Dnevnik 18.avgust 2012.

NOVI SAD *

SUBOTA 18. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23530 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ISCURILI SVI ROKOVI ZA POMO] POQOPRIVREDI

Jo{ samo fali da dr`ava zabrani izvoz `ita

str. 6

[etwa posred Dunava

KOD N OVOG SADA UTA WI L A VE L I KA RE KA

Svi }emo na proveru, da vidimo ko je odgovoran i ko je kriv str. 3 SU[A ^EKA SLEDE]U SEDNICU VLADE

Foto: R. Hayi}

Sve`e jutro, sun~an dan str. 7

NASLOVI Politika 2 Duli}: Navodi o ~istkama u DS-u su gluposti

Ekonomija 4 Potvr|eno sni`avawe kreditnog rejtinga Srbije

Poqoprivreda

Najvi{a temperatura 31 °S

DA LI ]E DR@AVA BESPRAVNIM GRADITEQIMA POKLONITI PLACEVE?

„Leks specijalis” ubrzava legalizaciju str. 4

6 @etva suncokreta, prinosi od 600 kilograma do 2,5 tone

Novi Sad 9 Dug „Radosnog detiwstva” 650 miliona dinara

Opravdao i investiciju i o~ekivawe gra|ana

11 U Zrewaninu obele`ena godi{wica deportacije Jevreja

Dru{tvo

Kultura 19 Ritmovi kubanske salse na Novosadskom muzi~kom letu

PO^EO KARNEVAL SAMBE

Brazilski duh u Novom Sadu str. 8

SPORT

n MILICA MANDI] DOBILA STAN

n VO[A U SUBOTICI SREMCI DOMA]INI PARTIZANU U N. SADU

Nije va`no je li nepogoda, va`no je da se pomogne paorima str. 6

DVE GODINE RADA URGENTNOG CENTRA KLINI^KOG CENTRA VOJVODINE

str. 12

Vojvodina

12 [kola u Zrewaninu „Jovan Cviji}” dobila geotermalno grejawe

PREDSEDNIK DEMOKRATSKE STRANKE I BIV[I PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI]

str. 14 – 17

n KO[ARKA[I SRBIJE I CRNE GORE NA PARKETU

2

POLiTikA

subota18.avgust2012.

dnevnik ^LAN PRED SED NI [TVA DE MO KRAT SKE STRAN KE OLI VER DU LI]

Din ki}: Re ba lans buye ta do 1. sep tem bra Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da }e naj ka sni je do 1. sep tem bra bi ti za vr {en pred log re ba lan sa bu xe ta za 2012. go di nu, i na po me nuo da je ve} za vr {en na crt 14 za ko na ko ji tre ba da bu du uvod u fi skal nu kon so li da ci ju ko ja }e bi ti za vr {e na u sep tem bru.

– Svim mi ni star stvi ma u Vla di Sr bi je ju ~e je is te kao rok da do sta ve pla no ve Mi ni star stvu fi nan si ja za ostva ri va we u{te da tro {ko va u bu xe tu – re kao je Din ki} no vi na ri ma u Sme de rev skoj Pa lan ci, i na gla sio da }e, bez ob zi ra na pla no ve za u{te de na ras hod noj stra ni bu xe ta, za pen zi o ne re bi ti sa svim do voq no nov ca za wi ho va pri ma wa do kra ja go di ne.

– Pen zi o ne ri ko ji su u naj te `em po lo `a ju, s me se~ nim pri ma wi ma is pod 15.000 di na ra, mo }i }e da ra ~u na ju na dve van red ne is pla te po 4.000 di na ra do kra ja go -

Na vo di o ~ist ka ma u DS-u su glu po sti

di ne – po ru ~io je Din ki}, i na po me nuo da je oko 560.000 pen zi o ne ra u Sr bi ji u ta kvoj si tu a ci ji.

On je pre ci zi rao da }e tu po mo} do bi ti ko ri sni ci Fon da PIO po qo pri vre de kao i pen zi o ne ri dru gih fon do va, pr va ra ta }e bi ti is pla }e na iz me |u 17. i 19. sep tem bra, a dru ga pred No vu go di nu.

– U 2013. go di ni bi }e na sta vqe na is pla ta te vr ste po mo }i naj u gro `e ni jim pen zi o ne ri ma u ukup nom iz no su od 16.000 di na ra u ~e ti ri jed na ke ra te – na veo je Din ki}.

– Za eks pro pi ja ci ju ze mqi {ta na tra si bu du }eg Ko ri do ra 11 re ba lan som bu xe ta bi }e obez be |en no vac – re kao je Din ki}, i do dao da je za tu na me nu ve} pred vi |e no ukup no oko mi li jar du di na ra za ovu go di nu.

UZA VRE LA AT MOS FE RA U GRAD SKOM OD BO RU SPS-a U ZRE WA NI NU

AL EK SAN DAR VU LIN NA KO SO VU

Uvek }e vam se go vo ri ti isti na Di rek tor Kan ce la ri je za Ko so vo i Me to hi ju Alek san dar Vu lin iz ja vio je ju ~e u [trp cu da }e u re {a va wu pr o ble ma na Ko so vu gra |a ni ma uvek go vo ri ti isti nu, ma ka kva ona bi la, i po no vio da Ustav Sr bi je i Re zo lu ci ja 1244 osta ju „je di no {to }e nas za dr `a ti i sa ~i me }e mo op sta ti”.

– Uvek }e vam se go vo ri ti isti na, ma ka kva ona bi la, {ta mo `e, {ta ne mo `e i {ta smo u sta wu i {ta ni smo u sta wu da ura di mo – re kao je Vu lin u Do mu kul tu re u [trp cu, gde je raz go va rao s pred stav ni ci ma jav nih pred u ze }a i dr `av nih usta no va na te ri to ri ji te op {ti ne.

Vu lin je pred sed ni ku op {ti ne [trp ce Zvon ku Mi haj lo vi }u po klo nio za sta vu dr `a ve Sr bi je, is ta kav {i da na Ko so vo ni je mo gao do ne ti ve }i po klon od to ga.

– Ne }e bi ti op {ti na ko je se vo le i ko je se ne vo le.

Za me ne ne ma par tij skih po de la, ne ma ve li kih obe }a wa i ho }u opet da do |em i vi dim da smo ne {to pr o me ni li na bo qe – re kao je Vu lin.

On je ka zao da }e Kan ce la ri ja ko jom ru ko vo di mno go vi {e bi ti pri sut na na te re nu i da je za to do {ao na Ko so vo, ali i zbog spe ku la ci ja o osni va wu ne ka kve po seb ne kan ce la ri je za se ver Ko so va.

Pred sed nik so ci ja li sta pod neo ostav ku Pred sed nik zre wa nin skog ogran ka So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je @eq ko Ma lu {i} na prek si no} noj sed ni ci Grad skog od bo ra po ru ~io je par tij skim ko le ga ma da pod no si ostav ku na tu funk ci ju, sa zna je “Dnev nik”. We gov pri mer sle di la je i iz vr {na se kre tar ka @a na [a ho vi}. [ta je do ve lo do to ga da ovo dvo je so ci ja li sta na pu ste stra na~ ke funk ci je ni smo us pe li da sa zna mo jer se ni Ma lu {i} ni [a ho vi }e va ju ~e ni su ja vqa li na te le fo ne. Me |u tim, od bor nik SPS-a u Skup {ti ni gra da Dra gan Ba sta po tvr dio je za na{ list da je Ma lu {i} u di sku si ji im pul siv no od re a go vao i da je po ru ~io da pod no si ostav ku. Ali, Ba sta je ube |en u to da pr vi ~o vek zre wa nin skih so ci ja li sta to ni je mi slio ozbiq no.

– @eq ko Ma lu {i} je tre nut no u te {koj si tu a ci ji, iz lo `en je pri ti sci ma s ra znih stra na jer mno gi o~e ku ju po mo}

zbog lo {eg sta wa u gra du – re kao je Ba sta.

Na pi ta we da li je po sle to ga ugro `e no je din stvo so ci ja li sta u lo kal nom par la men tu, a sa mim tim i skup {tin ska ve }i na, ko ju, uz SPS, ~i ne i od bor ni ci SNS-a, DSS-a, NS-a i SPO-a, Ba sta je od go vo rio od re~ no.

– ^ak ka da bi wih dvo je i zva ni~ no pod ne li ostav ke, je din stvo u Skup {ti ni ne bi bi lo do ve de no u pi ta we – po ru ~io je Ba sta.

U zre wa nin skoj jav no sti ve} du `e se spe ku li sa lo o to me da u SPS-u po sto je dve stru je i da jed na na gi we ka ko a li ci ji s DS-om i LSV-om, a dru ga – s na pred wa ci ma. U vi {e na vra ta ~la no vi SPS-a su to de man to va li, po ru ~u ju }i da su je din stve ni i da ne ma ni go vo ra o bi lo ka kvim po de la ma. @. B.

Vla da: No va ime no va wa Vla da Sr bi je ime no va la je kwi `ev ni ka i no vi na ra Dra ga na Ko la re vi }a za po mo} ni ka mi ni stra kul tu re i in for mi sa wa za sek tor in for mi sa wa i me di ja, a Na ta li ju Pa vlo vi}-[in ko vi} za se kre tar ku tog mi ni star stva, ob ja vqe no je na saj tu Vla de.

Vla da je na is toj sed ni ci, u ~e tvr tak, po sta vi la tri no va dr `av na se kre ta ra – Zo ra na \or |e vi }a u Mi ni star stvu od bra ne, De ja na Po po vi }a u Mi ni star stvu ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te `i vot ne sre di ne, a Ve snu Zdrav ko vi} u Mi ni star stvu

ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te `i vot ne sre di ne.

Za dr `av ne se kre ta re u Mi ni star stvu ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke po sta vqe ni su Dra gi Vi do je vi}, Bran ki ca Jan ko vi}, Ra di na To do vi} i Zo ran Mar ti no vi}, a Ja ni }i je Je re mi} za se kre ta ra tog mi ni star stva. Du `no sti se kre ta ra Mi ni star stva kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva je, na li~ ni zah tev, raz re {e na Ta wa Ogri zo vi}, ko ja je po sta vqe na na istu funk ci ju u Mi ni star stvu re gi o nal nog raz vo ja i

lo kal ne sa mo u pra ve. Vla da je po no vo po sta vi la Iva nu \u ri} na po lo `aj po mo} ni ka di rek to ra Kan ce la ri je za evrop ske in te gra ci je – Sek tor za ko mu ni ka ci je i obu ku, na pet go di na. Zbog od la ska u pen zi ju, du `no sti po mo} ni ka mi ni stra za in fra struk tu ru raz re {en je Dra gan Jo va no vi}, a kon sta to van, zbog pod no {e wa pi sme nih ostav ki, pre sta nak funk ci je se kre tar ki Mi ni star stva `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Ve ri ci No ve ski i po mo} ni ci mi ni stra ra da i so ci jal ne po li ti ke Su za ni Pa u no vi}.

MI NI STAR KA ENER GE TI KE ZO RA NA MI HAJ LO VI]

So ci jal ne kar te do mar ta 2013.

Mi ni star ka ener ge ti ke Sr bi je Zo ra na Mi haj lo vi} iz ja vi la je ju ~e da bi do mar ta sle de }e go di ne tre ba lo da bu du ura |e ne so ci jal ne kar te ko je }e omo gu }i ti po vla sti ce so ci jal no ugro `e nim oso ba ma.

– Mi ni star stvo }e in si sti ra ti na za vr {et ku so ci jal nih ka ra ta jer ne po sto ji tr `i {na eko no mi ja, uko li ko one ne po sto je – re kla

je ona na kon fe ren ci ji za no vi na re u Srp skoj na pred noj stran ci.

Zo ra na Mi haj lo vi} je ka za la da so ci jal ne kar te mo ra ju da se ura de da bi smo ima li re al nu tr `i {nu si tu a ci ju i omo gu }i li da se li be ra li zu ju tr `i {ta stru je i ga sa u Sr bi ji. Po we nim re ~i ma, pr vo }e mo ra ti da se ura di ana li za sta wa i od re de kri te ri ju mi na osno vu

ko jih }e se utvr di ti ko ja }e do ma }in stva i gra |a ni do bi ti so ci jal ne kar te.

– To }e se ra di ti u sa rad wi s Mi ni star stvom ra da, za po {qa va wa i so ci jal ne po li ti ke – ka za la je mi ni star ka, i do da la da je po treb no utvr di ti i ko }e mo ra ti da na dok na di raz li ku iz me |u tr `i {ne i po vla {}e ne ce ne. – Ne }e

vi {e „Elek tro pri vre da Sr bi je„ da ume sto so ci jal no ugro `e nih pla }a stru ju.

Zo ra na Mi haj lo vi} je do da la da }e isto vre me no EPS mo ra ti da se ozbiq no po za ba vi na pla tom po tra `i va wa, pre sve ga od pri vre de.

– Da nas stru ju naj ma we pla }a ju bo ga ti i ve li ka pred u ze }a ko ja to mo gu da ura de – ka za la je ona.

^lan Pred sed ni {tva De mo krat ske stran ke Oli ver Du li} na zvao je me dij ske na vo de o ~ist ka ma ko je sle de u we go voj stran ci, po ko ji ma }e i on bi ti me |u funk ci o ne ri ma ko ji }e bi ti iz ba ~e ni iz DS-a zbog iz bor nog po ra za na maj skim iz bo ri ma, „glu po sti ma”. U iz ja vi za „Dnev nik” Du li} je ka zao da unu tar te stran ke do sa da ni je bi lo re ~i o per so nal nim pro me na ma.

– Ma, to su glu po sti! O sve mu ono me {to }e usle di ti u D e m o k r a t s k o j stran ci u na red nom pe ri o du od lu ~i va }e stra na~ ki or ga ni kad do |e vre me – po ru ~io je Du li}.

On je is ta kao da je Sr bi ji po treb na ja ka De mo krat ska stran ka, bi lo da je u vla sti ili opo zi ci ji, jer je to, oce nio je, „je di na ga ran ci ja evrop skog pu ta ove ze mqe”.

– A uko li ko je uslov za sta bi li za ci ju De mo krat ske stran ke i we nu po be du na na red nim iz bo ri ma to da ja bu dem iz ba ~en iz stran ke, ne mam ni {ta pro tiv – re kao je Du li}.

Po je di ni me di ji ju ~e su ob ja vi li „spi sak de mo ka ra ta” ko ji bi na vod no usko ro mo gli bi ti iz ba ~e ni iz te par ti je zbog lo {ih iz bor nih re zul ta ta. A me |u oni ma od ko jih }e na vod no bi ti

za tra `e ne ostav ke na ve de ni su pot pred sed nik stran ke Du {an Pe tro vi} i ~lan Pred sed ni {tva DS-a Oli ver Du li}, ina ~e biv {i mi ni star. Po tim na vo di ma, zbog iz bor nog po ra za mo glo bi bi ti ras pu {te no i oko 40 op {tin skih od bo ra.

To je, ina ~e, sa mo je dan od „sce na ri ja„ ko ji se po sled wih ne de qa is pi su je u ov da {wim me di ji ma o sud bi ni de mo kra ta ko je je iz bor ni po raz po pri li~ no uz dr mao. Me |u tim, iz ve sno je i da me dij ska li ci ti ra wa o to me ko bi od ~el ni ka DS-a mo gao „pla ti ti ce nu” iz bor nog po ra za umno go me li ~e na unu tar stra na~ ko za u zi ma we po zi ci ja, jer ih pod ge ra vju upra vo po je di ni vi so ki funk ci o ne ri de mo kra ta ko ji, ~i ni se, s do sko ra {wim par tij skim ko le ga ma da nas ko mu ni ci ra ju uglav nom pu tem me di ja.

B. D. S.

REKLI SU Ayemo vi}: Mo ja estrad na ka ri je ra je za vr {e na – @e qa da dam do pri nos u ru {e wu re `i ma Bo ri sa Ta di }a na ve la me je da se ukqu ~im u po li ti~ ki `i vot – ka `e za „Pres„ no va na rod na po sla ni ca Ne ve na Axe mo vi}, biv {a ~la ni ca gru pe „Mo dels”. – Ne pe vam na stra na~ kim oku pqa wi ma, mo ja estrad na ka ri je ra je za vr {e na. Si gur na sam u se be, tru di }u se da oprav dam po ve re we gra |a na.

Ona je re kla da }e se kao po sla ni ca za la ga ti za to da se sma wi sto pa ne za po sle no sti i si ro ma {tva, kao i da Sr bi ja po sta ne bo qa i bez bed ni ja ze mqa, u ko joj }e mla di ima ti per spek ti vu, i iz ko je ne }e `e le ti da be `e po sva ku ce nu, i do da la da joj stra na~ ki su par ni ci ni su za me ri li {to je po ~e la da se ba vi po li ti kom.

Ne ve na Axe mo vi} je ka za la da ne }e, kao ne ki po li ti ~a ri, ima ti svog vo za ~a i obez be |e we. Ona je do da la da su joj biv {e „mo del si ce” ~e sti ta le i po `e le le joj mno go sre }e i uspe ha.

Mas: Vu ~i }u `e lim sre }u Go vo re }i obor bi pro tiv ko rup ci je ko ju je na ja vi la no va Vla da, ne ma~ ki am ba sa dor Vol fram Mas ka `e da je ona neo p hod na jer to Sr bi ju mno go ko {ta.

– Vu ~i }u `e lim da bu de ~vrst i jak, da uspe u toj bor bi, ko ja ne }e bi ti ni la ka ni krat ka – po ru ~io je Mas. A na pi ta we da li mi sli da je on pra vi ~o vek za bor bu pro tiv ko rup ci je, Mas je od go vo rio: „Ako po gle da mo Vu ~i }e ve pr ve re zul ta te, o~i gled no je da je on od lu ~an i spre man da oba vi to na na ~in na ko ji su na {i pret hod ni ci to ra di li. Uvek po me nem sli ku bo gi we Prav de, ko ja je jo{ od rim skog do ba pred sta vqe na kao `e na s po ve zom pre ko o~i ju – {to zna ~i da se prav da pri me wu je pre ma sva kom ko sto ji is pred su da.

Na dam se da }e Vu ~i} is pu ni ti svo ja obe }a wa, da }e se bo ri ti pro tiv kri mi na la i ko rup ci je gde god se po ja vi i ko god bio od go vo ran.”

TVIT CRTICA Re ci pro~ no Do s tig n u } a vla d a j u } ih par t i j a jo{ uvek ni su mer qi va, ali se da ju na slu ti ti i na osno vu do sa da {wih ak tiv no sti. Po li ti ~ar Drago Ko va~evi} misl i da je p r epoz n o obraza c: „SP S }e ra dit i u Vladi ta ko da vra} a bic ik le, deli st anove zas l u`nim o l impijc i m a , u h apsi rec ip ro~ no po ko je g Albanc a i p ri~a o k oridorima „.

O br ni, ok ren i Nev en e Mod el sice se spomenuo i nekada{wi savetnik Borisa Tadi}a, N ebo j{a Krs ti }: „Ok re ni, obrn i, evro psk a budu}nos t Sr bije u rukama j e Neve ne Modelsi ce”.

San aderi Ra sp let u Demokrats ko j stranci jo { nij e na v idiku i s ve {to d obij amo su izjave pojedinaca u medijima.

Napredwak M ari o Maleti} napisao je: „ Borko Ste fa novi} je po tv rd io da u DS -u, a i u d rugim s trankama, i ma

kandid ata z a ’srps ko g Sanader a’. Z a{to ih prethod na Vlada ni je uhapsil a?„

Za mis li te Nedeq ama s e ~ eka ne ki in tervju s biv{om „Models icom„, sa da naro dnom poslanico m Neven om, a da to ni je u nov inama koj e `ive od sl ikawa guz a i drugih nepod op {t ina. Kona~no, „M od elsic a„ je o tk rila da je u p olitiku u{la da bi ru{ila Borisa Tadi}a.

NVO aktivista Gora n Mi leti} se u to ime za pitao: „ Nev ena u{la u p olitiku da bi sr u{ila Ta di}a. Za misli te da na kraju i uspe!„

Vreme ga}a

Bank omat Jo{ ma lo o r as pletu u DS -u. Krit ika ima odasvud, naj`e{}a dolazi iz redova stranke. Z oran @ivkovi } je zabele` io: „O D emokratskoj stranci danas ’mu druju’ oni ko je je Tadi } u w u dov eo da bi je zajedn o t rans formi sal i u li~ni p ol iti~ki ba nkomat„.

Kon troverzno Restitucija u Sr biji sprovodi s e nakaradno. To znaju svi osim crkava k oje taj p ro blem, kao i mn og e druge, ne dele s narodom. Poverenik za informacije Rodoqu b [abi} sa` eo je to u j eda n „tvit„ : „Za neke stvari 140 ka ra kt era je nedovoqno. A mis lim da je k od nas re stituci ja ’tekla’ na kontroverzan, l o{ n a~in.„

Da li je vrem e da se ~o vek, pa makar on bio i Boris T adi }, raz ga }i , pitawe je kojim se bave ~ak i pol iti~ki analiti~ ar i. T ako su i ga} e u{le u po T esla liti~k i di skurs, ra vnopravno s d em ok ratijom i drugim izrazima. Direktor Po zna ta po to me da se da na dru BG filharmonije Ivan Tas ovac - {tve nim mre `a ma naj ma we ba vi po oti{a o j e i k or ak daqe: „’ Vreme ga}a ’ li ti zi ra wem, ve}, uglav nom, kon kret – nova kw iga Dobrice ]o si }a„. ni j im pro b le mi ma, funk c i o n er k a

DS-a Gor da na ^o mi} je ani mi ra la „Tvi ter„ za jed ni cu da se ukqu ~i i po mog ne ide ju da se spa se sta ra la bo ra to ri ja Ni ko le Te sle na Long Aj len du: “Aj mo, Sr bi ja, mi ni star stva, Vla da, gra do vi, in sti tu ci je. Na {e u~e {}e ni je pi ta we nov ca ve} sa mo po {to va wa, Te sla je na{”. Na i me, ame ri~ ki di zaj ner Me tju In man je po kre nuo ini ci ja ti vu da se na tom pro sto ru iz gra di pr vi Te slin mu zej, a ot kup ko {ta 1,6 mi lion do la ra.

A ut onomi sti Pr vi me |u mla |a nim no vo sad skim na pred wa ci ma Bo jan Mar ja no vi} je bez u spe {no po ku {a vao da za po de ne di sku si ju s Ne na dom ^an kom i Alek san drom Jer kov iz LSV-a u ve zi s pro mo vi sa wem iz ra za “auto no mi sta” ume s to do sa d a {i r o k o po z na t og “auto no ma{”. Upi tav {i da li da ih ubu du }e oslo vqa va s auto no mi sti, Mar j a n o v i} je dao svo j e vi | e w e: “@XXLTulip uveo novi termin, biti AUTONOMISTA. To mu vaqda do|e ne{to izme|u autonoma{a i otvorenog separatiste”.

Di vac Politi~ar Drago Kova~evi} je mo`da i digao ruke od ~ekawa da saznamo da li su i doma}i organi gowewa spremni da idu sve do tog „na{eg Sanadera”, ali zato uvi|a i neke druge mogu}nosti razvoja doga|aja pred nama. ”Navikli da u velikim privrednim aferama natr~imo na Vladeta Divca. („Kwaz„, „Novosti„). Sude}i po dana{wim medijima, ima ga i oko drugih firmi”, zakqu~io je Kova~evi}.

Ka pi ta li zam Poslanik LDP-a Bojan \uri} nije previ{e odu{evqen aktuelnim vi|ewem kapitalizma na doma}oj sceni ili, mo`da, boqe re~eno, onoga {to wegov kolega iz SPS-a Du{an Bajatovi} voli da naziva dr`avnim intervencionalizmom, na primeru pokretawa proizvodwe u „Go{i„ iz Smederevske Palanke. \uri} to vidi ovako: “Vidim, socijalizam gura punom parom – dr`ava ’pokre}e’ i proizvodwu {inskih vozila.

Ve} u ponedeqak sti`e i plata. Iz buxeta, naravno!”.

P. K. - A. G.

politika

dnevnik

subota18.avgust2012.

PREDSEDNIK DEMOKRATSKE STRANKE I BIV[I PREDSEDNIK SRBIJE BORIS TADI]

Svi }emo na proveru, da vidimo ko je odgovoran i ko je kriv Li der De mo krat ske stran ke Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e da se u toj stran ci ana li zi ra ju i utvr |u ju od go vor nost i kri vi ca za iz bor ni po raz, da s tim ni je bi lo po treb no `u ri ti jer od DS-a sa da ne za vi si sud bi na ze mqe, kao i da ne ve ru je u ce pa we DS-a, za ko ji ka `e da je „na ci o- nal n a in s ti tu c i j a, iz u z et n o bit na za bu du} nost Sr bi je”.

– Ceo sep tem bar }e bi ti me sec ana li ze iz bor nih re zul ta ta i de {a va wa u DS-u na stra na~ kim or ga ni ma, a po ~et kom me se ca na Glav nom od bo ru }e sva ko ima ti pri l i k u da ka ` e svoj stav, da se utvr di od go vor nost, ali i kri vi ca – re kao je Ta di} u in ter vjuu agen ci ji Be ta.

On je is ta kao da }e tra `i ti da sed ni ca Glav nog od bo ra DS-

u vi du re zul ta te iz bo ra od 2004. do da nas, jer se za vr {io je dan ci klus DS-a, we go vog ra da i do pri no sa re for ma ma. U DS ne po sto ji su {tin ski pro blem, jer je ve o ma va `no da se do ne su do bre od lu ke i utvr di odr `i va po li ti ka da ne bi smo pla }a li ce nu u bu du} no sti.

Po we go vim re ~i ma, DS je for ma ti ran za vre me ko je je pro {lo i po treb ne su pro me ne u org ni za ci ji DS-a za vre me ko je do la zi.

– DS je da nas opo zi ci o na stran ka i ne mo `e ima ti istu

Ne verujem u cepawe DS-a Ta di} je re kao da ne ve ru je u mo gu} nost ce pa wa DS-a, iako se u pro {lo sti stran ka mno go pu ta ce pa la, jer bi to, ka ko je oce nio, bi lo ve o ma {tet no „i za DS i za Sr bi ju”, kao {to je {tet no i da se bi lo ka kvi ne spo ra zu mi i raz li ke u mi {qe wu iz no se u jav nost jer od to ga ko rist ima ju sa mo po li ti~ ki i so ci jal ni pro tiv ni ci DS-a. On je re kao da je sva ko pi ta we i sva ka od lu ka bi la na Pred sed ni {tvu i Glav nom od bo ru DS-a, da su za ta kve od lu ke svi gla sa li, da su ima li pri li ku da iz ne su svo je mi {qe we, da se us pro ti ve ne koj od lu ci, kao i da je on sam bio vi {e pu ta u ma wi ni, ali da je po {to vao mi {qe we ve }i ne i da je uvek po {to vao Sta tut DS-a. a, na ko joj }e bi ti ko na~ na ana li za iz bor nog re zul ta ta, bu de pot pu no otvo re na za jav nost, re kav {i da gra |a ni Sr bi je tre ba da zna ju {ta se de {a va u DSu. – Iz bor ni po raz je ne sum wi vo jak uda rac na stran ku po sle ~e ti ri go di ne zna ~aj nog ude la u vla sti na svim ni vo i ma i osta vio je uti caj na de {a va we u sa moj stran ci, ko ja se sa da pre -

gru pi {e i pri pre ma za sna `nu i kon struk tiv nu opo zi ci ju – re kao je Ta di}. – Ni je bi lo po tre be za `ur bom, jer od to ga {ta se de {a va u DS ni je za vi si la sud bi na ze mqe ni ti eg zi sten ci ja gra |a na, pla te i pen zi je. Sud bi na ze mqe i gra |a na za vi si od stra na ka ko je su sa da na vla sti i za to tre ba sa gle da ti {ta }e one ura di ti u pret hod nom pe ri o du.

Ta di} je is ta kao da stran ke u opo zi ci ji ne ma ju ta kvu vr stu ro ko va, {to ne zna ~i da od lu ke tre ba do no si ti spo ro, ali da je u ovom tre nut ku ve o ma va `no pa `qi vo iz me ri ti – {ta je i ~i ja od go vor nost, a dru go – ~i ja je kri vi ca.

– Tre ba raz li ko va ti te dve stva ri. Ja sam po sle iz bo ra re kao da je od go vor nost na me ni, ali tre ba iz me ri ti ko je kriv za re zul ta te iz bo ra – po ru ~io je Ta di}, i na veo da je spre man da se ana li zi ra i we go va kri vi ca, da je to de mo krat ska stran ka i da se uvek vla dao u skla du s prin ci pi ma or ga ni za ci je, ne be `e }i ni od kri vi ce ni od od go vor no sti. – Ali, od mah sam pre u zeo od go vor nost na se be i sa da `e lim da vi dim ka ko }e re a go va ti svi osta li funk ci o ne ri DS-a, od pot pred sed ni ka pa do op {tin skih or ga ni za ci ja. Ka ko }e oni pro ce ni ti svo ju od go vor nost, a i svo ju kri vi cu, ima ju }i

si tu a ci ji ka da iz la zi iz vla sti, kao i sva ka stran ka na sve tu, su o ~a va s is ku {e wi ma ti pa – da li su funk ci o ne ri sprem ni da i u no vim okol no sti ma u opo zi ci ji, bu du ak tiv ni. To }e bi ti pred met na {e ana li ze i do ne }e mo za kqu~ ke i od lu ke za vre me ko je do la zi – re kao je Ta di}.

On je po no vio da bi u`ur ba nost mo gla do ve sti do lo {ih od lu ka i da ne bi bi la utvr |e na pra va od go vor nost i pra va kri vi ca, ni ti me re i pro jek ci ja po slo va za na red ni do la zak DS-a na vlast.

Od mah sam pre u zeo od go vor nost na se be i sa da `e lim da vi dim ka ko }e re a go va ti svi osta li funk ci o ne ri DS-a, od pot pred sed ni ka pa do op {tin skih or ga ni za ci ja. Ka ko }e oni pro ce ni ti svo ju od go vor nost, a i svo ju kri vi cu struk tu ru or ga ni za ci je kao u vre me dok je bio jed na od kqu ~ih stra na ka vla sti. Te pri pre me su u za vr {noj fa zi i za to je po treb no od re |e no vre me da iza |e mo s pred lo zi ma za idu }u sed ni cu GO-a i da is po {tu je mo za jed ni~ ki do go vor da ta sed ni ca bu de po ~et kom sep tem bra – is ta kao je Ta di}, i oce nio da DS ima do bra re {e wa za bu du} nost i za vre me ko je do la zi.

Pred sed nik DS-a je oce nio da ne po sto ji pro blem s mo ti vi sa no {}u ~lan stva ve} s mo ti vi sa no {}u funk ci o ne ra DS-a za te po slo ve u na red nom pe ri o du.

– Pot pu no je ne u pit no da li je ~lan stvo DS-a mo ti vi sa no za an ga `man. Me |u tim, funk ci o ne ri DS-a ni su sa mo ‘sta ri’ ~la no vi stran ke ve} i qu di ko ji ima ju svo je vr lo kon kret ne in te re se i na rav no da se stran ka, u

Is ta kao je da }e ~la no vi ma GO DS-a re }i ka ko vi di pro {lost, sa da {wost i bu du} nost stran ke i da }e to bi ti pri li ka da se pro ve ri we gov rad, kao i rad dru gih, na vo de }i da je DS je di na stran ka ko ja na sva koj sed ni ci Glav nog od bo ra mo `e da opo zo ve svog pred sed ni ka ne u sva ja wem we go vog iz ve {ta ja, ta ko |e i da sa zo ve van red nu skup {ti nu.

Ta di} je pod se tio da je DS u~e stvo vao u pre go vo ri ma o for mi ra wu vla de na osno vu od lu ke Pred sed ni {tva DS-a, ali je na veo da je we mu od pr vog da na bi lo ja sno da }e vla du sa sta vi ti stran ke ko je su ka sni je to i u~i ni le.

Pred sed nik DS-a je po ru ~io da }e „ovaj put” po de li ti od go vor nost sa svim ~la no vi ma Glav nog od bo ra, za raz li ku od svih pret hod nih iz bo ra.

3

ZORAN @IVKOVI]

[to se \ilas kiti?

Biv {i pre mi jer Zo ran @iv ko vi} sa gla san je s Dra ga nom \i la som u to me da ni je vre me da se po li ti ka vo di u “ku pa }im ga }a ma”, ali sma tra da je za sta we u DS-u i \i las od go vo ran. On je sa da je di ni na ja vqe ni pro tiv kan di dat Bo ri su Ta di }u na pred sto je }im stra na~ kim iz bo ri ma.

– Na rav no da ni je vre me da DS ovo le to pro vo di u “ku pa }im ga }a ma”. Ali be smi sle no je da o to me go vo ri za me nik pred sed ni ka stran ke, ko ji se na toj po zi ci ji ne na la zi slu ~aj no pa da se ~u di sta wu u stran ci – ka `e @iv ko vi}. – Ko me \i las mo `e da pre ba ci kri vi cu ka da je s po zi ci je za me ni ka li de ra za sta we u stran ci i on od go vo ran bar 49,9 od sto? Kri za tra je otkad ga je Bo ris Ta di} do veo u DS, za jed no s osta lim „po slov nim qu di ma“. Ko me on pre ba cu je? Pred sed ni ku od bo ra iz Cr ne Tra ve, mo `da? Pa to je sme {no! Da se raz u me mo, ni je mi na me ra da bra nim Ta di }a... Wih dvo ji ca su za jed no pro }er da li po sled wih osam go di na, a ne po sled wa tri me se ca. Ali ni je ni \i la sov uspeh to li ki da se wi me ki ti. Ko li ko se se }am, De mo krat ska stran ka vo di Be o grad od 1997. go di ne, i to ve o ma uspe {no.

4

ekonomija

subota18.avgust2012.

dnevnik

PO TVR \E NO SNI @A VA WE KRE DIT NOG REJ TIN GA SR BI JE

Sa da nam je MMF je di na op ci ja Za desetak dana Srbija je drugi put dobila potvrdu sni`ewa kreditnog rejtinga. Posle „Standarda i Pursa”, i „Fi~” nam je umesto BB plus stavio minus. Istina, Srbija nije jedina zemqa koja od tih agencija dobija slabije ocene, ali po nas }e to imati te`e posledice. Takore}i do ju~e smo bili na BB plus, {to zna~i sredwe dobar ili, {kolskim re~nikom, trojka. Sada smo pali na dva ista slova s predznakom minus, a to je tek dvojka. Ono „minus„ govori da idemo ka najgoroj kategoriji, a to je – C, ili ~ista jedinica. Posledice }emo osetiti veoma brzo: zadu`ivawe privrede i gra|ana bi}e skupqe.

O posledicama ocene BB minus ~lan Fiskalnog saveta Srbije Vla di mir Vu~ ko vi} ka`e: – Mi smo i ranije upozoravali na lo{e tendencije u javnim finansijama, a ba{ to je jedan od osnovnih razloga koji je doveo do pada rejtinga – obja{wava Vu~kovi}. – Dodamo li tome smenu guvernera i nove propise o Narodnoj banci Srbije, poruka je jasna. Svi oni koji su tvrdili da }emo mo}i i daqe da se zadu`ujemo pod povoqnim uslovima, dobili su jasan

odgovor da za Srbiju to vi{e nije mogu}e. Opcija koja je ostala je razgovor s Me|unarodnim monetarnim fondom. Oni su tu da pomognu zemqama u kojima su problemi slo`eni.

Smatram da rejting ne}e uticati na to da sa da do bi je mo ne po voq ni ji aran`man s tom institucijom jer to nije privatni investitor. S druge strane, BB minus }e i te kako imati

Rad ni ci „Pe tro he mi je” ho }e kod Din ki }a Prva faza rekonstrukcije u pan~eva~koj „Petrohemiji„ i ulagawa u kompleks PEVG-a, po~e}e 1. septembra, kako je i planirano. „Petrohemiji„ je neophodna pomo} dr`ave i NIS-a, smatraju sindikati u tom preduze}u. Tri sindikati „Petrohemije„ daju podr{ku rekonstrukciji i ulagawima dok je fabrika u planiranom zastoju, ali sami su u strahu {ta }e biti sa zaposlenima tokom i nakon rekonstrukcije. Sindikalci o~ekuju da }e vi{e informacija o socijalnoekonomskim pravima zaposlenih dobiti danas na planiranom sastanku s ministrom finasija Mla |a nom Din ki }em.

