Dnevnik 18.septembar 2010.

c m y Foto: F. Baki}

NOVI SAD *

SUBOTA 18. SEPTEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22843 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NA NOVOSADSKOM TRGU SLOBODE ODR@ANA „EKOLIMPIJADA”

MINISTAR NAJAVIO KAZNE ZBOG PRAZNIH RAFOVA

Nesta{icu hrane skuvali {pekulanti

str. 4

NESEBI^AN PODVIG PECARO[A SPASAO @IVOT POZNATOM KO[ARKA[U

Vlade Divac magnet za klince

Mili~i}: Gledao sam smrti u o~i

str. 7

str. 14

Politika

Foto: S. [u{wevi}

NASLOVI

Vojvodina

2 Ubrzawe dijaloga Srbije i EU 3 Radili ne radili, platu zaradili

Ekonomija 4 Osiguravaju}e ku}e varaju o sudaru 4 Uzme{ kredit i ~eka{ useqewe 6 Jesen sti`e, muko moja

Novi Sad 8 Bulevar Evrope ~eka tre}eg izvo|a~a 8 Za mobing prvo mirewe, pa sud 9 Sistem nadzora nagra|en u Nema~koj

DANAS U HRTKOVCIMA PRVI FESTIVAL UMETNOSTI, ZABAVE, JELA I PI]A

10 Po~ela izgradwa obilaznice oko Vr{ca

Crna 12 Te{ko pijan usmrtio mali{ana na biciklu?

12 Od {estorice osu|enih, dvojica policajci

Dru{tvo 14 Vrlo drag buyetski raj 15 Voza~i, ne di`ite graju

NA TELEPU U NOVOM SADU

Uhap{en zbog dresova i pucwa u kafi}u

„Rimski dani” za dru`ewe i dobro raspolo`ewe str. 11

str. 13

SPORT

str. 16 – 20

VOJVODINA O^EKUJE BODOVE PROTIV METALCA

\OKOVI] UMORAN, DANAS IGRAJU DUBLOVI

PO^IWE RUKOMETNI [AMPIONAT SRBIJE

Sve`e s ki{om

Najvi{a temperatura 22° S

2

subota18.septembar2010.

Tadi} naredne nedeqe na Generalnoj skup{tini UN Predsednik Srbije Boris Tadi} predvodi}e od 20. do 25. septembra delegaciju Republike Srbije na 65. zasedawu Generalne skup{tine Ujediwenih nacija u Wujorku. Predsednik Srbije }e tokom zasedawa Generalne skup{tine imati niz bilateralnih susreta sa predsednicima, premijerima i ministrima spoqnih poslova zemaqa ~lanica UN, saop{tila je Pres slu`ba predsednika.Tadi} }e 20. septembra prisustvovati sastanku na visokom nivou o milenijumskim razvojnim ciqevima Ujediwenih nacija, a istog dana }e se obratiti i Generalnoj skup{tini UN.Predsednik Tadi} }e 22. septembra u Harvard klubu, u Wujorku, na simpozijumu ‘’Putevi prosperiteta’’, govoriti o mogu}nostima investirawa u Srbiju.Predsednik Srbije }e se ponovo obratiti Generalnoj skup{tini u subotu, 25. septembra, u okviru generalne debate tog tela Ujediwenih nacija.

VLADA USVOJILA IZMENE I DOPUNE ZAKONA O BUYETSKOM SISTEMU

Pravila za put u Evropu

Vlada Srbije je na ju~era{pwoj telefonskoj sednici, na predlog Ministarstva finansija, usvojila Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o buxetskom sistemu ~iji je ciq unapre|ewe upravqawa javnim finansijama i ja~awe fiskalne odgovornosti, saop{teno je danas iz Ministarstva finansija.Usvojeni Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o buxetskom sistemu bi}e dostavqen Narodnoj skup{tini Republike Srbije na usvajawe po

hitnom postupku, navodi se u saop{tewu. Izmene i dopune Zakona o buxetskom sistemu, kako se isti~e sadr`e „principe, pravila i procedure kojima se ja~a fiskalna odgovornost, {to bi trebalo da unapredi upravqawe javnim finansijama i obezbedi dugoro~nu odr`ivost fiskalne politike“. „Uvo|ewe fiskalnih pravila doprine}e poboq{awu kreditnog rejtinga dr`ave i omogu}iti zna~ajne u{tede, {to }e dovesti do stabilne, predvidive i odr`ive fiskalne politike“.“Usvajawem ovih pravila, Vlada Republike Srbije ispuwava obavezu preuzetu prilikom nedavanih pregovora sa MMF-oma primenom tih pravila, Srbija }e ispuniti i

uslov za ~lanstvo u Evropskoj uniji“. „Novim odredbama uvode se op{ta i posebna fiskalna pravila. Op{ta predvi|aju da ciqni godi{wi fiskalni deficit u sredwem roku u proseku iznosi 1 odsto BDP“, navodi Ministarstvo finansija“U godinama recesije fiskalni deficit mo`e da bude ve}i, ali }e u periodima ekspanzije biti mawi od jedan odsto BDP ili bi se ostvarivao suficit. Definisano je i da dug dr`ave, ne ukqu~uju}i obaveze po osnovu restitucije, ne mo`e da bude ve}i od 45 osto BDP“, precizira se u saop{tewu.“Posebnim fiskalnim pravilima definisana je promena strukture javne potro{we, kao i kretawe plata u javnom sektoru i penzija sve dok u~e{}e penzija u BDP ne dostigne 10 odsto, a u~e{}e plata osam odsto“.“Izmenama i dopunama Zakona o buxetskom sistemu predlo`ena su i fiskalna pravila za lokalnu vlast. Osnovno je da fiskalni deficit lokalne vlasti ne mo`e biti ve}i od 10 odsto od prihoda u toj godini, osim ako je rezultat realizacije javnih investicija“.U ovom zakonskom re{ewu „predlo`eno je i osnivawe Fiskalnog saveta, kao nezavisnog tela, ~iji je osnovni zadatak da oceni da li Vlada vodi fiskalnu politiku u skladu sa pravilima.Fiskalni savet }e imati tri ~lana koje bira Narodna skup{tina, na predlog predsednika Republike, ministra finansija i guvernera NBS“.

Yuyevi}: Moramo se nekako dogovoriti Nosilac Bo{wa~ke liste Esad Xuxevi} izjavio je ju~e da bi, na osnovu principa izborne voqe Bo{waka iskazane na izborima 6. juna, od sve tri liste trebalo da se formira novi saziv Bo{wa~kog nacionalnog vije}a, a ukoliko to nije mogu}e „jedini formalno-pravni izlaz iz krize su novi izbori“. Xuxevi} je, na konferenciji za novinare, ocenio da postoji „mo`da pove}ana rizi~nost odr`avawa novih izbora“. Xuxevi} je rekao da je Bo{wa~ka lista u ~etvrtak poslala pismo ministru za qudska i mawinska prava Svetozaru ^ipli}u i Misiji OEBS u Beogradu od kojih je tra`eno da organizuju formalne razgovore sve tri liste kako bi se postigao kompromis. Prema wegovim re~ima, Bo{wa~ka lista i sada sa predstavnicima liste Preporod Rasima Qaji}a i liste muftije Muamera Zukorli}a, razgovara na neformalnom nivou. On smatra i da je neophodno „potpuno razdvajawe vere i politike, izbacivawe, u

bilo kom smislu, u~e{}a Islamske zajednice u tom procesu, kao i da Zukorli} mora da re{i da li je politi~ar ili versko lice“.

Xuxevi} je rekao da ni od Qaji}a ni od Zukorli}a do sada nisu ~uli {ta konkretno nude kao na~in ostvarivawa prava Bo{waka. „Dobijamo apsolutno neprihvatqivu krizu, tenziju koja sada postoji, podele koje su do{le i do porodi~nih relacija“, istakao je Xuxevi}.

POLITIKA

DNEVNIK

PREDSEDNIK BORIS TADI] I DR@AVNI VRH RAZGOVARALI SA EVROPSKIM KOMESAROM [TEFANOM FILEOM

Ubrzawe dijaloga Srbije i EU Evropski komesar za pro{irewe [tefan File izjavio je ju~e u Beogradu da je vreme da se Brisel ozbiqno posveti srpskoj kandidaturi, a predsednik Srbije Boris Tadi} da }e Srbija nastaviti ubrzanim tempom dijalog sa EU i da je ciq da se do kraja slede}e ili po~etkom 2012. godine po~nu pregovori o ~lanstvu.

Predsednik Tadi} je na konferenciji za novinare posle susreta sa evropskim komesarom Fileom, rekao da EU za Srbiju ostaje centralni strate{ki prioritet. On je istakao da Srbija ne `eli ve{ta~ko ubrzawe svog puta u EU ve} da `eli da ispuni sve uslove i sprovede reforme neophodne za ulazak u Uniju.

- Mi `elimo da pro|emo sve etape tako {to }emo zadovoqiti sve uslove postavqene od EUrekao je Tadi}. Srbija, prema Tadi}evim re~ima, ne odustaje od svog centralnog strate{kog ciqa da postane ~lanica EU, a ~lanstvom }e po wegovom obja{wewu biti formalizovana su{tinska strukturna poboq{awa u srpskom dru{tvu.

- Dobro znamo da je pretpostavka u~lawewa i dovr{etak saradwe sa Ha{kim tribunalom i ja sam jo{ jednom potvrdio da smo potpuno privr`eni okon~awu te saradwe - rekao je Tadi}, i dodao da se nada da }e i ta stranica istorije biti zatvorena u najskorije vreme.

Kada je re~ o problemu Kosova i Metohiji, predsednik Tadi} je izrazio zadovoqstvo zbog toga {to je sa EU dogovoren sadr`aj rezolucije usvojene pred GS UN. - Pred nama je proces razgovora i pregovora, i verujem da mo`emo prona}i stabilno i odr`ivo re{ewe, {to podrazumeva po{tovawe legitimnih nacionalnih interesa i Srba i Albanaca - rekao je Tadi} i dodao da sva sporna pitawa mogu biti re{ena samo

putem pregovora, na miran i demokratski na~in, i da je to jedini na~in za trajno stabilizovawe prilika na Balkanu.

File je ponovio da usvajawe rezolucije Srbije i EU o mi-

Regionalna saradwa i borba protiv korupcije Regionalna saradwa i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala od posebne va`nosti za institucije EU, ocenili [tefan File i ministar policije Srbije Ivica Da~i} konstatuju}i da je Srbija u~inila zna~ajan napredak u evrointegracijama. Tokom susreta sa Da~i}em,File je istakao da je o~igledan progres ostvaren u oblasti unutra{wih poslova, isti~u}i posebno viznu liberalizaciju i zna~ajnu ulogu MUP tom procesu. Da~i} je upoznao Filea sa napretkom u oblasti unutra{wih poslova u prethodnom periodu i istakao spremnost Srbije za nastavak saradwe sa institucijama EU.

Bezbednost Planovi za ukqu~ewe u odbrambenu politiku EU File je ju~era{wu posetu Beogradu po~eo susretom sa ministrom odbrane Draganom [utanovcem, koji je informisao evropskog komesara o sprovedenim reformama u sistemu odbrane i planovima za ukqu~ivawe Vojske Srbije u zajedni~ku bezbednosnu i odbrambenu politiku EU. Evroposki komesar pozdravio je unapre|ewa regionalne saradwe dr`ava Zapadnog Balkana, kao doprinos poboq{awu sveukupne bezbednosti.

SARADWA PARLAMENATA MA\ARSKE I VOJVODINE

Zna~aj nacionalnih saveta

Predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i razgovarao je ju~e sa delegacijom Spoqnopoliti~kog odbora Parlamenta Republike Ma|arske, koju je predvodio predsednik Odbora Mihaq Bala, o daqem nastavku saradwe dva parlamenta i parlamentarnih odbora. Egere{i i Bala slo`ili su se da je za evropske integracije Republike Srbije od velikog zna~aja ~iwenica da je Republika Ma|arska predsedavaju}a dr`ava Evropske unije u prvoj polovini slede}e godine, koja }e, kako je oceweno na sastanku, ulo`iti napore da se ovaj proces ubrza.

Na sastanku smo razgovarali i o polo`aju ma|arske nacionalne zajednice u Vojvodini i konstatovali da je ova zajednica veoma va`an segment u me|udr`avnoj saradwi, ali i u saradwi AP Vojvodine i Republike Ma|arske. Slo`ili smo se i da su nacionalni saveti od kqu~nog zna~aja za o~uvawe identiteta nacionalnih zajednica u Vojvodini, rekao Predsednik Egere{i je informisao goste o odr`avawu Konferencije predsednika parlamenata dunavskih dr`ava i regija 14. i 15. oktobra u Novom Sadu, te je nagla-

{qewu MSP u GS UN predstavqa novi po~etak u odnosima Srbije i Unije i da je do{lo vreme da se Unija ozbiqno posveti srpskoj kandidaturi za ~lanstvo. On je izrazio

sio da je osnovni ciq ove konferencije davawe ~vrste politi~ke podr{ke izradi dunavske strategije i formirawu budu}eg dunavskog evroregiona.

Predsednik Spoqnopoliti~kog odbora Parlamenta Republike Ma|arske Mihaq Bala istakao je da je interes Republike Ma|arske da Srbija {to pre krene u pregovore o pridru`ivawu EU, izra`avaju}i `equ da ovi pregovori budu otpo~eti za vreme predsedavawa Ma|arske EU. Pored evropskih integracija Republike Srbije, za nas je, kao paralelan proces, izuzetno zna~ajna izrada dunavske strategije. Veoma sam zadovoqan {to AP Vojvodina ima ozbiqne ideje i planove u vezi sa dunavskom strategijom i duboko sam uveren da }emo u okviru te strategije oja~ati i okvire na{e dosada{we dobre saradwe, rekao je Bala. On je pozdravio zakonsku regulativu kojom je omogu}eno osnivawe nacionalnih saveta nacionalnih zajednica i izrazio punu podr{ku radu i funkcionisawu Nacionalnog saveta vojvo|anskih Ma|ara, ocewuju}i da je ovaj nacionalni savet most u izgradwi efikasne i dvosmerne saradwe.

o~ekivawe da }e ta odluka biti doneta uskoro.

- Postoji op{te ose}awe da ova prilika ne treba da bude propu{tena- rekao je File.

Prema wegovim re~ima, proces reformi je pre svega potreba gra|ana Srbije, ali slu`i i da se pribli`i EU. - U tom procesu nema pre~ica i o Srbiji }e se prosu|ivati na osnovu wenih uspeha, ali moj sada{wi utisak je da ste veoma ozbiqni u svojim namerama - kazao je File. U ovom trenutku je, prema wegovim re~ima, najva`nije da se utvrdi {ta su prioriteti u procesu reformi.

- Nakon dana{wih razgovora mogu da ka`em da sam ohrabren va{om odlu~no{}u, i uveren sam da }ete imati pragmati~nu saradwu sa svim dr`avama regiona, ukqu~uju}i Pri{tinu - rekao je File.

File je susretom sa Tadi}em zavr{io ju~e jednodnevnu posetu Srbiji tokom koje je razgovarao i sa premijerom Mirkom Cvetkovi}em, {efom diplomatije Vukom Jeremi}em i vi{e ministara u Vladi Srbije.

D. Milivojevi}

Podr{ka ma|arskih stranaka dvojnom dr`avqanstvu Ma|arske stranke u Vojvodini su i zvani~no pozdravile novi Zakon o dr`avqanstvu Ma|arske, koji omogu}ava Ma|arima u okru`ewu da na znatno lak{i i jednostavniji na~in do|u do dr`avqanstva mati~ne zemqe.

U zajedi~kom sao{ptewu, koje su sino} u Temerinu potpisali predsednici ili potpredsednici Saveza vojvo|anskih Ma|ara (SVM), Demokratske partije vojvo|anskih Ma|ara (DPVM), Ma|arskog gra|anskog saveza (MGS) i Ma|arskog pokreta nade (MPN), navodi se da taj zakon predstavqa „zna~ajan korak ka integraciji ma|arske zajednice u Karpatskom basenu“.

Skup je sazvao predsednik DPVM Andra{ Ago{ton, a od pet stranaka Ma|ara u Vojvodini nije bilo samo predstavnika Demokratske zajednice vojvo|anskih Ma|ara, ~iji je predsednik

[andor Pal preminuo po~etkom jula.U~esnici su se slo`ili da olak{ano dobijawe dvojnog dr`avqanstva nije partijska, ve} nacionalna stvar, i najavili da }e u~initi sve {to je u wihovoj mo}i da {to ve}i broj vojvo|anskih Ma|ara dobije i ma|arski paso{.

Potpredsednik SVM Zoltan Devavari je ukazao da }e {iroka kampawa informisawa gra|ana ma|arske nacionalnosti o tom pitawu po~eti ve} krajem ovog meseca, u saradwi s Generalnim konzulatom Ma|arske u Subotici, a predsednik MGS Laslo Rac Sabo i potpredsednik MPN Robert Olah izrazili su spremnost da u~estvuju u toj akciji. Novi Zakon o dr`avqanstvu, koji je ma|arski parlament usvojio, jo{ u junu, sve~ano je progla{en 20. avgusta, na Dan svetog I{tvana, a po~e}e da se primewuje od 1. januara idu}e godine.

POLITIKA

c m y

DNEVNIK

subota18.septembar2010.

NARODNI PREDSTAVNICI NA DVOMESE^NOM ODMORU

Radili ne radili, platu zaradili Poslanici parlamenta Srbipovremeno poseta neke strane je nisu se na{li ovih dana u poparlamentarne delegacije, ali slani~kim klupama, kako je nato se de{ava jednom u desetak javqivala predsednica skupdana i doma}ini su uglavnom {tine Slavica \uki} Dejanopredsednici odbora, ili {efovi}. Kako sada stvari stoje, previ grupa prijateqstava. I sama ma informacijama koje je „Dnevpredsednica oglasila se nedavnik“ dobio iz pouzdanih izvora, no saop{tewem o intenzivnoj skup{tina ne}e septembarskoj imati sednicu diplomatskoj do redovnog jeakciji, najavquJedan narodni seweg zasedawa ju}i svoje odsupredstavnik svakog koje po~iwe prstvo i brojna vog radnog dana meseca u proseku primi putovawa u inohiqadu evra za platu u oktobru. Razstranstvo. log za to je neSami parlai pau{al dostatak kvorumentarci ovama po{to parlakvu situaciju mentarci, a za ovaj slu~aj najpravdaju ~iwenicom da nemaju bitniji su poslanici vlasti, pu{ta da rade, budu}i da Vlada ne tuju po „belom“ svetu, kao ~la{aqe zakone koje bi morali da novi delegacija u me|unarodnim usvajaju po hitnom postupku. Poinstitucijama. Kvorum postoji sledwi zakon u proceduru stisamo u ponedeqak 20. septembra, gao je 14. septembra i re~ je o Skup{tini Srbije, polovinu ali vanredno zasedawe nije zapredlogu zakona o potvr|ivawu ~ine predlozi za potvr|ivawu tra`ila ni tre}ina poslanika, Sporazuma izme|u Vlade Srbije ranije potpisanih sporazuma ni Vlada. Zbog toga }e poslanici dospeti u vrh me|u zaposleU zdravom telu.. nima u Srbiji, tako {to se beneficijama koje ina~e u`ivaju Poslanici srpskog parlamenta od ~etvrtka u~estvuju na mo`e slobodno pridodati i duEvropskim parlamentarnim igrama, koje se odr`avaju u Rusiji i `ina letweg odmora koji }e ove tamo }e boraviti do ponedeqka. Ekipa Srbije nastupi}e u magodine potrajati vi{e od dva lom fudbalu, stonom tenisu i {ahu, a parlament predstavnike meseca! ne}e imati u mini golfu. Sve tro{kove osim puta snosi}e ruska Da je Srbija dr`ava u kojoj Duma. Boje parlamenta Srbije brani : Tomas Tot i Dejan Niko„cvetaju ru`e“ verovatno to nili} iz DS, Miqan Ran|elovi} i Stevica Spaji} (G17 plus), Miko ne bi ni primetio. Me|utim, lan Lap~evi} i Aleksandar Pej~i} (DSS), Sr|an Spasojevi} non{alancija narodnih pred(NS), Igor Be~i} (SNS), \or|e Mili}evi} i Zoran Kasalostavnika je ove godine o~igledvi}(SPS) i Dobrisav Preli} i Filip Stojanovi} (SRS). na, pa ne mogu ~ak ni da se pravdaju zasedawem skup{tinskih radnih tela, budu}i da trenutno i Vlade Ruske Federacije o saili konvencija sa drugim dr`a„radi“ samo Odbor za nauku na radwi u oblasti humanitarnog vama. Na dnevni red jo{ uvek ni~elu sa radikalom Srboqubom reagovawa u vanrednim situacije stiglo vi{e od 50 akata s pot@ivanovi}em, dok narednog jama, spre~avawa elementarnih pisom Vlade, a najdu`e - ~itave utorka sednicu Odbora za pronepogoda i tehnogenih havarija dve godine - na izja{avawe ~eka svetu najavquje ~elnik tog tela i uklawawa wihovih posledica.

Predlog zakona o zavr{nom raZoran [ami (DSS). Mir u parNa listi od sedamdesetak do~unu buxeta Srbije za 2007. golamentarnim zdawima prekine kumenta koji ~ekaju raspravu u dinu.

Mada to zavisi od samih parlamentaraca, u proceduri jo{ uvek nema predloga deklaracije o osudi zlo~ina nad Srbima, iako je vladaju}a koalicija tvrdila da }e maltene sigurno to biti tema vanredne sesije u septembru.

I poslanici vlasti i opozicije, neki zvani~no, a neki nezvani~no, jedinstveni su u stavu da se rad parlamentaraca ne mo`e meriti samo zasedawima.

Radni dan tokom svake sesije gra|ane Srbije ko{ta oko pet hiqada evra, dok RTS tvrdi da parlamentarci za direktan prenos svakodnevno treba da im nadoknade 10.000 EU. Neko bi se zapitao {ta je u takvoj situaciji „isplativije“ i treba li parlamentarci da zasedaju zbog nekih „sitnijih“ zakona? Za plate 190 poslanika koji su na stalnom radu i pau{ale od 30.354 dinara, koliko pripada

svim narodnim izabranicima, bi}e izdvojeno vi{e od 44 miliona dinara, bez obzira da li zasedaju, ili ne. Jedan narodni predstavnik svakog meseca u proseku primi hiqadu evra za platu i pau{al. Za dolazak na zasedawe, ako dolazi svojim kolima, dobija 10 odsto od cene goriva i pre|enog kilometra.Mo`e besplatno da se parkira u pet gradskih gara`a, po{to na parkingu ispred Doma ima svega 150 mesta, a poslanika je 250 i oko 300 ~inovnika. Ako poslanik ostane da spava u Beogradu, ima pravo na pla}eno preno}i{te. Nije im dozvoqeno kori{}ewe hotela sa pet zvezdica i luks kategorije. Spavaju u hotelima u prvom prstenu oko Skup{tine – „Splendid“, „Moskva“, „Ekscelzior“, „Balkan“. U wima je cena preno}i{ta oko 100 evra. Oni koji se opredele za iznajmqivawe stana dobijaju 350 evra mese~no. Naknada za odvojeni `ivot iznosi 40 odsto prose~ne plate u privredi. Ukoliko poslanik putuje u inostranstvo, pla}aju mu se putni tro{kovi, sme{taj i dnevnica zavisno u koju zemqu ide.

Istovremeno, u „pogonu“ su jo{ uvek, bez obzira na zasedawe, dva zdawa - Dom narodne skup{tine i zgrada u Kraqa Milana. Na Trgu Nikole Pa{i}a, kako se to opravdava, „poslanici nemaju uslova za individualan rad, ne mogu da prime stranku ili da pripremaju amandmane“. Jer, kako isti~u u stru~nim slu`bama, u Domu je „nemogu}e omogu}iti 250 radnih jedinica, obezbediti 250 stolica po propisanim kriterijumima“.

S. Stankovi}

3

REKLI SU Vu~i}: DS – PSS u 11 op{tina Zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i} izjavio je ju~e da DS nema pravo da kritikuje napredwake zbog saradwe s PSS Bogoquba Kari}a, s obzirom na to da i DS sara|uje sa tom strankom u 11 op{tina u Srbiji.

Vu~i} je novinarima pokazao potpisane sporazume DS i PSS u 11 op{tina u Srbiji, me|u kojima su Novi Sad, Aran|elovac, Zemun, Vo`dovac, Sombor, Kikinda, Ni{, Oxaci..., a koji su objavqeni na sajtu PSS. Prema Vu~i}evim re~ima, Boris Tadi} je 2004. godine "molio Kari}a da ga podr`i, {to je Kari} i u~inio". osebno je interesantno {to o tome govori Jelena Trivan, posle afere 'Indeks' i mnogih drugih afera", ka`e Vu~i}. On je najavio da }e tek govoriti o navodnim "biznis varijantama gospo|e Trivan".

[utanovac: I Srpska navija za Srbiju Ministar odbrane Dragan [utanovac izjavio je da se u Sanxaku ne}e ponoviti "kosovski scenario".

Na pitawe kako se ose}ao kad je posle ko{arka{ke utakmice Srbija-Turska ~uo povike Bo{waka u Novom Pazaru "Ovo je Turska", ministar [utanovac je rekao da mu svakako nije bilo drago, i naveo da se to "de{avalo i de{ava u svim dr`avama biv{e SFRJ gde ima mawina".

"Kada Srbija igra sa BiH, zna se za koga navija Republika Srpska. @ao mi je {to neki u Sanxaku ne do`ivqavaju reprezentacije Srbije kao svoje, mada u wima igra veliki broj Bo{waka. Nadam se da }e promeniti svoj pristup u budu}nosti", kazao je [utanovac.

4

EKONOMIJA

subota18.septembar2010.

DNEVNIK

LO[E SPROVO\EWE ZAKONA O OBAVEZNOM OSIGURAWU U SAOBRA]AJU

MINISTAR SLOBODAN MILOSAVQEVI]

Osiguravaju}e ku}e varaju o sudaru Nesta{icu hrane skuvali {pekulanti Nema opravdanog razloga za nesta{ice i poskupqewa hrane u Srbiji, ocenio je ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}.

Milosavqevi} je istakao da nesta{ice prehrambenih proizvoda mogu biti samo posledica {pekulativnih

Milosavqevi} je naveo da je ~iwenica da su pove}ani neki tro{kovi proizvodwe osnovnih namirnica, ali da proizvo|a~i imaju prostor da zadr`e stare cene.

U godini krize, kako je rekao, uspeh je makroekonomske politike {to }e infla-

Prigovori koje su osiguranici uputili NBS u prvoj polovini ove godine na ra~un osiguravaju}ih ku}a ukazuju da je praksa sprovo|ewa zakona o obaveznom osigurawu u saobra}aju potpuno neadekvatna, kazala je viceguvernerka Mira Eri} Jovi} Ona je istakla kako je pre godinu dana, kad je taj zakon donet, glavna namera zakonopisca bila efikasna isplata {teta i adekvatna za{tita o{te}enih qudi u saobra}ajnim nezgodama. „Nismo o~ekivali da }e godinu dana kasnije najvi{e prigovora Narodnoj banci biti upu}eno na rad osiguravaju}ih ku}a koje se bave autoosigurawem, to jest na neblagovremenu isplatu {teta i odbijawe da se isplati nespor-

ni deo {tete. O~ekivano je {to je najve}i broj prigovora odnosi na ovu vrstu osigurawa, jer ono najvi{e, sa 30 odsto, i u~estvuje u ukupnoj premiji, ali ako se ima u vidu da se na osigurawe od odgovornosti u saobra}aju odnosi ~ak 62 odsto prigovora, onda se mogu doneti i drugi zakqu~ci. Ovo je ilustracija za~iwawa potpuno neadekvatne prakse koja nije u duhu zakona“, kazala je ona i istakla da je pravo vreme da se diskutuje o pravi~noj i fer praksi u radu osigurava~a.

Prema re~ima viceguvernerke, posle pet godina koliko je ona na ~elu supervizije sektora osigurawa, uo~ava se pozitivan trend u a`urnosti u re{avawu i isplati {teta, mada ona jo{ nije na zadovoqavaju}em nivou. E. Dn.

GRA\ANI ZAINTERESOVANI ZA JEFTINE STANOVE

Uzme{ kredit i ~eka{ useqewe radwi i najavio da }e one biti najstro`e ka`wavane.

“Ovogodi{wi ruzultati u poqoprivrednoj proizvodwi obezbe|uju ne samo potrebe doma}eg tri`i{ta i stabilnost cena ve} i odre|ene koli~ine roba za iz-

cija biti zadr`ana u planiranim okvirima, iako }e, najverovatnije, dosti}i gorwu granicu od oko osam odsto.

“Veoma je va`no da se o~uva stabilnost cena koje su pod kontrolom dr`ave”,

Zakon o za{titi potro{a~a u oktobru Zakon o za{titi potro{a~a Vlada }e usvojiti za desetak dana, dok bi Skup{tina trebalo da ga izglasa tokom oktobra rekao je ju~e Milosavqevi}.

On je rekao da je taj propis sadr`i 15 evropskih direktiva.

- Vi{e ne}e mo}i da se de{ava da kupac ne bude upoznat sa svim elementima kupoprodajnog ugovora, pa da imamo situaciju poput one sa turisti~kom agencijom Konte - naglasio je ministar. voz”, rekao je Milosavqevi}.

“Na tr`i{te je isporu~eno vi{e od 1,5 miliona tona uqa iz Republi~ke direkcije za robne rezerve, a u naredna dva do tri dana bi}e u prodaji jo{ tri miliona tona” rekao je Milosavqevi}.

On je dodao da se popravqa i stawe u snabdevawu mlekom i da bi do kraja ovog meseca trebalo da te namirnice u radwama bude dovoqno.

istakao je ministar trgovine i dodao da “nikad nije dosta” konkurencije proizvo|a~a i trgovinskih lanaca, jer je to najefikasniji na~in za{tite potro{a~a od neopravdanih poskupqewa.

Srbiju su, prema wegovim re~im, potrebni “globalni i regionalni igra~i na tr`i{tu koji }e sebi pobezbediti profit i stvoriti jaku konkurenciju”.

S. G.

nivou [kundri} je kazao da, kada se govori o energetskom sektoru, mora da se vodi ra~una {ta }e biti u budu}nosti.

Srbija bi sa najni`om stopom rasta sa sada{wih 36 milijardi kilovat ~asova proizvedene struje u narednih 30 do 40 godina morala tu proizvodwu da pove}a na vi{e od 70 milijardi, a sa `eqenom stopom rasta ona bi morala da bude jo{ dvosotruko ve}a”, rekao je [kundri}.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

prodaja stanova - {to se o~ekuje do kraja slede}eg meseca. Gra|ani }e se na potpisivawe ugovora pozivati po brojevima kako su se javqali, a u ponudi su stanovi od 30 do 70 kvadrata, koji se nudi po ceni do 1.200 evra.

Dragan Gruji} obaj{wava da }e gra|ani nakon potpisivawa ugovora u roku od 10 dana morati da plate kaparu, a kroz tri meseca da realizuju kredit. Ukoliko bude vi{e rezervacija za isti stan, prednost }e imati oni koji prvi put kupuju krov nad glavom.

Stanovi bi trebali da se zavr{e do kraja 2012, {to zna~i da }e gra|ani vi{e od dve godine otpla}ivati stambene rate i ~ekati da se usele u svoje stanove.

S obzirom na rok useqewa i rok pla}awawa ovih stanova, kupci su, po svemu sude}i, promenili stav o kupovini stanova u predugovarawu i vi{e poverewa poklonili dr`avi, nego privatnim investitorima.

Naime, ove godine u nekoliko navrata brojne gar|evinske firme ogla{avale su prodaju

16. 9. 2010.

1.280,96094

OBJAVQEN KONKURS ZA MENAYERE

Agencija za privatizaciju objavila je danas poziv za dostavqawe prijava za obavqawe poslova privremenog zastupnika kapitala u privatizovanim preduze}ima u kojima je raskinut ugovor s novim vlasnicima.

Do sada je Agencija raskinula oko 500 ugovora s kupcima dru{tvenih preduze}a, od kojih su neka oti{la u ste~aj ili ponovo proda-

ta. Na tom spisku su pan~eva~ka “Azotara”, Beogradska industrija piva (BIP), “Budimka” iz Po`ege, “Javor” iz Ivawice, “Vr{a~ki vinogradi” i “Magnogrom” iz Kraqeva.

Kandidati za menaxere u podr`avqenim firmama moraju da imaju vi{u ili visoku stru~nu spremu i najmawe pet godina radnog iskustva i da poznaju propise u oblasti priva-

Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Dinara a.d. , Beograd

20,00%

240

1.680

Kazimir VG 4 a.d., Kragujevac

20,00%

612

8.568

Dimni~ar a.d. , Beograd

19,43%

13.800

27.600

Lasta a.d. , Beograd

11,84%

510

1.020

3,48% Promena %

1.250 Cena

2.500 Promet

Ratar a.d. , Pan~evo

-12,00%

1.562

156.200

Vojvodina reklam a.d. , Novi Sad

-11,85%

357

24.990

Jaffa a.d. , Crvenka

-10,53%

8.500

127.500

EMU

evro

1

103,296

105,404

107,828

102,98

dolar

1

74,2547

75,7701

77,2128

74,0274

Kanada

dolar

1

76,7656

78,3322

80,1338

76,5306

Danska

kruna

1

13,865

14,148

14,4734

13,8226

Norve{ka

kruna

1

12,9464

13,2106

13,5144

12,9068

[vedska

kruna

1

11,2141

11,443

11,7062

11,1798

Agroseme a.d. , Kikinda Veterinarska stanica Bogati} Vojvo|anskih top-pet akcija Agroseme a.d. , Kikinda

BELEX 15 (623,31

Promet

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Australija

tizacije. Agencija }e odabrane kandidate u skladu sa wihovim radnim biografijama raspore|ivati u preduze}a.

Naknada za zastupnike dr`avnog kapitala, prema najavama predstavnika Agencije, zavisi}e od veli~ine preduze}a u kojem budu radili, a postoja}e mogu}nost i da zastupnici rade u vi{e preduze}a.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Agroba~ka a.d. , Ba~ka Topola Pet akcija s najve}im padom Zemqa

Ako se zna da u Srbiji ima gotovo milion podstanara, od kojih je najvi{e u Beogradu, onda 5.000 rezervacija i nije prevelik broj zainteresovanih za novi dr`avni projekat stanogradwe

stanova u predugovarawu po povoqnijim cenama, me|utim, uprkos popustu gra|ani kao da su rekli “ne” kupovini neizgra|enih stanova. Vi{e puta prevareni od mnogih investitora, kojima su dali novac na nevi|eno, pa i nakon ugovorenog roka izgradwe umesto stambene zgrade i upla}enog stana mogli da vide jedino praznu livadu, kupci stanova uglavnom tra`e izgra|en i useqiv stan.

Ako se zna da u Srbiji ima gotovo milion podstanara, od kojih je najvi{e u Beogradu, onda 5.000 rezervacija i nije prevelik broj zainteresovanih za novi dr`avni projekat stanogradwe. Mnogo je onih koji se se}aju velikog projekta izgradwe stanova za mlade s kraja pro{log veka koji je propao. A kada se jednom digne kredit, redovno se mora otpla}ivati, plus podstanarska renta, {to ba{ i nije ohrabruju}e za gra|ane bez re{enog stambenog pitawa, uprkos primamqivoj ceni kvadrata.

Druga bi pri~a bila da se stanovi pla}aju po useqewu.

R. Dautovi}

Tra`e se direktori podr`avqenih firmi

Srbija lider u energetici?

Ukoliko realizuje planirano, u narednih {est ili sedam godina mogla da postane lider u regionu u energetskom sektoru, ka`e ministar energetike Petar [kundri}. [kundri} ka`e da Srbija u ovom trenutku u~estvuje sa 15 odsto u energetskom sektoru u regionu,a nekada{wa SFRJ, koja je bila lider, u~estvovala sa oko 30 odsto. Otvaraju}i prvi me|unarodni Forum o enregetskom menad`mentu na lokalnom

Iako izgradwa takozvanih jeftinih stanova iz programa vlade Srbije jo{ nije ni po~ela - u toku su pripreme na prostoru biv{e kasarne “4. juli” u Beogradu, ve} se prijavilo vi{e kupaca nego {to }e se na toj lokaciji izgraditi stanova. Prema najnovijim podacima, za tek ne{to vi{e od mesec dana broj rezervacija se udesetorostru~io, od 500 rezervacija s kraja jula brojka se popela na 5.000, dok je u planu izgradwa 4.578 stambenih jedinica.

Iako se radi tek o rezervacijama, ipak, prvi pokazateqi upu}uju na zakqu~ak da gra|ani dr`avi veruju, iako su uslovi pla}awa poprili~no ozbiqni, jer od dana potpisivawa ugovora stan mora da se plati u roku tri meseca. Svi koji rezervi{u stanove ima}e pravo pre~e kupovine, a o~ekuje se da }e Gra|evinska direkcija Srbije koja je investitor ve} u oktobru pozivati one koji su rezervisali neki od planiranih stanova da potpi{u ugovor i uplate kaparu - pet odsto od vrednosti stana.

Samo u jednom danu prijavilo se ~ak 500 zainteresovanih kupaca. Direktor Gra|evinske direkcije Srbije Dragan Gruji} obja{wava da jo{ ima vremena da se gra|ani jave (gra|evinska dozvola se o~ekuje do oktobra), jer - iako je kvota za ovu lokaciju uslovno re~eno popuwena, ne zna~i da }e svi koji su rezervisali stan i potpisati ugovor. ^im se dobije kona~na gra|evinska dozvola, krenu}e izgradwa i

Naziv kompanije AIK banka a.d. , Ni{

0,52)

Promena % 2,62%

Cena

Promet

2.702

16.624.931

Privredna banka a.d. , Beograd

3,45%

600

1.842.012

Agrobanka a.d. , Beograd

0,40%

7.300

730.000

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

-3,79%

5.000

100.000

Veterinarski zavod Subotica a.d

-0,83%

480

65.760

Imlek a.d. , Beograd

0,75%

1.605

14.445

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

8.800

0,00

Telefonija a.d. , Beograd

0,00

1.400

0,00

0,00

3.323

0,00

-9,91%

1.000

3.696.000

Razvojna banka Vojvodine a.d

-9,79% Promena %

700 Cena

133.000 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

966

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

5.096

0,00

-9,91%

1.000

3.696.000

Soja protein, Be~ej

0,00

675

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.950

0,00

[vajcarska

franak

1

77,4563

79,037

80,8549

77,2191

Mlekara a.d. , Subotica

0,00%

1.801

1.228.282

V. Britanija

funta

1

123,309

125,825

128,719

122,931

Mlin Kawi`a a.d., Kawi`a

0,00%

375

438.375

Tigar, Pirot

0,00

630

0,00

SAD

dolar

1

78,6775

80,2832

82,1297

78,4367

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.150

0,00

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 9. 2010. godine

Ratar a.d. , Pan~evo Banat seme a.d. , Zrewanin

-12,00%

1.562

156.200

-6,82%

2.050

143.500

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

DNEVNIK

subota18.septembar2010.

5

6

EKONOMIJA

subota18.septembar2010.

OTVORENO PISMO PETERA LANGEA ZAPOSLENIMA U „DNEVNIK VOJVODINA PRESU”

Nije bezvredno 55 odsto DVP-a

^lan borda direktora VAC-a Peter Lange uputio je ju~e otvoreno pismo zaposlenima u “Dnevnik Vojvodina presu”, u kojem se, izme|u ostalog, ka`e da vlasni~ki udeo od 55 odsto, koji VAC ima u DVP, nije bezvredan.

“Do sada smo investirali 4,2 miliona evra (2,7 miliona evra za kupoprodajnu cenu i 1,5 milion evra u 0okviru socijalnog programa). Uz to dolaze odricawe od 1,8 milion evra i drugi elementi na{eg paketa. Sastavili smo izve{taj koji sadr`i sve brojeve, podatke i ~iwenice na{eg anga`mana u DVP. Ovaj papir ne predstavqa subjektivno stanovi{te, ve} svi podaci mogu da se doka`u. Krajem 2003. godine VAC je stekao 55% udela. Preostali deo udela ostao je u dr`avnom vlasni{tvu. VAC

2008. godine dodatno investirao 3,2 miliona evra. Samo sa tim novcem je bilo mogu}e da se stvore tehni~ke pretpostavke za daqe izdavawe ’Dnevnika’.

VAC je, dakle, izvr{io svoje obaveze iz ugovora o osnivawu i obezbedio neophodna finansijska sredstva. To isto va`i i za {tamparski centar. Za to su tako|e odobrena sredstva, koja nisu upotrebqena samo zato {to su nezavisni stru~waci neosporno utvrdili da bi izgradwa sopstvene {tamparije u Novom Sadu bila ekonomski neisplativa. Takva investicija je ~ak mogla da ugrozi i sam daqi opstanak ’Dnevnika’. Iz tog razloga trenutno smo u razgovorima sa na{im partnerima u ’Dnevnik Holdingu’ o celokupnom konceptu izgradwe {tamparije u

Revidiran upis akcija VAC je ju~e saop{tio da je, preko svojih advokata, u ~etvrtak dobio odluku nadle`nog Vi{eg suda u Lincu (Austrija) da je revidiran upis VAC grupacije, kao vlasnika Ardos Holdinga d.o.o. Prema saop{tewu VAC, odluka je obrazlo`ena formalnom gre{kom koja se dogodila unutar suda, jer upis nije smeo da odobri visoki sudski ~inovnik, ve} sudija.

“Po ovom predmetu ni{ta nije odlu~eno, radi se samo o privremenom statusu. Pravni postupak se na prvoj instance i daqe nastavqa”, naglasio je ~lan rukovodstva VAC zadu`en za Srbiju Peter Lange.

Prema wegovim re~ima, VAC polazi od toga da }e uskoro do}i do preuzimawa ne samo Ardos Holdinga d.o.o, ve} i Trimax Investments doo, kao i Karamat Holdinga Ltd, a samim tim i ve}inskog dela akcija Novosti.

Osim toga, napomenuo je Lange, “VAC je uveren da je po osnovu svog drugog zahteva dobijena saglasnost Antimonopolske komisije” i da je on na taj na~in stekao pravo da preuzme ova tri dru{tva. Ardos Holding d.o.o, Trimax Investments d.o.o. i Karamat Holdings Ltd dr`e ukupno 62,4 odsto udela u kompaniji Novosti AD. U saop{tewu se napomiwe da je VAC grupacija “ve} izvr{ila pla}awe za ova udela”. je za udeo platio 2,7 miliona evra. Povrh toga, bili su ugovoreni socijalni program i stavqawe na raspolagawe zajma u ciqu izgradwe {tamparskog centra u Novom Sadu. Oba partnera su bila saglasna da se {tamparski centar izgradi samo ako se bude ustanovilo da se radi o ekonomsko isplativoj investiciji. VAC je ve} 2006. godine platio 1,5 milion evra za socijalni program. Uz to je VAC u periodu od 2004. do

Srbiji za sva dru{tva u kojima imamo u~e{}e. Takav koncept mo`e da ima samo prednosti za ’Dnevnik’. Samo se po sebi podrazumeva da taj koncept obuhvata i ’Novosti’. Tu, kao {to je poznato, ve} dugo ~ekamo na pozitivan odgovor srpske Komisije za za{titu konkurencije. ^im budemo dobili takvu odluku, mo}i }emo zajedno sa na{im partnerima da re{imo problem {tamparije”, stoji u pismu Petera Langea.

