Dnevnik 18.avgust 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 18. AVGUST 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23170 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DIREKTOR „SRBIJAGASA” DU[AN BAJATOVI]

Gas si gur no po sku pqu je 15 po sto str. 5

PREDSEDNIK VLADE APV BOJAN PAJTI]

U BA^KOM PETROVCU SLE DE ]EG MESECA OTVARAWE GIGANTSKOG KOMPLEKSA BAZ ENA

Ni je do bro da se Voj vo di na ig no ri {e str. 3

VE L I K A PO N U D A NE K RET N I N A, KU P A C A NI OD KO R O V A

U Ban at u nik o ne} e ku } e ni za 1.900 e vra

str. 23

B I S E R I S R P S K O G S P O R T A : IVANA JOROVI], MLADA SVETSKA TENISKA [AMPIONKA

Ho }u da bu dem naj bo qa na sve tu

str. 4

NASLOVI

Politika 2 Merkelova ne}e tra`iti da Srbija prizna Kosovo

Ekonomija 4 Dr`ava najvi{e pustila cene s lanca 4 Uru~ena 144 re{ewa o zaposlewu u Vr{cu

Novi Sad 7 Novi mamograf ~uva Novosa|anke 7 U vrti}e upisuju jo{ 1.200 mali{ana

SPORT

Vojvodina 12 U Vojki }e jo{ dugo ~ekati na vrti}

str. 21

Crna 13 Dan `alosti u Vrbasu 14 Pijan tukao starog kafeyiju

Dru{tvo 15 O~erupani Fond PIO ugro`ava penzijski sistem

Kultura 22 Bana}ani nastupaju i s Monserat Kabaqe

„Petrolend” najve}i na Balkanu

JU^E U SREMSKIM KARLOVCIMA

Pro na |en uto pqe nik

str. 13

str. 16 – 21

n KINEZI PLATILI CEH U LONDONU

U NOVOM SADU PRIPREMAJU TEREN, U SEPTEMBRU KAMEN TEMEQAC

n ZVEZDA I PARTIZAN U PLEJ-OFU ZA LIGU EVROPE

n KADETKIWE KORAK OD POLUFINALA

Ru {e „Kul pin”, ni }i }e ar hiv str. 9

Toplije UV zra~ewe 7

Najvi{a temperatura 31 ° S

2

POLiTikA

~etvrtak18.avgust2011.

dnevnik

VLA DA SR BI JE

Pri {ti na ogra ni ~a va slo bo du kre ta wa Vla da Sr bi je na oj {tri je je ju ~e osu di la na sto ja we pri vre me nih vla sti u Pri {ti ni da spre ~e slo bo du kre ta wa gra |a na na Ko so vu i Me to hi ji. Vla da Sr bi je je od Uje di we nih na ci ja, pod ~i jim je pro tek to ra tom Ko so vo i Me to hi ja, kao i od Evrop ske uni je, za tra `i la da spre ~e po ku {a je pri vre me nih

vla sti u Pri {ti ni da ome ta ju slo bo du kre ta wa na pod ru~ ju ju `ne srp ske po kra ji ne, pi {e u sa op {te wu do sta vqe nom me di ji ma.

Pri vre me ne vla sti na Ko so vu i Me to hi ju vra }a wem auto bu sa pre vo zni ka iz cen tral ne Sr bi je s ad mi ni stra tiv nih pre la za „gru bo kr {e ci vi li za -

cij ske nor me o slo bo di kre ta wa i vr {e do dat ni pri ti sak na srp sko sta nov ni {tvo u ju `noj po kra ji ni”. „Ova kav po tez pri {tin skih vla sti pred sta vqa po ku {aj in sti tu ci o na li zo va wa pri ti ska na Sr be i pri pad ni ke dru gih za jed ni ca ko ji ma je u stra hu od al ban skih eks tre mi sta slo bo da

kre ta wa ina ~e ogra ni ~e na ve} vi {e od 11 go di na”, is tak nu to je u sa op {te wu.

Pri vre me ne vla sti u Pri {ti ni na taj na ~in, sma tra Vla da Sr bi je, de za vu i {u i spro vo |e we do go vo ra o slo bo di kre ta wa po stig nu tog to kom di ja lo ga iz me |u Be o gra da i Pri {ti ne.

Ri ker: Ko so vo ima pra vo na vlast na ce loj te ri to ri ji Za me nik po mo} ni ka ame ri~ kog dr `av nog se kre ta ra za Evro pu i Evro a zi ju Fi lip Ri ker iz ja vio je ju ~e u Pri {ti ni da je Ko so vo ne za vi sna i su ve re na dr `a va i da kao ta kvo ima pra vo da vla da vi nu za ko na uve de

na ce loj te ri to ri ji, ukqu ~u ju }i i se ver.

– Ko so vo je ne za vi sna i su ve re na dr `a va ko ja ima pra vo da pro {i ri svo ju vlast na ce loj te ro to ri ji ze mqe. Ov de se ra di o vla da vi ni za ko na, a to je kqu~ -

ni i fun da men tal ni kon cept ne sa mo ov de ve} u ce loj Evro pi – re kao je Ri ker po sle sa stan ka s ko sov skim pre mi je rom Ha {i mom Ta ~i jem.

On je na gla sio da je te ri to ri jal ni in te gri tet i su ve re ni tet

Ko so va „ne sum wiv” i da je po treb no „eli mi ni sa ti be za ko we na se ve ru ili bi lo ko jem dru gom de lu te ri to ri je”. Po we go vim re ~i ma, i po sred nik EU u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne Ro bert Ku per ja sno je sta vio do

zna wa da ne mo `e bi ti po vrat ka na sta tus kvo.

– Sa da je po tre ban po vra tak di ja lo gu i mi se ra du je mo po vrat ku za pre go va ra~ ki sto pod okri qem EU po ~et kom sep tem bra – re kao je Ri ker.

Ka ko je ka zao, Ta ~i i mi ni stri u ko sov skoj vla di su mu ja sno pre do ~i li da su opre de qe ni za vla da vi nu za ko na i do bro bit za sve gra |a ne Ko so va.

– To je va `no za ceo re gion – re kao je ame ri~ ki zva ni~ nik, do da ju }i da je uvo |e we vla da vi ne za ko na na ce loj te ri to ri ji Ko so va ima za ciq da se obez be di „kva li tet ni ji i bez bed ni ji” `i vot za sve qu de na Ko so vu, ukqu ~u ju }i i se ver.

Na pi ta we no vi na ra da li se po dr {ka SAD to me da Pri {ti na pro {i ri vlast na sve de lo ve ze mqe mo `e pre ve sti kao „kon kret na po dr {ka Va {ing to na ak ci ja ma ko sov ske vla de na se ve ru”, Ri ker je re kao: – Ni je po treb no ni ka kvo pre vo |e we. Ko so vo je ne za vi sna i su ve re na ze mqa i ima pra vo da vla da vi nu za ko na uve de {i rom ze mqe.

On je na gla sio da su gra ni ce u re gi o nu od re |e ne i da se ne }e me wa ti i da po de la Ko so va „ni je op ci ja”.

Po se ta Gra ~a ni ci Za me nik po mo} ni ka ame ri~ kog dr `av nog se kre ta ra za Evro pu i Evro a zi ju Fi lip Ri ker po se tio je ju ~e Gra ~a ni cu, gde se sa stao s vla di kom ra {ko-pri zren skim Te o do si jem.

Vla di ka i Ri ker su ob i {li sred wo ve kov ni ma na stir, a po sle obi la ska ame ri~ ki zva ni~ nik se ni je obra tio no vi na ri ma. Po se tom Gra ~a ni ci Ri ker je za vr {io po se tu Ko so vu, gde se ra ni je ju ~e sa stao s ko sov skim pre mi je rom Ha {i mom Ta ~i jem i mi ni stri ma u ko sov skoj vla di.

da re {io da pri pre ti EU i spre ~i ras plet na Ko so vu”. „Ta ko se ve ro vat no ne }e iz be }i da nam stig ne ceh uvek iste glu pe srp ske po li ti ke: ne }e mo do bi ti ni ~lan stvo u EU, a od Ko so va ne }e bi ti ba{ ni {ta do bi je no.

On da osta ju sa mo kuk wa va i gu sle”, na ve la je Pe {i }e va.

Ona je re kla da je Ta di} do sa da vo dio po gre {nu po li ti ku, ko jom je po ku {ao da se do dvo ri bi ra~ kom te lu ta ko {to je na pret hod ne iz bo re u{ao s pa ro lom „I Evro pa i Ko so vo”. „To je bi l a po l i t i k a fi l o v a w a tor te: ma lo Ko so vo, ma lo EU. A om ~a se ste za la i za to {to ni je za vr {io s Ha {kim tri bu na lom, a obe }ao je. Svi ma je bi lo ja sno da on igra igru i da ne }e da pre da Rat ka Mla di }a i Go ra na Ha xi }a. Tu je Sr bi ja iz gu bi la kre di bi li tet jer je la ga la da po li ti~ ka vo qa po sto ji, ali, eto, ne mo gu slu `be da na |u op tu `e ne”, na pi sa la je Pe {i }e va. Ona je do da la da je

Ta di} ko na~ no re {io da pre da po sled we ha {ke op tu `e ni ke u tre nut ku „ka da ula zi u sve ve }e pro ble me oko Ko so va, i ka da mu do b i j a w e kan d i d a t u r e za ~lan stvo Sr bi je u EU i da tum po ~et ka pre go vo ra po sta ju pi ta w e ‘bi t i ili ne bi t i’”. „Ali ne ma od je ka, ne ma o~e ki va ne na gra de... jer je ba{ sa ma pre da ja po ka za la da je obo ji cu

kri la dr `a va i sve vre me pra vi la ko me di ju od glav nog ha {kog tu `i o ca Ser `a Bra mer ca i EU. Ne pra {ta se la ko ako od onih od ko jih za vi si{ i u ~i je re do ve ho }e{ da u|e{ pra vi{ bu da le”, ka za la je Ve sna Pe {i}. Ona je na gla si la da su za to „ve li ke si le stal no qu te na Sr bi ju, zbog te pre va rant ske po li ti ke”.

Ta ~i: Ne ma po de le ni ti spe ci jal nog sta tu sa Ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i iz ja vio je ju ~e da ne }e bi ti po de le Ko so va ni ti po seb nog sta tu sa u okvi ru Ko so va za bi lo ko ju et ni~ ku za jed ni cu. Ta ~i je na sed ni ci vla de re kao da su ide je o po de li ili spe ci jal nom sta tu su „uza lud ne”, a me dij ski iz ve {ta ji da je vla da do bi la od me |u na rod nih pred stav ni ka plan za po de lu „ap so lut no ne i sti ni ti”.

– Ne }e bi ti ni ka kve ni de fak to ni ti de ju re po de le, to je ne {to {to je ja sno. Na gla {a vam da ni ka da i ni pod ko jim uslo vi ma ni je dan ko sov ski zva ni~ nik ni ti in sti -

tu ci ja ne {to ta kvo ni je pred sta vio kao ide ju, ni zva ni~ no, ni pri vat no. To je sa mo me dij ska spe ku la ci ja da bi se pro me ni le te me ili pri o ri te ti ko sov ske vla de za us po sta vqa we za ko na i re da na ~i ta voj te ri to ri ji Ko so va – pod vu kao je Ta ~i.

Stav vla de o se ve ru Ko so va Ta ~i je ra ni je ju ~e pred sta vio i ame ri~ kom zva ni~ ni ku Fi li pu Ri ke ru, a ka ko je re kao, wi hov za jed ni~ ki za kqu ~ak bio je da je in ter ven ci ja ko sov ske vla de na se ve ru bi la „le gal na i le gi tim na”.

Spo ra zum se spro vo di te {ko [ef ti ma za pre go vo re s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi} iz ja vio je da se spo ra zum Be o gra da i Kfo ra spro vo di „te {ko”, ali da to ne zna ~i da se ne pri me wu je.

Ste fa no vi} je re kao da je upo znat s pro ble mi ma u pri me ni spo ra zu ma, o ko ji ma go vo re pred stav ni ci srp skih op {ti na na se ve ru Ko so va, od no sno da se ka mi o ni no si vo sti do 3,5 to na pro pu {ta ju se lek -

tiv no pre ko ad mi ni stra tiv ne li ni je i da Kfor za u zi ma i al ter na tiv ne pu te ve na se ve ru Ko so va.

– Ni u ko jem slu ~a ju to ne bi tre ba lo pred sta vqa ti kao ne {to ve o ma lo {e i ne {to {to pred sta vqa kr {e we spo ra zu ma.

Ra di mo sve vre me, zo ve mo ko man dan ta Kfo ra i uti ~e mo na to da se ta kve stva ri ne po na vqa ju, za {ta ima mo i uve ra va wa – re kao je Ste fa no vi}.

PO SLA NI CA EVROP SKOG PAR LA MEN TA DO RIS PAK – Ame ri~ ka po li ti ka po tom pi ta wu je ja sna. I na {e ko le ge, ukqu ~u ju }i i {e fa ne ma~ ke di plo ma ti je, bi le su ja sne po tom pi ta wu – na gla sio je zva ni~ nik Stejt di part men ta.

On je, ta ko |e, iz ra zio za do voq stvo mi rom ko ji vla da na Ko so vu po sled wih ne de qa, i do dao da SAD po zdra vqa ju to {to po sto ji raz u me va we iz me |u Kfo ra, ko sov skih vla sti i Vla de Sr bi je.

Ve sna Pe {i}: Se ve ru spe ci jal ni sta tus Ve sna Pe {i} oce ni la da }e me |u na rod na za jed ni ca ve ro vat no pred lo `i ti spe ci jal ni sta tus za se ver Ko so va i da bi Sr bi ja taj pred log tre ba lo da pri hva ti. „Ako to Bo ris Ta di} pri hva ti, a bi lo bi do bro da to ura di, Sr bi ja ne bi is pu sti la prak ti~ no po sled wu po nu du i je di ni mo gu }i do bi tak”, sma tra ona. „To bi bio ko na~ ni iz la zak iz am bi sa Ko so va, po sle ve ko va op se siv nog sa mo u ni {ta va wa i uni {ta va wa i Al ba na ca i osta lih na ro da”, na ve la je Ve sna Pe {i} u autor skom tek stu na saj tu „Pe {~a ni ka„.

Sa mo stal na po sla ni ca u Skup {ti ni Sr bi je je re kla da je „po treb no iz sve sna ge da ti po dr {ku upla {e nom Ta di }u da pri hva ti po sled wu {an su... Po svoj pri li ci, Ta di} se ne }e usu di ti da pre lo mi... Jer pri hva ta we spe ci jal nog sta tu sa bi zna ~i lo pri zna va we Ko so va”. Po we nim re ~i ma, Ta di} je „iz gle -

BO RI SLAV STE FA NO VI]

Go vo re }i o {an si da pi ta wa se ver nog de la Ko so va bu de raz ma tra no u okvi ru di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne u Bri se lu, Ta ~i je ka zao da je to unu tra {we pi ta we o ko jem }e od lu ~i ti in skqu ~i vo ko sov ske in sti tu ci je.

– Na Ko so vu }e sve bi ti ura |e no u skla du s ko sov skim usta vom i ko sov skim za ko ni ma, pla nom go spo di na Ah ti sa ri ja i pot pu nom im ple men ta ci jom Re zo lu ci je 1244 o o~u va wu te ri to ri jal nog in te gri te ta Ko so va – re kao je Ta ~i na kon sed ni ce vla de u Pri {ti ni.

Mer ke lo va ne }e tra `i ti da Sr bi ja pri zna Ko so vo Po sla ni ca Evrop skog par la men ta iz Ne ma~ ke Do ris Pak oce ni la je da }e ne ma~ ka kan ce lar ka An ge la Mer kel to kom pred sto je }e po se te Sr bi ji pre ne ti po ru ku da se mo ra ju us po sta vi ti do bri od no si s Ko so vom, ali da ne }e bi ti re ~i o to me da Sr bi ja pri zna Ko so vo.

– Mi slim da }e srp skim zva ni~ ni ci ma pre ne ti isto ono {to i ja pri ~am sve vre me, a to je da Sr bi ja mo ra ima ti do bre od no se sa svo jim su se di ma. Ko so vo je ste su sed Sr bi je i ona mo ra iz be ga va ti in ter ven ci je na Ko so vu – ka za la je Do ris Pak ne deq ni ku „No vi ma ga zin„, ko men ta ri {u }i pred sto je }u po se tu Be o gra du ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel.

– Di ja lo gom tre ba da se re {e teh ni~ ka pi ta wa ko ja }e olak -

Ne mo`ete u}i u klub ako se ne pona{ate dobro prema svojim susedima {a ti `i vot Sr bi ma na Ko so vu, ali i Al ban ci ma, i ko ji }e po mo }i da se pre va zi |u pro ble mi – na ve la je ona. – Sa da ne ma pri ja teq skih od no sa i po sto je pro ble mi u tr go vi ni. Sve su to stva ri za ko je ve ru jem da }e ih An ge la Mer kel spo me nu ti to kom po se te Be o gra du.

Na pi ta we ho }e li se pred Sr bi ju sta vi ti da bi ra iz me |u Ko so va i ula ska u EU, Do ris Pak je od go vo ri la od re~ no, i po no vi la uve re we da }e iz bor bi ti us po sta vqa we do brih od no sa s Ko so vom.

– Ne mo `e te u}i u klub ako se ne po na {a te do bro pre ma svo jim su se di ma. To je o~i gled no. Vi de }e mo {ta }e bi ti u bu du} no sti.

Ako su svi u re gi o nu ~la no vi Uni je ili }e po sta ti, lak {e }e `i ve ti za jed no i mo `da u~i ni ti ne ki ko rak da qe. To ni je pi ta we sa da {weg tre nut ka, ima jo{ pet ze ma qa ~la ni ca EU ko je ni su pri zna le Ko so vo pa je pre u ra we no uop {te pri ~a ti na tu te mu – ka za la je po sla ni ca.

Spo ra zum ili uni ja Ne m a~ k i ana l i t i ~ ar i ne ka da {wi di rek tor bal kan skog ogran ka ne ma~ kog In sti tu ta za me |u na rod ne od no se i bez bed nost Franc Lo tar Alt man za lo `io se za do go vor Ko so va i Sr bi je ko ji }e omo gu }i ti pri kqu ~e we Evrop skoj uni ji. Jed na je mo gu} nost da se po stig n e spo r a z um sli ~ an onom ko ji su ima le Is to~ na i Za pad na Ne ma~ ka, a dru gi - for mi ra we uni je, ka `e Alt man. „Ra zu mqi vo je da Be o grad ima pro ble me. Ali, mo ra po sto ja ti spo ra zum, kao {to smo mi ima li iz me |u Za pad ne i Is to~ ne Ne ma~ ke. Ni su se me |u sob no pri zna va le, ali smo se slo `i li da `i vi mo jed ni po red dru gih i da se ne po sta vqa ju ba ri je re, ta ko da su obe dr `a ve mo gle da bu du pred sta vqe ne u me |u na rod nim in sti tu ci ja ma, {to im je bi lo neo p hod no”, na veo je Alt man.

Po we nim re ~i ma, kan di da tu ra Sr bi je za pri jem u EU je iz ve sna.

– Ve ru jem da je vi {e ne go o~i gled no da }e do kra ja go di ne bi ti u~i wen ko rak na pred na tom pu tu i da }e Sr bi ja do bi ti sta tus kan di da ta za ~lan stvo, ali ni sam si gur na da }e bi ti od re |en da tum po ~et ka pre go vo ra.

To ipak ne za vi si od me ne – ka za la je Do ris Pak „No vom ma ga zi nu„.

~etvrtak18.avgust2011.

3

REKLI SU

PREDSEDNIK VLADE APV BOJAN PAJTI]

Ni je do bro da se Voj vo di na ig no ri {e Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} iz ra zio je ne za do voq stvo na ~i nom pri pre me na cr te za ko na o jav noj svo ji ni, do dav {i da je taj tekst sa ~i wen bez kon sul ta ci ja s pred stav ni ci ma po kra jin ske vla sti.

U iz ja vi za „Dnev nik” Paj ti} je is ta kao da se sad pr vi put od de mo krat skih pro me na de {a va da voj vo |an ski or ga ni vla sti ni su ni kon sul to va ni o za ko ni ma ko ji se di rekt no od no se na funk ci o ni sa we in sti tu ci ja Po kra ji ne.

– To {to je {ef rad ne gru pe za iz ra du na cr ta za ko na o jav noj svo ji ni Bo jan Ko stre{ pre dao tekst pre mi je ru bez zna wa osta lih ~la no va rad ne gru pe ve o ma je lo{ pre se dan – oce nio je Paj ti}.

On je ka zao da ni sam ni je kon slu to van o sa dr `a ju za ko na ko ji na kon 16 go di na tre ba da re {i pi ta we vra }a wa imo vi ne AP Voj vo di ni i lo kal nim sa mo u pra va ma, te da taj na crt ni je ni

c m y

politika

dnevnik

vi deo pa ne mo `e ni da ko men ta ri {e we go va re {e wa.

Ne go do va we iz po kra jin ske ad mi ni stra ci je usle di lo je po {to je pred sed nik rad ne gru pe za iz ra du za ko na o jav noj svo ji ni Bo jan Ko stre{ u po ne de qak pre mi je ru Mir ku Cvet ko vi }u pre dao na crt tog ak ta, iako se o we mu ni je iz ja sni la sa ma rad na gru pa, u ko joj su bi la i dvo ji ca pred stav ni ka po kra jin ske ad mi ni stra ci je. Iz Vla de Sr bi je ju ~e je sa op {te no i da }e ovaj na crt bi ti raz ma tran u pe tak na sed ni ci Od bo ra za pri vre du i fi nan si je, na kon ~e ga }e bi ti upu }en u jav nu ras pra vu.

Po tom je po kra jin ski se kre tar za fi nan si je Jo vi ca \u ki} op tu `io Ko stre {a zbog ne tran spa ren te ne pri pre me ovog ak ta i po zvao ga da sa zo ve rad nu gru pu, dok je Ko stre{ uz vra tio da je pre mi jer Cvte ko vi}, a ne on, pro ce nio da je rad na gru pa „za vr {i la po sao”.

B. D. S.

Ege re {i: Po treb na za jed ni~ ka plat for ma o voj vo |an skoj imo vi ni Pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne [an – Uko li ko u Be o gra du uzmu u ob zir to na bi la nad le `no sti nad, re ci mo, re gi o nal dor Ege re {i iz ja vio je da bi po kra jin ska {e mi {qe we, a ve ru jem da ho }e, to }e bi ti nim pu te vi ma i `e le zni com, spor no je {ta ad mi ni stra ci ja tre ba lo da ima ja san stav o po zi ti van evrop ski ko rak srp ske vla de – bi s tim mo gla da ra di, po go to vo sa da u vre voj vo |an skoj imo vi ni i da ga pro sle di nad re kao je Ege re {i. me eko nom ske kri ze – na veo je Ege re {i. le `nim re pu bli~ kim or ga ni ma uo~i usva Pred sed nik po kra jin skog pa ral men ta Go vo re }i o re sti tu ci ji, kao dru gom za ja wa za ko na u toj obla sti. tvr di da ne ma ni ka kve ve li ke fi lo zo fi je ko nu u se tu o ko jem }e se isto vre me no ras – ^im pro |u go di {wi od mo ri, pra vqa ti u Skup {ti ni Sr bi je, kon stul to va }u se o toj te mi s on je is ta kao da je po kra jin ska Ne ma ni ka kve ve li ke fi lo zo fi je u to me {ta bi pred sed ni kom Vla de Voj vo di ne ad mi ni stra ci ja za in te re so va na i dru gim funk ci o ne ri ma vla da - tre ba lo vra ti ti jer se ta~ no zna {ta su Voj vo di na za pra ved no re {e we, ma da je sve ju }e ko a li ci je. Po treb no je da sna to ga da je dr `a va si ro ma {na i lo kal ne sa mo u pra ve ima le pre 20–25 go di na Vla da i Skup {ti na Voj vo di ne i objek tiv no ne mo `e is pu ni ti ima ju ja san stav o po kra jin skoj sve zah te ve. imo vi ni, jer se ra di o na ma – do dao je Ege u to me {ta bi tre ba lo vra ti ti jer se ta~ no – Mo gu }e je, me |u tim, do de qi va we har ti re {i go stu ju }i u emi si ji RTV na ma |ar zna {ta su Voj vo di na i lo kal ne sa mo u pra ve ja od vred no sti ili ne ki dru gi na ~in na skom je zi ku „Na {i da ni”. ima le pre 20-25 go di na. dok na de. To od nas tra `i Evrop ska uni ja, Po we go vim re ~i ma, sep tem bar bi mo rao – Sa svim dru go pi ta we je u ka kvom je sta - ali je jo{ va `ni ja prav da pre ma qu di ma da se is ko ri sti za usva ja we te za jed ni~ ke wu ta imo vi na sa da u od no su na vre me ka da ko ji ma je imo vi na od u ze ta – uka zao je Ege plat for me o voj vo |an skoj imo vi ni. je od u ze ta. Jer, uko li ko bi Po kra ji na i do - re {i.

Mi haj lo vi}: SNS za uprav ne od bo re – Srp ska na pred na stran ka pro ti vi se uki da wu uprav nih od bo ra jav nih pred u ze }a jer oni ima ju ve o ma va `an za da tak, a pred lo zi za to su ~ist mar ke ting – re kla je ju ~e funk ci o ner ka SNS-a Zo ra na Mi haj lo vi}.

Po treb no je pro me ni ti na ~in na ko ji se qu di ime nu ju u uprav ne od bo re, re kla je ona na kon fe ren ci ji za no vi na re, na vo de }i da, uko li ko na pri mer di rek tor ra di lo {e, ne zna ~i da tre ba uki nu ti to me sto ve} pro me ni ti tog di rek to ra. Su {ti na je, ka `e Zo ra na Mi haj lo vi}, u to me ka ko se qu di ime nu ju na od re |e ne funk ci je, na gla {a va ju }i da ne ma kom pa ni je u sve tu ko ja ne ma uprav ni od bor. Ta ko |e je re kla da se ta~ no zna {ta ra di nad zor ni od bor, a {ta uprav ni, na vo de }i da je u we go voj nad le `no sti do no {e we pla no va, iz ve {ta ja, pro gra ma, od lu ka o in ve sti ci ja ma, {to uka zu je na wi hov zna ~aj.

Pet ko vi}: \e li} pri znao da je ob ma wi vao jav nost Port pa rol DSS-a Pe tar Pet ko vi} oce nio je ju ~e da je pot pred sed nik Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li} pri znao da Ko so vo i evrop ske in te gra ci je ni su odvo je ni pro ce si. Pet ko vi} je u iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma na veo da je \e li} isto vre me no pri znao da je „go di na ma ob ma wi vao srp sku jav nost tvr de }i da su Ko so vo i evrop ske in te gra ci je odvo je ni pro ce si”. „Sa da \e li} sa op {ta va da je uslov za do bi ja we kan di da tu re us po sta vqa we do bro su sed skih od no sa s Ko so vom, a to zna ~i pri hva ta we ca rin skog pe ~a ta, ure |e we pre la za iz me |u Ko so va i Sr bi je i pri hva ta we da al ban ski se pa ra ti sti u~e stvu ju na me |u na rod nim sku po vi ma”, na veo je port pa rol DSS-a. \e li} je pre kju ~e ka zao da, kad je re~ o da qem pu tu ka EU za Sr bi ju, „u zva ni~ nim do ku men ti ma i zva ni~ nim kon tak ti ma po sto je sa mo dva uslo va – da se na |e re {e we za ca rin ski pe ~at i pri su stvo i ko le ga iz ju `ne po kra ji ne u re gi o nal nim fo ru mi ma”, a da je „sve osta lo u do me nu spe ku la ci ja”.

^u~ ko vi}: [to i dru gi ne {to ne pred lo `e – Sva ka stran ka ima pra vo da iz ne se svo je ide je pa je sto ga pred log URS-a o uki da wu uprav nih od bo ra u jav nim pred u ze }i ma i pra va Vla de Sr bi je da ime nu je di rek to re u tim pred u ze }i ma le gi ti man – iz ja vio je ju ~e ~lan Pred sed ni {tva te stran ke Mi ro slav ^u~ ko vi}. On je re kao da pra vo da pred la `u i iz no se svo je ide je stran ke u Sr bi ji sve re |e ko ri ste.

– Ra do va lo bi nas ka da bi u Sr bi ji pqu {ta lo od ide ja svih po li ti~ kih stra na ka jer ta da bi ze mqa da le ko bo qe iz gle da la i funk ci o ni sa la – na veo je ^u~ ko vi}.

On je na ja vio da }e URS na je sen pred lo `i ti iz me ne Za ko na o jav nim pred u ze }i ma i da o~e ku je da }e one bi ti i usvo je ne, po put iz me na Za ko na o de cen tra li za ci ji, ko je su na pred log te stran ke usvo je ne kra jem ju na. Po we go vim re ~i ma, pred log za uki da we uprav nih od bo ra u pred u ze }i ma uvo di kri vi~ nu od go vor nost i mo gu }u ka znu za tvo ra od de set go di na za ~la no ve tih te la ko ji ne is pu wa va ju svo je oba ve ze.

4

ekonomija

~etvrtak18.avgust2011.

dnevnik

KAKO VLADA BRINE O INFLACIJI

BOJAN PAJTI] U VR[CU

Dr`ava najvi{e pustila cene s lanca Dok se pra{ina di`e na cene hrane, u su{tini glavni pokreta~ inflacije u Srbiji je sama Vlada koja ne samo da gura cene ve} ne po{tuje ni vlastite preuzete obaveze. Da je tako, pokazuje i najnoviji izve{taj Narodne banke Srbije o kretawu inflacije.

– NBS o~ekuje da }e zna~ajniji pad cena uslediti od avgusta do novembra, kad se o~ekuje da }e godi{wa inflacija biti jednocifrena – izjavio je ju~e vi ce gu ver ner NBS-a Bo j an Mar ko vi} na prezentaciji izve{taja NBS o inflaciji za avgust. – Najsna`nije dezinflatorne pritiske u narednom periodu o~ekujemo po osnovu cena hrane.

Padu inflacije, po wegovim re~ima, osim cena hrane, doprine}e i ranije preduzete mere monetarne politike, niska agregatna tra`wa i verovatan pad inflacionih o~ekivawa.

Ce ne pod kon tro lom dr `a ve u pr voj po lo vi ni 2011. po ra sle su 11,6 po sto, a bio je pred vi |en rast od se dam po sto, s od stu pa wem plus ili mi nus dva od sto Markovi} je naglasio da je dobar ovogodi{wi rod u poqoprivredi, koji je usledio nakon slabe sezone u 2010, ve} uticao na

ve}i pad cena vo}a i povr}a, {to }e ulaziti u me|ugodi{we stope inflacije sve do naredne poqoprivredne sezone.

Rizici da ne budu ostvarene prognoze NBS-a o kretawu inflacije, kako je dodao, mogu biti kretawe premije rizika i cena hrane, kao i sprovo|ewe dogovorene fiskalne politike.

Cene koje su pod kontrolom dr `a ve i u pr voj po lo vi ni 2011. su rasle br`e nego {to je bilo predvi|eno, u narednom periodu }e, kako je rekao Markovi}, imati znatno skromniji rast. On je naveo i da je rast cena pod kontrolom dr`ave u prvih {est meseci iznosio 9,1 posto, ~ime je dostignuta gorwa granica planiranog okvira za 2011. godinu. Procene NBS-a su da }e rast tih cena ove godine biti 11,6 posto, a bio je predvi|en rast od sedam posto, s odstupawem plus ili minus dva odsto.

Pod kontrolom Vlade su cene struje, gasa, komunalnih usluga, saobra}aja ...

E. D.

VELIKA PONUDA NEKRETNINA, KUPACA NI OD KOROVA

U Banatu niko ne}e ku}e ni za 1.900 evra Sude}i po oglasnim novinama, ponuda stanova i ku}a, posebno onih jeftinih po selima, nikada nije bila ve}a a potra`wa mawa.

Nekretnine {irom Srbije nude se po veoma povoqnim cenama, tako da se kompletno doma}instvo s ku}om, pomo}nim objektima i pet-{est hektara zemqe prodaju po 5.000 do 8.000 evra, a ima i jeftinijih, boqe re}i po bagatelnim cenama.

Ku}a u banatskom selu Padej, udaqenom dvadesetak kilometara od Kikinde, koje ima i prodavnicu, i osnovnu {kolu, i pravoslavnu i ma|arsku crkvu, nudi se za samo 1.900 evra, ima dve sobe, kuhiwu, ostavu, novi krov, {upu i ostale pomo}ne prostorije na sedam ari placa, ali niko ih ne}e.

vo}wakom i nudi se za 3.000 evra, ali kupaca nema. Svi hrle u Novi Sad i Beograd, koji su prenaseqeni podstanarima i nezaposlenima.

U slova~kom Aradcu ku}a i 30 ari placa nudi se za 5.000 evra, ona s 16 ari placa jeftinija je 1.000 evra, za ku}u u Ravnom Selu tra`i se 4.000 evra, u Glo`anu se za 16.000 evra mo`e kupiti trosobna ku}a s kupatilom i ~etiri sporedne prostorije, {upom, koko{arnikom, ~etiri sviwca iznad kojih je ~ardak i ba{tom od oko 1.000 kvadrata, a u Gajdobri blizu Novog Sada ku}a od 120 kvadrata s gazdinstvom na placu od 5.700 kvadrata, sve ukwi`eno, prodaje se za 15.500 evra.

Hej, sala{i Na severu Ba~ke ku}a u Stani{i}u s dve sobe, dve kuhiwe, okolnim {talama, sviwcima i ~ardacima prodaje se za 6.500 evra, me|utim, kako se pribli`avamo glavnoj saobra}ajnici, tako cena raste, pa ku}a pored Bajmoka od 100 kvadrata ko{ta 18.000 evra, u gradu ista takva 20.000 evra, dok bi se, na primer, u {irem centru Subotice za istu takvu gra|evinu platilo i do 88.000 evra. @ena ka`e: „Ovo je posledwa cena, ne mo`e jeftinije”, a i ne mo`e, i ovo je ne verovatno. Ista situacija je i s ku}om u sremskom selu Bingula pored Erdevika, koja ima kupatilo, nove podove i plafon, nasuta do puta, s gospodarskim zgradama, vrtom, malim

Cene nekretnina uglavnom odre|uje blizina grada, starost i opremqenost objekta, te povr{ina zemqi{ta. Veliki minus mesta udaqenijih od nekog centra je wihova lo{a saobra}ajna povezanost, pa mla|i qudi koji su bez posla i koji bi se ku}ili na selu

unapred razmi{qaju o tome kako }e im deca u {kolu, a stariji koji su u penziji i koji bi mogli na selu provoditi lepe penzionerske dane, pla{e se kako }e do lekara.

Po raspolo`ivim podacima, u 22 naseqena mesta u op{tini Vr{ac ima nekoliko stotina ku}a ~iji su se vlasnici iselili i retko se vra}aju, neki nikada.

Ve}ina tih ku}a je na prodaju po 5.000 do 15.000 evra, a za novoizgra|enu prizemnicu sa sedam do deset ari oku}nice treba od 20.000 do 35.000 evra. Iako je cena ku}a mnogo vi{a nego u drugim selima, pojavi se i pokoji kupac, {to se obja{wava dobrom saobra}ajnom infrastrukturom jer gotovo sva mesta u ovoj op{tini imaju asfaltirane pute-

ve, pija}u vodu, dobru elektri~nu mre`u i telekomunikacionu infrastrukturu, nekoliko ve}ih sela je i gasifikovano, a organizovana je i komunalna slu`ba.

Zakqu~ak je prost: infrastrukturno opremiti sela i zaustavi}e se wihovo umirawe, o`iveti imawa, zaposliti nezaposleni i sku}iti besku}nici.

R. Dautovi}

16. 08. 2011.

1.320,26012

U nema~koj kompaniji 144 nova radna mesta Pajti} je istakao da je ovde Predsednik Vlade AP Vojre~ o visokosofisticiranoj vodine dr Bo jan Paj ti} i potehnologiji. ^ak 80 odsto prokrajinski sekretar za rad, zaizvoda ove fabrike nameweno po{qavawe i ravnopravnost je izvozu, {to ukazuje na to da polova Mi ro slav Va sin posese zna~ajno poboq{ava spoqtili su kompaniju „Fre se ni us Me di cal Ca re Srbija„ d.o.o. u Vr{cu.

Kompanija je deo po slov ne grupacije „Fre se n i u s Me d i c al Ca re„ iz Nema~ke, naj ve }eg svetskog proizvo |a ~a po tro {nog materijala za hemodijalizu. Ova kompanija je i ponu|a~ usluga hemo di ja li ze u sopstvenim bolnicama.

Prilikom ove posete, pred- notrgovinski bilans na{e zesednik Pajti} je uru~io ugo- mqe. Pokrajinska vlada je u protekle dve godine kroz razne vore o zapo{qavawu 144 radprograme zaposlila vi{e od 24 nika, a s rukovodstvom kom000 qudi, od topanije razgovaga 900 u Vr{cu. rao je o planoPaj ti} je uru ~io vima za izgrad– Pokrajinugo vo re o wu nove fabriska vlada je preza po {qa va wu ke. ko Sekretarija– Po kra jin ta za rad, zapo144 rad ni ka, ska vlada je fi{qavawe i rava s ru ko vod stvom nansirala nova nopravnost pokom p a n i j e 144 radna mesta lova, samo u raz go va rao u ovoj fabrici proteklih nekou Vr{cu. Danas liko meseci o pla no vi ma smo, pre da jom otvorila vi{e za iz grad wu no ve radnih ugovora, o 2.000 novih fa bri ke prak ti~ no po radnih mesta u ~eli radni proVojvodini, a ces – istakao je predsednik {to je veoma zna~ajno, veliki Pajti}, i dodao da je ogroman broj ih je predstavqao podstizna ~aj za po {qa va we ovih caj stranih investitora, kao qudi, kako zbog wihovog bro- {to je slu~aj s upo{qavawem ja – jer u simboli~nom smislu radnika danas – rekao je Mito zna~i otvarawe jo{ jedne roslav Vasin. ove}e fabrike u Vojvodini – Ina~e, donacija Vlade tako i zbog toga {to je ve}i- APV za otvarawe novih radna novozaposlenih `enskog nih mesta u ovoj fabrici izpola. nosi 19,2 miliona dinara.

RASTE ZADU@ENOST

Gra|ani duguju 538 milijardi dinara Gra|ani Srbije su na kraju jula po osnovu kredita bankama dugovali 538,5 milijardi dinara, {to je 3,3 posto vi{e u odnosu na prethodni mesec, objavilo je ju~e Udru`ewe banaka Srbije.

Tokom jula rast je zabele`en u svim vrstama kredita gra|anima, a najve}i skok imali su stambeni krediti – 4,3 odsto, s 290,39 milijardi dinara na 302,78.

Potro{a~ki krediti tokom jula su uve}ani 3,4 posto, s 39,01

milijardi dinara na 40,33, dok su gotovinski krediti porasli 2,3 posto, sa 133,76 milijarde dinara na 136,9. Krediti za refinansirawe su tokom pro{log meseca pove}ani 0,6 posto, s 34,22 milijarde dinara na 34,4, dok su poqoprivredni krediti uve}ani 0,8 posto, s 23,91 milijarde dinara na 24,09.

Ka{wewe gra|ana u otplati kredita ve}e od dva meseca u julu je ostalo na nepromewenom nivou u odnosu na prethodni mesec, 3,4 odsto.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,2122

102,2571

104,6092

99,9054

Australija

dolar

1

72,9240

74,4122

76,1237

72,7007

Kanada Danska

dolar kruna

1 1

70,8013 13,4485

72,2462 13,7230

73,9079 14,0386

70,5845 13,4074

kruna

1

12,7877

13,0487

13,3488

12,7486

[vedska

kruna

1

10,8816

11,1037

11,3591

10,8483

[vajcarska

franak

1

87,3765

89,1597

91,2104

87,1090

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

114,2801 69,5579

114,6123 70,9775

119,2944 72,6100

113,9302 69,3450

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 8. 2011. godine

Cena

BELEX 15 (637,11 -0,58)

Promet

Lu~i} Prigrevica, Novi Sad

20,00

300

300

Dunav Re, Beograd

13,47

25.000

2.500.000

Naziv kompanije

5.221.249

-0,83

2.399

5.179.338

0,00

2.501

0,00

Imlek, Beograd

0,55

2.200

906.400

Energoprojekt holding, Beograd

-2,26

605

60.510

Soja protein, Be~ej

-1,42

626

340.028

Agrobanka, Beograd

-0,07

5.690

2.068.752

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,41

492

2.006.935

Jubmes banka, Beograd

-0,49

12.760

204.160

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.115

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.550

0,00

Tigar, Pirot

0,00

691

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.140

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.002

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-0,25

395

15.800

12,50

450

2.250

6,67

480

2.400

Komercijalna banka, Beograd

Angropromet, Ni{ Sacen, Novi Sad

Privredna banka, Beograd Albus, Novi Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

-12,00

2.200 Cena 572

906.400 Promet 28.028

-11,00

1.100

110.000

-7,23

950

14.250

-4,50 -4,08 Promena %

382 470 Cena

9.550 47.000 Promet

NIS, Novi Sad

-0,96

721

5.221.249

Soja protein, Be~ej

-1,42

626

340.028

Sacen, Novi Sad

-11,00

1.100

110.000

Neoplanta, Novi Sad

0,00

230

80.500

Albus, Novi Sad

-4,08

470

47.000

Promet

721

Uniprom, Novi Pazar

0,55 Promena %

Cena

-0,96

Radijator, Zrewanin

Imlek, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Promena %

NIS, Novi Sad AIK banka, Ni{

Fasil, Ariqe Norve{ka

Promena %

Svi iznosi su dati u dinarima

NE MA^ KI GI GANT GRA DI FA BRI KU U SR BI JI

„Bo{” sti`e u In|iju?

Kom pa ni ja „Bo{”, po zna ta po pro iz vod wi be le teh ni ke, ala ta i de lo va za auto mo bi le, pla ni ra da po dig ne fa bri ku u oko li ni In |i je, a raz go va ra se o po ~et noj in ve sti ci ji od oko 75 mi li o na evra.

Ko n a~ n u od l u k u ne m a~ k a kom pa ni ja do ne }e u sep tem bru, ali po ko li ~i ni ad mi ni stra tiv nih po slo va ko je su do sa da po vo dom te in ve sti ci je za vr {i li, iz ve sno je da }e iz grad wa fa bri ke bi ti re a li zo va na, pi {e ne deq nik NIN.

„Bo{” }e fa bri ku iz gra di ti u oko li ni In |i je, ali jo{ ni je po zna to {ta }e u woj pro iz vo di ti s ob zi rom na to da ima ju ve li ki port fo lio pro iz vo da.

Po po d a c i m a kom p a n i j e, pro da ja u pro {loj go di ni pre ma {i la je 47 mi li jar di evra, a iz van Ne ma~ ke ostva ru ju 77 od sto tog nov ca. U ma ti~ noj ze mqi „Bo{„ ima 112.000 za po sle nih, dok u ino stran stvu za po {qa va 164.000 rad ni ka. Po sle gu bit ka u 2009. od 1,2 mi li jar de evra, u 2010. „Bo{” je za ra dio 2,48 mi li jar de evra. Do la zak kom pa ni je „Bo{” ve ro vat no }e bi ti po me nut i to kom pred s to j e } e po s e t e ne m a~ k e kan c e l ar k e An g e l e Mer k el, ko ja u Be o grad do la zi 22. i 23. av gu sta.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak18.avgust2011.

5

U SR BI JI SVE VI [E LE PIH @E QA, A SVE MA WE PA RA

Dele se povi{ice i obe}awa bez pokri}a?

Vla da i mi ni stri ve} su po ~e li da se tak mi ~e u to me ko }e sa op {ti ti lep {u vest. Ta ko smo pre kju ~e ~u li da }e u ok to bru bi ti po ve }a wa pla ta, pa da }e se u re ba lan su na }i do dat ni nov ci za sub ven ci o ni sa we stam be nih kre di ta, da }e raz voj na ban ka Sr bi je usko ro po ~e ti da de li jef ti ne zaj mo ve... Me |u tim, u sve mu to me ima jed no ve li ko „ali„, a ono se zo ve re al no sta we srp skih fi na si ja ko je ni je ni ma lo ru `i ~a sto.

– Stro ga bu xet ska kon tro la i de fi cit u za cr ta nim okvi ri ma naj va `ni je su me re za ubla `a va we even tu al nih po sle di ca no ve kri ze – po ru ~io je gu ver ner De jan [o {ki}, ali se mno go to ga u stvar no sti ne ukla pa s gu ver ne ro vom po ru kom.

To {to je Vla da, na iz gled ni ~im iza zva na, pre kju ~e, ~vr sto

po ve }an za 160 mi li o na evra pa bi ume sto pri ~e o po vi {i ca ma iz Vla de tre ba lo da sa op {te ka ko mi sle da ob u zda ju pre ko mer no tro {e we pa ra ko jih u stva ri i ne ma.

De fi cit bu xe ta Sr bi je na kra ju ju la, da pod se ti mo, po ras tao je za 16,1 mi li jar di di na ra, a

Pa ra u buye tu za po ve }a we pla ta i pen zi ja si gur no ima, ali dr `a va mo ra da na |e na ~in da ne gde u{te di, to jest da skre {e ta mo gde se dr `av ne pa re ra si pa ju obe }a la da }e is pu ni ti svo ju za kon sku oba ve zu i u ok to bru si gur no po ve }a ti pla te i pen zi je i do da la da su obez be |e ne pa re – to je sa svim u re du, ali ni je do bro {to ne re ko {e od ko ga }e da uzmu nov ce za ove po vi {i ce jer je „ru pa„ u bu xe tu da le ko ve }a ne go {to bi tre ba lo da bu de. Sa mo za me sec da na, u ju nu, ma wak u dr `av noj ka si je

ako Vla da na sta vi ova ko br zo da ko pa „ru pu” u bu xe tu i da pra vi mi nus, za na red nih pet me se ci na pra vi }e do dat ni de fi cit od go to vo 80 mi li jar di di na ra, a to zna ~i da }e uku pan mi nus do sti }i bli zu 170 mi li jar di di na ra, ili 1,7 mi li jar du evra. Za ko nom o bu xe tu za 2011. go di nu pred vi |en je de fi cit od 120,5 mi li jar di di na ra. I ovaj za kon ski mi -

nus je ogro man pro blem jer dr `a va sva ka ko tre ba da se za du `i za 1,2 m i l i j a r d u evra. Ako se to me do da uzi ma we no vih zaj mo va, on da nam se ne pi {e do bro.

Na rav no da ni ko ne ma ni {ta pro tiv to ga da se po ve }a ju pla te i mi zer ne pen zi je. Me |u tim, nor mal no bi bi lo da se sa op {ti i ka da }e bi ti re ba lans bu xe ta i od ko ga }e se u we mu uze ti pa re da bi se obez be di li nov ci za pla te i pen zi je jer je ja sno da pa ra za sve ne ma. Da sve bu de ja sno, pa ra u bu xe tu za po vi {i ce si gur no ima, ali dr `a va mo ra da na |e na ~in da ne gde u{te di to jest da skre {e ta mo gde se neo prav da no i ne mi li ce tro {i. Po sto ji jo{ je dan na ~in, a to je da se po ve }a -

ju pri ho di u dr `av noj ka si, to jest da dr `a va bo qe na pla ti po re ze, do pri no se...

Re ba lans bu xe ta je ne mi nov nost, a u we ga se uzda i Mi ni star stvo za pro stor no pla ni ra we, ko je }e tra `i ti da se obez be di do dat nih 500 mi li o na di na ra za sub ven ci o ni sa ne stam be ne kre di te.

Gra |e vi nar stvo je u kri zi pa se na da ju da }e s jo{ pa ra iz dr `av ne ka se po ra sti pro da ja i iz grad wa sta no va. Ni stra ne in ve sti ci je nam ba{ ne idu ka ko tre ba pa }e tre ba ti jo{ pa ra da se pri vu ku oni ko ji bi da otvo re no ve fa bri ke i no va rad na me sta. Obe }a we je da to i da }e se vi {e ula ga ti u iz voz jer nam je on iz laz iz kri ze. I ovo je sve ta~ no, sa mo opet: gde su nov ci? Sa vet nik pre mi je ra na ja vqu je da }e do kra ja go di ne, for mi ra wem raz voj ne ban ke, Vla da omo gu }i ti i jef ti ni je kre di te za pri vre du... Sve je i to ta~ no, sa mo opet pi ta we: oda kle nov ci?

Ne tre ba sum wa ti u to da }e Vla da i is pu ni ti svo ja obe }a wa u pred iz bor noj go di ni. Ali }e to ima ti svo ju ce nu.

Zar tre ba pod se }a ti na po vi {i cu pen zi o ne ri ma od de set po sto od mah na kon for mi ra wa ove Vla de? Po vi {i ca je sti gla, ali ju je in fla ci ja po je la za ti li ~as.

E. Dn.

MMF DA NAS STI @E

Aran`man za svaki slu~aj Mi si ja Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da bo ra vi }e u Sr bi ji od da nas do 31. av gu sta, gde }e sa srp skim vla sti ma vo di ti raz go vo re o aran `ma nu „iz pre do stro `no sti„, po tvr |e no je Ta nju gu u Kan ce la ri ji MMF-a u Be o gra du.

Na ~e lu mi si je MMF-a, kao i to kom raz go vo ra o pret hod nom stend-baj kre dit nom aran `ma nu, bi }e Al bert Je ger.

Stal ni pred stav nik MMF-a u Be o gra du Bog dan Li so vo lik iz ja vio je Ta nju gu da }e to kom bo rav ka mi si je u Be o gra du bi ti re ~i i o po sle di ca ma ak tu el nih tur bu len ci ja u svet skoj eko no mi ji na Sr bi ju, ima ju }i u vi du da sva ka run da pre go vo ra po ~i we pro ce nom tre nut nih eko nom skih de {a va wa. Uko li ko to kom bo rav ka mi si je bu de po stig nut do go vor, aran `man „iz pre do stro `no sti„ sa Sr bi jom mo gao bi bi ti odo bren kra jem sep tem bra, uka zao je Li so vo lik, i ob ja snio da je obi~ no po treb no ~e ti ri do pet sed mi ca iz me |u po sti za wa do go vo ra i sa stan ka Iz vr {nog od bo ra MMF-a, ko ji tre ba for mal no da odo bri aran `man.

Li so vo lik je na po me nuo da }e va `an deo pre go vo ra bi ti i bu xet ska po li ti ka za ovu i na red nu go di nu, a na pi ta we da li }e MMF da va ti Vla di Sr bi je od re |e ne su ge sti je po vo dom re ba lan sa bu xe ta ko ji se o~e ku je u sep tem bru, on je uka zao na to da obim i vre me pri la go |a va wa bu xe ta za ovu go di nu tek tre ba da bu du raz mo tre ni i do go vo re ni.

DI REK TOR „SR BI JA GA SA” DU [AN BA JA T O VI]

Gas sigurno poskupquje 15 posto – Vla da Sr bi je ne }e do zvo li ti re al no po sku pqe we ga sa, ko je bi tre ba lo da bu de 30 po sto, da se ne bi na ru {i la mar ko e ko nom ska sta bil nost, ali je naj ve ro vat ni je da }e taj ener gent po sku pe ti u pro se ku 15 pro ce na ta – iz ja vio je ju ~e ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa” Du {an Ba ja to vi}.

Gas za do ma }in stva bi, ka ko je ob ja snio Ba ja to vi}, tre ba lo da po sku pi iz me |u 10 i 12 po sto, po ob ra ~u nu iz pr vog kvar ta la ove go di ne.

– Uko li ko bi se pri me nio za kon, ce na ga sa bi tre ba lo da bu de iz me |u 47 i 49 di na ra kub ni me tar – re kao je Ba ja to vi} u iz ja vi no vi na ri ma u [i du.

On je na po me nuo da je ostao spo ran dug od 1,8 mi li jar de di na ra, ko li ko Vla da Sr bi je du gu je „Sr bi ja ga su” za be ne fi ci ra nu ce nu do ma }in stvi ma.

– Gas mo ra da po sku pi jer je to uvo zna ro ba – re kao je Ba ja to vi}, i do dao da sa mo be o grad ske elek tra ne „Sr bi ja ga su” du gu ju oko pet mi li jar di di na ra za po tro {e ni gas.

On je na gla sio da Vla da ne }e u ovom tre nut ku do zvo li ti po sku -

va~ koj Azo ta ri i Me tal sko-sir }et nom kom plek su (MSK) iz Ki kin de jer su pro na |e ni stra te {ki part ne ri za ta pred u ze }a.