– Za prvu fazu rekonstrukcije, za koju „Petrohemija„ ima potrebne projekte i dozvolu za gradwu, izdvojeno je 2,5 miliona evra – rekao je predsednik Nadzornog odbo-

ra HIP „Petrohemija„ Mi lan Te o fi lo vi}.

– Radi definisawa svog polo`aja u budu}nosti fabri~kog rada, predsednici sidikata zatra`ili su hitan prijem kod ministra Dinki}a, rekao nam je predsednik Samostalnog sindikata „Petrohemije„ Mi {a Fa ra ga. – @elimo da nam ka`u kako }e se u naredna ~etiri meseca finasirati ta investicija.

Kako i kada }e se regulisati vlasni{tvo nad „Petrohemijom„, odnosno kako }e se obaviti konverzija obaveza koje imamo prema „Srbijagasu„, NIS-u i „Elektroprivredi„ jer je to preduslov za definisawe bilansa „Petrohemije„ i daqih kreditnih zadu`ivawa za naredne investicije koje nas o~ekuju, a to su dorada pogona PEVG, pakovawe i investicija za pro{irewe pogona PENG. Z. Dg.

Sa sin di ka ti ma o raz vo ju pri vre de U okviru konsultacija sa socijalnim partnerima o programu za podsticaj privrede i preduzetni{tva u Vojvodini, pokrajinski sekretar za privredu Mi ro slav Va sin razgovarao je sa predstavnicima UGS Nezavisnost. Vasin je istakao da }e planom revitalizacije privrede poslodavci koji imaju zakqu~ene kolektivne ugovore, po{tuju ugovore o radu i ne otpu{taju zaposlene imati prednost u svim podsticajnim merama Vlade Vojvodine.

Plan podsticaja privrede Vojvodine trebalo bi da bude sa~iwen do kraja septembra, a do tada }e prema re~ima pokrajinskog sekretara konsultacije biti obavqene i sa drugim socijalnim partnerima.

Vasin je podsetio na niz dosada{wih konsultacija koje su obavqene sa socijalnim partnerima, pred-

stavnicima poslodavaca, zanatlija i preduzetnika u Vojvodini.

- Prvi od dva reprezentativna sindikata sa kojima danas razgovaramo o ovom programu je UGS „Nezavisnost”, dok su naredni razgovori sa predstavnicima Samostalnog sindikata predvi|eni za utorak, najavio je Vasin. Vasin je objasnio i da }e oni poslodavci koji imaju zakqu~ene kolektivne ugovore i koji po{tuju ugovore o radu imati prednost u svim podsticajnim merama.

Predsednik Pokrajinskog odbora „Nezavisnosti” Slav ko Vla i sa vqe vi} je istakao da sindikati nisu vi{e spremni na kompromise, jer, kako je rekao, prema poslodavcima je napravqen dovoqno veliki kompromis s obzirom da se radi za male zarade, a mnogi radnici rade i bez wih.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

115,9505

118,3168

121,0381

115,5955

Australija

dolar

1

98,3048

100,3110

102,6182

97,0038

Kanada

dolar

1

95,0803

97,0207

99,2522

94,7892

Danska

kruna

1

15,5705

15,8883

16,2537

15,5229

Norve{ka

kruna

1

15,7869

16,1091

16,4796

15,7386

[vedska

kruna

1

13,9942

14,2798

14,6082

13,9514

[vajcarska

franak

1

96,5128

98,4824

100,7475

96,2173

V. Britanija

funta

1

147,4072

150,4155

153,8751

146,9559

SAD

dolar

1

93,9099

95,8264

98,0304

93,6224

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 8. 2012. godine

ne ga ti van uti caj na pri vat ne in ve sti to re, oni }e ne samo biti oprezniji ve} }e i no vac ko ji nam po zajm qu ju ban ke bi ti skupqi. Na tr`i{tu kapitala zadu`iva}emo se nepovoqnije nego do sa da. „Slu ~aj Agrobanka„ je jo{ jedna ote`avaju}a okolnost pa }e svi koji bi ovde da ula`u, bilo kroz di rekt ne in ve sti ci je u pri vre di ili kupovinom hartija od vrednsti, biti mnogo obazriviji.

Rejting pomno prate i banke koje rade na na{em tr`i{tu. Kada on kre ne na ni `e, ka ma te auto mat ski idu gore. U na{em slu~aju to }e posebno pogoditi preduze}a koja su nelikvidna i kredit im je jedina {ansa da do|u do tako potrebnih novaca.

Sku pqe po zaj mi ce pri vred ni ci ma nikako ne odgovaraju, zajmovi su i pre „Fi~ovog„ minusa bili skupi, a

podaci Kreditnog biroa i Udru`ewa banaka cele godine pokazuju stagnaciju zajmova, koju tu i tamo prese~e pad. Zbog ni`ih kamata kompanije se sve vi{e okre}u krosborder kreditima. Preduze}a su se tako zadu`ila za 9,1 milijardi evra, kamata je od 5,5 do {est posto, a to je procenat vi{e nego lane. U odnosu na dvocifrene

Analiti~ar dr Qu bo drag Sa vi} ka`e da pad rejtinga ne treba da predstavqa iznena|ewe. Srbija je u dubokoj krizi. To pokazuju i najnoviji podaci NBS-a: inflacija raste, bruto dru{tveni proizvod pada, a po stopi nezaposenosti smo u vrhu u Evropi.

Ako ne smawi inflaciju i ne pove}a BDP i zaposlenost, Srbija te{ko mo-

Sma we we rej tin ga }e i te ka ko ima ti ne ga ti van uti caj na pri vat ne in ve sti to re, oni }e ne sa mo bi ti opre zni ji ve} }e i no vac ko ji nam po zajm qu ju ban ke bi ti sku pqi kamate kod nas, to zadu`ivawe se isplati.

Ve}ina bankara ipak ka`e da }e dobro razmisliti pre nego {to pove}a kamate jer se u ovom trenutku kreditawe privrede vi{e isplati nego kupovina dr`avnih zapisa. Na te hartije sada dobijaju samo kamatu, a ne i ulo`ena sredstva. [ta bi Srbija trebalo da u~ini pa da u rejtingu makar vrati plus?

`e o~ekivati da joj se kreditni rejting pove}a. Dobar signal za te agencije bio bi dokaz da Srbija sprovodi mere {tedwe pa je ekonomista Mi ro slav Zdrav ko vi} rekao Tanjugu da o~ekuje da se rejting popravi za pola godine ukoliko se popravi i stawe u ekonomiji i najavqene mere {tedwe po~nu da se primewuju i daju rezultate. [to }e re}i, vremena imamo, a i posla.

D. Vu jo {e vi}

DA LI ]E DR @A VA BES PRAV NIM GRA DI TE QI MA PO KLO NI TI PLA CE VE?

„Leks spe ci ja lis” ubr za va le ga li za ci ju Uprkos brojnim problemima o koje se ve} celu deceniju spoti~e re{avawe pitawa legalizacije objekata izgra|enih bez gra|evinske dozvole, ministar za gra|evinu i urbanizam Ve li mir Ili} najavio je da }e ova vlada kona~no zavr{iti taj proces. Kao najve}i problem ministar isti~e nere{ene imovinskopravne odnose na ze mqi {tu ko je je ukwi `e no kao dr`avno vlasni{tvo bez ko ri sni ka i kao re {e we se pred la `e we go vo bes plat no ustupawe, nakon {to se donese poseban propis, „leks specijalis„.

Mi ni star ob ja {wa va da je dr`ava ranije davala zemqi{te na kori{}ewe, koje su korisnici prodavali, a ugovori su sklapani kod advokata jer se u sudu nisu mogli overiti. Po sada{wem Zakonu o planirawu i izgradwi, vlasnici objekata mogu da kupe to zemqi{te, ali

o tome niko ne razmi{qa jer su plac ve} jednom platili. Ukoliko im ga dr`ava pokloni, ministar Ili} smatra da }e se legalizacija odvijati ~ak deset puta br`e.

Pa ra ni ko ne ma To {to Velimir Ili} ka`e da cena legalizacije nije problem jer je interes i graditeqa i lokalne samouprave da se posao zavr{i, ne pije vodu. Naime, nedavno je istekao rok u kojem je va`io popust od 99 odsto za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta kod objekata do 100 kvadrata u kojima `ivi ~etvoro~lana porodica, a nije produ`en. Odziv za legalizaciju je bio slab i dok je popust va`io pa se sada ne mo`e o~ekivati ve}i. Para nemaju ni gra|ani, ali ni lokalne samouprave koje bi, eventualno, samoinicijativno produ`ile popust. Bar tako je pokazala na{a anketa.

Po wegovim re~ima, pripremaju se izmene zakona koje }e vlasnicima bespravno izgra|enih objekata omogu}iti da legalizuju svoje stanove i ku}e bez dodatnih tro{kova za gra|evinsko zemqi{te. On smatra da }e se to dr`avi na neki na~in vratiti zato {to }e mo}i da za legalne gra|evine napla}uje odre|ene prihode, a ovako su ti objekti mrtav kapital.

Pred sed nik no vo sad skog Udru `e wa po tro {a ~a „Le ge ar tis„ Slo b o d an Vla i s a v qe vi} izjavio je za na{ list da je to samo jedan od brojnih problema iz oblasti imovinskopravnih odnosa koji prate le-

galizaciju. On ka`e da su nelegal ni gra di te qi is cr pqe ni lutawem od {altera do {altera, neki su potro{ili vi{e od de ce ni je da le ga li zu ju ku }u, ali propisi su bili toliko komplikovani da su mnogi krenuli u izgradwu bez dozvole (ina~e bi jo{ bili podstanari), koju je bilo nemogu}e dobiti upravo zbog nere{enih imovinskopravnih odnosa.

Mnogo problema javqa se u slu~ajevima kada na jednoj parceli ima vi{e vlasnika pa se mora uraditi preparcelacija zemqi{ta, kod prenosa prava svojine se mora u}i u trag biv{im vlasnicima jer svi moraju da se slo`e, a neki su davnih godina umrli, drugi su posva|ani i ne govore, tre}i imaju pre~a posla... tako da je posao nemogu}e zavr{iti. Zato Vlaisavqevi} pozdravqa Ili}ev predlog za dono{ewe specijalnog zakona koji bi se odnosio samo na legalizaciju, i ka`e da je to predlagao jo{ 2003, kada je donet kabasti Zakon o planirawu i izgradwi, jer koliko god da je puta mewan i dopuwavan, nije dao nikakav efekat za okon~awe legalizacije. A nije ni mogao jer, ne mo`e se jednim propisom obuhvatiti tako {iroka oblast kao {to je gra|evinsko zemqi{te, planirawe i izgradwa, pa uz to jo{ i nelegalna.

R. Da u to vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (445,26 0,41)

Promet

Telefonija, Beograd

19,67

146

17.065

Uniprom, Novi Pazar

4,17

500

10.000

AIK banka, Ni{

0,00

1.408

282.373.090

Imlek, Beograd

3,96

2.680

6.184.380

NIS, Novi Sad

1,43

639

3.112.818

NIS, Novi Sad

1,43

639

3.112.818

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.202

0,00

0,20 Promena %

492 Cena

123.000 Promet

Imlek, Beograd

3,96

2.680

6.184.380

Soja protein, Be~ej

Putevi, U`ice

-37,08

302

22.650

0,20

492

123.000

Energoprojekt holding, Beograd

Novosadski sajam, Novi Sad

-16,67

850

1.700

0,00

470

28.200

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

BIP u restrukturirawu, Beograd

-11,43

31

18.445

-4,65

410

195.007

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.490

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,66

1.660

3.320.240

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.013

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

5.895

0,00

Tigar, Pirot

0,00

283

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

360

81.360

Soja protein, Be~ej Pet akcija s najve}im padom

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Agrovr{ac, Vr{ac Stari Tami{, Pan~evo

-4,65

410

195.007

-3,28 Promena %

590 Cena

2.950 Promet

1,43 0,00 0,00

639 200 1.150

3.112.818 1.276.000 581.900

Kolut, Kolut

0,00

250

150.000

Inter{ped, Subotica

0,00

370

148.000

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

dnevnik

subota18.avgust2012.

5

6

POQOPRivRedA

subota18.avgust2012.

SU [A ^E KA SLE DE ]U SED NI CU VLA DE

UPR KOS PO VOQ NOJ CE NI TO VQE NI KA

Ba nat ski sto ~a ri pra znih ye po va Ni ove go di ne pro iz vo |a ~i svi wa u Ba na tu ne }e ostva ri ti do bru za ra du, prem da se ce na to vqe ni ka od 180 do 200 di na ra za ki lo gram `i ve va ge sma tra iz u zet no po voq nom. Jer, ce na ku ku ru za u od no su na pro le }e vi {a je pet di na ra po ki lo gra mu, a ce na osta le sto~ ne hra ne je po ra sla i do 50 po sto. Po qo pri vred nik iz

ko go di na i po mog ne oni ma ko ji `e le da se ba ve to vom svi wa, ina ~e }e mo ga si ti far me – pre po ru ~u je ovaj po qo pri vred nik iz Srp ske Cr we, se la u op {ti ni No va Cr wa u ko jem je pre de se tak go di na sva ko dru go po qo pri vred no do ma }in stvo to vi lo svi we i go di {we is po ru ~i va lo i do 15.000 to vqe ni ka. Ove go di -

dnevnik

Ni je va `no je li ne po go da, va `no je da se po mog ne pa o ri ma Na kon {to nas je pre mi jer oba ve stio da su {a po za ko nu ne mo `e bi ti ele men tar na ne po go da, Vla da bi na sle de }oj sed ni ci, u ~e tvr tak, 23. av gu sta ipak tre ba lo da su {u sta vi na dnev ni red. U Mi ni star stvu po qo pri vre de, na i me, ka `u da bi ta da

osno va za pro gla {e we ele men tar ne ne po go de voj vo |an ski se kre tar za po qo pri vre du Go ran Je {i} po no vio je ju ~e zah tev Vla di Sr bi je da to ipak ura di ili da do ne se me re po mo }i po qo pri vred ni ci ma zbog ve li ke {te te od su {e.

Ne ma ja snih pro pi sa ni ti me to do lo gi je za pro gla {e we ele men tar ne ne po go de i, shod no to me, {ta po sle to ga sle di tre ba lo da se od lu ~i o me ra ma ko ji ma }e se po mo }i po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma.

Do ta da se od Re pu bli~ kog {ta ba za van red ne si tu a ci je o~e ku ju kom plet ni po da ci o {te ti ko ju je pro u zro ko va la ovo go di {wa su {a.

Ne gi ra ju }i na vo de Ivi ce Da ~i }a da ne po sto ji za kon ska

– Ni je va `no ka ko se to zo ve, ve} je va `no da se po mog ne po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma – re kao je Je {i}, i do dao da Po kra jin ska vla da in si sti ra na to me da se po mog ne svim po qo pri vred ni ci ma u Sr bi ji, a ne sa mo u Voj vo di ni. – Mo ra da po sto ji re ak ci ja Re pu bli~ ke vla de i da se po mog ne po qo pri vred ni ci ma.

Po me ni mo, su {a je na pra vi la {te tu ne ko li ko pu ta u po sled wih pet na e stak go di na, dr `a va je na raz ne na ~i ne po ma ga la po qo pri vred ni ci ma, me |u tim, sta we ele men tar ne ne po go de ni ka da ni je pro gla {a va no. Sa vet nik u Od bo ru za po qo pri vre du u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Mi lan Pro stran ka zao je da je ta ko za to {to ne ma ja snih pro pi sa ni ti me to do lo gi je za pro gla {e we ele men tar ne ne po go de i, shod no to me, {ta po sle to ga sle di, od no sno ko je me re dr `a va tre ba da pre du zme.

– U biv {oj Ju go sla vi ji kri te ri jum za pro gla {e we ele men tar ne ne po go de je bio da je {te ta ve }a od de set od sto od o~e ki va nog ili pro ce we nog bru to do -

ma }eg pro iz vo da u po qo pri vre di. Ele men tar na ne po go da se, ina ~e, mo `e pro gla si ti na ma wem pod ru~ ju, u okru gu, po kra ji ni i ce loj dr `a vi – ka zao je Pro stran.

S. G.

IS CU RI LI SVI RO KO VI ZA PO MO] PO QO PRI VRE DI

Srp ske Cr we Sa va Jo vin ve li da ni pu na ko tar ka ku ku ru za u we go vom dvo ri {tu ni je ga ran ci ja da }e za ra di ti na to vu svi wa.

– Ne ta ko dav no iz ovih obo ra go di {we sam is po ru ~i vao 100 to vqe ni ka, a ove go di ne }e ih bi ti je dva 40. Raz log je sku pa sto~ na hra na – ob ja {wa va Jo vin, i pod se }a na to da ku ku ruz sa da ko {ta 27 di na ra ki lo gram.

Du plo je, uka zu je Jo vin, po sku pe la i so ji na sa~ ma, ko ja se sa da pro da je po 95 di na ra ki lo gram.

– Je di no re {e we vi dim u to me da dr `a va pro pi {e uslo ve i stra te gi ju za na red nih ne ko li -

ne, ka ko stva ri sto je, bi }e sa mo hi qa du ko ma da za kla ni cu.

Ni za dru ge, kao ne ka da naj bit ni je ka ri ke u ot ku pu, sa da ne mo gu po mo }i sto ~a ri ma, a kao raz log na vo de ne lo jal nu kon ku ren ci ju.

– Ne mo `e mo bi ti kon ku rent ni s na kup ci ma, i to je je dan od raz lo ga {to ne or ga ni zu je mo ot kup. Ta ko |e, sve vi {e na {ih mla |ih ko o pe ra na ta zbog ne sta bil nih uslo va pri vre |i va wa od u sta je od to va svi wa – na po mi we Pe tar Sto ja no vi} iz Ze mqo rad ni~ ke za dru ge “Plast” u Srp skoj Cr wi. @. B.

Blag pad ku kur za na ber zi Sma we na tra `wa za ku ku ru zom je osnov ni raz log pr vo sta bi li za ci je a za tim i bla gog pa da we go ve ce ne na Pr o dukt noj ber zi u No vom Sa du. Po ~et kom ne de qe ~i ni lo se da }e ta kul tu ra za dr `a ti svo je vi so ke ce nov ne po zi ci je s ten den ci jom da qeg ra sta, po {to je za kqu ~e na ku po pro da ja 100 to na ku ku ru za po 29,16 din/kg (27 din/kg, bez PDVa), uz kla u zu lu fran ki ra wa ro be kup cu. Me |u tim, ta da do la zi do bla ge ap sti nen ci je tra `we za sku pqim ku ku ru zom i do kra ja ne de qe ce na be le `i pad do ni voa od 27,86 din/kg (25,80 din/kg bez PDV-a). Is tr go va no je ukup no 625 to na ku ku ru za na pa ri te tu fco uto va re no, uz pon de ri sa nu ne deq nu ce nu od 28,14

din/kg (26,05 din/kg, bez PDV-a).

Za raz li ku od ku ku ru za, p{e ni ca i po red sma we wa tra `we ~vr sto dr `i svo je ce nov ne po zi ci je, s ob zi rom na to da je uku pan pr o met hleb nim zr nom od 98 to na re a li zo van po je din stve noj ce ni od 28,62 din/kg (26,50 din/kg bez PDV-a), {to je na ni vou pr o {lo ne deq ne ce ne te kul tu re.

Ce na so je, ko jom je tr go va no u ko li ~i ni od 50 to na, ~vr sto se dr `i na ni vou od 77,76 din/kg (72 din/kg bez PDV-a), sli~ no kao i so ji na sa~ ma, ko jom je pr o me to va no u ko li ~i ni od 25 to na po 80,24 din/kg (68 din/kg bez PDV-a). Ce na sun co kre to ve sa~ me je u po ra stu i kre }e se na ni vou od 35,40 din/ kg (30 din/kg bez PDV-a).

Jo{ sa mo fa li da dr `a va za bra ni iz voz `i ta Ove go di ne po qo pri vred ni ci su od dr `a ve do bi li – ni {ta. Ni sa da, ka da se po la ko zbi ra le ti na, od no sno ono {to }e od we osta ti, i ka da smo na pra gu se tve, re sor no mi ni star stvo ne re a gu je. Mno go mu je, zna se, oba ve za u ama net osta vi lo pret hod no, ali ako bu de inert no, „srp ska naf ta„ osta }e bez ijed ne bu {o ti ne.

Je se wi ra do vi po ~e li su ra ni je ne go {to je uobi ~a je no – kom baj ni ra se sun co kret, a vr lo br zo }e do }i na red i kom baj ni ra we so je i ku ku ru za. Uz to je po ~e la pred se tve na ob ra da ze mqi {ta za ozi me kul tu re.

Pa o ri su pri mo ra ni na to ve} sa da da ku pu ju sku po go ri vo po 150 di na ra li tar, uka zu ju u po qo pri vred nom udru `e wu Klub 100P plus. A zna se, do da ju, da su ove go di ne za pro le} nu do bi je ne se tvu sub ven ci je od 60 di na ra po li tru go ri va D-2 i evro di ze la, a is pla }i van je i avans. Osta lo je da se is pla ti oko 6.500 di na ra po hek ta ru, da se obez be di re gre si ra no go ri vo za je se wu se tvu... Iz tog raz lo ga Mi ni star stvo po qo pri vre de bi mo ra lo pod hit no da re {a va pi ta we sub ven ci ja, ko je je obe }ao pret hod ni mi ni star i Mi ni star stvo po qo pri vre de u ce li ni, sma tra ju u Klu bu 100P plus.

Oni na gla {a va ju da je neo p hod no do ne ti ured bu o bes po vrat nim sred stvi ma za in ve sti ci je i u ra tar skoj pro iz vod wi. Jer, to je

Trak to ri }e la ko na dru mo ve Aso ci ja ci ja po qo pri vre de je upo zo ri la Mi ni star stvo po qo pri vre de na to da su, u slu ~a ju za bra ne iz vo za, mo gu }i pro te sti u ko ji ma bi u~e stvo va li, ka ko naj sit ni ji, ta ko i naj krup ni jih po qo pri vred ni ci, jer }e svi oni jed na ko bi ti po go |e ni tom me rom.

Upo zo re we je, ka ko su na ve li, do bro na mer no i na vre me upu }e no, te nad le `ni or ga ni ima ju do voq no vre me na za raz ma tra we. uslov za opre ma we po qo pri vred nih ga zdin sta va sa vre me nom teh ni kom ko ja po di `e kva li tet i pro duk tiv nost ra da – od no sno eko no mi~ nost ga zdo va wa. Ta ko |e, pi ta ju se za {to su do daq weg sto pi ra ni sub ven ci o ni sa ni kre di ti do pet mi li o na di na ra, s ka mat nom sto pom od {est po sto i ro kom ot pla te do tri go di ne. To zna ~i da su po ga `e na pred iz bor na obe }a wa.

@E TVA SUN CO KRE TA NA SE VE RU

U „VR [A^ KIM VI NO GRA DI MA” ROD TRE ]I NU MA WI

Gro `|a ma we, ali bi }e slat ko Ma da sma we we pa da vi na to kom ve ge ta ci je vi no gra da uti ~e na po boq {a we kva li te ta gro `|a, ovo go di {wa eks trem na su {a to kom le ta i ni ske tem pe ra tu re mi nu le zi me, ka da je to kom fe bru a ra za be le `e no ~ak mi nus 28 ste pe ni, uti ca li su na sma we we ro da na plan ta `a ma u vr {a~ -

par ce la ma na ob ron ci ma Vr {a~ kih pla ni na zbog to ga bi ti ma wi i do 30 od sto u od no su na ra ni ji pro se~ ni rod. Ka ko pred vi |a ju, to }e se ipak kom pen zo va ti za do vo qa va ju }im kva li te tom vin skih sor ti gro `|a. Ceo jul bez ijed ne ka pi ki {e na neo je po pri li~ nu {te tu vr {a~ kom vi no gor ju, ko je s 1.115 hek ta ra u ro du pred sta vqa naj ve }e plan ta `e vi no ve lo ze na jed nom me stu u Sr bi ji. Naj vi {e su stra da le ka sne sor te, pre svih ita li jan ski ri zling, ko ji je na oko 50 od sto po vr {i na vi no gra da i to }e, po o~e ki va wu, uma wi ti rod za oko Planta`e „Vr{a~kih vinograda” 150 va go na u od no kom vi no gor ju. Stru~ wa ci „Vr su na pr vo bit ni o~e ki va ni. {a~ kih vi no gra da“ sma tra ju da – Zbog su {e je u jed nom tre nut }e pri nos gro `|a na wi ho vim ku do {lo do po vla ~e wa vo de iz

la sta ra i plo da, ta ko da su zr na osta la sit ni ja, {to do no si sma we we ro da. Me |u tim, ki {a ko ja je pa la kra jem ju la omo gu }i la je opo ra vak, gro zdo vi su na sta vi li nor mal no da se raz vi ja ju pa }e rod bi ti ma wi, ali do brog kva li te ta, uko li ko nas ne za de se jo{ ne ke ne -

kih pla ni na, pa su tu {te te od to ga da le ko ma we. Ma wi pri nos ne }e se u ve li koj me ri od ra zi ti na ko na~ ne re zul ta te, ove go di ne vi no }e bi ti do brog kva li te ta.

– Gro `|e je u za do vo qa va ju }em sta wu, za {ti ta je do bro spro ve de na jer smo ra di li fo li jar nu pri -

Ne ma ko da be re I ove go di ne me nax ment ove fir me za bri wa va hro ni ~an ne do sta tak rad ni ka u kam pa wi ber be gro `|a, ko je mo ra da se obe re u op ti mal nom ro ku zre lo sti. Sa da je u „Vi no gra di ma“ za po sle no 250 stal nih rad ni ka, a u vre me ber be po treb no je jo{ go to vo isto to li ko se zo na ca. Wi ma ov de nu de pla }e ni rad ni sta` i zdrav stve no osi gu ra we. Me |u tim, ~ak ni so lid ne za ra de ni su pri ma mqi ve ne za po sle ni ma iz vr {a~ ke op {ti ne i ve} go di na ma za te po slo ve unajm qu ju ma hom rad ni ke s ju ga Sr bi je.

po go de – ka `e me na xer „Vr {a~ kih vi no gra da“ Mi lan Xo pa li}.

U ovom kra ju ni ske tem pe a tu re su mno go vi {e po go di le za sa de na po vr {i na ma is pod 130 me ta ra nad mor ske vi si ne. Plan ta `e „Vr {a~ kih vi no gra da“ su naj ve }im de lom na vi {im te re ni ma Vr {a~ -

Klub 100P plus i osta la voj vo |an ska udru `e wa o{tro se pro ti ve i mo gu }oj za bra ni iz vo za `i ta.

Ta kvi zah te vi, na i me, sve su gla sni ji, a Gru pa ci ja pro iz vo |a ~a hra ne za `i vo ti we Udru `e wa za po qo pri vre du, pre hram be nu i du van sku in du stri ju i vo do pri vre du u PKS-u zva ni~ no je pred lo `i la da Vla da Sr bi je hit no do ne se od lu ku o za bra ni ko ja bi tre ba lo da se od -

no si na ku ku ruz, so ju, sun co kret, ali i p{e ni cu. Po qo pri vred ni ci oku pqe ni u Klu bu 100P plus pro ti ve se tom pred lo gu jer oce wu ju da }e to jo{ vi {e po ve }a ti gu bi tak po hek ta ru iza zvan su {om. Oni uka zu ju na ~i we ni cu da bi za bra na po seb no od go va ra la iz vo zni ci ma jer su pro da ju ku ku ru za ugo vo ri li po oko 160 evra po to ni, a on je da nas kod nas oko 240 evra. Za bra na bi im bi la i ali bi da ne mo ra ju iz ve sti ugo vo re ne ko li ~i ne.

U vre me mi ni stra Slo bo da na Mi lo sa vqe vi }a bi la je na sna zi za bra na iz vo za p{e ni ce i ku ku ru za. Da li je bi lo ne kog bo qit ka za sto ~ar stvo? Ni je, pod se }a ju u Klu bu 100P Plus, na gla {a va ju }i da Rob ne re zer ve svo je za li he ku ku ru za i so je mo ra ju sta vi ti na ras po la ga we po qo pri vred nim pro iz vo |a ~i ma me sa, mle ka, ja ja... i ta ko im kon kret no po mo }i da pre bro de kri zu na sta lu su {om.

I Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka `u stro se pro ti vi tom pred lo gu. „Pod iz go vo rom bri ge za sto ~a re, ovih se da na od vi ja ak tiv na pro pa gan da pu tem me di ja da bi se za bra nio iz voz `i ta ri ca iz Sr bi je.

Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka za stu pa vi {e hi qa da ga zdin sta va, me |u ko ji ma je ve li ki deo sto ~a ra, ko ji bi uvo |e wem za bra ne iz vo za `i ta ri ca bi li ve o ma o{te }e ni„, na ve li su u sa op {te wu.

S. Glu {~e vi}

hra nu vi no gra da da bi smo bar na ne ki na ~in po mo gli da biq ke {to bo qe pre va zi |u za i sta vi so ke tem pe ra tu re i od su stvo pa da vi na u zna ~aj nom pe ri o du ve ge ta ci je – is ti ~e teh no log Pe tra Mi la no vi}-Kra jo van.

R. Jo va no vi}

Pri no si od 600 ki lo gra ma do 2,5 to ne Po ~e la je `e tva sun co kre ta u re gi o nu Su bo ti ce, a do ju ~e je po `we ve no iz me |u 700 i 800 hek ta ra pod ovom kul tu rom uz {a ro li ke pri no se, re ~e no je Ta nju gu u Po qo pri vred noj stru~ noj slu `bi.

Ka ko je re kao di rek tor PSS-a Da mir Var ga, ma sov ni ja `e tva po ~e }e na red ne ne de qe.

– Na osno vu pr vih ot ko sa pri no si su do sta {a ro li ki, {to }e bi ti slu ~aj i kod osta lih kul tu ra – re kao je Var ga. – Sve za vi si od mi kro lo ka li te ta i hi bri da, ta ko da se pri no si kre }u od 600 ki lo gra ma pa do 2,5 to na po hek ta ru. Naj ~e {}e je to u ra spo nu od 1,5 do 1,8 to ne po hek ta ru, i u tom ra spo nu tre ba o~e ki va ti da }e bi ti ko na~ ni pro se~ ni pri no si sun co kre ta ove go di ne u Su bo ti ci.

Po we go vim re ~i ma, to }e bi ti ma we od o~e ki va nog pri no sa od dve to ne po hek ta ru, od no sno upo la ma we u od no su na pro {lo go di {wi pro se ~an pri nos od 3,3 to ne po hek ta ru.

– Raz log ma wim pri no si ma su su {a i vi so ke tem pe ra tu re. Iako je sun co kret kul tu ra to le rant na na

su {u, zr na su do sta sit na, ne ma ju ma su i u cen tru gla vi ce ima od de set do 20 pro ce na ta neo plo |e nog zr na – re kao je Var ga.

Po we go vom mi {qe wu, sun co kret je pre tr peo naj ma wu {te tu od svih osta lih kul tu ra, po seb no u od no su na ku ku ruz, gde su i pre ber be po je di ne par ce le ve} si li ra ne i ta ru pi ra ne, od no sno spro ve de ni su po stup ci ko ji iz i sku ju ma we tro {ko ve od ber be po {to pri nos ni je po kri vao ni tro {ak ula ska kom baj na u wi vu.

– Bu kval no na jed noj par ce li po vr {i ne 50 hek ta ra ne ma ni 500 ki lo gra ma pri no sa ku ku ru za. Ne po hek ta ru, ve} na ce loj par ce li. Ta kvih par ce la, od no sno par ce la gde ne }e bi ti ni ka kvog ro da, u Su bo ti ci }e ove go di ne bi ti oko 25 od sto – re kao je Var ga.

Var ga na gla {a va da je `e tva sun co kre ta ove go di ne kre nu la znat no ra ni je u od no su na pret hod ne go di ne, da }e ubi ra we pr vih ku ku ru za kre nu ti s pr vim da ni ma sep tem bra, a da }e `e tva so je po ~e ti iz me |u 5. i 10. sep tem bra.

Pe {a ~e we do Pa ra go va

V remeploV

Zi la hi u No vom Sa du U po vrat ku iz Be o gra da, gde se u Sa ve zu kwi `ev ni ka do go vo ri la o osni va wu ju go slo ven sko-ma |ar skog dru {tva pri ja teq stva, de le ga ci ja ma |ar skih kwi `ev ni ka se 18. av gu sta 1945. za dr `a la je dan dan u No vom Sa du. Ov de se de le ga ci ja, pred vo |e na ugled nim pi scem La jo {em Zi la hi jem, su sre la sa no vi na ri ma li sto va

„Slo bod na Voj vo di na” i „Sa bad Vaj da {ag”, po to wim „Ma |ar so”.

La jo{ Zi la hi, ta da i pred sed nik So vjet sko-ma |ar skog dru {tva pri ja te qa, is ta kao je da su stvo re ni uslo vi za raz voj sta rih pri ja teq skih od no sa me |u na ro di ma i da sa da Ma |a ri u Ju go sla vi ji bo qe `i ve ne go wi ho vi su na rod ni ci u ze mqi ma ti ci.

N. C.

Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” u ne de qu 19. av gu sta, or ga ni zu je pe {a ~e we do Pa ra go va. Oni ko ji `e le da se pri kqu ~e pe {a ~e wu tre ba da se oku pe u 9 ~a so va is pred apo te ke na Bu le va ru oslo bo |e wa kod Mo sta slo bo de. Pe {a ~i se do Ka me ni~ kog par ka i Po po vi ce, a po tom Sta zom zdra vqa do Pa ra go va. Sta za je sa bla gim uspo ni ma, du `i ne oko 12 ki lo me ta ra, a vo di~ je Zla ta No va kov, ko joj se u~e sni ci mo gu ja vi ti na broj te le fo na 064/181-4766.

Iz „@e le zni ~a ra” po zi va ju qu bi te qe pri ro de da se ukqu ~e u ne deq ne {et we za ko je ni su po treb ne ni ka ve pret hod ne pri pre me, osim do bre vo qe da se dan pro ve de u ak tiv no sti ma u pri ro di.

J. Z.

Novosadska subota18.avgust2012.

DA NAS U KAR LOV CI MA

Maj sto ri ko tli }a ukr {ta ju var ja ~e Tak mi ~e we u ku va wu ri bqe ~or be, ju bi lar ni 30. „Zlat ni ko tli} Du na va”, bi }e odr `an da nas u kru gu Udru `e wa sport skih ri bo lo va ca „Du nav” u Srem skim Kar lov ci ma. U~e stvu je 25 tak mi ~a ra iz Srem skih Kar lo va ca, No vog Sa da, Ka }a, Be ge ~a, In |i je. Skup tak mi ~a ra je u 17 sa ti, a u 18 po ~i we nad me ta we.

Or ga ni za tor URS „Du nav” obez be dio je ri bu, dr va i na gra de, a u~e sni ci tre ba da do ne su za ~i ne i ko tli}.

In te re sant no je da }e u oce wi va~ koj ko mi si ji bi ti i su di ja Do bri ca To ro man, ko ji je oce wi vao ku li nar sko ume }e tak mi ~a ra i na pr vom „Zlat nom ko tli }u” u Kar lov ci ma pre 30 go di na.

Z. Ml.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

O

Kra |a {ah to va kao epi de mi ja

d po~etka godine u Novom Sadu je ukradeno oko 500 slivni~kih re{etaka i poklopaca {ahtova, {to je gotovo jed na ko ko li ~i ni ra ni je kradenoj za celu godinu. Siro ma {tvo, bez o bra zluk, ne{to sasvim tre}e, nije ni bitno... Ovako svi ispa{taju - od gra|ana, Grada do “Vo do vo da, po {to se {teta meri i milionskim razmerama.

Ve}ina ukradenih re{etaka i poklopaca bude zameweni, ali u „Vodovodu nemaju dosta poklopaca na lageru te }e `iteqi pojedinih delova grada morati da sa~ekaju da stigne novi kontigent.

