Dnevnik 18.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 18. OKTOBAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23591 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U RE PU BLI^ KOM BUYETU OPET NE MA PA RA ZA OT PREM NI NE VOJ VO \AN SKIM PRO SVE TA RI MA

Pleni se ~ak i novac za |a~ke ekskurzije str. 6

DA LI JE MO GU ]E PRE KOM PO NO VA WE VLA STI I U RE PU BLI^ KOM PAR LA MEN TU

U KLINI^KOM CENTRU VOJVODINE

Goati: Velika koalicija nerealna, ali je promena vlasti mogu}a

str. 3

PREDSTAVNICI KINESKE KOMPANIJE JU^E U VLADI VOJVODINE

Kinezi bu{e tunel kroz Fru{ku goru

str. 4

JO[ JE TAJ NA KA KO ]E SE RAS PO DE LI TI 12 NO VIH DI ZEL MO TOR NIH GAR NI TU RA

Vojvodina mora Robot uskoro dobiti ~etiri u operacionoj sali ruska voza str. 6

str. 4

NOVOSADSKO GRAD SKO VE ]E PRED LA @E SKUP [TI NI

Politika 2 Hitne mere za smawewe broja tzv. la`nih azilanata 3 DS tra`i Nikoli}evo izviwewe zbog izjave o izbornoj kra|i

Foto: F. Baki}

Ugovor s ATP „Vojvodina” pod lupom stru~waka

NASLOVI

Ekonomija

str. 9

OD BRA NA GO RA NA KNE @E VI ]A U ZA VR [NOJ RE ^I PRED LO @I LA OSLO BA \A JU ]U PRE SU DU

Advokat: Nijedna optu`ba nije dokazana

str. 13

SPORT

Foto: B. Lu~i}

Najvi{a temperatura 25 °S

str. 14 – 18

Sun~ano i toplo

n NEUSPELA [OK-TERAPIJA n PARTIZAN DO^EKUJE MIHAJLOVI]A CSKA

5 Dr`ava poku{ava da ohladi cene grejawa

Dru{tvo 6 Novi pravilnik zdravstva – na skener samo ko ba{ mora

Novi Sad 8 Svi javni bunari u gradu nezdravi 9 Dogovor sindikata i vlasti: „Neobusu” ste~aj spas

POLiTikA

~etvrtak18.oktobar2012.

ISTRA@IVAWE

Za EU 47 od sto Ula zak Sr bi je u Evrop sku uni ju po dr à va 47 od sto gra |a na, dva od sto ma we ne go u ju nu, po ka zu ju ju ~e pred sta vqe ni re zul ta ti is tra ì va wa Be o grad skog cen tra za bez bed no snu po li ti ku. Po is tra ì va wu ko je je od 18. do 25. sep tem bra spro veo Ce SID, oko 35 od sto gra |a na eks pli cit no se pro ti vi ~lan stvu Sr bi je u EU, a to je ~ak de set po sto vi {e ne go u ju nu, dok je 18 od sto neo d lu~ no. Di rek tor ka Be o grad skog cen tra za bez bed no snu po li ti ku So wa Sto ja no vi} oce ni la je na pred sta vqa wu re zu ta ta is tra ì va wa da je pad evro en tu zi ja zma i po rast evro skep ti ci zma u Sr bi ji po sle di ca per cep ci je uslo vqa va wa da qeg na pret ka ka EU i od go vo ra vla da ju }ih po li ti ~a ra, od ko jih se po sled wi me sec uglav nom ~u ju sa mo ne ga tiv ne iz ja ve o EU. Naj ve }e pro ti vqe we evro in te gra ci ja ma i naj ma wi ni vo po dr {ke ula sku u EU is ka zu je mla da po pu la ci ja, bu du }i da su is pi ta ni ci u sta ro snoj gru pi od 18 do 29 go di na u 40,9 od sto slu ~a je va re kli da su za, a u 41,5 od sto pro tiv ula ska u EU. Uko li ko se od nos pre ma EU do ve de u ve zu s obra zov nom struk tu rom, nat po lo vi~ no su za evro in te gra ci je opre de qe ni sa mo gra |a ni s vi {im i vi so kim {ko la ma (53,4 od sto), a naj ma wa po dr {ka evro in te gra ci ja ma (36,5 od sto) za be le è na je me |u u~e ni ci ma i stu den ti ma.

Ne se }a ju se de ve de se tih Ko men ta ri {u }i ~i we ni cu da je evro skep ti ka naj vi {e me |u mla dom po pu la ci jom, Sowa Sto ja no vi} je oce ni la da je taj fe no men po sle di ca ~i we ni ce da je re~ o ge ne ra ci ji ko ja je ve }i deo `i vo ta pro ve la u post tran zi ci o noj Sr bi ji, ta ko da se ne se }a de ve de se tih go di na pro {log ve ka, a da, isto vre me no, ne vi di ja sno per spek ti vu i bo qu bu du} nost u EU.

So wa Sto ja no vi} je kon sta to va la da, uko li ko se u ob zir uzme so ci jal no-eko nom ska struk tu ra is pi ta nih, ula zak u EU naj vi {e po dr `a va ju do bit ni ci tran zi ci je, od no sno oni ko ji ima ju ne {to da iz gu be za u sta vqa wem pro ce sa evro in te gra ci ja.

Be o gra |a ni naj ve }i evro skep ti ci Is tra ì va wem su, uzi ma ju }i u ob zir te ri to ri jal ni prin cip, ob ra |e ne tri gru pe is pi ta ni ka: ì te qi Voj vo di ne, cen tral ne Sr bi je i Be o gra da, a ì te qi pre sto ni ce su, ka ko po ka zu ju re zul ta ti, naj ve }i evro skep ti ci, bu du }i da 41,3 od sto is pi ta nih po dr à va evro in te gra ci je, a 39,2 od sto im se pro ti vi.

Pro tiv NA TO Ka da je re~ o od no su gra |a na pre ma ula sku Sr bi je u NA TO, re zul ta ti ne dvo smi sle no uka zu ju na to da je ube dqi va ve }i na – ~ak 65 od sto – pro tiv, dok pri dru `i va we Ali jan si po dr `a va sve ga 14 od sto is pi ta nih. Pad po dr {ke pri stu pa wu NA TO-u opao je u od no su na pret hod nu go di nu, ka da je bio 16 od sto, i 2010. ka da je iz no si la 21 pro ce nat. Sva ki tre }i gra |a nin mi sli da bi NA TO, da bi po boq {ao od no se sa Sr bi jom, tre ba lo da pla ti rat nu od {te tu (33 od sto), 23 od sto is pi ta nih sma tra da NA TO tre ba da pre sta ne da in ter ve ni {e u dru gim ze mqa ma, a 15 od sto zah te va jav no iz vi we we za bom bar do va we Sr bi je.

(Ne)pri ja te qi Gra |a ni Sr bi je kao naj ve }e ne pri ja te qe do `i vqa va ju SAD (43 od sto), Ne ma~ ku (25 od sto) i Al ba ni ju (24 od sto), dok naj ve }e pri ja te qe vi de u Ru si ji (47 od sto), Gr~ koj (23 od sto) i Ki ni (21 od sto).

SPC na skup {tin skom Od bo ru za KiM Na sed ni ci skup {tin skog Od bo ra za Ko so vo i Me to hi ju, ko ja je za ka za na za pe tak, u~e stvo va }e i pred stav ni ci Srp ske pra vo slav ne cr kve. Epi skop li pqan ski Jo van, ko ji je se kre tar Od bo ra SPC za Ko so vo i Me to hi ju, iz ja vio je ju ~e da je to te lo srp ske cr kve do bi lo po ziv da u pe tak u~e stvu je u ra du skup {tin skog Od bo ra za Ko so vo i Me to hi ju. – Sva ka ko }e mo se po tru di ti da se i na{ glas ~u je na skup {tin skom od bo ru – re kao je epi skop Jo van no vi na ri ma u pa u zi kon fe ren ci je „Bal kan i Bli ski is tok” u Be o gra du. Po we go vim re ~i ma, u av gu stu 1999. Cr kva je osta la „sa ma, bez dr `a ve” na Ko so vu i Me to hi ji i „to ni je pr vi put da Cr kva osta ne sa ma”, ali je bri ga Cr kve „du bqa i sta ri ja”. – Ima mo ose }a wa za dr `a vu i we ne po tre be, ali ni je uvek ista po zi ci ja u ko joj smo – re kao je epi skop, i do dao da je osnov no pi ta we SPC „op sta nak i po vra tak na Ko so vo”.

dnevnik

Da ~i}: Hit ne me re za sma we we bro ja tzv. la `nih azi la na ta Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} na lo `io je nad le `nim mi ni star stvi ma da pre du zmu hit ne me re na sma we wu bro ja ta ko zva nih la `nih azi la na ta. Pre mi jer je na sa stan ku Ko mi si je za pra }e we bez vi znog re `i ma pu to va wa s Evr op skom uni jom is ta kao da je o~u va we vi zne li be ra li za ci je je dan od naj va `ni jih za da ta ka Vla de Sr bi je.

Na sa stan ku je ana li zi ra na sa da {wa si tu a ci ja i raz ra |en plan za hit no su zbi ja we te po ja ve. Pre mi jer }e o tim me ra ma raz go va ra ti s evr op skim pa rt ne ri ma Sr bi je, a pred stav ni ci ti ma Vla de Sr bi je }e ot pu to va ti u ze mqe Za pad ne Evr o pe u ko ji ma je taj pro blem po seb no na gla {en da bi do go vo ri li za jed ni~ ku stra te gi ju za sma we we bro ja la `nih azi la na ta.

Pal ma: Da nam ne pre te Pred sed nik Skup {ti ne Ja go di ne i li der Je din stve ne Sr bi je Dra gan Mar ko vi} je za mo lio Evrop sku uni ju da ne od u zi ma Sr bi ji bez vi zni re `im pu to va wa. – Za hva lio bih Evrop skoj uni ji za ono {to su ura di li za Sr bi ju, a to je ve o ma ma lo, i da ih za mo lim da nam ne od u -

zi ma ju ono {to su nam da li i da nam ne pre te – re kao je Dra gan Mar ko vi} Pal ma na sve ~a noj sed ni ci po vo dom Da na oslo b o | e w a Ja g o d i n e od fa {i zma. On je na veo da je EU da la gra |a ni ma Sr bi je da mo gu pu to va ti u ze mqe EU bez vi za i da {est ze ma qa EU po sled wih

da na pre te Sr bi ji da }e to uki nu ti. Mar ko vi} je po sta vio pi ta we ka ko }e gra |a ni Sr bi je da ve ru ju EU ko ja pre ti da }e po no vo uve sti vi ze i ka ko da ve ru ju da }e, ka da bu de do b i l a da tum za pre g o vo r e, Sr bi ja ve o ma br zo u}i u EU. – Sr bi ja je is po {to va la sve svo je me |u na rod ne oba ve ze ko je

je ima la u po sled we vre me i uvek se Evro pa i me |u na rod na za jed ni ca uhva te za ne ku sit ni cu, a u ovom tre nut ku za azi lan te. Po zna to je da me |u azi lan ti ma naj vi {e ima Al ba na ca ko ji iz po li ti~ kih i se pa ra ti sti~ kih raz lo ga od la ze u ne ke dr `a ve i tra `e azil – ka zao je Mar ko vi}.

U SUSRET USVAJAWU REPUBLI^KOG BUYETA

Avi o ni, kan ce la ri je, di plo ma ti je… Uko li ko se mo è ve ro va ti na ja va ma iz Vla de Sr bi je, bu xet za na red nu go di nu tre ba lo bi da bu de usvo jen do kra ja no vem bra, a ne kao {to je do sko ro bi la prak sa – u po sled wim da ni ma de cem bra. Pred log tog ak ta jo{ uvek ni je ugle dao sve tlo da na, ali su ve} po zna ti li mi ti u ko je svo jim zah te vi ma tre ba da se uklo pe bu xet ski ko ri sni ci na ve de ni u pred lo è nom fi nan sij skom pla nu za na red nu go di nu, a oni ukup no iz no se oko 1.028 mi li jar di di na ra. Ta ko iz me |u osta log Vla da pred la è da za rad par la men ta ra ca ne bu de u na red noj go di ni po tro {e no vi {e od 713,2 mi li o na di na ra, a za rad stru~ nih slu `bi skup {ti ne 1,3 mi li jar da. Pred s ed n i k u Re p u b li k e u na red noj go di ni raz re zan je tr o {ak 244,7 mi li o na di na ra, a Ge n e r al n om se k re t a r i j a t u Vla de 315,1 mi li o na. Kan ce la ri ja za evrop ske in te gra ci je po Vla di nom fi nan -

sij skom pla nu tre ba la bi da ima na ras po la ga wu 215,9 mi li o na di na ra, Slu `ba ko or di na ci o nog te la Vla de za op {ti ne Pre {e vo, Bu ja no vac i Me -

dve | u 398,9 mi l i o n a, dok je Kan ce la ri ji za odr `i vi raz voj ne do voq no raz vi je nih pod ru~ ja na me we no 491,4 mi lion, a Kan ce la ri ja za qud ska i ma win ska pra va 393,7 mi li o na.

Kan ce la ri ja za Ko so vo i Me to hi ju ob u hva }e na je sa 4,6 mi li jar de di na ra, dok je okvir na ci fra Kan ce la ri je za sa rad wu s cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma oko 789 mi li o na di na ra. Na kon to Ko me s a r i j a t a za iz b e gli ce mo }i }e da leg ne oko 1,6 mi li jar da di na ra. Za avio-slu `bu Vla de pla ni ra na je okvir na ci fra od 343,2 mi li o na di na ra, a za Kan ce la ri ju za sa rad wu sa Sr bi ma u re gi o nu 334 mi li o na. U bu xe tu }e se na }i i re pu bli~ ki om bud sman s pred lo `e nom ci from od 163 mi li o na di na ra, a po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja sa 145 mi li o na di na ra. Po ve re nik za za {ti tu rav no prav no sti ima }e na ras po la ga wu oko 90 mi li o na di na ra. Za Dr `av nu re vi zor sku in sti tu ci ju na ve de na je okvir na

ci fra od 350 mi li o na di na ra, a za Fi skal ni sa vet 37 mi li o na. U na red noj go di ni di plo mat sko-kon z u l ar n a pred s tav n i {tva ima } e na ras p o l a g a w u oko 4,8 mi li jar de di na ra. Bez bed no sno-in for ma tiv na agen ci ja ima }e stav ku od 4, 3 mi li jar de, Voj no-bez bed no sna agen ci ja 786 mi li o na di na ra, a Voj no-oba v e { taj n a agen c i j a 747 mi li o na. Po tre be Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti u na red noj go di ni pr o ce we ne su na 435 mi li o na di na ra, Fon da za mla de ta len te na oko 754 mi li o na. Me |u bu xet skim stav ka ma u fi nan sij skom pla nu na {la se i Ko mi si ja za is pi ti va we od go vor no sti za kr {e we qud skih pra va sa 16 hi qa da di na ra, kao i Bu xet ski fon da za na ci o nal ne ma wi ne s dva mi li o na. Me |u stav ka ma je i Kan ce la ri ja Sa ve ta za na ci o nal nu bez bed nost i za {ti tu taj nih po da ta ka s 27 mi li o na di na ra. S. St.

O am ne sti ji i o za ko nu po sla ni ka DS-a Skup {ti na Sr bi je za po ~e }e u uto rak, 23. ok to bra, no vu sed ni cu je se weg za se da wa, na ko joj bi tre ba lo da usvo ji pred lo è ni za kon o am ne sti ji, ali i za kon ko ji je pred lo ìo opo zi ci o ni po sla nik. Na dnev nom re du dru ge sed ni ce je se weg za se da wa je ukup no de set aka ta, me |u ko ji ma je i je dan ko ji je pred lo ìo po sla nik DS-a Sr -

|an Mi ko vi} – re~ je o do pu na ma Za ko na o za {ti ti po da ta ka o li~ no sti, za ko je pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je Ne boj {a Ste fa no vi} ka `e da su iz u zet no do bre i ple me ni te. – Pr vi put }e se na dnev nom re du na }i za kon jed nog po sla ni ka opo zi ci je – re kao je pred sed nik Skup {ti ne Ta nju gu. – O~e ku jem

da }e svi po sla ni ci vla da ju }e ve }i ne gla sa ti za taj za kon. Go vo re }i o pred lo `e nom za ko nu o am ne sti ji, Ste fa no vi} je re kao da }e dr `a va we go vim usva ja wem po ka za ti akt mi lo sr |a pre ma oni ma ko ji su po ~i ni o ci naj lak {ih kri vi~ nih de la, od no sno de la za ko ja su osu |e ni od jed nog do tri me se ca za tvo ra.

TVIT CRTICA [ta ste ono re kli Di rek tor Be o grad ske fil har mo ni je Ivan Ta so vac ima jed no pi ta we: „Da li zna te gde su i {ta ra de pred iz bor na obe }a wa? Hva la!” Ima onih ko ji sma tra ju da ima {ta i da se od go vo ri. Ta ko ~lan ka bi ne ta pred sed ni ka Sr bi je Si mo ^u li} ci ti ra vest: „Jak di nar sni zio ra te za kre dit“ i po ru ~u je: „Aj mo sad da vas ~u je mo! [ta ste ono re kli za @C ic aJorgovan ka?!„

U stavna m antra Posle du`e g v remena n a l ajni s e o glasi o i lider S PO-a Vu k Dra{kov i}. „ Kosovska d r` avna po litika Srbij e p o~ iva n a ’p atriotskom’ pr incipu: Zn am o da nas deman tuj u ~iwenice, ali ti m gore po ~iwen ic e. Ustavnu odredbu d a je Ki M pok ra ji na Srbije, do puniti i mantro m: U Srbiji nema ne zaposl eni h, bezna|a, n esre}e, ne prav de...„, „p re dl a`e Dra{ kov i} n a „Tvit eru“.

Demokratsko podgrej avawe U diskusij ama o tom e ko je za {t a kriv na n a{oj po lit ~ k oj sceni L DP- ovka J ova na Tav~ ar za kq u~uje: „Dobraaano su de mo krate p odgrevale nacion ali zam.. .“ S to m kon st at acijom sla` e se i wen strana~ki kolega D rago Kov a~evi}, uz podse}a we: „B oT a je jo { 20 04. kaz ao – Crkva treba d a se pita. Dr` ava f inasirala ’Dveri’, ’Obraz ’, izdav a{tvo. Pr os ve ta bila kod D SS-a i S PS-a„. J ova na Tav~ar se n adovezuje: „ Pa je dn a od pr vih preds edni~ki h a ktivnosti mu je bi la pos eta

Koso vu s a sr pskom zas tavom i ka d je z aplakao tamo.. . Organizaciju ’Mitinga z a Kos ov o’ nosio je grad Beograd. T ad je v. d. gradona~elnik a bio Zoran Alimp i} „. Kova ~evi} }e i ovo : „A Vuk Jeremi} i razne tunguz ija z emq e i nesvrs ta ni, a Do dik – gl avni gos t i glasnog ovornik , pa Ko sov o, Koso vo, Kosovo ... R adi s e o svesnom gu raw u pogu bnog konc ept a„, za kqu ~uje Ko va~evi} .

Branimira Kuzmanovi}a stiè podr{ka s raznih strana. Tako „tvitera{„ koji se potpisuje kao “Ero s ovog svijeta” kaè: „Bravo! Jedino Vi moète da stvorite zdravu opoziciju. Iako sam ~lan SNS-a, smatram da nema dobre vlasti bez dobre opozicije„.

Dver janska v e`ba

Za poslenike sedme sile uvek se na|e neka ekskluziva. Tako novinar Ivan Ili} otkriva na lajni: „Ekskluziva sa su|ewa Haxi}u: Toma Fila ima ~arape na romboide...“

Predsedn ik Pokre ta „Dver i“ Vlad an Gli{ i} saop{ti o je na la jni: „G ru pa ugled ni h j avnih li~nosti i intelek tu alaca p od r` ala je p ol iti~ki za hte v ’Dve ri ’ za uk idawe aut on omije Voj vodine„. Novina rka G ordan a Rakovi} z ak qu~uje n a lajni: „’Dveri’ pokren ule akciju za u kidawe Vojvo dine. Dakle, o vo s ’P ra jdom’ je bi lo ve` ba :)„

Ob am a i Vuk F il mski kriti~ar Dim itrij e Vojnov k ons tatuje na „Tviteru“: „Ako SNS smeni \ilasa u Beogradu, @vukjeremic i Obama }e ostati jedine demokrate s kakvim-takvim funkcijama...” Mo`da ta izjava ima veze i s re~ima nekada{weg savetnika predsednika Rebublike Neboj{e Krsti}a, koji „priznaje“: „Nije mi ni rod, ni pomoz’ bog, al’ navijam za Obamu„.

Niko kao Bane Nakon {to je predao kandidaturu za predsednika Demokratske stranke, na „Tviter„ adresu

Ha{ki romboidi

Svugde ih ima Poslanik LSV-a Aleksandar Marton poru~uje: „Velika podr{ka zahtevu stru~ne javnosti da se u Srbiji, na svim izbornim nivoima izbora, uvede ve}inski sistem„. Nenad êlarevi} ga zbog preletawa odbornika u Zrewaninu pita: „A ko je predloìo Lukreciju za odbornicu, to je kqu~no pitawe?„ Marton kaè: „Gradski odbor. Kao i mene i jo{ 65 kandidata. Oni nisu mewali stranu i dobili posao u JKP-u. O~ito da svuda postoje potkupqivi„.

Zaboravni drugari Nekada{wa ministarka za telekomunikacije Jasna Mati} je zadovoqna: “Kad te biv{e kolege ne zaborave istog trenutka kad prestane{ da im bude{ {ef, pa pomisli{ da mo`da ipak ima smisla i nade”.

Doskora{wi dr`avni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavqevi} prime}uje: „Imala si dobre kolege. Mene su ’moji’ zaboravili isto popodne, skoro svi...„ Jasna Mati} je iskrena: „I mene su neki – neki koji bi bez moje podr{ke bili niko i ni{ta. Re~e mi drug – nisu oni krivi, ti si. Trebalo je da ih zgazi{... ali je to meni uzaludno gubqewe energije. Bavim se samo dobrim stvarima i dobrim qudima. Lo{i se uni{te sami„. Radosavqevi} dodaje: „Ali ima i svetlih primera, i to malo ohrabruje„.

Ima se vremena Proslavqeni pliva~ Zrewaninac Ivan Len|er ne voli da gubi vreme. Ali de{ava se... „Kako da ti propadne ceo dan... ode{ u Republi~ki zavod za sport i eto re{ewa! Od pola 9 smo ovde i jo{ uvek se ne nazire polazak ku}i!!„, podelio je Len|er svoju „muku“ s „tvitera{ima„.

Klot i frket Nekada{wi funkcioner ND-a @arko Jokanovi} daje srpski dnevni meni: „Srpski standard: Nama`ite dve bombaste krivi~ne prijave za doru~ak. Tri spektakularna hap{ewa u najavi za ru~ak. Za ve~eru klot privo|ewe„, obja{wava Jokanovi} na lajni. A komentator Dragan Jawi} o sli~noj temi: “Prelazimo na plansku privredu – o~igledno ima neki plan po kojem vlasti hapse. Tabloidi mogu i neplanski”. S. St.

politika

dnevnik

DA LI JE MOGU]E PREKOMPONOVAWE VLASTI I U REPUBLI^KOM PARLAMENTU

Go a ti: Ve li ka ko a li ci ja ne re al na, ali je pro me na vla sti mo gu }a Raz li ~i te po ru ke naj vi {ih dr àv nih zva ni~ ni ka u po gle du na stav ka evrop skih in te gra ci ja, pa i od no sa pre ma Ko so vu, ali i pre ma bor bi pro tiv ko rup ci je – uka zu ju na to da se u vla da ju }oj ko a li ci ji o~i gled no ne mo gu po hva li ti har mo ni~ nim od no si ma. Pi ta we je, me |u tim, da li }e ti di so nant ni to no vi za i sta po re me ti ti funk ci o ni sa we ko a li ci je ko ju pred vo de Alek san dar Vu ~i} i Ivi ca Da ~i} u toj me ri da je u po tu no sti de sta bi li zu ju, ka ko to o~e ku je li der de mo kra ta Bo ris Ta di}. Ta di} je, na i me, u in ter vjuu za Ra dio „Slo bod na Evro pa„ oce nio da u ak tu el noj vla di „ne po sto ji ni ka kvo po ve re we me |u we nim ~i ni o ci ma„ te da je do vo qan sa mo je dan ozbiq ni ji so ci jal ni pro blem pa da ta vla da po ka è ne sta bil nost. A to su okol no sti, uve ren je biv {i {ef dr à ve, ko je }e do ve sti „ili do no vih iz bo ra ili do no ve pre ra spo de le od no sa sna ga u par la men tu„. Po li ti~ ki ana li ti ~ar Vla di mir Go a ti sma tra da tu Ta di }e vu pro ce nu tre ba sa gle da ti i u kon tesk tu pred sto je }ih iz bo ra u De mo krat skoj stran ci. Go a ti je, me |u tim, za „Dnev nik” oce nio da sce na rio pre vre me ne pro me ne vla sti sa mo de lom pred sta vqa è qu we go vih za go vor ni ka da se to do go di jer, ka ko je na veo, za i sta po sto ji i „iz ve sna ve ro vat no }a da se vla da ju }a ko a li ci ja pro me ni, a s ob zi rom na evi dent ne na pe to sti me |u part ne ri ma ak tu el ne vla sti„. – Te na pe to sti ogle da ju se u raz li ~i tim na gla sci ma u po gle du od no sa pre ma Evrop skoj uni ji, ko je }e ve ro vat no bi ti i pro du bqe ne na stav kom bor be pro tiv ko rup ci je. Ne }e svi ba{ sa su za ma ra do -

sni ca ma do ~e ka ti da se ne ki qu di iz wi ho vih re do va na |u pred li cem prav de, {to }e se ve ro vat no

na Sr bi je is ko ri sti la„, ni ti }e po sto ja ti, uka zu je on, dok se ne kon so li du je De mo krat ska stran ka.

Ne}e biti cepawa DS-a Vla di mir Go a ti oce nio je da }e se na kon iz bor ne skup {ti ne za ka za ne u no vem bru De mo krat ska stran ka kon so li do va ti i da su ve o ma ma le {an se da u toj stran ci do |e do ozbiq ni jih ras ce pa, bez ob zi ra na is hod unu ta ra stra na~ kih iz bo ra. – Uosta lom, ta odva ja wa od DS-a su ve} vi |e ni sce na rio, a po sled we se de si lo odva ja wem LDP-a, na kon ~e ga je DS ipak zna ~aj no po ras tao na iz bo ri ma. Ni je is kqu ~e no da ne ko ko bu de ne za do vo qan iz bor nim is ho dom ode iz DS-a, ali to ne }e pro me ni ti od no se sna ga na par tij skoj sce ni, ma ko to bio – oce nio je Go a ti. do go di ti – ka zao je Go a ti, do dav {i da ba{ za to ni je is kqu ~e no da do |e i do ozbiq ni je de sta bi li za ci je vla da ju }e ko a li ci je. Me |u tim, po we go vim re ~i ma, even tu al na pro me na par la men tar ne ve }i ne ipak je pod ve li ki zna kom pi ta wa jer u ovom tre nut ku „ne po sto ji do voq na sna ga ko ja bi tu {an su u ime opo zi ci je i gra |a -

– DS je tra nut no za o ku pqen so bom, iz ra zu mqi vih raz lo ga, i ve} du `e je, teh ni~ ki gle da no, van po li ti~ kih zbi va wa i bor be za vlast – ka `e na{ sa go vor nik. Go a ti je uve ren u to da, uko li ko bi i do {lo do for mi ra wa no ve ve }i ne u Skup {ti ni Sr bi je, to ne bi bi lo for mi ra we „ve li ke ko a li ci je” iz me |u De mo krat ske stra -

ne i Srp ske na pred ne stran ke, ko ja se, ina ~e, kon stat no „na ja vqu je” u me di ji ma. – Mi slim da je ta ide ja o „ve li koj ko a li ci ji” pri li~ no ne re al na jer to bi zna ~i lo i pri zna we SNS-a da ni je u sta wu da re {a va dru {tve ne pro ble me i da tra ì i in ter ven ci ju DS-a. Ve ro vat ni je je da se do go di od re |e na pro me na sta vo va u dru gim de lo vi ma vla da ju }e ko a li ci je. I ni je sa mo SPS tas na va gi ve} su tu i PUPS i Je din stve na Sr bi ja, za tim URS... Ta ko da je mo gu }e da i te stran ke, ili ne ke od wih – a na ro ~i to zbog to ga {to ak tu el na vlast za go va ra ne {to tvr |i kurs pre ma Evrop skoj uni ji, ko ji, ~i ni mi se, ni je slu ~a jan ve} po sta je i deo ne kog no vog na gla ska u po li ti ci srp ske vla de – pro me ne stav. I ba{ zbog tog do sta hlad ni jeg, od me re ni jeg i kri ti~ ni jeg kur sa u od no su na EU, ni je is kqu ~e no da se ne {to pro me ni u toj ka o li ci o noj jed na ~i ni ko ja je sad na vla sti – sma tra Go a ti. On ka è da se otva ra we pi ta wa pro me ne grad ske vla sti u Be o gra du ta ko |e mo è po sma tra ti u istom kon tek stu, ali ve ru je da je to ipak ma we ve ro vat na op ci ja „jer je od nos sna ga u grad skom par la men tu ta kav da DS-u da je ne spo ran le gi ti mi tet”. – I ko u to dir ne, mo ra bi ti sve stan to ga da }e pro tiv se be okre nu ti ve li ki broj gra |a na na na red ni iz bo ri ma. Be o grad je ipak tvrd orah i zbog tre nut nog od no sa sna ga i zbog to ga {to je vr lo ne po pu lar no di ra ti u ta kav cen tar mo }i ko ji ipak ima mul ti par tij sko po ve re we, a pre sve ga za hva qu ju }i gra do na ~el ni ku Dra ga nu \i la su – oce nio je na{ sa go vor nik. B. D. Savi}

Pred sed nik op {ti ne Vra ~ar Bra ni mir Ku zma no vi} pod neo je ju ~e kan di da tu ru za pred sed ni ka De mo krat ske stran ke, ko ju su po dr `a la 33 ~la na Glav nog od bo ra stran ke. Ku zma no vi}, ko ga su is pred se di {ta DS-a u Krun skoj do ~e ka le pri sta li ce, po ru ~io je da je ciq we go ve kan di da tu re po sti za we do go vo ra za bo qu De mo krat sku stran ku. – @e li mo da is ko ri sti mo zna we svih na {ih ~la no va na do bro bit ove ze mqe, a ne na do bro bit po je di -

na ca. Ovaj do go vor mo ra da bu de usvo jen na Skup {ti ni DS-a zbog Sr bi je, zbog we ne bu du} no sti, a ne sa mo zbog DS-a – po ru ~io je Ku zma no vi} u iz ja vi no vi na ri ma u Krun skoj. On je is ta kao da je we gov ciq re for ma stran ke na prin ci pi ma so ci jal de mo kra ti je. – Mo ra mo da po ka `e mo je din stvo, da za bo ra vi mo na raz li ke, jer sa mo je din stvo na na {im so ci jal de mo krat skim prin ci pi ma mo `e do ne ti uspeh – ka zao je Ku zma no vi}.

Ta di}: Ne me wa ti mi si ju – Da bi su {tin ski me wa la srp sko dru {tvo, De mo krat ska stran ka mo ra da bu de stran ka ko ja ima ja snu ide o lo {ku ori jen ta ci ju i ja san ciq – iz ja vio je pred sed nik DS-a Bo ris Ta di}. – Mi slim da je DS su {tin ski je di ni spo so ban da me wa srp sko dru {tvo, ima ju }i u vi du per so nal ni po ten ci jal i upr kos gre {ka ma ko ji ma je ta ko |e bio op hr van – re kao je Ta di} u in ter vjuu za Ra dio „Slo bod na Evro pa„. Po we go vim re ~i ma, da bi su {tin ski me wao srp sko dru {tvo, DS mo ra da bu de stran ka ko ja ima ja snu ide o lo {ku ori jen ta ci ju i ja san ciq. – Na to me in si sti ram na ovim iz bo ri ma. Ne in si sti ram na se bi kao pred sed ni ku stran ke. In si sti ram na mi si ji DS ko ja ne sme da bu de pro me we na, a po sto ji opa snost da se to de si – re kao je Ta di}.

REKLI SU

Jo va no vi}: Dr `a va da us po sta vi ja snu po li ti ku i pra vi la

Ob ra do vi}: Raj sko vre me za eko no mi ste

Pred sed nik LDP-a ê do mir Jo va no vi} po zvao je ju ~e dr à vu, po vo dom in ci den ta na fud bal skoj utak mi ci u Kru {ev cu, da us po sta vi ja sna pra vi la i po li ti ku i ti me po ka è da je spo sob na da se su o ~i i po be di sva ki vid eks tre mi zma jer }e u su prot nom, ka ko je upo zo rio, po sle di ce bi ti jo{ ve }e. Jo va no vi} je u pi sa noj iz ja vi na veo da su ra si sti~ ki is pa di na utak mi ci u Kru {ev cu – „sli ka si ste ma vred no sti ko ji pro iz vo de i ne gu ju po li ti ~a ri ko ji vo de Sr bi ju, ve ~i to ko ke ti ra ju }i sa kse no fo bi jom, eks trem nim na ci o na li zmom i ide o lo gi jom su ko ba sa sva kim ko je dru ga ~i ji”. „Eks plo zi ja na si qa, vre |a wa i za zi ra wa od raz li ~i to sti ni je po sle di ca sple ta okol no sti. To na ro ~i to ni je slu ~aj nost na Bal ka nu, gde se, po sle sve ga, sva ki sport ski do ga |aj ko ri sti za me |u na ci o nal ne su ko be i di za we ten zi ja.

Mi ni star pro sve te, na u ke i teh no lo {kog raz vo ja prof. dr @ar ko Ob ra do vi} je, go vo re }i na obe le à va wu 52. go di {wi ce Eko nom skog fa kul te ta u Ni {u, re kao da eko no mi sti u vre me glo bal ne kri ze tre ba da nas upu te ka ko da je pre vla da mo. „Po zi vam vas da po mog ne te Sr bi ji da {to pre pre bro di mo kri zu, Sr bi ja to za slu ù je, gra |a ni to od nas o~e ku ju, sa ve te eko no mi sta tre ba ~u ti i za tim ih pri me ni ti”, ka zao je Ob ra do vi}. „Ovo je ’raj sko vre me’ za eko no mi ste jer eko no mi sti mo gu opo vrg nu ti mno ge te ze po sta vqe ne u eko nom skoj na u ci, mno ge po zna te li~ no sti do ve sti u pi ta we. Za one ko ji bu du hra bri ji i in ven tiv ni ji ovo je sjaj no vre me da nas upu te u to ka ko da kri zu re {i mo. Kri za je glo bal na, ali se ma li broj qu di usu |u je da ka è ka ko pro blem re {i ti”.

DS tra ì Ni ko li }e vo iz vi we we zbog iz ja va o iz bor noj kra |i De mo krat ska stran ka sa op {ti la je ju ~e da od ba ci va we pri ja ve o iz bor noj kra |i, ko ju je pod ne la Srp ska na pred na stran ka po sle pr vog kru ga pred sed ni~ kih iz bo ra, do ka zu je da su sve op tu `be To mi sla va Ni ko li }a o iz bor noj kra |i bi le la `ne i tra ì da se on iz vi ni gra |a ni ma zbog neo sno va nih op tu `bi i od go va ra zbog kle ve te. „O~i to iz mi {qe na afe ra o iz bor noj kra |i uti ca la je na ukup nu at mos fe ru pred dru gi krug pred sed ni~ kih iz bo ra, a To mi slav Ni ko li} je svo jim tvrd wa ma ozbiq no uz dr mao me |u na rod ni ugled de mo krat ske ze mqe, ko ja je pret hod no do bi la sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU„, na vo di se u sa op {te wu DSa. DS pi ta i da li }e To mi slav Ni ko li} od go va ra ti za kle ve te ko je je iz neo i za to {to je ob ma nuo gra |a ne. „Uko li ko je ob ma nuo gra |a ne za iz bor nu kra |u, ko li ko su isti ni te i osta le tvrd we i obe }a wa ko ja je iz re kao? A jed no od wih, evrop ska bu du} nost ko ju je obe }ao gra |a ni ma, ve} da nas je do ve de na u pi ta we”, is ti ~e DS. DS tra ì od To mi sla va Ni ko li }a da se jav no iz vi ni gra |a ni ma zbog neo sno va nih op tu `bi i kle ve ta ve za nih za iz bor nu kra |u, da od go va ra za kle ve tu ko ju je iz neo na ra ~un dr àv nih or ga na „jer je pred sed nik za {tit nik ustav nog po ret ka, ko ji mo ra da po {tu je mo ral, isti nu i za ko -

ne po {to oni va `e za sve gra |a ne bez raz li ke”. Osnov no tu `i la {tvo u Pan ~e vu od ba ci lo je kri vi~ nu pri ja vu za kra |u iz bor nog ma te ri ja la u tom gra du, a po vod za pri ja -

vu je bio pro na |e ni xak sa gla sa~ kim li sti }i ma, ko ji su od mah po sle iz bo ra ta da {wi ~el ni ci SNS To mi slav Ni ko li} i Alek san dar Vu ~i} po ka za li pred Skup {ti nom Sr bi je, tvr de }i da je to do kaz da su iz bo ri po kra de ni. Tu `i la {tvo je utvr di lo da je dan xak s iz bor nim ma te ri ja lom sa bi ra~ kog me sta 57 u jed noj {ko li u Pan ~e vu ni je od net u op {tin sku iz bor nu ko mi si ju, ali da ni je bi lo ma ni pu la ci ja sa gla so vi ma, ni ti kra |e ma te ri ja la.

De man ti pred sed ni ka Sr bi je Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} iz ja vio je si no} da ni ka da u kam pa wi ni je re kao da }e Sr bi ja pre da ti Ko so vo i Me to hi ju, ka ko bi do bi la da tum po ~et ka pre go vo ra sa EU i is ta kao da je re~ o kle ve ta ma De mo krat ske stran ke. U iz ja vi Ni ko li }a, ko ju pre no si pres slu `ba pred sed ni ka, do da je se da od lu ka da ni je bi lo kra |e gla so va u pred iz bor noj kam pa wi, ko ja je do ne ta na na ~in i br zi nom ko ja ni je pri me re na evrop skim stan dar di ma, sa mo go vo ri o to me da je Sr bi ji po treb na ozbiq na re for ma tu `i la {tva, {to je i bi la pre po ru ka Evrop ske uni je.

LSV NAJAVIO KRIVI^NU PRIJAVU PROTIV ODBORNICE

Po sao za po dr {ku?

IZBORI U DEMOKRATSKOJ STRANCI

Ku zma no vi} pr vi kan di dat

~etvrtak18 . oktobar2012.

Je {i}: Sve je go re i go re Pot pred sed nik Voj vo |an ske vla de i vi so ki funk ci o ner De mo krat ske stran ke Go ran Je {i} oce nio je da su me re Re pu bli~ ke vla de sve go re i go re, zbog ~e ga se gra |a ni ma „lo {e pi {e”. Je {i} sma tra da „ne mo è mo ni o~e ki va ti bo qi tak uko li ko je Vla di in ten ci ja da dr à va bu de tr go vac, da do bi ja mo ve o ma lo {e iz ve {ta je Evrop ske ko mi si je, da ima mo di so nant ne to no ve iz me |u pre mi je ra i pot pred sed ni ka Vla de, da ne zna {ta joj je po li ti~ ki ciq, dok nam se na ja vqu je uki da we bez vi znog re ì ma. – Ume sto da re {a va ta pi ta wa, Vla da pro tiv ne is to mi {qe ni ka vo di stra {nu kam pa wu pre ko od re |e nih me di ja. Na naj go ri mo gu }i na ~in zlo u po tre bqa va is tra `ni po stu pak pro tiv od re |e nih qu di, bez ob zi ra na to {to }e is tra ga na kra ju po ka za ti da to ni je ba{ sve ta ko – re kao je Je {i} za „Blic”.

Pot pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Grad skog od bo ra LSV-a u Zre wa ni nu i od bor nik u Skup {ti ni gra da Zre wa ni na Vla di mir Mi lo {ev na ja vio je da }e ta stran ka pod ne ti kri vi~ nu pri ja vu pro tiv ne za vi sne od bor ni ce Lu kre ci je Ur su le sku i ne po zna tih oso ba zbog mi ta i ko rup ci je. Lu kre ci ja Ur su le sku je bi la na li sti LSV-a ali je, na kon lo kal nih iz bo ra, na pu sti la tu par ti ju i po dr `a la ko a li ci ju oku pqe nu oko SNS-a i SPS-a i ta ko joj po mo gla da for mi ra vlast u gra du na Be ge ju. Za uz vrat, po tvrd wa ma Mi lo -

{e va, do bi la je po sao u zre wa nin skom JKP “Vo do vod i ka na li za ci ja”. – Do bi li smo od go vor od tog pred u ze }a u ko jem pi {e da je Lu kre ci ja Ur su le sku za po sle na 30. ju la, sa mo dva de se tak da na na kon kon sti tu tiv ne sed ni ce Skup {ti ne gra da, na me stu ad mi ni stra tiv nog rad ni ka, i to na neo d re |e no vre me. Po tvr |e no je i da je we na ne to za ra da 40.500 di na ra – iz ja vio je Mi lo {ev, do da ju }i da su ma, ko ju }e ta od bor ni ca do bi ti do kra ja svog rad nog ve ka, pre la zi 70.000 evra. @. B.

Vr {ac: SNS u vlasti Po sle ne dav nog pot pi si va wa ko a li ci o nog spo ra zu ma o sa rad wi na lo kal nom ni vou iz me |u Po kre ta VRER i SNS-a, na sed ni ci lo kal nog par la men ta pro mo vi sa na je i ob ja vqe na no va ko a li ci ja Po kre ta, na rod wa ka i de mo kra ta za ko mot no od lu ~i va we u lo kal noj sa mo u pra vi. U sa stav lo kal ne vla de, Op {tin sko ve }e, iza bra na su dva ~la na iz re do va SNS-a ove op {ti ne. R. J.

„Dve ri”: Uki nu ti auto no mi ju Voj vo di ne Po kret „Dve ri„ po kre nuo je ju ~e, uz po dr {ku gru pe aka de mi ka i pro fe so ra, kam pa wu za uki da we auto no mi je Voj vo di ne kao „po li ti~ ki su vi {ne i eko nom ski {tet ne” ad mi ni stra tiv ne je di ni ce, us po sta vqe ne ra di „raz dva ja wa Sr ba”. – Ne ma isto rij skih raz lo ga za auto no mi ju Voj vo di ne, jer je 1848. go di ne na sta la u okvi ru tu |e dr `a ve ra di za {ti te srp skog iden ti te ta, ne ma ni et ni~ kih raz lo ga, jer Sr bi u Voj vo di ni ima ju nad mo} nu ve }i nu, a to ni je ni evrop ska vred nost, jer ne ma auto no mi ja u Fran cu skoj, [ved skoj, Nor ve {koj i Ma |ar skoj, a ni u Hr vat skoj – re kao je aka de mik

Ko sta ^a vo {ki na kon fe ren ci ji „Dve ri” za no vi na re. – Za {to bi deo te ri to ri je sa srp skom ve }i nom bio po kra ji na u okvi ru Sr bi je? ^a vo {ki je na veo i da je je dan od naj va `ni jih raz lo ga za auto no mi ju Voj vo di ne da se Sr bi, a ne ma wi ne u Voj vo di ni, pre tvo re u Voj vo |a ne ili Voj vo |a ne re, sli~ no ono me {to je ura |e no sa Sr bi ma u Cr noj Go ri i Ma ke do ni ji. Pred stav nik „Dve ri„ Bo {ko Ob ra do vi} re kao je da su Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i voj vo |an ski od bor De mo krat ske stran ke „na pra vi li bi znis” od auto no mi je Voj vo di ne.

ekonomija

~etvrtak18.oktobar2012.

dnevnik

PREDSTAVNICI KINESKE KOMPANIJE JU^E U VLADI VOJVODINE

KRE DIT NI TE RET PRI TI SKA I GRA \A NE I DR @A VU

Kinezi bu{e tunel kroz Fru{ku goru

Predstavnici kineske kompanije CICO izrazili su ju~e u Novom Sadu interesovawe za u~e{}e u projektu izgradwe koridora M21, odnosno deonice Novi Sad-Ruma. Oni su u razgovoru sa pokrajinskim sekretarom za privredu Mi ro sla vom Va si nom kazali da su zainteresovani za izgradwu deonice Novi Sad-Ruma, ukqu~uju}i i izgradwu tunela kroz Fru{ku goru, kao i deonicu od Rume do [apca i do granice sa Bosnom i Hercegovinom, saop{tio je Pokrajinski sekretarijat za informacije. Na sastanku je predlo`eno i da se sa~ini Memorandum o saradwi izme|u Vlade Vojvodine i kineskog

partnera, kojim bi se definisao pravno-ekonomski okvir i mogu}nosti saradwe, a koji mora biti usagla{en sa Vladom Srbije. Na sastanku je nagla{eno da je projekat izgradwe koridora M21 prioritetan za Vojvodinu, te da }e Vlada Vojvodine formirati tim sa Vladom Srbije za pra}ewe realizacije tog projekta. Vasin je delegaciju iz Kine upoznao i sa procedurama koje obuhvataju nacrt i dono{ewe kona~ne verzije Memoranduma, ~ime bi zapo~ela i zvani~na saradwa sa kineskom kompanijom, jednom od potencijalnih inostranih investitora, a posebno na poqu ekonomske razmene i trgovine.

Svi bankama dugujemo po dve plate

Na kraju pro{log meseca gra|ani Srbije dugovali su bankama i lizing kompanijama 812 evra. Uzmemo li u obzir da je prose~na plata u Republici 42.122 dinara a u Vojvodini 40.979, ispada da svi dugujemo po dve plate. Nisu samo gra|ani du`ni: i dr`ava nam se zadu`uje. Od zacrtanih 45 odsto bruto doma}eg proizvoda, koliko nam je bio plafon za dug, ve} smo stigli do 55,4 odsto, ili 15,75 milijardi evra. Do-

Dugovawa stanovni{tva su za protekla dva meseca pala sa 815 na 812 evra. Najvi{e smo dugovali po osnovu bankarskih kredita – 732 evra „po glavi„. Isto merilo govori da nam je dozvoqeno prekora~ewe po ra~unu bilo 29 evra, a zadu`enost po osnovu kreditnih kartica 45 evra. Gra|ani su sve oprezniji kod zadu`ivawa pa su od avgusta do kraja septembra svi krediti u padu sem gotovinskih. Oni su pora-

JO[ JE TAJ NA KA KO ]E SE RAS PO DE LI TI 12 NO VIH DI ZEL MO TOR NIH GAR NI TU RA

Vojvodina mora dobiti ~etiri ruska voza Predsednik Skup{tine Vojvodine I{tvan Pa stor izjavio je pre neki dan da }e èlezni~ki saobra}aj u Pokrajini biti potpuno uni{ten ukoliko se ne uloì u ovda{wu èleznicu i ne dodeli odgovaraju}i broj novih dizel motornih vozova od 12, koliko su „@eleznice Srbije” kupile. Novi vozovi su najpotrebniji Novom Sadu, Subotici i Rumi, ali ko }e i kada dobiti nove garniture, jo{ uvek je obavijeno velom tajne.