DNEVNIK

U KASI NARODNE BANKE 10 MILIJARDI EVRA

Opadaju devizne rezerve Devizne rezerve Narodne ~ena od Me|unarodnog monetarsile 1,5 milijardi evra, tako da banke Srbije su u avgustu opale nog fonda (MMF) iznosile su su ukupne devizne rezerve zemqe za 79,7 miliona evra i 31. avgu31. avgusta 5,1 milijardu evra. iznosile 11,6 milijardi evra, sta iznosile 10 milijardi evra, Izra`eno u dolarima, deviodnosno 14,6 milijardi dolara. saop{tila je centralna banka. zne rezerve su na kraju avgusta NBS navodi da su u toku avgusta Najve}i uticaj na smaostvarene pozitivne mewewe devizni} rezervi |uvalutne promene nastaDevizne rezerve Narodne banke NBS u toku avgusta imali le zbog smawewa vrednosu neto prodaje deviza sti evra u odnosu na doSrbije su u avgustu opale NBS na me|ubankarskom lar, kao i rast cene zlata za 79,7 miliona evra deviznom tr`i{tu u iznoi tr`i{ne vrednosti su od 182,5 miliona evra, i strani} hartija od vredisplata stare devizne {tedwe u iznosile 12,6 milijardi dolara nosti, u ukupnom iznosu od 153,4 iznosu od 14 miliona evra, pi{e i takav wi}ov nivo obezbe|uje miliona evra. u saop{tewu. pokrivenost nov~ane mase (M1) U toku avgusta radi obezbe|eNeto devizne rezerve, odnood 442 odsto i istovremeno powa nesmetanog funkcionisawa sno rezerve umawene za devizna kriva osam meseci uvoza robe i deviznog tr`i{ta i ubla`avasredstva banaka po osnovu obausluga. Devizne rezerve banaka wa preterani} dnevni} oscilavezne rezerve, i sredstva povusu posledweg dana avgusta iznocija kursa dinara prema evru

^EKAJU]I OPORAVAK PRIVREDE I RAST STANDARDA

Jesen sti`e, muko moja Srpska privreda se oporavqa, ali sporo, op{ti je zakqu~ak i doma}ih i me|unarodnih eksperata. S druge strane i gra|ani ove zemqe se sla`u da `ive sve te`e i te`e, jer cene rastu, a plate stoje ukopane ve} dve godine. Nezaposlenost je skoro dogirala do 20 posto, jer preko 750.000 qudi nema posao, dugovi u bankama se nagomilavaju...

Sindikati i biznismeni najavquju te{ku jesen, dok Vlada seje optimizam.

- Gra|ani Srbije u izuzetno te{koj materijalnoj situaciji, jer su plate zaposlenih najni`e u okru`ewu- ka`e predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi}.- Imamo ni`e plate nego {to imaju kolege u Makedoniji, 30 odsto ni`e nego u Crnoj Gori i Bosni, a u Hrvatskoj i Sloveniji plate su duplo i trostruko ve}e od na{ih.

Zar kod wih nije svetska ekonomska kriza, zar ih ne poga|a isto {to i nas.

On dodaje da je “tragedija Srbije privatizacija koja je uni{tila kompletnu srpsku privredu, oterala radnike sa posla i izgubila 500.000 radnih mesta”.

Orbovi} je kazao da ve} godinu dana poskupquju proizvodi koje kontroli{e dr`ava, da plate ni za dinar nisu pove}ane ve} dve godine, a da se “ne dozvoqava pove}awe ni minimalne zarade od koje ne mo`e da se pre`ivi ni pet dana u mesecu”.

Tra`imo da se minimalna zarada podigne na nivo od koga mo`e da se `ivi. Ako smo govorili o socijalno odgovornoj vladi, gde joj je odgovornost, zar ne mo`e bar za najmawe plate da

[ta ka`e MMF [ta nas ~eka vidi se iz procena Me|unarodnog monetarnog fonda.

Predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik upozorava da je rast BDP-a u Srbiji pra}en pove}awem nezaposlenosti, {to je dovelo do pada `ivotnog standarda.

- Prema proceni, rast BDP-a ove godine iznosi}e 1,5 odsto, idu}e 3,5 odsto, ali tek rast od tri procenta omogu}i}e novo zapo{qavawe, dodao je on. obezbedi ve}a sredstva- ka`e Orbovi}.

Zbog te{ke situavije sindikati najavquju vru}u jesen i seriju protesta po Srbiji kako bi vlasti pokazali da je pet do 12 da se ne{to preduzme.

- Najte`i deo krize nam tek predstoji, i na`alost, umesto izlaska iz recesije ~eka nas vru}a jesen- rekao je nedavno vlasnik ”MK grupe” Miodrag Kosti}. On dodaje da je op{ta nelikvidnost evidentan problem, kao i da su te{ko}e u vra}awu

PO^ELA @ETVA UQARICE, CENA JO[ NEPOZNATA

Vrti se oko 300 evra Kako smo ~uli od sremskih poqoprivrednika, neki otkupqiva~i trenutno, avansno, nude 25 do 26 dinara za kilogram soje.

Nezvani~no smo saznali da bi “Viktorija grupa” trebalo da “iza|e” sa cenom od oko 300 evra po toni. Lane je, podsetimo, otkup krenuo sa 24 dinara po kilogarmu da bi cena pro{logodi{we soje na kraju dostigla i 40 dinara. duktne berze u Novom Sadu @arka Galetina.

Soja ove godine ne}e biti isplativa kao prethodne tri prosto zbog toga {to je ima, i u svetu i kod nas, ka`e na{ sagovornik.

- Ima}emo je vi{e nego ina~e i “zatvori}emo” na{e bilansne potrebe. Me|utim, ne{to drugo je tu u pitawu - tr`i{te soje je specifi~no jer wenog derivata, odnosno prvog poluproizvoda, sojine sa~me nemamo dovoqno. Dakle, tu

kredita u realnom sektoru sve ve}e i primetnije.

Premijer Mirko Cvetkovi} i deo ministra tvrde da se situacija popravqa i da izlazimo iz krize. Me|utim, vlada }esto deluje kao ra{timovani orkestar u kome svako svira svoju pesmu.

Ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} izjavio je prekju~e da je veoma va`no da cene koje su pod kontrolom dr`ave ostanu nepromewene i izrazio uverewe da }e naredna godina biti lak{a

i bogatija za gra|ane Srbije i doma}u privredu.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} rekao je ju~e da Srbija nema ekonomsku politiku, a da bez toga nema ni stabilnog okvira dr`ave.

- Nemamo jaku dr`avu, administracija nam je skupa i nefunkcionalna, imamo krhke institucije, a to mora da se mewa- rekao je Qaji}.

Ministar je rekao da Srbija mora vi{e da radi i vi{e da {tedi.

- Tro{imo vi{e nego {to imamo, stigli smo do samog kraja i ne{to mora da se preduzme”, kazao Qaji}.

Problem Srbije u ovom trenutku nije inflacija, ni kurs, ni bud`etski deficit - ve} nezaposlenost, ka`e ministar ekonomije Mla|an Dinki}.

Dinki} smatra da u vreme krize treba vi{e tro{iti, a ne stezati kai{, jer ako se vi{e novca usmeri u zarade, pove}a}e se potro{wa, posledi~no i proizvodwa, a tako }e se otvoriti nova radna mesta. Va`nije je da se gra|anima omogu}i da rade, pa makar dr`ava imala kratkoro~no ve}i buxetski deficit”, rekao je Dinki}.

Kad ministri ovako razli~ito zbore nije ni ~udo {to ni gra|ani nisu veliki optiomisti da }e kriza brzo pro}i. Ta~nije, optimizma }e porasti tek onda kada po~ne da pada nezaposlenost.

Izme|u optimizma i realnosti stoji veliki jaz, koji svakako ne}e premostiti kozmeti~ko pove}awe plata od 5,5 posto jer }e i ono uslediti slede}e godine. Daleko je 2011. Jesen sti`e muko moja.

D. U.

TRGOVAWE @ITOM NA PRODUKTNOJ BERZI

Ne}e biti vajde od soje kao lane @etva soje je po~ela, a otkupna cena jo{ nije poznata, ta~nije najve}i prera|iva~i je nisu obnarodovali. Jedino se zna da soja ne}e biti najisplativija kultura kao prethodnih godina.

- Jo{ nismo odredili cenu, trebalo bi da bude poznata do kraja idu}e nedeqe. Bi}e akontna, kao {to je bila i cena suncokreta. U svakom slu~aju soje }e biti otkupqno dovoqno, taman za potrebe prera|iva~kih kapaciteta u na{oj sojari i “Viktorija oilu” ka`e za “Dnevnik” direktorka marketniga u Viktorija grupi Natalija Kurjak.

U svakom slu~aju, prera|iva~i }e “iza}i” sa cenom koja }e va`iti u paritetnim odnosima za wihovu ugovorenu soju. Oni su svoje tr`i{te dobili na po~etku setve, kada su ugovorili proizvodwu.

- Na berzi je soja 34 dinara bez PDV-a, ali ta je cena zapravo formirana po inerciji prema pro{logodi{wem rodu. Re~ je o prvim koli~inama koje se sada pojavquju na tr`i{tu, a sve ukazuje na to da }e ta cena padati.

Kojim tempom i kako, ne mo`e se sada re}i, ali bi prvi udar tra`we i ponude tebalo da obori cenu. A kada pro|e ta prva transakcija, u najve}em jeku skidawa useva, po}i }e navi{e, ali ne mnogo - o~ekivawa su direktora Pro-

NBS je na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu prodala 192,5 miliona evra, a kupila 10 miliona evra. U toku avgusta zabele`eno je nominalno ja~awe dinara prema evru za 1,1 procenat.

se pojavquje problem. Uve{}emo dosta sojine sa~me i opet imati potpuno paradoksalnu situaciju na na{em tr`i{tu da imamo sa~mu skuqu od sojinog zrna, {to nigde nema u svetu - ka`e Galetin za na{ list.

Kada se zavr{e transakcije ugovorene proizvodwe, odnosno kada prera|iva~i otkupe ugovorenu koli~inu, onda }e ozbiqnije proraditi tr`i{te i do}i }e do blagog rasta ali opet soja ne}e imati cenu kao pro{le godine, veli na{ sagovornik.

Stru~waci procewuju da }e ove godine prinosi biti rekordni, pa bi sa 150.000 hektara, koliko je sojom zasejano, moglo da bude po`weveno vi{e od 400.000 tona. Na novosadskom Institutu za ratarstvo i povrtarstvo o~ekuju prose~an rod vi{i od 2,7 tona po hektaru. Ka`u da }e i semenska soja tako|e biti jako kvalitetna.

- U{li smo u wive i vidimo da su prinosi razli~iti. Ima dosta wiva u okolini Kuzmina, ~ak 1.500 hektara, koje su bile pod vodom, a na nekimaod wih i nema useva. Ina~e, prosek je 3,3 tone po hektaru - ka`e za “Dnevnik” predsednik Zadru`nog saveza Srema Du{ko Tadi} napomiwu}i da se s cenom jo{ kalkuli{e, ali da u svakom slu~aju ne}e biti kao sa suncokretom.

S. Glu{~evi}

P{enica presko~ila kukuruz Na Produktnoj berzi u Novom Sadu pro{le nedeqe najvi{e je trgovano p{enicom, koja je cenom nadma{ila kukuruz, {to se odavno nije desilo.

Ostvarena je prose~na ponder cena p{enice od 18,48 dinara po kilogramu, bez PDV-a, a spram protekle nedeqe vi{a je za 1,3 odsto. U okviru ukupno istrgovanih 1.450 tona p{enice, 1.250 tona je u JUS-u bez dodatnih specifi~nosti berzanskog kupoprodajnog ugovora, odnosno uz standardne klauzule isporuke.

Ponderisana nedeqna cena p{enice vi{a je od ponderisane nedeqne cene kukuruza, a takva situacija na berzi nije bila ve} nekoliko meseci. Kako se navodi u saop{tewu Produktne berze, kukuruzom je trgovano u koli~ini od 873 tone. Sve kupoprodaje odnosile su se na nov rod, ve{ta~ki su{en, u okviru standardnih uzansi kvaliteta i isporuke.

Inspekcija na otkupnim mestima Od po~etka kampawe otkupa suncokreta, soje i {e}erne repe poqoprivredna ispekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede obavqa poja~anu kontrolu u saradwi sa poqoprivrednim stru~nim slu`bama.

Na svim otkupnim mestima poqoprivredna inspekcija je istakla obave{tewe u kojem se navodi da onaj ko svoje proizvode prodaje, odnosno predaje od otkupqiva~a mora dobiti sve potrebne informacije. Naime, jasno moraju biti defibisani uslovi ugovarawa obligacionog odnosa, to jet uslovi otkupa, na~in analize obra~unskog kvaliteta (metodologija odre|ivawa parametara kvaliteta pri otkupu), kao i procedura koja se sprovodi u slu~aju da proizvo|a~ sumwa u obra~unski kvalitet.

Ministarstvo, to jeste Generalni inspektorat, poziva sve koji smatraju da su o{te}eni, imaju primedbe, reklamacije ili su primetili neku nepravilnost u vezi sa na~inom utvr|ivawa obra~unskog kvaliteta na otkupnim mestima, da se obrate poqoprivrednoj inspekciji Inspektorata na slede}e telefone: 064/ 8818 631; 064/ 8818 621; 064/ 8818 438.

S. G.

Sti`u pare za nezaposlene

Tradicionalna Cvetna pijaca otvorena je ju~e na platou ispred Spensa, a traja}e jo{ danas od 8 do 20 sati. Kao i svaki put, na pijaci su se na{li izlaga~a koji proizvode sezonsko, saksijsko cve}e i sadnice, tako da su svi

Foto: N. Stojanovi}

Nacionalna slu`ba za zapo{avawe danas po~iwe islatu nov~ane naknade nezapslenima za juli. Raseqena lica s podru~ja Kosova i Metohija danas }e tako|e dobiti naknadu, ali za maj.

Z. D.

I danas raj za qubiteqe cve}a qubiteqi ku}nog i ba{tenskog zeleni{a mogli da na|u ne{to za sebe. Ponudu su, kao i uvek, upotpuniti i desetak proizvo|a~a zdrave hrane i meda, kao i zanatlije sa svojim rukotvorinama.

B. M.

Novosadska subota18.septembar2010.

^arobna formula?

K

Planinski skejtbord u Dubokoj dolini

Me|unarodna trka planinskog skejtborda bi}e odr`ana danas od 16 sati u Dubokoj dolini u Bukovcu. Trku }e sve~ano otvoriti zamenik gradona~elnika Novog Sada dr Sa{a Igi}. U~estvuju takmi~ari iz Nema~ke, Poqske, Slovenije, Italije, Rumunije, Ma|arske, Bugarske i ^e{ke.

Z. Ml.

ko da se trenutno na listi ~ekawa, nalazi wih oko 860.

Tako|e, uprava „Radosnog detiwstva“ ponudila je roditeqima neupisane dece i poludnevni boravak, pa i tu o~ekuju da bi za mesec dana lista mogla mogla ~etiri puta biti kra}a.

Sve ovo lepo zvu~i, me|utim pojedini vaspita~i ~upaju kosu s glave, jer ka`u da je prosto nehumano u grupi imati 30 (uzrasta od tri do {est godina), umesto 22 do 23 mali{ana. Ipak, nije sve tako crno, posebno ako se uzme u obzir da nedeqno u grupici, {to zbog bolesti, ili nekog drugog razloga, fali bar petoro wih, pa se prostom ra~unicom mo`e do}i do cifre da u grupama zapravo imaju (ne)optimalan broj de~ice.

Q. Nato{evi} NA TRGU SLOBODE

„Delta \enerali” karavan Na Trgu slobode danas u 15 sati gostova}e “Delta \enerali karavan osigurawa” gde }e gra|ani mo}i da dobiju informacije o osigurawu ku}e ili stana. Tokom karavana “Delta \enerali“ pripremila je poseban popust za korisnike osigurawa stana ili ku}e. I. S.

Tereza Salguiro u Sinagogi Nekada{wa peva~ica grupe Madredeu{ i Portugala Tereza Salguiro, odr`a}e koncert u Sinagogi danas u 20 sati. Na koncertu pod nazivom “Muzika moga Portugala” podeli}e sa publikom neke od najlep{ih pesama fada i predstaviti svoj novi album “Martiz”. Ulaznice po cenama od 1.800, 2.000 i 2.200 dinara prodaju se u Muzi~koj omladini Novog Sada, Katoli~ka porta 2/3 i CD {opu Mungos.

M. T.

V REMEPLOV

hronika NA TRGU ODR@ANA „EKOLIMPIJADA“

Vlade Divac magnet za klince Novi Sad ju~e je ugostio “EkOlimpijadu” , zajedni~ku akciju Olimpijskog komiteta i Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa u ~iji projekat “O~istimo Srbiju” su se ukqu~ili olimpijci. Tokom prepodneva na “Ekoigrali{tu” na Trgu slobode deca su u~estvo-

Novi Sad je jedan od naj~istijih gradova u dr`avi, rekao je Divac vala u nadmetawima u karlingu, malom fudbalu, atletici i “ekolo{kom tenisu”, a takmi~arima su nagrade i poklone dodelili predsednik OK i biv{i ko{arka{ki reprezentativac Vlade Divac, gradona~elnik Igor Pavli~i} i sportista Nemawa Mirosavqev koji }e se za dve godine na Olimpijadi u Londonu takmi~iti u streqa{tvu. U~esnici “EkOlimpijade” nagra|eni su loptama, majicama i diskovima s multimedijalnom prezentacijom olimpijskih rezultata na{ih sportista, ali je klincima najvi{e zna~ila prilika da dobiju autogram i da se fotografi{u s na{im proslavqenim ko{arka{kim asom koji je na trgu od naj-

Proslavqeni ko{arka{ i gradona~elnik Pavli~i} me|u novosadskim mali{anima

mla|ih navija~a do~ekan kao neprikosnovena zvezda. Govore}i o zna~aju podizawa ekolo{ke svesti i ~uvawa `ivotne sredine, Divac je poru~io kako je Novi Sad jedan od naj~istijih gradova u dr`avi, te da je ciq akcije da takav i ostane.

- Budite ponosni {to `ivite u takvom gradu i ~uvajte ga. A

mnogo je lep{e baviti se sportom u ~istoj i zdravoj sredini – kazao je Divac. Gradona~elnik Pavli~i} je naglasio kako je Novi Sad, kao prvi grad ukqu~en u akciju “O~istimo Srbiju”, podr`ao “EkOlimpijadu” jer najmla|ima treba omogu}iti da prave vrednosti prihvate na vreme.

gao do Sremskih Karlovaca i Novog Sada gde se za stalno nastanio. Po nalogu episkopa ba~kog Visariona Pavlovi}a uradio je freske u manastiru Bo|ani. Mnogi istori~ari umetnosti smatraju da je tada po~elo “srpsko moderno slikarstvo”.

N. C.

Foto: F. Baki}

- Ciq “EkOlimpijade” je da me|u mladima promovi{e olimpijski duh i fer-plej, kao i zna~aj za{tite `ivotne sredine.

Pored Olimpijskog komiteta i Ministarstva za{tite `ivotne sredine, akciju podr`avaju i Vojvo|anska banka i kompanija Merkator.

I. Sabado{

PO^EO FESTIVAL MEDA

Slatka i zdrava Zmaj Jovina Miris p~eliwih proizvoda ju~e se raspr{io po Zmaj Jovinoj ulici mame}i prolaznike, a u 11 ~asova zamenica predsednika Skup{tine Grada Marija Vrebalov ozvani~ila je po~etak 16. po redu Festivala meda. Organizator je Dru{tvo p~elara „Jovan @ivanovi}“.

Od opreme za p~elarstvo, preko polena i propolisa, do kozmeti~kih preparata na bazi ovog slatkog nektara, ponudilo je vi{e od

100 izlaga~a iz zemqe i okru`ewa.

Svake godine p~elari posetiocima festivala, me|u raznim proizvodima od meda, nude i po koji korisni savet o zna~aju medenih me{avina za zdravqe. P~elar iz Rume Ratko Popovi}, koji je redovni u~esnik Festivala, ponosno je predstavio svoj novi proizvod, vino od meda, koje ko{ta 400 dinara.

Posetioci su se najvi{e raspitivali za med na bazi {ipka, sa do-

@efarovi} moderno slikao Hristifor @efarovi}, jedan od na{ih najve}ih umetnika u 18. veku, iznenada je umro 18. septembra 1752, samo mesec dana po{to je stigao u Moskvu. Ro|en je na Dorjanu i kao monah ukqu~io se u jednu zografsku dru`inu koja je oslikavala pravoslavne crkve na Balkanu. Tako je sti-

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

rajem avgusta, objavqivawe rezultata upisa dece u vrti}e „Radosnog detiwstva“ pokazalo je da je ispod crte ostalo 1.867 imena mali{ana. Ovaj problem prote`e se iz godine u godinu, ali ovoga puta u Pred{kolskoj ustanovi nisu o~ajavali zbog toga, ve} su smislili na~in da ovu famoznu listu ipak ukrote. Re{ili su da se u vrti}e upi{e 20 odsto vi{e dece od propisanog normativa. Ovu odluku aminovali su i gradski oci, pa su se i o~ekivawa zaposlenih u vrti}ima ostvarila.

Naime, ovih dana zaposleni iz „Radosnog detiwstva“ ubrzano pozivaju roditeqe dece ispod crte, a do sada su pozvali i upisali oko 1.000 mali{ana. Ta-

ME\UNARODNA TRKA KOD BUKOVCA

Foto: R. Hayi}

datkom cimeta, koji ko{ta 300 dinara.

Na tezgama du` Zmaj Jovine mogli su se jo{ na}i polenov prah od 100 grama ~ija je cena 150 dinara, razne vrste meda, od bagremovog, do livadskog po 400 dinara, a tu su i zanimqivi oblici medewaka, koji staju 100 i 200 dinara. Najmla|i sugra|ani iz pred{kolskih usta-

nova obilazili su manifestaciju u pratwi svojih vaspita~ica i pa`qivo slu{ali od prodavaca kako se pravi med. Program Festivala meda odvija}e se do nedeqe, a pored prodajne izlo`be danas }e od 10 ~asova biti prire|en medeni turnir u {ahu, modna revija, medena igranka…

I. D.

Koncert kanadskog benda Kanadski pank bend The Real McKenzies svira}e ve~eras u 20 sati u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Bend je nastao 1992. godine u Vankuveru i do sada je objavio osam studijskih albuma od kojih je trenutno aktuelan “Shine Not burn”. Ulaznica ko{ta 400 dinara i mo`e se kupiti neposredno pre po~etka koncerta na ulazu u klub.

M. G.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

subota18.septembar2010.

DELEGACIJA TAYIKISTANA I KIRGISTANA U SKUP[TINI GRADA

Novi Sad primer skladnih odnosa

Delegacija predstavnika Programa za razvoj Ujediwenih nacija (UNDP) Kirgistana i Taxikistana i gradona~elnici nekoliko gradova iz tih dr`ava boravili su ju~e u Novom Sadu, gde ih je primila zamenica predsednika gradske Skup{tine Marija Vrebalov.

- Na{ grad je oduvek pokazivao otvorenost i trajno opredeqewe za o~uvawe i negovawe dobrih

me|unacionalnih odnosa, {to i jeste jedan od osnovnih postulata na kojima se zasniva `ivot u ovom gradu – kazala je Marija Vrebalov i dodala da je Grad osnivawem Saveta za me|unacionalne odnose pokazao spremnost da se na najboqi na~in ukqu~i u pra}ewe i re{avawe svih eventualnih problema, koji se mogu javiti u toj oblasti.

Z. Ml.

U KARLOVCIMA, NA MAGAR^EVOM BREGU

Uskoro nastavak gradwe vidikovca Novosadska firma "BSD gradwa" otpo~ela je pripreme za po~etak radova na vidikovcu na Magar~evom bregu u Sremskim Karlovcima. Prema re~ima direktora ove firme Dragana Stupara, rok za zavr{etak posla je kraj godine, s tim {to }e na prole}e biti posejana trava i ure|ena okolina.

"BSD gradwa" treba da zavr{i grube gra|evinske radove, prekinute pre vi{e od godinu dana, parterno uredi taj prostor na vrhu Magar~evog brega, sa kog se pru`a najlep{i pogled na Sremske Karlovce, kao i da izgradi stepenice

od Stra`ilovske do Pupinove ulice. Po projektu, predvi|eno je da pored javne rasvete, na vidikovcu bude i dekorativno osvetqewe. Veliki krst i gezi{ta stepenica bi}e osvetqeni umetni~kom rasvetom, a stepeni{te }e jo{ biti oblo`eno granitnim plo~ama.

Za zavr{etak vidikovca, koji }e predstavqati novu turisti~ku atrakciju Karlovaca i biti prostor za odr`avawe kulturnih doga|aja, jer ima i mali amfiteatar, Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine izdvojio je 34,3 miliona dinara.

Z. Ml.

DANAS U DVORSKOJ BA[TI U SREMSKIM KARLOVCIMA

Dan sporta i omladinskog aktivizma Promocija sportskih klubova, revijalne utakmice, ko{arka{ki i odbojka{ki turniri bi}e odr`ani danas od 15 do 21 sat na sportskim terenima u Dvorskoj ba{ti u Sremskim Karlovcima. Organizator je Kancelarija za mlade, koja na ovaj na~in obele`ava prvu godi{wicu postojawa i Dan op{tine.

Akciju, koja je nazvana “Dan sporta i omladinskog aktivizma” pomoglo je Ministarstvo omladine i sporta.

Na odbojka{kom terenu bi}e odr`an turnir za u~enike {estog, sedmog i osmog razreda osnovne

{kole, dok }e na ko{arka{kom igrali{tu Ko{arka{ki klub “Star” predstaviti svoje juniore, kadete i pionire. Sledi potom uli~ni turnir u basketu, a najboqi igra~i dobi}e pehare, medaqe i nov~ane nagrade. Fudbalski teren rezervisan je za promociju raznih sportova i klubova koji deluju u Karlovcima, kao i za revijalnu utakmicu izme|u ekipa karlova~kih {kola i dva fudbalska kluba.

U toku programa onima koji su zadu`ili karlova~ki sport i omladinu bi}e uru~ene plakete, zahvalnice i sertifikati. Z. Ml.

U AMERI^KOM KUTKU

Besplatni kursevi engleskog Nakon letweg raspusta i godi{wih odmora, Ameri~ki kutak je pripremio niz besplatnih radionica i kurseva za sve uzraste. Zanimqiv program pripremili su stru~ni saradnici Ameri~kog kutka za decu uzrasta od 5 do 10 godina.

Kako najavquju organizatori, bi}e to prakti~no "de~ji kutak". Tokom radionica deca }e imati priliku da prave ikebane, jednostavan nakit, skulpture od gipsa, da prave razne prakti~ne predmete od recikla`nog materijala, da crtaju po staklu i razli~itim vrstama tkanina, a usput da kroz igru u~e engleski.

Kreativne radionice odr`ava}e se svakog petka od 17 do 18 sati.

Intenzivnije radionice odr`ava}e se utorkom od 17 do 18.30, na kojima }e tinejxerima biti pru`ena prilika da usavr{e svoje znawe engleskog jezika kroz jedan od najboqih vidova u~ewa stranih jezika konverzaciju. Iz Ameri~kog kutka

pozivaju sve zainteresovane mlade qude da se prikqu~e wihovom, kako su ga nazvali, "Youth Clubu", i da prisustvuju ~asovima konverzacije koje }e u naredna ~etiri meseca voditi ameri~ki studenti sa univerziteta Prinston u Wu Xerziju. Za starije je pripremqen program “Bussines English” koji pru`a mogu}nost u~esnicima da steknu osnovne ve{tine komunikacije na engleskom jeziku u poslovnim situacijama. Besplatni kursevi u Ameri~kom kutku po~iwu u oktobru i, u zavisnosti od programa, traja}e do maja 2011. godine. Kako isti~u organizatori, obavezno je najaviti svoje prisustvo mejlom americkikutak@nscable.net ili na broj telefona 021/ 47 22 840. Prijave za kurs poslovnog engleskog se mogu preuzeti sa veb sajta: www.ac-novisad.org, gde se mogu na}i i sve dodatne informacije u vezi sa radom Ameri~kog kutka.

N. V.

VESTI Prijave za sajamsku izlo`bu pasa

Epidemija {irewa parking zone

Me|unarodna izlo`ba pasa svih rasa, 33. po redu, bi}e odr`ana 25. septembra na Novosadskom sajmu, u halama 10, 11, 12 i 13, a rok za slawe prijava isti~e u ponedeqak, 20. septembra. Svaki pas se prijavquje pojedina~no na obrascu predvi|enom za to. Upisnina za prvog psa je 1.500, a za svakog slede}eg od istog izlaga~a 1.200 dinara. Za upis u razred odgajiva~kih parova i grupa prijava staje 500 dinara.

Z. Ml.

Gradski odbor demokratske stranke Srbije organizuje danas akciju “Slobodni parking na Grbavici” tokom koje }e ukazati na, kako ka`u “epidemiju nekontrolisanog i bezdu{nog pro{irewa zone naplate parkinga” koja sve vi{e prodire u stambene gradske ~etvrti. Akcija koja }e biti odr`ana na uglu Pu{kinove i Vojvo|anske ulice kod Limanske pijace po~iwe u 11 sati.

I. S.

DNEVNIK

ZLOSTAVQAWE NA POSLU U SVETLU ZAKONSKE REGULATIVE

Za mobing, prvo mirewe pa sud Do 4. oktobra poslodavci u firmama i ustanovama treba da donesu "Obave{tewe o zabrani vr{ewa zlostavqawa na radu i pravima, obavezama i odgovornosti poslodavca i zaposlenih u vezi sa zabranom zlostavqawa na poslu" i odrede lice koje }e posredovati u sporu izme|u, uslovno re~eno, `rtve i mobera. To lice treba konflikt da re{i savetom, pre nego {to se radnik, ako ne bude zadovoqan ishodom posredovawa odlu~i na sudski spor.

Budu}i da je za to ostalo jo{ dve sedmice u Samostalnom sindikatu nemaju jo{ informacija koliko je poslodavaca ne ~ekaju}i rok ve} odradilo nametnutu zakonsku obavezu, ali nagla{avaju da }e za sindikalne predstavnike organizovati edukaciju u nameri da im se pribli`i regulativa. Su{tina je da se konflikt izgladi u ku}i pre pokretawa sudskog spora, bez posredovawa suda, a u slu~aju mobinga bi}e nadle`an Osnovni sud.

Zakon o spre~avawu zlostavqawa na radu usvojen je, podse}amo, polovinom septembra, a posle toga donet je i " Pravilnik o pravilnom pona{awu po-

slodavca i zaposlenih u vezi prevencije i za{tite od zlostavqawa na radu" koji je uradilo Ministarstvo rada.

Ovaj pravilnik naveo je u {est grupa {ta se smatra zlostavqawem na poslu, a su{tina je u tome, nagla{ava Dragiwa Bejatovi} iz pravne slu`be Gradskog ve}a Saveza samostalnog sindikata Novog Sada , da mobing nije ono {to je zakonski ure|eno drugom regulativom u radno - pravnim odnosima. Bejatovi} tako ka`e da mo-

bing nije neredovna isplata plate, neupla}ivawe doprinosa za zdravstveno i penzijsko osigurawe, sve {to se odnosi na prekovremeni rad, neobezbe|ivawe uslova za za{titu na radu, nekori{}ewe godi{weg odmora i drugo, jer je to ure|eno drugim zakonima.

Bejatovi} ka`e da radnici dolaze u sindikat tra`e}i pomo} kako da se izvuku iz neprijatne situacije, koja kako ka`e, po pri~ama iz prakse nije ni{ta drugo do namera poslodav-

ca da neadektatnim pona{ewem primora zaposlenog da samostalno napusti firmu,.

- U takvim situacijama su najbitniji dokazi, pa na{e stranke upu}ujumo da sve bele`e, od datuma kada je radnik bio u neprijatnoj situaciji, do bele`ewa ko je od prisutnih kolega bio svedok nemile scene, i svega drugog {to mo`e da poslu`i kao dokaz - navodi Bejatovi}.

U praksi, ka`e, ima puno slu~aja da radnici s razlogom posumwaju u ~asne namere poslodavca i kolega rukovodilaca.

Na primer jedna radnica se `alila {to je ka`wena ni`om platom jer je iza{la na vrata koja ne treba da koriste radnici, mada nije u tome bila usamqena. Drugi primer iz velike firme: radnica ne sme da ustane s radnog mesta, da koristi izme|u ostalog pauzu, daju joj se nalozi koji nisu u opisu wenog radnog mesta i ~esto se opomiwe za sve i sva{ta.

- U takvim slu~ajevima je najva`nija dobra voqa prvenstveno poslodavca da prihvati odgovrnost ako se poka`e da je ~inio gre{ku vr{e}i mobing nad zaposlenim - ka`e Bejatovi}.

Z. Deli}

USKORO RADOVI HVATAJU JA^I RITAM

Bulevar Evrope ~eka tre}eg izvo|a~a Kako nezvani~no saznajemo, otvarawe ponuda za izgradwu vodovoda i kanalizacije na dve deonice Bulevara Evrope bi}e u ponedeqak, {to zna~i da bi uskoro trebala da se zna firma koja }e raditi ovaj posao, a samim tim bi}e stvoreni preduslovi da po~nu konkretniji radovi na delu prema Limanu, kao i na trasi prema Detelinari.

Podse}amo, izgradwa saobra}ajnica u delu Ulice Kornelija Stankovi}a poverena je preduze}u "Europark" iz Beograda, a ovaj posao ko{ta}e ne{to vi{e od 244,5 miliona dinara, dok }e saobra}ajnice, na drugoj deonici, do raskrsnice sa Rumena~kim putem raditi “Put – invest” iz Sremske Kamenice i ovaj posao je vredan blizu 244 miliona dinara.

Podse}amo, Bulevar Evrope je zvani~no pu{ten za saobra}aj krajem oktobra pro{le godine zavr{etkom druge faze na deonici od Futo{ke ulice do Ulice Kornelija Stankovi}a.

Du`ina novoizgra|ene trase je 1.420 metara, {irine 60 metara, a tri kolovozne trake pro-

Foto: N. Stojanovi}

storu se na 10,5 metara. Tada{wi zavr{eni radovi obuhvatili su izgradwu vodovodne i

^ITAOCI PI[U SMS

kanalizacione mre`e, javno osvetqewe kao i postavqawe semafora na tri mesta, na ukr-

{tawu bulevara i ulica Kornelija Stankovi}a, Haxi Ruvimove i Futo{ke.

B. M.

065/47-66-452 & 063/366-977

Radnici kao peti to~ak Svim penzionerima sa primawima do 30.000 dinara bi}e ispla}eno po 5000 dinara. Li~no nemam ni{ta protiv, ali {ta je sa nama gra|anima drugog reda koji radimo u privatnom sektoru sa platom mawom od 20.000 dinara, koju neredovno primamo, ili uop{te ne primamo. Gospodo u vladi, ne zaboravite: brzo }e izbori, izgubi}ete vi{e od milion glasova i smena }e biti neminovna. Ispravite tu nepravdu, ako mislite da vam poverimo i slede}i mandat. Pozdrav svim radnicima sa nadom u boqe sutra.

065/6624... *** Svakom penzioneru koji ima mawu penziju od 30 hiqada daju po 5 hiqada pomo}, a ja {to radim za 16 meni ni{ta. Otvori se zemqo!

063/7244... *** Ovo je nevi|ena sramota. Kako se nisu setili da 5000 dinara daju radnicima koji imaju platu 16000 dinara i decu koju {koluju, ve} penzionerima.

064/2032...

*** Gotovo sam siguran, da }e ve} tokom narednih nekoliko meseci, neko iz vrha koalicione vlasti morati smo}i snage i hrabrosti, iza}i pred tv kamere, i kazati ono {to mnogi naslu}uju : "... Dame i gospodo, kad gangrena zahvati ne~ije stopalo, hirurzi ga amputiraju, kako bi spasli zdravi deo noge, i na kraju `ivot obolelog ! U ovom trenutku, Kosovo je zahva-

}eno "secesionisti~kom gangrenom", i da bi spasli Srbiju, ono mora biti amputirano! @ivot ili smrt - izbor je na nama !

063/1050... *** Otimaju od radnika koji su po{teno radili na suncu za 500 dinara dnevno. Pqa~ka{i korumpirani..

063/7244...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

subota18.septembar2010.

9

PRIZNAWE „INFORMATICI”

Priznawe za najboqi projekat video nadzora realizovan u 2009/2010. godini, kompanije “AXIS” dobila je“Informatika" na konferenciji svih“AXISOVIH” distributera i partnera u oblasti proizvo|a~a i distributera bezbednosnih sistema u Evropi, odr`anoj u Minhenu od 9. do 11. septembra Na poziv organizatora prisustvovali su predstavnici “In-

formatike” i prezentovan je, u saradwi sa kompanijom “IP WAY”, projekat video nadzora u Novom Sadu, rekao je za na{ list pomo}nik direktora za tehni~ke poslove Vladimir Kne`evi}.

- Nema~ka je dobila priznawe kao zemqa sa najvi{e ugra|enih kamera, a Ma|arskoj je priznat najve}i napredak. Ovo je veliko priznawe za "Informatiku" i

za grad Novi Sad, jer je uz izuzetne napore i veliku stru~nost realizovana vizija u koju se veruje- istakao je Kne`evi}.

On je jo{ rekao da su doma}ini u Nema~koj predlo`ili da se slede}a konferencija organizuje u Novom Sadu kako bi u~esnicima, svojim partnerima, mogao na licu mesta da poka`e realizovan projekat “Novi Sad bezbedan grad”. Kako nam je jo{ re~e-

no u Informatici trenutno u sistemu ima oko 800 kamera koji nadziru javne povr{ine i ustanove u gradu. Sistem nadzora }e se {iriti prema potrebama grada, a projekat "Novi Sad bezbedan grad” je inicijalno otpo~eo ugradwom kamera u novosadske {kole i vrti}e. Sada je na redu instalirawe sigurnosnih kamera i U Hitnoj pomo}i.

N. V.

Ima}e ombudsman pune ruke posla?

Sre|uje se kancelarija gradskog ombudsmana u Vojvo|anskih brigada 17

koje su Novosa|ani dosad upu}eivali u kancelariju Pokrajinskog ombudsmana.

- S kolegama iz slu`be Pokrajinskog ombudsmana procenili smo da oko tre}ine slu~a-

jeva zbog velikog broja slu`bi i nadle`nosti institucija u Novom Sadu spada u na{u nadle`nost – rekao je gradski ombudsman. On nije mogao da precizira s kojim adresama u gradu No-

Vatra progutala stan U po`aru koji je ju~e oko 10.30 ~asova izbio u objektu koji se nalazi u dvori{tu u Ulici Futo{koj 60 izgoreo je ceo jedan stan, ali na sre}u niko nije povre|en.

Prema re~ima kom{iluka uzrok po`ara su neispravne elektri~ne instalacije, a u trenutku izbijawa vatre u stanu je bila jedna devojka koja je odmah iz{ala napoqe. Na lice mesta vrlo brzo su stigle dve ekipe vatrogasaca koji su brzo ugasili po`ar.

B. M.

U PONEDEQAK

Koncert u Sinagogi U ponedeqak, 20. septembra, koncertom u novosadskoj Sinagogi Vojvo|anski simfoni~ari }e otvoriti svoju desetu, jubilarnu sezonu. Gost dirigent na ovom prvom koncertu }e biti Fran~esko La Vekija, umetni~ki direktor i {ef dirigent Rimskog simfonijskog orkestra. La Vekija }e u ponedeqak na koncertu u Novom Sadu izvesti poznatu osmu simfoniju Antowina Dvor`aka.

U prvom delu programa kao solista }e nastupiti Sawa Lukovac, jedna od najuspe{nijih pijanistkiwa najmla|e generacije stasale na novosadskoj Akademiji umetnosti.

Pro{le godine je diplomirala u klasi prof.

Rite Kinke, a trenutno poha|a master studije. Dobitnik je vi{e republi~kih nagrada.

Lukovac }e izvesti koncert za klavir i orkestar Sergeja Prokofjeva br. 2 u g molu.

Koncert po~iwe u 20 ~asova i ulaz je slobodan.

BALA[EVI]EV FILM OD SUTRA U LETWEM BIOSKOPU

vosa|ani imaju najvi{e problema, ali ka`e da je prime}ena sezonska struktura `albi.

- Po~etkom meseca bilo je primedbi na sistem upisivawa dece u vrti}e, dok su pred po~etak letwe sezone problem bile dozvole za postavqawe ba{ti u ugostiteqskim objektima. Aktuelne su i `albe na odluke o organizaciji taksi prevoza u gradu, kao i na proces legalizacije bespravno izgra|enih objekata - obja{wava Gruji}. - Imaju}i u vidu broj institucija Grada Novog Sada, procewujemo da je to mo`da i tre}ina ukupnih predstavki upu}enih kolegama na pokrajinskom nivou.

Podsetimo, Skup{tina grada je odluku o ustanovqewu institucije gradskog ombudsmana donela jo{ 10. decembra 2008. godine, ali je tek 25. juna ove godine, po prvi put u istoriji Novog Sada, izabrala za{titnika prava gra|ana.

I. Sabado{

JU^E U FUTO[KOJ ULICI 60

Foto S. [u{wevi}

Izlo`ba Slobodana Miqevi}a Izlo`ba slikara Slobodana Miqevi}a otvorena je u Italijanskom kulturnom centru “Il Belpaese” u Petrovaradinu, ~ime je otpo~eo jesewi ciklus kulturnih aktivnosti Centra.

Izlo`bu je otvorio profesor likovnih umetnosti i slikar Du{an Todorovi} i traja}e do 26. septembra 2010. godine.

U Centru je u toku upis za polaznike svih kurseva italijanskog jezika, od po~etnog do konverzacije, koji po~iwe u oktobru. Zainteresovani mogu da se upi{u po promotivnim cenama.

M. G.

U ULICI BRANIMIRA ]OSI]A

Otvoreno besplatno parkirali{te Nakon radova na parkirali{tu u Ulici Branimira ]osi}a ovaj prostor je od ju~e slobodan za kori{}ewe.

Na wemu ima mesta za 150 vozila, parkin se ne}e napla}ivati, i kako ka`u u “Parking servisu”, on }e mnogo pomo}i da se smawe gu`ve u ovom delu grada.

Pored toga, ve} nekoliko dana se sre|uju parkirali{ta u ulicama Lasla Gala i Vojvo|anskoj, a nakon sre|ivawa rupa sledi obele`avawe parkinga. Ceo posao bi trebalo da bude gotov za nedequ dana.

B. M.

Tinejyeri pro{etali balone Prethodnica javne akcije “Mladi su zakon”, koju je organizovao Centra za omladinski rad, ju~e su na po~etku Zmaj Jovine ulice bili tinejxeri koji su {arenim balonima obojili centar grada. Oni su napravili lepu uvertiru za karnevalsku povorku muzi~ara, `onglera i plesa~a koja je bila najavqena za kasnije.

B. M.

ZA[TITNIK GRA\ANA PO^IWE RAD KRAJEM MESECA

Kancelarija gradskog ombudsmana najverovatnije }e krajem meseca po~eti da radi sa gra|anima, saznajemo od za{titnika prava Aleksandra Gruji}a. Pored nosioca funkcije Gruji}a i zamenice ombudsmana Stojanke Varaji}, u kancelariji koja se nalazi u prizemqu zgrade u Ulici Vojvo|anskih brigada 17 radi}e i tro~lana stru~na slu`ba koja }e preuzeti zaposlene iz gradskih organa uprave.