Ba ja to vi} je u iz ja vi no vi na ri ma is ta kao da }e me |u stra te {kih part ne ra naj ve ro vat ni je bi ti ru ski „Ga sprom”, {vaj car ska i jed na bu gar ska kom pa ni ja, ko je }e da va ti gas Azo ta ri i MSK, a Sr bi ja }e im pla }a ti is po ru kom ro be, {to

No va grej na se zo na i no va ce na?

Du {an Ba ja to vi} ju ~e, me |u tim, ni je mo gao ili ni je `e leo da ka `e ka da }e no ve ce ne ga sa po ~e ti da va `e. S dru ge stra ne, na kon we go ve ju ~e ra {we iz ja ve re al no je o~e ki va ti da }e s no vom grej nom se zo nom sti }i i no ve ce ne ga sa jer du go vi i gu bi ci pri ti ska ju „Sr bi ja gas”. Me |u tim, ko na~ na od lu ka o ce ni i vre me nu po sku pqe wa }e za vi si od Vla de i we ne pro ce ne ka ko bi se skok ce ne ga sa od ra zio na in fla ci ju, ali i na iz bo re ko ji }e bi ti odr `a ni naj ve ro vat ni je u apri lu sle de }e go di ne. pqe we ga sa ko je dik ti ra ju tr `i {ni uslo vi jer bi to na ru {i lo ma kro e ko nom sku sta bil nost u Sr bi ji i „Sr bi ja gas” }e to mo ra ti da is po {tu je.

Ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa” na ja vio je da }e po no vo bi ti po kre nu ta pro iz vod wa u pan ~e -

}e fi nan sij ski ras te re ti ti „Sr bi ja gas”, kao ve }in skog vla sni ka te dve fir me.

Azo ta ra }e, pre ma pre li mi nar nom do go vo ru, bi ti pro da ta bu gar skom part ne ru za oko 67 mi li o na evra, re kao je on i na veo da }e za ka pi tal bi ti pla }e no 35 mi li o na

evra, oba ve zu ju }e in ve sti ci je iz no si }e oko 22 mi li o na, 10 mi li o na }e bi ti iz dvo je no za ot pla tu po tra `i va wa ba na ka i Fon da za raz voj, a za so ci jal ni pro gram bi }e iz dvo je no 300 evra po go di ni rad nog sta `a. [to se ti ~e pan ~e va~ ke „Pe tro he mi je”, ko ja tre nut no „Sr bi ja ga su” du gu je oko 80 mi li o na evra, Ba ja to vi} je re kao da taj pro blem mo ra da se re {i u sa rad wi sa Vla dom Sr bi je. On je re kao i da je tre nut no kod Na rod ne ban ke Sr bi je zah tev za iz da va we li cen ce „So gaz osi gu ra wu” i o~e ku je se da u ro ku od 40 da na bu de iz da ta do zvo la za rad tom za jed ni~ kom osi gu ra va ju }em dru {tvu ru skog „So ga za” i „Sr bi ja ga sa”.

Go vo re }i o na ja vqe nom do la sku „Ga sprom ban ke” na srp sko tr `i {te, Ba ja to vi} je re kao da po sto ji pre li mi nar ni do go vor da to bu de „grin fild in ve sti ci ja”, ali ni je pre ci zi rao ka da bi ta ru ska ban ka tre ba lo da po~ ne da ra di u Sr bi ji.

On je na ja vio da }e za oko 15 da na u Sr bi ji bi ti osno va na za jed ni~ ka kom pa ni ja „Ju `ni tok - Sr bi ja”, ~i ja }e cen tra la i da qe osta ti u [vaj car skoj.

6

ekOLOGiJA

~etvrtak18.avgust2011.

dnevnik AK CI JA PO QO PRI VRED NI KA U ATA RU KA WI @E

IZ LO @BA ZRE WA NIN SKOG MU ZE JA I NP „FRU [KA GO RA”

Pti ce gra bqi vi ce na fo to gra fi ja ma Na red nog ~e tvrt ka, 25. av gu sta, u ho lu Na rod nog mu ze ja u Zre wa ni nu, bi }e otvo re na sed ma me |u na rod na iz lo `ba fo to gra fi ja pod na zi vom „Pti ce gra bqi vi ce“. Ova iz lo `ba u zre wa nin ski mu zej sti `e iz Na ci o nal nog par ka „Fru {ka go ra“, a o woj }e na otva ra wu go vo ri ti Dra gi {a Sa vi} i Sve to zar San to vac.

Na in ter net po ziv za u~e {}e na iz lo `bi oda zva la su se 52 auto ra iz 18 ze ma qa, a uku pan broj pri sti glih fo to gra fi ja je 412. Oda bra nih 40-ak fo to gra fi ja od {tam pa ne su i iz lo `e ne, a sve pri sti gle

na la ze se na CD pre zen ta ci ji. In ter net pre zen ta ci ju ove iz lo `be, kao i pret hod nih {est, za in te re so va ni mo gu vi de ti na adre si www.naturefg.com/pages/exhibitions.htm Da podsetimo, ovo je sedma me|unarodna izlo`ba koju Narodni muzej Zrewanin organizuje u saradwi sa Nacionalnim parkom „Fru{ka gora“.

Prethodne, koje su izazvale veliko interesovawe posetilaca, bile su „^udesni svet vilinskih kowica“, „Kroz paukovu mre`u“, „Leptiri“, „Orhideje sveta“, „Vodozemci i gmizavci“ i „Tvrdokrilci“.

Posetioci }e ovog puta biti u prilici da se, kroz fotografije, upoznaju sa pticama grabqivicama koje, kao i sove, karakteri{e anatomsko morfolo{ka gra|a tela, na~in lova i ishrane. To

SR BI JA U ZE LE NIM TE HNO LO GI JA MA ZA O STA JE 35 GO DI NA

Pro fit, ali uz za {ti tu pri ro de Sr bi ja bi tre ba lo da po ve }a ener get sku efi ka snost do 2020.go di ne, sma wi za vi snost od uvo za naf te i ga sa, za 20 od sto da po ve }a ko ri {}e we ob no vqi vih iz vo ra ener gi je i da za to li ko sma wi emi si je ugqen-di ok si da u at mos fe ru. “Ze le na eko no mi ja” otva ra ve li ke mo gu} no sti za no va rad na me sta, a na ro ~i to na po qu re ci kla `e i upra vqa wa ot pa dom. Pri me nom ob no vqi vih iz vo ra ener gi je dr `a va bi mo gla da u{te di i do 2,5 mi li o na to na naf te, uko li ko bi se ko ri sti lo bi o go ri vo. Od 2008. go di ne u Sr bi ji je do ne to 28 za ko na i vi {e od 300 pod za kon skih aka ta, ali je bit no je da se na pra vi ba lans iz me |u pro fi ta i za {ti te `i vot ne sre di ne.

- Po ~et kom 20-tog ve ka ima li smo je dan pe riod in du stri ja li za ci je ka da se ni je vo di lo ra ~u na o

Ula ga wa u ob no vqi ve iz vo re ener gi je tre ba la bi da bu du iz me |u 300 i 500 mi li o na evra u na red ne dve go di ne, a u~e {}e ener gi je tre ba da bu de po ve }a no za 2,2 od sto. U Sr bi ji {to se ti ~e ob no vqi vih iz vo ra ener gi je naj vi {e mo gu} no sti ima u ula ga wi ma u ve tar, hi dro elek tra ne i hi dro i ge o ter mal ne iz vo re, za tim bi o ma su. Mi ni star stvo ener ge ti ke do sa da je da lo do zvo le za grad wu ve tro e lek tra na ka pa ci te ta 1.500 me ga va ta, u ju `nom Ba na tu i na Zla ti bo ru. Dve mi ni hi dro elek tra ne se gra de na re ci Vla si ni, re ~e no je na okru glom sto lu na Pa li }u ko ji je bio po sve }en ze le nim teh no lo gi ja, a odr `an je u vre me film skog fe sti va la na Pa li }u.

Ukup na ula ga wa Sr bi je u oblast za {ti te `i vot ne sre di ne od 2000. go di ne iz no se 0,25 od sto bru to dru -

Pri me nom ob no vqi vih iz vo ra ener gi je dr `a va bi mo gla da u{te di i do 2,5 mi li o na to na naf te, uko li ko bi se ko ri sti lo bi o go ri vo o~u va wu pla ne te i oko li ne – ka `e dr `av ni se kre tar Mi ni star stva `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Mi la din Avra mov. - Mi smo sa da na po ~et ku “ze le ne eko no mi je” i tre ba do bro da is pla ni ra mo {ta }e mo da ra di mo. Eko nom ski pro spe ri tet, so ci jal ni mo me nat o o~u va we `i vot ne sre di ne ~i ne “ze le nu eko no mi ju”. Ona je do sa da bi la za po sta vqa na i te {ko je pred vi de ti ka ko }e se ona u Sr bi ji raz vi ja ti.

Sve dr `a ve tra `e me ha ni zme ka ko da pro fit ne bu de na pr vom me stu. Vla da pla ni ra da ulo `i u 10.000 no vih rad nih me sta uglav nom za re ci kla `u i upra vqa we ot pa dom. Tu vi di mo da po sto je zna ~aj ni eko nom ski in te re si. Na tom po qu smo i po sti gli do bre re zul ta te. Ka da se ula `e u ob no vqi ve iz vo re ener gi je tre ba obra ti ti pa `wu i na ce nu stru je i ener gi je.

Pi lot pro je kat “Eko lo {ke mre `e na oba li re ke Ti se” u ko jem u~e stvu ju part ne ri iz pet evrop skih ze ma qa - Ukra ji ne, Ru mu ni je, Ma |ar ske, Slo va~ ke i Sr bi je, kroz ko je pro ti ~e re ka Ti sa, od svog iz vo ra, do u{}a u re ku Du nav, pod ra zu me va for mi ra we ba ze po da ta ka je din stve ne eko lo {ke mre `e uz re ku Ti su i sa gle da va we pro ble ma ti ke upra vqa wa vo da ma, raz voj de ta qa nog si ste ma za upra vqa we pro stor nim raz vo jem, de fi ni sa we in te gral ne stra te gi je raz vo ja eko lo {ke mre `e i kon kret nih pre po ru ka i ak ci o nih pla no va na na ci o nal nom, re gi o nal nom i lo kal nom ni vou.

Osnov ni ciq iz ra de ovog Pi lot pro jek ta pred sta vqa ostva ri va we trans-na ci o nal ne stra te gi je po ti skih dr `a va, u obla sti ma ko je se od no se na upra vqa we vo da ma i od bra nu od po pla va, za {ti tu i raz vo ju bi o di ver zi te ta, raz voj po ten ci ja la eko tu ri zma i eko lo {ki pri hva tqi vih

{tve nog pro iz vo da, {to je ne do voq no, po re ~i ma stru~ wa ka. Ze mqe ko je su se me |u po sled wi ma pri dru `i le Evro skoj uni ji ima le su tro {ak 1,5 do 2 od sto bru to do ma }eg pro iz vo da. Pro ce wu je se da Sr bi ja 35 go di na za o sta je za raz vo jem no vih ze le nih teh no lo gi ja.

Sto ga je neo p hod no da dr `a va sta ne iza ovih pro je ka ta i po sta vi me ha ni zme ko je gra |a ni i pri vre da mo gu da pra te. Gra |a ni mo ra ju da bu du dru {tve no od go vor ni i ka da ku pu ju ne ki pro iz vod, po tro {e ga am ba la `u od lo `e na pro pi san na ~in.

- Od 2005. sa ra dom star tu je Fond za `i vot nu sre di nu, sa am bi ci jom da fi nan si ra pro gra me iz `i vot ne sre di ne - re gi o nal ne de po ni je, upra vqa we ot pa dom iot pad nim vo da ma, he mij ski i me di cin ski ot pad, bu xet oko 11 mi li o na evra - re kao je sa vet nik pred sed nik PKS Si ni {a Mi tro vi}.

S. Ir {e vi}

su dnevne i no}ne ptice, meso`deri. Love `iv plen u vodi, vazduhu, na tlu - neke se hrane iskqu~ivo strvinama. Plen hvataju nogama, a zatim ga raskomadaju svojim o{trim, povijenim i sna`nim kqunom. Hrane se insektima, ribama, vodozemcima, gmizavcima, pticama i sisarima. U ve}ini slu~ajeva, `enke su, zbog no{ewa jaja, znatno ve}e od mu`jaka. Po{to se nalaze na vrhu lanca ishrane, wihov opstanak ugro`ava ~ovek upotrebeom pesticida, inskticida i otrova za uni{tavawe glodara i zveri. Na osnovu anatomsko - morfolo{kih razlika i na~ina `ivota sve ptice grabqivice mo`emo podeliti na vrste koje love tokom dana, falconiformes - dnevne grabqivice, kao i na vrste koje love tokom no}i, strigiformes - sove. @. B.

Her bi ci di ma i ko sa ~i ca ma na am bro zi ju Uni {ta va we ko rov ske bi qe am bro zi je or ga ni zo va li su ovih da na ak ti vi sti Udru `e wa po qo pri vred ni ka “Agro ka wi `a” iz Ka wi `e. Oni su na po ~e tak ak ci je iz i {li sa dva de set trak to ra sa pr ska li ca ma i ko sa ~i ca ma.

Pred sed nik “Agro ka wi `e” Alek san dar Sto ja no vi} ka `e da se opa san ko rov uni {ta va kraj atar skih pu te va u du `i ni od pre ko 200 ki lo me ta ra.

- Am bro zi ju pr ska mo her bi ci dom “gli fo san”, a ta mo gde ne mo `e mo pri }i pr ska li ca ma, ra de ko sa ~i ce.

Po qo pri vren di ci su se do bro voq no ukqu ~i li u ak ci ju uni {ta va wa ko ro va ko ji za da je ne vo qe sta nov ni {tvu iza zi va wem aler gi je. Lo kal na sa mo u pra va op {ti ne Ka wi `a je za spro vo |e we ak ci je obe zeb di la naf tu i her bi ci de - ka `e Sto ja no vi}.

M. Mr.

VE LI KA EVRO PSKA RE KA VI \E NA OKOM OLI VE RA FOJ KA RA

Sa ga o le po ti i va `no sti Du na va Sup til na pri ~a o naj mo} ni joj re ci Evro pe i film o ~u de snom sve tu flo re i fa u ne Du na va ko ji pra te pu to va we kroz `i vot ma log ~o ve ka - ri ba ra.

Ova ko je opi sa na rad wa du go me tra `nog do ku men tar no-pri rod wa~ kog fil ma “Re ka `i vo ta”, auto ra Oli ve ra Foj ka ra, ~i je je sni ma we, na kon ~e ti ri go di ne, ne dav no za vr {e no. Ka ko je ob ja {we no, ovim fil mom autor je `e leo da pri bli `i pri rod ne le po te Du na va qu di ma i da pod stak ne jo{ bo qu za {ti tu ove re ke u Sr bi ji.

U fil mu je pred sta vqe na ni ska bi se ra srp skog po du na vqa, naj lep {a za {ti }e na pri rod na do bra po put spe ci jal nog re zer vat pri ro de Gor we po du na vqe, Be ge~ ke ja me, Fru {ke go re, Ko viq sko-pe tro va ra din skog ri ta,

din sku, Sme de rev sku i Go lu ba~ ku tvr |a vu, Ka le meg dan, tvr |a vu u Ra mu, Tra ja no vu ta blu, Le pen ski vir. Re di teq Ivan Obre nov opi sao je film kao “pod vig fi li gran ske do ku men ta ci je”.

- Mi sli ti `i vot na u kom, mi sli ti `i vot ki ne ste zom ve li ka je pri vi le gi ja i od go vor nost.

Autor po sta je se lek tor va `nog za sve, pro ce sa ko ji se ti ~e svih. Do hva ti ti taj nu, ob li ko va ti pro ces `i vo ta ko ji se do ga |a u pri ro di, pre po zna ti za ko ne ko jim se `i vot ra |a, bi ti sve dok i osta vi ti vi zu el ni trag o sno vi ma pri ro de je mu drost stva ra o ca - na veo je Obre nov.

Stva ra we fil ma zah te va lo je spe ci fi~ na sni ma wa iz va zdu ha, sa bro da, pod vod no i mi kro skop sko sni ma we. Ko ri {}e na

Je len na oba li re ke

upra vqao ka pe tan Mi lo rad Ba la}. An ga `o van je i ro ni la~ ki tim za sni ma we pod vod nog sve ta, a ~u de sni svet mi kro ko smo sa sni mqen je pod mi kro sko pom na De part ma nu za bi o lo gi ju i eko lo gi ju, na Pri rod no-mat ma ti~ kom fa kul te tu u No vom Sa du.

Na kon ~e ti ri go di ne, sni ma we du go me tra `nog do ku men tar no-pri rod wa~ kog fil ma „Re ka `i vo ta” ne dav no za vr {e no

Oli ver Foj kar na te re nu

De li blat ske pe {~a re, La bu do vog ok na, \er da pa. Film na po pu la ran na ~in pred sta vqa i sve ve }e tvr |a ve i kul tur na do bra du` Du na va: Ba~ ku, Pe tro va ra -

su tri mo tor na zma ja, a za po tre be sni ma wa sa vo de, eki pa je plo vi la bro do vi ma “Plov put” iz Be o gra da, a naj vi {e sa bro dom „Is traj ni Pr vi“, ko jim je

Sce na rio i re `i ju osmi slio je Oli ver Foj kar, a ka me ru, po red auto ra, pot pi su ju Du {an ^e ki}, Mi qan Ze ko vi}, Dra gan Rad no vi} i Dra gan Mi lu ti no vi}, ko ji je bio za du `en i za mon ta `u po red On dre ja Pav ~o ka. Tekst za film je pro ~i tao glu mac Srp skog na rod nog po zo ri {ta Mi o drag Pe tro vi}, za post pro duk ci ju bio je ta du `en Dra gan Mi lu ti no vi}, a za di zajn zvu ka Go ran Vu ji ~in. Ori gi nal nu mu zi ku kom po no vao je Mi ro slav Jo van ~i},

PI LOT PRO JE KAT PET EVROP SKIH ZE MA QA

Eko lo {ke mre `e na oba li Ti se vi do va re kre a ci je, raz voj odr `i vih ko ri {}e wa ze mqi {ta u plav nim zo na ma, re ~e no je na sa stan ku odr `a nom po ~et kom ove ne de qe. U~e sni ci sku pa pre zen to va li su pri ku pqe ne in for ma ci je o pro sto ru na lo kal nom ni vou i da li od re |e ne pre po ru ke za ostva re we na ve de nog ci qa.

a iz ve la gru pa “Ka da bra” iz Su bo ti ce. Stru~ ni sa rad ni ci na fil mu su bi li stru~ wa ci Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de na ~e lu sa Bi qa nom Paw ko vi}. Pro du cent ovog op se `nog film skog pro jek ta je Aka dem sko Dru {tvo za pro u -

- Ti sa je re ka ko ja pro ti ~e kroz pet evrop skih ze ma qa, du ga je pre ko 900 ki lo me ta ra, a kroz Voj vo di nu pro la zi 167 , pod se ti la je po kra jin ska se kre tar ka za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne Du {an ka D. Sre ma~ ki. – Ova re ka ima iz u zet no zna ~a jan pri vred ni po -

ten ci jal. Kao me |u na rod ni vod ni ko ri dor stra te {ki je pre po znat kroz Pro stor ni plan Re pu bli ke Sr bi je.Ti sa je po ten ci jal ko ji u pret hod nom pe ri o du ni je bio do voq no is ko ri {}en, a naj zna ~aj ni ji po ka za teq ova kve si tu a ci je je taj {to se uz Ti su na la zi pet ne raz vi je nih op {ti na, {to je ne u o bi ~a je na sli ka, jer je obi~ no re ka ta ko ja pru `a mo gu} nost za raz voj. S ob zi rom da je re~ o in te gral nom me |u na rod nom pro jek tu, ovo je na ~in da se uje di we nim na stu pom sa ~i ni li stra te {ki pri o ri te ti za za {ti tu re ke, kao i za raz voj pri vred nih de lat no sti.

Ovaj pro je kat, ko ji se za vr {a va 2012. go di ne, i sa iz ra dom Pro stor nog pla na pod ru~ ja po seb ne na me ne Ti sa, da }e sve ele men te, ka ko bi se ti pro jek ti

raz vi ja li. Raz voj tih pro je ka ta - u ci qu odr `i vog ko ri {}e wa re ke Ti se, we ne za {ti te, kao i ostva ri va wu svih me |u na rod nih spo ra zu ma ko je je Re pu bli ka Sr bi ja pre u ze la, pru `a ju mo gu} nost za kan di do va we kod evrop skih fon do va -Na la zi mo se u za vr {noj fa zi me |u na rod nog pro jek ta u okvi ru sa rad we Ju go i sto~ ne Evro pe, gde je Za vod za ur ba ni zam je dan od u~e sni ka u ovom pro jek tu – re kao je di rek tor JP Za vo da za ur ba ni zam Voj vo di ne Vla di mir Ze le no vi}. - Pro je kat se od vi ja ve} tri de se tak me se ci i tre ba da se za vr {i po ~et kom na red ne go di ne. Sr bi ja }e za jed no sa svim ze mqa ma, na pra vi ti ve o ma zna ~aj nu stu di ju o mo gu} no sti ma ko ri {}e wa re ke Ti se, ka ko bi u we nom sli vu, u Voj vo di ni, od

~a va we i za {ti tu pri ro de No vi Sad, a su or ga ni za to ri na pro jek tu su bi li Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de i Za vod za za {ti tu pri ro de Sr bi je.

Su fi nan si je ri fil ma su Vla da Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne, Po kra jin ski se kre ta ri jat za kul tu ru i Po kra jin ski se kre ta ri jat za ur ba ni zam, gra di teq stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ne, kao i Fond za za {ti tu `i vot ne sre di ne Re pu bli ke Sr bi je.

A. J. ula ska u ze mqu do uli va wa u Du nav, svi gra do vi ko ji na le `u na ovu re ku do bi le za ma jac raz vo ja.

Ovo je pri li ka da po ka `e mo na ko ji na ~in gra |a ni mo gu da po boq {a ju svoj `i vot ni stan dard, da se obez be di mno go vi {e po sla i da se te op {ti ne po~ nu da raz vi ja ju.

Bra ni slav Ma la gur ski, ko ji vo di pro je kat TI CAD (Ti sa Catchment Area De ve lop ment), di rek tor SMER-a iz Su bo ti ce, or ga ni za ci je ko ja je u okvi ru IPA pro jek ta do bi la ovaj pro je kat za Voj vo di nu, is ta kao je mo gu} nost eko nom skog i pro stor nog raz voj, ko ji omo gu }a va za {ti tu vo da i pri rod ne oko li ne i ukup nog dru {tve nog raz vo ja ove re gi je. Ina ~e, TI CAD pro je kat je odo bren 2009. go di ne, tra je do sep tem bra na red ne go di ne, a we go va vred nost je 3 mi li o na evra. Ka ko je Ma li gur ski is ta kao, na pro le }e sle de }e go di ne o~e ku je se pre zen ta ci ja ukup nih re zul ta ta.

A. B.

Yez i bluz u Du nav skom par ku Kvar tet Mi la na Pe tro vi }a na stu pi}e ve ~e ras u 20 ~a so va u Du nav skom par ku, u okvi ru pro gra ma Du nav ske sale tle.

Bi }e pred sta vqen al bum „Eks kur `on”, a po se ti o ci }e mo }i da u`i va ju u zvu ci ma xe za, svin ga i blu za ko je je kom po no vao po me nu ti autor.

U slu ~a ju lo {eg vre me na kon cert }e se odr `a ti u an treu Mu ze ja Voj vo di ne. Ulaz je slo bo dan.

A. J.

UKO LI KO SE NE OD RE DI MI NI MAL NA EKO NOM SKA CE NA VO @WE

Tak si sti sprem ni da tu `e Grad Ba ne Jo vi} iz Stru kov nog udru `e wa tak si pred u zet ni ka gra da No vog Sa da na ja vio je da }e tak si sti tu `i ti Grad uko li ko nad le `ni na sta ve da odu go vla ~e sa ne is pu wa va wem svo je za kon ske oba ve ze da od re de mi ni mal nu eko nom sku ce nu tak si pre vo za is pod ko je ne mo `e da se ide. On do da je da je sa da u pro se ku ce na pre vo za 25 di na ra start i 39 di na ra po pre |e nom ki lo me tru, ali da su tak si sti `e le li da se na pra vi kom pro mis po

ko me bi ce na ma lo po ra sla, a opet bi la pri stu pa~ na za su gra |a ne.

Zbog to ga je jo{ u ma ju odr `an sa sta nak na ko me su pred stav ni ci tak si sta pred lo `i li da start bu de 75, a ki lo me tar 45 di na ra, dok su pred stav ni ci Gra da pred lo `i li da start bu de 100, a ki lo me tar 50 di na ra. Me |u tim grad ski ~el ni ci sa da odu go vla ~e sa odo bra va wem pred lo ga ko ji su sa mi da li pa je mo gu }e da }e epi log pri ~e bi ti na su du. B. M.

Novosadska ~etvrtak18.avgust2011.

EKI PE ELEK TRO DI STRI BU CI JE NA TE RE NU

Du `ni ci ma se ku stru ju Elek tro di stri bu ci ja “No vi Sad” po ja ~a la je ak ci ju is kqu ~e wa stru je ne u- red nim pla ti {a ma, a na te re nu }e sva ki dan bi ti 35 mon ter skih eki pa sa 1.000 na lo ga za is kqu ~e we, na te ri to ri ji gra da No vog Sa da, Ba~ ke Pa lan ke, Be ~e ja i @a bqa.

Iz di stri bu ci je pod se }a ju da je rok za pla }a we ra ~u na 20. av gust i da se u slu ~a ju ob u sta ve is po ru ke elek tri~ ne

ener gi je na pla }u ju tro {ko vi po nov nog ukqu ~e wa i to 1.853 di na ra za tro fa zni mer ni ure |aj u do ma }in stvi ma, 1.236 di na ra za mo no fa zni mer ni ure |aj u do ma }in stvi ma i 4.214 di na ra za pri vre du.

Rad no vre me bla gaj ni, u po slov noj zgra di Elek tro voj vo di ne u No vom Sa du, na adre si Bu le var oslo bo |e wa 100, rad nim da ni ma je od 7 do 18 ~a so va i su bo tom od 8 do 12 ~a so va.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

La ko qu di ma ugo di ti

o vo sa |a ni ma ko ji ko ri N ste grad s ki pre v oz ne tre ba pu no da bu du za do voq -

ni. No vih {est so lo auto bu sa na gas su ih odu {e vi li kom fo rom, kli ma ure |a je mi ma i is pu we nim eko lo {kim stan dar di ma. Ta ko ka `e an ke ta, ko ju je spro veo GSP. Grad ski i pri grad ski pre voz i ni je ta ko lo{, za ne ke je i od li ~an. Auto bu si su ~i sti, red vo `we se po {tu je, a i ne ma gu `vi kao ra ni je. Na rav no, uvek ima i onih ko ji bi re kli su prot no: da su auto bu si pr qa vi, vo za ~i i kon tro lo ri sa sto ti nu ma na, gu `ve ve li ke.

Vo zni park se uglav nom ob na v qa. Ra n i je je to bi l o znat no obim ni je, a ne kao u pro te kle tri go di ne, ko je su pro {le bez ku po vi ne no vih bu se va.

Grad s ki pre v oz, pr v en stve no auto bu si, ni iz bli za ni su kao u EU u po gle du kom fo ra i, ali put ni ci zna ju da ce ne i “ma le stva ri”, da se ra du ju i ka da je kli ma ukqu ~e na a kom for is pu wa va `e qe ko je i ni su pre ve li ke. Na rav no, bi lo bi sa svim lo gi~ no da kli ma ure |a ji ra de u svim auto bu sa ma kad sti sne let wa `e ga.

Z. Deli}

Deo ]ir pa no ve bez vo de Zbog ra do va na vo do vod noj mre `i bez vo de }e da nas od 9 do 12 ~a so va osta ti ]ir pa no va uli ca od uli ce Bra ni sla va Nu {i }a do Bu le va ra oslo bo |e wa. Bez vo de }e od 7 do 16 sa ti osta ti i `i te qi Ma sa ri ko ve uli ce, Ar se Te o do ro vi }a i Ste fa na Ste fa no vi }a od [a fa ri ko ve do Ar se Te o do ro vi }a. Ci ster na sa vo dom bi }e po sta vqe na u Ma sa ri ko voj uli ci.

D. J.

U „RA DO SNOM DE TIW STVU” ZNA T NO SKRA ]U JU LI STU ^E KA WA

U vr ti }e upi su ju jo{ 1.200 ma li {a na Po ~eo je upis u vr ti }e 1.200 ma li {a na sa li ste ~e ka wa Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo“, jer je Grad sko ve }e odo bri lo po ve }a we kvo ta. Od lu ku da se po~ ne upis pre ne go {to ko na~ no odo bre we da Skup {ti na gra da do ne li su ka ko bi de ca u vr ti }e kre nu la od po ~et ka pro gram ske go di ne, ob ja snio je di rek tor „Ra do snog de tiw stva“ Bo ri slav Sa mar xi}.

- Ova kav do go vor smo po sti gli iz prak ti~ nih raz lo ga, jer uko li ko bu de mo ~e ka li sed ni cu Skup {ti ne gra da, de ca ne bi mo gla da bu du upi sa na do kra ja sep -

tem bra. S po ve }a wem kvo te li stu ~e ka wa smo s 2.100 sma wi li na oko 800 de ce, a na kon iz grad we vr ti }e u Ra ni~ koj uli ci, is pod cr te bi osta lo ve o ma ma li broj ne u pi sa nih – re kao je Sa mar xi}.

Na kon kon kur sa, na ko ji je pri sti gla 3.481. pri ja va, pri mqe no je 1.105 de ce, dok se 286 pri ja va od no si lo na de cu ko ja }e pr vu go di nu na pu ni ti tek oko 1. sep tem bra, a ~ak 785 pri ja va oka rak te ri sa ne s kao ne pot pu ne, jer su ro di te qi svo ju de cu pri ja vqi va li na me sta ko ja ni su bi la ob u hva }e na kon kur som.

A. V.

V remeploV

Od austrij skog po ru~ ni ka do srp skog ge ne ra la Pe tar Bi ga, iz Li ke, austrij ski po ru~ nik, ot ka zao je po slu {nost svo joj ko man di ko ja se 1848. opre de li la za „po bu we ni~ ku” ili „re vo lu ci o nar nu” vla du u Pe {ti, i pri dru `io se srp skoj na rod noj voj sci u Srem skim Kar lov ci ma. Upu }en je u Sen to ma{, da na {wi Sr bo bran, da na ~e lu srp skih do bro vo qa ca za u sta vi na di ra we nad mo} ni je ma |ar ske voj -

ske. Za da tak je uspe {no iz vr {io 18. av gu sta 1848. Me sec da na ka sni je, sa sa mo pet hi qa da voj ni ka, raz bio je nov na pad ar mi je od 25 hi qa da qu di pod ko man dom sa mog mi ni stra voj nog Me sa ro {a. Ka sni je je va qa no ra to vao u Ita li ji, da bi za slu `io ge ne ral ski ~in i po put mno gih ofi ci ra Sr ba od lu ~io da u No vom Sa du pro ve de pen zi o ner ske da ne.

N. C.

Fo to: S. [u {we vi}

JA PAN SKI PO KLON DO MU ZDRA VQA NA LI MA NU

No vi ma mo graf ~u va No vo sa |an ke Dom zdra vqa na Li ma nu do bio je da nas za hva qu ju }i do na ci ji Vla de i na ro da Ja pa na ma mo graf sku opre mu za ra no ot kri va we ra ka doj ke. Am ba sa dor Ja pa na To {io Cu no za ki re kao je da je pri me }e na vi so ka sto pa smrt no sti od ra ka doj ke u Sr bi ji i da se na da da }e ovaj po klon sma wi ti taj ne ga tiv ni trend.

Ukup na do na ci ja vred na je 70.000 evra. Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} na po me nuo je da je Dom zdra vqa „No vi Sad” do bio je dan ana log ni ma mo graf s kom plet nom pra te }om opre mom, ~i me }e bi ti una pre |e no ra no ot kri va we i di jag no sti ka ra ka doj ke. Za hva qu ju }i na po klo nu, mi ni star je iz ra zio na du da }e ovaj apa rat sma wi ti broj obo le lih i ri zik od smrt no sti. Pred stav nik Ja pan ske agen ci ja za me -

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad od 8 do 9.30 Bu le var Mi haj la Pu pi na od 4 do 8, @ar ka Zre wa ni na od 12 do 18, DDOR, Ga le ri ja Ma ti ce Srp ske, Spo men zbir ka Pa vla Be qan skog, In ter ser vis, Mi ro sla va An ti }a od 1 do 9 i od 2 do 14, Stra `i lov ska 1, Trg ga le ri ja, Va se Sta ji }a 1 i 2, Voj vo |an ska ban ka u Mi ke An ti }a 2/1, Voj vo |an skih bri ga da od 2 do 8. Srem ska Ka me ni ca od 8 do 12 Ru `i na i Ke ste no va. Ka} od 7.30 do 13.30 po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Od 7.30 do 10.30 deo na se qa od Uli ce JNA do kra ja na se qa pre ma Bu di sa vi. Sta ri Le din ci od 8 do 12 deo Uli ce Lu ki ja na Mu {ic kog od 12 do 55 do kra ja, pre ma je ze ru. ^or ta nov ci od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa is pod vi le Iz vr {nog ve }a.

|u na rod nu sa rad wu za Bal kan Sa ti ru Ku ro sa va is ta kao je da je va `no da opre ma ko ja de tek tu je pro me ne na doj ka ma bu de pre ci zna i sa vre me na, ali je isto ta ko va `no da ra di o lo zi i teh ni ~a ri bu du ob u ~e ni. Zbog to ga je upu tio zah tev mi ni stru zdra vqa da

di ne i za ka zu ju im bes plat ne pre gle de, a ciq na gru pa su `e ne od 45 do 69 go di na. Za se dam me se ci u Do mu zdra vqa „No vi Sad” ura |e no je 6.700 pre ven tiv nih ma mo gra fi ja, a do kra ja go di ne je pla ni ra no da pre gle da bu de 15.000, {to }e bi ti vi {e

Vre dan po klon uru ~io am ba sa dor Ja pa na To {io Cu no za ki u dru {tvu mi ni stra zdra vqa Zo ra na Stan ko vi }a i gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a se u {to kra }em ro ku obez be di do vo qan broj ra di o lo ga i RTG teh ni ~a ra, {to je i bio uslov za ova ko vred nu do na ci ju.

Ope ra te ri Kol cen tra od fe bru a ra ove go di ne po zi va ju No vo sa |an ke ko je do sa da ni su ra di le ma mo graf ske pre gle de ili su ih ra di le pre vi {e od dve go -

ne go u svim do mo vi ma zdra vqa u Sr bi ji, is ta kao je di rek tor no vo sad skog Do ma zdra vqa @i vo ta La za re vi}.

- Od ukup nog bro ja pre gle da nih `e na 67 je upu }e no na da qu di jag no sti ku u In sti tut za on ko lo gi ju u Srem skoj Ka me ni ci, od ko jih je 20 ope ri sa no. Na da mo

se i ve ru je mo da je tih 20 `i vo ta spa se no, a da }e ubu du }e taj broj bi ti ve }i za hva qu ju }i ma mograf skim pre gle di ma - ka `e La za re vi}.

Do po lo vi ne 2009. go di ne Dom zdra vqa „No vi Sad” je ras po la gao sa jed nim ma mo graf skim apa ra tom iz 1991. go di ne, a od po lo vi ne 2009. ra di jo{ je dan ma mo graf, ku pqen pa ra ma Gra da. Ove go di ne bi tre ba lo da bu de za vr {e na di gi ta li za ci ja ra di o lo {ke opre me za ko ju je Grad No vi Sad obez be dio sred stva. Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} za hva lio se na ja pan skoj do na ci ji is ta kav {i da apa rat slu `i ka ko bi se bo lest pre ven ti ra la. Na po me nuo je i da }e Grad na sta vi ti s ula ga wem u zdrav stve ni sek tor, ne sa mo u opre ma we am bu lan ti, ne go i u Hit nu po mo}.

I. Dra gi}

KO REJ SKI HOR IZ NE MA^ KE PE VAO NA TR GU SLO BO DE

U cen tru cen tar sve ta Mno gi No vo sa |a ni su se na {li u ~u du ka da su ju ~e na Tr gu slo bo de slu {a li na stup ko rej skog ho ra iz ne ma~ kog gra da Maj nhaj ma, {to ih, na rav no, ni je spre ~i lo da za sta nu i u`i va ju.

Hor sa s ta v qen od Ko re a na ca iz Ne ma~ ke na stu pio je po sred cen t ra, i ta sim p a ti~ na “eg zo ti ka” jed na je od po tvr da da nam mul t i k ul t u r al nost ni ka da ni je bi la B. M. Fo to: R. Hayi} stra na.

8

~etvrtak18.avgust2011.

OD PO NE DEQ KA ZA \A KE I STU DEN TE

Po~iwe iz ra da po ka znih ka ra ta Grad ski pre vo znik }e od po ne deq ka 22. av gu sta po ~e ti da pri ma zah te ve |a ka i stu de na ta za iz da va we po ka znih ka ra ta za no vu {kol sku go di nu. Zah te vi su bes plat ni i do bi ja ju se na svim ki o sci ma pred u ze }a, a mo gu se pre u ze ti i na in ter net stra ni ci www.gspns.rs , dok iz ra da no ve po ka zne ko {ta 560 di na ra.

Zah tev tre ba da ove ri {ko la ili fa kul tet. Ova ka te go ri ja

Po pre da ji zah te va po ka zna kar ta bi }e go to va za dva da na i pre u zi ma se na istom ki o sku gde su pre da ti do ku men ti, na osno vu ide ti fi ka ci o nog bro ja ko ji se do bi ja od bla gaj ni ka. Grad ski pre vo znik zah te ve pri ma na ter mi na li ma kod @e le zni~ ke sta ni ce, Fu to {ke pi ja ce i na ter mi na lu u [a fa ri ko voj uli ci, od 5.30 do 19.30 ~a so va i na ki o sci ma u Te me ri nu i u Be o ~i nu.

Za tro je i vi {e de ce u MAS \a ci iz po ro di ca s tro je i vi {e de ce ko ji ima ju pra vo na bes pla tan pre voz na osno vu pre po ru ke grad ske Upra ve za so ci jal nu i de~ ju za {ti ti, zah te ve pre da ju na {al te ru 12 MAS-u, rad nim da nom od 7 do 14.45 ~a so va , gde tre ba i da pre u zmu go to ve po ka zne kar te. Iz ra da wi ho ve po ka zne kar te ko {ta 800 di na ra. Po tre ban je ove ren zah tev da su de ca re dov ni |a ci osnov ne ili sred we {ko le, li~ na kar ta, ra se qe ni~ ka le gi ti ma ci ja ili zdrav stve na le gi ti ma ci ju i fo to gra fi ja no vi jeg da tu ma. put ni ka pri li kom pre da je zah te va tre ba da pri lo `i i fo to go ra fi ju ve li ~i ne kao za li~ nu kar tu, li~ nu kar tu ili zdrav stve nu le git ma ci ju (osnov ci) od no sno in deks i fo to ko pi ju li~ ne kar te(stu den ti) i no vac za iz ra du. Pra vo na po ka znu kar tu ima ju osnov ci do16 go di na, sred wo {kol ci ne sta ri ji od 20 go di na i stu den ti do 27 go di na sta ro sti.

Od po ne deq ka 29. av gu sa u~e ni ci i stu den ti zah te ve }e mo }i da pre da ju i na do dat nim pro daj nim me sti ma - ki o sku na No vom na se qu, u Stra `i lov skoj uli ci, pre ko pu ta Rob ne ku }e “Ba zar”, na pla tou SPENS-a, na uglu Mak si ma Gor kog i Bu le va ra oslo bo |e wa, kod ne ka da {we Lu tri je Voj vo di ne i na Li ma nu, pre ko pu ta ta mo {we pi ja ce.

Z. D.

NO VO SAD SKO DE^ JE LE TO

Li kov na ra di o ni ca i ka pu e ra Li kov na ra di o ni ca za de cu i pred sta vqa we li sta “Ne ven” bi }e odr `a no u spo men zbir ci “Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Trg Jo va na Jo va no vi }a Zma ja 1, Srem ska Ka me ni ca, u okvi ru pro gra ma No vo sad sko de~ je le to. De ca uz ra sta od {est do 14 god na mo gu se pri ja vi ti na broj te le fo na 069 705 260. Pro gram ob u hva ta i ka pu e ra tre nin ge ko ji se odr `a va ju u Aka de mi ji ovog spor ta, Fu to {ka uli ca 16. Tre ning za de cu od ~e ti ri do {est go di na je od 10 do 11 ~a so va, ma li {a ni od se dam do de vet god na oku pqa ju se u 11, a oni od 10 do 14 go di na u 12 ~a so va. Pri ja vqi va we je na broj 062 963 69 56. Ta ko |e, {ko li ca ko {ar ke i od boj ke za de cu uz ra sta od dve do 17 go di na or ga ni zo va na je u za bav nom par ku “Star li”, na Bu le va ru voj vo de Ste pe 56. Par ti ci pa ci ja je 150 di na ra.

A. J.

nOvOSAdSkA HROnikA IS TRA @I VA WE IN STI TU TA ZA JAV NO ZDRA VQE VOJ VO DI NE

^e smo va ~a do bra, bu na ri lo {i Od ana li zi ra nih 540 uzo ra ka vo de za pi }e iz vo do vod ne mre `e, 88 od sto je zdrav stve no is prav no, a ovi re zul ta ti po ka za li su da je vo da u ju lu bi la is prav ni ja u od no su na pret hod ni pe riod, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji odr `a noj u In sti tu tu za jav no zdra vqe Voj vo di ne. Od ukup nog bro ja ana li zi ra nih uzo ra ka 95 od sto ima lo je ma kro bi o lo {ku, a 92 od sto fi zi~ kohe mij sku is prav nost. Vo da na jav -

mo ni to ring naj sit ni jih ~e sti ca pra {i ne ko je i naj vi {e uti ~u na zdra vqe, a pre ko ra ~e we vred no sti ovih ~e sti ca utvr |e no je u sa mo dva od 30 da na me re wa- re kla je Po po vi}.

Pre ma re zul ta ti ma mo ni to rin ga ovog za vo da naj bu~ ni ja uli ca je Ru me na~ ka, ko ja ima naj ve }u vred nost in di ka to ra dnev ne i ve ~er we bu ke. Naj ve }a no} na bu ka iz me re na je to kom pro te klog me se ca na

Naj ve }a no} na bu ka iz me re na je to kom pro te klog me se ca na Be o grad skom ke ju i iz no si la je 68 de ci be la, {to je za 12 de ci be la vi {e od na ci o nal nog nor ma ti va do zvo qe nog ni voa bu ke za no} Fo to: F Ba ki}

nim bu na ri ma, ko jih u gra du ima 11, zbog pri su stva man ga na i gvo `|a i da qe ni je fi zi~ ko- he mij ski is prav na i zbog to ga se ne pre po ru ~u je za pi }e. [to se ti ~e kva li te ta va zdu ha si tu a ci ja je za do vo qa va ju }a i od go va ra na ci o nal nim nor ma ti vi ma, {to je po tvr di la dok tor ka iz ovog in sti tu ta Mil ka Po po vi}.

-Si tu a ci ja je tre nut no za do vo qa va ju }a. Naj ve }i pro blem pra vi pra {i na, zbog ~e ga smo ura di li

Be o grad skom ke ju i iz no si la je 68 de ci be la, {to je za 12 de ci be la vi {e od na ci o nal nog nor ma ti va do zvo qe nog ni voa bu ke za no}.

To kom ju la sva ko dnev no je ana li zi ra na i vo da sa [tran da, dok su osta la ku pa li {ta kon tro li sa na jed nom ne deq no. Kva li tet vo de u 50 od sto slu ~a je va za do vo qa vao je pro pi sa nu dru gu kla su kva li te ta zbog ~e ga Po po vi} pre po ru ~u je da se ku pa ~i na kon sva kog ku pa wa u Du na vu is tu {i ra ju.

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„So ul fud” @a ne Po li a kov Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e “Mo no i Ma wa na” i “Al na ri”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a ko ji do sa da u ovoj ak ci ji ni su do bi ja li kwi ge, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na „So ul fud“ @a ne Po li a kov, u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”.

Tra gaj te za skla dom unu tar se be i ta da }e sve za ~im tra ga te na }i put do vas… Mo `e mo da ima mo naj bo qe u~i te qe na sve tu. Mo `e mo da ~i ta mo fe no me nal no in spi ra tiv ne kwi ge. Mo `e mo da ode mo na Ti bet i da nas bla go si qa ju sve {te ni ci svih ve ro i spo ve sti. Ali kad ko na~ no shva ti mo, to }e bi ti sa mo zbog to ga {to smo mi sa mi us pe li. Ni ko ne mo `e da ra ste ume sto nas, ni ti da u~i ume sto nas. Svoj `i vot i svoj put od re |u je mo mi sa mi.

A. V.

ko ji iza zi va ju bo lest- re kla je Po po vi}. [to se ti ~e za ra znih bo le sti, u Voj vo di ni je broj obo le lih sma wen za 23 od sto. Vo de }u po zi ci ju za u ze le su re spi ra tor ne in fek ci je, ov ~i je bo gi we i za pa qe we plu }a, a od crev nih bo le sti naj ve }i broj uzro ko van je bak te ri jom sal mo ne lom. Pro te klog me se ca pri ja vqe no je i 46 oso ba obo le lih od lajm ske bo le sti, a naj ve }i broj je iz No vog Sa da.

N. Rad man

Gra de vi {e sprat ni ce, ne ma ju za kon tej ner Iako je pro blem pre na tr pa no sti kon tej ne ra to li ko ve lik da vla sni ci sta no va ne ma ju kud ne go da osta vqa ju hr pe sme }a oko lo wih, “^i sto }a“ ne ma nad le `nost za re {a va we ove si tu a ci je, ni ti za kon tro lu in ve sti to ra, ka `u u po me nu tom pred u ze }u. Ka da je Jo van V. sa De te li na re kre nuo da iz ba ci

„Za {to `i vot ubr za va dok sta ri mo” gle da ju jed na ko ja sni i stvar ni kao da su se do go di li ju ~e?

U ovoj o~a ra va ju }oj kwi zi, autor is tra `u je pri ro du auto bi o graf skog pam }e wa i se }a wa.

Pri me wu ju }i sa vr {e nu kom bi na ci ju na u~ ne i po et ske sen zi bil no sti, kao i o{tro um nog za pa `a wa, on se ba vi ~u de snim fe no me ni ma po put is ku stva ne po sred ne bli zi ne smr ti, ve} vi |e nog i kraj wim uti ca ji ma tra u ma ti~ nih is ku sta va na pro ces se }a wa.

Uz ne po sred no u`i va we u ~u di ma uma kwi ga pru `a nov i ube dqiv po gled na to ka ko i za {to se se }a mo, ali isto vre me no uspe va da nas dir ne, obra zu je i za ba vi. Ako po sto ji kwi ga ko ja se ba vi fe no me ni ma ko ji ne iz be `no za ni ma ju sva kog ~o ve ka, on da je to sa svim iz ve sno ova.

A. L.

-Re zul ta ti is prav no sti ove vo de sva ko dnev no se is ti ~u na ta bli na ula zu u [trand ta ko da svi ku pa ~i mo gu da se in for mi {u. Oba ve zno je tu {i ra we na kon re kre a ci je ili ku pa wa, a oni ko ji ima ju ose tqi vu ko `u ku pa ju se na sop stve nu od go vor nost. Maj ke s de com tre ba lo bi da pre du zmu po seb ne me re za {ti te, da re dov no de ci pe ru ru ke, jer se ma li {a ni igra ju u pe sku zbog ~e ga pre ko pr qa vih ru ku mo gu da une su mi kro or ga ni zme

IN VE STI TO RI NE IS PU WA VA JU SVO JE OBA VE ZE

DNEV NIK I „STI LOS ART” DA RU JU KWI GE

^i ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti los Ar tom“ sva kog rad nog da na da ri va }e mo sa po dve kwi ge. Dva ~i ta o ca ko ji se da nas pr vi ja ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi }e po pri me rak kwi ge “Za {to `i vot ubr za va dok sta ri mo” auto ra Du ve Dra i sma. Do bit ni ci }e kwi ge mo }i pre u ze ti rad nim da ni ma od 7 do 21 ~as, u pro dav ni ci “Sti los” u Je vrej skoj uli ci 28. O kwi zi je re ~e no: Da li je isti na, kao {to je ne ko jed nom re kao, da je se }a we kao pas ko ji leg ne ta mo gde mu se svi di? Ku da su ne sta la du ga, do ko na le ta na {eg de tiw stva? Ka ko to da, dok sta ri mo, vre me kao da se zgu {wa va, ubr za va, iz mi ~e na {oj kon tro li, a zna ~aj ni do ga |a ji iz da le ke pro {lo sti iz -

dnevnik

Fo to: S. [u {we vi}

^ITAOCI PI[U SMS

sme }e, za te kao je po ve }u hr pu sve ga i sva ~e ga u kon tej ne ru i oko we ga i shva tio da ne ma gde svo je da od lo `i no na tu istu go mi lu.

- Ovo ni je pr vi put da sam mo rao ta ko da po stu pim, ali, ne ma mi dru ge. Ne mo gu da dr `im sme }e u ku }i, ni je hi gi jen ski, a i smr di, na ro ~i to ka da su ova kve vru }i ne- po `a lio nam se ovaj su gra |a nin. - Spa ku jem ga ko li ko mo gu, steg nem ke su i od lo `im. To li ko bar mo gu da u~i nim. Pi tao sam i u me snoj za jed ni ci da se na ba vi jo{ je dan kon tej ner, ali jo{ ni {ta ni je u~i we no, iako je pro blem sva ko dne van.

Ka ko u “^i sto }i“ ka `u, lo ka ci je na ko ji ma tre ba da sto je kon tej ne ri ne od re |u je ovo pred ze }e, ne go se one pla ni ra ju i iz vo de u okvi ru pro jekt ne do ku men ta ci je, bi lo da je re~ o re kon struk ci ji sta rih uli ca, iz grad wi no vih ili stam be nih zgra da.

-Na `a lost, sve je o~i gled ni je da su, na ro ~i to in ve sti to ri no vih zgra da, iz be gli naj pre oba ve zu da odvo je pro stor na ko jem }e sta ja ti kon tej ne ri, a po tom se oglu {u ju i o dru gu oba ve zu, a to je ku po vi na kon tej ne ra za svo je sta na re - re ~e no je u do pi su ovog jav nog pred u ze }a i do da to da su in ve sti to ri du `ni da obez be de svu ko mu nal nu opre mu za sta no ve ko je pro da ju.

Ovaj slu ~aj ni je sa mo u ve zi s De te li na rom, gde je Uli ca Jan ka ^me li ka kri ti~ na ta~ ka, ve} ih ima i po gra du, u Uli ci Pa vla Pa pa, Gr~ ko {kol skoj, @e le zni~ koj, Do `a \er |a, Go go qe voj i dru gim. Ov de gra |a ni ne ma ju gde da ba ce svo je sme }e, a ~e sto se de {a va da u no vo i zgra |e nim de lo vi ma gra da, u jed noj uli ci sa mo je dan in ve sti tor is pu ni

svo ju oba ve zu i on da sta na ri svih zgra da iz ce le uli ce sme }e do no se upra vo u te kon tej ne re. Na rav no, oni se zbog to ga pre pu ne za sve ga ne ko li ko sa ti. Ka ko je ob ja {we no, u ta kvoj si tu a ci ji “^i sto }a“ sa ma in ve sti ra u kon tej ne re, ali se za ve lik broj wih na la zi

U gra du 6.500 kon tej ne ra U gra du se na la zi ukup no 6.500 kon tej ne ra. Ta mo gde je in di vi du al ni tip sta no va wa lo ci ran je vr lo ma li broj kon tej ne ra po red pi ja ca, pro dav ni ca, vr ti }a, dok svi gra |a ni ko ji `i ve u ku }a ma ko ri ste kan te za ot pat ke. Zbog maw ka kon tej ne ra “^i sto }a“ ih, na pro ble ma ti~ nim me sti ma, pra zni i ne ko li ko pu ta dnev no.

Ta ko |e, po red kon tej ne ra za po me {an ko mu nal ni ot pad, po sta vqe no je i oko 800 spe ci ja li zo va nih spre mi {ta za od la ga we PET am ba la `e. Iz dva ja we PET-a iz po me {a nog ku} nog sme }a stvo ri lo bi pro sto ra u obi~ nim kon tej ne ri ma. na neo d go va ra ju }im lo ka ci ja ma, po put par kin ga, ko lo vo za, ze le ne po vr {i ne, jer dru gog me sta ne ma.