No vi vozovi su najpotrebniji Novom Sadu, Subotici i Rumi, ali ko }e i kada dobiti nove garniture, jo{ uvek je obavijeno velom tajne Ra ~u na ju }i po usta qe nom broju putnika, {to |aka, {to radnika i ostalih, poznavaoci prilika na `eleznici ka`u da bi Novi Sad trebalo da dobije dve garniture koje bi i{le pravcem Novi Sad – Oxaci – Bogojevo – Sombor jer je to najja~a linija s putnicima. Subotica treba da dobije jednu, koja bi i{la od tog grada do Sombora jer je i ta linija optere}ena zbog ve li kog bro ja put ni ka. Ima potrebe i za garnituzrom na li ni ji Su bo ti ca–Sen ta–Kikinda, ali, po{to je tamo pruga lo{a, te{ko bi se no-

Pan ~e vo–Vr {ac vo zi Zahvaquju}i kreditu Me|unarodne `elezni~ke banke Eurofime, vrednom 43 miliona {vajcarskih franaka, „@eleznice Srbije” su od ruskog proizvo|a~a „Metrovagonma{a” kupile 12 novih dizel motornih vozova, koji se sukcesivno ukqu~uju u saobra}aj. Prve dve garniture ve} saobra}aju na relaciji Beograd–Pan~evo–Vr{ac, a ostale nikako da se raspodele. Na{e pitawe za{to treba toliko vremena za wihovu raspodelu ostalo je bez odgovora. va kompozicija s wom uklopila. Jedna garnitura neophodna je i na liniji Ruma–[abac. Dakle, ukupno ~etiri.

Pastor isti~e i zna~aj rekon struk ci je pru ge Se ge din–Re ske–Hor go{–Su bo ti ca–Ba~alma{–Baja za Suboti-

cu i povoqniji poloàj za razvitak privrede. Do sada je zavr{ena prethodna studija izvodqivosti i sada se o~ekuje da se od EU dobije novac za idejni projekat. Upu}eni kaù da mi pare za to nemamo, ali, ako je to radila EU, logi~no je da taj posao i nastavi. Za izradu idejnog projekta neophodno je, orijentaciono, oko milion do 1,3 milion evra, ali ulagawe }e se vi{estruko isplatiti jer pruga ima dvostruku funkciju. Ona na pravcu Subotica–Segedin predstavqa krak B Koridora 10, a u pravcu prema Baji je i deo obnove pruge koja ide od luke Konstanca na Crnom moru do luka na severnom Jadranu. Projekat regionalnog razvoja èleznice, koji se vodi pod kon tro lom Pri vred ne komisije UN za Evropu, razmatra mogu}nost ukqu~ivawa delova èleznica Vojvodine i Ma|arske, odnosno revitali za ci ju ne ka da {wih pru ga na tom prostoru, zbog ~ega je veoma vaàn za bitnije povezi va we gra do va tog de la Evrope. O~ekuje se sastanak predstavnika triju èleznica, Srbije, Ma|arske i Rumunije, s Privrednom komisijom UN za Evropu da bi se izna{lo infrastrukturno re{ewe koje je najboqe za region. Na{ interes je da se na tom sastanku usaglasi trasa i dobije novac za projektovawe i izgradwu. R. Da u to vi}

damo li tome i podatak da Srsli tek 0,9 posto i sada su 162 biju ove godine, po procenama milijarde dinara. U padu su ~ak i stambeni zajmovi – za Narodne banke, o~ekuje pad ceo procenat – i iznose 349 BDP-a od 1,5 odsto, uslovi da milijardi. Ho}e li ponovno nam dugovawa porastu su tu. odobravawe subvencionisaKome je u ovom trenutku tenih kredita opet pobuditi inè da serivisira svoje obaveteresovawe, tek ostaje da se ze, gra|anima ili dràvi? Te vidi. Sve` kapital bi odli~dve grupe dugovawa su povezane no do{ao poqoprivrednicima i dok smo u recesiji, te{ko da jer je su{na godina i te kako se moè o~ekivati poboq{asmawila prinose i prihode. we. Za narednu godinu planiAli, i tu je oprez glavna re~. ran je rast od tri posto. Gledano na septembar prema Javni dug Srbije je krajem avavgustu, suma zajmova se zaugusta bio 15,47 milijardi evra, stavila na 31,85 a potom se povemilijardi, au av|ao na 15,87 miNaj vi {e smo gustu je bila lijardi u sepdu go va li za 32,91, odnosno u tembru. U Upravi za javni dug ban kar ske kre di te procentima 3,2 Srbije obja– 732 evra po osobi odsto mawe. To je i najve}i pad za{wavaju da je beleèn u pomemetodologija nutom periodu. Kada su poqoobra~una promewena pa otuda privrednici koji od toga ìrast. Ta~nije, diskontne hartive prinu|eni na to da budu je od vrednosti se ponovo vode ovako oprezni kod vra}awa u nominalnoj vrednosti, {to je zajmova, te{ko da moèmo uticalo na tu promenu. Ako o~ekivati povratak na selo. nam je dug u evrima porastao, u dinarima se smawio, s 1.832,38 [ta bi, kada uzmu u obzir milijarde dinara na 1.823,43. U sve te brojke, ubudu}e trebalo septembru se dràva kroz har- da rade gra|ani, a {ta nadletije od vrednosti dodatno zadu- `ni koji vode dràvne dugove ìla 29,79 milijardi dinara, i zaduìvawa? Gra|ani su poplus 42,21 miliona evra. Istog stali oprezni. Iz podataka meseca su vra}ene obaveze od Kreditnog biroa Srbije vidi 28,1 milijardi dinara. Izmise da se sve teè zaduùju. U ren je tada i deo obaveza prema uslovima recesije to je i jediPariskom klubu poverilaca – no logi~no. Glavni klijenti su 56,2 miliona evra – i drugi kusada zaposleni na svim nivoipon za emitovawe evroobveznima administracije i u javnim ca – 29,2 miliona evra. Me|upreduze}ima. Dok zapoleni u narodnoj banci za obnovu i razprivredi ne stanu pred {alvoj vra}eno je 15,4 miliona ter, ne}e biti ni skokova u suevra a Ruskoj Federaciji deo mi kredita za gra|ane vrednih duga od 5,4 miliona. pa`we. D. V.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

108,8233

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,0442

113,5982

108,4902

Australija

dolar

85,7011

87,4501

89,4615

85,4387

Kanada

dolar

84,2285

85,9475

87,9243

83,9707

Danska

kruna

14,5878

14,8855

15,2279

14,5431

Norve{ka

kruna

14,7061

15,0062

15,3513

14,6611

[vedska

kruna

12,5887

12,8456

13,1410

12,5502

[vajcarska

franak

89,9069

91,7417

93,8518

89,6316

V. Britanija

funta

133,9693

136,7034

139,8476

133,5592

SAD

dolar

83,1347

84,8313

86,7824

82,8802

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 10. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (438,35 0,04)

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

9,45

440

1.320

Komercijalna banka, Beograd

5,56

950

3.800

AIK banka, Ni{

-2,16

1.360

1.781.900

Meser Tehnogas, Beograd

3,04

3.184

NIS, Novi Sad

0,16

629

4.260.497

Energoprojekt holding, Beograd

0,97

518

27.479.393

Imlek, Beograd

0,07

3.010

2.371.680

0,21 Promena %

5.352 Cena

27.085.405 Promet

Energoprojekt holding, Beograd

0,97

518

27.479.393

Komercijalna banka, Beograd

Tehnoradionica, Zrewanin

-12,50

350

11.900

5,56

950

3.800

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Zvezda - Helios, G. Milanovac

-12,26

3.000

600.000

-0,24

419

495.533

-8,25

1.101

97.989

Soja protein, Be~ej

0,00

459

0,00

Jubmes banka, Beograd

0,00

9.295

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

Alfa plam, Vrawe Pet akcija s najve}im padom

Stari Tami{, Pan~evo Privredna banka, Beograd Pupin Telekom, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-7,94

29.448

-6,67 Promena %

70 Cena

1.260 Promet

Promet

2.120

0,00

1.595

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,53

4.357

305.000

Alfa plam, Vrawe

0,21

5.352

27.085.405

97.989

Tigar, Pirot

0,00

219

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

411

0,00

629

4.260.497

BB Minakva, Novi Sad

-0,02

6.500

130.000

1.101

Cena

0,00

0,16

-8,25

Promena %

Metalac, Gorwi Milanovac

NIS, Novi Sad

Stari Tami{, Pan~evo

Naziv kompanije

Niva, Novi Sad

0,00

331

19.860

Neoplanta, Novi Sad

0,00

350

12.950

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik PO MO] DO MA ]IM KOM PA NI JA MA

EBRD da je 400 mi li o na evra Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je ove godine za Srbiju predvidela buxet izme|u 350 i 400 miliona evra, izjavio je ju~e novi direktor EBRD za Srbiju Ma teo Pa tro ne. On je na konferenciji o prehrambenoj industriji kazao da }e EBRD naredne tri godine za Srbiju godi{we izdvajati sredstva od po 400 miliona evra. Patrone je podsetio da je EBRD u Srbiji aktivan od 2001. godine, kao i da je kumulativan iznos investicija oko 3,2 milijardu evra, od ~ega je 50 odsto sredsta-

va uloèno u privatni, a preostalih 50 odsto u javni sektor. On je precizirao da je milijardu evra uloèno u infrastrukturu, odnosno prevoz, oko 500 miliona evra u energetski sektor i oko 1,5 miijardi evra u preduze}a i finansijski sektor, od ~ega polovina – 750 miliona evra u prehrambenu industriju. Patrone je ukazao i da je EBRD u posledwe tri godine u 53 operacije uloìo 1,6 milijardi evra , dodaju}i da je ciq te banke u Srbiji sli~an kao i u drugim zemqama – odrìvi uslovi za poslovawe i dobra praksa upravqawa. On je rekao i da je u 2011. do{lo do promene fokusa, jer je 60 odsto kapitala oti{lo u privatni sektor, kao i da }e taj trend biti nastavqen.

Dr à va po ku {a va da ohla di ce ne gre ja wa Na dana{woj sednici Vlade Sr bi je tre ba lo bi da bu de usvojena uredba o minimalnim i maksimalnim cenama grejawa, na ja vi la je mi ni star ka energetike, razvoja i za{tite ìvotne sredine Zo ra na Mi haj lo vi}. Po wenim re~ima, uredba, o ~ijim detaqima }e javnost biti upoznata nakon usvajawa, pripremqena je zbog velikih dispariteta cene grejawa u Srbiji. Ministarka Mihajlovi} istakla je da je grejna sezona po~ela na vreme, stawe je za sada stabilno i da je za toplane obez be |e no do voq no ma zu ta iz robnih rezervi. Ona je ponovila i da }e porez na dodatu vrednost, koji je obra~unat za septembrasku potro{wu struje, biti vra}en sa slede}im ra~unom za struju, jer ne bi bilo dobro da se gra|anima ko ji ma je omo gu }en po pust uzima iz xepa kroz PDV. Po wenim re~ima, od planiranog uvo |e wa dva sa ta jef ti ne struje tokom dana odustalo se jer nije bilo mogu}e pomo}i svim siroma{nim gra|anima koji ne mogu da plate struju. Me|utim, zato je za sve koji tro{e do 500 kilovat ~asova elektri~ne energije mese~no omogu}en popust od 15 odsto. Ministarka Mihajlovi} je istakla da se Vlada Srbije na zajedni~koj sednici sa Vladom Republike Srpske dogovorila da se Elektroprivredi Srbije omogu}i bliè po-

Olak {i ce za naj u gro è ni je Iako je od novembra ukinuto odloèno pla}awe ra~una za gas, odlukom Upravnog odbora JP „Srbijagas” gra|anima je omogu}en reprogram duga na dve do ~etiri rate. Tako|e, ova kompanija priprema i paket novih, ve}ih olak{ica za socijalno ugroèna doma}instva. vezivawe sa Elektroprivredom Republike Srpske. Ona je is ta kla da je bio ras pi san tender za prodaju elektri~ne energije u Republici Srpskoj na kome je u~estvovao EPS i da se mo ra u~i ni ti sve da struja koju je neophodno uvesti {to mawe optere}uje buxet i bude {to povoqnija za gra|ane. Po wenim re~ima, cena struje koja }e biti naba-

Sr bi ja ve} od u sta la od EU, a to }e da ko {ta

proizvodite automobile treba vam neko ko to zna da radi, a to su zemqe iz zapadne Evrope”, kaè Gligorov, profesor Be~kog instituta za ekonomske studije. Na pitawe {ta Srbija gubi ukoliko ne bude i{la ka EU, Gligorov u emisiji „Kaìprst” na B92 kaè da kada se gleda privredna strategija vidi se da su osnovni izvori rasta investicije i izvoz. „Onda morate da se zapitate odakle te investicije dolaze i na koje trì{te izvozite. EU je pre svega ekonomska unija, ako mislite da odatle dolaze investije i da na tom trì{tu pove}ate izvoz, a Srbija najvi{e izozi na to trì{te, onda je pitawe ure|ewa odnosa sa EU dosta va`no. Poqopriverda, infrastuktrura i energija ne moè zemqu trajno da se razvija. Morate da imate industrijsku ideju. To je komparativna prednost ako nemate naftu„, kaè Gligorov.

ZO RA NA MI HAJ LO VI] NA JA VQU JE NAJMAWE I NAJVE]E TRO[KOVE U GREJNOJ SEZONI

EKO NO MI STA VLA DI MI R GLI GO RO V SMA TRA DA SMO NA PO GRE [NOM PU TU

Srbija je ve} donela odluku da se ne ide u EU a to povla~i odre|ene ekonomske posledice, ka`e ekonomista Vla di mir Gli go rov. „Vi mo`ete da izaberete taj put, ali sve zavisi koja je strategija. Ako ho}ete da dobijete investicije u industriju, onda to mogu da urade samo industrijalizovane zemqe. Jedna je stvar potpisati ugovor za gas sa Rusijom, ali ako ho}ete da

~etvrtak18.oktobar2012.

On smatra da bi sada{woj vlasti jednostavnije bilo da ka`e da ne}e ka EU. „Onda je popularnije da ste patriota. Tamo smo bili i pre dvadeset godina. Tako je bilo i ranije. To je populizam koji se regeneri{e. Mislim da je kao na po~etku 90-ih godina doneta odluka da se ne ide u Evropsku uniju, i to nije zbog Kosova, ve} je tako jednostavnije ovima

„Ima}emo izgubqene ~etiri-pet narednih godina {to se ti~e privrednog rasta ukoliko se nastavi ovim putem i primeni se ova politika ga{ewa po`ara a ne strukturne reforme. Kada je re~ o fiskalnoj stvari tu mora da se ide na veliku promenu. Pre svega da se mawe opetere}awa privredi kao i da se smawe rashodi pogotovo za zaposlene u javnom sektoru„. Gligorov je ocenio i da ova Vlada nema ideje za ozbiqnim strukturnim reformama.Komenteri{u}i Vladinu Fiskalnu strategiju Gligorov je rekao da je ona konzervativna jer je ideja da se problem sa javni dugom koji je sada preko 65 odsto BDP smawi na 45 odsto za deset godina. „Ono {to je najva`nije jeste kako da podstankete privredni rast,a reforme po tom pitawu ne vidim. Najva`niji nedostatak jeste {to su javni prihodi teret za privedu, jer su porezi preko 43 odsto BDP-a, to

Ne ma no vih ide ja Gligorov je rekao da su se od nove vlade o~ekivale nove ideji, ambiciozniji plan privrednog rasta, ali umesto toga samo je nasle|en na~in funkcionisawa problema. „U ovoj fiskalnoj strategiji predvi|a se ~ak pad zaposlenosti ili minimalni rast u slede}e tri godine. Zna~i ova vlast nema ideju kako da zaposlI qude. S druge strane, vi mo`ete da imate nameru da pove}ate investiciju, ali da biste ih zaista imali, morate da imate konkurentu privredu. A mi imamo ja~awe dinara i jedina mere konkurentnosti je relativno konkurentan kurs. Me|utim, imate politiku da kursom pomognete privredicima koji se bave uvozom”, navodi Gligorov. koji su na vlasti. Qudi i nemaju predstavu koliko je tu uslova ~isto institucionalne i druge prirode. Kada to pogledamo, onda i razumem da se koriste izgovori”, ka`e Gligorov. Ekonomski posmatrano na Balakanu je dosta r|ava situacija rekao je Gligorov i upozorio da se ponovo gubi mnogo vremena.

je visoko za privredu ove razvijenosti i to determini{e sve ostalo„, ka`e Gligorov. Gligorov je prokomentarisao i Zakon o NBS, koji je po wemu bio pogre{an korak. „Vi vidite da se mewa guverner da bi se neko drugi zaposlio i da se to izvodi preko promene zakona”, ka`e Gligorov.

vqena na ovaj na~in ni`a je za dvadesetak procenata. Ministarka Mihajlovi} je rekla da je imenovala specijal nog sa vet ni ka za bor bu protiv kriminala i korupcije Qu bi {u Mi la no vi }a, koji formira tim koji }e se time baviti jer je potrebno utvrditi gde je oti{ao novac. Ona je izrazila nadu da }e to biti u~iweno u narednih nekoliko

meseci, isti~u}i da je kroz EPS pro{lo mnogo novca i da su pi ta wu mi li jar de, a istovremeno, EPS ima gubitke od 43 mi li jar de di na ra. Pre ma we nim re ~i ma, pro blem nisu sami trgovci i posrednici, nego politi~ari i vlade koji su kreirali takav sistem u kojem je to bilo mogu}e raditi. Govore}i o ugovoru na 10 godina sa ruskom kompanijom o isporuci gasa, Mihajlovi} je rekla da sada predstoje glavni razgovori i potpisivawe godi{wih ugovora izme|u JP „Sr bi ja gas„ i „Ga spro ma” o koli~inama i ceni, a da je wen zadatak da obezbedi da gas bude jeftiniji i dostupniji. Cene elektri~ne energije i gasa u Srbiji, ukazala je ministarka, mo`da jesu niske, ali se sada ne mogu pove}avati, jer to niko ne bi mogao da plati i da bi cena morala da bude takva da bar 70 odsto gra|ana mo`e da je plati. Po wenim re~ima, sada se radi na socijalnim kartama i tek kada budu obezbe|eni oni koji ne mogu da plate cene struje i gasa, mo`e se govoriti o vi{im cenama struje i gasa. Ministarka Mihajlovi} je rekla da u narednih {est meseci o~ekuje po~etak izgradwe termoelektrane i potpisivawe va`nih sporazuma vezanih za izgradwu velikih hidrokapaciteta. D. Ml.

SIN DI KA TI NE ]E SE DE TI SKR [TE NIH RU KU

Bi }e pro te sta u Sr bi ji

Predsednica ASNS Ran ka Sa vi} najavila je da }e sindikat uskoro organizovati izlazak na ulice. Savi} je najavila proteste sa zahtevima da budu otvarana nova radna mesta i da ne bude poskupqewa ìvotnih namirnica. Savi} je najavila da }e protesti biti odràni u tri velika grada - Beogradu, Ni{u i Novom Sadu, a da se razmi{qa o tome da budu i u Kragujevcu. Datum odràvawa protesta bi tek trebalo da bude saop{ten, a za sada je to 3. novembar, najavila je Savi} i dodala da je odlu~eno da subota bude dan u sedmici kada }e taj skup biti odràn. Ona je najavila da }e tom prilikom vladi biti upu}eni i drugi zahtevi me|u kojima su i da ze mqa vo di po li ti ku evrointegracija i da budu ukinuti monopoli na trì{tu. Savi} je ocenila da socijalna politika nije dobra, da ima ogroman broj socijalno ugroènih koji ne primaju socijalne prinadle`nosti. Ona je navela i da 100.000 qudi ìvi ispod dowe granice siroma{tva, da 350.000 qudi radi, a da ne prima zarade i da je oko milion nezaposlenih.

SVE VI [E GRA \A NA SR BI JE IS POD GRA NI CE SI RO MA [TVA

U be di ì vi 100.000 qu di Procewuje se da u ovom trenutku u Srbiji oko 100.000 qudi ìvi ispod dowe granice siroma{tva, rekla je dràvna sekretarka u Ministarstvu rada, zapo{qavawa i socijalne politike Bran ki ca Jan ko vi}. Ona je, povodom Me|unarodnog dana borbe protiv siroma{tva koji se obeleàva danas, istakla da su me|u najugroènijima stara~ka, sama~ka, seoska doma}instva i deca, posebno u ju`noj i isto~noj Srbiji. „U ovom trenutku nov~anu so ci jal nu po mo} pri ma oko 86.000 osoba, dok de~ji dodatak mese~no prima oko 400.000 dece. Te dve mere su iz domena socijalne pomo}i najugroènijem stanovni{tvu„, navela je Jankovi}eva. Ona je objasnila da se nov~ana socijalna pomo} kre}e od 6.774 dinara do 21.500 dinara, u zavisnosti od broja ~lanova doma}instva, i to 6.774 je nov~ana pomo} za jedno~lano doma}instvo, dok su {esto~lane porodice primaju 21.500 dinara. Prema wenim re~ima, de~ji dodaci se redovno ispla}uju i sada iznose 2.280 dinara, dok je uve}ani dodatak 2.960 dinara. Osim so ci jal ne po mo }i i de~jeg dodatka, Jankovi}eva je navela da Ministarstvo rada obezbe|uje sredstva za 72 narodne kuhiwe, koje u ovom trenutku imaju oko 32.000 korisnika. „Osim narodnih kuhiwa Ministarstvo na osnovu uredbe Vlade obezbe|uje i pakete za 105 op{tina koje su svrstane u drugu, tre}u i ~etvrtu kategoriju po ugroènosti i devastir no sti. Obez be |e no je 41.540 porodi~nih paketa koji se sastoje od 30 artikala hrane i higijenskih sredstava koje su pomo} za najugroènije„, naglasila je Jankovi}eva.

Si ro ma {no vi {e od 140.000 de ce? Dok dràva tvrdi da 100.000 qudi ìvi ispod granice siroma{tva Mreà organizacija za decu Srbije (MODS) saop{tava druga~ije podatke i tvrdi da je beda daleko dubqa, jer 140.000 dece ìvi ispod linije siroma{tva. Porodice sa decom su u ve}em riziku od siroma{tva od ostalih, a finansijska podr{ka porodicama sa decom u Srbiji je daleko mawa nego u ostalim zemqama u okruèwu. Jedina mera za smawewe siroma{tva dece u na{oj zemqi je de~iji dodatak koji je izuzetno nizak, a i pored toga veliki broj doma}instava, koja su siroma{na ne prima de~ije dodatke. Troje od petoro dece koja imaju prava na de~ije dodatke ne ostvaruje to pravo. Prema wenima re~ima, pojedini gra|ani nemaju informaciju o tome {ta sve mogu ostvariti od svojih prava i jedna od mera u narednoj godini bi}e izlazak u susret tim gra|anima. Jankovi}eva je istakla da je, bez obzira na te{ku ekonomsku situaciju, Ministarstvo rada obezbedilo sredstva za funkcionisawe svih narodnih kuhiwa, zadràn je isti nivo prava i za nov~ano socijalnu pomo} i za de~ji dodatak, ali su obezbe|ena i sredstava i za slu~aj pove}awa broja korisnika.

„Naravno, nadamo se da }e kroz mere aktivnog zapo{qavawa, koji Vlada sprovodi, biti smawen broj korisnika u si ste mu so ci jal ne za {ti te. O~ekujemo da }e nam i Zakona o socijalnom preduzetni{tvu pomo}i u smawewu broja korisnika i smawewu stope siroma{tva„, zakqu~ila je Jankovi}eva. Podaci Ministarstva rada, zapo{qavawa i socijalne politike pokazuju da je glavni uzrok siroma{tva nezaposlenost, i da je broj siroma{nih ve}i u selima nego u gradovima, re~eno je agenciji Beta.

dru[tvo

~etvrtak18.oktobar2012.

LEPA VEST ZA STUDENTE PEDAGO[KOG FAKULTETA S NAJMAWE 48 ESPB BODOVA

[ko la ri na pre po lo vqe na – sa mo 25.000 di na ra Od lu kom Sa ve ta Pe da go {kog fa kul te ta u Som bo ru, svi stu den ti tog fa kul te ta u sa sta vu Uni ver zi te ta u No vom Sa du ko ji su pr vi put upi sa li te ku }u {kol sku go di nu u sta tu su sa mo fi nan si ra ju }ih stu de na ta a ostva ri li su ne ma we od 48 ESP bo do va, {ko la ri nu }e pla }a ti sve ga 25.000 di na ra (pun iz nos je 50.000). Na i me, na kon ju ~e ra {weg zah te va de ka na PFSa prof. dr Alek san dra Pe to je vi }a da Sa vet na hit noj sed ni ci – zbog iz u zet no te {ke eko nom ske si tu a ci je u ze mqi, kao i ~i we ni ce da je ovo go di na ve li kog ju bi le ja, dvo ve kov nog po sto ja wa te obra zov ne usta no ve – do ne se od lu ku o to me da svim sa mo fi nan si ra ju }im stu den ti ma, bez ob zi ra na uspeh, uma wi {ko la ri nu ~ak 75 od sto, naj vi {i or gan upra vqa wa su o ~io se s je din stve nim sta vom Stu dent skog

par la men ta PFS-a ko ji je zah te vao da se pri li kom oslo ba |a wa pla }a wa ve li kog de la {ko la ri ne vo di ra ~u na o uspe hu stu de na ta to kom stu di ja. – Moj pred log Sa ve tu je bio da se svim sa mo fi nan si ra ju }im stu den ti ma {ko la ri na, iona ko naj ma wa na ce lom Uni ver zi te tu u No vom Sa du, uma wi 75 od sto, ali su ~la no vi Sa ve ta od lu ~i li da sta nu iza jed no gla snog pred lo ga Stu dent skog par la men ta ko ji sma tra da se sa mo na {im sa mo fi nan si ra ju }im stu den ti ma ko ji su „za ra di li“ vi {e od 47 ESPB-a omo gu }i po vla sti ca da stu di ra ju za upo la ma wu su mu, dok }e aka dem ci ko ji su sku pi li od 37 do 47 ESPB-a ipak mo ra ti da pla te pun iz nos {ko la ri ne, iz ko je se fi nan si ra ju ma te ri jal ni tro {ko vi fa kul te ta – ka `e Pe to je vi}. M. Miqenovi}

U PRIPREMI NOVI PRAVILNIK O LISTAMA ^EKAWA

Na ske ner sa mo kad ba{ mo ra Li s te ~e k a w a na di j ag n o sti~ ke pre gle de u Sr bi ji i da qe su du ge, a po oce ni ~el ni ka Re pu bli~ kog fon da za zdrav stve no osi gu ra we Alek san dra Vuk sa no vi }a, i ne re al ne. Zbog to ga se pra vi no vi pra vil nik o li sta ma ~e ka wa, ko ji pri pre ma ju RF ZO, Mi ni star stvo zdra vqa, stru ka i In sti tut za jav no zdra vqe “Ba tut”. Oni su ve} sa ~i ni li pred log pra vil ni ka i upu ti li ga Mi ni star stvu zdra vqa. No v i pra v il n ik do n o s i skre }e ne li ste za sve di jag no sti~ ke pre gle de, pa i za mag net nu re zo nan cu i ske ner. U we mu su ta~ no pro pi sa ne in di ka ci je ko je je iz ra di la stru ka, od no sno kli ni~ ki kri te ri ju mi za ko ro na ro gra fi ju, pejs mej ke re, ugrad wu val vu le, baj pas, ope ra ci je ka ta rak te, ku ko va i ko le na i svih osta lih zdrav stve nih uslu ga za ko je se sa da vo de li ste ~e ka wa. Le ka ri }e ima ti smer ni ce za upu }i va we pa ci je na ta na mag net nu re zo nan cu i ske ner. To zna ~i da }e svi pa ci jen ti pre ne go {to stig nu do tih sni ma wa mo ra ti da oba ve sve dru ge di jag no sti~ ke pro ce du re pa tek na kra ju do bi ja ti uput za mag net nu re zo nan cu ili ske ner. To bi, po pro c e n i, do v e l o do skra }e wa li sta ~e ka wa, ali bi se iz be glo i da se pa ci jen ti “ola ko” {a qu na ta kva sni ma wa jer se ~e sto po ka za lo da za tim jed no stav no ni je bi lo po tre be. Vuk sa no vi} ob ja {wa va da je iz raz g o v o r a s ra d i o l o z i m a

Mogu}e zra~ewe i kod privatnika Po se ban pro blem pred sta vqa ju li ste ~e ka wa na zra ~e we. U Sr bi ji se go di {we ot kri je 30.000 no vih slu ~a je va kar ci no ma, a po lo vi na ma lig nih tu mo ra na svim lo ka li za ci ja ma mo ra da se zra ~i. Upra vo zbog to ga Mi ni star stvo zdra vqa na sto ji da pr vo re {i pro blem ra di o te ra pi je, a po go to vo u Voj vo di ni, gde je si tu a c i j a kri t i~ n a. Mi n i star stvo pla ni ra da na pra vi po seb nu rad nu gru pu ko ja }e hit no pred lo `i ti re {e we za taj pro blem jer je ja sno da sa da {wih 13 apa ra ta za zra ~e we, ko li ko ra di, ni je do voq no i da je po treb no obez be di ti jo{ to li ko da bi svi obo le li do bi li te ra pi ju. Raz mi {qa se i o zra ~e wu kod pri vat ni ka, od no sno da pri vat ne bol n i c e da j u apa r a t e za obo le le a da dr `a va sno si tro {ko ve. in di ka ci ja, bi ti de fi ni san i ste pen hit no sti kao i pret hod na di jag no sti ka ko ju pa ci jent tre ba da oba vi da bi uop {te bio upu }en na mag net nu re zo nan cu ili ske ner. Da nas se, sma tra Vuk sa no vi}, u Sr bi ji oba vi vi {e od 350.000 pre gle da na ske ne ru,

Liste i za sporije procedure Li ste ~e ka wa ko ri ste se u mno gim ze mqa ma kod raz li ~i tih pro ce du ra. One su po go to vo pri sut ne u uslo vi ma ra da s ogra ni ~e nim fi nan sij skim sred stvi ma i ka rak te ri sti~ ne su za go to vo sve si ste me zdrav stve ne za {ti te kod me di cin skih pro ce du ra i in ter ven ci ja ko je su sku pe. Kod nas se li ste ~e ka wa ko ri ste za me di cin ske in ter ven ci je i pro ce du re ko je ni su hit ne: kom pju te ri zo va na to mo gra fi ja (CT) gla ve, vra ta i ki~ me nog stu ba, mag net na re zo nan ca, za di jag no sti~ ku ko ro na ro gra fi ju ili ka te te ri za ci ju sr ca, za re va sku la ri za ci ju mi o kar da, za ugrad wu traj nog ve {ta~ kog sr ca i kar di o ver ter de fi bri la to ra, za im plan ta ci ju ve {ta~ kih val vu la, za ugra |i va we graf to va od ve {ta~ kog ma te ri ja la i en do va sku lar nih graft-pro te za, za ugrad wu en do pro te za ku ka i ko le na, ugrad wu oste o sin tet skog ma te ri ja la i in stru men tal nu seg men tal nu ko rek ci ju de for mi te ta ki~ me nog stu ba kod de ce, of tal mo lo {ke in ter ven ci je – ope ra ci ja ka ta rak te i ugrad wa so ~i va. ko ji ra de na mag net noj re zo nan ci do bio in for ma ci ju da je 50 od s to na l a z a ne g a t iv n o, {to je, ka ko tvr di, po da tak je din stven u sve tu, a da se go to vo 90 od sto di jag no za po sta vqe nih mag ne tom mo glo in di ko va ti dru gim di jag no sti~ kim me to da ma. Ka ko je re kao, no vim pra vil ni kom }e, osim ta~ nih

dok ih je pre de set go di na bi lo sve ga 18.000. Na mag net noj re zo nan ci se pre gle da 80.000 pa ci je na ta a 2004. go di ne bi lo je 7.000. Isto ta ko, da nas se o tro {ku RF ZO-a oba vi ugrad wa oko 12.000 ve {ta~ kih ku ko va {to je 10.000 vi {e ne go pre de set go di na. Q. Male{evi}

dnevnik

U REPUBLI^KOM BUYETU OPET NEMA PARA ZA OTPREMNINE VOJVO\ANSKIM PROSVETARIMA

Ple ni se ~ak i no vac za |a~ ke eks kur zi je Tre nut no su, sa mo u Voj vo di ni, zbog iz gu bqe nih sud skih spo ro va blo ki ra ni ra ~u ni 17 osnov nih i tri sred we {ko le – a u osta lom de lu Re pu bli ke broj ta kvih {ko la je du plo ve }i – te se s tih ra ~u na ple ne sve pa re, ukqu ~u ju }i ne sa mo bu xet ske, ve} i no vac u~e ni ka, od no sno ro di te qa, za eks kur zi je kao i dru ga sred stva ko ja se za tek nu na ra ~u nu. Me |u tim, ni re ba lan som re pu bli~ nog bu xe ta no vac ko ji {ko le tre ba da is pla te na osno vu pra vo sna `nih sud skih pre su da ni je obez be |en. – Po {to se ra di o ne {to ma we od 13 mi li o na di na ra, sma tra mo da je re~ o neo d go vor no sti Re pu bli~ ke vla de, a ne o ne mo gu} no sti da se ta sim bo li~ na svo ta pre ba ci {ko la ma i wi ho vi ra ~u ni od blo ki ra ju – ka `e ge ne ral ni se kre tar Sin di ka ta rad ni ka u pro sve ti Sr bi je Zdrav ko Ko va~. – Tim pre {to su sud ske spo ro ve vo di li po in struk ci ja ma qu di iz Mi ni star stva pro sve te, ~ak i on da ka da su bi le ira ci o nal ne, pa sa mim tim za gu bi tak spo ro va i ne sno se kri vi cu. Po kra jin ska vla da je u ovom slu ~a ju ne mo} na jer i do sad ni je ima la iz vor na sred stva, ne go tran sfer na. Si tu a ci ja ni je ni {ta bo qa ni ka da je u pi ta wu is pla ta ot prem ni na za po sle ni ma u pro sve ti ko ji od la ze u pen zi ju ili su pro gla {e -

ni teh no lo {kim vi {kom, {to je, po od red ba ma Za ko na o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa, ta ko |e sa da oba ve za Re pu bli ke. – Pro blem s is pla tom ot prem ni na ima li smo i la ne i pre kla ne i ma da se ra di o ve o ma skrom noj svo ti od sa mo tri pla te, ko ju su ne ki ~e ka li i po dve go di ne, ot prem ni ne su, ipak, s ve li kim za o stat kom, is pla }e ne – ka `e Ko va~. – Od red ba ma no vog Za ko na o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa ja sno je

bi ti pla ni ra ne u obi mu do voq nom da i voj vo |an ski pro sve ta ri do bi ju ot prem ni ne. Na `a lost, to se ni je de si lo. O to me je Po kra ji na oba ve sti la i sve {ko le u Po kra ji ni, a funk ci ja Po kra jin skog se kre ta ri ja ta sve la se na uslu ge evi den ti ra wa bro ja na {ih ko le ga ko je su {kol ske dnev ni ke za me ni li pen zi o ner skim kar ti ca ma. I dok su law ski i pre klaw ski pen zi o ne ri ne ka ko obe {te }e ni re ba lan som bu xe ta pro {le go di -

Po kra jin ska skup {ti na ni je pla ni ra la no vac za ot prem ni ne za ovu go di nu, o~e ku ju }i da }e to u~i ni ti Na rod na skup {ti na re pu bli~ kim bu ye tom i da }e suma bi ti do voq na da i voj vo |an ski pro sve ta ri do bi ju ot prem ni ne. Na `a lost, to se ni je de si lo i ne dvo smi sle no re gu li sa na oba ve za re pu bli~ kog bu xe ta da obez be di no vac za is pla tu tih ot prem ni na i pro svet nim rad ni ci ma u osnov nim i sred wim {ko la ma u Voj vo di ni. U skla du s tim za ko nom i Za ko nom o utvr |i va wu nad le `no sti AP Voj vo di ne, Po kra jin ska skup {ti na ni je pla ni ra la no vac za to za ovu go di nu, o~e ku ju }i da }e to u~i ni ti Na rod na skup {ti na re pu bli~ kim bu xe tom i da }e pa re

ne, po sle ko jeg su Po kra ji ni pre ba ~e na tran sfer na sred stva, ovo go di {wi pen zi o ne ri ni su do ~e ka li da u|u u za ko nom utvr |e nu pro ce du ru. – Isti na, iz re pu bli~ kog bu xe ta za is pla tu ot prem ni na ove go di ne pre ba ~e no je 95,6 mi li o na di na ra i od to ga je u pr vom po lu go di {tu ove go di ne is pla }e no 112 ot prem ni na u osnov nom obra zo va wu i 53 u sred wem, u ukup nom iz no su od oko 73 mi li o na di na ra

– ka `e Ko va~. – S ob zi rom na to da se uvek ne {to ve }i broj pen zi o ne ra po ja vqu je kra jem {kol ske go di ne ili kra jem ka len dar ske go di ne, mo `e se o~e ki va ti da se broj voj vo |an skih pro svet nih pen zi o ne ra po ve }a u dru gom po lu go di {tu, a da isto vre me no za wi ho ve ot prem ni ne ne ma pa ra u voj vo |an skom bu xe tu, ko ji je, u stva ri, pro to~ ni boj ler za no vac od re pu bli~ kog bu xe ta do ra ~u na {ko la. Po o~e ki va wi ma sta ti sti ~a ra iz Po kra jin skog se kre ta ri ja ta, u dru goj po lo vi ni ove go di ne u pen zi ju }e iz {ko la u Voj vo di ni oti }i oko 350 za po sle nih te za wi ho ve ot prem ni ne tre ba oko 105 mi li o na di na ra, a za ot prem ni ne jo{ pe de se tak teh no lo {kih vi {ko va po treb no je oko 20 mi li o na. Po {to u ovom tre nut ku nov ca ni za ot prem ni ne ni za iz gu bqe ne sud ske spo ro ve u {ko la ma ne ma ni u jed nom bu xe tu, sin di kat je upu tio do pi se pre mi je ru Sr bi je, te mi ni stri ma fi nan si ja i pro sve te, sa zah te vom da Vla da sa gle da ove pro ble me i na |e teh ni~ ku mo gu} nost da za ovu go di nu pre ne se Po kra jin skom se kre ta ri ja tu pa re po treb ne za ot prem ni ne, teh no lo {ke vi {ko ve i tro {ko ve po pre su da ma u {ko la ma. D. Deve~erski

Ro bot u ope ra ci o noj sa li? Ur gent ni cen tar Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne je pr va zdrav stve na usta no va u Sr bi ji u ko joj je pre zen to van ro bot ski si stem „Da Vin ~i„, si no nim za teh no lo {ki naj na pred ni ju opre mu u hi rur gi ji. So fi sti ci ra na ro bot ska plat for ma di zaj ni ra na je ta ko da pro {i ri mo gu} no sti hi rur ga i pru à mi ni mal no in va ziv ne pro ce du re za ve li ke ope ra ci je. Pr vi si stem je pro dat 1999. go di ne, a do sa da ih je in sta li ra no vi {e od 1.900 i ura |e no 370.000 pro ce du ra. – Za raz li ku od kla si~ ne la pa ro sko pi je, „Da Vin ~i„ si stem do pri no si po ve }a wu pre ci zno sti i si gur no sti hi rur ga pri ra du, jed no stav noj i kom for noj ma ni pu la ci ji in stru men ti ma ko ji si mu li ra ju po kret ru~ nog zglo ba, br èm opo rav ku pa ci jen ta, sma we wu mo gu} no sti po sto pe ra tiv nih kom pli ka ci ja i bro ja bol ni~ kih da na, kao i eko nom skoj u{te di za zdrav stve ni bu xet dr à ve – na gla sio je vla snik fir me „Pa -

ro ko” ko ja je za stup nik pro iz vo |a ~a „In tu i tiv sur xi kal SAD” Gor dan Pa ro {ki. Ce na si ste ma se kre }e, u za vi sno sti od to ga da li po se du je jed -

nu ili dve kon zo le (uz po mo} ko je hi rur zi upra vqa ju ro bo tom), iz me |u dva i tri mi li o na evra uz obu ku le kar skog ti ma, ko ja u pro se ku tra je do dva me se ca.

– U po kra jin skom bu xe tu za sa da ne ma nov ca za taj ino va tiv ni si stem, ali s ob zi rom na sve pred no sti, na me ra je da u sko ri joj bu du} no sti ta kva vr sta ro bot ske teh ni ke bu de pri me we na u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne – re kla je po kra jin ska se kre tar ka za zdrav stvo, so ci jal nu po lit ku i de mo gra fi ju Ve sna Ko pi to vi}. – Ro bo ti ka omo gu }a va mi ni mal nu in va ziv nu hi rur gi ju u svim gra na ma hi rur gi je i mi slim da je to bu du} nost. Na {a `e qa je da pod stak ne mo pro je kat, da pod stak ne mo ta kav na ~i na ra da jer mi slim da }e to pro {i ri ti vi di ke hi rur ga, da }e pa ci jen ti ma po boq {a ti tok bo le sti, br zi nu opo rav ka i da }e u na {e zdrav stvo une ti no vi ne. ^i we ni ca je da je Kli ni~ ki cen tar taj ko ji je zbog bro ja spe ci jal no sti ko je po sto je, naj po de sni je me sto za upo tre bu ta kvog si ste ma. I. Dragi} Fo to: R. Getel

POSTAVQENA REPLIKA SPOMENIKA KOJI JE ZAVADIO ME[TANE TRI BANATSKA SELA

Kom {i je se sva |a le ba da va Pri ~a o spo me ni ku ka pe ta nu \or |u Ra di vo je vi }u, na tro me |i Bo to {a, Or lo va ta i To ma {ev ca, ko ji je za va dio me {ta ne ta tri ba nat ska se la, ko na~ no je do bi la epi log. Re pli ka spo me ni ka, po dig nu tog 1823. go di ne u znak se }a wa na zna ~a jan isto rij ski do ga |aj ve zan za pro {lost Ba na ta, vra }e na je na me sto gde je ra ni je bio ori gi nal. Sto ji na pri rod nom uz vi {e wu de sne oba le Ta mi {a, s de sne stra ne ne ka da {weg car skog dru ma pre ma Lu ki }e vu. Ni ko ni je ve ro vao da }e tran sport o{te }e nog ori gi nal nog spo me ni ka u ate qe u ko jem je kon zer vi ran i re sta u ri ran do ve sti do sva |e ì te qa Bo to {a, Or lo va ta i To ma {ev ca, po to ma ka ba nat skih mi li ta ra. Sta nov ni ci Or lo va ta is pr va su op tu ì li To ma {ev ~a ne, ko ji su svo je se lo la ne pro gla si li za pre sto ni cu mi li ta ra, da su ukra li spo me nik s na me rom da ga ka sni je iz lo è u

Mu ze ju mi li ta ra ko ji po di ù u tom me stu. U ce lu pri ~u ukqu ~i li su se i Bo to {a ni, ta ko |e op tu ù ju }i To ma {ev ~a ne da su, pod okri qem no }i, ~am cem pre {li re ku i od ne li spo me nik. Sve vre me ì te qi mi li tar ske pre sto ni ce od ba ci va li su op tu `be. Sta nov ni ci Or lo va ta u me |u vre me nu su pod ne li kri vi~ nu pri ja vu pro tiv ne po zna tih oso ba zbog na ru {a va wa grob nog me sta. Po li ci ja ih je, me |u tim, oba ve sti la da ni je NN li ce uklo ni lo spo me nik, ne go zre wa nin ski Za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re. Iz Za vo da je sti gao od go vor da je spo me nik stru~ no uklo wen ra di kon zer va ci je. U okvi ru pro gra ma za {ti te ne po kret nih kul tur nih do ba ra iz rat nih pe ri o da, ko ji je Mi ni star stvo ra da i so ci jal ne po li ti ke za po ~e lo 2003. go di ne, Za vod za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Zre wa nin obez be dio je fi nan si ra we re sta u ra ci je spo me ni ka i iz ra du

we go ve re pli ke. Raz log zbog ko jeg je iz me {ten je ste ne do sta tak osnov nih uslo va za du ì te ren ski rad, ali i sta we sa mog ma te ri ja la spo me ni ka, ko ji na la è da se na kon ob no ve po sta vi u okru è we u ko jem }e ade kvat ni je bi ti sa ~u va ne we go ve pr vo bit ne ka rak te ri sti ke. Uz sa gla snost Re pu bli~ kog za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, od lu ~e no je da se ura di re pli ka spo me ni ka, a ori gi nal da se pre me sti u mu zej sku usta no vu, gde }e se or ga ni zo va ti pri me re na pre zen ta ci ja, ob ja {wa va ju u zre wa nin skom Za vo du za za {ti tu spo me ni ka kul tu re. To kom ove go di ne iz ra |e na je re pli ka spo me ni ka ko ja je na pra vqen od gra ni ta. Ru~ no je is kle san za vet ni nat pis, iden ti ~an ori gi nal nom, sa svim ne pra vil no sti ma. No vi spo me nik je mon ti ran na po sto qe na istom me stu. @. Balaban

VESTI Mi ni star kul tu re po se tio Aso ci ja ci ju me di ja Mi ni star kul tu re i in for mi sa wa Bra ti slav Pet ko vi} po se tio je Aso ci ja ci ju me di ja. Po se ta je usle di la na po ziv uprav nog od bo ra Aso ci ja ci je ko ja oko se be

oku pqa 14 no vin sko iz da va~ kih ku }a i dve no vin ske agen ci je. Raz go va ra no je o Me dij skoj stra te gi ji, po tre bi za we nim de li mi~ nim re de fi ni sa wem, ali i o po tre bi za iz ra dom se ta kva li tet nih me dij skih za ko na ko ji }e na pod sti ca jan i raz vo jan na ~in re gu li sa ti od no se u me dij skoj sfe ri. Pred stav ni ci Aso ci ja ci je me di ja is ta kli su

po tre bu da pred stav ni ci me di ja od pr vog tre nut ka bu du ukqu ~e ni u iz ra du svih me dij skih za ko na, i is ta kli sprem nost za po mo} u wi ho voj iz ra di.

Po mo} Voj vo di ne Ko so vu Vla da Voj vo di ne je od lu ~i la je da na sta vi da pru `a po mo} na -

rod nim ku hi wa ma na Ko so vu i Me to hi ji. Vred nost po mo }i iz no si 1,5 mi lion di na ra. Ro ba ko ja }e se upu ti ti kao po mo} bez na kna de de lom je iz Rob nih re zer vi Voj vo di ne, a de lom su je pro iz vod na pred u ze }a sta vi la na ras po la ga we Vla di Voj vo di ne po osno vu re a li za ci je Pro gra ma su fi nan si ra wa pro iz vod nih po go na na te ri to ri ji Voj vo di ne.