- Do kraja naredne nedeqe o~ekujemo da kancelarije budu name{tene i da iz "Informatike" stignu ra~unari i prate}a oprema. Nakon toga }emo ta~no znati datum kada }e Kancelarija po~eti da radi sa strankama – ka`e Gruji}.

Kada slu`ba gradskog ombudsmana po~ne da radi, paralelno sa slu~ajevima koje sama zaprimi bavi}e se `albama koje se odnose na rad preduze}a, slu`bi i ustanova ~iji je osniva~ Grad, a

Foto: F.Baki}

Sistem nadzora nagra|en u Nema~koj

Foto A. Erski

„Kao rani mraz” besplatno pred publikom Prva u nizu besplatnih projekcija filma "Kao rani mraz" odr`a}e se sutra u Letwem bioskopu "Porta", kako su nedavno najavili gradona~elnik Igor Pavli~i} i Olivera Bala{evi}. ^itav performans oko filma i dru`ewa po~iwe u 18 ~asova kada }e publika po~eti da ulazi u letwi bioskop, i to do broja koji podrazumeva komforno gledawe filma. U

19.30 kapije se zatvaraju, a projekcija po~iwe u 20 sati. Prikazivawe filma nastavi}e se svakog narednog dana dok god bude bilo interesovawa za wega i dok vreme poslu`i. Grad je za ovu priliku, s obzirom na vreme, obezbedio }ebad, stolice, bi}e tu i kokica, prate}ih de{avawa, a sve kako bi ugo|aj bio potpun.

B. M.

Odno{ewe ba{tenskog otpada Ba{tenski otpad }e u ponedeqak radnici “^isto}e” odnositi sa Banati}a, Satelita, [angaja, iz Budisave, Stepanovi}eva i Kisa~a.

Spakovan otpad iz ba{ti pred ulaz treba izneti do 6 sati.

I. S.

subota18.septembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

c m y

10

DNEVNIK

Gosti i doma}ini na otvarawu radova kod Vr{ca

PO^ELA IZGRADWA OBILAZNICE OKO VR[CA, NA KORIDORU 11

Boqa veza s rumunskim delom Banata VR[AC: Predsednik vojvo|anske Vlade Bojan Pajti} i ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} otvorili su ju~e radove na izgradwi obilaznice oko Vr{ca, u du`ini od 8,5 kilometara, koja }e biti deo budu}eg Koridora 11. Vrednost izgradwe obilaznice iznosi oko 15 miliona evra, a o~ekuje se da }e biti zavr{ena do 2012. godine. Pajti} je istakao da }e obilaznica imati ogroman privredni, saobra}ajni i nacionalni zna~aj, po{to }e omogu}iti boqu saobra}ajnu vezu sa rumunskim delom Banata, gde ima oko 2.000 velikih kompanija iz Italije. On je kazao da }e to tako|e uticati i na dolazak velikih kompanija u ju`ni deo Banata, jer }e im taj projekat omogu}iti boqu infrastrukturu i logistiku, po{to }e obilaznica doprineti razvoju industrijske zone, a bi}e i u blizini budu}eg

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Grozan ja“ (11 i 17.30), „Karate kid“ (19) „Posledwi vladar vetrova“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Neka ostane me|u nama“ (20)

POZORI[TA Pozori{te mladih, mala sala: „An|eoska bajka“ (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka; izlo`ba Ratomira Kuli}a „^etiri muzejska predmeta“ (do 9. oktobra) Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“ Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka; izlo`ba slika i crte`a Milo{a Baji}a (do 28. septembra)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Aleksandra Trkuqa, Nadica Pro{i}, Mirjana Kewalo, Sandra Lu~i}, Beata Petrov i Biqana Vukajlovi} iz Novog Sada, Teodora Trivi} iz Kule, Qubica Kanazir iz Futoga, Tawa Vukajlovi} iz @abqa i Biqana Maleti} iz Ba~a, DE^AKE: Lidija Knajp, Jelena Umi}evi} Bogunovi}, Bojana Sajenkovi} i Ana Nejkovi} Vojvodi} iz Novog Sada, Aleksandra Vukajlovi} iz @abqa, Kristina Kucorovski iz Kikinde, i Aleksandra Stamenkovi} iz Nadaqa.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu bi}e sahraweni Melanija Vlade Petrovi} (1927) u 11.45 i Radojko \or|a Filipovi} (1939) u 13.15 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahraweni Marija Mi}e Lazi} (1941) u 13 i Gligo \or|a Bera (1927) u 15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Qubinko Radovana Tankosi} (1933) u 11 i Jovanka Jovana Duki} (1939) u 13 sati. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawena Marica Milo{a Bo{kovi} (1936) u 13 sati. Na Gorwem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Olga Branka Radovanov (1931) u 13 ~asova.

me|unarodnog aerodroma u Vr{cu.

Predsednik op{tine Vr{ac ^edomir @ivkovi} je rekao da je izgradwa obilaznice najve}a investicija u istoriji Vr{ca.

- Obilaznica }e mogu}iti da se izmesti tranzitni saobra}aj iz centra grada, {to }e omogu}it br`i razvoj turizma. U budu}nosti }e to biti veza sa budu}im autoputem i koridorom 11 prema Rumuniji kroz Srbiju preko Crne gore za Italiju i me|unarodnim Aerodromom u Vr{cu. To }e u celini doprineti ubrzanom privrednom razvoju Vr{ca i cele regije - rekao je @ivkovi}.

Obilaznica se gradi na lokaciji od Beogradskog puta, obodom sela Pavli{ i Vr{a~ki ritovi i ukqu~uje se na put za Vatin, u blizini deponije. Re~ je o prvoj fazi radova za deonicu u du`ini oko 2,6 kilometara, ~ija vred-

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

nost iznosi 625 miliona dinara, a novac su obezbedili „Putevi Srbije” - 300 miliona, „Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine” 300 miliona dinara i op{tina Vr{ac - 25 miliona dinara za eksproprijaciju zemqi{ta.

Radovi su otvoreni u prisustvu direktora Svetske banke u Srbiji Lua Brefora, direktorke Evropske banke za obnovu i razvoj u Srbiji Hildegard Gacek, ministra za saobra}aj, pomorstvo i telekomunikacije Crne Gore Andrije Lompara, ambasadora Italije u Beogradu Armanda Varikija, ambasadora Rumunije Jona Makoveja, predstavnika Evropske investicione banke i drugih zvani~nika. Otvarawu radova prisustvovao je i vladika banatski Nikanor.

Prva faza radova trebalo bi da bude zavr{ena d o avgusta 2011. godine.

R. Jovanovi}

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

subota18.septembar2010.

11

INICIJATIVA ^ETIRI SUBOTI^KE MESNE ZAJEDNICE

@ele uvid u tro{ewe svog novca SUBOTICA: Mesne zajednice Pali}, [upqak, Hajdukovo i Ba~ki Vinogradi pokrenu}e pitawe formirawa posebne op{tine na teritoriji rada subotice, zakqu~ak je s ju~era{we konferencije za novinare predstavnika spomenutih naseqa.

Predsednik Skup{tine MZ Pali} Gabor Puha ka`e da }e ve} ove jeseni gra|ani ove ~etiri mesne zajednice imati priliku da se izjasne jesu li za formirawe posebne op{tine, a ukoliko odgovor na to bude pozitivan, na prole}e bi trebalo da se zapo~nu razgovori s predstavnicima Grada oko promene Statuta koja bi to omogu}ila.

- Gra|anima je dosta toga da prigradske mesne zajednice ne dobiju ni{ta iz buxeta. Naime, na prigradske mesne zajednice dolazi jedan posto, a mi pla}amo porez kao poqoprivrednici ili preduzetnici, po{to industrija ne radi. Ne tra`imo mi da budemo posebna op{tina, nego prigradska s ve}im ovla{tewima, jer bi bilo glupo da i mi sadaformiramo potrebne slu`be sa 100-150 slu`benika. Dakle, slu`ba bi mogla biti zajedni~ka, a ono {to koriste gra|ani da bude onoliko koliko struka odredi da je potrebno - ka`e Gabor Puha.

Predsednik Skup{tine Mesne zajednice Hajdukovo I{tvan Ha-

AMBASADORKA AMERIKE U SOMBORU

Otvoren servisni centar SOMBOR: Tokom svog ju~era{weg boravka u Somboru, ambasadorka SAD Meri Vorlik, otvaraju}i servisni centar u Gradskoj upravi, naglasila je potrebu da u skladu sa pravilima demokratskog `ivota svaka lokalna samouprava bude odgovorna pre svega pred svojim gra|anima.

Kako je formirawe uslu`nog centra somborske Gradske uprave, sa 1,2 miliona dinara, pomogla i pokrajinska Vlada, wegovom sve~anom otvarawu je prisustvovao i pokrajinski sekretara lokalnu samoupravu dr Tomislav Stanti}, koji je potvrdio opredeqenost republi~ke i pokrajinske administracije da modernizacijom poslovawa skrati vreme za koje gra|ani, ali i investito-

ri, mogu obaviti sve neophodne poslove.

Pored otvarawa servisnog centra somborske Gradske uprave, koji je USAID pomogao sa 40 hiqada dolara, ameri~ka ambasadorka Meri Vorlik i pokrajinski sekretar dr Tomislav Stanti} su, u pratwi svojih doma}ina gradona~elnika Nemawe Deli}a i predsednika varo{ke asembleje Sini{e Lazi}a, prisustvovali i otvarawu „Ku}e starih zanata” Udru`ewa starih, umetni~kih i zanata doma}e radinosti i info-centra gradske Turisti~ke organizacije, nakon ~ega obi{la i Ba~ki Mono{tor, gde se upoznala sa turisti~kim potencijalima za{ti}enog prirodnog rezervata „Gorwe Podunavqe”.

M. Miqenovi}

DANAS SE U HRTKOVCIMA ODR@AVA PRVI FESTIVAL UMETNOSTI, ZABAVE, JELA I PI]A

„Rimski dani” za dru`ewe i dobro raspolo`ewe HRTKOVCI: Danas }e Hrtkovci biti mesto promocije zdravog `ivota, veseqa, radosti, svekolikog narodnog ume}a, mesto u kome }e se odr`ati Prvi festival umetnosti, zabave, jela i pi}a „Rimski dani”. Na festivalu u Hrtkovcima oku{a}e se mnogi takmi~ari, a mladost }e zabavqati goste, vi}e se kolo na bini u centru sela, a najmla|i }e organizovati karnevalski defile kroz selo.

Takmi~ari u kuvawu parika{a od sviwskog mesa, proizvodwi vina i rakije i majstora za izradu doma}ih rukotvorina, okupi}e se u centru sela u 11,30 ~asova. Festival po~iwe muzikom tambura{a, za vedro raspolo`ewe u 12 ~asova, a petnaest minuta kasnije, majstori za kuvawe sviwskog paprika{a zalo`i}e vatre, pristaviti kotli}e i po~eti da kuvaju paprika{. Meso za paprika{ obezbe|uje doma}in Festivala, a na majstorima je da donesu kotli}e i za~in. Za u~e{}e u takmi~ewima nema kotizacije, a takmi~ari se mogu prijaviti i danas, pred po~etak Festivala.

Ve} u 13 sati na bini, podignutoj u centru sela, goste }e zabavqti folklorne grupe igrom i pesmom.U isto vreme `iri }e ocewivati prijavqena vina i rakije i prema najavama, degustatori }e imati mnogo posla da od dobrih vina i rakija izaberu najboqe. Sat kasnije najmla|i Hrtkov~ani prire|uju de~ji karneval sa defileom kroz centar sela. Sportska nadme-

tawa u navla~ewu konopca i obarawu ruku po~e}e u 15 ~asova, do kada }e i majstori za sviwski paprika{ zavr{iti kuvawe. I tu }e `iri za ocewivawe imati zadatak da odabere pobednike.

Za 17 ~asova predvi|eno je progla{ewe pobednika u svim takmi~arskim kategorijama, naravno, uz pesmu i muziku sremskoh tambura{a, a od 20 sati po~iwe rok-koncert za mlade.

Organizatori prvog Festivala umetnosti, zabave, jela i pi}a „Rimski dani” predsednik Organizacionog odbora Nenad ^kowevi}, ~lanovi @ivko Rajakovac i Sini{a Stanojevi} dobro su obavili sve pripreme za ovogodi{wu takmi~arsko-zabavnu priredbu, koja }e samo ove godine trajati jedan dan, dok }e ubudu}e „Rimski dani” u Hrtkovcima trajati vi{e dana, oboga}eni novim sadr`ajima. Dani se organizuju u znak se}awa na vreme kada je na ovim prostorima imperator Probus iz Sirmijuma doneo i zasadio prvu lozu jo{ u petom veku i na vreme kada su carskim drumovima mar{irale legije Rimskog carstva. To se}awe na daleko vreme budi i ~uveni arheolo{ki lokalitet Gomolava, u Hrtkovcima, danas svedok da su se na ovom prostoru ukr{tale vojske, ali i kulture, pio nektar od vinove loze iz pehara i vr~eva. Deo tog rimskog miqea nekad su bili i Hrtkovci, pa su „Rimski dani” dobra prilika za dru`ewe.

S. Bojevi}

Zlatni kotli} Ba~kog Gradi{ta BA^KO GRADI[TE: Tradicionalna manifestacija „Zlatni kotli} Ba~kog Gradi{ta” odr`ava se danas po podne u SRC „\or|e Tapavica – Xoja”. Ranije je organizator bila Mesna zajednica, a od lane je ulogu uspe{nog doma}ina preuzeo mesni Fudbalski klub „Vojvodina”.

- O~ekujemo da }e u~e{}e uzeti tridesetak kulinara. Troje najuspe{nijih po oceni `irija bi}e nagra|eni peharima u vidu kotli}a. Dok se riba bude kr~kala u kotli}u, takmi~ara i posetioce zabavqa}e tambura{i, koji }e nastaviti sa svirkom i kasnije dok se uskusni specijalitet bude u slast degustirao - rekao je u ime organizatora Stojan Stojanovi}.

Skup takmi~ara je u 13 sati, potpaqivawe vatre ispod kotli}a je u sat vremena kasnije, a oko 16 sati }e se ve} znati ko je osvojio presti`no priznawe „Zlatni kotli}”.

V. J.

Grad ne brine o selima Lista problema koje su ju~e izneli predstavnici ~etiri mesne zajednice duga~ka je i raznolika. Gabor Puha isti~e da stanovnici ulica Pre`ihova Voranca i Lopudske na Pali}u vode bezuspe{nu bitku s kamionxijama koji odnose pesak iz obli`we bawe. Ku}e im zbog toga propadaju, inspekcija tvrdi da to nije u wenoj nadle`nosti, a Grad ih ne {titi, nego upu}uje na privatne parnice. Grad ne izdvaja sredstva za uklawawe vi{e desetina hektara dr`avnog zemqi{ta pod ambrozijom, niti ju je briga {to {ezdesetak dece nema kuda u vrti}. [imon Ostrogonac isti~e da je pitawe asfaltirawa ulica najbolnije u Ba~kim Vinogradima, ba{ kao i Tibor Alaxi} u [pqaku, kojem jo{ dodaje i problem slabe rasvete, dok I{tvan Ha{ko navodi kako je neshvatqivo da u 20. veku stanovnici Hajdukova jo{ nemaju re{eno pitawe centralnog vodovoda koji bi im omogu}io pitku vodu.

{ko obja{wava prakti~ne razloge zbog kojih je boqe formirati posebnu op{tinu: - Svakako da qudi koji `ive u odre|enom mestu najboqe znaju {ta im je potrebno i {ta je prioritet. Zbog toga mislim da bi trebalo decentralizovati Grad radi toga da poreski obveznici imaju vi{e uvida kuda ide novac.

Trebalo bi da odlu~uju bar o delu novca kojeg upla}uju sami - ka`e Ha{ko.

Sva ~etiri predstavnika kao razlog za inicijativu navode da Grad ne izdvaja dovoqno novca za razvoj prigradskih mesnih zajednica, {to kao posledicu ima wihovo zaostajawe, ponajpre kada je

U NOVOM KNE@EVCU AKTUELNA IZMENA STATUTA OP[TINE

Nazivi naseqa na dva jezika NOVI KNE@EVAC: bovi {tita su oiviAktuelna je prva izmena i ~eni zlatnom bojom, dopuna Statuta op{tine a u gorwem delu Novi Kne`evac donetog {tita nalazi se pre dve godine, na osnovu most na reci Tisi zakqu~a op{tinskog parla~ije su ivice zlatne menta usvojenog pre ~etiri boje, dok ispod momeseca, a trebalo bi i da se sta u delu {tita ~iozvani~i na zasedawu SO. je ja pozadina plave Povod za izmenu i dopuna boje nalaze se usStatuta op{tine bilo je pravno postavqene nekoliko, pogotovo {to je u jedna pored drugog samom postupku wegovog dotri klasa `ita no{ewa bilo dilema oko zlatne boje. U sretoga da li wime treba obudini grba su ~etiri hvatiti i predvideti jo{ ku}e u panonskom neke pravne institute, kao stilu bele boje, i u kojoj meri je ve} tada bi- Naziv sedi{ta op{tine Novog Kne`evca na dva jezika oivi~ene zlatnom la obavezuju}a primena pokrajinkada se usvoji izmena Statuta bio bojom. . Regulisa}e se i mogu}nost ske odluke kojom su regulisana ozvani~en naziv na ma|arskom To- da mesne zajednice mogu imati svoprava nacionalnih mawina oko rokkanizsa (Terekkani`a), Fili} ja obele`ja, {to nije novina, ali obavezne upotrebe tradicionalFirigyhaza (Firi|haza), Banatsko }e se na~in wihovog kori{}ewa nih naziva naseqenih mesta na jeAran|elovo - Oroszlamos (Oroslaurediti posebnom odlukom SO. zicima mawina, kao i neka druga mo{), Siget - Sziget, Podlokawi Pored stalnih i povremenih radpitawa.

Podlokany, Majdan - Majdany (Majnih tela izmenama Statuta predviU izmeni Statuta op{tine daw), \ala - Gyala, Srpski Krstur |a se da SO osniva i posebna radna predlo`eni su u upotrebi slu`beSzerbkerestur, a naziv Rabe je isti na tela: Savet za mlade, Savet za razni nazivi naseqenih mesta na teoba jezika. voj op{tine i Socijalno-ekonomritoriji op{tine Novi Kne`evac Na prilazima Novom Kne`evcu ski savet, a izmena se predvi|a da na srpskom ima|arskom jeziku, votable sa dvojezi~nim nazivom sepredsednik op{tine mo`e postavide}i ra~una o odredbama Zakona o vernobasnatske varo{ice Novi ti svoja tri pomo}nika: za ekonomslu`benoj upotrebi jezika i pisma, Kne`evac - Torokkanizsa na ulazu u ski razvoj, za urbanizam i razvoj meZakona o nacionalnim savetima naseqe kraj regionalnih saobrasne samouprave, dok bi tre}em ponacionalnih mawina iu pokrajin}ajnica postavqene su jo{ pre nemo}niku resor bilo preduzetniske Odluke o utvr|ivawu ma|arkoliko meseci. {tvo. Izmenama, izme|u ostalog skih naziva nseqenih mesta u VojPredvi|eno je da op{tina mo`e treba da se ispravi propust kojim je vodini. imati svoje simbole: grb, a tako|e iz Statuta prilikom dono{ewa izPredlo`eni su nazivi naseqei zastavu. Prema ponu|enom re{eostavqena institucija op{tinskog nih mesta i podru~ja katastarskih wu grb op{tine za osnovu ima javnog pravobranila{tva koja u op{tina, prema kojem }e se ozvani{tit plavo-belo-crvene boje ovalpraksi postoji i funkcioni{e, ~iti upotreba naziva na ma|arnog oblika, koji je u gorwem delu {to je i zakonska obaveza. skom. Tako bi za Novi Kne`evac, zarubqen i daje konture mosta. RuTekst i foto: M. Mitrovi}

„LU^I] GRUPA” SE OSLAWA NA KOOPERANTE I LOKALNU SAMOUPRAVU

U skladi{te do boqe cene APATIN: Predstanici kompanije „Lu~i} grupa”, koja je od 2006. godine prisutna i u Prigrevici, odkada je kupila nekada{wi PIK „Prigrevica”, ju~e su s predstavnicima op{tine i Mesne zajednice Prigrevica potpisali ugovor o donatorstvu. Selu je data na kori{}ewe Upravna zgrada u koju }e se preseliti slu`be Mesne zajednice, na poklon je data stara zgrada Mesne zajednice i zgrada nekada{we bawe i kooperacije, a O[ „Mladost” i MZ dobili su na poklon i kompjutere. Na donatorstvu su se zahvalili predstavnici mesne zajednice, {kole i udru`ewa kao i predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani}.

- To je po~etak realizacije na{eg programa povezivawa sa lokalnom samoupravom i posebno sa MZ Prigrevica. Nakon kupovine somborske „Panonke”, ona treba da preraste u najve}i prera|iva~ki centar, ali i u Robnotransportni centar za pakovawe i distribuciju povr}a, mesa i mesnih prera|evina. Formirali smo edukativni centar za kooperaciju sa sedi{tem u Prigrevici, koji treba da okupi sve individualne poqoprivredne proizvo|a~e na kooperativnoj proizvodwi povr}a.

Do kraja godine, u okviru „Panonke”, treba da proradi i klaonica i stoga se formira edukativni cen-

Potpisivawe ugovora o donatorstvu

tar za kooperaciju u tovu sviwa.

Vra}amo se na ne{to {to je u Prigrevici postojalo pre 20 do 30 godina, a to je intenzivna proizvodwa povr}a i tov sviwa, gde nam je ciq da se na podru~ju somborske i apatinske op{tine godi{we proizvede 200.000 sviwa. Proizvodwom 50.000 tona povr}a povr}a na 1.000 hektara, spadamo u najve}e proizvo|a~e u regiji. Zastupqeni smo i u zemqama Evropske unije i sva saznawa `elimo da primenimo i u ovoj zemqi. Stoga veliku pa`wu poklawamo kooperaciji, jer svako ovde ima komad zemqe i staju. Pojedinac ne mo`e da obezbedi egzistenciju, jer je robu te{ko plasirati, a sve to bi moglo uz pomo} „Lu~i} grupe” - rekao je vlasnik firme Predrag Lu~i}, doda-

ju}i da trenutno u Prigrevici u firmi radi sto zaposlenih, anga`ovano je oko 300 Prigrev~ana, a tokom pro{le godine bilo je i130 sezonskih radnika, koji su radili tokom cele godine.

- Firma ima zadatak da formira javno skladi{te ~ime bi se prebrodila boqka poqoprivrednika da odmah prodaju robu, jer bi se u ovom skladi{tu ona ~uvala i na tr`i{te plasirala tek kada to poqoprivrednik to `eli, ali bi mu se omogu}ilo da ula`e u novu proizvodwu. U toku je i formirawe Udru`ewa povrtara koje bi {titilo zajedni~ke interese. Sve se to radi u saradwi sa Vladom Republike Srbije i Evropskom unijom - rekao je Lu~i}.

J. Prel~ec

re~ o razvoju infrastrukture.

Potpredsednik Mjesne zajednice Ba~ki Vinogradi [imon Ostrogonac to ovako obja{wava: - U op{tini Subotica u posledwe dve godine ni{ta se ne doga|a. Putevi su nam skroz propali, obe}awa ima, ali nikako da se ne{to uradi u selima severno od Subotice. Nije samo re~ o Ba~kim Vinogradima nego i o Pali}u, Hajdukovu i [upqaku.

I predsednik Skup{tine Mesne zajednice [upqak Tibor Alaxi} deli mi{qewe svog kolege re~ima da je, ukoliko Grad ni{ta u wih ne ula`e, mesne zajednice najboqe ukinuti.

Z. Romi} VREDNA DONACIJA TURSKE AGENCIJE ZA ME\UNARODNU SARADWU „TIKA”

Nova fasada i prozori za sredwu {kolu VRBAS: Turska agencija za me|unarodnu saradwu i razvoj „Tika” obezbedila je donaciju od 159.000 evra kojom }e Sredwa stru~na {kola „4.juli” u Vrbasu dobiti novu stolariju i spoqnu fasadu.

Ugovor su u prostorijama vrbaske {kole poptisali predstavnik Agencije „Tika” Vlade republike Turske, dr Gok}en Kalkan i direktor Sredwe stru~ne {kole „4.juli” Branko Zvicer.

- Bi}e ovo lepa saradwa i nadamo se da }e se i nastaviti, kako sa op{tinom Vrbas, tako i sa pokrajinskom Vladom. Uporedo sa ovim projektom, „Tika” }e realizovati jo{ dva velika posla u Srbiji, a re~ je o donaciji bolnici u Beogradu i fakultetu u Novom Pazaru. To je pokazateq prijateqstva izme|u naroda Srbije i Turske”, rekao je Kalkan, koordinator projekta, dodav{i da Agencija „Tika” ima 25 kancelarija {irom sveta, a da je jedna od najmla|ih u Srbiji.

Prema re~ima Zvicera, razgovori o ovoj donaciji sa predstavnicima Republike Turske zapo~eti su jo{ pre godinu dana, ali je realizacija projekta bila odlo`ena zbog svetske ekonomske krize.

- Zahvaquju}i nesebi~noj pomo}i Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe i Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine, koji su bili inicijatori ovog projekta, donacija Agencije „Tika” doprine}e razvoju na{e {kole, a samim tim i grada - rekao je Zvicer.

Pomo}nik Pokrajinskog sekretara za obrazovawe i kulturu mr Jo`ef Kabok istakao je da }e se u SS[ „4.juli” poboq{ati kvalitet i uslovi rada nastavnika i u~enika, ~ime }e se pove}ati nivo obrazovawa u Vojvodini.

Kako je kazao pomo}nik predsednika op{tine Vuka{in Vuji~i} op{tinska vlast je izuzetno zadovoqna donacijom, jer }e ona doprineti u{tedi energije.

- Iz op{tinskog buxeta izdvajaju se zna~ajna sredstva za grejawe SS[ „4.juli”, koja ima 6.000 kvadrata. Verujemo da }e nakon postavqawa nove stolarije i sanacije fasade do}i do u{tede energije, {to zna~i da }e tro{kovi grejawa biti smaweni. Samim tim dobijamo vi{e novca za ulagawe u podizawe kvaliteta nastave u {koli istakao je Vuji~i}.

Radovi po~iwu ve} po~etkom naredne nedeqe i predvi|eno je da traju tri meseca. Izvo|a~ radova je prijepoqsko preduze}e „Mu{ovi}”, ~iji predstavnici ka`u da se, ukoliko vremenske prilike budu povoqne, zavr{etak radova mo`e o~ekivati i ranije. N. Perkovi}

subota18.septembar2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

12

ZAVR[ENA ISTRAGA PROTIV RADOSAVA VUJA^I]A ZBOG SAOBRA]AJNE NESRE]E U NOVOM SADU

Te{ko pijan usmrtio mali{ana na biciklu?

Zavr{ena je istraga protiv Radosava Vuja~i}a zbog krivi~nog dela te{ko delo protiv javnog saobra}aja i spis je na daqu nadle`nost dostavqen Vi{em javnom tu`ila{tvu u Novom Sadu, saop{teno je ju~e iz Vi{eg suda u Novom Sadu.

Prema navodima zahteva za sprovo|ewe istrage Vi{eg javnog tu`ila{tva u Novom Sadu, Radosav Vuja~i} je 22. avgusta ove godine oko 22.45 ~asova, upravqaju}i automobilom marke „audi A4“, u stawu veoma te{ke alkoholisanosti, neprilago|enom brzinom, od nazad udario bicikl kojim je upravqao

maloletni M. L., a koji je od zadobijenih povreda preminuo na licu mesta, objavqeno je na sajtu suda.

"U toku istrage saslu{an je ve}i broj svedoka koji imaju saznawa o ovom doga|aju, izvr{eno je saobra}ajno-tehni~ko, sudsko-medicinsko i psihijatrijsko ve{ta~ewe okrivqenog Radosava Vuja~i}a. Na osnovu nalaza ve{taka utvr|eno je da je u momentu saobra}ajnog udesa voza~ putni~kog vozila vozio brzinom od 83 kilometra na ~as sa 1,9 mg/ml alkohola u krvi", navedeno je u saop{tewu novosadskog Vi{eg suda.

Vuja~i} je zamenik generalnog direktora JP „Srbijagas” od 2008. godine, a obavqa i funkciju predsednika upravnog odbora HIP "Azotara" u Pan~evu. U wegovoj biografiji je navedeno je da je 18 godina proveo u Izvr{nom ve}u Skup{tine AP Vojvodine. Potom je radio na mestu pomo}nika generalnog direktora Republi~ke poreske uprave, odnosno direktora Regionalnog centra za Vojvodinu. Nakon toga, osnovao je privatnu agenciju za konsalting, a zatim je po~eo da radi u „Srbijagasu”.

M. B.

Radosav Vuja~i}

„Audi” kojim je upravqao okrivqeni

TRAGOM SPEKTAKULARNOG HAP[EWA KOD NOVOSADSKE @ELEZNI^KE STANICE

Obra~un zbog izmiksanog heroina?

Jozo Kaji} ogor~en i upla{en

PODMETNUT PO@AR NA STOVARI[TU U NOVOM KNE@EVCU

Izgorela „lada”, policija tra`i piromana Policija u Novom Kne`evcu intenzivno radi na pronala`ewu lica koje je u ~etvrtak u ranim jutarwim satima u stovari{tvu STR "@ana" u Novom Kne`evcu podmetnulo po`ar.

Prema saop{tewu policije nepoznasto lice u{lo je u krug stovari{ta koje se nalazi na uglu ulica Branka Radi~evi}a i Gavrila Principa, na izlazu iz Novog Kne`evca prema Banatskom Aran|elovu, zapaqivom te~no{}u polilo automobil, radnu ma{inu i gomilu drva i zapalilo.

Po`ar je saniran i uga{en brzom intervencijom Vatrogasne jedinice Novi Kne`evac, a materi-

rova pa nisu mogla izgoreti - ka`e Kaji}. - Nije moje da ka`em ko bi mogao ovako ne{to da mi priredi, to neka utvr|uju nadle`ni organi. Policija je izvr{ila uvi|aj i protivpo`arna inspekcija je obavila svoj deo posla, ali istar`ni sudija nije hteo da se odazove na uvi|aj, oceniv{i da to nije potrebno. Me|utim, ja ovo do`ivqavam i kao teroristi~ki akt i da mi je `ivot ugro`en, jer ne znam ko je i s kakvim namerama podmetnuo po`ar.

Kaji}, ina~e, u Novom Kne`evcu `ivi 32 godina, ve} du`e vreme ima radwu na drugoj lokaciji u Ulici Branka Radi~evi}a, napo-

Na stovari{tu ostao samo kostur „lade”

jalna {teta procewena je na oko 400.000 dinara. Policija je izvr{ila uvi|aj i radi na rasvetqavawu slu~aja.

Stovari{te na kojem je podmetnut po`ar je obezbe|eno ogradom i zakqu~ano, a nepoznati piroman, koji je mo`da imao i pomo}nike, kako nam je ju~e pokazao vlasnik STR "@ana" Jozo Kaji} iz Novog Kne`evca, u{ao je tako {to je na dva mesta rasekao pletenu `icu na ogradi.

- Zapaqiva naprava je ba~ena na automobil "lada", benzinom su posuta i zapaqena drva na stovari{tu. Vozilo je u potpunosti izgorelo, nije mu po{lo za rukom da zapali radnu ma{inu, a drva su si-

miwe da nikome nije du`an, niti se kome zamerio, pa ne zna {ta bi mogao biti povod i motiv za podmetawe po`ara na stovari{tu gde gradi novi poslovni prostor.

- Ne znam da li otvarawe ovog stovari{ta nekom smeta, jer imam i vrednijih stvari pa ih nisu zapalili. Ne bih to da komentari{em, ali po svemu sude}i neko se pripremio na ovaj ~in. Da je stovari{te obijeno i ne{to ukradeno, ne bi me upla{ilo, ovako ose}am se ugro`enim i smatram da je za mene ovo opasno. Ne `elim ni{ta da naga|am, nego neka nadle`ni organi utvrde {ta je po sredi - upla{en je i ogor~en Kaji}.

M. Mitrovi}

SAOBRA]AJKA NA ULAZU U BE^EJ

Samo materijalna {teta Mawa materijalna {teta i ogrebotine voza~a kombija epilog su saobra}ajke koja se desila ju~e oko podneva na skretawu za Novi Be~ej po silasku s mosta na kanalu DTD kod Be~eja. S obzirom na lokaciju udesa, desetak minuta je bio prekinut saobra}aj na regionalnon putu R-122, a onda je sve normalizovano.

Do udesa je do{lo zato {to kombi, koji je posle prelaska mosta skretao levo prema Novom Be~eju, nije po{tovao prednost i do{lo je do sudara s kampionom koji se kretao prema mostu.

V. J.

Novosadska kriminalisti~ka policija u saradwi s `andarmima u civilu uhapsila je preksino} na raskrsnici ispred novosadske @elezni~ke stanice Aleksandra S. (1986) i Kristijana K. (1986) iz Zrewanina pod sumwom da su po~inili krivi~na dela iznude i nedozvoqenog dr`awa oru`ja.

Osumwi~enima se stavqa na teret da su u utorak, 14. septembra, nasilno odvezli Novosa|anina Gorana M. (1974) u Zrewanin, na obalu Tise, gde su ga zbog, navodnog, duga cele no}i tukli i maltertirali izme|u ostalog ga{ewem cigareta po telu i pucaju}i iz pi{toqa oko wegove glave. Pritom je bio vezan za drvo konopcem oko vrata. Ujutro su ga pustili, ali su zatim od wega telefonom ponovo zahtevali novac i ostavili rok dva dana da sakupi 18.000 evra kako bi namirili svoja potra`ivawa za drogu.

Osumwi~eni su se potom preksino} oko 18 ~asova na Bulevaru Ja{e Tomi}a kod hotela "Novi Sad" sastali s Goranom, koji im je tom prilikom dao 2.000 evra, a zatim poku{ali da

ga nasilno uvuku u taksi vozilo i ponovo ga otmu, ali su ih pri tome pripadnici MUP-a spre~ili u toj nameri i li{ili slobode, potvrdila je ju~e novosadska Policijska uprava izve{tavawe "Dnevnika" o ovom doga|aju.

Osumwi~enom Aleksanduru se daqe pripisuje da je na uglu Bulevara oslobo|ewa i Ja{e

Tomi}a pred mno{tvom zate~enih prolazanika udario pi{toqem u glavu Gorana, dok ga je Kristijan vukao prema taksiju. U jednom momentu je, prema tvrdwama policajaca, Aleksandar potegao pi{toq koji je imao metak u cevi na pripadnike MUP -a i sve vreme je "aktivno pru`ao otpor", ka`u u policiji. Nije ikqu~eno da se

ovaj izgrednik, odrenije poznat policiji po nasilnim krivi~nim delima i prestupima oko droge, u tom momentu nalazio pod dejstvom psihoaktivnih supstanci, sude}i po wegovom pona{awu.

Kristijan K. i Goran M. su se upoznali na izdr`avawu zatvorske kazne, a pretpostavqa se da su se pro{log meseca dogovorili da kupe izvesnu koli~inu heroina od narkogrupe s Novog naseqa. Navodno, posle kupovine robe, Kristijan nije bio zadovoqan kvalitetom praha i od Gorana, koji je, kako se sumwa, posredovao u ovom biznisu, zahtevao 18.000 evra kao od{tetu. Nakon toga, Kristijan i Aleksandar otimaju Gorana , odvode ga na periferiju Zrewanina i maltretiraju, pi{e u krivi~noj prijavi.

Kako saznajemo, upla{eni Goran je, ipak, ba{ na dan spektakularnog hap{ewa, svoju odiseju prijavio policiji. Tandem li{en slobode sino} kasno je priveden na saslu{awe istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu.

M. V.

U VI[EM SUDU U SREMSKOJ MITROVICI OKON^AN PROCES GRUPI NARKODILERA IZ RUME

Od {estorice osu|enih, dvojica policajci U Vi{em sudu u Sremskoj Mitrovici, pred krivi~nim ve}em sudije Igora Bursa}a, zavr{eno je su|ewe rumskoj grupi narkodilera, me|u kojima su, kako je utvr|eno tokom glavnog pretresa, delovala i dvojica policajaca: policajac iz Policijske stanice u Rumi Ivan Be`anovi} (24) i radnik Policijske stanice u Pe}incima Borislav Despotovi} (23). U ovoj grupi su i Rumqani Nikola Naji} (27), Dejan Mu{kiwa (21), Nenad Ranisavqevi} (20) i Radovan Berowa (22).

Ova grupa narkodilera pohap{ena je krajem januara ove godine i to kada su inspektori Uprave za poslove unutra{we kontrole MUP-a Srbije otkrili da se dvojica policajaca, koji `ive u Rumi, bave dilovawem marihuane i kokaina. Posle hap{ewa dvojice policajaca razotkrivena je cela ova dilerska mre`a, i svu su se na{li u pritvoru krajem januara.

Na su|ewu u Vi{em sudu u Sremskoj Mitrovici, na glavnom pretresu, dokazano je da se sada ve} biv{i policajac Ivan Be`anovi} bavio dilovawem narkotika, ali i da je svojim kupcima omogu}avao da u wegovom stanu u`ivaju drogu, pa je za ova dva krivi~na dela osu|en na ~etiri godine i {est meseci zatvora, dok je wegov kolega Borislav Despotovi} za krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga dobio ~eti-

ri godine. Za isto krivi~no delo Nikola Naji}, Dejan Mu{kiwa, Nenad Ranislavqevi} i Radovan Berowa osu|eni na po tri godine zatvora.

Po{to su svi u pritvoru od januara ove godine, ve}e sudije Igora Bursa}a, donelo je i re{ewe da se {estorici osu|enih nepravosna`nim presudama, produ`i pritvor do pravosna`nosti presuda, kada }e biti odmah upu}eni na izdr`avawe zatvoraske kazne u kaznioni u Sremskoj Mitrovici.

Tokom provedenog dokaznog postupka na glavnoj raspravi utvr|eno je da su ova {estorica narkodilera tokom 2009. i u januaru 2010. godine dilovali drogu, da je, recimo, Radovan Berowa prodao Ivanu Be`anovi}u izvesnu koli~inu kokaina, koji je ovaj preprodao,a jednom od svojih kupaca omogu}io je i da drogu u`iva u wegovom stanu. Dokazano je da je Borislav Despotovi}, po dogovoru s Be`anovi}em, u vi{e navrata posredovao u kupovini marihunae od Nikole Naji}a i Radovana Berowe. Kupqenu drogu Despotovi} je predavao Be`anovi}u, koji je daqe organizovao distribuciju.

Radovan Berowa je u nekoliko navrata prodavao izvesne koli~ine marihuane i kokaina direktno Ivanu Be`anovi}u i Nikoli Naji}u, koji su drogu daqe distribuirali u`ivaocima u Rumi i okolini. Tako|e, Dejan Mu{kiwa je, utvr|eno je

tokom su|ewa, nabavqao po 50, 100 i 200 grama marihuane, koju je Nenad Ranisavqevi} prepakivao u pakovawa za pojedina~nu upotrebu, a onda tako pakovanu marihuanu preuzimao je Ivan Be`anovi} i daqe prodavao u`ivaocima, me|u kojima je bio i Aleksandar Belovi}, iz Rume,

unutra{we kontrole MUP-a Srbije, ~iji su inspektori brzo rezre{ili slu~aj i ve} 26. januara ove godine uhapsili Ivana Berowu i Nikolu Naji}a, dok su slede}eg dana „pali“ Despotovi}, Mu{kiwa i Ranisavqevi}, a 1. februara uhap{en je i posledwi iz grupe – Radovan Be-

Vi{i sud u Sremskoj Mitrovici

koji je potvrdio da je od Be`anovi}a kupovao marihuanu.

Ova rumska grupa narkodilera bila bi te{ko otkrivena, jer su im kao za{tita slu`ili policajci Ivan Be`anovi} i Borislav Despotovi}. Me|utim, kada su ova dvojica postala sumwiva, razotkrivawe ove grupe preuzela je Uprava za poslove

rowa. Posle hap{ewa usledila je krivi~na prijava Vi{em javnom tu`ila{tvu u Sremskoj Mitrovici, a u Policijskoj upravi Sremska Mitrovica sproveden je disciplinski postupak protiv policajac Ivana Be`anovi}a i Borislava Despotovi}a, koji su izba~eni iz slu`be.

S. Bojevi}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK OTKRIVENO NA BEOGRADSKOM AERODROMU

Uhap{en zbog dresova i pucwa u kafi}u

Na beogradskom aerodromu ''Nikola Tesla'' spe~en je poku{aj krijum~arewa tridesetak kopija mobilnih telefona, pet {pijunskih kamera u obliku olovke i pet MP3 plejera poznatih svetskih robnih marki, saop{teno je iz Uprave carina Putnik D. H, dr`avqanin Kine s privremenim boravkom u Srbiji, do{ao je da preuzme prtqag od slu`be "izgubqeno-na|eno" i, iako je izjavio da nema ni{ta da prijavi za cariwewe, detaqnom kontrolom prona|ena je "pregr{t neprijavqene robe". Protiv tog kineskog dr`avqanina pokrenut je prekr{ajni postupak, a roba je, kako pi{e u saop{tewu, privremeno zadr`ana.

(Tanjug)

Pripadanici kriminalisti~ke policije ju~e oko 14.30 sati li{ili su slobode Filipa V. (1988) u Ulici \or|a Magara{evi}a na Telepu u Novom Sadu, pod sumwom da je po~inio krivi~na dela izazivawa o{te opasnosti, dr`awa i no{ewa oru`ja kao i sau~esni{tva u te{koj kra|i.

Kako nezvani~no saznajemo, on se dovodi u vezu s s upadom vi{e neidetifikovanih osoba 9. septembra u kafi} "BKF 89" u Gogoqevoj ulici, kada je u ovom lokalu ispaqen najmawe jedan hitac i u gu`vi pokradeno nekoliko suvenira i trofeja, odnosno originalnih dresova igra~a "Vojvodine" koji su postizali najve}e uspehe za ovaj klub. Priklikom

Maloletnik dolijao, za kompawonom se traga Policija je uhapsila maloletnika iz Ledinaca osumwi~enog da je zajedno s Draganom S. (1984) iz istog mesta preksino} opqa~kao benzinsku pumpu u Rakovcu. Wima se stavqa na teret da su maskirani "fantomkama" uz pretwu gasnim pi{toqem, koji je Dragan uperio u radnika, odneli oko 31.000 dinara. Pripadnici MUP-a

prona{li su pi{toq i pare.

Protiv maloletnika, podne}e u redovnom postupku krivi~nu prijavu koja ga tereti za razbojni{tvo. Intenzivno se traga za osumwi~enim Draganom, koji se tereti i za nedozvoqeno posedovawe i no{ewe oru`ja, navodi se u ju~era{wem saop{tewu policije.

M. V.

RASVETQENA KRA\A U [KOLI „4. JULI” U VRBASU

Kroz prozor po „vindous”

Vrbaska policija je prona{la osumwi~ene za te{ku kra|u po~iwenu u no}i izme|un 5. i 6. septembra u Sredwoj stru~noj {koli "4. juli". Me{tani Slavi{a I. (1991) i Du{an [.

(1992) terete se da su u{li kroz prozor {kole i iz kabineta za informatiku ukrali osam monitora, sedam ku}i{ta i

{tampa~, koje su odmah potom prodali.

