Dnevnik 18,decembar 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 18. DECEMBAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 23292 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

KRIZA ]E PREPOLOVITI BROJ ZAPOSLENIH U FINANSIJSKOM SEKTORU

Ni posao u banci nije vi{e premija D rugi talas krize ve} je doneo negativne posledice u razvijenim zemqama, a nevoqe su sve izra`enije i u tranzicionim podru~jima. Do sada su uobi~ajene probleme koji prate krizu slabije ose}ali zaposleni u finansijskom sektoru. Me|utim, u posledwe su vreme i

banke po~ele da pribegavaju racionalizaciji poslovawa, kako u mati~nim zemqama, tako i tamo gde su osnovale nove ku}e. Grube procene govore da kod nas u ovoj oblasti radi 40.000 qudi, a da }e ih kada kriza pro|e – biti upola mawe! str. 5

MIODRAG BABI] ZA „DNEVNIK” O SUDBINI SRPSKE PRIVREDE

NASLOVI

Moramo povaditi sve trule jabuke Po oceni Miodraga Babi}a, nekada{weg direktora „Hemofarma” a sada vlasnika kompanije BNM Internacional, nova odluka NBS o olak{icama za kreditirawe privrede nije presudna slamka spasa i sama po sebi ne}e spre~iti sunovrat srpske ekonomije zbog novog talasa ekonomske krize, ukoliko mere centralne banke ne budu pratili i mnogi drugi bitni i hitni potezi.

– Treba razdvojiti uspe{ne od neuspe{nih, koji truju sistem i za sobom povla~e zdrave firme . Umesto mnogo pri~e, urgentno delovati. Kroz „se~u propisa“ omogu}iti efikasan i transparentan pravni sistem. I nu`an je obra~un s karakteristi~nom mrzovoqom dr`avne administracije – ka`e Babi} za „Dnevnik”. str. 4 i 5

JELICA MINI]

Na margini se ne pita{

str. 2

Teofil Pan~i} ^udesni sindikat

Poka`ite posve}enost

\or|e Randeq Grobqanska problematika

TRAGOM VESTI DA JE SRBIJA POSTALA PRIDRU@ENI ^LAN CERN-a

I Srbi u lovu na „Bo`ju ~esticu”

str. 6

Sudar Su uda ud dar ar ~arobwaka ~ar ~a aro obbwak aka ka

EKSKLUZIVNO

U finalu FIFA klupskog svetskog etskog prvenstva danas }e do trofeja feja poku{ati da do|u najboqi i timovi Evrope i Ju`ne Amerike: e: pa r ona i brazilski Santos {panska Barselona SE S EV VE ERN RNA NA AMERIKA AM ME ERI RI IK K KA SEVERNA R A R r j Monterej M on ntterej ((Meksiko) Meksiko o))

JAAPAN Ka{iva Rejsol (doma}in) OKEANIJA Okland (Novi Novi Zeland)

U@ @NA @N NA NA JJU@NA AMERIKA AMERIKA Santos Sa S an ntto os (Brazil) ((B Br ra azzil) il) l)

Veseli svet male ko{marne muzike

str. 15

EVROPA Barselona ([panija) AZIJA Al-Sad (Katar) (Kat tar) ar)

JJok Jo o oko ko koh oha ha ham am ma a Jokohama k ka kap apa pac aci ci cit ittet ite te ett kapacitet 7 72 2.0 2.00 .00 000 000 0 72.000

AFRIKA AFRI IKA Esperanca (Tunis)

L Lionel Mesi, prva zvezda a oj tim Barselone, poku{a}e da svoj dovede do druge titule na klupskom svetskom prvenstvu, ustanovqenom 2000. godine. Barselona je titulu osvojila i 2009. pobedom nad Estudijantesom iz La Plate

ALEKSEJ IGUDESMAN I RI^ARD HJUNG-KI YU

Suvo i hladno

REZULTATI Ka{iva - Monterej 4:3 na penale (reg. 1:1) Ka{iva - Santos 1:3

Ka{iva - Okland 2:0 Esperanca - Al Sad 1:2 E A Sad - Barselona 0:4 Al

FINALE 18. decembar (11.30)

Santos - Barselona B r

Jokohama

str. 17

Mete Kjuel Nilsen

Najvi{a temperatura 7°S

2

dnevnik

nedeqa18.decembar2011.

CITATI

„

Gra|anima je u interesu da boqe `ive, budu deo modernog sveta, da ne budu izolovani, da nema viza ni prepreka za zapo{qavawe, protoka roba, qudi i kapitala, ali sa druge strane postoje i drugi interesi Srbije. Za nas nije prioritet ni EU ni Kosovo, jedini prioritet koji imamo je Srbija Ivi ca Da ~i}, za me nik pre mi je ra i mi ni star unu tra {wih po slo va

”

Haqimi: Da~i} provocira

Tadi}: Volite Srbiju

Poslanik Riza Haqimi je ocenio da su izjave zamenika premijera Srbije Ivice Da~i}a o granicama „provokativne” i da „proizvode vi{e rat, nego stabilnost”. U intervjuu za agenciju „Pre{eva jon” (Na{e Pre{evo) Haqimi je rekao i da Srbija ima „tajni plan za Kosovo i Pre{evsku dolinu” za koji ne znaju ni sami srpski poslanici. „Imamo program Vlade Srbije koji se odnosi na pitawe Kosova, koji nikada nije objavqen i dan danas je to interni i ~ak tajni dokument i za Parlament. Ima izgleda da je taj plan aktuelan”, kazao je Haqimi bez precizirawa. Poslanik je rekao da je pozdravio po~etak pregovora Kosova i Srbije u Briselu o tehni~kim pitawima, a posebno to {to se sada vide prvi rezultati: sporazumi o priznawu diploma i o slobodi kretawa.

Predsednik Srbije Boris Tadi} poru~io je srpskoj zajednici u Ku~evi{tu, nedaleko od Skopqa, da je za wega kao predsednika vitalno pitawe da se o~uva identitet srpskog naroda gde god da se on nalazi, a da oni treba da ~uvaju Makedoniju, a vole Srbiju. Odgovaraju}i na pitawe novinara kakvi su mu utisci i kakvu poruku ima za Srbe u Makedoniji, Tadi} je, ne `ele}i da se rastane od |aka koji poha|aju nastavu na srpskom jeziku u {koli „Sveti ]irilo i Metodije”, rekao: „[ta vi `elite da vam po`elim... da vas vole kod ku}e, da vas mi iz Srbije volimo i da vas ~uvaju moji makedonski prijateqi.” On je podsetio da srpski narod na ovim prostorima postoji vekovima i da je za wega od vitalnog zna~aja da se o~uva identitet srpskog naroda u Makedoniji, ali i u drugim delovima biv{e Jugoslavije i sveta.

Sever Kosova (ni)smo ispustili iz ruku n

Pi{e: Oliver Ivanovi}

ema~ka kancelarka Angela Merkel dolazi sutra na Kosovo. Kada je pre tri meseca bila u Beogradu, nai{la je na ~vrst stav Srbije, iako je, pretpostavqam, put na{e zemqe krenula s predube|ewem da je Srbima zapravo malo stalo do Kosova. Me|utim, suo~ila se jasnom porukom predsednika Tadi}a da se tog dela na{e teritorije ne odri~emo. I kao wen odgovor nismo 9. decembra dobili kandidaturu. Ali rekao bih da to nije ne{to {to dugoro~no odgovara zvani~nom Berlinu, jer Beograd, a to zna~i i Zapadni Balkan, na taj na~in ostaje u politi~kom smislu nere{eno i pomalo izolovano podru~je, u velikoj meri prepu{teno samo sebi.

Zato mislim da }e nema~ka kancelarka upravo u tom pravcu nastupiti u Pri{tini. Dakle, potvrdi}e da stoji iza uslova koje je postavila Beogradu, ali }e imati i set ozbiqnih zadataka za doma}ine, a pre svega }e uticati na Pri{tinu da razmi{qa mnogo kreativnije o dogovorima s Beogradom, pogotovo kada se radi o re{ewu pitawa severa Kosova.

Jer, stabilnost regiona nije bezna~ajna za EU, a ta stabilnost u velikoj meri zavisi od stabilnosti Srbije. A stabilnost Srbije umnogome zavisi od toga kako }e se razvijati stvari na Kosovu, jer je to duboko emotivna tema, koja mo`da jeste na prvi pogled potisnuta svakodnevnim problemima – ekonomskiom krizom, nezaposleno{}u, siroma{tvom – ali koja, kao i svaka potiskivana emocija,uvek mo`e da eksplodira.

Upravo toga su posle 9. decembra i odluke Evropskog saveta morali postati svesni i na{i partneri u EU, jer su uvideli da ne samo da se u Srbiji ni{ta dramati~no nije dogodilo zbog toga {to nije dobijen status kandidata, ve} su ~ak kod gra|ana proradili revolt i inat, a evroskepticizam je dostigao nikad vi{u ta~ku. Uostalom, zato je danas u Srbiji mnogo lak{e i oportunije biti protiv EU nego za ~lanstvo u Uniji, pa je sve vi{e onih koji u hodu mewaju retoriku i igraju na tu populisti~ku kartu. Taj populizam u osnovi nije problem, ali }e posle svega biti te{ko vratiti neophodnu kriti~nu masu gra|ana na evropski put.

U svakom slu~aju, mislim da je zbog svega toga i Angela Merkel zakqu~ila da pritisak samo na Beograd nije dobro re{ewe, ve} da taj pritisak

N

mora da bude podeqen na oba u~esnika u „kosovskom dijalogu”.

S druge strane, za zvani~ni Beograd }e u predstoje}em periodu ozbiqan izazov predstavqati kako da ispo{tuje i na terenu implementira ono {to je sa Pri{tinom dogovoreno. Jer, treba otvoreno priznati: u politi~kom smislu je sever pomalo ispu{ten iz ruku; vlast nije tamo ostvarila dovoqan uticaj, ve} se sve svelo na redovnu uplatu novca iz dr`avne kase. A sada }e ote`avaju}a okolnost biti i predizborna kampawa u Srbiji, koja je ve} po~ela. Ipak, jo{ uvek sam uveren u to da na severu mo`emo uspostaviti kvalitetniju komunikaciju sa lokalni predstavnicima Srba i implementirati ve}inu u Briselu postignutih dogovora.