Na pi ta we da li je mo gu }e re {e we po sta vqa we pod zem nih kon tej ne ra, u pre duz }u ka `u da je ste, ali je to sku pa in ve sti ci ja i ula ga wa }e bi ti u skla du s mo gu} no sti ma. Pod se ti mo, je dan pod zem ni kon tej ner ko {ta oko 320.000 di na ra, a do sa da ih je ugra |e no 20.

A. Je ri ni}

065/47-66-452

Vra ti te nam mir i no} ni san Da li mi na Ka me wa ru mo ra mo sva ko ve ~e da slu {a mo za pe va we i ur li ka we iz ne ke ka fa ne sa Adi ca?

Da su bar pe sme i pe va ~i, pa da u`i va mo. Raz glas je ta kav da se ki lo me tri ma ~u je. Nad le `ni, vra ti te nam 064/6647... mir i no} ni san. * * * U ve zi li~ nih ka ra ta ~i ta o cu 063/523: po sto je oba ve {te wa na svim vra ti ma sva ke PU, al na{ na rod ne ~i ta.

063/588... * * * “Dnev ni ~e” po dr {ka za “Uru {a va we srp skog je zi ka”(M.Sta ni vuk) i za pra vo pis u su bot wem TV do dat ku.(Na ta {e Mir ko vi}). Na sta vi te! Bo ra.

064/0863... * * * \e re ~e “pi smo”! I ja ga do bio iako ga ni sam o~e ki vao, vaq da im pre te klo pa ko ve le ‘ajd da ~o vek ne osta ne ne in for mi san...^i tam ja i raz mi {qam: u re du ne {to na va li li ove go di ne, na ro ~i to od ka da le to na stu pi...a pret hod ne tri go di ne “po je li ska kav ci...” Uz gred se pri se tih obe }a wa od pre tri go di ne pa ona ko za se be - ko li ko bi pi smo tek bi lo, ka da bi iskre no na pi sa li {ta ni su ura di -

li, a obe }a va li su u vre me obe }a va wa!

064/1304... * * * Sva ka po hva la za Ko mu nal nu in spek ci ju! Na pri ja vu o ba ~e nom sme }u u park is pred Al ma {kog gro bqa od re a go va li su u re kord nom vre me nu. Hva la im {to nam je park po no vo ~ist.

063/8098... * * * Do kle }e Mi ni star stvo zdra vqa da to le ri {e ba ha tost le ka ra

ko ji se de u dr `av noj slu `bi, a ujed no ra de i pri vat no, dok ar mi ja mla dih le ka ra se di na bi rou.

063/479... * * * Na kon 30 go di na na ga ra `a ma u dvo ri {tu Vi sa ri o no ve uli ce re no vi ra se de ~i je igra li {te. Div no! Ali, zi do vi osta ju ru `ni jer ih ne }e sre di ti. Zbog ~e ga sve mo ra da bu de po lo vi~ no?

064/22493...

* * * U No vom Sa du naj sku pqa vo da, gre ja we, ko mu na li je, a Pa vli ~i}, Bje la jac, Je li} i osta li grad ski oci se {e pu re!

062/1590... * * * Pi {u qu di o za mu }e noj vo di, a ko ji grad na pla }u je vo du po ta ko ve li koj ce ni. Zar ve }a ce na vo de od stru je, pa {to qu di ne iz ra ~u na ju po {to je ~a {a te za mu }e ne vo de, gde je gra ni ca na {e iz dr `qi vo sti ?

063/1748... * * * Za {to go spo da iz “Vo do vo da i ka na li za ci je“ ne is pi ta zbog ~e ga je u Adi ca ma u Sme de rev skoj uli ci do {lo do za gu {e wa ka na li za ci je. Da no no} no se {i ri smrad od pra wa i ~i {}e wa cre va, a ot pad ide u ka na li za ci ju. Gde je ta eko lo gi ja ko ju de be lo pla }ao da bi nas tro va li.

063/508... * * * No vo pe ~e na vo di teq ka RTV raz gled ni ca to li ko pu ta u to ku emi si je upo tre bi re~ “ne gde” da se ~o ve ku zga di gle da we te emi si je.

Mo lim wi ho vog lek to ra (vaq da ga ima ju) da joj „ne gde“ skre ne pa `wu na to.

064/1658...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

„ZELENILO” USKORO OPET PROTIV AMBROZIJE

Se~ivo kose ~uva od alergija Av gust je me sec u ko me su po vi {e ne kon cen tra ci je po le na, ko ji za da je te go be mno gim su gra |a ni ma, pa je vr lo va `no da se ure |e we po vr {i na pod ko ro vom in ten zi vi ra. Grad ska upra va za ko mu nal ne po slo ve re dov no uni {ta va am bro zi ju i nad gle da je, za {ta je u ovoj go di ni iz dvo je no oko 30 mi li o na di na ra, za po slo ve na po vr {i ni od 800 hek ta ra.

Ta ko |e, pla ni ra no je i oko 2,4 mi li o na di na ra za mo ni tor nih i ma pi ra we te re na pod am bro zi jom ko je ra de Pri rod no ma te ma ti~ ki i Po qo pri vred ni fa kul tet u No vom Sa du. Ove go di ne po sao ra di “Ze le ni lo” i pr vi krug ko {e wa za po ~et je kra jem ju na, dok }e se na red no ko {e we oba vi ti kra jem ovog me se ca. Do sa da je am bro zi ja uni {te na na oko 190 hek ta ra i to u [an ga ju, Pe tro va ra di nu, Srem skoj Ka me ni ci, Ve ter ni ku, Fu to gu, Be ge -

U av gu stu po vi {e na kon cen tra ci je po le na, ko ji mno gi ma sme ta. Am bro zi ja se ~e sto na la zi na pri vat nim par ce la ma i u dvo ri {ti ma i ukla wa we ta da ni je u nad le `no sti Gra da, ve} su gra |a ni sa mi tre ba da po ko se ko rov ili da ga na tu |oj par ce li pri ja ve Ko mu nal noj in spek ci ji

~u, Ka }u, Ste pa no vi }e vu, Ru men ki, Ki sa ~u, Ko vi qu, a na u`em pod ru~ ju gra da ko {e no je oko uni ver zi te ta, na Ke ju, oko Spen sa, na de lo vi ma No vog na se qa, Te le pa, Som bor skom bu le va ru i u ne kim de lo vi ma De te li na re.

Ta ko |e, am bro zi ja je uni {ta va na i u in du strij skoj zo ni, na Adi ca ma, Te me rin skom i Sen tan drej skom pu tu.

S ob zi rom da se am bro zi ja ~e sto na la zi na pri vat nim par ce la ma i u dvo ri {ti ma i da we no ukla wa we ta da ni je u nad le `no sti Gra da, su gra |a ni tre ba sa mi da po ko se ko rov ili da isti na tu |oj par ce li pri ja ve Ko mu nal noj in spek ci ji. Uo~e nu am bro zi ju tre ba pri ja vi ti i in sti tu ci ja ma ko je oba vqa ju mo ni to ring, ta~ ni je Po qo pri vred nom i Pri rod no ma te ma ti~ kom fa kul te tu na bro je ve te le fo na 6350 - 557, od no sno, 485 - 2666.

B. M.

~etvrtak18.avgust2011.

9

UMESTO 27. AVGUSTA

„Vojvodina fest” 3. septembra na [trandu Ma ni fe sta ci ja „Voj vo di na fest” bi }e odr `a na u su bo tu, 3. sep tem bra, od 8 do 19 ~a so va, na [tran du, a ne 27. av gu sta, ka ko je na ja vqi va no. Ka ko je sa op {te no u do pi su „Grad skog ze le ni la”, da tum je po me ren zbog zah te va u~e sni ka ka ko se odr `a va we Fe sta ne bi po klo pi lo s dru gim ma ni fe sta ci ja ma. Ove god ne, kao i pret hod -

nih, na [tran du }e se oku pi ti tu ri sti~ ke or ga ni za ci je, gur ma ni, maj sto ri ku li nar skih ve {ti na, vi na ri, za na tli je, kul tr no-umet ni~ ka dru {tva i dru gi. Pri ja ve su na broj te le fo na 488-1-622 i 488-1-633, rad nim da ni ma od 10 do 15 ~a so va ili pu tem mej la mar ke ting@ze le ni lo.com. Kraj wi rok za pri ja vu je 29. av gust.

A. J.

PRIPREMA SE TEREN, U SEPTEMBRU KAMEN TEMEQAC

Ru{e „Kulpin”, ni}i }e arhiv Po ~e lo je ru {e we sta re fa bri ke „Kul pin“ u Uli ci Fi li pa Vi {wi }a 2a, na ko joj bi tre ba lo da po~ ne iz grad wa no vog Isto rij skog ar hi va Gra da. Do biv {i po sao na ten de ru, rad ni ci i ba ge ri „Best grad we“ iz No vog Sa da po ~e li su sa ra{ ~i {}a va wem te re na, dok ~e ka ju da do bi ju gra |e vin sku do zvo lu.

- Na jed nom de lu par ce le, pre ma uli ci, ve} su sru {e ni sta ri objek ti, ma ga ci ni i ha le, ostao je jo{ deo pre ma Kvan ta {koj pi ja ci, ta ko da, sad ve} sa si gur no {}u, o~e ku jem da u sep tem bru po sta vi mo ka men te me qac, a da do kra ja go di ne ima mo no vu zgra du- re kao je za „Dnev nik“ di rek tor Ar hi va Bo go qub Sa vin.

Rok za za vr {e tak ra do va je 220 da na, od da tu ma po ~et ka iz grad we, a na kon to ga „Po slov ni pro stor“, kao in ve sti tor, tre ba lo bi da ras pi {e jav nu na bav ku za opre ma we objek ta.

Ove go di ne Grad je za ovaj pro je kat iz dvo jio oko 167 mi li o na di na ra, {to sa pro {lo go di {wih 30 mi li o na do sa da bez ma lo iz no si 200.

Nose ba{tenski otpad Ba {ten ski ot pad od no si }e se da nas u Srem skoj Ka me ni ci, Le din ci ma i Bu kov cu, a su tra na Pod ba ri, Sa laj ki, ^e ne ju, Ada mo vi }e vom na se qu, De te li na ri, de lu Bu le va ra Ja {e To mi }a, Ve li kom Ri tu, Ma lom Be o gra du i Pe ji }e vim sa la {i ma. Tra vu, li {}e, gra we i osta li ot pad gra |a ni tre ba da osta ve is pred svo jih ku }a do 6 ~a so va.

A. L.

me |u sprat, pr vi i dru gi sprat bi ti na me we ni ~u va wu gra |e.

Na ovom grad skom gra |e vin skom ze mqi {tu bu du }i Ar hiv pred sta vqa }e sa mo jed nu od zgra da, jer po we go voj iz grad wi pla ni ra se da na tom me stu bu de i po slov no-ko mer ci jal ni cen tar, s lo ka li ma, ka fe i ma, hi per mar ke tom.

Ar hiv na Tvr |a vi tre nut no ~u va oko 7.000 du `nih me ta ra do ku men ta ci je, {to s ar hi vom Grad ske upra ve, ko ja }e ta ko |e do bi ti pro stor u no voj zgra di, iz no si oko 10.000 me ta ra do ku men ta ci je. U pro sto ru na Fo to: S. [u {we vi} Tvr |a vi gra |a sto ji u ne u slov noj zgra di, po hod ni ci ma i kan ce la ri ja ma, bez Bu du }a zgra da Grad skog ar hi va u Uli ci Fi li pa ika kvih uslo va za ~u va we.

Vi {wi }a 2a ima }e oko 5.500 kva dra ta. U su te re nu Vred na gra |a zi mi je iz lo `e na tem pe ra tu ra ma i do mi nus 15, a }e se na la zi ti ga ra `a i po mo} ne pro sto ri je, le ti iz nad tri de set ste pe ni u u pri ze mqu bi bli o te ka, ~i ta o ni ca i pri jem ne plu su. Pro sto ri je u ko ji ma se kan ce la ri je, a me |u sprat, pr vi i dru gi sprat na la ze vred ni isto rij ski pa bi }e na me we ni ~u va wu gra |e pi ri ne ma ju kon tro lu vla ge, pra {i ne i sve tlo sti, a ne po - Zgra da bu du }eg ar hi va tre ga ra `ni pro stor i po mo} ne sto ji ni pro tiv po `ar na za ba lo bi da ima oko 5.500 kva - pro sto ri je, u pri ze mqu }e bi - {ti ta, jer je sta ra ugra |e na drat nih me ta ra, a ka ko Sa vin ti bi bli o te ka, ~i ta o ni ca i jo{ se dam de se tih go di na pro ka `e u su te re nu }e se na la zi ti pri jem ne kan ce la ri je, dok }e {log ve ka.

A. Vidanovi}

OD PETKA DO NEDEQE NA GRADSKOJ PLA@I

Prvenstvo u tenisu glavom

Pr ven stvo [tran da u te ni su gla vom, 14. ma mo ri jal ni tur nir „Vla di mir Fran ci {ko vi}” odr `e }e se od pet ka do ne de qe u kon ku ren ci ji pi o ni ra, ju ni o ra i se ni o ra. Na ta~ mi ~e wu }e u~e stvo va ti 40 eki pa, a u re vi jal nom de lu i jed na iz Ru mu ni je.

Pr vi me~ u pe tak u 13 ~a so va od i gra }e pro {lo go di {wi {am pi -

o ni Slo bo dan Si mi} i Ne boj {a Bu da kov, a isti dan su i me ~e vi mla |ih ka te go ri ja kao i raz i gra va we se ni o ra za ula zak u 16 naj bo qih. U su bo tu su me ~e vi osmi ne i ~e tvrt fi na la, dok su za na de qu za ka za na po lu fi na la, me~ za tre }e me sto i fi na le za se ni o re od 16.30 sa ti.

B. M.

U „HEROJ PINKIJU” I DAQE [TRAJK

^ekaju majske plate Rad ni ci „He roj Pin ki ja„ i da nas na sta vqa ju {trajk ko ji su za po ~e li u uto rak, tra `e }i is pla tu maj ske pla te, put nih tro {ko va, dnev ni ca.

Pred sed nik sin di ka ta Mi ro slav An to ni je vi} ka `e da po sto je pri ti sci na za po sle ne da se kre ne s po slom i da su ne ki za po sle ni na ja vi li i {trajk gla |u sma tra ju }i da je to put za iz la zak iz bez iz la zne si tu a ci je.

Prijave za turnir u malom fudbalu Tur nir u ma lom fud ba lu za de cu bi }e odr `an od 22. do 28. av gu sta u SPC „Voj vo di na”.

Ova sport ska ma ni fe sta ci ja odr `a }e se na otvo re nim te re ni ma Cen tra za ma le spor to ve, a pra vo u~e {}a ima ju de ca ro |e na 1999, 2000. i 2001. go di ne. Rok za pri ja vu eki pa je do 20. av gu sta.

Mejl adre sa je zo ran.djor dje vic @spens.rs, a kon takt te le fon 069/8668 037 .

M. B.

- Re ~e no nam je da nov ca za pla tu ne ma, ali ne i ka da }e ga bi ti. Po slo vod stvo nas je po dr `a lo re kav {i da nas raz u me, ali da sve jed no tre ba da se okre ne mo ra du. To je za nas ne shva tqi vo - ka zao je An to ni je vi}.

Do dao je da su na zah tev po slo vod stva {traj ka ~i u{li u pred u ze }e, po {to se me na xe ri ma ni je svi de lo {to sto je u hla du na par kin gu is pred „Pin ki ja”. U pro -

te kla tri me se ca ovo je dru gi {trajk. To kom pr vog {traj ko va wa is pla }e na je pla ta za april.

Osnov na de lat nost „He roj Pin ki ja” je pro iz vod wa i pre ra da {qun ka. Vla snik fir me je Du {an Bo ro vi ca ~i ja je kom pa ni ja „Du nav gru pa agre ga ti” ku pi la”Pin ki” kra jem pro {le go di ne. Od ta da „He roj Pin ki„ ra di u sa sta vu ove kom pa ni je.

Z. D.

OD SUTRA DO 29. AVGUSTA

Na komarce u gradu i Karlovcima Pr ska we ko ma ra ca sa ze mqe i iz va zdu ha na te ri to ri ji No vog Sa da i Srem skih Ka lo va ca bi }e iz ve de no od su tra do po ne deq ka 29. av gu sta, sa op {te no je iz “Ci klo ni za ci je”. Ta~ no vre me za vi si }e od vre men skih uslo va, a ko ri sti }e se pre pa rat “ikon” s ak tiv nom ma te ri jom lamb da-

ki ha lo trin. Upo zo ra va ju se p~e la ri da je pre pa rat otro van za p~e le, te da ko {ni ce uklo ne naj ma we pet ki lo me ta ra od na ve de nih me sta na ko jim }e bi ti rp ska ni ko mar ci. Pr ska we iz va zdu ha oba vqa }e se od 18 do 21 sat, a dej stvo pre pa ra ta tra je tri da na.

S. K.

VARO[ VRA]ENA U TRIDESETE PRO[LOG VEKA

„Sva ta ravnica” i u Karlovcima

Srem ski Kar lov ci u pro te kla tri da na po ka za li su se kao do bri do ma }i ni glu ma~ koj eki pi ko ja je na tr gu sni ma la se ri ju „Sva ta rav ni ca”. U ne ko li ko cen tral nih uli ca za u sta vqen je sa o bra }aj, a as falt je po sut {qun kom ~i me je iz gled Kar lo va ca vra }en u 1930. go di nu. Sta ri auto mo bi li, ko ~i je kao i gar de ro ba glu ma ca odu {e vi li su i Kar lov ~a ne i tu ri ste ko ji su po sma tra li sni ma we. Or ga ni za tor Ni ko la Pan te li} is ti ~e da su sa ovom op {ti nom ima li ve o ma do bru sa rad wu.

- Do bi li smo i ne ko li ko uli ca u ko ji ma smo ra di li, a sa sta -

nov ni ci ma ni smo ima li pro ble ma. Svi su pa `qi vo po sma tra li {ta se de {a va i bi li su pri li~ no odu {e vqe ni - re kao je Pan te li}.

Sni ma we ove se ri je na sta vqa se u po zna tim zda wi ma Srem skih Kar lo va ca. Gu ma~ ka eki pa sce ne }e sni ma ti u sta rom i no vom Pa tri jar {ij skom do mu i Mu ze ju.

Je dan deo na stav ka ove se ri je o gro fov skoj po ro di ci sni mqen je u cen tru No vog Sa da, a glu ma~ ka eki pa obi }i }e jo{ ne ko li ko me sta u Voj vo di ni.

N. R.

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak18.avgust2011.

DaNas U GRaDU BIOSKOPI Are na: „Rango” (13.10), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.30), „Kung fu panda 2”, 3D (13.45), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.45), „Transformers 3” (15.10), „Vini Pu” (14.45, 16.10), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.45, 21.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika (22.25), „Planeta majmuna - po~etak” (18, 20.15), „Green lantern” (22.15), „Kauboji i vanzemaqci” (20.10, 22.35), „[trumpfovi” (12.30, 14.45,15.40, 17, 17.50, 19.15, 20), „Kako se re{iti {efa?” (16, 18.15, 20.20, 22.20) Ja dran: „H men” (19), „8 minuta” (21.15)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

c m y

10

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS”TOURiSM&T RaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

APOtEKE

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Bran ka Sto ji}-An |e li}, Iva na Dra {ko vi}, Mil ka Maj ki}, Bi qa na Sa mar xi ja i Ve lin ka ]ur ~i} iz Novog Sada, Ma ja Jo va no vi} iz Veternika, De ja na [ko ri} iz Zrewanina, Dra ga na Kr sti ni} iz Be{ke i Sa ne la Ta di} iz [ida, DE^AKE: Gor da na @iv ko vi}, So wa Ze ~e vi}, Je le na Sto ji ~i}, Ti ja na Ka sper, Zo ri ca Pe tro vi} i Bran ki ca Var ga iz Novog Sada, Je la Bo gu no vi} iz Ba~a, Kri sti na Ro di} iz Beo~ina, Dra ga na Tr ku qa iz Bege~a, Je le na Do `i} iz Be~eja i Ma ri ja na Ta la pi iz Titela.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Dragan Vu~ena Kqaji} (1928) u 12 sati, Dragiwa Danila Popadi} (1946) u 12.46, Milan Laza Marjanovi} (1924) u 13.30, Jelena Budislava Babi} (1931) u 14.15 i An|elka Alekse Yugurski (1932) u 15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Eva Ivana Boro{ (1947) u 13 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawena Bosiqka Du{ana Markovi} (1947) u 13 ~asova.

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД У БЕЛОЈ ЦРКВИ ОБНАВЉА КУЋЕ

Бољи услови за двадесет угрожених породица БЕЛА ЦРКВА: У наредна два месеца биће реновирано двадесет стамбених објеката у којима живе социјално угрожене породице у Белој Цркви. Носилац пројекта којим су добијена два милиона динара за ову намену, је општина Бела Црква, а реализација је поверена Центру за социјални рад. Свака од породица моћи ће да рачуна на вредност од 100.000 динара у материјалу и изведеном радовима. О начину на који су изабрани објекти и извођар радова, директорка Центра за социјални рад Вера Смиљанић каже: - Реализација је почела пре неколико месеци, пријављивањем лица која користе социјалну помоћ за коришћење ових средстава. Трочлана

ма бракова и случајевима малолетничке деликвенције, тако да за сада не планирају нове пројекте.

- По евиденцији Центра за социјални рад, средства које исплаћује Министарство за рад и социјалну политику прима 1070 лица, што је за последњи исплаћени месец око девет милиона динара. Министарство је за исплату једнократне помоћи најугроженијим лицима прво доделило 497.000 динара, а затим је овај износ повећан за још 300.000 динара. На средства за туђу негу право има 192 лица, а расположиви износ је 2,5 милиона динара, каже Вера Смиљанић. Општина Бела Црква је по одлуци о проширеним правима из области социјалне заштите ове године из-

Мало старих тражи домаћице У протекле две године Центар за социјални рад је пројекат геронто домаћица реализовао у сарадњи са Националном службом за запошљавање, па су прве године три жене, а друге две обављале по годину дана посао домаћице у домаћинствима старих мештана који немају у близини лица обавезна да се о њима старају или их уопште немају. Ове године у пројекат је укључено шест жена, од којих је једна медицинска сестра, а обухваћена су стара лица у Белој Цркви, Врачев гају и Крушчици. Геронто домаћице се у свакој кући задржавају по два-три сата и обављају све кућне послове, од одржавања хигијене особе о којој брину и простора у коме живе до набавке и припремања хране. Иако су стари суграђани били позвани путем медија да користе услуге геронто домаћице није се пријавио велики број. Вера Смиљанић очекује, с обзиром на сазнања која социјална служба има са терена, да ће потребе за оваквим услугама бити све више, и да ће можда бити у прилици да оформе читаву геронто службу, која већ постоји у неким другим општинама.

комисија у којој су били представник општинског Већа задужен за област социјалне заштите Бранислав Арашков, грађевински инжењер Станко Гвозденов и социјални радник Живана Бар, обишли су сва домаћинства и утврдили приоритете. Након што је комисија одредила објекте на којима ће бити изведени радови, тендером је изабран извођач радова, и они су управо отпочели на првом објекту. Ако временски услови буду добри радови би могли бити завршени до краја септембра. Поред редовних обавеза на утврђивању права на разне врсте социјалних давања током године, и пројеката на чијој реализацији раде запослени у Центру за социјални рад, како је рекла директорка Вера Смиљанић имају све више посла у разводи-

двојила око четири милиона динара, што је милион динара мање него претходне, али у Центру очекују да ће ребалансом буџета који следи добити још неопходних средстава. Новац из буџета користи се за плаћање ужине школској деци за коју у школама закључе да нису у могућности да је плаћају. Финансира се превоз основцима до матичних школа и средњошколцима који се школују у Вршцу, а немају средстава за месечну карту. Центар набавља и уџбенике ученицима нижих разреда, тамо где то не ради Министарство. Поред тога плаћа се и погребна опрема за социјално угрожене, а скоро свакодневно се исплаћују једнократне помоћи за набавку хране, лекова, средстава за хигијену и огрева. М. Витомиров

ПОСЛЕ ДУЖЕГ ВРЕМЕНА, ПРЕДСЕДНИК БЕЧЕЈСКЕ ОПШТИНЕ ОБРАТИО СЕ НОВИНАРИМА

Нови бунари за више воде

БЕЧЕЈ: Председник бечејске општине Петер Кнези, подстакнут „ратом плаката“ који се ових дана води у Бечеју, одржао је конференцију за новинаре и тако прекинуо подужи прекид комуникације с представницима медија.

- Изненађен сам начином на који су припадници УСР плакатима наружили објекте у граду. Очито да су они већ почели предизборну кампању, али на непримерен начин, како то ниједна странка, била она у опозицији или владајућој коалицији, није урадила у нашој средини - огорчен је Кнези. Први човек највеће потиске општине дотакао се још неких актуелних питања.

- Знамо да велику већину суграђана интересује докле се стигло када је у питању највећа градска инвестиција – бања. Почели су преговори и дошло је до потписивања првих уговора са изабраним партнером, мађарском фирмом „Аквапрофит“ из Будимпеште. Мислим да ће ова фаза бити окончана у септембру, потом следи прибављање потребних дозвола, како би све било спремно за

прве грађевинске радове почетком идућег пролећа - наставио је Кнези, који је истакао задовољство „бумом“ који је поводом Дана младих направило Бечејско удружење младих – БУМ и кроз акцију „Да заживи центар сиви“ обезбедило тридесетак клупа за потребе на централном градском тргу.

-. Новосадска фирма „Хидросонда“ била је више него коректна у разговорима везаним за изградњу једног новог бунара за водоснабдевање и ревитализацију другог. Први резултати ће се осетити крајем септембра. У овакву ситуацију смо доведени не нашом кривицом. Наиме, одобрен нам је пројекат везан за водоснабдевање у висини 52 милиона динара, али како Фонд за капитална улагања Војводине није добио њима обећана средства, све је пролонгирано за неко боље време. Имамо комплетну документацију, само је извор потребних средстава још увек под знаком питања. Недавним ребалансом општинског буџета премостили смо део ове проблематике и ублажили тренутно стање водоснабдевања – рекао је Петер Кнези. В. Јанков

Рачунарски курс СУБОТИЦА: Петнаест лица са инвалидитетом у Суботици успешно је завршило основе рачунарске обуке.Услов је био да су пријављени Националној служби за запошљавање, а пројекат је део размене едукативних програма партнера у склопу пројекта ЛЕАРН. Реализовао га је Отворени универзитет Суботица, а суфинансирала Европска унија, у оквиру ИПА прекограничног програма сарадње Мађарске и Србије. Курс је трајао две недеље и одржано је укупно 24 часа. Полазницима су уручене дипломе, а суботичка филијала Националне службе за запошљавање је обезбедила опрему. Ове године 98 особа са инвалидитетом је пронашло посао кроз разне програме запошљавања. А. А.

~etvrtak18.avgust2011.

11

ЧЕСИ ПОСЕТИЛИ ВРБАСКУ „БИКАРУ“

Овчија вуна за цео свет ВРБАС: Удружење одгајивача оваца и коза „Бикара“ посетили су представници једне чешке фирме и том приликом разговарали о откупу овчије вуне од врбаских овчара. Иначе, с обзиром на то да овчари претходних година нису имали коме да продају овај овчији производ, вуна је у великим количинама била бацана. Делегацију из Републике Чешке и Удружења „Бикара“ примили су представници локалне самоуправе, како би се видело на који начин да се омогући ова пословна сарадња. Према речима менаџера Удружења „Бикара“ Вукашина Канкараша, да би се остварила идеја да се овчија вуна пласира на инострано тржиште,

потребно је остварити неизвода од оваца. У завиколико услова. сности од квалитета, вуна - Најбитнији услов је се откупљује по цени од 35 да имамо простор за складо 50 динара. Око 130 чладиштење вуне. Тај пронова Удружења одгајивача стор мора бити регистрооваца и коза „Бикара“, кован односно мора имати јих има на подручју читаве ветеринарску потврду да Војводине, прошле године може да се користи у те су разним купцима продасврхе. Неки од услова су ли око 200 тона вуне, а чеи да вуна мора поседовашка фирма би је откупљити одређени квалитет као вала два пута више. Будући и да морамо имати пресу да предстоји велики посао за паковање вуне – истана реализацији овог прокао је Канкараш. јекта, чланови Удужења и Уколико овчари испуне овога пута су изразили ове услове за почетак сауверење да ће им локална Уместо да се баца, вуна би се могла извозити радње са чешком фирсамоуправа изаћи у сусрет, мом, Врбас ће за производњу ву- ла, што би допринело да се по це- како би се остварила сарадња са не добити регистрацију из Брисе- лом свету зна порекло овог про- чешком фирмом. М. Кековић

ДИРЕКТОР ДИРЕКЦИЈЕ ЗА УРЕЂЕЊЕ ЗРЕЊАНИНА ОДГОВАРА НА ПРОЗИВКЕ

Адвокатска канцеларија под уговором

ЗРЕЊАНИН: Директор Дирекције за изградњу и уређење града Зрењанина Бранислав Кнежевић назвао је бесмисленим оптужбе потпредседника Градског одбора Српске напредне странке Мирка Крлића да ће ово јавно предузеће, захваљујући тужбама за неизмирена дуговања по рачунима система обједињене наплате, односно за комуналне услуге, које подноси против нередовних платиша, једној приватној адвокатској канцеларији омогућити зараду од милион евра. Крлић је, да подсетимо, на конференцији за новинаре казао да последњих дана на кућне адресе више хиљада Зрењанинаца пристижу предлози како да измире дугове по рачунима СОН и приложио на увид један од тих предлога по коме, за дуг од 10.858 динара, грађанин плаћа судску таксу од 2.334 динара, плус адвокатске услуге за састављање предлога од 5.000 динара. Додао је да се претпоставља

Бранислав Кнежевић

- Није тачно да је тужено 20.000 грађана, него 3.500 и то искључиво због незастарелих потраживања, у последњих годину дана. Што се тиче ангажовања адвокатске канцела-

Следећи пут – тужба -Потпуно разумем политичку борбу, али која је у границама доброг укуса. А оптужбе напредњака нису у тим границама и у њима има елемената кривичног дела. Због тога ћу их следећи пут тужити, јер би требало да докажу да је неко узео паре, како они то тврде – нагласио је Бранислав Кнежевић. да је под тужбом око 20.000 грађана, што значи да ће адвокатска канцеларија која заступа Дирекцију за штампање „предлога решења“ зарадити милион евра, и на крају се запитао да ли у свему овоме има елемената мита и корупције, што би истражни органи, како је истакао, морали да испитају.

рије, свеједно је да ли ће тужити она, или јавни правобранилац, тарифа од 5.000 динара мора да буде плаћена. Уосталом, поменута адвокатска канцеларија одраније има уговор са Дирекцијом за изградњу и уређење града и изабрана је на неком интерном конкурсу, још пре него што сам ја постао директор – одговорио је

У ВЛАДИ ВОЈВОДИНЕ ПРЕДСТАВЉЕНИ ЗРЕЊАНИНСКИ ДАНИ ПИВА

Забава уз криглу и музику на две бине

НОВИ САД: Od 24. do 28. avgusta u Zrewaninu }e se po 26. put odr`ati tradicionalni Dani piva na kojimа organizatori ove manifestacije o~ekuju preko 350 hiqada posetilaca. Program i prate}e sadr`aje ovog doga|aja omiqenog me|u pivopijama, ju~e su u Vladi Vojvodine predstavili zamenik gradona~elnika Zrewanina Go ran Ka u ri} i PR ove manifestacije Sve tla na Cr wan ski.

- Dani piva su odavno postali brend na{eg grada koji }emo i ovog puta poku{ati da predstavimo u najboqem svetlu i da svi na{i gosti budu zadovoqni. Program je sa~iwen tako da bude prilago|en svim generacijama i svim ukusima te smo zato naprvili neku me{avinu urbanog i etno stila, a poseban segment bi}e posve}en istoriji Zrewanina i svemu onome {to je na{ grad pratilo kroz vekove - rekao je Goran Kauri}.

Na spisku izvo|a~a koji }e nastupiti tokom ~etvorodnevne

proslave posve}ene najpopularnijem napitku kod nas, nalaze se najatraktivnija imena u regionu.

Program }e se ove godine odvijati na dve glavne bine: na @itnom trgu prostor je rezervisan za pop, rok i elektronsku muziku, pa }e tamo nastupati Ba ja ga, „Mawifiko“, „Partibrejkers“, Ram bo Ama de us, Ma si mo Sa vi}, „Svi na pod“, Mar ~e lo, „Zemqa gruva“, „Sajsi MC“, „Overdrajv“ i mnogi drugi, dok je Scena „Sima Cacin“ u Tir{ovoj ulici (Stara pijaca) mesto na koјеm }e posetioci mo}i da u`ivaju uz \or |a Ba la {e vi }a, Zvon ka Bog da na, Laj ka Fe lik sa, „O \ilu“, „Xipsi klasik band“, Mi la na Pru ni }a i razne tambura{e. Kao i ranijih godina, programskim sadr`ajima popuweni su i ostali prostori u gradu, pa su tu i de~ije predstave, izlo`be, sajmovi, turniri , a pored svega toga tu su takmi~ewa u kuvawu kotli}a, topqewu ~varaka, a proba}e se i {trudle, krofne, skoverce, kuglofi i sli~ne |akonije.

Бранислав Кнежевић у јучерашњем разговору за „Дневник“, и нагласио да ово јавно предузеће ради искључиво по свим важећим скупштинским одлукама. По његовим речима, на непопуларне мере, какве су тужбе, Дирекција је била приморана јер би онда 70 одсто редовних платиша било у неравноправном положају у односу на оне који не измирују своје обавезе. Кнежевић је подвукао и да Дирекција редовно, минимум двапут годишње, опомиње кориснике да са предузећем које је надлежно за наплату рачуна СОН склопе уговоре о репрограму дугова, чак и на период до годину дана, како би избегли да буду тужени и да плаћају високе судске таксе.

- Од приближно 50.000 корисника, прошли пут смо тужили око 1.500, а у последњем кругу 3.500. Укупна потраживања износе око 102 милиона динара и сигурно је да ти дугови оптерећују рад градских комуналних предузећа. Потпуно разумем чињеницу да међу корисницима има и социјалних категорија, али би локална самоуправа, ако жели да води социјалну политику, требало да их ослободи плаћања. Али, то може да учини само град, не и Дирекција. Наше је само да обављамо посао који нам је поверен – казао је Кнежевић и позвао надлежне органе да, ако је то потребно, провере пословање Дирекције како би свима било јасно да се све обавља у складу са законом и скупштинским одлукама. Ж. Балабан

Три милиона за знакове

НОВИ БЕЧЕЈ: Годишње се у општини Нови Бечеј потроши око три милиона динара за поправку и куповину нових саобраћајних знакова. Хулигани и лопови наносе велике штете уништавањем или крађом вертикалне сигнализације, чиме угрожавају безбедност у саобраћају, руже изглед града и крње ионако скромни општински буџет. Јавно предузеће “Дирекција за планирање, иградњу, уређење насеља и заштиту животне средине општине Нови Бечеј“ саопштила је да један саобраћајни знак кошта око 5.000 динара, а да се годишње за њих издвоји приближно три милиона динара. Ж. Б.

Даваоци крви у Новом Бечеју

НОВИ БЕЧЕЈ: Општинаски одбор Црвеног крста Нови Бечеј и Служба за трансфузију крви Зрењанин, заједнички оганизују другу овогодишњу акцију окупљања добровољних давалаца крви. Акција је заказана за данас, у фискултурној сали Основне школе „Милоје Ћиплић” од 7 до 11 часова. М. К.

Протест сомборских лигаша СОМБОР: Градски одбор Лиге социјалдемократа Војводине у Сомбору, која и сама партиципира у власти, је овдашњим варошким оцима, у званичној форми, доставио захтев у којем тражи одговоре на питање када ће се на јарболе испред Градске Скупштине - Жупаније, вратити јарболи на којима је, поред градске и државне, стајала и застава АП Војводине. Како је овој партији својевремено образложено, до уклањања застава испред Жупаније је дошло због оштећења јарбола, чија је поправка била поверена овдашњем ЈКП „Чистоћа”. Од тада је прошло више од два месеца, па сомборски ЛСВ захтева одговор на питање зашто су се радови толико одужили, баш као и они на поправци инвентара неколико игралишта (љуљашке, клацкалице...) који су поверени истом предузећу. М. Мћ

Петсто пријава за дан

СУБОТИЦА: У Суботици је почела. Већ првог дана пријављивања кандидата за пописиваче, се поријавило преко 500 Суботичана. Углавном се пријављују студенти и пензионери. Суботица има 12 пунктова где се кандидати за пописиваче пријављују, а да би ушли у обзир, морају да имају изнад 18 година, да су завршили најмање средњу школу, да имају читак рукопис, а предност ће имати студенти и незапослена лица. Попис становништва почиње 1. и траје до 15.октобра, а у Суботици биће 834 пописивача. А. А.

Омла дин ски ка мер ни ор ке стар

ЗРЕ ЊА НИН: Кон церт Вој во ђан ског омла дин ског ка мер ног ор ке стра, у ор га ни за ци ји Кул тур ног цен тра Зре ња ни на, би ће одр жан ве че рас, од 20 са ти, у Ба рок ној са ли Скуп шти не гра да. Улаз је бес пла т ан. Кон церт је при ре ђен у окви ру 4. лет њег ор ке стар ског кам па за уче ни ке гу дач ких ин стру ме на та му зич ких шко ла Вој во ди не, ко ји се од 11. до 21. ав гу ста одр жа ва у Сен ти. Ор ке стар, ко јим ру ко во ди ис так ну ти пе да гог, про фе сор ви о ли не и ди ри гент Чаба Зима, пред ста ви ће се вој во ђан ској пу бли ци кон цер ти ма у Зре ња ни ну, Но вом Са ду, Су бо ти ци и Сен ти. Со ли сти на ви о ли на ма су Данило Кузман и Рената Зима, а на про гра му су де ла Ба ха, Ваг не ра, Де би си ја и Ор те га. Ж. Б.

vojvodina

~etvrtak18.avgust2011.

dnevnik

c m y

12

ПРЕДШКОЛСКА УСТАНОВА „ПО ЛЕ ТА РАЦ” У СТА РОЈ ПА ЗО ВИ НА СТО ЈИ ДА ОДР ЖИ СТАН ДАРД ОБЈЕ КА ТА ЗА БРИ ГУ О ДЕ ЦИ

У Војки ће још дуго чекати на вртић

На ме штај пре дат на ре ста у ра ци ју

ОБ НО ВА ЦР КВЕ СВЕ ТОГ НИ КО ЛЕ У НО ВОМ БЕ ЧЕ ЈУ

У новом руху до варошке славе

НОВИ БЕЧЕЈ: Пра во слав на цр ква све тог Ни ко ле у цен тру Но вог Бе че ја, би ће об но вље на до ва ро шке сла ве, Ве ли ке го спо ји не, обе ћа ли су над ле жни. Овај храм спа да ме ђу ста ри је у овом де лу Вој во ди не, а са зна ња о вре ме ну град ње до би је на по сле тра гич них до га ђа ја сеп тем бра 1931. го ди не, збу ни ла су хро ни ча ре. Та да је ор кан ско не вре ме по то пи ло ла ђу чи јих се два де се так пут ни ка уто пи ло у Ти си и сру ши ло зво ник цр кве. У ја бу ци сру ше ног тор ња, на ђе на је та да ли ме на ку ти ја пу на уља, у ко јој је био лист хар ти је на ко јој је пи са ло да је цр ква „из гра ђе на 1774. го ди не у вре ме тур ско-угар ског ра та у вре ме вла да ви не ца ра Јо си фа Дру гог, па је због рат них вре ме на крст по диг нут на то рањ тек 1789. го ди не.

То рањ скра ћен за пет ме та ра

Ови да ти ми су иза зва ли не до у ми це. Рат из ме ђу Аустри је и Тур ске у нас по знат као Ко чи на кра ји на, ни је во ђен 1774. го ди не, већ од 1788. до 1791. го ди не. Прет по ста вља се да је за пис о вре ме ну усво јен по се ћа њи ма ста ри јих ме шта на. По да так је не при хва тљив и због чи ње ни це да је Но ви Бе чеј у то вре ме већ имао јед ну со лид но гра ђе ну цр кву, ко ја је мо гла за до во љи ти по тре бе, а и те шко је по ве ро ва ти да по сле три де се так го ди на од из град ње ма ле цр кве, са ку пи до вољ но нов ца за град њу мно го ве ће цр кве св. Ни ко ле.

хи је за 1897. го ди ну, где се ка же да је цр ква св. Ни ко ле у Но вом Бе че ју гра ђа на од 1792. до 1796. го ди не, ка да је по ро ди ца Ха џи ми хај ло већ де сет го ди на би ла у по се ду но во бе чеј ског спа хи лу ка, па је мо гла да уче ству је у град њи цр кве. Да је овај храм из гра ђен 1796. из но си и хро ни чар Бо ров ски у опи су обли жњег се ла Вра ње во. По зна то је да по да ци из ја бу ке кр ста на цр ква ма, обич но да ју тач не по дат ке о вре ме ну из град ње објек та, кти то ри ма и дру гим осо бе ност ма у вре ме град ње, али то очи глед но не ва жи за ле пу цр кву у Но вом Бе че ју, где ни да нас ни је са си гур но шћу утвр ђе но вре ме град ње. За ико но стас се та ко ђе да ју раз ли чи ти по да ци. У Ле то пи су цр кве сто ји да су ико но стас и фре ске ра ди ли Па вле Си мић, Јеф ти ми је По по вић и Те о дор Кра чун 1858. го ди не, кад је из вр ше на и пот пу на ре кон струк ци ја уну тра шњо сти хра ма. На осно ву стил ске ана ло ги је, ли ни је, ком по зи ци је и бо је, ико но стас ве ро ват но по ти че из ра ди о ни це Сте фа на Га ври ло ви ћа из Мо ла, а упор ни исто ри ча ри про на шли су и ди рект ну ве зу. Про на ђе но је да је у Вра ње ву слу жбо вао па рох Ја ков Га ври ло вић (1802-1932. а ње гов си но вац Сте фан Га ври ло вић мо гао је на пре по ру ку бли ског ро ђа ка би ти ан га жо ван на из ра ди ико но ста са цр кве св. Ни ко ле у Но вом Бе че ју. Две ико не ко је се на ла зе у хо ру по кло ни ла је цр кви 1921. Ру ски ња Љу бов Сер ге јев на Остров ска, ко је се као из бе гли ца из Ру си је на ста ни ла у Но вом Бе че ју. Ико не је на сли ка ла та ко ђе Ру ски ња Алек сан дра Је а ра ко ва, ака дем ска слкар ка. Ова цр ква из гра ђе на је од твр дог ма те ри ја ла. Ду жи на јој је 24,5 ме та ра, ши ри на 12 ма та ра. Ви си на тор ња пре ру ше ње би ла је 35 ме та ра, а по прав ком то рањ је „скра ћен” за пет ме та ра. Им по зант на гра ђе ви на, увек до вољ но про стра на за не ко ли ко сто ти на вер ни ка, за вен ча ња, кр ште ња, опе ла и све ча но сти, јед но је од глав них обе леж ја Но вог Бе че ја. Об но ва ле пе цр кве по че ла је ла не. До са да су оба вље ни хи дро и зо ла ци -

По след ња ре ста у ра ци ја још 1928. По след ња ре ста у ра ци ја цр кве оба вље на је 1928. ка да су ико не и фре ске сре ди ли Ва са По мо ри шац и Здрав ко Се ку лић. Та да је по ста вљен нов под од ке ра мич ких пло чи ца уве зе них из Че хо сло вач ке, а у цр кву је уве де на и стру ја. По прав ка цр кве по сле ор кан ског не вре ма на за вр ше на је по чет ком ок то бра 1931. го ди не по ди за њем сру ше не ја бу ке и кр ста. То рањ цр кве пре ру ше ња имао је ши љат врх, а за ту пљен са мо при вре ме но. Да по слу жи 10-15 го ди на, до бо љих при ли ка. При ли ком ру ше ња вр ха тор ња 1931. го ди не, про би је на је та ва ни ца и уни ште на фре ска „Ро жде ство Хри сто во”, а исте го ди не ов да шњи учи тељ Жар ко Ћи плић на сли као је но ву. Зво на су, као и у дру гим цр ква ма за вре ме Пр вог свет ског ра та, ре кви ри ра на од стра не др жа ве и пре то пље на за по тре бе на о ру жа ња вој ске. Но ва су ку пље на 1922. го ди не у лив ни ци Мер кур у Бе о гра ду. Ве ли ко зво но те шко 557 кло гра ма, до ве ли ког 232 ки ло гра ма, те ко зва но Вла ди но зво но ( по да ро дав цу Вла ди Ба ји ном ) 106 ки ло гра ма и ма ло од 49,5 ки ло гра ма. Цр кву св. Ни ко ле у Но вом Бе че ју, по ми ње исто ри чар др Је не Сент кла риа у књи зи Исто ри ја па ро хи ја ча над ске би ску пи је. Он ка же да су пра во слав ни вер ни ци још 1685. го ди не осно ва ли сво ју па ро хи ју, цр кву су из гра ди ли 1731. го ди не, а ве ли ку пра вослвну цр кву св. Ни ко ле, са ма ње укра са, 1786. го ди не. Но во бе чеј ски спа хи лук је та да већ био у вла сни штву по ро ди це Ха џи ми хај ло, ко ја га је уз по мић кре ди та ку пи ла за 120.828 фо рин ти. Вла сте ла тог вре ме на има ла је оба ве зу да гра ди цр кве и шко ле, али то за Ха џи ми хај ло ве ни је би ла пр ва бри га. За то је вр ло при хва тљив по да так из Ше ма ти зма Те ми швар ске епар -

о ни ра до ви на зи до ви ма и сту бо ви ма ста рог зда ња, а на ме штај је пре нет на ре ста у ра ци ју. Пред сто је ћим ра до ви ма, ко ји тре ба да се око ча ју до Ве ли ке го спо ји не, об у хва ће на је по прав ка зво ни ка цр кве, за ме на кров ног по кри ва ча, а ка сни је ће се оба ви ти ра до ви на ре ста у ра ци ји ико но ста са. На до на тор ској ве че ри кра јем ма ја, пре сед ник оп шти не Но ви Бе чеј Миливој Вребалов за хва лио се пред у зе ћи ма и Вла ди Вој во ди не на до на ци ја ма за об но ву цр кве. Но во бе чеј ци се ра ду ју што ће ове го ди не го сте за ва ро шку сла ву до че ка ти са об но вље ном цр квом у цен тру. М. Ки се лич ки

СТАРА ПАЗОВА: Пред школ ска уста но ва „По ле та рац” ко ја бри не о ма ли ша ни ма од јед не до се дам го ди на у Ста рој и Но вој Па зо ви, Вој ки, Го лу бин ци ма и Кр ње шев ци ма, сва ке го ди не се тру ди да ство ри што бо ље усло ве, за це ло днев но и по лу днев но збри ња ва ње де це. Од осни ва ња 1973. зна чај но су уве ћа ни ка па ци те ти за об у хват нај мла ђих, нај пре у Ста рој, по том у Но вој Па зо ви, а вр тић су до би ли Кр ње шев ци па Го лу бин ци. Упла ну је и из град ња објек та за бри гу о нај мла ђи ма у Вој ки, где се за са да ра ди на два пунк та, у окри љу основ не шко ле и у из најм ље ном про сто ру Ло вач ког до ма. Ра чу на ло се да ће при пре ме за из град њу вр ти ћа у Вој ки кре ну ти од мах по сле за вр шет ка објек та у Го лу бин ци ма, фи нан сиј ска кри за је оте жа ла чак и ре а ли за ци ју пла но ва за адап та ци је и са на ци је на по сто је ћим објек ти ма, што се ина че ра ди то ком лет њег рас пу ста. Овог ле та уре ђен је цен трал ни

Ана Леп ша но вић

обје кат „Сун це” у Ста рој Па зо ви, ка же ди рек тор ка „По ле тар ца” Ана Лепшановић: - С об зи ром на то ка ква је укуп на фи нан сиј ска си ту а ци ја у зе мљи, ста ро па зо вач кој оп шти ни и на шој уста но ви, ни смо мо гли да ура ди мо све што смо же ле ли и пла ни ра ли за ову го ди ну, али се

тру ди мо да сре ди мо оно нај ва жни је. Угра ђе не су тра ка сте за ве се у осам рад них со ба у ста ром де лу згра де „По ле тар ца” ко ју на зи ва мо „Сун це”, а са да се са ни ра кров на кон струк ци ја из над те ра се на ста ром де лу објек та, јер су олу ци про па ли. Зи мус је би ло до ста про бле ма јер су се ства ра ле ве ли ке ле -

де ни це, што је опа сност за де цу при ли ком до ла ска и од ла ска. Ра ди мо и са на ци ју де ла ин ста ла ци је и ре про гра ми ра ње аларм не цен тра ле - об ја шња ва ди рек тор ка Леп ша но вић. Уз ове ра до ве у Ста рој Па зо ви до кра ја ав гу ста тре ба ло би да бу де окре че на фа с а да на ста ром објек ту пред школ ске уста но ве у Ули ци Јо ва на По по ви ћа у Но вој Па зо ви, би ће угра ђе ни про тив про вал ни аларм ни си сте ми у но вим објек ти ма „По ле тар ца”, ре кла нам је Ана Леп ша но вић, за до вољ на што је до пу ње на и ку хињ ска опре ма у Но вој Па зо ви но вим за мр зи ва чем. До ве ли ког оку пља ња де це у вр ти ћи ма пр вих да на сеп тем бра, сле ди чи шће ње ити со на у рад ним со ба ма у свим објек ти ма, сре ђи ва ње спра ва за игру ма ли ша на и уре ђе ње дво ри шта, та ко ђе у свим објек ти ма уста но ве, да би за по че так но ве рад не го ди не све би ло спрем но. А. Ма ли

ПО СЕБ НО СТИ БУ ДУ ЋЕ РАД НЕ ЗО НЕ У АДА ШЕВ ЦИ МА

Више радника, нижа цена локације

ШИД: На 103. ки ло ме тру од Бе о гра да пре ма За гре бу, са ле ве стра не ауто- пу та у Ада шев ци ма од ре ђен је про стор за атрак тив ну ин ду стриј ску рад ну зо ну - број осам. Про шле не де ље шид ска ло кал на скуп шти на усво ји ла је План де таљ не ре гу ла ци је те рад не зо не у Ка та стар ској оп шти ни Ада шев ци. Та кав до ку мент био је нео п хо дан Ре пу блич кој ди рек ци ји за имо ви ну, ка ко би уз по др шку Ми ни стар ства за по -

Ср ђан Ма ле ше вић

љо при вре ду, во до при вре ду и шу мар ство, по љо при вред но зе мљи ште мо гло би ти пре тво ре но у гра ђе вин ско и на ме ње но ин ду стриј ском раз во ју. На кра ју овог про це са оче ку је се по твр да Вла де Ср би је, да се тај про стор пре не се у вла сни штво Оп шти не Шид, а шта ће то зна чи ти за Ши ђа не и бу ду ће ин ве сти то ре, за „Днев ник” го во ри за ме ник пред сед ни ка Оп шти не Срђан Малешевић:

- Тад ви ше не ће би ти пи та ња хо ће ли би ти или не рад не зо не, већ ће мо је про мо ви са ти. Опре ма ње та кве рад не зо не од 120 хек та ра ићи ће по сте пе но. Ми ће мо при о ри тет но по ну ди ти Упра ви ца ри на да ку пи део те рад не зо не за роб ни тер ми нал, ка ко се то ина че ра ди на дру гим гра нич ним пре ла зи ма. Пре ко до ма ћих и стра них аген ци ја из уз по моћ Вла де Ср би је по зва ће мо ин ве сти то ре да се уве ре на ли цу ме ста да је рад на зо на у КО Ада шев ци уз сам ауто-пут вр ло при сту па чан и да по се ду је све пред но сти ко је дру ге рад не зо не не ма ју. У не по сред ној је бли зи ни гра нич ног пре ла за Ба тров ци, по ве за на је са све том ауто-пу тем и же ле зни цом. Зо на има во ду, стру ју и те ле фон ске при кључ ке, пут ну мре жу и гас као енер гент. С тим што ће мо на са мом по чет ку мо ра ти оба ве сти ти ин ве сти то ре да ве ли ки за га ђи ва чи при ро де не ће има ти при ступ овој рад ној зо ни, ис ти че Ма ле ше вић. У Срем ској Ми тро ви ци је дан хек тар опре мље ног зе мљи шта у рад ној зо ни ко шта 20.000 евра. О то ме ко ли ка ће би ти вред ност хек та ра у рад ној зо ни Ада шев ци, 50 ме та ра уда ље ној од ауто-пу та, Ма ле ше вић ка же: - Ми ће мо би ти флек си бил ни кад је у пи та њу це на, и она не мо же би ти фик сна и јед на ка за све. Јед на фир ма ко ја ће на пра ви ти по гон за

Ме сто за рад ну зо ну број осам

100 или 200 рад ни ка не мо же пла ти ти хек тар у рад ној зо ни као на при мер фир ма ко ја ће за по шља ва ти 10-15 рад ни ка. Што ви ше рад ни ка то је це на хек та ра ни жа - ис ти че Ма ле ше вић. Оп шти на не ма до вољ но нов ца за уре ђе ње и опре ма ње зо не, али у Ши ду по сто ји ин те рес не ких пред у зе ћа ко ја мо гу ура ди ти до ста по сла при ли ком пре тва ра ња зе мљи шта у рад ну зо ну, по пут из град ње во до вод не мре же, елек тро-мре же, ка на ли за ци је...За ма те ри јал и вред ност ра до ва те фир ме мо гу до би ти зе мљи ште у зо ни, у скла ду са за кон ском ре гу ла ти вом и кон тро лом це лог про це са, ка же Ма ле ше вић. Са мо успе шним за вр шет ком ових ве ли ких по сло ва Шид ће мо ћи да ис ко ри сти 20 ки ло ме та ра аутопу та ко ји про ла зи кроз ње ну те ри то ри ју. Кад се иде од Бе о гра да на 101. ки ло ме тру са де сне стра не је мо тел са атрак тив ном бен зин ском ста ни цом НИС-а. По ла ки ло ме тра

да ље са ле ве стра не по ред Ра дин ске шу ме на ла зи се бен зин ска ста ни ца, а по том ки ло ме тар и по са ле ве и де сне стра не на ла зе се на плат не рам пе ко је ре гу ли шу са о бра ћај пут нич ких и те рет них во зи ла ко ја иду у прав цу Ши да или пре ко Мо ро ви ћа и Ви шњи ће ва у Ре пу бли ку Срп ску. Не што да ље сме ште не су са сва ке стра не по јед на бен зин ска ста ни ца, а пре ре ке Бо сут на де сној стра ни је спо мен обе леж је „Срем ски фронт”. Ако аген ци ја ЕУ ко ја је из ра ди ла сту ди ју успе на Сај му ин ве сти то ра у Бе о гра ду ове је се ни, да на ђе са ис то ка или за па да не ког ко ће у скло пу по сто је ћег исто риј ског обе леж ја на осно ву ура ђе ног про јек та до ма ће аген ци је са гра ди ти све што је пла ни ра но, та да ће спо мен обе леж је има ти и исто риј ски и ту ри стич ки зна чај, а про лаз кроз шид ску оп шти ну би ће обо га ћен мно гим пра те ћим са др жа ји ма на европ ском ни Д. Са ви чин воу.