Policija je ukradene ra~unare prona{la i vratila {koli, a protiv dvojice Vrba{ana sledi krivi~na prijava u redovnom postuku, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave.

M. V.

U BA^KOM DOBROM POQU

Prijava zbog grafita Vrba{anin Alesandar M. (1991) osumwi~en je da je pisao grafite na objektima u Ba~kom Dobrom Poqu. Na zgradi osnovne {kole ispisan je grafit usmeren protiv "Parade ponosa", a na zgradama pred{kolske i zdravstvene ustanova jo{ ne-

koliko napisa druga~ije sadr`ine ustanove, saop{tava ju~e novosadska Policijska uprava.

Protiv wega bi}e podneta krivi~na prijava za krivi~no delo uni{tewa i o{te}ewa tu|e stvari.

M. V.

NA RASKRSNICI DVAJU NOVOSADSKIH BULEVARA

Mopedom na bicikl

^etrdesetpetogodi{wa Novosa|anka zadobila je te{ke telesne povrede u saobra}ajnoj nezgodi prekju~e na raskrsnici Bulevara oslobo|ewa i Ja{e Tomi}a. Prema saop{tewu policije, do saobra}ajke je do{lo kada sedamanestogodi{wa L. H.

iz Be~eja, voze}i moped, nije ustupila prvenstvo prolaza i udarila u bicikl koji je vozila Novosa|anka.

Protiv devojke iz Be~eja policija }e podneti krivi~nu prijavu za te{ko delo protiv bezbednosti saobra}aja.

M. V.

U BEOGRADU OSU\EN SA[A MEGA

Vi{estrukom silovatequ 20 godina zatvora Vi{i sud u Beogradu osudio je ju~e silovateqa povratnika Sa{u Megu (30) na 20 godina zatvora po optu`bi za ~etiri silovawa koja je izvr{io posle samo tri meseca boravka na slobodi, od kraja septembra pro{le godine, kada je iza{ao iz zatvora s odslu`ewa vi{egodi{we kazne, do 25. decembra, kada je ponovo uhap{en.

Predsedavaju}i sudskim ve}em sudija Danko Lau{evi} je prilikom izricawa presude naveo da je Mega, pored ~etiri krivi~na dela silovawa, osu|en i zbog dva razbojni{tva, jer je od dveju `rtava oteo novac, u jednom slu~aju i zbog po~iwenog krivi~nog dela lake telesne povrede nanetih no`em mu{karcu koji prisko~io da pru`i pomo} jednoj od `rtva, te da je optu`enom za sva ova krivi~na dela izre~ena jedinstvena kazna u ukupnom trajawu 20 godina zatvora.

Po navodima optu`be koji su potvr|eni osu|uju}om presudom, Sa{a Mega je svoje `rtve napadao uz pretwu no`em, fizi~ki ih savladavao i silovao. On je pri-

znao krivi~na dela za koja je optu`en: silovawe u Deligradskoj, Hercegova~koj i u Dubrova~koj ulici u Beogradu i poku{aj silovawa jedne devojke u blizini Pan~eva~kog mosta, a u odbrani je naveo da se kaje zbog svojih postupaka i izvinio se `rtvama .

- Priznajem sve, ali ne znam za{to sam to uradio. Uvek sam bio pijan i drogiran. Da nisam, ja to nikada ne bih u~inio, jer nisam takav ~ovek - kazao je Mega u odbrani.

Komisija ve{taka psihijatara je utvrdila da Mega nije du{evno bolestan i da nije bio neura~unqiv u trenutku izvr{ewa zlodela.

Prilikom wegovog hap{ewa MUP je saop{tio da je Mega prvu `rtvu je silovao kao sedamnaestogi{wak. Tako|e, tokom 2004, je uhap{en zbog serije silovawa.

Nakon hap{ewa Mege 25. decembra 2009. godine, u „Beovozu“ na relaciji Beograd–Pan~evo, saop{teno je da je kod wega prona|en no` kojim je pretio `rtvama J. J.

13

NA TELEPU U NOVOM SADU

[verc {pijunskih kamera

ZBOG PQA^KE PUMPE U RAKOVCU

subota18.septembar2010.

Osumwi~eni uhva}en u Ulici \or|a Magara{evi}a

hap{ewa kod osumwi~enog je prona|en pi{toq s pet metaka u okviru.

Zvani~no saop{tewe o doga|aju o~ekujemo danas iz policije.

M. V.

ZLO^IN ISPRED [KOLE ZA DIZAJN TEKSTILA U NOVOM PAZARU

U~enik ubijen no`em, napada~ se predao policiji Terzi}: Ubistvo zbog starih ra~una

Ministarstvo prosvete osudilo nasiqe

Ju~era{we ubistvo u~enika N.O. (18) dogodilo se na ulici u Novom Pazaru, pre po~etka nastave i nema nikakve veze sa obezbe|ewem {kola, etni~kim, me|uetni~kim, unutarsverskim, me|uverskim ili bilo kakvim drugim sukobima, rekao je Tanjugu na~elnik Policijske uprave u Novom Pazaru Dragan Terzi}. On je objasnio da su Tekstilna, odnosno {kola za dizajn ko`e i Ekonomska {kola "pokrivene" {kolskim policajcima.

"Re~ je o ra{~i{}avawu nekih starih ra~una, rekao je Terzi} i dodao da, prema priznawu osumwi~enog, ovaj doga|aj ima veze samo sa 29. aprilom kada je ubijeni N.O. no`em naneo te{ke telesne povrede E. M.

Ministarstvo prosvete, povodom tragi~nog doga|aja u kojem je ubijen N.O., u~enik ~etvrtog razreda [kole za dizajn tekstila i ko`e u Novom Pazaru, izrazilo je ju~e sau~e{}e porodici nastradalog mladi}a, o{tro osu|uju}i svaki vid nasiqa, posebno me|u mladima.

Ministarstvo prosvete zajedno s drugim dr`avnim organima, ~ini velike napore u ciqu pove}awa bezbednosti, posebno u obrazovno vaspitnim ustanovama, i jo{ jednom poziva odgovorne, od roditeqa do nadle`nih institucija, da u~ine sve kako bi se spre~ili sukobi i nasiqe u kojima stradaju mladi qudi.

"Kako bi se predupredili doga|aji koji ugo`avaju bezbednost i `ivote u~enika, Ministarstvo prosvete posebno ukazuje na zna~aj i dodatno anga`ovawe svih ~inilaca u vaspitawu mladih u duhu tolerancije i re{avawa problema i sukoba nenasilnim putem", isti~e se u saop{tewu.

Mesto ubistva i fotografija Neyada Osmanovi}a

U~enik [kole za dizajn tekstila i obu}e u Novom Pazaru Nexad Osmanovi} (18) ubijen je ju~e oko sedam ~asova no`em na ulici u blizini {kole, u Prvomajskoj ulici u tom gradu.

Za ovaj zlo~in osumwi~en je u~enik Ekonomske {kole Emir M. (18), koji se predao policiji.

Fotografije s revolverima na Fejsbuku Ubijeni u~enik iz Novog Pazara Nexad Osmanovi} i osumwi~eni za ubistvo Emir M. imaju na Fejsbuku otvorene profile na kojima su wihove fotografije s pi{toqima.

Profil osumwi~enog za ubistvo Emira M., koji ima nadimak Ortak, posle 15 sati postao je nedostupan. On je ro|en 6. januara 1992. godine. Me|u fotografijama je bila jedna na kojoj je on obu~en u duksericu s likom ^ea, koji delimi~no pokriva torbica nemarno preba~ena oko vrata, a u desnoj ruci revolver. Na profilu ubijenog Nexada Osmanovi}a, zvanog Cajna, prijateqi su ostavili poruke neverice da ga vi{e nema i sa `eqom da mu Alah po-

Emir M.

dari xenet (raj). Na glavnoj fotografiji, Osmanovi} u raskoraku ciqa u metu.

(Tanjug)

Emir M. je naveo da je ubio Osmanovi}a zato {to je on wega u aprilu povredio no`em. Kako je Tanjugu re~eno u Policijskoj upravi u Novom Pazaru, Emiru M. je odre|eno policijsko zadr`avawe od 48 sati i on }e u tom roku biti predat istra`nom sudiji.

"Poku{aji reanimacije te{ko povre|enog momka nisu dali rezultat. On je preminuo odmah po prijemu u bolnicu", re~eno je na hirurgiji novopazarskog Zdravstvenog centra.

RTS prenosi re~i zaposlenih u toj zdravstvenoj ustanovi da je Nexad Osmanovi} bio rawen u desnu polovinu trbu{nog zida i da je preminuo brzo nakon rawavawa.

Obdukcija }e biti obavqena u Zdravsvenom centru Novi Pazar, a uzrok smrti bi}e saop{ten nakon obdukcije.

Uvi|aj je u toku, a nastava u sredwoj {koli ~iji je mladi} bio u~enik je prekinuta. Direktorka [kole za dizajn tekstila i obu}e u Novom Pazaru Mersala Daca kazala je da je {okirana zbog ubistva u~enika ~etvrtog razreda te {kole.

"U {koli je nastao muk, {okirani smo. Odlu~ili smo da prekinemo nastavu. On je i{ao s drugovima i drugaricama kad

je na smrt povre|en", rekla je direktorka. Ona je navela da je Nexad Osmanovi} bio u~enik ~etvrtog razreda, smer konfekcijski tehni~ar i da je bio primeran i miran |ak. Razredna stare{ina ubijenog u~enika Senada Muratovi} ka`e da je ubijenog u~enika poznavala ~etiri godine i da o wemu ima samo re~i hvale.

"U {oku sam, wega smo svi voleli. To je dete koje nisam nikad opomenula. Bio je jako miran i disciplinovan", kazala je Muratovi}.

TRAGEDIJA NA IBARSKOJ MAGISTRALI KOD KRAQEVA

Posle 15 godina do{la u Srbiju i poginula Na Ibarskoj magistrali, kod mesta Dobre strane, u blizini Kraqeva, dogodila se te{ka saobra}ajna nesre}a, u kojoj su poginule tri osobe, a pravim ~udom spre~ena je jo{ ve}a tragedije.

Kako je za RTS potvrdio de`urni hirurg Zdravstvenog centra u Kraqevu Ivan Filipovi}, u sudaru autobusa "Kosmet prevoza" i putni~kog vozila marke "golf", na licu mesta `ivot su izgubili Milan Erdoglija (59) i wegov dvoipogodi{wi unuk Pavle, a na putu do bolnice preminula je majka deteta, trudnica Biqana Erdoglija (33). Porodica iz sela Lozno vra}ala se ku}i iz Kraqeva s lekarskog pregleda, kada je wihov automobil, iz ne-

poznatih razloga pre{ao na levu stranu puta i sudario se s autobusom "Kosmetprevoza". Nakon sudara, voza~ je ispao iz autobusa, koji je nastavio da se nekontrolisano, guraju}i "golf", kre}e ka Ibru. Potpunu tragediju spre~io je suvoza~ Dejan Milanovi}, koji je povukao ru~nu ko~nicu i zaustavio autobus.

"Leteli smo ka ambisu, ali sam u posledwem trenutku uspeo da povu~em ko~nicu i spre~im tragediju", rekao je suvoza~ autobusa, koji je i{ao iz Kosovske Mitrovice za Beograd.

Biqana Erdoglija, koja `ivi u Engleskoj, prvi put se posle 15 godina vratila u rodno selo. Za sobom je ostavila ~etvorogodi-

{wu }erku i supruga. De`urni anesteziolog Vesna Jovanovi} rekla je da je Biqana preminula

na putu za bolnicu. "Nije joj bilo spasa, nismo mogli ni da je reanimiramo", navela je Jovanovi}eva.

subota18.septembar2010.

FINANSIRAWE STUDIJA NAJVA@NIJI RAZLOG ZBOG KOJEG MLADI OBO@AVAJU DR@AVNE FAKULTETE

Vrlo drag buyetski raj ^ak 91 odsto maturanata u Srbiji `eli da studira na dr`avnim fakultetima, samo {est odsto na privatnim, a tri odsto bi prvo poku{alo da upi{e dr`avni, pa tek ako im to ne uspe biralo bi privatni fakultet. Ovo su rezultati istra`ivawa sprovedenog u maju na sajtu prijemni.infostud.com, najpose}enijem sajtu posve}enom upisima u visokoobrazov-

ne ustanove u Srbiji, koji dnevno bele`i od 5.000 do 35.000 poseta. U istra`ivawu, koje se odnosilo na ispitivawe stavova maturanata o izboru studija, za{to nastavqaju obrazovawe nakon sredwe {kole, {ta planiraju, koji su im najva`niji kriterijumi prilikom izbora studija i na koji na~in se pripremaju za upis, u~estvovalo je 2.192 ovogodi{wih maturanta ~etvorogodi{wih sredwih {kola, od kojih su ~ak vi{e od polovine odli~ni |aci.

Predstavqaju}i rezultate ovog istra`ivawa na konferenciji "Kvalitet studija na privatnim i dr`avnim fakultetima", minule srede u Beogradu, Tomislav ]etkovi}, {ef obrazovnih sajtova Infostuda, naveo je da je 83 odsto ispitanika kao najva`niji razlog za izbor fakulteta navelo finansirawe studija, odnosno mogu}nost studirawa na teret buxeta. Zanimqivo je da, istina mali broj wih, veruje da dr`ava studentu pla}a {kolarinu i na privatnom fakultetu, {to u Srbiji nije mogu}e.

- Velika ve}ina koja upisuje privatne fakultete planira da im roditeqi finansiraju studije, dok na to ra~una tek nepunih 11 odsto opredeqenih za dr`avne fakultete. Da se zaposle i sami finansiraju studije planira 16 odsto budu}ih studenata na privatnim fakultetima i ~etiri posto na

dr`avnim, a na stipendije ra~una 18 posto na privatnim i 1,6 posto na dr`avnim - rekao je ]etkovi} i dodao da podjednaki broj ispitanika smatra da je prilikom izbora studija najbitniji kriterijum mogu}nost zapo{qavawa u odre|enoj struci. ^ak 75 posto maturanata veruje da na privatnim fakultetima ima vi{e prakti~nih

znawa, dok to misli 63 posto budu}ih studenata dr`avnih fakulteta. "Imix" fakulteta boqi je u o~ima maturanata opredeqenih za privatni sektor, dok samo 10 odsto smatra da je to prednost dr`avnih fakulteta. Te`ina, tj. "nete`ina" studija prednost je privatnih fakulteta po mi{qewu 28 odsto budu}ih bruco{a, dok wih 12,39 procenata to smatra za dr`avne.

Studirawe onog {to vole najva`niji je kriterijum me|u mladima kada sami biraju {ta }e upisati. Preovla|uju}e je mi{qewe da privatni fakulteti ostavqaju vi{e prostora za druge aktivnosti, da se studije zavr{e za kra}e vreme, da je tamo boqa komunikacija s profesorima, da ima vi{e prakse nego na dr`avnim, a stru~nost profesora privatnih, odnosno dr`avnih fakulteta ispitanici su skoro podjednako vrednovali... Uskla|enost s "bolowskim procesom" studirawa, smatraju, boqa je na privatnim fakultetima kao i uslovi za izvo|ewe nastave.

Skoro 43 odsto maturanata koji su nameravali da konkuri{u za indeks privatnih fakulteta nije se uop{te pripremalo za polagawe prijemnog ispita, smatraju}i da im je dovoqno znawe iz sredwe {kole, dok je tog stava svega 12 odsto onih koji su nameravali da upi{u dr`avni fakultet. V. ^eki}

DRU[TVO

DNEVNIK

c m y

14

NESEBI^AN PODVIG PECARO[A SPASAO @IVOT POZNATOM KO[ARKA[U

Mili~i}: Gledao sam smrti u o~i Kada je pre dve godine Marinko [olak pomogao mladi}u na Dunavu da izbegne gotovo sigurni sudar sa brodom koji mu je dolazio u susret, nije ni sawao da je spasao poznatog ko{arka{a Darka Mili~i}a. Ni pre neki dan, kada je Mili~i} do{ao kod wega da mu se zahvali, Milenko ga nije prepoznao.

Onako uzgred ga je pitao: "Ba{ si visok, jel trenira{ ko{arku?" Uzvratnu posetu nije o~ekivao, a jo{ mawe poklon kojim je Mili~i} `eleo da poka`e koliko ceni Marinkov podvig. ^ovek koji skromno ka`e da se samo na{ao na reci u trenutku kad je ~oveku bila potrebna pomo}, prise}aju}i se tog letweg popodneva pri~a kako se ~amcem usidrio tu negde oko [odro{a, da zabaci udice.

- Bilo je oko pet sati i ve} se pomalo smrkavalo, kad sam nekih sto metara daqe ~uo poziv u pomo}. Video sam gliser koji plutao na plovnom putu Dunava i u prvi mah pomislio da }e neko koje u blizini oti}i da vidi {ta se de{ava. Me|utim, posle samo nekoliko trenutaka ugledao sam od Mosta Slobode dve bar`e koje su i{le direktno na gliser. Kako sve se brzo de{avalo, shvatio sam da sam tu najbli`i i koliko sam mogao brzo, potrpao sam pecaqke u ~amac i krenuo prema wemu – pri~a Marinko [olak.

Kad je stigao blizu glisera, Mili~i} mu je rekao da mu voda ulazi u plovilo i da ne mo`e ni{ta da u~ini da pokrene gliser. Milenko mu je dobacio

Ja ko~im, a on me vu~e nizvodno skoro sat

u`e, kako bi ga povukao i sklonio sa plovnog puta ali je, posle samo nekoliko trenutka, u`e puklo. Jedino {to mu je preostalo na ~amcu bio je lanac koji je {to je br`e mogao dobacio Mili~i}u rekav{i mu da ga ve`e za ne{to ~vrsto.

- Po~eo sam da ga vu~em i tom momentu video da mu se s druge strane, od Beo~ina pribli`ava drugi brod. Vukao sam koliko sam mogao, bio je mnogo te`i od mene. I{lo je sporo, voda je stalno navirala u gliser koji je bio sve te`i. Uspeo sam da ga odvu~em na stranu prema [odro{u, i tada je na samo desetak metara od nas pro{ao brod – se}a se Milenko ovog spasavawa.

Drama nije bila zavr{ena, voda je u gliseru bila do kolena, i trebalo ga je odvu}i do obale.

- On me vu~e nizvodno, dok ko~im koliko mogu, posle skoro celog sata borbe na vodi je-

dva sam ga odvukao do obale gde smo ga privezali. Kada je bio na sigurnom rukovali smo se, a mladi} za kojeg sam tek sada saznao ko je, pitao me je: "Kako mogu da vam se odu`im?" – "Niste vi meni ni{ta du`ni, a ako `elite da se upoznamo do|ite do mog restorana u Sremskoj Kamenici" – rekao sam mu i vratio se da pecam.

Od tada je pro{lo dve godine. Darko je zaboravio ime restorana, ali ne i nesebi~nu pomo} nepoznatog ~oveka. Prona{ao je Marinka pro{le nedeqe u Kamenici i odneo mu nov ~amac sa novim motorom u znak zahvalnosti.

- Ostavili su me bez re~i, o~ekivao sam da do|e da popijemo pi}e, ali ovakav poklon ne – ka`e Marinko, koji ne krije da mu je drago zbog poklona jer o dobrom ~amcu i motoru sawa svaki pecaro{.

Mili~i}ev otac, Milorad, ka`e da mu je Darko ispri~ao

Darko Mili~i}

da je gledao smrti u o~i i da bi sve dao da na|e svog spasioca.

- Bio je nemo}an, na reci, bez telefona. Gliser je tonuo, motor nije radio jedino {to mu je preostalo je da zove u pomo}. Sre}om, Marinko se tu na{ao i nesebi~no se `rtvovao da mu pomogne iako je wegov ~amac bio vi{estruko mawi, vukao ga je, nije odustajao – ka`e otac sre}an {to se u zemqi, u kojoj su, kako ka`e, qudi retko spremni da priteknu u pomo}, na{ao ~ovek koji se nesebi~no `rtvovao da izbavi wegovog sina.

Ne `ele}i sebi da pripisuje velike zasluge za ono {to je u~inio, Marinko ka`e da se solidarnost na vodi podrazumeva.

- @ive}i na vodi i sa rekom ~ovek se moralno i duhovno vaspitava – zavr{ava Marinko koji ne sumwa da bi svaki ribar isto u~inio.

L. Nikovi}

UPRAVNI ODBOR KLASTERA ZDRAVSTVENOG TURIZMA VOJVODINE

Bawe tra`e boqi tretman Direktori vojvo|anskih bawskih centara, koji imaju status specijalnih bolnica, na pro{irenoj sednici Upravnog odbora Klastera zdravstevnog turizma Vojvodine odr`anoj u Specijalnoj bolnici "Dr Borivoje Gwati}" u Starom Slankamenu u prisustvu pokrajinskog sekretara za zdravstvo dr Atile ^engerija, predo~ili su velike probleme sa kojima se suo~avaju u radu, posebno izraziv{i ogromno nezadovoqstvo uslovima saradwe sa Republi~kim zavodom za zdravstveno osigurawe i predlo`enim promenama Zakona o turizmu Republike Srbije.

Direktori specijalnih bolnica iz Kawi`e, Apatina, Melenaca, Vrdnika i Starog Slankamena ukazali su na te{ko}e u finansirawu ambulantne rehabilitacije gra|ana, probleme li-

VESTI

kvidnosti ustanova, kao i prili~no poskupqewe lekova, energenata, sirovina i namirnica,

ma, a po{to je detaqno obave{ten o teku}im problemima, obe}ao je direktorima specijal-

Saradwa Rumunije, Ma|arske i Vojvodine Istaknuto je da Klaster zdravstvenog turizma Vojvodine sa sedi{tem u Kawi`i, ostvaruje sve plodniju saradwu sa srodnim asocijacijama u susednim zemqama, pa je tako delegacija Klastera po pozivu Termalnog klastera "Ju`ne nizije" Ma|arske i Dr`avnog saveza bawa Rumunije u~estvovala na studijskom obilasku bawskih centara Rumunije, a u Bra{ovu je potpisan protokol o evroregionalnoj saradwi izme|u Rumunije, Ma|arske i Vojvodine u oblasti zdravstvenog turizma. koje guraju ove zdravstvene ustanove u gubitke.

Dr Atila ^engeri pohvalio je rad specijalinih bolnica i Klastera zdravstvenog turizma zbog u~e{}a na evropskim konkursi-

nih bolnica organizovawe sastanka u Pokrajinskom sekretarijatuza zdravstvo radi re{avawa predo~enih problema. ^engeri je direktorima bawa poru~io da u budu}e ne gomilaju gubitke i

kredite, nego da zajedno nastupe kod republi~kih fondova za boqi tretman i re{avawe nastalih ili nasle|enih pote{ko}a.

Istaknuta je spremnost da se nedovoqno iskori{}eni kapaciteti specijalnih bolnica u Vojvodini, koje Republi~ki zavod za zdravstveno osigurawe za razliku od specijalnih bolnica u Srbiji sve mawe anga`uje, stave u funkciju razvoja zdravstvenog turizma Vojvodine i slobodne prodaje turisti~kih paketa na tr`i{tu Srbije, dr`ava u okru`ewu i EU. U tome se vidi jedina alternativa za sticawe dopunskih izvora prihoda specijalnih bolnica, bez ve}ih infrastrukturalnih ulagawa, a pove}avawem nivoa usluga prema evropskim standardima i poboq{awem turisti~ke ponude.

M. Mitrovi}

OTKRIVENA SPOMEN-PLO^A BRISU TATONU

Tre}i krug upisa bruco{a

Protiv ukidawa dopisni{tva HRT

^ak osam, od ukupno 14, fakulteta Univerziteta u Novom Sadu upisiva}e studente u prvu godinu studija u akademskoj 2010/11. (koja po~iwe 1. oktobra), i u tre}em krugu, jer im je i nakon drugog roka ostalo slobodnih mesta. Pored Fakulteta tehni~kih nauka, Prirodno-matemati~kog, Poqoprivrednog i Pedago{kog, gde je to ve} obavqeno, u ponedeqak, 20. septembra, mo`e se konkurisati za upis na U~iteqski fakultet na nastavnom ma|arskom jeziku u Subotici (osam samofinansiraju}ih i jedno buxetsko mesto); Tehni~kom fakultetu "Mihajlo Pupin" u Zrewaninu (71 samofinansiraju}e i 19 buxetskih); Gra|evinskom fakultetu u Subotici ( 24 samofinasiraju}a i 18 buxetskih) i Tehnolo{kom fakultetu u Novom Sadu (29 samofinansiraju}ih i dva buxetska mesta), gde se dokumenta primaju i 21. septembra.

V. ^.

Posle najave ukidawa dopisni{tva Hrvatske radio -televizije u Beogradu, Hrvatsko nacionalno ve}e i Demokratski savez Hrvata u Vojvodini uputili su slu`beni dopis dr`avnom vrhu Hrvatske i rukovodstvu HRT-a, u kojem se o{tro protive ovoj odluci, za koju smatraju da je protivna i politici hrvatske vlade.

"U Hrvatskoj jo{ uvijek ne postoji dovoqna svest, pa ni znawe o autohtonom hrvatskom stanovni{tvu u susednim zemqama", ka`e se izme|u ostalog u dopisu, a predstavnici vojvo|anskih Hrvata isti~u kako bi se pri racionalizaciji poslovawa HRT trebalo pridr`avati odre|enih prioriteta i na~ela, kao i da u Hrvatskoj i daqe postoji zna~ajno zanimawe javnosti za doga|awa u Srbiji, te da ove dve dr`ave predstavqaju najzna~ajnije politi~ke i privredne faktore u regionu.

U dopisu se navodi da bi ukidawe beogradskog dopisni{tva HRT negativno uticalo i na

predstavqawe Hrvatske i hrvatskih interesa u Srbiji.

Z. R.

Mediji u slu`bi kvazidemagogije Na medijskoj sceni Srbije i me|u samim novinarima ima netrpeqivosti i nedostaje solidarnost u slu~aju napada na wih, izjavio je novinar Teofil Pan~i} na okruglom stolu "Napadi na novinare - {tangla kao pogled na svet", koji su u Novom Sadu organizovali Novosadska novinarska {kola i Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine.

Sami mediji, rekao je on, iz svojih politi~kih ili ideolo{kih razloga mogu da se "stave u slu`bu neke kvazidemagogije i da relativizuju napade za koje je jasno da su krivi~na dela".

On je dodao da je u Srbiji stvorena atmosfera gde je potpuno legitimno da qudi uzimaju pravdu u svoje ruke i da na ovakav na~in ispoqavaju svoj bes i agresiju prema svima koji su okarakterisani kao "izdajnici ili neistomi{qenici".

Dirqiv gest Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas i francuski ambasador u Srbiji @an-Fransoa Teral otkrili su ju~e na Obili}evom vencu spomen-plo~u francuskom navija~u Brisu Tatonu, koji je na tom mestu brutalno pretu~en i od zadobijenih povreda preminuo u Beogradu u septembru 2009. godine. Otkrivawe spomenika je simboli~an na~in obele`avawa tragedije koja se desila pre godinu dana, rekao je \ilas.

- Mewawe iskaza svedoka u su|ewu okrivqenima za taj zlo~in dokaz je da jo{ uvek postoje qudi koji qubav prema klubovima koriste kao izgovor za nasiqe istakao je on i apelovao na sve nadle`ne da krivci za taj akt budu ka`weni, a da svi oni koji razmi{qaju da u~ine ne{to sli~no, odustanu.

Ambador Teral je prilikom otkrivawa spomenika pro~itao pismo roditeqa Brisa Tatona, u kojem su izrazili zahvalnost

srpskom narodu za podr{ku koju im daje u te{kim trenucima.

"Mnogo nas je dirnuo ovaj gest postavqawa spomen-plo~e na{em sinu u Beogradu, i iako nismo fizi~ki u mogu}nosti da budemo tu, svim srcem i mislima smo sa vama", navodi se u pismu Tatonovih roditeqa.

Ambasador je istakao da Francuska ni u jednom trenutku nije pome{ala nasilnike koji su pretukli Tatona sa celim srpskim narodom, koji im je pru`io podr{ku nakon Tatonove smrti i dodao da svi treba da rade na tome da se spre~i nasiqe me|u qudima.

DRU[TVO

DNEVNIK

TREZNA GLAVA (I SKUPA OPREMA!) ZA BEZBEDNU VO@WU

Voza~i, ne di`ite graju Prema podacima iz Operativnog centra MUP-a, prethodnog dana na putevima u Srbiji evidentirano je 115 saobra}ajnih nesre}a u kojima je jedna osoba izgubila `ivot, a 115 ih je te`e ili lak{e povre|eno. Iako je ove godine broj saobra}ajnih nesre}a smawen ~ak za 31 odsto u odnosu na isti lawski period, stawe u oblasti bezbednosti saobra}aja je jo{ uvek zabriwavaju}e. Gotovo da nema dana koji se zavr{i bez saobra}ajke.

Za sedam ovogodi{wih meseci evidentirane su ~ak 25.343 saobra}ajne nesre}e u kojima je, na`alost, poginulo 320 osoba. Iako je pro{le godine u istom periodu zabele`eno 37.112 udesa i 470 poginulih, to nikako ne mo`e biti uteha. Novi zakon o bezbednosti saobra}aja i poja~ane kontrole milicije delimi~no su uticali na smawewe nesre}a na na{im pute-

te`e ili lak{e povre|eno, jo{ uvek zahteva veliku brigu svih u saobra}ajnom lancu - od nadle`nih institucija, do voza~a.

Po~ek za sijalice i taksiste Ipak, da bi se prilagodili novom Pravilniku o tehni~kim uslovima vozila, i nabavqali deo po deo opreme, voza~ima je ostavqeno godinu dana za nabavku rezervnih sijalica i prve pomo}i. Voza~i taksija moraju do 2012. nabaviti automobile standarda Euro 3, do kada i voza~i vozila s desnim volanom moraju da ga prebace na levu stranu, ili vi{e ne}e mo}i da registruju automobil. vima, me|utim, podatak da u Srbiji u saobra}ajnim nesre}ama godi{we prose~no strada blizu 1.000 qudi, a izme|u 16.000 i 20.000 bude

Razlozi za stradawa na putevima su brojni, a kao naj~e{}i se isti~e neprilago|ena i prebrza vo`wa voza~a, vo`wa u alkoholisa-

nom stawu i prolazak kroz crveno svetlo na semaforu. Svakodnevno vidimo da voza~i jo{ uvek prilikom vo`we dr`e mobilni na uhu, ne ve`u sigurnosni pojas, a nedavno je zabele`en i slu~aj brze vo`we bez polo`enog voza~kog, pa jo{ u pijanom stawu s 2,47 promila alkohola u krvi.

To {to je ovaj voza~ osu|en na kaznu od 45 dana zatvora i zabranu upravqawa motornim vozilom od 10 meseci - iako u me|uvremenu polo`i voza~ki, malo koristi onima koje je povredio ili mogao da povredi, jer je pijan sleteo s puta. Novim zakonom propisane su prili~no velike kazne za nepo{tovawe saobra}ajnih propisa,

kako bi se uticalo na voza~e da ih se pridr`avaju. Za kori{}ewe mobilnog prilikom vo`we kazna je 5.000 dinara, koliko i za nevezan pojas, neupaqena svetla ili prisustvo alkohola u krvi izme|u 0,3 do 0,5 promila. Direktno u zatvor ide se za ve}u alkoholisanost, preticawe preko pune linije, nasilni~ku vo`wu... a plus se pla}a i nov~ana kazna.

Voza~i treba da imaju na umu da 19. septembra stupa na snagu novi Pravilnik o tehni~kim uslovima vozila, koji podrazumeva i nabavku novog seta za hitnu medicinsku pomo}, u`eta za vu~u, kompleta sijalica koje odgovaraju tipu automobila, sigurnosnog trougla i zimskih guma za sve to~kove. U Ministarstvu za infrastrukturu poru~uju voza~ima da ne di`u graju, jer je ve}ina opreme bila propisana i starim zakonom.

Naime, u javnosti se razvila posebna polemika oko montirawa zimskih guma na sva ~etiri to~ka, jer mnogi smatraju da su dovoqne samo dve predwe. Voza~i ocewuju da je va`nije prilikom vo`we olak{ati nogu na pedali gasa, vo`wu podrediti karakteristikama automobila i puta, te dr`ati odstojawe. Nadle`ni, pak, ka`u, i jedno i drugo: zbog pove}awa bezbednosti u saobra}aju. A ona je, o~ito, ugro`ena. Kazna za nepo{tovawe novog pravilnika je minimalno 3.000 dinara.

R. Dautovi}

AKCIJA „JABUKA ILI LIMUN“

Deca reguli{u saobra}aj Akciju „Jabuka ili limun“ tre}u godinu zaredom prire|uje „Delta Generali osigurawe“ u saradwi sa Ministarstvom unutra{wih poslova Srbije i osnovnim {kolama, s ciqem da se edukuju u~enici osnovnih {kola o pravilnom pona{awu u saobra}aju i pove}a svest voza~a o va`nosti po{tovawa saobra}ajnih propisa kao prevencije

U~esnici i Novosa|ani U akciji „Jabuka ili lumun“ u~estvova}e i osnovci iz Novog Sada. U sredu }e saobra}aj regulisati u~enici Osnovne {kole „@arko Zrewanin“, a dan kasnije |aci O[ „Sveti Sava“ i O[ „Kosta Trifkovi}“. saobra}ajnih nesre}a. Ova edukativna akcija organizuje se od 20. do 24. septembra i bi}e u 50 gradova {irom Srbije sprovedena u 56 osnovnih {kola i obuhvati}e 6.500 u~enika petih razreda.

Neposredan povod za sprovo|ewe akcije je ~iwenica da su deca najugro`eniji u~esnici u saobra}aju, a Srbija je me|u sao-

bra}ajno najnebezbednijim zemqama u Evropi. Pro{le godine je u Srbiji u saobra}ajnim nesre}ama poginulo jedanaestero dece, a povre|eno je 1.026 mali{ana. Za prvih sedam meseci ove godine, prema zvani~nim podacima MUP-a, 18 dece je smrtno stradalo, dok je 857 zadobilo povrede.

Iz vojvo|anskih op{tina u akciji }e u ponedeqak 20. septembra u~estvovati |aci iz osnovnih {kola „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Kawi`i, „Stevan Sremac“ u Senti, „Dositej Obradovi}“ u Somboru, „Ivan Milutinovi}“ u Subotici, „Sever \urki}“ u Be~eju, „@arko Zrewanin“ u Kikindi, „Jovan Du~i}“ u Kleku, „@arko Zrewanin“ u Apatinu i „Bratstvo -jedinstvo“ u Vrbasu.

U~enicima petih razreda bi}e odr`ana predavawa na temu

iz bezbednosti saobra}aja, posle ~ega }e u pratwi pripadnika saobra}ajne policije MUP-a

Pola - pola Lane su u akciji „Jabuka ili limun“ u~enici podelili voza~ima 1.730 komada vo}a, od ~ega polovina limunova, kao opomena za nepo{tovawe saobra}ajnih propisa. Rezultati akcije i pozitivno reagovawe gra|ana na ovakav vid opomene i pohvale, imalo je pozitivan uticaj na podizawe svesti o ovom ozbiqnom dru{tvenom problemu, o ~emu svedo~e i mnogobrojne aktivnosti koje su ove godine organizovane sa ciqem pove}awa op{te bezbednosti u saobra}aju.

iza}i na teren i regulisati saobra}aj. Voza~ima koji po{tuju saobra}ajne propise bi}e nagra|eni jabukom i plaketom zahvalnosti, dok }e nesavesnim, umesto kazne, kao opomena biti deqen limun i plaketa sa molbom da po{tuju saobra}ajne propise.

U sklopu akcije, „Delta Generali osigurawe“ }e svim {kolama u~esnicama u akciji pokloniti promotivni film, koji savetuje decu kako da se pona{aju u saobra}aju.

M. M.

VIGANTOL

Ne postoji rizik od akutne toksi~nosti Portparol Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije Aleksandar Tucovi} izjavio je da stru~waci iz Evrope i doma}e agencije za lekove apsolutno stoje na stanovi{tu da ne postoji rizik od akutne toksi~nosti leka „vigantol“. Tucovi} je rekao da to zna~i da deci u Srbiji uzrasta do dve godine „apsolutno ne preti nikakav hazard“, ali da je dobro i pohvalno {to je proizvo|a~ „Merk“, prema dobrim utvr|enim pravilima i procedurama, povukao ovaj preparat.

Isti~u}i da se neprijatnost dogodila zbog bo~ice sa centralnom staklenom pipetom, koja na sebi ima gumeni zavr{etak, Tucovi} je najavio da }e se ubrzo pojaviti „vigantol“, ali sa plasti~-

nom kapaqkom, koja je postojala i ranije, a koja nije stvarala takve probleme. Proizvo|a~ iz Nema~ke je, naime, ustanovio posle odre-

|enih prijava da ta guma stvara jediwewe „~etiri vinilcikloheksan“, koji nije prikladan u tom leku, objasnio je Tucovi}. On je re-

aplikatora, proizvo|a~ ustanovio da je to „pomalo rizik“.

Tucovi} je izjavio i da „paracetamol“ apsolutno ne izaziva nika-

A „serokvel“?

Na pitawe o „serokvelu“, jednom od najprodavanijih lekova na svetu za nesanicu i smirewe, usled kojeg ~ak i srce mo`e da otka`e, Tucovi} je odgovorio da „mo`emo biti spokojni“. Prema wegovim re~ima, vest koju su objavile agencije sa Novog Zelanda odnosi se na neproverenu studiju, jer je utvr|ena procedura u Evropi i svetu kako se neki lek eventualno trenutno ili stalno povla~i. On je naglasio da apsolutno nigde nema informacija za „serokvel“ da ima neka zna~ajna ne`eqena dejstva. kao da roditeqi mogu biti mirni, jer sam rastvor „vigantola“ apsolutno u sebi nema to jediwewe, ali da je sa primenom staklenog

kve neo~ekivane ne`eqene reakcije i da pedijatri slobodno mogu da daju deci taj lek, koji smawuje temperaturu.

subota18.septembar2010.

15

DRAMATI^AN PAD POSETA STOMATOLOZIMA

Zubi nam nisu za ponos

Istra`ivawa pokazuju da svega 8,5 odsto odrasle populacije u Srbiji ima sve zube, 9,3 odsto nema nijedan svoj zub, dok ~etvrtini populacije nedostaje vi{e od 10 zuba. Lo{e stawe zuba bele`i se ve} u de~jem uzrastu. Tako u Ju`noba~kom okrugu samo 17 procenata dece u 12. godini starosti ima sve zdrave zube. Podaci pokazuju i da prose~an broj karioznih, ekstrahovanih i plombiranih zuba u 12. godini deteta iznosi u proseku 3,26, odnosno od 1,32 u Be~eju do 4,52 u Temerinu, {to je znatno vi{e nego kod prose~nog dvanaestogodi{weg deteta u Evropskoj uniji (1,5).

Kao {to je poznato, pre ~etiri godine stomatolo{ka slu`ba u domovima zdravqa pre{la je na samofinansirawe.Umesto da plate dobijaju od Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe, {to je nekada bila praksa, sada se sve usluge, sem onih koje je zakon izdvojio kao posebne kategorije, napla}uju od pacijenata.

Ministarstvo zdravqa i Zavod za zdravstveno osigurawe izradili su paket usluga u stomatologiji. Po wemu, one koje treba za{tititi su mla|i od 18 godina, trudnice, hroni~ni bolesnici i stariji od 65 godina. Stomatolo{ke usluge za ovu grupu pacijenata i daqe pokriva zdravstveno osigurawe, kao i urgentna stawa, tumore i frakture. Ukupni broj poseta stomatolozima opao je 2006. u odnosu na prethodnu godinu za ~ak 44 odsto, a u 2007. godini za jo{ 11 odsto.

Dok je stomatolo{ka za{tita bila obuhva}ene paketom obaveznog osigurawa, zubari su godi{we imali od 3,25 do ~etiri miliona poseta, a taj broj je posle dono{ewa zakona pao na ispod dva miliona. Broj poseta stomatologu zbog sanacije karijesa i komplikacija karijesa opao je posle dono{ewa zakona za ~ak 64 odsto. Posledica maweg kori{}ewa stomatolo{kih usluga je ve}i broj krezubih i bezubih, {to nije samo pitawe estetike, ve} vodi i u mnoge druge zdravstvene probleme.

I stomatolozi u domovima zdravqa i gra|ani, kako se ~ini, prihvatili su nova pravila i oko rada ovih slu`bi slegla se pra{ina. Istina, nisu se podjednako dobro sna{li stomatolozi u svim domovima zdravqa, ali

oni koji su prihvatili tr`i{no poslovawe, boqe su se sna{li.

Privatizacija ovog sektora dala je jasniju sliku i o kvalitetu rada pojedinih stomatologa i qubaznosti prema pacijentima, pa su tako ~ekaonice ispred pojedinih stomatolo{kih ordinacija pune, a negde gotovo prazne. I cena je u~inila svoje. Dr`ava je odredila maksimalnu cenu koja se mo`e naplatiti kod stomatologa u domovima zdravqa, a koja je ni`a od one u privatnom sektoru, pa je ostavqeno slu`bama da u

tom okviru sami formiraju cenovnik. Pacijent mo`e da bira gde }e le~iti i popravqati svoje zube, da li u najbli`em domu zdravqa ili }e otputovati u susedno mesto.

Naravno, stavovi o privatizaciji stomatolo{ke slu`be su razli~iti. Kako u Ministarstvu zdravqa ka`u definicija prava iz obaveznog osigurawa u oblasti stomatologije su preventivna, de~ja stomatologija, hitna stawa, {to je re{ewe koje se primewuje svugde u svetu. Posle usvajawa Zakona o zdravstvenoj za{titi i Zakona o zdravstvenom osigurawu 2005. godine i reformisawa stomatolo{ke slu`be, do{lo je do dodatnog pogor{awa pokazateqa u stomatolo{koj zdravstvenoj za{titi. U 2006. do{lo je do dramati~nog pada poseta odraslog stanovni{tva stomatolozima za ~ak 46,54 odsto. Godinama unazad, u periodu 1997 - 2005, dok su posete zubaru bile obuhva}ene paketom obaveznog osigurawa, gra|ani Srbije godi{we su ostvarivali od 3,25 do ~etiri miliona poseta.

J. Barbuzan

SPORT

subota18.septembar2010.

6. KOLO SRPSKE LIGE VOJVODINA

Derbi u ^elarevu Dve utakmice koje u 6. kolu Srpske fudbalske lige grupa Vojvodina imaju predznak derbija jesu susreti ^SK pivare i Radni~kog iz Nove Pazove i Doweg Srema i Veternik Vi-

skola. Ove ~etiri ekipe u dosada{wem delu prvenstva jedine nisu osetile gor~inu poraza, a svakako }e mnogo pa`we privu}i kom{ijski derbi u Temerinu izme|u Sloge i Mladosti iz Ba~kog Jarka.

^SK pivara - Radni~ki (NP) Trener ^SK pivare, Dragan Ivanovi}: - Obzirom na to da na{i protivnici jo{ nisu primili gol, o~ekuje se te`ak i neizvestan duel. Na{a blaga prednost je u doma}em terenu, ali `elim da vidim borbenu i kvalitetnu utakmicu. Velika snaga Radni~kog je trener Vani}, ali po{to smo kompletni, o~ekujem minimalnu pobedu.

