Dnevnik 18.septembar 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 18. SEPTEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23201 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

ISTRA@UJU]I EMOTIVNI @IVOT OSOBA SA INVALIDITETOM, „DNEVNIK” OTKRIO I DA JE U POJEDINIM DR@AVNIM USTANOVAMA BILO WIHOVE PRISILNE STERILIZACIJE

Svi imaju pravo na qubav Za in tri gi ra la nas je za glu {u ju }a ti {i na, ~i we ni ca da se de li kat nim klup kom qu bav nog `i vo ta oso ba sa in va li di te tom ni ko da sa da ni je ba vio. Pr vo smo po se ti li ve ter ni~ ki Dom za de cu i omla di nu ome te nu u raz vo ju, a po tom nas

je is tra `i va we od ve lo u Cen tar „@i ve ti us prav no”, gde smo po ku {a li da sa zna mo s ka kvim se pro ble mi ma na pu tu do qu bav ne har mo ni je su sre }u oso be sa fi zi~ kim in va li di te tom.

Ali, ~uli smo i ne{to stra{no:

DR @AV NI SE KRE TAR U MI NI STAR STVU ZA KiM OLI VER IVA NO VI] APELOVAO NA POSTIZAWE REALNOG STRATE[KOG DOGOVOR VLASTI I OPOZICIJE O KOSOVU

NASLOVI Boris De`ulovi}

Kako je pobijedio hrvatski jezik

Aida ]orovi} Sve je vi{e Zukorli}evih la`i

INTERVJU NEDEQE

Ivan Negri{orac

str. 8

Teofil Pan~i} In`ewer i nebo

Marta Taka~

Od nas novac ne curi politici i pojedincima

– Za vre me ra to va de ve de se tih, u ci qu pre ven ci ja ne kon tro li sa nog ra |a wa, iako to ni je ni ka da bi lo po za ko nu, pri be ga va lo se i ste ri li za ci ji – re kla nam je Mi li ce Ru `i ~i}-Nov ko vi}, pred sed ni ca cen tra „@i ve ti us prav no”. str. 6

BEZBEDNOSNI FORUM

Sitno kolo me|u yinovima

str. 2

Ne sme biti politike „do Ibra” i „od Ibra” Sr bi ja je po kre nu la di plo mat sku ini ci ja ti vu s ci qem da se sta we na kon jed no stra ne ak ci je Pri {ti ne na se ve ru Ko so va po ni {ti, po tvr dio je {ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da u di ja lo gu s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi}. Po ja {wa va ju }i pred log Be o gra da za re {e we kri ze na se ve ru, Ste fa no vi} je ob ja snio da je ono vo |e no ~i we ni com da sta we u ko jem su na Ja ri wu i Br wa ku tzv. ko sov ski ca ri ni ci za Sr bi ju ni je pri hva tqi vo. Go vo re }i zbog ~e ga taj pred log ni je bio na sto lu ka da je 2. sep tem bra po sti zan do go vor o ca rin skim pe ~a ti ma, dr `av ni se kre tar za KiM Oli ver Iva no vi} re kao je za „Dnev nik” da smo „mi taj spo ra zum ~i ta li dru ga ~i je od Al ba na ca”. „Objek tiv no go vo re }i, mo ra li smo ra ~u na ti s tim da to {to ja sno, pre ci zno i do kra ja ne de fi ni {e mo mi, de fi ni sa }e dru ga stra na. I to ona ko ka ko woj to od go va ra”, na veo je Iva no vi}. str. 2

KA KO SE AUTO NO MI JA VOJ VO DI NE NA [LA NA LI STIN GU PRE PRE KA ZA PRIBLI@AVAWE SR BI JE EVROPSKOJ UNIJI

MUHAMED NABHAN

Lakirovka umesto demokratije

Ne `elimo da ~ekamo jo{ 20 leta

str. 13

TE MA „DNEV NI KA”: DA LI SU GRA \E VI NA RI SR BI JE SPREM NI ZA VE LI KE PRO JEK TE U BRA ZI LU, AL @I RU...

Mistrija ne mo`e bez pomo}i dr`ave

E VR OPS K O P RV ENS TV O U O DB OJ CI

Srbija u finalu str. 4

str. 17

Toplo Najvi{a temperatura 33°S str. 3

UV zra~ewe 5

2

dnevnik

nedeqa18.septembar2011.

CITATI

„

standard gra|ana bi}e glavna tema izbora oko koje }e se voditi bitka u maju naredne godine. Lepo je kad se ka`e da srbija ho}e u EU, da }e sara|ivati sa zemqama u svetu, ali gra|ani srbije tra`e hleb.

”

Jovan Krkobabi}, predsednik Partije ujediwenih penzionera srbije

INTERVJU

E{ton umi ru je Be o grad i Mo skvu

Ro ba pu tu je uz va lid ne pa pi re

LDP: Re ba lans uni {ta va pri vre du

Vi so ki pred stav nik Evrop ske uni je za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton je, u po ku {a ju da smi ri Be o grad, Ru si ju i ~la ni ce EU ko je ni su pri zna le ne za vi snost Ko so va, iz ja vi la da se sla wem ko sov skih po li ca ja ca i ca ri ni ka na pre la ze Ja ri we i Br wak pre ma cen tral noj Sr bi ji ne pre ju di ci ra sta tus Ko so va, pi {e Ko ha Di to re. List na vo di da EU sma tra da sla we ko sov skih po li ca ja ca i ca ri ni ka na pre la ze pred sta vqa im ple men ta ci ju spo ra zu ma o ca rin skim pe ~a ti ma, ko ji su Be o grad i Pri {ti na po sti gli u Bri se lu. Pri {tin ski Eks pres pi {e da je E{ton po dr `a la tu ak ci ju, uz oce nu da je u skla du sa evrop skim vred no sti ma, ali je oda la pri zna we sa mo Eulek su i Kfo ru, ne po mi wu }i Vla du Ko so va.

Ka mi o ni sa Ko so va ko ji pre la ze u cen tral nu Sr bi ju ne }e bi ti pro pu {ta ni na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma uko li ko ima ju do ku men te sa ozna ka ma Re pu bli ka Ko so vo, re ~e no je agen ci ji Be ta u Po re skoj upra vi Mi ni star stva fi nan si ja. „Ni ko ko ne po se du je va lid nu do ku men ta ci ju na osno vu pro pi sa Vla de Sr bi je, ne }e bi ti pro pu {ten pre ko ad mi ni stra tiv nih pre la za”, re kao je agen ci ji Be ta port pa rol Po re ske upra ve Zo ran Jo va no vi}.

Jo va no vi} je na gla sio da je pro pu {ten ka mion na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Kon ~uq, ko ji je sa Ko so va u cen tral nu Sr bi ju pre vo zio srm znu tu bo rov ni cu jer je, ka ko je na veo, imao ured nu i va lid nu do ku men ta ci ju.

Pred sed nik Li be ral no de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} oce nio je da }e re ba lans bu xe ta do pri ne ti ne re dov ni jem pla }a wu iz vo |a ~i ma ra do va, do ba vqa ~i ma i pri vre di, ~i me }e bi ti uni {te ni gra |e vin ski i dru gi sek to ri pri vre de, a lan ~a no i ce la eko no mi ja. Pri vre di se ve} du gu je vi {e od mi li jar du evra, a vla da na me ra va da kwi go vod stve no sma wi de fi cit, ta ko {to }e pla }a we za iz ve de ne po slo ve pre ba ci ti u 2012. go di nu, na veo je Jo va no vi} u iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma. Pre ma we go vim re ~i ma, iza na ja ve vla de da }e re ba lan som bu xe ta u{te de ti 80 mi li o na evra “pro me nom di na mi ke pla }a wa” za in fra struk tur ne pro jek te, kri je se na me ra da se jo{ ne re dov ni je pla }a za oba vqe ne po slo ve.

OLIVER IVANOVI], DR@AVNI SEKRETAR U MINISTARSTVU ZA KiM

Ne sme bi ti po li ti ke „do Ibra” i „od Ibra” Sr bi ja je u pe tak do sta vi la Evrop skoj uni ji pred log za re {e we pro ble ma na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma Br wak i Ja ri we, ko jim se pred vi |a da ko sov ski po li caj ci i ca ri ni ci ne bu du na tim punk to vi ma. Ipak, oprav da no se po sta vqa pi ta we zbog ~e ga taj pred log ni je bio na sto lu u Bri se lu ka da je 2. sep tem bra po sti zan do go vor o ca rin skim pe ~a ti ma?

– To je do sta la ko ob ja sni ti – ka `e za „Dnev nik” dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za KiM Oli ver Iva no vi}. – O~i to smo taj spo ra zum mi ~i ta li dru ga ~i je od Al ba na ca. Oni su se be ube di li u to da je do go vor o pe ~a ti ma isto vre me no i do go vor o pre la zi ma. Mi, pak, sma tra mo sa svim su prot no, jer pre la za ne ma u spo ra zu mu, ni ti je na tu te mu i{ta za kqu ~e no. Tek, re zul tat tog raz li ~i tog tu ma ~e wa je da su Al ban ci od lu ~i li da ras po re de svo je ca ri ni ke, a mi da ras po re di mo ba ri ka de. l O~igledno je, me|utim, da nije samo albanska strana pogre{no protuma~ila taj sporazum, nego i EU, s obzirom na ulogu Euleksa?

– Bo jim se da je to ~e sta si tu a ci ja ka da smo mi u pi ta wu. Objek tiv no go vo re }i, mo ra li smo ra ~u na ti s tim da to {to ja sno, pre ci zno i do kra ja ne de fi ni {e mo mi, de fi ni sa }e dru ga stra na. I to ona ko ka ko woj to od go va ra.

Uosta lom, tre ba li da pod se }am na spor ko ji po sto ji u BiH sa istom tom me |u na rod nom za jed ni com zbog raz li ke iz me |u „slo va” i „du ha” Dej ton skog spo ra zu ma. l Ipak, te{ko je poverovati u to da se neko u Beogradu nadao da }e kosovske pe~ate lupati srpski carinici?

– Naj pre, ad mi ni stra tiv ni pre la zi Ja ri we i Br wak ne bi ni sme li da se pre tvo re u ca rin ske pre la ze. To ni je gra ni ca, pa ne mo `e bi ti ni ca ri ne. Oni mo ra ju da osta nu tek punk to vi na ad mi ni stra tiv noj li ni ji, a ka da „pro ra di” Cef ta spo ra zum, pi ta we ca ri ne }e i ta ko po sta ti ne va `no. U sva kom slu ~a ju, ja sno je da

Vo |a kla na {traj ku je gla |u Vo |a “Ra ko vi~ kog kla na” Ne boj { a Stoj k o v i} Stoj k e (43), osu |en na {est go di na za tvo ra zbog pro d a j e dro g e, raz b oj n i {tva i iz n u d e, stu p io je u {trajk gla |u u za tvo ru u Po `a rev cu zbog “ne hu ma nih uslo va i tor t u r e”, iz j a v i l a je we g o v a advo k a t i c a Zo r a Do b ri ~ a n in Ni ko di no vi}. Ona je agen ci ji Be t a re k la da }e Stoj k o v i} {traj ko va ti gla |u do is pu we wa we go vog zah te va da bu de pre me {ten u dru gi za tvor. Zo ra Do bri ~a nin Ni ko di no vi} je na ve la da je Stoj ko vi} pre ba ~en u po drum Pa vi qo na se dam po `a re va~ kog za tvo ra, u ko jem ne ma sve `eg va zdu ha, ne ma pro zo ra, a ode }a i po ste qi na su mo kri od vla ge. Do da la je da Stoj kov }u us kra }e na i me di cin ska po mo}.

za Sr bi ju ni u kom slu ~a ju ni je pri hva tqi vo da ko sov ski po li caj ci i ca ri ni ci bu du na tim ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma.

l Za{to je za Beograd sporno da na tim prelazima Euleks ima operativnu funkciju, a da po jedan kosovski policajac i carinik budu „posmatra~i”, kako to tvrde u misiji EU?

ne ko ko je ni `eg po li ti~ kog ni voa – u ovom slu ~a ju ko sov ska ad mi ni stra ci ja – nad zi re ne kog na vi {oj po zi ci ji, od no sno Mi si ju Evrop ske uni je. S dru ge stra ne, ono {to je jo{ mno go va `ni je, srp ski na rod, ko ji do le `i vi, do la zak ko sov skih ca ri ni ka do `i vqa va i kao for mal no raz dva ja we se ve ra KiM od ostat ka dr `a ve Sr bi je, te wi ho vo pri sil no usme ra va we ka Pri {ti ni. l Kao posledica, svi prilazi severu KiM su prakti~no zatvoreni?

– Naj pre su Euleks i Kfor za jed no s Al ban ci ma blo ki ra li Sr be, a on da su Sr bi blo ki ra li i Kfor i Euleks i Al ban ce.

To, na rav no, ni je ni do bra, ni odr `i va si tu a ci ja na du `e sta ze. Ali u ne ku ru ku ipak je ste ko ri sna, jer }e na te ra ti sve stra ne da br zo sed nu i na |u re {e we za ovaj go ru }i pro blem. U sva kom slu ~a ju, ovo je bo qe ne go da smo sa mo mi blo ki ra ni. Kad je ve} lo {e,

Nu`an strate{ki dogovor vlasti i opozicije o KiM – Ko so vo, na `a lost, po sta je te ma sa mo uo~i iz bo ra i ka da se ta mo ne {to lo {e do go di. U pi ta wu je lo {a prak sa ko ja po sto ji ve} go di na ma i zbog ko je u de lu me |u na rod ne za jed ni ce i vla da per cep ci ja da Be o gra du, za pra vo, i ni je pre vi {e sta lo do Ko so va. Sto ga je nu `an hi tan, ali re a lan stra te {ki do go vor vla sti i opo zi ci je o tom pi ta wu, jer je di no to mo `e da ga ran tu je kon ti nu i tet po li ti ke pre ma Ko so vu. A ne da ima mo stal ne pro me ne te po li ti ke sa pro me nom no si la ca vla sti u Be o gra du.

– Zbog to ga {to je to wi ho vo „po sma tra we” za pra vo po li ti~ ki ciq. Uosta lom, {ta oni ima da po sma tra ju? Pa nig de u sve tu ne ma da

bar ima mo ne ka kvu jed na kost u tom lo {em, {to nas sve mo `e na te ra ti da bu de mo kre a tiv ni i efi ka sni. I upra vo se to sad tra `i od

crna hronika NA NOVOSADSKOJ DETELINARI

Te {ko ra wen ka feyi ja Po li ci ja je uhap si la pe de se to go di {weg Zo ra na V. iz Rav nog Se la pod sum wom da je prek si no} po ku {ao da ubi je u No vom Sa du me {ta ni na Zo ra na G. (40) i da je ne do zvo qe no no sio oru` je. Okri vqe nom, ko ji }e da nas bi ti pri ve den de `ur nom is tra `nom su di ji na sa slu {a we, sta vqa se na te ret da je oko 21.30 sa ti u ugo sti teq skom lo ka lu u Uli ci Mi len ka Gr ~i }a na De te li na ri, po sle kra }e ras pra ve pu cao u Zo ra na G. ko ji je tom pri li kom za do bio te {ke te le sne po ve re de. Ni je is kqu ~e no da je do puc wa ve do {lo zbog nov ~a nih du go va. @r tva je vla snik lo ka la i auto pe -

ri o ni ce na is toj lo ka ci ji. Po sle ob ra ~u na osum wi ~e ni je ute kao, ali ga je po li ci ja pro na {la u to ku no }i. Zo ran G, ko ga je me tak po go dio u vrat pre ve zen je u Kli ni~ ki cen tar Voj vo di ne i na la zi se na ode qe wu ne u ro hi rur gi je, ali mu `i vot ni je ugro `en, sa op {ti la je por ta pa rol ove usta no ve Je le na Ju ri {in. Okri vqe ni je si no} pri ve den na sa slu {a we, ali se bra nio }u ta wem uz obra zlo `e we da ni je u sta wu da iz ne se od bra nu. De `ur ni is tra `ni su di ja no vo sad skog Vi {eg su da An ki ca Kur ja~ ki mu je od re di la pri tvor do me sec da na, sa M. V. zna je mo ne zva ni~ no.

pre go va ra ~a, od no sno od svih stra na ko je su ukqu ~e ne u pre go vo re. l U ovakvoj situaciji Srbe koji `ive ju`no od Ibra gotovo da niko ne pomiwe, a mogu najvi{e da ispa{taju?

– To je ste ta~ no. Na `a lost, u pi ta wu je gre {ka i nas u vla sti, ali je gre {ka i opo zi ci o nih par ti ja ko je se jo{ ma we in te re su ju za sud bi nu tih qu di, kao {to je gre {ka i sa mih tih Sr ba, jer su u ova kvoj si tu a ci ji neo bja {wi vo pa siv ni. A ja ko je bit no da se upra vo oni ja sno i gla sno iz ja sne, da ka `u {ta mi sle, kao {to je bit no i da shva te da }e, bu de li se ver „pao”, i wi hov op sta nak bi ti ne iz ve stan.

I za to sam ube |en da je nu `na wi ho va mno go ak tiv ni ja ulo ga u svim ovim do ga |a ji ma. l Ali, kako re~e jedan od tih Srba, „za{to bi oni stavqali glavu na paw u albanskom okru`ewu kada ih Beograd vi{e ni ne pomiwe”?

– Za to {to oni svo jim ja snim na stu pom mo gu i mo ra ju da po ka `u i me |u na rod noj za jed ni ci i Al ban ci ma da se ne mi re s ne za vi sno {}u Ko so va. S dru ge stra ne, sprem nost da se ola ko pre pu ste Pri {ti ni za pra vo sa mo wi ma pot ko pa va po zi ci je. Na `a lost, bo jim se da su mno gi qu di ta mo upa li u zam ku ko ja ni je od ju ~e, a to je upra vo te za da Be o grad ne mi sli na wih, kao i da je „se ver ne {to dru go”. Ma da je ~i we ni ca da su za to kri ve i po je di ne na {e po li ti~ ke par ti je ko je pod sti ~u tu po la ri za ci ju tvr de }i da „tre ba da se bo ri mo sa mo za se ver, jer je sve osta lo pro pa lo”.

Ipak, `i vot ni je in te res ko sov skih Sr ba ko ji `i ve ju `no od Ibra da za dr `e sna `nu ve zu i sa se ve rom i sa Be o gra dom. U pro tiv nom, bi }e lak plen i ne }e mo }i da se iz bo re ni za ono {to sto ji u Ah ti sa ri je vom pla nu. Bi }e po tro {e ni, iz i gra ni i stra hu jem da }e ve }i na wih bi ti pri nu |e na da ode.

Isto vre me no, ni u Be o gra du ne mo `e i ne sme bi ti po li ti ke „do Ibra” i „od Ibra”, ne go ona mo ra bi ti kon zi stent na na ~i ta voj te ri to ri ji Ko so va i Me to hi je. n Miroslav Staji}

^e tvor ka iz Le skov ca di lo va la he roin Le sko va~ ka po li ci ja uhap si la je ~e ti ri oso be iz tog gra da kod ko jih je pro na |e no ukup no 19 gra ma he ro i na, sa op {ti lo je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va. Po li ci ja je, ka ko se na vo di u sa op {te wu, 15. sep tem bra na pu tu Le sko vac - Pi rot kod Ma log Bo win ca za u sta vi la put ni~ ko vo zi lo „opel” u ko jem su se na la zi li V.S. (32), D.S. (35), V.L (30) i kod wih pro na {la 9,54 gra ma he ro i na. Istog da na, u ve ~er wim ~a so vi ma, po li ci ja je u Uli ci Slo bo da na Pe ne zi }a uhap si la Q.K. (28), kod ko jeg je pro na {la 9,54 gra ma he ro i na. Oni su pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Le skov cu, zbog sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo sta vqa we u pro met opoj nih dro ga.

KOSOVSKA SENKA NAD BEOGRADSKIM

Sit no ko lo Na stup ru skog am ba sa do ra Alek san dra Ko nu zi na na pr vom Be o grad skom bez bed no snom fo ru mu ba cio je sen ku na do ga |aj ~i je je odr `a va we mo ti vi sa no pre sve ga po tre bom da se Sr bi ja osvr ne oko se be i pro na |e svo je me sto pod sun cem na bez bed no snoj ma pi sve ta i po seb no Sta rog kon ti nen ta, ali je uka zao i na ose tqi vo me sto svih na {ih voj no po li ti~ kih pi ta wa – od no sa pre ma Za pad noj voj noj ali jan si. I po red svih ak tu el nih po li ti~ kih do ga |a ja i ~i we ni ce da „Sr bi ja ne }e opro sti ti ni ti za bo ra vi ti da je pr va i je di na ze mqa u re gi o nu ko ja je bi la me ta NA TO”, mo de ra tor di sku si je o iza zo vi ma glo bal ne bez bed no sti Ivan Vej vo da ipak je upo zo rio da Sr bi ja mo ra da se okre ne bu du} no sti, te da bi, kao otvo re no i de mo krat sko dru {tvo, ona tre ba lo da raz mo tri raz li ~i te op ci je i do ne se ra ci o nal nu od lu ku.

Am ba sa dor Ko nu zin je, me |u tim, u emo tiv nom po li ti~ kom go vo ru iz go vo rio re~ “Ko so vo”, e da bi po ru ~io Be o gra du da bi mu bi lo bo qe da se dr `i svo jih in te re sa i ki {o bra na Mo skve.

“Ima li Sr ba ov de, bri ne te li za sud bi nu su na rod ni ka”, po vi kao je dra ma ti~ no, do da ju }i da su “NA TO i ~la ni ce EU pro tiv va {ih na ci o nal nih in te re sa, ali imam uti sak da je vas ba{ bri ga”. Za tim se okre nuo ka pu bli ci i upi tao da li mo `e da na sta vi da go vo ri, ali je do bio sa mo jed no – “ne”. Za {to? Pred sed ni ca Be o grad skog fon da za po li ti~ ku iz u zet nost So wa Liht, kao ko or ga ni za tor sku pa, pri me ti la je ka sni je da am ba sa dor iz gle da ni je do bro ~uo po ru -

ke pred sed ni ka Ta di }a pri li kom otva ra wa Fo ru ma o si tu a ci ji na se ve ru Ko so va. Ne }e bi ti da je Mo skvi vi {e sta lo da re {i pro blem od Be o gra da u pro tek to ra tu Uje di we nih na ci ja iz ko jeg je jo{ pre de set go di na po vu kla svo je voj ni ke, ali ja sno je i da Ko nu zi nov istup ni je bio ne pro ra ~u nat.

Xejms [er, vi {i sa rad nik Kra qev skog in sti tu ta za me |u na rod ne po slo ve ^e tam Ha us u Lon do nu, pod se tio je da je Ru si ja bi la ve o ma uz ne mi re na zbog jed no stra nog pro gla {e wa ne za vi sno sti Ko so va i we nog pri zna va wa od stra ne po je di nih ze ma qa. Po sle di ca to ga bio je ru sko-gru zij ski rat u av gu stu 2008, uka zao je ovaj stru~ wak za bez bed no sna pi ta wa Evro a zi je.

Uosta lom, do dao je, jo{ od vre me na SSSR-a, Mo skva pret po sta vqa da je we no pra vo da upra vqa tim re gi o nom. „Ka da je am ba sa dor Ro go zin do {ao na raz -

kosovo

Ste fa no vi}: Sve sem ko sov skih ca ri ni ka Re pu bli ka Sr bi ja je po kre nu la di plo mat sku ini ci ja ti vu na vi {e adre sa s ci qem da se sta we na kon jed no stra ne ak ci je Pri {ti ne na se ve ru Ko so va po ni {ti, is ta kao je u Le po sa vi }u {ef pre go va ra~ kog ti ma Be o gra da u di ja lo gu sa Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi}. On je u iz ja vi no vi na ri ma po no vio sprem nost Be o gra da na do go vor i to {to sko ri je, pa mo `da i pre sle de }e run de di ja lo ga ko ja je za ka za na, ka ko je po tvr dio, za 28. sep tem bar. Ste fa no vi} je jo{ do dao da na tom sa stan ku 28. sep tem bra u Bri se lu te ma mo ra ju bi ti pre la zi na se ve ru Ko so va, a ne ra ni je pla ni ra na pi ta wa elek tri~ ne ener gi je i Te le ko ma, iako su i one va `ne. U su prot nom, ako plan osta ne ka ko je ra ni je do go vo re no, on da sma tra da je re al no da se na red na run da di ja lo ga ne odr `i. Po ja {wa va ju }i pred log Be o gra da za re {e we kri ze na se ve ru Ste fan o vi} je is ta kao da je ono vo |e no ~i we ni com da je sta we u ko jem su na Ja ri wu i Br wa ku ta ko zva ni ko sov ski ca ri ni ci za Sr bi ju ni je pri hva tqi vo i da je sva ko dru go re {e we sem ta kvog pri hva tqi vo.

Da ~i}: Mo gu }e re ci pro~ ne me re Za me nik pre mi je ra Sr bi je i mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da }e, uko li ko po sto je }a si tu a ci ja na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma Ja ri we i Br wak bu de po tra ja la, to si gur no iza zva ti re ak ci ju Be o gra da u vi du re ci pro~ nih me ra pre ma pre la zi ma ko je Al ban ci naj vi {e ko ri ste. Da ~i} je Ta nju gu re kao da Sr bi ja ima plan re a go va wa u slu ~a ju po gor {a wa si tu a ci je na Ko so vu i Me to hi ji i da taj plan ne pod ra zu me va voj sku i po li ci ju. „On pod ra zu me va re a go -

va we svih dru gih dr `av nih or ga na ka ko bi se spre ~i le sve po sle di ce.

Mi slim na oblast eko no mi je, tr go vi ne, pro sve te i zdrav stva”, ob ja snio je Da ~i}. On je do dao da je Sr bi ja sprem na za na sta vak di ja lo ga sa Pri {ti nom i da sma tra da o re `i mu ko ji }e va `i ti na ad mi ni stra tiv nim pre la zi ma tre ba da se po stig ne do go vor. Da ~i} je re kao da je „sme {no” {to Ta ~i mi sli da je sa jed nim ca ri ni kom ko ji je he li kop te rom do {ao na pre la ze iz vr {io oku pa ci ju se ve ra Ko so va.

Ta hi ri: Na sta vak di ja lo ga [ef pre go va ra~ kog ti ma Pri {ti ne Edi ta Ta hi ri po tvr di la je Fo Ne tu da 27. i 28.sep tem bra u Bri se lu o~e ku je na sta vak di ja lo ga sa Be o gra dom i kao te me raz go vo ra ozna ~i la te le ko mu ni ka ci je i ener ge ti ku.

Ona je do da la da }e te ma bi ti i re gi o nal na sa rad wa, po seb no ukla wa we pre pre ka ko je Be o grad po sta vqa u~e {}u Pri {ti ne u re gi o nal nim ini ci ja ti va ma i or ga ni za ci ja ma. Za ne ke bu du }e raz go vo re Ta hi ri je, kao te mu, na ja vi la i `e le zni~ ki tran sport. Pre ma we noj oce ni, do go vor o ca rin skom pe ~a tu, po li ti~ ki, pred sta vqa me |u sob no pri zna we dve dr `a ve u obla sti slo bod ne tr go vi ne i po ~e tak nor ma li za ci je su sed skih od no sa. Ka da go vo ri mo eko nom ski, do da la je Ta hi ri, ovaj do go vor }e oja ~a ti eko nom sku sa rad wu i tr go vi nu, od ~e ga }e ima ti ko ri sti qu di u ce lom re gi o nu.

nedeqa18.septembar2011.

c m y

dnevnik

BEZ BED NO SNIM FO RU MOM ILI SR BI JA U TRO U GLU EU– RU SI JA – NA TO

me |u yi no vi ma

ze mqa ma do pri no se si gur no sti, ali to je pro ces na du gom pu tu.

Sto ga je po treb no da EU pre u zme mno go ja ~u ulo gu u, re ci mo, re gi o nu Se ver ne Afri ke ne go do sa da. Evro pqa ni mo ra ju da do ne su eko nom sku stra te gi ju, pro gra me ob no ve, da pod sti ~u de mo krat ske pro me ne, me |u sob nu tr go vi nu. „Na `a lost, evro kra te ne vo le da raz mi {qa ju u ’ve li kim sli ka ma’“, pri znao je Me rit.

Po ve zu ju }i glo bal ni i re gi o n al n i bez b ed n o s ni aspekt, Ivan Vej vo da je na veo da je pri li kom po se te In di ji s ~la no vi m a ame r i~ k og i evrop s kog par la men ta, u raz go vo ru s do ma }i ni ma, od in dij skog pre mi je ra, ta mo {wih mi ni sta ra, pa sve do pred stav ni ka ne vla di nog sek to ra go to vo uni so no ~uo da In di ja ne }e mo }i da pre `i vi (a ne tre ba za bo ra vi ti da je re~ o dr `a vi s 1,2 mi li jar de sta nov ni ka) ako ne raz vi ja do bre od no se sa su se di ma – Ki nom, Ne pa lom, Pa ki sta nom. A ako In di ja sma tra re gi o nal nu sa rad wu uslo vom svog op stan go vo re u NA TO, na pi ta we od ka, on da to po go to vo va `i za no sa pre ma Ukra ji ni re kao je da Sr bi ju, gde je we na ulo ga bit na to za Mo skvu ni je spoq no po li je di no u bal kan skim raz me ra ma ti~ ko, ne go pi ta we unu tra {we re gi o na od 55 mi li o na `i te qa. po li ti ke“, na veo je [er. Uosta Eko nom ski na tom te re nu ne lom, o to me sve do ~i jo{ je dan {to mo `e da ura di, dok je na re zo lu tan stav: Ukra ji na mo `e svet skom tr `i {tu sa mo si }u za dva me se ca u EU (ako mo `e), {an igra~ me |u xi ali u NA TO ne mo no vi ma. `e – ina ~e }e Mo Ne } e bi t i da je Mo s kvi vi { e sta l o da – S ob zi rom na skva za i gra ti ve o ma re {i pro blem od Be o gra da u pro tek to ra tu Ko so vo, mo `e mo iz tvr do po pi ta wu vu }i po u ke iz po snab de va wa ga som.

Uje di we nih na ci ja iz ko jeg je jo{ pre de set stup ka In di je i we – Ru si ja je part go di na po vu kla svo je voj ni ke nog pred lo ga za Ka ner Evrop skoj uni ji {mir. Iako je u pi u po gle du ener get ta wu spe ci fi ~an pro blem, po zu ju a svet po sta je sve opa sni je ske bez bed no sti, ali i tak mac sto je sli~ no sti, a naj vi {e u to me sto za `i vot. Po @i lu Me ri NA TO-a za uti caj u istom re gi me da li po sto ji po li ti~ ka vo tu, di rek to ru Agen de za bez bed o nu. Ali tu je, s tre }e stra ne, i qa da se po stig ne odr `i vo i mi nost i od bra nu iz Bri se la, opa teh no lo {ka sa rad wa: NA TO i ro qu bi vo re {e we – ne la ko i ne sni jim ga ~i ni i rast sta nov ni Ru si ja za jed ni~ ki ra de na raz vo pre ko no }i i ne bez te {kih od {tva i po sle di~ no ubr za na in ju pro gra ma Stan deks pro tiv lu ka. Ali upra vo za to mo ra da du stri ja li za ci ja, pa ta ko Ki ni pod me ta wa eks plo zi va na aero se odr `i di ja log iz me |u Be o gra tre ba mno go vi {e vo de, In di ji dro mi ma, sta ni ca ma me troa... – ener gi je... In ve sti ci je bi mo gle da i Pri {ti ne – ne dvo smi slen na veo je na pa nel di sku si ji Ga da u~i ne svet ma we opa snim: je bio Vej vo da. bor Iklo di, po mo} nik ge ne ral kom pa ni je ko je ula `u u dru gim nog se kre ta ra za hit ne iza zo ve n Re qa Kne `e vi} bez bed no sti pri Glav nom {ta bu NA TO. Po we go vim re ~i ma, po sle te ro ri sti~ kih na pa da 11. sep tem bra 2001. na Wu jork i Va {ing ton, mno go ma sti la je pro su to u me di ji ma ka ko je to sa mo pro blem Ame ri ke, ta mo ne gde uda qen.

– Ali to je bi la gre {ka: u me |u vre me nu je do {lo do te ro ri sti~ kih na pa da i u Ma dri du, Lon do nu, Mo skvi, Mum ba i ju, Oslu... Me |u tim u te ku }oj eko nom skoj kri zi sve ma we se iz dva ja za od bra nu, i kre sa we voj nih bu xe ta go vo ri da pi ta we bez bed no sti vi {e ni je u vr hu pro ble ma ko ji se ras pra vqa ju u mno gim ze mqa ma – na veo je Iklo di, uz upo zo re we da „glo bal ni pro ble mi ni su sa mo ’wi ho vi’ ne go i ’na {i’, ali ’na {i’ ne mo ra ju da bu du i ’wi ho vi’, ~ak i ka da se po ne kom ~i ni da je to jed no te isto”. Ko to ne ume da raz li ku je, ri zi ku je da mu ubr zo za i gra me~ ka pred vra ti ma.

Bez bed no sni pro ble mi ne mo gu da se izo lu ju, oni se glo ba li -

3

KARMA KOMA

In `e wer i ne bo M

o `da ne ka na u~ na me to do lo gi ja na pred ni ja od da na {we i uspe da ob ja sni za {to kri {ka hle ba na ma za na pu trom – ili bi lo ~i me, uosta lom – uvek pad ne na tu pre ma za nu stra nu, a mo `da ~ak i do ka `e – u ne sa gled no da le koj bu du} no sti – da se sve tlo u fri `i de ru za i sta ga si ka da za tvo ri mo vra ta tog ras hlad nog ure |a ja, i da osta je uga {e no sve dok ga ne otvo ri mo iz no va.

Me |u tim, te {ko da }e ika da bi ti na u ke ba{ to li ko na pred ne da sa svim ne dvo smi sle no ob ja sni fe no men Mi lu ti na Mr ko wi }a kao kon stan te u na {im `i vo ti ma: evo, pri pad ni ci mo je ge ne ra ci je, ve} le po ogre zle u sre do ve~ nost, ne se }a ju se vre me na ka da ni su zna li za we ga; {ta tek on da re }i za mla |e od nas? Oni ve ro vat no mi sle da je Mr ko wi} tu od ple i sto ce na, i ni je im za me ri ti.

A svo to vre me, da se ne la `e mo, mi za pra vo ne zna mo i ne raz u me mo {ta za pra vo, ali mo lim, sa svim kon kret no, taj ~o vek ra di, ko ji je to pre ci zno we gov po sao na ovom sve tu i ~i me to ta~ no do pri no si ne za dr ` i v o s ti na { eg sve u k up n og raz vo ja, pr vo kroz ti to i zam, pa kroz mi l o { e v i } i z am, na kon cu i kroz de mo kra ti ju i ka pi ta li zam. ^o vek je sve vre me tu, sve vre me se do i ma i po na {a kao ne ko em Stra {no Va `an em Stra {no Za po slen, ali nor mal nom in sa nu ne ka ko stal no iz mi ~e smi sao sveg tog we go vog pre ga la {tva, to jest, kon kret ne ma ni fe sta ci je i re zul ta ti sve ga to ga. Na ro ~i to ona kvi re zul ta ti za ko je bi smo ima li raz lo ga da ve ru je mo da ih bez we ga ne bi ni bi lo, ili bi bi li mno go ki la vi ji.

E sad, ili smo mi ba{ mno go glu pi, ili tu stvar no ima ne ke mi ste ri je, ne ~e ga {to je obi~ noj qud skoj pa me ti ne do ku ~i vo.

Sa mo Ne bo zna ce lu isti nu, ali Mr ko wi} u Ne bo iona ko ne ve -

ru je osim u strikt no at mos fer skom smi slu. Ili bar ni je ve ro vao u Ne bo dok se na isto – a po tvr dom ube |e wu na {eg `u strog in `e we ra op {te prak se – ni je kri la to uz ve rao Slo bo dan M, ~o vek od ko jeg, mi sli M. M, te {ko da je bi lo zna ~aj ni jeg i dra go ce ni jeg za Sr bi ju i {i ru oko li nu u ne ko li ko po sled wih mi le ni ju ma. Eh sad, ne ki dru gi me |u na ma ube |e ni su da je na re ~e ni (nes)po koj nik po okon ~ a w u zem n og `i v o t a pre ko man do van na me sto ko je se na la zi na sa svim su prot nom kra ju od ne ba, ali do bro sad, na u ~ n e do k a z e is p rav n o s ti svo je „te o ri je post hum no sti“ ne ma mo ni mi ni drug Mr ka, sve je to, {to no ka `u, skli sko me ta fo ri~ no pod ru~ je. I na kon cu, mno go vi {e go vo ri o na ma `i vi ma ne go o pre mi nu lom.

Ne dav no su se ra zni „u re gi o nu“ bi li ne {to do hva ti li no vog ci klu sa Mr ko wi }e vog jav nog ve l i ~ a w a Mi l o { e v i } a, {to, s ob zi rom da je go spo din ipak mi ni star u Vla di Sr bi je ni je i ne mo `e bi ti pu ki pri vat ni ~in i stvar li~ nih ube |e wa i svo je v r s ne po l i t i~ k oeti~ ke eks cen tri~ no sti. Pa su u tom smi slu zah te va li od Bo ri sa Ta di }a da se, je li, „o~i tu je“, {to je on na iz ve stan na ~in i u~i nio, to jest, ne na iz ve stan ne go na se bi naj svoj stve ni ji na ~in, ta ko {to je uko rio i uko re nog i uko ri o ce, ~i me kao da je evo ci rao uspo me ne na deo ka ri je re ko ji je pro veo kao gim na zij ski pro fe sor psi ho lo gi je. A tom vre me nu, uz gred, Sr bi ja du gu je po ja vu Vu ka Je re mi }a, {to zna ~i da to vre me ni ka ko ni je ne {to ~e ga se mo `e mo se }a ti po do bru.

Ne go, ne {to je dru go ov de me ni na umu. Ka da su se na Mr ko wi }a ustre mi le i sta no vi te ov da {we ne vla di ne or ga ni za ci je, ne ba{ po zna te po qu ba vi i re spek tu pre ma Mr ko wi }e vom ido lu, ovaj na{ pod vi `nik

svih re ` i ma vi {e ni je mo gao da is tr pi, ne go se ob ru {io na wih re~ ni kom neo sve `a va nim jo{ od ra nih de ve de se tih; fa li lo je jo{ sa mo da ih na zo ve „sna ga ma ha o sa i bez u mqa“, pa da de `a vi uti sak bu de kom ple ti ran. A kqu~ ni deo Mr ko wi }e vog gnev nog so li lo kvi ja gla sio je, pre pri ~a no, ot pri li ke ova ko: gde ste bre vi, mi {e vi, bi li dok smo Slo ba i ja vi {e krat no iz gi nu li za Sr bi ju i vas ko li ko srp stvo? Pa ono, je ste, do bro je to pi ta we, ma ti rao ih je re ~i ti i ve ~i ti mi ni star i Ru ko vo di lac Bi lo ^e ga u dva i po po te za. Vaq da mu za to, ona ko ostav {i bez tek sta, ne od g o v a r a ju na kon k ret n u pro ziv ku, te se otu da ja ose }am po n u k a n im da pri p o m og n em.

Elem, bi li su i bi li smo uvek, svu gde, u sva kom tre nut ku na onoj dru goj stra ni od sve ga {to su ~i ni li Mi lo {e vi} i we gov in `e wer ski po sil ni. To je je di ni pra vi od go vor, tre ba ga iz re }i gla sno i ja sno.

A da ta kvih me |u na ma ni je bi lo, ne bi ni ~e ga u ovoj ze mqi ni pre o sta lo, ne bi pre tra ja lo do da nas, bi la bi to pu sto li na u ko joj bi jo{ sa mo Mrk wi} i mr k o w i } i pro s pe r i r a l i. Ni ova ko ka ko je ni je ba{ sjaj no, da le ko od to ga, ali ne kog `i vo ta ipak ima. To jest, ima ga ta~ no ono li ko (pre ma lo, bez sum we) ko li ko smo us pe li spa si ti i i{ ~u pa ti iz pan xi Mr ko wi }e vog ido la i we go ve ka ma ri le. To je isti na, i svi je pre do bro zna mo. Ne ke su isti ne sa svim jed no stav ne, to li ko jed no stav ne da je ~o ve ka po ma lo i stid da ih iz go va ra jer se bo ji op {tih me sta, ali kan da se ipak mo ra i to s vre me na na vre me. Jer u pro tiv nom, eto ti Ve li kog Za bo ra va, eto ti Ve li ke La `i, a eto ti i ve~ nog Mr ko wi }a, ma log, ali teh ni ~a ra. n Te o fil Pan ~i}

KA KO SE AUTO NO MI JA VOJ VO DI NE NA [LA NA LI STIN GU PRE PRE KA ZA EVRO IN TE GRA CI JE SR BI JE

La ki rov ka ume sto de mo kra ti je Po li ti~ ka me {e ta re wa u iz ra di za ko na o vra }a wu imo vi ne lo kal nim sa mo u pra va ma i AP Voj vo di ni jo{ jed nom su po tvr di li ne do sled nost po li ti~ kih ak te ra u Sr bi ji u od no su na jav na obe }a wa gra |a ni ma ko ja ukqu ~u ju pri hva ta we evrop skih stan dar da.

Ovi stan dar di, ko ji u su {ti ni pod ra zu me va ju ja sna pra vi la igre u svim seg men ti ma, ali i de mo kra ti az ci ju dru {tva i de cen tra li za ci ju vla sti, ov de se ne ka ko uvek pre ne breg nu. Ili ka da ih, po obi ~a ju, pod pri nu dom za kon ski for mu li {e mo, ili ta ko {to ih u prak si ne pri me wu je mo.

Iako je pro {lo 11 go di na od de mo krat skih pro me na, na iz ra du za ko na o jav noj svo ji ni na {a po li ti~ ka eli ta od lu ~i la se tek pod pri ti skom Bri se la i to u cajt no tu u od no su na rok ka da o~e ku je od go vor Evrop ske ko mi si je na zah tev za sti ca we sta tu sa kan di da ta. Iako ne po ko le bqi va u uve re wu da ne ma ni ka kvih raz lo ga da iz EU u Be o grad stig ne ne ga ti van od go vor, i ovaj, kao i ve }i na pret hod nih za ko na iz za da te evrop ske agen de, pri pre mqen je na vrat–na nos, tek pro for me, is pod `i ta i uz bes pri zor no kr {e we pro ce du re. Taj akt se, ina ~e, po no vo do ra |u je u Vla di Sr bi je, i to zbog pri go vo ra iz voj vo |an ske vla de, ~i ji su pred lo zi pret hod no bi li od bi je ni u Ne ma wi noj 11. A uze ti su u raz ma tra we tek po {to je Po kra jin ski od bor vla da ju }e De mo krat ske stran ke „pri pre tio„ stra na~ koj cen tra li otva ra wem ras pra ve u voj vo |an skom par la men tu, po {to su pred lo `e nim ak tom ig no ri sa ni in te re si i pra va APV. Za ni mqi vo je da su na ovom pri me ru i ne ki od naj li be ral ni jih po li ti~ kih ak te ra u Sr bi ji po tvr di li da su ipak sklo ni ji za me ni te za u za go var wu de mo krat skih prin ci pa ne go, pak,

wi ho voj pri me ni. Ta ko je li der Li be ral no de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} pre ne ko li ko da na oce nio da je u po gle du za ko na o jav noj svo ji ni „ve o ma va `no pi ta we de cen tra li za ci je, kao i pi ta we svo ji ne u Voj vo di ni„, ali i po ru ~io da mu ipak „ne pa da na pa met da na {e dru {tvo do ve de mo pred di le mu: Evro pa ili auto no mi ja„!?

– Jer, ne ma ni {ta od auto no mi je Voj vo di ne uko li ko ne ma mo evrop sku Sr bi ju. Ide ja auto no mi je ne sme da bu de pre pre ka za da qe evrop ske po slo ve ko ji u

Dok god po li ti~ ke eli te ne ras ki nu brak s taj ku ni ma, ne }e bi ti ni sprem ne da Sr bi ju uve du u EU (Du{ko Radosavqevi}) Sr bi ji tre ba da se oba ve... – is ta kao je Jo va no vi}.

I ta ko se auto no mi ja Voj vo di na pr vi put svr sta la na li sting pre pre ka s ko ji ma se Sr bi ja jo{ od 2000. go di ne, a mo `da i ra ni je, la vov ski bo ri us traj na na pu tu evro in te gra ci ja.

Po li ti ko log prof. dr Du {ko Ra do sa vqe vi} za „Dnev nik” ka `e da ta kve po ru ke go vo re za pra vo ka kva je u su {ti ni srp ska po li ti~ ka eli ta. On uka zu je da uz ta kvo po i ma we stvar no sti i sve ta oko se be ne ma ras ki da s cen tra li sti~ kim mo de lom upra vqa wa ko ji u Sr bi ji op sta je ve} du `e od dve de ce ni je.

– Ov de se za pra vo sve ra di da se ni {ta ne pro me ni, ve} da na pra vi mo ne ki pri vid ka ko smo, eto, do ne li ne ke za ko ne, ali se ni {ta ne ra di na pro me ni su {tin skih od no sa u dr `a vi ko ji su na ka rad no po sta vqe ni. Na {a eli ta stal no nam po ru ~u je ka ko tre ba da se pri pre ma mo za `i vot, ume sto da `i vi mo. Pa se on da pri ~a ka ko za ne ke za ko ne jo{ ni je vre me, ni je sa zre lo. A ako ba{ mo ra mo da ih do no si mo, on da ne }e mo ba{ od mah re {a va ti kqu~ na pi ta wa, ve} }e mo sa mo ma lo pre la ki ra ti... – uka zu je Ra do sa vqe vi}.

Po we go vim re ~i ma, upra vo je vr hu nac li ce mer ja da se voj vo |an ske in sti tu ci je op tu `e za ko ~e we evro in te gra ci ja Sr bi je, jer je „naj ve }i ko~ ni ~ar evro in te gra ci ja Vla da Re pu bli ke Sr bi je„.

– Ve li ki broj mi ni sta ra u toj vla di ni je oba vio svoj po sao ka ko bi se u re gu lar noj pro ce du ri i kroz de mo krat sku ras pra vu pri pre mi li i usvo ji li za ko ni iz evrop ske agen de. Na {ta se, ina ~e, na {a vla da oba ve za la – ka `e Ra do sa vqe vi}.

On do da je da pri med be i pred lo zi i Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra i Vla de APV u po gle du za ko na o jav noj svo ji ni za pra vo pred sta vqa ju sa mo po ku {aj „da se do ne kle ko ri gu je ne {to {to je ka ta stro fal no lo {e”.

– Ono {to je pred lo `e no tim za ko nom je obi~ na la ki rov ka, kao u ve }i ni dru gih pri me ra,

~i me se Evrop skoj uni ji `e li koj fe u da l i z a c i j i u okvi r u Ra do sa vqe vi} na po mi we da u po ru ~i ti da se ov de eto kao ne - Vla de Sr bi je – is ti ~e Ra do sa - Sr bi ji ni oko naj va `ni jih za {to ra di. U stva ri, sa mo se vqe vi}. kon skih pro je ka ta, me |u ko ji ma for mal no od ra |u ju uslo vi ko je Ka k ve su stvar n e na m e r e je vra }a we imo vi ne ni `im ni je po sta vio Bri sel. I pro blem po l i t i~ k ih eli t a u Sr b i j i u vo i ma vla sti, ne po sto ji pra va i ove ak tu el ne kri ze je ste u po g le d u evro i n et g ra c i j a, od - jav na ras pra va, ve} da se ona sa Vla di Sr bi je – oce nio je Ra do - no s no evro p e i z a c i j e sa m e Sr - mo fin gi ra. sa vqe vi}.

– Pot p u n o je o~i Na{ sa g o v or n ik je gled n o da na { im vla Vr hu nac je li ce mer ja da se uve ren u to da vla da ju sti m a uop { te ni j e }e stran k e i naj v e } i sta l o da se uklo p e u voj vo |an ske in sti tu ci je op tu `u ju za deo po li ti~ ke sce ne u evrop s ke tren d o v e, ko ~e we evro in te gra ci ja Sr bi je Sr bi ji „ap so lut no ni iako se u wih jav n o za ti raz u me kqu~ ne pro kli w u – oce n io je Ra ble me u dr `a vi, ni ti je spo so bi j e, po we m u, po k a z u j e i to da do s a v qe v i}. – Pri ~ a o Evro ban, a jo{ ma we spre man da ih eli t e ni m a l o ne za z i r u od kr - pi usme r e n a je vi { e pre m a re {a va„. {e w a osnov n ih de m o k rat s kih spo q a, ne g o pre m a unu t ra. I – Ta ko kad je re~ o ’evrop pro c e d u r a ra d i o~u v a w a tih dok god po l i t i~ k e eli t e ne skim za k o n i ma’, re p u b li~ k oj mo n o p o l a. ras k i n u brak s taj k u n i m a, ne vla sti ne pa da na pa met da ih – To je u slu ~a ju za ko na o jav - }e bi t i ni sprem n e da Sr b i j u usvo ji ta ko da oni u pu noj me ri noj svo ji ni po seb no de mon stri - uve d u u Evrop s ku uni j u. A to, od ra `a va ju evrop ske stan dar de, ra no ot ka zi va wem sed ni ce po - pre sve g a zna ~ i, da u sa m u Sr ve} sa mo pro for me, jer bi se kra jin skog par la men ta od NN bi j u uve d u evrop s ke stan d ar ina ~e ru {i li ov da {wi po li - li ca. Eto, do ko je me re je vlast de i kad je re~ o za k on s koj re ti~ ki i eko nom ski mo no po li. sprem na da ide ra di o~u va po - gu l a t i v i, ali i o pri m e n i te A vlast u Sr bi ji i po ~i va na sto je }ih po zi ci ja – na veo je sa - re g u l a t i v e u prak s i. tim mo no po li ma i na stra na~ - go vor nik „Dnev ni ka”. n Bran ka Dra go vi}–Sa vi}

4

dnevnik

nedeqa18.septembar2011.

TE M A „DNEV N I K A”: DA LI SU GRA\EVINARI SRBIJE U BRAZILU, AL@IRU, LIBIJI,

Mi stri ja ne mo `e vreme op{te krize i velike nezaposlenosti, posebno gra|evinskih radnika iz oblasti visokogradwe, primamqivo je zazvu~ala nedavna ocena ambasadora Brazila u Srbiji Ale{andra Adora Netoa kako bi uspe{ne srpske gra|evinske firme mogle da u~estvuju u poduhvatima koji se u ovoj ju`noameri~koj dr`avi izvode pred Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. i Olimpijske igre 2016. godine. Tome, naravno, treba dodati i svu silu o~ekivawa od nedavno u Beogradu odr`ane sesije Pokreta nesvrstanih na ministarskom nivou, ~iji bi glavni domet, bar kada je na{a dr`ava u pitawu, trebalo da bude upravo povratak na „nesvrstana tr`i{ta”.

U nedavnom pismu iz Al`ira gde se gradi dva miliona stanova, pitaju se gde je srpska gra|evinska operativa. I Rusija ra~una na u~e{}e na{ih neimara u velikim projektima, ~ak nudi formirawe zajedni~ke rusko-srpske banke, kao {to je pre izvesnog vremena nudila i Libijska Xamahirija.

Na{i ne{to malo obe}aju, ali uglavnom }ute. S Libijom su pre rata vo|eni razgovori o u~e{}u na{ih gra|evinara u velikim poslovima, jer je na{a gra|evinska operativa u toj zemqi ostavila sna`an trag, izgradiv{i brojne pomorske i ribarske luke, a pre rata je planirana izgradwa nekoliko stotina hiqada stanova. Kako se kriza u poru{enoj Libiji smiruje i `ivot vra}a u normalu, tek sada }e biti mnogo posla za gra|evinare, a najverovatnije }e biti anga`ovani iz onih zemaqa s kojima nove vlasti uspostave dobar politi~ki dijalog.

I Nema~ka tra`i gra|evince, prvenstveno iz evropskih zemaqa koje su u krizi, [panije, Gr~ke i Portugala, ali i Srbije s kojom godinama ima potpisan Deta{man o anga`ovawu gra|evinara, ali koji u istom periodu nije potpuno iskori{}en. Sekretar Udru`ewa za gra|evinarstvo i industriju gra|evinskog materijala u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi} ka`e da je srpska operativa spremna za velike projekte, ali je sve stvar dr`ave kako }e se postaviti i {ta }e podr`ati. Kada se radi o velikim investicionim poslovima po svetu, prete`no se pru`aju usluge projektovawa, nadzora, dakle kompletnog konsaltinga. „Energoprojekt” ve} radi u Ju`noj Americi na velikim projektima u Peruu.

U

PONOVO OTVORENO PITAWE VODE LI DEMOKRATE JEDINSTVENU POLITIKU

Be o grad vs. No vi Sad, a iz me |u Voj vo di na oj vo |an ski po li ti ~a ri ume ju da bu du i uvre |e ni ka da im mi ni star ili stran ka u Be o gra du pro pi sno za teg ne po li ti~ ku stvar. To se po ka za lo u do no {e wu Sta tu ta Voj vo di ne, a na ne ki na ~in i sa da u ve zi s za ko nom o jav noj svo ji ni ko jim se kro ji po kra jin ska imo vi na, a {to je sve za pra vo na sta vak pri ~e o uvo |e wu u `i vot Usta va Sr bi je iz 2006. go di ne.

I jed ni i dru gi, s obe stra ne re ke, uve re ni su u to da je sve {to pred lo `e po Usta vu i za ko nu, ma da o to me ima i dru ga ~i jih prav nih i po li ti~ kih mi {qe wa.

Svojevremeno, pre nego {to je republi~ki parlament pokra jin skom vra tio pred log Statuta na ispravku, poslanik demokrata Goran Je{i} iz In|ije kazao je da je na~in na koji se to radi „necivilizovan” i da se „poni`ava” 120 vojvo|anskih poslanika koji su s ubedqivom ve}inom glasali za dokument koji je „apsolutno u skladu s Ustavom”. Nikakva partija, rekao je tada, ne mo`e ga naterati da mewa statut, ako to bude bilo {ta vi{e od terminolo{kih izmena. U svakom slu~aju, je di no ta kve „ter mi no lo {ke izmene” bile su prihvatqive Beogradu - barem ve}ini nadle`nog republi~kog parlamenta i Statut je krajem 2009. odobren.

I tada su, ba{ kao i danas povodom pisawa zakona o imovini, neki postavili pitawe politi~kog odnosa Novog Sada i Beograda i odnosa me|u demokratama koji vlast predvode na oba me sta. To me je ku mo vao sko ra {wi po li ti~ ki lu ping oko otkazivawa sednice Skup{tine Vojvodine, kada je „nepoznata osoba” iz skup{tinske slu`be no} uo~i zasedawa poslanike telefonom obavestila da u Novi Sad ne dolaze, a ovi to – navodno bez provere – prihvatili. Zbog toga bi u nekoj ure|enoj zapadnoj zemqi parlament odmah posetili inspektori, ocenio je jedan vojvo|anski politi~ar u neformalnom razgovoru s novinarom „Dnevnika”.

V

Ipak, stvar je ovde ocewivana re~nikom ve} poznatim iz doba dono{ewa Statuta: tehni~ki propust, ru{ewe ugleda i poni`ewe Skup{tine Vojvo-

Mora se jednom prekinuti ta {izofrenija s razli~itim stavovima u zavisnosti od toga da li se iznose u Novom Sadu ili Beogradu (I{tvan Pastor)

Bez obzira na to {to opozicija i, na`alost, neki koalicioni partneri, misle da postoji sukob u DS-u, mora}u da ih razo~aram (Du{an Elezovi}) dine. Ovog puta je za „tehni~ki propust” predsednik Skup{tine i poslanik SVM-a [andor Ege re {i op tu `io skup {tin skog sekretara, demokratu Milo ra da Ga {i }a. Pa su ne ki opet zakucali na kapije DS-a, novosadske i beogradske, kao {to od Statuta lupaju na vrata

Mirovi}: Iz vlasti samo SVM principijelan U pri~i oko imovine Vojvodine i `eleznice, pale su i me|usobne optu`be LSV-a i SVM-a. U stranci Ma|ara misle da su liga{i „prodali” vojvo|anske interese, dok ih Liga optu`uje da uo~i kandidature za EU ru{e Vladu Srbije jer nisu dali kvorum za usvajawe zakona o `eleznici i da im je SNS Tomislava Nikoli}a „rezervni koalicioni partner”.

Napredwak Igor Mirovi} ka`e da SVM „na`alost, iskreno na`alost po tradiciju i su{tinu politi~kog tkiva Vojvodine, jedini od vladaju}ih stranaka, po nekim elementima postupa principijelno”. Ali on to prime}uje kao gra|anin i potpredsednik Skup{tine Vojvodine, dok za saradwu SNS i SVM navodi da je na na~elnom nivou, {to zna~i, nema nikakvih dogovora koji su u operativnoj fazi.

– To je izgovor DS-u i LSV-u za haos u koji su nas svi zajedno doveli. Ali i SVM ima odgovornost u tome, jer postoji i korak vi{e u odnosu na kritiku, a to je povla~ewe iz vlasti – zakqu~uje Mirovi}.

briselske kancelarije Vojvodine koja nisu otvorena, ali ho}e, obe}avaju.

– Mora se jednom prekinuti ta {izofrenija s razli~itim stavovima u zavisnosti od toga da li se iznose u Novom Sadu ili Beogradu – rezolutan je bio {ef SVM-a i potpredsednik pokrajinske vlade I{tvan Pastor, govore}i o „pona{awu” Vlade Vojvodine u pogledu amandmana koje je ovih dana pripremila na zakon o javnoj svojini, a misle}i bez sumwe na to {ta }e oko toga u~initi demokrate i Bojan Pajti} koji vojvo|ansku vladu vodi. Uostalom, to pitawe o odnosu DS-a u Vojvodini i ostatka strana~kog vrha u Beogradu dugogodi{wi koalicioni partner ne postavqa prvi put.

Igor Mirovi}, funkcioner SNS-a iz Novog Sada, ne}e ba{ re}i da je to za {ta se kritikuje DS „{izofreno”, ali misli da je „haoti~no„ i „zaista neverovatno da jedna jedinstvena po li ti~ ka or ga ni za ci ja ima vi{e ar{ina za re{avawe odre |e nih pro ble ma”. Ali, on smatra da je od toga va`niji znak koji sti`e iz Beograda – da za predloge vojvo|anske vlade koja tra`i da bude vlasnik puteva, kanalske mre`e i dela `eleznice, novca nema.

– Videli smo to na primeru mnogih elemenata koji su ugra|eni u `ivot Vojvodine nakon novog Statuta. Recimo, Fond za kapitalna ulagawa danas duguje ogromne sume novca izvo|a~ima radova, jer republi~ki buxet ne prebacuje adekvatan iznos – ukazuje Mirovi}.

Sem toga, on u ovoj pri~i ne bi izostavio ni „segment predizbornog marketinga”, navode}i da se bira~ima dodvorava obe}awima da }e usvajawem novih prava biti boqe, „a to je samo obi~na, prazna, papirnata osnova koja, ako je ne prate obaveze i novac, ne zna~i ni{ta”.

Predsednik PO DS-a Du{an Elezovi} tvrdi da gorepomenute mora da razo~ara: – Ne postoje nikakvi dvostru ki ar {i ni. De mo krat ska stranka ima jedinstvenu politiku. Kao i u pogledu Statuta i drugih pitawa, pokazala je da je apsolutno jedinstvena. Bez obzira na to {to opozicija i, na`alost, neki koalicioni partneri misle da postoji sukob u DS-u ne bi li oslabili na{e pozicije i nekako oja~ali svoje, mora}u da ih razo~aram – ka`e nam Elezovi}. ^iwenica je, dodaje on, da su predsednici pokrajinske i republi~ke vlade definisali da }e najve}i deo amandmana koje je pripremila Vlada Vojvodine na predlog zakona o javnoj svojini biti uvr{ten u taj akt.

– To jasno govori da, na `alost opozicije i nekih koalicionih partnera, postoji apsolutno jedinstvo DS-a – uverava Elezovi}. n Sne `a na Ni ko li}

Tamo ima i firmu i qude, {to zna~i da nije problem da se na velikim projektima startuje i u drugim zemqama, kao {to je Brazil – od projektovawa stadiona, do izgradwe infrastrukture. Neimari poznaju to podnebqe, znaju jezike i imaju velika iskustva. Ali, nije sve do wih.

Rodi} podvla~i da Srbija jo{ uvek poseduje kvalitetan kadar za kapitalne objekte u svetu koje bi mogli da radimo, ali sve je stvar pregovora dr`ave i stvarawa preduslova za veliki nastup, koji podrazumeva osnivawe razvojne banke.

Ona bi garancijama pratila na{u operativu, {to je referenca koja je preduslov da se dobiju takvi poslovi na kojima se nastupa uglavnom preko konzorcijuma. Procewuje da jo{ uvek imamo zdravih

preduslov da se dr`ava i privreda stave na noge, to u Komori stalno isti~u, gra|evinari od dr`ave tra`e da se prvenstveno oformi garantni fond.

Rodi} ka`e da je dr`ava najpre obe}ala 50 miliona evra, pa se razgovaralo o 250 miliona – i na tome je sve ostalo. On isti~e da Vlada Srbije mora da shvati da se bez garancija ne mo`e raditi, {to nije bio slu~aj punih pet godina, koliko se ve} pri~a o tome. Ne zna kako da to druga~ije tuma~i, osim da na odgovornim mestima ne sede pravi qudi. Sagovornik podse}a da su na svim kapitalnim objektima u na{oj zemqi koje su dobile strane kompanije, glavni izvo|a~i na{e firme koje vode i nadzor i u~estvuju u razradi projekata i izvode radove, {to zna~i da na{i gra|e-

firmi koje mogu s malim poboq{awima da na|u radnu snagu za specifi~ne poslove koji bi se negde radili. Naravno, ne bi i{li fizi~ki radnici, nego poslovo|e i rukovodioci gradili{ta – za fizi~ke poslove se obi~no anga`uje lokalna radna snaga.

Na{e firme kao {to je „Energoprojekt”, „Planum”, „Mostogradwa”, „Ratko Mitrovi}”... imaju iskustva za velike radove i wima ne bi bio problem da se organizuju i krenu u svet – sve je na dr`avi {ta }e preduzeti. Da bi se krenulo u izvoz gra|evinskih usluga, koji je

vinci imaju i znawe i iskustvo za velike projekte. Zato nas svet i tra`i. Pored ve} spomenutih zemaqa, tu su i Azerbejxan i Kazahstan...

Zapo{qavawe gra|evinara u inostranstvu donelo bi vi{estruku korist – dr`avi devize, radnicima posao. Gra|evinarstvo u Srbiji sada je zaposleno maksimalno do 40 posto kapaciteta. U ovom momentu ni nema prostora za ve}e zapo{qavawe u zemqi, ali, prema Rodi}evim re~ima, mogli bi napoqu da zaposlimo oko 15.000 qudi, prvenstveno u Rusiji, Kazahstanu,

PA R A L E L E: CENA GASA U SRBIJI I EVROPI

Ku bik pre skup jer su

dnevnik

nedeqa18.septembar2011.

SPREMNI ZA VELIKE PROJEKTE RUSIJI...

bez dr`ave Azer bej xa nu i Al `i ru, ko ji bi u sto ti na ma mi li o na do la ra do no si li ne to de vi zni me se~ ni pri liv, go di {we naj ma we mi li jar du do la ra. A to je iz laz iz kri ze.

