Dnevnik 18.novembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 18. NOVEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22904 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VLADA VOJVODINE KONSTATOVALA PAD PRIHODA U BUYETIMA OP[TINA I GRADOVA U APV

Najvi{e novca u kasi Novog Sada, najmawe u Opovu str. 2

NASLOVI

TRI KOMPANIJE OTKUPILE TENDERSKU DOKUMENTACIJU

Politika 2 Sve zavisi od toga ko je na vlasti

Ekonomija 5 Rastu plate i dr`avnim direktorima

Nov~anik 6 Polovina rakija falsifikati

Novi Sad SLAVICA \UKI]-DEJANOVI]

Promena Ustava }e sa~ekati

str. 3

7 Sinuo spomenik Branku Radi~evi}u 8 Rashladna hala ni~e na Najlonu 9 Da brza pruga ne odse~e Dunav

„Telekom” jure Nemci, Francuzi i Austrijanci

Vojvodina 10 Priznawe op{tini Be~ej

Crna 13 Metadon odnosi `ivote

Ekologija

str. 4

NASTAVQENA OTPU[TAWA U VRBASKIM FIRMAMA

MLA\AN DINKI]

Ako ovo ne uspe, ja odoh

Peconi se sveti {trajka~ima u „Vitalu” i „Medeli”?

str. 4

str. 3

SPORT

str. 16 – 20

PETORO SRBA U VRHU SVETSKOG SPORTA

USPE[AN START DELFINA U SVETSKOJ LIGI

FUDBAL BUGARSKA SRBIJA 0:1

PO^IWE EP U MIKSU U SUBOTICI

STRAHIWA TEPAV^EVI] O SP U KARATEU

Sunce i oblaci

14 Nema lova u raju na zemqi

Dru{tvo 15 Opravdane sumwe o sukobu interesa

Svet 24 Srpski pilot spavao pred sletawe

Najvi{a temperatura 17 °S

2

POLITIKA

~etvrtak18.novembar2010.

DNEVNIK

PREDSEDNIK SKUP[TINE SAMOUPRAVE SRBA U MA\ARSKOJ QUBOMIR ALEKSOV ZA „DNEVNIK”

Sve zavisi od toga ko je na vlasti Srbi u Ma|arskoj, kojih, po popisu iz 2001. godine, ima ne{to vi{e od 7.000, jedna su od prepoznatih nacionalnih mawina koje imaju sopstvenu samoupravu. Kulturna i obrazovna autonomija koju ba{tine ipak se mewa u zavisnosti od toga ko je na vlasti, a Srbi, pa i druge mawine u Ma|arskoj, najve}i problem imaju s finansirawem svojih mawinskih institucija.

Na jednoj strani, politi~ari iz Ma|arske na~elno su spremni da Srbima koji tamo `ive obezbede jedno predstavni~ko mesto u Parlamentu od 2014. godine. Na drugoj, usled krize, wima, ali i drugim mawinskim zajednicama, umawuje se finansirawe, a smawuju im se i neka ovla{}ewa.

Predsednik Skup{tine Samouprave Srba u Ma|arskoj Qubomir Aleksov ka`e za na{ list da se negativne promene u odnosu dr`ave prema mawinama mogu videti u aktivnostima tamo{we novoizabrane Vlade.

– Nova Vlada u Ma|arskoj samo verbalno nagla{ava koliko je zainteresovana za o~uvawe mawinskih zajednica, ali sve promene pravnih propisa koji reguli{u

Po wegovim re~ima, odnos se pre svega vidi u sferi finansija.

Vlada se, ka`e on, pravda ekonomskom krizom i op{tom {tedwom, ali je nevoqa u tome {to su fon-

Mewa se i odnos Beograda Govore}i o saradwi s vlastima u Srbiji, Aleksov ka`e da je u nekoliko posledwih godina odnos znatno unapre|en.

– Ranijih decenija zvani~na politika Srbije bila je da se nama ovde ne treba baviti. ^ak se govorilo da, ako se ne{to dogodi, posla}e autobus po nas i tako re{iti na{ problem. Odnos Beograda prema nama mewa se veoma postepeno. Ovo je ~etvrta garnitura na vlasti koja smatra da treba da nam pomogne – ka`e Aleksov, uz pohvalu formirawu Skup{tine Srba u dijaspori.

Po wegovim re~ima, i Srbija Srbe u Ma|arskoj finansira tek simboli~nim iznosima, ali ka`e da je pozitivno to {to su im dostupni razni fondovi u ministarstvima za dijasporu, kulturu, obrazovawe... na{ polo`aj pokazuju da }e biti mnogo gore nego {to je bilo do sada. Trenutno o~ekujemo da nam se mawinska prava zna~ajno oduzmu – obja{wava Aleksov.

KACIN SA PREDSTAVNICIMA SVM

Novac i zadaci

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin ju~e je u Briselu, u razgovoru sa delegacijom Saveza vojvo|anskih Ma|ara, istakao da je „dono{ewe zakona o imovini i finansijama AP Vojvodine, kojima }e se omogu}iti implementacija Statuta Vojvodine, jedan je od najva`nijih zadataka Beograda u predstoje}em periodu, koji }e institucije EU pa`qivo pratiti“.

Kacin je u razgovoru sa liderom SVM-a I{tvanom Pastorom i ~lanom predsedni{tva SVM-a Laslom Vargom, istakao da „potencijal Vojvodine kao ekonomski razvijene, multietni~ke, multikulturne i podunavske regije u evropskim integracijama Srbije, treba hrabriti, promovisati i iskoristiti, a nikako sputavati“, saop{teno je iz Kacinove kancelarije.

Kacin je, tako|e, govorio u Evropskom parlamentu na okruglom stolu ekonomskih eksperata „Strategija pro{irewa EU - {ta je potrebno uraditi da bi Balkan iza{ao iz krize“, gde je upozorio da problem monopola u ekonomiji dr`ava Zapadnog Balkana „te{ko optere}uje razvoj ekonomije na {tetu potro{a~a i wihovih mogu}nosti izbora“.

Kacin je podsetio da „bez politi~kog otvarawa i ru{ewa preostalih ‘berlinskih’ zidova u glavama nekih politi~kih lidera na Zapadnom Balkanu, ne}e biti ni mogu}nosti za ekonomski oporavak“, dodaje se u saop{tewu.

dovi, iz kojih su finansirani mawinski informativni listovi, gotovo potpuno presu{ili.

– ^etiri meseca nismo dobili novac za redovno finansirawe

glasila, {to je dovelo u pitawe izla`ewe mawinske {tampe uop{te – obja{wava Aleksov. – Tako|e, srpska zajednica ima 26 minuta televizijskog programa na srpskom jeziku nedeqno. Januara ove godine i toj emisiji ukinuto je finansirawe. Ona se emituje i daqe, ali se repriziraju stare emisije jer nema novca za nov program.

Najve}e smawewe mawinskih prava, po re~ima na{eg sagovornika, o~ekuje se u zakonodavnoj sferi.

– Pozivaju}i se na neke ustavne probleme, Vlada oduzima mawinama pravo veta na zakonska re{ewa koja se ti~u wih – obja{wava Aleksov. – Do sada smo imali takozvano pravo saglasnosti. Kada se donosi zakon koji nas se ti~e, imali smo pravo da ga podr`imo ili zaustavimo vetom. Sada se, po osnovu izmene zakona o zakonodavnoj proceduri, mawinama oduzima to pravo i revidira se na pravo davawa mi{qewa. Takvim re{ewem smo hendikepirani jer }e dr`ava mo}i da donese, primera radi, zakon o obrazovawu koji se ti~e nas, a mi ne}emo mo}i uticati na wegov kvalitet.

Aleksov ka`e da se takva zakonska re{ewa pro`imaju sve do lokalnog nivoa, gde je tako|e mogu}e doneti re{ewa koja }e naru{titi funkcionisawe mawinske kulture ili obrazovawa, jer one ne mogu da uti~u ~ak ni na odluke lokalnih vlasti.

Sagovornik “Dnevnika” ka`e da ipak ima i pozitivnih pomaka u odnosu ma|arske dr`ave prema

srpskoj mawini. Tu ubraja spremnost na to da se Srbima obezbedi jedno zagarantovano mesto u Parlamentu od 2014. godine. I pored toga, usled uskra}ivawa finansirawa, oni imaju ozbiqne probleme s funkcionisawem nekih va`nih institucija.

– Predsednik Srbije Boris Tadi} i biv{i predsednik Ma|arske Viktor Orban, prilikom otvarawa Srpskog kulturnog centra u Budimpe{ti, obe}ali su javno da }e obe dr`ave da se pobrinu za wegovo finansirawe. To se nije dogodilo. Osnovali smo i Srpski institut, koji bi trebalo da se bavi nau~noistra`iva~kim radom. Ve} drugu godinu ne mo`emo da ga uvedemo u redovno dr`avno finansirawe. Pro{le godine smo dobili ne{to novca na konkursu, a ove godine samo obe}awa.

Najve}e smawewe mawinskih prava o~ekuje se u zakonodavnoj sferi Takva institucija, koja bi imala ozbiqne istra`iva~ke projekte u vezi sa Srbima u Ma|arskoj, ne mo`e se finansirati preko projekata jer je to nesigurno. Imamo obe}awe ovda{weg dr`avnog sekretara da }e idu}e godine to biti izvodqivo, ali nisam siguran u to da }e se to i dogoditi – ka`e Aleksov, uz napomenu da je finansirawe osnovnih aktivnosti mawinskih samouprava od dr`ave prepolovqeno te da i druge zajednice u Ma|arskoj imaju isti problem.

Posebnu nevoqu, ka`e Aleksov, predstavqa}e nova pravila za finansirawe mesnih samouprava jer }e se to vezati za popis stanovni{tva iz 2001. godine, a situacija na terenu od tada je bitno promewena.

P. Klai}

VLADA VOJVODINE KONSTATOVALA PAD PRIHODA U BUYETIMA OP[TINA I GRADOVA U APV

Najvi{e novca u kasi Novog Sada, najmawe u Opovu U prvoj polovini 2010. godine buxeti op{tina i gradova u Vojvodini imali su realan pad prihoda od pet odsto u odnosu na isti period 2009, iako je nominalno u lokalnim kasama ostvareno 19,5 milijardi dinara, {to je 332,4 miliona, ili dva posto, vi{e nego u istom periodu lane. Ovaj podatak ju~e je sa ~lanovima Pokrajinske vlade podelio resorni sekretar Jovica \uki}, saop{teno je iz Banovine nakon sednice Vlade APV na kojoj je usvojena informacija o ostvarenim prihodima i rashodima buxeta op{tina i gradova u Pokrajini za prvih {est meseci ove godine.

Dodaje se da su realan rast prihoda ipak ostvarili 16 op{tina i grad Subotica, dok je u 23 op{tine i pet gradova zabele`en realan pad. Po ovom izve{taju, obim buxeta op{tina i gradova kretao se u rasponu od 1:109. Najvi{e novca bilo je u kasi Novog Sada – 5,5 milijardi dinara, dok je najtawi ra~un imala op{tina Opovo – 50,2 miliona. Navodi se i da su se devet op{tina i dva grada zadu`ili za ukupno 598 mi-

liona dinara, {to je dva i po puta vi{e nego u istom periodu 2009. godine.

U informaciji se navodi i da su ukupni rashodi buxeta op{tina i gradova APV u ovom periodu iznosili 18,2 milijardi dinara, {to je 81 odsto ukupnih para kojima su buxeti raspolagali. Najmawe su potro{ili op{tina Kovin i grad Novi Sad. Vojvo|anske lokalne samouprave najvi{e novca izdvojile su za rad organa uprave – 5,1 milijardi dinara, ili 28 odsto, stambeno-komunalne poslove – 3,4 milijarde, ili 19 odsto, socijalnu za{titu – 2,4 milijarde, ili 13 odsto, dok je za kulturu, religiju, udru`ewa i organizacije izdvojeno 2,2 milijarde dinara, ili 12 odsto, za ekonomske poslove i oblast obrazovawa po dve milijarde, ili po 11 posto, a za za{titu `ivotne sredine 878 miliona, ili pet odsto. Najmawe novca stiglo je u oblast zdravstva – 98 miliona dinara, ili jedan odsto, i u oblast javnog reda i bezbednosti – 36 miliona, ili 0,2 odsto.

B. D. S.

ISTRA@IVAWE

Ve}ina gra|ana protiv priznavawa nezavisnosti Kosova Srbija nikada ne treba da prizna nezavisnost Kosova smatra 67 odsto wenih gra|ana koji su u~estvovali u istra`ivawu „Galup Balkan monitora“ za 2010. godinu, ~ije rezultate su ju~e objavili „Galup“ i Evropski fond za Balkan.

Uprkos te{koj ekonomskoj situaciji u zemqi, 77 odsto Srba izjavilo je da `eli da ostane u Srbiji, dok samo 19 procenata vidi boqi `ivot u inostranstvu. Efekti finansijske i ekonomske krize

jo{ uvek se ose}aju u Srbiji, pokazalo je istra`ivawe, tako da je 78 odsto ispitanika izjavilo da jedva do~eka kraj meseca. Qudi u Srbiji su najpesimisti~niji kada je re~ o ekonomskom razvoju wihove zemqe – 70 odsto ispitanika, ~etiri odsto vi{e nego 2009. godine, smatra da se ekonomska situacija pogor{ala. Svetlo na kraju tunela se ipak nazire, jer 45 odsto ispitanika, najve}i procenat u regionu, veruje da }e prona}i posao za godinu dana.

[to se ti~e pridru`ivawa Srbije Evropskoj uniji, mawe od polovine gra|ana, 44 procenata smatara da je to dobra stvar, ali bi 63 odsto ispitanika glasalo za ~lanstvo Srbije u EU na eventualnom referendumu.

Od anketiranih 37 odsto ispitanika smatra da vlasti ne mogu da prona|u Ratka Mladi}a jer se krije u inostranstvu, dok je 35 procenata uvereno u to da vlasti znaju gde je, ali ne `ele da ga uhapse.

POSLANI^KE TEME

„Prijatan” boravak Skup{tina Srbije po~ela je ju~e raspravu o predlo`enim izmenama i dopunama Zakona o turizmu s vi{e od sat zaka{wewa, po{to ni pored toga {to je bila zakazana za podne, nije bilo kvoruma.

Potpredsednica Skup{tine Gordana ^omi}, kako je priznala, mogla je „samo nezvani~no“ da pozdravi goste parlamenta, koji je s galerije trebalo da prate sesiju i rad poslanika. Re~ je o grupi u~enika Gimnazije „Du{an Vasiqev“ iz Kikinde.

– @elim vam dobrodo{licu u va{u ku}u, u Narodnu skup{tinu,

i prijatan boravak u ovoj zgradi, sa `aqewem {to ne mo`ete prisustvovati radnom delu sednice – rekla je Gordana ^omi}, pro~itav{i imena gostiju pred polupraznom salom.

Yentlmen „kao i uvek” Potpredsednica parlamenta iz redova SRS-a Nata{a Jovanovi} pojavila se na mestu gde sedi rukovodstvo Skup{tine s jabukom u ruci.

– Gospo|o ^omi}, da ne mislite da je ovo neki smi{qeni performans, ova divna jabuka koju dr`im u ruci je poklon od

kolege na{eg poslanika Vitomira Plu`arevi}a. On je otac ~etvoro dece i u Vrdniku na svom imawu proizvodi ove divne jabuke, evo i ovu crvenu. Bio je xentlmen kao i uvek pa je svakoj srpskoj radikalki poklonio po jednu jabuku – objasnila je Nata{a Jovanovi}.

Ko }e da „privede” Mla|u Lider NS-a Velimir Ili} pitao je kako da raspravqaju o ozbiqnim amandmanima s ministrima koji nisu nadle`ni za neku oblast. On je tra`io da o predlogu zakona o turizmu razgovara s ministrom za privredu Mla|anom Dinki}em, a ne ministarkom za telekomunikacije Jasnom Mati}, „koja se ovom temom nema nikakve veze“.

– Dosta nam je zamenika ministara. Da li postoji neka li~nost u Srbiji koja mo`e jednom privesti ministra Dinki}a da do|e da odgovori na pitawa poslanika? – pitao je Ili}, optu`uju}i Dinki}a za to da, umesto da je do{ao u Skup{tinu, vodi kampawu, po{to je „cela Srbija oblepqena plakatima o regionalizaciji“.

– Nedavno sam li~no pitao potpredsednika Vlade Bo`idara \eli}a: da li ste kupili Sokobawu, a on je }utao kao zaliven. A kupio je preko holandske firme, s jednim od {efova duvanske mafije. \eli} je suvlasnik Sokobawe. Pet puta ga pitam „Jeste li vi kupili“, a on }uti, i svi }ute, zato nam tako ide – objasnio je Ili} razlog zbog kojeg `eli Dinki}a u parlamentu.

Predsednik Odbora za turizam Dejan Nikoli} ( DS) tvrdi da su pri~e Velimira Ili}a „besmislice“.

– Sokobawa nije na prodaju, niko je ne mo`e kupiti, kao poslanik koji dolazi iz tog mesta ne bih tako ne{to dozvolio. Ne mo`e se tako razgovarati u Skup{tini – negodovao je Nikoli}.

Prevr{ila dara meru Generalni sekretar Skup{tine Srbije Veqko Odalovi} potvrdio je da je od {efa protokola parlamenta Vojislava Gli{i}a dobio dopis u kojem on nudi ostavku na tu funkciju.

– Jeste se pismom obratio meni i kao wegov neposredni stare{ina poku{a}u u razgovoru s wim da razjasnim da li on to pismo smatra ostavkom i da li ostaje pri zahtevu – naveo je Odalovi}. – Ako je tako, ako ga ne mogu ubediti, niti odvratiti od te namere, wegova `eqa }e na kraju krajeva biti ono {to }e odlu~iti o tome da li ostaje na tom mestu ili ne.

Ujedno, sekretar tvrdi da Gli{i} nije u svom dopisu kao razlog za ostavku naveo aferu koja je potresala parlament zbog portreta ~elnika Skup{tine, za {ta je, po tvrdwama nadle`nih u parlamentu potro{eno 4,3 mili-

ona dinara, dok u „Slu`benom glasniku“ stoji cifra 4,7.

– To nije naveo. [to se mene ti~e, nemam problem, komuniciram s medijima na svaku temu, ali ube|en sam u to da je to dobilo neke dimenzije koje su ponekad prevazilazile okvire dobrog ukusa. Ne mogu svi poneti teret na isti na~in, on je direktno bio ovla{}en i vodio ceo taj postupak jer mu to pripada i formacijski. Razgovara}u s wime i o tome, ne bih `eleo da to bude razlog, ne}u pristati na to da takvi pritisci budu povod, da ne bi neko drugi u~inio isto nekim drugim povodom. @elimo otvorenu komunkaciju s medijima, ali i meru koja ne}e pre}i granicu, da dovodi qude da razmi{qaju i o ovakvim stvarima – podvukao je Odalovi}.

Gli{i} je ju~e redovno obavqao svoj posao i bio je s predsednicom Skup{tine Slavicom \uki}-Dejanovi} u Novom Be~eju.

Skeleyijo, skeleyijo...

Pri~a o portretima nije se ni slegla, a otvarena je nova: koliko ko{taju skele koje su opasale zdawe Doma Narodne skup{tine, koju je s govornice pokrenula opozicija, tvrde}i da „nekome kapqu pare u kasicu“. Veqko Odalovi} tvrdi da je sve {to se skela ti~e javno, da su postavqene krajem marta, ali da su ostale du`e od plana nakon {to su uo~ena o{te}ewa „u visini od 40 metara pa nani`e, i to je zahtevalo hitnu intervenciju“.

– Nije bilo funkcionalno sklawati skelu {to bi demonta`om i novom monta`om ko{talo duplo. Radovi prawa i peksirawa zavr{eni su krajem septembra i nema dana kada je skela zvrjala prazna. Bio bih neodogovoran da sam odbio da se posao zavr{i jer su to bile takve pukotine i o{te}ewa da bi delovi fasade, koji su ranije padali, mogli ugroziti bezbednost. ^etiri centralna stuba na ulazu bila su toliko

o{te}ena da niko odgovoran ne bi smeo da ne interveni{e – objasnio je Odalovi}.

Po tvrdwi sekretara parlamenta, nema dnevnog zakupa skele, ve} je wihovo iznajmqivawe ugovoreno s izvo|a~em radova.

– On je ugovorio monta`u i demonta`u skele i kori{}ewe, mi pla}amo izvo|a~u, a s podizvo|a~ima nemamo ni{ta. Izvo|a~ nam je prilikom ugovarawa posla dao predra~un za skelu od oko 18 miliona dinara i ta~no je da to ispada 60.000 dinara dnevno, ali nismo ugovorili posao na dane niti se najam skele mo`e obra~unavati na takav na~in – isti~e Odalovi}.

Ujedno, navodi da je prvi deo – prawe i peskirawe fasade –ko{talo 22 miliona dinara, dok preostali zavr{ni radovi staju oko 74 miliona.

Vlasnik skela je podizvo|a~ „Kondor“, dok je ceo posao poveren firmi „Omni stok“.

S. Stankovi}

Promena Ustava }e sa~ekati

ocenila da je nagrada za toleranciju, koju je taj grad dobio od Skup{tine i Izvr{nog ve}a Vojvodine, jedna od najpresti`nijih.

Predsednica srpskog parlamenta razgovarala je s ~elnicima lokalne samouprave, predsednikom op{tine Be~ej Peterom Knezijem i predsednikom SO Du{anom Jovanovi}em.

Po wenim re~ima, saradwa Republi~ke i Pokrajinske

Zajedni~ki projekti – Brojna pitawa smo efikasno obradili, a istakao bih sada{wu inicijativu vezanu za susret predsednika parlamenata podunavskih dr`ava i regija koja }e se odr`ati u Novom Sadu. Re~ju, imamo zajedni~ke projekte i na osnovu wih dajemo primer i {aqemo jasnu poruku javnosti kako treba zajedni~ki raditi u interesu gra|ana. I ova poseta Be~eju ima taj ciq – podsetio je [andor Egere{i. ti~kih protivnika“, ali da je, i pored nesuglasica koje se ponekad javqaju, opravdala svoje postojawe.

Slavica \uki}-Dejanovi} je rekla da je u Be~ej na manifestaciju „Dan otvorenih vrata“ do{la na Egere{ijev poziv, i

skup{tine u narednom periodu bi}e jo{ aktivnija, a velika regija kao {to je Vojvodina „poma`e zakonodavnu aktivnost Sku{tine Srbije“.

Egere{i je naglasio da su manifestacije kao {to je „Dan otvorenih vrata“ dobar na~in

da se s gra|anima razgovara neposredno i da se zato ne sme dozvoliti da se politika u Srbiji kreira kabinetskim radom.

Pre odr`avawe konferencije za novinare Slavica \uki}-

Predsednica republi~kog parlamenta predo~ila je gra|anima Be~eja skup{tinsku aktivnost i funkcije parlamenta, ali je i naglasila da joj je izuzetno drago {to je u gradu koji je dobio nagradu za toleranciju.

Ona je dodala da nije daleko vreme kada }e biti otvorena kancelarija Vojvodine u Briselu koja }e, tako|e, doprineti ubrzanom putu kao EU. Egere{i je istakao da su o~uvawa multieti~nosti, multinacionalnosti i multikonfesionalnosti strate{ki ciq kako Skup{tine Vojvodine, tako i Skup{tine Srbije, ukazav{i na to da iskqu~ivo nacionalne zajednice ravnopravne po pravima, ali i obavezama, mogu dovesti do ostvarewa tog ciqa.

– Me|uregionalni polo`aj Vojvodine, ne samo u okviru Sr-

Vlada je formirana od krupnih politi~kih protivnika, ali je, i pored nesuglasica koje se ponekad javqaju, opravdala svoje postojawe Dejanovi} i Egere{i razgovarali su s gra|anima Be~eja, koje je uglavnom interesovala promena Statuta Vojvodine i ispuwavawe republi~kih obaveza kada je u pitawu sedam odsto iz buxeta Srbije za severnu srpsku pokrajinu. Gra|ani su bili zainteresovani i za regionalizaciju i decentralizaciju zemqe, a Slavica \uki}-Dejanovi} je ocenila da „je {to ve}i stepen decentralizacije svake regije u dr`avi, to je vetar u le|a Srbiji“. Ona je dodala da je uverena u to da }e Vlada prilikom izrade zakona o buxetu za narednu godinu voditi ra~una o svojim obavezama.

bije nego i sa zemqama u regionu, mora se ja~ati, i Vojvodina `eli da bude nosilac evropskog puta Srbije preko dobrih veza koje uspostavqa kroz kancelariju u Briselu – rekao je Egere{i, i naglasio da je to jedan od na~ina za kori{}ewe pretpristupnih fondova EU. Slavica \uki} -Dejanovi} obi{la je ju~e radnike PIK-a „Be~ej“, koji su u {trajku zbog neispla}enih zarada, i poru~ila da }e od ministra za rad i socijalnu politiku Rasima Qaji}a zatra`iti odgovor na pitawe za{to u kombinatu nije ispo{tovan socijalni program.

V. Jankov

NA^ELNIK [UMADIJSKOG OKRUGA ZORAN RAJOVI]

Sve op{tine [umadije u briselskom ofisu U Briselu }e uskoro po~eti da radi kancelarija {umadijskih op{tina u kojoj }e, uz Kragujevac, biti zastupqeni i Aran|elovac, Kni}, Bato~ina, Lapovo, Ra~a i Topola, saop{tio je ju~e na~elnik [umadijskog okruga Zoran Rajovi}. U pisanom saop{tewu navodi se i da Brisel insistira na nastupu

vi{e gradova i op{tina koji su geografski i na druge na~ine povezani.

Samo kroz zajedni~ki osmi{qene projekte na{e lokalne samouprave mogu prona}i put ka bogatim evropskim fondovima, ocenio je Rajovi}, dodav{i da je „Kragujevac u Briselu pomiwan samo kao deo jedin-

stvenog regionalnog nastupa“.

Po wegovim re~ima, osnivawe kancelarije {umadijskih op{tina treba da obezbedi ve}u prohodnost za projekte i vi{e novca za wihovu realizaciju, ~ime bi se uticalo na prosperitet i razvoj ovog okruga.

Ocenio je i da korist od zajedni~kog predstavni{tva treba

~etvrtak18.novembar2010.

3

OKRUGLI STO „KO JE ZA REGIONE?” U NOVOM SADU

SLAVICA \UKI]–DEJANOVI] U BE^EJU

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je ju~e u Be~eju da se o ustavnim promena „glasno razmi{qa“, ali da formalnih razgovora o tome jo{ uvek nema. Ona je na zajedni~koj konferenciji za novinare s vojvo|anskim kolegom [andorom Egere{ijem rekla da, s obzirom na probleme koje trenutno Srbija kao dr`ava ima, me|u kojima su evropska „mapa puta“, dijalog Pri{tina–Beograd, kao i borba protiv organizovanog kriminala, pitawe promene Ustava ne}e biti stavqeno na dnevni red najmawe godinu dana.

Ona je dodala da se „glasno razmi{qawe“ nekih funkcionera, osim regionalizacije i decentralizaije, odnosi i na smawewe broja poslanika, jer smatraju da je 250 poslanika mnogo za malu Srbiju. Govore}i o mogu}oj rekonstrukciji Cvetkovi}evog kabineta, Slavica \uki}-Dejanovi} je rekla da bi Vlada mogla raditi i s mawe ministara, i dodala da je Vlada formirana od „krupnih poli-

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

da imaju, pre svega, siroma{nije op{tine koje bi samo za jedan projekat mogle dobiti para ~ak i u visini wihovog godi{weg buxeta. Rajovi} napomiwe i da je otvarawe {umadijskog predstavni{tva u Briselu podr`ala i na{a ambasadorka pri Misiji Srbije u EU Roksanda Ni~i}.

B. D. S.

REKLI SU

Duli}: Zrelo je

Qaji}: Govorio sam

S. Milosavqevi}: Imamo vi{ak

Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Srbije Oliver Duli} izjavio je, povodom najava o rekonstrukciji Vlade, da postoji spremnost da se u argumentovanoj raspravi ka`e {ta je ura|eno i saslu{aju kritike o tome gde je rad mogao biti boqi. Duli} je za RTS rekao da je sazrelo vreme da se razgovara o efektima rada Vlade i ministarstava. „Svi smo mi izabrani na predlog na{ih partija i radili najboqe {to smo mogli“, rekao je on, oceniv{i da je dobro da se razgovor o rekonstrukciji ili smawewu Vlade premesti iz medija „iza zatvorenih vrata“, gde se razgovara o mnogim va`nim pitawima. On je dodao da se to „nestrpqivo o~ekuje“, da je boqe ukoliko bude {to pre, kao i da }e javnost o svemu biti obave{tena.

Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} izrazio je ju~e o~ekivawe da bi Srbija po~etkom slede}e godine mogla imati mawu i efikasniju Vladu. Podsetio je na to da je on pitawe rekonstrukcije pokrenuo pre godinu dana. Po wegovim re~ima, mnoge evropske zemqe su polovinom mandata rekonstruisale vladu da bi doprinele poboq{awu wenog rada. „Smatram da }emo u}i u proces rekonstrukcije i na po~etku naredne godine imati mawu i efikasniju Vladu“, rekao je Qaji}, napomenuv{i da o~ekuje da }e razgovori o toj temi po~eti nakon izbornih skup{tina DS-a i SPS-a. Ministar je dodao da bi on ustupio mesto bilo kojoj koalicionoj stranci, bez ikakve politi~ke kompenzacije.

Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi} izjavio je juu~e da bi Vlada Srbije mogla biti racionalnija. „Imamo vi{e ministarstava nego {to je potrebno“ i stoga je neophodno napraviti Vladu s ministarstvima koja postoje i u vladama dr`ava EU, rekao je Milosavqevi} za RTV B-92. On je naveo da je stigao izve{taj EU o napretku Srbije u kojem je data objektivna i nezavisna ocena rada svakog ministra i {ta je u jednoj godini ko uradio. Milosavqevi} je kazao da su me|u ministrima lideri politi~kih stranaka i predstavnici partija i da se na sednicama Vlade suprotstavqaju mi{qewa po raznim pitawima, dodaju}i da nije logi~no da kolege koje su na istom nivou ocewuju me|usobni rad, jer tada delom ima i subjektivnosti.

Dinki}: Ako ovo ne uspe, ja odoh

Ili }e ovo uspeti, ili ja ne}u biti u politici. I takvim, pomalo li~nim stavom o decentralizaciji i regionalizaciji zemqe predsednik Ujediwenih regiona Srbije Mla|an Dinki} nastojao je da na ju~era{wem okruglom stolu u Novom Sadu “Ko je za regione?” ubedi publiku i u~esnike u to da }e “u~initi sve” da ta, za wega “najva`nija politi~ka misija posle 2000. godine”, uspe.

Okrugli sto “Ko je za regione?” prva je u seriji takvih javnih debata u organizaciji Koalicije za decentralizaciju Srbije, koju ~ine pet doma}ih udru`ewa, uz podr{ku Me|unarodnog republikanskog instituta, saop{teno je na tribini s koje je lider URS-a Dinki} poru~io, predstavqaju}i koncept tog politi~kog pokreta o decentralizaciji i regionalizaciji, da je to tema o kojoj mora postojati nacionalni konsenzus i za koju je potrebna promena Ustava.

– To je nemogu}e bez promene Ustava koji je trenutno ko~nica i to treba promeniti. U Ustavu treba dati osnov za formirawe regiona – kazao je Dinki}.

On je naveo da u Srbiji danas postoji Vojvodina kao “pravi region” i ostatak zemqe koji je centralizovan, {to stvara tenzije.

Velike regionalne razlike su, po wegovim re~ima, mo`da najve}e u Evropi i ~ine da bogati budu jo{ bogatiji, a siroma{ni jo{ siroma{niji. Me|utim, istakao je da Vojvodina ipak nije najrazvijeniji region Srbije i da je pro{le godine imala upola mawi bruto proizvod po glavi stanovnika (3.850 evra) u odnosu na Beograd (7.260 evra), ali ve}i od onog u central-

skup{tinu bude kombinovan, kao u Vojvodini...

Obrazla`u}i detaqno koncept regionalizacije, lider URS-a je kazao da bi sve to bilo “mrtvo slovo na papiru” bez odgovaraju}eg sistema finansirawa i imovine za lokalni nivo vlasti, za Pokrajinu Vojvodinu, tj. budu}e regione.

On je ocenio da regionalizacija do sada nije za`ivela jer bi to zna~ilo ukidawe monopola politi~kih partija u Beogradu.

Centralizovana dr`ava, kako je to opisao biv{i predsednik Narodne skup{tine Predrag Markovi}, zarazna je bolest, pa treba ste}i imunitet. Kao primer te “zaraze” naveo je pri~u o autonomiji Vojvodine ~iji Statut ne govori o decentralizaciji te pokrajine daqe ka wenom “lokalu”.

Ovaj “virus”, ube|en je Markovi}, zahvatio je i gra|ane koji su, podsetio je, posle privatizacije u Apatinu pokupovali skupe stanove u Novom Sadu, umesto da su ulagali u svoju sredinu... Iako je is-

Sramota je da Srbija uvozi mleko Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da je “sramota” da Srbija kao poqoprivredna zemqa uvozi mleko, i potvrdio da je protiv takve mere jer je to “naopaka logika”. Ako podsticaji ne budu dovoqni, tek onda mleko, po wegovom mi{qewu, treba uvesti kratkoro~no.

– Treba uvesti subvencije, najmawe pet dinara po litru, i vide}ete kako }e tr`i{te samo krenuti da reaguje. Uvoz je naopaka logika i protiv we sam – dodao je Dinki}.

On je rekao da o tome nije bilo razgovora na sednici Vlade, ve} da je ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} pitao za mi{qewe Ministarstvo ekonomije.

– Mi{qewe Ministarstva ekonomije je negativno. Mi smo protiv uvoza mleka, mi smo za podsticawe doma}e proizvodwe – kazao je Dinki}. nim delovima (2.500 evra).

– Nije ideja da se “napada” Beograd, nego da se stvore sistemski uslovi da svi dobiju mawe-vi{e sli~na prava. Zato sam ja protiv asimetri~ne regionalizacije. Ja sam za simetri~nu regionalizaciju, pri ~emu sam svestan toga da }e ona u po~etku biti asimetri~na jer Vojvodina ima ste~ena prava, a drugi }e ih polako dobijati – kazao je Dinki}.

Upravne okruge u Srbiji, wih 29, smatra da treba ukinuti, a wihovu administraciju preseliti na nivo vlasti regiona, kojih bi bilo sedam. Vojvodina i Beograd ve} tako funkcioni{u sa svojim skup{tinama i upravama, {to je Dinki}u signal da bi bilo mawe tro{kova. On smatra da je najboqe da izborni sistem za regionalnu

takao da je “Ustav ispred svih nas”, Markovi} je rekao da }e u wemu morati da se defini{u regioni. @alosno je {to se tek posle deset godina od 2000. raspravqa o regionalizaciji, smatra potpredsednik SPO-a @ika Gojkovi}.

Predstavqaju}i se kao autonoma{, prof. dr Du{ko Radosavqevi} rekao je da wegovo prisustvo debati i kritike koje je uputio Dinki}evom konceptu regionalizacije treba shvatiti dobronamerno, a posebno je istakao da Ustav ko~i Srbiju i da ga treba mewati...

U debati su u~estvovali i predstavnici Narodne partije i Vojvo|anske partije, ina~e ~lanice URS-a, dok iz LSV-a, iako o~ekivani, nisu do{li.

S. Nikoli}

MLA\AN DINKI] SE PONOVIO

Kupio stan za 353.500 evra Potpredsednik Vlade Mla|an Dinki} kupio je novi stan na Novom Beogradu od 150 kvadrata, u kom ima i studio za snimawe muzike, vredan 353.500 evra. Novi Dinki}ev stan jo{ je u izgradwi, ima 150 kvadrata (od ~ega je 40 kvm terasa), nalazi se u elitnom delu Novog Beograda.

U pismu medijima Dinki} navodi da je pre dva dana (15. novembra) za 144.000 evra prodao svoj stari stan od 73 kvadrata na Novom Beogradu (129.000 za stan i 15.000 evra za gara`u), u kome supruga Tawa i on `ive ve} 18 godina.

Da bi kupili novi stan podigli su kredit od 150.000 evra i na to dodali 42.000 evra, koliko je Dinki} dobio od „osam izvr{nih presuda zbog kleveta u jednom dnevnom listu“. Kona~no, ostatak od 17.500 evra Dinki} i wegova supruga su platili od u{te|evine. O promeni imovinskog stawa, u skladu sa zakonskim propisima, obavesti}e i nadle`nu Agenciju za borbu protiv korupcije

4

EKONOMIJA

~etvrtak18.novembar2010.

MALI AKCIONARI SUBOTI^KE KOMPANIJE OPTU@UJU I VLASNIKE I VLAST

I dr`ava kriva zbog propasti „Severa” – Ciq ATB-a od po~etka je bio {to jeftinije kupiti ”Sever”, a zatim ga prodati da bi se uni{tio kao konkurent na svetskom tr`i{tu, i sve to uz blagoslov i odgovornost ranijih i sada{wih vlasti – konstatovao je na ju~era{woj konferenciji za novinare pred-

viziju privatizacije ”Severa” i preuzme vlasni{tvo nad preduze}em, onako kako je to u~iweno i u slu~aju “Bratstva”. U protivnom, on je naveo slede}e poteze malih deoni~ara: – Podne}emo krivi~ne prijave protiv N. N. osoba zbog

DNEVNIK

TRI KOMPANIJE OTKUPILE TENDERSKU DOKUMENTACIJU

„Telekom” jure Nemci, Francuzi i Austrijanci Ministarka za telekomunikacije i informaciono dru{tvo Jasna Mati} izjavila je ju~e da su tri kompanije otkupile tendersku dokumentaciju Telekoma “Srbija”.

– Dokumentaciju su otkupile kompanije “Telekom Austrija”, “Doj~e telekom” i “Frans telekom” – rekla je Jasna Mati} novinarima po zavr{etku konferencije “Integracija Srbije u globalne ekonomske tokove”, u okviru “Majkrosoftove” konferencije “Sinergija 10”.

Ministarka nije mogla precizirati da li je postignut dogovor s gr~kom kompanijom OTE o tome

Jo{ se ne zna da li }e gr~ki OTE prodati deo svog vlasni{tva, odnosno 20 odsto akcija

da li }e ta kompanija prodati deo svog vlasni{tva, odnosno 20 odsto akcija Telekoma “Srbija”.

Ona je izrazila zadovoqstvo odzivom kompanija koje su zainteresovane da otkupe akcije Telekoma “Srbija” i na taj na~in postanu strate{ki partner u uspe{nom radu srpske kompanije.

Treba podsetiti na to da zainteresovani svoje ponude treba da dostave do 26. novembra. Vlada Srbije o~ekuje da }e od prodaje 51 odsto Telekoma zaraditi oko 1,4 milijardu evra. Da li }e sav ovaj novac oti}i u na{ buxet ili }e deo zavr{iti u OTE-u zavisi od odluke gr~kih partnera.

NASTAVQENA OTPU[TAWA U VRBASKIM FIRMAMA

sednik Udru`ewa malih akcionara ”Solidarnost” Vawa Dragojlovi} nakon novinskog oglasa o rasprodaji imovine ATB-a. – To zna~i da je ovo finale farse zvana privatizacija “Severa”. O~ito je da su oni na po~etku na umu imali samo to da, kada postanu stopostotni vlasnici, preduze}e raspar~aju i prodaju.

Kompanija ATB nije govorila istinu kada je obe}ala da svoje radnike ne}e otpu{tati,

ugovora kojim je “Sever” privatizovan, {tetnog i po zaposlene i po biv{e zaposlene.

Tako|e, razmatramo i opciju da zbog situacije u kojoj je “Sever” uputimo tu`bu i protiv dr`ave zbog {tetne privatizacije.

Vawa Dragojlovi} je rekao da su se mali akcionari do sada obra}ali i predsedniku Srbije Borisu Tadi}u i premijeru Mirku Cvetkovi}u, koji je stvar prosledio ministru

Prete otkazi Odgovaraju}i na pitawe ho}e li na protest pozvati i radnike koji jo{ rade u “Severu”, Vawa Dragojlovi} je rekao da pre svega treba pitati sindikate za{to ne rade ni{ta na tome da spre~e ono {to se de{ava u “Severu”.

– Ne}emo ih pozivati jer ko god do|e, taj }e dobiti otkaz, a mi nemamo nameru da bilo kome za sva vremena ojadimo `ivot nego }emo pozvati 1.300 radnika koji su tu`ili fabriku i sve ostale biv{e ’severa{e’ – rekao je Dragojlovi}. {to je, po re~ima Vawe Dragojlovi}a, rezultiralo time da je do sada otpu{teno oko 1.700 radnika s realnim izgledima da do po~etka slede}e godine istu sudbinu do`ivi i preostalih 800. On je za to direktno optu`io sada{wi i prethodni sastav Vlade koja je, preko Agencije za privatizaciju, obavila privatizaciju “Severa”. Zbog toga }e mali akcionari, kako je naveo, tra`iti zabranu otu|ewa i optere}ewa imovine firme dok se ne zavr{i sudski postupak koji su protiv “Severa” pokrenuli wegovi biv{i radnici, a koji se ti~e isplate duga na ime 20 odsto umawewa zarade u razdobqu od 1997. do 2002. Kako je naveo, jedini na~in da se vlast iskupi jeste da uradi re-

Mla|anu Dinki}u, ali da niotkuda nije stigao nikakav odgovor, a kao odgovorne za ovakav ishod privatizacije “Severa” on je naveo i imena biv{ih ministara Miroquba Labusa, Predraga Bubala, kao i I{tvana Pastora, koji je kao tada{wi predsednik tenderske komisije insistirao na ovakvoj privatizaciji “Severa”. Zbog svega toga, Vawa Dragojlovi} je rekao da nisu iskqu~ene ni radikalnije mere: – Nije odba~ena ni opcija da sutra iza|emo na ulicu i protestujemo zbog toga {to se dr`ava ne odnosi na pravi na~in nego gleda kako firma propada. Mo`e ne{to da u~ini, a ne}e – naveo je Dragojlovi}.

Z. R.

Peconi se sveti {trajka~ima u „Vitalu” i „Medeli”?

U vrbaskim preduze}ima u kojima gazduje zemunski „Invej“ Predraga Rankovi}a Peconija nastavqaju se otpu{tawa, a u posledwoj turi u „Vitalu“ je bez posla ostalo desetoro qudi, koji su progla{eni tehnolo{kim vi{kom, a me|u wima je i Milan Gagovi}, samo nedequ dana ranije izabran za poverenika Samostalnog sindikata u ovoj fabrici. Ina~e ~lanstvo Samostalnog sindikata u “Vitalu” je u proteklih nekoliko meseci masovno pre{lo u novoosnovani Sindikat radnika „Vitala“ koji je podr`an, a nezvani~no i osnovan, od poslodavca, tako da je, osim Gagovi}a, kome je 10. novembra uru~en otkaz, u Samostalnom sindikatu ostalo jo{ svega tri ~lana od nekada{wih 157. Me|utim, nekim radnicima koji su u ranijem periodu podr`avali {trajkove upozorewa i aktivno u~estvovali u radu Samostalnog sindikata ni prelazak u novi sindikat nije pomogao da zadr`e posao jer su se na{li na posledwem spisku tehnolo{kog vi{ka.

Po re~ima Milana Gagovi}a, poslodavac je uru~io otkaze po osnovu tehnolo{kog vi{ka, ali je odmah zaposlio nove qude tako {to je promenio naziv radnog mesta na koje se primaju dok oni u su{tini rade iste poslove koje su radili oni koji su dobili otkaze.

– Obratio sam se Inspekciji rada, me|utim, oni su mi rekli da nisu nadle`ni u ovom slu~aju, uputio sam dokumentaciju jo{ nekim institucijama koje smatram nadle`nim i o~ekujem da }e neko reagovati na ova de{avawa u „Vitalu“ – ka`e Gagovi}.

GREJAWE DOBRO ZBOG LEPOG VREMENA

Toplane ogrejalo sunce

– Toplane u Srbiji postigle su odre|ene u{tede u potro{wi energenata zbog toplog vremena i dnevnih temperatura visokih za

ovo doba godine – izjavio je predsednik Udru`ewa toplana Srbije Milovan Le~i}, istakav{i da trenutno nema problema s grejawem u Srbiji.

On nije mogao precizirati koliko ta~no iznose u{tede toplana, ali je dodao da se potro{wa energenata uskla|uje sa spoqa{wim temperaturnim uslovima, s obzirom na to da temperatura u stanovima s daqinskim sistemom grejawa, u toku grejne sezone, treba da iznosi od 18 do 22 stepena.

– Za sada su toplane obezbedile potrebne koli~ine energenata i nema problema s grejawem u Srbiji – rekao je on, i izrazio o~ekivawe da }e grejna sezona biti okon~ana uspe{no.

On je napomenuo da toplane nemaju problema s obezbe|ivawem potrebnih koli~ina gasa zbog korektnog odnosa “Srbijagasa” prema wima, uprkos dugovima tom javnom preduze}u iz prethodnih grejnih sezona, i dodao da o~ekuje, kada je u pitawu mazut, da }e rok za pla}awe tog energenta biti 60 dana.

Po wegovim re~ima, neverovatno je i to {to se novoosnovani sindikat nije ogla{avao povodom posledwih otpu{tawa iako je otpu{teno nekoliko wegovih ~lanova.

sada sprovodi ~istka radnika koji su tokom pro{le godine bili aktivni kao ~lanovi Samostalnog sindikata i podr`avali {trajk upozorewa koji smo organizovali i zahteve koje smo posta-

Otkaz i za Velickog Me|u prvima je otpu{ten Dragan Velicki, koji tokom {trajka u “Medeli” postao poznat {iroj javnosti kao jedan od dvojice radnika koji su pretili da }e sko~iti s vrha zgrade ukoliko se ne ispune zahtevi {trajka~a. On je konkretno dobio otkaz zbog ka{wewa na posao od 35 minuta kao i zbog navodnog nedoli~nog obra}awa {trajkbreherima tokom {trajka.

– Koliko znam, predsednik novog sindikata Dragan Mr|enovi} nije ~ak ni prisustvovao potpisivawu niti je na bilo koji na~in poku{ao da za{titi ove radnike koji su ~lanovi sindikata u kojem je predsednik. Sve to govori da se

vili pred poslodavca – rekao je Gagovi}.

Po nezvani~nim izvorima, broj radnika u “Vitalu” se nije smawio i iznosi 254 zaposlena, a s takvim brojem zaposlenih te{ko da postoji vi{ka jer je pre privati-

zacije u ovoj fabrici bilo oko 1.050 radnika.

Po ustaqenom obi~aju, direktorka “Vitala” Sla|ana Ratkovi} nije imala komentar na posledwa otpu{tawa u okviru fabrike, a on nije stigao ni iz centrale zemunskog „Inveja“, {to je tako|e uobi~ajena praksa u ovoj kompaniji.

Sli~na situacija istovremeno se doga|a i u vrbaskoj „Medeli“, tako|e u vlasni{tvu Predraga Rankovi}a Peconija. U keksari je sproveden isti scenario kao u “Vitalu”, tako da je Samostalni sindikat u “Medeli” koji je vodio dvomese~ni {trajk sada potpuno desetkovan jer je ~lanstvo masovno pre{lo u novoosnovani Sindikat radnika “Medele” iza kojeg, po svemu sude}i, stoji rukovodstvo fabrike. Samo mesec i po po okon~awu dvomese~nog {trajka, i u “Medeli” je zapo~elo otpu{tawe radnika koji su bili aktivni u {trajka~kom odboru i Samostalnom sindikatu. Uprkos svim pritiscima kojima su izlo`eni i te{kim uslovima u kojima rade, radnici ovih dveju fabrika jo{ uvek nisu odlu~ni da masovno iza|u u javnost i detaqno opi{u kakav odnos prema wima ima poslodavac.

N. Perkovi}

16. 11. 2010.

1.270,95764

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (637,51 -0,17)

Promet

Rubin, Kru{evac

20,00

DIN fabrika Duvana, Ni{

12,95

2.931

4.103.976

AIK banka, Ni{

0,89

3.179

11.552.150

Fabrika {e}era, Crvenka

4,45

3.499

52.485

Komercijalna banka, Beograd

0,20

25.051

100.203

Mlekara, Subotica

3,85

1.350

67.500

Energoprojekt holding, Beograd

472.364

3,66 Promena %

425 Cena

850 Promet

Simpo, Vrawe Pet akcija s najve}im padom

31.680 465.347.520

0,30

7.103

78.134

Imlek, Beograd

-3,63

1.700

107.119

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.500

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,48

826

3.899.800

Metalac, Gorwi Milanovac

0,10

1.952

58.548

Privredna banka, Beograd

1,17

691

2.073

Tigar, Pirot

3,32

653

391.876

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.100

51.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.255

0,00

300.000

Alfa plam, Vrawe

-0,01

8.000

80.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

540

54.530

-12,07

510

3.060

510

1.020

Kin|a Agrar, Kikinda

-12,00

220

33.000

-12,00

8.800

264.000

-11,36 Promena %

1.950 Cena

1.950 Promet

NIS, Novi Sad

0,00

481

17.709.995

Soja protein, Be~ej

-0,48

826

3.899.800

1,66

6.000

Promet

962

-12,07

BB Minakva, Novi Sad

Cena

-1,74

Go{a FOM, Smederevska Palanka

Rudnik, Rudnik Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Agrobanka, Beograd

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

@itko, Ba~ka Topola

Naziv kompanije

@itko, Ba~ka Topola

-12,00

8.800

264.000

Pekara 1. maj, Vr{ac

0,00

5.280

132.000

Svi iznosi su dati u dinarima

DANAS SEDNICA VLADE SRBIJE

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

~etvrtak18.novembar2010.