Trener Radni~kog (NP), Nenad Vani}: - Za svaki me~ se spremamo kao da je najva`niji u sezoni i ho}emo da se nadigravamo s ^elarevcima. Oni su ispali pro{le sezone i `ele ekspresni povratak, a mi imamo obavezu da nastavimo dobre igre i opravdamo dosada{we rezultate. Idemo na pobedu, bez kalkulacija i u ^elarevu. U kombinaciji za tim nije samo povre|eni Romi}.

Dowi Srem - Veternik Viskol Trener Doweg Srema, ^eda Mati}: - Veterni~ani su predodre|eni za dobre rezultate i uz nas }e biti jedan od kroja~a vrha tabele. Pro{le sezone su u posledwem kolu izgubili lidersku poziciju i ponovo imaju najvi{e ambicije, kao i mi.

Zato o~ekujem neizvestan duel, a nadam se da }e pobediti boqi. Najbitnija nam je na{a igra, a sitne povrede koje nas mu~e bi}e sigurno sanirane do nedeqe.

Novi trener Veternik Viskola, Du{an Miji}: - Zapalo mi je da vodim derbi na premijeri, ali je sigurno da idemo da se nadigravamo sa uvek neugodnim doma}inom. Veternik ima kvalitet za vrh tabele i to je do sada pokazao, a bilo je i nesre}nih situacija gde smo na{im gre{kama gubili bodove. Pokazali smo do sada kvalitet i ozbiqnost i nameravamo tako da nastavimo. U sastavu ne}e biti Markovi}a koji odra|uje `ute kartone.

Sloboda (NK) - Cement Trener Slobode, Slobodan @ivkov: - Posle nesre}nog poraza u ^elarevu, `elimo da se vratimo na pravi kolosek i zato imamo imperativ pobede nad Cementom. Beo~inci imaju dobru ekipu, ali nam se u sastav vra}a Ostoji} posle tri me~a suspenzije, a fali}e nam ^eki}, dok je ^onka pod znakom pitawa.

Trener Cementa, Zoran Gruji}: - Upali smo u rezultatsku krizu posle dobrog starta i ~ekamo me~ koji }e sve preokrenuti, a nadamo se da to mo`e da bude ovaj u Novim Kozarcima. Na{ doma}in je efikasna ekipa, ali i prima dosta golova pa to garantuje dobar susret. @elimo povratak u gorwi deo tabele jer nam je tamo mesto.

Tekstilac Ites - Dolina (P) Trener Tekstilca, Zoran ]iri}: - Neophodni su nam bodovi i, bez obzira na to {to maksimalno po{tujemo Dolinu, idemo na pobedu. Oni su kvalitetni, sa odli~nim pojedincima, ali nemamo izbor nego da pru`imo maksimum na svakom predstoje}em me~u.

Izosta}e Jovi~evi} koji odra|uje `ute kartone.

Trener Doline, Branko \oki}: - Bi}e te{ko kao i na svakom gostovawu u ligi. Tekstilac je solidan kod ku}e, prima malo golova i ima iskusne igra~e. Imamo obavezu da branimo dosada{we rezultate, ali smo suo~eni s mnogobrojnim kadrovskim problemima. Ne}e biti \okovi}a, Staji}a i Smederevca.

Mladost (A) - Kikinda Novi trener Mladosti (A), Qubomir Kasalovi}: - Na prijateqskom me~u sam video s ~im raspola`em i skora{wa poja~awa (Jovanovi} i Ili}) su se dobro uklopili, ali imamo problema u sastavu. Izosta}e nam Veselinovi} (dva `uta) i mladi Stevanovi} je polomio kqu~nu kost, pa ga o~ekuje pauza. Bez obzira na to, o~ekujem trijumf jer ve} sada imamo imperativ pobede i igra}emo ofanzivno.

Novi trener Kikinde, Milan Kovrlija: - Iako sam nov na klupi, poznajem sve igra~e i ve}inu sam ranije trenirao. Wih najpre treba sada osposobiti za rad i ~ekati zimu za dodatne pripreme i za jak drugi deo sezone. Me~ s Mlado{}u }emo igrati naboqe {to umemo, pa ako osvojimo bodove, tim boqe.

Sloga - Mladost (BJ) Trener Sloge, Miodrag Cviji}: - Kom{ijski derbi je uvek ne{to posebno. Nema tajni, sve }e odlu~iti trenutna isnpiracija. Zanima nas samo pobeda, jer smo obavezni prema na{oj publici, ali i polo`aj na tabeli nas uslovqava da budemo na najvi{em nivou. Povre|eni su nam Stanojev i Beri}, a Bubwevi} je pocrveneo.

Trener Mladosti (BJ), Tibor Kova~: - Imamo dobru atmosferu posle pobede u pro{lom kolu i o~ekuje nas prava prvenstvena utakmica s puno navija~a. Uvek `elim da pobedi boqi i nadam se da }e to biti slu~aj i ovoga puta. Sloga je boqa ekipa nego {to sada pokazuje tabela. Luki} i Raci} su povre|eni, a bolestan je Isak.

Pali} - Solunac (R) Trener Pali}a, Vlada @iki}: - Sve ide na boqe, imali smo dve te{ke utakmice i uspeli smo da se izborimo. Sada treba dva te{ko zara|ena boda u dva me~a da overimo na svom terenu protiv Solunca, ali po{to i gosti igraju napada~ki, ne}e biti lako. Krsti} vu~e povredu sko~nog zgloba, a Pr{i} ima parne kartone.

Trener Solunca, Milan Tintor: - Pali} je pod imperativom pobede i to mo`e da bude na{a {ansa. @elimo da se nadigravamo i borba }e biti bespo{tedna. Pali} je mnogo kvalitetniji nego {to to do sada rezultati pokazuju i moramo biti maksimalno oprezni.

Vr{ac - Senta Trener Sente, Branislav Bulatovi}: - S prvim mestom na tabeli dobili smo obavezu vi{e, a Vr{ac nam je tradicionalno neugodan protivnik. Nikada na wihovom terenu nismo

uzeli ni bod, ali nameravamao da preokrenemo tradiciju. Oni su u usponu posle pobede nad Kikindom. Milivojev i Cvetkovi} imaju kartone, ali mogu da biraju.

M. Risti}

DNEVNIK

c m y

16

PROMOCIJA NOVOG SELEKTORA SRBIJE VLADIMIRA PETROVI]A

Pi`on vodi orlove na Euro Nacionalna ku}a fudbala u sve~arskom dekoru promovosila je u hotelu „Hajat“ novog selektora orlova, Vladimira Petrovi}a (55). O fudbalskom ume}u Pi`ona ve} se puno toga zna, uostalom svrstan je u red jednog od najboqih igra~a koje je ova zemqa imala. U kra}em filmskom prikazu evocirane su uspomene na Petrovi}eve bravure sa zelenih terena, posebno u dresu Zvezde, ~ija je ~etvrta zvezda, koji je nosio 497. puta (117 golova), a kasnije u dresu Arsena-

Zalogaj Poluglasno se u javnosti mo`e ~uti razmi{qawe da je klupa reprezentacije preveliki zalogaj za Pi`ona.

- Trenerski posao je svuda isti. Istina je, nemam tako bogatu trenersku karijeru kao moj prtehodnik, ali osvajao sam i ja neke trofeje, kalio se po svetu i usavr{avao se i mogu da ispunim ovaj zadatak - odgovorio je Petrovi}.

Vladimir Petrovi} i Tomislav Karayi} na ju~era{woj promociji

da predvodim najboqu reprezentaciju zemqe, {to je posebna ~ast.

Ostvarila mi se velika `eqa, a logi~no je da ose}am i silnu odgovornost i obavezu da orlovi nastave da prave zapa`ene rezultata. U~ini}u sve {to je u mojoj mo}i da odemo na EP - vidno uzbu|enim glasom istakao je Petrovi}.

Predsednik FSS Tomislav Karaxi} je uru~io Petrovi}u trenerku sa wegovim imenom, ~estitao mu, pru`iv{i mu maksimalnu podr{ku.

Menayeri Petrovi} je poznat kao stru~wak koji energi~no odbija pritisak menaxara koji znaju da guraju u tim svoje klijente.

- Nisam imao takvih problema, jer uvek igraju najboqi.

To je jedina prava fudbalska filozofija - uzvratio je Pi`on.

tisaka, da nema imperativ plasmana na EP, jer tako ne{to ne mo`e niko da garantuje u `estokoj konkurenciji. Okre}emo se novim izazovima, a to su dueli protiv Estonije i Italije - poru~io je Karaxi}.

Novi selektor bio je potom na raspolagawu brojnim predstavnicima medija, spreman da pru`i odgovore na sva pitawa. Prvo je bilo vezano za potencijalni strah zbog poreme}ene atmosfere u reprezentaciji.

Barsu ili Atletiko.

Dobri smo prijateqi, ~ujem da se vratio u [paniju. Pozva}u ga telefonom, da ~ujem wegove impresije o ekipi.

Ho}e li biti radikalnijih kadrovskih promena u selekciji?

- Ne, jer vremena nema, pa }u se osloniti na stare i proverene snage.

Nama je rezultat bitan, ho}emo na EP, a hvala predsedniku koji nas je rasteretio, poku{ao da smawi pritisak. Sportista sam, volim da pobe|ujem, `elim da na svim me~evima trijumfujemo i to bi zna~ilo da mo`emo do prvog mesta u grupi. Da li }e tako biti, pokaza}e vreme.

Prvi radni zadatak Petrovi}a o~ekuje ve} danas.

- Idem u Moskvu da na delu vidim Marka Lomi}a koji igra za Dinamo. Potrebni su nam kvalitetni bo~ni igra~i, jer su van stroja Ivanovi} i Kolarov. Ima-

Afrika Podeqeni su stavovi oko u~inka orlova u Ju`noj Africi.

- Plasman na SP je sjajan i veliki rezultat. Tamo se nismo proslavili, tabela sve govori. Da smo pro{li grupu ocena bi bila pozitivna - objasnio je Petrovi}.

Povratak Stojkovi}a la, Antverpena, Bresta, Standarda i Nansija. Pi`on je u reprezentaciji nastupio 34 puta (5 golova), bio je u~esnik dva Mondijala: u Nema~koj i [paniji.

Tako|e, iza wega je gotovo dve decenije uspe{nog trenerskog sta`a, osvojeni trofeji sa Zvezdom (Kup), Slavijom Mozer u Belorusiji (dupla kruna), Dalijenom u Kini (dupla kruna), bio je selektor Kine i olimpijskog tima Kuvajta, a svakako najvrednije odli~je je srebrna medaqa sa reprezentacijom SCG sa EP mladih selekcija 2004. godine u Nema~koj.

- Zahvaqujem se rukovodstvu saveza, brojnim prijateqima na podr{ci, jer posle 38 godina provedenih u fudbalu dobio sam {ansu

Na spisku }e ponovo biti mesta za golmana Stojkovi}a.

- Raduje me wegov povratak u formu, deficitarni smo na poziciji golmana. Bi}e na spisku, sasvim sigurno. Jo{ jednom je potvr|eno pravilo da bez kontinuiteta u igri, u klubu, nemam prave forme ni za reprezentaciju. To potvr|uje i primer Stojkovi}a koji se ustalio na golu Partizana - najavio je Pi`on.

- Vidim ponovo osmehe na licima fudbalskih qudi, {to zna~i da }emo raditi u kvalitetnom ambijentu, uz puno pozitivne energije. Dobili smo odli~nog selektora, ma|ioni~ara sa loptom, koji mo`e da stane ponosno ispred svake na{e fudbalske veli~ine.

Pratio sam wegov trenerski rad, uverio se koliko znawa poseduje prilikom EP u Nema~koj sa mladom selekcijom. @elim mu puno sre}e i poru~ujem da radi bez pri-

- Ne pla{im se izazova, jer da je druga~iji, ne bih ni prihvatio poziv. Znam {ta me ~eka, ali situacija nije alarmantna, a brzo }emo popraviti atmosferu. Imam na raspolagawu sjajne fudbalere koji imaju zapa`ene uloge u najve}im klubovima Evrope - uzvratio je Pi`on.

Da li je planiran susret sa Radomirom Anti}em?

- Po{tujem ga kao velikog trenera. Ne mo`e svako da vodi Real,

Kleo Neizbe`na tema je i Brazilac Kleo, wegov budu}i status u reprezentaciji.

- Ne znam da li je dobio na{ paso{, pa je neumesno u ovom ~asu razgovarati na tu temu poru~io je Petrovi}. mo odli~na krila, Krasi}a, Jovanovi}a i To{i}a. Treba nam mnogo vi{e upotrebqivih lopti za @igi}a, na tome }emo raditi - saop{tio je Petrovi}.

Stru~ni {tab }e popularni Pi`on kompletirati naredne nedeqe i prezentirati ga javnosti.

Z. Rangelov

PREDSEDNIK FSS KARAYI] UZVRATIO NA OPTU@BE BIV[EG SELEKTORA ANTI]A

Operite ruke i obri{ite suze U podu`em saop{tewu, nakon smene, Radomir Anti} se osvrnuo na de{avawa u Savezu.

Posebno je naglasio opstrukciju u radu sa kojom se sreo u `equ da modernizuje rad Saveza.

- Nemam komentar - najpre je rekao Karaxi}.

Ipak, usledio je odgovor.

- Zahvalnost tim qudima koji vi{e nisu sa nama. Pored brige i `alosti {to nisu bili u situaciji da modernizuju savez; moram da im ka`em da nismo najlep{i, najpametniji i najmoderniji. Kakvi smo, takvi smo. Vodi}emo

fudbal daqe onako kako to od nas narod zahteva. Nemogu}e je da su oni `eleli vi{e od nas uspeh na Mondijalu. Preporu~ujem svima onima koji imaju pune o~i suza za doju~era{wim saradnicima da ih obri{u i operu ruke i potra`e tra~ak lepote i vrednosti u na{em novom selektoru, koji }e biti kqu~ dobre hemije u ekipi. Nepokolebqivo guramo napred.

Razjasnio je Karaxi} i pitawe oko premija sa SP, i mogu}nosti da one budu umawene fudbalerima.

- To su budala{tine, a do me~a sa Estonijom fudbaleri }e dobiti nagradu. Moja pri~a na Farskim ostrvima iskori{}ena je kao paravan, servirana pred duel sa Slovenijom. Rekao sam u {ali kako bi bilo dobro da se momci odreknu dela premije da opremimo Sportski centar ili bar prolongiraju rok za isplatu za godinu dana. Ne znam da li bi iko normalan, pred va`nu utakmicu, uradio tako ne{to. Uskoro fudbaleri dobijaju pare koje su po{teno zaradili - konstatovao je Karaxi}.

Z. R.

BRAZILAC SAMIR BLISTA U DRESU ZAGREBA^KOG DINAMA

I Hrvati imaju svog Klea Fudbaler zagreba~kog Dinama, Brazilac Samir bio je odli~an protiv Viqareala, a hrvatska javnost ga `eli u reprezentaciji. Brazilomanija je zavladala na Balkanu! Posle kampawe da Partizanov Brazilac Kleo dobije srpski paso{, a potom da igra za srpsku reprezentaciju, isti slu~aj doga|a se i u Hrvatskoj.

Ruku na srce, na{e kom{ije su ve} pro{le taj proces sa Eduardom da Silvom, biv{im igra~em Dinama, a sada ukrajinskog [ahtjora, koji odavno nosi dres hrvatske reprezentacije. Ali, sada je re~ o novom Brazilcu - Samiru (Horge Samir Kuz Kampos), igra~u zagreba~kog kluba.

Naime, Samir je blistao u me~u 1. kola grupne faze Lige Evrope protiv Viqareala, i bio najzaslu`niji za iznena|uju}u pobedu od 2:0. ^ak su i izve{ta~i {panskih medija ocenili da „hrvatska fudbalska liga ne zaslu`uje da gleda takvog igra~a kao {to je Samir“ (hteli su da ka`u da on zaslu`uje da igra u mnogo ja~oj ligi).

Na stranicama Hrvatskog fudbalskog saveza od 13. septembra postoji anketa o tome koga bi qubiteqi fudbala voleli da vide u reprezentaciji od ponu|enih fudbalera, odnosno ko od wih zaslu`uje poziv Slavena Bili}a. Na listi je i ime brazilskog veziste.

Samir je dobio najvi{e glasova do 15. septembra, ~ak 30 odsto u izboru 350 posetilaca, ali posle odli~ne igre protiv Viqareala, jo{ vi{e je narasla podr{ka javnosti u wegovu korist u odnosu na ostale.

Od oko 1.500 qudi koji su glasali u anketi, wih gotovo 50 odsto opredelilo se za Samira.

Prvi ~ovek Dinama Zdravko Mami} blistao je posle pobede nad Viqarealom i dobacivao menaxerima da Samira ne}e tako lako prodati.

- Nemojte da se smejati. Samir ne}e u inostranstvo tako brzo.

Obe}ao sam Vahi (treneru Dinama Vahidu Halilhod`i}u) da ga ne}u prodavati i to }e tako bi-

ti. Pusti neka cena raste na 50 miliona evra- rekao je Mami} Samirovog agentu posle me~a.

Mami} je odavno govorio da Samira treba zvati u hrvatsku reprezentaciju, ali ga nisu slu{ali. Sada je dao ovakvu izjavu: - Mislim da ga ne treba zvati u reprezentaciju. On je tako lo{ igra~ i karakter da bi oskrnavio na{u {ahovnicu i da ga ne treba pozvati. Verovatno ste shvatili moj sarkazam, ali moram tako jer, koga ja pohvalim, taj je u te{koj situaciji. Ja ka`em dobar dan, svi ka`u laku no}. Mo`da sam mu ovom izjavom kojom sam ga ocrnio otvorio put u reprezentaciju - kazao je Mami}.

SPORT

c m y

DNEVNIK

Subota (16) (16) (16.30) (16.30) (19)

Nedeqa ^A^AK: Borac - Partizan (15.30, TV Arena) BEOGRAD: Rad - Hajduk (16) SUBOTICA: Spartak Zlati. voda - Sloboda P. Sevojno (16.30, RTS) 1. Partizan 4 4 0 0 9:1 12 2. Vojvodina 4 3 1 0 6:0 10 3. Crvena zvezda 4 3 1 0 6:2 10 4. Spartak 4 2 2 0 4:1 8 5. Sloboda PS 4 2 2 0 3:1 8 6. Borac 4 2 2 0 3:1 8 7. In|ija 4 2 0 2 6:4 6 8. OFK Beograd 4 2 0 2 3:4 6 9. Rad 4 1 2 1 4:3 5 10. Jagodina 4 1 1 2 2:5 4 11 Smederevo 4 0 3 1 1:2 3 12. Javor 4 0 3 1 1:3 3 13. BSK Bor~a 4 0 2 2 3:7 2 14. Metalac 4 0 1 3 0:3 1 15. Hajduk 4 0 0 4 3:9 0 16. ^ukari~ki 4 0 0 4 0:9 0 U slede}em kolu (25/26. septembra) sastaju se - IN\IJA: In|ija – BSK, IVAWICA: Javor – Jagodina, BEOGRAD: ^ukari~ki – Crvena zvezda, Partizan – Spartak Zlatibor voda, OFK Beograd – Rad, KRAGUJEVAC: Metalac (GM) – Crvena zvezda, LU^ANI: Sloboda Point Sevojno – Vojvodina, KULA: Hajduk – Borac.

CRVENA ZVEZDA DOMA]IN JAVORU

I Adi konkuri{e Vezali su crveno-beli tri prvenstvena trijumfa, sledi okr{aj protiv velikog du`nika Javora (19 ~asova) koji je udaqio Zvezdu od titule u pro{loj sezoni.

- Pamtimo taj neugodan poraz. Druga je situacija ove godine, bi}emo bodreni na{im Delijama. Nadamo se dobroj poseti na stadionu, i uz pravi pristup, borbenu, agresivnu i kvalitetnu igru, nadamo se pobedi. Javor ne blista u ovom {ampionatu, ali to je ekipa sa prepoznatqivom igrom, agresivna, dobro organizovana, vo-

|ena dugi niz godina odli~nim trenerom.

U posledwe ~etiri utakmice protiv Crvene zvezde su zabele`ili dve pobede. Na nama je da u|emo maksimalno u ovu utakmicu - smatra trener Beogra|ana Aleksandar Kristi}.

Nema ve}ih kadrovskih problema u taboru Zvezde, a poja~awe iz Gane Li Adi spreman je i bi}e u konkurenciji za tim protiv Javora.

- Imao je nekoliko treninga mo`e da pomogne. Vide}emo koliko - zakqu~io je Kristi}.

Z. R.

Hrabro na favorita Upravni odbor OFK Beograda ve} godinama planski vodi klub sa Karaburme, anga`uje kvalitetne trenere, okupqa talentovane fudbalere, afirmi{e ih pa redovno za razne selekcije, po~ev od omladinskih nastupa po nekoliko igra~a plavo-belih.

Retko svoje prvotimce optere}uje imperativom pobede pa se igra lepr{avo i nadahnuto. Zato je wihov klub skoro uvek u gorwem domu najkvalitetnijeg ranga. Takav rival }e danas ugostiti In|iju.

- Naravno, Beogra|ani i sada imaju odli~nu ekipu, posle Partizana, Crvene Zvezde i Vojvodine, ~ini mi se, najboqu me|u superliga{ima pa su, obzirom da se igra pred wihovim navija~ima, svakako favoriti. Me|utim, skockali smo i mi solidan fond igra~a, tako|e izuzetno mladih: Jak{i}, Vu~eti}, Kosti}, Batioja, Bubalo, Joksimovi}, Bareiro...Govorim o nekolicini koji ~esto igraju, a tek imaju dvadeset ili koju godinu vi{e. Imamo i nekolicinu iskusnih asova, mislim na Poleksi}a, Jankovi}a i Joksimovi}a, pa ne}emo krenuti na izlet u prestonicu.

Naprotiv, poku{a}emo da se nadigravamo s doma}inom i da navija~e na Karaburmi uverimo da nismo slu~ajno izborili plasman u elitnu konkurenciju i u woj vezali dve uzastopne pobede. Uostalom, vide}emo kako }e se igra odvijati - isti~e {ef stru~nog {taba In|ije, Mom~ilo Rai~evi}.

Nekoliko posledwih utakmica bili ste osetno hendikepirani.

Davidov je izdr`avao kaznu, a Vu~eti}, Jankovi} i Nagli} su vukli neugone povrede?

- Sada je znatno povoqnije.

Izosta}e Davidov, mora pauzirati jo{ ovaj me~, a ostali su trenirali, ra~unam na wih, a pred samu utakmicu }u odrediti startere.

Va`no je da na svakom mestu imamo po nekoliko dobrih i zdravih igra~a - dodao je Rai~evi}.

Da. Vi}enti}

DERBI PRVE LIGE NA DETELINARI: NOVI SAD – BANAT

Povrede mu~e Govedaricu Qubiteqi fudbala u Novom Sadu danas }e na stadionu Detelinara imati priliku da u`ivaju u majstorijama doma}ih kanarinaca i drugolasiranog Banata, a ovaj susret slovi za derbi 7. kola Prve lige Srbije.

Oba tima u dana{wi okr{aj ulaze sa velikim samopouzdawem. Naime, Novosa|ani su u mini seriji od tri susreta bez poraza i sedam osvojenih bodova, a identi~an u~inak imaju i Zrewaninci. Pro{log vikenda mlada ekipa trenera Govedarice, osvojila je bod u Sremskoj Mitrovici odigrav{i 1:1 sa Sremom, dok su fudbaleri Banata tako|e remizirali protiv novajlije BASK-a identi~nim rezultatom.

Dana{wi rivali pro{le sezone odmerili su snage dva puta, na Detelinari nije bilo pobednika (0:0), dok su izabranici trenera Kuzeqevi}a bili boqi u Kara|or|evom parku (2:0).

Povrede igra~a u protekla dva kola zadavale su dosta glavoboqe stru~nom {tabu `utoplavih, a u kakvom sastavu }e se Novosa|ani suprostaviti Bana-

^ekovi} i Bajat

tu i {ta o~ekuje od dana{weg derbija, {ef struke Zoran Govedarica ka`e: - Mesta euforiji nema. Mladi sastav je odli~no po~eo sezonu,

vezali smo tri dobre partije i sakupili sedam bodova, ali to ne sme da nas zavara. Sigurno je da je samopouzdawe kod mojih fudbalera sada mnogo ve}e, ali moramo biti svesni da nam u goste dolazi jedna od najiskusnijih ekipa, koja uz Kolubaru i Proleter igra u istom sastavu protekle tri godine. Ciq gostiju je povratak u elitu {to su dosada{wim igrama i pokazali.

Imaju nekoliko sjajnih fudbalera, nikog posebno ne bih izdvajao, a trener Kuzeqevi} je jedan od najcewenijih na ovim prostorima. [to se ti~e zdravstvenog biltena, i danas ne}emo istr~ati u najja~em sastavu. Derbi me~ propusti}e Jovanovi} i Ze~evi}, dok su pod znakom pitawa Raki} i Kav~i} – ka`e {ef struke Novosa|ana Zoran Govedarica.

Utakmica Novi Sad - Banat igra se na stadionu na Detelinari u 16.30 ~asova. I. Grubor

PROLETER DESETKOVAN U SOMBORU

Bez Asanija i Veselinovi}a Nakon {est prvoliga{kih kola novosadski FK Proleter je kao i u debitantskoj sezoni najprijatnije iznena|ewe. Zaseo je na lidersku poziciju. U prethodnom kolu ~eta sa Slane bare nadvisila je Novi Pazar nanev{i mu ubedqiv poraz.

Danas Slanobarci odlaze u Sombor, jedno od neugodnijih gostovawa u nameri da poku{aju da nastave uspe{an niz. Trener Qubomir Ristovski dobro zna vrline i mane ekipe kolege Zoltana Saboa. Izuzetno ga ceni i napomiwe: - Znamo se u du{u, bi}e ovo jo{ jedan od te{kih me~eva.

Poslovi~no igramo dobro u

17

IN\IJCI NA KARABURMI

SUPERLIGA SRBIJE – 5. KOLO BEOGRAD: OFK Beograd - In|ija SMEDEREVO: Smederevo - ^ukari~ki Stankom NOVI SAD: Vojvodina - Metalac JAGODINA: Jagodina - BSK Bor~a BEOGRAD: Crvena zvezda - Habitfarm Javor

subota18.septembar2010.

Somboru, gde smo u pro{lom prvenstvu zaslu`eno slavili.

Radni~ki je skup dobrih pojedinaca, kadar da pobedi svakog rivala. Nadam se da im ne}emo pru`iti priliku za slavqe.

Proletos su na Slanoj bari izdr`ali nalete i odneli bod.

Prilika je da im se najmawe vrati istom merom - poja{wava Ristovski.

U posledwih nekoliko kola odli~ne partije pru`ao je Miroslav Vislavski. Na gostovawu u Somboru postigao je dva gola i re{io pitawe pobednika. Ovoga puta ne}e igrati.

- Veoma mi je `ao {to je Vislavski u nadoknadi vremena do-

bio drugi `uti, odnosno crveni karton. Wegov izostanak bi}e hendikep jer je dokazao da }e ova sezona biti wegova potpuna afirmacija. Nemamo za ~ime da jadikujemo, koga nema bez wega se mora - istakao je na kraju Ristovski.

Nenadano su se na posledwem treningu pred put u Sombor povredili Asani, Veselinovi}, Lazarevi} i Buqi}, koji su se pridodali Popinu i Stamenkovi}u, pa }e trener Proleter biti na velikim problemima: kojim igra~ima }e ukazati {ansu da povoqnim rezultatom odbrane visoku poziciju.

M. Popovi}

Mario \urovski najavio pobedu Vojvodine

Foto: F. Baki}

VOJVODINA DO^EKUJE METALAC IZ GORWEG MILANOVCA

Novosa|ani orni za revan{

Kada je u pro{lom prvenstvu posle zimskih priprema u Vojvodini sve li~ilo da }e crveno-beli imati blistavo prole}e, snovi su raspr{eni ve} na prvom gostovawu u Kragujevcu. Doma}in, Metalac iz Gorweg Milanovca, tada je na “^ika Da~i” o~itao fudbalsku lekciju Vojvodini i nagovestio da ne}e igrati u Evropi.

Danas, posle ~etiri odigrana prvenstvena kola u novom [ampionatu, Vojvodina je ponovo orna da se plasira na mesto koje vodi na evropsku scenu, dok je Metalac na za~equ tabele. Na papiru, dakle, sve je jeasno: bodovi bi morali da ostanu u Novom Sadu.

- Uva`avamo maksimalno dana{weg rivala, najvi{e zbog toga {to je u prethodnom me~u pokazao da mo`e da pobedi Vojvodinu – ka`e aktuelni {ef stru~nog {taba Novosa|ana Zoran Milinkovi}. – Ne be`imo od uloge favorita, `elimo revan{, ali na terenu moramo da poka`emo snagu i da osvojimo bodove.

Milinkovi} je nagovestio promene u postavi.

- [toper Daniel Mojsov oporavio se o povrede i zauze}e mesto u odbrambenoj liniji. To jo{ nije slu~aj s Lazeti}em koji je zbog povrede lista trenirao smawenim intenzitetom i Ili}em koji je u procesu rehabilitacije.

Mnogo toga u irgi Novosa|ana zavisi}e od kreacija Marija \urovskog.

- Lepo je za nas po~ela nova sezona. Igramo dobro i pobe|ujemo, pa zato pozivam navija~e i sve koji vole Vojvodinu da danas do|u na stadion “Kara|or|e” i podr`e nas na putu ka novoj pobedi. Ne `elim mnogo da pri~am o suparniku. Ipak, od nas sve zavisi – jasan je reprezentativac Makedonije.

Dana{wa utakmica na stadionu “Kara|or|e” po~iwe u 16.30 sati, a o~ekuje se da Vojvodina zaigra u sastavu: Brki} – Vuli}evi}, Milovi}, Mojsov, Pavlovi} – Medojevi} – Abubakar, Mereba{vili, \urovski, Katai – Jao. S. Savi}

18

SPORT

subota18.septembar2010.

MUKE PO ZREWANINSKOM PROLETERU

ZBOG KORI[]EWA NEDOZVOQENIH SREDSTAVA

[ampioni plivaju na suvom Dok se u Evropi poznata Miroslava Najdanovski za nove medaqe ve} godinu dana sprema u italijanskim bazenima, a Ivan Len|er i ^aba Sila|i putuju iz Zrewanina u okolne gradove da bi zadr`ali pozicije na svetskim rang listama, vi{e od 160 takmi~ara svih kategorija Pliva~kog

- Posle inspekcijske zabrane, ostaje pitawe kako preplivati do naredne letwe sezone, kako zadr`ati vrhunske pliva~e i wihove sve brojnije naslednike, kako obezbediti obuku za nepliva~e i rekreaciju za brojne gra|ane - pita se predsednik Pliva~kog kluba Proleter i Pliva~kog saveza Vojvodine Dragan Radosav.

DNEVNIK

ali napomiwem da je Proleter najboqi u Srbiji u seniorskoj i juniorskoj konkurenciji, kao i da su pioniri i katedi iz Zrewanina me|u tri najsuspe{nija kluba u dr`avi - ka`e Radosav.

Novi direktor Sportskog centra „Jug“, u ~ijem sastav su oba bazena, trener Proletera i reprezentacije Srbije Dejan Pejinovi}

Kikanovi} suspendovan osam meseci Biv{i ko{arka{ Crvene zvezde Elmedin Kikanovi} ne}e mo}i da igra ko{arku narednih osam meseci. Reprezentativac Bosne i Hercegovine suspendovan je zbog toga {to je koristio nedozvoqena sredstva. Naime, Kikanovi} je bio pozitivan 7. jula, posle polufinala plej-ofa srpskog {ampionata.

Tada mu je u krvi prona|en stimulans ~etiri metil - dva heksamin. Kikanovi}u je pretila kazna od dve godine, ali mu je Antidoping komisija na kraju izrekla minimalnu, koja zahteva odsustvo sa terena osam meseci.

Kikanovi} u klin~u s Mari}em

VNBA LIGA

Sijetl osvojio titulu Sijetl Storm osvojio je titulu prvaka VNBA po{to je i u tre}oj utakmici velikog finala savladao Atlantu Drim sa 87:84.

Najefikasnija u pobedni~kom timu bila je Svin Ke{ sa 18 poena, dok je kod Drima Ejnxel Mekotri postigla 35 ko{eva.

Najkorisnija igra~ica finalne serije je igra~ica Sije-

Ivan Len|er i ^aba Sila|i

kluba Proleter ostalo je na suvom, jer je re{ewem gra|evinske inspekcije stavqen katanac na pokriveni bazen, a letwem je istekla sezona.

Zabrana kori{}ena usledila je, pre svega, zbog dotrajalosti bazenske plo~e, ali nije tajna da taj bazen, star tri decenije, zahteva kompletnu obnovu, spoqa i iznutra. Da je bezbednost korisnika ugro`ena, bilo je jasno i pre dve godine, kada je pao deo krovne konstrukcije. Sre}om, tada niko nije bio povre|en.

On ocewuje da bez finansijskih ulagawa i uslova za plivawe u Zrewaninu, nije mogu}e nastaviti sa uspesima i vrhunskim rezultatima.

- Na{i seniori i juniori su sada najboqi u Srbiji, a pioniri i kadeti me|u tri naj boqa kluba ka`e Radosav i nazna~ava da o~ekuje finasijsku pomo} iz pokrajinskog i republi~kog buxeta i od sportskih asocijacija.

- Ne zavidimo, ve} ~estitamo drugim gradovima i klubovima koji su dobili olimpijske bazene,

ocewuje da u nizu pitawa prioritet ima izgradwa kotlarnice, a zatim natktivawe otvorenog bazena.

Dok se uz pomo} ~elnika Zrewanina tra`e re{ewa i pare za obnovu dva bazena, kvalitetniji takmi~ari putova}e u Novi Sad, u bazen na Klisi, a oko 160 najmla|ih u Kikindu.

Zatvarawe bazena pogodilo je i vaterpoliste i ronioce. Vaterpolisti su odustali od takmi~ewa u Prvoj B ligi, dok de~aci iz podmlatka tog kluba treniraju na suvom, u Xudo klubu.

BANAT GOSTUJE NA NOVOSADSKOJ DETELINARI

Klopka za kanarince Fudbalere Banata o~ekuje jo{ jedan te`ak me~ u nizu i pravi derbi sa starim rivalom ekipom Novog Sada, na ~ijem terenu Zrewaninci uglavnom pru`aju dobre partije. Stru~ni {tab ekipe iz grada na Begeju za ovaj duel sigurno ne}e mo}i da ra~una na efikasnog ]ulibrka koji je dobio crveni karton, a Cavri} je ve} du`e vreme povre|en.

Pod velikim znakom pitawu su Baqak i Zowi}, koji su zbog povreda propustili posledwi trening pred ovaj susret sa kanarincima.

- Novi Sad ima odli~an sastav i bi}e veoma neugodan rival za moje momke, favorita u prvenstvu nema - re~i su Slavenka Kuzeqevi}a, trenera Banata. - Liga je dosta izjedna~ena, a ja se na-

dam dobroj fudbalskoj predstavi na Detelinari.

Po svemu {to smo prikazali mi mnogo boqe igramo na strani, osvojili smo ve} {et boodova na gostovawima, pa bi bilo lepo da tu seriju i nastavimo. Na{em timu je potrebno strpqewe, i iskustvo koje moramo da sti~emo iz me~a u me~, jer samo tako mo`emo da ostvarimo povoqan rezultat, bitno je samo da ostanemo nepora`eni i u vrhu tabele. Posle nekoliko dobrih igara u kojima smo imali i rezultat, kao da se o|ednom stvorio pritisak na ekipu i da od pre dve utakmice i ne igramo onako kako po kvalitetu igra~a i mo`emo. Ipak, nadam se da je upravo utakmica sa Novim Sadom odli~na prilika da poka`emo koliko vredimo.

N. Jowev

U BA^KOJ PALANCI OSNOVAN ISTOIMENI KLUB MALOG FUDBALA

Palan~ani realizovali slovena~ku ideju U Ba~koj Palanci je nedavno odr`ana osniva~ka skup{tina Kluba malog fudbala Ba~ka Palanka koji je prvi klub takve vrste u ovoj op{tini. Na osniva~koj skup{tini je za predsednika izabran Pavle Po~u~, dok }e sportski direktor biti biv{i istakuti fudbaler Ba~ke Zoran Karpov. Ideju za osnivawe ovakvog kluba su fudbalski entuzijasti iz Ba~ke Palanke dobili od instruktora u slovena~kom fudbalskom savezu za mali fudbal i sproveli je u delo. Interesovawe gra|ana na{eg grada i op{tine postoji, a osnivawe ovakvog kluba je nai{lo na veliku podr{ku Ba~kopalan~ana.

- Imali smo malo problema, pre svega u papirologiji dok nismo dobili re{ewe od Ministarstva omladine i sporta. Kada smo dobili i to re{ewe, mogli smo da se registrujemo u Fudbalskom saveza Srbije, FSV i OFS Ba~ka Palanka. Ho}emo da napravimo dobru klupsku organizaciju. Takmi~ar-

ska ekipa po~iwe da trenira, a u planu nam je da okupimo i mla|e kategorije - pri~a sportski direktor kluba Zoran Karpov.

Zahvalni za podr{ku Sportski direktor Zoran Karpov se ovom prilikom zahvalio Sportskom savezu Op{tine i generalnom sekretaru Draganu Kuburovi}u, potpredsedniku FSV Marjanu Rni}u i generalnom sekretaru vojvo|anskog saveza Du{anu Tomi}u koji su podr`ali ideju o sonivawu Kluba malog fudbala Ba~ka Palanka.

Pitawe trenera u KMF Ba~ka Palanka jo{ nije re{eno, ali i to se o~ekuje vrlo brzo.

- Ve} nam se javqaju igra~i koji `ele da igraju mali fudbal, a koji trenutno ne igraju nigde. To su igra~i od 18 do 35 godina staro-

sti, jer mali fudbal nema starosnih granica. Dosta momaka koji su zainteresovani za mali fudbal, a ne mogu da igraju klasi~ni, ostaje na ulici i izlo`eno je lo{im uticajima dana{weg dru{tva.

Stoga sam siguran da nam je ideja dobra, jer poku{avamo da okupimo mladi svet na jednom mestu i odvojimo ga od poroka,- ka`e Karpov.

Prvenstvo Prve lige Vojvodine po~iwe sredinom oktobra. U na{oj zemqi postoji Prva futsal liga Srbije, ~etiri grupe Druge lige i tre}a -Vojvo|anska liga.

Novoosnovani klub malog fudbala Ba~ka Palanka }e krenuti od najni`eg ranga u malom fudbalu, dakle od Tre}e lige.

- Ambicije su nam velike i nadam se da }emo se uz dobar rad i klupsku organizaciju upustiti u borbu za plasman u Drugu ligu.

Imamo i kancelarije koje se nalaze u biv{oj zgradi Podunavqa gde se nalazi i OFS Ba~ka Palanka naglasio je sportski direktor.

J. Jovanovi}

Aplauzi za majstore u kimonima

Bawalu~ani dragi gosti Po dve pobede pripale su svakoj ekipi. ^elarevci su bili boqi u igri 1996. i 1999. godi{ta, a gosti iz Republike Srpske u konkurenciji igra~a 1997/98. kao i u konkurenciji najmla|ih ro|enih 2000. i mla|ih. Doma}ini su zabele`ili pobede od 6:2 i 3:2 a gosti 7:4 i 5:3.

- Bilo je ovo jo{ jedno lepo dru`ewe sportskih prijateqa iz ^elareva i Bawaluke. Rezul-

Sebe cenim prema pobedama, zato me je bolelo {to pet sezona nije bilo titula - rekla je Sju Bird.

Tokom regularne sezone Sijetl je imao najboqi skor sa 28 pobeda i 6 poraza. Birdova i Xeksonova su jedine preostale iz {ampionskog tima Storma iz 2004. godine.

PREZENTACIJA U TITELU

LAVI]I PROSLAVILI 85. RO\ENDAN ^SK-a IZ ^ELAREVA

Najmla|i igra~i ^SK Pivare pioniri ro|eni 1996. i mla|i utakmicama sa [kolom fudbala Partizan iz Bawaluke proslavili su 85. ro|endan fudbala u ^elarevu. S tradicionalnim protivnikom s kojima se svake godine sastaju po dva puta odigrali su utakmice na ~etiri fronta i tako dali doprinos sve~anostima u ^elarevu.

tla Loren Xekson, koja je u tre}em duelu dala 15 ko{eva.

Sijetl je plej-of zavr{io sa sedam trijumfa, bez poraza, a ovo im je druga titula {ampionki VNBA. - Smeja}u se du`e vreme. Sada mogu da budem iskrena. Porazi u prvom kolu su o~ajni. To je ne{to {to primam li~no.

tati nisu bili u prvom planu, ve} nova upoznavawa, razmena iskustava i trodnevno dru`ewe u ^elarevu koje }e se na prole}e nastaviti u Bawaluci. Svaka ~ast doma}inu za sve ono {to nam je priu{tio u wihovom mestu odakle jo{ jednom nosimo najlep{e uspomene - istakao je Slavoqub Stojanovi}, rukovodilac [kole fudbala Partizan iz Bawaluke.

V. Vujanovi}

U fiskulturnoj sali O[ „Svetozar Mileti}“ u Titelu odr`ano je polu~asovno upoznavawe u~enika ni`ih razreda (od prvog do ~etvrtog) ove osnovne {kole s karateom. Titelske mali{ane s tehnikom ovog sporta upoznali su Bogdan Kesi} (crni pojas osmi dan), Goran Samolovac (crni pojas peti dan) i nekoliko u~enika ove {kole koji treniraju karate. Mali{ani su sa

velikom pa`wom pratili sve pokrete i izgovorene re~i budu}ih trenera i wihovih vr{waka i na kraju su ih nagradili aplauzima.

Po re~ima Bogdana Kesi}a trenera Karate kluba Titel, ciq ove manifestacije bio je da se omasovi karate u Titelu (trenutno broji desetak de~aka i devoj~ica {kolskog uzrasta). KK Titel postoji desetak godina i mnogi weni ~lanovi u~estvovali su na raznim prvenstvima, turni-

rima... Svi zainteresovani mali{ani koji `ele da se bave ovim sportom, svake subote i nedeqe od 9 do 10 ~asova mogu do}i u fiskulturnu salu O[. Od Bogdana Kesi}a saznali smo da }e se uskoro osnovati Me|uop{tinska karate liga u kojoj }e u~e{}e uzeti klubovi iz Titela, Loka, Vilova, [ajka{a, Mo{orina, Kni}anina i Perleza uz svesrdnu pomo} op{tinskog Sportskog saveza Titel. @. M.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Prva liga Srbije - NOVI SAD: Novi Sad - Banat, SOMBOR: Radni~ki Proleter, PO@AREVAC: Mladi radnik - Kolubara, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Teleoptik, BEOGRAD: Be`anija Dinamo, ZEMUN: Zemun - Srem, BEOGRAD: BASK - Napredak. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Srpska liga Vojvodina - NOVI KOZARCI: Sloboda - Cement, OYACI: Tekstilac Ites - Dolina, VR[AC: Vr{ac - Senta, APATIN: Mladost - Kikinda, TEMERIN: Sloga Mladost (BJ), ^ELAREVO: ^SK Pivara - Radni~ki (NP). Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Vojvo|anska liga, istok - PAN^EVO: Dinamo - AFK, BANATSKI KARLOVAC: Proleter - Radni~ki (B), BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Zadrugar, ZREWANIN: Radni~ki - Ba~ka (P), SRPSKA CRWA: Budu}nost - Ba~ka 1901, BANATSKO VELIKO SELO: Kozara - Borac (S), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Vojvodina (NM), NOVI KNE@EVAC: Obili} - Spartak (D). Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Vojvo|anska liga, zapad - BA^KA PALANKA: Ba~ka - Crvena zvezda, ZMAJEVO: Obili} - Radni~ki (I), SIVAC: Polet - Omladinac, FUTOG: Metalac AV - Jugovi}. Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Podru~na liga Novog Sada - NOVI SAD: @elezni~ar - Vrbas, BA^:

Tvr|ava - Srbobran No Limit, NOVI SAD: Slavija - Stari Grad. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Gradska liga Novog Sada - BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Fru{kogorac, NOVI SAD: Mladost - TSK, PETROVARADIN: Stra`ilovo Milan Ajaks. Utakmice po~iwu u 16 ~asova.