Dok je De ta {man s Ne ma~ kom ra ni jih go di na ko ri {}en tek s oko tri de se tak pro ce na ta, jer je u ze mqi bi lo po sla, da nas ka da ne ma po sla je is ko ri {}en pot pu no. U toj evrop skoj ze mqi an ga `o va no je 2.400 na {ih rad ni ka, a i da qe je iz ra `e na po tra `wa za wi ma. Ro di} is ti ~e pred no sti ova kvog za po {qa va wa u ino stran stvu jer rad ni ci ne ra de na cr no ve} idu po ugo vo ru, ima ju so ci jal no, pen zi o no i zdrav stve no osi gu ra we, sme {taj i pla tu, je di no po rez pla }a ju ze mqi u ko joj ra de. Na {i rad ni ci su uvek ra di li po stan dar di ma i nor ma ma ko ji va `e u Ne ma~ koj, ta ko da

su Nem ci na vi kli na na {e rad ni ke i zna ju da do bi ja ju kva li tet. U Ne ma~ koj ra di ne ko li ko hi qa da ne i- ma ra, jer ta mo ima i na {ih fir mi ko je an ga `u ju na {e rad ni ke – va ri o ce, zi da re, te sa re, elek tri ~a re, ma {in ce...

Ka da je re~ o bu du }im po slo vi ma u Li bi ji, Ro di} sma tra da }e po sle za vr {et ka kri ze glav nu re~ u Li bi ji vo di ti En gle zi, Ita li ja ni i Ame ri kan ci. Va `no je i ka kve }e mo od no se us po sta vi ti s vla dom ko ja se ta mo for mi ra. Si gur no je da }e i za na {e ne i ma re bi ti me sta, jer Li bij ci zna ju da oni ima ju ve -

li ko is ku stvo i ve li ke pro jek te iza se be, ko ji }e po slu `i ti kao osno va za no ve. Sa go vor nik oce wu je da su nam za na stup i u toj ze mqi naj ve }i pro blem – ga ran ci je.

Sr bi ja je ra ~u na la da }e se kroz osni va we za jed ni~ kog kon zor ci ju ma s hr vat skim gra |e vin skim fir ma ma oslo ni ti na wi ho ve ga ran ci je. Me |u tim, Ro di} ka `e da po sao oko osni va wa kon zor ci ju ma ide spo ro, po seb no zbog go di {wih od mo ra ko ji su obe le `i li ju li i av gust, ta ko da se kra jem sep tem bra o~e ku je sa sta nak s wi ho vom Go spo -

Da bog da imao, pa nemao Iz PKS se pre du go upi re pr stom u dr `a vu. Me |u tim, Ro di }u se ~i ni da par tij ski ~i nov ni ci ne raz u me ju pro ble me i ne mo gu da vo de ta ko kom pli ko va ne po slo ve. On, na i me, sma tra ne do pu sti vim da Sr bi ja da nas ima re a li za ci ju na ino-gra di li {ti ma od sa mo 200 mi li o na do la ra, u od no su na ne ka da {we dve mi li jar de, {to zvu ~i po put one kle tve „da bog da imao, pa ne mao”. Pri me ra ra di, Tur ci su ne ka da, po ~et kom osam de se tih, ima li 200 mi li o na do la ra od iz vo za gra |e vin skih uslu ga, a da nas ima ju ~ak 28 mi li jar di.

E, to je ula ga we u raz voj. dar skom ko mo rom, ka da bi mo glo do }i do kon kret nmih po slo va. U sep tem bru se o~e ku je i do go vor s Ru si ma, ali dr `a va mo ra da zna da se tra `e ne ke ga ran ci je za po sao.

Sa go vor nik je po tvr dio za na{ list i da nam je Al `ir po slao pi smo o iz grad wi dva mi li o na sta no va i da pi ta gde je na {a ope ra ti va.

On pod se }a da su u toj se ver no a- fri~ koj dr `a vi ve} pri sut ni „Pu te vi U`i ce” i „Hi dro teh ni ka Hi dro e ner ge ti ka”, ali da deo gra |e vi na ca po ma lo i stra hu je zbog pret hod ne kri ze. A Al `ir je odvo jio ~ak 76 mi li jar di do la ra za sta no ve i za in fra struk tu ru! To su ve li ki dr `av ni pro jek ti i na po ziv za u~e {}e u wi ma mo ra ju da re a gu ju re sor na mi ni star stva za in fra struk tu ru i za pro stor no pla ni ra we, da sed nu i do go vo re se s gra |e vin skom ope ra ti vom. “Mo `e mo us pe ti sa mo or ga ni zo va no”, upo zo ra va Ro di}, „a ne gr lom u ja go de”. n Ran ka Da u to vi}

ILI KAKO SMO OTKRILI TOPLU VODU

plate male

af ta i gas sve su sku pqi, a ener get ski za vi sne za mqe, kao {to je Sr bi ja, ne ma ju dru gog iz bo ra do da se po vi nu ju uslo vi ma na tr `i {tu. Ka da je pri ro di ni gas u pi ta wu, Sr bi ja uvo zi go to vo 90 od sto po treb nih ko li ~i na i ni na ko ji na ~in ne mo `e da uti ~e na ce nu ovog ener gen ta. Tek, dok je po tro {a ~i ma i sa da {wa ce na iz u zet no vi so ka i ve o ma te {ko pla }a ju ra ~u ne, iz JP „Sr bi ja gas” is ti ~u da je po sku pqe we neo p hod no ka ko bi ga sa uop {te bi lo. Za sa da se jo{ uvek ne zna ko li ko }e gra |a ni Sr bi je ove grej ne se zo ne pla }a ti kub ni me tar, ali se mo `e o~e ki va ti da }e gas za do ma }in stva usko ro po sku pe ti za 10 od sto.

Naj vqe na ko rek ci ja ce ne, u naj ma wu ru ku, iza zi va zeb wu, jer su tro {ko vi za gre ja we i bez to ga vi so ki. Isti ni za vo qu, tre ba re }i i to da pri rod ni gas za do ma }in stva ni je po sku peo go to vo tri go di ne, iako se za to vre me me wa la i ce na ga sa i vred nost do la ra. Ta ko je, re ci mo, po ~et kom 2010. za 1.000 ku bi ka pri rod nog ga sa tre ba lo pla ti ti ne pu nih 330 do la ra; u 2011. se star to va lo sa ce nom od 384 do la ra za 1.000 ku bi ka da bi ona sa da do ma {i la i svih 478 do la ra. No, ni to ni je sve, jer }e u po sled wem kvar ta lu 1.000 ku bi ka ga sa ko {ta ti 515 do la ra, dok je pro ce na da }e po ~et kom 2012. ce na i}i i do 529 do la ra.

Da kle, ce ne ga sa se, ma we vi {e zna ju, i iz ve sno je da }e one i}i na vi {e. E sad, ka ko }e ono {to po tro {e ga sa pla }a ti gra |a ni Sr bi je, ~i ja su pro se~ na me se~ na pri ma wa oko 300 evra, za i sta je te {ko re }i, jer i sa da tro {ko vi za grej we „od ne su” oko tre }i ne za ra de. S dru ge stra ne, ja sno je i da se gas ne ka ko mo ra pla }a ti da bi ga uop {te bi lo. Po re ~i ma ge ne ra la nog di rek to ra „Sr bi ja ga sa„ Du {a na Ba ja to vi }a, ce na ga sa ko ju pla }a ju gra |a ni Sr bi je naj ni `a je u re gi o nu – ako se ne ra ~u na Ru mu ni ja ko ja ras po la `e sa oko 60 od sto sop stve nih ko li ~i na tog ener gen ta. Me |u tim, i on sam pri zna je da se ne mo `e po re di ti na {ih t ri de se tak evro cen ti sa 0,53 evra, ko li ko kubik ga sa ko {ta u Ne ma~ koj, ka da je ta mo pro se~ na pla ta ba rem se dam pu ta ve }a. Dru gim re ~i ma, ni je gas to li ko skup ko li ko su na ma pla te ma le.

U sva kom slu ~a ju, ako gas po sku pi za na ja vqe nih 10 od sto, do ma }in stva bi ku bik, ume sto sa da {wih 40 di na ra, ko li ko ko {ta ka da se za ra ~u na ju i osta le stav ke, pla }a li oko 44 di na ra. A to prak ti~ no zna ~i da bi me se~ ni ra ~un za stan od 60 kva drat nih me ta ra i po tro {wu od 300 kub nih me ta ra (od no sno 10 ku bi ka dnev no) s 12.000 oti {ao na oko 13.200 di na ra. Na iz gled je to „samo jed na „cr ve na” vi {e, ali tre ba ima ti u vi du da je to prak ti~ no do dat na vek na hle ba dnev no. I da je, na `a lost, mno go onih u Sr bi ji ko ji ma upra vo ta vek na to li glad. nDobrila Mla|enovi}

N

INTERVJU

5

MARTA TAKA^, DIREKTORICA „VOJVODINA[UMA”

Od nas novac ne curi politici i pojedincima oj vo di na je naj ma we po {u mqe na re gi ja u Evro pi, jer {u me „na se qa va ju” sve ga 6,5 pro ce na ta we ne te ri to ri je.

Sto ga je Vla da APV da la do ma }i za da tak „Voj vo di na {u ma ma” da u pr voj fa zi po dig nu {u mo vi tost Po kra ji ne za jo{ je dan pro ce nat, s tim da je du go ro~ ni plan da se u do gled noj bu du} no sti udvo stru ~e po vr {i ne pod {um skim vr sta ma dr ve }a.

– U pro te klih de se tak go di na se ozbiq no pri ~a o to me da u Voj vo di ni ne ma mo do voq no {um skih po ja se va, ali tek s do bi ja wem {i rih nad le `no sti u toj obla sti stvo ri li su se uslo vi da APV ozbiq ni je kre ne u re a li za ci ju pla no va po {u mqa va wa. Do sa da je fi nan si ra we bi lo ka men spo ti ca wa, jer ni smo bi li u mo gu} no sti da obez be di mo do voq no nov ca za ta ko za ma {an po du hvat. No, ove je se ni }e mo ko na~ no bi ti u pri li ci da na ~i ni mo po mak i re zul tat }e bi ti no vih 500 hek ta ra pod {u ma ma – ka `e za „Dnev nik” di rek to ri ca JP „Voj vo di na {u me”, {u mar ski in `e wer Mar ta Ta ka~.  Koliko }e biti vredna ta investicija?

– U ovoj se zo ni, ko ja ob u hva ta pe riod od je se ni do pro le }a, plan je na ni vou 350 mi li o na di na ra.

Ve }i deo tih pa ra na me wen je upra vo po di za wu no vih {um skih za sa da, kao i ra do vi ma ko je pra te te ak tiv no sti, jer ni je do voq no sa mo po sa di ti dr vo, ve} ga tre ba i ne go va ti.  Velika se pra{ina podigla zbog najave da }ete iz tog posla prakti~no iskqu~ini podizvo|a~e?

– U {u mar stvu je u ne kom pret hod nom pe ri o du bi la „tra di ci ja” da su se od re |e ni ra do vi, po put po {u mqa va wa, ne ge u to ku ve ge ta ci o nog pe ri o da ili se ~e, iz vo di li i pre ko tzv. uslu ga. Od na {a ~e ti ri ga zdin stva, Srem ska Mi tro vi ca je pot pu no opre de qe na na sop stve ne re sur se, dok su Pan ~e vo, No vi Sad i Som bor an ga `o va li i po di zvo |a ~e. Me |u tim, tu je na kra ju do {lo do ve li kog de ba lan sa u ko rist uslu ga i za to smo do ne li od lu ku da se s ta kvom prak som pre sta ne. U bu du} no sti }e mo se mak si mal no oslo ni ti na na {u ras po lo `i vu sna gu, a ta mo gde nam je po treb na po mo} sa stra ne, rad ni ke za po {qa va mo pre ko pri vre me no-po vre me nih po slo va.

Uve re ni smo da je to mno go is prav ni je jer, s jed ne stra ne, ima mo pot pu nu kon tro lu nad an ga `o va nim qu di ma i oba vqe nim po slom, ali, s dru ge, i za te rad ni ke je to bo qe po {to }e si gur no bi ti pri ja vqe ni, te }i }e im sta`, a do bi }e i pu nu za {tit nu opre mu, {to do sa da, na `a lost, ni je uvek bio slu ~aj. U sva kom slu ~a ju, si tu a ci ja na te re nu }e bi ti ne u po re di vo ja sni ja i su gur ni ja, a ne tre ba za ne ma ri ti ni u{te de ko je }e na ovaj na ~in bi ti ostva re ne.  Nisu svi sre}ni zbog toga?

– Ne ki pri vat ni ci su svoj pro spe ri tet gra di li na ve za ma sa {u mar stvom. @ao mi je ako oni u bu du} no sti vi {e ne }e ima ti lu kra tiv nih po slo va, ali ja ni sam ov de zbog wi ho vog pro spe ri te ta, ve} mi je oba ve za da vo dim bri gu o pro spe ri te tu „Voj vo di na {u ma”, na {ih 1.700 rad ni ka, kao i svih onih qu di ko je }e mo za po sli ti.

Uosta lom, ne sa mo po pi ta wu uslu ga, uve li smo ne ka no va pra vi la igre i ka da je pro da ja dr ve ta u pi ta wu. Ra ni je je, na i me, bio obi ~aj da se ka `e „do bi ti ro bu”.

E, u ovom pred u ze }u se tru pac vi {e ne do bi ja ne go ku pu je. Pri to me se pla }a ili avan sno ili uz ban kar sku ga ran ci ju. To mo `da je su o{tri uslo vi, ali tre ba ima ti u vi du ko li ko su, re ci mo, 2009. i 2010. bi le kri zne i da dru ga ~i jom po li ti kom za pra vo ni ka da ne bi smo na pla ti li na {a po tra `i va wa. Sve su to ogrom ni lo mo vi, ali neo p hod ni ako `e li mo da jav no pred u ze }e po slu je uspe {no. Od nas no vac ne cu ri ni po je din ci ma, ni po li ti ci.  A po kom osnovu Jo`ef Kasa, biv{i lider SVM-a, stran-

V

ke kojoj i vi pripadate, dobija od „Vojvodina{uma” odre|enu apana`u?

– Naj pre, tre ba re }i da je go spo din Ka sa imao kqu~ nu ulo gu u for mi ra wu ovog pred u ze }a i we go vom sta vqa wu na no ge, te da ve o ma do bro po zna je rad „Voj vo di na {u ma” jer je ne ko li ko go di na bio i na ~e lu Uprav nog od bo ra.

onim {to pru `a ju. A to se ite ka ko ose ti i kroz re zul tat pred u ze }a. Je ste mo ja ulo ga da, za jed no sa naj bli `im sa rad ni ci ma, po slo ve vo dim i ko or di ni ram, ali su {u ma ri, se ka ~i, lo vo ~u va ri... ko ji ra de i na +40 i na –15, ti ko ji no se ovo pred u ze }e i bez ~i jeg kva li tet nog ra da i za la ga wa ne bi bi lo ni po zi tiv nog po slo va wa

Ali sa fir mom go spo di na Ka se „Most-hid” ni je pot pi san ugo vor o kon sal tin gu sa mo zbog to ga, ve} pre vas hod no zbog ~i we ni ce da nam we go va iz u zet no kva li tet na po slov na i po li ti~ ka po znan stva, pre sve ga u Ma |ar skoj i Austri ji, ali i u dru gim evrop skim dr `a va ma, otva ra ju mno ga vra ta. Iz me |u osta log, upra vo za hva qu ju }i „Most-hi du” us pe li smo da po sta ne mo part ne ri i u ne kim pro jek ti ma ko ji se fi nan si ra ju iz fon do va EU, a po sled wih me se ci nam po ma `u i na iz ra di no ve si ste ma ti za ci je. U sva kom slu ~a ju, za raz li ku od di rek to ra ve }i ne jav nih pred u ze }a, ja ne mam oko se be za po sle ne sa vet ni ke, ~i je bi pla te bi le vi {e stru ko ve }e od 24.000 di na ra – slo vi ma i bro jem! – ko li ko me se~ no iz dva ja mo za sa vet ni~ ke uslu ge go spo di na Ka se i we go vih sa rad ni ka.

„Voj vo di na {u ma”. I za to za slu `u ju i bo qu me ha ni za ci ju, i trak to re ko ji ima ju kli mu, i naj bo qu opre mu ko ju mo `e mo da im obez be di mo...  Zbog ~ega se onda kupuje i novi „tojotin” yip za vas?

– Ta~ no je da se ob na vqa i deo vo znog par ka me nax men ta, ali ni ka ko ne na u{trb in ve sti ra wa u me ha ni za ci ju. Sa mo za po sled we tri go di ne mi smo u no vu me ha ni za ci ju i opre mu ulo `i li tri i po mi li o na evra. Iz me |u osta log, ku pqen je za po la mi li o na evra „Xon Di rov” har ve ster, naj sa vre me ni ja ma {i na ko ja po sto ji u {u mar stvu, jer je pot pu no kom pju te ri zo va na i u sta wu je da se ~e sta bla, kro ji ih i sla `e. Na ba vqa ju se sva ke go di ne i sa vre me ni uto va ri va ~i za rad u {u mi, trak to ri... S dru ge stra ne, po sao di rek to ra ova kvog pred u ze }a ni je da se di u di rek ci ji u No vom Sa du i mu -

ima mo iz u zet nu sa rad wu sa Upra vom za jav ne na bav ke, i ve o ma se ~e sto s wi ma kon sul tu je mo. Mi ima mo pre ko 100 ten de ra go di {we, od ma lih, pa do onih za, na pri mer, na bav ku go ri va ko ji su na ni vou 180 mi li o na di na ra. Ali sva ki na bav ka mo ra da pro |e naj pre kroz ru ke po seb ne rad ne gru pe, ko ja utvr |u je re al ne po tre be pred u ze }a, pa za tim ten der sti `e pred stru~ nu ko mi si ju. Na kra ju se {ti ti mo iz u zet no ja kim ugo vo ri ma i ka zne nim kla u zu la ma za slu ~aj ne iz vr {e wa ili za doc we wa. Kod nas ne ma anek sa ka da je u pi ta wu iz nos po sla. Ne ma! Ne znat nih ko rek ci ja ugo vo ra mo `e bi ti ako, iz oprav da nih raz lo ga, po put vre men skih ne pri li ka, do |e do ka kvog pro bi ja wa ro ka za iz vr {e we ra do va, ili ako dr `a va pro me ni mi ni mal nu za ra du. Ali ~u ve nih anek sa, ko ji ma se „po pra vqa ju” ce ne, po na vqam, ne ma.  Da li su dr`avne institucije kontrolisale rad „Vojvodina{uma”?

– Ka da je ne dav no, pret po sta vqam kao pro dukt po ~et ka pred iz bor ne kam pa we, na jed noj stra na~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re iz ne ta op tu `ba ko jom je iz ve sna jav na na bav ka „Voj vo di na {u ma” di rekt no do ve de na u ve zu sa ~i we ni com da sam la ne ku pi la stan – a ku pi la sam ga na kre dit – po zva li smo sve nad le `ne or ga ne da pro ve re ama ba{ sva ki pa pir, do ku ment, sva ki ugo vor, i to ne sa mo pred u ze }a, ne go i moj pri vat ni. Raz u mem po tre bu po li ti ke da „ga |a” pro tiv ni ka – uosta lom, da ni je po li ti ke ni ja ne bih bi la ov de gde sad se dim – ali ne ke stva ri za i sta pre la ze me ru do brog uku sa. Mo `e mo po le mi sa ti o stru ci, o to me da li „Voj vo di na {u me” mo gu bi ti uspe {ni je, o to me da li smo ne gde tre ba li vi {e i bo qe... ali pro ziv ka za lo po vluk na pro sto mo ra da za vr {i na su du sa tu `bom za kle ve tu.

Sva ko od nas ima po ro di cu i ma ko li ko, kao jav ne li~ no sti, bi li pri prav ni na raz ne udar ce, ne ki po ga |a ju su vi {e ni sko. U sva kom slu ~a ju, iako ni smo bu xet ski ko ri sni ci, dva pu ta nam je u stres kon tro li na {ih jav nih na bav ki bi la bu xet ska in spek ci ja i ni je ima la za mer ki. Uz to, po na vqam, ve o ma do bro sa ra |u je mo sa Upra vom za jav ne na bav ke, jer ve li ki je no vac u igri i `e li mo da sve, ap so lut no sve, bu de u skla du sa

[u ma ri, se ka ~i, lo vo ~u va ri... ko ji ra de i na +40 i na –15, ti su ko ji no se ovo pred u ze }e i bez ~i jeg kva li tet nog ra da i za la ga wa ne bi bi lo ni po zi tiv nog po slo va wa „Voj vo di na {u ma”. I za to za slu `u ju i bo qu me ha ni za ci ju, i trak to re ko ji ima ju kli mu, i naj bo qu opre mu ko ju mo `e mo da im obez be di mo  Kolike su plate u „Vojvodina{umama”?

– Mi smo jav no pred u ze }e i tu ne ma {ta da se ta ji. Mo ja je 170.000 di na ra, a pro se~ na je ne {to pre ko 54.500. Kra jem 2008.

Po kra jin ska vla da je do ne la od lu ku ko jom oba ve zu je UO „Voj vo di na {u ma” da pla te po slo vod stva iz rav na sa pla ta ma po slo vod stva u JP „Vo de Voj vo di ne”. Uz to, sva kog me se ca kom ple tan plat ni spi sak – da kle, ne ma sa za ra da, ve} li sta svih za po sle nih po i men ce i wi ho vih pla ta – ide u kon tro lu u Po kra jin ski se kre ta ri jat za fi nan si je i Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du, {u mar stvo i vo do pri vre du. I bez wi ho ve sa gla sno sti ne ma is pla ta. Ina ~e, ka da sam 2005. do {la u „Voj vo di na {u me”, bi lo je ve li ko pi ta we od ~e ga }e pla te uop {te bi ti is pla }e ne, a ta da je na pa pi ru pro sek bio oko 39.000 di na ra.

Ali tre ba re }i i to da ni su sa mo pla te bit ne. Vi {e od 1.000 na {ih qu di je sva ko dnev no na te re nu, i mak si mal no se tru di mo da im obez be di mo sve mo gu }e uslo ve za kva li te tan rad, pri ~e mu oni to i vi {e ne go za vre |u ju svo jim an ga `o va wem i stru~ no {}u, svim

dru je, ili da sa stan ~i u Be o gra du – ma da ima i to ga – ve} go to vo sva ko dnev no mo ra bi ti na te re nu u Mo ro vi }u, Opo vu, Klen ku, Vr {cu... A {um ski pu te vi ni su pi ste pa da se wi ma ide li mu zi nom, u ka kvi ma se obi~ no vo za ju di rek to ri. I otu da xip. Sa da {wi je pre {ao vi {e od 300.000 ki lo me ta ra – iz me |u osta log i za to {to sva ko dnev no na po sao pu tu jem iz Su bo ti ce gde `i vim – i bi }e za me wen kroz mo del „sta ro za no vo”. Ukup no smo, ina ~e, za na bav ku no vih put ni~ kih vo zi la za sva ga zdin stva, {to ukqu ~u je i za me nu ni za do tra ja lih te re na ca, iz dvo ji li u pro {loj go di ni oko 24 mi li o na di na ra, uz jo{ 25 mi li o na za auto bu se i 4 mi li o na za mi ni-bus. Pri to me ni je ne va `na ~i we ni ca da sve {to ku pu je mo, od me ha ni za ci je do pik-apo va, pla }a mo iz sop stve nih pri ho da ostva re nih na tr `i {tu. Da kle, ne ma kre di ta, ni ti nov ca po re skih ob ve zni ka. „Voj vo di na {u me” ne do bi ja ju no vac iz bu xe ta, mi ga pu ni mo.  Sve to ide preko javnih nabavki?

– Da. Pri to me, opet za raz li ku od ne kih dru gih jav nih pred u ze }a,

pro pi si ma. Uosta lom, upra vo zbog in si sti ra wa na to me da „Voj vo di na {u me” ra de na naj bo qi mo gu }i na ~in, pot pu no ~i sto i bez ika kvih sum wi i re po va, bi la sam pro te klih go di na pri nu |e na da ne ke od ~la no va po slo vod stva sme nim, a pro tiv po je di na ca su pod ne te i kri vi~ ne pri ja ve.  Jesu li na wihovo mesto do{li kadrovi SVM-a?

– Ja je sam oda bra na od stra ne po li ti ke i je sam u po li ti ci, ali je moj tim sa sta vqen is kqu ~i vo po stru~ no sti i spo sob no sti. Na rav no, ne tre ba ga ji ti ilu zi ju da u da tim okol no sti ma mo `e te pot pu no funk ci o ni sa ti mi mo po li ti ke.

Jer, ako ni {ta dru go, u po je di nim si tu a ci ja ma ne ko mo ra da vam „dr `i le |a”. Ali, ka da je u pi ta wu stru ka, mak si mal no se tru dim da po li ti ku „ne pu {tam” u pred u ze }e. Oko me ne ne ma stra na~ kih ka dro va, ni ti qu di ko ji su tu gde su do {li po na ci o nal nom ili ka kvom dru gom kqu ~u. I po to me mi slim da smo je din stve ni u jav nom sek to ru u Sr bi ji. To je ste naj te `i put, ali je je di ni ~ist. I je di ni ko ji do no si kva li tet i re zul tat. n Mi ro slav Sta ji}

6

dnevnik

nedeqa18.septembar2011.

TE MA „DNEV NI KA”:

PO GLED IZ KOM [I LU KA

Ka ko je po bi je dio hr vat ski je zik Pi{e: Boris De`ulovi} rije nekoliko dana, u Istorijski arhiv u ^a~ku stigao je dopis iz Pokrajinskog fonda za penzijsko osigurawe u Novom Sadu. Ni{ta ne slute}i, slu`benik arhiva otvorio je omotnicu i zaprepa{ten pro~itao: „Nadle`an organ socijalnog osigurawa obratio se zamolnicom ovoj slu`bi da se za gore imenovanog dostavi pregled penzijskog sta`a. Molite se da ovoj slu`bi dostavite prepis osobnog lista ili izvod iz o~evidnika.”

Zahvaquju}i prisebnosti portira – koji je dopis ubacio u ormar, polumrtvog slu`benika i sekretaricu s obilnim krvarewem iz u{iju izvukao na sigurno, te posledwim snagama nazvao policiju – incident kakav se ne pamti u ~a~anskom kraju pro{ao je bez qudskih `rtava.

Zgrada Istorijskog arhiva uskoro je evakuirana, `andarmerija je udaqavala znati`eqne gra|ane dok su dva vojna helikoptera nadlijetala Gospodar Jovanovu ulicu, a pripadnici Specijalne antiteroristi~ke jedinice MUP-a Srbije pod punom opremom u{li su u zgradu i spornu „zamolnicu za o~evidnik” oklopnim vozilom Vojske RS prenijeli na poligon 246. bataqona atomsko-biolo{ko-hemijske odbrane u Ravwaku kraj Kru{evca, gdje su je stru~waci ABH za{tite iz Udru`ewa kwi`evnika Srbije pa`qivo demontirali i preveli na srpski.

Istog poslijepodneva Srbiju je poput one lawske eksplozije u ~a~anskoj „Slobodi“ potresla vijest da je penzijski fond iz Novog Sada izdao slu`beni dopis na hrvatskom jeziku, koriste}i izraze „zamolnica” i „osobni list”, te najstra{niji od svih – „o~evidnik”. „Pohrva}ewe srpskog jezika!”, „Tiho uvo|ewe ‘vojvo|anskog jezika’ u zvani~nim institucijama!”, urlao je beogradski Pres. „O~evidnik zamenio kamu!”, „Usta{ki genocid nad srpskim

P

erijske ubice uvek su izazivale veliku pa`wu zaprepa{}ene javnosti, ali do sada se to uglavnom doga|alo „nekom drugom”. Me|utim, kad je u sredu objavqena vest da je ma|arska policija identifikovala osumwi~nog za vi{e surovih likvidacija i da se sumwa da je „pe{tanski monstrum”, koji je koristio 16 razli~itih imena s prostora biv{e SFRJ, zapravo iz Ba~kog Gradi{ta, sumorna spoznaja zakucala je i na na{a vrata.

Na`alost, pretra`ivawe po dokumentaciji zapravo je pokazalo da „pe{tanski monstrum”, a iz Ba~kog Gradi{ta, zapravo i nije prvi na{ serijski ubica. Serija ubistava dogodila se tako devedesetih go-

S

jezikom!”, „Tri nevine srpske re~i zaklane u novosadskom penzijskom fondu!”, pani~no }e sutra iz 246. ABHO bataqona vri{tati stru~waci za antisrpsko-bilingvalno-hrvatsku odbranu.

Nije to, naravno, prvi put da su hrvatske rije~i prodrle tako duboko u srpski teritorij. Ve} nekoliko godina stra`ari iz ABHO bataqona upozoravaju na poja~ana neprijateqska dejstva u zoni popularne kulture, te prodor ve}eg broja kroatizama duboko u srpski javni govor. Posqedwi takav slu~aj bila je glasovita „afera Zekoslav Mrkva”, kada su kod uli~nih prodava~a usred Beograda otkrivene velike koli~ine DVD-ova sa crtanim filmovima sinkroniziranim na – hrvatski! „Alarmantno! Srpska deca rastu uz crta}e na hrvatskom!”, vri{tao je tada beogradski Pres. „Srpska deca i Srbi sve vi{e u izgovoru i pisawu poprimaju hrvatske jezi~ke varijante!”, govorio je Dragoqub Zbiqi}, predsjednik Izvr{nog odbora Udru`ewa ]irilica, upozoravaju}i da nisu samo srpska neja~ `rtve krvolo~ne ijekavice. „Latini~ewe Srba!”, urla tako Pres velikim, lijepim naslovom na ~istoj – latinici.

Televizijskim sapunicama, zabavnom muzikom, suvremenom prozom i stvarnosnom poezijom napali tako usta{e srpski jezik, ionako iznuren iscrpquju}im bombardirawem anglizmima i amerikanizmima, sve dok na kraju, nakon vi{emjese~nih uli~nih borbi, nije du{manin u{ao i u same javne institucije. [to je slijede}e? Izravni prijenos sjednice Sabora Republike Srbije na Srpskoj dalekovidnici, i zamolnica zastupnice Srpske radikalne stranke da ministarstvo uqudbe i naobrazbe objavi o~evidnik osobnih listova sa `ur-

nim dopusnicama za uporabu hrvatskih rije~i?

Hrvatski je jezik tako kona~no pobijedio. Ali ne ni zamolnicom ni o~evidnikom: taj smije{ni takozvani hrvatski jezik ionako je zapadna varijanta srpskog, kako je nekidan iz skloni{ta u Francuskoj 7 proglasila Jezi~ka tribina Udru`ewa kwi`evnika Srbije, umobolnom deklaracijom pod naslovom „Pohvala srpskom jeziku”. Kako je onda hrvatski pobijedio, {to je hrvatsko u podmuklo napadnutom srpskom jeziku?

Upravo, naime, to: paranoja od tu|ica, opsesivno-kompulzivna opsjednutost ~isto}om jezika, manijakalna potraga za uqezima u leksiku, izgon stranih rije~i, a naro~ito onih iz susjedstva, i u kona~nici ono {to je do sada krasilo samo Hrvate – strah od pogre{ne rije~i, strah pred svakom jebenom patriotskom blagajnicom u du}anu i svakim jebenim domoqubom na {alteru, koji }e vas upozoriti da nije hiqada nego tisu}a, da nije li~na karta nego osobna iskaznica, i da nije registar nego o~evidnik: autenti~ni hrvatski strah od vlastitog jezika, druga~ijeg od drugih, ~istog, umjetnog i – mrtvog.

Davno prije o~evidnika, u srpski su jezik tiho preko Dunava u{li i testenina, i svetonazor, i redosled, i delokrug, upali i maskirali se ekavicom, pa za wima i rukomet i u~inak i ure|aj i vozilo i zdravstvo i pouze}e i konobar, nekom smije{ne, nekom zgodne, neke su za`ivjele, neke nisu. Takav je jezik. Da danas netko u srpski jezik unese nakaradni Tu|manov zrakomlat i prevede ga u vazduhomlat, upisali biste ga u o~evidnik uhi}enika, ali dobro, staro vazduhoplovstvo nekako je, niste ni primijetili kako i otkada – za`ivjelo.

Takav je jezik. Kad nije, zove se hrvatski. Drveni, mrtvi jezik kojim, kako vidimo, govore jo{ jedino Srbi. (autor je hr vat ski no vi nar i pi sac, je dan od osni va ~a „Fe ral tri bju na”)

SE RIJ SKE UBI CE UPI SA LE I NAS NA SVO JU LI STU

Ru ke kr va ve iz za do voq stva

le, okrivqen je da je devedesetih godina u Subotici i okolini ubio osam qudi. On je lane izru~en na{oj zemqi, gde je osu|en u odsustvu, nakon {to je, opet, u Ma|arskoj odslu`io kaznu od 15 godina zatvora zbog ubistva taksiste nedaleko od grada Baje.

Sada pokojni, slovena~ki dr`avqanin Silvo Plut (37) iz Novog Mesta bio je okrivqen da je u novembru 2004. godine nadomak alek si na~ kih rudnika zverski ubio prodava~icu u dragstoru Jasminu \o{i} (25).

Weno telo je je zate~eno s brojnim ubodima i krstom ucrtanim no`em na telu. Plut je potom ubio i jednu `enu (32) iz sela kod QuMesto gde je ubica iz Gradi{ta zakopavao `rtve bqane i pretudina pro{log veka na severu Vojkao wenog supruga. On je prethodno vodine, zbog kojih je uhap{en biv1990. godine usmrtio jednu devojku {i legionar Marinko Magda, kojeg (21) kada je automobilom krenula su prozvali „srpski Xek Trbosek„ na posao. Wu je Plut presreo i poi ubicom “natprose~ne inteligenku{ao da je napastvuje. Ona se bracije i `ivotiwskih instikata”. nila a on ju je pretukao do besveMagda je sam ili u grupi po~inio sti, posle ~ega i iskasapio. Osuniz ubistava kod nas i u ju`noj Ma|en je zbog ovoga na 13 godina. We|arskoj i trenutno izdr`ava do`imu se zatim, pripisivao i poku{aj votnu robiju u naj~uvanijem zatvoubistva jednog me{tanina Aleksiru kod severnog suseda. naca. Plut je izvr{io samoubistvo Josip Vuji} (46) zvani „Joso seu zatvoru pre ~etiri godine. kira” – jer je ubijao sekirom – iz Najozlogla{eniji serijski ubiStare Moravice kod Ba~ke Topoca u sfrj, osu|en za psihopatska

ubistva najmawe pet `ena, bio je Slovenac Metod Trobec (57). On je osamdesetih godina pro{log veka zavodio usamqene `ene, dovodio u svoju ku}u blizu [kofje Loke, silovao, davio i spaqivao u pe}i.

Bio je posledwi osu|enik na smrtnu kaznu, ali je odlukom Vrhovnog suda Slovenije ta presuda zamewena sa 20 godina zatvora. Posle poku{aja ubistva jednog osu|enika, dobio je dodatnih 15 godina robije.

Obesio se u }eliji 2006.

Ina~e, najve}i serijski ubica ikada bio je Ukrajinac, biv{i ekspert kriminalistike i policajac, 53-godi{wi Sergej Tka~, kojem se stavqa na teret da je do 2005. ubio vi{e od 100 (!?) `ena i devoj~ica.

Sam je kolegama prijavio svoje prvo ubistvo 1980. da im se naruga.

Kasnije je izjavio da sawa o tome da o wemu bude snimqen film.

Najpoznatiji serijski ubica u 20. veku – „Zodijak„ – ostaje upam}en u istoriji krimnalistike kao jedan od retkih koji nikada nije uhva}en, iako je policija San Franciska jo{ 1966, kada je tajanstveni psihopata u tom gradu otpo~eo seriju krvavih zlo~ina, uspela da uradi foto robot osumwi~enog.

Ovaj monstrum je kao za{titni znak za svoje zlo~ine koristio „krst u krugu” i sve vreme igrao neku ~udnu igru s policijom. Hladnokrvno je ubijao bez pravila, ~esto i usred bela dana. Danas se za devet ubistava pouzadno zna da su wegovo delo, dok mu se na desetine drugih, nerasvetqenih, tako|e pripisuje. n Mi{a Vuja~i}

Pra vo na neka druga, stara vremena, ozbiqnim emotivnim vezama ovde mada je to u planu za one najsamoovu pri~u bi zapo~eli s ne mo`emo govoriti, kamoli postalnije, koji bi krov delili bez kraja. ^itaocu bi poku{a- tencirati ih. Osobe koje }emo pronadzora. Nadamo se {to pre, jer ko li da nametnemo napredno, pozi- tivno etici nazvati pogrdnim imejo{ voli publiku... tivno razmi{qawe i pokrenemo ga nima, zbog „kategorizacije”, dakle, Qubavne veze korisnika doma da prihvati realnost na koju nije one sa lakom i umerenom mentalnisu obuhva}ene zakonom i osobqe navikao, koju ne razume. Novinar nom ometeno{}u, imaju najvi{i ih podr`ava, mada pod budnim se stoga oseti krajwe anahrono ka- stupaw funkcionisawa u domu i u okom vaspita~a i psihologa. Stada, hteo - ne hteo, danas pi{e uvod svojim postupcima gotovo da se ne rateq nema pravo da zabrani emoo emotivnom i qubavnom `ivotu razlikuju od ostalih gra|ana – pretivnu vezu svom maloletnom deteosoba sa invaliditetom. Bio on su|uju karakterne crte li~nosti. tu, ili {ti}eniku, ali }e o woj safizi~ki, ili mentalni, ni{ta se Osobe s te`om mentalnom ometeznati od osobqa. Zakon je jasan sapod kapom nebeno{}u te{ko mogu mo kada se radi o zabrani seksualskom tu ne mewa u pre}i granicu klanih odnosa punoletnih i maloletodnosu na ostatak si~ne emotivne venih lica, a za potowe su odgovorni populacije – svako ze i na{i sagovordom i starateq. Osim po „te`ini voli da voli, i da je nici ka`u da se kod ometenosti”, korisnici su po pavoqen. Svi imamo wih previ{e ispoviqonima podeqeni i po uzrastu. iste potrebe, vrliqava egoisti~na Wima hormonska stimulacija izune i mane, `ivimo crta li~nosti. Dazetno prija, ka`u nam, ~ak i ako to qubav onako kako leko od toga da nisu podrazumeva da }e zbog toga jednom je vidimo kroz prosposobni da vole i morati i da propate. zor du{e i ovaj se budu voqeni, ve} I seks je dozvoqen, ukoliko su tekst bavi wenim im nedostaje kapapunoletni. Po{to ga je nemogu}e Srp sko dru {tvo kavezom. citet da razumeju i spre~iti, osobqe timskim radom Direktnog povo- na la zi se na ve li koj izbalansiraju svoje saznaje za simpatije i ukoliko su da za bavqewe ovom potrebe i nagone intimni odnosi mogu}i, korisnici pre kret ni ci po temom nije bilo. unutar ozbiqne doma dobijaju uputstva o kontrapi t a w u oso b a sa Zaintrigirala nas emotivne veze s cepciji, imaju redovno seksualno in va li di te tom je zaglu{uju}a tipartnerom. obrazovawe i koriste prezervati{ina, ~iwenica da U veterni~kom ve. U Veterniku nema tabua. Re~ese qubavnim `ivotom osoba sa in- domu `ive 573 osobe, od kojih wih no nam je i da u posledwih deset govaliditetom niko da sada nije ba- oko 200 mo`e dru{tveno prihvadina nijedna korisnica nije zavio, a nama se u~inilo strahovito tqivo da protuma~i i ispoqi svotrudnela. Ven~awa nije bilo, ali va`nim. Ne}emo vam pisati kako ja ose}awa. Uz ve}u ili mawu pojeste kr{tewa, {to nas dovodi do to izgleda, jer sva je {ansa da znate mo} stru~waka, oni mogu razlikodrugog (in)famoznog termina – i sami. I priznajte – najlep{e od vati seksualni nagon i emocije i „poslovna sposobnost”. svega je podeliti qubav sa ostat- ve}ina wih je spremna da qubav Korisnici su mahom li{eni pokom svemira! Upravo time smo se najnormalnije prihvati kao jedinslovne sposobnosti, {to konkretbavili proteklih dana, u poku{aju stvo dve osobe, oli~eno u obostrano zna~i da wihov potpis ne vredi. da ostavimo sve zaqubqene du{e nom uzimawu i davawu. Upoznaju se I xeparac im odre|uje „kategorina istoj ravni, ali i da se podseti- i privuku ba{ kao vi ili ja: kroz zacija”, a najte`i slu~ajevi nemaju mo hladne realnosti, kojoj razume- rad i dru`ewe, kada shvate da imapravo na novac. Pre restruktuiravawe, pravda i jednake {anse nisu ju ista interesovawa i potrebe, wa, do nedavno, postojalo je nepisana listi simpatija. pre nego ih preuzme magi~na „heno pravilo u vidu sugestije qudi Prvo smo posetili veterni~ki mija”. Trenutno je oko 20 parova „iz vrha ministarstva”, da svako Dom za decu i omladinu ometenu u razvoju, kako se on zvani~no zove.

Na{i qubazni doma}ini bili su direktor dr Dragan Milo{evi}, wegov zamenik i koordinator stru~nog rada Zoran Arbutina i socijalne radnice Vera Ka~ar i Olivera Ugqe{i} Abut. Oni su nam pomogli da raspletemo delikatno klupko qubavnog `ivota osoba sa mentalnim invaliditetom.

Srpsko dru{tvo nalazi se na velikoj prekretnici po pitawu osoba sa invaliditetom. Iza nas je stigmatizuju}a terminologija, u kojoj vladaju re~i „idiot”, „kreten” ili „imbecil”, a koje su qudiMi li ca Ru `i ~i}-Nov ko vi} i Mi {ko [e ku la rac ma nekada pri{ivane nakon testova intelektualnih sposobnosti.

Do{li smo i do prvog nauka: ~im In klu zi ja - ko rak na pred terminologija stupi u direktnu vezu sa opipqivim rezultatima, od– Inkluzija je ogroman korak. Sara|ujemo sa preko 30 {kola u Vojre|ena demografska grupa odmah vodini, odr`avamo pedago{ku asistenciju, jer dr`ava nema novca. postaje obele`ena i to u ovoj ustaInsistiramo na inkluziji: {to vi{e dece s invaliditetom me|u denovi dobro znaju. Veterni~ki dom com koja ih nemaju, pru`a im ja~i ose}aj zajedni{tva i pripadnosti – trenutno prolazi kroz te{ku fazu objasnio nam je Mi{ko [ekularac. „previrawa”, budu}i da kompletan Od stru~waka iz centra „@iveti uspravno” smo saznali da specisrpski sistem socijalne za{tite jalnim {kolama poput „Milan Petrovi}” pojavom inkluzije nije odfunkcioni{e na osnovu ~uvene zvonilo. Razvoj inkluzije u redovnim {kolama je dobar, ali tamo ne„kategorizacije”: laka, umerena, ma dovoqno logopeda, psihologa i stru~waka, zbog ~ega je neophodno te{ka mentalna retardacija... Ona roditeqima objasniti {ta dobijaju. Oni odlu~uju u koju {kolu }e poetiketira qude ~im urade testove slati dete. Komisija za kategorizaciju, koja je o tome odlu~ivala, ukiza procenu sposobnosti. Zaposleni nuta je i danas u svakoj op{tini postoji inter-resorna komisija, koja u domu bore se da promene takav odposmatra potrebe deteta i potvr|uje da li su roditeqske `eqe u vezi nos, me|utim to ide izuzetno tes wegovim {kolovawem opravdane. {ko, budu}i da je dr`avna vetrePitali smo [ekularca da li }e deca u programu inkluzije imati wa~a pode{ena druga~ije. kvalitetniji emotivni `ivot jer su u stalnom kontaktu sa decom bez Svi segmenti na{e socijalne zainvaliditeta? {tite (upu}ivawe osoba u institu– Ne. Emotivni `ivot ima polazi{te u porodici. Ukoliko drucije, broj zaposlenih...) i daqe su {tvo obezbedi servis i pedago{ku podr{ku, onda je porodica rasteodre|eni „kategorizacijom”, {to re}ena i mo`e da se bavi stvarima koje su u vezi sa emocionalno{}u je muka s kojom novi sistem socideteta. Ako porodica ima materijalne probleme, a dete je u specijaljalne za{tite i resorno Mininoj {koli, onda se ono izoluje, emotivno deprimira i dobijamo osobu starstvo rada, zapo{qavawa i sokoja ima problem. cijalne politike, poku{avaju da se nose. Nije nas iznenadilo kada su na{i doma}ini ovaj problem nasre}nije, motivisanije i zadovoqupu}ivawe osobe u ustanove ovog zvali „sistemskim”, jer to je zajednije od ostatka drugara, na ime te tipa podrazumeva gubitak poslovni~ki imeniteq skoro svih muka u „hemije”. A veze kao veze, ima dune sposobnosti. Sada se to mewa, Srbiji. Na listi brojnih problegih, kratkih, gorkih i slatkih. ali ni{ta nije definisano do krama, „kategorizacija” }e o~igledno Najva`nije – u qubavi „kategorija i postupa se od slu~aja do slu~aumreti posledwa. Korisnici doma zacija” ne vredi ni prebijene pare. ja. Na osnovu nalaza dva ve{taka su sme{teni u skladu sa svojim moStvar je ista i kada Amor poleneuropsihijatra, sud donosi odlugu}nostima, u institucionalnom ti naopa~ke. Tuga i qubomora brzo ku da li je neko sposoban da zastusme{taju paviqonskog tipa. Kada slete na du{u i onda je stvar pojepa svoje interese i brine se o sebi. osoba do|e, procene se wene mogu}dinca kako }e s wima, i eventualProces pokre}e starateq ili cennosti i osobqe se trudi da ih maknim gubitkom, iza}i na kraj. ^esto tar za socijalni rad, koji u ime masimalno unapredi. „Male ku}ne zatra`e pomo} osobqa, budu}i da je loletnika ili zrele osobe bez pojednice” su najsamostalniji oblik ve}ini wih prag tolerancije na slovne sposobnosti potpisuju ulastanovawa, najbli`i porodi~noj ni`em nivou od prose~nog. Rastanzak u ovakvu ustanovu. Nevladine atmoferi, rezervisan za one koji ci variraju od stiska ruke, do `eorganizacije se ovome o{tro pronajboqe vode ra~una o sebi. stokih obra~una – opet isto! Obrative, ali mali je broj onih koji su Obja{weno nam je da je qubavni dovala nas je vest da stariji korido`iveli obrnut proces – povra`ivot u domu u direktnoj vezi s insnici, od 30 i vi{e godina, i daqe tili pravo na potpis. telektualnim kapacitetima osobe. odr`avaju trajne veze, koje vremeOsobe sa mentalnim invalidiI oni na najni`em stupwu mentalnom unapre|uju. Dom trenutno netetom koje se odlu~e na brak mogu, nog razvoja gaje razli~ite emocije ma uslove da parove izdvoji i smeali i ne moraju znati u {ta se upuprema razli~itim qudima, ali o sti odvojeno, da samostalno `ive, {taju. Najte`e im je razumeti i

U

dnevnik DE LI KAT NO KLUP KO QU BAV NOG @I VO TA OSO BA SA IN VA LI DI TE TOM

qu bav ima ju svi maju podr{ku porodice i najbli`ijih, nijedna nije pitala {ta je sa mnom. Mojer se i porodica nalazi u situaciji da gla sam re}i da sam bila zaqubqena, ne zna {ta }e daqe: {ta }e biti s wima ali tu se moja pri~a bri{e. Moju potrei wihovom decom. Podr{ka dru{tva bu da jurim nekog momka upakivala sam apsolutno izostaje, u svakom segmentu. u ne{to drugo, kao da me je bila sramoCentar „@iveti uspravno” je jedina or- ta da ka`em da ose}am potrebu kao i ganizacija koja ima vr{wa~ko saveto- svako drugi. Ose}ala sam da ne vredim vali{te. dovoqno. Sada je druga~ije – pri~a nam – Centri za socijalni rad, to odgo- Tawa. vorno tvrdim, ne pru`aju adekvatnu poPogre{no je pitati Novosa|ane u dr{ku. Savetovali{te za brak i poro- kolicima kako se zaqubquju, prava je dicu u Novom Sadu je nepristupa~no za misterija – gde? Malo je javnih i kulbilo koju osobu sa invaliditetoj – re- turnih ustanova koje su im dostupne, kla nam je Tatjana. – Do pre par godina, ~ak ni moderan, novi bioskop „Arena”! mogli ste da dobijete savet stru~nih U pozori{te mogu u}i, ali kuda daqe? radnika centara za socijalni rad da se – ^esto ose}am da sam stigmatizovadete smesti u instituciju. Danas to ni- na. Kada odem kod lekara, ginekologa, je dozvoqeno. Kada je moje starije dete o~nog lekara, u autobusu se {ofer praimalo osam godina, centar za socijalni vi da me nije video, slu`ba za zapo{qarad je pokrenuo pitawe starateqstva i vawe ima rampu i samo jednog ~oveka malo je falilo da moje roditeqe, babu koji rukovodi wome, pa kad nije tu... Na i dedu, proglase za starateqe. Kao da ultrazvuku se osobqe obra}alo mojim sam ja, psiholog po struci, nesposobna pratiocima a ne meni, i kod mati~ara da brinem o svom detetu jer koristim pri~aju s mojom asistentkiwom. Ipak, kolica. ubedqivo se najlo{ije ose}am na {alPorodi~ni terapeut i potpredsed- terima, ni{ta ne ~ujem, ne vidim slunik Centra Mi{ko [ekularac poja- `benike, ose}am se kao da ne treba da snio nam je da osnovni uzrok za bespol- budem tu, nemam gde da se potpi{em.

Ta tja na Stoj {i}-Pet ko vi} sa po ro di com no posmatrawe osoba sa invaliditetom Imate gde da parkirate, ali kada otvopreuzeti porodi~ne obaveze i napusti- tetom budu upu}ena na isto mesto oda- le`i u odnosu dru{tva prema wima kao rite vrata, nemate gde da iza|ete – nati gnezdo u kom su bili za{ti}eni i ~u- kle su roditeqi oti{li, dok je stati- prema pacijentima, posmatrawem kroz stavqa Tawa ovu mu~nu listu i zakquvani. Te`e se adaptiraju na spoqne stika porodica u kojima je jedan ~lan sa „medicinski model”: To je osoba koju ~uje da su emotivni problemi ni{ta u uslove `ivota, imaju bedne zarade i go- invaliditetom krajwe surova: patwa, treba da le~ite, popravite i pomognete pore|ewu sa pukom egzistencijom. tovo da ne mogu da opstanu bez pomo}i, stres, trauma, konflikt i – raspad. Si- joj, ne razmi{qaju}i o Najstra{nije inforvra}aju}i se ponovo u za~arani krug ko- tuacija je ne{to lak{a kada se radi o tome da to nema veze s macije u vezi sa emotivji vodi do centra za socijalni rad. Bi- korisnicima doma koji nemaju genetski bole{}u. nim `ivotom osoba sa zarno, ali zakon ne predvi|a benefi- nasledno stawe, a osobqe i tada pristu– Nakon deset godina invaliditetom ~uli cije na ime mentalnog invaliditeta za- pa delikatno: hrabriti i osmeliti ve- promene postoje, sve je smo od Milice Ru`iposlenih, ve} iskqu~ivo broji novce zu, ali za brak i porodicu – temeqno mawe onih koji nas sa~i}-Novkovi}, predsedkoji se sliju u porodi~nu kasu. Tako dva porazgovarati. `aqevaju, nepoznati nice centra „@iveti „minimalca” ~ine oko 30.000 dinara poNakon Veternika, reporta`a nas je nam sve re|e nude novac uspravno”. rodi~nog buxeta i samim tim materi- odvela u Centar „@iveti uspravno”. na ulici, ali problema – Za vreme ratova dejalna pomo} im je dostupna jedino uko- Tamo smo poku{ali da saznamo s ka- i daqe ima. Najmawi vedesetih, u ciqu preliko dobiju decu. I ovde nedostaje kvim se problemima na putu do qubavne pomak postoji kada su u vencija nekontrolisaozbiqna sistemska pomo}, pre svega harmonije susre}u osobe sa fizi~kim pitawu osobe s mentalnog ra|awa, iako to nije Ako neko ima decu, nikada bilo po zakonu, stambena zbrinutost i zaposlewe. Cen- invaliditetom. Psiholo{kiwa Tatja- nim invaliditetom. a nema poslovnu tri za socijalni rad i lokalne zajedni- na Stoj{i}-Petkovi} ispri~ala nam je Svi }e re}i da osoba kopribegavalo se i sterice ~ine {ta mogu da pomognu, ali napo- vlastito iskustvo kako je biti mlad, za- ja koristi kolica ima lizaciji. Velikom brosposobnost, ri dr`ave, koji su presudni, i daqe iz- qubqen i pri tom koristiti kolica. pravo na `ivot, me|uju qudi, naro~ito onima automatsku mu se ostaju zbog op{te nema{tine i nebri– Isto kao i svaka druga osoba, ali tim, kada se pomenu osoin sti tu ci o na li zo va deca oduzimaju ge. Povlastice za poslodavce koji zapo- ono o ~emu se malo pri~a jeste kako be s intelektualnim innim, oduzeta je poslovna {qavaju osobe sa invaliditetom nisu osobe s nekim o{te}ewem, pogotovo validitetom - automatsposobnost. Ako qudi dale `eqene rezultate. ako je uro|eno, pro`ivqavaju pubertet, ski ih posmatramo kroz medicinski imaju decu, a nemaju poslovnu sposobA deca? vreme kada tra`imo svoje mesto u dru- model, kao pacijente. Tome doprinosi nost, automatski im se deca oduzimaju i Korisnici doma sebe s pravom sma- {tvo. Vrlo ~esto se one do`ivqavaju institucionalizacija, gde se svi qudi roditeqi nemaju prava da uti~u na bittraju zdravim i srpski zakon nikome ne kao aseksualna bi}a. Zato se i ka`e iz medicine trude da ih smeste, da o wine odluke u vezi s wihovom decom – rebrani da ima potomstvo. Najve}i broj „osoba sa invaliditetom”, da invalidi- ma brine neko drugi – ukazuje [ekulakla nam je Milica Ru`i~i}-Novkovi}. korisnika doma ima genetski nasledno tet ne bi bio prvo {to se uo~ava i pre- rac.

Ona je upozorila dru{tvo da je restawe i ukoliko odlu~e da imaju decu poznaje. Samim tim {to smo osobe, imaTatjana Stoj{i}-Petkovi} nam je produktivno pravo i pravo na porodicu sledi im niz razgovora sa stru~wacima mo iste, odnosno razli~ite emocije. iza{la u susret i pri~ala nam kako je neprikosnoveno i da moramo promenidoma, pre nego {to konkretizuju svoj ^iwenica je da dru{tvo vi{e podr`a- prihvatila qubav. ti deo Zakona o porodici koji se ti~e naum. Na ovo izuzetno osetqivo pita- va sklapawe brakova i veza dve osobe sa – Bila sam „nenormalna”, kao i druposlovne sposobnosti, jer je ona kqu~we dr`ava nije ponudila adekvatno re- invaliditetom, ali to je razli~ita gi. Onog momenta kada prihvatite sebe na za ravnopravno u~e{}e u `ivotu. {ewe: ko }e voditi brigu o deci ukoli- pri~a i ne treba generalizovati – go- kao `enu, osobu koja ima pravo na quSmireno i odlu~no, rekla nam je i da ko naslede invaliditet i kako pomo}i vori nam majka dvoje dece. bav, tog momenta se sve mewa, ali do tog postoji puno predrasuda, posebno kada roditeqima koji nisu u stawu da ih O komplikacijama prilikom zasni- trenutka do}i – nije lako. Ja sam bila se radi o usvajawu dece. pristojno odgajaju? Na koncu, de{ava se vawa braka i porodice, Tatjana Stoj- ta koja je slu{ala qubavne jade druga– Imamo pravo na usvajawe dece, meda deca osoba sa mentalnim invalidi- {i}-Petkovi} ka`e da mlade osobe ne- rica, davala savete, a da me godinama |utim kada do|ete na nivo ostvarivawa tih prava, formalno imate velika ko~ewa od kojih se umorite i izgubite `equ. Ne znam nijednu osobu sa invaliditetom koja je usvojila dete u Novom – To je ~isti fa{izam, ali na{e dru{tvo, i ne samo naSadu, znam ko je poku{ao i odustao iz {e, generalno je fa{isti~ko kada su u pitawu osobe sa razli~itih razloga. Va`no je da se ne invaliditetom. Ne{to {to je potpuno nedozvoqeno i nebavimo kritikom dru{tva, nego da poprimereno kada su u pitawu druge osobe, smatra se sasvim ku{amo na}i pozitivne aspekte ostvaprihvatqivim za osobe sa invaliditetom. Ovde posebno rivawa prava osoba sa invaliditetom nagla{avam osobe sa intelektualnim i mentalnim potezajedno. Ono {to je dobro za nas sada, {ko}ama: wih niko ni{ta ne pita. Nama je normalno da ti sutra }e biti dobro za celu zajednicu, a qudi budu tretirani na potpuno druga~iji, neprimeren pristup „oni su jadni, dajte im prava” na~in – rekla nam je Dragana ]iri}-Milovanovi}, izvrstavqa nas u poziciju primaoca ne~ije {na direktorka Inicijative za prava osoba sa mentalnim pomo}i i time doprinosimo siromainvaliditetom (MDRI Srbija) i direktorka regionalne {tvu – upozorava Ru`i~i}-Novkovi}. kancelarije me|unarodne organizacije „Disabiliti rajts Mo`da su ove, wene re~i najboqe interne{nel”, koja je 2007. objavila izve{taj o polo`aju opisale sve nevoqe i nerazumevawe koosoba sa invaliditetom u na{im institucijama. je prate osobe sa invaliditetom: „SaDra ga na ]i ri}-Mi lo va no vi} Brutalna istina glasi: `ene i devojke sa invaliditemim tim {to imam o{e}ewe i {to kotom prisilno su sterilisane u dr`avnim ustanovama, dok ristim kolica, ja ne postajem osoba sa – Centar za socijalni rad se pojavquje u dve uloge: kao su trudnice bez li~ne saglasnosti abortirale! Na{a sa- organ starateqstva, nadle`an da kontroli{e one koji invaliditetom. To postajem onog mogovornica sa sigurno{}u tvrdi da se `enama ugra|ivane obavqaju ulogu starateqa osobe koja je li{ena poslovne menta kada mi neko ne{to zabrani ili „spirale” i smatra da se u nekim slu~ajevima radila i hi- sposobnosti, a u isto vreme, kada osoba nema srodnike, za uskrati zbog mog o{te}ewa.”. rur{ka, permanentna sterilizacija! Tokom razgovora, doMilica nije {tedela ni napore nostarateqa se postavqa radnik centra za socijalni rad. govorili smo se da ne pomiwemo institucije za koje po- Oni istovremeno vr{e uloge starateqa i kontrolora i vinara, iako svesna wegove iskrenosti stoje proverene informacije da su sterilisale `ene, bui dobre voqe. taj sukob interesa je potpuno besmislen – ukazuje Dragana – Za{to se bavite emotivnim `ivodu}i da je ceo dr`avni sistem truo, te bi tako fokus i ]iri}-Milovanovi}. tom osoba sa invaliditetom? Da li ste gnev javnosti pali samo na odre|ene ustanove, dok bi preA kako unesre}eni da potra`e satisfakciju, ako smapitali pripadnike drugih marginaliostali odgovorni bili po{te|eni. Dragana ]iri}-Milo- traju da su im povre|ena prava? Po re~ima na{e sagovorzovanih grupa kako izgledaju wihovi vanovi}, na`alost, nema dokaze „crno na belo” za ove nice, najpre moraju da iscrpe doma}e pravne lekove i premotivni odnosi? Onog momenta kada u tvrdwe, ve} se oslawa na brojna saznawa prikupqena na va adresa im je za{titnik gra|ana. Ukoliko to ne uspe, kontekstu velike pri~e o emotivnosti, licu mesta, u samim ustanovama. slede}i korak je obra}awe Evropskom sudu za qudska prapi{ete o emotivnosti marginalizova– Mi smo uputili upitnik o monitoringu u sedam va. nih grupa gra|ana, onda }ete imati praustanova socijalne za{tite, na osnovu memoranduma o – Oni su doneli zana~ajne presude i vrlo su senzibilivo da razgovarate i s nama. Ako izdvojisaradwi sa Ministarstvom rada. Eksplicitno tra`imo sani za pitawa osoba sa intelektualnim i mentalnim pote nas ili recimo Rome po kulturolopodatke o broju sterilisanih `ena i devojaka – ka`e nate{ko}ama. Pozivaju se na Konvenciju o pravima osoba sa {kom ili socijalnom statusu, onda }e{a sagovornica. – Vredi pomenuti da roditeqi i starainvaliditetom, osvr}u se na pitawa poslovne sposobnote upirati prstom tamo gde smo razliteqi ~esto daju dozvolu o sterilizaciji iz neznawa, masti i prava qudi koji su we li{eni, tako da postoji dobra ~iti, ista}i da smo specifi~ni i da da }e posledice snositi iskqu~ivo dete. Najtu`nije, praksa tog suda. Ina~e, osobama bez poslovne sposobnosti dru{tvo treba da brine. A ne treba, prisilni tretmani su „donekle dozvoqeni zakonom i razakon ne daje mogu}nost da samostalno potra`e pravdu, za ve} moramo imati iste {anse kao i de se uz saglasnost starateqa, bez saglasnosti same osowih se zala`u organizacije poput na{e. Postoji dosta poostali. U pri~i o invalidnosti ne sme be”. rodica koje bi uradile reviziju poslovne sposobnosti biti prostora za brigu, nego treba imaU institucijama su starateqi ~esto osobe iz centara za svoje dece, ali to se de{ava vrlo retko u na{im sudovima. ti svest o pravima za svakog ~oveka da socijalni rad, a kada osobe sa invaliditetom nemaju srodTrenutno analiziramo sudske odluke i vide}emo na koj se ostvari – poentirala je Milica Runike, institucija je ta koja odlu~uje o wihovim `ivotima. na~in da podr`imo qude da im se vrati poslovna sposob`i~i}-Novkovi}.

Sr` problema je nedostatak kontrole. nost – zakqu~uje ]iri}-Milovanovi}. n Igor Mihaqevi}

Dr`ava aminovala sterilizaciju

nedeqa18.septembar2011.

7

ZEMAQSKI DANI TEKU

Pla~ proroka Jeremije

K

osovo je, dakle, izgubqeno i samo je pitawe dana, nedeqa i najvi{e godine kad }e biti nezavisna dr`ava, koja }e se spojiti sa Albanijom, drugom {iptarskom dr`avom u Evropi, ili se ne}e spojiti – to je ve} wihova briga, ne samo sad, nego je to uvek i bila uglavom wihova briga.

Kosovo je za Srbe izgubqeno i to mogu javno da ka`em jer je vest stara celih 65 godina, kad je nova narodna vlast, predvo|ena jednim mudrim samozvanim mar{alom i wegovim isto tako mudrim i nadasve {kolovanim komunistima, donela zakon kojim se svim kosovskim Srbima prognanim odande od okupacionih italijanskih fa{isti~kih vlasti zabrawuje povratak na Kosovo i Metohiju... ako se ovde jo{ iko i se}a da se ova s po~etka autonomna oblast, a potom i pokrajina, zvala ne samo Kosovo, nego i Metohija, po slovenskom izrazu za manastirsko imawe, da bi se najednom, pred kraj pro{log veka i pretkraj svega pro{log, nekada{weg i biv{eg, a nepovratnog zanavek, samo tiho izgubilo, {to bi se u narodu reklo, „k’o govno na ki{i“ – [iptarima je bilo stalo da Metohija nestane, a Srbima ba{ nekako i nije da ono ostane, pa sam o tome jo{ 1989. sa Kosova svedo~io citatom iz Svetog pisma, naj~itanije kwige u istoriji qudske civilizacije. Citat glasi: „Sva }e ta zemqa opustjeti jer je niko ne uzima na um“ i nalazi se u najtu`nijoj starozavetnoj kwizi koja se jo{ tu`nije zove „Pla~ Jeremijin“.