5

OD NOVE GODINE ODMRZAVAJU SE ZARADE I [EFOVIMA JAVNIH PREDUZE]A?

Buyet na rebalansu Predlog rebalansa buxeta Srbije za 2010. godinu najverovatnije }e biti na dnevnom redu dana{we sednice Vlade, re~eno je ju~e u Ministarstvu finansija.

Rebalansom }e deficit republi~kog buxeta biti uve}an oko 14 milijardi dinara, tako da }e iznositi oko 121 milijardu dinara. Prvobitnim buxetom za 2010. godinu bili su planirani prihodi od 656 milijardi, a rashodi od 763 milijarde dinara.

Deficit konsolidovanog buxeta, koji, osim republi~kog, ukqu~uje i buxete socijalnih fondova i lokalnih samouprava, po predlogu rebalansa iznosi}e 148 milijardi dinara, {to je 4,8 odsto doma}eg bruto proizvoda, koliko je i dogovoreno s Me|unarodnim monetarnim fondom.

Do kraja ove nedeqe Vlada Srbije }e, kako je najavqeno, zavr{iti razgovore s MMFom o {estoj reviziji teku}eg kreditnog aran`mana, posle usagla{avawa osnovnih stavki predloga buxeta za 2011. godinu.

Rastu plate i dr`avnim direktorima Ve} od prvog meseca naredne godine odmrznu}e se plate u javnom sektoru i o tome vi{e niko nema dileme niti se to uop{te dovodi u pitawe. Jedini o ~emu se, barem se tako sti~e utisak u javnosti, politi~ari posledwih dana razmimoilaze je da li }e se pove}awe plata odnositi i na predsednika dr`ave, premijera, ministre, poslanike i druge politi~ke funkcionere.

No, s posledwim danom ove godine prestaje da va`i i zakqu~ak, odnosno preporuka Vlade Srbije o ograni~avawu zarada menaxmentima javnih preduze}a, doneta februara 2009. godine, ali je ista takva, od slova do slova, prepisana i u januaru ove godine, {to bi samo po sebi moglo za~iti da }e direktori ovih dr`avnih kompanija opet ste}i pravo na basnoslovne mese~ne plate koje su silom prilika morali da umawe i do 50 odsto. Naime, po podacima koji su objavqeni na sajtu Vlade Srbije pojedini direktori javnih preduze}a u Srbiji primali su na po~etku pro{le godine plate koje su bile ~etiri i vi{e puta ve}e od {efa dr`ave ili premijera Srbije, dok su ~elnici nekih dr`avnih agencija naveliko “{ili” po primawima sve wih zajedno.

Ako sada prestaje primena zakqu~ka Vlade Srbije o zamrzavawu plata u dr`avnoj upravi i penzija – a potvrda o tome sti`e i iz nadle`nih ministarstava – nema nikakvog razloga, osim ako se tome ne suprotstavi politi~ka odluka vode}ih qudi ove dr`ave da se zbog najavqene jo{ jedne te{ke ekonomske krize stezawe kai{a nastavi, da se ne ukine preporuka Vlade da direktori javnih predu-

ze}a ne dobijaju vi{e od {estostruke prose~ne plate, odnosno vi{e od 220.000 dinara. Mada je Vlada Srbije sama sebi “dala” zadatak da }e pratiti da li direktori javnih preduze}a i agencija po{tuju wene preporuke, tokom

379.160 dinara, EPS-a 345.770, “Srbijagasa” 312.918 , PTT-a 297.200, Telekoma 354.870, “Transnafte” 331.160 , “Slu`benog glasnika” 275.000 dinara...

Basnoslovne plate imali su i direktori raznoraznih dr`avnih

[o{ki} i sada ima vi{e od 500.000 dinara mese~no Po imovinskoj karti koju je Agenciji za borbu protiv korupcije prijavio od pre nekoliko meseci novi guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki}, wegova mese~na neto plata od jula 2010. godine je 507.587 dinara. Osim toga, prijavio je da svakog meseca kao vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu prima 120.000 dinara. cele ove godine niko nije obelodanio da li se to sprovodi kako je dogovoreno ili, pak, oni i daqe imaju plate vi{e od dozvoqenih.

Naime, na sajtu Vlade Srbije navedene su plate direktora koje su primqane u februaru 2009. godine, a one su i za dana{we, a kamoli tada{we ekonomske prilike, bile basnoslovne. Tako je navedeno da je direktor JAT-a pre bezmalo dve godine imao platu

PRIVREDNICI NISU OPTIMISTI

agencija, pa je tako direktor Agencije za privatizaciju imao 344.149, Agencije za osigurawe depozita 322.590, Agencije za privredne registre 280.100, Fonda za razvoj Srbije 220.000 dinara.

Kako je zakqu~ak Vlade Srbije od 26. februara 2009. godine, koji je samo ponovqen po~etkom ove godine, vremenski ograni~en dok Srbija ne iza|e iz ekonomski krize – jer zbog toga su, a ne zbog

gole ~iwenice da su direktori najve}ih gubita{a imali najve}e plate, one smawene –sasvim logi~no deluje da sada kada je MMF dao zeleno svetlo da se plate i penzije od po~etka naredne godine odmrznu, manaxment javnih preduze}a dobije ve}e plate. Me|utim, u nadle`nim dr`avnim slu`bama ka`u da }e oni dobiti pove}awe plata, ali u istom procentu u kojem dobiju i svi zaposleni u javnim slu`bama, {to samo po sebi zna~i da se vi{e, ako su po{tovali zakqu~ak Vlade iz 2009. godine, ne}e vrati na zlatna vremena u kojima su imali duplo vi{e nego {to }e imati od januara idu}e godine.

– Plate direktora javnih preduze}a u januaru bi}e pove}ane isto kao i plate svih ostalih zaposlenih i bi}e uskla|ene u odnosu na odluku Vlade iz januara ove godine da maksimalna zarada koju mo`e ostvariti neki funkcioner u javnom sektoru ne prelazi {est prose~nih plata – tvrde u Ministarstvu finansija.

Kako se procewuje da }e januarsko odmrzavawe plata u javnom sektoru i penzija doneti pove}awe od tri-~etiri posto, zna~ilo bi to da }e u istom procentu porasti plate i direktora javnih preduze}a. No, da li }e tako biti i u `ivotu, ostaje da se vidi. Ali pre toga Vlada Srbije ima obavezu da obelodani kolike su plate direktori javnih preduze}a primali tokom ove godine, odnosno da li su se dr`ali wenih zakqu~aka ili su, kao {to se u javnosti odavno {u{ka, mnogi o wega oglu{ili i u xep stavili mnogo debqe koverte nego {to bi zvani~no smeli.

Q. Male{evi}

MAWE ULAGAWE U DR@AVI

Veliki pad grinfilda

– Investicije u Srbiji }e, po procenama, do kraja godine biti pet do {est odsto mawe nego lane, izjavio stru~wak za strana ulagawa Mahmut Bu{atlija.

On je naveo da je to dramati~an podatak imaju}i u vidu zna~aj koji investicije imaju za ekonomski razvoj i rast bruto doma}eg proizvoda.

– Grinfild investicije, koje su zapravo jedina prava ulagawa jer podrazumevaju otvarawe novih pogona i radnih mesta, do kraja godine bi}e ispod milijardu evra – naglasio je Bu{atlija, i dodao da }e samo pad tih ulagawa u odnosu na pro{lu godinu biti 20 do 25 odsto.

Na pitawe zbog ~ega je nivo ulagawa ispod o~ekivawa i da li je to zbog toga {to se smawio obim slobodnog kapitala u svetu, Bu{atlija ka`e da je taj kapital postao mnogo oprezniji i skupqi, {to zna~i da tra`i mnogo boqe uslove.

– Na`alost, mi smo u posledwih deset godina malo toga u~inili da smawimo rizik zemqe, a iz toga proizlazi i lo{ kreditni rejting – ka`e on.

Bu{atlija procewuje da je zbog toga te{ko o~ekivati da BDP u narednoj godini bude tri odsto i da strane investicije dostignu ~etiri milijarde dolara.

NARODNA BANKA PREDSTAVILA IZVE[TAJ O KRETAWU CENA

NBS dogodine Bi}e te`e nego lane zauzdava inflaciju? i preklane Privrednici u Srbiji navode da }e 2011. biti te`a od prethodne tri godine, a da ekonomski oporavak nije mogu} bez rasta izvoza i stranih investicija, re~eno na predstavqaju edicije “Biznis top” ~asopisa “Biznis i finansije”.

Lo{e prognoze aknketirani privrednici su obrazlo`ili globalnom krizom i padom kupovne mo}i, ali i nepostojawem izvozno orijentisane privrede, nedovoqnim investicijama, visokom nelikvidno{}u preduze}a i slabqewem dinara.

Ve}ina privrednika o~ekuje da }e se ekonomski pokazateqi u Srbiji tek za tri godine vratiti na stawe iz pretkriznog perioda.

Ru`ica Stamenkovi} iz Agencije za privredne registre je podsetila na to da je gubitak

srpske privrede u 2009. bio 96 milijardi dinara i da je vi{e nego udvostru~en u odnosu na 2008, dok je broj zaposlenih mawi za

65.497. Za ekonomski oporavak su, po re~ima savetnika u “Altis kapitalu” Dragana Pej~i}a, neophodne strane investicije, a one su za prvih devet meseci 2010. bile 40 odsto mawe nego u istom periodu pro{le godine.

– Dolazak stranih investitora mogao bi uslediti kroz prodaju delova firmi koje su u gubici-

ma, uglavnom u oblasti gra|evine, nekretnina, metalske i hemijske industrije i ulagawem u privredne grane koje podsti~e dr`ava, poput energetike i autoindustrije – rekao je Pej~i}.

Po listi “Biznis top”, u 2009. najuspe{nije preduze}e u Srbiji bio je Telekom “Srbija”, ~ija je dobit bila 15,5 milijardi dinara.

Na drugom mestu je Apatinska pivara s 3,9 milijarde, a slede PTT “Srbija” s 3,8 milijarde, “Hemofarm” s 3,5, i “Sintelon” s 2,9 milijarde.

Najve}i prihod u pro{loj godini imala je Naftna industrija Srbije, 118,3 milijardi dinara, a iza we su Elektroprivreda Srbije sa 100,4 milijardi, Telekom “Srbija” s 86, “Delta–Maksi” sa 65,6 i Termolektrana “Nikola Tesla” s 57,2 milijardi.

Srbija napredovala KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,607

106,742

109,197

104,287

Australija

dolar

1

75,5065

77,0475

78,8196

75,2754

Kanada

dolar

1

75,7856

77,3322

79,1108

75,5536

Danska

kruna

1

14,0295

14,3158

14,6451

13,9865

Norve{ka

kruna

1

12,7551

13,0154

13,3148

12,716

[vedska

kruna

1

11,1382

11,3655

11,6269

11,1041

[vajcarska

franak

1

77,7341

79,3205

81,1449

77,4961

V. Britanija

funta

1

123,052

125,564

128,452

122,676

SAD

dolar

1

77,5037

79,0854

80,9044

77,2664

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 11. 2010. godine

Srbija je napredovala u za{titi konkurencije, jednoj od devet oblasti kojima Evropska banka za obnovu i razvoj meri napredak tranzicionih zemaqa, objavqeno je ju~e u Izve{taju o tranziciji za 2010. godinu. Kako se navodi, ocena Srbije u ure|ewu konkurencije popravqena je s dva na dva plus zbog uskla|ivawa Zakona o za{titi konkurencije s propisima Evropske unije i ja~awa uloge Komisije za za{titu konkurencije. U Izve{taju o tranziciji EBRD prati napredak 29 zemaqa, a Srbija je me|u osam dr`ava koje su ove godine ostvarile napredak u nekoj oblasti.

– Na{ ciq je niska i jednocifrena inflacija – rekao je ju~e na predstavqawu izve{taja o kretawu cena viceguverner Narodne banke Srbije Bojan Markovi}.

Ali, kako je objasnio, do tog ciqa ne}emo sti}i brzo. U narednom periodu NBS }e svojim merama aktivno delovati da bi inflacija u sredwem roku bila u zacrtanim okvirima. To zna~i da se mo`e o~ekivati daqe pove}awe referentne kamatne stope, ali i drugi restriktivni instrumenti monetarne politike ako bude potrebno. Zato u na{oj centralnoj monetarnoj instituciji predvi|aju da }emo ove godine imati inflaciju iznad zacrtane. Tek sredinom naredne godine cene bi se mogle na}i u predvi|enim okvirima, odnosno da u 2011. porastu 4,5 posto a 2012. okruglo ~etiri. U dve

sektoru i penzija. Od dobrih vesti, tu je oporavak ekonomskih aktivnosti pa procena rasta dru{tvenog bruto proizvoda za ovu godinu od 1,5 posto ostaje nepromewena.

Pre gotovo mesec dana u NBS-u su obe}ali da }e prou-

Na {tedwi sedam milijardi evra Ove godine je u Nedeqi {tedwe prkupqeno 298,3 miliona evra pa je ukupna masa uloga ve}a od sedam milijardi evra. To nije zabele`eno u posledwih dvadeset godina.

Jo{ uvek se vi{e {tedi u devizama, a Markovi} je rekao da je to zbog sve`ih se}awa da devedesete godine pro{log veka. naredne dozvoqena su odstupawa navi{e ili nani`e od po procenat i po.

Ove nedeqe treba da se zavr{e pregovori s Me|unarodnim monetarnim fondom, a Markovi} ka`e da se nada da }e biti okona~ni uspe{no. Me|ugodi{wi rast potro{a~kih cena iznosio je ove godine u oktobru 8,9 posto. Osnovni uzrok ubrzawa inflacije prethodnih meseci je rast cena hrane, a svoj doprinos dale su i cene uvozne robe zbog deprecijacije dinara. U narednom periodu cene }e pogurati navi{e odluka o odmrzavawu plata u javnom

~iti za{to je rast cena hrane kod nas bio tre}inu vi{i nego u ve}ini okolnih zemaqa. Evo i rezultata: tokom avgusta i septembra cene hrane su kod nas porasle 7,5 posto. Tome su najvi{e doprineli sve`e mleko, meso i uqe. U indeksu potro{a~kih cena u~e{}e hrane je kod nas 34,1 odsto a u okolnim zemqama znatno mawe.

Blizu nas, s u~e{}em ve}im od 30 odsto, su Makedonija i Rumunija, u Hrvatskoj ono je 25,6, Ma|arskoj 17, a na nivou Evropske unije je 14,2 odsto.

Zato u narednom periodu treba raditi na merama koje }e

uticati na smawewe oscilacije cena prehrambenih proizvoda. Na to se mo`e uticati odgovaraju}om agrarnom politikom preko Robnih rezervi, uvoza, izvoza i vo|ewem odgovaraju}e antimonopolske politike.

U oktobru je prestalo odobravawe subvencionisanih gotovinskih zajmova gra|anima, a obim onih koji su dati privredi za likvidnost je smawen.

Po Markovi}evim re~ima, dr`ava u toj oblasti priprema izlaznu strategiju, {to zan~i da se ne}e odobravati jo{ dugo.

Urednik MAP-a Stojan Stamenkovi} bio je prili~no skepti~an prema kretawu cena i primetio da }e samo nove cene grejawa uticati na to da inflacija ovog meseca poraste 0,30 posto, te da bi cele ove godine mogla biti i vi{a od 9,5 posto. Markovi} je objasnio da }e se to spre~iti aktivnom monetarnom politikom.

Udeo problemati~nih kredita kod nas iznosi prose~no 11 odsto, i to 15 odsto privreda a ~etiri stanovni{tvo.

Ali od wih ne preti opasnost, rezerve su visoke, a svaki dinar kredita pokriven je s 1,4 dinarom.

D. Vujo{evi}

6

NOV^ANIK

~etvrtak18.novembar2010.

DNEVNIK

PROIZVO\A^KE CENE U POQOPRIVREDI VE]E 11,2 POSTO

„IMLEK” SIGURNO DI@E CENE

Mleko skupqe od prekosutra Kompanija “Imlek” je saop{tila da }e, usled pove}awa otkupne cene sirovog mleka, od 20. novembra poskupeti i weni gotovi proizvodi, i to u rasponu od 1,8 do tri dinara.

“Imlek” je sa svojim farmerima ju~e dogovorio novo pove}awe otkupne cene mleka

Inflacija udarila najvi{e po hrani Proizvo|a~ke cene produkata poqoprivrede i ribarstva u Srbiji pove}ane su u prvih devet meseci ove godine 11,2 posto u odnosu na isti period 2009, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Proizvo|a~ke cene preduze}a u tom sektoru od januara do septembra bile su 6,8 posto vi{e u odnosu na isti period lane, dok su cene u otkupu od privatnih gazdinstava zabele`ile rast od 15,4 posto.

Najve}e pojeftiwewe u tom periodu, od 17,3 odsto, evidentira-

no je kod cene sviwa, dok je najvi{e poskupelo industrijsko biqe, i to 42,3 procenta.

Cena `ita pove}ana 27,2 posto, krompira 22,5, a povr}e je poskupelo 25,1 procenata Cena `ita, kao grupe proizvoda, pove}ana je ukupno 27,2 posto, p{enica je bila skupqa 24,5 posto, a kukuruz 34. Cena krompira bila je 22,5 posto vi{a, po-

vr}e je tako|e poskupelo, 25,1 posto, kao i vo}e – 30,3. U toj kategoriji proizvoda je pojeftinio jedino pasuq, i to 14,4 odsto. Stoka za klawe bila je ukupno jeftinija 12,7 odsto, a osim pada cena sviwa, jeftinija su bila i goveda, i to pet odsto. Mleko i mle~ni proizvodi bili su skupqi 4,9 posto, dok je cena `ivine i jaja bila ni`a 12,4 odsto, saop{tila je statistika. Cena alkoholnih pi}a od januara do septembra bila je 1,3 posto vi{a u odnosu na isti period prethodne godine.

E. D.

ZNATNO MAWA POTRO[WA NAJVA@NIJIH NAMIRNICA U SRBIJI

ekstraklase, na 32 dinara po litru, s dosada{wih 28,5, {to }e se, kako je navedeno, odraziti na pove}awe cene dugotrajnog mleka za 1,8 dinar, a ostalog asortimana za tri dinara.

Kompanija isti~e da “nastavqa svoju misiju obnavqawa sirovinske baze Srbije i osavremewivawa grane mlekarstva u skladu sa standardima Evropske unije”. “Investicije od 50 miliona evra koje je kompanija sprovela na poqu primarne proizvodwe, omogu}ile su da ’Imlekovi’ farmeri proizvode sirovo mleko evropskog kvaliteta”, navodi se u saop{tewu.

Ukrajina ne da p{enicu Ukrajinska vlada }e produ`iti ograni~ewe izvoza `itarica s kraja 2010. do jula 2011. godine, objavio je ju~e ministar poqoprivrede te zemqe Nikolaj Prisja`wuk.

Izvoz `itarica iz Ukrajine }e u drugoj polovini sezone 2010/2011. (zakqu~no s junom) biti ograni~en na pet miliona tona, dok se za teku}i, prvi deo sezone, procewuje na 8,5 miliona tona, preneo je AP. U prethodnoj sezoni (jul 2009 – jun 2010) Ukrajinci su ukupno izvezli 21,2 milion tona `itarica, objavilo je Udru`ewe za `itirice Ukrajine.

Vlada obrazla`e da je produ`ewe restrikcije izvoza nu`no jer se procewuje da je ovogodi{wi rod `itarica u Ukrajini opao 15 odsto u odnosu na 2009 – sa 46 miliona tona na 39.

Standard sve te`e na usta ulazi Kakav nam je `ivotni standard najboqe se vidi po tome koliko tro{imo na hranu. A tro{imo mnogo – vi{e od 41 odsto ukupnih primawa doma}instva ostavimo na trpezi.

Mo`da to i ne bi bilo tako zabriwavaju}e ako ne bismo zavirili u evropske nov~anike i trpeze. Ali, s obzirom na to da prose~ni izdaci za hranu u EU u li~noj potro{wi doma}instava iznose 16 odsto, jasno je gde smo. Recimo, taj procenat u Velikoj Britaniji iznosi 11 odsto, u Luksemburgu i Nema~koj 12 odsto, a u Rumuniji 37.

Potro{wa osnovnih prehrambenih proizvoda u Srbiji, prikazana po ~lanu doma}instva, je u padu i jo{ uvek zna~ajno zaostaje za potro{wom u razvijenim zemqama Evrope, pokazuju podaci Centra za nau~noistra`iva~ki rad Privredne komore Srbije.

Saradnik ovog centra Vojislav Stankovi} ukazuje na ~iwenicu da `ivotni standard i ostvarene nominalne i realne zarade stanovni{tva zna~ajno dorinose smawenom obimu prometa i potro{we poqoprivredno-prehrambenih proizvoda. U Srbiji se, naime, godi{we po stanovniku potro{i 43,3 kilograma mesa, {to je skromno u pore|ewu s pojedinim zemqama u Evropi, isti~e Stankovi}, napomiwu}i da godi{wa potro{wa mesa po stanovniku u Evropi iznosi 75,2 kilograma.

Mi taj prosek ne dosti`emo ni kada ura~unamo i mesne prera|evine koje pojedemo za godinu dana – i tako jedva doguramo do 69 kilograma. S trpeza nam najvi{e be`e june}e i gove|e meso, kojeg godi{we potro{imo tek ~etiri kilograma. Jagwetine pojedemo svega 1,3 kilogram, a sa sviwama ipak malo boqe stojimo – priu{timo

Godi{wa potro{wa u kilogramima i litrama, po stanovniku Srbije Proizvod

2007.

2008.

2009.

Hleb i pecivo

109,5

105,8

103,3

Meso i proizvodi od mesa

65,1

60,3

59,3

Mleko

60,3

55,7

56,5

Kajmak

1,1

1

1

Jabuke

14,2

11,2

13,9

Tre{we i vi{we

1,9

1,7

1,2

Krompir

38,5

36

36

Pasuq, bob, so~ivo

5,9

5,3

5,3

Kupus

20,4

18,5

18,8

Paprika

14,3

13,7

13,9

Krastavac, sve`

5,8

5,4

5,3

Spana}, blitva, zeqe

1,9

1,5

1,5

sebi ~ak 16 kilograma za godinu dana. Me|utim, i tu nam Evropqani be`e jer oni pojedu ~ak 42,3 kilograma sviwetine godi{we. Po-

menimo, `ivinskog mesa potro{imo 17,4 kilograma. Me|utim, kada sve saberemo i oduzmemo – rezultat je pora`avaju}i jer Nem-

ci, recimo, pojedu 90 kilograma mesa, Italijani su tu negde, na gr~kim trpezama bude 83 kilograma mesa, a Francuzi pojedu ~ak 102 kilograma.

Potro{wa kravqeg konzumnog mleka (bez prera|evina) u Srbiji od 56,5 litara po stanovniku tako|e je mawa u odnosu na EU, gde prose~na potro{wa te namirnice iznosi 85,7 litara.

Srbija i u potro{wi vo}a po stanovniku (62,1 kilograma) i povr}a (136,1 kilograma), zaostaje dva do tri puta u odnosu na prosek potro{we u EU. Stankovi}, me|utim, napomiwe da se zapa`aju i izvesna, jo{ istina skromna, pozitivna kretawa, koja se ogledaju u postepenom i relativnom smawewu udela tro{kova hrane i stanovawa u ukupnim rashodima u doma}instvu.

– U pomenutim okolnostima doma}e tr`i{te predstavqa ograni~avaju}i faktor za racionalnije kori{}ewe zna~ajnih ekolo{kih, proizvodnih i qudskih resursa u poqoprivredi Srbije.

Istovremeno, u datim uslovima, smawuje se ukupna efikasnost poqoprivredne proizvodwe i ograni~avaju mogu}nost za wen br`i rast i odr`iv razvoj – ukazuje Stankovi}.

Pomenimo, izdaci za li~nu potro{wu u Srbiji, koja podrazumeva kupovinu hrane, pla}awe komunalija i ostalih usluga, iznose 40.056 dinara, od ~ega je najve}i izdatak za hranu – 41,5 odsto, pokazala je anketa Republi~kog zavoda za statistiku o potro{wi doma}instava u Srbiji. Ina~e, srpska doma}instva su u drugom tromese~ju 2010. godine mese~no raspolagala u proseku sa 46.156 dinara, {to je oko deset odsto mawe nego lane.

S. Glu{~evi}

NOVE CENE U KAFANAMA

Pi}e udara po yepu

Cene ugostiteqskih usluga u Srbiji u oktobru 2010. godine bile su {est posto vi{e nego u istom lawskom mesecu, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Hrana je u oktobru ko{tala 6,1 posto vi{e nego u oktobru 2009. godine, alkoholna pi}a 9,9 posto, dok je za bezalkoholna pi}a trebalo izdvojiti 6,5 procenata novca vi{e nego lane.

Gra|ani Srbije su topla i hladna predjela pla}ali 4,6 posto vi{e nego u oktobru pro{le godine, gotova jela 1,9

procenat, a pe~ewa i jela po naruxbini osam posto. Statistika je zabele`ila i da su variva poskupela deset posto u odnosu na nivo iz oktobra minule godine, salata – 8,7 posto, hleb – 3,4 procenta i kola~i – tri posto.

Cena preno}i{ta u oktobru bila je 1,5 posto vi{a nego u istom mesecu 2009. godine.

Ugostiteqske usluge su za deset meseci ove godine ukupno poskupele 5,2 posto, u odnosu na isti lawski period, navodi se u izve{taju Republi~kog zavoda za statistiku.

VELIKA KONTROLA ALKOHOLNIH PI]A

Polovina rakija falsifikati – Rezultati akcijske kontrole vo}nih rakija na tr`i{tu Srbije pokazali su da su sve uzorkovane rakije bile bezbedne za upotrebu, ali da gotovo polovina ne zadovoqava propisan kvalitet koji se odnosi na poreklo etanola – izjavio je ju~e direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede Du{an Pajki} na konferenciji za novinare. – Kontrola kvaliteta vo}nih rakija obuhvatila je 21 proizvo|a~a, odnosno oko deset odsto od ukupno 240 registrovanih proizvo|a~a rakije u Srbiji, od kojih je uzeto 44 uzoraka vo}nih rakija.

– Iako su ove rakije deklarisane kao vo}ne, u 20 uzoraka, ili 45 odsto, utvr|eno je da etanol, koji je kori{}en za proizvodwu, ne vodi poreklo od vo}a, ili su prilikom proizvodwe kori{}eni neki dodaci koji potpoma`u da se od vo}a dobije vi{e rakije

nego {to bi se to dobilo primarnom fermentacijom – kazao je Pajki}.

On je, me|utim, ukazao i na va`nost toga {to u pregledanim uzorcima nijedan uzorak nije bio nebezbedan, odnosno

“quta rakija {qivovica” i “lozova~a”, “Rubin prepe~enica”, “Navipova” “lozova~a” i “beogradska rakija {qivovica”, precizirao je Pajki}.

– Analizirane su {qivovica, lozova~a, kru{kova~a,

Ni{ta bez ka`wavawa Pajki} je apelovao na ostale proizvo|a~e da “dobro povedu ra~una o tome kakvu rakiju prave”, dodaju}i da }e protiv onih ~iji proizvodi nisu odgovarali propisima biti podnete prekr{ajne prijave. Kazne se kre}u od milion do tri miliona dinara, a za odgovorno lice od 300.000 do 500.000 dinara.

On je najavio nastavak kontrole, kojom }e biti obuhva}eni proizvo|a~i koji to nisu bili ovaj put, kao i nove, jo{ rigoroznije kontrole onih za koje je ve} utvr|eno da wihovi proizvodi ne odgovaraju propisanom kvalitetu. nije bilo “zozova~e”, {to zna~i da se rakije mogu nesmetano koristiti. Me|u proizvodima koji nisu odgovarali propisanom kvalitetu, izme|u ostalog, su “{qivovica prepe~enica” proizvo|a~a “Vino @upa”, “lozova~a” Vinarije “^oka”, Simeksova

viqamovka, kajsijeva~a, duweva~a i drenova~a – napomenuo je Pajki}, dodaju}i da je “najgora situacija” bila upravo kod najpopuranijih vo}nih rakija – {qivovice i lozova~e. – Svi uzorci su uzeti iz prometa, iz prodavnica na podru~ju Beograda, u

originalnom pakovawu proizvo|a~a.

Inspektori Odeqewa za vino, rakiju, alkoholna i bezalokoholna pi}a uzorkovawe su sproveli na inicijativu i u saradwi s Nacionalnom organizacijom potro{a~a Srbije (NOPS). Predsednik NOPS-a Goran Papovi} istakao je da je re~ o “falsifikatima i obmani potro{a~a”, dodaju}i da odgovornost le`i ne samo na proizvo|a~ima ve} i trgovcima koji “stavqaju takvu robu na tr`i{te”. On je rekao da }e NOPS tra`iti od tr`i{ne inspekcije da “falsifikate povu~e s tr`i{ta i uni{ti”, bez obzira na to koje prekr{ajne prijave bude podnelo Ministarstvo poqoprivrede.

Papovi} je napomenuo da svi zainteresovani mogu videti kompletne rezultate ispitivawa na internet adresama www.nops.org.rs, www.potrosac.info i www.potrosac.rs.

S. G.

Karlov~ani poma`u Kraqevu

DANAS U CENTRU

Dru`ewe uz vino i srema~ke be}arce

[leper natovaren gra|evinskim materijalom krenuo je ju~e iz Sremskih Karlovaca za Kraqevo. To je prvi od dva tovara gra|evinskog materijala koje je karlova~ka op{tina u skladu sa svojim mogu}nostima, uputila u taj grad, pogo|en nedavno zemqotresom. Danas }e u Kraqevo krenuti i drugi kamion.Kako saznajemo u op{tini, {leperi }e prevesti Kraqev~anima 72.000 giter blokova. Op{tina je za prevoz anga`ovala tamo{we transportno preduze}e “Javor”, koje }e tu uslugu obaviti besplatno.

Z. Ml.

„Dan mladog portugizera“ odr`a}e se danas od 16 do 20 ~asova u centru. Program po~iwe ispred Info centra Turisti~ke organizacije grada koja je uz iri{ku Turisti~ku organizaciju u saradwi sa vinarijom „Ma~kov podrum“ iz Iriga uprili~ilo ovo dru`ewe uz vino. Voditeq programa je Saveta Kova~evi} Cica, a u~estvuju srema~ki tambura{i „Srce Srema“ i drugi. Namera organizatora je da obnovi pomalo zaboravqenu kulturu mladog vina i da unese dah srema~kog veseqa i note be}araca na ulice Novog Sada.

Z. D.

Novosadska ~etvrtak18.novembar2010.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ZAVR[ENA OBNOVA NA STRA@ILOVU

^epawe mladih i starih

Sinuo spomenik Branku Radi~evi}u

O

d kada u na{oj dr`avi postoje parlamentarni izbori, mnogima je svanulo. Posebno kada je re~ o strana~kom zapo{qavawu u jakim gradskim firmama. Novosa|ane je uvek zanimalo koliko je zaposlenih u gradskim javnim i javno-komunalnim preduze}ima, ali pre svetske ekonomske krize koja je posetila, naravno, i na{ grad to interesovawe nije bilo tako zama{no kao sada. Bilo je para, kako u nov~anicima zaposlenih, tako i u gradskoj kasi. Me|utim, do{la su krizna vremena, firme i fabrike su propale, one malo boqe prodate, svakim danom para je sve mawe i mawe.

I {to je mawe zve~i u yepu znati`eqa je sve ve}a, pa se

ispostavilo da skoro sva gradska preduze}a imaju prekobrojne zaposlene. Kako na tu temu stvar stoji u „Zelenilu“, na „Spensu“ i u „Stanu“ ~ulo se i javno ovih dana. Navodno, re~ je o qudima koji su zreli za penziju, ili su pred penziju. Iako je grad obezbedio novac za socijalne programe koji treba da isprate vi{ak zaposlenih - ukupno re{ewe ovog problema na na{em, dakle velegradskom nivou ipak se jo{ ne nazire. Zato vi{ku zaposlenih u „Zelenilu“ (90), na Spensu (50), i u „Stanu“ (120) ostaje samo da ~ekaju i da se nadaju da }e uskoro oti}i u svoju zaslu`enu penziju.

Q. Nato{evi}

Suve ~esme Stanovnici ulice Stevana Hristi}a danas }e biti bez vode od 10 do 12 ~asova zbog radova na vodovodnoj mre`i. Tako|e, zbog radova, bez vode }e od 6 do 16 ~asova biti naseqe Bukovac.

A. V.

O privatizaciji i {trajkovima Konferencija na temu „Privatizacija: posledice neoliberalne ideologije na prostoru Jugoisto~ne Evrope“ odr`a}e se u subotu od 16 ~asova u Muzeju saveremene umetnosti Vojvodine, Dunavska 37. Ovom prilikom gostova}e italijanski novinar i radni~ki aktivista Roberto Sarti, odr`a}e se promocija kwige „Vodi~ za {trajk“ i projekcija filma „Od -18 do +30“ o {trajkovima u Srbiji.

B. M.

V REMEPLOV

Restauracija nadgrobnog spomenika Branka Radi~evi}a na Stra`ilovu zavr{ena je preksino}, a ju~e su uklowene skele i plasti~na folija koja je tokom radova slu`ila kao za{tita od vetra i ki{e. Restauratoru Veselinu La|i}u, nakon {to je u utorak kasno uve~e za{titio spomenik od vlage i mikroflore, ostalo je samo da na svoje mesto vrati plo~u koja je povodom prethodne obnove stavqena na pesnikovo grobno obele`je.

Tokom vi{e od mesec i po dana dugog zahvata, spomenik je temeqno o~i{}en od naslaga mikroflore, sanirana su brojna mehani~ka o{te}ewa i na kraju je za{ti}en od uticaja gqivica i ki{e.

- Spomenik je bio u lo{em stawu – ka`e restaurator Veselin La|i}. – Obnova je ne{to du`e trajala zbog uslova rada i bila je komlikovanija nego {to je na po~etku izgledalo. U gorwem delu je bilo nekoliko milimetara debelih naslaga mikroflore, koja je naj~e{}i uzro~nik propadawa kamena. Tako|e je bilo puno mehani~kih o{te}ewa i naprslina, a ne treba zaboraviti ni slegawe kamenih blokova iz prvog reda.

Rekonstruisani su delovi koji su nedostajali, a neka mala o{te}ewa su, kako to struka nala`e, zadr`ana kao takva, odnosno kao deo istorije.

U GRADSKOJ BIBLIOTECI

„Balada o gra|aninu”

Poetsko ve~e “Balada o gra|aninu” bi}e prire|eno danas u 19 ~asova, u ^itaonici Gradske biblioteke, u Dunavskoj ulici 1.

U~estvova}e kwi`evnik Tiodor Rosi} i dramska umetnica Biqana \urovi}.

I. D.

Iskqu~ewa struje

Radnici brali kukuruz Oko tri stotine radnika novosadskih preduze}a „Novopak“, „Centroslavija“, „Mlinpek“ i „Novograp“ su 18. novembra 1980. u Budisavi pomagali zaposlenima u mesnom poqoprivrednom dobru da oberu kukuruz. On je te godine to-

liko dobro rodio da ga poqoprivrednici nisu mogli doneti sa wiva, iako su imali dosta mehanizacije. Setili su se dobrovoqnih radnih akcija iz prvih posleratnih godina i pozvali u pomo} radnike iz grada...

N. C.

Novi Sad: od 11 do 13 ~asova ulice Slova~ka od broja 16 do 24 i Dostojevskog od 5 do 17. Sremski Karlovci: od 8.30 do 13 ~asova Ulica M. Stanimirovi}a od Vinogradarske do kraja, deo Ulice Vinogradarske i naseqe ]u{ilovo. ^ortanovci: od 8 do 12.30 ~asova deo vikend naseqa In|ijski breg, od 8.30 do 13 ~asova deo vikend naseqa Kraqev breg. Ka}: od 8.30 do 12.30 ~asova deo Ka}a od centra i do kraja prema Budisavi, preduze}a “Siget”, “AIK” i “BMM”. Petrovaradin: od 8.30 do 12 ~asova istorijski arhiv na Tvr|avi.

Autor projekta obnove, arhitekta Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture Svetlana Baki} koja je i nadzirala rado-

ve, zadovoqna je u~inkom i istakla da se nada da }e u dogledno vreme po~eti i rekonsturkcija bedema, kako bi bila zaokru`ena celina.

Restauraciju spomenika inicirao je i finansirao nekada{wi |ak Karlova~ke gimnazije prof. dr Miodrag Radulova~ki iz ^ikaga. On je za to izdvojio 15.000 dolara. Otprilike u isto vreme radnici Nacionalnog parka „Fru{ka gora“ po~eli su da ure|uju prilaznu stazu od podno`ja brda do vrha, gde se nalazi spomenik. Oni su uredili i vidikovac i obnovili mobilijar.

Taj deo posla finansirao je Pokrajinski sekretarijat za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj, prema dogovoru koji je postignut prilikom boravka profesora Radulova~kog u Novom Sadu krajem maja ove godine. Tada su se i Pokrajinski sekretarijat za kulturu i Sekretarijat za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu obavezali da }e u~estvovati u ure|ewu izleti{ta, ali su u me|uvremenu finansirawe prebacili na Fond za kapitalna ulagawa, koji je izdvojio pare za to, ali ne i isplatio.

U Pokretu gorana i volonterskom centru Vojvodine, koji su bili zadu`eni za koordinaciju u ovom projektu zadovoqni su ura|enim. Wihov predstavnik Aleksa Jefti} o~ekuje da }e u skorije vreme po~eti i obnova bedema, koji je od velikog zna~aja za bezbednost izletnika.

Z. Ml.

Prvo dokumentacija, pa obnova fasada Obnova fasada jo{ nije po~ela iako su skup{tine stanara potpisale ugovore s Poslovnim prostorom i uplatile deo novca. Direktor tog preduze}a Marko Cvijan ka`e da }e obnova po~eti ~im se prikupi dokumentacija.

- Preduze}a koja su dobila posao, pribavqaju papire za zauze}e javne povr{ine, za ogra|ivawe prostora, a potrebne su i neke dozvole od gra|evinske inspekcije – obja{wava Cvijan.

Obnovu fasade na Adamovi}evoj palati dobilo je preduze}e “Caki} in`iwering”, dok je GP “Petrovaradin” dobio posao za dve fasade u Maksima Gorkog 38 i Vojvode Putnika 1. Preduze}e “Drina kop” dobila je posao na preostalim fasada u Temerinskoj 28, Pa{i}evoj 26, Wego{ev 15 i na Pozori{nom trgu 4. Rok za zavr{etak radova na fasadama je od 15 do 120 dana. Za sedam zrada potrebno je 20.131.302 dinara. Cvijan poja{wava da }e u ovom slu~aju preduze}e izdvojiti 70 odsto, {to iznosi 14.075.959 dinara, dok }e skup-

{tine stanara morati da plate 6.055.342 dinara.

Na Adamovi}evoj palati radovi iznose 12.137.059 dinara, u Pa{i}evoj 26, vrednost radova je 1.513.701 dinara, obnova fasade na Pozori{nom trgu 4 staje 866.016 dinara.

Vrednost radova u Vojvode Putnika 1 je 1.595.227 dinara, za obnovu fasade na zgradi u Maksima Gorkog 38 treba izdvojiti 599.109 dinara, obnova fasade u Wego{evoj 16 staje 2.276.847 dinara, a u Temerinskoj staje 1.143.340 dinara.

Predsednici skup{tina stanara veoma su nestrpqivi, a kako ka`u jedva ~ekaju da renovirawe krene. Predsednica skup{tine u zgradi Vojvode Putnika 1, Sne`ana Pletel ka`e da fasada na ovoj zgradi se svakognevno obru{ava.

- Nadam se da }e renovirawe krenuti u nekom razumnom roku po{to je zima na pragu, a ve} sutra mo`e za padne sneg. Te{ko da }e onda majstori mo}i da rade- zakqu~ila je Pletelova.

Q. Na.

Sastanak boraca iz Hercegovine ^lanovi Sekcije boraca 29. hercegova~ke divizije sasta}e se sutra u 10 ~asova u Klubu boraca u Zmaj Jovinoj ulici 3/1. Povod za okupqawe je obele`avawe 67. godi{wice od formirawa ove divizije. Sekcija 29. hercegova~ke divizije poziva po{tovaoce tradicije slavne Narodno oslobodila~ke borbe od 1941. do 1945. godine da do|u na dru`ewe.

Z. D.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak18.novembar2010.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

„Leva obala Sene”

Izdava~ke ku}e "Mono i Mawana" i "Alnari", u saradwi s "Dnevnikom", u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige utorkom i ~etvrtkom.

Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana "Leva obala Sene" Kejt Mjuir, u izdawu "Mono i Mawane".

Re~ izdava~a: “Mono i Mawana” vam danas poklawa roman koji otkriva kako izgleda `ivot u luksuznom okru`ewu, na koktelima, se-

ansama pilatesa, uz iwekcije botoksa, spletke i qubavne afere.

Na "Levoj obali Sene" oduvek se `ivelo slobodwa~kim, boemskim `ivotnim stilom, a posledwih godina, sa dolaskom bogatih filmskih umetnika postaje mondenskije nego ikada. U jednom od otmenih stanova, u`ivaju}i u svojim blagodetima – ode}i ~uvenih kreatora, odabranim vinima, poznanicima iz najvi{eg dru{tva – `ive nadmeni francuski intelektualac i wegova `ena, zvezdica umetni~kih erotskih filmova. Privid glamuroznog `ivota o kome mnogi sawaju prekinu}e neo~ekivani doga|aji. Bra~ne nesuglasice }e se razbuktati, a na povr{inu izbaciti mawe privla~ne strane lepr{avog pariskog postojawa – dosadu, tra~eve, sva|e, prevare i neispuwenost. Zasewena spoqa{np{}u, wihova okolina ne vidi da su oni smrtno dosadni jedno drugom i grozni roditeqi svojoj sedmogodi{woj k}erkici. Iznenadni preokret produbi}e jaz me|u wima, na koji }e svesno ili nesvesno uticati i krug porodi~nih prijateqa.. " Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari "Vulkan" u tr`nom centru "Merkator", gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a "Mono i Mawana" i "Alnari".

A. V.

DNEVNIK

PORUKA IZ INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE VOJVODINE

I u Cara Du{ana caruje buka Pravilna upotrebe antibiotika, stawe `ivotne sredine i ispravnost namirnica u Novom Sadu i kampawa “Ujediweni protiv droge” bile su teme na ju~era{woj redovnoj konferenciji, koju organizuje Institut za javno zdravqe Vojvodine.

Na~elnica Centra za mikrobiologiju Zora Jelasi} upozorila je na porast broja bakterija koje su otporne na ve}i broj grupa antibiotika, a uzrok je koli~ina i nepravilna upotreba antimikrobnih lekova.

- Antibiotici su efikasni samo u slu~aju bakterijskih infekcija, ne deluju na viruse prehlade ili gripa i vrlo je va`no da ih treba uzimati samo po preporuci lekara, koji na osnovu mikrobiolo{kog pregleda

primewuju terapiju – objasnila je na~elnica Centra za mikrobiologiju.

Kada je u pitawu stawe `ivotne sredine, utvr|eno je da kvalitet vazduha na teritoriji Novog Sada odgovara zakonskoj osnovi. Voda za pi}e u devet javnih bunara je neispravna, dok je

mu, gde mogu da ostanu primese gvo`|a i mangana, treba pustiti jak mlaz da odcuri.

Najvi{i dnevni nivo buke u gradu utvr|en je na uglu Partizanske ulice i \or|a Zli~i}a, i ugao Ulice cara Du{ana i Trga 27. marta, gde je za sedam decibala vi{a u odnosu na propisa-

Voda za pi}e u devet javnih bunara neispravna.

Ukoliko je voda iz vodovoda mutna, treba pustiti jak mlaz da odcuri voda za pi}e iz vodovodne mre`e mikrobiolo{ki ispravna.

Ipak, doktorka Milka Popovi} savetuje da ukoliko je voda mutna, naro~ito u jutarwim ~asovima posle no}nog stajawa u siste-

nu. Doktorka, tako|e, ukazuje da je neophodno obratiti pa`wu na op{tu higijenu na bazenima za rekreaciju, koje }e gra|ani da koriste u zimskim danima. [to se ti~e namirnica, utvr|ena je

ispravnost 95 odsto ispitanih uzoraka, a neispravnost je naj~e{}e u vezi s uzorcima sve`eg mesa.

Institut za javno zdravqe }e u narednih {est nedeqa da sprovodi edukaciju u okviru kampawe “Ujediweni protiv droge”, koja se realizuje uz podr{ku Ministarstva zdravqa Republike Srbije. Distribuira}e priru~nik za roditeqe “Razgovarajte o drogama” i materijal za u~enike “Tvoje “’ne’ mewa sve!”.

Doktorka Sne`ana Ukropina istakla je zna~aj ovih priru~nika, gde se roditeqi mogu uputiti kako da pristupe mladima, a isto tako imaju konkretne predloge kome da se obrate. Vi{e informacija mogu se videti na sajtu www.upd.rs.

I. D.

HALA NA DETELINARSKOJ TR@NICI I DAQE PRAZNA

Organska hrana mami}e na pijacu Detelinarska pijaca, koja se pro{le godine okitila novim ruhom, potpuno promenila izgled i postala savremena, ipak ne privla~i dovoqan broj zakupaca i kupaca. Naime, ni jedna tezga u rekonstruisanoj klimatizovanoj hali nije zakupqena, potvrdio je direktor Javnog komunalnog preduze}a "Tr`nica" Du{an Baji}. - Na Detelinarskoj pijaci 95 odsto tezgi koje se

nalaze napoqu su zakupqene, me|utim, u unutra{woj klimatizovanoj hali svih 36 mesta je slobodno – rekao je Du{an Baji}, koji ne zna ta~an razlog za{to nema zainteresovanih trgovaca za ovaj deo pijace. Ka`e da }e jo{ neko vreme "Tr`nica" da nudi ove tezge na organizovanim licitacijama, a ako ne bude interesenata, one }e biti ponu|ene za prodaju organske hrane, ko-

Foto: S. [u{wevi}

ja je sve popularnija me|u sugraizlaz prema Pasterovoj ulici. |anima. Ideja, koju razmatra U "zelenom" delu pijace postaovo preduze}e, jeste da se na Tevqena je potpuno nova inframerinskoj, kao i struktura, betonu ovom delu Deteske tezge zameweNapoqu skoro sve linarske pijace, ne onima s metaltezge zakupqene, ali prodaju organski nim nadstre{nije u klimatizovanoj cama, ure|en je proizvodi. hali svih 36 mesta plato i izgra|en Da podsetimo, pro{le godine, kiosk od 64 metaslobodno rekonstrukcijom ra kvadratnih za pijace preure|eprodaju `ivinna je pomenuta klimatizovana skog mesa, mle~nih proizvoda i hala, otvoreno deset lokala, potestenina. stavqeni reflektori i otvoren I. D.

Foto: N. Stojanovi}

„TR@NICA” U AKCIJI

Rashladna hala ni~e na Najlonu Javno komunalno preduze}e "Tr`nica" po~elo je izgradwu rashladne hale na Najlon pijaci, koja }e imati mesta za oko 600 tona vo}a i povr}a, u zavisnosti od vrste pakovawa, potvrdio je direktor ovog preduze}a Du{an Baji}. Hala, povr{ine od 250 metara kvadratnih uz nadstre{nicu ispred we od 130 metara kvadratnih, trebalo bi da bude zavr{ena za {est do osam nedeqa, a ta~an datum zavisi od toga kako budu tekli radovi, rekao je Baji}. Radnici trenutno sklawaju asfalt, kako bi se obezbedile pripreme za temeq, a potom }e uslediti radovi na infrastrukturi.

I. D.

SEDNICA SAVETA ZA OSOBE S POSEBNIM POTREBAMA

Uz popis stanovni{tva i baza podataka Izrada baze podataka o broju osoba s invaliditetom, u kojoj bi se na{li i podaci o svim udru`ewima, humanitarnim, nevladinim i drugim organizacijama koji se bave pitawima osoba s invaliditetom bila je glavna tema dnevnog reda ju~era{we, druge, sednice Saveta za osobe s posebnim potrebama, koji je oformqen u okviru Skup{tine grada. ^lanovi Saveta su raspravqali i o upu}ivawu preporuke Republi~kom zavodu za statistiku u vezi sa izradom obrazaca za popis stanovni{tva, doma}instava i stanova, najavqenim za narednu godinu, u kome bi se na{la i kategorija za osobe s invaliditetom.