„Sli ka u ogle da lu – Ka ta ri na Iva no vi}” Stru~ no tu ma ~e we iz lo `be „Sli ka u ogle da lu - Ka ta ri na Iva no vi}” odr à }e se su tra u 18 sa ti u Ga le ri ji Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1. Po vo dom obe le à va wa 200. go di {wi ce ro |e wa Ka ta ri ne Iva no vi}, jed ne od naj zna~aj ni jih he ro i na srp skog sli kar stva, Na rod ni mu zej u Be o gradu je kra jem 2011. go di ne pri re dio iz lo `bu „Sli ka u ogle da lu - Ka ta ri na Iva no vi}”, ko ju za hva qu ju }i sa rad wi Na rod nog mu ze ja i Ga le ri je Ma ti ce srp ske, i no vo sad ska pu bli ka ima pri li ke da vi di. Pred za tva ra we iz lo `be (20. ok to bra) o iz lo `bi, wenom kon cep tu, iz lo è nim de li ma i Ka ta ri ni Iva no vi} go vo ri}e Sne à na Mi {i}, kustos iz lo `be. N. P.

MU ZEJ GRA DA I TVR \A VA SLA VE RO \EN DAN

Ku stos vo di u pod zem ne ga le ri je Ma ni fe sta ci ja “Ne de qa Mu ze ja gra da” bi }e odr à na od po ne deq ka, 22. ok to bra do pet ka, 26. ok to bra po vo dom obe le à va wa 58 go di na ove usta no ve. Pro gram }e se od vi ja ti na tri me sta: u Zbir ci stra ne umet no sti u Du nav skoj uli ci, Spo men zbir ci “Jo van Jo va no vi} Zmaj” u Srem skoj Ka me ni ci i Za vi ~aj noj zbir ci u Srem skim Kar lov ci ma. - Za raz li ku od pret hod nih go di na, ka da smo 22. ok to bar obe le à va li kao dan Mu ze ja, ove go di ne sve ~a nost smo pro {i ri li na ce lu ne de qu. Bi li

Novosadska ~etvrtak18.oktobar2012.

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Po be da do brih du {a M

a la Te o do ra, Zo ja i Alek sa, obo le li od opa ke Ba te no ve bo le sti kre }u pu tem Ki ne, tret man ma ti~ nih }e li ja do ne }e im ono na {ta {ta ma lo ko od qu di ko je ne mu ~i bo lest po mi {qa zdrav `i vot. Ka ko sku pi ti 32.000 do la ra ko li ko su Te o do ri ni ro di te qi, {to uz po mo} do brih qu di {to uz po zaj mi ce, is pla ti li za ovo le ~e we? To je su ma ko ju do bar deo gra |a na Sr bi je ne za ra di za `i vo ta. Po sto ji hu ma nost, naj {i ra re~ u

re~ ni ci ma svih na ro da. Hu ma nost je i ci vi li za cij ski ste pen jed nog dru {tva, na vi ka ko ja tra `i ula ga we, stav i od nos pr ven stve no pre ma se bi. Za hva qu ju }i pri sti glim da ro vi ma Te o do ra i dru ga de ca kre }u u Ki nu u naj va `ni ju `i vot nu bit ku. U do ba po tro {a~ kog dru {tva, u ovoj ze mqi na ob ru bu li be ral nog ka pi ta li zma, hu ma nost je na is pla ti vi ja in ve sti ci ja. Mo ra mo se po ma ga ti, to nam je sud bi na. A. Latas

Ra di o ni ca „Upra vqa we emo ci ja ma” Ra di o ni ca „Upra vqa we emo ci ja ma” ko ju or ga ni zu je Grad ska bi bli o te ka u No vom Sa du u sa rad wi sa „TIM cen trom” odr `a }e se ve ~e ras od 20 do 22 ~a sa na Ode qe wu za od ra sle ko ri sni ke „\u ra Da ni ~i}”, Du nav ka 1. Ra di o ni cu vo di di plo mi ra ni psi ho log Iva na Vu ~i}, a po la zni ci }e upo zna ti ko ri sne teh ni ke uz po mo} ko jih }e na u ~i ti ka ko da se iz bo re sa bur nim i ne pri jat nim ose }a wi ma (bes, strah, po vre |e nost...). Pri ja vqi va we je oba ve zno na te le fon 451233 ili mej lom gbns@e u net.rs N. P.

Is kqu ~e we stru je No vi Sad: od 7.30 do 17.30 ~a so va Ru me na~ ka uli ca 1 i do bro ja 9, od bro ja 12 do 14, Voj vo de Bo jo vi }a 8 i Voj vo de [u pqik ca od 1 do 5; Srem ska Ka me ni ca: Vr bi~ ka uli ca; Pe tro va ra din: od 8 do 13 deo Uli ce Ra~ kog od nad vo `wa ka pre ma Mi {e lu ku, Stu de ni do, Bu ko vi~ ki put, Bu ko vi~ ki do, [i ri ne i Puc kar{; Srem ski Kar lov ci: od 8 do 13 Za no{; Bu di sa va: od 8.30 do11.30 Uli ca Adi En dre od bro ja 30 do 60 i od 45 do 87, Ka nal ska od 2 do 18, od 40 do 46 i od 1 do 21, Na rod ne voj ske 61, od 2 do 4 i od 1 do 59, Jo va na Jo va no vi -

}a Zma ja od 2 do 22, od 1 do 9, od 24 do 28 i od 23 do 39, Ar se ni ja ^ar no je vi }a od 24 do 100 i od 35 do 107, Pe te fi [an do ra od 2 do 24 i od 1 do 27, Mi haj la Pu pi na od 56 do 104 i od 3 do 105, Ko sov ska od 1 do 9, Par ti zan ska 76, Voj vo |an ska od 2 do 90 i od 1 do 93, Uli ca oslo bo |e wa od 2 do 20 i od 1 do 17 a, u Uli ci oslo bo |e wa bb - pum pa, pe ~e wa ra „Dvi zac” i „Agro ce sla „, No vo sad ska uli ca od 2 do 14 i od 1a do 9, uli ce No va 2 bro je vi od 1 do 15, No va 2 broj 6, „Agri ma” DOO, No va 2, vul ka ni zer, pre ~i sta~ - Ru men ka.

V remeploV

No vo sad ska ban ka kre di ti ra la „No vi tet” Na pri god noj sve ~a no sti u No vo sad skoj ban ci 18. ok to bra 1972. ge ne ral ni di rek tor Kon fek ci je „No vi tet” Mi len ko Me d an pot p i s ao je sa Ni k o l om Er d e q a n om ugo vor o zaj mu. Pot pi sni ci su ovim ~i nom po tvr d i l i vi { e g o d i { wu plod n u sa r ad w u. Pod uobi ~ a j e n im po v oq n im uslo vi ma do bi je nih 8,5 mi l i o n a di n a r a, bi } e, ka ko je za be le `e no u no vo sad skoj i be o grad skoj {tam pi, utro {e no na ku po vi nu za pad no ne ma~ ke i do ma }e opre me

smo vo |e ni ide jom da sa dr `aj tre ba da bu de pri la go |en raz li ~i tim ciq nim gru pa ma, od ro di te qa sa de com do stru~ ne jav no sti, kao i da pred sta vi mo raz li ~i te aspek te mu zej ske de lat no sti. Ta ko }e po se ti o ci bi ti u pri li ci da po red stal nih i ak tu el nih te mat skih iz lo `bi u na {im de pan dan si ma pri su stvu ju i pro mo ci ji na {ih pe ri o di~ nih pu bli ka ci ja i u`i va ju u mu zi~ kom pro gra mu - re kla je v.d. di rek to ra Mu ze ja gra da Ve sna Jo vi ~i}. Ulaz }e bi ti slo bo dan za sve pro gra me, kao i na te mat ske i ak tu el ne po stav ke u svim objek ti ma

Mu ze ja gra da. Po red obe le à va wa svog ro |en da na sle de }e ne de qe, Mu zej gra da }e da nas obe le ì ti i 320 go di na od po sta vqa wa ka me na te meq ca Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Ovim po vo dom iz lo `ba “Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti” }e da nas od 9 do 17 ~a so va u Mu ze ju gra da bi ti bes plat na za sve po se ti o ce, a ku stos Si ni {a Jo ki} }e u 12 ~a so va is pred mu ze ja na tvr |a vi sa ~e ka ti sve za in te re so va ne gra |a ne ko ji uz pre da va we o isto ri ji ovog gran di o znog objek ta è le da obi |u pod zem ne voj ne ga le ri je. A. Va.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

PO SAO PO ^EO U AV GU STU, OB NO VA VRE LO VO DA I KA NA LI ZA CI JE UGLAV NOM ZA VR [E NA

Radni~ka uli ca ~e ka da se koc ke slo è “To pla na” i “Vo do vod” do brim de lom su za vr {i li re kon struk ci ju vre lo vod ne i ka na li za ci o ne mre è i sa da bi Rad ni~ ka uli ca tre ba lo da se vra ti u pr vo bit no sta we. Za sa da je ze mqom za tr pan deo od Ste va na Mu si }a do ke ja, dok jo{ uvek ni je pra vac ka Spen su. Ka ko smo ju ~e sa zna li od rad ni ka na te re nu, koc ke bi usko ro tre ba lo da se vra te u uli cu, ali tre nut no se od no se u “Put in vest”, ko ji je i iz vo |a~ ra do va. Zbog ra do va u Rad ni~ koj tu deo sta na ra ne ma jo{ uvek gre ja we, jer re kon struk ci ja vre lo vo da ni je pot pu no za vr {e na. Ob no va vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre è vred na je oko 86 mi li o na di na ra. Re kon struk ci ja ka na li za ci je deo je {i rih na po ra na sre |i va wu te mre è u za le |u iz vo ri {ta „[trand”, gde se ra di i na 80 mi li o na di na ra vred noj grad wi no vog ko lek to ra ka na li za ci je za Li ma ne u de lu od Bu le vara ca ra La za ra do Na rod nog

Fo to: N. Sto ja no vi}

fron ta du` Fru {ko gor ske. Po ~et kom ove go di ne za vr {e ni su ra do vi na re kon struk ci ji sta rog ko lek to ra ka na li za ci je na Li ma ni ma. Ciq je da na do tra ja la ka na li za ci o na mre `a ne cu ri i da se ta ko stvo ri mo gu} nost da se svi bu na ri iz vo ri {ta [trand vra te u po gon.U Rad ni~ koj je po sao po ~eo po ~et kom av gu stara di la se pot pu na ob no va uli -

ce, is pod i iz nad ze mqe. In fra s truk tu r a je bi l a sta r a pre ko 30 go di na. Ostva re we ove in ve sti ci je pred u slov je grad we pre ~i sta ~a ot pad nih vo da i iz me {ta wa glav ne crp ne sta ni ce sa ove lo ka ci je. No vo sad ska to pla na re kon stru i {e ma gi stral ni vre lo vod, a to ob u hva ta za me nu 1200 m vre lo vod ne mre `e (od Su tje ske uli ce do Ke ja `r ta va ra ci je).

U ^I TA O NI CI GRAD SKE BI BLI O TE KE

Go stu je Qi qa na Ha bja no vi} \u ro vi} Kwi ` ev n o ve ~ e Qi q a n e Ha bja no vi} \u ro vi} odr à }e se ve ~e ras u 19 sa ti u î ta o- ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. Kwi èv ni ca }e go vo ri ti o svo joj no voj kwi zi „Sjaj u oku zve zde”, o svom do sa da {wem ra du, a pu bli ka }e ima ti pri li ku i da raz go va ra sa kwi èv ni com. N. P. ZA KUP CI NA [R TRAN DU DO BI LI ROK

Pra `we we ka bi na do 15. no vem bra

za pro iz vod ne po go ne, kao i za ure |a je za am bu lan tu i re sto ran u kru gu pred u ze }a. N. C.

Tu su ha va ri je bi le ~e ste u pret hod nim grej nim se zo na ma. In ve sti ci ja vre di oko 93 mi li o na di na ra i tra ja }e 90 ka len dar skih da na. Na kon za vr {et ka ra do va u Rad ni~ koj, ko ji se iz vo de u skla du sa pre po ru ka ma Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re, i uz me re o~u va wa dr ve }a i ze le nih po vr {i na, uli~ no po plo ~a we bi }e vra }e no u pr vo bit no sta we. Q. Na to {e vi}

Za kup ci ko ji su ima li ka bi ne na [tran du tre ba lo bi da ih ise le do 15. no vem bra, jer Grad sko ze le ni lo pla ni ra da u dru goj po lo vi ni no vem bra iz vr {i dez in fek ci ju, dez in sek ci ju i de ra ti za ci ju ka bi na na [tran du. To je po sao ko ji se sva ke go di ne oba vqa pre i po sle ku pa li {ne se zo ne. Q. Na.

Fo to: R. Ha yi}

PO KLON „BAM BI BA NA TA” [TI ]E NI CI MA DO MA U VE TER NI KU

Sla dak dar ulep {ao dan Kom pa ni ja „Bam bi Ba nat” ob ra do va la je ju ~e u bi o sko pu „Are na si ne pleks” {ti }e ni ke do ma iz Ve ter ni ka da ru ju }i im slat ke pa ke ti }e Ju hu ~o ko la di ca i pla zma kek si }a. Za hva qu ju }i kom pa ni ji „Bam bi Ba nat” i or ga ni za to ri ma „Kids fe sta” {ti }e ni ci Do ma su bi li u pri li ci da po gle da ju film „Le de no

do ba 4”, ko me je pret ho dio na stup po zna tog vo di te qa Iva na Zeq ko vi }a Ze ke. Vo di teq je tom pri li kom pe vao ne ke od naj lep {ih de~ jih pe sa ma i u~e stvo vao u po de li pa ke ti }a. - Kom pa ni ja „Bam bi Ba nat” kao dru {tve no od go vor na kom pa ni ja ko ja se pre sve ga do vo di u ve zu sa naj mla |i ma je od lu ~i la

da u okvi ru „Kids fe sta”, ko ji se odr à va u vi {e gra do va u Sr bi ji, pri re di le po iz ne na |e we. Ide ja je da se uz pro jek ci ju fil ma po se ti o ci ma po de le omi qe ne po sla sti ce, da uì va ju u na {im pro iz vo di ma, u dru è wu sa na ma i da im ulep {a mo dan - re kla je Ru ì ca Vu ja si no vi} iz kon cer na „Bam bi Ba nat”. B. M. DRU GI PUT U KWI @A RI „SE REN DI PI TI”

Pro mo ci ja ro ma na „Sle de }e ne de qe” Pro mo ci ja dru gog iz da wa ro ma na „Sle de }e ne de qe“, autor ke Ri me Ja wu {e vi}, odr `a }e se ve ~e ras u kwi `a ri „Se ren di pi ti“ na Spen su. Ovo je ro man pr ve nac Rime Ja wu {e vi}, pro fe so ri ce srpskog jezika u Gim na zi ji “Jo van Jo va no vi} Zmaj”. Pro mo ci ja po ~i we u 19 ~a so va, a u pro gra mu }e u~e stvo va ti i u~e ni ci Jo vi ne gim na zi je. J. Z.

NOVOSADSKA HrONIKA

~etvrtak18.oktobar2012.

DNEVNIK

ZAMENIK GRADONA^ELNIKA BORKO ILI] NAJAVIO

Iz lo `ba u MZ „Li man je dan”

Ve le tr `ni ca i da qe ciq

Iz lo `ba ra do va se dam sli ka ra ko ji stva ra ju na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi otva ra se ve ~e ras u 19 sa ti u Me snoj za jed ni ci “Li man je dan”, Uli ca Dra ge Spa si} 1. Su gra |a ni mo gu sli ke po gle da ti do 8. no vem bra. Iz lo `ba je or ga ni zo va na po vo dom obe le `a va wa 60 go di na ra da Udru `e wa “Li kov ni krug”. N. H. Fo to: N. Sto ja no vi}

Po vo dom po ~et ka je se weg spre ma wa no vo sad skih pi j a c a za m e n ik gra d o n a ~ el n i k a Bor ko Ili} i di rek tor „Tr `ni ce” Milo{ Tubi} odr à li su ju ~e na Kvan ta {koj pi ja ci kon fe ren ci ju za no vi na re na ko joj se dir ke tor ovog pred u ze }a osvr nuo na sve ma wu po se tu i ku po vi nu gra |a na na pi ja ca ma. - @e lim da po zo vem sve su gra |a ne da {to vi {e hra nu ku pu ju na pi ja ci, jer je do ma }e pro iz vod we i uvek naj sve ì ja, a kon di tor ske i he mij ske pro iz vo de zbog ni skih ce na. Pi ja ce u No vom Sa du uvek su va ì le za naj u re |e ni je u Sr bi ji i na dam se da }e ta ko bi ti i u bu du }e. Ta ko |e, è qa mi je da sle de }e je se ni ova kvu ak ci ju za po~ ne mo na no vom pla cu, od no sno na no voj ve le tr `ni ci - re kao je Tu bi}.

SAOP[TEWE INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE

[TA JE DONEO „DIS”

Ni è ce ne sti gle u grad No vi su per mar ket „Dis”, ko ji je pre ne de qu da na otvo ren u tr `nom cen tru “Big si”, do neo je na tr ì {te na {eg gra da ni è ce ne pre hram be nih pro iz vo da. Taj no vi kon ku rent obez be dio je po tro {a ~i ma ve li ki iz bor na mir ni ca, a u{te da, zbog ko je mno gi su gra |a ni od -

la ze u „Dis”, do se `e ne ko li ko sto ti na di na ra. Za sva ku na mir ni cu u{te di se mi ni mal no 20 di na ra, dok su po je di ni pro iz vo di, u od no su na dru ge su per mar ke te, jef ti ni ji i za 50 di na ra. Za 45 di na ra mo `e se ku pi ti ki lo gram bra {na, dok je u dru -

gim mar ke ti ma ova na mir ni ca 53 di na ra. Li tar uqa ko {ta 163 di na ra, {to je za 15 di na ra jef ti ni je ne go u dru gim tr go vi na ma. Ki lo gram naj jef ti ni je so li u „Di su” ko {ta 26 di na ra, a {e }er se mo è ku pi ti za 97 di na ra. Pa ko va we od 10 ja ja sta je 120 di na ra, dok se u dru gim mar ke ti ma za istu ko li ~i nu te na mir ni ce tra ì 138 di na ra. [to se ti ~e slat ki {a i gric ka li ca, ko ji su sa stav ni deo sva ke ve }e po tro {a~ ke kor pe, „Dis” je obez be dio pri stu pa~ ne ce ne naj po zna ti jih pro iz vo |a ~a tih na mir ni ca. Za mil ka ~o ko la de od 100 gra ma su gra |a ni }e mo ra ti da iz dvo je 84 di na ra, {to je za 12 di na ra jef ti ni je ne go u osta lim su per mar ke ti ma. Ce ne bom bo na kre }u se od 40 do 140 di na ra, dok u dru gim mar ke ti ma naj jef ti ni ja ke si ca bom bo na sta je 50 di na ra. Euro krem od 300 gra ma u „Di su” se mo è Fo to: F. Ba ki} ku pi ti za 164 di na ra, dok

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.25, 14.10, 16), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 14, 15.45), „Nedodirqivi” (20.05), „Hrabra Merida” (12, 13.50, 15.40), „Meda” (18.20, 20.20, 22.10), „96 sati: Istambul” (18.15, 20.15, 22.05), „Hotel Transilvanija” (18.45), „Led” (20.30), „Divqaci” (17.30, 20, 22.20), „Pritajeno zlo: Osveta” (22.45), „Ubica iz budu}nosti” (20.10, 22.25), „Jelena, Katarina, Marija” (22.30), Kids fest (od 10.15 do 18.30)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}” balet „Don Kihot” (19), Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Pri~e iz be~ke {ume” (19.30) Pozori{te mladih: mala sala „Bela bajka” (18)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: BLI ZAN CE: Tijana Mi{kovi} iz Ba~ kog Jar ka (dve de voj ~i ce) i Lidija Kvrgi} iz Ba~ ke Pa lan ke (dve de voj ~i ce), DE VOJ Î CE: Spomenka Jovi} - Zagor~i}, Marija Savi}, Danijela Stanojevi} iz No vog Sa da, Verica Igi} iz Fu to ga, Ines Paìtnaj iz Ba~ ke Pa lan ke, Aleksandra Krga iz Srem ske Ka me ni ce i Vera Tomi} iz Be {ke, DE Â KE: Vladana Pejovi}, Saranda Ramadani, Ruìca Moro{ev, Biqana Luki}, Katica Lazi}, Sla|ana Nikoli}, Tijana \eri} iz No vog Sa da, Marija Radusin iz Fu to ga, Du{anka Do{lov iz û ru ga, Milica Milovanov iz Ko vi qa, Milana Aleksi} iz ê ne ja, Nata{a Kajtes iz Mla de no va, Olivera Kolari} iz Ba~ ke Pa lan ke, Dobrila Bo{kovi} iz Ru men ke i Sawa Armakovi} iz Srem ske Ka me ni ce.

saHRaNE Na Grad skom gro bqu da nas }e bi ti sa hra we ni: Jul ka Ra do va na Fo dor (1951) u 12, Dra gi ca Vla di mi ra Ga gi} (1918) u 12.45 i \or |e Alek san dra Olah (1941) u 13.30. Na No vom gr bo qu u Pe tor va ra di nu bi }e sa hra wen Mi lan Ma na Sta ni} (1938) u 15.

se ce ne ma lih ~o ko la di ca kre }u od 15 do 37 di na ra. U od no su na osta le su per mar ke te, jef ti ni je su i sla ne gric ka li ce. Za ke si cu smo ki ja su gra |a ni }e mo ra ti da iz dvo je 28 di na ra, ~ips od 120 gra ma je 79 di na ra, dok su gri si ne od 100 gra ma 25 di na ra. Na ra fo vi ma „Di sa” mo `e se na }i i ve li ki iz bor pi }a po ni skim ce na ma. Li tar obi~ ne naj jef ti ni je vo de u tom mar ke tu ko {ta 23 di na ra, ki se la vo da je 32, a ce ne so ko va kre }u se od 54 do 125 di na ra. Ce ne ku} ne he mi je i ko zme ti ke pri la go |e ne su sva ~i jem xe pu. Za pa ko va we to a let pa pi ra od 24 rol ne su gra |a ni }e mo ra ti da iz dvo je 335 di na ra, {to je za 20 di na ra jef ti ni je u od no su na dru ge su per mar ke te. Naj jef ti ni ji {am pon za ko su od 1 li tar ko {ta 85 di na ra, pa ste za zu be su od 104 do 260, a sa pu ni od 30 do 75 di na ra. De ter xent za su |e sta je 72 di na ra, a tri ki lo gra ma pra {ka za ve{ se mo `e ku pi ti za 540 di na ra. N. R.

VOJVODINE

Svi jav ni bu na ri ne zdra vi Zdrav stve na is prav nost vo de za pi }e iz fa bri ke vo de i vo do vod ne mre `e na za do vo qa va ju }em je ni vou, sa op {te no je ju ~e na re dov noj kon fe ren c i j i In s ti t u t a za jav n o zdra vqe Voj vo di ne. Od ukup nog bro ja ana li zi ra nih uzo ra ka vo de 95 od sto od go va ra lo je pro pi sa nim fi zi~ ko- he mij skim pa ra me tri ma, a 99 od sto je bi lo mi kro bi o lo {ki is prav no. Kon tro lom uzo ra ka vo de za pi }e sa osam jav nih bu n a r a u gra d u utvr | e n a je fi z i~ k o-he m ij s ka ne i s p rav nost svih uzo ra ka, zbog ~e ga se ne pre po ru ~u je za pi }e. Po {to je u sep tem bru jo{ uvek tra ja la ku pa li {na se zo na, In sti tut je ana li zi rao i vo du sa jav nih ku pa li {ta u gra du i pri grad skim na se qi ma. Utvr |e no je da je vi {e od po lo vi ne uzo ra ka, 66 od sto, od go va ra lo pro pi sa nim eko lo {kim i he mij skim pa ra me tri ma. Kva li tet va zdu ha je u sep tem bru bio na za do vo qa va ju }em ni vou, a in deks kva li te ta

va zdu ha pre la zio je na ci o nal nim pro p i s i m a do z vo q e n e nor ma ti ve u sa mo jed nom od 28 da na me re wa. In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne i ove go di ne ni zom ak tiv no sti obe le `a va ok to bar, me sec pra vil ne is hra ne. Tim po vo dom or ga ni zo va ne su dve de mon stra ci je pri pre me obro ka po prin ci pi ma pra vil ne is hra ne, ko je }e se odr `a ti u jed noj osnov noj {ko li i vr ti }u. Ta k o | e, ta zdrav s tve n a usta no va osmi sli la je i edu ka t iv n i ma t e r i j al, kar t i c e “Vo }e i po vr }e”, a ra di una pre |e wa po zna va wa i ko ri {}e wa vo }a i po vr }a u sva ko dnev noj is hra ni. Te edu ka tiv ne kar ti ce In sti t ut }e do d e l i t i svim objek t i m a pred { kol s kih usta no va, osnov nim {ko la ma, Sa ve to va li {tu za de cu Do ma zdra vqa “No vi Sad”, In sti tu tu za za {ti tu zdra vqa de ce i omla di ne Voj vo di ne i usta no va ma so ci jal ne za {ti te. N. R.

PROKI[WAVA POMO]NA ZGRADA O[ „JOVAN DU^I]” U PETROVARADINU

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Ili} je na ja vio da }e Grad i da qe sto ja ti iza „Tr `ni ce” i da je ovo pred u ze }e, ka da se uzme u ob zir ko li ko po ro di ca `i vi od ra da na pi ja ca ma, po slov ni gi gant. - No va grad ska vlast, kao i ru ko vod stvo pred u ze }a }e po sve ti ti mno go vi {e pa `we pro jek tu iz grad we ve le tr `ni ce, jer }e sa mim tim bi ti otvo re no jo{ rad nih me sta, {to je na ma pri o ri tet - re kao je Ili}. Spre ma we je ju ~e po ~e lo na Kvan ta {koj, Te me rin skoj i Ri bqoj pi ja ci, dok }e se da nas ~i sti ti Fu to {ka, Sa te lit ska i De te li nar ska. Su tra su na re du Li man ska, Pe tro va ra din ska i Ka me ni~ ka, a u su bo tu Naj lon pi ja ca. G. ^.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Re ba lans buyeta po pra vqa ma lu {ko lu?

Po mo} na {kol ska zgra da O[ „Jo van Du ~i}” u Pe tro va ra di nu ni je funk ci o nal na ve} go di nu da na zbog o{te }e wa na do tra ja lom kro vu ko ji pro ki {wa va. Ova, ta ko zva na ma la {ko la, na la zi se u Uli ci Fra we Ma li na i ima ~e ti ri u~i o ni ce u ko ji ma bi na sta vu tre ba lo da slu {a ju |a ci ni `ih raz re da osnov ne {ko le. Me |u tim, oni su sa da pri mo ra ni da iz svog kra ja idu do uda qe ne glav ne zgra de O[ „Jo van Du ~i}”, a na tom pu tu mno gi ma li {a ni iz la `u se ri zi ku u sa o bra }a ju jer mo ra ju da pre |u i glav nu uli cu, ko jom sva ko dnev no pro la ze {le pe ri i ko lo ne auto mo bi la. ^lan Grad s kog ve } a za obra z o v a w e Ra do mir Da be ti} re k ao nam je da }e u okvi r u re b a l an s a bu xe ta, tra ` i t i se d am mi l i o n a di n a r a za ob n o v u po m o} n e {kol s ke zgra d e u Pe t ro v a r a di n u. S tim nov c em }e, ka k o je na j a v io, mo } i da se ob n o v i ~i tav krov i okre ~ i kom p let n a {ko l a ka k o bi u~e n i c i ni ` ih raz r e d a mo g li da se vra t e u svo j e u~i o n i c e.

- Ju ~e sam sve iz ra ~u nao, ko li ko je po treb no {to za ovu {ko lu, {to za osta le obra zov ne usta no ve u gra du. ^lan Grad skog ve }a za du `en za fi nan si je Dejan Man-

U {ko li ka `u da ih ra du je ova in for ma ci ja, jer uko li ko do bi ju no vac za re no vi ra we „ma le {ko le”, pri o nu }e na po sao {to pre, ka ko de ca vi {e ne bi mo ra la da

Fo to: B. Lu ~i}

di} re kao da se sla `e sa ovim pred lo gom, ali ipak ne mo gu ni {ta po u zda no da tvr dim, dok se ne usvo ji re ba lans bu xe ta - re kao je Da be ti}. @i te qi Pe tro va ra di na sma tra ju da ovaj pro blem tre ba hit no da se re {i, jer sva kog da na put ve li ke {ko le ide vi {e od sto ti nu ma lih |a ka.

pre la ze put. Ina ~e, ini ci ja ti vu da se po pra vi „ma la {ko la” po kre nu lo je Udru `e wa gra |a na „Cen tar Pe tro va ra din”. U ovom udru `e wu sma tra ju da sem re no vi ra wa {ko le, pri o ri tet osta je i iz grad wa tro to a ra u Uli ci Ra~ kog, od pod vo `wa ka do pe tqe, kao i onog u Kra ji {koj. Q. Nato{evi}

„DNEVNIK” I „ALNARI” DARUJU

„Ra zum i ose }aj nost” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom, sre dom i ~e tvrt kom. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve da nas od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi }e da ri va ni pri¬me¬rkom kwi ge “Ra zum i ose }aj nost” Xejn Ostin Roberta Ladlam u iz da wu „Al na ri ja“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “Vul kan”, Zmaj Jo vi na 24. Pr vi ob qa vqe ni ro man Xejn Ostin, “Ra zum i ose }aj nost”, pred sta vqa sa vr {e no za bav nu pri ~u o sna zi du ha i qu ba vi u ~i jem se cen tru na la ze dve se stre sa -

svim raz li ~i tih na ra vi - Eli no ra i Ma ri ja na De {vud. Ma ri ja na De {vud se po no si bo gat stvom emo tiv nog sve ta i sna gom svo jih ose }a wa, du bo ko pre zi ru }i ma te ri jal ne in te re se i lo gi ku prak ti~ nog ì vo ta. Ona za me ra svo joj se stri Eli no ri {to je su vi {e uz dr à na, prak ti~ na i ra zum na. Ali ve} pr va li~ na dra ma, obrt ì vot ne igre u ko joj se sva ko ka li i sti ~e svo je pra vo li ce, pre nu }e Ma ri ja nu iz we ne za blu de i we nu slo è nu li~ nost upot pu ni ti hra bro {}u, is ku stvom i raz bo ri to {}u. A. Va.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

[TA JE POKAZALA POJA^ANA KONTROLA VLASNIKA PASA

Li man ci i qu bim ci ~e sto pro tiv pro pi sa Ko mu nal na po li ci ja za sve ga ne ko li ko da na ka zni la je 23 No vo sa |a na ko ji ni su po {to va li pro pi se pri li kom iz vo |e wa pa sa. Pri me }e no je da su se vla sni ci pa sa ve o ma opu sti li i da ne po {tu ju Od lu ku gra da. Naj go ri vla sni ci su oni na Li ma nu 3 i 4. - Za de vet me se ci ko mu nal ni po li caj ci su u pre kr {a ju za te kli 38 qu di, ko je su i sank ci o ni sa ni. Uz re dov ne pa tro le ko mu nal na po li ci ja pe ri o di~ no i van red no kon tro li {e iz vo |e we ku} nih qu bi ma ca. Pro {le ne de qe je za po ~e ta i spro vo di se ak ci ja po ja ~a ne kon tro le i za ne ko li ko da na uo~e no je ~ak 23 su gra |a na ko ji ni su po {to va li Od lu ku o dr à wu do ma }ih ì vo ti wa - ka è za na{ list na ~el nik ko mu nal ne po li ci -

je Ne boj {a Ra do va nac. Pre ma we go vim re ~i ma, naj ~e {}e su iz vo di li pse bez po vod ca, a u ma wem bro ju bez od go va ra ju }e do ku men ta ci je, ili kod se be ni su PVC ke si ce za ukla wa we ne ~i sto }e. - Naj vi {e slu ~a ja ne po {to va wa Od lu ke bi lo je na Li ma nu 3 i 4 (11), na Bu le va ru Evro pe (5 ), u Fu to {kom par ku (4 ) a u osta lim de lo vi ma gra da tri pre kr {a ja is ti ~e sa go vor nik. Pod se tio je da je u nad le `no sti ko mu nal ne po li ci je iz me |u osta log i nad zor nad pri me nom Od lu ke o dr `a wu do ma }ih `i vo ti wa.

Ta~ ni je, Ko mu nal na po li ci ja po seb nu pa `wu obra }a na deo od lu ke ko ji se od no si na iz vo |e we pa sa. Na i me, ~lan 18. i 23. Od lu ke pro pi su je da kod iz vo |e wa ku} nih qu bi ma ca po vo dac ne ne sme bi ti du -

ì od dva me tra, a kod pa sa tzv. opa snih ra sa sta ri jih od ~e ti ri me se ca po vo dac ne sme bi ti du ì od me tra i psi mo ra ju ima ti br wi cu. Ta ko |e, su gra |a ni ko ji iz vo de svo je qu bim ce sa so bom mo ra ju no si ti od go va ra ju }u do ku men ta ci ju o re gi stra ci ji i vak ci ni sa wu psa, a ta ko |e mo ra ju sa sa o bom no si ti PVC ke si ce ra di even tu al nog ukla wa wa ne ~i sto }e ko ju mo è stvo ri ti wi hov qu bi mac. Uko li ko ne ko od su gra |a na ne is po {tu je pro pis za iste je pred vi |e na man dat na ka zna u iz no su od 5.000 di na ra. Q. Nato{evi}

GRADSKO VE]E PREDLA@E SKUP[TINI

Ugo vor s ATP „Voj vo di na” pod lu pom stru~ wa ka Grad sko ve }e iz gla sa lo je od lu ku da na sle de }em za se da wu Skup {ti ne gra e da bu de for mi ra no sa ve to dav no te lo, ko je }e ima ti za da tak da oce ni prav nu va lid nost spor nog ugo vo ra o iz me {ta wu sa o bra }a ja na no vu me |u me snu auto bu sku sta ni cu, pot pi san svo je vre me no iz me |u Gra da i pred u ze }a ATP „Voj vo di na” sa zna li smo u ka bi ne tu gra do na ~el ni ka Mi lo {a Vu ~e vi }a. Od lu ka ove ko mi si je ka ko ka `u u Grad skoj ku }i ne }e bi ti oba ve zu ju }a za Grad sku skup {ti nu, ali je va `no da se ~u je {ta }e re }i stru~ wa ci ko ji ne ma ju ve za sa po li ti~ kim par ti ja ma. Rok za da va we iz ve {ta ja bio bi iz me |u 30 i 60 da na, a Vu ~e vi} o~e ku je da sve po li ti~ ke stran ke pred lo `e re le vant ne pro -

Fo to: F. Ba ki}

fe so re prav nog fa kul te ta, advo ka te i stru~ wa ke iz obla sti sa o bra }a ja, ka ko bi do bi li {to bo qi sa stav sa ve to dav nog te la i {to kva li tet ni je mi {qe we, ko je }e od re -

di ti da qe smer ni ce u kom prav cu tre ba da idu po te zi vla sti po tom pi ta wu. Ugo vor o pre se qe wu me |u me snog pre vo za sa sta re auto bu ske

POSTIGNUT DOGOVOR SINDIKATA, GRADA I POKRAJINE

„Neo bu su” ste ~aj spas Raz voj na ban ka Voj vo di ne tre ba lo bi da pre da zah tev Pri vred nom su du u No vom Sa du za po kre ta we ste ~a ja u AD” Neo bus”, ~i ji rad ni ci {traj ku ju od 25. apri la, re kao je pred sed nik Grad skog od bo ra sin di ka ta me ta la ca No vak Va si}. On ka `e da je ste ~aj naj bo qe re {e we i da je o to me po stig nut do go vor iz me |u sin di ka ta i pred stav ni ka Gra da i Po kra ji ne. - Sin di kat i za po sle ni ne ma ju nov ca da pla te po kre ta we ste ~a ja, a po {to je Raz voj na ban ka Voj vo di ne naj ve }i po ve ri lac „Neo bu sa„, do go vre no je da ban ka to pla ti. „Neo bus” du gu je ban ci oko 6,5 mi li o na evra - na vo di Va si}. U Fa bri ci auto bu sa bi lo je za po sle no 190 rad ni ka, ali je to kom {traj ka tri de se tak za po sle nih na pu sti lo fir mu. Za po sle ni ma se du gu je 12 pla ta, a je di no {to su rad VE^ERAS U KARLOVCIMA

Sli ke Mom ~i la An to no vi }a

Iz lo `ba sli ka umet ni ka iz Be o gra da Mom ~i la-Mo me An to no vi }a iz ci klu sa „Is to~ nik srp stva” bi }e otvo re na ve ~e ras u 19 sa ti sve ~a nim sa lo ni ma Pa tri jar {ij skog dvo ra u Srem skim Kar lov ci ma. O de lu }e go vo ri ti isto ri ~ar i di rek tor Ar hi va SA NU. @ar ko Di mi} i umet ni~ ki fo to graf Raj ko Ka ri {i}. Iz lo `bu }e otvo ri ti epi skop srem ski Va si li je, a u pro gra mu na stu pa hor Bo go slo vi je. Z. Ml.

„Na {e ne bo” u Planetarijumu Pro jek ci ja pod na zi vom “Na {e ne bo” bi }e odr `a na ve ~e ras u 20 ~a so va u Pla ne ta ri ju mu na tvr |a vi, a pre da va }e Rat ko Miq ko vac. Uko li ko vre men ski uslo vi do zvo le po sle pro jek ci je }e bi ti or ga ni zo va no po sma tra we te le sko pi ma sa pla toa kod op ser va to ri je. Or ga ni za tor je astro nom sko dru {tvo”Ad nos” i ulaz je bes pla tan. A. Va.s

ni ci do bi li od ka da {traj ku ju su pa ke ti sa na mir ni ca ma i nov ~a na pot po ra od 20.000 di na ra. To im je kra jem ju na obez be dio Grad ski sin di kat me tal ca od spon zo ra. „Neo bus „je pri va ti zo van na auk ci ji 2004. go di ne ka da ga je ku pio bi zni smen iz Sa u dij ske Ara bi je Ali Ma gra bi Mo ha me da li za 700.000 evra. On se pri ku po vi ni oba ve zao da }e u Fa bri ku auto bu sa in ve sti ra ti 1,5 mi lion evra i pre u ze ti dug od 2,6 mi li na evra. Te {ko }e u po slo va wu na sta ju ka da su do {le na na pla tu ra te kre di ta iz re pro gra ma i ka da su iz gu bqe ni po slo vi na ten de ri ma. Pri va ti za ca ja „Neo bu sa” du go je spo mi wa na kao jed na od naj u spe {ni jih, zbog do la ska sve `eg ka pi ta la iz arap ske ze mqe. Ali i za to {to se sa u dij ski pred u zet nik u ma ti~ noj ze mqi ba vi ha xi pre vo zom i

u vla sti tom pred u ze }u ima vi {e od 2.000 auto bu sa. Ma gra bi je, ka ko ka `u u sin di ka tu, di gao ru ke od „Neo bu sa” i na me ra va da ga pro da. Sin di kal ni pred vod nik me ta la ca Va si} ka `e da se pre go va ra sa po ten ci jal nim kup ci ma, ali da ne zna de ta qe. Po kra jin ski se kre tar za pri vre du, rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin ni je se ju ~e ceo dan ja vqao na mo bil ni te le fon. Pod se }a mo da je sin di kat za go va rao da se „Neo bus”spo ji sa Grad skim sa o bra }aj nim pred u ze }em na vo di }i da po sto je pri me ri iz prak se - be o grad ski „Ikar bus” pra vi auto bu se za ta mo {weg pre vo zni ka, a u Ni {u po slu je „Ni Bus” auto bu sko pred u ze }e ko je ta ko |e ra di auto bu se za ni {kog pre vo zni ka. Z. Deli}

SARADWA SINDIKATA I MALOG I SREDWEG BIZNISA

Raz voj nim klu bom na si vu eko no mi ju

Pro je kat Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta No vog Sa da i Raz voj nog klu ba 250 Ce pe nik Cen tar za raz voj na u ke, pri vre de i kul tu re tre ba da po ve `e ma la i sred wa pred u ze }a no vim mar ke tin {ko- raz voj nim kop cep tom, re ~e no je ju ~e u su sre tu sa no vi na ri ma pri li k om pred s ta v qa w a ovog pro jek ta. To je no vi na u ra du sin di ka ta i pred u zet ni {tva, re ~e no je, i na gla {e no da po sred stvom Klu ba 250 ma la i sred wa pre u ze }a tre ba da bu du upu }e na jed na na dru ge, da sa ra |u ju, sti ~u po ve re we i da se ta ko stva ra oda bran krug pred u zet ni ka, ko ji vre me nom tre ba da se pro fi li {u kao ~vr sta gru pa ci ja i pre po zna tqiv brend na tr `i {tu Sr bi je. Raz voj ni klub 250 ~i ni za sa da 250 ma lih i sred wih pred u ze }a s pod ru~ ja No vog Sa da, a ~lan stvo u Klu bu pred sta -

vqa isto vre me no i ula zak za po sle nih iz ma lih i sred wih fir mu u Sa mo stal ni sin di kat, ka zao je teh ni~ ki di rek tor Raz voj nog klu ba Go ran Si mi}. Pre ma we go vim re ~i ma po pr vi put u Sr bi ji sin ni kat, pri vred ni ci i stru~ wa ci su za jed no a to bi tre ba lo da do ve de, do su zbi ja wa si ve eko no mi je, po {to va wa za kon ske re gu la ti ve i kon tro le po slo va wa. – Raz voj ni kon cept se po kre }e u 43 me sta u Sr bi ji i tre ba da ob u hva ti vi {e od 10.000 pri vred ni ka sa ten den ci jom da se {i ri na okru `e we i da qe. Na pro jek tu su ra di li stru~ wa ci, a ve za sin di ka ta i po slo da va ca je ve za iz me |u so ci jal nih part ne ra, ko ja tre ba da do pri ne se da se pro je kat ostva ri -re kao je Si mi}. Z. D.

sta ni ce na no vu, ~i ji je in ve sti tor „Voj vo di na”pot pi san je iz me |u Gra da i ATP „Voj vo di na” ka da je gra do na ~el nik bi la Ma ja Goj ko vi}. Biv {i vla snik ATP”Voj vo di na” Ili ja De vi} od red be ugo vo ra je is pu nio a Grad ni je pre se lio me |u me sni pre voz, a ni ras ki nuo ugo vor. Pri vred ni sud u No vom Sa du je pre su dio u ko rist De vi }a i po toj pre su di Grad tre ba da ga obe {te ti sa 1,3 mi li jar di di na ra. Pre su da ni je pra vo sna `na, ~e ka se od lu ka Ape la ci o nog pri vred nog su da u Be o gra du, jer se Grad à lio. De vi} je tu ìo Grad tra è }i i li~ nu {te tu u vi si ni od oko 5,5 mi li jar di di na ra i taj spor je pred Vi {im su dom u No vom Sa du. A. L. Z. D.

~etvrtak18.oktobar2012.

PO^ELA KAMPAWA „MLADI SU AKCIJA”

Spor tom pro tiv uli ce

Kam pa wa „Mla di su ak ci ja” ko ju je pro kre nu lo Mi ni star stvo omla di ne i spor ta u part ner stvu sa Kan ce la ri ja ma za mla de {i rom Sr bi je pred sta vqe na je ju ~e u Grad skoj ku }i. Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva omla di ne i spor ta Ne nad Bo rov ~a nin i ~lan grad skog ve }a za sport i omla di nu Pre drag Svi lar is ta kli su ka ko je neo p hod no vra ti ti sport u van {kol ske ak tiv no sti mla dih qu di i te im po ka za ti ka ko da vi {ak slo bod nog vre me na ko ji sve vi {e ba ca ju na uli cu pro ve du kva li tet no. - Raz voj {kol skog spor ta na {a je bu du }a stra te gi ja. Kao grad u~i ni }e mo sve da sport bu de {to do stup ni ji svoj de ci -re kao je Svi lar. Na pro mo ci ji su bi li sa da {wi i bu du }i sport ski {am pi o ni, ~lan Va ter po lo klu ba „Voj vo di na” i ju ni or ski re pre zen ta -

ti vac Sr bi je Ne ma wa Mat ko vi}, ~lan Ru ko met nog klu ba „Voj vo di na” ju ni or ski re pre zen ta ti vac Sr bi je Ni ko la Ar se ni}, Od boj ka {ki klub „Voj vo di na”, ju ni or ski re pre zen ta ti vac dr `a ve Mi haj lo Stan ko vi} i pr vak sve ta u ba ske tu „tri na tri” Du {an Do mo vi} Bu lut. - Moj sport je kre nuo bu kval no od be to na, a sa da smo ve} olim pij ska di sci pli na. Te re na za ba sket ima do sta sa mo qu de tre ba ani mi ra ti, imao sam sre }u da mo ju ge ne ra ci ju ni je pre sre lo vre me in ter ne ta- iz ja vio je Do mo vi} Bu lut. Po onoj do ko na gla va |a vo qe igra li {te, mla di qu di shva ti }e {ta je le po ta ka da is ku se ka ko je svo jim ra dom do }i do od re |e nog uspe ha i ci qa, tvr di Bo rov ~a nin. Ova pro mo ci ja spor ta odr `a na je ju ~e u vi {e od 100 gra do va Sr bi je. A. L.

PRIJAVE ZA NADMETAWE MUZI^ARA U TOKU

„Borba bendova” u „Brvnari” Klub „Brvnara” organi zuje takmi~ewe „Borba bendova” koje startuje od novembra. Takmi~ewe }e se odr`avati svakog ~etvrtka i petka u ovom klubu u Petrovaradinu, Ulica Ra~kog 116, kada }e se predstviti po jedan muzi~ki sastav. Na profesionalnom sistemu, celokupan nastup }e se tonski snimati i biti postproduciran, kako bi se mogao postaviti na interent, pa }e tako publika glasati i odlu~ivati o daqem u~e{}u benda i borbi do samog finala. Po zavr{etku prve faze takmi~ewa osta}e favoriti koji }e se predstaviti odabranim ~lanovima `irija. Ti

nastupi bi}e naknadno objavqeni na stranici Fejsbuka „klub.brvnara”. Pobednik “Borbe bendova” ima pravo na snimawe u profesionalnom tonskom studiju i isto tako izdawe od strane izdava~ke ku}e i snimawe video spota za jednu numeru po izboru. Prijave za takmi~ewe {aqu se do 20. novembra na mejl brvnaraklub@yahoo.com. U prijavi treba dostaviti naziv muzi~kog sastava, nabrojati ~lanove benda (ime, prezime, instrument), kontakt i biografiju benda. Dodatne informacije mogu se dobiti na broj telefona 063/599-858. A. J.

