poja~ava rizik od psorijaze kod `ena BOSTON: Grupa ameri~kih istra`iva~a veruje da je~am prisutan u pivu mo`e da dovede do razvoja psorijaze kod `ena. @ene koje redovno piju pivo udvostru~uju opasnost od razvoja ove hroni~ne bolesti ko`e u pore|ewu sa `enama koje ne konzumiraju ovo pi}e.

Istra`ivawe nau~nika sa medicinskog fakulteta Harvarda, objavqeno u ~asopisu Ar}ives of Dermatolog, obuhvatilo je vi{e od 82.000 `ena starosti od 27 do 44 godina.Ono je pokazalo da bezalkoholna piva, vino i `estoka alkoholna pi}a ne poja~avaju rizik od razvoja bolesti.

U studiji se navodi da je opasnost od psorijaze 72 odsto ve}a kod `ena koje piju 2,3 piva nedeqno u pore|ewu sa `enama

koje ne konzumiraju to pi}e.

Kod `ena koje piju pet ~a{a piva nedeqno, opasnost od pojave psorijaze pove}ava se za dodatnih 1,8 puta.

Autor studije dr Abrar Kure{i isti~e da jedno pivo poja~ava rizik od pojave psorijaze, {to ukazuje da pojedini sastojci piva, kojih nema ni u vinu ni u `estokim pi}ima, uti~u na razvoj ove bolesti koja je posledwih godina sve u~estalija.

Istra`iva~i sumwaju da je glavni krivac gluten u je~mu koji se koristi za fermentaciju piva. Prethodna istra`ivawa su pokazala da ishrana bez glutena poboq{ava le~ewe pacijenata obolelih od psorijaze koji su alergi~ni na ovu belan~evinu.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

U Makedoniji ispevali pesmu Bin Ladenu SKOPQE: Na internet portalu Jutjub pojavila se pesma posve}ena lideru teroristi~ke organizacije Al Kaida Osami Bin Ladenu ispevana na albanskom, koja se prethodno pojavila na forumu albanskih islamista u Makedoniji, prenela je agencija INA. Kako javqa Radio Slobodna Evropa, na video zapisu nema podataka o kompozitoru i tekstopi-

scu, a ne zna se ni ko je pesmu poslao na Jutjub.

Agencija INA navodi i neimenovane izvore iz makedonske Islamske verske zajednice (IVZ) koji ka`u da ne znaju za tu pesmu. „Ali ne odbacujemo mogu}nost da ovakvu pesma uglavnom pevaju vehabisti~ke grupe u nekoliko d`amija u Skopqu koje su jo{ pod wihovom kontrolom“, rekao je izvor iz IVZ. (FoNet)

SOFIJA: Bugarska grani~na policija je u blizini grani~nog prelaza „Kapitan Andreevo“ sa Turskom, zadr`ala 10 ira~kih i jednog norve{kog gra|anina, saop{teno je iz bugarskog MUP-a. Grani~na policija je zahvaqu}i mobilnom postu za tehni~ki i vizualni nadzor u dva navrata ju~e otkrila, najpre dvojicu mu{karaca i `enu, a kasnije je jo{ sedam emigranata - trojicu mu{karaca, jednu `ena i troje dece.

Biv{i premijer osumwi~en za proviziju

gatijih Hrvata, kako bi mu sredio kredit u austrijskoj banci.

DORH je rad na tom predmetu navodno zapo~eo u prole}e ove godine, kada je glavni dr`avni

O{tetili banku za vi{e od 300 miliona evra Biv{e rukovodstvo i poslovni partneri austrijske banke „Hipo Alpe Adria“, prema rezultatima istrage specijalne jedinice za rasvetqavawe ove afere „CSI Hipo“, o{tetili su banku za vi{e od 300 miliona evra. Taj novac su, izme|u ostalih, iz banke izvukli menaxeri i poslovni partneri, saznaje be~ki dnevnik „Prese“.

Nadle`ne vlasti ve} su podnele 60 do 70 prijava, a jedan deo protiv ranijeg predsednika Upravnog odbora Volfganga Kulterera, koji se nalazi u istra`nom zatvoru. Protiv wega se vodi istraga zbog prevare, pronevere novca, sistematskog uni{tavawa preduze}a kroz davawe kredita bez pokri}a.Kulterer je odbacio sve optu`be, a pravosu|e vodi istragu protiv daqih 40 osoba.

Portal navodi da je DORH pokrenuo istragu u vezi sa 800.000 tada{wih nema~kih maraka koje je Sanader dobio od Miroslava Kutle, biznismena i, prema pisawu {tampe, jednog od 50 najbo-

tu`ilac Mladen Baji} kao svedoka saslu{ao blisku saradnicu Miroslava Kutle, Milenu [enator, a ona je navodno dala dosad najkvalitetniju osnovu za krivi~ni postupak protiv biv-

RUMUNIJA

Eksplozija u porodili{tu BUKURE[T: Ju~e je jo{ jedna, ~etvrta beba preminula je od posledica ekplozije u porodili{tu u Bukure{tu, saop{tilo je rumunsko Ministarstvo zdravqa. Tri bebe su poginule preksino} u eksploziji, a osam ih je zadobilo te{ke opekotine. I preostalih sedam je `ivotno ugro`eno po{to je zadobilo opekotine na skoro 80 odsto povr{ine tela, izvestili su rumunski mediji. Direktor te bol-

Bolnica \ule{ti posle po`ara

nice \or|e Enesku rekao je da su takve povrede opasne po `ivot, posebno kod prerano ro|enih beba.

Eksplozija, koju je prouzrokovao po`ar, dogodila se u ponedeqak uve~e u odeqewu za intenzivnu negu porodili{ta „Xule{ti“ u Bukure{tu, gde su bile sme{tene prevremeno ro|ene bebe.Uzrok nesre}e bi, prema prvim rezultatima istrage, mogao biti kvar u bolni~kom sistemu za rashla|ivawe vazduha.

Zvani~nog saop{tewa o uzrocima po`ara jo{ nema, a odmah je pokrenuta istraga. Mediji prenose da se od vatrogasaca doznalo da je mogu}i uzork po`ar lo{a instalacija klima ure|aju. Poznato je i da su na intenzivnoj nezi bebe bile ostavqene bez nadzora, a ocewuje se da je neko od bolni~nog osobqa bio prisutan, da se moglo ranije intervenisati, {to bi moglo spasiti decu.

Kada su vatrogasci stigli, po`ar se ve} pro{irio na povr{inu od 30 kvadratnih metara, pa se roditeqi pitaju gde su bili lekari i medicinske sestre.

U porodili{te \ule{ti su se odmah okupile sve strukture Ministarstva zdravqa i Ministarstva unutra{jih poslova za intervencije u hitnim slu~ajevima, koje su operativno sara|ivale, izjavio je zamenik ministra zdravqa Raed Arafat.

Arafat je koordinirao akciju evakuisawa beba i trudnica iz porodili{ta i wihov prevoz u druge bolnice u ~emu je u~estvovao veliki broj kola hitne pomo}i, slu`bi za hitne slu~ajeve i vatrogasnih vozila. Sve povre|ene bebe posle eksplozije su preba~ene u bolnicu „Grigore Aleksandresku“, a wihove majke u druge bolnice.

(Tanjug)

{eg premijera, navodi se u tekstu na ovom portalu.

Prema wenom iskazu, postoji vi{e dokumenata koji dokazuju da je Sanader dobio „proviziju“ od 20 posto kako bi Kutli sredio kredit. Index.hr, me|utim, eksluzivno otkriva i to da je Sanader samo dan uo~i hap{ewa vlasnice agencije „Fimi medije“ Nevenke Jurak sleteo na losan|eleski aerodrom, zajedno sa suprugom i }erkama, {to je pokrenulo {pekulacije kako je porodica Sanader napustila Hrvatsku zato {to pravosu|e ste`e obru~ oko biv{eg premijera.

Portal navodi da je posledwih meseci Sanader sve ~e{}e izbivao iz Hrvatske i navodno pripremao teren za beg u inostranstvo, kad i ako to bude potrebno. Portal navodi i pisawe „Nacionala“ da je u Los An|eles biv{i premijer otputovao zato {to mu je neko dojavio da Uskok sprema privo|ewe Nevenke Jurak, osumwi~ene ina~e da je fiktivnim ra~unima o{te-

tila dr`avu za 2,285 miliona evra.

Poratl pi{e i da su se do sada Sanaderovi ~esti odlasci u SAD obi~no povezivali s tim {to wegova starija k}erka studira glumu u Wujorku. Ipak, Ivo Sanader jo{ je i pre svog odlaska s premijerske funkcije navodno razvijao plan da se jednog dana mo`da i sasvim preseli u Sjediwene Dr`ave, tvdi ovaj portal. U prilog toj tezi idu i navodi „Nacionalovog“ dobro obave{tenog diplomatskog izvora koji isti~e da je Sanader tokom svog mandata posebnu pa`wu pridavao imenovawu diplomatskog osobqa u ambasadi i konzulatima Hrvatske u SAD. Wihov je zadatak bio da bespogovorno slu{aju sve Sanaderove naloge, u ~emu je predwa~io biv{i hrvatski ambasador Neven Jurica, osu|en na godinu i po dana zatvora i pot godina zabrane bavqewa diplomatskim poslovima zbog nenamenskog tro{ewa dr`avnih para.

(Tanjug)

Raskol pre kongresa u \ukanovi}evoj partiji PODGORICA: Raskol u vladaju}oj Demokratskoj partiji socijalista (DPS), na ~ijem ~elu je premijer Milo \ukanovi}, mogu} je i pre kongresa stranke naredne godine, {to bi moglo imati {ire posledice zbog kojih, me|uitm, ne treba strahovati, izjavio je profesor Svetozar Jovi~evi}. „Ne bi bilo prvi put, ni van Crne Gore ni u samoj Crnoj Gori, da se desi da se u nekoj stranci dogodi raskol u trenutku kada izgleda da je toliko jaka da je samo unutra{wa podela mo`e uru{iti. Mogu}e je da se to desi DPS-u i to pre kongresa, ali moram ista}i da u svakoj stranci, posebno u onoj koja vr{i apsolutnu vlast, to ostavqa posledice po ukupan politi~ki `ivot”, prime}uje profesor Jovi~evi}.

On ka`e da je zadivqen stavovima brojnih intelektualaca koji su zabrinuti zbog najavqenog odlaska \ukanovi}a, bez ~ije harizme, Crna Gora, navodno, ne mo`e opstati i, ka`e, da on misli suprotno. „Ne potcewujem ni~ije predispozicije za bavqewe politikom, ali treba znati da u dru{tvima kao {to je crnogorsko, harizmu ~esto odr`ava jedna pokorna struktura, koja brani wegovu harizmu zarad o~uvawa sop-

25

Poku{aj ilegalnog prelaska bugarske granice

POKRENUTA ISTRAGA PROTIV IVE SANADERA

ZAGREB: Hrvatski mediji ve} dva dana bave se pitawem ume{anosti biv{eg hrvatskog premijera Ive Sanadera u aferu vezanu za „Hipo banku“ i agenciju „Fimi medija“, tvrde}i da je Dr`avno tu`ila{tvo Hrvatske (DORH), prvi put pokrenulo istragu protiv wega u vezi sa slu~ajem austrijske banke, kao i da je mogu}e da je Sanader pobegao u SAD. Samo nekoliko dana po{to je „Jutarwi list“ objavio da je Hrvatska, dok je Sanader imao glavnu re~ u vlasti, u 11 dosad otkrivenih korupciona{kih afera o{te}ena za 192,5 miliona evra, zagreba~ki portal Index.hr navodi, pozivaju}i se na informacije „Nacionala“, da je protiv biv{eg premijera i slu`beno pokrenuta prva istraga u sklopu afere „Hipo“.

sreda18.avgust2010.

Svetozar Jovi~evi}

stvenih interesa i `eqe da bude blizu vo|e, predstavqaju}i sebe kao nezavisne posmatra~e“, kazao je on u intervju „Danu“.

Jovi~evi} veruje i da }e potpredsedniku partije Filipu Vujanovi}u, budu}i da nema uticaja u ve}inskom ~lanstvu dok je \ukanovi} na ~elu stranke, biti neophodno savezni{tvo u delu opozicije. On ka`e da opozicija ra|e prihvata Vujanovi}a nego ostale iz DPS-a jer se za wega, kako ka`e, navodno ne vezuju krupne afere.

(Tanjug)

Svi zadr`ani su bili bez li~nih dokumenata i izjavili su da su ira~ki gra|ani.

Preksino} kasno na grani~nom prelazu „Kapitan Andreevo“ norve{ki gra|anin poreklom iz Iraka poku{ao je da nelegalno prevede dve svoje maloletne bratanice do Norve{ke. Svi mu{karci su zadr`ani za 24 sata, dok su `ene i deca sme{teni na specijalnom odeqewu grani~ne policijske uprave. (Tanjug)

POLITI^KO LETO U BiH

Glupa i opasna [piri}eva izjava BAWALUKA: Izjava predsedavaju}eg Saveta minsitara BiH Nikole [piri}a, da }e u slu~aju da Generalna skup{tina Ujediwenih nacija potvrdi nezavisnost Kosova i Republika Srpska po istom osnovu izvr{iti secesiju, je vrlo glupa, kazao je hrvatski ~lan u Predsedni{tvu BiH @eqko Kom{i}. On je u izjavi Feni rekao da je „to jedna vrlo glupa i opasna izjava, ali po Republiku Srpsku u koju se toliko zakliwu“.

Stranka za Bosnu i Hercegovinu najo{trije osu|uje posledwe izjave predsedavaju}eg Saveta ministara Bosne i Hercegovine Nikole [piri}a ocewuju}i da ona preti celovitosti i teritorijalnom integritetu Bosne i Hercegovine. „Izre~eni stavovi Nikole [piri}a predstavqaju kontinuitet politike SNSD-a Milorada Dodika, kojima se reafirmi{e politika ratnih zlo~inaca Slobodana Milo{evi}a i Radovana Karaxi}a. Kao {to ciqevi te politike, podudarni sa ciqevima SNSD-a, nisu mogli biti ostvareni genocidom, etni~kim ~i{}ewem i najgorim sistematskim ratnim zlo~inima, tako ne}e biti ostvarivi i

nikada u budu}nosti“, ka`e se u saop{tewu. „Stranka za BiH ukazuje svim me|unarodnim predstavnicima u Bosni i Hercegovini na wihovu odgovornost u o~uvawu mira u Bosni i Hercegovini preuzetu Dejtonskim mirovnim sporazumom“, ka`e se u saop{tewu.

Iz Stranke za BiH, na ~ijem ~elu je Haris Silajxi}, ukazuju i na, kako su naveli, potpuni debakl i katastrofalne posledice svojevremenih upornih poku{aja pravqena nasilne simetrije i stavqawa znaka jednakosti me|u politi~kim akterima koji prete miru i vi{e i ne kriju namere poku{aja rasturawa dr`ave BiH, sa jedne, i politi~kim akterima koji se zala`u za prosperitet dr`ave i svih wenih gra|ana. „Sre}om, „maske“ su pale i Stranka za BiH izra`ava zadovoqstvo {to su i me|unarodni predstavnici i pojedini bosansko-hercegova~ki politi~ki akteri kona~no postali svesni dugotrajne proma{enosti amnestirawa SNSD-a Milorada Dodika od politike koja BiH preti mr`wom, novim zlo~inima i nasiqem“, ka`e se u saop{tewu Stranke za BiH.

Kom{i} nije shvatio Predsedavaju}i Saveta ministara BiH Nikola [piri} naveo je ju~e, u odgovoru ~lanu Predsedni{tva BiH @eqku Kom{i}u, da „o~ito nije shvatio“ wegovu izjavu i da bi zato trebalo „bar dva puta da pro~ita te izjave kako ne bi davao glupe komentare“. „Nikada se predsedavaju}i Saveta ministara BiH nije vodio principom da daje opasne izjave, ve} su wegove izjave uvek imale upozoravaju}i karakter. One mo`da jesu slo`ene da bi ih razumeo Kom{i}, ali takva je i problematika“, navodi se u [piri}evom odgovoru Kom{i}u.

Iz [piri}evog kabineta poru~uju da „mr`wa koju Kom{i} ispoqava prema Republici Srpskoj predstavqa ve}i doprinos wenoj samostalnosti u budu}nosti nego li upozoravaju}e izjave predsedavaju}eg Saveta ministara BiH Nikole [piri}a. One bude ~ak i one Srbe koji i nisu skloni samostalnosti RS, iako je takvih, za pretpostaviti, mali broj“, navodi se, kako prenose lokalni mediji, u odgovoru iz [piri}evog kabineta.

(Tanjug)

Anketa o novim bosanskim izborima BAWALUKA: Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Haris Silajxi} ponovo }e pobediti na predstoje}im izborima za ~lana Predsedni{tva BiH iz reda bo{wa~kog naroda, pokazuju rezultati istra`ivawa Dnevnog lista.

I hrvatski ~lan u Predsedni{tvu BiH @eqko Kom{i} ima prednost, ali mu je za petama Martin Ragu`, kao i Mladen Ivani} Neboj{i Radmanovi}u, koji ima dva odsto vi{e podr{ke.

Istra`ivawe javnog mnijewa koje je redakcija Dnevnog lista sprovela na uzorku od 1.200 ispitanika (800 u Federaciji BiH i 400 u RS-u) u razdobqu od 1. do 10. avgusta ove godine,istovremeno otkriva zabriwavaju}e nisko zanimawe javnosti za predstoje}e op{te izbore zakazane za 3. oktobar ove godine. Odziv }e, prema ovom istra`ivawu, pasti ispod 50 odsto, ta~nije 48,8 odsto i bi}e znatno mawi nego pre ~etiri godine.

Svaki drugi anketirani gra|anin sumwa da }e iza}i na izbore i glasati jer ne o~ekuje bitniju promenu politi~ke situacije u BiH. U odgovorima neodlu~nih, prevladavali su stavovi da su svi politi~ari isti i da ne vaqa vlast, ali ne vaqa ni opozicija itd.

Sastav Predsedni{tva BiH, prema rezultatima istra-

`ivawa, najverovantije }e ostati nepromewen i nakon 3. oktobra, jer sva tri aktualna ~lana dr`avnog vrha, Haris Silajxi}, @eqko Kom{i} i Neboj{a Radmanovi} imaju sasvim realne izglede da obnove mandat. Istina, trenutna prednost srpskog ~lana Predsedni{tva BiH Neboj{e Radmanovi}a nad rivalom udru`ene srpske opozicije Mladenom Ivani}em prili~no je mr{ava, svega 2 odsto, nasuprot bo{wa~kom i hrvatskom favoritu Harisu Silajxi}u i @eqku Kom{i}u, ~ija prednost nad rivalima u ovom trenutku deluje nedosti`no.

Za bo{wa~kog ~lana Predsedni{tva BiH kandidovalo se devet kandidata, ali stvarna borba }e se voditi izme|u tri glavna favorita: Harisa Silajxi}a, Bakira Izetbegovi}a i Fahrudina Radon~i}a.

Kada je u pitawu izbor hrvatskog ~lana Predsedni{tva BiH, situacija je sli~na onoj od pre ~etiri godine. Kandidat SDP @eqko Kom{i} trentno u`iva mawu podr{ku nego pre ~etiri godine, no jo{ uvek znatno boqe stoji od kandidata HDZ-a 1990.

Martina Ragu`a i kandidatkiwe HDZ-a Borjane Kri{to. Situacija bi se, me|utim, mogla promeniti ukoliko bi dva HDZ-a postigla dogovor i odlu~ila da u fini{ trke u|u s jednim zajedni~kim kandidatom.

(Tanjug)

MOJA KU]A

sreda18.avgust2010.

c m y

26

DNEVNIK

Lekcija iz dizajna: `ivite dobro sporiti i stvarno ceniti jednostavne stvari koje nam `ivot pru`a zvu~i kao filozofija svakog prose~nog dizajnera enterijera. Ali, nova ideologija dizajna, poznata i po imenu “duhovni dekor� ubrzano ima sve vi{e pristalica punih entuzijazma. Ono {to stoji iza toga je prili~no jasno: dom mora biti raj, mekana ta~ka u sve grubqem svetu. ^ak i ako je to slu~aj, zar primarna svrha dizajna nije da se poboq{a kvalitet `ivota?

Nemojte nagiwati perfekcionizmu. Jo{ niko nije uspeo u ostvarewu savr{enog prostora, a sigurno ne}ete ni vi. Ono {to vam treba jeste prostor gde se porodica mo`e zajedno odmarati.

U

Novi pogled na kuhiwu V elike i prostrane kuhiwe su bez dileme lepe, ali nisu uvek i funkcionalne. Zbog velikog prostora pripremawe jela mo`e se pretvoriti u pravi atletski trening. Tu je i naravno problem sku~enih stanova, od kojih vrlo malo mo`e da udomi grdosije sa gomilom aparata i ormari}a.

Novi projekat trojice kineskih dizajnera potpuno je obrnuo koncept kuhiwe.

Boqe re~eno, kuhiwa vi{e

nije prostorija u stanu.

Mo`da je kuhiwu te{ko zamisliti kao jedinstveni elemenat koji predstavqa sredi{te svih potrebnih radwi - kuvawa, prawa, pripremawa sa ormari}ima postavqenim na spoqwu stranu, a to je upravo ono {to su Kinezi i postigli. Sredi{we ostrvo, osim svih po-

trebnih kuhiwskih aparata sadr`i i mudro dizajniran, prakti~ni prostor skriven iza zaobqenih vrata koje se mogu rotirati kako bi sve bilo na dohvat ruke.

Ormari}i, kao i sve povr{ine rotiraju se oko centra kako bi se olak{ao rad u kuhiwi. Uz celu ovu pri~u o pomerawu i modularnosti stvoreno je dovoqno mesta za ugradwu rerne, fri`idera, sudopere i {poreta. Kombinacije upija~a mirisa i svetala nalazi se vise}em kru`nom elementu u kojem se nalazi dodati prostor za sklawawe kuhiwskih potrep{tina.

Vise}i elemenat tako|e se mo`e rotirati, kako bi se najboqe prilagodio trenutnim potrebama i polo`aju doweg dela.

I dok su in`ewerski i stilski elemnti uspe{no izvedeni i vizuelno atraktivni sam koncept preme{tawa kuhiwe iz prostore u centralni, funkcionalni element ne{to je {to treba prihvatiti i ujedno je najfascinantniji deo cele ideje. U vreme kada kvadrat stana dosti`e astronomske visine svaki je komadi} prostora bitan. Za{to tih par dodatnih kvadrata ne bi pove}alo dnevnu sobu?

Nemojte se zatrpati stvarima.

Dobro osmi{qen dom podsti~e ose}aj reda i sklada. Bacite stvari koje nikada ne koristite.

Napravite kutak za meditaciju. Uzmite udobnu stolicu, tabure, sto~i}, svetiqku za ~itawe i odnosite se prema tom deli}u prostora kao prema ne~em svetom.

Nemojte se odricati luksuza koji sebi mo`ete priu{titi.

Pli{ani, bogati pe{kiri, miri{qave sve}e i lepa posteqina }e vas osve`iti iznova svaki dan.

Cenite istoriju porodice isti~u}i stvari koje poti~u prijatne reakcije – crte` va{eg deteta, {koqkice koje ste skupili dok ste bili na odmoru, ili ~ak neka sme{na figurica koja je vas i va{eg supruga dobro nasmejala.

Natur name{taj postaje popularan sim modernog ili klasi~nog name{taja, izra|enog u drvetu i tretiranom na ekolo{ki na~in, sve su popularni organski komadi name{taja, kojima se maksimalno isti~u materijali izrade u prirodnoj, organskoj strukturi i kona~noj formi elemenata.

Ovakvi komadi name{taja deluju skulpturalno u prostoru, pa se naj~e{}e koriste kao pojedina~ni, s ciqem nagla{avawa odre|ene zone.

Za izradu natur name{taja ~esto se koriste vrste stabala i biqaka, koje u prirodi, specifi~nim na~inom rasta i savijawa, ~ine fascinantne strukture. Dizajner ovakvih komada name{taja ~esto je sama priroda, a ruke umetnika samo ih prilago|avaju kona~noj upotrebi.

Kori{tewem grana i ostalih delova stabala i grmqa stvaraju se interesantne forme name-

O

{taja, lustera, lampi i dekorativnih predmeta.

Obrada slu`i iskqu~ivo za za{titu od spoqnih uticaja, pa su premazi, lakovi i voskovi takvi da omogu}avaju zadr`avawe prirodnih boja.

I delovi kamena tako|e mogu biti efektni ako se isko-

riste za izradu name{taja. Naro~ito je efektna kombinacija stakla i kamena, drveta i gvo-

`|a, prirodnog i visokoindustrijskog.

Efektni elementi name{taja izra|uju se i od `ivotiwskih rogova. Osim {to su atraktivni u prostoru, mogu biti vrlo funkcionalni i udobni. Ovakve

specifi~ne komade name{taja mo`ete prilagoditi razli~itim stilovima ure|ewa. @ivotiwski rogovi mogu poslu`iti kao osnovna konstrukcija klupe, le`aqke, rukonaslona ili baze rasvetnih tela.

PORODICA

DNEVNIK

sreda18.avgust2010.

27

[TA SVE TREBA DA ZNATE PRE NEGO [TO IZABERETE MA^KU ZA KU]NOG QUBIMCA

Male ku}ne zavodnice Ma~ka je ~arobna `ivotiwa: inteligentna, senzibilna, zanimqiva, umiqata, a zauzvrtat ne tra`i mnogo. Ne treba je izvoditi u {etwu, veoma je ~ista, dobro joj je u ku}i, a mo`ete je ostaviti samu i dva-tri dana a~ke je oduvek obavijala odre|ena tajnovitost, najvi{e zbog wenih razvijenih ~ula. Sluh joj je izuzetno osetqiv – mo`e da ~uje mi{a na daqini od 20 metara. I vid joj je dobar, mnogo boqi od qudskog – s udaqenosti od 40 metara mo`e da uo~i i najmawe pokrete, a mo`e i, za razliku od ostalih `ivotiwa, da razlikuje boje. Zenice joj se mogu ra{iriti preko celog oka kako bi uhvatile i najslabije izvore svetlosti.

Zbog izuzetnih refleksa koji joj omogu}avaju da se potpuno ukruti u „letu“ od tri metra i da padne bez posledica, ~ak i s velikih visina, ka`e se da ma~ke imaju devet `ivota. Zahvaquju}i posebnoj osetqivosti na magnetne sile u zemqi, mo`e da

M

prona|e put ili ku}u sa ~ak 100 kilometara razdaqine. Ima uro|enu sposobnost predvi|awa potresa, vulkanskih erupcija i proloma oblaka – ma~ke unapred percipiraju doga|aj i tada su neobi~no uzbu|ene.

Kako ih odgajati Da biste mogli komunicirati s tom „tajanstvenom“ `ivotiwom, morate joj najpre dati ime. Ono mora biti kratko (par slogova), blago, ali odre{ito kao kod zapovedawa. Otkriveno je da ma~ke i na velike razdaqine mogu da ~uju neke slogove koji u sebi imaju slova „i“. Izgovarajte joj ime dok joj dajete hranu, tako }ete ga mo}i koristiti kao poziv. Privikavajte ma~ke na te{ke situacije. Na primer, ako o~ekujete dete ili planirate da nabavite jo{ jednu `ivotiwu, od po~etka navikavajte ma~ku na dru{tvo dece ili drugih `ivotiwa. Ako ste ~esto odsutni iz ku}e, nau~ite je da bude sama ili u dru{tvu drugih ili pak je, ve} kao malenu, navikavajte na putovawa u kavezu. Kako biste izbegli neugodnosti kao {to su grebawe ili mokrewe po ku}i, poslu`ite se takozvanim „ka`wavawem na daqinu“: svaki put kad to `ivotiwa ponovi, poprskajte je po telu s malo vode, ali tako da vas ne vidi.

Higijena na prvom mestu Va{oj ma~ki, naro~ito ako je dugodlaka, redovno timarite krzno da odstranite otpale dlake i o~istite ko`u. Dugodlake ma~ke moraju se ~etkati ~e{}e od kratkodlakih. Prvo upotrebite ~e{aq retkih zubaca da ra{~qate duge, zapetqane dlake, a zatim gustim ~e{qem ~e{qajte u smeru rasta dlake.

Hrana – kakva i koliko Ma~ki treba najvi{e 200 grama hrane na dan, od ~ega najmawe pola mora biti meso i ribe, podeqeno u dva redovna obroka.

Meso: ma~ki se mogu davati sve vrste mesa, ono uvek treba da bude dobro kuvano, ili ispe~eno (ako joj dajete ostatke s ro{tiqa) jer postoji opasnost od salmoneloze.

Riba: ima jednaku hrawivu vrednost kao i meso, a treba je davati kuvanu i kosti temeqno izvaditi.

Iznutrice: ne smete ih davati previ{e, nikako vi{e od jednom nedeqno. @itarice: u prehrani ma~aka koriste se jedino pirinia~, zob u obliku pahuqica i `ito u obliku rezanaca. Moraju se dobro skuvati i pome{ati s mesom.

Povr}e: koristi se kako bi se podstakao proces varewa. Krompir treba izbegavati. Koristite {argarepu i zeleno povr}e, i to dobro skuvano.

Mleko: ma~ke ga ~esto vole, ali ga lo{e vare – izaziva proliv. Do dva meseca starosti dobro je ma~ki davati razvodweno mleko, kako ne bi imala crevnih smetwi.

Voda: i voda je sastojak obroka. Dajte je ma~ki koliko `eli, i redovno je mewajte.

Neke ma~ke su lude za gotovim obrocima – bilo da se radi o konzervama ili dehidriranim kroketima. Druge ih tvrdokorno odbijaju, na `alost wihovih vlasnika kojima bi takva hrana pojednostavnila `ivot. Naime, to su pomno sastavqeni uravnote`eni obroci s optimalnim odnosom potrebnih sastojaka. Mo`ete ih koristiti kao dnevni obrok, kako dodatak drugoj hrani ili kao dijetetsku hranu. Na primer, one omogu}avaju da se povr}e daje suvi{e debeloj ma~ki, koja odbija da ga jede na drugi na~in.

Udobni kutak Ma~i}i ili odrasle ma~ke, rasne ili one obi~ne, moraju u stanu imati svoj }o{ak, odvojen i miran, „name{ten“ toplim i udobnim le`ajem ili korpom s jastu~i}em ili pokriva~em. Tu bi morale biti i dve posude, za hranu i vodu. Higijensku kutiju mo`ete smestiti u kupatilo ili, jo{ boqe na terasi, ali u svakom slu~aju to mora biti stalno mesto. Ma~ki treba i nekoliko igra~aka, loptice, gumeni mi{evi...

Ma~ji govor tela Nema opasnosti – u normalnim uslovima le|a su gotovo ravna, rep je nisko, gotovo uz zadwe {ape.

Ne{to ne vaqa – `ivotiwa }e svoju uznemirenost pokazati nepomi~nim pogledom i ra{irenim zenicama. U{i se uspravqaju i nervozno pokre}u, le|a se po~iwu zaobqavati, a dlaka se nakostre{i. Rep se podi`e i nervozno pokre}e, brkovi su okrenuti prema glavi u obrambenom polo`aju.

Spremna za napad - le|a su spu{tena, dlaka uspravna, rep stegnut, a zubi prijete}i i iske`eni.

U{i su sada potpuno spu{tene, zbog sakrivawa i odbrane u slu~aju borbe. Obi~no kad je `ivotiwa upla{ena ili spremna za borbu, ispu{ta {i{tave zvuke ili ~ak i pquje, imitiraju}i po zvuku i stavu zmiju.

Sigurna borba – kad su agresivnost i strah najja~i, le|a su zaobqena do maksimuma, {ape ispru`ene i krute, a rep nakostre{en i zaobqen. U{i su okrenute prema napred, ali ne potpuno spu{tene. Zenice su pro{irene, a brkovi spu{teni.

Vreme qubavi

skih ili modre ruske ma~ke, lo{e podnose dru{tvo drugih ma?aka. porodi~ni ma~ak, mu{kog pola, mo`e se ~ak svetiti prido{lici, obele`avaju}i urinom granice svoje teritorije, posebno ako je nova ma~ka `enskog pola. U najboqem slu~aju to dvoje }e `iveti zajedno i podnositi se bez suvi{e qubavi.

U ku}i je pas? Ako je to mu`jak, neke od pasmina s jakim instinktom za lov, poput jazavi~ara, setera ili foksterijera, verovatno}a neslagawa je ve}a. Tad je najboqe da nabavite ma~ku blage i tolerantne naravi i psa odmalena navikavate na weno prisutstvo.

U `ivotu ma~ke postoji posebno razdobqe o ~emu treba razmisliti prilikom izbora pola ma~ke koju `elite da uzmete. To je razdobqe „qubavi“, a po~iwe oko prve godine `ivota. Mu`jaci i `enke tra`e parewe u prole}e i jesen. Terawe traje od 3 do 15 dana, a ma~ka mo`e imati potomke do ~etiri puta godi{we.

Kako biste prepoznali plodna razdobqa, posmatrajte pona{awe ma~ke: `enka u ve}ini slu~ajeva postaje prijaznija, no mo`e biti i agresivnija, a mu`jak postaje nervozniji i bez apetita. Ve} se posle tri nedeqe od parewa pokazuju prvi simptomi trudno}e: nadut stomak, tamne i pove}ane bradavice. Kad se bli`i vreme poro|aja

Zdrava ma~ka ima ru`i~ast jezik, vla`an i hladan nos, sjajne o~i i nema neugodan zadah. Ako je pod redovnom veterinarskom kontrolom, ne morate se bojati zaraznih bolesti. Ipak, postoje bolesti, pod imenom zoonose, koje se prenose sa `ivotiwe na ~oveka i obrnuto. To su neke ko`ne bolesti od kojih je naju~estalija mikoza (kraste na glavi), a re|e svrab. Bolest }e ma~ka najj~e{}e dobiti od druge obolele ma~ke.

Zato je prvo pravilo prevencije izbegavawe kontakata s ma~kama lutalicama. Jede li sirovo meso i iznutrice mo`e dobiti toksoplazmosu (opasnu za `enu u trudno}i) i tuberkulozu. Zato dobro prokuvajte namirnice! Zbog ugriza mi{a ili ako je popila ustajalu vodu, mo`e da dobije leptospirozu, a u kontaktu s divqim `ivotiwama i besnilo. Dakle, pripazite na wene {etwe. Retko se dogodi da ~ovek dobije neku bolest od ogrebotine ma~ke, ali svejedno se preporu~uje da se o~isti dezinfekcijonim sredstvom.

Pikantni burito za vru}e dane Z

}e podjednako u`ivati i veliki i mali. Mo`ete dodavati namirnice po `eqi te iako se priprema quto i pi-

kantno, na vama je da odredite pravu meru.

Umesite burito: - 1 kg bra{na - 100 g sviwske ili biqne masti - 250 ml tople vode - ka{i~ica soli Prekrite folijom i ostaviti u fri`idedru barem jedan sat.

Od testa oblikovati kuglice veli~ine loptice za golf. Razvaqati na tanko i pe}i s obe strane na suvom tigawu dok malo ne porumeni.

Nadev: - 400 g mesa (pile}e, }ure}e ili gove|e) - glavica do dve luka - sve`a paprika - sve`i per{un

U ku}i je ve} pas Usprkos navici `ivota u porodici, doma}a ma~ka je ipak po svojoj prirodi nedru`equbiva i nije nesretna kad je bez dru{tva. Zbog toga dolazak nove `ivotiwe ~esto nije drag ma~ki, posebno ako su oboje odrasle `ivotiwe. Neke rase, poput sijam-

Posebne vibracije Ma~ke imaju sposobnost oda{iqawa posebnih vibracija – predewe. Prema Desmondu Morisu, slavnom istra`iva~u `ivotiwskog pona{awa, time pokazuje prijateqski stav prema osobama u blizini. Nekoliko je vrsta predewa, a svako ima svoje ta~no zna~ewe. Ako je nepravilno, zna~i da ma~ka ose}a sna`no zadovoqstvo. Kad postane jednoli~no, ma~ka je zadovoqna, ali i umorna, uspavana ili se jednostavno dosa|uje, pa je vreme da je ostavite na miru. Ako je predewe glasno, ali stalno zna~i da ma~ka od vas o~ekuje neku ugodnost. Ako je predewe bez nekog povoda ili tokom bolesti, ili nakon fizi~ke patwe (`enka ~esto prede tokom por|aja) zna~i da je ne{to boli, pa bi bilo dobro da je odvedete kod veterinara.

UKUS MEKSIKA ZA VELIKE I MALE

a`eleli ste se druga~ijeg ukusa mesa? Poku{ajte sami da pripremite meksi~ko tradicionalno jelo u kom

(otprilike 2 meseca) ma~ka }e biti uzbu|ena i tra`i}e mesto gde }e se omaciti. Pripremite kutiju visoku 20 cm i u wu stavite jastuk.

- celer - {argarepa - pelat - 80 g kukuruza {e}erca - maslinovo uqe - soja sos - so i biber - 50 g parmezana ili trapista - feferone Priprema: Meso ise}i na kockice. Uvaqati u sojin sos, maslinovo uqe, per{un, so i za~ine po `eqi. Ostaviti u fri`ideru minimalno jedan sat. Dinstajte na kockice nase~en luk i povr}e dok ne omek{aju pa dodajte meso. Dinstajte dok meso ne omek{a i zape~e se po `eqi pa dodajte pelat, kukuruz, biber i usitwene papri~ice feferone- koli~ina po `eqi. Narendajte sir i poslu`ite ga uz vru}i pikantni nadev i burito.

Naj~e{}e bolesti

Gde su opet nestale te ~arape vako ko je ikada stavqao ve{ na prawe u ma{inu do`iveo je ovaj ~udesni fenomen – uvek nedostaje jedna ~arapa. Oko toga su se razvile kojekakve teorije, od toga da su ih uzeli vanzemaqci, da su ih ukrali ku}ni patuqci, pa do one najbizarnije da je jednu ~arapu jednostavno ve{ ma{ina „pojela“.

Naravno, na kraju se nevaqala ~arapa pojavi pre ili kasnije. Da se vi{e ne bi dovodile u situaciju da do`ivqavate nervni slom zbog ~arape pribegnite jednostavnom re{ewu – kanti ili kesi za ~arape. U wu bacati sve one ~arape koje prona|ete posle prawa. Posle nekog vremena sigurno }ete u woj prona}i i nekoliko parova.