Jer, {ta god mislili o kvalitetu tih re{ewa,onog trenutka kada ih usvoji Vlada Srbije, to mora da postane obavezuju}e za sve gra|ane Srbije. I tu mesta nekakvom buntu zbog druga~ijeg politi~kog mi{qewa jednostavno nema. Toga moraju da budu svesni i predsednici op{tina na severu Kosova. Naravno, bilo bi dobro da se svako potencijalno re{ewe prethodno koliko je to mogu}e testira u razgovorima s qudima koji treba da ga sprovedu. Ali, ponavqam, kada jednom iza tog re{ewa, kakvo god da je, stane Vlada, tu diskusija prestaje, jer se u suprotnom naru{ava autoritet dr`ave, a to je veoma opasno uvek, pogotovo u ovako osetqivom trenutku i mo`e da proizvede konsekvence za ~itavu Srbiju. Stoga je sada najva`nije da se kona~no uspostavi prava komunikacija sa predstavnicima Srba sa severa i da najvi{e {to mo`emo – umawimo {tetu.

A prva poruka na tom novom putu, koji }e izme|u ostalog zna~iti i institucionalno a ne usko personalno „bavqewe” Kosovom, mora da bude saglasnost da nikakvo nasiqe ne sme biti podr`ano, ve} naprotiv – o{tro osu|ivano. Koliko god Kfor, a pogotovo Euleks, snosili odgovornost za ovo {to se na severu de{ava, kosovskim Srbima mora biti jasno da kad god do|e do nasilnih incidenata, kada god se upotrebi vatreno oru`je, gubi se ta moralna pa i takti~ka prednost koju sada imaju. Jer, ogromna ve}ina u Evropi i svetu nedvosmislena je u stavu da se „ne mo`e braniti vlastito pravo ugro`avawem tu|eg“, u ovom slu~aju prava na `ivot vojnika Kfora i pripadnika Euleksa. (autor je dr`avni sekretar u Ministarstvu za KiM)

crna hronika

Ubijen biznismen iz Vrwa~ke Bawe Ugledni privrednik Slavi{a Simi} (50) iz Vrwa~ke Bawe ubijen je u {umi nadomak Go~a, saop{tila je kraqeva~ka policija. Prazna kola upaqenog motora primetio prolaznik, pa pozvao policiju. Simi} je vlasnik preduze}a „Gigant” iz Vrwa~ke Bawe, javqa Ra dio-televi zi ja Sr bi je.

Osnovna delatnost kompanije je prodaja gra|evinskog materijala, a od 2010. godine poslovawe je pro{ireno i na trgovinu nekretninama, navedeno je na internet sajtu firme. Kako je prenela agencija Beta telo Simi}a na|eno je u petak uve~e

po red pu ta Vr wa~ ka ba wa Alek san dro vac. Po li ci ja je prona{la telo Simi}a u blizini vozila pored puta, po{to je jedan gra|anin prijavio da je na putu Vrwa~ka Bawa-Aleksandrovac parkiran automobil koji radi u mestu, a nikoga nema u bli zi ni. Po li cij ska upra va Kraqevo zbog istrage nije `elela da saop{ti vi{e detaqa o tom slu~aju. Uvi|aj su obavili sudija Vi{eg suda i vi{i javni tu`ilac u Kraqevu, kao i speci ja li zo va na eki pa Upra ve kriminilasti~ke policije Ministarstva unutra{wih poslova Srbije.

Stradala dvojica iz Tutina Na auto putu Subotica - Novi Sad ju~e ne{to posle {est ~asova ujutro dogodila se te{ka saobra}ajna nesre}a u kojoj su `ivote izgubili E. E. (1962) i K. K. (1973.) obojica iz Tutina. Sa wima u vozilu je bila jo{ jedna osoba koja je zadr`ana u Op{toj bolnici Vrbas i nalazi se van `ivotne opasnosti. Prema re~ima istra`nog sudije iz Vrbasa Mirjane Vigwevi}, do nesre}e je do{lo kada je putni~ko vozilo „folksvagen pasat“ nema~kih registarskih oznaka, koje se kretalo iz pravca Subotice ka Novom Sadu, na delu puta kod Vrbasa iz za sada nepoznatih razloga udarilo u bankinu.

- Vozilo se kretalo auto putem i u delu gde stoji znak za su`ewe puta umesto da produ`i pravo iz nepoznatih razloga je skrenulo levo i udarilo bankinu. Na licu mesta su `ivot su izgubile dve osobe - reM. Kekovi} kla je Vigwevi}.

riselski Centar za evropsku politiku upozorio je da bi Evropska unija, ukoliko ne uspe da u procesu evrointegracija postigne boqu ravnote`u podsticaja i uslova, „mogla jo{ jednom da izgubi Balkan”. Po oceni Jelice Mini}, zamenice generalnog sekretara Saveta za regionalnu saradwu (RCC) – nekada{weg Pakta za stabilnost u jugoisto~noj Evropi – strahovawa da unutra{wi razvoj u pojedinim zemqama regiona mo`e krenuti pravcem koji bi udaqavao Zapadni Balkan od EU imaju osnova.

– Uslovi u kojima bi trebalo da se odvija novi talas pro{irewa nakon prijema Hrvatske u EU nisu nimalo povoqni, i toga treba biti svestan. Uz to, ni mi{qewa u Briselu nisu unisona: razli~ite su nacionalne pozicije, a tu je i stav EK koji je, recimo, bio pozitivan kada je re~ o davawu Srbiji statusa kandidata, da bi odluka Evropskog saveta bila druga~ija. Razumqivo, cela ta slika ne deluje na javnost u zemqama regiona naro~ito ohrabruju}e, naprotiv. Ali sve to ipak nije dovoqno jak razlog da se od evropske perspektive odustane – obja{wava Jelica Mini} za „Dnevnik”. l Eks pert za Bal kan Tim Yu da oce nio je da tek ton ske pro me ne EU mo gu uti ca ti i na po li ti ku pro {i re wa. U ko joj me ri su sa me dr `a ve re gi o na sprem ne da se u ho du pri la go |a va ju no voj evrop skoj re al no sti?

– Slika regiona je u tom smislu vi{eslojna. Crna Gora ima najmawe nere{enih pitawa sa susedima i u osnovi s najmawe problema re{ava pitawa vezana za proces evrointegracija, mada i tu ima kritika, naro~ito kada je u pitawu borba protiv korupcije i kriminala. S druge strane, (BJR) Makedonija je ve} godinama zaglavqena u me|ususedskom sporu s Gr~kom oko imena i nikako da se pomeri od statusa kandidata do datuma za po~etak pregovora. Jo{ je slo`enija situacija u BiH, a velike politi~ke probleme imali smo i u Albaniji, mada je ona, kada se ima u vidu po~etna ta~ka, ostvarila zavidan napredak. Srbija

B

VESTI JS na izbore sa SPS Na sednici Glavnog odbora Jedinstvene Srbije, odr`anoj na Kopaoniku, lideri JS Dragan Markovi} i SPS-a Ivica Da~i} saglasili su se da zajedno iza|u na predstoje}e izbore. Jo{ se ne zna da li }e im se i PUPS prikqu~iti. Umesto predsednika PUPS Jovana Krkobabi}a, na sednici GO JS bio je potpredsednik PUPS i predsednik Izvr{nog odbora Dragi Vidojevi}, koji je novinarima rekao da }e odluku o koaliciji doneti sredinom januara. „U ve}ini odbora PUPS u Srbiji raspolo`ewe je da se samostalno iza|e na izbore. Glavni odbor PUPS bi}e 21. decembra u Beogradu, ali tada ne}emo doneti kona~nu odluku”, rekao je Vidojevi}. Dragan Markovi} je rekao da o~ekuje da koalicija sa socijalistima u slede}em sazivu Skup{tine ima 40 poslanika. On je dodao da je Srbija „na pola puta” za dobijawe statusa kandidata za EU i da sada ne sme da stane.

Dejanovi}: I budu}a vlada DS i SPS Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki} Dejanovi} o~ekuje da }e Demokratska stranka i Socijalisti~ka partija Srbije posle parlamentarnih izbora formirati vladu. \uki} Dejanovi} je, u intervjuu Tanjugu, rekla da }e socijalisti prihvatiti i sve druge stranke srodnih programa, koje vide da je pridru`ivawe SPS-u korisno za gra|ane. „Malo je verovatno da }e opozicija uspeti u svojim `eqama da izbori budu ranije. Nisam sigurna da oni to iskreno `ele, jer nije bilo ozbiqnijih poku{aja. Svi smo, ve} sada, u predizbornoj kampawi”, rekla je \uki} Dejanovi}.

INTERVJU

JE LI CA MI NI],

Kad si niko te tako|e ima dosta nezavr{enih pitawa, a ne treba zaboraviti da je i Kosovo ukqu~eno u proces pro{irewa EU i direktni je korisnik sredstava Instrumenata za predpristupnu pomo} EU (IPA programa).

S druge strane, treba imati u vidu i da je proces pribli`avawa pravnom i institucionalnom nasle|u EU ve} daleko odmakao. Naime, uveliko se prihvataju evropski modeli u domenu organizacije administracije, biznisa, u sferi obrazovawa... a na vidiku nema nikakve opcije koja bi mogla da preovlada kao neka alternativa za bilo koju od ovih zemaqa. Uz to, ceo region je okru`en zemqama koje su ~lanice EU i NATO, ~iji je tako|e su{tinski interes da se preduprede eventuelne nestabilnosti na ovom prostoru koje bi mogle da prouzrokuju nove talase migranata i izbeglica.

Zbog svega toga evropske integracije za ~itav region Zapadnog Balkana ostaju kqu~no politi~ko, ekonomsko i bezbednosno pitawe.

l Ipak, pro tiv ni ci evro in te gra ci ja uglas tvr de da Sr bi ja ima al ter na ti vu?