- Smatramo da je izrada baze podataka o osobama s posebnim potrebama na nivou grada od izuzetnog zna~aja kako bismo mogli {to pre da delujemo, da znamo kome, kada, kako i za{to pru`iti pomo} kao i da bismo na {to efikasniji na~in vodili ra~una o ostvarivawu prava i obaveza ove kategorija stanovni{tva - rekla je predsednica Saveta Jadranka Novakov.

Po wenim re~ima, baza je va`na i zbog toga {to nisu sve osobe s invaliditetom ~lanovi udru`ewa, kojih u gradu ima preko dvadeset, niti se svi izja{wavaju iz straha od diskriminacije. Baza bi pru`ila kompletnu sliku o broju osoba s invaliditetom, uzrocima i stepenu invaliditeta, kao i o mnogim drugim elementima va`nim za poboq{awe odnosa dru{tva prema ovim qudima.

Tre}a stavka dnevnog reda bila je i dono{ewe zakqu~ka kojim bi se Gradska uprava za urbanizam i stambene poslove zadu`ila da vodi ra~una o sprovo|ewu i primeni standarda "Pristupa~nost za sve".

- Ovaj standard podrazumeva da zgrade, ulice, javni prevoz kao i sva spoqna sredina budu adaptirani za osobe u kolicima ali i za starije qude, kako bi se mogli nesmetano kretati. Nezadovoqni smo na~inom na koji se ovaj koncept sprovodi jer su i daqe za pomenute kategorije gra|ana objekti u gradu nepristupa~ni - rekla je Novakova.

J. Zdjelarevi}

Mesaro{ i Ti{ma u „Bazaru” Slikari Jano{ Mesaro{ i Vojin Ti{ma u~estvova}e u subotu na ovogodi{wem " Bazar art" u Tr`nom centru "Sad Novi Bazar". Od 12 ~asova na prvom spratu posetioci Bazara mo}i }e da posmatraju kako ova dva umetnika stvaraju dela.

Z. D.

^ITAOCI PI[U SMS

065/47-66-452

Bircuza bezbroj, ko{eva malo Ako je u celoj Srbiji zabraweno pu{ewe u zatvorenom prostoru za{to je to dozvoqeno farmerima na Farmi? Neka pu{e napoqu ili neka od honorara pla}aju propisane kazne. U ovom slu~aju Farma je javno mesto i ni na koji na~in nije izuzeta iz zakona. Boki 13 ne vadi cigaretu iz usta!!! To nije prava reklama za zakonsku akciju u borbi protiv pu{ewa i o~uvawa zdravqa nacije!

063/542... *** ^ekam ve} tri godine da proradi stanica u industrijskoj zoni. Prvo nam obe}avao Ilija Devi}, a sad ste~ajni upravnik. A {ta bi sa nama koji nismo dobili 15 plata? Ostaje nam da ~ekamo i daqe da proradi autobuska stanica... Malo sutra, a mo`da i malo prekosutra!

065/6798... *** U Petrovaradinu nema ni jedan ~itav teren za ko{arku, deca od zid tapkaju, a kafana preko 50, bitnije je popiti kafu ujutru, a dete mu na klupici sedi u bloku.

064/4619... *** Pozdrav "Dnevniku" kog volim da ~itam, a i da iska`em neka svoja nervirawa kao: za{to su najskupqe prodavnice u krugu Instituta i bolnica? Nisu tu qudi do{li kao turisti. Nehumano. I nervira me {to qudi pquju po ulici,bacaju otpatke, psuju. Tako malo treba da bi ~ovek bio human i kulturan. Pozdrav onima koji to jesu.

063/554... *** Koliko puta sam zvala za pse lutalice i pre nekoliko dana dobijem odgovor da se grobqe sto~no renovira ve} tri nedeqe, pa sada {ta nam Bog da. A ja da imam vlast za

mesec dana ne bi bilo ni jednog lutalice u gradu. Ona "humanitarna" organizacija Arka ili ve} kako se zove, ako im nije pravo, neka vode pse svojoj ku}i.

064/1685... *** Za{to va{ list eksplicitno ne objavi da je dr Sr|an Petrovi} kadar DS? Oni su ga postavili i na mesto direktora "Poslovnog

prostora", a potom na mesto prinudnog upravnika “Metals banke”, kasnije “Razvojne banke”.

069/2002... *** Zakon o zabrani pu{ewa se ne primewuje u prostorijama Saveza za sport i rekreaciju invalida Grada Zmaj Jovina br. 3. Tamo je

stawe isto kao i pre stupawa ovog Zakona na snagu. Ko je zbog ovoga odgovoran!? Ko vele oni su ionako otpisani va`no je ne{to zaraditi na pi}u. Dokle ovako?

064/1304... *** ^etvrtak, 11. novembar ove godine ambulanta na Limanu, nas nekoliko vra}eno iz laboratorije jer su nam uputi navodno zastareli, odnosno pro{lo je trideset dana od izdavawa istog, iako su na{i izabrani lekari tvrdili da va`e {est meseci. Gle nelogi~nosti, uput va`i za specijalistu {est meseci, a za laboratoriju u istom Domu, gde rade i potpisani lekari, nadamo se poznati laboratoriji, ne va`e. Bo`e pomozi i bolesnicima i wima 064/1901... *** Milo{evi} i wegove pri{ipetqe su me nazivali uli~arem jer sam nezadovoqstvo wihovom vladavinom iskazivao demonstriraju}i ulicama. Ovi sada, od mene su napravili uli~ara, zabraniv{i mi da pu{im ~ak i u dvori{tu zgrade u kojoj radim. Pretpostavqam da je slede}i korak zabrana rada za pu{a~e i, verovatno, wihova fizi~ka izolacija od zdravog dela dru{tva. Ne iskqu~ujem ni mogu}nost kona~nog re{ewa ometaju}eg pu{a~kog pitawa. Neka nam je Bog na pomo}i.

064/2974... *** Sve ~estitke novinarki „Dnevnika“ Q. Male{evi} za ~lanak pod naslovom okreni moj broj, od 15.11.2010. Zaista ste oslikali dana{we „cinkarewe“. A krivac je dr`ava.

064/5838...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

Kontejneri prqavi i puni ma~aka

Popravka mosta kumuje gu`vama vqa, pa su obe trake na izlasku iz grada zatvorene, vozila se preusmeravaju i eto krkqanca.

Na`alost, ovakva slika vi|a se svakog dana i ~ini se da }e tako biti do narednog leta, kada bi posao trebalo da bude zavr{en.

B. M.

Foto: N. Stojanovi}

GRAD DOBIJA KRU@NE TOKOVE I BEZBEDNIJI SAOBRA]AJ

Okrugle raskrsnice sporije, a prohodnije Prilikom obilaska radova na tre}oj deonici Bulevara Evrope, od Ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta, gradonalenik Igor Pavli~i} je najavio da }e od sada, gde god je to mogu}e, biti postavqane kru`ne raskrsnice, a prva takva }e biti na ukr{tawu Bulevara Evrope i Rumena~kog puta. U planu je, kako se moglo ~uti, da se ovakve raskrsnice izgrade i na ukr{tawu Bulevara Evrope i Ulice Kornelija Stankovi}a, Bulevara Evrope i Ulice cara Du{ana, u Futogu i u Veterniku. ^lan Gradskog ve}a za saobra}aj Sini{a Bubwevi} ka`e da su kru`ni tokovi izuzetno dobra stvar i da }e doprineti poboq{awu saobra}aja u gradu.

- Ova ideja trebala je i ranije da za`ivi, primera radi, na raskrsnici Primorske ulice i Sentandrejskog puta gde je veliko zagu{ewe saobra}aja, ali to se, na`alost, nije desi-

Slika koja sti`e u grad

Prvi kru`ni tok bi}e na raskrsnici Bulevara Evrope i Rumena~kog puta a planiran je i na ukr{tawima ovog bulevara s Ulicom Kornelija Stankovi}a, Ulicom cara Du{ana, kao i u Futogu i u Veterniku

^varak fest uskoro u Ka}u Manifestacija „^varak Fest - Ka} 2010.” odr`a}e se 26. i 27. novembra na inicijativu Grupe gra|ana KATU iz Ka}a, uz podr{ku MZ Ka}. Iako se prvi put odr`ava, organizatori se nadaju da }e manifestacija prerasti u tradicionalnu.

Najavqen je nastup “Ribqe ~orbe”, kojima }e predgrupa

biti bend “Vatrena”, kulturno-umetni~kih dru{tava iz Ka}a, kao i vokalnog soliste Miroslava Ili}a. Karte za ove dve ve~eri, po pojedina~noj ceni od 400 dinara, mogu se kupiti u prostorijama MZ Ka} i u prodavnici ”Mungos” u Novom Sadu.

A. V.

Promocija kwige „Ne ubijajte glasnika” Promocija kwige "Ne ubijajte glasnika", ~iji je autor Radovan @drale bi}e odr`ana sutra u 18 ~asova u Sve~anoj Sali Matice srpske.

Pored autora govori}e akademik i predsednik Matice ^edomir Popov, akademik Rajko Petrov Nogo, istori~ar

Milisav Sekuli} i potpredsednik Fonda za istra`ivawe genocida dr Dragoqub Ackovi}.

Organizator promocije je Udru`ewe Srba iz Hercegovine, wihovih potomaka i prijateqa u Vojvodini.

I. D.

VESTI „Kolapsov” hardkor prvenac

Fotografije Fru{ke gore

Promocija prvog albuma hardkor benda "Kolaps" odr`a}e se sutra u Omladinskom centru CK13 sa u 22 sata, a cena ulaznice je 200 dinara.

Specijalni gost ve~eri je bend "Muzika poludelih", koji je do sada izdao ve} ~etiri albuma. Posle ove promocije bendovi kre}u na zajedni~ku turneju koja }e obuhvatiti Novi Sad, Beograd, Be~ej, Kikindu, Selen~u, Segedin, Budimpe{tu i Zagreb.

A. L.

Monodrama o `ivotu dobo{ara Dobo{ar i glumac iz Kikinde Jovan ^udanov izve{}e monodramu "@ivotna pri~a jednog banatskog dobo{ara" sutra u 19 sati u Klubu kulture "Karom" u Sremskim Karlovcima. ^udanov je autor monodrame i vi{estruki pobednik Me|unarodnog festivala dobo{ara, koji se svake godine odr`ava u ^oki.

Z. Ml.

Izlo`ba fotografija Fru{ke gore, koje }e se na}i u foto-monografiji pripremanoj za 50 godina Nacionalnog parka, bi}e otvorena u ponedeqak, u 12 ~asova, u Pokrajinskom zavodu za za{titu prirode, Radni~ka 20a.

Govori}e sekretar za za{titu `ivotne sredine dr Slobodan Puzovi}, direktorka Zavoda za za{titu prirode dr Biqana Pawkovi} i direkor Nacionalnog parka Fru{ka gora Dobrivoje Antoni}.

A. V.

Predstava studenata glume Studenti ~etvrte godine glume Akademije umetnosti odigra}e predstavu " Izvor anti~ka tragedija".

Predstava po~iwe u 21 ~as u Akademiji u Ulici \ure Jak{i}a 7. Ulaz je besplatan.

Z. D.

9

NIJE LAKO JAVNOJ SVOJINI

PUT KA KA]U TRA@I STRPQEWE

Ukoliko nekog voza~a put nanese u pravcu Ka}a, vaqalo bi da se naoru`a debelim strpqewem a izgleda i u`inom, jer je sva prilika da }e u saobra}ajnoj gu`vi prili~no zaglaviti i napeti ro|ene nerve.

Naime, Ka}ki most se popra-

~etvrtak18.novembar2010.

lo. Kru`ni tokovi usporavaju saobra}aj ali ga ne zaustavqaju i samim tim se dobija ve}a prohodnost bez obzira na brzinu - naglasio je Bubwevi}.

On je dodao i da su kru`ni tokovi saobra}aja trenutni trend u svetu, te da se postavqaju na svim mestima gde je uputno.

Gradona~elnik Pavli~i} je, povodom najave izgradwe kru`nih raskrsnica, istakao da prioritet ne mo`e biti brzina protoka saobra}aja, ve} bezbednost qudi i dece. Po wegovim re~ima kod ovakvih raskrsnica bezbednost je na prvom mestu jer vozila moraju da uspore. Klasi~ni bulevari omogu}avaju jurwavu i dawu i no}u, neretko se de{ava da voza~i prolaze kroz crveno svetlo, a kru`nim tokovima se, izme|u ostalog, ovakvo pona{awe mo`e spre~iti.

B. Markovi}

Sergej ]etkovi} pred Novosa|anima Koncert Sergeja ]etkovi}a odr`a}e se 3. decembra u velikoj sali Spensa od 20.30 ~asova.

Ulaznice su pu{tene u prodaju, a cene su 1.600 dinara za parter

od prvog do sedmog reda i 1.400 dinara od osmog do 14 reda. Karta za zapad 1 staje 1.200, a za zapad 2 - 1.000 dinara.

B. M.

Ru`na slika Novog Sada su prqavi kontejneri, ~esto izlupani, pretrpani sme}em iz kojih iska~u ma~ke. Obi~no nisu na svom mestu, jer bahatim kom{ijama smetaju pri parkirawu automobila.

- U gradu ima oko {est hiqada kontejnera i oko 50.000 kanti za sme}e u doma}instvima u individualnom tipu stanovawa. Oni se o{te}uju upotrebom, a kako bi se sa~uvali potrebno je redovno mewati opremu, jer sve ima svoj vek trajawa – ka`e za na{ list rukovodilac marketing slu`be "^isto}e" Milica Vlaisavqevi}.

Prema wenim re~ima, u redovnom obilasku terena, kada se uo~i o{te}ena korpa ili kontejner, radnici slu`be odr`avawa je popravqaju na licu mesta. Me|utim ukoliko to nije mogu}e, vra}aju kontejner ili korpu u firmu i po nabavci repromaterijala je popravqaju i ponovno postavqaju na prethodnu lokaciju.

- Naj~e{}i razlozi o{te}ewa kontejnera su paqewe, prevla~ewe sa jedne na drugu lokaciju preko ivi~waka i neravnina, pri ~emu se o{te}uju to~ki}i. Razlozi o{te}ewa su i dugotrajna upotreba, tako da vremenski uslovi, atmosferske padavine tako|e o{te}uju kontejnere – predo~ava Vlaisavwevi}eva.

Tako|e, u kontejnere se odla`e i kuhiwski otpad koji je uglavnom vla`an, {to uti~e na r|awe i truqewe dna kontejnera. Sem kontejnera i korpe koje stoje na javnim povr{inama su, uglavnom, meta pojednih gra|ana koji ih {utiraju i izvaquju, a betonske korpe koje su postavqene pro{le godine su u velikom broju okrwene.

Ipak, da nije sve tako crno pokazalo se da su kante za sme}e, koje je "^isto}a" besplatno podelila gra|anima koji `ive u ku}ama, lepo o~uvane, gra|ani vode mnogo ra~una o wima, jer ih dr`e u svojim dvori{tima. Te kante su urednog izgleda i redovno se peru.

- Na isti na~in bi i ostali gra|ani, posebno oni koji `ive u urbanim delovima grada trebalo da vode ra~una o kontejnerima i korpama koji se nalaze na javnim povr{inama – zakqu~ila je Vlaisavqevi}eva.

Ina~e, ovaj problem s kontejnerima uskoro bi mogao da se re{i trajno u gradu, a kako je ranije iz Grada najavqeno, Novi Sad bi u narednom periodu trebalo da dobije 500 novih, podzemnih kontejnera.

Prva dva takva spremi{ta za sme}e postavqena su u Ulici Modene.

Q. Nato{evi}

O Tolstoju u Matici srpskoj Danas u 11 ~asova u sve~anoj sali Matice srpske Odbor za obele`avawe 100. godi{wice smrti ruskog kwi`evnika Lava Nikolajevi~a Tolstoja, organizova}e program posve}en delu znamenititog pisca. Bi}e promovisana bista Tolstoja,

autora Vladimira Jokanovi}a.

Na teme "Da li Tolstoj mo`e da se analizira" govori}e akademik Vladeta Jeroti}, a profesor dr Bogdan Kosanovi} odr`a}e predavawe "Lav Tolstoj nekad, danas, ovde".

Z. D.

KARLOVCI BI DA NEUTRALI[U LO[E STRANE BUDU]IH SUPER [INA

Da brza pruga ne odse~e Dunav Nakon {to je Republi~ka agencija za prostorno planirawe polovinom godine odbila primedbe karlova~ke op{tine na nacrt plana Prostornog planirawa Republike Srbije (PPRS), kojima se predla`e izme{tawe trase budu}e dvokolose~ne pruge velih brzina izvan Karlovaca, na drugu obalu Dunava, lokalna vlast je proteklih meseci nastojala svim sredstvima da umawi lo{e efekte prolaska takvih pruga kroz mesto. U tom periodu odr`ano je niz sastanaka sa predstavnicima

za Karlovce u slu~aju izgradwe brzih pruga, osim {to bi tako ostali bez velikih povr{ina i morali mewati namenu nekih prostora, predstavqa ~iwenica da se takve pruge ne mogu ukr{ati u istom nivou sa putevima, pa bi zbog toga naseqe bilo odse~eno od Dunava. Zato je predlo`eno da

Predlo`eno da se na deonici od oko 200 metara izgradi nadvo`wak, i to od mesta naspram fudbalskog igrali{ta prema `elezni~koj stanici Saobra}ajnog instituta CIP, Ministarstva odbrane, @eleznice Srbije, Zavoda za za{titu spomenika kulture, prirode i drugih institucija kako bi se na{lo re{ewe koje bi najmawe {tete nanelo Karlovcima.

Izgradawa dvaju koloseka kojima }e u budu}nosti juriti vozovi brzinom od 160 kilometar na sat kroz Karlovce, umogome remeti razvojne vizije mesta. Pruge velikih brzina ne mogu da krivudaju- kakav je slu~aj sa sada{wim- pa to zna~i da }e wihova trasa zadirati na nekim mestima duboko u zone priobaqa, koje su ve} obra|ene planovima deteqne regulacije i kojima je odre|ena namena. Poseban problem

se na deonici od oko 200 metara izgradi nadvo`wak, po~ev otprilike od mesta naspram fudbalskog igrali{ta prema `elezni~koj staniSada{wom prugom voza}e se turisti ci. I oko toga su vo|ene polemike da li }e i u - Druga na{a primedba na kojoj meri naru{avati vizuru PPRS odnosila se na koridor Karlovaca. Ipak takav preddr`avnog puta prvog reda koji log je ugra|en u idejni projeprolazi kroz Karlovce, trakat, a za izradu glavnog pro`e}i da se umesto toga izgrajekta, koji je poveren CIP-u, di obilaznica od Petrovarau toku je prikupqawe uslova dina, preko Stra`ilova do od raznih institucija, javnih In|ije, ali je i to odbijeno – preduze}a, zavoda i op{tina ka`e pomo}nica predsednika Sremski Karlovci, In|ija, op{tine Brigita DimitrijeStara Pazova i Grada Novog vi}. - Obilaznica oko KarloSada, kroz koje te pruge provaca i drugih mesta deo su laze. prioriteta, ali od 2014. godi-

ne nadaqe, a mi smatramo da je veoma bitno da se `elezni~ki i drumski saobra}aj paralelno planiraju, jer nije svejedno da li se sa takvim prugama ukr{taju lokalni ili dr`avni putevi prvog reda.

Ako ve} ne mo`emo prugu, jako nam je va`no da izmestimo drumski saobra}aj, zato se zala`emo da se istovremeno sa prugom, gradi i obilaznica oko Karlovaca.

Zbog toga je pred nama godina u kojoj }emo se posvetiti izradi hidrotehni~ke i saobra}ajne studije, plana generalne regulacije i preispitivawu prostornog plana op{tine. Mi moramo biti u tom pogledu spremni kada dra`ava bude radila glavni projekat pruga. Sada{wa pruga u Karlovcima bi, stav je @eleznice, bila zadr`ana i slu`ila u turisti~ke svrhe i za teretni saobra}aj.

Interesantno je da je u Prostornom planu Srbije iz 1996. godine predvi|ena gradwa brzih pruga kroz Karlovce, a to je ugra|eno i u Generalni urbanisti~ki plan mesta, ali do toga nije do{lo.

Z. Milosavqevi}

~etvrtak18.novembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

Stajali{ta po uzoru na Evropu SUBOTICA: Direkcija za izgradwu grada u Subotici podnela je zahtev za dobijawe gra|evinske dozvole za izgradwu autobuskih stajali{ta. Projekat za nova stajali{ta je zavr{en i ukoliko sve bude teklo po planu gradi}e se na prole}e, ka`e direktor suboti~ke Direkcije za izgradwu grada Josip Kova~ Striko.

Predstavqawe Poqoprivredne {kole

SAJAM PROFESIONALNE ORIJENTACIJE U VR[CU

Izbor zanimawa za osmake

VR[AC: Izbor sredwe {kole i budu}eg zanimawa za skoro sve u~enike osmog razreda osnovne {kole i wihove roditeqe prava je no}na mora i tema razgovora. Op{tina Vr{ac i filijala Nacionalne slu`be za zapo{qavawe iz ovog grada organizovali su Prvi sajam profesionalne orjenacije, u velikoj sali hotela „Srbija”. Tu su bili i profesori sa svojim u~enicima iz Gimnazije „Borislav Petrov Braca”, Hemijsko-medicinske {kole, [kolskog centra „Nikola Tesla”, Poqoprivredne {kole, Muzi~ke {kole „Josif Marinkovi}” i Specijalne {kole „Jelena Varja{ki”. Na sve~anom otvarawu u~enike i roditeqe pozdravila je zamenica pokrajinskog sekretara za obrazovawe Svetlana Vujovi} i naglasila da je ovo prilika da budu}i sredwo{kolci izaberu svoje budu}e zanimawe, ali da }e tokom svog radnog veka morati u vi{e navrata mewaju svoje zanimawe, pa i da se stru~no osposobqavaju za to. Direktorka sektora za profesionalnu orjentaciju u Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe Vesna ^eki} rekla je da se u ovom sektoru u saradwi sa privredom radi na izradi brojnih programa za stru~no obrazovawe mladih kojima

su u izgledu da dobiju stalno zaposlewe.U na{oj op{tini, na na{oj evidenici, ima oko 6,5 hiqada nezaposlenih, a od toga oko 43 odsto su sredwo{kolci, pribli|no je toliko i sa osnovnom {kolom.

- Sredwe {kole fabrikuju budu}e stru~wake za na{u evidenciju, a mali broj od wih dobije posao. Mi, sa na{im i stru~wacima iz preduze}a, ve} vi{e godina organizujemo dokvalifikovawe sredwo{kolaca za zanimawa koja su potrebna privredi ili za individualno pokretawa svog biznisa. Me|utim, dotok novih sredwo{kolaca je toliko veliki da se ukupan broj nezaposlenih skoro ne mewa. Ovo je prilika da o tome svi skupa, deca, roditeqi i iz lokalne i mi iz Slu`be radimo na {kolovawu kadrova koji imaju priliku za posao ili daqe {kolovawe – ka`e direktor filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe u Vr{cu Aleksandar Vin}ilov.

-Za ovu priliku u zajednici sa op{tinom obezbedili smo autobuse i ovde su do{li u~enici osmih razreda iz svih {kola sa podru~ja na{e op{tine, a bilo je preko 500 osmaka – rekla je jedan od organizatora sajma Qiqana Pavlov.

R. Jovanovi}

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "Sani i slon" (18), "@ena sa slomqenim nosem" (19.45), "Dru{tvena mre`a" (21.45) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Ma~eta" (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Jovan \or|evi}": Novosadski yez festival, Scena "Pera Dobrinovi}": "Ujkin san" (19.30) Pozori{te mladih, velika sala: "Suncokreti" (18) Novosadsko pozori{te: gostovawe "Pla`a" (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini", tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP "Fru{ka gora" – "Dodirom kroz pro{lost" (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e, 16. novembra, u 7 ~asova, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Jovana Sokanovi}, Jelena Lutovac-Premac i Julijana Tubin iz Novog Sada, Daliborka Kova~ iz Budisave, Jovana Kere{i} iz Iriga, Julija Paklar iz Temerina i Evica Lovrenski iz Sremske Kamenice, DE^AKE: Jovanka Kevre{an iz Novog Sada, Milijana Dereta iz Veternika, Slavica Hajduk iz \ur|eva, Tijana Ran|elovi} iz Sremskih Karlovaca, Mirjana Jankovi} iz @abqa i Dragana Popovi} iz Koviqa.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Vladimir \ura Pavli} (1941) u 10.30 ~asova (urna), An|elka @arka Zupkov (1929) u 11.15 (urna), Lidija Zaharija Peternel (1926) u 12.00, Milojko Tome Marinkovi} (1955) u 12.45, Predrag Vojina Kabi} (1956) u 13.30 (urna), Vukota Jovana \orojevi} (1943) u 14.15 i Qiqana Save Anti} (1954) u 15.00 ~asova. Na Mesnom grobqu u Veterniku u bi}e sahrawena Marija \ure Bovak (1926) u 15.00 ~asova.

- Novac je obezbe|en od pokrajinskog Fonda za investicije u visini od 25 miliona dinara. Bi}e postavqeno 34 stajali{ta,12 u gradu i 22 u prigradskim naseqima, s tim da }emo prvo postaviti u Bajmoku i ^antaviru. Stajali{ta }e biti moderna poput onih u Novom Sadu i Begradu – obja{wava Josip Kova~ Striko.

A. A.

SVE^ANO OBELE@EN ME\UNARODNI DAN TOLERANCIJE

Priznawe op{tini Be~ej

BE^EJ: Ovogodi{we priznawe za toleranciju Dunavskog biroa, pod pokroviteqstvom Skup{tine i Vlade AP Vojvodine, u kategoriji lokalnih samouprava pripalo je op{tini Be~ej, a primio ga je, iz ruku predsednika vojvo|anskog parlamenta [andora Egere{ija na sve~anosti u ba~kotopolskom Domu kulture, predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi. U obrazlo`ewu Najmla|i u~esnici Dana tolerancije u Be~eju pi{e da se priznawe, izme|u ostacija u organizaciji ovog dru{tva rarne radove. Posle besede na zavrlog, dodequje i zbog inovativnog koje neguje stvarala{tvo ma|arske {noj sve~anosti ~elnika lokalne pristupa koji ova lokalna samounacionalne mawine i Narodne bisamouprave, predsednika op{tine prava sprovodi u radu s mladima, a blioteke Be~ej, a uz podr{ku loPetera Knezia i wegovog zamenika u ciqu o~uvawa i negovawa tolekalne samouprave i Pokrajinskog Budislava Meduri}a, prisutnima rancije i skladnog su`ivota dvadesekretarijata za propise, upravu i su se obratili i sve{tenici Laslo setak nacija koje `ive u najve}oj nacionalne mawine. Kao i ranijih Fuderer i Dejan Stanojev. U okvipotiskoj op{tini. godina, predve~erje manifestaciru {arenolikog kulturno-zabavnog Da je, posle nema~kog grada Ulje, ~iji je ovogodi{wi slogan programa u~e{}e su uzeli predma, Ba~ke Topole i Kova~ice, ~e„Multikulturalno prijateqstvo je {kolci, osnovce su predstavili tvrto priznawe za promovisawe najve}e blago”, okupilo je be~ejsku recitatori, a u~enici Muzi~ke tolerancije, multikulturalizma, mladost bez obzira na naciju, veru {kole „Petar Kowovi}” su svirainterkulturalnog i interetni~kog i uzrast. Pred{kolci su dostavili wem, mla|i uzrast KUD „\ido” i dijaloga stiglo u pravu sredinu, polikovne radove, koji su bili izloMKD „Petefi [andor” igrawem i tvrdila je ne{to kasnija ve~erwa `eni u holu pomenutog doma, osnovna kraju Gradski hor pevawem dali zavr{na sve~anost u domu be~ejskog ci su imali takmi~ewe u recitovape~at ovogodi{wem obele`avawu MKD „Petefi [andor~. Ovo je, wu na jeziku koji im nije materwi, Me|unarodnog dana tolerancije u ina~e, tradicionalna manifestaa sredwo{kolci su pisali liteBe~eju.

V. Jankov

O buyetu i samodoprinosu NOVI BE^EJ: Na dnevnom redu sednice Skup{tine op{tine Novi Be~ej zakazanu za petak, odbornici }e raspravqati o izve{taju o prihodima i rashodima buxeta op{tine i utvr|iva}e predlog Odluke o uvo|ewu, odnosno produ`ewu mesnog samodiprinosa na podru~ju mesne zajednice Novo Milo{evo.

Kako se o~ekuje, na sednici }e biti doneta i odluka o kori{}ewu povr{ina javne namene, odluka o javnom prevozu putnika u op{tini, detaqne regulacije radne zone „Izlaz” i dela bloka 185 u Novom Be~eju.

M. K.

Poklon po meri BE^EJ: Organizacija gluvih i nagluvih op{tine Be~ej nastavqa lepu tradiciju. U partnerstvu s mati~nim vojvo|anskim savezom i regionom nema~kog grada Vizbaden, danas }e se ~etvrti put u posledwe dve godine besplatno dodeliti slu{ne aparate marke „Vojgel”. Zainteresovani Be~ejci treba da do|u ve~eras u 19 sati u prostorije Tre}e mesne zajednice u Novom Selu, gde }e stru~ni tim obaviti neophodni pregled da bi utvrdio da li je potreban slu{ni aparat. Za uzimawe otiska potrebno je platiti 850 dinara i 60 dinara za baterije.

V. J.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

VESTI

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

~etvrtak18.novembar2010.

11

ODLUKOM OP[TINSKOG VE]A U SREMSKOJ MITROVICI

Grejawe sko~ilo za osam posto SREMSKA MITROVICA: Vi{e od 3.200 doma}instava u Sremskoj Mitrovici, prikqu~enih na gradski toplovod od ju~e }e cenu grejawa stambenog prostora pla}ati vi{e za osam odsto u odnosu na dosada{wu cenu. Naime do sada je cena grejawa po kvadratnom metru u Sremskoj Mitrovici iznosila 73,58 dinara bez PDV-a, a sa sada{wim poskupqewem, ta cena }e biti 79,80 dinara, bez PDV-a.

Odluku o pove}awu cena centralnog grejawa donelo je Op{tinsko ve}e na zahtev Jav-

nog preduze}a „Toplifikacija” iz Sremske Mitrovice.U obrazlo`ewu ovog poskupqewa se ka`e da je sre}na okolnost da je „Toplifikacija” za ovda{wu TE-TO „Panonskih elektrana” nabavila ve}e rezerve mazuta, po znatno ni`oj ceni od sada{we, {to je bitno uticalo da cena grejawa ne bude pove}ana iznad osam odsto.

- Jeste pove}awe cena nepopularna mera, ali, morali smo „Toplifikaciji” odobriti pove}awe od osam odsto, kako ovo javno predu-

ze}e ne bi do{lo u velike probleme. „Toplifikacija” je nabavila mazut kada mu je cena bila znatno ni`a nego {to je u ovom trenutku i to je uticamo da se ne ide na ve}e pove}awe cena grejawa za ovu zimu, jer }e ovda{wa „Energana”, koja grad snabdeva toplotnom energijom, umesto skupog gasa, izvestan period koristiti postoje}e rezerve mazuta i tako uticati na smawewe tro{kova grejawa ka`e gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi}.

S. Bojevi}

U SENTI SVM OPTU@UJE, PREDSEDNICA OP[TINE DEMANTUJE

KA GRANI^NOM PRELAZU S RUMUNIJOM

Obnovqen put Se~aw – Ja{a Tomi} SE^AW: Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} otvorio je ju~e deonicu obnovqenog regionalnog puta izme|u Se~wa i Ja{e Tomi}, koji daqe vodi do dr`avne granice sa Rumunijom.

Pajti} je vrpcu presekao u prisustvu predsednika se~awske op{tine Predraga Milo{evi}a i direktora Fonda za kapitalna ulagawa Mom~ila Milovi}a, ~ime je ova deonica puta, du`ine 13 kilometara, sve~ano pu{tena u saobra}aj.

- U ovu saobra}ajnicu Pokrajina je, preko Fonda za kapitalna ulagawa Vojvodine, investirala 120 miliona dinara zato {to ona ima izuzetno velik zna~aj za budu}i razvoj privrede.

Jer, ovako pro{iren i rekonstruisan, ovaj put odgovara bu-

du}em me|unarodnom grani~nom prelazu kod Ja{e Tomi}a, koji je va`an zamajac razvoja sredweg Banata - izjavio je Pajti}, dodaju}i da je do sada u Vojvodini izgra|eno ili rekonstruisano 3.200 kilometara puteva.

Zavr{ni radovi rekonstrukcije dela puta u centru Se~wa i postavqawu semafora na glavnoj raskrsnici obavqeni su ovih dana. Ina~e, zavr{ava se i postavqawe horizontalne signalizacije na kompletnom rekonstruisanom putu, a u Ja{i Tomi} se obnavqa tamo{wi most.

Predrag Milo{evi} je naveo da je u se~awsku op{tinu Pokrajina do sada ulo`ila blizu 15 miliona evra. @. B.

Propast „Elgasa” nije namerna SENTA: Predsednik odbora Saveza vojvo|anskih Ma|ara (SVM) Sente Rudolf Cegledi i biv{i direktor JP „Elgas” Peter Jankovi~ optu`ili su lokalnu samoupravu Sente sa Demokratskom strankom, da namerno uni{tava „Elgas” lo{om kadrovskom politikom. Prema wihovim tvrdwama to je dovelo firmu sa 40 zaposlenih na rub propasti, a navodno su namere op{tinskih ~elnika da ovog distributera gasa sa kompletnom infrastrukturom i 1.800 potro{a~a ustupi JP „Srbijagas”, zbog ~ega bi 30 radnika moglo ostati bez posla.

POTPISANI MEMORANDUMI ZA USAVR[AVAWE MLADIH

Obuka za budu}e biznismene RUMA: Sporazum o programu stru~nog usavr{avawa i treninga mladih za sticawe znawa i ve{tina potrebnih za razvoj omladinskog preduzetni{ta i zapo{qavawe mladih, sa Ameri~kom agencijom za me|unarodni razvoj (USAID), potpisali su predstavnici op{tina Rume, In|ije, [ida, Sremske Mitrovice, Iriga, Pe}inaca, Stare Pazove, Ba~ke Palanke, Zemuna Zrewanina, Malog I|o{a, @iti{ta, Kawi`e i Temerina.Ugovore je, u ime USAID-a, potpisao direktor USAIDovog programa ekonomske sigurnosti Majkl Pilsberi. Programi stru~nog usavr{avawa mladih koje USAID organizuje preko lokalnih kancelarija za mlade, ukqu~uju seriju treninga iz oblasti komunikacija, metodologije razvoja sredwih i malih preduze}a i poslovnih ve{tina.

Kancelarije za mlade }e posle ovih treninga bi}e u mogu}nosti da aktivnije podr`e razvoj omladinskog preduzetni-

{tva i omogu}e mladim qudima u op{tinama lak{i pristup informacijama neophodnim za br`e ukqu~ivawe mladih u svet preduzetni{tva.

- Potpisivawe ovih memoranduma pokazuje spremnost i `equ lokalnih vlasti u ovim op{tinama da u svojim sredinama stvore povoqnu poslovnu klimu i mladima otvore vi{e mogu}nosti za zapo{qavawe – naglasio je Majkl Pilsberi. – Od 2007. godine do danas USAID je organizovao treninge za koordinatore u 67 lokalnih samouprava u Srbiji i uspeo da preduzetni~kim ve{tinama obu~i vi{e od hiqadu mladih qudi i pomogne im da pokrenu novo ili osna`e poslovawe ve} postoje}eg preduze}a.

Program za ja~awe ekonomske sigurnosti USAID u ovoj godini je pro{iren na jo{ 34 op{tine u Srbiji, a ~itav niz aktivnosti ima za ciq stvarawe uslova za lak{e zapo{qavawe i samozapo{qavawe mladih. @. B. - S. B.

„DANI STEVANA SREMCA” U SENTI

Ve~e s Be}kovi}em

SENTA: Tradicionalna manifestacija „Dani Stevana Sremca” po~iwe sutra u Senti, u organizaciji Zavi~ajne fondacije „Stevan Sremac”. U Domu kulture sve~ana akademija u ~ast kwi`evnika i akademika Stevana Sremca (1855-1906), rodom Sen}anina, gde je pre nekoliko godina obnovqena wegova rodna ku}a, odr`a}e se sutra u 19 ~asova. Besedu o proslavqenom kwi`evniku odr`a}e kwi`evnik David Kecman iz Sombora, nastupi}e `enski kamerni hor Fondacije „Stevan Sremac”, a Narodno pozori{te iz Kikinde izve{}e komediju „Pop ]ira i pop Spira” u re`iji Predraga Spomenik Sremcu u rodnoj varo{i Stojmenovi}a.

Foto: M. Mitrovi} U subotu u sve~anoj sali Gradske ku}e u 19 ~asova je „Vekovi}. Be}kovi} je tako|e ro~e sa Matijom”, kada }e svoje dom Sen}anin, a ove godine je stihove kazivati poznati kwiprogla{en i za po~asnog gra|a`evnik i akademik Matija Be}nina rodne varo{ice.

M. M}

Aniko [irkova

Oni ukazuju da su tek krajem avgusta odbornici SO upoznati sa katastrofalnim rezultatima poslovawa „Elgasa” kojim rukovode kadrovi DS-a, da je iskazan gubitak od {est miliona, ali da dubioza prema{uje 10 miliona dinara.

- Lokalna samouprava kao osniva~ ni{ta nije uradila da se ovakvo stawe sanira i situacija se pogor{avala, pa je krajem septembra

blokiran ra~un ovog preduze}a zbog duga prema „Srbijagasu” u iznosu od oko 10 miliona dinara, {to je rezultat lo{e kadrovske politike demokrata kojima je po koalicionom dogovoru pripalo rukovo|ewe „Elgasom”. Ni{ta se ne radi kako bi se lo{e stawe popravilo, nego se sa radnicima potpisuju ugovori o isplati minimalca. Ciq je da se firma ustupi „Srbijagasu” iako preduze- Rudolf Cegledi i Peter Jankovi~ }e raspola`e zna~ajnim osnovnim la izjavu rukovodioca sen}ansredstvima koje su platili gra|askog SVM-a, odbacuju}i optu`be ni i op{tina - ukazao je Cegledi. da lokalna samouprava ho}e da Biv{i direktor Peter Jankoupropasti JP „Elgas” ~iji je vi~ koji je rukovodio „Elgasom” osniva~. do 2008. godine, kada je firma - Ni po kojim uslovima opostvarila dobit od dva miliona {tinsko rukovodstvo ne mo`e da dinara, ka`e da je molio tada{wu radi na tome da upropa{}ava soppredsednicu SO Aniku [irkovu, stvenu firmu - kategori~na je bikoja je sada na du`nosti predsedla ju~e konferenciji za medije nika op{tine, da uputi ~oveka koAniko [irkova. - Naprotiv raji }e preuzeti rukovo|ewe predudimo na tome da spasemo tu firze}em, da se u pozna sa problemamu. Nije re~ o tome da ho}emo da tikom, ali je to izostalo. „Elgas” damo „Srbijagasu”. Re~ je Za v.d. direktora tada je imenoo inicijativi da „Srbijagas” prevan Mi{a [irka, biv{i suprug uzme sve male distributere gasa u predsednice [irkove, a Jankovi~ svim op{tinama. O tome je bilo tvrdi da je epilog svega lo{e stagovora na sednici Saveta Severwe u preduze}u, te da se sunovrat nobanatskog okruga u Senti, ali nastavio i nakon izbora novog dido sada od „Srbijagasa” nismo dorektora Dragana Zaki}a. On ukabili nikakav predlog i pitawe je zuje da samo 10 radnika mo`e da da li }e uop{te biti pokrenut `ivi od mar`e koja se ostvaruje ovaj projekat. Tra`imo re{ewe od distribucije gasa. za sve zaposlene, a sigurno je da u Predsednica op{tine Aniko ovom obliku preduze}e ne mo`e [irkova najenergi~nije je osudiopstati.

M. Mitrovi}

Poziv za pomo} APATIN: Kancelarija za mlade op{tine Apatin i humanitrno udru`ewe mladih HUMA organizuju akciju sakupqawa nov~ane pomo}i na terenu za obolelog Zorana Jovi~i}a.

U nedequ }e se u okviru akcije ispred „Maksija”, od 9 do 15 ~asova, organizovati prodaja pojedina~nih fotografija koje su posve}ene gradu sa izlo`be „Apatin-najlep{i grad”. Volonteri se mogu prijaviti korordinatoru Kancelarije za mlade Milo{u \eri}u na broj: 063/777-44-33.

J. P.

Vek od smrti Laze Kosti}a BE^EJ: Narodna biblioteka Be~ej prigodnim predavawem ve~eras od 17 sati obele`eva sto godina od smrti velikog srpskog pesnika Laze Kosti}a.

Za tu priliku }e u sve~anoj sali na temu: „Laza Kosti} – moderna – postmoderna” govoriti profesor novosadskog Filozofskog fakulteta prof. dr Sava Damjanov i profesor srpskog jezika u ovda{wim sredwim {kolama, Gimnaziji i Ekonomsko-trgovinskoj mr Zdravko Petrovi}.

V. J.

^uru{ke no}i mladog vina ^URUG: Udru`ewe vinara i vinogradara „Borow” iz ^uruga u subotu, 20. novembra organizuje tradicionalnu manifestaciju „^uru{ke no}i mladog vina” u svojim prostorijama pored OZZ „^urug”. Uzorci mladih vina se primaju od 15 do 17 ~asova, posle ~ega }e `iri enologa ocewivati uzorke. Program po~iwe u 18 ~asova, a bi}e dodeqene nagrade za najboqe ocewena vina. I svi posetioci }e mo}i da daju svoj glas, te }e biti progla{eno i najboqe vino po mi{qewu posetilaca.

L. K.

ZDRAVSTVENI RADNICI PRIKQU^ILI SE AKCIJI „[ANSA ZA NOVI @IVOT”

Lekari donori organa

S proslave u staropazova~kom Domu zdravqa

Dom zdravqa nabavio osam vozila STARA PAZOVA: Dom zdravqa „Dr Jovan Jovanovi} Zmaj”, koji pokriva svih deset naseqa staropazova~ke op{tine, proslavio je u nedequ esnafsku slavu, hri{}anski praznik Svetih vra~eva Kozme i Damjana. U prisustvu predstavnika lokalne samouprave i saradnika i ~lanova kolektiva, slavski obred je slu`io sve{tenik Sr|an \ur|evi}. Direktor Doma zdravqa @eqko Kati} je rekao da je ova ustanova nabavila osam novih vozila za slu`be ku}ne nege i patrona`e.

- Ta vozila }e znatno unaprediti obavqawe usluga slu`bi

patrona`e i ku}ne nege u celoj op{tini, naro~ito u Podunavqu koje se neprestano {iri, a velike su potrebe i u ostalim ambulantama – rekao je direktor Kati}, a predsednik op{tine Stara Pazova Goran Jovi} je istakao da je novi direktor zapo~eo neke akcije koje nailaze na dobar prijem i zaposlenih i pacijenata.

On je istakao da je pored podr{ke koju Dom zdravqa ima od lokalne samouprave zna~ajno i to {to je sam na{ao novac za vozila.

A. Mali

Apel gra|anima da o~iste ki{ne kanale PRIGREVICA: Op{tinska komunalna inspekcija intervenisala je nekoliko puta u Prigrevici i opomiwala doma}instva koja nisu pro~istila atmosferske propuste kanala ispred svojih ku}a da to urade zbog problema koji nastaju prilikom ki{a. Sekretar Mesne zajednice u ovom selu Stojan Zorojevi} apelovao je na gra|ane da iskoriste lepo vreme i da ispred ku}a pro~iste kanale. Tako|e, on je najavio da }e na prole}e re{avati pote{ko}e sa ~estim poplavama depresije u jezeru Svilojevske ulice, dela Apatinskog puta i Male ulice.

J. P.

KIKINDA: Zdravstveni radnici kikindske op{tine potpisali su donorske kartice i time se prikqu~ili akciji Klini~kog centra Vojvodine „[anska za novi `ivot”. U kikindskoj op{tini promocija donorstva organa sprovodi se dve godine.

- Nekada je transplantacija organa jedini na~in da pomognemo qudima koji su u terminalnoj fazi bolesti i kojima je donirawe jedina {ansa za `ivot i ili kvalitetniji na~in `ivota - ka`e direktorica Doma zdravqa dr Jelica Kalaba.

Glavni koordinator Klini~kog centra Vojvodine za transplantaciju i donorstvo organa dr Jelica Alargi}, ka`e da se svakih 18 minuta u svetu jedna osoba stavi na listu ~ekawa, a svakih jedanaest minuta jedna osoba koja je bila na listi ~ekawa - umre.

- Na`alost, kod nas samo deset odsto pacijenata koji se nalaze na listi ~ekawa i do`ivi transplantaciju - ka`e dr Alargi}.

Gra|ane pre potpisivawa kartice najvi{e zanima koji se organi mogu presaditi, ko mo`e da bude donor, {ta je mo-

`dana smrt. Interesuje ih i kakvi su stavovi religije i da li je mogu}a zloupotreba organa. Sve informacije o donorstvu gra|ani mogu da dobiju u Centru za prevenciju u dvori{tu Druge zdravstvene stani-

ce u Svetosavskoj ulici. U akciji potpisivawa kartica, u utorak je vi{e desetina zdravstvenih radnika pristalo da budu potencijalni donori.

Pre ove akcije, u protekle dve godine, potpisane su 153 kartice. Lekari i tehni~ari ponovo su dali primer ali nadle`ni nisu ponudili beneficije. Kao ni dobrovoqni davaoci krvi, ni donori organa nemaju nikakvih privilegija prilikom kori{}ewa medicinskih usluga.

A. \uran

CRNA HRONIKA

~etvrtak18.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

12

JU^E ISPRED ZGRADE PATRIJAR[IJE

Priveden ra{~iweni monah Antonije Beogradska policija uhapsila je ju~e oko 17 sati ra{~iwenog monaha Antonija Davidovi}a, koji je bio me|u pristalicama vladike Artemija okupqenim ispred zgrade Patrijar{ije u Beogradu. U Patrijar{iji se odr`ava zasedawe Sabora SPC na kojem }e glavna tema biti slu~aj umirovqenog vla-

dike Artemija kome je Sinod zabranio sve{tenodejstva po{to je odbio poslu{nost crkvenom vrhu.

Novinari ispred zgrade Patrijar{ije nisu primetili vladiku Artemija me|u episkopima koji su u{li u zgradu, pa se pretpostavqa da on za sada ne prisustvuje sednici Sabora.

UDES NA AUTOPUTU NOVI SAD–BEOGRAD, KOD IN\IJE

Poginuo pukovnik Vojske Srbije U saobra}ajnom udesu kod In|ije, koji se dogodio preksino}, poginuo je pukovnik Vojske Srbije Dragan Luke{evi}, zaposlen u Inspektoratu odbrane.

Nesre}a se dogodila oko 18.30 ~asova na autoputu Novi Sad – Beograd, na delu puta su`enom zbog radova, kada je pukovnik Luke{evi}, upravqaju}i vozilom „fijat punto“, iz za sada nepoznatih razloga pre{ao na stranu na kojoj se obavqaju radovi i udario u kamion izvo|a~a radova.

Povre|eni voza~ kamiona preba~en je u najbli`u zdravstvenu ustanovu. Istra`ni sudija i organi Vojne policije i MUP-a obavili su uvi|aj radi utvr|ivawa uzroka ove saobra}ajne nesre}e.

Ministar odbrane Dragan [utanovac uputio je telegram sau~e{}a porodici nastradalog Luke{evi}a, navedeno je u saop{tewu Ministarstva odbrane.

S. B.

Aleksandar Vasiqevi}

HRVATSKO TU@ILA[TVO ZAVR[ILO ISTRAGU

Odgovornost vrha JNA za logore Hrvatsko dr`avno tu`ila{tvo zavr{ilo je istragu o koncentracionim logorima u Srbiji kroz koje je pro{lo vi{e hiqada hrvatskih ratnih zarobqenika.

Hrvatsko tu`ila{tvo o svemu je informisalo i hrvatske logora{e, navodi HTV. – Tra`imo od Vladimira Vuk~evi}a, glavnog tu`ioca za

Ispred zgrade Patrijar{ije okupilo se ~etrdesetak pristalica vladike Artemija, me|u kojima je bio i Antonije Davidovi}, u mona{koj odori. Wega je policija privela uz obrazlo`ewe da okupqawe ispred Patrijar{ije nije prijavqeno.

Ostale pristalice episkopa Artemija najavile su da }e sva-

kog dana tokom trajawa Sabora od 16.30 do 19.30 organizovati „molitveno okupqawe“ ispred Patrijar{ije.