Ako se kra |e na sta ve ovim tem pom nad le `no preduze}e ne}e imati dovoqno novaca da nabavi nove re{etke i poklopce. Zato je ko mu nal na po li ci ja po~ela no}u da kru`i gradom kako bi koliko-toliko suzbila ovu pojavu.

Uz to, ako se doda da je pre ne ku no} i po li ci ja uhvatila lopove koji kradu {ahtove, ~ini se nada posto ji. Uko li ko ne ki vla snici otpada mo`da otkupquju slivnike i re{etke od onih koji ih trajno “pozajme” od grada, strogo ka`wavawe bilo bi najboqe re{ewe da se ovoj pojavi stane na put.

Q. Nato{evi}

SU TRA NA [TRAN DU

Va ja we u pe sku Tak mi ~e we u va ja wu u pe sku, ko je je bi lo od lo `e no zbog lo {eg vre me na, odr `a va se su tra na [tran du, du` pla `e iz me |u Da nu bi u sa i Mo sta slo bo de. Na me we no je ma li {a ni ma do 12 go -

di na, a pri ja ve }e se pri ma ti na dan tak mi ~e wa, na glav nom ula zu [tran da, od 9 do 14 sa ti. Ter min za va ja we je od 15.30 do 16.30 ~a so va, a na gra de su obez be |e ne u de set ka te go ri ja.

A. J.

UTA WI LA VE LI KA RE KA

[et wa po sred Du na va Kao da je ne ko od lu ~io da or ga ni zu je ka kvu ma ni fe sta ci ju usred re ke pa je mal ko „ra {i rio” i na neo ogrom ne ko li ~i ne ze mqe. Ta man to li ko za ne ki sport ski ili mu zi~ ki do ga |aj, ili jed no stav nu {et wu usred Du na va za po se ti o ce pla `a.

I usred ove, ina ~e, ogrom ne re ke, o ~i joj se du bi ni is pre da ju sva ko ja ke pri ~e i spo -

VRE ME PLA ]A WA JUL SKIH RA ^U NA

Po ne de qak rok za stru ju Rok za pla }a we jul skog ra ~u na za stru ju is ti ~e u po ne de qak, pa iz Elek tro di s tri b u c i j e No v i Sad ape lu ju na po tro {a ~e da iz mi re ra ~u ne.

Bla g aj n a u po s lov n oj zgra d i Elek t ro v oj v o d i n e da nas ra di od 8 do 12 ~a so va, a rad nim da nom od 7 do 18 ~a so va.

Ra ~u ni za utro {e nu elek tri~ nu ener gi ju mo gu se pla ti ti i pu tem ener get ske plat ne kar ti ce Elek tro voj vo di ne i na {al te ri ma svih po {ta i po slov nih bana ka, bez na pla }i va wa pro vi zi je.

Z. D.

mi wu se so mo vi te {ki ne ko li ko sto ti na ki lo gra ma, gra |a ni su pro na {li za ba vu, re kre a ci ju, na ~in da se bi is pu ne dan.

I do me sta do kog ni su mo gli da unaj me ika kvo plo ve }e pre vo zno sred stvo, sa mo su do {e ta li. I pro {e ta li, kao da tu vo de nikad ni je ni bi lo i kao da je to uobi ~a je ni du nav ski per for mans.

A po da ci Hi dro me te o ro lo {kog za vo da Sr bi je na go ve {ta va ju do dat no opa da we vo do sta ja.

Ju ~e je on bio 120 cen ti me tra, a na saj tu su na ve li da }e da nas opa sti jo{ 14 cen ti me ta ra. Iz gle da da je re ka od lu ~i la da ode na od mor...

A. J. Fo to: R. Hayi}

8

NOVOSADSKA HrONIKA

subota18.avgust2012.

DNEVNIK

PO ^EO KAR NE VAL SAM BE

PRO MO CI JA VI TE [TVA I DRU [TVE NIH IGA RA

Pr vi „Sred wo ve kov ni kamp” na Tvr |a vi Novi Sad }e narednog vikenda, 25. i 26. avgusta, biti doma}in prvog „Sredwovekovnog kampa” koji }e se odr`ati na Petrovaradinskoj tvr|avi, najavqeno je ju~e na konferenciji za novinare odr`anoj u Turisti~koj organizaciji grada.

Ciq manifestacije je promocija kreativnog provo|ewa slobodnog vremena i to kroz sredwovekovne borbe i dru{tvene igre.

- @elimo da promovi{emo ativnosti, koje su jedan zabavan i konstruktivan na~in da se ispuni slobodno vreme - kazala je portparolka Udru`ewa „Valhala” koje organizuje ovu manifesaciju Ta ma ra Sto ja no vi}. Zami{qeno je da se posetioci oprobaju u vite{kim borbama i dru{tvenim igrama, a kamp }e biti otvoren za sve, a ~ak }e i za najmla|e, decu od sedam godina, biti organizovane male {kole vite{tva.

Kako je obja{weno, na Tvr|avi }e biti postavqen ~itav jedan sredwovkovni vojni kap u kojem }e ~lanovi udru`ewa „Ze-

leni barjak” prikazivati razli~ite stilove borbi.

- Organizova}emo takozvanu LARP manifestaciju, odnosno igre sa aktivnim ulogama koje se igraju u`ivo, kao {to je na primer „Potraga za ~arobnom strelom”. Bi}e i borbi sa oru`jem koje je napravqeno od takvog materijala tako da se u~esnici ne mogu povrediti - rekao je ~lan pomenutog udru`ewa Igor I|u {ki dodaju}i da }e im u goste do}i i „Beli orlovi” iz Beograda, koji }e prikazati svoj na~in borbe.

Posetioci }e imati prilike i da u~estvuju u interaktivnoj igri „Kubura”, a bi}e organizovan i turnir u strate{koj igri „Vorhamer” i karti~noj igri „Mexik ov gedering”. Ovaj doga|aj podr`ala je novosadska Kancelarija za mlade ~ija ~lanica Ta ma ra Pa ro {ki ka`e da je projekat ostvaren putem konkursa koji se ticao slobodnog vremena mladih, a ideja je bila pribli`iti ovoj populaciji razli~ite sadr`aje koji bi im finansijski bili dostupni.

A. Je ri ni}

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.05), „Totalni opoziv” (17.40, 20, 22.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.10, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 19.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.20, 21.15), „Diktator” (16), „Nedodirqivi” (18.30), „^udesni Spajdermen” (13.35), „Pla}enici 2” (16.10, 18.15, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 20.10, 22.15), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: An |el ka Si mi ki}, Bo ja na Mi tri}, Je le na Svi lar, An drea Ro di} i Na da [o di} iz Novog Sada, Do ris Qe sko vac iz Siriga, Ma ja Vig iz Subotice i Da ni je la Ke ra vi ca iz Ba~ke Palanke.

DE^AKE: Sa ne la Slav ko vi}, Ma ri ja na Sto ji sa vqe vi}, Da ni je la ]e sa rov i Du wa Ko sa no vi} iz Novog Sada, @el mi ra Si~ iz Oroma, Sla vi ca Ili {e vi} iz Futoga, Su za na Ko va~ iz Plavne, Ka ta ri na Ko va ~ev iz Be~eja, Ana Arh iz Kucure, Je le na Ku {tri} i Bi qa na Ra du lo vi} iz Ba~ke Palanke.

SAHRANE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni Mi ro sla va Qu bi ce Za gor ~i} (1957) u 10.30 ~a so va, Mla den Ili je Dra ku li} (1929) u 11.15, Mag da le na Iva na Ka ra xi} (1931) u 12, Zdrav ko Mir ka Man di} (1935) u 12.45, Ma ri ja Ili je Tep {i} (1939) u 13.30, Mo mir ka Kr sta Do ro {ki (1964) u 14.15, Spa ska Pe tra Vu le ti} (1936) u 15, Dra go qub @i vo ra da \or |e vi} (1952) u 15.45.

Na Al ma {kom gro bqu bi }e sa hra wen Do bri ca Mi lo va na @i van ~ev (1933) u 15, a na ka to li~ kom gro bqu u 13 sa ti bi }e sa hra we na An |e li ja Jo va na [a bli (1930).

Na No vom gro bqu u Pe tro va ra di nu u 15 ~a so va bi }e sa hra we na Per sa Sa va [ko ri} (1947).

Festival „Dani Brazila – Novosadski samba festival” po~eo je sino} nastupom „Big benda” Xez omladine Vojvodine, koji se potrudio da posetioce odmah zatalasa `ivahnom muzikom brazilskog podnebqa. Projekcije dokumentarnog firma Dar ka Ba ji }a „O, Gringo” nije bilo, zbog, kako su rekli organizatori, nepostojawa tehni~kih mogu}nosti u Kulturnom centru Novog Sada da se predstavi film o najboqem stranom fudbaleru u Brazilu, De ja nu Pet ko vi }u Ram bu.

Po~etak ove, tre}i put uprili~ene manifestacije, nije propustio ni najvi{i predstavnik ambasade Brazila u Beogradu Ar -

Fo to: R. Ha yi}

Bra zil ski duh u No vom Sa du

tur No gu e i ra. On je kazao da su dva naroda sli~na, da nam je zajedni~ka gostoqubivost i {to jedni

Da nas na pro gra mu Na [trandu kod kafea „[pic” su kapuero radionice, od 10 do 12 i od 17 do 19 ~asova, a za decu od 10 do 11 godina.

Radionica samba plesa u KUD „Svetozar Markovi}” je od 16 do 17 ~asova za po~etnike. Od 17.30 do 19 ~asova je radionica samba plesa – napredna grupa.

Predavawe na engleskom jezku „Kulturolo{ka perspektiva rasnih odnosa kroz istoriju Brazila” po~iwe u 19 ~asova u Kulturnom centru Novog Sada. Predava~i su @o ao Pi kre wa i Na i a ra Li ra. Od 21 ~as nastupaju bendovi iz Novog Sada i Beograda, iz Brazila, Hrvatske, Ma|arske, Italije.

BES PLAT NE RA DI O NI CE

Obu kom do po sla Centar za neformalno obrazovawe i celo`ivotno u~ewe organizuje serijal od tri besplatne radionice u sklopu projekta „Mladi za (samo)zapo{qavawe”, uz podr{ku Gradske uprave za sport i omladinu grada Novog Sada, a u sklopu Lokalnog akcionog plana.

Glavni ciq projekta, koji sa~iwavaju radionice namewene studentima, sredwo{kolcima i ostalim mladim qudima od 14 do 30 godina, jeste podsticawe i osna`i-

„Dane Brazila”, osim Grada Novog Sada, podr`ao je i Pokrajinski sekretarijat za me|uregionalnu saradwu i lokalnu samoupravu. Prvi ~ovek tog sekretarijata Bra ni slav Bu gar ski kazao je da Vojvodina ima dobru saradwu s Brazilom u poqoprivredi, privredi i kulturi, a da ona treba da se unapredi i u oblasti nauke.

– Zaokru`i}emo i turisti~ku ponudu na{e regije i Brazila – podvukao je Bugarski.

Manifestacija „Dani brazila – Novosadski samba festival” zavr{ava se u nedequ, 19. avgusta.

Z. De li}

GRA DI SE VRE LO VOD NI PRI KQU ^AK U \OR \A SER VIC KOG 1

Ra do vi za u sta vqa ju sa o bra }aj U ponedeqak po~iwu radovi na izgradwi vrelovodnog prikqu~ka za objekatu u Ulici \or|a Servickog 1, saop{tavaju iz “Novosadske toplane”. Zato }e do 5. septembra naspran broja 1 u toj ulici biti obustavqen saobra}aj u delu kolovoza, parking prostora i trotoara. Radnici Toplane od ponedeqka o~itavaju stawe na vodomerima i toplotnim brojilima za avgust. Iz tog preduze}a apeluju na potro{a~e da ovla{}enim licima omogu}e pristup mernim instrumentima u podstanicama. Z. D.

Pro mo ci ja „Art lin ka” Prezentacija projekta Kulturnog centra Novog Sada „Art link”, osmi{qenog kao razmena umetnika iz Srbije sa umetnicima iz drugih evropskih dr`ava, bi}e odr`ana u ponedeqak, 20. avgusta. Predstavqawe u~esnika je zakazano za 18 ~asova u Likovnom salonu Kulturnog Centra Novog Sada, koji se nalazi u Katoli~koj porti broj 5.

U BLI ZI NI „SPEN SA”

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

vawe nezaposlenih mladih qudi u podru~jima kao {to su preduzentni{tvo kao i zapo{qavawe i samozapo{qavawe.

Radionica „@elim posao!” }e se odr`ati 21. i 22. avgusta u Wego{evoj 3, a predavawa su od 10 ~asova. Svi zainteresovani mogu da se prijave na broj telefona 0600167493.

Radionica „Stvaram posao!” zakazana je za 11. i 12. septembar, a radonica „Imam inicijativu!” za 29. i 30. septembar.

N. B.

prema drugim gajimo istinsko prijateqstvo. Zahvalio se {to je s na{eg podnebqa nikao fudbaler Rambo, koga stru~waci smatraju najboqim fubalerom svih vremena. ^lan Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci Mi lan \u ki} izrazio je zadovoqstvo {to je Novi Sad postao mesto gde se razvija saradwa s drugim zemqama i narodima.

– Saradwa s Brazilom vra}a osmeh na lice qudima, a osmeh je sada ono {to je ~ove~anstvu najbitnije – kazao je gradski ministar \uki}.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Bes ku} ni~ ka ku }a pod ne bom Starija `ena svila je krov nad glavom pod vedrim nebom u blizini „Spensa”, kod Fakulteta fizi~ke kuluture. Sakrila se u zelenilu, pa na prvi mah nije uo~qiva, ali je zato znana svakodnevnim prolaznicima. Nije `elela da ka`e ime, niti da pri~a `ivotnu subdinu, ne voli ni da je fotografi{u. Zatekli smo je kako jede ~varke iz novinske hartije. Oko we su prazne plasti~ne fla{e, kifle...

- Samo se uzrujam kada do|ete da se raspitujete o meni. Vi{e bih volela da mi pomognete da ne do~ekam ovde zimu - ka`e.

Ni portiri na „Spensu” ne znaju joj ime, mada znaju i wu i ostale besku}nike, koji tokom godine, kada je hladno, borave

kod fontane u prizemqu objekta dok je otvoren trgova~ki centar. Zakupci na „Spensu” ka`u da su nau~ili da im se bes-

ku}nici vrzmaju oko lokala.

Ima ih desetak, ali samo kada do|e hladno vreme.

Tekst i fo to: Z. De li}

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

[KO LE SE SPRE MA JU ZA SVE ^A NOST

vi} re kao je ju ~e za na{ list da }e u ovoj {ko li pri jem pr va ka bi ti upri li ~en 31. av gu sta u 11 sa ti.

Sve ~a nu pri red bu pra ve u~e ni ci tre }ih raz re da sa u~i te qi ca ma.

- Kao i sva ke, ta ko }e i ove go di ne pr va ~i }i do bi ti po klon od {ko le, kao i ne ki slat ki{, da im {ko lo va we bu de slat ko. Ove {kol ske go di ne u na {oj {ko li u klu pe }e se sti 999 |a ka od pr vog do osmog raz re da. No vi na ko ju smo uve li je ste da }e u~e ni ci ni `ih raz re da i}i u {ko lu sa mo pre pod ne, ali jo{ ni je do go vo re no da li

}e to bi ti od 8 ili od 8.30 sa ti is ti ~e di rek tor O[ “Ko sta Trif ko vi}” Mi lan Spa so je vi}.

Pre ma we go vim re ~i ma, spi sko vi sa |a ci ma pr va ci ma bi }e is tak nu ti dan ra ni je u ho lu {ko le na ogla snoj ta bli, ka ko bi ro di te qi zna li kod ko je u~i te qi ce de ca idu. Sem to ga u ovoj {ko li su pre ko le ta sve u~i o ni ce opre mqe ne, pa }e |a ci u`i va ti u na do gra |e nom de lu {ko le.

Di rek tor {ko le “@ar ko Zre wa nin” @ar ko Mu {ic ki ka `e za „Dnev nik” da u uto rak ima ju na stav -

ni~ ko ve }e i da }e se ta da do go vo ri ti da li }e to bi ti 31. av gust ili pr vi sep tem bar. Uko li ko bu de le po vre me pri jem pr va ka }e bi ti u {kol skom dvo ri {tu. Na kon sve ~a nog pri je ma pr va ci }e sa u~i te qi ca ma i}i u u~i o ni ce, a znak ras po zna va wa bi }e ne ko sim pa ti~ no obe le` je po put cve ti }a, gro `|a sr ca.

I u ovoj {ko li }e dan-dva ra ni je bi ti is tak nu ti spi sko vi sa pr va ci ma. Na rav no, i u dru gim {ko la ma u gra du i pri grad skim na se qi ma bi }e sve ~a nog pri je ma pr va ka sa pri Q. Na. go dim pri red ba ma.

SA MO GRAD I [TED WA MO GU PO MO ]I

Dug „Ra do snog de tiw stva” 650 mi li o na di na ra Ka da je di rek tor „Ra do snog de tiw stva” Dra gan Mi lo {e vi} od svog pret hod ni ka Bo ri sla va Sa mar xi }a pre u zeo du `nost, dug u ovoj pred {kol skoj usta no vi iz no sio je 650 mi li o na di na ra. Zbog to ga }e Mi lo {e vi}, ka ko ka `e mo ra ti da uve de me re {ted we me |u za po sle ni ma, a da to ne ose te ma li {a ni.

- ^im pro |e se zo na go di {wih od mo ra gle da }u da sa zo ve mo je dan sa sta nak sa di rek to ri ma pred u ze }a ~i ji je osni va~ Grad, ka ko bi se do go vo ri li o re pro gra mu du ga, a da sa dru ge stra ne sve sa da do spe le ra ~u ne pla }a mo na vre me. Bi }e to ve o ma te {ko, jer pri me ra ra di sa mo To pla ni du gu je mo 64 mi li o na di na ra - is ti ~e za na{ list Mi lo {e vi}. Na vo di da se ve li ki broj pred me ta od no sno tu `bi na la zi na su du, i da }e „Ra do sno de tiw stvo” i u tom slu ~a ju mo ra ti da pla ti do spe la po tra `i va wa. Kao pri mer na vo di da usta no va sa mo “Imle ku” du gu je 31 mi lion di na ra, a ka da se to me do da ju i ka ma te dug je iz me |u 45 i 50 mi li o na. Sem to ga, du `ni su i Po re skoj upra vi i to ~i ta vih 260 mi li o na di na ra,

sno de tiw stvo” na slu `be ne te le fo ne pla }a lo me se~ ni ceh od 500.000 di na ra, a ka ko di rek tor ka `e ta ci fra }e bi ti znat no sma we na.

- Sve gde mo `e da se u{te di, u{te de }e mo. Re pre zen ta ci ja u usta no vi je uki nu ta, vo zni par i vo `wa auto mo bi li ma ( ovo se ne od no si na tran sport hra ne) sve -

Dra gan Mi lo {e vi}

{to je pre ma Mi lo {e vi }e vim re ~i ma go ru }i pro blem.

- Uko li ko nam grad ne da “fi nan sij sku in jek ci ju” te {ko da }e mo se u sko ri je vre me iz vu }i iz pro ble ma i iz mi ri ti du go va wa.

Ako sa mo do ok to bra uspe mo da za u sta vi mo rast du go va wa i da ne ke sta re du go ve vra ti mo, bi }e do bro.

Ali opet po na vqam, to ne mo `e mo bez po mo }i osni va ~a - na veo je Mi lo {e vi}.

Ono {to pr vi ~o vek mo `e da ura di je ste da sma wi tro {ko ve ko ji ap so lut no ni su po treb ni ovoj usta no vi. Do sa da je „Ra do -

GRA DO NA ^EL NIK ^E STI TAO RA MA ZAN SKI BAJ RAM

NO VO SAD SKO DE^ JE LE TO

Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ~e sti tao je pra znik Ra ma zan ski Baj ram svim gra |a ni ma mu sli man ske ve ro i spo ve sti.

- Svim ver ni ci ma mu sli man ske ve ro i spo ve sti, ko ji pro sla vqa ju Ra ma zan ski Baj ram ~e sti tam ovaj pra znik uz `e qu da ga pro ve du u baj ram skom ras po lo `e wu do bro ~in stva, to le ran ci je i raz u me va wa, okru `e ni svo jim naj bli `i ma - re kao je gra do na ~el nik Pa vli ~i} po `e lev {i da pra zno va we pro tek ne u do brom zdra vqu, du hov nom mi ru i ra do sti.

Kom bi na ci ja kre a tiv nih, re kre a tiv nih i edu ka tiv nih ak tiv no sti za naj mla |e bi }e or ga ni zo va na da nas i su tra, od 17 do 20 sa ti, na [pi cu, na [tran du, u okvi ru „No vo sad skog de~ jeg le ta”. Broj de ce je neo gra ni ~en, a u~e {}e se ne pla }a.

A. J.

Pra zno va we u do brom zdra vqu

PRI ZNA WE PO LI CIJ SKOJ UPRA VI NO VI SAD

Spo mendi plo ma Ni ko li Br ki }u Pred stav ni ci Udru `e wa pen zi o ni sa nih voj nih le ta ~a i pa do bra na ca Sr bi je uru ~i li su ju ~e spo men-di plo mu po mo} ni ku na ~el ni ka Ni ko li Br ki }u u znak pri zna wa Po li cij skoj upra vi No vi Sad - Mi ni star stvu unu tra {wih po slo va Re pu bli ke Sr bi je za sa rad wu i do pri nos ~u va wu i ne go va wu va zdu ho plov nih tra di ci ja. Pri zna we je uru ~e no po li ci ji u okvi ru obe le `a va wa 100. go di {wi ce po sto ja wa srp skog voj nog va zdu ho plov stva, is ta kao je pred sed nik Udru `e wa va zdu ho plo va ca Voj vo di ne Sla vo qub Mi ha i lo vi}, pod se tiv {i da je Sr bi ja bi la me |u pr vih 15 ze ma qa sve ta ko ji su ima le voj no va zdu ho plov stvo.

Br ki} se za hva lio i na gla sio da }e Po li cij ska upra va u No vom Sa du pru `a ti svu mo gu }u po mo} i po dr {ku Udru `e wu pen zi ni sa nih voj nih le ta ~a i pa do bra na ca Sr bi je, ko ji ~u va ju tra di ci ju va zdu ho plov stva i se }a we na po gi nu le pri pad ni ke ovog ro da na {e voj ske.

Z. D.

Kon cert „Mam bo star sa” Mu zi~ ki sa stav „Mam bo stars” na stu pi }e su tra u 21 sa ti u vr tu Sred wo {kol skog do ma, Ni ko la jev ska 1, u okvi ru „No vo sad skog mu zi~ kog le ta 2012”. U slu ~a ju lo {eg vre me na kon cert }e bi ti odr `an u Si na go gi.

N. B.

Igra o ni ca na [pi cu

Se }a we na sli ka ra Zdrav ka Man di }a Ko me mo ra ci ja po vo dom smr ti aka dem skog sli ka ra Zdrav ka Man di }a odr `a }e se da nas u 10.30 ~a so va u Ve li koj sa li Kul tur nog cen tra No vog Sa da. Man di} je ro |en 1935. u Stri go vi, u Pot ko zar ju. Aka de mi ju li kov nih umet no sti za vr {io je u Be o gra du u kla si pro fe so ra Zo ra na Pe tro vi }a. Bio je

ni ka, jer ka ko sa go vor nik ka `e u usta no vi je bi lo i ima vi {ka za po sle nih.

- Grad fi nan si ra pla te za 1.953 vas pi ta ~a, u usta no vi je bi lo 2.220, a ako se odu zme oko 100 po ro di qa, to je 2.120 vas pi ta ~i ca, {to zna ~i da opet ima vi {ka rad ni ka, ko ji ne }e mo }i da osta nu u usta no vi - na gla {a va Mi lo {e vi}. Upi -

Dug Poreskoj upravi 260 miliona dinara, {to je goru}i problem. Jedna od mera je i otpu{tawe vi{ka radnika (Direktor „Radosnog detiwstva” Dragan Milo{evi}) de na je na mi ni mum, a put ni tro {ko vi }e se pla }a ti sa mo do 5-A zo ne. Svi ugo vo ri ko ji su mo gli, a ni su bi li od ko ri sti usta no vi, ras ki nu ti su - na vo di Mi lo {e vi}. Pre do ~a va da }e usko ro ima ti i sa sta nak sa glav nim vas pi ta ~i ma, gde }e im pre do ~i ti da se u vr ti }i ma po na {a ju do ma }in ski, kao u svo jim ku }a ma, da sma we po tro {wu vo de i stu je, ali na rav no ne na u{trb de ce. Ta ko |e jed na od me ra je i ot pu {ta we vi {ka rad -

~lan Udru `e wa li kov nih umet ni ka Sr bi je od 1963. go di ne, du go go di {wi di rek tor Sa vre me ne ga le ri je u Zre wa ni nu i osni va~ Li kov ne ko lo ni je “E~ ka”. Pri re dio je vi {e od 150 sa mo stal nih iz lo `bi i u~e stvo vao na vi {e od 550 ko lek tiv nih iz lo `bi u ze mqi i ino stran stvu.

Z. D.

9

ELEK TRON SKA UPRA VA GRA DA

Pri jem pr va ka za dve ne de qe Za dve ne de qe |a ci }e po no vo se sti u svo je klu pe, a po pr vi put to }e u~i ni ti i pr va ci. Za to se za wih ve} u {ko la ma pri pre ma ju pri god ne pri red be, ka ko bi im se raz bio strah od no ve sre di ne.

Obi ~aj je da pr va ci sve ~a ni pri jem u no vo sad skim {ko la ma ima ju dan ra ni je pre po ~et ka {kol ske go di ne, a to je obi~ no 31. av gust.

Ove go di ne 1. sep tem bar pa da u su bo tu, pa }e ne ke {ko le pri jem pr va ka oba vi ti i ovog da na, a ne ke }e dan ra ni je. Di rek tor {ko le „Ko sta Trif ko vi}” Mi lan Spa so je -

subota18.avgust2012.

tan da li }e u tom slu ~a ju de ca tr pe ti, jer je u gru pa ma ima de ce pre ko nor ma ti va, ka `e da ne }e, jer vi {e ne }e bi ti le te }ih vas pi ta ~a za de cu od 3 do se dam go di na. Ka da je re~ o ja sle nom uz ra stu Mi lo {e vi} na vo di da }e se na ja sle ne gru pe po red dve vas pi ta ~i ce do da ti tre }a me di cin ska se stra, ko ja }e mo }i da po kri va dve gru pe. Ta mo gde su gru pe ve li ke bi }e za du `e na jed na me di cin ska se stra.

Q. Na to {e vi}

La ko do do ku me na ta Gra |a ni od sa da mo gu lak {e da do |u do ne ke uslu ge, da pla }a ju tak se na bu xet ske ra ~u ne gra da bez pro vi zi je ili da pod no se zah te ve, po {to je za vr {en pro je kat E-upra ve Gra da No vog Sa da. Po sao }e bi ti olak {an i za po sle ni ma u Grad skoj upra vi.

Por tal je w ww. euprava .novis ad.rs (on lajn ) ili preko zvani~nog sajta grada www.novisad.rs na kojem je postavqen baner E-uprava.

Projekat finansira Evropska unija a sprovodi ga Stalna konferencija gradova i op{tina.

Partneri Novog Sada su Ni{, kao primer dobre prakse i „Informatika”, kao stru~ni saradnik.

Projekat je ko{tao 193.790 evra, a na wemu je ra|eno 17 meseci. ^lan Gradskog ve}a zadu`ena za upravu i propise Tijana Pavlov istakla je na ju~era{woj konferenciji za novinare da mnoge stvari u okviru ovog projekta ve} uspe{no rade, a da }e neki programi biti dostupni od 25. avgusta.

- E-komunikacija donosi korist gra|anima po{to mogu bez dola`ewa u gradsku upravu da podnesu prijavu ili plate ne{to na buxetski ra~un grada.

Sprovodi se i efikasnija kontrola rada gradskih uprava, a postoje i dodatne usluge ukoliko se korisnici regisruju, a re~ je o uvidu u registar investitora - navela je Pavlov.

Portal omogu}ava gra|anima da da imaju uvid u re{ewa naknade za kori{}ewe gradskog gra|evinskog zemqi{ta, kao i u analiti~ku karticu i kamatni list. Da bi se registrovali moraju da odu u gradsku poresku upravu i da daju li~nu kartu na uvid i dobiju {ifru, kako ne bi bilo zloupotreba. Gra|ani mogu da koriste usluge virtueli mati~ar i elektronsku pisarnicu.

Pomo}nik direktora u „Informatici” i koordinator projekta Du{ko Novakovi} rekao je da }e elektronska pisarnica olak{ati zavr{avawe administrativnih poslova.Obuku je zavr{ilo 150 zaposlenih u pisarnicama.

- Pored one u Gradskoj ku}i i Radni~koj ulici, e-pisarnica je i u ~etiri mesne kancelarije, u

Veterniku, Petrovaradinu, Futogu i ^eneju, kao i u jednoj prijemnoj kancelariji u Ulici Narodnog fronta 53. Uskoro }e funkcionisati i na Salajci u [ajka{koj 26, kao i u ^enejskoj 54 - naveo je Novakovi}.

Na portalu su predstavqeni administrativni postupci Gradskih uprava. Za svaki postupak dato je obave{tewe o taksama, dokumentaciji koja se prila`e uz zahtev, kratak opis postupka i obrasci koje stranke prila`u.

Novina je i e-pla}awe, a pomo}nik direktora uprave za Digitalnu agendu Republike Srbije Aleksandar Ivi} naveo je da }e na taj na~in prvo biti omogu}eno pla}awe naknade za kori{}ewe gra|evinskog zemqi{ta. Za sada ra~uni mogu da se pla}aju sa dina karticom ili povezivawem na bankarski sistem, a uskoro }e mo}i da pla}aju i oni sa viza ili master karticama.

Q. Nato{evi}

10

vOJvOdinA

subota18.avgust2012.

У КИ КИНД СКОЈ ОП ШТИ НИ 200 ОБЈЕ КА ТА О КО ЈИ МА НИ КО НЕ БРИ НЕ

Ку ће опа сне по жи вот и здра вље љу ди

КИ КИН ДА: На захтев локалне самоуправе, комунална инспекција сачинила је извештај о томе у каквом су стању и колики је број објеката у којима нико не живи у сеоским месним заједницама. Попис објеката који су неупотребљиви и угрожавају или могу да угрозе јавну површину, а налазе се у свих девет села, представљен је Општинском већу, каже Ми лу тин Га ври лов, секретар Секретаријата за инспекцијске послове. Већина објеката је у приватном власништву уз нерешене имовинско-правне односе. Наследници тих кућа углавном не живе у нашој општини и када виде колико их има, те да је добитак од наследства минималан они одустају од даљих поступака - каже Гаврилов.- Општинско веће наложило је секретаријату да, у складу са средстви-

ма у буџету општине и ЈП Дирекција за изградњу града опредељеним за уређење ових објеката, предложе план за решавање проблема који стварају овакви објекти, као и да започне поступак решавања најурегнтнијих кућа.

Гаврилов каже да би најприхавтљивије било да се објекти уреде тако да имају намену и да се након тога понуде на тржишту. Према закону, налог за санацију даје се власнику који је дужан да санира оштећења. Уколико он то не уради, тада објекте може да уређује локална самоуправа, па

да у судском поступку против власника тражи повраћај средстава – каже наш саговорник. У Банатској Топли је четири оштећене куће, у Накову девет, Мокрину 19, Сајану 38, Иђошу 54, у Бантаском Великом Селу седам, Башаиду девет, Руском Селу 26 и Новим Козарцима 25.

-Део објеката је у употребном стању, али угрожава јавну површину, док је други део потпуно урушен и представља ругло. Код урушених објеката неопходно је да власник рашчисти простор и покоси траву јер није ретка појава да се на тим местима стварају дивље депоније. Већина урушених и оштећених кућа изграђена је од набоја или мешовитог материја. Куће су старе 100 и више година и, према списку дотрајалих објеката који представљају непо средну опасност за живот и здравље људи, суседне објекте и безбедност саобраћаја, ниједан није сврсисходно нити економски оправдано обнављати, санирати или адаптираА. Ђ. ти.

ДО БРО ИС КО РИ ШЋЕН ЛЕТ ЊИ РАС ПУСТ

Ре кон струк ци ја шко ла у то ку

ПАН ЧЕ ВО: У Панчеву је као и много пута до сада летњи распуст искоришћен за санацију основних и средњих школа. Највећи радови су у Електротехничкој школи, у подруму који ће после реконструкције бити претворен у кабинете. У Основној школи „Свети Сава„ замењена је комплетна столарија. Осим кречења, ремонта котлова, санације инсталација, у неким школама ће бити или су обављени већи радови.

- Школе су аплицирале махом за кровове и санитарне чворове. Већина, 80 посто радова је урађено, а 20 посто је у току. Зима и снег су узроковали хаварије на појединим крововима. Школе су закасниле са аплицирањем за средства, и сада тражимо начин

са већником за финансије да се ипак пронађу нека средства и да се то среди - рекао је Ми о драг Ра дој ко вић, члан ГВ за област просвете. Док се школе реновирају у предшколским установама је проблем недостатка просторија и велике листе чекања. Процењује се да се на листи налази око 300 деце. Радојковић каже да нова градска власт покушава да пронађе градске просторе који би могли да се користе за вртиће.

- Имамо неке просторе и покушаћемо да, уз мања улагања, сместимо тамо око 100 деце. На тај начин би решили притужбе, односно боље да кажем молбе родитеља да се реши спроблем са листама чекаЗ. Дг. ња - рекао је Миодраг Радојковић.

dnevnik

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

subota18.avgust2012.

ОДЛУКОМ ПРИВРЕДНОГ СУДА У СОМБОРУ

Од ло же но исе ље ње „Бо ре ли ја” СОМ БОР: Одлуком Оли ве ре Пањ ко вић, председавајуће и поступајуће суткиње Привредног суда у Сомбору, у последњи час, а незнано до када, је одложено за у петак предвиђено присилно увођење у посед наводног новог власника још једног у низу продајних локала „Борелија“, сомборске фабрике обуће, која је уједно и највећи српски произвођач обуће. Овим актом је пренебрегнут још један српски „транзицијски скандал„, оваплоћен и у пролетошњој претњи једног од радника „Борелија„, Дра же -

Обе ле же на го ди шњи ца де пор та ци је Је вре ја ЗРЕ ЊА НИН: У знак сећања на страдање Јевреја у Другом светском рату и уочи годишњице њихове депортације из Зрењанина 18. августа 1941, прекјуче је на зрењанинском пешачком мосту одржана комеморативна свечаност са хебрејском молитвом за мртве, након чега је у реку спуштено цвеће. У име Савеза јеврејских општина Србије венце у воду су спустили Алек сан дар Не ћак и Да ни је ла Да нон, у име Јеврејске општине Зрењанин Љи ља на По пов, а у име града Зрењанина Ду брав ка Бен гин Бу ло ван и Ми лан Мрк шић. Цвеће су положили и представ-

ници јеврејских општина из других градова Србије. Тим поводом, у изложбеном салону зрењанинског Историјског архива отворена је и изложба “Праведници Србије – о добрим људима”, чији је аутор Не над Фо гел, председник Јеврејске општине Земун.

- Ако желимо да се злочини почињени у Холокаусту више никад не понове, није довољно само сећање преживелих. Потребно је и сведочанство о томе шта се догодило, а ова изложба је такво сведочанство – рекао је почасни председник Савеза јеврејских општина Србије Ж. Б. Александар Нећак.

ГОРЕЛИ ПОГОНИ ЗРЕЊАНИНСКОГ „РА ДИЈАТОРА”

По жар при вре ме но об у ста вио про из вод њу ЗРЕ ЊА НИН: Због пожара који је пре неколико дана избио у зрењанинској фабрици “Радијатор” производња је привремено обустављена и у овом предузећу ће учинити све како би за три до четири недеље она била поново покренута, рекао је генерални директор ливнице за израду одливака каминског, каналског и шахтовског програма Не дељ ко Гру бе ша. Он је нагласио да у пожару, који се догодио 12. августа, срећом, није било људских жртава, али да је зато причињена материјална штета чији се обим још утврђује. Пожар је избио у топионици, а течни метал је пробио пећи и ширећи се по погону палио све око себе. Ватрена стихија захватила је машине за производњу, електричне и хидрауличне инсталације, као и део кровне конструкције. Обавештење о пожару ватрогасци су примили у 12,54 часа.