– Iako treba imati u vidu predizbornu atmosferu i ~iwenicu da se unutra{wa debata zao{trava, ne sme se zanemariti ni tradicionalna percepcija po kojoj Srbija treba da se okrene Rusiji ili da je, pak, najboqe da ima neutralan pristup koji zna~i ostanak van svih saveza, pogotovo onih vojnih. Ali ako se ve} gledaju te istorijske vertikale, vaqa obratiti pa`wu i na to gde su se {kolovali najve}i umovi Srbije, odakle smo uvozili tehnologiju, s kim smo trgovali, koji se danas strani jezici govore u na{oj zemqi a koji su se nekada govorili... Tako|e, mi ne mo`emo da pobegnemo od svog geografskog polo`aja, deo smo Evrope, i kad je ve} tako, boqe je da u svim tim procesima budemo aktivni u~esnik, a ne da na wih nemamo nikakav uticaj i budemo marginalizovani. l Kao cen tral ni pro blem na re la ci ji Be o grad - Pri {ti na sa da se na vo di re gi o-

Sa vet }e sa mo ja ~a ti l Ho }e li se pro me ni ti ulo ga i po lo `aj sa mog Sa ve ta sa da na kon {to je Hr vat ska prak ti~ no po sta la deo Evrop ske uni je?

– Ne verujem jer ne treba zaboraviti da su ~lanice Saveta za regionalnu saradwu i Bugarska, Rumunija, Gr~ka, a od pro{log leta i Slovenija. Dakle, Hrvatska }e biti jo{ jedna dr`ava EU unutar strukture Saveta, {to za nas nikako nije lo{e, naprotiv, to mo`e da predstavqa jo{ jednu dodatnu mogu}nost da se ja~e i uspe{nije lobira za interese onih zemaqa koje jo{ nisu postale deo Unije – preostali deo Zapadnog Balkana, te Moldavije i Turske – i da se pokre}u novi va`ni regionalni projekti koji objektivno doprinose procesu evropskih integracija i predstavqaju funkcionalno integrisawe ovog prostora u EU, poput projekata u domenu saobra}aja, energetike, obrazovawa, nauke, istra`ivawa, pravosu|a...

LI DER LDP-A ^E DO MIR JO VA NO VI]

„Bojan Pajti} je premijer, a ne redsednik Liberalnodemokratske partije ^edomir Jovanovi} o{tro je kritikovao vojvo|ansku vlast zbog toga {to }uti, dok se, kako je istakao, Vojvodini oduzima evropska perspektiva odlagawem kandidature Srbije za ~lanstvo u Evropskoj uniji. On je ju~e na izbornoj skup{tini Gradskog odbora LDP-a u Novom Sadu, optu`io Vladu APV i wenog predsedni-

P

ka Bojana Pajti}a da ne brani interese gra|ana Vojvodine, ve} da su „tihi megafon” beogradskih partijskih centrala.

– Imate Vladu Vojvodine ~iji premijer se pona{a kao kegla, kao lutka na koncu predsednika dr`ave, koja se nada da je ne}e pogoditi kugla iz Beograda. Bojan Pajti} je potreban Vojvo|anima kao premijer. On mora biti ta ta~ka oslonca, a ne da }uti dok se Vojvodini oduzima evrop-

nedeqa18.decembar2011.

c m y

dnevnik

ZA ME NI CA GE NE RAL NOG SE KRE TA RA SA VE TA ZA RE GI O NAL NU SA RAD WU

na mar gi ni, ni {ta ne pi ta

nal no pred sta vqa we Ko so va.

Da li je i Sa vet za re gi o nal nu sa rad wu raz ma trao mo gu }a re {e wa tog pi ta wa?

– Savet nema takav mandat.

Mi imamo na{u formulu, Unmik-Kosovo, i tu se ni{ta ne mo`e mewati bez konsenzusa svih ~lanica RCC-a. Dakle, promene su realno mogu}e tek ako se na|e neko {ire politi~ko re{ewe za predstavqawe Kosova na regionalnim sastancima.

Ina~e, Pri{tina u~estvuje u radu raznovrsnih inicijativa koje deluju u okviru Saveta, jer

je na{e uverewe da je neophodno da svi akteri sa ovog prostora budu aktivni u~esnici regionalnog povezivawa. Bilo kakav vid izolacije nikada nikome nije dobra doneo – to bar mi u Srbiji dobro znamo. l Pro fe sor Dra go qub Mi }u no vi} je lan si rao ide ju da se sa zo ve me| na rod ne kon fe ren ci je o Ko so vu. Da li je ta ini ci ja ti va re al na?

– Ta inicijativa nije nova – podseti}u da ona datira jo{ iz vremena odmah nakon demokratskih promena 2000, kada je tada-

{wi ministar spoqnih poslova Goran Svilanovi} predlagao organizovawe takve konferencije. U pitawu je, po mojoj oceni, svojevrstan apel da {ire me|unarodno u~e{}e dovede do nekog obostrano prihvatqivog re{ewa. Tim pre {to je jasno da aktuelni dijalog Beograda i Pri{tine ne mo`e doneti spektakularne rezultate, jer su obe pregovara~ke strane limitirane prevelikim brojem ograni~ewa. Me|utim, priznajem da ne vidim u ovom trenutku {iru spremnost, odnosno adekvatnu klimu da se takva konferencija organizuje. l Mi ni stri unu tra {wih po slo va EU po dr `a li su pre dva da na me ha ni zam su spen zi je bez vi znog re `i ma i osta lo je jo{ sa mo da se o to me iz ja sni Evrop ski par la ment. Zna ~i li to da gra |a ni ma Sr bi je po no vo pre ti ~e ka we u re do vi ma za vi zu?

– Ne, ali ta odluka nesumwivo ima efekat zastra{ivawa, sve u poku{aju da se mnogo vi{e mobili{u nadle`ne slu`be u zemqama Zapadnog Balkana, a pre svega u onima – me|u koje spada i Srbija – gde je taj proces nelegalne migracije veoma intenzivan. S druge strane, ne treba zaboraviti ni upozorewe EU usmereno ka onim zemqama koje su naj~e{}a meta la`nih azilanata, i od kojih je tako|e tra`eno da preduzmu odgovaraju}e mere kako bi destimulisale priliv ilegalnih imigranata i wihovo dugo ostajawe u prihvatnim centrima. U svakom slu~aju, svi potezi koji se vuku imaju za ciq da se problem la`nih azilanata stavi pod kontrolu, a ne da se na bilo koji na~in gra|ani Srbije ili drugih dr`ava regiona ka`wavaju. n Mi ro slav Sta ji}

O[TRO KRI TI KO VAO PO KRA JIN SKU VLAST

Voj vo |a ni ma Ta di }u ke gla” ska perspektiva – poru~io je Jovanovi}.

Lider LDP-a ocenio je da je Nenad ^anak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine, „druga kegla”, jer je hvalio odluku donetu u Briselu 9. decembra kao veliku pobedu proevropskih snaga.

– [ta je tu onda autonomija?

Labudova pesma? – zapitao je Jovanovi}.

Po wegovim re~ima, ideju vojvo|anske autonomije ne mogu da ostvare aktuelni vojvo|anski lideri, koji su, kako je naveo, „Vojvo|ane osudili na muk”.

Jovanovi} je tako|e pozvao pokrajinsku vlast i da digne glas koji }e zaustaviti politiku koja ima ambiciju da gu{i slobode medija, ukazuju}i da se time ugro`ava demokartizacija dru{tva. On je, naime, povodom najava o preuzimawu udela vlasni~kog paketa nema~ke kompanije VAC u listovima “Dnevnik”, “Politika” i “Ve~erwe novosti”, poru~io da Vojvo|ani ne ~ekaju da se iz Beograda brani “Dnevnik”, ve} da to treba da u~ini Pokrajinska vlada.

– [ta Vlada Vojvodine po tom pitawu, za{to }uti – upitao je lider LDP-a.

On je ukazao i da statistika pokazuje da je Vojvodina prostor koji je najvi{e propao za posledwe dve decenije, oceniv{i da je to posledica pogre{nog ure|ewa dru{tva u kojem autnomija Vojvodine postoji „jedino zbog toga da se na woj antagonizuju odnosi u dru{tvu i da na tom sukobu neko gradi svoj zna~aj”. Po wegovim re~ima, Statut APV je nedore~en i konfuzan, te se mora artikulisati karakter vojvo|anske autonomi-

je, kao {to se mora artikulisati i evropska politika.

– Pokrajinski paralament treba da odbaci tu pogre{nu politiku. Ako su im ve} oduzete sve nadle`nosti, niko im ne mo`e oduzeti pravo da slobodno politi~ki razmi{qaju i govore – naveo je prvi ~ovelk LDP-a.

Jovanovi} je novosadsku i pokrajinsku vlast optu`io i za uzrpaciju institucija, koje su, kako je rekao, postale taoci stranaka.

–Novi Sad treba da bude nosilac evropske ideje u na{em dru{tvu i da tu ideju afirmi{e na nivou Vojvodine, a Pokrajina tu ideju treba da prenese u zatrovanu Srbiju - naglasio je Jovanovi}.

On je, ina~e, ponovo pozvao Borisa Tadi}a da Srbiji ka`e istinu i u|e u dijalog s dru{tvom. Tako|e je ocenio i da su oko gra|ana Srbije povu~ene crvene linije i da „prakti~no `ivimo u toru”.

– Evropa je u Vojvodini nekad postojala i mi samo treba da je vratimo. Ovde su bili ravnopravni i }irilica i latinica, i katoli~anstvo i pravoslavqe i islam, pre nego {to su postali ravnopravni u Briselu.

U Novom Sadu je ju~e fomiran Gradski odbor LDP-a, za ~ijeg menaxera je izabrana Lidija Piro{ki. Potpredsednik LDPa Du{an Miji} istakao je da je Srbiji potreban preokret i u politi~kom i u ekonomskom smislu, a da taj preokret u Vojvodini podrazumeva revitalizaciju autnomije.