Vladika Artemije umirovqen je na majskom Saboru SPC-a po{to su utvr|ene finansijske malverzacije u eparhiji ra{ko-prizrenskoj koju je vodio.

E. D.

NAKON HAP[EWA ZBOG SUMWE DA JE PRIPADAO GRUPI KOJA SE TERETI ZA RASTURAWE KOKAINA PO ITALIJI

Tu`ilac tra`i pritvor za Du{ka [ari}a Du{ko [ari} (33) iz Pqevaqa, mla|i brat odbeglog Darka (40), ju~e popodne je saslu{an kod istra`nog sudije Specijalnog odeqewa Vi{eg suda u Bijelom Poqu, povodom zahteva da mu se odredi pritvor zbog opasnosti od bekstva, najavio je wegov branilac Mom~ilo Mini}.

– Specijalni tu`ilac Crne Gore je, kao razlog za bojazan da [ari} mla|i ne pobegne, naveo da je krivi~no delo za koje se Du{ko [ari} tereti izvr{io na teritoriji Italije od oktone kriminalne grupe od 53 bra 2007. do maja 2009. godine, ~lana s prostora biv{e Jugoa potom pobegao – rekao je juslavije i Italije, koja se ~e Tanjugu wegov branilac. sumwi~i za rasturawe kokaiOdluku o pritvoru done}e na na teritoriji Italije. Po istra`ni sudija posle saslutom modelu tu`ila~ke istra{awa, dodao je Mini}. Ukoge, koji tek treba da bude uveliko mu sud odredi pritvor den u srpski pravosudni sisamo zbog opasnosti od bekstem novim Zakonikom o kristva, odbrana bi mogla travi~nom postupku, odbranu `iti wegovo pu{tawe na sloslu{a tu`ilac, a istra`ni bodu uz jemstvo i meru bezsudija samo odlu~uje o pribednosti oduzimawa putne tvoru. istrave.

Du{ko [ari} je na saslu[ari} mla|i saslu{an je {awu kod specijalnog tu`ioprekju~e pred specijalnim ca negirao sve optu`be koje tu`iocem, koji je protiv wega dovode u vezu s trgovinom ga pokrenuo istragu zbog sumnarkoticima na teritoriji we da je bio ~lan organizovaItalije. On se nije detaqno

Vrh JNA je osumwi~en da je organizovao logore – ne samo u Srbiji nego i u Hrvatskoj – a za to se najodgovornijim smatra general JNA Aleksandar Vasiqevi}, izve{tava ju~e Hrvatska televizija (HTV) i najavquje da }e tu`ila{tvo uskoro poslati optu`nicu Beogradu.

ratne zlo~ine u Beogradu, da ponovo otvori istragu za „Ov~aru“ i da kazni, ne samo neposredne po~inioce nego i onog ko je bio naredbodavac za 264 ubijene osobe – re~eno je u Udru`ewe pravnika „Vukovar 1991. godine“.

(Tanjug)

NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

[verc doping tableta Na grani~nom prelazu Horgo{ na ulazu u Srbiju u kolima slovena~kih registarskih oznaka kojima je upravqao Emir V. (1981), dr`avqanin Slovenije, prona|eno je 200 tableta koje spadaju u grupu anaboli~kih androgenih steroida.

Policija je Emiru V. odredila zadr`avawe do 48 sati i protiv wega je podneta krivi~na prijava, zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet doping sredstava.

M. Mr.

branio jer, kako je rekao wegov branilac, krivi~nom prijavom nije precizirano koje mu se radwe izvr{ewa stavqaju na teret, navode}i da on `eli da iznese svoju odbranu jer tvrdi da nema veze s me|unarodnim {vercom kokaina.

Advokat Mini} je naveo da je Du{ko [ari} uhap{en po krivi~noj prijavi koju je protiv wega podnela Policijska uprava iz Pqevaqa za delo koje je izvr{eno na teritori-

{e od dve i po tone kokaina iz Latinske Amerike u Evropu, i za prawe novca koji je stekao kriminalnim delatnostima.

U nastavka akcije „Balkanski ratnik“, prekju~e je na teritoriji Italije, Crne Gore, Slovenije i Srbije uhap{eno oko 80 osumwi~enih za trgovinu drogom, koji se dovode u vezu s odbeglim Darkom [ari}em. Ova me|unarodna akcija sprovedena po molbi Italijanske direkcije

Ekstradicioni pritvor Baji}u i Klisuri Istra`ni sudija Vi{eg suda u Podgorici Radomir Ivanovi} odredio je ekstradicioni pritvor dvojici srpskih dr`avqana Vitomiru Baji}u i Srpku Klisuri koje italijanski pravosudni organi potra`uju zbog sumwe da su ume{ani u trgovinu drogom.

Ivanovi} je potvrdio da su Baji} i Klisura saslu{ani i da im je odre|en ekstradicioni pritvor, i rekao da Baji}, osim dr`avqanstva Srbije, ima i paso{ BiH. Crnogorska policija je uhapsila te osobe u okviru policijske akcije „Loptice“ tokom koje je pretresla i vi{e objekata, me|u kojima i diskoteke „Top hil“ i hotela „Maks presti`“ u Budvi.

Ekonomija kod Staji}eva pod sumwom

Privo|ewe Antonija Davidovi}a

Vi{i sud u Bijelom Poqu

ji Italije, i da bi se, shodno tome, postupak protiv wega mogao voditi u Crnoj Gori.

Du{ko [ari} je mla|i brat odbeglog Darka, koga tra`i srpsko Tu`ila{tvo za organizovani kriminal kao organizatora grupe koja je poku{ala da pro{vercuje vi-

za borbu protiv mafije, koja je izdala nalog za hap{ewe 108 osumwi~enih za trgovinu drogom na teritoriji Italije, a nisu obuhva}eni postupcima koji se ve} vode protiv delova [ari}eve grupe u Srbiji i Sloveniji.

(Tanjug)

U BEOGRADU OSU\EN PRIPADNIK TERITORIJALNE ODBRANE TEWE DARKO RADIVOJ

Za ubistvo rawenog hrvatskog vojnika decenija zatvora Ve}e za ratne zlo~ine osudilo je ju~e na deset godina zatvora pripadnika Teritorijalne odbrane Tewe Darka Radivoja zbog ubistva prethodno rawenog i zarobqenog hrvatskog vojnika Marjana Plete{a, 20. novembra 1991. godine. Sud je u izreci presude naveo da je Radivoj ratni zlo~in izvr{io prema rawenom ratnom zarobqeniku koji je tada bio mla|i ~ovek.

Ve}e za ratne zlo~ine Vi{eg suda u Beogradu utvrdilo je da je Radivoj pre ubistva izveo Plete{a iz vozila i kod ulaza na grobqe u wega ispalio rafal „samo zato {to je Hrvat“, a zatim ostavio telo na ulici i rekao „ko mu j... mater usta{ku“, {to je sud

uzeo kao ote`avaju}u okolnost koja ukazuje na Radivojevo dr`awe posle izvr{nog krivi~nog dela.

U optu`nici Tu`ila{tva za ratne zlo~ine, podignutoj 11. marta 2010. godine, navodi se da su biv{i pripadnik milicije u sastavu Teritorijalne odbrane Tewe Darko Radivoj i milicajac Branko Stjepanovi} izveli pripadnika 130. brigade Hrvatske vojske Marjana Plete{a iz ambulante u Tewi u nameri da ga prevezu do komande u Boboti. „Tokom puta ga je izveo iz vozila u blizini ulaza u pravoslavno grobqe, u mestu ]elije, i u wega ispalio rafal iz automatske pu{ke, nanev{i mu povrede po glavi i ce-

lom telu od kojih je Plete{a umro“, navodi se u optu`nici.

Su|ewe Radivoju po~elo je 6. maja 2010. godine. Vojni sud u Osijeku je 1994. godine osudio Radivoja na 12 godina zatvora za krivi~no delo terorizma. Radivoj nije izdr`ao tu kaznu jer je izvr{ewe obustavqeno re{ewem Okru`nog suda u Osijeku 1998. godine, na osnovu Zakona o op{toj amnestiji. Pravosu|e Srbije je preuzelo predmet „Tewa“ na osnovu Sporazuma o saradwi u progonu u~inilaca krivi~nih dela ratnih zlo~ina, zlo~ina protiv ~ove~nosti i genocida, izme|u Tu`ila{tva za ratne zlo~ine Srbije i Dr`avnog tu`ila{tva Hrvatske.

E. D.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak18.novembar2010.

13

ZA STANKA SUBOTI]A NEMA UKIDAWA PRITVORA NITI POVLA^EWA ME\UNARODNE POTERNICE

Sud odbio Canetov predlog za jemstvo od pet miliona evra Specijalni sud u Beogradu ju~e je na su|ewu odbio predlog da se uz jemstvo od pet miliona evra ukine pritvor odbeglom Stanku Suboti}u Canetu, koji je ve} gotovo ~etiri godine u bekstvu.

Sudsko ve}e sudije Milene Ra{i} ocenilo je da nema uslova da se Suboti}u ukine pritvor i povu~e me|unarodna poternica raspisana za wim, ni za jemstvo od pet miliona evra jer, osim opasnosti od bekstva, i daqe kao razlog za odre|ivawe pritvora postoji i te`ina krivi~nog dela i visina zapre}ene kazne koja je preko deset godina zatvora.

Sud smatra da bi se ovaj predlog mogao ponovo razmatrati tek kada Suboti} pred sudom li~no obe}a da }e se ne}e kriti i da }e se odazivati sudskim pozivima.

Ovo je najvi{i iznos jemstva koji je neki okrivqeni ikada ponudio srpskom pravosu|u, a tre}i koji nudi Suboti}, po{to su mu iznosi od 700.000 evra i dva miliona evra, tako|e bili odbijeni. Jemstvo se odre|uje samo u slu~aju da je razlog za pritvor opasnost od bekstva, jer u slu~aju da Stanko Suboti} okrivqeni postane nedostupan pravosudnim `io predlog za jemstvo, rekao organima jemstvo pripada praje Tanjugu da Suboti} nudi tavosudnom buxetu. ko visoku sumu za jemstvo da bi Suboti}ev branilac po slumu se omogu}ila odbrana sa `benoj du`nosti Predrag Maslobode i neposredno su|ewe ri}, koji je ju~e sudu predlona kojem bi mogao izneti svoju

ATILA M. IZ NOVOG SADA LI[EN SLOBODE

Tereti se za razbojni{tva

Kriminalisti~ka policija li{ila je slobode Atilu M. (1977) iz Novog Sada, zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io vi{e krivi~nih dela razbojni{tva, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu.

On se tereti da je, u oktobru i novembru, uz pretwu no`em, opqa~kao vi{e prodavnica i apoteka na podru~ju grada. Prilikom posledweg razbojni{tva, na Bulevaru cara Lazara, policija je, uz pomo} gra|ana, li{ila Atilu slobode i odredila mu zadr`avawe.

Policija i daqe radi na utvr|ivawu wegove ukupne kriminalne aktivnosti i poziva o{te}ene da se jave pozivom na broj: 021/488–4142.

M. B.

Atila M.

NOVOSADSKI DVOJAC IZA RE[ETAKA

Maloletnici osumwi~eni za kra|u automobila Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv maloletnih A. S. i S. K. iz Novog Sada zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela neovla{}enogkori{}ewa tu|eg vozila.

U ju~era{wem saop{tewu Policijske uprave u Novom Sadu predo~ava se da se oni terete da su, u oktobru i novembru, u Novom Sadu, ukrali ~etiri automobila, a da su poku{ali da ukradu jo{ toliko. Ukradenim automobilima su se vozili po

gradu i okolini, a zatim ih ostavqali. Postoji osnovana sumwa da je A.S. izvr{io jo{ ovakvih kra|a, zajedno sa {esnaestogodi{wim M. Z., protiv koga je, 9. novembra, policija podnela krivi~nu prijavu za isto krivi~no delo.

Sudija za maloletnike Vi{eg suda u Novom Sadu odredio je obojici pritvor u trajawu do 30 dana, a policija je ukradene automobile prona{la i vratila vlasnicima, dodaje se u saop{tewu.

M. B.

PRITVOREN MILOVAN P. IZ VILOVA

Prijava zbog pretwi sudiji

Policija u Titelu li{ila je slobode Milovana P. (1966) iz Vilova i odredila mu zadr`avawe zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo ugro`avawa sigurnosti, saop{tila je ju~e novosadska policija.

Krivi~na prijava ga tereti da je, putem mobilnog telefona, upu}ivao ozbiqne pretwe jednom sudiji novosadskog Osnovnog suda i wegovoj porodici.

Posle saslu{awa, nadle`ni istra`ni sudija odredio je Milovanu P. pritvor do 30 dana.

M. B.

UHVA]ENI RAZBOJNICI IZ BAJ[E

Osumwi~eni za kra|u novca Suboti~ka policija je li{ila slobode Aleksandra A. (20), Tivadara O. (19), Moniku H. (43) i Tihamera K. (22), svi iz Baj{e, zbog postojawa osnova sumwe da su izvr{ili krivi~no delo razbojni{tva.

Sumwa se da su lica li{ena slobode ju~e ujutro u Baj{i za-

dala o{te}enom [. M. vi{e udaraca po telu, nakon ~ega su mu uzeli novac i napustili mesto doga|aja. Osumwi~eni su saslu{ani i uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu bi}e privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici.

A. A.

odbranu i kazati {ta sve zna o {vercu cigareta devedesetih godina pro{log veka.

Posle odbijawa predloga za jemstvo, sud je odlo`io su|ewe za 22. decembar zbog izostanka pozvanog svedoka.

Suboti}u se sudi u odsustvu kao organizatoru grupe od 13 ~lanova koja je od {verca cigareta 1995. i 1996. godine stekla korist od 28 miliona evra i osam miliona ameri~kih dolara. Na teret mu se stavqa krivi~no delo zlo~ina~kog udru`ivawa, za koje je zapre}ena kazna do pet godina zatvora, kao i zloupotreba slu`benog polo`aja, za koju mu preti od dve do 12 godina zatvora.

Suboti}a zastupa advokat Mari} kao branilac po slu`benoj du`nosti, koga je imenovao Specijalni sud 15. septembra po{to su wegovi advo-

kati Vladimir Beqanski i Radoslav Tadi} pet dana ranije otkazali pumonomo}je za zastupawe, s obrazlo`ewem da sud wihovom klijentu nije obezbedio pravo na odbranu.

Po{to mu se sudi u odsustvu, prisustvo branioca na su|ewu je obavezno. Suboti} `ivi u [vajcarskoj, ~iji krivi~ni zakon ne poznaje krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja u sopstvenoj firmi za koje se Suboti} tereti u Srbiji, pa u [vajcarskoj ne mo`e da bude uhap{en.

Uhap{en je, me|utim, pre dve i po godine na aerodromu u Moskvi po srpskoj poternici, ali je posle dva meseca pu{ten jer je to krivi~no delo po ruskom zakonu zastarelo.

Suboti}eva grupa optu`ena je da je {vercom cigareta 1995. i 1996. godine stekla ko-

rist od 28 miliona evra i osam miliona ameri~kih dolara. Osim Suboti}a, u bekstvu su i wegov sestri} Nikola Milo{evi}, Jovica Ran|elovi} i Ivana Kr~mari~i} i za wima su raspisane Interpolove poternice.

Na optu`eni~koj klupi su i nekada{wi direktor Savezne uprave carina Mihaq Kertes, osniva~ jedinice "[korpioni" Milan Milanovi} Mrgud, biv{i na~elnik novosadske policije Miodrag Zavi{i}, biv{i {ef novosadske Dr`avne bezbednosti Milovan Popivoda i biv{i radnici Carine Neboj{a Nikoli} Tarzan i Drago Dodevski. Optu`eni su i radnik Suboti}evog preduze}a "Mia Ub" Miroslav Pe{i}, peva~ica Ivana Oluji}, Luka Nenadi} i Stevan Banovi}.

TRI SMRTI NARKOMANA U SREMU OZBIQNO UPOZORAVAJU

Metadon odnosi `ivote Metadon, lek-droga, koji se, izme|u ostalog, daje onima koji se odvikavaju od heroina, uzima `ivote u Sremu. Na pitawe otkud metadon u rukama narkomana, ili onih koji pru`aju usluge u`ivawa droge u svojim stanovima, nema pravog odgovora. Uglavnom, metadon i lekovi s liste opojnih droga sti`u do narkomana i uzimaju danak. Curi li metadon iz apoteka, poku{ali smo da saznamo u Zdravstvenoj ustanovi „Apoteka“ u Sremskoj Mitrovici, koja ima 11 objekata na podru~ju ovog grada.

– Znam za tri smrtna slu~aja zbog predoziranosti metadonom i lekovima s liste opojnih droga. Me|utim, odgovorno tvrdim da narkodileri ne mogu ni na koji na~in nabaviti metadon u na{im apotekama, a verujem ni u ve}ini privatnih apoteka u Sremu jer je taj lek pod strogom kontrolom i daje se narkomanima koji se le~e – odvikavaju od droge. Apotekari strogo vode ra~una o tome da pacijenti dobiju lek, a ~ak ako bi i lekar – a nijedan to ne}e – propisao recept, recimo, s mese~nim sledovawem onome ko se le~i, na{i apotekari ne bi izdali toliko metadona – obja{wava direktor „Apoteke“ u Sremskoj Mitrovici Dragan Bo`i}.

Da bi ovo potkrepio podacima, ka`e da u Domu zdravqa u Rumi narkomani na odvikavawu od dro-

{a s heroinom, {to izaziva gu{ewe, a ako je upotrebqena ve}a doza obe droge, izaziva i

Sremskomitrova~ka apoteka: prodaja lekova pod kontrolom

ge mogu dobiti metadon za ~etiri dana, s tim {to neko od uku}ana preuzima obavezu da lek daje korisniku. Dnevna doza metadona kre}e se od 15 do 20 miligrama, ili dva puta dnevno po 40 kapi.

– Metadon mo`e biti veoma opasan ako ga narokoman pome-

smrt – obja{wava nam Bo`i}. – Ne}u da verujem, ali, mo`da se u nekoj privatnoj apoteci i mo`e nabaviti metadon. [to se ti~e na{ih apoteka, sve izdate koli~ine metadona i drugih lekova opijata, mogu}e je utvrditi preko Fonda za zdravstveno

osigurawe jer za svaku bo~icu mora postojati recept-pravdawe, izdat od izabranog lekara.

Me|utim, uz svu kontrolu, u Sremu je dvoje qudi umrlo od prevelike doze metadona, a i za tre}u osobu se sumwa da je uz herion koristila i metadon i tako|e umrla. U Rumi je krajem oktobra 27-godi{wi mu{karac u`ivao drogu u stanu Du{ke G. i umro od prevelike doze. Policija je u ovom stanu prona{la izvesnu koli~inu marihuane i heroina, ali i lekove sa spiska opojnih droga. Samo nekoliko dana kasnije, mu{karac star 29 godina, na|en je mrtav u stanu Latinke Z. iz La}arka jer je uzeo preveliku dozu metadona, a posledwa `rtva je `ena stara 45 godina koja se u Staroj Pazovi u stanu Jaroslava T. predozirala metadonom i drugim lekovima s liste opojnih droga.

Direktor Bo`i} garantuje da iz dr`avnih apoteka metadon ne curi do narkomana, misli da i privatne apoteke po{tuju propise o prometu lekova s liste opojnih droga, ali ni sam ne zna odakle metadon sti`e na ulicu i u ruke narkodilerima, koji ovim lekom protiv droge u stvari drogiraju i ubijaju svoje klijente.

S. Bojevi}

KRA\A KUKURUZA U VLADIMIROVA^KOM ATARU

Otkrili lopove – policija ni makac U~estale kra|e kukuruza u atarima ju`nobanatskih mesta nisu nikakva retkost. Doga|a se da seqaci uhvate lopova na delu, a on obi~no ka`e da je proma{io parcelu, razmene grdwe i psovke i na tome se zavr{i.

Oberu lopovi po nekoliko vrsta i uobi~ajeno je da se sve bez nekih sankcija zavr{i u arhivskim fasciklama inspektora policije.

No ono {to se dogodilo u vladimirova~kom ataru prevazilazi ove okvire i zaslu`uje da se o wemu pri~a. Tako je seqaninu Branislavu Aramba{evi}u neko kombajnom obrao kukuruz s pet lanaca, a wegovom kom{iji Jonu Seke{anu dva lanca pod ovim usevom. Branislavova supruga Vera je inspektorima Stanice policije u Alibunaru prijavila ovaj lopovluk, a kako, po wenim re~ima, niko nije iza{ao na uvi|aj, o{te}eni su sami krenuli u istragu.

– Znate {ta, ne radi se o maloj {teti. S pet lanaca dobili bismo 40 tona zrna i to vredi

6.000 evra. Dugujemo 22.000 evra za kupovinu traktora na kredit, ovom kra|om ostali smo bez para da platimo pristigle rate.

Imamo i dvoje sredwo{kolaca i na{a porodica nema od ~ega da pre`ivi – ispri~ala je oja|ena Vera Aramba{evi} iz Vladimirovca. – Zato smo uz pomo} kom{ija pratili trag kombajna kojim je kukuruz pokraden i do{li do kapije osumwi~enih lopova u Banatskom Novom Selu. Od wihovih kom{ija saznali smo da se radi o bra}i koji su to ~inila i drugima iz ovog sela, po kra|i kukuruza su poznati, ali od vlasti niko ni{ta nije u~inio. Saznali smo i kome su od otukpqiva~a prodali kukuruz i predate koli~ine odgovaraju prinosu koji je trebalo da dobijemo. Sve smo objasnili odgovornima u policijskoj stanici u Alibunaru, koji su i daqe ostali nemi. Kada sam ih pitala {ta su u~inili, rekli su da su informacije o ovome neta~ne.

Dodala je da je wihovom kom{iji Jonu Seke{anu isti lopov

Kra|a kukuruza s wiva nije retkost

s dva lanca pokradenog kukuruza obrao oko 13 tona zrna – o tome su na{li podatke kod otkupqiva~a u ovom selu.

– E, rekla sam, ima vaqda nekog ko i u policiji kontroli{e svoje policajce, okretala brojeve telefona i do{la do Sektora za unutra{wu kontrolu policije pri Ministarstvu unutra{wih poslova. Sve sam im is-

pri~ala, tra`ili su pismenu pri~u i to sam im ju~e preporu~eno poslala. Nadam se, da po onoj narodnoj, da i nad popom ima pop, da }e lopovi biti uhva}eni, a vaqda }e nam i {teta biti nadokna|ena. U suprotnom, mi i na{ kom{ija Seke{an smo nadrqali – i oni samo od wive `ive – re~e na kraju Vera Aramba{evi}.

R. Jovanovi}

~etvrtak18.novembar2010.

c m y

14

EKOLOGIJA

DNEVNIK

E-RECIKLA@A NA MAJKROSOFT SINERGIJI 2010.

Otpi{i otpad, prirodu ~uvaj aNa ovogodi{woj, jubilarnoj 10. Majkrosoft Sinergiji, koja se odr`ava u Beogradu se od 16. do 19. novembra u Sava centru, fabrika E-recikla`a koja je i zvani~ni recikler ove manifestacije, predstavila se novim, savremenim tehnologijama. Posetioci imaju priliku da vide specijalizovane ameri~ke linije za recikla`u CRT monitora, televizora i svih vrsta panela, recikla`u freona i uqa iz rashladnih ure|aja, kao i najsavremeniju liniju za

odvozu svog elektronskog otpada, ~ime su se ukqu~ile u akciju „Otpi{i otpad” i pomogle svom kwigovodstvu da otpi{e otpada na ekolo{ki, ali i propisima predvi|en na~in.

Kao rezultat sve naprednije tehnologije, konstantnog zastarevawa starih i predstavqawe novih i jeftinijih modela, pojavquje se sve ve}a koli~ina elektri~nog i elektronskog otpada (EE otpad).

Oavj otpad predstavqa sve proizvode koji za svoj rad koriste struju ili magnetna poqa kao i otpad za proizvodwu, prenos i merewe struje ili ja~ine elektromagnetnog poqa, kao {to su sekundarni ra~unari, elektronski uredjaji, mobilni telefoni, fri`ideri, fluorescentne svetiqke, video igre i sli~no. Kao ilustracija o ovom, sve ve}em problemu savremenog dru{tva, slu`i podatak da se u svetu godi{we proizvede oko 50 miliona tona eletronskog otpada kao i to da je porast ove vrste otpada 4 puta ve}a od komunalnog. Recikla`a elektri~nog i elektronskog otpada je specifi~na, jer se u samom procesu obrade stvaraju toksi~ne supstance koje zaga|uju `ivotnu sredinu i moraju se uni{titi u specijalizovanim prostorijama.

A. B.

U svetu se godi{we proizvede oko 50 miliona tona eletronskog otpada preradu kompjuterske opreme.

Ciq fabrike E-recikla`a jeste da uspostaviti sistem odvojenog skupqawa elektronskog i elektri~nog otpada radi wegove upotrebe, zbriwavawa, za{tite `ivotne sredine i zdravqa qudi. Ovakvim sistemom se ujedno {tede prirodni resursi, energija ali se otvaraju, nova radna mesta i po{tuju propisi. Vi{e od 30 IT kompanija su iskoristile priliku i ve} prvog dana konferencije sklopile ugovor o besplatnom KIKINDA SE MU^I S OTPADOM

Pravo na pravu informaciju Ju`noba~ki upravni okrug i Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu OEBS organizuju sutra okrugli sto posve}en primeni Arhuske konvencije u Srbiji. Na skupu, koji se odr`ava u Skup{tini AP Vojvodine od 10 do 13.30 sati, predstavnici vladinog, nevladinog sektora, lokalnih samouprava, MUP-a, stru~waci i privrednici, razgovara}e o zna~aju ove konvencije, o obavezama koje iz we proisti~u i do sada realizovanim aktivnostima.

Posebna pa`wa bi}e posve}ena takozvanom prvom stubu Arhuske konvencije koji se bavi pristupom informacijama od javnog zna~aja, odnosno pravu gra|ana da dobiju pravovremene i ta~ne informacije.

Arhuska konvencija je usvojena 25. juna 1998. godine na ~etvrtoj Konferenciji "@ivotna sredina za Evropu" u gradu Arhusu (Danska) i predstavqa me|unarodno-pravni instrument za za{titu `ivotne sredine i sadr`i tri prava – prava gra|ana na dostupnost informacijama, prava gra|ana da u~estvuju u dono{ewu odlu-

NEGODOVAWE ZBOG PRO[IREWA REZERVATA PRIRODE „STARI BEGEJ – CARSKA BARA”

Nema lova u raju na zemqi

Deset miliona za deponije Za ure|ewe divqih deponija i smetli{ta iz buxeta op{tine Kikinda i donacija utro{eno je deset miliona miliona dinara.

- To je cena bahatosti i nemara gra|ana koji bacaju sme}e gde stignu, iako je odlagawe sme}a na deponiji besplatno - rekla je pomo}nica predsednika op{tine Gordana Bulatovi} prilikom obilaska lokacija na kojima se baca sve i sva{ta i tako prave divqe deponije.

Posebno je to karakteristi~no za smetli{te koje je formirano na ulasku u @elezni~ki Novi Red, iako je ta lokacija pre dva meseca kompletno o~i{}ena. Nemo}ni smo da iza|emo na kraj sa neodgovornim gra|anima koji tu bacaju ku}ni otpad i `ivotiwske ostatke iako postoji gradska deponija i mogu}nost da gra|ani, ukoliko im ugine doma}a `ivotiwa, pozovu veterinarsku stanicu koja }e se pobrinuti za le{ `ivotiwe, jer lokalna samouprava ima takav dogovor sa veterinarima. Postoji mnogo vi{e op{tinskih potreba na koje se mo`e utro{iti novac iz buxeta i iz donacija, nego da ga tro{imo kako bi ispravqali ne~iju bahatost.

Gordana Bulatovi} je dodala da ima sjajnih primera poput onog gde su gra|ani raskr~ili divqu deponiju u Barandi, na uglu ulica Feje{ Klare i Slobodanke Acigan i zasadili dvadesetak stabala topole. Sada je nekada{wa deponija ~ist i uredan prostor, a dobro bi bilo da je ovakvih primera ima vi{e.

- Mi }emo apelovati na ekolo{ka udru`ewa i na {kole kako bi pokrenuli ve}u akciju i upozorili gra|ane da ubudu}e vi{e ~uvaju svoji okolinu i ne prave divqe deponije - istakla je Bulatovi}eva.

A. \.

OKRUGLI STO O PRIMENI ARHUSKE KONVENCIJE U SRBIJI

Pro{irewe granica Specijalnog rezervata “Stari Begej – Carska bara” moglo bi izazvati pravi mali rat izme|u ekologa i lovaca. Prve varnice uo~ene su na nedavno odr`anoj javnoj raspravi u hotelu “Sibila”, kraj Zrewanina, na kojoj je predstavqena studija Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode o za{titi Carske bare. Neke od najva`nijih novina u ovom dokumentu su uvo|ewe trostepenog re`ima za{tite i znatno pove}awe povr{ine prirodnog rezervata. Zami{qeno je da se, u postupku

Na ovom podru~ju evidentirano je vi{e od 200 pti~jih vrsta, me|u kojima su i primerci ugro`enih vrsta ~apqi, kormorana, gwuraca, pataka... revizije vrednosti Carske bare, prirodna oaza pro{iri na slatinska i mo~varna podru~ja Mu`qanskog rita, okolinu Belog Blata, kao i na levu obalu kanala Begej. Time bi povr{ina rezervata, sa sada{wih 1.676, bila pove}ana na ~ak 4.726 hektara.

Ova zamisao nije nai{la na odobravawe zrewaninskih lovaca. Predsednik ovda{weg lo-

va~kog udru`ewa Milan Pa`in usprotivio se na javnoj raspravi ideji da se rezervat, prema novoj studiji, {iri na podru~je Mu`qanskog rita, o kojem su se do sada starali lovci. Primetio je da se unutar drugog kruga za{tite dozvoqava privredni izlov ribe, {to je, po wemu, ustupak Ribarskom gazdinstvu “E~ka”, kao dosada{wem upravqa~u Specijalnog rezervata prirode. Autori studije nisu se dali pokolebati,

pa je direktorka Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode Biqana Pawkovi} reagovala konstatacijom da je studija vrlo stru~no ura|ena. Nadovezala se biolog Vida Stoj{i} koja je naglasila da se lov nikako ne mo`e dozvoliti na podru~ju na kojem postoje kolonije retkih vrsta ptica i koje predstavqa raj na zemqi za pernatu divqa~.

Izrada studije koja je izazvala polemike bila je obaveza za-

Pod za{titom dr`ave Carska bara stavqena je pod za{titu dr`ave kao prirodno nau~no - istra`iva~ko podru~je. U okolini bare razvijen je lovni i ribolovni turizam. U turisti~ku ponudu spada i iznajmqivawe broda za razgledawe Carske bare i wenih `ivopisnih obala, a sama vodena povr{ina okru`ena je sa nekoliko kilometara {umskih staza, namewenih qubiteqima prirode.

{titara nakon lane usvojenog novog Zakona o za{titi prirode. Prema tom zakonu, upravqa~ rezervata odre|uje se na osnovu konkursa, a on je upravo raspisan. Ribarsko gazdinstvo “E~ka” upravqa rezervatom ve} nekoliko decenija, a predstavnici Zavoda na skupu su izneli ocenu da je upravqa~ do sada uspe{no ispuwavao taj zadatak.

Specijalni rezervat prirode “Stari Begej – Carska bara” nalazi se 17 kilometara ju`no od Zrewanina.

Austrougarski prestolonaslednik i `rtva sarajevskog atentata Ferdinand rado je lovio po prostorima ove bare, te otuda i naziv Carska. Posebnu prirodnu vrednost kompleksu Carske bare i napu{tenog toka reke Begej daju mozai~nost, vodene, travnate i {umske vegetacije, kao i raznovrsnost `ivotiwskih vrsta, u ~ijem okviru centralno mesto zauzima bogatstvo pti~jeg sveta - ornitofaune. Na ovom podru~ju evidentirano je vi{e od 200 pti~jih vrsta, me|u kojima su i prave retkosti – primerci ugro`enih vrsta ~apqi, kormorana, gwuraca, pataka.... Mo~varnu vegetaciju podru~ja ~ine interesantne biqne vrste, danas retke i ugro`ene, poput belog i `utog lokvawa ili mo~varne orhideje, dok je prostor oko bare obrastao dugogodi{wim zasadima vrbe i topole. @. Balaban

ka o `ivotnoj sredini i pravu na pravnu za{titu u pitawima `ivotne sredine. Ovaj dokument odnosni se na za{titu prava svakog pojedinca, sada{wih i budu}ih generacija na `ivot u `ivotnoj sredini adekvatnoj wegovom zdravqu i blagostawu.

Akcident u fabrici aluminujuma u Ma|arskoj bi}e povod da se na ovom skupu sagleda na koji na~in je javnost u Srbiji obave{tena o ovoj ekolo{koj katastrofi i svemu {to se nakon toga doga|alo u susednoj dr`avi kao i izve{tavawe po tom pitawu, kod nas. Tokom diskusije u~esnici }e analizirati ko je i kako informisao javnost o ovom zaga|ewu, o tome kako te~e sanacija, kakve se mere i analize preduzimaju na terenu, kao i kakva je saradwa medija i vladinog i nevladinog sektora u ovakvim situacijama.Ujedno, sagleda}e se na~ini obave{tavawa javnosti, kao i mere koje bi trebalo preduzeti u ciqu obezbe|ivawa prava gra|ana na pristup informacijama u slu~aju lokalnog industrijskog akcidenta.

A. B.

Kikinda bez neprijatnih mirisa?

Po nalogu nadle`nih inspekcija Javno komunalno preduze}e „6. oktobar” iz Kikinde zavr{ilo je remont pre~ista~a otpadnih voda. Ovaj pre~ista~ nalazi se u blizini dela ~etvrtog rejona i stanovnici ulice Vodice i okolnih ulica `alili su se na nepirjatan miris koji se {iri tim delom grada. Zbog `albi gra|ana i preduze}u „Prima produkt” nalo`eno je da obezbedi predtretman otpadnih voda iz pogona. Me|utim, u JKP ostaju pri stavu da do zaga|ewa kanala kod Vodica i {irewa neprijatnih mirisa nije do{lo zbog wihove gre{ke.

- Mi smo svakako planirali da uradimo redovan remont pre~ista~a otpadnih voda - ka`e direktor JKP „6. oktobar” Milan Kara}. - Remontovali smo lopatice za ubacivawe kiseonika i postavili nove tamo gde su nedostajale. Postavqene su i dve nove pumpe i dva reduktora, uradili smo i vi{e nego {to nam je nalo`eno. Remont je trajao dve sedmice i za to vreme postorejewe je bilo ispra`weno. Ni u vreme radova, a ni sada nema neprijatnog mirisa, {to dokazuje na{u raniju tvrdwu da zaga|ewe kanala nema veze sa na{im pre~ista~em i da ono prestaje onog momenta kada „Prima produkt” prestane da izbacuje organske materije.

U remont je ulo`eno milion i po dinara. Pre~ista~ otpadnih voda zadovoqava potrebe grada od 60 hiqada stanovnika. Direktor Kara} je naglasio i da nijedna fabrika u op{tini nema svoj pre~ista~ iako ih zakon na to obavezuje i da ovakav sistem za pre~i{}avawe otpadnih voda u Vojvodini, pored Kikinde, imaju jo{ samo Subotica, Sombor i Be~ej.

A. \.

PUNE RUKE POSLA ZA BE^EJSKI „KOMUNALAC”

I ~inovnici sade cve}e

Cve}e na centralnom gradskom trgu

Ovih dana zaposleni u JP „Komunalac”, koje u Be~eju vodi brigu o gradskom zelenilu, imaju pune ruke posla. Sakupqaju i odnose opalo li{}e i sade „poklon pakete” u kojima je 21.000 sadnica cve}a „dan i no}”. Doda li se svemu nedovoqan broj radnika za redovan posao, onda vanredni, bez obzira {to se „poklonu ne gleda u zube”, nije ba{ dobrodo{ao.

Ipak, premosti}e „komunalci” neda}u u kojoj su se iznenada na{li. ^inovnici su navukli gumene rukavice i ukqu~ili se u sadwu cve}a. Posle zavr{enog posla, zaista lep prizor, samo se postavqa pitawe ko }e i kako odr`avati ovako atraktivna cvetna poqa, kada JP „Komunalac” nema dovoqno radnika ni opremu za poslove gradskog zelenila.

- Prvi kontigent od 5.000 sadnica dan i no} se ve} sadi u u`em centru grada, a predstoji nam jo{ popuwavanje prostora kod „@ivinoprometa” i jo{ nekih gradskih povr{ina, zatim }emo cve}e deliti mesnim zajednicama da oni oplemene prostor koji je u wihovoj nadle`nosti, pa 2.000 sadnica Goranskom parku, istu koli~inu svakoj {koli u gradu, osnovnim i sredwim, da oplemene

prostor u dvori{tima i ispred zgrada, izvi|a~ima da urede prostor u Izvi|a~kom centru, Kancelariji za mlade... - rekao je poslovo|a u JP „Komunalac” Zoltan Feje{.

Sada mnogi u Be~eju gledaju u nebo i `ele da se lepo novembarsko vreme potraje, kako bi (ne)o~ekivani posao „{minkawa” zemqanih povr{ina zavr{io na vreme.

V. Jankov

DRU[TVO

DNEVNIK

ZA PRVIH DEVET MESECI OVE GODINE NA RADNOM MESTU @IVOT IZGUBILO 16 RADNIKA

Kaciga i propisi ~uvaju glavu Od januara do septembra ove godine u Srbiji je na radnom mestu 20 qudi zadobilo povrede opasne po `ivot, od kojih je 16 wih umrlo. Dogodilo se vi{e od 700 te{kih i oko 160

lak{ih povreda na radnom mestu, a naj~e{}e se radi o gra|evinarstvu, {umarstvu i poqoprivredi. Smrtni slu~aj dogodio se nedavno i u Novom Sadu kada je na radnika pao zid. Akt o proceni rizika na radnog mesta trebao je u svim firmama da bude zavr{en do septembra 2007. godine, ali u ovom trenutku izme|u 15 i 20 odsto firmi jo{ uvek nema taj akt. Osim toga {to taj akt jo{ uvek nemaju sve firme, na-

kara specijalista medicine rada.

- Samo specijaliste medicine rada mogu da ka`u da li je radno mesto sa pove}anim radnim rizikom ili ne - ka`e na{

sagovornik. - Postoji samo jedan izuzetak kada specijalista medicine rada ne mora da sudi o riziku, a to je radno mesto na kojem je robot. U ovom trenutku zakon nije obavezao da specijalista medicine rada bude obavezno ukqu~en u izradi ovog akta, a nadamo se da }e uskoro biti. Poku{avamo da se nametnemo kao revizorska ku}a koja }e da obavqa reviziju tog akta, jer imamo visoko specijalizovane qude.

~etvrtak18.novembar2010.

AGENCIJA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE PROVERAVA DEKANA ZREWANINSKOG FAKULTETA

Opravdane sumwe o sukobu interesa Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula je postupak protiv dekana zrewaninskog Tehni~kog fakulteta „Mihajlo Pupin“ Milana Pavlovi}a zbog sumwe da se na{ao u sukobu interesa, saznaje „Dnevnik“. Kako je na{ list ve} pisao, biv{i sekretar fakulteta Stanislav Pani} otkrio je da je Pavlovi} tu`io ustanovu na ~ijem je ~elu i ~iji je zakonski zastupnik, tra`e}i da mu se isplate zaostali putni tro{kovi na relaciji Zrewanin – Beograd, gde `ivi, iako na to nema pravo, budu}i da je svojevremeno dobio na kori{}ewe stan u gradu na Begeju kako ne bi morao da putuje!

- Prikupili smo sve dokaze iz kojih proizilazi osnovana sumwa da je u ovom slu~aju do{lo do povrede odredaba Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije koje reguli{u pitawe sukoba interesa – navela je direktorka Agencije Zorana Markovi} u dopisu upu}enom dekanu Pavlovi}u, a u koji je na{a redakcija imala uvid.

Markovi}eva je upozorila da, u konkretnom slu~aju, proizlazi da Pavlovi} „ima privatni interes koji je u direktnoj su-

Markovi}eva je upozorila da, u konkretnom slu~aju, proizilazi da Pavlovi} „ima privatni interes koji je u direktnoj suprotnosti s interesom fakulteta, kao javnim“ protnosti sa interesom fakulteta, kao javnim“.

- Na to ne uti~e ni ~iwenica da je pravo svakog gra|anina da u parnici pred sudom ostvaruje svoje interese. Jer, stupawem na javnu funkciju preuzeli ste

Ministarstvo zdravqa je prepoznalo ovu potrebu i zadu`ilo je Institut za medicinu rada u Beogradu da napravi jedinstvenu metodologiju za procenu radnih mesta u zdravstvenim ustanovama, {to je dobar po~etak. Ono {to predstoji kao veliki zadatak svih medicina rada u zemqi je da u~ine napore da se poboq{a polo`aj i nivo medicina rada u dru{tvu koja je trenutno na najni`im granama od kada ona postoji. Ovakvi napori su rezultirali dobijawem Republi~ke stru~ne komisije za medicnu rada ~iji je zadatak da napravi strategiju akcionog plana i zakon o medicini rada. Taj posao je pri kraju, ali veliko je pitawe da li }e ono {to najve}i stru~waci medicine rada u zemqi predla`u biti i prihva}eno, jer se ~lanovima Komisije ve} sada sugeri{e da neke stvari ne

Samo zdrav radnik stvara profit - ^este povrede i stradawa u gra|evini u vreme kada su aktivnosti zbog krize zamrle, veliki su znak za uzbunu. Osim toga {to se radnici ne pridr`avaju mera za{tite i {to ne postoji akt o proceni rizika na radnom mestu, problem je i {to nemamo registar povreda na radu koji bi dao pregled po privrednim granama gde postoji najvi{e povreda. Mana je i {to se Zakonom o zdravstvenoj za{titi predvi|a da prijavqivawe svih povrede na radu bude centralizovano u Institutu za medicinu rada u Beogradu koji do sada nije uspeo da organizuje registar povreda na radu i profesionalnih oboqewa. Na{a ku}a ima ovakve podatke od 1974. godine do 2006. godine. Nama i danas pojedine op{tine {aqu podatke o povredama na radu, ali kako to nije obaveza, nemamo kompletne podatke za celu Vojvodinu. Poku{avamo da objasnimo na{im nadle`nim institucijama u Vojvodini da je neophodno da se bar kao pilot projekat po~ne sa prijavama o povredama na radu i profesionalnim bolestima ciqano, kroz posmatrawe povreda na radu u pojedinim preduze}ima. O~ekujemo da }emo od po~etka naredne godine dobiti prenesene nadle`nosti jer }e od 1. januara Vojvodina dobiti opredeqena sredstva za svoje potrebe. Deo tih sredstava svakako treba usmeriti na podizawe zdravstvenog nivoa radnika, jer samo zdrav radnik stvara profit - ka`e dr Mili~evi}. o proceni rizika na radnom mestu medicina rada dobila je kqu~nu ulogu. Ali, osim ove struke u ovaj zahtevan posao krenule su i druge ku}e i to bez ukqu~ivawa le-

mo`emo da tra`imo i da to dr`ava ne}e odobriti, tako da je pred strukom te`ak posao da se izbori sa birokratskim gledawem na problem.

J. Barbuzan

obavezu i odgovornost da se starate o javnom interesu, odnosno fakultetu – „prekorila“ je Markovi}eva dekana i navela da se opravdano sumwa da je Pavlovi}, vo|en svojim privatnim interesom, sekretaru Pani}u uru-

~io otkaz kada je ovaj ukazao na nezakonitosti i nepravilnosti u wegovom radu.

Podsetimo, sa Pani}em je raskinuta saradwa sa obrazlo`ewem da je neovla{}eno, zloupotrebom memoranduma fakulteta, zrewaninskom Vi{em javnom tu`ila{tvu podneo krivi~nu prijavu protiv Pavlovi}a, sumwi~e}i ga da je zloupotrebio slu`beni polo`aj i da se na{ao u sukobu interesa. Doskora{wi sekretar je istakao da je Pavlovi} tu`bu za naknadu putnih tro{kova podneo 23. aprila ove godine, na dan kada je odlukom Saveta fakulteta izabran za dekana! [to zna~i da bi kao prvi ~ovek ove ustanove sam odlu~ivao o svom slu~aju.

Pavlovi} se pravdao da ne `eli da vodi spor protiv fakulteta na kom je zaposlen 35 godina i da je zato predlo`io vansudsko poravnawe. Potvrdio je da ranije nije potezao pitawe pla}awa putnih tro{kova {to je, kako je kazao, „mo`da i moja gre{ka“, ne kriju}i da je svojevremeno dobio stan od fakulteta, ali da, uprkos tome, `ivi u srpskoj prestonici! @. Balaban

USKORO I O ARTEMIJU: Jesewe zasedawe Sabora SPC zapo~elo je ju~e u manastiru svetog Arhangela Mihaila u Rakovici u Beogradu svetom arhijerejskom liturgijom i zaupokojenom liturgijom povodom godi{wice smrti patrijarha srpskog Pavla. Drugo ovogodi{we otkupqawe srpskih vladika traja}e nekoliko dana, a prema najava na wemu bi mogla biti doneta kona~na odluka o penzionisanom vladici Artemiju, kao i o podeli nekih eparhija. Koje }e sve ta~ke dnevnog reda jesewe zasedawa razmatrati ostalo je nepoznica za javnost, no sasvim je izvesno da }e svi episkopi imati prilike da se izjasne o vladici Artemiju koji je, kako se smatra, odbio da se povinuje odluci crkvene vlade (odbio da se povinuje odluci o zabrani ~inodjestvovawa). Izvori bliski SPC tvrdili su ju~e da }e vladika Artemije biti pozvan da prisustvuje zasedawu Sabora u delu koji se bude odnosio na wega, da je on stigao u Rakovicu, kao i da se od wega o~ekuje da na kraju prihvati odluke najvi{eg crkvenog organa. S druge strane, ju~e su se mogla ~uti i o mi{qewa da vladika Artemije i grupa monaha koji ga podr`avaju ne}e prihvatiti nikakvu odluku Sabora, te da se mo`e dogoditi da, ukoliko im se ne omogu}i da se vrate u Ra{ko prizrensku eparhiju, osnovuju "novu crkvu. Od ovog zasedawa o~ekuje se i da zauzme stav oko formirawa `i~ke, ni{ke, {umadijske i brani~evske eparhije.

Q. M.

Dogodilo se vi{e od 700 te{kih i oko 160 lak{ih povreda na radnom mestu, a naj~e{}e u gra|evinarstvu, {umarstvu i poqoprivredi. Smrtni slu~aj bio je nedavno i u Novom Sadu kada je na radnika pao zid me}e se i pitawe kvaliteta procene rizika jer su mnoge akte radili tehni~ki instituti bez saradwe sa specijalistima medicine rada.

- Ne znam da li je firma u kojoj je radio nastradali radnik imala akt o proceni rizika na radnom mestu, ali ukoliko ga je i imala ostaje pitawe kvaliteta izrade tog akta - ka`e direktor Zavoda za zdravstvenu za{titu radnika Novi Sad dr Branko Mili~evi}. Ukoliko je firma imala izra|en akt, posle nesre}e koja se dogodi na radnom mestu firma je du`na da uradi reviziju svog akta o proceni rizika na radnom mestu. Ve} sam podatak da nastradali radnik nije imao za{titnu kacigu na glavi dovoqno govori, a ja sam ube|en da ju je imao, da ne bi do{lo do smrtnog ishoda.

Sa stupawem na snagu zakonske obaveze o izradi akta

15

ZAMENIK ZA[TITNIKA GRA\ANA NEZADOVOQAN OSNOVNIM SUDOM

Nezavr{ena storija o jednoj tabli Zamenik za{titnika gra|ana u Zrewaninu Trajan Pankari}an nezadovoqan je radom zrewaninskog Osnovnog suda kome je, jo{ u septembru 2009. godine, podneo tu`bu protiv Mesne zajednice “E~ka” zbog, kako je naveo, diskriminatorskog postupawa prema pripadnicima ma|arske, rumunske i slova~ke nacionalne mawine, ~iji su jezici i pisma u slu`benoj upotrebi na teritoriji najve}eg banatskog grada. Pankari}an je lane zamerio {to je naziv Doma kulture E~ka na ma|arskom, rumunskom i slova~kom ispisan mawim slovima i u razli~itom obliku od teksta na srpskom jeziku! Predlo`io je sudu da naredi mesnoj zajednici da sa pomenute

zgrade ukloni sporni natpis du`ine 5,50 metara i visine 37 centimetara, koji je ispi-

san samo na srpskom, te da zadr`i mawu tablu sa tim nazivom na srpskom i jezicima na-

Kako je po~elo Po~eci pri~e o spornoj tabli datiraju od juna pro{le godine kada se me{tanin E~ke Enei Frenc, ina~e ~lan Saveta Mesne zajednice i odbornik u Skup{tini grada Zrewanina, `alio za{titniku gra|ana da je nakon renovirawa seoskog Doma kulture postavqena tabla sa natpisom ustanove samo na srpskom, iako je ranije postojala i na rumunskom jeziku. Odmah je reagovao sekretar MZ E~ka Momir ]ati}, tvrde}i da takva tabla zapravo nije ni postojala i da se umesto we nalazio samo naziv diskoteke “Ba Plus”, ~iji vlasnik je zakupio prostorije. Posle adaptacije objekta, nadle`ni u mesnoj zajednici su istakli veliki natpis “Dom kulture E~ka”, a ispod we i mawu ~etvorojezi~nu tablu sa nazivom ove institucije – na srpskom, rumunskom, ma|arskom i slova~kom. U MZ E~ka su tvrdili da je ceo slu~aj iskonstruisan i pitali kome je u interesu da se baca qaga na selo u kome slo`no `ive gra|ani svih nacionalnosti.

cionalnih mawina. Po wegovim re~ima, glavna rasprava pred sudom zakqu~ena je sredinom juna, ali do danas nije upoznat sa ishodom sudskog postupka.