~etvrtak18.oktobar2012.

dnevnik

vOJvOdinA НАСТАВЉЕНИ РАДОВИ НА ЦРКВИ КНЕЗА ЛАЗАРА У ШИДУ

Светиња ускоро под кровом

Из Ирига стижу фолклор, вино и грожђе

СУСРЕТ ГАСТРО, ЕТНО И ТУРИСТИЧКИХ ПРИРЕДАБА

„Рогаљ” окупља 50 излагача

НОВИ САД: Закључен је списак учесника четвртог „Рогља”, који ће у суботу 20. октобра бити одржан у Новом Саду, на Спенсу, и који окупља организаторе, углавном, сеоских, кулинарских, етно и забавних приредаба из Војводине, а чији је медијски покровитељ лист „Дневник”. На „Рогљу” ће се представити више од 20 различитих приредби, са око 50 излагача, међу којима су и гости из Хрватске и Мађарске. Из Сврљига и ове године стиже „Белмужијада“ са специјалним програмом. У конкуренцији за награде „Рогља” и листа „Дневник” су следеће манифестације: „Ал’ се некад добро јело, баш...“ , Раковац; „Bean фестивал – темеринска пасуљијада“, Темерин; „Чварак фест“, Каћ; Дан Гложана Дан кисачке сарме Deň kysáčskej sármy; Дани Бочара; „Футошка купусијада“, „Ивањско цвеће – чувар традиције војвођанских Срба староседелаца“, Сивац; „Кајганијада“, Буковац; „Карловачки куглоф“, Сремски Карловци; „Кобасицијада“, Турија; „Ковиљска ракијада- парастос дуду“, Ковиљ; „Лемешки кулен фест“, Светозар Милетић; Овчарски дани, Врбас; „Палачинка фестивал“, Бачко Градиште; „Пастирски дан и мужљанска свадба“, Мужља; „Питијада“, Бачки Јарак; „Пударски дани“, Ириг; „Римски дани“, Хртковци;

„Румфест“, Рума; „Сремски колач“, Рума; „Сремски свињокољ и кобасицијада“, Шид; „Штрудлијада“, Ново Милошево и „Стваралаштво жена Војводине“ са десет актива и удружења. „Рогаљ” је, према речима домаћина, побудио такмичарски дух међу приредбама који се пренео и на сам завршни чин. Тако из више места долази бројне екипе учесника. Међу најбројније ће бити „Пударски дани“ (Ириг), „Чварак фест“ (Каћ), „Пастирски дани“ (Мужља) и „Ивањско цвеће“ из Сивца. Наставници Пољопривредне школе из Футога годинама успешно преносе многа знања из кулинарства и кућне радиности на своје ученике, који ће производима са свог салаша почастити госте. Одбор „Рогља” и посебан жири доделиће више признања организаторима приредби и појединцима. Велика плакета „Рогља” припашће најуспешнијој приредби и организатору за оригиналну и успешно реализовану идеју манифестације. И ове године посебна награда је намењена манифестацијама које обећавају и које су се успешно представиле на „Рогљу”.Већина приредби, кажу у Организационом одбору „Рогља”, зависи од способности појединаца, па ће бити и проглашен најуспешнији менаџер у овом послу. В. Х.

ШИД: Након трогодишње паузе, настављени су радови на кровној конструкцији цркве кнеза Лазара у Шиду. Док црква не буде покривена, литургије се служе у монтажној цркви, која је саграђена уз помоћ донатора Милана Вејића из Ветерника, а коју су опремили властитим средствима. - Половином октобра почеле су припреме за постављање кровишта. Већ сад су у припреми тесарски радови на апсиди и певници и на стубовима торња. Ове радове смо могли наставити захваљујући приложнику архимандриту у манастиру у Привиној глави Гаврилу - каже власник фирме „Зидар“ рп. доо - Раде Перић, који обавља радове на цркви. - Ако би се прикупило од народа и других приложника, преко милион динара, ове године бисмо могли завршити кровну конструкцију, покрити цркву и поставити олуке.

Настављају се радови на цркви кнеза Лазара

- Тачно 15. октобра ове године навршило се годину дана мог службовања у овом храму. У том времену, заједно са верницима, очистили смо порту од велике количине цигала и разног шута, исто то смо учинили и у унутрашњости цркве, таком да, понека, када

Парох Ђорђе Марић и предузетник Раде Перић

је неки већи празник, или имамо значајне госте, литургуја може да се служи и у самој цркви, иако је без крова. Верујем да ћемо је ове године покрити, јер је све већи број верника радостан, кад види да настављамо радове, а неки од њих дају своје прилоге, у те свр-

хе. Очекујем да ћемо ову нашу Цркву кнеза Лазара успешно завршити, ако нам из Фонда за капитална улагања Војводине дају средства за завршетак радова на њој - истакао је парох Цркве кнеза Лазара Ђорђе Марић. Д. Савичин

КОМУНАЛНО ОПРЕМАЊЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА КИКИНДЕ

Без плана нема канализације КИКИНДА: Кикинда има просторни и генерални план, али доношењем новог закона обавеза локалне самоуправе била је да се планови преиспитају. Како сазнајемо од чланице Општинског већа задужене за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине Едите Дивковић највише је одмакло преиспитивање просторног плана који се шаље у Покрајину ради сагласности. У току је израда генералног плана Кикинде. Радна верзија је завршена, а планове израђује Завод за урбанизам Војводине у сарадњи са Јавним предузећем “Дирекција за изградњу града”: - Радимо и планове детаљне регулације који се односе на простор касарне, Железнички Нови Ред, Стрелиште. Донете су одлуке о изменама делова Индустријске зоне у Блоку 41 и 43 за Сајан,

где ће се радити на алтернативним изворима енергије односно фотонапонска електрана, а у завршној фази су и два плана детаљне регулације за бензинске станице код Ауто-куће и у Башаиду. За сваког градитеља који се појави у општини неопходне су дозволе. Да би се добила грађевин-

премљен односно нема атмосферску и фекалну канализацију. У овом делу града многи приватни објекти изграђени су и делом на јавним површинама, а све инсталације пролазе или се граде управо на јавним површинама. Стога ће планом бити одређене трасе и коридори коловоза и пу-

Документација припремљена У току је изградња фекална канализације у Србобранској улици, а осим поменутих насеља канализацију немају становници улица Шумице, део Југовићевевог сокачета, Стара кланица. За све ове улице припремљена је документација без које је немогуће започети радове. ска дозвола неопходно је да плановима буде предвиђена изградња појединих објеката. - Насеље Стрелиште је део града који је комунално полуо-

та, те ће се резервисати простор за недостајућу комуналну инфраструктуру. Фекална канализација, између осталог, у овом делу града није изгарђена управо

због недостатка плана. Када се изради план, урадиће се и главни пројекат после којег се може градити фекална канализација на Стрелишту. С друге стране за Железнички нови ред постоји главни пројекат, међутим фекална канализација мора проћи испод пруге. - Из предузећа Железнице Србије одређено је место испод којег је могућ пролазак инсталација, али проблем је приватна кућа која се налази на тој траси , а са власником нисмо успели да се договоримо. Када се заврши план детаљне регулације којим ћемо предвидети да траса канализације буде на јавној површини, имаћемо право на експропријацију што ће омогућити да се постигне договор са власником спорне куће. А. Ђуран

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vOJvOdinA

dnevnik

ЛСВ негодује због скидања заставе Војводине ПАНЧЕВО: Прошле недеље скинута је застава Војводине са зграде АТП-а у Панчеву, што је изазвало негодовање одборничке групе ЛСВ-а у градском парламенту. Шеф ове одборничке групе Милош Веселиновић рекао је да је симбол Аутономне покрајине Војводине скинут из политичких разлога, како би се негирала аутономност покрајине. Веселиновић је напоменуо да није разговарао са директором АТП-а, а да се, што се тиче осталих јавних предузећа, Градски одбор ЛСВ припрема да њима покло-

ни заставу Војводине како би је истакли на видном месту. - Политичке партије чији су представници сели у фотеље јавних предузећа сигурно лично желе да пониште постојање Аутономне покрајине Војводине али то не смеју чинити јер је то супротно закону, Уставу и подзаконским актима. Војводина је била и биће европска регија која има своју заставу, зато инсистирамо да се на јарболе, поред заставе града, врати и застава АП Војводине - рекао је Веселиновић. З. Дг.

~etvrtak18.oktobar2012.

УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА „БОЉИ СОМБОР” ПРЕДАЛО ПЕТИЦИЈУ

Вратити цене и начин обрачуна комуналија

СОМБОР: Представници Удружења грађана „Бољи Сомбор“, које има и своја три представника у овдашњем парламенту, јуче су званично предали грађанску петицију којом се од варошких власти, а најпосле од Скупштине Града, захтева преиспитивање, тачније поништавање најновије одлуке сомборских власти у вези са висином и начином обрачуна цена комуналних услуга у овом граду. Као што су и најављивали из УГ „Бољи Сомбор“, сомборским властима је предата петиција са 4000 потписа пунолетних Сомбораца и Сомборки с правом гласа, чиме су у овом удружењу „достигли“ законом прописаних пет одсто уписаних бирача на основу чије се петиције може захтевати скупштинска расправа и мимо предвиђеног дневног реда.

У својој петицији житељи Сомбора захтевају од власти да се поред стављања ван снаге најновијих одлука Градског Већа о образовању цена услуга ЈКП „Чистоћа“ у вези са изношењем смећа, као и ЈКП „Водоканал“ о цени воде, одвођења и пречишћавања, под хитно приступи и активностима на изградњи полу-аутопута на релацији БезданСомбор- Врбас, планиран за новембар 2011. године Регионалним просторним планом АП Војводине, али и почетку рада оснивања Високе школе ликовних и примењених уметности струковних студија у Сомбору. Недавну, скоро истоветну петицију чији је иницијатор био „Бољи Сомбор“ о повратку на стари начин обрачуна и цене услуга овдашње топлане, односно ЈКП „Енергана“,

Скупштина Града Сомбора, која је и власник односно оснивач варошке топлане, већинском одлуком одборника „крунисала“ је својом одлуком да се ништа не мења, али да се у следеће две године пажљиво прате ефекти нових мера и да се тек након тога евентуално изврше измене у начину обрачуна и цене грејања преко 3000 стамбених јединица у овом граду, прикључених на систем даљинског грејања. Према најновијем систему обрачуна услуга овдашње топлане, током целе године ће прикључени на њу, плаћати фиксне трошкове, док ће у зависности од количине енергије испоручене целим зградама током грејне сезоне и сваком од појединих власника станова бити испоручени рачуни са тако обрачунатим „варијабилним“ трошковима. М. Миљеновић

РАДНИЦИ „ЈУГОРЕМЕДИЈЕ” КИВНИ НА ДРЖАВУ

Министарство забранило продају лекова Посао свима потребан

ОГРОМНЕ ГУЖВЕ НА САЈМУ ЗАПОШЉАВАЊА

Стране компаније најзанимљивије

ЗРЕЊАНИН: Јучерашњи Сајам запошљавања, одржан у зрењанинској хали “Медисон”, изазвао је огромно интересовање незапослених Зрењанинаца. Већ на самом отварању сајма, који је трајао од 11 до 14 часова, спортска хала је била премала да прими све заинтересоване за рад у неком од предузећа која су исказала потребу за запошљавањем нове радне снаге. На 15. по реду сајму, који је организовала зрењанинска филијала Националне службе за запошљавање, у сарадњи са Локалним саветом за запошљавање и локалном самоуправом, учествовало је двадесет предузећа која су тражила извршиоце за 215 радних места. Тражени су радници у производњи, помоћни радници, електроинсталатери, магационери, шивачи, кројачи, бравари, радници обезбеђења, продавци, месари, теренски комерцијалисти, агенти продаје, електроинжењери… Нарочита гужва би-

ла је на штандовима иностраних компанија “Мекапласт” и “Фулгар ист”, као и на штанду “Беохемије”. Директор Националне службе за запошљавање, Филијале у Зрењанину, Перо Кнежевић казао је јуче да је претходни сајам одржан у априлу и да је на њему запослено 267 лица. - Било је поднето укупно 1.136 апликација, што значи да је отприлике сваки четврти посетилац засновао радни однос. Надам се да ће овај сајам бити барем приближно успешан као претходни – истакао је Кнежевић. Директор Покрајинске службе за запошљавање Владимир Срдић подсетио је да овакве сајмове НСЗ спроводи од 2005. године и да су се показали као добра мера. Срдић је додао да је ово добра прилика послодавцима да дођу у непосредну комуникацију са потенцијалним упсоленицима. Ж. Б.

Удружење “Равноправност”, које окупља раднике и акционаре Фабрике лекова “Југоремедија”, као и Самостални синдикат у овој фабрици, оптужили су Министарство здравља да кажњава болесне грађане у Србији, јер је овој фармацеутској компанији забранило да продаје дефицитарне лекове који стоје на лагеру. Акционари који подржавају директора “Југоремедије” Здравка Деурића окупили су се у фабричком кругу да би изразили протест због оваквог понашања државе која је, са 42 одсто капитала, мањински власник “Југоремедије”. - Свесни смо да великог броја “Југоремедијиних” лекова нема на тржишту, а ми их имамо у магацину. Ти лекови стоје, истиче им рок трајања, а држава не дозвољава да се појаве у апотекама. Имали смо поводом тога два разговора у Министарству здравља и ни једном нам није обећано да ће ово питање бити решено – изјавио је председник Самосталног синдиката у “Југоремедији” Владимир Пецикоза, уз напомену да у Србији влада несташица за лековима као што су “ласикс”,

“клиацил” и “трентал”, које производи зрењанинска фабрика. Пецикоза је демантовао неистине које, како је рекао, круже у понеким медијима да “Југоремедија” неће да испоручује своје лекове на домаће тржиште и да је ова фабрика искључиви кривац за њихову несташицу. - Министарство здравља је забранило продају и тиме паралисало пословање и опстанак

ове фабрике – поновио је Пецикоза. Члан Удружења “Равноправност” Бранислав Маркуш је додао да је, баш у тренутку када је “Југоремедија” стекла могућност за развој, држава почела да је спутава и онемогућава нормално пословање и исплату зарада радницима, намећући продају фирме, или увођење стечаја. Ж. Б.

ЗАБРИНУТИ СТАНАРИ БЛОКА 20 У ОЏАЦИМА

И ове зиме без грејања

Малишани радо прикупили помоћ

Конзерве хране за гладну децу

ШИД: ПУ „Јелица Станивуковић – Шиља“ из Шида предала је прву количину сакупљених конзерви хране, које ће Црвени крст Шид, у случају потребе, поделити угроженом становништву општине Шид, у деветнаест насељених места. Стручна сарадница Црвеног крста Шид Душица Полетан каже да су, прошлог уторка и среде, око стотину малишана, који похађају предшколску установу „Јелица Станиву-

ковић Шиља“, са својим васпитачима, предали сакупљене конзерве за потребе Црвеног крста. малишани и њихови васпитачи су, на пријему који је за њих приређен, обећали да ће се акција наставити у сва три објекта. Душица Полетан је истакла да ће овогодишња акција предшколске установе постићи свој циљ, а то је подстицај да деца искажу солидарност према својим гладним другарима. Д. С.

„Велики презир” за Дан града ВРБАС: Поводом обележавања Дана града, у Врбасу ће у суботу бити одржан концерт на централном градском тргу. Том приликом наступиће неколико врбаских бендова и то од 20 часова бендови „Fo un da tion“, „Фифти-фифти“ и „Bro ken strings“, а на крају, у 22 сата најзначајнији бенд који је потекао из Врбаса, „Велики презир“. Такође, током дана биће одржане традиционалне уличне трке за сученике основних и средњих школа, а почињу од 11 часова. М. Кк.

ОЏАЦИ: Само 40 одсто станара највећег насеља у Оџацима, Блока 20, прихватило је предлог да за прва три месеца цена централног грејања буде 130 динара по квадрату стана, а касије 149 и да то буде плаћено најкасније до краја октобра, а да би грејање почело било је неопходно да се сложи минимално 60 одсто житеља овог блока. Тако, по свој прилици, ни ове сезоне грејања неће бити. -Сигурно је да су се становници нашег насеља уплашили да иако плате практично унапред за грејање, да га опет неће бити, отуда се за овај предлог изјаснило мало станара. Многи су се већ снабдели неким алтернативним грејањем, тако да им је вероватно

много новца да дају одједном за три месеца. У просеку то би било око 30 хиљада динара - рекао је председник Скупштине станара Блока 20 Вукашин Ранђеловић.- Предложио сам да се на централно грејање грејемо само она најхладнија три месеца да би бар мало смањили издатке, међутим то није прихваћено. Највећи проблем је што наша елктроинсталација не може да издржи оптерећење које се очекује током зиме, тако да ће и грејање на струју бити проблематично, а када још узмемо у обзир да станови немају димњаке, онда је јасно да ћемо на зиму цвокотати. Делегација власника станова овог блока се обратила и председници општине Изабели Ше-

рић и осталим члановима руководства општине. Делимично решење се тражи у сарадњи са Електровојводином, која би могла да појача инсталације у овом насељу, што такође изискује значајна новчана средства, али представници овог предузећа се још нису изјаснили да ли је могуће извести овакав захват. Такође је интересантно да се решење тражи сада када је грејна сезона готово почела. Досадашњи посредник у набавци мазута ЈКП „Услуга“ из Оџака, не жели да се бави овим проблемом све док становници овог стамбеног блока не буду имали дивољно новца којим би се набавио енергенат. С. Милер

Нови бетонски пут у Молу МОЛ: Становници Улице народне револуције у Молу добили су нови бетонски пут, који су отворили председник ађанске општине Золтан Билицки, његов заменик Горан Матић и председник Савета МЗ Мол Драгољуб Бајић. Бетонски коловоз у дужини 276 метара изграђен је средствима локалне самоуправе, а радове је успешно извела ађанска фирма „Ров-пут„. Председник општине Билицки најавио је да ће се наставити улагања у изградњу комуналне инфраструктуре у Молу. М. Мр.

Ново руководство СВМ у Бечеју БЕЧЕЈ: После летошње постизборне турбуленције, Општинска организација СВМ у Бечеју консолидовала је ових дана редове и изабрано је ново руководство од десет чланова. За председника ОО СВМ Бечеј изабран је др Виктор Молнар, а на функцији потпредседника биће др Ђерђ Риц и мр Ласло Фехер, који су и у претходном руководству имали исте функције. - Званично је искључено шест чланова из наше организације СВМ, а незванично тим путем жели да крене још известан број. Међутим, нико није затражио исписницу. На другој страни, свакодневно имамо прилив нових младих чланова, па смо у централу странке послали педесетак таквих приступница, што значи да наша општинска организација и даље броји преко 600 чланова, рекао -је др Ђерђ Риц. В. Ј.

„Друга шанса“ у Кули КУЛА: У Основној школи „Петефи бригада“ почео је пројекат „Друга шанса“ чиме ће око 90 одраслих људи који нису завршили основну школу имати прилику да током ове школске године стекне диплому осмолетке. Полазници из сва четири места кулске општине моћи ће бесплатно и по прилагођеном програму да стекну две дипломе -диплому о завршеној основној школи и диплому о стручној обучености за једно од 50 понуђених дефицитарних занимања. Национална служба за запошљавање, поред финансирања стручних обука, финансира и превоз полазницима који нису из Куле. Настава је почела у понедељак и трајаће до 1. маја, а одвија се у три циклуса: први циклус ((I-IV разред), други (V-VI разред) и трећи (VII-VI II разред и обука за изабрано занимање). Упис у први циклус још је могућ, док је у трећи циклус уписано скоро дупло више полазника од предвиђеног броја. ОШ „Петефи бригада“ једна је од две школе која је изабрана да у Западно-бачком округу ове школске године реализује овај пројекат Европске уније и Министарства просвете и науке. М. Кк.

Вечерас „Чудесна коцка” БЕЧЕЈ: Ком плек сан му зич ко-сцен ски спек такл, ко ји об је ди њу је глу му, пе ва ње и плес три де се так глу ма ца деч јег уз ра ста и чи ни ди на мич ну и ве дру пред ста ву, то је по оце ни ре ди те ља Бог да на Јан ко ви ћа мју зикл „Чу де сна коц ка“, у из во ђе њу Деч јег драм ског сту ди ја Град ског по зо ри шта Бе чеј. До са да су је ви де ли нај мла ђи Бе чеј ци на 55. Мај ским игра ма, где је осво ји ла чи та ву ко лек ци ју на гра да, али, ви ђе на је и на отва ра њу ово го ди шњих „Зма је вих де чи јих ига ра“, као и на Ме ђу на род ном фе сти ва лу „Ма сла чак“ у хр ват ском гра ду Си ску. Текст за „Чу де сну коц ку“ на пи сао је пре ви ше од два де сет го ди на ре жи се ров отац Па вле Јан ко вић – Шо ле, и пре ми јер но је из ве де на на 32. Мај ским игра ма, па ће мно ги од ра сли Бе чеј ци, ко ји су та да гле да ли пред ста ву, ве че рас има ти при ли ку да ви де и но ву про дук ци ју. Ве че ра шња пред ста ва по чи ње у 18 са ти, а ула зни це се про да ју по це ни од 100 ди на ра. В. Ј.

~etvrtak18.oktobar2012.

crna hronika

dnevnik

PR VI SVE DOK OP TU @BE NA SU \E WU GO RA NU HAYI]U U HA GU TVR DIO:

Ar ka nov ci pre ti li od se ca wem ru ke PRE MI JER IVI CA DA ^I] PRI MIO KLIN TA VI LI JAM SO NA

Pu na po dr {ka is tra zi zlo ~i na na Ko so vu Pre mi jer Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e, to kom raz go vo ra sa {e fom Eulek so vog ti ma za is tra gu o tr go vi ni qud skim or ga ni ma na Ko so vu i Me to hi ji i se ve ru Al ba ni je Klin tom Vi li jam so nom, da }e Vla da pru `i ti pu nu po dr {ku ra sve tqa va wu zlo ~i na u Po kra ji ni, a Vi li jam son je na ja vio rad svog ti ma i na te ri to ri ji cen tral ne Sr bi je, sa op {te no je iz Vla de. U sa op {te wu se pre ci zi ra da je Vi li jam son in for mi sao Da ~i }a o do sa da {wem to ku is tra ge i o pro ble mi ma ko ji pra te is tra `ni po stu pak. – Vla da Sr bi je sma tra da je utvr |i va we pu ne isti ne o zlo ~i ni ma dug pre ma `r tva ma i va `an uslov traj ne sta bil no sti – is ta kao je pre mi jer Da ~i}, na vo di se u sa op {te wu. – Vla da Sr bi je }e ohra bri ti sve po ten ci jal ne sve do ke da po mog nu u is tra zi zlo ~i na po ~i we nih na Ko so vu i Me to hi ji, a Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va obez be di ti wi ho vu mak si mal nu za {ti tu.

Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} raz go va ra }e da nas s glav nim tu ì o cem spe ci jal nog is tra `nog ti ma Evrop ske uni je za is pi ti va we tr go vi ne qud skim or ga ni ma na Ko so vu i Me to hi ji Klin tom Vi li jam so nom. Pred sed nik Ni ko li} je u ne dav nom go vo ru pred Ge ne ral nom skup {ti nom Uje di we nih na ci ja is ta kao po tre bu ra sve tqi va wa zlo ~i na ve za nih za tr go vi nu qud skim or ga ni ma na Ko so vu i Me to hi ji. Sa sta nak s Vi li jam so nom, ka ko je sa op {ti la pres-slu `ba pred sed ni ka Ni ko li }a, pred sta vqa po ~e tak ostva re wa kon kret nih me ra u ra sve tqi va wu tih zlo ~i na. Za da nas je pla ni ran i Vi li jam so nov raz go vor s tu ì o cem za rat ne zlo ~i ne Vla di mi rom Vuk ~e vi }em. Te me raz go vo ra {e fa spe ci jal nog is tra `nog ti ma EU s Vuk ~e vi }em }e, ka ko se o~e ku je, bi ti tr go vi na qud skim or ga ni ma, a po se ban ak ce nat bi }e sta vqen na za {ti }e nog sve do ka, ~i ji je deo is ka za Tu ì la {tvo za rat ne zlo ~i ne obe lo da ni lo sre di nom sep tem bra. (Ta njug)

VI [I SUD U BE O GRA DU OD BA CIO ZAH TEV ADVO KA TA OSU \E NIH ZA UBI STVO FRAN CU SKOG NA VI JA ^A

Ne ma po na vqa we po stup ka „Ta ton” Vi {i sud u Be o gra du je od ba ci lo zah tev za po na vqa we pra vo sna `no okon ~a nog kri vi~ nog po stup ka pro tiv gru pe na vi ja ~a FK „Par ti zan„, osu |e nih po op tu `ba ma za pre mla }i va we na smrt Fran cu za Bri sa Ta to na 17. sep tem bra 2009.go di ne u par ku na Obi li }e vom ven cu u Be o gra du, te da su mla di }a „ba ci li s plat for me pre ko ogra de par ka, pri ~e mu je pao na be ton ne da le ko od ga ra `e“.

Bris Taton

Port pa rol ka Vi {eg su da u Be o gra du Du {i ca Ri sti} ka è da je od ba ~en zah tev za po na vqa we kri vi~ nog po stup ka ko ji su pod ne li advo ka ti ca Zo ra Do bri ~a nin Ni ko di no vi}, ko ja bra ni osu |e nog Iva na Gr ko vi }a, i advo kat Sve to zar Vu ja ~i}, bra ni lac osu |e nog De ja na Pu zi ga }e. - Po na la è wu kri vi~ nog van pre tre snog ve }a Vi {eg su da u Be o gra du, a ima ju }i u vi du do ka ze ko ji su iz ve de ni to kom prav no sna `no okon ~a nog kri vi~ nog po stup ka, na osno vu ko jih je ~i we ni~ no sta we ne sum wi vo i pot pu no utvr |e no, do kaz iz net u na ve de nom pred lo gu ko ji se od no si na is pi ti va we pred lo è nog sve do ka, iako nov, ni je do kaz ko ji bi sam za se be ili u ve zi s ra ni jim do ka zi ma, mo gao da do ve de do oslo ba |a wa li ca ko je je osu |e no ili do we go ve bla è osu de po bla èm za ko nu na vo di Ri sti }e va. - Pre lo è ni

do kaz, kao ta kav, o~i gled no ni je po do ban da se na osno vu we ga do zvo li po na vqa we po stup ka, dok osta li na vo di iz ne ti u pred lo gu za po na vqa we kri vi~ nog po stup ka, po oce ni kri vi~ nog van pre tre snog ve }a, ne sa dr è pred log no vih ~i we ni ca i do ka za, bu du }i da su isti ve} is ti ca ni u to ku prav no sna `no okon ~a nog kri vi~ nog po stup ka. Pro tiv ovog re {e wa stran ke u po stup ku mo gu iz ja vi ti àl bu Ape la ci o nom su du u Be o gra du. Advo ka ti Sve to zar Vu ja ~i} i Zo ra Do bri ~a nin Ni ko di no vi} pod ne li su zah tev za pod na vqa we po stup ka s obra zlo è wem da se po sle pra vo sna `no sti pre su de po ja vio no vi, stran ka ma ra ni je ne po znat do kaz -sve dok o~e vi dac do ga |a ja Dra gan Cre pu qa, ko ji je kri ti~ nog 17. sep tem bra 2009. bio rad nik obez be |e wa ga ra è na Obi li ~e vom ven cu. - Taj sve dok je u iz ja vi da toj od bra ni, ko ja je ove re na u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du, na veo da mla di} ni je ba ~en s ogra de, ve} da je sam sko ~io - sa op {tio je za me di je advo kat Vu ja ~i}. Po re ~i ma bra ni o ca, bu du }i da Cre pu qa ni je po zi van da sve do ~i to kom su |e wa, tu ~i we ni cu za jed no s we go vom pi sa nom iz ja vom, kao glav ne ar gu men te, advo ka ti su is ta kli u zah te vu za po na vqa we po stup ka. Vu ja ~i} je na veo da su bra ni o ci u istom zah te vu pre do ~i li jo{ je dan mo me nat ko ji ni je bio raz ma tran to kom su |e wa - tran skript te le fon skog po zi va Hit noj po mo }i od 17. sep tem bra 2009.go di ne. Taj tran skript je, tvr di Vu ja ~i}, od bra na do bi la na osno vu Za ko na o do stup no sti in for ma ci ja od jav nog zna ~a ja. Pod se ti mo, Ape la ci o ni sud u Be o gra du je po tvr dio osu |u ju }u pre su du ko ju je be o grad ski Vi {i sud iz re kao ~e tr na e sto ri ci okri vqe nih , s tim da je ne ko li ci ni upo la sma wio pr vo bit no iz re~ ne ka zne s 30 do 35 go di na, na 12 do 15 go di na za tvo ra. J. J.

Pr vi sve dok Ha {kog tu ì la {tva na su |e wu biv {em pred sed ni ku Re pu bli ke Srp ska Kra ji na Go ra nu Ha xi }u, op tu è nom za rat ne zlo ~i ne, Zlat ko An tu no vi} iz Er du ta iz ja vio je da je bio za to ~en u Do mu kul tu re u Da qu, gde je bio iz lo èn tor tu ri i da su ga mu ~i li i Ar ka no vi qu di. On je go vo rio o tor tu ri ko joj je bio iz lo èn u ok to bru i de cem bru 1991. go di ne ka da je u tri na vra ta bio pri ve den i mu ~en. Opi sao je da ga je po zna nik, srp ske na ci o nal no sti, Si ni {a Glo do vi}, za u sta vio na bi ci klu na pu tu i upe rio pu {ku u we ga. Na kon to ga je kom bi jem pre ba ~en u Daq na is pi ti va we. – Po tom su me do ve li u Dom kul tu re, gde sam bio iz lo èn zlo sta vqa wu – re kao je An tu -

Ha{ki sud

no vi}, i do dao da su ga pr vo is pi ti va li o HDZ-u, mu ~i li ga i uda ra li pa li com po go lim sto pa li ma. – Tra `i li da ot klo nim te to va `u HDZ-a, ko ju sam imao na ru ci, ili }e mi, ka ko su re -

kli, od re za ti ru ku. Ta da sam ~i ko vi ma pa lio svo ju ko `u. On je re kao da je na jed nom od is pi ti va wa bio pri su tan i @eq ko Ra `na to vi} Ar kan, i is ta kao da se on pred sta vio

kao vo |a „De li ja” i vo |a po bu we nih Sr ba. – Jed no ju tro Ar kan je do {ao i me ni i jo{ dvo ji ci za ro bqe ni ka na re dio da po~ ne mo da se {a ma ra mo. Mo ra li smo je dan dru gom uda ri ti ono li ko {a ma ra ko li ko smo ima li go di na – re kao je sve dok. – Na Bo ì} 1991. go di ne od ve li su me Ar ka no vi qu di. U kam pu za obu ku, li si ca ma su me ve za li za è nu ko ji su uda ra li pa li com jer je sla vi la ka to li~ ki Bo ì}. Od bra na je tra ì la da An tu no vi} ob ja sni za {to je na ru ci imao te to va ù HDZ-a i za {to je jed nom iz ja vio da je ta te to va à bi la „od raz lu do sti to ga vre me na”. Na to pi ta we, sve dok je zbu we no od go vo rio da je bio mlad i da ni je imao ro di te qe da mu da ju sa vet, pre no se hr vat ski me di ji. (Fo Net)

KA RAYI]EV SVE DOK O NA PA DU NA SA RA JEV SKU PI JA CU MAR KA LE

Gra na ta is pa qe na s po lo à ja Ar mi je BiH? Na su |e wu Ra do va nu Ka ra xi }u Pol Kon vej je iz ja vio da je kra jem 1995. u oko li ni Sa ra j e v a na { ao mi n o b a c a~ k i po lo àj Ar mi je BiH s ko jeg je mo `da ga |a na pi ja ca Mar ka le. Ta da {wi pred sed nik Re pu bli ke Srp ske op tu èn je za gra na ti ra we pi ja ce Mar ka le 28. av gu sta 1995, u ko jem su bi le ubi je ne 43 oso be, a ra we no 75 gra |a na. Po op tu `ni ci, gra na ta je na pi ja cu bi la is pa q e n a s po l o ` a j a Voj s ke RS-a, u okvi ru kam pa we ar ti qe rij skih i snaj per skih na pa da ko jim je 1992–95. te ro ri sa la sta nov ni {tvo Sa ra je va. Ir ski ofi cir Kon vej u to vre me bio je voj ni po sma tra~ UN na punk tu ju `no od Sa ra je va, iz me |u po lo à ja Ar mi je BiH i VRS-a. On je, kao dru gi sve dok od bra ne na su |e wu Ka ra xi }u, iz ja vio i da je 28. av gu sta 1995. oko 11 sa ti s tog punk ta „~uo ne ko li ko pri gu {e nih eks plo zi ja” i da je ne du go za tim ugle dao dim ko ji se vi je iz nad Mar ka la i „uve rio se da je po go |e no” grad sko pod ru~ je. – Ni s am mo g ao utvr d i t i oda kle je va tra do {la – na zna ~io je Kon vej. U de cem bru te go di ne Kon vej je, ka ko je re kao, ot krio

mi no ba ca~ ki po lo àj ABiH ju `no od Sa ra je va, na ko jem su bi la naj ma we ~e ti ri mi no ba ca ~a okre nu ta ka gra du. Taj po lo àj bio je uda qen oko tri ki l o m e t ra od pi j a c e Mar ka le, pre ci zi rao je sve dok, pre no si B-92. Na pi ta we Ka ra xi }a, ko ji se bra ni sam, da li je Un pro for ra ni je mo gao ot kri ti taj po lo àj, sve dok je od go vo rio: „Ni je bi lo mo gu }e da se ide ta mo – na obe stra ne pu ta do tog po lo à ja bi li su kon trol ni punk to vi. Ni ka da ra ni je nam ni je bi lo do zvo qe no da ide mo ta mo”. U sa èt ku Kon ve jo vog is ka za, ko ji je pro ~i tao u sud ni ci, Ka ra xi} je ka zao i da je sve dok po tvr dio da je taj po lo àj mi no ba ca ~a ABiH bio „u prav cu iz ko jeg je gra na ta na vod no do le te la” po na la zi ma Un pro fo ra. Na pi ta we op tu è nog da li je po sma tra~ ki po lo àj na ko jem je bio tog ju tra ili bi lo ko jeg dru gog da na pre le te la mi no ba ca~ ka gra na ta sa srp skih po lo à ja na ju gu, sve dok je ka zao da „ni ka da ni je vi deo mi no ba ca~ ku va tru”, a ni we g o v e ko l e g e, ko l i k o zna. To kom una kr snog is pi ti va wa, tu ` i t eq k a Kim b er l i

Radovan Karayi}

Vest su ge ri sa la je sve do ku da on, na s u p rot Ka r a x i } e v oj tvrd wi, ni ka da ni je iz ja vio da je mi no ba ca~ ki po lo `aj ABiH, ko ji je vi deo ju `no od Sa ra je va bio „u prav cu iz ko jeg je gra na ta na vod no do le te la” na Mar ka le. – Ja ni sam iz neo ni ka kvu op tu `bu – od go vo rio je Kon vej.

Bra merc: Pro tiv Ka ra yi }a do voq no do ka za Glav ni tu ì lac Ha {kog tri bu na la Ser` Bra merc oce nio je da ha {ki op tu è nik Ra do van Ka ra xi} u svo joj od bra ni mo è da ka è {ta ho }e, ali da o we go voj kri vi ci ima do voq no do ka za. Bra merc, po vo dom Ka ra xi }e vih na vo da da bi ume sto {to je op tu èn za rat ne zlo ~i ne tre ba lo da bu de na gra |en za sve {to je ~i nio da do ra ta u BiH ne do |e, tvr di da je pro tiv Ka ra xi }a, ko ji se te re ti za ge no cid to kom pro te klog ra ta u BiH, pre zen to va lo do voq no do ka za o kri vi ci. – Mi slim da smo pre zen to va li ve o ma jak slu ~aj pro tiv Ka ra xi }a. We go vo pra vo je da pre zen tu je u svo joj od bra ni ono {to è li, ali na kra ju, do su di ja je da od lu ~e. Ono {to je va `no za me ne je da smo mi pre ne ko li ko sed mi ca za vr {i li pro ces do ka zi va wa op tu `ni ce i da smo iz lo ì li sve do ka ze ko je smo

pri ku pi li. Iz ve li smo vi {e od 300 sve do ka i pred sta vi li vi {e od 6.000 do ka znih ma te ri ja la – re kao je Bra merc agen ci ji Ana do li ja. Bra merc je u Sa ra je vu iz ja vio je da bi po stu pak iz no {e wa od bra ne Ra do va na Ka ra xi }a mo gao po tra ja ti oko go di nu da na, a pre su da u we go vom slu ~a ju bi }e do ne ta to kom 2014. go di ne. – Na dam se da }e pre su da u „slu ~a ju Ka ra xi}” bi ti do ne ta 2014. go di ne. Isto se na dam i u „slu ~a ju Mla di}”, no to bi mo glo po tra ja ti i ma lo du `e – iz ja vio je Bra merc u in ter vjuu sa r a j ev s koj ko m er c i j al n oj te l e v i z i j i TV-1, pre ne la je Hi na. Bra merc je ju ~e za vr {io dvo dnev nu po se tu Sa r a j e v u, gde je raz g o v a r ao s ~la n o v i m a Pred sed ni {tva BiH, vi so kim pred stav ni kom Va len ti nom In ckom i pred stav ni ci ma Tu `i la {tva.

NA STA NI CI U PRE [E VU

Si rij ci ot kri ve ni u vo zu Za jed ni~ kom ak ci jom ca ri ni ka i po gra ni~ ne po li ci je ju ~e je na @e le zni~ koj sta ni ci u Pre {e vu, kon tro lom kom po zi ci je te ret nog vo za ko ji iz Gr~ ke sa o bra }a {i rom za pad ne Evro pe, ot kri ve na su tro ji ce dr `a vqa na Si ri je ko ja su hte la da ile gal no pre |u gra -

ni cu, sa op {ti la je Upra va ca ri na. Ile gal ni imi gran ti su ot kri ve ni u va go nu te ret nog vo za ko jim su tran spor to va ne ~e li~ ne tra ke u ko tu ri ma ~i ja je kraj n ja de s ti n a c i j a bi l a Austri ja. M. B.

On je, po {to ga je tu ì teq ka po zva la, na ma pi ucr tao dva prav ca iz ko jih je, po is tra ga ma Un pro fo ra, gra na ta na Mar ka le mo gla do le te ti, a mi no ba ca~ ki po lo àj ABiH ostao je van wih. Osvr }u }i se na sve do ko vu iz ja vu da je ~uo „pri gu {e ne eks plo zi je” iz prav ca Mar ka la, tu ì teq ka Vest su ge ri sa la je da zvuk is pa qi va wa gra na te od 120 mi li me ta ra ni je „pri gu {en” i da bi ga Kon vej mo rao ~u ti da je va tra bi la otvo re na s obli `wih po lo à ja ABiH. – Ni je pri gu {en – po tvr dio je pen z i o n i s a n i ir s ki ofi cir. Kon vej je, na pi ta we Ve sto ve, po tvr dio i da je na po sma tra~ kom punk tu pro veo re la tiv no krat ko vre me, pri hva ta ju }i da mo `da i zbog to ga ni je mo gao re gi stro va ti mi no ba ca~ ku va tru s po lo à ja VRS-a. Su |e we Ka ra xi }u, op tu è nom i za ge no cid u Sre bre ni ci, pro gon Mu sli ma na i Hr va ta {i rom BiH i uzi ma we „pla vih {le mo va” UN za ta o- ce, 1992–95, bi }e na sta vqe no da nas. E. D.

U CR NOJ BA RI, KOD ^O KE

La `na iz ja va za lo va~ ku pu {ku? Po li cij ski slu `be ni ci u ^o ki pod ne li su kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Iva na [. (1972) iz Cr ne Ba re, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo da va wa la `nog is ka za. Po li ci ja je u ok to bru ove go di ne u ku }i Iva na

[. pro na {la i pri vre me no od u ze la neo {te }e nu lo va~ ku pu {ku, za ko ju je osum wi ~e ni u ma ju ove go di ne re fe ren tu za oru` je Po li cij ske sta ni ce ^o ka, dao la `nu iz ja vu da je uni {te na. M. Mr.

crna hronika

dnevnik

NOVOSADSKA POLICIJA ZADR@ALA TROJICU MLADI]A ZBOG IZNUDE

Za 10.000 evra duga tra ì li 100.000 evra? No vo sad ska kri mi na li sti~ ka po li ci ja je od re di la me ru za dr à va wa Ni no sla vu C. (1989) i Alek san dru C. (1986) iz Srem ske Ka me ni ce i Pa vlu I. (1986) iz Ru men ke zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo iz nu de u po ku {a ju. Po ju ~e ra {wem sa op {te wu Po li cij ske upra ve u No vom Sa du, oni se te re te da su, uz pret we, od dva de set tro go di {weg mla di }a iz Srem ske Ka me ni ce tra ì li 100.000 evra na ime du ga od 10.000 evra ko ji ni je vra tio u do go vo re nom ro ku. Sva tro ji ca osum wi ~e nih }e uz kri vi~ nu pri ja vu, u za ko nom pred vi |e nom ro ku, bi ti do ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du na sa slu {a we, do da je se u sa op {te wu. M. B.

PREDSTAVQENA RADNA VERZIJA ZAKONA O PREKR[AJIMA

Za pre kr {a je u za tvor, nov ~a ne ka zne... Rad nom ver zi jom za ko na o pre kr {a ji ma kao pre kr {aj ne sank ci je pred vi |e ne su za tvor ske i nov ~a ne ka zne, rad u jav nom in te re su i ka zne ni po e ni, opo me na, za {tit ne me re i vas pit ne me re, a ka ko se is ti ~e, sa svr hom da gra |a ni po {tu ju prav ni si stem i da ni ko ubu du }e ne u~i ni pre kr {aj. Ta ko se idej nim re {e wi ma u rad nom tek stu ko ji je ju ~e ob ja vqen na saj tu Mi ni star stva prav de i dr àv ne upra ve ra di jav ne ras pra ve, pred la è da se ka zna za tvo ra ne mo è pro pi sa ti u tra ja wu kra }em od jed nog ni du èm od 60 da na. Ka zna za tvo ra ne mo è se iz re }i trud noj è ni po sle na vr {e na tri me se ca trud no }e, ni maj ci dok de te ne na vr {i jed nu go di nu ì vo ta, a ako je de te mr tvo ro |e no ili ako je umr lo po sle po ro |a ja, dok ne pro |e {est me se ci od da na po ro |a ja. Rad u jav nom in te re su de fi ni san je kao do bro voq ni ne pla }e ni rad u ko rist dru {tva ko jim se ne vre |a qud sko do sto jan stvo i ne ostva ru je pro fit, a ne mo è tra ja ti kra }e od 20 ~a so va ni ti du è od 240. Za ko nom ili ured bom mo è se pred vi de ti nov ~a na ka zna u ra spo nu od 5.000 do 150.000 di na ra za fi zi~ ko li ce ili od go vor no li ce, od 50.000 do 2.000.000 di na ra za prav no li ce i od 10.000 do 500.000 di na ra za pred u zet ni ka. Od lu ka ma skup {ti ne auto nom ne po kra ji ne, skup {ti ne op {ti ne, skup {ti ne gra da ili Skup {ti ne gra da Be o gra da, mo gu se pro pi sa ti nov ~a ne ka zne od mi ni mal nog iz no sa do po lo vi ne naj vi {eg iz no sa go re na ve de nih ra spo na, na vo di se u rad nom tek stu. Iz u zet no od za ko nom ili ured bom pro pi sa nog ra spo na, nov ~a na ka zna mo è se pro pi sa ti u fik snom iz no su za

fi zi~ ko li ce i od go vor no li ce od 1.000 do 10.000 di na ra, a za prav no li ce i pred u zet ni ka od 5.000 do 50.000 di na ra. Za ko nom se, ta ko |e, mo gu pro pi sa ti po seb ni ra spo ni ka zne za pre kr {a je, i to u sra zme ri s vi si nom pri ~i we ne {te te ili ne iz vr {e ne oba ve ze, vred no sti ro be ili dru ge stva ri ko ja je pred met pre kr {a ja, ali ne vi {e od dva de se to stru kog iz no sa tih vred no sti. To je pred vi |e no za pre kr {a je iz obla sti jav nih pri ho da, jav nog in for mi sa wa, ca rin skog, spoq no tr go vin skog i de vi znog po slo va wa, ì vot ne sre di ne, pro me ta ro ba i uslu ga i pro me ta har ti ja od vred no sti. Za pre kr {a je iz obla sti spre ~a va wa, ogra ni ~a va wa ili na ru {a va wa kon ku ren ci je mo è se od re di ti ka zna u iz no su naj vi {e do de set od sto u od no su na pri hod ko ji su prav no li ce, od go vor no li ce u prav nom li cu ili pred u zet nik ostva ri li u ob ra ~un skoj go di ni ko ja je pret ho di la go di ni ka da je pre kr {aj u~i wen. Za je dan pre kr {aj se mo è pro pi sa ti i ka zna za tvo ra i nov ~a na ka zna i obe se mo gu iz re }i za jed no, dok se za pre kr {aj prav nog li ca mo è pro pi sa ti sa mo nov ~a na ka zna. Ne pla }e ne nov ~a ne ka zne mo gu bi ti za me we ne ka znom za tvo ra ili ra dom u jav nom in te re su i od re |u ju se re {e wem su da pro tiv ko jeg ni je do zvo qe na àl ba, osim ka da je nov ~a na ka zna iz re ~e na pre kr {aj nim na lo gom, ka da se do no si po seb no re {e we na ko je okri vqe ni ima pra vo àl be. Rad na ver zi ja za ko na ta ko |e pred vi |a da ni ko ne mo è bi ti ka `wen u pre kr {aj nom po stup ku dva ili vi {e pu ta za istu pre kr {aj nu rad wu. (Tanjug)

Bu {o ti na „NIS–Naf ta ga sa” kod Maj da na

U KIKINDI TROJICA OSUMWI^ENA ZA ZLOUPOTREBU

Si ro vu naf tu to ~i li s bu {o ti ne NIS-a?

Ki kind ska po li ci ja od re di la je za dr `a va we do 48 sa ti od go vor nim li ci ma u „NIS–Naf ta gas”, po gon „Se ver ni Ba nat„ u Ki kin di, Pe ri P. (1967) iz Ki kin de i @i vi B. (1958) iz Mo kri na, kao i Bo ja nu C. (1984) iz Be o gra da, zbog osno va sum we da su u sa i zvr {i la {tvu po ~i ni li kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja.

Osum wi ~e ni Pe ra P. i @i va B. su, po na vo di ma iz sa op {te wa po li ci je, u svoj stvu vo |a sme ne na bu {o ti ni „Maj dan H1”, u ok to bru ove go di ne, ko ri {}e wem slu `be nog po lo `a ja, omo gu }i li da se u te ret no vo zi lo vla sni {tvo Bo ja na C. neo vla {}e no na to ~i oko 11.000 li ta ra si ro ve naf te, vred ne oko 700.000 di na ra. M. Mr.

~etvrtak18.oktobar2012.