Posle se sve to i zaboravilo jer smo imali va`nija posla: pevali smo borbene i bratstveno-jedinstvene pesme i nosili {tafetu Titu za ro|endan. Za sve to vreme [iptari su te{ko `iveli, {to je u celom svetu, koji nas „ne uzima na um“, danas notorna ~iwenica. Azem Vlasi je do`ivqavao stalne progone i zlostavqawa, bio je simbol politi~kog, antijugoslovenskog pa i antikomunisti~kog disidenta. Ako vas sad ~udi {to je taj svetao lik svih tih godina sedeo uz Tita („~elo nogu“) u sve~anoj lo`i Stadiona JNA i qubio ga u za ro|endan u oba obraza, onda }u vas malo ute{iti – mene sve to ~udi jo{ i vi{e. Ja, na primer, nisam bio neki naro~iti dr`avni neprijateq, ali ipak nikad nisam video sve~anu lo`u Stadiona JNA. Dospeo sam samo jednom do najjeftinije tribine, pokisao k’o mi{ i jo{ i gledao poraz „Pastizana“, al’ ba{ me briga – do~im sam zagri`eni „zvezda{“.

A [iptari su i daqe te{ko `iveli, pa je uz kumrove~kog |aka Vlasija i neki Veli Deva bio potpredsednik srbijanske Vlade, Sinan Hasani bio ~ak i potpredsednik savezne dr`ave (one federativne, ako se i toga jo{ kogod se}a) pa onda i predsednik cele partije jugoslovenskih komunista. A Ibrahim Rugova predsednik Saveza pisaca Jugoslavije. Ne morate se naprezati, ne}ete se setiti nijedne wegove kwige, nijednog naslova ili citata, a ovde ga spomiwem samo zato {to su, jelda, [iptari u SFRJ te{ko `iveli.

A s obzirom na to da su te{ko `iveli, oni su se u nekoliko navrata dizali na ustanak. Prvi ustanak je sakriven tako {to su ga komunisti samo po~istili pod tepih, u drugom 1968. godine je bilo i `rtava – tako {to su stradali svi Srbi koji su i jednu jedinu re~ o tome progovorili, na ~elu sa Titovim dvorskim piscem Dobricom ]osi}em. Tre}i ustanak {est meseci posle Titove smrti re{en je tako {to je prekr{ten u protest {iptarskih studenata zbog lo{e hrane u menzi velelepnog univerziteta u Pri{tini.

Dopusti}u sebi podse}awe na jedan davni skup u Novom Sadu iz 1985. Dobro se se}am tog posledweg kongresa Saveza kwi`evnika Jugoslavije, ba{ u novosadskom hotelu „Park“, kad je ve} i list „Komunist“ otvoreno pisao o {iptarskom separatizmu. Na kongresu je pravu pometwu izazvao Miodrag Bulatovi}, koji je ba{ tada bio najnagra|ivaniji, najprevo|eniji i najpopularniji pisac na{: “Jugoslovensko dru{tvo se danas srelo ne samo s jednom mongolskom satrapijom, ve} i sa osmoglavim ~udovi{tem nacionalizma, dogmatizma i paranoje. Slavna zemqa plamti, a to pisci moraju da saop{te na svoj na~in. Niko jo{ nije sabrao koliko ’marksisti~ko-lewinisti~kih’ kru`oka i organizacija pulsira pod na{om zemqom! Kre{u bombe, kako je tridesetih godina govorio jedan teoreti~ar usta{kog terorizma. ’Komunist’ od 12. aprila ove godine (1985) ocewuje da progon qudi sa wihovih kosovskih ogwi{ta ima sva obele`ja genocida i fa{izma. Koliko smo ~ekali tu ocenu i koliko je qudi dosad ba~eno na marginu samo zato {to su taj fa{isti~ki mrak u slavnoj socijalisti~koj zemqi Jugoslaviji primetili na vreme?!”

Reyep ]osja se, kako je to tada bio op{ti manir u partijskoj „vrhu{ci“, jako iznenadio, prosto su ga zaprepastile te Bulatovi}eve tvrdwe “o tobo`wem genocidu Albanaca nad Srbima na Kosovu” (Metohiju su ve} tada izbrisali iz naziva pokrajine!). Pa mu je, tako „za~u|en“, i odgovorio: “Nad kim su, zaboga, mogli ikad vr{iti genocid Albanci, koji se, otkad istorija zna za wih pa do kraja Drugog svetskog rata, bore za goli opstanak?” A onda je naravno govorio o “ugro`avawu autonomije na{eg duhovnog stvarala{tva” (albanskog, razume se). I ba{ taj ]osja je ostao jedan od ideologa {iptarskog separatizma. Da li je ikad video ne{to od onog strahovitog genocida nad Srbima koji je ako ne uz blagoslov, a ono bar pred o~ima vlasti i na{e javnosti, davno zapo~et i jo{ uvek traje? Nije meni, me|utim, bio kriv ni ]osja, niti su to bili Vlasi i Rugova. Oni su samo radili svoj posao. A na{a zemqa je opustila jer je niko n \or |e Ran deq nije „uzimao na um“.

nedeqa18.septembar2011.

ra te }i unu tra {we, du hov ne tra go ve tra `io je gla so ve iz dav ni na i di ja log sa pro {lo {}u. Na la zio je te iza zo ve na ra znim stra na ma, a ono {to je naj vi {e dir nu lo we go ve ~i ta o ce do go di lo se u zbir ci „Sve til nik“ (2010). „U woj sam naj pot pu ni je iz ra zio svoj kon takt s naj du bqim slo je vi ma srp ske kul tu re, a oni su po ve za ni sa hri {}an stvom, pra vo sla vqem i isi ha sti~ kom, mo li tve nom tra di ci jom. Od stu dent skih da na, ta je tra di ci ja u me ne ~vr sto usa |e na, ali mi je tre ba lo mno go vre me na da stek nem bla go tvor nost mo li tve ne prak se, ko ja mi po ma `e da pre `i vim“, pri ~a nam Ivan Ne gri {o rac (pse u do nim Dra ga na Sta ni }a, prim. aut), ~i ja je kwi ga, na kon na gra da „Ra de Dra i nac“ i „Bran ko ]o pi}“, ne dav no do bi la i tre }u – „@i~ ku hri so vu qu“.

Za Ne gri {or ca je stva ra la {tvo pro stor u ko jem se du hov no urav no te `u je, jer „~o ve ku tre ba ma lo va zdu ha, vo de i hra ne, ali i du hov ne rav no te `e, da bi `i veo u pu nom do slu hu sa so bom i sa ce lim ko smo som“. Na kon dva te mat ska bro ja Le to pi sa Ma ti ce srp ske, kog ure |u je od 2005. po sve }e nih ma |ar skoj kwi `ev no sti, pro {le ne de qe je sti glo pri zna we „Bo `o li kom“ za na po re usme re ne ka ne go va wu srp sko-ma |ar skih od no sa. Sa go vor ni ka smo pr vo pi ta li za {to ko ri sti pse u do nim?

- To je pri ~a ko ja du bqe za di re u in ti mu. Na po ~et ku kwi `ev ne ka ri je re, od lu ~io sam da se ne pri ka zu jem jav no sti.  Da li je u eri ma sov nih ko mu ni ka ci ja od zvo ni lo pse u do ni mi ma?

- Mo ja po ~et na ide ja je br zo pro pa la, jer se de si lo da do bi jem na gra du „Go ran“ za mla de pe sni ke 1981. go di ne. Ka me ra je za be le `i la do de qi va we na gra de i vest je ob na ro do va na u glav nom TV „Dnev ni ku“. Vi {e ni je bi lo mo gu} no sti da se skri vam. Pse u do nim sam ipak za dr `ao, jer sam se sa wim sa svim iden ti fi ko vao.  Na gra da „@i~ ka hri so vu qa“ ukrat ko?

- Ogrom na je to ~ast. Re~ je o na gra di ko ja se do de qu je za kwi `ev ne re zul ta te ko ji pod ra zu me va ju du hov nu di men zi ju pe sni~ kog ~i na, {to pred sta vqa i mo je in tim no opre de qe we. Na sa mom ~i nu do de le, u @i ~i, ener gi ja ma na stir skog am bi jen ta, ne u po re di vo ~i sti jeg od na {e obi~ ne, ur ba ne sva ko dne vi ce, u~i ni la je da kroz sve to pro |em sa sna `nim ka tark ti~ kim u~in kom ko ji, pri zna jem, ni sam mo gao u svim tre nu ci ma emo ci o nal no da is kon tro li {em.  Ka ko se stva ra du {om u bez du {nom vre me nu?

- Po sve }e we taj na ma qud ske du {e pred sta vqa svo je vr sni kon tra punkt bez du {no sti sa vre me nog `i vo ta, ali i je di ni na ~in da ~o vek u ovom ha o su ipak do sto jan stve no pre `i vi sva is ku {e wa.

A pre `i ve }e mo do sto jan stve no uko li ko u se bi i u sve tu oko se be pro na |e mo du hov nu rav no te `u ko ja nas spa ja sa ve~ no {}u i utvr |u je u na ma svet traj nih vred no sti. Ako sve to iz gu bi mo – on da pre ti

P

dnevnik

c m y

8

INTERVJU NEDEQE

IVAN NE GRI [O RAC, KWI @EV NIK

Od go vo ri ni su sa mo u kwi ga ma

opa snost da po sta ne mo obi~ ne kr pe sa ko jom mo} ni ci ovog sve ta mo gu da ~i ne {ta im pad ne na pa met. A s ob zi rom na mo} ne ma ni pu la tiv ne me ha ni zme u mo der noj kul tu ri, na{ na ~in mi {qe wa i do `i vqa va wa sve ta mo `e se ob li ko va ti kao da je od gli ne. ^o vek bez upo ri {ta u se bi i kul tu ri ko joj pri pa da je ste ni ko i ni {ta. A to {to va `i za po je din ca, va `i i za ~i ta ve na ro de.  Ima li ^o vek u Sr bi ji ka pa ci tet za unu tra {wi di ja log, na ni vou raz go vo ra sa du {om?

- Sva ko od nas je po zvan da to ~i ni.

Ne ko ne vo li ni da po mi sli na ta kav po ziv; ne ko je to me sve srd no po sve }en, ali }e ga me ha ni zmi dru {tve nog `i vo ta, po pra vi lu, ba ca ti na mar gi nu; a ne ko bi kre nuo ta kvim pu tem, ali ne zna ku da da ide i ko me da se obra ti.  Da li se to u~i, na sle |u je, mo `e li se ugu {i ti?

- U ~o ve ku du hov ne po tre be mo gu na sta ti, ali i ne sta ti, ka da mu dru ge po tre be pri ti snu du {u i on vi {e ne bu de u sta wu da ~e zne za smi re wem uma. Po ne {to od sve ga to ga mo `e te na sle di ti, ali tek kao ti hu, skri ve nu mo gu} nost u se bi. Sve osta lo mo ra se ste }i upor nim ra dom.  Vi ste mo de ran kon zer va ti vac?

[ O R O M

S

- Ni sam kon zer va ti vac, ali je sam tra di ci o na li sta. Ni kad se ni sam za la gao za bes po go vor no o~u va we kul tu ro lo {kih ko do va iz pro {lo sti, ne go da se ova la ko mi sle na i bu da la sta za gle da nost sa mo u kon ven ci je na {eg vre me na bar ma lo ko ri gu je {i rim po gle dom na isto ri ju i kul tu ru dru gih vre me na i dru gih pro sto ra. @i ve ti sa mo po te o rij skim she ma ma na {eg do ba pred sta vqa si gu ran re cept za ne sre }u i pro ma {en `i vot. Mo ra se pro na }i kop ~a sa te meq ni jom mi sa o no {}u pro {lih vre me na, pa sam za to se be vr lo ja sno de fi ni sao for mu lom isi ha sti~ kog post mo der ni ste. U mo der nom, pa i post mo der nom sve tu sam kod ku }e. Osim kwi `ev no sti, umet no sti i fi lo so fi je, od ra stao sam na rok kul tu ri, u woj sam pre po znao ono na {ta je mo ja du {a jo{ u de tiw stvu i ra noj mla do sti naj sna `ni je re a go va la. Isto vre me no sam umeo da u`i vam u iz vor nom na rod nom me lo su, a od ma le na i u Mo kraw ~e vim ru ko ve ti ma. Od sred we {ko le sam u{ao u svet kla si ke, pa sam po ~eo in ten ziv no da slu {am sim fo nij sku li te ra tu ru. Dog mat ski umo vi bi re kli da je to ne ka kav ga li ma ti jas, a ja ka `em da je to pri rod na raz li ~i tost kul tur nih po tre ba ko je u ~o ve ku na {eg do ba po sto je. Te se raz li ~i to sti ne klo nim ne go na sto jim da

B O R O M

je {to kom plek sni je osmi slim i u svom kwi `ev nom stva ra la {tvu. Po tre bu ra di kal nog is kqu ~i va wa dru gog i raz li ~i tog ni ka da ni sam uspe vao da shva tim.  Da li je ra di ka li zam pi sac dra me srp ske sva ko dnev ni ce?

- Ta po tre ba da se sve {to je dru ga ~i je i raz li ~i to eks ko mu ni ci ra, pred sta vqa ozbi qan znak bo le sti dru {tva i kul tu re. Naj za ni mqi vi je je, me |u tim, to {to se ta kav ra di ka li zam u ve li koj me ri ugra dio upra vo kod za stup ni ka mo der ni te ta i post mo der ni te ta. Tu }e te mo }i da pre po zna te naj i zra zi ti je ob li ke pre zi ra i is kqu ~i vo sti pre ma sve mu {to no si obe le` ja do ma }e kul tu re i uop {te tra di ci je.  Ose }a te li da post mo der na po ~i we da ga zi i gu {i?

- U kwi `ev no sti da nas, pre ve li ko, ne kri ti~ ko po ve re we u ide je post mo der ne po sta lo je pre smet wa ne go pod sti caj za istin sku umet ni~ ku kre a ci ju.

Odav no ve} znam da je post mo der na mi sao re la tiv no ogra ni ~e nih ho ri zo na ta, bez mo gu} no sti da se u woj uka `u erup tiv na iz vo ri {ta stva ra la~ ke ener gi je. Za to se za ova kvu mi sao, ko ju ne da ro vi ti tu ma ~i ve} pre tva ra ju u ne ku vr stu dog me, gr ~e vi to hva ta ju sa mo oni ko ji ni ne zna ju {ta zna ~i tra ga ti za iz vo ri {ti ma kre a tiv no sti. Post -

Da nas po sto je sit ne kra |e na ko je se osvr }u sa mo oni ko ji su po ha ra ni, osta li ni ne vi de ni ne ~u ju. A kad god je i za jed nu ko ko {ku bi lo de be lih ba ti na vo vam je sad ko da smo di god na pe ca wu. Da se ko god ne uvre di, eto, ko se upe co ne ka bu de zlat na ri bi ca. Svi mi ko ji pi {e mo tru di mo se da na slo vom pri vu ~e mo vas ko ji ~i ta te. Za to su nas i sve to va li da na slov mo ra da bu de ge ne ri~ ki, ba{ ko gqi ste ko je tre ba da bu du fri {ke i ko ona pre kru pa {to mi ri {i na ko la ~e a ne na ku ku ruz i {to taj mi ris tre ba da pri vu ~e ri bu. Ni je ovo ni ka kva pre va ra, stvar no sam na u mio da di va ni mo o lo po vlu ku al’ ne }u na pi sa ti ko su lo po vi i {ta su po ha ra li. Ne bo jim se, ni je za to, zdra vo je mlo go lo po vlu ka da nas, mo ra li bi {tam pa ti spe ci jal no iz da we no vi na ako kre ne mo re dom.

Kra lo se od kad je sve ta i kra {}e se dok bu de sve ta. Pri li ka pra vi lo po va.

Na vek po sto je lo po vi i xan da ri i de ca zdra vo vo lu da se si gra ju ba{ te igre,

O

le ka ko je bla ga ni ca na ka si pro ne ve ri la ne ke nov ce, ka ko su je za tvo ri li u bu va ru i ka ko }e joj su di ti i kol ka je ro bi ja ~e ka. I kad od ro bi ja ne }e ni kom va qa ti, taj wen be leg }e no si ti ba rem jo{ dve ge ne ra ci je, ako se do bro bu de vla da la po sle ro bi je. Kad bi da nas ko god pre ra ~u na vo kol ko je to no va ca fa li lo i zbog ~e ga je do bi la ro bi ju, tu vest bi ob ja vi li u za ni mqi vo sti ma a ne u hro ni ka ma, sit ni su to nov ci bi li.

I ma lo je kad god bi lo ve li ko, ni je po sto ja la gra da ci ja {ta se ne sme mal ko ma we a {ta mal ko vi {e. To {to se ni je sme lo ni de ca ni su vo le la da ra de ni u igri. Mno gi ma su se ve} u zi mi ka wu zno ja li dla -

no vi. Oni ma u bu va ra ma, kad ih uva te da su kra li, dla no vi su bi li na vek mo kri a tur im je bri dio jo{ ne kol ko ne de qa po sle. Bi lo je i re da i ba ti na. U to do ba je jo{ sme lo da se di va ni da je „ba ti na iz ra ja iza {la“. Tra ja lo je to sve dok iz ra ja ni je sti gla is prav ka da se oni od

SA VA S

B ko

a ni evrop ske u Sr bi ji de se bra. Po sle pe i pro bi ja wa bu le va r sru {e na Jer men ska c ku iz be gla istu sud b da se vra tio u na zad Kul tu ran, da kle po sto jim ~e {}e usme ren na ob Pret hod na go {}a „in ter vjua ne de qe“ kom po zi tor ka Alek san dra Vre ba lov ve ko va ko ji sve do ~e pi ta la je „na ne vi |e no“ Iva na Ne gri {or ca {ta mo `e in spi ri sa ti gra |a ne cij skim slo je vi ma.

Sr bi je da svo je uli ce i tr go ve do `i ve kao pro du `e tak sop stve nog do ma }in stva [ko lo va we za za i da se pre ma wi ma ta ko od no se?

Ti to voj Ju go sla vi ji - Je di no du hov na kul tu ra raz vi ja svest o po tre bi da uli ca, grad, pri ro da, plo mi ra ni stu dent A pla ne ta u ce li ni, pa i na{ men tal ni `i vot bu du ~i sti. Kul tu ru mo ra mo ne go ta, da nas sa vet nik k va ti, a ona kre }e od sve sti po je din ca. skom za vo du za za { Sa va Stra `me {te ro je }u“ pro fe si ju, iak mo der nu da nas mno gi kod nas shva ta ju bi ma se spro vo de uobi ~a je ni mo de li pi si vao i no ve objek na isti na ~in na ko ji su ne kad raz u me - neo im pe ri ja li sti~ kog sla ma wa jed nog – Ni smo ni zna li va li mark si zam. na ro da i we go ve dr `av ne ce li ne. I pri ji slu `ba za {ti te i ko ba vi spo me ni ci ma  Opi {i te srp sku kwi `ev nu sce - tom se u kul tu ri to ga na ro da {i ri uve nu da nas? re we ka ko je sve to sa vr {e no pri rod na, Se dam de se tih go di - Ona je u zna ku od su stva to le ran ci - nor mal na stvar. I da smo kao na rod sve {log ve ka do {li sm je. Za to je da nas, opet, po treb no oba vi - to i za slu `i li. Zbog sve ga to ga gla sa~ den ti u Za vod da ti od bra nu kwi `ev no sti i vra ti ti se je pre sve ga zbu wen.

Pod gra |e i ta da su m we nom iz vor nom smi slu ot kri }a qud li, a po {to sam bio  Gla sa te li? sko sti.

- Gla sam. Sma tram da slo bod ni gra Sa da ostao sam. Na |a nin mo ra da pre u zme iz ve stan deo od ~in sam pri ko van k  Za {to u Sr bi ji ne ma jav nog, po zi tiv nog kri ti~ kog mi {qe wa? go vor no sti za jav ne po slo ve, bar gla sa ka da su ga nim fe ve z - Ka da je kwi `ev nost u pi ta wu, to je wem, ako ne dru ga ~i je. bol, one ga pri vla ~ pr ven stve no za to {to je raz o ren ukup ih, `e leo bi da je s w  Ni su vas de mo ti vi sa li? ni mo del kwi `ev nog `i vo ta: ~a so pi si - Po nu da je ste sla ba {na, ali uvek je ve zan. Ta ko i ja n su uni {te ni, a u wi ma se raz vi ja lo kri mo `e da se na |e dra go ce na raz li ka iz {ao u pro jekt ni bi r ti~ ko mi {qe we. Uosta lom, cen tri mo me |u lo {eg i jo{ lo {i jeg re {e wa. mi je ova mu zi ka. }i iz van kwi `ev no sti si ste mat ski ra Po kra jin ski za vo n Igor Mihaqevi} jed na od usta no va ko j le na kon zer va ci ji ma na sti ru Kru {e Srem skim Kar lov da se dr pi {e. Ne ma go re pa pi ra, ne ma ovom cen tru srp ske no va ca, ne ma li mu zi na, svug di se ta mo du hov no sti, odr ` pe {ke ide, ne ma pla ce va na pro da ju, ne glav no obe le `a va ma fi skal nih ka sa, ne ma rad nog vre me evrop ske ba {ti ne 1 na, ne ma bir cu za, vru }e jag we ti ne i lad bra na za da tu te mu go re zdra vo iz vi wa va ju zbog oma {ke u ne pra se ti ne, ni ko ni {ta ne da je u za jam evrop ske ba {ti ne“ pi sa wu. Ka `u da im je zdra vo `ao {to je kad sve ga ima, ne ma ~o vek ko ga da pre va pod na slov – Srem ski do {lo do gre {ke pri li kom pre vo da na ri. A ni kum ni je ta mo, ne zna ni se da li ci, in te gra tiv na na{ je zik i iz vi wa va ju se. U znak iz vi ima sig na la za mo bil ni ako za tre ba ku kul tur nog i pri rod n we wa po zi va ju pe to ro o{te }e nih, ko je mov ska po mo}, za sva ki slu ~aj. Ni kog ta |a. Ko li ko se ova k iza be re mo, da o tro {ku raj ske upra ve mo ni smo po sla li, ni je bi lo za in te re za {ti te spro vo di? bo ra ve kod wih to kom sle de }ih {est so va nih me |u o{te }e ni ma. Lep {e im je – Ne mo gu da ka ` me se ci. Pri mi li na {i do pis, oma ga ob ov de, na vi kli su i ve} ima ju raz ra |e nu uspe {ni. Ni je sve ja vi li i da li u raz me nu svet skim agen {e mu i po sao. Zna se da u ra ju ne ma la ga in te res, da na pra v ci ja ma ko je su pre ne le vest {i rom pla wa, na o pa ko da ih ko god ne {to pi ta, ni king, a uni {ti mo ne ne te. Ba ti na ni je iz ra ja iza {la, ni je je to po li graf, ne ma ta mo vr da wa. Ko no. Ali si ro ma {tvo slo bod no ni kog tu }i. To ni je le po i ima lek ci o na ri da ju ve li ke pa re za sva ki do bro. Da je dru ga ~i fur tom da se uki ne. nat pis „ba ti na je iz ra ja iza {la“ al’ je bi smo uni {ti li Kar dva da ga jo{ u ne koj de be loj is kr za noj {ti ta ov de je us pe la kwi zi ima. Iz we de ca vi {e ne u~e, za ni ci. To ni je us pe lo ko ni se ~i ta ju iz no vih kwi ga a u~i te qi ci mo u Be ~e ju gde po odav no pac ke ne de le. iz isto ri je ci vi li Da nas po sto je sit ne kra |e na ko je se sve za pu {te no jer ne osvr }u sa mo oni ko ji su po ha ra ni, osta li {ta ju obra zo va we, k ni ne vi de ni ne ~u ju. Kad god je i za jed gra di ra na. nu ko ko {ku bi lo de be lih ba ti na, za kor Ka da se pre ple tu pu tu |ih kru {a ka ta ko |e, a za po se ~e no {lo sti, ka da se sve dr vo iz ata ra do bi ja lo se du plo, kor ba di po sta ju to le rant n ~om a ne pru tom. To kra duc ka we se vi {e – Vi de se ra zni ut ni ne ra ~u na, ko ni ~e sto po na vqa na la` ni su uvek ne ga tiv n ko ja vre me nom po sta je isti na. Obi ~an ener gi je to kom epo h svet da nas ni ne ume da pro ~i ta ve li ke ve li ke ener gi je i po bro je ve, za to vi {e ni ne pi {e mo kol ko te sru {i ti, eli mi n je ko pro ne ve rio i kol ko fa li. kon zer va to ri da je t Spre ma se zi mi ka we kod nas, sve se zi ra ko je gra dio. Ni ne {to na da mo da }e se ko god do bro voq ti ako sru {i mo re c no ja vi ti da ide u raj na {est me se ci. ili ha mam u Ba ~u.

Go di lo bi nam da do ne se no vu is prav ku Na red ba stu pa na sna gu oma i to je je Kon zer va to ri su za ba ti nu, kad se vra ti. Mo `da su oni iz di no {to je mo glo na sna gu da se i ura di. {ku ulo gu ka da su o upra ve opet po gre {i li, ne mo `e bi ti E, al’ sad je po sta lo mu ka ko ga po sla ti u sti re, pa im sve {te da ta ba ti na ni je iz ra ja iza {la, kad raj na opo ra vak o tro {ku wi ne upra ve? sli li su da smo pro d smo tol ko pu ta do ka za li da ima lo gi ke Ni ko ta mo ni je rad da ide, ~im su ~u li na ci o na li zi va la i c {to se kad god ta ko di va ni lo. da je na {est me se ci, oma im ne {to bi lo for me, bez ose }a wa. sum wi vo. Jest da ima sve ga, al’ ne ma {ta ni je ta ko, do bro smo n Bora Oti}

Lo po vluk jed ni da bu du lo po vi a dru gi xan da ri.

Kad god je bi lo zdra vo gad no kad smo se zi mi ka li pa po sle ko is pad ne bu de lo pov, dok se si gra we ne za vr {i. Svi ma je vi {e go di lo da bu du xan da ri i da bra ne po {ten svet od lo pi na i pro bi sve ta ko ji bi no va ca bez mo ti ke. Ni le ba kad god ni je bi lo bez mo ti ke a ne da bu de no va ca {to ro de po du do vi ma. Bi ra lo se kad god na is pa da we, zi mi ka wem. Ko ne zna, to de ~ur li ja po me {a ju ru ke u go mi lu i kre ne bro ja ni ca: zi-mi-zi-mi-zom, ko is-pa-dne – som! Na „som“ ko okre ne dru ga ~i je dlan od ve }i ne, taj is pa da i ima da bu de i ono {to mu ne go di. Po {te no je bi lo se co va we, ni ko se sr dio ni je i pre bro ja vo gla so ve, tu se oma sve vi dlo. Bi lo je i tu dru gog, tre }eg i jo{ ko jeg kru ga, sve dok ko god ne is pad ne i da se zna ko }e bi ti lo pov a ko xan dar.

Ta ko je bi lo u de ~i joj igri a bo ga mi ta ko je bi lo i u onom par ~e tu sre} nog `i vo ta.

Kad god se lo po vluk me rio na sit no, to se da nas kod nas zo ve „kra duc ka we“.

Za to se i{lo pr vo {o rom a po sle u bu va ru i ta mo on dak bu de sve ga po re du.

Lo po va su xan da ri ve za nog te ra li {o rom i no sio je ono {to je ukro a svi ma ko ji su bi li na po qu vi ko je je „Ja sam lo pov“. Vi ko je da ga svi ~u ju a ne da se bre ca na po {ten svet. Da ne ide mo da le ko do xan da ra i na rod na mi li ci ja je bi la opa sna. Opa sna je i ova na {a mi li ci ja, al’ ne sti `u sve da po va ta ju. Zna lo se kad god ko kra de i ~im ne {to fa li, oma sti snu te ko ji su utef te ri sa ni da su lo pi ne i za ~as re {e slu ~aj. Zvo ni lo je na sva zvo na i no vi ne su da ni ma pi sa -

de na to me da i ~i ta va kwi `ev nost kao in sti tu ci ja bu de ra zo re na.  Pro se ~an ~o vek, op ko qen pa dom si ste ma vred no sti, ni je po tra `io isti nu u kwi `ev no sti?

- Du go smo u~e ni da u kwi `ev no sti ne tre ba da tra `i mo od go vo re na su {tin ski va `na pi ta wa, a na me }e nam se kon cept po ko jem kwi `ev nost i kul tu ra tre ba da se ba ve pe ri fer nim, mar gi nal nim stva ri ma. Ni {ta pri rod ni je ne go da ~i ta o ci ta kvoj kwi `ev no sti ka `u da ne }e wo me da se ba ve. I ni {ta pri rod ni je ne go da ~i ta o ci po ru ~e ka ko im vi {e od go va ra kwi `ev nost ko ja je u sta wu da se, ka ko to ve li Du ~i}, ba vi upra vo onim naj va `ni jim pi ta wi ma: qu ba vi, smr ti, Bo ga.  Ho }e mo li do `i ve ti NIN-ovu na gra du bez iz no {e wa te o ri ja za ve re i op tu `bi za ne po ti zam?

- To su sa svim uobi ~a je ne re ak ci je, a one po ti ~u iz po tre be da se sva ko od nas ukqu ~i u raz go vor o stva ri ma od op {te ga zna ~a ja. Ako se na ta kav na ~in pri zna je ka ko i kwi `ev nost po sta je fe no men od op {teg zna ~a ja, on da to me ni ne sme ta. Sme ta mi je di no uko li ko se ta lo gi ka ospo ra va wa spro vo di kao ne ka kav is pra zan, ri tu a lan ~in, kao go vor bez ika kvog ozbiq ni jeg ar gu men ta, ~e sto i bez ~i ta wa sa mih de la o ko ji ma se go vo ri.  Mo je re dov no pi ta we: ka ko ra ci o na li zu je te am ne zi ju srp skog gla sa ~a?

- To je naj vi {e po sle di ca ne do voq no ja snog stra te {kog opre de qe wa, ko je mi kao dru {tvo ni smo iz gra di li. Ni smo ima li ube dqi vu po li ti~ ku eli tu, ko ja bi ja sno de fi ni sa la pri ro du po li ti~ kih sta vo va i vred no sti, te wi ho vog od no sa pre ma am bi jen tu u ko jem se na la zi mo. Otu da ~e sto ras pra vqa mo o pi ta wi ma ko ja ne bi sme la da bu du pred met pre mi {qa wa i ne do u mi ca. Pre ma Sr -

D

c m y

dnevnik

U P O T R E B A

@ I V O T A

o spo din u le `er nom let wem iz da wu s apo stol ka ma na go lim no - ko ja zja pi u cen tru Iri ga, gde su lo kal ni kre a tiv ci za tr li je dan od ga ma, bi ci kli sta ko ji je me |u pr vim pro zo ri ma Ve li kog {o ra naj lep {ih ba rok nih grad skih tr go va iz osam na e stog ve ka na kon ti (gle da no “od o zdo” od par ka na ras kr {}u), za u sta viv {i se na mo - nen tu Sre mu.

Ras kr {}e na se ver nom kri lu Ve li kog {o ra sa ba rok nim “Ru skim ju mol bu, sja hao s to~ ka op te re }e nog pi ja~ nom tor bom obe {e nom o rog kor ma na, za pra vo se vra }ao iz sr ca [i da – svo joj ku }i na kra ju uli ce, dvo rom”, str mog, cr ve nog kro va s no vim cre pom na ~e ti ri vo de i sa za bli zu ras kr {}a (oku ke) kod zda wa “Ru skog dvo ra”, po sle oba vqe nog ru - hef ta nim tor wem ru sin ske cr kve po kri ve nim ma lim got skim zvo ni kom i ukra {e nim okru glim cr nim ~a sov ni kom na fa sa di, ko ji od 1780 tin skog pre po dnev nog pa za ra, i pret po sta vqam da je na sto jao da se {to pre do ko pa hla do vi ne is pod pla fo na pre dra ma ti~ no na ja vqe ne sun ~e - go di ne, ka da je pa la ta sa zi da na kao uprav na zgra da na po se du Kri `e va~ ke epar hi je, ot ku ca va la tin sko vre me, ne do pu sti vo je za pu {ten ve me }a ve. Me |u tim, uli ca je ve} is pra `we na od qu di, sun ce pr `i kao ble sa vo, as falt cvr ~i usi jan sko ro kao rin gla. Ko me je do pri ~e? Ime pro stor ne ka da {weg `i vah nog pe ri fe rij skog tr ga (pi ja ce) i za pre `nog par ki ra li {ta, a da nas skraj nu te oku ke s odr ta ve lim be ton skim mu je Zvo ni mir Sa la mon. Za mo lio sam ga da mi na pu tu do svo je ka pi je bu de vo di~ kroz Ve li ki {or (uli ca Ca ra La za ra) i sa rad nik u is tra - pra vo slav nim kr stom na le di ni kao ni ~i jom bri gom u he kla noj `e le znoj ogra di, s bo rov wa kom ko ji glu mi ne ka kav park i eg zo ti~ nom zgra `i va wu mo gu} no sti re por ta `e ili no vin ske pri ~e na ba zi mo je ne pri dom tr go vi ne rav nog kro va kao sa sta rim or ma rom ba ~e nim na sred zna te Te o ri je slu ~aj nog pro la zi ka. I sa da Slu ~aj ni pro la znik, go spo oku ke, slu ~aj no pred sa mu ka pi ju “Ru skog dvo ra”. din ~a snog bi blij skog pre zi me na Sa la mon, Ru sin iz [i da, pro fe sor Sa la mon (upi re ru kom u ku }u pre ko pu ta): «“Eno, vi di te onu ku }u ta teh ni~ kog i in for ma ti~ kog obra zo va wa na plat nom spi sku “Vu ko ve” mo, jed na je od naj sta ri jih u Ve li kom {o ru! Ni je mi po zna to ko je ku {ko le u Ada {ev ci ma, tro to a rom gu ra to ~ak i, pi tan i za pit ki van, }u na pra vio. A, ina ~e, u toj ku }i je oko tri de set go di na sta no vao pen pri bli `a va nam pr vu as fal ti ra nu {id sku uli cu (“Spon ta no je as fal zi o ni sa ni ru sin ski po pa iz Ber ka so va.” ti ra na, pre ne go {to }e ovu da pro }i Ti to!”) raz vu ~e nu iz me |u dva ras “A one dve ku }e sa baj ko vi tim ~ar da ci ma? – Ko u wi ma `i vi?” upi kr {}a po vi {e re ~i ce [i di ne. tah su sre tqi vog i ve o ma oba ve {te nog Zvo ni mi ra Sa la mo na.

Sa la mon (za sta je i osvr }e se pre ma cen tru): “Pa, ~uj te, tu na po ~et “Da, pre le pi ~ar da ci, za i sta... A ko `i vi? Pa, vi di te i sa mi po ku Ve li kog {o ra, gde je park kod cr kve, bio je sta ri tr go va~ ki cen tar ured nom iz gle du tih ku }a i ~ar da ka! @i ve sta ro se de o ci, vred ni i ~e [i da, we ga su po ru {i li. A tu gde je po {ta, zgra da ko ju je ne ko iz {a sti ti qu di sta re sre ma~ ke ra se, po qo pri vred ni ci. Ona ku }a ta mo, to le ili iz o~a ja na zvao le po ti com, bi la je Ko zja ko va apo te ka... ^u li ste je ku }a po koj nog Mi tra @di wa ka, Ru si na, on je ~ar dak i na pra vio. za ~u ve nu po ro di cu Ko zjak iz [i da?”

Sin je na sta vio da `i vi u ku }i. A ku }a do we, isto sa fan ta sti~ nim ^uo sam! August Ko zjak otvo rio je apo te ku 1846, pr vo bit no u ku }er ~ar da kom – vi di te ka ko je to lep rad! – to je ku }a po koj nog Mi len ka ku po kri ve nom tr skom, da bi ka sni je sa zi dao ve li ku ku }u, «“naj lep {u ku }u u [i du”, u ko joj je apo te ka ra di la sve do se dam de se tih go di na (na ci o na li zo va na po sle Dru gog svet skog ubi ja wa), ka da su Ko zja ko vu apo te ku po ru {i li zbog grad we Po slov nog cen tra.

Sa la mon: “Ko zja ko vu apo te ku du go su ru {i li, ni je se da la, ima li su sa wom ve li ke mu ke, ta ko je ku }a ’lo {e’ na pra vqe na. Ali bi li su od lu~ ni da je po ru {e! I na we nom me stu di gli su onu be ton ~i nu, ta mo je sa da ban ka. Ur ni sa li su cen tar [i da.”

Ko pqa sti {pa li ri “srem skog” va ri e te ta ~e ti nar skih tu ja u Ve li kom {o ru, |i kqa ju ve} tri de set go di na na za tra vqe nim koc ka ma i pra vo u ga o ni ci ma uz pro zo re, ka pi je i ka na le s obe stra ne kao da ska rav ne as falt ne pi ste iz me |u dva ras kr {}a – onog ko le ri~ nog u be ton skom cen tru va ro {i, gde po ~i we uli ca Ca ra La za ra, i onog fleg ma ti~ nog kod ba rok ne zgra de “Ru skog dvo ra” i ru sin ske cr kve, gde se za vr {a va – ce lom du `i nom ne ka da naj pro kr vqe ni je sa o bra }aj ne `i le u ko ju se s vi no gra dar skih bre go va za ba da la fru {ko gor ska tran sver za la (drum iz Ilo ka, pre ko Ber ka so va). A da nas, ot ka ko su se raz Fo to: S. [u {we vi} gra ni ~e wem iz me |u Sre ma i Sri je ma, Zvo ni mir Sa la mon i sta ra ku }a u {id skom Ve li kom {o ru po ka ram ba si li lo gi ka sva ko dnev nog Ne {ko vi }a, Sr bi na. Ne ka da su dr `a li i po sto ti nu go ve da u {ta la ma `i vo ta i sa o bra }aj ni prav ci u tom }o {ku srem skog kon ti nen ta, Ve li u du bi ni dvo ri {ta. U ku }i ni ko ne `i vi. A ona ku }a ta mo, to je do ma ki {or je mir na “spo red na” uli ca s ti pi~ nim sa dr `a ji ma, vi zu ra ma i }in stvo Sre te Vi }a no vi }a, sin je u is toj ku }i, ra de ze mqu... Ta mo do du hom (post)te re zi jan skog ur ba ni sti~ kog ge o me tri zma. ^e ti na ri sa le su Kr sma no vi }i, pa Da vi do vi }i... U Ve li kom {i ru `i ve uglav nom u{i qe nim i pot kre sa nim kro {wa ma ne is te ru ju iz svo jih mr ko ze le Sr bi i Ru si ni!” nih, igli ~a stih for mi i vre te na stih ga ba ri ta bog zna ka kvu hla do vi “»Ka ko su Ru si ni sa Kar pa ta do spe li u [id?” nu (pre bih re kao da ba ca ju ane mi~ nu sen ku), ali za to za raz li ku od “Pa, ~uj te, do se qa va we sa Kar pa ta ni je se de si lo od je da red! To je zim ze le nih dr vo re da raz ba ru {e nih kro {wi i de be le hla do vi ne, ne bio pro ces u ko me su u~e stvo va le ge ne ra ci je. Ne ki su osta ja li, ne ki ome ta ju, bar ne dra sti~ no, gra vi ta ci o nu elek tri~ nu i te le fon sku su se vra }a li. Cen tar je bio u Kr stu ru, a kad se kr stur ski atar po ka mre `u, pri tom vu zu el no (di zaj ner ski) stva ra ju uti sak sve tlog {u ma zao te snim, Ru si ni su za pu ca li u Srem, Sla vo ni ju, Bo snu. U Sla vo ni no vi }ev skog let weg {ar ma Ve li kog {o ra. Po zna va o ci tu ji nog me ta bi ji je ze mqa pro da va na bud za {to, de qe na je i bes plat no. I ta ko su do li zma i ka rak te ra, we nih na vi ka i }u di, me |u tim, tu ji no ~e li~ no spe li u [id i Ber ka so vo! Bi lo je tri et ni~ ka je zgra. Ru si ni su se na zdra vqe i vi ta lan iz gled u uli ci Ca ra La za ra do vo de u ko re la ci ju sa se qa va li u Ve li kom {o ru, sa da tu `i vi pet na e stak na {ih po ro di ca... su vim te re nom, po da qe od [i di ne, gde su sta ri gra di te qi uda ri li Slo va ci su iz gra di li na se qe ta mo do le oko [i di ne, ulaz iz prav ca kol ce Ve li kog {o ra.

Gi bar ca. Ne zo ve se slu ~aj no onaj park Slo va~ ki park! A Sr bi su se Ras kr {}e na ju `nom kri lu Ve li kog {o ra s be ton skim san du kom po na se li li u cen tru i pre ma `e le zni~ koj sta ni ci, sa da {wa Ka ra |or |e {te i ban ke u cen tru, hi per to ni~ ni lim fni ~vor [i da, we go va ta ko va uli ca. Na rav no, do se qa va li su se i Hr va ti, po ne ki Ma |ar, bi lo je re }i (a ta ko i ne re }i) nul ta unu tra {wa ta~ ka sa {pi ca stom austro ne {to ma lo i Je vre ja. Ovo ve li ko na se qe pre ma Ber ka so vu zo ve se u gar skom srp skom cr kvom u obla~ nim kro {wa ma sa svim pri stoj nog, a @um be rak, jer su se do se qa va li qu di iz tog kra ja. Ali, ba{ sam se ja na kr vo `ed nim vru }i na ma od pre ne ki dan, bu kval no spa so no snog ko iz ne na dio, ka da sam sa znao da u Ba trov ci ma, se lo eto tu na gra ni Grad skog par ka, stvo re no je na le {e vi ma, ili, bu di mo sa svim pre ci ci sa Hr vat skom, `i ve Ita li ja ni!” zni, na ne du `nim `r tva ma (pse u do)ba rok nih i kla si ci sti~ kih ku }a “Ve li ki {or je ~ist kao su za!”» sta rog tr go va~ ko-za nat skog kvar ta s ma lim tr gom is pod cr kve nog zvo “Ta ko ga vi di te? Pa, ~uj te, ni je to ni {ta po seb no, pre bih re kao da ni ka, ko jeg je po sle Dru gog svet skog ubi ja wa, po po li ti~ koj di rek ti je to nor mal no sta we! Tra va se is pred ne kih ku }a odr `a va, eno ta mo vi, ra zo ri la i za tr la “ur ba ni sti~ ka” pa met ta da {weg {id skog so ci je po ko {e na, ali ve} ta mo je sa mo po pr ska na he mi kaj li jom... ta mo ni ja li sti~ kog esta bi li {men ta. Po sle di ce ovog udru `e nog gra di teq je ni po ko {e na... To je ta ko, pa je ta ko! U do ba Ma ri je Te re zi je sve je skog po du hva ta su otu |e ni i hlad ni be ton sko-sta kle ni san du ci na cen bi lo po re du i re do sle du, vaq da nam je ne {to osta lo od te sta re voj tral nom ras kr {}u, zgra de dis tan ci ra ne od qu di i [u ma no vi }e vog vo |an ske kul tu re. A, sti gli smo, ovo je mo ja ku }a! Go spo do no vi na ri, [i da, sa me se bi do voq ne, po me nu ti park pre ko pu ta na me stu po ru {e po zi vam vas na ka fu, u|i te da ma lo sed ne mo i od mo ri mo u hla du.” nog Tr go va~ kog cen tra i, sve u sve mu, i{ ~u pa no sr ce va ro {i, ru pa u Tog tre nut ka, pred ka pi jom go spo di na Sa la mo na, si nu lo mi je kroz {id skom (srem skom) gra |an skom iden ti te tu i isto rij skom se }a wu ov gla vu da u ce lom Ve li kom {o ru ni sam pri me tio ni jed nu je di nu “srem da {weg sve ta; ista ona ru pa u isto ri ji ko ja zja pi na me stu po ru {e nih sku” «klu pu pred ku }om! I ta ko sam jo{ u [i du, pre me sec da na, smi zgra da no vo sad ske Je vrej ske uli ce, s tu mor skom iz ra sli nom po zo ri slio na slov ove pri ~e. Pi sa we je i{lo mno go lak {e. {nog sar ko fa ga; ista ona ru pa ko ju je na glav nom zre wa nin skom tr gu “po pu ni la” mon stru o zna ar hi tek tu ra zgra de vo do tor wa; ista ona ru pa n @eqko Markovi}

G

l Административни прелаз је свако место где вас пређе државна администрација.

l Косово је на првом месту, ЕУ на другом, Србија на трећем. l Србија ће у ЕУ на куково лето. Када глобално отопљавање уђе у завршну фазу.

NAOPA^KE

`em da smo tre nut ni vi mo par e {to vred o je ne ka da Fo to: K. La zu ki}-Qu bin ko vi} i je mo `da Saborna crkva u Sr. Karlovcima r lov ce. In te gra tiv na za - ^e sto obje kat me wa i va {u stra te gi ju, kon a jer se ukqu ~u ju i sta nov - cep ci ju, da ne go vo rim o tak ti~ kim po te zi ma. o u dru gim sre di na ma, re - Mo ra se stal no bi ti na opre zu, stru ne su za o sto je ma te ri jal ni osta ci teg nu te, jer se ne {to ne po vrat no mo `e o{te i za ci je Voj vo di ne, ali je ti ti, re ci mo obi ti mal ter ko ji sa dr `i fre e ma sred stva. A ta da po pu - ske. kul tu ra, nad gra da wa je de Osim ikon sta sa spe ci jal nost su mu tor we vi voj vo |an skih cr ka va. Vi so ki su sa dr ve nom slo je vi ba {ti ne iz pro - kon struk ci jom do 15 me ta ra, ose tqi vi su na to pri ka `e jav no sti, qu bo~ ne uda re ve tra i mo ra ju bi ti pre ci zno di ni ji. zaj ni ra ni. Kon struk ci ja je te {ka 15 to na, di ti ca ji ko ji se pro `i ma ju i `u je he li kop te ri ili di za li ce. ni. Bi lo je i po zi tiv ne – Ura dio sam ih de se tak.U sva kom su ja bu ka ha. Gra di teq stvo je plod i krst, u ja bu ci je po ve qa u ko joj pi {e ko je o `r tvo va wa i to ne mo `e gra dio. I mo je ime je sa da u ja bu ci. To je ta ni sa ti. Da je mo sig nal kao traj nost sa ko jom }e se ne kad sre sti mo ji unu to na {e bo gat stvo bez ob ci. Naj no vi ji po du hvat je bio re sta u ra ci ja sa i ka ko nas ne }e ople me ni bor ne cr kve u Srem skim Kar lov ci ma. Pre ci mo xa mi ju u Be o gra du, 250 go di na je iz gra |e na, pre 100 go di na je ra |e na ob no va, a u ovoj sam ja bio vo |a ti ma. U u Ju go sla vi ji ima li te hi qa du go di na ta ko ve li ki po du hva ti se ra de ob na vqa li cr kve i ma na sa mo ne ko li ko pu ta, a mi smo ima li ~ast da en stvo ni je ve ro va lo. Mi bu de mo iza bra ni kao ob no vi te qi ova kvo zna du `e na ru ka dr `a ve ko ja je ~aj nog objek ta. cr kve, pa da to ra di mo pro Da ni evrop ske ba {ti ne su uvek u sep tem . Us peo sam da po ka `em da bru, a ba {ti na po sto ji u svim se zo na ma. o sa ra |i va li. Sa da cr kva n Bojana Karavidi}

l ЕУ чека Србију, Србија чека Косово на административном прелазу.

od bio je je su ra di na sle |a u e do lu i v ci ma. U kul tu re i `a no je i we Da na 10. sep tem „Ri zni ce “, uz na{ i Kar lov za {ti ta nog na sle kav na ~in

l Косово је дно Србије.

ima dru ga ~i ji po lo `aj, vra }a im se imo vi na.

Ne ka da sa mi ra de kon zer va tor ske ra do ve, ali bi tre ba lo da ima ju od go vor nost. Ja ma we vi {e ni sam imao pro ble ma u ra du.

Ka pe la mi ra, ma na stir Kru {e dol, Sa bor na cr kva u Srem skim Kar lov ci ma, Hi lan dar, po slo vi Po kra jin skog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re po sle ze mqo tre sa u Cr noj Go ri za pod ru~ je od Ko to ra do Tiv ta, deo su ra do va ko je kao vo |a pro je ka ta pot pi su je Sa va Stra `me {te rov. Iza zo vi su `e sto ki.

– Ka da se na |e te pred objek tom ko ji je spo me nik kul tu re ta da obje kat vo di igru. Re |a ju se slo je vi – ar he o lo {ki, sli kar ski, fre ske ko je su pre ma za ne i ne zna se za wih po 200, 300 go di na i ot kri va ju se pred va {im o~i ma.

Ilija Markovi}

Ba {ti na je on ti nu i tet

a ni ma we kon zer va to ra u ni je po sto ja lo, ali je di Ar hi tek ton skog fa kul te kon zer va tor u Po kra jin {ti tu spo me ni ka kul tu re ov, oda brao ba{ „ne po sto ko je pot k te. i da po sto i da se ne a kul tu re. i na pro mo kao stu sni mi mo me za pa zi o iz No vog a ne ki na kao Odi sej za le za jar ~e, slu {a wi ma, ali ni sam oti ro. Dra `a

9

Ve li ki {or bez klu pe pred ku }om

STRA @ME [TE ROV: PRO FE SI JA KON ZER VA TOR

e ba {ti ne obe le `a va ju se et go di na sva kog sep tem e ri o da iz grad we so li te ra ra (u No vom Sa du je ta da cr kva, Us pen ska je za dla bi nu), to ~ak isto ri je kao d – da le ko zor po sta je sve bjek te iz gra |e ne pre vi {e e o ra zno li kim ci vi li za -

nedeqa18.septembar2011.

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

S

kup {ti na Sr bi je pri vo di kra ju usva ja we evrop skih za ko na neo p hod nih za kan di da tu ru Sr bi je za ~lan stvo u EU. Gla sa we o „pa ke tu“ pro pi sa iz evrop ske agen de tre ba da bu de okon ~a no 26. ili 27. sep tem bra. Po tvrd wi pred sed ni ka Za ko no dav nog od bo ra Vlat ka Rat ko vi }a (DS), „ti me bi ot pri li ke bio is pu wen Ak ci o ni plan Vla de Sr bi je“.

– Skup {ti na je no si lac za ko no dav ne i usta vo tvor ne vla sti i pred stav ni~ ko te lo gra |a na Sr bi je, ta ko da se wen po sao ne za vr {a va is pu wa va wem Ak ci o nog pla na za pri dru `i va we – ob ja snio je Rat ko vi} u iz ja vi za „Dnev nik“. – Skup {ti na }e na sta vi ti da ra di dru ga ~i jom di na mi kom od je se ni, ka da ula zi mo u dru go re dov no za se da we, na ko me }e se na }i va `ni za ko ni i dru ge od lu ke, od ko jih ne ke ni su sa evrop ske agen de, ali su va `ne za na{ prav ni `i vot i za ure |e we dru {tve nih do no sa.

Na di le mu da li iz Evro pe „de le“ mi {qe we na {e opo zi ci je da se pre ko za ko na u par la men tu sa mo „pre tr ~a va“, Rat ko vi} od go va ra od re~ no, na gla {a va ju }u da je Za ko no dav ni od bor, u sa rad wi sa mi si jom OEBS- a u Sr bi ji, ura dio dve ana li ze, ko li ki je uti caj na rod nih po sla ni ka, bi lo iz opo zi ci je, ili vla da ju }e ve }i ne, na

Na pi ta we da li bi ~i we ni ca da Sr bi ja mo `da do bi je uslov nu kan di da tu ru za ~lan stvo u EU ne {to pro me ni la u ra du par la men ta, Var ga tvr di da, „{to se Skup {ti ne ti ~e, tu ne ma ne kog pro sto ra za po boq {a we ra da“.

– Na rod na skup {ti na }e svoj po sao prak ti~ no za vr {i ti ako Sr bi ja do bi je uslov nu kan di da tu ru. Si gur no da }e se taj uslov pre sve ga od no si ti na od nos Be o gra da i Pri {ti ne, ne na ne ka za ko no dav na pi ta wa, ne go na ovo naj va `ni je spo qo no pli ti~ ko pi ta we. O~i gled no je da je to sa da kqu~ no i za kan di da tu ru i ka sni je za na sta vak evrop skih in te gra ci ja – upo zo ra va Var ga.

Na pi ta we do kle je spre man LDP da „po ma `e“ vla sti kod usva ja wa evrop skih za ko ne, li der te stran ke ^e do mir Jo va no vi} is ti ~e da „ mo ra mo u~i ni ti sve da is pu ni mo oba ve ze za kan di da tu ru za ~lan stvo u EU“.

– Ni smo za do voq ni zbog at mos fe re u ko joj se na la zi na {e dru {tvo i ko ju do dat no ote `a va ne spo sob nost i ne mo} vla da ju }e ko a li ci je, kao sa ve za stra na ka ko ji eg zi sti ra na par tij skim in te re si ma, gu ra ju }i uvek u dru gi plan ono {to je oba ve za sva ke stran ke, a to je in te res qu di ko ji u Sr bi ji `i ve – uka zu je Jo va no vi} u iz ja vi za „Dnev nik“.

parlamEnt vErujE u prElaznu ocEnu

za ko ne ko ji u|u u par la ment, u ra du na od bo ri ma i pod no {e wem amand ma na.

– U pro se ku za 25 do 30 po sto je bio uti caj po sla ni ka na za kon ske pred lo ge ko je je do sat vqa la Vla da. Ni je se pre tr ~a va lo, o to me go vo ri i li sting Skup {ti ne, broj rad nih sa ti, sed ni ca od bo ra, pod ne tih amndma na...

Mi pra kit~no ima mo ~e ti ri ~i ta wa za ko na u Skup {ti ni: pr vo ~i ta we kroz od bo re, pa na ~el ni pre tres, po tom amand ma ni na od bo ri ma i ras pra va o amand ma ni mau ple nu mu. Otu da kva li fi ka ci ja o ’pre tr ~a va wu kroz za ko ne’ ne sto ji. Uosta lom, od stra ne evrop skih in sti tu ci ja par la ment je do bio iz u ze no vi so ke oce ne i po hva le – tvr di Rat ko vi}. ^el nik Od bo ra za evrop ske in te gra ci je La slo Var ga (SVM) uka zu je na to da „na kon is pu we wa Ak ci o nog pla na osta je i da qe na sna zi Na ci o nal ni plan in te gra ci ja, kao je dan sve o bu hva tan do ku ment ko ji sa dr `i sve za ko ne ko je je po treb no do ne ti, iz me ni ti, ili do pu ni ti da bi na{ kom ple tan prav ni si stem bio uskla |en sa evrop skim prav nim te ko vi na ma“.

– Ciq tog Na ci o nal nog pla na in te gra ci ja je da se sve to ura di do kra ja 2012. go di ne. S ob zi rom na to da je is pu we nost ve} du `e oko 80 pro ce na ta, ve ro vat no }e taj plan bi ti is pu wen tek do kra ja 2013, ili ~ak u 2014.go di ni. Za to i po sle je se ni osta je par la men tu pu no po sla – is ti ~e Var ga za „Dnev nik“.

Po we go vim re ~i ma, LDP je sprem na da pre u zme svoj deo od go vor no sti i ne po sta vqa uce wi va~ ke uslo ve pred Vla du, ali o~e ku je od we da evrop sku po dr {ku od LDP-a tra `i na osno vu evrop skih vred no sti ko je kan di du je kroz za ko ne u par la men tu.

– Do bi }e, da kle, na {u po dr {ku, ako u za ko ne ugra di evrop ske vred no sti, po treb ne na {em dru {tvu – ob ja {wa va Jo va no vi}. – Po red DS-a ili tih 126 po sla ni ka ko ji od lu ~u ju o na {im sud bi na ma, po sto je i mi li o ni dru gih. Ti qu di su ne {to o ~e mu mi pre vas hod no raz mi {qa mo. Ne mi sli mo da Sr bi ja se dam da na pre iz ja {wa va wa EK jo{ je dan put tre ba da po lo mi sa ma se bi ki~ mu zbog to ga {to iz me |u se be ne mo gu da na pra ve do go vor. To ne ma ni ka ve ve ze sa po slom ko ji bi tre ba lo da ra de. Ni {ta vi {e kao stran ka u par la men tu ne mo `e mo da ura di mo, osim onog {to smo ra di li do sa da: da {ti te }i jav ni in te res pru `a mo po dr {ku u onim po slo vi ma u ko ji ma je Sr bi ja pre sud no bi la ugro `e na.

To je ono {to mo ra mo i ubu du }e da na sta vi mo. Ne ve ru jem u bi lo ka kvu ko rist do ko je }e mo do }i kroz to tal ni slom. Pro blem je {to }e od onih ko ji su za taj ha os od go vor ni, ce nu mno go vi {e pla }a ti svi osta li.

Ka da An ge la Mer kel ka `e da }e mo po sta ti 2019. ~la ni ca EU, on da to zna ~i da }u ta da ima ti 50 go di na, a u Evro pu sam kre nuo sa 18. n Svetlana Stankovi}

Evropska komisija predlo`ila je postavqawe strogih uslova za uvo|ewe vanrednih kontrola na granicama unutar takozvanog {engenskog prostora.

Predla`e se da taj korak bude mogu} samo u slu~aju masovne imigracije, pri ~emu bi zemqe ~lanice „{engenske zone”, ukoliko `ele da se na wega odlu~e, prethodno morale da zatra`e dozvolu Komisije.

I ne samo to, ve} bi zahtev morala da podr`i kvalifikovana ve}ina dr`ava ~lanica EU, {to je te`e osigurati nego obi~nu ve}inu. Ministri unutra{wih poslova Francuske, Nema~ke i [panije izjasnili su se protiv tog predloga, uz napomenu da je od presudne va`nosti po{tovawe su{tine nacionalnog suvereniteta. Prema sada{wim {engenskim pravilima, ponovo otvarawe nacionalnih grani~nih punktova mogu}e je u slu~aju atentata ili nekog velikog doga|aja, kao {to su samit {efova dr`ava ili neka sportska manifestacija Re li za ci ja no vog pro gra ma Skup {ti ne evrop skih re gi ja (AER) “Pro mo ci ja za po {qa va wa mla dih” zva ni~ no je ot po ~e la pro te kle ne de qe u No vom Sa du pri pre ma ma za iz ra du ak ci o nog pla na ko ji bi voj vo |an skim vla sti ma tre ba lo da su ge ri {e de fi ni sa we me ra za sma we we ne za po sle no sti me |u mla di ma.

Part ner Skup {ti ni evrop skih re gi ja u ovom pro jek tu je Evrop ska ko mi si ja ko ja je pre go di nu da na ras pi sa la 743 mi li o na evra vre dan kon kurs za do de lu sred sta va pro jek -

– Za po ~e tak, sva ka od re gi ja ima la je oba ve zu da oda be re jed nog stru~ wa ka/stru~ wa ki wu ko ji ima re le vant no eks pert sko zna we iz obla sti ko jom se pro jekt ba vi, ko ji }e u~e stvo va ti u ra du rad ne gru pe. Eks per ti iz re gi ja i eks per ti Skup {ti ne evrop skih re gi o na, ka ko je pla ni ra no, tre ba lo bi da obi |u sve ~e ti ri re gi je, iz vr {e mo ni to ring tre nut ne si tu a ci je u po gle du ne za po sle no sti mla dih, upo zna ju se sa pri me ri ma do bre prak se i raz go va ra ju sa pred stav ni ci ma re le vant nih in sti tu ci ja. Kao

V

oj ska Sr bi je }e do kra ja go di ne po ~e ti u~e {}e u evrop skoj ope ra ci ji „Ata lan ta” za bor bu pro tiv pi ra ta na oba la ma So ma li je, a na kon to ga bi tre ba lo da se ukqu ~i i u mi si ju obu ke so ma lij skih sna ga bez bed no sti u Ugan di, na ja vi la je dr `av na se kre tar ka u Mi ni star stvu od bra ne Ta wa Mi {~e vi}.

– Po ~e tak u~e {}a Sr bi je u mi si ja ma EU de si }e se ve o ma br zo. Po pla nu je do kra ja go di ne, ali mo gu }e je i ne {to ra ni je, jer po sto ji po tre ba, a i po ka za lo se da su na {i ofi ci ri sprem ni da vr lo br zo za po~ nu ova kav an ga `man – ka za la je Ta wa Mi {~e vi}, uz na po me nu da je na kon to ga pred vi |e no ukqu ~i va we u mi si ju obu ke so ma lij skih sna ga u Ugan di. Pod se ti mo, mi si ja „Ata lan ta„ spro vo di se od 2008. go di ne i bro ji 1.466 pri pad ni ka, dok je u obu ci so ma lij skih voj ni ka u mi si ji EUTM, ko ja je po ~e la 2010, an ga `o van 121 ~o vek.

U prvim go di na ma raz vo ja pa `wa pla ne ra EBOPa bi la je ge o graf ski kon cen tri sa na na Za pad ni Bal kan, dok su vla de dr `a va ~la ni ca naj vi {e pa `we po sve }i va le raz vo ju oru `a nih sna ga EU. „Ciq iz Hel sin ki ja”, usa gla {en 1999. go di ne, pred vi |ao je us po sta vqa we oru `a ne for ma ci je od 60.000 voj ni ka, ko ja bi bi la tre nut no na ras po la ga wu Uni ji. Me |u tim, vi {e dr `a va ~la ni ca, tzv. atlan ti sta, pred vo |e nih Ve li kom Bri ta ni jom, sma tra lo je da wi ho va po zi ci ja u NA TO ne mo `e bi ti za me we na EBOP-om.

Na dru goj stra ni sta ja la je Fran cu ska, uve re na da je po treb no br zo raz vi ja we kre di bil nih a auto nom ni evrop skih ka pa ci te ta. Bi le su tu i dr `a ve ko je su se raz vo ju EBOP-a pro ti vi le iz prin ci pa, bu du }i da su bi le ne u tral ne (Ir ska) ili pro tiv ne mi li ta ri za ci ji pro jek ta evrop ske in te gra ci je, a sa mim tim i

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac i na ~el nik Ge ne ral {ta ba Mi lo je Mi lo je vi}, pro {le i ove sed mi ce po sla li su pi sma {e fi ci di plo mat ske slu `be EU Ke trin E{ton, kao i pred se da va ju }em voj nog ko mi te ta EU o na me ri Sr bi je da u~e stvu je u mi si ja ma. Pro ce du ra pod ra zu me va i sla we pi sa ma ~el ni ci ma EU mi si ja, kao i raz go vo re to kom ko jih se utvr |u ju po tre be Uni je, s jed ne, i mo gu} no sti Sr bi je u smi slu fi nan si ja i voj nih ka pa ci te ta, s dru ge stra ne. Na osno vu to ga pra vi se go di {wi plan an ga `o va wa Voj ske Sr bi je van na {e te ti to ri je, a ko ji mo ra ju da odo bre i Vla da i Skup {ti na.

– Ak tiv no sti ko je su pla ni ra ne do kra ja go di ne ve} su odo bre ne pla nom za 2011. i spro vo di }e se kao bi la te ral na ak tiv nost u okvi ru mi si je EU – na po me nu la je Ta wa Mi {~e vi} i na ve la da }e srp ski ofi ci ri u „Ata lan ti„ u~e stvo va ti na fran cu skim bro do vi ma.

Ope ra ci ja „Ata lan ta” je deo evrop ske bez bed no sne i od bram be ne po li ti ke (EBOP) ko ja je de fi ni sa na De kla ra ci jom iz Sen ma loa de cem bra 1998. go di ne.