ФЕ СТИ ВАЛ ПО Е ЗИ ЈЕ ПРЕ ТО ЧЕН У КЊИ ГУ

Зборник песама „Трагови у песку” БЕЧЕЈ: Тре ћи Ме ђу на род ни фе сти вал по е зи је „Тра го ви у пе ску”, ко ји ор га ни зу је Књи жев ни клуб „Пе тар Сто кић” из Бе че ја, окон чан је из да ва њем исто и ме не књи ге. Штам па ни су ра до ви 112 пе сни ка, али се не ће сви оку пи ти у Бе че ју, па ће им на гра де - умет нич ке сли ке по ро ди це Ми рић би ти уру че не по штом. Ви ше од 150 ауто ра из Аустри је, Бо сне и Хер це го ви не, Бу гар ске, Не мач ке, Ре пу бли ке Срп ске, Хо лан ди је, Хр ват ске, Цр не Го ре, Швај цар ске, Швед ске и свих кра је ва Ср би је по сла ло је сво је пе сме за ово го ди шњи фе сти вал. Жи ри у са ста ву: Косана Видојевић, Емилија Здравковић и Драгана Миљковић на пра вио је се лек ци ју и про гла сио нај у спешт ни је ра до ве. Ово го ди шњи ле у ре ат је Мирослав Јозић из Сме де рев ске Па лан ке, ко ји је пе смом „Пећ ка па три јар ши ја – пор та, при зор с ху ја -

њем” осво јио Пр ву књи жев ну на гра ду „Пе тар Сто кић“. Дру га на гра да Фе сти ва ла при па ла је Драгани Ђурковић-Тошић из Чач ка за пе сму „Оштри ца но жа”, а Светлана Раденковић из Кра гу јев ца до бит ни ца је тре ће на гра де за пе сму „Та ко то би ва”. Миливоје Трнавац из Пра ња на до бит ник је по себ не на гра де „Ре чи на пе ску” и са мим тим сте као пра во да илу стра ци ја ње го ве пе сме „Твр ђа ва” осва не на на слов ној стра ни ци тре ћег Збор ни ка пе са ма „Тра го ви у пе ску”. Жи ри је по хва лио још се дам на е ст пе сни ка, а Миливој Мирић је, као за че ти ри на гра ђе не, ура дио илу стра ци је њи хо вих пе са ма и ти ме обо га тио књи гу и исто и ме ну га ле ри ју илу стро ва них пе са ма. На гра ђе ни ма и по хва ље ни ма би ће уру чен овај збор ник, а оста ли за ин те ре со ва ни мо гу да га на ба ве по це ни од 600 ди на ра. В. Ј.

Но ве спра ве за игру и ужи ва ње

„Биберче” опремљено после „Бамбија”

ЗРЕЊАНИН: Ин ду стри ја уља „Ди ја мант” из Зре ња ни на је, у окви ру ак ци је „За леп ше де тињ ство”, но вим спра ва ма за игру опре ми ла игра ли ште вр ти ћа „Би бер че” у зре ња нин ском на се љу Зе ле но по ље. Од по не дељ ка ма ли ша ни из овог об да ни шта мо гу да се игра ју на но вим то бо га ни ма, клац ка ли ца ма, љу ља шка ма, вр те шка ма и пе ња ли ца ма,

баш као и њи хо ви вр шња ци из вр ти ћа „Бам би”, чи је је дво ри ше, за хва љу ју ћи „Ди ја ман ту”, но вим спра ва ма за игру већ опре мље но овог ле та. У до го во ру са ов да шњом Пред школ ском уста но вом нај ве ћа срп ска уља ра об но ви ће игра ли шта не ко ли ко вр ти ћа у гра ду на Бе ге ју, у ко ји ма бо ра ви нај ве ћи број де це. Ж. Б.

crna hronika

dnevnik

UHAP [E NA TROJ KA OSUM WI ^E NA DA JE O[TE TI LA BE O GRAD SKI GSP ZA 21 MI LION DI NA RA

Za dr `a li pa re od pro da tih ka ra ta Beogradska policija uhapsila je ju~e tri osobe zbog sumwe da su prilikom prodaje karata za gradski prevoz o{tetile Gradsko saobra}ajno preduze}e “Beograd” za vi{e od 21 milion dinara. Policija je saop{tila da je u nastavku akcije na suzbijawu finansijskog kriminala na teritoriji Beograda i [apca uhapsila direktora i vlasnika firme “Jugobiro produkcija” \or |a P., biv{eg direktora i vlasnika te firme Ve ra na P. i komercijalistu u toj firmi Dra ga na M. Oni su osumwi~eni da su zloupotrebili slu`beni polo`aj tako {to su od novembra 2009. godi-

ne do februara 2010. godine od GSP-a preuzeli 2.685.000 karata

za pojedina~nu vo`wu u gradskom prevozu i od toga prodali 680.000

u maloprodaji za gotov novac, bez evidencije prometa preko fiskalne kase i bez evidencije u poslovnim kwigama. Novac dobijen od prodaje karata nisu uplatili na ra~un preduze}a “Jugobiro produkcija”, ve} su zadr`ali i izbegli obavezu pla}awa GSP-u “Beograd”, ~ime su sebi pribavili korist ne{to ve}u od 21 milion dinara.

U hap{ewu su u~estvovali policijski slu`benici Ministarstva unutra{wih poslova, Uprave kriminalisti~ke policije i Policijske uprave za grad Beograd, u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom u Beogradu.

E. D.

Ho men: Pri kra ju is tra ga ko rup ci je – Specijalno tu`ila{tvo za borbu protiv organizovanog kriminala vodi nekoliko kqu~nih i velikih istraga korupcije u javnim preduze}ima, a prvi konkretni rezultati o~ekuju se uskoro – izjavio je ju~e koordinator Vlade za saradwu s medijima Slo bo dan Ho men.

On je u izjavi Tanjugu istakao da je od su{tinske va`nosti da se dr`ava bavi sankcionisawem malverzacija u javim preduze}ima jer, kako je dodao, time pokazuje spremnost na borbu protiv visoke korupcije.

– Verujem da }e posle ovih nekoliko istraga koje su u toku

svima biti jasno da postoji apsolutna spremnost Vlade da se bori protiv korupcije – podvukao je Homen.

Najavquju}i da }e do kraja godine biti doneta nova strategija za borbu protiv korupcije, Homen je precizirao da je wen glavni ciq da predlo`i na~ine borbe protiv korupcije na najvi{em nivou. Strategija }e, dodao je on, pokriti oblasti koje su se po svim istra`ivawima pokazale kao najkoruptivnije – zdravstvo pre svega, ali i sve druge u kojima postoji mogu}nost diskrecionog ovla{}ewa, kao na primer kod izdavawa svih vrsta dozvola.

– Rezultat strategije bi}e i izmena mnogih zakona koja }e uspostaviti funkcionalni sistem u borbi protiv korupcije – ocenio je Homen.

Izradom strategije, koja }e biti uskla|ena s evropskim standardima, rukovodi Agencija za borbu protiv korupcije, a u radu u~estvuju i nevladine organizacije.

– S obzirom na to da se aktuelna, a ujedno i prva strategija temeqila pre svega na formirawu institucija, sada kada je Srbija zavr{ila tu fazu, do{lo je vreme za te`i deo posla, a to je odgovaraju}a primena mera u borbi protiv korupcije – istakao je Homen.

Uprav ni sud ra di pu nom pa rom U proteklu godinu i po u Upravnom sudu Srbije re{eno je ukupno 22.914 predmeta, od toga 17.245 koji su preuzeti iz prethodnog perioda, saop{teno je ju~e iz tog suda. U skladu sa Zakonom o ure|ewu sudova, Upravni sud je po~eo da radi 1. januara 2010. godine. Tada je od Vrhovnog suda i okru`nih sudova iz cele Srbije preuzeo 18.091 nere{eni predmet u kojem do 31. decembra 2009. godine u upravnom sporu nije doneta odluka.

Upravni sud je do 31. juna re{io 95,32 odsto preuzetih predmeta, a u radu je jo{ 809, odno-

sno 4,48 odsto. Osim toga, re{eno je jo{ 5.669 predmeta u kojima je tu`ba ili drugi inicijalni akt podnet tokom 2010. i u prvoj polovine ove godine.

U Upravnom sudu je tokom pro{le godine u radu bilo ukupno 34.139 predmeta, a ostalo je nere{eno 19.026. Za prvih {est meseci 2011. godine procenat ukupno primqenih i ukupno re{enih predmeta u navedenom periodu iznosi 116,38 posto. U saop{tewu je navedeno, primera radi, da je u junu 2011. godine 30 sudija Upravnog suda re{ilo 2.695 predmeta u

svim materijama, {to zna~i da je prose~no po sudiji re{eno oko 90 predmeta.

Oceweno je da je u proteklom periodu kvalitet rada Upravnog suda bio veoma dobar jer su ukinute samo dve od 63 odluke protiv kojih je podneto vanredno pravno sredstvo, {to zna~i da je potvr|eno 99,98 odsto wegovih odluka. Upravni sud Srbije saop{tio je da }e i ubudu}e nastojati da, uz dodatne napore svih sudija i zaposlenih, obezbedi blagovremenu i delotvornu za{titu prava u svim postupcima pred tim sudom.

(Ta njug)

PRO FE SO RI SE NA KO ME MO RA TIV NOJ SED NI CI OPRO STI LI OD PO GI NU LIH KO LE GA

Dan `a lo sti u Vr ba su U Sredwoj stru~noj {koli „4. juli“ u Vrbasu ju~e je odr`ana komemorativna sednica profesorima koji su u ponedeqak stradali u saobra}ajnoj nesre}i na pru`nom prelazu kod Stepanovi}eva. U zbornici vrbaske tehni~ke {kole stajale su slike Miomira \urkovi}a (51), Aleksandre Proti} (36) i Nata{e Dangubi} (31), a pogledi ~lanova wihovih porodica i mnogobrojnih kolega profesora govorili su da niko jo{ uvek ne mo`e da poveruje da se dogodila ova stravi~na tragedija. Minutom }utawa vi{e od stotinu profesora svih vrbaskih {kola odalo je po~ast poginulim kolegama. „@ivot se vi{e puta poigrao s Nata{om, uzeo joj je majku kada joj je bila najpotrebnija. Sa samo 15 godina ostala je s ocem i bratom. Okrutna stvarnost je nije spre~ila da s uspehom diplomira kwi`evnost na Filozofskom fakultetu. Dobila je posao u SS[ „4. juli“ i stupila u brak sa Si ni {om Dan gu bi }em.

Sre}a je bila kratkotrajna, ubrzo je `ivot ponovo isku{avao, uzeo joj je i oca. Najsjajniju svetlost u wen `ivot unela je Mi la na, svojim ro|ewem. Ponovo je imala porodicu. Surovog 15. avgusta i woj su se sru{ili snovi o sre}nom detiwstvu. S nepune ~etiri godine to dete qubavi ose}a neumitnu prazninu, nema vi{e wene mame. Nata{a je iza sebe ostavila veliku prazninu, u {koli vi{e nikada ne}e biti

isto. Uspomenu na wu nosi}emo zauvek“, re~i su kojima su se profesori Tehni~ke {kole oprostili od Nata{e Dangubi}.

Aleksandru su kolege opisale kao „glasnu pobornicu pravednih stvari, inovacija i prakti~nih saveta za op{te boqitke“. „Bila je sigurna i jaka mlada `ena, k}er, sestra, majka i u~iteq za sebe i druge. Ratni vihor obreo ju je u Banatu, nakon ~ega je zavr{ila Prirodno-matemati~ki fakultet u Novom Sadu. Uz ostvarwe na poslovnom planu, svila je porodi~no gnezdo s Ra de -

tom Pro ti }em. Kruna wihovog `ivota je wihov Lu ka, koji je postao maj~ina vodiqa i trasa za boqi `ivot. Poznato je da je mnogo ulagala u vaspitawe dece kojoj predaje, da joj nije bilo bitno samo da ih nau~i gradivo ve} je htela da svi postanu dobri qudi. ^inila je drugima samo ono {to je sebi `elela“, ~ulo se na ju~era{woj komemorativnoj sednici.

Nastradali Miomir \urkovi} iza sebe je ostavio }erke Mi qa nu i Ti ja nu, a pre samo dve godine wegova supruga je preminula od raka.

„Divili smo se kako je uspevao da potisne svoju tugu i muku i da |aci ni{ta ne osete. Bio je pravi pedagog. Godinama je u~io decu kako se smerno{}u i radom posti`e uspeh, a nama nije bio samo kolega ve} i po`rtvovan i nesebi~an prijateq“, re~i su kojima su se kolege profesori oprostili od Miomira.

Tako|e, povodom pogibije troje profesora SS[ „4. juli“, odlukom Op{tinskog ve}a u Vrbasu je ju~e progla{en Dan `alosti.

Tekst i foto: M. Ke ko vi}

~etvrtak18.avgust2011.

13

JU ^E U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Pro na |en uto pqe nik Kako nezvani~no saznajemo, ju~e popodne u Sremskim Karlovcima, lokalni pecaro{i su prona{li le{ mla|eg mu{karca, a pretpostavqa se da se radi o M. P. (1981) iz Petrovaradina. Nestanak ovog mladi}a navodno je prijavqen jo{ u nedequ, kada je posledwi put vi|en na pla`i “Oficirac“. Na lice mesta su ubrzo stigli policija i istra`ni sudija An ki ca Kur ja~ ki, koja je obavila uvi|aj.

N. P.

Se ki rom pqa~ kao me wa~ ni cu Jedna osoba je uhap{ena zbog sumwe da je sekirom napala radnicu mewa~nice “SP-grup” u Vrawu, saop{tila je ju~e Policijska uprava u tom gradu. Kako je saop{teno, uhap{en je \u ri ca J. iz Vrawa koji je od utorka u pritvoru. Portparol Policijske uprave Vrawe Dra gan Sta men ko vi} rekao je agenciji Beta da je \urica J. uhap{en

prilikom poku{aja pqa~ke mewa~nice “SP-grup” kada je radnica, koju je napao sekirom, ukqu~ila alarm.

– Brzom akcijom policije napada~ je uhap{en na licu mesta, nije uspeo da uzme novac kako je nameravao, a radnica mewa~nice je zadobila lak{e telesne povrede od napada sekiricom – kazao je Stamenkovi}.

DA NAS PO ^I WE PR VO PO NO VQE NO SU \E WE U HA [KOM TRI BU NA LU

No vi pro ces pro tiv Ha ra di na ja Ponovqeno su|ewe biv{em premijeru Kosova i nekada{wem lideru Oslobodila~ke vojske Kosova Ra mu {u Ha ra di na ju po~iwe danas u Ha{kom tribunalu izno{ewem uvodnih re~i Tu`ila{tva i odbrane. Nakon toga, sutra }e po~eti glavni pretres, na kojem }e biti izvo|eni dokazi. To }e u Ha{kom tribunalu biti prvi slu~aj ponovqenog su|ewa.

Haradinaj je, na osnovu individualne krivi~ne odgovornosti, zajedno s pripadnicima OVK-a Idri zom Ba qa jom i La hi jem Bra hi ma jem, optu`en za zlo~ine protiv ~ove~nosti i kr{ewe zakona i obi~aja ratovawa 1998. godine na Kosovu. U prvostepenom postupku, Haradinaj i Baqaj su 3. aprila 2008. godine oslobo|eni krivice po svih 37 ta~aka optu`nice, a Brahimaj, koji je kratko vreme bio zamenik komandanta u podru~ju Duka|ina, osu|en je na {est godina zatvora.

Prvostepeno sudsko ve}e je, u uvodnom delu presude, naglasilo da je imalo znatnih pote{ko}a u pribavqawu iskaza svedoka po{to su mnogi od wih, kako je navedeno u presudi, naveli strah kao razlog za nepojavqivawe pred sudom. Ve}e je istaklo i da je imalo sna`an utisak da se su|ewe obavqa u atmosferi u kojoj se svedoci

ne ose}aju bezbedno i da na Kosovu vlada nestabilna bezbednosna situacija, nepovoqna po svedoke. @albeno ve}e Tribunala je u julu pro{le godine poni{tilo osloba|aju}u presudu Haradinaju i Baqaju, uz obrazlo`ewe da je prvobitni proces obele`ilo zastra{ivawe svedoka, a potvrdilo presudu Brahimaju. Odlu~eno je da su|ewe bude delimi~no ponovqeno po {est ta~aka optu`nice za Haradinaja i Baqaja, a po ~etiri ta~ke za Brahimaja.

Optu`nica tereti Haradinaja i Baqaja da su bili saizvr{ioci udru`enog zlo~ina~kog poduhvata ~iji je ciq bio uspostavqawe potpune kontrole OVK nad Operativnom zonom Duka|in putem uklawawa s tog podru~ja srpskih civila, kao i kosovskih Albanaca, Roma, Egip}ana i drugih civila za koje se sumwalo da sara|uju sa srpskim snagama ili ne podr`avaju OVK. Tu`ila{tvo treba da doka`e da su snage OVK-a pod Haradinajevom komandom, ukqu~uju}i jedinicu “Crni orlovi“, koja je bila pod direktnom Baqajevom komandom, maltretirale i premla}ivale srpske i romske civile u podru~ju izme|u sela Glo|ana i De~ana i ubijale one koji bi odbili da napuste svoje domove.

(Ta njug)

NA PO MO LU PRE SE DAN U HA [KOM TRI BU NA LU

Dve op tu `ni ce pro tiv Mla di }a?

Tu`ila{tvo Ha{kog tribunala zatra`ilo je da se optu`nica u predmetu protiv Rat ka Mla di }a podeli na dva dela, a predstavnica za {tampu tog suda Ner ma Je la ~i} ka`e da je to prvi put da je zatra`eno razdvajawe optu`nice. Ha{ko tu`ila{tvo je ranije saop{tilo da je predlo`ilo da se Mladi}u sudi u dva odvojena postupka, odnosno da se optu`nica podeli na optu`nicu za zlo~ine u Srebrenici i na onu za zlo~ine u Sarajevu, op{tinama u BiH i za uzimawe me|unarodnih talaca. U podnesku je, tako|e, predlo`eno da se prvo odr`i proces po optu`nici za Srebrenicu, kao i da se optu`be za Srebrenicu pro{ire i na zlo~ine po~iwene u selu Bi{ina.

– Prvi put se tra`i da se optu`nica protiv iste osobe razdvoji na dva dela – izjavila je Nerma Jela~i} Radiju “Slobodna Evropa“.

Radio, sa sedi{tem u Pragu, podsetio je na to da je u praksi Tribunala dosad bilo samo zahteva za spajawe optu`nica.

Tu`ila{tvo je kao obrazlo`ewe za ovakav zahtev navelo da bi se razdvajawem postupak u~inio mawe obimnim, da bi izvo|ewe dokaznog materijala po~elo mnogo ranije, a ocenilo je i da postoji opasnost od eventualnog pogor{awa Mladi}evog zdravstvenog stawa.

Nerma Jela~i} je objasnila da bi se, u slu~aju da zahtev bude odobren, po~elo izvo|ewe dokaza predmeta Srebrenica, {to bi, po wenim re~ima, trajalo oko godinu.

– Dok se ta presuda ne donese, moglo bi se ve} po~eti izvo|ewe dokaznih materijala za drugu optu`nicu – dodala je ona.

Sudsko ve}e jo{ nije odlu~ivalo o ovom zahtevu i ne postoji rok u kojem bi takva odluka trebalo da bude doneta, navodi RSE. – Svakako se mo`e o~ekivati da }e predsedavaju}i sudija Al fons Ori ne{to spomenuti i na narednom Mladi}evom pojavqivawu u sudnici, koje se o~ekuje idu}e sedmice – rekla je Nerma Jela~i}.

Mladi} je u dve ta~ke optu`en za genocid u Srebrenici i jo{ osam bosanskih op{tina, u ostalih devet na teret mu se stavqaju progon, istrebqewe, ubistva, deportacije, prisilno preme{tawe, terorisawe, nezakoniti napadi na civle i uzimawe talaca. Statusna konferencija u postupku protiv Ratka Mladi}a zakazana je za 25. avgust.

(Ta njug)

~etvrtak18.avgust2011.

PRED SED NI CI DRU [TVA SU DI JA SR BI JE PRO ME WEN IZ VE STI LAC ZA DU @EN ZA WEN RE I ZBOR

Dra ga na Bo qe vi} uka zu je na pri ti ske Pred sed ni ca Dru {tva su di ja Sr bi je Dra ga na Bo qe vi} za tra `i la je ju ~e od Vi so kog sa ve ta sud stva da joj do sta vi po dat ke o to me ko je i zbog ~e ga pro me nio su di ju iz ve sti o ca i Ko mi si ju VSS-a ko ji od lu ~u ju o we nom pri go vo ru. U zah te vu VSS-u, ko ji je upu ti la na osno vu Za ko na o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma od jav nog zna ~a ja, ona je na ve la da je wen su di ja iz ve sti lac bi la So wa Vi da ko vi} iz Dru ge ko mi si je, a da je iz po zi va za ro ~i {te za ka za no za 1. sep tem bar sa zna la da je pre ba ~e na u Pr vu ko mi si ju ~i ji je pred sed nik Mir ja na Ivi}.

“S elek tron ske stra ni ce Sa ve ta shva ti la sam da je od re |en i no vi su di ja iz ve sti lac Bla go je Jak {i}“, na ve la je Dra ga na Bo qe vi} u zah te vu. Ona je oce ni la da se na taj na ~in o~i gled no na ru {a va prin cip “slo bod nog iz ve sti o ca”, ana log no in sti tu tu “slu ~aj nog su di je”, {to uka zu je na

ne za ko ni te pri ti ske na VSS i na osno va nu sum wu da on ne }e mo }i ne za vi sno i ne pri stra sno da po stu pa u we nom slu ~a ju.

Dra ga na Bo qe vi} je na ve la da je vi {e pu ta bi la u kon tak tu sa su di jom Mir ja nom Ivi} u ve zi s po stup kom re vi zi je iz bo ra i da je ona, ka ko is ti ~e, po ka za la iz u zet no ne tr pe qiv i uvre dqiv od nos pre ma pred stav ni ci ma Dru {tva i woj li~ no.

“To ra |a do dat nu sum wu u ne za vi sno i ne pri stra sno po stu pa we Ko mi si je Sa ve ta ~i ji je ona pred sed nik, a u ko ju je moj slu ~aj pre ba ~en”, is ti ~e Dra ga na Bo qe vi}.

Ka ko je sa op {ti lo Dru {tvo su di ja, to je do sa da je di ni ta kav slu ~aj u po stu pa wu po pri go vo ri ma ne i za bra nih su di ja. Dru {tvo su di ja je upo zo ri lo na to da se, po sa zna wi ma tog stru kov nog udru `e wa, na su di je – ~la no ve Vi so kog sa ve ta sud stva, vr {e pri ti sci da ne usva ja ju pri go vo re su di ja ko je ni su re i za bra ne.

Rad ni ci is pa li iz pri ko li ce U sa o bra }aj noj ne zgo di u Gor wem Bre gu kod Sen te, pre kju ~e ne {to po sle {est sa ti, u ko joj je vo za~ Fri |e{ M. (1961) iz Sen te iz gu bio kon tro lu nad trak to rom s pri kqu~ nom pri ko li com, dva li ca su lak {e po vre |e na. Z tre nut ku ka da je vo za~ iz gu bio kon tro lu nad trak to rom, ot ka ~i la se stra ni ca pri ko li ce pa su dva

rad ni ka iz Sen te, ko je je pre vo zio zbog po sla, is pa la i za do bi la la ke i te {ke te le sne po vre de.

Pro tiv Fri |e {a M. bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja, na ja vqe no je u sa op {te wu PU Ki kin da.

M. Mr.

Za te ~e ni u kra |i ri be No vok ne `e va~ ka pa tro la po li ci je, u sa rad wi s fi zi~ kim obez be |e wem AD “Ri bar” u No vom Kne `ev cu, za te kla je De ne {a S. (1968) iz No vog Kne `ev ca u kra |i ri be. Iz PU Ki kin da sa op {te no je ju ~e da je De ne{ S. s jo{ tri ne po zna ta li ca 12. av gu sta ove go di ne, oko 4.30 sa ta, za te ~en na oba li je ze ra “Ma ti~ wak 2” no vok ne `e -

CRnA HROnikA

Sa na der jo{ dva me se ca u pri tvo ru Biv {em hr vat skom pre mi je ru Ivi Sa na de ru, ko ji je zbog is tra ge o vi {e ko rup ci o na {ih afe ra u pri tvo ru od 18. ju la ka da ga je Austri ja iz ru ~i la Hr vat skoj, od lu kom is tra `nog su di ja Kre {i mi ra Dev ~i }a pri tvor je pro du `en za dva me se ca zbog opa sno sti od bek stva. Ras pra va je zbog Sa na de ro vog zdrav stve nog sta wa odr `a na ju ~e pre pod ne u za gre ba~ kom za tvo ru Re me ti nec, a svo je ar gu men te da li su i od bra na, ko ja je za tra `i la pu {ta we na slo bo du, i Kan ce la ri ja za su zbi ja we ko rup ci je i or ga ni zo va nog kri mi na la ko ja vo di is tra gu i ko ja je za tra `i la za dr `a va we.

Van ra sprav no ve }e za gre ba~ kog

(1989) iz Srp skog Kr stu ra je, u al ko ho li sa nom sta wu, bez po vo da, za dao vi {e uda ra ca po gla vi i te lu vla sni ku “Di na sti je”, a na kon to ga po lu pao deo in ven ta ra.

Po na vo di ma po li cij skog sa op {te wa, Du {ko P. je po tom uzeo jed nu sto li cu, ko jom je raz bio ve tro bran sko sta klo i de sna bo~ na sta kla na vla sni ko vom auto mo bi lu mar ke “pa sat”, a po tom se uda qio u ne po zna tom prav cu. Vla sni ku Ka fa na „Di na sti ja” u Srp skom Kr stu ru “Di na sti je” na ne te su ugo sti teq skog objek ta “Di na sti la ke te le sne po vre de. Pro tiv ja” Sla vo qub S. (1935) iz \a le, Du {ka P. po li ci ja je na ja vi la op {ti na No vi Kne `e vac, iz vu - pod no {e we kri vi~ ne pri ja ve kao je “de bqi kraj” ka da ga je pre zbog osno va sum we da je po ~i nio kju ~e ne {to po sle po no }i na pao kri vi~ no de lo na sil ni~ kog po pi ja ni gost. Na i me, Du {ko P. na {a wa.

M. Mr.

Uta ji li 113 mi li o na po re za Po re ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv vla sni ka i di rek to ra ni {kog pred u ze }a “Pro mi ral“ A. J. i pro tiv ovla {}e nog li ca tog pred u ze }a M. \. zbog sum we da su uta ji li po rez i o{te ti li dr `av ni bu xet za 113 mi li o na di na ra, sa op {ti la je ju ~e Po re ska upra va. Di rek tor pred u ze }a je uz po mo} M. \. od ja nu a ra 2009. do de cem bra 2010. go di ne, u na me ri da iz beg ne pla }a we po re za, pri ka zao na bav ku ro be u po slov nim kwi ga ma na osno vu la `ne do ku men ta ci je. Pri ka za na je na bav ka ukup ne vred no sti od oko 468 mi li o na di na ra, s ob ra ~u na tim PDV-om od oko 63 mi li o na di na ra, ~i me je neo sno va no ko ri -

{}en pret hod ni po rez sa dr `an u iz da tim ra ~u ni ma kao pret hod no pla }en, s pra vom na od bi tak, po ko jem osno vu je PDV uma wen za po me nu ta 63 mi li o na di na ra.

Od ja nu a ra 2009. do mar ta 2010. go di ne osum wi ~e ni su na ba vi li ro bu vred nu oko 260 mi li o na di na ra i pro da li je ne po zna tim kup ci ma bez evi den ti ra wa pro me ta u po slov nim kwi ga ma, ~i me su iz be gli oba ve zu pla }a wa po re za na pri hod od oko 49 mi li o na di na ra.

A. J. se te re ti da je fal si fi ko vao slu `be ne is pra ve i da je svo jim pot pi som i pe ~a tom ove rio PDV pri ja ve ne i sti ni tog sa dr `a ja, na ve de no je u sa op {te wu.

(Ta njug)

ku na (pre ko 14 mi li o na evra).

Sa na de ra te re te i u slu ~a ju ne za ko ni tog po slo va wa Hr vat ske elek tro pri vre de (HEP) s pe tro he mij skom kom pa ni jom “Di o ki! u vla sni {tvu Ro ber ta Je `i }a i u slu ~a ju uzi ma wa pro vi zi je od 3,5 mi li o na ku na (oko po la mi li o na evra) u pre go vo ri ma s Hi po ban kom o da va wu zaj ma Hr vat skoj 1995, dok je bio za me nik mi ni stra spoq nih po slo va. Te re ti se i da je Je `i }e voj kom pa ni ji po ku {ao da pri ba vi ne za ko ni tu do bit od de set mi li o na evra na {te tu dr `av nog pred u ze }a JA NAF, a sre di nom ju na pro tiv we ga je po kre nu ta i is tra ga zbog sum we da je pri mio de et mi li o na

evra mi ta za pre pu {ta we upra vqa~ kih pra va u naft noj kom pa ni ji INA ma |ar skoj kom pa ni ji MOL. U me |u vre me nu, pro tiv Sa na de ra je po kre nu ta i is tra ga u Austri ji zbog sum we za pra we nov ca, ali jo{ ni je po dig nu ta ni jed na op tu `ni ca.

(Ta njug)

Hor va tin ~i }u pre ti do 10 go di na za tvo ra Kon tro verz ni za gre ba~ ki pred u zet nik To mi slav Hor va tin ~i}, ko ji je pre kju ~e gli se rom uda rio u ita li jan sku je dri li cu i ta ko usmr tio dve oso be, na la zi se u [i ben skoknin skoj po li cij skoj upra vi, gde je is pi tan, a da nas bi tre ba lo da da is kaz pred is tra `nom ko mi si jom ko ju je na kon ne sre }e ofor mio hr vat ski mi ni star mo ra i sa o bra }a ja Bo `i dar Kal me ta.

IN CI DENT U KA FA NI „DI NA STI JA” U SRP SKOM KR STU RU

U ka fa ni “Di na sti ja” u Srp skom Kr stu ru de sio se in ci dent kao iz film ske se ri je. Vla snik

@u pa nij skog su da kra jem ju la ni je pri hva ti lo ar gu ment od bra ne da Sa na der tre ba da se bra ni sa slo bo de jer na vod no ni pr vi put ni je be `ao, oce niv {i da i da qe po sto ji opa snost od bek stva.

Sa na der je na osno vu hr vat ske po ter ni ce 10. de cem bra 2010. uhap {en u Austri ji i bio je u salc bur {kom za tvo ru sve do 18. ju la ova go di ne, ka da je iz ru ~en.

Te re ti se za zlo u po tre be pre mi jer skog po lo `a ja i ovla {}e wa, udru `i va we u ci qu iz vr {e wa kri vi~ nog de la i pri ma we mi ta.

Sum wi ~i se da je pre ko fir me “Fi mi me di ja“ iz dr `av nih pred u ze }a i mi ni star sta va na vod no iz vu ~e no vi {e od 100 mi li o na

KON TRO VERZ NI ZA GRE BA^ KI PRED U ZET NIK TVR DI DA NI JE KRIV ZA NE SRE ]U U KO JOJ JE GLI SE ROM UBIO DVO JE ITA LI JA NA

va~ kog AD “Ri bar”. Tro ji ca De ne {o vih or ta ka su us pe la da po beg nu, a na oba li je ze ra pro na |e na su dva xa ka sa 76 ki lo gra ma `i ve ri be, ko ja je vra }a na u rib wak.

Pro tiv De ne {a S. bi }e pod ne ta kri vi~ na pri ja va, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo kra |e, sa op {te no je iz PU Ki kin da.

M. Mr.

Pi jan tu kao sta rog ka feyiju

dnevnik

c m y

14

To mi slav Hor va tin ~i}

– Po {to se za vr {i is tra ga, ako se utvr di osno va na sum wa da je Hor va tin ~i} po ~i nio kri vi~ no de lo, u ro ku od 24 sa ta bi }e pri ve den is tra `nom su di ji @u pa nij sko ga su da u

[i be ni ku, dok }e u su prot nom bi ti pu {ten na slo bo du – iz ja vi la je port pa rol ka {i ben ske po li ci je Ma ri ca Ko sor.

Do sa da {wom is tra gom utvr |e no da je Hor va tin ~i} vo zio unu tar po ja sa od 300 me ta ra od oba le, i to br zi nom od 20 ~vo ro va (mor skih mi qa na ~as), gde za kon do zvo qa va sa mo pet ~vo ro va. Po tvr |e no je i da }e se iz gli se ra iz va di ti auto pi lot ko ji je sa ~u vao po dat ke o br zi ni i sme ru kre ta wa Hor va tin ~i }e vog gli se ra pre su da ra.

Ne sre }a se de si la pre kju ~e u pod ne kod ostr va Ma sli no vik bli zu Pri mo {te na, a po li ci ja je dva ~a sa po mo ru tra `i la le {e ve dvo je tu ri sta ko ji su pa li u mo re. Pro na |e no je te lo mu {kar ca od 61 go di ne i jo{ ne i den ti fi ko va no te lo `e ne. Na kon su da ra, gli ser se na su kao na ostr vo Ba ri lac pa je za jed no s je dri li com od vu ~en u pri mo {ten sku ma ri nu gde se vr {i uvi |aj.

Po po mor skim pra vi li ma, mo tor ni brod du `an je da za o bi la zi brod na je dra, a da su Ita li ja ni i plo vi li na mo tor, Hor va tin ~i }u su bi li s de sne stra ne, {to zna ~i da je bio oba ve zan da me wa smer. Kri vi~ nim za ko ni kom, za iza zi va wa sa o bra }aj ne ne sre }e ko jom je pro u zro ko va na smrt jed ne ili vi {e oso ba pred vi |e na je za tvor ska ka zna od jed ne do de set go di na. U slu ~a ju da je ne -

Uni {te na ita li jan ska je dri li ca

sre }a iza zva na iz ne ha ta, a u woj ima smrt no stra da lih, pred vi |e na je ka zna od {est me se ci do pet go di na za tvo ra.

U sa op {te wu me di ji ma Hor va tin ~i} je tvr dio da mu je ot ka zao si stem za upra vqa we i da je to uzrok ne sre }e pre ko je je uza lud no sig na li zo vao je dri li ~a ri ma da ne kon tro li {e gli ser, {to je iza zva lo pi ta wa za {to jed no stav no ni je uga sio mo tor pa bi se za u sta vio na kon 20 ili 30 me ta ra.

Po pi sa wu ri je~ kog “No vog li sta“, Tu `i la {tvo je za Hor va tin ~i }a za tra `i lo me sec da na za dr `a va wa u pri tvo ru zbog iza zi va wa po mor ske ne sre }e.

Me di ji su ot kri li i da Hor va tin ~i }u ovo ni je pr va ne sre }a ko ju je iza vao jer je u fe bru a ru 1980. go di ne u Za gre bu skri vio sa o bra }aj nu ne sre }u u ko joj je

stra da la `e na pe {ak, a we na }er ka za vr {i la u kri ti~ nom sta wu. Na kon to ga je po be gao s me sta ne sre }e, a 1983, na osno vu tu `be po ro di ce `r ta va, jer je Tu `i la {tvo od u sta lo od tu `be, osu |en je na {est me se ci za tvo ra, dve go di ne uslov no.

Po ~et kom ja nu a ra 2009. go di ne u Bre ga ni je lak {e po vre |e no dvo je de ce sta re de vet i 11 go di na, kao i wi ho vi ro di te qi.

Ovog pu ta je pri znao kri vi cu i po zvao Hit nu po mo} i po li ci ju, a po stu pak ni je za vr {en.

Hor va tin ~i }a jav nost zna iz slu ~a ja “Var {av ska uli ca”, kad je, i po red pro ti vqe wa jav no sti i ne vla di nih udru `e wa, uz po mo} grad skih vla sti sa gra dio po slov ni cen tar u blo ku u cen tru gra da i u pe {a~ koj zo ni sa gra dio ulaz u jav nu ga ra `u u svom cen tru.

E. D.

POD IS TRA GOM BIV [I DI REK TOR MA \AR SKE ELEK TRO PRI VRE DE

O{te tio dr `a vu za osam mi li o na evra Biv {i di rek tor Ma |ar ske elek tro pri vre de (MVM) I{tvan Ko {i~ sa slu {an je u Na ci o nal nom is tra `nom bi rou (NNI) zbog sum we da je zlo u po tre bom po lo `a ja ma te ri jal no o{te tio tu fir mu i dr `a vu, ja vi la je Ma |ar ska te le vi zi ja. Slu ~aj je uto li ko in te re sant ni ji {to je Ko ~i{ u pro te klih 15 go di na bio na iz u- zet no vi so kim dr `av nim funk ci ja ma i sma trao se, sve do sa da, “ne do dir qi vom li~ no {}u”.

Ko ~i {u se sta vqa na te ret da je, kao ge ne ral ni di rek tor MVMa, to kom 2007. i 2008. go di ne, mi mo zna wa Uprav nog od bo ra i su prot no unu tra {wim pra vi li ma, pot pi sao dva ne po voq na ugo vo ra na osno vu ko jih je pred u ze }e o{te }e no za naj ma we dve mi li jar de fo rin ti, ili bli zu osam mi li o na evra. Naj pre je jed noj “of-{or” fir mi na Ki pru pre ba cio ve li ku svo tu dr `av nog nov ca za po sao ko ji ni kad ni je oba vqen, a po tom je jed noj ita li jan skoj kom pa ni ji sa se di {tem u Mi la nu dao na po zaj mi cu dva mi li o na evra, a ni taj no vac ni ka da ni je vra }en. Fir ma “De co tra SRL“ je kao ga ran ci ju da la u za log niz svo jih ne kret ni na, a ka sni je se

is po sta vi lo da ne ke i ni su u we nom vla sni {tvu, a deo tih zda wa je ve} bio pod hi po te kom.

Ko ~i{ je ne gi rao sve op tu `be i na ja vio `al bu pro tiv po stup ka is tra `nih or ga na. Sa da {wi ge ne ral ni di rek tor Bu dim pe {tan skog sa o bra} ja nog pred u ze }a (BKV) je uspe {nu po slov nu ka ri je ru za po ~eo u vla di \u le Hor na 1994. go di ne, ka da je ime no van za di rek to ra Dr `av nog ure da za pri va ti za ci ju. U to vre me je u Ma |ar skoj pri va ti zo van deo ener get skog sek to ra, a Ko ~i{ je pre {ao u pred stav ni {tvo ne ma~ kog RWE-a, kon cer na ko ji je ku pio jed nu od ov da {wih elek tra na. Za vre me vla de Pe te ra Me |e {i ja, po ~ev od sre di ne 2006. go di ne, stao je na ~e lo Atom ske cen tra le u Pak {u. Oda tle je mo rao da ode ka da se do go di la te {ka ha va ri ja u toj elek tra ni, ali ume sto da bu de na ne ki na ~in ka `wen, Ko ~i{ je una pre |en ti me {to je po sta vqen za ge ne ral nog di rek to ra MVM-a, pod ~i jim okri qem je i po me nu ta nu kle ar ka. Ne ko li ko go di na ka sni je pre {ao je u BKV i op stao upr kos broj nim afe ra ma u tom ko lek ti vu i stal nom de fi ci tu u po slo va wu.

(Ta njug)

U Ber li nu za pa qe no 18 auto mo bi la Ne ma~ ka po li ci ja je ju ~e po nu di la na gra du od 5.000 evra za in for ma ci ju ko ja bi do ve la do hap {e wa van da la ko ji su prek si no} za pa li li 18 auto mo bi la u Ber li nu. Po li ci ja ve ru je da su ovi in ci den ti po li ti~ ki mo ti vi sa ni i mo `da po ve za ni s le vi ~ar skim eks tre mi sti ma, ko ji su od ba ci li bi lo ko ju ve zu s ne re di ma u Lon do nu, pre ne la je agen ci ja AP. Pa qe wa auto mo bi la u glav nom gra du Ne ma~ ke ima ve} go di na ma, ali je ono vid no u~e sta lo od po ~et ka ove go di ne, po seb no to kom let wih me se ci.

Vi {e od 300 auto mo bi la za pa qe no je u Ber li nu od po ~et ka go di ne, {to je vi {e ne go to kom ce le 2010. go di ne. Vla sti ne uspe va ju da u|u u trag po ~i no ci ma iako se broj pod met nu tih po `a ra stal no po ve }a va, a ne pro ble ma ti~ ni ja je za pad no ber lin skoj ~e tvr ti [ar lo ten burg, u ko joj sta nu je pre te `no sred wa kla sa. Pa le se pre te `no bo qi auto mo bi li, ali i pri ko li ce, ma li tran spor te ri i mo to ci kli, a ciq na pa da ni su vi {e sa mo vo zi la u ta ko zva nim bo qim de lo vi ma gra da.

E. D.

dRU[TvO

dnevnik

NEZAVISNO UDRU@EWE PENZIONERA JAVNIH SLU@BI KIVNO NA PUPS

O~e ru pa ni Fond PIO ugro `a va pen zij ski si stem Zre wa nin ski ogra nak Ne za vi snog udru `e wa pen zi o ne ra jav nih slu `bi upo zo rio je na ne do ma }in sko po slo va we Uprav nog od bo ra Fon da za pen zij skoin va lid sko osi gu ra we, {to, ka ko je na ve de no na kon fe ren ci ji za no vi na re, ugro `a va re dov ne is pla te pen zi ja. I da qe se, ka zao je pred sed nik ovog udru `e wa Je len ko Kra jo van, ne zna imo vin sko-prav no sta we Fon da PIO gde su pen zi o ne ri ak ci o na ri, i ka ko se ubi ra ju pri ho di od za ku pa pro sto ra u we go vom vla sni {tvu, od no sno od lo ka la i 28 ba wa. Kao po seb no od go vor nu za ova kvo sta we, Kra jo van je iz dvo jio Par ti ju uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je.

– PUPS nam je da vao la `na obe }a wa u pred iz bor noj kam pa wi – na gla sio je Kra jo van na pres-kon fe ren ci ji. – A ta obe }a wa su bi la go to vo isto vet na re zo lu ci ji Ne za vi snog udru `e wa pen zi o ne ra jav nih slu `bi Sr bi je, po put to ga da ras pon pen zi ja bu de 3:1 (a sa da je 12:1), za tim da bu du po ve }a va ne li ne ar no, a ne pro cen tu al no kao sa da, pa ne ki pen zi o ne ri do bi ja ju ve }e po ve }a we ne go {to dru gi

ima ju pen zi ju, da od nos pen zi je i pla te bu de 70 od sto, a sa da je 52, kao i da TV-pret pla ta bu de uki nu ta.

Po we go vim re ~i ma, ovo su bi le sa mo naj no vi je pre va re or ga ni za ci je ko ju su osno va li “qu di naj od go vor ni ji za pro past naj ja ~eg pen zij skog fon da u Ju go i sto~ noj Evro pi”. Jer, pri me -

tio je on, naj i stak nu ti ji funk ci o ne ri PUPS-a bi li su ~el ni ci Fon da PIO (a ne ki su i sa da), i to u vre me ka da su iz we ga ne sta ja le ogrom ne svo te nov ca i na ~u de san na ~in otu |e na po za ma {na imo vi na. Ka ko je na veo, ve} pet me se ci se ne ob ja vqu je iz ve {taj in spek to ra kri mi na li sti~ ke po li ci je ko ji ~e {qa ju

do ku men ta ci ju ko ja ne sum wi vo po tvr |u je ~e ru pa we ka se Fon da PIO. – Vla sti u Sr bi ji pen zi o ner sku po pu la ci ju ne tre ti ra ju u skla du s va `e }im za ko no dav stvom ta ko da ne ke fa vo ri zu ju na te ri to ri jal nom prin c i p u, is pla }u ju }i im kvar tal no po mo} i obez be |u ju }i im bes pla tan pre voz i dru ge po vla sti ce, dok je ogrom n a ve } i n a pre p u { te n a sa m a se bi. Po sta vqa se pi ta we da li ovaj no vac ide iz Fon da PIO ili iz ne kih dru gih iz vo ra fi nan si ra wa – is ta kao je Kra jo van, i po zvao pen zi o ne re da ne na se da ju na la ` na obe } a w a “PUPS-ovih pla }e ni ka ko ji }e i za ovu iz bor n u kam p a w u po t ro { i t i ogro man no vac a na {te tu po re skih ob ve zni ka i pen zi o ne ra Re pu bli ke Sr bi je”. @. Balaban

„PARADA PONOSA”

Pal ma: Ima mo pre ~a po sla od pa ra de sra ma Dra gan Mar ko vi} Pal ma ka `e, ka ko iz ve {ta va ju agen ci je, da on i we go va stran ka ni ka da ni su po zi va li na na si qe i kr vo pro li }e, ali da ni ka da ne }e po dr `a ti „Pa ra du po no sa„ tj. “pa ra du sra ma”. Li der Je din stve ne Sr bi je je na ja vio i da }e od Vla de Sr bi je tra `i ti da ne do zvo li we no odr `a va we jer, ka ko je na veo, “Sr bi ja sa da ima pre ~a po sla”.

Mar ko vi} je ova ko re a go vao na na ja vu Gej-strejt ali jan se da

}e pro tiv we ga pod ne ti tu `bu “zbog ho mo fo bi je, dis kri mi na ci j e i po v re d e rav n o p rav n o sti”. U pi sa noj iz ja vi Mar ko vi} je na veo da we go va Je din stve na Sr bi ja ni ka da ne }e po dr `a ti ne {to {to je ne pri rod no i {to ne pri hva ta ni Srp ska pra vo slav na cr kva kao ni osta le ver ske or ga ni za ci je u Sr bi ji. On na vo di da je “ho mo sek su a li zam do pre 20 go di na sma tran bo le {}u, ne po tu ma ~e wu

15

NEMA NOVCA ZA KADROVE POTREBNE URGENTNOM CENTRU

Skri ning ra ka doj ke do kra ja go di ne – Do kraj go di ne ne }e mo mo }i da obez be di mo do vo qan broj ka dro va za Ur gent ni cen tar Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne iako smo upo zna ti s po ble mom wi ho vog ne do stat ka za no vo i zgra |e ni obje kat – iz ja vio je mi ni star zdra vqa prof. dr Zo ran San ko vi} pri li kom ju ~e ra {weg bo rav ka u No vom Sa du. – Za no vo za po {qa va we ka dro va ne ma mo ras po lo `i vih pa ra, a uz to ima mo zdrav stve ne usta no ve, pa i na pro sto ru Voj vo di ne, ko je ima ju vi {e od 30 od sto ne me di cin skih rad ni ka. Ako bi smo hte li bi lo {ta da ura di mo, da ne me di cin ski ka dar pro gla si mo vi {kom i

– Ne ma mo do vo qan broj ra di o lo ga i na sto ji mo da ih u do gled no vre me edu ku je mo da bi smo ima li do voq no stru~ wa ka neo p hod nih za re a li za ci ju skri nin ga ra di ra nog ot kri va wa ra ka doj ke. Me |u tim, ta edu ka ci ja ne mo `e se oba vi ti od da nas do su tra, za to je po treb no vre me ko li ko tra je spe ci ja li za ci ja.

Do bro je {to ve} sa da ima mo do voq no ra di o lo ga i teh ni ~a ra ko ji }e mak si mal no mo }i da is ko ri ste 32 ma mo gra fa ko ji su do ni ra ni na {em zdrav stvu.

Ku po vi na no vih me di cin skih apa ra ta za te ra pi ju zra ~e wem za In sti tut za on ko lo gi ju Voj vo -

Istraga o spornoj vakcini protiv gripa H1N1 Mi ni star Stan ko vi} je iz ja vio da }e is tra `ni or ga ni za me sec da na okon ~a ti is tra gu o spor nom uvo zu vak ci na pro tiv vi ru sa gri pa H1N1.

– Is tra ga je u jo{ u to ku i pri vo di se kra ju, a o~e ku je mo da }e do po lo vi ne sep tem bra bi ti i za vr {e na – re kao je Stan ko vi}, i do dao da }e ta da jav nost bi ti upo zna ta s tim o ~e mu se za pra vo ra di lo i ko je bio od go vo ran.

Pre ma mi ni stro vim re ~i ma, upo re do se vo de is tra ge i o dru gim afe ra ma u obla sti zdrav stva, a i o wi ma }e gra |a ni bi ti oba ve {te ni ~im se is tra `ne rad we okon ~a ju. da na wi ho vo me sto pri mi mo me di cin ske rad ni ke, tre ba lo bi nam nov ca za ot prem ni ne, a u ovom tre nut ku ga ne ma mo.

U Sr bi ji se sva ke go di ne po ja vi no vih 4.000 `e na obo le lih od ra ka doj ke, a 1.600 ih umre zbog tog kar ci no ma. Zbog ovih po ra `a va ju }ih po da ta ka po sled wih go di na ra di se na or ga ni za ci ji na ci o nal nog skri nin ga ra di ra nog ot kri va wa ra ka doj ke. Za hva qu ju }i po mo }i Vla de Ja pa na, ko ja }e 39 zdrav stve nih usta no va opre mi ti naj sa vre me ni jim ma mo gra fi ma, na ci o nal ni skri ning bi tre ba lo da kre ne do kra ja ove go di ne.

di ne ta ko |e je jed na od ak tu el nih te ma. Po re ~i ma dr Stan ko vi }a, pre de se tak da na raz go va rao je s po kra jin skim se kre ta rom za zdrav stvo dr Ati lom ^en ge ri jem i di rek to rom In sti tu ta za on ko lo gi ju prof. dr Du {a nom Jo va no vi }em o na bav ci no vih apa ra ta.