- Ne zadiru}i u rad sudskih organa i bez `eqe da na bilo koji na~in uti~emo na sadr`inu presude moramo, ipak, da uka`emo na to da nedono{ewe, odnosno nedostavqawe prepisa presude ni posle pet meseci predstavqa ne samo jasnu povredu odredaba Zakona o parni~nom postupku i Zakona o zabrani diskriminacije, ve} i nepo{tovawe i neuva`avawe jednog od osnovnih qudskih prava – prava na pravi~no su|ewe – poru~io je zamenik za{titnika gra|ana. @. B.

VESTI Novac za {kole koje koriste biomasu Vlada je dala saglasnost Pokrajinskom sekretarijatu za energetiku i mineralne sirovine da raspi{e javni konkurs i nepovratno izdvoji 10 miliona za sve poqoprivredne i prehrambene {kole u na{oj pokrajini koje koriste biomasu.

Ovim projektom bi}e mogu}e smawiti kori{}ewe toplotne energije za grejawe, kao i tro{kove za energiju i do 70 odsto.

Ina~e, na teritoriji Vojvodine nalazi se velika koli~ina otpad-

ne biomase iz poqoprivrede, koja se za energetske svrhe koristi u vrlo malom procentu.

Dve tre}ine kraqeva~kih |aka u {kolama Sistemom nastave u Kraqevu od danas }e biti obuhva}eno 9.774 |aka, odnosno oko dve tre}ine u~enika, dok }e ih 6.688 jo{ biti van nastavnog procesa, rekao je ju~e u Kraqevu ministar prosvete Srbije @arko Obradovi}. Prema wegovim re~ima, od pre tri dana u Kraqevu radi 12 {kola, a od ~etvrtka }e sa radom po~eti jo{ de-

vet. On je naglasio da je za Ministarstvo prosvete bezbednost |aka i studenata i daqe na prvom mestu, jer je Kraqevo posle velikog imalo seriju mawih udara.

Otkriveni pisci grafita u Kikindi Policija je identifikovala autore prete}ih grafita ispisanih u no}i izme|u 22. i 23. septembra, u Kikindi, na fasadi zgrade u kojoj se nalazi redakcija nedeqnika "Kikindske" i o tome danas obavestila Nezavisno udru`ewe novinara Srbi-

je. NUNS u saop{tewu navodi da o~ekuje da nadle`no tu`ila{tvo postupi po krivi~noj prijavi koju je Policijska uprava Kikinde podnela protiv po~inilaca pretwi i da wihova imena saop{ti javnosti.

Nakon identifikovawa izvr{ilaca, policija u Kikindi podnela je tu`ila{tvu dopunu krivi~ne prijave.

NUNS je u saop{tewu izrazio zadovoqstvo intervencijom MUP i Policijske uprave u Kikindi koja je u roku od mesec dana otkrila po~inioce pretwi upu}enih nedeqniku "Kikindske" i glavnom i odgovornom uredniku @eqku Bodro`i}u.

~etvrtak18.novembar2010.

SPORT

c m y

16

IZ FORMULE JEDAN

DNEVNIK

ISTI^EMO

Petoro veli~anstvenih Srba Mika Hakinen

Mihael [umaher

Sport je svakako najboqi proizvod ove zemqe, u to nema nikakve sumwe. Ono {to su na{i sportisti uradili za Srbiju, {to na wenoj pozitivnoj promociji, {to zarad same narodne sre}e, jednostavno je neverovatno. Oni nam daju nadu da nismo zapravo toliko lo{i i da uz paklen rad, trud i ozbiqnost svako od nas mo`e da bude dobar, ako ne i najboqi u onome {to radi.

Hakinen kritikovao [umahera Biv{i svetski {ampion u Formuli jedan Finac Mika Hakinen izjavio je da Mihael [umaher nije trebalo da se vra}a u najbr`i cirkus. [umaher (41) je u karijeri osvojio sedam titula u F1, a povukao se iz ovog sporta 2006. On je posle nekoliko godina odlu~io da se ove godine vrati kao pilot Mercedesa, a sezonu je zavr{io na devetom mestu sa 72 boda.

- Najuspe{niji ~ovek u motosportu u Abu Dabiju je napravio sme{nu po~etni~ku gre{ku koja ga je skoro ko{tala `ivota. Kakva bi to tragedija bila

za Nemce i to na dan trijumfa Sebastijana Fetela u F1. A zbog ~ega? [ta ima on, koji je osvojio vi{e od svih ostalih, jo{ da dokazuje - rekao je Hakinen i dodao:- Mislim da on malo-pomalo uni{tava sve ono {to je godinama stvarao. Potpuno je neva`no da li je to iz tehni~kih razloga ili ne mo`e da se nosi s mla|im voza~ima. ^ak je i wegov klupski kolega Niko Rozberg postizao boqe rezultate.

Hakinen (42) se iz F1 povukao 2001. godine, a u karijeri je osvojio dve titule - 1998. i 1999. godine.

YON MEKINRO NEMA DILEMU

Rafa je najja~i Slavni teniser Xon Mekinro ka`e da se lucidnost Roxera Federera ne mo`e meriti sa snagom Rafaela Nadala.

Na debatu koja traje godinama, Mekinro gleda tako da snagu [panca mo`e da poredi samo sa onom koju je nekada imao Bjern Borg.

Atleta: Rafael Nadal

- Dva najja~a igra~a svih vremena su Bjern Borg i Rafael Nadal. Federer je jedan od naj-

boqih igra~a ikada, ali on nije takav atleta kao pomenuta dvojica - rekao je Mekinro na konferenciji u Kataru u dru{tvu Borga i Rumuna Ilije Nastasea.

Federer, koji ima 16 gren slem titula u odnosu na devet Nadalovih, dobi}e priliku da nastavi rivalitet u londonskoj O2 Areni na zavr{nom Masters turniru koji po~iwe u nedequ.

Nadal je spreman za zavr{icu sezone po{to je Masters u Parizu propustio zbog povrede ramena.

On je osigurao prvu poziciju na ATP listi na kraju godine, po{to je osvojio ~ak tri gren slem titule. Petostruki pobednik Vimbldona Borg veruje da }e [panac odr`ati svoju dominaciju i slede}e sezone.

- On }e napredovati. Ako ostane zdrav i motivisan, mogao bi da vlada dosta dugo - uveren je [ve|anin.

Federer je svoju 65. titulu u karijeri osvojio nedavno u Bazelu. On je na listi najuspe{nijih igra~a svih vremena pretekao Pita Samprasa, a po broju trofeja zaostaje za Ximijem Konorsom, Ivanom Lendlom i Xonom Mekinroom.

„Yesi Ovens” za Feliks i Olivera Elison Feliks i Dejvid Oliver dobitnici su nagrade “Xesi Ovens” kao najboqi atleti~ari Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u 2010. godini. Feliks je svetska {ampionka na 200 metara, dok je Oliver ameri~ki rekorder na 110 metara s preponama. Trostruka svetska prvakiwa na 200 metara, koja je ove sezone osvojila dve titule u Dijamantskoj ligi - na 200 i 400 metara, tre}i put u karijeri je dobila presti`nu nagradu. Oliver je oborio rekord SAD na 110 metara s preponama rezultatom 12,89 sekundi, {to je tre}i rezultat svih vremena u svetu.

Feliks i Oliver }e primiti nagradu na sve~anosti 4. decembra u Virxinija Bi~u. Xesi Ovens, legenda ameri~ke i svetske atletike, zablistao je na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine kada je osvojio zlatne medaqe na 100 i 200 metara, u skoku u daq i u {tafeti 4h100 metara.

Novak \okovi} – tenis: Iako mu je samo 23 godine, ve} sada se mo`e re}i da je on me|u najboqim srpskim sportistima ikad. Neverovatni uspesi na terenu, inteligencija, {arm, harizma, patriotizam i konstantan boravak u samom vrhu svetskog tenisa su ono {to je od Noleta jo{ za `ivota stvorilo sportsku legendu. Trebalo bi napomenuti da je Novak uz pomo} porodice, a bez imalo podr{ke domovine, postao to {to jeste. I pored toga, nikada nije zaboravio da sa ponosom istakne odakle dolazi.

Postavili smo sebi pitawe ko je od wih najboqi, ko se u kontinuitetu nalazi u vrhu svetskog sporta.

Nisu nas interesovale zvezde padalice, pojedinci, a ima ih dosta, koji zasijaju na sportskom nebu, a onda nestanu u okeanu prose~nosti, kao ni penzioneri po{to bi se lista pretvorila u enciklopediju. Izdvojili smo pet srpskih asova koji dugi niz godina vladaju svetskim sportom.

Vladimir Vujasinovi} – vaterpolo: @iva legenda vaterpola ovih dana pliva svoje posledwe kilometre kao aktivan igra~ u Partizanu. Majstor kakav se retko ra|a, a kome je ve} 37 godina, predvodio je sa pozicije beka, kreatora igre, na{u reprezentaciju, kao i mnoge najboqe svetske klubove. Vujas nikada nije bio tip igra~a i ~oveka koji je voleo svetlo pozornice. Isticao se samo dostignu}ima u bazenu, dok je pri~u ostavqao drugima.

Milorad ^avi} – plivawe: Popularni Majk ne samo da je postao jedan od najboqih pliva~a sveta bez pomo}i Srbije, nego u woj nije ni ro|en. Ipak, zov predaka naterao ga je da stavi kapicu sa srpskim grbom. Majica sa natpisom „Kosovo je Srbija“, zbog koje je diskvalifikovan 2009. sa EP, kao i dvoboj sa Majklom Felpsom na Olimpijskim igrama u Pekingu iste godine definitivno su od wega napravili svetsku zvezdu. Pitawe ko je prvi stigao na 100 metara delfin re{io je zvani~ni mera~ vremena „Omega“, koja je priznala pobedu ^avi}a. On, me|utim, nijednom nije doveo u pitawe zlatnu medaqu Felpsa, iako za to definitivno ima osnov.

Jelena Jankovi} – tenis:

Nemawa Vidi} – fudbal:

Atraktivna Beogra|anka jedina je dama koja se na{la na na{oj listi. Xej Xej nikada nikog nije ostavila ravnodu{nim zbog ~ega ~ak i u wenoj domovini ima dosta protivnika. Jelena se nalazi me|u 10 najboqih igra~ica sveta konstantno od po~etka 2007. godine, a 2008. je zavr{ila na prvoj poziciji. U singlu jo{ nije uspela da podigne grend slem pehar, iako je te 2008. na US openu stigla do jedinog finala, ali mo`e se pohvaliti titulom u miksu sa [kotom Xejmijem Marejem na Vimbldonu 2007.

U`i~ka stena, kako vole da ga zovu glagoqivi novinari, svakako je poseban i fudbaler i ~ovek, naro~ito za na{e pojmove. Ozbiqnost, po`rtvovanost, majstorstvo, ali hladna glava ono su {to od Vidi}a ~ine jednog od najboqih bekova sveta. Kapitenska traka Man~ester junajteda koju mu je ser Aleks Ferguson stavio na levicu ove sezone samo je jo{ jedan dokaz wegovog kvaliteta. Pre wega, ovakvom ~a{}u mogao je da se pohvali samo jedan neostrvqanin - legendarni Francuz Erik Kantona.

Ambiciozni Usein Bolt Olimpijski {ampion i svetski rekorder na 100 i 200 metara Jamaj~anin Usein Bolt izjavio je da `eli da poboq{a svetski rekord na 100 metara za najmawe jednu desetinku.

- Bilo bi genijalno ukoliko bih u nastavku karijere uspeo da istr~im 100 metara za 9,4 sekunde, ~ime bih verovatno u narednih 50 godina bio najbr`i ~ovek planete - izjavio je Bolt, koji je svetski rekord na 100 metara rezultatom 9,58 sekundi ostvario na prvenstvu sveta u Belrinu pro{le godine.

Najbr`i ~ovek dana{wice istakao je da bi samo u slu~aju da odbrani titule na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine mogao da se nazove legendom.

- Da bih postao legenda moram da ponovim uspeh iz Pekinga. Svako mo`e da bude olimpijski {ampion, ali da bi to ponovio treba da bude izuzetan - rekao je Bolt.

Dvadeset~etvorogodi{wi Jamaj~anin je naglasio da planira poboq{awe rezultata i na 200 metara. U toj disciplini Bolt je svetski rekord rezultatom 19,19 postavio tako|e na Mundijalu u Berlinu.

Bolt je istakao da }e mu za poboq{awe rezultata veoma va`na biti jaka konkurencija.

- Rivali ti poma`u, jer te stalno dr`e pod pritiskom - istakao je Bolt i dodao da pre sve-

Najbr`i ~ovek dana{wice: Usein Bolt

ga misli na Amerikanca Tajsona Geja, koji ga je 6. avgusta ove godine prvi pobedio posle dvogo-

di{we dominacije, na sunarodnika Asafu Pauela i Danijela Bejlija iz Antigve i Barbude.

SPORT

c m y

DNEVNIK

LISTA FIFA

~etvrtak18.novembar2010.

17

ME\UNARODNA PRIJATEQSKA UTAKMICA

@igi} re{io uspavanku Bugarska - Srbija 0:1 (0:0)

Blagi pad Srbije Reprezentacija Srbije nalazi se na 25. mestu na novoj ranglisti Svetske fudbalske federacije (FIFA), {to je za tri mesta lo{iji plasman nego u oktobru.

Svetski {ampion [panija vodi na listi, ispred Holandije i Brazila, a afri~ki {ampion Egipat se ponovo vratio me|u 10 najboqih.Australija je tako|e napredovala za jednu poziciju i sada je 20, dok je Francuska pala tri mesta i trenutno je 21.

Od reprezentacija biv{ih jugoslovenskih republika najboqe je plasirana Hrvatska koja je zadr`ala devetu poziciju. Slovenija je i daqe na 15. mestu, ba{ kao i Crna Gora koja ostaje

26. Bosna i Hercegovina je napredovala dva mesta, pa je 51, a Makedonija je pala za {est mesta i trenutno zauzima 76. poziciju.

Od reprezentacija protivnika u grupi C kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. godine Italija je sko~ila na 14, a Severna Irska pala na 42. mesto. Estonija ostaje 74, a Farska Ostrva zauzimaju 131. mesto.

FIFA rang listi za novembar: 1. [panija 1920, 2. Holandija 1718, 3. Brazil 1493, 4. Nema~ka 1489, 5. Argentina 1353, 6. Engleska 1250, 7. Urugvaj 1174, 8. Portugal 1102, 9. Hrvatska 1098, 10.Egipat 1047...

25. Srbija 828...

OGLASILA SE FIFA

Nema savr{enih kandidata Svetska fudbalska federacija (FIFA) saop{tila je da i daqe ne postoji idealan kandidat za organizaciju Svetskih prvenstava 2018. i 2022. godine. FIFA smatra da bi pustiwska toplota u Kataru mogla da ugrozi zdravqe igra~a na SP 2022. godine, a da bi kandidatura SAD trebalo da ima ja~e garancije vlade.

Pored toga, FIFA je navela da kandidature za organizaciju SP 2018. godine Engleske, [panije i Portugala imaju malo rizika, dok Rusija ima problem sa infrastrukturom. Do ovih zakqu~aka se do{lo posle obilasaka devet dr`ava koje `ele organizaciju 2018. i 2022. godine.

FIFA }e izabrati organizatora 2. decembra tajnim glasawem.

PROSLAVQEN 90. RO\ENDAN GOLUBIN^ANA

[est komada za ~estitku

SOFIJA: Stadion Vasil Levski, gledalaca oko 3.000, sudija Avram (Rumunija), strelac: @igi} u 80. minutu. @uti kartoni: @igi}, Radovanovi} (Srbija), Crveni karton: @igi} (Srbija).

BUGARSKA: Mihajlov - Milanov (od 65. Bodurov), Ivanov, Miliev, Zanev - Janev, Gen~ev, Rangelov (od 30. Dimitrov),

(od 67. Trivunovi}), Miri} (od 74. Sulejmani), To{i}, Qaji} (od 85. Ninkov) - Mr|a (od 46. @igi}).

Stigao je selektor Vladimir Petrovi} do prve pobede na klupi reprezentacije Srbije i to u prijateqkom me~u u Sofiji, koji je pre li~io na trening nego na ozbiqno odmeravawe snaga dva quta rivala, koji su do sada 31 odmeravali snage ( 20 pobeda Srbije). Me|utim , bez obzira na karakter me~a, pobeda posle doga|awa u \enovi puno }e zna~iti orlovima u daqim kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo u Poqskoj i u Ukrajini. Pi`on je silom prilika pod zastavu morao pozove nove igra~e, ali problema nije bilo. Debitanti su se sasvim lepo sna{li, a i jedini gol smo postigli posle divnog pasa Veseqka Trivunovi}a koji je duga~kom loptom prona{ao usamqenog Nikolu @igi}a. Bugari su na treutak zastali, mislili su da je na{ najistureniji napada~ u nedozvoqenom polo`aju, a to je bilo dobvoqno @igi}u da smiri loptu, pogleda gde je Mihajlov, i onda preciznim udarcem pogodi levi dowi ugao.

Prva pobeda: Vladimir Petrovi} Pi`on Bila je to slaba Pertov (od 65. Gaxev), Popov utakmica, gotovo bez ritma, ali Bo`inov (od 53. Makriev). i nije bilo lako igrati po kliSRBIJA: Jorga~evi} - Ivazavom terenu i dosadanom kinovi}, Vidi} (od 66. Rajkovi}), {om koja je lila sve vreme suSuboti}, Kolarov - Petrovi} sreta, ali pred gotovo praznim (od 46. Radovanovi}), Milija{ tribinama.

U prvom delu gotovo i nije bilo prilka. Bugari su poku{avali ne{to preko iskusnog Martina Petrova, ali Vidi} i Suboti} su sve wegove poku{aje lako otklawali. Debitant na golu Jorga~evi} je na po~etku susreta imao dve dobre intervencije, a posle toga sve se svodilo na naba~ene lopte, pa pravi kvalitet golmana Genka i nismo mogli videti. Ipak, stekao se utisak da se radi o iskusnom i kvalitetnom golmanu.

Tek u fini{u prvog dela uspeli smo u dva navrata da probijemo odbranu Bugarske i s malo sre}e posle jedne odbijene lopte Petrovi} se mogao upisati u strelce, ali je ciqao slabo, pa je lopta oti{la pored gola. Iako su selktori Lotar Mateus i Vladimir Petrovi} u drugom delu dobro pretumbali svoje ekipe, ni{ta se bitnije nije doga|alo, sve se svodilo na pojedina~ne poku{aje i na krataka dodavawa ispred {esnesteraca.

Ni primqeni gol nije prodrmao Bugare koji za 90 minuta nisu stvorili nijednu priliku, a mi smo se zadovoqili golom @igi}a, koji je u posledwem minutu zaradio i drugi `uti karton pa je morao pre vremena u svla~ionicu.

Petorica debitanata U Sofiji su ~ak petorica fudbalera debitovala u dresu s dr`avnim grbom Srbije i to: Bojan Jorga~evi} (28), Adem Qaji} (19), Marko Miri} (23), Ivan Radovanovi} (22) i Veseqko Trivunovi} (30).

Nadamo se da je ova pobeda do{la u najboqe vreme i da je najzad prekinuta lo{a serija rezultata na{e reprezentacije, koja je od poraza od Australije na Svetskom prvenstvu (1:2), uspela da savlada samo Farska Ostrva, ali ne i Gr~ku, Sloveniju i Estoniju.

G. Kova~

TRENER ^ELZIJA AN]ELOTI SMISLIO KAZNU ZA IGRA^E

Gleda}e horor-me~

Jadran – Vojvodina 0:6 (0:4) GOLUBINCI: Igrali{te Jadrana, gledalaca 400, sudija: Majstorovi} (Stari Banovci). Strelci: Mudrinski u 6. i 21, Jao u 10. i 37. i Abubakar u 66. i 71. minutu.

JADRAN: Kova~evi}, Bo{wakovi}, Peki}, Deli}, Bulatovi}, Ra{i}, Samac, Malen~i}, [tr-

Radost Nikole @igi}a i Zorana To{i}a

Menaxer {ampiona Engleske ^elsija, Italijan Karlo An}eloti najavio je da }e zbog poraza u me~u sa Sanderlendom kazniti igra~e. An}eloti }e svoje fudbalere kazniti tako {to }e im pustiti snimak tog me~a, na kome su, kako je ocenio, igrali ispod svakog nivoa. An}eloti je susret sa

skoliga{a iz Golubinaca i za 90. ro|endan Jadranu “poklonili� {est golova. Vojvodina je u revijalni me~ u{la nadahnuto, s najja~im snagama podeqenim u dve ekipe koje su po 45 minuta pru`ile maksimum na dobrom terenu i u lepom ambijentu.

klubu. Sve je bilo pogre{no - rekao je An}eloti engleskim novinarima.

Ostrvski mediji podse}aju da je u pro{lom prvenstvenom kolu ^elsi na svom terenu izgubio od Sanderlenda sa 3:0 i da je to bio najte`i poraz londonskog kluba u posledwih 15 godina od tima

Roberto Donadoni

Donadoni trener Kaqarija

Biv{i selektor italijanske reprezentacije Roberto Donadoni novi je trener Kaqarija. Klub sa Sardinije otpustio je Pjerpaola Bisolija, a uprava je imenovala Donadonija za wegovog naslednika. Kaqariju ne ide ove sezone u Seriji A. Ostvario je samo dve pobede u 12 kola, a u prethodna dve utakmice je pora`en, kod ku}e od Napolija i na gostovawu \enovi. Ceh je platio trener Bisoli, koji je na klupu Kaqarija do{ao umesto Masimilijana Alegrija, sada stratega Milana. Donadoni je spreman za izazov.

- @elim da uspem sa Kaqarijem. Imam veliki motiv i `arku `equ i pristao sam na ovaj posao posle samo nekoliko re~enica sa predsednikom kluba - rekao je Donadoni, koji je potpisao ugovor do kraja sezone, uz opciju da ga produ`i.

Osim selektorske klupe, Donadoni je kratko radio i kao trener Livorna i Napolija.

koji ne pripada velikoj ~etvorci engleskog fudbala. An}eloti je istakao da je Sanderlend demonstrirao izuzetan timski duh i da je zaslu`eno trijumfovao i poru~io igra~ima da na svom terenu moraju da igraju na najvi{em nivou ukoliko `ele da zadr`e prvu poziciju na tabeli.

Siti nudi 40 miliona za Yeka

Antvi Jao

bac, T. Milakovi}, Peki}. Igrali su jo{: Babi}, V. Ili}, Berowa, Dudi}, \uki} i Biki}.

VOJVODINA: Kesi}, Stevanovi}, Nestorovi}, M. Novakovi}, Milovanovi}, Tumbasevi}, Mito{evi}, Bilbija, Jao, Katai, Mudrinski. Igrali su jo{: Kesi}, Smiqani}, Pavlovi}, Karan, Trajkovi}, A|uru, Medojevi}, Mereba{vili, Lazeti}, Ili}, Abubakar.

Fudbaleri novosadskog supeliga{a uveli~ali su proslavu srem-

Qut na igra~e: Karlo An}eloti

Sanderlendom okarakterisao kao horor i najgori me~ otkako je on na ~elu kluba.

- Igrali su jadno. U ~etvrtak }emo, kada se vrate sa me~eva svojih reprezentacija, imati ozbiqan sastanak i primora}u ih da pogledaju taj horor. To je bio najgori me~ od kako sam ja u

Mre`u doma}ih na~eo je Ogwen Mudrinski savladav{i Kova~evi}a iz odbitka, a na 2:0 povisio je povremeni reprezentativac Gane Antvi Jao. Obojica su u prvom delu postigla po jo{ jedan gol, a begovima i centra{utevima izdvajao se Stevanovi}.

U nastavku je u glavnoj roli bio strelac Oumaru Abubakar koji je postigao dva gola u engleskom stilu nakon centar{uteva Smiqani}a.

S. S.

^elnici fudbalskog kluba Man~ester siti spremni su da ponude Volfsburgu 40 miliona evra za reprezentativca Bosne i Hercegovine Edina Xeka.

Menaxer Sitija Roberto Man}ini dobi}e oko 120 miliona evra od vlasnika kluba za poja~awa u januaru naredne godine.

Prvi na listi `eqa engleskog kluba je Xeko, a Man}ini je spreman da na ovaj transfer izdvoji tre}inu novca planiranog za poja~awa. Siti }e pored nov-

Na ceni: Edin Yeko

ca Volfsburgu da ponudi i Roke Santa Kruza.

Bosanski napada~ u nema~kom klub nedeqno zara|uje 100.000 evra, dok bi wegova sedmi~na plata u Man~ester sitiju bila 140.000 evra. Me|utim, ~elnici Volfsburga su ve} nekoliko puta odbacili mogu}nost da prodaju Xeka.

Xeko (24) je ~lan Volfsburga od 2007. godine, a za nema~ki klub odigrao je 132 utakmice i postigao 82 gola.

18

SPORT

~etvrtak18.novembar2010.

PRVO KOLO EVROKUPA

Vr{~ani ja~i i od Ajversona Be{ikta{ - Hemofarm 91:94 (24:14, 20:21, 25:28, 22:31) ISTANBUL: Dvorana "Kolatrurka arena", gledalaca: 3.000, sudije: Hristodulu (Gr~ka), Tomov (Bugarska) i Esteron (Izrael).

BE[IKTA[: Ajverson 15, Liholitov 6, ^evik, Jarangum, Abi, Erden 11, Kutlu, ^etin 15, Igwarski 4, ^etmen 13, Ozer 7, Ogilvi 20.

HEMOFARM: Pavkovi} 16, Bo`ovi} 9, Abdul Hamid 15, Krstovi} 10, [utalo 3, Ma~van 17, Savovi} 3, Borisov 14, Kne`evi}, Petrovi}, Xordan 7, An|u{i}.

A GRUPA

Banvit - Le Man Eve Baskets - Uniks B GRUPA

Be{ikta{ - Hemofarm Asvel - Getingen

78:70 72:89 91:94 80:88

C GRUPA

Siauliai - Budu}nost 76:97 Gran Kanarija - Budivelnik 58:62 D GRUPA

Aris - Azovma{ 88:75 Cedevita - Hapoel Gilboa 83:92 E GRUPA

Gastera - Galatasaraj Kantu - Panelinios F GRUPA

Estudijantes - PAOK Beneton - Roan G GRUPA

Hapoel Jerusalim - Riga Nimburk - Kahasol

65:66 72:57 88:77 67:61 91:78 77:93

H GRUPA

Krasnaja krila - Kazerta 78:85 Anvil - Alba 74:86

Milo{ Borisov

Ko{arka{i Hemofarma pobedili su u Istanbulu ekipu turskog Be{ikta{a rezultatom 94:91 (14:24, 21:20, 28:25, 31:22), u utakmici prvog kola B grupe Evrokupa. U drugom kolu izabranici trenera @eqka Lukaji}a do~eka}e u Vr{cu tim francuskog Asvela, a taj me~ na programu je 23. novembra.

Vatrena doma}a publika ostala je u ~udu nakon iznena|uju}eg poraza wihovih qubimaca na staru takmi~ewa u Evrokupu.

Me~ koji je trebalo da bude upam}en po debiju zvezde ameri~ke NBA lige Alena Ajversona u evropskim klupskim takmi~ewima potpuno neo~ekivano

pripao je gostima.

Slavnog Amerikanca u dresu Be{ikta{a zasenili su Miqan Pavkovi} i Milan Ma~van. Hemofarm je uspeo da u fini{u susreta nadoknadi 16 poena rezultatskog "minusa" (84:68) po{to je u posledwoj ~etvrtini prevalio dug put od katastrofe do briqantne pobede.

U trenucima kada su se favorizovani Turci posledwi put na utakmici odlepili, ~inilo se da je pobednik re{en i da Lukaji}evim u~enicima predstoji samo poku{aj da ubla`e te`ak poraz. O~igledna taktika Vr{~ana da {utem za tri poena poku{aju da iznenade crno-bele iz Istanbula po~ela je da se ispla}uje tek u neizvesnoj zavr{nici, kada su ko{ Be{ikta{a nemilice zasipali iskusni Pavkovi} i odli~ni reprezentativac Crne Gore Milo{ Borisov. Sve dotle Be{ikta{ je bio rival koji je diktirao tempo i napravio nekoliko "begova", ali su uporni "farmaceuti" redovno uspevali da se vrate u igru. U pobedni~kom timu istakli su se Ma~van sa 17, Pavkovi} sa 16 i Borisov sa 15 poena.

Slaba uteha turskim navija~ima je podatak da je Ajverson postigao 15 poena, koliko i Serhat ^etin, dok je Endru Xejms Oglivi ubacio 20.

Sjajni Brajant, Rouz i Entoni U NBA ligi odigrano je sedam utakmica.

Lejkersi su prekinuli niz od tri poraza, dok je Karmelo Entoni slavio protiv Niksa, svog mogu}eg slede}og tima.

Ekipe za koje nastupaju srpski igra~i imale su slobodan dan, a partiju ve~eri imao je Derik Rouz

pa su Lejkersi slavili u Milvokiju sa 118:107, tako da su prekinuli niz od dva poraza.Tim iz Los An|elesa pre te dve izgubqene utakmice imao je perfektan skor 8-0. Brajant i Braun su odradili fantasti~an posao protiv jedne od najboqih odbrana u ligi. Kobi je u tre}oj deonici dao 13 poena, od kojih se-

Momenat iz duela Hjuston–^ikago

koji je u pobedi Bulsa nad Roketsima upisao 33 poena i 7 skokova.

Kobi Brajant je postigao 31, a [enon Braun je dodao 16 od svog 21 poena u ~etvrtoj ~etvrtini,

dam u kqu~noj seriji. Braun je preuzeo kontrolu u posledwoj ~etvrtini pogodiv{i ~etiri trojke. Brendon Xenings je na drugoj strani dao 31 poen, Endru

PRVO KOLO EVROKUPA

Ma~van {esti Ko{arka{ Arisa Entoni Taker najkorisniji je igra~ (MVP) prvog kola Evrokupa, dok je krilni centar Hemofarma Milan Ma~van zauzeo {estu poziciju po broju sakupqenih indeks poena. Ma~an je u pobedi Vr{~ana na Be{ikta{om rezultatom 94:91 postigao 17 poena i imao 15 skokvoa i tri asistencije. On je sakupio 32 indeksna poena.

Taker je, pak, u trijumfu Arisa nad Azovma{om 88:75 postigao 28 poena i imao {est skokova i tri asistencije, a na wemu je napravqeno {est prekr{aja. On je imao indeks uspe{nosti 35. Me|u pet najkorisnijih igra~a prvog kola Evrokupa nalaze se jo{ bek Asvela Met Vel{ (34), centar Be{ikta{a Xejms Ogilvi (34), ko{arka{ Uniksa Marko Popovi} (34) i centar PAOK-a Lazaros Papadopulos, koji je imao 33 indeksna poena.

Bogut 12 uz 18 skokova, a Dru Guden 22 ko{a i 13 skokova. Milvoki je tako prekinuo niz od tri trijumfa.

Derik Rouz je postigao 17 od 33 poena u posledwoj ~etvrtini, pa su Bulsi slavili u Hjustonu 95:92. ^ikago je tako otvorio turneju na kojoj }e na strani odigrati sedam vezanih duela. Rouz je upisao i sedam asistencija, dok je Luol Deng dodao 16 poena i 10 skokova. Bulsi su dobili ~etvrtu utakmicu za redom, a prvu ove sezone na strani. Luis Skola je predvodio Roketse sa 27 poena, dok je Bred Miler dodao 21.

Karmelo Entoni je dao 26 poena, a wegovi saigra~i nadoknadili su wegovo emotivno pra`wewe u zavr{nim trenucima duela da bi Denver savladao Wujork sa 120:118. Al Herington je svom nekada{wem timu dao 22 poena, dok je ruki Geri Forbs dodao 19. Na drugoj strani Amari Stodemajer je bio najefikasniji sa 24 poena, dok je ruki Lendri Filds ubacio 21 poen uz 17 skokova. To je bio {esti vezani poraz Niksa.

Rezultati: Va{ington – Toronto 109:94, Klivlend – Filadelfija 101:93, Indijana – Atlanta 92:102, Milvoki – LA Lejkers 107:118, Memfis – Portland 99:100, Hjuston – ^ikago 92:95, Denver – Wujork 120:118.

Le{i} u Zvezdi Doskora{wi ko{arka{ Partizana Sava Le{i} pre{ao je u Crvenu zvezdu. Posle odlaska Stevana Jelovca u Mega Vizuru, crveno-beli su doveli krilnog centra, koji je ove sezone odigrao tri duela za Partizan u Jadranskoj ligi. Zbog toga 22-godi{wi Le{i} pravo nastupa za Zvezdu sti~e 1. januara 2011. godine. Krilni centar visok 203 cm karijeru je po~eo u Po`arevcu, da bi leta 2009. godine pre{ao iz Superfunda u Partizan. U pripremnom periodu ove jeseni Le{i} je imao zapa`en u~inak za Partizan na turniru u Moskvi protiv CSKA i Panatinaikosa. Le{i} je posle Milo{evi}a i Balabana tre}i igra~ Partizana koji je ove godine pre{ao na Mali Kalemegdan.

Prema nezvani~nim informacijama, na izlaznim vratima Crvene zvezde posle Mirkovi}a i Jelovca je i Nemawa Arnautovi}.

DNEVNIK [ESNAESTINA FINALA CEV KUPA ZA MU[KARCE

Vo{a iznenadila favorita Poatije – NIS Vojvodina 2:3 (23:25, 19:25, 25:21, 25:18, 13:15) POATIJE: Hala Omnisport, gledalaca 1.734, sudije: Sobral (Portugal), Mekdugal ([kotska).

POATIJE: Piweiro (l), Lapez 14, Alfa 9, Zopi 12, Puli 9, Sol 11, Ruzije 16, Rivera, Oldrih.

NIS VOJVODINA: N. ^ubrilo 13, Sieunovi} 22, Petrovi} 9, Ivovi} 16, Jovovi} 4, Mrdak 19, [kundri} (l), Mirosavqevi}, Veselinovi}, Basta, L. ^ubrilo 2, Kapur.

Rezultati Poatije – NIS Vojvodina Makabi – Ankara Ostrava – Harkov

2:3 1:3 0:3

Odbojka{i NIS Vojvodine savladali su francuski Poatije u prvom me~u {esnaestine finala CEV Kupa i priredili veliko iznena|ewe. Crveno-beli su poveli 2:0 u setovima, a do pobede su stigli posle lutrije taj-brejka, prikazav{i veliku sigurnost i psiholo{ku stabilnost u va`nim momentima, pa sada imaju veliki podstrek pred revan{ za osam dana u Novom Sadu.

Nisu Francuzi o~ekivali da na terenu vide tako mladog, a tako ozbiqnog protvnika, pa su se veoma brzo na{li u zaostatku.

Bili su i oslabqeni neigrawem dva francuska reprezentativca KUP SRBIJE

Mladost pobednik Strelci dru`ine Mladost iz In|ije pobedili su u finalu Kupa Srbije serijskom vazdu{nom pu{kom odr`anom u Pan~evu. Time je prekinuta serija uspeha strelaca pirotskog Lukawca koji su trijumfovali u prethodna ~etiri finala.

- [teta {to zbog zbog nedostatka finansijskih sredstava nije bilo vi{e ekipa – rekao je Sini{a Veqkovi}, generalni sekretar dru`ine Pan~evo, koja je bila sjajan doma}in. - U~estvovalo je samo {est ekipa, ali su rezultati bili solidni.

Mladost iz In|ije je trijumfovala sa 1.783 kruga, a slede Vrbas 1.775, Metalac FOD iz Bora 1.772, Uqma 1.763, Pan~evo 1813 1.745 i Rade Kon~ar iz Apatina sa 1.642.

U ekipama su bili kadet i kadetkiwa, junior i juniorka i senior i seniorka. Postignuti su i dobri pojedina~ni rezultati, a najboqi su bili u kadetskoj konkurenciji Kristina Biber iz Vrbasa sa 181 krug i Vojislav Mladenovi} iz Uqme sa189 krugova, u juniorskoj Milica Filipovi} iz Bora 360 krugova i Uro{ Mihajlovi} iz In|ije 370 krugova i u seniorskoj Milica Igwatovi} iz Bora 368 krugova i Danijel Radvawi iz Vrbasa 374 kruga.

SKUP[TINA SSO TITEL

Poverewe Stevanu Lo~kom

Odr`ana je izborna Skup{tina sportskog saveza (SSO) op{tine Titel na kojoj je izabrano novo rukovodstvo za period od ~etiri godine.

Za predsednika Saveza ponovo je izabran Stevan Lo~ki, diplomirani pravik, dugogodi{wi sportista, instruktor zmajarstva i pedagog koji u`iva veliki ugled u Titelu. U Izvr{ni odbor izabrani su: Mladen Topi}, Du{an \uri}, Slobodan Simi}, Dragoslav Milanovi}, a u Nadzorni Vladimir Soro, Stevan Vidi} i Radoslav Muratovi}. @. M.

Milija Mrdak (desno) u akciji

Kifera zbog povrede i Mare{ala zbog suspenzije na tri meseca zbog dopinga. Kod 22:22 u prvom setu, Novosa|ani su iskoristili nekoliko kontri i poveli 25:23. U drugom periodu su se odlepili sredinom seta (16:11) i uprkos tome {to je doma}in pri{ao na 17:19, uspeli da povedu 2:0 u setovima. Mali broj gre{aka u uvodna dva perioda igre i sna`ni servisi bili su zaslu`ni za nadmo}nu igru i vo|stvo.

Malo {ta je polazilo za rukom

crveno-belima u tre}em i ~etvrtom setu, pre svega jer su se Francuzi maksimalno anga`ovali kako bi, kako-tako, ostali u trci za prolaz u narednu rundu.

Pomogle su jo{ i gre{ke crveno-belih (na kraju me~a imali su ~ak 23 servis gre{ke). Brzo izjedna~ewe zna~ilo je lutriju tajbrejka u kojoj su Novosa|ani kod 12:11 napravili odlu~uju}i brejk poen, asom Luke ^ubrila, i priveli me~ kraju za veliku pobedu.

M. R.

PRVA LIGA SRBIJE

Rekordna pobeda Ekonomca Vode}i tandem na tabeli futsal elite, Ekonomac i Marbo Intermeco, ne posustaje. To se i o~ekivalo, jer su se u 8. kolu sastali s dve posledweplasirane ekipe, Kr~agovom i Be~ejom, koje u ovom trenutku ne mogu da pariraju ni mawe renomiranim rivalima. Me|utim, malo ko je odmah poverovao kada je u novinama pro~itao rezultat premijernog okr{aja odigranog kola Ekonomac – Kr~agovo 16:1!?

Mnogi su pomislili da je {tamparska gre{ka, pa su usledile provere. Ali, gre{ke nije bilo. [ampionski sastav iz Kragujevca je, zaista, deklasirao U`i~ane. Raji}, Raki}, Koci}, Raj~evi}, Brazilac Da Kosta i ostali samo su potvrdili da svakoj utakmici prilaze ozbiqno, {to je prvi preduslov u odbrani titule.

To je razlog vi{e za istovremenu radost i zabrinutost novajlije iz Be~eja pred ovo kolo.

Radost {to }e ugostiti jednu tako kvalitetnu ekipu, a zabrinutost za kona~an ishod utakmice u nedequ uve~e.

- Svakako da se radujemo dolasku Kragujev~ana, u~esnika Kupa evropskih {ampiona, jer }e na{a brojna publika imati priliku da u`ivo vidi majstorije, polovinu na{e reprezentacije. [to se rezultata ti~e, on je, objektivno gledao, u ovoj utakmici na{a sekundarna briga, kao i u minulom okr{aju protiv beogradskog Marba. Nama je daleko va`nije da u preostalim okr{ajima do kraja polusezone s rivalima pribli`ne vrednosti na{e ekipe odigramo maksimalno odgovorno i,

Rezultati 8. kola: Ekonomac – Kr~agovo 16:1, Marbo Intermeco – Be~ej 12:3, Kocka Amaters Arena – Kolubara 2:3, Lete}i Holan|anin – Vrawe 4:3, VIK Naisus – SAS 5:5, Pirot – Ni{ 92 7:2, Kopernikus Vidre – Novi Beograd 2:3.

1. Ekonomac 8 2. Marbo I. 8 3. Kolubara 8 4. SAS 8 5. L. Holan|anin8 6. Ni{ 92 8 7. VIK Naisus 8 8. Vrawe 8 9. Kopernikus 7 10. Pirot 8 11. N. Beograd 8 12. Koska 8 13. Be~ej 8 14. Kr~agovo 7

8 8 5 4 4 4 3 3 2 2 2 1 1 1

0 0 1 1 1 1 2 1 2 2 1 2 0 0

0 0 2 3 3 3 3 4 3 4 5 5 7 6

69:12 58:20 40:31 36:36 33:38 25:31 27:26 36:27 24:21 33:46 26:36 20:39 31:57 15:53

24 24 16 13 13 13 11 10 8 8 7 5 3 3

Parovi 9. kola: Be~ej – Ekonomac, Novi Beograd – Marbo Intermeco, Kolubara - VIK Naisus, SAS – Pirot, Ni{ 92 – Lete}i Holan|anin, Vrawe - Kopernikus Vidre, Kr~agovo - Kocka Amaters Arena. eventualno, izborimo povoqne rezultate i produ`ili nadu da bi u nastavku prvenstvene trke mogli da zadr`imo elitni status - rekao je predsednik Be~ejaca Milo{ Radanovi}.

Kada su rezultati kola iza nas u pitawu, onda je najve}e iznena|ewe pobeda Novog Beograda u Ni{u protiv Kopernikus Vidre rezultatom 3:2.

Identi~nim rezultatom Kolubara je slavila u Smederavu, {to je, imaju}i u vidu polo`aj na tabeli, skroman rezultat.

Ali, Lazarev~ani se dr`e one stare da se pobedi ne gleda u zube.

V. Jankov

Uhap{en biv{i selektor Togoa Biv{i selektor fudbalske reprezentacije Togoa Bana ^anile uhap{en je u no}i izme|u ponedeqka i utorka. ^anile je uhap{en zbog optu`be da je pre nekoliko meseci organizovao me~ izme|u la`ne selekcije Togoa i Bahreina. ^anile, koji je zbog organizacije tog me~a ve} suspendovan iz fudbala na tri godine, priznao je krivicu i javno se izvinio. Pored ^anilea, uhap{ene su jo{ tri osobe, me|u kojima i biv{i ministar sporta te afri~ke zemqe Antuean Foli.

SPORT

c m y

DNEVNIK

~etvrtak18.novembar2010.

19

SRBIJA POBEDOM KRENULA U ODBRANU TROFEJA U SVETSKOJ LIGI

Ambijent boqi od igre Vaterpolisti Srbije startovali u su ovogodi{wem takmi~ewu u Svetskoj ligi kao {to se i o~ekivalo - pobedom.

Savladana je reperezentacija Makedonije 10:6 pred prepunim tribinama beogradskog Ta{majdana, a delfini su igrali taman onoliko koliko je bilo potrebno da se osvoje prvi bodovi. To je i obe}ao selektor Srbije Dejan Udovi~i} dan ranije. Tada je

tih golova, a sa druge golman Makedonaca Dalibor Per~ini} koji je uspeo da zaustavi devet {uteva. Za vi{e prijateqsku nego takmi~arsku utakmicu izme|u Srbije i Makedonije, na kojoj je bilo samo ~etiri iskqu~ewa i jedan peterac, zaslu`an je po~etak reprezenetativne sezone, koja }e za evropske ekipe biti vi{e nego naporna i duga.

Ne treba zaboraviti da je i ona klupska ve}ini igra~a koji

Aleksi}. U Fini{u uspeli su Rumuni na op{te radovawe maweg broja svojih navija~a da se primaknu na dva gola (6:8), ali su onda iskusni Prlainovi} i kapiten Udovi~i} pokazali na ~ijoj je strani kvalitet.

Vawa Udovi~i} je istako da je najva`nije da se reprezentacija okupila i da radi u dobroj atmosferi.

- Igra je bila ispod o~ekivane, ali su u ovom trenutku va-

sio da je ciq odlazak na finalni turnir Svetske lige.

- Okupili smo se prvi put posle Zagreba, pa igra i nije bila na zadovoqavaju}em nivou. Ali, nama je va`na bila pobeda. Igrali smo u sjajnom ambijentu i verujem da smo makar potezima zadovoqili publiku - rekao je Prlainovi}.

Centar Du{ko Pijetlovi} je posle utakmice izjavio da su on i saigra~i bili dosta opu{te-

`nije neke druge stvari. Odu{evqen sam prepunim bazenom i Beograd o~igledno zaslu`uje da ima ovakve doga|aje. Mi smo to zaslu`ili rezultatima, a gledaoci da u`ivaju u vaterpolo utakmicama - rekao je Udovi~i}.

Golgeterski raspolo`eni Andrija Prlainovi} je nagla-

ni, pa su Makedonci do`iveli ~astan poraz.

- Dosta smo proma{ivali, ali smo, ipak, na kraju svi zadovoqni. Svaka ~ast publici bila je odli~na - rekao je Pijetlovi}.

Slede}u utakmicu u Svetskoj ligi Srbija }e odigrati 7. decembra u Magdeburgu, a rival je Nema~ka. Derbi Grupe 1 odigra}e se 25. januara, kada }e vice{ampion sveta [panija ugostiti svetskog prvaka Srbiju. Upravo ove dve reprezentacije }e odlu~iti ko }e iz ove grupe i}i na zavr{ni turnir u Firencu krajem juna slede}e godine.

G. Malenovi}

Dijana [tevin

ZAVR[NE PRIPREME PRED EURO 2010.

Selektor Mili} izabrao Evropsko prvenstvo za rukometa{ice odr`a}e se od 7. do 19. decembra u Danskoj i Norve{koj na kojem }e u~estvovati i na{a reprezentacija. Srbija }e na EP igrati u grupi A u Alborgu sa Rumunijom, Danskom i [panijom.

Tim povodom selektor `enske rukometne reprezentacije Srbije Du{ko Mili} saop{tio je spisak od 17 igra~ica za zavr{ne pripreme, koje }e se odr`ati do 22. novembra do 6. decembra, za predstoje}u smotru najboqih evropskih reprezentacija Na spisku su - golmani: Dragica Tatalovi} (Naisa), Katarina Toma{evi} (Bera Bera), Sla|ana \eri} (Zaje~ar).

Krila: Jovana Barto{i}, Katarina Krpe`, Jelena Ni{avi} (Zaje~ar), Maja Lukovi} (Crvena zvezda):

Pivoti: Biqana Bala} (Jagodina), Sla|ana Pop-Lazi} (Zaje~ar), Sawa Rajovi} (Kwaz Milo{): Bekovi: Tawa Vu~kovi} (^a~ak), Andrea Leki} (Krim), Sawa Damjanovi}, Jelena @ivkovi}, Dijana [tevin, Suzana ]ubela, Marina Dmitrovi} (Jagodina).

Reprezentacija Srbije okupi}e se 22. novembra u Beogradu, a potom }e trenirati u Zrewaninu do 24. novembra. Na{a selekcija }e potom otputovati u Bodo gde }e od 26. do 28. igrati na Moberling kupu sa Islandom, Norve{kom i Danskom. Povratak za Srbiju je planiran za 29. novembar. Srpske rukometa{i}e }e trena`ni deo priprema obaviti u Beogradu do 5. decembra, a dan kasnije planiran je odlazak na EP. J. G.

OSMINA FINALA KUPA VOJVODINE

Beo~inci do~ekuju Pazov~ane Rukometni Kup Vojvodine u mu{koj i `enskoj konkurenciji stigao je do osmine finala.

Kod mu{karaca sasta}e se: Grani~ar (Gakovo) - Vojput (Subotica), Grafi~ar (Bezdan) - Sombor, @SK (@abaq) - Mladost TSK (Ba~ki Jarak), Cement Radani~ki (Beo~in) Nova Pazova, Gradnulica (Zrewanin) - Napredak (^estereg), Glogow - Banatski Karlovac (odgo|eno), Jabuka Dinamo (Pan~evo) (23. novembra), a utakmica Kikinda -

Crvena zvezda (Mokrin) se ne igra.