Ona je, isto vre me no, i iz raz ras tu }e sve sti Bri se la o od go vor no sti ko ju EU ima za upra vqa we kri za ma na Za pad nom Bal ka nu, u evrop skom „is to~ nom su sed stvu”, kao i u Afri ci, sve ka ko bi se iz be glo pre li va we kri za u sa mu Uni ju. Ope ra ci je EBOP zna ~aj ne su i za to {to pred sta vqa ju iz raz ka ko iden ti te ta, ta ko i ka pa ci te ta EU u me |u na rod nim od no si ma.

neo d lu~ ne (Gr~ ka). Iz laz u tom ne spo ra zu mu na |en je kroz spo ra zum „Ber lin plus”. Tim spo ra zu mom je de fi ni sa na raz me na po ver qi vih in for ma ci ja dve or ga ni za ci je, a EU je omo gu }en pri stup re sur si ma NA TO, ko ji su joj po tre bi za pla ni ra we i iz vo |e we ope ra ci ja upra vqa wa kri za ma. Na te me qu „Ber lin plus” spo ra zu ma re a li zo va ne su dve ope ra ci je EU: mi si ja „Kon kor di ja” u Ma ke do ni ji (u me |u vre me nu za vr {e na) i „Al tea” u Bo sni i Her ce go vi ni, ko ja se jo{ spro vo di a u woj u~e stvu je 1.360 qu di.

U ovom tre nut ku EU re a li zu je 12 ope ra ci ja {i rom sve ta. Od ovog bro ja, dve su po ka rak te ru voj ne: kop ne na u BiH i po mor ska u So ma li ji. Uni ja ima i de set ci vil nih mi si ja, od ko jih je me |u naj ve }i ma ona na Ko so vu i Me to hi ji. U ovom tre nut ku, EU ima i mi si je u Mol da vi ji i Ukra ji ni, u Gru zi ji, Av ga ni sta nu, Ira ku i po dve u Kon gu i na pa le stin skoj te ri to ri ji.

Pri la go |a va ju }i se no vim iza zo vi ma, EU }e i ubu du }e spro vo di ti ova kve mi si je u ko ji ma }e vo de }u ulo gu u raz vo ju voj nih ka pa ci te ta ima ti Evrop ska agen ci ja od bra ne (EDA). Osta je i pro kla mov no na ~e lo da se u mi si ju kre }e na osno vu kon sen zu sa kao i da ope ra ci je EBOP-a ne sme ju iz la zi ti iz okvir po sta vqe nog po li ti~ kom stra te gi jom, {to zna ~i i iz okvi ra Evrop ske stra te gi je bezbdno sti. n Milan Bozokin

SrpSki oficiri pod zaStavom Eu

po kra jin ska ad mi ni stra ci ja vi di {an su da ak ci o nim pla nom da kon kret na re {e wa i pred lo ge na ko ji na ~in to mo `e da se ura di.

Pred vi |e no je da pro je kat tra je de vet me se ci i da se od vi ja u ~e ti ri fa ze. Eks per ti }e to kom bo rav ka u sva koj re gi ji ob u hva }e noj pro jek tom ima ti za da tak da objek tiv no sa gle da ju pro ble me, ali i pri me re do bre prak se. Se dla re vi }e va na po mi we da je sva ka od re gi ja spe ci fi~ na na svoj na ~in, ali je uve re na u to da }e na {i eks per ti, ne sa mo kroz mo ni to ring si tu a ci je, ne go i kroz raz -

VESTI e }i na Evro pqa na sma tra da V je ~lan stvo u EU do bro za wi ho vu ze mqu, ali da im euro ne

do no si o~e ki va nu ko rist, po ka za lo je is tra `i va we jav nog mwe wa, ob ja vqe no sre di nom sed mi ce u Bri se lu. Nem ci su naj na klo we ni ji ~lan stvu (76 po sto), dok je tog mi {qe wa sa mo 46 pro ce na ta Bri ta na ca i Bu ga ra. S dru ge stra ne, sa mo 40 po sto is pi ta nih Evro pqa na oce wu je da evro je ste ili }e bi ti (za one ko ji jo{ ni su deo evro zo ne) po zi tiv na stvar wi ho ve ze mqe, dok je 53 po sto su prot nog mi {qe wa.

Evropa nam poma@E u

zapo[qavawu mladih ti ma u okvi ru pro gra ma “Pro gres”, ~i ji je osnov ni ciq za po {qa va we i dru {tve na so li dar nost. Skup {ti na evrop skih re gi ja je po zva la ~e ti ri svo je ~la ni ce da za jed ni~ kim pro jek tom, pod na zi vom Pe er Re vi ew Pro mo tion of Youth Em ployment (Pro mo ci ja za po {qa va wa mla dih), kon ku ri {u za do de lu sred sta va. Po red AP Voj vo di ne, u pro je kat su se ukqu ~i le re gi je Azo ri iz Por tu ga la, Kra pin sko-za gor ska `u pa ni ja iz Hr vat ske i Hemp {ir iz Ve li ke Bri ta ni je. Ugo vor iz me |u re gi ja ~la ni ca, Skup {ti ne evrop skih re gi o na i Evrop ske ko mi si je pot pi san je na pr vom rad nom sa stan ku u ju nu ove go di ne u Bri se lu.

re zul tat, na kra ju pro jek ta eks pert ska rad na gru pa tre ba lo bi u ma ju idu }e go di ne da pred sta ve ak ci o ni plan za po {qa va wa mla dih za sva ku re gi ju po je di na~ no – ob ja {wa va Ma ja Se dla re vi}, pot pred sed ni ca Skup {ti ne Voj vo di ne i ~la ni ca Bi roa Skup {ti ne evrop skih re gi ja.

Za Voj vo di nu je u~e {}e u ovom pro gra mu iz u zen to va `no, uka zu je Se dla re vi }e va, ima ju }i u vi du po da ta ka da je u AP Voj vo di ni ne za po sle nost mla dih ve o ma ve li ka - od oko 200.000 ne za po sle nih, ~ak oko 55.000 su mla |i od 29 go di na. Sto ga je neo p hod no {to pre do ne ti ~i tav niz me ra ko ji ma bi se ovaj pro blem {to efi ka sni je re {io i upra vo tu

me nu is ku sta va i zna wa, iz ra di ti va qa ne i ko ri sne do ku men te.

– Pro blem vi so kog pro cen ta ne za po sle nih mla dih qu di vi {e stru ko je i ozbi qan, ali i opa san pro blem. S jed ne stra ne, ve li ki pro ce nat qu di je na ivi ci eg zi sten ci je, s ob zi rom na to da ne ma ju ni ka kva pri ma wa.

S dru ge, pak, stra ne, ve li ka ne za po sle nost mla dih do vo di do po ve }a wa tzv. ’od li va mo zgo va’, od no sno do od la ska mla dih obra zo va nih qu di u dru ga pod ru~ ja gde su im mo gu} no sti za po sle wa i do bre za ra de do stup ni je.

Sto ga, ovaj i ova ko ve lik pro blem mo ra si ste mat ski da se re {i. Po kra jin ska ad mi ni stra ci ja je u pret hod nom pe ri o du, u ko jem su

Maja Sedlarevi}

se kod nas bit no ose ti li efek ti svet ske eko nom ske kri ze (me |u wi ma i ve li ko po ve }a we ne za po sle no sti), ni zom krat ko ro~ nih me ra us pe la da ih ubla `i pu tem da va wa pod sti caj nih sred sta va za otva ra we sop stve nog bi zni sa, za po {qa va we pri prav ni ka i sli~ no. Ipak, kao i sva ka krat ko ro~ na me ra, po zi tiv ni efek ti ova kvih pro gra ma da ju ogra ni ~e ne re zul ta te. Vre me je za du go ro~ na, si stem ska re {e wa. Upra vo u iz ra di ovog ak ci o nog pla na i, na dam se, we go voj br zoj re a li za ci ji u Voj vo di ni vi dim re {e we – za kqu ~u je pot pred sed ni ca Skup {ti ne APV Ma ja Se dla re vi}. n Denis Kolunyija

i ni stri fi nan si ja evrozo M ne na po ~et ku sa stan ka sa ~el ni ci ma cen tral nih ba na ka

~la ni ca EU po hva li li su Ir sku i Por tu ga li ju za spro vo |e we me ra za iz la zak iz du `ni~ ke kri ze i na ja vi li da }e od lu ka o da qoj po mo }i Gr~ koj bi ti do ne ta u ok to bru. Sa stan ku je pri su stvo vao ame ri~ ki mi ni star fi nan si ja Ti mo ti Gajt ner, ko ji je po zvao EU da pre sta ne da go vo ri o ras pa du evro zo ne, po {to du `ni~ ku kri zu u ko joj se ob re la mo `e da re {i uz ve }u sa rad wu sa Evrop skom cen tral nom ban kom.

nedeqa18.septembar2011.

c m y

dnevnik

11

BE ^EJ US PE [AN DO MA ]IN „ZLAT NOG KO TLI ]A VOJ VO DI NE“

Ne nad Pin }er od bra nio ti tu lu o ro di ca Pin }er iz Be ge ~a oprav da la je epi tet „maj sto ra ku li nar stva“ na tra di ci o nal noj ma ni fe sta ci ji Po kra jin skog tu ri sti~ kog sa ve za „Zlat ni ko tli} Voj vo di ne“, ko ja je ju ~e oku pi la ukup no 30 tak mi ~a ra iz ~i ta ve Voj vo di ne a odr `a na je u pre div nom am bi jen tu re sto ra na „Rib wak“ na po la pu ta iz me |u Be ~e ja i Ba~ kog Gra di {ta. Jer, Ne nad je od bra nio la ne osvo je nu ti tu lu u Som bo ru u ku va wu ri bqe ~or be, a Mi {a je bio dru gi u ku va wu fi{ pa pri ka {a. Na rav no, pri ru ci im je bio otac Jan ko, ko ji je bio pre sre }an {to su ga si no vi na naj bo qi mo gu }i na ~in na sle di li i osva ja ju pri zna wa u obla sti ku li nar stva.

Po bed nik u kon ku ren ci ji 13 ku li na ra ri bqeg pa pri ka {a bio je Du {an Lu kin iz Ki kin de, a tre }e me sto u ku va wu fi{ pa pri ka {a pri pa lo je An ti Ma ra su iz Cr ven ke. Dru go me sto u kon ku ren ci ji ukup no 17 maj sto ra u ku va wu ri bqe ~or be osvo jio je Igor Po pen gov iz Te me ri na, a tre }i je bio Ra di voj Ju hik iz Srem skih Kar lo va ca. Pe ha re naj bo qi ma uru ~io je u ime gra da do ma }i na za me nik pred sed ni ka op {ti ne Bu di mir Me du ri}.

- Pre za do voq ni smo ka ko je sve pro te klo. Vre me nam je bi lo sa ve znik i ulo `e ni trud se is pla tio.

Po re ~i ma `i ri ja, svi uzor ci su bi li iz u zet no kva li tet ni i ni jan se su od lu ~i le o to me ko me }e pri pa sti pe ha ri - re kao nam je di rek tor Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je Be ~ej Mar jan Gu ja ni ca.

Iako van kon ku ren ci je, `i ri je oce nio i ~e ti ri ~or be VIP eki pa, gde se epi te tom po bed ni ka oki tio kor pu lent ni Go ran Jer kov, ko ji je bra nio bo je USR [a ran. Ali, po hva le je za slu `i la i eki pa ku li na ra PIK Be ~ej, ko ji

P

Oni su skuvali najboqu ribqu ~orbu

ZAVR[ENI PUDARSKI DANI U IRIGU

Do bra go di na za vi no pi je e vet na e sti po re du ~e tvo pri mi sve ko ji su do {li da vi de i aro ma ti zo va nog be log i aro ma ti ro dnev ni „Pu dar ski da ni“ ~u ju gru pu „Fraj le“. zo va nog cr ve nog vi na na gra de je za tvo re ni su si no} u Iri U pe tak je u Grad skom par ku do bi la kar lo va~ ka Vi na ri ja gu na stu pom gru pe „Pi lo ti“. Bo odr `a na re vi ja „De te i pas“ u or Aleks. gat pro gram po ~eo je jo{ u sre du ga ni za ci ji Ki no lo {kog dru {tva – Iskren da bu dem, ni sam se na pro mo ci jom mo no gra fi je „Isto „Irig“. Pred ve ~e su na stu pi li dao na gra da ma u sve tri ka te go ri ri ja spor ta u Iri gu“ Ste va na Pi ne a fir mi sa ni rok ben do vi, a u 22 je, ali mo ram da pri znam da sam {te vi }a ko ji je ime no van i za Go ~a sa gru pa „Ne ver ne be be“. bar jed nu o~e ki vao, jer ve} go di spo da ra ovo go di {wih „Pu dar Cen tral nog da na ma ni fe sta na ma osva jam na gra de. Taj na do skih da na“. Ti tu la Go spo da ra do ci je, ju ~e, ve} od 7 ~a so va u grad brih pro iz vo da od vi na je re cept Ulica u kojoj se kuvao fi{-paprika{ de qu je se, ka ko Iri `a ko ji je ko ri stio su kao pra vi do ma }i ni u dva ve li „Do bra ban da“, pa su go sti na sta ni ka `u, vi |e ni jem jo{ moj pra de da – ka ko tla sku va li ~or bu za broj ne vi li dru `e we i po sle za vr {et ka Iri `a nu ko ji je svo jim ka zao je vi {e stru zva ni~ ni ke. Za ve dro ras po lo `e tak mi ~ar skog de la, gde se, uz ri de li ma i `i vo tom za ko na gra |e ni Ma le we tak mi ~a ra i go sti ju po bri nu la bqu ~or bu, slu `i la i pe ~e na ri ba. slu `io da go spo da ri i {e vi}. po bri nuo se tam bu ra {ki or ke star n Vla sti mir Jan kov ta ko po mog ne raz vo ju Naj bo qi pu dar Iri ga. Pi {te vi} je za ski pa pri ka{ sku to dao obe }a we Iri `a va la je eki pa iri ni ma da }e i ubu du }e {ke Sred we stru~ pi sa ti o Iri gu i ~u va ne {ko le „Bo ri ti ga od za bo ra va. slav Mi haj lo vi} Pred sed nik iri {ke Mi hiz“. Dru go me op {ti ne Vla di mir Pe sto za u zeo je pa pri tro vi}, otva ra ju }i ka{ ko ji je sku va la ovo go di {wu fe {tu, Du brav ka Bu ta iz na gla sio je da ova ko do Iri ga, dok je tre }e bra go di na za vi no grad me sto za u ze la eki i gro `|e ni je bi la sko pa „Apo te ka Tea“, ro, te da je ovo go di {wi ta ko |e iz Iri ga. rod od li~ nog kva li te – Pu dar ski pa ta. pri ka{ se pra vi is Ekipa iri{ke SS[ „Borislav Mihajlovi} Mihiz” skuvala U ~e tvr tak po pod ne kqu ~i vo od pi le }eg u Grad skom par ku naj - najboqi paprika{ me sa, a we go va taj na mla |i Iri `a ni pro de fi lo va li skom par ku oku pi li su se ku va ri je u do brom no su. To zna ~i da mo ra su uli ca ma s fe we ri ma od bun de iz tri de se tak eki pa, i po ~e li da da se ose ti mi ris i pre ma to me do va i ma ski ra ni, na kon ~e ga je kr~ ka ju pu dar ske pa pri ka {e. Od da ju za ~i ni, a ni ‘la dan {pri cer usle di la de ~i ja po zo ri {na pred po dne va sme wi va li su se svo jim ne sme da se za bo ra vi. Bez we ga ne sta va Mu zi~ kog za ba vi {ta „Vi na stu pi ma fol klor ni an sam bli, ma do brog pa pri ka {a – ka zao nam vak“ iz Srem ske Mi tro vi ce. Naj tam bu ra {ki or ke star „Ro man sa“ je glav ni ku var eki pe „Apo te ka lep {i fe wer od bun de ve u ka te i pe va~ Goj ko To do ro vi}. U iz bo Tea“ Bra ni slav Rac ko vi}. go ri ji pr va ka na pra vi la je Te o ru naj te `eg gro zda po be dio je Po tom su uli ca ma Iri ga pro do ra Mar ja no vi}, Si ni {a Qu bi grozd Mi le ne Ko va ~e vi} te `ak de fi lo va li baj ke ri, oku pqe ni ~i} u ka te go ri ji dru gih raz re da, 2,8 ki lo gra ma. Na gra de za naj bo na ve} tra di ci o nal nom Mo to Ra da Zo ri} u ka te go ri ji tre }ih i qe be lo vi no, naj bo qe cr ve no vi sku pu, a za tim su po no vo na stu pi Ivan Du how u ka te go ri ji ~e tvr no i ra ki ju od gro `|a do bio je li ne a fir mi sa ni rok ben do vi. tih. Uve ~e je Trg bio pre ma li da \or |e Ma le {e vi}. U ka te go ri ji n Je le na An ti}

D

12

dnevnik

nedeqa18.septembar2011.

ISLAM SKA ZA JED NI CA U VOJ VO DI NI:

PO GLED IZ NO VOG PA ZA RA

Dug Sve je vi{e Zukorli}evih la`i I n Pi{e: Aida ]orovi}

Ju go sla vi je; za na sled ni ke Ri fa ta Bur xo vi }a-Tr {a i Sre te e vo lim la `i i ne sna ^o vek ko ji je na Vu ko sa vqe vi }a, istin skih la zim se ba{ naj bo qe u bez ma lo dva de na rod nih he ro ja i San xa kli ja, si tu a ci ji kad sam pri set go di na na pro gla {a va lo kal ne na ci o na mo ra na da la `em. Pri tom mi ~e lu naj va `ni je li ste mi nor nog uti ca ja, i sve to slim na one ma le, be za zle ne la ver ske in sti tu ne du go po sle cir ku sa sa ve li ~a `i ko je iz go va ra mo ka da `e li ci je mu sli ma na wem ko la bo ra ci o ni sta i na ci mo da ne ko ga ne po vre di mo. O u Sr bi ji, }u tao je svih ovih go sta, pro tiv ko jih su se, by the onim ve li kim, krup nim, opa di na o rat nim zlo ~i ni ma nad way, Tr {o i Sre ten i bo ri li. snim la `i ma uop {te ne mi slim Bo {wa ci ma, ni jed nom re~ ju ne Ob ja vqu je rev no sni Zu kor li} i bo jim ih se. Ve ru jem da }e, ako osu div {i Mi lo {e vi }ev te ror ne ka kve de kla ra ci je u ko ji ma, jed nom iz go vo ri te ve li ku la`, nad San xa kom, ne po me nuv {i da na vod no, {ti ti in te res Bo sve {to ka sni je bu de te go vo ri mu je upra vo Mi lo {e vi} do zvo {wa ka u San xa ku, ali ako se ma li bi ti obe le `e no tom la `i... lio da iz gra di naj vi {e ver skih lo bo qe pro ~i ta ju te pa pa zja ni Ili, jo{ go re, bi }e te pri mo ra obje ka ta i naj vi {e {ko lu je svo je, la ko se mo `e vi de ti da je taj ni da la `e te iz no va, da la `e te je ule me, da su we go vi naj bli `i „pan bo {wa~ ki in te res„, za pra sve vi {e i sve go re. Ta kve la `i sa rad ni ci ra {i re nih ru ku pri vo li~ ni, fi nan sij ski in te res su kao `i vo bla to: {to vi {e po ma li pred sed ni ka vla de i pred muf ti je, ko ga iz mi lo {te zo ve ku {a va te da se va di te, to ne te sed ni ka dr `a ve kra jem de ve de mo Don Or qe o ne (nik do bi jen sve du bqe i – dno vam ne gi ne. stih; ~o vek ko ji se, u to vre me, kom bi no va wem ime na rod nog mu Za to i ve ru jem iskre no da }e la po ni zno pre po ru ~i vao Mi lo se la i ste ~e ne sklo no sti ka `i, te ve li ke i krup ne, iz go vo {e vi }u kao naj lo jal ni ji kan di kri mi na lu). A, te de kla ra ci je i re ne u svr hu po li na vod ni te ror dr ti~ kih ma ni pu la `a ve nad Bo {wa ci Zu kor li} ja ~a u San ya ku umno go me ci ja i ras pa me }i ma, ko ri sti i kao zahvaquju}i i pogre{nim politi~kim va wa na ro da, ne mi po kri }e za be ge ni nov no, pre ili ka sa we, ogra |i va we i odlukama i potezima Sulejmana Ugqanina sni je, ono ga ko ih je pri sva ja we ve li kih i Rasima Qaji}a iz go vo rio, po vu }i par ce la grad skog ze na dno. mqi {ta, na kon {to Sve ovo go vo rim za to {to dat za sr bi jan skog re is-ul-ule ih, jed no stav no, pro gla si „va dva de set go di na pra tim {ta mu – 2011. go di ne, dva de set le ta kuf skom imo vi nom” (za du `bi po li ti ~a ri na ovim pro sto ri na kon po ~et ka kr va vog ras pa da na ma). ma go vo re i ra de i vi dim da su Ju go sla vi je, se tio se da po zo ve Tru de }i se da {to re al ni je ih ve li ke la `i od ve le u ve li Bo {wa ke da sve do ~e o rat nim sa gle dam Zu kor li }e vu ulo gu u ke du bi o ze i pro ble me. Ono, zlo ~i ni ma nad wi ma. zlo u po tre bi i zlo sta vqa wu lo {e je {to su za so bom po vu U ogrom noj bri zi za Bo {wa San xa ka po sled wih go di na, mo kli i sve nas osta le, ali da „pa ke ko ji su, ba{ ovih da na, iz lo ram bi ti ve o ma kri ti~ na i u od du ni smo bi li sklo ni, ne bi smo `e ni „te ro ru dr `a ve„, Zu kor no su na we go ve po li ti~ ke tak ni pa li„... li} kao po mah ni tao osni va kva ma ce na lo kal nom ni vou, Su lej I za to sam, bez ob zi ra {to u zi-in sti tu ci je i pri vat ne ne ma na Ugqa ni na i Ra si ma Qa ji San xa ku po li ti~ ka si tu a ci ja vla di ne or ga ni za ci je, ko ji ma, }a, te re }i da umno go me wi ho la ga no iz mi ~e kon tro li, ipak naj ~e {}e, da je bom ba sti~ na i vim po gre {nim po li ti~ kim od za do voq na, jer spi ra la la `i ko ki }e na ime na, po prin ci pu – ja lu ka ma i po te zi ma Zu kor li} ja ju je po kre nuo Mu a mer Zu kor te bi ser da re, ti me ni voj vo do, a ~a u San xa ku. li}, ko ji vo li da se pred sta vqa zna mo ko ja smo pi {ta! Ta ko, u O od go vor no sti dr `a ve, ko kao glav ni muf ti ja IZ u Sr bi ovom mo men tu, ima mo Bo {wa~ ja }u ti i ~e ka pred sto je }e iz ji, jed nom mo ra da se za vr {i u ku aka de mi ju na u ka i umet no sti, bo re i shod no to me, pri kla wa ru pi iz ko je je ne mo gu }e vra ti ti ali i Na ci o nal no vi je }e San xa - we po bed ni ku, ma ko on bio i se na zad. ka, ne ka kve de kla ra ci je ko je ma ko li ko svi wa ri ja u me |u Ne znam ka da je iz go vo rio pr tre ba da na te ra ju dr `a vu da vre me nu na pra vio, ne }u go vo vu la` i ko ja je to la` bi la, ali klim ne gla vom i odo bri sve ri ti, jer bi za ta kvu ana li zu Zu kor li} po sled wih go di na la mut ne bi zni se bi znis-muf ti je. tre ba lo mno go vi {e me sta i `e sve vi {e i da je sve ne re al ni Oti ma Zu kor li}, bez sti da i vre me na, ko ji ovom pri li kom ja obe }a wa Bo {wa ci ma San xa sra ma, par ti zan ske in sti tu ci je ne do sta ju. ka, u na di da }e ga oni pre po zna i/ili wi ho va ime na, iz Dru gog (autor ka je di rek to ri ca ti kao no vog me si ju i spa si te qa. svet skog ra ta i AV NOJ-ev ske NVO „Ur ban-In„)

N

put do novog

slam ska za jed ni ca u Voj vo di ni for mi ra na je 1979. ku po vi nom de la pro sto ra u ku }i u Fu to {koj uli ci 61. Pro stor je bio stam be ni, ali je pre tvo ren u mo li tve ni od 55 kva dra ta. Islam ska za jed ni ca se od ta da {i ri la i na ra sta la, ali je na sta vi la da se sa sta je u tom ma lom pro sto ru. Da nas je to za jed ni ca ko ja u Voj vo di ni bro ji pre ko 50.000 qu di, ali je, u po re |e wu sa dru gim ver skim za jed ni ca ma, go to vo ne vi dqi va.

Glav ni imam za Voj vo di nu Islam ske za jed ni ce Fa dil efen di Mu ra ti za „Dnev nik” ka `e da od tih 50.000 ver ni ka, ko li ko ih ima {i rom Voj vo di ne, ~ak 20.000 `i vi u No vom Sa du. I po red ta ko broj ne pa stve, Islam ska za jed ni ca je je di na ver ska in sti tu ci ja u Po kra ji ni ko ja za pra vo ne ma ni ka kve ade kvat ne uslo ve za oba vqa we ver skih ob re da.

– No vi Sad kao kul tur ni, in du strij ski, po li ti~ ki, uni ver zi tet ski grad pri vla ~i ve li ki broj stra nih di plo ma ta, iz me |u osta log i iz arap skog sve ta. Ka da nas po se te, oba ve zno nam po sta vqa ju pi ta we: zar vi ov de mo `e te da is pu ni te svo je ver ske po tre be – ka `e nam Mu ra ti. – U Su bo ti ci smo ku pi li mo li tve ni pro stor, ko ji je ka sni je sru {en da bi bi la iz gra |e na xa mi ja s mi na re tom i pra te }im objek ti ma. Ku pqen je i plac u Be o ~i nu, gde je iz gra |en mo li tve ni pro stor, a isto je u~i we no i u Ve li kom ri tu.

U No vom Sa du to za sa da jo{ ni je do ve de no do kra ja.

Mu ra ti ka `e da je u to ku for mi ra we ti ma za iz grad wu Islam skog cen tra. On do da je i da je Islam ska za jed ni ca go di na ma sla la do pi se grad skoj upra vi da joj odo bri iz grad wu.

– Po sled wi do pis je po slat 2005, a ob no vi li smo ga ove go di ne u ju nu.

Po sla li smo pi smo pred sed ni ku Skup {ti ne No vog Sa da Alek san dru Jo va no vi }u kao i gra do na ~el ni ku Igo ru Pa vli ~i }u. Do bi li smo od go vor da je Po slov ni pro stor dao sa gla snost da se ov de mo `e gra di ti Islam ski cen tar, ali da se mo ra mo obra ti ti Za vo du za ur ba ni zam, ko ji je nad le `an za do zvo le. Na kra ju smo sve to do sta vi li i od ta da ~e ka mo. Ipak, na dam se da }e mo ko na~ no do bi ti ade kva tan pro stor – ka `e Mu ra ti.

Bi o gra fi ja Fa dil efen di Mu ra ti je ro |en 1957. go di ne u Sku dri wu po red Go sti va ra. Po sle osnov ne {ko le po ha |ao je sred wu te o lo {ku u Ga zi Hu s ret b e g o v oj me d re s i u Sa ra je vu. Na kon to ga od slu `io je voj sku da bi se 1981. go di ne pri ja vio na kon kurs za upra `we no me sto ima maha ti ba u No vom Sa du, gde je ostao do da nas.

Nov ca za grad wu, do da je na{ sa go vor nik, ima. Ver ni ci ga obez be |u ju, a bu de i ve }ih do na to ra.

– No, bez do ku men ta ci je s ko jom tre ba da iza |e mo pred do na to re, ne ma ni {ta od po sla. Islam ski cen tar bi po pla nu tre ba lo da se gra di ov de, ako grad ne ma ni {ta pro tiv. Uko li ko se to ne ukla pa u plan, iz gra di }e mo ga na ne kom dru gom me stu. Ina ~e, Islam ski cen tar }e bi ti gra |e vi na ko ja ne }e od u da ra ti od ov da {we ar hi trek tu re.

Ima }e ne ki voj vo |an ski stil. Mi vo di mo ra ~u na i o to me, a mi slim da }e nam i nad le `ni na tom pla nu po mo }i – na vo di Mu ra ti.

U voj vo |an skom islam skom sve tu `i vi ve li ki broj pri pad ni ka raz li ~i tih na ci ja. Tu su Al ban ci, Egip }a ni, Go ran ci, A{ka li je, Bo {wa ci, Tur ci, Ro mi... Ve }i nu, ipak, ~i ne Egip }a ni i A{ka li je.

Glav ni voj vo |an ski imam ka `e da se sva ki go vor u mo li tve nom cen tru iz go va ra srp skim je zi kom, jer ga raz u me ju svi za jed no.

– Islam ska za jed ni ca ni je op te re }e na tim {a re ni lom. Islam ne po zna je i ne pri hva ta na ci o nal nost ve} sa mo ve ru. S dru ge stra ne, so ci jal na struk tu ra me |u ver ni ci ma je za pre pa {}u ju }a – pri ~a Mu ra ti. – Pre ko 90 od sto pri pad ni ka islam ske za jed ni ce u Voj vo di ni ~i ne ne za po sle ni. Ne mo gu re }i ni da su pra vo slav ci svi za po sle ni, ali mi ima mo naj si ro ma {ni ji i naj u gro `e ni ji sloj sta nov ni {tva.

Islam ska za jed ni ca je od 2001, ka da je Vla da Sr bi je do ne la od lu ku da se u {ko le vra ti ve ro na u ka, bi la pri sut na obra zov nom si ste mu.

– Na {i ve ro u ~i te qi su dr `a li ve ro na u ku sve do pro {le go di ne ka da su svi is te ra ni iz {ko la.

Pro blem je u to me {to je Vla da Sr bi je pri zna la dve islam ske za jed ni ce. Pr vo je pri znat Me {i hat islam ske za jed ni ce u Sr bi ji, a ka sni je i Ri ja set Islam ske za jed ni ce.

To se ve o ma ne ga tiv no od ra `a va na na{ `i vot ov de – ka `e Fa dil efen di Mu ra ti.

Po re ~i ma sa go vor ni ka „Dnev ni ka”, on je svo je vre me no od bio po ziv Ade ma Zil ki }a, sa da re i sulule me Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji, da for mi ra ju po seb nu islam sku za jed ni cu.

– Zbog sve ga to ga smo mi ov de 2009. ima li ozbi qan in ci dent, ka -

AME RI^ KI MU SLI MA NI TRN U OKU DRU GIM @I TE QI MA SJE DI WE NIH DR @A VA

Kom{ije ne vole „de`urne sumwivce” K on tro verz ni Park 51, islam ski kul tur ni i dru {tve ni cen tar s mo li tve -

nim pro sto rom na Do wem Men het nu, ipak ni je zva ni~ no otvo ren na 10. go di {wi cu te ro ri -

sti~ kih na pa da na SAD 11. sep tem bra. Ta kva na me ra, za pra vo, ni je ni po sto ja la, pa spe ku la ci je ame ri~ kih me di ja i po je di nih blo ge ra uo~i 10. go di {wi ce tra ge di je ne tre ba ni ~i ta ti dru ga ~i je do op skur ne di jag no ze po ko joj ame ri~ kim mu sli ma ni ma tra ge di ja od 11. sep tem bra ne zna ~i mno go, od no sno da je ne per ce pi ra ju kao ve }i na gra |a na te ze mqe: ina ~e ne bi ni po mi sli li da gra de xa mi ju bli zu “gro und ze ro”, a ka mo li jo{ da je sve ~a no otva ra ju na naj tu `ni ji dan u mo der noj po ve sti SAD. Igra we s emo ci ja ma i stra sti ma gra |a na ko ji jo{ le ~e po sle di ce te ro ri sti~ kih na pa da, a na ro ~i to po ro di ca i ro |a ka bli zu 3.000 po gi nu lih, ni su zna ~aj no uti ca li na et ni~ ku dis tan cu pre ma ame ri~ kim mu sli ma ni ma. Ona se naj bo qe o~i ta va u ve li kom pro ti vqe wu iz grad wi Par ka 51, ko ji se zlo na mer no i po gre {no u jav no sti na zi va “Gra und zi ro xa mi ja”, iako je od tog me sta uda qen dva blo ka, a pri to me je mo li tve ni pro stor tek je dan seg ment tog zda wa.

Is tra `i va wa me |u sa mim mu sli ma ni ma, s dru ge stra ne, po ka zu ju ve li ko ne za do voq stvo po lo `a jem na kon 11. sep tem bra, te me qe no na po do zre wu sre di ne u ko joj `i ve, te po do zre wa sa mih vla sti, ko je ame ri~ ke mu sli ma ne i da nas tre ti ra ju kao “de `ur ne sum wiv ce”.

Di za we tem pe ra tu re oko Par ka 51 uo~i 10. go di {wi ce 11. sep tem bra sa vr {e no se na -

me sti lo u kam pa wi za upra `we no la zi se na pri vat nom po se du, pa ve li ki broj rad nih me sta ko ji bi me sto pred stav ni ka wu jor {kog otu da, za kon ski gle da no, za ra zno bi li otvo re ni to kom iz grad we di strik ta broj 9 u ame ri~ kom ra zne ko mi si je gra da Wu jor ka ni objek ta od 13 spra to va, ni su to le Kon gre su: re pu bli kan ci su osvo {ta ni je ni mo glo bi ti spor no. rat nost pre ma ova kvoj na me ri ji li taj man dat u, ina ~e, de ce ni ja Ne pri hva tqi va je za to bi la za zna ~aj no po di gli s nul te ta~ ke. ma de mo kra ta ma na klo we nom kra jav nost, iro ni~ no, istu onu ko ja u Pre ma is tra `i va wu Pju cen ju gra da Wu jor ka, ko ri ste }i {te ne kim dru gim pri li ka ma vo li da tra iz ove go di ne, ame ri~ ki mu dro u kam pa wi ~i we ni cu da kan is ti ~e broj ne slo bo de, kao te ko sli ma ni ose }a ju da im se po lo `aj di dat De mo krat ske par ti je po dr vi ne ko ji ma se ame ri~ ko dru {tvo u dru {tvu ne po pra vqa. U od no su `a va iz grad wu “xa mi je”. Iz bo ri di ~i. A me |u wi ma su i ver ske na is tra `i va we iz 2007. go di ne, su, {to ni je ne bit no, odr `a ni sa slo bo de. One, re ci mo, do zvo qa va vi {e wih (55 od sto) iz ja vi lo je mo dva da na na kon ko da im je te `e na kon me mo ra ci je ko jom je 11. sep tem bra. U od obe le `e na 10. go di no su na pret hod no Republikanci su osvojili mandat u, ina~e, {wi ca te ro ri sti~ kih is tra `i va we, vi {e decenijama demokratama naklowenom kraju wih tvr di da se qu di na pa da.

Ina ~e, spor ni obje pre ma wi ma po na {a grada Wujorka, koriste}i {tedro u kamkat tre ba lo bi da bu de ju sum wi ~a vo, da su pawi ~iwenicu da kandidat Demokratske iz gra |en na adre si bi li na zi va ni po partije podr`ava izgradwu “yamije” Park plejs 51, i otu da grd nim ime ni ma, da ne for mal ni na ziv Ko ih je is pi ti va lo mu nal ni cen tar Park aero drom sko obez be 51 (od pr vo bit nog “Ku }a Kor do ju i ri di kul nom pa sto ru s Flo ri |e we, te dru ge dr `av ne agen ci ba” od u sta lo se ka ko ne bi iza zi de da ri tu al no spa li Ku ran, u je... Or ga ni za ci je ko je pra te rast vao jo{ ve }i odi jum). Zgra du iz znak pro te sta zbog na me re da u isla mo fo bi je u SAD sa op {ti le sre di ne 19. ve ka stra da lu 11. sep Wu jor ku bu de iz gra |e na xa mi ja, su da ~ak 30.000 ame ri~ kih mu tem bra od de lo va avi on a ko ji su ili pak da ver ska za jed ni ca or ga sli ma na ~e ka na dr `a vqan stvo se za ku ca li u zda wa STC, ku pio je ni zu je pro te ste na sa hra na ma ame vi {e od tri go di ne, iako je za za ma we od 5 mi li o na do la ra wu ri~ kih voj ni ka po gi nu lih u Ira kon ski rok ~e ti ri me se ca. Po jor {ki bi sni smen [a rih el Ga ku i Av ga ni sta nu. red dru gih uz ne mi ru ju }ih po da mal. Od ide je da po dig ne stam be nu Iako jo{ od 2009. go di ne u ne ta ka, u istom iz ve {ta ju se na vo zgra du od u stao je na kon {to mu je do vr {e nom zda wu Par ka 51 odr di i da je do 2007. ~ak 700.000 ame we gov imam Fa i sad Ab dul Raul `a va ju mo li tve, pri ~a o toj adre ri~ kih mu sli ma na bi lo is pi ti pre do ~io svo ju `e qu da u Wu jor si eks plo di ra la je tek pro {le go va no od stra ne Ef-Bi-Aja ku bu de iz gra |en islam ski kul di ne. Mno go broj na is tra `i va wa (FBI). Taj po da tak se ba zi ra na tur ni i dru {tve ni cen tar s mo li jav nog mwe wa po ka za la su ta da zva ni~ nom iz ve {ta ju Ef-Bi-Aja tve nim pro sto rom, u ~i jem bi tvr do gla vu ne sprem nost Ame ri iz 2005. go di ne u ko jem se is ti ~e sklo pu bi li i ma lo po zo ri {te, ka na ca da pri hva te iz la zak 7,5 da je po sle 11. sep tem bra 2001. ko {ar ka {ki te ren, vr ti}, re sto mi li o na ame ri~ kih mu sli ma na iz oba vqe no po la mi li o na raz go vo ran s ori jen tal nom ku wi hom... du bo ke ile ga le u ko ju su gur nu ti ra s ame ri~ kim mu sli ma ni ma, Po dr {ku ide ji o iz grad wi ta kvog na kon 11. sep tem bra: in te re sant ali da ti raz go vo ri ni su pru `i 13-sprat nog objek ta u me |u vre me no, ta kav stav ne de le i sve po ro li ama ba{ ni {ta {to je Ef-Binu su da li wu jor {ki gra do na ~el di ce `r ta va 11. sep tem bra. ^ak Aju even tu al no mo glo da po mog nik Majkl Blum berg i pred sed ni ar gu men ta ci ja o to me da in ve ne u spre ~a va wu te ro ri sti~ kog nik SAD Ba rak Oba ma. Zgra da je sti ci ja od 100 mi li o na do la ra u na pa da na SAD. ku pqe na pri vat nim nov cem i na vre me ve li ke eko nom ske kri ze, nDe nis Ko lunyija

dnevnik

nedeqa18.septembar2011.

PRI^A O NEVIDQIVIMA

centra da su do{li qudi porodice Jusufspahi} iz Sanxaka i zarobili mene i moju porodicu, samo da bi pokazali da su silni. Vernici su tada odbranili ovu Islamsku zajednicu.

Sada je i wima grad Novi Sad dodelio neke prostorije u kojima mogu da vr{e verske obrede. Ipak, 99

tome ne vidim kraja. Takvu situaciju bi mogla da sredi dr`ava. Ona nema moralno pravo da se me{a u unutra{we stvari verskih zajednica, ali je evidentno da se ovde radi o drugom ar{inu. Dr`ava je najve}i zakonodavni organ i mo`e da prese~e – smatra Murati.

Incidenti – Incidenti koji nam se de{avaju naj~e{}e dolaze u vreme islamskih praznika, naro~ito u vreme meseca posta. Uvek se u takvim trenutcima doga|aju nemile stvari. Napadi na Islamsku zajednicu se de{avaju i kad je u dr`avi napeta politi~ka situacija. Za 30 godina ovde sva{ta do`iveo. Doga|alo se da se na na{e prostorije puca, do`iveo sam pretwe ukoliko se ne iselim.

Moram priznati da su gradske strukture sve to o{tro osu|ivale, a policija reagovala. Me|utim, kada sam jednom prilikom u policiju nosio bajramski poklon – baklave – i pitao da li su napada~i na Islamsku zajednicu uhva}eni, nisam dobio potvrdan odgovor. Nijedan napada~ do danas nije uhva}en. I pored toga, saradwa sa policijom nije lo{a – smatra Murati.

foto: R. Hayi}

odsto vernika ne prihvata takav rasplet i zgro`eni su {to im je grad dozvolio da otvore svoje prostorije – tvrdi Murati.

Na{ sagovornik ka`e da ne vidi mogu li se i kako dve struje unutar islamske zajednice ponovo vratiti u jednu.

– Posledwi incident bio je kada su proterani na{i verou~iteqi iz Bujanovca, Pre{eva i Medve|e. Ja

Kada je re~ o me|ureligijskom dijalogu, Murati se se}a devedesetih godina kada je Islamska zajednica odr`avala molitvene susrete povodom stawa u biv{oj SFRJ. – Svake srede odr`avali smo molitve u svim crkvenim zajednicama. To je bio dokaz da Novi Sad i Vojvodina, i pored velikih razlika, gaje me|usobno uva`avawe me|u crkvenim velikodostojnicima.

Bio sam tada impresioniran kakav su pristup kolege iz drugih verskih zajednica imale prema meni.

Odbor Islamske zajednice u Novom Sadu i danas u~estvuje u svim va`nim zbivawima u ovom gradu. S druge strane osu|ivali smo i osu|ujemo sve napade na druge verske zajednice – ukazuje Murati.

A kako glavni imam Islamske zajednice u Vojvodini vidi prilike u APV? – Tu sam tri decenije i veoma dobro znam kako je bilo ranije, a kako je sada – navodi Fadil efendi Murati. – Nekad su Vojvo|ani bili druga~iji u opho|ewu i pona{awu, uva`avawu. Nemili doga|aji u biv{oj Jugoslaviji i masovna seoba qudi promenili su mnogo {ta. No, bez obzira na sve razlike koje su u me|uvremenu iznikle, ostali smo dosledni ideji da mora biti me|uetni~kog i me|ureligijskog dijaloga, jer u tome le`i na{a budu}nost. n Petar Klai}

13

IN T ER V JU: MUHAMED NABHAN, AMBASADOR PALESTINE U BEOGRADU

Ne `elimo da ~ekamo jo{ 20 godina rojica patrijaraha Jerusalima – pravoslavni Teofil Drugi, latinski Fuad Tval i jermenski Torkom Prvi – te fraweva~ki poglavar Pjerbatista Picabala, kao i drugi velikodostojnici Svetog grada, potpisali su zajedni~ku izjavu u kojoj podr`avaju stvarawe palestinske dr`ave, ocewuju}i da je to naboqi put za re{ewe odnosa izme|u Jevreja i palestinskih Arapa i smirivawe konflikta u regionu. Ovaj apel upu}en je netom uo~i 20. septembra, kada }e na otvarawu 66. Generalne skup{tine Ujediwenih nacija palestinski predsednik Mahmud Abas zatra`iti me|unarodno priznawe dr`avnosti Palestine.

Od izuzetne va`nosti }e u utorak biti stav Saveta bezbednosti, jer zahtev Palestine mora da dobije podr{ku najmawe 9 ~lanica ovog tela, s tim da nijedna od velikih sila ne ulo`i veto – dakle ni Sjediwene Dr`ave, koje su do sada ~vrsto dr`ale stranu Izraelu. Alternativni put je izlazak direktno pred Generalnu skup{tinu sa posebnom rezolucijom, kojom bi bio nadogra|en palestinski status u UN iz „entitet posmatra~” u „dr`ava posmatra~”. Time bi se stvorili uslovi da se Palestinci pridru`e ne samo agencijama UN, poput Uneska, nego i Me|unarodnom krivi~nom sudu u Hagu, pred kojim bi onda mogli da pokrenu tu`bu kojom bi osporili izraelsku okupaciju palestinskih teritorija. Za ovaj korak potrebna im je dvotre}inska podr{ka ~lanica UN, odnosno glas najmawe 129 dr`ava.

– U na{im razgovorima sa predstavnicima SAD jasno nam je stavqeno do znawa da }e ameri~ka adminsitracija poku{ati da u Savetu bezbednosti spre~i na{e napore. Me|utim, mi i pored toga ne odustajemo od namere da postanemo punopravna ~lanica Ujediwenih nacija – izjavio je u intervjuu „Dnevniku” palestinski ambasador u Beogradu Muhamed Nabhan.

T

 Zbog ~ega Palestina ne `eli vi{e da ~eka na puno me|unarodno priznawe?

– Zato {to su svi drugi putevi za iznala`ewe pravednog re{ewa krize do{li u }orsokak.

Aktuelna izraelska vlada je {esta po redu s kojom pregovaramo. Sa prethodnom tamo{wom administracijom skoro smo se dogovorili i bili smo na pragu sveobuhvatnog sporazuma, ali je ta vlada pala i do{la je sada{wa, koja ni{ta ne priznaje i ho}e da po~nemo pregovore iz po~etka. Pa koliko treba da ~ekamo? Jo{ 20 godina? Zato smo i re{ili da iza|emo pred UN i time zapravo na{e pitawe vratimo tamo gde je i po~elo 1947. kada je doneta ~uvena Rezolucija 181 o podeli Palestine na dve dr`ave – jevrejsku i arapsku. Ta rezolucija predstavqa izvod iz mati~ne kwige ro|enih i dr`ave Izraela i te druge dr`ave koja jo{ nije stvorena. E, mi sada tra`imo od UN taj izvod iz mati~ne kwige za stvarawe na{e dr`ave.  Kakva su Va{a o~ekivawa od predstoje}e sesije Generalne skup{tine UN? – O~ekujemo da }e nas sve dr`ave, svi narodi koji po{tuju pravdu, slobodu, demokratiju... podr`ati u tom nastojawu. Pri tome moram da naglasim da ne `elimo da iritiramo bilo koga, ili da bojkotujemo daqe pregovore sa Izraelom, ve} samo `elimo da stvari postavimo na pravi kolosek. Svesni smo mi da moramo pregovarati sa Izraelom, i zato ne samo da te pregovore ne odbijamo, nego ih ~ak tra`imo, ali principi moraju biti jasni, a ne da se paralelno sa dijalogom nastavqa sa naseqavawem palestinskih teritorija ili da se pregovori namerno razvla~e u nedogled. Zaista je dosta bilo wihovih praznih parola tipa „idemo u pregovore bez uslova”, iako svaki dan na terenu kreiraju nove uslove, poput izgradwe zida na Zapad-

noj obali koji „jede” 15 posto na{e teritorije...  Na kojim granicama insistira Palestina?

– Ne tra`imo mi granice iz 1947, ve} ono {to je Izrael okupirao 1967. pred o~ima celog sveta. To su na{e teritorije, koje nikada nisu bile deo Izraela, niti su ikada bile sporne. I to stoji u svim me|unarodnim dokumentima, poput Oslovskog sporazuma iz 1993. godine. Ne tra`imo, dakle, nijedan santimetar vi{e od toga, ve} samo insistiramo da se Izrael povu~e sa na{ih okupiranih teritorija. I ta~ka.  U kojoj meri za Palestinu mogu biti problem previrawa u dr`avama severne Afrike i Bliskog istoka?

– Qudi u Egiptu, Libiji, Tunisu, Siriji... iza{li su na ulice tra`e}i elementarne stvari: slobodu, demokratiju... Dakle, tra`e one principe za koje se i mi zala`emo. Naravno, bi}e potrebno neko vreme da se prilike tamo stabilizuju, oblikuju, ali smo uvereni u to da }e te pozitivne promene u arapskim zemqama predstavqati ogromnu podr{ku palestinskom pitawu.

 Ipak, ako se nastavi zao{travawa odnosa Egipta i Izraela, mo`e li se dogoditi da opet Palestina plati najve}i ceh?

– Najpre, ne verujem da }e do}i do ozbiqnijeg zao{travawa prilika u regionu. Me|utim, treba re}i i to da se Izrael do sada pona{ao kao zemqa izvan zakona.

Ali od sada ne}e vi{e mo}i da se pona{a tako arogantno i bez ikakve odgovornosti za ubijawe palestinskih civila i egipatskih vojnika. Izrael mora postati odgovoran za svoje postupke.  Ako 20. septembra Palestina dobije me|unarodno priznawe dr`avnosti, da li }e to zaista pomo}i smirivawu prilika na Bliskom istoku?

– Naravno! To }e biti kqu~ re{ewa svih drugih problema, kqu~ za izgradwu mira i stabilnosti ne samo na prostoru Palestine, nego u celom regionu i {ire u svetu. To }e biti kqu~ za smirivawe prilika i u Iraku, Avganistanu i svim drugim `ari{tima koja su u velikoj meri i nastala kao rezultat nere{avawa palestinskog pitawa. n Miroslav Staji}

PO Z AJM Q E N I IN T ER V JU: BIV[I AGENT FBI ALI SUFAN PROGOVORIO ZA “[PIGL” O AL KAIDI

Uradili smo upravo ono {to su od nas i o~ekivali ok je radio kao agent Federalnog istra`nog biroa (FBI), Ali Sufan (40) uspeo je da doka`e da se samo ~ove~nim postupkom prema osumwi~enima za teroristi~ki napad na SAD 11. septembra 2001. mo`e do}i do dragocenih informacija o pozadini tog doga|aja. Sufanova kwiga „Crne zastave”, koju je CIA pre objavqivawa zna~ajno cenzurisala, nedavno je do`ivela izdawe u Nema~koj, {to je bio povod da Sufan da intervju za magazin „[pigl”.

Ona Al Kaida, koja je 11. septembra napala SAD, vi{e ne postoji i wena glavna komanda je veoma slaba, ocewuje Sufan.

S druge strane, reputacija SAD zbog gre{aka koje je napravila u proteklih 10 godina ozbiqno je naru{ena, ali je ipak do{lo do nekih pomaka koji tu {tetu mogu da ubla`e. Tajni zatvori vi{e ne postoje, a veoma kontroverzne tehnike ispitivawa pritvorenika vi{e se ne primewuju. Raznorazni dokumenti postali su javni i sada mo`emo da se suo~imo s onim {to smo radili svih ovih godina. A takav postupak te{ko da }ete sresti jo{ negde u svetu. U svojoj kwizi navodite kako ste ube|eni da je 11. septembar mogao biti spre~en samo da izme|u Si-Aj-Ej (CIA) i Ef-Bi-Aja nije po-

D

stojao takoizvani „kineski zid”?

– Ta saradwa je bila odli~na sve dok nije do{lo do novog ustrojavawa odnosa izme|u obave{tajne zajednice i Ef- BiAja. To je direktno rezultiralo nedostatkom informacija o 11. septembru. Mi smo Agenciji na vreme predali sve informacije koje smo imali, ali na`alost, oni nisu odreagovali kako je trebalo.  O kakvim se informacijama radilo?

– Prilikom istrage o bomba{kom napadu na ameri~ki brod „Koul” u Jemenu, jedan od napada~a nam je priznao da je no sio no vac pro padni ku Al Kaide. Ispostavilo se da je taj novac bio predat dvojici terori sta ko ji su 11. sep tembra usmerili avion ka Pentagonu.

U ameri~koj administraciji su znali da su ta dvojica boravila na tlu SAD, u San Di jegu.

CIA je zna la iden ti tet te dvojice ali nisu ih stavili na listu lica kojima je zabraweno da lete, niti su prosledili te informacije Stejt dipartmentu, kako im ovi ne bi produ`ili boravi{nu vizu. Da li su se ikada izvinili zbog toga?

– Jesu, 12. septembra 2001. su nam rekli: „Se}ate li se one dvojice koji su isporu~ili novac? E, ta dvojica su se susreli

sa dvojicom nama poznatih, ali vam to nismo rekli ranije. @ao nam je.” To je, po meni, ne{to vi{e nestru~nosti

Na `a lost, u ra tu pro tiv te ro ri zma za bo ra vi li smo ko smo, a ni smo ni do kra ja upo zna li svog ne pri ja te qa U svojoj kwizi kritikujete vlasti SAD da zapravo nikad nisu upoznale i razumele svog neprijateqa, Al Kaidu?

– Kineski vojni strateg Sun ^u davno je rekao: „Ako poznaje{ neprijateqa i ako poznaje{

sebe, pobedi}e{ 100 puta u 100 bitaka.” Na`alost, u ratu protiv terorizma zaboravili smo ko smo, ali tako|e nismo upoznali do kraja svog neprijateqa.

Uo~i 11. septembra, Al Kaida je imala oko 400 operativaca, a uvukli su nas u rat koji traje du`e od Prvog i Drugog svetskog rata zajedno. I to ne zbog toga {to su oni pametniji, ve} zbog toga {to ih mi nismo do kraja razumeli.

Umesto toga, po~eli smo da koristimo „wa ter bo ar ding„ (nalivawe vodom) i druge sporne tehnike ispitivawa, i time smo uradili upravo ono {to je Al Kaida o~ekivala da }emo uraditi. [ta smo im time dokazali sem toga da je sve {to su o nama mislli – ta~no? Ali, ako ih ispituje{ sa {oqicom ~aja, tada ne znaju kako da se postave. To je bila va{a strategija, da ih ponudite ~ajem?

– Umesto da se prema onome koga ispitujete pona{ate kako on to o~ekuje od svog neprijateqa, efektinije je zbuwivawe.

Prilikom ispitivawa Salima Hamdana, voza~a Osame bin La-

dena, ponudio sam mu telefon da se javi supruzi. Kolega koji ga je ispitivao pre mene je to obe}ao, ali ga je prevario. Hamdan mi je rekao: „Svi se vi Amerikanci obi~ni la`ovi!„.

Izvinio sam se i pru`io mu telefon. Da li je to upalilo?

– Nakon {to je ~uo glas supruge, bacio se na kolena, plakao je i zahvaqivao se bogu. Dali smo mu vode i ~aja, no on je narednih 20 minuta }utao. A onda je krenuo da me zapitkuje o Jemenu, da bi na kraju rekao: „OK, {ta `elite da znate?”  Kakve ste informacije dobili od wega?

– Bio je bin Ladenov telohraniteq, voza~, osoba koja je stal no bi la uz bin La de na.

Bio je prisutan kada su bin La den i Aj man al Za va hi ri razgovarali o ~etvrtom avionu. Bio je tako|e prisutan kada je „arhitekta” 11. septembra Halid [eik Mohamed obavestio rukovodstvo Al Kaide o operaciji koja }e biti izvedena 11. septembra. Sve nam je to Hamden ispri~ao. A onda je iznenada, bez koordinacije s nama, dobio status „neprijateqskog voj ni ka”. Ta kav sta tus podrazumeva mogu}nost da dobijete advokata. A ~im dobijete advokata, vi{e ne mo`ete da pri~ate ~ak i ako ste voqni da sara|ujete.

 Ko je doneo takvu odluku?

– Bela ku}a, po preporuci Pentagona. Ta odluka je doneta bez uvi|awa dugoro~nih posledica takvog postupka. Hamdan je mogao biti veoma zna~ajan za mnoge sudske procese. Ovako, dobio je 5 godina zatvora, onoliko koliko je proveo u Gvantanamu. Nestao je odmah po dono{ewu presude i on je za nas danas potpuno izgubqen.  Znate li za neke dragocene informacije dobijene primenom torture ili specifi~nih tehnika ispitivawa?

– Ako biste mi rekli da smo spasili mnoge `ivote zbog takvog odnosa prema zarobqenicima, u}uta}u. Ali ono {to znam je da je ve}ina qudi koja je i{la u Irak da se bori protiv nas imala kao motivaciju fotografije iz zatvora Abu Graiba, i to nas je ko{talo mnogo `ivota. Stoga, ne verujem u takve metode ispitivawa. Jer, i nakon 183 primene tehnike „wa ter bo ar ding„ (simulacije davqewa ispitanika) planer napada na SAD Halid [eik i daqe uporno govori kako je Abu Ahmed al Kuvaiti apsolutno nebitna li~nost. A Abu Ahmed nas je upravo doveo do Osame bin Ladena ovog maja, kada je otkriven u Pakistanu i ubijen. n E. N. L.

Novosadska nedeqa18.septembar2011.

DANAS U grADU BIoSKopI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (12.10), „Zlatokosa i razbojnik” (12.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.10), „[trumpfovi” (11.30, 12, 14.05, 16.20,18.10), „Kako se re{iti {efa?” (20, 22), „Pingvini moga tate” (14.10, 16.10, 18.05, 20.10), „^uvar zoolo{kog vrta” (12.05, 14 16.05), „Ne pla{i se mraka” (22.35), „Leri Kraun” (20.25), „Posledwa ekskurzija 5” (22.45), „Lo{a u~iteqica” (18.30, 20.30, 22.30), „Automobili 2” (11, 13.15, 13.45, 15.30, 16, 17.45), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (14.15, 16.15, 18.15, 20.20, 22.20), „Miris ki{e na Balkanu” (18, 20.30).

Ja dran: „Cirkus Kolumbija” (19), „Tu|e sla|e” (21) KCNS „Udaqeno predgra|e” (19 i 21).

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

JU ^E NA STRA @I LO VU

Dve sta vo lon te ra ure |i va lo Bran ko vu sta zu

c m y

Da vo lon ter ski duh po sto ji po ka za li su jo{ jed nom za po sle ni u Er ste ban ci ta ko {to su ju ~e sa vo lon te ri ma Po kre ta go ra na Voj vo di ne, rad ni ci ma Na ci o nal nog par ka “Fru {ka go ra”, JKP “Be li lo” i kar lo va~ ke Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je ure |i va li sta zu ko ja vo di od pod no` ja do vr ha bre ga na Stra `i lo vu, na kom se na la zi spo me nik Bran ka Ra di ~e vi }a.

Osam de se tak rad ni ka Este ban ke iz ce le Sr bi je tre }u go di nu za re dom u Srem skim Kar lov ci ma u~e stvu je u rad nim ak ci ja ma ko ji ma do pri no se o~u va wu ta mo {wih pri rod nih do ba ra.

Pret hod ne dve go di ne to su ~i ni li u Dvor skoj ba {ti, a ove su se od lu ~i li za Stra `i lo vo, sta vqa ju }i ti me do zna wa jav no sti da su pre po zna li zna ~aj ovog iz le ti {ta i spo me ni ka na {eg naj ve }eg ro man ti ~ar skog pe sni ka Bran ka Ra di ~e vi }a.

Oko dve sto ti ne vo lon te ra, po de qe nih u se dam gru pa oba vqa lo je ne ki od po slo va

ka ko bi Bran ko va sta za, ko ja sle de }e go di ne na vr {a va 75 go di na po sto ja wa, bi la bez bed na i pro hod na. Jed na gru pa je ima la za da tak da ko pa ru pe i po sta vqa ta ble sa Bran ko vim sti ho vi ma i in for ma ci ja ma o biq nim vr sta ma du` ce le sta ze. Ne ki su far ba li mo bi li jar na sta zi i oko spo me -

V remeploV

Mu ke sa zvo no liv ci ma Zvo no li vac \or |e Pe tro vi} iz Srem ske Ka me ni ce je mar ta 1852. do bio pra va no vo sad skog sta nov ni ka, po {to je pla tio pro pi sa nu tak su. Ve} sep tem bra iste go di ne Ma gi strat u No vom Sa du je mo rao da ga na te ra da po pra vi tri zvo na na sen ti van skoj cr kvi, ko je je on iz ra dio. Mno go ko me su \or |e i we gov sin Jo sif obe }a li da }e na pra vi ti no va ili po pra vi ti sta ra zvo na, a on da ima li spo ro ve zbog ne u ra |e nih po slo va. Ta ko su 18. sep tem bra 1859. ugo vo ri li ve li ki po sao sa cr kve nom op {ti nom u Sil ba {u, uze li ve li ki avans i za bo ra vi li {ta tre ba da ura de!

N. C.

ni ka, dru gi su sa ku pqa li ra su te de lo ve ne ka da {we ogra de na vr hu bre ga, po ko {e nu tra vu, ukla wa li gra we, ure |i va li pe {a~ ki most, obez be |i va li ru ko hva te i ogra du… Jed na gru pa je po ma ga la da se ra{ ~i sti zga ri {te na Pla ni nar skom do mu , ko ji je de lom iz go reo po ~et kom sed mi ce u po `a ru.

Deo ti ma iz Er ste ban ke ju ~e je bio za du `en za dru `e we sa rom skom de com iz Adi ca u ~e m u su im se pri d ru ` i l i pred s tav n i c i No v o s ad s kog hu ma ni tar nog cen tra i SO [O “Mi lan Pe tro vi}”. Ma li {a ni, me |u ko ji ma je bi lo i de ce ban ka ra su u~e stvo va li naj pre u ra zno vr snim kre a tiv nim ra di o ni ca ma, a po tom i u sport skim, da bi na kra ju vo lon ter skog da na do bi li pri li ku i da se opro ba ju u `on gler skim ve {ti na ma uz po mo} ~la no va udru `e wa “Cir kus fe ra”.

Z. Ml.

DA NAS NA BRAN KO VOM KO LU

Ta ko go vo re pe sni ci

Za vr {na se si ja fi lo zof skog sim po zi ju ma „Ve ra i zna we” na 40. Bran ko vom ko lu po ~i we da nas u 10 sa ti u sve ~a noj sa li Kar lo va~ ke gim na zi je. „Ta ko go vo re pe sni ci” na ziv je pro gra ma ko ji }e bi ti odr `an u 20 sa ti u Mu ze ju Voj vo di ne, a po sve }en je Ma ti ji Be} ko vi }u.

Z. Ml.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

nedeqa18.septembar2011.

NA GRO @\E BA LU U SREM SKOJ KA ME NI CI

VAN DA LI ZAM U VE TER NI KU I FU TO GU

Li ci der ska sr ca pri vu kla naj ve }u pa `wu go ri, bor i bre za sto je za gr qe ni (u sim bi o zi {to je ja ko ret ka po ja va) odo le va ju }i ki {i, sun cu, ve tru i obla ci ma. Ve ru je se da su sta bla sim bi o ze sta ni {te do brih vi la, dok u we nom ko re wu pod ze mqom `i ve pa tuq ci. Po prin ci pu pre no sne ma gi je, do dir sa wi ho vim sta ni {tem ~i ni da se mo} ovih bi }a pre ne se na ~o ve ka. Na toj sim bo li ci za sno va na je pri ~a o me de wa ci ma u ob li ku sr ca, kao i ori gi nal na re cep tu ra po ko joj se pro iz vo de – ob ja {wa va nam Gor da na.

Ona ka `e da ta sr ca hra bre i pod se }a ju da qu bav i do bro ta po sto je, da uvek po be |u ju i da su tu kraj nas.

- Ova me de na sr ca su kao amaj li je - ~u va ju va {u qu bav i ~i ne da ona odo le va svim „ve tro vi ma i

o b l a c i m a ” , po put one bre ze i bo ra – za kqu ~i la je sa go vor ni ca Da nas u 10 sa ti, ma ni fe sta ci ja se na sta qa, a svi ko ji bu du `e le li, mo }i }e da po ka `u svo je ume }e u ku va wu vi no g r a d a r s k o g p a p r i k a { a .

Tak mi ~a ri }e do bi ti od re |e nu ko li ~i nu me sa, ali su u oba ve zi da po ve du sa so bom naj ma we ~e ti ri oso be i pla te ko ti za ci ju

Oskr na vqe no 16 grob nih me sta Fo to: S. [u {we vi}

Pred ma lim bro jem su gra |a na i u~e sni ka ju ~e je u Srem skoj Ka me ni ci sve ~a no otvo ren ~e tvr ti po re du Gro `|e bal. Ma ni fe sta ci ju su sple tom na rod nih ko la otvo ri la de ca iz ovog me sta, a na cen tral nom pla tou bi lo je po sta vqe no sve ga tri te zge, na ko ji ma se pro da va lo vi no, gro `|e, min |u {e i li ci der ska sr ca. Te zga Gordane Kula{inovi} iz Srem ske Ka me ni ce pri vu kla je naj ve }u pa `wu po se ti la ca, jer li ci der ska sr ca ko ja ona pra vi ni su obi~ na, ve} ka ko tvr di na {a sa go vor ni ca, re~ je o ~a rob noj po sla sti ci.