– Po ku {a }e mo da deo nov ca iz “du van skog di na ra” usme ri mo na ku po vi nu ovih apa ra ta. Ko li ko sam oba ve {ten, Po kra ji na je po kre nu la ak ci ju za ku po vi nu dva apa ra ta za te ra pi ju zra ~e wem pa se na dam da }e mo ve} na red ne go di ne re {i ti taj pro blem – re kao je mi ni star Stan ko vi}. J. Barbuzan

Ola ko gu ta mo pi lu le na svo ju ru ku

SNS: Li~na i slobodna stvar svakog pojedinca Srp ska na pred na stran ka sma tra da je u~e {}e u “Pa ra di po no sa” li~ na stvar sva kog po je din ca, iz ja vi la je ~la ni ca Pred sed ni {tva te stran ke Zo ra na Mi haj lo vi}.

– Sva ko ima pra vo da u to me u~e stvu je ili ne. To je li~ na stvar sva kog gra |a ni na ove ze mqe – re kla je ona, i do da la da za SNS po sto je mno go ozbiq ni ji pro ble mi ko ji ma svi tre ba da se ba ve, ne go {to je to pri ~a o odr `a va wu “Pa ra de po no sa”.

~etvrtak18.avgust2011.

Dra ga na Mar ko vi }a Pal me, ve} Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci j e, ali je pod pri t i s ci m a mo} nih lo bi ja, ski nut s li ste bo le sti”.

Pal ma je po no vio da se we go va stran ka za la `e za zdra vu po ro di cu, ko ja pod ra zu me va da

se de ca ra |a ju u bra ku mu {kar ca i `e ne, a ne da bu du de ca “su ro gat po ro di ce” u ko joj }e “dve oso be isto ga po la glu mi ti ma mu i ta tu, a raz li ko va ti se sa mo po bo ji ko se. No si }e istu gar de ro ba i bri ja ti bra du i br ko ve”.

Iz go di ne u go di nu po tro {wa le ko va u Sr bi ji ra ste.

Sa mo u pr va tri me se ca ove go di ne iz da to je 2,3 mi li o na ku t i j a me d i k a m e n a t a vi { e ne go u istom pe ri o du la ne.

Po rast po tro {we pre pa ra ta na ro ~i to se be le `i me |u le ko vi ma za smi re we, kar di o- va sku lar ne bo le sti, an ti bi o ti ci ma... Ta ko je u pr va tri me se ca ove go di ne pro pi sa no 300.000 ku ti ja an ti bi o ti ka i 700.000 ku ti ja le ko va za kar di o va sku lar ne bo le sti vi {e ne go u isto vre me la ne. Ka ko

da nas uzi ma 21. Pa da u o~i po da tak da je broj osi gu ra ni ka ko ji po di `u le ko ve na re cept go to vo isti, a po tro {wa le ko va sve ve }a, {to go vo ri da je sve vi {e gra |a na ko ji se od lu ~u ju na sa mo le ~e we. Ku} ne apo te ke su uobi ~a je ne u go to vo svim po ro di ca ma, a kod ve li kog bro ja wih one sa dr `e i le ko ve ko ji se ne bi sme li uzi ma ti bez pre po ru ke i kon tro le le ka ra.

Na{ svet se la ko od lu ~u je na gu ta we ko je ka kvih pre pa ra ta od ko jih o~e ku ju bo qe zdra -

ka `u u Re pu bli~ kom za vo du za zdrav s tve n o osi g u r a w e, ako se na sta vi ovaj trend, do kra j a go di n e pro p i s a } e se tri mi li o na ku ti ja vi {e iz ta ko zva ne C-gru pe le ko va, za ko ji va `i po se ban re `im iz da va wa i ko ji spa da ju u naj sku pqe me di ka men te. Isto ta ko, ako se do kra ja go di ne na sta vi trend po ve }a ne po tro {we me di ka me na ta, do }i }e se do ci fre od 100 mi li o na pro pi sa nih ku ti ja le ko va.

Dok je 2006. go di ne je dan pa ci jent pro se~ no po di zao 16 ku ti ja le ko va go di {we,

vqe, a ne ra ~u na na to da me di ka men ti mo gu ima ti i mno go ne ga tiv nih efe ka ta. An ti bi o ti ci su i da qe “naj o mi qe ni ji” lek, za ko ji po je di ni pa ci jent sma tra ju da ni je ni po treb no od la zi ti kod le ka ra i ~e ka ti u ~e ka o ni ci jer o we mu “sve zna ju”, a i mo gu se ku pi ti u apo te ka ma za re la tiv no ma lo nov ca. Ta ko se oni uzi ma ju i za vi ro zu, iako ne de lu ju na vi ru se, kao i za spre ~a va we na stan ka pre hla de, iako to ni ka ko ni je lek za pre ven ti vu.

J. B.

VESTI Po pi si va ~i za ma wi ne Za {tit nik gra |a na Sa {a Jan ko vi} za tra `io je od Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku da pre du zme do dat ne i hit ne me re da bi obez be dio da pri li kom po pi sa 2011. u pod ru~ ji ma gde `i ve pri pad ni ci na ci o nal nih ma wi na bu de do voq no po pi si va ~a ko ji go vo re wi hov ma ter wi je zik. Om bud sman je ta ko |e tra `io da lo kal nim po pi snim ko mi si ja ma ko je su, ili ko je bu du ne tran spa rent no i neo sno va no me wa le rang-li ste za in struk to re i po pi si va ~e, na lo `i da spi sko ve iza bra nih kan di da ta usa gla se s ori gi nal nim rang-li sta ma.

Na ci o nal ni sa vet ma |ar ske na ci o nal ne ma wi ne upu tio je pri tu `bu za {tit ni ku gra |a na zbog mo gu} no sti da me |u po pi si va ~i ma ne bu de do voq no onih ko ji po zna ju je zik sre di ne u ko joj }e po pi si va ti, pod se }a se u sa op {te wu.

Po mo} Vla de Voj vo di ne so ci jal no ugro `e ni ma Vla da Voj vo di ne je ju ~e od lu ~i la da upu ti sport skom klu bu @FK „Spar tak” iz Su bo ti ce ro bu vred nu do dva mi li o na di na ra kao po mo} za or ga ni za ci ju me |u na rod nog tak mi ~e wa, ali i da is po ru ~i ro bu ukup no vred nu 21,8 mi lion di na ra

me snim za jed ni ca ma, op {ti na ma, usta no va ma i udru `e wi ma ko ja su se obra ti le za po mo} za so ci jal no ugro `e ne de lo ve sta nov ni {tva.

Isto ta ko, pa ke ti s na mir ni ca ma, vred ni oko 39,8 mi li o na di na ra, bi }e upu }e ni na ime po mo }i ugro `e nim rad ni ci ma za po sle nim u od re |e nim fir ma ma, a naj vi {e pa ke ta, 10.000, bi }e upu }e no Kan ce la ri ji za in klu zi ju Ro ma. Pri jem ro be, pa ko va we i di stri bu ci ja }e bi ti or ga ni zo va na u sa rad wi s Cr ve nim kr stom gra da No vog Sa da.

Upis Ro ma na uni ver zi tet Vla da Voj vo di ne je do ne la od lu ku po ko joj }e u pred sto je }oj {kol skoj go di ni 14 kan di da ta rom ske na ci o nal ne za jed ni ce bi ti upi sa no u pr vu go di nu stu di ja na fa kul te ti ma u sa sta vu Uni ver zi te ta u No vom Sa du, a jo{ se dam kan di da ta i na vi so ke {ko le stru kov nih stu di ja ~i ji je osni va~ AP Voj vo di na. ^la no vi Vla de do ne li su i od lu ku da se u {kol skoj 2011/2012. go di ni 13 kan di da ta srp ske na ci o nal ne za jed ni ce iz Re pu bli ke Hr vat ske upi {e u pr vu go di nu stu di ja na fa kul te ti ma Uni ver zi te ta u No vom Sa du i se dam kan di da ta na vi so ke {ko le stru kov nih stu di ja.

Uybe ni ci u {ko la ma do 1. sep tem bra Mi ni star pro sve te i na u ke @ar ko Ob ra do vi} iz ja vio je da }e ux be ni ci za osnov ce bi ti u {ko la ma do 1. sep tem bra i po ~et ka no ve {kol ske go di ne. On je re kao da su ux be ni ci od {tam pa ni bez ob zi ra na to {to s iz da va ~i ma “iz teh ni~ kih raz lo ga” ugo vo ri ni su pot pi sa ni u uobi ~a je no vre me, i do dao da }e no va {kol ska go di na po ~e ti bez ika kvih pro ble ma.

Za vr {en pred log na cr ta me dij ske stra te gi je Mi ni star stvo kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva sa op {ti lo je da je za vr {en na crt me dij ske stra te gi je i da je Vla di Sr bi je upu ti lo zah tev da u {to kra }em ro ku for mi ra ko mi si ju ko ja bi da la su ge sti je na taj tekst. Osim pred stav ni ka Sek to ra za me di je i te le ko mu ni ka ci je, ko mi si ju bi ~i ni li pred stav ni ci Mi ni star stva fi nan si ja, Re pu bli~ kog se kre ta ri ja ta za za ko no dav stvo, Kan ce la ri je za pri dru `i va we EU, eks per ti Evrop ske ko mi si je i Rad ne gru pe ko ja je sa ~i ni la pr vi tekst na cr ta, kao i Agen ci je za za {ti tu kon ku ren ci je.

SPORT

~etvrtak18.avgust2011.

dnevnik

c m y

16

POD VU ^E NA CR TA POD PRO [LO GO DI [WU LI GU [AM PI O NA

Par ti za nu 8,5 mi li o na evra

Evrop ska fud bal ska uni ja ob ja vi la je ko li ko je sva ki klub za ra dio pro {le se zo ne od u~e {}a u Li gi {am pi o na, a Par ti za nu je pri pa lo 8,5 mi li o na evra. Od ta~ no 8.510.000 evra, cr no-be li su do bi li 3,9 mi li o na na osno vu bo nu sa za u~e {}e, 3,3 mi li o na bo nu sa za me ni ce i 1.310.000 mi li o na za ra de od te le vi zij skih pre no sa.Po {to je {am pion Sr bi je za vr {io u~e {}e bez osvo je nog bo da, ni je do bio ni ka kav bo nus za re zul ta te. U Par ti za no voj gru pi naj vi {e je za ra dio Ar se nal i to sko ro 30 mi li o na, Bra ga je za ra di la oko 12 mi li o na, ali u to ni su ura ~u na ti bo nu si za Li gu Evro pe, dok je [a htjor in ka si rao ne {to vi {e od 21 mi li o na.

Od 32 u~e sni ka naj vi {e je za ra dio Man ~e ster ju naj ted, iako je po ra `en u fi na lu. Za ra da cr ve nih |a vo la iz no si la je 53,2 mi li o na, dok je Bar se lo na kao po -

bed nik L[ in ka si ra la 51 mi lion, jer su ugo vo ri za te le vi zij ske pre no se ma wi u [pa ni ji ne go na Ostr vu.

UEFA je ras po re di la ukup no 754,1 mi li o na evra iz me |u 32 klu ba ko ji su igra li u pro {le se zo ne.^el si je za ra dio 44,5 mi li o na, a sle de [al ke (39,75 mi li o na) i ma drid ski Real (39,3 mi li o na). Po red to ga, jo{ 125 mi li o na evra po de qe no je na ci o- nal nim Sa ve zi ma i klu bo vi ma ko ji su tak mi ~e we za vr {i li u kva li fi ka ci ja ma.

U Li gi Evro pe 56 klu bo va do bi lo je ukup no 150 mi li o na evra.

Osva ja~ tog tak mi ~e wa Por to za ra dio je 7,8 mi li o na, dok je fi na li sti Bra gi pri pa lo 4,5 mi li o na, po red nov ca od u~e {}a u Li gi {am pi o na. Ipak, ta dva klu ba ni su naj vi {e za ra di li, ve} {pan ski Vi qa re al sa oko de vet mi li o na evra.

BRA ZI LAC KLEO NE MA DI LE MU

Igrao bih za Sr bi ju od mah Kle ver son Kor do va, po zna ti ji kao Kleo spre man je da ob u ~e dres Sr bi je!Bra zi lac, ko ji je u Sr bi ji ve} is pi sao isto rij ske stra ni ce, iz ja vio je da je od pri ja te qa ~uo za mo gu} nost da ob u ~e dres or lo va i da je pre sre }an zbog to ga. Ipak, iz Fud bal skog sa ve za Sr bi je jo{ uvek ni je do bio zva ni ~an po ziv.

- Ra do bih obu kao dres Sr bi je.

To je i po tvr da mo jih kva li te ta i do kaz da sam osta vio trag. Ako me se lek tor po zo ve - do la zim - re kao je Kleo, pr vi stra nac ko ji je pre {ao iz ta bo ra jed nog ve ~i tog ri -

va la u dru gi (iz Zve zde u Par ti zan) i naj sku pqe pro da ti stra ni fud ba ler u isto ri ji na {e li ge.

Ka ko stva ri sto je, Bra zi lac na pri vre me nom ra du u Ki ni mo gao bi da sru {i jo{ je dan re kord - da po sta ne pr vi igra~ iz ino stran stva ko ji je za i grao za na ci o nal ni tim Sr bi je.

- Sr bi ja ni je pr va re pre zen ta ci ja za ko ju bi za i grao stra nac. To je re al no sta we da na {weg fud ba la. Za Ne ma~ ku igra Ka kau, za Tur sku Aure lio, za Hr va te Edu ar do... I ni ko se ne `e li. Svi stran ci do la ze da po mog nu i ni ko to ne ra di ra di li~ ne pro mo ci je. Mo gu da obe }am da bih dao mak si mum za Sr bi ju i bio u slu `bi ti ma da se ostva re `e qe ni re zul ta ti - po ru ~io je biv {i gol ge ter Par ti za na, is ti ~u }i da ne bi imao ni {ta pro tiv i da se di na klu pi, a sve za do bro bit re pre zen ta ci je.

On je do dao da pra ti de {a va wa srp skog ti ma u kva li fi ka ci ja ma za Evrop sko pr ven stvo 2012. Tvr di da Sr bi ja ima ve o ma jak tim, a da je od bra na naj ja ~a ka ri ka.

- Do la zim da do ne sem ne ki kva li tet i ne ku pre va gu, ako je to mo gu }e - re kao je Kleo, ko ji je pre go di nu da na do bio srp ski pa so{.

On na gla {a va da ni je ~u do tvo rac, iako bi na vi ja ~i u Sr bi ji na we ga mo gli da gle da ju kao na spa si o ca, bu du }i da na{ na ci o nal ni tim ku bu ri sa na pa da ~i ma i re a li za ci jom.

- Ni sam san sal va dor (na por tu gal skom sve ti spa si lac). Tu sam da po mog nem i dam sve od se be, a da li }e to bi ti do voq no vi de }e mo - is ta kao je Bra zi lac.

Se lek tor Vladimir Petrovi} nedavno je rekao da su vrata nacionalnog tima otvorena za Klea i za neke druge strance, ali je javnost ostala uzdr`ana da li je uo{te potrebno anga`ovati naturalizovane igra~e. Najve}a ko~nica u realizaciji ~itave ideje da Kleo obu~e srpski dres svakako je administracija, odnosno dozvola koju mora da odobri FIFA, a koja podrazumeva du`u proceduru.Dakle, za registraciju Klea je ve} kasno kada su u pitawu naredni me~evi protiv Severne Irske, koji se igra 2. septembra, odnosno sa Farskim Ostrvima, koji je na programu ~etiri dana kasnije.Realno je da bi mogao da zaigra na utakmicama protiv Italije i Slovenije u oktobru.

Najva`nije je da oni koji treba to da urade donesu odluku o tome da li je Kleo zaista potreban na{oj reprezentaciji i odmah krenu u proces dobijawa dozvole od strane FIFA, da posle ne bi bilo kasno za Klea... ali i za Srbiju.

Drog ba me wa Etoa u In ter u?

Sa mjuel Eto u pe tak pot pi su je za ru ski An `i, a na \u ze pe Me a cu bi mo gao da stig ne dru gi is ku sni afri~ ki na pa da~ Di di je Drog ba.Vre me {ni na pa da~ iz Oba le Slo no va ~e ni ka ko da pro du `i ugo vor sa ^lsi jem, a uz to je pao u dru gi plan kod tre ne ra Vi la{ Bo a {a, ~i je je opre de qe we da je di no me sto u {pi cu za u zme Fer nan do To res.In ter bi od An `i ja tre ba lo da in ka si ra iz me |u 30 i 35 mi li o na evra za Etoa, ali en gle ski me di ji pi {u da zbog fi nan sij skih pro ble ma In ter ne bi mo gao da iz dvo ji ve li ki no vac za Drog bin tran sfer.

Pred sed nik Ma si mo Mo ra ti bi mo gao da po nu di ^el si ju oko osam mi li o na evra, ma da bi naj ra di je sklo pio do go vor o po zaj mi ci. Eto bi u pe tak tre ba lo da potpi{e ugovor sa An`ijem, koji bi mu garantovao godi{wu platu od neverovatnih 20 miliona evra u neto iznosu.

Mo me nat iz utak mi ce Voj vo di na – Asan te Ko to ko

Fo to: R. Ha yi}

DE JAN VU KI ]E VI] VE] IMA JA SAN UVID U PO TEN CI JAL VO [I NE EKI PE

U ve zi naj vi {e {kri pi Utak mi cu Voj vo di na - Asan te Ko to ko, u ko j oj je srp s ki tim po be dio go sta iz Ga ne 3:1 (1:0), pa `qi vo je sa stra ne pra tio, u dru {tvu sport skog di rek to ra Mi o dra ga Pan te li }a, no vi {ef stru~ nog {ta ba fud b al s kog su p er l i g a { a iz No vog Sa da De jan Vu ki }e vi}.

Dva ti ma pred sta vi la su se no vom tre ne ru {to je bi lo do voq no za pr vi uti sak i pr ve oce ne.

- Za me ne je naj va `ni je da sam vi deo fi zi~ ki sprem nu eki pu, {to me hra bri da mo `e mo od mah da kre ne mo u po di za we for me, jer je evi dent no da ne ki igra ~i ne pru `a ju ono {to objek tiv no mo gu. Do utak mi ce sa Me tal cem u Lu ~a ni ma osta lo nam je tri da na i sve }e mo u~i ni ti da se kroz pre os ta le tre nin ge jo{ bo qe upo zna mo.

Za sa da za duel 2. ko la kon ku ri {e 20-ak igra ~a, ali je ja sno da }e wih 13-14 po ne ti glav ni te ret - re kao je Vu ki }e vi}.

Lo ci ran je i osnov ni ne d o s ta t ak, prak t i~ n o po t vr | e n o ono {to se zna lo i dok je na klu pi se deo Qu bo mir Ri stov ski.

- Voj vo di ni ne do sta je plej, pra vi or ga ni za tor igre, di stri bu ter ko ji bi olak { ao za v r { ni c u i upo t re b qi v im lop t a m a snab de vao na pa da ~e, pre svih Abu ba ka ra. Da kle, pot pu no mi je ja sno {ta nam tre ba, ali u ovom ~a su ne znam i ime igra ~a ko ji bi mo gao da do |e u Voj vo di nu.

Na pi ta we ima li ta kvog u Cr noj Go ri, jer fud bal u ovoj ze mqi Vu ki }e vi} naj bo qe po zna je po {to je ra dio osam go di na u dva klu ba (Ze ta i Mo gren), no vi {ef stru ke cr ve no-be lih je re kao: - Uz pu no uva `a va we cr no gor skih fud ba le ra, ne vi dim da sa da u ta mo -

De jan Vu ki }e vi}

{woj naj ja ~oj li gi po sto ji igra~ ko ji nam je po tre ban i ko ji bi za Voj vo di nu bio po ja ~a we. Na ma tre ba fud ba ler ko ji od mah mo `e da igra i da po dig ne kva li tet eki pe.

Mno go se pret hod nih da n a po {tam p i pro vla~i l o ime is k u s nog vezi ste Mar ka Qu bin ko vi}a. Vu ki }e vi} je opre zan ka da je o ovom fud ba le ru re~.

- Sva ki igra~ ko ji sa da do |e u Voj vo di nu ve zi va }e se za mo je ime. Za to u ovom ~a su ne mo gu da se na bi lo ko ji na ~in iz ja {wa vam o kva li te ti ma igra ~a za ko jeg sam sa mo ~uo da je bio u opi ci ji da ob u~ e cr ve no-be li dres.

Za is ta ne znam u ka kvoj je Qu b in k o v i} for m i, ko li ko je spre man i da li }e do }i u Voj vo di nu - re kao je Vu ki }e vi}.

S. Sa vi}

DE LE GA CI JA IZ GA N E: Me~ Voj vo di na - Asan te Ko to ko pra ti la je de le ga ci ja am ba sa de ove afri~ ke ze mqe.

No v o s a | a n i su za up so me nu da ri va l i go s te cr ve no-be lim dre so vi ma, a ne ki od wih od mah su ode nu li Vo { i n a klup s ka obe le` ja.

Za ni mqi vo je da su ceo tok me ~ a pre n o s i l a i dva ra dio re por te ra.

Ven ger u no vim pro ble mi ma Me na xer Ar se na la Ar sen Ven ger mo gao bi da se na |e u no vom su ko bu sa UEFA po {to je ko mu ni ci rao sa klu pom Ar se na la na me ~u sa Udi ni ze om na Emi rej tsu. U utak mi ci ba ra `a za Li gu {am pi o n a lon d on s ki tim sla vio je 1:0, a Ven ger je sa tri bi na di r ekt n o raz g o v a rao sa ostat k om {ta b a na klu p i, zbog ~e ga bi mo gao da bu de ka `wen.

Na i me, Fran cuz je pret hod no sank ci o ni s an jed n om utak - Ar sen Ven ger mi c om ka z ne zbog na sr ta wa na su di ju Ma si ma Bu sa ku to kom po ra za od Bar se lo ne u osmi ni fi na la Li ge {am pi o na pro {le se zo ne.Ar se nal je pred me~ sa Udi ne ze om kon sul to vao

UEFA, ~i ji su zva ni~ ni ci re kli da Ven ger sme da {a qe po ru ke ostat ku {ta ba, ali pre ko tre }eg li ca. Zbog to ga je po mo} ni tre ner Bo ro Pri mo rac pre no sio po ru ke od Ven ge ra asi sten tu me na xe ra Pe t u Raj s u. Ipak, UEFA je upo zo ri la Ven ge ra na po lu vre me nu da je to pro tiv pra vi la.

Fran c u s ki stra teg je na k on to g a pre s tao sa ko m u nika c i j om, dok su ~el n i c i Ar s e n a l a osta li zbu we ni sta vom UEFA. Ven ger je na kon me ~a od lu ~io da ne tre ba da se po ja vqu je na kon fe ren ci ji za no vi na re, po {to ni je u~e stvo vao na su sre tu kao tre ner.

PR VEN STVO ITA LI JE

In ter bez Ma i ko na, Mi lan bez Ibre Mi lan ski klu bo vi po ~e }e se zo nu u Se ri ji A osla bqe ni po vre da ma igra ~a, po {to }e In ter tak mi ~e we po ~e ti bez Ma i ko na, a Mi lan bez Zla ta na Ibra hi mo vi }a. In ter je ob ja vio da Ma i kon mo ra da ide na ope ra ci ju me ni sku sa u de snom ko le nu, dok je Mi lan sa op {tio da Ibra hi mo vi} ima pro ble me sa ~lan kom le ve no ge.

Ma i kon }e se vra ti ti ku }i, gde }e ga ope ri sa ti le kar bra zil ske re pre zen ta ci je @o ze Lu is Run ko i ve ro vat no }e od su stvo va ti me sec da na. Ovog igra ~a mu ~e po vre de jo{ od pro {le se zo ne. [ve |a nin je po vre |en u ne de qu, u pri ja teq skom me ~u sa ti mom Mal mea - we go vog rod nog gra da i ve ro vat no }e od su stvo va ti sa mo ne de qu da na.Mi lan se zo nu po ~i we 27. av gu sta pro tiv Ka qa ri ja, dok se In ter dan ka sni je sa sta je sa Le }e om.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak18.avgust2011.

17

PLEJ-OF RUN DA KVA LI FI KA CI JA ZA LI GU EVRO PE PAR TI ZAN GO STU JE [A MRO KU

Po be da za mi ran re van{ Fud ba le ri Par ti za na ve ~e ras, u Da bli nu, pro tiv pr va ka Re pu bli ke Ir ske [a mrok Ro ver sa (20.45 RTS) otva ra ju vra ta pla sma na u Li gu Evro pe. Cr no – be li tra `e ak ti van re zul tat ko ji bi omo gu }io da u Be o gra du za ne de qu da na sa mo do vr {e po sao.

Na put sa Be o gra |a ni ma kre nuo je Edur do Pa {e ko, ali jo{ ni je iz ve sno ho }e li on igra ti.

- Sve je mo gu }e. Opo ra vak te ~e do bro, ali ne }e mo po sva ku ce nu ri zi ko va ti – re kao je tre ner Alek san dar Sta no je vi}.

U kon ku ren ci ji za tim bi }e i opo ra vqe ni Alek san dar Ran -

ko vi}, ta ko da }e de snu stra nu te re na po kri va ti on i Ste fan Ba bo vi}. Me sto po `u te log Zvo ni mi ra Vu ki }a za u ze }e Ne ma wa To mi}.

- Ima mo za me ne za sva kog igra ~a ta ko da to ni je pro blem. Bi }e ako [a mrok ne shva ti mo ozbiq no i ne da mo svoj mak si mum. [ta mo `e te re }i o Ir ci ma?

- Kla si~ na ostrv ska eki pa, ali vr lo sr ~a na i di sci pli no va na. Si gur no }e da ti sve od se be pro tiv nas i za to mo ra mo bi ti opre zni – re kao je Sta no je vi}.

Gol man Vla di mir Stoj ko vi} igrao je ne ko vre me u En gle -

Ste fan Ba bo vi} hva li bor be nost Ira ca

Da nas

Le gi ja - Spar tak (M) (18) Ekra nas - Ha poel (TA) (18) Lo ko mo ti va (M) - Tr na va (18) Va slui - Spar ta (P) (18) Ze sta fo ni - Klub Bri` (18.30) Hel sin ki - [al ke (18.30) Li teks - Di na mo (K) (18.45) Vor skla - Di na mo (B) (19) Ale sund - AL Alk mar (19) Omo ni ja - Sal zburg (19) Austri ja (B) - Gaz Me tan (19) Ma ka bi (TA) - Pa na ti na i kos (19.30) Ste a ua - CSKA (S) (19.30) Tun - Sto uk (18.30) Be {ik ta{ - Ala ni ja (20) Bur sa - An der leht (20) PA OK - Kar pa ti (20) Nor dsje land - Spor ting (L) (20) Slask - Ra pid (B) (20) Stan dard - Hel sing borg (20.15) Me ta list - So {o (20.30) Fu lam - Dwe pro (20.30) Ha no ver - Se vi qa (20.30) Cr ve na zve zda - Ren (20.20) [a mrok - Par ti zan (20.45) Ro sen borg - AEK Lar na ka (20.45) Sla vi ja (B) - Ro ma (20.45) Di fe ran` - PS@ (20.45) Harts - To ten hem (20.45) Ma ri bor - Ren xers (20.45) Na ci o nal - Bir min gem (20.45) AEK - Di na mo (T) (20.45) Bil bao - Trab zon (21) La cio - Ra bot ni~ ki (21) Sel tik - Sion (21.05) Rid - PSV (21.05) Atle ti ko (M) - Vi to ri ja (22) Bra ga - Jang Bojs (22) Re van {i su na pro gra mu 25. av gu sta.

skoj i uve rio se u ta mo {we shva ta we fud ba la.

- Par ti zan bi bio sta bi lan Pre mi jer li ga{, dok za [a mrok ne ve ru jem da bi us peo ni da se pla si ra u istu. Mno go smo kva li tet ni ji od wih, pre sve ga u do me nu teh ni ke i tu o~e ku jem pre va gu u igri. Na rav no, Ir ci su po no sni, ne }e se pre da ti do kra ja i mi mo ra mo od i gra ti kao pro tiv No vog Pa za ra uko li ko `e li mo po be du - sma tra Stoj ko vi}.

Istom se na da i Na mwa To mi}: - Od po ~et ka se zo ne igra mo od li~ no {to me hra bri pred [a mrok. Ako bu de mo ozbiq ni o~e ku jem tri jumf ve} sa da. [a mrok igra du gim lop ta ma i ve ru jem da }e mo ih slo mi ti na {om pas igrom.

Sli~ no raz mi {qa i Ste fan Ba bo vi}.

- Ir ci su vr lo agre siv ni i fa na ti~ no bor be ni, pa }e mo mo ra ti br zo da od i gra va mo.

Uko li ko spu sti mo lop tu na ze mqu i bu de mo hi tri do bi }e mo [a mrok. Kao i pro tiv Gen ka mo ra }e mo da za tvo ri mo sre di nu te re na i for si ra mo kon tre.

Ko pen ha ge nu ni je bi lo la ko da ih eli mi ni {e (2:0, 1:0) - pod se tio je Ba bo vi}.

Uko li ko Edu ar do ne bu de mo gao da igra we go vo me sto ve ro vat no }e za u ze ti La min Di ja ra, ko ji je pro tiv No vog Pa za ra za dva de set mi nu ta u igri po ka zao da ula zi u pra vu for mu.

- No ga me ne bo li, do bro sam, mo gao bih da po~ nem me~. Ne znam da li i da od i gram svih 90 mi nu ta, ali za 60- 70 sam spre man. Uko li ko na stu pim da }u sve od se be da se na pra vi na ~in odu `im gro ba ri ma za sja jan pri jem na me ~u pro tiv No vog Pa za ra – re kao je Di ja ra.

U Hum sku se vra tio i Lo la Smi qa ni}, pot pi sav {i sa cr no – be li ma dvo go di {wi ugo vor, a pre ma re ~i ma tre ne ra Sta no je vi }a u naj u `oj je kon ku ren ci ji za tim.

I. La za re vi}

Sa vi }u le po u Pre mi jer li gi Ste fan Sa vi} odu {e vqen de bi jem u dre su Man ~e ster si ti ja. Am bi jent na sta di o nu pre lep, ener gi ja ne po no vqi va, iako na vi ja ~i uop {te ni su bu~ ni. Sa vi} br zo pro la zi kroz pe riod pri la go |a va wa no voj sre di ni i no vim zah te vi ma, a ne ma sum we da kqu~ nu ulo gu u to me ima igra we utak mi ca. Ne ka da {wi fud ba ler Par ti za na pro veo je na te re nu ne {to ma we od 20 mi nu ta u po be di nad Svon si jem (4:0).

Dar ko La zo vi}, jed na od Zve zdi nih uzad ni ca

CR VE NA ZVE ZDA DO ^E KU JE REN (20.30)

Pro si ne~ ki: Na pa {}e mo Fran cu ze U pa klu Ma ra ka ne, ko ja }e bi ti ulep {a na sa pre ko 50.000 gle dla ca, Cr ve na zve zda }e po tra `i ti svo ju {an su za tri jumf u pr vom su sre tu plej - ofa za pla sman u Li gu Evro pe pro tiv fran cu skog Re na. Dah ve li kog sport skog spek ta kla ose }a se u va zdu hu, a po ru ke ko je {a qu iz cr ve no- be log ta bo ra go vo re da su i fud ba le ri sprem ni da is ka `u sav kva li tet, ulo `e svoj mak si mum i na kri li ma po dr {ke na vi ja ~a iz bo re po vo qan re zul tat.

Zve zda svoj si stem i for ma ci ju “4-3-3” ne }e me wa ti.

- Jed no stav no, mo ja fi lo zo fi ja fud ba la je na pa da~ ka. Ne mo gu dru ga ~i je. Ne ma kal ku li sa wa. Tra `im do mi na ci ju kroz pas igru, a lop tu mo `e mo da ~u va mo va qa no ako svi bu de mo tr ~a li pu nim plu }i ma. Na pa {}e mo Fran cu ze, ni su oni ni ka kav ba uk, pa bi li su tek {e sti u li gi.

Ko ji bi re zul tat bio po me ri cr ve no-be lih?

Di mi tri je vi}: Bo qi smo od Re na Mi lo{ Di mi tri je vi}, u od su stvu Evan dra, bi }e glav ni kre a tor Zve zdi ne igre. Uz pu no do brih vi bra ci ja o~e ku je meg dan sa Re nom.

- Ose }a se pra va fud bal ska at mos fe ra, sta dion }e bi ti pun, a to je do dat ni mo tiv za sva kog igra ~a da pru `i mak si mum. Ve ru jem da }e mo od i gra ti kva li tet nu utak mi cu, bi ti pra vi, po ka za ti ono {to zna mo - ve li Di mi tri je vi}.

Sna gu Re na po zna je, jer je ne ko li ko go di na na stu pao u Fran cu skoj.

- Mno go to ga se pro me ni lo u wi ho vom sa stvu, - O~e ku je nas va `na utak mi ca, za klub, igra ~e, tre ne ra, za sve ko ji su uz Zve zdu. No si u se bi tak mi ~ar ski i fi na sij ski pro fit. Za da tak je te `ak, jer smo se na me ri li na sna `nog pro tiv ni ka. Ali, op ti mi sta sam. Mo `e mo da od i gra mo do bar me~, ima mo sna gu i mo tiv za ta ko ne {to, po mo }i }e i pu bli ka - is ta kao je tre ner Be o gra |a na Ro bert Pro si ne~ ki.

Ne pri jat na epi zo da iz Su bo ti ce je ar hi vi ra na.

- Am bi jent je bio pre lep. Ose tio sam ne po no vqi vu ener gi ju, iako na vi ja ~i ni su ni iz bli za bu~ ni po put Gro ba ra. Pre bih re kao da je at mos fe ra bi la po zo ri {na, {to i ni je to li ko lo {e. Da mi na po ~et ku bu de lak {e da se sna |em.

Sa vi} je do dao da je la ko na vi }i se na do bro, da su mu sa i gra ~i sjaj ni fud ba le ri i od li~ ne li~ no sti i da ve ru je da }e igra ti ~e {}e ka ko vre me bu de od mi ca lo.Za tim Man ~e ster si ti ja ka `e da je jak na te re nu, ko li ko i na pa pi ru.

- Ni ko nam ni je re kao da mo ra mo da bu de mo pr vi u Pre mi jer li gi ili osvo ji mo Li gu {am pi o na, me |u tim, sa uslo vi ma ko je ima mo sve sni smo i sa mi {ta su ci qe vi - ka zao je Sa vi}.

- Ni je nas po re me tio po raz ko ji smo br zo za bo ra vi li, ~ak je do bro {to smo do bi li la ga ni {a mar. Ve li ke su ov de am pli tu de u ras po lo `e wu, od eufo ri je do o~a ja. Po sle Le ton ca bi li smo pra vi, naj bo qi, sad opet ni {ta ne zna mo. Ni smo za bor va i li da igra mo, vra }a mo sa mo po u zda we, mi slim da }e mo na tr ka~ kom pla nu bi ti pra vi, da je to osnov ni de taq ko ji tre ba is po {to va ti - kon sta to vao je tre ner.

ga je stil tvr de eki pe, ata ku ju iz kon tre. Po se du ju kva li tet, ali ni je to Bar sa ili Man ~e ster ju naj ted. Bo qi smo od wih, bez ob zi ra {to oni igra ju u fran cu skoj li gi ko ja je ste ja ka- tvr di lu cid ni ve zi sta cr ve no- be lih.

Prog no za?

- Ni {ta ni je ne mo gu }e u fud ba lu u po gle du re zul ta ta, ali sma tram da bi nam po be da, pa ma kar i mi na mal na, bez pri mqe nog go la, bi la do voq na da se i na kon re van{ su sre ta na |e mo u `e qe noj Li gi Evro pe - is ta kao je Mi lo{ Di mi tri je vi}.

Ren je sta bi lan pr vo li ga{, sa naj bo qom od bra nom u Fran cu skoj, ubo jit iz kon tre, a vred nost eki pe ide do 90 mi li o na evra...

- Pu no sam ih gle dao, ma wevi {e znam sve o wi ho vim vr li na ma i ma na ma. Do bri su, br zi, hi tri ka da idu na pred, ne sna la ze se naj bo qe kad tre ba da vo de igru, pre te iz kon tre, na to tre ba obra ti ti pa `wu... - krat ko je ana li zi rao ri va la po pu lar ni Ro bi.

Do kle o tom Adi ju Bi la je naj vqe na mo gu} nost da }e od bra nom ko man do va ti ne sta {ni Li Adi. - Ne }e igra ti, jer jed no stav no ni je spre man. Ni je ga bi lo tri me se ca, ka `wen je, ni je pro {ao pri pre me, tek de se tak da na je u pu nom po go nu sa eki pom. Bi lo bi neo zbiq no da ga u ta kvom sta wu gur nem u tim. Ali, ne znam za {to to li ko for si ra ju me di ji Li Adi ja i do kle vi {e da pri ~am o we mu. Po vra tak u eki pu je dug pro ces, ne ka `em da mo `da ne }e bi ti u kom bi na ci ji za re van{ kroz ne de qu da na. Mo `da je, za i sta, neo zbiq no da vi {e pri ~am o we mu - od mah nuo je Pro si ne~ ki ru kom, uz sim pa ti~ nu opa sku.

- Vo leo bih da do bi je mo sa tri ili ~e ti ri nu la, da od mah ove ri mo pla sman u LE. [a lim se, na rav no. Pri `eq ku jem mi ni mal ni tri jumf, ko ji bi osta vio otvo re nu i re van{ utak mi cu u Re nu. Mi slim da to mo `e mo, ali po na vqam ~e ka nas ba{ sil no is ku {e we.

Sti `e mo i do sa sta va ti ma, ko ji Zve zdin stra teg ni ka da ne skri va.

- Evan dro je ro vit, ne }e po ~e ti, a da li mo `e da nam po mog ne ba rem 30 mi nu ta, vi de }e mo.

Pro ble me sa le |i ma ima Mi ja i lo vi}. Znam po sta vu, ali bi }u si gu ran tek na kon po sled weg tre nin ga - ob ja snio je u~i teq cr ve no-be lih.

Naj ve rov ta ni ji sa stav: Baj ko vi}-Mi ki}, To {i}, Vi lo ti}, ]o si}-Ko va ~e vi}, Di mi tri je vi}, Ka du-La zo vi}, Bor ha i Ka lu |e ro vi}.

Su sret vi so kog ri zi ka, pre ma mi {qe wu UEFA, po ~i we u 20,30 sa ti, a prav du }e de li ti Por tu ga lac Du ar te Go me{.

Z. Ran ge lov

18

sport

~etvrtak18.avgust2011.

TE ME RIN SKA SLO GA STA VI LA TA^ KU NA PRE LA ZNI ROK

Ba jat i Jor gi} pun po go dak Po sle gol ge te ra Ne boj {e De sni ce i de fan ziv ca Ne ma we Sta no je va, u re do ve srp sko li ga {a Slo ge iz Te me ri na do {ao je Alek san dar Ba jat. Sta me ni uni ver za lac pred sta vqa }e ve li ko po ja ~a wa am bi ci o znim Te me rin ci ma.

- Za do voq ni smo bi lan som pre la znog ro ka, an ga `o va li smo `e qe na po ja ~a wa, pa za sva ku po zi ci ju kon ku ri {u po dvo ji ca igra ~a pod jed na kog kva li te ta. To kom pri prem nog pe ri o da re zul ta ti su bi li u dru gom pla nu, ali ostva re ni skor na go ve {ta va da smo na pra vom ko lo se ku – ka `e sport ski di rek tor De nis Ma le {e vi}.

Naj ve }a gu `va vla da za me sto iz me |u sta ti va, jer je ru ko vod stvo po sti glo do go vor i sa Ne ma wom Jor gi }em. Od li~ ni ~u var mre `e, ve} je bra nio cr ve no-be le bo je Slo ge, ste kao do dat no is ku stvo u su per li ga {u Spar tak Zla ti bor vo di, pa je we gov po vra tak pun po go dak.

- Dra go mi je da smo us pe li da an ga `u je mo Ba ja ta i Jor gi }a, ne do sta ja li su nam igra ~i ta kvog pro fi la i wi ho vim do la skom sta vi li smo ta~ ku na pre la zni rok. Li ga }e bi ti ja ~a ne go pro {le se zo ne, ni smo se de li skr {te nih ru ku i ve ru jem da mo `e mo me |u pet naj bo qih eki pa – re kao je Ma le {e vi}.

Mi nu le sed mi ce Te me rin ci su od i gra li tri me ~a i po ka za li da

dnevnik

OSAM DE CE NI JA KI KIND SKOG @A KA

Za ju bi lej vi {i rang FK @AK iz Ki kin de ovog me se ca sla vi lep ju bi lej - 80 go di na po sto ja wa.U tom pe ri o du kroz ovaj klub pro {lo je sto ti ne fud ba le ra me |u ko ji ma je naj po zna ti ji bio pr vi po sle rat ni re pre zen ta ti vac Ju go sla vi je i naj bo qi igra~ sa ovog pod ru~ ja a po tom i tre ner Bo `i dar San di}-So vra. To kom osam de ce ni ja bi ti sa wa @AK se sa ma we ili vi {e uspe ha tak mi ~io i u raz li ~i tim li ga ma, od op {tin ske do re pu bli~ ke( sa da je ~lan op {tin ske li ge Ki kin da-No vi Be ~ej). Ba{ zbog ju bi le ja eki pa sa Va {a ri {ta na sto ja }e da osvo ji pr vo me sto i pla si ra se u Pod ru~ nu li gu Zre wa nin.

Na klu pi je ostao mla di tre ner Ili ja \ur |e vi}, a eki pi su pri stu pi li is ku sni Kne `e vi}, Bar bat, Stan ko vi}, Pa ni} i

Mu tav xi} i jo{ ne ko li ci na ta len to va nih igra ~a iz okol nih se la. Sa ovom po sta vom po pu lar ni ki kind ski `u ti mra vi ima ju {an se da stig nu do ci qa.

Ina ~e, {to se ti ~e ju bi le ja va qa is ta }i da se pri pre ma mo no gra fi ja klu ba.

Od gol man skog dre sa opro stio se is ku sni Bra ni slav Ra doj ~i}, ko ji }e se u pot pu no sti po sve ti ti ra du sa mla |im ka te go ri ja ma. Upra va, na ~e lu sa no vim pred sed ni kom Ne boj {om La ke tom, obez be di la je sve uslo ve za rad svih ka te go ri ja. Op {ti na Ki kin da obez be di la je klu bu mi lion di na ra, ko ji je utro {en za re kon struk ci ju klup skih pro sto ri ja. Do po ~et ka pr ven stva @AK }e od i gra ti de se tak pri prem nih utak mi ca.

M. Se ku li}

POD RU^ NA LI GA ZRE WA NIN

Alek san dar Ba jat

sprem no do ~e ku ju pre mi je ru pro tiv Sen te. Po raz od su per li ga {a Voj vo di ne (1:0) bio je uver ti ra za po be de u okr {a ji ma sa Omla din cem (6:1) i Pe tro va ra di nom (4:2). Naj bo qi uti sak osta vi li su ta len to va ni Ni ko la Svi ti}, stre lac ~e ti ri po got ka u Ste pa no vi }e vu i na pa da~ Ni ko la Po pin, po ja ~a we iz no vo sad skog Pro le te ra.

M. Me ni }a nin

Ru san da u Se~ wu Pod ru~ na li ga Zre wa nin star tu je 20. av gu sta. Li ga bro ji 16 ~la no va, a no vi su Bo rac (Alek san dro vo), Grad nu li ca (Zre wa nin) i Naf ta gas (Bo ka). Svo je me ~e ve su bo tom }e igra ti Naf ta gas (Ele mir), Bo rac (Zre wa nin), Bi le }a nin (Se ~aw), Kra ji na (Kra ji {nik), Be gej (@i ti {te) i Ru san da (Me len ci).

U su bo tu se sa sta ju: Mla dost Luks - Voj vo di na (Per lez), Bi le }a nin - Ru san da (Me len ci) i Be gej (@i ti {te) - Bo rac (Zre wa nin). U ne de qu igra ju: Cr ve na zve zda (R. Se lo) - Mla dost (B. De spo to vac), Cr ve na zve zda BS (V. Ste pa) - OFK Klek, Po ti sje - Kra ji na (Kra ji {nik), Grad nu li ca - Naf ta gas (Ele mir) i Naf ta gas (Bo ka) - Bo rac (Alek san dro vo). Svi me ~e vi po ~i wu 17.30 ~a so va.

M. S.

Ri ver Pla ta kre nuo ka pr voj li gi Slav ni ar gen tin ski klub Ri ver Pla ta se pr vi put od osni va wa, pre 110 go di na, tak mi ~i u dru goj li gi. Da `e li eks pre sno da se vra -

ti u eli tu eki pa je na go ve sti la po be dom nad ^a ka ri ta ju ni or si ma, ko ju je obez be dio Huan Ma nuel Di jaz ve} u {e stom mi nu tu. Na vi -

ja ~i, upr kos is pa da wu u ni `i rang, ni su okre nu li le |a klu bu, pa ih se na le gen dar nom sta di o nu Mo nu men tal oku pi lo oko 40.000.

Na klu pi osva ja ~a 33 ti tu le pr va ka Ar gen ti ne de bi to vao je ne ka da {wi re pre zen ta ti vac Ma ti jas Al me i da.

Ni ko la Traj ko vi} i De jan Pe ri {i}

SVET SKO JU NI OR SKO PR VEN STVO U PE RUU

Traj ko vi} 16. u po lu fi na lu

Pr vog da na Svet skog ju ni or skog pr ven stva u pli va wu, u Pe ruu, Sr bi ja je iz bo ri la pr vo po lu fi na le u di sci pli ni 100m pr sno. Ni ko la Traj ko vi} u kva li fi ka ci ja ma za u zeo je 15. me sto u vre me nu 1:04,71 i ta ko se pla si rao u po lu fi na le, dok je De jan Pe ri {i} za u zeo 23. me sto u is toj di sci pli ni u vre me nu 1:05,95.U po lu fi na lu Traj ko vi} je ot pli vao ne {to sla bi ji re zul tat 1:05, 58, {to je bi lo do voq no za 16. me sto. Mo ra mo da na po me ne mo da Traj ko vi }a o~e ku je jo{ jed na go di na tak mi ~e wa u ju ni or skoj ka te go ri ji, tj. da se tak mi ~i sa go di nu da na star jim pli va ~i ma od se be.

STAR TO VA LA MO KRIN SKA CR VE NA ZVE ZDA

Mi tre ski no vi tre ner Pri pre me su po ~e li ru ko me ta {i mo krin ske Cr ve ne zve zde (~lan Pr ve li ge). Do sa da {wi tre ner Ne nad Ja ko vqe vi} zbog pri vat nih oba ve za vi {e ne }e se de ti na klu pi, pa je ume sto we ga iza bran prof. Vla di mir Mi tre ski.

Po mo }ik }e bi ti Mi ro slav Ba dr qi ca, dok je za fi zi~ ku pri pre mu od re |en prof. Sla vo qub Ni ko li}.

Na kon {est me se ci pro ve de nih u Ira ku, u Zve zdu se vra tio is ku -

sni gol man Vla di mir Te pa vac, a na sto ja }e se da na dvoj nu re gi stra ci ju i da qe igra ka det ski re pre zen tac Ne ma wu Be lo {a, ko ji bra ni bo je Ju go vi }a iz Ka }a.Mo krin ~a ni su voq ni da od ovog su per li ga {a za tra `e jo{ ne kog mla dog igra ~a. Pla ni ra no je da se od ig ra ju osam pri ja teq skih utak mi ca.

Va qa is ta }i da }e pr vi deo pr ven stva Mo krin ~a ni igra ti u ki kind skoj ha li Je ze ro po {to wi ho va ha la jo{ uvek ni je za vr {e na.

M. S.

UKQU ^I SE U IGRU NA OBA LA MA RE KA I JE ZE RA – @A BAQ

Pre lep dan kraj Je gri~ ke Sve vi {e gra do va u Voj vo di ni ukqu ~u je se u ak ci ju ko ju su pro {le go di ne za po ~e li Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu i Sa vez sport za sve Voj vo di ne. Pr vi put je ak ci ja Ukqu ~i se u igru – na oba la ma re ka i je ze ra odr `a na u @a bqu, na Je gri~ koj. Mno gi su mi sli li da jed na ta kva ma ni fe sta ci ja ne mo `e da se odr `i u ovoj sre di ni, jer je Je gri~ ka ma la re ka. Me |u tim, na me stu gde je dom ri bo lo va ca Je gri~ ka je ba{ {i ro ka i ima le pu oba lu, gde su odr `a na tak mi ~e we u od boj ci na tra vi (ne ma pe ska), sko ku iz me sta i sport skom ri bo lo vu.

Xu di sti su imro vi zo va li ta ta mi, do n ev { i ~e t i r i stru w a ~ e i tu pred sta vi li svo ju ve {ti nu, ne kroz bor be, ve} pri ka zom teh ni ka, {to je bi lo mno go efekt ni je.

Dru gi deo tak mi ~ar skog da na, ko ji je tra jao do du bo ko u no}, odr `an je na te re ni ma sport skog cen tra, pod re flek to ri ma. Tu su odr `a na nad me ta wa u ba ca wu troj ki na ko{, sto nom te ni su, pi ka du, ma lom fud -

Efekt ni pri ka zi yu di sta

Alen ka ^on ki}

ba l u, nad v a ~ e w u ko n op c em, a pu bli ku su raz ga li le naj mla |e ~la ni ce ple sne gru pe. Bio je to je dan za i sta le po or ga ni zo van i do b ro osmi { qen sport s ki dan u @a bqu, a da sve bu de za i sta u naj bo qem re du po bri nu li su se Pred sed nik Uprav nog od bo r a Sport s kog sa v e z a Jo v an Pa n i} i ge n e r al n i se k re t ar Pre drag To pi}, kao i Vi to mir La si ca, ~lan Op {tin skog ve }a za du `en za sport.

U od boj ci se za na ziv naj bo qeg nad me ta lo de vet eki pa. Bi lo ih je i me {o vi tih, ta ko da su u po je di nim eki pa ma igra le po dve de v oj k e i tri mu { kar c a.

Po sle ve li ke i ne iz ve sne bor be, igra lo se de set mi nu ta pa ko osvo ji vi {e po e na, naj u spe {ni ja je bi la eki pa ve te ra na ko ja je igra la u sa sta vu: Du {an Gri go ri jev, Zo ran Mi la no vi}, Bo `a Gr bi}, Pe tar Ili} i Du {an Bo `i}. Ku ri o zi tet je da su eki pe igra le bez su di ja, sa me

Po bed ni ci od boj ka {kog tur ni ra

Skok za dru go me sto: Vla dan [a ta ra

su sve od ra di le i bez ijed ne za mer ke, igra le su bez na zi va, ve} po bro je vi ma od 1 do 9.

U sport skom ri bo lo vu naj u spe {ni ja je bi la jed na da ma. Alen ka ^on ki}

je ima la 5,800 ki lo gra ma ulo va i iza se b e osta v i l a Vu k a { i n a Ne n i } a (4,160), Slo bo da na \ur di }a i Mi lo mi r a Sa l e v i } a (obo j i c a po 2,250 kg).Za ni mqi vo je bi lo i u sko ku u daq. Tak mi ~a ri su ba{ bi li ras po lo `e ni pa je sva ki na red ni skok bi vao sve du `i. Bo ri slav Dra go jev do sko ~io je 2,65 me ta ra, Vla dan [a ta ra imao je skok od de set san ti me ta ra ma we, dok se do bron za ne me da qe sti glo po sle do dat nih sko ko va, jer su tri tak mi ~a ra ima lo istu da qi nu. U do i gra va wu naj u spe {ni ji je bio Dra gan Di mi tri je vi} do sko ~iv {i na 2,50 me ta ra.

Svi u~e sni ci u tak mi ~ar skom de lu pro gra mu do bi li su di plo me i me da qe, a uru ~i li su ih Slav ko Per ko vi}, se kre tar Sa ve za sport za sve Voj vo di ne i Bran ko Vu jo vi}, stru~ ni sa rad nik u Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za sport i omla di nu.

U ma ni fe sta ci o nom de lu naj vi {e uz bu |e wa bi lo je u nad vla ~e wu ko nop cem. Tu se vo di la `e sto ka bor ba, a naj ja ~i su bi li pred stav ni ci ^u ru ga, osta viv {i iza se be ko le ge iz @a bqa i \ur |e va.

Nad me ta wa na te re ni ma po red Je gri~ ke i u Sport skom cen tru pra ti lo je bli zu 800 gle da la ca, a s u~e sni ci ma bi lo ih je pre ko 1000. @a baq ~a ni ma sve po hva le, jer ma ni fe sta ci ja je bi la vi {e ne go uspe {na.

S. Ja ko vqe vi}

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak18.avgust2011.