Rukomet Superliga za mu{karce - KA]: Jugovi} Unimet - Partizan DO (19), PAN^EVO: Dinamo - Po`arevac (19), CRVENKA: Crvenka - Smederevo DU Integral (18), NI[: Naisus - Crvena zvezda (18.30), Vrawe - Radni~ki (19), PRIBOJ: Priboj - PKB (18), LAZAREVAC: Kolubara - Vojvodina @elezni-

~ar (19.30), [ABAC: Metaloplastika Planinka Prolom voda (18.30).

Prva vojvo|anska mu{ka liga PRIGREVICA: PIK Prigrevica Omladinac (19), ^ESTEREG: Napredak - Hajduk (19).

Kuglawe Superliga (m) - SENTA: Senta Visa Prom - Crvena zvezda (14), GORWI MILANOVAC: Metalac - Kawi`a (12), BAWA JUNAKOVI]: Apatin - E|{eg (16).

Superliga (`) - SUBOTICA: Pionir - SPC Vojvodina (16), NOVI SAD: Ada Kompjuters - E|{eg (16), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Kristal (15).

Prva vojvo|anska liga (m) SREMSKA MITROVICA: Srem - Slavia (16), NOVI SAD: 13. maj - Rotografika (16).

Druga vojvo|anska liga (m) - BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Jadran (F) (16), VRBAS: Vrbas Dana - Jadran (G) (16).

Stoni tenis Superliga, mu{karci – KIKINDA: Kikinda – IMT (18), KRAGUJEVAC: Faks – Banat (17), VR[AC: Vr{ac – Stenes (18), SUBOTICA: Spartak – Partizan (17).

Superliga, `ene – VR[AC: Vr{ac – Vojvodina (14), SENTA: Senta – Flip (17), ^OKA: ^oka – Obili} (17).

SPORT

c m y

DNEVNIK

Bogdan Tawevi} iznerviran reakcijama iz Srbije posle poraza u polufinalu od Turske na SP. - Sme{no je i sramota to {to radite - poru~uje. Selektor ko{arka{ke reprezentacije Turske Bogdan Tawevi} poru~uje srpskoj javnosti da kona~no prihvati poraz u polufinala Mundobasketa od wegove selekcije i da to ne shvata tragi~no i bez stila.

Tawevi} je rekao da nije u redu {to se selektor Srbije Du{an Ivkovi} i Ko{arka{ki savez Srbije `ale na sudijesku nepravdu u polufinalnom me~u, koji je Turska dobila 83:82.

- Za mene je to nedostatak stila.

Odmah nakon utakmice Ivkovi} je rekao da su bili boqi, ali da je Turska imala vi{e sre}e i slavi-

Svetskog prvenstva, kao i video snimak kako Kerim Tun~eri gazi aut-liniju u odlu~uju}em napadu.

Tawevi} je najavio da }e uprkos zdravstvenim problemima ostati na kormilu turske reprezentacije.

- Predsednik Saveza Tugaj Demirel i Nihad Izi} su qudi koji su tursku ko{arku doveli na ovaj nivo. Wihova `eqa je bila da ostanem, {to su kasnije prihvatili i ostali qudi koji odlu~uju o tome. Ako budem `iv i zdrav, vodi}u Tursku na Evropskom prvenstvu u Litvaniji, gde je ciq biti me|u ~etiri. To bi zna~ilo da idemo na Olimpijadu u Londonu.

Moja odluka da ostanem selektor u Turskoj se di`e u nebesa, pa je u ~ak ~etiri turska politi~ka lista ko{arka dobila po celu stranicu, a fudbal pola, {to je prava retkost. Imam `equ da nastavim, ali vide}emo {ta vreme donosi.

Ukoliko budem selektor, u Litvaniji }u ra~unati na sve igra~e sa SP. Jedino }e Hidajet Turkoglu imati pravo da ka`e: „Umoran sam, ne mogu.” To }e zavisiti od toga kakvu Bogdan Tawevi} i Du{an Ivkovi} sezonu bude imao u la. Slo`io sam se s tom konstataNBA. No, o tome }emo govoriti cijom. Nisam `eleo da povredim kada do|e vreme - rekao je Tawekolegu, tu sam naglasio da smo vi}. sretno pobedili. [ta }e{ vi{e Nekada{wi trener Bosne, Steod toga!? Srbija je bila boqa 38 fanela, Budu}nosti, potom selekminuta, ali smo mi imali vi{e tor Jugoslavije, Italije i Turske sre}e u zavr{nici, jer akcija koju za sebe u {ali ka`e da je pomalo i smo izveli nije uop{te bila plavizionar. nirana. Lopta je nekako do{la do - Optimista sam po prirodi.

Tun~erija koji je to znao iskoriKada sam 1973. godine napisao u stiti. Sve ostale utakmice smo jednom ~lanku da }e Bosna biti dobili sa po 20 razlike, pa smo za{ampion Jugoslavije, svi su mi se slu`ili i tu sre}u u polufinalu. smeali. No, kasnije se ispostaviMe|utim, ovo sada {to pri~aju iz lo da sam bio u pravu. I sa TurSrbije je u najmawu ruku sme{no. skom sam o~ekivao ovakav rezulIvkovi} ka`e da su sudije napratat, a mnogi mi nisu verovali. Izvile 50 gre{aka u toku susreta. To gleda da sam pomalo i vizionar je prosto nemogu}e! Ne mo`e se ka`e Tawevi}. prona}i pet gre{aka u takvim O odluci FIBA da za Eurobautakmicama, a kamoli 50. Za mene sket 2011. u Litvaniji pove}a broj su te pri~e u najmawu ruku sme{ne u~esnika sa 16 na 24 ka`e da je ~udi sramne - rekao je Tawevi}. na.

On je dodao da se ~uo sa mnogim - Mislim da je pozadina takve prijateqima iz Beograda i da je za odluke jasna, a to je dobijawe bodowih ovo "iz jednog normalnog pova za predsedni~ke izbore u FIraza pre{lo u jedan katastrofaBA. Da jedna tako konzervativna lan poraz". organizacija, koja ne `eli da po- Pa, to je krajwe nepotrebno ve}a broj reprezentativaca na vedodao je Tawevi}, komentari{u}i likom takmi~ewu sa 12 na 14, donenajave iz KSS da }e FIBA biti se odluku o pove}awu u~esnika EP dostavqen materijal o sudijskim za jedan dan, to je vrlo ~udno, pomagre{kama tokom polufinala lo i glupo - ka`e Tawevi}.

[tepanek pobedio Troickog Teniska reprezentacija ^e{ke povela je protiv Srbije sa 1:0, u polufinalu Svetske grupe Dejvis kupa. U prvom me~u u Beogradskoj areni Radek [tepanek pobedio je Viktora Troickog sa 3:1, po setovima 4:6, 6:2, 6:4, 6:4.

Iako je duel trebalo da otvore Novak \okovi} i Radek [tepanek, najboqi srpski teniser je zbog umora otkazao i umesto wega je igrao Viktor Troicki.

Troicki je odli~no po~eo me~ i dobio je prvi set, ali je nakon toga ^eh pokazao svoje iskustvo igrawa u Dejvis kupu, dobio je naredna tri seta i doneo ^e{koj va`an prvi poen. Nakon Troickog i [tepaneka na teren Beogradske arene iza{li su Toma{ Berdih i Janko Tipsarevi}. Danas se igra me~ parova, u nedequ jo{ dva singla, a plasman u polufinale obezbedi}e tim koji prvi do|e do tri pobede.

Troicki je polufinalni duel Dejvis kupa otvorio savr{eno.

Ve} u prvom gemu izvr{io je pritisak na servis [tepaneka, napravio je brejk i poveo sa 2:0.

Srpski teniser je odli~no servirao tokom prvog seta, a [tepanek je priliku da se vrati imao samo u osmom gemu. Troicki je na 4:2 propustio tri brejk lopte, a zatim je ^eh u narednom gemu imao 0:30. Me|utim, Troiski je nakon toga ubacio nekoliko strahovitih prvih servisa i poveo sa 5:3.

U desetom gemu srpski teniser je ponovo sjajno izvodio po~etni udarac. Imao je ~etiri servis vinera {to je bilo sasvim dovoqno za 6:4 i 1:0 u setovima. Drugi set po~eo je isto kao i drugi, ali ovo-

Viktor Troicki

ga puta [tepanek je napravio brejk na startu i poveo sa 2:0. ^eh je u drugom setu znatno podigao nivo igre, o ~emu najboqe svedo~i podatak da je u tom periodu napravio samo dve neiznu|ene gre{ke. Takav odnos snaga doneo je ^ehu jo{ jedan brejk u osmom gemu i izjedna~ewe u setovima (6:2).

Tre}i set odlu~ile su brejk lopte, odnosno wihova realizacija. Troicki je tokom tog dela imao tri brejk lopte koje nije

gem bio je i odlu~uju}i u celom me~u. Troicki je spasao nekoliko brejk lopti, ali je sa druge strane i propustio nekoliko gem prilika, {to ga je na kraju i ko{talo gubitka servisa.

U nastavku me~a teniseri su dr`ali svoje servise sve do desetog gema, kada je [tepanek ponovo napravio pritisak u pravom trenutku. Na me~ loptu, Troicki je jedan bekhend poslao u aut i tako doneo ^e{koj prvi poen.

Jo{ uvek sam umoran Novak \okovi} obrazlo`io je povla~ewe sa prvog me~a polufinala Dejvis kupa Srbija – ^e{ka.

- Do posledweg trenutka je sve bilo otvoreno. Dan pre po~etka me~a sam trenirao, ali sam u konsultacaijama sa selektorom Bogdanom Obradovi}em i savetnikom Nikolom Pili}em odlu~io da ne iza|em na teren protiv Radeka [tepaneka. Razlozi su krajwe jednostavni. Jo{ uvek sam umoran posle te{kih napora na US openu i dugog puta iz SAD do Srbije. Ose}am i daqe umor, a svi verujemo da

Podr{ka za novu medaqu

MU[KA SUPERLIGA

O~ekivan rezultat NOVI SAD: Stonoteniska sala SPC “Vojvodina”, sudija Na| Karoq Bata (Novi Sad).

Rezultati: ^abrilo – Savi} 1:3 (6, -9, -5, -7), Starevi} – Radowi} 0:3 (-5, -4, -7), Grbi} – Mari} 0:3 (-5, -3, -6).

Crvena zvezda je o~ekivano osvojila bodove u SPC “Vojvodina”. Lep duel odigrali su doskora{wi reket Novosa|ana @ENSKA SUPERLIGA

Novi Sad – Ba~ka Topola 0:3 Zajedni~ki snimak posle potpisivawa ugovora

jawa medaqa na najve}im svetskim takmi~ewima, {to }e mo`da biti dobar zalog za jo{ ~vr{}u saradwu – istakao je Kesler.

Borislava Peri} Rankovi} oslonac je na{e stonoteniske ekipe za du`i period.

- Na prethodnom Svetskom prvenstvu u [vajcarskoj do zlata je stigao Zlatko Kesler. U Ju`noj Koreji bi}e jo{ ja~a konkurencija, ali se nadam da `enska reprezentacija Srbije ima najve}e {anse da osvoji medaqu i opravda poverewe koje joj je Lukoil ovom prilikom ukazao – rekla je na{a najboqa stonoteniserka.

S. S.

Viktor Troicki mo`e do pobede protiv Radeka [tepaneka. Viktor je igrao sjajno posledwih meseci i samo sam wemu rekao da bude spreman za me~protiv [tepaneka, dan ranije. Kada sam odlu~io da sa~uvam snagu za preostale dane polufinala, dogovorili smo se da obavestimo javnost. Verujem u Viktora i verujem u na{u pobedu. Ukoliko rezultat posle prvog dana to bude zahtevao mo`da }u da zaigram u dublu, a sigurno }u biti spreman za nedeqni singl – istakao je Novak \okovi}.

Novak \okovi} i Radek [tepanek

Vojvodina – Crvena zvezda 0:3

drugih sportskih doga|awa. Ovakav odnos kompanije je prerastao od poslovne saradwe u prijateqski odnos pun razumevawa.

Na{a reprezentacija u ovom sportu iz godine u godinu osvaja medaqe na svetskim i evropskim prvenstvima kao i paraolimpijskim igrama.

Najtrofejniji igra~ na{e reprezentacije, a od nedavno i selektor Zlatko Kesler zahvalio se na podr{ci.

- Lepo je kada u vremenu u kome je sve te`e izdvojiti novac za sport osetite da je jedna ovako jaka kompanija uz vas. Mi }emo se potruditi da nastavimo niz osva-

iskoristio, i to je i presudilo.

Sa druge strane, [tepanek iskusno sa~ekao svoju priliku, i iskoristio je jedinu brejk {ansu koja je ujedno bila i set lopta za 6:4 i 2:1.

Nakon {to je uspeo da preokrene rezultat i povede sa 2:1 u setovima, [tepanek je u ~etvrti set u{ao sa velikom psiholo{kom predno{}u. To ipak nije smetalo Troickom da u petom gemu napravi brejk i povede sa 3:2. Slede}i

NOVAK \OKOVI] OBRAZLO@IO POVLA^EWE S PRVOG ME^A

„LUKOIL” POMOGAO PARAOLIMPIJSKU REPREZENTACIJU SRBIJE

Paraolimpijski komitet Srbije i naftna kompanija „Lukoil-Beopetrola“ sklopili su ugovor o donatorstvu kojim }e se obezbediti finansijska pomo} u realizaciji programa priprema i u~e{}a paraolimpijske stonoteniske reprezentacije Srbije na predstoje}em Svetskom prvenstvu u stonom tenisu za osobe sa invaliditetom u Gvanxouu u Ju`noj Koreji od 25. oktobra do 3. novembra.

Ugovor su tim povodom potpisali generalni sekretar Paraolimpijskog komiteta Srbije Bojan Ja}imovi} i zamenik generalnog direktora za komercijalne poslove „Lukoil-Beopetrola“ Oleg Anatoqevi~ [arov. Potpisivawu ugovora prisustvovali su ~lanovi paraolimpijske stonoteniske reprezentacije Srbije i ~lanovi paraolimpijskog komiteta Srbije, Zlatko Kesler, Ilija \ura{inovi}, Frawa Kesler, Goran Koci}, Borislava Peri} Rankovi}, Nada Mati}, Zorica Popadi} i Bojan Ja}imovi}.

Dr`avni sekretar u Mistarstvu za sport i omladinu Goran Kreclovi} istakao je da je ovo sada ve} o~ekivan gest „LukoilBeopetrola“ koji je ve} nekoliko puta pomagao srpski sport, sponzori{u}i vaterpolo i rukometni savez Srbije, kao i niz

19

SVETSKA GRUPA DEJVIS KUPA: SRBIJA – ^E[KA

BOGDAN TAWEVI] O NA[IM @ALOPOJKAMA

Srbi, nemate stila

subota18.septembar2010.

U me~u `enske Superlige stonoteniserke Ba~ke Topole slavile su u Novom Sadu nad istoimenim klubom 3:0.

Zoran Savi} i Milija ^abrilo. Prvi set nagovestio je iznena|ewe, u drugom se lomio rezultat, ali je Savi} smogao snage da preokrene tok u svoju korist i posle nije bilo neizvesnosti. Radowi} je potom osvojio drugi poen u me~u sa Starevi}em, a iznena|ewe, uprkos najavama, nije priredio ni Grbi} u duelu s iskusnim Mari}em, koji je rutinski priveo susret kraju za o~ekivanu pobedu gosta.

S. S.

EVROPSKO PRVENSTVO – POJEDINA^NI DEO

Svi igra~i Srbije eliminisani Lo{ je bio ju~era{wi dan za na{e stonotenisere na Evropskom prvenstvu u Ostravi! Od petka Srbija vi{e nema ni jednog predstavnika u takmi~arskoj konkurenciji u ^e{koj.

Eliminisani su svi i u singlu i u dublu, a ispao je i srpskoslovena~ki par Aleksandar karaka{evi} – Bojan Toki} koji je branio bronzu. Na takav epilog svakako je uticala i bolest Karaka{evi}a, koji je u ~etvrtak imao visoku temperaturu kao i jo{ neki igra~i drugih zemaqa i nije mogao da pru`i maksimum.

Rezultati mu{kog dubla: Bol, Sus (Nema~ka) – Pete, Jevtovi} 3:0 (5, 5, 6). Korbel,

Gavlas (^e{ka) – Toki}, Karaka{evi} (Slovnija, Srbija) 0:3 (-9, -4, -9), Lundkvist, Gerel ([vedska) – Toki}, Karaka{evi} (Slovenija, Srbija) 4:2 (-9, -7, 9, 7, 7, 2).

Rezultati `enskog dubla: Li Jie, Timina (Holandija) – Erdeqi, Feher (Srbija) 3:0 (7, 9, 2).

Posle svega ostaje gorak utisak u~inka srpskih stonotenisera na EP u Ostravi u Republici ^e{koj.

Moglo se i moralo vi{e. Mu{ka ekipa ispala je iz elite, a jedina uteha je povratak `enske ekipe u [ampionsku diviziju.

S. S.

20

SPORT

subota18.septembar2010.

DNEVNIK

JUNIORI SE NADME]U U SOFIJI

VE^ERAS U KA]U DERBI ZA RUKOMETNE SLADOKUSCE: JUGOVI] UNIMET – PARTIZAN

Po~eo Evropski {ampionat

Bez favorita na papiru

Ju~e je u Sofiji po~eo evropski juniorski xudo {ampionat koji }e trajati do nedeqe 19. septembra. Juniorsku reprezentaciju Srbije predstavqaju takmi~ari u svim kategorijama u mu{koj i `enskoj konkurenciji.

Mu{ka juniorska reprezentacija nastupa u sastavu: do 55 kilograma Marko Vuki}evi}, do 60 kilograma Predrag Nikolajevi} , do 66 kilograma Ilija Ciganovi}, do 73 kilograma Du{an

Markovi}, do 81 kilograma Aleksandar Kukoq, do 90 kilograma Milo{ Vukic}evi} , do 100 kilograma Stefan Juri{i} a preko 100 kilograma Vladimir Gaji}.

Sastav `enske reprezentacije ~ine: do 44 kilograma Julijana Savi} , do 52 kilograma Ivana Qubinkovi}, do 57 kilograma Sara Bo`i}, do 63 kilograma Jelena Duki}, do 70 kilograma Tuba Una i preko 78 kilograma Marija Lepovi}.

KUP VOJVODINE – DRUGO KOLO

Derbi u Zrewaninu Danas i sutra se igraju utakmice 2. kola odbojka{kog Kupa Srbije na teritoriji Vojvodine u obe konkurencije, a sastaju se: @ene - ZREWANIN: Zrewanin 023 - Futog (danas, 19), SREMSKA MITROVICA: Srem - Varadin BMG gradwa (sutra 13), IN\IJA: Mladost - Vojvodina (sutra, 19.30), KIKINDA: Kikinda - Jedinstvo (SP) (sutra 14.30).

Mu{karci - FUTOG: Dunav volej - Spartak (danas 12), IN\IJA: In|ija - GIK Banat (danas 18), RFU - Bavani{te (sutra 17), NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans - Novi Sad DDOR (sutra 18).

M. R.

NOVOSA\ANKA SE IZ [PANIJE PRESELILA U FRANCUSKU

Jovanovi}eva u Venelu Posle godinu dana igrawa u [paniji iskusna odbojka{ica Novosa|anka Vesna Jovanovi} (27) od ove sezone vra}a se u Francusku gde }e narednu godinu zajedno sa Ivanom ]ur~i} poku{ati da sa Venelom izbori Evropu.

U dosada{woj karijeri dugoj 12 godina uspe{no je igrala za Vojvodinu, suboti~ki Spartak i

Vesna Jovanovi}

beogradski Po{tar koji je bio odsko~na daska za inostrane aran`mane.

- Prethodnu sezonu odigrala sam u [paniji, polovinu u Palma de Majorci sa kojom sam se zbog finansijske krize rastala, a potom tri meseca sa Monforte Hanobeom uspe{no izborila opstanak i dogurala do polufinala kupa [panije postigav{i izuzetan uspeh - poja{wava Jovanovi}eva i dodaje:Inostranu karijeru po~ela sam u L. Kaneu, za dve godine ostvarila klupski i li~ni uspeh jer smo igrali u Evropi, stigli do finala Kupa CEV i polufina-

la ^elenx kupa. Novi klub Venel iz regije Provans nije francuski krem. U pro{loj se plasirao u zlatnoj sredini, a u ovoj ima velike ambicije. Ponudili su mi Francuzi odli~ne uslove, prihvatila sam poziv jer se u Francuskoj ose}am kao doma}a. Znam jezik, misli}u samo na igre, znam {ta me ~eka.

Nadam se da }e biti sve okej, da }e klub sve obe}ano ispo{tovati i da ne}u imati problema kao u [paniji.

Izme|u dve sezone bili ste itekako uspe{ni na privatnom i sportskom planu?

- Studirawe na fakultetu uspe{no sam privela kraju, odbranila diplomski rad i sada sam diplomirani psiholog. Velika mi je `eqa da se posle profesionalne karijere bavim sportskom psihologijom, da objedinim dve grane veoma bitne u mom `ivotu.

Radila sam ve}e neke sli~ne stvari sa juniorskom reprezentacijom, obavqala testirawa, imam dosta ideja ali o tom-potom.

Prvi put Vesna je ovog leta igrala bi~volej u paru s Bjegovi}kom.

- Na turnirima u Maroku, u gradovima Rabatu i Kazablanci, dogurale smo veoma visoko, na prvom do polufinala, a u drugom do finala - istakla je Jovanovi}ka koja za sve {to je do sada postigla duguje trenerima Spasi}u, Ivanovi}u, Tanasi}u, Soki}u, Vra~ari}u, Kova~i}u, Ili}u i Zako~u, a {to se reprezentativnog dresa ti~e, nosila ga je uspe{no na dve univerzijade i osvojila srebrnu medaqu (Tajland).

Ne odri~e ga se, ali je svesna da nailaze mlade, talentovane snage koje su budu}nost srpske odbojke.

M. Popovi}

Po~etak rukometne sezone u Ka}u da lep{i ne mo`e da bude. U goste Jugovi}u (ve~eras u 19 ~asova) sti`e superjaki sastav Partizana, oven~an oreolom favorita broj 1 u nastupaju}em prvenstvu. Ka}ani su (ne)znatno izmenili sastav u odnosu na minulu sezonu. Golgetera Marka Krsman~i}a odmenio je topxija Mirko Lali}, a momci iz ka}ke rukometne akademije za godinu dana su stariji i mnogo spremniji za te{ke superliga{ke okr{aje. S druge strane, beogradski crno – beli u najrukometnije selo na svetu sti`u sa novim, znatno ja~im trupama, sa po dva klasna igra~a na svakoj poziciji.

Jugovi} Unimet ima odli~an par golmana i dva igra~a stasala do statusa seniorskih reprezentativaca, Jo{i}a i Vukovqaka, Partizan, pak, preti Me{terom, Maksi}em, Marjancem i Radanovi}ima. Bi}e zanimqivo videti kako }e sudije pratiti igru na crti, jer su doskora{wa ovla{}ewa pivota znatno su`ena.

Strategu Ka}ana Vladanu Jordovi}u predo~ili smo da ih ve} na otvarawu sezone ~eka derbi susret s Partizanom.

- Iskustvo me nau~ilo da razmi{qam samo o onim stvarima na koje mogu da uti~em, a na raspored znam da ne mogu i u posledwih nekoliko sezona uglavnom je vi{e te`ak nego lak - rekao je Jordovi}.

U pripremnom peridu s Beogra|anima ste se susretali dva puta,

Momenat iz pro{logodi{weg duela Ka}ana i Beogra|ana

drugi put u finalu turnira u Novoj Pazovi. I oba puta ste pora`eni?

- U odnosu na sastav koji se nama suprotstavio sada je Partizan ja~i za Nenada Maksi}a, {to je samo potvrda wihovih ambicija u ovoj sezoni. Igra~e Partizana odli~no poznajem, jer sam sa ve}inom sara|ivao u mla|im reprezentativnim selekcijama i kampovima. To je skup mladih i per-

Marko Krsman~i} mora na operaciju Marko Krsman~i}, biv{i igra~ Jugovi} Unimeta, od ove sezone preselio se u najja~u rukometnu ligu na svetu, Bundesligu.

Tek {to je odigrao ~etiri utakmice za Dormagen, desio mu se peh. U posledwem napadu protiv Flenzburga, na utakmici u kojoj je igrao 45 minuta i koja je bila wegova najboqa partija do sada u novoj sredini, prilikom prolaska u slabiju stranu na poziciji levog beka u kontaktu sa odbrambenim igra~em do{lo je do te{ke povrede kolena.

Prema rezultatima magnetne rezonance radi se o povredi predwih ukr{tenih ligamenata, gde }e Marko ve} u sredu biti podvrgnut operativnom zahvatu. Prema prvim procenama predstoji mu pauza od pola godine.

J. G.

spektivnih igra~a, poja~anih sa iskusnim Maksi}em, Stojanom Radanovi}em i novajlijom Brankom Radanovi}em. To {to smo oba puta izgubili ne zna~i ni{ta, kao ni to {to smo pre nekoliko meseci Partizan dva puta savladali u prvenstvu i kupu u Beogradu. Naravno da se utakmice u takmi~ewu igraju druga~ije nego u pripremnom periodu, kako {to se ti~e same taktike, tako i pritiska koji nosi `eqa za osvajawem bodova.

Pa, kome dajete ulogu favorita?

- Favorita nema. Mi u ovu sezonu ulazimo sa izmewenim i podmla|enim sastavom (~etvorica oti{la, Lali} do{ao), a i pored toga pokazali smo da mo`emo ravnopravno da se nosimo i sa ekipama koje su na papiru ja~e od nas. Te i u ovu utakmicu ulazimo sa `eqom da odigramo {to najboqe mo`emo, da igrawe na doma}em terenu bude dodatni motiv za maksimalnu borbenost. Uveren sam da ukoliko ponovimo izdawe koje smo imali u generalnoj probi pred po~etak {ampionata protiv na{eg bratskog kluba bawalu~-

kog Borca, mo`emo da budemo optimisti i pred me~ s Partizanom, ali i ~itavu sezonu.

Publika u Ka}u voli da u`iva u rukometu, ali ba{ u rukometu, a ne sadr`ajima koji su tu negde, oko rukometa, a sa wim nemaju ba{ mnogo veze. Zato ovda{wa rukometna javnost o~ekuje lepu sportsku predstavu, u kojoj }e pobediti ve{tiji i boqi, a to, po woj, mo`e biti samo Jugovi}.

- Tradicionalno utakmice s Partizanom napune tribine dvorane Hram. Iskreno se nadam da }e sve prote}i u fer i sportskoj atmosferi i da }e nemile scene, koje su se desile na turniru u Novoj Pazovi ostati iza nas, da igra~i tome ne}e biti optere}eni. @eqa mi je da da u fer i sportskoj atmosferi veliki broj mladih i perspektivnih igra~a iz oba sastava poka`u svoj talenat i da svi oni koji vole ovaj sport u`ivaju u jednom pravom rukometnom derbiju na {ta sve nas u oba tabora obavezuje duga tradicija sportskog rivalstva i prijateqstva - istakao je Vladan Jordovi}.

J. Gali}

VOJVODINA @ELEZNI^AR DANAS OTVARA SEZONU

SMEDEREVO GOSTUJE U CRVENKI

Na noge {ampionu

Doma}ini spremni

Raspored na startu nove superliga{ke sezone nije bio milosrdan po rukometa{e Vojvodine @elezni~ar. Izabranici trenera Jevti}a vatreno kr{tewe ima}e protiv osvaja~a duple krune, Kolubare iz Lazarevca.

Popularne krtice imaju najve}u buxet ligi, klub je odli~no organizovan, a ambicije su ostale iste - odbrana trofeja. Uprkos odlasku nekoliko igra~a, uloga favorita na ve~era{wem duelu je na strani Lazarev~ana.

Uo~i po~etka novog {ampionata poznavaoci rukometnih prilika u Srbiji dana{we rivale svrstali su u krug favorita za najvi{i plasman, uz beogradske ve~ite i ekipu Metaloplastike, pa }e biti zanimqivo videti u kakvoj formi rivali do~ekuju prvenstvo.

Rukometa{i Vojvodine @elezni~ar u odnosu na prethodni {ampionat do`iveli su minimalne promene. Kostur tima je sa~uvan, stiglo je nekoliko iskusnih igra~a, a i trenerski vuk Darko Jevti} sa saradnicima ima pred sobom veliki izazov, shodno renomeu kluba - ponoviti dobre partije iz pro{le sezone i na~initi korak vi{e.

- Te`eg protivnika na otvarawu sezone nismo mogli dobiti. Radi se o veoma kvalitetnoj ekipi, koja u svojim redovima ima ~etiri-pet visokih igra~a. Neguju sli~an stil igre kao i mi, a zona 6 - 0 koju forsiraju funkcioni{e bes-

Darko Jevti}

prekorno. Uz sve to imaju najboqi tandem golmana na ovim prostorima Dokini} - Vasi}. [to se ti~e moje ekipe, svi igra~i su spremni za utakmicu u Lazarevcu, jedino je Qubomir Jovanovi} rovit, ali }e i on biti u sastavu. Da}emo sve od sebe, kako bismo odigrali najboqe {to mo`emo i vidimo koliko smo spremni - kazao je Jevti} Utakmica Kolubara - Vojvodina @elezni~ar igra se danas u Lazarevcu u SRC“Kolubara“ u 19.30 ~asova.

I. Grubor

Finalna utakmica pro{lonedqnog “Mi{kovi}evog memorijala”, koju su rukometa{i Crvenke odigrali protiv Vojvodine, bila je ujedno i generalna proba pred ve~era{we gostovawe Smedereva, na startu novog prvenstva. Nisu doma}i uspeli da pobede i spre~e Vojvodinu da po {esti put trijumfuje, ali su nagovestili da su orni i spremni da u novu sezonu u|u sa vi{e optimizma, nego {to je to izgledalo pre petnaestak dana.

Trener Radosav Kova~evi} je na najboqi na~in prevazi{ao te{ko}e nakon odlaska nekolicine standardnih prvotimaca. U potpunosti je ostvario plan priprema, pre svega na fizi~kom nivou, {to je bilo veoma uo~qivo protiv Novosa|ana. Na takti~kom planu dosta je zabrinutosti uneo odlazak pivota Gruji~i}a, jer za sada nema pravu zamenu, ali je trener Kova~evi} neo~kivano u vatru bacio ina~e odli~no krilo Slavuqicu. Utisak je da }e ovim do}i pre svega do razigranijeg napada po bo~nim pozicijama, {to potvr|uje i sjajan u~inak Jo`efa Holperta na dvema utakmicama minulog turnira, kada je postigao po devet golova. U minut do dvanaest re{ena je i neizvesnost oko

iskusnog \urovi}a koji je registrovan za Crvenku.

- Wegovo iskustvo i kvalitet bi}e veoma dragoceni, uz Vlada Ra~i}a koji znala~ki vodi igru i na{u veoma mladu ekipu - zadovoqno konstatuje trener Crvenke.

Nema sumwe, me|utim, da se pred golmanom Mladenom Mjerima~kom nazire jo{ jedna sjajna sezona i da }e biti jedan od glavnih oslonaca u svome timu. Jer sigurno je da je opstanak Crvenke u Superligi, a bio je neizvestan do samog kraja prvenstva, uveliko utemeqen na wegovim konstantno dobrim odbranama, koje su ga u nekoliko slu~ajeva promovisale u igra~a utakmice. Najboqe je to pokazala generalna proba, kada je protiv Vojvodine, imao 18 odbrana i dva semderca.

- Naravno da me raduju statisti~ki podaci, ali je najva`nije da oni ~ine doprinos na{em ekipnom uspehu. Nadam se da }e tako biti i ve~eras iako goste cenimo kao dobru ekipu, ali uz podr{ku na{ih navija~a start moramo obele`iti kwi`ewem prvih bodova - procena je mladog golmana Mjerima~ke.

T. Jovovi}

ZA VIKEND PRVENSTVO SRBIJE U GLAVNOM GRADU

Novosa|ani u Beogradu s petnaest posada Prvenstvo Srbije u veslawu odr`a}e se danas i sutra u Beogradu, na Adi Ciganliji. Na prvenstvu }e u~estvovati 160 posada iz jedanaest srpskih klubova (Begej 1883., Crvena zvezda, ^urug, Danubijus 1885., Galeb, Grafi~ar, Pali}, Partizan, Smederevo, Tami{ i Zreneks).

Prvog dana nastupi}e takmi~arke i takmi~ari u kategoriji pionira i juniora. Prijavqeno je 75 posada, koje }e veslati ~etiri kvalifikacione trke i sedamnaest finala. Kvalifikacione trke su na programu od 10.30, dok je start prve finalne trke u 12 sati. Drugog takmi~arskog dana, nastupi}e 85 kadetskih i seniorskih

posada u pet kvalifikacionih trka i {esnaest finala. Kao i prvog dana takmi~ewa, start kvalifikacija je u 10.30, dok su finala na programu od 12 sati.

VK Danubijus 1885 nastupi}e sa 15 posada, od kojih prvi dan veslaju devet, a drugi dan {est. Danubijus najvi{e o~ekuje od vesla~a u juniorskoj konkurenciji,

pro{logodi{wih prvaka dr`ave u dublu i bronzane sa balkanskog {ampionata Milo{a Urukala i Alekse \oki}a i ~etverac skula gde se Milo{u i Aleksi prikqu~uju David Pap i Dejan Bo{kovi}, koji su u ~etvercu bili tako|e tre}i na posledwoj Balkanijadi, kao i od kadeta u dvojcu Petra Savina i Milo{a

Aleksi}a, koji su u zavr{nici sezone u{li u izvanrednu formu. U pionirskoj konkurenciji Novosa|ani }e nastupiti sa po tri mu{ke i `enske posade, ukupno 22 vesla~a, {to je proizvod kvalitetno sprovedene akcije “Veslawe u {kolama” koja je omasovila vesla~ki sport u Novom Sadu.

J. G.

subota18.septembar2010.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

21

U PONEDEQAK KONCERT U NOVOSADSKOJ SINAGOGI

Deseta sezona Vojvo|anskih simfoni~ara U ponedeqak, 20. septembra koncertom u novosadskoj Sinagogi Vojvo|anski simfoni~ari }e otvoriti svoju desetu, jubilarnu sezonu. Gost dirigent na ovom prvom koncertu }e biti Fran~esko La Vekija, umetni~ki direktor i {ef dirigent Rimskog simfonijskog orkestra kojeg novosadska publika pamti po odli~nom nastupu i upe~atqivoj interpretaciji Korsakovqeve "[eherezade" pre dve godine. Nakon uspe{ne turneje u Kini i nedavno u SAD- u, La Vekija }e u ponedeqak na koncertu u Novom Sadu izvesti poznatu osmu simfoniju Antowina Dvor`aka.

U prvom delu programa kao solista }e nastupiti Sawa Lukovac, jedna od najuspe{nijih pijanistkiwa najmla|e generacije stasale na novosadskoj Akademiji umetnosti. Pro{le godine je diplomirala u klasi prof.Rite Kinke, a trenutno poha|a master studije.

Dobitnik je vi{e republi~kih nagrada, finalista 2004. i dobitnik tre}e nagrade 2006. na Memorijalu Isidor Baji}, a 2008. postala je laureat me|unarodnog takmi~ewa "Ela Filip" u Temi{varu. Sawa Lukovac }e izvesti koncert za klavir i orkestar Sergeja Prokofjeva br. 2 u g molu.

Koncert po~iwe u 20 ~asova i ulaz je slobodan.

Sawa Lukovac

NOVE NAU^NE PUBLIKACIJE

Anti~ka kultura, evropsko i srpsko nasle|e Iz {tampe je iza{ao novi tom edicije "Antika i savremeni svet" pod naslovom Anti~ka kultura, evropsko i srpsko nasle|e, koju je pokrenula na{ istaknuti helenista i predsednik Dru{tva za anti~ke studije Srbije prof. dr Ksenija Maricki Ga|anski sa saradnicima, uz podr{ku Matice srpske, Gradske skup{tine Novog Sada, Arhiva Srema iz Sremske Mitrovice i Pravnog i Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

U ovom Zborniku objavqeni su radovi sa 4. me|unarodnog nau~nog skupa koji je odr`an u Beogradu i Sremskoj Mitrovici od 25. do 27. septembra 2009. godine, sa {ezdesetak nau~nika iz

Australije, Belgije, Bugarske, Velike Britanije, Gr~ke, Italije, Kanade, Nema~ke, Republike Srpske i Srbije. U prvom delu zbornika objavqena je uvodna re~ glavnog i odgovornog urednika prof. dr Ksenije Maricki Ga|anski, u kojoj ona isti~e da je zadatak ovog Dru{tva da neguje, unapre|uje i popularizuje anti~ke studije u naj{irem smislu. Tu je i pozdravna re~ sa otvarawa skupa prodekana za nastavu i upravnika Katedre za filologiju Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Ksenije Kon~arevi}. U drugom delu zbornika objavqeno je 44 priloga na 507 strana, {to sa prethodna tri zbornika ~ini preko dve

Skupovi Dru{tva za anti~ke studije Zbornik je rezultat redovnih godi{wih skupova Dru{tva za anti~ke studije Srbije sa ciqem interdisciplinarne obrade anti~kih tema svih zainteresovanih stru~waka iz raznih nauka kao {to su istorija, arheologija, pravo, filosofija, recepcija antike, kwi`evnost, jezik i folklor, pedagogija i prirodne nauke. Va`an ciq ovih nau~nih skupova je i to {to na{i nau~nici, a pogotovo mla|i, dobijaju priliku da sa svojim kolegama iz inostranstva razmene mi{qewa, iskustva i publikacije radi napredovawa i razvoja anti~kih nauka kod nas. Godine 2009. je bilo deset nau~nika iz inostranstva, a po~asni gost skupa je bio Karl Joahim Klasen iz Getingena, raniji predsednik Internacionalne federacije za klasi~ne studije (FIEC), dugogodi{wi urednik ~uvenog ~asopisa Gnomon, ~lan Akademija u Getingenu i Atini i u~enog dru{tva Parnas u Atini, Matice srpske u Novom Sadu i ~lan redakcije Zbornika Matice srpske za klasi~ne studije. On je jedan od vode}ih svetskih stru~waka za klasi~ne nauke, posebno za anti~ku retoriku.

hiqade strana radova na anti~ke teme iz raznih nau~nih oblasti. Svaki rad ima apstrakt, kqu~ne re~i i rezime na stranom jeziku.

Radovi u Zborniku obra|uju ravnopravno evropsko i srpsko nasle|e u odnosu na antiku u izu~avanim nau~nim disciplinama, tako da se dobija svojevrsna {iroka sinteza dijahronog razvoja, ali se istovremeno otvaraju i teme za daqa istra`ivawa, {to je posebno inspirativno. [tampawe Zbornika omogu}io je Institut za teolo{ka istra`ivawa u Beogradu.

Mr Svetozar Bo{kov

Iz predstave „Izabelina soba”

PRED NOVOSA\ANIMA PONOVO NAJBOQE S BITEFA

„Izabelina soba” u odbranu qudskosti Re~ima da najboqe od najboqeg s Bitefa i ove godine dolazi pred novosadsku i vojvo|ansku publiku, upravnik Srpskog narodnog pozori{ta (SNP) Aleksandar Milosavqevi}, u ulozi doma}ina ekipi ~uvenog pozori{nog festivala, najavio je gostovawe predstave "Izabelina soba" Jana Lauersa i Nidkompani iz Brisela. Zbog radova u SNP publika }e predstavu mo}i da vidi u Poslovnom centru NIS, u ponedeqak, 20. septembra i uveri se za{to "Izabelina soba" ve} sedam godina ima kultni status i za{to je Bitef tako zna~ajan festival.

- Mo`e se re}i i da je to najboqa predstava ove godine, ali treba biti korektan prema drugima - re~i su Jovana ]irilova, selektora i umetni~kog direktora Bitefa. Lauersa i wegov Nidkompani smo dugo ~ekali i u Beogradu je predstava super pro{la, a nadamo se da }e tako biti i u Novom Sadu.

Jan Lauers, proslavqeni belgijski rediteq koji ve} 25 godina vodi Nidkompani, rekao je da su bili veoma motivisani za dolazak u Srbiju, jer kao i ovde, wegova zemqa i trupa imaju mnogo nacionalnosti, govore mnogo jezika, a ne znaju da li }e sve to postojati za koju godinu.

- Ja pi{em na flamanskom, mada nikad ne ~ujem predstavu na tom jeziku, {to je veoma dobro za zdravqe - na{alio se Lauers. - Nidkompani i Bitef su veoma dobri primeri kako treba funkcionisati.

Pi{em {to univerzalnije, pri~am globalno, a kako to raditi nego iz sebe. Kad sam izgubio oca napisao sam "Izabelinu sobu". On je bio kolekcionar arheolo{kih predmeta i po{to nisam znao {ta da radim s wima stavio sam ih na scenu, ali ne kopije, kako se to obi~no radi, nego prave predmete, a oni nose posebnu energiju. Putem wih, na sceni je ceo svet. Tako je i sa na{om trupom, sa celom na{om prak-

Rediteq Jan Lauers

som. Kuriozitet da se u predstavi "Izabelina soba" i sam nalazi sa glumcima na sceni Lauers je objasnio time da je imao potrebu da

stignu}a i pored svoje univerzalnosti zavise od sopstvenog preispitivawa bilo je jasno kad je Lauers odgovorio na pitawe kako to da je posle "Izabeline sobe" kreirao jo{ dva dela koja sada ~ine trilogiju.

- Pomalo zbuwen ogromnim uspehom "Izabeline sobe", a uspeh smatram opasnim za mozak, odlu~io sam da napravim ne{to {to }e taj uspeh da uni{ti. Ispostavilo se da smo predstavom "Lobster Shop" uspeh ponovili, ali i dekonstruisali linearnost "Izabeline sobe". Kad me dramaturg i sada{wi direktor Salcburger fest{pile pitao kada }u zavr{iti trilogiju pitao sam se "Koju trilogiju?!", ali po{to je on raspolagao velikim novcem, zavr{ili smo je predstavom "Ku}a jelena", koju }e tako-

Po karte u SNP Karte za "Izabelinu sobu", u okviru programa "Bitef u Novom Sadu", do ponedeqka u 18 ~asova prodava}e se na blagajni SNP, po ceni od 1.000 i 1.200 dinara. Pre same predstave koja po~iwe u 20 ~asova, karte }e se prodavati u Poslovnom centru NIS, ali samo gotovinom. kritikuje i predstavi kao pogre{nu savremenu praksu u kojoj umetnici govore o sebi i postavqaju se u sredi{te dela. Me|utim, ve} nakon premijere, kada je dobio ovacije za taj potez, shvatio je da je pogre{io.