Kod devojaka sasta}e se: Ba~ka Topola - Radni~ki (Bajmok), Apatin - Ravan grad (Sombor), Temerin - Vrbas, Vojvodina (Novi Sad) - @elezni~ar (In|ija), Lehel (Mu`qa) - Proleter Superprotein (Zrewanin), Pan~evo Jedinstvo (Ka~arevo), Spartak (Debeqa~a) - Jabuka 95, Halas Jo`ef (Ada) - Kikinda (23. novembra).

J. G.

Na{i najboqi vaterpoliste zahvaquju brojnoj publici na podr{ci

i naglasio da su prvi dueli u Svetskoj ligi va`ni kako bi se tim {to boqe spremio za utakmice sa glavni rivalom u grupi reprezentacijom [panije. Kao {to je poznato, pobednik Svetske lige 2011. ste}i }e pravo u~e{}a na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine.

Nisu delfini pru`ili neku blistavu partiju u duelu sa Makedoncima, ali je publika sa tribina Ta{a svaki wihov uspe{an potez nagradila gromoglasnim aplauzima. Za to su im se posle me~a zahvalili igra~i i stru~ni {tab. Ipak, ve~e je, ako bi se tako moglo re}i, imalo dve zvezde, sa jedne strane bio je to Andrija Prlainovi} sa pet da-

igraju u evrospkim klubovima vi{e nego dovoqna. Zato, igra~i ve} du`e vreme apeluju na FINA i LEN da prona|u podno{qiviji kalendar.

Srbija je zna~ajniju prednost obezbedila u tre}oj deonici, kada su se raspolo`enom Prlainovi}u prikqu~ili i Niki} i

Rezultati prvog kola Svetske lige Grupa 1: Srbija - Makedonija 10:6, [panija - Nema~ka 11:12 posle peteraca (9:9).

Grupa 2: Rusija - Rumunija 7:8, Crna Gora - Turska 16:2.

Grupa 3: Hrvatska - Holandija 15:7, Italija - Gr~ka 11:6.

Srbin pobedio Amazon, slede}i je...

RUKOMETA[I APATINA NA STAZI NEKADA[WEG SJAJA: Rukometa{i Apatina (na slici) trenutno dele prvo mesto na tabeli Druge lige - sever sa @elezni~arom iz In|ije, koji imaju utakmicu mawe.

-Na{ ciq je ulazak u Prvu ligu Srbije. Vi{e od tri godine smo kalili mlade rukometa{e i sada verujemo da su stasali za nadmetawe s prvoliga{ima. Na dobrom smo putu da Apatinu vratimo nekada{wi rukometni sjaj - ka`e predsednik kluba Dragan Pejak, koji narednu utakmicu s Hercegovinom o~ekuje kao ozbiqan test.

- Nadamo se pobedi, mada napomiwem da su Se~awci ozbiqan sastav i da nam nikako ne}e biti lako da stignemo do ciqa.

Uz dobru igru, rad i disciplinu, rukometa{ima je od velike pomo}i i publika koja iz utakmice u utakmicu dolazi u sve ve}em broju.

- Pomo}ĂŚ publike je dragocena, posebno ako se zna da je na{a ekipa mlada, mo`da i najmla|a u ligi - ka`e iskusni Jugoslav Krec.

Rukometni klub je trenutno najuspe{niji sportski kolektiv u Apatinu.

J. P.

Beogra|anin Darko Novovi} je, plivaju}i u proseku 16 sati i prevaquju}i 118 kilometara dnevno, postigao neverovatan podvig, jer je za 46 dana preplivao Amazon u du`ini od 5.450 kilometara. Novovi} je tako pretekao legendarnog Slovenca Martina Strela, koji je najdu`u reku savladao za 66 dana. Koliko je ovo veliki podvig, pa i herojstvo, govori i podatak da se za wega Novovi} pripremao pune dve godine. Pomogli su mu Pliva~ki klub Partizan, op{tina Stari grad, neke kompanije, kao i glumac Branko Babovi} popularni \uro palica. Novovi} je sko~io u Amazon u zoru, u peruanskom gradu Atalaju, tamo gde po~iwe civilizacija. Pratile su ga ~etiri venecuelanske jahte, opremqene najsavremenijim nauti~kim ure|ajima, dok je Novovi} ru{io jo{ jedan svetski rekord u najve}oj maratonskoj pliva~koj avanturi.

Mre`e zaka~ene o pramac i krmu na jahtama ~inile su improvizovani kavez, kako tridesetsedmogodi{weg Beogra|anina, poreklom iz Kotora, ne bi izgri-

Podvig nezabele`en u svetu: Darko Novovi}

zle pirane i slatkovodne ajkule ili „pomilovale“ anakonde i ostale nemani mitske ju`noameri~ke reke. Deo skromne nagrade koju je dobio za oboren ginosovski svetski rekord pokloni}e Kraqevu, stradalom u zemqotresu. Po povratku u Beograd Novovi}a je sa~ekala nova ponuda - da na Vidovdan idu}e godine prepliva Dunav, od [varcvalda do Crnog mora.

- Ta deonica je sitnica, ali }u doplivati samo do Beograda najavio je Novovi}, koji je preplivao Laman{, preplivao Jadran od Barija do Petrovca, plivao od Atine do Herceg Novog (1280 kilometara za 33 dana), bore}i se sa ~etiri mora, oboriv{i pri tome svetski rekord Veqka Rogo{i}a, koji je deonicu od Pule do Prevlake preplivao za 67 dana.

20

SPORT

~etvrtak18.novembar2010.

DNEVNIK

DANAS U SUBOTICI PO^IWU EP U MIKSU I SRBIJA OPEN

Karaka{evi} i Jevtovi} brane titulu Drugo Evropsko prvenstvo u me{ovitim parovima i Otvoreno prvenstvo Srbije u stonom tenisu po~iwe danas u Subotici i traja}e do nedeqe, kada }e na programu biti finalni me~evi u igri me{ovitih parova Evropskog {ampionata, odnosno finalni dueli u mu{koj i `enskoj konkurenciji Srbija opena.

Na{i reprezentativci ambiciozno ulaze u takmi~ewe, a imaju i zbog ~ega, jer im je pro-

ra Jevtovi} – Melek. Turkiwa kineskog porekla je izuzetna i to }e za Marka biti neprocewivo iskustvo. Nadmetawe u Subotici bi}e i lepa prilika za na{e mla|e igra~e da se nametnu i da se oku{aju u jakoj konkurenciji u nedostatku pravih me|unarodnih provera – ka`e Vukeli}, uz napomenu da }e takmi~ewe u Subotici biti prava uvertira za me~ Evropske lige koji Srbija slede}e srede igra s Francuzima u gostima.

Kada je o rivalima re~, Karaka{evi} izdvaja nekoliko imena.

- U igri su 32 para i mo`da }e samo prvi krug biti, uslovno re~eno, lak. Od osmine finala re~ je o ujedna~enom kvalitetu, pravim nijansama, kada ne}e odlu~ivati samo trenutna forma, ve} i nadahnu}e i inspiracija.

Blagu prednost, kao najqu}im konkurentima Ruti i meni, dajem beloruskom miksu [}etinin – Veronika Pavlovi~, rumunskoj kombinaciji Filimon

Aleksandar Karaka{evi} i Ruta Paskauskijene

{la godina na severu Ba~ke ostala u lepom se}awu. Naime, Aleksandar Karaka{evi} je u paru s Litvankom Rutom Paskauskijene osvojio zlatno odli~je, ~etvrto po redu (do pro{le godine miks je igran u okviru redovnih evropskih prvenstava), dok je Marko Jevtovi} bio najprijatnije iznena|ewe Srbija opena i domogao se najsjajnije medaqe.

Iz tog razloga selektor Boris Vukeli} deli optimizam, ali i realno procewuje {anse: - Bar na papiru, najboqe izglede za trofej u pojedina~nom delu imaju Belorus [}etinin i na{ Marko Jevtovi}. [to se me{ovitih dublova ti~e, na Saleta i Rutu uvek mora da se ra~una, a mnogo o~ekujem i od pa-

Nepopravqivi optimista Aleksandar Karaka{evi} i ove godine juri{a na zlatnu medaqu u miksu.

- Kako da druga~ije razmi{qam kada imam ~etiri zlatne medaqe u igri me{ovitih parova, od kojih tri za redom. Samo 2002. godine u Italiji nisam u miksu uzeo zlato, ali sam te godine s Gruji}em u dublu osvojio bronzu, pa sam jedan od retkih koji sam u ovoj deceniji na evropskim prvensvtima redovno osvajao medaqu. Koliku va`nost pridajem Evropskom prvenstvu me{ovitih parova u Subotici pokazuje i podatak da se nisam prijavio u pojedina~nom delu za Otvoreno prvenstvo Srbije – isti~e Karaka{evi}.

–Samara i italijannskom tandemu Bobo~ica–Stevanova. Du`nu pa`wu zaslu`uje i srpskoturski (kineski) miks Jevtovi} –Melek, a nipo{to ne smem da zaboravim ni na{ par @olt Pete – Gabrijela Feher – istakao je Karaka{evi}.

Za dana{wi dan najavqena je i oficijelna konferencija za novinare, a eliminaciona nadmetawa, na pet stolova, po~iwu u 15 sati u hali Dudova {uma.

Organizator, grad Subotica i predsednik STS Srbije Zoran Kalini} sve su u~inili da se takmi~ari ose}aju ugodno i imaju vrhunske uslove, kako je to, uostalom, bilo i pro{le godine, zbog ~ega je organizacija ponovo dodeqena ovom gradu.

S. Savi}

ZANIMQIVOST

Rivalstvo Srbije i Hrvatske u Top 10 Specijalizovani internet sajt goal.com izabrao je deset najve}ih rivalstva u svetu fudbala, a na toj listi nalazi se i Srbija - Hrvatska. Autor teksta, koji se ovom temom bavio zbog me~eva kom{ija Brazil - Argentina i Portugal - [panija, napisao je da je politi~ki ovaj duel naj`e{}i u svetskom fudbalu.

- Dve zemqe su igrale zajedno do raspada SFRJ i etni~kih tenzija koje su razorile naciju. Dve nove nacije, hrvatska i srpska, koji su tada bili zbuwuju}e poznati kao SR Jugoslavija, bile su u istoj grupi kvalifikacija za EURO2000. Bilo je dosta

DR STRAHIWA TEPAV^EVI], DIREKTOR PREDUZE]A „SVETSKI KARATE [AMPIONAT 2010”

Za hvalu i ponos Nedavno zavr{eni 20. svetski {ampionat u karateu za seniore Najuspe{nije prvenstvo u Beogradu bio je najve}i sportski projekat ikada odr`an u naKako su organizaciju {ampionata ocenili ~elni qudi Svet{oj zemqi kada je u pitawu ovaj ske karate federacije (VKF) i zemqe u~esnice? sport. Karate federacija Srbije - [ampionat je od svih relevantnih pojedinaca i organizacisprovela je ovu priredbu sinhroja, a posebno od zemaqa u~esnica, ocewen kao do sada najuspenizovanim delovawem sa Mini{nije organizovan. Za pet dana takmi~ewe je pratilo oko 40.000 starstvom omladine i sporta Regledalaca, koji su sportskim navijawem u najboqem svetlu predpublike Srbije. Taj doga|aj bio stavili na{ narod i na{u zemqu. je povod za razgovor sa dr Strahiwom Tepav~evi}em, direktorom preduze}a - „Svetski karate Dejan Umi~evi} i jedna bronzana odgovaraju}e finansijske podr{ampionat 2010” , koji je bio zamedaqa - Milo{ Jovanovi} u po{ke. Posebnu pomo} smo imali du`en za organizaciju istoimene jedina~noj i zlatna medaqa u od Ministarstva omladine i velike sportske manifestacije. ekipnoj konkurenciji- mu{karsporta Republike Srbije i miKada je pre {est godina na ci borbe, reprezentacija Srbije nistarke Sne`ane Samarxi}Kongresu Svetske karate fedebila je najuspe{nija ekipa i to Markovi} i wenih saradnika, racije (VKF) prihva}ena kandije do sada najve}i uspeh u istorikao i od grada Beograda na ~elu datura Srbije za organizaciju ji srpskog karatea. s gradona~elnikom Draganom ovog {ampionata, {ta je bio Kakvo je bilo interesovawe \ilasom i gradskim sekretaciq? medija za {ampionat? rom za sport Acom Kova~evi- Na{ op{ti ciq je bio upo- Veoma je zna~ajno ista}i da }em. znavawe sveta sa na{om stvarnoje {ampionat bio medijski izuKako su sportske i dr`avne {}u, na~inom `ivota, kulturom zetno dobro pokriven. Gotovo institucije vrednovale rezultai obi~ajima i svim te nakon svetskog pronim kvalitetima venstva? jednog naroda i dr`a- Sve institucije i ve, koje ~ovek mo`e da pojedinci koji prepostekne samo onda kada znaju zna~aj sporta i u woj boravi. A sportwegovu ulogu u druski ciq je bio da pro{tvu, kao i veli~inu movi{emo snagu karaove manifestacije, te sporta, kroz masovuputili su iskrene nost i kvalitet, uz ~estitke.

Sve~ani ostvarewe vrhunskih prijem za sportiste i rezultata na{ih takdelegaciju KFS po zami~ara - ka`e dr Tevr{etku {ampionata pav~evi}. priredili su miniDa li ste ostvarili starka omladine i ciqeve? sporta Sne`ana Sa- Apsolutno. Svetmarxi}-Markovi}, ski {ampionat u kagradona~elnik Drarateu je najve}e plagan \ilas, predsednik netarno takmi~ewe Narodne Skup{tine po broju takmi~ara i Republike Srbije najve}a sportska maSlavica \uki} Dejanifestacija ikada novi}, predsednik odr`ana u Srbiji po Skup{tinskog odbora broju dr`ava u~esniza omladinu i sport ka.U~estvovalo je 88 Milan Vu~kovi} sa dr`ava sa svih kontikompletnim skupnenata, 876 takmi~a{tinskim Odborom i ra, 140 ekipa sa 1260 narodni poslanici nastupa, dakle zajedRepublike Srbije. no sa sportistima akSvetsko prvenstvo tivno u~e{}e je imaje iza nas. Koja je slelo preko 1500 oficide}e velika akcija jelnih i slu`benih KFS? lica. [ampionat u - Naredna aktivnost Beogradu predstaKFS je organizacija vqao je i odgovarajuEvropskog prvenstva }i ekonomski inteza kadete, juniore i res, jer je privukao mla|e seniore koja }e preko 3000 qudi koji Strahiwa Tepav~evi} se odr`ati sredinom su, po na{oj proceni, potro{isvi elektronski i pisani mediji februara, idu}e godine u Novom li oko dva miliona evra. Sa su sve vreme izve{tavali o toku Sadu, gde o~ekujemo u~e{}e svih {ampionatom se, putem tv pre{ampionata, a RTS je direktno evropskih zemaqa, sa oko 900 taknosa, upoznalo preko 150 milioprenosio otvarawe i finalna mi~ara i ponovo veliku i sjajnu na qudi. Grad doma}in se, po natakmi~ewa. sportsku manifestaciju, koja }e {oj proceni, u medijima pomeKakav je bio odnos sportskih doprineti daqoj popularizaciji nuo preko 10 miliona puta.Zaii dr`avnih institucija prema karate sporta i usmerewu mladih sta imamo ~ime da se hvalimo i {ampionatu? u aktivnosti koje afirmi{u trajponosimo.

- Izuzetan. Ovako veliko takne i pozitivne qudske vrednosti, Na osnovu ukupnog plasmana, mi~ewe nije bilo mogu}e orgazakqu~io je dr Strahiwa Tepavdve zlatne - Slobodan Bitevi} i nizovati bez pomo}i dr`ave i ~evi}.

S. Jakovqevi} ZA DEJVIS KUP ME^ SRBIJA–FRANCUSKA

Planule karte, za dva minuta 82.000 zahteva

straha od onoga {ta }e se desiti - stoji na sajtu.

Napravqen je i osvrt na obe utakmice kvalifikacija, incidente vezane za ko{arka{ke i teniske me~eve, kao i utakmicu iz 1990. godine izme|u Crvene zvezde i Dinama na Maksimiru i potez Zvonimira Bobana, koji je nogom udario policajca. Pored Srbija - Hrvatska, Argentina - Brazil, Portigalija -[panija, u izboru najve}ih deset rivalstava na{li su se i Engleska - [kotska, Japan - Ju`na Koreja, Al`ir - Egipat, Nema~ka - Holandija, Honduras - El Salvador, Meksiko - SAD i Iran - Saudijska Arabija.

LI ADI, PRVOTIMAC CRVENE ZVEZDE

U~estvovao bih u Velikom bratu Prvotimac Crvene zvezde, koji je napre~ac osvojio simpatije navija~a, ka`e da bi se oprobao u rijaliti-{ou tipa Veliki brat. Fudbaler iz Gane pravi je TV "manijak". On je rekao da u Beogradu slobodno vreme tro{i na gledawe televizije, ukqu~uju}i i srpske kanale, iako ni{ta ne razume.

- Ne znam {ta vam je ta Farma, ali kada sam kod ku}e u Gani, redovno gledam Velikog brata. Voleo bih da u~estvujem u tom rijalitiju, ali onom u Gani. Ovde bih verovatno

Li Adi s lep{om polovinom

umro od gladi, jer ne umem da se spoarzumevam - rekao je Li Adi.

U Beogradu mu se najvi{e svi|aju - devojke, ali, ka`e da mora da bude dobar, jer ima svog "Velikog brata" u Gani, ta~nije lep{u polovinu. Za wega je bio zainteresovan i Partizan, ali je ipak oti{ao levo na Autokomandi.

- Ja jesam profesionalac, ali mislim da sada ne bih pre{ao u Partizan. On je veliki rival, tenzija bi bila ogromna, tako da ne `elim to u `ivotu. Po{tujem crno-bele, igraju dobar fudbal, u~estvuju u Ligi {ampiona, ali sre}an sam u Zvezdi - rekao je Li Adi.

Ana Ivanovi}

Ana na{la novog trenera Saradwa sa Hajncom Gintardom vratila je Anu Ivanovi} u vrh svetskog tenisa, ali kako {vajcarski trener nije mogao da bude sa srpskom teniserkom na svakom turniru nedavno je do{lo do prekida saradwe i Ivanovi}eva se dala u potragu za novim trenerom. Po svemu sude}i Ivanovi}eva }e u narednom periodu biti pod nadzorom Holan|anina Xona van Lotuma koji je izme|u ostalih trenirao i Jelenu Dementijevu. Van Lotum je pre tri godine prestao da se aktivno bavi tenisom i od tada dr`i tenisku akademiju.

Ulaznice za finale Dejvis kupa su planule ve} prvog dana, a da je prodaja vr{ena elektronskim putem pun kapacitet od 16.200 mesta u Areni bi bio rasprodat za tridesetak sekundi.

Teniski savez Srbije je potvrdio da karata za duel Srbije i Francuske vi{e nema, poznato je da su mnogi koji su ~ekali u redu ispred Arene ostali kratkih rukava, kao i da sistem prodaje nije uspeo da izdr`i veliku navalu.

- Potra`wa je nezapam}ena, zovu sa svih strana. Karte su planule, a na internetu se desilo ne{to dosad nezabele`eno u Srbiji, za samo dva minuta smo imali 82.000 zahteva - rekao je Slobodan @ivojinovi}, predsednik TSS. Pore|ewa radi, kompleti ulaznica za me~eve Partizana u Ligi {ampiona, na stadionu dvostruko ve}eg kapaciteta u odnosu na Arenu, tako|e su prodate za nekoliko minuta, a od trenutka otvarawa prodaje na internetu pa do isteka 180 sekundi stigli je 72.157 zahteva.

c m y

DNEVNIK

IZ DRUGOG UGLA

~etvrtak18.novembar2010.

21

Da li brza hrana uni{tava dr`ave Bi-Bi-Si a li bi podizawe da`bina koje potro{a~i pla}aju pri kupovini tzv. "brze hrane", odnosno, da li bi skok cene takveih namirnica - kao {to je bio slu~aj sa cigaretama - doveo do opadawa broja gojaznih osoba u nekoj zemqi?

Danska je, navodi dopisnik BBC-ja iz Kopenhagena, prva zemqa koja se odlu~ila na takav potez, iako weno stanovni{tvo nije ni preterano gojazno ni naro~ito fizi~ki neaktivno. U toj zemqi je bicikl jedno od omiqenih prevoznih sredstava, ali je jedno od vladinih obrazlo`ewa za skok cena "brze hrane" u Danskoj bilo da "Danci nipo{to ne `ele da u budu}nosti po~nu da li~e na Britance".

Velika Britanija, naime, trenutno ima najdebqu populaciju u ~itavoj Evropi - jedna tre}ina dece i skoro dve tre}ine odraslih u Engleskoj, [kotskoj, Velsu i Severnoj Irskoj su ili gojazni ili, kako se to stru~no ka`e, "morbidno gojazni". Ako se taj trend nastavi, u naredne ~etiri decenije dr`ava }e tro{iti oko ~etrdeset milijardi evra godi{we samo na otklawawe posledica debqine svojih stanovnka, navode stru~waci.

U trenutku kada je porez na cigarete pove}an i wihova ce-

D

na u gotovo svim zemqama zapadne Evrope sko~ila, momentalno se smawio broj pu{a~a na ~itavom kontinentu. Postavqa se pitawe da li }e i situacija sa slatki{ima ispratiti sli~an trend; u Danskoj, zahvaquju}i novim vla-

dinim merama, postoje neke indicije da broj gojazne dece po prvi put opada za posledwih 60 godina. Me|utim, broj nagojenih me|u odraslima je u blagom porastu, i vlada se sada trudi da preokrene i taj trend.

[arlot Kira Kimbi, iz Danske fondacije za srce, ka`e za BBC da Danci uglavnom znaju da su {e}er i mast lo{i za qudski organizam, i da smislene mere vlade ve}inom nailaze na odobravawe me|u stanovni{tvom. U Danskoj tako ~okolada, sladoled, ~ips, slatki{i i gazirana pi}a sada ko{taju znatno vi{e nego pre uvo|ewa vladinih mera. @ivot u zemqi koja i ina~e ima jedan od najskupqih poreskih sistema u Evropi, za porodicu sa decom sada nije nimalo lak.

"U ovom slu~aju, dr`ava interveni{e i izjedna~ava cenu zdrave i nezdrave hrane - proizvodwa namirnica sa velikim procentom {e}era, masti i soli je laka i jeftina, i vlada poku{ava da potre tu razliku", ka`e [arlot Kira Kimbi. Me|utim, proizvo|a~i ~okolade se sa svoje strane bune, i tvrde da postoji ozbiqna mogu}nost da budu potpuno uni{teni novim porezima, jer ih proizvodwa u Danskoj ve} ko{ta basnoslovno.

Britanski stru~waci, u me|uvremenu, sa zanimawem posmatraju posledice novih mera danske vlade, kako bi doneli odluku da li bi sli~nu taktiku trebalo primeniti i na doma}em tr`i{tu. Sat, kako oni ka`u, "ubrzano otkucava" - a na tasu se nalazi ne samo zdravqe ~itave nacije, ve} i ogomni buxetski tro{kovi za zdravstvo.

Podstanari protiv stanodavaca Doj~e vele odstanar u Nema~koj ima sva prava ovog sveta, tvrde stanodavci i poru~uju: „ Onaj ko se u dana{we vreme u Nema~koj bavi izdavawem stanova - mora da je lud.“ Kukwavu nema~kih stanodavaca ili ti gazda trebalo bi, naravno, primiti s rezervom, ali treba re}i da su prava podstanara veoma dobro za{ti}ena. Neophodno je samo dobro se raspitati o pravima i za{titi, koja je na usluzi onima koji iznajmquju stan. Jer, ni u Nema~koj nisu gazde ba{ tako moralne da ne}e poku{ati da ne{to zaba{ure, u{i}are i zakinu. Mo`da ne postoje nema~ke re~i za ove radwe, ali radwe jesu u opticaju!

U slu~aju nejasno}a i nesporazuma, lepih li naziva za stres i sva|u i sa gazdama, podstanare {titi Udru`ewe za za{titu prava podstanara, u kojem rade advokati, savetodavci, kontrolori. Dovoqno je u~laniti se u udru`ewe i izneti svoje probleme. Ako u udru`ewu ocene da

P

Otava san lu~aj mladog Azijata koji je u{ao u avion “Er Kanade” na liniji HongkongVankuver preru{en u starijeg belca, privukao je ogromnu medijsku pa`wu u ~itavom svetu, ali i veoma zaintrigirao sve koji u~estvuju u bezbednosti. Napomiwe se da je putnik ~ak i po pokretima veoma ubedqivo opona{ao starijeg ~oveka. Tokom leta, putnik je u toaletu skinuo vernu, silikonsku masku izboranog lica, tako da je u Vankuveru iz aviona iza{ao kao mladi} azijatskog porekla. Priveden je odmah po sletawu, 29. oktobra, zahvaquju}i tome {to je pograni~na policija ve} bila alarmirana dojavom da se u avionu nalazi stariji mu{karac sa rukama mladi}a. Iskqu~ena je mogu}nost da se radi o teroristi koji ima nameru da digne avion u vazduh, i ispostavilo se da je u pitawu mladi} koji `eli izbe-

S

su prava na va{oj strani, oni preuzimaju ceo slu~aj, brane vas na sudu i po potrebi pla}aju sudske tro{kove, i naravno, dopisuju se sa qutim gazdom ili sa

wegovim advokatima. U svakom slu~aju, u Nema~koj postoje standardni ugovori za izdavawe stanova, u koji se po potrebi unose dodatne stavke. Ali. i u Nema~koj va`i pravilo „{irom otvorenih o~iju". [alu na stranu. Sve stavke oko izdavawa stana su ta~no propisane zakonom i dok potpisujete ugovor zaista nema potrebe da se pla{ite da upravo sklapate „ugovor sa |avolom“.

Dugo bi trajalo da nabrajamo sve stavke ugovora o izdavawu stana. Pomenimo samo neke. Stanarinu gazda ne mo`e podizati po sopstvenoj `eqi ili voqi, gazda je du`an da pla}a teku}e kvarove u

stanu, renovirawe stana pada i na ple}a stanara i stanodavaca, otkazni rok se mora po{tovati... Evo i jedne zanimqivosti: ako ste ma{tovit stanar pa ste zidove ofarbali u {areno, mo`da }ete morati da platite svoju nesvakodnevnu kreativnost.

Ako se gazdi ili onome ko posle vas iznajmquje stan boje ne dopadaju, dobi}ete udarac po xepu. Bilo je slu~ajeva da su sudovi morali da odlu~uju o podobnosti boja.

Tako je sud Kenigs{tajnu presudio da su `uta i naranxasta prihvatqive, a crnu, crvenu i pink su morali da prekriju neki „mirniji tonovi“. O va{em tro{ku, naravno. Bela i siva su po odluci suda u Ahenu u redu, a sud u Berlinu smatra da tirkizna, qubi~asta, crvena ili crna nikako nisu prikladne da se na|u na zidovima. Ve} sama ~iwenica da sudovi raspravqaju o takvim detaqima dovoqno govori o tome da su sve, ali ba{ sve stavke jednog ugovora o iznajmqivawu stana „pod za{titom dr`ave.“ @eqka Ba{i}-Savi}

Amerikanke i daqe mawe pla}ene Glas Amerike prkos nekim pomacima na boqe pla}enim radnim mestima u protekle dve godine, `ene u Sjediwenim Dr`avama jo{ uvek zara|uju mawe od mu{karaca. Tako je bar sude}i prema studiji Istra`ne agencije Kongresa GAO. Ta slu`ba je nedavno podnela izve{taj koji ukazuje na to da paritet plata izme|u mu{karaca i `ena u Sjediwenim Dr`avama jo{ uvek nije postignut. Ti podaci privukli su pa`wu zakonodavaca i medija, te se u ameri~kom Senatu sprema novi zakonski predlog nazvan „Zakon o o ujedna~enosti plata“, koji poo{trava pravnu odgovornost poslodavaca u ciqu eliminisawa diskriminacije `ena.

Pomenutim istra`ivawem obuhva}eni su mu{karci i `ene na menaxerskim polo`ajima tokom 2007. godine. Utvr|eno je da `ene menaxeri zaraduju 81 cent za svaki dolar koji zarade mu{karci na istom polo`aju.

Istom studijom utvr|eno je da, mada `ene ~ine 40 odsto menaxera na svim drugim nivoima, one ~ine samo tri odsto na polo`ajima izvr{nih direktora.

Ti podaci ukazuju na samo neznatno poboq{awe u odnosu na situaciju 2000. godine. „@ene ne mogu da napreduju.

Uprkos decenijama nastojawa da se stvore prilike za unapre|ewa, jo{ uvek postoje duboke nejednakosti“, ka`e autorka istra`ivawa ka`e Ajlin Jang.

U pro{losti, popularno obja{wewe za nejednakost u platama bilo je da su `ene mawe obrazovane od mu{karaca. Me|utim, `ene su pro{le godine dobile 58 odsto svih diploma i magistratura na univerzitetima i po prvi put u istoriji dodeqen im je i ve}i broj doktorata. Kongresmen Kerolin Maloni ipak nije zadovoqna tim podacima. „Iako postoji svetla ta~ka u tome {to `ene dobijaju obrazovawe. Zatvaramo jaz kad je u pitawu obrazovawe, ali ne kad su u pitawu plate.“

U

Neki su sugerisali da su `ene skromnije i da ne pregovaraju o platama na na~in na koji to ~ine mu{karci. Istra`ivawe kongresne agencije ukazuje da `ene sa magistraturom iz biznis menaxmenta tokom prve godine nakon kolexa zara|uju 4.600 dolara mawe od mu{karaca s istim obrazovawem i profesionalnim iskustvom.

Jedna TV mre`a sprovela je sopstveni eksperiment o tome.

Polovina mu{karaca u eksperimentu je zatra`ila maksimalnu platu. Me|utim, to je u~inila samo tre}ina `ena. U suprotnosti sa sveukupnim trendom, neudate `ene bez dece u ve}im gradovima, od 22 do 30 godina starosti – zara|uju osam odsto vi{e od mu{karaca u istoj kategoriji. Crnkiwe i Hispanke imaju jo{ ve}u prednost u odnosu na mu{ke kolege iz iste populacije. Ti podaci istra`iva~ke kompanije „Reai~ advajze“, objavqeni su po~etkom godine.

Me|utim, za udate `ene sa decom razlika jo{ uvek postoji. Istra`na agencija Kongresa ukazuje da `ene menaxeri, koje imaju decu, zara|uju u proseku 79 odsto plate mu{karaca menaxera koji imaju decu.

Tako|e se sugeri{e da su majke mo`da mawe voqne da se pewu ka vi{im menaxerskim poslovima ako to ukqu~uje putovawa ili du`e radno vreme.

U modernoj ekonomiji u kojoj `ene ~ine polovinu radne snage, stru~waci navode da su ujedna~ene plate va`ne za dobrobit porodica iz vi{e razloga: Verovatno je da }e `ene u ve}em broju biti zaposlene u ekonomskim sektorima otpornim na recesiju nego mu{karci, koji ~esto rade u te{ko pogo|enim sektorima poput gra|evinarstva. @ene tako|e donose najve}i broj odluka o tome {ta se nabavqa u porodici.

Pored toga, nekoliko nedavnih studija ukazuje da kompanije koje imaju vi{e `ena na polo`ajima izvr{nih direktora boqe posluju od kompanija u kojima to nije slu~aj. Jedna od tih kompanija je „Kembel sup“. Ta kompanija nedavno je postavila Deniz Morison za novog izvr{nog direktora.

Tatjana Voro`ko

Mladi} s maskom starca tra`i azil gli~ki status. U skladu sa kanadskim zakonom, wegov identitet nije otkriven. Krivicu je priznao kada su mu pokazali torbe u kojima je skrivao delove maske. Slu`ba bezbednosti CBSA ovaj bizarni incident je nazvala 'neverovatnim slu~ajem maskirawa'.

Podstaknuta tim incidentom, federalna vlada isti~e da je problem i obaveza aviokompanije da pre ulaska u avion provere i utvrde identitet svih putnika, posebno punoletnih. Ministar za imigraciju i dr`avqanstvo Xejson Kenej nagla{ava da naprosto nije izvodqivo da kanadski slu`benici kontroli{u svaki avion koji leti ka Kanadi. Ipak, kako se nagla{ava, federalna vlada }e u~estvovati u ispitivawu svih aspekata ovog incidenta. Istraga treba da poka`e kako je ovaj mladi} uspeo da pro|e nekoliko kontrola na honkon{kom me|una-

rodnom aerodromu i kako se sna{ao za paso{. Wegov advokat Li Renkin smatra da ovaj mladi} nije ni po ~emu druga~iji od hiqada qudi koji svake godine ilegalno u|u u Kanadu, uz pomo} la`nih paso{a, ofarbane kose, perika i drugih dodataka za preru{avawe.

Ekspert za bezbednost Andre Gerolimatas veruje da je maska starca olak{ala ovom putniku prolaz ka avionu. On sugeri{e da za ~itav slu~aj ne treba svaqivati svu krivicu na leta~ko osobqe i wihovu nepa`wu, te nagla{ava da ovo jo{ jednom dokazuje koliko je va`no da kontrola identiteta putnika bude pouzdano obavqena.

Mnogo se komentari{e i za{to i kako su informacije o ovom incidentu uop{te dospele u javnost, te ima mi{qewa i da je to ve} samo po sebi dovoq-

no da se nazove skandalom. Ankete me|u gra|anima pokazuju mno{tvo raznorodnih ose}a-

razloga, preko neverice, pa do insistirawa da mu se nikako ne odobri izbegli~ki status

wa, od odavawa priznawa mladi}u na iskazanoj hrabrosti i inventivnosti da do|e u Kanadu, verovatno zbog nekog jakog

kako ne bi i drugi kopirali wegov primer. Jedna od putnica iz tog aviona, Nurej KarturBalas, rekla je ameri~koj mre-

`i Si-En-En da je upozoravala osobqe aviona na sumwivog putnika jo{ dok avion nije ni poleteo iz Hongkonga.

Ona je primetila da lice deluje plasti~no i da po rukama nema karakteristika koje idu uz godine, na {ta je stjuardesa pohvalila za dobro zapa`awe. Me|utim, nije ni{ta preduzeto ni kada se ova putnica po`alila stjuardu, naprotiv, obja{weno joj je da ~ovek mo`da ima neki zdravstveni problem. Nadle`ni su obave{teni tek kada je putnik skinuo silikonsku masku.

Zanimqivo je da Kartur-Balasovoj ni suprug nije poverovao kada mu je ispri~ala {ta je videla u avionu. Wegov komentar je bio da previ{e gleda policijske serije u kojima ima zapleta sli~nog tipa.

22

KULTURA

~etvrtak18.novembar2010.

KONCERT JEDNOG OD NAJZNA^AJNIJIH PIJANISTA DANA[WICE JEVGENIJA KISINA MUZI^KI DOGA\AJ SEZONE

Sna`an i upe~atqiv virtuozitet Drugi susret beogradske publike s jednim od najzna~ajnijih pijanista dana{wice, 39. godi{wim Jevgenijem Kisinom koji je u prepunoj Kolar~evoj zadu`bini u Beogradu, u okviru ciklusa Velikani muzi~ke scene, posle ~etiri godine ponovo organizovao Centar za muziku, bez sumwe }e, po prijemu auditorijuma i interpretativnom u~inku, ostati i jedan od najve}ih muzi~kih doga|aja u teku}oj koncertnoj sezoni.

Istovremeno skroman, uzdr`an i nenametqiv, a podjednako otmen i gospodstven pri izlasku na podijum, kao i u odnosu prema publici kojoj se klawa dostojanstveno i s po{tovawem, umetnik je na izmaku svetskog obele`avawa 200. godi{wice ro|ewa Roberta [umana i Frederika [opena na~inio jo{ jednu mogu}u vezu izme|u ovih velikana rane romanti~arske klavirske muzike, ali i jednu posebnu, gotovo opipqivu sponu sa u jedno uho pretvorenim, i kao retko kad usredsre|enim slu{aocima, fasciniraju}i ih od prve do posledwe note, kako lirskom emocijom, tako i robustno-strastvenim, veoma sna`nim i upe~atqivim virtuozitetom i neverovatnom hitrinom.

Kisinov pijanizam je koloritan, gotovo koliko i orkestar, wegova upotreba pedala i pokretqivost prstiju zadivquju}i, a ma{tovitost tretmana unutra{wih glasova i rad s motivima bez premca.

Sve ove osobine do`iveli smo najpre u ~udesnom svetu [uma-

VIDA OGWENOVI], VAQAREVI] I BAJAC U KONKURENCIJI ZA KWI@EVNU NAGRADU IMPAK DABLIN

Tri srpska pisca u {irem izboru Prvi put u istoriji jugoslovenske i srpske kwi`evnosti tri srpska pisca istovremeno su u{la u {iri izbor za jednu od pet najzna~ajnijih svetskih kwi`evnih nagrada - IMPAK Dablin, saop{tio je izdava~ "Geopoetika". Na zvani~noj listi nalaze se kwige na{ih autora prevedene na engleski: Sr|ana Vaqarevi}a "Komo", Vide Ogwenovi} "Prequbnici" i Vladislava Bajca "Hamam Balkanija".

"Geopoetika" isti~e da je kwige na{ih autora na engleskom objavila uz pomo} Ministarstva kulture, u ediciji Serbian Prose in Translation (Srpska proza u prevodu). Kwige tri srpska pisca uvr{tene su na listu me|u 162 kwige najva`nijih imena svetske kwi`evnosti, kao {to su

Margaret Atvud, Pol Oster, Den Braun, A. S. Bajat, Orhan Pamuk, Vilijem Trevor, Karlos Ruis Safon i mnogi drugi. U izbor su u{le samo 42 kwige ~iji autori nisu iz engleskog govornog podru~ja i me|u wima tri srpske.

Glavni kriterijum za izbor je da su kwige objavqene na engleskom jeziku u posledwe tri godine u svetu i da kwigu zvani~no predlo`i neka biblioteka. Tri kwige srpskih pisaca koje ispuwavaju ove uslove predlo`ile su istovremeno Bibiloteka grada Beograda iz Srbije i Biblioteka Herceg Novog iz Crne Gore. @iri je me|u hiqadama pro~itanih kwiga odlu~io da sve tri zaslu`uju da u|u u {iri izbor. Nagrada }e biti dodeqena u junu 2011. godine u Dablinu, u Irskoj.

VE^ERAS PO^IWE NOVOSADSKI YEZ FESTIVAL

Neprikosnovene SAD

novih Fantasti~nih komada op.12, a zatim i u ciklusu Noveleta op. 21, broj 8, gde je tako|e osvajao i glatko zaobqenom frazom i adekvatnim ritmi~kim govorom, ali i mo}nim dinami~kim kontrastima izme|u ne`no ose}ajnih i burnih, o{trim suprotnostima polarizovanih, i razli~itim raspolo`ewima obojenih, komada, ni`u}i ih kao lanac ~arobnih, i uvek novih i druga~ijih portreta i minijatura.

U oma`u [openu, u drugom delu resitala, umetnik je izveo sve ~etiri kompozitorove balade, i ovim tuma~ewem potvrdiv{i da je jedan od najve}ih svetskih muzi~ara koji bez i trunke spoqa{wih efekata ili bilo ~ega suvi{nog, svira savr{eno, izuzetno kultivisano i prefiweno. Majstorsku, nepogre{ivu tehniku

povezuju}i sa sofisticiranim izrazom, produbqenim intelektualnim, upravo filozofskim pristupom i osobenom senzibilno{}u, odnosno li~nom estetikom, Jevgenij Kisin nam je ponudio svog „pesnika klavira“, vrhunski egzaktnog i izra`ajnog, tonski podjednako rafiniranog i orkestarski gromovitog.

Prvo ve~e iz renomiranig ciklusa Velikani muzi~ke scene, kojem su prisustvovali i brojni poklonici klavirske muzike i pijanisti iz Novog Sada, pamti}emo i po dugotrajnim „stoje}im“ ovacijama na koje je umetnik odgovorio s tri besprekorna [openova dodatka, dva kontastna valcera i {to se retko doga|a, opse`nim dramati~nim Skercom u be-molu.

Marija Adamov

MUZIKA NA INTERNETU

Katalog s albumima Bitlsa Katalog sa svim albumima britanske grupe Bitlsi (Beatles) pojavio se on-lajn grupe Epl posle dugih pregovora s diskografskom ku}om Epl Korps gde je grupa snimala albume, saop{teno je u Wujork.

"To je veliki korak prema muzici na internetu", izjavio je predstavnik te ku}e Roxer Fakson i dodao da su do sada qubiteqi Bitlsa mogli da kupuje albume na kompakt disku

DNEVNIK

ili su ilegalno snimali tu muziku sa interneta.

Ku}a Epl sara|ivala je u me|uvremenu s ku}om EMI kako bi se izdala remasterizovana izdawa ili neka zaboravqeni snimci Bitlsa. Pored odbijawa Epl Korpsa da emituje katalog grupe na internetu, ta ku}a je dugo bila u konfliktu s internet grupom Epl. Spor je re{en 2007, ali se jo{ tri godine ~ekalo na izdavawe Bitlsa na internetu.

Svi albumi Bitlsa, ukupno 13, bi}e na prodaji za 12,99 dolara uz mini-dokumentarni film o stvarawu svakog albuma.

Poznati dupli album "White" iz 1968. godine prodaje se za 19,99 dolara, a svaka pesma za 1,29 dolara.

Za sumu od 149 dolara mo`e se dobiti komplet svih albuma s dokumentarcima, kao i koncert "Live at Washington Coliseum, 1964".

"The David Fried Tambour Trio" nastupi}e ve~eras na otvarawu Novosadskog xez festivala (SNP, 20 ~asova). Vo|a benda va`i za uglednog svetskog vibrafonistu, a dolazi iz Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava. U karijeri je sara|ivao sa umetnicima kao {to su Leonard Bernstajn, Vejn [orter, Xorx Benson, Joko Ono. Fridman je ugled sticao i kao rukovodilac xez odeqewa na Akademiji umetnosti u Berlinu. Projekat "Tambur" Fridman je zapo~eo 2003. godine, kada je za saradnike izabrao saksofonistu Petera Venigera i kontrabasistu Pepea Bernsa.

Jo{ imponzantniju listu saradnika (bar kad je re~ o xezu), ima ameri~ki truba~ Roni Volas. Ponosni vlasnik "Gremija", kompozitor i vo|a istoimenog benda, Roni Volas va`i za direktnog naslednika velikih majstora xeza, od kojih je i u~io prate}i ih na brojnim turnejama. Art Blejki, Herbi Henkok, Mekoj Tajner, Ornet Kolman, Soni Rolins, Prins, Stivi Vonder, Xoni Mi~el, samo su neki od velikih zvezda s kojima je delio scenu. Ipak, Majls Dejvis koji ga je jedno vreme ~ak i podu~avao, centralna je figura Volasove karijere. Kako sam voli da istakne, sve {to radi, posve}eno je wemu. "The Roney Wallace Group" va`i za jednu od atrakcija Novosadskog xez festivala.

Jo{ jedan ameri~ki muzi~ar, saksofonista Skot Hamilton, nastupi}e prve ve~eri manifestacije Kulturnog centra Novog Sada u Srpskom narodnom pozori{tu. Hamiltonov put, ba{ kao i u brojnim drugim slu~ajevima, ide iz malog mesta

Zvezda prve ve~eri: Roni Volas

(Providens) do Wujorka, gde je uspeo da privu~e pa`wu Benija Gudmena s kojim je povremeno sara|ivao do po~etka osamdesetih. Budu}i da je Hamilton dosta vremena proveo sviraju}i u Londonu, na ve~era{wem koncertu predstavi}e svoju evrop-

Veliki \ango Od prate}eg programa Novosadskog xez festivala, prvog dana u Galeriji "Gradi}", u Petrovaradinu, u 12 ~asova, najavqena je promocija albuma "Born Again" Ivana [vagera i Zvonka Tota. U klubu "Trema" (SNP), u 18 ~asova, povodom veka od ro|ewa ~uvenog gitariste, Milen Alimpijevi} odr`a}e multimedijalno predavawe "Genije francuskog xeza - \ango Rajhart (1910-1953)".

sku kvartet postavu sa Sandrom \ibelinijem (gitara), Aldom Cuninom (kontrabas) i Alfredom Kramerom (bubwevi).

Saksofonista Abraham Barton i bubwar Erik Mekferson svoj kvartet dovode iz "najumetni~kijeg" dela Wujorka nazvanog Grini~ Vilix. Jo{ od malena zara`eni xezom, Barton i Mekferson su se upoznali xemuju}i, da bi uskoro zavr{ili nastupaju}i na ulici, muzikom prostestvuju}i protiv aparthejda. Novosadska publika mo`e da o~ekuje spontan i improvizatorski bogat nastup wihovog benda.

I. Buri}

REPERTOAR

Film

Akteri Re`ija: Robert Rodrigez i Itan Manikvis Scenario: Alvaro Rodrigez i Robert Rodrigez Uloge: Deni Treho, Xesika Alba, Mihaela Rodrigez, Robert Deniro, Lindzi Lohan, Stiven Sigal, Don Xonson

Ma~eta

Sadr`aj

Re~ kritike

Ma~eta (Deni Treho) je meksi~ki federalni policajac istrajan u nameri da obavi svoju du`nost - da privede pravdi beskrupuloznog narko dilera Toreza (Stiven Sigal). Ma~eta to ~ini uprkos nalogu korumpiranog pretpostavqenog i tako pada u zamku iz koje se jedva `iv izvu~e. Torez Ma~etinu neposlu{nost ka`wava tako {to mu pobije porodicu. Posle izvesnog vremena Ma~eta je u Teksasu, gde sa mnogim zemqacima ilegalnim imigrantima ~eka bilo kakav posao na crno. Pod prismotrom je agentice imigracione slu`be (Xesika Alba), koja prati grupu ilegalca posebno Luz (Mihaela Rodrigez) sumwivu da pomo`e imigrantima da se {to boqe organizuju. Kona~no Ma~eta dobija posao - treba da ubije senatora (Deniro) koji se zala`e za Teksas bez meski~kih lumpenproletera...

Nesumwivo je da je u bioskopske devedesete godine pro{log veka, pojava Roberta Rodrigeza unela dosta toga uzbudqivog, predstavqaju}i ne{to staro na dovoqno nov na~in, da bi delovalo sve`e, i na svoj na~in provokativno. Setimo se samo filmova "El marija~i", "Desperado", "Od sumraka do svitawa", "Grad greha"...U ovim i onima nepomenutim, uglavnom je uspeo, da vaqda, jo{ de~a~ke, izgleda i ve~ne uzore, kreativno i`ivi, na svoj na~in se poigravaju}i ozbiqno i duhovito sa omiqenim mu `anrovima i stilovima, onog pravog, za {iroke mase nekada pravqenog bioskopskog filma. Dakle, sa dosta uspeha zabavqao je i sebe, i jo{ va`nije, publiku. I "Ma~eta" je proizvod te "ideolgije". Eksperimentalno o`ivqavawa jednog segmenta filmske ba{tine kroz produkciono izme{tawe i preme{tawe konkretnog `anr - stila, u ovom slu~aju ne{to rasko{niji pristup takozvanom eksploatatorskom ( nevelikih zanatskih i umetni~kih vrednosti uz skromnu produkciju) filmu ( od izbora glumaca do preteranog tretmana aktuelne, anga`ovane teme - oru`ane pobune imigrant sukobqenih sa lokalnom politikom podr`anom od narkobosova s obe strane granice) dalo je svoje zabavne, mada ne i najvi{e rezultate. "Ma~eta" obiluje scenama stilizovanog nasiqa u ~iju maticu su ba~eni arhetipski likovi koji samo delimi~an smisao dobijaju kroz, za `anr, tipi~ne dramske situacije. O~ito pretenduju}i i na dana{wu intelektualnu publiku, tvorci filma joj ipak nisu ponudili i ironi~an otklon, nagove{ten a neostvaren. Dobro, ako se to ba{ i `elelo.

V. Crwanski

KULTURA

c m y

DNEVNIK

„ULTRAMARIN” NOVI ROMAN MILETE PRODANOVI]A

lio da autobiografski uteqemenu pri~u ne kombinuje direktno sa ilustracijama, ve} su one „pri~a za sebe“ i predstavqaju likovnu vereziju tekstuane celine.

Na konferenciji za novinare u galeriji Artget Kulturnog centra Beograda, urednica tribinskog programa Dobrila Ibrajter je primetila da je to „roman detaqa“, jer je tekst, koji nema linearnu pri~u, sastavqen od fragmenata poput kockica mozaika i u svakom se krije neka poruka o odnosu oca i sina, odrastawu, otkrivawu veli~ine italijanske renesanse...