- U pri ro di va `i pra vi lo da se sta bla dr ve }a ko ja ra stu jed no po red dru gog me |u sob no od ba cu ju i te ra ju jed no dru go da se ra zi |u na od re |e no ra sto ja we. Na Fru {koj

od 400 di na ra. Pri ja ve se pri ma ju na bro je ve te le fo na 062/320-892 i 063/755-8-360.

Q. Na.

Uz igru i pe smu ob i {li svet mu zi ke pro {par ta li Evro pom uz du` i po pre ko, ali i dru gim kon ti nen ti ma za re la tiv no ma lo nov ca. ^la no vi Kul tur no - umet ni~ kog dru {tva „Sve to zar Mar ko vi}” su po zna ti po svo jim us pe si ma i na stu pi ma na fe sti va li ma na sta rom kon ti nen tu. Tamara Belaji}, ko ja je ~lan ovog dru {tva ve} de set go di na, ima la je pri li ku da na stu pa u [pa ni ji, Gr~ koj, Tur skoj, Fran cu skoj i mno gim dru gim ze mqa ma.

- Stvar no sam za sve to vre me pro pu to va la mno go, ma da se i par pu ta de si lo

da zbog oba ve za ni sam bi la u mo gu} no sti da idem. Bi la sam dva pu ta u [pa ni ji, za tim u Gr~ koj, Ru mu ni ji, Fran cu skoj, Cr noj Go ri, a na rav no naj u pe ~a tqi vi ja je bi la po se ta Bra zi lu gde smo bi li na tur ne ji ko ja je tra ja la 18 da na.

Mi slim da ret ko ko mo `e da se po hva li da je 1. maj pro veo na ~u ve noj Ko pa ka ba ni. [to se ti ~e tro {ko va i ce na, uglav nom smo pla }a li sa mo put ili deo ukup nog tro {ka za put, a tro {ko ve sme {ta ja i hra ne su po kri va li or ga ni za to ri fe sti va la - ka `e Be la ji}.

Ona do da je da je sa da si tu a ci ja lak {a, po {to su na {oj ze mqi uki nu te vi ze, ali da ih to ni kad ni je spre ~a va lo da idu na ne ki fe sti val i pre po ru ~u je fol klor svi ma, po go tov mla di ma, ko ji vo le da igra ju, da se dru `e, upo zna ju no ve qu de i na rav no da pu tu ju. Ovo je do bra pri li ka, ka ko za pu to va wa ta ko i da na u ~e do sta o dru gim ze mqa ma i kul tu ra ma.

I Kul tur no-umet ni~ ko dru {tvo „So wa Ma rin ko vi}” je pro pu to va lo ve }i de Evro pe. Sa mo ove go di ne bi li su Hr vat skoj, Slo va~ koj, Slo ve ni ji i Bu gar skoj.

- ^lan sam dru {tva sko ro 20 go di na i vi {e ni sam ne znam u ko jim sam sve ze mqa ma bio - ka `e Berislav Beri}. - Uvek sam vo leo da idem u se la i gra do ve ko ja ni su po seb no tu ri sti~ ki raz vi je na, jer su to vr lo ret ke pri li ke da po se tim ta me sta, a obi~ no ta mo bu de mo i naj lep {e do ~e ka ni. U naj lep {em se }a wu su mi osta la pu to va wa na Si ci li ju i Sar di ni ju, gde smo bi li sme {te ni u me sta {ci ma u ko ji ma su qu di pra vi do ma }i ni i gde smo se ose }a li kao kod ku }e. Imao sam sre }e da u `i vo tu upo znam to li ko raz li ~i tih kul tu ra i na ro da. Za no vac smo se sna la zi li pre ko pri vat nih fir mi, po kra jin skih ili re pu bli~ kih kul tur nih fon do va, a kao po sled wu op ci ju ko ri sti li smo da sa mi ~la no vi da ju deo nov ca za put.

G. ^et nik

„MEK DO NALDS” UGO STIO DE CU IZ DE^ JEG SE LA

Na po klon ru ~ak i igra~ ke

Kom pa ni ja „Mek do nalds” u sa rad wi sa Di stri bu ter skom ku }om „Tak” i bi o sko pom „Are na Si ne pleks” or ga ni zo va la je ju ~e dru `e we i ru ~ak za de cu iz De~ jeg se la. Na kon pro jek ci je fil ma „[trum fo vi”, po pu lar ni „Mek” je ugo stio oko dva de se tak ma li {a na.

-Tre ba lo je da bu de ma lo vi {e de ce, ali su da nas ima li eskur zi ju pa ih je do {lo dva de se tak. ^e sto ima mo ak ci je ove vr ste. Po klo ni li smo jed nu igra o ni cu {ko li „Mi lan Pe tro vi}„, ko ja tre ba da se mon ti ra, klovn Ro nald po se }u je bol ni ce, do mo ve za ne zbri nu tu de cu, vr ti }e, {ko le za de cu sa po seb nim po tre ba ma.

Do sta ak ci ja ima mo ne sa mo za pra zni ke, ve} to kom ce le go di ne - ka `e mar ke ting ko or di na tor „Mek do nald sa„ Marina Trnav~anin.

Za svu de cu „Mek do nalds” je obez be dio „he pi mil” obrok i igra~ ke ani mi ra nih ju na ka fil ma „[trum fo vi” na po klon. A. Va.

Fo to: S. [u {we vi}

BORILA^KA VE[TINA KOJA OSVAJA GRAD

No vo sa |a ni za in te re so va ni za kapuero Pre 10 go di na u{la je na vra ta No vog Sa da i za o ku pi la pa `wu gra |a na. Bi la je dru ga ~i ja, za ni mqi va, do tad ne vi |e na u gra du, ne {to {to je de lo va lo kao ples, ali to uop {te ni je bi lo, i bo ri la~ ka ve {ti na, ko ju su mo `da po ne ki vi de li pre to ga u fil mo vi ma. Na da na {wi, dan pre jed ne de ce ni je, odr `an je pr vi ka pu e ra tre ning ko ji je vo dio da na {wi maj stor ovog spor ta i pred sed nik Ka pu e ra aka de mi je No vi Sad Du{an Ka{anin. Ka ko ka `e, imao je pri li ke da se, to kom pu to va wa, jo{ 1995. go di ne su sret ne sa ovim spor tom ko ji je ubr zo po ~eo i sam da tre ni ra. Ka pu e ra ga je op ~i ni la i po red we go ve ve li ke qu ba vi pre ma ka ra teu.

Ka {a nin ka `e da je ka pu e ra ve {ti na adap ta ci je na uslo ve i, jo{ uvek, ve li ki fe no men da na {wi ce u obla sti bo ri la~ kih ve {ti na. Ge ril ski fe no men, ka ko ga na zi va, ob u hva ta igru, ne ples, ve} in ter ak ci ju iz me |u dve oso -

be, ko ja ni je ve za na za teh ni ku ve} se ona pri la go |a va si tu a ci ji. Ono {to je mo der no do ba do ne lo, kao sva kom fe no me nu, je ste ko mer ci ja li za ci ja, {to Ka {a nin vi di kao ne ga tiv nu stra nu sve ga, jer ova po ja va sta vqa u stra nu du hov ni na pre dak ko ji je

ba zi~ na stav ka ka pu e re. Ipak, `e qa qu di da se oku {a ju u ovom spor tu ne je wa va, a ka ko je re kao na{ sa go vor nik, do da nas je kroz klub pro {lo oko 1.000 qu di, na gla {a va ju }i da ci fra ni je bit na, ve} to da oni ko ji su se oku {a li i na {li u to me, u`i va ju.

U no }i iz me |u pet ka i su bo te, na Ve ter ni~ kom gro bqu i Do wem no vom gro bqu u Fu to gu, kod {ko le „Mi ro slav An ti}“, ne po zna ti po ~i ni o ci su oskr na vi li 16 grob nih me sta, sa op {ti lo je ju ~e „Li sje“. Ka ko na vo de, tom pri li kom po kra de ni su me sin ga ni lan ci oko grob ni ca, va ze, ba kar ne al ke i ogra de sa spo me ni ka.

- Obi je na je i ka pe la na Cen tral nom gro bqu u Fu to gu

iz ko je su od ne te dve rad ne ma {i ne pred u ze }a (mo to kul ti va tor i gr ta li ca za sneg).

Iz elek tro - or ma ri }a ukra de ni su vo do vi i ba kar ni ka blo v i. Vra t a na ka p e l i su o{te } e n a – pre d o ~ a v a j u u ovom pred u ze }u.

Slu ~aj je pri ja vqen po li ci ji, ko ja je oba vi la uvi |aj, a ma te ri jal na {te ta bi }e pro ce we na na knad no.

Q. Na.

U PE TAK UVE ^E NA BULE VA RU MI HAJ LA PU PI NA

ZA KUL TUR NO-UMET NI^ KA DRU [TVA GRA NI CE NI SU PRE PRE KA

Po sled wih 20 go di na mla di iz na {e ze mqe ni su ima li pu no pri li ka da pu tu ju, {to zbog pro ble ma sa vi za ma, {to zbog ne do stat ka nov ca. Je di ni ko ji su se mo gli po hva li ti po ha ba nim pa so {em, to kom de ve de se tih, ali i da nas, su ~la no vi kul tur no - umet ni~ kih dru {ta va, ko ji su uz po mo} igre i

15

- Le po je vi de ti da qu di is pro ba va ju ne ke no ve kon cep te u od no su na spor to ve ko ji su kod nas ve} tra di ci o nal no du go za stu pqe ni na vo di Ka {a nin do da ju }i da, od kad je po kre nu ta ~i ta va „ma {i ne ri ja“ u ve zi sa ka pu e rom, ova ve {ti na se, po red No vog Sa da i Be o gra da, pro {i ri la na Su bo ti cu, Zre wa nin, Srem sku Mi tro vi cu, No vi Pa zar, a od ok to bra }e pre }i okvi re Sr bi je i ofor mi }e se klub i u Ba wa Lu ci.

Ka ko bi ovaj sport pri bli `io de ci, Ka {a nin }e po kre nu ti ak ci ju „Me se ca pri ja teq stva” gde }e sva ki ~lan mo }i da do ve de pri ja te qa i bes plat no }e tre ni ra ti ~i tav me sec, kao i ak ci ju „Me se ca {ted we” gde }e bi ti or ga ni zo va ni po pu sti. Ka {a nin je re kao da, sa gru pom ko le ga, pla ni ra da ovaj sport pri bli `i i de ci ko ja `i ve u so ci jal no ugro `e nim uslo vi ma, a za ta ko ne {to se na da da }e Grad ima ti slu ha.

A. Je ri ni}

De voj ~i ca na pad nu ta bez raz lo ga Pet na e sto go di {wa M.V. za do bi la je lak {e te le sne po vre de u pe tak oko 20 ~a so va ka da je na wu bez ika kvog po vo da na sr nu la agre siv na mla |a `en ska oso ba na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na, u bli zi ni OTP ban ke. De voj ~i cu je, pre ma re ~i ma we ne maj ke Slavice Vrawe{, od na pa sni ce od bra nio rad nik na par kin gu kod ga le ri je Pa vle Be qan ski, po {to je ona po ku {a va ju }i da se spa si, sa Bu le va ra otr ~a la u tom prav cu. Slu ~aj je maj ka pri ja vi la pa tro li po li ci je, a de voj ~i ca tre ba jo{ da ura di ana li zu kr vi ka ko bi se pro ve ri lo da ni je do {lo to kom na pa da do ne ka kve za ra ze.

-Mo ja k}i je iza {la iz auto bu sa kod pot hod ni ka i mi smo jo{ raz go va ra le te le fo nom oko 20.05 sa ti ka da ju je ova na pa la, ~u pa ji }i joj ko su, gre bu }i je, i uda ra ju }i mah ni to - ka `e Sla vi ce Vra we{. - Sa tom oso bom, za ko ju pret po sta vqa mo da je Rom ki wa iz me |u 15 i 17 go di na, bio je jo{ je dan mla di}, ali on ni je u~e stvo vao u na pa du. ^im sam ~u la k}er ki nu vri sku, sa si nom sam po tr ~a la, po {to `i vi mo u Stra `i lov skoj, woj u su -

sret zna ju }i ot pri li ke gde se na la zi, jer mi je to re kla kad je iza {la iz auto bu sa. Na sre }u ~o vek na par kin gu joj je pri tr ~ao i po mo gao.

Sve sna da se ova kve stva ri sva ko dnev no do ga |a ju, Sla vi ca Vra we{ ipak ne mo `e da pri hva ti da se ni {ta ne ~i ni da se taj pro blem si stem ski re {i.

- Da ne vo qa bu de ve }a, sa zna we do kog sam do {la od pa tro le po li ci je da je re~ naj ve ro vart ni je o „po zna toj na pa sni ci ko ja or di ni ra po Bu le va ru” i da ova kvi ma lo let ni iz gred ni ci bi va ju od ve de ni u Si gur nu ku }u iz ko je iza |u za krat ko vre me, a pu no let ne su di je pu {ta ju sa mo uz pre kor, jo{ vi {e me za bri wa va.

Ko }e da {ti ti na {u de cu? Ova kvi do bi ja ju advo ka te ko je dr `a va pla }a, a {ta je sa na {om de com? Ovo se ni je do go di lo pr vi, a na `a lost, ni po sled wi put, ali vre me je da se ne {to pre du zme, ne mo `e ova kva si tu a ci ja da bu de nor mal na.

U no vo sad skoj po li ci ji po tvr di li su da im je slu ~aj pri ja vqen i da ra de na iden ti fi ka ci ji i ra sve tqa va wu do ga |a ja.

Z. Ml.

DNEV NIK I „STI LOS ART” DA RU JU KWI GE

„Ka rak te ri sti~ ni po re me }aj” ^i ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti los Ar tom“ da nas }e m o da r i v a t i kwi g om.

Dvo je ~i ta la ca ko ji se pr vi ja ve od 16 do 16.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi }e po pri me rak kwi ge „Ka rak te ri sti~ n i po r e m e } aj” a Kena Kalfasa. Kwige mogu da se preuzmu od sutra u prodavnici “Mega {op” na Keju `rtava racije 8. Radno vreme prodavnice je od 7.30 do 21 ~as.

Savremen, lucidan i neverovatno iskren roman. U ovoj o{troj satiri neo~ekivane sada{wice 21. veka, gde je sve

okrenuto naopako, bra~ni par zaglibqen u mu~ne vode razvoda i me|usobnih optu`bi s nadom i{~ekuje vest da im je supru`nik poginuo u napadima 11. septembra! Tako }e ovaj razvod postati deo atmosfere straha od antraksa, bomba{a samoubica i ratova u inostranstvu, i kroz preplitawe javne i privatne pri~e govoriti o karakteristi~noj uvrnutosti koja prati i sada{wicu i nas same, a da to i ne prime}ujemo, dok se batrgamo u ogromnim i nerazumnim pokretima istorije.

A. L.

Eko lo {ka baj ka u Du nav skom par ku Du nav ski park da nas je cen tar pro mo ci ja art i dens psi ho te ra zbi va wa za ma li {a ne, jer }e se pi je. Od 15 do 16.30 sa ti za ka za odr `a ti raz ne ma ni fe sta ci je na je kre a tiv na ra di o ni ca za pod na zi vom” Mla di, zdra vo da raz me nu umet ni~ kih stva ri, a od ste”. Od 12 do 12.30 sa ti or ga ni - 16.30 do 17 sa ti bi }e iz ve den mu zo va }e se de~ ja eko lo {ka baj ka zi~ ko - scen ski per for mans. “^a rob na ze le na {u ma”, a u Org ni za tor je „Voj vo |an ska ze 12.20 sa ti po ~i we ra di o ni ca za le na ini ci ja ti va”, uz fin sij sku de cu - iz ra da in stru me na ta od po dr {ku Po kra jin skog se kre ta ma te ri ja la za re ci kla `u. ri ja ta za ur ba ni zam, gra di teq Od 13.30 sa ti na de lu }e se po - stvo i za {ti tu `i vot ne sre di ka za ti “ze le na pa tro la”, a po la ne. sa ta ka sni je bi }e upri li ~e na Q. Na.

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” A p o t e k a “ S a j m i { t e ” , Ru me na~ ka 106, de `u ra }e da nas od 7.30 do 20.30 sa ti.

No} no de `ur stvo je od 20 do 7 sa ti u apo te ci “Bu le var” na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

Q. Na.

SPORT

nedeqa18.septembar2011.

dnevnik

c m y

16

EVROPSKO PRVENSTVO KO[ARKA[A U LITVANIJI (31. avgust – 18. septembar) UTAKMICA ZA 7. I 8. MESTO

Poraz i za kraj Slovenija – Srbija 72:68 (27:20, 17:19, 20:12, 8:17) KAUNAS: “Ka u nas are na”, gle da la ca: 5.000, su di je: Do `ai (Hr vat ska), Mo gul ko~ (Turk sa) i Ja se vi ~i jus (Li tva ni ja).

SLO VE NI JA: Slo kar – (-, 10, -), La ko vi~ 15 (-, 3-0, 6-5, 5 sk) Rup nik, O`bolt 9 (-, 2-0, 7-3, 4 as), Smo di{ 3 (-, -, 1-1), Udrih, Mu ri~ 8 (-, 2-1, 5-2), G. Dra gi} 21 (4-1, 8-7, 4-2), Ja god nik -, Z. Dra gi} 6 (3-2, 4-2, 1-0), Be gi} 2 (-, 6-

sti}, Pe ro vi} 13 (6-3, 10-5, -, 5 sk), Mar ja no vi} 2 (-, 6-1, -), Ma ~van 12 (4-4, 4-4, 1-0, 6 sk).

Za 1: 18-13 (72,2%). Za 2: 45-23 (51,1%). Za 3: 15-3 (20%). Ukup no: 60-26 (43,3%). Sko ko vi: 37 (26+11). Asi sten ci je: 15. Gre {ke: 16. Osvo je ne lop te: 4. Blo ka de: 2. Fa u lo vi: 19.

Or lo vi” su po sle ~e ti ri uza stop ne po be de, u pr voj fa zi tak mi -

Duel Dragi}a i Ke{eqa

1, - 9 sk, 5 bl), Lor bek 8 (4-4, 6-2, 3-0, 5 sk).

Za 1: 11-7 (53,6%). Za 2: 32-12 (40,6%). Za 3: 27-13 (48,1%).

Ukup no: 59-26 (44,1%). Sko ko vi: 33 (25+8). Asi sten ci je: 13. Gre {ke: 15. Osvo je ne lop te: 7. Blo ka de: 7. Fa u lo vi: 22.

SR BI JA: Te o do si} 3 (2-1, 4-1, -), Te pi}, Ra {i}, Pa u ni} – (-, -, 1-0), Bje li ca 12 (1-0, 5-3, 4-2, 9 sk, 5 as), Mar ko vi} 9 (-, 5-3, 4-1, 4 sk, 5 as), Sa va no vi} 12 (4-4, 6-4, 3-0), Ke {eq 5 (1-1, 5-2, 2-0), Kr -

~e wa u [a u le ju, do `i ve li {e sti po raz na po sled wih se dam utak mi ca i vra }a ju se ku }i kao osmi na kon ti nen tu, sa u~in kom 5-6.

Ko sta Pe ro vi} dao je 13, a Ne ma wa Bje li ca, Du {ko Sa va no vi} i Mi lan Ma ~van po 12 po e na za tim Du {a na Iv ko vi }a, u ko jem zbog po vre da ni je bi lo Mi len ka Te pi }a, Alek san dra Ra {i }a, ali ovog pu ta ni ka pi te na Ne na da Kr sti }a.

Kod „zmaj ~e ka” je naj e fi ka sni ji bio NBA bek Go ran Dra -

gi~ sa 21 po e nom, uz {ut iz igre 9/12. Ja ka La ko vi~ do dao je 15 po e na.

Kao na me ~u sa Gr~ kom u pe tak, od mah smo pa li u dvo ci fren za o sta tak (2:12), us pe li da se vra ti mo kra jem pr ve ~e tvr ti ne (20:19), ali su nam Slo ven ci od go vo ri li se ri jom od 14:0, u ko joj su po sti gli ~e ti ri troj ke.

Ima li su si gur no vo| stvo, ko je je troj kom La ko vi ~a u 29. mi nu tu oti {lo na mak si mal nih 49:64.

Ka da je Sa va no vi} po go dio dva slo bod na ba c a w a, ni s mo mo gli ni da sa wa mo da je ti me za po ~eo se ri ju od 15:0, za iz jed na ~e we na 64:64.

Pe t or k a ko j u su u tom pe ri o du uglav nom ~i ni li Mar ko vi}, Bje l i c a, Ke {eq, Ma ~van i Pe ro vi} dr `a la je „za kqu ~an” ko{ vi {e od osam i po mi nu ta, dok Dra gi~ ko na~ no ni j e po g o d io jed n o slo b od n o ba c a we.Pre ko Bje li ce i Ste fa na Mar ko vi }a smo dva pu ta do {li i do mi ni mal nog vo| stva, ali su na dru goj stra ni uz vra ti li Era zem Lor bek i La ko vi~ pre lom nom troj kom sa le vog kri la.

Tre ba is ta }i da smo po sle ne k o l i k o lo { ih utak m i c a u tom seg men tu ko na~ no ne ko ga nad ska ka li - 36:33, od to ga 10:8 u na pa du. Kao i Slo ven ci, ima li smo vi {e iz gu bqe nih lop ti ne go asi sten ci ja (14:16), dok je ukup ni {ut iz igre bio iden ti ~an - 26/59, od no sno 44 od sto.

DANAS U FINALU IGRAJU [PANIJA – FRANCUSKA (20)

Petlovi napadaju {pansku tvr|avu

Du go, ~ak pre du go tra ja lo je Evrop sko pr ven stvo u Li tva ni ji.

Tr ku za me da qe, ali i pri li ku da se bo re za olim pij ske vi ze, ~ak 24 evrop ske re pre zen ta ci je po ~e le su jo{ 31. av gu sta, a da nas }e usle di ti ras plet. Vi ze za Lon don idu }e go di ne obez be di le su dve, po sve mu vi |e nom, naj bo qe re pre zen ta ci je ko je su na stu pi le u Li tva ni ji: [pa ni ja i Fran cu ska, a ve ~e ras }e, u fi na lu Evro ba ske ta, od lu ~i ti ko }e se u na red ne dve go di ne di ~i ti na zi vom evrop skog pr va ka. [pa ni ja bra ni zla to iz Poq ske 2009. go di ne, a Fran cu zi bi da, pr vi put u isto ri ji ba ske ta u ovoj ze mqi, za sed nu na pre sto.

Program Utakmica za 3. mesto 17.00: Makedonija – Rusija

Finale 20.00: [panija - Francuska [pan ci su fa vo ri ti u fi na lu.

Jed no stav no, re~ je o se lek ci ji ko ja ima ba{ sve, igra atrak tiv no i br zo, ume da se bo ri za re zul tat i do bro je vo |e na. Uosta lom, da li iko sum wa u eks tra kva li tet ko ji u ru ka ma ima ju zve zde po put Pau i Mar ka Ga so la, Ru di ja Fer nan de za, Ho zea Kal de ro na ili raz go ro pa |e nog Hu a na Kar lo sa Na va ra?

Ube |e ni smo da ta kvih po je di na ca ne ma i za i sta je “cr ve na fu ri ja” na do brom pu tu da u vi tri ne {pan skog sa ve za po dru gi put do ne se la ska vi tro fej.

Me |u tim, Fran cu zi ove go di ne ima ju ja ku re pre zen ta ci ju. Se lek tor Vin sent Ko le oku pio je go to vo sve naj bo qe igra ~e ko je “gal ski pe tlo vi” u ovom tre nut ku

Toni Parker

ima ju i, pred vo |e ni sjaj nim To ni jem Par ke rom, ne tre ba sum wa ti da }e ulo `i ti mak si mum da na pad nu i osvo je {pan sku tvr |a vu.

Adu te Fran cu ska, po red Par ke ra, ima i u sjaj nom Ni ko la su Ba tu mu, pa Zzo a ki mu Noi, Bo ri su Di ja ou, Nan du de Ko lou, Flo ra nu Pje tru su i Mi ka e lu @e la ba lu.

Ako bi smo se usu di li da prog no zi ra mo, ipak je ma la pred nost na stra ni [pa ni je. Wu pro na la zi mo u ~i we ni ci da ova re pre zen ta ci ja, s ma wim iz me na ma, ve} ~i tav niz go di na igra u istom sa sta vu. Se lek tor Ser |o Ska ri o lo uspe {no uskla |u je kva li tet i re zul ta te, pa ima ju [pan ci pra vo da se na da ju da ih na po bed ni~ kom pu tu ne }e za u sta vi ti ni ve ~e ra {wi ri val. [pa ni ja }e ima ti pred nost pod ko {e vi ma, jer bra }a Ga sol su u

ovom seg men tu do mi nant na na ~i ta vom Evro ba ske tu. Fran cu ska, osim Se ra fa na, ne ma kla si~ nog cen tra, ve} se osla wa na fan ta sti~ ne atlet ske spo sob no sti Di ja oa, Pje tru sa, Noe, Ba tu ma i @e la ba la. Ho ~e li wi ho va sko~ nost mo }i da pre vag ne u du e lu s vi so kom bra }om sa {pan ske stra ne, osta je nam da vi di mo.

I jo{ ne {to: u po sled wih ne ko li ko utak mi ca fan ta sti~ ne par ti je pru `a li su Na va ro i Fer nan dez i u{li su u for mu ko ju je Ska ri o lo i pri `eq ki vao. Ima li Ko le od go vor za ova dva ra sna strel ca, sa zna }e mo.

U pred i gri }e se sa sta ti Ma ke do ni ja i Ru si ja, u bor bi za bron za no od li~ je. U F gru pi dru ge fa ze, tek {u tem za tri po e na u po sled woj se kun di me ~a, Ru si su sla vi li, {to ja sno sve do ~i da sen za ci ja ovog Evro ba ske ta, se lek ci ja Ma ke do ni je, ima po ten ci jal da ih iz ne na di. U okvi ri ma re al no sti, Ru si ja je ve li ki fa vo rit, ima mno go du `u klu pu, ima jed nog An dre ja Ki ri len ka, ima sna gu ti ma i se lek to ra Dej vi da Bla ta… Me |u tim, ko bi nor ma lan, po sle sve ga {to su pri ka za li u pret hod nih 18 da na, smeo da ot pi su je Ma ke don ce? Ba{ ni ko!

Pi ta we je je di no ima ju li Me kej leb, An ti}, Ili jev ski i dru go vi do voq no sna ge u mi {i }i ma da na pra ve jo{ jed no pr vo ra zred no iz ne na |e we.

A. P.

Srbija u kvalifikacijama Ume sto na OI u Lon do nu, re pre zen ta ci ja Sr bi je bi na red nog le ta mo gla da se na |e u kva li fi ka ci ja ma za na red ni kon t i n en t al n i {am p i o nat u Slo v e n i j i. FI B A Evro pa za da nas je sa zva la kon f e r en c i j u za no v i n a r e, na ko joj }e bi ti sa op {te ni de ta qi si ste ma kva li fi ka ci ja za Evrop sko pr ven stvo u Slo ve ni ji 2013. go di ne. Pro pust da se pla s i r a j u me | u

{est naj bo qih na ak tu el nom Evro b a s ke t u, od v e { }e „or lo v e” u kva l i f i k a c i j e za EP, gde }e m o od m e r a v a t i sna ge i sa ne kim ze mqa ma u ko j i m a, mal t e n e, ni s mo ni zna li da se igra ko {ar ka.

Di rek tan pla sman na sle de }e EP obez be di }e [pa ni ja i Fran cu ska (si gur ni u~e sni ci Olim pij skih iga ra), Ru si ja, Ma ke do ni ja, Li tva ni ja i Gr~ ka (u~e sni ci do dat nih kva li fi -

ka ci ja za OI), Ve li ka Bri ta ni ja (do ma }in Olim pi ja de) i Slo ve ni ja kao or ga ni za tor.

Dru gim re ~i ma, bi }e mo pr vi „is pod cr te”, ma da ne ma lo gi ke da Ostr vqa ni do bi ju ula zni cu za EP. FI BA Evro pa sa op {ti }e i da li osta je pri kon cep tu od 24 se lek ci je, ko ji je pre mi jer no is pro ban ovog le ta i po ka za lo se da ima i „plu se va” i „mi nu sa”.

DANAS (18.15) UTAKMICA VOJVODINA SRBIJAGAS – PANATINAIKOS

Na otvarawu sezone evropski prvak

Lep {e otva ra we no ve se zo ne nim stru~ wa ci ma ka kav je Zzeq ko po klo ni ci ko {ar ke u No vom Sa Ob ra do vi}? du ni su mo gli da za mi sle. U go ste -Za na{ klub u ce li ni, a on da i no voj Voj vo di ni Sr bi ja gas sti `e za me ne kao tre ne ra, ve li ka je evrop ski {am pion Pa na ti na i ~ast {to }e mo ima ti pri li ku da kos, pred vo |en na {im tro fej nim igra mo pro tiv pr va ka Evro pe ko stru~ wa kom @eq kom Ob ra do vi jeg pred vo di ta ko us pe {an i ve li }em. Za to se o~e ku je da }e ve li ka ki tre ner po put Ob ra do vi }a – od sa la SPC “Voj vo di na” bi ti le po po pu we na i da }e broj ni gle da o ci po zdra vi ti igra ~e oba ti ma.

-Mi se ve} na la zi mo u fa zi od i gra va wa kon trol nih utak mi ca i do sa da smo igra li na jed nom tur ni ru u Ru mu ni ji, a od me ri li smo sna ge i s In |i jom, od no sno Pro le te rom iz Zre wa ni na – re kao je tre ner no vo sad skih cr ve no-be lih Si ni {a Ma ti}. – Iako da na {wi su sret ne }e ima ti tak mi ~ar ski zna ~aj, bi }e to le pa pri li ka na {im mla dim igra ~i ma da vi de gde se na la ze u od no su na zve zde Pred Novosa|anima: @eqko Obradovi} atin skog klu ba i ko li ko jo{ mo - go vo rio je Ma ti}. – Ne pru `a ju se ra ju da ra de da bi im se pri bli - ba{ ~e sto ova kve pri li ke i si `i li. gur no je da }e mo po ku {a ti da {an Si gur no je da je ova utak mi ca su is ko ri sti mo i da se su prot sta iza zov za sve qu de u klu bu, na rav - vi mo igra~ kim ve li ~i na ma po put no i za vas li~ no, po {to se ne pru - Di ja man ti di sa, Ba ti sta i osta lih `a ~e sto mo gu} nost da igra te s zve zda ko je PAO ima u sa sta vu. evrop skim ve li ka ni ma, kao ni da Znam da se oni na la ze u Sr bi ji na od me ra va te sna ge s ta ko tro fej - pri pre ma ma i na dam se da su zdra -

vi i da }e se da nas po ja vi ti na te re nu. Uz to, o~e ku jem da }e mo i mi na stu pi ti kom plet ni, iako od re |e nih pro ble ma sa sto ma~ nim gri pom ima Slo bo dan Dun |er ski.

Utak mi ca se igra u ve li koj sa li Spen sa. O~e ku je te li do bru po se tu, po {to }e ovo bi ti pri li ka i da Voj vo di na Sr bi ja gas pred sta vi svoj no vi tim?

-Si gur no je da o~e ku je mo do sta gle da la ca na tri bi na ma – ob ja snio je Ma ti}. – Re kao sam da }e na {i igra ~i ima ti pri li ku da igra ju sa zve zda ma evrop ske ko {ar ke, da }u ja mo }i da se nad me }em s naj bo qim evrop skim tre ne rom, a i no vo sad ska pu bli ka, ube |en sam, pro na }i }e mo tiv za do la zak u sa lu u to me da ne ma ~e sto pri li ku da vi di u`i vo tim ta kvog rej tin ga ka kav ima Pa na ti na i kos. Za to se na dam le poj po se ti, a tre ba da pod se ti mo i na ~i we ni cu da uku pan pri hod od pro da tih ula zni ca ide u hu ma ni tar ne svr he, pre ci zni je fon da ci ji “Otvo re na vra ta”.

Me~ Voj vo di na Sr bi ja gas – Pa na ti na i kos po ~i we u 18.15 ~a so va, a ula zni ce po ce ni od 300 di na ra mo gu da se ku pe na bla gaj ni Spen sa.

A. P.

SPORT

c m y

dnevnik

17

nedeqa18.septembar2011.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[E U AUSTRIJI I ^E[KOJ

Orlovi preko Rusa do finala Srbija - Rusija 3:2 (25:23, 17:25, 22:25, 32:30, 15:13) BE^: Ha la „Vi ner {tad”, gle da la ca: 8.200, su di je: Ho bor (Ma |ar ska), Hu dik (^e {ka).

SR BI JA: N. Ko va ~e vi} 20, U. Ko va ~e vi}, Pet ko vi} 1, Ter zi}, Stan ko vi} 10, Ni ki} 14, Mi ti}, Ra {i}, Miq ko vi} 28, Sta ro vi}, Pod ra {~a nin 6, Ro si} (l).

RU SI JA: Ili nih, @i ga lov, Apa li kov 1, Htei 20, Gran kin 1, Si vo `e lez, Bir ju kov 18, So ko lov (l), But ko, Mu ser skij 12, Mi haj lov 24, Vol kov 11.

Od boj ka {i Sr bi je na pra vi li su pra vi pod vig i pla si ra li se u fi na le Evrop skog pr ven stva po sle jo{ jed nog pe to se tov nog tri le ra, a po be |en je po bed nik Svet ske li ge Ru si ja. Bi }e to tre }i put da su na {i od boj ka {i u fi na lu (igra li 1997. i 2001. go di ne). Or lo vi su po ka za li da su kost u gr lu Ru si ma, a pro {le go di ne su ih iz ba ci li u ~e tvrt fi na lu Svet skog pr ven stva. Na -

Miq ko vi} ko li ko-to li ko pa ri rao. Mi haj lov je do mi ni rao u na pa du i la ko su Ru si odo le va li na {im ata ci ma. Na pa li su Ru si ser vi si ma pri ma ~e Ni ki }a i Ko va ~e vi }a ko ji su bi li is kqu -

Dana{wi program Me~ za 3. mesto Poq ska - Ru si ja Finale Sr bi ja - Ita li ja

(15) (18)

~e ni u na pa du, a ka da je i kon cen tra ci ja pa la Pet ko vi }u, ni je bi lo re al no za o~e ki va ti da se od u pre mo za huk ta loj ru skoj ma {i ni. Ta da je zbor wa ju pred vo dio teh ni ~ar But ko, ko ji je do bro za me nio Gran ki na. ^ak pet me~ lop ti ni su is ko ri sti li Ru si u ~e tvr tom se -

Bori~i} prvi potpredsednik CEV-a Jo{ jed no ve li ko pri zna we za srp sku od boj ku i Alek san dra Bo ri ~i }a. Pred sed nik Od boj ka {kog sa ve za Sr bi je Alek san dar Bo ri ~i} iza bran je na kon gre su Evrop ske od boj ka {ke fe de ra ci je (CEV) u Be ~u za pr vog pot pred sed ni ka te or ga ni za ci je. Za pred sed ni ka CEV po no vo je iza bran An dre Me jer, ko ji }e sle de }e go di ne bi ti kan di dat CEV na iz bo ri ma za pred sed ni ka Svet ske od boj ka {ke fe de ra ci je (FIVB).

Uko li ko Me jer po sta ne pr vi ~o vek FIVB, we go vo me sto tre ba lo bi da pre u zme Bo ri ~i} kao pr vi pot pred sed nik CEV. {i mom ci }e se da nas s Ita li ja ni ma bo ri ti za evrop sko zla to.

Po ve li su na {i mom ci po sle sjaj ne igre u za vr {ni ci pr vog se ta, iako su bi li u za o stat ku od {est po e na (7:13). Ru si su po ~e li sa to pov skim ser vi si ma i blo kom i na pra vi li raz li ku.

Od li~ na par ti ja Ni ko le Ko va ~e vi }a i so lid no iz da we Ni ki }a na ja vi li su mo gu }i pre o kret.

Ka da nam je blok pro ra dio sti gli smo do 18:18, a po tom i po sle Miq ko vi }e ve bom be po ve li 21:19. Stao je ser vis Ru si ma, a od lu ~i la je gre {ka Gran ki na ko ji je lop tu sku vao u aut. Ni ki} je bio si gu ran na set lop ti.

Dru gi i tre }i set pro {li su u do mi na ci ji Ru sa. Mno go bo qe su ser vi ra li, igra li bez gre {ke u na pa du, a s na {e stra ne je sa mo

tu. Vo di li su na {i mom ci na star tu se ta (5:2, 9:6) ka da je po no vo na{ blok bio ak ti van, ali po sle dve gre {ke Miq ko vi } a sti g lo je iz j ed n a ~ e w e (11:11). Za vr {ni ca se ta bi la je za in frakt, oba ti ma osva ja la su po e ne u se ri ja ma po dva i re z ul t at s ka klac k a l i c a tra ja la je sve do 30:30. Stan ko vi} je iz blo ki rao Vol ko va za pe tu set lop tu, a gre {kom Mi haj lo va su or lo vi sti gli do taj-brej ka. Me wao je iKo la ko vi} i pru `ao {an su Ter zi }u i Ra {i }u da ser vi ra ju, a Mi ti }u da u|e na blok i sve je to bi lo vred no lu tri je pe tog se ta.

Ve o ma br zo smo po ve li 4:1 u za kqu~ nom se tu. Is ko ri sti li smo kon tre, Pet ko vi} je blo ki -

Ra dost na {ih od boj ka {a

rao i to je bi lo do voq no za bo qi po ~e tak. Dva po e na vi {ka za dr `a li smo do 8:6 i pro me ne stra na, utr ki va li su se ko rek to ri Miq ko vi} i Mi haj lov ko }e ima ti vi {e po e na, ali je na{ ka p i t en bio za ni j an s u uspe {ni ji. Ni ki} je po tom re a li zi vao kon tru, a Stan ko vi} iz blo ki rao i po be gli smo na ve l i k a ~e t i r i po e n a vi { ka.

Ras pu cao se uz Miq ko vi }a i

Italija - Poqska 3:0 (25:22, 25:21, 25:20) BE^: Ha la „Vi ner {tad”, gle da la ca: 6.200, su di je: Pi a set ski (Be lo ru si ja), Lo de rus (Ho lan di ja).

ITA LI JA: Ma stran |e lo 9, Pa ro di 4, Ba ri (l), La sko 17, Ma ru ti, Zaj cev 2, Bo ni fan te, Sa va ni 16, Bu ti, Tra vi ca 6, Bi ra re li 4, Sa bi.

POQ SKA: No va kov ski 5, Gru {ka, Ko sok 3, Ku rek 7, Ja ro{ 10, Mi ka, Dri `ga, Ku bi ak 7, Ru ~i ak, @ga dlo 2, Ig wa ~ak (l), Ma zdo nek 10.

IZ STRU^NOG UGLA: SLOBODAN BO[KAN

Igra koja impresionira Ita li ja ni su la ga no do bi li Poq sku?

- O~e ki vao sam ja ~i ot por Po qa ka, ali je Ita li ja za i sta od i gra la kva li tet no. La sko i Tra vi ca su ve li ko osve `e we za azu re i mi slim da su za slu `e no u fi na lu.

Ka ko vi di te da na {we fi na le?

- Ita li ja ni i mi ga ji mo sli ~an stil od boj ke.

Ne ma mo pre vi {e vi sko ih igra ~a, a sa da smo na po zi ci ja ma pri ma ~a i sred wih blo ke ra go to vo iz jed na ~e ni. Na {a naj ve }a pred nost je is ku stvo i kva li tet Miq ko vi }a u od no su na La ska.

U~e stvo va li ste u osva ja wu za sa da je di ne zlat ne me da qe na EP, {ta pred vi |a te u fi na lu?

- Jed no fi na le smo iz gu bi li do Ho lan di je, a 2001. go di ne smo u fi na lu do bi li Ita li ja ne 3:0.

Ve ru jem da }e mo po be di ti i to s 3:1 - ja san je bio Bo {kan.

Ni je krio za do voq stvo na{ pro sla vqe ni od boj ka{ Slo bo dan Bo {kan ve li kom po be dom Sr bi je nad Ru si jom i pla sma nom u tre }e u isto ri ji fi na le Sta rog kon ti nen ta. Is ti ~e da je to za slu ga ce log ti ma.

- Mom ci su od i gra li od li~ no, go to vo u sva kom seg men tu. Ru si su uze li Svet sku li gu i to im je bio za ma jac za Evrop sko pr ven stvo i ni je bi lo ni ma lo la ko pa ri ra ti ta ko ja koj eki pi. Sve {to smo pred vi |a li se ob i sti ni lo, Ru si su od li~ no ser vi ra li, ko ri sti li blok i ja ke kon tre, a teh ni ~ar Bup ko je ve o ma za slu `an {to su po ve li (2:1). Ka da smo uhva ti li we go vo di za we, pro i gra li smo. Ima li smo Miq ko vi }a kao pred vod ni ka, ali je ceo tim od i grao od li~ no. Tre ba po hva li ti Ni ki }a i Ko va ~e vi }a i sred we blo ke re Stan ko vi }a i Pod ra {~a ni na na rav no i Pet ko vi }a. Svi su da li svoj do pri nos po be di.

Ni ki} i bi li ve o ma do bra op ci ja u na pa du.

Ni su Ru si hte li la ko da se pre da ju i po ja ~a li su ser vis i igru u po qu, pa su la ga no krc ka j u } i za o s ta t ak do { li do

13:13. Po mo gle su im i na {e gre {ke (Ni ki} i Miq ko vi}), a po sle ser vis gre {ke Ili ni ha Sr bi ja je do {la do pr ve me~ lop te. Po ma lo spor na su dij ska od lu ka, po sle sme ~a Mi -

haj lo va, na {la je put na na {u stra nu i or lo vi su do le te li do ve li kog uspe ha i pri li ke da se bo re za pr va ka Sta rog kon ti ne ta.

M. Risti}

POLUFINALE DEJVIS KUPA: SRBIJA -ARGENTINA (1:2)

Dubl vratio nadu U pe tak smo, po sle dva po ra za u sin glu, bi li „na apa ra ti ma”, ali nas je dubl u su bo tu vra tio u `i vot! Sr bi ja je i da qe u igri za od bra nu ti tu le u Svet s koj gru p i Dej vis ku p a.

Nenad Zimowi} i Viktor Troicki pobedili su Huana Inasija ^elu i Huana Monaka maksimalnim rezultatom 3:0 (7:6, 6:4, 6:2), pa je sada rezultat polufinala protiv Argentinaca 1:2!

Odluka }e pasti danas, kada bi prvi singl trebalo da igraju Novak \okovi} i Huan Martin Del Potro, a ako ne bude gotovo, odnosno ako \okovi} izjedna~i na 2:2, usledi}e dramati~an peti duel u kojem }e se sastati Janko Tipsarevi} i David Nalbandijan.

U prvom setu, u dramati~nom taj-brejku, na{ dubl bio je smireniji i koncentrisaniji 7:6 (7:4). Do tog trenutka, nijedan tim nije imao ni brejk loptu! U taj-brejku, na{ dubl poveo je 3:0, argentinski uzvratio sa ~etiri uzastopna poena, ali su posledwu re~ imali Zimowi} i Troicki, koji su sa ~etiri poena u nizu do{li do dragocenog vo|stva. U fini{u prvog seta, atmosfera su prili~no zakuvala u Areni,

Viktor Troicki i Nenad Zimowi}

{to su posle pozori{ne atmosfere u petak i zahtevali ~lanovi na{eg Dejvis kup tima, ali je onda do{lo do paradoksalne situacije da su sa na{e klupe smirivali publiku!? Za to vreme, argentinski navija~i radili su ono {to najboqe znaju - navijali fudbalski.

U drugom setu, prvo je Srbija stigla do brejk lopte pri rezultatu 1:1, ali je Argentina prva napravila brejk i povela 4:1. Tu su se Zimowi} i Troicki zainatili i vezali pet gemova u nizu za 6:4 i vo|stvo od 2:0 u setovima.

Zimowi} je vodio glavnu re~, {to je bilo i o~ekivano posle slabog nastupa Troickog u petak protiv Nalbandijana.

Vremenom, samopuzdawe Troickog poraslo je i on je sjajno odigrao nekoliko kqu~nih poena, {to je bio uvod u potpunu dominaciju na{eg tima u tre}em setu.

Kako su zavr{ili drugi, tako su Zimowi} i Troicki otvorili tre}i set, u kojem su odmah napravili brejk i potom ga rutinski ~uvali do 4:2, kada su „napali” servis ^ele, brejknuli ga (5:2) i onda odmah

zavr{ili posao i dobili prvi zajedni~ki me~ u Dejvis kupu posle dve i po godine - 6:2!

Dakle, kraq je `iv!

Ako nismo navikli na 0:2 u petak, rezultat 1:2 posle dva dana nije do sada bio „ni{ta stra{no” za Srbiju.

Podsetimo, pro{le sezone i ^esi u polufinalu i Francuzi u finalu, imali su prednost pred nedequ u Areni, ali su potom gubili oba singla. Imaju li na{i momci snage za tre}i uzastopni „kambek”? Nadamo se da imaju!

- Ovo mi je trebalo, ovakva pobeda. Zaista bila je sjajna atmosfera, igrali smo odli~no i zaslu`eno pobedili. Nadam se da }emo preokrenuti sve u na{u korist i do}i do novog finala”, rekao je Troicki.

Wegov partner, Zimowi}, nada se da }e Srbija udanas mo}i da ra~una na Novaka.

- Drago mi je da smo odigrali ovako. Odli~no je to i zbog Viktora, zbog wegovog samopuzdawa.Nadam se da }e Novak biti u mogu}nosti da igra, ni{ta jo{ nije gotovo. Ovo je lepota igrawa u Dejvis kupu.

Publika bila fenomenalna, a mi }emo dati sve od sebe i nadamo se da }emo od publike dobiti podr{ku koju

Polufinale Srbija - Argentina 1:2 Petak Tro ic ki - Nal ban di jan Tip sa re vi} - Del Po tro

Subota

4:6, 6:4, 2:6, 3:6 5:7, 3:6, 4:6

Zi mo wi}, Tro ic ki - ^e la, Mo na ko

Nedeqa

\o ko vi} - Del Po tro Tip sa re vi} - Nal ba di jan

7:6, 6:4, 6:2 (13) ( sle di)

[panija - Francuska 2:1 Petak Na dal - Ga ske Fe rer - Si mon

Subota

F. Lo pez, Ver da sko - Qo dra, Con ga

Da nas

Na dal - Si mon Fe rer - Ga ske

6:3, 6:0 6:1 6:1, 6:4, 6:1 1:6, 2:6, 0:6 (12 (sle di)

Plej of za opstanak Ru mu ni ja - ^e {ka Ru si ja - Bra zil Iz rael - Ka na da Ju `na Afri ka - Hr vat ska

0:3 1:2 1:2 1:2

zaslu`ujemo kao {ampioni sveta. - rekao je najiskusniji u na{em timu.

Selektor Bogdan Obradovi} rekao je: - Lak{e se di{e. Drago mi je {to je Nenad odigrao fenomenalno i {to se Viktoru podiglo samopouzdawe.

^i le - Ita li ja Ja pan - In di ja Bel gi ja - Austri ja Austra li ja - [vaj car ska

0:2 2:1 1:2 2:1

Na pitawe: „Da li }e igrati Novak u nedequ?”, selektor je ostao nedore~en.

- [to se ti~e Novaka, on nam poma`e samim tim {to je ovde sa nama. Va`no je da je u timu, da nas podr`ava. Novak }e probati da udari par loptica da vidi kako se ose}a. Vide}emo.

18

sport

nedeqa18.septembar2011.

REVIJALNA UTAKMICA U KAUNASU

Srp ski klin ci si ja li Dan uo~i me ~e va za me da qe na EP u Li tva ni ji, od i gra na je U-18 Ol star utak mi ca ta le na ta sa ce log kon ti nen ta, ko je je se lek ti rao Sve ti slav Pe {i}. Iako re vi jal na, utak mi ca je bi la bor be na i

smo sa po la ko {a, me |u tim, bit ni je je da smo Ne nad, Cve le i ja pred sta vi li Sr bi ju u ja ko do brom sve tlu. - re kao je Mi ci}, plej mej ker Me ga Vi zu re. -Vi de lo se da smo oko sni ca plej mej ker ske po zi ci je u svom uz ra stu na ni vou Evro pe, {to je do bro za

- Le pa ma ni fe sta ci ja i pri li ka da vi di mo {ta smo ra di li i ko li ko smo na pre do va li. Pre za do vo qan sam {to je bi la pu na ha la, bi lo je stvar no le po igra ti.

Po sta vqe no mu je pi ta we da li ma {ta da za i gra na Evro ba ske tu se ni o ra?

Aleksandar Cvetkovi}

kraj we ne iz ve sna. Pla vi tim po be dio je Be le ko {em Alek san d ra Cvet k o v i } a - 81:80.

Cvet ko vi} (9p, 5sk, 3as) i Ne nad Mi q e n o v i} (12p, 3as) igra li su za po bed ni~ ki, a Va si li je Mi ci} (8p, 3as) za po ra `e ni tim.

- Od Sve ti sla va Pe {i }a smo do bi li za da tak da od i gra mo tak mi ~ar sku utak mi cu, {to po ka zu je i ko na~ ni re zul tat. Iz gu bi li

bu du} nost srp ske ko {ar ke. Va lan ~u nas je pret pro {le go di ne bio MVP ove utak mi ce, ka sni je je za i grao za pr vi tim i na dam se da }e bar ne ki od nas tro ji ce isto ta ko po sta ti ’A’ re pre zen ta ti vac svo je ze mqe. - do dao je Mi ci}.

Cvet ko vi} je po sle iz bo ra u ide al nu pe tor ku Svet skog ju ni or skog {am pi o na ta u Le to ni ji po tvr dio re no me.

- Pr vo da se do ka `em i uop {te da iz bo rim me sto u ti mu Cr ve ne zve zde. Imam ve li kog tre ne ra po red se be i ube |en sam da }e mi rad sa wim po mo }i da po sta nem bo qi ko {ar ka{.

No vi ~lan Par ti za na Ne nad Mi qe no vi} bio je im pre si o ni ran ma sov nim do la skom Li tva na ca na utak mi cu, ko ja je po ~e la u 13 ~a so va po lo kal nom vre me nu.

PARTIZAN NE MO@E DA IGRA U L[ NA BAWICI I U PIONIRU

Cr no-be li tra `e dvo ra nu

EHF (Evrop ska ru ko met na fe de ra ci ja) oba ve sti la je Par ti zan da ne }e mo }i da igra me ~e ve Li ge {am pi o na pri ja vqe nim dvo ra na ma, od no sno na Ba wi ci ili Pi o ni ru. U sa op {et wu EHF-a sto ji da Ba wi ca ne is pu wa va stro ge kri te ri ju me za me ~e ve naj ja ~eg evrop skog tak mi ~e wa, dok je Pi o nir ot pao jer EHF ne `e li da cr nobe li igra ju van pred vi |e nih ter mi na.

Zbog sve ga na ve de nog Par ti zan je pri nu |en da do po ne deq ka pro na |e dvo ra nu u ko joj }e da bu de do ma }in Dan ci ma i Ma |a ri ma u Li gi {am pi o na.

Par ti z an je od ~el n i k a evrop ske „ku }e ru ko me ta” za tra `io da pr ve dve utak mi ce kao do ma }in od i gra u po ne de qak 3. i 24. ok to bra u „Pi o ni ru”, ali je EHF od bi la ovaj pred log, jer su ter mi ni za te me ~e ve od 29. sep tem bra do 2. ok to bra, od no sno od 19. do 23. ok to bra.

Na ras po la ga wu sa da osta ju Be o grad ska are na, ni {ki ^a ir i vr {a~ ki Mi le ni jum.

„O~i gled no EHF `e li da nam ote `a igra we u Li gi {am pi o na, da slu ~aj no ne ko ga ne po be di mo.

Iz gle da da smo im po re me ti li ne ke pla no ve oko to ga ko tre ba da igra u eli ti. Ve ro vat no su ve} vi de li Ta tra na u grup noj fa zi. Ako su mi sli li da }e mo da od u sta ne mo, grd no su se pre va ri li. Mi smo Sr bi!”, ka `e di rek tor cr no-be lih Alek san dar Bla go je vi}.

On is ti ~e da }e od lu ka EHF da bu de sa mo do dat ni mo tiv we go vim ru ko me ta {i ma da na pra ve jo{ ne ku sen za ci ju.

Kejsi Stoner

tu ove se zo ne, na kva li fi ka ci ja ma pred za Ve li ku na gra du Ara go na. Sto ner je ostva rio vre m e 1:48.451 mi n ut, sko ro 0,3 se kun de br `e od dru g o p l a s i r a n o g Da n i j a Pe d ro se. Tre }e me sto za u zeo je Ame ri k a n ac Ben Spiz.

A k t u e l n i {am pion Hor he Lo r en c o, ko j i je du g o imao naj bo qe vre me u

NOVOSA\ANI PROTIV NOVAJLIJE NA PREMIJERI

Po be da im pe ra tiv

Ru ko me ta {i Voj vo di ne na kon dva me se ca na por nih pri pre ma sprem no do ~e ku ju start Su per li ge Sr bi je. No vo sa |a ni da nas u po sled woj utak mi ci pr vog ko la go stu ju u Be o gra du na Ba wi ci pro tiv no vaj li je u li gi Obi li }a. Cr ve no -be li su to kom le ta re no vi ra li eki pu i stru~ ni {tab, do ve de no je de vet igra ~a, a stru~ ni {tab na ~e lu sa tre ne rom \or |em ]ir ko vi }em ima za da tak da u skla du sa am bi ci ja ma, eki pu

U Par ti za nu su qu ti jer su oba ve {te we do bi li pri li~ no ka sno, a do po ne deq ka u 12 sa ti mo ra ju de fi ni tiv no da od lu ~e gde }e ugo sti ti ri va le u Li gi {am pi o na - Ko pen he gen i Pik Se ged.

- Mo ra mo da vi di mo ko je su ha le slo bod ne. Po treb no je pu no to ga ura di ti, a na red na dva da na su ne rad na. - re vol ti ran je Bla go je vi}.

Par ti zan }e igra ti u Gru pi D, gde su po red srp skog {am pi o na jo{ Mon pe qe, Ko pen ha gen, Kil, Ade mar Leon i Pik Se ged.

Sto ne ru pol po zi ci ja u Ara go nu Austra lij ski mo to c i k li s ta Kej s i Sto n er osvo j io je pol po zi ci ju, de ve -

- Ve li ka je stvar igra ti u ova kvom am bi jen tu, pred 10.000 qu di. Li tva ni ja je jo{ jed nom po ka za la ko li ka je ko {ar ka {ka ze mqa. Me ni je bi la pri vi le gi ja da bu dem u~e snik Ol star utak mi ce i si gu ran sam da }e svi ko ji su igra li po ne ti ku }i sjaj ne uspo me ne.

Mi qe no vi} je re kao da je bor ba za po be du bi la `e sto ka, jer su mla di ko {ar ka {i `e le li da se odu `e pu bli ci za po dr {ku.

Za mo qen da upo re di srp ski trio sa osta lim igra ~i ma u Ka u na su, re kao je „da smo u ran gu sa osta li ma {to se ti ~e fi zi~ ke pri pre me, ali da smo po ta len tu is pred”.

- Ve ru jem da nas tro ji ca uz do bar rad i zdra vqe mo `e mo da bu de mo oko sni ca re pre zen ta ci je Sr bi je u na red nim go di na ma.

Na rav no, mo ra mo da se na met ne mo tre ne ri ma u klu bo vi ma za ko je igra mo. Ja se na sva kom tre nin gu bo rim da po ka `em Vla di Jo va no vi }u da imam me sta me |u 12 na red ne se zo ne.

Svi na {i ju ni o ri pra ti li su me ~e ve „or lo va” na Evro ba ske tu do ~e tvrt fi na la, ko je su pro pu sti li zbog pu to va wa. Sma tra ju da smo ima li kva li tet za bo qi re zul tat, ali da }e se re pre zen ta ci ja is ku pi ti pr vom pri li kom.

- Mi slim da je pre lom na za ova kav pla sman bi la utak mi ca pro tiv Fran cu ske. Po sle je na le te la Li tva ni ja ko ja je ima la ne ve ro vat no {u ter sko ve ~e, on da [pa ni ja, sa mo po u zda we je opa lo, ali {ta je tu je. Bi }e jo{ {an si da se ne {to ura di. - za kqu ~io je Mi qe no vi}.

Ol star utak mi ca u Ka u na su oku pi la je naj za pa `e ni je ak te re U-19 Svet skog pr ven stva i U-18 {am pi o na ta Evro pe, odr `a nih ovog le ta.

kva li fi ka ci ja ma, na kra ju je bio ~e tvr ti.

Tr k a za Ve l i k u na g ra d u Ara go na vo zi }e se da nas od 14 sa ti.

Re z ul t a t i kva l i f i k a c i j a za Ve li ku na gra du Ara go na: 1. Kej si Sto ner (Austra li ja) Rep sol Hon da 1:48.451, 2. Da ni Pe dro sa ([pa ni ja) Rep sol Hon d a + 0.296, 3. Ben Spiz (SAD) Ja ma ha + 0.704, 4.

Hor he Lo ren co ([pa ni ja) Ja ma ha + 0.819, 5. An drea Do vi ci o zo (Ita li ja) Rep sol Hon da + 0.921, 6. Mar ko Si mon ~e li (Ita li ja) San Kar lo Hon -

do ve de do sa mog vr ha ta be le.

Pr va sta ni ca na ovom pu tu je Ba wi ca, a u ka kvom ras po lo `e wu i sa ka kvim sna ga ma ras po la `e uo~i da na {we pre mi je re u pre sto ni ci, ]ir ko vi} ka `e: - Ide mo na po be du u Be o gra du, u to ne ma sum we. Mi slim da smo kva li tet ni ja i kom plet ni ja eki pa od do ma }i na. Ni ko ga ne pot ce wu je mo, ali se uzda mo u sna gu ko le ki ti va. Mi slim da je na{ mak si mum ve }i od wi ho vog. Na ras po la ga wu ima m o 16 igra ~ a, je d i n o }e Mi lo{ Mi lo {e vi} osta ti u No v om Sa d u po { to je pod iwek ci ja ma, a we gov po vra tak na par ket o~e ku je mo od utor ka - ka zao je {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne.

I. Grubor

dnevnik

JELEN SUPERLIGA - 5.kolo NO VI SAD: Voj vo di na - OFK Be o grad si no} SU BO TI CA: Spar tak ZV - Slo bo da PS 0:0 BE O GRAD: Par ti zan - Haj duk si no} IVA WI CA: Ja vor - No vi Pa zar 1:0 (0:0) BE O GRAD: Rad - Ja go di na 1:2 (0:0) SME DE RE VO: Sme de re vo - Me ta lac 1:0 (0:0) BOR ^A: BSK - Rad ni~ ki 1923 0:0 ^A ^AK: Bo rac - Cr ve na zve zda 0:3 (0:2) 1. Haj duk 4 4 0 0 9:3 12 2. Cr ve na zve zda 5 4 0 1 8:2 12 3. Par ti zan 4 3 0 1 10:2 9 4. Rad ni~ ki 1923 5 2 3 0 9:4 9 5. Spar tak ZV 5 2 3 0 5:1 9 6. Slo bo da 5 2 3 0 7:5 9 7. Sme de re vo 5 3 0 2 4:5 9 8. Voj vo di na 4 2 2 0 9:3 8 9. Rad 5 2 0 3 9:6 6 10. OFK Be o grad 4 2 0 2 6:7 6 11. Ja vor 5 2 0 3 5:9 6 12. Bo rac 5 1 1 3 3:6 4 13. Ja go di na 5 1 1 3 3:6 4 14. BSK Bor ~a 5 0 2 3 1:7 2 15. Me ta lac 5 0 1 4 1:9 1 16. No vi Pa zar 5 0 0 5 0:14 0 U sle de }em ko lu (24/25. sep tem bra) sa sta ju se: KU LA: Haj duk Cr ve na zve zda, JA GO DI NA: Ja go di na - Voj vo di na, BE O GRAD: Par ti zan - Rad, OFK Be o grad - Spar tak ZV, U@I CE: Slo bo da PS - Ja vor, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Sme de re vo, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Bo rac, LU ^A NI: Me ta lac - BSK Bor ~a.

EVROPSKO PRVENSTVO U PLOVDIVU (16-18. SEPTEMBAR)

Pet srp skih po sa da u fi na lu Po sle ~e tver ca bez kor mi la ra i `en skog dubl sku la u fi na le Evrop skog pr ven stva u Plov di vu (Bu gar ska) pla si ra li se i dvo jac bez kor mi la ra, ~e tve rac bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e i mu {ki dubl skul, a je di no ~e tve rac skul }e se tak mi ~i ti u B fi na lu.

Dvo jac bez kor mi la ra Ni ko la Sto ji} i Jo van Po po vi} za u zeo je dru go me sto u po lu fi na lu u vre me nu 6:41,61 mi nu ta i sti gao do fi na la. Pr va je kroz ciq pro {la Gr~ ka re zul ta tom 6:38,26 mi nu ta, a tre }a Poq ska u vre me nu 6:44,80. Na kon lo {e tr ke u kva li fi ka ci ja ma, mu {ki dubl skul Mar ko Mar ja no vi} i Du {an Bo gi }e vi} je za bli stao u re pe sa `u, za u zev {i dru go me sto u vre me nu 6:33.42 mi nu ta, {to im je obez be di lo me sto u fi na lu ko je je na pro gra mu da nas.

Us pe {an je bio i ~e tve rac bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e Mi lo{ To mi}, Mi lo{ Sta no je vi} Ne nad Ba bo vi}, Ne ma wa Ne {i}, ko ji je su per i or no do {ao do fi na la sti gav {i u dru goj gru pi re pe sa `a kao pr vi na ciq u vre me nu 6:16.49 mi nu ta.

- Ima mo pet po sa da u fi na lu i pre sve ga o~e ku je mo da sve iz ve sla ju svoj ma ki smum. Vi {e ne ma bi lo ka kvih kal ku la ci ja.

Svi ~am ci }e ima ti za da tak da na pad nu me da qe, a ko joj od wih }e po }i za ru kom da se do ko pa po sto qa osta je da se vi di. Ne `e lim ni {ta da prog no zi ram.

Kon ku ren ci ja je ja ka, a u fi na li ma i naj ma wa sit ni ca mo `e da od lu ~i da li }e{ bi ti po sled wi ili pr vi - is ta kao je se lek tor Ne boj {a Ili}.

Di rek tan pre nos svih fi nal nih tr ka u Plov di vu je da nas na Euro spor tu.

J. G.

ME\UNARODNA REGATA „KUP VOJVODINE 2011”

Tri jumf No vo sa |a na Voj vo di na iz No vog Sa da po bed nik je 4. me |u na rod ne re ga te „Kup Voj vo di ne 2011” u ka ja ku i ka nuu na mir nim vo da ma. Na Du na vu u No vom Sa du nad me ta lo se oko 200 tak mi ~a ra iz 12 klu bo va iz Hr vat ske, Ma ke do ni je i Sr bi je, a or ga ni za tor i do ma }in KKK Voj vo di na do bio je naj vi {u oce nu.

- Ve li ku za hval nost du gu je mo Grad skom ze le ni lu i Grad skom se kre ta ri ja tu za sport i omla di nu, ko ji su nam po mo gli da se ovo tak mi ~e we odr `i na vi so kom ni vou re kao je di rek tor No vo sa |a na Bo ra Si bin ki}.

Pla sman po di sci pli na ma K1 500 - pi o ni ri: 1. Bo jan Mi lin ko vi} ([a bac), 2. Ar bad Var tu{ (Ti sin cvet), 3. Ba la` Ke~ ke{ (Ti sin cvet), pi o nir ke: 1. Bi qa na Re li} (Be ~ej), 2. Pe tra Ba la` (Brat stvo), 3. Qi qa No vi} (Be ~ej), ka de ti: 1. \or |e Pe tro vi} (Zmaj), 2. Ako{ Ka sa{ (Ti sin cvt), 3. Uro{ Stan ko vi} (Ze mun), ka det ki we: 1. Mi li ca La zor (Voj vo di na), 2. Bi qa na Re li} (Be ~ej), 3. Vi o le ta Tan da ri (Brat stvo), ju ni o ri: 1. Vla di mir Ta ru ba rov (Voj vo di na), 2. Vo ji slav Ge or gi je vi} (Voj vo di na), 3. Ra do van \u ki} (Pa no ni ja), ju ni or ke: 1. Mi li ca La zor (Voj vo di na), 2. Bi qa na Re li} (Be ~ej), 3. [a rol ta ^a ko (Ti sin cvet), se ni o ri: 1. Mar ko Li po vac (Mar so ni ja), 2. Ne ma wa Ra ji no vi} (Zor ka), 3. Alek san dar An |el ko vi} (Ze mun), ve te ra ni: 1. Sa {a Rad ma no vi} (Val), 2. Vuk Ta tar (Voj vo di na), 3. Zdrav ko Zva~ ko (Mar so ni ja).

K2 500 m - ka det ki we: 1. M. La zor/B. Ta tar (Voj vo di na), 2. B. Re li}/Q. No vi} (Be ~ej), 3. V. i B Tan da ri (Brat stvo), ka de ti: 1. U.

Stan ko vi}/B. Gru bi {i} (Ze mun), 2. A. Few ve {i/A. Ka sa{ (Ti sin cvet), 3. B. Sto ja nov/\. Pe tro vi} (Zmaj), ju ni o ri: 1. V. To ru ba rov/V. Ge or gi je vi} (Voj vo di na), 2. A. An |e li o vi}/U. Stan ko vi} (Ze mun), 3. S. ^a ko/A. Ka sa{ (Ti sin cvt), ju ni or ke: 1. Re li}/No vi} (Be ~ej), 2. M. La zor/K. Pe tro vi} (Voj vo di na), 3. [. ^a ko/A. Few ve {i (Ti sin cvet), se ni o ri: 1. M. Li po vac/M. Ivi} (Mar so nia), 2. P. Jo va nov/S. Bor ~i} (Voj vo di na), 3. N. Ra da no vi}/V. To ru ba rov (Voj vo di na) .

MK 500 m - de voj ~i ce: 1. Va ne sa Tot (Mar so ni ja), 2. Ma ri ja Ta tar (Voj vo di na), 3. Ma ri ja Be li} (Be gej), de ~a ci 2000-2001.: 1. Vil mo{ Or van (Be gej), 2. Og wen Si bin ki} (Voj vo di na), 3. Di mi tri je No va ko vi} (Voj vo di na), de ~a ci 1998-1999 : 1. An drej Kor da (Voj vo di na), 2.

Ste fan Jo va no vi} (Be gej), 3. Sr |an Put nik (Voj vo di na), de ~a ci 1998-1999: 1. Te o dor Ka li} (Voj vo di na), 2. Pe |a Mar ko vi} (Voj vo di na), 3. Kri sti jan Mol nar (Voj vo di na).

C1 500 m - ju ni o ri: 1. Be san Le {i (Drim), 2. Jo sip Mi ki} (Mar so ni ja), 3. Ivan Mi ki} (Mar so ni ja), se ni o ri: 1. An to nio Mar ti} (Mar so nia), 2. Ne nad Mr dak (Na u ti~ ki), 3. Jo sip Mi ki} (Mar so ni ja).

Ko na ~an pla sman: 1. Voj vo di na NIS (No vi Sad), 2. Ti sin cvet (Sen ta), 3. Mar so ni ja (Sla von ski Brod), 4. Be ~ej, 5. Ze mun, 6. Brat stvo (Ka wi `a), 7. Zmaj (Ze mun), 8.

Drim (Stru ga), 9. Zor ka ([a bac), 10. Na u ti~ ki klub (Be o grad), 11.

Pa no ni ja (Apa tin), 12. Be gej (Zre wa nin) J. Gali}

SPORT

c m y

dnevnik

JELEN SUPER LIGA

Zve zda pro tut wa la ^a~ kom Borac - Crvena zvezda 0:3 (0:2)

^A ^AK: Gradski stadion, gledalaca oko 4.500, sudija Majo Vujovi} (Novi Sad), strelci: Kadu u 19. (iz penala), Miki} u 31. i Lazovi} u 76. minutu. @uti kartoni: Krasi}, Alve{, Duwi}, Prodanovi} (Borac).

BO RAC: Milojevi} 6, Dujmi} 5, Masla} 5, Igwatovi} 6, Mili}i} 5 (@ivanovi} 5), Alve{ 6, Krasi} 6, Kne`evi} 5, Martinovi} 6, Radivojevi} 5, Damjanovi} 5.

CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} -, Dimitrijevi} 6 (Kova~evi} -), Lazovi} 7, Evandro 7, Adi 7, Miki} 7, Viloti} 7, Poha 7, Kadu 7 (Mijajilovi} -), Petkovi} 7, Kalu|erovi} 6.

Dileme nema, Crvena zvezda je posle neuspeha u susrtu sa Borcem kada se igralo kraj Morave sada bila dominantnija i boqa. Bio je to me~ u kome je Zvezda bila komandant parade tokom susreta. Re|ale su se pri-

Momenat s utakmice u ^a~ku

like jedna za drugom, a kada je postignut prvi pogodak onda je daqe sve i{lo kako treba i glatko. Jednostavno Borac nije imao pravih prilika, tokom susreta udarac Martinovi}a pored gola i to je sve {to su ^a~a-

ni u ovom me~u ozbiqnije uradili kada je u pitawu bio gol.

Mnogo boqa Crvena zvezda, ~vrsta odbrana i neprobojna. Borac nije imao pravog re{ewa bar da do|e do po~asnog pogodka, ili da pogodio u okvir gola.

Svaki pogodak imao je svoj zna~aj, a pogodak Lazovi}a, ~a~ansko dete koji je odrastao u Borcu zape~atio je sudbinu Borca pogotkom sa nekih 20 metara. Sasvim je zadovoqan igrom svog tima Robert Prosi ne~ ki, on se pri bo ja vao Borca jer su ^a~ani redovno posledwih godina dobro igrali protiv Zvezde, pa je dosta vremena utor{io na to dok je ekipu pripremio da u ovom me~u iza|u kao pobednici.

S druge strane trener ^a~ana Qu bi {a Mi tro vi} pri znao je poraz protiv boqeg rivala. Vremena ima ispravi}e se gre{ke. Ima malo i prigovora na arbitra`u Maja Vujovi}a, dosudio je jedanaesterac, a mnogi ga nisu ni videli.

Bez obzira na sve Crvena zvezda je bila boqi partner a pobeda je mogla biti i ubedqivija.

A. Stefanovi}

Gol ge te ri za ka za li

Sme de re vo - Me ta lac 1:0 (0:0)

Spartak Zlatibor voda– Sloboda PS 0:0

SME DE RE VO: Stadion Smedereva, gledalaca 500, sudija Ki{~epegi (Novi Sad), strelac Bojatovi} u 70. minutu. @uti kartoni: N. Milosavqevi} (Smederevo), Vukomanovi} (Metalac), SME DE RE VO: Rankovi} 7. I. Milosavqevi} 6, Jeremi} 6, Grkovi} 7, Mijovi} 7, M. Milosavqevi} 6, @ivkovi} 7, Kova~evi} 7, Stojanovi} - (Bajatovi} 7), Bojovi} 6 (Truji} 7), ]eran 7.

ME TA LAC: @. @ivkovi} 7, Isidorovi} 6 (Mitru{i} 6), Simovi} 7, Bojateng 6, (\ori} -), Gojak 6, Soji} 6, D. @ivkovi} 6 (Petrovi} -), Anti} 7, Vukomanovi} 6, Mitrovi} 6, Dopu| 6.

U utakmici sa dva razli~itog poluvremena Smederevci su stigli do zaslu`enog minimalca.

Isidorovi} i Simovi} propustili su lepe prilike da savladaju Rankovi}a. Radost doma}ih fudbalera u 70. minutu po{to je Bajatovi} poslao loptu u mre`u @ivkovi}a. Imali su Smederevci jo{ dve lepe prilike ali nisu krunisali pogotke.

T. Gli{i}

SPARTAK ZV: Aleksi} 7, Novakovi} 7, Brati} 6, Ota{evi} 6, Joksimovi} 7, Milankovi} 7, Simovi} 7, Miri} 7, Torbica 6 (od 82. \ur|evi} ), Adamovi} 6 (od 46. Noskovi} 6 ), ^ovi} 7.

SLO BO DA PS: Bo`ovi} 7, Vasili} 6, Bosman 6 (od 87. Pilipovi}), Maksimovi} 6, Mari} 7, Vrawkovi} 7, Kasalica 8, Golo~evac 7 (od 90. Pejovi} ), Gojkovi} 6, Da Silva 7, Prtewak 7 (od 89. Kova~evi} -).

Zakazali su golgeteri u derbiju u Subotici. Spartak Zlatibor voda i Sloboda Sevojno su po de li li bo do ve na kon utak mi ce bez go lo va. Svaka ekipa bila je dominantna u jednom poluvremenu. Miri} i ^ovi} su bili neefikasni u prvom, a Prtewak i Da Silva u drugom delu utakmice.

Krenuli su sjajno fudbaleri Spartak Zlatibor vode od prvog minuta utakmice. Ve} u

~etvrtom minutu Spartak je stigao do prilike, Milankovi} se sam izborio za poziciju, do bro {u ti rao, ali je Vrawkovi} intervenisao. Nastavili su doma}i {utem Simovi}a, a potom su golubovi imali stopostotnu priliku.

Joksimovi} je asistirao Miri}u, wegov {ut je odbio golman Bo`ovi}, do lopte je poku{ao da do|e ]ovi} koji {utira pored leve stative. Nastavili su doma}i {asnom u 34. minutu kada je Adamovi} prona{ao ^ovi}a, ovaj Torbicu ~iji {ut brani Bo`ovi}.

Najboqu priliku u fini{u prvog poluvremena imao je ponovo Marko Miri}. Prelepo ga je uposlio ^ovi}, a Miri} je uspeo da prihvati loptu, da dobro {utira, ali pravo u grudi golmana Bo`ovi}a. U nastav ku ak ci je {u ti rao je i Torbica, a lopta je oti{la preko gola.

NEMA^KA BUNDESLIGA

Iako su fudbaleri Spartak Zlatibor vode po~eli drugo poluvreme {ansom, boqe prilike imali su gosti, u 50. i 51. minutu. Prvo je posle asistencije Kasalice i Da Silve Prtewak odli~no {utira, ali je Simovi} dobro intervenisao ispred Aleksi}a. U narednoj akciji Kasalica je asistirao Da Silvi koji {utira pored stative. Spartak je u nastavku susreta poku{avao {utevima iz daqine, najbli`i golovima bili su Miri} i Torbica, ali je u oba navrata dobro intervenisao Bo`ovi}. Gosti su poku{avali da budu opasniji iz pre ki da. Spar tak je po no vo pretio u 77. minutu, prekinut je dobar napad Golubova, slobodan udarac izveo je Torbica, u na stav ku ak ci je isti igra~ je izveo i dva kornera sa le ve stra ne, ali bez pra ve prilike.

N. S.

PREMIJER LIGA

Ham burg na sta vqa Pr ve po be de da to ne Svon si ja i No ri ~a Fudbaleri Kelna ponizili su Bajer u Leverkuzenu rezultatom 4:1 u lokalnom derbiju u okviru 6. kola nema~ke Bundeslige. Gosti su poveli u najboqem trenutku, 44. minutu, kada je Mile Novakovi} rutinski smestio

minutu. Ovim porazom HSV ostao je na samo jednom bodu u prvih {est kola i ~vrsto je zakucan za samo dno tabele.

U me~evima 6. kola fudbalskog {ampionata Nema~ka postignuti su slede}i rezultati:

Lukas Podolski

loptu u mre`u nakon dodavawa Lukasa Podolskog. Najboqi igra~ susreta, Podolski, odmah na startu drugog dela pove}ao je na 2:0, da bi ve} u 54. minutu prelepim golom najavio debakl doma}ih - 0:3. Rolfes je dao nadu doma}ima 20 minuta pre kraja, ali je na kraju Jajalo lob udarcem potpuno dotukao „farmaceute”.

Slavni Hamburger nastavio je da tone porazom od Menhengladbaha na svom terenu 1:0, jedini strelac De Kamargo u 66.

Frajburg - [tutgart 1:2 (0:1) (Sise 84’ - Harnik 33’, 73’), Leverkuzen - Keln 1:4 (0:1) (Rolfes 70’ - Novakovi} 44’, Podolski 47’, 54’, Jajalo 90’+4’), Hamburger - Menhenglabdah 0:1 (0:0) (De Kamargo 66’), Herta - Augsburg 2:2 (0:1) (Lel 47’, Torun 57’ - Hosogai 20’, Kalsen Braker 64’), Hofenhajm - Volfsburg 3:1 (2:0) (Babel 20’, Firmino 23’, 86’ - Dexagah 68’), Nirnberg Verder 1:1 (0:1) (Vol{ajd 63’ Eki~i 25’), Kajzerslautern Majnc 3:1.

Fudbaleri Kvins Park Renxer sa, Svon si ja, Ever to na i Nori~a zabele`ili su pobede u utakmicama petog kola Premijer lige odigranim u subotu popodne.Utakmica izme|u Aston Vile i Wukasla u Birmingemu za vr {e na je re zul ta tom 1:1.

Svonsi je kod ku}e dobio VBA sa 3:0, istim rezultatom KPR je slavio na gostovawu Vulverhemptonu, dok je Nori~ iznenadio Bol ton na Ri bo ku (2:1).

Everton je savladao Vigan kod ku}e sa 3:1, a u prvom me~u dana Blekburn je dobio Arsenal sa 4:3.

Fudbaleri Svonsija jesu u prva ~etiri kola osvojili dva boda, ali nisu postigli gol u Premijer ligi. To se promenilo u me~u pete runde, po{to su furioznom igrom u prvom poluvremenu dobili VBA – Sinkler je u 14. postigao vode}i gol iz penala, a Leroj Lita je deset minuta kasnije duplirao prednost na dodavawe Sinklera. Kona~nih 3:0 postavio je Da jer po ~et kom dru gog de la igre. o prvog trijumfa do{ao je i Nori~ – u periodu od 37. do 42. minuta Pilkington i Xonson dva puta su smestili loptu u mre`u Boltona . Krajem prvog poluvremena Klasni} je dobio direktni crveni karton posle kontakta sa Morisonom i to je

dodatno pogor{alo situaciju za doma}e. Ipak, Bolton je smawio u 64. minutu golom Petrova iz penala, ali za vi{e nije imao snage.

Posle poraza od Totenhema sa 2:0, Vulverhempton je izgubio i drugi me~ u nizu kod ku}e – KPR je slavio sa ubedqivih 3:0. Nenad Milija{ ponovo je presedeo ceo me~ na klupi za rezervne igra~e.

Kqu~ ni ~o vek u tri jum fu Evertona nad Viganom bio je 19-godi{wi Apostolos Velios. Mladi Grk, januarsko poja~awe iz Iraklisa, postigao je svoj debitantski gol u 84. minutu, kada je glavom prosledio loptu u mre`u posle centar{uta Hiberta (2:1). U nadoknadi vremena Drente je potvrdio pobedu karamela. Premijer liga, 5. ko lo: Blekburn Rovers – Arsenal 4:3 (Jakubu 25, 59, Song 50 (ag), Ko{elni 69 (ag) @erviwo 10, Arteta 34, [amak 85), Aston Vila – Wukasl 1:1 (Agbonlahor 13 - Best 57), Bolton – Nori~ 1:2 (Petrov 64 (pen) - Pilkington 37, Xonson 42), Everton – Vigan 3:1 (Xagielka 31, Velios 84, Drente 90 - Di Santo 31), Svonsi – VBA 3:0 (Sinkler 14 (pen), Lita 24, Dajer 49), Volverhempton – Kvins Park Renxers 0:3 (Barton 8, Faurlin 10, Kembel 87).

nedeqa18.septembar2011.

FEQTON

35

19

KOSTA PAPI]: IZAZOVI AFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Krat ka epi zo da u Kaj zer ~if su Do{ao si u situaciju da si ne- nisu radili. Oni su po pet-{est {to napravio. Stegao si ekipu. godina u ovom klubu i uvek su se Tri poraza su doprinela da do- borili za opstanak. Jednom is|e{ u neku slabiju poziciju. No, padnu, drugi put opstanu.

Oni su nau~ili da gazda u pomi smo tu pri~u zavr{ili. Podneo sam ostavku i ona je prihva- sledwa tri kola do|e i da im ta}ena posle kvalifikacione kve premije za opstanak, {to je, utakmice za Ligu {ampiona. u su{tini, za wih ogroman noPostao sam slobodan trener u vac. I oni su nau~ili na to, da se bore za opstanak. I kada gazda Ju`noj Africi.

Porodica, supruga, sin i do|e i podeli im veliku sumu k}erka, `ele po svaku cenu da novca, oni se tada malo stegnu, ostanu u Ju`noj Africi. Moram odrade to i dobiju taj novac. I da priznam da je i meni bilo le- tako godinama. Gazda ne}e odvopo. U me|uvremenu sam kupio ku- jiti pare za visok plasman, jer o }u, imao svoj automobil. @iveo wemu nisu nikada ni razmi{qasam zaista lepo, imao dobru pla- li. Odjednom, igra~i kao da su tu, od koje se moglo i u{tedeti. povukli, sami, ru~nu ko~nicu. {to nije zanemarqivo. Bio sam Ni{ta ne funkcioni{e, na veoma popularan u zemqi i ne utakmicama katastrofa. Zvao vidim ni jedan razlog za{to bih sam i psihologa da razgovara s odlazio iz we. I, probam da igra~ima. Sva{ta sam radio, ostanem tu. Bez obzira koji klub misle}i da to mo`e da pomogne.

U jednim, veoma ~itanim, nou budu}nosti budem trenirao, jer sada me mnogi klubovi tra- vinama iza|e tekst s naslovom `e. Bilo mi je svejedno gde }u „Slede}i trener ^ifsa Papi}”.

Posle 11. kola do{ao sam u oti}i, ali u podsvesti mi je bilo da odem za trenera Kajzer klub i rekao im da ova ekipa sa ~ifsa. Za{to? Prvo, to je vrlo mnom ovako vi{e ne ide. Moraorganizovana ekipa. Imaju sjaj- }ete da dovedete drugog trenera, ne uslove za rad, a s druge strane, koji ima druga~iji stil fudbala imaju potpuno druga~iji pristup od onog koji ja tra`im, koji treneru. Oni ~uvaju svog trenera, daju mu {ansu.

Predsednik kluba je biv{i fudbaler, poznaje fudbal i s wim se mo`e razgovarati na fudbalskom nivou. ^ifs ima puno navija~a. Opet, s druge strane, ovo je ~ista mala qudska sujeta, koju ne treba ni Kosta s najboqim igra~em ^ifsa skrivati. @eleo sam da sednem na klupu ovog klu- igra~ima, koji su ovde, odgovara. ba i da u|em u istoriju kao prvi Iz lige ne}ete ispasti, u to sam trener koji je trenirao i Or- apsolutno siguran. Sa mnom nilando piratse i Kajzer ~ifs. {ta daqe ne}e funkcionisati.

Ali, sve kockice nisu mogle ta- I oti{ao sam, a klub je ispao iz ko lako da se slo`e. Da dam lige jer je izgubio za redom 17 ostavku u Piratsima i da odmah utakmica. No, slede}e godine su pre|em u ^ifse. Bio je nekakv se vratili.

Ja sam se vratio ku}i u Johadogovor me|u nama, da ja odem negde, makar na {est meseci, da se nesburg. Pro{lo je tu nekoliko potom vratim i potpi{em ugo- meseci i zvoni telefon. Javqaju vor s Kajzer ~ifsom. Prakti~- mi iz Kajzer ~ifsa da do|em na no, ve} tada su bili dogovoreni razgovor.

Na taj razgovor sam oti{ao s svi uslovi ugovora. Uslovno rejednim na{im ~ovekom, menaxe~eno.

U tom intervalu pojavi se rom. Na startu mi je ponu|en Marisburg junajted, koji `eli ugovor na tri meseca, dakle da se da preuzmem wihovu ekipu. Radi zavr{i sezona koja je u toku, a se o gradi}u koji je oko 70 kilo- potom, za naredni ciklus da napravimo ugovor na dve godine. metara udaqen od Durbana.

Potpisao sam ugovor na dve Nisam `eleo da potpisujem ugogodine i sve je funkcionisalo vor na tri meseca, ve} da to uraodli~no. Plata uvek na vreme, dim odmah na dve godine. Smaqudi u klubu sasvim korektni. trao sam da nikome ne treba da Igra~ki kadar i nije bio tako dozvolim da me na taj na~in prolo{. Ipak, pozvao sam golmana ba i to sam im i rekao. I iz daiz Srbije i da olak{am sebi i na{we perspektive uvideo sam trenera golmana. U Marisburgu da sam bio apsolutno u pravu. nisam, zaista, imao nikakv pro- Me|utim, okolnosti su bile tablem s bilo kim u klubu. Oni su kve da sam pristao i na takvu sobili presre}ni {to su me dobi- luciju. Jer, zaista je te{ko kada li kao trenera, a ja ba{ i ne, jer od januara do marta nema{ plasam od prvog na tabeli dobio tu, a tro{kove ima{ redovno. klub koji je bio me|u posledwi- Pritisnut, s jedne strane finansijski, i da bih popravio ma.

Odradili smo pripreme, odi- ku}ni buxet, i s druge strane, grali prijateqske utakmice i Kajzer ~ifs je Kajzer ~ifs. po~ne prvenstvo. Svakog dana Pristanem da potpi{em ugovor imamo sastanke. Da li su oni bi- na tri meseca, ali da se sada odli neophodni, o tom potom. Ali, mah dogovorimo oko ugovora za po~nu i tu neke unutra{we igre, naredne dve godine. Uradili smo ali to se mene nije doticalo. tako. Sve se dogovorili i potpiStignemo mi do 11. kola. Bili sali. Me|utim, potpis predsedsmo sedmi na tabeli, gde oni ni- nika kluba nedostajao je na dvokada nisu bili. Ali, video sam godi{wem ugovoru.

Dogovor izme|u mene i rukoda u ekipi nemam ono {to sam tra`io. Ne mogu nikako da sklo- vodstva bio je ovakav, da se u pim mozaik, da igramo napada~- preostalih {est utakmica svaki fudbal. Nikako da uhvatim kom igra~u da {ansa. Da svi ti tu varijantu {ta treba da rade u igra~i, ako je ikako mogu}e, odiodre|enim trenucima, iako je graju 90 minuta ili barem jedno sve to ra|eno na treninzima. poluvreme. Da posle toga sedneJednom prilikom pri~am s jed- mo i napravimo kona~nu listu. nim momkom i on mi to objasni Da vidimo ko treba da ostane, ko sasvim jednostavno. da ode iz kluba i da vidimo ka- Kou~, ti tra`i{ od wih da kvi nam igra~i trebaju za naredrade ne{to {to nikada u `ivotu nu sezonu.

SUTRA: Podr{ka svih navija~a Kwi gu mo `e te ku pi ti u kwi `a ra ma ili je po ru ~i ti na te le fon: 063/54 12 34

20

sport

nedeqa18.septembar2011.

dnevnik

PR VA LI GA SR BI JE

SRP SKA LI GA VOJ VO DI NA

Tu fegyi} za vi sok let

^e ti ri cr ve na kar to na

Mla de no vac - No vi Sad 3:4 (0:1) MLA DE NO VAC: Stadion: Selters. Gledalaca: 1.000. Sudija: Dalibor Manojlovi} (Kwa`evac), Strelci: ^oki} u 50. i 55. i Bakovi} u 90. za OFK Mladenovac, a Filipovi} u 11, Milovac u 74. i Tufegxi} u 88. i 90+2. minutu za Novi Sad. @uti kartoni: Luki}, ^oki}, Krsti}, Petru{i}, Bakovi} (OFK Mladenovac), Joci}, Jakovqevi}, Lekovi}, Tufeg|i} (Novi Sad).

Crveni karton: Petru{i} u 61. minutu (OFK Mladenovac).

MLA DE NO VAC: Luki} 6, Petru{i} 5, Maksimovi} 6, Ka{i} 7, Krsti} 7, Mateji} 7, ^o-

lu~nog beka Maksimovi}a.

Usledili su utr~avawe u kazneni prostor i {ut posle koga je lopta zavr{ila u desnom uglu.

Priliku da izjedna~e Mladenov~ani su imali uo~i odlaska na odmor. Bakovi} je idealno centrirao, a Ka{i} tukao u golmana Risti}a.

Raspolo`enom Milanu ^oki}u bilo je potrebno u nastavku samo pet minuta da preokrene rezultat u korist svoje ekipe. U 50. minutu je napravio fudbalsku majstoriju, na levoj strani terena, uz korner liniju, proturio je loptu pored ~uvara, pre-

Zo ran Mi lo vac

ki} 8 (od 75. Mirovi} –), Bakovi} 7, N. Nikoli} 6 (od 46. An|elkovi} 6), Vukmirovi} 7, Li~ina 6 (od 63. Jevi} –).

NO VI SAD: Risti} 7, Lekovi} 7, Joci} 6 (od 75. Raki} –), Skopqak 7, Mi{an 6 (od 55. Roksa 7), Tufegxi} 8, Tintor 7, Filipovi} 8 (od 62. Baji} –), Milovac 8 Ili} 7.

Utakmica je bila prava poslastica za fudbalske sladokusce. Vi|eno je sedam golova uz zavr{nicu za infarkt.

Centarfor gostiju Filipovi} otvorio je goleadu kada je prihvatio loptu pored desne aut-linije i nadmudrio neod-

tr~ao ga i jakim udarcem pogodio suprotnu stranu gola. Ne{to kasnije iskusni Bakovi} je prebacio loptu na drugu stranu terena, ^oki} je bio okru`en ~uvarima, ali je lepo primio loptu i plasirao je po zemqi u mre`u.

Sudija je beku doma}ina Petru{i}u pokazao drugi `uti, a zatim i crveni karton, pa su izabranici trenera Radakovi}a pola sata igrali sa fudbalerom mawe.Kanarinci su iskoristili broj~anu prednost i uspeli da poravnaju rezultat. Kapiten Milovac je posle centar{uta rezerviste Baji}a opalio kao iz

Banat - Dowi Srem In|ija - Kolubara Mladenovac - Novi Sad Napredak - Mladost (L) Radni~ki (N) - Teleoptik Mladi radnik - Sin|eli} ^ukari~ki - Radni~ki (S)

1:1 1:3 3:4 1:1 1:0 2:2 2:1

Da nas Srem - Sloga (K) Proleter - Be`anija

(16.30) (16.30)

1. Radni~ki (N) 6 4 2 0 10:5 14 2. Kolubara 6 4 0 2 9:6 12 3. Mladenovac 6 3 1 2 10:8 10 4. Mladost (L) 6 2 4 0 4:2 10 5. Novi Sad 6 3 1 2 9:9 10 6. Banat 6 2 3 1 7:4 9 7. Be`anija 5 2 3 0 3:1 9 8. In|ija 6 3 0 3 7:7 9 9. Teleoptik 6 2 1 3 7:6 7 10. Radni~ki (S) 6 2 1 3 5:7 7 11. Dowi Srem 6 1 3 2 4:4 6 12. Proleter 5 2 0 3 4:5 6 13. ^ukari~ki 6 1 3 2 5:7 6 14. Napredak 6 1 3 2 4:7 6 15. M. radnik 6 1 2 3 6:7 5 16. Srem 5 1 2 2 4:5 5 17. Sloga (K) 5 1 2 2 2:4 5 18. Sin|eli} 6 1 1 4 8:14 4 U slede}em kolu (24/25. septembra) sastaju se: Novi Sad - Banat, Radni~ki (S) - Srem, Be`anija - ^ukari~ki, Kolubara - Proleter, Sin|eli} - In|ija, Teleoptik - Mladi radnik, Mladost (L) Radni~ki (N), Dowi Srem - Napredak, Sloga (K) - Mladenovac.

topa, a lopta je proletela golmanu Luki}u kroz noge.

U zavr{nici me~a bilo je pregr{t uzbu|ewa. Tufegxi} je u 82. minutu lobovao Luki}a, lopta se otkotrqala kraj stative. [est minuta kasnije isti igra~ je doneo radost saigra~ima. Nakon neuspele ofsajd zamke, na{ao se usamqen na desnoj strani terena i lako matirao nemo}nog Luki}a – 2:3.

Na isteku regularnog vremena radost na tribinama stadiona ispod Selters Bawe. Vukmirovi} je sjajno izveo korner, Bakovi} se na stativi izvio u skok i udarcem glavom „zakucao„ loptu pod pre~ku – 3:3. Isticao je 2. minut nadoknade kad je ~ovek odluke Tufegxi} pro{ao kroz razre|enu odbranu Mladenov~ana i rutinski plasirao loptu po zemqi u gol.

M. Vla ji}

Zre wa nin ci se pro vu kli Ba nat - Do wi Srem 1:1 (0:0) ZRE WA NIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 400, sudija Simovi} (Lov}enac), strelci: \urovi} u 89. za Banat a Jankovi} u 75. minutu za Dowi Srem. @uti kartoni: Cavri}, Pe{i} (Banat), To{i}, Jankovi} (Dowi Srem). Crveni karton: \urovi} (Banat) BA NAT: Kne`evi} 7, Zowi} 6, Kosti} 6, Joji} 6, Jeremi} 5, Cavri} 7 (Samarxi} 6), Ristovi} 5 (Rni} 7), Milovanovi} 5 (\urovi} 7), Milojevi} 6, Pe{i} 6, Antanasijevi} 6.

DO WI SREM: Star~evi} 7, To{i} 7, Josimov 7, Vukobrat 6, Markovi} 6, Ristov 7 (Radi{i} -), Laki}-Pe{i} 6 (Petkovi} 6), Jovanovi} 7, ^orda{i} 6, Jankovi} 7, Stojanov 7.

U borbenoj i korektnoj utakmici oba rivala odigrala su dobro po jedno poluvreme. U prvom delu boqi su bili gosti, koji su preko Jankovi}a i Ristova iz daqine ugro`avali golmana Kne`evi}a, dok je jedinu priliku za doma}i tim proustio Jeremi} posle slobodnog udarca u fini{u prvog poluvremena. U nastavku dominacija doma}eg tima i {anse Rni}a, \urovi}a i Samarxi}a koji je pogodio stativu nagovestili su boqi fudbal. U jeku najve}ih napada crveno-crnih gosti su posle dobre akcije To{i}a i egzekutora Jankovi}a u 75. minutu do{li do prednosti od 1:0. U posledwih 15. minuta igralo se uglavnom na polovini ekipe iz Pe}inaca i rezultat te dominacije Banata i izjedna~uju}i pogodak \urovi}a u 89. minutu posle centar{uta sa leve strane Pe{i}a. N. Jo wev

^u ka ri~ ki Stan kom - Rad ni~ ki (S) 2:1 (0:1) BE O GRAD: Igrali{te u Ko{utwaku, gledalaca: 200. Sudija: Markovi} (Soko Bawa).Strelci: Hrwak u 68. (iz penala), Mati} u 77. za ^ukari~ki Stankom, Tomanovi} u 23. minutu za Radni~ki. @uti kar-

toni: Miqkovi}, Cvetanovi}, Hrwak (^ukari~ki), ]uli}, Veselinovi} (Radni~ki). Crveni karton: Milan Beli} (Radni~ki) 90+ 4. ^U KA RI^ KI STAN KOM: Miqkovi} 7, Petrovi} 7, Cvetanovi} 8, Dulovi} 7, Dragi~evi} 7 (od 46. Stanojevi} 7), Blagojevi} 6 (od 40. Nedeqkovi} 7), Hrwak 8 (od 87.

Ratkovi} –), Peri} 7, Mati} 8, Bjedov 7, Grbi} 7.

RAD NI^ KI: Broj~in 6, Laki} 6, ]uli} 6, \okovi} 6, Dabi} 6, Tomanovi} 8, Zeli} 6 (od 83. Te{anovi} –), Veselinovi} 6, Marjanovi} 6 (od 64. Mili} 6), Beli} 7, Ivanov 6 (od 46. Tanasi} 6).

Po~etak utakmice protekao je u ispitivawu snaga a prvu priliku za gol imali su gosti. Beli} je {utirao iz peterca u naru~je golmana Miqkovi}a. Odmah zatim Tomanovi} je plasirao odbitak sa linije kaznenog prostora pored same desne stative doma}ina, a sjajnim golom u 23. minutu doveo je Somborce u vo|stvo. Rano su se puleni Zoltana Saboa opredelili za ~uvawe rezultata, doma}i su se trgli i zaigrali izvanredno, a do izjedna~ewa su do{li u 68. minutu posle neoprezno vra}ene lopte glavom golman Du{ana Broj~in je paradom izbacio u korner, a uba~enu sa ugla rukom je zaustavio Slaven Laki} kapiten Milan Hrwak dugo je name{tao loptu na penaltiku dobio `uti karton, a zatim o{trim udarcem matirao ~uvara mre`e Radni~kog.

Ataci br|ana urodili su plodom u 77. minutu centrirao je odli~no od desne aut-linije Igor Nedeqkovi} u engleskom stilu vinuo se Goran Matovi} i loptu zakucao u sam desni gorwi rogaq gola crveno-belih za prvu pobedu i veliku radost br|ana. U 85. minutu odli~ni Sa{a Tomanovi} umalo da izjedna~i M. Ma }e {i}

In |i ja - Ko lu ba ra 1:3 (1:0) IN \I JA: Stadion kod @elezni~ke stanice, gledalaca 800,

sudija S. Stefanovi} (Kru{evac), strelci: Dimitrov u 40. za In|iju, a Ili} u 51. Medi} u 81. i Marinkovi} u 90. minutu za Kolubaru. @uti kartoni: Kolarov, Jak{i}, Keki} (In|ija), M. Rankovi}, Ili}, Grkajac, Obradovi} (Kolubara). Crveni karton: Todorovi} (In|ija).

IN \I JA: Jov{i} 6, Rodi} 6, Kolarov 7, Kne`evi} 6 (Tom~i} -), Jak{i} 7, Petkovi} 7, Dimitrov 7, Vukoji~i} 7 (Todorovi} -), Kosti} 6, Antunov 6, Dubaji} 7, Keki} 6.

KO LU BA RA: N. Rankovi} 8, Jankovi} 6, Sredojevi} 6 (Obradovi} 7), Dimitrijevi} 7, M. Rankovi} 8, Vasiqevi} 7, Ili} 7, Grkajac 6 (Marinkovi} 7), Stevanovi} 6, Medi} 7, Stojanovi} 7 (Savi~evi} -).

Hladan tu{ na stadionu kod @elezni~ke stanice, crveno-beli su pretrpeli tre}i poraz.

Po~etak susreta nije najavqivao fijasko, igrali su In|ijci dobro u prvih 45. minuta. Vukoi~i} je u 4. minutu pogodio pre~ku, isto je ponovio Dubaji} u 24. minutu, a Dimitrov je u 40. minutu postigao pogodak. Gosti su dobro odigrali drugo poluvreme, wihov trener je vr{io dobre izmene a brzo su ve} u 51. minutu preko Ili}a uspeli da izjedna~e rezultat. Fini{ me~a, posle iskqu~ewa Todorovi}a pripao je gostima, koji su postigli jo{ dva gola i stigli do ubedqive pobede.

Da. Vi }en ti}

Voj vo |an ska li ga Is tok Dinamo (P) - Jedinstvo (BK) 2:0, Kozara - Borac (S) 1:1, Obili} - Ba~ka 1901 1:2, AFK Vojvodina (NM) 2:0, Budu}nost (SC) - Jedinstvo (NB) 2:0.

Voj vo |an ska li ga Za pad Radni~ki (SM) - Budu}nost (M) 3:0, Obili} - Ba~ka (BP) 0:0, Omladinac - Borac (NS) 1:1, Stani{i} - Crvena zvezda 1:0.

Rad ni~ ki (NP) - Ce ment 1:1 (1:0) NO VA PA ZO VA: Gradski stadion, gledalaca 500, sudija Pavlovi} (Subotica), strelci: Baji} u 28. za Radni~ki, a Salakovi} u 82. minutu za Cement. @uti kartoni: Romi}, Bo{kovi}, Isailovi} (Radni~ki), Mili~evi}, Bursa}, Trbovi}, Raki} (Cement). Crveni kartoni: Isailovi}, Bo{kovi} (Radni~ki), P. Ili}, Trbovi} (Cement).

RAD NI^ KI: Uro{evi} 6, Sara~evi} -, Zagorac 6, Puni{i} 6, Pavlovi} 6, Isailovi} 6 (Makari} -), Baji} 7 (Gaji} -), Romi} 6 (^eprwa 6), Rni} 7, Bo{kovi} 6, ^e~ari} 6.

CE MENT: Suba{i} 7, Bursa} 6, Trbovi} 6, Ki{ 7, Milovi} 6, \eri} 7, Xari} 6 (Ga{parevi} -), Mili~evi} 7 (Selakovi} 7), P. Ili} 6, Rati} 6, Poletanovi} 6 (G. Ili} -).

Po~etak je najavqivao uzbudqivu i dinami~nu igru, jer je Radni~ki ve} u prvom minutu imao priliku, ali je {ut Romi}a proma{io prazan gol. Uzbu|ewe ne jewava, jer je Petar Ili} u 7. minutu bez lopte udario Isailovi}a, pa ga je sudija Pavlovi} poslao u svla~ionicu.

Mre`a se zatresla tek u 28. minutu, kada je Baji} glavom loptu sproveo u mre`u. Nakon nesmotrene igre Radni~kog, Ki{ je izbi pred gol Radni~kog i sru{io ga je Sara~evi} i sudijapokazuje novi crveni karton.

U drugom poluvremenu gosti su imali vi{e od igre, mada je Radni~ki imao jo{ dve prilike. Pred sam kraj je iz jedne brze kontre Salakovi} je bio najvi{e i glavom je poslao loptu pored mre`e Uro{evi}a. Do kraja utakmice jo{ jedan igra~ je iskqu~en.

J. Vu ko vi}

Rad ni~ ki ([) - Sen ta 3:1 (1:1) [ID: Gradski stadion, gledalaca 100, sudija Malixan (Novi Sad), strelci: Bjelo{ u 15. i 75. \oki} u 56. za Radni~ki, Vukobrat u 43. minutu za Sentu. @uti kartoni: Bani}, Simiki} (Radni~ki), Farka{, Kaka{, Pankari}an (Senta). Crveni karton: Bani} (Radni~ki).

RAD NI^ KI: Vujasinovi} 7, Aperli} 6, Petrovi} 6, Bjelo{ 8, Bani} -, Simiki} 8, Zec 6, Vu~i} 6 (Savi} 7), \oki} 6 (Aleksi} -), Stojiqkovi} 6 (Nedi} 7), ]iri} 6.

SEN TA: Bodiroga 6, Farka{ 6, Kaka{ 6 (Pankari}an -), \eri 7, Cvetkovi} 6, Gruji} 6, Besla} 6, Popov 7, Kurtu{i} 6, Vasin 6, Vukobrat 7.

Doma}i fudbaleri ispra}eni su gromoglasnim aplauzima. Doma}i su do{li u vo|stvo posle odli~nog prodora sa leve strane ofanzivnog Miroslava Bjelo{a u 15. minutu igre. Sen}ani su iskoristili stati~nu odbranu Radni~kog i preko odli~nog Vukobrata izjedna~ili.

U nastavku totalan preokret, [i|ani su odigrali drugo poluvreme za pam}ewe. Prvo je \oki} doveo Radni~ki u vo|stvo a kona~an rezultat utakmice postavio je odli~ni Bjelo{ kada je iz solo prodora savladao Bodirogu.

M. ^ur ~i}

^SK Pi va ra – Mla dost (BJ) 1:0 (0:0) ^E LA RE VO: Stadion Pivare, gledalaca 350, sudija: Pantovi} (Ruma), strelac: Vukanovi} u 47. minutu. @uti kartoni: Zeqkovi} i Popin (^SK Pivara), Kozomora i Vi{ekruna (Mladost). ^SK PI VA RA: Tankosi} 7, Zeqkovi} 8, Jevi} 7, Moji} 7, Powevi} 8, Bajat 8 (Tomi} 7), Stankovi} 7, Vukmir 7, Vukanovi} 8, Popin 7 (Jankov 7), Radoja 7, (Je` ).

MLA DOST (BJ): Drini} 7, Kantar 7, Dragoqevi} 6, Babi} 7, Rati} 7, Radoja 7, Kozomora 7, (Zeqkovi} -), \uki} 7, Kraguqac 6, (Vi{ekruna 6), Zuki} 7, Bude~evi} 6 (Jovanovi} 7).

Slavqe u ^elarevu, Dan mesta, Dan piva, a na stadionu i peta prvenstvena pobeda koja je u jeku tog slavqa do{la kao {lag na tortu.

A izvojevana je protiv tradicionalno neugodnih Jar~ana, te`e ne-

go {to se to o~ekivalo.

U drugom delu gledali smo boqu i sadr`ajnijuj igru oba tima.

Ve} na po~etku ovog dela jedna {kolska akcija zavr{ena je golom.Zeqkovi} je lepo zavrnuo loptu, Vukanovi} je sve nadvisio pa i golmana Drini}a. I onda jo{ nekoliko prilika za doma}i tim, a gol gostiju je visio sve do desetak minuta pre kraja kada su oni preuzeli inicijativu i prokockali dve odli~ne prilike za izjedna~ewe.

V. Vu ja no vi}

Vr {ac - Ki kin da 1:2 (0:0) VR [AC: Gradski stadion, gledalaca 700, sudija Radoj~i} (In|ija), strelci: Rajda za Vr{ac, Malinovi} i Geci} (Kikinda). @uti kartoni: Motorov (Vr{ac), Plavi{i} (Kikinda).

VR [AC: [aranov 5, Motorov 6, Belin 6, Rajda 7, Rankov 7, Babi} 7, Kowevi} 6 (Dubi}anin -), Popov 7, Sarajlin 6 (Mihajlovi} 6), Petrovi} 6 (Stija~i} 7), Ranimirov 6.

KI KIN DA: @ivkov 7, Gra|in 7, Babi} 7 (Cvianovi} -), Beleuc 7, Geci} 8, Plav{i} 7, Kresoje 7, Kuburovi} 8 (Spahi} -, Crnomarkovi} -), Rosi} 7, Buni} 7, Malinoi} 8.

Fudbaleri Vr{ca razo~arali su doma}u publiku i posle slabe partije izgubili s protiv Kikinde. U prvom poluvremenu igralo se izme|u {esnaesteraca. Vr{~ani su prvi krenuli u napad, nakon 15 minuta u drugom poluvremenu ali nisu uspeli da ugroze gol gostiju, da bi Malinovi} u 63. minutu iz polukontre pogodio stativu od koje se lopta odbila u mre`u. Nedugo zatim Rajda je iskoristio priliku bio je sam u {esnaestercu gostiju i posle kornera Babi}a postigao je izjedna~uju}i gol.

Vr{~ani su poku{ali da u preostalom vremenu naprave preokret, me|utim minut pred kraj utakmice Geci} je lobom sa nekih 30 metara savladao golmana [aranova i postavio kona~an rezultat.

J. Tur ko a ne

Slo ga - Ve ter nik Vi skol 0:1 (0:0) TE ME RIN: Stadion Sloge, gledalaca 400, sudija Paprica (Nova Pazova), strelac Babi} u 54. minutu (iz penala). @uti kartoni: Kosi}, Suvajxi} (Sloga), Ivkovi}, [vowa, Kiti} (Veternik Viskol). Crveni karton: [vowa (Veternik Viskol).

SLO GA: Jorgi} 7, Kosi} 6, Uzelac 7, Miqanovi} 7, Stanojev 7, Suvajxi} 6 (Biki} -), Preveden 6 (Simi} 6), Sankovi} 7, Popin 7, Mijin 7, Desnica 6 (Sviti} -).

VE TER NIK VI SKOL: Andreja{evi} 8, Be~eli} 7, Kiti} 7, Dragojevi} 7, [vowa 7, Mijajilovi} 7, Kalinov 7, Markovi} 7, Pejovi} 6 (@igi} 6), Babi} 8, Ivkovi} 6 (Sedlar -).

Doma}i teren ostao je koban po fudbalere Sloge, ni u tre}em poku{aju nisu osetili slast pobede. Gosti iz jednog udarca u okvir gola razbili ma-

^SK Pivara - Mladost (BJ) Sloga (T) - Veternik Viskol Radni~ki (NP) - Cement Pali} - Ba~ka Topola Radni~ki ([) - Senta Vr{ac - Kikinda

1:0 0:1 1:1 1:1 3:1 1:2

Da nas Dunav - Tekstilac Ites Dolina - Zadrugar

(16) (16)

1. ^SK Pivara 5 5 0 0 10:2 15 2. Radni~ki (NP)5 3 2 0 8:4 11 3. Cement 5 2 2 1 7:5 8 4. Pali} 5 2 1 2 8:6 7 5. Sloga (T) 5 2 1 2 5:3 7 6. Radni~ki ([)5 2 1 2 8:8 7 7. Senta 5 2 1 2 7:7 7 8. Kikinda 5 2 1 2 6:8 7 9. Tekstilac 4 1 3 0 3:2 6 10. Zadrugar 4 2 0 2 7:7 6 11. Vr{ac 5 2 0 3 6:6 6 12. Mladost (BJ) 5 2 0 3 4:5 6 13. Dunav 4 1 1 2 5:8 4 14. Veternik 5 1 1 3 4:8 4 15. Dolina 4 1 0 3 4:8 3 16. B. Topola 5 0 2 3 3:8 2 U slede}em kolu (24/25. septembra) sastaju se: Veternik Viskol Mladost (BJ), Zadrugar - ^SK Pivara, Kikinda - Dolina, Senta - Vr{ac, Ba~ka Topola - Radni~ki ([), Tekstilac Ites - Pali}, Cement - Dunav, Sloga (T) - Radni~ki (NP).

ler koji ih je pratio prethodna ~etiri kola i upisali prvu pobedu u sezoni. U 54. minutu je lopta pogodila u ruku mladog Kosi}a, a odli~ni sudija Paprica dosudio je najstro`u kaznu.

Odgovornost je preuzeo Sini{a Babi}, loptu je poslao na jednu stranu, a golmana Jorgi}a na drugu stranu. [est minuta kasnije Mijin je proigrao prvog strelca Popina kojeg je u kaznenom prostoru nepropisno zaustavio kapiten gostiju [vowa.

Nekada{wi ~uvar mre`e kulskog Hajduka pouzdani Qubo Andrija{evi} pro~itao je nameru Nemawe Stanojeva sa bele ta~ke i spre~io izjedna~ewe. .

M. Me ni }a nin

Pa li} - Ba~ ka To po la 1:1 (1:1) STA RA PA ZO VA: Stadion Jedinstva, gledalaca 150, sudija Bo{kovi} (Sombor), strelci: Pavlovi} u 21. za Pali}, Mazi} u 40. minutu za Ba~ku Topolu. @uti kartoni: Cvetkovi}, Pavlovi} (Pali}), Veselinovi}, \ukanovi}, Kroni} (Ba~ka Topola).

PA LI]: Jovanovi} 7, Axi} 7 (Tripkovi} -), Anti} 7, Salati} 7, Stanojev 7, Plav{i} 7 (Pr{i} -), Cvetkovi} 8, Panteli} 8, Varga 7, Pavlovi} 7 (\uki} -), Dimi} 7.

BA^ KA TO PO LA: Kroni} 7, Dragi} 7, Samarxija 8, Stani{i} 7 (Joveti} -), Rekecki 7, \ukanovi} 7, Rahi} 7, Stankovi} 7 (Milovanovi} -), Veselinovi} 7, Mazi} 8, Bo{kovi} 8 (@muki} ).

Doma}i su poveli u 21. minutu preko Pavlovi}a. a od tog minuta Topol~ani su preuzeli inicijativu. U me|uvremenu Pali} je imao stopostotnu priliku, ali je Dimi} {utirao pored gola. U zavr{nici prvog poluvremena gosti su izjedna~ili preko Mazi}a.

U nastavku se igralo izme|u dva {esnaesterca, bilo je i {ansi ali pogodaka nije bilo.

S. Sto jiq ko vi}

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA Fud bal Voj vo |an ska li ga Is tok ZREWANIN: Radni~ki - Sloboda (NK) (11 ~asova), PA^IR: Ba~ka - Kolonija, BAJMOK: Radni~ki - Proleter (BK) (16).

Voj vo |an ska li ga Za pad NOVI SAD: Indeks - Mladost (BP) (10 ~asova), TURIJA: Mladost - Prvi maj, STARA PAZOVA: Jedinstvo - Sloga (E) (16).

Pod ru~ na li ga No vog Sa da - [AJKA[: Borac - Metalac AV, PIVNICE: Slavija - Kabel, \UR\EVO: Ba~ka - Sutjeska, RUMENKA: Jedinstvo - Omladinac, GAJDOBRA: Hercegovac [ajka{, PETROVARADIN: Petrovaradin - Stra`ilovo Milan, BA^KA PALANKA: Stari Grad - Srbobran (16.30).

Grad ska li ga No vog Sa da – BANO[TOR: Proleter – Par-

tizan, SREMSKI KARLOVCI: Ba~ka – TSK, ^EREVI]: Sremac – Fru{kogorski partizan, KISA^: Tatra – Vinogradar, RAKOVAC: Borac – Futog, BUDISAVA: Dinamo – Sirig, ^ENEJ: ^enej - @elezni~ar (16).

Ru ko met Mu {ka Su per li ga - BEOGRAD: Obili} - Vojvodina (17.30).

Dru ga `en ska li ga, se ver JABUKA: Jabuka 95 - Mladost (19.30), KOVIN: Radni~ki - Vrbas (18), SOMBOR: Ravangrad Spartak (S) (20).

Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - KQAJI]EVO: Kqaji}evo Jedinstvo (17.30), PRIGREVICA: Prigrevica - Vojvoda Stepa (20), BEZDAN: Grafi~ar Lavovi (17).

dnevnik

nedeqa18.septembar2011.

21

FRAN KEN [TAJN PO NO VO NA FILM SKOM PLAT NU

Sta ro ~u do vi {te na no vim mu ka ma e dav no je ob ja vqe na vest da je u pla nu no va ver zi ja film ske pri ~e o Fran ken {taj nu, a ovog pu ta na atrak tiv nu te mu „ba cio je oko” [on Le vi, re di teq hi ta „No} u mu ze ju“.

Le vi je, na vod no, zbog to ga ~ak od u stao od ra da na ri mej ku na u~ nofan ta sti~ nog fil ma „Fan ta sti~ no pu to va we“. Kom pa ni ja „20th Century Fox“ slo `i la se sa re `i se rom i stvar je „u{la u pro duk ci o nu ma {i nu”. Ta ko se Fran ken {tajn, ~i ni se, po no vo vra }a u op ti caj da „osvo ji” no ve ge ne ra ci je fil mo fi la. Po zna va o ci i po {to va o ci Fran ken {taj na, na rav no, ni kad ga ni su za bo ra vi li, po seb no jer se pro {le go di ne na vr {io pun vek od pr vog fil ma sni mqe nog po ovim mo ti vi ma. Ipak, ceo „slu ~aj Fran ken {tajn” tra `i ne ko li ko ob ja {we wa.

Pre sve ga, u osno vi ~i ta ve pri ~e je ne spo ra zum na stao ka ko zbog ne zna wa ta ko i iz ~i ste na me re.

Na i me, Fran ken {tajn ni je, ka ko mno gi mi sle i ka ko se „pod me }e”, ~u do vi {te ko je pla {i qu de ve} – we gov tvo rac, na u~ nik Vik tor Fran ken {tajn. Za bu na je po sle di ca za in te re so va ne ali ne u ke film ske pu bli ke ko ja je bez i me no ~u do vi {te „kr sti la” ime nom we go vog „oca”. A kad pu bli ka po~ ne da pre po zna je ne ki lik, on da do bar tr go vac sva ka ko ne }e in si sti ra ti da je ime po gre {no jer – ku pac je uvek u pra vu. Ta ko je Fran ken {tajn da ro vao svo je pre zi me stvo re wu ko je je na pra vio; isti ni za vo qu, u se ri ji Ha me ro vih fil mo va na sta lih po sle Dru gog svet skog ra ta, sce na ri sti su po ku {a li da is pra ve ne lo gi~ nost da je mo zak dok to ra Fran ken {taj na usa |en u lo ba wu ~u do vi {ta ko je je dok tor pret hod no sam „skr pio“.

Ori gi nal no, Fran ken {tajn se po ja vqu je u ro ma nu „Fran ken {tajn ili mo der ni Pro me tej“ ko ji je na pi sa la Me ri [e li (17971851). Le gen da ka `e da su 16. ju na 1816, na `e nev skom je ze ru, pri ja te qi i pe sni ci Lord Baj ron, Per si [e li i Xon Po li do ri, to kom

N

raz go vo ra re {i li da sva ko na pi {e ne ku je zi vu pri ~u ili pe smu.

Dru `e wu je, uz Baj ro no vu qu bav ni cu Kler Kle mont, pri su stvo va la i Me ri Vol ston kraft Gu dvin, [e li je va mla da qu bav ni ca i bu du }a su pru ga. I ona je, ma da bez li te rar nog is ku stva, pri hva ti la iza zov i po sle ne ko li ko ne de qa in ten ziv nog raz mi {qa wa o te mi, pri ~a joj se ja vi la – u snu.

Dve go di ne ka sni je ro man je {tam pan u En gle skoj, ali bez ozna ke pi sca. Tek }e 1822. u fran cu skom iz da wu Me ri bi ti pot pi sa na kao autor; 1831. je ob ja vqe no en gle sko bro {i ra no iz da wa po sle ko ga je ro man, upr kos u~e nim ospo ra va wi ma, po stao vr lo po pu la ran.

Ma da je na pi sa la jo{ ne ko li ko ro ma na (me |u ko ji ma je i na u~ nofan ta sti~ ni „Po sled wi ~o vek“, 1826) kao i broj ne pri ~e, Me ri [e li je osta la upam }e na po „Fran ken {taj nu“.

Za plet ro ma na da nas je op {te po znat: na u~ nik od de lo va te la raz li ~i tih qu di stva ra no vo bi }e ko je, me |u tim, ne is pa da ona ko ka ko je o~e ki va no. Ni stvo re we (po ter mi no lo gi ji na u~ ne fan ta sti ke, u pi ta wu je ne ka vr sta an dro i da) ni je za do voq no svo jim od li ka ma pa se bu ni pro tiv tvor ca i, kroz niz epi zo da, be `i sve do Se ver nog po la gde ne sta je po {to opla ~e mr tvo te lo svog „oca”. Mno gi te o re ti ~a ri sma tra ju ovaj ro man, upr kos maw ka vo sti ma u sa dr `a ju, ne ve {tom sti lu i me sti mi~ no pre te ra noj pa te ti ci, pr vim de lom mo der ne na u~ ne fan ta sti ke, dok isto ri ~a ri ho ro ra isti ro man ubra ja ju u te me qe tog `an ra.

So ci o lo zi su u Fran ken {taj nu vi de li na u~ ni ka ko ji se dr znuo da dir ne u „bo `an ska pra va” jer je po ku {ao da kre i ra `i vot. Ne u speh po du hva ta tu ma ~en je kao do kaz da ^o vek ni je do ra stao Bo gu; Fran -

ken {tajn je i pro to tip „lu dog na u~ ni ka”, po pu lar nog ju na ka u na u~ no-fan ta sti~ nim de li ma. S dru ge stra ne, usud sa mog ~u do vi {ta du go je pre vi |an; tek su tu ma ~i ro ma na iz 20. ve ka po sve tli li pa `wu i sud bi ni stvo ra ko ji ni je tra `io da bu de „na pra vqen“, ko ga se tvo rac od -

ri ~e a oko li na ga se pla {i i, u stra hu, po ku {a va da uni {ti.

Fran ken {tajn (~u do vi {te) ula zi u {i ro ku i po pu lar nu kul tu ru za hva qu ju }i isto i me nom fil mu iz 1931. go di ne ko ji je re `i rao Xejm Vejl a ~u do vi {te je glu mio Bo ris Kar lof. Za hva qu ju }i Kar lo fu i upe ~a tqi voj ma sci ko ju je no sio, ~u do vi {te je po sta lo „he roj ski lik”. Ovaj film je je dan od ret kih ko ji se, ko li ko-to li ko, dr `ao li te rar nog pred lo {ka. Po pu lar nost je, me |u tim, zah te va la no ve fil mo ve, pa je ista

eki pa 1935. sni mi la „Fran ken {taj no vu ne ve stu“; sce na ri sti su za pri ~u o pro iz vod wi `e ne za ~u do vi {te iz vor na {li u ro ma nu, ali je sve na da qe bi la sa mo wi ho va ma {ta. „Ju ni ver zal stu dio“ je u go di na ma oko Dru gog svet skog ra ta sni mio ne ko li ko fil mo va sa Fran ken {taj nom u glav noj ulo zi, a u ne ki ma je ~u do vi {te sre ta lo po pu lar ne fran {i ze ovog stu di ja – vu ko dla ka ili ve se qa ke Abo ta i Ko ste la.

Od 1952. en gle ski „Ha mer film” pre u zeo je sni ma we Fran ken {taj no vih avan tu ra po ku {a va ju }i (bez ve }ih uspe ha) da od do ta da {we film ske pa pa zja ni je na pra vi ure |e ni si stem. „To ho stu dio” ni je imao tih am bi ci ja ve} je sni mio par fil mo va u ko ji ma Fran ken {tajn osva ja svet ili se bo ri sa eg zo ti~ nim mon stru mi ma.

Fran ken {tajn je 1970-tih `i veo u sta rim bi o skop skim fil mo vi ma i po ne kom no vom (po put ko me di je „Mla di Fran ken {tajn“ Me la Bruk sa, 1974) od no sno u par TV fil mo va. Go di ne 1994. Ke net Bra na je sni mio film „Fran ken {tajn Me ri [e li“ ko ji, upr kos am bi ci ja, ni je us peo da do `i vi ve }u po pu lar nost. Fran ken {tajn se, za jed no sa Dra ku lom, vu ko dla kom, dr Xe ki l om/Mi s ter Haj dom, po ja vqu je i u fil mu „Van Hel sing“ iz 2004.

Na te me qu film ske po pu lar no sti, Fran ken {tajn je `iv i u dru gim me di ji ma – stri pu, po zo ri {tu, kom pju ter skim igra ma (da ne po mi we mo po ste re, ma ji ce, {o qe za ka fu itd). U sva kom od po pu lar nih ob li ka po ten ci ra na je ne ka od Fran ken {taj no vih oso bi na: tra ge di ja ne shva }e nog bi }a, si ro va nad qud ska sna ga, od su stvo bi lo ka kvih eti~ kih i mo ral nih prin ci pa... Fran ken {tajn je ko ri stan lik u ho ro ri ma, ali i fi -

PUT OKO SVETA

„Znate li koja je razlika izme|u princa Alberta i predsednika Sarkozija?

Albert je prvi u Monte Karlu, a Sarkozi posledwi na Monte Karli”, provalio je Berluskoni ~lanovima vladine delegacije jedne susedne zemqe. „Imao sam ja uspeha i s Turkiwama”, odgovorio je novinarima kada su ga pitali kako je mogao na ven~awu poku{ati da poqubi ruku Erdoganovoj snaji. „Udvarao sam joj se tako da je popustila“, rekao je o finskoj predsednici Tarji Halonen povodom otvarawa Agencije za prehrambenu bezbednost u Parmi, a ne u Helsinkiju. „Volim Francusku i nastavqam da je volim. Dovoqno je probrojati Fran cu ski we koje sam imao“, bio je odgovor na @ospenove i [irakove kritike da je wegova politika antifrancuska.

„Vidim u prvom redu predstavnice na zavidnom estetskom nivou.

Znate da sam zaqubqen u svoju `enu, ali nisam izgubio smisao za lepo i prime}ujem dobre noge u pokretu”, izletelo mu je na kongdesu Nacionalne alijanse.

lo zof ski na stro je nim pri ~a ma.

Na rav no, ogrom na ve }i na pro iz vo da u ko ji ma se on po ja vqu je na me we na je pit koj za ba vi bez ika kvih du bqih sa dr `a ja.

Pi ta we je ka kav }e bi ti no vi Fran ken {taj nov ob lik u bu du }em fil mu A pro duk ci je. Ho li vud se ni je pro sla vio tzv. ri mejk fil mo vi ma, jer su oni re dov no ble de ko pi je ori gi na la: im pe ra tiv upro {}e nih pri ~a po me {a nih s mo} nim kom pju ter skim efek ti ma uspe va sa mo da stvo ri {a re ne `va ke za za lud no tro {e we vre me na. ^ak se i pro pa gi ra na „po li ti~ ka to le ran ci ja” iz vr }e u ~i stu sme ju ri ju – se ti mo se le to {weg hi ti }a „Ka u bo ji i van ze maq ci“. U na slo vu se In di jan ci i ne po mi wu, ma da cr ve no ko {ci u~e stvu ju u bor bi i iz gi nu u mno go ve }em bro ju od ka u bo ja. Bi }e da je ne ko od stu dij skih gla ve {i na sma trao da In di jan ci, ipak, ni su na ni vou be la ca ili van ze ma qa ca pa ih je za bo ra vio u na slo vu (kao {to su to ura di li i auto ri stri pa ko ji je bio pred lo `ak fil mu).

Ho }e li no vi ko rekt ni Fran ken {tajn bi ti be san i ne mi lo sr dan ili sa mo ne `na, na pa }e na du {i ca? Ili }e pro da va ti pri ~u o po vrat ku pri ro di, {to da qe od zlih na u~ ni ka? Ko na~ no, po no vo se otva ra i pi ta we da li no ve kom pju ter ske ge ne ra ci je uop {te mo gu da shva te bi lo {ta osim br zog ni za wa `e sto kih sce na, zbog ~e ga no vi fil mo vi li ~e na vra to lom ni niz krat kih kli po va sa Ju tju ba. Ka ko }e se ro man ti ~ar ski Fran ken {tajn sna }i u tom di gi tal nom sla lo mu, zna ti `eq ni ci }e sa zna ti vr lo br zo, ko li ko do go di ne, ~im film osva ne u bi o skop skim sa la ma i na In ter ne tom {i re nim pi rat skim snim ci ma. Svi dru gi, ko ji mno go ne ma re za no vi te te, za rad svo jeg u`i va wa, mo gu, sa istog tog In ter ne ta, da ski nu ne ku do bru, sta ru, cr nobe lu ver zi ju pri ~e o mo der nom Pro me te ju i we go vom (ne)de lu. n Ilija Baki}

„Neka vam premijer Orban da neku dobru adresu”, poru~io je, namiguju}i, italijanskim novinarima za vreme slu`bene posete Ma|arskoj.

ZA LO GAJ: Di ja mant, vre dan oko 12.000 evra, ko ji je ukra den bri tan skom tu ri sti u [pa ni ji, pro na |en je u sto ma ku osum wi ~e nog za we go vu kra |u. Lo po va je, na i me, oda la ru ka na usti ma, a sum wu po li ci je ka sni je je po tvr dio rent gen ski sni mak ko ji je po ka zao da mu se u sto ma ku na la zi „naj bo qi pri ja teq svih `e na”.

DE ^AK IZ [U ME: De ~ak bez li~ nih do ku me na ta, iz me |u 16 i 18 go di na, ko ji go vo ri en gle ski i ma lo ne ma~ ki, po ja vio se u ber lin skoj po li ci ji, tvr de }i da je pet go di na pla ni na rio sa ocem. Po li ci ja ne ma od go vor na pi ta we iz ko je ze mqe de ~ak po ti ~e i da li je `i veo u {u ma ma sa mo u Ne ma~ koj ili i u ino stran stvu.

BER LU SKO NI I DA QE BEZ DLA KE NA JE ZI KU

An ge la je gu za ta i... e ma~ ki ta bloid „Bild” se u ~u du zapi tao da li je italijanski pre mi jer Sil vio Ber lu sko ni u jed nom od pri slu {ki va nih raz go vo ra sa svo jim do ba vqa ~em pro sti tut ki \an pa o lom Ta ran ti ni jem za i sta na zvao kan ce lar ku An ge lu Mer kel „gu za tom ne jeb...” (culona inchiavabile). Jer, u sudu u Ba ri ju jo{ ni je po tvr |e no da li se taj ska red ni de taq na la zi u ne koj od 100.000 stra ni ca is pi sa pri slu {ki va nih raz go vo ra u pro ce su Ta ran ti ni ju zbog pod vo |e wa i di lo va wa ko ka i na. U ~e tvr tak je, ina~e, i sam Ber lu sko ni, pro tiv no o~e ki va wi ma, op tu `en u Mi la nu za oda va we sud ske taj ne, jer je „\or na leu“ dao da ob ja vi sni mak te le fon skog raz go vo ra svog po li ti~ kog pro tiv ni ka, de mo kra te

N

Pje ra Fa {i na. Is tra `ni su di ja Ste fa ni ja Do na de lo od bi la je pred log jav nog tu `i o ca da Ber lu sko ni ja oslo bo di od go vor no sti i na re di la mu je da na pi {e op tu `ni pred log, oce niv {i da je ak tu el ni pre mi jer Ita li je je di ni mo gao da ima ko rist od tog kri vi~ nog de la.

Sni ma we je za ra ~un tu `i la {tva spro ve la jed na pri vat na kom pa ni ja, ~i ji je me na xer taj ma te ri jal pre sni mio i po klo nio za Ber lu sko ni ju, a pre mi je rov brat Pa o lo ga je po tom pre dao re dak ci ji „\or na lea“. Tek, opozicija je zbog ove afere, kao i zbog ~iwenice da su sve debqi i sudski spisi u kojima je Berluskoni glavni junak, ju~e zatra`ila ostavku kontroverznog italijanskog premijera. n E. N. L.

SMR TO NO SNI PO ZIV: Te le fon ski po ziv vas ne mo `e ubi ti, po ru ~i le su ni ge rij ske vla sti su na rod ni ci ma, po {to u toj ze mqi po sled wih da na cir ku li {e SMS po ru ka ko jom se Ni ge rij ci upo zo ra va ju da }e umre ti ako se ja ve na po ziv s bro ja 09141. I ra ni je je bi lo SMS po ru ka ko je su iza zi va le pa ni ku u Ni ge ri ji, po put one o po sta vqe nim bom ba ma ili ki se lim ki {a ma ko je qu de spa qu ju `i ve.

IKS: Austra lij ski pa so {i }e ubu du }e ima ti tri op ci je za na zna ku po la - mu {ko, `en sko i neo d re |e no, od no sno „iks„. In ter sek su al ci kao i oso be ko je pri pa da ju tran srod nim gru pa ma, ~i ja se per cep ci ja sop stve nog po la ne po du da ra s wi ho vim bi o lo {kim po lom, mo }i }e da od lu ~e da li su mu {ko ili `en sko, uz le kar sku po tvr du o wi ho vom iz bo ru. Tran ssek su al ci ne mo gu da iza be ru „iks„ ru bri ku u pa so {u.

nedeqa18.septembar2011.

dnevnik

c m y

22

„DO RU ^AK KOD TI FA NI JA“ KAO IKO NA STI LA

Spon zo ru {a ko ju smo vo le li a nas „Do ru ~ak kod Ti fa ni ja” ima i ne {to od od boj nog ana hro ni zma, ali to je i da qe naj za bav ni ji kult ni kla sik Blej ka Edvard sa, u ko jem Od ri Hep bern ap so lut no zra ~i sa ekra na – ova sa svim ta~ na kon sta ta ci ja (sa `e ta oce na broj nih kri ti ~a ra) sto ji na stra ni ci Rotn to mej to (Tru li pa ra dajz) na in ter ne tu, da nas po pu lar nom i uti caj nom in stant vo di ~u kroz film sku ga lak si ju. Na „pa ra daj zu“ je taj film iz 1961. u „plu su“ ~ak 88 od sto. Da kle, ni po sle pe de set go di na ne ma pu no sum wi va ca spram do me ta ove, is po sta vqa se, van vre me ne ro man ti~ ne ko me di je/me lo dra me.

Le gen dar ni lik Ho li Go laj tli, ko ju igra ne za bo rav na Od ri Hep bren (po red osta lih ulo ga u bli sta voj ka ri je ri, ova ju je uve li ko od re di la) je din stven je ali i uni ver za lan tip de voj ke iz pro vin ci je ko ja je do {la u ve li ki grad, da po ce nu mno go ~e ga ulo vi, ako ne ve} mla dog, zgod nog i do bro sto je }eg – ono bar sre do ve~ nog bo ga tog mu `a. Sa da se ta kav stav i prak sa spram `i vot nih iza zo va i po tre be za `i vo tom u vi skom dru {tvu, je zi~ ki mo `da gru bo ime nu je spon zo ru {om. Ka ko je je dan od kre a to ra Ho li nog li ka, ~u ve ni Tru man Ke pot za wu re kao: „Ona i ni je ba{ kol ger la ili pro sti tut ka, ve} pre auten ti~ na ame ri~ ka gej {a“.

A ko se se }a fil ma, ili ga sa da na we go vu okru glu go di {wi cu po no vo ili pr vi put vi di, shva ti }e {ta je sve

D

ona, i sa ko li ko je to ne vi no sti i sti la. Jed no stav no, svo ju du go ve~ nost, ona du gu je svo joj ne stvar no sti. Ina ~e, pu no je to ga od Ke po to vog isto i me nog ro ma na u fil mu od ba ~e no i pro me we no, ali je upra vo we go va po stav ka Ho li nog li ka mak si mal no is ko ri {}e na. U lik je ma e stral no u{la Hep ber no va, ve ro -

vat no i za to {to je, ka ko je go vo ri la, za wu to bi la naj i za zov ni ja ulo ga. Jer, po pri ro di in tro vert na, tre ba lo je da od i gra eks tro vret nu Ho li Go laj tli.

Sam Ke pot je mi slio da je to ide al na ulo ga za Me ri lin Mon ro. No, po sma tra no iz ove per spek ti ve, ni je te {ko za mi sli ti ko li ko bi to bi lo po gre {no. Mr {a va i krh ka, Od ri Hep bern (u vre me sni ma wa ima la je 32 go di ne) s pre le pim li cem i maw kom obli na ka rak te ri sti~ nih za ta da {we ho li vud ske di ve, po ka za la se kao pra va ener get ska film ska bom ba, za pa ko va na u za wen stas sa vr {e ne @i van {i je ve kre a ci je. Pre fi we nost i ari sto krat ska po ja va i – da nas zna mo – za u vek fen si gar de ro ba, ko li ko u skla du sa sno vi ma we ne Ho li, to li ko i u su prot no sti sa we nim istin skim bi }em, ba{ kao i we na pre du ga~ ka mu {ti kla, u~i ni li su je jed nom od naj i ko ni~ ni jih fi gu ra ame ri~ kog fil ma 20. ve ka.

Ta ko je ma la cr na ha qi na @i van {i ja, s po ~et ka fil ma, po sta la naj ~e {}e imi ti ra ni ko mad ode }e, a ve ro vat no je i naj ~u ve ni ja ma la cr na ha qi na svih vre me na. I ve ruj te, to i ni je naj v`ni ji, ali je ne zo bi la zni raz log za du gu sla vu ove film ske pri ~e. Ne mer qi vo {ar man te baj ke sa li ko vi ma ko ji po ne kad i za li ~e na one iz stvar no sti. A za film je, po red osta log, bit no da upra vo wi ma, bar dok su pred na ma, na ekra nu, ve ruj mo – a on da, ako za slu `u ju, da ih i za vo li mo. n Vladimir Crwanski

DRA GU QI ELI ZA BET TEJ LOR IDU NA AUK CI JU

Ce na? Pra va sit ni ca L

Dijamant Elizabet Tejlor: 33,19 ka rat ni di ja mant ugra |en u pla ti na sti pr sten ko ji joj je da ro vao vo qe ni Ri ~ard Bar ton.

O~ekivana cena: od 2,5 do 3,5 mi li o na do la ra

Tijara Majka Toda: Dar tre }eg Eli za be ti nog su pru ga, film skog pro du cen ta ko ji je po gi nuo u avi on skoj ne sre }i.

O~ekivana cena: od 60.000 do 80.000 do la ra

Ogrlica od rubina i dijamanta: Ta ko |e dar Maj ka To da. Do bi la ga je u ju `noj Fran cu skoj to kom od mo ra.

O~ekivana cena: od 200.000 do 300.000 do la ra

La Peregrina: Bi ser go to vo sa vr {e nog kru {ko li kog ob li ka iz 16. ve ka.

Pri pa dao je kra qi ci Ma ri ji Pr voj od En gle ske, a deo je Kar ti je o ve ogr li ce.

O~ekivana cena: od 2 do 3 mi li o na do la ra

Dijamant Tay Mahal: Di ja mant je deo Kar ti je o ve ogr li ce od zla ta i ru bi na. Eli za be ta ga je od Bar to na do bi la 1972. za svoj 40. ro |en dan.

O~ekivana cena: od 300.000 do 500.000 do la ra

Zmija: Bul ga ri jev sat ukra {en zla tom, di ja man ti ma i sma rag di ma.

O~ekivana cena: od 12.000 do 15.000 do la ra

e gen dar na glu mi ca Eli za bet Tej lor jed nom pri li kom je iz ja vi la da su we ne tri naj ve }e qu ba vi bi le Majk Tod, Ri ~ard Bar ton i – wen na kit. Sa da }e ras ko {ni dra gu qi, ko ji kra se oko 300 raz li ~i tih ko ma da na ki ta i ~i ja se vred nost pro ce wu je na oko 30 mi li o na do la ra, a ko jim su je oba si pa li we ni broj ni udva ra ~i, bi ti ras pro da ti na auk ci ji ko ja }e se odr `a ti od 13. do 14. de cem bra u wu jor {koj auk cij skoj ku }i „Kri sti”.

– Ne mo `e{ di ja man tu pla ka ti na ra me nu, ne }e te gre ja ti no }u, ali su stvar no za bav ni za sun ~a nog da na – re ~i su Liz Tej lor, ko ja se to kom `i vo ta ven ~a la ~ak osam pu ta za se dam mu {ka ra ca (Ri ~ard Bar ton je dva put od veo slav nu glu mi cu pred ol tar).

Svet ski po zna ta glu mi ca umr la je, pod se ti mo, 23. mar ta ove go di ne, a iza se be je osta vi la ko lek ci ju ko ja sa dr `i ne ke od naj po zna ti jih ko -

ma da na ki ta na sve tu. Na auk ci ji }e se ta ko na }i i Bul ga ri je va ogr li ca od di ja ma na ta i sma rag da, ko ju joj je da ro vao Ri ~ard Bar ton. Od we ga je za Dan za qu bqe nih 1969. do bi la i La Pe re gri nu – tri mi li o na do la ra vred nu Kar ti je o vu ogr li cu od ru bi na i di ja ma na ta s bi ser nim pri ve skom u ob li ku kru {ke, ko ji je ne kad bio u po se du Ma ri je od En gle ske, naj sta ri je k}er ke Hen ri ka VI II. Liz je za 40. ro |en dan od Bar to na do bi la i di ja mant Tax Ma hal, svo je vre me no vla sni {tvo {a ha Ja han gi ra. Jo{ je dan Ri ~ar dov dar je i slav ni „Eli za bet Tej lor di ja mant”, pr sten s ka me nom od 33,19 ka ra ta. Ka da joj je tre }i su prug Majk Tod to kom od mo ra na ju gu Fran cu ske po klo nio ogr li cu od ru bi na i di ja ma na ta, za jed no s od go va ra ju }im na u {ni ca ma i na ru kvi com, Liz je od sre }e za jed no s ce lim kom ple tom sko ~i la u ba zen.

Le gen dar na glu mi ca je, ina ~e, svo ju qu bav pre ma bqe {ta vim ka men ~i }i ma opi sa la i u me mo a ri ma („Mo ja qu bav na afe ra s na ki tom”) iz 2002. go di ne.

– Ni kad ni sam raz mi {qa la o svom na ki tu kao o tro fe ji ma... Ka da umrem i oni odu na auk ci ju, na dam se da }e im onaj ko ih ku pi pru `i ti stvar no to pao dom... n E. N. L.

TREND RA PORT: OBU CI TE MLA DO @E WU

Ode lo ne ~i ni ~o ve ka, ali... e ma sum we, u Sr bi ji se ovog le ta pe va lo za sve pa re. Jed ni su ve} ona ko “tra di ci o nal no” za po ma ga li od mu ke, dok su dru gi pe smom po ku {a li da osvo je svo ju kar tu za ula zak u svet po zna tih, ta~ ni je, za u~e {}e u jed nom od “pro gram skih osve `e wa” na ne koj od ~ak tri te le vi zi je sa na ci o nal nom fre kven ci jom, ko je }e se ove je se ni (ako je su di ti po pro mo xin glo vi ma i sve pri sut nim xam bo pla ka ti ma) za ve }i rej ting iz me |u osta log nad me ta ti i uz po mo} “na pe tog” iz bo ra pr vog nam grand ta len ta/ gla sa. For mu la je, na rav no, svu da ista – ze mi{ par ma we ili vi {e {ar mat nih vo di te qa (po `eq no je da bu du i pri jat ni za oko), do da{ tri ~la na `i ri ja (oba ve zno po zna te fa ce) i za kraj s wi ma “ume {a{” ne ko li ko sto ti na onih ko ji bi da pe va ju i da se sli ka ju. Na rav no, sve to sta vi{ u udar ni te le vi zij ski ter min i za ba va mi li o na mo `e da po~ ne!

I dok se te le vi zi je tek za gre va ju za pred sto je }u bor bu, ne mo gu a da ne iz dvo jim ne ko li ko pro gram skih sa dr `a ja ko ji me ovih po sled wih da na le ta po seb no ra du ju. Za po ~e tak, ve li ki po zdrav jav nom ser vi su, ko ji na svom dru gom pro gra mu re pri zi ra jed nu od naj bo qih se ri ja – “Po ro di cu So pra no”. Jed nom da i me ni bu de dra go {to pla }am pret pla tu ka ko bih gle da la sve sa me re pri ze. Tu su za tim i broj ne no ve/sta re re kla me, me |u ko ji ma mi je za oko za pa la ona s dve bri `ne maj ke ko je svo joj de ci (jer im je va `no i jer su bri `ni ro di te qi) ku pu ju is kqu ~i vo no ve ux be ni ke. Ako je wi ma ve ro va ti, is pad ne da ro di te qi ~i ji bu xet ne po kri va ovaj tro {ak, ve} mo ra ju de te tu da ku pe po lov ne kwi ge, ne bri nu i ne vo le svo je klin ce do voq no. Ni {ta ma we glu pe ni su ni sil ne EPP po ru ke o ra zno ra znim kre di ti ma (na ro ~i to onim za re fi nan si ra we du ga), ko je ko min ten ti u ne vo qi uzi ma ju kao da se de le xa be. Jer, gde to (osim, na rav no, u re kla mi) jo{ ima da se za du `u je{, a pri tom pe va{ i igra{ od sre }e?

Jed na od no vo ta ri ja je ste i da se, po sle du `e pa u ze, u po sled we vre me na krat ko za dr `im i na Pin ku, a raz log to me je ~i we ni ca da se emi si ja “48 sa ti svad ba” od ne dav no emi tu je na toj te le vi zi ji. A ako ste po mi sli li da ovaj for mat vo lim da po gle dam jer kao i sva ko `en sko od ma lih no gu sa wam du ga~ ku be lu ha qi nu i qu bav “dok nas smrt ne ra sta vi”, grd no ste se pre va ri li. Me ni ta emi si ja objek tiv ni je i ta~ ni je ne go bi lo ko je ve sti go vo ri o to me gde, ka ko i s kim `i vim, te ne ka ko mi slim da je Ti ja ni} ni je smeo ta ko ola ko pre pu sti ti kon ku ren ci ji. Vi {e je tu Sr bi je, ne go u Na ci o nal nom dnev ni ku...

Ta ko je, re ci mo, sa vr {e no ja sno da se |u ve gi ja (ni sam si gur na da li tu ima ne ke sim bo li ke i na ja ve po kom }e prin ci pu funk ci o ni sa ti bra~ na sre }a) od po ~et ka do kra ja pri pre ma i ama ba{ ni {ta ne pi ta. Isto ta ko, mla di nu ven ~a ni cu bi ra mo li bi ra mo i sve vre me tre pe ri mo od ne iz ve sno sti da li }e iza bra ti onu pra vu, dok se obla ~e we mla do `e we sve de na ne -

N

Svad be ni ci pe lar nik Mu {ke ci pe le za for mal ne i sve ~a ne pri li ke mo ra ju da bu du dru ga ~i je od onih sva ko dnev nih. Ele gant ni je su, po `eq no ko `ne i ne {to fi ni je ob ra de, s ma lo sja ja ili la ka i {to je naj va `ni je – sa vr {e no ured ne i uglan ca ne.

Iz be ga vaj te eks pe ri men te i dr `i te se pro ve re nih kom bi na ci ja, jer ako po gre {i te pri iz bo ru obu }e, sav ulo `e ni trud oko bi ra wa ode la, ko {u qe i kra va te bi }e uza lu dan. ko li ko se kun di br zin skog pre svla ~e wa u kr pi ce ko je mla da i pro da va ~i ca za we ga iza be ru.

On, mu ~e nik, sa mo tre ba da se blen ta vo na sme je kad iza |e iz gar de ro be... Sli~ no je i sa ostat kom mu {kih sva to va; le po se vi di da ni kum, a bo ga mi ni sta ri svat ne ma ju poj ma za {to su mo ra li da obu ku ba{ to ode lo i da se ta ko upa ra de. No, {ta }e, }u te i tr pe bar dok ve se -

qe ne uzme ma ha, a on da se, bla go na ma, ve }i na br `e - bo qe ras ko mo ti. Ne ki ski nu sa mo sa ko, dru gi ne mo gu da do ~e ka ju da se re {e kra va te i gor weg dug me ta od ko {u qe ko je ih uda vi, a ni je re dak pri zor ni da se izu ju.

Po ne kad, ali sa mo po ne kad, me |u sve te bal kan ske ma ~o se za lu ta i ne ki me tro ili ho mo sek su a lac, ko ji se u gru pi ve} na pr vi po gled iz dva ja ured nom fri zu rom, sa vr {e no po go |e nom ve li ~i nom ode la i do bro uklo pqe nim bo ja ma. Na rav no, we ga (osim {to je sve na svom me stu i ka ko tre ba da bu de) kra si i pra vi lan iz bor obu }e, s ko jom ve }i na fra je ra, na ro ~i to ka da je re~ o ne {to sve ~a ni jim pri li ka ma, re dov no ku bu ri i na kra ju – po gre {i.

Za to, kre ni mo re dom. Pr vo da ute {im svoj Fej sbuk pri ja te qa ko ji je ne dav no u sta tu su na pi sao “Gu mu{ pro |e, ja se ne o`e nih”: em {to ni kad ni je ka sno, em je je sen pra vo vre me za tu ra bo tu, a po tom je red i da mom ci ma ko ji se spre ma ju da ovih da na sta nu na lu di ka men po ru ~im ka ko ono “ali” ne mo ra sa mo de vo ja~ ku

sre }u da kva ri. Jer, ode lo mo `da ne ~i ni ~o ve ka, ali |u ve gi ja (bar na ovim na {im, tra di ci o- nal nim, pro sto ri ma) bez we ga ne mo `e da pro |e. S tim u ve zi, da ne bu de ka ko ne zna ju {ta im je ~i ni ti, red je da ih (po seb no ako se ima u vi du da ne ki od wih ba{ na ovaj ve li ki dan pr vi put u `i vo tu obla ~e ode lo) ma lo po sa ve tu je mo na tu te mu.

Da kle, pr vo i naj va `ni je je ste oda bra ti ode lo/smo king po me ri, od no sno, ono ko je vam do bro sto ji. U pre vo du, to {to se va ma ili va {oj lep {oj po lo vi ni even tu al no svi |a ka ko ne ko ode lo sto ji na lut ki u iz lo gu i da qe ne zna ~i da }e te i vi u we mu iz gle da ti do bro. Do to ga je, ipak, ma lo du `i put i sa vr {e no ode lo mo ra da bu de uskla |e no s te lom mu {kar ca ko ji ga no si.

Za po ~e tak bi oko vrat nik ko {u qe ko ja pro vi ru je is pod sa koa tre ba lo da iz gle da ~vr sto, ali i da isto vre me no le po “sed ne” na vrat jer se na taj na ~in sma wu je mo gu} nost gu `va wa i, na rav no, “da vqe wa”. Pre po ru ka je da ku pi te ko {u qu kod ko je }e te ima ti prst pro sto ra iz me |u vra ta i oko vrat ni ka, ko ji bi is pod sa koa tre ba lo da pro vi ru je ot pri li ke je dan cen ti me tar. [to se ti ~e ra me na sa koa, u ide al noj va ri jan ti ona pra te pri rod nu li ni ju, du `i nu i {i ri nu ra me na, dok bi, ka da je re~ o we go voj du `i ni, tre ba lo da ima te na umu ka ko sa ko mo ra da pre kri je stra `wi cu, a da pri tom ni {ta ne “ukra de” od du `i ne no gu. Pra vil nu du `i nu ru ka va naj lak {e }e te od re di ti ta ko {to }e te opu sti ti ru ke da slo bod no pa da ju po red te la, pri ~e mu bi ru kav tre ba lo da do se `e do gor we ko sti pal ca.

Jo{ je dan sa vet zla ta vre dan ka da je o iz bo ru pra vog ode la re~, je ste i da bi kod za kop ~a nog sa koa, li ni ja stru ka tre ba lo da bu de bla go vi dqi va i u ob li ku {i ro kog slo va iks. Ako je iks su vi {e usko – sa ko vam je te san, dok ver ti kal ni na bo ri na le |i ma uka zu ju na to da vam je pre ve lik. Isto ta ko, imaj te na umu i da pan ta lo ne od ode la ima ju ne {to vi {i struk od obi~ nih, a va `no je i da bi ra te mo de le s no ga vi ca ma ko je pra te li ni ju no ge. Iz be ga vaj te su vi {e uske, jer }e vam no ge iz gle da ti sme {no i ne sta bil no u od no su na sa ko om ak cen to va na ra me na, dok bi ne {to ni `i mu {kar ci tre ba lo da za o- bi la ze i man `et ne, ko je vi zu el no skra }u ju no gu. Jo{ vam sa mo osta je da pro ve ri te du `i nu.

Pan ta lo ne bi tre ba lo da pa da ju ot pri li ke je dan cen ti me tar od do we ivi ce ci pe le i za pam ti te – dok ho da te, ~a ra pe se ne sme ju vi de ti. n Jasna Budimirovi}

dnevnik

oglasi

nedeqa18.septembar2011.

BO GAT STRA NAC tra`i zgodnu, mladu, `enu radi braka. Po{aqite fotografiju na Janka ^melika 3 A, stan 17. Novi Sad. Telefon 062/163-8998.

37455

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima.

Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305. 37349 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

37350 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644.

37168

23

PRO FE SOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i.

Telefon 063/490-136. 37466

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

37351 ^U VAM decu, spremam, peglam, poma`em starim licima. 150 dinara/sat. Telefon 063/11-76-776.

37442 VI [I FI ZI O TE RA PE UT - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, reume, povrede na ko{tano-zglobnog sistema, kineziterapija, masa`a, fizikalna terapijaaparati. Telefon 064/216-5424 37388

IZ DA JEM dvokrevetnu sobu sa posebnim ulazom. Telefoni: 062/399-721, 403-624. 37414 IZ DA JEM komfornu sobu za `ensku osobu, poseban ulaz Salajka. Cena 40 eura. Telefoni: 6341-660 i 064/50-13174.

37298

24

nedeqa18.septembar2011.

oglasi IZ DA JEM prazan jednosoban stan 40m2 Podbara. Telefon 6331-306.

37668

SREM SKI KAR LOV CI nov, ukwi`en stan mewam za ve}i u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 063/548-906.

37363

VE LI KA PO NU DA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Telefoni: 065/2019-004, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

519711 IZ DA JEM u Radni~koj nov ekstra ~etvorosoban stan 126m2, prazan sa opremqenom kuhiwom na ~etvrtom spratu.

Telefon 528-137.

519787 IZ DA JEM na Novom nasequ dvosoban stan 50m2, odmah slobodan, prazan ima kuhiwske elemente za 120 evra. Telefon 063/811-7331.

519788 IZ DA JE SE noviji dvosoban 53m2, Grbavica, \or|a Servickog, I sprat, kompletno name{tena i odvojena kuhiwa, dve sobe, terasa 150 evra.

Tel. 063/517-846.

519772 IZ DA JEM komforan stan u centru pogodan za vi{e studenata, centralno grejawe, internet, kablovska. Telefon 063/8366036.

37378 IZ DA JEM garsoweru, 20m2, name{tenu na du`e vreme, 120E + depozit 100E. Salajka, 3. sprat sa terasom. Telefoni: 024/735-131, 064/496-1899.

37319 IZ DA JEM nov, jednosoban, poluname{ten stan na Limanu 4. Telefoni: 021/505-531 i 065/5505-531.

35943 IZ DA JEM nov stan 70m2 mo`e da bude poslovni prostor sa kablovskom tv, klima uz dogovor. Telefoni: 6398-007, 504-214, 064/3212497.

36429 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan, Liman IV. Centralno grejawe, proto~na topla voda, ktv. Pla}awe po dogovoru. Telefon 063/83-82823.

36953 IZ DA JEM nov name{ten jednosoban stan u centru, CG, prvi sprat. Telefon 064/8372590.

37004 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan kod Sajma. Telefon 6338-074 37190 IZ DA JEM luksuzno name{ten dvosoban stan ugao Bulevara Oslobo|ewa i Novosadskog Sajma. Telefon 036/765-36-32.

37287 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru kod Ma{insko-tehni~ke {kole, Bulevar kraqa Petra, klima, telefon, kablovska. Telefon 062/8474-436.

37290 IZ DA JEM nov luksuzno name{ten dvosoban stan 44m2 u Slova~koj 28.

Telefon 064/1147-741.

37296 IZ DA JEM prazan stan 72m2, na I spratu, za tihu delatnost u Radni~koj kod Suda. Telefon 069/775-001.

37302 IZ DA JEM jednosoban prazan stan, 40m2, kod Sajma.

Useqiv od 1. 10. 2011. godine.

Cena 130 evra+depozit. Telefoni: 064/246-4279, 021/895231.

37311 IZ DA JEM lep, potpuno name{ten stan, 30m2, {iri centar. Telefon 064/199-4505.

37337 IZ DA JEM jednosoban poluname{ten, nov stan, bez cg (TA pe}), centar grada, prizemqe. Telefon 064/23-89685.

37408

IZ DA JEM trosoban namepten stan kod fakulteta. Telefon 063/226171.

37424 IZ DA JEM trosoban name{ten stan u centru. Telefon 063/226171.

37425 NO VO NA SE QE, izdajemo dvosoban komforan name{ten stan 3 le`aja, pored {kole i obdani{ta 160 Eura/mese~no. Akcija za mladi bra~ni par sa bebom ili dve studentkiwe 150 eura. Telefon 064/38-42-414.

37429 IZ DA JE se jednosoban stan 27m2 odvojena kuhiwa i soba odmah.

Telefoni:6332738 064/39249-33.

37437 IZ DA JE se povoqno dvosoban name{ten stan u okolini Novosadskog sajma. Prednost mawoj porodici ili studentkiwama. Telefon 021/552-802 pre podne do 11 i uve~e posle 19.

37439 STU DENT KI WA MA ili zaposlenoj `enskoj osobi, izdajem jednosoban, konforan, name{ten stan u ul. Cara Du{ana. Telefon 064/1849212.

37441 IZ DA JEM name{tenu garsoweru centralno grejawe, telefon, kablovska. Ul. Radni~ka Telefoni: 021/633-9068 i 064/4981-674.

37445 IZ DA JEM name{tenu garsoweru, M. Gorkog br. 6. ispred SPENS-a, Novi Sad. Telefon 063/511-939.

37446 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru 22m2 centar kod pozori{ta [afarikova, cena 140e. Telefon 063/7716876.

37453 BLI ZU Medicinskog fakulteta izdaje se name{ten stan.

Telefon 063/601-661. 37462 IZ DA JEM nename{tenu garsoweru pogodnu za stanovawe ili poslovni prostor. Telefon 065/856-2051.

37485

IZ DA JEM dvoiposoban name{ten stan 70m2, terasa, klima, kompletno opremqen.

Telefon 063/71-67-510 i 021/6310-931.

37491 IZ DA JEM stan 40m2, strogi centar, pe{a~ka zona, name{ten, klima, cg, internet, kablovska. Zvati od 10 ~asova na telefon 064/905-9261.

37493 IZ DA JEM trosoban, salonski, poluname{ten stan, Ribqa pijaca 17. Telefon 064/1260-159.

37498 LI MAN IV, povoqno bra~nom paru izdajem jednoiposoban stan, delimi~no name{ten II sprat, cg, telefon, lift, internet. Telefoni 021/661-8861, 063/10-318-10.

37507 JED NO SO BAN name{ten stan na Futo{kom putu. Centralno grejawe, parket, internet, prizemqe 130 eura.

Telefoni: 021/63-66-88-, 064/819-50-93.

37509

IZ DA JEM name{ten stan, klima, klablovska, 47m2, Bulevar oslobo|ewa 107. Telefon 063/729-8033.

37514 IZ DA JEM na du`i rok, odmah useqiv prazan stan, povr{ine 68m2, Gagarinova ulica, 16A, 5/17, Novi Sad. Telefon 063/564-034.

37515 IZ DA JEM name{ten trosoban stan I sprat u ku}i. Centralno grejawe Novi sad Veterni~ka rampa. Telefoni 6362-301 i 061-606-4887. 37517 IZ DA JEM ~etvorosoban stan za 6-8 studenata sa dnevnom sobom, kupatilom i kuhiwom. Stan se nalazi u strogom centru iza Izvr{nog ve}a na prvom spratu. Telefon 065/259-4711.

37521 SA JAM - dvosoban kompletno name{ten stan, klima, ve{ ma{ina, mirna ulica.

Cena po dogovoru. Telefoni 066/502-6992 i 021/453-916.

37525 IZ DA JEM sprat ku}e name{ten 60m2 cg. Povoqno za dva ili tri studenta medicine.

Cena 150 eura. Telefoni 6321-189, 064/1500-758. 37526 IZ DA JEM name{tenu garsoweru na Podbari, kraj Alma{ke crkve. Telefon 062/8919422.

37534 SU PER komforna soba, posebno kupatilo u strogom centru (kod hotele „Putnik”). Telefoni: 526-830 i 064/5755-987.

37545 IZ DA JEM mawi name{ten, komforan, dvori{ni stan u centru, komplet bela tehnika i centralno grejawe, kablovska.

Telefoni: 021/456765, 069/4456765 i 064/1381313.

37556 IZ DA JEM jednoiposoban stan 30m2, na Limanui. Telefon 021/540-771.

37571 LI MAN 4 jednosoban stan, 27m2, name{ten, kablovska, terasa, CG, topla voda, lift, cena 140e. Telefon 063/550656.

37573 IZ DA JEM dvosoban stan kod sajma. Telefoni: 021/444-258, 064/111-3561.

37575 IZ DA JEM salonski stan trosoban, od 110m2, preko puta pozori{ta. Povoqno, mo`e i kao poslovni prosotor.

Telefon 065/33-33-188. 37598 IZ DA JEM name{tenu garsoweru 36m2 u Grani~arskoj ulici. Telefon 063/543710.

37607 IZ DA JEM na du`i rok prazan dvosoban stan na prvom spratu u novogradwi. Kara|or|eva ulica, cena 170e+depozit. Telefon 065/47-47-888.

37629 IZ DA JEM garsoweru na Grbavici, poluname{tena, novija zgrada, bez terase. Cena 120E mese~no pla}awe. Zvati od ponedeqka. Telefon 065/20-19-010.

37657 IZ DA JE MO trosoban stan, nema belu tehniku, ima ameri~ke plakare, poslovnim osobama ili sa preporukom ili ga prodajemo, Liman I.Telefon 064/0944-122.

37666

IZ DA JEM dvosoban name{ten stan u Turgewevoj ulici, TV, klima. Telefon 060/5500356.

37669 TRA @IM cimerku, dvosoban name{ten stan kod fakulteta 55eura+re`ija. Telefoni 021/461207 i 064/4-201-701.

37670 IZ DA JEM dvosoban stan na Bulevaru kod stadiona Vojvodine, drugi sprat. Mo`e prazan ili name{ten. Telefon 063/540-165.

37619 OD 1. OK TO BRA izdajem jednoiposoban stan preko puta Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu. Telefon 064/20-30578.

37684 IZ DA JEM kompletno name{ten dvoiposoban stan na Limanu I, studentima ili porodici. Mese~no pla}awe.

Telefoni 451-490 i 064/16125-35.

37689 IZ DA VA WE nekretnina, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

37692 IZ DA JE MO prazan dvosoban stan, IV sprat, Nova Detelinara, cena dogovor. Telefon 063/669254.

37694 IZ DA JEM jednoiposoban stan 42m2, prazan, kablovska, telefon ima, u Mi~urinovoj ulici. Telefon 063/8099470.

37699

BU LE VAR, izdajem jednosoban komforan stan, video nadzor, obezbe|ewe u zgradi, blizu medicinskog fakulteta. Telefon 064/306-2620.

37707

PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@ stanovi.rs 37693

KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

519597 TRA @I MO hitno za poznatog kupca klasi~an jednosoban stan ni`e spratnosti ili sa liftom i obavezna terasa.

Telefon 021/6363-307. 519689

dnevnik

KU P U J E M O sta no ve svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528137.

519789 PO TRA @WA stanova, ku}a, lokala za izdavawe, kupovinu. Ku pu je mo lo ka ci ju za zgradu gde je samo jedan vlasnik. Te le fo ni: 021/6215260, 063/598-463, 021/6621797.

37634

DU PLEKS, ekstra, Nova Detelinara - Kopernikova, 125m2, korisne povr{ine 116m2, III sprat, lift, cena fantasti~no povoqna, nazovite! Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

519768

NO VA DE TE LI NA RA, 33m2, jednosoban, lift, terasa, nov 34.000. Telefoni: 444107, 633-7853.

519642 NA LI MA NU kod Limanskog parka i Keja jednosoban stan 28m2, ukwi`en, cena 30.000. Telefoni: 451-318, 523-193, 063/1620-327, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com.

519656 NO VA DE TE LI NA RA 33m2 - ukwi`en - useqiv, 1. sprat, terasa, CG, odmah useqiv, ukwi`en 1/1. Cena: 34.000 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779.

519587 JED NO SO BAN, 28m2, Novo naseqe, odmah useqiv, 1. sprat, CG, TPV cena - 29.000 evra. Telefoni: 064/823-6607, 021/66-14-200.

519589

JED NO SO BAN, 33m2 - renoviran - CG, ukwi`en - useqiv, odli~an raspored! Cena: 27.000 evra - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779. 519581 LI MAN, kod parka, ukwi`en 1.0 klasi~an stan od 28m2, cena 30.000 za dogovor. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 519600 BU LE VAR EVRO PE, nov odli~an odmah useqiv 1.0 stan po ceni od 31.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 519604 KOD SAJ MA, ukwi`en 1.0 stan od 29m2, cena 30.000. Telefon 063/516-478, www.bomil.rs.

519605 HIT NO prodajem jednosoban stan od 38m2, lokacija Savina, prvi sprat, terasa, dvori{na strana. Ukwi`en. Telefoni: 064/134-0459, 021/427277, ({ifra:20814), www.solisnekretnine.com.

519722

KLA SI ^AN jednosoban stan na [onsiju, Ulica Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orjentisan, dve terase, ukwi`en. Mo`e kredit, cena 36.000 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Telefoni: 065/2019-011, 021/520231, ({ifra:21121), www.solisnekretnine.com.

519723 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan na Limanu 4 od 38m2, ukwi`en, dvori{no orjentisan, prvi sprat, idealan za stanovawe! Ul. Narodnog fronta, blizu okretnica...

Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:21295), www.solis-nekretnine.com.

519724 BU LE VAR - preko puta „Dnevnika”, nov ukwi`en stan, 30m2, terasa, lift, bambusov parket, gleda na dvori{te. Cena 43.300 evra. Telefoni: 064/2003-103, 021/520231, ({ifra:21418), www.solisnekretnine.com.

519725 PRO DA JEM mawi jednosoban stan od 24m2 na Novoj Detelinari, hitna prodaja, cena 18.000 evra.

Telefoni: 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra:20341), www.solis-nekretnine.com.

519726 OD LI ^AN mawi jednosoban stan na Grbavici, 30m2, dvori{no orjentisan i ukwi`en. Prodaja iskqu~ivo za gotovinu, cena 37.500 evra.

Telefoni: 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra:21463), www.solis-nekretnine.com.

519727 NA NO VOM NA SE QU klasi~an jednosoban stan 34m2 na tre}em spratu, cena 30.500.

Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. 519659 U STRO GOM CEN TRU kod Srpskog narodnog pozori{ta u novijoj zgradi klasi~an jednosoban stan 30m2 ukwi`en, lift, terasa, 33.000. Telefoni: 451-318, 060/5322-433, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com.

519660 U SA VE KO VA ^E VI ]A jednosoban stan 30m2 na drugom spratu, cena 33.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com.

519661 LI MAN III, [ekspirova ulica, ukwi`en, jednosoban stan 28m2 kod Limanskog parka. Odmah useqiv 30.000E. Telefon 063/777-6233.

519682 CEN TAR, Petra Drap{ina, odli~an, ukwi`en, noviji stan 32m2, I sprat, lift, terasa. Uz stan parking prostor u dvori{tu. Telefon 063/7759121.

519683 JED NO SO BAN, strogi centar - Wego{eva, 29m2, visoko prizemqe, idealno za advokate i sli~no, povoqno. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

519764 LI MAN TRI jednosoban stan 30m2 klasi~nog rasporeda, ukwi`en, brzo useqiv, povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

519791 DE TE LI NA RA odli~nog rasporeda stan 38m2 na drugom spratu, odmah useqiv, ima terasu, cena dogovor. Telefoni: 528-137, 661-2262.

519792

oglasi

dnevnik

NO VA, ekskluzivna, garsowera 20m2, centar, Kej, VI sprat sa liftom, terasa 40m2, pogled na Dunav, Tvr|avu, centar, ukwi`ba 26.000. Tel. 063/517-846.

519774 GAR SO WE RA na Novoj Detelinari, nova odmah useqiva, 27m2, parking mesto, terasa, lift, cena sa PDV-om: 27.800E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

519751 GR BA VI CA, ukwi`ena garsowera 30m2, centralno grejawe, cena: 27.800E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 519752 NO VO NA SE QE, ukwi`ena garsowera, ukwi`ena garsowera 35m2, redovan sprat, proto~na topla voda. Cena 30.900E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

519753 GUN DU LI ]E VA ULI CA, na prodaju nov, odmah useqiv stan od 25m2. Cena 17.500E. Telefon 060/621-1685. 519680 GR BA VI CA, blizina Limanske pijace, komforna garsowera sa terasom. Ukwi`eno 30m2. Novija gradwa. Cena 28.000E. Telefon 063/7759121.

519681 NA LI MA NU II garsowera u Ulici Dragi{e Bra{ovana povr{ine 24m2, cena 26.000.

Telefoni: 451-318, 523 193, 063/1620-327, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com.

519657 NA NO VOJ DE TE LI NA RI u Janka ^melika garsowera 26m2 na prvom spratu, cena 27.000. [ifra 1001261 Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com.

519658 [I RI CEN TAR - odmah useqiva garsowera od 28m2, prizemqe, CG, povoqno! Ul. Milo{a Obili}a, kod Alma{ke crkve! Cena 30.000 evra. Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra:20686), www.solisnekretnine.com.

519718

GR BA VI CA, Danila Ki{a, odli~an stan na lokaciji pogodnoj za izdavawe, kao i za stanovawe. Opremqena kuhiwskim elementima, klimom, video nadzorom, sigurnosna vrata, telefon, kablovska. Stanu pripada tavanski prostor, tako da postoji mogu}nost pro{irewa.

Pogodno i za poslovni prostor, uredna dokumentacija.

Cena 17.800. evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:20560), www.solis-nekretnine.com.

519719 GR BA VI CA - Bra}e Ribnikara, odli~na novija garsowera na drugom spratu, lift, kompletno name{tena. Miran deo Grbavice, stan dvori{no orjentisan, pogodan za izdavawe kao i za stanovawe.

Kuhiwa odvojena, sme{tena u hodnik, tako da je dnevni prostor lep i svetao. Cena 27.000 evra.

Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:20347), www.solis-nekretnine.com.

519720

PRO DA JEM ukwi`enu, novu, kompletno name{tenu garsoweru na prvom spratu, Ul. Janka Veselinovi}a, cena 26.800 evra.

Telefoni: 064/1126-239, 021/520-231, ({ifra: 20120), www.solis-nekretnine.com.

519721 HIT NO! Odmah useqiva GA 26m2, H. Ruvimova, kod Sajma, IV sprat, lift, terasa, ukwi`ena, sig. vrata, pvc, kl. parket, tpv, cg, cena 28.000. Telefoni: 021/425-653, 063/536212.

519636 NO VA useqiva garsowera, 29m2, VI sprat, zgrada „Zoned”, na Suboti~kom bulevaru. Cena 36.000E. Tel. 522177, 063/780-99-09.

519705 GAR SO WE RA useqiva, 26m2, ptk, lift, terasa, Ribqa pijaca. Povoqno. Tel. 522-177, 064/215-60-90. 519708 EKS TRA lokacija kod Futo{ke pijace u novijoj zgradi, ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 27.850. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

519598 NO VO NA SE QE, ukwi`en stan 27m2, cena 25.700, IV sprat, terasa, lift. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 519599 LI MAN - odmah useqiv, 28m2 - renoviran, ukwi`en, jednosoban, CG, cena - 31.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601.

519582 HIT NO!!!!! 22m2 - Bulevar kod Futo{ke pijace - ukwi`en-prazan stan, lift, CG, cena - 25.000 evra. Telefoni: 064/823-6621, 542-779. 519590 SOMB. BU LE VAR, 25m2 useqiva garsowera, lift, CG, cena - 26.000 evra. Telefoni: 064/823-6621, 6614-200.

519591 GAR SO WE RA na Grbavici 27m2, tre}i sprat, useqiva, ukwi`ena sa prostorno odvojenom kuhiwom, gradio „Moj Dom”. Povoqno! Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com.

519654 U ]IR PA NO VOJ ULI CI garsowera 26m2 na drugom spratu, gleda na dvori{te.

Povoqno! Telefoni:451-318, 060/0753-782, komplena ponuda www.nekretnine-mojdom.com.

519655 CA RA DU [A NA, nova, odmah useqiva garsowera, name{taj dogovor, lift, terasa 30.500. Slike na www.trefnekretnine.co. rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

519640 STA NI CA 22m2, ukwi`ena garsowera 24.800. Telefoni: 444-107, 633-7853.

519641 NO VA DE TE LI NA RA, 27m2 - useqiva - ukwi`ena garsowera, lift, terasa, CG, cena 27.500 evra.

Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

519596 HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiva GA 25m2, Novo naseqe, F. put, I sprat, novija zgrada, dvori{na strana, prazan, bez ulagawa, cg, pvc, ukwi`en, cena 23.300! Telefoni: 021/425-653, 063/536212.

519633 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiva nova GA 29m2 Somborski bulevar blize Limanima, I sprat, lift, terasa, ukwi`ena, dvori{na strana, cena 28.500.

Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

519634 GR BA VI CA, prodajem odmah useqivu novu i ukwi`enu garsoweru po ceni od 33.000.

Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs.

519601

BUL. OSLO BO \E WA, ukwi`en stan od 29m2 na II spratu, ima terasu, cena 30.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

519602 RAD NI^KA ULI CA, potpuno renoviran, odmah useqiv, ukwi`en jednosoban stan od 37m2 na prvom spratu.

Telefon 063/1056-194. 37497 HIT NO prodaja uli~nogdvori{nog stana, jednosobnog, povr{ine 34m2, Dositejeva ulica, mo`e i zamena, povoqno. Telefon 060/411-1946.

37500 PRO DA JEM jednosoban ukwi`en stan na Novom nasequ 34m2. Bez posrednika! Telefon 064/614-1954.

37614 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2. 650 eura po m2. Novi Sad, Bulevar Evrope. Telefon 063/105-0-105.

37642 PRO DA JEM u Novom Sadu dvori{nu garsoweru kod fakulteta sa centralnim grejawem 11m2, cena 11.000 Eura.

Telefon 061/815-84-57. 37308 PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru kod Ribqe pijace na drugom spratu za 26.000, ima terasu. Telefon 6447-622, 063/540-165.

37616 PRO DA JE MO garsoweru na drugom spratu u Pasterovoj ulici 28m2, za 32.000, ukwi`ena i useqiva, gradila Budu}nost. Telefon 063/540165.

37618 HIT NO prodajemo novu odmah useqivu garsoweru 28m2 u ^ika Stevinoj ulici 28.000.

Ukwi`ena, ima terasu. Telefon 063/540-165 37627 PRO DA JEM veoma povoqno odmah useqivu garsoweru od 26n2 na Novoj Detelinari.

Telefon 6341-521.

37630 PRO DA JEM garsoweru 15.500 eura. Telefon 063/598878.

37639

BU LE VAR, kod Stadiona u blizini Spensa, ukwi`en stan od 64m2 odli~nog rasporeda, cena 55.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 519617 BU LE VAR OSLO BO \E WA 60m2, prvi sprat, dve terase, dva sanitarna ~vora 56.700.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

519643 MAK SI MA GOR KOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana 56.700. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

519648 MO LI JE RO VA ULI CA, 49m2 - sre|en dvosoban - mogu} dvoiposoban, ukwi`en useqiv, 1. sprat, CG, cena 43.250. Telefoni: 064/8236604, 021/424-963.

519594 LI MAN 3, 66m2 - useqiv odmah, 2. sprat od 4 sprata, dvosoban - mogu} dvoiposoban, odli~an raspored, CG, terasa, cena za gotovinu - 55.650 evra. Telefoni: 064/823-6621, 021/661-4200.

519588

LI MAN 2, 52m2 - Dragi{e Bra{ovana - prazan - ukwi`en, terasa, lift, 3. sprat, dvosoban - klasi~an raspored, CG cena - 53.600 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542779.

519577 LI MAN, ukwi`en stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

519613 CEN TAR, u blizini Keja, klasi~an ukwi`en 2.0 stan na I spratu po ceni od 56.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

519614

KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE prodajem ukwi`en 2.0 stan preure|en u 2.5 odli~nog rasporeda od 51m2 na III spratu sa liftom za 46.500. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs.

519615 SA TE LIT, hitno, renoviran 2.0 stan od 48m2 po ceni od 31.000. Telefon 064/220-9565.

519610 GR BA VI CA,Tolstojeva ul., novija zgrada 2,0 stan od 53m2, cena 54.600. Telefon 064/22095-65.

519611 PRO DA JEM stan od 59m2+30m2 u Ul. Partizanskih baza br. 29, ukwi`en, useqiv, cena 47.500 evra. Telefoni: 064/1126-239, 021/427277, ({ifra:20716), www.solisnekretnine.com.

519731 LI MAN, dvosoban stan, ukwi`en 52m2, odli~an raspored, 55.500E. Tel. 522-177, 06425-18-752.

519709 NO VI SAD, kod Spensa, ukwi`en dvosoban, 64m2 56.000E. Tel. 526-622, 064/2518-752.

519710 PRO DA JEM dvosoban stan 49m2, III sp, useqiv do kraja 2011, Ulica Svetozara ]orovi}a, cena 48.000E. Tel. 526622, 063/780-99-09.

519704 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA kompletno renoviran dvosoban stan 63m2, prvi sprat, ukwi`en, iz kompezacije. Hitno, povoqno! Telefoni: 451-318 ,523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com.

519667 LI MAN IV lep dvosoban stan 54m2 ukwi`en okrenut ka istoku, cena 53.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com.

519668 KOD SAJ MA ukwi`en dvosoban stan 52m2, prvi sprat, odvojena kuhiwa sa trpezarijom. Hitno, prazan, useqiv, cena 900/m2. Telefoni: 451318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com.

519669

nedeqa18.septembar2011.

NA DE TE LI NA RI klasi~an dvosoban stan sobe nisu prolazne 50m2, prvi sprat, ukwi`en, renoviran. Hitno, povoqno 39.300. Telefoni: 451-318, 523-193, ponuda na www.nekretnine-mojdom.com.

519670 PA RI SKE KO MU NE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

519645 DE TE LI NA RA 53m2, klasi~an dvosoban, odmah useqiv, 42.000. Slike na sajtu www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

519646 LI MAN IV!!! Dvosoban stan na prvom spratu, useqiv, ukwi`en u dobrom stawu sa terasom od 50m2. Pozovite!!!

Telefon 063/8680-335. 519690 GR BA VI CA!!! Odli~an dvosoban stan od 41m2 u zgradi sa liftom, okrenut na dvori{te, ekstra terasa, fiksno 52.000E. Telefon 021/6363307.

519691 KOD SU DA!!! Odli~an dvosoban klasi~an stan na drugom spratu okrenut na mirnu stranu, ukwi`en zgodan I za kancelariju!!!

Telefon 063/8680-335.

519692 LA ZE KO STI ]A, 50m2, II sprat, lift, terasa, novija gradwa, odmah useqiv. Povoqno, 49.500E. Telefon 063/108-8017.

519684 LI MAN III, neposredna blizina {kole, odli~an, renoviran, komforan stan 66m2, II sprat, terasa. Povoqno, 55.800E. Telefon 063/692-917.

519685 EKS KLU ZIV NO - novogradwa na Bulevaru, kvalitetan dvosoban stan, 50m2, ~etvrti sprat, cena 61.800 evra. Telefon 064/2003-103, ({ifra:20353), www.solis-nekretnine.com.

519733 OD LI ^AN dvosoban stan u blizini Beogradskog keja, u zgradi od fasadne cigle, 64m2 po ceni od 67.000 evra.

Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra:13658), www.solis-nekretnine.com.

519734

NO VA DE TE LI NA RA - odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra. Pozvati! Telefoni: 063/520-296, 021/427277, ({ifra:21347), www.solisnekretnine.com.

519735 PRO DA JEM klasi~an dvosoban stan od 58m2 u neposrednoj blizini SPENS-a, odr`avan, ukwi`en. Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra:21427), www.solis-nekretnine.com.

519736 LI MAN, dvosoban stan, lift, terasa, odvojena kuhiwa, minimalna ulagawa, 66m2, cena 55.750E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

519758 KLA SI ^AN dvosoban u funkciji dvoiposobnog 53m2, ukwi`en, odli~an raspored, bez ulagawa, blizina @. stanice. Tel. 6624-218.

519784

25

NO VA DE TE LI NA RA, izuzetno lep, ukwi`en stan 66m2, zidala Budu}nost. Tel. 6624-218.

519785 BLI ZI NA IZ VR [NOG VE ]A, ukwi`en stan 44m2, dvosoban, terasa. Tel. 6624218.

519782 HIT NO prodajem komforan dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, ukwi`en, zbog puta u inostranstvo 49.000. Tel. 063/517-846.

519776 STRO GI CEN TAR, Katoli~ka porta, dvosoban 43m2, II sprat, u odli~nom stawu bez ulagawa, ukwi`en, kompletno name{ten 51.500. Tel. 063/517-846.

519777 PA RI SKE KO MU NE klasi~an dvosoban stan 52m2 na prvom sprtu sa liftom, ukwi`en za 47.400. Telefoni: 528137, 661-2262.

519795 HIT NO! Preko puta hotela „Aleksandar” dvosoban nov stan 50m2, odmah useqiv, na ~etvrtom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 519796 NO VA DE TE LI NA RA ukwi`en stan 54m2, tre}i sprat sa liftom za 46.500 uz dogovor, zgrada 20-ak godina.

Telefoni: 528-137; 063/538166.

519797 LI MAN ^E TI RI stan 54m2, ukwi`en, lep raspored, na petom spratu sa liftom, odmah useqiv. Telefoni: 528137, 661-2262.

519798 KA ]E DE JA NO VI] dvosoban stan 59m2 na drugom spratu sa liftom, odli~an raspored, ima tersu za 51.500. Telefoni: 528-137, 661-2262.

519799 NO VO NA SE QE iza robne ku}e, dvosoban stan 55m2 prvi sprat u zgradi od fasadne cigle. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

519793 NO VA DE TE LI NA RA nov, ukwi`en stan 45m2 na tre}em spratu sa liftom, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

519794 RE NO VI RAN, jednoiposoban 42m2, kod Sajma, Stevana Mokrawca, opremqena kuhiwa, lepa terasa, useqiv, ukwi`en. povoqno! Tel. 063/517-846.

519775 JED NO I PO SO BAN stan 35m2, Novo naseqe, bez ulagawa, ukwi`en, povoqno. Tel. 6624-218.

519783 JED NO I PO SO BAN na Novoj Detelinari, redovan sprat – bez kosina, terasa, lift, cena sa PDV-om 34.400E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

519754 JED NO I PO SO BAN na Bulevaru oslobo|ewa, ukwi`en, prvi sprat, terasa, lift, 34m2, 38.100E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

519755 GR BA VI CA, ukwi`en jednoiposoban stan, zgrada stara 8 godina, terasa, lift, 47m2 cena: 44.300E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

519756 OD LI ^AN, ukwi`en, funkcionalan jednoiposoban stan od 34m2, tre}i sprat, Nova Detelinara, cena 38.500 evra.

Telefoni: 064/1126-239, 021/427-277, ({ifra:21297), www.solis-nekretnine.com.

519732 GR BA VI CA 53m2, jednoiposoban, lift, terasa, ukwi`en 53.600. Telefoni: 444-107, 633-7853.

519644

26

nedeqa18.septembar2011.

NA NO VOM NA SE QU mawi jednoiposoban stan 42m2.

Hitno I povoqno 34.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com.

519662 JED NO I PO SO BAN stan povr{ine 41m2 u novoj zgradi drugi sprat sa kompletnim name{tajem. Hitno zbog odlaska u inostranstvo cena 30.000. Telefoni: 451-318 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com.

519663 KOD BE TA NI JE idealan jednoiposoban stan u 32m2 odvojena kuhiwa, nova ukwizena zgrada. Telefoni: 451318, 063/532-243, kompletna ponuda na www.nekretninemojdom.com.

519664 U CEN TRU prodajemo jednoiposoban stan 40m2 u novoj ukwi`enoj zgradi, stan je na prvom spratu, cena 37.000. [ifra 10001290 Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretninemojdom.com.

519665 LI MAN II u blizina Keja, izuzetan stan 40m2. Slike govore, pogledati na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1001336. Telefoni: 451-318.

523-193.

519666 LI MAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu sa liftom. Odmah useqiv, 52m2, cena 49.900 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:11666), www.solis-nekretnine.com.

519728

CEN TAR - Petra Drap{ina, 32m2 jednoiposoban stan na prvom spratu. Parking u dvori{tu. Telefoni: 063/520296, 021/427-277, ({ifra:21250), www.solis-nekretnine.com.

519729 CEN TAR - mali jednoiposoban stan, odli~an za studente ili za izdavawe, 33m2 po ceni od 34.000 evra. Telefoni: 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra:21279), www.solis-nekretnine.com.

519730 GR BA VI CA, noviji ukwi`en 1.5 stan od 47m2 po ceni 44.300 gratis parking mesto.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

519606 SA JAM, odli~an, ukwi`en 1.5 stan po ceni 39.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

519607 NO VA DE TE LI NA RA, ukwi`en 1.5 stan na III spratu, cena 38.100. Telefon 6366952, www.bomil.rs.

519608 LI MAN, kod fakulteta, ukwi`en 1.5 stan, cena 40.200.

Telefon 63-66-952, www.bomil.rs.

519609 GR BA VI CA, nov odli~an i ukwi`en 1.5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na III spratu sa liftom, cena 52.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 519612 NOV, 39m2 - jednoiposoban brzo useqiv, odli~an raspored, terasa, CG, lift, cena 40.200 evra.

Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200.

519578

oglasi

JED NO I PO SO BAN, 37m2 centar - Ul. Modene, 2. sprat, terasa, CG, odli~an raspored... Cena: 38.100 evra. Telefoni: 064/823-6621, 021/6614200.

519579 JED NO I PO SO BAN, 38m2 ukwi`en - odmah useqiv, 2. sprat, terasa, CG, kuhiwa odvojena sa svojim prozorom.

Cena: 33.000 evra. Telefoni: 064/823-6607, 021/424-963.

519584 HIT NO!!! 40m2 - Liman - useqiv - ukwi`en, lift, terasa, CG, cena - 45.300 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614200.

519593 BU LE VAR 50m2, jednoiposoban, ukwi`en, lift, terasa, dva sanitarna ~vora 41.200.

Slike na sajtu www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

519647 HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiv stan 40m2, Liman III, [ekspirova, lift, terasa, odvojena kuhiwa, sre|en, ukwi`en, pogled na F. goru, cena 41.900.

Telefoni: 021/6616-324, 063/536-212.

519632 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan, kompletno renoviran, mo`e i zamena za ve}i stan na N. nasequ, Limanu I sp. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs.

519603 PRO DA JE MO jednoiposoban ukwi`en stan kod Sajma za 36.000. Telefon 6447-622, 063/540-165.

37617 PRO DA JE MO ukwi`en jednoiposoban stan za 42.000. Telefon 6447-622, 063/540-165 37623 PRO DA JEM jednoiposoban stan u mansardi. 450 eura/m2.

Brzo gotov. Telefon 063/598878.

37641 PRO DA JEM nov dvosoban stan 56m2 u Bulevaru Oslobo|ewa 73. Cena 58.000 eura.

Fiksno. Telefon 064/1147741.

37295 SREM SKI KAR LOV CI, novi, ukwi`eni, useqivi stanovi. Investitor. Telefoni: 063/548-906 i 458-955. 37364 PRO DA JEM komplet renoviran prazan stan 57m2, na Limanu, povoqno. Bez posrednika. Telefon 062/81145-52.

37595 PRO DA JEM stan u centru, 55m2, I sprat, cetralno grejawe, 45.000E, hitno. Telefon 065/33-33-188.

37600 PRO DA JE MO nov odmah useqiv dvosoban stan od 46m2 u Novom Bulevaru u Prezidentovoj zgradi za 48.000. Telefon 6447-622, 0693/540-165 37615 PRO DA JE MO nov useqiv dvosoban stan od 48, 5m2 blizu centra za 50.000 sa PDV. Telefon 6447-622, 063/540165 37622 TOL STO JE VA 50m2 visoko prizemqe, ukwi`en. Telefon 062/543-816 37680

BU LE VAR OSLO BO \E WA 83m2, trosoban, dva sanitarna ~vora, dve terase 69.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

519651 POD BA RA - nov - useqiv trosoban, 60m2 - 2. sprat, CG, terasa, ekstra raspored, cena sa PDV-om: 55.650 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542779.

519595 HIT NO!! 75m2 - nov - trosoban, odmah useqiv, grejawe, 2. sprat, terasa, neuseqavan, cena - 56.650 evra. Telefoni: 064/823-6607, 021/542-779.

519592 KOD SAJ MA klasi~an trosoban stan ukwi`en, lift, terasa, III sprat, 81m2, sre|en. Povoqno 72.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com.

519672 NA LI MA NU III u [ekspirovoj ulici klasi~an trosoban stan 66m2 na drugom spratu ukwi`en 62.000, lift, terasa. Telefoni: 451-318, 523193, ponuda na www.nekretnine-mojdom.com.

519673 NA BU LE VA RU preko puta Lutrije 83m2 u odli~noj zgradi, lift, terasa, ukwi`en, sre|en, peti sprat, 68.000. Telefoni: 451-318 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com.

519674 KOR NE LI JA STAN KO VI ]A, ukwi`en trosoban stan novije gradwe od 60m2. Brzo useqiv. Cena 41.200E. Telefon 063/510-604.

519688 ME WAM trosoban stan, 62m2, kompletno renoviran, odli~na lokacija, preko puta Tozine {kole, za ku}u do 120m2, uz moju doplatu. Tel. 522-177, 065/5454-038. 519706 LI MAN III!!! U zgradi od fasadne cigle trosoban stan od 78m2, odli~na zgrada u blizini pijace!!! jugo istok.

Telefon 063/8680-335.

519695 DVE STAM BE NE jedinice u jednoj! Odli~an trosoban, renoviran stan u Stra`ilovskoj ulici!

Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra:20727), www.solis-nekretnine.com.

519741 HIT NO prodajem trosoban stan od 75m2 na prvom spratu u Ul. Maksima Gorkog, u blizini SUD-a, ukwi`en, odmah useqiv, dve terase, dvostrano orjentisan.

Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:14205), www.solis-nekretnine.com.

519742 TRO SO BAN noviji stan na Grbavici, redovan sprat – nije dupleks, lift, 82m2, cena: 76.000E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

519759 NOV trosoban 70m2, Kosovska, IV sprat sa liftom, ugra|ena kuhiwa, lepa terasa, garderober, veliko kupatilo, ukwi`en, useqiv, 67.000. Tel. 063/517-846.

519779

KOD LI MAN SKOG PAR KA, ukwi`en 3.0 stan od 70m2. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

519622 KEJ, u odli~noj zgradi od fasadne cigle, ekstra stan 87m2 na IV spratu sa liftom. Telefon 636-8429,www.bomil.rs.

519623 NO VO NA SE QE u novoj ukwi`enoj zgradi 3.0 stan u potkrovqu 71m2 po ceni od 50.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

519618

TRO SO BAN, nov, blizina Temerinske, II sprat 71,5m2 59.500E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

519771 LI MAN trosoban stan 78m2, ukwi`en, ima terasu za 72.200, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 661-2262.

519801

dnevnik GR BA VI CA, Ulica Lasala Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en I kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 80.000. Telefon 063/516-478, www.bomil.rs.

519620 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 71m2 po ceni od 63.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

519621

KA ]E DE JA NO VI] dvoiposoban stan 71m2, stan komplet renoviran, odli~an, zgrada od fasadne cigle cena 68.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

519800 KOM FO RAN dvoiposoban 68m2, Gagarinova, odvojena kuhiwa, terasa, CG, lift, lepo odr`avan, ukwi`en, 56.500. Tel. 063/517-846.

519778 DVO I PO SO BAN nov, odmah useqiv, 52m2, drugi sprat, terasa, lift, cena sa PDV-om: 53.550E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

519757 OD LI ^AN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwi`en, idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit. Jeste deseti sprat pod plo~om, ali je lokacija izuzetna, a cena je vi{e nego povoqna. Telefoni: 065/2019013, 021/520-231, ({ifra:21285), www.solis-nekretnine.com.

519738 OD LI ^AN dvoiposoban stan u izgradwi na Bul. Evrope 54m2 po ceni od 55.500 evra, predvi|eno useqewe u novembru 2011. god. Cena sa PDV-om. Telefoni: 065/2019010, 021/427-277, ({ifra:10762), www.solis-nekretnine.com.

519739 NOV, ukwi`en dvoiposoban stan na Novoj Detelinari, tre}i sprat, odli~na zgrada, 60m2, cena 61.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/520231, ({ifra:20217), www.solisnekretnine.com.