19

PO ZIV NI TUR NIR U LON DO NU

Ceh pla ti li Ki ne zi Sr bi ja - Ki na 87:53 (22:15, 19:16, 26:11, 20:11)

Nata{a ^ikiriz, na{a najefikasnija igra~ica u me~u s Japanom

SVET SKO PR VEN STVO ZA KA DET KI WE U TUR SKOJ

Po lu fi na le nado hvat ru ke Ja pan – Sr bi ja 0:3 (17:25, 12:25, 20:25)

AN KA RA: Ha la “Be {kent”, gle da la ca: 200, su di je: Va la fa ne (Ko lum bi ja), Zul fu ga rov (Azer bej xan).

JA PAN: Ma ru ta 1, Asa hi, Cu ji mu ra 1, No mu ra 7, Ho rie 7, Ka ne da (l), Na ka ja 9, Ito 7, Do ji 3, Na ka mu ra, Ko ba ja {i 1, Ta ka ha {i.

SR BI JA: Po po vi} 3, Mi tro vi}, La zi} 1, ^a nak 2, Si mi}, Xa mi}, Ku bu ra, ^i ki riz 18, Lu ki} 14, Bu {a 10, Mir ko vi} 6, Ste pa no vi} (l). @en s ka ka d et s ka re p e reznta ci ja Sr bi je za be le `i la

je i dru gu po be du u ~e tvrt fi nal noj gru pi na Svet skom od boj ka {kom pr ven stvu u Tur skoj i sti gla na ko rak do bor be za me da qe. Mla de Srp ki we mak si mal nim re zul ta tom nad vi si le su Ja pan i pri bli `i le se `e qe nom ci qu.

Po e ni iz blo ka od lu ~i li su po bed ni ka, Sr bi ja je u tom ele men tu bi la bo qa -17:1, dok je u as ser vi si ma bi lo 9:5 u ko rist na {ih klin ki.

Naj ra spo lo `e ni je su bi le Na ta {a ^i ki riz sa 18 (osam blo ko va i ~e ti ri asa), Bjan ka Bu {a sa 10 (tri blo ka), a Ni -

F gru pa Ja pan – Sr bi ja Bra zil – Poq ska 1. Sr bi ja 2. Poq ska 3. Bra zil 4. Ja pan

2 1 1 2

2 1 0 0

0:3 (si no}) 0 0 1 2

5:2 3:1 2:3 1:6

5 3 1 0

ko li na Lu ki} sa 14 po e na, od ~e ga 13 iz na pa da.

Na {a re pre zen ta ci ja }e da nas igra ti s Po qa ki wa ma po sled w i me~ ~e t vr f i n al n e gru pe od 14 ~a so va.

M. R.

LON DON: Olim pij ska dvo ra na, gle da la ca 1.500.

SR BI JA: Te o do si} 19, Te pi} 11, Ra {i} 7, Pa u ni} 5, Trip ko vi} 10, Ke {eq 2, Kr sti} 13, Pe ro vi} 3, Ma ~van 11, Mar ja no vi} 2, Bje li ca 4, Mi lo sa vqe vi}.

KI NA: K. Zeng 8, S. Vang, Sun 2, Z. Zeng, Ji 20, Ju, Su 1, Z. Vang, Bo Zeng 8, Li 6, Ksi 3.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je upi sa la je pr vu po be du na Po ziv nom tur ni ru u Lon do nu. U me ~u dru gog ko la or lo vi su sa vla da li Ki nu 87:53 (22:15, 19:16, 26:11, 20:11).

Ta ko su se iz ra bra ni ci Du {a na Iv ko vi }a, ko ji zbog pre hla de ni je pri su stvo vao utak mi ci, „is ku pi li” za pr vi po raz ika da od Hr vat ske, pre tr pqen dan ra ni je u Olim pij skoj dvo ra ni u bri tan skoj pre sto ni ci.

Ni me~ sa naj bo qom se lek ci jom naj mno go qud ni je ze mqe sve ta ni su do bro po ~e li - 4:13. Me |u tim, vaq da je jo{ svi ma u se }a wu sen za ci o nal ni po raz od Ki ne za sa Olim pij skih iga ra 2004. go di ne (66:67), pa su se Sr bi br zo uozbi qi li i ve} do kra ja pr ve ~e tvr ti ne ste kli pred nost - 22:15.

Se ri jom 11:0 po sta vi li su stva ri na svo je me sto. Na po lu vre me su oti {li sa de set po e na pred no sti 41:31, a u dru gih 20 mi nu ta raz li ka je stal no ra sla. Na kra ju je bi lo - 87:53. Mi lo{ Te o do si} dao je 19 po e na, Ne nad Kr sti} 13, Mi lan Ma ~van i Mi len ko To pi} po 11...

Vei Su i Kosta Perovi} u borbi pod ko{em

Or lo vi ni su bli sta li u {u tu za tri po e na (7/26), ali su bi li do bri za dva (31/45). Od ma ra li su Du {ko Sa va no vi} i Ste fan Mar ko vi}.

SVET SKO PR VEN STVO U SE GE DI NU

Pa ji} i Sta no je vi} pr vi na vo di Ju ~e je u Se ge di nu po ~e lo Svet sko pr ven stvo u ka ja ku i ka nuu na mir nim vo da ma. U ~e ti ri da na pro gra ma olim pij skih kva li fi ka ci ja bi }e po de qe ne 43 me da qe, a osim to ga {to }e se bli zu 2.000 spor ti sta bo ri ti za {am pi on ske ti tu le, u pr vom pla nu su olim pij ske nor me. U Se ge di nu }e ih bi ti do de qe no dve tre }i ne (od 248 bi }e po de qe no 176 kvo ta) Sr bi ju na ovom naj zna ~aj ni jem i naj pre sti `ni jem tak mi ~e wu pred sta vqa 21 re pre zen ta ti vac u 16 di sci pli na, od ~e ga je 11 iz olim pij skog pro gra ma, {to je i pri o-

k-2 1000 m ste kli su sta tus olim pij skih kan di da ta za Lon don. Sve je pod re |e no na stu pu u k-2 1000 m i is pu wa va wu olim pij ske kvo te.

- Mi slim da su De jan i Du {ko u bo qoj for mi ne go pro {le go di ne ka da su osvo ji li ~e tvr to me sto u Poq skoj. Sa do sta op ti mi zma o~e ku je mo po ~e tak tak mi ~e wa u Se ge di nu. Te stri ra wa ko ja smo oba vi li po ka za la su iz ve stan na pre dak, a gle da ju }i ovo go di {we re zul ta te oni su tu u vr hu iako mi u pr vom de lu se zo ne ni smo tem pi ra li for mu, ta ko da ve ru jem da }e mo is pu ni ti oli mij sku nor mu, {to je na{ pr vi ciq. Mo ra ju da bu du me |u pr -

rim za od li~ je. Pro pu stio sam EP za mla |e se ni o re da bi se {to bo qe pri pre mio za SP - re kao je To mi }e vi}.

No vo for mi ra ni `en ski ~e tvo ro sed (An to ni ja Na|, An to ni ja Pan da i se stre Mol vo dan, Oli ve ra i Ni ko li na) u Se ge din je do {ao s ve li kim am bi ci ja ma - A fi na le do no si olim pij sku nor mu.

- Od ~e tver ca o~e ku je mo sa mo naj bo qe i tru di }e mo se da is pu ni mo svo je `e qe - nor mu za Lon don.

Ne vo lim ni {ta una pred da prog no zi ram, ali stvar no nam ~a mac ide ja ko do bro. Od dvo se da isto o~e ku je mo naj bo qe. Na 200 m sva -

Du{an Stanojevi} i Dejan Paji}

ri tet ka da su na {e po sa de u pi ta wu. Da nas na vo du iz la ze ~e ti ri na {e po sa de, a pr vi }e De jan Pa ji} i Du {an Sta no je vi} u di sci pli ni k-2 1.000 m, po tom }e Mar ko To mi }e vi} u k-1 1.000 m, za tim An to ni ja Pan da, An to ni ja Na|, Oli ve ra i Ni ko li na Mol do van u k-4 500 m, dok }e po sled we ve sla ti Re na ta Ku bik i Mar ta Ti bor u k-2 1.000 m.

Du {ko Sta no je vi} i De jan Pa ji} su u ovoj gru pi ve} afir mi sa ni ta mi ~a ri. Svet ska ka ja ka {ka jav nost sa zna la je za wih pro {le go di ne ka da su bi li bron za ni u k-2 500m na SP u Poq skoj. ^e tvr tim me stom u Po zna wu u olim pij skoj

vih {est po sa da, ali na da mo se da mo gu i do me da qe - re kao je tre ner Mi ro slav Alek si}.

Mar ko To mi }e vi} olim pij ski je kan di dat u di sci pli ni k-1 1.000 m. Ima }e te `ak za da tak da se na |e u fi na lu. Mla dom Be ~ej cu (ve sla za Ze mun) to je po {lo za ru kom pro {le go di ne ka da je na SP u Poq skoj bio pe ti. Bron za na me da qa u evrop skom fi na lu na 1000 m, u srp skoj pre sto ni ci, iz ma kla mu je u fo to fi ni {u.

- Glav ni ciq je pla sman u pr vih osam ko ji mi obez be |u je olim pij sku nor mu. S ob zi rom da sam na evrop skom bio ja ko bli zu me da qe re al no je da se i na svet skom bo -

{ta mo `e da se de si, ide mo sa mo po zi tiv no, tre ni ra le smo pu no i si gur na sam da ni re zul tat ne }e iz o sta ti - sma tra An to ni ja Na|.

Dvo sed Re na ta Ku bik i Mar ta Ti bor iz Bez da na pr vi put u ovoj kom bi na ci ji na stu pi }e na ve li kom tak mi ~e wu.

- Ovo mi je pr vi put da ve slam dvo sed sa Mar tom. Tek tri ne de qe spre ma mo K2, a pre me sec da na smo do bi le ~a mac ko ji nam od go va ra re kla je Re na ta Ku bik, a Mar ta Ti bor je do da la: - Bi }u za do voq na sa pla sma nom ako do bro iz ve sla mo tr ku. Da }e mo sve od se be i na da mo se naj bo qem re zul ta tu.

J. G.

[ulong Ju i Milo{ Teodosi}

U od su stvu Iv ko vi }a, eki pu je sa klu pe pred vo dio po mo} nik Alek san dar Ke ser.

- Po sle po ra za od re pre zen ta ci je Hr vat ske do go vo ri li smo se da od i gra mo mak si mal no an ga `o va no i kon cen tri sa no svih 40 mi nu ta. Igra ~i su taj do go vor u pot pu no sti is po {to va li bu kval no do po sled we se kun de {to je re zul ti ra lo ube dqi vom po be dom. Svih 12 igra ~a je do bi lo pri li ku da igra i svi su pru `i li ve li ki do ri nos tri jum fu.

Ve o ma je va `no da smo po ka za li jak tim ski duh i da je eki pe na pra vi na ~in od re a go va la po sle po ra za na star tu tur ni ra od se lek ci je Hr vat ske, oce nio je Ke ser.

Sr bi ja }e se da nas sa sta ti sa Ve li kom Bri ta ni jom, sa Austra li jom u su bo tu, a sa Fran cu skom u ne de qu (sve tri od 21.30).

PAN ^E VO VO DI RA ^U NA O VR HUN SKIM SPOR TI STI MA

Slo bo da nu Bi te vi }u dvo so ban stan Gra do na ~el ni ca Pan ~e va Ve sna Mar ti no vi} uru ~i la je kqu ~e ve sta na naj bo qem ka ra ti sti na sve tu Slo bo da nu Bi te vi }u, ko ji je osvo jio dve zlat ne me da qe na pro te klom Svet skom pr ven stvu u Be o gra du. Od lu ku o do de li sta na (61 kva dra ta) Bi te vi }u Grad sko ve }e Pan ~e va do ne lo je u no vem bru pro {le go di ne.

Pri li kom uru ~e wa kqu ~e va, gra do na ~el ni ca Ve sna Mar ti no vi} za hva li la je Bi te vi }u {to je Pan ~e vo bo ga ti je za jo{ jed no svet sko sport sko zla to.

- Grad Pan ~e vo je jo{ jed nom, kao i kod Na |e Higl i Pre dra ga Sto ja di no va, po ka zao da vo di ra ~u na o vr hun skim spor ti sti ma ko ji iz u zet nim re zul ta ti ma na naj bo qi na ~in pred sta vqa ju na{ grad. Ve ru jem da smo na pra vi na ~in, kao lo kal na sa mo u pra va, po ka za li ka ko tre ba da se od no si mo pre ma svet skim {am pi o ni ma i da to tre ba da bu de pri mer i za mi ni star stvo i za osta le nad le `ne in sti tu ci je. Obez be |i va wem sta na Slo bo da nu Bi te vi }u re {i li smo mu eg zi sten ci jal no pi ta we, ta ko da on sa da mo `e u pot pu no sti da se usred sre di na {ko lo va we i tre nin ge.

Dvo stru ki svet ski i evrop ski {am pion,dva de set tro go di {wi Slo bo dan Bi te vi} je re kao:

- Da n as mi je naj s re} n i j i dan u `i v o t u u kom su se spo ji l e dve naj l ep {e stva r i: ro |en d an i use q e w e u no v i stan. Po d r {ka ko j u do b i j am od gra d a Pan ~ e v a mno g o mi je

^e stit ka ma se pri dru `io i ~lan Grad skog ve }a Ni ko la Dam wa no vi}.

- Pan ~e vo pru `a i na sta vi }e da pru `a si stem sku po dr {ku naj bo qim spor ti sti ma, a grad

Useqewe Slobodana Bitevi}a u novi stan

zna ~ i l a u do s a d a {wem to k u ka r i j e r e i jo{ jed n om se za hva q u j em gra d o n a ~ el n i c i Ve sni Mar t i n o v i}, ~la n u Grad skog ve } a Ni k o l i Dam w a n o vi } u i tre n e r u Pre d ra g u Sto j a d i n o v u za sve {to su ura d i l i za me n e.

ima i bu xet sku li ni ju za fi nan si ra we vr hun skih spor ti sta. Sa usvo je nom stra te gi jom za raz voj spor ta, ja sno je ~vr sto opre de qe we da je sport je dan od stra te {kih pra va ca raz vo ja Pan ~e va - re kao je Dam wa no vi}.

20

sport

~etvrtak18.avgust2011.

dnevnik

RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA VOJVO\ANSKE FUDBALSKE LIGE – ZAPAD

1.

5.

kolo

kolo

(20. i 21. av gu st, 17)

Ba~ka - Budu}nost Prvi maj - Borac Radni~ki (SM) - Crvena zvezda Mladost (T) - Jugovi} Obili} - Mladost (BP) Omladinac - Sloga Stani{i} - Jedinstvo (SP) Polet (S) - Indeks

2.

Radni~ki (SM) - Budu}nost Mladost (T) - Prvi maj Obili} - Ba~ka Omladinac - Borac Stani{i} - Crvena zvezda Polet (S) - Jugovi} Indeks - Mladost (BP) Jedinstvo (SP) - Sloga

6.

kolo

kolo

(27. i 28. av gu st, 17)

Budu}nost - Indeks Jedinstvo (SP) - Polet (S) Sloga - Stani{i} Mladost (BP) - Omladinac Jugovi} - Obili} Crvena zvezda - Mladost (T) Borac - Radni~ki (SM) Ba~ka - Prvi maj

3.

7.

kolo

(3. i 4. septembar, 16.30)

Prvi maj - Budu}nost Radni~ki (SM) - Ba~ka Mladost (T) - Borac Obili} - Crvena zvezda Omladinac - Jugovi} Stani{i} - Mladost (BP) Polet (S) - Sloga Indeks - Jedinstvo (SP)

4.

Mladost (T) - Budu}nost Obili} - Radni~ki (SM) Omladinac - Prvi maj Stani{i} - Ba~ka Polet (S) - Borac Indeks - Crvena zvezda Jedinstvo (SP) - Jugovi} Sloga - Mladost (BP)

8.

kolo

kolo

(10. i 11. septembar, 16.30)

Budu}nost - Jedinstvo (SP) Sloga - Indeks Mladost (BP) - Polet (S) Jugovi} - Stani{i} Crvena zvezda (NS) - Omladinac Borac - Obili} Ba~ka - Mladost (T) Prvi maj - Radni~ki (SM)

Obili} - Budu}nost Omladinac - Mladost (T) Stani{i} - Radni~ki (SM) Polet (S) - Prvi maj Indeks - Ba~ka Jedinstvo (SP) - Borac Sloga - Crvena zvezda Mladost (BP) - Jugovi}

10.

Budu}nost - Jugovi} Crvena zvezda - Mladost (BP) Borac - Sloga Ba~ka - Jedinstvo (SP) Prvi maj - Indeks Radni~ki (SM) - Polet (S) Mladost (T) - Stani{i} Obili} - Omladinac

11.

Omladinac - Budu}nost Stani{i} - Obili} Polet (S) - Mladost (T) Indeks - Radni~ki (SM) Jedinstvo (SP) - Prvi maj Sloga - Ba~ka Mladost (BP) - Borac Jugovi} - Crvena zvezda

12.

Budu}nost (M) - Mladost (BP) Jugovi} - Sloga Crvena zvezda - Jedinstvo (SP) Borac - Indeks Ba~ka - Polet (S) Prvi maj - Stani{i} Radni~ki (SM) - Omladinac Mladost (T) - Obili}

Stani{i} - Budu}nost Polet (S) - Omladinac Indeks - Obili} Jedinstvo (SP) - Mladost (T) Sloga - Radni~ki (SM) Mladost (BP) - Prvi maj Jugovi} - Ba~ka Crvena zvezda - Borac

14.

(19. i 20. novembar, 13)

Budu}nost - Borac Ba~ka - Crvena zvezda Prvi maj - Jugovi} Radni~ki (SM) - Mladost (BP) Mladost (T) - Sloga Obili} - Jedinstvo (SP) Omladinac - Indeks Stani{i} - Polet (S)

15.

kolo

(29. i 30. oktobar, 14.30)

kolo

(8. i 9. oktobar, 15.30)

(12. i 13. novembar, 13.30)

kolo

(22. i 23. oktobar, 15)

kolo

(1. i 2. oktobar, 15.30)

13.

kolo

(15. i 16. oktobar, 15)

kolo

(24. i 25. septembar, 16)

Budu}nost - Sloga Mladost (BP) - Jedinstvo (SP) Jugovi} - Indeks C. zvezda (NS) - Polet (S) Borac - Stani{i} Ba~ka - Omladinac Prvi maj - Obili} Radni~ki (SM) - Mladost (T)

kolo

9.

kolo

(17. i 18. septembar, 16)

(5. i 6. novembar, 14)

Budu}nost - Crvena zvezda Borac - Jugovi} Ba~ka - Mladost (BP) Prvi maj - Sloga Radni~ki (SM) - Jedinstvo (SP) Mladost (T) - Indeks Obili} - Polet (S) Omladinac - Stani{i}

(26. i 27. novembar, 13)

Polet (S) - Budu}nost Indeks - Stani{i} Jedinstvo (SP) - Omladinac Sloga - Obili} Mladost (BP) - Mladost (T) Jugovi} - Radni~ki (SM) Crvena zvezda - Prvi maj Borac - Ba~ka NAPOMENA: Mladost iz Turije, Jedinstvo iz STare Pazove, Mladost iz Ba~kog Petrovca, Budu}nost iz Mladenova i Indeks kada su doma}ini igraju nedeqom, na \a~kom igrali{tu u Novom Sadu igra od 10 sati.

U PETAK U „DNEVNIKU”

Ras po re di Podru~ne lige Novi Sad i Gradske fudbalske lige

RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA VOJVO\ANSKE FUDBALSKE LIGE – ISTOK

1.

kolo

Ba~ka 1901. - Jedinstvo (BK) Borac (S) - Vojvodina Dinamo - Kolonija Kozara - Sloboda Obili} - Jedinstvo (NB) AFK - Proleter Ba~ka (P) - Radni~ki (B) Radni~ki (Z) - Budu}nost (SC)

2.

kolo

Jedinstvo (BK) - Radni~ki (B) Proleter - Budu}nost (SC) Sloboda - Ba~ka (P) Vojvodina - Obili} Ba~ka 1901. - Kozara Borac (S) - Dinamo Kolonija - AFK Jedinstvo (NB) - Radni~ki (Z)

5.

kolo

Dinamo - Jedinstvo (BK) Kozara - Borac (S) Obili} - Ba~ka 1901.

AFK - Vojvodina Ba~ka (P) - Kolonija Radni~ki (Z) - Sloboda Budu}nost (SC) - Jedinstvo (NB) Radni~ki (B) - Proleter

6.

Borac (S) - Jedinstvo (BK) Dinamo - Ba~ka 1901.

Kozara - Vojvodina Obili} - Kolonija AFK - Sloboda Ba~ka (P) - Jedinstvo (NB) Radni~ki (Z) - Proleter Budu}nost (SC) - Radni~ki (B) NAPOMENA: Ba~ka 1901, Vojvodina, Radni~ki (Bajmok), Ba~ka (Pa~ir) i Radni~ki (Zrewanin) igraju nedeqom,u Zrewaninu kraj Skrobare se igra s po~etkom od 11 sati.

Jedinstvo (BK) - Proleter Jedinstvo (NB) - Radni~ki (B) Sloboda - Budu}nost (SC) Kolonija - Radni~ki (Z) Vojvodina - Ba~ka (P) Ba~ka 1901. - AFK Borac (S) - Obili} Dinamo - Kozara

7.

Jedinstvo (BK) - Jedinstvo (NB) Sloboda - Proleter Kolonija - Radni~ki (B) Vojvodina - Budu}nost (SC) Ba~ka 1901. - Radni~ki (Z) Borac (S) - Ba~ka (P) Dinamo - AFK Kozara - Obili}

9.

kolo

Obili} - Jedinstvo (BK) AFK - Kozara Ba~ka (P) - Dinamo Radni~ki (Z) - Borac (S) Budu}nost (SC) - Ba~ka 1901.

Radni~ki (B) - Vojvodina Proleter - Kolonija Jedinstvo (NB) - Sloboda

Kozara - Jedinstvo (BK) Obili} - Dinamo AFK - Borac (S) Ba~ka (P) - Ba~ka 1901.

Radni~ki (Z) - Vojvodina Budu}nost (SC) - Kolonija Radni~ki (B) - Sloboda Proleter - Jedinstvo (NB)

Jedinstvo (BK) - Kolonija Vojvodina - Sloboda Ba~ka 1901. - Jedinstvo (NB) Borac (S) - Proleter Dinamo - Radni~ki (B) Kozara - Budu}nost (SC) Obili} - Radni~ki (Z) AFK - Ba~ka (P)

13.

10.

Jedinstvo (BK) - Sloboda Kolonija - Jedinstvo (NB) Vojvodina - Proleter Ba~ka 1901. - Radni~ki (B) Borac (S) - Budu}nost (SC) Dinamo - Radni~ki (Z) Kozara - Ba~ka (P) Obili} - AFK

11.

(12. i 13. novembar, 13.30)

Ba~ka (P) - Jedinstvo (BK) Radni~ki (Z) - AFK Budu}nost (SC) - Obili} Radni~ki (B) - Kozara Proleter - Dinamo Jedinstvo (NB) - Borac (S) Sloboda - Ba~ka 1901.

Kolonija - Vojvodina

14.

kolo

(22. i 23. oktobar, 15)

kolo

(1. i 2. oktobar, 15.30)

(5. i 6. novembar, 14)

kolo

(15. i 16. oktobar, 15)

kolo

(24. i 25. septembar, 16)

12.

kolo

(8. i 9. oktobar, 15.30)

kolo

(17. i 18. septembar, 16)

kolo

(3. i 4. septembar, 16.30)

8.

kolo

(10. i 11. septembar, 16.30)

kolo

(27. i 28. av gu st, 17)

Jedinstvo (BK) - Budu}nost (SC) Radni~ki (B) - Radni~ki (Z) Proleter - Ba~ka (P) Jedinstvo (NB) - AFK Sloboda - Obili} Kolonija - Kozara Vojvodina - Dinamo Ba~ka 1901. - Borac (S)

3.

4.

kolo

(20. i 21. av gu st, 17)

(29. i 30. oktobar, 14.30)

AFK - Jedinstvo (BK) Ba~ka (P) - Obili} Radni~ki (Z) - Kozara Budu}nost (SC) - Dinamo Radni~ki (B) - Borac (S) Proleter - Ba~ka 1901.

Jedinstvo (NB) - Vojvodina Sloboda - Kolonija

(19. i 20. novembar, 13)

Jedinstvo (BK) - Vojvodina Ba~ka 1901. - Kolonija Borac (S) - Sloboda Dinamo - Jedinstvo (NB) Kozara - Proleter Obili} - Radni~ki (B) AFK - Budu}nost (SC) Ba~ka (P) - Radni~ki (Z)

15.

kolo

(26. i 27. novembar, 13)

Radni~ki (Z) - Jedinstvo (BK) Budu}nost (SC) - Ba~ka (S) Radni~ki (B) - AFK Proleter - Obili} Jedinstvo (NB) - Kozara Sloboda - Dinamo Kolonija - Borac (S) Vojvodina - Ba~ka 1901.

c m y

dnevnik

SPORT

~etvrtak18.avgust2011.

B I S E R I S R P S K O G S P O R T A : IVA NA JO RO VI], MLADA SVET SKA TE NI SKA [AM PI ON KA

Ho }u da bu dem naj bo qa na sve tu E, sad, koliku je pa`wu privukla informacija da su srpske devoj~ice do 14 godina osvojile titulu svetskih ekipnih {ampionki u tenisu, zaista ne znamo, tek sjajna vest ovakve sadr`ine stigla je u prvoj nedeqi avgusta iz ~e{kog grada Prostejova. Na{e devoj~ice su, ponovi}emo, do titule stigle posle pobede u finalu nad selekcijom SAD od 2:1, a zlatne medaqe osvojile su Ivana Jorovi}, Mikolina Jovi} i Tamara Tomi}, predvo|ene saveznim kapitenom Nikolon @ivkovi}em.

Nije nikakva tajna da je tenis u Srbiji postao jedan od najpopularnijih sportova me|u mla|im nara{tajem, pa je ~esta slika da na ulicama sre}emo klinceze i klince koji poku{avaju da opona{aju poteze svojih idola: Noleta, Tipse, Viktora, Zikija, Ane, Jelene, Bojane… Kad s te strane poku{amo da objasnimo uspeh na{ih 14-godi{wakiwa rekao bi ~ovek da i nije ba{ toliko neo~ekivano bilo da osvoje to zlato. A, onda, zagrebemo li ispod povr{ine namah shvatamo da je talenat, nesporno, tu odigrao veliku ulogu, ali da nad wim stoji veliki rad, puno odricawa i jo{ ve}a `eqa da se uspe. I shvatamo da je to fenomenalan rezultat do kojeg sti`u zaista najboqi i najvredniji. Reprezentacija Srbije bila je ove godine i druga na Evropskom prvenstvu, {to ~itavoj pri~i daje ozbiqnu dimenziju, prakti~no potrvdu da u sportu slu~ajnost ne postoji i da iza svakog rezultata stoje, iskoristimo stereotipnu konstrukciju, litre i litre prolivenog znoja i ulo`enog velikog truda.

Ivana Jorovi}, ~lanica Teniske akademije Elit iz Novog Sada, bila je prva table na{e selekcije i devoj~ica koja ni na Evropskom, ni na Svetskom prvenstvu nije osetila gor~inu poraza. ^ak ni u kvalifikacijama! Dodajmo, igrala je s najboqim vr{wakiwama iz

Je le nu znam odav no l Da li si upo zna la ne kog od vr hun skih igra ~i ca ili igra ~a iz na {e ze mqe?

- Upoznala sam se s Novakom i Jelenom Jankovi} – odgovorila je Ivana. – Zapravo, Jelenu znam odavno, jer je, igraju}i na Paja Patak turniru u ^a~ku do 14 godina, bila sme{tena kod mog dede i tu je spavala. ^ak imam sliku s wom iz tog perioda, samo sam bila ba{ malena, pa me se Jelena nije setila. l Re kla si da su ti uzo ri Ana Iva no vi} i Ma ri ja [a ra po va. Za ni mqi vo, s ob zi rom na to da obe igra ju sna `an, go to vo mu {ki te nis.

- Jesu, jer i ja igram isti takav tenis. Kod Ane volim i promenu ritma kojom lomi rivalke i trudim se da igram sli~no woj.

l Za to je po tre ban ve li ki rad. Ka ko iz gle da je dan obi ~an dan u tvom `i vo tu?

- Treniram dva sata prepodne, popodne imam sparing, u me|uvremenu imam kondicioni trening… Sve te obaveze jesu te{ke, ali sam se navikla na wih i treniram dobro s mojim treneri ma Alek san drom Jerinki}em i Ivanom Milojkovi}em. l Osta ne li ti vre me na za ne ke ak tiv no sti ko je ne ma ju ve ze s te ni som?

- O, da. Volim rekreativno da igram odbojku s drugaricama, obo`avam da plivam, ~itam kwige…

Ov de mi je su per

Fo to:F. Ba ki}

~itavog sveta i svakoj od wih uzela je meru.

- Iskrena da budem, nismo u ^e{koj o~ekivale da }emo da osvojimo prvo mesto – rekla je Ivana u razgovoru za “Dnevnik”. – U finalu Evropskog prvenstva izgubile smo od Rusije i samim tim one su slovile za favorite za zlato. Uz to, ni `reb nam nije bio naklowen, jer smo igrale s doma}om selekcijom u ~etvrtfinalu. Sre}om, ~e{ki selektor je na drugu tablu postavio tre}u igra~icu, mo`da nas je i potcenio, pa smo Nikolina i ja “poklon” umele da iskoristimo. E, onda je Rusija izgubila od Hrvatske i tog trenutka postale smo svesne da nam se sve otvorilo…

Di van je ose }aj slu {ati him nu l Pri ~a o fi na lu ve} je po sta la deo srp ske te ni ske isto ri je. Pa le su pred na {im ma lim da ma ma i Ame ri kan ke i u Pro ste jo vu je svi ra na him na Sr bi je „Bo `e prav de”.

- Neopisiv je i prelep ose}aj koji sam imala dok sam slu{ala na{u himnu – jednostavno je prokomentarisala Ivana. l U No vi Sad si do {la iz ^a~ ka. Pre zi me Jo ro vi} ni je ne po zna to sport skoj jav no sti u Sr bi ji, jer jo{ uvek s uspe hom ko {ar ku igra Bran ko Jo ro vi},

ko ji je 2006. go di ne no sio dres re pre zen ta ci je on da {we SCG na Mun do ba ske tu u Ja pa nu.

- Jeste, Branko mi je daqi ro|ak. l Da kle, oti {la si iz ro di teq skog do ma po sle {e stog raz re da osnov ne {ko le. Si gur no ti ni je bi lo la ko da se na vik ne{ na ta kvu pro me nu?

- Na po~etku mi je, istina je, bilo veoma te{ko. Me|utim, brzo sam se privikla na nove uslove za `ivot i treninge i vodilo me je, kao {to je i danas slu~aj, saznawe da radim ono {to volim, a to je da igram tenis. Navikla sam se na Novi Sad i sada ga ne bih mewala.

Idem u O[ “Prva vojvo|anska brigada”, nemam problema sa {kolom, a i drugovi me maksimalno podr`avaju u onom {to radim. Sa starim dru{tvom se ~ujem uglavnom telefonom, a vidimo se kad uspem da skoknem do ^a~ka. l Pret po sta vqa mo da si ka da si do la zi la u no vi grad, u gla vi po sta vi la od re |e ni ciq.

-Jesam i taj ciq imam ve} du`e vreme. Ho}u da budem najboqa na svetu! Po{tujem tenis kao igru, disciplinovana sam, dobro se pona{am i sigurno }e biti rezultata. Dobrih rezultata, poput ovog iz ^e{ke.

lNi je uobi ~a jen put ko jim si ti kre nu la, jer do {la si u jed nu mla du Te ni sku aka de mi ju, a ne ka ko si za o bi {la Be o grad ili aka de mi je u be lom sve tu ko je ne bi `a li le pa ra da tre ni ra{ kod wih.

- Moji roditeqi su stupili u kontakt s Elitom, a na inicijativu roditeqa dr`avnog prvaka kod de~aka do 14 godina Filipa Grbi}a, koji je tako|e ovde. Nismo pogre{ili u proceni, imam super tretman, pa ne razmi{qam o tome {ta bi bilo kad bi bilo. lBi la si i u Bar se lo ni, u jed noj ta mo {woj aka de mi ji.

- Jesam, imam ponuda i s drugih strana da pre|em, ali, ponavqam, ovde mi je super i ne razmi{qam za sada da mewam sredinu. lSti `e{ iz kra ja u ko jem je tem pe ra ment dru ga ~i ji.

Gu ~a je u bli zi ni i zvuk tru be ti je ve ro vat no u kr vi.

Sa da si u No vom Sa du, mir ni jem gra du, nad ko jim se raz l e ` u zvu c i tam b u r a. [ta ti vi {e pri ja?

- Trube, naravno! Porodica Jo ro vi} po ti ~e iz Gu ~e i i{la sam na Sabor. Na`alost, ove godine nisam bila tamo, ali nemam dilemu kada biram iz me |u tru be i tam bu re iskrena je Ivana.

U septembru Ivana Jorovi} kre}e u osmi razred osnovne {kole, a pred wom su i sve ve}e i ozbiqnije obaveze na teniskom terenu. Ve} je stigla do sedmog mesta na Evropskoj li sti 14-go di {wa ki wa, u 2011. godini osvojila je jedan turnir za igra~ice do 16 godina u Holandiji, kao i takmi~ewe u Tren~ianskim Teplicama u konkurenciji do 14 godina.

Igrala je i u finalima Pariza i ~uvenog Avenira u Milanu. Ostaje nam da ovom biseru srpskog sporta po`elimo puno zdravqa, ostalo }e ona zaslu`iti igrama i jo{ ve}im radom, jer tenis do`ivqava veoma ozbiqno i re{ena je, kako re~e, da bude najboqa na svetu. Podse}a li vas to na nekoga?

Alek san dar Pre do je vi}

IVA NA U PO KRA JIN SKOM SE KRE TA RI JA TU ZA SPORT

Do bra sa ra d wa da je re zul ta te

Zamenica pokrajinskog sekretara za sport i omladinu Aleksandra Risti} primila je Ivanu Jorovi}, svetsku tenisku {ampionku do 14 godina u ekipnoj konkurenciji, predsednika Teniske akademije Elit Aleksandra Mojsova i generalnog sekretara TS Vojvodine Du{ana Milojkovi}a. ^estitaju}i na{oj teniserki i teniskoj reprezentaciji Srbije za uzrast do 14 godina na izuzetnom rezultatu, Aleksandra Risti} je istakla da Novi Sad i Vojvodina imaju tradiciju u `enskom tenisu.

- Praksom da poma`emo mlade talente i izgradwom novih sportskih terena, na{ Sekretarijat sportistima omogu}ava da kvalitetnijim treninzima dolaze do boqih rezultata, {to pokazuje i Ivanin primer.

Risti}eva se zahvalila na dobroj saradwi predstavnicima TSV, koji je dobijena sredstva za tenis usmerio ka mla|im kategorijama. Podsetila je da je Sekretarijat ulo`io zna~ajna sredstva za unapre|ewe sportske infrastrukture, a kao primer navela je posledwi projekat kojim je omogu}ena sanacija terena u pet vojvo|anskih op{tina.

Ivana Jorovi} je kazala da je ponosna {to je sa svojim drugaricama iz reprezentacije Srbije osvojila Svetski ekipni kup za teniserke do 14 godina.

Iva na Jo ro vi} sa sa i gra ~i ca ma iz re pre zen ta ci je Ni ko li nom Jo vi} i Ta ma rom To mi}

Aleksandra Risti} obe}ala je da }e i u budu}e Sekretarijat pomagati kako bi se u Vojvodini obezbedili najboqi tereni za talente poput Ivane, da bi oni bili ravnopravni u konkurenciji sa vr{wacima iz inostranstva, te da }e pomo}i Ivani u u{~}u na nekom od budu}ih turnira.

FEQTON

4

21

KOSTA PAPI]: IZAZOVI AFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Ume sto dvo ji ce do {la 24 igra ~a rvi radni dan био је tre}eg dana mog boravka u Lagosu. Popodne smo oti{li na stadion na kojem se igrao derbi, Xulijus Berger Xasper junajted. На сtadionu preko 20.000 gledalaca. Atmosfera prava fudbalska. Ka`u mi da nije uvek tako, ali danas je utakmica izuzetno zna~ajna za oba rivala, jer ko pobedi posta}e prvak Nigerije.

Teren ne li~i na fudbalski.

Vi{e je peska nego trave. Pasovi se ne upu}uju po zemqi, sem u onom delu gde je pesak. Tamo gde ima trave te{ko je dodati loptu, jer je nepoko{ena i nemogu}e je odigrati precizno. No, u takvim uslovima trebalo je da vidim ima li igra~a interesantног za nas. Pobedio je Xulijus Berger 2:1, a oba gola za pobednike postigao je Odili, a najboqi igra~ susreta bio je Enegva.

Rekao sam Ediju da bih `eleo da popri~am s tom dvojicom posle utakmice. Zamolio sam ih, ako je to mogu}e, da pogledam neku wihovu utakmicu u daleko boqim uslovima, na kvalitetnijem terenu. Imao sam sre}e. Za tri dana igrali su polufinale Kupa Nigerije na nacionalnom stadionu. Na wemu su uslovi kao u Evropi. U me|uvremenu, pogledao sam i neke snimke s wihovih utakmica. Zaista su bili najboqi. Trebalo mi je vremena da shvatim, ma koliko igra~ bio dobar, te{ko je da poka`e {ta zna na takvim terenima. Ipak, ako su sada tako dobri, kako li }e igrati na boqim i ravnijim podlogama, na nisko pot{i{a-

slato im je pozivno pismo i avionske karte. I oni sti`u. Na aerodromu uobi~ajena gu`va, a posle du`eg vremena, zbog sankcija i embarga prema mojoj zemqi, avioni su po~eli da sle}u iz „bratske” nam Evrope. Svi putnici, s leta koji sam ~ekao, su iza{li. Samo nema mojih fudbalera. Kakav sam to baksuz?

Gde su? Da nisu pogre{ili avion? Odem do policije. Kad, oni tamo zadr`ani. Pitam za{to? A wih stiglo dva tuceta 24.

- Da li mo`e{ da prepozna{ svoje, pita me ~ovek u plavoj uniformi.

Da li on to mene proverava.

Pa naravno da mogu.

- Daj da ih pogledam.

Kada sam u{ao u hol kao da sam se na trenutak vratio u Nigeriju. Svi crni i svi ne{to zabrinuti. Samo moji hladni kao {pricer. Bogami, prepoznao ja wih. A i oni mene. Tajvo, najinteligentniji me|u wima, shvatio je da su tu ostali iz nekog drugog razloga. Mada, svi imaju pozivno pismo. Kako ma{inerija radi tamo dole. Mala nepa`wa i eto ti pola kvarta u Evropi. I svi s urednim papirima.

Pre wihovog dolaska vreme u Beogradu i Novom Sadu je bilo idealno. Oko 20 stepeni. A toga dana pao sneg. Kao u januaru. Da su do{li dan ranije, a nisu. Eto, to mo`e da se dogodi samo meni.

Dobro, hladno je. Izdr`a}emo nekako do kola. Upali}u grejawe i problem re{en. Pogledam ih, a oni u havajskim ko{uqama, u bermudama i papu~ama. Naravno, kod wih je laganih 40 stepeni.

Oni su kasnili gotovo mesec dana u odnosu na vreme kada je trebalo da stignu. Odveo sam ih kod sebe ku}i i smestio. Dogovor je bio da se jave u Fudbalski klub Partizan i da doTe ren s vi so kom tra vom i ru pa ma |u na probu. Re~ je noj travi, s boqim loptama? S o Odili, {pic igra~u, i Enegvi, takvim talentom, prirodnom i koji igra na poziciji zadweg veuro|enom brzinom, sva vrata }e znog. Oti{li smo u Beograd, seim biti otvorena. li i razgovarali s qudima u U finalu Odili i Enegva su Partizanu. No, kako su Nigerijodigrali odli~no i wihov tim ci kasnili, a u na{em prvenstvu jepobedio. Malo su slavili i na- je bila pauza od desetak dana, {li smo se. Koliko }e mi biti fudbaleri Partizana su otite{ko da obavim taj razgovor, {li na ameri~ku turneju. Sada jer sam u me|uvremenu saznao da je trebalo da oni ostanu tu do su obojica reprezentativci. wihovog povratka, ili da se vraEnegva standardan, a Odili je te ku}i pa da do|u u januaru. To pozvan u nacionalni tim za kva- je vi{e od dva i po meseca, a ja lifikacionu utakmicu, Afri~- sam imao i svojih obaveza u Nikog kupa nacija, s Tunisom. Pi- geriji. S Partizanom ni{ta nitam ih da li bi `eleli da igraju je bilo sporno, samo u tom treu Evropi. Imam za wih dobar nutku nije imao ko da ih proba. klub gde }e imati odli~ne usloNije se moglo sedeti skr{teve za rad, divan stadion, sjajnu nih ruku i mi smo trenirali na publiku, odli~nu upravu i veli- livadi u blizini moje ku}e. ku tradiciju. Re~ je o klubu iz Ali, momcima je trebala i neka fudbalske zemqe, Jugoslavije. A utakmica. Imao sam prijateqe u oni odmah pitaju koliko }e do- FK Vojvodina i zamolio ih da biti para. Iz samo te jedne re~e- dozvole Nigerijcima da treninice shvatio sam da ulazim u po- raju s wima, {to je klub prihvasao koji ba{ i nije karakteri- tio. Sprijateqili su se oni s sti~an za mene. Wih interesuje doma}im igra~ima, odigrali i samo novac i novac. A ja sam mi- neke prijateqske utakmice. slio da pare dolaze ako poka- Ostavili su solidan utisak, ali `e{ da si dobar, igra{ dobro, mi s Vojvodinom nismo imali daje{ golove, priprema{ {anse nikakve razgovore oko wihovog saigra~ima. Da novac sti`e kao anga`mana. nagrada za ulo`eni trud. O~iNekako sam uspeo da im na|em gledno da su se neke stvari i u klub u Ma|arskoj koji se borio ovoj zemqi promenile. za opstanak. Oni su odigrali odDogovorili smo se oko svega. li~no u tih {est meseci i klub Da im po{aqem pozivno pismo, je sa~uvao status prvoliga{a. kao i avionske karte, a ja }u ih Na pretposlednoj utakmici sa~ekati na Beogradskom aero- Odili je povredio koleno i vradromu. Time je, prakti~no, moj tio se u Nigeriju, a Enegva je posao u Nigeriji bio zavr{en. oti{ao u Portugal. Sreo sam ih I ka`em Ediju da }u, po{to ne- posle nekoliko godina. Odili mam vi{e obaveza, ranije da kre- radi kao trener, a Enegva je u nem ku}i. skautskom poslu. @ao mi je {to Bio je oktobar. Vreme lepo i nisu stigli samo mesec dana ratoplo. Ne ba{ kao u Nigeriji, nije, jer bi wihova fudbalska ali pravo Mihoqsko leto. Od- pri~a sasvim druga~ije izgledali~no, kada moji fudbaleri la. Na`alost, nove probe u Parstignu ne}e im biti hladno. Po- tizanu nije bilo.

P

SUTRA: Drugi put u Nigeriji

22

КУЛТУРА

~etvrtak18.avgust2011.

dnevnik

ЗРЕЊАНИНСКИ ГРАДСКИ ДУВАЧКИ ОРКЕСТАР НА ФЕСТИВАЛИМА У МАЂАРСКОЈ И НЕМАЧКОЈ

Банаћани наступају и с Монсерат Кабаље Зрењанински Градски дувачки оркестар (ГДО) наступиће током предстојећег викенда на међународним фестивалима у Мађарској, а у току су и припреме за учешће на једном од највећих светских смотри дувачких оркестара, који се одржава у половином септембра у немачком граду Грима. Програм зрењанинских музичара је згуснут тако да ће у петак свирати на 15. фестивалу дувачких оркестара и мажореткиња у Дунаујварошу, док 20. августа, на Дан мађарске државности, националног празника посвећеног првом мађарском краљу Сент Иштвану, ГДО наступа на манифестацији у граду Мако, недалеко од Сегедина.

- Наша претходна гостовања у Мађарској нису остали без одјека, па су нас организатори поново позвали да присуствујемо обележавању њиховог националног празника, и то у друштву оркестара из Чешке, Босне и Херцеговине, Србије и Мађарске. Домаћин ће нам бити Јожеф Чикота, председник Светске асоцијације дувачких оркестара ВАСБЕ, чији смо ми, иначе, представници за државе са

бившег југословенског простора – истакао је на конференцији за новинаре диригент Имре Ђерман и навео да ГДО, у сарадњи с оркестром из мађарског града Кишкунфелеђхаза, припрема и пројекат прекограничне сарадње, заједнички наступ који ће бити представљен публици широм Војводине. Зрењанински оркестар већ је уврштен и у званични програм једног од највећих светских музичких догађаја, 7. интернационалног фестивала дувачких оркестара, у немачком граду Грима код Лајпцига, који се одржава од 16. до 18. септембра. Иако још постоје финансијски проблеми око одласка на овај фестивал, диригент Бранислав Гагић се нада да ће они бити превазиђени, јер се ради о јединственој прилици за афирмацију Зрењанина и земље у ширим размерама.

- Уз нас, најављено је учешће оркестара из Мађарске, Чешке, Немачке, Италије, Француске, Канаде, Бразила и Јапана. Ми смо наступали и на претходном фестивалу у овом граду, пре три године, када смо оставили одличан

С једног од ранијих наступа зрењанинског оркестра у Мађарској

НОВОСАДСКИ РЕДИТЕЉ МАРИН МАЛЕШЕВИЋ СНИМА НОВИ ФИЛМ

„Апофанија” идуће године Протеклих дана, крајем јула и почетком августа, у Новом Саду и околини сниман је први део филма новосадског редитеља Марина Малешевића који носи радни наслов „Апофанија“. Ова филмска прича у којој се преплићу наше, актуeлно време транзиције,са елементима езоте-

ћем потписује и као косценариста. Глумачку екипу чине: Александар Ђурица, Борис Комненић, Александра Цака Плескоњић, Предраг Момчиловић, Миливоје Обрадовић, Сања Ристић Крајнов, Вишња Обрадовић, малу и ефектну улогу има и реди-

Глумци Александар Ђурица и Миливоје Обрадовић на снимању филма

рије, аутори сценарија кажу „дате из научног угла“, (главни ликови на крају заврашавају на експерименталној спиритистичкој сеанси) је друго дугометражно остварење Малешевића (дебитовао је филмом „Срце је мудрих у кући жалости“), који се заједно са Драганом Станкови-

тељ Андраш Урбан. У филму се појављује шездесетак глумаца не рачунајући статисте. У младој филмској екипи Пеђа Радосављевић је директор фотографије, Бранислав Клашња је асистент редитеља, Жељко Пишкорић је сценограф, а Снежана Вељовић костимограф. Горан Фи-

КОНЦЕРТ ВОЈВОЂАНСКОГ ОРКЕСТРА ГИТАРА У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ НОВОГ САДА

Компактан камерни звук По завршетку радног периода Летње школе класичне гитаре, која ових дана траје у Новом Саду, њени полазници, даровити млади гитаристи из целе покрајине представили су се публици на концерту који је одржан у обновљеном Артклубу Културног центра Новог Сада. Уз музицирање младих солиста различитих узраста, од оних најмлађих, до ученика средњошколског узраста, који су приказали завидно извођачко умеће тумачећи концертне комаде Вила Лобоса, Бариоса, Ђулијанија и других аутора, посебну пажњу је привукао наступ Војвођанског оркестра гитара особеног и јединственог ансамбла који већ четири године делује под окриљем Асоцијације гитариста Војводине. Због актуелних финансијских и организационих разлога рад Војвођанског оркестра гитара тренутно је повезан са одржавањем Летње школе гитаре, али је и овај нови

концертни наступ показао изразите музичке потенцијале овог ансамбла, који делује већ четири године под диригентским вођством професорке Александре Спасојевић и у којем су окупљени најбољи ученици овог инструмента из целе Војводине. Чланови оркестра гитара са диригенткињом Александром Спасојевић извели су том приликом непретенциозан програм популарних композиција у распону од остварења барокних мајстора Хендла, Бокеринија и Купрена, до композиција савремених аутора Сордиковског и Жисмонтија, доносећи их у свежим и допадљивим интерпрeтацијама, које је одликовао пажљиво изнијансиран и компактан камерни звук. После наступа у Новом Саду, турнеја младих гитариста и Војвођанског оркестра гитара наставља се гостовањима у Кикинди, Вршцу и у Сомбору. Б. Х.

утисак и показали све оно што знамо и умемо. Подсећам да успешна сарадња с Гримом, захваљујући контактима с нашим сународником Ранком Балогом који живи у овом граду, али и тамошњим градским руководством, траје већ шест година и да је, између осталог, из Гриме у Зрењанин неколико пута стизала и хуманитарна помоћ у укупној вредности већој од 300.000 евра. Култура је претходница за многе друге видове сарадње, па би заиста била штета ако не буде било пара за овај наступ за који је наш оркестар већ спреман – казао је Гагић. Осим заједничких наступа у оквиру оркестра, и поједини музичари којима је ГДО матична кућа имају запажене наступе, па су тако на овој конференцији за новинаре поменути флаутисткиња Весна Вучуровић и тубиста Благоје Гагић, који су наступили са симфонијским оркестром црногорске филхармоније на концерту у оквиру опроштајне турнеје светске певачке диве Монсерат Кабаље у Умагу, као и на концерту хрватске звезде Тонија Цетинског. Ж. Балабан

липаш и Душица Драгин су продуценти. Филм настаје у продукцији Филмске радне заједнице „Филмски фронт“, а од покрајинског филмског фонда је финансијски подржан са нешто мање од четири милиона динара. До сада је снимљено око 40 одсто материјала, а снимање

Фото: А. Вајда

би, уколико то околности дозволе требало да буде настављено у октобру, сазнали смо од редитеља. У зависности од развоја ситуације филм би пред гледаоцима могао да се нађе половином, или крајем следеће године. В. Ц. НА РЕПЕРТОАРУ „АРЕНЕ СИНЕПЛЕКС”

Како се решити шефа

На редовном репертоару биоскопа „Арене синеплекс“ од данас је и урнебесна комедија “Како се решити шефа”. У најновијем филму, редитељ Сет Гордон је окупио сјајну глумачку екипу, са до сада невиђеном улогом за холивудску лепотицу Џенифер Анистон. Поред ње, играју и Кевин Спејси, Џејсон Судејкис, Колин Фарел, Џејсон Бејтман и Чарли Деј. Једина ствар, која би ужасну свакодневицу тројици пријатеља, Нику, Курту и Дејлу учинила подношљивијом јесте да униште своје нетолерантне шефове. Отказ није решење, тако да, уз помоћ мало више попијеног пића и дубиозних савета, три пријатеља осмислила су план. Наизглед сигуран план како да се ослободе својих послодаваца, заувек. Али, ту је један проблем: чак и најбољи планови могу да крену наопако. Овај филм ће се приказивати у терминима од 16, 18.15, 20.20 и 22.20 сати.

НА ФЕСТИВАЛУ ФИЛМСКОГ СЦЕНАРИЈА У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

„Шишању” прва награда Филм “Шишање” по сценарију Димитрија Војнова и Стевана Филиповића, у режији Филиповића, добио је Прву награду на 35. Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, као и Награду секције ФИПРЕСЦИ Србија, саопштено је јуче на конференцији за новинаре. Другу награду за најбољи сценарио жири је доделио Младену Матичевићу за филм “Заједно”, а трећа награда припала је Андријани Стојковић и Славољубу Станковићу за филм “The Box”, у режији Стојковићеве.Најбољи филм у селекцији “Млади лавови” је “Последња мрва сна” студенткиње Факултета драмских уметности из Београда Ђурђије Радивојевић. О добитницима је одлучивао жири у саставу: сценариста Предраг Перишић (председник), редитељ Михаило Вукобратовић и књижевник Михајло Пантић, док су жири секције ФИПРЕСЦИ Србија сачињавали Владимир Џудовић (председник), Саша Радојевић и Милош Милишић. Перишић је, образложивши одлуку, рекао да се награђена остварења издвајају међу приказаним филмовима својом актуелношћу, инвентивношћу и професионалним приступом основи сваког филма - сценарију, по квалитету, драматуршкој обради и уметничкој сугестивности. Вукобратовић је истакао да је одлука донета трезвено са циљем да се подрже млади аутори, који

се труде да, упркос свим недаћама, подрже српску кинематографију. “У овогодишњој селекцији био је само један филм високе продукције, сви остали су урађе-

ни лепо и паметно, али у видно тешким условима. Немамо биоскопску мрежу, али срећом имамо добре и квалитетне ауторе, који представљају наду за опстанак жилаве српске кинематогра-

фије”, приметио је Вукобратовић. Пантић, као човек који долази из света књижевности са ставом да је сценарио темељ филма, рекао је да су неки сценарији били бољи од филмова, али да је било и случајева када су филмови допуњавали сценарио, те да је најбољи склад између филма и сценарија остварен управо у награђеним остварењима Перишић и Пантић су апеловали на надлежне да ураде све што је могуће да Фестивал филмског сценарија опстане, јер, не само што је јединствен у својој посвећености уметности писања за филм, он представља и прилику млађим ауторима да се огласе. Фестивал филмског сценарија завршен је синоћ уручењем награда на Летњој позорници, а публика је имала прилику од 13. августа да погледа осам филмова у такмичарском програму, 11 краткометражних студентских остварења у селекцији “Млади лавови” и четири филма из региона.