TU@ILAC ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL MIQKO RADISAVQEVI]:

Do pu na pri ja ve i ma te ri ja li kao do kaz na su du – Ma te ri ja li, ko je je po li ci ja do sta vi la Tu ì la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal, uz do pu nu kri vi~ ne pri ja ve pro tiv biv {eg mi ni stra za za {ti tu ì vot ne sre di ne Oli ve ra Du li }a i we go vih sa rad ni ka, bi }e pred lo è ni da se iz ve du kao do kaz u sud skom po stup ku – re kao je ju ~e Ta nju gu tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi}, i po ja snio da ma te ri ja li, uz kri vi~ nu pri ja vu, mo gu bi ti od uti ca ja na ko na~ nu kva li fi ka ci ju kri vi~ nog de la za ko je se oni te re te. Sa da se te re te za naj bla ì ob lik zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja, za ko ji je za pre }e na

gom ko ji je su du pre dat kra jem pro {le sed mi ce – pre ci zi rao je Ra di sa vqe vi}. Po we go vim re ~i ma, na osno vu do sta vqe nih do ka za pro is ti ~e sum wa da je pred u ze }u „Nu ba in vest” pri ba vqe na imo vin ska ko rist jer je ne pri ba vqa wem po treb nih ur ba ni sti~ ko-teh ni~ kih uslo va iz beg nu to i pla }e we od gvo va ra ju }ih na kna da dr àv nim i jav nim pred u ze }i ma. Ra di sa vqe vi} je na po me nuo da je Tu ì la {tvo upu ti lo zah tev UKP-u za pri ku pqa we po treb nih oba ve {te wa da bi se na sta vi lo is tra ì vaw ko rup Miq ko Ra di sa vqe vi}

Oli ver Du li}

ka zna od {est me se ci do pet go di na za tvo ra. Ra di sa vqe vi} je re kao da je do pu na kri vi~ ne pri ja ve pod ne ta pro tiv Du li }a, we go vog po mo} ni ka Ne boj {e Ja wi }a, kao i pro tiv di rek to ra „Pu te va Sr bi je” Zo ra na Drob wa ka. – Do pu na pri ja ve Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je od no si se na wi ho vo po stu pa we, ko je je ob u hva }e no op tu `nim pred lo -

ci je u ve zi s iz da va wem spor nih do zvo la za po sta vqa we op ti~ kih ka blo va. Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal pod ne lo je u pe tak op tu `ni pred log Vi {em su du u Be o gra du pro tiv Du li }a i we go va dva sa rad ni ka zbog kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja i pred lo ì lo da se osu de na bez u slov ne ka zne za tvo ra. Op tu `nim pred lo gom se

te re te da su in ve sti to ru „Nu ba in vest” iz Be o gra da ne za ko ni to iz da li pr vo sa o bra }aj noteh ni~ ke uslo ve, po tom lo ka cij ske do zvo le, za tim sa gla sno sti i na kra ju gra |e vin ske do zvo le, i po red upo zo re wa za po sle nih u Mi ni star stvu ì vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa i pred u ze }u „Pu te vi Sr bi je” da za to ni su is pu we ni pro pi sa ni uslo vi. – Iz da va wem zah te va nih do zvo la in ve sti to ru „Nu ba in vest” omo gu }e no je da pri stu pi iz grad wi op ti~ ke mre è na put nom ze mqi {tu na dr àv nim pu te vi ma ko ji ma upra vqa JP „Pu te vi Sr bi je”, i to na naj va `ni jim ma gi stral nim ko ri do ri ma od Be o gra da do gra ni ce s Hr vat skom, Ma |ar skom, Ru mu ni jom, Bu gar skom i Ma ke do ni jom – re kao je Ta nju gu Ra di sa vqe vi} po po di za wu op tu `nog pred lo ga. Osim to ga, u po stup ku od lu ~i va wa o zah te vi ma „Nu ba in ve sta„ oni su tog in ve sti to ra sta vi li u po vla {}e ni po lo -

àj u od no su na sve dru ge za in te re so va ne in ve sti to re ko ji su se Mi ni star stvu i „Pu te vi ma Sr b i j e” obra } a l i istim zah te vi ma jer su, za raz li ku, od wih zah te va li da do sta ve svu po t reb n u do k u m en t a c i j u ko ja je ina ~e i pro pi sa na Za ko nom o pla ni ra wu i iz grad wi i Za ko nu o jav nim pu te vi ma. Oni se za sad te re te za naj bla ì ob lik kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja za ko ji je za pre }e na ka zna od {est me se ci do pet go di na za tvo ra, ali uko li ko se do ka zi ma na su |e wu utvr di da su iz vr {i li te è de lo, mo è do }i i do pre kva li fi ka ci je u te ì ob lik de la, za ko je je za pre }e na i stro à ka zna. Skup {ti na Sr bi je je 8. ok to bra uki nu la imu ni tet Du li }u, ko ji je po sla nik De mo krat ske stran ke u Skup {ti ni, po {to se on na we ga po zvao dva da na ra ni je, ka da je po li ci ja po ku {a la da ga pri ve de u we go voj ku }i u Su bo ti ci.

ODBRANA GORANA KNE@EVI]A U ZAVR[NOJ RE^I PREDLO@ILA OSLOBA\AJU]U PRESUDU

Advo kat: Ni jed na op tu `ba ni je do ka za na – Ap so lut no ni je ut vre| no ni jed no od de la za ko ja se Go ran Kne è vi}, kao biv {i gra do na ~el nik Zre wa ni na od 2006. do 2008. go di ne, op tu `ni com sum wi ~i za zlo u po tre be u ve zi s po je di nim po stup ci ma jav nih na bav ki i da va wa in ve sti to ri ma u za kup grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta – tvr di u za vr {nom iz la ga wu od bra na Kne è vi }a, ko ji je ne dav no iza bran za mi ni stra po qo pri vre de u Vla di Sr bi je. Pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du ju ~e je na sta vqe no iz no {e we za vr {nih re ~i u slu ~a ju “zre wa nin ska afe ra” u ko jem je, osim Kne è vi }a, obu ha }e no jo{ dva de set oso ba, uglav nom iz ta da {we zre wa nin ske ad mi ni stra ci je, osum wi ~e nih ta ko |e za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja. Kne è vi }ev advo kat Kr sto Bo bot je u za vr {noj re ~i pod vu kao dru {tve no-po li ti~ ki kon tekst u av gu stu 2008, u vre me po kre ta wa po stup ka. Bo bot je na veo da je Kne è vi} bio pot pred sed nik ta da vla da ju }e De mo krat ske stran ke, „u okvi ru ko je je imao po li ti~ ki su kob s po je di nim vi so kim funk ci o ne ri ma”, te da u to me „od bra na vi di glav ni mo tiv po kre ta wa po stup ka ko ji i de ter mi ni {e we go vu po li ti~ ku ko no ta ci ju“. – Ima li smo na ja vu Kne è vi }e vog hap {e wa, i to na sed ni ci GO De mo krat ske stran ke, od pred sed ni ka stran ke, ko ji je bio i pred sed nik dr à ve – ka zao je Bo bot. – Isti taj pred sed nik je go vo rio da je sva ko ne vin dok se u sud skom po stup ku ne do ka ù op tu `be, ali je ipak u iz bor noj kam pa wi kao lajt mo tiv stal no po mi wao Kne è vi }ev slu ~aj i jo{ ne ke, go vo re }i o po sve }e no sti DS-a bor bi pro tiv ko rup ci -

je. Ista ta oso ba je, ina ~e, bi la upu }e na u na po re i ak tiv no sti ko je su pred u zi ma ne u Zre wa ni nu ra di pri vred nog opo ra va ka na pri vla ~e wu in ve sti to ra, a po zna to je da je pri su stvo vao otva ra wu po je di nih obje ka ta. Bra ni lac je, iz me |u osta log, u za vr {noj re ~i is ta ko da su Kne `e vi }u „kr {e na pra va u pret kri vi~ nom po stup ku i is tra zi te da je od bra na pod ne la kri vi~ -

|u je op tu `be o na vod nom po sto ja wu kri mi nal ne gru pe ~i je or ga ni zo va we op tu `ni ca pri pi su je Kne è vi }u“. Ta ko |e, od bra na sma tra, re kao je Bo bot, da „ni je po tvr |e na ni jed na od op tu `bi ko ja se od nos na ob u hva }e ne po stup ke da va wa u za kup grad skog gra |e vin skog ze mqi {ta in ve sti to ri ma, na vod no, po ce ni ni òj od tr ì {ne.

Go ran Kne `e vi} (u sredini) do la zi na su |e we

nu pri ja vu pro tiv biv {eg mi ni stra Oli ve ra Du li }a zbog iz ja ve u ko joj je Kne è vi }a una pred pro gla sio kri vim“. Na gla sio je i da je Kne è vi} u du èm pe ri o du bio iz lo èn „me dij skom po gro mu“. – Iz me |u osta log, dan pre po ~et ka su |e wa, Kne è vi }a su u pri tvo ru po se ti li pri pad ni ci Bez bed no sne agen ci je, pri ~e mu su mu go vo ri li o ne kim na vod no no vim ot kri ve nim slu ~a je vi ma s wim u ve zi. To je ~ist, go li pri ti sak na op tu è nog i we go vu od bra nu – oce nio je Bo bot. Po sta vo vi ma Kne è vi }e ve od bra ne, „ni je dan do kaz, ~ak ni po sred no, ni naj ma we ne po tvr -

– Osim to g a, ka k va je to se lek t iv n ost u op t u ` i v a w u? Tu ` i l a { tvo op t u ` u j e po j e d i ne do m a } e in v e s ti t o r e kao pod s tre k a ~ e u ve z i s okol n o sti m a do d e l e ze m qi { ta u za kup, a ne op t u ` u j e stra n e in ve s ti t o r e. To je kla s i~ n a se lek t iv n ost u op t u ` i v a w u – na v eo je Bo b ot. Ve {ta ~e wem je, sma tra advo kat, utvr |e no da „ni ka kva {te ta ni kom ni je pri ~i we na i da ni kom ni je pri ba vqe na ni ka kva pro tiv prav na ko rist, ni in ve sti to ri ma ni op tu `e ni ma“. – Op tu `ni ca ni je ute me qe na, ni je do ka za na. Od bra na sma tra da }e sud bi ti na vi sni re no mea

i do ne ti je di nu mo gu }u i prav de nu – oslo ba |a ju }u pre su du – re kao je Kr sto Bo bot. Advo kat Vi }en ti je Da ri je vi}, ko ji ta ko |e bra ni Kne è vi }a, u za vr {noj re ~i je ana li zi rao ta~ ke ot pu `ni ce ko je se od no se na po stup ke do de le uslu ga obez be |e wa po je di nih grad skih obje ka ta, tu ri sti~ kih i po qo pri vred nih lo ka ci ja u op {ti ni Zre wa nin agen ci ji za fi zi~ ko-teh ni~ ko obez be |e we „Gvo zden“ iz No vog Sa da, te na po stu pak do de le lo kal nog jav nog pre vo za fir mi „Auto ba nat“. Da ri je vi} je ta ko |e oce nio da ni je do ka za na ni jed na op tu `ba. On je po seb no po ten ci rao da je Kne è vi} uì vao ve li ki ugled, ne sa mo u gra du Zre wa ni nu ve} i u evrop skim in sti tu ci ja ma, ko je su ga pro gla si le za naj bo qeg gra do na ~el ni ka u Ju go i sto~ noj Evro pi. – Bio je po tre ban ve li ki na por van prav nih ak tiv no sti da bi se Kne è vi} dis kre di to vao u jav no sti, uz po vre du pret po stav ke ne vi no sti – na veo je Da ri je vi}. – Ka da je re~ o pret kri vi~ nom po stup ku, ima li smo is ka ze po je di nih sve do ka, ali i okri vqe nih, ko ji su pred su dom tvr di li da su im nu |e ne i po god no sti sa mo da op tu è Kne è vi }a. Na kon {to za vr {ne re ~i iz ne su advo ka ti od bra ne svih okri vqe nih, pra vo na za vr {no obra }a we su du ima }e i sa mi okri vqe ni. Tu ì la {tvo je za vr {nu re~ iz ne lo u sep tem bru, pred lo ìv {i su du da iz rek ne osu |u ju }u pre su du svim okri vqe ni ma po svim ta~ ka ma op tu `ni ce. Po stu pa ju }i za me nik tu ì o ca Dra go slav Mar ko vi} je u za vr {noj re ~i pred lo ìo ka zne od dve do {est go di na za tvo ra. J. J.

SPORT

~etvrtak18.oktobar2012.

MLADA REPREZENTACIJA OSTALA BEZ PLASMANA NA EP

U Iz rael ide sre} ni ji Mla da re pre zen ta ci ja Sr bi je ni je us pe la da se pla si ra na Evrop s ko pr v en s tvo na red ne go di ne u Izra e lu. Or li }i su u ba ra ù po kle kli pred En gle zi ma (0:1, 0:1). Na{ mla di tim je ste po ra èn, ali iza bra ni ci Alek san dra Jan ko vi }a ni su se obru ka li. Igra li su do bro i pred wi ma je sve tla bu du} nost. - Utak mi ca je bi la ka kvu smo i o~e k i v a l i, tvr d a, sa mno go du e la u va zdu hu. Na à lost, ni smo us pe li da se pla si r a m o u Iz r ael. Me | u t im, ni sam raz o ~a ran. Mom ci su da li sve od se be, po ka za li da ima ju {to fa i u bu du} no sti bi }e ve li ka eki pa. Ni smo is ko ri sti li svo je {an se, na kra ju smo po ra è ni i u Kru {ev cu, ali ja sam po no san na igra ~e i ono {to su po ka za li u ovom dvo me ~u i mo gu mir no da spa vam – re kao je Jan ko vi}. Se lek tor je od bio da ko men ta ri {e tu ~u igra ~a i ~la no va stru~ nog {ta ba na kra ju utak mi ce. - Ta kve stva ri me ne za ni ma ju. Gle dam sa mo igru na te re nu, a En gle zi su u tom seg men tu bo qe pro {li i pla si ra li se u Iz rael. Ne ma wa Gu deq spu {ta lop tu na ze mqu po sle eli mi na ci je. - Po raz bo li. Igra li smo do bro 90 mi nu ta, dr à li ih pod pri ti skom, ali En gle zi su do bar tim i us pe li su da se od bra ne. Ima li smo svo je {an se, ali ih ni s mo is k o r i s ti l i. Zbog to ga su se En gle zi za slu è no pla si ra li na Evrop sko pr v en s tvo. Ni j e smak sve t a,

Gol man En gle ske Bu tlend in ter ve ni {e is pred Gu de qa

ide mo da qe, sa na dom da }e mo sle de }i put mi oti }i na pr ven stvo – re kao je Gu deq. I Mi lan Ro di} je za do vo qan pri ka za nom par ti jom. - Da li smo sve od se be, po ku {a li da na dok na di mo taj mi nus iz No ri ~a. Ni smo us pe li, {ta da ra di mo, to je fud bal, ide m o da q e. Ni s mo ne z a d o voq ni, stvar no smo se bo ri li do kra ja. Za po raz kri vi i ne do sta tak sre }e.

- Mi slim da je to pre su di lo. Ima li smo {an se, ni smo ih is ko r i s ti l i, {ta da ra d i mo.Sma tram da u Iz rael ide sre} ni ji tim - re kao je Milan Ro di}. Eks ce se na kra ju me ~a ova ko je pro ko men ta ri sao. - Pa do bro, mi slim da smo i mi i oni, a pre sve ga oni bi li pod ja kim emo ci ja ma ko je su kul mi ni ra le na kra ju. Vo leo bih da se to ni je de si lo, ali je ste.

Me do je vi}: Ni sam ~uo uvre de Ka pi ten mla de fud bal ske re pre zen ta ci je Slo bo dan Me do je vi} re kao je da ni je ~uo ra sne uvre de na ra ~un igra ~a En gle ske to kom utak mi ce od i gra ne u Kru {ev cu. On do da je da su ih re pre zen ta tiv ci En gle ske po za vr {et ku du e la pro vo ci ra li. - Kad se za vr {i la utak mi ca, bio sam na dru goj stra ni te re na. Ko li ko sam sa znao po sle od sa i gra ~a, oni su bi li is pro vo ci -

- To kom me ~a sam bio fo ku si ran na igru i ne mo gu da tvr dim 100 po sto, ali stvar no mi slim da ni je bi lo tih po vi ka. Ta ko |e, za pe riod pre utak mi ce, ka da smo se za gre va li si gu ran sam da ni je bi lo uvre da na ra snoj osno vi. En gle zi su i pre do la ska u Sr bi ju po ten ci ra li te pri ~e, da }e ih na vi ja ~i lo {e do ~e ka ti. I da je bi lo ne kih po vi ka, ve ru jem da se ra di lo o gru pi ci od mak si mum

Tu ~a mla dih re pre zen ta ti va ca Sr bi je i En gle ske na kra ju me ~a

ra ni ge sto vi ma En gle za pre ma pu bli ci u Kru {ev cu - ka è Me do je vi}. On je na kra ju me ~a za ra dio cr ve ni kar ton, kao i En glez De ni Ro uz. - Sva ka ko da je sli ka sa kra ja utak mi ce ve o ma ru `na. Bi lo bi mno go bo qe da ni je do {lo do to ga. Sa da se vi {e pa `we po sve }u je to me ne go me ~e vi ma ba ra à, u ko ji ma je bi lo ve li ke bor be. Kri vo mi je zbog in ci den ta. Ipak, ne mi slim da je sa mo na {a kri vi ca ve} i en gle skih igra ~a - ob ja snio je Me do je vi}. Is kqu ~e ni Ro uz re kao je da su na vi ja ~i u Kru {ev cu is pu {ta li maj mun ske zvu ke to kom za gre va wa, ali i sva ki put ka da se to kom me ~a pri bli à vao aut li ni ji.

pet-{est qu di - is ta kao je ka pi ten mla dog ti ma Sr bi je. Me do je vi} je do dao da mu je `ao {to se eki pa ni je pla si ra la na EP, ali da ne ma {ta da za me ri sa i gra ~i ma. - Da li smo mak si mum u oba me ~a. Bo ri li smo se, ali ni smo ima li ni sre }e, ni kon cen tra ci je na kra ju. U Kru {ev cu smo bi li ne u po re di vo bo qi. Ne do sta ja lo nam je i ne ko li ko dru go va ko ji su u A re pre zen ta ci ji. Ipak, mi slim da smo na pra vi na ~in re pre zen to va li ze mqu - za kqu ~io je Me do je vi}. Pre pet go di ne, zbog sli~ nih in ci de na ta na me ~u sa En gle skom na EP u Ho lan di ji, FSS je mo rao da pla ti ka znu od 16.000 fun ti.

Dar ko La zo vi} `a li za pro pu {te nom pri li kom. - Si gur no da je osta la ve li ka `al {to ni smo us pe li da se pla si ra mo na Evrop sko pr ven stvo. Od i gra li smo do sta do bro i pr vu i dru gu utak mi cu, ma da su u No ri ~u oni bi li mo `da bo qi. U dru goj smo dik ti ra li tem po, stva ra li {an se i na kra ju ne sre} no pri mi li taj gol, {to nas je ko {ta lo pla sma na na EP – re kao je La zo vi}. I. Lazarevi}

En gle zi {o ki ra ni En gle ska fud bal ska jav nost {o ki ra na sce na ma iz Kru {ev ca, tra ì è sto ke ka z ne: iz b a c i te ih iz me | u n a r od n og fud ba la, ne ka igra ju pred pra znim tri bi na ma, ur la ju pre ko me di ja. - Ko li ko jo{ tre ba da tr pi mo taj bo le sni ra si zam ko ji pra ti En gle sku na utak mi ca ma u ze mqa ma is to~ ne Evro pe? Sce ne u Sr bi ji bi le su to li ko, raz o ~a ra va ju }e po zna te, uvre dqi vo skan di ra we, ra si sti~ ki po vi ci, udar ci na te re nu. Pret hod ni put ovo se re pre zen ta ci ji En gle ske (do 21 go di ne) do go di lo pre pet go di na, a ta da je Sr bi ja ka `we na sme {no, sa mo sa 16.000 fun ti. Pa te ti~ no! Ovog pu ta, ka zna za zlo ~in mo ra da bu de od go va ra ju }a, a to zna ~i iz ba ci va we Sr bi je iz me |u na rod nog fud ba la. Ni {ta dru go ne bi bi lo do voq no za ovu sra mo tu, ko ja ne sme vi {e da se po na vqa”. Sve ovo pi {e u ko men ta ru bri tan ski „Dej li Mejl” iz ve {ta va ju }i o sce na ma iz Kru {ev ca gde je sve bi lo u re du do 94. mi nu ta, a on da su po~ele budala{tine. Engleski mediji bruje o de{avawima u Kru{evcu posle utakmice mladih reprezentacija Srbije i Engleske (0:1), bruje o skadalu i sramoti. Zakqu~ak je uglavnom isti - bolesna mr`wa. Isti taj „Dejli mejl” prenosi tvitove raznoraznih fudbalera Premijer lige. Me|u wima je i Anton Ferdinand, fudbaler Kvins Park Renxersa, zbog kojeg je Xon Teri oti{ao iz reprezentacije Engleske, a sve ba{ zbog rasisti~kog skandala. - Pitam se da li }e Blater (predsednik FIFA) sada re}i da treba samo da se rukuju i sve je u redu? - napisao je Ferdinand, mla|i brat defanzivca Man~ester junajteda Rija Ferdinanda. Napada~ Boltona Benik Afobe pi{e da je gledao sramotne scene u Srbiji i da bi cela nacija trebalo da se stidi (mislio je na nas, razume se)... I legendarni fudbaler Pol Ins, ~iji je sin Tomas igrao u Kru{evcu, traì o{tru kaznu za Srbiju - bar 10 godina van takmi~ewa! - Sramotno! Ne postoji nikakvo opravdawe za ono {to se dogodilo. Da ja odlu~ujem, izbacio bih Srbiju sa narednih pet evropskih i svetskih prvenstava - rekao je uzbu|eno Ins.

dnevnik

SAOP[TEWE FS SRBIJE

Ni je bi lo ra si zma Po vo dom in ci de na ta vi |e nih na re van{ utak mi ci mla dih re pre zen ta ci ja Sr bi je i En gle ske (0:1), u okvi ru ba ra à za od la zak na Pr ven stvo Evro pe 2013. go di ne u Izra e lu, Fud bal ski sa vez Sr bi je iz dao je ssle de }e sa op {te we. - Od do la ska de le ga ci je Mla de re pre zen ta ci je En gle ske u Sr bi ju, FS Sr bi je i sve re le vant ne struk tu re su u~i ni le mak si mal ne na po re u ci qu do bre or ga ni za ci je wi ho vog bo rav ka i pri pre me iz u zet no zna ~aj ne utak mi ce. U tom ci qu, na gla {a va mo da je or ga ni za ci ja svih do ga |a ja pro te kla u naj bo qem re du i da do po sled weg mi nu ta me ~a ni je vi |en ap so lut no ni je dan pro blem. Od za gre va wa igra ~a obe eki pe, pre ko in to ni ra wa him ni i apla u za svih pri sut nih po za vr {et ku him ne En gle ske, to kom sva kog mi nu ta su sre ta do po me nu tog po sled weg, na te re nu i na tri bi na ma vla da la je sport ska at mos fe ra is pu we na po {to va wem du ha fer-ple ja. Na à lost, na is te ku ~e tvr tog mi nu ta na dok na de i po sle po stig nu tog po be do no snog go la za go stu ju }u eki pu, vi |e ne su ne mi le sce ne na te re nu za igru. I dok je ve }i na en gle skih re pre zen ta ti va ca pro sla vqa la po stig nu ti gol, wi hov igra~ sa bro jem tri na dre su De ni Ro uz se kraj we ne pri me re no, ne sport ski i vul gar no po neo ka na vi ja ~i ma na tri bi na ma sta di o na u Kru {ev cu, zbog ~e ga mu je i po ka zan cr ve ni kar ton. Is po sta vi }e se, na à lost, da je ta da za po ~eo in ci dent ko ji se za tim raz vio. Vi |e ne su ru `ne sce ne. Fud bal ski sa vez Sr bi je se iz vi wa va go sti ma iz En gle ske i

kom plet noj fud bal skoj jav no sti zbog ne sport skog po na {a wa ko je je usle di lo od stra ne de la ~la no va Stru~ nog {ta ba Mla de re pre zen ta ci je Sr bi je i de la igra ~a na {e eki pe. Ovim pu tem oba ve {ta va mo kom plet nu jav nost da }e mo po hit nom po stup ku po kre nu ti in ter ni di sci plin ski po stu pak i na osno vu svih iz ve {ta ja ka zni ti kriv ce. To }e mo u~i ni ti ne ve za no od even tu al nog po kre ta wa po stup ka pred re le vant nim or ga ni ma UEFA. Ta ko |e, kao olak {a va ju }u okol nost ne }e mo pri hva ti ti ni ~i we ni cu da su na {i igra ~i i ~la no vi Stru~ nog {ta ba bi li is pro vo ci ra ni po te zom en gle skog re pre zen ta tiv ca Ro u za, jer na si qu ni je me sto na sport skim pri red ba ma. Iskre no, isto vet nu is tra gu o~e ku je mo i sa stra ne FA En gle ske. FS Sr bi je naj kon kret ni je od bi ja i de man tu je da je na sta di o nu u Kru {ev cu, pre i za vre me utak mi ce, bi lo ma ka kvih po ja va ra si zma. Ve zi va we vi |e nog in ci den ta - tu ~e iz me |u ~la no va dve eki pe sa ra si zmom ap so lut no ne ma ni ka kvog osno va i sma tra mo ih pot pu no zlo na mer nim. U pri log na {oj tvrd wi idu i pre li mi nar ni iz ve {ta ji slu `be nih li ca sa su sre ta Sr bi ja - En gle ska. Ni ko od wih ni u jed nom tre nut ku ni je po me nuo ra si sti~ ke is pa de i o~e ku je mo da qud ska i sport ska kul tu ra na {ih fud bal skih pri ja te qa iz En gle ske od ne se po be du nad {i re wem dez in for ma ci ja. FS Sr bi je ~e sti ta Mla doj re pre zen ta ci ji En gle ske na po be da ma u ba ra `u i `e li mo im tak mi ~ar ski uspeh na Pr ven stvu Evro pe u Izra e lu. Fudbalski savez Srbije

UEFA pod pri ti skom Iz ve {taj de le ga ta sa utak mi ce mla dih re pre zen ta ci ja Sr bi je i En gle ske na pu tu je ka se di {tu UEFA u Ni o nu. A, ka da ta mo stig ne... ne ka nam je bog u po mo }i. Po kre ta we di sci plin skog po stup ka je sa svim iz ve sno, a po tom }e UEFA, iz gle da, mo ra ti da do ne se vr lo ne pri jat ne od lu ke po srpski fudbal. Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron poru~io je da je zapawen scenama sa stadiona u Kru{evcu i da o~ekuje od evropske „ku}e fudbala” da èstoko kazni Srbiju, u slu~aju da budu pruèni dokazi o rasisti~kom pona{awu publike. Ministar sporta Hju Robertson izjavio je da se li~no obratio predsedniku UEFA Mi{elu Platiniju. - Scene na terenu i van wega bile su sramotne. Zahtevao sam od Platinija da se hitno sprovede istraga o tom incidentu. O~ekujemo da UEFA o{tro kazni sve one koji su krivi za rasizam - kaè se u saop{tewu Robertsona. Najradikalnije stanovi{te zauzeo je lord Herman Uzli, ~lan

britanskog parlamenta, koji se nalazi na ~elu vode}e organizacije za borbu protiv rasizma u evropskom fudbalu. Uzli je Srbiju nazvao „serijskim prestupnikom” na tom poqu. - Nije ~udo {to se ovakve stvari ponavqaju, s obzirom na to kako su kazne u pro{losti bile blage. Voqa i sposobnost ~elnika UEFA da se obra~unaju sa rasizmom sada je na ultimativnom testu. Ako ne urade ono {to je neophodno, svi }e izgubiti veru u wih. On je dodao da nov~ane kazne predstavqaju gubqewe vremena i da je suspenzija jedino {to }e doprineti da se izgrednici dozovu pameti, ne samo u Srbiji, nego i u mnogim drugim zemqama Evrope. - UEFA mora da po~ne sa izbacivawem ekipa iz takmi~ewa! Srbija je ve} serijski prestupnik, koji nije u stawu da kontroli{e svoje navija~e, igra~e i zvani~nike. Trebalo bi da ih suspenduju sa narednih nekoliko takmi~ewa, sve dok ne doka`u da mogu propisno da organizuju utakmicu - izjavio je lord Uzli.

SPORT

dnevnik

~etvrtak18.oktobar2012.

IVA NO VI] I KO LA ROV ZA TE ^E NI

BRU KA RE PRE ZEN TA CI JE SR BI JE U SKO PQU IDE NA DU [U SI NI [E MI HAJ LO VI ]A

Ne u spe la {ok-te ra pi ja

Se lek to re, tre ba lo je hra bri je da „po gi ne{”

Srbija je daleko od plasmana na SP u Brazilu, a osim poraza u Makedoniji, tema su postali odnosi najiskusnijih igra~a i selektora Mihajlovi}a. Mnoge je iznenadila odluka Mihajlovi}a da Ivanovi} po~ne me~ sa klupe. - To je bila neka vrsta {ok-terapije, ali nije uspela - rekao je Ivanovi} koji je u{ao u drugom poluvremenu. - Te{ko je oceniti igru, kada se me~ gleda sa klupe. Neko vreme sam proveo i zagrevaju}i se i daju}i podr{ku saigra~ima, ali sve u svemu nikako nije dobro.

Ivanovi}u nije hteo mnogo da pri~a. - Ne moè mene da dotakne to {to se desilo sa Banetom, ne radi se o meni pa bi bilo glupo da ja ne{to pri~am. Da ne idemo na konferenciju saznali smo dan pred me~, ali nisam dobio nikakvo obrazloèwe - rekao je Kolarov. On se sloìo sa selektorom Mihajlovi}em da je najve}i teret na iskusnim igra~ima, ali je odbio da krivica padne samo na wega i Ivanovi}a. - Ne moè da se krivi Mijailovi} i mladi igra~i, normalno

Alek san dar Ko la rov i Ba ne Iva no vi}

On je je za odluku selektora saznao tek pred po~etak me~a. - Mislim da je selektor sve objasnio i dao razlog. To su pravi razlozi. Nije bilo vremena da se o tome razmi{qa, morao sam da brzo to prebrodim i da se fokusiram na to da pomognem saigra~ima koji su istr~ali na teren. Ivanovi}, koji o~igledno nije èleo da podiè bilo kakve tenzije, jo{ je jednom istakao da je morao da se pomiri sa odlukom selektora, da }e uvek biti na raspolagawu selektoru i dodao da je Tomovi} zasluìo mesto u ekipi. - Wega mi je najàlije, {to se desio taj penal. On je sjajan igra~, to pokazuje iz me~a u me~ i zasluìo je mesto bez obzira na to da li ja igram ili ne. Ovo {to mu se desilo u~ini}e ga samo ja~im - rekao je Ivanovi}. Prvi potez Sini{e Mihajlovi}a, koji je posle neuspeha u me~u sa Belgijom privukao pa`wu javnosti, bio je da Ivanovi}a i Kolarova ne povede na konferenciju za novinare pred me~ sa Makedonijom. Kolarov je rekao da nije bilo obja{wewa za to, a o

je da smo Bane i ja najodgovorniji za poraz, ali nas su optuìvali da smo direktni krivci za to. Ne mogu dva igra~a da budu jedini krivci, ali je sigurno da imamo veliku odgovornost, jer smo najiskusniji i igraju u velikim klubovima - rekao je Kolarov. Uglavnom se za neuspeh na{e selekcije kao glavni razlog navodi neiskustvo ekipe, ali igra~ Man~ester sitija ne misli ba{ tako. - Ne moè se stalno pravdati neiskustvom. Opet ti igra~i igraju u svojim klubovima i veliki su talenti. Fudbal je ozbiqna stvar i vidi se da li si igra~ i sa 20 ila sa 26 godina. Mora mnogo da se radi da bi se do{lo u Makedoniju i pobedilo. Oni su sre}no do{li do pobede, ali mi je nismo zasluìli - rekao je Kolarov. On nije komentarisao jo{ jedan zanimqiv detaq - to {to je na le|ima umesto svog uobi~ajenog broja 11, nosio „trojku”. Kako je obja{weno, to je od wega zahtevao Mihajlovi}, koji je istakao da je igra~ Srbije „levi bek i da ne moè da nosi drugi broj na le|ima”.

KON KA KAF ZO NA

Ka na |a ni po to nu li u Hon du ra su Reprezentacije SAD i Hondurasa izborile su mesto u zavr{noj fazi kvalifikacija KONKAKAF zone za SP u Brazilu 2014.Oba tima kqu~ne pobede ostvarile su u direktnim duelima – Amerikanci protiv Gvatemale 3:1, a Honduras protiv Kanade ~ak 8:1. Situaciju su iskoristili i timovi Paname i Jamajke, pa }e i oni biti me|u {est ekipa koje razigravaju za tri plus jedno mesto. Meksiko je svoju vizu overio odavno, a Kostarika je uma-

Uz gotovo referendumsku podr{ku fudbalskog sveta u Srbiji seo je Sini{a Mihajlovi} na selektorsku klupu. Verovali smo da wegovo srce, hrabrost, harizma, znawe nakupqeno u Italiji mogu biti dragocen kapital prilikom stvarawa nove nacionalne selekcije. Ali, prevarili smo se… Zasukao je rukave Miha i prionuo na posao. Na~inio je kodeks pona{awa u reprezentaciji, preto~io ga u neformalni ugovor koji mora da se potpi{e i po{tuje. Na taj papir stavio je silna pravila na osnovu ste~enog iskustva i gre{aka koje je sam pravio tokom dugog staà u najboqoj selekciji. Prava stvar, ne samo zbog toga {to sada svi na{i momci kao jedan pevaju himnu, ve} zbog ~iwenice da su odnosi unutar ekipe potpuno regulisani. Ali, upravo je on po~eo da kr{i proklamovana pravila i pona{a se kao apsolutni gospodar reprezentacije, koja ipak nije wegovo vlasni{tvo. Vizija da se drasti~no podmladi tim nai{la je na simpatije. Puno je lutao Mihajlovi}, probao mnogo igra~a dok nije suzio izbor. Stalno je upozoravao medije da on veruje u potencijal kojim raspolaè, da moramo na SP, a ako se to ne dogodio sledi ostavka. Silan teret stavio je na ple}a i skroz se pogubio u procenama kvaliteta aktuelnog igra~kog kadra. I laiku je bilo jasno da smo daleko od evropskog vrha, da je put stvarawa mo}nog sastava trnovit, da ga te{ko mogu pratiti i èqeni rezultati.Uostalom, tokom niza pripremnih susreta beleìli smo poraze,a gol je postao misaona imenica. Nemamo klasi~nog napada~a u mla|oj gardi, ali imamo golgetere iz prethodnog saziva. Ipak, napredak u igri bio je evidentan. înilo se da idemo pravim putem. Krenuli smo traqavo protiv [kota, blistali protiv Velsa i gotovo sat vremena protiv Belgije. Klinci su delovali motivisano, igra ubrzana, uz

Si ni {a Mi haj lo vi}

dosta kreacije i lepr{avosti. Niko nije zamerio Sini{i zbog ubedqivog poraza od Belgijanaca, jer slavio je iskusniji i boqi tim. Nervoza je uzdrmala selektora pred me~ sa Makedonijom. Upla{io se, odustao od svog proklamovanog koncepta, izgubio kompas. Prvi gaf desio se na pres konferenciji nakon me~a sa Belgijom kada je neoprezno uperio prst kritike na dvojicu najboqih, Ivanovi}a i Kolarova ozna~iv{i ih kao direktne krivce za negativan ishod. Ve} tada je naru{io atmosferu u ekipi, a kulminacija je stigla u Skopqu. Bez potrebe je èleo da demonstrira svoj autoritet na dvojici predvodnika nove generacije. Ivanovi}a je uz èstok verbalni okr{aj oterao na klupu, pa ga uveo u igru kad su kola krenula nizbrdo. Zabranio je ovom tandemu dolazak na redovnu pres konferenciju dan pre me~a, {to je ve} ustaqena praksa. Naloìo je Kolarovu da zameni broj na dresu. Da uzme “trojku” umesto “jedanaestice”, da bi se setio da je

defanzivac. Protiv Velsa mu to nije upalo u o~i, kada je re~ o beku Man~ester sitija. Gurnuo je u vatru Tomovi}a, jer je èleo vaqda da brani “nulu” protiv skromnog i vidno uzdrmanog tima êde Janevskog. Skup proma{aj. Ogre{io se selektor i o sjajnog ~oveka i {topera Nevena Suboti}a koji nije dobio {ansu u protekla ~etiri me~a, a jednostavno po svim kvalitetima zasluùje status standardnog prvotimca. [ok-terapija bila je kontraproduktivna. Od prvog trena me~a u Skopqu videlo se da ekipa nema elana, voqe i motiva. Spori ritam, uz oprezan pristup, mnogo preterane taktike prepisane iz italijanskih kwiga sputali su orlove. Sudarali su se na terenu, u strahu da ne naprave gre{ku i prime gol. Mihajlovi} je orlove pretvorio u pili}e za odstrel. Kazna je brzo stigla, ~ini se logi~an epilog na osnovu nevesele uvertire. Poraz ide na du{u selektora. Sujeta iz igra~akih dana, koje se

SE LEK TOR MI HAJ LO VI] SE JO[ NA DA PLA SMA NU NA MUN DI JAL

To mo vi} do bar, bi }e jo{ utak mi ca Reprezentacija Srbije nije uspela da u utorak u Skopqu ni delimi~no ponovi dobru igru kao u prviom poluvremenu sa Belgijom.Vidno uzdrmani, izabranici Sini{e Mihajlovi}a

- Pripremili smo utakmicu, znali smo da }e biti uzbudqiva i da }e ko prvi da gol imati vi{e {anse. Imali smo peh i iskqu~enog igra~a... Do posledweg momenta poku{avali smo da izjedna-

- Hteo sam jednog vi{e defanzivnog igra~a, koji }e vi{e da mi pazi na gol, po{to smo protiv Belgije u posledwih 30 minuta napadali sa mnogo igra~a. Tomovi} je do penala bio dobar i ra-

lo izjedna~ila u~inak Hondura{ana, postigav{i 7 golova protiv nejake Gvajane. [esto kolo: Honduras – Kanada 8:1, Kuba – Panama 1:1, Jamajka – Antigva i Barbuda 4:1, SAD – Gvatemala 3:1, Kostarika – Gvajana 7:0 Meksiko – Salvador 2:0. Grupa A: SAD 13, Jamajka 10, Gvatemala 10, Antigva 1. Grupa B: Meksiko 18, Kostarika 10, Salvador 5, Gvajana 1. Grupa C: Honduras 11, Panama 11, Kanada 10, Kuba 1.

@i ru iz jed na ~io u po sled woj se kun di U derbiju kola na „Visente Kalderonu” [panija i Francuska odigrale su 1:1 u kvalitetnoj predstavi, u kojoj su [panci proma{ili i penal, a Francuzima poni{en jedan gol. [panija je u vo|stvo do{la u 25. minutu golom Serhija Ramosa posle velike inicijative koju je furija imala. Prvi deo poluvremena se takore}i sve vreme igrao na polovini Francuske. [panci su nakon datog gola malo spustili gas i Francuzi su po~eli da stvaraju {anse, pa su tako ~ak i postigli gol u 39. minutu (@eremi Menez), ali je on

bio poni{ten zbog krajwe sumwivog ofsajda. Do kraja poluvremena [panci su imali kolosalnu {ansu da uve}aju vo|stvo. Ko{}eni je, bez ikakve, potrebem u svom {esnaestercu brutalno startovao na Pedra i dileme nije bilo. Ali, Sesk Fabregas nije pogodio. Francuzi su u drugom delu poku{avali, [panci su igrali da pro{e vreme i onda {ok. U posledwem minutu me~a, odnosno posledwem minutu sudijske nadoknade Olivije @iru je postigao gol koji je Francuze ostavio uz bok [pancima.

nije oslobodio, sputala je Mihajlovi}a, pretvoriv{i ga u fudbalsku kukavicu. Brazil je ba{ daleko, trka za jedno od dva mesta u grupi koja vode na SP postaje nemogu}a misija. Relano, mo`da u ovom ~asu formirawa mladog tima i nismo dorasli za tako veliki poduhvat. Ali, tu`no je da protiv oslabqene i rawene Makedonije bitku izgubimo bez prave borbe. Tenzija pada {to nije dobro za proces sazrevawa tima koji ima potencijal. Mihajlovi}eve fraze da nema predaje, da je preostalo 6 utakmica do kraja kvalifikacija ne mogu vi{e da {ire ni optimizam bez pokri}a. On }e brzo spakovati kofere neobavqena posla. Osta}emo bez Mondijala, ali i bez profilisane reprezentacije, po{to nismo prevalili ni polovinu puta u procesu smene generacija. Selektore, mogao si barem hrabrije, u skladu sa svojim temperamentom i karakterom, da “pogine{” u Skopqu… Zo ran Ran ge lov

Momenat s me~a Makedonija–Srbija

nisu delovali kao da znaju kako da pobede, pa su zaslu`eno pora`eni - 0:1. Selektor je pre posledweg odlaska u tunel okupio sve igra~e na centru igrali{ta, pozdravio ih, pa otkrio javnosti da je znao {ta o~ekuje wegov tim na stadionu „Filip Drugi”.

~imo, i pre i posle toga imali smo {anse, koje nismo iskoristili i izgubili smo - prepri~ao je Mihajlovi} svoje vi|ewe okr{aja sa Makedoncima. Mnoge je iznenadila odluka da kritikovanog Baneta Ivanovi}a u startnoj postavi zameni Nenad Tomovi}.

dio je ono {to sam tra`io od wega. Kad se igra fudbal uvek neko mora da pogre{i, to je sada bio on, to je fudbal - dodao je Mihajlovi}. Po{to je saznao da su Hrvati pobedili Vels i da su i Belgijanci slavili u me~u sa [kotima rekao je:

- Ima jo{ {est utakmica. Na{a ~etiri boda naspram wihovih deset jeste velika razlika, imamo jo{ utakmica do kraja kvalifikacija i spremamo se me~ po me~. U Hrvatsku }emo oti}i spremni da pobedimo. Do marta ima mnogo vremena. Reprezentacija Srbije u narednom kolu kvalifikacija gostuje u Zagrebu 22. marta, dok ~etiri dana kasnije na svom terenu do~ekuje [kotsku. Detaqnije obrazlaù}i igru svog tima rekao je da je igra u prvom poluvremenu bila potpuno suprotna dogovorenoj. - Prvo poluvreme nismo igrali kako smo zamislili, probijali su nas kroz sredinu {to nije smedlo da se dogodi. Drugo poluvreme po~eli smo mnogo boqe, pa smo imali i dve {anse sa deset igra~a, ali nismo uspeli da postignemo gol. - rekao je Mihajlovi} na konferenciji za novinare i naglasio: - Vidim prostor za napredak, dok nas matematika ne izbaci Trenutna situacija je lo{a po na{u reprezentaciju. Pobeda nad Velsom i deo me~a sa Belgijom ulivaju nadu, drugo poluvreme na „Marakani” i poraz u Skopqu ne daju razlog za optimizam. - Imamo {est bodova mawe u odnosu na Belgiju i Hrvatsku i {est utakmica do kraja kvalifikcija. Ako se bude igralo kao protiv Velsa, kao 60 minuta protiv Belgije, moè ne{to da se promeni naboqe. Sigurno je sada situacija mnogo teà, ali nije u mom karakteru da se predam, nisam se nikad predavao. Ja i moji igra~i jo{ verujemo u na{ plasman.

SPORT

~etvrtak18.oktobar2012.

dnevnik

OP[TINSKA LIGA [ID

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Bra ti} odbra nio sve

Tra di ci ja na sta vqe na

OFK Biki} - Fru{kogorac 0:1 (0:1) BI KI] DO: Igra li {te OFK Bi ki }a, gle da la ca 200, su di ja Pa pi {ta (Ja me na).Stre lac: Ga li ja{ u 35. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ste fan Ma li vuk (OFK Bi ki}), Ga li ja{ (Fru {ko go rac). OFK BI KI]: Bu gar ski 7, N. Ko tar li} 7, Ra do {e vi} 7, Gle di} 7, Ba srak 7, R. Ko tar li} 7 (Spa so je Ma li vuk ), Ste fan Ma li vuk 7, Kur ba li ja 7, Vra nov 7 (Mr va qe vi}), Ko va ~e vi} 7, Do bri} 7. FRU [KO GO RAC: Bra ti} 8, V. Vja gi} 7, Ili ba {i} 7, Le ki} 7 (Voj no vi}), Bje li} 9, Jo va no vi} 7 (Z. Va ja gi}), Ra di voj {i} 7, Vuk {i} 7, Ga li ja{ 7, Tr gi} 8, Ma ti je vi} 7. Ce lu utak mi cu do ma }i ni su igra li vi ko to ri ju pred go lom go sti ju. Ko va ~e vi} ni je ni pe nal is ko ri stio. Bra ti} je we gov {ut efekt no od bra nio. A go sti su iz jed ne je di ne kon tre da li gol i od ne li sva tri bo da. D. Hnatko

Sremac - Jedinstvo (Q) 0:0 BER KA SO VO: Igra li {te Srem ca, gle da la ca 40, su di ja Gr ko vi} ([id).@u ti kar ton: Kne è vi} (Je din stvo). SRE MAC: Ugre no vi} 8, No vak 8 (Jan ~i}), Raj ko vac 8, [o la ja 8, Mi lan ko vi} 8 (Ba lo{), R.Osto ji} 8, [a rac 8, B.Osto ji} 8, Ko tar li} 8 (Bu di mir), Ra do sa vqe vi} 8, Bre ki} 8. JE DIN STVO: Mr ko wi} 8, [a fa rik 8, [i li 8, Pu no{ 8, \u ri} 8, Kne è vi} 8, â li} 8, Ci gan kov 8, Ta di} 8, Pa vlo vi} 8, Ga ni} 8. Igra lo se do bro. Bi lo je {an si na obe stra ne.Tri zi ce ra su pro ma {i li do ma }i ni, a da bi utak mi ca do bi la jo{ ve }u oce nu ne do sta ja li su go lo vi. M. \urkin

Omladinac (M) - Jedinstvo (M) 3:1 (2:0) MO LO VIN: Igra li {te Omla din ca, gle da la ca 50, su di ja Gr ki ni} ([id).Strel ci: Da vi do vi} u 5. i 84. i Gwa to vi} u 25. za Omla di nac, a We ì} u 61. mi nu tu za Je din stvo. OMLA DI NAC: Ob ra dov 7, Bu kor 7, I. Lu ka~ 8, We li can 7, Gwa to vi} 7 (Ga {i} ), Va len tik 8, Bo ìn 8, [in ka 7 (Mi lo {ev ), B. Lu ka~ 7, Da vi do vi} 9, Si~ 8 (Koh). JE DIN STVO: Lu ki} 7, Bo ro je vi} 6, Aram ba {i} 6, Si mi} 6, Gr ba ti ni} 6, D. Se ni} 7, [i ba li} 6, We ì} 7, Jo va no vi} 6 (Lu à ji} ), Ka la ba 6, Ana ti }uk 6 (Ivan ko vi}).

Naj lep {i tre nu tak na utak mi ci de sio se u 84. mi nu tu, Da vi do vi} je tu kao s 20 me ta ra lop tu kao iz pra} ke. Gol man Lu ki} ni je ni trep nuo. D. Nikoli}

Omladinac (B) - Sin|eli} 1:3 (1:1) BA TROV CI: Igra li {te Omla din ca, gle da la ca 100, su di ja Pen do (Er de vik).Strel ci: P. Ma le {e vi} u 15. (iz pe na la) za Omla di nac, a Da mja no vi} u 29, Sto ja ko vi} u 51. i Mi le ti} u 59. mi nu tu za Sin |e li}. @u ti kar to ni: Sto ja ko vi}, Ra do sa vqe vi}, \ur ki}, @. Ma le {e vi}, Mom ~i lo vi}, Bog da no vi} (Omla di nac), Sto ja no vi}, Vu drak, Da mja no vi}, Ko va ~e vi}, Ma ri} (Sin |e li}). OMLA DI NAC: Pa vlo vi} 8, Ra do sa vqe vi} 8, Bog da no vi} 8, Sto ja ko vi} 8, Ga ~i} 9, P. Ma le {e vi} 8 (Ma noj lo vi}), \ur ki} 9 (Pa ni} 8), Mom ~i lo vi} 7, Kla du {i} 7, @. Ma le {e vi} 8, Trif ko vi} 8. SIN \E LI]: Jak {i} 8, Mi lo{ Sa vi} 9, Sto ja no vi} 6, Ko va ~e vi} 9, Ge or di ni 8, Vu drak 8, Sto ja ko vi} 8, Mi le ti} 7, Da mja no vi} 8, Mla den Sa vi} 9, Dre no vac 8. Gi ba ra~ ka ma {i ne ri ja ostva ri la je i de ve tu uza stop nu po be du. I po red to ga {to su do ma }i ni igra li do bar fud bal, ni su se mo gli, su pro sta vi ti or ga ni zo va nim go sti ma. Mi le ti} je po sti gao ve o ma lep gol sa 20 me ta ra. Gol man Pa vlo vi} ni je ni vi deo lop tu, ka da je u{la u mre `u. P. Male{evi}

Bratstvo - OFK Ba~inci 0:3 (0:1) SOT: Igra li {te Brat stva, gle da la ca 100, su di ja Hor vat (Mo ro vi}).Strel ci: Mi lin ko vi} u 10, Ka li ni} u 75. i Za drip ko u 86. mi nu tu. BRAT STVO: Gru ba~ 7, Ce ti} 7, Do bri} 5, Maj her 7, â li na 6, Vla i sa vqe vi} 6, Avra mo vi} 5, Si mi} 5, Bog da no vi} 5, Bun ~i} 6, Mi la no vi} 6. OFK BA ÎN CI: Bar jak ta re vi} 7, Xu wa 6, Tr bi} 7 (Mi lo va no vi} 7), Ma ro {i ~e vi} 7, Ju nu zo vi} 7, Ili} 7 (Ka li ni} 7), Mi lin ko vi} 8, Me ni ~a nin 7 (Za drip ko 7), Ga ~i} 7, Bla à no vi} 8, Cu per 7. Ba ~in ~a ni su po sti gli go lo ve po sle po ~et ni~ kih gre {a ka do ma }e od bra ne. A, ni su se pro sla vi li, ka da su bi li u {an sa ma, ko je su stvo ri li iz ak ci ja. I. Kubik

Jednota - Borac 1:1 (1:0) [ID: Sta dion 12. april, gle da la ca 50, su di ja Sta ni vu ko vi}

BA TROV CI: Omla di nac - Sin |e li} 1:3, BI KI] DO: OFK Bi ki} Fru {ko go rac 0:1, SOT: Brat stvo OFK Ba ~in ci 0:3, MO LO VIN: Omla di nac - Je din stvo (M) 3:1, JA ME NA: Gra ni ~ar - OFK Bin gu la 1:3, [ID: Jed no ta - Bo rac 1:1, BER KA SO VO: Sre mac - Je din stvo (Q) 0:0. 1. Sin |e li} 2. Fru {ko go r. 3. OFK Bi ki} 4. Ba ~in ci 5. Omlad. (M) 6. Omlad. (B) 7. Jed. (Q) 8. Gra ni ~ar 9. OFK Bin g. 10. Bo rac 11. Jed no ta 12. Sre mac 13. Jed. (M) 14. Brat stvo

9 9 9 9 9 9 8 8 9 9 9 9 9 9

9 7 7 7 7 5 4 3 3 2 1 1 1 0

0 1 0 0 0 0 1 1 1 2 2 1 0 1

0 1 2 2 2 4 3 4 5 5 6 7 8 8

33:8 20:7 37:5 24:5 18:10 11:16 13:12 15:18 12:17 8:19 9:32 8:23 4:21 10:29

27 22 21 21 21 15 13 10 10 8 5 4 3 1

(Er de vik).Strel ci: Opa ~i} u 36. za Jed no tu, Stoj {i} u 52. mi nu tu za Bo rac. @u ti kar to ni: Mi lin ko vi}, I{tuk, Du paq (Jed no ta), D. Fi li po vi} (Bo rac). JED NO TA: Tr ni ni} 7, Mi lin ko vi} 7, Dan gu ov 5 (E. Hr ~ek 6), S. Hr ~ek 6, Da ni lo vi} 5, Jo va no vi} 6, \ur |e vi} 7, I{tuk 6, La zi} 6, Opa ~i} 6 (Du paq ), Ru ka vi na 6. BO RAC: \u ri} 7, Pe ji} 6, I. Fi li po vi} 5, Sa rap 7, Tri vi} 6, Si me u no vi} 5, Ore {~a nin 6, Si mi} 6 (Stan ko vi}), [ar ka no vi} 6, Stoj {i} 7, Sa vi} 6. [i |a ni su bi li bo qi ri val u pr vom de lu, dok su go sti u na stav ku, kre nu li da ostva re po be du, me |u tim mla |a ni do ma }i ni su iz xa li sve na pa de i za slu `e no osvo ji li bod. S. Dupaq

Grani~ar - OFK Bingula 1:3 (0:1) JA ME NA: Igra li {te Gra ni ~a ra, gle da la ca 50, su di ja Mar ~e ti} (Gi ba rac).Strel ci: Ti ma rac u 51. (iz pe na la) za Gra ni ~ar, a Stam bo li ja u 37, Ka ta ni} u 56. i ]o si} u 84. mi nu tu za OFK Bin gu lu. @u ti kar to ni. D. Ju ro {e vi}, Cvi ja no vi} (Gra ni ~ar). GRA NI ^AR: Cvi ja no vi} 7, Ko va ~e vi} 6, D. Jo vi} 7, Z. Jo vi} 7, Star ~e vi} 6, Ste vi} 6, Ti ma rac 7 (Se ku li} 6), D. Ju ro {e vi} 7 (Ara po vi} 6), Sta ni vu ko vi} 7, Ri ki} 6, S.Ju ro {e vi} 6. OFK BIN GU LA: Pet ko vi} 7, B. Kra mar 6, Pa li} 6 (]o si} 7), J. Ra i} 7, Je li ~i} 7, Lo vas 6, Jan ko vi} 7, Ra mi} 7, I. Kra mar 7, Ka ta ni} 7, Stam bo li ja 7 (N. Ra i} 7). Naj sla bi ak ter ovog su sre ta bio je su di ja Mar ~e ti}. Obe eki pe su ne za do vo qe we go vim su |e wem. Ka da je do su dio pe nal za do ma }e svi su se na igra li {tu sme ja li. I. N.

SOMBORSKA PODRU^NA LIGA

Ras po lo `e ni go sti Polet - Zadrugar 0:3 (0:1) KA RA VU KO VO: Igra li {te Po le ta, su di ja Kr sti} (Oxa ci), gle da la ca 300, strel ci: D. Vu ko vi} D. u 30. (iz je da na e ster ca),Sa vi} u 77. i Sto iq ko vi} u 89. mi nu tu, `u ti kar to ni: D. Bog da no vi}, ]e ran, Sta noj ko vi}, Po po vi}, B. Bog da no vi}, Mi ki} (Po let), a tre ner Po le ta Smiq ko vi} uda qen s klu pe. PO LET: ]e ran 6, Mi len ko vi} 5 (B. Bog da no vi} 6), Jo va no vi} 6, @. Stan ko vi} 6, Mar ko vi} 5, Cvet ko vi} 5, Sta noj ko vi} 6, Po po vi} 5, Mi ki} 5, D. Bog da no vi} 6(D. Stan ko vi}), Mi li }e vi} 5(Jov ~i} 5). ZA DRU GAR: Ran |e lo vi} 7, M. Vu ko vi}, Jo va no vi} 7, Pa ji} 7, Sto ja no vi} 7, ]o si} 7, Sa vi} 7, D. Vu ko vi} 8, Sto iq ko vi} 7, Ni ki} 8, Bran ko vi} 8. Fud ba le ri Po le ta raz o ~a ra li su na vi ja ~e ve o ma sla bom igrom. Po red ne ko li ko po lu pri li ka na sa mom po ~et ku utak mi ce, do ma }i ni su stvo ri li

nijed nu zna ~aj ni ju pri li ku, {to su go sti i is ko ri sti li. Go sti su po ve li po sle pe na la ko ji je skri vio gol man \e ran. U dru gom po lu vre me nu, ras po lo `e ni igra ~i Za dru ga ra po sti gli su jo{ dva go la. S. Miler

Omladinac (B) - Grani~ar (R) 2:1 (1:1) BU KO VAC: Igra li {te Omla din ca, gle da lac 100, su di ja Mi {}e vi} (Ap tin), strel ci: Duj mo vi} u 4. Tu bi} u 87. za Omla di nac, a @e `eq u 45. mi nu tu za Gra ni ~ar. @u ti kar to ni: Le ri} (Omla di nac), Mar ko Gwa to vi}, Mil. Gwa to vi}, Vu kas (Gra ni ~ar). Cr ve ni kar to -

ni: Tri fu no vi} (Omla di nac), Mil. Gwa to vi} (Gra ni ~ar). OMLA DI NAC: We go mir, Le ri}, Ha las (Ber le ko vi}), Dre zgi}, To do ro vi}, Tri fu no vi}, Jan ko vi} (Ko va ~i}), Tu bi}, Jo va no vi}, Duj mo vi}, Ko mu {a nac. GRA NI ÂR: R. \ur |e vi}, Tor bi ca, Mi {ko vi}, Ko ùl, Olu ji}, Mil. Gwa to vi}, [ko ri} (Mom ~i lo vi}), Si mi}, @e èq, Mar. Gwa to vi}, Vu kas. U rav no prav noj igri po bed ni ka je od lu ~i la ve }a è qa za po be dom. U fi ni {u utak mi ce Omla di nac je dik ti rao sna àn tem po. Na kon do bre ak ci je Tu bi} je za tre sao mre ù za tri bo da.

e–mail adresa sportske rubrike „Dnevnika” je: sport@dnevnik.rs

Sremac - Grani~ar 0:1 (0:0) DE^: Igra li {te Srem ca, gle da la ca 100, su di ja Mak si} (Ogar).Stre lac: N. Or lo vi} u 84. mi nu tu. @u ti kar to ni:@u ti}, @i v a n o v i} (Sre m ac), D.â vi}, S.â vi}, Kne è vi}, Vla ho vi} (Gra ni ~ar).Cr ve ni kar ton: Pa li ku }a (Sre mac). SRE MAC: Pa li ku }a 5, Pa vi ~i} 6, @u ti} 7, Tu ru di} 7, Ar s e n i j e v i} 7, Dr q a ~ a 7, Ili} 6 (Lu da ji} 6), Ba ~e vac 6 (Mi li} 6), Sa vi} 6 (Ju ri {i} 6), @i va no vi} 6, Jo va no vi} 6. GRA N I ^ AR: Le o v ac 7, S.â vi} 7, Kne è vi} 7, Mi lan Ni ko li} 7, Mi lo{ Ni ko li} 8 (Pa l e ` e v i} 7), D. â v i} 7 (Mi haj lo vi} 7), Xa ku la 8, Ve li mir 8 (Vla ho vi} 7), N. Or lo vi} 8, Li su lov 7, Jo va no vi} 7. Du go go di {wa tra di ci ja se na s ta v qa. Go s ti iz Obre ` a opet su sla vi li u De ~u. S. Orlovi}

Vitez - Sloboda 1:2 (1:0) SU BO TI [TE: Igra li {te Vi te za, gle da la ca 50, su di ja Mak s i} (Srem s ki Mi h a q ev ci).Strel ci: No va ko vi} u 5. za Vi tez, Ve se li no vi} u 65. i Cu ci} u 73. mi nu tu (auto gol) za Slo bo du. @u ti kar to ni: Gor di}, M. Ste pa no vi}, Ve se li no vi}, Mki ri lov (Slo bo da). VI T EZ: B. Da m ja n o v i} 6, Dr pa 6, Pet ko vi} 6, \or |e vi} 6, Cu ci} 6, D. Da mja no vi} 6, Ba bi} 6, Ma ti} 6, Ne {ko vi} 6, No va ko vi} 6, Ni ko li} 6. SLO B O D A: @i v a n o v i} 6, Ko sti} 6, Mak si mo vi} 7, Ra da -

ko vi} 6, Gor di} 6, Mi ri lov 6, Pe ta ko vi} 6, Ca re vi} 6, M. Ste pa no vi} 6, D. Ste pa no vi} 6, Ve se li no vi} 6. No va ko vi} je do veo do ma }i ne u vo| stvo lob udar cem s 25 me ta ra. Ve sil no vi} je iz jed na ~io pre ci znim {u tem s 20 me ta ra, dok je po be du go sti ma do neo Cu ci}, ko ji je ne spret no po slao lop tu u svo ju mre `u. Z. Vasi}

OFK Bresta~ - Kameni 1:1 (1:0) BRE STA^: Igra li {te OFK Bre sta ~a, gle da la ca 80, su di ja Gro zda ni} (Ogar).Strel ci: Sr zi} u 32. za OFK Bre sta~, Uro {e vi} u 67. mi nu tu za Ka me ni. @u ti kar to ni: M. Ko va ~e vi} (OFK Bre sta~), Jo va no vi}, Ma ti}, Bla nu {a, Do bri ko vi}, S. Ba la ban, Na ni} (Ka me ni). OFK BRE S TA^: Stra h i wa Mla d e n o v i}, Be l i}, D. Ko v a ~ e v i}, Ni k o l ov, D. Glu {ac, Sa v i} (V. Glu { ac), Stojk m ov s ki, M. Ko v a ~ e v i} (Dra g o j e v i}), Kr w u l ac, Sr zi}, Pet k o v i} (Ste f an Mla de n o v i}). KA M E N I: Ga v ri l o v i}, Cve ji}, Mar ko vi}, Bo {ko vi}, Dra ga{, S. Ba la ban, Ma ti}, Bla nu {a, M. Ba la ban (Uro {e vi}), Jo va no vi} (Na ni}), Do bri ko vi} (Fi li po vi}). Fa v o r i z o v a n i do m a } i n i, ni su us pe li, sla vi ti, jer su go sti iz A{a we, u na stav ku iz ne n a d i l i or g a n i z o v a n om igrom, uz to su po sti gli gol, a mo gli su od ne ti i sva tri bo da. M. S.

PR HO VO: Mla dost - Srem 1:4, SU BO TI [TE: Vi tez-Slo bo da 1:2, BRE STA^: OFK Bre sta~-Ka me ni 1:1, DE^: Sre mac-Gra ni ~ar 0:1. 1. Srem 2. Gra ni ~ar 3. Sre mac 4. OFK Bre sta~ 5. Mla dost (P) 6. Ka me ni 7. Slo bo da 8. Vi tez

5 6 6 6 6 5 6 6

4 4 3 3 3 2 1 0

1 1 1 1 0 2 0 0

0 1 2 2 3 1 5 6

15:3 14:5 15:6 10:9 14:14 15:4 3:17 5:32

13 13 10 10 9 8 3 0

Mladost (P) - Srem 1:4 (0:1) PR HO VO: Igra li {te Mla do sti, gle da la ca 80, su di ja Or lo vi} (Obre`).Strel ci: La li} u 70. za Mla dost, Baj lo vi} u 40. (iz pe na la) i 75, N. Ran ko vi} u 65. i M ati} u 86. mi nu tu za Srem. @u ti kar to ni: Ba bi}, S. Kr wa ji}, Stoj {i} (Mla dost), Ve si}, Ra ni sa vqe vi}, An |e li} (Srem). MLA DOST: Kr sti} 6, Ko ji} 6, Stoj {i} 6, G. Kr wa ji} 6, Po zna no vi} 6, Ba bi} 5, Ta nac ko vi} 6 (To ma {e vi}), D. Kr wa ji} 7 ( Va si}), La li} 7, V. Sto il ko vi} 7, M. Sto il ko vi} 6. SREM: Pet ko vi} 8, S. Ran ko vi} 7 (Bla go je vi}), An |e li} 8, Ra ni sa vqe vi} 8, Mar ~e ti} 8, Ve si} 7, Ba bi} 7, Ma ti} 7, N. Ran ko vi} 8 (A. Ran ko vi}), Tu ru di} 8, Baj lo vi} 9. Go sti su lak {e, ne go {to su pla ni ra li, do {li do vi so ke po be de. @. Jovanovi}

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (DRUGI RAZRED)

Strel ci pro ra di li u na stav ku Borac (S) - Mladost (P) 2:2 (0:0) STE JA NOV CI: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 100, su di ja Ivo {e vi} (Ru ma).Strel ci: Mi li vo je vi} u 49. i Pe ke~ u 81. za Bo rac, a S. Su bo ti} u 75. i Or lo vi} u 80. mi nu tu za Mla dost. @u ti kar to ni: S. Pe tro vi} (Bo rac), D. Su bo ti}, S. Su bo ti} (Mla dost). Cr ve ni kar to ni: \a ko vi} (Bo rac), Cvje ti no vi} (Mla dost). BO RAC: Bu li} 7, G. Pe tro vi} 6, S. Pe tro vi} 7, \a ko vi}-, Ze qa ji} 6, Jo va no vi} 6, Jef ti} 7 (\e ki}), Mi li vo je vi} 7, Lu ki} 6, Pe ke~ 7, Jan ko vi} 7. MLA DOST: Ne da ko vi} 7, An |i} 6, Mi lin 7, Bog nar 7, Ni ko li} 6, Cvje ti no vi}-, D. Su bo ti} 7 (\e ni} 6), S. Su bo ti} 7, Pan te li} 7, Or lo vi} 7, Mi trev ski 6. U za ni mqi voj igri, tek u na stav ku, strel ci obe eki pe su pro ra di li. Ko na ~an re zul tat je re a lan. D. ^u~in

27. oktobar - Car Uro{ 0:6 (0:3) [A TRIN CI: Igra li {te 27.ok to bra, gle da la ca 80, su di ja

Pe tro vi} (Ru ma).Strel ci: Ju ri {i} u 25, 27, 58. i 63, Ro di} u 32. i N. Jo ci} u 70. mi nu tu. @u ti kar to ni: Fe ke te (27.ok to bar), Ne di}, J. Jo ci} (Car Uro{). 27. OK TO BAR: [i rak, Bo ro vi ca (Var ga), Tri vu no vi}, R. Bi ri wi, K. Se ge di, D. Se ge di, Fe ke te (Pu ti ca), K. Bi ri wi, Pa vin, Mi haj lik, Haj nal. CAR URO[: Jo va no vi}, Ro di}, Po znan, Ne di}, Bo `i}, J. Jo ci}, Vra we{, N. Jo ci}, Bo ji}, Po po vi}, Ju ri {i}. Utak mi ca je bi la u zna ku Dra ga na Ju ri {i }a. Bio je pra va enig ma za do ma }u od bra nu. Po sti gao je ~e ti ri go la, a mo gao je jo{ to li ko.

Planinac - Vojvodina 1:2 (0:1) RI VI CA: Igra li {te Pla nin ca, gle da la ca 100, su di ja Kav gi} (Ru ma).Strel ci: N. ]i ri} u 19. za Pla ni nac, a Va si} u 65. i 71. mi nu tu za Voj vo di nu. @u ti ka re to ni: N. ]i ri} (Pla ni nac), Sta me ni} (Voj vo di na).

[A TRIN CI: 27.ok to bar - Car Uro{ 0:6, STE JA NOV CI: Bo racMla dost (P) 2:2, RI VI CA: Pla ni nac-Voj vo di na 1:2. Po let iz Ni ki na ca bio je slo bo dan. 1. Car Uro{ 2. Po let 3. Bo rac (S) 4. Mla dost (P) 5. Voj vo di na 6. Pla ni nac 7. 27. ok to bar

5 5 5 5 6 5 5

4 4 3 1 1 1 0

1 0 1 2 2 1 1

0 14:4 13 1 13:2 12 1 8:4 10 2 8:10 5 3 6:10 5 3 10:12 4 4 6:23 1

PLA NI NAC: Ste va no vi} 5, ]a li} 5, V. Pa ji} 5, D. ]i ri} 5, B. Pa ji} S. ]i ri} 6, N. ]i ri} 7 (Ru de{ 5), M. ]i ri} 6, Pe tro vi} 5, Du du ko vi} 6, Pu ti ca 5. VOJ VO DI NA: Lu ki} 7, Man di} 7, Pu {i} 7, M. Ra do va no vi} 7, Bi ki} 7, \e to je vi} 7 (Pa trik 7), Mi tro vi} 7, Vu ji} 7 (Iva ni} 7), Sta me ni} 7, B. Ra do va no vi} 7, Va si} 9. Do ma }i ni su sa mo u pr vom de lu igra li ka ko se od wih o~e ku je.U na stav ku go sti su bi li bo qi i na kra ju za slu `e no sla vi li. S. Antonijev

KUP VOJVODINE U VRBASU

Sla vqe In |i ja ca Strel ci Mla do sti iz In |i je osvo ji li su Kup Voj vo di ne u ga |a wu se rij skom va zdu {nom pu {kom na stre li {tu u Vr ba su sa 1.821 kru gom. Dru go me sto sa 1.812 kru go va pri pa lo je pro {lo go di wem po bed ni ku, Pen ~e vu, dok je tre }a bi la eki pa Uq me sa 1.806 kru go va. U

kon ku ren ci ji de vet eki pa ~e tvr to je bi lo Je din stvo iz Sta re Pa zo ve sa 1.787 kru gom, pe ti Vr bas sa 1.773, a {e sta Ti sa iz Ador ja na sa 1.771 kru gom. Sva ka eki pa ima la je u sa sta vu se ni o ra, se ni or ku, ju ni o ra, ju ni or ku, ka de ta i ka det ki wu. Po ka te go ri ja ma, naj bo qe re zul tat po sti gli su - ka det ki wa

Ta tja na Hrib (Pan ~e vo) 181 krug, ka det: Di mi tri je Ga }e {a (Mla dost) 181, ju ni or ka: Kri sti na Bi ber (Vr bas) i Ste fa ni ja Ne do vi} (Uq ma) po 368 kru go va, ju ni or: Vu ka {in Bo ji} (Mla dost) 378, se ni or ka: Iva na Kre ko (Ta tra, Ki sa~) 365 i se ni or: Zolt Ba rat (Ti sa, Ador jan).

SPORT

dnevnik SPEK TA KU LAR NA NO] U BER LI NU

Ne ma~ ka vo di la 4:0 Ni { ta ni j e na s lu } i v a l o spek ta ku lar nu no} u Ber li nu i re mi Ne ma~ ke i [ved ske 4:4 – ve} po sle osam mi nu ta Rojs je asi sti rao Klo seu, ko ji je sna `nim udar cem le vom no g om sa v la d ao Isak s o n a. Se dam mi nu ta ka sni je Klo se je kru ni sao jo{ jed nu {kol sku ak ci ju Ne ma ca, a na {est mi nu ta do po lu vre me na Mer te s a k er je vo l e j om po s le ubaci v a w a Mi l e r a do n eo ’pan ce ri ma’ pred nost od 3:0. Ka d a je Ozil u 56. mi n u t u pogo dio za 4:0, sko ro da je iz o s ta l o ra d o v a w e ne m a~ k ih igra ~a – ni su mo gli ni da pret po sta ve {ta }e ih sna }i u na red nih po la sa ta. Sve je po ~e lo le pim go lom Ibra hi mo vi }a gla vom u 62. mi nu tu, a dva mi nu ta ka sni je Lu stig je uz po mo} gol ma na No je ra dao dru gi gol za go ste. U 76. mi n u t u El m an d er na asi sten ci ju Ka ~a ni kli }a da je na du [ve |a ni ma, a u dru gom mi nu tu na dok na de Ra smus Elm do neo je ve li ko sla vqe go sti ma. - U {o ku sam. Ovo bi za nas tre b a l o da pred s ta v qa ì vot nu lek ci ju. Ne mam, jed no stav n o, re ~ i ob j a { we w a za ono {to se do go di lo - re kao je Lev. Lev je na gla sio da ni je o~e ki vao da we go va eki pa bu de na ova kav na ~in iz ba ~e na iz rit ma. - To {to se do go di lo ima ve ze sa wi ho vim gla va ma. Ovo je za sve nas gor ko raz o ~a ra we - re kao je Lev. On je do dao da pan ce re ovaj hlad ni tu{ pro tiv [ve |a na ne }e po me ri ti sa za cr ta nog pu ta ka pr ven stvu sve ta. - Ovo je mo `da utak mi ce iz ko je mo è te da iz vu ~e te ìvot n u po u k u - oce n io je Lev.

KVA LI FI KA CI JE ZA SP U JU @NOJ AME RI CI

Ar gen ti na ga zi, Uru gvaj u ras pa du Re pre zen ta tiv ci Ar gen ti ne is ko ri sti li su se ri ju neo ~e ki va nih re zul ta ta da od mak nu u Ju `no a me ri~ koj zo ni. Ga u ~o si su sla vi li u San tja go de ^i leu 2:1, ve ro vat no pre su div {i se lek to ru do ma }i na Kla u di ju Bor gi ju, tre }im ve za nim po ra zom. Po be de su ostva ri li i Pa ra gvaj i Bo li vi ja, ti mo vi sa sa mog dna ta be le, dok je me~ Ve ne cu e le i Ekva do ra okon ~an bez po bed ni ka. Uru gvaj ni u ~e tvr tom uza stop nom me ~u ni je po be dio, {to je naj sla bi ji niz tog ti ma ika da u kva li fi ka ci ja ma za Svet ska pr ven stva. Me~ na Na ci o nal nom sta di o nu u San tja gu otvo ren je to tal nom ofan zi vom do ma }i na, ko ji su pro pu {ta li {an su za {an som, pre ne go {to }e dve osnov no {kol ske gre {ke od bra ne do ne ti ka znu. Naj pre je Ga gov pas u pro stor za Me si ja za te kao za le |e nu od bra nu, pa je pr va Bar si na zve zda ima la vre me na i da za kom pli ku je stvar, pre ne go {to }e sa vla da ti Pin ta. Ni dve sta se kun di ka sni je Igu ain je do bio lop tu na de snom kri lu neo me tan. To po se bi ne bi bio pro blem, da je to kom pro do ra ko ji je usle dio ije dan od tri pri sut na de fan ziv ca bar pro bao da ga za u sta vi. Ka ko ni je,

Ernan Barkos ~estita Mesiju

Pin to je opet va dio lop tu iz mre è. U na stav ku me ~a ima la je i Ar gen ti na {an se, ali je î le pro pu stio ve }i broj, sve dok Fe li pe Gu ti e res ni je po slao lop tu u da qu sta ti vu i oda tle u mre ù. Me |u tim, ve} se igra la na dok na da i ni je bi lo vre me na za iz jed na ~e we. Po me nu ti Pa ra gvaj na po be di mo è da za hva li Pa blu Agi la ru, ko ji je na star tu dru gog de la bio

naj bo qi u sko ku po sle jed nog slo bod nog udar ca. Do ta da su Pe ru an ci bi li opa sni ji, po seb no pre ko Var ga sa, ali je po be da pri pa la ti mu ko ji je igrao na ~e ti ri uza stop na svet ska {am pi o na ta, ko ji je ipak i da qe na dnu gru pe. Za to je za slu `na {o kant na po be da Bo li vi je nad Uru gva jem od 4:1. Uru gvaj se uvek mu ~io na vi si na ma, a La Pas je vi deo ne ke za i sta slav ne po be de nad pr vim {am pi o ni ma sve ta. Vi de }e mo da li }e ta ko bi ti i na kra ju mar ta, po {to se sa sta nu sa dva u ovom tre nut ku naj bo qa ti ma – Ar gen ti nom i Ko lum bi jom. î le an ci iz la zak iz lo {e for me tra è u du e li ma sa Pe ru om i Uru gva jem, ti mom ko ji je ta ko |e u pro ble mu. De se to ko lo: Bo li vi ja – Uru gvaj 4:1, Pa ra gvaj – Pe ru 1:0, Venecu e la – Ekva dor 1:1, î le – Ar gen ti na 1:2. Ta be la: Ar gen ti na 20, Ekva dor 17, Ko lum bi ja 16, Ve ne cu e la 12, Uru gvaj 12, î le 12, Bo li vi ja 8, Pe ru 8, Pa ra gvaj 7.

POR TU GAL I SE VER NA IR SKA IGRA LI NE RE [E NO

Mek gin za se nio Ro nal da Tre ba lo je to da bu de ve ~e Kri sti ja na Ro nal da, ali se pre tvo ri lo u ve ~e fud ba le ra ko me je Ro nal do idol. - Ne ve ro vat na je stvar da ti gol re pre zen ta ci ji Por tu ga la, a ceo uti sak do dat no po ja ~a va ~i ne ni ca da mi je to pr vi gol u me |u na rod nim utak mi ca ma. Ose }am se kao da {e tam po Me se cu - iz ja vio je Na jal Mek gin, fud ba ler re pre zen ta ci je Se ver ne Ir ske i {kot skog Aber di na, ko ji je go lom omo gu }io svom ti mu da se sa te {kog go sto va wa vra ti sa bo dom (1:1).

Je dan od naj bo qih fud ba le ra da na {wi ce, Kri sti ja no Ro nal do upra vo je pro tiv Se ver ne Ir ske obe le `io 100. na stup za se lek ci ju Por tu ga la. Ali, sla vu mu je „ukrao” re pre ze na ti vac Se ver ne Ir ske. - Do la zim iz ma log me sta, Kan ti Taj ron se zo ve. Di vim se fud ba le ri ma ka kvi su Ro nal do i Na ni, a pri li ka da igram pro tiv wih je ne{to sa svim dru ga ~i je. A jo{ kad im da{ gol, pa to je ne ve ro vat no! - us hi }e no ka `e Mek gin.

~etvrtak18.oktobar2012.

VE STI IZ FK VOJ VO DI NA

Cr ve no-be li se kom ple ti ra ju To kom pr ven stve ne pa u ze zbog oba ve za re pre zen ta tiv nih se lek ci ja, Voj vo di na je ima la pe to ri cu igra ~a ko ji zbog to ga ni su ra di li s ostat kom eki pe. Me |u tim, u fi ni {u pri pre ma za su bot wi pr ven stve ni duel s Hajdu kom, ve }i na fud ba le ra se vra ti la u No vi Sad i pri dru `ila sa i gra ~i ma u FC „Vu ja din Bo{kov”. Ju ~e je iz Ze ni ce sti gao re pre zen ta ti vac BiH Mi ro slav Ste va no vi}, ko ji je u~e stvo vao u

tri jum fu nad Li tva ni jom (3:0). Po pu lar ni Bo ske u{ao je u igru u 66. mi nu tu ume sto Mi ra le ma Pja ni }a. Da nas se o~e ku je da }e se {e fu stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Ne boj {i Vig we vi }u ja vi ti omla din ski re pre zen ta tiv ci Sr bi je Bo jan Na sti} i De jan Me leg, ko ji su sa se lek ci jom do 19 go di na po be di li na tur ni ru u Li tva ni ji, po sle po be da nad Tur skom, Dan skom i do ma }om re pre zen ta ci jom. A. P.

Dvo jac po ~eo tre nin ge Mar ko Po le ta no vi} i Ne boj {a Ko so vi}, ta len to va ni pr vo tim ci no vo sad skog su per li ga {a, po sle pe ri o da re ha bi li ta ci je, ju ~e su se pri dru `i li sa i gra ~i ma na tre nin gu. Obo ji ca su ima li po vre de kole na, a dr Bor ko Vu ko sav, {ef me di cin skog ti ma cr ve nobe lih, dao im je ze le no sve tlo za po ~e tak ra da s ostat kom eki pe. Ipak, ka ko je re kao tre ner Vig we vi}, ova dvo ji ca mla di }a si gur no ne }e bi ti u kom bi na ci ji za utak mi cu s Haj du kom, a ve ro vat no ni za sle de }i su sret u ko jem No vosa |a ni do ~e ku ju Ja - Marko Poletanovi} vor. Van po go na je i da qe \or |e ja sni ja. Jo ki} re dov no ide na Jo ki}, ko ji ima mu ke s po vre - te ra pi ju, ali mu se sta we ne po dom zad we lo `e i bi }e po treb pra vqa ta ko da u ovom tre nut ku na do dat na sni ma wa ka ko bi si - ni je po zna to ka da }e po no vo bi tu a ci ja s we go vom ozle dom bi la ti u pu nom po go nu. A. P.

SPORT

~etvrtak18.oktobar2012.

dnevnik

PAR TI ZAN U DRU GOM KO LU EVRO LI GE DA NAS DO ^E KU JE CSKA

I tre ma adut cr no-be lih Evro li ga je ta ko iz dvo ji la me~ Par ti za na i mo skov skog CSKA kao naj bo qu ko {ar ka {ku pred sta vu u 2. ko lu ovog tak mi ~e wa. - O~e ku je nas ve o ma te {ka utak mi ca sa CSKA, ko ji kao i sva ke go di ne u Evro li gu ula zi sa ve l i k im am b i c i j a ma. Mi ima mo vr lo mla du eki pu i ve li ki broj mo ma ka }e od i gra ti pr vu evro li ga {ku utak mi cu pred do ma }om pu bli kom. Na dam se da }e tu tre mu is ko ri sti ti da bu du

Du { ko Vu j o { e v i} je apo stro f i r ao po z na t u at mos f e r u u Pi o n i r u ka d a su evro l i g a {ke utak mi c e Par t i z a n a u pi ta w u i jo{ jed n om po z vao na vi j a ~ e da bu d u na vi s i n i za d at ka. - Na r av n o da u Pi o n i r u ni ko me ni j e la k o da igra, jer ima spe c i f i~ n u at m os f e r u ha l a obi~ n o ka d a su ova k vi do g a | a ji u pi t a w u is p u w e n a do po sled w eg me s ta. Ka r a t a jo{ ima u pro d a j i i ja sam ube | en da }e sa l a bi t i is p u w e n a do

- Eki p a CSKA i ove go d i n e je na p ra v i l a bu d `et, pa iz we ga i tim i stru~ n i {tab ko j i pre t en d u j e na osva j a w e Evro li g e. Ne sma t ram je iz r a z i t im fa v o r i t om u tom ne k om smi slu, ali sva k a k o je s te u naj u `em kru g u pre t en d e n a t a na osva j a w e Evro l i g e. Zna t e i sa mi da je si s tem tak m i ~ e w a pro m e w en, da ne m a ni jed n e utak mi c e ko j a je ma w e va ` na, ta k o da }e oni si g ur n o sa opre z no {}u ko j a pro i z i l a z i i iz re z ul t a t a pr v e wi h o v e

ce ko {ar k e jed n u stvar n o le p u pri l i k u za u`i v a w e, a na d am se da }e na v i j a ~ i Par t i z a n a, kao i svi u ha l i, ima ti do d at nog raz l o g a za za d o v oq s tvo kon s ta t o v ao je tre n er klu b a iz Hum s ke. Par ti zan u ovoj evro li ga {koj se zo ni ima naj mla |i tim.

Da nas Gru pa A Panatenaikos - Kantu

(21)

Gru pa B Alba - [alon Makabi - Montepaski

(20.45) (21.05)

Gru pa D Lietuvas - Barselona (18.30) Brose - Be{ikta{ (19) Partizan - CSKA (20.45)

Vla di mir Lu ~i} i Du {ko Vu jo {e vi} na kon fe ren ci ji za me di je

mak si mal no mo ti vi sa ni i da sa {to ve }om ener gi jom od i gra ju utak mi cu. Si gu ran sam da }e mo svi bi ti mak si mal no mo ti vi sa ni i da }e mo da ti sve od se be. Sve sni smo da bi sva ki po zi ti van re zul tat bio ve li ko iz ne na |e we, ali `e lim da is tak nem da eki pa CSKA svoj kva li tet i ulo gu fa vo ri ta tre ba da do ka `e na par ke tu - is ta kao je ka pi etn Par ti za na Lu ~i}.

po s led w eg me s ta, to eki p i pu no zna ~ i i obi~ n o u ta k vim uslo v i ma u sta w u su da pre v a zi | u i ne k e tre n ut n e objek t iv ne mo g u} n o s ti i da sa si n er g i jom sa pu b li k om uz mo t i v a c i j u na p ra v e ne {to {to ej u ko {ar k a {kom smi s lu ne k a vr s ta ~u d a ili pod v i g a - re k ao je stra t eg srp s kog {am p i o n a. Vu jo {e vi} je po tom krat ko ana li zi rao na red nog pro tiv ni ka.

utak mi c e sa Li j e t u v os Ri t a som i iz opre z a wi h o v og tre ne r a Me s i n e, ko j i je na r o ~ i t o na g la {en ka d a do l a z i u Be o grad. Do l a z i ov d e mak s i mal n o mo t i v i s an i sa po t reb n om lo gi s ti k om da od i g ra jed n u do bru utak mi c u. Po ~ e t ak je se z o ne, eki p e ni s u do kra j a raz i gra n e i ni s u u pu n oj for mi, ali si g u r an sam da }e utak mi ca pred s ta v qa t i za po z na v a o -

Tre b a bi t i sve s tan da je na{ tim ve o ma ve o ma mlad, po go to vu za ovo tak mi ~e we. To je je dan pro je kat ko ji bi tre bao da se re a li zu je na du `i niz go di na, da se obez be di ne ki kon ti nu i tet tom ti mu. Ta ko da su ne k e osci l a c i j e o~e k i v a n e. Po be de su si gur no ve }a iz ne na | e w a ne g o po r a z i. Li~ n o sma tram da Par ti zan tre ba da ima ili {am pi on ski tim ili da ima tim ko ji }e bi ti {am pi on ski. To mi slim u okvi ri ma svih tak mi ~e wa u ko ji ma se u~e stvu je, pre sve ga re gi o nal nih i do ma }ih, a ka da je u pi ta wu Evro li ga tu po sto je pre ten zi je da se jed no ga da na mo `da u|e po n o v o na faj n alfor. Mi smo se opre de li li za ovu dru gu kon cep ci ju, za ovu pr vu ni je bi lo mo gu }e, jer ni je bi lo ta kvih igra ~a na ras po la ga wu zbog na {e ma te ri jal ne si tu a ci je - ja san je bio Du {ko Vu jo {e vi}. Me~ iz m e | u Par t i z a n a i CSKA iz Mo skve igra se da nas od 20.45 sa ti u ha li Pi o nir u Be o gra du.

TRE NER CSKA ETORE ME SI NA O^E KU JE TE [KU UTAK MI CU U BE O GRA DU

ODA BRA NE SE LEK CI JE NA [IH DE VO JA KA ZA PR VEN STVO EVRO PE

Pri pre me u @a bqu i Som bo ru Pr ven stvo Evro pe za mla de de voj ke i ju ni or ke u bok su odr à }e se od od 3. do 10. no vem bra u poq skom gra du Vla di sla vo vu. Na tom tak mi ~e wu u~e stvo va }e i se dam na {ih re pre zen ta tiv ki, ko je su oda bra li pr vi tre ner srp ske se lek ci je Mar ko Tu bi} i we gov po mo} nik Ste van î zmi}. U kon ku ren ci ji mla dih bo je Sr bi ja bra ni }e - do 54 kg: Mi lan ka Ta di} (Ba nat, Zre wa nin), do 57: Ma ri ja Pa vlov ([aj ka {i, @a baq), do 6o: Je le na Je li} (No vi Sad), do 69: Sla |a na To pa lov (Ga - Ma ri ja Pa vlov lak tik, Som bor), a kod ju ni or ki - Re pre zen ta tiv ke }e tre ni - do 54: Ta ma ra Mi lo ra do vi}, do ra ti dva pu ta dnev no i mo }i }e 75: Mi le na Ma to vi} (obe GIF, da spa rin gu ju. Je le na Je li}, ko ja Tr ste nik) i do 63: Se mra Bo gu }a ì vi u [ved skoj, ve} tre ni ra u nin (No vi Pa zar). Pri pre me }e toj ze mqi, po {to se na la zi u po ~e ti 19. i tra ja }e do 26. ok to kam pu. Ona }e di rekt no do }i u bra u @a bqu, u ha li SC Par ti Poq sku. De voj ke }e ima ti sve zan. Po tom }e de voj ke u~e stvo va uslo ve za do bar rad i na da mo se ti na spa ring me ~u u Ta ta ba wi i do brim re zul ta ti ma - is ta kao (Ma |ar ska). Od 26. ok to bra do 2. je ko or di na tor za èn ski boks u no vem bra, tre ni ra }e u Som bo ru, BSS i pred sed nik Voj vo |an skog od ka le }e oti }i na evrop sku smo - bok ser skog sa ve za Jo van Pa ni}. tru ple me ni te ve {ti ne. M. Pa vlo vi}

NA TUR NI RU U LUK SEM BUR GU I BE ^U

Je le na i Jan ko uspe {ni u du blu Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} i Na mac Alek san der Va ske uspe {no su star to va li na ATP tur ni ru u Be ~u u kon ku ren ci ji pa ro va. Oni su u pr vom ko lu po be di li Austra li jan ce

Us pe {an dan u du blu ima la je i srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi}, ko ja se u pa ru sa Ne mi com Mo nom Bar tel pla si ra la u dru go ko lo WTA tur ni ra u Luk sem bur gu. One su u pr vom ko lu sa vla da le austrij sko-ne ma~ ki par San -

Par ti zan ja ~i kod ku }e CSKA je u pret hod nom man da tu Eto rea Me si ne bio pra va ma {i ne ri ja, u ko joj je sva ki „{raf” bio na svom me stu. Od 2006. do 2009. od veo je tim do dve ti tu le pr va ka Evro pe, a pre o sta le dve se zo ne gu bio u fi na lu od @eq ka Ob ra do vi }a i Pa na ti na i ko sa. Na vi ja ~i ma Par ti za na po seb no su upe ~a tqi va se }a wa na po sled wu Me si ni nu se zo nu, u ko joj su cr nobe li po be dom u Mo skvi u po sled wem ko lu (63:66) obez be di li pla sman u Top 16. Ipak, CSKA je ko ji me sec ka sni je bio bo qi u ~e tvrt fi na lu plejofa (56:47, 77:50, 67:56). - Sa ra do {}u se se }am svih me ~e va od i gra nih u Be o gra du. Uvek u`i vam u at mos fe ri, ali i zbog vi |a wa sa Da ni lo vi }em (tre ni rao ga u Vir tu su iz Bo lo we). Sr bi vo le ko {ar ku i u`i va ju u woj. Za to i ka da iz gu bim, no sim iz Be o gra da le pe uspo me ne - re kao je Me si na.

Eto re Me si na

Ita li an ski stra teg sa da tre ni ra pot pu no no vi tim. Od igra ~a ko je je osta vio pri od la sku u Real Ma drid, le ta 2009, tu su sa mo tro ji ca - Hri ja pa, Vo ron ce vi~ i Kaun. Ka rak te ri sti ke po sto je }eg ka dra su ta kve da CSKA te {ko mo `e da bu de ona -

Ki ne zi na pre du ju Ko me sar NBA li ge Dej vid [tern re kao je da Jao Ming ne }e bi ti po sled wi ve li ki ki ne ski ko {ar ka{, on ve ru je da Xe re mi Lin mo è da uti ~e na raz voj spor ta u Azi ji. - Naj va `ni ja stvar je raz voj ko {ar ke u Ki ni. Ne mi slim da je Ming po sled wi ve li ki ki ne ski igra~, on je sa mo pr vi. Mi slim da }e Li nov uti caj bi ti ve li ki. On je do ka zao ni ìm igra ~i ma da, ako bu du raz vi ja li svo je ve {ti ne, ne mo ra ju da bu du pre te ra no vi so ki da bi igra li u NBA li gi - re kao je Stern. Lin je pa `wu svet ske jav no sti skre nuo u fe bru a ru ove go di ne ka da je u od su stvu naj bo qih igra ca Wu jor ka Kar me la En to ni ja i Ama rea Sto de ma je ra do bio pri li ku da po ka è {ta zna. Ame ri~ ki ko {ar ka{ taj van skog po re kla pro {le se zo ne je imao pro sek od 14.6 po e na po me ~u.

ko do mi nant na de fan ziv na eki pa. Li je tu vos Ri tas je u pr vom ko lu uka zao na broj ne ma ne „ar me ja ca”. - Ima mo mno go do brih igra ~a, ali ne znam ko li ko }e nam vre me na bi ti po treb no da po sta ne mo do bar tim. Znam da ra -

di mo vr lo ozbiq no i ~i ni mi se da ima mo do bru he mi ju. Me |u igra ~i ma sa ko ji ma ni je ra dio ra ni je su i ~e tvo ri ca Sr ba, ukqu ~u ju }i enig ma ti~ nog plej mej ke ra Mi lo {a Te o do si }a. - Tek sam po ~eo da se upo zna jem sa li~ no sti ma mo jih no vih igra ~a. Pa `qi vo u~im o wi ho vim na vi ka ma, pra tim ka ko se po na {a ju na te re nu, ali i van we ga. Te o do si }a po ku {a vam da raz u mem i na rav no da }u u~i ni ti sve da mu po mog nem i da ga u~i nim bo qim. Du {ko Vu jo {e vi} je re kao ka ko Me si na uvek do la zi u Be o grad mak si mal no opre zan. Ita li jan je to sa mo po tvr dio. - O~e ku jem te {ku utak mi cu. Par ti zan je mlad i ne is ku san tim, ali pun ener gi je. Ka da igra ju kod ku }e, br `i su i ja ~i ne go u go sti ma. Bi la bi gre {ka da su dim o wi ma sa mo na osno vu me ~a pro tiv Be {ik ta {a.

NBA liga sti gla u Bru klin Eki pa Net sa po be di la je Va {ing ton u pr vom me ~u u svo joj no voj ku }i Bar klis cen tru u Bru kli nu. Eki pa Ej ve ri ja Xon so na pr vi put je u no }i iz me |u po ne deq ka i utor ka na stu pi la u Bru kli nu, svom novom domu, posle preseqewa iz Wu Xesija. Netsi su ostvarili pobedu na svom debiju u novoj dvorani Barklis centar - savladali su Va{ington Vizardse sa 98:88. Duel je pratilo 14.219 gledalaca, koji su bili izuzetno zadovoqni jer su dobili nove miqenike. Naime, preseqewem Netsa Bruklin je postao dom jedne profesionalne ekipe posle dugog niza godina. Pre wih tu je kao doma}in nastupala bejzbol ekipa Doxersa, koja se davne 1957. preselila u Los An|eles.

Najboqi kod doma}ina bili su Bruk Lopez sa 18 poena i 11 skokova, dok je Deron Vilijams zabeleìo 11 pogodaka i devet asistencija. Kod Vizardsa istakao se Martel Vebster sa 18 poena. Odigrano je jo{ pet pripremnih me~eva uo~i starta nove sezone u NBA ligi. Boston je ubedqivo poraèn na gostovawu Filadelfiji sa 107:75, a Darko Mili~i} je taj duel po~eo u startnoj petorci. On je na parketu proveo 16 minuta i zabeleìo u~inak od {est poena i tri skoka, uz jednu blokadu. Rezultati: Bruklin - Va{ington 98:88, Sakramento - Portland 117:100, Filadelfija - Boston 107:75, Dalas - Hjuston 123:104, Denver - Golden Stejt 104:98, Klivlend - Orlando 114:111 (produètak).

Je le na Jan ko vi}

Me tjua Eb de na i Ma rin ka Ma to {e vi }a sa 6:4, 6:3. Tip sa re vi} i Va ske }e u dru gom ko lu igra ti pro tiv pr vih no si la ca Austri ja na ca Jir ge na Mel ce ra i Alek san de ra Pe je. Srp ski te ni ser je u po je di na~ noj kon ku ren ci ji po sta vqen za dru gog no si o ca i ~e ka po bed ni ka me ~a Er nest Gul bis (Le to ni ja) Som dev De var man (In di ja).

dra Kle men {ic / Ta tja na Ma lek sa 6:2, 6:1. Me~ je tra jao sa mo 51 mi nut, a Jan ko vi }e va i Bar tel }e u ~e tvrt fi na lu igra ti pro tiv ru sko-be lo ru ske kom bi na ci je Ve ra Du {e vi na/Ogla Go vor co va. Jan ko vi }e vu u dru gom ko lu sin gla o~e ku je duel pro tiv po bed ni ce me ~a An drea Pet ko vi} (Ne ma~ ka) - Gar ti na Mu gu ru za (Ne ma~ ka).

Kim Klaj sters pre la zi u tre ne re Biv {a pr va te ni ser ka sve ta Bel gi jan ka Kim Klaj sters, ko ja je za vr {i la ka ri je ru po sle US Ope na u sep tem bru, na ja vi la je mo gu }i po vra tak, ali u ulo zi tre ne ra. Klaj sters je pre ci zi ra la da bi `e le la da tre ni ra svo ju ze mqa ki wu Kir sten Flip kens, za sa da, na od re |e no vre me, zbog po ro di~ nih oba ve za.

^e t vo r o s tru k a po b ed n i c a gren slem tur ni ra po sled wih ne k o l i k o me s e c i po m a ` e Flip ken so voj u sa ve ti ma i re zul ta ti su ve} vi dqi vi - po be da u Kve b e k u, po l u f i n a l e u Lin cu i us pe {an start u Luk sem bur gu. Klij sters je u ka ri je ri osvo ji la i 41 ti tu lu na VTA tur ni ri ma.

Da na {wi ru ko met ni pro gram Su per li ga za mu {kar ce - CRVENKA: Crvenka Jafa - Metaloplastika (18) Pr va èn ska li ga, se ver - BAJMOK: Radni~ki - Halas Joèf (20) Dru ga mu {ka li ga, se ver - APATIN: Apatin - Radni~ki ([) (19.30), ÊSTEREG: Napredak - Jedinstvo (K) (20)

kultura

dnevnik

~etvrtak18.oktobar2012.

ЗА ВР ШЕН ФЕ СТИ ВАЛ „ЈО А КИ М ИН ТЕР ФЕСТ” У КРА ГУ ЈЕВ ЦУ

Нај бо ља пред ста ва „Ма ра/Сад” Но во сад ског по зо ри шта Представа „Marat the Sade„ (Мара / Сад) Петера Вајса, у извођењу Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз, проглашена је најбољом на управо завршеном 7. међународном позоришном фестивалу малих сцена „Јоаким интерфест”, одржаном у Књажевско-српском театру у Крагујевцу. Ова представа, коју је адаптирао и режирао Андраш Урбан, освојила је и награду за визуелност. Награда за најбољу режију припала је Владимиру Милчину за представу „Чекајући Годоа„ Семјуела Бекета, у извођењу Турског театра из Скопља. За најбољу глумицу проглашена је Маја Благович, која је тумачила улоге Унуке, Азијке, Мрава и Продавца у „Златном змају„ Роланда Шимелфенига у режији Јануша Кице, и извођењу Словенског сталног гледа-

лишча из Трста. Глумећи Деду, Азијца, Келнерицу и Цврчка у истој представи, награду за најбољу мушку улогу добио је Ромео Гребеншек. Специјална награда припала је представи „Писмо из 1920”, према истоименом запису Иве Андрића, у режији Оливера Фрљића, и извођењу ансамбла Народног позоришта из Зенице. О наградама је одлучивао трочлани међународни жири, који су чинили глумица Ђурђија Цветић, и редитељи Мартин Кочовски из Македоније и Примош Беблер из Словеније. Фестивал малих сцена „Јоаким Интер Фест„ почео је 7. октобра, а позоришна публика била је у прилици да погледа представе позоришта из Београда, Зрењанина, Новог Сада, Зенице, Тузле, Скопља, Бања Луке, Загреба и Трста. После про-

глашења победника, у част награђених позориште - домаћин фестивала извело је представу „Један човек, двојица газда” коју је, по тексту Ричарда Бина, режирао Небојша Брадић. На завршној свечаности у Крагујевцу, награду за најбољу представу примила је Ката Ђармати, уметничка директорка Ново садског позоришта / Ујвидеки синхаз. Како подсећају у овом театру, ово је други тријумф Новосадског позоришта на овом фестивалу. Пре две године ансамбл је након извођења „Сна летње ноћи„ доживео „незапамћене, готово двадесетоминутне овације публике а потом освојило и главну фестивалску награду за најбољу представу“. У овом позоришту такође наводе да је, поводом изведбе у Крагујевцу, селектор

Но ва умет ност се дам де се тих

Ба линт Сом ба ти, Ле њин у Бу дим пе шти, 1972.

културу и информисање Милорад Ђурић. Изложба ће бити отворена до 17. новембра.

Књи жев но-кул тур но ви ше гла сје Као и претходних година, на 57. сајму књига у Београду биће представљена издавачка делатност на језицима националних мањина у Војводини. Заједнички штанд припремају два покрајинска секретаријата: за културу и јавно информисање и Секретаријат за образовање, управу и националне мањине. Штанд ће бити уређен као изложбени простор, неће бити продаје јер није реч о комерцијалним издањима, а координаторка је Илеана Урсу. -На једном месту представиће се око двадесет издавача на језицима националних мањина које живе у Војводини, каже Урсуова.Намера нам је да овим издањима и програмима који ће их пратити, покажемо да је Војводина много више него што показују ове вредне књиге. Овде људи не живе један поред другог, већ заједно, културе и језици се прожимају, а то се види и по бројним преводима са мањинских језика на српски и обрнуто. Сваке године имамо све више наслова, а овога пута изложићемо преко стотину. Сем издања на мађарском, словачком, румунском, русинском, хрватском, ове године ће бити књига на чешком и периодике на словеначком и на језику Ашкалија. Своја издања такође ће

У КУЛ ТУР НОМ ЦЕН ТРУ НО ВОГ СА ДА ОД 19. ДО 24. ОК ТО БРА

Не де ља не мач ког фил ма У Културном центру Новог Сада сутра почиње циклус немачког филма у сарадњи са Гете институтом из Београда. До среде, 24. октобра на репертоару овог биоскопа биће једанаест остварења насталих у овој и прошлој години који се премијерно приказују у Србији.Циклус је занимљив за све филмофиле који су поред мејнстрима заинтересовани и за савремени ауторски филм из Немачке. Фестивал ће отворити филм немачког редитеља Леандера Хаусмана чија ће црна комедија „Хотел Лукс“ бити приказана сутра од 20 часова. Година 1938: кабаретиста Ханс Цајзигје себи пуно тога дозволио на сцени и мора да бежи из Берлина. Уместо као и друге уметнике у Холивуд, њега пут наводи у Москву, у озлоглашен хотел за егзиланте Лукс. Тамо среће свог бившег колегу Зигија Мајера и холандског борца покрета отпора Фриду фон Ортенер и где га совјетска тајна служба замењује за личног Хитлеровог астролога који се одметнуо. У наредних пет дана биће приказано још десет жанровски тематски различитих филмова, сва-

ког дана по два, који су имали успеха не само код немачке публике и критике, већ и на међународној сцени. То се пре свега односи на комедију „Добро дошли у

ји се догодио једног сунчаног октобарског дана 1941 у окупираној Француској .У филму „Добро дошли у Немачку“ који је на програму у суботу у 21 час, Хисеин

Немачку“ и снажне породичне драме „Песма у мени“ (21. октобар у 21 час)и Шлендорфов најновији филм „Јутарње море“(24. октобар у 19 часова) који се бави трагичним догађајем ко-

Јилмаз је 1964. из Турске отишао у Немачку. Касније су му се придружила жена и деца. Сада његова унука са пуно топлине и хумора прича прошлост породице – за време путовања на одмор у место

блика прати једну вишеслојну и разиграну симфонију знакова, мизансцена, текста, музике, емоција и то све у врхунској глумачкој вештини, надахнутог и искреног ансамбла глумаца велике енергије која Н. П-ј. преплављује сцену“.

УОЧИ БЕ О ГРАД СКОГ САЈ МА КЊИ ГА: ИЗ ДА ВА ШТВО НА МА ЊИН СКИМ ЈЕ ЗИ ЦИ МА У ВОЈ ВО ДИ НИ

ИЗ ЛО ЖБА У ПО КЛОН ЗБИР ЦИ РАЈ КА МА МУ ЗИ ЋА

У Галерији ликовне уметности поклон збирци Рајка Мамузића, Васе Стајића 1, сутра у 13 часова се отвара изложба „Уметност или живот. Нова уметност седамдесетих и континуитет. Избор из Вујичић колекције“. Изложба ауторке др Лидије Мереник пружа свеобухватан приказ уметничких израза који су крајем шездесетих година XX века препознати у оквиру појмова концептуална уметност и неоавангарда, а чији утицај је из Европе одјекнуо на југословенској уметничкој сцени након 1968. године. Поставка представља дела уметника зачетника концептуале, окупљених око Трибине младих у Суботици и Новом Саду, затим припадника уметничке сцене седамде сетих и чланова групе Bosch+Bosch, групе КÔД, групе Ǝ, Вербумпрограм-а. Као представници београдске сцене који су деловали у оквиру Ликовне трибине и програма Студент ског културног центра, истакнути су припадници групе Ше сторо. Родоначелнике нове уметно сти смењују уметници осамде сетих и деведе сетих година, а континуитет и трансформацију коју доживљава концептуала на југо словенском про стору и у Србији тумачи др Лидија Мереник. Активност групе КÔД додатно је размотрена у тексту Милице Бого сављевић. На изложби ће бити приказана дела Богданке Познановић, Славка Матковића, Ласла Салме, Балинта Сомбатија, Ласла Керекеша, Каталин Ладик, Атиле Черника, Мирка Радојичића, Славка Богдановића, Миро слава Мандића, Владимира Копицла, Вербумпрограма, Неше Париповића, Гергеља Уркома, Слободана Ере Миливојевића, Раше Тодосијевића, Вујице Решина Туцића, Драгомира Угрена и других. О изложби ће говорити Владимир Копицл, а отвориће је заменик покрајинског секретара за

фестивала - критичар Другог програма Радио Београда Горан Цветковић написао да су „редитељ Урбан Андраш и ансамбл Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз, направили узбудљиву представу модерним позоришним средствима, тако да пу-

одакле потичу. Свако од њих ће себи морати да постави питање где је у ствари права домовина. Апсолутну пажњу заслужују и три интимистичке драме „Прозор у лето“ (субота, 2о. октобар у 19 часова), о првој великој љубави и заједничком одмору,„Град под тобом“ (22.октобар у 21 час)и посебно „Оно што остаје“ (23. октобар у 21 час) познатог немачког редитеља Ханса Кристијана Шмита који је приказан у такмичарском програму овогодишњег Берлинског фестивала.. У филму један наизглед здрав породични свет, проводи продужени летњи викенд – и после кога ништа неће бити као што је некад било О младима на различите начине говоре „Западни ветар“, (22. октобар у 19 часова) „Лолипоп чудовиште“ (23. октобар у 19 часова)и нарочито „Ратница“ (24. октобар у 21 час)који је био велики фестивалски фаворит. Од немачког редитеља турског порекла, Томаса Арслана, чијег смо „Дилера“ гледали на Фесту, стиже трилер „У сенци“ (21.октобар у 19 часова) који се бави односима снага у немачком подземљу. К. Р.

представити Завод за културу Војводине, као и заводи за културу Мађара, Словака, Румуна, Русина и Хрвата. Урсуова подсећа да на њиховом штанду увек излажу установе културе чији је оснивач Скупштина Војводине, а којима издаваштво није примарна делатност; то су, између осталих, Завод за заштиту споменика културе, Музеј савремене уметно сти, Позоришни музеј, Музеј Војводине. Такође се нађе место и за мале издаваче које суфинасира Покрајински секретаријат за културу. Први пут ове године на штанду два секретаријата наћи ће се ка-

питална издања која је суфинансирала покрајинска Влада: то су „Прометејева“ серија лингвистичких наслова и три кола антологијске едиције „Десет векова српске књижевности“ Издавачког центра Матице српске. Током сајамске недеље на овом месту одржаће се више промоција и дружења са ауторима. Међу њима је Ђезе Бордаш, односно његов роман „Дезертер“ који је недавно преведен на српски, у здању ново садског „Форума“. Панчевачка „Либертатеа“ издала је „Антологију румунске прозе из Војводине“ коју је приредила и на српски превела Илеана Урсу. Такође и наслов „Поезија“ Мирослава Бјелића (препев Мартина Пребуђиле). Поезија Ане Ристовић појавиће се на мађарском језику, а издавач је „Зетна“ из Сенте. Хрватска заједница током Сајма ће обележити Годину издаваштва на хрватском језику. По себан програм припремљен је за Школски дан на Сајму књига у Београду. Договорено је да у оквиру програма на штанду два покрајинска секретаријата буде представљена монографија „Марина Абрамовић- београдски период“, чији је издавач новосадска галерија „Бел Р. Ло ти на арт“.

БРИ ТАН СКА КЊИ ЖЕВ НИ ЦА ПО НО ВО ДО БИ ЛА ПРЕ СТИ ЖНУ НА ГРА ДУ

Хи ла ри Ман тел дру ги „Бу кер” Британска књижевница Хилари Мантел ушла је у уторак у књижевну историју као прва жена и први британски писац који је други пут добио престижну књижевну награду Букер. Мантелова (60), која је 2009. награђена са 50.000 фунти (82.000 долара) за роман „Вучје легло„ (Wolf Hall), сада је добила признање за његов наставак „Bring Up the Bodies„, што је први пут да наставак једног романа добије Букерову награду. „Bring Up the Bodies„, као и „Вучје легло„ су делови планиране трилогије о Томасу Кромвелу, моћном министру краља Хенрија VIII. „Чекате 20 година да добијете награду Букер, а онда добијете две одједном„, изјавила је Мантелова примајући награду у Лондону и додала „схватам то као судбину и као гласање о поверењу”. Пре Мантелове само су двојица писаца два пута награђени Букером - Џ.М. Куци из Јужне Африке и Аустралијанац Питер Кери. Уредник књижевног додатка „Тајмса„ Питер Стотард, који је председавао жиријем, рекао је да је награђени роман Мантелове „у великој мери надмашио први део”. „Хилари Мантел је поново исписала правила историјске фикције„, рекао је Стотард, додајући да у њеном делу има елемената „Дон

Корлеонеа, али и Д.Х. Лоренса„, пренеле су агенције. „Ово је крвава прича, међутим, Хилари Мантел је књижевница која размишља кроз крв. Она користи своју уметност и снагу своје прозе да створи моралну двосмисленост”. „Bing Up the Bodies„ почиње 1535. спектакуларним падом Ане Болен и њеним погубљењем. Мантелова би могла да добије и трећег Букера будући да се завршетак њене трилогије „The Mirror and the Light„ очекује у књижарама 2015. „Морам да одем и напишем и трећи део трилогије. Уверавам вас да не очекујем да ћу бити овде поново„, рекла је она окупљенима у сали Гилдхал у центру Лондона. На питање на шта ће потрошити новац, Мантелова је 2009. узвратила: „Секс дрога и рокенрол„. На исто питање 2012. она је кроз смех рекла „рехабилитацију„ и додала: „Бојим се да ће одговор ове године бити досадан. Највероватније за пензију”. Хилари Мантел је најавила и да се припрема позоришна верзија њених романа, као и Би БиСијева серија. Она је, иначе, одбила понуду Холивуда да се према њеним романима сними филм, рекавши да је тема превише комплексна. (Тан југ)

svet

~etvrtak18.oktobar2012.

DRUGA DEBATA AMERI^KIH PREDSEDNI^KIH KANDIDATA

SIRIJA

Oba ma po be dio, Rom ni ih ube dio, tr ka ne iz ve sna

Ni {ta od pre ki da va tre BEJ RUT: Sirijska vlada je ju~e saop{tila da apel me|unarodnog izaslanika za uspostavqawe prekida vatre verovatno ne bi uspeo zato {to pobuwenici, koji se bore za svrgavawe re`ima predsednika Ba{ara Asada, nemaju ujediwene lidere koji bi mogli da potpi{u primirje. Me|unarodni izaslanik za Siriju Lahdar Brahimi je tra`io od iranskih zvani~nika da posreduju u sklapawu primirja za vreme muslimanskog praznika Kurbanbajrama kasnije ovog meseca.

Lahdar Brahimi

Me|utim sirijski dràvni list „Al-Tavra”, koji je glasilo vlade, danas je objavio da je najve}a prepreka za primirje to {to nema ko da ga potpi{e u ime pobuwenika. „Postoji dràva, koju predstavqaju vlada i vojska na frontu, ali ko je na drugoj strani?”, navodi list u uvodniku. Svi napori koje je me|unarodna zajednica uloìla u okon~awe gra|anskog rata u Siriji do sada su propali. Ni pobuwenici ni vladine snage nisu prihvatili ranije prekide vatre, a veliki broj pobuweni~kih jedinica koje se bore protiv reìma nemaju ujediweno rukovodstvo. Mnoge od wih uop{te me|usobno ne komuniciraju. Brahimi, zajedni~ki izaslanik UN i Arapske lige, stigao je ju~e u Bejrut, gde }e sa libanskim zvani~nicima razgovarati o na~inima za re{avawe krize. Wegova poseta je uprili~ena u okviru regionalne turneje. Portparol sirijskog ministarstva spoqwih poslova Dìhad Makde{i izjavio je da vlada ~eka da Brahimi do|e u Damask i sirijskim zvani~nicima saop{ti rezultate svoje turneje. Oni bi pozdravili svaku konstruktivnu incicijativu, dodao je Makde{i.

WU JORK: Ameri~ki predsednik i kandidat demokrata na predstoje}im predsedni~kim izborima Barak Obama o{tro je napao svog republikanskog rivala Mita Romnija tokom druge debate, odràne u utorak na Univerzitetu „Hofstra” u Wujorku, u poku{aju da povrati vo|stvo u tesnoj predsedni~koj trci. Ni rukovawe, ni tap{awe po nadlakticama ne moè da ubedi nikoga da se Barak Obama i Mit Romni podnose. Ni{ta boqi nisu ni u komunikaciji, a to se pokazalo i u ovoj drugoj od tri predvi|ene debate. Osamdeset gra|ana iz oblasti Nasau na Long Ajlendu u dràvi Wujork sedelo je oko dvojice kandidata sa spremqenim pitawima. Izabrani su jer su se izjasnili kao neodlu~ni bira~i, a upravo takvima je debata namewena. Me|utim, ve} tokom prvog pitawa kandidati su se usmerili jedan na drugoga, a prvi je sa napadom krenuo predsednik Obama. Prvu debatu u Denveru lako je izgubio, a wegove pristalice zamerale su mu da u woj nije bio sr~an. Ovoga puta Obama je bio agresivniji, prema mi{wewu nekih analiti~ara, mo`da i previ{e, {to bi moglo da odvrati neke od neopredeqenih bira~a. Ovu debatnu rundu Obama je nesumwivo dobio i to pokazuju sve ankete objavqene sat vremena posle toga. Anketirani gra|ani, pak, kaù da im se ~ini da bi Romni imao boqa re{ewa za ameri~ku ekonomiju, dok Obama predwa~i u spoqnoj politici. Po~etak debate nije obe}avao Obami ni{ta dobro. Naprotiv, ~inilo se da }e se ponoviti Denver. Pri~alo se o ekonomiji. Prvi je pitawe postavio dvadesetogodi{wi student koga je zanimalo da li }e za wega biti posla kada di-

plomira za dve godine. Romni je bio jasniji kada se pri~alo o ekonomiji, ali je posle prvih pola sata po~eo da posr}e, pokazuju}i da nema re{ewa za kritike koje mu je upu}ivao Barak Obama, pre svega po pitawu oporezivawa bogatih i odnosa prema kineskoj ekonomiji. Najve}u gre{ku Romni je napravio kada je napao predsednika Obamu zbog prve reakcije na ubistvo ~etvoro ameri~kih diplomata u Bengaziju u Libiji. Optu`io

debata, koja se vi{e ne pomiwe kao odlu~uju}a. Najvi{e kritika ipak }e i}i na ra~un moderatorke debate, novinarke Si-En-Ena Kendi Krouli koja ne samo da je dozvolila da se format debate ne po{tuje nego je dopustila da se kandidati previ{e prepiru, upadaju jedan drugom u re~ i ne prekidaju govor kako bi dali {ansu gra|anima da postave pitawe.Toj atmosferi svakako su doprinele i najave moderatorke da

GR^KA

Ge ne ral na pro ba za ge ne ral ni {trajk ATI NA: Advokati, notari, apotekari i lekari obustavili su ju~e rad u Gr~koj pred odràvawe generalnog {trajka, najavqenog za danas, zbog neslagawa sa najnovijim vladinim merama {tedwe. Oni planiraju da odrè protestni mar{ centrom Atine, a {trajka~ima su se pridruìli i novinari koji su odlu~ili da na 24 ~asa obustave rad, preneo je AFP. [trajk novinara prekinuo je ju~e televizijski i radijski informativni program, a mediji ne postavqaju nove vesti na svoje sajtove. Na kioscima se danas ne}e pojaviti nova izdawa dnevne {tampe. [trajk }e kulminirati u ~etvrtak i paralisati Gr~ku, jer

su grupacije sindikata privatnog sektora GSEE i sindikata dràvnih slu`benika ADEDZ, pozvali ~lanstvo da odrè protestnu {etwu. To }e biti drugi generalni {trajk u Gr~koj ovog meseca. „Qudi koji primaju mese~ne plate i penzioneri iskqu~ivo nose teret ekonomske krize, dok su oni koji ne pla}aju poreze oslobo|eni tog tereta”, saop{tio je GSEE, koji predstavqa na stotine hiqada radnika zaposlenih u privatnom sektoru. Saobra}aj }e tako|e biti u blokadi. I prevoz trajektom }e biti obustavqen s obzirom da sindikat traì potpisivawe novih kolektivnih ugovora sa radinicima zaposlenim u tom sektoru.

HRVATSKA

Fra [i me po be gao s ban kar kom

Barak Obama i Mit Romni

je predsednika da to nije odmah ocenio kao teroristi~ki akt ve} obi~no nasiqe, {to je Obama negirao, a moderatorka Kendi Krouli dala mu je za pravo. Od tog trenutka Romni postaje defanzivan, Obama ga napada sve `e{}e, da bi na samom kraju u posledwem obra}awu publici poentirao podse}aju}i na Romnijevu izjavu o 47 odsto bira~a na koje ne ra~una jer su zavisni od vlade, a me|u kojima su studenti, ratni veterani, vojnici. Ovom debatom Obama nije dobio mnogo, ali se zadr`ao u igri, budu}i da bi jo{ jedan poraz bio katastrofa za wegovu kampawu. Sada je wegov tim malo odahnuo, do ponedeqka kada je na programu tre}a

nema nameru da bude pasivna ({to je posao moderatora u ovom formatu debate) ve} da }e postavqati svoja potpitawa, {to je i ~inila od samog po~etka. Na momente debata je vi{e li~ila na sva|u, {to mnogi stavqaju na du{u moderatorki i wen udeo }e verovatno biti tema najo{trijih kritika narednih dana.Ocena analiti~ara je i da su se oba kandidata obra}ala svojim bira~ima, da su bili o{tri jer to partijski bira~i o~ekuju, ali da takvim nastupom nisu pridobili mnogo novih glasova. Op{ta je ocena da je predizborna trka sada sasvim neizvesna i da }e tako biti do posledweg trenutka. Z. Stanojevi} Tanjug

ISTRAGA PROTIV LIDERA RUSKE OPOZICIJE

Oba ra we vla de uz po mo} Gru zi je? MO SKVA: Pokrenuta krivi~na istraga protiv Sergeja Udaqocova, lidera Fronta levice i jo{ nekoliko opozicinih aktivista. Istraga je pokrenuta posle filma „Anatomija protesta 2” u kojem je navedeno da ruska opozicija, u saradwi s gruzijskim zvani~nicima, priprema obarawe vlade. Ruski istra`iteqi pokrenuli su krivi~nu istragu protiv lidera Fronta levice Sergeja Udaqcova i jo{ nekoliko opozicionih aktivista zbog wihove navodne uloge u planirawu masovnih protesta. Istra`ni komitet naveo je u ju~era{wem saop{tewu da }e

dnevnik

istraga proveriti tvrdwe iznete u dokumentarnom filmu koji je po~etkom ovog meseca emitovala televizija NTV bliska Kremqu. U filmu je navedeno da vo|e ruske opozicije, u saradwi s gruzijskim zvani~nicima, pripremaju obarawe vlade. Istra`iteqi su ju~e ujutro pretresli ku}e Sergeja Udaqcova i wegovih roditeqa, prenose svetske agencije. Istraga se vodi i protiv Konstantina Lebedeva i Leonida Razvozjajeva. NTV je pro{le nedeqe emitovala dokumentarni film „Anatomija protesta 2”, u ko-

jem se tvrdi da je Udaqcov s gruzijskim zvani~nicima planirao nemire u Moskvi. Lider Fronta levice je te tvrdwe demantovao. Udaqcov je pre nedequ dana saslu{an u Istra`nom komitetu Rusije zbog informacija iznetih u filmu „Anatomija protesta 2„. „Nemam {ta da krijem, ponovi}u sve ono {to sam vi{e puta govorio islednicima”, kazao je pred saslu{awe Udaqcov, koga su ranije saslu{avali povodom protesta na Bolotnom trgu u Moskvi 6. maja kada je u sukobima demonstranata i policije bilo povre|enih na obe strane.

ZA GREB: Katoli~ka crkva u Hrvatskoj saop{tila je da je jedan fratar bespravno prodao oko 40.000 kvadrata crkvenog zemqi{ta za 1,3 miliona evra, koje je podigao sa ra~una ùpe. Hrvatski mediji proteklih dana su izve{tavali da je 34-godi {wi biv {i ùp nik ù pe Bast – Ba{ka Voda, fra [ime Nimac, po{to je podigao novac, pobegao i to, navodno, s jednom devojkom, ina~e bankarkom. On se, me|utim, ju~e javio nekim medijima negiraju}i da je nestao i najavio da }e uskoro jav no sti pre do ~i ti po za di nu celog slu~aja. Iako niko nije podneo krivi~nu prijavu pro-

tiv wega, policija je na osnovu pisawa medija prekju~e pokrenula istragu o tom slu~aju. U zajedni~kom saop{tewu za javnost Provincijalata Fraweva~ke provincije i Ordinarijata Splitsko-makarske nadbiskupije izraàva se àqewe zbog „opravdanog zgraàwa javnosti prouzrokovanog nezasitnim egoizmom pojedinca” i upu}uje izviwewe hrvatskoj javnosti u ime svih frawevaca. U saop{tewu se precizira da je fra [ime Nimac 10. aprila ove godine, kao zakonski zastup nik svo je ù pe, fir mi „Sun~ani Bast” prodao gotovo 40.000 kvadrata zemqi{ta za 1,3 miliona evra.

EVROPSKA KOMISIJA

Bu ra zbog ostav ke Yona Da li ja BRI SEL: Evropski komesar za zdravqe Xon Dali ju~e je sve iznenadio izjavom da ga je predsednik Evropske Komisije @oze Manuel Barozo prinudio da na taj ~in. Sino} je u Briselu objavqeno da je Dali dao ostavku zbog sumwe u korupciju u vezi s propisima o duvanu. Dali je negirao negira krrivicu i u video-intervjuu za elektronsko izdawe ~asopisa „Wu Jurop” rekao da je Baro zo od we ga tra `io da da ostavku, na {ta nije hteo da pri sta ne. Ba ro zo va port pa rolka Pija Arenkilde Hansen tvrdi, me|utim, da je Dali tokom sastanka sa Barozom, sam

ponudio ostavku kako bi „odbranio svoju ~ast i ~ast Komisije”. Komisija je preksino} izdala saop{tewe, naslovqeno „U ume komesara Dalija”, u kome se ostavka obrazla`e moralnim razlozima, nakon {to je OLAF, evropska agencija za borbu protiv korupcije, sastavio izve{taj u kome ga povezuje sa iz ve snim mal te {kim {pe ku lan tom. Xon Da li je ina ~e sa Mal te. Da li, pak, tvrdi da je Komisija to saop{tewe sastavila bez wegovog znawa, a da je pres slu`ba odbila da emituje saop{tewe koje je li~no napisao.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YOZEF STIGLIC Gr~ka i [panija su u „depresiji, a ne recesiji”, izjavio je ju~e ameri~ki ekonomista i Nobelovac Xozef Stiglic, isti~u}i da su za ekonomski pad tih zemaqa krive o{tre mere {tedwe. Taj dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor na wujor{kom univerzitetu „Kolumbija” je dodao: „[tedwa ugro`ava Evropu i smawuje {anse da se situacija popravi.”

BIDZINA IVANI[VILI Gruzijski predsednik Mihail Saka{vili imenovao je ju~e za premijera lidera koalicije koja je pobedila na izborima i svog rivala Bidzinu Ivani{vilija. Milijarder Ivani{vili }e kao premijer imati {iroka ovla{}ewa, dok se, prema ustavnim promenama, uloga predsednika smawuje nakon {to Saka{viliju istekne drugi mandat krajem 2013.godine.

OLEG GOVORUN Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o smeni ministra za regionalni razvoj Olega Govoruna. O odlasku Govoruna iz ministarske foteqe spekulisalo se od kraja septembra, kada se pojavila informacija da `eli da podnese ostavku nakon {to je, sa jo{ dvojicom ministara, dobio prigovor od predsednika {to nisu ispunili wegove ukaze. Na wegovo mesto postavqen je Igor Squwajev.

No vi do ka zi o ubi stvu svrg nu tog li bij skog vo |e WU JORK: U izve{taju „Hjuman rajts vo~a” o ubistvu svrgnutog libijskog vo|e Moamera el Gadafija tvrdi se da novi dokazi pokre}u pitawa o okolnostima wegove smrti. Ta organizacija za za{titu qudskih prava je, uo~i godi{wice smrti Gadafija, koji je uhva}en i ubijen 20. oktobra 2011. pod nerazja{wenim okolnostima u rodnom gradu Sirtu, objavila je izve{taj pod naslovom „Smrt diktatora: Krvava osveta u Sirtu”. „Rezultati na{e istrage pokre}u pitawa u vezi sa izjavama zvani~nika da je Moamer el Gadafi ubijen u razmeni vatre, a ne nakon {to je uhva}en”, rekao je zvani~nik organizacije Piter Moamer el Gadafi Baukart. Na osnovu informacija do kojih je do{ao nova Gadafijevog konvoja uhva}enog u Sir„Hjuman rajts vo~”, pristalice opozicije su tu. Nekima od ubijenih ruke su bile vezane. po kratkom postupku ubile najmawe 66 ~la- HRV je prikupio video-materijal koji su

protivnici svrgnutog lidera snimili mobilnim telefonima, a na kojem se vide borci koji zlostavqaju i vre|aju zarobqene iz Gadafijevog konvoja. Na osnovu fotografija ura|enih u mrtva~nicama bolnica u koje su kasnije preba~eni, mo`e da se zakqu~i da je najmawe 17 zarobqenika koji se vide na snimcima bilo ubijeno u hotelskoj sobi. „Hjuman rajts vo~” je o okolnostima Gadafijeve smrti ispitao predstavnike pobuwenika koji su bili prisutni prilikom akcije u kojoj je ubijen biv{i lider, kao i wegove pristalice koje su pre`ivele napad na konvoj. HRV je rezultate svoje istrage predao prelaznim vlastima u Libiji i ponovo je apelovao na vlasti da sprovedu ozbiqnu istragu o „masovnim ubistima 20. oktobra 2011. godine”.

ekologija

dnevnik

~etvrtak18.oktobar2012.

BIRA SE NAJEFEKTNIJI PREDMET OD OTPADA

Lam pa od kon zer vi na kro vu {ko le Lam pa od kon zer vi, fla {a i sta rih di sko va ko ju su na pra vi li u~e ni ci O[ “Du {ko Ra do vi}” iz Bo ra (97.397 gla so va), kan te od ot pad nog dr ve ta u dvo ri {tu O[ “Jan â jak” iz Ba~ kog Pe trov ca (90.263 gla so va) i re ci kla `na {ah ta bla u~e ni ka O[ “Mi o drag â je ti nac âj ka” iz Tr ste ni ka (14.325 gla so va) osvo ji li su naj ve }i broj gla so va na ju ~e za vr {e nom gla sa wu za naj e fekt ni ji pred met od ot pa da, ko je je tra ja lo po sled wih me sec da na na saj tu Ze le ne li ste Sr bi je (www.opla ne ti se.com). Lam pa na kro vu {ko le, kan te i {ah ta bla u {kol skom dvo ri {tu pot pu no su no vi pred me ti ko ji obo ga }u ju {kol ske sa dr à je u~e ni ci ma iz ovih gra do va, a na pra vqe ni su is kqu ~i vo od re ci kla `nih ma te ri ja la. Uva à va ju }i re zul ta te on lajn gla sa wa, ko na~ nu od lu ku o naj e fekt ni jem pred me tu od ot pa da iz ra |e nom u okvi ru ak ci je “Opla ne ti se!Oì vi ot pad” do ne }e stru~ ni ì ri ko ji }e, u ob zir uze ti i ko ri snost iz ra |e nog pred me ta za gra |a ne i za jed ni cu, kao i estet ski iz gled pred me ta. Pred me ti od ot pa da no mi no va ni za na gra de na sta li su to kom pro te klih pet me se ci, u okvi ru ak tiv no sti ~la ni ca mre è lo kal nih eko lo {kih or ga ni za ci ja Ze le ne li ste Sr bi je, u 12

gra do va (Ba~ ki Pe tro vac, No vi Sad, Kru {e vac, Tr ste nik, Ra {ka, Gor wi Mi la no vac, Vra we, Vu~ je, Kwa ze vac, Ni{, Bor i Pi rot), to kom ko jih su od raz li ~i tog ti pa ot pa da iz ra |e ni pred me ti ko ji ima ju no vu upo treb nu vred nost (`ar di we re od li men ki, let wi ko vac od PET bo ca, de ~i je igri ce od auto gu me …). Ak ci ju su po kre nu li BCIF i Ze le na li sta Sr bi je u sa rad wi sa Te le nor fon da ci jom i Am ba sa dom Kra qe vi ne Ho lan di je u okvi ru kam pa we „Opla ne ti se! Re ci kli raj”. Te le nor fon da ci ja obez be di la je vred ne na gra de za po bed ni ke, u vi du Te le nor In ter net kut ka za {ko le. BCIF }e do de li ti spe ci jal nu na gra du za naj e fekt ni ji pred met od ot pa da za po bed ni ke u ka te go ri ji vr ti }a. Pr vo na gra |e na {ko la }e do bi ti 5 lap top ra ~u na ra sa obez be |e nim in ter ne tom za go di nu da na, dru ga na ra da do no si 3 lap top ra ~u na ra sa obez be |e nim in ter ne tom za go di nu da na, a za tre }u se do bi ja lap top ra ~u nar sa obez be |e nim in ter ne tom za go di nu da na. Obez be |e na je i spe ci jal na na gra da u ka te go ri ji ob da ni {ta. Pro gla {e we po bed ni ka i do de la na gra da za naj e fekt ni je mo bi li ja re i pred me te od ot pa da, odr `a }e se 5. no vem bra u Be o gra du na fe sti va lu „Opla ne ti se! Re ci kli raj”.

DANAS GRADSKO VE]E U@ICA ODLU^UJE O ISTRA@IVAWU NIKLA

Gra |a ni pro tiv dr à ve Pr va ta~ ka dnev nog re da da na {we sed ni ce Grad skog ve }a u Uì cu bi }e pi ta we is tra ì va wa ni kla. Te ma o ko joj se ve} ne ko li ko me se ci de ba tu je u jav no sti i ko ja je iza zva la ve li ko ne go do va we me {ta na u oko li ni Mo kre Go re zbog na ja ve da se kre }e sa is tra ì va wem ni kla. Mi ni star stvo pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa i Ru dar sko-ge ol o {ki fa kul tet Uni ver zi te ta u Be o gra du pro {le ne de qe or ga ni zo va li su okru gli sto na te mu „Ge o lo {ki is tra `ni ra do vi ru de ni kla u Sr bi ji”. U~e sto va li su emi nent ni stru~ wa ci iz obla sti ge o lo gi je i ru dar stva, pro fe si o -

ri Uni ver zi te ta, ~la no vi SA NU, pred stav ni ci Od bo ra za za {ti tu ì vot ne sre di ne Skup {ti ne Sr bi je, Mi ni star stva zdra vqa, Mi ni star stva ener ge ti ke, raz vo ja i za {ti te ì vot ne sre di ne, In sti tu ta za nu kle ar ne teh no lo gi je... Na sku pu se ~u lo da je in te re so va we za is tra ì va we ove ru de u Sr bi ji pri sut no od 1950. go di ne, te da je do ka za no da ni jed na od ge o fi zi~ kih me to da is tra ì va wa ne ma {tet nog uti ca ja na ì vot nu sre di nu. Na sku pu je stru ka ima la pri li ke da ka è svo je mi {we we, ~u li su se raz li ~i ti sta vo vi, ali za jed ni~ kog za kqu~ ka ni je bi lo. Je di no u ~e mu su se svi slo ì li

je ste da su mi ne ral ni re sur si raz voj ni u svim ze mqa ma sve ta i da Sr bi ja, kao i sva ka dru ga dr à va, tre ba da zna ~i me ras po la è i ko li ki su joj po ten ci jali. Isto ta ko, mo ra i da do bro od me ri ko je po te ze mo è po vu }i, a ko je ne, vo de }i se is kqu ~i vo in te re som gra |a na Sr bi je. Grad Uì ce }e, ve ro vat no, za bra ni ti is tra ì va we, kao {to je to ve} ura dio Tr ste nik. S dru ge stra ne, “Sr bi ja nikl” }e spro ve sti is tra ì va we ako do bi je do zvo lu, a ta kvih na ja va ima. Me {ta ni ovog kra ja spre ma ju se da za u sta ve is tra ì va we i ku da }e to od ve sti osta je da se vi di. Q. M.

DANAS NA NOVOSADSKOM SAJMU

Sto go di {wi ca za {ti te De li blat ske pe {~a re Da nas se u Kon gre snom cen tru “ Ma ster” No vo sad skog saj ma obe le `a va 100 go di na za {ti te pri ro de na De li blat skoj pe {~a ri. JP “Voj vo di na {u me” u sa rad wi sa dru gim {u mar skim in sti tu ci ja ma za za {ti tu pri ro de obe le `a va sto go di {wi cu pr vog iz dva ja wa i sta vqa da pod za {ti tu de lo va De li blat ske pe {~a re kao Pri rod nih spo me ni ka. De li blat ska pe {~a ra, kao naj ve }a evrop ska kon ti nen tal na pe {~a ra, pred sta vqa pod ru~ je sa po seb nim ka rak te ri sti ka ma bi o- to pa je din stve nog u Evro pi. Po ~e tak za {ti te De li blat ske pe {~a re pr vi put je usta no vqen dav ne 1912. go di ne ka da je iz dvo -

EKOLO[KI PROJEKTI TERMOELEKTRANE „NIKOLA TESLA”

Za ~i sti ji va zduh i vi {e stru je U okvi ru 8. Me |u na rod nog saj ma ener ge ti ke na Be o grad skom saj mu Ter mo e lek tra ne “Ni ko la Te sla” pred sta vi le su pro jek te iz obla sti za {ti te `i vot ne sre di ne. Ka ko je re ~e no, u ovoj ter mo e le tra ni u to ku je re kon struk ci ja elek tro fil te ra TENT A3 i TE “Mo ra va”, iz me na si ste ma za tran sport i de po no va we pe pe la TENT A, a u to ku je iz grad wa po stro je wa za od sum po ra va we TENT A i B. Ra di se na sa -

nu, a za vr {e tak ra do va o~e ku je se do kra ja 2017. go di ne. Za me nik di rek to ra PD TENT \or |i Bi qa nov ski, ko ji je i me na xer pro jek ta od sum po ra va wa, ka è da je do sa da je u pro jek te za {ti te ì vot ne sre di ne ulo è no ukup no 96 mi li o na evra, a do 2017. go di ne o~e ku ju se ula ga wa od jo{ 600 mi li o na evra. U re kon struk ci ju fil te ra na blo ko vi ma PD TENT je ulo è no 48 mi li o na evra.

NEVOQE @ITEQA ^OKE I OKOLINE

Gu {i smrad za pa qe nog |u bri va @i te qi ma ^o ke `i vot za gor ~a va ne sno san smrad i dim ne po zna tog po re kla i sa sta va zbog ko ga u ra nim ju tar wim ili ve ~er wim sa ti ma ne mo gu da otvo re pro zo re svo jih do mo va, ni ti iza |u na uli cu. Ka da ve tar pro me ni pra vac ovaj

Po na lo gu pred sed ni ka ~o kan ske op {ti ne Fe ren ca Ba la `a, in spek tor za {ti te `i vot ne sre di ne, ko mu nal ni i ve te r i n ar s ki in s pek tor sa pred stav ni kom po li ci je iza {li su na te ren i utvr di li da go ri de po ni ja ne ka da {we svi -

Va tro ga sci ne mo} ni da uga se va tru

pro blem ima ju `i te qi obli `weg Osto ji }e va i Ja zo va, a smrad do pi re i do de la Sen te na slo we nog na Ti su. Gra |a ni ^o ke pri ja vqi va li su Va tro ga sno spa si la~ koj je di n i c i mi s le } i da go r i grad s ka de p o n i j a, me | u tim, usta no vqe no je da de po ni j a ni je za pa qe na, a di ma i smra da ima.

wo goj ske far me „No vo to vi li {te„, u de lu ata ra Ve li ki rit, uda qe ne oko pet ki lo me ta ra od ^o ke. In spek to ri su usta no vi li da je jo{ 9. sep tem bra iz bio po `ar u ko me je iz go re la tr ska i su va tra va na po vr {i ni od oko hek tar i po, te da je tom pri li kom do {lo do sa mo za pa qi va wa vi {e me ta ra du bo kog

ta lo ga na sta log ras pa da wem sviw skog |u bri va, ko ji se na tom me stu ta lo ìo sa svi wo goj ske far me. Na van red noj sed ni ci Op {tin skog ve }a ô ke, odr à noj tim po vo dom, od lu ~e no je da se an ga ù ju ovla {}e ne slu `be i usta no vi sa stav di ma i we go va {tet nost na zdra vqe qu di i ì vog sve ta. - Zbog ne pri stu pa~ nog te re na va tro ga sci ne mo gu da pri |u i uga se uà re nu ma su, a da bi se to ura di l i neo p hod n a je ogrom na ko li ~i na vo de sa op {tio je Ba la`. Da bi se pot pu no uga si lo à ri {te, ka è Ba la`, neo p hod na je po mo} pri ro de, ka ko bi vo da po n o vo pre k ri l a ce l u po vr {i nu, jer ceo ovaj te ren je do sa da bio pre kri ven vo dom, ali zbog su {nog i to plog le ta vo da je is pa ri la. Stru~ wa ci uka zu ju da je naj ve ro vat ni je u pi ta wu sum por vo do nik i amo ni jak, su de }i po ne pri jat nom mi ri su di ma, a da li u we mu ima i dru gih ele me na ta {ko dqi vih za qu de utvr di }e pred stav ni ci In sti tu ta iz No vog Sa da, ko ji }e svo je mer ne ure |a je po sta vi ti na vi {e lo ka li te ta oko me sta oda kle iz ze mqe iz la zi dim. Tekst i foto: M. Mitrovi}

je no pet ode qe wa po vr {i ne 300 hek ta ra na lo ka li te ti ma Ro {i ja na i Cr ni vrh kao pri rod ni spo me ni ci zbog o~u va wa iskon skih ka rak te ri sti ka {um skostep skih za jed ni ca De li blat ske pe {~a re. Kra jem 1977. go di ne pro gla {a va se Spe ci jal ni pri rod ni re zer vat, a 2002. go di ne Ured bom Vla de Sr bi je pro gla {e na je za Spe ci jal ni pri rod ni re zer vat jer su svi sa gla sni da pred sta vqa po sled wu i naj ve }u oazu pe {~ar ske, step ske, {um ske i mo ~var ne ve ge ta ci je Pa non ske ni zi je, kao i je dan od naj ve }ih cen ta ra bi o- di ver zi te ta u Evro pi. Q. M.

~ak 10 pu ta ma we ko li ~i ne vo de u od no su na do ta da {wi na ~in od la ga wa – is ta kao je Bi qa nov ski. Pri vred no dru {tvo Ter mo e lek tra ne „Ni ko la Te sla“ su od 2001. do 2011. go di ne, za hva qu ju }i spro ve de nim eko lo {kim pro jek ti ma, ostva ri le niz efe ka ta ko ji se di rekt no od ra à va ju na kva li tet ì vo ta qu di u bli èm ili {i rem okru è wu. Naj zna ~aj ni ji efek ti re a li zo va nih pro je ka ta su sma we we ~vr stih ~e sti ca u va zduh za ~ak 80 od sto. Ula ga wem u re kon struk ci ju, mo der ni za ci ju i po ve }e we ener -

U rekonstrukciju filtera na blokovima PD TENT ulo`eno 48 miliona evra

na ci ji ne ga tiv nog uti ca ja ot pad nih vo da na ze mqi {te i vo du, a re dov no se me ri emi si ja opa snih i {tet nih ma te ri ja na svim blo ko vi ma. Am ba sa dor Ja pa na To {io Cu no za ki tom pri li kom is ta kao je re {e nost Ja pa na da po dr `i pro jek te iz obla sti za {ti te `i vot ne sre di ne, a po seb no pro je kat iz grad we po stro je wa za od sum po ra va we dim nih ga so va na ~e ti ri blo ka Ter mo e lek tra ne A vred no sti 250 mi li o- na evra. Ovo je naj sku pqi pro je kat te vr ste ko ji se ra li zu je na Bal ka -

- Iz grad wom no vog si ste ma za od la ga we pe pe la u Ter mo e lek tra ni „Ni ko la Te sla“ B, spre ~e no je raz ve ja va we pe pe la sa 400 hek ta ra de po ni ja. Ti me je re {en je dan od kqu~ nih eko lo {kih pro ble ma, ne sa mo za se la u bli zi ni ter mo e lek tra ne, ve} i ~i ta vog re gi o na Po sa vi ne. No vi si stem za ot pe pe qi va we je, osim re {a va wa naj vi dqi vi jeg pro ble ma raz ve ja va wa pe pe la, traj no za u sta vio i pro blem za ga |e wa pod zem nih vo da. Na i me, no vi si stem za tran sport pe pe la od ter mo e lek tra ne do de po ni ja, ko ri sti

get ske efi ka sno sti po sto je }ih ter mo blo ko va, ostva re na je ukup na u{te da ugqa od 4,2 mi li o na to na, od no sno 400.000 to na go di {we. Isto vre me no je go di {wa pro iz vod wa elek tri~ ne ener gi je po ve }a na za sna gu jed nog no vog blo ka od 400 me ga va ta, a ener get ska efi ka snost po ve }a na je za 12 pro ce na ta. Pre zen ta ci ji na saj mu pri su stvo vao je i Ho ze An to nio Go mez Go mez ko ji je is ta kao da je Evrop ska uni ja za pro jek te za {ti te ì vot ne sre di ne do ni ra la 50 mi li o- na evra i pla ni ra da ulo ì jo{ 36 mi li o na evra u pro jek te za {ti te ì vot ne sre di ne PD TENT. A. B.

O REALIZACIJI PROJEKTA IPA PROGRAMA PREKOGRANI^NE SARADWE

Eko lo {ka pri vre da vo di u EU Pro je kat “ Pre ko gra ni~ ni re gi o nal ni mo del eko lo {ke pri vre de”, ko ji spro vo de Re gi o nal na pri vred na ko mo ra Som bor i Okru `na tr go va~ ko-in du strij ska ko mo ra Ba~-Ki {kun iz Ma |ar ske, fi nan si ran sred stvi ma Evrop ske uni je, na osno vu IPA pro gra ma pre ko gra ni~ ne sa rad we, pred sta vqen je ne dav no u Oxa ci ma. Part ne ri u ovom pro jek tu su to pla na iz Ke~ ke me ta i „Ener ga na“ Som bor, a ukup na fi nan sij ska vred nost pro jek ta iz no si 78.000 evra, od ko jih Evrop ska uni ja fi nan si ra iz nos od oko 66.000 evra, a part ne ri oko 7.000 evra, uz u~e {}e Ma |ar ske sa oko 5000 evra. Na ta {a Goj ko vi} iz RPKS je go vo ri la o po tre bi za pro na la `e wem ob no -

vqi vih iz vo ra ener gi je, na {ta na {u ze mqu oba ve zu je pra }e we ener get ske po li ti ke EU, po {to o~e ku je mo pri dru ì va we ovoj ve li koj evrop skoj po ro di ci. Mo gu} no sti ovog pod ru~ ja za ko ri {}e wem bio ma se, kao ener gen ta su ve li ke. Na pod ru~ ju ko je po kri va Re gi o nal na pri vred na ko mo ra Som bor po sto ji i oko 15.000 po qo pri vred nih ga zdin sta va, ko je se ba ve ra znim vr sta ma po qo pri vred ne pro iz vod we, a bio ma sa je ne iz be àn pro dukt ove pro iz vod we. - Ko ri {}e we ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, pre sve ga sma wu je ko li ~i nu {tet nih ma te ri ja i ga so va u ì vot noj oko li ni, a na du è sta ze do no si is pla ti vost za pred u ze }a, ali i za fi zi~ ka li ca. Raz log

za pri me nu ob no vqi vih iz vo ra ener gi je je i sma we we ko ri {}e wa fo sil nih go ri va ~i je su re zer ve ogra ni ~e ne. Upo tre ba bio ma se za kom bi no va nu pro iz vod wu elek tri~ ne i to plot ne ener gi je je dan je od naj per spek tiv ni jih po stu pa ka za is pu wa va we tih oba ve za. Osim to ga ko ri {}e wem do ma }ih re sur sa, pot po ma è se pri vre da ze mqe i po sti è stra te {ki va `na, ma wa za vi snost od uvo za ener ge na ta, ali i otva ra ju se no va rad na me sta - re kla je Na ta {a Goj ko vi}. Pro je kat je po ~eo 1. no vem bra pro {le go di ne, a za vr {a va se 31. ok to bra ove, zva ni~ nom za vr {nom kon fe ren ci jom part ne ra u pro jek tu, ko ja }e bi ti odr à na u Som bo ru. S. Miler

~etvrtak18.oktobar2012.

oglasi

dnevnik

oglasi

~etvrtak18.oktobar2012.

OGLASi l ^iTUQe KOD LIMANSKE PIJACE, [ekspirova ulica, zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 79.500. Tel.: 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15020

FRU[KOGORSKA ULICA, 4. sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{- kredit, 37 hiqada. Telefon 063/239-411. 60940 LIMAN 2, prodajem ukwièn stan od 26m2. Tel. 63-68-429, www.bomil.rs. 15001 GRBAVICA, novija ukwièna garsowera od 27m2, cena 31.000. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15002 NOVO NASEQE, ukwièna mawa garsowera, 3. sprat sa liftom, 22.750. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15003 NARODNOG FRONTA, ukwièn 1,0 stan bez ulagawa, 32m2, cena 31.000. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15004

BEZ POSREDNIKA prodajem salonski stan, 74m2, dvostrano orjentisan na II spratu, kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/75-20-501, 021/456-636, 021/432-172. 62294 GRBAVICA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 39.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15005 NOVA DETELINARA, ukwi`en 1,5 stan na I spratu, novija zgrada, cena 39.100. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15006 LIMAN, 2.0 stan kod parka, od 50m2, prodaje se po ceni 41.200. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15007 OKOLINA CARA DU[ANA, odli~an 2,0 nov, ukwi`en useqiv stan na I spratu, cena 51.500. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15008 BULEVAR, okolina @elezni~ke stanice, klasi~an dvosoban stan od 51m2, cena 44.300. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15009

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 62356 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni, maturu. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399305. 62357

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 62358

PRIMAM jednu devojku na stan. Tel.: 060/186-07-07. 62281

IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 7. Telefoni: 063/7653632, 064/169-0948, 060/044-2711, 060/044-2714. 62119 IZDAJEM name{tenu garsoweru, {iri centar, prvi sprat, CG, mo`e na du`e vreme. Telefon 064/ 1557510. 62250 IZDAJEM dvosoban, name{ten stan od 60m2, na Bulevaru oslobo|ewa, kod stadiona „Vojvodine”. Telefon: 062/572-351. 62285 IZDAJEM prazan dvoiposoban stan 68m2, Avijati~arsko naseqe, 4. sprat, CG, topla voda, lift, telefon, klima. Telefon 064/153-56-57. 62304 PRAZAN jednosoban stan, predsobqe, odvojena kuhiwa i trpezarija, soba, kupatilo, terasa, 32m2, Bra}e Ribnikar 10, ~etvrti sprat, lift. Telefon 063/754-38-41. 62383 IZDAJEM dvoiposoban stan u Rumena~koj ulici. Telefon 060/5550602. 62467

CENTAR, okolina Ribqe pijace, odli~an stan od 42m2 na III spratu sa liftom, cena 43.500. Telefoni: 636-8429, www.bomil.rs. 15019

BUL. OSLOBO\EWA kod Spensa prodajem trosoban ukwièn stan, 78m2. Tre}i sprat, vlasnik zgrada je izgra|ena pre tri godine. Tel. 064/837-28-06. 62066 GRBAVICA, Danila Ki{a, luks, luks trosoban, 80m2, cena 72.000E. Telefon 060/02-01-000. 62391 PRODAJEM na Bul. Kraqa Petra I trosoban stan 70m2 na drugom spratu, sa terasom i liftom. Telefon 060/02-01-000. 62392 NOVO NASEQE, ukwièn 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 56.650. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15010 GRBAVICA, u novijoj „Aleksandrovoj„ zgradi prodajem odli~an ukwièn 3,0 stan, cena 72.100. Hitno! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15011 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15012 CENTAR, okolina Suda i Spensa, prodajem odli~an originalno 2,5, ukwièn stan na I spratu cena 66.950. Tel. 63-66952, www.bomil.rs. 15013 NOVA DETELINARA, nov, useqiv, odli~an 2,5 u ekstra zgradi, kvalitetan investitor, cena 63.000 sa PDV-om. Tel. 6366-952, www.bomil.rs. 15014 LIMAN, ukwièn 3,0-3,5 stan od 80m2 na IV spratu, cena 70.000. Telefoni: 636-6952, www.bomil.rs. 15015

PRODAJEM ili izdajem nov, luks opremqen stan 197m2 + gara`a, u mirnom delu grada. Telefon 065/90-89-070. 62301 CENTAR na Trgu Mladenaca prodajem ~etvorosoban salonski stan na tre}em spratu, sa liftom, 116m2, cena 103.000E. Telefon 060/02-01-000. 62394

dnevnik

GRBAVICA, Alekse [anti}a, 105m2, ukwièn, ~etvorosoban stan redovna etaà, u novijoj zgradi, cena 105.000E. Telefon: 064/220-95-65. 62395 FRU[KOGORSKA ULICA odli~an troiposoban ukwièn stan 90m2, na prvom spratu, sa terasom i liftom. Telefon 064/220-95-65. 62396 BULEVAR EVROPE, ekstra luks 4,0 stan, kompletno name{tena kuhiwa ostaje, bez kosina, cena 79.350. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15016 NOVA DETELINARA, ukwièn noviji originalno 3,5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71.400. Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15017 GRBAVICA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 8090m2. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15018

PRODAJEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 060/7668810. 62375 NA JEDNU ili vi{e godina uzimam u arendu poqoprivredno zemqi{te k.o. ^enej, Stepanovi}evo, Kisa~, Peji}a sala{i. Pla}awe unapred. Telefon 064/837-2806. 60623 GRA\EVINSKA PARCELA 20ari u Petrovaradinu za stovari{te, skladi{te, proizvodni pogon, zgradu ili porodi~nu ku}u. Bukova~ki put 3c. Telefon 063/547-782. 62109 FRU[KA GORA, Alibegovac, placevi: 6.850, 5.100, 3.400, 1.700m2 idelani za sve namene, put, struja, 8km od Novog Sada. Telefon 064/288-61-71. 62436 PRODAJEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 61908

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore, LCD, plazma, novije lap-top ra~unare, maksimalna isplata. Dolazim! Non-stop, Mladen!. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59847

PRODAJEM pasiran {ipak i drewinu (ka{a) za pripremawe xema. Recept + dostava na adresu. Telefon 061/68-55-333, 022/462-345. 61534

KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/9945002. 61698 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 61837 PRODAJEM dvoiposoban stan, Grbavica. Telefon 021/63-30452. 61912

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 17. 10. 2012. godine u 75. godini preminuo na{ dragi

Miodrag ]osi} Dragi

Sahrana }e se obaviti, 18. 10. 2012. godine, u 15 ~asova u Ravnom Selu. IZDAJEM lokal, 82m2 na Bulevaru oslobo|ewa 65a, na spratu ulaz spoqa sa bulevara. Pogodan za predstavni{tvo, agenciju, ordinaciju... Telefon 063/455-600. 60689 PRODAJE SE poslovno-stambeni objekat, zgrada na Telepu, preko 800m2 korisne povr{ine, plus dvori{te. Povoqno! Hitno. Mogu}nost kreditirawa. Telefoni: 011/201-50-78, 021/6613-709. 62421

PRODAJEM opel corsu 1, 5 TD 1999. godi{te petoro vrata, vlasnik, auto nije iz uvoza i prvi sam vlasnik. Telefon 064/837-28-06. 62065 PRODAJEM renault clio 1:4, 99. godi{te, 5 vrata, full oprema, NS table, registrovan do jula 2013. Telefoni: 021/6434-801, 063/566-701. 62300

PE]KAR: zidamo kaqeve pe}i, kamine imamo novih i polovnih pe}i. Radimo sa svojim materijalom. Idemo i van grada. Telefon 064/1757-053. 61827 MOLER I FARBAR radi moleraj, drvenariju i lepqewe tapeta. Tel. 6435-095. 62247 PE]KAR - zidam kaqeve pe}i, pretresam i ru{im stare. Telefon 062/606-782, 021/714577. 62293 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 62353

O`alo{}eni: supruga Qubica, sin Milenko, unuci Filip i Igor i snaja Tamara.

62484

POMEN

18. 10. 2003 - 18. 10. 2012.

Slobodan Maluckov Ti si sa nama svaki dan, u na{im srcima, mislima i se}awima. Tvoji najmiliji: Beba, Sini{a i Zoran. 62297

GODI[WI POMEN Danas, 18. 10. 2012. godine navr{ava se godina od smrti voqenog supruga i oca

Nikole ^obanovi}a 18. 10. - 2011 - 18. 10. 2012.

PRODAJEM novije kolor televizore svih veli~ina (E37, E55, E72), 100 programa, TXT. Dostavqam na adresu. Non-stop, Mladen. Telefoni: 021/421-516, 064/157-25-14. 59846

Ve~no }emo te voleti i ~uvati u srcu. Supruga Katica i }erke Nevenka i Nade`da sa porodicom. 62444

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

~etvrtak18.oktobar2012.

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je preminuo na{ dragi i voqeni

Milanu Stani}u

1938 - 2012.

od sestri}a Dragana Stojiqkovi}a sa porodicom.

62456

62455

S tugom se opra{tamo od na{eg druga

Saose}amo u bolu na{e koleginice Olgice zbog gubitka oca.

Sahrana je danas, 18. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu. O`alo{}eni: supruga Zlatica, sin Zdravko sa porodicom i }erka Vesna sa porodicom.

Sve {to sam obe}ao oko organizacije sahrane ispuwavam. Ve~na ti slava.

U subotu, 20. 10. 2012. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od iznenadne smrti na{e drage i nepre`aqene supruge, majke, velikog prijateqa i druga

Qubi{a Ran~i} 1935 - 2010.

Prijateq Du{an i Jolika Jovanovski.

Osta}e{ zauvek u na{em se}awu. Sin Sa{a, unuke Teodora i Aleksandra, snaja Dina i supruga Lepa.

62463

62340

62454

Dana, 4. novembra navr{ava se godina dana od kada nije vi{e sa nama na{ dragi

POMEN Pro{le su dve tu`ne godine od kako se 23. 10. 2010. upokojio na{ otac, deda, suprug i svekar

Dragi

Milan Stani} 1938 - 2012.

od porodice Trifunovi} Jove i Zlate.

Posledwi pozdrav baba

Posledwi pozdrav dragom zetu

Olah \or|u

Stanislava Heraka Olah \or|e Milan @arkovi} Wegova generacija 1958/59 Gimnazija Sombor.

ro|. Gogi} ro|. 1943.

Koleginice i kolege sa posla.

62474

Posledwi pozdrav

Nevenke ]etkovi}

62476

Posledwi pozdrav dragom zetu i {ogoru

Godi{wi pomen obavi}emo u subotu, 20. oktobra 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu. S qubavqu i tugom ~uvamo te u srcima.

Supruga Ru`ica i sin Slobodan.

Porodica Gruji}.

Toga dana, u 11 ~asova poseti}emo wen grob na Tranxamentu u Petrovaradinu i odr`ati ~etrdesetodnevni pomen. O`alo{}eni: suprug Zdravko, k}erke Tawa i Vesna, sestra Jela i ostala rodbina, prijateqi i poznanici.

62480

Preminula je na{a voqena mama, baka i svekrva

Uvijek `ivi{ u na{im srcima i du{ama. Zbogom!

62478

Olah \or|u

Dragici Gagi}

62462

Olga Adam

TU@NO SE]AWE 18. 10. 1995 - 18. 10. 2012.

ro|. 1925. Sahrana je u petak, 19. oktobra, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od Bore ^okanice sa porodicom.

od porodica Jelavi} i Kne`i}.

Tuguju za wom weni: Mirko, David i Boda. 62449

62475

62479

Miroslav Gavrilovi}

POMEN Dana, 19. 10. 2012. godine navr{ava se godina od kako nas je napustila na{a draga mama

Mi, koji smo te voleli i po{tovali i danas sa istom tugom `alimo {to nisi vi{e sa nama. Zauvek si u na{im srcima.

Opra{tamo se od na{eg dragog

Supruga Dobrila, }erka Buba, zet Cvijo i unuci Tijana, Qubomir i Jovana. 62429

Olah \or|a 1941 - 2012.

Umrla je moja mama

Zahvalni za qubav i dobrotu koju si nam podarila ~uvamo tvoj lik u na{im srcima i mislima. ]erke Dragica i Marija i sin Zvonimir sa porodicama.

Sahrana je danas, 18. 10. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu. Voqeni na{, kad srce i du{a boli, vreme nije lek, ve} ogromna patwa i ve~na suza u o~ima tvojih: supruge Hristine - Bebe, }erke Olgice, sina Sa{e, zeta Branka, snaje Ane i unuka Du{ana, Milo{a i Jovane.

62435

62448

Miroslava Mihoci

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav dragom bratu, ujaku i stricu

Posledwi pozdrav

Dragica Gagi} 1918 - 2012.

Sahrana je danas, 18. 10. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milanu Stani}u

Svetozaru Sekuli}u O`alo{}ena k}i Julkica, zet To{a i unuci Oqa i Nikola sa porodicama.

Neka te an|eli ~uvaju, mi }emo od zaborava.

Voja, Lija i Seja.

Porodice: Stoku}e i Jenei. 62468

Milo{u Petrovi}u velikom i plemenitom ~oveku, u znak po{tovawa prema wemu i wegovoj porodicim. Saose}am tugu i bol. Violeta Mi}ovi}.

62441

62442

62465

06.30 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50 23.55 00.25 01.30 01.55

Добро јутро, Војводино Државни посао Под истим кровом Центар света Вести Документарни програм Комшилук Кухињица Име мог сокака Вести Вршачки венац, фестивал фолклора Додати живот годинама Вести Еко-Чурушка регата Плави круг Вести за особе са оштећеним слухом Преваранти Живопис Здраво живо Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Фолдер култура ТВ Дневник Преваранти Сучељавање Војвођански дневник Један на један Људи из сенке: Кандидаткиња Државни посао Комшилук Концерт године 1996. Фолдер култура Сучељавање

Биографије: Шон Пен У свачијем животу постоје интересантни, тужни, радосни, па и необични и мистериозни догађаји који су вредни помена. Документарни серијал „Биографије” бави се личностима које су на било који начин, својим делима, постали познати у свету: глумци, певачи, спортисти, креатори, мајстори својих заната... (РТВ 2, 22.15) 06.40 07.05 07.50 08.15 09.15 09.40 11.05 11.45 12.30 12.40 13.10 13.55 14.50 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.15 23.00 23.25

tv program

~etvrtak18.oktobar2012.

Кухињица – мађ. Ток шок Здраво живо Концерт године 1998. -Забрањено пушење Грување Грување уживо у студију М Музички програм Ева магазин-Портрет жене (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године 1998. -Забрањено пушење Знаци духа времена Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Људи из сенке: Атентат Биографије Фолдер култура (хрв) ТВ баштине

06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Музичко свитање Лола Панонско јутро Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Лола Док.програм Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Глас Америке

06.30 Новосадско јутро 08.30 Зозонци 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.30 Серијски програм 10.30 Украдена срца 11.00 Вести 11.05 Дунавска салетла 11.30 ИЦТ плус 12.00 Неми сведок 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.05 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.08 Серијски програм 16.00 Објектив на словачком језику 16.15 Објектив на мађарском језику 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Руски затвори, некад и сад 17.30 Новосадско поподне 18.30 Бели мантил 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Витраж 21.00 Лична грешка 21.30 Украдена срца 22.00 Објектив 22.30 Неми сведок 23.30 Филм

09.30 М7 – Мултиспорт 10.15 Квалификације за СП: Шпанија – Француска 12.00 ВТА Луксембург 1/8 Финала 14.30 АТП Москва 1/8 Финала 20.30 Премијер лига Магазин 21.05 Евролига: Макаби – Монтепаски 23.00 Евролига: Лијетувас – Барселона 01.00 Евролига: Панатинаикос – Канту 02.45 Атлетика 03.15 Мото ГП Малезија – Тренинг 1 Мото 3

08.00 09.05 09.53 10.10 10.39 11.13 12.00 12.15 12.31 13.20 14.23 14.53 15.05 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 22.04 23.05 23.50 00.10 00.56

Јутарњи дневник Отписани Гастрономад Сасвим природно Моја лепа Србија Све што треба знати о... Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Циклус-пред судом историје: Неозбиљни Бранислав Нушић, филм Задња кућа, Србија Гастрономад Ово је Србија Сва та равница Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Сва та равница Да, можда, не Велики изазов Истражитељи из Мајамија Дневник Хероји Ноћни биоскоп: Рука смрти, филм

Машан Лекић

Досије Пут до богатства врло често је криминал се често среће. Међутим, неки људи спремни су да пређу границу здравог разума и на том путу за собом оставе недужне жртве. У новој епизоди, „Досије” вам открива несвакидашње злочине. Аутор и водитељ: Машан Лекић (Прва, 22.15) 07.45 09.00 09.45 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 23.15 23.30 00.30 00.35 01.25 02.00

Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Рањено срце Тачно 1 Трачара Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Радна акција Досије Ноћни журнал Трачара Срећне вести Породичне тајне Експлозив Ексклузив

Фолк шоу Уживаћете у песмама које за вас изводе: Беба Тошић, Аца Илић, Слађана Ристић, Луис, Весна Ривас, Милоје Бубоња и Сања Малетић. Музички коктел за све љубитеље праве музике! (КТВ, 20.00)

Аца Илић

Жилијет Бинош

Скривено Жорж Лорен је водитељ телевизијске емисије посвећене књижевности и сретно ожењен човек који са својом супругом Аном и сином Пјероом живи мирним животом париске више средње класе. Њихов живот се потпуно мења, када Жорж почне да добија видео траке са снимцима њега и његове породице. Улоге: Данијел Отеј, Жилијет Бинош, Морис Бенишу Режија: Михаел Ханеке (РТС 2, 21.55) 07.30 07.53 08.03 08.08 08.19 08.45 09.02 09.25 09.36 09.41 09.50 10.20 10.44 11.14 11.39 12.06 12.30 13.00 14.01 14.27 14.44 15.06 15.17 15.48 16.00 16.37 17.04 17.55 19.19 19.47 20.00 20.30 21.00 21.55 23.55 00.32 01.14 02.12

Попај Томас и другари Ози бу 3 Црвено, жуто,зелено крени Под отвореним небом Политичке идеје у Срба Српски код Може и другачије Датум Верски календар Досије о... Линк Живот са музиком У свету Траг у простору К. Сен Санс Беокулт Трезор Под отвореним небом Политичке идеје у Срба Српски код Може и другачије Ликовна колонија РТС ТВ лица...као сав нормалан свет Седниц Скупштине Србије, пренос (програм зависи од трајања преноса) Досије о... Пацифик Одбојка: ПС, Партизан-Ц.звезда, пренос Попај Верски календар Место за нас Метрополис Пацифик Фестивал фестивала: Скривено, филм Бунт Међу нама Трезор Одбојка, ПС: Партизан Црвена звезда (р)

06.30 Мирослав Лазански 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Љубав у залеђу 10.00 Филм: Стићи пре свитања 12.00 Топ шоп 12.30 Улови трофеј 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Одељење за специјалне јединице 15.00 Филм: Шта се управо догодило 17.00 Обични људи 18.00 Улови трофеј 18.30 Удовице 19.30 Филм: Дани од снова 21.00 Филм: Моцарт и кит 23.00 Удовице 00.00 Филм: Сестре из Магдалене 02.00 Одељење за специјалне јединице 03.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Сестре из Магдалене

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.00 Метрополе и регије света, 14.55 Инфо К9, 15.30 Фарма, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Изблиза, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

07.35 08.25 08.45 09.30 10.00 10.35 11.30 13.20 14.10 15.00 16.00 16.40 17.00 18.00 18.30 19.10 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 00.45

Најбоље године Топшоп У здравом телу Хоћу да знам Вести Амерички топ-модел Цртани филмови Нинџа ратници Никита Пријатељи Вести Спортски преглед Дневни магазин Пут око света Вести Нинџа ратници Никита Филм: Врелина града Вести Спортски преглед Људи с Менхетна Амерички топ-модел

Врелина града Приватни детектив Марфи и полицијски наредник Спир некада су били партнери. Сада не могу очима да се виде. На своје огромно незадовољство поново морају да раде заједно! Улоге: Клинт Иствуд, Берт Рејнолдс, Џејн Александер Режија: Ричард Бенџамин (Б92, 21.00)

Џејн Александер

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.30

Добро јутро Брачни судија Први национални дневник Папараззо лов Тачно у подне Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Север Југ Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Све за љубав Прељубници Север Југ Филм: Продавци 2

Јадранка Јевтић

Истина или правда Није било једноставно водитељки Јадранки Јевтић на снимању емисије „Истина или правда“, јер је једва успела да обузда двојицу комшија који се свађају и туже због кућних љубимаца. Један на тераси чува пса, а други – козу! (Хепи, 20.30) 05.00 08.00 08.20 08.45 09.00 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.35 11.55 12.15 12.45 13.10 14.00 14.20 14.30 14.45 15.15 15.50 16.50 17.55 18.30 19.15 20.00 20.30 22.00 23.00 00.30 00.50 01.50 02.50 03.30

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Повратак малог тигра Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Дино ратник Бен 10 Моћна чигра Мали мајстор Гоа Винкс Хаппy квизић Телешоп Беверли Хилс Бен 10 Дино ратник Телешоп Вести Црни Груја Долина вукова Заклети на ћутање, док. серија Телемастер Црни Груја Рат хеликоптера, док. серија Насловна страна – квиз Истина или правда Долина вукова Луда кућа Гламур Истина или правда Долина вукова Насловна страна – квиз Борац за правду, филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak18.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА

Пише: Џон Рал стон Сол 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери: борба са килограмима 10.25 Проблематичне будуће мајке 11.20 Карсонов свет 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Најбољи амерички кувар 20.55 Нова нада посластичара 21.50 Зависници од хране 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Најбољи амерички кувар

Ен ди Мек да у ел

08.00 Тајни рат 09.00 Експерименти на сопственој кожи 10.00 Вакцина која је одјекнула светом 11.30 Сведок са балкона собе 306. 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Завођење у граду. како је настао шопинг 14.00 Героуов закон 15.00 Тајм тим година 16.00 Експерименти на сопственој кожи 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Египат 20.00 Кракатау – последњи дани 21.00 Наполеон 22.00 Тајни рат 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Тајм тим година 01.00 Жртве и заводници – судбина кастрата

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Срећни клинци Мр 73 Гангстерска прича Купи ми Елиота Мис Потер Посрећило се Мост судбине Еротски филм Еротски филм

Мост судбине Базиран на истоименом роману филм се бави трагедијом погинулих људи на великом мосту из 18. века. Покушај реконструкције немилих догађаја јунаке одводи на посебно путовање без граница и предрасуда, које их све мења... Улоге: Ро берт де Ни ро, Ке ти Бејтс, Хар ви Кај тел Режија: Ме ри Мек ги кан (Си не ма ни ја, 22.00)

Ро берт де Ни ро

06.00 07.45 09.35 12.00 13.40 14.05 15.45 17.55 20.05 22.20 23.40 01.30 03.40 05.25

Дизање Супер 8 Ратни коњ Права љубав Филмови и звезде Туриста Собарица из Мексика Хари Потер и реликвије смрти 2 За обојене девојке На слободи Борџије ТВ вести Седам дана слободе Холивуд на снимању

Секс, лажи и видео траке За Стивена Содерберга писало се да је најсрећнији млади амерички редитељ. Он је, наиме, својим првенцем, филмом „Секс, лажи и видео траке”, освојио Златну палму у Кану и постао готово преко ноћи миљеник продуцената, критичара и урбане публике. Улоге: Џејмс Спај дер, Ен ди Мек да у ел, Пи тер Га ла гер, Ла у ра Сан Ђа ко мо Режија: Сти вен Со дер берг (ХРТ 1, 23.30) 07.00 Добро јутро, Хрватска 10.10 Градови на обали 1, док. серија 11.05 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 12.40 Пркосна љубав 13.30 Др Оз 2, ток шоу 14.10 Скица за портрет 14.30 Хрватска хроника БиХ 14.55 Тренутак спознаје 15.35 Позитивно 16.05 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.25 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 19.59 Спорт 20.10 Кич? Темпо примо, док. серија 20.45 Спектар 21.40 Паралеле 22.10 Пола сата културе 22.50 Дневник 3 23.30 Циклус „Култни првенци”: Секс, лажи и видео траке, филм 01.30 Сањар, филм

07.00 07.30 07.55 08.20 08.45 09.10 10.00 13.30 15.00 15.10 16.00 16.20 16.40 17.10 17.25 17.50 18.35 19.30 20.00 21.40 22.30 23.00 23.45 00.20 02.15

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Конор на тајном задатку Олујни свет Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Сањар, филм Скица за портрет Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала ТВ Цртани филм Синови Туксона Нови клинци с Беверли Хилса Глобално село Кришка сира 1, док. серија Смоки и Бандит, филм Топ гир, док. серија Сестра Џеки Синови анархије Битанге и принцезе Ретрповизор Ноћни музички програм

09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Момци с Медисона Тајна документа Пентагона Ноћ храбрости Момци с Медисона Немогуће бекство Чудна фреквенција 2 Момци с Медисона Срамота Момци с Медисона Мумија Готика

08.00 09.50 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.20 02.35

Велика језа Ени Месечина и Валентино Нада и слава Тежак избор Бени и Џун Слушкињина прича Обучена да убије Еротски филм Еротски филм Еротски филм

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Ефекат Делфи Вокер, тексашки ренџер Монк Све по закону Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: Чаробна младост Монк Све по закону Пандури новајлије Краљевски болесници Филм: Све о Адаму Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

07.55 09.00 11.20 11.45 12.50 13.50 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 19.58 20.00 21.00 22.00 22.15 00.10 01.50

Галилео Мекгвајер Ексклузив Таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Мекгвајер РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода РТЛ Време Ружа ветрова Сулејман Величанствени РТЛ Вести ЦСИ Менталист Астро шоу

СЕРИЈА

ЦСИ ЦСИ истражује смрт Џејсона Девероа. Убица се није ни трудио да сакрије тело, а очигледно је желео да се домогне чипа с РФИД технологијом, уметнутим у ручни зглоб жртве... Улоге: Ло ренс Фиш бурн, Ро берт Деј вид Хол, Ерик Сзман да, Ге ри Дур дан, Марџ Хел ген бер гер (РТЛ, 22.15)

Марџ Хел ген бер гер

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00

00.55

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Аутомобили Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Прљави послови Такмичење грађевинским машинама Одбројавање до судара Како преживети катастрофу Водич из безизлазних ситуација Прљави послови

08.30 09.15 10.00 11.00 14.45 15.45 16.30 17.15 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00 00.15

2014 ФИФА 2014 ФИФА Тенис Тенис 2014 Светски куп 2014 ФИФА 2014 ФИФА 2014 ФИФА 2014 Светски куп Тенис Најјачи човек Борилачки спорт Покер Сви спортови Тенис

22.00 23.00 00.00

Не ће Фран цу ска да бу де те мат ски парк за ту ри сте

о су да нас све те кон гре га ци је гло ба ли за ци је? жур но од вра ћа ју од про тек ци о ни зма и ве ли ча ју сло Пре све га, огром на ве ћи на про фе со ра на еко - бод ну тр го ви ну као је ди ни, за и ста не при ко сно ве ни ном ским од се ци ма уни вер зи те та. А на свет - пут за из ла зак из кри зе. И та ко се они за ма ја ва ју ожи ском ни воу, по слов не шко ле и про фе со ри ко ји ту вља ва њем свог ста рог ста ва по којм ће сви пре жи ве пре да ју. Њи хо ви ди пло ми ра ни сту ден ти, пак, са чи - ти или про па сти у том су ко бу су прот но сти, као да не ња ва ју тре ћу, мно го ан га жо ва ни ју струк ту ру за про - по сто је не ки ис тан ча ни ји на чи ни за по сти за ње про па ги ра ње ве ре кроз са ве то дав ну ин ду стри ју. Али, спе ри те та од по сте пе ног по ра ста тр го ви не. Ве ћи на пра во ср це Све те кон гре га ци је ку ца у од се ци ма за тих но ви на ра и да ље не при зна је кри ви цу већ твр ди еко но ми ју. Та мо се, од сре ди не се дам де се тих, мо гућ - да пре о вла ђу ју ћа иде о ло ги ја про те клих не ко ли ко де ност дру га чи јег ми шље ња мар ги на ли зу је, чак и уки - це ни ја на про сто ни је би ла при ме њи ва на с до вољ но да. Да нас је про блем у то ме што су про па ли иде о ло - ен ту зи ја зма и стро го сти. Дру ги при го ва ра ју да су би зи по след ње три де це ни је и да ље за ду же ни за еко - ли по гре шно схва ће ни. Не ко ли ци на твр ди – ис прав ном ску ми сао на уни вер зи те ти ма. Ми ни стри се за но – да су ука за ли на тех нич ке гре шке гло ба ли зма. но ве иде је обра ћа ју сво јим за ме ни ци ма, а ови, пак, Не ки при зна ју да су пре ви де ли ку му ла тив ни ефе кат са вет ни ци ма. Оно што се при том у нај бо љем слу ча - тих гре ша ка. Али углав ном ну де ла жна из ви ње ња. ју до би ја је по вр шно за ма ски ран из раз про па ле по ли ти ке. Чак и у САД, где по сто ји нај ве ћи по ли тич ки под стрек за но ве иде је, во де ћим еко но ми сти ма је те шко да раз ми шља ју на дру га чи ји на чин, уме сто што ме ша ју не ко ли ко тра ди ци о нал них ка ра та. Је ди но им па да на па мет да ра си па ју др жав ни но вац на по ма га ње без вред ним бан ка ма. Не мо гу ни да за ми сле осло бо ђе ње из „ки да ња ла на ца“, као што је то учи нио Со лон пре 2.500 го ди на да би из гра дио Ати ну, или Су ли да би под ста као на пре дак Ан ри ја ИВ у ра ном 17. ве ку. Еко ном ски тех ни ча ри у Ва шинг то ну с огром ним на по ром от кри ва ју иде је ко је су прет хо ди ле тре нут ној иде о ло ги ји. Бри тан ци се с гор чи ном ша ле да је ми ни стар фи нан си ја ко ји им је и увео не у спе шну по ли ти ку осла ња ња на фи нан сиј - Са мо су ко смос и Френ сис Фу ку ја ма веч ни ске фан та зи је Си ти ја, по стао пре ми јер чи ји је за да - Твр де да су на ши про бле ми тек ствар ми кро е ко но ми так да их из ву че из не во ље. Он је то пред ста вио као је – да спа да ју у под руч је ње них ве шти на – те ће нас спа са ва ње све та. Ње гов од ва жни спи сак ства ри ко је до дат но по све ћи ва ње де та љи ма из ву ћи из кри зе. је нео п ход но учи ни ти са сто јао се од су о ча ва ња с Ако ће мо по ште но, за што их кри ти ку је мо јер на про бле ми ма ко ји су очи глед ни по след њих де сет го - во де во ду на свој млин? Они не же ле да љу ди пре ста ди на. Али ње го ви про тив ну да чи та ју њи хо ве ко лум ни ци, ка ко из стран ке ко јој не, ку пу ју њи хо ве књи ге и Британци се с горчином шале да је при па да, та ко и дру гих пар ма га зи не, пла ћа ју им да др ти ја, јед на ко су кри ви за же про ро чан ске и охра бру њихов министар финансија, који пре би ра ње по ин те лек ту ла ју ће го во ре. Ми без на де жно им је и увео не у спе шну по ли ти ку ним от па ци ма про те клих го во ри мо о ме на џе ри ма и три де с ет го ди на. За што? ослањања на финансијске фантазије њи хо вим на ду ва ним при хо Јер по сто је хи ља де еко но ди ма. Али уну тар тог ста ле Ситија, постао премијер чији је ми ста и ме на џе ра, у сва ком жа про па ган ди ста од ви ја се за да так да их из ву че из не во ље сег мен ту при ват ног и др мно го фун да мен т ал ни ја жав ног си сте ма, ко ји су бит ка за еко ном ски оп ста сво ју ка ри је ру оства ри ли упра во на ло јал но сти и ве - нак. За па њу је што ауто ри као што су Френ сис Фу ку ри у про па ли си стем. Они под се ћа ју на сред њо ве ков - ја ма, То мас Фрид ман и дру ги ко ји су све по гре шно не схо ла сти ча ре „ко ји су се ба ви ли де таљ ним рас - схва ти ли, на ста вља ју и да ље као да се ни шта ни је до пра вља њем да би се при ка за ли ва жним за власт“. го ди ло. То са мо го во ри о то ме да су еко ном ске ели те Ако по гле да те Не мач ку и Ка на ду, схва ти ће те да је по ста ле из у зет но кон фор ми стич ке. За го вор ни ци де ин те лек ту ал ни про блем мно го ши ри од су здр жа но - ре гу ли са них тр жи шта из вре ме на пре 1929. пред мет сти вла де. Ти ме се де лом мо гу об ја сни ти и на гли по - су исме ва ња нор мал ног дру штва. За го вор ни ци по ли ку ша ји фран цу ског пред сед ни ка, су о че ног с „гло ба - ти ке по пу шта ња из три де се тих да нас су пре зре ни. ли за ци јом као Тро јан ским ко њем“, да се укло ни пре - Мо жда ће се исто до го ди ти и с иде о ло зи ма гло ба ли о вла ђу ју ће са мо за до вољ ство. Љу ди се сме ју ње го - за ци је. Али ши ри на и ду би на до ко јих до се же њи хо вим ма ни ри ма, али он бар од би ја да Фран цу ска по - ва моћ у на шим сред стви ма ко му ни ка ци је је то ли ка ста не зе мља услу жне де лат но сти. „Не ћу до пу сти ти да они за др жа ва ју сво је по зи ци је без об зи ра на то ко да Фран цу ска бу де све де на на те мат ски парк за ту ри - ли ко бу да ла сти би ли. сте“. Он је је дан од рет ких ли де ра ко ји се пи та шта Ва жно је да иден ти фи ку је мо те еко но ми сте, ме на се же ли ре ћи нео д ре ђе ним, уми ру ју ћим упу ћи ва њи - џе ре, кон сул тан те и про па ган ди сте – јер они су пре ма на сек тор услу жне де лат но сти као ауто мат ског суд ни за на чин на ко ји ће мо се ухва ти ти у ко штац с по ка за те ља на прет ка. про па шћу гло ба ли зма. Ва жно је да тач но ука же мо на Осим еко но ми ста, ме на џе ра и кон сул та на та, по - крив це. У су прот ном, би ће мо на лик на гра ђа не не ке сто ји и че твр та гру па про па ган ди ста – мно штво еко - зе мље ко ја упра во из ла зи из ужа сног ра та, као 1919. ном ских но ви на ра ко ји су нас, из да на у дан, под сти - ре ци мо, ко ји пу шта ју да сви они што су осми сли ли и ца ли на то да се оти сне мо још да ље низ гло ба ли стич - по кре ну ли то ро вов ско кр во про ли ће за др же сво је по ку низ бр ди цу док ни је би ло пре ка сно. Они нас сад ло жа је. Књигу Xона Ралстона Сола „ПРОПАСТ ГЛОБАЛИЗМА И ПРЕОБЛИКОВАЊЕ СВЕТА” можете наручити од Клуба читалаца „Архипелага„ (Теразије 29/II, Београд), путем телефона 011/ 3344–536 и 3344–427, и-мејла klub@arhipelag.rs или СМС-ом на 063/1643-609, www.arhipelag.rs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak18.oktobar2012.

dnevnik

18. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Да ли вам је до ста свих љу ди ко ји вас окру жу ју? Да ли ма шта те да иза ђе те на вра та и ни ка да се не вра ти те? Да нас је пра ви дан за то! Ве ро ват но вам је по треб на ма ла па у за од све га.

BIK 20.4-20.5.

Глав на ствар да нас је да се опу сти те и ужи ва те. Мо гу ће је да вам је рас по ло же ње про мен љи во, а пут на ко ји тре ба да иде те вас не оду ше вља ва. Да нас би сте мо гли до би ти по ру ку од не ког ко жи ви да ле ко.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Ку пи до но ва стре ла мо гла би вас по го ди ти из не на да. Ваш ли би до ве ро ват но је по себ но из ра жен да нас и спрем ни сте за љу бав. Из гле да те и осе ћа те се за и ста сјај но. Пру жи те свој мак си мум да до пре те до осо бе ко ју во ли те. Да нас ће те мо жда би ти при зе мље ни на ве о ма груб на чин. Ако се осе ћа те раз дра жљи во по во дом сва ко днев них оба ве за, ни сте са ми. То ва ше рас по ло же ње мо гло би се по гор ша ти услед по се те још нер во зни јег при ја те ља. Да нас ће те мо жда би ти за у зе ти с мно го по сло ва ко је тре ба да за вр ши те у по след њем тре нут ку. Мо жда ће те би ти по зва ни да по сре ду је те у спо ру ме ђу ко ле га ма, ро ђа ци ма или ком ши ја ма.

Да ли осе ћа те ве ли ку по тре бу за шо пин гом да нас? Да ли сте за бри ну ти да сте пре ва зи шли се бе и по ред нај бо љих на ме ра? Не ка вас то не му чи. Би ће те по но во на пра вом пу ту вр ло бр зо.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

За ба ва је за вр ше на. Вре ме је да оста ви те по стра ни гре шна за до вољ ства, шам па њац, чо ко ла ду и ко зна шта још. По гле дај те до бро свој дом и по тру ди те се да до ве де те ства ри у ред.

Мо жда до жи вља ва те див ну отво ре ност за но ве иде је и ве ли ке пла но ве. Ва ше ужи ва ње у ак тив ној ма шти и ин ту и ци ји је ве о ма из ра же но. Ве руј те у сво ју са мо свест и са мо по у зда ње. Не од у пи ри те се осе ћа ју уз не ми ре но сти да нас. Ис к о ри сти те ту енер ги ју да ура ди те не ке фи зич ке по сло ве. Иза ђи те у шет њу или играј те те нис. Све што вам по ма же да се осло бо ди те ви шка енер ги је до не ће вам до бар осе ћај.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Да на шњи пла не тар ни аспек ти мо гу учи ни ти да вас је по ма ло страх од за тво ре ног про сто ра. Ако има те по тре бу да иза ђе те на по ље и бу де те са ми не ко вре ме, са мо на пред. Ис про бај те не ке но ве ства ри.

Не же ли те да се ди те мир но ни је дан ми нут. Мо жда ће се дру гим љу ди ма за вр те ти у гла ви од ва ше енер ги је, а ви гле да те ка ко да по бег не те. Мо жда раз ми шља те о ду гом пу то ва њу у ино стран ство.

Ово је ве о ма по го дан дан да се по све ти те не ким но вим ин те ре со ва њи ма. Мо жда не би би ло ло ше да оде те до би бли о те ке и про на ђе те не ку књи гу ко ја ће вам отво ри ти но ве по гле де на свет.

TRI^-TRA^

От каз због Џе ни фер Ани стон V REMENSKA

PROGNOZA

СунчАнО

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 24 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 25 Niш

Evropa

и тОПлО

НО ВИ САД: Сун ча но и знат но то пли је не го у сре ду. Ду ва ће слаб ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 6 сте пе ни, а мак си мал на 24 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру све же и по не где ма гла на за па ду и се ве ру Вој во ди не. То ком да на сун ча но и знат но то пли је не го ју че. Ду ва ће слаб до уме рен ју го и сточ ни ве тар. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 5 сте пе ни, а мак си мал на 25. СР БИ ЈА: Ју тро све же с ма глом по не где. По том сун ча но и знат но то пли је не го прет ход ног да на. У по је ди ним пре де ли ма се ма гла мо же за др жа ти то ком пре по дне ва. Ду ва ће слаб ју жни и ју го и сточ ни ве тар, у По мо ра вљу и По ду на вљу уме рен. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 4 сте пе на, а мак си мал на 26 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так и за ви кенд пре те жно сун ча но и вр ло то пло вре ме за ово до ба го ди не, с тем пе ра ту ром око 25 сте пе ни, а по не где и пре ко 25 сте пе ни у пе так и су бо ту. Од не де ље ма ло ни же тем пе ра ту ре, али и да ље из над про се ка.

БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Очекивана биометеоролошка ситуација ће повољно утицати на већину хроничних болесника. Особама са срчаним тегобама саветује се извесна опрезност. Метеоропатске реакције су могуће у блажој форми. Услед прилива осетно топлијег ваздуха препоручује се слојевито одевање, као и умерена физичка активност.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 12 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Хо те ли у ко ји ма по зна ти од се да ју ве о ма др же до при ват но сти сво јих го сти ју, па за по сле ни мо ра ју да пот пи шу уго вор о по вер љи во сти ка ко не би да ва ли жу тој штам пи ма те ри јал за на слов не стра не. Во зач за по слен у хо те лу „Ен кан та до„ у Сан та Феу Те ри Си глер до био је от каз због ћа ска ња с го сти ма. Си глер је оча јан и ка же да се оно што се до го ди ло ни ка ко не мо же под ве сти под от кри ва ње по вер љи вих ин фор ма ци ја. - Во зио сам го сте од вел нес цен тра до хо те ла, ка да су ре кли да су у цен тру ви де ли Џе ни фер Ани стон. Пи та ли су ме да ли сам је и ја ви део. Ре као сам да је сам и да де лу је ве о ма слат ко и мно го сит ни је не го на фил му - ре као је Си глер. Го сти су у хо те лу на ста ви ли да ћа ска ју о то ме. Чуо их је чо век из ПР ти ма Ани сто но ве, ко ји је по ми слио да је во зач ис при чао ко зна шта и пријавио цео случај управи. Тако је Сиглер изгубио посао који му је годишње доносио 30.000 долара. - У опису мог посла пише да би требало да ћаскам са гостима и будем пријатан с њима. Шта је требало, да се намрштим и лажем да је нисам видео - питао је Сиглер.

VIC DANA За мо ли муж же ну пла ву шу да по гле да ра ди ли жми га вац на ко ли ма. Она оде иза аута и ка же: - Ра ди, не ра ди, ра ди, не ра ди, ра ди...

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

168 (2)

Slankamen

202 (14)

Jaшa Tomiћ

Apatin

234 (7)

Zemun

245 (5)

Bogojevo

206 (11)

Panчevo

260 (-9)

Smederevo

444 (-2)

Baч. Palanka 206 (13) Novi Sad

178 (19)

Tendencija opadawa, stagnacije i porasta

SAVA

N. Kneжevac

153 (-4)

S. Mitrovica

52 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

226 (0)

Beograd

190 (4)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija stagnacije i porasta

Titel

188 (12)

NERA

Hetin

62 (-2)

TISA

-86 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

36 (0)

Reшeњe:

DUNAV