- Ватри су се супроставили дежурни запослени у “Радијатору”, а у почетку пожар су гасила и два ватрогасна возила Ватрогасне јединице Зрењанин. Касније је било укупно ангажовано де сетак ватрогасних возила. Отворени пламен савладан је до 15,30 часова – рекао је Грубеша и напоменуо да нису гореле опасне и отровне материје, тако да није било опасности по животну средину и здравље људи који живе у близини ове фабрике. Погони “Радијатора” горели су и 2008. године. Начелник зрењанинског Одељења за ванредне ситуације МУП-а Србије Го ран

Мар ја но вић вели да је пре четири године постојала већа потенцијална опасност по животну средину, пошто је онда горео пирален, који се користи за хлађење трафоа.

- Што се тиче последњег пожара, продукти сагоревања нису били опасни по околину, а и сам дим је одлазио у атмосферу, а не

у делове града. Захваљујући правовременим и ефикасним интервенцијама ватрогасаца МУП-а Србије, и 2008. и ове године спречене су још веће материјалне штете и појаве еколошких и других последица – оценио је Марјановић. Већински власник акционарског друштва “Радијатор” јесте конзорцијум хрват ских фирми “Љеваоница Бјеловар”, “Љеваоница Продукт” и “Аква трговина”, који је до контролног пакета дошао у поступку приватизације. Зрењанинска ливница је извозно орјентисана и највећи део производа пласира се ван граница и то на тржиште Европске уније. Пласман јој је омогућен, између осталог, и због тога што поседује све неопходне атесте и сертификате. Ж. Балабан

Фол клор ни фе сти вал у Де ли бла ту ДЕ ЛИ БЛА ТО: Меморијални фестифал фолклора „Маја Резач“ организује у сали Дома културе „Делиблато„ данас у 20,00 часова фестивал на коме ће учествовати КУД-ови „Арменисана„ Караш Северин-Румунија, Костолац, „Електропорцелан„ Аранђеловац, „Милан Ајваз„ Српски Крстур, „Војвода Мишић„ Мионица и испред домаћина КУД „Паја Маргановић„. Дефиле учесника кроз Делиблато је у 19:00 часова. З. Дг.

Дражен Чавлин пролетос претио самоспаљивањем

на Ча вли на, да ће запалити себе и предметни сомборски локал овог предузећа смештеног на Венцу Степе Степановића, уколико сомборска полиција по обавезујућем налогу асистира судским извршитељима и насилно уведе у посед новог власника локала. Тада су се радници, синдикат и менаџмент „Борелија„ позивали на српску неконзистентну правну праксу ( у чему су наишли на разумевање Врховног Касационог суда), која је у појединим случајевима поништавала купопродајне уговоре српских правних лица и некадашње „мајке-фирме„, хрватског Комбината коже и обуће „Борово„ који претендује на комплетно власништво „Борелија„, у чему су им својим присуством подршку дали и покрајински секретар за рад, запошљавање и родну равноправност Ми ро слав Ва син, као и локалне власти. Окосница формално-правног противљења запослених „Борелија„ продаји и усељавању у њихове локале је био њихов захтев да се судбина ове фирме мора решавати у склопу пуне примене Уговора о сукцесији некадашње СФРЈ, тачније њеног фамозног анекса „Г„ који треба да „третира„ и власничке односе у случају фирми које су имали седиште у другим републикама бивше државе, а којег се једнострано не придржавају „фирме-мајке„ из Хрватске. М. Миљеновић

СУБОТИЦА ПРОДАЛА ЧЕТИРИ ХЕКТАРА НЕКА ДАШЊЕ ВОЈНЕ ИМОВИНЕ

Аустри јан ци па за ри ли по по чет ној це ни

СУ БО ТИ ЦА: Једини заинтересовани купац за део плаца некадашње суботичке касарне „Петар Драпшин“ је била аустријска фирма „Tyrolian Real Estate“, која је понудила почетну цену од 1,28 милиона евра. Реч је о површини од четири хектара, а крајем августа ће бити и свечано потписивање уговора између града и инвеститора. Реализацијом ове инвестиције град је отплатио више од 70 одсто вредности целе купљене имовине од 144 хектара, тачније биће комплетно отплаћена локација комерцијалне зоне „Петра Драпшина“ од 21 хектара и једног дела полигона Радановац. Град је 2010. године откупио војну имовину за око 1,8 милиона евра.

- Јавно предузеће Индустријски и технолошки паркови пре две године је купило плац на локацији некадашње касарне „Петра Драпшина”. Тада је купљено 144 хектара војних објеката по цени од 397,149 динара по метру квадратном, а четири хектара продао по 10 пута већој цени. рекао је директор ЈП „Привредно технолошки паркови“ Бран ко Гу слов. -У протекле две године били су учестали преговори са многим заинтере сованим инве ститорима и 6.јула је расписан Оглас за отуђивање грађевинског земљишта у јавној својини на локацији Комерцијалне зоне „Петра Драпшин” ради изградње. Јавна лицитација је одржана седмог августа. Урбанистичким пројектом из 2010.године дефинисана је намена коришћења предметног земљишта и предвиђено је да буде за инвестиције из комерцијалног сектора. До краја 2010.године израђени су сви главни пројекти за

инфраструктурално опремање ове локације и за њих је добијена грађевинска дозвола, а јануара 2011.године изграђене су две трафо станице и допремљен је магистрални вод. Касарна „Петра Драпшина“, површине 21 хектар, продата је за 121,4 милиона динара, тада је то било 1,25 милиона евра. Војни комплекс „Полигони

логију и друге таксе. Поред тога, инвеститор је дужан да плати и накнаду за уређивање грађевинског земљишта.

- То значи да град не приходује само од продаје земљишта, него ће се у градску касу сливати новац и од разних такси. Обавештење и комплетан текст Огласа за продају је био у складу са Одлу-

Касарна „Петар Драпшин”

Радановац“ површине 123 хектара за 57,4 милиона динара, а инфраструктурно опремање Привредна зона у вредности од око 46 милиона динара. Тај новац у току 2011.године искоришћен је за прву фазу инфраструктурног опремања Индустријске зоне „Мали Бајмок“. Градоначелник Суботице Мо дест Ду лић објашњава да када инве ститор укњижи земљиште биће у обавези да плаћа порез на имовину, накнаду за коришћење грађевинског земљишта, за еко-

ком о грађевинском земљишту и објављен је у Службеном листу града Суботице“, на огласној табли и интернет стараницама града и надлежног предузећа, као и листовима „Суботичке новине“, „Мађар Со“ и „Хрватска ријеч“ рекао је градоначелник Модест Дулић. Потписивање уговора између инвеститора и града се очекује 29.августа. Иначе, ово је први инвеститор који улаже на простору некадашње друге касарне „Петра С. Иршевић Драпшина”.

Спо мен-пло ча Про бу у ча ст и „Злат ни да ни ви на”

ШУ ЉАМ: Сутра, под покровитељством Туристичке организације општине Сремска Митровица и града Сремска Митровица, у организацији кластера „Свети Димитрије“ и „Панонија Аграр ММ“ ће бити одржана манифестација „Фрушка Гора- мајка свих винограда- Пробу у част“. Ова манифестација обележава хиљаду седамсто осамдесет година од рођења овог чувеног римског војсковође, и на Шуљманској главици ће бити постављена и откривена спомен-плоча овом римском императору, у винограду, на месту где је засађен први чокот винове лозе на овим просторима. Римски император Проб је после два века од забране цара Домицијана донео на наше про-

сторе најфинију сорту винове лозе и засадио је. И тако је узгајање и производња вина кренула из Срема даље у Европу. Пре откривања споменплоче падобранац ће са неба донети боцу фрушкогорског вина и тако започети уз пригодан културно- уметнички програм ову манифестацију. У раним вечерњим сатима започиње и „Златни дан вина“ у Сремској Митровици. У 18.s45 часова креће дефиле двоколица, легионара из Сирмијума и винара кроз центар града до Царске палате на античком локалитету. Организатор овог догађаја је Удружење поштовалаца вина Маркус Аурелиус Пробус из Сремске Митровице. М. М.

11

Прикупљено 140 пакетића крви

БЕЧЕЈ: Имајући у виду да је још увек сезона годишњих одмора, веома смо задовољни августовском акцијом добровољног давања крви. Позиву се одазвало и прегледано је 158 суграђана,

Поново добар одзив добровољних давалаца крви у Бечеју

140 их је дало крв, од чега је деветоро то урадило први пут, рекао је активиста Црвеног крста Невен Андрић. Минула шеста овогодишња акција у Бечеју одржана је у Креативном центру и галерији „Круг“ Градског позоришта Бечеј, јер је вишегодишња дестинација, сала за пробе под истим кровом, у фази реконструкције. Мобилна екипа Покрајинског завода за трансфузију крви однела је из града крај Тисе ове године укупно 871 пакетић драгоцене течности која живот значи. Имајући у виду да је лане током осам акција 61 давалац први пут дао крв, задовољство је констатовати да се ове године већ после шесте акције стигло до броја 69, а неће бити изненађење ако се на крају годишњег извештаја стигне до „коте 100“. В. Јанков

Протестом против помора риба ШИД: Покрет за заштиту и неговање реке Босут из Шида одржаће у уторак, у 12 часова, протестни скуп на локалитету Градина на Босуту. Разлог одржавања протеста је лоше стање на рекама Босут и Студба, јер је у току лета више пута дошло до озбиљног помора рибљег фонда. Протестном скупу на Градини, поред чланова Покрета присуствоваће и друге невладине организације, али и оне које се баве заштитом и очувањем животне средине. Њима ће се прикључити и грађани суседних села. Очекује се да ће са овог скупа бити упућен писмени захтев надлежним организацијама и институцијама Војводине.

- Посебну поруку послаћемо Риболовачком савезу Војводине, који газдује рекама Босут и Студба - рекао је председник овог ПоД. С. крета Дејан Булатовић.

Авионима на комараце КУЛА: Третмани из ваздуха против одраслих комараца на подручју града Куле биће изведени од уторка 21. августа до петка 31. августа, саопштила је новосадска „Циклонизација“. Како се наводи, тачно време третмана зависиће од временских услова, а препарат којим ће се радити је „icon“ са активном материјом ламбда-цихалотрин. Упозоравају се пчелари да је препарат токсичан за пчеле, те да кошнице затворе или уклоне најмање пет километара од наведеног места третирања. Дејство препарата траје три дана.

12

dRU[TvO

subota18.avgust2012.

dnevnik

DVE GO DI NE RA DA UR GENT NOG CEN TRA KLI NI^ KOG CEN TRA VOJ VO DI NE Za dve go di ne ra da u Ur gent nom cen tru kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne u No vom Sa du pre gle da no je vi {e od 178.500 bo le sni ka, ura |e no je vi {e od 225.800 la bo ra to rij skih uslu ga, oko 16.700 ma lih hi rur {kih in ter ven ci ja, a pre ko am bu lan ti UC-a ho spi ta li zo -

va no je 17.400 bo le sni ka, re ~e no je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za {tam pu or ga ni zo va noj po vo dom dve go di ne ra da tog cen tra.

Oprav dao i in ve sti ci ju i o~e ki va we gra |a na

– Ur gent ni cen tar je pot pu no oprav dao in ve sti ci ju i po tre be gra |a na Voj vo di ne – re kao je di r ek t or Kli n i~ k og cen t ra Voj v o d i n e prof. dr

Dra gan Dra {ko vi}.

– Iako se na { e zdrav stvo su o ~a va s hro n i~ n im ne d o stat kom nov ca i dra sti~ n o sma w e n im in v e s ti c i j a m a, ovo naj mla |e de te Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne na pra vi lo je si g ur n e i zna ~ aj n e ko ra ke u ra du. I da qe }e mo se ru ko vo di t i po b oq { a w em ra d a i po v e } a w em bro ja uslu ga jer je pa ci je na ta u UC-u sve vi {e.

Po re ~i ma po kra jin ske se kre tar ke za zdrav stvo, so ci jal nu po li ti ku i de mo gra fi ju

NO VI KRUG AKRE DI TA CI JE FA KUL TE TA

Do ka zi o pro me ni „uni ver zi tet skog dre sa” U ak tu el nom, dru gom ci klu su akre di ta ci je fa kul te ta i uni ver zi te ta, na ci o nal na Ko mi si ja za akre di ta ci ju i pro ve ru kva li te ta (KAPK) pod se }a na to da fa kul te ti ko ji su u me |u vre me nu pre {li iz sa sta va jed nog u okri qe dru gog uni ver zi te ta (jer sva ki fa kul tet, ka ko dr `av ni ta ko i pri vat ni, mo ra bi ti ~lan ne kog uni ver zi te ta) mo ra ju o to me pre da ti po seb nu do ku men ta ci ju. Na svom saj tu KAPK je ob ja vio „Uput stvo za pri pre mu do ku men ta ci je za akre di ta ci ju fa kul te ta u slu ~a ju pre la ska s jed nog na dru gi uni ver zi tet” pa svi ko ji su „iz ove pri ~e” mo gu da se oba ve ste ko je pa pi re tre ba da pri lo `e osim onih za po no vqe nu akre di ta ci ju svo je usta no ve i we nih stu dij skih pro gra ma.

Akre di to va ni fa kul tet s do zvo lom za rad uz zah tev za akre di ta ci ju KAPK-u mo ra pri lo `i ti i

ugo vor za kqu ~en iz me |u vi so ko {kol skih usta no va s pra vi ma i oba ve za ma obe stra ne; sta tut uni ver zi te ta u ko jem je de fi ni san sta tus i po lo `aj no ve vi so ko {kol ske usta no ve kao i svoj, fa kul tet ski sta tut u ko jem je na zna ~e no u sa sta vu ko jeg je uni ver zi te ta i u ko jem svoj stvu (sa svoj stvom prav nog li ca ili bez we ga...) i do ku men ta ci ju o iz bo ru na stav ni ka i sa rad ni ka (tog fa kul te ta) na no vom uni ver zi te tu.

Uko li ko je do ku men ta ci ja ured na, KAPK }e vi so ko {kol skoj usta no vi iz da ti do pu nu uve re wa o akre di ta ci ji.

Ta ko |e, ako ne ka vi so ko {kol ska usta no va me wa i se di {te i adre su, tre ba o to me Ko mi si ji za akre di ta ci ju da pri lo `i neo p hod nu do ku men ta ci ju.

V. ^.

U \A^ KIM DO MO VI MA U VOJ VO DI NI DRU GI UPI SNI KRUG OD 27. AV GU STA

Pred nost |a ci ma iz ose tqi vih gru pa Ma da je bez ma lo 3.000 me sta u |a~ kim do mo vi ma u Voj vo di ni uglav nom po pu we no u pr vom upi snom kru gu, a u ne ki ma je mno go onih ko ji su kon ku ri sa li osta lo is pod cr te, u ne kim od 15 u~e ni~ kih do mo va u Po kra ji ni ima jo{ po ko je slo bod no me sto pa }e kon kurs ras pi sa ti i u av gu stu.

Ta ko u |a~ kom do mu „Ni ko la Voj vo di}” u Ki kin di ima jo{ de -

dru gom ro ku, od 27. av gu sta, mo gu kon ku ri sa ti sred wo {kol ci iz ose tqi vih gru pa ko ji ni su pri mqe ni u pr vom ro ku jer je pra vi li ma Kon kur sa Mi ni star stva pro sve te utvr |e no da sva ki dom za tu ka te go ri ju u~e ni ka ima pred vi |e no de set od sto me sta.

U ose tqi ve gru pe spa da ju, po Kon kur su, u~e ni ci iz ma te ri jal no ugro `e nih po ro di ca, ko ji

Pr vi in klu ziv ni dom Voj vo di na je ove go di ne do bi la i pr vi in klu ziv ni |a~ ki dom, i to u No vom Sa du, u [ko li za osnov no i sred we vas pi ta we i obra zo va we „Mi lan Pe tro vi}”, u no vom objek tu na No vom na se qu. Po re ~i ma di rek tor ke te {ko le Sla vi ce Mar ko vi}, osim 30 me sta za de cu sa smet wa ma u raz vo ju, u no vom do mu ima i de set me sta za u~e ni ke iz re dov nih {ko la, a sva su po pu we na u pr vom upi snom ro ku. se tak me sta, a u Apa ti nu tri de se tak, u Su bo ti ci, u Cen tru za vas pi ta we i obra zo va we slu {no o{te }e nih li ca, ta ko |e ima jo{ me sta, dok su, re ci mo, do mo vi u Sen ti pri Gim na zi ji „Bo qai”, u Zre wa ni nu „An ge li na Ko ji} Gi na” ili u Som bo ru po pu we ni.

Me |u tim, bez ob zi ra na to da li su po pu ni li sva me sta u pr vom ro ku ili ni su, u sve do mo ve, u

pri pad nost toj ka te go ri ji do ka zu ju re {e wem cen tra za so ci jal ni rad da je po ro di ca pri ma lac stal ne po mo }i. U tu ka te go ri ju spa da ju i de ca bez ro di teq skog sta ra wa, ko ji ma je pri kon ku ri sa wu ta ko |e po tre ban do ku ment iz dat od nad le `nog cen tra za so ci jal ni rad, za tim sred wo {kol ci sa sa mo jed nim ro di te qem, {to do ka zu ju umr li com. Uko li -

ko u dom ni su pri mqe ni u pr vom ro ku, pra vo da po no vo kon ku ri {u ima ju i sred wo {kol ci Ro mi s po tvr dom od Sa ve ta rom ske na ci o nal ne ma wi ne ili Kan ce la ri je za in klu zi ju Ro ma da pri pa da ju toj za jed ni ci, sred wo {kol ci ~i ji su ro di te qi po gi nu li ili ne sta li na te ri to ri ji Ko so va i Me to hi je ili ne ke od biv {ih re pu bli ka SFRJ, kao i iz be gli ce i ra se qe na li ca i po vrat ni ci po spo ra zu mu o re ad mi si ji i de por to va ni u~e ni ci.

Jo{ jed nu {an su da ih pri me u dom ima ju i bli zan ci od ko jih je jed no de te ve} pri mqe no i sred wo {kol ci ko ji se {ko lu ju za de fi ci tar na za ni ma wa.

Uz do ku ment ko jim do ka zu ju da pri pa da ju ne koj od po me nu tih ose tqi vih gru pa, za kon ku ri sa we u dom po treb no je sve do ~an stvo iz osnov ne {ko le i iz osmog raz re da, te po tvr da o po la ga wu za vr {nog is pi ta i upi su u sred wu {ko lu, uko li ko se ra di o pr va ku, dok je za u~e ni ke osta lih raz re da sred we {ko le po treb no sve do ~an stvo iz pret hod nog raz re da. Osim to ga, po treb no je uve re we o pri ho di ma po ~la nu do ma }in stva, di plo me s tak mi ~e wa, uko li ko ih u~e nik ima, a oni ma ko ji su ve} bi li u do mu – i na gra de i po hva le iz do ma, uko li ko ih je do bio.

Oni ma ko ji bu du pri mqe ni, pre use qe wa u dom, tra `i }e i le kar sko uve re we.

D. De ve ~er ski

prof. dr Ve sne Ko pi to vi}, iz grad w om Ur g ent n og cen t ra gra |a ni Voj vo di ne su do bi li sa vre me no i pri jat no me sto za le ~e we, i to na svet skom ni vou.

– Ape lu jem na sta nov ni {tvo da ce ni mo usta no vu po ono me {to ra di i za {ta je iz gra |e na, a to je pri jem ur gent nih bo le sni ka – re kla je dr Ko pi to vi}.

– Ciq nam je da se po ve }a va pri jem i pre gled hit nih sta wa, a to }e mo mo }i uko li ko se UC ras t e r e t i pri j e m a onih bo le sni ka ko ji ni su ur gent ni.

Ka ko je is ta kla, mo ra se po {to va ti hi je rar hi ja u zdrav stvu, a u vi zi ji je mo `da i osni va we op {te bol ni ce u No -

vom Sa du kao se kun dar nog ni voa zdrav stve ne za {ti te i jo{ jed nog ko ra ka za ras te re }e we usta no va ter ci jar nog ni voa.

– I sa mi smo se iz ne na di li ka da smo vi de li ko li ko pa ci je na ta je za dve go di ne pro {lo kroz Ur gent ni cen tar – is ta kla je uprav ni ca dr Ve sna Paj ti}. – Otvo re ni smo 24 ~a sa 365 da na u go di ni i pri hva ta mo pa ci jen te ne sa mo iz Voj vo di ne ve} i iz ce le Sr bi je pa i iz ino stran stva zbog ne sre} nih slu ~a je va pri li kom pro la ska ili bo rav ka u na {oj ze mqi.

Ur gent ni cen tar Kli ni~ kog cen t ra Voj v o d i n e ima 9.000 kva drat nih me ta ra, {to je ne u- po re di vo ve }i pro stor u od no -

su na ne ka da {wi, ali upr kos to me, pi ta we no vih ka dro va osta je ne re {en pro blem. Naj vi {e ne do sta je sred wi me di cin ski ka dar, teh ni~ ki ka dar, neo p ho dan za odr `a va we sa vre me nog si ste ma ko ji po sto ji u UC-u, ali i le ka ri po je di nih spe ci jal no sti.

J. Bar bu zan Fo to: N. Sto ja no vi}

ZRE WA NIN SKA [KO LA „JO VAN CVI JI]” PR VA DO BI LA GE O TER MAL NO GRE JA WE

Pro je kat u slu `bi eko lo gi je O[ “Dr Jo van Cvi ji}” u Zre wa ni nu pr va je {ko la u Sr bi ji u ko joj su po sta vqe ne to plot ne pum pe i in sta la ci je za ge o ter mal no gre ja we, {to pred sta vqa je dan od ob no vqi vih iz vo ra ener gi je. No vac za pro je kat na zvan “Po vra tak u bu du} nost”, ~i ji je no si lac grad Zre wa nin, a part ner Pri vred na ko mo ra okru ga Ti mi{, obez be |e na su pu tem IPA-pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we iz me |u Sr bi je i Ru mu ni je.

Ukup na vred nost pro jek ta, po sve }e nog no vom pri stu pu u raz vo ju ob no vqi vih iz vo ra ener gi je ko ji su ve o ma bit ni za po boq {a we kva li te ta `i vo ta qu di u po gra ni~ noj obla sti Sr bi je i Ru mu ni je, iz no si 536.500 evra, od ~e ga Evrop ska uni ja obez be |u je oko 450.000 evra, a zre wa nin ska lo kal na sa mo u pra va osta tak.

– Tim pro jek tom Zre wa nin je po kre nuo no vo po gla vqe kad je re~ o ob no vqi vim iz vo ri ma ener gi je. Kao pri mar ni ciq iz dvo je na je za {ti ta `i vot ne sre di ne, kroz uti caj na sma we we emi si je ugqen-di ok si da, u{te du pri rod nih re sur sa, op ti mi za ci ju ma te ri ja la i pro iz vo da iz eko lo {ke per spek ti ve. Uz to, do sa da smo u okvi ru pro jek ta ima li ~e tr de set edu ka tiv nih ak ci ja u {ko la ma, a odr `a ne su i dve ve li ke kon fe ren ci je o ob no vqi vim iz vo ri ma ener gi je, na ko ji ma su go -

O[ „Jovan Cviji}”

sto va li naj e mi nent ni ji stru~ wa ci iz ove obla sti – ob ja {wa va ~lan pro jekt nog ti ma i zva ni~ ni za stup nik pro jek ta Pre drag Stan kov.

In sta li sa ni ge o ter mal ni si stem gre ja wa uti ca }e na zna ~aj ne u{te de u gre ja wu i kli ma ti za ci ji po me nu te {ko le.

U~e ni ci }e, ta ko |e, ima ti bo qe uslo ve za bo ra vak i rad jer to kom pet de ce ni ja po sto ja wa {ko le ni su ni ka da me wa ni pro zo ri, a sa da je i to u~i we no u okvi ru pro jek ta.

– Za me we no je osam de set pro zor skih oka na na {kol skim

u~i o ni ca ma, sta rim pe de se tak go di na, ~i me je omo gu }e na mno go bo qa to plot na izo la ci ja objek ta. O u{te di go vo ri po da tak da go di {wi tro {ko vi {ko le za gas iz no se 2,4 mi li o na di na ra, dok sa ma sto la ri ja ko ja je sa da za me we na ko {ta isto to li ko. Osim to ga, isti ge o ter mal ni si stem ko ri sti }e se i le ti za hla |e we, {to }e u sva kom slu ~a ju bi ti ma we op te re }e we za struj nu mre `u – ka zao je di rek tor Osnov ne {ko le “Dr Jo van Cvi ji}” Ne nad Mi lo van ~ev. @. Ba la ban

crna hronika

dnevnik PRI JA VE PRO TIV GRU PE ZBOG VI [E DE LA

Po `a re vqan ku ko ja je po di gla ve }u su mu nov ca u Glav noj grad skoj po {ti pra ti li, a za tim joj od u ze lu ta {nu s di na ri ma i de vi za ma.

Po na vo di ma u sa op {te wu, po li ci ja sum wi ~i Ivi cu S. i za ve }i broj kra |a iz vr {e nih na po `a re va~ koj ze le noj pi ja ci ka da je,

Za ple we no 22 ki lo gra ma he ro i na

uglav nom, Po `a re vqan ka ma ko je su ku po va le na mir ni ce na pi ja ci iz ta {ni krao nov ~a ni ke.

Po li ci ja tra ga za \u rom B. i Smi qom N., dok su osta li uz kri vi~ ne pri ja ve pre da ti nad le `nim is tra `nim su di ja ma.

(Ta njug)

PI JA NI VO ZA^ PO KO SIO PE [A KE KOD PO @A REV CA

Dvo ji ca po gi nu la, je dan te {ko po vre |en Dva pe {a ka su po gi nu la, a je dan te {ko po vre |en u sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se do go di la u no }i iz me |u ~e tvrt ka i pet ka oko 3.30 sa ta na pu tu Po `a re vac–Sa la ko vac, is pred no} nog klu ba „Xip si najt”, sa op {ti la je Po li cij ska upra va Po `a re vac.

Mi lo{ S.(21) iz Smo qin ca, upra vqa ju }i put ni~ kim vo zi lom mar ke „audi A-6” austrij skih re gi star skih ta bli ca, usled ne pri la go |e ne br zi ne uda rio je pe {a ke ko ji su bi li na de snoj stra ni ko lo vo za Pe tra Cve ji }a (20), Ne na da Ob ra do vi }a (48) i Vla da na J. (21) svi iz Po `a rev ca.

Pe tar Cve ji} i Ne nad Ob ra do vi} usled za do bi je nih po vre da pre mi nu li su na li cu me sta, dok je Vla dan J. pre ba ~en u be o grad ski Ur gent ni cen tar.

Po `e re va~ ka po li ci ja od re di la je za dr `a va we vo za ~u „audi ja” Mi lo {u S. zbog sum we da je iz vr {io te {ko kri vi~ no de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja.

Iz vr {e nim al ko-te sti ra wem utvr |e no je da je osum wi ~e ni Mi lo{ S. imao 0,82 pro mi la ako ho la u or ga ni zmu, na ve de no je u sa op {te wu.

(Ta njug)

Ca ri ni ci i gra ni~ na po li ci ja spre ~i li su ju ~e ra no uju tru oko 5 ~a so va, na gra ni~ nom pre la zu Gra di na u bli zi ni Di mi trov gra da, po ku {aj kri jum ~a re wa 22,4 ki lo gra ma he ro i na, ~i ja je vred nost na ve li ko pro ce we na na oko po la mi li o na evra.

Ka ko je sa op {te no iz Upra ve ca ri na, tur ski dr `a vqa nin ko ji je upra vqao vo zi lom „re no se nik” ho land skih re gi star skih ta bli ca, tvr dio je da sa so bom no si sa mo li~ ne stva ri, ali su ca ri ni ci na kon de taq nog pre gle da usta no vi li da su {u pqi ne auto mo bi la is pu we ne pa ke ti ma dro ge.

Ca ri ni ci su u {u pqi na ma is pod zad weg se di {ta, unu tar zad weg kri la i in stru ment ta ble pro na {li 42 pa ke ta he ro i na po {to su ski nu li po klo pac pa to sa, pla sti ku kri la i in stru ment ta blu.

Po re ~ i m a na ~ el n i k a Upra v e gra n i~ n e po li c i j e Ne n a d a Ba n o v i } a, po l i c i j a je uhap s i la tur s kog dr ` a v qa n i n a ko j i je upra v qao vo zi l om i ho l and s kog dr ` a v qa n i n a ko j i je bio s wim vo z i l u, i pro t iv wih }e bi t i pod n e t a kri v i~ n a pri j a v a za kri j um ~ a r e w e nar k o t i ka.

Pret po sta vqa se da je po {iq ka bi la na me we na tr `i {tu Za pad ne Evro pe, gde je uli~ na vred nost te ko li ~i ne ve }a od mi lion evra.

E. D.

RA SVE TQE NA PQA^ KA SE O SKE PO [TE

La `nim pi {to qem ote li pa re Zbog sum we da su iz vr {i li raz boj ni {tvo, u ak ci ji po li ci je Srem ske Mi tro vi ce uhap {e -

ni su Ili ja U. (28) iz Be o gra da i 16-go di {wak iz Ze mu na, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra -

BIV [I PRED SED NIK RS PO ZI VA SVE DO KE

Ka rayi} tra `i sve do ~e we Ga li }a i Mi lo {e vi }a Ha {ki op tu `e nik Ra do van Ka ra xi} za tra `io je ju ~e od sud skog ve }a Ha {kog tri bu na la da se osu |e ni ge ne ra li Sta ni slav Ga li}, ko ji slu `i ka znu za tvo ra u Ne ma~ koj, i Dra go mir Mi lo {e vi}, ko ji je u za tvo ru u Esto ni ji, pri vre me no pre ba ce iz tih za tvo ra u se di {te Tri bu na la da bi se mo gli po ja vi ti kao sve do ci od bra ne u we go vom slu ~a ju.

Sud sko ve }e je od bi lo ra ni ji ta k av zah t ev, tra ` e } i od Ka ra xi }a da na ve de ta~ ne in for ma ci je o o~e ki va nom da tu -

mu i tra ja wu wi ho vog sve do ~e wa.

Ka ra xi} je sa da na veo da na me ra va da po zo ve Ga li }a i Mi lo { e v i } a da sve d o ~ e to k om sed mi ce od 29. ja nu a ra 2013. go di ne, kao i da o~e ku je da wi ho vo di rekt no is pi ti va we ne }e tra ja ti vi {e od jed nog ~a sa, sa op {tio je Ha {ki tri bu nal.

Ka ra xi} je po ~et kom av gu sta do sta vio sud skom ve }u Ha {kog tri bu na la spi sak sve do ka ko je na me ra va da po zo ve to kom do ka znog po stup ka od bra ne ko ji po ~i we u ok to bru.Tu `i la {tvo

NA KON KON TRO LE NO VO SAD SKOG LO KA LA

In spek tor uhap {en zbog mi ta Kri mi na li sti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa do 48 sa ti in spek to ru ra da Pe ri N. (1968) iz No vog Sa da pod sum wom da je pri mio mi to, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. Osum wi ~e ni se te re ti da je zah te vao i pri mio mi to od 7.000 di na ra od vla sni ka ugo sti teq skog objek ta u ko jem je pri li kom kon tro le uo~io iz ve sne ne pra vil no sti.

Sum wa se da je taj slu `be nik tra `io od vla sni ka ka fi }a me se~ nu svo tu od 6.000 di na ra da ne bi pod neo pre kr {aj nu pri ja vu i, na vod no, da bi uni {tio za pi snik o oba vqe noj kon tro li.

Po li ci ja }e okri vqe nog pri ve sti uz kri vi~ nu pri ja vu na sa slu {a we de `ur nom is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du, do da je se u sa op {te wu.

M. V.

OKRI VQE NI ZA DI LO VA WE U NO VOM SA DU

Uhva }e ni s 20 pa ke ti }a Dar ka ]. (1988) i Bo ja na M. (1994) iz Ti te la kri mi na li sti~ ka po li ci ja uhap si la je u No vom Sa du zbog sum we da su tr go va li nar ko ti ci ma. Kod Dar ka je prek si no} za te ~en 21 pa ke ti} pra ha za ko ji se osno va no sum wa da je he roin, a kod obo ji ce iz ve sna su ma nov ca za ko ji se pret po sta vqa da po ti ~e od pro da je dro ge.

Po li ci ja im je od re di la me ru za dr `a va wa do 48 sa ti, a po tom }e bi ti pri ve de ni na sa slu {a we de `ur nom is tra `nom su di ji no vo sad skog Vi {eg su da, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu Po li cij ske upra ve.

M. V.

13

CA RI NI CI NA GRA DI NI OT KRI LI VE LI KU PO [IQ KU

Po be gli s pr ste wem Po `a re va~ ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv {est oso ba zbog osno va sum we da su iz vr {i le vi {e kri vi~ nih de la te {kih kra |a i kra |a, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va Po `a re vac. \u ra B. (33), Slo bo dan P. (30), Ivi ca S. (40), Smi qa N. (25), iz Pan ~e va, Zo ran N. (33) iz Ko vi na i B. N. (18) iz Ali bu na ra sum wi ~e se da su u cen tru Ko stol ca, 3. av gu sta, opqa~ ka li zla ta ru „Ars long”.

Ka ko se na vo di u sa op {te wu, oni su opqa~ ka li zla ta ru ta ko {to su pr vo tra `i li da po gle da ju zlat no pr ste we, a on da s 50 zlat nih pr ste no va ko je im je pro da va ~i ca da la na tac ni, po be gli iz zla ta re i upu ti li se u ne po zna tom prav cu put ni~ kim vo zi lom mar ke „audi A-6”, na vo di se u sa op {te wu po li ci je.

Oni se sum wi ~e i za te {ku kra |u iz fe bru a ra ove go di ne jer su

subota18.avgust2012.

je 4. ma ja za vr {i lo iz no {e we do ka za, a za 16. ok to bar je na ja vqe no sa slu {a we pr vih sve do ka od bra ne.

Ka r a x i} je pred Ha { kim tri bu na lom op tu `en za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa u BiH od 1992. do 1995. go di ne.

On je uhap {en u ju lu 2008. go di ne i iz ru ~en Tri bu na lu, po sle 13 go di na u bek stvu, a su |e we mu je po ~e lo 16. ok to bra 2009. go di ne.

(Ta njug)

RA SVE TQE NO RAZ BOJ NI [TVO U NO VOM SA DU

Tu kli pa li com i se kli no `em Zbog osno va ne sum we da su po ~i ni li raz boj ni {tvo, po li cij skim re {e wem za dr `a ni su do 48 ~a so va Mi lo{ O. (1994) i Mi lo rad V. (1993) iz oko li ne Oxa ka. Wi ma se sta vqa na te ret da su u no }i iz me |u pro te kle ne de qe i po ne deq ka u Ru me na~ koj uli ci u No vom Sa du opqa~ ka li 55-go di {wa ka iz In |i je i tom pri li kom mu od u ze li ve }u su mu de vi za (po ne zva ni~ nim sa zna wi ma oko

ZBOG UPO ZO RE WA U GRAD SKOM AUTO BU SU

[ip kom na kon tro lo ra

Za sa da ne po zna ti na pa da~ je na li ni ji 95 grad skog auto bu sa u Be o gra du me tal nom {ip kom uda rio asi sten ta kon tro lo ra D. R., ko ji ga je upo zo rio da je u{ao na po gre {na vra ta. Od mah na kon {to je kon tro lor D. R. skre nuo pa `wu tom put ni ku da ne mo `e u}i u auto bus na vra ta na ko ja je kre nuo, na pa da~ je iz ne na da iz va dio me tal nu {ip ku i na sr nuo na po mo} ni ka kon tro lo ra, uda rio ga {ip kom u gla vu i po be gao. In ci dent se do go dio u Gan di je voj uli ci na No vom Be o gra du, a vo za~ auto bu sa je po zvao po li ci ju i Hit nu po mo} jer je po vre |e ni D. R. kr va rio.