- Molijer je pred kraqem tako|e igrao sebe, ali on je na kraju uhap{en! Na premijeri [ekspirove "Bure" prvi put u istoriji pozori{ta napla}ivane su karte... Novi momenti u umetnosti, kojima se i Bitef bavi, su ve~na tema. I sada se ponovo pokre}u pitawa da li je ona vezana za kraqa, politiku, religiju, komercijalnost - pri~a Lauers koji je jednom prilikom rekao da je sve politika, ali umetnost ne.

Koliko (vrhunska) umetni~ka do-

|e videti publika Bitefa - ponovo je uz osmeh i specifi~an {arm rekao Lauers. - Veza izme|u te tri predstave su zapravo qudi - isti izvo|a~i. Ja i pi{em tako {to se osamim na neko vreme i gledam wihove slike. Bitno je i to da sve tri predstave govore o bolu i tuzi, jedan o pro{losti, druga o budu}nosti, a tre}a o sada{wosti. [to je jo{ bitnije, one to rade na optimisti~an na~in, pozitivno, je smatram da je najve}i qudski kvalitet to {to posle svega mo`e da ide daqe. Zato je na{ stil otvoren, prijateqski iako govori o mra~nim stvarima. Sna`no verujem u pozitivan konflikt, qudskost, ne i u umetni~ku {ok terapiju za promenu sveta i ~oveka.

I. Buri}

REPERTOAR

Film

Akteri

Re`ija: Harald Zvart Scenario: Kristofer Marfi i Robert Mark Kamen Uloge: Xejden Smit, Xeki ^en, Taraxi P. Henson, Vinven Han, Ron|uang Ju, ^enveji Vang

Karate kid

Sadr`aj

Re~ kritike

Jedanaestogodi{wi Dre Parker (Xejden Smit) i wegova majka (Taraxi P. Henson) se sele u Peking zbog wenog novog posla. Kakvi sve izazovi u novoj sredini o~ekuju malog, pomalo razma`enog skejtera? To }e Dre otkriti ve} prvog dana na igrali{tu ispred zgrade. Tu }e upoznati devoj~icu Mejing, koja }e mu odmah uzvratiti simpatije, ali i nasilnog de~aka ^enga koji, tako|e, `eli pa`wu lepe Mejing. Ja~i i stariji ^eng, po{to je jednom prebio Drea, nastavqa da ga kiwi kad god stigne, u i van {kole. Nesre}ni i upla{eni Dre zatim otkriva obli`wu kung - fu {kolu, ali i to da je ba{ zli ^eng wen pitomac.

Sticajem okolnosti domar Han (Xeki ^en) postaje Dreov u~iteq borila~ke ve{tine, i priprema ga za turnir na kojim }e se odigrati kona~ni obra~un.

Tokom osamdesetih jedan od najlep{ih bioskopskih filmova za ne{to malo stariju, kao i ve~itu decu bio je "Karate kid" Xona Avildsena. Sem {to je to univerzalna pri~a o borbi dobra i zla, tada, kao i sada, ona nosi poruku o lepoti i neophodnosti ~ina pro`imawa civilizacija. Ujedno, bila je to drama o odrastawu, sticawu `ivotne mudrosti za ceo vek, ba{ koliko i uzbudqiv akcioni film sa sjajnim borila~kim koreografijama. Posle originala iz 1984. godine usledila su tri mawe vi{e uspela nastavka, a ove godine i rimejk. I mada ne nosi sve`inu prvenca, puno kvalitetnog za`ivelo je i u "Karate kidu" Haralda Zvarta. Preno{ewem radwe u dana{wu Kinu, pri~a je dobila na geopoliti~koj aktulenosti. Div u ekspanziji je otvorio vrata svetu i red je da se wegova velika teritorija, trenutno bujawe ali i nasle|e, "istra`e" i kroz nepretencioznu filmsku pri~u. Otud pored predvidivog toka zbivawa, uverqivih likova, kako onih koji treba da budu simpati~nih, tako i onih nesimpati~nih, prisutna je i doza egzoti~nosti u prikazivawu kako amblemati~nih tako i onih svakodnevnih, obi~nih slika Kine fino uklopqenih u jo{ jednom, do kraja, uzbudqivu pri~u. Kako nekada tako i sada, najlep{i segmenti filma, specifi~nog unutra{weg naboja, su oni posve}eni odnosu u~iteqa i u~enika, naukovawu budu}eg mladog borca. Jednostavni u nastupu, Xejden Smit, kao dete akcioni junak i Xeki ^en, prvenstveno u dramskoj ulozi, daju sve {to je neophodno od emocija ovoj smislenoj filmskoj izluziji, koja s razlogom tokom vi{e od dva sata, a i posle, ispuwava ne samo de~ija srca.

V. Crwanski

22

SVET

subota18.septembar2010.

MEKSIKO

DNEVNIK

POQSKA

Uhap{en ~e~enski lider Zakajev

Vatreni obra~un s narkodilerima SIUDAD HUAREZ: U blizini meksi~ko-ameri~ke granice u vatrenom obra~unu pripadnika vojske i ~lanova narkokartela, ubijeno je dvadeset dva pripadnika narkokartela. Tom prilikom, rawen je jedan vojnik. Incident se dogodio nekoliko ~asova pre po~etka sve~anosti {irom Meksika, povodom 200 godina nezavisnosti te zemqe, ali proslave na severoistoku zemqe, ipak, nisu bile otkazane.

Pripadnici narkokartela izazvali su incident, jer su prvi otvorili vatru na vojnike koji su bili u redovnoj izvi|a~koj patro-

li, u blizini grada Siudad Miera, na samo 30 kilometara od granice sa ameri~kom saveznom dr`avom Teksas. Posle vatrenog obra~una, zaplewen je ve}i broj granata, pu{aka, pi{toqa, municije i vozila, ~ak i kamufla`ne vojne uniforme, koju ~esto koriste narkodileri prilikom napada. Takvi incidenti ~esti su izme|u pripadnika armije i narkodilera, koji ponekad postavqaju blokade na putevima, da bi spre~ili vojne operacije ili onemogu}ili dolazak poja~awa armiji tokom pucwave. Istovremeno, u incidentu, u nemirnom gradu Siudad Huarezu,

naoru`ane osobe su iz zasede pucale na dvojicu fotoreportera u wihovom vozilu - jedan je ubijen, a drugi rawen.

Iako se ne zna zbog ~ega su bili napadnuti, pripadnici sedme sile u Meksiku sve ~e{}e su na meti narkokartela, koji `ele da kontroli{u protok informacija.

Od decembra 2006. godine, kada je predsednik Felipe Kalderon poslao vojsku i federalnu policiju, da se bore protiv narkokartela du` meksi~ko-ameri~ke granice i u saveznim dr`avama na obali Pacifika, ubijeno je vi{e od 28 hiqada qudi.

VAR[AVA: Poqska policija uhapsila u Var{avi ~e~enskog lidera, predsednika vlade u egzilu Ahmeda Zakajeva, na osnovu me|unarodne poternice koju je raspisala Rusija. Zakajev je uhap{en na ulici ispred hotela, a policija ga je odvezla u nadle`no tu`ila{tvo u poqskoj prestonici. Premijer nepriznate nezavisne republike I~kerije, kome je ina~e azil odobrila Velika Britanija, u Poqsku je stigao sa uredno odborenom poqskom vizom na 3.

Kongres ~e~enske dijaspore.

On je ju~e trebalo da bude glav-

Romi posva|ali Sarkozija i Baroza

@oze Manuel Barozo i Nikola Sarkozi

Nema~ko-francuski nesporazum Na kraju samita je do{lo i do ozbiqnog nesporazuma izme|u Sarkozija i nema~kog kancelara Angele Merkel. Francuski predsednik je novinarima rekao da ga je gospo|a Merkel obavestila da i Nema~ka namerava po~ne da zatvara divqa romska naseqa, ali je portparol nema~kog kancelara demantovao da je ona tokom samita uop{te pomenula takva naseqa u Nema~koj. Francuske vlasti su posledwih nedeqa zatvorile oko 200 divqih naseqa u kojima su u nehigijenskim uslovima uglavnom `iveli Romi i oko hiqadu wih je deportovala, uglavnom u Rumuniju i Bugarsku, uz obrazlo`ewe da su prekr{ili zakon jer su u Francuskoj ostali du`e od 3 meseca a nemaju zaposlewe. skih pravila koja garantuju slobodu kretawa gra|ana na teritoriji unije. Sarkozi je pak o{tro kritikovao Vivien Reding, rekav{i da je ona {okirala i duboko povredila Francuze kada je slawe Roma u

Rumuniju i Bugarsku uporedila sa deportivawem Jevreja u vreme Drugog svetskog rata. @oze Manuel Barozo je pak podsetio da je komesar Vivien Reding ve} izrazila `aqewe zbog nekih jakih re-

~i koje je upotrebila kada je kritikovala Francusku, ali i da je tokom samita ukazao da se qudsko dostojanstvo mora po{tovati. Jedan od Bi-Bi-Sijevih izve{ta~a sa samita prime}uje da spor izme|u Francuske i Evropske komisije -koja je izvr{no telo Evropske unije -- po svemu sude}i nije zavr{en.

Sa jedne strane Sarkozi je saop{tio da wegova vlada namerava da nastavi da zatvara divqa romska naseqa i da deportuje Rome u Rumuniju i Bugarsku, sa druge Evropska komisija ostaje pri stavu da potezi Pariza predstavqaju diskriminaciju prema Romima i preti da pokrene postupak protiv Francuske pred Evropskim sudom pravde u Luksemburgu.

Na samitu je ina~e trebalo da se razgovara o tome kako da Evropska unija igra zna~ajniju ulogu na me|unarodnoj sceni.

Unija, kako se ~esto mo`e ~uti u Briselu, ~ini petinu svetske ekonomije, ali u svetskoj politici wen uticaj nije proporcionalan wenoj ekonomskoj snazi. Lisabonski ugovor koji je pre nekoliko meseci stupio na snagu Evropskoj uniji bi trebalo da omogu}i da igra zna~ajniju ulogu u svetskoj politici, i na samitu je trebalo da bude re~i o najboqem na~inu da se to i postigne.

Poginulo najmawe 60 qudi KOLOMBO: Najmawe 60 qudi je poginulo na istoku [ri Lanke, u eksploziju dinamita namewenog za izgradwu druma, javqaju svetski mediji. Tu oblast je nekada kontrolisao pobuweni~ki pokret Tamilski tigrovi. Portparol vojske je rekao da su kontejneri bili sme-

{teni u policijsku stanicu iz bezbednosnih razloga, ali je dodao da je do eksplozije do{lo slu~ajno, odbaciv{i svaku mogu}nost da se radi o sabota`i. Me|u poginulima su i dva gra|evinska radnika iz Kine, iz koje je i firma koja u~estvuje u izgradwi lokalnog druma, a

bude uhap{en i izru~en, poqski premijer Donald Tusk kazao je ju~e a ponovio i ju~e ujutro da Poqska ne}e ispuwavati takve naruxbine iz Rusije.

"Poqska tu vodi dosledno autonomnu politiku. Odluku o Zakajevu done}emo vode}i ra~una o na{em interesu i o tome {ta je pristojno i pravedno", kazao je Tusk poqskom radiju.

Ahmed Zakajev je bliski saradnik trojice ve} mrtvih predsednika separatisti~ke ^e~enije - Xohara Dudajeva, Zelimhana Jandarbijeva i Aslana Mashadova.

EKS-JU

@ESTOKA POLEMIKA NA SAMITU EVROPSKE UNIJE

BRISEL: Samit Evropske unije koji je u ~etvrtak odr`an u Briselu pretvorio se u `estoku polemiku oko deportacije rumunskih i bugarskih Roma iz Francuske. Diplomatski izvori ka`u da je za vreme radnog ru~ka me|u premijerima i predsednicima 27 zemaqa unije izbila `u~na rasprava u kojoj je francuski predsednik Nikola Sarkozi vikao na predsednika Evropske komisije @ozea Manuela Baroza. Zvani~ni Pariz je razbesnela nedavna izjava evropskog komesara za pravosu|e Vivien Reding, koja je zatvarawe divqih romskih naseqa u Francuskoj i deportovawe Roma u Rumuniju i Bugarsku nazvala sramotom i dodala da se nadala da }e tako ne{to ne}e biti vi|eno u Evropi posle Drugog svetskog rata. Sarkozi je nakon samita u susretu sa novinarima negirao da se raspravqao sa Barozom, ali su neki od drugih u~esnika samita potvrdili da je tako bilo.

Premijer Luksemburga @an Klod Junker opisao je scenu kao "nabijenu testosteronom", dok je bugarski premijer Bojko Borisov ocenio da je bilo "`estoko". Barozo je, prema diplomatskim izvorima, u raspravi sa Sarkozijem branio ovla{}ewa Evropske komisije ~iji je jedan od kqu~nih zadataka da nadgleda primenu evrop-

ni govornik na Kongresu. Ruske vlasti upozorile su ve} sredinom nedeqe da }e zahtevati da poqske vlasti Zakajeva uhapse i izru~e ga Rusiji ukoliko se pojavi na kongresu, jer ga sumwi~e da je ume{an u teroristi~ke napade u ^e~eniji i Rusiji, izme|u ostalog i u napad na moskovsko pozori{te Dubrovka 2004. godine. Iako su ruski zvani~nici, {ef diplomatije Sergej Lavrov i novi ruski ambasador u Poqskoj Aleksandar Aleksejev, uo~i dolaska ~e~enskog lidera upozorili Var{avu da o~ekuju da on

policijska stanica je pretrpela zna~ajnu {tetu, rekli su predstavnici policije. Vlada [ri Lanka je u toj zoni, koju su do pro{le godine pod kontrolom dr`ali pobuwenici, krenula da obnavqa drumove i drugu infrastrukturu.

Dodik za me|uentitetsku liniju BAWALUKA: Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je ju~e da je na sednici vlade zadu`eno ministarstvo pravde i Uprava za geodetske i imovinsko-pravne poslove da sa~ine plan za markirawe me|uentitetske linije razgrani~ewa u BiH. Me|uentitetska linija regulisna je aneksom dva Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali to do danas nije ura|eno", izjavio je Dodik na konferenciji za novinare.

On je rekao da }e uputiti i pismo OHR-u, kako bi ih upo-

znali da tra`e da se to pitawe provede, jer je o~igledno da strutkure Federacije BiH ne `ele da se to radi.

"Oni `ele da stvore novo fakti~ko stawe, a mi `elimo da znamo kuda ide me|uentitetska linija razgrani~ewa", rekao je Dodik, isti~u}i da RS ima za oko jedan odsto mawe teritorije nego {to je predvi|eno linijom razgrani~ewa koja jeste utvr|ena, ali nikada nije markirana, osim 60 kilometara kod Doboja.

(Tanjug)

Tirk kritikuje EU QUBQANA: Predsednik Slovenije o{tro kritikuje spoqnu politiku i birokratiju EU, jer se nijedan slovena~ki kandidat nije imenovan na visok polo`aj u EU diplomatiji. [efica diplomatije EU objavila je u sredu u Briselu spisak 29 diplomata na visokim polo`ajima u EU diplomatskoj slu`bi. Na spisku se, me|utim, ne nalazi nijedan Slovenac, {to je izazvalo o{tru reakciju slovena~kog predsednika Danila Tirka. "To

je politi~ko pitawe, ne radi se samo o izboru diplomata, ve} i politi~koj osetqivosti prema dr`avama koje su ’novije’ u EU", rekao je Tirk i dodao da bi EU morala da se zamisli nad takvom praksom.

Zbog toga {to nijedan Slovenac nije imenovan na visoki diplomatski polo`aj u EU, predsednik Tirk je rekao i da Slovenija sada ima sve razloge da ne veruje evropskoj birokratiji u onoj meri u kojoj je do sada verovala.

Hrvatski izazovi ZAGREB: Ako Hrvatska `eli da postane 28. ~lanica Evropske unije u skoroj budu}nosti, mora je uveriti da su reforme koje sprovodi trajan i nepovratan proces, izjavio je {ef Delegacije EU u Hrvatskoj Pol Vandoren. Najve}i hrvatski izazovi na putu prema EU su poglavqa o pravosu|u i osnovnim pravima i tr`i{no takmi~ewe, rekao je ju~e Vandoren na poslovnom skupa koji je organizovala Ameri~ka privredna komora u Hrvatskoj, prenela je Hrvatska televizija.

Hrvatska mora da nastavi reformu sudstva, ulo`i ve}e napore

u borbi protiv korupcije i organizovnog kriminala, potpuno sara|uje s Ha{kim sudom i po{tuje qudska prava mawina Hrvatska treba da ulo`i i ve}e napore u informisawe javnosti o prednostima ~lanstva u EU s obzirom na to da posledwe ankete pokazuju da je podr{ka javnosti ulasku u Uniju mlaka i promewiva, rekao je Vandoren i poru~io da je ~lanstvo u EU vi{e prilika nego pretwa koje se ne treba bojati nego se za wu treba pripremiti. Sve nove dr`ave ~lanice EU profitirale su od ~lanstva, rekao je Vandoren.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KRISTIJAN VULF Predsednik Nema~ke Kristijan Vulf osumwi~en je za nepravilnosti tokom prethodnih izbornih kampawa za {efa dr`ave. Istraga je otvorena posle ~lanka u kojem se tvrdi da je Vulf, u vreme kad je bio na ~elu regionalne dr`ave Dowe Saksonije, godinama zahtevao od portparola jednog preduze}a da mu u svoje radno vreme poma`e u pripremi izborne kampawe.

BENISIO DEL TORO Portorikanski glumac Benisio del Toro koji je na filmu igrao Ernesta ^e Gevaru uporedio je borbu argentinsko-kubanskog revolucionara sa brazilskim pokretom koji se bori za poboq{awe polo`aja siroma{nih seqaka.

Pokret radnika bezemqa{a (MST) "pru`a mogu}nosti i nadu qudskom bi}u, {ansu za obrazovawe i promenu", rekao je Del Toro.

NAOTO KAN Japanski premijer Naoto Kan izmenio je sastav vlade i imenovao Sei|ija Maeharu za novog ministra spoqnih poslova, izjavio je ju~e portparol japanske vlade. Maehara }e na mestu {efa diplomatije zameniti Kacuja Okadu. Maehara je ranije bio ministar za saobra}aj, a ubudu}e }e se baviti diplomatskom krizom izme|u Japana i Kine.

Ropstvo je {okantna realnost dana{wice WUJORK: Specijalni izvestilac Svetske organizacije za moderne forme ropstva Gulnara [akinijan upozorila je pred Savetom za qudska prava UN da ropstvo jo{ uvek nije samo mra~no poglavqe pro{losti."Sve forme ropstva zvani~no su ukinute prema obavezi zemaqa-~lanica UN utvr|enih konvencijom iz 1956. godine, ali 54 godine kasnije, to obe}awe jo{ nije ispuweno", rekla je [akinijanova u izve{taju u UN. Ropstvo je {okantna realnost dana{wice.

Me|unarodna organizacija za rad saop{tila je da se danas u svetu vi{e od 12 miliona qudi nalazi na prinudnom radu, u nekoj vrsti modernog ropstva.

Specijalni izvestilac Svetske organizacije za moderne forme ropstva isti~e da se to

Robovi savremenog sveta

odnosi i na sve svetske religije, prenosi radio “Doj~e vele”. Prema podacima "Antislejver interne{enel", najstarije svetske organizacije za qudska prava, u takvom statusu je ~ak 27 miliona

qudi, a me|u wima najve}i broj ~ine deca i mladi.Ta organizacija, sa sedi{tem u Londonu, osnovana je 1839. godine, da bi se borila protiv prekomorske trgovine robqem, a razlika u bro-

jevima obja{wava se razli~itim kriterijumima za definisawe ropskog rada. [akinijanova je izvestila Savet za qudska prava UN i o svojoj poslednoj poseti Brazilu, koji je ratifikovao Konvenciju protiv ropstva, i to pre 30 godina, ali je jo{ uvek ne primewuje u potpunosti.

U seoskim sredinama u Brazilu, prinudni rad je vrlo rasprostrawen, posebno u sto~arstvu i pri proizvodwi etanola iz {e}erne trske. "Robovi su naj~e{}e mu{karci i de~aci. Sa druge strane, i u gradovima postoji prinudni rad, pre svega u tekstilnoj industriji", navela je [akinijanova. Gulnara [akinian ka`e da sli~nu sudbinu dele i mladi u Mauritaniji, Ekvadoru i drugim zemqama koje je posetila.

OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEM name{tenu komfornu sobu na Limanu 2. Povoqno za studente. Telefoni: 453-413, 065/4160-364.

10242

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088.

9734

IZDAJE se name{ten stan na Novom nasequ. Telefoni: 021/6215156, 064/194-5588, 063/524-148. 9980

POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 10363 IZDAJEM name{ten dvoiposoban stan u Novom Sadu, Du{ana Vasiqeva, blizu keja. Telefon 063/396-922.

10373 POVOQNO izdajem trosoban kompletno name{ten stan 80m2, Mi~urinova ulica, drugi sprat, lift, terasa, cena 210E. Telefon: 021/544-540, 063/517-290.

10374 IZDAJEM studentima vrlo povoqno dvosoban komforan stan u Petrovaradinu kod pijace. Telefon 064/282-6441.

9583 IZDAJEM garsoweru kod sajma sa terasom I sprat, name{tena, dvokrevetna, centralno grejawe, opremqena, 130 E + depozit. Telefon 063/536-423 i 021/463-519.

10020

IZDAJEM ozbiqnoj porodici jednosoban stan na Novom nasequ, 46m2, CG, prizemqe, Ul. Partizanskih baza, cena 150E. Telefon: 6360-644 popodne.

10106 IZDAJEM jednosoban stan, Toplice Milana 6/6. Telefon 063/255-731.

10119 IZDAJEM stan, Ulica Dositejeva br 13.

10128 IZDAJEM stan 50m2 name{ten u Novom Sadu, strogi centar, ul. @elezni~ka, pogodan za studente. Telefon 023/857-315, 023/857069.

10139 IZDAJEM dvosoban name{ten stan na Grbavici, prvi sprat ul.

Qermontova.

Telefoni: 021/453968, 064/4025590.

10141 IZDAJEM name{ten trosoban stan na du`e vreme, porodici ili dvema studentkiwama. Telefon 064/0338217.

10164

subota18.septembar2010.

IZDAJEM jednosoban stan u centru grada, telefon, kablovska, parking mesto, povoqno. Telefon 065/63-53-487.

10219 IZNAJMQUJEM name{ten jednosoban stan u [ekspirovoj ulici, 180 evra + depozit 200 evra..

Telefon 064/1594610.

10231 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bulevaru oslobo|ewa. Telefoni: 021/468-294, 063/82-27-209.

10295

HITNO - povoqno preko puta `elezni~ke stanice dvosoban stan 55m2, drugi sprat, bez agencije, ukwi`eno, vlasnik, mo`e i kredit. Telefon: 063/518-781.

10313

23

UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/5090-30.

8152

NOVI BE^EJ, ku}a na prodaju, centar, Vuka Karad`i}a 8, sa nusprostorijama. Telefon 064/2930536.

10445 PRODAJEM ku}u u Despotovu, V.R.Putnika 118. Telefoni: 021/6368-273, 064/258-08-24.

10071 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te, 14.300m2, centar, lep pogled, 1/1, vlasnik. Hitno. Povoqno. Telefon 064/314-37-14.

10076

24

subota18.septembar2010.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 062/896-38-43 i 066/51-286-45.

10365 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 065/444-26-18, 063/12-43-056 i 061/67-826-23.

10366 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefon: 6618- 846, 063/84-85495.

10104

Stevanu Jovanovi}u Bati od druga Nine sa Valikom i familijom Su~evi}.

10498

Godina je dana od rastanka sa voqenim kumom

Tu`nim srcem i bolom u du{i obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 15. 9. 2010. godine, u 62. godini preminuo na{ dragi

PRODAJEM plac u Sremskim Karlovcima, Ul. Jakova Orfelina, 685m2, dozvoqena gradwa P + 1 + PK, ukwi`en. Telefon: 063/590-105.

10101

IZDAJEM kompletno name{ten lokal 24m2 za kancelarije, Gajeva 17, cena dogovor. Telefon 064/0806645.

10312

Borom Milojevi}em Duga je i te{ka godina bez tebe.

Bora Babi} sa porodicom.

Stevan Jovanovi} Pe~ula Sahrana je u nedequ, 19. 9. 2010. godine, u 13 ~asova.

Polazak je iz ku}e o`alo{}enih, @arka Zrewanina 19, Sremski Karlovci.

O`alo{}ena porodica.

10497

HITNO, prodajem lokal, Mi~urinova ulica, 50m2, uli~ni izlog, tri odvojene celine, ispiwava uslove za apoteku, 46.000 E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

10369 IDEALNO za poslovni prostor izdajem veliku ku}u, centar Sremskih Karlovaca, kod Gimnazije, 200m2, lagum, podrum i veliko dvori{te. Telefon: 063/690989.

10194

OTKUPQUJEM automobile ispravne, mogu i havarisani. Dolazak, procene i isplata odmah. telefoni: 064/150-1200 i 021/824885.

8624

10507

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

Rade Filipovi} Tvoj odlazak ostavqa veliku prazninu u svakom mom slavqu i radu. Bio si veliki i pravi prijateq, vi{e od brata jer si bio blizu.

Po~ivaj u miru.

Sini{i @ivkovi}u

tetka Marici

od stanara zgrade Narodnog fronta 36.

od: Zdravka, Oqe, Dore i Alekse.

10505

10506

Stojanka ^eh sa porodicom.

10499

PRODAJEM nov traktor YTO X 904 hitno. Telefon: 062/888-0555.

10169

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav Milicinoj mami

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

9849

Radojku Filipovi}u KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

3792

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje osamnaestonedeqne mlade koke nosiqe. Dostava na adresu.

Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559.

9253

PRIRODNI preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisani za 7 dana. Deda Rado{.

Telefoni: 032/490-797, 064/24055-49.

10159

POKLAWAM dva {arena ma~eta samo qubiteqima. Telefon: 542-250 i 064/2135-186.

10337

Olgi Radovanov

Olgi Radovanov

od porodica: Risti}, Bogovi} i Tasi}.

od porodice \or|evi}.

od kolega i koleginica sa posla.

10487

10504

10503

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragom ocu, tastu i dedi

SEDMODNEVNI POMEN voqenoj majci i supruzi

Branislavu Marequ iz [ajka{a Svaki novi dan budi nove uspomene i se}awe na tebe. @ive}e{ zauvek u nama.

Tvoje unuke Marija i Milka, zet Jovan i tvoja }erka Qiqana.

10173

Slavki Gruji} obele`i}emo danas, 18. 9. 2010. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Sava, k}erka Sawa i sin Nikola.

10508

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Tu`na srca se opra{tamo od Milicine mame i Ivine bake

Tu`nih ~etrdeset dana prolazi bez mog brata

subota18.septembar2010.

Posledwi pozdrav kumu

POMEN Dana, 19. 9. 2010. godine, navr{ava se godina od kada se upokojio na{ dragi i voqeni suprug, otac, tast i deka

Posledwi prijatequ

Milorada Malki}a

Olge Radovanov Porodica Pavkov.

^ekam te da do|e{.

Nadam ti se u svakom novom danu.

Ne prihvatam da si oti{ao zauvek.

Radojku

Milenko Bo`in

od porodice [umar.

Goran i Cica.

10486

S tugom i bolom javqamo ro|acima i prijateqima da je u 79. godini preminula na{a voqena mama i baka

Posledwi prijatequ

pozdrav

ro|. Ivanov

]erka Milica, unuka Iva, unuci Strahiwa, Milovan i Vawa.

10456

10468

10483

POMEN Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{ voqeni

^ETRDESETODNEVNI POMEN

od porodica: Tome Jokanovi}a, Marinka Qucovi}a i drugara iz prerade.

Vlada Boti} Zauvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

Tvoji: Mara i Mira, Bato i Mi}o sa porodicama.

10489 10454

Posledwi pozdrav dragoj strini

Sa neizmernom tugom opra{tamo se od na{eg voqenog oca, dede, tasta i prijateqa

Olgi Radovanov

Sini{e @ivkovi}a

mnogo ti hvala za sve {to si u~inila za mene, i uvek mi dr`ala {ipke za ispite.

Svetlana.

Iva - Tvoja Sun~ica.

10490

Qubinku - Qubi Tankosi}u Porodica Blagojevi}.

Tvoji najmiliji.

dragom

Radetu Filipovi}u

Sahrana mile i drage nam pokojnice obavi}e se u Futogu, na starom Gorwem grobqu, u 13 ~asova. Ispra}aj je iz porodi~ne ku}e u Industrijskoj 45, u 12.30 ~asova.

Olga

dragom

10485

3 POMEN

Mi}i

Olga Radovanov

Draga baka

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

pozdrav

25

10491

10457

Posledwi pozdrav priji

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kako smo te izgubili.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoji drugovi iz Nauti~kog kluba „Liman”.

od Viktora i porodice Srema~ki.

10458

10459

Posledwi pozdrav majci i baki

Marici Bo{kovi}

Marici Bo{kovi}

koji je posle kra}e i te{ke bolesti preminuo u 77. godini.

Sin Zoran, snaha Qiqa i unuke Sowa i Bojana.

od porodice Bo{kovski.

Sahrana je u ponedeqak, 20. 9. 2010. godine, u 12.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dragi tata, hvala ti za svu qubav i dobrotu koje si nam uvek nesebi~no pru`ao.

Mi}i

10470

10473

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav supruzi

O`alo{}eni: Tvoje }erke Qiqana i Gordana, zetovi Predrag i Blez, unuk Tao i prija Borka.

10453

Olga Radovanov

Olga Radovanov

Posledwi pozdrav

Marici Bo{kovi}

Zauvek }emo te pamtiti draga bako.

Posledwi pozdrav dragoj ta{ti, baka Olgi od Daneta.

10493

Milovan i Ana.

od wenih kom{ija porodice \uri}.

10492

10467

Marici Bo{kovi} od supruga Du{ka.

10469

Posledwi pozdrav dragoj tetka

Posledwi pozdrav voqenom zetu i te~i

Posledwi pozdrav tetka

Radojku Filipovi}u

Radojku - Radetu Filipovi}u od porodice Tomi} svastike Vuke, Slobodana i Sawe.

Neka mu je ve~na slava i neka ga an|eli ~uvaju.

10479

Olga Radovanov

od Sini{inih kolega iz Sektora.

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj baki od unuka: Strahiwe, Milovana i Vawe.

10494

Marici Bo{kovi}

od porodice Jak{i}.

10451

10465

Marici Bo{kovi} od Zoranovih kolega iz „Novocom-a”.

59139-P

26

^ITUQE z POMENI

subota18.septembar2010.

3

Posledwi pozdrav najplemenitijoj ujni

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kumi

Dragi

POMEN Pro{lo je pola godine od kako nas je napustila na{a voqena, najboqa mama i baka

Marici Bo{kovi}

Jeli Kitanovi}

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

ka`u da vreme le~i rane, la`u.

Mira Lazi} ro|. Stoj{i}

Tvoji: Bogdanka, Biqana, Koqa i Uro{.

Menko

Jovanki

Maj~ice moja mila, ne postoje re~i kojima bih opisala koliko mi nedostaje{.

Tvoja Jelica sa decom.

od porodice Laki}evi}.

od porodice Tankosi} i Milo{a.

Ve~no ostaje{ u srcu: tvog strica Adena, strine Melke i sestara Minele i Adise.

10443

10449

10450

10434 10471

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav

GODI[WI POMEN

Marici Bo{kovi}

Ivan Radulovi}

Marica Bo{kovi}

ro|enoj Mitri}

1953 - 2009.

ro|. Mitri} 1936 - 2010.

Sahrana je danas, 18. 9. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Veterniku.

Sa bolom u srcu opra{tamo se od divne sestre i tetke, koja }e nam mnogo nedostajati u `ivotu.

Wen vedar lik ~uva}emo u srcu i mislima.

Prolazi godina, a nama je jednako te{ko kao prvog dana. U na{im si mislima, srcima i `ivotima i uvek }e{ biti.

O`alo{}ena porodica.

Tvoj brat \uro sa porodicom.

10420

10462

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ i dobrom ~oveku

SE]AWE

Tvoji najmiliji: supruga Mirjana, deca Maja i Mika.

Posledwi pozdrav drugu

Posledwi pozdrav

Qubinku - Qubi

od porodica: Jerkovi}, Nikoli} i Vuji}.

10442

10463

GODI[WI POMEN

POMEN

Melanija Petrovi} Qubinku - Qubi Tankosi}u od Kaje i Milomira.

Zauvek u srcima tvojih: Nata{e, Mi}e, Luke i Elene.

10441

10448

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da nas je iznenada napustio

Danas, 18. 9. 2010. godine u 11.30 ~asova, isprati}emo dragu majku, baku i prabaku

Qubinko - Quba Tankosi}

Melaniju Petrovi}

Danas, 18. 9. 2010. godine navr{ava se godi{wica od kako je zauvek oti{ao na{ suprug, otac i brat

na na{e drage

Hvala za qubav i dobrotu koju si nam pru`ala.

Danilo S. \akonovi} 1970 - 2010.

Jelica Srdi}

Qubi Tankosi}u

Oti{la si u ve~nost, ali u zaborav nikad ne}e{!

Tvoja koleginica Milica Grbi}.

S po{tovawem, porodice: Stojanovi}, Vukovi} i Vi{wi}.

10478

Dragiwa P. \akonovi}

Novica Mitkovi}

ro|. Rado{evi} 1985 - 2010.

Supruga sa porodicom, brat i sestra.

10466

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 16. 9. 2010. godine preminuo na{ dragi suprug, otac, svekar i deda

10437

Radoslav D. \akonovi}

Sahrana je u subotu, 18. 9. 2010. godine, u 11 sati, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

1927 - 2010.

Qubav, zahvalnost i se}awe na tebe ve~ito `ive u na{im srcima.

O`alo{}ena familija Tankosi} i Dudvarski.

]erka Miroslava, unuci Ivana, Nata{a, Svetlana i Miroslav sa porodicama, porodice Mirkov, Lalin, Hrwakovi} i Tanasi}.

10439

10446

POMEN

Navr{ava se {est meseci od kako nas je zauvek napustio

1999 - 2010.

Wihovi najmiliji.

10444

Qubica Anti}

POMEN

Radojko Filipovi}

ro|. Pani} 1906 - 1981.

1939 - 2010.

Sahrana je danas, 18. 9. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Jovanka, sinovi Aleksandar i Sini{a, snaje Dragica i Qubica i unuci Vladimir i \or|e.

10455

Hvala ti za sve. Zauvek si u na{im srcima.

Panta, Angelina i Slavica Anti}.

Radivoj Silba{ki - \urkin 1901 - 1990.

Posledwi pozdrav ~ika

Radojku Filipovi}u od Sini{inih drugara: Dragana, Sla|e, Zorana, Jelene, Ra{e, Qiqe, Braneta i Jece.

Vreme neumitno prolazi, a qubav i se}awe ostaju zauvek.

Supruga Olga, sinovi Novica i Sini{a, snaje Kristina i Maja i unuci Jelena i Aleksandar.

10438

10436

Sa neizmernom tugom, ve~no }emo se se}ati va{e plemenitosti i dobrote. Posledwi pozdrav dragoj tetka

Dana, 17. 9. 2010. godine preminula je na{a draga majka

Vida Silba{ki

Jovanka Stojanovi}

1903 - 1980. ro|. [ovqanski

ro|. Duki}

Hvala vam za sve. Zauvek ste u na{im srcima.

Angelina, Panta i Slavica Anti}.

10472

Milinko Gutovi} Guta

10435

Slavki Gruji} Koqini drugovi.

Sahrana je danas, 18. 9. 2010. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

O`alo{}eni sin Zoran i snaja Slavica.

10464

10447

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN Danas, 18. 9. 2010. godine navr{ava se 40 tu`nih dana od kada si nas napustio

subota18.septembar2010.

SE]AWE

SE]AWE

18. 9. 1995 - 18. 9. 2010.

18. 9. 1995 - 18. 9. 2010.

Marija Siv~evi}

Marija Siv~evi}

2009 - 2010.

Utehe nema, zaborav ne postoji, rana je do`ivotna. @ivi{ u na{im srcima voqena i nezaboravqena.

Tuga i nezaborav za sve dane provedene sa tobom.

Tvoj plemeniti lik uvek je sa nama.

Dragan Pavkov Uspomenu na tvoju dobrotu i vedrinu ~uva}emo od zaborava.

POLUGODI[WI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u nedequ 19. 9. 2010. godine u 10 ~asova, obele`iti polugodi{wi pomen na{em voqenom

POMEN

27

POMEN

Tvoj VIII 2.

10320

Mili moj

Bori Milojevi}u Nikada ne}e{ biti deo pro{losti, `ivi{ u na{im srcima.

Sestra Boja sa porodicom Putnik.

Tvoji: Stojan, Bo{ko, Bojana i Biqana.

SE]AWE

Dragi moj

18. 9. 1995 - 18. 9. 2010.

1983 - 2000.

1948 - 2010.

O`alo{}eni: supruga Milka, sinovi Qubomir i Goran i snaja Branislava.

10429

10428

Menko

Milanu Hrgi}u

ujka Bori}u

Sestra Zora, zet Bata, sestri}i Stefan i Neboj{a. ^ETRDESETODNEVNI POMEN

Voli te mama Vilka.

Milan Hrgi}

Menko

Marija Siv~evi}

1948 - 2010.

Nikoli Rodi}u

Praznina, tuga, `al i daqe sene svaki moj dan. Sre}a se ~ini nemogu}om bez Tebe. I posle deset godina, dani su jednako puni se}awa na Tebe.

Nikada ne}e{ biti deo pro{losti, `ivi{ u na{im srcima.

Pro{lo je tu`nih {est meseci od kako nisi sa nama.

Vreme koje prolazi ne donosi zaborav, ve} ostavqa veliku prazninu i tugu.

Voli te sestra Zlata.

Otac Bo{ko i brat \or|e sa porodicom Pavlovi}.

O`alo{}eni: otac Qubomir, majka Bosiqka, bra}a Mitar i Slavko, sestra Milanka sa porodicama.

K}erka Gordana, zet Du{an, unuk Pero, unuka Sawa i zet Miodrag.

10423

10431

10247

10426

10422

[ESTOMESE^NI POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN Dana, 21. 9. 2010. godine navr{ava se 40 dana od kada nije sa nama na{ otac, deda, pradeda i tast

1967 - 2010.

Godine se ni`u i prolaze ali zato se}awa uvek ostaju.

@arko Jankovi} Miroslav - Mire Male{ev obele`i}emo danas, 18. 9. 2010. godine, u 10 ~asova, na Alma{kom grobqu u N. Sadu.

Danas, 18. 9. 2010. godine navr{ava se godina od smrti na{eg voqenog supruga i dede.

O`alo{}ena porodica.

Vojin Mraki}

^ETRDESETODNEVNI POMEN ocu, dedi i svekru

Nikoli Rodi}u

Milorad Jeli}

iz Lazareva

10290

JEDNOGODI[WI POMEN

Brat i }erka.

Sin @eqko, snaja Mirjana i unuci Goran i Nikola.

10433

10279

10425

Danas, 18. 9. 2010. dajemo {estomese~ni pomen na{oj dragoj

POMEN Navr{ava se 8 godina od kada nas je napustila na{a najmilija

TU@NO SE]AWE na drage roditeqe, }erku i zeta.

Bori Milojevi}u Sa mnogo tuge, qubavi i po{tovawa, uspomenu na tebe ~uvamo u srcu.

Sestra Marija sa porodicom.

10289

GODI[WI POMEN Navr{ava se godina od kada nije sa nama na{ voqeni

Bora Milojevi}

Tuga, bol i nedostatak u srcima su preveliki.

krznar

S tugom i po{tovawem, uspomenu na wega ~uvaju }erke: Milica, Stana i Mira sa porodicama.

10452

O`alo{}eni: supruga Marija, }erke Jelena i Branislava, brat Brane, snaja Slavica sa decom.

Sawa, Bo`a, Ma{a i Jana.

voqenom bratu

Ka`em: Tugo, pomeri se, Menko `eli da sam sre}na.

Srce, ne boli, nek te qubav prema wemu le~i.

Du{o, ne pati zna{ da on to ne voli.

Tebi ka`em: hvala ti za qubav i pa`wu koju mi pru`i sa svojih sedamnaest godina i koja me prati ovih deset godina u kojima si bio i bi}e{ svakodnevno u mojim mislima.

Jo{ uvek si sa nama u se}awima i dragim uspomenama.

10292

10246

POLUGODI[WI POMEN

2009 - 2010.

Parastos }e se obele`iti danas, 18. 9. 2010. godine, u crkvi u Bukovcu, u 10 sati. [ta re}i pored toliko patwe, bola, tuge, o~aja, suza, bezna|a, bez izlaza... sem da smo bez tebe ostali osaka}eni, obezglavqeni, a toliko te volimo i tako nam treba{.

Neute{ni: otac Aleksa, majka An|a, sestra Miqa i supruga Mileva.

10288

10241

GODI[WI POMEN

Mirjana Gruev Todorovi} 25 godina

Jeli Buqi}

Danilo Todorovi}

Milica Gajinov

S qubavqu i po{tovawem nosimo je u srcima i ~uvamo od zaborava.

10 godina

S qubavqu i tugom ~uvamo vas od zaborava.

K}erka Ogwena, sin Branislav i Stanka.

10277

Draga na{a Mila, uvek }emo te se se}ati i voleti.

Weni: suprug Radovan, sinovi Du{an i Simo i }erka Du{anka sa porodicama.

Suprug, sinovi, unuci i snahe.

10291

10348

Vlada Tomin 18. 9. 2009 - 18. 9. 2010.

Jovan Jasni}

Dvadesettre}eg septembra 2010. godine navr{i}e se tu`nih ~etrdeset dana od kada nas je napustio na{ dragi suprug, tata i deka

1951 - 2009.

GODI[WI POMEN

I danas boli kao i onog tu`nog dana od kada smo ostali bez tebe dragi brate. Neka ti Gospod podari rajsko naseqe gde nema bola i patwe.

Uspomenu na tvoju dobrotu ~uva}e od zaborava: sestre Darinka Kru{~i}, Sofija Horvatovi}, brat \ura Jasni} sa porodicama.

10243

Pozderec Franc Vlada Boti} S Tobom smo u`ivali u porodi~noj sre}i. Hvala Ti na qubavi i dobroti, hvala za sve lepe trenutke koje si nam pru`io.

Voqen i po{tovan ostaje{ zauvek.

Tvoji ro|eni.

Dragi na{ ~uvamo te u srcu i mislima.

Mnogo nam nedostaje{.

Po~ivaj u miru.

Tvoji: supruga Katica, }erka Ka}a i zet Mi}a.

10325

10294

Godinu dana u lavirintu, u za~aranom krugu. Vrtimo se, lutamo, tugujemo.

Svako sa svojim mislima i la`nom nadom.

Pogledi na{i daqinu kupe, tra`imo te. @elimo te zagrliti, poqubiti i re}i ono {to stigli nismo - volimo te i samo budi tu!

Snovi su na{i tako stvarni, a tako daleki.

O, kako je te{ko probuditi se i rastati se sa tobom.

Za tobom ostaje velika ~e`wa, ogromna tuga, prete{ka bol i ve~no pitawe ZA[TO! Wegovi najmiliji.

10280

28

^ITUQE z POMENI

subota18.septembar2010.