НОВА КЊИГА ДАВИДА АЛБАХАРИЈА У ИЗДАЊУ „ДНЕВНИКА“

Записи о људима, градовима и штошта другом Ових дана из штампе је изашла нова књига нашег познатог писца Давида Албахарија, под називом „Људи, градови и штошта друго“, у издању ДОО „Дневник – новине и часописи“. Албахаријеви есејистички записи, сакупљени међу корицама његове нове књиге, подељени су у неколико поглавља, по којима је и сама књига добила име. Први одељак посвећен људима Албахари отвара записом „Тишма у Калгарију“, који представља својеврсне реминисценције на Александра Тишму, његов књижевни опус и поетику, које му навиру док је окружен његовим књигама далеко у Канади, свом дугогодишњем дому. Следе Албахаријеви редови о преводиоцу Петру Вујичићу под називом „Пјотр“, затим песнику Раши Ливади, књижевницима Жарку Радаковићу и Светиславу Басари. Запис о родном граду Пећи, отвара одељак о градовима, у којем Албахари пише и о Крушевцу,

Ћуприји, Земуну и Калгарију. „Штошта друго“ је одељак који нуди и Албахаријева размишљања о томе шта зна и не зна о Балкану.

Присећа се и пада Берлинског зида, и разлога уласка историје и географије у његову прозу.„Бављење ратном тематиком видео сам као нешто што је припадало претходној генерацији писаца, онима који

су прихватили начела социјалистичког реализма и комунистичку иделогију. Ономе ко је, попут мене, одрастао у свету рок културе и развијао се као писац у оквирима постмодернизма, историја није доиста ништа значила. Попут Фукујаме, и ја сам доиста веровао да јој је дошао крај. Нисам могао ни да наслутим да је она тек требало да почне“, признаје Албахари у овој књизи. Ко смо „ми“ и „други“ у Европи, такође занима Албахарија који пише и о смислу поетике и обрнуто – поетици смисла, изгнанству и превођењу, свом књижевном стилу, али и „о ничему“, рокенролу, ритму света, културним феноменима, Истоку и Западу, путницима у комбију за аеродром, о безбедности, птици на грани, пензионерима, обележавању годишњице своје емиграције, керуши Луци, свом оцу и својој гимназији... Н. Пејчић

reporta@e

c m y

dnevnik

~etvrtak18.avgust2011.

23

„PE TRO LEND”, NAJ VE ]I BA ZEN SKI KOM PLEKS NA CE LOM BAL KA NU, BA^ KI PE TRO VAC OTVA RA U SEP TEM BRU

^e ti ri pu ta ve }i od Pal mi nog po no sa ad se u voj v o | an s kim kra je vi ma po me ne par ce la od osam hek ta ra, pr ve aso ci ja ci je su wi ve p{e ni ce, ku ku ru za ili ka kve dru ge usta q e n e ili pro f i t a b il n e flo re, ali za pred u ze }e „Akva term in vest” ta kav plac u ata ru Ba~ kog Pe trov ca bio je, pak, iza zov da na pra vi naj ve }i ba zen ski kom pleks na ce lom Bal ka nu. Ra no pro le tos ga je „oku pi ra lo„ oko 400 gra |e vi na ca sa sto ti nak ma {i na, ka mi o na i osta le opre me pa je ceo po sao ve} u{ao u za vr {nu fa zu. Di -

K

atrak t iv n ih to b o g a n a, me | u ko ji ma i po ma lo za stra {u ju }i „le vak” ko ji na kon spu sta niz vi ju ga vo ko ri to spro vo di u za tvo re ni le vak ko ji se na kon ne ko li ko se kun di otva ra i vo da po put vi ra po vu ~e ku pa ~a i iz ba ci ga u ba zen. Ni {ta ma we atrak ti van je spust ko ji pod se }a na one kla si~ ne de~ je to bo ga ne „sa mo je” ve }i dva de se tak pu ta. Na we mu se po sti `e br zi na od 40 ki lo me ta ra na ~as, a na dnu to bo ga na je tzv. vo de no ko ~e we, gde je ko ri to

ba z en s kim uslo v i m a. ^i t av kom pleks bi }e pro {a ran le po ukra {e nim sta za ma i ra zno vr snim ze le ni lom, a pro sto rom oko ba ze na }e do mi ni ra ti 105 ukra s nih ve { ta~ k ih pal m i, uve ze nih iz Poq ske. Di rek tor Brt k a na g la { a v a da su sva opre ma i teh no lo gi ja ugra |e ne u akva-park pri mer ci po sled we teh no lo {ke ge ne ra ci je.

– U glav nom kon trol nom cen tru sve je auto ma ti zo va no i sve se pra ti. Si stem je ta kav da, ka da se pro me ni tem pe ra tu ra vo de, Ve li ka pa `wa je po sve }e na zdra vqu ku pa ~a pa su is po {to va ni naj no vi ji svet ski

ste pe ni {ti ma i ula zi ma, ali }e se u wi ho voj pod lo zi na }i an ti bak te ri o lo {ka sme sa ko ja po gra mu ima ce nu kao zla to. Iako se jo{ uvek ne zna ce na ula zni -

Od du do va su eg zo ti~ ni je pal me iz – Poq ske

rek tor fir me Jan Brt ka na ja vqu je da }e za dva de se tak da na bi ti go to va pr va fa za, dok }e kom plet na in ve sti ci ja, te {ka oko 20 mi li o na evra, a ob u hva ta i za tvo re ne ba ze ne, bi ti za vr {e na do go di ne.

– U pr voj fa zi, ku pa ~i ma }e na ras po la ga wu bi ti de vet ba ze na, osam to bo ga na, spe ci jal ni ba zen s ta la si ma i “di vqa re ka”. Na po ~et ku }e akva-park mo }i da pri mi oko 5.000 go sti ju, a kad sve bu de go to vo du plo vi {e – ob ja {wa va Brt ka.

Ka da se otvo re ka pi je „Pe tro len da”, ku pa ~i ma }e na ras po l a g a w u bi t i ne k o l i k o

Ce lo dnev na de~ ja ra dost

U le vak ula ze sa mo naj hra bri ji

to bo ga na is pu we no vo dom ko ja za u sta vqa ku pa ~e.

Za naj m la | e bi } e pri p re mqen ~i t av „De~ j i vo d e n i svet” pre pun ra zno ra znih re kvi zi ta, to bo gan ~i }a, pe wa li ca, ska ka o ni ca i igra ~a ka za igru u vo di. O~e ku je se da }e atrak ci je bi ti ba ze ni s ta la si ma i br za ci ma, ali u bez bed nim

ko li ~i na hlo ra ili sa stav vo de, auto mat ski se do pu wu je vo da ili {ta god da je po treb no i u naj kra }em ro ku se sve do vo di na pro gra mi ra ni ni vo. Teh no lo gi ju su nam ura di li ^e si i [ko ti, to bo ga ni i osta li re kvi zi ti su sti gli iz Tur ske, a kon struk ci je su na ba vqe ne u Poq skoj – ka `e Brt ka.

stan dar di po ko ji ma se pri li kom grad we ba ze na iz be ga va ju kla si~ ne ke ra mi~ ke plo ~i ce zbog mo gu} no sti da se is pod wih raz vi ju raz ne bak te ri je. Zbog to ga }e zi do vi i po do vi ba ze na u „Pe tro len du„ bi ti ob lo `e ni mo der nim ma te ri ja lom ko ji naj vi {e pod se }a na tar tan, a plo ~i ce }e bi ti ugra |e ne sa mo na

ca, pro jek to va na dnev ne kar te je oko osam evra, ali }e po sto ja ti i po lu dnev ne i po pust za de cu.

Iako in ve sti tor ni je `e leo da se upo re |u je sa sli~ nim kom plek si ma u okru `e wu, „Pe tro lend„ }e bi ti ~e ti ri pu ta ve }i od ja go din skog, a isto ta ko po ga ba ri ti ma mu se „ne pi ta” ni kod kom {i ja u Se ge di nu. U svim

Gra do na ~el ni ka ~e ka to bo gan To kom grad we akva-par ka kom pleks su ~e sto obi la zi le raz ne i broj ne de le ga ci je iz ce le Sr bi je. Ka da je je dan od go stu ju }ih pred sed ni ka op {ti ne ~uo da }e po sao bi ti go to vo do sep tem bra, re zo lut no je tvr dio da je to ap so lut no ne mo gu }e. Re~ po re~, pa la je i op kla da – uko li ko se ostva ri plan in ve sti to ra, do ti~ ni je du `an da do |e u Ba~ ki Pe tro vac i spu sti se niz ne ki od to bo ga na po svom iz bo ru, ali upa ra |en u svo je sve ~a no ode lo. Di rek tor Brt ka ni je `e leo da ot kri je iden ti tet gra do na ~el ni ka s ko jim je ugo vo rio op kla du, ali }e ga si gur no po zva ti na otva ra we. ba ze ni ma bi }e ter mal na vo da tem pe ra tu re 30 ste pe ni, pa }e akva-park Pe trov ca mo }i znat no da pro du `i se zo nu, a ka da se iz gra di i za tvo re ni deo, „Pe tro lend„ }e ra di ti ce le go di ne.

Ni ko Per ko vi}

PRE^ANSKA LEKSIKA

N

e ma le ba bez mo ti ke a ni slat kog le ba – bez pu pu {ke. To je onaj le bac ko ji }e, kad u|e mo u EU, bi ti pro gla {en za {kart jer od stu pa od za mi {qe nog iz gle da vek ne, ci pov ke i sva kog dru gog re gu lar nog hle ba. Ima, na i me, iz ra sli ne {to mu kva re iz gled. Na pu pio je na jed nom ili dva me sta, pa pu stio te stu da se iz li je u gu ke sli~ ne ro go vi ma. A naj sla |e za gric ka we sva kom zdra vom i zdra vo glad nom ~e qa de tu je da ba{ tu od lo mi par ~e, jo{ dok no si hleb iz du }a na ili pe ka re.

Za {to je pu pu {ka ba{ ta ko pri ma mqi va, ne zna se skroz po u zda no. Ve ro vat no jer je tu ko ra naj ta wa a ipak hr ska va, na ro ~i to ako je le bac jo{ vru}. Dok se ta ko kr qa par ~e pu pu {ke, gu bi se po ko ja mr vi ca, no, to je ne mi nov no osim ako se pu pu {ka ba{ za gri ze! E,

on da }e te ne ko si gur no ogo va ra ti da ide{ {o rom i je de{ fri {ak le bac.

Ni je sa mo pu pu {ka fe no men.

Ceo hleb je to. Ni je ~u do {to je i u O~e na {u. To je je di na hra na ko ju ho mo sa pi ens mo `e da je de sva ki dan, od ju tra do mra ka, a da mu ne do sa di. Ne ko li ko me se ci sam u Ame ri ci, je dan re sto ran ko ji se za tva rao u de set uve ~e mo rao o~i sti ti i od sve `e pe ~e nih, a ne pro da tih pi ca.

Mo gao sam ih, da kle, ba ci ti ili po je sti. ^a stio sam (za vi sno od bro ja pre os ta lih ko ma da) ko le ge ko je su ~i sti le ofi se i hod ni ke, a i no sio ku }i.

Iako su pi ce bi le ba{ fi ne, s tri ra zna uku sa (ko ba si ca, sir,

Pu pu {ka ili za{to je najsla|i „{kart” lebac pe ~ur ke), ni ko ni je iz dr `ao da ih je de du `e od pet da na za re dom. Tra `i li su da pre |e mo na obi~ ne, su ve sen dvi ~e, iako je pi ca sa svim bli zu hle bu jer je isto od bra {na.

No, jed na ita li jan ska po slo vi ca i ka `e da se hleb ne pra vi sa mo od bra {na. Ne mi sli se na osta le we go ve sa stoj ke, kva sac, ko mlov, vo du i so, ve} ve {ti nu, do bru vo qu i qu bav pre ma oni ma ko ji }e taj hleb je sti. On se ra |a i ra ste no }u, ra nom zo rom, dok svi dru gi osim pe ka ra ili ku} ne re du {e jo{ spa va ju.

Bra {no je pro se ja no jo{ si no}, ko m lov i(li) kva s ac po t o pqen u mla k u vo d u ta k o | e, na} v e ~i s te.

Naj va `ni ji deo po sla je sa ma me {wa. Ka `u da je je dan od zna ko v a do b re i do v oq n o du g e bar kap vla ge na ta va ni ci u pro sto ri ji gde se ra di. Kao do kaz na po ra maj sto ra i pra ve mi kro kli me. Dok se te sto od ma ra, u na} va ma ili u sa }u ra ma, pe kar `a ri pe}, spre ma lo pa tu, ~i sti pe ru {kom ra su to bra {no, o{tri no` da sec ne te sto pre uba ci va wa na og wi {te. Ba{ ti o`iq ci na vek ni, no `em za mo ~e nim u vo du da se te sto ne za le pi, slu `e da se spre ~e pu pu {ke. No, ako ima sre }e, bi }e na sva koj ci pov ki i po jed na pu pu {ka.

Ka `e po slo vi ca da je hleb si ro ma ha uvek tvrd. Mi sli se na trud ko jim ga za ra |u je, ma kar i we go va vek na bi la ru me na, hr -

ska va i me ka na. Ipak, ne uspe hleb uvek ni naj ve }im maj sto ri ma. Ka sno le ti ka kav je hleb od no vog bra {na ne zna se dok se pr ve le pi we ne iz va de iz fu ru ne. Ne mo `e se pred vi de ti ni po ka kvoj hek to li tar skoj te `i ni zr na ili pro cen tu vla `no sti. Sva ki hleb je do bar ako u ku }i ne ma bo qeg, ali se pam te i iz ra zi za ma we us peo le bac.

Gwe ca van je onaj ko ji ni je do bro pe ~en, te sto mu je u sre di ni mal te ne `it ko, le pi se i vi {e li ~i na kne dle. Pre pe ~en hleb, opet, ima mal te ne cr nu ko ru, na ro ~i to na kra je vi ma, pa je za to i go rak. Zdu dan ni je do voq no na ra stao, gre {kom pe ka ra u me {wi ili zbog lo {eg bra {na, ru pav je, opet, osta vqen du go da ki sne pa su ga so vi to kom pe ~e wa na pra vi li u sre di ni hle ba pe }i ne ve }e ne go u {vaj car skom si ru. Na ta kav hleb se ne mo `e ma za ti ni pek mez ni dro `di na.

Ka da se ka `e da je “toj i toj ju ~e le bac is pao kao tru {ni ca”, mi sli se na spe ci jal ni od me {a vi ne p{e ni~ nog i je~ me nog bra {na, te me ki wa i dru gih ot pa da ka, da kle ma se ko ja se me si la kao hleb no te sto, pe kla, ali da va la pre sve ga ke ra ma. ^ak je po sto ja la nor ma ko li ko ko ja ku }a mo ra po se zo ni da obez be di ko ma da tru {ni ce za svo je ~o ba ne i wi ne pu li ne. Opa ru {a je, pak, hleb od p{e ni~ nog, je~ me nog pa i ra `a nog bra {na. Pra vqe na je u ne rod nim go di na ma pa se te sto pr vo mo ra lo opa ri ti vre lom vo dom, a za tim pe }i.

Taj hleb je bio tvrd i te `ak, kao ci gla, ali su ga ipak je li. Sve do no vog bra {na!

Pa vle Ma le {ev (Gra|a za kwigu „Trired riba pliva / Divani o re~ima”)

Mu zej ska re pli ka „ulm ske ku ti je”

Stu den ti la |u na pra vi li od da sa ka

[VA BE IZ UL MA PO DRU GI PUT KRE NU LE DA OSVA JA JU BA^ KU

Du na vom i „ku ti je” plo ve me |u na rod nu apa tin sku ma ri nu usi dri li su se neo bi~ ni mor na ri, u jo{ neo bi~ ni joj la |i, za ko ju se ve} na pr vi po gled vi di da je iz ku} ne ra di no sti. Pod se }a na „ulm sku ku ti ju“, ko jom su pre ko sko ro tri ve ka [va be kre ta le u ko lo ni za ci ju ju `ne Ugar ske, a we nu po sa du ~i ne Tim, Mi hael, Jo nas i Tor ben, stu den ti iz Ul ma.

- ^i ta li smo do sta o se o bi na {ih ze mqa ka u vre me Ma ri je Te re zi je i re {i li da od da sa ka na pra vi mo sli~ no plo vi lo. Sa mo jom `e nom, ko ja je vr lo sna la `qi va i mno go to ga zna da ra di sa te ste rom, ~e ki }em pa i far bar skom ~et kom na pra vi li smo ~a mac i pr -

U

vi put sa wom sam plo vio od Re gen sbur ga do Bra ti sla ve. Pro {le go di ne sam sa bra tom pu to vao od Bra ti sla ve do Ba je a ove od lu ~io da sa pri ja te qi ma ve slam od Ba je do Cr nog mo ra - pri ~a Tim, ko ji ne mo `e pre `a li ti {to zbor po sla su pru ga ni je mo gla sa wim.

Od [tut gar ta do Bu dim pe {te su le te li avi o nom, po tom auto bu som do Ba je a vo dom u{li u Sr bi ju.

- Mno gi su nam pri ~a li da je Du nav u va {oj ze mqi naj lep {i i u to smo se uve ri li ve} na pr vim ki lo me tri ma. Sa mo nas je ne pri jat no iz ne na di lo 80 evra gra ni~ ne tak se, ko ju nig de pre ni smo mo ra li pla }a ti - vaj ka se Mi hael.

AKRO BA TE SVIH VR STA KRAJ TI SE: Ludisti~ku uvertiru pred plove}u fe{tu „Lagani tiski spust” priredili su u~esnici prvog „Tiskog karnevala„. Mladi Novog Kne`evca su tri dana savladavali razne ve{tine ekvilibristike, uz logisti~ku podr{ku cirkuskih pedagoga i akrobata iz Berlina. Veselu povorku predvodili su bubwari iz Ade, ma`oretkiwe martono{kog plesnog kluba „Kristal”, `ongleri, baca~i vatre, muzikanti i hoda~i na {tulama, te maskirani gradski juniori i seniori.

M. Mi tro vi}

Ne se ki ra se ni ako ne stig nu do u{}a Ve li ke re ke, na sta vi }e na red ne go di ne a plo vi lo osta vi ti pred Gvo zde nom ka pi jom.

- Ob i {li smo Apa tin i mno go nam se do pao. Zna mo da su tu ne kad `i ve li Nem ci, pa zbog qu ba zno sti s ko jom smo do ~e ka ni ose }a li smo se kao kod ku }e odu {e vqen je Jo nas.

- Ima te iz u zet no kva li tet no vo }e i po vr }e, a `e ne su pre div ne, pa }e mo mo ra ti do }i opet - svi su se akla ma tiv no slo `i li, pre ne go {to su se po no vo do hva ti li ve sa la, kad im do ja de pre pu {ta ju se stru ja ma re ke a ba ca ju si dro gde god su im za ni mqi vi kra je vi i qu di.

J. Prel ~ec

24

svet

~etvrtak18.avgust2011.

Ho tel u sve mi ru

LON DON: Rusija planira da izgradi hotel u svemiru koji bi mogao da ugosti sedam gostiju u ~etiri kabine i koji }e imati ogromne prozore koji }e pru`ati pogled na Zemqu, preneo je list ‘’Dejli mejl”. Sam odlazak u hotel bi}e, navodi list, avantura po{to }e biti potrebno dva dana puta u Sojuz raketi. Sam put }e ko{tati 500.000 funti, dok }e jo{ 100.000 funti biti potrebno za petodnevni ostanak u hotelu.

Hotel - Komercijalna svemirska stanica - bi trebalo da bude otvoren 2016. godine i bi}e komforniji od Me|unarodne svemirske stanice koju koriste astronauti i kosmonauti.U beste`inskom stawu, posetioci }e mo}i da biraju da li }e koristiti krevete koji stoje vertikalno ili horizontalno.Turisti }e jesti hranu pripremqenu na Zemqi koja }e se u hotelu podgrevati u mikrotalasnoj pe}nici.

(Ta njug)

Zbog ne re da u Lon do nu op tu `e no 1.000 qu di LON DON: Londonska policija saop{tila je ju~e da je 1.000 qudi optu`eno zbog nereda i nasiqa koje je potresalo grad ~etiri dana.

Zvani~nik Skotland jarda Tim Godvin rekao je da je to zna~ajan korak, dodav{i da je istraga i daqe u toku, prenela je agencija AP. Godvin je, ukazav{i da qudi dolaze s informacijama, pozvao stanovni{tvo na saradwu i da predaju policiji svakoga ko je ume{an u nerede.”Ne dopustite im da pobegnu”, apelovao je Godvin.

Po li ci ja Ve li ke Bri ta ni je uhapsila je vi{e od 3.000 qudi tokom i posle nereda koji su izbili 6. avgusta u severnom Londonu i koji su se pro{irili i na druge gradove. Pet osoba je poginulo tokom ~etiri dana nereda, pqa~kawa i paqewa objekata.

(Ta njug)

Iran i Ve ne cu e la osu |u ju „agre si ju” u Li bi ji i Si ri ji KA RA KAS: Predsednici Venecuele i Irana Ugo ^aves i Mahmud Ahmadine`ad osudili su „imperijalisti~ku agresiju” Zapada u Libiji i Siriji, saop{tilo je Ministarstvo spoqnih poslova u Karakasu.

Saop{tewe dvojice glavnih protivnika SAD objavqeno je u jeku vazdu{ne kampawe NATO-a u Libiji, u kojoj pobuwenici poku{avaju da svrgnu Moamera Gadafija i rastu}eg pritiska Za-

pada na sirijskog predsednika Ba{ara al-Asada da napusti vlast.

U telefonskom razgovoru ^aves i Ahmadinexad su u utorak razgovarali o „situaciji nastaloj usled imperijalisti~ke agresije protiv Libije i Sirije i slo`ili se da prate razvoj doga|aja i ulo`e zajedni~ke napore da bise postigao mir”, navodi se u saop{tewu.

(Ta njug)

Oba mu za bri wa va te ro ri zam „usa mqe nih stre la ca” VA [ING TON: Predsednik SAD Barak Obama ocenio je ju~e da je verovatnije da }e se u wegovoj zemqi desiti teroristi~ki napad nekog „usamqenog strelca” nego kakav krupan, koordinisani udar poput onog od 11. septembra 2001. godine.

“Na{a najve}a trenutna briga nije nekakva velika teroristi~ka akcija, mada takav rizik uvek postoji. Ono {to nas trenutno naro~ito zaokupqa jeste terorista usamqeni strelac, neko ko je u stawu da s li~nim naoru`awem napravi masakr velikih razmera poput onog koji smo nedavno videli u Norve{koj”, rekao je Obama.

dnevnik

„Znate”, dodao je ameri~ki predsednik, „kada imate jednu osobu koja je poreme}ena ili rukovo|ena ideologijom mr`we, ona mo`e da napravi mnogo {tete, i takve usamqene strelce mnogo je te`e uo~iti nego teroristi~ke grupe”.

Obama je rekao Si-En-En-u da vlada SAD nastavqa da prati i da skupqa podatke o potencijalnim teroristi~kim zaverama, iako su mogu}nosti Al-Kaide sada umawene, s obzirom na to da su ameri~ki specijalci u maju likvidirali u Pakistanu Osamu Bin Ladena, vo|u te mre`e terorista.

(Ta njug)

Hap {e wa u Si ri ji DA MASK: Pripadnici sirijske vojske sprovode racije u jednoj sunitskoj ~etvrti lu~kog grada Latakija, koji ve} peti dan dr`e pod opsadom, a do sada su uhapsile stotine qudi i odvele ih na jedan stadion u nastojawu da slome proteste protiv re`ima predsednika Ba{ara al-Asada. Prema re~ima stanovnika, ju~e su, za razliku od prethodnih dana utihnuli zvuci granatirawa i tenkovskog naoru`awa, a stotine uhap{enih u sunitskoj ~etvrti, kao i privedeni iz drugih krajeva grada autobusima su prevezeni do sportskog kompleksa.

Latakija je izuzetno zna~ajna za predsednika i wegov {iitski re`im, jer glavnu sirijsku luku i wene finansije kontroli{u upravo Asadova porodica i prijateqi.

(Ta njug)

ZA TEG NU TI OD NO SI AN KA RE I TEL AVI VA

Iz rael se ne }e iz vi ni ti Tur skoj AN KA RA: Izrael se ne}e izviniti Ankari zbog ubistva devet turskih dr`avqana koji su stradali sredinom pro{le godine prilikom poku{aja doturawa pomo}i Palestincima u Gazi. Ova odluka je stigla dan pre nego {to }e specijalna komisija Ujediwenih nacija, koja je istra`ivala ovaj incident, saop{titi svoj izve{taj, javqa Rojters pozivaju}i se na izjavu jednog izraelskog zvani~nika.

Po{to Izrael dr`i pod blokadom pojas Gaze, kako bi spre~io naoru`avawe islamisti~kog Hamasa, izraelski komandosi su 31. maja pro{le godine upali na brod koji je, kako se tvrdi, prevozio humanitanu pomo} i na wemu ubili devet turskih dr`avqana.Ankara je zbog toga o{tro protestovala i po-

vukla svog ambasadora iz Izrarela, i odnosi dve do nedavno prijateqske zemqe su se na{li „na ledu”. Zvani~ na Tur ska nor mali zaci ju odno sa sada uslovqava izviwewem Izraela, davawem obe{te}ewa porodicama ubijenih i ukidawem blokade Palestinaca u Gazi. Specijalna komisija UN }e danas objaviti svoj izve{taj o tom incidentu o kome Turska i Izrael imaju potpuno opre~ ne stavove.

Sjediwene Ameri~ke Dr`ave vr{e pritisak na Izrael da se izvini Turskoj. Ako se Izrael ne izvini, SAD }e biti te{ko da mobili{e podr{ku toj zemqi pred poku{ajem Palestinaca da dobiju ~lanstvo u UN za svoju dr`avu.

(Ta njug)

PRE DLO G O FOR MI RA WU EVROP SKE EKO NOM SKE VLA DE

[tap, ali bez {ar ga re pe BER LIN: Nema~ki kancelar Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi `ele da „driluju’’ evrozonu i predla`u zajedni~ku ekonomsku vladu, zajedni~ke granice zadu`ewa, ali ne i evroobveznice, pi{e privredni magazin „Fo kus-Mo ney’’ u internet izdawu, ocewuju}i to kao „{tap, ali bez {argarepe’’.

Merkel i Sarkozi su predstavili svetu spektar mera za re{ewe du`ni~ke krize i pri tome je bilo puno re~i o {tedwi i pravilima, jer „evro, tako|e, zna~i i disciplinu’’, prenosi nema~ka {tampa Sarkozijeve re~i, ukazuju}i da tu disciplinu Nema~ka i Francuska `ele da zahtevaju, po{to se u ustave svih 17 evrozemaqa, prema nema~kom modelu, unese odrednica o „ko~nici’’ dugova. „Sve to treba brzo da se dogodi, do 2012. godine’’, pi{e {tampa, navode}i da Merkel smatra da bi tada to bio sasvim jedan drugi nivo obaveznosti. Predlozi Merkelove i Sarkozija nai{li su na podeqeni „eho’’ u Nema~koj i, dok je vicekancelar Filip Resler hvalio plan svoga {efa, tvrde}i da bi obavezuju}a pravila o zadu`enosti dovela do toga da se i druge zemqe boqe pridr`avaju buxetske discipline, a iz redova wenih demohri{}ana nagla{eno da je to „signal za stabilnost’’, dotle

{tampa pi{e da nema~ki kancelar i francuski predsednik nisu re{ili krizu.

Esenski list „Vestdoj~e algemajne cajtung’’ pi{e da je dobro {to „evropski motor-Francuska plus Nema~ka, ponovo radi’’, ali da je sve to samo plan i da je odlu~uju}e, ho}e li wih dvoje progurati svoje ideje i kod drugih zemaqa. [tampa, tako|e, postavqa pitawe {ta zna~i ekonomska vlada i o ~emu ona to trebalo da odlu~uje, ako ne o raspodeli dugovawa.

Mediji navode da je Merkelova nedosledna i da je ~ekaju te{ki razgovori kod ku}e, jer je nema~ka privreda u drugom tromese~ju oja~ala svega 0,1 odsto, {to je veliki pad u odnosu na 1,3 odsto iz prvog kvartala. Kada je re~ o spasu evra i izlasku iz du`ni~ke krize, ju~e je reagovao i biv{i nema~ki ministar finansija Teo Vajgl, koji za-

An ge la Mer kel i Ni ko la Sar ko zi

jedno sa biv{im kancelarom Helmutom Kolom va`i za jednog od „o~eva’’ evra. Vajgl je u intervjuu nema~kom tabliodu „Bild’’ naglasio da pakt stabilnosti mora striktno da se po{tuje, a „gre{ni-

Po dr {ka eko nom skoj vla di [ef nema~ke diplomatije Gvido Vestervele pozdravio je ju~e ideju o formirawu ekonomske evropske vlade. „Evropa se odlu~uje za jednu uniju stabiliteta’’, rekao je Vestervele u Berlinu pred sastanak predsedni{tva svojih liberala, prenose nema~ki mediji.

Merkel i Sarkozi su predlo`ili osnovawe evropske ekonomske vlade na ~ijem ~elu bi bilo predsednik Evropskog saveta Herman Van Rompej. Ekonomska evropska vlada bi bila jedno zajedni~ko telo, koje bi se sastajalo dva puta godi{we i razmatralo prebleme u 17 zemaqa evrozone.

ci’’, u nu`di, kazne oduzimawem prava glasa, da se kontrole poo{tre, a privatni investitori u~estvuju u riziku.

Vajgl je, povodom zahteva za ovo|ewe „evroobveznica’’ (Eurobonds), ~emu se Merkelova `estoko protivi, rekao da bi to bilo isto kao i uvo|ewe „transfer-unije’’ i da oni „kao o~evi’’ evra nisu `eleli jedno dru{tvo kolektivne odgovornosti.’’U ugovoru iz Mastrihta je jasno re~eno da mi nismo „transfer-unija’’ niti unija kolektivne odgovornosti’’, rekao je Vajgl, upozoravaju}i da bi se pri uvo|ewu „evroobveznica’’ neke zemqe i daqe pona{ale opu{teno.

(Ta njug)

Mo lo to vqe vi kok te li u Ge te bor gu STOK HOLM: [vedska policija ju~e je saop{tila da su prepr{le no}i izbili neredi u Geteborgu, drugom po veli~ini gradu u zemqi, i da je nekoliko policajaca povre|eno po{to su izgrednici na wih bacali kamenice i „Molotovqeve koktele”.

U nasiqu nije bilo te`e povre|enih, ali najmawe dvojica policajaca su prijavila probleme sa o~ima po{to je u wih bilo upereno lasersko svetlo. Zasad nije jasno {ta je izazvalo nerede, koji su buknuli posle hap{ewa dvojice mladi}a zbog uni{tavawa

automobila na ulici, preneo je AP. U nemirima koji su usledili o{te}ena su dva policijska vozila i zapaqen jedan automobil.

Policija je saop{tila da nije privela nijednog u~esnika nereda.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI FRANK-VAL TER [TAJN MA JER Nema~ka Socijaldemokratska partija je ju~e kritikovala ishod prekju~era{weg sastanka kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Nikole Sarkozija zbog odbacivawa ideje emisije evroobveznica. [ef parlamentarne frakcije SPD-a, Frank-Valter [tajnmajer, izjavio je da predlozi „idu u dobrom pravcu”, ali ne nude re{ewe.

YO DI FO STER Ameri~ka glumica Xodi Foster na{la se u grupi donatora koji su pomogli u ponovnom pokretawu 42 radio teleskopa na vode}em kalifornijskom institutu koji traga za vanzemaqskim `ivotom. Institut SETI u Kaliforniji te{ko je pogo|en smawewem buxeta i zbog toga je morao da u aprilu stopira projekte i zaustavi rad teleskopa uperenih u svemir.

TO MAS HEN DRIK IL VES Predsednik Estonije Tomas Hendrik Ilves susreo se ju~e sa dobitnikom Nobelove nagrade za mir dalaj lamom, koji se nalazi u trodnevnoj poseti Estoniji, ali je istovremeno istakao podr{ku Talina politici jedinstvene Kine.

Ilves i dalaj lama susreli su se u Centru za odbrambena istra`ivawa, gde je dalaj lama u~estvovao na seminaru.

Kinezi kao Crnogorci vole sinove PEKING: Zbog sve ve}eg broja mu{karaca u Kini, vlasti su preduzele kampawu da se onemogu}e abortusi `enskih fetusa, a odre|ivawe pola deteta dozvoli trudnicama samo u slu~aju istinske medicinske potrebe.

Prema dr`avnoj statistici Kina je 2010. godine imala 30 miliona mu{karaca mla|ih od 30 godina vi{e nego `ena tog uzrasta. Do te razlike je do{lo u

gu da imaju samo jedno dete. Izuzetak su supri`nici na selu kojima je zbog radova na zemqi omogu}eno da, uz saglasnost vlasti, poku{aju i drugi put, ukoliko je prvo ro|ena devoj~ica.

Kako bi smawili disproporciju koja alarmantno ugro`ava jednakost u broju polova, vlasti su odlu~ile da preduzmu kampawu u svim sredinama i na svim nivoima dru{tva i stanovni{tvu ob-

Ki na je pro {le go di ne ima la 30 mi li o na mu {ka ra ca mla |ih od 30 go di na vi {e ne go `e na tog uz ra sta posledwe tri decenije, kako ka`u stru~waci, ve{ta~kim putem, po{to porodice s jednim detetom vi{e `ele da imaju de~aka, naslednika loze i imena.

Po zakonu o planirawu porodice, bra~ni parovi u Kini mo-

jasne zna~aj postojawa podjednakog broja mu{karaca i `ena u zemqi.

Ministarka za planirawe porodice Li Bin je najavila i da }e o{tro biti ka`weni oni koji poma`u da se odredi pol dete-

ta trudnica, osim iz medicinskih razloga, kao i oni koji rade selektivne abortuse, preneo je list ^ajna dejli.

“Ilegalno odre|ivawe pola deteta i ilegalni seklektivni abortusi su glavni razlozi dugoro~nog problema ozbiqne disproporcije u polovima u zemqi, koji proizilazi iz duboko ukorewenog tradicionalnog

favorizovawa sinova”, rekla je ona. „Ukoliko se taj trend nesrazmere u polovima nastavi bez preduzimawa odlu~nih mera, bi}e dovedena u pitawe jednakost polova, razvitak devoj~ica, zakoniti interesi i prava `ena i dugoro~an razvoj nacije”. Najavqena je pove}ana kontrola zdravstvenih ustanova. Doktori koji prekr{e ove zabrane osta}e bez licence za rad, a medicinske ustanove bi}e ka`wene. U 2010. u Kini je odnos novoro|enih beba bio 118 decaka na svakih 100 devoj~ica, {to je najve}a disproporcija polova na svetu. To je bio prvi put da je smawena disproporcija polova u broju novoro|ene dece od 2006. kada je ministarstvo zdravqa po~elo da zabrawuje bolnicama {irom zemqe da utvr|uju pol fetusa. U drugim zemqama sveta obi~no se ra|a 103 do 107 de~aka na sto devoj~iva.

(Tanjug)

BALkAn

dnevnik AMBASADOR ZORAN LUTOVAC: NOVA KAMPAWA PROTIV SRBIJE U CRNOJ GORI

Za ne slo gu u ku }i kriv kom {i luk POD GO RI CA: Ambasador Srbije u Podgorici Zoran Lutovac ocijenio je danas da se u

On je naveo da se ovog puta Srbija potpuno neosnovano optu`uje da ne `eli da Crna Gora

Zo ran Lu to vac

Crnoj Gori, povodom izbornog zakona, ponovo vodi neprimerena kampawa protiv Srbije

usvoji izborni zakon i time verovatno dobije datum pregovora sa Evropskom unijom (EU).

Dono{ewe izbornog zakona je unutra{wa stvar Crne Gore i o tome odlu~uju predstavnici gra |a na u we noj Skup {ti ni, kao {to o datumu pregovora odlu~uje EU, uzimaju}i u obzir postignuti napredak u sedam definisanih oblasti, me|u kojima je i dono{ewe izbornog zakona, kazao je Lutovac u pisanoj izjavi.

On smatra da bi za sve bilo boqe kada bi se energija potro{ena u tra`ewu krivaca i izgo vo ra za ne za vr {e ni po sao ulo`ila u pronala`ewe re{ewa za kon kret ne pro ble me.Prema wegovim re~ima, svima u regionu bilo bi od koristi da Crna Gora {to pre poka`e dobre rezultate u definisanim oblastima i {to br`e napreduje u evropskim integracijama.

Svaki uspeh Crne Gore na putu evropskih integracija dobar je i za Srbiju i za ceo region, jer doprinosi uspehu svih i svake dr`ave pojedina~no , zakqu~io je Lutovac.

(Tanjug)

Da nas sa sta nak sa {e fo vi ma po sla ni~ kih klu bo va POD GO RI CA: U Skup{tine Crne Gore za danas je najavqen sastanak predsednika Ranka Krivokapi}a sa {efovima poslani~kih klubova, na kojem bi trebalo da se odredi datum sednice parlamenta povodom izbornog zakona.

Usvajawu izbornog zakona treba da prethodi izglasavawe izmena Zakona o op{tem obrazovawu, kojima je predvi|eno da se nastava u {kolama, pored crnogorskog, izvodi i na srpskom jeziku, kao i obezbe|ewe lak{eg sticawa dr`avqanstva.

Premijer Igor Luk{i} i predstavnici opozicionih partija ranije su postigli na~elan

Igor Luk {i}

sporazum o re{avawu tih pitawa. Dogovor o srpskom jeziku i lak{em sticawu crnogorskog dr`avqanstva bio je opozicioni preduslov da obezbede dvo-

~etvrtak18 . avgust2011.

25

POLEMIKA O UYBENICIMA U CRNOGORSKIM [KOLAMA

^i tan ke bez La li }a, Pe ki }a, Be} ko vi }a, Zma ja...

POD GO RI CA: Pisci koji kazala je Tomi}. Ona je navela su ranije u crnogorskim {koda su u Nastavnom programu za lama izu~avani u okviru naosnovnu {kolu izostavqeni stavnog predmeta srpski jezik mnogi pisci iz Srbije na ~ii kwi`evnost, sada su u novom jim delima su se, do sada, obranastavnom predmetu crnogorzovale generacije crnogorski jezik i kwi`evnost potskih u~enika. puno zanemareni ili se po ja vqu ju spo ra di~no.

Profesor kwi`evnosti Bosiqka Tomi} kazala je da je u programu za osnovnu {kolu i gimnaziju, za Nastavni predmet crnogorski jezik i kwi`evnost, do{lo do masovnog izostavqawa pisaca dobitnika presti`ne „Wego{eve nagrade”.

“Velika pesnikiwa i dobitnica Wego{eve nagrade 1984. godi- Me ti ja Be} ko vi} ne Desanka Maksimovi} u na„U prvom razredu vi{e nema stavnom programu za osnovnu Jovana Jovanovi}a Zmaja i we{kolu zastupqena je samo dva gove pesme Mati, Desanke puta, u petom i osmom razredu, Maksimovi} - Hvalisavi ze~ea ranije je weno delo bilo zavi i Bajka o labudu, Mire stupqeno u svim razredima, Ale~kovi} - Vetar seja~, Stepo~ev od prvog”, navela je Tovana Rai~kovi}a - Crtanka”, mi}. Prema wenim re~ima, u navela je Tomi}. Prema wenim Nastavnom programu za osnovre~ima, u programu za drugi nu {kolu u Crnoj Gori vi{e razred vi{e nema Jovana Jovanema Mihaila Lali}a, Oskara novi}a Zmaja, Mire Ale~koDavi~a, Borislava Peki}a, vi}, Dobrice Eri}a i DositeDobrice ]osi} i Matije Be}ja Obradovi}a. kovi}a. „U tre}em razredu vi{e ne„Neki od wih, poput Be}koma pesama Branka Radi~evi}a, vi}a, nisu uvr{teni ni u NaJovana Jovanovi}a Zmaja, Vostavni program za gimnaziju”, jislava Ili}a, Desanke Mak-

simovi}, Du{ana Radovi}a, Branislava Crn~evi}a, Dobrice Eri}a, Qubivoja R{umovi}a i Milovana Danojli}a”, navela je Tomi}. Ona je ukazala i da u programu za ~etvrti razred vi{e nema pesama Vojislava Ili}a, Stevana Rai~kovi}a, Dobrice Eri} i Janka Veselinovi}a.

Tomi}eva je dodala da u petom razredu vi{e nema pesme - \a~ki rastanak od Branka Radi~evi}, niti pesme De~ak i pas od Danila Ki{a. „U preostalim razredima osnovne {kole vi{e nema Milana Raki}a i wegove pesme - Simonida, Vladislava Petkovi}a Disa, Sime Pandurovi}a, Milutina Boji} i wegove Plave grobnice, Janka Veselinovi} - Hajduk Stanko, \ure Jak{i}a, Milo{a Crwanskog - Lament nad Beogradom”, navela je ona.

Bosiqka Tomi} je kazala da je i izbor iz narodne poezije oskudan i nedovoqan. „Kada se sve sagleda, o~igledno je da je program za nastavni predmet crnogorski jezik i kwi`evnost planiran tako da sa tradicijom {kolstva u Crnoj Gori nema ni{ta zajedni~ko, sa jedinim ciqem stvarawa novog Crnogorca”, zakqu~ila je ona.

(Tanjug)

Kon fu zi ja u uy be ni ci ma cr no gor skog je zi ka

Ran ko Kri vo ka pi}

tre}insku ve}inu u parlamentu, potrebnu za usvajawe izbornog zakona.

Usvajawe izbornog zakonodavstva je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pregovora o ~lanstvu u EU. Vlada Crne Gore utvrdila je preksino} izmene Zakona o op{tem obrazovawu i vaspitawu, kojima je predvi|eno da se nastava u {kolama, pored crnogorskog, izvodi i na srpskom jeziku. Vlada je, kako je saop{teno, na telefonskoj sednici utvrdila izmene zakona i dostavila ih u skup{tinsku proceduru.Time je izvr{ila obavezu preuzetu politi~kim dogovorom premijera Luk{i}a i predstavnika opozicionih partija, na sastanku koji je odr`an 15. avgusta, navodi se u saop{tewu. Kabinet Luk{i}a saop{tio je prethodno da se spo-

POSETA PREDSEDNIKA PALESTINE BiH

razum, koji je postignut sa opozicionim partija, ne mo`e vi{e mewati. Navodi se da je premijer raspolo`en za nastavak konsultacija ukoliko opozicione partije smatraju da treba proveriti da li jednako razumeju postignuti dogovor.

Predsednik Nove srpske demokratije Andrija Mandi} poru~io je da }e ta stranka podr`ati na~elni politi~ki dogovor Luk{i}a i opozicije samo ukoliko crnogorski i srpski jezik budu u potpunosti izjedna~eni u obrazovnom sistemu.

On je Tanjug u, nakon sednice Glavnog odbora NOVE, rekao da ta stranka tra`i da se sporazum po{teno ~ita i da se ni na koji na~in ne poku{ava mani pu li sa ti we go vim sa dr `a jem.

(Tanjug)

U uxbenicima crnogorskog jezika za osnovnu {kolu izme{ani su ijekavica, ekavica i novi crnogorski jezik, {to ih ~i ni pri li~ no kon fu znim za ~i ta we.

List „Vijesti” navode da je me{awe vi{e vari jan ti cr no gor skog jezika, odnosno kori{}ewe istih re~i u jotovanim i nejotovanim oblicima, uxbenike crnogorskoga jezika za osnovnu {kolu u~inilo te{ko razumqivim.

U uxbenicima crnogorskog jezika kori{}ewe dva nova slova „`j” i „{j” bi}e pravilno i u kwi`evnom jeziku, a slovo | ima}e ve}u primenu u pisanom jeziku.

Ukazuje se da je u~enicima omogu}eno da koriste i jotovanu i nejotovanu varijantu jezika, odnosno da }e, na primer, u~iti da je pravilno i „|e” i „g|e”, „{jutra” i „sjutra” i sli~no. Profesor kwi`evnosti Bo`ana

Jelu{i} smatra da je upravo upotreba dva jezi~ka tipa u is toj dru {tve noj za jed ni ci, kao i poku{aj da se napravi

na|u sinonime i sad su dobili pisanu diglosiju, s kojom te{ko da }e iza}i na kraj nastavnici i u~enici”, navela

politi~ki kompromis, stvorio jo{ ve}u konfuziju i opasnost od stvarawa nepismenih qudi. „Pisci uxbenika su se trudili da izbegnu nova slova i

je Jelu{i}. Ona smatra da je najboqe vratiti stare uxbenike na materwem jeziku, u kojima je bila azbuka sa 30 slova, koji se potom mogu nazvati crnogorski.

(Tanjug)

HRVATSKA

Po dr {ka mi ru, ali ne i pro gla {e wu Spor oko am ba sa do ra De te kri vi~ no go we no zbog pa qe wa ne za vi sno sti SA RA JE VO: ^lan Predsedni{tva BiH iz reda srpskog na ro da Ne boj {a Rad ma no vi} izjavio je ju~e u Bawaluci da je palestinski predsednik Mahmud Abas tokom posete Sarajevu dobio podr{ku za mir, ali ne i za progla{ewe nezavisnosti Palestine. „Ako je pred sed nik Pa le stinske samouprave shvatio da je dobio moju podr{ku, onda }u ponoviti slede}e - podr{ku za mir dobio je i on, i uvek }e je dobiti svako od Neboj{e Radmanovi}a, na bilo kojem sastanku. To ne zna~i da je to podr{ka za jednostrano samoprogla{ewe dr`ave”, naglasio je Radmanovi} a prenosi “Dnaveni avaz”. On je istakao da je Abas na svoj zahtev bio u rad-

noj poseti BiH, te da nije bilo ni predvi|eno da Predsedni{tvo od lu ~u je o pri zna va wu ili podr{ci Palestini, kao i da nije uobi~ajeno da na takvim sastancima ~lanovi ovog dr`avnog tela govore o tome kakav }e biti wihov stav na zajed ni~ kom sa stan ku. Abas je prekju~e, na kraju trodnevne posete BiH, potvrdio da }e Palestina zatra`iti na septmebar skom za se da wu Ge ne ral ne skup{tine UN da postane punopravni ~lan svetske organizacije, tvrde}i da su Palestinci za svoj zahtev ve} pridobili 122 zemqe.

BiH je trenutno jedna od 10 nestalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN. (Tanjug)

ZA GREB: U spor hrvatske premijerke Jadranke Kosor i predsednika Ive Josipovi}a oko imenovawa ambasadora kojima je istekao mandat ukqu~io se i ministar spoqnih poslova i evropskih integracija Gordan Jandrokovi}. Potez predsednika Josipovi}a kojim odugovla~i s imenovawem ambasadora je neobi~an jer time ide na ruku opozicionoj Socijaldemokratskoj partiji (SDP), u slu~aju da ta stranka do|e na vlast, izjavio je sino} Jandrokovi} u Dnevniku Hrvatske televizije.

Podsetiv{i da je vlada jo{ pre meseci i po dana uputila Josipovi}u predlog imenovawa ambasadora koji se sastoji od karijernih diplomata, profesionalaca i stru~waka, Jandrokovi} je rekao da na taj predlog predsednik nije odgovorio, osim

{to je u jednoj radio emisiji rekao da }e se izjasniti do 15. septembra. „Mi smo u ovom mandatu vlade, a naro~ito u protekle dve godine, insistirali da ambasadori budu karijerni diplomati, profesionalci i stru~waci, dok bi SDP, sli~no kao 2000. godine, politi~kim putem imenovao ambasadore i radio ~istke u diplomatiji’”, rekao je Jandrokovi}.

Mediji izve{tavaju da je izme{u petnaestak ambasadora najspornije ko bi bio ambasador u SAD i daju najave Josipovi}a da }e se o slu~aju izjasniti danas na konferenciji za medije. Neki mediji preneli su ocene iz kabineta Josipovi}a da je ~udno {to se ambasadori nakon vi{e meseci ili godinu dana ~ekawa `ele hitno imenovati preko leta.

(Tanjug)

nacionalne za sta ve

ZA GREB: Hrvatska policija }e zbog zapaqene hrvatske zastave u selu Marku{ici na is to ku Hr vat ske po kre nu ti krivi~ni postupak protiv 11godi{weg deteta zbog te{ke kra|e i povrede ugleda Hrvatske.

Ka ko iz ve {ta va sajt in deks.hr, ~etvoro dece iz Marku {i ce , 14-go di {wa ki wa i troje dece stare 11 i 12 godina, provalilo je u periodu od 12. do 16. avgusta u tamo{wu prodavnicu odakle su ukrali slatki{e i {kolski pribor. Nakon toga su provalili u prosto ri je op {ti ne Mar ku {i ca odakle su ukrali vi{e hrvatskih zastava i zastava srpske

nacionalne mawine, pri ~emu je 11-godi{we dete iz Marku{ice iza prodavnice zapalilo hrvatsku zastavu.

Devoj~ica je krivi~no prijavqe na op {tin skom tu `i la {tvu za omladinu u Vukovaru, dok je prema troje dece od 12 i 11 godina dostavqeno obave{te we Cen tru za so ci jal no starawe u Vinkovcima zbog izvr{ewa krivi~nih dela te{ke kra|e i povrede ugleda Hrvatske. Deca su pri~inila {tetu od 2.000 kuna (268 evra). Po popisu stanovni{tva iz 2001. godi ne, Mar ku {i ca ima 3.053 stanovnika, od ~ega 90,76 odsto ~ine Srbi.

(Tanjug)

odmor

~etvrtak18.avgust2011.

БЕЧЕЈ

Војвођанска олимпијада старих спортова

Т

акмичење у разноврсним старинским спортским дисциплинама одржаће се у Бечеју у петак 19. августа у организацији Бечејског удружења младих. На олимпијади такмичари ће се борити у дисциплинама које су некада биле популарне, као што су пилцике, ринглање (бацање потковице), штулање (трка на дрвеним штулама), џакање (трка у џаковима), стрелање (лук, стрела и лубеница), борба части (штит и мач), канџијање (пуцање бичем), драгаче (трка драгачама), козана (гађање троношца), натезање мошора, чочка, пајванисање (вучење конопца), камена с рамена, токач, прескакање штапа, скок удаљ, крбање, вранића... Манифестација има за циљ очување и неговање народне баштине војвођанског краја. Више информација можете да прочитате на сајту www.bum-be cej.org.

dnevnik

c m y

26

ДЕСЕТ СТВАРИ БЕЗ КОЈИХ ЖЕНЕ НЕ МОГУ НА ОДМОР

Д

Спакујте баш све што вам треба

а није нимало лако спаковати кофер за летовање, најбоље знају жене које би најрадије са собом понеле цео ормар! Али, сви знамо да то није могуће. Како бисмо вам олакшали паковање, доносимо преглед најпотребнијих десет ствари без којих ове године не можете на годишњи одмор. Купаћи неонске боје, високе платформе, шешир широког обода и сунчане наочаре незаобилазни су на плажи да бисте заблистали и били примећени, али и се и заштитили од сунчевих зрака. Хаљине са изрезима су заводљиви модни тренд који никако не јењава. У томе помаже и кафтан, који прикрива све телесне недостатке, а савршен је избор и за пиће у кафићу уз море. За луде летње журке и романтичне вечерње шетње нека се свакако нађе и бар једна летња хаљиница са цветним дезеном или једноставно – бела. Вруће панталонице, као и велика торба, те откачене гумене јапанке – одличан су избор где год да кренете. Сваку комбинацију зачините накитом, а бирајте необичне огрлице или велико коктелпрстење шарених боја. И уживајте!