Po li ci ja je po kre nu la is tra gu o ovom do ga |a ju i ra di se na utvr |i va wu iden ti te ta na pa da ~a.

E. D.

APEL PO LI CI JE

No vo sa |an ke da pri ja ve oti ma ~i ne No vo sad ska po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Bra ni mi ra S. (1989) iz Ra kov ca zbog sum we da je iz vr {io vi {e te {kih kra |a. On se te re ti da je na pod ru~ ju No vog Sa da na uli ca ma oti mao `e na ma zla tan na kit pa po li ci ja po zi va o{te }e ne ko je su bi le `r tve ta kvih kri vi~ nih de la da pri ja ve na pa de i da se ja ve na te le fon broj 021/ 451–125.

va iz tog gra da. Po li ci ja ih sum wi ~i da su 14. av gu sta u{li u po {tu u A{a wi, u op {ti ni Pe }in ci, i, uz pret wu re pli kom pi {to qa, od rad ni ce pri svo ji li vi {e od 100.000 di na ra.

Ili ja U. je na kon po li cij skog za dr `a va wa pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Srem skoj Mi tro vi ci, ko ji mu je od re dio pri tvor do me sec da na.

Ma lo let nik je uz iz ve {taj o li {e wu slo bo de pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da za ma lo let ni ke u Be o gra du, ko ji mu je od re dio pri tvor do me sec da na, na vo di se u sa op {te wu.

(Ta njug)

7.000 evra), ra ~u nar i mo bil ni te le fon. Wi ma se pri pi su je da su tog ~o ve ka pret hod no tu kli dr ve nom pa li com i po se kli ga no `em po gla vi i vra tu, na nev {i mu ta ko la ke te le sne po vre de.

Osum wi ~e ni }e bi ti do ve de ni na sa slu {a we de `ur nom is tra `nom su di ji, sa op {ta va po li ci ja.

M. V.

U SRP SKOM KR STU RU KOD NO VOG KNE @EV CA

Ma sov na tu ~a po sle sa o bra }aj ne ne zgo de Po li ci ja u No vom Kne `ev cu pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv sed mo ro `i te qa Srp skog Kr stu ra zbog osno va sum we da su po ~i ni li kri vi~ no de lo u~e stvo va wa u tu ~i. Pri ja va je pod ne ta pro tiv Ra do va na P. (1968), Ste va na P. (1987), Da ni ce D. (1963), Ti va da ra K. (1985), Fe ren ca B. (1987), Du {ka P. (1989) i Ra do va na P. (1986), svi iz Srp skog Kr stu ra.

Tu ~a je iz bi la kao epi log sa o bra }aj ne ne zgo de ko ja se 8. ju la do go di la u Srp skom Kr stu ru iz me |u put ni~ kog vo zi la ko jim je upra vqao Ra do van P. (1968) i bi -

ci kli ste Fe ren ca B., sa op {te no je ju ~e iz PU Ki kin da. Po vre |e nih u sa o bra }aj noj ne zgo di ni je bi lo, ali je na kon ne zgo de do {lo do sva |e, a po tom i ma sov ne tu ~e iz me |u ak te ra ko ji su od ra ni je bi li u su ko bu.

U ob ra ~un su se ukqu ~i li put ni ci iz put ni~ kog auto mo bi la Sa vi ca P. i Du {an P. dok su u od bra nu bi ci kli ste Fe ren ca B. sta li Ste van P., Ti va dar K., Da ni ca D. i Ra do van P. Sa vi ca P. za do bio je u tu ~i te {ke te le sne po vre de: frak tu ru gor weg lu ka de sne o~ ne ja me.

M. Mr.

NEO BI^ NA PRO VA LA U SRP SKOM KR STU RU

Ma lo let ni ci ukra li har mo ni ku i no {we

No vok ne `e va~ ka po li ci ja ra sve tli la je te {ku kra |u iz vr {e nu u no }i iz me |u 11. i 12. av gu sta ove go di ne, za {ta su osum wi ~e na tro ji ca ma lo let ni ka iz Srp skog Kr stu ra. Oni se te re te da su pro va li li u pro sto ri je Kul tur no-umet ni~ kog dur {tva „Mi lan Aj vaz” u Srp skom Kr stu ru, oda kle su otu |i li har mo ni ku, elek tri~ ne ka blo ve, vi {e ko ma da na rod ne no {we i umet ni~ kih re kvi zi ta i ta ko KUD-u „Mi lan Aj vaz” pri ~i ni li ma te ri jal nu {te tu od 69.000 di na ra, sa op {te no je iz PU Ki kin da.

M. Mr.

14

sport

subota18.avgust2012.

TRENER PARTIZANA VLADIMIR VERMEZOVI] O DUELU S DOWIM SREMOM

dnevnik

DOWI SREM DOMA]IN PARTIZANU U NOVOM SADU

Raz mi {qa mo sa mo o po be di Trener fudbalera Partizana Vladimir Vermezovi} rekao je da wegovu ekipu o~ekuje te`ak me~ protiv Doweg Srema.

- Verujem da }e Dowi Srem posle pobede nad OFK Beogradom u prvom kolu sa puno samopouzdawa

Prema wegovim re~ima, Stefan Babovi} konkuri{e za tim, iako ga u posledwe vreme navija~i do~ekuju i ispra}aju `vi`ducima.

- On se nalazi u specifi~noj situaciji, moramo da budemo oprezni, jer ne `elimo da ga izgubimo.

Ne borimo se mi ovim samo za Ba-

AEK `e li Vu ki }a Fudbaler Partizana Zvonimir Vuki} potvrdio je da se AEK interesuje za wega. Iskusni vezista bi voleo da karijeru nastavi u Gr~koj.

- Menaxer mi je rekao da postoji interesovawe AEK. Imam jo{ {est meseci ugovor sa Partizanom, u klubu imam problem, i nadam se da }u do}i u Gr~ku - rekao je fudbaler Partizana.

Vuki} nije `eleo da ulazi u detaqe odluke da napusti crnobele.

- Zaista `elim da do|em u AEK, koji je jedan od najve}ih klubova u Gr~koj, ali vide}emo... @elim da igram. Ose}am se dobro, u kondiciji sam i ne `elim da dozvolim da mi propadne sezona.

Vide}emo, ali ako bih ja odlu~ivao, pre{ao bih u AEK - otkrio je nekada{wi reprezentativac za Gazeta.gr. u}i u me~. Iz iskustva znamo da su dueli sa debitantima u elitnom takmi~ewu uvek te{ki. Me|utim, uz po{tovawe rivala razmi{qamo samo o pobedi i da na pravi na~in do~ekamo me~ sa Tromsom - rekao je Vermezovi} On je podsetio da ekipa ima problema sa povredama po{to mladi defanzivac Milo{ Ostoji}

bovi}a, ve} za sve igra~e koji su bili i koji }e biti u sli~nim situacijama.

Trener Partizana je dodao da mu je drago {to }e se Marko [}epovi} u roku od dve nedeqe vratiti punim treninzima, ali da je Libijac Mohamed Zabija pogotkom protiv BSK-a pokazao da ima ~ime da pomogne ekipi.

Fud ba le ri Do weg Sre ma (be li dre so vi) su sprem ni za me~ sa Par ti za nom

Strah za bra we na re~

Kon ku ri {e za me sto u ti mu: Ste fan Ba bo vi}

sigurno ne}e biti u timu protiv Doweg Srema, a neizvestan je i wegov nastup u Norve{koj, a povre|eni su i Lazar Markovi}, Sa{a Ili} i Aleksandar Lazevski.

- Ne znam psihologiju Srema, ali siguran sam da ne}e kalkulisati, ima}e dodatnu motivaciju i nema {ta da izgubi - kazao je Vermezovi}.

- Prvenstvo nam je svakako prioritet, mislim da nismo superiorni, nego to moramo da doka`emo na terenu. Ima mnogo onih koji `ele da skinu Partizan sa vrha, a nama je Evropa neophodna za sticawe iskustva - istakao je Vermezovi}.

IZ VOJVODINE

Mir ko Iva ni} pro fe si o na lac Shodno ranije donetoj odluci UO FK Vojvodina da }e u narednom prvenstvu prioritet kluba biti afirmacija mladih fudbalera, poniklih u Omladinskoj {koli „Ilija Panteli}“, ju~e je prvi profesionalni ugovor sa klubom potpisao talentovani Mirko Ivani}.

Ivani} je ro|en 13. septembra 1993. u Novom Sadu. Pro{ao je sve selekcije crveno-belih. Igra na mestu ofanzivnog veznog, a karakteri{u ga odli~an pregled igre, precizan pas i sjajna igra jedan na jedan.

Mirko Ivani} se obavezao na ~etvorogodi{wu vernost Vojvodini.

IZ ARSENALA

Ver me len ka pi ten Belgijanac Tomas Vermelen imenovan je za novog kapitena Arsenala, posle odlaska Robina van Persija u Man~ester junajted. Van Persiju je kapitenska traka pripala pro{log leta, kada je Sesk Fabregas pre{ao u Barselonu, ali }e potpisati ugovor sa crvenim |avolima u toku dana, posle transfera vrednog oko 24 miliona funti.

Vest da }e Vermelen biti novi kapiten potvrdio je menaxer Arsenala Arsen Venger. Za za-

menika kapitena imenovan je Mikel Artreta.

- Novi kapiten je Vermelen, a zamenik Artreta. Vermelen je do sada bio zamenik kapitena, tako da nije bilo dileme oko ove odluke. Mislim da imamo dosta potencijalnih kapitena u timu, ali je u ovom trenutku doneta ovakva odluka - rekao je Venger.

Vermelen je do{ao u Arsenal iz Ajaksa u leto 2009. godine i do sada je odigrao 67 me~eva u Premijer ligi za tobxije.

Fudbaleri Doweg Srema su spremni za, po mnogima,istorijsku utakmicu sa aktuelnim |{ampionom Partizanom. Iako je imao mawih zdravstvenih problema, na raspolagawu treneru Bogi}u Bogi}evi}u, trebalo bi da bude i iskusni Goran Jankovi}. U svojoj prebogatoj karijeri igrao je u vi{e navrata protov crno – belih.

- Kao prvotimac ^ukari~kog i novobeogradskog Radni~kog dva puta sam igrao protiv Partizana - ka`e popularni Jane Na utakmici Partizan – Rad-

ni~ki 4:3 dao sam dva gola. Bio sam strelac i na me~u ^ukari~ki – Partizan (1:1). Ova utakmica }e nam, u neku ruku, biti nagrada za sve {to je u~iweno proteklih godina. Svi smo ube|eni da }e tribine na „Kara|or|u“ biti pune i da }emo u lepom ambijentu pru`iti svoj maksimum.

Verujemo da }e to biti dovoqno za povoqan rezultat.

Protiv Partizana je igrao i Marko Putin~anin, koji je do{ao u Dowi Srem iz Be`anije.

- Mogu se pohvaliti da sam protiv Partizana odigrao ~eti-

ri utakmice, po dve kao prvotimac Zemuna i Be`anije – ka`e Putin~anin – Po{tujemo i respektujemo rivala kao vi{estrukog prvaka, ali po{tujemo i sebe. Svesni smo svojih kvaliteta. Ako pru`imo svoj maksimum, verujem da se mo`emo nadati povoqnom ishodu.

Za dobru atmosferu zadu`en je Mi{a Petkovi}. Za razgovor je uvek spreman.

- Za Dowi Srem je ovo najve}a utakmica od kako postoji - smatra Petkovi} – Nama to ne predstavqa optere}ewe. Naprotiv, u

utakmicu ulazimo maksimalno opu{teno, ali motivisani da se rivalu suprotstavimo na najboqi mogu}i na~in. Strah ne postoji i to je zabrawena re~ u svla~ionici! Mi smo tim koji nikome ne preti. Svakoga po{tujemo, ali i svakome stajemo na crtu. @ao nam je {to ne igramo u Pe}incima, jer smo uz na{e navija~e na Suva~i znali samo za uspehe. To nije razlog da i na prelepom stadionu Vojvodine, uz podr{ku vernih navija~a, ne pobedimo. @. Radivojevi}

KUQANI DOMA]INI NI[LIJAMA

Str pqe wem do ci qa Fudbaleri Hajduka, u promociji pred svojim navija~ima, do~ekuju ekipu Radni~kog iz Ni{a. Nakon poraza u Jagodini {ef stru~nog {taba Veli~ko Kaplanovi} je rekao da }e do duela sa Ni{lijama poku{ati da otklone uo~ene gre{ke na premijeri, kao i da unaprede ono {to je bilo dobro.

Pitamo Kaplanovi}a da li je Hajduk spreman za duel s Ni{lijama.

- Mislim da smo spremni.

Dobro smo radili preko nedeqe, na raspolagawu imamo i centarfora Popovi}a {to je za nas mnogo bitno. Iskreno, jedva ~ekamo da debitujemo pred na{om publikom.Pozivam navija~e da do|u u {to ve}em broju, novoj ekipi je to od velikog zna~aja - ka`e Kaplanovi}.

Radni~ki je novajlija u eliti, {to ne zna~i da ge niste vaqano prou~ili.

- Radni~ki je ekipa za po{tovawe, u prvoj utakmici u Novom Pazaru u ranoj fazi Ni{lije su ostale sa igra~em mawe, {to se svakako odrazilo i na igru i na rezultat.Radni~ki igra tvrdo i veoma disci-

plinovano, ali mi smo doma}ini i uloga favorita pripada nama.

Gostuju}e ekipe u Kuli po pravilu igraju zatvoreno, pretpostavka je da }e i Ni{lije vrebati priliku iz kontre.

- Verujem u ovu ekipu i u svoj rad. Ne treba da srqamo, nego da budemo strpqivi, da prvi postignemo gol, a u tom slu~aju i gosti bi se otvorili.

Ho}e li biti promena u odnosu na postavu koja je igrala u Jagodini?

- Vide}emo, tra`i}emo dobitnu jedanaestoricu. Svi su spremni, zdravi, cele nedeqe lepo se radilo i ako je to neki predznak mislim da }emo se pred na{om publikom pokazati u lepom svetlu.Uz du`no po{tovawe prema Ni{lijama, mislim da smo bli`i pobedi optimista je Kaplanovi}.

Hajduka }e najverovatnije nastupiti u slede}em sastavu: Peri}, Milutinovi}, Lali}, Bulatovi}, @arkovi}, ]ulum, Sekuli}, Adamovi}, Popovi}, ]ovin i Veselinovi}.

Ulaz na stadion je besplatan. \. Bojani}

Alek san dar ]o vin (de sno), jed na od uzda ni ca Ku qa na

DANAS NA FUDBALSKIM TERENIMA Pr va li ga Sr bi je - NOVI SAD: Proleter - Banat, PE]INCI: Radni~ki - Kolubara, BEOGRAD: Teleoptik - Novi Sad, ZAJE^AR:Timok - Be`anija, U@ICE: Jedinstvo Mladenovac, KRU[EVAC: Napredak - Mladost (L), BEOGRAD: ^ukari~ki - In|ija, LU^ANI: Metalac - Vo`dovac, KRQEVO: Sloga - Borac.

Utakmice po~iwu u 17.30 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Is tok VR[AC: Vr{ac - Radni~ki (B), BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Borac (S), ADA: AFK - Kolonija, SRPSKA CRWA: Budu}nost - Ba~ka 1901, KIKINDA: Kikinda Jedinstvo (BK), KOVIN: Radni~ki - Jedinstvo (NB), SE-

^AW: Bile}anin - Sloboda (NK).

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Voj vo |an ska li ga Za pad - SRBOBRAN: Srbobran - Polet (S), ERDEVIK: Sloga - Prvi maj, KA]: Jugovi} - Indeks, BA^KA PALANKA: Ba~ka Budu}nost (M), NOVI SAD: Crvena zvezda - Borac, CRVENKA: Crvenka - Omladi-

nac, STANI[I]: Stani{i} Mladost (T).

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da BA^: Tvr|ava - Metalac, VRBAS: Vrbas - TSK, VETERNIK: Veternik - Metalac.

Utakmice po~iwu u 17 ~asova.

No vo sad ska li ga - NOVI SAD: @elezni~ar - Fru{kogorac. Me~ po~iwe u 17 sati.

SPORT

dnevnik

15

subota18.avgust2012.

U SU BO TI CI IZA ZOV NI VOJ VO \AN SKI DER BI: SPA RA TAK ZLA TI BOR VO DE - VOJ VO DI NA

Sledi do bra pred sta va Ka da bi smo pi ta li na vi ja ~e Spar ta ka Zla ti bor vo de ka ko bi vo le li da se za vr {i da na {wi voj vo |an ski der bi sa Voj vo di nom ve ro vat no bi bez iz u zet ka po `e le li re pri zu pret hod nog me ~a ove dve eki pe, ka da su Su bo ti ~a ni po be di li sa 5:1.No, `e qe su jed no, a re al nost }e, naj ve ro vat ni je, bi ti dru ga ~i ja.Oba da na {wa ri va la ni su po ~e la tak mi ~e we ka ko su `e le la, pa je der bi pri li ka za po prav ni.

– Ne za hval no je prog no zi ra ti is hod voj vo |an skog der -

Pro mo ci ja U cen t ru Su b o t i c e pred s ta v qe n a je eki p a Spar ta ka Zla ti bor vo de za ovu se zo nu. Pri sut ni su mo gli da raz go va ra ju sa pr vo tim ci ma i stru~ nim {ta bom o voj vo |an skom der bi ju s Vo {om, o pla no vi ma i `e qa ma u te ku }oj se zo ni, kao i da se upo z na j u sa ra d om klup ske {ko le fud ba la.

bi ja, ali je iz ve sno da nas o~e ku je te {ka utak mi ca i o~e ku jem kva li tet nu fud bal sku pri red bu. Oba ri va la ima ju {ta da po ka `u, oba ri va la su u{la am bi ci o zno u no vu se zo nu, pa ve ru jem da }e pu bli ka u`i va ti. Do bra pred sta va ne bi tre ba lo da iz o sta ne. [to se Spar ta ka ti ~e, mo ti va si gur no ima mo, `e li mo i da se is ku pi mo za po raz u pr vom ko lu. O ri va lu sve naj lep {e, zna se ko je i {ta je Voj vo di na u na {em fud ba lu, ali se mi na da mo da mo `e mo do po voq nog re zul ta ta – ka zao je tre ner Zo ran Mi lin ko vi}.

Mi lin ko vi} ne }e mo }i da ra ~u na na po vre |e ne Mi le no vi }a i Ste va no vi }a, o~e ku je se da usko ro u kom bi na ci ji za tim bu du \ur |e vi} i ^o vi} ko ji su zbog po vre da pro pu sti li ve }i deo pret hod ne po lu se zo ne.

S ob zi rom na ri va li tet Su bo ti ~a na i No vo sa |a na o~e ku je se i le pa po se ta.

N. S.

Mo me nat sa utak mi ce Voj vo di na - Spar tak ZV od i gra ne u No vom Sa du

Vo {i ne maw ka op ti mi zam Fud ba le ri Voj vo di ne idu na no ge su bo ti~ kom Spar ta ku Zla ti bor vo da. To je voj vo |an ski der bi, s tim {to No vo sa |a ni ni su za bo ra vi li pro le} ni fi ja sko ka da su ih Su bo ti ~a ni sa vla da li s 5:1.Cr ve no - be li i ne raz mi {qa ju o ne ka ka voj osve ti za taj krah, ali po be du sva ka ko `e le. Upra vo to je pred duel re kao i {ef stru ke Zla to mir Za gor ~i}. Ta ko raz mi {qa ju i fud ba le ri , a ka pi ten Mi ro slav Vu li }e vi} ve ru je da je eki pa sprem na za uspeh u Su bo ti ci.

- Ide mo na meg dan Spar ta ku i `e li mo da iz vu ~e mo po zi ti van re zul tat, {to zna ~i da sla vi mo. Tre ni ra li smo sva ko dnev no i ~i tav ci -

klus ra da pro te kao je od li~ no. Svi fud ba le ri su zdra vi, sprem ni i or ni za voj vo |an ski der bi. Mo `e da se do go di i da ne ko od mlad |ih mo ma ka do bi je {an su, ali ne bih o to me. Tim }e se zna ti pred po ~e tak utak mi ce - re kao je tre ner Zla to mir Za gor ~i}.

U eki pi ne }e bi ti Bra ni slav Traj ko vi} i Pe tar [ku le ti}. Wih je Uprav ni od bor klu ba su spen do vao zbog kr {e wa klup ske di sci pli ne. O ka zni za obo ji cu igra ~a od lu ~i }e di sci plin ski or ga ni.

- Na wih ne ra ~u nam ni za ovaj, kao ni za na red ne du e le. Oni su pre kr {i li klup sku di sci pli nu i ti me na ne li {te tu i se bi, svo jim

sa i gra ~i ma i klu bu. O wi ho vim sud bi na ma ne ka od lu ~i klup sko ru ko vod stvo.

Sprem ni su u Voj vo di ni da od go vo re svim tak ti~ kim za mi sli ma tre ne ra Spar ta ka Zo ra na Mi lin ko vi }a.

- Zna mo da na {i ri va li ima ju ~vr stu eki pu i da te {ko pri ma ju go lo ve. Mi smo u du e lu sa Sme de re vom ima li i igru i mno go {an si, ali gol ni smo po sti gli. Mo `da je na to uti ca lo i sve ono {to se do ga |a lo pre te utak mi ce. Ve ru jem da }e mo igra ti mno go bo qe i kva li tet ni je ne go sa Sme de rev ci ma i da }e mo us pe ti da za tre se mo mre `u Spar ta ka i po red wi ho ve tvr de igre - na da se Za gor ~i}. M. Pa vlo vi}

JE LEN SU PERLI GA – 2. KO LO KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - No vi Pa zar

1:1(0:1)

Da nas NO VI SAD: Do wi Srem - Par ti zan KU LA: Haj duk - Rad ni~ ki (N) SU BO TI CA: Spar tak ZV - Voj vo di na BE O GRAD: BSK Bor ~a - Slo bo da Po int SME DE RE VO: Sme de re vo - Ja vor

Su tra BE O GRAD: Cr va na zve zda - Rad JA GO DI NA: JA GO DI NA - OFK Be o grad

(Are na sport, 20) (17.30) (17.30) (17.30) (17.30) (Pr va, 20.45) (Are na sport,17.30)

16

sport

subota18.avgust2012.

MA STERS TUR NIR U SIN SI NA TI JU

No vak u po lu fi na lu, na re du Del po No vak \o ko vi} pla si rao se u po lu fi na le Ma ster sa u Sin si na ti ju po be div {i Ma ri na ^i li }a 2:0 (6:3, 6:2).

Ri val srp skom te ni se ru u bor bi za fi na le, da nas, bi }e Huan Ma rin del Po tro, {to }e bi ti re pri za du e la za bron za nu me da qu sa Olim pij skih iga ra.

No vak \o ko vi}

No vak je pro tiv ^i li }a od i grao ve o ma do bar me~. Imao je 23 vi ne ra i 17 ne iz nu |e nih gre {a ka, sjaj no ga je slu `io ser vis (69% uba ~e nog pr vog) i za be le `io je i sed mu po be du u isto to li ko me |u sob nih du e la sa Hr va tom. \o ko vi} je do bio pr vi gem bez iz gu bqe nog po e na, de lo ve lo je da }e isto u~i ni ti i ^i li}

ko ji je ra zor nim ser vi si ma sti gao do 40:0, ali sle de }ih pet po e na pri pa lo je srp skom te ni se ru ko ji je ta ko po veo 2:0 na star tu.

U tre }em ge mu hr vat ski te ni ser sti gao je do dve ve za ne ri brejk {an se na kon ne ko li ko ne ka rak te ri sti~ nih gre {a ka \o ko vi }a, ali svet ski broj dva se uozbi qio, do bio je ~e ti ri ve za na po e na i as udar cem po tvr dio start ni brejk (3:0).

Us peo je u na stav ku se ta ^i li} da do ne kle kon so li du je svo ju igru, us peo je u osmom ge mu da spa si tri set lop te iako je u jed nom tre nut ku pro ma {io lop ti cu iz sme ~a, ali \o ko vi} je igrao u od li~ nom rit mu i po sle 45 mi nu ta do bio je pr vi set 6:3.

U pr vom se tu \o ko vi} je brejk na pra vio u dru gom, a u dru gom u tre }em ge mu.

Sa ~e kao je ne ko li ko gre {a ka Hr va ta, vra tio je ne ko li ko ne u god nih ser vi sa i po veo je 2:1. Sjaj no je \o ko vi} ser vi rao to kom ce log me ~a {to mu je da lo do dat no sa mo pu zda we.

U sed mom ge mu \o ko vi} je od i g rao ne k o l i k o pre l e p ih po te za na mre `i, sti gao je do tri ve za ne brejk {an se i dru gu je pre t vo r io u ve l i k ih 5:2.

Imao je Ma rin u po sled wem ge mu po n o v o dve ve z a n e brejk {an se, ali po no vo se \o ko vi} ser vi si ma iz vu kao i na kon 81 mi nu ta je sti gao do po lu fi na la (6:2).

Tro ic kom i Se pi ju sa mo je dan gem Srp ski te ni ser Vik tor Tro ic ki i we gov dubl-part ner An dre as Se pi iz Ita li je eli mi ni sa ni su u ~e tvrt fi na lu tur ni ra u Sin si na ti ju. Bo qi od wih bi li su Hr vat Ivan Do dig i Mar se lo Me qo iz Bra zi la 6:0, 6:1.

Bra zil sko-hr vat ska kom bi na ci ja za pla sman u fi na le bo ri }e se sa po bed ni ci ma okr {a ja Fir sten berg/Mat kov ski – Bu pa ti/Bo pa na.

Sa hra wen Sve to zar Gli go ri} Ko m e m o r a c i j a po v o d om smr t i le g en d ar n og {a hov s kog ve l e m aj sto r a Sve t o z a r a Gli g o r i } a odr `a na je u Skup {ti ni gra da Be o gra da u pri su stvu po ro di ce i ve li kog bro ja pri ja te qa. Mi n i s tar k a spor ta Ali sa Ma ri}, ta k o | e {a hov ski ve le maj stor, re kla je da je Sr bi ja osta la bez le gen dar nog spor ti ste.

- On je bio je dan od naj va `ni j ih pro t a g o n i s ta ove drev ne igre u 20. ve ku. We go vi re zul ta ti su re kord ni i ne pre va zi |e ni. Za we ga je vi te {tvo bi lo iz nad ri va li te ta, a dao je ogro man do pri nos na ci o nal nom ti mu i ura dio je mno go za ugled ze mqe. On je istin s ki ve l i k an na { eg spor ta. Bio je je dan od po sled wih aso va ge ne ra ci je ko ja je {ah u~i ni la po pu lar nom igrom na glo bal nom ni vou is ta kla je Ma ri}.

Pred sed nik [a hov skog sa ve za Sr bi je Mi o drag Vu ko ti} is ta kao je da je {ah ostao bez jed nog od svo jih ve li ka na.

- Bi lo je i bi }e mno go vr hun s kih {a h i s ta, ali ni k o ne }e bi ti ta kav si no nim za qud ske i sport ske vred no sti kao {to je to Sve to zar Gli go ri}. Va `io je za naj bo qeg {a hi stu van SSSR-a, svet }e ga pam ti ti kao ve li kog am ba sa do ra spor ta. On je bio go ro stas, jed no stav no - Gli ga na -

ci o na le - re kao je Vu ko ti}. [a hov ski ve le maj stor i du go go di {wi Gli go ri }ev ko le ga Alek san dar Ma ta no vi} re kao je da je Gli go ri} jo{ za `i vo ta po stao spo me nik, a da je we gov su sret sa {a hom bio su sret sa sud bi nom.

- Te {ko da igde na sve tu ima {a hi ste ko ji ne zna ko je Sve t o z ar Gli g o r i}. We g ov do pri nos ni su bi li sa mo po e ni osvo je ni na ta bli, ve} je sti m u l i s ao i oba v e z i v ao osta le u na ci o nal nom ti mu da se po na {a ju kao on. Uvek je igrao da po be di i da bu de pr vi, ali se ni ka da ni je bo rio pro t iv ri v a l a pre k o pu t a, ve} su ga za ni ma le is kqu ~i vo fi gu re. Upr kos to me {to je {ah na pe r i f e r i j a m a dru {tev n ih zbi v a w a Gli g o r i} spa da me |u na {a naj zna ~aj ni ja ime na ko ja su do pri ne la ugle du ze mqe - po ru ~io je Ma ta no vi}.

Gli g o r i} je bio vi { e stru k i {a h ov s ki {am p ion biv { e Ju g o s la v i j e. Ti t u l u ve l e m aj s to r a do b io je 1951. go d i n e. Osvo j io je 10 me d a qa na Evrop s kim pr v en stvi m a, od ko j ih ~e t i r i zlat n e. Gli g o r i} je i na {a hov s kim Olim p i j a d a m a osvo j io 14 me d a q a.

Sve to zar Gli go ri} je sa hra wen u Ale ji ve li ka na na be o grad skom No vom Gro bqu.

dnevnik

PE TI ME \U NA ROD NI ME MO RI JAL NI TUR NIR „BOG DAN RO DI]”

Po be da i re mi Voj vo di ne U No vom Sa du ju ~e je po ~eo Pe ti me |u na rod ni Me mo ri jal ni ru ko met ni tur nir „Bog dan Ro di}” ko ji je ove go di ne oku pio kva li tet ne eki pe iz re gi o na. Po sle pr vog tak mi ~ar skog da na ni jed na eki pa ni je ste kla ka pi tal nu pred nost za da na {we fi na le, pa }e se de fi ni ti van po re dak u gru pa ma i me ~e vi za pla sman zna ti po sle da na {weg pre po dnev nog pro gra ma.

Bez ob zi ra na sna gu i kva li tet Spli }a na, Voj vo di na je zna ~aj no po pra vi la uti sak u od no su na utak mi cu sa Slo gom iz Do bo ja od i gra noj pre ne ko li ko da na.

uve }a va li. Spli }a ni su se po ka za li kao ru ko met no vr lo pi sme na eki pa, ali zbog ne do stat ka is ku stva ni su mo gli va qa no da pa ri ra ju do ma }i nu.

Za raz li ku od pre mi jer nog me ~a, u dru goj utak mi ci u ko joj su sna ge od me ri li vi ce {am pion Hr vat ske Nek se i Po li teh ni ka iz Te mi {va ra, vi |e na je re zul tat ska ne iz ve snost i ujed na ~en kva li tet.

Po be du Nek seu do neo je de sni bek Ro bert Mar ko ti} ko ji je po be do no Da na {wi pro gram: sni gol po sti gao na is te ku 60. mi nu ta.

(09.00) Jugovi} Unimet – Nekse Is ku sna i fi zi~ ka (10.45) Partizan – Split do bro pri pre mqe na De taq sa otva ra wa tur ni ra (13.45) Utakmica za 5. mesto eki pa Po li teh ni ke, mi mo svih pred no sti, ~i ni lo se da }e eki (15.30) Utakmica za 3. mesto o~e ki va wa, pru `i la je iz u zet no pa ko ju ume {no vo di Ne deq ko (18.00) Finale (RT Vojvodina 1) sna `an ot por ru ko me ta {i ma iz Vu~ ko vi} ostva ri ti ~ak i po be Na {i ca. To kom ce log su sre ta du. Me |u tim, u tre nu ci ma ka da No vo sa |a ni od po ~et ka su sre ta igra lo se na ivi ci re zul tat skog je tre ba lo da pri ve du kra ju agre siv no 6-0 zo nom us pe li da „`i le ta”, a ka da su mom ci iz Te - utak mi cu hlad nih gla va ru ko me stek nu opi pqi vu pred nost ko ju mi {va ra, sre di nom dru gog po lu - ta {i Po li teh ni ke su se „usi ja su do kra ja su sre ta po ste pe no vre me na, po ve li sa dva go la li” na ~i niv {i niz teh ni~ kih gre {a ka, {to je go sti ma iz Hr vat ske omo gu }i lo da na kra ju ostva re te {ku, ali pre su sre ta o~e ki va nu po be du.

Ne ma sum we da je duel {am pi o na i vi ce {am pi o na Sr bi je, Par ti za na i Voj vo di ne, bio {la gvort pr vog da na Bog da no vog me mo ri ja la. Ove dve eki pe ve} na ovom tur ni ru po ka za le su da }e i ove go di ne bi ti glav ni tak ma ci za ti tu lu, ali i u Na ci o nal nom ku pu. Iako su vo di li u ve }em de lu su sre ta, ru ko me ta {i Voj vo di ne, do ma }i ni tur ni ra, na kra ju su iz gu bi li bod, ta ko da }e ko na~ ni is hod gru pe B za vi si ti od is ho da me ~a Par ti zan Split. Bi la je to utak mi ca pu na tem pa, di na mi ke i o{trih star to va na obe stra ne. No vo sa |a ni su is ko ri sti li ne u i gra nost Be o gra |a na, ~i ja eki pa je znat no iz me we na i ne in pre si o ni ra Mi lo{ Ba ri {i} u du e lu sa odbranom Partizana

Voj vo di na - Spilt 32:23 (16:10) NO VI SAD: SC „Sla na ba ra”, gle da la ca 100, su di je: Osto ji} i Raj ko vi} (No vi Sad). Sed mer ci: Voj vo di na 2 (2), Spilt 5 (4), is kqu ~e wa: Voj vo di na 6, a Split 4 mi nu ta.

VOJ VO DI NA: L. Ar se ni}, Dam wa no vi}, B. Ra di {i} 1, Po pov, Smo qan 1, M. Ba ri {i} 3, Ve se li nov 6, Stje pa no vi} 2, Aba xi}, Sto ja no vi} 6 (2), ^up ko vi} 1, Jo {i} 5, Mar ja nac 2, Mi lo {e vi} 1, Mi tro vi} 1, Stan ko vi} 3, ]u }uz.

SPLIT: Hi sto ni} 1, [o li} 1, Iva ni {e vi} 6 (4), Ra di}, Vran ko vi} 3, Nin ko vi} 5, Zu ji} 2, Bo ro zan 3, Bu ba li}, Lu {i} 2, Ber nat, Bo `i}, Jer ko vi}, Mat ko vi}, Ga li}.

Nek se - Po li teh ni ka 27:26 (15:15)

PR VEN STVO EVRO PE ZA JU NI O RE

Or li }i na ko rak do fi na la Ju ni or ska ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je pla si ra la se u po lu fi na le Evrop skog pr ven stva. Eki pa De ja na Mi ja to vi }a sa vla da la je Bu gar sku 88:79, a za pla sman u fi na le na{ tim }e se bo ri ti sa bo qim

NO VI SAD: SC „Sla na ba ra”, gle da la ca 100, su di je: Mo {o rin ski (Zre wa nin) i Pan xi} (No vi Sad). Sed mer ci: Nek ste 4 (4), Po li teh ni ka 6 (5), is kqu ~e wa: Nek se 10, Po li teh ni ka 10 mi nu ta.

NEK SE: P. Le li} (7 od bra na), Ko zi na 1, Ma ta i ja 6 (2), Eter 3, F. Le li} 4 (2), Mr |e no vi}, Var vo di}, Ivi} 2, Mar ko ti} 4, Fli {ko vi} 1, Pi vac, Vu ji} 1, Vo zab, Ob ra no vi} 2, Ze li} 3, [u wi} (3 od bra ne).

PO LI TEH NI KA: \u ri ~in (5 od bra na), Mra ki} 3, Ca ran dans, M. Ig nat, Are sni 2, Dra su 10 (3), Ba i te a nu 2, An to na ru 6, Spa hi}, S. Ig nat 3 (2), Vil ~e a nu, Kri ste sku, Sent pe te ri, Ko ting hiu 2, Fe ni ci 2, Le la, Va si le 2.

Voj vo di na - Par ti zan 25:25 (15:11) NO VI SAD: SC „Sla na ba ra”, gle da la ca 500, su di je: Ma {i} (Zre wa nin), i Ma ri} (Pan ~e vo). Sed mer ci: Voj vo di na 6 (5), Par ti zan 5 (5), is kqu ~e wa: Voj vo di na 18, Par ti zan 16 mi nu ta. Cr ve ni kar ton: Mi tro vi} (Par ti zan) u 46. mi nu tu.