POMEN

Posledwi pozdrav dedi i pradedi

voqenom

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom ~i~i i dedi

PETOGODI[WI POMEN

Zoran Bedov

Mara Kozarac

21. 9. 2003 - 21. 9. 2010.

23 godine su od kako si oti{la sa ovog sveta.

Vernost, iskrenost, po{tovawe i razumevawe to si bila ti i tvoje odlike, to ~ini dobar brak.

Suprugo moja verna, ne pro|e nijedan dan, a da se ja ne setim tebe. Zaboraviti te ne mogu dok sam `iv.

Sedam godina od kako nisi sa nama.

Tvoj osmeh, tvoja radost `ivi i daqe u na{im mislima i srcima gde nema mesta za zaborav. @ivi{ i `ive}e{ ve~no u srcima tvojih najmilijih.

Mama Branka, tata Mita, brat Dragan, deda Bra{a, baba Seja i teta Dragana.

10344

Bera Gligi

Bera Gligi

Unuk Denis sa suprugom Zoricom i praunuci Dejan i Igor.

od: Milice Babi} iz Melburna sa porodicom, Sne`e sa porodicom i Mile sa porodicom.

10419

10416

Zoran Bedov 21. 9. 2003 - 21.9. 2010.

Bera Gligi Sahrana je danas, 18. 9. 2010. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}eni: supruga Quba, k}erka Rada i sin \oko sa porodicama.

10018

10027

[ESTOMESE^NI POMEN

\uro Sunda}

1999 - 2010.

1928 - 2010.

@eqna sam te majko, `eqna ne`nosti tvoje.

Nedostaje{ nam Mila na{a, tvoje re~i i qubav tvoja.

Jelke Marjanovi}.

Pomen obele`avamo danas, 18. 9. 2010. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu.

Dok budemo trajali i dok se budemo sastajali, se}a}e ih se wihov IV 3 razred, Ekonomske {kole, u Novom Sadu, generacija 1959/1960. godine.

Neute{na supruga Julka.

]erka Mina i mama Viktorija.

10012

10028

JEDNOGODI[WI POMEN voqenom suprugu.

GODI[WI POMEN

1

Svetlana Reqi} - Xodi} Milka Vrankovi} - Rokvi} Nada Tapavica - Vlaji} Milan Vukovi} Predrag \uri} Vladimir Kozomara \or|e ]ur~ija Milutin Popov Du{an Jan~evski Slavko Pavkov Jovan Bugarski Sa pijetetom, po{tovawem i zahvalno{}u se}amo se na{eg razrednog stare{ine, profesorice

Milica Risti} - Popovi}

10414

10347

Posledwi pozdrav bratu

Tvoja Dragica, Ivana i Tijana.

POMEN Majka i ~edo se ve~no voli

Posledwi pozdrav dragom

Tvoji: baba Selka, tetke Zora i Ru`ica sa porodicom.

Volimo Te i mnogo nam nedostaje Tvoja qubav i pa`wa.

Tvoj Mi}o.

POMEN

Sedam godina je pro{lo od kako nisi sa nama, a na{a tuga nije ni{ta mawa.

Ve~no }e{ biti deo nas i nikada te ne}emo zaboraviti.

Ja{a \uki}

Zajedno smo proveli ~etiri najlep{e godine na{e mladosti.

Davne 1960. godine zajedno smo krenuli u `ivot.

Danas, kada proslavqamo 50 godina mature, sa nama ne}e biti na{i prerano umrli drugovi i drugarice

10218

POMEN

Sa tugom u srcu obave{tavamo prijateqe da je u 85. godini preminuo na{ dragi

@iki Maklenovi}u Ma~kari

[vager Jo`ef od: sestre Selke i Mirjane sa decom.

Sahrana je na Zapadnom grobqu, u Temerinu, u subotu, 18. 9. 2010. godine, u 15 ~asova.

O`alo{}eni:}erka Er`ebet To{i}, unuci Gradimir i Tihomir i zet Nedeqko.

jednom od najmla|ih fru{kogorskih boraca za slobodu iz Rivice.

Danas, u 11 sati, poseti}emo wegov grob u Beo~inu.

Pamtim taj tu`an dan kad si zauvek oti{ao, a ja ostadoh sama sa tugom i bolom za tobom.

Dok sam `iva srce i o~i gore, jer se za tvoj ve~iti san mole.

Sestra Zora, sestri} Zoran i bli`a rodbina.

Tvoja Ana.

10220

10026

10413

10409

Dana, 16. 9. 2010. godine preminuo je moj suprug

Mihajlo Tanackovi}

1924 - 2009.

Gavrilu Mijatovu

SE]AWE

GODI[WI POMEN

Milorad Malki} Danas, 18. 9. 2010. godine, u 11 sati, navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kada nisi sa nama. Ni{ta nije kao pre, sve na san li~i. ^uvamo te u srcima, sa nama si u pri~i.

Dana, 21. septembra navr{ava se tu`na godina Navr{ava se godinu dana od kada nije sa nama na{ Tvoja Jasna, deca Jelena, Goran, Mila i tvoje unuke Brankica i Lena.

10036

Gavrilo Mijatov 1935 - 2010.

Sahrana je u subotu, 18. 9. 2010. godine, u 14 sati, na Gorwekoviqskom grobqu.

O`alo{}ena supruga Danilka.

Mom~ilo Labus

Pero \akovi} Dragi Pero, tako si kratko bio sa nama. Veliku dobrotu ostavio. Oti{ao hrabro, sa osmehom na licu, kao {to si uvek bio. Nama si ostavio veliku prazninu i bol.

Oti{ao si, ali jo{ uvek si sa nama i bi}e{ dok bude nas.

Supruga Du{anka i k}erke Qiqana i Biqana sa porodicama.

18. 9. 2009 - 18. 9. 2010.

Jovan P. Jasni} Uvek }e ga se sa qubavqu se}ati, wegova porodica.

Tvoji najmiliji.

10328

10013

9664

10407

Vreme prolazi, ali ne bri{e bol i suze u o~ima.

1951 - 2009.

Posledwi pozdrav dragom zetu

2 JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj baki

3

Vreme Te je odnelo. Kako odmi~e daqe tuga je sve ve}a.

Nedostaje{.

POMEN

Bosiqki @dero 1919 - 2009. obele`i}emo danas, 18. septembra, na Gradskom grobqu.

Gavrilu Mijatovu

Milica Mili} sa decom.

Nada Markov

Danica

U nedequ, 19. 9. 2010. godine, u 12 ~asova, dava}emo {estomese~ni pomen na Pravoslavnom grobqu u Subotici.

Tvoja Zorica sa porodicom.

10408

9917

2005 - 2010.

Milo{ Tica

2003 - 2010.

Vreme prolazi, se}awa ne blede. Uvek ste u na{im mislima.

Danas, 18. 9. 2010. godine, u 11 ~asova, na Veterni~kom grobqu dajemo petogodi{wi pomen majci i sedmogodi{wi pomen ocu.

Porodica.

10014

Tvoje unuke Jelica i Zorica sa majkom An|om i snaja Qiqa.

10326

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

POMEN Obave{tavam rodbinu i prijateqe da }e se odr`ati parastos povodom pola godine od smrti moje supruge

Milan Kolarski Bata Dvanaest godina je pro{lo bez tebe.

Tvoji najmiliji.

Jelene Popmihajlov danas, 18. 9. 2010. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni suprug Dimitrije Popmihajlov.

10208

10212

Danas, 18. 9. 2010. godine obele`i}emo godi{wi pomen dragom suprugu, tati i dedi

[est meseci od kako nije sa nama

Milomiru - Miletu Bogdanovi}u Rado te se}aju i ~uvaju od zaborava o`alo{}eni: supruga Vema, }erke Svetlana i Branislava sa decom.

Vidosava Mr|an iz Turije

Pro{le su tu`ne i te{ke ~etiri godine od kako nije sa nama na{ voqeni i nikad pre`aqeni suprug i otac

Vladimir Vukobratov 18. 9. 2007 - 18. 9. 2010.

Suprug, sin i k}i sa porodicama.

10033

ro|. Mirkovi}

Do|e i ovaj tu`ni septembar ~etvrti po redu, a kada vas zadesi veliki bol postajete prijateq tuge i samo}e za izgubqenim suprugom.

Danica.

9981

10203

Danas, 18. 9. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrti na{e mame, ta{te, svekrve, babe i prababe

SE]AWE

Qiqana Luki} - Stevi}

Voqena na{a, nema dovoqno re~i kojima se mo`e izraziti na{a tuga i bol. Prerano si oti{la od nas. Tvoj nasmejani i vedri lik, dobrota i iskrenost su osobine koje su te krasile.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji: majka Milica, brat \or|e i snaja Katarina.

10207

10185

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragom bratu

SE]AWE Dana, 23. 9. 2010. godine navr{i}e se godina od smrti na{e drage snaje, jetrve i strine

Pro{la je godina od kako nas je ostavila na{a Nana i kuma

19. 9. 1985 - 19. 9. 2010.

SE]AWE

Julka @ivanov Nana

Rade Beli}

Nana, osta}e{ ve~no u se}awu: kumova Mire i Ilije i tvojih Cice i Mi}e.

Se}a ga se i `ali supruga Sofija.

10233

10217

TU@NO SE]AWE [est meseci je od kako nije sa nama na{a voqena nana

Zagorka Bulatovi} I danas kao i prvog dana neizmerno nam nedostaje{.

Tvoji najmiliji.

Pro{le su dve godine od kako nije sa nama.

Nikada je ne}emo zaboraviti i uvek }e biti u na{im srcima i mislima.

Tim povodom }emo posetiti wenu ve~nu ku}u i obele`iti pomen u 10 sati, na Ba~kopalana~kom grobqu.

Porodica Luki} - Stevi}.

O`alo{}eni: }erka, zet i sinovi sa porodicama.

9613

10102

Jelica Srdi}

19. 6. 1922 - 19. 9. 2006.

S qubavqu i po{tovawem, supruga Marija i }erka Brana.

Mare Hrgi}

GODI[WI POMEN

Borivoje Milenkovi}

Dragi tatice, s tugom i ponosom te pomiwemo, zaboravu te ne damo.

Zita i Radovan.

29

ro|. Ka}anski

Jovan Milak

Nedostaje nam.

10216

POMEN

TROGODI[WI POMEN

subota18.septembar2010.

3

10151

Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kada nije vi{e sa nama

Branislav Mareq

SE]AWE

iz [ajka{a 1935 - 2010.

GODI[WI POMEN voqenoj supruzi, majci i snaji

Vreme prolazi a mi jo{ ne verujemo da te vi{e nema me|u nama.

Tuguju za tobom: supruga Darinka, sin Radivoj, snaja Jelena, unuke Qiqana i Darinka.

10091

Mara Pavlica ro|. Lalo{evi} 1929 - 2000.

Jelici Srdi}

JEDNOGODI[WI POMEN

ro|. Mirkovi} obele`i}emo danas, 18. 9. 2010. godine, u 10 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu u prisustvu rodbine i prijateqa.

Branislavu Marequ iz [ajka{a od: sestre Qiqane Dragovac sa porodicom i Gorana ]osi}a sa porodicom.

Jelice Srdi} S qubavqu i lepim uspomenama ve~no }emo ~uvati se}awe na tebe.

Porodica Vladimira Ratkova iz Vrbasa.

Tvoji: suprug @ivko, }erka Sne`ana, sin Stevan i svekrva An|elka.

10187

10186

10215

GODI[WI POMEN

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

Ivan Radulovi}

Jelici Srdi}

iz Beo~ina 1953 - 2009.

Ostavila si ogromnu prazninu i se}awe na tvoju dobrotu, plemenitost i qubav koju si nam nesebi~no pru`ila. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Zaborav ne postoji dok `ive oni koji te vole.

Godina pro|e bez tebe...

Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da o tebi s ponosom pri~amo, da te nikada ne zaboravimo...

Brat Bato Radulovi} sa porodicom.

10161

Dok je misli, se}awa i snova ti si uvek sa nama. Na{a srca puna su tvoje qubavi, a du{e ispuwene ponosom {to smo te imali. Volimo te i po~ivaj u miru Bo`ijem.

Danas se navr{ava dvanaest godina od tvog odlaska

dr Jovan Vajdi} Ti `ivi{ u mislima, se}awu i svakom na{em danu, voqeni na{.

Milo{ Pavlica

Janko Peri}

1927 - 2001.

2009 - 2010.

Vreme prolazi, a tuga i bol su ve~ni.

Pro{la je tu`na godina bez tebe. Mnogo nam nedostaje{.

Va{ sin Branislav sa porodicom.

Neizmerno te voli tvoja porodica.

10175

10232

SE]AWE

Pro{lo je dvadeset godina otkako si nas napustila.

Bi~kei Jo`ef - [obri

Jovanka Jovanovi} 1938 - 1990.

1986 - 2010.

Sa qubavqu i se}awem ~uvamo te od zaborava.

Tvoja sestra Vera sa porodicom.

Tvoja porodica: supruga Ru`ica i deca Jovan i Aleksandra.

Tvoja mama, sestra i sestri~ina.

10158

10421

10113

Neke stvari smrt ne mo`e da odnese.

Uspomena na tebe `ive}e dok je nas. ]erka Ru`ica, zet Dejan, bra}a Jovan i Pera, snaje Brana i Gabika i wen Mika s porodicom.

10044

06.35 07.30 08.00 08.05 08.20 08.45 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 12.40 13.10 13.30 14.00 15.00 15.20 16.30 17.00 17.22 17.30 19.00 19.30 20.15 22.00 22.30 23.00 23.55 00.25 01.40

TV PROGRAM

subota18.septembar2010.

Kuhiwica Na{i stranci Vesti Jutarwa gimnastika Ta divna stvorewa Hajde sa mnom u obdani{te Pitam se, pitam TV fonija, kviz Vesti Plej gejms TV bajt Bez uputa Vesti Slobodna tema Zeleni sat Ru~ak na lepe o~i Ples no stres Gruvawe Vesti Petkazawe Centar sveta TV Dnevnik Tajna hrane: Luk Pustiwski sveci, film Crtani film TV Dnevnik Vr{a~ka berba gro`|a, prenos Vojvo|anski dnevnik Vr{a~ka berba gro`da, nastavak prenosa Preokret Muzi~ka emisija Razo~arana, film Pustiwski cveci, film

08.15 09.07 11.10 11.58 13.00 13.15 13.29 14.00 14.50

Italijanski vegetarijanski kuvar (Panonija, 15.00) 07.30 08.10 09.00 10.00 10.30 11.30 12.30 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Glas Amerike Beli luk i papri~ica Moje dete Bila jednom jedna nedeqa Travel Svet poqoprivrede Bez cenzure Situacije Italijanski vegetarijanski kuvar Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Tojotin svet prirode Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Barometar Film: Krokodili

16.46 17.00 17.27 18.26 18.57 19.30 20.05 21.05 23.20 01.40 02.10 02.13 03.03

Jutarwi program @ikina {arenica Dizni na RTS Zdravo Evropo, kviz Dnevnik Sport plus Zelena trava Vi i Mira Adawa Polak Tenis - Dejvis kup: Srbija-^e{ka, dubl, prenos Gastronomad Rokovnik Selo gori a baba se ~e{qa Kvadratura kruga Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Nacionalno blago, film D’Artawanova }erka, film Zelena trava Vesti Vi i Mira Adawa Polak Tenis - Dejvis kup: Srbija-^e{ka (r)

TENIS – DEJVIS KUP: SRBIJA – ^E[KA

Zimowi}/Troicki – Haek/Minar (RTS 1, 14.50)

06.15 07.00 08.20 09.20 11.00 12.00 16.00 19.00

Vr{a~ka berba gro`|a (RTV 1, 20.15)

06.30 Kuhiwica (ma|) 07.25 Strani dok. film 08.15 Inspektor Montalbano 10.00 Dobro ve~e, Vojvodino (slov) 11.30 Izlet u Priz, film 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Trag tigrice, film 16.05 Neverovatne pri~e 16.30 Bajko kviz 17.00 Transplantacije 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Crtani film (ma|) 19.35 Kuhiwica (ma|) 20.00 Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) 21.00 Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) 21.30 Mejking og pozori{ne predstave „San letwe no}i“ (ma|) 22.00 XV Festrival pevane poezije - Senta (ma|) 22.30 Fado, film

09.00 10.00 10.30 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30

Ruska imperija Koncert Ruska imperija Neon siti Lenija Evo nas kod vas Dok. program Drum Ugro`eni Svet divqine Ruska imperija Radionica Objektiv Crtani film Novosadske vertikale Istraga Ugro`eni Svet divqine Objektiv ^angi

08.30 Magazin premijer lige 09.05 Moto GP Aragon – Ve`ba 2 125cc 12.10 Magazin premijer lige 12.30 Premijer liga 13.00 Moto GP Aragon – Kvalifikacije 125cc 15.00 Dejvis kup 1/2 finale: Francuska–Argentina 18.00 Moto GP Aragon – Kvalifikacije Moto 2 19.00 Premijer liga: Totenhem–Volves 21.00 Premijer liga: Sanderlend–Arsenal 23.00 Moto GP Aragon – Kvalifikacije 125cc 02.00 Dejvis kup 1/2 finale: Francuska–Argentina

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Film, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @iveti svoj `ivot, 12.00 Drecun, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Tok {ou, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas

21.00 23.10 01.00 02.00

e-TV Doma}in Sonik Film: Gwurac Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Crni Gruja Hiqadu i jedna no} Fudbalska utakmica Crvena zvezda - Javor Film: Gospodin Dobrica Film: ^udni dani Top spid Ameri~ko rvawe-bez milosti

Ralf Fajns

]utqiv princ ravnice Idu}i u korak sa zna~ajnim kulturnim doga|ajima, Televizija Beograd emituje TV esej o umetniku Jo`efu Na|u.

Proslavqeni koreograf, plesa~, slikar, filmski autor, ro|en je u Kawi`i, ali najve}i deo umetni~kog opusa ostvario je u Francuskoj, ~iji je dr`avqanin.

(RTS 2, 14.30) 06.21 Znawe imawe 07.20 TV lica: Du{an Ivkovi}... kao sav normalan svet 08.12 Misterije Rima 08.40 Pepe prase 09.07 Ben ten 09.29 Bleja 09.42 Verski mozaik Srbije 10.27 Klinika Vet 11.00 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.10 Vreme odluke 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.30 Gra|anin 14.00 Leti, leti pesmo moja mila 14.30 ]utqiv princ ravnice 15.01 Ivan Bosiq~i}: Qubav je samo re~ 15.59 Samo u...

16.49 Iza naslova 17.00 Vrele gume 17.30 Total tenis 17.42 Koncert grupe Van Gog 18.25 Stevan Mokrawac: 8. Rukovet 19.00 Tvoje pesme, moji snovi 20.00 Veli~anstvene drvene gra|evine: Petra 20.50 Stevan Mokrawac: 2. Rukovet 21.00 Svet sporta 21.25 Jelen super liga 21.50 Svet ribolova 22.16 Art zona 22.45 Hronika Bitefa 23.15 Arsen Dedi} u Beogradu 00.03 Vrele gume 00.33 Ivan Bosiq~i}: Qubav je samo re~ 01.26 Svet ribolova 01.50 Samo u...

02.38 Tvoje pesme moji snovi: Olivera Kova~evi} 03.32 Veli~anstvene drevne gra|evine: Petra

^udni dani Sme{ten u posledwu godinu prethodnog milenijuma, film pri~a o Leniju Nerou, biv{em policajcu koji se prebacio u ilegalne vode trguju}i zabrawewim diskovima na kojima su zabele`ena se}awa i emocionalna stawa qudi. Jednog dana do wega sti`e disk koji prikazuje se}awa ubice izvesne prostitutke. Leni se upu{ta u ispitivawe slu~aja ulaze}i sve dubqe u vrzino kolo ucena, ubistava i otmica...

Uloge: Ralf Fajns, An|ela Baset, Yulijet Luis, Tom Sajzmor, Vinsent D’Onofrio, Glen Plamer Re`ija: Ketrin Begelou (Foks, 23.10 )

07.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 14.15 15.10 15.35 15.50 16.30 17.00 18.00 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.00

Crtane serije Film: Neprijatna istina Vesti Simpsonovi ^ak Vesti u 14 Wu{kala Zdravqe i Vi Beli svet Slike `ivota Pop vremeplov Na tragu prirode Vesti u 18 Terminator Simpsonovi Milica, omnibus Film: Pejntbol Kalifornikacija Zavr{nica ^ak Dok. program Pop vremeplov

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije 12.00 Kuhiwica, 13.00 Vi{e od igre, 14.00 ZOO Hobi, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dok. program, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

DNEVNIK

c m y

30

07.00 Znawe na poklon 08.00 Vodi~ za roditeqe 08.20 De~iji film: Indijanac iz kredenca 10.00 Indija 14.10 Popodne 15.15 Se}awa i prise}awa 15.40 Bu|elar 16.00 Vesti B92 16.35 Film: U ime pravde 18.30 Vesti B92 19.05 Beogradski Zoo 19.35 Robin Hud 21.15 Film: Smrt gospodina Golu`e 23.00 Vesti B92 23.35 Top gir 00.35 Film: Potok zla 02.10 Ukqu~ewe u B92 Info

Vudi Harelson 06.30 07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 00.30 02.15 03.45 04.30

U sosu - specijal Dobro jutro Farma Vikendvizija Siti @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Javna tajna Farma Magazin in Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Zvezde granca Farma Film: Nulti osumwi~eni Film: Trostruka igra Film: Nulti oslumwi~eni Film: Trostruka igra

Narod protiv Larija Flinta Uloge: Vudi Harelson, Kortni Lov, Edvard Norton, Krispin Glover Re`ija: Milo{ Forman (Ko{ava, 20.20) 06.00 09.00 09.25 09.45 10.00 11.15 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 15.45 16.00 18.30 20.20 22.50 23.50 00.50 02.50 04.00

Jutarwi program Nodi Pokojo Tele{op Nodi Vinks Kilari Konan Presovawe Tele{op ]irilica Tele{op Plej Ada - best of Tri letwa dana, film Narod protiv Larija Flinta, film Ekstremni sport Fritajm Riko{et Plej Ada - best of Film

Keri-En Mos

Nulti osumwi~eni Tomas Mekelovej je agent FBI-a koji istra`uje niz bizarnih ubistava, od kojih svako sadr`i poruku upu}enu direktno wemu. Prisiqen je da radi na slu~aju sa svojom biv{om devojkom i partnerkom…

Uloge: Aron Ekart, Ben Kingsli, Keri-En Mos, Heri Leniks Re`ija: Ilajas Merige (Pink, 00.30)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

subota18.septembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

REVOLUCIJA KOJA 5. OKTOBRA (NI)JE PROMENILA SRBIJU

31 3

Pi{e: Branka Dragovi}-Savi}

Rajan Filip

Zastave na{ih o~eva Trenutak u vremenu uhva}en na fotografiji koja prikazuje pet marinaca i jednog bolni~ara koji podi`u ameri~ku zastavu na planini Suribahi posle po~etka bitke za japanski garnizon s Ivo Yime. Za qude na fotografiji, to je samo formalnost, ali za qude kod ku}e oni su heroji...

Uloge: Rajan Filip, Yes Bredford, Adam Bi~, Yon Beyamin Hiki, Yon Sleteri Re`ija: Klint Istvud (Nova TV, 21.55) 07.50 08.15 08.25 08.50 09.05 09.35 09.45 10.15 11.15 12.12 14.30 16.30 17.55 19.15 20.05 21.55 00.15 01.50

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Dora istra`uje, crtani Timi Tim, crtani Vinks, crtani ^ugington, crtani Ben 10: Ejlijen fors, crtani Kinder surprajz memori kviz Bra~ne vode Frikovi Smalvil Asteriks na Olimpijskim igrama, film Dug put ku}i, film Nad lipom 35 Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Usamqeni za{titnik, film Zastave na{ih o~eva, film Crvena reka, film Ezo TV

Impresionisti Svet novca: Svet po Guglu Tajne dubina Hendl, `ivot pop ikone Mi Evropqani Ko je napisao Bibliju?

Kolonija Genije fotografije Poglavice Zbogom Mocarte Mostovi Wujorka Ana Letenska – glumica i nacisti Mi Evropqani Egipat Kolonija Yimi Hendriks: Posledwa 24 ~asa Poglavice Zbogom Mocarte Mostovi Wujorka

Kraq dinosaurusa Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Kraq dinosaurusa Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Kraq dinosaurusa Fantasti~na ~etvorka Tajna porodi~nog blaga Obra~un u kazino kabareu Pierto Vallarta Squeeze Posledwi beg sa Balkana 1.

Neplanirano ven~awe Pri~a o vojniku Qubav prema velikom crnom Nolle {ou Posledwi beg sa Balkana 2.

06.00 Rog izobiqa 07.40 Sve moje li~nosti 09.05 ^udovi{ta protiv vanzemaqaca 10.40 Angus, tange i savr{eni poqupci 12.20 Do neba 13.55 Pink Panter 2 15.25 Vuk 17.00 Tomi i mazga 18.30 ^udovi{ta protiv vanzemaqaca 20.05 Surogati 21.35 Dnevnik ubice po ugovoru 23.10 Dejbrejkers 00.45 Pacifik 02.30 @enski agenti 04.25 Prekinuto de~a{tvo

08.10 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: @uto nebo, film 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Normalan `ivot 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.35 More qubavi 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.45 Reporteri 15.55 Evromagazin 16.25 Pastel 17.05 Jelovnici izgubqenog vremena 17.25 Prirodni svet 18.20 Lepom na{om 19.30 Dnevnik 20.15 Zamene, film 22.40 Filmski vikend s Yonom Kjuzakom: Gradska skup{tina, film 00.30 No}i kultnih filmova: Simpatije za gospo|icu Osvetu, film 02.20 No}i kultnih filmova: Tamna zvezda, film 04.55 Reporteri - izbor

06.00 Ubistva u Midsameru 08.00 Ne{ Briyis 11.00 Prave doma}ice okruga Orany 13.00 Vojni~ka qubavna pri~a 15.00 [anaja 17.00 Bra}a i sestre 19.00 Roki Blu 20.00 Prave doma}ice okruga Orany 21.00 Kompanija 23.15 Finalna presuda 01.00 Bra}a i sestre 03.00 Smrtonosni susret 05.00 Ne{ Briyis

07.55 08.30 08.55 09.15 10.00 12.25 13.50 15.50 17.25 19.05 20.00 22.00 23.50 01.30 02.30

JuHu i prijateqi, crtani Bakugan, crtani U~ilica, de~ji kviz Jedna od momaka Zabrawena qubav Pusti vodu da mi{evi odu, film Uvek postoji nada, film Pustolovine jednog idiota, film Zvezde ekstra: Dijana Bibin svet Kraqevi} i ja, film Qubav iz snova, film An|eo pravde, film Astro {ou Porodica iz predgra|a, film

Qubav iz snova

Bruk Lengton

Zamene Kad razma`eni igra~i vas{ingtonskih Sajntinelsa po~nu {trajk, vlasnik kluba Edvard O Nil zove u pomo} iskusnog trenera Yimija Mekgintija da okupi rezervni tim. Ali Mekginti ima svoje uslove...

Uloge: Kijanu Rivs, Yin Hekman, Bruk Lengton, Rajs Ifans, Orlando Yons, Fejizon Lov, Yek Varden Re`ija: Hauard Doj~ (HRT 1, 20.15)

08.05 09.20 10.10 11.00 11.15 12.00

00.20

@utokqunac Cele note Slu~aj za ekipu BARZ Sportske igre mladih Briqantin Hrvatski pisci na TV ekranu Projekat Ankor Vat, dok. film 4 zida Izme|u neba i zemqe, film Dok. film Mu}ke Tu|inci u Americi Ve~eras...

Inspektor ne`ni Yory In memoriam: Claude Chabro In memoriam: Claude Chabro: Mesar, film Mu}ke

07.00 11.00 13.00 15.30 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00 02.30

@iv zakopan Zimske nevoqe Moja drska devojka Voqena Moli Mo}, strast i ubistvo Seksualno ~udovi{te Angus No} gurmana Posledwa `ena na Zemqa ^ovek iz Holivuda

13.30 14.15 15.25 17.45 18.40 19.40 20.00 20.05 21.35 21.55

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Spikizi Hvata~ pacova Prevaranti Pokemon heroji Neznani junaci Kazanova Ra{mor Povratak u `ivot Sre|en Spikizi Fantasti~na tela Umetnik

Ekscentri~ni bra~ni par Veber s u`asom do~ekuje vest o kubanskoj raketnoj krizi te se zatvara u izolaciju atomskog skloni{ta.

Igrom slu~aja, na ku}u Veberovih pada avion, a oni misle}i da je rat po~eo, ostaju u izolaciji 35 godina...

Uloge: Brendan Frejzer, Alisija Silverston, Kristofer Volken, Sisi Spajsek, Dejv Foli, Yoi Slotnik Re`ija: Hju Vilson (RTL, 22.00)

Alisija Silverston

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.45 17.30 19.00 20.00 23.00 01.00

Opasan lov Pre`ivqavawe Vrhunsko graditeqstvo Grandiozni projekti Gra|evinske intervencije Borna kola bra}e Hau Limarska radionica/London Grmqavina iz Kanzasa Takmi~ewe u izradi automobila Kako se pravi?

Kako to radi Mo}ni brodovi Vrhunsko graditeqstvo Gra|evinske intervencije Peta brzina Takmi~ewe u izradi automobila Izvanredna vozila Ameri~ke drvose~e Opasan lov Iza re{etaka u tu|oj zemqi

Automobilizam Fudbal Biciklizam Fudbal Fudbal Formula 2 Trke automobila Automobilizam Biciklizam Dizawe tegova Bilijar Bilijar Borila~ki sport Bilijar

^ovek ~ije cipele niko ne bi po`eleo U

Srbiji je fakti~ki trajao gra|anski 20.000 gra|ana protestovalo je dok nije osloborat, koji samo {to nije bio ozvani~en, |en. Slikar Bogoqub Arsenijevi} Maki, koji u iako su ga kroz brojne izjave, poruke i Vaqevu osvaja op{tinsku zgradu, uhap{en je i pretwe, ali i golu represiju, prakti~no objavibrutalno pretu~en. li najistaknutiji predstavnici vlasti.

Protesti su ina~e obele`ili burnu deceniju U vreme ogoqenog terora re`ima u Srbiji vlasti Slobodana Milo{evi}a od devetomariznurenoj izgubqenim ratovima u kojima „nije tovskih do petooktobraskih. Opozicija u ovim u~estvovala“ i razru{enoj nakon NATO bomposledwim previrawima, sem poku{aja da prebardovawa, opozicija je puna protivre~nosti i vazi|e unutra{we nesporazume, morala je da nasle|enih konfrontacija iz pro{losti, ali o~uva i pozicije u gradovima, gde je osvojila optere}ena i polovi~nim rezultatima svih ravlast nakon burnih demontracija izazvanih iznijih protesta. Mesecima poku{ava da usaglasi zajedni~ko delovawe, nakon ~ega formuli{e zahtev za korektne izborne uslove kao na~in mirnog razre{ewa krize. Tu ideju promovisio je Savez za promene kojeg su ~inile stranke {to su bojkotovale prethodne republi~ke izbore, me|utim, vi{emese~ni protesti nisu doneli rezultat.

Ipak, u takvim okolnostima opozicija je sredinom aprila u Beogradu uspela da okupi preko 100.000 pristalica na mitingu pod nazivom “Stop teroru, za demokratske izbore“. Uprkos blokadama za odvra}awe autobusa s demonstrantima koji su iz Skupo je Maki platio osvajawe vaqevske op{tine unutra{wosti pristizali u prestonicu. Ovaj bornom kra|om 1996. Re`im se, naravno, upiwao doga|aj zable`en je u svetskim medijima, a poda {to vi{e ote`a funkcionisawe tih lokalzdravqen i od predstavnika me|unarodne zajednih samouprava. Posebno su na udaru bili lonice. „Tridesetak hiqada pristalica NATO kalni mediji, koji nisu bili pod kontrolom okupilo na Trgu Republike“, izve{tavala je tavlasti. da{wa TV „Politika“ u pauzama filmskog ma„Morali smo potpuno druga~ijom strategijom ratona koji je tog dana prikazivan na ovom kanada pobedimo Milo{evi}a. Devetomartovskom, lu. A emitovani su najnoviji svetski hitovi kovidovdanskom ili strategijom Saveza za promeji jo{ nisu bili stigli ni na repertoare beone, koja se sastojala u uli~nim protestima, mnogradskih bioskopa. go vi{e se istro{ila energija dru{tva nego No nisu samo mitinzi opozicije zadali glavoSlobodana Milo{evi}a. On je to posmatrao kao boqu re`imu. Rafali vlasti bili su zapravo meteorolo{ku promenu - nekoliko meseci }e za najintenzivniji prema jednoj drugoj organizaciwega biti neprijatno vreme u Srbiji, stotine ji, koja je u Srbiji postajala masovni pokret. hiqada qudi }e demonstrirati na ulicama, a u „Teroristi~ka, pronasu{tini se ni{ta ne}e tovska organizacija kodesiti pa }e na kraju ju ~ine kriminalci, bes- „Teroristi~ka organizacija koju ~ine vreme ponovo postati posli~ari i destruktivstabilno“, navodi ^ebesposli~ari, kriminalci, nervno ne li~nosti, nervno laJovanovi} u delu labilne i destruktivne osobe, NATO odmir bilne osobe poznate po kwige posve}enom mesepla}enici i homoseksualci“, samo krivi~nim delima, NAcima koji su prethodili su neki od epiteta kojim su dr`avni velikom finalu. On naTO pla}enici, lica sklona devijantnom po- mediji etiketirali ~lanove „Otpora” pomiwe i ksko su prepona{awu i homoseksualruke iz me|unarodne zacima“, ovako su, izme|u jendice bile da se bojostalog akteri vlasti i wihovi mediji nazivali kotuju savezni izbori, zbog procena da }e biti studente i sredwo{kolce koji su u Srbiji pola`irani, {to je dodatno obeshrabrilo antimikrenuli kampawu „Otpor je odgovor!“. Otporalo{evi}evske snage u Srbiji. No, tada jo{ niko {i su ubrzo prerasli u Narodni pokret, a na nije znao da }e za septembar, sem lokalnih savewihovom kongresu u februaru 2000. prisustvoznih i pokrajinskih, biti raspisani i izbori za vali su svi predstavnici opozicionih stranaka, predsednika Jugoslavije. nevladinih organizacija, nezavisnih medija...

Koalicija je ipak formirana od 18 partija, Pesnica postaje simbol bunta protiv re`iali bez SPO-a, jer wihov uslov da toj stranci ma. A neuhvatqivi i svuda prisutni otpora{i pripadne polovina mandata nije prihva}en. Memeta su dr`avne hajke. Po svim gradovima Srbi|utim, problem je bio izbor predsedni~kog kanje svakodnevno su premla}ivani i hap{eni aktididata. Na biv{eg, op{tepopularnog guvernera visti „Otpora“. A prema evidenciji Komititedr Dragoslava Avramovi}a nisu mogli ra~unata pravnika za qudska prava, kroz policijsku ti, jer je imao zdravstvenih problema. Neki od proceduru od maja do septembra 2000. pro{lo je lidera DOS-a razmi{qali su o Ivanu Stambi2.400 ~lanova te organizacije {irom Srbije. li}u, ali se o tome nije raspravqalo na niovu Nakon raspisivawa predsedni~kih izbora i obkoalicije. A prema nekim navodima Zoran \injave kandidature Slobodana Milo{evi}a u julu |i}, koji je bio menaxer kampawe DOS-a, kazao 2000. „Otpor“ pokre}e kampawu „Gotov je!“ je: “Na{ kandidat mora da nosi cipele koje sa Pojavquju se anonimni junaci. U Leskovcu je wim ne bi pristao da zameni nijedan bira~ u Srtehni~ar Ivan Novkovi} prekinuo program lobiji“. kalnog radija i pozvao gra|ane da razmisle o U samom cajtnotu odlu~eno je da to, ipak, bude svojim protra}enim `ivotima. Uhap{en je, a lider DSS-a Vojislav Ko{tunica.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota18.septembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ovog vikenda biste mogli da se usredsredite na neki novi ciq, hobi ili bilo {ta {to vam je u datom trenutku zanimqivo. Nervoza ne}e izostati ako se budete dr`ali krutih merila. Dru{tveni ste.

BIK 20.4-20.5.

Ne snalazite se u karijeri ba{ najboqe, jer ne mo`ete da odr`ite kotinuitet svojih planova. To je zato {to ne zavisi sve samo od vas.

Partnerski odnos je pod povoqnim okolnostima. Strast.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

18. septembar 2010.

Imate povoqan upliv Meseca iz vazdu{nog znaka Vodolije pa se mo`ete dru`iti i komunicirati do mile voqe. Isuvi{e nadra`aja bi vas uznemirilo, stoga, nemojte preterivati ni u ~emu.

Ovo ba{ i nije va{ dan, ali bi mogao biti, ako ni{ta ne o~ekujete od drugih, ve} sve od sebe. Neko bi da vam pomogne, ali ne zna kako. Neko bi da se dru`i, ali nije u prilici. Partner je opu{ten.

Sve tajne i sve maske padaju kada se ozbiqno zainteresujete za nekog.

Poslovna situacija je aktuelna, pa biste mogli i danas raditi, zaraditi, sara|ivati i organizovati izvr{ioce.

Okru`eni ste osobama koje vam prijaju, sa kojima mo`ete le`erno i lepo da razgovarate, radite i dopuwavate se. Ovog vikenda biste se mogli posvetiti prijateqima, deci, ili otputovati nekuda.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Dani vikenda vam omogu}avaju vi{e slobodnog vremena, za du{u i telo, pa se mo`ete posvetiti sebi i partneru, koji ipak diktira tempo i usmerewe. Zajedno radite i stvarate. Vrednovawe.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Povukli ste u svoj spokoj ili nespokoj, ali to je va{ izbor. Va{ za{titnik Jupiter je jako dobro postavqen u svom znaku Riba, {to vam donosi mudrost i sre}u na generalnom planu. Planirate li putovawe?

Dosta je bilo skromnosti i discipline. Dajte sebi odu{ka tokom ovog vikenda. Tro{ite novac kao da se sam rasipa i be`i. Nemojte o parama brinuti. Kupujte i provodite se sa u`ivawem. Opu{teno.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

U va{em znaku su prisutni i vatreni Mars i senzualna Venera, pa ste svoji na svome, uz podr{ku voqene osobe. Qubav je svuda oko vas.

Lep provod ovog vikenda, uprkos svemu i svima.

Te{ko vas je susti}i i prona}i, jer ste mentalno ko zna gde. Budite fizi~ki aktivni, {etajte se i di{ite punim plu}ima, ~ak i ako pada ki{a. Pogotovo iza|ite tada. Kreativni ste i nerealni u qubavi.

Dr`ite se svojih principa i potreba. Ukoliko isuvi{e popu{tate, pojedinci }e pre}i granice tolerantnosti, pa biste mogli uludo izgubiti dan. Budite sa onima koje volite.

TRI^-TRA^

Tragedija i qubav V REMENSKA

@ivot popularnog Onure iz sapunice „1001 no}”, turskog glumca Halita Ergencsa, obele`ile su tragedije, a u tim te{kim trenucima spas je prona{ao u kolegici sa seta, dana{woj supruzi Berguzar Korel.

Nakon {to je 2008. godine Halit izgubio oca, wegova 23-godi{wa ne}aka po~inila je samoubistvo sko~iv{i s ~etvrtog sparata porodi~ne ku}e. Halit je pao u duboku depersiju i uskoro se razveo od tada{we supruge, glumice Gizem Sojsaldi.

Halit je spas prona{ao u glumici Berguzar Korel, popularnoj [eherezadi iz „1001 no}i”, koja je tada pro`ivqavala gubitak oca.

- Svi su primetili da se volimo i da ne mo`emo jedno bez drugog. Drago mi je da se ovako odigralo, jer, eto, sada imamo sina Alija - ispri~ala je Berguzar za medije.

PROGNOZA

VIC DANA

SVE`E

Vojvodina Novi Sad

19

Subotica

16

Sombor

16

Kikinda

17

Vrbas

18

B. Palanka

19

Zrewanin

20

S. Mitrovica 21 Ruma

21

Pan~evo

22

Vr{ac

21

Srbija Beograd

21

Kragujevac

23

K. Mitrovica 28 Ni{

28

S KI { OM

Evropa

NOVI SAD: Sve`ije i mogu}a kratkotrajna ki{a uz promenqivu obla~nost. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 14 do 19 stepeni Celzijusa.

VOJVODINA: Hladnije i promenqivo obla~no i mogu}a povremena ki{a sa ve}om {ansom na severu Vojovdine, dok }e ju`nije biti ve}inom suvo. Vetar slab do umeren severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 12, a maksimalna 22 stepena.

SRBIJA: Na severu Srbije hladnije i obla~nije, a na jugu znatno toplije sa du`im sun~anim periodima. Na severu je mogu}a povremena ki{a, dok }e u ostalim krajevima biti suvo. Vetar slab severni i severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 9 do 29 stepeni na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ zahla|ewe sa ki{om zahvata najpre sever i zapad Srbije i u toku dana se preme{ta ka centralnim i ju`nim predelima. Na jugu Srbije toplije nego na severu Vojvodine za 10 do 15 stepeni C. U ponedeqak ujutru ki{a prestaje uz razvedravawe. Od utorka do petka vrlo sve`a jutra uz postepen porast dnevne temerature.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Promenqivo vreme mo`e imati uticaja na sr~ane bolesnike, asmati~are i meteoropate. Mogu}i su reumatski bolovi i pad koncentracije. U saobra}aju se preporu~uje opreznost.

Madrid

23

Rim

28

London

18

Cirih

16

Berlin

15

Be~

18

Var{ava

15

Kijev

19

Moskva

14

Oslo

15

Pita u~iteqica decu {ta je to herojstvo.

Javi se Perica i ka`e: - Herojstvo je kad nekom spase{ `ivot.

- Bravo, Perice. A jesi li ti nekad nekome spasao `ivot?

- Jesam, svom ne}aku.

- A kako, Perice? - znati`eqna je u~iteqica.

- Pa lepo, sakrio sam sestrine antibebi pilule.

SUDOKU

St. Peterburg 15 Atina

32

Pariz

17

Minhen

17

Budimpe{ta

19

Stokholm

14

7

5 9

4

6

8

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

3 5

9

1

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

305 (-25)

Slankamen

384 (-10)

Ja{a Tomi}

Apatin

386 (-25)

Zemun

390 (-5)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

396 (-2)

Smederevo

530 (-4)

Ba~. Palanka 349 (-17) Novi Sad

355 (-15)

Tendencija opadawa

TISA

SAVA

N. Kne`evac

248 (-4)

S. Mitrovica

175 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

284 (-2)

Beograd

338 (-4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija opadawa

Titel

382 (-10)

NERA

Hetin

76 (4)

2 8 4 1 6 7 5 3 9

6

-24 (4)

Tendencija stagnacije

7 1

1 7

7 5 3 4 9 2 8 6 1

3

8 6 2 7 5 1 9 4 3

1

Tendencija stagnacije

Kusi}

6 1 9 8 3 5 2 7 4

7

4

3

7

1 9 5 3 8 4 6 2 7 4 3 7 6 2 9 1 8 5

1

5 2 6 9 7 3 4 1 8

34 (0)

9 1

5

2

1 3

5 8

9 7 1 2 4 8 3 5 6 3 4 8 5 1 6 7 9 2 Re{ewe iz pro{log broja