Н

ајпријатнији звуци природе – жубор воде и врлудави мириси свежине – руже ветрова са моћних планинских венаца Гоча, Жељине, Јастрепца и Копаоника део су чаролије Врњачке Бање, најпознатијег бањског лечилишта Србије. Чула се буде када крочите у водену оазу саткану од низа планинских потока, вене куцавице наше земље Западне Мораве, хладних брзака Ибра и Расине, и наравно седам лековитих бањских извора. Благотворна минерална ждрела - Снежник, Слатина, Бели Извор, Борјак и Врњачко Врело, деценијама привлаче пензионере из свих крајева, али и љубитељe бањског туризма како домаће, тако и странце. Извори и речни токови одувек су чували тајне и легенде, а оне су попут магије и настајале на њима и око њих. Тако је Врњачка бања, специфична „краљица вода”, пуна историјских прича и знаменки, а не тако давно рођена је мистерија заветовања, јединствена на планети. Заљубљени, или они тек венчани, користе боравак у бањи да окаче свој „печат среће и будућег завета” и у знак вечне љубави каче катанац на ограду моста. Занимљив љубавни ритуал назван је „терапија за вечну заљубљеност”, а носи је вода која тече испод Моста љубави. Све се одиграва замишљањем лепе жеље у моменту закључавања катанца са исписаним именом вољене особе, потом се један кључ баца у поток, док преостала два девојка и момак чувају. „Закључаним љубавима и осећањима” претходи необична прича, која се десила уочи Првог светског рата. Извесна млада учитељица Нада и официр српске војске Реља, након плиме страсти и осећања, једно другом заветовали су се на вечну љубав, али се убрзо догодио трагичан обрт.

- Љубав тих Бањчанина изгледала је чиста, искрена, безгранична и снажна, баш онаква о каквој човечанство сања. Међутим, избио је рат и српска војска је након крвавих битки морала да се повуче пред силином аустроугарске снаге, па је са њом преко албанских планина отишао и Реља. У лепог и наочитог официра заљубила се извесна Гркиња, а Надин свакодневни живот претворен је у патњу и узалудно ишчекивање. Прича се да је команда српске војске апеловала на војнике да не љубе Гркиње, јер их у чекају Српкиње, али Реља то није слушао, већ се оженио и остао. О његовој даљој судбини ништа се не зна. За Рељину одлуку несрећна Нада сазнала је од војника који су се вратили после пробоја Солунског фронта. Срушили су јој се снови, почела је да пати, престала да једе и пије, и убрзо почела да копни, и на крају је умрла, прича легенду Слободан Бабић, локални продавац сувенира и катанаца у близини фамозног моста. Приповест је била инспирација великој песникињи Десанки Максимовић за песму „Молитва за љубав”, коју је написала на клупи у Градском парку из 19. века, недалеко од омиљеног Надиног и Рељиног састајалишта - Моста љубави. И данас уз легенду о несрећној љубави романтичном Врњачком бањом прате вас поетесини стихови: „Заклопи душу моју сад ко златну скрињу, начини је љубави храм. О, душа моја не моли срећу за се све досадашње радости нек се сниште али побожно она од тебе иште да дан се овај од страшног бродолома спасе.” Окачене катанце који су љубавним жељама „оснажили” ограду моста готово је немогуће пребројати, а

ВРЊАЧКА БАЊА, КРАЉИЦА ВОДА И РУЖА ВЕТРОВА

Мост љубави у средишту лековитих вода пошто већ деценијама скоро да нема места на огради, заљубљеници их каче један на други. Тако је створен несвакидашњи призор десетина хиљада катанаца, попут каквих металних гроздова, који су постали симбол града. Бачени кључеви који “љубе” поточно дно пружају сребрнкасти изглед, јер на оне који су временом зарђали, свакодневно падају нови, који се мешкоље и сијају услед вртлога воде док не пронађу лежиште судбине. Младе и туристе највише занима овај извор који тече испод Моста љубави, а оне са здравственим проблемима дејства лековитих вода. Највише користе благо минерализоване жућкасто-прозрачне текућине - Снежник и Слатина, у самом центру бање, а посебно онима који примењују балнеолошку терапију, јер је она пуна натријума, калцијума, магнезијум хидрокарбонатна. Незаобилазно и непресушно богатство су и друга лековита ждрела - Врњачко Врело, Борјак, Бели извор и Врњци, од које се прави минерална вода. Ове јединствене топле воде на континенту прави су мелем за све оболеле од акутног и хроничног запаље-

ња једњака, желуца и дванаестопалачног црева, поремећаја варења… Цене смештаја, лечења и провода су разне, али се не може рећи да су прилагођене свачијем џепу, због чега пензионери не ретко заобилазе ресторане. Ме-

ђутим, од провода ни они не одустају, јер играње око столова по кафанама, замењују колцем у Градском парку где их забављају улични трубачи за бакшиш од двадесетак динара.

- Провод у ресторану је скуп, а преко дана и нема музике уживо. Због тога се провеселим у парку са цимерком и пријатељицама, каже Радмила Марковић из Новог Сада, коју смо затекли у бањи. Већ пет година узастопно долази на лечење, а овај пут јој је, каже, најлепше, јер се заљубила.

- Није то љубав као код младих, али свакако је веома лепо и потпуно ненадано. Не интересујем се шта ће рећи комшије у Новоме Саду, кроз смех додаје времешна Радмила. Не жели да се слика за новине, али ни да открије ко је срећник који је унео радост у њен живот. Иако “краљица” обилује природним лепотама и јединственим шармом, недостаје јој велика ињекција инвестиције, а мањка и љубазности. Гостољубивост је слабија страна, па немојте да се изненадите када у угоститељским објектима не чујете: добар дан и хвала, или што ће се особље зачудити на ваше „довиђења”. Владимир Ђуричић

„Интеретно” феСтИВал У СУБотИЦИ: Међународни фестивал Интеретно, десети по реду, одржаће се у Суботици од 22. до 26. августа. На Интеретно стижу фолклорне групе из целог света да прикажу своју народну музику и плесове. У Етнополису - на главном тргу у Суботици, посетиоце очекује целодневни вашар народне уметности, за најмлађе се организују играонице, а у гастро-селу се нуде специјалитети различитих кухиња. Вечери су резервисане за занимљив фолклорни програм. Организатор је Мађарски културни Центар „Népkör„ а више информација можете добити на сајту www.in t er e t no.net. Извор: www.voj vo di na on li ne.com

dnevnik

oglasi

~etvrtak18.avgust2011.

27

28

~etvrtak18.avgust2011.

OGLASi l ^iTUQe LIMAN, kod doma zdravqa, ukwi`en originalno 3,5 stan od 91m2 na IV spratu. Tel. 6368429.

15011 GRBAVICA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.

100/m2. Tel. 636-6952.

15012

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305.

35248 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

35249

KUPUJEM obradivu zemqu i uzimam u arendu na vi{e godina. Futog, Veternik, Bege~, Kisa~ i Rumenka. Telefon 064/292-1329.

34271 SREMSKI KARLOVCI, gra|evinski plac ukwi`en 1.740m2 u vlasni{tvu 1/1, hitno. Telefon 060/50-700-55.

34891 PRODAJEM ku}u u centru Petrovaradina 400m2 nova useqiva. Telefon 063/501-962.

35253 NA PRODAJU porodi~na ku}a sa velikom ba{tom, pogodna za penzionere, u \ur|evu, u Ulici Laze Kosti}a 101/A. Telefon 021/839-641, Ana. 35194

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

35251

IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/XV kablovska, internet, cena 140e. Telefon 064/153-20-10.

34577 IZDAJEM trosoban name{ten stan u centru od 100m2+terasa 30m2 pogodan za studente. Centralno gradsko grejawe, klima, kablovska tv.

Telefon 063/836-6036.

34685 IZDAJEM sobu za jednu devojku sa upotrebom kuhiwe i kupatila. Liman IV, Narodnog fronta br. 62. Tel.: 061/1165465, 021/63-62-512.

34796 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Podbari, kraj Alma{ke crkve. Telefon 062/8919-422.

35211 IZDAJEM name{tenu garsoweru blizu svih fakulteta, pogodnu za dve (dva) studentice (studenta). Telefon 063/535-852.

35221 LEP dvosoban name{ten Valentina Vodnika. Ve{ ma{ina, klima, terasa odmah useqiv 150 E. Nova zgrada.

Telefoni: 063/598-463 i 6621797.

35243 LIMAN I luksuzno name{ten dvosoban stan 58m2 sa pogledom na Dunav. 250E+ depozit.

Telefon 063/51-11-51.

35256 IZDAJEM jednosoban stan, name{ten. Telefoni: 2986425, 064/66-555-66.

35264 IZDAJEM name{tenu garsoweru u centru, I sprat, terasa, telefon, kablovska tv, ve{ ma{ina, slike na sajtu gra|anskog oglasnika.

Telefon 062/345-363.

35265 IZDAJEM garsoweru kod Sajma nova komforna, lepo name{tena, 130 e + depozit, na du`e dogovor. Telefon 063/536-423.

35274 IZDAJEM jednoiposoban stan, kompletno name{ten, kablovska, klima, telefon.

Pogodan za studente. Jevrejska 23. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460.

35286 IZDAJEM garsoweru 32m2, kompletno name{tenasa dva le`aja, kablovska, klima, telefon. Studentski grad udaqen oko 1000m. Jevrejska 23. Telefoni: 063/500-346, 060/500-3460.

35287 IZDAJEM nov name{ten trosoban stan kod Socijalnog bra~nom paru ili studentima.

Telefon 060/60-42-297. 35296 IZDAJEM dvoiposoban stan, kompletno name{ten, tri le`aja, kablovska, klima, internet, telefon. Studentski grad udaqen oko 1000m. Jevrejska 23 Telefon 063/500346.

35290

dnevnik

IZDAJEM name{tenu garsoweru na Podbari, bli`e centru, 26m2, prvi sprat, \or|a Rajkovi}a 10a, cena povoqna 140evra. telefon 021/544-540, 063/517-290.

35326 IZDAJEM dvosoban kompletno name{ten stan, 50m2, Mi~urinova 38, drugi sprat, klima, lift, terasa, ve{ ma{ina, cena 200E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290. 35328 IZDAJEM nov jednoiposoban name{ten stan, 40m2, Grbavica, Ul. Tolstojeva 20, lift, terasa, ve{ ma{ina, cena 180E. Telefon: 021/544540 i 063/517-290.

35329 IZDAJEM kompletno name{ten dvoiposoban stan (dupleks 65m2) blizu `eqezni~ke stanice u Novom Sadu.

Telefon 064/253-4839.

35331 IZDAJEM garsoweru u centru. Pogodna za studente.

Telefon 060/13-67-616.

35362 IZDAJEM dvosoban kompletno name{ten stan 68m2 ul. Bogdana Garabantina kod Sajma, terasa, ve{ ma{ina, cena povoqna 160evra. telefon 021/544-540, 063/517-290.

35327

TRA@IM kompletno name{ten stan u blizini Pravnog fakulteta za du`i period, mogu}nost prijave mesta boravka za dve osobe.

Telefon 064/946-6020.

35200 POTRA@WA stanova, ku}a, vikendica, placeva za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu gde je samo jedan vlasnik.

Telefon 021/6621-797, 063/598-463.

35242

NOVO NASEQE, ukwi`en stan 27m2, cena 25.700, IV sprat, terasa, lift. Tel. 6368429.

15013 LIMAN, ukwi`en, stan od 57m2 odli~nog rasporeda, cena 51.500. Tel. 636-8429.

15014 NOVO NASEQE, odli~na zgrada „Budu}nosti”, perfektan ukwi`en stan od 60m2 bez ikakvog ulagawa na I spratu, cena 58.700. Tel. 063/828-8377.

15015

GRBAVICA, prodajem odmah useqivu novu i ukwi`enu garsoweru po ceni od 33.000. Tel. 063/828-8377.

15001

PRODAJEM jednoiposoban stan na Telepu, brzo useqiv, terasa, 35m2 - 28.000E, bez agencije. Telefon: 064/2836144.

34772 GRBAVICA, noviji ukwi`en 1,5 stan od 47m2, cena 44.300 sa parking mestom. Tel. 636-6952.

15002 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1,5 stan, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 41.000, mo`e i zamena za ve}i stan na N. nasequ, Limanu i sl. Tel. 063/828-83-77.

15003 @ELEZNI^KA STANICA, odli~an, ukwi`en 2,0 stan od 51m2 po ceni od 46.350.

Tel. 636-6952.

15004 SOCIJALNO, odli~an, noviji ukwi`en 2,0 stan, cena 50.700. Tel. 636-6952.

15005 NOVA DETELINARA, nov ukwi`en odmah useqiv 1,5 stan, cena 48.500. Tel. 6366952.

15006

HITNO nov ukwi`en trosoban stan 73m2, sa novim name{tajem, ^ika Stevina 5, dva sanitarna ~vora, 68.000E. Telefon: 021/544-540 i 063/517-290.

35330 GRBAVICA, prodajem noviji ukwi`en 2,5 stan od 67m2 u kvalitetnoj zgradi „MG gradwa”, nije dupleks. Tel. 6366952.

15007 KOD LIMANSKE PIJACE, ukwi`en 3,0 stan od 76m2 na II spratu po ceni od 64.000. Tel. 63-68-429.

15008

PRODAJEM troiposoban stan 85m2, ul. Bulevar Kraqa Petra - SUP 860e/m2. Telefon 066923-3063.

35190 BULEVAR, u Ulici Bore Prodanovi}a noviji ukwi`en 3.5 stan od 73m2 po ceni od 67.000. Tel. 636-8429.

15009 NOVA DETELINARA, nov 3,5 stan na I spratu, odmah useqiv, cena 75.000 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita.

Tel. 636-6952.

15010

HITNO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefon 021/6624-503, 064/6588-613.

35252

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/8485495.

35073 PRODAJEM ili mawem za gra|evinski materijal zastavu skala 94, registrovanu za 550 E. Telefon 063/7774-741.

35147 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 4300 i su{eni 9000.

Telefoni: 064/2613-995, 064/94-15-976, 061/174-37-25.

35195 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni: 061/174-37-26, 063/817-57-22, 064/26-11-741.

35196

IZDAJEM lokal 120m2 u Novom Sadu na Suboti~kom bulevaru (Zonedova zgrada).

Telefon 063/588-033.

35269

PRODAJEM Skalu 55, 2005. godi{te, registrovan do jula 2012. godine, pre{ao 65.000.

Cena dogovor. Telefon 060/1836-837.

35187 PRODAJEM moped piaggio cao u odli~nom stawu, 200 evra. Telefon 063/813-9673.

34895

Xigurski An|elka 20. 11. 1932 - 16. 8. 2011.

Sa neizmernim bolom i tugom.

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 021/847-034.

32534

O`alo{}eni: sin Borivoj, snaja Tatjana sa decom, }erka Jovanka, zet Lazar sa decom, }erka Branka, Leposava i zet Mi{a.

35394

PRODAJEM komplet le`aj, 2 foteqe i tepih. Telefon 064/4608847.

35105

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521-546, 021/6212780.

32372 SAMO ZA PENZIONERE i prosvetare relativno povoqno molersko - farbarski radovi.

Telefon 6435-231, 6430-549, 064/230-68-98.

34575 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

34967 STOLAR. Popravqa name{taj, regale i kau~e. Lepi rasklimane stolice, tapacira i farba. Popust za penzionere. Telefoni: 897-168, 062/837-19-94.

35044 KU]NI MAJSTOR - monta`e, demonta`e name{taja, sanitarija, popravke vrata, prozori, roletne, brave, {arke, kre~ewe, farbawe, rasveta... Telefon 065/6824398.

35325

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

Bosiqki Markovi} od brata Jovana sa porodicom.

35387

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Bosiqki Markovi}

od: Nene, Branka i snaje Smiqe.

35386

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN Danas, 18. 8. 2011. godine navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ dragi

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi otac, svekar, brat, deda i pradeda

Dragan Kqaji}

Vreme prolazi, se}awa ne blede.

Tvoj plemeniti lik zauvek }e ostati u na{im srcima.

POMEN Pro{lo je devetnaest godina od kako nije sa nama na{ dragi suprug i otac

Pantelija Pavlica Panta

1928 - 2011.

Jandre Angeleski

~etvrtak18.avgust2011.

Sahrana }e se obaviti danas, 18. 8. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Zdravko, snaja Qiqa, unuke Ivana i Dragana sa porodicama.

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom

Posledwi pozdrav tragi~no preminuloj

Tejki Jeleni Babi}

Nata{i

ro|. Kerac

18. 8. 1992 - 18. 8. 2011.

S qubavqu i po{tovawem u srcu, ga nose: supruga i }erka sa porodicom.

35381

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a voqena

Posledwi pozdrav na{oj

29

O`alo{}eni: brat Jovica, snaja Nada, Dragan i Du{ko sa porodicama.

35259

35356

Dve tu`ne godine je pro{lo od smrti na{e mile supruge, bake i majke

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga majka, ta{ta, baka i prabaka preminula 16. 8. 2011. godine

Nevenke Milurovi}

Babi} Jelena

Iskreno sau~estvujemo sa na{im prijateqima, suprugom Sini{om i }erkom Milanom.

Porodice Murga{ki i Crnogorac.

35364

Posledwi pozdrav

Supruga Desanka i sin Dragan sa porodicom.

35334

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Savi Brzaku

Eva Boro{ 1947 - 2011.

Sahrana }e se obaviti dana 18. 8. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}ena porodica.

Pro{la je tu`na godina od kako vi{e nisi sa nama, ali si i daqe u na{im srcima, tu }emo te zauvek ~uvati.

Pomen }e se odr`ati u subotu, 20. 8. 2011. godine, u 10 ~asova na ^enejskom grobqu.

O`alo{}ena porodica Brzak.

35383

Posledwi pozdrav dragoj baba

POMEN

34902

^ETRDESETODNEVNI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se u subotu, 20. 8. 2011. godine navr{ava ~etrdeset dana od smrti na{eg voqenog

35342

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

1929 - 2011.

od: unuka Maria, Darka i Sawe sa porodicama.

Na{a qubav ne umawuje tugu za tobom ni posle jedne godine.

Dok je nas traja}e i se}awe na tebe.

Tvoja supruga Keka i k}i Nena.

35379

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Gojka Jovi}a Pomen }emo obele`iti u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Jovi}.

35333

35268

Neka je dobra dela koja je ~inila u izobiqu, odvedu u `ivot ve~ni.

Sahrana je danas, 18. 8. 2011. godine, u 15 sati, na Gradskom grobqu.

DVOGODI[WI POMEN na{em ocu, sinu i suprugu

Slobodanu Ili}u

Posledwi pozdrav na{oj

Dragi Popadi} Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Vladimir, Slavica, Tamara i Jelena Ili}.

Porodice [e{a i Drmanac.

35339

35340

S neizmernim bolom i tugom obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminula moja draga supruga

Miomiru \urkovi}u

Ranko Deli} sa porodicom.

Sa qubavqu i tugom: }erka Milica, zet Ranko, unuke Iva, Lana i Bojana, unuk Vuk i praunuk Mihail.

35382

35360

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Tiho kao {to je `ivela, zauvek nas je napustila na{a draga

An|elka Xigurski

od Zoze sa porodicom.

O`alo{}eni: }erka Beba, zet Dragan sa decom i unucima.

Dragiwi Popadi}

Srbislav Kiko{

Jeleni

35388

Suprug, sinovi i ostala mnogobrojna rodbina.

35377

Vitomiru Ivanovi}u

od stanara Milice Stojadinovi} Srpkiwe 4.

Ve~no si u na{im srcima.

tetka Bosi

Sahrana na{e drage pokojnice je 18. 8. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

35345

Dragiwa - Draga Popadi}

Miku

ro|. Vi{wi~ar 1946 - 2011.

od porodice Kuki}.

Sahrana je danas, 18. 8. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni suprug Jovan Popadi}.

35338

35346

Danas bismo se radovali tvom ro|endanu, najdra`i na{.

PETOGODI[WI POMEN

Dragan Brzak

Svetlana \uki} Ceca 1958 - 2006.

1926 - 2009.

18. 8. 1981 - 18. 8. 2011.

Ponosu na{, za tvoje roditeqe i nas nema re~i utehe. Mada nisi sa nama, odlu~ni smo da istrajemo na putu tvojih snova, `eqa i svega onog {to si zapo~eo, jer samo tako mo`emo biti dostojni uspomene na tebe.

S qubavqu, sin Marko, }erke Milica i Jelena, roditeqi Slobodanka i Sekula i supruga Tawa.

^eznemo da ti ka`emo najlep{e re~i, da te zagrlimo.

Za nas }e{ ve~no biti `iv, sre}an ti ro|endan qubavi na{a. ...Ne pitaj otkud ki{e, odjednom pqusnu ja~e.

To mo`da i nije pqusak, ve} neko zbog qubavi pla~e.

Za nezaborav, sestra i roditeqi.

Hvala ti za sve {to si u~inila za nas, za beskrajnu qubav.

Ve~no }e{ biti neraskidivi deo nas.

Obave{tavamo prijateqe, kumove i rodbinu da }emo petogodi{wi pomen obele`iti 18. 8. 2011. u 9.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Zauvek tvoji: }erke Milka i Milica, sin Du{an i suprug Milorad.

35392

35337

35365

06.30 Јутарњи програм 09.00 Приротитељу лимском, док. програм 09.30 Бајко квиз 10.00 Вести 10.05 Стање на путевима 10.08 Зелени сат 10.35 Варошарије 11.30 Кухињица 11.55 Десило се 12.00 Вести 12.15 Космос 13.05 Без упута 14.00 Вести 14.05 Српски екран – емисија МТВа (Мађарске телевизије) на српском 14.30 Лес у Војводини, док. програм 15.00 Вести 15.10 Забавни програм 16.00 Варошарије 16.50 Десило се 17.00 ТВ Дневник 17.22 Тајна хране: Сладолед 17.30 Кухињица 18.00 Разгледнице 19.30 ТВ Дневник 20.05 Портрети војвођанских уметника народне музике 20.30 Имам једну жељу 21.30 Живопис: Скелеџије и дунавски јагањци 22.00 Војвођански дневник 22.30 Фолдер култура 23.00 Фортепиано 23.30 Једини добар Индијанац, филм 01.20 Концерт године 02.15 Српски екран – емисија МТВ-а (Мађарске телевизије) на српском

06.30 07.00 07.30 08.00 08.30 09.30 10.25 10.50 11.15 11.40 12.30 12.40 13.10 14.00 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.15 00.00

tv program

~etvrtak18.avgust2011.

Кухињица – мађ. Изблиза Чему...разгледнице? Класик рок Грување Из студија „М“ - Најважнија адреса Та дивна створења Змајеве дечје игре Доколица Крцко Орашчић, позориштна представа (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама ТВ баштина Десило се Вести из Матице Плави круг Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Три мајмуна, филм ТВ баштина ТВ Продаја

Ток шоу Са ва ма ће се дру жи ти Ве ли бор Рка ло вић и Да ли бор Буб ње вић. О мод ним трен до ви ма го во ри ће Ве сна Ри вас, а Та тја на Олу јић ће вам го во ри ти о сво јим до жи вља ји ма то ком бо рав ка у Аме ри ци. (КТВ, 22.30)

Зоо пу зле (Па но ни ја, 15.00) 07.30 08.00 08.10 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 12.30 13.00 14.10 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.35 21.20 22.00 22.35 23.00 00.00

Глас Америке У сусрет сунцу Прес пресинг Вести укратко У огледалу Освета Вреле гуме Вести укратко Сервисне информације Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Бели лук и папричица Зоо-пузле Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Била једном једна недеља Војвођанске вести Разголићени Дискавери Глас Америке

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.55 10.00 10.30 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 12.35 13.20 15.00 16.00 17.00 17.25

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Оно као љубав Вести Сасвим природно Свет риболова Вести Дизни на РТС Дневник Спорт плус Евронет Злочиначки умови Летњи биоскоп: Трон, филм Ово је Србија Повратак отписаних Дневник РТВ Београдска хроника

16.35 17.05 18.00 18.35 18.40 18.52 19.15 20.00 20.30 21.00 21.50 22.20 22.45 23.35

Да јан Лејн

Смр то но сни хи тац Пре ле па Кар мен Кол с он за јед но с му жем Веј ном, по ста је део про гра ма фе де рал не за шти те све до к а на кон што су све до чи ли о те шком зло чи ну. Ми сле ћи да су на по кон си гур ни, ни не слу те да су на ме ти ис ку сног про фе си о нал ног уби це и ње го вог по ре ме ће ног аси стен та. Уло ге: Да јан Лејн, То мас Џејн, Ми ки Рурк Ре жи ја: Џон Ма ден (РТС 1, 21.00)

11.00 Вести 11.05 Храна и вино 11.35 Цртани филм 12.00 Вести 12.05 Авантуре Шерлока Холмса 13.00 Вести 13.05 Одељење за убиства 14.05 Дунавска салетла 15.00 Вести 15.05 Славни парови 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.45 Цртани филм 17.15 Неон сити 17.30 Авантуре Шерлока Холмса 18.30 Цртани филм 18.35 Неон сити 19.00 Објектив 19.30 Храна и вино 20.00 Лична грешка 20.30 Витраж 21.00 Одељење за убиства 22.00 Објектив 22.30 Авантуре Шерлока Холмса 23.20 Документарни програм

06.30 Пентатлон 2011 Светски куп, Мађарска (Ж) 07.30 Мобил 1 09.00 Премијер лига, вести 10.00 Фул Тилт покер 11.00 АТП Мастерс Синсинати 14.00 Супер куп: Барселона – Реал Мадрид 16.00 Тенис Мастерс 17.00 АТП Мастерс Синсинати 00.00 Премијер лига, магазин 00.30 Преглед португалске лиге – Португол 01.00 АТП Мастерс Синсинати

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.57 07.32 07.38 07.45 07.57 08.20 08.30 08.57 09.44 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 14.00 14.27 15.14 15.30 16.00

03.20 04.00 04.22 04.52 05.48

Разгледница Слагалица, квиз Дневник Повратак отписаних Смртоносни хитац, филм Вести Око Злочиначки умови Дневник Евронет Зелена трава Ноћни биоскоп: Приче из Саутленда, филм Оно као љубав Вести Око Повратак отписаних Верски календар

07.10 07.15 07.50 08.05 08.30 09.30 11.00 12.00 12.05 13.00 13.15 13.30 14.00 14.50 17.05 17.10 18.05 18.15 18.30 19.00 19.20 20.00 21.45 23.45 00.15 00.30

Каматица Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Бандини Забрањено воће Каматица Неко те посматра Ексклузив Вести Експлозив Трачара Филм: Дракула Срећне вести 1001 ноћ Каматица Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Када лишће пада Филм: Фатална отмица Експлозив Ексклузив Трачара

18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.40 22.45 23.15 00.00 00.15 00.20 00.50

00.00 00.30 01.30

Слагалица, квиз Мунзи Кажи ми, кажи! Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Змајева библиотека Подводни универзум Великани: Свети Сава Играј фудбал, буди срећан Српске спортске легенде У свету Траг у простору 10. фестивал харфе ТВ фељтон Трезор Змајева библиотека Подводни универзум Великани: Свети Сава Ликовна колонија РТС Балканском улицом: Ненад Окановић Образовно огледало Капри Рок вилиџ Кажи ми, кажи! Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари Живот и стандарди Метрополис у Апатину Капри Добро је, добро је знати Арт зона Бардови театра: Петар Краљ Хроника фестивала филмског сценарија Лејди пева блуз Трезор Фудбал - Квалификације за Лигу Европе: Црвена звезда Рен

06.30 Друга страна Србије 07.00 Маратон 08.00 Милица² 08.30 Улови трофеј 09.00 Отворени студио 10.15 Завршница 11.30 Филм: Деца среће 14.00 Вести 14.30 Милица² 15.00 Инфо 15.05 Улови трофеј 16.00 Вести 16.00 Горштак 17.02 Завршница 18.00 Вести 18.30 Чак 19.30 Без трага 20.30 Филм: Девет месеци 22.30 НЦИС 23.30 Вести 23.39 Милица² 00.00 Филм: Као Јулија 02.00 Друга страна Србије 02.30 Коферче

Анет Бе нинг

Као Ју ли ја Ју ли ја Лам берт је 1938. нај по зна ти ја глу ми ца лон дон ске сце не. Тем пе ра мент на, рас по ло же на и ха ри зма тич на ди ва, уда та за свог аген та, при пре ма но ву пред ста ву, за ко ју се оче ку је да ће би ти хит. Али, ис под сја ја и гла му ра Ју ли ју му че го ди не ко је про ла зе... Уло ге: Анет Бе нинг, Мајкл Гам бон, Џе ре ми Ај ронс, Шон Еванс Ре жи ја: Иштван Са бо (Ава ла, 00.00)

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

05.58 09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.00 11.40 12.10 12.35

Ново јутро Вести Б92 Топ шоп Све о животињама Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године

Пирс Бро снан

Уби ство и мар га ри те Џу ли јан Нобл је пла ће ни уби ца – или, пре ма ње го вим ре чи ма, „по ма гач у фа тал ним слу ча је ви ма”. До шао је у Мек си ко Си ти да би оба вио је дан за да так, али, на ње го ву жа лост, до та као је дно; уби ја ње љу ди уби ло је и ње га – из ну тра. Уло ге: Пирс Бро снан, Грег Ки нер Ре жи ја: Ри чард Ше пард (Б92, 21.00) 13.25 Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 14.15 Филм: Оштра зима 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 17.50 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 (или тенис АТП Мастерс 1000 Синсинати, од 19.05-02.00) 19.06 Пријатељи 20.00 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: Убиство и маргарите 23.00 Вести Б92 23.35 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 23.55 Филм: Девица уживо 01.20 Национална географија

06.00 07.00 09.45 10.00 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.15 02.00 02.30 03.15 05.00

Поље лала Добро јутро У сосу Краљица југа Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Добро вече, Србијо Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Курсаџије 48 сати свадба Све за љубав (Не)могућа мисија Краљица југа Наслеђе једне даме Црна хроника Лас Вегас Филм: Детектив и дама Филм: Фатална журба

05.30 07.55 08.00 08.25 08.35 08.45 08.55 09.00 09.15 09.40 09.55 10.00 10.10 10.35 11.00 11.25 11.45 12.05 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.25 18.50 19.55 20.00 21.00 21.55 22.00 22.30 23.55 00.00 01.00 03.00 03.45 04.30

Јутарњи програм Вести Чаробњак магичне фруле Здраво, Кити Мала принцеза Направите места за Нодија Мегаминималс Анђелина балерина Сирене Телешоп Вести Здраво, Кити Хорсленд Мали играч Гоа Бакуган Моћна чигра Фантастично путовање Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Луде године Империја Ћин Телешоп Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Гласови у времену, док. серијал Малдиви - Идемо даље… Вести Империја Ћин Ризница Вести Малдиви - Преглед дана Малдиви - Више од игре Вести Картел Малдиви – Више од игре… Луде године Картел Ризница

Си ре не Лу чи ја је прин це за Си ре на Се вер ног Па ци фи ка. Она до ла зи на Зе мљу да про на ђе деч ка Ка и та ко јег је пре се дам го ди на спа си ла у бро до ло му. Ње му је по ве ри ла свој ро зе би сер... (Хе пи, 12.05)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak18.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

3

FEQTON

31

ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ ТИГАР МЕТОДОМ

Пише: Ејми Чуа 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Л.А. Инк Мајами инк Девојчице и дијадеме Четири венчања Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Спасавање оронулих грађевина Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Посластичарски ас Стручњак за торте Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк: Пикси је тужна Мајами инк Посластичарски ас

07.00 09.08 10.13 11.04 11.17 12.00 12.30 13.16 14.20 14.46 15.21 15.49 16.06 17.00 17.53 18.41 19.30 20.09 21.10 22.04 23.00 23.42 00.20

08.00 Дикенсова Енглеска 09.00 Заборављене поплаве 10.00 Распућин, ђаво у људском облику 11.00 Царство мора 12.00 Скривени светови. подземни Рим 13.00 Хитлеров рат против Америке 14.00 Истина о...

15.00 Лето љубави 16.00 Како је уметност створила свет 17.00 Лов на Цареве крстарице 18.00 Ван Гог – комплетна прича 19.00 Кракатау – последњи дани 20.00 Људождери каменог доба 21.00 Почетак рата 22.00 Војиничев код – најтајанственији рукопис на свету 23.00 Лето љубави 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 Лов на Цареве крстарице

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Природни свет, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Капри Мој Дубровник, док. филм Хрвати и хришћанство, док. серија Мењам свет Културна баштина Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Све ће бити добро Летња слагалица Дневник Капри Боје туризма Репортери Дневник 3 Класици хрватског документаризма Циклус драма: Повратак у рај, филм

Храбри кројач Старла и јахачи драгуља Ози Бу Чаробне ципеле Старла и јахачи драгуља Заоставштина беса Време за женидбу Катастрофа Град духова Вредније од рубина Хавана блуз Еротски филм: Пустињски Месец

Вредније од рубина Прича о жени удатој за тврдокорног традиционалног Јеврејина и проблемима који ће мучити њихов брак и везу због женине жеље да има нешто више од живота у односу на оно што јој такав живот пружа... Улоге: Рене Зелвегер, Кристофер Еклестон, Џулијана Маргилес Режија: Боаз Џејкин (Синеманија, 20.00)

Ен Хеч

06.00 Следећа станица. земља чуда 07.35 Невероватни Хулк 09.25 Маторе џукеле 10.50 Величанствена петорка 12.20 Љубав у четрдесетој 13.45 Чаробни камен 15.15 Образовање 16.55 Страст 18.35 Ћерка чувара успомена 20.05 Шпијун из комшилука 21.40 Игра смрти 23.20 Иза непријатељских линија 3 00.55 Непријатни таоци 02.30 Бруно 03.55 Јецаји сунца

Стаклен дом Кобра 11 Ексклузив таблоид Насљедници Врата раја 1001 ноћ Кобра 11 Не дај се, Нина! Ексклузив таблоид РТЛ Данас Стаклен дом Закон и ред Менталист ЦСИ Најбоље од Грисома РТЛ Вести Заборављени случај Кости Астро шоу Кости

У Екс клу зив та бло и ду гледајте приче која ће вас шокирати, зачудити и изненадити - и неће вас оставити ни ма ло рав ноду шним. Води тељ ка Еди та Ми си рић води вас кроз свет пун емо ци ја, људ ских дра ма, искрених исповести и скандала богатих и славних. (РТЛ, 18.00)

Тројица младих Американаца Џон, Луис и Тони проводе одмор у Малезији препуштајући се једноноћним везама и уживању лаких дрога. И док Џон и Тони планирају пут назад, Луис одлучи да отпутује у Индонезију како би помогао у заштити угрожених орангутана... Улоге: Винс Вон, Ен Хеч, Жоакин Фоникс, Дејвид Конрад, Вера Фармига, Ник Сандоу, Џада Пинкет Смит Режија: Џозеф Рубен (ХРТ 2, 20.45) 08.19 08.44 09.06 09.19 09.35 10.00 10.44 11.28 12.10 12.33 13.08 13.30 13.55 15.25 16.09 16.34 17.00 17.50 18.40 19.00 19.14 19.27 20.00 20.45 22.39 23.22 23.46 00.27 00.49 01.15

Рене Зелвегер

07.50 08.45 11.00 11.25 12.05 12.55 14.30 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 20.50 21.40 23.15 23.30 00.20 01.05 02.05

Ексклузив таблоид

Повратак у рај 08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

15.00 17.00 18.00 20.00 21.00 23.10

Судија Ејми Фојлов рат Неш Бриџис Филм: Војникова љубавна прича Фојлов рат Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Закон и ред Филм: Дивља река Филм: Савршен план

08.10 09.10 11.10 13.10

Жутокљунац Конор на тајном задатку Изнад црте Кокице Обична клинка Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Три Хил Ждероња Жутокљунац Џони Браво Лагодни живот Зека и Кодија Пљачкаши воза, филм Ружна Бети Дени на мору, док. серија Сити Фолк 2011. Којак Шаптач псима Силвестрове и Чичијеве тајне Мали роботи, цртани Код куће је најлепше Гаража Браћа и сестре Циклус драма: Повратак у рај, филм Лажи ми Зовем се Ерл Живот на Марсу Пријатељи Слеџ Хамер Синови анархије

06.00 08.00 10.30 11.10 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00 02.00

Ваздушни мост Фаџ Корак даље Завади и владај Невероватне приче Битка за Русију Фаџ Корак даље Трава Невероватне приче Опасно лето Трава Замало па невеста Смрт чека у сенкама Последња шанса

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Милагро Нестао Можда беба Ноћ Џимија Рердона Лаку ноћ мајко Амерички одметници Ватрене улице Ускрснуће Девојка и дечко Крем бруле

Едита Мисирић

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица/Лондон Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова То могу и ја Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Невоље у рају Борна кола на фронту са Мајком Бруером 22.50 Најбољи остају 23.45 Амерички чопери 00.40 Генералка

08.30 10.00 11.30 13.00 14.30 16.00 17.00 23.00 23.05 23.35 23.40 00.40

Фудбал Фудбал Тенис Фудбал Фудбал Тенис Тенис Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Тенис

Аут сај де ри не ма ју пра ва на не у спе хе

С

ве мо је ба бе и де де су из из ју жно ки не ске по вао, ими ти ра ју ћи ме ка ко из го ва рам реч „ре сто ран“ и кра ји не Фу ђи јан, чу ве не по уче ним љу ди ма, тад сам се за кле ла да ћу се ре ши ти свог ки не ског ак али су два де се тих и три де се тих го ди на кре ну цен та. Али, се ћам се и де во јач ког из ви ђач ког од ре да, ли за Фи ли пи не јер се при ча ло да су та мо ве ће шан се ху ла-хоп обру ча и јав них би бли о те ка, по бе де на кон за бо љи жи вот. Отац мо је мај ке је био љу ба зни на став кур су за нај бо ље есе је „Кће ри аме рич ке ре во лу ци је“ ник бла ге на ра ви, а за тим по стао про да вац пи рин ча да и да на кад смо се та ко по но си ли јер су мо ји ро ди те љи би из др жа вао по ро ди цу. Ни је био ре ли ги о зан, ни по до би ли аме рич ко др жа вљан ство. себ но успе шан у по слу. Мо ја ба ка, из у зет на ле по ти ца и по све ће ни бу ди ста, ипак је при жељ ки ва ла да муж бу де ма ло успе шни ји. Ни отац мог оца, до бро ћуд ни про да вац ри бље па ште те, ни је био ре ли ги о зан, а ни успе шан у по слу. Ње го ва су пру га обо га ти ла се по сле Дру гог свет ског ра та у по слу с пла сти ком и уло жи ла про фит у злат не по лу ге и ди ја ман те и пре се ли ла се на ве ли ку ха ци јен ду у јед ном од нај лук су зни јих де ло ва Ма ни ле. С мо јим стри че ви ма је кре ну ла да ку пу ју „ти фа ни“ ста кло, Бра ко ве сли ке и апарт ма не у Хо но лу луу. По ста ли су про те стан ти и по че ли да ко ри сте ви љу шке и ка ши ке уме сто ки не ских шта пи ћа да би ли чи ли на Аме ри кан це. Мо ја мај ка, ро ђе на у Ки ни 1936, сти гла је на Фи ли пи не с по ро ди цом кад је има ла две го ди не. Ни кад не ћу за бо ра ви ти при чу ка ко су ја пан ски вој ни ци му чи ли ње ног стри ца – др жа ли му уста си лом отво ре на и на ли ва ли га во дом, а уз то се гро хо том сме ја ли ка ко ће пу ћи као пре на ду ван ба лон. Кад је ге не рал Ме кар тур осло бо дио Фи ли пи не 1945, мо ја мај ка је раз дра га но тр ча ла за аме рич ким џи по ви ма, док су им вој ни ци ба ца ли кон зер ве хра не. По сле ра та је ишла у до ми ни кан ску сред њу шко лу и пре шла у ка то ли ци зам. Ка сни је је за вр ши ла уни вер зи тет Сан то То мас, пр ва у сво јој ге не ра ци ји с нај ви шим про се ком и ди пло мом из хе миј ског ин же ње рин га. Мој отац је тај ко ји је же лео да се пре се ли у Аме ри ку. Бри љан тан ма те ма ти чар, за љу бљен у астро но ми ју и фи ло зо фи ју, мр зео је свет из свог окру же ња, због по сла с пла сти ком (свет увек спре ман на удар це иза ле ђа) па се опи рао пла но ви ма по ро ди це за ње го ву бу дућ ност. Де чач ки сан му се оства рио кад је при мљен на сту ди је МИТ. Мо ју мај ку је за про сио 1960. и Венчање Кинескиње и Јеврејина уб зо су сти гли су у Бо стон, где ни су зна ли до слов но ни ког. Од сти пен ди ја за шко ло ва ње ни су мо гли пла ћа Отац је 1971. при хва тио по ну ду Бер кли уни вер зи ти гре ја ње пр ве две зи ме, па су по ку ћи ишли умо та ни те та из Ка ли фор ни је и ми смо се пре се ли ли. Та та је у ће бад не би ли се угре ја ли. Отац је док то ри рао за ма пу штао ко су и но сио јак не с хи пи сим бо лом ми ра. ње од две го ди не и по стао до цент на уни вер зи те ту Он да се за ин те ре со вао за ви на, по стао ко лек ци о нар и Пер ду у Ин ди ја ни. на пра вио се би по друм с Од ра ста ју ћи на сред њем хи ља ду бо ца. Ка ко је по Кад сам на такмичењу из историје за па ду, мо је три мла ђе се ста јао све по зна ти ји у ме освојила друго место – прво је стре и ја смо при ме ћи ва ле ђу на род ним кру го ви ма по да се раз ли ку је мо од дру сво јој те о ри ји ха о са, све припало другом основцу – моја гих. Са сти дом смо у шко лу ви ше смо пу то ва ли по све породица је дошла на свечану до но си ле у тер мо си ма ки ту. Пр ву го ди ну сред ње до де лу на гра да, али ми је отац не ску хра ну. Ка ко сам са мо шко ле по ха ђа ла сам у Лон же ле ла да по је дем сен двич, потом рекао: Да ме никад, али никад до ну, Мин хе ну и Ло за ни. више ниси тако обрукала као и сви оста ли! Код ку ће Но, та та је ипак био пра ви смо мо ра ле да го во ри мо ки ки не ски „па тер фа ми ли не ски и за сва ку ен гле ску јас“. Кад је до шло вре ме реч ко ја би нам се ома кла, до би ја ле по је дан уда рац да упи шем фа кул тет, ре као је да сту ди рам на Бер кли шта пи ћем. Ве жба ле смо ма те ма ти ку и сви ра ле кла вир ју, где су ме већ при ми ли. Ни сам га по слу ша ла, као сва ко по под не и ни јед ном ни смо сме ле да пре спа ва мо што ни он ни је сво ју по ро ди цу. Фал си фи ко ва ла сам код не ке дру га ри це. Сва ке ве че ри кад би та та до шао ње гов пот пис и тај но по сла ла до ку мен та на је дан фа ку ћи с по сла, ја сам му ски да ла ци пе ле и ча ра пе и до кул тет с ис точ не оба ли о ко јем сам чу ла да се мно го но си ла па пу че. Оце не у шко ли су нам мо ра ле би ти из при ча. Кад сам му ре кла шта сам ура ди ла и да су ме у зет не. Док су на ше дру го ве хва ли ли и с че твор ка ма, при ми ли на Хар вард, ње го ва ре ак ци ја ме је скроз из за нас је би ло не за ми сли во да до би је мо пет ми нус. не на ди ла. Љут ња се, бу квал но пре ко но ћи, пре тво ри Јед ном сам, у осмом раз ре ду, осво ји ла дру го ме сто на ла у по нос. Аме ри ка про ме ни љу де. Кад сам има ла са мо че ти ри так ми че њу из исто ри је и мо ја по ро ди ца је до шла на све ча ну до де лу на гра да. Отац ми је ка сни је ре као: „Да го ди не, отац ми је ре као: „Мо жеш се уда ти за не ког ко ни је ки не ског по ре кла са мо пре ко ме не мр твог“. Ја сам ме ни кад, али ни кад ви ше, ни си та ко обру ка ла!“ Кад при чам ово сво јим при ја те љи ма, они обич но се уда ла за Џе да и да нас су њих дво ји ца нај бо љи мо ми сле да сам има ла ужа сно де тињ ство. Али, из сво је гу ћи при ја те љи. Је дан ма ју шни део мог би ћа и сад жа нео бич не по ро ди це ја сам цр пла сна гу. Сви смо за јед - ли што се ни сам уда ла за не ког Ки не за и пи та се да ли но по че ли као пот пу ни аут сај де ри. Се ћам се да је мој сам из не ве ри ла 4000 го ди на ста ру ци ви ли за ци ју. отац но ћи ма знао да ра ди до три ују тру, то ли ко уду - Ипак, нај ве ћи део мог би ћа је не из мер но за хва лан за бљен у по сао да ни је ни при ме ћи вао кад уђе мо у со бу. ства ра лач ке мо гућ но сти ко је ми је Аме ри ка пру жи ла. Се ћам се и да ме је у основ ној шко ли је дан де чак исме - Мо је ћер ке се не осе ћа ју као аут сај де ри. Књигу „БОЈНИ ПОКЛИЧ МАЈКЕ ТИГРА” (издавач: „Психополис”, Матице српске 14, Нови Сад) читаоци „Дневника„, осим у књижарама, могу купити уз специјални попуст путем телефона 021/ 473–6664 (радним даном од 9 до 14) или и-мејла: psihopolis@nscable.net i www.psihopolis.edu.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak18.avgust2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Скло ни сте то ме да до но си те пра вил не од лу ке, у сво ју ко рист. Ре гу ли ше те по вољ но зва нич не па пи ре, уго во ре, до го во ре и оба ве зе. Не ке окол но сти или осо бе вас по ма ло уз не ми ра ва ју. Не оба зи ри те се.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

18. avgust 2011.

Ме сец пло ви кроз ва{ знак, што вас упу ћу је на бри гу и ак тив но сти око де це. Тако|е, емо тив но сте осе тљи ви ји и ра њи ви ји. Па са да па зи те ко га при ма те у сво ју сва ко дне ви цу. Про мен љи вост.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Ваш Мер кур је у кра љев ском зна ку Ла ва, ре тро гра дан, вра ћа ју ћи се у сво је ода је. То зна чи да ни ва ма не пред сто је би ло ка кве но ви не, већ са мо до бро по зна ти са др жа ји и дру штво.

Енер гич ни сте и скло ни то ме да иде те гр лом у ја го де. У љу ба ви вас оче ку ју про бле ми, због ве ли ке же ље ко ја се не ре а ли зу је. Има те по др шку при ја те ља, и то оних ути цај них. На и ла зи те на бло ка де. При ла го ђа ва ње.

Још увек сте глав ни глу мац у свом фил му, окру же ни дра гим осо ба ма. Парт не ру зна чи те мно го ви ше но што сте све сни. Мо же те жи ве ти од љу ба ви! На по слу за стој ко ји из и ску је стр пље ње.

Ула же те мно го тру да у ка ри је ри, ко ји ће вам се ду го роч но на пла ти ти и ис пла ти ти. Ни сте тре нут но у по зи ци ји да би ло шта ме ња те. Не ке те ме и ди ле ме по но во раз ма тра те. Са мо без жур бе, опу ште но!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Не на и ла зи те на раз у ме ва ње парт не ра већ на енер гич ност и зах те ве ко је ни сте вољ ни да ис пу ња ва те у да том тре нут ку. То би мо гло про из ве сти про бле ме јер се др жи те дис тан ци ра но и озбиљ но.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Дру ги ра де за вас, и то свим ср цем. Да кле, уз до бру са рад њу по сти же те жељ ни циљ. Не ко ме се то баш и не до па да па ће по ку ша ти да вас успо ри у то ме. У сва ком слу ча ју, успе шни сте.

Че твр так је дан за ком пр о ми се и до го во ре. Парт нер је ве о ма до сле дан и упо ран у свом на чи ну по на ша ња и оче ки ва ња, што мо ра те узе ти у об зир. Мо гу ћи су про бле ми у јав но сти и по сло ви ма.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Имај те на уму да си лом ни шта до бро не мо же те по сти ћи, по го то во ако на и ђе те на зид од бој но сти. Да кле, бу ди те ма ла ма ца, стр пљи ви и па мет ни, па са че кај те пра ви тре ну так за ак ци ју.

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју! Мен тал но сте осе тљи ви, скло ни то ме да по сло ве и са рад ни ке до жи ви те ви ше емо тив но не го ра ци о нал но, што баш и ни је пре по руч љи во. У љу ба ви су при сут не ла жи и пре ва ре.

Има те мно го по сла и по ве ћа ну тен зи ју на рад ном ме сту, што вам не при ја. Али, не мој те се тру ди ти да то из др жи те, ни ти се бо ри те за сво ју по зи ци ју, већ бу ди те све сни, буд ни и од сут ни у да том тре нут ку.

TRI^-TRA^

Бе сна Сел ма V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПлије

Vojvodina

Evropa

Novi Sad

30

Subotica

30 сточ ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра

НО ВИ САД: Сун ча но и то пло. Ве тар слаб ис точ ни и се ве ро и -

Madrid

35

Rim

30

Sombor

31 15, а мак си мал на 30 сте пе ни.

London

19

Kikinda

30 се ве ро и сточ ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем -

Cirih

29

30 пе ра ту ра 12, а мак си мал на око 31 сте пен.

Berlin

26

Be~

30

Var{ava

26

ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и то пло. Ве тар слаб про мен љив или

Vrbas B. Palanka Zrewanin

СР БИ ЈА: Сун ча но и то пло. Ве тар слаб про мен љив или ис точ -

30 ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на 31 тем пе ра ту ра од 12 до 18, а мак си мал на од 30 на се ве ру до 33 сте -

пе на на ју гу Ср би је.

Kijev Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма. У пе так и су бо ту сун 31 ча но и вру ће уз тем пе ра ту ре до 35 сте пе ни Ц. У су бо ту по под не Moskva и кра јем да на на се ве ру Ср би је мо гу ћи су ре ђи ло к ал ни пљу ско 30 ви. У не де љу ма ло ни жа и при јат ни ја тем пе ра ту ра. Иду ће сед ми Oslo 30 це сун ча но и вр ло то пло.

St. Peterburg

S. Mitrovica 30 Ruma Pan~evo Vr{ac

Srbija Beograd

30

Kragujevac

31

K. Mitrovica 32 Ni{

32

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Прог но зи ра на вре мен ска си ту а ци ја ће би ти ре ла тив но по вољ на за хро нич не бо ле сни ке уз огра ни че ње фи зич ких на по ра, на ро чи то у нај то пли јем де лу да на. Ко ри сно је при др жа ва ти се са ве та ле ка ра и за шти ти се од UV зра че ња. Ме те о ро па те мо гу осе ћа ти за ма ра ње и пад кон цен тра ци је.

На кон што је ексма н е кен ка Лин д а Еван ђе ли ста от кри ла иден ти тет оца свог си на, а он је Фран соа-Хен ри Пи но, су пруг Сел ме Ха јек, глу ми ца је пот пу но по бе сне ла. Лин да је го ди на ма успе шно скри ва ла иден ти тет оца свог че тво ро го ди шњег си на Аугу сти на Џеј мса. Сел му (44) је то ли ко по го ди ла та вест да је за бра ни ла су пру гу да Лин ди (46) ис пла ћу је 46.000 до ла ра ме сеч но за из др жа ва ње де те та.

- Сел ма је пот пу но бе сна. Сво та ко ју Лин да тра жи је лу дост. Очи глед но је то са мо Лин дин на чин да јој за бо де нож у ле ђа с об зи ром на то да је Фран соа ода брао Сел му, а не Лин ду. Сел ма је то ли ко љу та да же ли Лин ди да ис ко па очи! - твр ди ано ним ни из вор. Лин да и Пи но де те су за че ли по чет ком 2006. го ди не, кад је Фран цуз рас ки нуо са Сел мом. Пи но има још два де те та из пре ђа шњег бра ка. Го ди не 2007. са Ха је ко вом је до био ћер ку Ва лен ти ну Па ло му. Опет су се раз и шли 2008. го ди не, али су се по ми ри ли.

VIC DANA Ма ма гр ди ћер ку: - Ка ква сте ви омла ди на? Имаш 15 го ди на, а сва ко ве че си с дру гим мом ком. А ма мин 30. ро ђен дан си за бо ра ви ла.

24 26 21 20

Atina

35

Pariz

29

Minhen

30

Budimpe{ta

30

Stokholm

23

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

Bezdan

218 (-31)

Slankamen

290 (-16)

Ja{a Tomi}

Apatin

287 (-35)

Zemun

300 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

284 (-6)

Bogojevo

267 (-31)

Pan~evo

312 (-8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

470 (-6)

Titel

284 (-15)

NERA

Ba~. Palanka 274 (-21) Novi Sad

260 (-18)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

80 (14)

22 (-2)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 230 (-10) S. Mitrovica

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusi}

65 (1) 247 (-10)

44 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja