Dnevnik 18.oktobar 2010.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 18. OKTOBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22873 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

I PORED NAJAVA I OBA]AWA NE VIDI SE OPORAVAK NA TR@I[TU RADA

^eka nas jo{ jedan talas otkaza

ALEKSANDRA JERKOV

Beograd stigao do Novog Sada

str. 5

str. 2 NASLOVI

U SREDU PO HITNOM POSTUPKU U SKUP[TINI SRBIJE

ANIKO MU[KIWA-HAJNRIH

Automatski nisam vi{e ~lan DS-a str. 3

Dr`ava sprema zamku huliganima Nedequ dana posle nasiqa na ulicama Beograda, ali pre fudbalskog derbija Partizana i Crvene zvezde, dr`ava sprema odgovor huliganima i kroz poo{travawe Zakona o krivi~nom postupku.

Ministarstvo pravde predlo`ilo je hitne izmene Zakona o krivi~nom postupku, prema kojima }e pritvor biti mogu} i za krivi~na dela za koja je propisana kazna zatvora vi{a od pet godina, ali i za nasilni~ko i nedoli~no pona{awe na

Politika 2 ^ipli}, ministar koji se osamio 3 Za Maju Gojkovi} i protiv we

Ekonomija 4 Grejawe skupqe 15 posto?

4 Banatska ko{ava pravi}e struju 5 Slovenci odlaze iz Srbije zbog doma}ih problema

Novi Sad 7 „Fi}a” automobil za sva vremena

Vojvodina 10 U Lov}encu obele`ena 65-godi{wica kolonizacije

Crna sportskim manifestacijama i priredbama. Produ`ava se i maksimalno trajawe pritvora u skra}enom postupku, s dosada{wih osam na trideset dana. Zbog ovih izmena, redovna sednica Skup{tine Srbije }e biti prekinuta i ve} od srede }e se izmene ZKP-a na}i na dnevnom redu, najavila je predsednica Skup-

LIDIJA STEVANOVI]

Zanimqiva samo velika literatura str. 23

TEMA „DNEVNIKA”

{tine Slavica \uki}-Dejanovi}. „Po poslovniku mi }emo imati jedan dan raspave u na~elu vezane za izmene i dopune ZKP-a, onda moramo imati 24 sata pauze, pretpostavqam da }e biti i amandmana, ali sigurna sam da }emo u toku ove nedeqe zavr{iti raspravu i izglasati ovu ta~ku“, istakla je ona.

E. D.

12 Danas odluka o sudbini srpskih navija~a

Reporta`e 14 Stare bandere o`ive}e sa}uricu i domazluk

Sve`e i obla~no

YEPAREWE U GRADSKOM PREVOZU

Qudi, nema mi nov~anika!

str. 12

MESEC PRAVILNE ISHRANE

Pothrawenost i gojaznost ugro`avaju zdravqe str. 13

SPORT

str. 16 – 20

Najvi{a temperatura 15° S

„DNEVNIK” SAZNAJE: NEDOSTATAK GERONTOLO[KIH KAPACITETA PROBUDIO I PRIVATNI KAPITAL

Novi Sad dobija novi hotel za stare

Iz godine u godinu u Novom Sadu se pove}ava broj najstarijih sugra|ana koji ne mogu da brinu sami o sebi ili se ose}aju usamqeno. Stara~ki domovi postali tesni za sve stare qude koji `ele da provode vreme u dru{tvu svoji vr{waka. Zato pri Gerontolo{kim centrima postoje liste ~ekawa

str. 9

ANA IVANOVI] TRIJUMFOVALA U LINCU

FUDBALERI PARTIZANA PUTUJU U BRAGU

DVA UDARA U KULI: TOPOVSKI I BILBIJIN

2

POLITIKA

ponedeqak18.oktobar2010.

Ve}i nadzor nad srpskom ambasadom u Briselu – Belgijska policija najavila je da }e pove}ati nadzor nad ambasadom Srbije u Briselu nakon {to je nekoliko osoba poku{alo da skine zastavu Srbije s jarbola ispred zgrade ambasade – izjavio je ambasador Srbije u Belgiji Radomir Dikli}. On je rekao da je prekju~e oko 15.30 sati nekoliko mla|ih osoba, nose}i dve kosovske i vi{e albanskih zastava, uzvikuju}i parole i zvi`de}i, poku{alo da skine zastavu ispred ambasade Republike Srbije u Belgiji.

– Nekolicina wih je presko~ila ogradu ambasade Srbije, lupala na vrata i poku{ala da skine zastavu s jarbola ispred zgrade. Na poziv de`urnog osobqa ambasade, briselska policija je brzo odreagovala, a okupqeni demonstranti su se razbe`ali na sam zvuk policijskih sirena – objasnio je Dikli} za “Doj~e vele”.

\eli}: Nemiri ne}e uticati na evropski put Potpredsednik Vlade za evropske integracije Bo`idar \eli} izjavio je ju~e u Beloj Palanci da su nemili doga|aji na ulicama Beograda i divqawe navija~a u \enovi pokazali da postoje snage u Srbiji koje bi htele da spre~e otvarawe Srbije i wen ulazak u EU. – O tome smo razgovarali na posledwoj sednici Vlade i stav je da Vlada treba na pravi na~in da odgovori na ovaj izazov. Srbija ne}e dozvoliti da je vode huligani – rekao je \eli} novinarima posle razgovora s rukovodstvom belopalana~ke op{tine.

On je napomenuo “da u svakom slu~aju ovi doga|aji ne}e imati uticaj na evropski put Srbije”.

VESTI Homen: Politika i sport Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izrazio je uverewe da politi~ari

koji su ~lanovi upravnih odbora u sportskim klubovima ne mogu vi{e uticati na pravosu|e da bude blagonaklono prema huliganima i odgovornima za nerede na stadionima.

“Ja ne mislim da bilo ko od politi~ara, koji su sada u UO sportskih klubova, zaista mo`e uticati na Tu`ila{tvo i na sudstvo, ali sama ~iwenica da su neki od wih na visokoj funkciji mo`e dovesti do toga da se neko od sudija ili tu`ilaca zamisli da li treba da izrekne odgovaraju}u kaznu ili ne”, rekao je Homen gostuju}i na Televiziji B-92.

Pretra`ivawem sajtova fudbalskih, ko{arka{kih... klubova i saveza mo`e se videti da su na ~elnim mestima u wihovim upravama {est-sedam politi~ara.

Qaji}: Nasiqe je na{ problem Problem nasiqa na sportskim terenima mnogo je dubqi i kompleksniji nego {to je prisustvo politi~ara u upravnim odborima sportskih klubova, rekao je ju~e biv{i ~lan Nadzornog odbora FK “Partizan”, ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji}.

Za razliku od wega, politi~ari aktivni u upravama sportskih klubova, nisu `eleli za Tanjug da komentari{u poziv potpredsednika PUPS-a Milana Krkobabi}a da pre bilo kakve kritike nasiqa i huligana napuste te klubove i tako ih, kako je rekao, “li{e svoje za{tite”.

Krkobabi}, koji je i zamenik gradona~elnika Beograda, smatra da ~elni qudi iz politike sedewem u upravama klubova direktno ko~e primenu zakona. Ministar Qaji} rekao je da je decembra pro{le godine podneo ostavku na mesto ~lana Nadzornog odbora FK “Partizan” upravo zbog medijske hajke koja je u to vreme vo|ena protiv politi~ara – ~lanovima uprava sportskih klubova.

Po wegovom mi{qewu, u upravama sportskih sklubova nije anga`ovan veliki broj politi~ara.

On je naveo da ovi doga|aji “ne}e imati nikakve posredne ili neposredne efekte na ono {to }e se odlu~ivati 25. oktobra u Luksemburgu”. Na pitawe novinara da li }e ovi doga|aji uticati na vize za gra|ane Srbije, \eli} je rekao da je ciq Vlade koja je dobila mandat od gra|ana “da otvara mogu}nosti za na{e gra|ane a ne da ih zatvara”.

– I zbog toga je veoma bitno da nastavimo na ovom putu ka evropskim integracijama – rekao je \eli}, dodaju}i da opasnost za vizni re`im mo`e predstavqati zna~ajno pove}awe poku{aja dobijawa azila na{ih gra|ana u [vedskoj, Nema~koj i u Belgiji u posledwih nekoliko nedeqa.

DNEVNIK

LSV IMA PRIMEDBE NA PREDLO@ENI PROSTORNI PLAN SRBIJE

Beograd stigao do Novog Sada Na sednici parlamenta koja treba da po~ne u utorak poslanici }e razmatrati i predlog prostornog plana Srbije, ~ija re{ewa }e se primewivati u narednih deset godina. Parlamentarne stranke uglavnom jo{ „~itaju“ dokument koji je napisan na preko trista gusto kucanih strana, a iz Lige socijaldemokrata Vojvodine najavquju da imaju spremne amandmane i da }e ih na skup{tinsku pisarnicu predati najverovatnije ve} u ponedeqak.

– Shavatamo da je to izuzetno zna~ajan i obiman dokument. LSV je imao neke zamerke, koje je izneo i u toku javne rasprave. Me|utim, po{to one uglavnom nisu usvojene, podne}emo ih u vidu amandmana – obja{wava za „Dnevnik“ portparolka LSV-a i narodna poslanica Aleksandra Jerkov. – To je ne{to {to smo `eleli da izbegnemo, mislili smo da }e postojati mogu}nost da se dogovorimo unapred, ali ipak nismo. Uglav-

nom mo`ete pretpostaviti {ta je sadr`ano u na{im amandmanima.

Oni se odnose na polo`aj Vojvodine i razvojne planove koji se ti~u teritorije APV u tom prostornom planu. Na{i stru~ni saveti su – po{to to zaista nisu politi~ke stvari nego stru~ne i tehni~ke – veoma vredno radili na pripremi tih na{ih primedbi i amandmana.

Aleksandra Jerkov kao primer tra`enih izmena navodi, osim tretmana mnogobrojnih saobra}ajnica, kako `elezni~kih, tako drumskih i re~nih, koje su za Vojvodinu izuzetno bitne, i onaj deo o funkcionalnim urbanim podru~jiAleksandra Jerkov ma.

– Recimo, prostornim plafunkcionalno podru~je praknom je predvi|eno da u funkti~no zahvata ~ak i Sremske cionalno urbano podru~je BeKarlovce – navodi funkcioograda spadaju Pan~evo, In|inerka LSV-a. – Beograd je to ja, Stara Pazova, Opovo... i to svoje, po prostornom planu

funkcionalno urbano podru~je, toliko pro{irio da zahvata ceo Srem, i maltene dolazi do Novog Sada, {to svakako ne mo`e biti prihvatqivo. Posebno zbog toga {to se, recimo, kasnije In|ija ili Stara Pazova pojavquju i u funkcionalnom urbanom podru~ju Novog Sada, a Pan~evo i kao zaseban taj takozvani FUP. Sve ovo {to sam navela tu celu tabelu koja se nalazi u prostornom planu ~ini potpuno besmislenom, neta~nom. Jer, te op{tine i gradovi, koji nisu ba{ mali, ra~unati su ~ak dva ili tri puta, u zavisnosti od toga u kojim se razli~itim mestima javqaju. Verujemo da }emo s ministrom Oliverom Duli}em uspeti da postignemo neki dogovor. On je do sada bio poznat kao osoba i kao ministar koji nema problem s time da prihvati amandmane i sugestije. Ali, vide}emo kako }e se stvari daqe razvijati.

S. Stankovi}

MINISTARSTVO ZA QUDSKA I MAWINSKA PRAVA SE NAJBR@E OSIPA

^ipli}, ministar koji se osamio Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} bio je 10. oktobra jedini ministar Vlade Srbije prisutan na “Paradi ponosa”. Dok su huligani demolirali centar Beograda, on je dr`ao govor u kojem je jasno podr`ao pripadnike LGTB populacije. I pored toga, bio je bu~no izvi`dan.

Neposredno pred odr`avawe “Parade ponosa” iz Ministarstva koje vodi ^ipli} iza{ao je Marko Karaxi}, kadar Lige socijaldemokrata Vojvodine, miqenik nevladinog sektora i liberalne Srbije.

Razlog je bio sukob s ministrom, na ~iji je ra~un Karaxi} izneo sijaset kritika i optu`bi. Samo dan nakon burne nedeqe, iz Ministarstva je zvani~no oti{la i Aniko Mu{kiwa-Hajnrih, pravnica i negada{wa poreznica. Ona je iz Ministarstva oti{la gotovo neprimetno, a uhlebqewe je na{la na mnogo komotnijoj poziciji pokrajinskog ombudsmana.

Za dve i po godine mandata u Vladi Mirka Cvetkovi}a poteze ministra ^ipli}a i wegovog kabineta kritikovali su mnogi: nevladine organizacije, politi~ari iz opozicije i mawinskih stranaka, udru`ewa gra|ana koja se bave qudskim pravima, omladinske i gej organizacije, poverenik za informacije od javnog zna~aja... Danas ukupno 79 organizacija tra`i ministrovu ostavku, u bo{wa~koj nacionalnoj zajednici je stavqen na stub srama, a slovi i za jednog od trojice ministara koji nisu zadovoqili kriterijume predsednika Borisa Tadi}a.

Ali, kada je Ministarstvo sastavqeno, situacija je bila bitno druga~ija. ^ipli} je mandat zapo~eo prijateqskim razgovorima s tada aktuelnim nacionalnim savetima nacionalnih mawina, s kojima je aktivno radio na kreirawu zakona koji }e im ne{to kasnije doneti ~etiri konkretne nadle`nosti (obrazovawe, informisawe, kultura i upotreba materweg jezika).

Uporedo s tim procesom, Ministarstvo je bilo veoma aktivno i u kreirawu strategije za integraciju Roma, kao i u nekim drugim projektima koji se ti~u qudskih prava. Posebno pozitivnu ~iwenicu predstavqao je podatak da su sve mawinske zajednice bile ukqu~ene u izradu Zakona o nacionalnim savetima, te da je veliki deo wihovih primedbi bio prihva}en.

Obrt u pozitivnom radu Ministarstva nastaje 2009. godine, koju je LGTB populacija odabrala za organizaciju prve uspe{ne gej-parade u Srbiji. ^im su obznanili nameru, do~ekani su na no`. Burna reakcija ultradesni~arskih organizacija, crkve i opozicionih partija dovedena je do usijawa. U toj kakofoniji preoprezna podr{ka Ministarstva za qudska i mawinska prava bila je dovoqna samo za to da ^ipli}a protivnici parade stigmati{u kao neprijateqa, a pripadnici LGTB-a optu`e da ne radi svoj posao. Ministar je, naime, verbalno podr`ao wihova prava, ukqu~uju}i i pravo na oku-

tora, Vlada je, po prirodi posla, isturila Ministarstvo za qudska i mawinska prava da se time, u saradwi s MUP-om, pozabavi.

U me|uvremenu je u Skup{tini izglasan Zakon o nacionalnim savetima mawina, a dr`avni organi su zapo~eli proces formirawa posebnih bira~kih spiskova za svaku naciju ponaosob. Usled labavih i nedovoqno jasnih pravila za sastavqawe spiskova, u brojnim op{tinama pripadnici mawina su po~eli da prijavquju nepravilnosti. Pojavqivali su se qudi upisani na dva spiska, padale su optu`be da su podaci prelivani iz jednog u drugi, qudi su upisivani bez

Za Jabuku nema vremena Reakcija Ministarstva za qudska u mawinska prava izostala je i letos kada su pojedini stanovnici sela Jabuka po~eli da {ikaniraju Rome. Do rasne netrpeqivosti je do{lo jer je de~ak romske nacionalnosti prethodno ubio vr{waka koji to nije. U delu sela gde `ive Romi danima je vladali opsadno stawe, a policija je jedva uspevala da zadr`i svetinu `eqnu osvete. Iako mu je tamo bilo mesto, ministar ^ipli} se u Jabuci nikada nije pojavio, a Ministarstvo je o tom slu~aju izdavalo saop{tewa. pqawe, ali je logisti~ka i materijalna podr{ka izostala.

“Parada ponosa” pro{le godine nije odr`ana jer dr`ava nije mogla u~esnicima da garantuje bezbednost. Tek posle burnih reakcija iz Evropske unije, Vlada Srbije se zarekla da }e naredne, 2010. godine, po svaku cenu odr`ati “Paradu ponosa”. Kako se iz servisera doga|aja pretvorila u koorganiza-

znawa i odobrewa. Na sve nepravilnosti tada je ukazivao poverenik za informacije od javnog zna~aja Rodoqub [abi}, upozoravaju}i na to da se naveliko kr{i qudsko pravo na privatnost, {to su iz Ministarstva uporno odbacivali, a optu`be za nepravilnosti umawivali i obesmi{qavali.

I u takvoj atmosferi sve mawine su zakonski i bez problema

oformile nacionalne savete, ali je s bo{wa~kom zajednicom ispao problem, koji je u me|uvremenu iza{ao u me|unarodne okvire.

Svi nacionalni saveti konstituisani su dvotre}inskom ve}inom, ali taj se uslov nigde u pravilniku, koji je napisalo Ministarstvo, nije zahtevao. Dan pre konstitutivne sednice bo{wa~kog ve}a, taj ~lan je uvr{}en u poslovnik. Pre toga, ve} su osnovani nacionalni saveti 17 drugih nacionalnih mawina, i ni u jednom slu~aju nije tra`ena dvotre}inska ve}ina. Bo{wa~ki nacionalni savet zbog tog ~lana nije konstituisan, a ^ipli} je dobio novog oponenta u liku muftije Muamera Zukorli}a, koji je ovu brqotinu Ministarstva uspeo da ispolitizuje koliko je to bilo mogu}e.

Nevoqa je nastala kada su dva ~lana Bo{wa~kog preporoda, bliskog Rasimu Qaji}u, dala ostavke i mandate ustupila Bo{wa~koj kulturnoj zajednici Muamera Zukorli}a. S ta dva mandata on bi imao ve}inu u savetu, da nije nametnut ~lan o potrebi prisutnosti dve tre}ine ~lanova.

Ministarstvo je kasnije izbrisalo sporni ~lan, ali je ^ipli} i daqe argumente zasnivao da podatku da su sve mawine birale savete dvotre}inskom ve}inom, iako su to radili samo zato da bi instituciji dali na zna~aju. Sporni ~lan je iz poslovnika izba~en 25. avgusta, tako da je trenutno na snazi raniji poslovnik, ali to nije doprinelo da se situacija s Bo{wacima umiri. Naprotiv.

Specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Balkan Jelko Kacin izjavio je nedavno da je Ministarstvo za qudska i mawinska prava spre~ilo konstituisawe nacionalnog saveta Bo{waka.

U pomo} zava|enim stranama pritekao je kasnije i OEBS. Zakazani su pregovori za formirawe saveta Bo{waka, a vodio ih je {ef Misije u Srbiji Dimitrios Kipreos. Rezultata nije bilo jer

je Zukorli} bojkotovao sastanak koji je sazvalo Ministarstvo, a za sada nije jasno ho}e li biti novog sastanka ili }e se i}i na nove izbore, {to ne}e biti izvodqivo pre maja naredne godine.

Slede}i veliki izazov ^ipli} je dobio kada je sekretar wegovog ministarstva Marko Karaxi} letos obznanio da ga na poslu spre~avaju da radi, da su ga potpuno marginalizovali i odstranili iz svih aktivnosti Ministarstva.

On je optu`io ^ipli}a za „samovoqu, lewost i bahatost“. Ministar ^ipli} je tada izjavio da ne zna o ~emu Karaxi} pri~a te da }e u razgovoru s wim re{iti nesuglasice. U tom sporu dr`avni sekretar je pobrao ne samo podr{ku nevladinog sektora, koji je uveliko potpisivao peticiju za smenu ministra, ve} i simpatije javnosti.

U `aru priprema za “Paradu ponosa”, koju je ^ipli} ovog puta nedvosmisleno podr`ao i najavio

svoj dolazak, ispostavqa se da nesuglasice s Karaxi}em nisu izgla|ene. On najavquje ostavku jer je, kako ka`e, spre~en da radi posao, i ponavqa optu`be na ra~un {efa koje ovaj ponovo ignori{e.

Nedugo pre ovih doga|aja u nekoliko listova pojavila se i informacija da predsednik Boris Tadi} nije nimalo zadovoqan ^ipli}evim radom te da od wega zahteva da situaciju s bo{wa~kim nacionalnim savetom re{i po zakonu.

S tim teretom na le|ima, nevladinim sektorom koji tra`i wegovu ostavku i nedovoqno popravqenom situacijom s qudskim pravima u Srbiji, ^ipli} odlazi na “Paradu ponosa” gde je odr`ao govor i bio izvi`dan. Do kraja mandata, ukoliko ne bude vanrednih izbora, ostala je godina i po i postavqa se pitawe koliko je to dovoqno da Ministarstvo za qudska i mawinska prava, zajedno s ^ipli}em, popravi utisak.

P. Klai}

INTERVJU

ANIKO MU[KIWA-HAJNRIH, NOVI POKRAJINSKI OMBUDSMAN

Automatski nisam vi{e ~lan DS-a Novi pokrajinski ombudsman Aniko Mu{kiwa Hajnrih ka`e da je weno ~lanstvo u Demokratskoj stranci “automatski prestalo” stupawem na du`nost u toj instituciji, i najavquje da }e prioritet u wenom poslu biti pribli`avawe tog “narodnog advokata” gra|anima Vojvodine.

Wu je za novog pokrajinskog ombudsmana izabrala Skup{tina Vojvodina 11. oktobra.

– Nema zastoja ili ne~ega {to bi trebalo nadoknaditi ili ispraviti, no zaista }emo za prioritetni zadatak postaviti pribli`avawe ove institucije gra|anima. Da li zbog samog naziva ili iz nekih drugih razloga, jo{ uvek imamo ose}aj da gra|ani u Vojvodini ne znaju ta~no koje su nadle`nosti ombudsmana – kazala je Aniko Mu{kiwa-Hajnrih za “Dnevnik”. – Dakle, ombudsman {titi qudska prava i slobode od povreda u~iwenih od pokrajinske ili op{tinske uprave, {to je veoma va`no da gra|ani znaju. To zna~i da kontroli{emo rad pokrajinskih organa i organa lokalne samouprave, organizacija javnih slu`bi, koje su osnovane od Pokrajine, odnosno lokalne samouprave. z Novo u na{em dru{tvu je pri~a o gej-populaciji i wihovim pravima. Da li je to ne{to o ~emu u Vojvodini treba “povesti ra~una”?

– Svuda, na svakom mestu i u svakoj prilici treba razvijati duh tolerancije i prihvatawe razli~itosti, bez obzira na to po kojem osnovu. Tako da je, naravno, i ova oblast karakteristi~na i za Vojvodinu. Qudi treba da prihvate i razli~ite od sebe i ombudsman je i do sad radio na tome. Ubudu}e }e jo{ vi{e poja~ati svoje aktivnosti, da gra|ani shvate da i oni koji su druga~iji, koji imaju druga~ija opredeqewa, imaju pravo da ih iskazuju i imaju pravo da budu

Kontroli{emo i rad pokrajinskih organa i organa lokalne samouprave, organizacija javnih slu`bi, koje su osnovane od Pokrajine, odnosno lokalne samouprave dosledni sebi. Da, podr`ava}emo, svakako, sve {to je u ciqu toga da qudi budu u najve}oj mogu}oj meri tolerantni jedni u odnosu na druge. z Iskustvo u Ministarstvu za qudska i mawinska prava, gde ste doskoro bili, verovatno }e vam pomo}i u radu ombudsmana. S druge strane, opozicija ka`e da je to bila

politi~ka funkcija i na osnovu toga sumwa da li }ete mo}i da budete nezavisni od pokrajinske vlasti?

– Pre svega, bila sam dr`avni sekretar, a ministarstva funkcioni{u tako da svaki ministar ima odre|eni broj dr`avnih sekretara koje zadu`uje da mu poma`u u odre|enim oblastima. Bila sam zadu`ena

za nadgledawe oblasti mawinskih prava, i sticajem okolnosti vrlo aktivno sam u~estvovala u svim aktivnostima u vezi s pisawem Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih mawina. Dakle, bila sam operativac u najve}oj mogu}oj meri.

Pokrajinska odluka o ombudsmanu podrazumeva prestanak ~lanstva u bilo kojoj politi~koj stranci. Po{tujem to, tako da mislim da nema nikavih smetwi da kvalitetno obavqam ovaj posao, ne samo zbog iskustva u Ministarstvu ve} i na osnovu mog ranijeg iskustva, jer ovde se {tite prava gra|ana u svim oblastima – i u oblasti radnih odnosa, i u svim oblicima pojavqivawa dr`avne uprave kao takve, tako da je moje iskustvo u Ministarstvu samo jedan segment koji }e mi mnogo pomo}i da boqe sagledam ove eventualne probleme. z Kad ka`ete da po{tujete odredbu o prestanku ~lanstva u stranci, da li to zna~i da ste bili, a da sada niste ~lan neke partije?

– Bila sam ~lan DS-a. Naravno, videli ste, nisam bila aktivna, nisam bila posebno anga`ovana, nisam se bavila politikom. Me|utim, onog trenutka kad ombudsman bude izabran, automatski prestaje ~lanstvo u svakoj politi~koj stranci. z Kako automatski? Mo`ete li to da objasnite?

– U Pokrajinskoj skup{tinskoj odluci o pokrajinskom ombudsmanu stoji da danom stupawa na du`nost ombudsmana prestaju sve wegove, odnosno wene, druge javne funkcije i delatnosti, kao i ~lanstvo u politi~koj partiji ili politi~koj organizaciji. Zna~i, samim izborom sve su moje funkcije prestale po tom osnovu.

S. Nikoli}

Palma: U Jagodini je sve naj Gradona~elnik Jagodine Dragan Markovi} Palma ocenio je ju~e da je Jagodina, posledwih pet godina, najvi{e napredovala od svih gradova u Srbiji jer se, od svih u Srbiji, najvi{e bavila ekonomijom. Jagodina je grad u Srbiji koji ima najboqi socijalni program, ovde su najni`e cene vrti}a, komunalija, i „ne}e se pove}avati dok se ne pove}avaju plate u ovoj dr`avi“, istakao je Markovi} na sve~anoj sednici Skup{tine grada, odr`anoj povodom Dana oslobo|ewa od fa{izma. „Od samog po~etka mandata imali smo viziju kako se razvi-

jati i ovaj grad je ispunio uslove za ulazak u Evropsku uniju“,

ozbiqno i odgovorno na svim poqima, i{lo se organizovano

Foke, Dinki}, pingvini Zoolo{ki vrt u Jagodini, jedini ju`no od Beograda, u utorak }e dobiti foke, ka`e Dragan Markovi} Palma. „Odlu~ili smo da bazen s fokama u 14.30 sati otvori ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki}, zato {to je wegova ideja da, uz druge `ivotiwe, zoo u ovom gradu ima `irafe i foke“, objasnio je on. „Dinki} voli turizam, ski-centre, i ja }u ga zamoliti da nam pomogne da do kraja godine zoo u Jagodini dobije i pingvine“, rekao je Markovi}. dodao je on, i podsetio na to da, uz to {to se u gradu radilo

i u zemqe Evrope da se vidi i oseti {ta se tamo radi. „Bili

smo s privrednicima u Be~u, Parizu, Moskvi, gradovima Gr~ke, idemo 9. novembra u Minhen, bili s poqoprivrednicima u Be~u, gde smo vodili i studente. Ni Vlada Srbije nije imala ovoliko poseta gradovima Evrope“, napomenuo je Markovi}. „Na{ plan je da i u narednom periodu nastavimo ovakvu saradwu s privrednicima zemaqa Evropske unije“, rekao je Markovi}, i napomenuo da je Jagodinu posledwih nekoliko godina posetilo 30 starnih ambasadora, a nove posete su najavqene za novembar i decembar.

REKLI SU

Tadi}: Karakter i retorika

Irinej: Zlo vreme, ali }emo opstati

Jovanovi}: Regionalne veze

Decenijski problem, koji vu~e korene iz devedesetih godina pro{log veka, ne mo`e se re{iti za godinu dana, rekao je predsednik Srbije Boris Tadi}. Komentari{u}i izjavu predsednika Srpske napredne stranke Tomislava Nikoli}a o divqawu u \enovi da je nemogu}e da dr`ava nije osetila i predupredila tako ne{to, predsednik Srbije je za „Politiku“ rekao da bi bio sre}an kad bi mogao da bude uveren da je Nikoli} formirawem nove stranke promenio svoj karakter, a ne samo retoriku. „Dobro je da to govori ~ovek ~ija je politika tokom posledwih 20 godina, u najve}em delu, doprinosila nasilni{tvu i ~ija je stranka bila glavni promoter nasilni{tva i zla. Bio bih sre}an kad bi mogao da budem uveren da je Tomislav Nikoli} formirawem nove stranke promenio svoj karakter, a ne samo retoriku“, kazao je Tadi}.

Srpski patrijarh Irinej izjavio je ju~e u Vaqevu da `ivimo u zlim vremenima i izrazio nadu da }emo kao narod i dr`ava opstati na putu svetosavqa. On je izrazio zadovoqstvo {to se nalazi u „najboqem delu srpskog naroda, u Kolubari“, a potom je govorio i o novokanonizovanim svecima Srpske pravoslavne crkve, vladiki Nikolaju Velimirovi}u i arhimandritu Justinu Popovi}u. Patrijarh je slu`io svetu arhijerejsku liturgiju u hramu svetog velikomu~enika Georgija, zadu`bini bra}e Vidoja i Vlajka Vuji}a u vaqevskom Novom nasequ, povodom deset godina postojawa te crkve. Patrijarhov dolazak u Vaqevsku eparhiju SPC, kako je ju~e re~eno, ozna~io je i obele`avawe pete godi{wice uspostavqawa te eparhije, 15 godina od osve}ewa temeqa novog hrama Vaskrsewa gospodweg i 170 godina postojawa crkve Pokrova presvete Bogorodice, tako|e u Vaqevu.

Moramo Srbiju izvesti iz izolacije u kojoj je jer je svo|ewe evropskih integracija na frazu „regionalnih odnosa“, uz ceremonijalne susrete, udaqilo Srbiju od ~itavog regiona, ocenio je ju~e u Zagrebu predsednik Liberalno-demokratske partije ^edomir Jovanovi}. Nemamo pravo na ignorisawe ~iwenica koje danas Srbiju opisuju kao dru{tvo koje u svojim temeqima nema fundamentalno ugra|ene veze s regionom, rekao je Jovanovi}, koji je prisustvovao 20. godi{wici osnivawa Hrvatske narodne stranke. Dobro je {to su odnosi s Hrvatskom danas boqi nego {to su bili u pro{losti, „ali to je veoma daleko od nivoa na kojem ti odnosi treba da budu da bi na{a ekonomija u Hrvatskoj videla tr`i{te za sebe i da bi kulturne veze bile na onom nivou na kojem treba da budu“, zakqu~io je Jovanovi}.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

ponedeqak18.oktobar2010.

3

GRADSKA KOALICIJA U NOVOM SADU NA ISKU[EWU

Za Maju Gojkovi} i protiv we Lider Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad ^anak kazao je da ne veruje da }e demokrate pristati na to da u gradsku vlast u Novom Sadu ukqu~e i Narodnu partiju Maje Gojkovi}.

– U to ne verujem i do tako ne~eg ne}e do}i – rekao je on.

Ipak, sam gradona~elnik Novog Sada, demokrata Igor Pavli~i}, izjavio je nedavno na{em listu da ne iskqu~uje mogu}nost promene u sastavu gradske vlasti, navode}i ~ak i da o~ekuje da }e G17 plus, ~iji je Narodna partija partner u okviru Unije regiona Srbije, uskoro i formalizovati zahtev za razgovore o toj wihovoj inicijativi. Naime, G17 plus je pre izvesnog vremena inicirao spajawe odborni~kih grupa te stranke i Narodne partije u novosadskoj skup{tini, nakon ~ega je najvqen i ulazak stranke

dikala i Demokratske stranke Srbije, koji iskqu~uje transparentnost. Naime, naveo je da je od 1996. godine, nakon dolaska tada{we opozicije na vlast, u gradu bila obezbe|ena i uzajamna kontrola unutar koalicije i transparentnost u vo|ewu grada jer javna preduze}a nisu deqena po principu strana~kog feuda.

Me|utim, dodaje on, dolaskom na vlast DSS-a i SRS-a, vlast se delila po vertikali, odnosno „javna preduze}a su deqena po principu deobe strana~kog plena“.

– Taj sistem primewen je i u Vladi Srbije i kao i svaki gangrenozni proces, ostavio je posledice jer kad jednom birokratiju nau~ite da je niko ne kontroli{e, onda je te{ko da se vratite u koordinate kontrole, ali i da se borite protiv korupcije – naveo je ^anak.

Maje Gojkovi} i u izvr{nu vlast u gradu.

Pavli~i} je naveo da je ve} bilo neformalnih kontakata povodom te teme, kao i da je on otvoren za razgovor. Me|utim, s ovom idejom ne sla`u se ostali koalicioni partneri, pre svega Liga socijaldemokrata Vojvodine, koja u gradskoj skup{tini ima sedam odbornika.

Lider LSV-a Nenad ^anak izjavio je na{em listu da gra|ani nisu glasali za LSV ili DS samo zbog toga {to smatraju da imaju najboqi program na svetu ve} i zbog toga da se „zavr{i s vladavinom Maje Gojkovi} i Srpske radikalne stranke“.

– Glasali su za to da se zavr{i s aferama behatona i svih onih pqa~ki i sviwarija koje su pravili po ovom gradu. I ko misli da preko no}i mo`e da se ka`e „puj pike ne va`i“, time samo svedo~i o skromnom poznavawu politike, ili, pak, o tome da se na poziciji na{ao slu~ajno pa mu je svejedno jer drugi mandat ionako ne}e dobiti. To su potpuno budalaste pri~e – smatra ^anak.

On ka`e da u Novom Sadu postoji i ozbiqan nesporazum jer birokratija u gradu funkcioni{e po principu ustanovqenom upravo u periodu vladavine ra-

Po nezvani~nim saznawima, idejom o ulasku stranke biv{e gradona~elnice u novosadsku vlast nisu odu{evqeni ni u Srpskom pokretu obnove, ~ija su tri odborni~ka mandata uz Liginih sedam bitna za opstanak vladaju}e koalicije. U SPO-u, naime, tako|e prete izlaskom iz vlasti u gradu u slu~aju da se takva inicijativa G17 plus i realizuje.

U Pokrajinskom odboru DS-a nije bilo mogu}e dobiti zvani~an komentar tim povodom, ali se mogao ~uti nezvani~an stav da bi taj zahtev koalicionih partnera iz G17 plus „mogao biti prihvatqiv samo u slu~aju da Narodnoj partiji ustupe mandate sa svoje kvote“. Na opasku da postoji protivqewe koalicionih partnera da se stranka Maje Gojkovi} ukqu~i u gradsku vlast, na{ izvor iz PO DS-a kazao je da je „to stvar odnosa unutar G17 plus, a ne izme|u partnera vladaju}e koalicije“, odnosno da partneri iz koalicije ne bi trebalo da se protive tome kome }e G17 plus iz svoje kvote poveriti mandat. A na pitawe da li bi to politi~ki {tetilo samoj Demokratskoj stranci, usledila je samo primedba: „Kad smo ve} sa`vakali socijaliste, onda mo`emo i ove“.

B. D. Savi}

Sre}kovi}: Nudimo projekte dijaspori – Poruka Srbije investitorima iz dijaspore je da ih ne pozivamo na stari, demago{ki i kvazipatriotski na~in da pomognu zemqi, ve} nudimo konkretne projekte da se u Srbiji bave biznisom, zara|uju i zapo{qavaju na{e qude – izjavio je ju~e ministar dijaspore Srbije Sr|an Sre}kovi}.

– Od 2000. godine do danas dijaspora je u srpsku ekonomiju investirala 550 miliona dolara i u malim i sredwim preduze}ima zaposlila oko 25.000 qudi – rekao je Sre}kovi}, koji je predstavio DVD-katalog s ponudom 193 investiciona projekta u 68 op{tina i gradova u Srbiji. Prioriotetan ciq Vlade

u narednoj godini, kako je rekao, jeste privla~ewe stranih investicija u rasponu od ~etiri do pet milijardi dolara.

– Jedini odr`ivi model rasta koji }e obezbediti trajan napredak srpske privrede zasniva se na investicionoj potro{wi i alternativa ne postoji – poru~io je Sre}kovi}. – Da bismo ponovo pokrenuli privredni razvoj na nivou od pet do osam posto godi{we, kao {to smo imali, neophodno je da svake godine strane investicije rastu najmawe deset posto, posebno u izvozno orijentisanim sektorima kao {to su prera|iva~ka industrija i poqoprivreda.

4

ponedeqak18.oktobar2010.

RASTE SPOQNOTRGOVINSKA RAZMENA SREDWEG BANATA

Nemci najve}i izvoznici Ukupna spoqnotrgovinska robna razmena preduze}a sredwobanatskog regiona u ovoj godini konstantno bele`i trend rasta, saop{tila je Regionalna privredna komora u Zrewaninu, i precizirala da je za prvih osam meseci ona iznosila ne{to vi{e od 245 miliona evra. U odnosu na nivo robne razmene u istom periodu prethodne godine, to je pove}awe od 4,3 posto.

Privreda sredweg Banata od januara do avgusta izvezla je na strana tr`i{ta proizvode za 131.842.383 evra, dok je ostvaren uvoz od 113.307.104 evra.

– Izvoz je 0,1 odsto mawi od pro{logodi{weg, ali je zato rast uvoza znatno izra`eniji i dosti`e 9,9 posto. Ovo je prvi put, posle du`eg vremena, da izvoz u regionu nema rastu}u dimenziju. Znatno br`i rast uvoza od izvoza u prethodnih nekoliko meseci u zna~ajnoj meri je usporio i nivo suficita koji je daleko ni`i nego lane – obja{wava ekonomista Mom~ilo Nikol~i} iz zrewaninske Regionalne privredne komore.

Poredak na listi najve}ih izvoznika nije se mewao u odnosu na ranije izve{taje, pa je i daqe na prvom mestu nema~ka kompanija za proizvodwu auto delova „Dreklsmajer”, a slede italijanski „Modital manufakturing” i Industrija uqa „Dijamant”. Ove fabrike ujedno su i vode}i uvoznici.

Najve}i izvoz robe ostvaren je u Nema~ku, Italiju, Hrvatsku i Sloveniju, a najvi{e se uvozilo iz Nema~ke, Italije, Holandije i Slovenije.

– Ubedqiv obim spoqnotrgovinskog prometa ostvaren je izvozom i uvozom setova provodnika za paqewe motornih vozila i tekstilnih proizvoda napravqenih od sinteti~kih vlakana, dok ostale vrste robe, kao {to su sirovo i jestivo suncokretovo uqe, delovi za mlinsku industriju i motore, suvo vo}e, ingoti aluminijuma, limovi za brodogradwu, linije za kontinuirani transport roba, nastavqaju trend iz ranijeg perioda – isti~e Nikol~i}. @. B.

Jo{ pre deset godina Koridor 10 progla{en za prioritet, me|utim jo{ uvek nije zavr{en. Srbija najsporija u izgradwi u pore|ewu sa susedima, iako su cene izgradwe po kilometru ~etiri puta ni`e nego u Hrvatskoj; preneo je RTS. Drumski Koridor 10 jo{ 2000. godine progla{en je za prioritet, me|utim, u Srbiji niko od graditeqa i politi~ara nije odgovarao {to jo{ nemamo moderan autoput.

Do maja 2004. godine, kada je bio rok za zavr{etak radova, bilo je izgra|eno samo 25 kilometara duple trake. U pore|ewu sa susedima, Srbija je evidentno najsporija u regionu ali, istovremeno najperspektivnije gradili{te na Balkanu. Konkurencija je velika, pa su i cene izgradwe po kilometru ~etiri puta ni`e nego, na primer, u Hrvatskoj. Za pore|ewe, na{i susedi Hrvati izgradili su 1.260 kilometara autoputa u posledwih deset godina. Ali ih je to mnogo ko{talo, utro{eno je osam milijardi evra. Vrednost radova po kilometru bila je od ~etiri do 17 miliona evra.

„Tehnika” radi u Sibiru Kompanija "Jat Tehnika" saop{tila je da je dogovorila, tokom posete delegacije ruskom gradu Tjumenu, vi{emilionski posao sa ruskom kompanijom "UTAir". Delegacija predvo|ena direktorom Sr|anom Mi{kovi}em, dogovorila je sklapawe petogodi{weg ugo-

DNEVNIK

Hrana br`a od inflacije Proizvo|a~ke cene produkata poqoprivrede i ribarstva u Srbiji pove}ane su za osam meseci ove godine, zakqu~no sa avgustom, za 9,1 odsto u odnosu na isti period 2009, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku. Proizvo|a~ke cene

preduze}a, od januara do avgusta, bile su vi{e za 4,9 odsto u odnosu na isti period lane, dok su cene u otkupu od privatnih gazdinstava zabele`ile rast od 13 odsto. Najve}e pojeftiwewe u tom periodu, od 18,7 odsto, evidentirano je kod sviwa, dok

Na{a nafta Ministar poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Sa{a Dragin ka`e da su proizvodwa zdrave hrane i ulagawa u agrar razvojna {ansa Srbije.

"Ono {to je za neke zemqe nafta, za Srbiju je hrana. Za wom postoji globalna tra`wa koju treba da znamo da iskoristimo na dobrobit budu}ih generacija“, ka`e Dragin. Dragin je kazao da Srbija tu mora da uo~i svoju razvojnu {ansu i ulo`i u proizvodwu hrane i razvoj agrara. „Ono {to ohrabruje, uprkos svetskoj krizi, kojoj smo i mi izlo`eni, jeste da je srpska poqoprivreda pored zadovoqewa doma}ih potreba u stawu da zadovoqi i deo pove}anih potreba za hranom na svetskom tr`i{tu", naveo je on. Kako prenosi Ministarstvo poqoprivrede, on je dodao da je prema preliminarnim podacima za sedam meseci 2010. godine poqoprivreda ve} ostvarila izvoz ve}i od milijardu dolara i suficit ve}i od ostvarenog u prvih sedam meseci pro{le godine.

Prema wegovim re~ima, suficit je 330 miliona dolara, {to je 25 odsto vi{e nego u istom periodu 2009. godine. "Dok se ukupni deficit privrede u razmeni sa svetom stalno pove}ava, poqoprivreda ostvaruje konstantan suficit", naveo je Dragin.

je najvi{e poskupelo povr}e, i to za ~ak 66,8 odsto.

Kod `ita, kao grupe proizvoda, evidentirano je poskupqewe od ukupno 22,2 odsto, p{enica je bila skupqa za 19,3 procenta, a kukuruz za 29,4 odsto. Cena industrijskog biqa bila je vi{a za 39,6 odsto, i to krompira za 19,1 odsto i vo}a za 28,4 procenata. Pojeftiwewe u tog kategoriji proizvoda zabele`eno je

jedino kod pasuqa, i to za 16,1 odsto. Stoka za klawe bila je jeftinija za 14 odsto, a pored pada cena sviwa, jeftinija su bila goveda, i to za 6,2 odsto.

Mleko i mle~ni proizvodi bili su skupqi za ~etiri odsto, dok je cena `ivine i jaja bila ni`a za 13,7 odsto. Cene alkoholnih pi}a od januara do avgusta bile su vi{e za 1,1 odsto nego lane.

IAKO CENA PRIRODNOG GASA ZA SADA NE]E BITI PROMEWENA

VESTI Koridor davno zalutao

EKONOMIJA

vora, kojim se predvi|a kompletna podr{ka "Jat tehnike". "Jat Tehnika" }e, kako se navodi, uz postoje}e klijente sa kojima ve} ima dugoro~nu saradwu gotovo u potpunosti uposliti svoje kapacitete, {to }e doneti sigurnost i stabilnost u budu}em radu i razvoju te kompanije.

„Jatu” treba reforma Transformacija "Jat ervejza" najavqenim osnivawem novog preduze}a, koje }e preuzeti ulogu nacionalne aviokompanije u strate{kom partnerstvu sa nekom uspe{nom kompanijom, je neophodna, jer je u prethodnom periodu propao poku{aj privatizacije srpskog avioprevoznika, izjavio je danas dr`avni sekretar za vazdu{ni saobra}aj Miodrag Miqkovi}. "Odlukom vlade je definisano da }e strate{ki partner imati ve}insko vlasni{tvo, a dr`ava }e zadr`ati mawinsko", rekao je Miqkovi} Tawugu, dodaju}i da }e novo preduze}e biti osnovano zbog dugova "Jat ervejza" i da bi se srpski avioprevoznik u~inio atraktivnijim za pronala`ewe strate{kog partnera. "S obzirom da do sada nismo imali ozbiqnog interesovawa za 'Jat ervejz' i da je prvobitni poku{aj privatizacije propao, kao i zbog svetske ekonomske krize i velikih problema koje sve aviokompanije u ovom trenutku imaju, do{li smo do zakqu~ka da "Jat" ovakav kakav je, ne bi mogao da bude interesantan potencijalnim partnerima", naveo je Miqkovi}.

Grejawe skupqe 15 posto?

Nakon najave premijera Mirka Cvetkovi}a da prirodni gas do kraja godine ne}e poskupeti, usledila je izjava generalnog direktora JP "Srbijagas" Du{ana Bajtovi}a da to podrazumeva korekciju cene grejawa preko toplana i da se odgovornost deli izme|u Vlade Srbije, JP "Srbijagas" i daqinskih sistema grejawa, odnosno lokalnih samouprava. Za sada se ne zna kad bi i koliko grejawe moglo biti skupqe, ali je poskupqewe gotovo sigurno, a nagove{taji govore da bi moglo dosti}i 15 procenata.

Razlog je i u tome {to bi uskoro prilikom odre|ivawe cene grejawa trebalo da se primewuje nova formula utemeqena na tr`i{nom principu poslovawa.

Nova metodologija obra~una prakti~no zna~i da bi se prilikom izra~unavawa cene grejawa kalkulisali fiksni tro{kovi u visini od 30 odsto (sve osim energenta), dok bi oko 70 odsto, odnosno promenqivi tro{kovi, bili energenti. O tome da toplane tra`e novi vid obra~una cena, koji bi realno iskazao tro{kove, govori se ve} neko vreme, tako da se o~ekuje da Vlada Srbije uskoro odlu~i o primeni nove metodologije izra~unavawa tro{kova za grejawe. Uz

U stanovima }e biti toplo, bez obzira na to {to su dugovawa toplana za isporu~eni prirodni gas velika primenu ovakvog obra~una cene grejawa preko toplana mewale bi se u skladu s promenama cene energenata, pa bi se, recimo, ako gas poskupi 20 posto, cene grejawa pove}ale 14 procenata.

Grejna sezona i zvani~no je po~ela pro{le sedmice i izvesno je, jer to iz dana u dan potvr-

|uju svi nadle`ni, da }e grejawa biti, u stanovima }e biti toplo, bez obzira na to {to su dugovawa toplana za isporu~eni prirodni gas velika, a mnogo je i potro{a~a koji neredovno pla}aju ra~une za grejawe.

Ipak, nije dobro {to se jo{ uvek ne zna koliko }e ko{tati

grejawe preko toplana ni kada }e do poskupqewa do}i. Primawa su sve mawa ili ve} dugo na istom nivou, a ra~uni za komunalne tro{kove sve su vi{i.

Najvi{a je stavka za grejawe, pa eventualnih 15 posto vi{e na ra~unu nije malo jer je to za celu grejnu sezonu gotovo mese~ni iznos vi{e.

Poznato je da se gotovo sve potrebne koli~ine prirodnog gasa uvoze i da Srbija ne mo`e da uti~e na cenu ovog energenta jer nema sopstvenih izvora. Jasno je i da se gas pla}a u devizama, ali se, izgleda, zaboravqa na to da gra|ani Srbije zara|uju u dinarima i da ih zara|uju sve mawe.

Poznato je i da potro{eno mora da se plati, od gra|ana, preko toplana do dobavqa~a, i da, ukoliko jedna karika dugo to ne ~ini, jednom mora do}i do pucawa lanca. Da li }e se to spre~avati, ili }e se pustiti da pukne, veliko je pitawe jer uz veliki broj savesnih gra|ana, koji, uprkos malim primawima, redovno pla}aju ra~une, mnogo je i onih koji to ~ine retko. Zato je te{ko o~ekivati da }e se uz pove}awe cene grejawa pove}ati i procenat naplate, posebno gra|ana koji ne pla}aju ra~une.

D. Mla|enovi}

U PLANDI[TU ]E NI]I PRVI VETROPARK U SRBIJI

Banatska ko{ava pravi}e struju Kompanija „Energovind“ najavila je izgradwu prvog vetroparka u Srbiji u atarima sela plandi{tanske op{tine. Kako se ~ulo od direktora ove kompanije Branislava Mati}a, izme|u sela Velika Greda, Jermenovci i Barice }e biti postavqeno od 35 do 50 vetrewa~a snage oko 110 megavata.

O detaqima plana ove investicije na narednoj sednici Skup{tine op{tine raspravqa}e i odbornici jedne od najnerazvijenijih op{tina u Srbiji. Sledi mukotrpna papirologija na prikupqawu dokumenata i dozvola da bi izgradwa krenula. “Energovind“ je ve} od privatnika zakupio 50 lokacija i platio ih 25 godina unapred.

Mati} nagla{ava da }e gra|ani Plandi{ta, ~iji je buxet oko dva miliona evra godi{we, imati vi{estruku korist od investicije od oko 150 miliona evra.

– Prvo, dolazak visoke tehnologije stavqa fokus na ovu op-

{tinu. Drugo, na izgradwi vetrewa~a anga`ova}emo veliki broj lokalnih firmi i uposliti dosta qudi. Tre}e i najbitnije: osnovali smo firmu „Vindpark Plandi{te 1“, tako da }e se porez na promet ubirati u Plandi{tu, {to zna~i da

}e op{tina svake godine vi{estruko uve}ati svoj buxet – rekao je Mati}.

Direktor razvoja vetroparka u Plandi{tu Vojislav Krsti} napomenuo je da je ceo ju`ni Banat zanimqiv za ovu industriju, ali da su prednost dali Plandi-

{tu jer ova op{tina ima komno ~ak 46 razli~itih dozvola {tine Plandi{te Zoran Vorpletno ure|en katastar i lokakako bi se stiglo do glavne, grakapi} rekao je da je ugovor s cije su posle trogodi{weg me|evinske, kojom se daje pravo na „Energovindom“ potpisan jo{ rewa brzo odabrane. gradwu. januara 2006. godine i da se od – Planiramo da izgradimo ve– Firma „Energovind“ je najtada zajedno zala`u za to da ovaj tropark snage oko 110 megavata, vi{e iskr~ila put – rekao je projekat za`ivi. {to zna~i da treba postaviti profesor Kope~ni. – Zala`emo – Nadamo se da }e ovo biti doizme|u 35 i 50 vetrewa~a, koje se za to da se procedura uprosti bar signal za strane investito}e biti podignute izme|u sela jer je to posao koji zahteva angare i dokaz da je lokalna samouVelika Greda, Jermenovci i Ba`ovawe velikog broja qudi. Da prava u Plandi{tu sposobna da rice – ka`e Krsti}. – im u najbr`em roku U blizini je i daleobezbedi kvalitetkovod kao preduslov Plan je da se izgradi vetropark snage oko nu uslugu. Investiza ovaj posao. Vlada cija „Energovinda“ 110 megavata, {to zna~i da }e biti Srbije donela je je za nas od velike postavqeno izme|u 35 i 50 vetrewa~a uredbu o strujnim tava`nosti, rezultarifama kojom se inti }e biti vidqivi vestitorima koji ve} naredne godine proizvode energiju iz obnovqije bilo druga~ije na birokrat– rekao je Vorkapi}. vih izvora dozvoqava da prodaju skom planu, danas bismo razgoIako se potencijali ju`nobasvu struju koju proizvedu. Prakvarali o podizawu vetrogeneranatskih vetrova mere gotovo ~eti~no, sve {to proizvedemo u tora, a ne tek najavqivali taj tiri godine, u „Energovindu“ Plandi{tu preuze}e elektrodoga|aj. Sve kqu~ne korake smo ka`u da to jo{ nisu zavr{ili. mre`a Srbije. pro{li, o~ekujemo da }emo s prSada se priprema postavqawe Savetnik na projektu profevim prole}nim danima po~eti mernog stuba visokog 125 metasor Miroslav Kope~ni, ina~e gradwu, a prve prve kilovate od ra, s posebnom opremom, a takav {ef kabineta potpredsednika snage vetra iz Plandi{ta imau Evropi postoji jo{ samo u NeVlade Srbije Jovana Krkobabiti ve} do kraja 2011. godine. ma~koj. }a, ka`e da je za sve ovo potrebZadovoqni predsednik opR. Jovanovi}

Trgovci du`ni kao Gr~ka

ponedeqak18.oktobar2010.

JO[ SE NE VIDI OPORAVAK NA TR@I[TU RADA

Preduze}a su u sve ve}im problemima kada je re~ o otplati ranije uzetih kredita od komercijalnih banaka, a nevoqe imaju i dobavqa~i trgovinskih lanaca koji na naplatu svojih potra`ivawa ~ekaju du`e od tri meseca, izjavio je Tanjugu predsednik Unije poslodavaca Srbije (UPS) Neboj{a Atanackovi}. On je naglasio da ne bi imao ni{ta protiv da se donese i uredba o rokovima za izmirewe potra`ivawa izme|u preduze}a, ve} kada se ustalila praksa ure|ewa tr`i{ta u Srbiji, isti~u}i da UPS to ve} odavno tra`i, ali i da sumwa da bi tako ne{to bilo sprovedeno u delo.

"Kada bi se to uradilo, to bi bio neki na{ trijumf, jer mi to neprestano tra`imo. Primera radi, u Sloveniji su ti rokovi pla}awa svedeni na 60 dana, a u Hrvatskoj su sa 90 dana ti rokovi dodatno smaweni, na 45 dana", rekao je Atanackovi}.

On je me|utim, izrazio rezervu da }e na{a dr`ava intervenisati, jer "kod nas postoji lobi privrednika koji imaju svoj uticaj na odluke izvr{ne vlasti".

"Mnogi veliki trgovinski lanci su mnogo vi{e du`ni nego {to vrede. Ako bi se naterali nekako da to plate oni bi bili u ste~aju. Veliki broj wih je bogatstvo upravo steklo tako {to nije izmirivalo svoje obaveze prema dobavqa~ima", rekao je Atanackovi}. Prema wegovim re~ima, nenaplativa potra`ivawa uzela su maha i u odnosu banka-preduze}e, a kada su u pitawu uzete bankarske pozajmice.

Atanackovi} je dodao da zbog pada prometa, preduze}a ne ostvaruju svoje planirane profite i zbog toga ne mogu da servisiraju kredite, ~iji su uslovi odobravawa "mnogo lo{iji nego u drugim zemqama". "Krediti su uzimani ranije 2007. ili 2008 godine i u sebi su sadr`ali deviznu klauzulu. Tada se ~inilo da privreda raste, ali je nakon toga do{la ekonomska kriza", podsetio je on.

^eka nas jo{ jedan talas otkaza Da su vapaji sindikata da je sve vi{e gazda u Srbiji koji ve} mesecima radnicima ne ispla}uju zarade ta~ni potvr|uje i Republi~ka inspekcija rada, koja nakon kontrole preduze}a konstatuje da raste broj poslodavaca koji kasne s isplatom zarada i na du`i period ne mogu da plate zaposlene zbog gubitaka u poslovawu i lo{e finansijske situacije.

Svesni toga da niti imaju niti }e skoro imati para, poslodavci se za radnom snagom dovijaju tako {to sada iskqu~ivo primaju radnike na odre|eno vreme pa je, kako konstatuje i Inspekcija rada, ono postalo gotovo pravilo a ne izuzetak u zakonom predvi|enim slu~ajevima. Mada ne pla}aju ni za osnovni rad, poslodavci sve ~e{}e radnike teraju i na prekovremeni, ali je inspektorima te{ko da to doka`u zato {to su i sami zaposleni nespremni da daju izjave iz straha od gubitka posla i nedostatka zakonske regulative, {to se ogleda u nedostatku zakona o evidencijama u oblasti rada.

Ekonomisti najavquju da }e, nakon {to je sada jasno da od isplata plata mnogim radnicima nema ni{ta, a meseci za koje nisu dobili ni dinara se sve vi{e ni`u, u naredna tri meseca po-

slodavci krenuti u masovna otwe – a ve}ina onih koji prete pu{tawa. Tako bilten "Makrootkazima tvrde da }e i daqe raekonomske analize i trendovi" diti – ali }e ih uzeti na "cristi~e da vlasnici svakog {eno", ~ime }e se procenat zapostog preduze}a u slenih u sivoj Srbiji planiraekonomiji poju da u naredna Istra`ivawa pokazuju ve}ati isto kao tri meseca sma{to }e i porada vlasnici svakog we broj zaposlesti broj neza{estog preduze}a nih. Istovremeposlenih na no, ~etvrtina u Srbiji planiraju da u e v i d e n c i j a m a naredna tri meseca preduze}a u NSZ-a. Naime, istom periodu smawe broj zaposlenih. oni koji dobiju o~ekuje rast ceotkaz zvani~no Otpu{tawa predvi|a na svojih goto}e oti}i na tri MMF vih proizvoda. `i{te rada, No, to {to }e dok }e na wihozvani~no veliki broj preduze}a vo mesto do}i oni koji pristanu otpustiti radnike ne zna~i da na rade na crno. ne}e anga`ovati nove jer su im Inspektorat za rad tvrdi da potrebni za nastavak proizvodje za suzbijawe sive ekonomije – a procewuje se da oko 800.000 qudi zara|uje hleb u woj – neoInspekcija zaposlila tri hiqade phodna boqa i efikasnija koordinacija kroz formirawe radnika odgovaraju}eg zajedni~kog tela Inspektorat za rad obavio je u prvih devet meseci ove godine na niovu ~itave Srbije. Neop27.772 kontrole. Nakon toga, gazde su bile prinu|ene na to da lehodno je kroz izmenu propisa galno zaposle 2.986 radnika koje su dr`ali neprijavqene. Podobezbediti da se zakqu~eni neto je i 36 krivi~nih prijava, kao i 2.077 zahteva za pokretawe ugovori o radu registruju kod prekr{ajnog postupka. Doneto je i 3.676 re{ewa o otklawawu nadle`nog dr`avnog organa i povreda Zakona o radu. da se prijavqivawe radnika i zakqu~ivawe ugovora obavqa u

AGENCIJA ZA PRIVREDNE REGISTRE OPOMIWE

Privrednici kasne s izve{tajima Kada menaxment preduze}a razmi{qa o sklapawu poslova s drugim preuze}em, jedna od prvih stvari koja se proverava je poslovawe budu}eg partnera.

Jedan od repera je i finansijski izve{taj, koji poseduje Agencija za privredne registre i dostupan je na sajtu te ustanove.

Me|utim, s izve{tajima za prethodnu godinu ovog puta ne ide lako. ^ak dve tre}ine obveznika je dostavilo dokumentaciju s ozbiqnim nedostacima. To spre~ava daqu obradu i objavqivawe kona~nog godi{weg izve{taja na internetstranici Agencije.

Zakon o ra~unovodstvu i reviziji predvi|a da se izve{taji na mre`i pojave posledweg dana oktobra.

To zna~i da su svi obveznici du`ni da {to pre kompletiraju dokumentaciju. Agencija }e

sve obveznike koji nemaju kompletan ize{taj pismeno preko po{te obavestiti o tome {ta treba da dostave da bi se izve{taj mogao uraditi i objaviti u previ|enom roku.

Ukoliko ne dostave svu potrebnu dokumentaciju, obveznike ~eka kazna.

Ove godine te{ko}a s finansijskim izve{tajima ima vi{e nego prethodnih jer se mewao Zakon o ra~unovodstvu i reviziji, a svi obveznici su du`ni da svoje izve{taje usaglase s izmenama.

Nakon zavr{etka obrade podataka i usvajawa konsolidovanih izve{taja za prethodnu godinu, svakom obvezniku }e se dostaviti potvrda o registraciji dokumentacije.

Ti podaci }e se na}i i na linku Agencije pod "Objavqivawe finansijskih izve{taja".

D. V.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,905

106,025

108,464

103,587

Australija

dolar

1

73,3378

74,8345

76,5557

73,1133

Kanada

dolar

1

73,608

75,1102

76,8377

73,3827

Danska

kruna

1

13,9328

14,2171

14,5441

13,8901

Norve{ka

kruna

1

12,8405

13,1025

13,4039

12,8011

[vedska

kruna

1

11,2329

11,4621

11,7257

11,1985

[vajcarska

franak

1

77,3563

78,935

80,7505

77,1195

V. Britanija

funta

1

118,478

120,896

123,676

118,115

SAD

dolar

1

73,9748

75,4845

77,2206

73,7484

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 10. 2010. godine

trenutku zapo~iwawa fakti~kog rada, a ne da se, kao sada, poslodavcu ostavqa rok od osam dana koji u praksi slu`i za zloupotrebu i neprijavqivawe radnika.

Aktivne mere zapo{qavawa koje je finansirala dr`ava jesu dale rezultate i broj nezaposlenih je smawen za nekoliko hiqada, ali bi svakako najava vlasnika svakog {estog preduze}a u Srbiji da }e u naredna tri meseca smawiti broj zaposlenih mogla "poni{titi" sve ono {to je iz buxeta ulo`eno da bi se smawila nezaposlenost i da se na kraju ove ili na po~etku godine Srbija suo~i s istim brojem onih koji tra`e posao. ^ak bi, da zlo bude ve}e, taj broj mogao biti i ve}i jer upravo pred kraj godine isti~u i neke od mera koje je finansirala dr`ava kada je davala posebne subvencije ili ~ak celomese~ne plate za zapo{qavawe pripravnika na godinu dana. Dakako, negativni efekti otkaza koji tek slede mogli bi se ubla`iti novim aktivnim merama zapo{qavawa, ali kako se s wima nikada ne kre}e u prva tri meseca nove kalendarske godine, sasvim je jasno da }e se Srbija i ovoga puta ozbiqnije uhvatiti u ko{tac s nezaposleno{}u tek na prole}e.

Novi talas otpu{tawa nagove{tava se i u izve{taju Me|unarodnog monetarnog fonda o stawu na{e ekonomije. Naime, eksperti Fonda isti~u da nisu optimisti u vezi s mogu}no{}u da Srbija u kratkoro~nom periodu osigura nova rada mesta ve} predvi|aju da }e na kra}i rok u na{oj zemqi do}i do novog otpu{tawa radne snage.

Q. Male{evi}

5

Italijani protiv Kragujevca Ambiciozan projekat direktora "Fijata" Ser|a Markionea o proizvodwi {est miliona automobila godi{we do 2014. je nai{ao na otpor sindikata u Italiji.

Oni su nespremni da se prilagode novim radnim uslovima, ali su zato na to spremni da pristanu radnici u Kragujevcu, isti~e agencija Aso{ijeted pres. U op{irnom tekstu o budu}im planovima kragujeva~ke filijale torinske fabrike ta agencija navodi da rukovodstvo "Fijata" pro{iruje planove za fabriku u Kragujevcu. Naime, "Fijat" obe}ava da }e ulo`iti 700 miliona dolara u projekat

Ve}e plate Generalni direktor fabrike "Fijat automobili Srbija" \ovani de Filipis rekao je da je zadovoqan {to su uspeli da proizvodwu u Kragujevcu podignu na 30.000 vozila, i najavio da }e na kraju meseca napraviti reviziju plata, a u planu su i nagrade za postignute rezultate. "Kad smo preuzeli 'Zastavu' podigli smo plate, ali sad ho}emo ponovo da ih podignemo svima da bismo ispravili nasle|enu nejednakost", rekao je Filipis. uklawawa opasnog otpada i izgradwu novih monta`nih traka, na kojima }e uskoro biti zaposleno novih 3.000 qudi.

Markione je letos izjavio da }e radnici u Srbiji proizvoditi mawe modele "minivena", za koje je ranije bilo planirano da se sklapaju u italijanskoj fabrici.

Prvi ~ovek "Fijata" je istakao da, ako sindikati u Italiji ne pristanu na fleksibilnije uslove rada, u inostranstvu }e se realizovati jo{ ve}a ulagawa nego dosad, {to je znak odlu~nosti Markionea da, ako je to potrebno, zaobi|e "Fijatovu" italijansku bazu u potrazi za efikasno{}u i saradwom koje su kompaniji potrebne. Ti planovi su gorko-slatki za srpske radnike, ali oni ipak nisu rekli "ne".

NOVA QUBQANSKA BANKA NAJAVILA POVLA^EWE S NA[EG TR@I[TA

Slovenci odlaze iz Srbije zbog doma}ih problema Ve} odavno nije tajna da u poslovawu Nove qubqanske banke ne ide sve glatko. Krajem prethodne sedmice Nadzorni savet NLBa usvojio je strategiju poslovawa do 2015. godine, a ona predvi|a dokapitalizaciju od 250 do 400 miliona evra i kori{}ewe svih unutra{wih mera za osloba|awe kapitala. Predvi|ena je prodaja u~e{}a u banci Ceqe i postepeno povla~ewe s italijanskog i srpskog tr`i{ta. Problemi ove ku}e nagomilali su se krajem pro{le godine kada dva najve}a vlasnika – sama dr`ava i belgijska grupa KBC – nisu uspela da se dogovore o na~inu dokapitalizacije ku}e u visini od 250 miliona evra. U Sloveniji je ovo izazvalo niz polemika o tome treba li tra`iti drugog partnera umesto mo}ne grupacije KBC, te da li dr`ava treba da smawi ili pove}a svoj udeo u banci i koliko je dobra jedna a koliko druga solucija.

Nas najvi{e zanima za{to su u sklopu mera odlu~ili da me|u prvim zemqama iz kojih }e se povu}i budemo mi. Odgovor na to pitawe ne mo`e se dati u nekoliko re~enica, a nije zgoreg podsetiti se na to kako su do{li i kakvu su strategiju poslovawa imali.

NLB je ovde do{ao na velika vrata, u procesu privatizacije postali su vlasnik Kontinental banke iz Novog Sada i za to platili 50 miliona evra. Pre dve godine u sastav grupe u{la je LHB banka, koja je pre toga

poslovala na na{em tr`i{tu.

Vrlo brzo banke su se u Srbiji spojile, a po~etkom 2009. nova ku}a je preselila sedi{te u

– Konkurencija }e biti mawa, a to svakako nije dobro. Verovatno je odluka doneta i zbog politi~kih rizika u na{oj ze-

Visoke kamate na {tedwu Konsultant za strana ulagawa Milan Kova~evi} smatra da najava o povla~ewu jednog igra~a s ovog tr`i{ta nije ne{to preko ~ega treba pre}i le`erno: – Treba da radimo na tome da bankarski potencijal o~uvamo.

Treba i da se zapitamo za{to su odlu~ili da napuste ba{ Srbiju – ka`e on. – Meni je jo{ ranije ne{to bilo zanimqivo u radu te banke: nudili su veoma visoke kamate na {tedwu. To govori da nisu mogli da prona|u povoqnije izvore za finansirawe. glavni grad, uz obrazlo`ewe da }e imati vi{e mogu}nosti za poslovawe. S obzirom na najavu odlaska, moglo bi se re}i da te mogu}nosti nisu iskori{}ene kako se o~ekivalo.

O tome {ta }e to zna~iti za na{ finansijski sistem stru~wak dr Sini{a Ostoji} ka`e:

mqi, ali i zbog pote{ko}e koje banka ima u plasmanima – smatra Ostoji}. – Banke koje su do{le u Srbiju razli~ito su se pozicionirale, isto va`i i za druge zemqe. Pogledajmo samo Hipo banku: kada su se javili problemi, povukli su se iz na{eg okru`ewa, ali u Srbiji i

daqe dobro rade i ostaju.

Mislim da su u NLB grupi uzeli u obzir i to da nenaplativost potra`ivawa u Srbiji raste. Tako da su, kada su sabrali svoje probleme i {anse koje bi ubudu}e imali na na{em tr`i{tu, odlu~ili da najave povla~ewe.

Koji bi mogao biti slede}i korak iz Qubqane vide}emo, 2015. je jo{ daleko.

Kqu~ne poteze ova banka tek treba da povu~e. Setimo se da je pre tri godine i OTP najavio povla~ewe iz Srbije, pa potom odustao i najavio da }e za eventualnu prodaju ku}e koja posluje kod nas sa~ekati boqa vremena jer nije mogao dobiti cenu koju je o~ekivao.

Zbog finansijske krize sve je mawe stranih banaka koje su spremne da odvoje pozama{ne pare za kupovinu drugih finansijskih ku}a. Ove godine je prodata kragujeva~ka Kredi banka, a kupac je bila Mariborska komercijalna banka. Ona nema poslovnice u Vojvodini, a jo{ po~etkom godine najavila je ekspanziju, no na tome je za sada ostalo. Tek, srpsko tr`i{te ne}e ostati bez banke osnovane slovena~kim kapitalom.

Ho}e li neka druga banka uskoro do}i na na{e tr`i{te?

Svi koji su najavili eventualni dolazak prili~no su rezervisni. Pre nekoliko godina govorilo se o velikom interesovawu ruskih banaka za na{e tr`i{te, ali sem Moskovske nijedna nije po~ela rad.

D. Vujo{evi}

6

BERZA

ponedeqak18.oktobar2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

AIK banka kao u zlatnim danima Izuzetno burna de{avawa protekle sedmice u Srbiji ovoga puta nisu imala odjeka na doma}em finansijskom tr`i{tu. Promet akcijama na Beogradskoj berzi je, dodu{e, bio zna~ajno ve}i nego u nedeqi ranije - ~ak za tri ~etvrtine, ali po{to je ostvaren u trgovawu svega dvema akcijama, te{ko da se mo`e re}i da je re~ o nekom trendu, pogotovo ne indukovanom nekim de{avawima izvan berze.

Najlikvidnija je, ponovo, bila AIK banka: ovom akcijom se trgovalo za ~ak vi{e od 600 miliona dinara, {to je vrednost prometa koja bi berzanske poslenike zadovoqila ~ak i u onim „zlatnim danima“ Beogradske berze od pre nekoliko godina. Brokeri navode da je tokom nedeqe razmeweno je nekoliko ve}ih paketa akcija ni{ke banke od strane jednog prodavca i vi{e uglavnom institucionalnih kupaca.

Akcija AIK banka, Ni{ Beogradelektro, Beograd NIS, Novi Sad Bambi – Banat, Beograd Imlek, Beograd

Zna~ajan promet ostvarile su i akcije preduze}a Beogradelektro - prakti~no u jednom danu istrgovano ih je u vrednosti od 275 miliona dinara. Sve to doprinelo je da ukupan promet na Beogradskoj berzi u proteklih pet trgova~kih dana bude vredan 11,5 miliona evra, u odnosu na 6,6 miliona nedequ dana ranije. kada je re~ o obimu prometa, vaqa pomenuti jo{ samo hartije Naftne industrije Srbije kojima se trgovalo po ukupnoj ceni od ne{to vi{e od 100 miliona dinara.

Brokeri ukazuju i na trgovawe akcijama Bambi Banata ~ija je vrednost na nedeqnom nivou porasla za 15,55 odsto uz nedeqni promet od 3.516 akcija {to je jedan od dugo nevi|enih obima na ovoj hartiji. Uz takav promet treba napomenuti da je u petak ta hartija dotakla svoj godi{wi maksimum od 18.500 dinara a vredi se setiti i istorijskog maksimuma ove Posledwa cena 2.732 4.700 482 17.332 2.000

hartije od 24.400 dinara ostvarenog dalekog 26. septembra 2007. godine.

Pored po`areva~ke konditorske industrije, najvi{e su rasle cene kragujeva~ke Kredi banka (11,90 odsto) i BIP-a (~ije su akcije skupqe za 11,43 odsto). Sa druge strane, me|u gubitnike svrstali su se Progres (sa padom cene od 19,53 odsto), Politika (koja je na neVrednost prometa (din) 609.106.753 275.232.000 107.044.701 57.705.406 18.014.401

deqnom nivou pojeftinila za 7,27 odsto) i Alfa plam (sa padom cene od 8,89 odsto).

Indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 zabele`io je rast od 0,24 odsto, dok je op{ti indeks Beleks lajn na nedeqnom nivou porastao za 0,88 odsto.

Trgovina obveznicama stare devizne {tedwe iznosila je svega {est odsto ukupnog nedeqnog prometa, a serija A2016 bila je najtrgovanija sa 29 miliona dinara. U~e{}e stranih investitora u ukupnom prometu kretalo se oko 31 odsto u proseku, uz ponovo intenzivnije prisustvo na strani kupovine.

E. D.

KAKO JE RASLO BOGATSTVO NARODA U ISTO^NOJ EVROPI

Tranzicija najvi{e prijala ^esima Tokom posledwe decenije u Sredwoj i Isto~noj Evropi najbr`e su se bogatili Poqaci koji su uspeli bogatstvo da utrostru~e, dok su najimu}niji ^esi.

Izve{taj {vajcarske banke Kredi svis pokazuje da je u postkomunisti~koj Evropi lider ^e{ka, gde na na jednog stanovnika dolazi imetak u vrednosti od 32.000 dolara.

Kada se odbije uticaj ja~awa krune ^e{ka je svoje bogatstvo pove}avala za pet odsto godi{we tokom posledwe decenije, zakqu~uju analiti~ari {vajcarske banke. ^esi su, prema {vajcarskom izve{taju, krenuli sa nivoa od 12.000 dolara imetka po stanovniku 2000. godine, da bi 2007. dospeli do sume 35.000 dolara, ali kriza ih je osiroma{ila, pa su se 2010. vratili na 32.000 dolara.

Poqaci su od po~etka decenije svoje bogatstvo utrostru~ili na 28.600 dolara i spadaju me|u narode koji se najbr`e na

^e{ka je svoje bogatstvo pove}avala za pet odsto godi{we tokom posledwe decenije

svetu bogate. To napredovawe ipak, kako prime}uju poqski mediji, ne zna~i da ga ose}aju svi Poqaci ili ^esi u svom xe-

pu. U ^e{koj od oko deset miliona stanovnika ima svega oko 10.000 dolarskih milionera.

Tipi~no za tranzicione pri-

vrede je da se ubrzano pove}ava zadu`ewe stanovni{tva, i svako ~e{ko doma}instvo pove}alo je u proseku svoj dug u posledwoj deceniji za 6.900 dolara. I u Poqskoj i u ^e{koj bogatstvo je pove}ano izme|u ostalog i zahvaquju}i velikom rastu cena nekretnina i ja~awu nacionalnih valuta.

Iako se narodi postkomunisti~ke Evrope bogate daleko br`e od stanovnika razvijenog Zapada, gde se bogatstvo tokom posledwe decenije uve}alo u proseku 25 posto i danas Poqak ima devet puta mawe nego Francuz ili osam puta mawe od Britanca. „Treba imati na umu da imovinu koju su sticale generacije i generacije na Zapadu nije uni{tio Drugi svetski rat ni period komunizma. Sredwa Evrope pla}a ceh za 50 godina socijalisti~kog ropstva“, ka`e Filip Vajt iz londonskog Centra za evropske reforme.

Bankari iza{li iz krize Bankari na Volstritu }e ove godine zaraditi ukupno oko 144 milijardi dolara, {to je najvi{e u istoriji, a rekordno ve} drugu godinu zaredom. Studija ekonomskog lista „Volstrit xornal“ se zasniva na kalkulacijama vi{e od 30 firmi, ~ijim se akcijama trguje na berzanskim tr`i{tima. Me|u wima

sto. Od 35 firmi, kojima se bavio taj ekonomski list, o~ekuje se pove}awe plata u ~ak 26.

Ukupno 29 firmi, od pomenutih 35, prognozira da }e ove godine imati i ve}u dobit, koja se, me|utim, ne}e pove}avati tako brzo, kao {to }e rasti plate.

Pretpostavqa se da bi se prinosi mogli pove}ati za 3,5

Bankari na Volstritu }e ove godine zaraditi ukupno oko 144 milijardi dolara, {to je najvi{e u istoriji su i brokerske firme i preduze}a koja nude investicione usluge (banke, hex fondovi, kao i dru{tva za upravqawe, ili organizatori tr`i{ta hartija od vrednosti).

Lane je ukupan obim ispla}enih plata i bonusa na wujor{kom Volstritu dostigao 139 milijardi dolara, a ukoliko se ove godine plate bankara budu pove}ale, kao {to pretpostavqa studija lista, bi}e to u odnosu na 2009. rast od ~etiri od-

odsto na 448 milijardi dolara i to uprkos tome {to se u nekim kqu~nim aktivnostima ra~una sa usporavawem rasta. Ti~e se to, na primer, trgovawa akcijama i obveznicama.

Uobi~ajeno bi Volstrit trebalo svojim zaposlenima da isplati oko 32,1 odsto od ukupne dobiti, {to bi bio isti odnos kao i lane. Najve}i raspon je bio 2007. godine kada je na plate bankara odlazilo ~ak 36 procenata dobiti. Profiti fi-

DNEVNIK

Zaustavqen rast svetskih akcija Cene akcija na svetskim efektnim berzama na kraju sedmice su bile ne{to ni`e od prethodno dostignutog dvogodi{weg makasimuma, dok je dolar bio blizu najni`eg kursa u deset meseci prema evru, u situaciji kada se o~ekuje da monetarne vlasti SAD objave mere za podsticawe ekonomskog rasta u vode}oj svetskoj ekonomiji.

Globalni svetski indeks akcija - MSCI - izgubio je 0,2 odsto pre|a{we vrednosti i trenutno je na nivou ne{to ve}em od 317 poena, nakon {to je ju~e u zakqu~noj trgovini dostigao maksimum od septembra 2008.

Anemi~na tra`wa „dr`i” cenu nafte Sirovom naftom se na kraju protekle sedmice na berzi u Wujorku trgovalo po ceni od ne{to ispod 83 dolara za barel.

Cena ameri~ke „lake“ nafte za terminsku isporuku u novembru je na Wujor{koj robnoj berzi neznatno porasla, na 82,73 dolara za barel, dok je istovremeno evropska „brent“ nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu pojeftinila za 15 centi, na 84,05 dolara za barel, prenela je agencija AP. ^lanice Organizacije zemaqa izvoznica nafte (OPEC), koje u ukupnoj svetskoj proizvodwi tog energenta u~estvuju sa 40 odsto, saop{tile su da }e zadr`ati postoje}u proizvodnu

lara, {to je, me|utim, za oko 20 procenata mawe nego u rekordnoj 2006. godini, kada su ukupni profiti pomenutih kompanija na Volstritu dostigli 82 milijarde dolara. U istom periodu je ukupna kompenzacija za zaposlene pove}ana za 23 procenta.

kvotu usled nejednakog privrednog oporavka koji je produ`io neizvesnost oko svetske tra`we nafte. Neki analiti~ari o~ekuju da }e anemi~ni ekonomski oporavak u razvijenim zemqama uticati negativno na tra`wu najva`nije energetske sirovine i zadr`ati wenu cenu ispod nivoa od 80 dolara za barel. „Iako se naftom u posledwe dve nedeqe neprestano trguje po ceni iznad 80 dolara za barel, taj trend se pribli`io kraju, {to je razumqivo s obzirom na stawe osnovnih faktora na tr`i{tu: ponude i tra`we. Jo{ nema naznaka da snabdevawe slabi“, navodi se u izve{taju nema~ke „Komercbanke“.

VESTI Mrtvo tr`i{te rada Tr`i{te rada u SAD jedva da se popravilo od januara {to 2010. godinu ~ini izgubqenom za milione Amerikanaca koji su ostali bez posla. Broj qudi koji tra`e nadoknadu jer nemaju posao i visoka stopa nezaposlenosti se nisu bitno mewali ove godine, pokazuju najnoviji podaci.

To je crna slika za demokrate koji na izborima za tri sedmice mogu da izgube kontrolu u Kongresu SAD. Brojne ankete pokazuju da bira~i krive predsednika Baraka Obamu i wegovu partiju zbog sporog ekonomskog oporavka i stope nezaposlenosti od 9,6 odsto - jedva boqe od 9,7 proceneta na po~etku godine.

Usporenost privrede ~ini da poslodavci nisu voqni da zapo{qavaju. Ve}ina ekonomista ne o~ekuje ve}e poboq{awe do kraja idu}e godine. Neki ka`u da }e uslovi biti gori i da }e se stopa nezaposlenosti idu}eg prole}a vratiti na 10 procenata.

„Gugl” zgr}e ogromne pare Ameri~ka internet kompanija Gugl je objavila da je wen neto prihod u tre}em ovogodi{wem kvartalu sko~io za 32 odsto. U kvartalu jul-septembar neto prihod Gugla se pove}ao na 2,2 milijarde dolara, dok je godinu dana ranije iznosio 1,6 milijardi.

Glavni izvori zarade kompanije su i daqe reklamni linkovi kraj rezultata pretrage interneta.

Ta firma je ulo`ila 3,2 milijarde dolara u ja~awe svoje sposobnosti da prodaje reklamni prostor u slikama i reklame unutar prozora se videom. Istovremeno, 681 milion dolara je platila za uvo|ewe reklama na platformi za mobilne telefone. Zarada od toga je donela 14 odsto neto-prihoda u tre}em kvartalu.

Investitori hrle u Kinu nansijskih firmi na Volstritu su se tokom finansijske krize zna~ajno smawili, a istinsku krizu je taj finansijski centar do`iveo 2008. godine.

Ove godine bi se, pak, prema pisawu lista, profit mogao kretati oko 61,3 milijarde do-

godine, kada je propala ameri~ka investiciona banka Liman braders. Indeks MSCI, kojim se iskazuje prose~na vrednost akcija u 23 najrazvijenije svetske ekonomije, od avgusta je oja~ao blizu 15 odsto, kada su na efektnim berzama po~ele da kru`e glasine o daqem labavqawu monetarne politike u SAD. Indeks dolara prema korpi sastavqenoj od {est drugih jakih valuta donas je ponovo blago opao, na 76,516 poena, dok je istovremeno ameri~ka valuta razmewivana po kursu od 81,20 jena.

Strana ulagawa u Kinu o`ivela su u septembru i iznose 8,4 milijardi dolara, saop{tilo je ministarstvo trgovine. Neoposredne investicije stranaca u fabrike i druga nefinansijska dobra ve}e su za 6,1 odsto nego septembra 2009. godine. Ukupna strana ulagawa u prvih devet me-

seci su 74,3 milijarde dolara.

To su investicije u proizvodne pogone, nekretnine i druga dobra, ali ne u akcije i druge finansijske instrumente. Zbog globalne finansijske krize, strane investicije u Kinu su od kraja 2008. godine bile u ozbiqnom padu. Iako su se prvi signali opopravka pojavili sredinom 2009. godine, visina direktinih stranih investicija u privredu Kine je lane opala za 2,6 odsto u pore|ewu sa 2008. godinom, na 90,03 milijarde dolara.

Evroinflacija pod kontrolom Rast cena goriva podigao je potro{a~ke cene u zoni evra u septembru, ali je nivo bazne inflacije ostao nizak, pokazali su objavqeni podaci te monetarne unije. Indeks potro{a~kih cena u zoni evra je u septembru iznosio 0,2 odsto na mese~nom i 1,8 odsto na godi{wem nivou i bio je u skladu s o~ekivawima analiti~ara. Septembarska bazna inflacija, koja iskqu~uje cene prehrambenih proizvoda i energenata, iznosila je 0,2 odsto u odnosu na prethodni mesec i jedan odsto na godi{wem nivou.

Nezaposlenost u zoni evra sada dosti`e 10,1 odsto, {to je najvi{i nivo za vi{e od 12 godina.

Nema~ka ispred o~ekivawa Nema~ka privreda zabele`i}e 2010. godine rast od 3,5 odsto {to je dvostruko vi{e nego {to je prvobitno bilo predvi|eno, saop{teno je u Berlinu. Razlog za tako dobre rezultate nema~ke privrede je u ja~awu izvoza, gde je u drugom kvartalu ove godine ostvaren rast od 2,2 odsto. Predvi|a se da }e nema~ka privreda i daqe nastaviti da raste, ~emu je doprineo i povratak poverewe potro{a~a i pove}awa tra`wa u Nema~koj.

Kako se nema~ka ekonomija oporavqa, broj nezaposlenih bi trebalo da po prvi put od 1992. bude mawi od tri miliona. Nema~ke vlasti tako|e o~ekuju da }e buxetski deficiti ve} od slede}e godine uspeti da svedu ispod tri odsto bruto dr`avnog proizvoda, koliko propisuju i pravila EU. Za ovu godinu prognozira se buxetski deficit od 3,8 odsto BDP, a za 2011. od 2,7 odsto BDP.

DANAS U MUZEJU GRADA

Tvr|avino ro|endansko slavqe Muzej grada Novog Sada tradicionalno obele`ava 18. oktobar - datum kada je 1692. godine polo`en kamen temeqac Petrovaradinske tvr|ave i doneta Poveqa sa Odlukom o izgradwi utvr|ewa. Manifestacija obele`avawa Dana Petrovaradinske tvr|ave odr`ava se danas i Muzej }e biti otvoren za posetioce od 9 do 17 ~asova. U 20 ~asova je otvarawe izlo`be slika “Tvr|ava kao inspiracija” autora Gojka \urovi}a, slikara i gra-

fi~ara u galeriji „Gradi}“ u Podgra|u tvr|ave (Ulica Beogradska 11), koju organizuju Likovni krug i galerija “Gradi}”. Izlo`bu }e otvoriti kustos Muzeja grada Sini{a Joki}. Na izlo`bi }e biti predstavqena 22 dela - osam uqa na platnu, dva akvarela i 12 pastela. Sva dela imaju jednu temu, jednu inspiraciju – Petrovaradinsku tvr|avu. Slikar Gojko \urovi} ve} vi{e od 20 godina stvara na Petrovaradinskoj tvr|avi, u Hornverku,

u ateqeu br. 21. Ove godine obele`ava se 318 godina postojawa Petrovaradinske tvr|ave, nekada najzna~ajnije fortifikacije Habzbur{kog carstva, danas kulturno-istorijskog spomenika od velikog zna~aja. Povodom ro|endana tvr|ave, Muzej grada je za ovaj dan i ove godine uprili~io besplatan obilazak stalnih postavki u centralnoj zgradi Muzeja na Petrovaradinskoj tvr|avi i Podzemnih vojnih galerija.

A. V.

Novosadska ponedeqak18.oktobar2010.

Kolaps privrede, a nigde toaleta

P

Ceo dan bez grejawa Zbog prikqu~ewa objekta u Ulici Bele wive 6 grejawa danas ne}e biti u Alma{koj 11, Tekelijinoj 3, 6 i 14, Gunduli}evoj 5, 8, 9, 14, 15 i 16, Bele wive 4 i 5 i u Temerinskoj 34. Zavr{etak posla i ponovno pu{tawe grejawa o~ekuje se poslepodne.

B. M.

„Lisje“ od danas primewuje nove, {est odsto vi{e cene za sahrawivawe, kremirawe i pohrawivawe urne. Sahrawivawe u grob ko{ta}e od danas 11.400 dinara, a u grobnicu 8.980 dinara. Kremirawe je sada 8.050 dinara, a pohrawivawe urne ko{ta 1.430 dinara.

Z. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

rvi efekat ponovnog ujediwewa Nema~ke koji su osetili Novosa|ani bila je, verovali ili ne, nesta{ica junetine. Potro{a~e `eqne june}ih {nicli poniklih na frizijskim i holn{tajskim pa{wacima u izlozima “Centroslavijinih” prodavnica do~ekalo je obave{tewe da }e kontingent govedine, zbog op{teg slavqa u Nema~koj, sti}i tek sredinom nedeqe, s dva dana zaka{wewa. Izve{ta~ “Hronike” konstatovao je kako se, eto, i poslovi~no ta~nim Nemcima omakne mamurno jutro...

Na Me|unarodnom jesewem sajmu, presti`noj manifestaciji na kojoj su predstavqana dostignu}a agrotehnologije i sklapani poslovi sa strancima i doma}im partnerima, kao prate}a de{avawa organizovani su okrugli stolovi i tribine o privrednim temama. Me|utim, u jesen 1990. godine, te tribine su sa margina sajamskih de{avawa doprle u `i`u stru~ne javnosti - vode}i privrednici i rukovodioci doma}ih PIK-ova, OUR-ova i inih kolektiviteta lupali su glavu pitawem kako dotad (polu)dirigovanu jugoslovensku privredu preustrojiti po tr`i{nim principima. Dodu{e, Novosa|ani su tih dana ose}ali da je ta utakmica na doma}em terenu izgubqena pre nego {to je i po~ela, jedino {to nije registrovana sa slu`benih 0:3 ve} je skor bio ni{ta – dva.

Naime, nakon {to je po~etkom meseca progla{en ste~aj u “Novkabelu”, zlehuda sudba zadesila je i “Jugoalat”, jo{ jednog giganta koji je u prethodnim samo-

Skupqe sahrane

U DELU PODBARE

upravnim decenijama bio ponos novosadske i vojvo|anske privrede. Odjednom se ispostavilo da nekada{wi uzorni kolektivi grcaju u dugovima. Tada{wi analiti~ari nisu se me|utim previ{e bavili uzrocima dubioze, ve} su sredstva javnog informisawa, kako su se onda zvali mediji, mahom prenosila stavove radni~kih saveta, aktiva i sli~nih tela i organa.

Listom su tvrdili da su za krah kriva rukovodstva preduze}a. Istina, nije im pripisivano kontrarevolucionarno delovawe kao kolegama direktorima koji su {irom socijalisti~kih republika “padali” osamdesetih, ve} su se kritike odnosile na nesnala`ewe u novouspostavqenom ekonomskom ambijentu postblokovskog sveta i pravqewe pogre{nih poslovnih poteza. Ko je ~itao izme|u redova, mogao je da primeti vrlo znakovit detaq. Ra~unski minus nisu prouzro~ili neodgovorni poslovni partneri (poput “verolomnih” Slovenaca koje tih dana nismo voleli), ve} dr`ava koja je odjednom aktivirala potra`ivawa prema tim preduze}ima i tako im navukla bedu na vrat.

Da li je to bila slu~ajnost ili je pak “diferencijacija” nastavqena sitnijim re{etom, ne zna se. I pored obiqa “visokih” tema, reporter “Hronike” na pomenutom Sajmu uo~io je i jedan nonsens ne{to prizemnije prirode. Od nekoliko putokaza prema toaletima, svaki je qude “u frci” usmeravao na drugu stranu. Vektori pravca sekli su se ta~no na banderi usred travwaka, kao da su nameweni ku~i}ima.

I. Sabado{

V REMEPLOV

Pesma u ~ast Isidora Baji}a Maturanti Novosadske gimnazije iz 1910, Muzi~ko dru{tvo iz Novog Sada i Zanatlijsko peva~ko dru{tvo „Neven“, odr`ali su 18. oktobra 1925. na Uspenskom grobqu zejedni~ki pomen Isidoru Baji}u.

Iz vi{e stotina grla odjeknula je molitva „Sa svjatima...“ i elegi~na melodija „Magla pala, haj...“ koju je komponovao upravo Baji}. Tako su wegovi u~enici, peva~i, kojima je on bio horovo|a i mnogobrojni Novosa|ani odali po{tu vrlom ~oveku i umetniku, koji se smrtno razboleo u logoru u Ma|arskoj po~etkom Prvog svetskog rata. Mnoge Baji}eve melodije su postale prave narodne omiqene pesme, kao „Jesen sti`e...“ i „Zra~ak viri...“. N. C.

KARLOVA^KIM ULICAMA DEFILOVALE „FI]E”

Maleni automobil za sva vremena Proterani iz Novog Sada, u~esnici “Fi}ijade”, manifestacije koju ~etvrtu godinu za redom organizuje Auto – moto sportski klub “Novi Sad” na{li su u Sremskim Karlovcima svoje mesto pod suncem. Mada sunca ba{ i nije bilo, uz veliko odbravawe okupqenih posmatra~a, ju~e su po Karlova~kim ulicama defilovali, a na velikom parkingu preko puta `elezni~ke stanice polagali ispit spretnosti, voza~i 51 fi}e, {to je rekordni broj u~esnika tog automobilskog skupa.

Bez obzira kojoj kategoriji od tri pripadali i koliko godina imali, primerci ovog kultnog vozila koje se u “Zastavi” proizvodilo od 1955. do 1985. godine, videlo se ju~e, ponos su svojih vlasnika. Najstariji u~esnik ju~era{we “Fi}ijade”je ~etrdeset~etvorogodi{wi “fi}a”, takozvani kontra{, sa vratima koja se otvaraju spreda. On pripada Qubi Gla{evi}u iz Kr~edina, koji ga je kupio pre ~etiri godine i tako doterao da izgleda kao da je upravo iz fabrike iza{ao.

- Prvi automobil bio mi je “fi}a” – ka`e Gla{evi}. – Kupio sam ga 1977. godine, u me|uvremenu prodao i sada sam pod stare dane po`eleo da ga opet imam. Svakodnevno posledwih mesec dana prelazim wime 140 kilometara , na putu do Beograda bez ikakvih problema. Sve je

na wemu originalno. Ulo`io sam u wega 6.800 evra i ne bih ga dao bez 9.000 evra. Prava je atrakcija na putu, stalno me stopiraju, raspituju se o wemu i tra`e da ga kupe. U~estvujem s wima na svakoj ovakvoj manifestaciji i to mi ~ini zadovoqstvo – dodao je Gla{evi}.

Iz velike qubavi prema

“Fi}eku” ju~e se u Sremskim Karlovcima obreo i Radivoje Poqanac iz Nema~ke. Ovo mu je drugi put da u~estvuje na “Fi}ijadi”sa svojim qubimcem, dvadesetogodi{wim fi}om koji , kako ka`e, nikad nije pokisao. Kupio ga je pre deceniju i po, vozi samo po lepom vremenu po Novom Sadu, kada do|e u rod-

ni Ka} na odmor. Osvedo~eni qubiteq starih vozila, koji kod ku}e ima i traktor proizveden 1946. godine, a za slede}u “Fi}ijadu” najavquje dolazak sa primerkom Zastave 750 iz 1966. godine, tako|e, kontra{em.

Svojevrsnu atrakciju ju~e predstavqao je fi}a kabriolet, koji pripada Deda Mrazu, Pavlu Popovi}u ^ejovi}u. ^etrdesetogodi{wi kabriolet u posedu je Pavla Popovi}a tri godine i slu`i mu za posao Deda Mraza koji obavqa posledwih 15 godina. A na velikom parkingu, koji je ju~e slu`io kao poligon za ispit spretnosti, pokazalo se ko, sem {to voli ove oldtajmere, preferira i brzu vo`wu. Iako je akcenat organizatora bio na preciznoj i spretnoj vo`wi, mnogi su iskoristili priliku da stisnu papu~icu za gas i demonstriraju sve kvalitete svojih qubimaca. Kao {to je ju~e me|u u~esnicima “Fi}ijade” bilo vozila razli~itih godi{ta, tako su se i za volanima na{li voza~i s velikim rasponom u godinama. Najstariji je zagazio u devetu deceniju, a bilo je i onih koji tek {to su polo`ili voza~ki ispit, {to samo potvr|uje podatak da za qubav prema fi}ama nema granica.

Z. Ml.

Odvikavawe od pu{ewa Nova radna grupa za odvikavawe od pu{ewa po~iwe rad u ponedeqak u 18 ~asova. Zainteresovani mogu do}i u Centar za preventivne zdravstvene usluge Doma zdravqa “Novi Sad”, Ulica Rumena~ka 102.

Prijavqivawe za poha|awe ove grupe mogu}e je putem telefona 0214790668 i 0648088120 i mejlom cpznovisad@gmail.com.

D. B.

c m y

8

ponedeqak18.oktobar2010.

NOVOSADSKA HRONIKA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Kalina i Nemawa u modi Blizanci Aleksa i Ana - Mirjane Kubice i Du{ana Milanovi}a, Ana i Lara - Danijele Milo{evi} i Slobodana [krbi}a.

Devoj~ice Miqana - Sne`ane i Ladislava Tomi}a, Ma{a - Andrijane i Slobodana Duda{a, Kalina Ivane i Vladimira Hardomeqea, Jana - Violete i Vuka{ina Padrova, Jelena - Sne`ane i Slobodana Trivi}a, Laura Noemi - Liliane @u`ane Feher i Roberta [nejdera, Sofija Dragane i Milana [avrquge, Mia - Sawe i Branislava @egarca, Milica - Kristine Petrovi} i Nikole Jovina, Natalia - Renate i Adriana Komende, Valentina - Marine Hr}anKi{i} i Adriana Ki{i}a, Andrea - Zite i Atile Maracia, Marija - Jelene i Sa{e Jankovi}a, Awa - Ane Hlo`an-Beqi~ke i Mi{ka Beqi~ke, ^arna - Olivere i Miodraga Kokinovi}a, Tara - Jelene i Dejana Prolea, Nina - Ivane i Nenada Nasti}a, Dragana - Anite i Dragana Te{i}a, Isidora - Milice i Milana Simi}a, Ema - Na|e i Miroslava Mosnia, Ivana @eqke i Milana Milovanki}a, Tamara - Marine i Stevana Markova, Petra - Tatjane Pi{kin i Miroslava Bjeleti}a, Isidora - Vladislave i Ninoslava Luki}a, Mireala - Erike i Vedrana Ra{kovi}a, Ma{a - Svetlane Miji} i Milo{a Veki}a, Na|a - Nevene i Marka Nedovi}a, Aleksandra - Milene Ba}ine i Borislava Nolina, Nina - Marijane i Sa{e Stojanovi}, Teodora - Bojane i Vladislava Trajanovskog, Aleksandra - Svetlane i Gorana Kolari}a, Nina - Bojane i Luke Mastikose, Nastasja Tatjane i Radeta Vukeli}a, Mila - Jelene Ko-

sturanove i Dejana Kosturanova, Mila - Jelene i Milana Drobca, \ina - Milane i Rastka Tomi}a, Lena - Dalide i Tihomira Maksi}a, Iskra - Vesne i Dragana Hipika, Milica - Zagorke Pani} i Alena \uri}a, Tara - Marije i Igora Korpa{a, Nikolina - Dragane i Ilije Brdara, Sara - Milene i @elimira Jeki}a, An|elina - Milice i Igora Stoj{i}a, Manuela Olivere Prekpaqaj i Nikole Mu~aja, Mirjana - Biqane i Vase Todori}a, Majda - Zorke i Mladena Brankova, Leona - Kristine Bandi} Talpai i @olta Talpaia, Awa – Milane Stani} i Dejana Pavlovi}a, Dejana - Nade i Dejana Simeunovi}a, Una - Olgice \urovi}-Mi{qu{ i Nenada Miqu{a, Vladana - Milane i Vladimira Laki}a, Gabriela - Milane i Gabora @uwia, Dragana - Mirele i Miqana Dra{ka, Nina - Sowe i Zorana Vlaisavqevi}a, Kalina Jelene i Milo{a Bjelice, Nina - Biqane i Borislava Papi}a, Kalina - Vladislave i Du{ana Povi}a, Iva - Sabine i Blagoja ^egara, An|ela - Milene i Bojana Vu~kovi}a, Ivana - Vesne i Milo{a Mirkova, Teja - Svetlane i Slobodana Petrovi}a, Duwa - Ilinke i Damira Draganova, Sara - Qiqane i Gorana Gvozdi}a, Amela - Qumnije i Biqbiqa Eminia, Jana - Momirke i Milorada Seni}a, Mila - Dragane i Branimira Kozline, Nina - Aleksandre i Vladimira Radi{i}a, Doroteja - \ur|inke i Jovice Carevi}a, An|ela - Svetlane i Zorana Berowe.

Ven~ani Gospava Adamovi} i Jovo Adamovi}, Zora Santra~ i Dragan Santra~, Marica Duki} i An|elko Popi}, Jasmina Kuzmanovi} i Branislav Kele~evi}, Mia Miqkovi} i Dragan \urikin, Jovana Obradovi} i Dejan Grwa-Lazi}, Dragana Jeli} i Sla|an \erti}, Sla|ana Gagi} i Dejan Blagojevi}, Nera Aleksi} i Ogwen-Vid Kele~evi}, Stanislava Savi} i Marko Murga{ki, Aleksandra Stojkovi} i \or|e Petrovi}, Tawa Tumbas i Miroslav Kotaran, Andreja Erdeqan i Radoslav Mijatovi}, Sawa Male{evi} i Goran Karadarevi}, Dragana Stanojevi} i Boris Milija{evi}, Mirjana

Keravica i Bratislav Premovi}, Marija Gruja i Milan Milinovi}, Nikoleta Stefanovi} i Boban Kla~ar, Branislava Ostoji} i Slavoqub Radi}, Sawa Lap~i} i Ratko Mitri}, Sandra Todorov i Ivan Beleslin, Milica Vladisavqevi} i @ivan Peri~in, Sowa Mari} i Sr|an \uli}, Ogwenka Raki} i Sini{a Torwanski, Dejana Arnautovi} i Neboj{a Milakovi}, Miroslava Repi} i Nenad Karla{, Jelena Amiyi} i \or|e Ple}a{, Nada Milovac i Milan Bjelica, Martina Ar{uli} i Borko Vulin, Jelena Jeli} i Bo{ko Popac, Marija Adamovi} i Velimir Matanovi}.

Sveto i Slavica Vukovi} sa }erkom Milicom i novoro|enim Mihajlom

De~aci Luka - Jasne i Vladimira Brkqa~a, Roland Kristine i Rolanda Kucurovskog, Ru Ji - Lili \i i Gao Vei, Stanko - Slavice Segedinski i Stojan Suvajca, Dragan - Dore Kelemen i Dragana Japunxe, Stevan - Sandre Da~i} i Radovana Siv~evi}a, Kristijan - Elvire i Sini{e [itea, Lazar - Helene [panovi} i Branislava Kova~eva, Mihajlo – Mirjane i Miroslava Stojanovskog, Andrija - Kristine i Slobodana Radovi}a, Ivan - Du{anke Vuleti} i @eqka Trifkovi}a, Viktor - Silvije i Atile Tota, Dejan Nata{e i Zdenka Kolara, Du{an - Swe`ane i Branislava Jovanovi}a, \ura| - Jasne Kne`evi} i Jovana Petrovi}a, Pavle - Nikoline i Neboj{e Ili}a, Petar - Daliborke i \or|a Bawca, Nemawa - Jelice i Miroslava Kalawa, Ogwen - Dragane i Milenka Bur~era, Vuk - An|elke i Branka Mla|ana, Nemawa - Milijane i Davora Prani}a, Leo - Ane i Vlada Joki}a, Dejan - Tatjane Todorovi} i Gorana Komleni}a, Nikola - Bojane i Milana Nikoli}a, Slobodan - Sawe Avdi} i Nenada Radina, Filip - Nata{e i Davora Senkovi}a, Dorian - Mirijete i Bedrija Tejecia, Vuk - Mirjane i Igora Ili}a, Nedeqko - Aleksandre i Qubana Mandi}a, Du{an - Branke Maqkovi} i Vladislava Vaqarevi}a, Nemawa - Klaudije ]erimovi} i Milo{a

Alilovi}a, Pavle - Jovane Vlaovi} i Aleksandra Marjanova, Jovan - Milke Anoj~i} i Borisa Kosovca, Mihajlo - Dragane i Milana Stanivukovi}a, Vladimir - Maje i Du{ka Male{evi}a, Luka - Dragane i Nenada Koji}a, Aleks - Julie i Rudolfa Kalapatia, Aron - Elvire Gombar i Petera Bale, Danilo - Aleksandre i Aleksandra Petrovi}a, Mario - Bo`ice Papi} i Bastria Suqe, Uro{ - Jasmine i Dejana Damjanova, Uro{ - Branke i Aleksandra Bogosavqevi}a, Kosta - Vesne i Vladimira Marjanovi}a, Sr|an - Svetlane i Vladimira Todorovi}a, Boris Milice i Vladimira Ivankovi}a, Eli - Ra{ele Daj~ i Nedeqka Jokanovi}a, Adam - Marie i Josipa Antunovi}a, Mateja - Gordane i Sini{e Mitri}a, Ilija - Mirjane Risti}-Miladinov i Zorana Miladinova, Andrej - Vesne i Pera Kova~evi}a, Mihajlo - Jelene i Marka Dujina, Marko - Nikoline i Vladimira Cvetkovi}a, Vuka{in - Dragane Cvijanovi} i Vase Jani}a, David – Ivane i Bojana Ili}a, Luka – Nata{e Ivanovi} i Marka Dokni}a, David - Duwe Pagen i Ivana Stefanovi}a, Danilo - Adrijane i Jovice Ovuke, Bogdan - Dijane i Igora Zeki}a, Jovan - Katarine i Sa{e Marinkova, Branislav - Svetlane i Du{ana Vasiqevi}a, Mihajlo - Jelene i Aleksandra Kesi}a.

Umrli Milojka Mitrovi} ro|. \uri} (1958), Savka Kreji} ro|. Cviji} (1931), Julijana Qu{tina ro|. Dikli} (1913), Branko [e{lija (1937), Sava Bastaja (1957), Jovica Popovi} (1922), Rade ]aji} (1934), Tadija \ekovi} (1939), Milorad Vukoman (1934), Zorka Pavlovi} ro|. Baltovi} (1930), I{tvan Bodor (1940), Irina Kustudi} ro|. Kamenskov (1952), Malina \uri} ro|. Dimov (1951), Dobrila Karanovi} ro|. Stra`me{terov (1924), Joso Vukovi} (1952), Bla`enka Bakter ro|. Martini (1932), Nikola Tili} (1978), Qubomir [a{ina~ki (1950), Ru`ica Milo{evi} ro|. Elesin (1927), Milorad Markovi} (1934), Liza [urjan ro|. Pap (1912), Stevan Mirosavqev (1948), Pavle @igurski (1932), ^edomir Tapavi~ki (1938), Geza Raj{li (1926), Radomir Rai~kovi} (1928), Delinka Govor~in ro|. Lau{evi} (1935), Zdravko Ubiparip (1928), Milorad Ga}inovi} (1946), Zoran Lekov (1970), Leonid Kri~ka (1963), Gojko Pilipovi} (1932), Jo`ef Milinski (1948), Ana Deli} ro|. Plan~ak (1913), Jovan Nedi} (1936), Jo`ef Margit (1946), Marija Kawa ro|. Luka~ (1922), Smiqa Subotin ro|. Nikoleti} (1923), Rajna Zdravkovi} ro|. Milosavqevi} (1924), Dragica Vukojevi} ro|. Mi{kov (1954), Dragutin Mu{icki Slobodan [trtak i Sne`ana Markovi}

(1951), An|a Bjeloglav ro|. Grgurevi} (1934), Du{anka Rado~aj (1937), Elizabeta Horvat ro|. @uqevi} (1931), Pavle Radosavqevi} (1941), Koviqka Kadi} ro|. Stojakovi} (1930), Stevan Pavlov (1944), Branislav Jovanovi} (1956), Aleksandar Ilievski (1934), Quba Tomi} ro|.

Proli} (1937), Mihal Bala` (1926), Karol Vladimir Hrubik (1927), Mihajlo Murga{ki (1942), Ester Vorginc ro|. Varga (1918), Hans Westphal (1933), Marija Papuga ro|. Ujfalu{i (1929), Mom~ilo ^olovi} (1937), Jure Gali} (1923), Mi}o Brankovi} (1931), De`e Ko~maro{ (1934), Desanka Raimovski ro|. Stan (1952), @ivojin Kalu|erski (1927), [andor Tandi (1951), Zorka Mirkov ro|. Dovedan (1945), Geza Po`ar (1951), Vilma Beker-Ga}e{a ro|. Beker (1939), Gordana Sladojevi} ro|. Pilipovi} (1961), Kosana Kalu|erski ro|. Stevanov (1934), Sla|ana Stanojevi} ro|. \or|evi} (1964), Todor Malini} (1934), Nikola Vojnovi} (1945), Miroslav Vukajlov (1930), Aleksandar Kova~ (1940), Du{an Atanackovi} (1928), Desanka Bozejac ro|. Gajinov (1925), ^edomir Radakovi} (1936), Mirjana ]inkulov ro|. Kojdi} (1965), Biserka Blagojevi} ro|. Pauli} (1943), Andra{ Lakato{ (1980), Mladen Kojdi} (1934).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak18.oktobar2010.

9

OBRAZOVANA PRVA GENERACIJA „PRIVATNIH” OPTI^ARA

Pa{}an {kolarcima izo{trio dioptriju Prva privatna Sredwa opti~arska {kola „Pa{}an“ ove godine je ispratila prvu generaciju {kolovanih tehni~ara optike. Trenutno je u toku upis pete generaciju |aka a, kako ka`e vlasnik {kole Sini{a Pa{}an, svi u~enici su odmah po zavr{etku {kolovawa na{li zaposlewe.

- Ovo zanimawe ima budu}nost jer je deficitarno. Na{i u~enici mogu da rade u fabrici za proizvodwu stakala, u opti~arskim radwama, ili u veleprodajama kontaktnih so~iva – rekao je Pa{}an za na{ list.

Polaznici se mogu {kolovati u okviru tri obrazovna profila – mehani~ar optike (tre}i stepen), tehni~ar optike (~etvrti stepen) i opti~ar optometrista (peti stepen). [kolu mogu upisati redovni u~enici po zavr{etku osnovnog {kolovawa, me|utim, otvorena je i za qude koji `ele da se specijalizuju u opti~arskoj delatnosti.

- Program {kolovawa je moj patent, ali i pored toga {to su mi preporu~ivali da ga za{titim, ipak sam odlu~io da dozvolim svima

Foto: S. [u{wevi}

da po ugledu na mene koriste isti sistem. Me|utim, jedini uslov je da sve bude po najvi{im standardima, na istom nivou profesionalizma i kvaliteta pru`enog znawa – ka`e Pa{}an, koji je u {koli pored mladih qudi imao i u~enike duboko u {estoj deceniji `ivota.

Pored teorijskog znawa, u~enici imaju pri-

liku da tokom {kolovawa steknu i prakti~na iskustva u opti~arskim radwama “Pa{}an” a, kako ka`e vlasnik, ovo je jedina {kola tog tipa u Jugoisto~noj Evropi.

Ina~e, Sini{a Pa{}an je zavr{io {kolovawe u Getaldi}evoj {koli za opti~are “Ru|er Bo{kovi}” u Zagrebu. Opti~arskim zanatom bavi se blizu ~etiri decenije a po~etkom oktobra iza{la je i wegova kwiga “Praksa za opti~are – 1. i 2. deo”. Do sada je izdao “Nao~are u slu`bi dobrog vida”, “Teoriju za opti~are”, “Fotografija i fotohemija” i roman prvenac “Amerikanac u Beogradu”. Pored opti~arstva, bavi se i slikarstvom i sportom a, kako je veliki qubiteq pozori{ta, “Amerikanac u Beogradu” je nastao upravo kao pozori{ni komad koji je potom preto~io u roman.

- Ja sam ~ovek kosmopolita, volim da putujem i tako se opu{tam. Struci sam posve}en prvenstveno iz qubavi a novac do|e kao nagrada za ulo`eni trud – ka`e Pa{}an, koji i danas, pored toga {to vodi {kolu, radi u porodi~noj firmi “Optika Pa{}an”.

J. Z.

„DNEVNIK” SAZNAJE: NEDOSTATAK GERONTOLO[KIH KAPACITETA PROBUDIO I PRIVATNI KAPITAL

Novi Sad dobija novi hotel za stare Iz godine u godinu u Novom Sadu se pove}ava broj najstarijih sugra|ana koji ne mogu da brinu sami o sebi ili se ose}aju usamqeno. Wihova deca nemaju vi{e vremena da im posve}uju pa`wu te su stara~ki domovi postali tesni za sve stare qude koji `ele da provode vreme u dru{tvu svoji vr{waka. Zato pri Gerontolo{kim centrima postoje liste ~ekawa a, po svemu sude}i, Novosa|anima je neophodan jo{ jedan stara~ki dom.

Stoga su vlasnici „Elit“ hotela s tri zvezdice Radomir

– Hotel se nalazi na Bulevaru Jovana Du~i}a 35, na Novom nasequ. U wemu uglavnom borave sportisti teniseri, ali ima i drugih gostiju. Ipak, re{ili smo da deo hotela pretvorimo u hotel za stare. U okviru wega bi}e 20 soba, a oni koji tu budu `iveli ima}e poseban ulaz te im drugi gosti ne}e remetiti mir – pri~a Vrawkovi} za na{ list.

Po wegovim re~ima, hotel je kadrovski osposobqen da pru`a takvu uslugu, a ceo program koji su osmislili odnosi se iskqu~ivo na pokretne korisnike.

– Program za najstarije sugra|ane napravqen je u konsultaciji s medicinskim osobqem i u okviru hotela }e 24 sata biti anga`ovane i medicinske sestre. One }e pru`ati stalnu negu i pa`wu, a tako|e }e podse}ati goste na to koje lekove i u ko-

liko sati treba da popiju – ka`e sagovornik, i dodaje da }e uskoro potpisati i ugovor sa Zavodom za hitnu medicinsku pomo}, koji }e, po potrebi, odvoziti stanare hotela do lekara.

Korisnici }e na raspolagawu imati i profesionalne trenere, koji }e s wima u jutarwim satima raditi blagu gimnastiku za razgibavawe, prilago|enu za starije. Tako|e, ima}e i fizioterapeute, ali i nutricioniste u okviru programa za ishranu.

– Imamo na{ restoran, a osim vrhunskih kuvara anga`ujemo i nutricionistu koji }e pa`qivo gledati na energetsku vrednost hrane. Korisnici }e imati doru~ak, ru~ak, ve~eru i u`inu i deset predlo`enih jela svakog dana – isti~e Vrawkovi}.

Tako|e, tu je i zajedni~ka prostorija za dru`ewe, u kojoj }e mo}i da se organizuju razne zabave, poput karaoke-partija i igranki, igrawe {aha, karata… Oni koji budu re{ili da svoju starost provode u “Elitu”, ima}e ultramoderne sobe s internetom, kablovskom televizijom i telefonom. Svaki tre}i dan mewa}e im se posteqina, a ima}e i prawe i peglawe garderobe. U planu su i organizovani izleti za korisnike, te posete kulturnim manifestacijama...

Naravno, jesen `ivota u ovako prijatnom okru`ewu ima i svoju cenu, te }e oni koji budu re{ili da postanu stanovnici ovog novog hotela za stare za to mese~no morati da izdvoje od 750 do 900 evra.

Q. Na.

SINDIKAT PRIPREMA PROTEST NA TRGU SLOBODE

Skup zbog zakona o PIO Gradsko ve}e Saveza samostalnih sindikata Novog Sada 22. oktobra priprema veliki protest u 14 ~asova na Trgu slobode povodom predloga Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu (PIO) za koji ka`e da je lo{, jer pove}ava starosnu granicu za odlazak u penziju i zbog visine penzija za budu}e, ali i sada{we penzionere.

Predvodnik ovog sindikata Drago \oki} ka`e da protest ne organizuju samo zbog ove kako ka`e nakaradne regulative ve} i svega ostalog, misle}i na neredovne i male zarade u privatnom sektru ali i u dr`avnim slu`bama, velike nezaposlenosti i {to privrede u Novom Sadu gotovo i nema. A bez proizvodwe, nagla{ava, ne mo`e se o~ekivati

boqitak, pa je perspekiva gra|ana skoro nikakava bar u naredne dve, tri godine, ako se ni{ta ne promene.

Prema re~ima \oki}a zaposleni su svakodnevno izlo`e-

- U mnogim firmama pogotovo privatizovanim ni nema sindikata, a ukoliko postoji sindikalnim predstavnici su izlo`eni raznoraznim pritiscima.

Zato sada organizujemo protest

Stranci za sindikat \oki} ka`e da problema nema u preduze}ima gde je gazda stranac. Oni uva`avaju sindikat, navodi da su ure|eni odnosi izme|u sindikata i radnika kroz kolektivni ugovor u „Merkatoru“, „Alasu“ u Rakovcu, „Unimentu“ gde je vlasnik na{ ~ovek, ali je kapital doneo iz [vedske. ni raznim pritiscima od strane poslodavca, umawuju im se zarade, preme{taju na druga radna mesta, a umesto kolektivnih ugovora zaposlenima se nude ugovori o radu i pravilnici koje prave poslodavci po svom }efu.

Solomonsko re{ewe za pe{a~ku stazu Plan detaqne regulacije saobra}ajnice Sremski Karlovci Stra`ilovo ponovo je na javnom uvidu. Dokument }e u holu u potkrovqu Magistrata u Karlovcima biti izlo`en do 20. oktobra, a pet dana kasnije zaseda}e Komisija za planove i razmotrili primedbe, ukoliko ih bude.

Predlog plana trebalo bi da se do kraja godine na|e pred odbornicima Skup{tine op{tine.

Plan je prvobitno bio na javnom uvidu od 3. maja do 3. juna i tada su stigle dve primedbe.

Usprotivili su se vlasnici dveju parcela preko kojih je predvi|eno da ide trasa biciklisti~ke i pe{a~ke staze, pa je Komisija za planove odlu~ila da sa Zavodom za za{titu prirode razmotri ponovo sve mogu}nosti da se to izbegne.

Kompromis je ugra|eno u predlog plana a plan je upu}en opet na javni uvid.

U prvobitnoj verziji plana biciklisti~ka i pe{a~ka sta-

za, {irine 2,2, odnosno 2 metra nalaze se s desne strane kolovoza do 1.732 metra puta u smeru Karlovci-Stra`ilovo. Na tom mestu, koje se nalazi na teritoriji Nacionalnog parka „Fru{ka gora“ i podle`e prvom stepenu za{tite, staze „prelaze“ na suprotnu stranu, jer gradwa nije mogu}a u takvom re`imu za{tite.

Projekat je predvideo da staze stotinak metara idu idu uz levu stranu puta, ali to nije odgovaralo vlasnicima parcela preko kojih je trebalo da se prostiru.

Zato je prihva}eno solomonsko re{ewe, koje bi trebalo da bude i jeftinije. Na deonici koja se nalazi u zoni prvog stepena za{tite, bi}e takozvana edukativna staza, napravqena od prirodnih materijala, kojom }e mo}i da idu pe{aci, dok }e biciklisti tih stotinu metara morati da pre|u na kolovoz.

Z. Ml.

Iskqu~ewa struje

Foto: A. Erski

Vrawkovi} i Aleksandar Mojsejev do{li na ideju da od dela ovog ugostiteqskog objekta naprave hotel za stare. Zdawe }e novu delatnost zapo~eti 1. novembra, a osobe koje tu budu boravile ima}e lukuzne sobe i apartmane, saznaje “Dnevnik”.

ZBOG PRIMEDBI VLASNIKA PARCELA OPET NA UVIDU PLAN SAOBRA]AJNICE KA STRA@ILOVU

da radni~ku klasu probudimo iz apatije. Pozivamo ih da do|u na protest, da se prikqu~e i nezaposleni, kao i penzioneri, ~ije organizacije nas podr`avaju.

Po~e}emo i da prikupqamo potpise za peticiju da bi se regulativa zakona o PIO doradi-

la kroz socijalni dijalog, kojeg nema - nagla{ava \oki}, dodaju}i da }e potpisivawe protiv zakona uprili~iti ne samo u na{em gradu ve} i drugim po{to je potrebno stotinu hiqada gra|ana da se potpi{e da bi se u srpskom parlamentu o tome raspravqalo.

Kakav je socijalni dijalog u na{em gradu, \oki} to ilustruje kroz rad Socijalno - ekonomskog saveta.

- Ve} dve godine ~lanovi saveta iz reda sindikata i poslodavaca tra`e od novosadske gradske vlasti da dobiju u Ekonomskom savetu predstavnika izvr{e vlasti, a ne politi~ih partija {to je sada slu~aj. Oni ne mogu da odlu~uju nio~emu dok ne dobiju za to uputstvo od baze, pa to zna~ajno usporava rad Saveta - naveo je \oki}.

Z. Deli}

Novi Sad: od 8 do 10 sati ulice Josifa Marinkovi}a, Petra Drezgi}a, Teodora Mandi}a 1044 i 48-54, trg 23. oktobra i povremeno u pojedinim ulicama Salajke, od 8.30 do 12.30 Ulica Stevana Petrovi}a. Sremska Kamenica: od 8.30 do 11.30 sati deo Popovice kod kafane „^arobwak“ i Mo{ine vile, Grigova~ki put, Ru`in venac, Izvorska ulica, vidikovac do pruge kod vojske, Zeleni venac, Vrbi~ka i ^etinarska ulica, Fru{ko-

gorski put ka Lova~kom domu i ka Mo{inoj vili, ulice Srema~ka, i Zapadna, Vidikovac, od 8 do 13 Artiqevo i deo vikend naseqa Popovica, od 10 do 12 ulice Dr. Ketrin Makfel, Ive Andri}a i Livadska, deo Ulice Sowe Marinkovi} do Povrtarske, NN mre`a kroz krug Partizanskog puta. Veternik: od 8.30 do 12.30 ulice generala Vasi}a od 10 do 35 i @ivorada Petrovi}a od 3 do 45. Susek: od 8.30 do 12.30 sati deo vikend naseqa Koru{ka.

Koncert mladih peva~a Koncert klase solo pevawa redovne profesorice Milice Stojadinovi} odr`a}e se ve~eras od 19.30 sati, u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti u Ulici \ure Jak{i}a 7. Klavirska pratwa bi}e Maja Gruji} i Pamela Ki{.

B. M.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Stasavaju „Klinci od dva metra” Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak zbirke pri~a o odrastawu “Klinci od dva metra”, grupe autora.

Re~ izdava~a: “Autori ove kwige su: Hemingvej, Bucati, Qosa, Nabokov, Outs, Furnel, Saramago, Ginckaj, Atvud, Apdajk, Babeq, Benedeti, Trevor, Smit, Kortasar, Marber, Fuget, Pa}eko. U “Klincima od dva metra“ neprevazi|eni majstori savremene svetske kwi`evnosti pri~aju, svaki na „svoju ruku“, o mukama i lepoti odrastawa, koje po~iwe rano i traje celog `ivota. Wihove pri~e dolaze iz Engleske, Francuske, Rusije, Portugalije, Argentine, Nema~ke, Perua, Poqske, Egipta, Amerike, ^ilea, Jamajke, Urugvaja, Kanade.

Dovoqno daleko da se otisne{ na putovawe i sasvim blizu da se mnogo ne udaqi{ od sebe. Ako voli{ da tra~ari{ i ima{ svoju tajnu, a drugi misle da si crna ovca, ako si ikad ~eznula da bude{

lepa, najlep{a, kao kraqica karnevala, ili jo{ uvek `arko `eli{ da otpliva{ do druge obale kako bi svima pokazao da si najja~i i najboqi, ako sporo zaboravqa{ prvu qubav i te{ko savla|uje{ igre osvete i pra{tawa – ovo je kwiga o tebi“.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

ponedeqak18.oktobar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

c m y

10

DNEVNIK

KI[A NIJE SPRE^ILA KULINARE DA KRAJ BE^EJSKOG RIBWAKA ZGOTOVE OV^ETINU S KUPUSOM

Red kupusa, red mesa i tako do vrha BE^EJ: Entuzujasti „Ribwaka” u sastavu PIK Be~ej zabele`ili su u subotu kulinarski het-trik! Posle uspe{no organizovanih takmi~ewa u kuvawu paprika{a od divqe patke i ribqe ~orbe, na red je stigao Drugi kup u pripremawu ov~etine s kupusom. Bez obzira {to je sipila prava jesewa ki{a, to nije spre~ilo odva`ne kulinare da u atraktivnom ambijentu be~ejskog „Ribwaka” zgotove ovaj specijalitet. Istina, da nije bio ki{ni dan odziv takmi~ara, a pogotovo degustatora sa strane, si-

Delegacija SNP-a s doma}inima

U LOV]ENCU OBELE@ENA 65-GODI[WICA KOLONIZACIJE

Do~ekali nas kao najro|eniji rod LOV]ENAC: Povodom proslave 65 godina od kolonizacije, u Lov}encu je prethodnog vikenda odr`ana manifestacija pod nazivom „Od zavi~aja do zavi~aja” na kojoj je, pored brojnih gostiju iz Srbije, prisustvovalo i nekoliko delegacija iz Crne Gore, a posebnu pa`wu privuklo je prisustvo ambasadora Crne Gore u Srbiji, Igora Jovovi}a.

Gost Lov}en~ana bio je i Sr|an Mili}, predsednik SNP-a, koji rekao da mu je poseta Lov}encu draga iz vi{e razloga.

- Me|u kolonistima koji su pre 65 godina do{li na ovo podnebqe bili su i moji najbli`i ro|aci i ovde sam zbog po{tovawa premu svemu {to su oni pre`iveli tada. Na{ dolazak ovde je istovremeno i odraz odnosa koji SNP ima prema na{im qudima koji `ive ovde, koji su nas do~ekali kao najro|eniji rod. Ovde sada `ive tre}e i ~etvrte generacije kolonista iz Crne Gore koji su do{li pre 65 godina ali veza sa krajem iz kojeg vuku poreklo jo{ uvek je vrlo jaka i to treba da po{tuju

svi u Crnoj Gori - rekao je Mili}.

Prema wegovim re~ima dolazak ~lanova DPS-a kao vladaju}e partije u Crnoj Gori bi na ovakve doga|aje trebalo da bude uobi~ajen, bez obzira na to ko ga organizuje.

- Organizatori iz MZ Lov}enac su uputili pozive u Crnoj Gori svima, a mi u SNP smo smatrali da predsednik partije treba da do|e danas u Lov}enac, dok drugi verovatno ne smatraju da ovom doga|aju i pozivu na{ih qudi odavde ne treba dati takav zna~aj i to je slika dana{we Crne Gore - rekao je Mili}.

Iako je bio najavqen kao gost na sve~anom programu u Lov}encu, gradona~elnik Budve Rajko Kuqa~a, ipak nije do{ao, a nisu do{li ni predstavnici Vlade Crne Gore koji su prethodno najavili dolazak. U subotu u Lov}encu je boravio i Ivica Da~i}, ministar policije u Vladi Srbije koji je sa doma}inima iz MZ Lov}enac obi{ao hram Srpske pravoslavne crkve ~ija je izgradwa pri kraju.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Kako da dresirate svoga zmaja" (18), "Qubav na daqinu" (19.30), "Po~etak" (21.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini", tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP "Fru{ka gora" – "Dodirom kroz pro{lost" (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak "\ura Dani~i}", Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Miroslav Ivana Klajn (1944, ispra}aj) u 9.45 sati, Antun Stjepana Pani} (1927) u 11.15, Milojko Mirka Jari} (1942) u 12, Gordan Stevana Markovi} (1962) u 12.45, Mara Milutina Kico{ev (1927) u 13.30 i Marija Petra Ujdurovi} (1927) u 14.15 ~asova. Na Uspenskom grobqu bi}e sahrawen Vidan Ranka Beloica (1937) u 15 sati. Na Katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawena Qubica Stjepana Vickovi} u 15 ~asova.

Pre dva dana, 15. oktobra, MZ Lov}enac je proslavila i Dan mesta koji se slavi kao uspomena na 15. oktobar 1945. godine kada su prvi kolonisti iz Crne Gore stigli u Lov}enac koji se u to vreme zvao Seki}. Prema re~ima predsednika Saveta MZ Lov}enac Marka Rov~anina u ovom vojvo|anskom mestu Crnogorci `ive u slozi sa svima ve} 65 godina. U petak, prvog dana proslave u Lov}encu je odr`ano takmi~ewe u kuvawu „ra{tana na koqenicu”, tradicionalnog crnogorskog jela, a pored toga publika u Domu kulture je mogla da u`iva u humoristi~koj predstavi „Voz”, pozori{nih amatera iz Sivca koja govori o komi~nim situacijama iz perioda kolonizacije kada su se Crnogorci i starosedeoci Ba~vani susreli po prvi put. Tokom prethodna dva dana posetioci manifestacije „Od zavi~aja do zavi~aja” su mogli da prate i nastupe nekoliko KUD-ova iz okoline, a organizovana su neka sportska takmi~ewa kao i neizbe`no guslarsko ve~e.

N. Perkovi}

Troje najuspe{nijih kulinara be~ejskog takmi~ewa u kuvawu ov~ijeg paprika{a

gurno bi bio daleko ve}i. Ovako, ispod suncobrana, koji su ovoga puta imali ulogu ki{obrana, okupilo se 11 ekipa iz Ba~kog Gradi{ta, @abqa, Novog Sada, Pan~eva, [ajka{a i, naravno, Be~eja, ali vatra se

Miodrag Milo{evi}. Ali, ja najvi{e volim da pripremam pasuq. Letos sam na, uslovno re~eno, Tre}em svetskom prvenstvu u kuvawu pasuqa kraj ~arde „Liman” na Dunavu osvojio epitet vice{ampiona. Ov-

de sam do{ao, kao i moje kolege iz firme, dru`ewa radi.

Bio je tu i poznati lik iz kultne televizijske emisije „5kazawe” Gojko Todorovi} iz [ajka{a, ali je ulogu kuvara u wegovoj ekipi prepustio gabaritnom Pan~evcu Predragu Baki}u. Be~ejac Ivan Kico{ev je s dru{tvom proslavio ro|endan, pa je bilo ~asti vi{e nego obi~no, a kuvar Mika Stoji~i} iz @abqa je morao malo vi{e da se potrudi za ro|endansku trpezu.

Iako broj u~esnika atraktivnog takmi~ewa nije bio veliki, ~etvoro~lani `iri nije imao lak zadatak. Udario majstor na majstora. Ipak, odluka je morala da se donese, a saop{tio je Pera Ba{i}.

Pobedni~ki pehar pripao je jedinoj dami u~esnici takmi~ewa Iboji Seke, koja je kuvala za be~ejsku ekipu „^arli”. Drugo mesto osvojio je jedan od trojice ~lanova novosadskog „Parking servisa” Slobodan Ivkov, koji je pripremio kupus u zemqanom }upu, a na tre}e mesto plasirao se Be~ejac Jano{ Tolo – Ma}ika.

Najte`i posao je bio na kraju, kada je toliko i tako kvalitetno pripremqene hrane trebalo pojesti, a zbog ki{e nije bilo previ{e degustatora.

Ipak, dotaklo se dno svake od jedanaest posuda u kojima se specijalitet opojnog mirisa pripremao.

V. Jankov

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

potpalila ispod devet kotli}a. Gosti iz novosadskog JKP „Parking servis” predstavili su se s tri ekipe, koje su na tri razli~ita na~ina spremili ov~etinu s kupusom. Nenad Vuceqa je to uradio kao i ostali takmi~ari u kotli}u, Miodrag Milo{evi} – Mi{a je zgotovio specijalitet ispod sa~a, a Slobodan Ivkov u zemqanom }upu.

- Red kupusa, red mesa i tako do vrha. To je sva mudrost specijaliteta od davnina, a posle se i prsti poli`u, spremno je pojasnio svoj na~in spremawa

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

PREDLOG RADNE GRUPE OP[TINE RUMA

Da „Beovoz” vozi do Rume RUMA: Zbog interesovawa Rumqana da „Beovoz” saobra}a i do wihovog mesta, predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi} formirao je radnu grupu za saradwu sa Javnim preduze}em „@eleznice Srbije”, koja }e ispitati da li postoje uslovi da „Beovoz” od Batajnice produ`i do Rume. Predsednik radne grupe, ina~e potpredsednik op{tine Ruma Dragan Karda{ ka`e da bi najpre trebalo uraditi remont pruge od stanice Golubinci do Rume.

- To je relacija duga 20,5 kilometara na kojoj sada nije dozvoqena ve}a brzina vozova od 50 kilometara na ~as. Ina~e, ta pruga, na deonici od Batajnice do Golubinaca je remontovana i ostalo je ovih 20,5 kilometara

„Van Gog” svira za dan Op{tine VRBAS: Na Dan op{tine Vrbas, u sredu 20. oktobra, bi}e odr`ana tradicionalna sve~ana sednica Skup{tine op{tine na kojoj }e biti dodeqeno najvi{e op{tinsko priznawe, nagrada „20. oktobar”, koja se tradicionalno dodequje istaknutim pojedincima ili grupama ~iji su rezultati do-

prineli razvoju i afirmaciji vrbaske op{tine. Kao i svake godine, delegacija lokalne samouprave polo`i}e vence na spomenike palim borcima u Drugom svetskom ratu, kao i ratovima na prostoru biv{e SFRJ, a 21. oktobra bi}e uprili~eno sve~ano otkrivawe obnovqenog Spomenika palim borcima Crvene armije na uglu ulica Mar{ala Tita i Ba~ke. Povodom proslave Dana op{tine u sredu uve~e }e u Vrbasu biti odr`an koncert rok-grupe „Van Gog”.

N. P.

da se dovr{i. Kada bi se i to uradilo i linije „Beovoza”, {to mi tra`imo, produ`ile bi do Rume, {to nam iz ovog dela Srema omogu}uje odli~ne veze sa Beogradom - obja{wava Karda{ i dodaje da veliki broj putnika iz Stare Pazove, In|ije i Rume putuje svakodnevno za glavni grad.

- Na ovaj na~in re{ili bi se mnogi problemi |aka, studenata i radnika, a siguran sam da bi i za „@eleznicu Srbije” to bilo isplativo.

Predsednik op{tine Goran Vukovi} ka`e da radna grupa mora brzo da uradi akcioni plan i program rada, jer je `eqa Op{tine da u saradwi sa „@eleznicom Srbije” pomogne br`i razvoj `elezni~kog saobra}aja na podru~ju Srema. S. Bojevi}

[alitra i nafta odr`ale selo JANO[IK: Sa 13 manifasticija tokom ove godine `iteqi sela Jano{ika proslavili su osnivawe sela daleke 1810. godine. Povodom ovog jubileja minule subote je odr`ana zavr{na sve~anost sa sve~anom akademijom i vatrometom u centru sela. Ina~e te daleke 1810. godine prvo naseqe na ovom mestu osnovao je grof Filip [andor sa Ma|arima. Tu je preselio postrojewe za proizvodwu {alitre koja je bila sastojak baruta, sirovina se vadila iz zemqe u okolini ovog mesta. Prvi Slovaci ovde su se doselili 1823. godine iz Kova~ice, Hajdu~ice i drugih mesta, a kasnije i iz okoline grada Mijave u Slova~koj. Osnovna {kola u mestu otvorena je 1857., a evangelisti~ka crkva 1884. Dalekih pedesetih godina minulog veka ovde je prona|ena nafta i to je doprinelo procvatu ovog slova~kog sela.

Folklor Jano{ika

Ansambl KUD-a „Jano{ik” je na pozornici Doma kulture stilizovano, uz izvorni folklor sa igrawem i pevawem, prikazao {ta se sve doga|alo u vremenima doseqavawa Slovaka, te`ak `ivot u starom kraju, ali i u novoj sredini. Preko video bima i kroz

naraciju voditeqa ispri~an je istorijat mesta u minulih 200 godina. Program je zavr{en efektim izvo|ewem himne Slovaka iz dijaspore, potom je u centru bio prelep vatromet. Veseqe se nastavilo po kafi}ima i ku}ama doma}ina.

AUTOPREVOZNIK „NET BUS” SNIZIO CENU PREVOZA DO NOVOG SADA

Jeftinijim kartama protiv divqih taksista ZREWANIN: Divqi taksisti po~eli su da diktiraju cene karata registrovanim prevoznicima u sredwem Banatu. Ne mogav{i ni na koji drugi na~in da iza|e na kraj sa linijskim taksistima, zrewaninsko preduze}e „Net bus” odlu~ilo je da snizi cene autobuskog prevoza na relaciji izme|u Zrewanina i Novog Sada. Od sada }e karta, umesto 350, ko{tati 250 dinara, dok }e je studenti pla}ati 200 dinara. Povratna karta je 400 dinara.

Iz „Net busa” je saop{teno da su se na ovaj korak odlu~ili zbog smawenog broja putnika i nelojalne konkurencije. Jer, mnogi Zrewaninci koriste usluge neregistrovanih taksi prevoznika koji putovawe do Novog Sada napla}uju 300 dinara. A, autobuski prevoz, sa ura~unatom stani~nom uslugom, ko{tao je i do 100 dinara vi{e. Ovo je, ina~e, jedan od prvih konkretnih poteza „Net busa”, relativno novog zrewaninskog preduze}a, u borbi protiv konkurenata.

Dosada{awi jedini sredwobanatski prevoznik - „Autobanat” – pre nekoliko meseci poslovno se udru`io sa „Net busom”, pre svega zbog prevazila`ewa nepovoqne finansijske situacije nastale blokadom ra~una, i sopstvenog konsolidovawa. Dogovoreno je da „Net bus” u narednih {est meseci

APATIN: U doma}instvu @ivka Kurixe psi su preko no}i udavili 15 jednogodi{wih koka nosiqa i pevca. Doma}in je pozvao policiju koja je izvr{ila uvi|aj i Kurixu posavetovala da se obrati komunalnoj inspekciji, jer je {teta velika.

- Ne mogu da shvatim da se psi lutalice ne mogu skloniti sa ulica. Ko }e sada da mi nadoknadi {tetu - pita se Kurixa.

Ovo nije usamqen slu~aj da psi lutalice pusto{e doma}instva koja dr`e doma}e `ivotiwe. Gra|ani koji su tra`ili od{tetu od op{tine su je uglavnom dobijali na sudu. Do sada su najve}e od{tete, vi{e od pola miliona dinara, pla}ene za davqewe ovaca na farmama, pre tri godine.

J. P.

ZAVR[ENA POZORI[NA MANIFESTACIJA U KUMANU

„Maska Laze Tele~kog” Miroslavu @u`i}u

bure, govori o poznatim Bana}anima, glumcima, piscima, nau~nicima, boemima... Miroslavu @ugi}u na sceni su pomogli prijateqi Zoran Rotar i Petar Pavlov iz Pan~eva. Predstavu }e, saznajemo, vi-

11

JUBILEJ JANO[IKA: 200 GODINA OD OSNIVAWA

Psi lutalice udavili petnaest koko{aka

KUMANE: Najvi{e priznawe Pozori{ne manifestacije „Dani Laze Tele~kog”, kojom se `iteqi Kumana se}aju nekada{weg sugra|anina Laze Tele~kog (1839–1873), prve zvezde srpskog glumi{ta, rediteqa i prevodioca – „Maska Laze Tele~kog”, uru~ena je glumcu Ateqea 212 iz Beograda Miroslavu @u`i}u. U obrazlo`ewu nagrade re~eno je da je @u`i} miran ~ovek iz Pan~eva, Bana}anin po ro|ewu i ube|ewu, a glumac po htewu, koji u svakoj ulozi i liku nesebi~no deli s gledaocima iskrenu emociju, du{u i toplo srce.

Sve~anost dodele priznawa u pozori{noj sali Zadru`nog doma, @u`i} je upotpunio zanimqivim igrokazom „Bogu fala {to sam Lala”, u kojem se na duhovit na~in, kroz anegdote, pesmu i zvuke tam-

ponedeqak18.oktobar2010.

deti i Novobe~ejci, na sceni u Domu kulture, u petak, 22. oktobra.

U okviru programa „Dana Laze Tele~kog” pa`wu posetilaca privukla je izlo`ba de~jih lutki i maski od kukuruzovine, koje su sa~inila deca iz osnovnih {kola „Dr \or|e Joanovi}” iz Novog Milo{eva, „Miloje ^ipli}” iz Novog Be~eja i „Stan~i} Milan – U~a” iz Kumana. U mno{tvu prispelih rukotvorina |aka izdvojilo se 25 radova, a rad Andreja Tota iz Kumana osvojio je prvo mesto.

Druga nagrada je pripala Milici Stojkov iz Novog Milo{eva, a tre}a Seleni Neme{ev iz Kumana.

Po odluci Organizacionog odbora, svi u~esnici konkursa nagra|ani su jednom predstavom Narodnog pozori{ta „To{a Jovanovi}” iz Zrewanina.

M. Kiseli~ki

organizuje prevoz u gradskom, prigradskom i me|umesnom saobra}aju sa ve}inom postoje}ih „Autobanatovih” autobusa i 232 preuzeta radnika. „Autobanat” }e, s druge strane, sa mawim brojem radnika odr`avati me|unarodne, turisti~ke i „morske” linije. Istovremeno je Skup{tina grada Zre-

wanina, na sednici odr`anoj devetog septembra, raskinula, pre isteka, ugovor sa „Autobanatom” o prevozu putnika u gradskom i prigradskom saobra}aju. Tu delatnost odbornici su poverili „Net busu”, na odre|en rok - do 120 dana, odnosno do zavr{etka konkursa za izbor najpovoqnijeg prevoznika.

Govore}i o razlozima lo{eg poslovnog stawa u „Autobanatu”, generalni direktor ove firme Goran Agramovi} je upozorio, kao i bezbroj puta do sada, da je smawen priliv novca od prevoza.

- Kada je re~ o prevozu putnika na ovom podru~ju, zabriwava nas sve mawi broj putnika, tako da }emo morati da smawujemo broj linija u prigradskom saobra}aju.

Ve} ni sam ne znam koliko smo puta isticali da je neophodno da se stane na kraj divqim taksistima, ali nema efekta, osim {to autobuski prevoznici, ukqu~uju}i i „Autobanat” gube legalan prihod, na koji se pla}aju svi neophodni doprinosi i porezi – objasnio je Agramovi}. @. Balaban

Povodom jubileja Savet mesne zajednice je za po~asne gra|ane Jano{ika proglasio predsednika Vlade Vojvodine Bojana Pajti}a i gradona~elnika grada Mijave iz Slova~ke Pavela Halabrina. Zahvalnice i diplome dobili su potpredsednica Vlade Vojvodine i predsednica Nacionalnog saveta Slovaka u Srbiji Ana Makanova Tomanova, potpredsednik Skup{tine Vojvodine Martin Zloh ambasador iz Slova~ke u Srbiji i drugi. Pre ove sve~anosti zamenik ambasadora Slova~ke Jan P{enica je u ovda{woj {koli otvorio multimedijalni kabinet, dar iz udru`ewa iz Slova~ke.

Ina~e, predsedniku Saveta MZ Milanu Kotrucu podpredsednica Vlade Vojvodine Ana Makanova Tomanova je uru~ila i ~ek na milion dinara, dar povodom jubileja Jano{ika.

R. Jovanovi}

Pomo} deci PRIGREVICA: Najugru`eniji mali{ani, wih 150, dobilo je ode}u za zimu, koju im je poklonio Mesni odbor Srpske napredne stranke u Prigrevici. Akciju je pomogla i firma „Bimbi” iz Oxaka. Predsednik mesnog odbora SNS Bogdan Mati}-]uta je najavio jo{ nekoliko humanitarni akcija u apatinskoj op{tini.

- Za desetak dana u Sonti }emo tako|e podeliti ode}u za ugro`enu decu. U pripremi je niz huma-

nitarnih koncerata koje }emo odr`ati za na{e sugra|ane kojima je potrebna zdrastvena pomo}. Mi smo do sada ve} imali humanitarne akcije jer na{ osnovni ciq nije da vladamo gra|anima ve} da im pomognemo - rekao je Mati}, podvla~e}i da je to jedina stranka koja je u op{tini ukqu~ila u svoj program himanitarne akcije. J. P.

ULAGAWA U HORGO[ NAKON VI[EDECENIJSKE PAUZE

Mamac za ulaga~e na evropskoj kapiji HORGO[: Industrijski park u Horgo{u }e dobiti neophodnu infrastrukturu, tako da }e vrlo brzo biti na raspolagawu doma}im i inostranim ulaga~ima.

Gradili{te novog industrijskog parka i Doma kulture u Horgo{u, gde je zapo~eta adaptacija i dogradwa, obi{li su zamenik direktora Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine Imre Kern i op{tinski ~elnici Kawi`e. Za projekte u kawi{koj op{tini Fond finansira ili je odobrio projekte vredne preko milijardu dinara, a prema re~ima Kerna me|u prioritetnim ulagawima koja se podr`avaju su razvoj industrijskih parkova, me|u kojima je i ovaj u Horgo{u koji je zna~ajan za budu}i razvoj ovog mesta i kawi{ke op{tine.

- Drugi prioritet Fonda za kapitalna ulagawa je razvoj infrastrukture: puteva, vodovoda i kanalizacije, pre~ista~a otpadnih voda, ali nismo zaboravili ni ostale potrebe gra|ana Vojvodine za one objekte koji su bitni za boqi `ivot u oblasti zdravstva, obrazovawa, kulture i sporta ka`e Kern.

Predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{ napomiwe da }e se industrijski park razvijati na oko 24 hektara, na veoma povoqnoj lokaciji, koja se nalazi nadomak autoputa i drumskog grani~nog prelaza Horgo{, najprometnijoj kapiji Srbije prema Evropskoj uniji. U prvoj fazi asfaltira se oko kilometar saobra}ajnica, koje }e obuhvatiti i jednu horgo{ku ulicu, pravi se fekalna i atmosferska kanalizacija, izgra-

di}e se i trafo stanica. Za prvu fazu industrijskog parka Fond je obezbedio 106 miliona dinara.

On dodaje da se boqa lokacija za industrijski park nije mogla prona}i, gde }e zamajac privrednog razvoja na}i ne samo Horgo{, nego i ostala mesta kawi{ke op{tine.

- O~ekujem da }emo ve} u maju ili junu idu}e godine imati konkretne ulaga~e koji }e ovde mo}i da otvore svoje pogone za privrednu delatnost, pa }e se do}i do novih radnih mesta. Sem ulagawa u undustrijski park intezivirani su radovi na obnovi Doma kulture za {ta je Fond odobrio 102 miliona dinara, tako da se nakon vi{e decenija zna~ajnije ula`e u Horgo{, {to ovo naseqe sa oko 6.000 stanovnika i zaslu`uje - nagla{ava Wila{. M. Mitrovi}

SUBOTICA OBELE@ILA 100 GODINA OD PRVOG LETA IVANA SARI]A

Gradu potreban aerodrom

SUBOTICA: Gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} najavio je, prilikom obele`avawa 100 godina od prvog leta Ivana Sari}a, datuma koji je i zvani~an po~etak vazduhoplovstva u Srbiji, mogu}nost da i Subotica dobije ozbiqan aerodrom. Kako je objasnio tu mogu}nost predvi|a i master plan, ali se prethodno mora napraviti ozbiqan koncept koji ne}e zadovoqavati samo jedan aspekt potreba koje su za Suboti~ane va`ne.

- Ne mo`emo ra~unati samo na privatne letove, za {ta postoji interes jer to nije dovoqno, kao {to ne mo`emo i}i u putni~ki transport bez procene do kojeg nivoa }e to biti isplativo i korisno za ovaj grad.

Dakle, kad sve to sagledamo, zna}emo ho}e li aero-

drom biti na sada{woj lokaciji ili negde drugo - rekao je Vu~ini}.

Tim povodom gradona~elnik je razgovarao sa zamenikom generalnog direktora Direktorata civilnog vazduhoplovstva Srbije Goranom Jovi~i}em i o stawu sada{weg Aero-kluba „Ivan Sari}” na Bikovu, ali i o mogu}nostima obnove ili izgradwe novog aerodroma u okolini Subotice.

Sa{a Vu~ini} rekao je da je suboti~ki aerodrom i ina~e jedan od prioriteta, te da }e zbog toga, zajedno s Direktoratom civilnog vazduhoplovstva, Grad napraviti detaqan koncept s nekoliko nivoa studija vezanim za civilni i transportni saobra}aj.

Z. Romi}

CRNA HRONIKA

ponedeqak18.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

12

U \ENOVI SASTANAK TU@ILA[TVA S ADVOKATIMA OSMORICE PRITVORENIH NAKON UTAKMICE ITALIJA – SRBIJA

Danas odluka o sudbini srpskih navija~a

Divqawe huligana na stadionu u \enovi

U \enovi }e danas biti odr`an sastanak Tu`ila{tva s advokatima odbrane osam srpskih navija~a, koji su uhap{eni u utorak zato {to su izazvali incidente na fudbalskoj utakmici reprezentacija Italije i Srbije u tom gradu.

Navija~i bi, po sporazumu o priznawu krivice, mogli dobiti kaznu od dve godine zatvora i odmah zatim biti proterani iz Italije. No, ukoliko sudija odbije taj sporazum, navija~ima preti ~etiri godine zatvora, a kazna bi mogla biti i uve}ana zbog ote`avaju}ih okolnosti pod kojima je krivi~no delo izvr{eno, javila je italijanska novinska agencija ANSA. U petak je saslu{ana prva grupa od ~etiri navija~a, s vo|om Ivanom Bogdanovim na ~elu, posle ~ega im je produ`en pritvor. Navija~i su se pred sudom branili da im ciq nije bio izazivawe

NAKON [TO JE APELACIONI SUD PONI[TIO PRESUDU SPECIJALNOG SUDA

Ponovo o oduzimawu ku}e Ulemeku Specijalni sud u Beogradu danas }e ponovo, po nalogu Apelacionog suda, raspravqati o zahtevu Tu`ila{tva za organizovani kriminal da se biv{em komadantu Jedinice za specijalne operacije Miloradu Ulemeku Legiji oduzme deo ku}e na Ceraku.

Apelacioni sud u Beogradu usvojio je `albu Ulemekovog punomo}nika i ukinuo presudu o trajnom oduzimawu stana u ku}i na Ceraku od Ulemeka, nalo`iv{i novu raspravu, jer je zakqu~io da pored bitnih povreda odredbi krivi~nog postupka, presuda sadr`i nerazumqivu izreku i nepotpuno utvr|eno ~iweni~no stawe.

Ukinutu presudu doneo je sudija Specijalnog suda Velimir Lazovi} 20. maja ove godine po{to je Ulemek s vi{e presuda pravosna`no osu|en na 40 godina zatvora, a nedavno je i upu}en na izdr`a-

vawe kazne u Specijalni zatvor u Po`arevcu.

Tu`ila{tvo tra`i da se Ulemeku oduzme stan u ku}i na Ceraku od oko 178 kvadratnih metara jer smatra da nije ste~en legalnim prihodima. Tu`ila{tvo smatra da je Ulemek nekretninu kupio novcem proisteklim iz niza krivi~nih dela, najve}im delom od otkupa od otmica koje je vr{io „zemunski klan“.

Ulemekova odbrana u celosti je osporavala zahtev Tu`ila{tva za trajno oduzimawe stana u ku}i u Ulici Ilije Stojadinovi}a 87 na Ceraku, tvrde}i da su sva krivi~na dela za koja je osu|en izvr{ena posle kupovine spornog stana. Ulemek i wegov branilac su tvrdili da mu je stan kupila Slu`ba dr`avne bezbednosti u kojoj je radio 1998, novcem od Savezne uprave carina.

(Tanjug)

I[TVAN PASTOR I TROJICA AKTIVISTA SVM-a PODNELI PRIVATNU KRIVI^NU PRIJAVU PROTIV POLICAJCA ZORANA KIZI]A

Uniformisano nasiqe ne sme ostati neka`weno Predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor, zajedno s jo{ tri osobe koje se smatraju o{te}enim, podneo je ju~e privatnu krivi~nu prijavu protiv suboti~kog policijca Zorana Kizi}a. Povod za privatnu tu`bu je re{ewe osnovnog javnog tu`ioca Branislava Rankova o odbacivawu ranije podnete krivi~ne prijave zbog toga {to se, kako se navodi u pisanoj informaciji koju smo dobili iz Osnovnog javnog tu`ila{tva, u radwama prijavqenog nisu stekli svi bitni elementi bi}a citiranog krivi~nog dela niti drugog krivi~nog dela koje se goni po slu`benoj du`nosti.

I{tvan Pastor u izjavi za „Dnevnik“ ka`e kako je veoma iznena|en odlukom za koju smatra da je vrlo problemati~na.

– Radwa policajca u uniformi, koja se gra|aninu ispoqava u izgovarawu re~enice da bi bilo dobro staviti ga uza zid i streqati, mislim da se mo`e tuma~iti svakako, ali ne i kao radwa koja nema elemente krivi~nog dela – ka`e I{tvan Pastor.

Re~ je, podsetimo, o doga|aju od 10. avgusta ove godine kada su, po tvrdwama trojice aktivista SVM-a, dok su lepili plakate za najavu proslave Sent I{tvana, pri{la dvojica policajaca, od kojih im je jedan pretio streqawem.

Savez vojvo|anskih Ma|ara je odmah reagovao tako {to je podneo krivi~nu prijavu protiv N. N. osoba, da bi, nakon informacije iz Osnovnog javnog tu`ila{tva jedan od wih bio identifikovan pod imenom Zoran Kizi}.

– Smatramo nezamislivim da ~ovek u policijskoj uniformi, koji treba da spre~ava nasiqe, bude nosilac nasiqa i da to mo`e pro}i neka`weno. Stav

osnovnog javnog tu`ioca do`ivqavamo kao izuzetno problemati~an, pa ~ak i cini~an – ka`e predsednik SVM-a.

Zbog toga je, kako je naveo, zajedno s trojicom mladi}a, podneo privatnu krivi~nu prijavu istom sudu, tra`e}i od wega do sprovede postupak i utvrdi da u navedenom doga|aju ima elemenata koji ispuwavaju elemente krivi~nog dela koje se goni po slu`benoj du`nosti, te da, u skladu s tim, preduzmu odgovaraju}e radwe.

– Smatramo da to nije va`no samo zbog tog doga|aja od 10. avgusta, iako ni to nije za zanemariti, nego da je ovo posebno va`no, naro~ito ako imamo u vidu sve ono {to se u nedequ dogodilo u Beogradu, sve ono {to se u \enovi doga|alo pre nekoliko dana ili svirepo ubistvo devoj~ice u Subotici. Zbog toga smatramo da su ugro`en javni red i mir te da je potpuno nedopustivo da po~inioci ovakvih radwi pro|u potpuno neka`weno i da ne budu pozvani na odgovornost. Ponajvi{e mislimo da je to stra{no kada je re~ o uniformisanoj osobi kojoj je posao i poziv da pazi na gra|ane – zakqu~uje predsednik SVM-a.

Za razliku od Osnovnog javnog tu`ila{tva, koje je re{ewe o odbacivawu krivi~ne prijave donelo jo{ 27. septembra, u suboti~koj policiji jo{ nije zavr{en disciplinski postupak protiv dvojice policajaca. Kako smo uspeli da saznamo iz dobro obave{tenog izvora, koji, naravno, `eli da ostane anoniman, ni tamo u dosada{wem toku nisu ustanovqeni elementi krivi~nog dela, a najte`e posledice koje }e, eventualno, wihovi radnici snositi, bi}e nov~ane kazne, tj. umawewe plata.

Z. R.

nereda na stadionu, ve} da je wihov protest bio usmeren protiv Fudbalskog saveza Srbije.

U subotu su saslu{ana preostala ~etvorica navija~a, kojima je tako|e produ`en pritvor, navela je ANSA. Goran Stani} (30), koji se tereti za pru`awe otpora prilikom hap{ewa, rekao je pred sudom da nije ni{ta uradio, ve} da je bio napadnut i da ima dve povrede na telu, od kojih je jedna na glavi. Nenad Radovi} (20) je kazao da nema nikakve veze s incidentima na utakmici, da ne poznaje vo|u navija~a Ivana Bogdanova i da nije pripadnik nijedne organizovane navija~ke grupe. Wih dvojica su sudiji rekli da su im u zatvoru „Marasi“, gde se nalaze, pretili albanski zatvorenici i da zbog toga tra`e da budu preme{teni u drugi zatvor.

(Tanjug)

TEMA „DNEVNIKA”

Zatvor „Marasi”

YEPAREWE U GRADSKOM PREVOZU

Qudi, nema mi nov~anika!

– Nije ba{ lako pratiti i uhvaizxeparen mladi} od 20-30 godina okupqaju na bulevarima kod ovih woj se posle izgubio svaki trag i titi xeparo{e na delu, naro~ito jer u tim slu~ajevima mo`e do}i {to ~uvaju slobodne parkinge i verujemo da su oni ponovo u inozato {to nas iz policije veoma do fizi~kog razra~unavawa. zajedno duvaju lepak. Ranije je bistranstvu. Te{ko ih je bilo otdobro poznaju jer su bili vi{e puJoji} nagla{ava da je u trendu lo rumunskih xeparo{a koji su kriti jer se nisu mogli uo~iti u ta u slu`benim prostorijama. xeparewe na samim vratima, nakoristili `ilete da bi do{li do gu`vama, po stajali{tima i sli~Moramo se kriti od wih da nas ne ro~ito predwim, pri ulasku u nov~anika, sad wih vi{e nema – nim mestima. Tipovali su starije bi uo~ili. Jeste da imamo osobe u bankama. Stajali bi u rewihov foto-album, ali i du s priznanicama i uplatnicama oni imaju fotografsko iza wih dok su podizali penzije, a pam}ewe. Jednom kad vide potom su i{li za wima i xeparinovog kolegu koji nam je li ih u liftu. U se}awu je tako|e na ispomo}i, bukvalno ga i slu~aj kad je poznati xeparo{ zagledaju da bi ga {to boiznajmqivao „vespu“ za xeparweqe upamtili i kasnije ga wa. On je ulazio u gradski autona vreme primetili – kabus, a saradnik je upravqao moto`e za „Dnevnik“ Milan rom i ~im ovaj iza|e s plenom, seJoji} iz grupe za suzbijada na vespu, pa gas. Nije ih bilo we xepnih kra|a u novoba{ lako uhvatiti. Spojili smo sadskoj Policijskoj upraim vi{e krivi~nih prijava, provi. On napomiwe da se gocesuirani su. tovo sve xepne kra|e odJoji} apeluje na gra|ane da buvijaju u gradskim autobudu pa`qiviji na stajali{tima i sima zahvaquju}i velida ne vade nov~anik u gu`vi, ve} kim gu`vama. da na vreme izvade pokaznu kartu – Obi~no xeparo{i odili pare da ne pokazali gde ga lu~e bukvalno u hodu {ta ostavqaju. Prilika za tipovawe }e i gde }e da rade. Oni na para je i kupovina robe u trafitu vrste kra|e gledaju kao ci, nakon ~ega se tako|e ostavqa na zanimawe. Spontani su nov~anik i prikazuje ta~no u koju u poslu. Sretnu se i, bez Yeparewe naj~e{}e na predwim vratima autobusa pregradu torbe ili koji xep. prethodnog i preciznog dogovora, autobus, jer je tu gu`va zbog plaUpravo u prvoj fazi idu za gu`vom bez obzira na broj }awa karte i pokazivawa legitikra|e treba prona}i linije. Ina~e, sve re|e rade u macije. nov~anik kod ~oveka. grupama, vaqda i oni imaju neku – Xeparo{ izvu~e nov~anik @rtva se ne bira nasusvoju ra~unicu. Ako u autobus u|e pre nego {to `rtva u|e u autobus. mice. Bilo bi dobro ~etvoro neurednih i na neki jo{ Kradqivac ostaje, a `rtva odlaodvojiti pokaznu legina~in prepoznatqivih, upadqivi zi, ali bez para. Ima, dakako, i timaciju od para, savesu i ne prolaze u poslu – objaxeparawa u vo`wi i prilikom tuje on. {wava Joji}. – Heroinski zaviizlaska. Za to je potrebna ve{ti– Tako|e, apelujem na snici, kojih je me|u wima mnogo, na, ali kumuje i neopreznost gragra|ane da ne nose PIN rade bez neke logike, idu gradom |ana. „Zidawe“ je po wihovom kodove uz platne kartii gde god vide priliku ili ne~iju `argonu tehnika u kojoj jedan xece, ma gde da su zapisanepa`wu, poku{a}e da je iskoriparo{ gura s kontrastrane dok ni, jer prilikom kra|e ste. Na primer, ukra{}e viski u drugi s otpozadi izvla~i nov~anov~anika bivaju o{teradwi ili ne{to s pija~ne tezge. nik. Tako se odvra}a pa`wa gra}eni i dizawem novca s Svestarani su i nisu iskqu~ivo |ana, a i ta{na po~ne da klam}e. ra~una na bankomatu, orijentisani na „osnovno zaniPri tome se gubi ose}aj za te`i{to neretko iza|e na mawe“. Kad im napi{emo vi{e nu torbe jer `rtva naj~e{}e ve}u {tetu od para u krivi~nih prijava, primire se, obra}a pa`wu na tog ko ga gura i nov~aniku. Lopovi odpre|u na kra|u oluka ili ne~eg to je iritira, a izgredniku je domah prona|u ~etiri cidrugog. [araju. voqan sekund ili dva. Ranije su se fre, znaju o ~emu je re~ Na{ sagovornik napomiwe da xeparili mobilni telefoni, ali i u roku od pet minuta se vozilima gradskog prevoza vi{e ne u zna~ajnom broju. To je su na bankomatu, narokrade „suv“ ke{ i kartice u novamo`da zbog wihove niske cene ~ito onom koji nema vi~anicima. ili su izgrednici svesni toga da deo-nadzor, ili kameru – Ne pada im na pamet da kasniim je lako u}i u trag. na wemu pokriju rukom – Nov~anik za tren oka nestane iz ta{ne je ubace dokumenta u ne~iju poka`e Joji}. – De{ava se Na{ sagovornik ka`e da se pro{tu, bez gri`e savesti su, a jedipri~a on. – Imali smo neuobi~ada gra|ani vide kra|u, a ne}e da fil xeparo{a te{ko mo`e defini im ciq da se posle kra|e {to jen slu~aj prilikom rasvetqavaupozore `rtvu iz straha, ali trenisati. Stari su od 14 do 60 godina pre re{e nov~anika jer im je to wa serije xepnih kra|a po liftobalo bi da nam odmah jave za to i i nema pravila za pol i godine, veza s krivi~nim delom. Ve}inom vima. Identifikovali smo dva skrenu nam pa`wu. Svaki dan smo ali svi do jednog su povratnici. su `rtve `ene, koje naj~e{}e i – Ve}inom su lopovi me{tani, deteta od 12 i 14 godina i wihovu na terenu. Hvatamo ih na delu i idu u kupovinu, i starije osobe skoro nismo imali gostovawa sa majku, koji su prethodno deportoretko kad imamo {ture dokaze. bez obzira na pol. Biraju koga }e strane. Ima ih ~ak dosta koji vani iz Nema~ke. Napisali smo Mi svoj posao odradimo. Ostalo xepariti. Retko se dogodilo da je prebivaju na Podbari. Oni se protiv majke krivi~nu prijavu, a je na sudu.

M. Vuja~i}

RE[EWE KRIZE U PRAVOSU\U SE NE NAZIRE

Sudska administracija i daqe {trajkuje [trajk sudske administracije se nastavqa, a rad je obustavilo vi{e od 11.000 radnika, ka`u u Sindikatu pravosu|a Srbije.

Me|utim, nastavka pregovora s Ministarstvom pravde za sada nema, pa se re{ewe problema jo{ uvek ne nazire. Posledice {trajka tek }e se ra~unati, a za sada najvi{e problema imaju obi~ni gra|ani.

Dok traje {trajk sudske administracije kako tvrde u sindikatu, nema overe dokumenata, nema podno{ewa zahteva, nema brakorazvodnih parnica, ostavinskih

rasprava, ne sudi se za kra|u i sli~na dela. Sve sudske slu`be de`uraju, ali rade samo hitne predmete i hitna su|ewa, posebno ako se radi o porodi~nom nasiqu ili deci ili su|ewima koja su pred zastarevawem. Sindikalci su svesni problema koje prouzrokuju gra|anima, ali ka`u da je „dogorelo do noktiju“. „Moraju gra|ani da znaju da nas oni malo vrednuju, odnosno vrednuju nas onoliko koliko nas pla}aju, a to je veoma malo.

Podseti}u vas da su nam plate zamrznute od 2006. godine i ta-

da je na{a plata iznosila bila od 150 do 250 evra, a sada je 120 do 180 evra“, obja{wava Sla|anka Milo{evi}, iz sindikata pravosu|a.

Ionako delimi~no umrtvqenu sitaciju na tr`i{tu nekretnina potpuno je zaustavio {trajk sudske administracije. „Mi ne mo`emo da zavr{imo ni{ta. Qudi su prinu|eni da vrate kapare, qudi koji su poku{ali da do|u do nekog kredita i usred nekog postupka su, ne mogu da zatra`e od banke ni{ta, jer za sve je potreban overen ugovor u

sudu“, ka`e direktorka agencije za nekretnine „Alka“ Katarina Lazarevi}.

Re{ewe krize u pravosu|u se ne nazire. Ranije ponude dr`ave sindikat je odbio, a zbog nemogu}nosti da na|u zajedni~ki jezik, sindikalci najavquju da }e se obratiti i za{titniku gra|ana, ali i evropskom udru`ewu sindikata, kako bi posredovali u pronala`ewu re{ewa. Do pronalaska re{ewa redovi ispred sudskih {altera mogli bi da postanu preduga~ki kada sudovi po~nu da rade u punom sastavu.

(B92)

DRU[TVO

DNEVNIK DOPRINOS DR DARKA REBE MI[QEWU VOJVO\ANSKIH ULICA

Nove vrednosti u kolevci socijalnog `ivota "Vojvo|anske ulice posledwih decenija 20. veka pretrpele su izvesne transformacije, koje su ~esto devastirale wihove tradicionalne kulturne kvalitete, samim tim i wihov prepoznatqiv pejza`.

Ostvarewa modernog urbanizma olako su ' zanemarila' utvr|ene vrednosti ulica ovog regiona, kao na primer razmeru, zbog ~ega su one u novim delovima naseqa poprimile dimenzije koje nisu u skladu s nasle|em, a ni s drugim aspektima... Me|utim, na kraju 20. veka javqaju se tendencije mi{qewa ulice, pa i vojvo|anske, u koordinaciji s wenom tradicijom, kulturom wenog stanovni{tva, ne u pravcu povratka pro{lom, nego ka preispitivawu 'zaboravqenih' i prisutnih principa, i wihova transformacija primerena novim vremenima i potrebama. Ponovno osvajawe 'mere' ostaje posledwa nada da se izbegne gubitak svakog kulturnog (urbanog) identiteta...", konstatuje dr Darko Reba u svojoj kwizi "Ulica – element

Novom Sadu Zmaj Jovina, Pa{i}eva i Bulevar oslobo|ewa, u Zrewaninu Kraqa Aleksandra i Gimnazijska, u Apatinu Srpskih vladara, u Sremskoj Mitrovici ]ire Mileki}a i u Kuli Lewinova ulica.

– Mnoge ulice vojvo|anskih gradova promenile su se u ovih 10 godina, dobile novi tretman i karakter, prestala je tendencija {irewa gradova na neke povr{ine, a radi se urbana rekonstrukcija, zato {to gradovi treba da budu na malim pe{a~kim distancama, da se {to mawe koristi privatni saobra}aj a {to vi{e {eta. Primetna je velika tendencija zatvarawa glavnih ulica za saobra}aj, jer u vojvo|anskom regionu ulica oduvek bila i ostala "kolevka" socijalnog `ivota- ka`e za "Dnevnik" dr Darko Reba. – U Novom Sadu, recimo, ne}emo da pravimo jo{ blokova na Novom nasequ, nego }emo nekim malim intervencijama da poku{amo da zgusnemo, naravno, s merom, tu urbanu strukturu. Moj profesor Ranko Radovi} uvek je isticao da

ponedeqak18.oktobar2010.

13

MESEC PRAVILNE ISHRANE

Pothrawenost i gojaznost ugro`avaju zdravqe Po podacima Istra`ivawa zdravqa je informisawe naj{ire populacije, a stanovnika Republike Srbije iz 2006. posebno dece i mladih, kao i sticawe godine, u na{oj zemqi je 2,3 odsto staznawa, formirawe ispravnih stavova i novnika u populaciji odraslih pothrapona{awa pojedinaca u vezi sa zdravqem weno, 7,8 odsto je umereno pothraweno i i pravilnim navikama u ishrani. ima 6,2 odsto pothrawene dece i adoleInstitut za javno zdravqe Vojvodine scenata. Po podacima Resprove{}e niz aktivnosti publi~kog zavoda za statipovodom Meseca pravilne stiku, oko 720.000 qudi u ishrane, a zna~ajnim delom Za prose~nog Srbiji `ivi ispod grani- Novosa|anina moglo se sprovodi pod pokrovice siroma{tva, a po podateqstvom Gradske uprave bi se re}i da je cima Crvenog krsta Srbiza zdravstvo Novog Sada. sklon gojaznosti, je, broj korisnika narodTako je sproveden konkurs pu{a~ je, voli da nih kuhiwa stalno se poveza likovni rad za decu }ava. Od 30.390 obroka kopred{kolskog uzrasta i lipopije alkoholno ji se dnevno spreme u sekovni rad i literarni sapi}e gotovo damdeset narodnih kuhiwa stav za decu osnovno{kolsvakodnevno, ima skog uzrasta na temu "Prau Srbiji, 6.000 je za decu. U povi{en krvni ovaj broj nije ura~unat Bevilna ishrana i zdravqe" i ograd, gde se sprema sedam pritisak i povi{en "Ujediweni u borbi protiv hiqada obroka dnevno. nivo {e}era u krvi gladi". Pripremqeno je Najugro`eniji su osobe zdravstveno-vaspitno sredstarije od 65 godina i deca stvo, visinomer, koji }e, do 14 godina. Me|u siroma{nima je zajedno s prate}im edukativnim 150.000 dece {kolskog uzrasta. materijalom i kreativnom radiS ovakvim podacima obele`avamo onicom, biti distribuiran deci ovogodi{wu nacionalnu kampawu "Oku novosadskim osnovnim {kolatobar – mesec pravilne ishrane", ustama i vrti}ima. Organizova}e se novqenu od Ministarstva zdravqa Repui edukativni skupovi za zdravblike Srbije, a koja se realizuje od 2001. stvene radnike, vaspita~e, kuvagodine. Kampawa je usmerena na edukacirice i servirke iz osnovnih ju stanovni{tva o pravilnoj ishrani, {kola na teritoriji Novog Sakao jednom od najzna~ajnijih faktora u da. prevenciji hroni~nih nezaraznih boleDa je ovakva kampawa na{em sti. Ciq aktivnosti u okviru kampawe stanovni{tvu preko potrebna

govore i podaci da je zdravqe stanovni{tva Vojvodine ve} ugro`eno nepravilnom ishranom. Za prose~nog Novosa|anina moglo bi se re}i da je sklon gojaznosti, pu{a~ je, voli da popije alkoholno pi}e gotovo svakodnevno, ima povi{en krvni pritisak i povi{en nivo {e}era u krvi. Kao namaz na hleb 58 odsto koristi margarin, a vi{e od 25 odsto koristi puter, pavlaku ili krem-sir, a 2,2 odsto na hleb voli da nama`e mast. Najve}i broj gra|ana dnevno popije jednu {oqu mleka i pojede dnevno 200 grama hleba. ^varke i slaninu povremeno jede gotovo 80 odsto Novosa|ana. Ovi podaci mogli bi se odnositi i na stanovni{tvo cele Vojvodine, pa i Srbije, jer su `ivotne navike na{ih qudi veoma sli~ne.

Posebnu pa`wu vaqa pokloniti ishrani dece jer istra`ivawa govore da je naspram pothrawenosti gojaznost tako|e veoma zastupqena u Srbiji.

J. Barbuzan

Ako ni{ta ne upali – salo pod no` strukture i identiteta". Objavqena ove godine, kwiga (bogato ilustrovana fotografijama, crte`ima, arhitektonskim i urbanisti~kim dokumentima) je bazirana na autorovoj magistarskoj tezi, ra|enoj od 1996. do 2001, pod mentorstvom na{eg arhitekte svetskog glasa, utemeqiva~a Novosadske {kole arhitekture, akademika Ranka Radovi}a.

Kwiga doc. dr Darka Rebe, direktora Departmana za arhitekturu i urbanizam novosadskog Fakulteta tehni~kih nauka, bavi se istra`ivawem ulice kao funkcio-

smo mi zemqa proma{enih {ansi.

Imali smo {ansu da tom velikom gra|evinskom izgradwom napravimo prijatne prostore, ulice, trgove.., me|utim, propustili smo tu priliku, nisu dobro prostudirani popre~ni profili ulica koji su, u stvari, kqu~ urbanizma. To je taj javni otvoreni prostor i relacije izme|u objekata. Ako se ta~no prostudiraju, onda ima mesta i za zelenilo i za neki miruju}i saobra}aj.

U Novom Sadu su ostali potpuno isti popre~ni profili na mestima gde je bila individualna gradwa a sad kad je kolektivna. Popre~ni

Bulevar kao izlo`ba novosadske arhitekture – Bulevar oslobo|ewa meni li~i na retrospektivnu izlo`bu novosadske arhitekture u drugoj polovini 20. veka, od {ezdesetih godina pa sad s ovim najnovijim objektima, druga~ijim po karakteru. Taj bulevar jeste veliki i socijalni i saobra}ajni potes i ima neku svoju energiju, ima qudi na wemu, naro~ito u onim delovima koji imaju aktivna prizemqa. Ulica ima dve funkcije, socijalnu i saobra}ajnu, one se ba{ ne trpe mnogo, ali se mogu kombinovati. Bulevar je vi{e saobra}ajna komunikacija, me|utim, poznato je koliko su u nekom socijalnom smislu zna~ajni lokali i programi koji se nalaze na wemu – konstatuje dr Darko Reba, i ukazuje na to da, u socijalnom smislu, ovaj "moderni urbani prospekt" tek treba da izgradi i oblikuje pravu fizionomiju i karakter, isti~u}i da ovaj prospekt ima potencijalnu vitalnost da se skladno transformi{e i dogra|uje svoj prostor. – Urbanizam je, tako je govorio profesor Radovi}, vremenski posao jer se radi decenijama, i ne mo`emo o~ekivati neke brze zavr{etke, a mislim da to i ne treba. Novi Sad ima tu sre}u {to ima neke prostore koji su ostali neizgra|eni, recimo, u okolini "Spensa". Da li }e to realizovati ova ili neke druge generacije, vide}e se, ali to je veliki potencijal. nalnog, socijalnog i ambijentalnog elementa grada, a posebno istra`ivawem identiteta i kriti~kom valorizacijom osam ulica centralnih podru~ja pet vojvo|anskih gradova - Novog Sada, Zrewanina, Sremske Mitrovice, Apatina i Kule. Kako sam autor isti~e, ovo delo predvi|eno je "da bude skromni doprinos temi mi{qewa vojvo|anskih ulica, ali i ulica svih drugih regiona i podnebqa, u ciqu preispitivawa wihovih socijalnih, tradicionalnih, kulturnih, duhovnih itd. vrednosti, jer su one najva`niji otvoreni – `ivotni prostori grada". Reba uo~ava i ispituje kvalitet i vrednosti, ali i nedostatke tih ulica, sagledava i otkriva wihove potencijale "sve zbog adekvatne integracije izgra|ene strukture i otvorenih prostora naseqa u jedinstven humani i harmoni~ni sistem". Zato je ova kwiga i svojevrsno stru~no i precizno "uputstvo" za budu}e poteze u urbanisti~koj praksi. Analizirane su uglavnom ulice koje ~ine najva`nije linearne potese naseqa: u

profil nije pretrpeo nikakve izmene i to su sad boqke koje mu~e sve te nove ulice i prostore. Tek ponegde nije napravqen takav propust.

Bio sam jako sre}an kad se na Novoj Detelinari, prvi put posle ne znam koliko godina, na{la i jedna pe{a~ka ulica izme|u dva bloka. Kao da ne poznajemo tipologiju pe{a~kih ulica u novim delovima grada.

Za{to ne bi mogla neka pe{a~ka ulica da bude i na limanima, na Novom nasequ, svuda...?

Po Darku Rebi, glavna tema kojom Novi Sad treba da se bavi je decentralizacija, da se formiraju novi trgovi, i to ne samo u centru nego i u delovima grada prete`no namewenim stanovawu. Nagla{avaju}i da je na fakultetu zabrawen termin "stambeno naseqe", po{to naseqa treba da predstavqaju male gradove i imaju sve obrazovne, zdravstvene i kulturne sadr`aje i programe potrebne qudima koji tu `ive, on isti~e da, sre}om, neka od novosadskih "stambenih naseqa" pru`aju mogu}nost za intervencije.

V. ^eki}

– U Klini~kom centru Srbije (KCS) gojaznost }e biti le~ena hiru{ki u slu~ajevima kada druge metode ne daju rezultate a prekomerna te`ina ugro`ava zdravqe i `ivot pacijenta – izjavio je ju~e direktor Multidisciplinarnog centra za le~ewe gojaznosti KCS-a Dragan Mici} koji je i inicirao wegovo otvarawe. – Gojaznost je ozbiqan zdravstveni problem. Po podacima Ministarstva zdravqa, u Srbiji je 18 odsto populacije gojazno, a jo{ 33 odsto ima prekomernu te`inu. Epidemija gojaznosti zapo~ela je osamdesetih godina pro{log veka, a podaci za na{u zemqu ne razlikuju se mnogo od susednih evropskih zemaqa.

Mici} je predsednik srpske Asocojacije za spre~avawe gojaznosti u okviru Evropske asocijacije, koja je, suo~ena s posledicama gojaznosti po zdravqe nacija, inicirala le~ewe i utvrdila kriterijume koje zdravstveni centar treba da is-

puwava da bi le~ewe gojaznosti bilo efikasno.

– Centar se bazi~no sastoji od nutricionista, endokrinologa, psihijatara, psihologa i barijatrijskih hirurga. Po potrebi se konsultuju geneti~ari, specijalisti za hormonske analize, rendgenolozi. Nije potrebno da sve bude pod jednim krovom, ali pokazalo se efikasnim da bude u okviru jednog klini~kog centra – naveo je Mici}, i dodao da je za le~ewe obavezan uput mati~nog lekara, jer je "lekar primarne zdravstvene za{tite prvi u nizu koji pokre}e zdravstvenu za{titu, on mora da prepozna rizike kod pacijenta".

– Nameravamo da le~imo qude ~iji je indeks telesne mase preko 35 i spadaju u vi{i stepen gojaznosti. Bolesnici treba da se jave Informativnom pulu u zgradi Poliklinike KCS-a, a posle obavqenih pregleda i analiza procedura se zavr{ava po-

NAJAVQEN TRE]I ZREWANINSKI ANTIFA[ISTI^KI FESTIVAL

Levi~ari o dr`avnoj represiji u Srbiji Zrewaninski antifa{isti~ki festival (ZAF), tre}i po redu, bi}e odr`an od 29. do 31. oktobra u Kulturnom centru Zrewanina, ove godine zajedno s Petim balkanskim anarhisti~kim sajmom kwiga (BASK), najavili su organizatori iz udru`ewa “Banat hardkor zadruga”. BASK, koji se do sada odr`ao u Qubqani, Zagrebu, Sofiji, Atini i Solunu, predstavqa regionalnu manifestaciju ~ija je ideja vodiqa “Balkan solidarnosti u borbi”, nasuprot “Balkanu nacionalizma i eksploatacije”.

“Kako je ZAF manifestacija na kojoj se od po~etka afirmi{e borba protiv svih vidova eksploatacije i dominacije, uvereni smo u to da je zajedni~ko organizovawe dva doga|aja u Zrewaninu dobar potez koji }e omogu}iti boqe umre`avawe na balkanskom nivou i daqi razvoj zajedni~kih inicijativa i borbi”, poru~ili su organizatori predstoje}eg skupa.

Na wemu }e biti odr`ano nekoliko diskusija, posetioci }e mo}i da se upoznaju s anarhisti~kom literaturom, a u ve~erwim satima usledi}e i zabavni program. Teme o kojima }e se govoriti su „Uloga antifa{isti~kih, antiautoritar-

nih i levih grupa u podr{ci potla~enim i marginalizovanim grupama“, „Dr`avna represija u Srbiji”, „Antifa organizovawe u Zrewaninu“, „Od finansijske krize 2008. preko gr~ke du`ni~ke krize do novog globalnog napada“ i „Nasle|e decembarske pobune i novi eksperimenti u lokalnom samoorganizovawu“.

“ZAF i BASK }e biti propra}eni izlo`bom kolektiva ’Kvir Beograd’, koja je nastala u saradwi s razli~itim grupama, i dokumentuje, u formi li~nih crtica, kqu~ne politi~ke doga|aje u posledwe dve godine.

U sklopu zabavnog programa, prvog dana festivala u holu Kulturnog centra nastupi}e pank-rok bend „Red union” iz Novog Sada, hardkora{i iz Osijeka „Sizif“, beogradski „Jaibo!“ i „Katma“ i zrewaninski bend „Impurita“. Drugog dana, u subotu, umesto bendova, nastupa dub-dubstep „BHC Soundsystem“. Tako|e, u subotu }e biti uprili~ena i `onglersko-akrobatska predstava za decu, nazvana „^udesni svet muke i bruke“. Ulaz za dnevni program je besplatan, a cena karte za koncerte i `urke po danu iznosi 150 dinara. @. Balaban

zivom na konzilijum koji odre|uje terapiju – kazao je Mici}. – U planu su neinvazivne, laparoskopske operacije, ali i radikalni hiru{ki zahvati. U prvom slu~aju se oko `eluca postavqa prsten koji spre~ava prekomeran unos hrane. Radikalnije hirur{ke intervencije podrazumevaju izbacivawe dela `eluca ili creva pacijenta.

Hirur{ki tim predvodi}e direktor KCS-a \or|e Bajec. U Srbiji su ve} ra|ene operacije ovog tipa, u Novom Sadu i Ni{u, ali i na privatnim klinikama. Za ovaj tip le~ewa neophodno je odobrewe Ministarstva zdravqa, a uprava KCS-a je predlo`ila Republi~kom fondu za zdravstveno osigurawe pokrivawe dela tro{kova po{to je re~ o skupim intervencijama.

VESTI „Pink” ve~era – poklon ili korupcija?

Nezavisno udru`ewe novinara Srbije (NUNS) pozvalo je ju~e ~lanove Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije (RRA) da kao poklon prijave ve~eru koju je tokom sastanka evropskih regulatornih tela u Beogradu organizovao vlasnik televizije “Pink” @eqko Mitrovi}. U saop{tewu NUNS-a izra`ena je zabrinutost {to su ~elnici RRA-e svoje kolege iz biv{e SFRJ odveli na splav “Bahus” na, kako je navedeno, "dru`ewe" koje je organizovao Mitrovi}.

Informaciju je potvrdio zamenik predsednika Saveta RRA-e Goran Karaxi}, odgovaraju}i na pitawa da li je ve~era odr`ana i ko je platio, saop{tilo je to udru`ewe, i navelo da je u pismu predsedniku NUNS-a Vuka{inu Obradovi}u Karaxi} odbacio sumwu da je re~ o korupciji.

– Konsultovali smo se s Odborom Agencije za borbu protiv korupcije i smatramo da 'dru`ewe' na “Bahusu” treba podvesti pod klauzulu primawa poklona. Zato NUNS poziva ~lanove RRA-e da postupe u skladu sa Zakonom o borbi protiv korupcije i prijave ovaj poklon, ali i ostala pla}ena 'dru`ewa' na koja su pozvani zato {to su ~lanovi regulatornog tela – izjavio je Obradovi}, a preneo NUNS. Karaxi} je napisao da je Mitrovi}, koji ima televizije u svim dr`avama biv{e SFRJ sem

Hrvatske, `eleo da ugosti predstavnike regulatornih tela, kao i da su ~elnici RRA-e i ranije obedovali s nizom predstavnika emitera. U pismu su posebno navedeni direktor RTS-a Aleksandar Tijani}, predsednik Upravnog odbora B-92 Veran Mati}, ali i Nade`da Ga}e, doskora{wa predsednica NUNS-a koji je ovla{}eni predlaga~ kandidata za RRA-u. Po Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije, merila po kojima se odre|uje koji se poklon smatra prigodnim i obavezu wihovog prijavqivawa i evidentirawa utvr|uje Agencija.

Lepa sela ru`no umiru Gotovo 1.000 mu{karaca u selima op{tine Gorwi Milanovac, starosti od 20 do 55 godina, godinama neuspe{no tra`e devojke za udaju koje bi bile spremne da se bave poqoprivrednom proizvodwom, ali jedan od wih ju~e je u tome uspeo. Beogra|anka Jelena Lu~i} (20) ju~e je sklopila brak s Mladenom Mari}em (22) iz Gorwih Braneti}a, sela na padinama Rajca, gde `ivi 66 ne`ewa. Ona se odlu~ila za seoski `ivot zbog qubavi, ali i zbog toga {to smatra da vreme proizvodwe hrane tek dolazi i da se od toga mo`e `iveti.

Kako je izjavio sve{tenik Slobodan Aleksi}, ~ija se parohija prostire na pet sela, godi{we se ven~a tri para. Lane je u toj parohiji imao je samo deset kr{tewa i ~ak 40 sahrana.

REPORTA@E

ponedeqak18.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

14

IGUMAN MANASTIRA VELIKA REMETA S RAZLOGOM JURCA PO CELOJ SRBIJI

Stare bandere o`ive}e sa}uricu i domazluk Iznad manastira Velika Remeta izvijaju se pramenovi magle. Sitna jesewa ki{a sipi dosadno, u selu s 20 du{a nema trke, ne ~uju se ma{ine kao u drugim selima gde kombajni ubrzano beru kukuruz, soju... U Velikoj Remeti se ~uje jedino lupawe ~eki}a i zvuk ru~ne testere. Monasi iz manastira grade brvnare. Ka`u, re{io iguman Stefan, stre{ina manastira, da napravi etno—park, da omogu}i gostima lep odmor pored samog manastirskog zdawa.

Igumana Stefana ne pitasmo za godine, jo{ je ~io i okretan, pun pozitivne energije, ali ~ini se po sedoj svilenkastoj bradi da je prevalio sedamdesetu.

Do~ekuje nas s osmehom.

– Jeste, vra}amo ovde `ivot. Gradimo trenutno pet brvnara, modernije re~eno – bungalova. U jednom }e biti vodenica, prava starinska, sa ~eketalom, u drugoj }e gosti sami mo}i da spreme ro{tiq i pe~ewe, tre}a je namewena za kisok, ~etvrta i peta za odmor. Na potoku }emo podi}i kaskade, napraviti jezerca, odakle }e voda i}i na vodeni~ki jaz. Ho}emo, manastirska bratija i prijateqi, da

Iguman Stefan

napravimo pravo selo, etno-park, da u wega smestimo staro poku}stvo, opremu, alat, nekada{wa radila, da i mla|i, a

to etno-selo, da vratimo makar i nakratko qude u ovu Bo`ju blagodet i lepotu.

Jest da su problem stare bandere, ali }e se i to re{iti, ima mnogo dobrih qudi i prijateqa koji nam u ovome poma`u. Jo{ kad kod na{ih brvnara u potok ponov navratimo vodu, napravimo jezerca na kaskade, bi}e to raj na zemqi! – s ponosom nam pri~a iguman Stefan.

A monahe, majstore, ki{a oterala s gradili{ta. Odjednom se u Veliku Remetu s malo qudi vrati ti{ina. Jedino iznad planine kru`i i grak}e gavran, na drugom kraju oglasi se kreja, klik}e negde u {umi i kobac-mi{ar, vrapci se uzbunili na krovovima manastirskog ko-

– govori iguman Stefan, dok nam u improvizovanoj manastirskoj prodavnici pokazuje kwige i velik broj predmeta-suvenira, ra|enih rukom monaha, i u {ali ka`e da je lo{ trgovac, da kwige, izdawe ovog manastira, prodaje po 25 dinara, ~ist gubitak, ali i nije tako, bi}e pro~itane, a to je najve}a dobit koju on kwi`i u svom radu.

Ne pitasmo da li }e se brvnare mo}i iznajmqivati, prerano je, a i pitawe bi bilo i suvi{e trivijalno jer to {to manastirsko bratstvo ovde gradi za igumana je svetiwa, a svetiwama se ne trguje, one nemaju cenu, sve je to, kako re~e iguman, „na polzu svom rodu“.

Mirna, produhovqena lepotica Velika Remeta

sve vi{e ih dolazi manastiru, vide kako se nekad `ivelo. Da, `elimo da stvorimo autenti~an ambijent na{eg sela – pri~a iguman Stefan dok nas nudi tek ispe~enom rakijom jabukova~om, orasima, a usput s posvetom poklawa kwigu „Srpski sveta~nik“.

Voli iguman kad mu se do|e da popri~a, veli – ~uje pokoju pametnu. Ima u manastiru mnogo posla pa ne sti`e da iza|e u svet, ka`e ovih dana samo juri, moli, prekliwe za stare bandere, a od wih monasi prave {indru za pokrivawe drvenih ku}ica u etno-parku.

– Tragaju}i za starim banderama stigao sam skoro do Ni{a. Ka`u qudi – govori iguman kroz smeh – pomanit’o iguman, samo skupqa stare bandere. A nama ba{ trebaju, mi to pilimo i od toga gradimo ove drvene ku}e. Ako ko ima bandera, eto mene.

U manastiru danas `ivi manastirsko bratstvo s 15 monaha i svi su zaposleni u budu}em etno-parku. Tu su i monahiwe koje vode brigu o domazluku, kako re~e iguman, pa objasni: to “domazluk” zna~i doma}instvo. A onda po~iwe novu temu:

– Kad bi neko, eto kao vi, bele`io ve} zaboravqene re~i iz na{eg jezika, verige, sa~, oje, domazluk... I to bi imalo mesta u etno-parku. Zna li ko od mla|ih {ta je ople}ak, sa}urica, vari}ak, jaram, pa~arma, ma, toliko je re~i koje su ve} zaboravqene. Poku{ajte, to je na korist svom narodu, obi~ajima, kulturi, mnogi ne znaju {ta su verige, sa~, kr~ag. Kao da nam jezik klizi u zaborav, a to ne smemo dozvoliti jer jezik je za jedan narod svetiwa, to su mu koreni – zbori iguman.

Vra}amo se pri~i o etno-parku, koju iguman rado prihvata i odmah ra~una da }e ve} na prole}e deo zdawa biti opremqen, da }e, siguran je, vikendom ovde qudi dolaziti da se odmore na sve`em vazduhu, da navrate u manastirsku crkvu na molitvu i „~a{icu bogougodnog razgovora“, a on je veli, „sre}an kad mu gosti dolaze, na divan i ~a{icu, ma i sve`e vode...“ – Velika Remeta je malo, gotovo prazno selo, a lepo, mi smo negde na 300 metara nadmorske visine, vazduh sve` i ~ist, prilika za odmor, za lepo proveden vikend. Otud smo i krenuli da gradimo

Bungalovi za budu}i etnopark

naka. Jedino ne frk}e nigde okiso kowic, pa da sve li~i na pesmu Vojislava Ili}a.

– Vidite koliko je lep ovaj mir, ovaj prirodni {ar, e tu ~ovek da do|e vikendom, da se odmori, nakupi novu energiju, da se okrepqen vrati posle vikenda na posao. Ovde ni mobilni ne funkcioni{e i to jeste dobro. Svaka ~ast tehnici, ali qudskoj du{i treba i mira, ti{ine, treba joj da predahne, a to }e mo}i i ovde

– Ba{ tako, gradimo da smo bli`e qudima i oni nama, da se dru`imo i vreme provedemo u ugodnim razgovorima. Da qudi do|u u Veliku Remetu, da joj se udahne nov `ivot, a mo`e kad se ho}e, vide}ete – re~e nam na rastanku iguman Stefan, i poru~i da brzo ponovo do|emo, voli, veli da se s qudima ispri~a, nudi nas na polasku jabukama-crvenikama iz manastirskog vo}waka.

S. Bojevi}

TRAGI – LOGI^AN KRAJ MODERNE BAJKE NA BEGE^KOJ JAMI

Nestalo pa~e koje su usvojili labudovi [ta se bijeli na Jami bege~koj !? Nije snijeg, ve} su labudovi.

Glasila bi epska pesma o oktobarskom izgledu ~uvene vode nadomak Novog Sada, poznatom izleti{tu i stani{tu biqaka i `ivotiwa, jo{ davno progla{enim za nacionalni park, istina tek druge kategorije.

Velike bele ptice prekrile su Ja-

i ako se desi da dva ili tri para izlegu mlade, ~im gu{}i}i oja~aju za du`e pliva~ke ture, mu`jaci po~iwu da se tuku, svakodnevno, sve dok slabiji ne odvede `enku i mlade na drugu vodu. Ove godine nije bilo tih nemilosrednih, surovih, tu~a jer je poplava poremetila red prirode. Ni jedan par ni-

Lepo pa~e me|’ divnim labudovima

mu od Zanoge na zapadu do kanala Begeja na istoku, jedinom pup~anom vrpcom {to spaja ovo jedinstveno jezero sa Dunavom. Lete kao oni ~uveni konkord avioni, {qapkaju po vodi, sepure se, povremeno ko{kaju, tra`e od pecaro{a i izletnika da ih hrane hlebom i noklama i - ~ekaju zimu. Ve} nekoliko godina se ne sele na jug, ve} u nepreglednom jatu zimuju na Jami, oxavaju}i u jednom wenom zalivu `ivu vodu, tamo gde su izvori, navodno termalni.

Sve do jeseni Jamom se {epurio samo jedan par labudova. Obi~no je tako, mada je voda dovoqno velika za nekoliko porodica. Naime, ~ak

je izlegao potomstvo, a jedini “gazda” vode i wegova labudica su tokom leta kao svoje mladun~e setali Jamom – jedno pa~e. Ko je koga na{ao i prisvojio, niko ne zna, tek malo belo pa~e je {partalo pli}acima ali i “pu~inom” u pratwi svojih velikih i ponosnih roditeqa. Bilo je dirqivo gledati koliko su ga pazili, ne ostavqaju}i ga ni jednog trenutka bez nadzora, pokazuju}i mu gde je muq najboqi za laptawe, mada se ne zna da li patke i labudovi imaju iste ukuse u konzumirawun plodova reke.Dolazak jeseni pokvario je ovu neobi~nu bajku, istacku onoj Andersonovoj, samo sa izmewenim ulogama.

Kada su po~eli da pristi`u drugi labudovi, jata ne`ewa i “ neudatih” labudica, labud doma}in po~eo je da ih vija, tera sa svoje vode, kako ga je ve} nau~io instikt.

Prido{lica je bilo mnogo, nisu mu se odupirali tu~om, ali su samo nakratko poletali i opet vra}ali, pa se gazda vode umorio. U tom stalnom {epurewu, uzletawu, siktawu i buckawu labudova, malo belo pa~e je jednostavno nestalo. Nije se vi{e ~ulo wegovo gakawe kojim je tokom leta zvalo “ roditeqe” kada bi se malo udaqili ( uvek sa {est glasova u nizu), a niko ga vi{e nije ni video kao malu belu mrqu me|u velikim perjanim la|ama. Bilo bi najboqe ako se pa~e prikqu~ilo nekom jatu pataka druge, “divije” boje, kojima je bilo sli~no po gra|i tela, mada nisu iskqu~ene ni druge mawe sre}ne kombinacije. Svejedno, ova bege~ka bajka do{la je do svog tragi – logi~nog kraja.

Po{to obi~no znaju i “ na ~emu nebo stoji” ribolovci sa Jame imaju nekoliko teorija otkuda na ovoj vodi sada toliko labudova koliko ih nikada nije bilo. Najra{irenija je ona da su velike ptice do{le iz kom{iluka, sa voda oko Kara|or|eva, kada su tamo presahle dr`avne dotacije i nestala blagodet bogatog `ivota, mada se ne odbacuje ni tuma~ewe da su labudovi iz inozemstva, da su pobegli od rata i mrske im {ahovnice ~ak iz Kopa~kog rita. U svakom slu~aju, pecaro{i su po~eli da na labudove gledaju kao i sve drugo {to je preslo iz optimuma u suvi{ak: pomalo ih nerviraju.

P. Male{ev

Semafor trep}e kod Devet grla Naj~uveniji Most „Devet grla“, na reci Zlatici na severu Banata na regionalnom putu ^oka-Crna Bara-Mokrin-Kikinda dobijo je moderniji izgled. Obnovqena i oja~ana }uprija je od nedavno ponovo u upotrebi, ali se preko we saobra}a naizmeni~nim propu{tawem vozila uz pomo} semafora.

Semafor }e treptati na mostu Devet grla, dok se ne zavr{e svi poslovi. Prema kazivawu majstora za zavr{etak potpornih zidova i doterivawu }uprije, potrebno je jo{ oko mesec dana, ali je za `iteqe ovda{wih sela i voza~e namernike najva`nije da vozila ponovo tutwe preko Devet grla.

Iako nije jedinstven, most sa devet polukru`nih svodova zbog toga Devet grla je postao severnobanatski simbol. Sagra|en je u vreme ka-

da su pravqeni ovakvi tipski mostovi, koji su predstavqali lep arhitektonski poduhvat u ovom delu Panojije, gde su tokom 19. veka od cigle napravqena jo{ dva sli~na sa polukru`nim svodovima.

Da je }uprija Devet grla va`na `ila kucavica pokazalo se kada je zbog obnove koja se finansira iz kase JP “Putevi Srbije” saobra}aj bio obustavqen, a prvobitno predvi|eni rokovi za zavr{etak pomereni zbog potrebe za naknadnim radovima. Majstori koji rade na doterivawu mosta dugog 70 metara, ka`u da je to sada sasvim novi most sa dve kolovozne trake i pe{a~kim stazama, ali da uz svu nadogradwu i pro{irewe stara }uprija zadr`ava autenti~nost.

M. Mitrovi}

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK INTERNACIONALNI DANI SAOBRA]AJA NA FTN-u

Upoznavawe s novim zakonima i tehnologijama Manifestacija “Internacionalni dani saobra}aja” bi}e odr`ana na Fakultetu tehni~kih nauka 22. i 23. oktobra, a glavne teme bi}e po{tanski saobra}aj i bezbednost u saobra}aju. Osnovna ideja projekta, ~iji su koordinatori Dejan Sre}kovi} i Boris Petrovi}, jeste da se studenti i {ira javnost upoznaju s novim zakonima i tehnologijama u oblasti saobra}aja.

Razli~iti programi, predavawa, dinami~ne radionice i multimedijalne prezentacije relizova}e se na vi{e lokacija u kampusu Univerziteta u Novom Sadu. Organizacija “Tra~ak” organizova}e, uz pomo} Saobra}ajne policije, zaustavqawe voza~a i deli}e im informativne letke.

Auto-{kola “Flojd” uprili~i}e malu {kolu parkira-

wa, ~iji je ciq da voza~e nau~i da savladaju bezbedno i sigurno parkirawe bez ometawa celokupnog saobra}aja, a na poligonu ispred FTN-a zainteresovani voza~i mo}i }e da se prijave za besplatnu obuku parkirawa. Bi}e demonstrirana i zamena to~ka na vozilu...

Po re~ima koordinatora projektnih aktivnosti Borisa Petrovi}a, zna~aj “Internacionalnih dana saobra}aja” je vi{estruk jer je neophodno upoznati studente s novim trendovima u oblasti saobra}aja, omogu}iti im povezivawe sa stru~nim qudima iz struke i obezbediti profesionalnu praksu koja }e im pomo}i pri pronala`ewu posla.

Osim FTN-a, manifestaciju su podr`ali i Ministarstvo infrastrukture i Auto-moto savez Srbije.

I. D.

KONKURS FONDA ZA STIPENDIRAWE DAROVITIH STUDENATA NOVOSADSKOG UNIVERZITETA

Za najboqe akademce 47 stipendija Fond za stipendirawe i podsticawe napredovawa darovitih studenata i mladih nau~nih radnika i umetnika Univerziteta u Novom Sadu raspisao je konkurs za dodelu 47 stipendija u akademskoj 2010/11. godini.

Pored 41 stipendije namewene studentima osnovnih (od tre}e godine) i master studija iz oblasti nauka koje se studiraju na UNS-u, umetnosti i sporta, po prvi put se dodequje i {est stipendija za specijalne podoblasti, studentima: ruskog jezika i kwi`evnosti (1), naftnopetrohemijskog in`ewerstva (2), energetike, elektrotehnike i telekomunikacija - energetska elektronika i elektri~ne ma{ine (1) i instrumentacija i merewe (1).

Po oblastima nauka, predvi|ena je ovakva raspodela 41 stipendije: tehni~ke nauke 10, prirodno-matemati~ke i pravne po

{est, ekonomske pet, humanisti~ke ~etiri, poqoprivredne, tehnolo{ke, medicinske nauke i umetnost po dve, te sport i interdisciplinarne studije po jedna stipendija.

Akademci koji konkuri{u za ove stipendije moraju iz svih polo`enih ispita imati ocenu najmawe devet, dok se u utakmicu za onih {est novih stipendija mo`e u}i s malo ni`im prosekom, najmawe 8,5 iz svih polo`enih ispita. Prijave i potrebna dokumentacija podnose se od danas do 19. novembra, a tekst konkursa objavqen je na sajtu UNS-a.

Fond za stipendirawe darovitih studenata osnovan je 1992, a do 2009/10. dodeqena je ukupno 691 stipendija najboqim i najtalentovanijim akademcima. Mese~ni iznos stipendije u 2009/10. bio je 12.000 dinara.

V. ^.

ponedeqak18.oktobar2010.

15

SOWA [OVQANSKI U@IVO UPOZNALA AMERI^KI SISTEM STRU^NIH PRAKSI

Radna praksa otvara vrata poslodavca Sowa [ovqanski, stru~na saradnica u Centru za razvoj karijere i savetovawe studenata Univerziteta u Novom Sadu, boravila je, kao jedina Vojvo|anka u grupi od deset mladih qudi iz Srbije, tri nedeqe u SAD, gde je u okviru projekta „Razvoj stru~nih praksi za mlade“ upoznala ameri~ki sistem stru~nih praksi, koji je tamo na zavidnom nivou. Zahvaquju}i wemu, vi{e od 70 odsto mladih qudi zapo{qava se neposredno nakon dobijawa univerzitetske diplome.

– Univerzitet u Novom Sadu ve} nekoliko godina, u saradwi s pokrajinskim organima uprave i lokalne samouprave, uspe{no sprovodi projekat radne prakse, u okviru kojeg se mladi qudi u~e kako da sve ono {to su nau~ili tokom {kolovawa preto~e u prakti~an rad – obja{wava Sowa.

Ona je uz pomo} organizacije World Learning i projekta Community Connecting imala priliku da u`ivo vidi kako funkcioni{e ameri~ki sistem radne prakse. Boravila je tri nedeqe u dr`avi Merilend, `ivela u ameri~koj porodici i na taj na~in neposredno stekla uvid u dinamiku i kulturu `ivqewa, a svakodnevni raspored je bio ispuwen posetama institucijama, asocijacijama i razli~itim firmama koje imaju programe radne prakse ili su na bilo koji drugi na~in povezane s wim.

– U Americi je radna praksa izuzetno razvijen koncept. Studenti idu na praksu tokom studija, uglavnom leti, i pokazalo se da u tim firmama i institucijama i ostaju. To je takozvana plusplus pozicija jer su i poslodavac i student na dobitku. Firme dobijaju potpuno obu~enog radnika, spremnog da odmah krene da radi jer je ve} upoznat sa svim elementima posla, a studentu je, s druge strane, to va`no jer je odmah posle studija na{ao zaposlewe bez takozvanog praznog hoda – obja{wava Sowa.

Ina~e diplomirana psiholo{kiwa, i sama je u~estvova-

Sowa je s grupom mladih qudi iz Srbije u SAD boravila u okviru projekta Community Connecting

la u radnoj praksi u pokrajinskim institucijama, a nakon toga je putem konkursa Novosadskog univerziteta dobila posao u Centru za razvoj karijere i savetovawe studenata.

Kako ka`e, u Americi jedan stru~ni saradnik vodi ra~una o hiqadu studenata, a ona je ovde, gde Univerzitet broji 45.000 studenata, jedina koja radi taj posao.

– Izuzetno nam je va`no da se i ovde prepozna vrednost radne prakse. Ona nije pla}ena, ali se vrednost prolaska kroz ovakav koncept ispoqava na drugi na~in. Mlad ~ovek sti~e pre svega iskustvo, postaje kompetentniji u oblasti u kojoj radi, a o kojoj je, na kraju krajeva, i u~io tokom studija. Sve ono {to zna u teoriji, mo`e primeniti u praksi ili

AIESEC PRIMA NOVE ^LANOVE

bar videti kako to sve izgleda in vivo. Kako bismo mi to rekli – postaje „zapo{qiviji“ – obja{wava na{a sagovornica.

Univerzitetski program radne prakse u jedinicama lokalne samouprave u APV u 2010/2011. promovisan je po~etkom oktobra u Skup{tini Vojvodine, kada je odr`ana i prezentacija istra`ivawa zaposlenosti i daqeg usavr{avawa biv{ih u~esnika Univerzitetskog programa radne prakse u Skup{tini i Vladi AP Vojvodine kao i pokrajinskim organima uprave.

- Tokom novembra }e iza}i novi konkurs za radnu praksu i apelujem na sve studente da prate vesti na oficijelnom sajtu Novosadskog univerziteta jer }e prvo tamo biti objavqeni uslovi i rokovi kon-

PROMOCIJA „DILOJTA” NA EKONOMSKOM FAKULTETU

Kompanija zainteresovana za na{e studente

Razvijawe liderskih ve{tina Me|unarodna organizacija za razvoj liderstva kod mladih AIESEC danas }e organizovati prijem novih ~lanova na Fakultetu tehni~kih nauka, a 20. oktobra na Filozofskom fakultetu. Ova organizacija priredi}e brojne radionice i predavawa u okviru “AIESEC weeka”, na kojima }e studenti imati prilike da razviju svoje liderske ve{tine i upoznaju se s iskustvima svojih vr{waka. Radom na projektima,

~lanovi pomenute organizacije mo}i }e ste~eno znawe da primene u praksi i samim tim da istra`e svoje ambicije za budu}nost.

AIESEC je prisutan na vi{e od 1.700 univerziteta u 107 zemaqa i najve}a je studentska organizacija na svetu. Mladim qudima koji su pri kraju studija ova organizacijaa nudi program stru~nih praksi u Rusiji, Ukrajini, Egiptu, Turskoj i drugim zemqama.

I. D.

kursa. Istra`ivawa su pokazala da se kod nas 30 odsto mladih qudi zaposlilo na taj na~in, tj. ostalo da radi i nakon zavr{etka radne prakse – dodaje Sowa.

Informacije u vezi s konkursom za ovogodi{wi Univerzitetski program radne prakse za studente bi}e objavqene na internet-stranici www.uns.ac.rs/sr/. Za odgovore na pitawa u vezi sa zaposlewem, kao i na mnoga druga studentska pitawa, korisno je obratiti se Centru za razvoj karijere i savetovawe studenata u Ulici dr Ilije \uri~i}a 3 (u okviru Studentskog doma „Slobodan Baji}“) ili informacije potra`iti na wihovoj stranici www.razvojkarijere.uns.ac.rs.

J. Zdjelarevi}

Edukativni centar suboti~kog Ekonomskog fakulteta za studente je organizovao promociju „Deloittea“, jedne od najve}ih revizorskih kompanija u svetu, koja }e se odr`ati sutra, na Odeqewu EF-a u Novom Sadu, s po~etkom u 10 sati, a za akademce koji studiraju u Subotici obezbe|en je besplatan autobuski prevoz.

Ovo }e biti prilika da budu}i ekonomisti saznaju vi{e

o mogu}nostima zaposlewa u „Deloitteu“ i postave pitawa predstavnicima kompanije iz centrale u Budimpe{ti Juditi Ladu i Peteru Heblingu, a na kraju promocije studenti koji to `ele mogu polagati test iz poznavawa engleskog jezika.

Ova velika revizorska kompanija zainteresovana je za studente svih godina osnovnih i master studija.

V. ^.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

SPORT

ponedeqak18.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

16

TURNIR U LINCU

PARTIZAN DANAS PUTUJE U BRAGU

Ana osvojila prvu titulu od 2008!

Najboqi odlaze po pobedu

Ana Ivanovi} osvojila je titulu u austrijskom Lincu deklasirav{i veteranku Pati [nider sa 6:1, 6:2 za samo 45 mnuta igre. Nakada najboqa teniserka sveta perfektno je odigrala iskoristiv{i svih {est brejk prilika i posle skoro ta~no dve godine (26. 10.

2008.) osvojila prvi turnir.

Posledwi trofej Ivanovi}eva

sto „po~istila“ sa terena Pati [nider, a koliko je Ana bila dominantna najboqe se vidi iz podatka da je [vajcarkiwa u toku me~a osvojila samo jedan gem na svoj servis i to na kraju me~a kada je sve ve} bilo re{eno.

- Trijumfovati na jednom turniru posle dve godine je fantasti~no. „Ose}aj je neverovatan.

Dugo sam ~ekala na ovo i radila zaista naporno da bih kona~no

zbog toga sam je pritisla od prvog gema. To je dalo rezultat i pobedila sam veoma ubedqivo rekla je Ivanovi}. [najder je odigrala tre}e finale u Linci i do`ivela tre}i poraz, za koji ka`e da je bio potpuno zaslu`en.

- Svaka ~ast Ani na igri. Jednostavno mi nije dala nikakvu {ansu. Hvatala je lopte veoma rano, udarci su joj bili sna`ni

Ana Ivanovi} posle trijumfa u Austriji

je osvojila upravo u Lincu kada je savladala Veru Zvonarjevu 6:2, 6:1.

Finale protiv [nider bila je prava demonstracija sile srpske teniserke. Ana je o~igledno uspela da se izbori sa psiholo{kim problemima, koji su je u prethodne dve godine spre~avali da ostvari zapa`enije rezultate, i wena igra podse}a na dane kada je bila prva teniserka sveta. U Lincu je od prvog kola do finala igrala gotovo savr{eno i protivnicama nije prepustila nijedan set. Sada je pro^ELENYER U ASUNSIONU

]iri} bez finala

Srpski teniser Nikola ]iri} nije uspeo da se plasira u finale ~elenxer turnira u paragvajskom Asunsionu. ]iri}a je u polufinalu savladao doma}i igra~ Ramon Delgado sa 2:0, po setovima 6:3, 6:2.

U borbi za titulu Delgado }e igrati protiv Portugalca Ruija Ma}ada koji je bio uspe{niji od Karlosa Berloka iz Argentine rezultatom 6:4 6:4. Nagradni fond na turniru u Asunsionu iznosi 75.000 dolara.

podigla jedan trofej - rekla je Ana Ivanovi}.

Ivanovi} je na turnir u Lincu u{la u posledwem trenutku.

Amerikanka Serena Vilijams je zbog povrede otkazaa u~e{}e par dana pre po~etka, a organizatori su ponudili Ani da je zameni.

- Dobre igre i ubedqive pobede u prethodnim kolima ulile su mi samopouzdawe i danas sam se na terenu ose}ala izvanredno, pa su mi udarci bili dosta sna`ni i pecizni. Pati je ~itave sedmice igrala dobro i

i precizni i nisam mogla da do|em do svoje igre. Razo~arana sam, ali sam ipak odigrala nekoliko dobrih me~eva i drago mi je {to sam stigla do finala - rekla je [nider.

Deveta titula u karijeru Ani je donela 280 bodova i napredak na VTA listi sa 29. na 26. mesto. Naredne sedmice Ana }e igrati u Luksemburgu i bi}e to jo{ jedna prilika da se bori za titulu. Najve}e konkurentkiwe bi}e joj Ruskiwa Jelena Dementijeva i Francuskiwa Aravan Rezai.

KVALIFIKACIJE ZA TURNIR U MOSKVI

Kruni}eva u tre}em kolu Srpska teniserka Aleksandra Kruni} plasirala se u tre}e, posledwe kolo kvalifikacija za glavni `reb VTA turnira u Moskvi. Kruni}eva je u drugom kolu kvalifikacija nadigrala Ruskiwu Vitaliju Diat~enko rezultatom 2:0, po setovima 7:5, 6:1. Srpska teniserka igra}e u posledwem kolu kvalifikacija protiv Ukrajinke Marije Koriceve, koje je bi-

la boqa od Britanke Elene Baltahe 6:4, 2:6, 7:6.

Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} postavqena je za prvog nosioca na turniru u Moskvi, a u prvom kolu bi}e slobodna. Ona }e se u drugom kolu sastati sa pobednicom me~a izme|u Argentinke @izele Dulko i kvalifikantkiwe. VTA turnir u Moskvi igra se za nagradni fond od milion dolara.

Ivan Stevanovi} vra}a se u tim

Gol razlika bila im je 11:8 i crno–beli upravo tu treba da tra`e svoju {ansu. Odbrana nije najsigurnija pa je ra~unaju~i i me~eve u Evropi, wih jo{ sedam, kapitulirala ~ak 24 puta. Ono, {to je pak ja~e oru`je Portugalaca je sigurno vezni red. Wega su protiv [ahtjora ~inili: Vandiwo, Mozes, Agijar i Saliwo i Ukrajinci su imali dosta problema, a za nere{en rezultat na poluvremenu naranxasti iz Dowecka mogli su da zahvale

Putuje i 200 navija~a Partizana Partizan }e u Bragi imati podr{ku oko 200 grobara koji organizovano putuju u ovaj portugalski grad. Kako je posle incidenata u \enovi fudbalska Srbija pod lupom Evrope bi}e vrlo va`no da se navija~i parnog vaqka poka`u u lepom svetlu, kako su to ~inili i protiv [ahtjora i Arsenala.

- Oni znaju koliko je to bitno i ne verujem da }e biti problema. Ni dosada nas nisu izneverili, pogotovo ne bi trebali sada – rekao je generalni sekretar {ampiona Darko Grubor.

PRVA LIGA SRBIJE

TURNIR U [ANGAJU

Marej potvrdio dominaciju Britanac Endi Marej potvrdio je sjajnu formu na Mastersu u [angaju pobedom u finalu nad Roxerom Federerom sa 2:0, po setovima 6:3, 6:2 za samo sat i 25 minuta. Sjajnom igrom protiv Federera Marej je osvojio drugi Masters u sezoni, {esti ukupno, i spre~io Federera da se izjedna~i sa Nadalom po broju Mastersa. Marej je na impresivan na~in, bez izgubqenog seta u [angaju, osvojio 16. turnir u karijeri i osvojio 1.000 ATP bodova i ~ek na 616.500 dolara. Titula u drugom po redu Mastersu u [angaju ne}e mu doneti pomak na ATP listi, ali }e se zna~ajno pribli`iti Novaku \okovi}u, koji je pao sa druge na tre}u poziciju.

Federer, koji je u subotu odigrao odli~an me~ protiv \okovi}a i pobedio ga sa 2:0 (7:5, 6:4), narednog dana nije bio ni svoja senka. Mareju nije uspeo da uzme nijedan servis gem, a prepustio mu je po dva u svakom setu, pa }e morati da se zadovoqi sa 302.000 dolara i 600 ATP

Partizan danas putuje u Bragu gde }e sutra odigrati me~ tre}eg kola Lige {ampiona sa istoimenim timom, vrlo va`an za kona~an zbir na tabeli grupe H odnosno u trci za osvajawe tre}eg mesta. Ni jedni ni drugi do sada nisu osvojili ni bod i o~ekuju da ovaj prvi, od dva vezana duela u tom smislu ozna~i prekretnicu.

Crno – beli na put idu zadovoqni zbog pobede u doma}em prvenstvu nad Smederevom od 5:3. Sa kombinovanim timom crno – beli su rutinski stigli do trijumfa, iako su oklopnici bili vrlo raspolo`eni. Rupe u odbrani {ampiona su bile vidqive, ali to ne treba toliko da pla{i jer }e sastav u utorak biti u sasvim novom ruhu. Od povrede se oporavio Krstaji}, umesto Jovanovi}a (zbog crvenog kartona protiv Arsenala) igra}e Savi}, a bekovske pozicije zauze}e Stevanovi} i Lazevski. Na zadwem veznom, zbog agilnosti Portugalaca zaigra}e Medo Kamara, a mesto na sredini terena zauze}e Ili} i Moreira i verovatno umesto Tomi}a Smiqani}. Napad, iako efikasan u petak, bi}e jo{ boqi jer }e ga ~initi tandem Kleo – Boja. Dakle, crno – beli }e Portugalcima mawe - vi{e suprotstaviti tim koji se odli~no nosio sa Arsenalom u Beogradu.

Partizan je imao odli~an sparing pred me~ u Evropi jer su Smederevci napali, kao {to }e sigurno i Braga u~initi. Crveno–beli su poznati kao jako ofanzivna ekipa, koja se ne libi da zaigra ni u formaciji 3-43, kako je to bilo u me~u drugog kola Lige {ampiona protiv [ahtjora (0:3), a tako ne{to je u Beogradu u~inila ekipa Pjunika i izabranici Sa{e Stanojevi}a imali su odre|enih problema . Braga je u me|uvremenu gostovala Benfici, izgubila sa 1:0, a na teren istr~ala u formaciji 3-5-2.

Braga je sino} igrala me~ 8. kola portugalskog {ampionata protiv Olhanensea, pre kojeg je bila sedma na tabeli, sa tri pobede i po dva remija i poraza.

Prvenac Mitrov~ana Srem - Dinamo 2:0 (1:0)

Endi Marej

poena. Ipak i sa tih 600, pretekao je \okovi}a na drugom mestu ATP liste.

Mareju je ovo bila osma pobeda nad Federerom u 13 me~eva, a svi su bili odigrani na tvrdoj podlozi. U jednom trentku, [kot je vodio sa 6:2 protiv slavnog [vajcarca, ali je onda

Federer uspeo da ve`e tri pobede nad mla|im rivalom i donekle popravi stvari. Federer se u [angaju pojavio u svom 91.

ATP finalu u karijeri i do`iveo 28. poraz. Propustio je priliku da se izjedna~i sa Nadalom na ve~noj listi po Masters titulama.

SREMSKA MITROVICA: Stadion Srema, gledalaca 200, sudija Cicvari} (Sevojno), strelci: @ivkovi} u 41. Soviq u 52. minutu. @uti kartoni: B. Nikoli}, Milo{evi}, Milosavqevi} (Srem), M. Tasi} (Dinamo).

SREM: Baji} -, Stankovi} (@ivkovi} 8), Jandri} 7, B. Nikoli} 7, Sre}kovi} 8, Milo{evi} 7, Radunovi} 6, Kaizi 7 (\uri} -), Soviq 8, Milosavqevi} 7, Alfredo 6 (Stani} -).

DINAMO: Disi} 8, Stamenkovi} 7, Jovanovi} 6, N. Trajkovi} 7, D. Trajkovi} 6 (A. Tasi} -), Mijatovi} 7, Osmanovi} 6, Stojkovi} 6, M. Tasi} 6, D. Vasi} 6 (Milenkovi} -), Staji} 7.

Najzad su i Mitrov~ani zabele`ili prvu ovojesewu pobedu.

Ve} od prvog trenutka zaigrali su ofanzivno i ulaskom u igru @ivkovi}a, Mitrov~ani su delovali jo{ organizovanije. U 41. minutu posle dobro izvedenog slobodnog udarca Soviqa, @ivkovi} je sa peterca glavom sproveo loptu u gol Vrawanaca.

U nastavku beli sa Save zaigrali su jo{ te~nije. Nije se dugo ~ekalo na novi pogodak.

Ve} u 52. minutu na pas @ivkovi}a, kapiten Soviq postavio je lepim golom kona~an rezultat - 2:0.

Vrawanci su u 60. minutu preko Staji}a pogodili pre~ku, u ve}em delu susreta nezaposlenog golmana doma}ih Baji}a. Pobeda je mogla biti i ubedqivija za doma}e da su Mitrov~ani iskoristili jo{ nekoliko izglednih prilika.

R. Artukov

svom golmanu Pjatovu, kao i napada~ima Brage: Alanu, Sezaru i Mateusu. Kao {to to uglavnom biva kod ekipa koje debituju u Ligi {ampiona igra im se u nastavku raspala i [ahtjor je ubedqivo slavio.

Stawe u portugalskom timu pred me~ sa Partizanom je mobilno. Znaju i oni da bi mogao da bude vrlo bitan i svi od reda pri~aju samo o pobedi. Tako je golman Morae{ najavio ,,posledwu kap znoja’’ zarad tog ciqa {to bi tako|e molga biti prilika za Beogra|ane. Ukoliko stvari ne krenu po doma}ina ba{ najboqe sigurno }e nastupiti nervoza, koja bi mogla da ko{ta nekih gre{aka. Partizan bi, preko sjajnog Klea to mogao da iskoristi. [to se kadrovske situacije ti~e za Bragu sigurno ne}e nastupiti {toper Alberto Rodrigez, zbog povrede mi{i}a.

I. Lazarevi} Srem - Dinamo 2:0 Radn. 1923 - Ml. radnik 1:1 Novi Sad - Proleter 1:1 Radni~ki (S) - Mladost (L) 0:0 Banat - Napredak 0:0 Novi Pazar - Kolubara 2:0 Be`anija - Big bul Radn. 1:1 BASK - Teleoptik 3:0 Zemun - Sin|eli} 0:0 1. BASK 2. Proleter 3. Banat 4. Rad. 1923 5. N. Pazar 6. Novi Sad 7. Sin|eli} 8. Radn. (S) 9. Mlad. (L) 10. M. radnik 11. Be`anija 12. Zemun 13. Big bul 14. Napredak 15. Srem 16. Teleoptik 17. Dinamo 18. Kolubara

11 11 11 10 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 11 10 11 11

7 6 5 5 5 5 5 4 4 4 3 2 3 3 1 2 1 0

2 4 5 4 4 3 2 5 4 3 3 5 2 2 7 4 2 5

2 1 1 1 2 3 4 2 3 4 5 4 6 6 3 4 8 6

19:7 19:9 11:7 16:10 13:9 17:13 11:9 10:8 12:8 12:13 8:9 8:9 11:14 10:16 9:10 10:15 3:23 6:16

23 22 20 19 19 18 17 17 16 15 12 11 11 11 10 10 5 2

U slede}em kolu (23/24. oktobra) sastaju se: Proleter Zemun, Big bul Radni~ki BASK, Teleoptik - Novi Sad, Kolubara - Napredak, Dinamo - Banat, Sin|eli} - Srem, Novi Pazar - Radni~ki (S), Mladost (L) - Radni~ki 1923, Mladi radnik - Be`anija.

SPORT

c m y

DNEVNIK

1. Crvena zvezda 2. Partizan 3. Vojvodina 4. Rad 5. Spartak ZV 6. OFK Beograd 7 Jagodina 8. Sloboda PS 9. Smederevo 10. Borac 11. In|ija 12. BSK Bor~a 13. Javor 14. Metalac 15. ^ukari~ki 16. Hajduk

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 6 5 5 3 4 3 2 2 2 2 1 0 0 0 0

1 1 3 2 4 1 2 5 4 4 2 4 5 2 2 1

0 1 0 1 1 3 3 1 2 2 4 3 3 6 6 7

0:1 (0:0) 3:1 (0:1) 0:3 (0:1) 1:1 (1:0) 0:0 1:2 (1:1) 2:0 (0:0) 5:3 (2:1) 13:2 16:6 10:1 11:4 7:5 8:7 6:7 5:6 9:7 6:8 8:9 4:9 2:6 2:11 1:13 4:13

22 19 18 17 13 13 11 11 10 10 8 7 5 2 2 1

U slede}em kolu (23 i 24. oktobra) sasta}e se - NOVI SAD: Vojvodina – OFK Beograd, SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – Rad, ^A^AK: Borac – In|ija, SMEDEREVO: Smederevo – Hajduk, BEOGRAD: Crvena zvezda – Partizan, JAGODINA: Jagodina – Sloboda Point Sevojno, BEOGRAD: BSK – Metalac, IVAWICA: Javor - ^ukari~ki.

Preokret na Bawici Rad – Borac 3:1 (0:1) Fudbaleri Rada pobedili su u 8. kolu jelen superlige ekipu ~a~anskog Borca na beogradskoj Bawici – 3:1 (0:1). Golove za doma}ina postigli su Dimitrijevi} u 79, Jovanovi} u 89. i Luka u 90, a Igwatovi} je u 11. minutu bio strelac za Borac. Crveni karton dobio je igra~ Borca Mari} u 85. minutu, a posle toga gra|evinari su do{li do pobede.

S. S.

SUBOTI^ANI PORA@ENI U BEOGRADU

Prekinut niz golubova

Fudbaleri Spartak Zlatibor vode vi{e se ne mogu pohvaliti da su nepora`ena ekipa. Nakon sedam me~eva bez poraza, osmo kolo i gostovawe OFK Beogradu ozna~ili su kraj nepobedivosti Spartaka, ali to nikako ne zna~i da }e golubovi sada klonuti duhom.

– Jeste da je najlep{e kada se pobedi, ali i poraz je sastavni deo

poluvremenu, kada smo mi bili ti koji su kontrolisali igru, dr`ali sredinu terena i pretili, a drugi od primqenog gola, nakon ~ega vi{e nismo li~ili na istu ekipu. Da je bilo malo vi{e sre}e, koncentracije u zavr{inici i smirenijeg pasa, rezultat bi bio druga~iji ve} u prvom poluvremenu – kazao je Pu{kari}.

Darko Pu{kari}

sporta. Ovaj kiks nas ne}e pomeriti iz koloseka kojim smo krenuli. Poraz vaqa {to pre zaboraviti, a `elimo da u me~evima koji dolaze osvojimo {to vi{e bodova – potvr|uje Darko Pu{kari}, fudbaler Spartak Zlatibor vode, da ovaj poraz nije demoralisao wega i wegove saigra~e.

Ne zamera ni{ta Pu{kari} pobedi OFK Beograda, ali `ali {to Spartak nije iskoristio svoje {anse.

– Igra~i OFK Beograda su bili strpqivi, sa~uvali su koncentraciju i uspeli da realizuju dve {anse. Mi smo pru`ili dvojaku igru, jedan je Spartak bio u prvom

17

DUEL VOJVO\ANSKIH SUPERLIGA[A PRIPAO NOVOSA\ANIMA

JELEN SUPERLIGA – 8. KOLO KULA: Hajduk - Vojvodina BEOGRAD: Rad - Borac LU^ANI: Sloboda Point Sevojno - Crvena zvezda IN\IJA: In|ija - Habitfarm Javor BEOGRAD: ^ukari~ki Stankom – BSK KRAGUJEVAC: Metalac (GM) - Jagodina BEOGRAD: OFK Beograd - Spartak ZV BEOGRAD: Partizan - Smederevo

ponedeqak18.oktobar2010.

I Dragan Miranovi}, trener Spartak Zlatibor vode, priznaje da je gol protivnika bio granica izme|u dva na~ina igre wegove ekipe.

– Do gola OFK Beograda smo ne{to mogli da napravimo, ali posle toga je sve bilo druga~ije. I pored poraza ne mogu da budem nezadovoqan, jer se u ekipi Spartak Zlatibor vode jasno vidi napredak u stvarawu igre. To je ono {to me zanima na prvom mestu, a rezultati }e do}i. Ovoga puta je na{ rival bio strpqiviji, iskoristio svoje {anse i zadr`ao sva tri boda – istakao je Miranovi}.

N. Stanti}

Prekid od 25 minuta, pa gol Nemawe Bilbije Hajduk - Vojvodina 0:1 (0:0) KULA: Stadion Hajduka, gledalaca 1.000, sudija M. Vukadinovi} (Beograd), Bilbija u 86. minutu. @uti kartoni: Pauqevi}, Marijanovi} (Hajduk), Trajkovi}, Pavlovi} (Vojvodina). Crveni karton: Pavlovi} (Vojvodina).

HAJDUK: Bra} 7, Marijanovi} 6, Maksimovi} 6 (Kasalica 6), Radanovi} 7, Pauqevi} 6, Mr|anin 6, Jovanovi} 6, Bogi} 7 (Top~agi} -), Ki{ 6 (Kozo{ 6), Kova~evi} 6. @ivanovi} 6.

VOJVODINA: Brki} 6, Medojevi} 7, Smiqani} 7 (Stevanovi} -), Mojsov 7, Trajkovi} 7, Tumbasevi} 7, \urovski 6 (Bilbija 7), Abubakar 7, Jao 6 (Kataji 6), Vuli}evi} 6, Pavlovi} 6.

Vojvodina je sru{ila u Kuli Hajduka. Na`alost, ova utakmicu }e se pamtiti do ru`nim scenama, koje su se desile na stadionu Hajduka. U 58. minutu do tada korektni navija~i Vojvodine bacili su u teren topovski udar od koga su se zatresle tribine stadiona. Pao je mladi igra~ Milo{ Kova~evi}, a sudija Vukadinovi} odmah je zatra`io da se igra~i povuku sa terena, a i da se isprazni tribina s navija~ima Vojvodine. Taj prekid je trajao 25 minuta i bacio je mrqu na ovo sportsko nadmetawe.

Videli smo veoma dopadqivu i dinami~nu utakmicu. Igrao se 5. minut, Abubakar je pro{ao po boku, poslao je povratnu loptu Smiqani}u, on sa 10 {utira, ali pored gola. Odmah su uzvra-

Nemawa Bilbija doneo tri boda

tili Kuqani i bila je to najboqa prilika za gol. U 7. minutu slobodni Kova~evi} uputio je loptu pred gol Vojvodine, poku-

{ao je Radanovi}, lopta se odbila do Mr|anina koji sa 7-8 metara {utira kraj same stative i tako ne uspeva svoju ekipu da do-

vede u vo|stvo. U 10. minutu Smiqani} je poku{ao udarcem sa 25 metara, ali je ovoga puta lopta zavr{ila kraj gola. U 34. minutu Jao je pobegao Mr|aninu, uposlio \urovskog koji {utira preko gola i tako se i oti{lo na odmor sa nepopularnim rezultatom 0:0.

U nastavku u 58. minutu videli smo kontru Vojvodine, sa svoje polovine Smiqani} je pretr~ao nekoliko igra~a Hajduka, sa korner linije uputio je centar{ut u peterac Kuqana, stvorila se gu`va iz koje je Bra} iza{ao kao pobednik i sa~uvao svoju mre`u.

Posle toga je nastupio prekid utakmice. Kada je susret nastavqen, Hajduk je imao dve lepe prilike. U 61. minutu Pauqevi} pro{ao po boku, centrirao u peterac Vojvodine, @ivanovi} i Marjanovi} nisu se sna{li i gol Brki}a ostao je netaknut. I u 78. minutu @ivanovi} je ve{to uposlio Marijanovi}a, ovaj iskosa u{ao u {esnaesterac Vojvodine, {utirao, ali je Brki} bio siguran.

U 86. minutu usledio je trenutak odluke. Na intervenciju pomo}nog sudije, Vukadinovi} je pokazao slobodan udarac za Novosa|ane kod desne aut linije.

Upu}en je centar{ut, Tumbasevi} je pogodio stativu, odbila se lopta na drugu stranu gde je bio rezervista Bilbija i wemu nije bilo te{ko da sa 5-6 metara zakuca loptu za kona~nih 1:0 za Vojvodinu. \. Bojani}

Zvezda se raspucala pred derbi Sloboda Point Sevojno - Crvena zvezda 0:3 (0:1) LU^ANI: Stadion u Lu~anima, gledalaca 3.500, sudija Gruji} (Ni{), strelci: Trifunovi} u 44. Savio u 50. i Kalu|erovi} u 85. minutu. @uti kartoni: Radosavqevi}, Lazi}, Vukajlovi}, Mihajlovi} (Slogoda PS), Isah, \or|evi} (Crvena zvezda).

SLOBODA POINT SEVOJNO: Nikoli} 5, Jovanovi} 6 (Mihajlovi} -), Bulatovi} 6, Stanisavqevi} 6, Radosavqevi} 5, Maksimovi} 6, [uwevari} 6 (Vukajlovi} -), Stojan~evi} 6, Lazi} 6, Pavi~evi} 6 (Ademovi} -), Arsenijevi} 6.

CRVENA ZVEZDA: Stamenkovi} 6, Ninkov 7, To{i} 7, Li Adi 7, \or|evi} 7, Savio 7, Isah 7 (Bogdanovi} -), Koroman 6, Kadu 7 (Lazovi} -), Trifunovi} 7 (Perovi} -), Kalu|erovi} 7.

Fudbaleri Crvene zvezde nanizali su i sedmi trijumf u prvenstvu, {to im je bilo dovoqno da zadr`e lidersku poziciju i sa plus tri boda u|u u ve~iti derbi, koji je na programu narednog vikenda. Beogra|ani su gotovo rutinski obezbedili uspeh protiv ekipe Slobode koja predstavqa i najprijatnije iznena|ewe u ovoj sezoni. Crveno-beli su prekinuli i uspe{nu seriju doma}ina koji do sada u prvenstvu nije znao za poraz.

U lepom ambijentu na stadionu u Lu~anima pred preko 3.000 gledalaca vi|ena je, za na{e uslove, solidna fudbalska predstava. Silno motivisani doma-

}in u{ao je na pravi na~in u utakmicu i ve} u 10. minutu mogao i do vo|stva. Ukazala se velika {ansa Stevan~evi}u, koji je iskosa sa 7-8 metara udaqenosti {utirao neprecizno.

Brzo su gosti sredili redove i preuzeli inicijativu. Bila je Zvezda anga`ovana i borbena, ali opet ne previ{e kreativna, posebno u veznom redu. Prvi put zvezda{i su ozbiqnije zapretili Slobodi u 29. minutu i to preko Kalu|erovi}a koji je dobro {utirao glavom nakon centar{uta Koromana. U 37. minutu istakao se golman Slobode Nikoli}, koji je pravovremenom intervencijom zaustavio {ut Kadua, a odbijenu loptu Kalu|erovi} je poslao preko gola.

Upornost i trud gostiju isplatila se u pravom trenutku, u fini{u prvog poluvremena. Du{ko To{i} je sa leve strane idealno centrirao, a kraj smu{ene odbrane doma}ina odli~no se sna{ao Trifunovi}, koji je u skoku loptu zahvatio glavom i prosledio je u mre`u (44. minut).

Zvezda je sve rezultatske brige prebrinula ve} u 50. minutu.

Raspolo`eni Savio raspalio je po lopti sa gotovo 25 metara udaqenosti, ona je na putu do gola odsko~ila dva puta i prevarila Nikoli}a.

Nije se Sloboda predala, iako je ve} tada bilo jasno da ne}e mo}i da nadoknade ovaj zaostatak. Poku{ali su izabranici Qubi{e Stamenkovi}a,

Momenat iz me~a u Lu~anima

ofanzivnijom igrom da ugroze Stamenkovi}a, imali su 2-3 poluprilike i ni{ta vi{e od toga.

Zvezda je u fini{u rutinski stigla i do tre}eg pogotka, koji je delo Andrije Kalu|erovi}a a nakon centar{uta Bogdanovi}a i dok je trajalo slavqe crvenobelih delimi~no je pokvarena sjajna atmosfera u Lu~anima.

Pogo|en je izgleda nekim tvrdim predmetom u glavu pomo}ni sudija Sr|an Milutinovi}, koji je nakon ukazane lekarske pomo}i nastavio da obavqa svoj posao.

Sve u svemu Zvezda je zaslu`eno savladala ekipu Slobode, uhvativ{i pravi zalet pred 139. ve~iti derbi.

Z. Rangelov

Muriwo pored sebe dobio Zidana Legendarni francuski fudbaler Zinedin Zidan odlu~io je prihvati ponudu trenera Reala iz Madrida @ozea Muriwa i da mu se pridru`i u stru~nom {tabu. Muriwo je pre pad dana izjavio da bi Zidan bio jo{ produktivniji za klub ukoliko bi bio

„bli`e terenu“. To se i dogodilo posle nekoliko razgovora vode}ih qudi i klubu.

- Doneli smo takvu odluku i drago mi je {to }u jo{ vi{e sara|ivati sa Muriwom. Jo{ ne znam ta~no koja }e biti moja uloga, ali znam da }u biti veza izme|u

prvotimaca i predsednika kluba - rekao je Zidan.

Zidan je igrao za „klaqevski klub“ od 2001. do 2006. godine postigav{i na 155 utakmica 37 pogodaka. Bio je zaposlen u klubu kao jedan savetnika predsednika Florentina Pereza.

18

SPORT

ponedeqak18.oktobar2010.

PRVI ME\UNARODNI „MEMORIJAL FERENC ^ABA“ U KAWI@I

SRPSKA LIGA - VOJVODINA

Dolina potopqena Pali} - Dolina 2:0 (0:0) PALI]: Stadion “Janko Pejanovi}”, gledalaca 200, sudija Lompar (Sremska Mitrovica), strelci: Soviq u 50.

Lazinica u 90. minutu. @uti kartoni: Zeqkovi}, Lazinica (Pali}), O`egovi} (Dolina).

PALI]: Stojanovi} 8, Zeqkovi} 7 (Lazinica 8), Kosti} 8, Radulovi} 7 (Vu~kovi} 7), Zogovi} 8, Kova~evi} 8, Maslovara 8, Pr{i} 7, Ru`i} 7, @arkovi} 8, Soviq 8.

DOLINA: Trbojevi} 7, Nedu~i} 6, Kra~unov 6, O`egovi} 7, Ivani{evi} 7, [alipurovi} 7, Ili} 7, \akovi} 7, Trpkovi} 6 (Kova~evi} 6), Arbutina 6 (Staj~i} 6), \okovi} 7.

Najboqa fudbalska predstava Pali}ana ove jeseni. Igrali su izvanredno i do{li do zaslu`ene pobede. Pali}ko jezero potopilo je Dolinu.

Doma}in je prvi zapretio u 5. minutu kada je [piro Radulovi} uputio udarac sa nekih 18 metara, a golman Trbojevi} krajnim naporom izbacio loptu u korner. Ponovo {ansa za doma}ina u 20. minutu kada je Ru`i} {utirao sa 15 metara pravo u ruke golmana. Doma}in je bio boqi u prvom poluvremenu, vi{e su imali Pali}ani {ansi, dok gosti nisu ni jedan {ut uputili na gol Stojanovi}a.

U drugom poluvremenu crnobeli nastavqaju s napadima i u 48. minutu sru{en je Ru`i} na ivici {esnaesterca. On je i izveo slobodan udarac, lopta se odbija od golmana Trbojevi}a do Radulovi}a, a ovaj sa tri metara {utira, a golman odbija u korner. Korner je izveo @arkovi}, najboqe se sna{ao Nikola Soviq i sa nekih osam metara glavom postigao pogodak za 1:0.

Gosti su imali stopostotnu {ansu u 70. minutu preko Stoj~i}a, ve} je bio savladan Stojanovi}, ali sa gol liniju loptu izbacuje Kova~evi}. Doma}ini se ne predaju, stvaraju {anse iz

Pali} - Dolina Dowi Srem - Senta Sloboda - Vr{ac Mladost (A) - Tekst. Ites Sloga (T) - Cement ^SK Pivara - Kikinda Radn. (NP) - Mladost (BJ) Vetern. Viskol - Solunac 1. Radn. (NP) 10 2. ^SK Piv. 10 3. D. Srem 10 4. Dolina 10 5. Veternik 10 6. Senta 10 7. Vr{ac 10 8. Cement 10 9. Solunac 10 10.Tekstilac 10 11. Sloga (T) 10 12. Pali} 10 13. Mlad. (BJ) 10 14. Sloboda 10 15. Kikinda 10 16. Mladost (A)10

7 6 6 7 5 5 3 3 3 3 2 2 3 1 1 0

2 3 3 0 4 3 5 3 3 3 4 4 1 3 3 2

1 1 1 3 1 2 2 4 4 4 4 4 6 6 6 8

2:0 3:1 0:0 1:1 4:3 5:0 5:3 2:1

21:5 23 27:1021 18:9 21 14:1421 16:1119 21:9 18 10:1014 15:1212 16:1612 9:1112 13:1310 14:1810 10:2010 14:22 6 7:22 6 8:31 2

U slede}em kolu (23/24. oktobra) sastaju se: Solunac Sloboda, Mladost (BJ) - Veternik Viskol, Kikinda - Radni~ki (NP), Senta - ^SK Pivara, Dolina - Dowi Srem, Cement - Pali}, Tekstilac Ites Sloga (T), Vr{ac - Mladost (A). prekida, @arkovi} je odli~no centrirao do Kova~evi}a koji glavom sa peterca dobro ciqa, golman Trbojevi} je bio na mukama ali i odbranio. Gosti preuzimaju igru od 75. minuta. U 80. minutu Kova~evi} je centrirao po zemqi, a golman Stojanovi} brilijatno vadi loptu sa gollinije. Dva minuta pre kraja susreta doma}ini su imali stopostotnu {ansu preko Pr{i}a ,kada ga je iz dubine poslu`io Vu~kovi}. Pr{i} se na{ao o~i u o~i sa golmanom, no, {ansa je propala. Najlep{i akcija se desila u 90. minutu kada je rezervista Lazinica postigao lep pogodak na asistenciju Ru`i}a i tako stavio ta~ku na ovu utakmicu.

S. Stojiqkovi}

Sen}ani zaustavqeni Dowi Srem – Senta 3:1 (2:1) PE]INCI: Sportski centar „Suva~a“. Gledalaca: 250. Sudija: Vladimir Perin (Vr{ac) 7.

Strelci: Laki} Pe{i} u 6, [u{war u 27. i To{i} u 68. minutu (Dowi Srem), Milivojev u 44 minutu. @uti kartoni: Laki}-Pe{i} i [u{war (Dowi Srem), Na| i Gruji} (Senta).

DOWI SREM: Varga 7, To{i} 8, Markovi} 7, Prqevi} 7, Risti} 8 (Antunov), Radi{i} 7, Laki}Pe{i} 7, Mirkovi} 7, [u{war 7, Jovanovi} 8 (Srem~evi}), Cvjetinovi} 7 (Berowa 7).

SENTA: Vukobrat 7, Farka{ 7 (\eri), Kaka{ 7, Na| 6, Cvetkovi} 7, Gruji} 8, Jovi} 7, Popov 7, Vasin 6, (Stojanov), Nikoli} 6, Milivojev 6.

Doma}in je vrlo brzo do{ao u vo|stvo: u 6. minutu, posle uba~ene lopte iz ugla, pred golom Sente stvorila se velika gu`va. Najboqe se sna{ao Laki}-Pe{i}, koji {aqe loptu iza le|a Vukobrata.

Mladi \or|e [u{war, poja~awe Doweg Srema iz novosadske Vojvodine, po ko zna koji put je dokazao da je igra~ velikog kalibra.

U 27. minutu na najboqi na~in je okon~ao akciju kojoj je prethodio prodor Risti}a. I pored ubedqivog vo|stva doma}ina, gosti se nisu predeavali: pri samom kraju poluvremena kiks Laki}-Pe{i}a, golom ka`wava Milivojev.

DNEVNIK

\or|e [u{war

Najboqi igra~ na terenu, brzonogi To{i}, u 68. minutu izborio se za loptu, obi{ao golmana Vukobrata i {utem, ne{to iskosa, pove}ao vo|stvo doma}ina na 3:1.

Do kraja utakmice Dowi Srem je u nekoliko navrata propustio divne prilike: Radi{i} u 74, To{i} u 76. i 87. minutu. S druge strane i gosti su u 85. minutu ozbiqno pripretili: posle velike gu`ve pred golom Varge, lopta poga|a stativu. @. Radivojevi}

Humani gest Bojovi}a Fudbaler Jagodine Milan Bojovi} poklonio je nagradu od 50.000 dinara, koju mu je dodelio grad, porodicama Tawe Stojanovi} i Nata{e Stankovi} sa najvi{e dece. Skup{tina grada Jagodine nagradila je Bojovi}a za po`rtvovanost, borbenost i privr`enost klubu.

Bojovi} je u pro{loj sezoni sa 12 postignutih golova bio najboqi strelac Jagodine, a ~etvrti u Superligi.

Doma}inu pobedni~ki pehar Na prvom me|unarodnom turniru „Memorijal Ferenc ^aba“ koji je priredio Rva~ki klub Potisje iz Kawi`e, nastupilo je 166 rva~a iz 17 klubova iz Ma|arske, Bosne i Hercegovine, Slova~ke i Srbije, od najmla|ih pionira do juniora. Turnir je organizovan u znak se}awa na rva~a Ferenca ^abu (1954-2008) petostrukog dr`avnog prvaka u kategoriji do 68 kilograma i reprezentativca, na Svetskom prvenstvu u San Dijegu osvojio je 5.mesto, 1979. godine na Mediteranskim igrama u Splitu okitio se zlatnom medaqom, pobe|ivao na mnogim me|unarodnim turnirima i jedini je olimpijac iz Kawi`e, u~esnik Olimpijskih igara 1980. godine u Moskvi.

Na otvarawu turnira u~esnicima su se obratili supruga pokojnog rva~a Marta ^aba i predsednik kawi{ke op{tine Mihaq Wila{, a klupski drug Ferenca ^abe iz uspe{ne generacije rva~a Potisja Zoltan Balint potsetio je na wegove uspehe na struwa~i.

- Bio nam je pokreta~ka snaga, svi smo ga voleli zato {to je bio pravi ~ovek i sportista, izuzetno marqiv, borben, uporan i istrajan na struwa~i, a profesionalno u struci ostao privr`en istom radnom mestu u Auto moto dru{tvu u Kawi`i od prvog radnog dana do smrti. Bio je uzor zato {to je skromno `iveo i mnogima pomagao - rekao je Balint.

Na struwa~ama u sportskoj hali „Bawe Kawi`a“ vi|eno je dosta efektnih zahvata rva~kih talenata. Ekipni pobednik turnira je doma}in Potisje sa osvojenih 106 bodova, ispred suboti~kog Spartaka sa 53 i Sente sa 32 boda, tako da je pobedni~ki pehar ostao u Kawi`i. Za najboqeg doma}eg takmi~ara progla{en je mla|i pionir Bence Remete (PotiPRVA LIGA (@)

Ubedqive go{}e KK ^elarevo - Hemofarm [tada 55:82 (9:22, 15:18, 17:22, 14:20) ^ELAREVO: O[ „Zdravko ^elar“, gledalaca 150, Sudije: Ran~i} i Dr~a (Beogrqad), Rankovi} (Pan~evo) ^ELAREVO: Vasi} 9, Mil. Rado{evio} 7, Stani}, Stankovi}, Zoloti}, Mar.Rado{evio}, Ciganovi} 4, Domazet 16, Mora~a 4, Du{ani} 3, Ostoji} 8, Mari} 4.

HEMOFARM: Rado~aj 4, Mandi} 5, Popovi} 2, Doj~inovi} 6, [kori} 8, Stankovi} 12 , Kova~evi} , Radi}, Ajdukovi} 22 ^a|o 21 , Nikoli}, Milutinovi} 2.

O~ekivao se ja~i otpor doma}ih ko{arka{ica na{im {ampionkama me|utim, slabo su otvorile igru, pa su go{}{e lako re{ile prvi deo sa ~ak trinaest poena razlike.

Pove}avale su ovu prednost i u narednim deonicama ali ne tako lako, pa se na odmor oti{lo sa {esnaest poena razlike.

U posledwoj ~etvrtini bilo je ~ak i dvadeset devet poena ali su doma}e stigle na minus dvadeset, {to bi prema igri bilo i podno{qivo.

Me|utim, kada su go{}{e dodale gas u posledwa dva minuta stigle su i do jo{ ubedqivije pobede, ali ne i maksimalne razlike koja je bila tokom utakmice.

Ipak, niko nije ni o~ekivao ~udo, pa je i ovakav ubedqiv poraz doma}ih na svom debiju u novom prvenstvu ako se zna da su igrale protiv prvakiwa dr`ave, ipak realan.

V. Vujanovi}

U Kawi`i je pr{talo od fektnih zahvata talenata na struwa~i

sje) koji je blistao u kategoriji do 46 kilograma, za najboqeg inostranog takmi~ara progla{en je kadet Tama{ [o{ iz Slova~ke (85 kg).

Pobednici u svim uzrastima u pojeidna~noj konkurenciji kod najmla|ih pionira do 26 kg Aron Kavai (Potisje), do 28 kg Viktor Biro (Cegled, Ma|arska), do 30 kg Maksim Markovi} (Kragujevac), do 34 kg Arpad Kova~ i do 44 kg Viktor Me|e{i (obojica Cegled). Kod

mla|ih pionira pobednici su do 30 kg Leonsio Gelawi (Spartak), do 32 kg Sebastijan Kolompar (Herkules, Gorwi Breg), do 38 kg Sebastijan Na| (Potisje), do 46 kg Bence Remete (Potisje), do 50 kg Erik Fekete (Senta) i do 58 kg Aleksandar Erski (Partizan, Beograd).

U konkurenciji starijih pioniri najuspe{niji su bili do 50 kg Daniel Fejstamer (Potisje), do 55 kg Rudolf Husar

(Herkules), do 60 kg Denis Horvat (Slova~ka), kod kadeta do 58 kg Kristijan Gazdag (Potisje), do 63 kg Nikola Luka~evi} (Potisje), do 69 kg Rodrig Bak (Cegled) i do 85 kg Tama{ [o{ (Slova~ka), dok su kod juniora pobednici do 66 kg Viktor Neme{ (Senta), do 74 kg Aleksandar [efer (Senta) i do 84 kg \or|e Jovi{i} (Kragujevac).

Tekst i foto: M. Mitrovi}

PRVA B LIGA – MU[KARCI

^udo zvano Vujo{evi}

Spartak – Vojvodina 83:67 (24:24, 26:15, 26:12, 7:16)

CSKA iz Moskve, predvo|en na{im trenerom Du{kom Vujo{evi}em, postao je prvi vanameri~ki tim u istoriji ko{arke koji je pobedio NBA ekipu na teritoriji SAD. U no}i izme|u subote i nedeqe, {ampion Rusije pobedio je Klivlend Kavalirese na kraju ameri~ke turneje i tako postao prvi klub iz Evrope kojem je tako ne{to uspelo – 87:90. Dodu{e, pre ta~no pet godina, Makabi iz Tel Aviva nadigrao je Toronto Reptorse sa 105:103, ali je to bilo na teritoriji Kanade.

- Do{li smo u Ameriku da igramo dobru ko{arku protiv nekih od najboqih timova na svetu. Bilo je te{kih trenutaka tokom turneje, ali nije nam ponestalo motivacije. Veoma sam sre}an zbog pobede i mislim da je ovo bila prva nekog evropskog tima protiv rivala iz NBA lige na teritoriji Sjediwenih Dr`ava - rekao je Vujo{evi}, ~iji je tim pre toga pora`en u Majamiju (85:96) i Oklahomi (89:97).

Derbi doma}inu SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 500. Sudije: Branislav Dimi} (Beograd), Slobodan Petrovi} (Stara Pazova), Strahiwa Kne`evi} (Ba~ka Palanka).

SPARTAK: Pekovi} 2, Sokolovi}, Prqa, Dini} 30 (7 trojki), Stojanovi} 10, Mari}, Kunti} 7, Pribi}, Stefanovi}, Vukoli} 18, Karahod`i} 14, Radi} 2. Trener: Blagoja Ivi}.

VOJVODINA: Pastorwicki, Krivokapi}, Toma{evi} 4, Kne`evi} 4, Drakuli} 4, Grubor 7, Gli{i} 9, Te{i}, [migovi} 6, Ivo{ev 24, Pap 9. Trener: Stevan Vitorovi}.

Ko{arka{i Spartaka stigli su do druge pobede u povratni~koj sezoni u Prvu B ligu. U vojvo|anskom derbiju savladali su novosadsku Vojvodinu sa 83:67, a me~ je obele`ila odli~na igra kapitena Miodraga Dini}a koji je nanizao 30 poena i bio vo|a u seriji od 18:0, kojom su golubovi u drugoj ~etvrtini prakti~no prelomili me~.

Nakon izjedna~ene prve ~etvrtine u kojoj su obe ekipe u nekoliko navrata imale po 3-4 poena prednosti, Vojvodina je boqe otvorila drugu deonicu. Grubor i

Rezultati Smederevo - Kg Student 78:73 Spartak - Vojvodina 83:67 Radni~ki B. - @elezni~. 58:59 Radni~ki KG - Sin|eli} 91:98 Radni~ki - Viva Basket 89:80 Jagodina - Mladost 88:92 Ni{ - BKK Radni~ki 48:78 Ivo{ev su bili precizni za tri poena, a Vojvodina je povela sa 37:32 i najavila da }e u Subotici tra`iti put do pobede. No, tako nisu mislili Dini} i drugari.

Poja~anom odbranom i brzim kontrama krenuli su da mequ protivnika, a da sudija eventualno nije svirao prekre{aj nad Papom kada je na semaforu ve} isteklo vreme, Vojvodina ne bi ni postigla ko{ do kraja prvog poluvremena. [to je zapo~eo u drugoj, Dini} je nastavio u tre}oj ~etvrtini.

Nekoliko prese~enih napada protivnika, tri sjajne asistencije i ~etiri trojke opisuju Dini}evu igru u ovom periodu, a Spartak je lako poveo i sa 76:50.

U fini{u me~a trener doma}ih Blagoja Ivi} ukazao je {ansu i mla|im igra~ima, a gosti su uspeli da malo smawe veliku prednost Spartaka.

N. S.

SUBOTI^ANKAMA VOJVO\ANSKI DUEL

Razigrane na kraju Spartak – Proleter 61:50 (13:13, 16:15, 14:13, 18:9) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 250. Sudije: Milan Suboti}, Jugoslav Jevti} (Beograd), Nenad Hric (Stara Pazova).

SPARTAK: Kova~i} 16, Orozovi} 13, Veselinovi} 2, Vran~i} 9, Kne`evi} 14, Suturovi}, Vida 4, Celi}, Kekezovi} 2, Grahovac, [krbi}, Kova~evi} 1. Trener: Stojanka Do{i}.

PROLETER: ^arki} 6, Gobe-

qi} 21, Grahovac, Prvulovi} 10, Jekni} 12, Male{, Takov, Ivkovi}, Marinkov 1, ^orda, Vidri}, Radi{i}. Trener: Dejan Kova~evi}.

Golubice su na kraju poja~ale odbranu; Marija Kova~i} je kona~no proradila pod ko{em, a Spartak je poveo 53:45. Kada je i Kne`evi}eva namestila ruku bilo je jasno da bodovi ostaju u Subotici.

N. S.

PRVA @ENSKA LIGA

Kikinda - Proleter superprotein 26:27 (10:14) KIKINDA: Hala SC „Jezero“, gledalaca oko 200, sudije: Sekuli} (Pan~evo), Bojani} (Pan~evo). Sedmerci: Kikinda 3 (2), Proleter super protein 3 (3), iskqu~ewa: Kikinda 10, Proleter super protein 6 minuta.

KIKINDA: Vu~eti} (16 odbrana), Radnovi}, M. Goli}, Agbaba 6, \ur|evi}, Ardala 7 (2), Nedeqkov, J. Goli}, Novakovi}, Vin~i}, Pavlovi} 3, Dragin, Vesovi} 5, Belo{ 4.

PROLETER SUPERPROTEIN: Lazi} (2 odbrane), Stankovi} 5, Gagi}, Vlau~in, Solomon, ^eti} 8 (2), Lackovi} 1, Mitrovi} 3, Petrovi} 1, Gruji} 7 (1), Radovanovi} 2, Masailovi} (8 odbrana), Laktu{, Rajkovi} (2 odbrane, sedmerac).

M. S.

SPORT

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

ponedeqak18.oktobar2010.

19

MODEST DULI], POKRAJINSKI SEKRETAR ZA SPORT I OMLADINU

Za funkcionisawe saveza izdvojeno 48 miliona dinara Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Modest Duli} istakao je da se Sekretarijat, u okviru zakonskih nadle`nosti, bavi oblastima od najve}eg zna~aja za Vojvodinu i Srbiju. Prevashodni zadatak Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu je da sagledava interese i potrebe gra|ana u oblasti sporta na teritoriji AP Vojvodine i da se za ostvarivawe tih potreba i interesa obezbede potrebna sredstva u pokrajinskom buxetu.

- Jedna od zna~ajnijih nadle`nosti ove institucije je inspekcijski nadzor nad radom organizacija i pojedinaca u oblasti sporta, {to je novina u odnosu na predhodne zakonske propise i praksu kada je postojao samo nadzor nad stru~nim radom u oblasti sporta.

z Koje su to redovne aktivnosti Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu?

- Sekretarijat ima dosta redovnih aktivnosti, a neke od wih su: programske aktivnosti pokrajinskih granskih saveza, zatim u~estvujemo u sufinansirawu manifestacija od interesa za AP Vojvodinu, dodequqemo godi{wa priznawa, sufinansiramo projekte kojima se doprinosi razvoju sporta, pa, tu je i sanacija i adaptacija objekata i terena itd. z Pro{le godine ste imali i akciju „Zapo{qavawe pripravnika u sportu“?

- Da, Sekretarijat mo`e da se pohvali da je po konkursu, koji je raspisao Pokrajinski sekretarijat za rad i zapo{qavawe u 2009. godini, pomogao da

Pokrajina prva prepoznala zna~aj mladih z Koji su konkretni problemi mladih danas i {ta ste do sada u~inili u okviru sektora za omladinu?

- Najizra`enije konkretne problema mladih smo svojevremeno „pokrili“ kroz osam oblasti, a to su: obrazovawe, zapo{qavawe, zdravqe, kultura i slobodno vreme, aktivno ukqu~ivawe u dru{tvo, izgradwa civilnog dru{tva, volonterizam, mobilnost i informisawe, ekologija i odr`ivi razvoj i socijalna politika prema mladima. Vrlo smo ponosni na ~iwenicu da je Vlada AP Vojvodine, odnosno Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu prvi u Srbiji prepoznao zna~aj mladih i potrebu da im se sistemski pristupi, kako bi im se poboq{ali kvalitet `ivota i zadovoqile wihove potrebe. Naime, na{ Sekretarijat je, jo{ pre formirawa Ministarstva omladine i sporta i dono{ewa Nacionalne strategije za mlade, jo{ 2005. godine doneo prvi Akcioni plan politike za mlade u AP Vojvodini za period od 2005. do 2008. godine, ~ija je realizacija finalizovana. Efekti realizacije ovog dokumenta su vi{estruki.

Modest Duli}

vi{e od 100 pripravnika dobije prvu {ansu zaposlewa u oblasti sporta. z Da li biste mogli da nam pojasnite kako funkcioni{e sport u Pokrajini i kako ga Sekretarijat poma`e?

- Funkcionisawe sporta u AP Vojvodini sprovodi se putem pokrajinskih granskih saveza. U okviru Sportskog saveza Vojvodine radi i deluje 50 pokrajinskih granskih saveza, koji okupqaju oko 3.000 klubova

sa oko 10.000 sportskih ekipa i oko 150.000 sportista. Ove godine za funkcionisawe pokrajinskih granskih saveza izdvojeno je 48.000.000 dinara.

Najve}i deo ovih sredstava se potro{i na organizaciju pokrajinskih takmi~ewa i organizaciju kampova prerspektivnih sportista. Jedan deo sredstava se usmerava za tro{kove stru~nog osposobqavawa, za razvojne programe, nabavku sportske opreme...

automatski prebrojava sve baze i generi{e broj~ane izve{taje sa grafikonima). z Kako Sekretarijat poma`e osobama sa invaliditetom?

- Pomo} sportskim klubovima i savezima osoba sa invaliditetom se ogleda u redovnom finansirawu Sportskog saveza invalida Vojvodine, koji ima zadatak da direktno u~estvuje u afiramciji sporta osoba sa invliditetom kroz sprovo|ewe redovnih takmi~ewa i kampova na nivou Pokrajine. z [ta je Sekretarijat uradio posledwih godina po pitawu infrastrukturnih projekata?

- Jedn od najzna~ajnijih projekata bio je „Staze zdravqa“, koji je nastao posle analize stawa sportskih igrali{ta na teritoriji AP Vojvodine 2005 godine. Do sad smo uradili slede}e: 2006. godina smo izgradili 44 trim staze, a onda smo najvi{e projekata uradili u naredne dve godine. Tako je 2007. ura|eno 55 vi{enamenskih igrali{ta na sinteti~koj podlozi, 33 de~ija igrali{ta, osam igrali{ta za odbojku na pesku, pet trim staza i asfaltirano je 20 igrali{ta za rukomet i mali fudbal. Zatim je, 2008. ura|eno 33 igrali{ta za mali fudbal na ve{ta~koj travi, 15 trim kabineta, 10 teniskih terena i nabavqeno je 16 setova gimnasti~ke opreme. Pro{le godine smo zbog mawe sredstava napravili samo jedno igrali{te za mali fudbal na ve{ta~koj travi i jedan trim kabinet. I pored nedostatka novca nastavili smo da ula`emo u sportsku infrastrukturu i ove godine.

G. Malenovi}

^ELENY KUP

NIKOLA SALATI] POSLE MEMORIJALA „@ARKO PETROVI]”

Imamo razumevawe za mladost Prvi Memorijalni turir „@arko Petrovi}“ opravdao je o~ekivawa vezana za kvalitet odbojke, a Bled, Budvanska rivijera, Aris i NIS Vojvodina potrudili su se da svim blagodetima igre preko mre`e odaju po~ast nekada najboqem igra~u novosadskog superliga{a.

Susreti kvalitetnih ekipa, koje }e u predstoje}oj sezoni igrati bitne role u evropskim takmi~ewima, bili su pravo osve`ewe za novosadsku odbojka{ku publiku, a slovena~ki Bled je opravdao titulu pro{losezonskog klupskog vice{ampiona Evrope i sovojio tunrir s maksimalnim u~inkom u tri me~a. Druga je bila Budvanska rivijera, tre}i Aris, a doma}in NIS Vojvodina ~etvrto mesto, ali je trener Novosa|ana Nikola Salati} zadovoqan partijama wegovih pulena.

- Turnir je bio veoma jak i u~estvovali su veoma kvalitetni timovi, pa me uprkos tri poraza, ohrabruje ~iwenica da smo imali periode dobre igre. U isto vreme, kod izjedna~enih situacija u setovima dozvoqavali smo sebi psiholo{ke padove posle par slabih poteza, a to ne sme da nam se de{ava. Na{i

z Da li su ova ulagawa u granske saveze dala neke rezultate?

- Da, jer u pro{loj 2009. godini sportisti iz AP Vojvodine su na velikim sportskim takmi~ewima (prvenstva sveta, Evrope, Mediterasnkih igara, Univerzijade i Balkana) osvojili ukupno 135 medaqa (38 zlatnih, 39 srebrnih i 58 bronzanih medaqa). Ovom broju treba dodati i {est medaqa sportista sa posebnim potrebama sa prvenstava Evrope (dve zlatne, jedna srebrna i tri bronzane medaqe). Ove 2010. nastavqen je trend osvajawa odli~ja na vrhunskim takmi~ewima, a ta~an bilans ima}emo na kraju godine. Ina~e, sportisti iz AP Vojvodine u reprezentativnom dresu Srbije u~estvuju u osvajawu medaqa sa 30 procenata. z Jedna od novina u Sekretarijatu je i projekat eSavezi. Recite nam ne{to vi{e o tome?

- Veb aplikacija eSavezi (www.sportal.org.rs) predstavqa model informacionog sistema sporta u AP Vojvodini realizovan kroz projekat Sportskog saveza Vojvodine, uz finansijsku podr{ku Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Sistem je sastavqen od tri modula, a prvi je eSavezi. To je baza podataka pokrajinskih granskih saveza i baza podataka sportskih klubova, dru{tava i gradskih/op{tinskih saveza koji su u~laweni u granske saveze. Drugi modul je eKalendari, a to je baza podataka kalendara takmi~ewa odnosno aktivnosti pokrajinskih granskih saveza za teku}u godinu i tre}i je statistika (softver koji

Partizan pro{ao zlatnim setom Odbojka{i Partizana izgubili su od Azernefta sa 3:0 (25:21, 27:25, 25:22) u revan{ me~u 1. kola ^elenx kupa, ali su zahvaquju}i zlatnom setu pro{li daqe.

Po{to je Partizan prvi me~ dobio identi~nim rezultatom, u Bakuu je odigran dodatni set u kojem su crnobeli slavili 15:10 i pro{li daqe.

Partizan }e u slede}oj fazi igrati protiv Fakela iz Novog Urengoja, koji u svojim

redovima ima i dvojicu ruskih reprezentativaca sa nedavno zavr{enog Mondijala u Italiji.

Prvi me~ igra se 17. novembra. I drugi srpski predstavnik u takmi~ewu, Crvena zvezda ima}e ozbiqnog rivala iako je tek drugo kolo. Crveno-beli su bili slobodni u prvoj fazi, a u slede}oj }e im rival biti itallijanski Lube Ma}erata srpskih reprezentativaca Marka Podra{~anina i Dragana Stankovi}a.

TROFEJ „PARTIZANOVE LEGENDE”

Crno-beli nadigrali zagreba~ku Mladost Novosadski blok Jovovi}-Mirosavqevi}-Ivovi}

igra~i su veoma mladi i ponovo }emo, kao i u prethodnim sezonama imati puno razumevawa za wih, ali i oni moraju da shvate

Miji}: Gosti oti{li zadovoqni Generalni direktor NIS Vojvodine Vasa Miji} zadovoqan je kako je sve proteklo u organizacionom smislu, ali smatra da je doma}in mogao malo boqe da igra.

- Svi gosti su zadovoqni organizacijom, sme{tajem, sistemom utakmica na turniru, kvalitetom ekipa u~esnika i to nam dovoqno govori da smo se jo{ jednom pokazali kao dobri doma}ini. Mislim samo da je na{a ekipa mogla da igra boqe, ko zna da li bi to bilo dovoqno za neki trijumf jer su ostale ekipe veoma kvalitetne, ali moralo se odigrati boqe. Bila je ovo lepa uvertira pred po~etak sezone i na{ me~ sa `elezni~arom u petak - rekao je Miji}.

da je atmosfera unutar ekipe veoma bitna i da ne smeju da se de{avaju padovi. Kvaliteta imamo i siguran sam da }e on isplivati na videlo kroz rad i uigravawe koje nam predstoji u sezoni - rekao je Salati}. [ef stru~nog {taba crvenobelih isti~e da je zadovoqan i prijemom servisa, segmenta igre kojeg se pribojavao da }e biti slabiji.

- Prijem nam je veoma dobro funkcionisdao, uprkos tome {to nemamo ni jednog osnovnog prima~a servisa u timu. Ni Simeunovi} ni Ivovi} to nisu, pa su na{i procenti prijema veoma zadovoqavaju}i i ta sigurnost nam je dala mnogo vi{e dobrih opcija u napadu i mislim da smo mosgli da dobijemo Aris, ali

Foto: F. Baki}

smo procenili da je va}nije da svi zaigraju kako bismo jo{ jednom videli ~ime raspola`emo istakao je Salati}.

Sezona u Viner [tedi{e superligi po~iwe predstoje}eg vikenda, a u prvom kolu NIS Vojvodina do~ekuje beogradski @elezni~ar.

- Nismo jo{ maksimalno spremni, ali mislim da }e ovih 70 - 75 procenata biti dovoqno da se savlada @elezni~ar. U svakom slu~aju smo favoriti, a Vojvodina je takav klub koji uvek mora da juri{a na najvi{e domete. Na{a mladost }e ponovo, siguran sam, igrati va`nu ulogu u na{oj zemqi i ravnopravno se sa svima boriti za oba trofeja - zakqu~io je trener NIS Vojvodine popularni Koqa.

M. Risti}

Tre}u godinu za redom trofej „Partizanove legende“ osvojila je doma}a ekipa. Crno-beli su sa 11:9 (3:1, 3:5, 3:3, 2:0) savladali Mladost.

Ovaj put zbog odustajawa Primorca u posledwi ~as turnira nije bilo. Odluka je

pala u duelu dva velikana iz Beograda i Zagreba. Briqirao je Slobodan Soro sa sedam odbrana.

Pjetlovi}, Aleksi} i Radovi} su sa po dva gola bili najboqi strelci. Udovi~i} je postigoa jedan za Zagrep~ane.

20

SPORT

ponedeqak18.oktobar2010.

DRUGA LIGA SRBIJE – VOJVODINA

Omladinac prvoliga{

U Somboru je zavr{ena Druga lige Srbije grupa Vojvodina za mu{karce. Kao {to se i o~ekivalo Omladinac iz Novih Banovaca je opravdao epitet favorita i zaslu`eno se plasirao u Prvu ligu Srbije. Prve tri ekipe osvojile su medaqe.

Iz lige ispada debitant Rusanda iz Melenaca kako smo predvideli jo{ nakon poraza u prvom kolu.

Rezultati 8. kola: Rusanda (Melenci) - “Ivan Kurja~ki” RNP (Pan~evo) 1,5:4,5, “Bora Kosti}” (Vr{ac) - Kraqica (Petrovaradin) 5:3, Jugovi} Kopi komerc (Ka}) - Radni~ki (Zre-

wanin) 4:2, Omladinac (Novi Banovci) - Srem (Sremska Mitrovica) 3,5:2,5, Somborski [K Naftagas (Elemir) 5:1. Rezultati 9. kola: Naftagas – Rusanda 4:2, Srem - Somborski [K 2,5:3,5, Radni~ki - Omladinac 1,5:4,5, Kraqica - Jugovi} Kopi komerc 2,5:3,5, “Ivan Kurja~ki” RNP - “Bora Kosti}” 3,5:2,5.

Kona~an plasman: 1. Omladinac 23 (36), 2. Somborski {ah klub 22 (36), 3. Jugovi}-Kopi komerc 19 (30,5), 4. “Ivan Kurja~ki” RNP 18 (30,5), 5. Srem 13 (28,5), 6.

Naftagas 11 (26,5), 7. Radni~ki 10 (24), 7. 8. “Bora Kosti}” 7 (21,5), 9. Kraqica 5 (20,5), 10. Rusanda 1 (16).

B. D.

OTVORENO EKIPNO PRVENSTVO VOJVODINE ZA @ENE

[ahmatni kru`ok pobednik

U Somboru je zavr{eno i 16.

Otvoreno ekipno prvenstvo Vojvodine za `ene. Ubedqiva pobeda `enske ekipe [ahmatnog kru`oka (2) koje su dobile sve me~eve.

Druge su mlade Pan~evke a Kraqica je postigla lep uspeh osvajawem tre}eg mesta. Te tri ekipe osvojile su medaqe a [ahmatni kru`ok (2) se plasirao u Prvu ligu Srbije za `ene.

Rezultati 4. kola: [ahmatni kru`ok (2) (Novi Sad) – “Aqehin” (Pan~evo) 2:1, Naftagas (Elemir) - Kraqica (Petrovaradin) 0:3, N[K DDOR (Novi Sad) Budu}nost (Banatski Brestovac) 1:2, Vulkan-Protektor (Apatin) – Sivac 2:1, Alibunar - Spartak

(Subotica) 2:1, Rusanda (Melenci) - Somborski [K 0,5:2,5, Radni~ki (Zrewanin) slobodan. Rezultati 5. kola: Vulkan-Protektor - [ahmatni kru`ok (2) 1:2, “Aqehin” – Kraqica 2:1, Alibunar - Budu}nost 3:0, Somborski [K – Naftagas 2:1, Radni~ki – N[K DDOR 1:2, Rusanda – Sivac 0:3*, Spartak slobodan. Kona~an plasman: 1. [ahmatni kru`ok (2) 15 (12,5), 2. “Aqehin” 10 (10,5), 3.

Kraqica 9 (10,5), 4. Alibunar 9 (8), 5. N[K DDOR 8 (8), 6. Somborski [K 8 (7,5), 7. Sivac 7 (8,5), 8. Vulkan-Protektor 7 (7,5), 9. Budu}nost 7 (5), 10. Spartak 6 (7), 11.

Naftagas 6 (6), 12. Radni~ki 4 (4), 13. Rusanda 3 (2,5).

B. D.

Kli~ko i Borov~anin redom ru{e Ukrajinski bokser Vitali Kli~ko odbranio je titulu prvaka sveta te{ke kategorije u verziji VBC. Ukrajinac je na poene u 12 rundi savladao izaziva~a iz SAD-a [enona Brigsa u nema~kom Hamburgu.

Nenad Borov~anin

Kli~ko je zadao veliki broj udaraca Brigsu, koji je ostao na nogama, ali je posle me~a odve`en kolima hitne pomoci u bolnicu jer mu je pozlilo.

U uvodnom programu na{ Nenad Borov~anin pobedio je nokautom Austrijanca Patrika Bergera i tako zabele`io 27. pobedu u svojoj karijeri bez poraza (19 nokautom) i samim tim nove bodove na svetskoj rang listi u kruzer kategoriji na

kojoj trenutno zauzima 15. poziciju.

- Pripremao sam se dugo vremena za ovaj me~, prvo u Kelnu, potom na Tirolu zajedno sa Kli~kom, gde nas je trenirao na{ zajednicki trener Fric Zdunek i posle toliko napornih treninga i sparinga, nisam ni jednog momenta sumwao u svoju pobedu. Nisam je o~ekivao tako brzo, ali sam se u ringu ose}ao mnogo ja~e, br`e i sna`nije nego u dosada{wim me~evima, {to potvr|uje da je izbor Zduneka za trenera bio pun pogodak. Posle me~a nastavqam sa kondicionim treninzima, jer `elim da sve svoje nedostatke otklonim pred me~a karijere za titulu evropskog {ampiona koji me o~ekuje u Bawa Luci po~etkom naredne godine.

Nadam se jo{ boqoj poziciji na svetskoj rang listi, jer je moj kona~ni ciq borba za svetsku titulu u kruzer kategoriji - izjavio je Nenad Borov~anin.

DNEVNIK VELIKA NAGRADA AUSTRALIJE

Kejsi Stoner najboqi Australijanac Kejsi Stoner na Dukatiju po ~etvrti put za redom trijumfovao je na trci za Veliku nagradu te zemqe u Moto GP klasi. Nekada{wi prvak sveta u motociklizmu kroz ciq je pro{ao u vremenu 41:09.128 minuta ispred novog {ampiona Horhea Lorenca na Jamahi. Tre}i je bio jo{ jedan as Jamahe, Valentino Rosi. Stoneru je ova bila tre}a pobeda u sezoni, 23. u najja~oj klasi tokom karijere. Sigurnom vo`wom, u konkurenciji samo 15 voza~a me|u kojima nije bilo ni drugoplasiranog u generalnom poretku [panca Danija Pedrose, Stoner je do{ao do pobede pred doma}om publikom. Dve trke pre kraja Lorenco je nedosti`an na prvoj poziciji sa 333 boda. Drugoplasiran je Pedrosa (228), dok

PRIPREME ZA SP

^ukvas zna, Powavi} razmi{qa Selektor `enske seniorske reprezentacije Srbije Mirko ^ukvas, ima}e na pripremama u Vrbasu od 18. do 21. oktobra {est kugla{ica koje }e igrati i na SP u Ricingu od 14. do 19. oktbra, dok se selektor kugla{a Milo{ Powavi}, odlu~io da pozove deset igra~a i tek posle prirema saop{ti}e {estorku za pojedina~ni {ampionat sveta. ^ukvas je odabrao Nevenku Jokovi} i Liviu Santo (obe Pionir) koje su nosioci u `rebu, kao i Renatu Vilov (Pionir), Zoricu Bara} i Nata{u Savi} (obe Apatin) i Mariju Gajin (SPC Vojvodina, Novi Sad). Na listi Powavi}a su Vilmo{ Zavarko i Jovan ]ali} (obojica Sport, Podbrezova), Daniel Tep{a, Arpad Antal i Goran Ostiji} (Beograd Po{tanska {tedionica), Robert Erwe{i i Baraw ^ongor (Senta), Uro{ Jagli~i} i Goran ^alukovi} (Metalac Gorwe Milanovac) i Tibor Sel (Segedin). Zavarko i ]ali} su nosioci u `rebu.

Igra}e se za medaqe u pojedna~nom delu, sprintu, miks parovima i kombinaciji. Na SP u Bawaluci 2006. Srbija je bila najuspe{nija nacija sa 187 bodova ispred Ma|arske sa 162 i Nema~ke sa 152. Zlatne medaqe osvojili su u miksu Zorica Bara} i Vilmo{ Zavarko kao i Vilmo{ Zavarko u sprintu, srebrom su se okitili Livia Santo u pojedina~nom delu, Nevenka Jokovi} u sprintu i Vilmo{ Zavarko u kombinaciji, dok je bronzu u sprintu osvojio Jovan ]ali}. Nevenka Jokovi} je bila ~etvrta u pojedna~nom delu, a istu poziciju zauzeo je i Jovan ]ali} u kombinaciji. Reprezentacija Srbije polazi u Ricing 23. oktobra.

Kejsi Stoner

tre}e mesto pripada Stoneru sa 205 poena.

U Moto2 klasi na stazi Filip Ajland slavio je Aleks de An|e-

lis iz San Marina na Motobiju sa vremenom 39:51,102. Drugo mesto sa 2,172 sekunde zaostatka pripalo je Britancu Skotu Re-

dingu na Suteru, a tre}e Italijanu Andrei Janoneu na Spid apu, koji je za pobednikom zaostao 2,974 sekundi. U generalnom plasmanu vodi [panac Toni Elijas sa 271 bodom, koji je u Australiji bio sedmi. Drugi je wegov sunarodnik Hulijan Simon sa 181 bodom, koji je u Austrliji bio ~etvrti, a tre}i je Andrea Janone sa 179 bodova. U klasi do 125 kubika u Austrliji je pobedio[panac Mark Markez na Derbiju sa vremenom 38:13,008 ispred sunarodnika Pola Espargara na Derbiju, koji je zaostao 6,062 sekunde i Nikolasa Terola na Apriliji, koji je imao zaostatk od 11,576 sekundi. U generalnom plasmanu vodi Markez sa 272 boda ispred Terola koji ima 260 i Espargara koji je sakupio 255. [ampionat se nastavqa 31. oktobra u Portugalu.

G. M.

Rosi testira Dukati ve} u novembru Devetostruki svetski {ampion Valentino Rosi izjavio je da je dobio dozvolu od Jamahe da testira Dukati u Valensiji narednog meseca. Jo{ od trke u Brnu, kada je objavqeno da }e Doktor od slede}e sezone voziti za Dukatiju, bilo je pitawe da li }e mu Jamaha dozvoliti da testira novi motor pre isteka ugovora sa timom. Rosi je zato u Australiji otklonio sve sumwe izjavom da mu je Masao Furusava, jedan od ~elnika Jamahe, dao dozvolu da odmah po zavr{etku sezone koja je u toku testira motor italijanske ekipe.

- Furusava me je nazvao i rekao da je to na~in zahvalnosti za sve {to sam uradio za Jamahu. Mislim da je to lep gest i pokazuje da Jamaha vrednuje moj rad tokom svih ovih godina - rekao je Rosi.

U Dukatiju su, tako|e, pozdravili odluku Jamahe, {to zna~i da }e se Rosi na stazi Rikardo Tormo u Valensiji, dan posle posledwe trke sezone pridru`iti novom timskom kolegi Nikiju Hejdenu na testirawima novog motora Dukatija. Doktor i Hejden su ve} bili timske kolege u Rosijevoj posledwoj sezoni u Hondi 2003. godine.

Valentino Rosi

^ETVRTI KROS RTS-a ZA GRAN PRI RADIO BEOGRADA

Amela i Laslo prvi kroz ciq Zavr{ni, ~etvrti kros RTS-a za gran pri Radio Beograda, odr`an na terenu Sportsko rekreativnog centra u lejama, okupio je blizu 1.000 takmi~ara iz cele Srbije, nekoliko iz inostranih zemaqa a u trci seniora, svakako najprivla~nijoj na serijalu, pobedili su Amela Terzi} iz Novog Pazara i Laslo Tot iz susedne Ma|arske. Najuspe{niji seniori tradicionalne manifestacije bili su Ana Suboti} iz Ivawice, Laslo Tot sa tri, odnosno sve ~etiri pobede pa su im pripali vredni zlatnici i pozama{ne nov~ane nagrade.

Pobednici na stazi u lejama tako|e su bili – u konkurenciji devoj~ica pret{kolskog uzrasta Kristina Krtini} iz Pan~eva, a u konkurenciji de~aka Vuka{in Antoni} iz [apca, u konkurenciji devoj~ica ni`ih razreda osnovnih {kola prve kroz ciq pro{le su Dara Vladov iz Smedereva (1. razred), Nikolina Melenti} iz [apca (2. razred), An|ela Todorovi} iz Smedereva (3. razred) i Nata{a Kosti} iz Zaje~ara (4. razred) a kod de~aka istog uzrasta trijumfovali su Ogwen Mihajlovi} iz [apca (1. razred), Milo{ @ivkovi} iz Zaje~ara (2. razred), Milan Petrovi} iz Smedereva (3. razred) i \or|e Miladinovi} iz ]uprije (4. razred). U konkurenciji devoj-

Deci hladno i ki{no vreme nije smetalo

~ica vi{ih razreda osnovnih {kola najbr`e su bile Jelena Novkovi} iz Pan~eva (5. razred), Tamara Poli} iz Pan~eva (6. razred), Dejana Mihajlovi} iz Smedereva (7. razred) i Marija Jovanovi} iz Para}ina (8. razred), dok su u konkurenciji wihovih vr{waka prvo mesto osvojili Neboj{a Tomovi} iz ^a~ka (5. razred), Nemawa Gordi} iz Pan~eva (6. razred), Darijan \urkovi} iz Novog Pazara (7. razred) i Bojan Stani{i} iz Pala (8. razred).

U konkurenciji devojaka srednih {kola pobedile su Violeta Markovi} iz [apca (1. razred), Jovana Raj~i} iz Para}ina (2. razred) i Milena Rmandi} iz Jagodine (3. i 4. razred) a kod

momaka istog uzrasta najbr`i su bili Nenad Katanovi} iz Ni{a (1. razred), Nemawa Koji} iz [apca (2. razred) i Nenad Radanovi} iz Novog Pazara (3. i 4. razred). U konkurenciji pripadnika Vojske Srbije i Ministarstva unutra{wih poslova pobedio je Goran Peri} iz Iriga, kod veterana je kroz ciq prvi pro{ao Bo{ko Bjelajac iz Pan~eva a kod veteranki Dragana Segedi iz In|ije.

Zavr{ni, ~etvrti kros RTSa, odr`an po obla~nom, povremeno ki{ovitom vremenu, pratilo je stotinak prijateqa atletskog sporta a organizacija tradicionalne manifestacije bila je veoma dobra.

Da. Vi}enti}

Moderni sportski ples razgalio Be~ejce Prava ikebana plesa~a u sportskoj dvorani OSC „Mladost” kraj Tise u Be~eju, gde je odr`an Kup Srbije u morednom sportskom plesu. Kako je takmi~ewe u tehni~koj organizaciji be~ejskog KUD „Orion“ bilo i kvalifikaciono za Svetsko prvenstvo u organizaciji IFMD, to su, pored devet klubova iz Srbije, u~e{}e uzela tri kluba iz Ma|arske i jedan iz Rumunije, pa je sve poprimilo znatno atraktivniju notu i me|unarodni karakter. Ali, izostala je glavna atrakcija.

- Trebalo je da u~estvuju i dva kluba iz Nigerije sa ukupno 48 plesa~a. Krenuli su put Srbije, svrstali smo ih u program, ali nisu stigli. U posledwem trenutku su nam javili da su zadr`ani na granici jedne od dr`ava i da ne mogu da stignu na vreme. [teta.

Wihovi plesa~i bi sigurno doprineli da manifestacija koju smo organizovali bude i kvalitetnija i atraktivnija - rekao je predsednik KUD „Orion“ Kalman Pfau.

Nedolazak plesa~a iz Nigerije nije umawio masovnost takmi~ewa, jer je nekoliko klubova iz na{e zemqe dovelo vi{e takmi~ara od prvobitno prijavqenog broja, pa se Be~ejcima predstavilo ukupno preko dve stotine plesa~a s atraktivnim kostimima u raznim kombinacijama po~ev od solo nastupa, preko dua, do odre|enih formacija u mini, juniorskoj i konkurenciji mladih. Vi|eni su latinoameri~ki plesovi, akrobatski {ou, hip hop, disko dens... Iako u pojedinim disciplinama, od ukupno 58 na programu,

nije bila prava konkurencija, jer se prijavio po jedan ili dva takmi~ara, predsednik IFMD Atila Barna je zadovoqan kako je sve organizovano i {ta je vi|eno na takmi~ewu u Be~eju.

Naredno takmi~ewe u okviru kvalifikacionog ciklusa za ^etvrto svetsko prvenstvo u modernom sportskom plesu odr`a}e se 6. novembra u ma|arskom gradu Tata, a do kraja godine }e biti jo{ jedno takmi~ewe tokom decembra u Rumuniji. Kvalifikacioni ciklus predvi|a ukupno pet takmi~ewa i preostala dva }e se odr`ati tokom januara u Poqskoj i februara u Rusiji.

- U na{em gradu je odr`ana i sednica Me|unarodne federacije u modernim sportskim plesovi-

ma (IFMD), gde je, izme|u ostalog, raspravqano i o doma}instvu narednog Svetskog prvenstva. Iako je bilo najave da }e se u Be~eju odlu~iti o terminu i mestu odr`avawa predstoje}eg planetarnog takmi~ewa, sve je prolongirano za decembar.

Ustvari, zna se da }e takmi~ewe biti odr`ano u julu, ali se jo{ ne zna ko }e, posle \era, Be~eja i Lo|a, biti naredni doma}in. U opticaju su Rumunija s jednim od turisti~kih gradova na Crnom moru ili Ma|arska s jednom od atraktivnih lokacija na Balatonu – rekao je ~lan IFMD, interenacionalni sudija i operativni trener za ples u KUD „Orion“ Ferenc Tot. V. Jankov

Voda je lepa, voda je bistra, ali retka je ona koja je ~ista.

Tu`no... Zaga|ewe je sve ve}e jer bacamo u wu sme}e.

Voda je na nas quta, pokazala nam je to bezbroj puta.

Aleksandar Gruji}, VI razred O[ „@arko Zrewanin U~a“ Nadaq

ponedeqak18.oktobar2010.

21

Rojevi misli u mojoj glavi

Voda Slatka voda, slana voda, sve je to od istog roda.

c m y

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

U

ranom detiwstvu, misli su mi lutale od podzemnog sveta do zlatne kosmi~ke pa{ine, a nekada su bile toliko nesre|ene da sada i ne mogu sa sigurno{}u da se setim kuda sam to svojim mislima odlazio, u pro{lost ili budu}nost.

Pro{lost, kao ne{to bezbri`no, lako, lepr{avo, a budu}nost tajanstvena, neizvesna, blistava, mo`da ne ba{ onakva kakvu zami{qam, a ipak izazovna. Nebrojeno pitawa mi struji kroz glavu, guraju se, s nestrpqewem ~ekaju}i odgovore. Kako }u se pona{ati u ulogama i izazovima u kojima }u se na}i? Da li }u mo}i da uti~em na sve {to se bude de{avalo oko mene, sve-

stan svoje nemo}i da sam izmenim tok negativnih pojava? @ivot u blagostawu, bez nasiqa i ratova, ne{to je ~emu sam spreman da posvetim sav svoj trud i energiju.

Stvoriti svet u kom }e qudi poku{avati da se sa~uvaju od sebe samih, li{eni potrebe da uni{tavaju planetu, je veoma te{ko.

O~uvawe planete i mir me|u qudima je ne{to o ~emu sada razmi{qam i tome }u da stremim i u budu}nosti.

Pavle \ur|evi}, VIII-1 O[ „Banovi} Strahiwa“ Beograd

U

Prole}e

prole}e se vra}aju ptice selice. U prole}e je trava gusta. Li{}e je u prole}e mlado. Prole}ni vetar }arlija. U prole}e je nebo plavo. Sunce je u prole}e sjajno. Meni je prole}e najboqe godi{we doba.

Bojan Radosav~ev, I-d O[ „Jo`ef Atila“ Novi Sad

R

Jesen

ana jesen sti`e pred na{a vrata. Sa wom sti`u razne nijanse `ute, sme|e i naranyaste boje. Ptice selice se spremaju za dug let na jug. S drve}a opada li{}e, a trava gubi zelenu boju. Nebo je tmurno i sunce slabije sija.

Radovan Dejanovi}, III-1 O[ „Svetozar Mileti}“ Titel

Tijana Simi}, I-8, O[ „Du{an Radovi}“, Novi Sad

P

Ja sam hrabra

ro{le godine, 20. jula, moja mla|a sestra Lana i ja imale smo `equ da idemo u Apatin na bazene. Mjesto o kome svi pri~aju.

Tako je i bilo! Sje}awa sa tih bazena i ogromne skakaonice, probudili su mi `equ da i ove godine posjetim Apatin.

Rano je jutro. Pe{kiri, maske za rowewe i frizbi, ~ekali su da ih ubacim u torbu. Od silnog uzbu|ewa, {to }u opet skakati s ogromne visine, zaboravila sam da probudim moju mla|u sestru.

Sjetiv{i se toga, oti{la sam do spava}e sobe, al’ ona je uveliko igrala kompjuterske igrice. Bilo je vrijeme da krenemo! Moje o~i bile su pune sjaja, i tako su fino bqeskale pri svakom pogledu u qude oko mene. Osmjeh je cjelo vrijeme bio prisutan.

Dok smo putovali, rano ujutro, vidik s prozora, krasila mi je priroda s ponekom `ivotiwicom.

Kad smo ve} i stigli do Apatina, ja sam tr~e}i, prva sko~ila u bazen tople vode! Nakon toga, odmah u olimpijski! Nije bilo te{ko spustiti se niz tobogan, il’ sko~iti s male i sredwe skakaonice.

Bila je te{ka `eqa koja me je mamila da se popnem na najve}u skakaonicu, visoku osam metara.

S te visine skakali su ve}inom odrasli. Ja sam odlu~ila da se popnem. @eqa da sko~im, malo me je pritiskala, jer bih ipak bila najmla|i

skaka~. Kad sam ve} krenula da si|em, ugledala sam red qudi koji ~ekaju da se popnu. Me|u wima i jedan mali osmogodi{wi dje~a~i}. Na trenutak pri~ekah da qudi ispred wega sko~e i da on do|e na red. ^ekawe je bilo uzaludno, jer on se pla{io da pogleda ispod sebe. Jedan stariji gospodin, rekao je dje~aku da pogleda gore, iznad sebe! Dje~ak je to i uradio, a taj gospodin, namjerno ga je gurnuo! Svi prisutni su se zaprepastili. Dje~ak je nekoliko sekundi padao,zatim potonuo i nije izrawao na povr{inu! Pomenuti gospodin se smje{kao! Nakon {to se ve} {irila panika, dje~a~i} je izronio i glasno se proderao „Hvala ~ika Janko, ovo je super!“ Tad’ je svima laknulo, a naro~ito meni.

Odluka je bila moja. Zakora~ila sam korak ispred skakaonice, i glasno zavikala „Ja sam hrabra!“ Samo {to su odzvonile moje rije~i, ~uo se veliki pqusak vode. Kada sam izronila, svi su mi se slatko smje{ili!

Tada sam stekla samouvjerenost i mogu}nost suprotstavqawa strahu! Bilo je to iskustvo koje se nikad ne zaboravqa!

An|ela Dragovi}, VIII O[ „Da{o Pavi~i}“ Herceg Novi

T

Zahvalna roda

isa je lagano krivudala vojvo|anskom ravnicom, letwi povetarac poigravao se li{}em vitkih topola. Pesma cvr~aka i zov `aba razlegali su se obalama reke, bodre}i pecaro{e ve} zaba~enih {tapova, da }e danas biti dobrog ulova.

Kao i uvek kad do|em u taj Sombor grad, ni po koju cenu ne propu{tam da s ujakom odem na pecawe na Tisu. Pravila ve} dobro poznata: „sino} je pqusnula ki{a, sutra idemo na soma, da iskopamo rovce i kapitalac je tu“, pri~ao je ujka dobro poznatu pri~u koja je, moram priznati, imala smisla - pecaro{i bi se takvih dana vra}ali sa odli~nim ulovom.

Blato mi se lepilo za ~izme, stopala sam jedva odvajala od tla, komarci su me ujedali, dok sam se nervozno branila. Za to vreme ujak je postavqao {tapove, rovci su se vrpoqili na udicama dok se ujak zadovoqno sme{kao. [tapovi su zaba~eni, reka qu{ka plovak, {um talasi}a, kreket `abqeg hora i zrikavaca, to je sve {to se mo`e ~uti, jer peca se u ti{ini, da se riba ne otera...

Najednom krik, nejasan, dolazi iz pravca visokih topola. Po|oh da vidim {ta se de{ava.Krik se ponovo razle`e {umarkom. Pogledan nagore i videh zrake sunca koji su se lomili u granama topola. Pored blistave svetlosti, u granama je poigravalo jo{ ne{to. Pucketawe grana i uz blagi prasak,pred moje noge pade mladun~e rode, koje je neslavno zavr{ilo svoj prvi let. Ra{irenih crnobelih krila, obraslih mladim perjem, dugih isprepletanih nogu, poluotvorenih o~iju, iza dugog naranyastog kquna, mlada roda oglasila se bolnim

Pesma o Vuku

krikom. Uzeh je u naru~je. Opipah joj krila, a zatim ih pa`qivo sklopih. Raspletoh joj noge, a ona bolno zakri~a. Noga joj je bila povre|ena. Po|oh ka obali, nose}i je rawenu. Kada me ugleda, ujak pot~a ka meni zaboravivi{i u trenutku na pecawe i soma kapitalca. Spustila sam rodu na staro }ebe, ujak je iz torbe izvadio no` i brzo isekao nekoliko trski i s pecaro{kog kalema najlon. „Tako, ipsravi joj nogu, sad pa`qivo pri~vrsti najlonom. Dobro, za nekoliko dana trska }e olabaviti i spasti, a woj }e noga ozdraviti“, re~e ujak i vrati se pecawu, a ja ostadoh s rodom na }ebetu, maze}i je po glavi i po krilima. Te{ih je da }e sve biti u redu. Roda otvori o~i, lagano mi se otrgnu iz naru~ja, po~e skakati na zdravoj nosi oslawaju}i se povremeno na povre|enu. Ra{iri svoja prelepa krila i polete u vis. Pratila sam je pogledom, dok je kru~ila iznad reke i onda se izgubila u tr{}aku...

Vratih se pecawu i ulovu koji, moram se pohvaliti, ni ovog puta nije mawkao. U jednom trenutku, u mom krilu se stvori ogromna, debela `abetina, koja je pravo s neba pala na mene. Sko~ih i vrisnuh, ujak me pogleda u ~udu, ne znaju}i {ta se de{ava.

Iznad na{ih glava kru`ila je roda koja je kliktala, ovog puta od sre}e. „E, malena moja, roda ti je, u znak zahvalnosti, uhvatila `abu i to najlep{u, jaso~niju, nadebqu“, re~e mi ujak sme{kaju}i se.

Bilo je to nezaboravno pecaro{ko prepodne u Somboru, koje }u pamtiti po zahvalnoj mladoj rodi.

Tamara Stankovi}, VI-2 O[ „Vasa ^arapi}“ Beli Potok

Qubav

Vuk je jedan pametan ~ova.

Izmislio je sva na{a slova.

U~imo slova od A do [.

A kao azbuka i kao avion.

T kao Tr{i} i kao tajna.

U kao u~ewe i kao u~iteqica. [ kao {kola i kao {ala.

Zato ti Vu~e od sveg srca hvala.

Qubavi ima raznih vrsta.

Ova je moja kao kamen ~vrsta.

Bile su neke kratke i ru`ne, Ja volim sre}ne, a ne tu`ne.

Velika qubav jednom se ra|a, Zato je ona od meda sla|a, Zato ona najvi{e boli, Jer se iskeno, od srca voli.

Aleksa Mavrenski, III-1 O[ „Vuk Karaxi}“ Srbobran

Qubav treba tra`iti polako, Samo }e prava sti}i tako.

Kad brzo do|e, brzo i ode, Kao Dunavske hladne vode.

Drug @ivot je prazan bez druga.

Obuzima te nekakava tuga.

Kad ga nema da delimo u`ine, dosadno ti je bez svoje dru`ine.

Niko ti ne pru`a toliko sre}e.

Prijateqstvo je bogatstvo najve}e.

Duwa Kuruca, IV-1 O[ „Svetozar Mileti}“ Titel

Milica Rado{evi}, IV-5, O[ „Jovan Popovi}“, Bano{tor

Qubav je divno ose}awe.

Podse}a me na ma{tawe.

Neka je stvarna, neka je tajna, Uglavnom, po svemu, qubav je sjajna.

Vuk Vu~kovac, I-3, O[ „Ivo Lola Ribar“, Novi Sad

Igor Mari}, VI-1 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj“ Sremska Kamenica

22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak18.oktobar2010.

DNEVNIK

NA FESTIVALU U PE^UJU

HOROR PRI^A IZ SRBIJE

Nagra|ena „\avoqa varo{”

„Zona mrtvih” u Americi

Na me|unarodnom festivalu u Pe~uju u Ma|arskoj, srpski film „\avoqa varo{„ Vadimira Paskaqevi}a dobio je nagradu „Kodak Cinelab and Focus Fox“ za najboqu postprodukciju, saop{tio producent filma Milan Tomi}. U obrazlo`ju `irija navedeno je da su tipi~no post-socijalisti~ke okolnosti oslikane sna`nom crnom komedijom. „Na kraju, to je film koji nas je nasmejao“, naveo je `iri.

Debitantsko Paskaqevi}evo ostvarewe, godinu dana posle svetske premijere u Karlovim Varima, dobija pozive za festivale {irom sveta.

Do kraja ovog meseca „\avoqu varo{„ }e imati priliku da vidi publika 46. me|unarodnog festivala filma u ^ikagu (SAD) u sklopu programa World Cinema, koji predstavqa izbor najboqih ostvarewa u proteklih godinu dana.

Tako|e u oktobru film }e biti prikazan u okviru takmi~arskog programa 31. mediteranskog filmskog festivala u {panskom gradu Valensiji. U novembru }e „\avoqa varo{„ biti prikazana na festivalu u Kaohsiungu na Tajvanu, a {vajcarska publika }e mo}i da ga vidi na festivalu u gradu Kastelinarija.

Horor zombi film „Zona mrtvih“ pod novim naslovom „2012: Apokalipsa mrtvih“ od 1. oktobra nalazi se u redovnoj distribuciji putem „Video on Demand“ kablovskih kanala i mobilnih mre`a u SAD-u i Kanadi, saop{tio je distributer „Tak“.

Kako se navodi, o~ekuje se da }e uskoro u SAD i Kanadi po~eti i DVD distribucija filma na engleskom jeziku sa

Formanu uru~en „Limijer”

(Ne)sporan scenario uzburkao duhove govori o mladoj Bo{wakiwi, zatvorenici u srpskom logoru, koja se zaqubquje u svog silovateqa.

Navodna pri~a o qubavi silovane `ene i wenog silovateqa izazvala je posebno burnu reakciju Udru`ewa „@ene - `rtve rata“, koje je ocenilo da je snimawe takvog filma u BiH nedopustivo i zatra`ilo uvid u ispuwavawe zakonskih uslova, nakon ~ega je Grahovac poni{tio odobrewe bez uvida u scenario.

Ovim doga|awima prethodila je izjava vlasnika medijske ku}e “Pink” iz Srbije @eqka Mitrovi}a, koji je odbio navodnu ponudu

Jasmila @bani} protiv zabrane Sarajevska rediteqka Jasmila @bani}, koja je u “Grbavici”, nagra|enoj Zlatnim medvedom u Berlinu 2006. godine, obradila temu `rtve ratnog silovawa, podr`ala je snimawe filma Xolijeve i ocenila da je poni{tewe odobrewa “vrhunski primitivizam i totalitarizam”. Uverena u integritet rediteqke, glumaca i produkcije iz BiH, koji stoje iza tog projekta, Jasmila @bani} rekla je da se wihova soidarnost sa `enama `rtvama rata ne dovodi u pitawe i zatra`ila momentalno poni{tewe odluke protiv snimawa filma, odnosno dono{ewe dozvole snimawa. oktobra, uz obrazlo`ewe da producentska ku}a „Scout Film“ iz Sarajeva nije prilo`ila scenario filma, ve} samo uop{ten opis.

Grahovac je doneo takvu odluku nakon {to se pojavila informacija da film Xolijeve, pod radnim nazivom „Untitled Love Story“,

tima Xolijeve da bude producent, uz obrazlo`ewe da scenario navodno stavqa srpski narod u negativan kontekst.

Vest o poni{tavawu odobrewa snimawa filma osvanula je i u svetskim medijima, koji su nastavili da se bave tom pri~om, preno-

An|elina Yoli

se}i 14. oktobra re~i producenta Edina [arki}a iz „Scout Filma“ da je dostavio nadle`nima scenario i da ~eka wihov pozitivan odgovor {to pre. [arki} je demantovao u me|uvremenu da je re~ o qubavnoj pri~i silovane muslimanske `ene i srpskog silovateqa.

Prema wegovim re~ima, razgovarao je sa producentima iz tima Xolijeve i preneo im sa kakvim se problemima suo~io, a oni su uvereni da }e se stvari brzo re{iti. Xolijeva je ve} po~ela snimawe filma u Budimpe{ti, a pla-

U BIOSKOPIMA

„Legenda o ~uvarima” i „Rezervni igra~i” Me|u novim filmovima na repertoarima beogradskih i bioskopa u Srbiji su i animirani „Legenda o ^uvarima“ i komedija „Rezervni igra~i“.

wenu o~evim epskim pri~ama o ^uvarima Ga’Hula, mitskom grupom krilatih ratnika koji su vodili veliku bitku za spas svih sova od zlih ^istih. Za-

Iz animiranog filma „Legedna o ^uvarima”

Priznati rediteq Zek [najder debituje na poqu animacije porodi~nom avanturisti~kom fantazijom „Legenda o ^uvarima“, zasnovanom na kwigama Ketrin Laski. Film prati Sorena, mladu sovu op~i-

jedno, oni kre}u na put preko mora i kroz maglu da prona|u Veliko Drvo, dom legendarnih ^uvara Ga’Hula—Sorenovu jedinu nadu da }e poraziti ^iste i spasiti kraqevstva sova.

Glasove u filmu daju Helen

Miren, Emili Barkli, Ebi Kornis i Rajan Kvanten.

Sme{ten u Wujorku, urnebesnu komediju „Rezervni igra~i“ prati detektive Alena Gembla (Vil Ferel), kancelarijskog forenzi~ara vi{e zainteresovanog za papirologiju nego za terenski rad, i detektiva Terija Hojca (Mark Valberg), `estokog momka koji je zaglavio sa Alenom kao partnerom jo{ od neprijatnog javnog incidenta sa poznatim sportistom.

Alen i Teri `ele da budu kao dva legendarna, najboqa policajca grada, Denson i Hajsmit (Dvejn Xonson i Semjuel L. Xekson), ali kada se uka`e prilika da se poka`u, stvari ne idu ba{ kako je planirano. Oni jednostavno nisu heroji, ve} samo rezervni igra~i... Film je re`irao Adam Makej.

Crnohumorna komedija „^etiri lafa” Britanska komedija „^etiri lafa (Terorizam do suza)“ Kristofera Morisa, o ~etiri ~oveka iz malog grada koji `ele da postanu teroristi, od petka se nalazi na redovnom bioskopskom repertoaru multipleksa „Kolosej“, saop{tavaju iz „Megakom film“. Podstaknuti `eqom da „isprave svetsku nepravdu“, wih ~etvorica oti}i }e u kamp za obuku terorista, kako bi se spremili da sebe dignu u vazduh tokom londonskog maratona.

Omar, jedini ozbiqan u ovoj ekipi {eprtqi, ubrzo }e shvatiti da je prinu|en da se za

velike ciqeve bori sa saradnicima koji nisu u stawu da zapale fitiq, a da pri tom ne zveknu sebe u glavu.

U ovoj crnohumornoj komediji teororisti ka~e bombe na vrane, ispaquju granate na pogre{nu stranu, jedu telefonske kartice i ple{u uz muziku Robija Vilijamsa, a wihove „teroristi~ke aktivnosti“ izazivaju smeh.

Rediteq Moris ima 20 godina iskustva u televizijskoj komediji, a ovo je wegov prvi dugometra`ni film.

Horor ~ija je radwa sme{tena u Pan~evo u trenutku ekolo{ke katastrofe, bi}e prikazan i na Festivalu nezavisnog savremenog filma horora i fantastike „Bloody XMAS“, u Pragu od 27. do 31. oktobra. „Zona mrtvih“ ide i na najve}i `anrovski festival u Africi „Horrorfest“, koji se odr`ava u Kejp Taunu u Ju`noj Africi od 27. oktobra do 5. novembra.

EVROPSKO PRIZNAWE ZA SLAVNOG REDITEQA

POSLE PONI[TEWA ODOBREWA ZA SNIMAWE FILMA AN\ELINE YOLI U BiH

Snimawe rediteqskog debija An|eline Xoli u Bosni i Hercegovini, koje je pompezno najavqeno pre nekoliko meseci, postalo je neizvesno nakon poni{tewa odobrewa povodom primedbi Udru`ewa “@ene - `rtve rata”, a slavna holivudska glumica podnela je u me|uvremenu sinopsis nadle`nima i dobila podr{ku grupe glumaca i rediteqa u BiH, me|u kojima je i nagra|ivana rediteqka Jasmila @bani}.

Ministar kulture i sporta Federacije BiH (FBiH) Gavrilo Grahovac poni{tio je odobrewe za snimawe filma Xolijeve 13.

me{ovitom ameri~ko-srpskom gluma~kom ekipom, koji su re`irali Milan Todorovi} i Milan Kowevi}. „Tak“ je najavio da je „Zona mrtvih“, sa Kenom Forijem, Kristinom Klib i Vukotom Brajovi}em, u{la u selekciju petog Festivala horora i nau~ne fantastike „Montevideo Fantastico“ u glavnom gradu Urugvaja od 12. do 17. oktobra.

nirano je da ga nastavi u novembru u Sarajevu i Zenici.

Ministar kulture Kantona Sarajeva Emir Haxihafizbegovi}, koji je i poznat glumac, izjavio je za dnevnik “Oslobo|ewe” da je {okiran poni{tewem dozvole snimawa filma.

Prema scenariju koji su preneli pojedini mediji u BiH, film Xolijeve pri~a je o qubavi dvoje mladih koje rat razdvaja na suprotne strane. Mladi}ev otac je visoki oficir JNA koji ga postavqa na mesto upravnika logora, a on to nerado prihvata. U logoru se ponovo susre}e sa devojkom u koju je zaqubqen, ali je ona sada zatvorenica...

Xolijeva ne igra u filmu, a me|u anga`ovanim glumcima su mlada zvezda iz BiH Zana Marjanovi} i hrvatski veteran Rade [erbexija.

Xolijeva je u avgustu najavila snimawe tog filma, kada je iznenada doputovala u Sarajevo, gde je posetila i Predsedni{tvo BiH. Ona je u Bosni boravila i u aprilu ove godine, ukazuju}i na te`ak polo`aj izbeglica, kao ambasadorka UNHCR-a. Tada je najavila da je wen film pri~a o paru koji se susre}e uo~i po~etka rata, kao i posledicama rata na wihovu qubav.

Slavnom reditequ ~e{ekog porekla Milo{u Formanu, pripalo je jo{ jedno zna~ajno evropsko priznawe - nagrada „Limijer“ za `ivotno delo i doprinos istoriji kinematografije, koja mu je uru~ena na istoimenom filmskom festivalu u Lionu. Na Lionskom festivalu, koji se na prvom mestu bavi istorijom filma, nagradu „Limijer“ pro{le godine je dobio producent, rediteq i glumac Klint Istvud. Organizatori festivala saop{tili su da je ovogodi{wi izbor bio veoma te`ak, a da je nagrada Formanu, ameri~kom dr`avqaninu ~e{kog porekla, pripala zbog izuzetno velikog doprinosa istoriji filma, preneli su ~e{ki mediji.

Uru~uju}i ovu presti`nu nagradu, direktor instituta „Limijer“ Tijeri Fremo rekao je da je Milo{ Forman svojevremeno morao da trpi pritisak komunisti~kog re`ima u ^ehoslova~koj,

Milo{ Forman

a posle emigracije u SAD i pritisak holivudske filmske industrije. Forman, rediteq filmova „Amadeus“, „Let iznad kukavi~jeg gnezda“, „Kosa“, „Narod protiv Larija Flinta“, „Crni Petar“ i mnogih drugih, pre dve nedeqe dobio je nagradu, tako|e za `ivotno delo, na filmskom festivalu u Cirihu.

(Tanjug)

NA BERLINALU

Bergmanova retrospektiva Organizatori narednog filmskog festivala u Berlinu uprili~i}e retrospektivu filmova pokojnog {vedskog rediteqa Ingmara Bergmana. Bergman, koji je umro 2007, snimio je vi{e od 60 filmova, ukqu~uju}i klasike kakvi su „Divqe jagode“, nagra|en Zlatnim medvedom 1958, „Prizori iz bra~nog `ivota“ (1973) i „Fani i Aleksandar“ (1982), koji je dobio ~etiri Oskara.

U okviru retrospektive bi}e prikazani svi Bergmanovi igra-

ni filmovi, kao i neka od ostvarewa za koja je napisao scenario.

Pored wegovih dobro poznatih filmova, kao „Leto sa Monikom“ i „Sedmi pe~at“, publika }e dobiti priliku da pogleda i malo poznata ostvarewa iz 1940-ih i 1950-ih godina.

U Berlinu }e biti prikazani i dokumentarni filmovi o Bergmanu koje je snimio {vedski rediteq Stig Bjerkman.

Naredno Berlinale bi}e odr`ano od 10. do 20. februara 2011.

SUTRA BEOGRADSKA PREMIJERA FILMA „SEDAMDESET I DVA DANA” DANILA [ERBEYIJE

Posveta li~kim precima Po{to je ve} oven~an nagradama na filmskih festivala {irom biv{e Jugoslavije, film rediteqa Danila [erbexije „Sedamdeset i dva dana“ ra|en u hrvatsko-srpskoj koprodukciji beogradska publika }e imarti priliku premijerno da vidi sutra Centru „Sava“, najavqeno je u petak na konferenciji za novinare u Dvorani kuturnog centra Beograda. [erbexija nije mogao da prisustvuje razgovoru sa novinarima, ali je posredstvom konferencijske veze poru~io da }e do}i na premijeru.

On je izrazio nadu da }e se film dopasti i beogradskoj publici po{to je odli~no primqen gde god je prikazan. Sin slavnog glumca Radeta [erbexi-

je koji u filmu igra Maneta, rekao je da je gluma~ka ekipa izuzetna. On je objasnio da mu je za inspiraciju poslu`io doga|aj iz vojni~kih dana ~iji je akter te 1989. godine u Mariboru bio jedan mladi Crnogorac. Po{to je svaki put na pitawe kapetawa {ta rade ~lanovi wegove porodice odgovarao sa „ni{ta“, zapitan od ~ega `ive rekao je da svi ~uvaju babu da ne umre jer ima ameri~ku penziju.

Tako je i u wegovom filmu ameri~ka penzija dede \ura|a, koju prima wegova udovica Ne|a, koju igra Mira Bawac, glavni izvor prihoda li~ke porodice Paripovi}. Nakon {to Ne|a umre i wihova egzistencija postane ozbiqno ugro`ena, glava porodice, Ma-

ne, zajedno sa sinom Todorom (@ivko Ano~i}) i bratom Jojom (Bogdan Dikli}) smi{qa „interesantan“ plan -zamenu babe.

U razgovoru sa novinarima Dikli} je ocenio da je film oma` Danila [erbexije wegovim li~kim precima. U filmu su se u gluma~kim ulogama na{le sve [erbexije, otac Rade, }erka Lucija, u ulozi Li~e, i sam Danilo koji je stao i ispred kamera, odigrav{i konobara.

Ostvarewe koje je dobilo vi{e nagrada na festivalu u Puli, me|u kojima i nagradu publike za najboqi film, kao i nagrade na filsmkim smotrama u Herceg-Novom i u Ni{u, na bisokopskom repertoaru u Beogradu je od 21. oktobra.

(Tanjug)

USKORO NA REPERTOARU

Jedi, moli, voli U filmu po aktulenoj hit prozi, Liz Gilbert (Xulija Roberts) imala je sve o ~emu bi trebalo da sawa jedna moderna `ena: supruga, ku}u, uspe{nu karijeru, ali poput toliko drugih, ona se izgubila. Zbuwena je i traga za ne~im {to zaista `eli od `ivota... Sve`e razvedena i na raskrsnici, Gilbertova iskora~uje iz bezbedne zone, rizikuju}i sve kako bi promenila `ivot. Kre}e na Scena iz filma put oko sveta koji postaje i put dovoqstvo hrane jedu}i u Italisamootkrivawa. Na svojim putoji; snagu molitve u Indiji i kovawima, ona otkriva istinsko zana~no unutra{wi mir i ravnote-

`u prave qubavi na Baliju.

Zasnovan na memoarima Elizabet Gilbert, film „Jedi, moli, voli“ dokazuje da zaista postoji vi{e na~ina da se oslobodite i vidite svet.

Glavne uloge u filmu tuma~e Xulija Roberts, Xejms Franko, Havijer Bardem, Bili Krudup i Viola Dejvis. Film „Jedi moli voli“ }e se na redovnom bioskopskom repertoaru na}i od 21. oktobra ove godine, a premijerno prikazivaqe je 19. oktobra u Centru „Sava“, u 20 i 30 ~asova.

NA FESTIVALU „VR[A^KA POZORI[NA JESEN“

U znaku novog ~itawa klasike Na Me|unarodnom pozori{nom festivalu „Vr{a~ka pozori{na jesen“, koji po~iwe ve~eras i traje do 24. oktobra, bi}e odigrano sedam predstava, a u prate}em programu je vi{e monodrama i promocija pozori{ne literature.

Festival }e ve~eras na velikoj sceni Narodnog pozori{ta „Sterija“ u Vr{cu otvoriti glumci ovog pozori{ta sa komadom „Ujka Vawa“ A.P. ^ehova u re`iji Jovana Gruji}a. Sutra je predstava Narodnog pozori{ta iz Leskovca „Uje`“ Branislava Nu{i}a u adaptaciji i re`iji Cisane Murusidze ^olovi}, a u sredu Narodno pozori{te iz Sombora izvodi „@enidbu“ N.V. Gogoqa u re`iji Ane \or|evi}. Nastup glumaca Narodnog pozori{ta iz Pirota sa predstavom „Kr~ma kraj puta“ A. P. ^ehova je 21. oktobra , a sutradan je predstava „Arsenik i stare ~ipke“ X. Keserlinga, u re`iji Stefan Sabli} i produkciji Ustanove kulture „Vuk Karaxi}“ iz Beograda. Na maloj sceni „Tomislav Pej~i}“ 23. oktobra nastupa Profesionalna scena na rumunskom u Vojvodini koja deluje pri Narodnom pozori{tu „Sterija“ sa predstavom „Mesec u plamenu“ Sawe Domazet u re`iji Stefana Sabli}a. Iste ve~eri na velikoj sceni je „Plinska svetlost“ P. Hamiltona u re`iji Milice Kraq i izvo|ewu Beogradskog dramskog pozori{ta. U nedequ, 24. oktobra je progla{ewe najboqih ostvarewa festivala i koncert u ~ast nagra|enih.

U okviru prate}eg programa danas }e biti otvorena izlo`ba festivalskih plakata, sutra je na programu monodrama na rumunskom „Inetida – Posebna“ u

izvo|ewu dramske umetnice iz Uzdina Florine Petroj, kao i promocija Sterijinog pozorja, o ~emu }e govoriti Milivoje Mla|enovi}, direktor i Miroslav Miki Radowi}, izvr{ni direktor Pozorja. U sredu monodramu Olge Stanojevi} „Veliko i{~ekivawe“ izvodi glumac zrewaninskog pozori{ta „To{a Jovanovi}“ Milan Ko~alovi}. U ~etvrtak je promocija izdawa Pozori{nog muzeja Vojvodine o ~emu }e govoriti direktor Zoran Maksimovi}. U petak je monodrama „Sokratova odbrana i smrt“ u izvo|ewu Milana Nedeqkovi}a, glumac Kraqeva~kog pozori{ta, kao i promocija kwige „Vektoroj Laze Kosti}a, prire|iva~ je Zoran Haxi Lazin, dok u promociji dela „Dijalog o festivalima“ Simona Grabovca, u~estvuju pored autora, profesorka Vesna Kr~mar i i upravnik novosadskog „Pozori{ta mladih“ Zoran \eri}.

- Ako je klasika zbir op{te priznatih umetni~kih ostvarewa koji predstavqaju trajan doprinos umetnosti, u ovom slu~aju imena kao {to su Bulgakov, Gogoq, ^ehov,Sterija, Nu{i}.. a koja se nalaze na repertoaru na{ih pozori{ta, te samim tim i na listi kandidata za ovaj festival, potvr|uje moju konstataciju o formirawu ponude zabave koje odr`avaju me|u zidovima pozori{nih sala. Nadam se da }e ovogodi{wi izbor pru`iti mogu}nost posetiocima Vr{a~ke pozori{ne jeseni da se uvere u istinitost mojih re~i i da u`ivaju u radostima koje samo pozori{te mo`e da pru`i – obja{wava svoj izbor selektor festivala Tibor Vajda.

R. Jovanovi}

Izdava~i be`e od pesni~kih kwiga - Posmatrana sa strane sudbina kwige predstavqa se u svojoj kompleksnoj, tu`noj i sjajnoj svetlosti, ali, sagledana dalekovidim pogledom, ipak je paradoksalno optimisti~ka- obja{wava Petru Krdu. - Konfuzno je vreme, konfuzne su vrednosti, pri~amo o kwizi od peska, o magli u woj, ali nije sve isprazno na zemaqskoj ~itala~koj kugli. Opau~eni smo ideologijom novog sveta. Ali svet je nezamisliv bez kwige na „pijanom“ ili rasko{nom brodu.

Za{to sve ovo ka`em? Zato {to sudbina kwige nije najsre}nije artikulisana i nema prepoznatqive jedinstvene horizonte.

Danas izdava~i be`e od pesni~kih kwiga, mi u KOV-u pravimo ih da bi smo svaki novi naslov stavili za pod glavu. Ako svi gradovi li~e jedni na druge jer imaju butike, mi gradimo gradove metafora, jer {ta nam je drugo preostalo.

23

Zanimqiva samo velika literatura Glumica Srpskog narodnog pozori{ta Lidija Stevanovi} odlu~ila je da se oproba i kao rediteqka. Za svoj rediteqski prvenac odabrala je komad „Nastasja Filipovna“, ra|en po romanu „Idiot“ Fjodora Dostojevskog, i u ovoj predstavi uloge poverila Vi{wi Obradovi}, \or|u Simi}u i Zoltanu Molnaru. Predstava „Nastasja Filipovna“ premijerno }e biti izvedena sutra u 20.30 ~asova u prostoru Muzeja Vojvodine, a ulaz na ovaj pozori{ni doga|aj }e biti slobodan.

U radu na predstavi pomogao je i tekst dramatizacije koju je radio And`ej Vajda pre trideset i nekoliko godina, podse}a Lidija Stevanovi} za na{ list, dodaju}i da je ona za ovu predstavu adaptirala oba teksta.  Za{to glumci vole da se oprobaju i kao rediteqi?

- Trideset godina sam glumica i uglavnom svoje uloge re`iram u saradwi sa rediteqem.

Svoj opstanak na sceni opravdavam svojim sredstvima, svojim razmi{qawem i promi{qawem.

To ponudim reditequ, on se slo`i ili ne, i do|emo do rezultata. Dakle, svaki glumac sebe re`ira, svoje par~e komada, ili kola~a u predstavi, a re`ija je ne{to za {ta su potrebne godine iskustva. Rediteq ne mo`e biti neko mlad, ~ak mislim da re`iju treba da upisuju momci i devojke od 25 godina pa nadaqe, koji imaju iskustva u nekom drugom poslu, da ne ka`em da moraju da budu fakultetski obrazovani, bar jo{ jedan fakultet da zavr{e, da bi se upustili u ovaj posao. Ina~e, ako neko mlad s devetnaest godina do|e na akademiju, ima}e trnovit put, jako }e se te{ko izboriti za svoje, i posle na tr`i{tu to pokazati.

Prepoznatqivi epicentar poezije

je priredio Nikola Bertolino, jedan od najboqih znalaca srpskog klasika. Izdavawe ove kwige KOV- u je prepustila Zadu`bina Milo{a Crwanskog. Zna se da je na{ veliki pisac bio opsednut Mikelan|elom, prou~avao ga je decenijama, a kwigu je pisao osam godina.

Od romana Krdu izdvaja

ponedeqak18.oktobar2010.

GLUMICA LIDIJA STEVANOVI] RE@IRA PREDSTAVU „NASTASJA FILIPOVNA“

U SUSRET 55. ME\UNARODNOM SAJMU KWIGA U BEOGRADU - KWI@EVNA OP[TINA VR[AC

Jedan od osniva~a Kwi`evne op{tine Vr{ac 1972. godine bio je Vasko Popa, tako|e i prvi predsednik. Ta ~iwenica je dobrim delom odredila sudbinu KOV- a i opredeqewe da se od 1976. uz ostalo, po~ne baviti izdava{tvom, prevashodno kwiga poezije. Protekla me|usajamska godina bila je i te{ka i uspe{na -nije va`no koliko je novih kwiga iza{lo, najva`nije je da su sve dobrerekao nam je glavni urednik Petru Krdu.

Obimno, raznovrsno i impresivno delo Vesne Parun na{lo je svoje antologijsko uto~i{te izme|u dve korice biblioteke KOV “ Evropska nagrada” u poetskoj zbirci “Povratak stablu vremena”. Woj se pridru`uje jedan od najve}ih pesnika dana{wice Tadeu{ Ru`evi~ posledwom svojom zbirkom “Kupi ma~ku u xaku” u prevodu Biserke Raj~i}. Ovim velikanima pridru`uju se svojim novim kwigama pesnici Simon Grabovac, Sanda Risti}-Stojanovi}, Zdravko Kecman, Jelena Proti}-Petronijevi}, Dragoqub Stankovi}, Marija Vasi}, Tatjana Tadi}.

U KOV-u su zadovoqni {to je pod wihovim znakom iza{la kapitalna “Kwiga o Mikelan|elu” Milo{a Crwanskog, koju

c m y

KULTURA

DNEVNIK

“Vreme `ena” Jelene ^i`ove koja je dobitnica Bukerove nagrade. I u ovoj ~udesnoj kwizi ^i`ova je okupirana temama koje su vezane za istoriju Rusije i temama koje smatra sudbonosnim za zemqu u kojoj `ivi. @enski likovi glavni su u svim wenim romanima. Potresne, oniri~ne, nadrealisti~ke a istovremeno i konkretne pri~e skladno se pro`imaju u jednu. Kwigu je prevela Beogra|anka Qubinka Milin~i} koja `ivi i stvara u Moskvi.

Ona je prevela i roman “Dipendra” Andreja Bi~kova. To je egzoti~na, `estoka, slo`ena i misti~na kwiga a istovremeno i avanturisti~ka u najboqem smislu re~i.

Izla`u}i svoje esejisti~ko pismo novim oprobavawima, Tawa Kragujevi} nas, “Talogom nedovr{enog”, kao i svojevremeno “Kutijom za mese~inu” (KOV, 2003), iznena|uje sve`inom i osobenom notom svojih lirskih eseja. Mirjana Zdravkovi} je autorka kwige “Telo sawa”. U pitawu su izabrane kritike i eseji o umetnosti igre jedne od na{ih vode}ih kriti~arki baleta i teoreti~arki igre. Bizarni Urmuz nudi nam svoje “Bizarne stranice”, sa kojima je zauvek u{ao u istoriju rumunske i evropske avangarde. Ovog pra-dadaistu i prete~u nadrealista E`en Jonesko je priznao za svog duhovnog oca.

Na listi ~ekawa, do Sajma ili posle Sajma (nemojte zaboraviti da se kwige prave za ve~nost a ne za jednu kwi{ku priredbu) su: Dra{ko Re|ep, Milan Vlaj~i}, Boro Dra{kovi}, “Nepo~in-Poqa” Vaska Pope (priredio Gojko Te{i}), Franc Kafka “Proces”- dramatizacija Aleksandra Gatalice, Herta Miler, i mo`da Mario Vargas Qosa kao esejista- zakqu~uje Petru Krdu.

Radmila Lotina

Lidija Stevanovi}

 Za{to ste odabrali ovaj komad?

- Mi smo razmi{qali jo{ pre nekoliko meseci {ta bi radili.

Hteli smo ponovo da radimo zajedno. Pre toga smo radili predstavu „Alegorija“ koju su re`irali Jan Makan i Aleksandra Pleskowi}. Ja nisam razmi{qala o glumi, nego o komadu, o tome da ga ja re`iram i sa kojim qudima bih to radila. Onda sam jednog dana predlo`ila Zoltanu Molnaru i \or|u Simi}u da po~nu da ~itaju Dostojevskog, a pomenutog komada sam se setila jer sam se nedavno bavila ovim piscem. ^ula sam za ovaj komad prvi put 1977. godine kad je And`ej Vajda bio ovde na na{oj

Foto: B. Lu~i}

akademiji. On je tada uradio dramatizaciju „Nastasje Filipovne“, bila je tada i premijera, i mi smo ga pitali za{to se bavi Dostojevskim, pa on je tako te`ak, opire se teatru. Dela Dostojevskog se na sceni retko izvode, zato {to je to velika i te{ka literatura, ne kao [ekspirova koja su namenski pisana za glumce. Dostojevski uop{te nije ni razmi{qao o teatru.

Profesor Vajda nam je tada rekao: „Pa taj Dostojevski me stra{no mu~i i nervira, i ja moram da napravim tu predstavu“.

I napravio je. Nekako sam se setila tog komada, i shvatila da ako ikad budem vi{e re`irala, bavi}u se samo velikom litera-

turom. Jer, od papirnatog teksta mo`e da se napravi predstava, ali onda je i ona paprinata.  Od ~ega }e zavisiti ho}ete li ponovo da re`irate?

- Imam neke planove sa svojim glumcima, jo{ ne znam ni kako }emo se zvati, ali imam i planove sa Studentskim kulturnim centrom koji producira ovu predstavu, i s prostorom „Fabrike“ na Limanu koji je meni jako zanimqiv. Znaju ga mla|i Novosa|ani, jer se tamo organizuju koncerti, izlo`be i hepeninzi. Moja davna{wa `eqa je da imam neko svoje pozori{te, mada moram da radim u institucionalnom teatru, ja sam dr`avni slu`benik, jer moram od ne~eg da `ivim, imam svoju platu, i radim koliko me anga`uju.

Ali, to „pozori{te kutija“, u koje do|em, sednem, gledam scenografiju te{ku tonu, dok je zilijarde para utro{eno za kostime i scenografiju, meni je dosadno. Teatar u Srbiji je bolno dosadan. Ambijentalni teatar nisam ja izmislila. On odavno postoji po svetu. Uvek je inspirativno da radi{ u nekim prostorima od kojih ne}e{ da pravi{ pozori{te, nego se prilago|ava{ tom prostoru. Dakle, ja biram prostor. Sad je muzej, a na prole}e }e biti neki drugi, mo`da deo parka, ili negde na Dunavu. Naravno, sve zavisi od finansija. Ova predstava me zasad ko{ta pedeset evra, u {ta su ura~unati i tro{kovi scenografije, a kostime pozajmqujemo.

Ulaz na premijeru je slobodan, a posle, kad se preselimo u drugi prostor, verovatno }emo ga napla}ivati. Ima}emo dve ili tri reprize u novembru. Ure|uje se prostor „Fabrike“ i mislim da }emo mo}i cele zime tamo da radimo predstave.

N. Pej~i}

DELA IZ SPOMEN-ZBIRKE PAVLA BEQANSKOG U ZREWANINU

Od zna~ke do monumentalnog platna Spomen-zbirka Pake, reqefi, skulptuvla Beqanskog iz Nore, uqa na platnu, vog Sada ponovo }e se akvareli, tempere, papredstaviti qubitesteli, kombinovane qima umetnosti u Zretehnike). waninu gostovawem izIzlo`ba }e predlo`be „Likovna zbirstaviti radove 50 ka: od zna~ke do monuautora, me|u kojima su mentalnog platna“.IzNade`da Petrovi}, lo`bu }e sutra u NaKosta Mili~evi}, rodnom muzeju otvoriMilo{ Golubovi}, ti upravnica SpomenStojan Aralica, Nezbirke Jasna Jovanov i deqko Gvozdenovi}, direktor tog muzeja Ivan Tabakovi}, MiBo`idar Vorgi}.Relan Kowovi}, Sreten prezentativna novoStojanovi}.

Pored sadska galerija predwihovih, na izlo`bi stavi}e svoju raznovr}e se na}i i dela brojsnu, po vrednosti jenih drugih autora ~ija dinstvenu kolekciju su dela nastajala u peumetni~kih dela Liriodu od druge polovikovne zbirke Dokumenne 19. veka do danas, tarnog fonda. ~ine}i presek raznih U nameri da qubitestilova, motiva i qi umetnosti u Zrewaumetni~kih medija. ninu u`ivaju u tom, do Autorka izlo`be i sada retko izlaganom Zora Petrovi}, U~enica prate}eg kataloga je umetni~kom materijalu koji ~ini vi{e od 230 Marta \armati, a kustos izlo`be u Zrewaninu dela, napravqen je izbor od 51 ostvarewa u najJulijana Stojsavqevi}. Izlo`ba }e trajati do raznovrsnijim tehnikama i formatima (zna~16. novembra.

„DOM ZA VE[AWE” U NOVEMBRU U CENTRU „SAVA“ U BEOGRADU

Kusturi~ina pank-opera Pank-opera re`isera Emira Kusturice „Dom za ve{awe“, zasnovana na wegovom istoimenom filmu, bi}e izvo|ena od 10. do 15. novembra u beogradskom centru „Sava“. U operi, ~iju postavku re`ira Kusturica, u glavnim ulogama pojavi}e se rok peva~ Nenad Jankovi}, poznatiji pod pseudonimom Nele Karajli}, folk peva~i Milica Todorovi} i Stefan An|elkovi}, glumica Gorica Popovi}, violinista Dejan Sparavalo i drugi.

Muziku za „Dom za ve{awe“ su napisali ~lanovi Kusturi~inog „No smoking orkestra“ Jankovi}, Sparavalo i bubwar Stribor Kusturica, a dirigent je Zoran Komadina, navodi se na zvani~noj strani opere www.domzavesanje.com.

Kako je najavqeno, muziku }e izvoditi „No smoking orkestra“ i „The Garbage Serbian Philharmonia“. „Dom za ve{awe“ je pod imenom „Time of the Gipsies“, odnosno „Les Temps des Gitans“, premijerno postavqen pre nekoliko godina u pariskoj operi Bastiqa, na ideju producenta Marka di Domenika. „U jesen 2002. godine Mark je do{ao u Beograd da me vidi i predlo`io mi je da napi{emo operu na temu iz filma ’Dom za ve{awe’. Mislili smo da je re~ o potpuno suludom projektu. Nikada do tada nismo pisali operu, a Mark je do ideje do{ao videv{i film i gledaju}i na{e koncerte“, rekao je Jankovi}.

Po wegovim re~ima, Domenikov entuzijazam za projekat

je bio toliki da je zarazio Kusturicu i ~itavu wegovu ekipu „idejom da je takav izazov mogu}e realizovati“. „Bio je to svojevrsni izazov... trebalo je stvoriti koherentno muzi~ko delo, koje nije samo niz nezavisnih pesama, a sve u funkciji jake pri~e... Naravno, dr`ali smo se glavne teme: qubavne pri~e Perhana i Azre u prvom planu, i trgovine i eksploatacije dece u drugom“, ka`e Jankovi}.

Kusturica je u Kanu osvojio „Zlatnu palmu“ za re`iju filma „Dom za ve{awe“ (1988), u kojem je Davor Dujmovi} (1969–1999) igrao Perhana, mladi}a koji napreduje u kriminalnom miqeu jugoslovenskih Roma na severu Italije.

24

SVET

ponedeqak18.oktobar2010.

BELORUSIJA

DNEVNIK

IRAN

^aves obe}ao nafte za dva veka MINSK: Predsednik Venecuele Ugo ^aves obe}ao je u Minsku da }e se pobrinuti da beloruske rafinerije, koje predstavqaju glavni stub ekonomije u toj dr`avi, ne ostanu bez nafte u naredna dva veka. U na{em odnosu nema du`nika. Mi smo prijateqi i mi

gradimo alternativu imperijalizmu - multipolarni svet”, rekao je ^aves. Venecuela je u martu sklopila ugovor sa Belorusijom o isporuci 80.000 barela sirove nafte. Tada je postignut dogovor i o formirawu zajedni~kog preduze}a koji }e se baviti eksploatacijom nafte i prirodnog gasa u Venecueli. ^avesov doma}in, beloruski predsednik Aleksandar Luka{enko, na{ao se u nezgodnoj situaciji po{to je ostao bez politi~ke i finansijske podr{ke do skoro glavnog saveznika, Rusije. Luka{enUgo ^aves i Aleksandar Luka{enko ka, kojeg u Evropi do`i-

UKRATKO Poplave uzele danak MOSKVA: Na jugu Rusije u poplavama u regionu Krasnodara, posle obilnih ki{a, koje su dva dana neprekidno padale, poginulo je 13 osoba, me|u kojima i trudnica, dok je 12 osoba nestalo.Me|u poginulima su tri starije osobe, koje su nakon poplava ostale zarobqene u svojim ku}ama i nisu uspele da iza|u, saop{tile su ruske vlasti. Zbog nabujalih reka evakuisano je 160 qudi.

Potraga za rudarima PEKING: Pomo}nik {efa spasila~kih ekipa Du Bo izjavio je da su male {anse da je 11 rudara, koji su zatrpani u eksploziji u rudniku u centralnoj Kini, pre`ivelo.

Zvani~nici poru~uju da im trebati jo{ tri do ~etiri dana da poku{aju da prona|u rudare, prenosi “^ajna wuz”. Eksplozija metana u dr`avnom rudniku ugqa u kineskoj provinciji Henan dogodila se prekju~e, a u trenutku nesre}e u rudniku se nalazilo 276 radnika, od kojih 26 nije pre`ivelo.

Pirati oteli brod

SEUL: Somalijski pirati oteli su ju`nokorejski ribarski brod sa 43 mornara u kenijskim vodama kod ostrva Lamu, saop{tilo je Ministarstvo spoqnih poslova u Seulu. Pirati su 9. oktobra oteli ribarski brod “Keumi 305” od 241 tone koji je bio registrovan u Keniji, na kome su bila dva Koreanca, dva Kineza i 39 Kenijca.

Agencija Jonhap javila je da je taj ribarski brod ve} mesec dana bio u ribolovu na krabe, a otet je kod ostrva Lamu u kenijskim vodama i odvu~en u piratsko upori{te u severnom delu Somalije.

Ahmadineyad za pregovore sa Zapadom

vqavaju kao posledweg diktatora na Starom kontinentu, u decembru ~ekaju novi predsedni~ki izbori.

Ovog puta on ne mo`e da ra~una na podr{ku Rusije, kao na ranijim izborima. ^aves je po~etkom minule sedmice boravio i u Moskvi, gde je postigao dogovor o izgradwi prve nuklearne elektrane u Venecueli i potpisao nekoliko ugovora o saradwi u oblasti energetike.

Predsednik Venecuele dogovorio je sa Rusijom i isporuku 35 najsavremenijih ruskih tenkova.Venecuela je od 2005. godine potro{ila ~etiri milijarde dolara na rusko naoru`awe, ukqu~uju}i helikoptere, avione i automatsko oru`je.

TEHERAN: Predsednik Irana Mahmud Ahmadinexad podr`ao je ju~e nastavak pregovora sa me|unarodnom zajednicom o nuklearnom programu Teherana, javile su zapadne agencije. Ahmadinexad je pristalicama u gradu Ardebil, koji se nalazi 600 kilometara severozapadno od Teherana, rekao da je Iran spreman da nastavi pregovore i dodao da je Zapad prvi na~inio korak u tom pravcu.

“Oni su do{li i rekli ‘pregovara}emo’. Mi ka`emo ‘U redu, mi }emo pregovarati sa vama’”, prenela je agencija AP re~i predsednika Irana. Ahmadinexad je istovremeno upozorio da pregovori sa Zapadom ne}e biti uspe{ni dok me|unarodna zajednica ne po-

Mahmud Ahmadineyad

jasni svoj stav u vezi sa navodnim nuklearnim arsenalom Izraela.

Ukoliko se tako ne{to ne dogodi, Zapad }e pokazati “podr{ku atom-

^E[KA

MASOVNI PROTESTI NA ULICAMA EVROPSKIH GRADOVA

Radni~ki bunt u Rimu, blokada saobra}aja u Parizu PARIZ, RIM: Vi{e od milion qudi protestovalo je u nekoliko francuskih gradova zbog najavqene reforme penzionog sistema u zemqi, a nastavqen je i {trajk rafinerija. To je peti put od po~etka septembra da vi{e od milion gra|ana protestuje na ulicama velikih gradova zbog Vladininih mera.

Prema procenama sindikata izme|u 2,5 i 3 miliona qudi pridru`ilo se uli~nim demonstracijama od Tuluza do Ruana, {to je mawe u odnosu na broj u~esnika protesta odr`anih u utorak, na kojima se, prema sindikatima, okupilo 3,5 miliona qudi. Prema procenama vlade, na proteste je iza{lo 850.000 qudi, preneo je Rojters.

“Mislim da su gra|ani Francuske shvatili da je reforma penzionog sistema kqu~na i neophodna”, izjavio je ministar rada Erik Vert. Protesti su po~eli kada je vlada najavila uvo|ewe zakona o reformi penzionog sistema, kojom je predvi|eno podizawe starosne granice za odlazak u penziju sa 60 na 62 godine, kao i da isplata

Novi protesti najavqeni dan uo~i glasawa o zakonu

pune penzije po~ne tek kada penzioner napuni 67 godina.

Zbog planirane reforme u {trajku je i 12 francuskih rafinerija, dok je 10 potpuno obustavilo rad, {to bi moglo da dovede do ozbiqnih problema u aviosaobra}aju. Me|unarodni aerodrom “[arl de Gol” ima rezerve goriva za najvi{e dva dana, dok drugi me|unarodni aerodrom “Orli” ima rezerve goriva za nekoliko dana.

Francuski sindikati su odlu~ili da 19. oktobra organizuju jo{ je-

dan veliki protestni skup i niz {tajkova, dan pre nego {to Senat glasa o spornom zakonu.

Nekoliko hiqada radnika okupilo se u Rimu na protestu zaposlenih u metalurgiji, koji zahtevaju boqe uslove rada i kritikuju politiku vlade. Uprkos upozorewu MUP-a da bi anarhisti~ke i ekstremisti~ke gupe mogle da izazovu nerede, protestna {etwa pored Koloseuma je protekla bez incidenata. Dve povorke demonstranata posle protestnih {etwi

skoj bombi cionisti~kog re`ima i ne}e tra`iti prijateqstvo (sa Iranom) kroz razgovore”, rekao je Ahmadinexad.

Veruje se da Izrael poseduje nuklearno oru`je, ali ta zemqa nikada to nije ni potvrdila ni dematovala. Ahmadinexad u ju~era{wem govoru nije precizirao vreme kada bi razgovori mogli da uslede. Visoka komesarka Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton kazala je pro{le sedmice da bi razgovoroli mogli da budu odr`ani u Be~u tokom tri dana polovinom novembra, a u wima bi, pored iranskih predstavnika, u~estvovale SAD, Velika Britanija, Kina, Francuska, Rusija i Nema~ka.

centralnim ulicama Rima, sjedinile su se na trgu Sveti Jovan, tradicionalnom mestu odr`avawa demonstracija, koji ovoga puta nije mogao da primi sve u~esnike.

Predstavnici sindikata metalaca nosili su crvene zastavice simbol tog sindikata, a na ~elu kolone transparent s natpisom “Demokratija i prava”. Sidikat metalskih radnika - FIOM, zahteva od vlade da preuzme aktivniju ulogu u pregovorima izme|u proizvo|a~a automobila “Fijata” i wihovih sindikata. “Zaustavite kr{ewe na{ih prava.

Tra`im od vlade, koja ina~e ne ~ini ni{ta da preuzme odgvornost za Fijat”, rekla je Danijela, radnik Fijata.

Plan je da se pove}a proizvodwa automobila, tako da se do 2014 proizvede 1,4 miliona vozila.

Me|utim, radnici strahuju da }e otpu{tawe radnika, prouzrokovati i ga{ewe fabrika. Protest u Rimu, bio je jedinstven, jer su se prikqu~ili predstavnici brojnih sidikata, kao i lideri opozicionih partija levice i centra.

Poraz gra|anskih demokrata PRAG: Stranka gra|anskih demokrata (ODS) ~e{kog premijera Petra Ne~asa, prvi put je, na lokalnim izbokrima odr`anim ju~e, izgubila u ~e{koj prestonici Pragu, u korist svog novog koalicionog partnera, stranke TOP09.

Ta stranka i wen glavni kandidat, biv{i guverner ^e{ke nacionalne banke Zdewek Tuma, osvojila je u Pragu 30 odsto glasova, gra|anskim demokratama pripalo je 23 odsto, a opoziciona stranka socijaldemokrata (^ S SD) osvojila je 18 odsto glasova.

Konzervativna koalicija u ^e{koj osvojila je vlast na parlamentarnim izborima pre pet meseci, a, kako ocewuje Rojters, oni su bili prvi test za ODS, posle uvedenih o{trih mera {tedwe kojima su se usprotivili zaposleni u javnom sektoru. ^e{ki premijer Petr Ne~as izjavio je na konferenciji za novinare da }e vlada nastaviti da sprovodi reforme kako je planirano.

Merkel: Neslavan poku{aj integracije dru{tva BERLIN: Nema~ki kancelar Angela Merkel je na danu mladih demohri{}ana u Potsdamu, u jeku debate o integraciji vi{e od sedam miliona stranaca u nema~ko dru{tvo, rekla da je poku{aj izgradwe multikulturalnog dru{tva u Nema~koj propao.

“Taj poku{aj je propao, neslavno propao”, rekla je Merkel ovog vikenda, ~ime je, kako ocewuju mediji, na neki na~in stala na stra-

nu svog koalicionog partnera, konzervativnog Bavarca Horsta Zehofera, koji je nedavno rekao da je „multi-kulti’’ mrtav i zatra`io stopirawe za ulazak stranaca u zemqu-pre svega Turaka i Arapa. Merkel je, me|utim, tako|e, dala za pravo i nema~kom predsedniku Kristijanu Vulfu i wegovoj tvrdwi da islam pripada Nema~koj. „On je rekao da je islam tako|e deo Nema~ke i

islam je deo Nema~ke’’, rekla Merkel, {to su mediji ocenili kao „{pagu’’ Merkelove u pitawu integracije. Neuspeh multikulturalizma posledwih 30 ili 40 godina se, prema re~ima Merkelove, “ne mo`e tako brzo re{iti”. Prebacuju}i loptu na ‘’teren’’ svojih prethodnika i ukazuju}i da u pro{losti nije dovoqno ura|eno da se podr`i multikulturalizam u Nema~koj, Merkel je

upozorila da oni, ”koji ho}e da budu deo na{eg dru{tva, moraju ne samo da po{tuju na{e zakone, ve} tako|e moraju da znaju (nema~ki) jezik”.Ako je verovati stru~nim studijama i ekspertima, nema~ko dru{tvo ozbiqno skre}e u desno, a za{to je to tako obja{wava se naj~e{}e ekonomskom krizom, borbom za radno mesto i strahom sredwe klase od upadawa u siroma{tvo.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI RI^ARD HOLBRUK Specijalni izaslanik SAD za Pakistan i Avganistan Ri~ard Holbruk izjavio je ju~e da se lider teroristi~ke mre`e Al kaida nalazi pod sve ve}im pritiskom. “Vlada u Va{ingtonu udvostru~ila je , i ~ak utrostru~ila” napore da prona|e vo|u Al Kaide. Pre ili kasnije on }e biti priveden pravdi, siguran sam, i to je na{ prioritet”, izjavio je Holbruk.

PAPA BENEDIKT XVI Na misi, kojoj je na Trgu Svetog petra u Vatikanu, prisustvovalo oko 50.000 vernika, papa Benedikt XVI je kanonizovao i kanadskog Brata Andrea i jo{ ~etiri lica iz Italije, Poqske i [panije i nalo`io da se ti “sveci odano po{tuju u Crkvi me|u svim ostalim svecima”. Oko 6.000 Australijanaca doputovalo je u Vatikan na ceremoniju nose}i ode}u i zastave svoje zemqe.

ODRI HEPBERN Komplet od deset po{tanskih maraka sa likom ameri~ke glumice Odri Hepbern prodat je za 430.000 evra na aukciji u Berlinu. Re~ je o raritetu budu}i da su zabrawene za opticaj po{to je glumica na wima sa mu{tiklom i cigaretom, navela je aukcijska ku}a „[legel”, specijalizovana za filateliju, koja je organizovala prodaju.

Proradila ma|arska fabrika MAL BUDIMPE[TA: Ponovo je po~ela proizvodwa u fabrici aluminijuma MAL kod Ajke, na zapadu Ma|arske, iz koje se po~etkom ovog meseca izlilo blizu milion kubnih metara zatrovanog muqa i prekrilo podru~je od oko 40 kvadratnih kilometara, ukqu~uju}i i tri naseqa. Topionica glinice je stavqena u pogon krajem minule nedeqe nakon dodatnih bezbednosnih provera koje je zatra`io vladin poverenik \er| Bakondi, a svoj maksimum bi mogla do dostigne u danas.

Predstavnici ekolo{kog pokreta “Grinpis” u Ma|arskoj su tra`ili da se obnova procesa proizvodwe odlo`i Najvi{e stradalo naseqe Kolontar sve dok nestane svaka opasnost od ponovnog pucawa brane rezervoara juma u Ma|arskoj sa 11.000 radnika, a jedina kraj fabrike, ali su nadle`ni procenili ima topionicu glinice. Vi{e od tri ~etvrda vi{e nema razloga da se ~eka. MAL je, tine proivodwe se izvozi, a svaki prihod je naime, druga po veli~ini fabrika aluminidobrodo{ao u sanirawu ekolo{ke kata-

strofe bez presedana. Fabrika je zatvorena odlukom dr`avnog sekretara za ekologiju Zoltana Ile{a 5. oktobra, samo dan nakon izlivawa lavine muqa, u kojoj je devet osoba izgubilo `ivot, a oko 120 je povre|eno. Najvi{e je stradalo naseqe Kolontar, ~iji `iteqi su morali da budu evakuisani i tek ju~e su dobili dozvolu da mogu da se vrate ku}ama, ukoliko su one pogodne za stanovawe.

Premijer Viktor Orban je najavio da }e deo sela morati ponovo da se izgradi, jer su domovi u nekoliko ulica toliko uru{eni da ih ne vredi popravqati. Ekolo{ka katastrofa je zadesila i vodotokove, od potoka Torna, preko re~ice Marcal do Rabe i Dunava, ali je sre}om Dunav, zbog neutralisawa bazne smese gipsom i sire}etnom kiselinom, prakti~no ostao nezaga|en.

BALKAN

DNEVNIK

PODR[KA IDEJI O OSNIVAWU REKOM-a

Forum REKOM u Zagrebu ju~e zavr{io rad

qudskih prava, udru`ewa `rtava i porodica `rtava stradalih i nestalih, organizacije mladih, `enskih grupa i profesionalnih udru`ewa iz zemaqa regiona, me|u ostalim i iz Srbije.

Qiqana Alvir iz Udru`ewa "Vukovarske majke" rekla je da ona

mo`e da oprosti, ali da mora da zna kome opra{ta i {ta je taj neko u~inio. Jovan Beri}, koji je izgubio roditeqe u "Oluji", tra`io je od{tetu od Hrvatske i izgubio je na sudu. Sada mora da plati sudske tro{kove 54.000 kuna. Direktorka Fonda za humanitarno pravo Nata-

{a Kandi} pozdravila je podr{ku vlasti Srbije, Hrvatske i Crne Gore i naglasila da REKOM mora biti garancija da se zlo~ini ne}e ponoviti.

Vesna Ter{eli~ iz organizacije "Dokumenta" potvrdila je da u regionu ima 15.000, a u Hrvatskoj 2.000 nestalih, kao i da je u REKOM ukqu~eno 950 organizacija i pojedinaca iz dr`ava regiona.

Ibro Buli} iz Tu`ila{tva BiH podr`ao je inicijativu za stvarawe REKOM-a isti~u}i da sudski procesi nisu dovoqni za pomirewe zbog ograni~enih kapaciteta. On je rekao da se ka`wavaju po~inioci, a da organizatori i planeri ~esto ostaju neka`weni.U raspravi o inicijativi za REKOM u evropskom, regionalnom i lokalnom kontekstu u~estvuju vicepremijer Slobodan Uzelac, gradona~elnik Vukovara @eqko Sabo, poslanica u Evropskom parlamentu Tawa Fajon i univerzitetski profesor i nevladin aktivista @arko Puhovski.

Dobrovoqnost `rtava i obaveznost dr`ave Delovawe budu}e Regionalne komisije za utvr|ivawe ~iwenica o ratnim zlo~inima na podru~ju biv{e Jugoslavije (REKOM) mora se zasnivati na dobrovoqnosti `rtava, obaveznosti dr`ave i samostalnosti komisije, zakqu~ili su ju~e u Zagrebu u~esnici Sedmog regionalnog foruma za tranzicionu pravdu.

Forum je u ime Koalicije za REKOM koja okupqa preko 950 organizacija i pojedinaca iz dr-

`ava regiona organizovala Dokumenta-Centar za suo~avawe sa pro{lo{}u iz Zagreba, a na wemu su osim dr`avnih zvani~nika i predstavnika sudstva i nevladinih organizacija re~ imali i ~lanovi porodica `rtava ratnih zlo~ina u Hrvatskoj. U~esnicima su ju~e predstavqeni izve{taji radnih grupa na kojima se raspravqalo o nacrtu budu}eg statuta REKOM-a i javnom lobirawu. Tokom rada dat je ve}i broj predloga i

preporuka o pojedinim ~lanovima Statuta, kao i mi{qewa i sugestije o medijskoj kampawi i drugim javnim nastupima. U~esnici su se upoznali i s izve{tajem o Kampawi prikupqawa milion potpisa podr{ke inicijativi za REKOM, koja treba da bude realizovana na prole}e 2011. Po{to budu prikupqeni potpisi, Koalicija }e inicijativu za formirawe komisije podneti na usvajawe parlamentima u regionu.

Glava{ i Norac tu`e Josipovi}a zbog oduzimawa ~ina ZAGREB: Branimir Glava{, koji je pravosna`no osu|en za ratne zlo~ine nad civilima srpske nacionalnosti u Osijeku, izjavio je ju~e da je podneo tu`bu Ustavnom sudu i Upravnom sudu Hrvatske protiv odluke predsednika Ive Josipovi}a da mu oduzme ~in general-majora. Glava{ je u pismu

Branimir Glava{

javnosti iz sarajevskog pritvora naveo da su mu Josipovi}evom odlukom povre|ena prava i slobode gra|anina i ~oveka koja su za{ti}ena Ustavom Hrvatske. Odluku Josipovi}a Glava{ je nazvao klasi~nim politikantskim diskriminatorskim ~inom, usmerenim na neuspeli poku{aj wegove moralne i politi~ke diskriminacije.

Prema Glava{u, Josipovi} je odluku o oduzimawu ~ina doneo "motivisan ideolo{kom i politi~kom iskqu~ivo{}u, zaslepqeno{}u i mr`wom prema svemu {to ga podse}a na slavna Tu|manova vremena stvarawa hrvatske dr`ave".

I Mirko Norac je protekle sedmice podneo Upravnom sudu tu`bu protiv Josipovi}a kojom tra`i poni{tewe wegove odluke od 9. septembra o oduzimawu ~ina general-majora.

Komentari{u}i Nor~evu tu`bu, Josipovi} je ju~e izjavio da

svoju odluku o oduzimawu ~ina smatra zakonitom i moralnom budu}i da je Norac osu|en za te{ki ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva. Josipovi} je 9. septembra potpisao odluku da se Norcu i Glava{u oduzmu generalski ~inovi zbog presuda za ratne zlo~cine. @upanijski sud u Rijeci osudio je Norca za ratni zlo~in nad srpskim civilima u Gosipi}u na 12 godina zatvora. Norac je tako|e osu|en na @upanijskom sudu u Zagrebu na sedam godina zatvora zbog ubijawa srpskih civila u Meda~kom xepu 1993. godine, ali mu je Vrhovni sud tu kaznu smawio na {est godina.

Vrhovni sud Hrvatske krajem jula smawio je sa deset na osam godina zatvorsku kaznu Branimiru Glava{u, koji je prvostepenom presudom zagreba~kog @upanijskog suda osu|en za ratne zlo~ine nad srpskim civilima u Osijeku 1991. godine.

Zbog pravosna`ne presude za ratne

Mirko Norac

zlo~ine nad srpskim civilima Josipovi} je 9. septembra oduzeo ~in pukovnika i Tihomiru Ore{kovi}u, zbog pravosna`ne presude za ubistvo srpskog civila ~in majora Sini{i Rimcu, a zbog pravosna`ne presude za zloupotrebu polo`aja i ovla{}ewa bez ~ina general-majora ostao je i Vladimir Zagorac.

Bombom na policiju u Solinu SPLIT: Nepoznata osoba bacila je ju~e ujutro eksplozivnu naparavu na zgradu policije u Solinu, kod Splita. U eksploziji nije bilo povere|enih ali je o{te}eno pet vozila. Istraga je toku. Policija moli gra|ane da joj svojim informacijama pomognu u istrazi.

U trenutku eksplozije u stanici policije su bila dvojica policajaca, ali oni nisu videli ko je bacio bombu, pi{e portal

Indeks.Portparol policije za splitskodalmatinsku `upaniju Marina Kraqevi} Gudeq je rekla da policija istra`uje doga|aj i poku{ava da otkrije identitet napada~a.

Ona je zamolila gra|ane koji su uo~ili ne{to sumwivo da svoja saznawa jave najbli`oj policijskoj stanici.

Posle eksplozije blokirani su svi izlazi iz Solina, a na na mesto eksplozije je

do{ao zamenik Policijske uprave Hrvatske, Ivo Labrovi}.Mediji u Hrvatskoj podse}aju da je u tom delu Dalmacije u posledwih nekoliko godina u podmetnutim eksplozijama unu{teno nekoliko vozila i da policija ni u jednom slu~aju nije prona{la po~inioce. Potom su u~estali obra~uni u podzemqu i sa~eku{e i time stvorena atmosfera nesigurnosti i straha, pi{u hrvatski mediji.

RUMUNIJA

Denis Latin direktor „Al yazira Balkansa” SARAJEVO: Dugogodi{wi autor emisije "Latinica", koja se emituje na hrvatskoj dr`avnoj televiziji, Denis Latin, prvi je generalni direktor nove televizije "Al Xazira Balkans".

Denis Latin

Spekulacije, koje su ovih dana objavqivali lokalni {tampani i elektronski mediji o Goranu Mili}u, Zekerijahu Smaji}u ili Ivici Puqi}u kao prvim qudima balkanskog ogranka poznate katarske televizije, kona~no su okona~ane, prenosi Portal Sarajevo- x.com.

Mili}, novinar HRT-a, demantovao je tvrdwe da }e od januara biti na platnom spisku ove televizije. Iako se po~etak

emitovawa "Al Xazire" poklapa sa istekom Mili}evog ugovora na HRT-u, isti~e da jo{ ne razmi{qa o novim poslovima.

Mili}, me|utim, nije hteo da ka`e da li bi pristao na novo radno mesto ako bi dobio ponudu.

"To je prevelika `ivotna odluka da bih javno {pekulisao {ta bi bilo kad bi bilo.

Ne znam koji qudi stoje iza projekta, koji su im planovi, kakav program misle da prave, osim, koliko sam ~uo, vesti iz regiona i sveta", rekao je Mili}.

Balkanski ogranak katarske televizije emitova}e vesti i aktuelna de{avawa u regionu na lokalnim jezicima. O~ekuje se da }e imati oko stotinu zaposlenih, od kojih }e 40-ak biti novinari iz BiH, Srbije i Hrvatske. Na konkurs za posao prijavilo se vi{e stotina kandidata, a mediji isti~u da to nije ~udno s obzirom na to da }e minimalna novinarska plata iznositi 1.000 evra, dok }e ugovori biti potpisivani na pet godina.

"Al Xazira" je katarska televizijska ku}a sa sedi{tem u Dohi, koja je po~ela da radi u novembru 1996. godine, a danas se smatra najve}om arapskom TV ku}om i protivte`om ameri~kom Si-En-En-u.

BOSNA I HERCEGOVINA

Gani}: Srbija ugro`ava region SARAJEVO: Biv{i ~lani ~lan Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Ejup Gani} izjavio je danas da BiH sa Srbijom ima samo formalne, ali ne i su{tinske diplomatske odnose i da je regionalna stabilnost ugro`ena od tog suseda BiH. Gani} je gostovao kao uvodni~ar na redovnoj sesiji Asocijacije nezavisnih intelektulaca Krug 99 u Sarajevu, ~ija je tema bila "Gra|anska sigurnost i regionalna stabilnost". On je rekao da je Dejtonski aran`man dr`ave ugrozio gra|anske slobode jer nije osigurao mehanizme da se qudi ose}aju sigurnim. Gra|anska sigurnost u BiH je veoma ugro`ena i to je jedan od razloga za{to se izbeglice nisu vratile, rekao je Gani} i dodao da tamo, gde nije bilo etni~ki izbalansirane policije, nije ni bilo povratka. Stawe u BiH je uslovqeno i odnosima u regiji, jer regionalna stabilnost uti~e na gra|anske slobode u BiH. U tom kontekstu, Gani} je ocenio da BiH sa Srbijom ima samo formalne ali ne i su{tinske diplomatske odnose, tako da je regionalna stabilnost ugro`ena od tog suseda BiH. Taj problem se nastoji re{iti ulaskom u NATO i pribli`avawem Evropskoj uniji rekao je Gani} i ocenio da }e "to potrajati". "Moramo biti aktivniji na me|unarodnoj sceni i objasniti da je na{a sigurnost ugro`ena okru`ewem", rekao je Gani}. "Moramo unutra promeniti mehanizne da reintegri{emo dr`avu, jer zbog gra|anske nesigurnosti nema po-

vratka izbeglica. Isto~na Bosna je prazna, Posavina je prazna, jer tamo vas ~esto do~eka neko ko vas je proterao. Nemamo etni~ki izbalansirano policiju, i to je dalo svoje rezultate", rekao je Gani}.

Na pitawe za{to u Sarajevu nije bilo povratka, Gani} je rekao da je tu problem bila trgovina. On je istakao da se protivio odluci visokog predstavnika da

Ejup Gani}

se dru{tveni stanovi mogu prodati, jer je tada jedan stan u Sarajevu ko{tao kao jedan stan u Beogradu i jedan u Bawaluci zajedno. "Ekonomska logika ostavila nas je bez mnogih biv{ih gra|ana Sarajeva". Gani} je rekao da nakon potpisivawa Dejtonskog sporazuma, Radovan Karad`i} proterao oko 100.000 Srba s podru~ja Sarajeva jer nije `eleo da ostanu na teritoriji koju on ne kontroli{e i dodao da je sudbina oterale te qude daleko od BiH.

BUGARSKA

Basesku: Nastaviti otpu{tawa BUKURE[T: Rumunski predsednik Trajan Basesku izjavio je ju~e da treba da se "nastavi otpu{tawe zaposlenih u javnom sektoru" jer se za wihove plate iz buxeta ne mo`e izdvojiti dovoqno novca. Basesku je u intervjuu rumunskoj televiziji naveo da dr`ava ne mo`e stalno pozajmqivati za plate i socijalnu pomo}, ve} je sada glavni prioritet da se osiguraju uslovi za razvoj. Na pitawe kolika bi trebalo da bude zarada Rumuna da bi dobro `iveli, Basesku

25

AUTOR „LATINICE” NA NOVOJ DU@NOSTI

Otkrivawe zlo~ina uslov pomirewa ZAGREB: Posle dve godine, ideja o osnivawu me|udr`avne, regionalne i nezavisne komisije za utvr|ivawe ~iwenica o ratnim zlo~inima na prostoru biv{e SFRJ, REKOM, nesumwivo, dobija sve ve}u podr{ku. Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} na otvarawu Foruma REKOM-a u Zagrebu rekao je da se zbog duga prema `rtvama, moraju rasvetliti svi zlo~ini, jer bez toga nema pomirewa u regionu.

"Politika koju ja zagovaram je politika pomirewa. Bez utvr|ivawa ~iwenica i ka`wavawa onih koji su prekr{ili sve zakone tokom rata nema napretka. Me|utim, ~esto je fokus na po~initequ, a `rtve se zaboravqaju. Moramo ~uti i `rtve ukoliko `elimo proces pomirewa na ovim podru~jima", rekao je Josipovi}.

Predsednik Hrvatske je istakao da je Inicijativa za REKOM deo napora da se `rtvama pru`i satisfakcija i da se ispravi nepravda.

Forum je okupio veliki broj predstavnika organizacija za za{titu

ponedeqak18.oktobar2010.

je odgovorio da je te{ko na to odgovoriti, ali da je potrebno da Rumuni "budu odgovorni".

Basesku je naveo da "bezrezervno podr`ava" novi sporazum sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF), ali samo kao rezervu za kreditnu liniju, kada to bude potrebno. Predsednik je ukazao i da je potrebno nastaviti reforme i pokrenuti investicije u infrastrukturi i dodao da razume da Rumuni nemaju dovoqno novca, ali da se mora ulo`iti i u razvoj dr-

`ave. U vezi sa opadawem poverewa u predsednika, vladu i vladaju}u partiju, Basesku je rekao da ni on, ni Vlada nemaju prava da zaustave reforme "samo zbog toga {to nemaju podr{ku". Predsednik je u tom kontekstu ponovo napao medije, jer "podr`avaju nereformisawe dr`ave". Povodom protesta od pre nekoliko dana u Ministarstvu finansija Basesku je rekao da "ti qudi nemaju pravo da protestuju zbog naknada" koje su nezakonite.

Najbednija ~lanica Evropske unije SOFIJA: Bugarska je najbednija ~lanica Evropske unije i ~ak 51 posto bugarskih dr`avqana suo~ava se sa materijalnim te{ko}ama, navodi se u izve{taju Evropskog parlamenta povodom 17. oktobra - Svetskog dana borbe protiv siroma{tva.

Podaci Evroparlamenta kazuju da je 2008. godine u EU vi{e od 85 miliona stanovnika, ili oko 17 posto stanovni{tva Unije, `ivelo ispod praga siroma{tva.

Tokom 2005. godine taj procenat iznosio je 16 posto, a tokom

2000. godine - 15 posto. U izve{taju se upozorava da se uprkos svim naporima tokom posledwih godina socijalne razlike pove}avaju - u najte`em polo`aju su deca, mladi, stariji qudi i `ene. Istovremeno, ekonomska kriza u posledwe dve godine dopunski se smawila radna mesta.

EU je proglasila je 2010. godinu Evropskom godinom borbe protiv siroma{tva i socijalnih izuzetaka. Tim povodom u Strasburu }e se ove sedmice odr`ati plenarna sednica

Evropskog parlamenta u ~ijem }e radu u~estvovati i generalni sekretar UN Ban Ki-mun.

Evropski parlament pokrenuo je i specijalnu informacionu kampawu, a wen simbol je plava lenta sa evropskim zvezdama.

Koalicija nevladinih organizacija najavila je da }e 19. oktobra u Briselu napraviti qudski lanac oko zgrade EP, izra`avaju}i na taj na~in zabrinutost i solidarnost sa iskorewavawem siroma{tva.

LEKAR

ponedeqak18.oktobar2010.

Vakcina protiv hepatitisa E ineski Stru~waci s Univerziteta u Sjenmenu su razvili eksperimentalnu vakcinu koja se pokazala ne{kodqivom i efikasnom u za{titi qudi od hepatitisa E. Virus ove vrste hepatitisa obitava u fekalijama, a ~ovek wime mo`e da se zarazi preko zaga|ene vode i hrane. Ve}ina qudi se oporavi od ovog oboqewa, karakteristi~nog za oblasti u kojima su sanitarni uslovi lo{i, ali jedan do tri odsto obolelih umire.Osim toga, od hepatitisa E umire pet do 25 odsto zara`enih trudnice, a one koje pre`ive izlo`ene su znatno ve}em riziku od poba~aja. U tre}oj fazi testirawa pomenute eksperimentalne vakcine, u~estvovalo je preko 97.000 osoba iz priobalne kineske provincije \engsu. Polovina u~esnika je primila vakcinu, a druga polovina placebo. Vakcina je davana u tri doze - druga mesec dana posle prve, a tre}a {est meseci nakon prve. U roku od godinu dana posle tre}e primqene doze, 15 odsto onih iz placebo grupe se razbolelo od hepatitisa E, dok me|u onima koji su primili pravu vakcinu niko nije oboleo. Po{to su tom prilikom testirane samo odrasle zdrave osobe, ostaje da se testiraju i trudnice, kao i deca mla|a od 15 godina i osobe starije od 65 godina. Trebalo bi tako|e testirati i osobe koje pate od hroni~nih bolesti jetre, koje su dodatno ugro`ene od hepatitisa E. Kineski istra`iva~i isti~u da bi osoba koja bi putovala u oblast u kojoj hepatitis E ima endemski karakter, mogla da bude bezbedna od te bolesti ukoliko bi prethodno primila dve vakcine u razmaku od mesec dana. (Tanjug)

K

Genskom terapijom protiv oboqewa krvi rupa nau~nika pod rukovodstvom profesora Filipa Lebul{a iz francuskog Instituta za zdravqe i medicinska istra`ivawa i sa univerziteta Harvard je prvi put uspe{no primenila gensku terapiju na mladi}u obolelom od te{ke genetske bolesti krvi - talasemije koja mo`e da izazove jaku anemiju, prenele su svetske agencije. Radi se o mladom Francuzu vijetnamsko-tajlandskog porekla kome je kada je imao 18 godina ponovo uba~en u organizam „korigovan“ gen uzet iz wegove ki~mene mo`dine. Tri godine nakon po~etka terapije, sada 21-godi{wi pacijent, vi{e ne mora da prima transfuzije krvi i to ve} vi{e od dve godine. @ivot mladog pacijenta potpuno se promenio i vodi normalan `ivot. U svetu se godi{we ra|a oko 200.000 dece sa sindromom talasemije, a godi{we se bolest dijagnostikuje kod jedne na 10.000 osoba u Evropskoj uniji.

(Tanjug)

G

Novi test za otkrivawe raka prostate rupa britanskih nau~nika je razvila laboratorijski test na osnovu koga se mo`e napraviti razlika izme|u raka prostate, zdravog tkiva i drugih stawa prostate.Radi se o otkri}u koje bi moglo u budu}nosti da pomogne mu{karcima da izbegnu nepotrebne intervencije. Britanski nau~nici su objavili da su otkrili niz biolo{kih signala ili biomarkera na osnovu kojih se mo`e razlikovati zdravo i benigno tkivo prostate od raka prostate sa pouzdano{}u, prema rezultatima prvih ispitivawa, od 90 odsto. Kompletan test koji bi se mogao koristiti u lekarskim ordinacijama se, me|utim, mo`e o~ekivati za najmawe pet godina. Trenutno se za otkrivawe raka prostate koristi samo jedan biomarker, ali je on problemati~an zbog velikog procenta pozitivnih rezultata na rak koji su pogre{ni tako da se pacijenti nepotrebno izla`u hiru{koj intervenciji i zra~ewu.

Broj smrtnih slu~ajeva izazvanih tokom 2008. godine rakom prostate procewuje se na 258.000, a to je u SAD i druga vrsta raka po broju smrtnih slu~ajevima me|u mu{kom populacijom.

(Tanjug)

DNEVNIK

c m y

26

SNIMAWE DIGESTIVNOG SISTEMA

Dijagnostika iz progutane kamere ntroMedikov“ sistem za endoskopiju, koji se sastoji od kapsule, prijemnika, pripadaju}eg softvera za pregledawe snimaka i pomo}nog pribora, predstavqen je nedavno u Op{toj bolnici „Bel Medik“ Beogradu. Kapsula je samo za nijansu ve}a od kapsule

I

antibiotika, a organizam se unosi gutqajima vode. Tokom svog prolaska kroz digestivni sistem kapsula pravi snimke unutra{wosti jedwaka, `eluca, tankog i debelog creva (u zavisnosti od brzine kretawa crevnog sadr`aja pacijenta) be`i~nom kamerom smestenom u woj.

Kapsula je koncipirana tako da bezi~nim putem prenosi sliku do prijemnika koji pacijent, tokom pregleda, nosi oko struka obavqaju}i svoje uobi~ajene aktivnosti kod ku}e i na poslu.

Dvanaest sati posle gutawa kapsule pacijent mo`e da skine prijemnik sa sebe a zatim ga, sutradan, donosi svom lekaru koji napravqene snimke pregleda u specijalnom softveru za dijagnostikovawe bolesti digestivnog tubusa. Kapsula se iz organizma izbacuje prirodnim putem (stolicom).

Kapsula najnovije generacije omogu}ava komforan i jednostavan na~in pregleda najve}eg dela digestivnog sistema u ambulantnim uslovima, ne remete}i uobi~ajene dnevne aktivnosti pacijenta. Uz to i lekari }e dobiti mo}no dijagnosti~ko sredstvo koje }e im omogu}iti vrlo preciznu dijagnostiku oboqewa {upqih organa sistema za varewe.

J. B.

Genska mutacija uzro~nik migrena rupa kanadskih nau~nika identifikovala je gen uzro~nik migrenoznih napada. Nau~nici s Univerziteta u Montrealu do{li su do tog rezultata uporediv{i DNK migrenoznih i zdravih osoba na osnovu ~ega su zakqu~ili da je jedan gen povezan sa pojavom migrenoznih napada. Radi se o tome da, kako su otkrili istra`iva~i, mutacija tog gena remeti funkcionisawe proteina neophodnog za komunikaciju izme|u nervnih }elija. Na taj na~in dolazi do deformiteta proteina koga proizvodi gen i remeti se elektri~na aktivnost }elija. Rezultati kanadskog istra`ivawa mogli bi da omogu}e pronala`ewe efikasne terapije protiv migrena.

(Tanjug)

G

Testirawe o~iju ukazuje na autizam O ~i bliskih ro|aka osoba koje pate od autizma ~esto se pokre}u na neznatno druga~iji na~in, {to je jo{ jedan pokazateq da su mnoge komponente autizma nasledne, poru~uju ameri~ki stru~waci s Univerziteta Ilinois.Oni isti~u da }e wihovo istra`ivawe doprineti da se identifikuju podgrupe pojedinaca, ili porodica koje su izlo`ene izvesnom riziku od autizma. Pomenute razlike u kretawu o~iju nisu uo~qive u svakodnevnom kontaktu, ali odgovaraju onima koje su ve} uo~ene kod autisti~ne dece. Autizam je slo`eni i misteriozni poreme}aj mozga koji se obi~no dijagnozira u ranom detiwstvu. Karakteri{u ga pote{ko}e u dru{tvenoj interakciji i komunikaciji, koje variraju od sasvim blagih do vrlo izrazitih. Ova bolest se dijagnozira kod jednog od 110 ameri~kih mali{ana, a ~etiri puta

vi{e poga|a de~ake nego devoj~ice.

Stru~waci se sla`u da kod autizma postoji jaka genetska uslovqenost.

Tim iz ^ikaga je istra`ivawe obavio na 57 roditeqa, ili bra}e i sestara autisti~nih osoba. Wihovi rezultati su upore|eni s onima dobijenim u testirawu 40 osoba koje nemaju autisti~ne ro|ake. Kod ro|aka autisti~ara je utvr|eno vi{e abnormalnosti u komunicirawu, kao i ~e{}e opsesivno-kompulsivno pona{awe, isti~e Metju Moskoni, jedan od u~esnika istra`ivawa.

Testirano je kretawe o~iju pri pra}ewu svetla koje se ubrzano palilo i gasilo, ili objekata koji su se sporo kretali. ^ika{ki stru~waci se nadaju da bi wihovi rezultati mogli da predstavqaju osnovu novih tretmana za osobe obolele od autizma, kao i da uka`u koji bi pacijenti mogli da reaguju na odre|eni na~in le~ewa.

(Tanjug)

Razvoj testa za otkrivawe preeklampsije

(Ne)plodnost starijih `ena ritanski istra`iva~i s Univerziteta Wukasl su otkrili {ta je to {to `ene u ne{to starijim godinama ~ini mawe plodnim, sklonijim poba~ajima ili ra|awu mongoloidne dece. U pitawu je to {to kod ovih `ena opadaju zalihe prote-

B

G

ina pod nazivom „kohezini“, koji slu`e kao agensi dr`awa hromozoma na okupu u okviru svojevrsnog prstena, {to omogu}ava ujedna~eno deqewe hromozoma kod deobe }elija. Mawak kohezina kod jo{ uvek plodnih, ali malo starijih `e-

na, izaziva stvarawe jajnih }elija s hromozomskim abnormalnostima. Tim iz Wukasla, kojim je rukovodila dr Meri Herbert, je do ovog zakqu~ka do{ao ispituju}i jajne }elije mla|ih i starijih mi{ica. Britanski stru~waci upozoravaju da opadawe kohezina kod `ena po~iwe od sredine ~etvrte decenije. „Reproduktivna sposobnost `ene od sredine ~etvrte decenije dramati~no opada, a na{e istra`ivawe ukazuje da su kohezini glavni krivci za to“, zakqu~ak je stru~waka s pomenutog univerziteta. Ovo otkri}e moglo bi da omogu}i iznala`ewe na~ina da se opadawe kohezina kod starijih plodnih `ena zaustavi i tako im se omogu}i da ra|aju i imaju zdrav porod. To je naro~ito va`no u vreme kada sve vi{e `ena `eli da ra|a u kasnijim godinama, nagla{avaju stru~waci.

(Tanjug)

e|unarodna grupa nau~nika napravila je glavni korak ka razvoju testa, odre|ene vrste „otiska“ stawa metaboli~kog sistema, koji bi omogu}io da se identifikuju `ene s opasno{}u od pojave opasne komplikacije u trudno}i zvane preeklampsija, ~ak sedmicama pre pojave wenih prvih simptoma. Preeklampsija je komplikacija u trudno}i, ~iji su simptomi visok krvni pritisak i nivo proteina u urinu.

Istra`iva~i, sa nau~nikom Filipom Bejkerom, s univerziteta „Alberta“ u Kanadi, na ~elu, otkrili su niz od 45 razli~itih jediwewa povezanih sa metabolizmom, za koji su ustanovili da je u druga~ijem stawu kod `ena sa predispozicijom za pojavu preeklampsije nego kod ostalih. Nau~nici su ispitivawe sproveli preko krvi `ena kod kojih je kasnije u trudno}i do{lo do razvoja preeklampsije i onih kod kojih nije. To otkri}e bi

M

moglo da bude osnov testa za utvr|ivawe predispozicije za pojavu preeklampsije, koji jo{ ne postoji, ~ime bi moglo da se spasi na stotine `ivota. U nerazvijenim zemqama 75.000 `ena umre godi{we od preeklampsije. Za zdravstvenu pomo} trudnicama sa preeklampsijom se, kako su naveli nau~nici, godi{we potro{i 45 milijardi dolara u SAD, Evropi, Aziji, Australiji i na Novom Zelandu.

(Tanjug)

Pustiwska pra{ina i astmati~ni napadi ra{ina koju vetar donosi iz ~esto veoma dalekih pustiwa, mo`e da se akumulira u vazduhu do nivoa dovoqnog za izazivawe astmati~nog napada, ukazuju japanski stru~waci s Univerziteta u Kjotu. Ta pustiwska pra{ina najvi{e ugro`ava decu jer su wihovi vazdu{ni putevi u`i nego kod odraslih, a imunolo{ki sistem slabije razvijen. Pustiwska pra{ina sadr`i kvarc i druge supstance i mikroorganizme koji mogu da izazovu zapaqewe vazdu{nih puteva. Ona mo`e da se prenosi na velike daqine - iz

P

Sahare preko Sredozemqa u Evriopu ili preko Atlantika u Ameriku, a iz kineskih i mongolskih pustiwa u Japan. Japanski stru~waci su prou~ili u~estalost prijema dece iz regiona Tojame u bolnice zbog astmati~nih napada tokom dana kada je bilo dosta pustiwske pra{ine u vazduhu.

Re~ je o samo {est dana (uvek izme|u februara i aprila) u rasponu od ~etiri godine - od 2005.do 2009. Tada je procenat tzv. „mineralne pra{ine“ u vazduhu u re~enoj oblasti bio oko jedan miligram po kubnom me-

tru. Ispostavilo se da je prijem astmati~ne dece u bolnice tih dana bio ~ak 88 odsto iznad proseka. Naravno da je ovakvih dana mnogo vi{e u oblastima bli`im pustiwama, isti~e dr Kumiko Kanatani s pomenutog univerziteta. On savetuje roditeqe astmati~ne dece da vode ra~una o kvalitetu lokalnog vazduha, pri ~emu je zamagqeno nebo po~etni indikator da bi vazduh tog dana mogao da bude previ{e zaga|en i da bi trebalo ograni~iti boravak malih asmati~ara u spoqnoj sredini.

(Tanjug)

Estrogen uti~e na koncentraciju isok nivo hormona estrogena koji se javqa u periodu ovulacije uti~e na smawewe koncentracije, pokazali su rezultati istra`ivawa grupe kanadskih nau~nika obaqeni na pacovima.Nau~nici, ~ija je studija objavqena u nau~nom ~asopisu „Mozak i saznawe“ su pritom napomenuli da je gotovo sigurno da se sli~ne reakcije javqaju i u qudskom organizmu. To je prvi put da su nau~nici do{li do dokaza o direktnom uticaju hormona na mozak, prenele su agencije.

Nivo estrogena se pove}ava i kod `ena u periodu ovulacije.Kanadski nau~nici su obavili istra`ivawe na pacovima tako {to su im pu{tali odre|ene zvuke, a kada ih ovi ne bi raspoznavali, izlagani su malom strujnom udaru. Tokom istra`ivawa je prime}eno da je odraslim pacovima sa vi{im nivoom estrogena bilo potrebno vi{e vremena nego ostalima da pove`u zvuk i strujne udare.

Nau~nici sada `ele da utvrde na koji na~in estrogeni deluju na signalizaciju informacija u mozgu.

(Tanjug)

V

Novi ~ita~i glikemije rancuska farmaceutska kompanija „Sanofi-Aventis“ je objavila da }e uskoro lansirati na tr`i{te ~ita~e {e}era u krvi (glikemije) „BGStar“ i „iBGStarTM“, razvijene u saradwi sa ameri~kom firmom „AgaMatriks“. Zahvaquju}i jednostavnosti i preciznosti kori{}ewa tih ~iota~a olak{a}e se dono{ewe odluke koje moraju da donesu dijabeti~ari i zdravstveni radnici i poboq{ati samole~ewe dijabetesa. Lansirawe novih ~ita~a na tr`i{te predstavqa va`nu fazu u sprovo|ewu plana „Sanofija“ da postane svetski lider u izradi proizvoda za le~ewe dijabetesa ukqu~ivawem tehnolo{kih i terapeutskih inovacija, personalizovanih usluga i razli~itih re{ewa prilago|enih potrebama pacijenata. Novi aparati bi trebalo da budu komercijalizovani po~etkom 2011. godine na prvim tr`i{tima.

(Tanjug)

F

GLOBUS

DNEVNIK

ponedeqak18.oktobar2010.

Ma~ke u {opingu I

Ne obijajte, kqu~ od kase je ovde

kea u Velikoj Britaniji sprovela eksperiment u kojem je u~estvovalo sto „mu{terija” na ~etiri noge.

Zaposleni u Ikea u Velikoj Britaniji su jedne ve~eri imali sto mu{terija. Ono {to je interesantno je da to ve~e nisu pri{li ni pomogli nijednoj od wih. Razlog? Mu{terije su im bile ma~ke. „@eleli smo da vidimo {ta bi se desilo kada bi pustili sto ma~aka u Ikea. I onda smo re{ili da sprovedemo mali eksperiment kada je kada je radwa zatvorena”, rekli su Tim i Fredi, kreativni duo koji stoji iza ove ideje. Tim i Fredi nisu imali neki poseban povod za ovakav eksperiment, odlu~ili su se na wega zato {to je zanimqiv.

a benzinskoj pumpi Naftne industrije Srbije u Gorwem Milanovcu na ulaznim vratima je osvanulo obave{tewe nameweno lopovima o tome gde se nalazi kqu~ od kase sa novcem. „Kqu~ od metalnog sefa nalazi se kod slu`be za prikupqawe pazara”, pi{e na vratima i na kasi.

Obave{tewe ovakvog sadr`aja je istaknuto posle pismenog nare|ewa iz centrale u Beogradu i ono se nalazi na ulaznim vratima, ali i na samoj kasi.

U protekloj godini su bila tri poku{aja obijawa pumpe, koja nema video nadzor, pa je ovaj na~in da se obija~ima stavi do znawa da kqu~evi nisu u zgradi i da uzalud obijaju ulaz.

N

Lopov zaspao u ku}i koju je opqa~kao a i to se de{ava! Nakon {to je pokupio plen, lopov je malo prilegao, a vlasnici ku}e u koju je provali zatekli su ga kako „hr~e” u wihovom krevetu.

Malezijska policija saop{tila je danas da je uhapsila mu{karca koji je provalio u jednu ku}u, pokupio satove i nakit, a onda zaspao na vlasnikovom krevetu. Lokalna {tampa pi{e da se slu~aj dogodio u subotu, u provinciji Penang, i da su se vlasnici {okirali kad se se vratili ku}i i zatekli haos u dnevnoj sobi - i lopova koji je spavao u sobi na spratu.

Roba koju je nameravao da ukrade vredna je oko 10.000 ringita (3.200 dolara). Lopov se probudio kad su vlasnici u{li u sobu, uspeo da pobegne kroz prozor, ali je ubrzo uhap{en.

D

Polarna svetlost u`ivo na internetu

Ma~ke su dolazile u radwu u pratwi vlasnika u isto vreme dok su postavqane kamere po radwi.

Kada je sve bilo na svom mestu, svi koji imaju dve noge su morali da napuste radwu i zakqu~aju za sobom. Niko nije znao {ta }e videti kada ujutru pogledaju snimke...

Koliko su udobni kreveti, {ta je u fiokama, da li su lampe jestive i koji komad name{taja je vredan „fajta”, mo`ete saznati ukoliko pogledate ovaj neobi~an eksperiment, odnosno novu reklamu kompanije Ikea – „Kao kod ku}e”.

Glasajte za Isusa, Paju Patka, ~ips... aja Patak, kraq i bog na{li su se na glasa~kim listi}ima {vedskih bira~a na parlamentarnim izborima, pokazuju zvani~ni rezultati.

Listi}i sa dopisanim pravilnim imenima kandidata ili stranaka su dozvoqeni po {vedskom zakonu, ali ponekad se pojave imena kojih nema ni na jednoj listi. Vi{e od 120 [ve|ana glasa-

P

francuskom mestu Kapdagd, poznatom kao „goli grad”, do{lo je do obra~una dve struje „{irokih pogleda” na seks. Kapdagd na jugu Francuske poznat je kao „goli grad” zbog velike populacije nudista, koji se sada suo~avaju sa najezdom svingera.

Me{tani su se po`alili gradskim vlastima na grupe svingera koje imaju seks na javnom mestu, ali najve}i pro-

U

anadska svemirska agencija pokrenula je sajt putem kojeg posetioci mogu da preko svog kompjutera u`ivo gledaju polarnu svetlost - treperave draperije `ivih boja koje se stvaraju iznad polova planete. „Nadamo se da }e vas ples nebeske svetlosti podstaknuti da otkrijete tajne neba”, naveo je u saop{tewu ~elnik kanadske svemirske agencije Stiv Meklin.

Ciq sajta www.asc-csa.gc.ca /auroramax, koji }e svako ve~e u`ivo prenositi snimke polarne svetlost koja se javqa nad Kanadom, jeste i da objasni nastanak tog prirodnog fenomena, navede lokacije na kojima se ona mo`e posmatrati i na~ine za weno fotografisawe.

amislite kako bi vas „bledo” policajci pogledali kada biste im rekli da vas je opqa~kao Dart Vejder, gospodar Sita... Nakon pqa~ke banke u Wujorku, gospodar Sita udario je na Mi~igen.

Mu{karac obu~en u kostim Darta Vejdera pojavio se u hipermarketu tr`nog centra „Get and Go“ i satarom zapretio jednom od zaposlenih.

Naravno, nijednom radniku ne bi palo na pamet da se igra sa Mra~nom silom, tako da je Dart

Z

blem je u tome {to {etaju odeveni i tako vre|aju nudiste. „Kao da nam se podsmevaju”, razo~arano ka`u nudisti za „Indipendent”.

Grad je postao uto~i{te za qude koji ode}u smatraju suvi{nom, pa ima zvani~ne ~etvrti za nudiste koje ne smetaju me{tanima koji ipak idu odeveni. Gradske vlasti najavile su da }e se pozabaviti ovim sukobom, kako slu~aj ne bi eskalirao kao pre dve godine, kada su nudisti podmetnuli po`are u hotele u kojima su se odr`avale svingerske `urke.

od{etao iz radwe sa celodnevnim pazarom, ali ne pre nego {to se zahvalio radniku na predusretqivosti.

Yimi Yamp i u vremenskoj prognozi o sada je Ximi Xamp utr~avao samo na fudbalske utakmice, a sada je po~eo da to radi i u `ivom televizijskom programu.

Nakon {to je proteklog vikend u{ao na teren na susretu ma|arske lige izme|u Ujpesta i Ferencvaro{a, Xamp je gostovao u jednoj zabavnoj emisiji na ma|arskoj TV2.

Me|utim, kada je zav{ila emisija i po~ela vremenska prognoza, umesto da mirno ode iz studija, Ximi je u{ao u kadar da voditequ „popravi stajling”.

D

Ko }e poslu`iti duha igurnosne kamere jednog paba u Velikoj Britaniji zabele`ile snimak neobi~nog posetioca... Kada je vlasnik „Volf” paba u Penritu u Kambriji Endu Bejtmen, pogledao snimke sa svojih sigurnosnih kamera jednog jutra, imao je {ta da vidi – „duha” koji mirno sedi u }o{ku.

Igra svetla, name{ten snimak ili „pravi duh” koji je sedeo i ~ekao da ga neko uslu`i, Bejtmen

S

nije znao da objasni britanskim medijima koji su objavili wegove kontroverzne snimke.

Tu`ila {kolu zbog sopstvenih seksi slika Polarna svetlost nastaje iznad polova, kada naelektrisane ~estice sa Sunca sti`u do atmosfere Zemqe. Vi|ena sa tla, polarna svetlost podse}a na velike fleke ili trake svetlosti koje se wi{u na vetru. Naj~e{}e su ru`icaste i zelene boje.

Sajt Kanadske svemirske agencije pokrenut je u vreme najve}e aktivnosti u Sun~evom ciklusu, koji traje otprilike 11 godina i koji }e kulminirati 2013. Tada }e polarna svetlost biti ~e{}a i spektakularnija pojava.

lo je za Paju Patka, „Moja stranka” dobila je ~etiri glasa, a „Ja li~no“ dva, isto koliko i Isus, Isus Hrist i bog. „Kraq” je dobio tri glasa, Hari Poter, Miki Maus i „Stranka ~ipsa sa kau~a” dobili su po jedan glas. Stranka penzionera osvojila je 0,1 odsto glasova, dok je „Stranka te{kih alkoholi~ara” dobila podr{ku 237 glasa~a.

Dart Vejder zahvalni pqa~ka{ sa satarom

Sukob nudista i svingera

K

27

inejxerka iz Pensilvanije dobila je 33.000 dolara od{tete od uprave svoje sredwe {kole.

Neimenovana devojka stara 17 godina sudski postupak pokrenula je zbog incidenta koji se odigrao u januaru ove godine. Ona je pre ~asa kuckala poruke na mobilnom telefonu, pa ju je profesor opomenuo i za kaznu joj oduzeo aparat.

Profesor je zatim, iz nepoznatih razloga, „vr{qao” po wenom telefonu, ~itao poruke

T

i mejl, a pregledao je i galeriju slika, me|u kojima su bile i slike gole maloletnice.

On je zatim predlo`io trodnevnu suspenziju zbog tog uznemiruju}eg sadr`aja, i devojka je suspendovana iz {kole. Ona je presavila tabak i tu`ila {kolu Tankanok, jer je potvrdila da su slike nastale tokom slobodnog

vremena, da nisu slate kao poruke, i da su nastale za „li~nu upotrebu” we i wenog mladi}a.

Sud je presudio da je profesor kriv zbog ugro`avawa wenih prava, jer je pregledao sadr`aj telefona. „[kolsko osobqe nema apsolutno nikakvo pravo da pretura po li~nim stvarima u~enika”, rekao je Vitold Valzak iz ameri~kog sindikata za qudska prava i slobodu.

Devojka je na ime od{tete dobila 33.000 dolara.

„Kasper” je sedeo neko vreme 35 sekundi, a onda napustio pab...kroz plafon.

Razigrani vandali ovozelan|anin po ~ijim ulaznim vratima su dvojica mladi}a iscrtali grafite, uhvatio je vandale i naterao ih da ple{u do dolaska policije.

Kada biste re{ili da kaznite mladi}e sa sprejom koji vam {araju ulazna vrata, sigurno se ne bi setili plesa kao kazne, ali nismo svi isti.

Mu{karac sa Novog Zelanda kojem se upravo to i dogodilo, uhvatio je dvojicu mladi}a, uveo ih u ku}u, a onda naterao da ple{u do dolaska policije. Usput ih je snimao kamerom...tek kako bi postavio klip na Jutjub i obrukao ih.

N

28

ponedeqak18.oktobar2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

ponedeqak18.oktobar2010.

Pro{le su tri tu`ne godine od kako nije sa nama

IZDAJEM garsoweru na Novom nasequ 31m2, Ul. Bra}e Drowak. Telefon: 021/396-120.

12972

Vaso Bobac 1952 - 2007.

LEP dvosoban stan, 56m2 na Limanu 2 u blizini {kole, vrti}a, limanskog parka, gradskog prevoza, cena: dogovor, vlasnik. Telefon 063/521234.

12468

@ive}e{ ve~no u svakoj na{oj misli i u svemu {to nas okru`uje.

Tvoji najmiliji.

29

Posledwi pozdrav mom plemenitom i dobrom ro|aku

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, tata, svekar i deda

Vidanu Beloici

Milo{ Jovanovi} [uca

^uva}u uspomenu na na{e lepo dru`ewe i iskreno prijateqstvo.

Rade Beloica sa porodicom.

12996

Sahrana je danas, 18. 10. 2010. godine, u 15 ~asova na grobqu u Rakovcu.

O`alo{}ena porodica Jovanovi}, supruga, sin, snaja i unuci.

12995

12997

Posledwi pozdrav baki

Najboqoj baki

PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu @elezni~ke.

Telefon 064/3394-548.

11211

KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna, ne bu|a, dugogodi{we iskustvo, ra~un, garancija. Telefon 6321-332, 065/543-68-96.

12674 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

12545

Gordan Markovi}

Mariji

„Ne lomite mi bagrewe bez wih }e me vetrovi oduvati.

Pustite ih moraju mi ~uvati, jednu tajnu zlatnu kao dukati. Ne lomite mi bagrewe, pod wima sam je qubio bosonogu i odbeglu od sna...”

Nedostaje{ nam i zauvek }emo te voleti.

Tvoje: Tijana, Jelena i Mirjana.

1923 - 2010. posledwi pozdrav. od: unuka Miroslava, snaje Ane i praunuka Andree i Mie. Unuci: @arko, Predrag, Nenad, Vojislav i unuka Marija.

Sahrana je 18. 10. 2010. godine, u 15 sati, u Sremskoj Kamenici.

12994 12987

12990

POMEN

Posledwi pozdrav na{em dragom kom{iji, prijatequ i kumu

Dragoj prabaki

18. 10. 2007 - 18. 10. 2010.

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje iznosene koke nosiqe i sviwske polutke. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559.

12530

Marija Ujdurovi} ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

11833 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefoni: 6618846, 063/84-85-495.

12112 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750.

Telefoni: 062/966-23-74, 066/9346-458, 062/967-38-99.

12821 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500 din.

Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 066/9402003, 062/967-3886.

12822 NA PRODAJU drva ekstra cena bukva, bagrem, harst i cer sa prevozom. Telefoni: 061/6740173, 064/144-25-33.

12978

Qubici Vickovi}

Jovanu Obradovi}u

ro|. Krajcar 24. 11. 1927 - 16. 10. 2010.

Mariji Milojku Jari}u

posledwi pozdrav.

iz ^eneja

Mnogo nam nedostaje{ „tatajkovi}u“ moj, voli te i po{tuje sin Tvoj.

O`alo{}eni: sin Zdravko, unuka Mira i snaha Nada Obradovi} i unuka Kata Jovi} sa porodicom.

Draga mama, hvala ti za neizmernu qubav, dobrotu, po`rtvovanost. Bila si divna mama, baba, prababa. Volimo te zauvek.

Tvoja k}erka Nastja, zet @ivorad, sin Gojko i snaja Qiqana sa porodicama.

Praunuci: Mihailo, Sofija, Dimitrije, Lenka, Aleksa i Katarina.

Niki i Du{an Radulovi}, Mina i Sa{a Petkovi}, Ifigenija i Milan Dragani}.

12991

12988

Posledwi pozdrav

Dragoj baki

Sahrana je danas, 18. 10. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

12989

12367

Dana, 17. 10. 2010. godine napustio nas je na{ voqeni suprug, otac i deda

Mariji

Milojku Jari}u

posledwi pozdrav.

Dubravka, Aleksandra, Marijana Lazi} i Aleksandar Sre}kovi}.

od kom{ija Bulevar oslobo|ewa 50.

12992

12986

POMEN Dana, 20. 10. 2010. godine navr{ava se 10 godina kako nas je napustila na{a

POMEN

Antun Pani} 1927 - 2010. zastavnik u penziji

Do wegove ve~ne ku}e isprati}emo ga danas, 18. 10. 2010. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu.

Olga Su{ac

Radmila Bojat 25. 9. 1939 - 18. 10. 2003.

Weni najmiliji ve~no }e `aliti za wom.

Supruga Mal~ika, sin Ivica i }erka Cica sa porodicama.

Porodice Su{ac i Jovi~i}.

12961

12993

Sedam godina tugujemo za na{om mamom. Se}awe na wu je najlep{a uspomena na{eg bi}a.

Wena deca Lidija i Veselin.

12709

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30 01.20

TV PROGRAM

ponedeqak18.oktobar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Trolovi Bajko kviz Vesti Znawe – Univerzitet Plej gejms Brazde Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema Trolovi Vesti Most u Bruklinu Igra Jermolovi TV Dnevnik Tajna hrane: Celer Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop - kviz Duel struna Centar sveta Vojvo|anski dnevnik Kosmos Ro|aci, film Hronika Slavonije, Barawe i zapadnog Srema

06.00 07.25 08.00 08.30 09.00 09.40 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 14.00 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.05 00.00

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Vesti U ogledalu Tin in Qubav na prodaju Moje dete Tin in Bila jednom jedna nedeqa Situacije Hronika op{tine @abaq Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -Tv Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Glas Amerike

Izabela Roselini

Ro|aci Da li je izme|u mu{karca i `ene mogu}e prijateqstvo bez qubavi i seksa - tema je ovog filma, sa mnogo zamr{enih veza, ro|a~kih i emotivnih. Film sa lepom atmosferom, koji pokazuje da i najslo`enije intimne stvari `ivot mo`e da re{i na dobar na~in.

Uloge: Ted Denson, Izabela Roselini, [on Jang, Vilijam Petersen Re`ija: Yoel [umaher (RTV 1, 23.30)

06.30 06.55 08.30 09.00 09.30 10.30 10.55 11.30 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 23.00 00.05

Kuhiwica (ma|) Renyeri u Africi, film Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Urbana yungla (ma|) Most u Bruklinu Igra Jermolovi Vesti (ma|) Zajedno ^ari ribolova Dotiki - zlatni kqu~ Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Izbor srca, film Svedok istorije: Dani koji su potresli svet TV Prodaja

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

Hrana i vino Dok. program 7 NS dana Fan ingli{ Objektiv Put u Ejvonli Lenija Objektiv Ubistva u Midsameru Objektiv Dok. program Vitra` Fan ingli{ Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Kvadrat varo{i Objektiv Hrana i vino Sprint Istraga Put za Ejvonli Objektiv Ubistva u Midsameru

06.05 08.00 09.03 09.59 10.31 11.03 12.00 12.38 12.53 13.51 14.58 15.55 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.10 23.10 00.30 00.54 01.15 03.06 04.03 04.33 05.11 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Lov i ribolov Eko karavan Kapri Dnevnik U zdravom telu Porodica Soprano Svira~, film Visok napon, kviz Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Pesma i bingo Upitnik Porodica Soprano Dnevnik Sta`isti Goru}a istina, film Upitnik Oko Lov i ribolov TV prodaja Verski kalendar

06.40 07.10 07.25 08.20 09.30 10.00 11.00 12.20 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 00.30 00.50 01.05 02.00 03.00 04.00 04.50 05.45

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Sve za qubav Do|i na ve~eru Cena sre}e Film: Lovci na begunce ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Sve za qubav Hiqadu i jedna no} Film: Begunci Eksploziv Ekskluziv Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil Seks i grad Largo ^ari Tri Hil

14.30 15.00 17.00 18.30 19.30 20.45 22.45 23.00 00.00 01.00

Klupske TV TVS Svetski Sport magazin Ful Tilt poker Moto GP Ostrvo Filip – Trka 125cc Pregled ruske lige Premijer liga: Blekpul – Man~ester Siti ATP Masters [angaj, finale Holandska liga Premijer liga Evroliga: Olimpijakos – Real Madrid Pregled Moto GP Ostrvo Filip Ful Tilt poker Pregled Premijer liga Pregled NHL

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 02.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Putujte kao grof, 08.30 Crtani film, 09.00 Vetar u le|a, 10.00 Opra {ou, 11.00 Da li znate, 11.30 Veze, 12.00 Start, 12.30 Mini koncert, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Retrospektiva nedeqe, 18.00 Vetar u le|a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Portret, 22.30 Abs {ou, 23.00 Super 70’, 00.30 Slavni parovi

10.00 10.35 12.00 14.00 15.00 16.00 16.35 17.55 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35 01.30

Vesti za osobe o{te}enog sluha Indija Na{a mala klinika Najja~i ostaju Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si Vesti B92 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si Zloglasni atentati Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Najja~i ostaju Vrati}e se rode Reakcija: Bajka o 5. oktobru Vesti B92 Film: Potamneli sjaj Zloglasni atentati, dok. program

Dafni Zuniga

Naru~ena mlada

Potamneli sjaj

Radwa filma sme{tena je u 1880. godinu u Bostonu. Dajana Mekvin je umetnica koja privodi kraju svoje umetni~ko delo i od svog bezkurpuloznog gazde, Toma Rurka, tra`i da joj da novac za odra|eni posao.

Uloge: Dafni Zuniga, Greg Evigen Re`ija: En Viler (RTS 2, 22.01)

Grej Evens je uspe{ni mladi glumac kome sve izgleda da ide od ruke. O`ewen je prelepom glumicom Miom, snima viskobuyetne filmove, ima puno novca... Ipak, stvari kre}u nizbrdo...

Uloge: \ovani Ribisi, Kristina Ri~i, Yo{ua Yekson, Franka Potente Re`ija: Adam Goldberg (B92, 23.35)

07.34 07.46 07.59 08.18 08.25 08.45 09.01 09.24 09.55 10.25 10.37 11.01 11.29 11.41 11.58 13.03 13.59 14.19 14.34 14.56 15.20 15.33 16.00 17.19 17.57 18.21 18.47 18.54 19.07 19.21 19.41 20.09 21.03 22.01 23.40 00.42 01.05 02.00 02.53

Brodi} Elijas Ruske bajke Putovawe sa Terijem Telmo i Tula, mali kuvari Tuma~ewe kwi`evnog dela Neobi~no o biqkama Mansarda Stvarawe istorije Vrele gume Total tenis Magazin Lige {ampiona Nau~ni program Pogled Put na Mars Katarina Jovanovi} i Rita Kinka Trezor Tuma~ewe kwi`evnog dela Neobi~no o biqkama Mansarda Stvarawe istorije Jedna slika jedna pri~a Tehnologija danas Ovo je Srbija Evropa i Srbi Vlado Georgijev u Herceg Novom Razglednica [umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Putovawe sa Terijem Telmo i Tula, mali kuvari Planeta drve}a Kapri Naru~ena mlada, film Sla|ana i Dodao Tehnologija danas Trezor Planeta drve}a Katarina Jovanovi} i Rita Kinka

Kristina Ri~i

07.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00

Dobro jutro Farma Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand narod pita Farma Film: Pustiwski strelac

Put ka vatrenom ringu Rijaliti {ou koji prati dve grupe amaterskih MMA boraca koji poku{avaju da se izbore za „Put ka vatrenom ringu” i {ansu za profesionalni ugovor sa promocijom Ring of fajer. Dva tima od po deset boraca, vodi}e kapiteni, \or|e Vlaji}, MMA menayer i promoter i Milan Strongman, svetski {ampion u snazi. (Hepi, 22.30) 05.30 Jutarwi program: Dobro jutro, Srbijo 08.00 Do neba 08.20 Nodi 08.45 Mala princeza 08.50 Pokojo 09.05 Zdravo, Kiti 09.15 Kliford 09.45 Tele{op 10.00 Fantomacan 10.30 Iks 11.00 Lovci na dorke iz svemira 11.20 Zdravo, Kiti 11.30 Kalamiti Yejn 12.00 Kilari 12.30 Mracno prorocanstvo 13.00 Yem 13.20 Presovawe 13.40 Tele{op 13.55 Vesti 14.00 Raven 15.00 Jelena 15.45 Tele{op 16.00 Film: ^ovek sa zvezde 17.55 Telemaster 17.25 Ne mo`e da {kodi 18.30 7 `ivota 19.00 Dok. serijal: 2. svetski rat 20.00 Jelena 20.55 Vesti 21.00 ]irilica 22.30 Put ka vatrenom ringu, rijaliti {ou 23.00 Raven 0.00 Riko{et 00.30 ]irilica 02.00 Put ka vatrenom ringu, rijaliti {ou 02.30 Film: ^ovek sa zvezde 04.30 Jelena

Franc Dinda

Begunci 06.30 07.30 09.30 10.00 11.00

DNEVNIK

c m y

30

Za jedanaest dana, tri prijateqa }e saznati vi{e jedni o drugima nego za posledwih 18 godina dru`ewa.

Dok Frank Korbah `eli da poha|a {kolu drame, wegov buntovni najboqi prijateq Tomas odbija slu`ewe vojnog roka. Zajedno sa naivnim avanturistom Aleks, Tomas o~ajni~ki poku{ava da pobegne na Zapad.

Uloge: Sergej Moja, Franc Dinda, Frederik Lau, Matijas Keberlin, Herbert Knaup Re`ija: Andreas Linke (Prva, 21.00)

07.00 07.30 08.30 09.45 10.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00

Simpsonovi Gor{tak Odeqewe za specijalne `rtve Top {op Za dobar dan Vesti u 12 Za dobar dan Simpsonovi ^ist ra~un Vesti u 14 Milica² Dok. program Mental NCIS Vesti Simpsonovi ^ist ra~un Denis napast Milica² 24 Film Odeqewe za specijalne `rtve Milica² Film

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

ponedeqak18.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi}

Kolin Farel

S.W.A.T.

Yim je biv{i ~lan specijalne jedinice kog su degradirali nakon {to je prilikom jedne pogre{ne odluke uprskao re{avawe tala~ke krize. Yim dobije novu priliku za dokazivawe kada Den Harlison, novi zapovednik jedinice, dobije zadatak da okupi i obu~i pet najboqih policajaca...

Uloge: Semjuel L. Yekson, Kolin Farel, Mi{el Rodrigez , LL Kul Yej, Yo{ ^arls Re`ija: Klark Yonson (Nova TV, 22.30) 07.10 07.25 07.40 07.50 08.05 08.20 08.50 10.50 12.40 13.30 14.20 16.00 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 21.05 22.30 23.45 00.00 00.55

Bumba Graditeq Bob Fifi i cvetno dru{tvo Rori Pepa Mini kviz Dona Barbara U ime qubavi IN magazin Najboqe godine Dona Barbara Slomqeno srce Vesti Nove TV Slomqeno srce IN magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan S.W.A.T., film Ve~erwe vesti S.W.A.T., film - nastavak Dobrodo{li u yunglu, film 02.35 Seks i grad 03.05 Bra~ne vode 03.30 Na{a mala klinika

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.30 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Dikensova Engleska Putovawa i otkri}a Yez baronesa Sudwi dan: Slike raja i pakla Zaqubqen u Barbaru Yejn Birkin: Razmi{qawa Posledwi let poru~nika Estila Krvava Omaha Misterije istorije Drevni plasti~ni hirurzi Vrt Agate Kristi – ubistvo i misterije u Devonu Potraga za Severozapadnim prolazom Majka Tereza – Svetica tame Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e Ko si zapravo ti?

Lovci na naciste Misterije istorije Drevni plasti~ni hirurzi

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Zebra trka~ica Svemirci su krivi za sve Gojine utvare Upoznajte Xona Doa U senci ma~a Crna ma~ka beli ma~or M.I.L.T.F. Matriks

09.05 ^udovi{ta protiv vanzemaqaca 10.35 Kako ukrasti mladu 12.15 Bra}a Yonas: 3D koncert 13.30 Bo`i} Batica 15.20 Zvezdane staze: Nemezis 17.10 Osi i Ted 18.40 Besramnici 20.05 Dvanaest rundi 21.55 Obdaren - Bliski istok je komplikovan 22.30 ^ist i trezan 00.30 Pani{er: Ratna zona 02.15 Seks i smrt 101 04.10 Dvanaest rundi

07.00 09.07 10.15 11.00 11.10 12.00 12.16 12.34 13.20 14.20 15.03 15.40 16.15 17.35 18.25 18.40 19.15 19.30 20.15 21.20 21.55 22.30 23.10 00.00 01.20 02.05 02.45

Dobro jutro, Hrvatska ^arolija Overlend 4, dok. serija Kod Ane Tre}e doba Dnevnik TV kalendar More qubavi Hitna slu`ba Normalan `ivot Luda ku}a Glas domovine Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik plavu{e Dnevnik Latinica, 1. deo Latinica, 2. deo Poslovni klub Dnevnik 3 U potrazi za svetim: Bla`enstva, dok. serija Martina Fiqak i gruzijski kamerni orkestar u Samoboru Galaktika Hitna slu`ba 24

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 20.00 22.00 23.00 01.00 02.00 03.00 04.00

Misteriozni putevi Tele{oping Bez traga Dijagnoza ubistvo Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Zakon i red Razbijene Zakon i red Razbijene Zakon i red Dijagnoza ubistvo Li~ni efekti

08.10 09.25 10.30 11.20 12.50 14.35 15.25 17.10 18.30 18.55 19.10 20.00 21.30

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv 1001 no} Heroji iz strasti An|eo i vrag Klon Bibin svet Vesti Ekskluziv Ve~era za 5 1001 no} Tarzan i izgubqeni grad, film Kriti~na ta~ka, film 1. deo Vesti Kriti~na ta~ka, film, 2. deo Instruktor Astro {ou Dobrotvor

23.05 23.50 00.00 01.00 01.35 02.35

Tarzan i izgubqeni grad Medlin Zima

SERIJA

Kalifornikacija Po{to ga Karen ostavi, Henk je prisiqen da `ivi u E{bijevom dvorcu. Kako bi mu pomogao da zale~i slomqeno srce, E{bi ugovori seks s popularnom, ali u`asno iritantnom kuvaricom Kloi Metz...

Uloge: Dejvid Duhovni, Nata{a Mekelhon, Pamela Adlon, Medlin Martin, Medlin Zima, Evan Handler Re`ija: Ken Vitingem (HRT 2, 23.35) 08.00 08.30 08.50 09.35 10.00 10.45 11.15 12.15 13.30 14.15 14.50 16.45 17.30 17.55 18.30 19.00 19.45 20.45 22.25 23.15 23.25 23.55 00.20 01.10

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Beverli Hils Rijeka: More Lepom na{om Reporteri Galaktika [kolski program Posledwa prilika, film Veronika Mars Moja `ena i deca Ritam nedeqe @upanijska panorama Overlend 4, dok. serija Hit dana Projekat A, film 24 Dnevnik plavu{e Kalifornikacija Dr`avnik novog kova Plavci Kineska pla`a

08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00

Intermeco 1 Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Intermeco 2 Kisinxer i Nikson Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Majstori horora Intermeco 3 29ta Ulica Dosije Drezden Ameri~ki vukodlak u Parizu 00.00 Let sudbine 01.50 Manipulator

08.00 10.00 12.00 14.20 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

EdTV Bejb: Prase u gradu Alamo Neznani junaci Mama serijski ubica [oping Prevaranti Divqa reka Slatka kao tre{wa Pi{~evo uto~i{te

Yon Klejton, u Africi poznatiji kao Tarzan, provodi bezbri`ne dane u Engleskoj.

Nekoliko dana pre sklapawa braka s lepom Lejdi Yejn, prima poruku zabriwavaju}eg sadr`aja. Zabrinuti Tarzan kre}e s Yejn na put kako bi zaustavio pomahnitalog Ravensa...

Uloge: Kasper van Dijen, Yejn Mar~, Stiven Vadington, Vinston Nt{ona, Rapulana Seifemo, Ijan Roberts Re`ija: Karl [enkel (RTL, 21.30)

Yejn Mar~

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se pravi?

Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Peta brzina Prqavi poslovi Gra|evinci LA-a Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Kako to rade?

Drvose~e iz mo~vare Opasan lov Ameri~ke drvose~e Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Drvose~e iz mo~vare

08.30 08.45 09.30 11.00 14.45 15.00 16.30 18.00 20.30 21.00 22.25 22.30 23.15 00.45

Motosportovi Reli Tenis Tenis Svi sportovi Biciklizam Tenis Fudbal Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Fudbal Biciklizam

Seqanka miqenica beogradske ~ar{ije P

osle „Kad su cvetale tikve“, skandala s draPetrija. Autenti~an pisac – koji u sebi nije imao matizacijom i skidawem predstave s reperni{ta od medijskog proizvoda i ~ar{ijskog junaka toara, ~ime je po~ela faza intelektualne – postao je hrana medija, op{te mesto razgovora, senilije titoizma, Dragoslav Mihailovi} godinaprimer kako treba poznavati qude iz naroda, svama nije objavio du`u prozu, dru`io se s nekolici~iji uzvanik i prijateq onih {to prijatequju samo nom dokonih pisaca, gubio vreme i qu{tio prefes provereno na{im qudima. Dru`ili smo se kad bi rans. Potpadao je pod hipnoti~ki uticaj Mihizove lewosti, kafanskih sofizama i prezira prema radu. Ali znao sam da ne{to pi{e, prepisuje i prepravqa savesno kao nekad. Posle prijateqskih prepirki u ~etiri oka, saznao sam {ta radi. Bio je to roman o srpskoj `eni. Goreo sam od radoznalosti kakvu }e „Anu Karewinu“ napisati moj drug. „Mogu li dobiti bar nekoliko stranica na ~itawe?“ „Ne, treba jo{ raditi“. Ponudio sam mu da objavi tu tajanstvenu prozu u „Kwi`evnoj re~i“ u nastavcima, dao sam re~ da ne}u dozvoliti ni~ije me{awe, ni spoqni uticaj. Ubedio sam ga. Prvih dvadesetak stranica behu za mene iznena|ewe.

Bila je to ispovest seqanke Petrije iz isto~ne Srbije, spora, bez pripoveda~ke dinamike. „Jesu li ovo pripovetke, Dragane?“ „Nisu“. „Da li se radi o romanu?“ „Ne“. „Pa u ~emu je onda U senci neuke Petrije zauvek: akademik Dragoslav Mihailovi} stvar?“ „Jebem li ga ako znam“. Kao pisac koji meimao vremena, bliskost je nestala. U liku Petrije {a `anrove, bio sam posledwi koji bi mu to mogao ~ar{ija je prona{la svoj idealni lik `ene iz nai hteo zameriti. I „Kwi`evna re~“ je, uz moju briroda: proste, neuke, dobre, trpeqive, mudre i na gu oko teksta, nastavila objavqivati ono {to je da`rtve spremne. Ni dotakli je nisu gradska pokvanas poznato kao „Petrijin venac“. Svaki me je narenost i gadarije modernih vremena. Sku~enim jestavak razo~aravao vi{e nego prethodni. Jednozikom iskazivala je du{u naroda. Razumevala je li~no, maniristi~ki, dosadno. Ni traga od stilsvet i qude boqe nego pismeni, izazivala suze i skog bogatstva „Frede, laku no}“, ostala je jedino smeh. „Pi’ vodu i }uti!“ govorila je. kameleonska sposobnost prilago|avawa jeziku na*** ratorke koja je pri~ala op{ta mesta i trivijalnoMirko Kova~ mi pri~a sme{nu zgodu. Na{ sladusti. Ali ~estitke su stizale sa svih strana. „Bravo wavi kolega M. K. napio se na Filmskom festivalu za Dragoslava. ^estitam ti na hrabrosti“. Za{to u Ni{u. Za ve~erom je pred novinarima dugo hvalio bravo? I u gde se krije hrabrost? Niko nije inter„na{eg Slobu“, veli~ao i uzdizao u nebesa. Kad se venisao, partijski de`urni ~uvari su }utali, nijeistreznio, u Beogradu se zatvorio u stan i dva dana dan pas nije zalajao. Bio je nije izlazio. Tre}eg dana su to uspeh kojim se nisam pona wegovim vratima zazvonosio. Kad bi Dragoslav konila dvojica mi{i}avih Dve godine na vlasti u~inile su ju godinu kasnije, smetnuvSlobu-Slobodu neura~unqivijim, mladi}a u dobrim odelima {i s uma {ta se zbivalo, poi sa zalizanim kosama. „Vi }udqivijim i nedoslednijim ~iwao hvaliti Savi}a „koste M. K.? Po|ite za nama“. a nepogre{ivim samo da ji se prvi usudio objaviti Pisac je, progowen lo{om Petriju“ – Milisav je onda savr{eno bira {teto~ine koje }e save{}u pijanca, bez re~i bio u vojsci – nisam ga ispo{ao. Odveli su ga pred mu pomo}i da napravi jo{ pravqao. Neka drugi budu novu zgradu, uveli ga u nov ve}u {tetu zaslu`ni za wegovu prozu, prazan stan. I, umesto da ga prvu o kojoj nisam imao repretuku, predali su mu kqu}i ni{ta dobro. ~eve. „Mi smo iz Predsed^ar{ijsko odu{evqewe povodom kwi`evne ponikovog obezbe|ewa. Stan je va{. Predsednik vas jave prave srpske `ene nije se smirivalo. „Petripozdravqa“. Glavobolni M. K. je bio toliko zbuwen jin venac“ je objavqen iste godine kad i moj „Konda je zaboravio zahvaliti se i pozvati ih na pi}e. I, stantin Gor~a“, kod istog izdava~a. Bile su to pla}aju}i pi}e svima koje sretne, stalno se pita: kwige suprotnih opredeqewa i sudbina – i wihovi „[ta bi bilo da sam ga psovao?“ Bilo bi suprotno, su autori, o~uvav{i ne{to spoqa{weg prijateqfrajeru! I ba{ zato ga nisi psovao! Sloba-Sloboda stva, nastavili razli~itim putevima. Dragoslav je pla}a one koji ga hvale, ~eka one koji }ute, ka`wava postao ~ar{ijski miqenik, Mihizov pratilac – one koji ga kritikuju, }udqivo poput kraqa koji zna zvali su ih Sestre Kesler po platinastim i dugoda }e svaki wegov gest nai}i na odobravawe. Mo}i nogim televizijskim zvezdama bliznakiwama – akasu neophodni nerazumqivi gestovi, }udqive odlike, demik, blizak Dobrici i nacionalistima, ostao je neshvatqive ludosti. Komunisti su bili postali bez humora, srda~nost mu je hlapila, {arm nestajao. previ{e racionalni i, uhva}eni u zamku sopstvene „Petrijin venac“ je te jeseni dobio tek ustanovqeretorike, ponekad zaista dobronamerni, pona{ali nu nagradu „Ivo Andri}“ za pripovetku. Nekoliko se pristojno prema pot~iwenima, sluge smatrali meseci kasnije kwiga se na{la u izboru za „Ninoqudskim bi}ima – i svi prestali da se boje wihovog vu nagradu“, koju je Dragoslav dobio osam godina nasilni{tva kojim su stekli vlast. Dve godine na kasnije za roman „^izma{i“. Nagrade za poeziju su vlasti u~inile su Slobu-Slobodu neura~unqivinekim ~udom izostale. Snimqen je i film o Pejim, nedoslednijim i }udqivijim a nepogre{ivim triji, koji je pobrao pohvale i nagrade, usput se samo u jednoj stvari: savr{eno bira {teto~ine koje pretvorio u TV mini-seriju. Mihiz ga je zvao moja }e mu pomo}i da napravi ve}u {tetu.

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak18.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je, dan novih mogu}nosti i poslova, ali vi delujete kao da ste ve} umorni od svega i svih. Rado biste se povukli u neki svoj prostor i prepustili se opu{tenoj romantici. No, va{ Mars vas tera u akciju, gotovo instinktivno, nesvesno, neumoqivo i neobja{wivo.

BIK 20.4-20.5.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

18. oktobar 2010.

Vra}ate se ranijim qubavima jer niste spremni ni za {ta novo. Poslovno se trudite da nadoknadite propu{teno, zavr{ite zapo~eto i sumirate rezultate. Imate dobre organizacione sposobnosti, samo polako i sve po redu, sve po spisku, da ne biste ne{to zaboravili.

Optere}eni ste obavezama koje vam kvare raspolo`ewe i gase detiwu, infantilnu i naivnu potrebu za igom. A ko zaboravqa dete u sebi, taj gubi kontakt sa sobom, ka`u neki misleni qudi. Zato potajno o`ivite sebe u dru{tvu i dru{tvo u sebi. Kra}i put?

Mesec je uplovio u vodeni znak Riba, {to vam pogoduje u svakom pogledu.

Istina, preterano ste osetqivi i lako vas je povrediti, ali za{titite se svojim oklopom od negativnih uticaja.

Ostvarujete dobre kontakte s inostranstvom, a mo`ete i putovati ako po`elite.

Intelektualno ste jaki i prisutni u poslu pa se mo`ete odva`iti na zna~ajne, kapitalne i dugoro~ne poduhvate. Naravno, sve je lak{e ako to podelite s ve} ozbiqnom i iskusnom osobom, u koju imate poverewa. Iskoristite priliku da sredite nekretnine ili ih renovirate.

Poslovna situacija od vas iziskuje potpunu prisutnost, pa`wu, zrelost i iskustvo. Poverewe s izvr{iocima i saradnicima treba da bude uzajamno i u fer-plej odnosu. Nemojte podmetati le|a tamo gde ne bi trebalo. Neka svako radi svoj deo posla. Rasteretite se.

VAGA 23.9- 23.10.

Na radnom mestu se povla~ite i prepu{tate onim ambicioznijima da vi{e rade i doka`u se. To je sasvim OK, u skladu sa zvezdama! Vama preostaje da zavr{ite one poslove koji iziskuju kreativan i temeqan pristup. U qubavi ste skloni tome da se prepustite inerciji.

Inicirate aktivnosti i sprovodite [KORPION 24.10- 23.11. svoju voqu, u meri u kojoj toga niste svesni. Ali neki jesu, pa se povla~e.

Usled naboja energije, bilo bi dobro da budete maksimalno fizi~ki aktivni i anga`ovani na li~nom planu. Neustra{ivi ste i neumqivi. Ko je u stawu da vas prati?

STRELAC U qubavi se partner dvoumi i ne}24.11- 21.12. ka povodom zajedni~kih susreta i ciqeva. Me|utim, vi uvek umete spontano i diplomatski da prijatno iznenadite i preokrenete tu|e slabosti u svom pravcu. U~inite to i sada, bez suvi{nih re~i. Dobijate sve vi{e podr{ke i energije.

JARAC 22.12-20.1.

Posvetite vi{e pa`we nekome od uku}ana, to se od vas i o~ekuje na izvestan na~in. Danas i u naredna dva dana budite prisutni u domu, i fizi~ki i mentalno, te se aktivno ukqu~ite u re{avawe teku}ih situacija u porodici.

Posebno pru`ite podr{ku svojoj deci.

Opu{teno!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

– Nestrpqivi ste i napeti pa vas je te{ko zadr`ati na jednom mestu. Kre}ite se, budite aktivni, radite vi{e stvari istovremeno, ali nemojte zapostaviti sebe i svoje potrebe. U poslu ste snala`qivi i uspe{ni pa iskoristite {anse u trenutku kada se pojave, sada i odmah.

Kroz va{ znak plovi Mesec, odra`avaju}i ono nesvesno u vama, tako da ste preosetqivi i skloni tu|im uticajima, {to generalno nije najboqe. Povucite se u sebe i nemojte pokazati tu slabu stranu ve} intuitivno posmatrajte i procenite situacije i osobe. Dobar ste psiholog.

TRI^-TRA^

Eva dobila bliznakiwu V REMENSKA

PROGNOZA

SVE`E

Vojvodina Novi Sad

14

Subotica

12

Sombor

12

Kikinda

14

Vrbas

13

B. Palanka

14

Zrewanin

14

S. Mitrovica 14 Ruma

14

Pan~evo

15

Vr{ac

15

Srbija Beograd

14

Kragujevac

16

K. Mitrovica 14 Ni{

Zvezda „O~ajnih doma}ica” Eva Longorija Parker ponosno je pozirala pored svoje vo{tane figure u svom no}nom klubu „Eva” u Las Vegasu. Eva Longorija Parker nije mogla da skine pogled sa svoje bliznakiwe, a izgleda da ni wen suprug, ko{arka{ Toni Parker, nije imao ni{ta protiv {to se na{ao izme|u takve dve lepotice.

Eva se ipak potrudila da bude mrvicu atraktivnija od svoje vo{tane figure jer je za fotkawe odabrala mini haqinu. Zvezda „O~ajnih doma}ica” uskoro }e imati novu priliku da zablista kada 7. novembra u Madridu bude vodila dodelu MTV EMA nagrada.

17

I OBLA ~ NO

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: U ponedeqak sve`e i obla~no vreme uz mogu}nost pojave ki{e ujutru, a zatim popodne i uve~e. Vetar slab isto~ni i severni. Pritisak oko normale. Temperatura od 9 do 14 stepeni.

VOJVODINA: U ponedeqak sve`e i obla~no vreme sa povremenom ki{om. Vetar slab, severnih pravaca. Pritisak oko normale. Jutarwe temperature od 7 do 10 stepeni, a maksimalne od 12 do 15 stepeni.

Madrid

16

Rim

19

London

15

Cirih

6

Berlin

9

SRBIJA: U ponedeqak sti`e novo naobla~ewe sa juga i dodnosi ki{u u drugom delu dana. Na severu }e biti sve`e, a na jugu malo toplije. Vetar slab, isto~ni i severni. Pritisak oko normale na severu i ispod normale na jugu Srbije. Jutarwe temperature od 7 do 12 stepeni, a maksimalne od 12 na severu do 17 stepeni na jugu Srbije.

Be~

10

Var{ava

8

Kijev

9

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak svugde hladnije uz ki{u. U sredu i ~etvrtak promenqivo i sve`e vreme uz povremenu ki{u.

Moskva

5

Oslo

8

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Prognozirana biometeorolo{ka situacija }e biti relativno nepovoqna za ve}inu hroni~nih bolesnika. Oprez se savetuje sr~anim i cerebrovaskularnim bolesnicima. Kod osetqivih osoba su mogu}i bolovi u mi{i}ima i glavoboqa. Svim u~esnicima u saobra}aju se savetuje pove}ana pa`wa.

U{ao tip u restoran, do|e konobar i pita ga {ta `eli, a tip }e: - Ja bih ono {to jede onaj gospodin. Za par minuta, vra}a se konobar sa modricom na oku i ka`e: - @ao mi je, ne da...

SUDOKU

St. Peterburg 6 Atina

23

Pariz

12

Minhen

7

Budimpe{ta

11

Stokholm

9

6

2

7 8

9

2

4

6

6 5

2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

123 (--6)

Slankamen

250 (-12)

Ja{a Tomi}

Apatin

191 (-7)

Zemun

304 (-10)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

314 (-6)

Smederevo

470 (-4)

Ba~. Palanka 191 (-8) Novi Sad

200 (-12) Tendencija stagnacije

5 2 9 6 7 3 8 4 1 TISA

9

SAVA

N. Kne`evac

198 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

247 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

246 (-12)

NERA

Hetin

136 (10)

-22 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

S. Mitrovica 210 (-12) Beograd

4

3

Kusi}

3 8 4 1 5 9 6 2 7 7 6 1 8 2 4 3 9 5

8

6 7 2 4 8 1 5 3 9

252 (-10)

7

Tendencija stagnacije

3

8 36 (0)

5 5

2

4

9 3 5 2 6 7 1 8 4 1 4 8 9 3 5 7 6 2

4

2 5 7 3 9 6 4 1 8

3

9 5

2 1

1

8 1 6 7 4 2 9 5 3

6

4 9 3 5 1 8 2 7 6 Re{ewe iz pro{log broja