Moderator Marjan ^akarevi}, na{ao je paralele za teme romana u delima Danila Ki{a, Davida Albaharija i Pavla Ugrinova, ali je prepoznao i da se autor inspirisao kwigom „Kod Hiperborejaca“ Milo{a Crwanskog, i primetio je da se kroz nelinearnu naraciju mo`e sklopiti i `ivotopis oca i odrastawe sina.

Urednik kwige Ivan Radosavqevi} je upozorio da za razliku od prethodnih, Prodanovi}evih kwiga „Ultramarin“ nema zaplet u pravom smislu i ton joj je sti{an, jer to je proza okrenuta uskom porodi~nom krugu i odlikava odnose oca i sina.To je, prema re~ima urednika, roman odrastawa, rasta, iskustva, emocionalnog razvoja u kome se autor pokazuje kao virtuozni mnogoglasni prozaista i zato je ovo delo wegovo „majstorsko pismo“. „Su{tina dela je autorova spremnost da se susretne sa drugim i druga~ijim“, istakao je Radosavqevi}. Po{to je ono u najve}oj meri vizuelno, ~ak filmi~no, ta „duboko vizuelna priroda romana dodatno je nagla{ena kwigom kompawonom, romanom bez re~i u kome se onaj prvi, bez slika ogleda“.

Prodanovi} je insistirao da je to kwiga o smrti, ali je `eleo da bude iskorak iz uobi~ajenog pisawa o smrti u tamnim tonovima i tako je stvorio delo koje je puno vedrine i svetlosti kakve su wegove uspomene na oca, slikara Bo`u Prodanovi}a. „Obojica prevashodno pripadamo svetu vizuelnog i zato je pigment ultramarina metafora za neke daleke zemqe, za na{e putovawe preko plavog mora do Italije, za moj do`ivqaj te zemqe“, bilo je obja{wewe autora.

(Tanjug)

Kreativni univerzum Marka ^elebonovi}a U Spomen-zbirci Pavla Beqanskog u Novom Sadu ve~eras u 19 ~asova se otvara izlo`ba „Kreativni univerzum Marka ^elebonovi}a“. Izlo`bu istaknutog slikara }e otvoriti vajar Nikola–Koqa Milunovi}.

Nakon veoma uspe{nog nastupa u Francuskom kulturnom centru u Beogradu, gde je za mesec dana izlo`bu videlo preko dve hiqade posetilaca, „Kreativni univerzum Marka ^elebonovi}a“ bi}e prikazan i pred novosadskom publikom, u ne{to izmewenom obliku. Naime, postavka u Francuskom kulturnom centru obuhvatila je dokumentarnu gra|u, crte`e, pastele, sliku „Enterijer“ (iz Kolekcije Pavla Beqanskog), kao i rekonstrukciju ^elebonovi}evog ateqea.

U Spomen-zbirci }e biti prikazano i pet ^elebonovi}evih dela iz kolekcije Pavla Beqanskog, nastalih u ~etvrtoj deceniji XX veka u Sen Tropeu: Devoj~ica u plavim pantalonama (1930), [ah (1933), @ena sa turbanom (1933), Mrtva priroda (1933), Enterijer (1935), kao i Autoportret iz Likovne zbirke dokumentarnog fonda. Za Sen Trope i slikarev `ivot u Francuskoj vezana je i ve}ina ostalih eksponata: ukrasni predmeti iz umetnikovih ku}a u Sen Tropeu, li~ne fotografije, kao i one sa otvarawa izlo`bi i drugih zvani~nih prilika, kritike iz francuske {tampe i dokumenti iz perioda ^elebonovi}eve pripadnosti francuskom Pokretu otpora, te crte`i i pasteli koje je tamo radio. Sliku o Marku ^elebonovi}u upotpuni}e i katalozi izlo`bi iz Francuske, Jugoslavije i razli~itih kraje-

U STERIJINOM POZORJU PREDSTAVQEN NOVI BROJ „SCENE”

Kritika treba da postoji Novi broj pozori{nog ~asopisa „Scena“ predstavqen je preksino} u Sterijinom pozorju.

Centralna tema i ovog i prethodnog broja, po re~ima glavne i odgovorne urednice Darinke Nikoli}, jeste pozori{na kritika, odnosno wena kriza. Konstatuju}i da je kriza kritike indukovana pojava, to jest posledica op{te dru{tvene klime koja nije sklona kulturi i u kojoj nema kulturne politike, Darinka Nikoli} je istakla da ona treba da postoji, te je stoga uredni{tvo ~asopisa „Scena“ odlu~ilo da joj posveti pa`wu.

Iz ovog broja „Scene“, Darinka Nikoli} je pomenula priloge mladih kriti~ara koji su imali zadatak da pi{u o festivalu Sterijino pozorje, kojem je posve}en jedan temat, kao i kwi`evnoj kritici, iz kojeg je izdvojila intervju sa vode}om kriti~arkom u Hrvatskoj Nata{om Govedi}, kao i rediteqa Kristijana Lupe. Tre}i temat u ovom broju, kako je podsetila Darinka Nikoli}, posve}en je pozori{nim festivalima. ^lan Uredni{tva ~asopisa „Scena“ Miroslav Miki Rado-

^lanovi uredni{tva „Scene” Miroslav-Miki Radowi} Foto: B. Lu~i} i Darinka Nikoli}

wi} istakao je wihovu nameru da, u situaciji kada se sve mawe prostora u medijima ostavqa za pozori{nu kritiku, afirmi{u i animiraju mlade pozori{ne kriti~are, i izrazio nadu da }e to uroditi plodom. I mlade dramske pisce „Scena“ `eli da afirmi{e, trude}i se, po re~ima Radowi}a, da bar jedan autor najmla|e generacije bude zastupqen

u redovnoj rubrici u kojoj se objavquju drame u celosti. Tako je i u ovom novom broju objavqena drama „Po{to je pa{teta?“ mlade autorke, jo{ uvek studentkiwe, Tawe [qivar, a uz wu i „@drelo“ @anine Mir~evske.

Predstavqaju}i ostale rubrike, Radowi} je ~itala~koj pa`wi ponudio priloge o portalu teatar.hr.

N. Pej~i}

NAGRADA IZDAVA^KE KU]E VBZ

Najboqi roman „Vo|a” Izdava~ka ku}a VBZ sa sedi{tem u Zagrebu, saop{tila je da je nagradu za najboqi neobjavqen roman 2010. dodelila Aleksandru Novakovi}u iz Beograda za kwigu „Vo|a“.Odluku je doneo `iri u ~ijem su sastavu Miqenko Jergovi} (predsednik), Zoran Feri}, Julijana Matanovi}, Strahimir Primorac i Vladimir Arsenijevi}.Re~ o najve}oj i najvrednijoj nagradi u regionu, u iznosu od 100.000 kuna, a Novakovi}u je uru~ena na sve~anosti u Kongresnom centru Zagreba~kog velesajma. „Roman „Vo|a“ stra{na je pri~a o svim na{im zlo~inima i o svim na{im zlo~incima kojih je bilo u pro{losti, ima ih i danas, a bi}e ih i u budu}nosti. Taj kratki roman univerzalna je pri~a

23

U SPOMEN-ZBIRCI PAVLA BEQANSKOG

Uspomene na oca Izdava~ka ku}a „Stubovi kulture“ koja ve} dve decenije prijatno iznena|uje ~itaoce bilo da lansira nove autore doma}e ili strane ili nove literarne forme, predstavila je prvi srpski roman „Ultramarin“, slikara i pisca Milete Prodanovi}a, koji ima dva toma: jedan je bez re~i, drugi bez slika. Da li ima analogije u drugim sredinama, nije poznato, ali Prodanovi} se oprede-

~etvrtak18.novembar2010.

o zlu koja ne poznaje granice, koja je jednako razumqiva svuda“, navedeno je o kwizi Novakovi}a, ro|enog 1975. godine u Beogradu.Diplomirani istori~ar i dramaturg, magistar nauka o dramskim umetnostima iz oblasti studija pozori{ta, pi{e romane, drame, aforizme, pesme i kratke pri~e. Trenutno radi na doktoratu iz oblasti studija pozori{ta.Dobitnik vi{e nagrada, me|u kojima i nagrade Josip Kulunxi} za izuzetan uspeh na poqu dramaturgije (2004), Vibove nagrada (2001) i nagrade Zlatna kaciga (1997).

Nagradu VBZ tre}i put je osvojio autor iz Srbije. Prethodno su je dobili Jelena Markovi} 2003. za roman „Escajg za teletinu“ i Predrag Crnkovi} 2008. za roman „Beograd za pokojnike“.

Marko ^elebonovi}, Devoj~ica u plavim pantalonama (1930)

va Evrope, zatim dokumentarni materijal koji ilustruje wegove rane godine u Beogradu, {kolovawe i studije u Lozani i Oksfordu, beogradske izlo`be, diplomatski anga`man posle Drugog svetskog rata, pedago{ki rad, kao i prijateqske veze sa slikarima i wihovo dru`ewe na crnogorskom primorju Izlo`ba je realizovana zahvaquju}i predusretqivosti po-

rodice Marka ^elebonovi}a, Galerije SANU i Narodnog muzeja u Beogradu, a u saradwi Spomen-zbirke Pavla Beqanskog i Francuskog kulturnog centra.

Autor koncepta izlo`be i kataloga je dr Jasna Jovanov.

Marko ^elebonovi} (Beograd, 22. novembar 1902 – Sen Trope, 23. jul 1986) pripada generaciji koja je sticala umetni~ko obrazovawe u periodu po-

sle Prvog svetskog rata i umetni~ku zrelost dosegla u me|uratnom periodu. Jugoslovenskofrancuski slikar, akademik SANU i profesor Akademije likovnih umetnosti u Beogradu, `ivotom je bio vezan za Francusku, posebno za Sen Trope, gde se brzo ukqu~io u umetni~ki `ivot. Pravnik po obrazovawu, umetni~ko {kolovawe je 1922. zapo~eo u vajarskom ateqeu Antoana Burdela, ali se ubrzo opredelio za slikarstvo. Wegovo stvarawe se odvija u fazama koje su dobijale imena prema dominiraju}em tonu u slici (mrka, zelena, bela...).

Prvi put profesionalno izla`e u Parizu 1926, a u Beogradu 1937. ^lan je grupa „Oblik“, „Dvanaestorica“ i „Samostalni“.

Redovno u~estvuje na pariskim i beogradskim salonima i drugim grupnim izlo`bama; u Beogradu, Parizu, Sen Tropeu i mnogim umetni~kim centrima ima veliki broj samostalnih izlo`bi. U Francuskoj nastupa sa mnogim zna~ajnim imenima evropske umetnosti, poput Alberta \akometija, Masima Kampiqija, Antona Klavea i drugih. Posledwu veliku retrospektivnu izlo`bu imao je u Beogradu, u Umetni~kom paviqonu „Cvijeta Zuzori}“ 1982. Komemorativna izlo`ba mu je prire|ena u Sen Tropeu 1987, a 2002. je postavkama u galeriji Zepter u Beogradu i Spomenzbirci Pavla Beqanskog obele`ena stogodi{wica ro|ewa.

U Spomen-zbirci }e 25. novembra u 19 ~asova biti odr`ana projekcija emisije o ovom umetniku iz serijala „Slikari i vajari“ Radio-televizije Beograd.

Ulaz je slobodan.

ZBORNIK O ISTAKNUTOM LIKOVNOM KRITI^ARU I KONZERVATORU

@ivot i delo Koste Strajni}a Povodom 120. godi{wice ro|ewa i 30. godi{wice smrti istori~ara umetnosti, konzervatora i likovnog kriti~ara Koste Strajni}a (1887-1977), Dru{tvo prijateqa dubrova~ke starine je 2007. organizovalo simpozijum na kojem se kroz veliki raspon tema poku{alo da opi{e delovawe i uticaj ove zna~ajne li~nosti jugoslovenske kulturne scene. Dubrova~ki ogranak Matice hrvatske se 2010. prihvatio zadatka {tampawa zbornika koji bi obuhvatio izlo`ene radove, a ideji se pridru`io i Institut za povijest umjetnosti iz Zagreba. Zbornik se sastoji od 17 ~lanaka vezanih za Strajni}evo delovawe u istoriji umetnosti obuhvataju}i za{titu spomenika, arhitekturu, likovnu kritiku, kao i muzeologiju, primewenu umetnost, slikarstvo i kolekcionarstvo.

Kosta Strajni} je zapo~eo studije slikarstva u Zagrebu, a nastavio ih na akademijama u Be~u i Minhenu. Uporedo sa slikarstvom, u Be~u je studirao istoriju umetnosti i estetiku.

Najpre je delovao kao slikar, da bi vremenom zapostavio prakti~an rad sve vi{e se posve}uju}i likovnoj kritici i teoriji umetnosti. U svojstvu likovnog kriti~ara objavqivao je tekstove u gotovo svim tada{wim doma}im ~asopisima za kulturu i umetnost, pored ostalog u Srpskom kwi`evnom glasniku i Letopisu Matice srpske. Ukqu~en u `ivot i snove svojih savremenika, Strajni} je sa stra{}u postao wihov tuma~, zastupnik, ponekad i ideolog. Napisao je i prve monografije o Ivanu Me{trovi}u, Petru Palavi~iniju i arhitekti Jo`i Ple~niku.

Strajni} se 1928. doselio u Dubrovnik i figurirao kao jedna od vode}ih li~nosti u likovnom

`ivotu grada. Zalagawem slikara Marka Murata 1919. osnovana je posebna institucija pod nazivom “Nadle{tvo za umjetnost i spomenike”, ~ime su pojedini objekti prvi put izdvojeni iz op{teg re`ima za{tite spomenika u dr`avi. Iste godine Kne`ev dvor je progla{en spomenikom kulture, a 1921. u ruke lokalne zajednice vra}ene su gradske zidine, palata Sponza, tvr|ava Lo-

vrjenac, Lazareti i druge gra|evine. Nakon Muratovog penzionisawa 1932, Kosta Strajni} je postao glavni konzervator, {to }e ostati sve do 1941. godine. Na Strajni}ev nagovor u Dubrovnik se 1934. doseqava arhitekta Nikola Dobrovi} koji }e u gradu i okolini ostvariti niz antologijskih dela. Pored toga, Strajni} je 1953. osmislio stalnu postavku Muzeja pravoslavne crkvene op{tine u Dubrovniku.

Postoje osobe koje mewaju `ivot u svojoj sredini, ~ine}i ga dinami~nijim, pomi~u}i mu ritam i odnose pro{losti i budu}nosti. Takva je osoba bio Kosta Strajni} za Dubrovnik tokom

ve}eg dela 20. veka. Wegovim dolaskom u grad uzburkala se u~malost provincijalne sredine i letargije koja je Dubrovnikom vladala na prelazu vekova, a koju su svojevremeno napustili velikani poput Bukovca i Medovi}a, ostaju}i verni samo uspomeni na zavi~aj. Osim organizacije raznih izlo`bi, Strajni} je u svom domu ugo{}avao ve} afirmisane umetnike (Dobrovi}, Kowovi}, Aralica, Lubarda, Job), kao i mlade talente koje je usmeravao uz predavawa iz istorije umetnosti, omogu}uju}i im pristup gra|i iz svoje bogate biblioteke.

U poznim godinama, kod Strajni}a su se sve vidnije ispoqavale posledice `ivqewa u atmosferi drevnog mediteranskog grada, koja se odvija “izme|u zimskog sna i ferijalnog bu|ewa” (D. Medakovi}). O{trica wegove volterijanske erudicije i duhovitosti otupqivala je u ovakvoj atmosferi, u kojoj on vi{e nije imao dostojne sabesednike. Gotovo sve do smrti 1977.

Strajni} je oko sebe okupqao mlade dubrova~ke slikare, kao i brojne jugoslovenske umetnike i intelektualce koji su pose}ivali Dubrovnik. Tako je, pod svoje stare dane, uspevao da ambijentu ovog grada doda malo boje i na taj na~in oplemeni wegovu atmosferu.

Zbornik sadr`i i bibliografiju radova Strajni}a, kao i veliki broj ilustracija od kojih su mnoge objavqene prvi put.

Skup koji je organizovalo Dru{tvo prijateqa dubrova~ke starine, pokazao se pravim potezom u otkrivawu svestranosti sjajnog erudite Koste Strajni}a, a brojnim nau~nim prilozima objavqenim u Zborniku, omogu}ena je wihova trajna prezentacija.

Sini{a Kova~evi}

24

SVET

~etvrtak18.novembar2010.

DNEVNIK

U TURSKOJ TOKOM KLAWA @IVOTIWA ZA VREME KURBAN–BAJRAMA

UKRATKO

Povre|eno vi{e hiqada qudi

Hap{ewe na aerodromu RIM: Italijanska carinska policija uhapsila je, na aerodromu Fjumi}ino u Rimu, {est trgovaca drogom i zaplenila 22 kilograma ~istog kokaina, ~ija je vrednost na ulici najmaje pet miliona evra, tvrdi policija.

Uhap{eni su 50-godi{wi biv{i italijanski slu`benik avio-saobra}aja, `ena poreklom iz Nema~ke, koja je doputovala iz Brazila i ~etiri putnika koji su stigli iz Buenos Ajresa, javila je italijanska novinska agencija ANSA. Zapleweni kokain je prona|en skriven na vi{e mesta, pored ostalog u dr{kama prtqaga, u slojevima kesa za no{ewe kupqewe robe, unutar stranica podsetnika, prilepqen uz ode}u i u kva~ilu za automobil koji je bio me|u prtqagom.

Bez smrtne kazne BAGDAD: Ira~ki predsednik Xalal Talabani izjavio je da ne}e potpisati naredbu za izvr{ewe smrtne kazne nad Tarikom Azizom biv{im {efom ira~ke diplomatije. Talabani je izjavio da naredbu o izvr{ewu smrtne kazne nad biv{im zamenikom Sadama Huseina „zbog toga {to je socijalista“. „Ja saose}am sa Azizom, jer je on ira~ki hri{}anin, {tavi{e on je star ~ovek koji je prevalio 70 godina“, rekao je Talabani, u intervjuu francuskoj televiziji „Frans 24“. Vrhovni sud Iraka, u kome prevladava uticaj islamskih partija, osudio je krajem oktobra Aziza na smrtnu kaznu.

Medvedev s Ahmadineyadom MOSKVA: Ruski predsednik Dmitrij Medvedev sasta}e se danas sa iranskim predsednikom Mahmudom Ahmadinexadom na marginama 3. samita kaspijskih zemaqa u Bakuu, javile su ruske novinske agencije pozivaju}i se na izjavu pomo}nika ruskog predsednika Sergeja Prihodka.

Po wegovim re~ima, razgovor }e biti posve}en „razja{wewu na{e pozicije i pozicije Irana u vezi sa wihovim planovima, spremno{}u da uzmu u obzir zabrinutost me|unarodne zajednice, kao i razja{wewu pitawa kako je mogu}e pokrenuti dijalog o atomskoj problematici“, preneo je Interfaks.

RIA Novosti podse}a da je o spremnosti Teherana za obnavqawe pregovora u skorije vreme sa „{estorkom“ posrednika (Rusija, SAD, Kina, Velika Britanija, Francuska, Nema~ka) govorio krajem pro{le nedeqe u Turskoj ministar spoqnih poslova Irana Manu~er Motaki.

ISTANBUL: Po pisawu lokalnih medija u Turskoj, pomo} su zatra`ile ukupno 3.232 osobe, koje su povre|ene no`evima tokom klawa ovnova i drugih `ivotiwa tokom jednog od najve}ih muslimanskih praznika Kurban–bajrama. Najvi{e povre|enih bilo je u Istanbulu, ~ak 820. I pored apela lokalnih vlasti, gra|ani kao i ranijih godina nisu anga`ovali profesionalce za klawe `ivotiwa, prenosi Tanjug.

Po tradiciji, za praznik se koqu `ivotiwe, jedan deo mesa se ostavqa sebi, a drugi daje prijateqima i siroma{nima. U posledwe vreme u sekularnoj Turskoj se mogu ~uti predlozi da taj ritual treba reformisa-

ti jer je prevazi|en. Niko ne spori potrebu pomagawa drugima, ali se isti~e da ti pokloni ne moraju da se daju u mesu.

FRANCUSKA

Najavqeno povla~ewe iz Avganistana

Konzervativci, me|utim, kritikuju te inicijative kao nepo{tovawe „svetih vrednosti“.

PARIZ: Francuska }e na samitu NATO razgovarati o tome kako da smawi svoje vojno prisustvo u Avganistanu, najavio je francuski ministar Alen @ipe. „Rat u Avganistanu je klopka za sve ume{ane strane i Francuska }e na ovonedeqnom samitu NATO razgovarati o tome kako da smawi svoje vojno prisustvo“, izjavio je @ipe.

Biv{i premijer Francuske Alen @ipe postavqen je na funkciju ministra odbrane u nedequ u okviru rekonstrukcije vlade predsednika Nikole Sarkozija. @ipeova primedba ~ini jo{ stvarnijim o~ekivawa da }e Francuska zapo~eti idu}e godine povla~ewe svojih vojnika iz Avganistana a da }e se

FINANSIJSKA STABILNOST MONETARNE UNIJE OZBIQNO UZDRMANA

Slamka spasa za Irsku BRISEL: Zvani~nici Irske i Evropske unije obe}ali su da }e stabilizovati banke koje su centar irske finansijske krize i da }e spre~iti da se kriza pro{iri na ostale zemqe koje za zajedni~ki novac imaju evro. Sa strepwom o~ekivani sastanak evropskih ministara finansija zavr{io se pretpro{le no}i u Briselu bez sporazuma o finansijskom spasavawu te{ko zadu`ene vlade u Dablinu.

Irska je preuzela tri banke i o~ekuje se da pod dr`avno okriqe stavi i druge, u akciji spasavawa koja ve} ko{ta 45 milijardi evra i koja }e, po svoj prilici, podi}i deficit dr`ave za 2010. godinu na ~ak 32 odsto bruto doma}eg proizvoda.

Vlada u Dablinu i daqe tvrdi da joj nije potrebna pomo} EU, ali sve ve}a sumwa u sposobnost Irske da plati svoje ra~une podigla

je kamatne stope za irske dr`avne obveznice.

Ministri finansija evrozone spremni su da „reaguju na odlu~an i koordinisan na~in“ ako to bude potrebno za o~uvawe finansijske stabilnosti monetarne unije, koja

za{titu finansijske stabilnosti evrozone, ako to bude potrebno“, ka`e @an-Klod Junker, predsednik evrogrupe „Od Irske o~ekujem ~etvorogodi{wi fiskalni plan koji }e biti predstavqen, a buxet Irske za

Prioritet vo|a EU je da odr`e karantin, odnosno da ne dozvole paniku na tr`i{tima, koja bi se {irila s jedne slabe zemqe na slede}u je oslabqena zbog Irske ~iji je deficit ~ak 32 odsto bruto doma}eg proizvoda. „Evropska centralna banka i Me|unarodni monetarni fond ~ine sve da na|u najboqi na~in i pru`e neophodnu podr{ku za re{avawe tr`i{nih rizika, posebno u pogledu buxetskog plana i bankarskog sektora u naredne ~etiri godine. Mi, i sve ~lanice evro grupe preduze}emo akciju za

narednu godinu mora da bude ubedqiv. Imao sam veoma dobre razgovore pro{le nedeqe i siguran sam da }e Irska vlada i parlament ispuniti neophodne fiskalne ciqeve koji }e izvesti Irsku na odr`iv put“, ka`e evropski komesar za finansije Oli Ren. Predstavnici EU, Evropske centralne banke i Me|unarodnog monetarnog fonda doputova}e ove sedmice

u Irsku da vide {ta da se radi sa bankama.

Strahovawe da Irska ne}e biti u stawu da plati cenu spasavawa svojih banaka - koje su pale u nevoqe kada je bum na tr`i{tu nekretnina do`iveo slom - poja~alo je du`ni~ke krize evropskih vlada.

Prioritet vo|a EU je da odr`e karantin, odnosno da ne dozvole paniku na tr`i{tima koja bi se {irila sa jedne slabe zemqe na slede}u. Iza Irske stoji Portugalija, jedna od najmawih ~lanica evrozone sa 1,8 odsto wene privrede, ali zemqa za koju se smatra da je u~inila mawe od Irske da dug i deficit vrati pod kontrolu.

Sledi [panija, sa proporcionalno mawim du`ni~kim teretom ali sa posrnulom privredom koja je toliko velika - 11,7 odsto prozvoda evrozone - da }e biti daleko ve}i izazov ako joj bude potrebna pomo}.

ISTRAGA O AVIONSKOJ NESRE]I INDIJSKE AVIOKOMPANIJE

Srpski pilot spavao pred sletawe WU DELHI: Istraga indijske vlade o avionskoj nesre}i u Mangaloru, u kojoj je poginulo 158 qudi, pokazala je da je Zlatko Glu{ica, koji je upravqao avionom Er Indije 22. maja, prespavao vi{e od pola leta, probudio se dezorijentisan, pred sletawe, i time izazvao pad aviona. Tako|e, utvr|eno je da je Glu{ica posle bu|ewa sporo reagovao prilikom spu{tawa letelice na aerodrom.

Na digitalnom snimku glasova u pilotskoj kabini zabele`en je zvuk te{kog nazalnog hrkawa i disawa i glas kopilota,

koji je upozoravao Glu{icu da prekine operaciju sletawa i poku{a ponovo celu proceduru. Posledwe re~i koje se na snimku ~uju, pre pada aviona, jesu uzvici srpskog pilota: „O, moj bo`e!“ Prilikom sletawa, avion je izleteo sa piste i udario u obli`wu liticu. Nesre}u je pre`ivelo osmoro qudi. Glu{ica, koji je svojevremeno bio kapetan „Jat ervejza“, posledwe tri godine radio je za indijsku aviokompaniju i imao vi{e od 10.200 ~asova leta~kog iskustva.

potpuno povu}i pred predsedni~ke izbore 2012. godine. I pored toga {to je rat u Avganistanu veoma nepopularan me|u francuskim stanovni{tvom, ova zemqa ima oko 3.500 vojnika u Avganistanu a od 2001. godine do ju~e tamo je poginulo najmawe 50 francuskih vojnika. Biv{i francuski ministar odbrane Erve Moren rekao je da }e Francuska idu}e godine poku{ati da preda odgovornost u jednu-dve zone u Avganistanu a @ipe je izjavio da }e Francuska poku{ati da predaje borbene du`nosti „deo po deo“ i da }e u petak i subotu na samitu NATO-a u Lisabonu razmotriti kako zone pod francuskom kontrolom mogu biti preba~ene na avganistanske snage.

Potvr|en prvi slu~aj kolere SANTO DOMINGO: U Dominikanskoj Republici potvr|en je prvi slu~aj kolere, u neposrednoj blizini poznatog letovali{ta Punta Kana na obalama Atlanskog okeana, saop{tili su lokalni zvani~nici. Oboleo je hai}anski dr`avqanin koji se nedavno vratio sa dvanaestodnevnog odmora iz susednog Haitija, gde hara epidemije kolere od koje je umrlo vi{e od 1.000 qudi.

Prema posledwim podacima na Haitiji je od posledica bolesti umrlo 1.034 qudi, u bolnicama se nalazi 16.700 obolelih, a epidemija se i daqe {iri ostrvom. Me|utim, humanitarci anga`ovani na Haitiju navode da zvani~nici umawuju podatke o broju `rtava i obolelih od epidemije.

KONGO Pobuwenici ubili 21 civila KIN[ASA: Pobuwenici Hutu iz Ruande napali su iz zasede na istoku nemirnog Konga kamion sa 21 putnikom i sve ih pobili. Pobuwenici su ju~e napali kamion dok je prolazio teritorijom Valikale, javio je danas Radio Okapi i dodao da su pobuwenici opqa~kali i svu robu koju je kamion prenosio. Nasiqe hara isto~nim Kongom jo{ od rata i genocida u Ruandi 1994. godine koji se preneo i na susedne zemqe. Hutu milicija koja je u~estvovala u masakru vi{e od 500.000 Tutsija i umerenih Hutua potra`ila je uto~i{te u Kongu, prenosi AP.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TOMAS DE MAZIJER Ministar unutra{wih poslova Nema~ke Tomas de Mazijer rekao je ju~e da postoje konkretne indicije o tome da islamski teroristi za kraj novembra planiraju napade u Nema~koj. ‘’Postoji osnova za zabrinutost, ali ne i za histeriju’’, rekao De Mazijer i dodao da su zbog toga u celoj zemqi pove}ane mere sigurnosti. U Berlinu se mogu videti dodatne policijske snage.

NIKOLA SARKOZI Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je, da jo{ nije odlu~io da li }e se kandidovati na predsedni~kim izborima 2012. godine. U intervjuu nacionalnoj televiziji, dva dana posle rekonstrukcije vlade desnog centra, Sarkozi je rekao, da }e odluku o tome verovatno doneti u drugoj polovini slede}e godine. Popularnost Sarkozija je naglo opala posle uve|ewa mera {tedwe.

RADOSLAV [IKORSKI Rusija bi trebalo da prihvati planove zapadnih zemaqa o odbrani, jer }e to oja~ati me|unarodnu bezbednost, ocenio je ju~e poqski ministar spoqnih poslova Radoslav [ikorski. „[to se ~lanovi NATO budu ose}ali bezbednije, bi}e vi{e otvoreni za ‘resetovawe’ odnosa ili za prijateqskije odnose sa ne-~lanicama“, dodao je [ikorski.

Scene homoseksualizma na svodu Sikstinske kapele RIM: Istori~arka umetnosti Elena Lazarini otkriva da svod Sikstinske kapele, koji je oslikao Mikelan|elo, vrvi od homoseksualnih scena, pi{e italijanska {tampa.

U svojoj kwizi „Golotiwa, umetnost i dekor: Estetske varijacije u umetni~kim kwigama XVI veka“, ova nau~nica sa Univerziteta u Pizi tvrdi da je slavni renesansni majstor inspiraciju za svoje remek-delo crpeo iz rimskih javnih kupatila, u to vreme steci{te mu{kih i `enskih prostitutki koji su tu nudili svoje usluge.

Prema istra`ivawu Elene Lazarini, svod Sikstinske kapele prepun je homoseksualnih motiva. Ona posebno izdvaja sliku mu{karca kojeg u pakao sprovode dr`e}i ga za testise, i dvosmislene prikaze mu{kara-

Svod Sikstinske kapele

ca koji se qube i grle dok kora~aju prema raju. „Likovi koji se spu{taju u pakao i di`u u nebo inspirisani su mi{i}avim mu{karcima koje je Mikelan|elo vi|ao tokom po-

seta javnim kupatilima i bordelima“, ka`e Lazarini.

U okviru ponude javnih kupatila bile su saune, masa`e, tretmani pijavicama, ali i posebne prostorije za mu{ku i

`ensku prostituciju u koje je, {to je poznato, Mikelan|elo redovno odlazio, dodaje ona.

Direktor Vatikanskih muzeja Antonio Paolu~i, me|utim, ka`e da ova nova teorija ni{ta ne mewa. „Mikelan|elo je prou~avao qudska tela gde god je stigao, ~ak i u bolnicama.

Wegova strast prema qudskom telu, posebno mu{kom, poznata je stvar“, rekao je on.

Treba napomenuti da je delo izazvalo skandal me|u savremenicima, ne samo zbog „previ{e qudskog“ lika Isusa Hrista, ve} zbog obiqa golotiwe.

Dvadeset godina nakon wenog oslikavawa, papa Pavle III naredio je da se freska „upristoji“, a slikaru Danijeleu da Volteri pripao je zadatak da velom prekrije „sramne genitalije“.

BALKAN

DNEVNIK

UKRATKO Dodik po~iwe konsultacije

BAWA LUKA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik danas }e po~eti konsultacije u vezi sa izborom mandatara za sastav nove vlade RS, saop{teno je ju~e iz kabineta predsednika RS. Dodik je ju~e razgovarao sa predstavnicima Privredne komore RS, predstavnicima Saveza nezavisnih socijaldemokrata, stranke na ~ijem je ~elu, a potom i sa rukovodstvom Srpske demokratske stranke, navodi se u saop{tewu.

Dodik }e narednih dana, kako je najavqeno, obaviti konsultacije i sa drugim parlamentarnim strankama. O~ekuje se da }e ime mandatara za sastav nove vlade biti poznato krajem meseca, nakon ~ega }e biti izabrana nova Vlada RS. (Tanjug)

Oluja na Krfu KRF: Na grkom ostrvu Krfu olujne ki{e, koje padaju od ju~e, izazvale su dosta problema stanovni{tvu, a vatrogasne brigade su spasle vi{e od 30 qudi iz poplavqenih ku}a. Na ostrvu je nestalo struje, a klizi{ta i oboreno drve}e izazvali su dosta {tete i ugro`avaju saobra}aj u gradu Krfu i mnogim drugim mestima. Sa podru~ja pokrajine Epir, na Krf su krenule spasila~ki timovi i ekipe za pomo}, javqa agencija ANA. Meteorolozi su saop{tili da se radi o najve}em obimu padavina na Krfu za proteklih 40 godina.

Ekonomsko samoubistvo PODGORICA: Mre`a za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) ocenila je ju~e da bi usvajawe postoje}eg koncesionog akta i ugovora za izgradwu hodroelektrana na reci Mora~i "bilo ravno ekonomskom samoubistvu" Crne Gore. Ova nevladina organizacija, o{tar kriti~ar vlasti, u reagovawu navodi da }e nacrtom ovih dokumenata, koje bi sutra trebalo da usvoji vlada, Crna Gora "pod nedefinisanim uslovima predati kqu~ne prirodne resurse, dok budu}a korist za gra|ane ne}e biti definisana zakonom i ugovorom, ve} }e zavisiti od pregovora sa budu}im koncesionarom". Vlada Crne Gore trebalo bi da danas usvoji instrukcije za kvalifikovane ponu|a~e i drugu dokumentaciju za projekat izgradwe hidrocentrala na reci Mora~a. Crnogorski ministar ekonomije Branko Vujovi} kazao je ranije ju~e da je kompletirana dokumentacija tog projekta, koja pored instrukcija sadr`i i druga dokumeta.

Vrani{kovski u pritvoru SKOPQE: Jovan Vrani{kovski, koga je bugarska policija uhapsila prekju~e u 17.00 na bugarsko-srpskoj granici, trebalo bi posle 24 sata pritvora, da bude oslobo|en. Vest o hap{ewu Vrani{kovskog potvrdio je portparol makedonske policije Ivo Kotevski. Nije poznato da li }e bugarske vlasti Vrani{kovskog izru~iti Makedoniji, ali su zatra`ile od makedonske policije da im po{aqe vi{e podataka o slu~aju Vrani{kovskog.

Vrani{kovski je uhap{en na osnovu me|unarodne poternice.

On je u Makedoniji osu|en na dve i po godine zatvora zbog toga {to je, u vreme dok je bio vladika, proneverio 250.000 evra crkvenog novca. Makedonska pravoslavna crkva ra{~inila je vladiku Vrani{kovskog, a Srpska pravoslavna crkva ga je imenovala za srpskog egzarha u Makedoniji.

GR^KA

~etvrtak18.novembar2010.

25

HRVATSKA

Biv{i ministri pred sudom ATINA: Gr~ki parlament izstarog manastira Vatopedi i drmiliona evra, na {tetu poreskih glasao je podizawe tu`bi protiv `ave, koji su, kako su utvrdili obveznika. tri biv{a ministra, zbog wihoistra`iteqi, i{li u korist moManastir je dobio jednu zgradu vog u~e{}a u potpisivawu nekonaha, a poreske obveznike ko{taOlimpijskog sela, sa igara 2004. liko spornih sporazuma o vlali najmawe 100 miliona evra. godine, kod Atine i turisti~ke sni{tvu nad zemqom terene od 800 hektara, izme|u dr`ave i manadok je dr`avi ustustira Vatopedi, na pqeno 8.000 hektara Svetoj gori. Poslani{ume, objavili su raci su glasali da tri nije mediji. ministra iz biv{e Zbog skandala koji konzervativne vlade je ubrzo izbio, dva mipremijera Kostasa nistra iz KaramanliKaramanlisa budu opsove vlade su smewena, tu`ena zbog kr{ewa a ta afera je znatno ovla{}ewa. doprinela i te{kom Po gr~kom zakonu, porazu konzervativasamo parlament mo`e ca na pro{logodida odlu~i da li vladi{wim nacionalnim nim slu`benicima izborima.

Ministri se terete za u~e{}e mo`e biti su|eno.

Sada{wa vlada, Parlament je odbio krajem juna, tu`ila u potpisivawu sporazuma s manastirom predlog vladaju}ih je manastir, tra`e}i Vitopedi, na Svetoj gori, ~ime je dr`ava socijalista da se na ime od{tete 10 o{te}ena za stotine miliona evra sli~ne optu`be pomiliona evra i podignu protiv jo{ dva tvrdu vlasni{tva biv{a ministra koji su slu`boUstanovqeno je da je manastir nad svom zemqom za koju u sporu vali izme|u 2004. i 2009. godine.

Vatopedi zamenio zemqi{te matvrdi da pripada dr`avi. Sud u Glasawe je usledilo posle dugole vrednosti za nepokretnu imoAtini, u januaru 2011. godine, trajne istrage o zemqi{nim ugovinu u vlasni{tvu dr`ave i u trebalo bi da razmotri tu tuvorima izme|u hiqadu godina tom poslu, navodno, zaradio 138 `bu.

Crkva protiv simbola antihrista u li~nim kartama ATINA: Gr~ka pravoslavna crkva zatra`ila je ju~e da se broj 666 koji je simbol za antihrista u hri{}anskoj tradiciji, ne pojavquje u biometrijskim li~nim kartama.

"Crkva ima zadatak da o~uva integritet vere i zato broj 666 ni u vidqivom ni u nevidqivom obliku ne treba da se na|e u li~nim kartama", naveo je u saop{tewu Sveti Sinod. U saop{tewu se dodaje da su se ~lanovi gr~ke vlade slo`ili sa primedbama predstavnika crkve i rekli da }e one bi-

ti uzete u obzir. U prelasku na informati~ke li~ne dokumente, nova grupa biometrijskih li~nih karata treba da bude od{tampabna do po~etka 2011. godine. Gr~ka pravoslavna crkva, koja nije odvojena od dr`ave, protivila se i ulasku zemqe u "{engen" zonu i kompjuterskoj grani~noj kontroli gde se koristio broj 666. Za vreme socijalisti~ke vlade u Gr~koj ukinuto je navo|ewe verske pripadnosti u li~nim dokumentima ~emu se gr~ka crkva tako|e o{tro protivila.

Papin dolazak od odu{evqewa do skepse ZAGREB: Papa Benedikt XVI poseti}e Hrvatsku 4. i 5. juna 2011. godine, saop{tio je ju~e Stalni savet Hrvatske biskupske konferencije. Papa, koga su u Hrvatsku tokom poseta Vatikanu pozvali predsednik Ivo Josipovi} i premijerka Jadranka Kosor, boravi}e u Zagrebu povodom Nacionalnog susreta hrvatskih katoli~kih porodica.

Moto nacionalnog susreta hrvatskih katoli~kih porodica i papine posete bi}e "Zajedno u Kristu", dok }e detaqan program posete biti naknadno saop{ten. Kardinal Josip Bozani} i predsednik Ivo Josipovi} su krajem oktobra najavili da }e papa Benedikt XVI posetiti Zagreb, ali nisu naveli ta~an datum ve} samo da }e to biti jedan vikend u prvoj polovini idu}e godine Hrvatski mediji podse}aju da je Benedikt XVI ve} bio u Hrvatskoj pre devet godina, ali kao kardinal. Papa Jovan Pavle Drugi posetio je Hrvatsku ~ak tri puta. Procewuje se da }e tro{kovi posete za koju je ve}

Papa Benedikt XVI

formiran organizacioni odbor iznositi vi{e od ~etiri miliona evra, {to je izazvalo komentare da zemqa u krizi i recesiji, kao {to je Hrvatska, ne bi mogla to sebi da priu{ti.

Policija u preduze}u „Hrvatske autoceste” ZAGREB: Prostorije "Hrvatskih autocesta" (HAC) od ju~e ujutro pretra`uje policija, zbog sumwe u nezakonito poslovawe, javqaju hrvatski elektronski mediji.

ku od onih koja su do sada sprovo|ena u HAC-u", zakqu~io je Grbi}.

I daqe su u toku pretresi stanova i poslovnih prostorija privedebnih osoba. Kako neslu-

"Policija istra`uje poslovawe HAC-a i firme Autocesta Rijeka-Zagreb s Fimi medijom", rekao je na konferenciji za novinare direktor policije Oliver Grbi}. Direktor je potvrdio da su uhap{ene ~etiri osobe, za koje se sumwa da su po~inile vi{e ka`wivih dela zlupotrebe ovla{}ewa i nanele materijalnu {tetu od skoro 26 milijuna kuna. "Re~ je o potpuno nezavisnom kriminalisti~kom istra`ivawu, za razli-

`beno saznaje "Jutrawi list", uhap{eni su ~lan Uprave HAC-a Josip Sapunar i biv{i predsednici Uprave Mario Crwak i Jurica Prskalo, kao i Zlatko Korpar, biv{i predsednik Uprave preduze}a Autocesta Rijeka-Zagreb.

Preme izvorima portala "indeks.hr", Sapunar je u HAC-u bio zadu`en za finansije i upravo je on Nevenki Jurak iz "Fimi medije" obezbedio unosne poslove u HAC-u.

HILARI KLINTON

SAD za ustavne reforme u BiH BE^, VA[INGTON: Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton istakla je da smatra da je potrebna ustavna reforma u Bosni i Hercegovini kako bi

ustavnim reformama kako bi vlada funkcionisala efektivnije", poru~ila je ona na preksino}noj zajedni~koj konferenciji za {tampu sa ministrom ino-

Hilari Klinton

vlasti radile efikasnije. „Veoma cenim sna`no partnestvo SAD i EU, i pojedinih ~lanica Unije kao {to je Austrija, u nastavku na{ih napora da pomognemo u sprovo|ewu promena u ciqu dobrobiti gra|ana u BiH. Svi verujemo da postoji potreba za

stranih poslova Austrije Mihaelom [pindelegerom u Va{ingtonu.

"Jasno sam rekla tokom posete Sarajevu da podr`avano nastavak rada Kancelarije visokog predstavnika me|unarodne zajednice (OHR) sve dok ne do|e vreme kada

mo`emo da verujemo da je vlada spremna da se suo~i sa pitawima koja jo{ nisu re{ena izme|u razli~itih zajednica"; dodala je Klintonova, a preneli austrijski mediji. Ona je naglasila da je odu{evqena odlukom EU o ukidawu viza dr`avqanima BiH. „Smatram da je to jaka poruka poverewa u qude i posebno ono {to mladi mogu doprineti Evropi.

Sastala sam se sa oko 400 mladih u jednom pozori{tu i bila sam veoma impresionirana. Bili oni Srbi, Bo{waci, Hrvati, oni su svi bili opredeqeni ka boqoj budu}nosti. I tako }emo nastaviti na{ zajedni~ki rad", ukazala je Klintonova najaviv{i da }e Austrija biti ko-sponzor jedne konferencije za rekonstrukciju i stabilizaciju na Balkanu koja }e se odr`ati u decembru na Balkanu.

"Dogovorili smo da }emo tokom tog skupa ve}u pa`wu posvetiti onome {to se doga|a sada, posebno u BiH. Tamo se formira nova vlada, i pravi je trenutak da im damo savet da o~ekujemo ustavne reforme u BiH i da je tako|e vreme da ih malo pritisnemo da tako i urade", poru~io je ministar [pindeleger.

BOSNA I HERCEGOVINA

Radmanovi} razgovarao s Har~enkom BAWALUKA: Predsedavaju}i Predsedni{tva Bosne i Hercegovine Neboj{a Radmanovi} razgovarao je ju~e u Sarajevu sa ambasadorom Ruske Federacije Aleksandrom Bocanom Har~enkom o aktuelnoj poliit~koj situaciji u BiH, posebno o formirawu vlasti u BiH. Radmanovi} i Har~enko

su se slo`ili da se vlast na nivou BiH konstitui{e {to pre, u skladu s Ustavom i zakonima BiH. Tokom ovih razgvora razmewena su i mi{qewa o nedavnoj raspravi u Savetu bezbednosti UN o stawu u BiH. Radmanovi} je naglasio da je u Savetu bezbednosti dobro prihva}eno {to se pred ovim organom naj-

ve}e svetske organizacije nastupilo sa usagla{enim stavom i govorom Predsedni{tva BiH, iako je pristup usagla{enog stava Predsedni{tva BiH bio razli~it od pristupa visokog predstavnika me|uanrodne zajendice Valentina Incka, saop{teno je iz Predsedni{tva BiH.

BUGARSKA

Papuqas i Prvanov o ekonomskoj saradwi SOFIJA: Gr~ki predsednik Karolos Papuqas i bugarski predsednik Georgi Prvanov razgovarali su jule u Sofiji o saradwi dve zemqe u oblasti energetike. "Razgovarali smo o saradwi u oblasti energetike, jednom od strate{kih sektora za Gr~ku", rekao je Papuqas novinarima posle sastanka. Prvanov je govorio o izgradwi ternimala za te~ni gas u Gr~koj koji bi mogli da snabdevaju ceo

region, navodi agencija Frans pres. Prvi put u poslednih nekoliko godina gr~ki i bugarski lideri nisu razgovarali o rusko-gr~ko-bugarskom projektu naftovoda Burgas-Aleksondropulis. Bugarski ministar ekologije pro{le nedeqe izjavio je da bi izgradwa naftovoda mogla da ugrozi okolinu i zatra`io od kompanije koja rukovodi projektom da dostavi svoju procenu uticaja na okru`ewe.

Policija zaplenila te~ni kokain u Makedoniji SKOPQE: Makedonska policija zaplenila je ju~e zaplenila litar te~nog kokaina, koji je u Makedoniju stigao iz Venecuele, preko Londona i Beograda. Na aerodromu u Skopqu po{iqku je ~ekao Sehat Asipi (35) iz sela Dobridol, u zapadnoj Makedoniji. Policija je uhapsila Asipija i odre|en mu je 30-dnevni pritvor. U Makedoniji su u poslednih deset godina vi{e puta bile otkrivene laboratorije za preradu kokaina.

GLOBUS

~etvrtak18.novembar2010.

Seksi igra~ke za mali{ane ange, krznene lisice i pero za golicawe.

Ovo je komplet koji roditeqi u mestu Palmerton na Novom Zelandu mogu kupiti svojim mali{anima.

T

Majka ~etvoro dece Ro{el Parker u{la je jedan dan u prodavnicu igra~aka i me|u „spajdermenima” i barbikama ugledala i komplet namewen trogodi{wacima u plasti~nom pakovawu od kojeg joj, ka`e, nije bilo dobro. „Videla sam lisice i tange u prodavnici igra~aka”, rekla je Ro{el, prenosi lokalna {tampa. „Pitala sam vlasnika radwe da li je normalan, a onda zatra`ila da takvu stvar skloni sa svojih rafova, {to on nije uradio.” „Roditeqi su odgovorni za svoju decu, ne prodavnica”, rekao je vlasnik radwe koji je `eleo da ostane anoniman. „Ne prodajem pi{toqe, ne prodajem alkohol, a {to se ti~e igra~ke, ne kupuju je deca, igra~ke kupuju roditeqi.”

Iako su se roditeqi bunili, ministarstvo trgovine je objasnilo da ponuda zavisi iskqu~ivo od trgovca.

c m y

26

DNEVNIK

Servis za ~i{}ewe i striptiz rupa ~e{kih studenata koji su izgubili posao pokrenula je neobi~ni servis za spremawe po ku}ama.

Servis „Ludi ~ista~i” pokrenula je Katka Kope~ka (21), studentkiwa ekonomije iz Praga koja je izgubila posao zbog ekonomske krize. „Hitno nam je bio potreban posao, i odlu~ili smo da spojimo lepo i korisno. Niko ne voli da ~isti ku}u, ali svi vole da gledaju zgodna tela”, rekla je ona za lokalnu {tampu.

U firmi trenutno radi 15 mladi}a i devojaka, koji ~i{}e-

G

we napla}uju oko 50 funti po satu, pi{e „Telegraf”. „Mnogi misle da je re~ o paravanu za prostituciju, ali to ne dolazi u obzir. Registrovana smo firma, koja obavqa zakonit posao”, ka`e Katka. Weni zaposleni usisavaju, peru, ri-

baju ku}e svojih mu{terija, obu~eni u dowi ve{, u toplesu ili potpuno goli. „Gledawe zgodnih qudi jednostavno opu{ta, a jo{ kada tome dodate ku}u koja blista - to je dobitna kombinacija”, rekla je Katka.

^etvorogodi{wak prona{ao blago ali Xejms Hajat otkrio je u dvori{tu skupoceni predmet iz 16. veka, ~ija bi vrednost mogla da dostigne milion funti.

Hajat, ~etvorogodi{wak iz Bilerikeja u Eseksu, igrao se u dvori{tu sa dedinim detektorom metala.

Po~eo je da kopa, a kada mu se otac pridru`io i pomogao mu, zajedno su izvadili privezak od ~istog zlata.