S

Kanta ili kesa za ~arape nije prakti~na samo iz tog razloga, ve} i zbog toga {to

se i sama jednostavno odr`ava. Kada god zatreba, samo je ubacite u ve{ ma{inu i operite je.

28

OGLASI z ^ITUQE

sreda18.avgust2010.

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Mariji Bjeli}

Posledwi pozdrav

od porodice \or|evi}.

1426-P

Opra{tamo se sa tugom od na{e

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje osamnaestonedeqne mlade koke nosiqe i rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051.

7058

Save

Du{anu Mari}u

i

Volimo te i vole}emo najvi{e na svetu do kraja na{eg `ivota. ]erka An|elka i suprug ^edo.

7551

Posledwi pozdrav dragoj nam

Savi Topi}

Dragan, Qiqa, Nemawa i Vida Peri}.

od porodice Rakita iz Novog Sada.

od: sestre Du{anke, zeta Mirsada i sestri}a Zlatana sa porodicom.

7567

7556

7558

Posledwi pozdrav na{oj dragoj }erki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminula na{a draga

Savi Topi}

Sava Topi}

Brat Radoslav sa porodicom i strina Mika.

7562

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a hrabra i dobra majka, baka i svekrva

Marija Bjeli} 1926 - 2010.

Sahrana na{e drage baka Marije je u sredu, 18. 8. 2010. godine, u 16 sati, na Gorwem starom grobqu, u Futogu.

Weni najmiliji: sin Milan, }erke Lepa i Gordana sa porodicama.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji majka An|a i otac Mirko.

ro|. Adamovi} 1953 - 2010.

Sahrana je 18. 8. 2010. godine, u 13.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

7566

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

majci

7560

Posledwi pozdrav

Savi Topi}

Uspomenu na wenu dobrotu i vedrinu ~uva}emo od zaborava.

pozdrav

Savi Topi}

od porodica: Ivani{, Ostoji} i Arsenijevi}.

7568

Posledwi pozdrav te~i i zetu

...Neka te an|eli ~uvaju...

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

5843 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

7336 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din.

Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 062/89638-43 i 066/51-286-45.

7532 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 065/444-26-18, 063/12-43-056 i 061/67-826-23.

7533

Savi Topi}

Jovanu Peri}u

od Milanovih kolega iz JP „SPC Vojvodina�.

Posledwi supruzi

7554

7549

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom kumu

Nada Milo{evi} Jovan Peri}

1936 - 2010.

VEOMA povoqno prodajem garsoweru, 21m2, u Danila Ki{a 11, ukwi`ena kao gara`a.

Informacije 063/47-57-65.

7503

Sahrana }e se obaviti u sredu, 18. 8. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Mesnom grobqu, u Ka}u.

Ninoslavu Koj~i}u od: kumova Rade, Slobodana i Sawe.

Jovanu Peri}u

Posledwi pozdrav od sinovice Mare sa porodicom Novakov.

od brata Qubinka sa porodicom.

7563

7561

O`alo{}ena porodica.

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te (parcele), 15050m2 /150 ari/, put, svi prikqu~ci, lep pogled 1/1, HITNO, povoqno.

Telefon 069/314-37-14.

7278

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

7337

Posledwi pozdrav dragoj

Kiri Brandajs Ve~no }e{ ostati u na{im mislima.

PRIRODAN preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren.

Le~ewe 7 dana. Deda Rado{, telefon: 037/490-797 i 064/24055-49.

7319

7572

7569

Ivana, Veselin, Jelena i Stevan Perovi}.

7570

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminuo na{ otac i deda

Stevan Joji} Ma~ak

Jovan Peri}

Sahrana je u ~etvrtak, 19. 8. 2010. godine, u 16 ~asova, na grobqu Istok, u Irigu.

Sahrana je danas, 18. 8. 2010. godine, u 16.30 ~asova, iz kapele, na ^uru{kom grobqu.

O`alo{}eni: sinovac Lazar sa porodicom i sinovica Jelena.

Ve~no o`alo{}eni: }erka Miroslava, sin Milo{, zet Dragan, snaja @eqana i unuci Nemawa, Aleksandra, Branislav i Jovan.

7575

7559

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav bratu i stricu

dragom

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{ dragi

i

sreda18.avgust2010.

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo prijateqe da je majka i prababa 84. godini, dana godine.

rodbinu i na{a mama, preminula u 16. 8. 2010.

29

Posledwi pozdrav

Du{an Mari} Du{anu Mari}u

Du{anu Mari}u

od brata Qubomira sa porodicom.

od: sestre Qubice i zeta Nikole sa porodicom.

7531

7529

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi, nastavniku i prijatequ

Sa qubavqu i po{tovawem opra{tamo se od dragog i iskrenog prijateqa

preminuo u 68. godini.

Posledwi ispra}aj obavi}e se danas, 18. 8. 2010. godine, u 16.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Zlata, sin \urica, snaja Svjetlana, unuka Jelena, unuk Luka i ostala mnogobrojna rodbina.

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Mi}i Malki}u

Katica Stojanac

Porodici iskreno sau~e{}e.

Mi{a i Sne{ka sa decom.

7521

7524

dragom

Sa puno qubavi i neizmernom tugom opra{tamo se od brata

Kaji

ro|. Pavlov iz Koviqa Sahrana je danas, 18. 8. 2010. godine, u 14 ~asova, na Koviqskom grobqu.

O`alo{}ena }erka Qubica sa porodicom.

od: unuka Eliota i praunu~adi Domenika, Mihaela i Vanese.

7495

7506

TU@NO SE]AWE

POMEN

na dragog supruga, oca i dedu

@ivku Tomi}u

U~enici i Kolektiv Sredwe {kole „Svetozar Mileti}�, Novi Sad.

Bogdana Antunovi}a

Jovana Peri}a

Du{anu Mari}u

18. 8. 2005 - 18. 8. 2010.

iz ^uruga

Vladimira Boti}a od sestre Du{anke sa porodicom.

Buba, Sa{a i Branislava.

727-P

7540

7527

Sa po{tovawem i tugom opra{tamo se od iskrenog i velikog prijateqa

Dragi prijateqi, sau~estvujemo u Va{em bolu i gubitku dobre i plemenite

Posledwi pozdrav na{oj mami, baki i prabaki

sestre Sojka i Beba, zet Radi{a, strina Olga, sestri}i Rade i Lune sa porodicama.

Uvek }e te voleti i ~uvati od zaborava: tvoja supruga Ka}a, }erke Jelka i Marica, zet Sa{a i unuci Jelena, Ilija i Nikola.

7523

7350

Dragom bratu, deveru i stricu

Jovanu Peri}u Mariji Uzelac

Brandajs Kire

posledwi pozdrav dobrom ~oveku, hvala mu za dobrotu, plemenitost i qubav koju nam je pru`io.

Porodica Vamo{er.

od o`alo{}enih: k}erke Anke, unuka Maje i Mi}e, praunuka Milo{a i Marine.

7548

7547

7508

7522

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci i baki

Opra{tamo se od na{e drage i plemenite majke, bake i prabake

Mariji Uzelac

Marije Uzelac

pozdrav

dragoj

Kajki Stojanac

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Kiri Brandajs

ro|. Pavlov od sestre Drage sa porodicom.

7545

Milke @arkovi} Neka wena plemenita du{a na|e svoj ve~ni mir.

Brat Radivoj, snaha Zora i sinovica Danica.

od wenih najmilijih: Sandra i Xim, Bojan i Maca.

Weni: }erka Jelena, unuke Jasmina i Violeta, praunuci Kira i [on i zetovi Rafet i Derek.

7546

7510

7513

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga mama, baka i prabaka

Milorad Malki} Mi}a Neka je pokoj besmrtnoj du{i tvojoj, veliki prijatequ.

Beba, Maja, Milena i Qubica.

Bo{ko i familija Savi}.

7542

7541

7501

Se}awe na tvoj dragi lik budi u nama sre}u {to smo te imali i veliku tugu i bol {to smo te izgubili.

Tvoji: sestra Ivana, mama Marija, tata Rudolf, baka Jozefina i deda Nikola.

Pantelije Pavlice - Pante 18. 8. 1992 - 18. 8. 2010. sa qubavqu i po{tovawem u srcu ga nose: supruga i k}erka sa porodicom.

7410

7397

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a mila mama, baka i prabaka

Milka @arkovi}

od: Mikice, Pe|e i Du{ke Popi}.

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage baba

]erke Milica i Maja, supruga i unuci.

POMEN na dana{wi dan pre osamnaest godina, prestalo je da kuca srce na{eg dragog

OSMOGODI[WI POMEN

18. 8. 2002 - 18. 8. 2010.

Porodica ]uruvija: Nikola, Nada, Milo{, Ivana sa decom Minom, Lukom i Mihajlom.

Posledwi sestri

Sa qubavqu i tugom ~uvamo te od zaborava, uvek sa nama u mislima.

Ana Boldin

iz ^uruga

Vlade Boti}a

Bata Jockov 18. 8. 1997 - 18. 8. 2010.

Marija Uzelac

1922 - 2010.

Sahrana je danas, 18. 8. 2010. godine, u 14 ~asova, u Wego{evu.

Weni najmiliji.

7490

Posledwi pozdrav na{em dragom

An|elku Odalovi}u

preminula u 92-oj godini. Sahrana je 19. avgusta 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Weni najmiliji.

od familije Galeti}.

7514

7491

TV PROGRAM

sreda18.avgust2010.

Kamjar [eisi

Krvavo zlato Ubistvo i samoubistvo dogodili su se jednog jutra u zlatari. Ovom doga|aju prethodi pri~a o usamqenom i poni`enom ~oveku u svetu socijalne bede. Kada mu wegov prijateq Ali poka`e sadr`aj jedne izgubqene torbe, Husein nije mogao da zamisli toliku sumu novca ozna~enu na jednoj skupoj ogrlici.

Uloge: Husien Amadedin, Kamjar [eisi, Azita Rejeji Re`ija: Yafar Panahi (RTV 1, 00.35) 06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 23.35 00.35 02.05 02.30

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms @ivopis Kuhiwica Vesti Na turneji s moskov. cirkusom Preokret Vesti Zajedno ^udesni svet Na{ izbor Vesti Po~eti iznova, film 1. deo Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Boranija Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Plavi krug Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Vesti-Univerzitet ^ari ribolova ^emu Nomus 2008. klasi~na muzika Krvavo zlato, film Svetkovine Cihuli u svetlosti Jerusalima

06.30 07.00 07.25 08.20 08.45 09.00 09.30 10.15 10.30 12.10 12.30 12.40 13.05 13.15 14.00 14.30 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.20 00.00

Kuhiwica (ma|) Svetkovine Cihuli u svetlosti Jerusalima Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se pitam Eko - Altajski prizori Kad ku}a nije tesna Ru~ak na lepe o~i Po~eti iznova, film 2. deo ^udesni svet Vesti (ma|) Makedonsko sonce Tajna hrane: Lubenica Tek ro|enim Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Crtani film Dobro ve~e Vojvodino (rom) Su~eqavawa: I. Nemet (ma|) Muzi~ki program (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Tek ro|eni Nepoznato, film TV Prodaja

06.00 07.30 08.00 09.00 10.15 10.20 11.00 12.30 14.00 14.55 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.30 22.00 22.40 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu U ogledalu Tin in Bila jednom jedna nedeqa Maks Kju Tragom nezaborava Na{ gost Hronika op{tine Vrbas Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Vili `eli da zna Vojvo|anske vesti Vino i vinogradarstvo Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Glas Amerike

FUDBAL

Partizan – Anderleht (RTS 1, 20.10)

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00

Hrana i vino [ira, princeza mo}i Oko koridora Moja porodica Objektiv Misterije KGB Koncert Objektiv Ludaci Buntovnici Neon siti Objektiv Evo nas kod vas [ira, princeza mo}i Neon siti Objektiv ( slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Sprint

Koncert grupe „O|ila” (Novosadska TV, 20.30) 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25

Koncert grupe „O|ila“ Va{ar ta{tine Objektiv Buntovnici Neon siti Moja Amerika

09.00 09.30 10.00 11.00 15.00 15.30 16.00 17.00 03.30 04.45

Svetski Sport magazin Fudbal mondijal magazin Ful Tilt poker ATP Masters Sinsinati Fudbal mondijal magazin Mobil 1 Grid Ful Tilt poker ATP Masters Sinsinati Ajaks TV Pregled Moto GP Brno

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Rat, revolucija, gerila, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Info K9, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 Izlog strasti, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Va{at ra{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Raskr{}a, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Dok. program, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

06.05 08.00 09.00 09.46 10.05 10.35 11.05 12.00 12.15 12.30 13.20 15.15 16.04 17.00 17.30 18.25 19.00 19.30 19.50 20.10 22.40 23.35 23.55 00.41 02.20 03.07 03.32 04.11 04.38 05.11 05.47

07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 11.55 15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.20 00.35 00.40 04.00 05.00

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Kamionyije U zdravom telu Trag Rokovnik Kapri Dnevnik Sport plus Porodica Soprano Sredwi{kolski mjuzikl 2, film Ekskluzivno Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Putopis Slagalica Dnevnik Sti`u dolari Fudbal: Partizan - Anderleht, kvalifikacije za Ligu {ampiona, prenos Porodica Soprano Dnevnik Katrinavil No}ni bioskop: Kevin sa severa, film Ekskluzivno Rokovnik Koncert Bebi Dol Putopis Trag TV prodaja Verski kalendar

Ninya ratnici Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Rat u okrugu Yonson Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Crni Gruja Opasne igre Hiqadu i jedna no} Film: Posledwi dani planete Zemqe Foks vesti Ninya ratnici Cirkus Va`ne stvari

06.56 07.28 07.34 07.58 08.24 08.31 09.00 09.20 09.29 10.02 10.32 11.04 11.34 12.01 13.00 14.00 14.28 14.46 14.57 15.21 15.33 16.00 16.50 17.20 18.00 18.35 18.40 19.05 19.30 20.00 20.25 21.15 22.10 23.57 00.24 00.48 01.45 03.22 03.47 04.34 05.04 05.35

DNEVNIK

c m y

30

Kuvati srcem [umska {kola 2 Gomboce Tri medveda Ozi bu Klinika Vet Romansirana botanika Ars praktika Animalia Interfejs TV mre`a Vode Srbije: \erdap @ivot sa muzikom Koncert za klavir i orkestar Trezor Klinika Vet Romansirana botanika Ars praktika Animalia Obrazovna reporta`a Tehnologija danas Ovo je Srbija Evropa i Srbi @ivotna sredina i zdravqe Koncert Bebi Dol [umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi bu U svetu Savremeni pisci Kapri Sestri}, film Sav taj ples Tehnologija danas Trezor Fudbal: Partizan - Anderleht (r) U svetu Savremeni pisci Evropa i Srbi @ivotna sredina i zdravqe Sav taj ples

07.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 08.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti B92 10.35 Sve }e biti dobro 11.30 Top {op 12.00 Indija 13.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 13.35 Bi-Bi-Si na B92: Svetla! Kamera! Bube!

14.00 Film: Potamneli sjaj 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija: Oko leoparda 17.35 Stjuardese 18.30 Vesti B92 19.05 Dora istra`uje 19.30 Trnav~evi}i u divqini 20.00 Dolina sunca 21.00 Film: Ubiti kraqa 23.00 Vesti B92 23.35 Stjuardese 00.25 Najja~i ostaju 01.25 Dr Hu 02.15 Ukqu~ewe u B92 Info

Gu~a; Koncert Gorana Bregovi}a (Pink, 21.00)

Elizabet [u

Svetac Sajmon Templar je elegantan i nenadma{iv lopov, „~ovek sa hiqadu lica“. On prisvaja imena malo poznatih svetaca i nudi svoje usluge onome ko ponudi najvi{e novca.

Uloge: Val Kilmer, Elizabet [u, Rade [erbeyija, Valeri Nikolajev, Henri Gudman, Alun Armstrong Re`ija: Filip Nojs (Avala, 21.30) 07.00 07.30 08.30 09.30 10.00 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00 03.00 04.00 05.00

Simpsonovi Gor{tak Zlo~ina~ke namere Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Za dobar dan Simpsonovi Kefalica Vesti Milica na kvadrat Dok. serija Doktor Haus NCIS Vesti Simpsonovi Kefalica Denis napast Milica na kvadrat 24 Film: Svetac Zlo~ina~ke namere Milica na kvadrat Film: Svedok Gor{tak Dok. serija Film: Svedok

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Medikal art, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Abs {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Drecun, 13.00 Polarotor, 13.30 [mizla sa stilom, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @ivot na Marsu, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 [ampioni, 23.00 Of road avantura

06.30 Silikonske lepotice 07.00 Jutarwi program 10.00 Gu~a: Pozornica ispred Doma kulture 11.45 Siti kids 12.00 Pali an|eo 14.00 Film: I Bog stvori kafansku peva~icu 15.45 Siti 16.00 More qubavi 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Valentina 18.00 Lola 19.15 U sosu 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Amiyi {ou 21.00 Gu~a: Koncert Gorana Bregovi}a 23.00 Trenutak istine 00.00 Film: Detektiv i dama 01.45 Siti 02.00 Film: Plasti~ni Isus 03.15 Film: I Bog stvori kafansku peva~icu 04.40 Film: Detektiv i dama

Karla Peterson

SERIJA

La Lola Ova komedija govori o ~oveku po imenu Ramiro „Lalo“ Padiqa, koji je direktor kompanije „Haj fajv“, urednik ~uvenog ~asopisa „Don“, i okru`uju ga mnoge `ene! Romina, koja je bila u vezi sa Lalom, odlu~uje da mu se osveti zbog anga`ovawem ve{tica koje ga pretvaraju u vrlo lepu `enu!

Uloge: Huan Gil Navaro, Marsela Klusterbojer, Karla Peterson, Rafael Fero, Lu~ijano Kastro (Ko{ava, 00.45) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Iza neba ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Konan Presovawe Dino King Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Rebelde Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Jangce reka, 20 godina kasnije Telemaster Kliford Klinika Riznica Srce Hot i kul Telemaster Riko{et La Lola Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

sreda18.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON, PADOVI I ODBRANA DINARA

31 7

Pi{e: dr Dejan Jovovi}

Yered Leto

Soba panike Koriste}i novac koji je dobila posle razvoda, razvedena Meg Altman se useqava u stan sa k}erkom Sarom. U svom sredi{tu ku}a ima blindiranu sobu u koju se stanari mogu skriti od ne`eqenih gostiju. Meg i ne sluti da }e je ubrzo iskoristiti...

Uloge: Yodi Foster, Kristen Stjuart, Yered Leto, Forest Vitaker, Dvajt Joakam Re`ija: Dejvid Fin~er (Nova TV, 21.00) 07.55 08.20 08.35 08.50 09.00 10.50 12.50 13.35 14.30 16.25 17.00 18.30 19.15 20.05 21.00 23.05 23.50 00.15 00.45 01.45

08.00 09.00 10.00 12.00

Ju-gi-oh, crtani Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi Vesti Nove TV IN Dnevnik Na{a mala klinika Soba panike, film IN Bra~ne vode Seks i grad Ezo TV Soba panike, film

22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Ku}a iz 40-ih Stounheny Prislijevi o Elvisu Kako se raspao Sovjetski savez Lovci na naciste Tajm tim godina @ivot i smrt u Rimu Moj dnevnik Qubavni problemi Lov na Careve krstarice Yez baronesa Kinematografija @an Lik Godara Carstvo mora Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod Kutije Stenlija Kjubrika @ivot i smrt u Rimu Moj dnevnik Qubavni problemi Lov na Careve krstarice

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Desant na Drvar Leto je krivo za sve Snouborder Plavu{e sa faksa Ferpektni zlo~in Kikbokser 1 Erotski program Erotski film Trauma

13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00

06.00 Autoput 30 07.30 Operacija Morsko prase 09.00 Madona: Lepqivo i slatko: U`ivo u Buenos Ajresu 11.00 Ameri~ka devojka: Krisa 12.30 Dogovor 13.55 Muwa 15.30 Gospodin mama 16.55 Impijeva zemqa ~uda 18.20 Dan kada je zemqa stala 20.05 Sinegdoha, Wujork 22.05 Spartak: Krv i pesak 23.00 Janosik, istinita pri~a 01.20 Trojka 02.50 Za Nedu 04.00 Notorius Big

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Pet zvezdica 10.20 Izme|u zemqe i neba, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.15 Letwa slagalica 14.20 Sutra je novi dan 15.05 Hrvatsko podmorje 4 15.35 A sad u Evropu!

16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.00 Vaterpolo, EP 2010. viweta: Nik{a Dobud 20.10 Dok si spavao, film 21.50 Klasici hrvatskog dokumentarizma 22.40 Dnevnik 3 23.20 Dr Haus 00.10 Dom na kraju sveta, film 01.40 Zvezdane staze 02.20 Knez i devojka 03.05 Studio 60 na Sanset Stripu 03.55 Fotografija u Hrvatskoj 04.05 Letwa slagalica

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke Posledwa {ansa Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Davawe {anse qubavi I bila je ona Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Ubistvo iz zadovoqstva Ukradena nevinost @urka bez prestanka Tata za zamenu Ne{ Briyis

07.55 08.10 10.25 11.00 11.45 12.00 12.30 13.15 14.05 14.55 15.45 17.25 18.55 19.10 20.00 20.55 22.30 23.30 01.00 01.30

JuHu i prijateqi RTL ritam zona Bibin svet K.T.2 Ekskluziv Punom parom Nestala Los Viktorinos Najlep{i urok An|eo i |avo Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina!

L.A. Dragnet 11. sat CSI Wujork ^eli~ni momci Red Bul Er Rejs - Lausic Astro {ou

SERIJA

L.A. Dragnet

Keti Holms

Hvala {to pu{ite Nik Nejlor je potpredsednik Akademije duvanskih nauka, zapravo predstavnik velike duvanske firme. Iako pred TV kamerama, neumorno osporava tvrdwe o {tetnosti pu{ewa, uskoro sam oboqeva.

Uloge: Aron Ekart, Marija Belo, Kameron Brajt, Keti Holms, Dejvid Ko~ner, Adam Brodi, Sem Eliot, Rob Lou, Vilijam H. Meji Re`ija: Yejson Rajtman (HRT 2, 22.50) 07.55 08.05 08.15 08.35 08.55 09.20 09.30 09.45 10.10 11.50 12.15 13.45 14.05 14.35 15.20 16.05

22.50 00.25 01.10 01.40 01.05

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac Crtana serija Deksterova laboratorija Ta politika U zdravom telu zdrav duh Hajdi Kako pre`iveti sebe, film Afrika Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Knez i devojka Brak i silovawe: Slu~aj Rido, film Vrhunska putovawa: J. Afrika Mu}ke Gara`a Ve~erwa {kola Fudbal LP: Verder Sampdoria Hvala {to pu{ite, film Studio 60 na Sanset Stripu Kalifornikacija Velemajstor Kineska pla`a

06.45 08.30 10.30 11.00 12.30 13.00 15.00 15.40 17.00 18.30 19.00 21.00 23.00 01.00 02.40 04.15

Smrt ~eka u senkama Intermeco 1 Pri~e veka Veliko drve}e Intermeco 2 Baron Minhauzen Pri~e veka Nestanak le{eva Ta~ka pucawa Intermeco 3 Zamka Uzaludan qubavni trud Prvih devet i po nedeqa Dolina osvete [uma Jednooki Yek

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.10 00.10 02.00

Izme|u `ivota i smrti Situacija Opasni Yoni Bejb: Prase u gradu Trgovac snovima O{amu}eni i zbuweni Petak posle petka Kako biti normalan Apostol Izme|u `ivota i smrti @udwa Doma}ice iz Amberlejna

17.40 18.30 19.30 20.05 20.35

Frajdej istra`uje smrt prodavca Toda Barnsa, koji je u~estvovao na trgova~koj konvenciji u gradu. On je pao sa svog hotelskog balkona, ali bio je mrtav pre nego {to je dotaknuo tlo...

Uloge: Ed O’Nil, Eva Longorija Parker, Rozalin San~ez, Kristina ^eng, Dejzmond Harington, Evan Park Autor: Dik Vulf (RTL, 20.00)

Eva Longorija Parker

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Prototipi Kako se to pravi Kako se pravi?

Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri: Berlin Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Ekstremne drvose~e Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi?

Pre`ivqavawe Pliva~ka avantura Lovci na oluje U deli}u sekunde Auta po meri Prqavi poslovi

08.30 08.45 10.00 12.00 14.30 16.30 19.00 19.10 22.45 22.55 23.00 23.10 23.15 23.50 00.00 00.30

Svi sportovi Biciklizam Brzina Tenis Biciklizam Tenis Fudbal Tenis Svi sportovi Kowi~ki sportovi Golf Golf klub Jedrewe Svi sportovi Olimpijske igre Biciklizam

Srbi pla}aju najskupqe kredite Rast industrijske proizvodwe u Srbiji je od jawewe nezaposlenosti, a wegovo funkcionisawe nuara do aprila 2010. godine bio 4,8 posto u odnozahteva boqu koordinaciju NBS-a i Vlade oko posu na lawski period, a u aprilu 11 posto ve}i nereske politike. Predlo`ena je i realizacija progo u martu. Podaci pokazuju da je ove godine indugrama privla~ewa me|unarodnih kompanija i zastrijska proizvodwa na nivou od samo 40 odsto u vr{etak „giqotine propisa“. odnosu na onu iz 1990. BDP srpske privrede u prU zakqu~cima simpozijuma „Novi model privom kvartalu ove godine u odnosu na isti period vrednog razvoja Srbije“, odr`anog junu 2010, navopro{le pove}an je 0,6 posto, ali to ne zna~i da je di se da uz obezbe|ewe stabilnosti cena, ciq motaj rast odr`iv ili je standard stanovni{tva ponetarne politike NBS-a treba da bude uravnoterastao ve} je za izlazak iz krize osnovno pove}a`en kurs dinara. On treba da doprinese porastu ti broj zaposlenih. konkurentnosti srpske privrede i pove}awu izvoPrivredi u uslovima dvovalutnog sistema ne za, doma}e proizvodwe i zaposlenosti, ali i odrodgovaraju nestabilan kurs i velike oscilacije `ivosti privrednog rasta i razvoja zemqe. Ocejer pove}avaju devizni rizik i inflaciona o~ekiweno je da Srbija ulazi u te{ku fazu i da }e se suvawa. Privrednici smatraju da i „male oscilacio~iti sa zna~ajnim razvojnim ograni~ewima. Pre je kursa uti~u na gubitak poverewa u dinar, a zbog svega jer su iscrpqene mogu}nosti finansirawa plitkog tr`i{ta i najmawa promena ponude i privrednog rasta po osnovu donacija iz inostrantra`we pomera kurs i unosi nesigurnost“. Navostva, sni`en je stepen atraktivnosti Srbije za di se da je osnovno imati predvidiv i stabilan inostrane investicije, a prihodi od privatizacikurs dinara, na osnovu kojeg mogu planirati poje su zna~ajno smaweni. slovne parametre, a prihvatqive su oscilacije do najvi{e pet odsto, koje se mogu pokriti iz teku}eg poslovawa. Po podacima Unije poslodavaca Srbije, doma}a privreda je samo u martu ove godine izgubila zbog nestabilnosti kursa ~ak 250-300 miliona evra.

Procena nekih ekonomskih analiti~ara je da je samo zbog kursnih razlika u maju ukupan dug privrede u odnosu na april porastao ~ak 70 milijardi dinara. Jasno je da deprecijacija dinara i ja~awe evra najvi{e poga|a one koji su se zadu`ili u stranoj valuti a zara|uju u dinarima, kao i uvoznike, dok odgovara izvoznicima.

Dodu{e, ute{no je za du`nike ~iji su stambeni krediti vezani Evro je roba koja se ne kvari za evro, da zbog velikog pada euribora – evropske kamatne stope, osnovne mere vredPo oceni nekih ekonomista, finansijski seknosti novca u EU, sad imaju mawe rate za otplatu, tor je „ozbiqno reformisan, za razliku od reala ovu korist nije poni{tila ni deprecijacija dinog“. Jedan deo realnog sektora je ostao nerefornara. Za nepune dve godine ove kamate su pale s misan, dok onaj privatizovani, uglavnom, posluje 5,13 posto pre svetske ekonomske krize na 0,95 u uspe{no. Kako navodi NBS, banke u Srbiji su u junu ove godine. prvom kvartalu 2010. imale dobitak od 6,9 miliNeki privrednici jardi dinara pre oporepredla`u da se kurs dizivawa, odnosno prinos nara ve`e za inflaciju, banaka je bio 4,3 posto, a Neki privrednici predla`u a i da se obezbedi predposle pla}awa poreza 3,5 da se predvidiv i stabilan kurs vidiv i stabilan kurs.

Po podacima dinara obezbedi wegovim vezivawem procenta.