VOJ VO DI NA: L. Ar se ni}, Dam wa no vi}, B. Ra di {i}, Po pov 2, M. Ra di {i}, M Ba ri {i} 3, Ve se li nov, Stje pa no vi}, Aba xi} (12 od bra na), Sto ja no vi} 10 (5), ^up ko vi}, Jo {i} 3, Mar ja nac 5, Mi lo {e vi}, Mi tro vi}, Stan ko vi} 2, ]u }uz (3 od bra ne).

PAR TI ZAN: Va si} (7 od bra na), Mi lo {e vi} 1, V. Ili} 2, B. Ra da no vi}, Mak si} 6 (4), @u jo vi} 1, M. Ra do va no vi} (6 od bra na), Kaj ga ni} 1, Ra di vo je vi} 1 (1), Mr {u qa, Xa mi}, N. Ili} 1, A. Ra do va no vi} 2,Ko stan di no vi} 3, Ivo {e vi} 1, Mi tro vi} 4, Po po vi}, Po ti}, Mar te ni} 2.

Po li teh ni ka - Ju go vi} Uni met 23:26 (11:10) NO VI SAD: SC „Sla na ba ra”, gle da la ca 300, su di je: Al mpi} i Cr wan ski (Ba~ ka Pa lan ka). Sed mer ci: Po li teh ni ka 2(2), Ju go vi} Uni met 3(3), is kqu ~e wa: Po li teh ni ka 12, Ju go vi} Uni met 12 mi nu ta.

PO LI TEH NI KA: \u ri ~in, Mra ki}, Ca ran dans, M. Ig nat 1, Are sni, Gra su 11(2), Ba i te a nu, An to na ru, Spa hi}, S. Ig nat, Vil se a nu, Kri ste sku 1, Szent pe te ri 2, Ko tin zi nu 1, Fe ni ci 3, Le la 2, Vasile 2.

JU GO VI] UNI MET: Do bri je vi}, Vr go vi} 2, Va si} 4, Be lo{, Kan ka ra{ 4, Ra da ko vi} 1, Vu }i }e vi}, Vug dra go vi} 2, Tra var, Kr sman ~i}, Su xum 6(3), Ra ki}, Mi lo sa vqev, Ste jin, Kur te{, Jo ki} 2, Vu ko vqak 5.

Foto: F. Baki}

sna gom be kov ske li ni je.

Sre di nom dru gog po lu vre me na ru ko me ta {i Voj vo di ne su iz gle da iz gu bi li dah, a u wi ho vim re do vi ma ni je bi lo igra ~a ko ji }e pre u ze ti od go vor nost na se be i ak ci je cr ve no-be lih kru ni sa ti go lom. U tim tre nu ci ma, ka da je Vu ka {in Sto ja no vi}, do ta da ne po gre {iv, pro ma {io sed me rac, ~i ni se da su cr no-be li do bi li kri la i na kra ju su us pe li da su stig nu vo| stvo do ma }ih ko je je to kom ~i ta vog su sre ta iz no si lo od dva do ~e ti ri go la. Bi }e za i sta ne iz ve sno i uz bu dqi vo po sled weg da na tur ni ra na utak mi ci Par ti zan - Split, na ko joj }e „maj sto ri s mo ra” po ku {a ti da iz bo re fi na le za Voj vo di nu.

Ina ~e, tur nir je otvo rio pred sed nik UO RK Voj vo di na Mi lan \u ki}, a me |u ve li kim bro jem po se ti la ca svo je me sto po red po ro di ce po koj nog Bog da na Ro di }a Ve sne i Dra ga na Vu ~u re vi }a i ru ko met nih rad ni ka iz ce le Sr bi je na {li su i sa da {wi i biv {i se lek tor Re pre zen ta ci je Sr bi je Ve se lin Vu ko vi} i Sead Ha sa ne fen di}.

Jo vo Ga li}

Ste fan Pot

iz bal ti~ kog der bi ja Li tva ni ja - Le to ni ja.

Naj e fi ka sni ji kod or li }a bi li su Ste fan Pot sa 24 (8-12 iz igre) i Ni ko la Ra di ~e vi} sa 21 po e nom (4-12 iz igre, 6sk. i 11ast), Ni ko la Jan ko vi} imao je 13 po e na (4-11 iz igre) i 10 sko ko va, a An dri} i ^vo ro vi} upi sa li su po 8 po e na.

To kom naj ve }eg de la me ~a Sr bi ja je ima la re zul tat sku pred -

nost, ve} u pr voj ~e tvr ti ni bi lo je +9, ali su Bu ga ri sva ki put uspe va li da se vra te u igru. Ta ko je bi lo sve do po sled we de o ni ce, na {i mom ci ima li su 5-8 po e na pred no sti, a troj kom An dri }a i po got kom Ra di ~e vi }a Sr bi ja je po ve la 80:68 na dva mi nu ta do kra ja, ~i me je me~ de fi ni tiv no re {en.

- Te {ka utak mi ca. Bu gar ska se po ka za la kao ne u god na eki pa, sa do brim {u tem i ve li kom {i ri nom u igri. Mno go ra da tre ba lo je da se ulo `i u od bra ni. ^e sti tam igra ~i ma, po naj vi {e za pre la zak ovog ste pe ni ka, {to ni ka da ni su us pe li i pro bi li su psi ho lo {ku ba ri je ru. Ovo je no vi mo me nat za wih, ali su ga za slu `i li jer su bi li pra vi tim.

Ima li smo 40 mi nu ta ja ~i voq ni mo me nat, po be di la je hlad na gla va, re zon i upor nost, na spram eufo ri je i tran sa Bu ga ra, ko ji su {u ti ra li i sa osam, de vet me ta ra. Odr `a li su ri tam i kon tro lu utak mi ce, re kao je se lek tor Mi ja to vi}.

SR BI JA U18: Ra di ~e vi} 21 (11 as, 6 sk), Pot 24, \u ka no vi}, Re bi}, ^vo ro vi} 8 (6 sk), Ku tle {i}, An |u {i} 3, M. Jan ko vi}, N. Jan ko vi} 13 (10 sk), An dri} 8, Ri sti} 4, [a li} 7.

BU GAR SKA U18: Gro zev 10, Ki ri lov 3, Mi haj lov 2, Ve zen kov 16, Sto ja nov 4, Ka ram fi lov 8, Min kov 14, An ge lov, Jan kov, Ga la bov 7, Vu tev 15, Di kov.

Hu ma ni {am pi o ni [e sto ri ca {am pi o na For mu le 1, ko ji se tak mi ~e u ovo go di {wem {am pi o na tu, uje di ni li su se za rad hu ma nog ci qa. Mi hael [u ma her, Fer nan do Alon so, Ki mi Ra i ko nen, Lu is Ha mil ton, Xen son Ba ton i Se ba sti jan Fe tel od lu ~i li su da po no vo po mog nu fon da ci ji “Wings for life”, ko ja za ciq ima pro na la zak le ka za o{te }e wa ki~ me ne mo `di ne.

Wih {e sto ri ca su u hu ma ni tar ne svr he da li svo je tr ka~ ke kom bi ne zo ne sa pot pi si ma, a sve to }e bi ti da to na auk ci ju, ko ja je za ka za na za 3. de cem bar. Sav pri ku pqen no vac i}i }e u fond or ga ni za ci je ko ja je du go pri sut na u For mu li 1.

SPORT

dnevnik

Do ma }i te ren i pu ne tri bi ne – ve tar u le |a

U`i vam, ali ne }u da po le tim ~ajno podignemo nos u budu}nosti, vi nas slobodno lupite po wemu - istakao je Jovi}.

On je dodao da ne bi trebalo zaboraviti da je Srbija na Igrama u Londonu imala jo{ dvoje predstavnika u tekvon-

Se lek tor ko {ar ka{ke reprezentacije Srbije Du{an Ivkovi} rekao je da wegov tim mora da zabele`i pobedu protiv Crne Gore, jer je kvalifikaciona grupa za plasman na prvenstvo Evrope veoma te{ka.

- O~ekuje nas zna~ajna utakmica, grupa je najkvalitetnija, najobimnija i najte`a, imamo putovawa na Island, u Estoniju, Slova~ku i Izrael. Osnovni takmi~arski ciq je da moramo da pobedimo, ali ne `elim da to igra~ima bude imperativ. O~ekujem da u|emo u takmi~arski ritam, {to zbog napornog puta nismo imali na Islandu - rekao je Ivkovi}.

Srbija je na startu kvalifikacija savladala Island u Rejkjaviku sa 91:78, ali je uprkos pobedi Ivkovi} bio nezadovoqan igrom.

- Pre bonusa smo primali ko{ i faul, to je pitawe kon-

Pr vo ko lo Island - Srbija 78:91 Crna Gora - Izrael 75: 69 Estonija - Slova~ka 95:74

Da nas Gru pa A Slova~ka - Island (18) Izrael - Estonija (20) Srbija - Crna Gora (20.30) Mi li ca Man di} i Dra gan Jo vi}

- Pre 10 dana nije bilo ni{ta od ovoga. Mislim da se, zasad, ipak dobro nosim sa ovim stvarima, na neki na~in i u`ivam u svemu. Verujem da ne}emo sada da poletimo, pa da posle ostanemo bez rezultata - rekla je Mandi}eva.

Vlada Srbije je donela odluku da re{i stambeno pitawe zlatnoj olimpijki, koja trenutno `ivi sa roditeqima, sestrom i bakom.

- Porodica i ja smo veoma zahvalni na takvom iznena|ewu. Jedva ~ekam da se uselim.

Bi}e sigurno i neka `urka za useqewe, svi ste pozvani poru~ila je Mandi}eva.

Selektor Srbije i trener olimpijske {ampionke Dragan Jovi} ocenio je da je zlatna medaqa potpuno promenila na~in na koji }e javnost u zemqi gledati na tekvondo.

- Ube|en sam da je ova medaqa zauvek promenila status tekvondoa. Znam ko vodi na{ savez, i tu je, kao i svuda, bilo nekih problema, ali ni{ta ozbiqno. Uspeh nas je spojio sve zajedno. Ako slu-

17

KVA LI FI KA CI JE ZA EP: U „BE O GRAD SKOJ ARE NI” IGRA JU SR BI JA I CR NA GO RA (20.30)

OLIM PIJ SKA [AM PI ON KA MI LI CA MAN DI]

Olimpijska {ampionka u tekvondou Milica Mandi} rekla je da joj prija pa`wa medija i navija~a nakon trijumfa u Londonu, ali je istakla da je taj uspeh ne}e promeniti.

subota18.avgust2012.

dou, Draganu Gladovi} i Damira Fejzi}a.

- Nisu oni slu~ajno oti{li na OI. Bilo im je te{ko, svi na tribinama su navijali protiv wih, jer su imali Engleze za protivnike. Sada je pred nama Rio. Posle ove konferencije spusti}emo zavesu, jer ne `elimo da poletimo - poru~io je Jovi}.

On je dodao da uspeh u Londonu nije do{ao slu~ajno i da o~ekuje da, kao i u prethodne dve godine, Olimpijski komitet i ministarstvo omladine i sporta nastave da pru`aju podr{ku kako bi Milica Mandi} ostvarila jo{ boqe rezultate i kako bi se pojavili jo{ neki talentovani takmi~ari.

- Mi smo u posledwe dve godine sa ni~ega sko~ili na ne{to. Posle smo od ne~ega do{li ovde gde smo sada. Malo je potrebno da svaki klub u Srbiji dobije ono {to mu je neophodno. To mo`e da uradi svaki grad u na{oj zemqi zakqu~io je Jovi}.

centracije i ne sme da se de{ava jednoj ozbiqnoj reprezentaciji. Uz sav respekt crnogorskog tima, koji je pobedio Izrael, mislim da }emo biti spremni za me~. Oni su veoma talentovani, igraju dobru ko{arku, imamo pun respekt prema wima i ne smemo da ponovimo gre{ke sa Islanda kada smo primali lake poene.

Ivkovi} je dodao da u nastav ku kva li fi ka ci ja ne }e mo}i da ra~una na Vladimira Lu~i}a, koji se povredio na Islandu.

- Jako mi je `ao, on je od onih debitanata koji je iskoristio {ansu i izborio se za visok rejting u reprezentaciji. Umesto Lu~i}a ponovo smo prikqu~ili timu Danila An|u{i}a - objasnio je Ivkovi}.

Kapiten Srbije Nenad Krsti} rekao je da je zdrav, da trenira, ali da }e o wegovom nastupu na me~u protiv Crne Gore odlu~iti stru~ni {tab.

- Nisam u najboqoj formi, tri meseca nisam igrao ko{arku. O~ekuje nas va`an me~ i da bismo ostvarili plasman na Evropsko prvenstvo moramo da odbranimo doma}i teren. O~ekujem pune tribine, dobru utakmicu i pobedu - poru~io je Krsti}.

Utak mi ca dru gog ko la A grupe kvalifikacija za prvenstvo Evrope igra se ve~eras od 20.30 sati u „Beogradskoj areni”.

Te o do si} i Kr sti } }e u me ~u s Cr no gor ci ma bi ti na ozbiq nom is pi tu

TUR NIR U SIN SI NA TI JU

Pangova iz ba ci la Je le nu i u du blu Je le na Jan ko vi} posle singla elimini sa na je i u dubl konkurenciji na tur-

ni ru u Sin si na ti ju. Na kon {to ju je izbacila sa turnira u sin glu, Ki ne ski wa [a uj Pang je bila kobna po na{u

teniserku i u dubl konkurenciji.

Srpkiwa je igrala u paru sa Izraelkom [ahar Par, ali ni{ta nisu mogle da u~ine protiv tandema Eleni Danilidu i

Peng koje su slavile 6:1, 6:3.

Grkiwa i Kineskiwa su ubedqivo savladale srpsko-izraelsku kombinaciju koja je za mawe od sat vremena jedva uspela da dobije ~etiri gema.

Tro ic ki od li ~an

Jelena Jankovi}

Viktor Troicki je pora`en u tre}em kolu singla na turniru u Sinsinatiju od Huana Martina Del Potra (6:7, 6:2, 1:6), a nekoliko sati kasnije napravio je iznena|ewe u dublu.

Troicki i Italijan Andreas Sepi u me~u drugog kola napravili su preokret protiv prvih nosilaca Belorusa Maksa Mirwija i Kana|anina Danijela Nestora i plasirali se u ~etvrtfinale – 4:6, 6:4, 10:8. Me~ je trajao sat i 16 minuta.

Oba para su iskoristila po jednu od pet brejk lopti, pa je o pobedniku odlu~ivao tre}i set. Kqu~ni mini-brejk Srbin i Italijan napravili su za 9:7, a onda iskoristili drugu me~ loptu, prvu na svoj servis.

Troicki i Sepi igra}e u ~etvrtfinalu protiv Hrvata Ivana Dodiga i Brazilca Marsela Mela, koji su izbacili Indijca Leandera Paesa i ^eha Radeka [tepaneka – 6:3, 4:6, 10:5.

Ko la {i nac po zvan u Ci rih

Me |u ku gla {kom eli tom:Asmir Ko la {i nac

Srpski baca~ kugle Asmir Kola{inac pozvan je da bude u~esnik Dijamantskog mitinga u Cirihu, 29. avgusta.

- Svi finalisti sa OI su na spisku u~esnika. Rivale predvodi Poqak Toma{ Majevski, koji je uspeo da odbrani zlato iz Pekinga. Nemac David [torl, vice{ampion, poku{a}e da mu se revan{ira.

Bronzani Amerikanac Ris Hofa predvodi ameri~ki spisak ne kome su jo{ Vajting i Kantvel. Dolazi i Kana|anin Dilan Armstrong - izjavio je Kola{inac.

On je u Londonu zauzeo sedmo mesto, sa daqinom 20,71.

- [to se plasmana u Cirihu ti~e, ne respektujem nikoga, gde god budem mogao da pobedim to }u u~initi - dodao je Kola{inac, ~iji je li~ni rekord 20,85.

Ukoliko mu menaxer bude obezbedio avionsku kartu za nedequ ujutru, istog dana uve~e baca}e kuglu u Lincu, a u ponedeqak }e na mitingu u austrijskom gradu u~estvovati srpski rekorder na 400 m prepone Emir Bekri}.

Do ve sla li do po lu fi na la: Vik tor Pi va~ i Mar tin Ma~ ko vi}

SP ZA JU NI O RE I SE NI O RE U NEO LIM PIJ SKIM DI SCI PLI NA MA

Ba bo vi} i To mi} u fi na lu Tre}eg dana Svetskog vesla~kog prvenstva za juniore i seniore u neolimpijskim disciplinama najvi{e uspeha imala je jedina na{a seniroska posada u Plovdivu. U infarkt zavr{nici polufinalne trke na{ dvojac bez kormilara za lake vesla~e Milo{ Tomi}, Nenad Babovi} s vremenom 6:46.53 osvojio je tre}e mesto i plasirao se u finale (sutra, 9.45 ~).

I na{ juniorski mu{ki dubl skul Viktor Piva~, Martin Ma~kovi} imao je uspe{an dan u Plovdivu.

Osvojawem drugog mesta plasirao se u polufinale {ampionata (danas, 9.38 ~). Za razliku od juniorskog dubl skula, juniorke Qiqana Jo{i} i Zorica Mr|a

nisu uspele da se plasiraju u polufinale. Na{ dubl skul je u repesa`u s vremenom 7:41.62 zauzeo peto mesto pa }e danas (16.59 ~) veslati u C finalu za plasman od 13. do 18. mesta.

Juniorski osmerac, Qubomir Gavri}, Dragi{a Milovanovi}, Nikola Krlovi}, Luka Pejanovi}, Nikola Novakovi}, Zoran Raji}, Marko Risti}, Uro{ Dimitrijevi}, kormilar Marko Arvai, ostao je prvi ispod crte za plasman u finale. Na{a posada je s vremenom 5:59.17 zauzela tre}e mesto u repesa`u pa }e tako u nedequ (8.56 ~) veslati u B finalu.

Danas }e Srbiju u Plovdivu predstavqati pet posada, sve u juniorskoj konkurenciji.

18

svet / BALkAn

subota18.avgust2012.

dnevnik

„OSVET NIK S PAN TOV ^A KA” IS PRO VO CI RAO PRED SED NI KA HR VAT SKE

Jo si po vi}: Po li ti ka Pu pov ca odav no se pre tvo ri la u et no bi znis ZA GREB: Predsednik Ivo Josipovi} `estoko je napao Milorada Pupovca ~ije Srpsko narodno vije}e izdaje nedeqnik „Novosti”optu`iv{i ga, izme|u ostalog, da se wegova politika odavno pretvorila u etnobiznis, a ne u kvalitetnu mawinsku politiku, prenose hrvatski mediji. „U vreme kada je wegova stranka i formalno bila u vladi, za Srbe je u~inio vrlo malo, za sebe izuzetno puno. To mi se, kao gra|aninu i predsedniku svih gra|ana, ne svi|a”, pi{e, izme|u ostalog, u pismu koje je predsednik Josipovi} uputio uredni{tvu nedeqnika „Novosti”, koji izdaje Srpsko narodno vije}e.

Josipovi}evo pismo je reakcija na tekst tog nedeqnika „Osvetnik sa Pantov~aka” u kojem je detaqno opisana Josipovi}eva uloga u boga}ewu wegovog prijateqa Marka Vojkovi}a ~ija je firma „Emporion”, mimo konkursa, dobila posao ubirawa naknade za muzi~ka autorska prava, prenose hrvatski mediji.

Autor tog teksta i urednik „Novosti”Ivica \iki}, naveo je da Josipovi} zloupotrebqava funkciju predsednika kako bi se Srpskom narodnom vije}u, koje finansira „Novosti”, smawile nov~ane dotacije iz dr`avnog buxeta.

Josipovi} odgovara da u tom tekstu nije naveden nijedan konkretan izvor ni podatak kojim bi se potkrepile tvrdwe da on vr{i bilo kakav pritisak na izdava~a i na nedeqnik „Novosti”.

Josipovi} tvrdi da iza optu`bi stoji Milorad Pupovac i

otkriva da mu je on nedavno uputio pismo koje je, po tezama i formulacijama, bilo identi~no tekstu u „Novostima”. „Pri~a o ‘osveti’ je besmislena i slu`i za zamenu teza s namerom da Milorad Pupovac koji polako gubi poziciju monopoliste na srpstvo u Hrvatskoj,

„Pupovac ni izbliza nije veliki zagovornik pomirewa Hrvata i Srba kako to nekada `eli da poka`e. U mnogim podru~jima Hrvatske vodi politiku nacionalnih sukoba niskog intenziteta. Tek toliko da Srbima poka`e da im je potreban za{titnik poput wega”, isti~e Josipovi}.

Milorad Pupovac i Ivo Josipovi}

poku{a la`nim optu`bama da promeni ono {to neminovno dolazi – pluralizaciju mawinske politi~ke scene”, pi{e u reagovawu Josipovi}a.

Ivo Josipovi} tvrdi da je Pupovac „reketirao” sve dosada{we vlade i ostvarivao velike finansijske prihode iz buxeta, kao i da je dobio mnogo pritu`bi u kojima mu se „Srbi i neke wihove organizacije” `ale da Pupovac netransparentno tro{i novac namewen mawinama.

Predsednik Srpskog narodnog vije}a odgovorio je da se boji da je Josipovi} odlu~io da `rtvuje wihovo politi~ko prijateqstvo. „Bojim se da je predsednik Republike odlu~io da `rtvuje na{e politi~ko prijateqstvo i do sada uspe{no partnerstvo zbog svog poslovnog prijateqstva i doju~era{weg partnerstva u poslu s naplatom autorskih honorara. On `eli da za{titi svoje doju~era{we partnere od pita-

wa koje novinari u svojim tekstovima u nedeqniku „Novosti” postavqaju o tim poslovima”, odgovorio je Milorad Pupovac, prenosi sajt „Danas.hr.” „Predsednik sve to ~ini u suprotnosti sa Ustavom, na koji smo se i on i ja zakleli – on kao predsednik, a ja kao narodni poslanik”, ka`e Pupovac.

Milorad Pupovac navodi da je Josipovi} odlu~io da formira savez sa druga~ijim osobama unutar srpske zajednice, „marginalnim akterima, preuzimaju}i wihovu ulogu, wihov jezik i sve sa namerom da u}utka one koji pi{u u „Novostima”. „Tako|e, ima ciq da destruira mawinske institucije koje smo stvarali godinama, SNV i SDSS, i da na kraju poku{a da mene javno diskvalifikuje”, isti~e Pupovac. „Predsednik Republike odlu~io je da mene proglasi problemom, a ne ono {to pi{u „Novosti„. I{ao je tako daleko da me je proglasio autorom teksta Ivice \iki}a, potcewuju}i ~iwenicu da su \iki} i novinari koji pi{u u „Novostima„ zbog svoje samostalnosti i slobode, i ostajali bez posla ili su, da bi sa~uvali voqu ili slobodu, odlu~ili da ne rade tamo gde se na wih vr{e pritisci”, ka`e Pupovac. „Odlu~io je da u tekstu \iki}a prepozna moje pismo, pa mene pretvori u problem i u krivca.

A to je ne samo zamena teza nego i tipi~na slika opisana u basni o odnosu vuka i jagweta”, ka`e Pupovac.

IZRA EL SKI PLA NO VI ZA NA PAD NA IRAN

Za me sec da na 500 mr tvih Izra e la ca?

TEL AVIV: Izraelski ministar civilne odbrane Matan Vilnai izjavio je kako bi napad na Iran izazvao sukob u kom bi za mesec dana poginulo oko 500 Izraelaca Borbe bi se vodile na nekoliko frontova, sa stotinama raketa ispaqenih na izraelske gradove”, izjavio je Vilnai za izraelski list „Maariv”, prenosi Bi-Bi-Si. Izrael je pripremqen, iako napadi na iranska nuklearna postrojewa moraju biti koor-

dinirani sa SAD, rekao je Vilnai.

U me |u vre me nu, ame ri~ ki bloger Ri~ard Silver{tajn izjavio je za Bi-Bi-Si da je dobio interni dopis brifinga izraelskog sigurnosnog kabineta sastavqenog od osam ~lanova.

U brifingu se nalaze planovi izraelske vojske o koracima koje treba preduzeti, kako bi se Iran spre~io u razvoju nuklearnog oru`ja, iako Teheran za svoj nuklearni program i da-

qe tvrdi da je za medicinske svrhe. Prema izraelskim tajnim dokumentima sa brifinga, vojna operacija bi zapo~ela jakim udarom na iransku infrastrukturu, nakon ~ega bi usledio o{tar napad balisti~kim pro jek ti li ma lan si ra nim na nuklearna postrojewa, prenosi Bi-Bi-Si. Diplomatski dopisnik BiBi-Sija Xonatan Markus tvrdi ka ko ni je mo gu }e po tvr di ti auten ti~ nost do ku men ta, ali da bi predlo`ena operacija bi-

la velikih razmera sa dugoro~nim posledicama. Iranska vlada i vojska dali su do znawa da }e na napad Izraela ili SAD odgovoriti pravom merom direktno ili preko saveznika.

U raz go vo ru za „Ma a riv”, Vilnai je rekao da je Izrael „spreman kao nikada pre” i dodao da „nema mesta histeriji”.

Vilnai je potvrdio procenu ministra obrane Ehuda Baraka, koji je uveren da u Izraelu mo`e jednomese~nom ratu poginuti oko 500 qudi.

JU@NA AFRIKA

Po li ci ja ubi la 36 ru da ra JO HA NES BURG: Trideset {est rudara poginulo je u ~etvrtak kada je policija otvorila vatru na {trajka~e u rudniku platine u Marikani u Ju`noj Africi. „Broj koji imamo za ju~e je 36 mrtvih”, rekao je generalni sekretar sindikata rudara NUM Frans Baleni. Ministarstvo policije je iznelo bilans od „vi{e od 30 mrtvih”, prenose svetske agencije.

Policija je saop{tila da }e sprovesti istragu masakra u rudniku koji predstavqa jedan od naj-

krvavijih sukoba u Ju`noj Africi od okon~awa ere aparthejda.

Na snimku se videlo kako policajci pucaju na radnike, koji padaju na zemqu. Policajci su zapucali kada su {trajka~i odbili da im predaju ma~ete, palice i drugo oru`je i nagrnuli na wih. Portparol policije Zveli Mnisi izjavio je da su i {trajka~i pucali na policiju, oru`jem koje su ukrali od pripadnika snaga reda.

Predsednik Ju`ne Afrike Xejkon Zuma poru~io je da je „{okiran besmislenim nasiqem”.

VELIKA BRITANIJA

Asan` op ko qen u am ba sa di Ekva do ra LON DON: Osniva~ „Vikiliksa” Xulijan Asan`, kome je Ekvador prekju~e odobrio politi~ki azil i daqe se nalazi u zgradi ambasade Ekvadora u Londonu.

Policija budno motri na sve izlaze iz dvori{ta zgrade.

Britanske vlasti jasno rekle da }e Asan`a uhapsiti ~im im se za to uka`e prilika, a potom i izru~iti [vedskoj, u kojoj se on tererti za seksualno uznemiravawe, drama u Londonu i daqe traje. Oko zgrade ekvadorske ambasade ju~e ujutro je raspore|eno 20-ak britanskih policajaca, spremnih da uhapse Asan`a (41) ukoliko on napusti

zgradu, preneo je AFP. „Vikiliks” je osudio kontinuirano policijsko prisustvo kao „taktiku zastra{ivawa”, a grupa podr`avalaca biv{eg kompjuterskog hakera provela je no} kampuju}i ispred ambasade Ekvadora, u poku{aju da „sa~uva” Asan`a od potencijalnog poku{aja wegovog hap{ewa. Da napetost bude jo{ ve}a, Asan` je poru~io da }e se u nedequ obratiti svojim pristalicama, koje se stalno okupqaju ispred ambasade Ekvadora u Londonu, u koju je Asan` pobegao nakon odluke londonskog suda da ga izru~i [vedskoj.

NORVE[KA

Pr va ostav ka zbog Brej vi ka OSLO: Direktor norve{ke policije Ojsten Meland podneo je ostavku nakon izve{taja nezavisne komisije koja je utvrdila da je policija mogla da spre~i masakr Brejvika.Ovaj napad, koji se dogodio 22 jula 2011. i u kome je Anders Bering Brejvik najpre izveo smrtonosni bomba{ki napad u Oslu, a zatim pucao u tinejxere u letwem kampu na ostrvu Utoja, usmrtiv{i ukupno 77 qudi, uzdrmao je naciju od pet miliona stanovnika i pokrenuo pitawe o krajwe desni~arskim gledawima i efikasnosti policije.

Meland, koji je do{ao na ~elo policijskog direktorata nekoliko sedmica pre Brejvikovog napa-

da, kritikovan je zbog propusta u delovawu policije tokom i posle najte`eg napada koji se dogodio u Norve{koj u mirnodopsko vreme.

Nezavisna komisija je navela da su obave{tajne slu`be mogle saznati ne{to o Brejvikovim planovima nekoliko meseci pre napada kada je kupio komponente za pravqewe bombe i da je policija imala dovoqno informacija da ga zaustavi u trenutku kada se kretao od scene bomba{kog napada ka kampu mladih.

Nakon izve{taja nezavisne komisije objavqenog u ponedeqak, sve je ve}i pritisak i na vladaju}u laburisti~ku vladu.

IRAK

No vi na pa di, 59 mr tvih BAG DAD: U novom talasu bomba{kih i napada pobuwenika vatrenim oru`jem u Iraku ju~e je poginulo 59 qudi, a raweno je vi{e desetina qudi.To je najvi{e `rtava u jednom danu za posledwe tri sedmice. Napadi u devet gradova su izvedeni nekoliko dana pred praznik Aid el Fitr koji ozna~ava

kraj muslimanskog svetog meseca Ramazana, koji je u Iraku obele`io porast nasiqa. Me|u poginulima je sedmoro policajaca koji su nastradali poku{avaju}i da do|u do mesta jedne od eksplozija. Dva najve}a napada dogodila su se u bagdadskoj ~etvrti Husejnije i u gradu Dakuku, severno od glavnog grada.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MAH MUD AH ME DI NE YAD Iranski predsednik Mahmud Ahmedinexad rekao je, u televizijskom obra}awu povodom godi{weg protesta protiv postojawa jevrejske dr`ave, da u budu}nosti na Bliskom Istoku ne}e biti mesta za Izrael.”@elite novi Bliski istok? I mi to `elimo.

Ali u wemu ne}e biti ameri~kog prisustva ni traga Cionista”. Na protestu u Teheranu uzvikivale su se parole „Smrt Americi” i „Smrt Izraelu”.

JO ZEF [LAR MAN Jozef [larman, {ef Ekonomskog udru`ewa, ina~e najmo}nije interesne platforme poduzetnika i industrijalaca pri vladaju}em bloku, javno je napao kancelarku zbog „caristi~kog stila” kojim vlada Nema~kom.”Sistem Merkel”, „menza-Merkel” u kojoj se slu`i samo jedno jelo, „kompleks Petra Velikog”, „partijska strahovlada” – to su samo neke od optu`bi kojima [larman zasipa kancelarku Merkel.

LO RAN FA BI JUS Ministar spoqnih poslova Francuske Loran Fabijus izjavio je da predsednik Sirije Ba{ar Asad ne zaslu`uje da `ivi. „Po{to sam ~uo potresna svedo~ewa qudi koji su ovde... kada ~ujemo tako ne{to, svestan sam koliko je sna`no ono {to upravo izgovaram: Ba{ar Asad ne zaslu`uje da bude na zemqi”, rekao je on posle posete sirijskim izbeglicmaa u kampu na sirijsko-turskoj granici.

Dve godine zatvora za ruske pankerke MOSKVA: Sud u Moskvi proglasio je krivim ~lanice ruske pank rok grupe „Pusi rajot”, kojima je su|eno zbog izvo|ewa performansa „pank molitve” u moskovskom Hramu Hrista Spasiteqa, usmerene protiv ruskog predsednika Vladimira Putina. One su osu|ene na zatvorsku kaznu u trajawu od dve godine.

Sudija Marina Sirova je izjavila da su tri ~lanice grupe „pa`qivo planirale” svoju akciju od 21. februara. Tu`ila{tvo je, po optu`bi za „huliganizam motivisan verskom mr`wom” tra`i lo tro go di {wu kaznu.

U slu~aju koji je izazvao brojne kritike zapadnih pop zvezda i podele u Ruskoj pravoslavnoj crkvi, tu`ioci su ocenili da tri ~lanice benda treba da budu „izolovane od dru{tva” i ka `we ne tro go di {wom zatvorskom kaznom. Vladimir Putin je izjavio da, pre-

ma wegovom mi{qewu, grupa koja je u februaru u najve}oj moskovskoj crkvi, Hramu Hrista spa si te qa, iz ve la „pank molitvu” protiv wega, ne bi trebalo da dobije strogu kaznu

zbog tog incidenta. Pristalice pankerki, me|utim, pesimisti su u pogledu ishoda sudskog procesa.Glavna peva~ica benda Nade`da Tolokowikova uporedila je su|ewe sa represijama

^lanice grupe „Pusi rajot” u sudnici

iz doba diktature Staqina i upozorila da ruski politi~ki sistem srqa ka propasti. Tolokowikova je, obra}aju}i se pro{le sedmice sudu, izjavila da je su|ewe „politi~ka naredba za represiju, koja podse}a na standarde staqinisti~kih trojki”, aludiraju}i na specijalne brze sudove sovjetskog diktatora. Ona je, tako|e, navela da se zajedno sa druge dve ~lanice, Marijom Aqohinom i Jeka te ri nom Sa mut sje vi~, ose}a nemo}no pred dr`avom.

Uo~i izricawa presude ~lanicama grupe „Pusi rajot”, u vi{e od 65 gradova sveta organizovani su protesti od Sidneja do Buenos Ajresa. Poznati muzi~ari, me|u kojima biv{i Bitls Pol Makartni, Madona i Bjork, zatra`ili su da sud oslobodi pankerke.

kultura

dnevnik

Српски превод нове књиге једног од најзначајнијих савремених америчких и светских писаца, Пола Остера „Зимски дневник„ је представио његов београдски издавач „Геопоетика„, пре америчког издање које се тек очекује. О књизи која се опире свакој жанросвкој и формалној одредници, а 12. је Остеров наслов, од 1998. у издању овог издавача, говорили су главни уредник и писац

Владислав Бајац и преводилац проф. др Ивана Ђурић Пауновић која је докторирала на теми Остерове Америке и до сада је превела скоро све што је „Геопоетика„ објавила од овог аутора. Бајац је констатовао да „ Зимски дневник„ свакако није ни роман ни аутобиографија, али је све то помало, а у суштини је „књига тела и душе у којој Остер сумира све чега се сећа, што му је важно о чему размишља...” „Тридесет година после објављивања књиге ‘Откривање самоће‘ (1982), Остер обзнањује „Зимски дневник„, који, ако и није њен наставак, ту књигу надопуњује и с њом чини органску целину. У првој је говорио о очинству на два

начина: размишљањем о свом оцу и о себи као оцу, у новој се бави целом породицом„ објаснио је он. За некога ће разоткривање интимности бити изненађење, приметио је Бајац и додао да за оне који познају Остерову опсесивну аналитичност и заокупљеност детаљима, ово је само доказ његове доследности.. О пишчевој доследности и о потреби да као зрео човек и зрео писац, минуциозно ослушкује своје тело, али и све већ изречене и исписане речи које су га довеле до зиме сопственог живота, говорила је др Ивана Ђурић Пауновић Она је у књизи препознала безброј ситуација и асоцијација на оно о чему је писао у претходним делима али је нагласила да свака таква коцкица јесте нова и изненађујућа. Према њеним речима Остер мајсторски преплиће живот и фикцију и тешко је уочити границе али оно што је увек присутно то је прича и Ивана Ђурић-Пауновић га назива „Шехерезадом Бруклина”. За аутора, је, сматра преводилац, најважнија прича о писању и стварању и вечито трагање за одговором на питање ко је он и зато настоји да буде до бола искрен. „Докле год буде постављао себи суштинска животна питања, која отворено поткрепљује преживљеним, личним искуством, Остер ће имати шта да каже„ поручила је др Ивана Ђурић Пауновић. Током промоције приказан је одломак из ексклузивног интервјуа са Полом Остером који је јуна ове године снимила у Њујорку у његовом дому новинарка РТС-а Неда Валчић Лазовић, а који ће бити емитован на Другом прогтраму РТС-а 27. септембра у 22.30 сати. Писац је фасцинантан саговорник и сви који су нешто прочитали од његових књига имаће јединствену прилику да га ближе упознају. (Тан југ)

За сезону са стилом Почело је топљењем слика Драгана Јанкова, прецизније његовом изложбом која је због великих врућина скинута, па поново постављена. Лето у Музеју савремене уметности Војводине (МСУВ), ипак, завршиће се обновом, али не система за климатизацију, него радовима на застарелим електроинсталацијама, јер без тога нема ни расхлађивања, сазнајемо од в. д. директора ове куће Владимира Митровића. МСУВ је прошле недеље послао саопштење у којем се због радова „одјављују“ до 25. септембра, да би одмах после тога нова сезона почела у новом сјају, иако на челу сматрају да су потребне још минимум две интервенције како би се зграда у Дунавској 37 могла сматрати потпуно функционалном за музеолошку делатност.

Владимир Митровић

- Припрема радова који су почели 14. августа трају већ више од пола године. Поштујући задату процедуру, успели смо да заокружимо пројекат припреме и да га започнемо на време да би отворили нашу јесењу излагачку сезону – предочио је Митровић.

- Укупна вредност радова, које финансира Влада АП Војводине, износи 14 милиона динара. Мењамо електроинсталације, сређујемо улазни хол и киносалу, а

НОВИ ПРЕВОД РОМАНА ВИДЕ ОГЊЕНОВИЋ

„Посматрач птица” на бугарском Роман Виде Огњеновић „Посматрач птица„ који се две године налази међу најчитанијим књигама у јавним библиотекама у Србији, биће објављен на бугарском у првој половини наредне године, саопштио је ексклузивни издавач књига ове ауторке „Архипелаг”. Издање на бугарском у

преводу Севде Димитрове објавиће водећа бугарска издавачка кућа „Сиела„ из Софије са којом је „Архипелаг„ управо потписао уговор. Издавач из Софије пре неколико месеци објавио је и бугарско издање претходног романа ове ауторке „Прељубници„ који су, како је саопштио „Архипе-

19

МСУВ ПРЕ РАСХЛАДНОГ СИСТЕМА, ИПАК РАДИ НА ЗАСТАРЕЛИЈЕМ, ЕЛЕКТРОСИСТЕМУ

СРП СКИ ПРЕ ВОД У „ГЕ О ПО Е ТИ ЦИ“ ПРЕ АМЕ РИЧ КОГ ИЗ ДА ЊА

Раз от кри ва ње ин тим но сти По ла Осте ра

subota18.avgust2012.

лаг„, одлично примљени у бугарским медијима и критици, после чега је Огњеновић крајем маја отворила пролећни Сајам књига у Софији. Роман „Посматрач птица„ биће објављен наредне године и на македонском језику, а у току су преговари и са издавачима из Грчке, Словачке, Чешке и Мађарске.

елиминисаћемо и проблем воде која нам се после кише појављује у подрумима, где се налазе депои. Као главни корисници зграде имамо обавезе и према колегама из Музеја Војводине чији се депои налазе ту, као и према РТВ, чија је филмска архива, такође, тренутно у згради МСУВ. Радиће се и на једном делу крова, оно што је најхитније, док остале радове планирамо за следеће сезоне. У МСУВ се надају да ће, ако све буде текло по плану, нову излагачку сезону започети великом ретроспективном изложбом Мире Бртке 2. октобра. Кустоскиња Сузана Вуксановић је припремила прву свеобухватну поставку радова наше познате уметнице која је своју уметничку каријеру започела 1964. године, везујући се за релацију Стара Пазова-Београд-Рим-Нови Сад-Братислава. Поред бројних других пројеката на којима вредно ради кустоски тим МСУВ, за нову сезону планирана је још једна изложба која насловом наговештава занимљиво музеолошко постављање према баштини – „Технологија народу: филм и видео у

Војводини у 20. и 21. веку“. Митровић најављује да је то још увек радни наслов, а да је изложба, заједно са пројекцијом филмова, говорним програмом у кино сали и пратећим каталогом, прва репрезентативна изложба која представља пресек филмске

технике и алата за производњу филма и видеа сваком грађанину.

- Изложба је замишљена као конститутивна платформа у МСУВ за даље изучавање, праћење и промишљање ове врсте продукције у Војводини и пред-

Самоодрживост коначни циљ - Наш коначни циљ тренутно изгледа као сан али ми ћемо га остварити, јер одржива и паметна зграда била би пример могућности уштеде енергије и савременог приступа одржавању објеката. За неки дугорочнији циљ сматрамо да су соларни панели од којих би добијали енергију одлично, одговарајуће и савремено решење за један Музеј савремене уметности – наводи в. д. директора МСУВ Владимир Митровић, поводом актуелне обнове зграде. - Ми смо као музеј још пре десетак година ушли у лигу шампиона, да се изразим фудбалским речником, али нисмо имали добар стадион који би на прави начин могао пратити сва дешавања која планирамо. Сада смо добили прилику да се ситуација са зградом у великој мери поправи па стога очекујемо и већу посећеност у наредном периоду.

и видео продукције на подручју Војводине током 20. и прве деценије 21. века кроз проблемске концепте који прате технолошки развој медија, естетске иновације и експеримент у условима све значајније технолошке демократизације и шире доступности

ставља скицу будуће музејске збирке филма и видеа – рекао је Митровић, додајући да су аутори кустоскиња МСУВ Гордана Николић и режисер и професор на Академији уметности у Новом Саду, Александар Давић. И. Бурић

СУТРА НА НОВОСАДСКОМ МУЗИЧКОМ ЛЕТУ НАСТУПА АНСАМБЛ „МАМБО СТАРС”

Ритмови кубанске салсе Циклус концерата у оквиру Новосадског музичког лета 2012, који организује Музичка омладина Новог Сада наставља се сутра у 21 час наступом ансамбла „Мамбо старс“. Концерт се одржава у врту Средњошколског дома (Николајевска 1), а у случају лошег времена у Синагоги. Ансамбл “Мамбо Старс” је латино-салса ансамбл из Београда, основан 1999. године, а његови чланови су професионални џез музи-

на домаћој сцени покренуо је касније читав низ латино бендова и пројеката, као и појаву салса клубова и домаћих бендова с кубанским музичарима. У ансамблу су током једне деценије рада свирали сви значајнији музичари домаће џез сцене. Гости на сутрашњем концерту су Хосе Феликс Цебалос, вокал (Венецуела), Лазаро Дел Торо, перкусије (Куба) и Нyдиа Моје, вокал (Куба).

кубанске салсе, преко најпознатијих латино хитова, па све до филмске и поп музике. “The Mambo Stars” је снимио више ТВ емисија и новогодишњих програма. Вођа састава је саксофониста Тихомир Тики Јакшић, који је уједно и аутор већине музичких аранжмана. Наступали су с многим уметницима домаће сцене међу којима су, између осталих, и Ана Софреновић и Нада Павловић.

чари, иначе и чланови Биг бенда РТС, који су своју вишегодишњу љубав и жељу за свирањем латино музике пренели у овај врло атрактиван музички састав. У време када је формиран, после филмова Краљеви мамба и Буена Виста Сошл Клаб, када је латино музика била на врхунцу популарности, “The Mambo Stars” је био први оркестар латино музике у Србији. Успех састава

“The Mambo Stars” је од самог оснивања имао много наступа по Србији, у свим већим градовима и на неколико фестивала (џез фестивали у Београду, Ваљеву, Шапцу, “Град-театар Будва”, “Лето на Штранду”, “Дани Београда”, ФЕСТ, “Пан фестивал”...), као и у многим клубовима широм земље. Репертоар овог ансамбла изузетно је богат и састављен је од ритмова

Продаја улазница је два сата пред почетак концерта на месту одржавања програма, а цена улазнице је 500 динара. Новосадско музичко лето завршава се у петак, 24. августа концертом Војвођанског омладинског камерног оркестра, под диригентским вођством Чабе Зиме, а као солиста наступа Давид Мезеи, контрабас.

НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У ФРАЈБУРГУ

„Паради” награда публике Филм Срђана Драгојевића „Парада„ освојио је награду публике на филмском фестивалу у Фрајбургу у Немачкој, што је осма међународна награда тог остварења на фестивалима у Европи.

„Мислим да је ово веома охрабрујуће за нашег немачког дистрибутера, компанију ‘Neue visionen‘ из Берлина, која је заказала почетак немачке дистрибуције за 9. септембар„, рекао је

сценариста и редитељ филма Драгојевић, који се вратио из Берлина где је читав дан давао интервјуе за немачке медије пред премијеру у септембру. Он је казао да је велика ствар да филм из мале земље има тако

велику дистрибуцију, чак са 45 копија, више него што је било на читавој територији бивше Југославије. „Наравно, помало је необично гледати свој филм насинхрони-

зован на немачки, али сам импресиониран колико је то професионално урађено и колико гласови немачких глумаца личе на наше„, казао је он, додајући да ће заједно са Николом Којом и Милошем Самоловим 9. септембра присуствати премијерама филма у шест највећих немачких градова. Драгојевић је истакао подршку амбасаде Немачке у Београду која је прва помогла филму. „Они су јако задовољни како је филм успео и колики практичан успех има у рушењу стереотипа према ЛГБТ популацији, да је немачко Министарство спољних послова наложило амбасадама у десетак држава Европе, у којима постоји жива дискусија о поштовању људских права, да организују пројекције нашег филма„, казао је он. Истакавши да је до сада „Парада„ приказана у главним градовима Молдавије и Албаније, Драгојевић је рекао - „Чини ми се да, због свега овога, ‘Парада‘ има јако добар утицај на имиџ наше земље и јако сам поносан због тога„.

Фото: Н. Павловић

20

subota18.avgust2012.

oglasi

dnevnik

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

BOKA KOTORSKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, povoqno. Telefon 00382/32371-657, 060/0237-857 063/10-62-862, www.banicevicsmjestaj-risan.me 58654

subota18.avgust2012.

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit.Cena 37.000e. Telefon 063/239-411.

57272

PRODAJEM trosoban stan u potkrovqu, Ulica Seqa~kih buna, pored {kole i vrti}a, 75m2, 58.000e. Mo`e na kredit.

Hitno. Telefon 064/83-900-41.

58567 NOVI SAD - Osjek dvosoban stan u Novom Sadu 50m2, centralno grejawe, I sprat, mewam za isti u Osjeku.

Telefon +++38598438027.

58684

NAME[TEN jednoiposoban, komforan stan, nov, blizu Sajma i bolnice. Prvenstveno mladom bra~nom paru, zaposlenom.

Odmah useqiv.

Telefon 064/13-12-189.

58831 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan za dve studentkiwe. Telefon 061/692-1177.

58630 IZDAJEM name{ten stan sa klimom, CG, telefon, 42m2, u centru, Hilandarska ulica, za bra~ni par. Telefoni: 065/274-5515, 021/464-594.

58700 IZDAJEM name{tenu garsoweru, centar, ul. Vuka Karaxi}a, 5. i parking u centru, Arse Teodorovi}a 15. Telefon: 063/898-63-97, 021/823-217.

58470 IZDAJEM jednosoban stan na Satelitu, potpuno name{ten, komforan, cena 100 evra.

Telefon 064/12-27-684. 58566 IZDAJEM jednosoban name{ten stan na du`e vreme u ulici Novosadskog sajma. Cena po dogovoru. Telefon 021/467513.

58647 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31/I, svoj parking u dvori{tu. Telefon 064/3531161. S. Igli~ar.

58659 IZDAJEM jednoiposoban stan, prazan sa kuhiwskim elementima, na odli~noj lokaciji i po povoqnoj kiriji. Telefon 021/521-256.

58710 IZDAJEM komforno name{tenu garsoweru, pogodno za studente i |ake, ul. Mileve Simi} br.

8.

Telefon 064/1360012.

58712 GARSOWERA 80 -110e, jednosoban 110 - 150 dvosoban 130180-200e trosoban 200 -300e, plac Klisa 11000e. Garsowera Detelinara 18.000e. Tel. 6621797, 063/598-463, 021-6215-260.

58820

PRODAJEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a.

Telefon 021/842-894.

58619 PRODAJEM ku}u u Rakovcu 140m2 sa dva nivoa. Kanalizacija, struja, voda i plin.

Od puta udaqena 250m.

Telefon 6275-509.

58199 PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu.

Telefon: 060/7668810.

58593 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera.

Telefon: 060/7668810.

58594 PLAC 27ari na Tranxamentu Petrovaradin, 5 km od centra Novog Sada, dozvoqena gradwa. Mogu}a delimi~na kompenzacija. Telefon 064/2287731.

58539

IZOLOVAWE i presecawe vla`nih zidova ma{inskim putem, debqine do 55 cm, brzo i povoqno.

Tel~efoni: 064/180-3850, 021/6390-810.

57854 JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija.

Telefon: 021/463-362.

58223 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

58645

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409.

44683

21

STRANOJ KOMPANIJI potrebno 5 menaxera prodaje Uslovi: komunikativne osobe do 35 godina sa vi{im ili visokim obrazovawem. Tel.: 063/516-153, 063/516-154. 58682

GARSOWERE 8.500 - 18.000e, jednosoban 21.000e, dvosoban 21.000e, ku}a, dva stana, gara`a, lokal - 65.000e, sala{ 20.000 150.000e. Tel.: 063/598-463, 021/6621-797, 021/6215-260. 58668 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002.

58234 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

58591 KUPUJEM aluminijum, alkap, gvo`|e, odvojene metale, otpadne automobile, plinske boce, odnosim sme}e, ~istim podrume, tavane, vr{im selidbe.

Tel.: 064/2754-137, 021/6539-409.

58692

Posledwi pozdrav

Neboj{i Kne`evi}u od: Gorana i Dragane sa porodicom.

Zauvek u na{im srcima.

58910

Posledwi pozdrav kom{iji

Neboj{i

od kom{ije Stanka Kne`evi}a sa porodicom.

58911

22

^iTUQe l POMeni

subota18.avgust2012.

Posledwi pozdrav dragom i voqenom

Posledwi pozdrav dragom i nikad zaboravqenom bratu

Neboj{i Kne`evi}u 1972 - 2012. od: supruge Mirjane, k}eri Aleksandre, Nikoline i Teodore.

Sa bolom i tugom u srcu ~uva}emo te od zaborava.

Sahrana }e se obaviti u subotu, 18. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele, na grobqu, u Starom \ur|evu.

58915 Posledwi pozdrav na{em voqenom i nikad zaboravqenom

Neboj{i Kne`evi}u od: oca Milo{a, majke Koviqke i brata Bojana.

Posledwi pozdrav dedi

SAVEZ UDRU@EWA LIKOVNIH UMETNIKA VOJVODINE se sa po{tovawem opra{ta od slikara

Gojku Gruba~i}u Neboj{i Kne`evi}u od Dra`e sa porodicom.

Po~ivaj u miru Bo`ijem, neka te An|eli ~uvaju.

1924 - 2012. zastavnik u penziji

\or|u Mi{kovi}u

dugogodi{weg istaknutog ~lana na{eg udru`ewa

Pomen }u obele`iti u subotu, 18. 8. 2012. u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. ^uvam uspomenu na tebe!

Unuka Ivana i zet Qubi{a sa decom.

Posledwi bratu

pozdrav

58902

58892

dragom

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci, }erki, sestri, tetki i bratanici

Posledwi pozdrav dragom ocu, dedi i svekru

Neboj{i Kne`evi}u

\or|u Mi{kovi}u

ro|. Kosti} 1964 - 2012.

od sestre Jele sa porodicom.

od porodica: Doro{ki, Kosti}, Vla, Markovi} i Gojak.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

Sahrana je danas, 18. 8. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

58917

58904

Na{oj dragoj majci

Radovanu Mihajlovi}u od kuma Sini{e Miladinovi}a sa porodicom.

Ve~no tvoja Ivana.

58908

58914

POMEN

Posledwi pozdrav

Uvek }emo te voleti, pamtiti i se}ati se. U na{im srcima }e{ uvek `iveti. Volimo te puno.

413/P 58894

\or|e Mi{kovi} 1934. god.

Sahrana je u ponedeqak, 20. 8. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

od: Vlade, Nele i Doje Kne`evi}.

18. 8. 2011 - 18. 8. 2012.

Pro{la je godina od kako nisi sa nama. Tvoja dobrota i plemenitost `ive}e ve~no u na{im srcima.

Posledwi pozdrav bratu

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima i prijateqima da je na{

Radovanu Mihajlovi}u

od: Vuka{ina, Bo`e, Miroslava i Olivere.

Neboj{i Kne`evi}u

od porodice Bo{wak.

Tvoja Draga i tvoj cveti} Ma{a.

58912

Posledwi pozdrav

58906

Polazak ispred ku}e `alosti je u 13 ~asova, ul.

Arkadija Vara|anina 2.

58898

Posledwi {ogoru

4. 2. 1959 - 9. 7. 2012.

Danas, 18. 8. 2012. je ta~no 40 dana bez tebe.

Iz dana u dan, sve mi vi{e i vi{e nedostaje{!

Posledwi pozdrav od: supruge Qube, sinova Ilije i Nikole, snaje Adriane i Ines i unuka Uro{a.

58890

Miri Zagor~i}

Veroqub Gucul

preminuo dana 17. 8. 2012. godine. Sahrana je 18. 8. 2012. godine, u 14 ~asova, na ^enejskom grobqu.

od Stojana sa porodicom.

58896

58907

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav

58888

Radovan Mihajlovi} Miri Zagor~i}

Tvoj sin Zdravko sa porodicom.

58913

Wena sestra Dragica Dotli} sa decom, porodice: Kne`evi}, Ini} i Korica.

58891

Dragan Kqaji} Neboj{i Kne`evi}u

Posledwi pozdrav na{oj dobroj i plemenitoj

Dobrici @ivan~ev

58905

Posledwi pozdrav Aleksandrovoj mami

Igor Pavli~i} Gradona~elnik Grada Novog Sada.

O`alo{}eni: sin Zlatko, snaja Ana, unuci Bojan i Tamara.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ dragi otac, deda i pradeda

posledwi pozdrav od wenih }erki Ivane i Kristine.

od strica Dane sa porodicom.

Posledwi pozdrav

Zdravku Mandi}u

Momirki Doro{ki

Momirki Doro{ki

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima

Komemoracija }e se odr`ati 18. avgusta. 2012. u prostorijama Kulturnog centra Grada Novog Sada u 10.30 ~asova.

414/P

58918

Posledwi pozdrav kumu

Neboj{i Kne`evi}u

Zdravka Mandi}a

Branka.

58916

Posledwi pozdrav

^ETRDESETODNEVNI POMEN

dnevnik

od Zoranovih i Aleksandrovih drugova.

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav

Radovanu Mihajlovi}u

Radovanu Mihajlovi}u

Radovanu Mihajlovi}u od porodice Biki}.

od: Nikole i Dragana Krkqi}a sa familijom.

od: supruge Qube, sinova Ilije i Nikole, snaje Adriane i Ines i unuka Uro{a.

58897

58895

58893

Neka ti je ve~na slava.

58887

Posledwi pozdrav zetu

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav.

Posledwi prijatequ

pozdrav

velikom

Ksenija, Andrej i Jaroslav Pap. Posledwi pozdrav od: supruge, sina, }erke, zeta, snaje i unu~adi.

DESETOGODI[WI POMEN

Ana Boldin

in`. Kajici ^onki}u

1943 - 2012.

1943 - 2012.

Posledwi pozdrav

GODI[WI POMEN

Kneht Laciki

Kneht Laslo

Obave{tavam sve koji su ga po{tovali i se}aju ga se - rodbinu, prijateqe, kolege i kom{ije da }u pomen odr`ati u subotu, 25. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na novom delu grobqa u @abqu.

Zdravku Mandi}u

Porodica Vel~ek.

O`alo{}ena Melanija.

58835

18. 8. 2002 - 18. 8. 2012.

Se}awe na tvoj dragi lik budi u nama sre}u {to smo te imali i veliku tugu i bol {to smo te izgubili.

Tvoji: sestra Ivana, mama Marija, tata Rudolf, baka Jozefina i deda Nikola.

58857

58900

Iskreno sau~e{}e na{oj koleginici Branki i wenoj porodici zbog gubitka majke

23

subota18.avgust2012.

Preminula je majka na{e koleginice Branke Se~ujski

Pro{lo je ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a tetka i baka

58827

GODI[WI POMEN

Sahrana }e se odr`ati na Katoli~kom grobqu, u Be~eju, u subotu, 18. 8. 2012, u 15 ~asova.

58899

Sa tugom i `alo{}u obave{tavamo vas da je posle duge i te{ke bolesti preminuo u 60. godini na{ dragi suprug, otac i deda

Qiqani Vu~enovi}

Magdalena Karaxi}

Magdalene Karaxi} SINDIKAT ZAPOSLENIH U KOMUNALNO-STAMBENOJ DELATNOSTI JP „ZAVOD ZA IZGRADWU GRADA” U NOVOM SADU.

Qubica @ivan~ev ro|. Sazdani}

Sau~estvujemo u wenom bolu.

Kolektiv JP „Zavod za izgradwu grada” Novi Sad.

Draga Qubo, vreme provedeno s tobom pamti}emo zauvek.

Tvoji najmiliji.

59852-P 59851/P

Na{ dragi kom{ija sa Stra`ilova Ilija Bulatovi}, umetni~ka du{a, preminuo je posle du`e bolesti. Iskreno sau~e{}e porodici.

Nepunu nedequ dana kasnije umrla je izuzetna du{a.

[ESTOGODI[WI POMEN

Dragoqub \or|evi} Dragan

1958 - 2006.

Magdi Karaxi} od kom{ija: Vukovi}, Pupovac, Luki}, Raki}, Jurca i Mileti}.

58865

58870

Moja jedina }erka, moja najve}a qubav i radost u `ivotu

Sa tugom i `alo{}u obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 56. godini preminula na{a voqena supruga i majka

Hvala ti za sve {to si u~inila za nas, za beskrajnu qubav.

Ve~no }e{ biti neraskidivi deo nas.

Obave{tavamo prijateqe, kumove i rodbinu da }emo {estogodi{wi pomen obele`iti 18. 8. 2012. u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Zauvek tvoji: }erke Milka i Milica, sin Du{an i suprug Milorad.

58861

JEDNOGODI[WI POMEN

Cve}e moje, `ive}e{ u meni dok i ja di{em.

Qubi te tvoja majka Qubica.

58878

Na{em dragom sinu, suprugu i ocu

Qiqani Vu~enovi} Ve~no }e{ srcima.

Du{ica Mijatov Kako joj ime ka`e bila je uzor svima.

Milorad i Jaglika \uki} sa porodicom i ostalim kom{ijama.

biti

u

na{im

Kum Bo{ko Bari{i} sa porodicom.

58854

58856

SE]AWE

ro|. Ili} 1937 - 2011.

Danica Ru`i~in

Sahrana je danas, 18. 8. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica: suprug Miomir Zagor~i}, sinovi Zoran i Aleksandar.

obele`i}emo danas, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. „Znam da sawa{ rimovawe, krike i ti{inu nemu. Ti si bila svugde u mom svetu”. Svemu si nas nau~ila, da `ivimo i volimo. Samo nas nau~ila nisi, kad ode{ kako da te prebolimo.

Neute{na porodica.

Mamice moja mila, nikada te ne}emo zaboraviti. Bila si najboqa mama na svetu.

58873

58872

58877

Miroslava Zagor~i} ro|. Jevremovi}

oti{la je zauvek.

kumi

Jedanaest godina tugujemo za na{om

Mariji Boro{ ro|. Jevremovi}

58855

GODI[WI POMEN

Svetlana \uki} Ceca

Wegovi najmiliji: supruga Milica, sin @eqko, }erka @eqka, zet Goran i unuk Petar.

Miroslava Zagor~i}

O`alo{}eni: suprug Pero, sin Svetozar, majka Vera i sestra Radmila sa porodicom.

58852

Posledwi pozdrav dragoj

Sahrana je danas, 18. 8. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Pomen obele`avamo danas, 18. 8. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Vreme ne mo`e stati, te{ko je bez tebe opstati.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 17. 8. 2012. godine, preminula na{a draga

O`alo{}ena }erka Sandra, zet Zoran i unuci Sa{a i Jovana.

Sa neizmernom tugom se opra{tamo od na{e kom{inice

Milicom - Cicom ]ur~i} 2001 - 2012.

Tugujemo i ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoja mama i brat sa porodicom.

58881

Posledwi pozdrav na{oj dragoj seji, tetki i {ogorici

Slobodanu Ili}u 18. 8. 2009 - 18. 8. 2012.

Danica Ru`i~in

Uvek si u na{im mislima i se}awu.

Mnogo nam nedostaje{.

ro|. Krsti}

Danice Ru`i~in

Tvoji: majka Slobodanka, otac Sekula, supruga Tawa i deca Milica, Marko i Jelena.

Sahrana je danas, 18. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, u Bege~u.

O`alo{}eni: suprug Paja, sin Radoslav, }erka Sandra, zet Zoran i unuci \ole, Sale i Jovana.

Jelica, Mica, Olga i Brana.

58882

58875

58876

Danici Ru`i~in ro|. Krsti} od sestre Radmile ]osi} sa porodicom.

58874

24

^iTUQe l POMeni

subota18.avgust2012.

Sa tugom i `alo{}u obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 77. godini preminula na{a

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 16. 8. 2012., u 58. godini preminuo na{ dragi sin, brat i ujak

Bo`idar Me{trovi} Spaska Vuleti}

Radoje

Sahrana je u ponedeqak, 20. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

ro|. Avramovi}

O`alo{}eni: majka, sestra, brat i porodice Me{trovi}, Horvatovi} i Pa~ari}.

Sahrana je danas, 18. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

SE]AWE na drage roditeqe

Nada

1923 - 1991.

1930 - 2006.

Zelenkov S qubavqu i ponosom ~uvamo uspomene na Vas. Va{a deca: Qiqa i Dragan.

58850

Dana, 14. 8. 2012. godine, na Rabu, zaspala je ve~nim snom na{a mila O`alo{}eni: suprug Andrija, k}i Andrijana, sin Milan, unu~ad i rodbina.

58760

Danas, 18. 8. 2012. godine navr{ava se sedam godina od kada nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

POMEN Na dana{wi dan, pre dvadeset godina zaspao je ve~nim snom na{ dragi suprug i otac

Bogdan Antunovi}

Pantelija Pavlica Panta

58844

Biqana Keko SE]AWE Pro{lo je ~etrnaest tu`nih godina od kako sa nama vi{e nije

ro|. Qubi~i} 1957 - 2012.

POMEN na{im dragim roditeqima

Sahrana je danas, 18. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, u rodnom [ajka{u.

Vole}emo je i ~uvati u na{im srcima zauvek.

U `alosti, tuguju weni: mama Radojka, tetica Vera, ujna Mica, sestre Jovanka i Jelena sa porodicom.

Zauvek }e te voleti i nositi u svojim srcima: supruga Ka}a, }erke Jelka i Marica, unu~i}i Jelena, Ilija i Nikola i zet Sa{a.

18. 8. 1992 - 18. 8. 2012.

S qubavqu i po{tovawem u srcu ga nose: supruga, i }erka sa porodicom.

58838 58763

58635

Zori Isakov Smiqka Andrejevi}

Posledwi pozdrav dragoj mami, baki i prabaki

2005 - 2012.

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

GODI[WI POMEN na{em voqenom

GODI[WI POMEN na{em

ro|. Silba{ki Ve~no se}awe na moju mamu.

Tvoja Milkica.

58851

POMEN Navr{ava se {est godina od kako nije sa nama

Miti Isakovu

Magdaleni Karaxi}

1997 - 2012.

S qubavqu i po{tovawem wihova deca: Milan i \or|e sa porodicama.

\or|e Lutki}

Tvoji: }erka Branka Se~ujski, zet Milenko, unuk Milo{, unuka Jelena Todorovi}, praunuke Milica i Duwa i zet Vladimir.

58830

58833

Dana, 20. 8. 2012. godine navr{ava se godina od smrti nepre`aqenog

Sa dubokim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga mama, baba, prababa u 81. godini

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Uvek }e{ nam nedostajati.

Katici Baja

Radivoju Savi}u

obele`i}emo danas, 18. 8. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Vreme prolazi, zaborava nema, tuga traje dok mi postojimo.

Tvoja qubav i dobrota `ive}e ve~no u na{im srcima.

Tvoji najmiliji.

Tvoji: unuci Du{ica i Radivoje, sin Du{an i snaja \ur|inka.

58715

58589

[ESTOMESE^NI POMEN

\or|u Markovi}u da}emo u subotu, 18. 8. 2012. godine, u 11.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

58761

Dana, 23. 8. 2012. godine, bi}e godina od smrti mog supruga

Tvoji: supruga @ivanka i sin Dule sa porodicom.

58821

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 16. 8. 2012. godine, u 79. godini, posle duge i te{ke bolesti preminula na{a draga supruga, majka, baka i prabaka

Pomen obele`avamo u nedequ, 19. 8. 2012. godine, u 9 ~asova, na Gradskom grobqu, Avenija se}awa.

O`alo{}eni: sestra, sinovac i snaja sa decom.

Magdalena Karaxi}

iz Titela

18. 8. 2009 - 18. 8. 2012.

Sahrana }e se obaviti danas, 18. 8. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Branislav, snaja Magdalena, unuk Jovan i unuka Mina.

Vreme prolazi, a bol i tuga ostaje u srcu.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Po~ivaj u miru.

O`alo{}eni: supruga Radmila i }erka @ivana sa porodicom.

Suprug Slobodan, sinovi Zoran, Dragan, Mikica i ostala mnogobrojna rodbina.

58832

58731

58636

58829

Posledwi pozdrav dragoj jetrvi

Nevena Milurovi}

Marko Ka}ura

Du{ana Kova~evi}a

Posledwi strini

pozdrav

dragoj

POMEN

Milo{a Savi}a Mi{e Srce pla~e, a du{a boli, u ti{ini ve~nog mira neka te prati moja beskrajna qubav.

Tvoja Beba.

58726

SE]AWE

Najmiliji na{

2007 - 2012.

Dobrica @ivan~ev ro|. Brcanov 1933 - 2012.

Sahrana je danas, 18. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni weni najmiliji: suprug Joca, }erka Marija, unuci Vladimir, Jovana, Bane, Daca i praunuci Du{an i Jelena.

58860

Stevan Petri~i} Steva

Voja Prugi}

4. 4. 1953 - 23. 8. 2011.

Magdaleni Karaxi}

od Danice Karaxi}.

58837

Magdaleni Karaxi}

Navr{ava se osam godina od kako nisi sa nama, a se}awe na tebe i tuga u srcu }e biti ve~na.

od: Stevana Karaxi}a, Vesne, Tamare i Vuka.

Supruga Branka, sin \or|e, snaja Vesna i unuci Vojkan i Milica.

58839

58785

Te{ka i preduga godina je pro{la od kada nisi sa nama.

Nedostaje nam tvoj glas, tvoje re~i, tvoja dobrota.... Svakoga dana negujemo se}awe na tebe i neizbrisivu qubav. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Vole te tvoji najmiliji.

58792

Petar Kubi~ela akademski slikar profesor u penziji Vreme prolazi, a on `ivi u na{im mislima i se}awima. ^uvamo ga od zaborava.

Supruga, ro|aci i prijateqi.

58655

^iTUQe l POMeni

dnevnik

P O M E N

P O M E N

S po {to va wem i qu ba vqu mir pe pe lu wi ho vom.

Je di ni na{, ni kad za bo ra vqe ni an |e le.

subota18.avgust2012.

Da na 23. 8. 2012. go di ne (~e tvr tak), u 10.30 ~a so va, na Cen tral nom gr o bqu, u Fu to gu, odr `a }e se pa ra stos za ~e tr de set da na od tra gi~ ne ne sre }e u ko joj iz gu bi smo na {e do bro de te, na {eg si na, bra ta, unu ka.

1910 - 12. jul 1945.

An ki ca Ve zi li} ro|. Vu ~e tin 1909 - 12. jul 1989.

Dra gan Ko ra li ja

Pera Pudar

13. 9. 1986 - 15. 7. 2012. iz Fu to ga

Danas, 18. 8. 2012. godine, u 11 ~asova okupi}emo se na Gajdobranskom grobqu, u Gajdobri.

57940

Tu gu ju za to bom tvo ji Jo vi {e vi }i: tet ka Ve ri ca, te ~a Slo bo dan, bra }a Ne boj {a sa po ro di com i Mi lan sa Ja com.

POMEN

Ma ri ja Ve zi li}

S ponosom, qubavqu i tugom uspomenu ~uvaju: sinovi Rajko i Veqko, k}eri Milena, Vasika i Dana sa svojim porodicama.

58800

58724

ro|. Ri |i~ ki iz @a bqa 1935 - 2011.

3

Pro{la je godina dana od kako nije sa nama na{ voqeni

Ste van Ve zi li}

Sin i unu ke.

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N mom dra gom i vo qe nom unu ku.

Sun ce i le po te `i vo ta skri li se za obla ke.

Na ze mqi sa mo `a lost.

iz Fu to ga 13. 9. 1986 - 15. 7. 2012.

Da nas, 18. 8. 2012. u 11.30 ~a so va odr `a }e mo po men na gr o bqu na ^e ne ju, na {em dra gom su pru gu, ocu, ta stu i de di.

57941

Dra gan Ko ra li ja iz Fu to ga Pla ~e, mi sli i tu gu je maj ka Stan ka ]u lum.

Dra gan Ko ra li ja

J E D N O G O D I [ W I P O M E N

Su prug \or |e, k}e ri Zo ri ca i Sla vi ca sa po ro di ca ma.

Go spo de Isu se Hri ste Bo `e na{, mo li mo ti se, pri mi Go spo de u car stvo tvo je du {u pre mi nu log ra ba tvo je ga, ~e do na {e, Dra ga na i u~i ni mu Go spo de ve~ ni spo men. Opro sti mu Hri ste Bo `e na{ sva sa gre {e wa we go va i otvo ri mu dve ri ne be skog Je ru sa li ma! Maj ko Bo `i ja sve mi lo srd na ma ti, ne ostavi ga bol nog, iz vi daj mu ra ne we go ve, pri gr li ga na tvo ja maj ~in ska ne dra i u~i ni da na |e svoj mir me |u an |e li ma!

Slo mqe ni od bo la tu gu ju we go vi: ta ta Mi }a, ma ma Mi la na, brat Jo van, de da Dra go, ba ba Dra gi ca i maj ka Stan ka.

Ra do ji ca Ra de @i vi} 1942 - 2011.

To dor Mi ki}

58719

58723

21. 8. 1996 - 21. 8. 2012.

Da nas u 11 ~a so va da je mo pa ra stos na Grad skom gr o bqu po qe IV/9.

Vo qen, po {to van i ne za bo ra vqen `i vi u naj lep {im uspo me na ma: su pru ge Ve re, k}er ki Bran ke i Ve sne, unu ka Je le ne i Vla de, ze ta Mir ka, osta le rod bi ne i pri ja te qa.

25

Za hval ni za sva ki dan pr o ve den sa to bom.

S E ] A W E

3

Pet go di na je pr o {lo od ka da nas je na pu sti la

I Z J A V A Z A H V A L N O S T I

Ve~ no u qu ba vi Tvo ji: Ra da, Ne boj {a, Dra ga na, Alek san dar i Pa vle.

po tra gi~ noj smr ti

58689

58755

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Ko ra li ja Dra ga na iz Fu to ga

P O M E N Da na, 17. 8. 2012. go di ne, za vr {i lo se osam tu `nih go di na od ka ko ni je sa na ma na{ dra gi brat, ujak i {u rak

na {em dra gom

Ran ka ]ur ~i}

Mi la nu Ra du ki nu Mi ji

3

S qu ba vqu i po {to va wem, po ro di ca ]ur ~i}.

Ra do slav Mr ku {i} Ba ta iz Ti te la S po no som Te spo mi we mo i sa qu ba vqu ~u va mo uspo me nu na te be.

Tvo ji: se stre Mi ro sla va i Ol ga, zet Sve to zar, se stri }i Mi lo van, Mi lan i Dra gan sa po ro di ca ma.

We go vi naj mi li ji.

58663

58789

58765

POMEN

G O D I [ W I P O M E N Da na, 24. 8. 2012. go di ne na vr {a va se go di nu da na od smr ti na {eg

Si ne moj, de te mo je mi lo, pr va mo ja ra do sti i ne pre bol na `a lo sti! ^e tr de set da na du {a cvi li, upla ka ne o~i te tra `e... a znam u ovom `i vo tu ni ka da vi {e ~e do mo je! Po no su ma min, do bri moj si ne... osta li su je ca ji, se }a wa, uspo me ne, osta le su ma mi ne ru ke da se mo le... bla go slo ven bio sun ce mo je mi lo do na {eg su sre ta!

Za hva qu je mo se svim Dra ga no vim i Jo va no vim dru ga ri ma.

Mi }i noj fir mi „Ga sprom Weft” i sin di ka tu, di rek to ri ma, ko le - ga ma, pen zi o ne ri ma, Mi la ninim di re kto ri ma, ko le ga ma, pen zi o ne ri ma, sin di ka tu JVP-a „Vo de Voj vo dine”, Ve ri ci nim ko le gi ni ca ma iz De ~i je bol ni ce, DTD „Stan dar du”. Hva la rod bi ni, ku mo vi ma, pri ja te qi ma, kom {i ja ma na po mo }i i po dr {ci za iz gu bqe nim de te tom. Hva la na { im Fu to `a ni ma ko ji su svo jim pri su stvom do pri ne li da na{ sin bu de ve li ~an stve no is pra }en na ve~ ni po ~i nak!

Ma ma.

Po ro di ca Ko ra li ja.

58722

58720

Dra gan Ko ra li ja iz Fu to ga 1986 - 2012.

Sa qu ba vqu i tu gom ~u va mo uspo me ne na te be od za bo ra va.

Sto jan M. Mar ko vi} Pr o {lo je tu `nih {est me se ci od ka da ni si sa na ma.

Uvek }e mo te vo le ti.

Tvo ji: Ve se lin ka, Ivan, De jan, Mi wa, Zden ka, Igor, Ma {a, La na, Pe |a i Va wa.

58721

Ra de ta Dmi tro vi }a Po men }e se odr `a ti da nas, 18. 8. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, na Grad skom gr o bqu.

Ne ka te u ti {i ni ve~ nog mi ra pra ti na {a qu bav i se }a we na tvo ju ple me ni tost i do bro tu.

Tvo ji naj mi li ji.

58729

Dra gan \u ri} 2005 - 2012.

Po ro di ce: \u ri}, Gru ji} i To plak.

58557

26

tv program

subota18.avgust2012.

08.05 Програм за децу и младе 08.30 Новосадско дечије лето 08.55 Уличаролије, 14.емисија 09.20 Беби егзит 09.30 ЛУЛУ 10.10 Хајде са мном у обданиште 10.35 Питам се,питам се: О.Ш.“Др Јован Цвијић“ 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.10 Академац: Храна за мозак 12.35 Увек медаља: Одбојка 13.00 Здравље пре свега 14.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Петказање 16.20 Све о животињама: Азијски слон 16.45 Потрошачки репортер 17.00 ТВ Дневник 17.25 Политбиро 17.55 Рукомет: Меморијални турнир „Богдфан Родић”, пренос финалне утакмице 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Последњи бег на Балкану 6.епизода: Ђавоље злато 21.10 Ноћна смена 21.35 Фаца: Best off 22.00 Војвођански дневник 22.45 Филмска премијера: Разговори с другом женом, филм 00.10 Серија недеље: Последњи бег на Балкану, серија

Хелена Бонам Картер

Разговори с другом женом На једном венчању, мушкарац у касним тридесетим годинама прилази једној од деверуша и нуди јој чашу шампањца. Почиње разговор, а кроз њега и флерт. Довитљив разговор о венчањима и њиховим пређашњим везама открива нам лагано да њих двоје, не само да нису странци него деле интимну прошлост... Улоге: Хелена Бонам Картер, Арон Екхарт Режија: Ханс Каноса (РТВ 1, 22.45)

09.00 09.30 10.00 11.00 13.00 14.00 16.00 15.00 15.30 16.00 17.00 18.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Буди родитељ Филм: Коњ мале Винки Е-ТВ Перископ/Осаа Без цензуре Писма из Херцег Новог Здравље је лек Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Књижевни магазин Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Барометар Филм: Атлетико Санчо Панса

Мира Адања-Полак

Ексклузивно: Јапан

09.15 Време је на мојој страни 09.35 Рецепти Лауре Равајоли 10.00 Документарни програм 10.30 Азбука родитељства 11.00 Серијски програм 12.00 Ленија 13.05 Ево нас код вас 14.00 Вести 14.05 Серијски програм 14.30 Бели мантил 15.00 Дунавска Салетла 2012 15.30 Витраж 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.05 Зове море 18.00 Седам НС дана 18.30 Сремски Карловци, од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.45 Неон сити 20.00 Све што желим 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.35 Лична грешка 23.00 Серијски програм

Ићи у Јапан за мене је увек велика радост. Дружити се са Јапанцима је посебно умеће и необично искуство. Они чувају своју традицију, а у исто време су интригирани изазовима са Запада. Јапанци се сналазе и у једном и у другом. Боравећи у Токију неколико дана, Мира Адања-Полак је бележила све оно што и камера, возила се подземном железницом, куповала на пијаци, заустављала пролазнике говорећи да је дошла из Србије, и све то без знања језика. Да ли је могла да се споразумева? (РТС 1, 14.15) 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06

02.29 02.55 03.28 04.04 04.29 05.03 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница (Бања Ковиљача) Вести Дизни на РТС Гастрономад Дневник Форшпан Спорт плус Увиђај Ексклузивно Вести ТВ лица... Вања Грбић...као сав нормалан свет Луд, збуњен, нормалан Госпођица Марпл: Плави геранијум, филм Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник+епп Кошарка: Квалификације за ЕП 2013, Србија - Црна Гора, спортски програм Кошарка: Квалификације за ЕП 2013, Србија - Црна Гора, пренос Операција гром, филм Вести Ексклузивно Вести ТВ лица... Вања Грбић... као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај, инфо Грађанин Лети, лети песмо моја мила Луд, збуњен, нормалан Верски календар

05.30 06.00 08.00 09.30 12.30 14.30 15.40 18.00 19.00 19.15 20.20 21.30 00.00 03.45

Еуро пулс Рањено срце Домаћин Филм: Порука у боци Езел Изгубљена част Филм: Др Ти и његове жене Галилео Вести Изгубљена част Езел Филм: Играј своју игру Трачара Кобра

11.00 11.05 12.40 13.00 13.14 13.15 13.31 14.15 15.00 15.10 16.04 16.51 18.28 18.58 19.30 20.05

06.55 Алтајски призори: Поход на леднике 9.еп.

07.20 Токино коло 07.45 Алтајски споменар: Албум први-Природа 08.10 Извиђачки табор 08.35 Алтајски споменар: Албум трећи-Човек 09.00 Кухињица – мађ. Сремски Карловци 10.00 Добро вече 11.30 Мачевање без мача (Аикидо) 12.00 Алтајски споменар: Човек (Новосадска ТВ, 18.30) 12.30 Вести на мађарском 12.40 Цимбора/Фотоапарат 13.05 Концерт Мирослава Илића 14.15 Биографије: Монтгомери Клифт, док. филм 14.55 Новосадско дечје лето 3. део 15.40 Цртани филм 16.10 Хајде са мном у обданиште 07.15 Мото ГП Индијанаполис – Тре16.30 Питам се, питам се: нинг Мото 2 О.Ш. „Др Јован Цвијић” 09.30 Најава шпанске лиге 17.00 Жене на селу: Креативна ра10.00 Најава Премијер лиге дионица у Темерину 10.30 СК Студио 17.45 ТВ Дневник (хрв) 11.30 Руска лига: Спартак М - Рубин 18.00 ТВ Дневник (слов) 13.45 Чемпионшип: Лидс – Волвс 18.15 ТВ Дневник (рус) 16.00 Премијер лига: ВБА – Ливер18.30 ТВ Дневник (рум) пул 18.45 ТВ Дневник на ромском 18.00 СК Студио 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.00 АТП Мастерс Синсинати 1/2 19.25 Спортске вести на мађарском Финале 19.30 Кухињица – мађ.

23.15 Мото ГП Индијанаполис – Ква20.00 Добро вече, Војводино (мађ) лификације Мото ГП 21.00 Културни магазин на мађар00.15 Мото ГП Индијанаполис – Кваском (Јелен-лет) лификације Мото 2 21.30 Урбана џунгла 22.00 Песничка кафана-Песма 01.10 Мото ГП Индијанаполис – Квау породици лификације Мото 3

Од суботе до суботе

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

20.25 22.27 00.45 00.52 01.00 01.40

06.16 Знање имање 07.14 ТВ лица... Мерима Његомир... као сав нормалан свет 08.01 Велики је свет 08.29 Бернард 08.32 Вејбалу 08.51 Руске бајке 09.04 Плава птица 2 09.31 Верски календар 09.40 Верски мозаик Србије 10.29 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Свет здравља 12.42 Родитељство 13.00 Моја лепа Србија, репортажа 13.30 Грађанин 14.00 Музички програм 14.30 Други век 15.01 Гала концерт Музичке продукције 16.10 Биографије 17.00 Вреле гуме 17.30 Савремени писци 18.02 Музички програм 19.55 Верски календар 20.04 Родитељство 20.15 Изгубљени светови 21.01 Потрошачки саветник 21.25 Свет спорта 21.50 Елементи 22.42 Фестивал филмског сценарија 23.12 Концерт групе Галија 00.12 Вреле гуме 00.42 Кошарка: Квалификације за ЕП 2012. Србија - Црна Гора (р)

Потрошачки саветник Сваке суботе на другом програму можете пратити получасовну емисију „Потрошачки саветник”, која би гледаоцима требало да помогне да сазнају који су производи и услуге на тржишту неквалитетни. Видећете и како тајни купци, које је ангажовала редакција, проверавају истинитост тврдњи из рекламних порука многих продаваца користећи њихове услуге и производе. Шта урадити ако Вам свештеник Српске православне цркве тражи непримерено високу новчану надокнаду за опело, крштење и друге верске обреде? Да ли и како свештеници имају право да наплаћују своје услуге по уставу и канонима Српске првославне цркве? Зашто Вам се у Кикинди и Лесковцу може десити да Вам приватна фирма пауком са паркинга однесе ауто иако нисте направили прекршај. Аутор емисије је Ненад Бумбић. (РТС 2, 21.01)

06.30 08.00 08.30 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00

Маратоон Здравље и Ви Филм: Лептиров облак Филм: Чувар плаже у зимском периоду Здравље и Ви Сваштарица Улови трофеј Биљана за вас Слике живота Обични људи Мини серија Слике живота Улови трофеј Мајсторски Мућке специјал Филм: Слепа вера Филм: Како напредовати у маркетингу Еротска серија

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика 12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

dnevnik

06.40 Инспектор Валандер 08.10 ББЦ на Б92. Легенде о звери, 1. део 09.00 Топшоп 09.30 Цртани филмови 10.45 Шљака 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Штребери 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Филм: Бетмен и Робин 18.50 Вести 19.00 АТП Мастерс 1000 Синсинати, 1. полуфинале 20.30 Филм: Побеснели Макс 2. Друмски ратник 22.20 Филм: Полицијска академија 7. Мисија у Москви 00.00 Вести Б92 00.35 Спортски преглед 01.00 АТП Мастерс 1000 Синсинати, 2. полуфинале 03.00 Филм: Лака лова 04.40 Филм: Украдени снови 1 06.10 Укључење у Б92 Инфо

Добро јутро Викендвизија Немогућа мисија Живот у тренду Голд музички магазин Филм: Велика фрка Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде гранда Академија дебелих - преглед дана 00.00 Филм: Ортаци 02.00 Филм: Пурпурне реке 2: Анђели апокалипсе 04.00 Филм: Дракула 3000 07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.30 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00

Миломир Марић

Голи живот Како се стриптизета из београдског хотела Метропол, Душица, удала за афричког цара Бокасу и побегла од њега кад је у фрижидеру открила транжирано месо његових политичких противника које је хтео да поједе? Уплашила се да је њу оставио за дезерт и побегла у југословенску амбасаду на шта је он извео тенкове на улице да је отму! Међутим, спасла се и данас у највећој илегалности и у највећој раскоши живи у Паризу. То је само једна од прича пустоловног живота Радета Аврамовића ,,Африке“ који је деценијама живео као Тарзан у џунгли, да би данас спокој нашао између Гроцке и Доминиканске Републике. Водитељ: Миломир Марић (Хепи, 21.00) 05.30 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45

Жан Рено

Пурпурне реке 2: Анђели апокалипсе

13.40 14.00 14.10 15.30 16.45 17.00 17.55 18.25 19.10 21.00 22.30 00.00 02.00 03.30 04.30

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Сребрна крила – Ватрени торњеви, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Сирова природа, док. програм Телешоп Вести Летњиковац Вести – сеча емисије Телешоп Јелена Телемастер Моја Србија Балканска браћа, филм Голи живот Детективски пар 7, филм Агенција Голи живот Моја Србија Јелена

У наставку култног трилера, детектив Нименс истражује појаву ритуалних убистава под непознатим околностима, која га доводи до мистериозне групе познате као „Анђели апокалипсе”. Овога пута истражује случај у манастиру где је човек убијен и разапет. Улоге: Жан Рено, Беноа Мажимел, Кристофер Ли, Џони Халидеј Режија: Оливије Дан (Пинк, 02.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota18.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

23

27

ЈО ВАН – ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Са ша Мар ко вић 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Соул фуд породица Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Паклена Кели Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Шминкање са Клио Кејт и осморо деце Најбољи амерички кувар Нова нада посластичара Соул фуд породица Зависници од хране Необичан секс Доминикански сијамски близанци Л.А. Инк Соул фуд породица

08.00 Како је уметност створила свет 11.00 Покахонтас и капетан Џон Смит – љубав и спасење у Новом свету 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Вучице 14.00 Тајне историје: Краљица девица 15.00 Ратници 16.00 Упознајте Римљане 17.00 Црна смрт 18.00 Вакцина која је одјекнула светом 19.30 Живот и дело Роберта Опенхајмера 21.30 Прохоровка. Кроћење тигра 22.00 Господари рата 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Велики режисери

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Капетан Страхота Филм: Љубавно гнездо Филм: Пророчанство судњег дана Филм: Време чуда Филм: Чоколада Филм: Торенте 1 Филм: 5x2 Еротски филм Еротски филм

Пет пу та два На по чет ку фил ма сре ће мо Ма ри он и Жи ла на дан ка да пот пи су ју па пи ре о раз во ду. За тим нас филм, ко ји је са ста вљен од пет де ло ва са по дво је глав них глу ма ца, вра ћа на по че так њи хо ве при че у да не ка да су би ли срећ ни... Уло ге: Ва ле ри ја Бру ни Те де ски, Сте фа ни Фрајс, Же рал дин Пи лас, Фран сoa Фа бијан Ре жи ја: Фран сао Озон (Си не ма ни ја, 22.00)

06.00 08.00 10.00 14.00 19.00

Божићни анђео Божићни пољубац Краљевски болесници Монк Монк Закон и ред: Злочиначке намере 20.00 Хаваји 5-0 21.00 Вајат Ерп 00.40 Ђаволова љубавница

Ума Тур ман

Кил Бил 2 При се ћа ју ћи се срећ ног да на ка да је уве жба ва ла сво је ско ра шње цр кве но вен ча ње, мла да, не ка да шња су пер ис тре ни ра ни пла ће ни уби ца, не же ли да од у ста не од на у ма да уби је пре о ста ла три чла на бан де ко ји су је то ком ге не рал не про бе вен ча ња ума ло уби ли... Уло ге: Ума Тур ман, Дрил Ха на, Мајкл Мад сен, Деј вид Ка ра ди не Ре жи ја: Квен тин Та ран ти но (ХРТ 1, 23.21) 07.59 Кинотека - циклус класичног вестерна: Алварез Кели, филм 10.14 Кућни љубимци 10.48 Рибар риби гризе реп, док. серија 11.17 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.31 Моћ судбине 13.14 Екумена 13.50 Призма 14.40 Жена из хитне помоћи, филм 16.08 Природни свет, док. серија 17.14 Евромагазин 17.50 Репортери 18.48 Глобално село 19.30 Дневник 20.12 Аушвиц - Нацисти и „коначно решење”, док. серија 21.05 Разбијач, филм 22.40 Дневник 3 23.21 Кил Бил 2, филм 01.35 Филмски маратон: Небо изнад крајолика, филм 02.59 Филмски маратон: Породица Севиџ, филм

07.32 08.18 08.50 09.15 09.40 10.10 10.30 10.45 12.32 14.05 14.55 15.25 16.07 17.22 18.17 19.06 19.31 20.00 20.05 21.44 22.40 00.20 01.13

Ва ле ри ја Бру ни Те де ши

06.00 08.05 09.45 11.20 12.40 14.15 16.50 18.25 20.05 21.40 23.25 01.20 02.55 04.25

Кокова Дрво без корена Лото тикет Скуби Ду и чудовиште из Лох Неса Париз експрес Моје име је Кан Упознајте мале Фокерове Лери Краун Брже Отимачи Боксер Баки Ларсон: Рођен да буде звезда Паранормална активност 2 Брже

Моћ судбине Мајстори свирачи Пипи Дуга Чарапа Махарал - тајна талисмана Мала ТВ Кућни свемирци Спортске игре младих Томов поноћни врт, филм Филмска матинеја: Томи и мудра мула, филм Одабрао Ђело Х. Међу нама Стани, па гледај Севдах у Лисинском 2011, снимак концерта На рубу науке Боје туризма Гаража Гламоур Пудс 1, док. серија Мућке Битанге и принцезе Филм: Омиш Тајна служба Валдбун 2011. Ноћни музички програм

06.00 Необичан пар: Поново заједно 07.30 Судњи дан: Прича Џона Листа 09.00 Шта девојке уче 10.30 Амбер Фреј: Сведок оптужбе 12.00 Маћеха 14.00 Последња дебата 15.30 Дубоко у прерији 17.00 Чувајући Тесу 19.00 Биографија - Колин Фарел 20.00 Тајна документа Пентагона 22.00 Војникова прича 00.00 Правила опсесије

08.00 Дивља вожња 10.00 Не без моје кћерке 12.00 Очајнички тражећи Сузан 14.00 Светла велеграда 16.00 Out of Time 18.00 Недужни 20.00 Далеко од очију 22.00 Маскирани убица 00.00 Страсни тренуци

07.30 Поп Пикси 09.30 Ватерло роуд 11.50 Плавуша узвраћа ударац, филм 13.50 Горе од најгорег, филм 15.40 Код куће је најлепше, филм 17.30 Дискавери 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Мамин нови фрајер, филм 21.55 Без весла, филм 23.40 Љубавни гуру, филм 01.10 Астро шоу 02.10 РТЛ Данас 02.45 Последње Кристово искушење

Ма мин но ви фра јер Хен ри је мла ди ФБИ агент. За вре ме ње го вог тро го ди шњег из би ва ња из до ма, ње го ва мај ка Мар та ус пе ла је да из гу би пу но ки ло гра ма, про леп ша ти се и, на Хен ри је во не го до ва ње, по ста не пра ва пар ти де вој ка... Уло ге: Ан то нио Бан де рас, Мег Ра јан, Сел ма Блер, Ко лин Хенкс, Тре вор Мор ган Ре жи ја: Џорџ Га ло (РТЛ, 20.00)

Ан то нио Бан де рас

07.15 08.10 09.05 10.00 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.30 09.30 10.30 11.45 13.00 14.00 15.30 15.45 16.45 17.45 18.45 20.45 22.00 23.15 23.30 00.30

Пета брзина Мегаградитељи Моћни бродови Разоткривање митова Врхунско градитељство Деконструкција Мегаградитељи Како се прави? Како се то прави Екстремне експлозије Борна кола браће Хау Како се прави? Незаустављиве ланчане реакције Чари путовања Преживљавање Преживљавање удвоје Тренуци ужаса Незаустављиве ланчане реакције

Фудбал Скијашки скокови Фудбал на плажи Фудбал на плажи Фудбал Тенис Тенис Скијашки скокови Скијашки скокови Бициклизам Бициклизам Скијашки скокови Коњички спорт Коњички спорт Бициклизам Скијашки скокови

Л

Аграр на реду

а ло ше вић је остао до сле дан у свом ра ду и ном др жа вом. У ду ху с тим, Ла ло ше вић је одр жао то ком про це са га ше ња ор га на На род не и по здрав ни го вор при ли ком по се те пре сто ло на упра ве. Из са чу ва не пре пи ске Пред сед ни - след ни ка Алек сан дра Ка ра ђор ђе ви ћа Сом бо ру 29. штва На род не упра ве ви дљи ва је би ла Ла ло ше ви - ју ла 1919. го ди не. Тај бо ра вак био је део пред ви ће ва на ме ра да се про цес ‘’ута па ња над ле жно - ђе не по се те пре сто ло на след ни ка Вој во ди ни, ко ја сти’’ ор га на На род не упра ве у над ле жност ми ни - је от по че ла до ла ском у Но ви Сад 26. ју ла 1919. го стар ста ва у Бе о гра ду из вр ши што ор га ни зо ва ни је, ди не. уз при мет ну оба зри вост и бри гу за слу жбе нич ки До жи вља ва ју ћи но во фор ми ра ну др жа ву као пер со нал. Он је ин си сти рао на то ме да се слу жбе - сло же ну и од го вор ну за јед ни цу, Ла ло ше вић је још ни ци ко ји су ра ди ли у На род ној упра ви укљу че у рад ми ни стар ста ва, од но сно у рад њи хо вих од се ка за Ба нат, Бач ку и Ба ра њу. И овом при ли ком Ла ло ше вић је био ре зиг ни ран на чи ном на ко ји се тај про цес од ви јао и нео д го вор ним по на ша њем по је ди на ца у вла ди у Бе о гра ду. Сма трао је да је На род на упра ва за Ба нат, Бач ку и Ба ра њу учи ни ла не мер љив до при нос на ци о на лој иде ји срп ског на ро да а да та ње на ак тив ност ни је би ла пре по зна та. Шта ви ше, че шће је рад упра ве био под лу пом сум ње и по до зре ња не го тре ти ран као са рад ник и са ве зник на истом за дат ку. Отуд је, већ осве до че ном на ци о нал ном рад ни ку Ла ло ше ви ћу сме та ло не ра зу ме ва ње, а по га ђа ло га ни по да шта ва ње уло ге ко ју је има ла На род на упра ва. Ко нач но, Ла ло ше вић је, као пред сед ник, спро вео де ми си ју На род не упра ве за Ба нат, Бач ку и Ба ра њу до 11. мар та 1919. го ди не и ти ме омо гу ћио пре у зи ма ње те ри то ри је Вој во ди не под ин ге рен ци ју Кра љев ства Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца. Про цес ује ди ње ња био је за вр шен и ти ме се оства ри ла мо гућ ност за от по чи ња ње по ли тич ког де ло ва ња у Вој во ди ни са ста но ви шта афир ми са ног на ци о нал ног ци ља, а с опре де ље ња ује ди ње ња и ка рак те ра по ли тич ке и стра нач ке де лат но сти – као уну тра шњег пи та ња. На тај на чин је Ла ло ше вић окон чао сво ју крат ку, али ве о ма зна чај ну уло гу у при вре ме ној др жав ној упра ви, ко ју су срп ски на род, али и пре о ста ли сло вен ски на ро ди Краљ Александар по се тио Вој во ди ну 1919. Вој во ди не, уз по зив на са рад њу и Ма ђа ри ма, Нем ци ма и Ру му ни ма, иза бра ли у ‘’од суд ним’’ у нај ра ни јем ње ном пе ри о ду ре а го вао на по ли ти вре ме ни ма ка да је тре ба ло од луч но по сту па ти и кант ску бр зо пле тост у ре ша ва њу круп них про по ли тич ки се од ре ди ти. бле ма јер је у то ме ви део ин фан тил ност и не по Др жа ва је би ла фор ми ра на, а пред сто ја ле су треб ну раз ме тљи вост и по пу ли стич ко по ди ла же ис цр пљу ју ће бор бе за те ри то ри јал но од ре ђе ње. ње. Ње го во нај о збиљ ни је и нај до след ни је ан га жо Уну тра шњо по ли тич ка ро ви та си ту а ци ја и по ли - ва ње у том пе ри о ду би ло је ве за но за пи та ње тич ка кри за ко ја би из те си ту а ци је про ис те кла аграр не ре фор ме. ‘’Пр ва нам је мол ба да се ре ше оне мо гу ћи ла би те жи ну ста во ва де ле га ци је др жа - ње аграр не ре фор ме из не с е пред за ко ни ти и ве на Ми ров ној кон фе рен ци ји. Уме сто ја сне по - устав ни пар ла мент, а да се об у ста ви изр ше ње ру ке је дин стве ног ста ва ко ји Прет ход них Од ре да ба, јер се од л уч н о бра н и ује д и њ е њ е, њи ма мо же са мо на шко ди ти, а Ства р а њ е Кра љ е в и н е СХС-а кри за би по ка за ла да је зе мља ни ка ко ко ри сти ти а још ма ње из ме ни ло је на чин ве штач ки ство ре на, на прег ну ово те шко пи та ње при ве сти та до крај њих гра ни ца из др бли же пра вед н ом ре ш е њ у по ли тич ког жи во та у жљи во с ти, не у т е м е љ е н а и свом’.‘ Аграр на ре фор ма је, Вој во ди ни. Ве ћи на срп ског исто р иј с ки нео с твар љ и ва. по Ла ло ше ви ћу, тре ба ло да ста н ов н и ш тва сма т ра л а је Прет по ста вља ју ћи ту мо гућ пред с та в ља план с ку и екс ност, Ла ло ше вић је сма трао да је оства ре на на ци о нал на перт ску ак тив ност ко ја је мо да је, у том тре нут ку, по ли - иде ја ује ди ње ња с ма ти цом ра ла да узме у об зир све ути тич ка и на ци о нал на му дрост цај н е ар г у м ен т е за ње н о упу ћи ва ла на је дин ство с Кра ље ви ном Ср би јом. оства ри ва ње. ‘’Хо ћу са мо да ка жем да сам ја ду На ци о нал ни ин те рес био је на тај на чин оства - бо ко убе ђен, мо жда ду бље не го мно ги ов де, да је рен, ме ђу тим, Ла ло ше вић, што ће и ка сни ји ње - ова аграр на ре фор ма на ма по треб на ко ли ко и на гов рад по ка за ти, ни је бе жао од по ли тич ког плу - су шни хлеб и да од срећ ног ре ше ња аграр не ре ра ли зма. Шта ви ше, он је пар ла мен та ри зам Кра - фор ме за ви си не са мо на пре дак не го и оп ста нак ље ви не Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца до жи вео као Вој во ди не’’. су че ља ва ње раз ли чи тих по ли тич ких и од го вор Основ н а Ла л о ш е в и ћ е ва за м ер ка кон т ек с ту них по гле да ко ји је тре ба ло да ства ра ју мо дер ну аграр не ре фор ме из 1919. го ди не би ла је ње на ис ју го сло вен ску др жа ву. кљу чи ва со ци јал на ди мен зи ја ко ја је тре ба ло да Иако је де ло вао иде а ли стич ки, тај Ла ло ше ви - спре чи пре ли ва ње ре во лу ци о нар них пре ви ра ња и ћев став, упор ном пар ла мен тар ном бор бом за ар - на тај на чин са чу ва ин те гри тет др жа ве. У ве зи с гу мен то ван при ступ ре ша ва њу про бле ма, на и ла - тим ста вом, имао је број не не ис то ми шље ни ке, ка зио је на сва ко ја ке про бле ме из раз ли чи тих цен та - ко у ре до ви ма де мо кра та, та ко и у ре до ви ма ра ди ра по ли тич ке и фи нан сиј ске мо ћи, али се ипак по - ка ла. Без об зи ра на озбиљ ну ме ђу на род ну по ли ка зао вр ло де ло твор ним. Ује ди ње ње и ства ра ње тич ку си ту а ци ју и со ци ја ли стич ку ре во лу ци ју, за Кра ље ви не Ср ба, Хр ва та и Сло ве на ца из ме ни ло Ла ло ше ви ћа сво ђе ње аграр не ре фор ме на за до во је на чин по ли тич ког жи во та у Вој во ди ни. Ве ћи на ље ње си ро ма шног ста нов ни штва би ла је крат ко срп ског ста нов ни штва и по ли тич ких пр ва ка, ме ђу роч на аван ту ра, уна пред осу ђе на на не у спех са ко ји ма је био и Јо ца Ла ло ше вић, сма тра ла је да је струк ту рал ним не га тив ним по сле ди ца ма у по љо оства ре на на ци о нал на иде ја ује ди ње ња с ма тич - при вре ди.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

subota18.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Да нас сте вред ни и прак тич ни. Ула же те у свој дом, а уку ћа ни тро ше то све у мо мен ту. У осно ви, мо же те би ти за до вољ ни сво јом не за ви сно шћу.

BIK 20.4-20.5.

По че так ви кен да обе ћа ва. На рав но, мно го то га за ви си од вас са мих. Од нос с де цом је ста би лан. Мо гли би сте за јед нич ки ра ди ти, ићи на из лет...

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

18. avgust 2012.

Ма ко ли ко се тру ди ли да се при бли жи те јед ној осо би од ауто ри те та, она вам из ми че. Не за бо ра ви те да увек по сто је и дру га чи ји на чи ни за успех.

Иако вам ни је свој стве но да ана ли зи ра те си ту а ци је већ да их осе ћа те ин ту и тив но, ипак би сте да нас мо гли раз мо три ти раз не ства ри. Фа тал на љу бав.

Нов ча ни тро шко ви су на гла ше ни. Ма ло-по ма ло па ће ко нач ни ра чун би ти ве ли ки. Ба ви те се сит ни ца ма ко је жи вот зна че. Дру штве ни сте.

Ме сец пло ви кроз ваш знак то ком ви кен да, што ути че на про ме не рас по ло же ња, окру же ња и не до ста так кон цен тра ци је, па и ис трај но сти. Опу ште но!

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Тај н е же љ е и стра с ти има ју сво ју це ну, имај те то у ви ду. По сло ви та ко ђе. Не ке окол но сти не ће те мо ћи кон тро ли са ти у пот пу но сти. Ви ше од мо ра.

Ат мос фе ра у ка ри је ри је под про мен љи вим окол но сти ма и ути ца ји ма. Има те по у зда ну по др шку при ја те ља, ма да вас мо гу оп те ре ти ти зах те ви ма.

Ути ца ји јед не жен ске осо бе мо гу би ти ко ри сни и бла го на кло ни, уко ли ко јој ука же те до вољ но па жње. По за ба ви те се и сво јом де цом. Ино стран ство.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

На ва ма је при лич но од го вор но сти, али и ини ци ја ти ве, у ве зи с парт нер ским од но сом и свим што вам је ва жно. Не к а вас во ди глас ра зу ма и по у зда ност.

Мо же те ова ко, мо же те она ко, мо же те ка ко хо ће те. И не к а то бу де ва ша де ви за. Да нас не ра чу нај те на дру ге, са ми бу ди те па мет ни.

Жељ ни сте про ме на у сва ком сми слу. По го то во про ме на окру же ња и по сла. По тре бан вам је ши ри про стор и ви ше ва зду ха. У љу ба ви је уз бу дљи во.

TRI^-TRA^

Не гњавите!

V REMENSKA

ПЕ ТА је на па ла Леј ди Га гу због но ше ња ви ше кр зне них бун ди, а пе ва чи ца је од го во ри ла пр во на Тви те ру, а по том и по ду жим са оп ште њем.

- Ако већ пи ше те о мом кр зну, не за бо ра ви те да пот пи ше те и ди зај не ра, бун де су „Хер мес”. Хва ла на пи са ла је Га га на дру штве ној мре жи, а за тим из да ла и са оп ште ње. „На рав но да ми је ста ло до пра ва жи во ти ња, али не ћу од го ва ра ти на до сад не, агре сив не, увре дљи ве и де ти ња сте кам па ње. Не ћу да вам ка жем да ли је кр зно пра во или не. Та мо где ви ви ди те мр тву жи во ти њу, ја ви дим умет нич ко де ло. По шту јем ваш став, али по штуј те и ви мој. Апе лу јем на ак ти ви сте дру штва ПЕ ТА да бра шно ко јим га ђа ју љу де ко ји но се кр зно ис ко ри сте да уме се хлеб за глад ну де цу ши ром све та”, ре кла је пе ва чи ца.

PROGNOZA

VIC DANA

Свеже

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

29

Sombor

30

Kikinda

29

Vrbas

29

B. Palanka

30

Zreњanin

30

S. Mitrovica 30 Ruma

31

Panчevo

30

Vrшac

29

Srbija Beograd

31

Kragujevac

31

K. Mitrovica 31 Niш

31

јутро , СуНчаН даН

Evropa

НО ВИ САД: Ују тру све же, а то ком да на сун ча но и то пло. Ве тар слаб се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 15, а мак си мал на око 30 сте пе ни Цел зи ју са. ВОЈ ВО ДИ НА: По сле све жег ју тра, сле ди сун чан и то пао дан. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на 30 сте пе ни. СР БИ ЈА: По сле све жег ју тра, то ком да на ће би ти пре те жно сун ча но и то пло. Ве тар слаб до уме рен се вер ни и се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 11, а мак си мал на 32 сте пе на. Прогноза за Србију у наредним данима: У не де љу сун ча но и то пло вре ме, али без ве ли ких вру ћи на. Мак си мал не днев не тем пе ра ту ре око или ма ло из над 30 сте пе ни. Иду ће сед ми це сун ча но и све то пли је, па ће би ти вру ћи не, од сре ди не сед ми це пре ко 35, а по не где и до 40 сте пе ни у че твр так и пе так. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: На ста вља се по во љан ути цај би о ме те о ро ло шке си ту а ци је. По се бан опрез се пре по ру чу је ср ча ним бо ле сни ци ма. Мо гу ћи су гла во бо ља, про мен љи во рас по ло же ње и про бле ми са сном. Са ве ту је се сма ње на фи зич ка ак тив ност и за шти та од UV зра че ња.

Madrid

39

Rim

31

London

30

Cirih

30

Berlin

29

Beч

27

Varшava

25

Kijev

24

Moskva

21

Oslo

19

St. Peterburg 24 Atina

35

Pariz

34

Minhen

29

Budimpeшta

29

Stokholm

19

Пи та ју Аме ра, шта је нај бо ља ствар на све ту?

- Ха ва ји, кло па, же не... Пи та ју Ру са што је нај бо ља ствар на све ту?

- Ка ми он вот ке... Пи та ју Бо сан ца што је нај бо ља ствар на све ту?

- Кад сам оно био у вој сци на Три гла ву, зи ма 82/83, на по љу 20 ис под ну ле, по ла че ти ри ују тро, ја крај пе ћи ле жим и гре јем се, кад ула зи де се тар и ка же: „Су љо, од мах на стра жу”!

- И шта је ту до бро - пи та ју сви за чу ђе но.

- Па ја ни сам Су љо...

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

SAVA

Bezdan

53 (-21)

Slankamen

160 (-9)

Jaшa Tomiћ

Apatin

124 (-20)

Zemun

230 (-5)

Tendencija stagnacije

Senta

252 (-11)

Bogojevo

118 (-17)

Panчevo

250 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

330 (-11)

Tendencija stagnacije

Smederevo

448 (0)

Titel

148 (-6)

NERA

Baч. Palanka 154 (-9) Novi Sad

120 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

72 (2)

TISA

-40 (4)

Tendencija stagnacije

N. Kneжevac 178 (-12) S. Mitrovica

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusiћ

37 (19) 175 (-6)

30 (0)

Reшeњe iz proшlog broja