Dete }e mo`da postati milioner, jer je wegovo otkri}e zvani~no progla{eno za blago ~iji je vlasnik nepoznat. Sli~na otkri}a dostizala su cene od po vi{e miliona funti.

„Moj sin je najsre}nija osoba na svetu. Ako ga vodimo kod lekara, on }e sesti na sofu i iza jastuka prona}i deset funti”, rekao je wegov otac Xejson.

Mali Xejms je za „Dejli mejl” ponosno izjavio da je samo pratio „bip, bip” detektora za metal, i da nije ni pomi{qao da koristi mapu u potrazi za tajnim blagom, po{to „mape koriste samo gusari”.

Analiza prona|enog priveska pokazala je da je re~ o nakitu od ~istog zlata, ~iji kvalitet ukazuje na to da je prethodni vlasnik bio ili visoko rangirani crkveni zvani~nik, ili ~lan kraqevske porodice 16. veka.

M

Neustra{iva maca sredila dva krokodila dvoboju ma~ke i krokodila, gotovo niko ne bi poverovao da bi ma~ka mogla da izvu~e `ivu glavu pred nasrtajima opasnog gmizavca, a tek dvojice, ali...

Jedna doma}a maca je pokazala da i krokodili umeju da ustuknu kada im se poka`u zubi.

Posle samo par minuta, uspela je da otera krokodila u vodu, ali wemu nije dugo trebalo da se vrati - sa poja~awem.

U

Ipak, neustra{ivoj ma~ki ni to nije predstavqalo problem da bi sa~uvala svoju teritoriju, pa je posle mawe od minut borbe oterala obojicu.

Ma~ke, naime, ne vole da im se iko „{iri” po teritoriji i to uqezima, pa bili oni i nekoliko puta ve}i od we, jasno stavqaju do znawa.

Najdu`a ma~ka na svetu a~ak iz Nevade upisan je u Ginisovu kwigu rekorda kao najdu`i na svetu.

Petogodi{wi Stjui od po~etka wu{ke do vrha repne kosti duga~ak je ~ak 123,2 centimetra.

M

Pripada jednoj vrsti ma~aka iz Mejna, kojoj je pripadao i prethodni rekorder du`ine 121,9 centimetara. Vrsta „rakun iz Mejna” odlikuje se inteligencijom, prijatnim karakterom i neobi~no dugim telom.

Vlasnica Robin Henderson rekla je {tampi u Rinu u Nevadi da je Stjui „pravi ne`ni xin”.

Rekordno ru`na nogi bi se stideli, ali Ana Vuds (62) je ponosna na titulu najru`nije `ene na svetu, koju je osvojila 27 puta.

Vi{estruka pobednica takmi~ewa u pravqewu grimasa mogla bi se uskoro na}i i u Ginisovoj kwizi rekorda jer do sada niko nije toliko puta bio progla{en za najru`niju `enu na svetu.

Wena k}erka Brenda ka`e da je ona majku prijavila za Ginisovu kwigu i da „rekorderka po ru`no}i” o tome jo{ uvek ni{ta ne zna. „Bra}a su je zasmejala, a ona se samo popela na binu i napravila grimasu koja joj je donela prvu pobedu 1977. godine”, rekla je wena }erka.

Ana je nastavila da pravi grimase narednih godina na takmi~ewu u Egermontu gde je

M

pobedila ~ak 27 puta, a dva puta zauzela je drugo mesto, postav{i maskota takmi~ewa. „Ove godine je imala nesre}u da joj pozli tokom takmi~ewa pa su morali da je odvezu u bolnicu. Ipak titula je opet

wena, a ona ne `eli da odustane dok god je zdravstveno sposobna za dolazak”, dodala je Brenda.

U proteklih 33 godine, propustila je ovo takmi~ewe samo jednom i to zbog trudno}e.

Kupi{ auto, dobije{...

Kala{wikov?!

P

rodavnica automobila na Floridi odlu~ila se na neobi~nu promotivnu akciju kako bi pove}ala prodaju. „Nej{ns traks” u Senfordu nudi svakome ko kupi polovno vozilo i vau~er za lokalnu prodavnicu oru`ja, koji se mo`e zameniti za automatsko oru`je „AK47”.

Promotivna akcija po~ela je pro{le nedeqe, a prodavnica je ve} vi{e nego udvostru~ila promet, rekao je menaxer Nik Xineta.

Akcija se reklamira posterom sa slikom oru`ja, na kom pi{e „Besplatan kala{wikov”. „Mi ne trgujemo oru`jem, ali svakom kupcu darujemo vau~er u vrednosti od 400 dolara, koji se u lokalnoj prodavnici oru`ja mo`e zameniti za ‘kala{‘”, rekao je Xineta.

On je rekao da ne smatra da ova akcija {aqe pogre{nu poruku, po{to }e svaki kupac morati da zakonskim putem dobije i dozvolu za oru`je, pre nego {to ga dobije.

Korporativnim mejlom tra`i fatalnu devojku J

edan slu`benik u australijskoj vladi poslao je mejl svim zaposlenim u ministarstvu u kojem radi tra`e}i pomo} u tragawu za fatalnom devojkom koju je upoznao na jednoj `urci. ^ovek, ~ije ime nije otkriveno, radi u Ministrastvu za Imigracije, a svoje kolege je putem mejla zamolio da mu pomognu da stupi u kontakt sa devojkom koja je ostavila veliki utisak na wega jer je „`ivot prekratak da bi se kasnije kajao”, prenose australijski mediji. „Jasno mi je da ovo nije ba{ najprikladniji na~in. Namera mi nije bila da zloupotrebim mejl adrese”, navodno je rekao on i dodao kako se dugo premi-

{qao da li da preuzme ovaj korak.

Ministarstvo za Imigracije je potvrdilo da je jedan wihov radnik u ponedeqak poslao „neprikladan mejl” svim zaposlenima u Kanberi. „U toku je istraga”, izjavio je portparol ministarstva, dodaju}i da }e se tek nakon toga doneti odluka {ta }e biti sa zaposlenim.

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak18.novembar2010.

27

PRODAJEM ku}u bez posrednika u ulici Ru`in gaj 26, Novi Sad 95/46/560m2.

Telefon 6392021, cena po dogovoru.

14419 PRODAJEM ku}u Pr-SpPk, Sime Pandurovi}a 8, SC. Vujadin Bo{kov - Lipov Gaj, sivi papiri - ukwi`ena. Telefon 064/888-8312.

15338 PRODAJEM placeve u Veterniku. Agencija. Telefon 011/2440 - 656 Beograd.

14126

LOKAL, 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik. Novogradwa, mesto ekskluzivno.

Ukwi`en. Cena povoqna.

Telefon 063/89-23-168.

15340

POSLOVNI prostor 40m2 ul. Dunavska - pasa` I sprat, nije agencija. Telefon 064/130-52-92 15252

KUPUJEMO AUTOMOBILE, novije i starije mogu i havarisana i neispravna.

Dolazak procena isplata odmah. Telefon 021/824-885, 064/150-1200.

14817

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305.

15272 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

15273

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

15274

GRBAVICA, name{tena garsowera, dve sobe, 34 k. 1 sprat. 170 e. Telefon 064/1463-126.

14813 IZDAJEM prazan dvosoban stan 54 m2, ul. Futo{ka, useqiv od 1. decembra. Telefon 064/130-5292.

15251

IZDAJEM praznu jednosoban stan mladom bra~nom paru u Sremskoj Kamenici.

Telefon 461-657.

15271 IZDAJEM garsoweru luksuzno name{tena, nova, u blizini sajma zaposlenoj osobi na minimalno 12 meseci cena 150e+depozit. Telefon 064/222-73-63.

15074 IZDAJEM jednosoban name{ten stan porodici sa decom na Novom Nasequ sa CG. Telefoni: 300-598, 063/1743079.

15200 IZDAJE se garsowera u blizini Matice srpske, informacije na telefon 021/463-511.

15266 IZDAJEM kompletno name{ten dvosoban stan na Detelinari.

Telefon 064/148-1334.

15312 IZDAJEM dvosoban komforan name{ten stan na Limanu I kod fakulteta. Telfeon: 063/611-044.

15329 IZDAJEM mawi poluname{ten trosoban stan sa CG, telefonom i kablovskom blizu satelitske pijace za ozbiqnu porodicu, 160E. Telefoni: 064/43-603-42, 021/511-793.

15363 IZDAJEM name{ten stan, u Ulici Alekse [anti}a 52, 30m2. Telefon 063/85011-22.

15365 POVOQNO izdajem komforan trosoban 81m2, name{ten stan, visoki parter, Ul. Fru{kogorska br. 41.

Telefon: 063/526-234.

15386

IZDAJEM kompletno name{ten jednosoban stan u Ulici Novosadskog sajma 7.

Telefon 063/765-3632.

15420

HITNO prodajem stan na Zlatiboru, 42m2, cena 1250e/m2, iznad ^igote. Telefon 063/33-23.46.

15306 HITNO, povoqno prodajem stanove 50m2 i 117m2 na Tatarskom brdu i stanove od 54m2 i 90m2 na Telepu. Telefon 063/33-23-46.

15305 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom. Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962. Cene izuzetno povoqna.

13563 POVOQNO nova ku}a u Haxi Ruvimovoj kod Sajma: dva dvosobna stana po 50m2, jedan 38m2, lokal u radu 110m2, podrum, potkrovqe, nusprostorije i 65 m2 monta`ni objekat, 20 m fronta, UTU, vlasnik 1/1, zamena stan - doplata. Telefon: 064/336-2921.

15291

HITNO! Prodajem stan dvosoban, dupleks, 48m2, po vrlo povoqnoj ceni. Ulica Gogoqeva 27.

Telefon 064/545-07-91.

15170

PRODAJEM trosoban 81m2 stan, visoki parter, Ul. Fru{kogorska br. 41. Telefon: 063/526-234.

15388

STOLAR. Popravqa name{taj, regale i kau~e. Lepi rasklimane stolice, tapacira i farba. Popust za penzionere. Telefoni: 897168, 062/837-19-94.

15270 MOLERSKI radovi, lepqewe tapeta, demit fasade, adaptacije, vrlo povoqno izvode iskusni majstori, ne piju alkohol. Telefoni: 063/518-346 i 021/882-133.

15347 BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam brzo, kvalitetno. Prodajem {iva}e ma{ine i industrijske pegle. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23.Telefon: 021/421452, 064/131-2135.

15424 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

15209

PRODAJEM novije kolor televizore, sve veli~ine, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/1572514.

14795 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore!

Dolazak, isplata odmah!

Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516, 064/1572514.

14796

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke, ekstra kvalitet. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559.

15007

28

OGLASI z ^ITUQE

~etvrtak18.novembar2010.

Posledwi prijatequ

RADIO stanica, Motorola GM950, taksimetar, antena.

Sve ba`dareno. Telefon 064/115-08-07.

15168 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 15187 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni:066/950-52-46, 063/83598-16, 063/835-98-14.

15323 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/95051-67, 062/867-06-30.

15324 PRODAJEM drva: bukva, bagrem jasen, prevoz gratis mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefon 063/77-19142, 061/617-22-19.

15332

Voqenoj kumi

pozdrav

dragom

DNEVNIK

Posledwi pozdrav na{oj

Prerano nas je napustila na{a

Dr Kothai Valeria

Ali, postoja}e{ i traja}e{ u na{im srcima i najlep{im uspomenama.

Porodice: Ka~ar i Vukovi}.

Valiki

Qiqana Anti}

Vukoti \orojevi}u

Dever Radivoje, jetrva Milica, Mihael, Nata{a, Jana, Ilija, Maren i Basti.

Zauvek hvala prijateqstvo.

za

divno

Zorica, Marijana i Aleksandar Pavi}evi}.

Davala si nesebi~no svoje srce, qubav i du{u svima.

Neka te an|eli ~uvaju.

Po~ivaj u miru.

Tvoji: Zdravko i Du{ica Brzak.

15464 15489

[kolski dru`e moj,

15447

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila voqena supruga, majka, baka

Posledwi pozdrav na{oj dragoj doktorki

Mihajlo Delari Mi{ewka hitao si putevima zvezda padalica, me|u wima prona|i ve~ni mir i spokoj svoj na beskrajnom nebu oslu{nu}u, razazna}u utihnuli damar, svetli treptaj tvoj kao nekad kad si mi kazivao svu radost i sav svoj roditeqski bol. ...I da nam se ruke sretnu iznova u podnebesju bismo gradili nove kule od snova...

Prosto ti bilo. A sad adieu.

dr Valeriji Kothai

Qiqana Anti}

1094/P 15483

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Qiqani Anti}

ro|. Mu{iki} Zaposleni u slu`bi Stomatolo{ke zdravstvene za{tite Doma zdravqa Novi Sad.

15450

Sahrana je danas, 18. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ve~no o`alo{}eni: suprug Luka, }erke @eqka i Vasilija, sin @eqko, unuk Mario i unuka Nikolina.

od porodice Grbi}.

15462

15467

Prerano si nas napustila na{a majko

Posledwi pozdrav

Valiki

Dr Kothai Valeria posledwi pozdrav od: Suzane, Sini{e i Lane.

Draga na{a Valika, neizreciva je ova tuga, ova bol, ova pusto{...

Po~ivaj u miru. Neka te an|eli ~uvaju.

Pavlu \uki}u

Pavlu \uki}u

Drugari iz taba~ne {tampe DOO „Dnevnik-[tamparija“.

Kolege iz DOO „Dnevnik-[tamparija“.

15475

S tugom javqam da je u 50. godini preminuo moj dragi suprug

Zate~eni iznenadnom smr}u, sa tugom i nevericom opra{tamo se od na{e drage koleginice

dr Kothai Valerie

Posledwi kom{iji

pozdrav

181102/P1

181102/P

dragom

Dana, 17. 11. 2010. godine posle duge i te{ke bolesti preminuo je na{ voqeni

Pavle \uki}

Draganu Luke{evi}u

Sahrana dragog nam pokojnika odr`a}e se u petak, 19. 11. 2010. godine, na Novom grobqu, u 15 ~asova.

doktora stomatologije

Dragan Luke{evi}

Sahrana je 19. 11. 2010. u 12.45 sati, na Gradskom grobqu.

Mili moj Dragane, bio si i osta}e{ moja jedina, prva i ve~na qubav, moj za{titnik, moja podr{ka, moj verni i najiskreniji prijateq. Na stazi `ivota na jednoj krivini si zastao, ali veruj, ne}e se ni{ta promeniti. Uvek }e{ biti u mojim mislima i mojoj du{i.

Ve~no i zauvek tvoja Jasna ponosna {to sam te imala.

Zahvaqujem Bogu {to mi te podario, ali {to mi te tako rano uze?

Najtu`nija `ena danas sam ja Tvoja Jasna.

15486

Wene koleginice i saradnici iz ambulante.

od porodice Milenkovi}.

15480

15488

Draga tetka, puno te volimo.

Qiqana ali postoja}e{, traja}e{ u na{im srcima i najlep{im uspomenama.

Tvoj unuk Mario i unuka Nikolina.

Sinovi Goran i Slobodan, unuk Aleksa, Jovana i Slavka.

15463

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

15468

15469

Sa nevericom i tugom opra{tamo se od na{eg kolege, saradnika i prijateqa.

Qiqani Anti}

Tvoji: Ines, Du{an, Arpad i Vesna.

Samo onog nema koga zaboravimo; na{eg Nikolu zauvek u srcu nosimo.

Neka nam ga An|eli nebeski ~uvaju, bli`i je bio wima nego nama.

O`alo{}eni: majka Divna i brat Jovan.

15485

15478

dragoj

od: snajke Danke, sina @eqka i unuke Nikoline.

Posledwi pozdrav

Nikoli Tili}u Nikolici Nixi

pozdrav

od sestre Milke sa porodicom.

181102/P2

3

15465

Posledwi babici

Qiqani Anti}

Qiqani Anti}

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Dr Valerija Kothai

Prerano si napustila svoje unuke!!!

]erke @eqka i Vasilija i sin @eqko.

Verica, Vlada, Jelena i Zoran \akovi}.

15477

Qiqana Anti}

Predrag Kabi}

od: Seke i Milorada sa decom.

15476

Kolektiv Klinike za psihijatriju KCV.

59177/P

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

18. 11. 1975 - 18. 11. 2010.

~etvrtak18.novembar2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga, plemenita majka, svekrva i baka

Posledwi pozdrav ocu na{eg kolege.

Qubomir Gavrilovi} Bata Godine prolaze, a tuga za tobom ne prestaje. Dok `ivimo, `ive}e i uspomena na tebe.

Ve~no tvoje: mama Dobrila i sestra Buba.

ro|. 1931.

Zaposleni JKP „Tr`nica“ Novi Sad.

15425

Sa dubokim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da nas je napustila na{a draga }erka, sestra, teta i zaova

1097/P

Sahrana je 18. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu, u Starom Rakovcu.

Majko, hvala za svu qubav.

O`alo{}eni: sinovi Zoran i Slobodan sa porodicama.

Posledwi pozdrav i zahvalnost na{oj dragoj

Posledwi pozdrav mojoj qubavi

15441

15442

Sa puno bola i tuge obave{tavamo da je preminuo

Pera ]iri}

ro|. Borov~anin

Kothai Valeria Gabika.

od: devera Milovana i jetrve Dese sa porodicom.

ve~na

Milici Paji}

dr Kothai Valiki 1957 - 2010.

Posledwi pozdrav na{oj

Milici Paji}

Milica Paji}

Branko Baji}

29

20. 10. 1921 - 14. 11. 2010.

Nesebi~no si davala qubav svima koje si volela i poznavala.

Ve~no zahvalni: tvoja Verica, Radoje i Dejan.

15431

Sahrana je obavqena 15. 11.

2010. godine, u rodnom Pavli{u.

O`alo{}eni: supruga Milica, sin Radojica, }erka Gorica i unuk Dragan.

15443

Sahrana je danas, 18. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, na Zapadnom grobqu, u Temerinu.

Danas, 18. novembra 2010. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{a draga

15428

Preminula kom{inica

je

na{a

draga

O`alo{}eni: majka Ilona, brat Arpad, snaja Vesna i bratanica Ines.

15435

Dr Kothai Valeria Navr{ilo se dvadeset godina od kako nas je napustio

Posledwi prijatequ

pozdrav,

Dr Kothai Valeria

velikom

Pavle Trifunov

Mirjana Popovi} Posledwi pozdrav od porodice Valko Gabora, Valko Roberta i Valko Gabora.

Godine prolaze, a tuga ne jewava.

Uvek si u mislima svojih najdra`ih.

ro|ena Kavgi} 1928 - 2006.

@ivi{ u na{em se}awu.

Dica i Du{ka.

Porodice: Trifunov i Tence.

15432

15341

15439

Ne damo vremenu da nam otrgne najlep{e uspomene... Ne damo godinama da nam izblede se}awe na na{u voqenu suprugu, majku i baku.

Tvoji najmiliji.

Peternel Lidija Posledwi pozdrav od stanara iz Ulice Ko~e Kolarova 1.

15429

15423

Posledwi pozdrav baba

POMEN Navr{ava se {est meseci od kako nije sa nama na{ dragi

Voji

POMEN Pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako nije sa nama moj dragi otac

Uvek }e{ nam nedostajati i hvala na svemu.

Qiqi od: zeta Ratka, prijateqa Nikole i prije Zore sa porodicom Milakovi}.

Dru{tvo iz „Kraji{nika“, ^urug: Mi{el, \uki, Buca i Mi{i}.

Milan Terzi}

Parastos }emo odr`ati u petak, 19. 11. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: sin Arsen, tetka Jovanka i te~a Slavko.

15430

15459

15448

15457

Posledwi pozdrav Zoranovoj mami

Branislav Jovanovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 20. 11. 2010. godine u 11 ~asova posetiti wegovu ve~nu ku}u, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice: Terzi}, Veskovi} i Zekavica.

POMEN Pro{lo je ~etrdeset dugih, praznih i te{kih dana od kako nas je napustio na{

DVOGODI[WI POMEN

Qiqana Anti}

Stanimir Nikoli} Stajko

Milici Paji}

od kolega iz Ba`darnice.

Ostalo je samo puno bola i `alosti za porodicu koja ga je izgubila.

Supruga Rozalija, sestra Mawa, Vuk, Miwa, Bojana i Bojan.

Dragi Stajko, iako su pro{le dve godine uvek si u na{im mislima. @ivot nas ~esto podse}a na tvoje re~i i savete koje mi sa tugom u srcu, ali ponosno sledimo.

Hvala ti za sve {to si uradio za nas.

Tvoji najmiliji: supruga Mira, sinovi Goran i Neboj{a, snaja Jelena sa unukama Milicom i Marijom.

15451

15361

15470

Radomir Draga Lekovi} Bato - Ra{a

Bako, rano si me napustila. @elim ti da u`iva{ tamo gde si!!!

Tvoj unuk Mario.

15460

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 01.10

TV PROGRAM

~etvrtak18.novembar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Eko Plej gejms PCTV Centar sveta Kuhiwica Vesti Kosmos Duel struna Vesti Srpski ekran – ma|.

MTV-a (na srp.)

Slon Benyamin Vesti Most u Bruklinu Igra 2 Izabel Iper, dok. film TV Dnevnik Tajna hrane: Banana Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik TV Fonija - kviz Imam jednu `equ @ivopis: Hleb na{ nasu{ni Vojvo|anski dnevnik Portreti vojv. umetnika narodne muzike: Srba Ivkov Forte piano Tra`i se `iv ili mrtav, film Gruvawe

08.00 09.00 09.45 10.27 10.55 12.00 12.16 13.12

Art-boks (Panonija, 19.00) 08.00 08.30 09.00 09.20 10.00 11.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00

U susret suncu Vesti U ogledalu Tin in Qubav na prodaju Vrele gume Bila jednom jedna nedeqa Situacije Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost:, FIP Komerc Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Tojotin svet prirode Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Art-boks Vojvo|anske vesti Sve {to mi pripada Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Italijanski vegeterijanski kuvar 00.00 Glas Amerike 00.30 No}ni program-reprize

15.15 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.09 00.20 00.35 01.38 02.24

07.00 07.15 08.10 09.00 09.45 10.49 11.15 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.15 21.00 22.00 23.00 23.20 23.40 00.10 01.10

Jutarwi dnevnik Sre}ni qudi Sasvim prirodno Svet ribolova Kapri Dnevnik Porodica Soprano Vesterni: Obesite ga bez milosti, film Sat Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Dugo putovawe kroz istoriju Budi kul, film Dnevnik Porodica Soprano Poverqivo iz kuhiwe No}ni bioskop: Osveta {mokqana, film

Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Film: Ro|en ~etvrtog jula Opasne igre ^ari Hiqadu i jedna no} Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Dosije Survajver Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Dosije Zlo~ini iz pro{losti

Nata{a Ili}-Jovanovi}

Imam jednu `equ Ve~eras }e za dobro raspolo`ewe biti zadu`eni Quba Ali~i} i Dejana \eki}, a pridru`i}e nam se i Sr|an Tomi} - direktor KUD-a „Svetozar Markovi}”.

Autorka i voditeqka: Nata{a Ili}-Jovanovi} (RTV 1, 20.30)

06.30 06.55 07.20 07.45 08.40 09.35 10.20 10.45 11.05 12.30 12.40 13.15 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.00 00.00

Kuhiwica (ma|) Ta divna stvorewa Cvrletova ma{taonica Gruvawe Najva`nija adresa Su~eqavawa (ma|) Most u Bruklinu Igra 2 @ilijet Bino{, dok. film Vesti (ma|) Ukrajinski festival „Kalina“ Karava|o Vesti iz Matice Plavi krug Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV Magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Gwurac, film Karava|o TV Prodaja

09.00 09.30 10.30 11.10 12.00 12.30 12.59 13.00 13.10 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.10 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Hrana i vino Put za Ejvonli Ba~ki region Nemi svedok Sprint Drum Kursna lista Objektiv Ubistva u Midsameru Put za Ejvonli Azbuka roditeqstva Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program ICT megabit Objektiv Hrana i vino Kad priroda uzvrati udarac Nemi svedok Objektiv Ubistva u Midsameru

10.00 11.00 12.30 14.15

Ful Tilt poker Fudbal: Engleska – Francuska Evroliga: Olimpija – Valensija Evroliga: Partizan – Kaha Laboral Fudbal: Holandija – Turska Premijer liga, magazin Evroliga: @algiris – Kimki Evroliga: AJ Milano – Panatinaikos NBA akcija Ful Tilt poker Premijer liga, magazin Evroliga: Makabi – Prokom

16.00 18.00 18.45 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 ABS {ou, 18.00 Lek iz prirode, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Evropska zvezda, 11.00 Travel, 11.30 @iveti svoj `ivot, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Galenov svet, 15.00 Auto sprint, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 [ampioni, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.30 Folk {ou

07.01 07.32 07.38 07.50 08.03 08.24 08.31 08.58 10.00 10.29 10.54 11.22 11.51 12.27 13.08 14.10 14.53 15.20 15.33 16.00 16.54

Kuvati srcem [umska {kola 2 Brodi} Elijas Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Ve~ni sjaj detiwstva 2 Zdravo Evropo Igraj fudbal, budi sre}an U svetu Ekoglobal Put oko sveta [traus Beokult Trezor Verujte ali ne preterujte Ve~ni sjaj detiwstva Jedna slika jedna pri~a Antologija o `ivotiwama Ovo je Srbija Bardovi teatra: Branislav Ciga Jerini}

Susedi: Jedan pogled Dokumentarni film „Ulica grafita” bavi se ~lanovima kultne sarajevske grupe La banda. Ovo je dirqiv dokumentarac i nostalgi~no putovawe u muzi~ku pro{lost i vreme kada su u Sarajevu na „svakom ~o{ku” svirale grupe i okupqali se mladi qudi...

Rediteq: Sergej Kreso (RTS 2, 20.00) 17.53 18.03 18.42 18.56 19.11 19.32 20.00 21.00 22.00 22.32 23.00 23.34 00.01 00.25 02.00

Enciklopedija Crvena jabuka Brodi} Elijas Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvar Susedi - jedan pogled Kapri Metropolis Kontekst Ad libitum Balet @eneve Antologija o `ivotiwama Trezor Bardovi teatra: Branislav Ciga Jerini}

Tom Kruz

Ro|en 4. jula Ron je odrastao u patrijarhalnoj i katoli~koj porodici na Long Ajlendu. U svakom pogledu Ron je izvanredan mladi}, uspe{an i fizi~ki sna`an zbog ~ega postaje najistaknutiji ~lan rva~kog tima svoje {kole.

Uloge: Tom Kruz, Rejmond Y. Beri, Kerolin Kava Re`ija: Oliver Stoun (Prva, 11.15)

07.00 07.15 07.20 08.00 08.05 09.05 10.00 10.10 10.25 10.45 11.00 11.45 12.00 13.00 13.45 14.00 14.30 14.55 15.00 16.00 17.00 17.55 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Info Crtana serija Otvoreni studio Info Otvoreni studio Las Vegas Vesti Otvoreni studio Milica (r) Top {op Info Otvoreni studio Vesti Mentalista Top {op Vesti Milica Otvoreni studio Nostradamusov efekat Doktor Haus Las Vegas Otvoreni studio Vesti u 18 Simpsonovi Otvoreni studio Milica² Mentalista Otvoreni studio Film: Jezgro 24 Vesti Milica² Film: Duh

DNEVNIK

c m y

30

Tang Vei

Oprez, po`uda Pri~a po~iwe krajem 30-ih kada Vong, stidqiva bruco{kiwa iz Hong Konga, dobija poziv da se prikqu~i pozori{noj trupi, koja postavqa iskqu~ivo patriotske predstave. Ali vo|a trupe Kuan nije samo vezan za pozori{te, ve} je prili~no posve}en i revolucionarnim idejama.

Uloge: Tang Vei, Toni Leung, Vang Lihom Re`ija: Ang Li (B92, 21.00) 06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.30 Top {op 12.00 Film: Zadr`avawe 14.00 Kriti~na situacija 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si 17.45 Nacionalna geografija: Hronika krokodila 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Kriti~na situacija 21.00 Film: Oprez, po`uda 23.55 Vesti B92 00.30 Film: Otmica 02.20 Nacionalna geografija: Hronika krokodila 02.50 Ukqu~ewe u B92 Info

06.15 06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 22.30 00.00 00.30 02.15 02.25 02.30

Valentina Farma Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Sve za qubav Farma Crna hronika Film: Niti vidim, niti ~ujem Siti Ekran Film: Kamufla`a

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Lovci na dorke iz svemira Zdravo, Kiti Vinks Sirene Bakugan Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Aleksa Dundi}

Luda ku}a Da li je preporu~qivo imati seks na jednu no}? Kome ova avantura donosi dobro, a kome {teti? Da li ~e{}e seks na jednu no} imaju zgodni ma~o mu{karci, ili „smote“ i „nao~arci“? Kad mu{karac nikad ne bi prevario svoju `enu?

(Hepi, 22.00) 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.30 03.00 04.00 04.30

Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota Dok. serijal. 1. svetski rat Jelena Vesti Muzi~ki {ou: Hepi stars Luda ku}a Zvezdana kapija SG-1 Riko{et Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a Hepi stars Zvezdana kapija SG-1 Film Jelena

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

~etvrtak18.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

GLASINE KOJE SU STVARALE I MEWALE ISTORIJU

Pi{e: Hans-Joahim Nojbauer 07.00 09.05 10.10 10.25 14.35 16.15 17.23 16.15 17.30 18.20 18.32 19.30 20.15 21.10 22.45 23.10 23.30 01.30 02.10 03.20

Dobro jutro, Hrvatska Lugarnica Kod Ane Vukovar Trenutak spoznaje Hrvatska u`ivo HAK Promet info Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik 1 protiv 100, kviz Zaustavqeni glas, dok. film Dnevnik 3 Sport Harisonovo cve}e, film Zvezdana vrata: Svemir Fringe - Na ivici Posledwi dani Vukovara, dok. film

Stana Kati}

Borba bez pravila Yek Severino izgubio je pam}ewe i jedino {to poznaje je brutalni sport borbe u kavezu. Ali kada do|e vreme da se suo~i sa svojom pro{lo{}u, Yek shvati da nije samo borac u kavezu te da se mora boriti za iskupqewe...

Uloge: Dominik Vandenberg, Stiven Bauer, Fernando Karilo, Stiven Graham, Stana Kati} Re`ija: Yesi Yonson (Nova TV, 23.05) 07.35 08.00 08.45 09.45 12.40 13.25 14.25 15.20 16.15 17.00 17.25 18.25 19.15 20.05 21.05 21.45 22.50 23.05 00.35 01.05 01.30 03.30

Jagodica Bobica Pepa Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce IN Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus Vesti Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan 30 Provereno, informativni Ve~erwe vesti Borba bez pravila, film Seks i grad Verovali ili ne Beg, film Na rubu zakona

08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00

Ovo je civilizacija Ajn{tajnova velika ideja 42 na~ina da se ubije Hitler Atina: Istina o demokratiji Jedan dan u borbi Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci Ku}a iz edvardijanskog doba Skriveni svetovi: Podzemni Rim Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori Pet ameri~kih giganata Nepotopivi Titanik Pri~a o hobitu Izgubqena krsta{ka tvr|ava Egipat Ku}a iz edvardijanskog doba Skriveni svetovi: Podzemni Rim Pri~a o poqoprivredi: Blato, znoj i traktori

15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Marion – kraqica lopova 2.

Sve {to `elim Doa Gra|anska presuda Oliver Tvist Opusto{ena zemqa Goli skandal 1 Goli skandal 2 Sekretarica

06.00 07.40 09.35 11.10 12.55 14.50

Muwa Yoova palata Ona prava Romulus, moj otac Nevi|eni 2009 dodela evropske filmske nagrade Zvezdane staze: Povratak ku}i Veridba (2009) Aplauza Za nedu Kadilak rekords Kapija tigrastog zmaja G.I. Joe: Uspon kobre

16.25 18.20 20.05 22.00 23.10 00.55 02.25

00.00 02.00 04.00 06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 22.00 23.00

07.15 08.15 09.35 10.45 11.15 12.55 14.45 15.35 17.15 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.45 23.35 23.50

RTL ritam zona Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv Tabloid 1001 no} Klon An|eo i |avo Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv Tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Doma}ice RTL Vesti Hrvatski top model baj Vawa Rupena 01.35 Kosti 02.25 Astro {ou

SERIJA

Eva Grin

Kraqevstvo nebesko

Pri~a po~iwe u sredwovekovnoj Francuskoj 1184. godine kada Balijan, mladi kova~, posle tragi~ne smrti deteta i samoubistva supruge sazna da je wegov pravi otac uticajni krsta{ki plemi} Godfri od Ibelina, sa kojim uskoro kre}e u Jerusalim...

Uloge: Orlando Blum, Eva Grin, Yeremi Ajrons, Lijam Nison, Brendan Glison, Edvard Norton Re`ija: Ridli Skot (HRT 2, 21.00) 07.50 08.25 08.50 09.35 10.00 11.15 12.40 13.27 14.10 14.55 16.50 17.30 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 23.20 23.30 00.25 00.45 01.40 02.10 02.55

06.50 08.30 10.30 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.15 22.00 00.00 02.00

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.10 20.00 22.00 00.00 02.00

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Beverli Hils Indeks Drugi format Zvezdana vrata: Svemir [kolski program Kojak Tri Hil U kancelariji Mewam svet @upanijska panorama Golestanski jaha~, dok. serija Ne pucajte, idu Vukovarci, dok. film Kraqevstvo nebesko, film Dnevnik plavu{e Fringe Zovem se Erl Obave{tajci Bez odu{evqewa, molim Ksena - princeza ratnica Osvajawe planeta majmuna, film

Karneval du{a Intermeco 1 @ene fudbalera S vetrom u le|a Intermeco 2 Drugi dolazak @ene fudbalera S vetrom u le|a Majstori horora Intermeco 3 Drveni bar Trava Rekvijem za san Istinski zlo~in Cinkaro{

Lova do krova Flert Skejteri Gospo|a Sofel Na sve`em vazduhu Rudareva k}i Hotel Splendid D.O.A. (Uveliko mrtav) Mawe od nule Prqava Slu~ajna kurva

Zlo~ini pro{losti Bo`i}na pesma Gospo|ica Marpl Sudija Ejmi U divqini Panduri novajlije Sudija Ejmi Ne{ Briyis Doma}ice iz okruga Orany Gospo|ica Marpl Zakon i red: Zlo~ina~ke namere Ne{ Briyis Bra}a i sestre Doma}ice iz okruga Orany Medijum Misterija Hejvena Panduri novajlije

Kosti Radnici u fabrucu na kartonskoj ambala`i ugledaju obrise koji podse}aju na lik Device Marije. Ali kada kutiju uklone, pred wima se uka`e `ensko telo. Kam otkrije da je `ena bila ubijena pre nego {to je uba~ena u ma{inu za recikla`u...

Uloge: Emili De{anel, Dejvid Boreanaz, Ti Yej Tajni, Erik Milegan, Tamara Tejlor, Yon Frensis Dejlei, Mihaela Konlin Re`ija: Beri Yozefson (RTL, 01.35)

Dejvid Boreanaz

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 19.40 20.05 21.00 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Prqavi poslovi Lovci na oluje Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako se to pravi Kako to rade?

Oru`je budu}nosti 10 najtra`enijih na listi FBI Istraga zlo~ina Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti

08.30 09.00 09.30 10.15 11.00 12.00 14.30 15.30 16.30 20.15 23.00 23.10 00.40 00.45

Olimpijske igre Svi sportovi Automobilizam Automobilizam Fudbal Fudbal Svi sportovi Fudbal Fudbal Borila~ki sport Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Automobilizam

Revoluciju ru{e uli~ne intrige reko letaka i bro{ura Francuska revoluMe|utim, ferment revolucije istovremeno je i cija dopire i do qudi koji ne umeju da ~itawen neprijateq. Konrad Engelbert Elzner je sepju ni pi{u. „Prvo nam, osim one tu i tamo tembarska ubistva do`iveo iz neposredne blizine i uskome{ane mase naroda, padaju u o~i brojne grupiono o ~emu 1792. iz Pariza izve{tava poklapa se s ce tesno zbijenih qudi, koje povremeno ugledamo, 200 godina kasnijim rezultatima istorijskih istra{to pred mnogim ku}nim vratima iza kojih su gra`ivawa: da je, naime, „monolog ili polilog na sva|anske stra`arnice ili `ive pekari, {to pred kukom }o{ku“ pre svega ukazao nasiqu na wegov ciq i }ama ~iji su zidovi oblepqeni plakatima“, pi{e da su ova krvoproli}a bila „posledica epidemijnovinar i izdava~ Johan Hajnrih Kampe 9. avgusta skog straha“.

1789. u svom pismu iz Pariza.

Daqe bele`i: Pred svakom ku}om oblepqenom istim onim listi}ima koji se {tampaju u velikim aracima s krupnim slovima, nailazi se na beskrajno {arenu publiku nosa~a i fine gospode, prodava~ica ribe i u~tivih dama, vojnika i sve{tenika, okupqenih u zbijene, ali uvek mirne i gotovo prisne gomile, kako po`udnim pogledima gutaju sadr`aj listi}a, ~as tiho, ~as naglas. Tako revolucija osvaja razgovor ulice. Kampe daqe opisuje kako bro{ure i leci postaju predmet razgovora. On spomiwe jednu „drugu, tako|e {arenu i me{ovitu gomilu, okupqenu oko stola oslowenog na zid, s malom nadstre{nicom, na kojem se nude nepovezani listovi i bro{ure za taj dan, ~ije ne samo naslove nego ~esto i glavne sadr`aje u isto vreme, kroz sve gradske ulice, izvikuju na stotine kolportera“; tako dolazi do eksplozije „u~e{}a svih u svemu“. „Tako sam ~uo“, nazvao je sastavqa~ svoj letak.

Mo`da su ga u ono vreme po ulicama izvikivali sloganima poput „Pa`wa, glasina!“ Stil i retorika teksta asociraju na propoved, opomenu „dragim sugra|anima“ da se ~uvaju i u~e iz najnovije istorije.

Autor optu`uje glasine kao kriminalca protiv koga treba postupati sa „strogo{}u zakona“, i podse}a na dva izgreda. Prvo je krvoproli}e na Marsovim poqima, 17. jula, kad je La Fajet prvi put naredio Nacionalnoj gardi da puca na narod, pri ~emu je – po Padale su glave i po crkvama istori~arima – poginulo izme|u „petnaestak“ i „preko pedeset“ pariskih revolucionara. Govori i „[ta se pri~a?“, pita svetina. Tamo gde govorkao septembarskim ubistvima i glasine smatra odgowe vezuje svoju publiku, kolportere i agente tako vornim za krv poteklu „u bo`jem hramu“, a kasnije i lako kao na trgovima Pariza, prvi korak ka neredu, po ~itavom gradu. U oba slu~aja su, ka`e sastavqa~, mete`u i ekscesu je brzo tu. Autor letka izdi`e govorkawe zapalile iskru nasiqa, pa su otud najquglasine do „uzro~nika mnogih, ako ne svih na{ih ne}i neprijateq revolucije. voqa“. I podjednako neobuzdano kao i wegov neviKampe opisuje kako se reka pariske gomile zaudqivi protivnik, taj {to opomiwe pose`e za svakostavqa i po~iwe reka re~i: dvojica ili trojica zajakim metaforama: da poput „ve{te i lukave zmije“ okupqena razgovorom glasine ~u~e istovremeno stoje mirno; wihovi se „svugde i nigde“; da su one Uprkos dr`avnoj cenzuri glasovi podi`u, gestiku„stoglava neman sa stotii najstro`im kaznama, kru`ila je po lacije postaju `ivqe; odnu glasova“, poput puzave Francuskoj glasina da je kraq Luj XV guje {to di`e svoju oholu mah pobu|uju radoznalost prolaznika; pridru`uju davao da se otimaju i ubijaju deca da glavu da rasprska svoj im se poznati i nepoznati otrov. Da su ovde glasine bi se on kupao u krvi `rtava. ne bi li se i oni izjasnifigura s margine, koja @eleo je da se tako izle~i od gube, li o sadr`aju wihovog ugro`ava sve i uzima bilo te „bolesti du{e” razgovora; nastaje gomila koji oblik. koja za nekoliko minuta No, glasine su i ranije narasta na nekoliko stotina glava. Samo oni najbile izraz neodre|enih strahova. Pri tom one nisu bli`i sredi{tu mogu ~uti o ~emu se pri~a i u~enu`no va`ile za la`ne, naprotiv: stariji pariski stvovati u razgovoru. ~itaoci i slu{aoci revolucije mogli su se dobro Jasno se prime}uje razlika u informisanosti u se}ati pobuna iz 1749. i 1750. koje su jo{ dugo ostacentru i na periferiji. Te`wa za razmenom je tako le u kolektivnom se}awu „nestabilnog sveta malih velika da razgovor stvara nove centre. Jedno za drunekvalifikovanih zanimawa“. Tada je kru`ila glagim, oko rastu}eg kru`oka stvaraju se brojna sredisina da je kraq Luj XV davao da se otimaju i ubijaju {ta mnogih mawih krugova koji se formiraju unudeca da bi se on kupao u krvi `rtava jer `eli da se tar onih velikih i u svakom od wih se ~esto raspratako izle~i od gube, te „bolesti du{e“. Zapravo, nevqa o ne~emu potpuno razli~itom od onog {to je przadovoqstvo nastalo zbog smaknu}a po jednog nosavobitno dalo povod za okupqawe. Tako se ~esto vi~a, sitnog lopova i ugqara 3. avgusta 1750. zaustade ovakve gomile qudi, okupqene po ~itav dan na vqeno je spoqa, a ono {to se, ipak, uprkos ovoj drjednom te istom mestu, kao da su pustile korewe, bez `avnoj cenzuri glasina – ili upravo zbog we – odrobzira na to {to se pojedinci koji ih ~ine zadr`a`alo bila je sumwa, glasina kao faktor i neprestavaju jedva nepuno pola sata, a predmeti razgovora u ni eho savremene istorije. Ovu, barem simboli~no razli~itim delovima ovih grupa su ~esto neizmerno ta~nu spoznaju glasine o omra`enom kraqu nisu morazli~iti. gle iskoreniti ni najstro`e kazne.

P

Kwigu Hans-Joahima Nojbauera “Fama – istorija glasina” mo`ete, uz popust od 30 odsto, naru~iti po 1.134 dinara od izdava~a “CLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili mejla: info@clio.co.yu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak18.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mesec plovi kroz va{ znak pa ste promenqivog raspolo`ewa, okupirani decom i wihovim problemima.

Istovremeno, va{ Mars vam omogu}ava napredak i uspeh na svim poqima. Akcija!

BIK 20.4-20.5.

Partner sija punim sjajem pa budite u dru{tvu voqene osobe, da biste i sami u`ivali u blagodetima tog sjaja. Prija vam dru{tvo, ali i samo}a u meditaciji ili muzici, umetnosti. Blagotvorni ste.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

18. novembar 2010.

U javnosti i u odnosu prema drugima, ne samo da delujete pozitivno i diplomatski ve} se i sami prezentujete, sebi u korist. U partnerstvu dajete onaj osnovni ton i boju, {arenu.

Puni ste energije i entuzijazma, tako da mo`ete raditi od jutra do sutra. Motivi{u vas napredak i promena, odre|eni ciq koji `elite da dostignete. Samo tako nastavite jer se svaki trud isplati.

U qubavi je komunikacija veoma va`na pa budite jasni i odre|eni.

Mo`ete da prezentujete svoj posao u javnosti, ideje i planove za koje su vam potrebni svi zainteresovani.

Odnosi s inostranstvom.

Mo`e se re}i da napredujete kroz porodicu i svoj dom. Atmosfera u ku}i je podsticajna i vesela pa se i vi ukqu~ite i dajte svoj puni doprinos. Posmatrajte stvari dugoro~no. [tedwa!

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Vagali na tasovima svoje vage ili ne, rezultat je uvek pozitivan i povoqan. Jer, va{a Venera je dobro pozicionirana u va{em znaku u ovom periodu pa se mo`ete opustiti, doterivati, zavoditi.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Danas je dan va{eg za{titnika Jupitera, koji vam donosi ekspanziju mogu}nosti, slobode i uspeha na svim poqima. Dakle, pona{ajte se u svom stilu i pro{irite vidike, ali i li~ne uticaje.

Potrebno je da obratite dovoqno pa`we de{avawima u svojoj ku}i i uku}anima jer se od vas uvek o~ekuje da budete onaj stabiliziraju}i faktor na koji se mo`e osloniti.

Za{titni~ki se postavite.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

^etvrtak je dan za dilomatiju, a vi to i te kako umete samo ako obratite pa`wu na druge i kako vas oni razumeju. Imate mnogo posla pa poka`ite svoj maksimum zalagawa i sposobnosti.

Ne morate re}i sve {to biste hteli u datom trenutku, ve} se povucite na vreme i pustite sagovornika da se poka`e u pravom svetlu. U komunikaciji ste prodorni, ali i suvi{e otvorenni i iskreni.

Radite da zaradite, da napredujete, ali se ne morate i suvi{e zamarati. Na|ite meru. Tro{ite novac, i pre no {to vam pristigne, na korisne i lepe stvari. Dobra vest je da je vikend na vidiku.

TRI^-TRA^

Javni blam V REMENSKA

SUNCE

Vojvodina Novi Sad

16

Subotica

16

Sombor

16

Kikinda

16

Vrbas

15

B. Palanka

16

Zrewanin

17

S. Mitrovica 17 Ruma

16

Pan~evo

16

Vr{ac

16

Srbija Beograd

17

Kragujevac

18

K. Mitrovica 17 Ni{

19

Po mnogima najlep{a Britanka seksepilna peva~ica [eril Kol, koja sedi u `iriju talent {oua „Iks faktor” tokom emisije u`ivo na iznena|ewe svih pustila je vetar.

Naime, usred svog komentarisawa nastupa sedamnaestogodi{we [er Lojd, koja je otpevala „Sorry Seems To Be The Hardest Word”, [eril se malo pridigla sa sedi{ta, nakon ~ega se jasno ~uo zvuk ispu{tawa vetra. Peva~icu to nije omelo, te je odmah nastavila izlagawe. Da doga|aj nije ostao nezapam}en dokazuju i snimci spornog trenutka, koji su se odmah pro{irili Internetom.

PROGNOZA

Evropa

I OBLACI

NOVI SAD: Delimi~no obla~no vreme uz sun~ane periode i temperature i daqe iznad proseka za ovo doba godine. Vetar umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 9 ujutru do 16 stepeni Celzijusa po podne.

VOJVODINA: Delimi~no obla~no vreme uz sun~ane periode i temperature malo ni`e nego prethodnih dana, ali i daqe iznad proseka za ovo doba godine. Slab ki{a je mogu}a samo tokom jutra na istoku Vojvodine. Vetar umeren ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 7, a maksimalna 18 stepeni.

SRBIJA: Delimi~no obla~no vreme uz sun~ane periode i temperature malo ni`e nego prethodnih dana, ali i daqe iznad proseka za ovo doba godine. Slab ki{a je mogu}a tokom jutra na istoku Vojvodine. Vetar slab do umeren ju`ni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 5 do 19 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana delimi~no obla~no vreme. Slaba ki{a }e padati samo povremeno u petak po podne i u ponedeqak. Temperature }e i daqe biti iznad proseka za ovo doba godine.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Postepeno poboq{awe biometeorolo{kih prilika utica}e na smawewe tegoba kod ve}ine hroni~nih bolesnika.

Oprez se i daqe savetuje osobama sa sr~anim i disajnim problemima. Mogu}a je glavoboqa kod osetqivih osoba.

Madrid

13

Rim

15

London

12

Cirih

9

Berlin

8

Be~

11

Var{ava

10

Kijev

12

Moskva

3

Oslo

-3

VIC DANA [ta je najte`e Crnogorcu da uradi kad ustane iz kreveta?

Da prebaci ordewe s piyame na sako.

SUDOKU

St. Peterburg 3 Atina

20

Pariz

9

Minhen

8

Budimpe{ta

14

Stokholm

3

8

6 3 7

1

9

8

5

4

4

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

4 8 2 7 6 3 9 1 5 TISA

SAVA

156 (4)

Slankamen

358 (8)

Ja{a Tomi}

Apatin

225 (1)

Zemun

418 (13)

Tendencija stagnacije

Senta

350 (1)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

430 (10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

287 (0)

Tendencija opadawa

Ba~. Palanka

222 (2)

Smederevo

564 (10)

Titel

372 (8)

NERA

Novi Sad

271 (6)

Tendencija stagnacije

-4 (2)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

3

Bezdan

Hetin

66 (0)

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

338 (11) S. Mitrovica 402 (-36) Beograd

1

6

2

Kusi}

2

7 1 6 2 9 5 4 8 3 3 5 9 4 1 8 2 6 7

7

9 7 1 8 5 2 3 4 6

375 (6)

4

Tendencija stagnacije

8

6

8

2

3

5

6 3 8 1 7 4 5 2 9 2 4 5 6 3 9 8 7 1

9

8 6 3 5 2 7 1 9 4

38 (0)

2 9

3

1

9 5

1 9 4 3 8 6 7 5 2 5 2 7 9 4 1 6 3 8 Re{ewe iz pro{log broja