519740 BU LE VAR EVRO PE, hitna prodaja odli~nog dvoiposobnog stana od 61m2 za 46.500E. Lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 060/6211685.

519686

NO VO NA SE QE, Seqa~kih buna, ukwi`en, dvoiposoban stan od 70m2, I sprat, terasa.

Povoqno! Telefon 063/510604.

519687 LI MAN II!!! Dvoiposoban stan od 70m2, originalan, povoqno!!! U blizini fakulteta. Telefon 063/8680-335.

519693 NO VO NA SE QE - Seqa~kih buna, prvi sprat 70m2 - 64.800. [ifra 1001261. Kompletna ponuda na www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193.

519671 „ABC” CEN TAR, ukwi`en originalno 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 54.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

519616 EKS TRA! Dvoiposoban 61m2 - ukwi`en - Nova Detelinara - odmah useqiv, CG, terasa, lift. Cena: 47.400 evra! Telefoni: 064/823-6607, 021/6614-200.

519580 NOV - 53m2 - centar - dvoiposoban - odli~an raspored, prazan - odmah useqiv, terasa, CG, mo`e kredit, cena sa PDV-om: 54.600 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/424-963.

519583 SO WE MA RIN KO VI] 67m2, dvoiposoban, ukwi`en, 72.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

519649 LI MAN II 70m2, dvoiposoban stan, ~etvrti sprat, lift, terasa, 72.000 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 6337853.

519650 GR BA VI CA, kod hotela „Aleksandar” prodajem noviji ukwi`en 2.5 stan od 67m2 u odli~noj zgradi „MG” gradwa. Telefon 063/82-88-37, www.bomil.rs.

519619

PRO DA JEM u Pasterovoj ulici dvoiposoban dupleks stan u odli~nom stawu! Telefoni: 063/7726-845, 021/427277, ({ifra:20744), www.solisnekretnine.com.

519737 NO VA DE TE LI NA RA!!!

Dvoiposoban dupleks stan od 61m2, useqiv, ukwi`en u odli~noj zgradi sa terasom ekstra povoqno!!! Telefon 063/8680-335.

519694 HIT NA PRO DA JA! Dupleks, odmah useqiv-prazan, DIS 62m2, K. Racina, V sprat, lift, terasa sa ostavom, odvojena kuhiwa, pvc, kl. parket, ukwi`en, cena 46.300! Telefoni: 021/425653, 065/55-36-212.

519635 PRO DA JEM nov useqiv trosoban stan 63m2, Grbavica .

Telefon 065/504-74-33 37188 PRO DA JEM nov trosoban stan 75m2, 55.000e, Novi bulevar kod Zonedove zgrade. Telefon 062/811-45-52.

37596 PRO DA JE MO ukwi`en noviji trosoban stan 60m2 na Grbavici za 55.000. Telefon 6447-622, 063/540-165 37624 PRO DA JEM trosoban stan od 78m2 na Bul. Cara Lazara kod Merkatora za 70.000. Telefon 063/540-165 37625 PRO DA JEM dvoiposoban stan na Novom nasequ od 71m2, na drugom spratu u blizini {kole i vrti}a. Telefon 064/249-57-91.

37387 PRO DA JE MO ukwi`en dvoiposoban stan u ]irpanovoj ulici za 71.000. Uz stan se mo`e kupiti gara`a. Telefon 6447-622, 063/540-165 37628

LI MAN originalan odli~an raspored, troiposoban stan 80m2, na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 519802 TRO I PO SO BAN, Suboti~ki bulevar - Novaka Radowi}a, 85m2 ekstra dobar i povoqan stan. Cena 75.000E. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3887.

519766 ZI DA LA „Budu}nost”, ukwi`en troiposoban stan 86m2, ni`a spratnost, bez ulagawa, Nova Detelinara.

Tel. 6624-218.

519786 EKS KLU ZI VAN troiposoban 93m2, Bulevar oslobo|ewa, vojna zgrada kod Betanije, kompletno renoviran, ukwi`en, treba videti stan, 96.000. Tel. 063/517-846.

519780 TRO I PO SO BAN ukwi`en stan na drugom spratu, Novo naseqe, 86m2, cena: 75.200E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs. 519760 PRO DA JEM troiposoban stan na prvom spratu, Trg majke Jevrosime, gradila „Budu}nost”, odmah useqiv, CG, topla voda, cena povoqna! Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra:20747), www.solisnekretnine.com.

519743

oglasi

dnevnik

LI MAN III, odli~na pozicija, kvalitetna gradwa, troiposoban stan, 80m2, drugi sprat, ukwi`en i dobro projektovan... mo`e i zamena, mo`e i kredit! Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:20343), www.so lis-ne kret ni ne.com.

519744 TRO I PO SO BAN, ukwi`en stan na Limanu III, trostrano orjentisan dobrog rasporeda sa dve terase... Mo`e kredit!

Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:13518), www.so lis-ne kret ni ne.com.

519746 KOD LI MAN SKOG PAR KA!!! Originalan troiposoban stan od 89m2 dvostran, ukwi`en. Pozovite!!! Telefoni: 021/6363-307, 063/8680335.

519697 CEN TAR!!! Kod osnovne {kole troiposoban stan na prvom spratu od 92m2 sa odli~nom terasom na mirnom mestu, ukwi`en useqiv po dogovoru. Telefon 063/500213.

519698 NA LI MA NU DVA u zgradama crvene fasadne cigle odli~an troiposoban stan 83m2 na tre}em spratu, lift, terasa, ukwi`en bez ulagawa. Telefoni: 451-318, 063/550-387, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com. 519676 HIT NO!!!! 92m2 - perfektan raspored, nov - neuseqavan, 2. sprat, lift, terasa, CG, ukwi`en, cena sa PDV-om 82.400 evra!

Telefoni: 064/823-6607, 021/6614-200.

519586 LI MAN III, 84m2 troiposoban, ukwi`en, lift, terasa 86.500. Telefoni: 444-107, 633-7853.

519652 CEN TAR, nova zgrada 3.5 stan na II spratu, luks, ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

519627 LI MAN 2, prodajem 3.5 stan u zgradi od fasadne cigle od 83m2. Telefon 063/742-21-80, www.bo mil.rs.

519624 NO VA DE TE LI NA RA, nov 3.5 stan na I spratu, odmah useqiv, cena 75.000 sa PDVom, mo`e kupovina putem kredita. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

519625

CEN TAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

519626 GR BAV CA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

519628 HIT NO prodajemo luksuzan ~etvoroiposoban stan u centru 133m2 na drugom spratu, ukwi`en, lift, terasa, komplet sre|en. Telefoni: 523193, 06007853782 kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

519677 LEP izuzetno sre|en salonski stan kod Skup{tine 112m2, cena povoqno. Telefoni: 451-318, 060/0753-782, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

519675

PARK SI TI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!!

Nov!!!

Telefon 063/500-213.

519699 CEN TAR!!! Salonski stan od 112m2 u odli~nom stawu sa lepom terasom, ukwi`en, hitno!!! Telefon 063/500-213.

519696 RA VA NI^ KA - 110m2 odli~an ~etvorosoban stan. Porcelanosa keramika, gleda na dve strane.

Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:21014), www.so lis-ne kret ni ne.com.

519747 ALEK SAN DAR GRAD WA Grbavica, 121m2 na drugom spratu, dvostrano orjentisan. ^etvorosoban. Brzo useqiv.

Sa gara`om cena 129.000 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:20803), www.so lis-ne kret ni ne.com.

519748 115M2 u strogom centru, Ulica Ilije Ogwanovi}a, velik dnevni boravak, dve velike spava}e sobe, jedna radna polusoba, velika terasa, ukwi`en, zgrada sa liftom, cena 145.000 evra. Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra:14662), www.so lis-ne kret ni ne.com.

519745 ^E TVO RO SO BAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

519765 BU LE VAR - atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 125.000 evra! Mo`e i na rate!

Telefon 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com.

519750 LI POV GAJ 132m2 petosoban odli~an dupleks stan, odmah useqiv, izuzetno svetao, ukwi`en. Samo na ovom broju 063/811-7331.

519803 LI MAN DVA ~etvorosoban stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 661-2262.

519804 CEN TAR u blizini Spensa kompletno renoviran stan 101m2 na drugom spratu sa liftom u odli~noj zgradi.

Telefoni: 528-137, 063/538166.

519805 GR BA VI CA - dupleks nov i neuseqavan, ~etvorosoban po strukturi.

Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:12501), www.so lis-ne kret ni ne.com.

519749 ^E TVO RO SO BAN dupleks stan u novijoj zradi u Maksima Gorkog, 104m2. Telefon 063/8680-335.

519700 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-9030.

36999 HIT NO troiposoban stan dupleks 83m2 Nova Detelinara 97% zavr{en, svega 56.000e. Telefon 060/0846-036 37309 PRO DA JE MO troiposoban stan na Limanu III, na drugom spratu za 87.000, odmah useqiv.

Telefon 6447-622, 063/540-165.

37620 LI MAN IV 130m2 ~etiri spava}e sobe, velik dnevni boravak. Stan je renoviran, vlasnik. Telefon 063/77-57617 i 063/213-246.

37285 PRO DA JEM nov dupleks 93m2, ~etvorosoban, mogu} povrat PDV-as, odli~an raspored, N. Detelinara. Hitno!!! Telefon 065/33-33-188.

37599

nedeqa18.septembar2011.

27

PRO DA JE MO u Danila Ki{a ~etvorosoban stan za 119000. Postoji mogu}nost dogovora za gara`u. Telefon 6447-622, 063/540-165 37621 PRO DA JEM ekskluzivan ~etvorosoban stan, salonac, Beogradski kej, drugi sprat, 122m2, pogled na Dunav i Tvr|anu. Vlasnik. Telefon 063/345600.

37700

KU PAC iz inostranstva kupuje luks ku}u... na Telepu ili u Sr. Kamenici... Potrebna je mirna lokacija, velik plac, uredna dokumentacija. Telefon 063/527-459, www.so lis-ne kret ni ne.com.

519712 KU ]A {iri centar - Branka Radi~evi}a, 80/150m2, ukwi`ena, odr`avana, cena 55.000E. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97.

519767 STA RI JA KU ]A 200m2, na placu od 470m2, u centru, Svetosavska, kolski ulaz, centralno gradsko grejawe pred ku}om, ukwi`ena, 130.000.

Tel. 063/517-846.

519773 TE LEP u blizini Univera, trosobna ukwi`ena ku}a oko 80m2 na placu 622m2, kolski ulaz, ~vrsta gradwa. Telefon 063/811-7331.

519790 HIT NO prodajem! Dvori{ni deo ku}e TS 58m2, Suboti~ka ulica - bli`e F. putu, kompletno renovirano, odmah useqivo, pripadaju}i deo dvori{ta cca 40m2, cena samo 19.500. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212.

519637 NO VI SAD, Slana Bara, ukwi`ena ku}a, 215m2, plac 480m2 - 105.000E, nije fiksno.

Prizemqe + sprat, fasadna cigla, 4 odvojene stambene jedinice, 2 el. brojila, 3,5 km do centra grada. Blizu {kole, vrti}a, po{te, gradskog prevoza. Odli~na gradwa.

Tel. 065/5454-038, 526-622.

519701 HIT NA prodaja ku}e na Telepu, 90m2, samostalna na placu od 300m2. Cena 54.000 evra. Nije fiksno! Telefoni: 065/2019-004, 021/427-277, ({ifra:30572), www.so lis-ne kret ni ne.com.

519716 PRO DA JEM ku}u za ru{ewe u Ma`urani}evoj ulici, ukwi`ena, plac 500m2, front 20m! Odli~na ponuda! Telefoni: 064/134-0459, 021/427277, ({ifra:31148), www.so lisne kret ni ne.com.

519717 FU TOG, ukwi`ena ku}a od ~vrstog materijala projekat ~uvenog arhitekte 108m2, cena 72.000, slike na www.bo mil.rs. Telefon 063/828-83-77.

519630 PE TRO VA RA DIN, uli~ni deo ku}e u Preradovi}evoj 76m2, troiposoban 55.000.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

519638 PE TRO VA RA DIN - Blok vila, spratna porodi~na ku}a, gra|ena 80-tih godina, povr{ine oko 190m2 na placu od 600m2. Ukwi`ena. Useqiva.

Cena 158.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra:30813), www.so lis-ne kret ni ne.com.

519715 KU ]A, Sremska Kamenica, ukwi`ena, 110m2 + 60m2 hitno cena 55.000E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

519770 S. KA ME NI CA, kod {kole Milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwi`ena 93.000.

Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

519639

U KA ME NI CI, prodajem dvojnu ku}u 110m2 stambenog prostora, 40m2 suterena na placu od 250m2 na odli~nom mestu, blizu centra Kamenice, cena 60.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni nemoj dom.com.

519653 PRO DA JEM ku}u od 130m2 u Sremskoj Kamenici kod {kole Milicije na odli~nom placu od 550m2 za 68.000E. Telefon 063/777-6233.

519679 HIT NO!!!! 89m2 - stambeno ku}a, plac 360m2 - ogra|en bedemom, useqiva odmah, voda, struja, gas. Cena: 37.600 evra.

Telefoni: 064/823-6607, 021/542-779.

519585 NO VI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslovi i kompletna in frastruk tura za mega mar kete. Telefon 064/2019-322, www.so lis-ne kret ni ne.com.

519713 PRO DA JEM gra|evinske placeve na Klisi, povr{ine od 400-500m2! Telefoni: 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra:70427), www.so lis-ne kret ni ne.com.

519714 OB RA DI VO ZE MQI [TE 17+6+1.5 jutara, \ur|eva~koMo{orinski atar. Povoqno.

Tel. 526-622, 064/215-60-90.

519707 PLAC 3300m2 sa svom infrastrukturom na Sun~anom bregu - ^ardak. Ekstra cena, 35.000E. Telefon 063/7776233.

519678

GRA \E VIN SKI plac, Mi{eluk, isparcelisan 2x600m2, cena za oba placa 35E/m2, a za jedan 40E/m2. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97.

519769 PLAC, Rakovac - Arsin do, 22 00m2, pogled na Novi Sad, mo`e deo parcele, mo`e zamena, cena samo 4E/m2. „Kvart” 021/ 450417; 064/18938-87.

519761 GRA \E VIN SKI PLAC, Sr. Kamenica - Novo selo, 1000m2 mo`e parcelizacija 2x500m2 povoqno. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

519762 GRA \E VIN SKI placevi, Bocke, 985m2 1550m2 1200m2 , svi na ekstra poziciji. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

519763 BI SER NO OSTR VO, vikendica 70m2, asfaltni put, plac 1150m2, 15.000E. Tel. 522-177, 064/215-60-90. 519702 VI KEN DI CA 75m2, ^erevi}, plac 1.552m2, prizemqe, potkrovqe, dve terase, gara`a, pogled na Dunav, 19.000.

Tel. 063/517-846.

519781 BEZ PO SRED NI KA! Kupujem ku}u ukwi`enu: ^enej, Ba~ki Jarak, Kisa~, Rumenka, Bege~, Temerin, Sirig, Bukovac, do 18.000e. Telefoni: 021/621-5260, 061/60-19-393, 021/6621-797.

37633 27 ARI gra|evinskog placa, deqivog na dva mawa, na Tranxamentu-Novi Sad. Panoramski pogled na grad i Fru{ku goru.

Telefon 064/22-87-731.

37146 10 JU TA RA zemqe u komadu, Fru{ka gora 800 metara, asvalt i fabrika vode. Blizu dve hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80.

37165

PRO DA JEM plac - Industrijska zona, kod pijace Banglade{, na putu za Rumenku, povr{ina 1,2 hekatara, bez posrednika. Telefon 063/526316.

37405 PRO DA JEM plac izme|u N. naseqa i Veternika 18m h 24m, 13.000e. Telefon 065/3333-188.

37597 PRO DA JEM plac i objekte u zoni male privrede u Beo~inu. Telefon 063/105-0-105.

37643 PRO DA JEM plac na Popovici. Telefon 064/820-58-14.

37644 PRO DA JEM plac 24 ara, Ledinci - Torine. Izlazi na beo~inski put, dozvoqena gradwa. Telefon 069/775-001.

37303 PRO DA JEM ravan gra|evinski plac na Popovici sa pogledom na Dunav i Novi Sad. Telefon 021/457-952. 37463 SREM SKI KAR LOV CI Dudara, gra|evinski plac 400m2, za ku}u P+1+PK. Cena 13.000E. Telefon 063/152-0521.

37492 SREM SKI KAR LOV CI, gra|evinski plac ukwi`en 1.740m2 u vlasni{tvu 1/1, hitno. Telefon 060/50-700-55.

37505 PRO DA JEM vikendicu na Banstolu za stanovawe 12.000e. 2ha zemqe - Banstol, 2 jutra Karlovci 7.000e. Telefoni: 064/0438702, 063/1417181.

37553 PRO DA JEM plac na Banstolu 2000m2 sa vo}em, ravan, voda i struja, pogled na Dunav.

Telefon 064/112-4722. 37610 PA RA GO VO, plac 2.000m2 na glavnom putu. 1m2 / 40e. Telefon 063/86-26-504.

37632

28

nedeqa18.septembar2011.

PETROVARADIN - prodajem prazne placeve za gradwu i stare ukwi`ene ku}e za ru{ewe, na ekstra lokacijama, mogu}a kompenzacija. Telefon 063/585-076.

37489 GRA\EVINSKI PLAC, Sremska Kamenica, Vojvode Mi{i}a, 330m2, 13,5m front, ~isti papiri, postoji idejni projekat za ku}u. Telefon 063/128-9797.

37496 PRODAJEM zemqu K.O. Novi Sad - 4, Gorwe Sajlovo 15h385- 5.780m2, od Zavoda za urbanizam dobio UTU uslove za zgrdawu objekata u funkiciji poqoprivredne proizvodwe, zemqa pored puta, struja, gas, voda, zemqa je 5 km od centra grada. Telefon 021/66-17-415, 063/811-43-40.

37636 ALEBEGOVAC plac 130 kw objekat nedovr{en sve na placu. Telefon 062/543-816 37678

GRO @\E

ITA LI JAN SKI RI ZLING i @U PQAN KA

sa Fru{ke gore Dostava na Va{u adresu.

Mo`e izmuqano sa uklowenom peteqkom.

Telefon: 063/1231470.

37085

TATARSKO brdo 600m2 za individualnu gradwu sa svim papirima. Telefon 062/89011-99.

37679 KISA^KA plac za kolektivnu gradwu p+4 p+k. Telefon 062/543-816 37682 PRODAJEM plac u Novom Futogu u produ`etku ulice Slavka Rodi}a, povr{ine 675m2, front 14m, uredni papiri. Vlasnik. Telefon 064/185-66-13.

36777 ARENDA: uzimam poqoprivredno zemqi{te u ^eneju, Stepanovi}evu, Kisa~u i Peji}evim Sala{ima. Mo`e i kupovina. Pru`am usluge obrade. Telefon 064/8372806.

36903 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419375, 060/4419-375.

36934 PRODAJEM dve ku}e u Ulici Pavleka Mi{kine br. 25.

Telefon 6392-399.

36975 TELEP: dve spratne ku}e na placu od cca 700m2 sa komplet infrastrukturom. Legalizovano. Prodaja, zamena za stanove, dogovor. Telefon 063/200-512.

37369 PRODAJEM ku}u na Salajci 100m2 sa nusprostorijama, na placu od 1568m2. Telefon 063/545-613.

37415 NOVI SAD, Nikole Tesle 10, prodaje se ku}a na sprat, mo`e i pola, prizemqe sa pripadaju}im delovima. Telefoni: 063/15-88-063, 063/8575-215.

37482 PETROVARADIN - ku}a za ru{ewe ukwi`ena na placem 850m2, svi prikqu~ci, 2 km od Novog Sada, cena 32.000e. Telefon 063/585-076.

37490 HITNO i povoqno prodajem ku}u, 200m2 stambene povr{ine kod `elezni~ke stanice. Telefon: 064/611-73-75.

37587

PRODAJEM mawu ku}u u Branka Radi~evi}a, 39.000E. Hitno!!! Telefon 065/33-33188, vlasnik.

37601 SREMSKA KAMENICA, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 063/500-833 posle 16.

37008 SREMSKI KARLOVCI, prodajem ku}u cena 61.000 eura. Telefoni: 884-146 i 060/0884-146.

37540 PETROVARADIN samo 77.000, novija odmah useqiva ku}a, P+1, 5 soba, 2 kupatila, 100m od {kole, 200m od pijace. Telefon 063/152-052-1.

37488 ^ARDAK, SR. KAMENICA, spratna ku}a 255m2, plac 850m2, uredni papiri, komplet infrastruktura, vlasnik. Telefon 060/617-4700, 061/6645-492.

37606 KU]A u Sremskoj Kamenici, bez ulagawa oko 300m2, plac oko 700m2, na prodaju, mo`e jedan stan + doplata. Telefon 062/890-11-99..

37681 SREMSKI KARLOVCI, mewam ku}u od 100m2 za stan od 40m2 uz va{u doplatu. Telefoni: 884-146 i 060/0884146.

37541 KU]A hitno, povoqno u Zeleniki, 300 metara od mora.

Super za odmor i u`ivawe.

Mogu}nost nadogradwe, 67m2, 57.000E. Mo`e zamena. Telefon 064/11-22-706.

37501 PRODAJEM ku}u u centru Novog Be~eja, sa oku}nicom i nusprostorijama. Telefon 011-2334-122.

37665 KU]A NA PRODAJU i 7 ari placa Stari Ledinci Sime [olaje 16. Telefon 886628 37197 FUTOG mewam spratnu ku}u sa nusprostorijom za dva odgovaraju}a stana u Novom Sadu, legalizovano, sva infrastruktura, glavna ulica. Telefon 064/43-07-600.

35899 PRODAJEM vikendicu na Popovici 120m2. Telefon 064/820-58-32.

37645 PRODAJEM vikendicu sa velikim placem na Artiqevu (Popovica). Povoqno! Telefon 062/466-451.

37530 PRODAJEM u Gardinovcima 2 jutra zemqe, voda, ogra|eno, pored puta, gra|evinska zona.

Telefon 064/40-266-94.

37688 PLAC u Rakovcu, Salaksije 8 ari i 47m2 pogled na Novi Sad, blizu puta. Telefon 540 - 620.

37685 PLAC od 522m2 iza Belih dvora, pored glavnog puta za Veternik. Ulica Leptirova.

Kod placa struja i voda. Telefon 504-194.

37701

GRBAVICA, na odli~nom mestu prodajem u ekstra zgradi ugaoni uli~ni lokal od 66m2 po ceni od 62.000. Telefon 063/828-83-77.

519629 IZDAJEM lokal, centar 64m2, jako prometna ulica, Laze Kosti}a, klima, dve telefonske linije, dva sanitarna ~vora, dva ulaza. Telefon 063/506-506.

37046 IZDAJEM kafanu u samom centru Koviqa izme|u 150 200m2. Telefon: 021/2988-761 i 061/2239-197.

36809 IZDAJEM magacinski prostor 60m2, blizu Najlona, kolski ulaz.

Telefon 064/450-60-80.

37205

OGLASi l ^iTUQe

IZDAJEM lokal veli~ine 44m2 u prizemqu na Bulevaru Cara Lazara pogodan za sve delatnosti. Klima, ventilacija, dva toaleta i ostalo.

Telefon 063/8609-706. 37376 IZDAJEM opremqen kafi} 50m2, ulica Partizanskih baza, Novo Naseqe. Telefon 063/563-066 Milan.

37527 IZDAJEM - prodajem povoqno lokal 20 m2 N. Naseqe, \or|a Nik{i}a - Johana 22.

Pogodan za kancelariju ili prodajni prostor. Telefon 066/466-026.

37552 IZDAJEM name{tenu garsoweru u Jevrejskoj 23 (pasa` Papilon).

Telefoni: 063/87888-63, 063/543-710.

37608 IZDAJEM lokal 25m2 + 25m magacinskog prostora u Jevrejskoj 23 (pasa` Papilon).

Telefoni: 063/87-888-63, 063/543-710.

37609 PRODAJEM perionicu ve{a u radu. Telefon 063/83-78240.

37440

NOVI SAD, prodajem ukwi`ene gara`e od 18m2 i 19m2, i 20m2 u suterenu zgrade, do 300E/m2 Ulica Mi{e Dimitrijevi}a. Ukwi`en. Tel. 063/780-99-09, 522-177.

519703

PRODAJEM gara`u 14 m2 Danila Ki{a 23. Telefon 065/504-74-33 37187 PRODAJEM gara`u 20m2, Grbavica, ukwi`ena, hitno.

Telefon 063/1830-164. 37465

BMW X3 3.0 D XIP, star 5, 5 godina, snaga motora 218 KS, zapremina 2993cm3, full oprema (panora krov, {iber, ko`a, telefon original BMW, kuka original, krovni nosa~ za prtqag sa koferom original BMW, zimske gume), pre{ao 41.000km, cena 24.000 eura fiksno.

Telefon 063/548-441.

37535 KUPUJEM auta novija, starija, havarisana, dolazim po pozivu, maksimalno pla}am.

Telefon: 063/7081-939 i 021/822-714.

36306 KUPUJEM sve vrste automobila, pla}am maksimalno, odmah dolazim po pozivu. Telefon: 064/337-7695 i 824-611.

36307

PRODAJEM kombajn u ispravnom stawu zmaj univerzal i levator za kukuruz 9 metara, mo`e na struju i kardan.

Telefon 021/6213-189. 37464

PRODAJEM splav ku}icu na Ribarskom ostrvu. Povr{ina splava je oko 60m2, povr{ina ku}ice oko 26m2, najboqa lokacija. Telefon 063/563-066.

37528

[PORETI, pe}i, kamini, eta`i na drvo, termoakumulacione, gasne pe}i, grejalice, radijatori, bela tehnika sa spoqnim o{te}ewem. Telefon 021/528-822.

37531

KUPUJEM o~uvan polovan name{taj. Sto i stolice, trosed, dvosed i foteqe i ugaonu garnituru. Isplata odmah.

Telefoni: 021/451-032, 063/8626-542, Mirjana. 37635

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz.

Telefon 063/521-546, 021/6212780.

32373 HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, gara`a, skidawe vlage sa zidova. Mo`e i odlo`eno pla}awe. Garancija. Telefoni: 021/731-895 i 064/128-9487.

36246

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqamo brzo, kvalitetno, jeftino. Vr{imo prodaju {iva}ih ma{ina, pegla. Cvijanovi}, Jevrejska 23.

Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135.

36319 SAMO za penzionere i prosvetare molersko-farbarski radovi relativno povoqno.

Telefoni: 6435-231, 6430-549 i 064/230-68-98.

36947 JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362 37192 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8 dvori{te). Telefon 6612-570 od 9-12 15 -19.

37543 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500736, 064/120-99-46.

37547 MOLERSKO - FARBARSKE radove - najpovoqnije cene izvode iskusni pedantni majstori, demit fasade 4 e.

Telefoni: 063/518-346, 882133.

37589 ZIDAR izvodi sve mawe gra|evinske radove, temeqe, zidawe, betonirawe, popravke krova ako cure i sli~no. Dugogodi{we iskustvo. Telefoni: 064/15-71404, 6434-313.

37626

dnevnik

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14.

36870 PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen!

Telefoni: 421-516 i 064/15725-14.

36871

SLIKE Graovca, Kowovi}a, Ke~i}a, Bo{ka Petrovi}a, Aralice, Bjeli}a i ostalih srpskih i hrvatskih poznatih slikara, kupujem. Telefon 063/22-83-22 36987

PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefon 061/68-55333, 022/462-345.

37638 RIZLING, kvalitetno karlova~ko gro`|e za vino i rakiju prodajem.

Telefon 021/883-809, 064/805-9488.

37582

AGENICIJI „Bomil� potrebna ozbiqna osoba za posao prodaje nekretnina. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

519631 POTREBNA dva mesara za rad u mesarama u Beo~inu. Telefoni: 021/6275-241, 063/500418.

37380 POTREBAN ~uvar, pica majstor, pomo}ni radnik u kuhiwi i devojka za prodaju na {alteru. Telefon 063/1150120.

37397 POTREBNA `ena za pomo} i negu oko nepokretne osobe.

Telefon 021/506-669.

37648 POTREBAN portir u zgradi, penzioner iz Novog Sada.

Telefon 064/306-2620.

37709

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad.

Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/8485495.

37133 KUPUJEM stare automobile za otpad, staro gvo`|e, bakar, mesing, aluminijum, akumulatore, ve{ ma{ine, {porete, ~istim tavane, podrume.

Telefoni: 064/95-33-943, 063/84-85-495.

37134 KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, bakar, mesing, aluminijum. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo.

Telefoni: 062/649-000, 063/744-87-00.

37370 KUPUJEM kwige ku}ne biblioteke, li~ne kolekcije.

Telefon 064/994-5002. Mile.

37386 PRODAJEM bukova drva 3800 din. metar, prevoz gratis. Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefon 061/617-2219, 063/77-19-142.

37400 PRODAJEM aparat za ~i{}ewe Sakura, telefaks Panasonik, mini liniju NEO i Samsung DVD. Telefon 060/5323-235.

37549

Posledwi pozdrav te~i

Radomiru Milo{evi}u od: Mikija, Sene, Miqe i Sare.

37733

Posledwi pozdrav te~i

Radomiru Milo{evi}u od: Jasmine, Miodraga i Ilije.

37732

Posledwi pozdrav {ogoru

Radomiru Milo{evi}u

od [tefice.

37731

Preminuo je u 89. godini na{ voqeni otac, tast i deda

Golub Miqanovi} Sahrana je danas, 18. 9. 2011. godine, u 16 ~asova, na grobqu, u Bukovcu.

O`alo{}eni: sinovi Milovan i @arko, }erke Tomka i Perka, zet Zoran i unuke Tijana i Sawa.

37724

PE TNAE S TOG OD I[ WI POM E N

1. 12. 1936 - 22. 9. 1996.

Isa Kova~evi} diplomirani pravnik Zauvek si u na{im srcima i na{im mislima, jer oni koji se vole nikad ne umiru.

Tvoji: supruga Sofija, sin Neboj{a, k}i Gordana, snaha Tatjana, unuci Isidora, Nikola i Stevan.

37728

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je tragi~no nastradao na{ dragi

Preminuo je na{ suprug, otac, svekar i deda

nedeqa18.septembar2011.

29

^uva}u Te uvek u srcu i mislima moj

SE]AWE 18. 9. 2010 - 18. 9. 2011.

Pavle Stoj{i} 1. 8. 1947 - 16. 9. 2011.

Sahrawen je dana 17. 9. 2011. godine, u Ba~kom Gradi{tu.

O`alo{}eni wegovi najmiliji: supruga Mara, }erka Gordana, sin Radoslav, snaha Branislava i unu~i}i Mina, Ma{a i Pavle.

37718

Menko Bojan Qaki} Boki

7. 9. 1983 - 18. 9. 2000.

1973 - 2011.

Milo moje, tako mi nedostaje{.

Milan - Mi{a Mijatov

Sahrana je u ponedeqak, 19. 9. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu.

POMEN Pre ~etiri godine umro je na{

S qubavqu i neizmernom tugom, Sa{a i Qiqa.

Voli Te mama.

O`alo{}ena majka Zvezdanka, brat Milo{, supruga Tatjana, sinovi Boris i Aleksa.

Posledwi pozdrav

iz Ba~kog Gradi{ta ro|. 1947.

Se}amo ga se sa tugom, qubavqu i ponosom.

Svetolik - Mile Avramov sa porodicom.

Brat Dobrivoj sa porodicom.

37720

37675

pozdrav

bratu

i

DESETOGODI[WI POMEN

POMEN na{em

Bojanu Qaki}u

Menko

Branku Jandri}u 17. 9. 1991 - 17. 9. 2011.

od maminih koleginica iz aktiva I razreda O[ „Svetozar Markovi} Toza”.

Jadranka Matkovi} Jaca Pavlu Stoj{i}u Sestra Jelena i {ogor Stevan Popovi}.

Deset je godina Jaco na{a mila kako si nas tu`ne, bolne ostavila. Dal’ si gore me|u an|elima i na zemqi an|eo si bila? ^uvamo te u srcima, tra`imo te u snovima.

37736

DVOGODI[WI POMEN

Pro{lo je {est meseci od kako nije sa nama na{a voqena mama, nana, supruga, sestra i tetka

Pro{lo je 20 godina od kako nisi sa nama, ali si i daqe u na{im srcima.

Mislimo na tebe.

Porodica Jandri}.

11 godina tuge i sete u srcu, sa prazninom koju niko ne mo`e da ispuni.

Voli Te sestra Zlata.

37581

37577

TU@NO SE]AWE Navr{avaju se ~etiri godine od kako nas je samo fizi~ki napustio i oti{ao u nezaborav na{ predobri, plemeniti i najdra`i

Tvoji najmiliji.

37719

37576

Voqeni

Zdravko Divqak

Opra{tam se od brata, uz posledwi pozdrav i ve~ne uspomene na na{e odrastawe.

Posledwi {ogoru

37674

37734

Pavle Stoj{i}

37716

POMEN

18. 9. 2000 - 18. 9. 2011.

Vlada Tomin Samo jedna misao, samo jedno se}awe, u~ini da zaboli du{a, da suza krene. Mi, koji te volimo znamo {ta smo izgubili, jednog dobrog i po{tenog ~oveka.

Du{anka Bogdan - Mijin Weni najmiliji.

37723

Milan Jurasovi}

Isto boli kao i prvog dana.

Vreme koje je pro{lo ne mo`e da umawi na{u tugu i bol za tobom.

Tvoji najmiliji.

Tvoji najmiliji.

37504

37703

Na dragog, oca, svekra i dedu

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 71. godini preminula na{a draga i voqena

Zdravko Mirka Divqak 3. 8. 1933 - 20. 9. 2007. @ivi{ u na{im srcima i mislima voqen i nezaboravqen.

prof. dr Du{ana Buri}a lepu uspomenu ~uvaju wegovi: Dragan, Milivoje, Biqana i Ivana.

37323

Panti} Folk Hilda

Tvoji najmiliji.

Sahrana }e biti u ponedeqak, 19. 9. 2011. godine, u 15 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

37735

37401

30

07.00 08.00 08.05 08.08 09.00 09.30 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.30 15.40 16.10 17.00 17.20 17.30 19.05 19.30 20.15

22.00 22.30 22.50 23.20 00.15 00.20 01.50

tv program

nedeqa18.septembar2011.

ТВ Баштина Вести Стање на путевима Најлепше бајке света Та дивна створења Колико се познајемо – квиз Кад зазвони: Коцкање Бразде Вести Верски недељник Додати живот годинама Нови таблоид Вести Здраво, живо Преокрет ТВ Дневник Хроника Бранковог кола Мистерија близанаца, док. филм Знамените жене Новог Сада ТВ Дневник Вршачка берба грожђа – свечано затварање и концерт Симфонијског оркестра, пренос Војвођански дневник Спортска хроника Класик рок Из студија „М“ Хроника Бранковог кола Нови таблоид Преокрет

07.30 Српски екран, емисија МТВ-а 08.00 Агро мозаик 08.30 Портрети војвођанских уметника народне музике 09.00 Штикла папуча 10.00 Плес но стрес 10.45 Цртани (слов) 11.00 Фестивал словачких лирских песама : Кулпин 2`11., ревијални део 11.20 Емисија за село (слов) 12.00 ТВ Магазин (рум) 13.00 Бразда, емисија за пољопривреднике (мађ) 13.30 Мађарска музика 2011.

14.00 Заједно 14.30 Осећајте се као код куће 15.00 Недељни магазин (ром) 16.00 Изравно (хрв) 16.30 Свјетионик (хрв) 17.00 Емисија на украјинском 17.30 Спектар (буњ) 18.00 Македонско сонце 18.30 Емисија на мађарском 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Бразда, емисија за пољопривреднике (мађ) 20.00 ТВ Магазин (рус) 21.00 Дотики, породични магазин (слов) 22.30 Емисија на мађарском 23.00 ТВ Спорт (мађ) 23.30 Дечак из Јунковца, филм

08.30 09.00 10.00 12.00

ЕТ ТВ ЗОО пузле Више од откоса Филмски програм: Хартови са Запада 13.45 Арт бокс 15.30 Војвођанске вести

06.05 08.00 09.05 11.00 12.35 13.00 13.15 13.30 16.00 18.27 19.00 19.30 20.05 21.10

Више од откоса (Панонија, 10.00) 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 00.15

07.05 08.00 08.05 09.00 09.05 10.20 11.00 11.05 12.08 13.05 13.00 13.05 13.30 14.05 15.00 16.05 17.10 17.35 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Путоманија Дискавери Војвођанске вести Улови трофеј 7. дан Вреле гуме Војвођанске вести Била једном једна недеља Вино и виноградарство Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке

23.05 00.05 00.20 02.04 04.53 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Хана Монтана Дневник Спорт плус Тенис - Дејвис куп: Србија-Аргентина, пренос Породично благо Сасвим природно Слагалица Дневник Породично благо Дневник једне дадиље, филм Браћа по оружју Дневник Егзит 2010. Тенис - Дејвис куп: Србија-Аргентина (р) Породично благо Верски календар

Дневник једне дадиље Ени Бредок је девојка која је недавно дипломирала и, под утицајем мајке, почиње да тражи одговарајући посао. Имајући другачију идеју о својој каријери, Ени ће прихватити посао дадиље у богатој породици с Менхетна. Улоге: Скарлет Јохансон, Пол Ђамати, Лора Лини, Николас Арт, Крис Еванс Режија: Шари Спрингер Берман и Роберт Пулчини (РТС 1, 21.10)

Мирослав Виславски

Без цензуре Шта узрокује да имамо све скупљу храну, а са друге стране сиромашнијег пољопривредника? Гости: Данијел Петровић, Покрајински секретар за пољопривреду у Влади Војводине, Ђорђе Бугарин, секретар за пољопривреду ПК Војводине, Жарко Галетин, директор Продуктне берзе у Новом Саду, Данило Голубовић, државни секретар у Министарству за пољопривреду у претходној Влади. Аутор и водитељ: Мирослав Виславски (КТВ, 20.00)

09.30 Шампионат: Нотингем Форест – Дерби 11.00 Дан дербија 12.30 Холандска лига: ПСВ – Ајакс 14.30 Премијер лига: Тотенхем – Ливерпул 16.30 Најава дербија 17.00 Премијер лига: Манчестер јунајтед – Челси 19.15 Португалска лига: Ференсе - Порто 21.15 Португалска лига: Бенфика - Академика 23.10 Аргентинска лига: Ланус - Бока јуниорс 01.00 Шкотска лига: Ренџерс - Селтик 02.45 Дејвис куп: Шпанија – Француска

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

07.00 Топшоп 07.15 Београдски ЗОО 2011.

08.15 Топшоп 08.30 Знање на поклон 11.00 Вести Б92 11.35 Два и по мушкарца 14.10 Филм: Девојка из Џерсија 16.00 Вести Б92 16.35 Филм: Оптимисти 18.30 Вести Б92 19.05 Наша мала клиника 21.00 Филм: Лов на вештице 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 23.55 Људи с Менхетна 00.45 Филм: Ричард 3.

Сабориште у Тршићу

Вуков сабор, пренос Вуков сабор, једна од наших најзначајнијих културних манифестација, и ове године се одржава у Тршићу, родном месту Вуку Стефановића Караџића. Завршна свечаност се одржава данас на саборишту у Тршићу. Биће изведена Химна Вуку, Стевана Мокрањца, и застава Вуковог сабора подигнута на јарбол... Уредник: Војислав Карановић (РТС 2, 11.55) 07.00 07.35 08.00 09.00 09.26 09.29 09.44 10.00 10.30 11.00 11.55 13.00 13.30 14.00 14.30 14.55 15.25 16.00 17.00 17.30 17.55 19.55 22.05 22.50 23.35 00.05 00.50 02.50 04.45 05.30

Серијски програм Вести Серијски програм Вести Серијски програм Неон сити Вести Серијски програм Најбољи лек Вреле гуме Вести 7 НС дана Лична грешка Филм: Само још једна љубавна прича Вести Др Мартин Спорт нетворк Храна и вино Серијски програме Објектив Славни парови Ево нас код вас Др Мартин Објектив Филм: Проба оркестра

Скарлет Јохансон

06.00 07.30 10.30 11.30 13.30 16.30 18.00 19.00 19.15 21.15 00.00

Домаћин Филм: Библијски код Галилео Филм: Тамна олуја Филм: Пркос Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Филм: Први грех Филм: Замка за снове Филм: Библијски код

dnevnik

Амен ађес Време одлуке Дозволите.. Тролови Бернард Поштар пат Нова беба, ЕБУ програм за децу Играј фудбал,буди срећан Мој љубимац Бразде Вуков сабор, пренос из Тршића Траг у простору Културако аресипе Српски источници УНХЦР - Повратак: Косово Е-ТВ Викенд Евронет Како сам постао Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Одбојка - ЕП: финале, пренос Кошарка - ЕП: финале, пренос Јелен топ десет Велика руска колекција Хроника 45.Битефа 25 година Бајаге и инструктора Одбојка - ЕП, финале (р) Кошарка : ЕП, финале (р) Велика руска колекција Мој љубимац

06.00 ВОА 06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.00 Универзум 09.00 Топ шоп 09.30 Филм: Шрек 11.00 Топ шоп 11.30 Улови трофеј 12.00 Коферче 12.30 Здравље и Ви 13.00 Кефалица 13.15 Фуснота 13.30 Милица² 14.00 Вести 14.30 Слике живота 15.00 Откопчано 16.00 Филм: Повратничка сезона 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Кефалица 19.00 Милица², специјал 19.30 С.О.С 20.00 Елизабета 21.00 Филм: Успавана долина 23.30 Откопчано 00.30 Филм: Коса 02.30 Филм: Повратничка сезона 04.30 Филм: Успавана долина

07.00 10.00 12.00 13.00 14.30 15.30 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 01.30 03.00

Добро јутро Филм: Следећи Карате Кид Гранд хитови Филм: Вишња на Ташмајдану Ја то тако Мала невеста Недељно поподне са Леом Киш Шоу снова Национални дневник Папарацо потера Тренутак истине Три пута да Филм: Упознајте Фокерове Филм: Граница Филм: Следећи Карате Кид

Детективи за мумије Радња овог документарца почиње проналажењем најстарије мумије на свету. Мумије која броји чак 5.400 година! Пронађена је у Африци у изузетно очуваном стању, и од тог тренутка почиње невероватна авантура кроз време... (Хепи, 14.00) 06.00 09.00 09.10 09.20 09.40 09.55 10.00

Шоу снова Песмом и плесом сан се претвара у реалност и измениће многе животе и учиниће све хумане људе још хуманијим. Такмичи се 12 екипа. Сваку екипу чини звезда (позната личност) и два сањача. Звезда ће с једним сањачем плесати, док ће с другим певати. Судије ће чинити два трочлана жирија, тачније: музички и плесни жири. Водитељи: Наташа Павловић и Бошко Јаковљевић| (Пинк, 18.00)

11.25 11.45 12.10 12.30 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 14.50 15.40 15.55 16.00 16.30 17.55 18.30 19.00 20.30 21.00 22.30 23.00 00.00 00.50 03.00 04.25

Јутарњи програм Направите места за Нодија Мегаминималс Повратак малог тигра Телешоп Вести Динотопија 4 – Искушење, филм Мали играч Гоа Бакуган Југио Сирене Хорсленд Пресовање Телешоп Вести Детективи за мумије, док. серија Црни Груја Телешоп Вести Малдиви - Микс Малдиви – Под врелим сунцем Телемастер Хепи караван Изгубљене године Малдиви - Преглед дана Малдиви – интерактивна емисија Црни Груја Детективи за мумије, док. серија Картел Малдиви – више од игре… Изгубљене године Картел

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa18.septembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

7

31

КА КО СУ ПАР ТИ ЗАН КЕ ПО СТА ЈА ЛЕ ГРА ЂАН КЕ

Пи ше: Ивана Пантелић 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Луксузни дом Паклена Кели Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Нова нада посластичара Најбољи амерички кувар НY Инк Болести којих се стидимо Болести којих се стидимо и малишани Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк НY Инк

01.00

Дневник скулптура Изгубљени древни градови Највећи афрички истраживач Ми Европљани Оство минотаура Фарма из Едвардијанског доба Прича о Џону Вуу Тајм тим година X Архитектура сећања – споменици Богдана Богдановића Древни кинески спортови Камерман: Живот и дело Џека Кардифа Велике британске војсковође Ханибал У крупном кадру Ко си заправо ти? Тајм тим година X Архитектура сећања – споменици Богдана Богдановића Древни кинески спортови

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Ози Бу Фантастична четворка Старла и јахачи драгуља Путујуће приче Дилижанса снова Несреће се дешавају Велики транспорт Зли поручник Дијаманти Зачарани круг Еротски филмови

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.30 20.00 21.30 22.00 23.00 00.00

07.54 Пријатељи 08.55 Патак Фрка 10.00 Винковачке јесени 2011, пренос 12.00 Дневник 12.37 Плодови земље 13.34 Сплит: Море 14.08 Убиствени потрес на Хаитију, док. филм 14.56 Представљамо вам...

15.00 Мир и добро 15.30 Бранитељи домовине 15.32 Представљамо вам...

15.45 Четири годишња доба 17.15 Живети слободно 18.13 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.13 Вело мисто 21.39 Велико спремање, филм 23.21 Фојлов рат 00.50 Репризни програм 03.05 Призма

06.40 08.30 11.30 12.30 13.30 15.20 17.10 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Филм: И ето ње Дијагноза: Убиство Плаве крви Добра жена Филм: Скривени злочини Филм: Титаник Филм: Председников човек 2 - Место удара Вокер, тексашки ренџер Хаваји 5-0 Плаве крви Добра жена Филм: Операција Грејсленд

05.30 РТЛ данас 06.50 Звезде екстра: 20 наследница милијадерки 07.40 Драгон Бол З 09.20 Ружа ветрова 12.00 За љубав или лову, филм 13.45 Попуст на количину 2, филм 15.30 Пребрзи и прежестоки, филм 17.25 Дискавери: Без цензуре, док. серија 18.30 РТЛ данас 19.10 Језикова јуха, ријалити шоу 20.00 Господин и госпођа Смит, филм 22.10 ЦСИ: Мајами 00.45 Транспортер, филм 02.15 Астро шоу 03.15 РТЛ данас

Го спо дин и го спо ђа Смит Џон и Џејн Смит чи не се као оби чан брач ни пар. Су пру жни ци жи ве не уз бу дљив жи вот и не раз ли ку ју се од ве ћи не па ро ва у пред гра ђу. Али они су у ства ри про фе си о нал не уби це ко ји ра де за две про тив нич ке аген ци је... Уло ге: Бред Пит, Ан ђе ли на Џо ли, Адам Бро ди Ре жи ја: Даг Ли ман (РТЛ, 20.00)

За ча ра ни круг Са ра је пре да ва ла у шко ли Лан ка стер и раз ви ла ду бо ке пред ра су де пре ма на ци о нал ним ма њи на ма, а по себ но црн ци ма. Од лу чу је да се пре ба ци у Бел монт с на дом да ће та мо би ти са мо бел ци. Али иза зо ви и бор ба са ра си змом је тек че ка ју... Уло ге: Са ра Џе си ка Пар кер, Ми ран да Ри чард сон, Вик тор Ра сук Ре жи ја: Марк Бро кав (Си не ма ни ја, 22.00)

Чарлс Брон сон

Те снац Бреј кхарт По сле до ја ва о епи де ми ји диф те ри је у јед ној изо ло ва ном вој ном утвр ђе њу на за па ду, аме рич ка вла да ша ље по себ ну же ље знич ку ком по зи ци ју с ле ко ви ма и оста лим по треб ним ма те ри ја лом... Уло ге: Чарлс Брон сон, Бен Џон сон, Ри чард Кре на, Џил Ире ланд, Чарлс Дур нинг Ре жи ја: Том Грајс (ХРТ 2, 22.21) 09.02 Златна кинотека - Циклус филмова Билија Вајлдера: Седам година верности, филм 10.44 Библија 10.55 Копривница: Миса, пренос 12.00 Тенис: Дејвис куп, укључење у пренос 18.00 Олимп - спортска емисија 19.05 Магазин фудбалске лиге првака 19.30 Литванија: ЕП у кошарци емисија 19.55 Литванија: ЕП у кошарци, пренос финала 21.40 Литванија: ЕП у кошарци емисија 22.21 Филмски бутик - Циклус Чарлса Бронсона: Теснац Брејкхарт, филм 23.55 Ноћни музички програм

Ми ран да Ри чард сон

06.00 07.40 09.30 11.10 13.00 14.10 16.00 17.50 18.20 20.05 22.20 00.05 02.00

Што више, то боље Свештеникова ћерка Шта ћемо с Бобом? Доушник Милдред Пирс Чаробњаков шегрт Сети ме се Холивуд на снималњу Опет ти А-Тим Грађанин опасних намера Прелазак преко 63. додела Еми награда (оригинална верзија 2011) 05.00 Милдред Пирс

06.00 08.30 14.00 18.00

Повратак у будућност Хари и Хендерсонови Сиквест Балто 2 - У потрази за вуковима 20.00 ЕТ - Ванземаљац 22.15 Повратак у будућност 2

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Он Едге Очи анђела Можда беба Животна прилика Чаура: Повратак Останите с нама Стани или ће моја мама пуцати Дијаболик Кад будан сањаш На ивици Нимфоманске дроље Врући сусрети

Ан ђе ли на Џо ли

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50

01.40

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Потрага за природним гасом Прљави послови са Питером Шмајхелом Опасан лов: Лов на јастоге Разоткривање митова Амерички чопери Аутомобили Обрачун са Тајсоном Водич из безизлазних ситуација Чудовишта из реке Сам у дивљини Преживљавање удвоје Обнова Њујорка Тренуци ужаса Отмица и спасавање Водич из безизлазних ситуација Обнова Њујорка

08.30 10.00 13.45 15.00 18.00 19.00 22.00 22.15 23.15 00.15 01.15

Билијар Веслање Аутомобилизам Билијар Билијар Билијар Мотоспортови Коњички спорт Веслање Билијар Мотоспортови

12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 22.50 23.45 00.40

Же на ко му нист – ху ље ње свих за ко на

П

сла ви је за ла га ла се за за кон ско и прак тич но из јед на ча о сле април ског ра та 1941. го ди не, оку па ци је и по де ле Ју го сла ви је, на те ри то ри ји не ка да шње ва ње по ло ва. Ипак, уче шће же на у КПЈ би ло је го то во др жа ве на ста ла је ор га ни зо ва на ко му ни стич ка сим бо лич но. Та ко је пред одр жа ва ње Тре ћег кон гре са ге ри ла – пар ти за ни. За раз ли ку од ко ла бо ра ци о ни стич ких и дру гих ан ти фа ши стич ких по кре та, пар ти зан ски по крет за ла гао се за пот пу ну еман ци па ци ју же не у по сле рат ној со ци ја ли стич кој Ју го сла ви ји. По што је ге ри ла са ма се бе од по чет ка пред ста вља ла као за ме так но ве др жа ве, же не су сме ста има ле зна чај ну уло гу у ор га ни за ци ји ре во лу ци о нар них вла сти, али и у пар ти зан ској ре во лу ци о нар ној вој сци. Фе но мен пар ти зан ки у ју го сло вен ским зе мља ма ни је био уса мљен. Ипак, тре ба ре ћи да је и по ред ра зних дру штве них пред у сло ва, спе ци фич них у ма њој или ве ћој ме ри за ве ћи део Евро пе, као и осо бе но сти ју го сло вен ског дру штва и ње го вих ме ђу рат них про тив реч но сти, фе но мен ма сов ног укљу чи ва ња же на у рат пред ста вљао ве ли ку и нео че ки ва ну про ме ну. Још у вре ме ге не ра ци је де до ва ју го сло вен ских пар ти зан ки, да кле, се дам де се тих го ди на 19. ве ка, по ја ва њи хо вих ма ло број них по ли тич ки ак тив них иде о ло шких прет ход ни ца ни је на и шла са мо на од бој ност већ и на пот пу ну збу ње ност. Сло бо дан Јо ва но вић је жи во опи сао ре ак ци ју пред сед ни ка вла де Кне же ви не Ср би је Да ни ла Сте фа но ви ћа (1875–1876) на по ја ву се ста ра Нин ко вић, след бе ни ца Све то за ра Мар ко ви ћа, у Кра гу јев цу, мно го де це ни ја пре по ја ве Ко му ни стич ке пар ти је и би ло ка квог ор га ни зо ва ног жен ског по кре та. „По ли ци ја их је обе ле жи ла као ко му нист ки ње. За чи ча-Да ни ла већ и чо век ко му нист И Шпан ски гра ђан ски рат афир ми сао же ну био је не што без ум но, али же на ко му нист из гле да ла му је ху ље ње свих за ко на и људ ских за бра ње не КПЈ (17–22. мај 1926) ме ђу 3.000 чла но ва и бо жи јих.“ Пар ти је би ло све га 50 же на. У до ба пар ла мен тар ног Кад је реч о дру штве ној ана ли зи пар ти зан ске ре во - ра да, у окви ру Пар ти је – до 1921. СРПЈ(к) – још од лу ци о нар не вој ске, тре ба има ти у ви ду чи ње ни цу да је 1919. по сто јао је Жен ски со ци ја ли стич ки по крет Ју го пред сам рат је два че твр ти на ју го сло вен ског ста нов ни - сла ви је. Тим по кре том упра вљао је Цен трал ни се кре штва жи ве ла у гра до ви ма. Пар ти зан ски по крет је од та ри јат же на из чи јих су ре до ва на пар тиј ске кон гре се кра ја 1941. го ди не ве ћи ном био кон цен три сан у не при - би ра не по две де ле гат ки ње. У Ср би ји је овај по крет сту пач ним и за би тим пла ни на ма Ди нар ског пла нин 1920. имао 817 чла ни ца. По сле Об зна не (29. де цем бра ског вен ца (од Ко па о ни ка до Ма 1920. го ди не) и за бра не Ко му ни ле Ка пе ле и од По вле на до Би о ко стич ке пар ти је, Се кре та ри јат же Раз в ој на о р

у ж а њ а и при р о д а ва), осла ња ју ћи се, пре све га, на на пре стао је да ра ди, али је по ра то ва ња учи ни ли су да ло кал но ста нов ни штво. У том ру сто јао у окви ру Не за ви сне рад же не, (не)обра зо ва не као рал ном све ту же на је има ла под нич ке пар ти је Ју го сла ви је. ре ђе ну уло гу, али три фак то ра У пе ри о ду од 1921. до 1931. што су би ли му шкар ци, зна чај но су ути ца ла на ула зак же го ди не у Пар ти ји се ра ду са же по ста ну зна ча јан бо рач ки не у пар ти зан ску ре во лу ци о нар на ма по све ћи ва ла ма ла па жња. У по тен ци јал ну вој ску. Број мла дих љу ди зва нич ном по сле рат ном ту ма че спрем них за ве ли ке про ме не, ве њу те шко ћа из тог вре ме на пи ше: ро ват но је у вре ме Дру гог свет ског ра та био нај ве ћи у „...иако на ше пар тиј ске ор га ни за ци је, или због оп ште до та да шњој исто ри ји тих кра је ва. За тим, раз вој на о ру сла бо сти про у зро ко ва не фрак циј ским бор ба ма, или жа ња и при ро да ра то ва ња учи ни ли су да су же не, иона због сек та шког од но са пре ма ра ду с ма са ма, или због ко слич но (не)обра зо ва не као што су би ли му шкар ци, не ких не пра вил них по гле да на жен ско пи та ње као на пред ста вља ле зна ча јан по тен ци јал ка да су у пи та њу бу део пи та ња про ле тер ске ре во лу ци је, ни су увек у свом ду ћи бор ци. Од ла зак у за ро бље ни штво ви ше од прак тич ном ра ду по све ћи ва ле до вољ но бри ге том пи 200.000 вој ни ка Ју го сло вен ске кра љев ске вој ске (ЈКВ) та њу или су чак до пу шта ле не пра вил не, сек та шке ста та ко ђе је отво рио по тре бу за уче шћем же на у свим бу во ве пре ма увла че њу же на у ак тив ну бор бу и, на ро чи ду ћим ра то ва њи ма. На по слет ку, убр зан раз вој гра до ва, то у члан ство пар ти је.“ На кон уки да ња дик та ту ре као и до ла зак ве ли ког бро ја учи те љи ца на се ло по сле 1931, па све до 1936. го ди не, рад са же на ма у КПЈ по 1918. го ди не, учи ни ли су да та кве иде је не бу ду не за ста је не што ма сов ни ји. Ак тив ност же на уоп ште, по сле ми сли ве у ме ри у ко јој је то био слу чај то ком 19. ве ка.

1931. би ла је ве о ма усме ре на ка бор би за жен ско пра Иде о ло шки, про грам ски и ка дров ски, пар ти зан ски во гла са. У ма ју 1941. го ди не у пар ти зан ском по кре ту по крет и На род но о сло бо ди лач ка вој ска Ју го сла ви је уче ство ва ле су и чла ни це КПЈ, чла ни це СКОЈ-а и ак би ли су осло ње ни на КПЈ. Ко му ни стич ка пар ти ја Ју го ти вист ки ње пред рат ног Жен ског по кре та. Књи гу Ива не Пан те лић „ПАР ТИ ЗАН КЕ КАО ГРА ЂАН КЕ” у из да њу „Ево лу те” из Бе о града мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2621–204 или и-меј ла www.evoluta.co.rs и www.evolutabc@gmail.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa18.septembar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Ва ша за штит ни ца и бо ги ња Ве не ра је леп ша не го ика да, сво ја на сво ме, што по зи тив но ути че на до га ђа је и емо тив на ста ња ко ја сле де. За до вољ ни сте со бом, иако нов ца ни кад ни је до вољ но.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Сунчано

32

Subotica

30

Sombor

31

Kikinda

31

Vrbas

31

B. Palanka

32

Zrewanin

32

S. Mitrovica 32 Ruma

32

Pan~evo

33

Vr{ac

31

Srbija Beograd

33

Kragujevac

33

K. Mitrovica 33 Ni{

34

У ваш знак је упло вио Ме сец и пот пу но вас скре нуо с пу та. Про ме не ра со пло же ња и не до ста так кон ти ну и те та су са свим нор мал на по ја ва. Мо же те чак би ти и нер во зни у од но су на не ко га.

Нео че ки ва ни су срет или вест ће вас по ди ћи и спу сти ти, у ве ли кој ам пли ту ди. Ште ди те енер ги ју и не мој те се мно го за ма ра ти ра зним иде ја ма и раз ми шља њи ма. Та ко ђе, дру жи те се по вр шно, без оба ве за.

Парт нер је склон то ме да иде ли ни јом ма њег от по ра, а све због то га што ни је у си ту а ци ји да ре ал но са гле да сво ју по зи ци ју. Не ка ко се и тру ди, али без ре зул та та. А ва ма пред сто је но ви по сло ви и ак тив но сти.

За бо ра ви те на по сао и од мо ри те се што ви ше и бо ље мо же те јер вас че ка ју стре сан по не де љак и уто рак. Сун це у ва шем зна ку де лу је по зи тив но и за штит нич ки на вас у сва ком по гле ду. Прич љи ви сте.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VA GA 23.9- 23.10.

Има те мо гућ но сти да у по ву че но сти чи та те, пи ше те, еду ку је те се или мај сто ри ше те, спре ма те и ра спре ма те, што је са свим ко ри сно и по треб но. Сми ри те жив це и окре ни те се дра гој осо би, парт не ру.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Ни шта и ни ко вас не мо же за у ста ви ти. Ви ше осо ба је за ин те ре со ва но zа то да бу де у ва шем дру штву, да вам при ву че па жњу. Ди пло мат ски, све је мо гу ће. Са мо по ве ди те ра чу на о то ме ко ји су чи ји.

Као тра ди ци о нал ни стуб ку ће, не де љом мо же те ужи ва ти у по ро дич ном окру же њу, ру чак за окру глим сто лом и сви уку ћа ни на бро ју. Сит ни це ко је жи вот зна че ће вас нер ви ра ти и оку пи ра ти.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Ни је вре ме да се ба ви те не крет ни на ма, ни ти ра чу на те на би ло чи ју по моћ и по др шку. Ра ди је се окре ни те сво јим при о ри те ти ма, што гла му ро зни је и ам би ци о зни је. Но, да нас се од ма рај те.

Има те мно го иде ја, мно го при ја те ља и ма ло сло бод ног вре ме на. Да нас ће те иза ћи у ши ро ке и про стра не пре де ле, ше та ти се и ди са ти јер вам то ве о ма не до ста је и тре ба. Без пре те ри ва ња и оче ки ва ња.

Па зи те на то ко га при ма те у свој дом! Бла го го сти ма, мо гу да оду ка да по же ле. А ви, као до ма ћин? Парт нер ски од нос је ин тен зи ван и за вас по ма ло на по ран у оном мен тал ном де лу. Му зи ка?

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

18. septembar 2011.

Не де ља је и су ви ше ди на мич на за ваш укус и скло но сти. Дру штве ни жи вот мо же би ти ве о ма на гла шен, а мен тал ни труд и на пор та ко ђе. Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју јер вам је кон цен тра ци ја осла би ла.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Evropa

и врло топло

Madrid

NOVI SAD: Sun~ano i vrlo toplo. Duva}e umeren jugoisto~ni vetar. PriRim tisak u opadawu. Minimalna temperatura 15, a maksimalna do 32 stepena.

VOJVODINA: Sun~ano i vrlo toplo za ovo doba godine. Duva}e umeren London jugoisto~ni vetar, u ju`nom banatu poja~an. Pritisak u opadawu. Minimalne temperature od 12 do 17, a maksimalne od 30 do 32 stepena.

Cirih SRBIJA: Sun~ano i vrlo toplo za ovo doba godine. U pomoravqu i poduBerlin navqu vetrovito uz umeren jugoisto~ni vetar, u ju`nom banatu poja~an. Na jugu i jugoistoku tokom popodneva mogu}a re|a pojava lokalnih pquskova. PriBe~ tisak u opadawu. Minimalne temperature od 11 do 19 stepeni, a maksimalVar{ava ne od 29 u Timo~koj Krajini do 34 stepena u centralnoj i ju`noj Srbiji.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak popodne i krajem Kijev dana na severu i zapadu Srbije zahla|ewe sa ki{om i pquskovima, na jugu i Moskva daqe vrlo toplo. U pomoravqu i podunavqu poja~an jugoisto~ni vetar. U utorak svugde hladnije za 15 do 20 stepeni u odnosu na vikend uz ki{u. U sredu Oslo ve}inom obla~no i hladno, ponegde uz slabu ki{u. U drugoj polovini idu}e St. Peterburg sedmice sun~anije i toplije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Biometeorolo{ke prilike se pogor{avaju, pa se mogu javiti zdravstveni problemi kod hroni~nih bolesnika. Preporu~uje im se da smawe fizi~ke napore i da se pridr`avaju saveta lekara. Mogu}i su glavoboqa i zamarawe, a razdra`qivost }e najizra`enija biti u ko{avskom podru~ju. U saobra}aju je potreban pove}an oprez.

28 28 17 16 18 25 24 20 16 11 15

Atina

32

Pariz

17

Minhen

16

Budimpe{ta

28

Stokholm

16

SUDOKU

Upi {i te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po qa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po qa (3h3) mo ra da sa dr `i sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vqa ti.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

6 (-23)

Slankamen

131 (-3)

Ja{a Tomi}

Apatin

57 (-20)

Zemun

204 (0)

Bogojevo

56 (-14)

Pan~evo

240 (2)

Smederevo

434 (-4)

Ba~. Palanka 92 (-10) Novi Sad

78 (-4)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

179 (-1)

S. Mitrovica

7 (1)

Tendencija stagnacije

Senta

247 (-1)

Beograd

157 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

326 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

116 (-4)

NERA

Hetin

66 (-4)

TISA

-12 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

36 (0)

Re{ewe iz pro{log broja