Model vezivawa za inUdru`ewa banaka Srbiza inflaciju. Taj model je naro~ito je, profit banaka je u flaciju je naro~ito priprimewivan u Ju`noj Americi, mewivan u Ju`noj Ame2009. bio 200 miliona, a rici, s ciqem da se ne doplasman kapitala 5,5 miali osim za {pekulante, zvoli preterano slabqelijardi evra. Prose~na nije dao ba{ najboqe rezultate we, ali ni ja~awe doma}e kamata na kraju 2009. je valute, i nije dao najbobila 11 posto, a na kraju qe rezultate. Potpuno predvidiv kurs obezbe|uje 2008. ~ak 18. Bankarske kamate na kredite su i dasigurnu zaradu na kursnim razlikama, {to otvara qe me|u najvi{im u regionu. Srbija ima najskumogu}nost delovawa {pekulanata na deviznom trpqe gotovinske kredite i potro{a~ke za pojedine `i{tu. proizvode, dok su stambeni ne{to povoqniji u poPrivredna komora Srbije je nedavno izradila re|ewu sa susedima. analizu mera za izlazak iz krize na kratak, sredPojedini privrednici ne krive banke zbog tewi i dugi rok i dostavila ih Vladi. U wima se, iz{ke situacije u kojoj je sad privreda. Smatraju da me|u ostalog, tra`i i formirawe specijalizovasu veliki profiti banaka posledica monetarne ne srpske razvojne i agrarne banke, te podsticaj politike, koja je i{la naruku finansijskim ku}akreditirawa privrede. Sredinom godine su poma. Oko 90 odsto kredita je odobreno u evrima, pa slovni klub „Privrednik“, Udru`ewe korporasu preduze}a gubila na negativnim kursnim razlitivnih direktora i Savez ekonomista Srbije pokama, a banke zara|ivale na pozitivnim. Neki minudili predlog za prevazila`ewe negativnih posle da je stanovi{te da slab dinar pogoduje izvosledica ekonomske krize i primarnu ulogu dr`aznicima, {to je va`ilo ranijih godina, prevazive da mobili{e poslovni sistem radi rasta pri|eno. Obrazla`u da danas, uglavnom, niko ne zavrednih aktivnosti. Sadr`i ofanzivne strategijsniva posao na sopstvenim parama ve} kreditima. ske i defanzivne takti~ke mere. Predla`e se razU te{koj su situaciji jer kursne razlike „jedu“ voj novog privrednog modela s investicijama u inprofit, a kamate na kredite su najvi{e u regionu, frastrukturu, mre`ne tehnologije, prehrambenu mada cena kredita zavisi i od rejtinga firme. Opindustriju i delom agrar. Novi monetarni model {ta ocena mnogih privrednika je da je jedan od najtreba da bude u centru nove srpske privrede i ve}ih problem na{e privrede nestabilnost kursa obezbedi stabilnost cena, deviznog kursa i smadinara.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

sreda18.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Sreda je povoqan dan za vi{e poslova u isto vreme. Zato se nemojte {tedeti ve} u saradwi s kolegama krenite napred u nove izazove. Sastanici su uspe{ni, ali morate biti strpqivi.

BIK 20.4-20.5.

Upotrebite diplomatiju i svoj uro|eni {arm, kojeg mo`da niste ni svesni, da biste na lak{i i lep{i na~in uspeli u svojim te`wama, poslovno i privatno. Mogu}e je pove}awe prihoda, ako vi{e radite.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

18. avgust 2010.

Pozabavite se uku}anima, pogotovo decom, koja zaslu`uju va{u pa`wu i podr{ku. Kroz razgovor ili igru, usmeri}ete ih i izvesti na pravi put, a izbe}i nepotrebne probleme. Tro{kovi.

Povoqne okolnosti i otvorene mogu}nosti vam idu naruku pa budite aktivni, na svoj na~in. Mo`ete ure|ivati i ulep{avati svoj dom i u`ivati u wemu. Poslovna saradwa je uspe{na.

Dominantni ste na li~nom planu pa plenite sve oko sebe, a pogotovo partnera, ~ije pona{awe je ponekad te{ko definisati. Mogu}i su nemiri i nespokoj. Potrebno je prilago|avawe situaciji.

Mnogo radite, dobro sara|ujete, tro{ite i zara|ujete. Kada se sve kockice uklope, mogli biste biti zadovoqni. Anga`ovani ste na vi{e strana, i to je sasvim OK. Nemojte se nepotrebno nervirati.

VAGA 23.9- 23.10.

Partner vam je naklowen u potpunosti. Qubav cveta punim intenzitetom, na na na~in na koji vi to odre|ujete i kreirate. Harmonija i sklad u odnosu, lepota u jednostavnosti, koja se podrazumeva.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Mesec plovi kroz va{ znak pa ste intuitivni i nemirni. Kre}ite se {to vi{e, kontaktirajte i komunicirajte, ali nemojte ni{ta uzeti zdravo za gotovo. Ipak je mnogo toga prolaznog karaktera.

Uskoro }ete saznati neke stvari i okolnosti, ili }e vam se pojaviti draga osoba, da vas razume i smiri.

A do tada, mo`ete voditi svoje bitke, pomalo distancirano i fanati~no uporno.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Mo`ete sami sebi napraviti probleme, pogotovo u qubavi, ako ne budete dovoqno takti~ni i realni.

Silom ni{ta pozitivno i dobro ne}ete posti}i pa budite pametni i uklopite se u situaciju.

Iskoristite povoqne kontakte i {anse za ostvarewe svojih `eqa, planova i potreba pa radite vi{e stvari istovremeno, na vi{e strana. Imate dobre kontakte s inostranstvom. Putovawe?

Polako ali sigurno i nije uvek pravo re{ewe. Mo`da malo br`e, a sigurno? Odr`avajte kampawski stil i na~in rada, da ne biste bili frustrirani i nervozni. [etajte se, ili bavite sportom. Di{ite!

TRI^-TRA^

Goli{ave misice V REMENSKA

Fotografije na kojima kandidatkiwe za mis univerzuma poziraju obu~ene u boju za telo izazvale su skandal u SAD. U~esnice izbora slikale su se u Las Vegasu prekrivene bodi pejntom, dok neke od wih nose i kupa}i kostim.

Me|utim, biv{a organizatorka izbora za mis Enxi Majer rekla je da takve fotografije degradiraju i devojke, i celo takmi~ewe.

- Uznemiruju}e je {to se ovaj izbor pretvorio u slikawe za „Plejboj�. Toples fotografije umesto ukusnih, umetni~kih slika stavqaju u~esnice u veoma kompromituju}u situaciju - rekla je Enxi.

Organizatori izbora za mis univerzuma nisu se naro~ito potresli zbog ovih optu`bi.

PROGNOZA

VIC DANA

PRIJATNO

Vojvodina Novi Sad

28

Subotica

27

Sombor

27

Kikinda

27

Vrbas

27

B. Palanka

28

Zrewanin

28

S. Mitrovica 29 Ruma

29

Pan~evo

29

Vr{ac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

29

K. Mitrovica 31 Ni{

31

Evropa

TOPLO

NOVI SAD: Sun~ano i prijatno toplo vreme, bez vru}ine. Vetar slab severni. Pritisak oko normale. Temperatura od 16 do 28 stepeni.

VOJVODINA: Sun~ano uz lokalni razvoj oblaka tokom dana i prijatno toplo vreme, bez vru}ine. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 12, a maksimalna 29 stepeni na jugu Vojvodine.

SRBIJA: Nakon sve`eg jutra, u sredu prete`no sun~ano i toplo uz temperature malo ispod 30 na severu, a na jugu Srbije malo preko 30 stepeni. U toku dana bi}e lokalnog razvoja oblaka. Vetar slab severni. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura 12, a maksimalna 32 stepena u Leskovcu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U drugoj polovini sedmice sun~ano i toplo. Na jugu Srbije bi}e oko 5 stepeni toplije nego na severu. Temperature od 29 stepeni na severu Vojvodine do 34 na jugu Srbije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike iznad na{eg podru~ja bi}e relativno povoqne. Hroni~nim bolesnicima i osetqivim osobama se savetuje da izbegavaju ve}e fizi~ke napore u najtoplijem delu dana. Potrebna je adekvatna za{tita od o~ekivano visokih vrednosti UV zra~ewa.

Madrid

32

Rim

28

London

22

Cirih

19

Berlin

22

Be~

26

Var{ava

21

Kijev

27

Moskva

33

Oslo

18

Profesor filozofije dr`i predavawa studentima: - Nikada ne smete biti iskqu~ivi u izno{ewu svojih tvrdwi.

Pametni qudi makar malo sumwaju u ono {to govore.

Samo idioti uvek sve potvr|uju.

- Da li ste sigurni u to {to govorite - upita ga jedan student.

- Sto posto!

SUDOKU

St. Peterburg 21 Atina

37

Pariz

21

Minhen

20

Budimpe{ta

26

Stokholm

22

3

9 2

9

4

8

2

6

1

5

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

7 4 3 2 8 5 1 9 6 TISA

9

SAVA

Bezdan

415 (-18)

Slankamen

433 (-7)

Ja{a Tomi}

Apatin

488 (-12)

Zemun

396 (-10)

Tendencija stagnacije

Senta

320 (-14)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

398 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije i opadawa

Smederevo

528 (-4)

Titel

428 (-10)

NERA

Ba~. Palanka 415 (-4) Novi Sad

410 (-10)

Tendencija opadawa

Hetin

90 (-2)

-6 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

N. Kne`evac 286 (-19) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusi}

95 (-6)

7

7

5

6

1 9 6 4 3 7 5 2 8

2

1

9

5 2 8 9 6 1 7 4 3 3 5 7 6 9 2 8 1 4

343 (-4)

4 2

1 9

5

6 8 2 7 1 4 3 5 9 9 1 4 3 5 8 6 7 2

8

8 3 5 1 4 9 2 6 7

42 (2)

5 3

8

4 4

2

2 6 9 5 7 3 4 8 1 4 7 1 8 2 6 9 3 5 Re{ewe iz pro{log broja