– Vojvo|anska autonomija je {ansa i za modernizaciju Srbije – poru~io je Miji}. n Bran ka Dra go vi} Sa vi}

3

KARMA KOMA

^u de sni sin di kat

M

o`da je i kolumna, ba{ kao i poezija, nistrativne naravi? svojevrsna stilska ve`ba iz ~u|ewa – To jest, ako policija jer, „pjesnici su ~u|ewe u svijetu“, zar {trajkuje u smislu izne – ali ovde je kanda i sam `ivot jedno nepredavawa registracija, onda stano uve`bavawe i usavr{avawe ~u|ewa, jevaqda {trajkuje i u pogledu provere registrodan do`ivotni egzercir u disciplini upitnog vanosti vozila? A ne, ne dolazi u obzir da neizvijawa obrva. I svaki se put gorko prevari{ registrovana vozila prometuju, policija }e odkad nadobudno pomisli{ da si se svakog ~uda mah da ih iskqu~i iz saobra}aja, ta nekog reda ve} nagledao i da za tebe iznena|ewa vi{e nevaqda mora biti! ma i ne mo`e biti, do detaqa si prostudirao Pratite li, qudi, fabulu ove radwe? Oni narav i navike dominantnih ovda{wih oblika isti radni qudi i gra|ani koji bi ti morali iz`ivota, pa od sada do kraja tvog vremena sve raditi izvesnu dozvolu po{to im je ba{ to pomogu biti jo{ samo varijacije na dobro poznatu sao odbijaju to da u~ine jerbo su u {trajku, a zatemu, bez su{tinskih noviteta. Dobro, mo`da tim te gawaju i ka`wavaju ako tu dozvolu neu nekom smislu tome i jeste tako, uistinu, ali ma{, a nema{ je zato {to oni odbijaju da ti je opet nije da te kadgod ne iznenadi, ~ak preneraizdaju. [to bi ina~e bili du`ni da u~ine, jer ih zi, dokle sve to mo`e da ide. kao gra|anin ba{ za to i pla}a{. Krug apsurda Evo, recimo, ove zapetqancije sa registroje zatvoren. Ali, da li je apsurd ba{ prava re~? vawem gradskih autobusa: da mi je neko o tome Nije li apsurd ne{to „metafizi~ko“, ne{to pri~ao koliko pro{le nedeqe vrteo bih glavom pomalo ili ~ak sasvim izvan kontrole krhkog u neverici, kad ono, qudskog bi}a, jedan sve je istina. Mada sudbinski udes, jedna Oni isti radni qudi i gra|ani vu~e na neku zafrkanosu|enost na kona~koji bi ti morali izraditi ciju iz „~e{ke {konost i(li) besmisleizvesnu dozvolu po{to im je ba{ to le“, onu gde se kafkinost stvari? Samo janski zaplet bla`i {to ovde, u ovoj poliposao odbijaju da to u~ine jerbo su u ha{ekovskom sprd{trajku, a zatim te gawaju i ka`wavaju cijskoj raboti, ba{ wom. Osim {to ovde nikakve metafizike ako tu dozvolu nema{ ni{ta nije duhovito, i neizbe`nosti kakve mada jeste u nekom Vi{e Sile nema ni u dosta nastranom smislu sme{no. tragovima, nego se radi o esenciji ~istog i besElem, stupila nam vrla policija u sindikalprimernog bezobrazluka kakav te ostavi bez ni {trajk, radi tek koliko ba{ ne mo`e da izdaha i bez re~i, zaledi te otvorenih usta, u begne, u skladu sa zakonskim „minimumom prozblanutom treptawu poput one sojke koja `ivi u cesa rada“, tako se to nekako zove, pa onda ni izrekama ne bi li odatle treptala na jugovinu policijska administracija ne izdaje, to jest izkad god se za tim uka`e potreba. daje na ka{i~icu, gra|anima i zainteresovanim Najnovija vest, upravo „Dnevnikova“, ka`e da institucijama i privrednim subjektima, kojeka}e se policijski sindikat mo`da (pazite: mokva dokumenta, dozvole i tome sli~no. Da qu`da) ipak smilovati pa dati GRAS-u prednost dima to temeqito zagor~ava `ivot, toliko je pri registraciji i time spre~iti ovo ^udo Nad jasno da niko ni ne poku{ava da to opovrgne. ^udima; bumo videli, daj bo`e pravde da bude Ali hajde de, dovde je sve to jo{ i normalno, tako. Ali opet, opet, sve i da tako bude, fakat ima i lu|ih stvari u duwaluku, a mora i policije da je tek dlaka, do prozirnosti tanka dla~ija smeti nekako da {trajkuje, vaqda. Me|utim, ca falila pa da tako ne bude, samo da se oko {ta? toga nije nadiglo ne{to graje, {to zna~i da je Novine pi{u da }e GRAS, ovaj novosadski, onima koji se o tome pitaju bilo sasvim normorati odmah da po{aqe jedanaest autobusa u malno da tako bude. To jest, to zna~i da oko nas gara`u, a za koji dan jo{ jedanaest, jer im upra`ive qudi koji ne vide ni{ta sporno u tome da vo isti~e registracija, a vrli policijski ti ne{to ne daju, a posle te gawaju po zakonu jer {trajka~i uporno odbijaju da im ih produ`e. ti to ne{to nisu dali, mada su bili du`ni, ta[to }e mnogim Novosa|anima poremetiti `iko|e po zakonu. Sa tom i takvom sve{}u sve je votni ritam, jer }e vozni red autobusa biti mogu}e, samo nebo je granica, a ti, gra|anine, ozbiqno ugro`en, usled ve{ta~ki izazvanog slobodno se ~udi, jer zaliha ovda{wih ~uda ima mawka prometala. Pa dobro, ali za{to bi ti toliko da ih ni najhalapqivije tro{eno ~u|ewe autobusi, ina~e sasvim ispravni, uop{te drene mo`e iscrpeti. n Te o fil Pan ~i} `dali u gara`ama zbog jedne stvari puko admi-

INTERVJU

ME TE KJUEL NIL SEN, AM BA SA DOR KA DAN SKE U BE O GRA DU

Po ka `i te po sve }e nost D

anska oduvek sna`no podr`ava politiku pro{irewa Evropske unije, izjavila je za „Dnevnik” ambasadorka Kraqevine Danske Mete Kjuel Nilsen.

– Ohrabrena sam napretkom koji je Srbija postigla do sada, {to je, uostalom, konstatovano i zakqu~kom Evropskog saveta od 9. decembra. I priznajem da jedva ~ekam da vidim slede}i korak Saveta ministara EU u februaru slede}e godine – navela je ambasadorka zemqe koja 1. januara 2012. preuzima predsedavawe Unijom. l U ko joj su me ri kri za evro zo ne i za teg nu tost unu tar sa me EU do pri ne li da se s ma we en tu zi ja zma gle da na pro {i re we Uni je? Ili je to sa mo uti sak jav no sti u dr `a va ma Za pad nog Bal ka na ko je 9. de cem bra ni su ostva ri le o~e ki va ni na pre dak?

– Ako se pogleda unazad, vide}ete da je uvek bilo diskusija i sporova oko svakog pro{irewa, s posebnim akcentom na sposobnost EU da

^e ti ri pri o ri te ta Da li su re zul ta ti ne dav nog sa mi ta li de ra Evrop ske uni je pro me ni li pri o ri te te pred sto je }eg dan skog pred se da va wa EU? Na ~e mu }e va {a dr `a va naj vi {e in si sti ra ti u na red nih {est me se ci?

– ^etiri glavna prioriteta danskog predsedni{tva su: odgovorna Evropa, dinami~na Evropa, zelena Evropa i bezbedna Evropa. Ipak, detaqan program }e biti objavqen odmah nakon 1. januara 2012. apsorbuje nove ~lanove. Dakle, ovo nije ni{ta novo. Ali kroz istoriju EU, pro{irewe je centralni instrument ja~awa mira, stabilnosti i prosperiteta u Evropi, s tim da se odluka u svakom pojedina~nom slu~aju uvek zasniva na oceni da li je zemqa kandidat dostigla evropske standarde i ispunila obaveze neophodne za ~lanstvo. l Bri sel ski Cen tar za evrop sku po li ti ku upo zo rio je da bi EU, uko li ko ne uspe da pro ces evro in te gra ci ja ure di uz bo qu

rav no te `u pod sti ca ja i uslo va, i ako tem po po kre ta wa pre go vo ra o ~lan stvu za mre po sle u~la wi va wa Hr vat ske, mo gla jo{ jed nom da iz gu bi Bal kan. Sla `e te li se s oce nom da EU mo ra pro na }i ba lans o ko jem go vo re u CEP-u, ili je ipak sve sa mo do Sr bi je i osta lih dr `a va re gi o na?

– Za mene pro{irewe EU nije proces u kome vlada moto „biti ili ne biti„. Ali postoji jasna podr{ka procesu evrointegracija Srbije i drugih zemaqa Zapadnog Balkana, i EU je veoma dosledna u toj podr{ci. Uostalom, Unija je u posledwih deset godina ulo`ila veoma mnogo novca da pomogne Srbiji da unapredi svoje kapacitete da prihvati i sprovodi evropske procedure i standarde, poma`u}i joj i na taj na~in da se pripremi za ~lanstvo u EU. Evrop-

ska unija je ubedqivo najve}i donator u Srbiji, a treba imati u vidu i veoma zna~ajan pojedina~ni doprinos mnogih ~lanica Unije. Dakle, posve}eni smo, i to je veoma vidqivo. l Va {a se dr `a va, bar ako je su di ti po me dij skim iz ve {ta ji ma, pri dru `i la Ne ma~ koj i Austri ji u oce na ma da jo{ ni je vre me da Sr bi ja do bi je sta tus kan di da ta.

U sep tem bru je, me |u tim, ofi ci jel ni stav Dan ske bio da je „Sr bi ja za slu `i la sta tus kan di da ta”. [©ta se to pro me ni lo u pro te kla dva me se ca?

– Izve{taj na koji ukazujete bio je pogre{an i Kopenhagen ga je vrlo brzo demantovao. Dakle, odgovor je: Ni{ta se nije promenilo u vezi sa pozitivnim stavom Danske. l Da li za i sta EU po sta vqa Sr bi ji no ve i no ve uslo ve, sve do pri zna wa Ko so va, ka ko to tvr de po je di ni zva ni~ ni ci u Be o gra du?

– Priznawe Kosova nije tra`eno od Srbije, {to su i komesar [tefan File i brojni moje kolege diplomate ponovile nekoliko puta.

Ali, o~ekujemo od Srbije da na|e re{ewa za prakti~ne probleme i normalizuje odnosi sa Pri{tinom. Dobrosusedski odnosi su od velike vrednosti za EU. l Mi sli te li da }e pred sto je }a tri me se ca bi ti do voq na da Be o grad u~i ni o~e ki va ni is ko rak ka sta tu su kan di da ta?

– Da, uverena sam. Na dobrom ste putu i to je definitivno izvodqivo. Dakle, daqi napredak u sprovo|ewu ve} dogovorenih obaveza; korak napred u dobroj veri po pitawu dijaloga o integrisanom upravqawu granicama; saradwa sa Euleksom i Kforom i nala`ewe re{ewa za inkluzivnu regionalnu saradwu. To se mo`e uraditi. Ali nemojte ~ekati do posledweg trenutka da poka`ete svoj napredak. l A {ta bi Sr bi ja tre ba lo da ura di pa da, po red sta tu sa kan di da ta, u mar tu do bi je i da tum za po ~e tak pre go vo ra?

– Ne postoji precizna definicija. Kako se prikazuje „spremnost” za po~etak pregovora?

Ja bih rekla – pokazuju}i pravi stav. Ne idite na minimalno neophodno, ve} ciqajte na maksimalno mogu}e. Moj savet je: poka`ite posve}enost i dobru veru, idu}i napred. To je veoma va`no. n Mi ro slav Sta ji}

4

dnevnik

nedeqa18.decembar2011.

ZAH TE VI VOJ VO \AN SKE OPO ZI CI JE I NO VO GO DI [WI IZ BOR NI KA LEN DAR

Iz bo ri u ma ju, vlast u ju lu, go di {wi u av gu stu R

a di ka li mi sle da je na knad na pa met to {to sad na pred wa ci u Voj vo di ni tra `e da se ras pu sti po kra jin ska skup {ti na i iz bo ri ras pi {u {to pre, mo `da i pre re pu bli~ kih. „Do bro su se se ti li”, iro ni ~an je pot pred sed nik Srp ske ra di kal ne stran ke Mi lo rad Mir ~i}, „da pred no vo go di {we pra zni ke ob ra du ju svo je ma lo broj ne sim pa ti ze re s ne kim ini ci ja ti va ma”. Otkad je sve ta i ve ka, ka `e Mir ~i}, o to me od lu ~u je vlast.

Vlast, ina ~e, ima po sled wi rok da iz bo re ras pi {e 11. mar ta, a oni bi se u tom slu ~a ju odr `a li 11. ma ja, re kla je ne dav no pred sed ni ca re pu bli~ kog par la men ta Sla vi ca \u ki} De ja no vi}. Pro {li lo kal ni, po kra jin ski i par le men tar ni iz bo ri odr `a ni su za jed no, 11. ma ja 2008. go di ne, a uo~i na red nih pi ta we je ho }e li se taj iz bor ni sce na rio po no vi ti.

– Mo gu sa mo da ka `em da na im pro vi za ci je o raz lo zi ma za ras pi si va we iz bo ra ne }e mo od go va ra ti. Ne ka na pi {u ini ci ja ti vu, pa }e mo vi de ti – ka zao je krat ko za „Dnev nik” ko or di na tor vla da ju }e ko a li ci je u Voj vo di ni Dra go slav Pe tro vi} iz De mo krat ske stran ke.

A SRS, po Mir ~i }e vim re ~i ma, kao opo zi ci o na po li ti~ ka par ti ja je dva ~e ka iz bo re i taj stav je, do da je, odav no sa op {ten.

Za we ga, ini ci ja ti va Srp ske na pred ne stran ke ko ju je ta par ti ja na ja vi la za hit ne po kra jin ske iz bo re, „ni je u do me nu ozbiq ne po li ti~ ke ana li ze, ve} je pi ta we mo ra la”.

– Ukra li su SRS-u man da te, s wi ma za u ze li od re |e ne funk ci je i sad na kra ju man da ta ovog sa zi va Skup {ti ne APV po kre }u pi ta we van red nih iz bo ra – ka `e za na{ list Mir ~i}, do da ju }i da su sva ki iz bo ri ko ji se ras pi {u po sle No ve go di ne u do me nu re dov nih.

U SNS-u, me |u tim, ne vi de {ta je spor no u wi ho vom zah te vu za hit ne iz bo re. Toj stran ci je ne pri hva tqi vo, ka `e za „Dnev nik” ~lan Pred sed ni {tva SNS-a Igor Mi ro vi}, za go va ra we po sled wih ro ko va za iz bo re, ko ji bi

po tom sce na ri ju bi li odr `an po ~et kom ma ja.

– O~i gled no je da vlast ho }e da do po sled weg da na bu de u sto li ci. I ne raz u mem {ta zna ~i ta za mer ka opo zi ci je o na {em zah te vu pred No vu go di nu. Eto, {ta me ne ~o vek iz opo zi ci je pi ta... – ka `e Mi ro vi}.

Skup {ti na Voj vo di ne je, po we go vim re ~i ma, ne le gi tim na, jer vi {e ne od ra `a va vo qu gra -

„Ko me sme ta na{ zah tev” (Igor Mi ro vi})

„Do bro su se se ti li” (Mi lo rad Mir ~i}) |a na, bu du }i da je u woj „sa mo pet po sla ni ka SNS-a, dok je jav no mwe we ta kvo da zah te va da ih stran ka ima mno go vi {e”. Ni DS, po we go vim re ~i ma, ne ma istu po dr {ku, G17 plus je iza {ao iz wi ho ve po sla ni~ ke gru pe „Za evrop sku Voj vo di nu”, a ne ke skup {tin ske klu pe su, po sle ostav ki po sla ni ka vla da ju }e ko a li ci je zbog su ko ba in te re sa, osta le pra zne.

Kao raz log za hit ne iz bo re, Mi ro vi} je na veo i ra ni ju pro ce nu po kra jin skog Se kre ta ri ja ta za fi nan si je da }e u bu xe tu bi ti ma we nov ca za sle de }u go di nu, {to je, sma tra, zva ni~ ni po ka za teq da Voj vo di na pro pa da

o ~et kom no vem bra Agen ci ja za pri va ti za ci ju do ne la je od lu ku o ras ki du Ugo vo ra o pri va ti za ci ji „Ba~ ka pu ta“, sklo pqe nog 2005, ~i ji je ve }in ski vla snik bi lo „Pred u ze }e za pu te ve Ni{„, od no sno Mi lo \u ra {ko vi} ko ji je u ma ju ove go di ne uhap {en pod op tu `bom za mi li on ske pro ne ve re. U ovoj pu tar skoj fir mi u to ku je po stu pak re struk tu i ra wa, na kon vi {e me se~ ne ago ni je de blo ki ran je ra ~un i ime no van za stup nik dr `av nog ka pi ta la, a kra jem ne de qe iza bran je i no vi Uprav ni od bor. Sa da pred u ze }e po slu je kao Ak ci o nar sko dru {tvo s ve }in skim dr `av nim ka pi ta lom, ~i me se osi gu ra va ju pret po stav ke za iz ve stan na sta vak `i vo ta i ra da pred u ze }a.

– Rad ni ci su o~e ki va li po mo} dr `a ve, mi sle }i da ima ju na to pra vo jer ni su kri vi za ogrom ne du go ve ko je je na pra vio wi hov vla snik, za du `u ju }i jed no pred u ze }e da bi ku pio dru go – ka `e za „Dnev nik” Mar ko Ci gi}, ge ne ral ni di rek tor „Voj vo di na pu ta”, pred u ze }a ko je je po mo glo da se wi ho ve ko le ge iz „Ba~ ka pu ta” i{ ~u pa ju iz ra qa NI BENS gru pe i iz beg nu ste ~aj. – Gra do vi Ni{ i Kra gu je vac su po mo gli svo jim pred u ze }i ma da is pla te za o sta le za ra de i na sta ve po slo va we, me |u tim, to se ne mo `e re }i ni za No vi Sad, ni za Po kra ji nu, ko ji su, uglav nom, sa mo obe }a va li. Za ta ji li su i Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne i op {ti ne za ko je je „Ba~ ka put” iz veo ra do ve vred ne oko 700 mi li o na di na ra u pe ri o du od 2008. do 2010, a ni je na pla }en ni di nar.

U ta kvoj si tu a ci ji, ka `e Ci gi}, bi lo je te {ko re a go va ti na pra vi na ~in.

– Kao ~o vek ko ji vi {e od 30 go di na ra di u pu tar skoj bran {i a ko ji je upra vo s „Ba~ ka pu tem” po de lio mno go i do brih i

P

i da joj tre ba iz bor no vih qu di ko ji bi je vo di li. Me |u tim, u me |u vre me nu su se pred sed ni ci po kra jin ske i re pu bli~ ke vla de oko bu xe ta „do go vo ri li”, pa je bu xet Voj vo di ne, po tom do go vo ru, za ne ko li ko da na s pro jek to va nih 56 mi li jar di na ra stao na 65. Mi ro vi} na to ka `e da }e se tek vi de ti da li je taj „bu xet ski” raz log na pred wa ka za hit ne iz bo re pro pao.

Po we go vim re ~i ma, maj ske iz bo re ko je nu di DS, sa da po dr `a va i SRS, iako se „u svim nor mal nim ze mqa ma” iz bo ri, ina ~e, odr `a va ju kra jem go di ne.

– Vi di te ko li ko iz bo ra i pro me na vla sti je bi lo u no vem bru i de cem bru, u Ru si ji i mno gim dru gim ze mqa ma, a to je za to da bi ve} u ja nu a ru ima li no vu vlast ko ja bi ima la ce lu go di nu na ras po la ga wu: da mo `e da pri pre mi to kom zi me pro jek te, da ih re a li zu je ve} od mar ta, apri la. Ali Oni to ne raz u me ju – ka `e funk ci o ner SNS. Me |u tim, do da je na{ sa go vo nik, ve li ki broj po li ti ~a ra se ni ka da ni je ni ba vio kon kret nom re a li za ci jom pro je ka ta.

Wi ma je, ka ko ka `e, bit no sa mo pi ta we kla si~ ne po li ti~ ke igre, a ne ne ~eg {to se kon kret no pre no si na te ren gra |a na.

– Ako se iz bo ri odr `e u ma ju – do da je – or ga ni vla sti }e se for mi ra ti to kom ju na ili ju la i od mah }e po sle to ga, da ka ko, oti }i na go di {wi od mor.

Port pa rol Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Mi len ko Jo va nov ka `e da je stav DSS-a odav no po znat i da je ova vlast na svim ni vo i ma, pa i na po kra jin skom, odav no tre ba lo da pod ne se ostav ku, jer ni je is pu ni la „ni {ta od obe }a nog” gra |a ni ma. On pod se }a na to da je DSS ne dav no za tra `io hit no odr `a va we iz bo ra na svim ni vo i ma, lo kal nim, po kra jin skim i re pu bli~ kim, ali i pred sed ni~ kim, s ob zi rom na to da su i pred stav ni ci sa me vla sti jav no re kli ka ko je do sta la ga wa i da je vre me da se ka `e isti na, da Ko so va i Evro pa ni su odvo je ne pri ~e. A to zna ~i, do da je Jo va nov, da smo sve ovo vre me dr `a ni u za blu di i da gra |a ni o to me mo ra ju re }i svoj sud. n Sne`ana Nikoli}

INTERVJU

MI O DRAG BA BI], VLA SNIK

Ako ne odvo ji mo pro pa {}e nam a kon od bi je ni ce Evrop ske uni je, eko no mi ja je po sta la ciq svih ci qe va u ze mqi Sr bi ji. Vla da Sr bi je je ta ko od mah po sle 9. de cem bra or ga ni zo va la su sret s pri vred ni ci ma – a bi }e ih, pre ma obe }a wi ma, jo{ mno go – ka ko bi ovog pu ta sprem no do ~e ka la dru gi udar eko nom ske kri ze. I oba ve za la se da }e pri vred ni ci ma po mo }i da sa ~u va ju ba rem ono {to ima ju i da sa {to ma we {te te iza |u iz oluj nih vo da. No, u tre nut ku ka da sva ko pe to pred u ze }e ka sni s ot pla tom kre di ta i ka da je op {ti za kqu ~ak da pri vred ni ci u Sr bi ji ima ju pro blem do stup no sti ka pi ta la, kao i da ih „ko qu” vi so ke ka mat ne sto pe, od no sno da ban ke ne pla si ra ju no vac u do ma }u pri vre du jer ne ma ju mno go po ve re wa u po te ze srp skih vla sti i ce lo kup nu eko nom sku kli mu, mno gi ni su si gur ni da je i taj pr vi ko rak pra vi. I da }e spre ~i ti bro do lom.

U ta kvoj si tu a ci ji, po oce ni Mi o dra ga Ba bi}, ne ka da {weg di rek to ra „He mo far ma” i pot pred sed ni ka Gru pe „[ta da” a sa da vla sni ka kom pa ni je BNM In ter na ci o nal i ~la na Srp skog klu ba „Pri vred nik”, no va od lu ka NBS o olak {i ca ma za kre di ti ra we pri vre de ni je pre sud na slam ka spa sa i sa ma po se bi ne }e spre ~i ti su no vrat srp ske eko no mi je zbog no vog ta la sa eko nom ske kri ze, uko li ko me re cen tral ne ban ke ne bu du pra ti li i mno gi dru gi bit ni i hit ni po te zi.

– Ot pla te kre di ta ka sne naj ~e {}e zbog te {ko }a ili ~ak i ne mo gu} no sti na pla te za is po ru ~e nu ro bu i iz vr {e ne uslu ge – ka `e Mi o drag Ba bi} za „Dnev nik”. – U tom vr zi nom ko lu, uo~a va te sa mo kraj ci klu sa ko ji je po ~eo uzi ma wem kre di ta, sa ko jim je is fi nan si ra na pro iz vod wa, is po ru ~e na ro ba kup cu (na rav no, i pla }en PDV), jer dr `a va ne mo `e da ~e ka. Du `nik ~e sto i ne ha je za pre u ze te ro ko ve pla }a wa, prav da ju }i se na raz li ~i te na ~i ne. Pri to me i ni ste re al no u mo gu} no sti da zna te sta we li kvid no sti va {eg kli jen ta, a li kvid nost ~e sto za vi si od ne kog jav nog pred u ze }a ko je ne iz vr {a va svo je oba ve ze, a ne ret ko ga i ne sme te pi ta ti za pla }a we, ~ak i ako je po tra `i va we sta ri je i od go di nu da na.

Na{ sa go vor nik upo zo ra va na to da si stem nad zo ra ne funk ci -

N

o ni {e, i da su iz ve {ta ji o pe ri o di~ nom ili za vr {nom ob ra ~u nu, ko ji su prav ni su bjek ti du `ni da da ju nad le `noj agen ci ji – ne po u zda ni.

– Sve to do vo di u za blu du po ve ri o ce do sta wa ha o sa i pot pu ne ne si gur no sti. Ne po sto ji auto ma ti zam u si ste mu ko ji sank ci o ni {e i iz ba cu je „iz igre“ ne po dob ne. Ta ko oni pre `i vqa va ju i tru ju si stem, i za so bom po vla ~e zdra ve fir me ko je po sta ju `r tve ta kvog ne funk ci o ni {u }eg si ste ma. Po slov ne ban ke, za {ti }e ne po li ti kom NBS i ne ka kvom op {tom po zi tiv nom sve {}u da kre dit tre ba vra ti ti, osi gu ra ne „tvr dim“ obez be |e wem, tre nut no su i naj zdra vi ji deo srp ske pri vre de. Ali pi ta we je sa mo ~e mu }e one slu `i ti ka da ta pri vre da pro pad ne. Usu dio bih se, da kle, re }i da }e pred vi |e ne olak {i ce

li ti ~a ri iz ra `a va ju „se ~u pro pi sa“, omo gu }i ti efi ka san i tran spa ren tan prav ni si stem.

Sud ske po stup ke u pri vred nim spo ro vi ma skra ti ti do no {e wem re {e wa u naj kra }em ro ku. Ta kve pri me re }e te na }i u naj u spe {ni jim pri vre da ma na Za pa du, kao {to je Ne ma~ ka.

Ov de pod ra zu me vam i nu `an ob ra ~un s ka rak te ri sti~ nom mr zo vo qom dr `av ne ad mi ni stra ci je, ko ja ko ri sti svo ju po zi ci ju ar bi tra da kom pli ku je sva ki po stu pak ka da im se pri vred ni su bje kat obra }a, ko ri ste }i ~e sto ne ja sna ili ne do voq no de fi ni sa na za kon ska re {e wa. Na ro ~i to je va `no po o {tra va we od go vor no sti za zlo u po tre be sva ke vr ste u pri vre di, po go to vo za li ca sa po seb nim ovla {}e wi ma i od go vor no sti ma, pri ~e mu bi za te `e ili po no vqe ne pre kr {a je

Sta tus va qa do ~e ka ti pri pre mqen l Ko li ko nam {te ti {to Sr bi ja ni je do bi la sta tus kan di da ta za EU i da li od bi je ni ca vi {e zna ~i po li ti ~a ri ma ili pri vred ni ci ma?

– Sva ka ko da bi bi lo od pred no sti za raz voj ze mqe mo gu} nost ko ri {}e wa pri stup nih fon do va Evrop ske uni je. I ka ko }e ovaj pro ces pre ili ka sni je bi ti za o kru `en, su ge ri sao bih edu ko va we i ce lo vi tu pri pre mu za taj tre nu tak da bi smo sve te pred no sti, kad nam se omo gu }e, {to bo qe i pa met ni je is ko ri sti li za do bro ove ze mqe i we nog na ro da. u kre di ti ra wu pri vre de ima ti ogra ni ~en efe kat ako se ne obez be di po slov na di sci pli na i od go vor nost u po slo va wu me |u svim prav nim li ci ma. l Ko je su to jo{ me re ko je se mo ra ju pod hit no do ne ti da bi pri vre da {to bez bol ni je iza {la iz no vog, a po mno gi ma jo{ te `eg, ta la sa eko nom ske kri ze? I ko li ko usva ja we tih i bi lo ko jih dru gih me ra ote `a va ju pred sto je }i iz bo ri?

– Pred sto je }i iz bo ri, bo jim se, ni su naj po de sni ji tre nu tak za ve li ke za o kre te, ali okol nost da smo usred glo bal ne eko nom ske kri ze mo gla bi bi ti raz log da po li ti~ ka eli ta stvo ri kon zen sus za hit ne od lu ke ko je ove okol no sti na me }u. A ne ke od tih neo p hod nih me ra, za je dan bez bol ni ji pro laz kroz kri zni pe riod u ko jem se na la zi mo, pro is ti ~u iz ve} na pred re ~e nog. Tre ba raz dvo ji ti ne u spe {ne od uspe {nih. Ume sto mno go pri ~e, ur gent no de lo va ti. Kroz de re gu la ci ju ili, ka ko se po pu lar no po -

va qa lo pri me wi va ti i za {tit nu me ru za bra ne ba vqe wa po slo vi ma sa po seb nim ovla {}e wi ma i od go vor no sti ma. I to, na rav no, ne bi tre ba lo, kao do sa da, da za vi si od ste pe na „za {ti }e no sti“ su bjek ta. l Za {to Sr bi ja ni na kon dve de ce ni je vi {e stra na~ ja ni je us pe la da „iz ne dri” li~ nost kao {to je Zo ran Jan ko vi}, ko ji se po ka zao naj pre kao us pe {an pri vred nik, a sa da je do bio po ve re we slo ve na~ kih gra |a na da ih kao pre mi jer vo di u ovim te {kim eko nom skim vre me ni ma?

– Ne tre ba ni ov de te `i ti ste re o ti pu. Kao {to smo vi de li, u vre me nu kri ze po je di ni po li ti ~a ri ra do pri hva ta ju teh no kra te-eks per te da za wih od ra de ne pri ja tan deo po sla na ozdra vqe wu na ci o nal nih eko no mi ja (Gr~ ka i Ita li ja). Ina ~e, po zna jem i ve o ma ce nim Zo ra na Jan ko vi }a, ko ji je svoj uspeh za slu `io do brim ra dom, pr vo u „Mer ka to ru”, {to ga je kao me na xe ra i li -

KA KO JE „BA^ KA PUT”, ^LAN NI BENS GRU PE, U PO SLED WEM ^A SU IZ BE GAO STE ^AJ

„Voj vo di na put” za le gla gde ni ko ni je hteo te {kih go di na, sma trao sam da kao ne ka da {wa ma ti~ na ku }a ne sme mo i mi da za `mu ri mo na po nor ko ji se otva rao pred 300 za po sle nih i wi ho vih po ro di ca. Za to smo uz po mo} kre di ta obez be di li po treb ne ma te ri ja le i ener gen te. Ta ko smo us po sta vi li re dov nost po slo va wa i spre ~i li gu bit ke na re dov nom odr `a va wu dr `av nih pu te va pr vog i dru gog re da, za {ta su mno gi ve} sta ja li u re du. Da su ko jim slu ~a jem iz gu bqe ni po slo vi odr `a va wa, si gu ran sam da ne bi bi lo {an se za op sta nak „Ba~ ka pu ta”. Is pla }e ne su i tri za o sta le pla te, ka ko bi rad ni ci mo gli da na sta ve nor ma lan po ro di~ ni `i vot.

Po we go vim re ~i ma ra ~un „Ba~ ka pu ta” bio je blo ki ran u iz no su od 1,5 mi li jar du di na ra, a po ve ri o ci su na te me qu od lu ka

su da pre u zi ma li kqu~ nu opre mu za rad pred u ze }a (po put as falt ne ba ze Le din ci), dok su JP „Sr bi ja gas” i Elek tro di stri bu ci ja No vi Sad zbog du go va wa is kqu ~i li gas, od no sno stru ju. A rad ni ci za sve to vre me ni su do bi ja li pla te. S ob zi rom na sve te okol no sti, pred u ze }e vi {e ni je mo glo da funk ci o ni {e i ste ~aj se ~i nio pot pu no iz ve snim, pa je bi lo pi ta we da na ka da }e po ve ri o ci po kre nu ti ste ~aj ni po stu pak. A da je to ura |e no, svi rad ni ci bi do bi li ot kaz i pre {li na Za vod za za po {qa va we. Imo vi na bi se pro da la ka ko bi se na mi ri li po ve ri o ci.

– Me |u za po sle ni ma je za vla dao strah, kre nu li su {traj ko vi, sin di ka ti su zah te va li ras kid Ugo vo ra o pri va ti za ci ji i uvo |e we pred u ze }a u re struk tu i ra we –

Ko rup ci ja pra ti ne u re |e na dru {tva Go vo re }i o per cep ci ji jav no sti da je u obla sti put ne pri vre de iz ra `e na ko rup ci ja, Ci gi} pod se }a na re ~i Vi qe ma Pe ti ja, pred stav ni ka en gle ske kla si~ ne eko no mi je, pre ma ko jem je „u ne u re |e nim dru {tvi ma ko rup ci ja me ra slo bo de“: ko rup ci ja je uslov funk ci o ni sa wa ne u re |e nog dru {tva, dok je u ure |e nim raz vi je nim eko no mi ja ma ona za ne mar qi va.

– Sve vla de kod nas sko ro dve de ce ni je go vo re o to me da je „pri o ri tet ni za da tak (ove) vla de bor ba pro tiv ko rup ci je“. Upra vo to ~i ni ve {tu za me nu te ze: ko rup ci ja ni je objek tiv no da ta, ve} je po sle di ca; sto ga se ne tre ba bo ri ti pro tiv po sle di ca, ve} pro tiv uzro ka. A uzrok ko rup ci je je ne po sto ja we vla da vi ne za ko na, ve} po sto ja we vla da vi ne „za ko na mo} ni ka“ – ve li pr vi ~o vek „Voj vo di na pu ta“.

pod se }a sa go vor nik „Dnev ni ka”. – Me |u tim, stav Vla de Sr bi je je bio da se ne }e ras ki da ti Ugo vor o pri va ti za ci ji, ve} da }e po ve ri o ci sa ~i ni ti pro gram re or ga ni za ci je pred u ze }a, te na taj na ~in po ku {a ti da spa su pred u ze }a u okvi ru NI BENS gru pe od ste ~a ja. No, s ob zi rom na to da je taj pro gram zah te vao vre me od 90 da na, rad ni ci ni su vi {e ve ro va li da je spas pred u ze }a mo gu} kroz re or ga ni za ci ju. A `e le li su sa mo jed no: da ra de i da po~ nu da pri ma ju za ra de, ma kar i mi ni mal ne.

Ci gi}, ina ~e, na vo di da su JP “Pu te vi Sr bi je“ kao in ve sti tor, ima li za NI BENS gru pu za kqu ~en Ugo vor o za lo zi na po slo vi ma re dov nog odr `a va wa u ukup nom iz no su od mi li jar du di na ra. Po tom ugo vo ru je „Ba~ ka put” oba ve zan da re dov no odr `a va mre `u od 840 ki lo me ta ra dr `av nih pu te va pr vog i dru gog re da, a da sred stva ko ja po tom osno vu fak tu ri {e idu u ko rist AIK ban ke. Ta ko je, na pri mer, u ju lu ove go di ne „Ba~ ka put“ re a li zo vao po sao vre dan 27 mi li o na di na ra i ume sto da se od tog iz no sa is pla te za ra de, taj je no vac oti {ao na ra ~un ban ke.

– U ta kvoj si tu a ci ji pri hva ti li smo ogro man ri zik da u pot pu no sti fi nan si ra mo iz kre di ta ra do ve i sve tro {ko ve „Ba~ ka pu ta”, uz pot pu nu ne iz ve snost na pla te tih sred sta va – ob ja {wa va Ci gi}. – S ob zi rom na to da je pred u ze }e „Voj vo di -

Mar ko Ci gi}

na put“ AD ima lo kod ba na ka vi sok kre dit ni rej ting, bez ve li ke pro ce du re odo bre na su nam zna ~aj na kre dit na sred stva, pla }e ni su ra ~u ni „Ba~ ka pu ta” za elek tri~ nu ener gi ju, na ba vqe ni ener gen ti, bi tu men i ka me ni ma te ri ja li, obez be |e ni po slo vi...

I ta ko su, po red svih ne da }a pro te klih me se ci, u „Ba~ ka pu tu” us pe li da se pri pre me za pred sto je }u zim sku se zo nu: za bli zu 900 ki lo me ta ra sa o bra }aj ni ca ko li ko im je po ve re no da odr `a va ju obez be |e no je 4.000 to na so li, a 39 eki pa }e ra di ti u tri sme ne s oko 60 ra znih ma {i na. n Ranka Dautovi}

c m y

dnevnik

nedeqa18.decembar2011.

5

KOM PA NI JE BNM IN TER NA CI O NAL

trule jabuke, cela privreda de ra pre po ru ~i lo za gra do na ~el ni ka Qu bqa ne. Uspeh na tom is tak nu tom me stu, na ~e lu glav nog gra da, bi la je naj bo qa pre po ru ka gla sa ~i ma za iz bor na me sto pre mi je ra Slo ve ni je. Odu {e vqen ovim we go vim uspe hom po zvao sam ga i ~e sti tao mu i po `e leo da uspe {no sa vla da iza zo ve ovog

kri znog vre me na. U sva kom slu ~a ju, slo ve na~ ki su gra |a ni, da ju }i Zo ra nu Jan ko vi }u man dat, obez be di li i me na xe ra i li de ra. l [ta ra di ti s jav nim pred u ze }i ma ko ja su, ka ko i sa mi ka `e te, ~e sto iz vor du ge re ke ne li kvid no sti?

– Od go vo rio bih pi ta wem da li mo gu na {a jav na pred u ze }a da bu du uspe {ni ja? Mo gu li da bu du vo |e na od ne za vi sno iza bra nih vr hun skih me na xe ra s od go va ra ju }im sti mu la tiv nim ugo vo ri ma ve za nim za uspeh po slo va wa i sa uprav nim od bo ri ma u ko ji ma }e bi ti ma kar ve }i na, ako ne svi bi ti ne za vi sni eks per ti? Ta da bi tek ima lo smi sla ras pra vqa ti o na ci o nal nim re sur si ma ko je bi smo kao „po ro -

di~ no sre bro“ sa ~u va li i ~i ji bi vi {ak pro fi ta slu `io za jed ni~ kim in te re si ma. Ova kva ka kva su da nas, u ve }i ni slu ~a je va ne e fi ka sna, jav na pred u ze }a se sa ma „pre po ru ~u ju“ za pro da ju. l Eko no mi sti, pri vre di ci i po li ti ~a ri uglas po na vqa ju da Sr bi ja ne }e mo }i da qe bez pro me na i no vih in ve sti ci ja?

– U du `em v r e m e n s k o m pe ri o du za la `em se za re in d u s tri j a l i za ci ju i de li mi~ nu ob no vu u n i { t e n o g kroz sank ci je i sti hij sku pri va ti za ci ju, za tim po ve zi va we po ki da nih re pro la na ca ili ka ko to sa da mo der no zo vu „kla ste ra“, te sup sti tu i sa we ne po treb nog uvo za. Sve do ci smo da se u me di ji ma hva le p o z i t i v n i m spo qo tr go vin skim bi lan som po qo pri vred nim pro iz vo di ma. Gle ~u da, pa to je naj nor mal ni je u jed noj agrar noj ze mqi ka kva je na {a. Naj ve }i iz vo zni pro iz vod, sko ro smo ~u li u Pri vred noj ko mo ri Voj vo di ne, je ste ku ku ruz, ali smo isto vre me no kao ze mqa po sta li i zna ~aj ni uvo znik me sa. Zar je mo gu }e da ne uspe va mo po ve za ti na pr vi po gled lo gi~ ne stva ri, a u svo ju ko rist? Isto se mo `e re }i i u ve zi ani mi ra wa in ve sti to ra.

Wih u pr vom re du ne tre ba raz dva ja ti na do ma }e i stra ne.

I po ko zna ko ji put bih se za lo `io za ure |e we am bi jen ta i jed no od go vor no po na {a we, jed na ko pre ma svim pri vred nim su bjek ti ma, ne za vi sno od to ga da li su stra ni ili do ma }i, ve li ki ili ma li. Uosta lom, i jed ni i dru gi otva ra ju i odr `a va ju rad na me sta, pla }a -

ru gi ta las kri ze ve} je do neo ne ga tiv ne po sle di ce u raz vi je nim ze mqa ma i po la ko se pre li va na obo de, pa je tran zi ci o na pod ru~ ja sve vi {e ose }a ju. Do bro nam je to zna no i na sop stve noj ko `i, ali su do sa da pro ble me sla bi je ose }a li za po sle ni u fi nan sij skom sek to ru. Sa da i te ku }e sve ~e {}e pri be ga va ju ra ci o na li za ci ji po slo va wa u ma ti~ nim ze ma wa ma, kao i onim gde su osno va le no ve ku }e.

Ta ko je sa da i kod nas: na {e tr `i {te ni je vi {e el do ra do ni po za ra da ma ni po a`ur no sti kli je na ta. Sve je ma we onih ko ji uzi ma ju i vra }a ju za jam ne pi ta ju }i za ce nu.

Gru be pro ce ne go vo re da kod nas u ovoj obla sti ra di 40.000 qu di, a da }e ih ka da kri za pro |e – bi ti upo la ma we! Na rav no, ne }e se svi oni od jed nom na }i na uli ci s rad nom kwi `i com u ru ci. Ali ve} sa da je ja sno da po je di ne ban ke u Sr bi ji sma wu ju obim po slo va wa i za tva ra ju po slov ne je di ni ce.

Ot ka ko je kri za za po ~e la ban ke u sve tu pa i ov de is pi tu ju ko li ko nov ca do no si sva ka eks po zi tu ra ili fi li ja la. Sve one ko je ne ostva ru ju pro fit auto mat ski se ga se, a one ko je su na ivi ci do bi ja ju {an su od ne ko li ko me se ci do go di nu da na.

Ako se po ka `e da ne ma na pret ka ili da je sta we jo{ go re ne go

D

ju po rez i ra de mo ti vi sa ni pro fi tom.

Sva ki in ve sti tor re zo nu je na osno vu lo gi ke {to br `eg po vra }a ja ula ga wa i ne tre ba ima ti ilu zi je o bi lo ka kvim dru gim mo ti vi ma. Upra vo sto ga su ja sni, de fi ni sa ni i {to ma we pro men qi vi pa ra me tri ove ra ~u ni ce bi tan pred u slov kod opre de qi va wa za me sto ula ga wa. l Sva kog da na ne ko li ko sto ti na rad ni ka u Sr bi ji osta ne bez po sla, a prog no ze za na red nu, pa i 2013. go di nu, jo{ su cr we.

– Na `a lost, trend ot pu {ta wa rad ni ka kao i ma li broj no vo za po sle nih naj tra gi~ ni ji su deo ovog kri znog pro ce sa kroz ko ji pro la zi mo. To, me |u tim, ni je sa mo po sle di ca kri ze, jer ima tu i ra ni je po mi wa nih si stem skih ne re gu lar no sti, ali i ne sna la `e wa ne kih no vih vla sni ka na kon pri va ti za ci je i dru gih pro ble ma. l Za {to su i u tim uslo vi ma stra ni po slo dav ci do sled ni ji u po {to va wu rad ni~ kih pra va od do ma }ih?

– Kon sta ta ci ja da su stra ni vla sni ci bo qi u po {to va wu rad ni~ kih pra va bi se mo gla ob ja sni ti okol no {}u da oni do la ze iz okru `e wa gde se za ko ni vi {e po {tu ju, pa se ta ko i od no se pre ma na {oj po zi tiv noj za kon skoj re gu la ti vi u obla sti rad nih od no sa, od no sno vi {e je po {tu ju ne go ne ke do ma }e ga zde. l Za {to je u Sr bi ji lak {e uspeh sva kog do ma }eg bi zni sme na sta vi ti pod znak pi ta wa, ume sto pri zna ti da ima mno go onih ko ji za i sta zna ju da ra de i da do no se do bro bit ce lom dru {tvu?

– I sam tra `im od go vor na ovo pi ta we. Za {to se kroz raz li ~i te di op tri je gle da isti uspeh ne kog stra nog u od no su na do ma }eg po slov nog ~o ve ka? Bo jim se da do god se ta kav na{ od nos pre ma sop stve nim vred no sti ma u bi lo ko joj obla sti, ne sa mo u pri vre di, ne pro me ni iz ko re na, osta }e mo u ve ~i tom ras ko ra ku iz me |u onog {to je smo i onog {to `e li mo da bu de mo. n Qubinka Male{evi}

S U S R E T I : MI LE TA VU KOV, PRED SED NIK UDRU @E WA PO QO PRI VRED NI KA ZRE WA NI NA

Me{etari briju paora kako znaju i umeju O

pa or skim se mu ka ma de ce ni ja ma na {i ro ko di va ni, zna, za re pu je to li ko i to li ko, za p{e ni cu i ku ku ruz ono al’ re klo bi se, sla ba vaj da od to ga. Po qo pri vred li ko... Je di no sti mu li sa wem in ten ziv ne pro iz vod we mo ni ci se ve ~i to `a le, po kat kad i ku kom i mo ti kom `e mo ne {to po sti }i. Va qa lo bi i na ~i ni ti du go ro~ ni za pre te, ne kad mal ko i za mah nu ne bi li za pla {i li vla plan ski pro gram pro iz vod we po qo pri vred ne hra ne. Al’ sto dr` ce, me |u tim dr `a va i da qe te ra po svo me. I u ovoj po naj pre, mo `da, na ~e lo mi ni star stva po qo pri vre de bi igri de bqi kraj ve ~i to ra ta ri i sto ~a ri iz vu ku. Ne bi li mo gao da do |e ~o vek iz stru ke, da zna ko li ko kr ma ~a go di bi li ve }i i sna `ni ji po ~e li su i da se zdru `u ju, a ta kvi, {we mo `e da opra si, ko li ko kra va mle ka do ne se... sma tra ju oni, mo `da i mo gu da pa ri ra ju dr `a vi. Ba{ ne dav Vu kov upo zo ra va da voj vo |an ski i srp ski se qa ci da nas no je i u naj ve }oj ba nat skoj va ro {i, po sle vi {e ne u spe lih ne ma ju si gu ran pla sman svo jih pro iz vo da. Jer, ve li ki tr po ku {a ja, osno va no Udru `e we po qo pri vred ni ka Zre wa gov ci, vla sni ci me ga mar ke ta, pre u ze li su glav nu ulo gu. ni na ko je je za go va ra lo de se tak krup ni jih, ma hom mla |ih Pi ta se Vu kov za {to se qak ne bi mo gao da kon ku ri {e za no si la ca po qo pri vred nih ga zdin sta va. iz voz. Ako je ma we po qo pri vred no do ma }in stvo, mo glo bi Za pred sed ni ka Udru `e wa iza bran je is ku sni po qo pri to da u~i ni pre ko udru `e wa, ze mqo rad ni~ ke za dru ge... vred ni pro iz vo |a~ Mi le ta Vu kov ko ji za se be ve li da je – Ali ne, tr gov ci su oni ko ji to ra de – za kqu ~u je pred “se qak iz gra da”. Ob ra |u je 97 hek ta ra, ne {to svog ze mqi sed nik Udru `e wa po qo pri vred ni ka Zre wa ni na. – U sve mu {ta a po ne {to u aren di. Ba vi se is kqu ~i vo uz go jem p{e to me i dr `a va i ve li ki bi zni sme ni ima ju svo ju kal ku la ci ni ce, ku ku ru za i sun co kre ta zbog, ka ko ve li, si tu a ci je ka ju, sve na u{trb se qa ka. Ni je to ta ko sa mo sa da, ve} je isto kva je u agro sfe ri. Pri zna ju }i da ima po ma ka u agrar noj zad wih iks go di na. Ve li ke kom pa ni je su pre ko no }i pre u po li ti ci Sr bi je, ali ne u onoj me ri ze le fa bri ke ko je su se qa ci go di na ma ko ja bi za do vo qi la pa o re, Vu kov u raz stva ra li. Vi di te {ta se de {a va i sa go vo ru za “Dnev nik” ka zu je {ta to na li ci ta ci jom dr `av nog ze mqi {ta. „Uki nuo bih sub ven ci je ro ~i to ti {ti se qa ke. Pri ~a ni je ni Naj bo qe i naj kva li tet ni je par ce le ka kve da nas va `e” po ~e la, a on se ve} do ta kao pro te sta uze le su ve li ke pre ra |i va~ ke ku }e, a po qo pri vred ni ka od pre ne ko li ko me se qa ci ma da ju dru gu, tre }u, pe tu kla su se ci, ~i je po sle di ce, vaq da, tek sa da ose }a ju po svom xe pu. wi va, i jo{ ih pu {ta ju da se zbog wih ko qu iz me |u se be.

To su do dat ne ne da }e ko je pri ti ska ju iona ko za ki nu te voj Za to je, sma tra Vu kov, va `no da se pa o ri uje di ne, ka ko su vo |an ske pa o re. to ura di li Zre wa nin ci i jo{ po ne ki. Jer je di no uje di we – Do la ze nam na ku} ne adre se pre kr {aj ne pri ja ve, iz ri ni mo gu da pa ri ra ju osta li ma. Sva ko se lo bi, ta ko |e, tre ~u nam se nov ~a ne ka zne, od u zi ma ju bo do vi, vo za~ ke do zvo ba lo da osnu je po du dru `e we, pa bi ko ri sno bi lo i cen tra le, sve zbog mir no dop ske pro test ne vo `we ko ju smo or ga li zo va ti na bav ku re pro ma te ri ja la, a ne, kao da nas, da ne ki ni zo va li da bi smo, jed no stav no, sa dr `a vom re gu li sa li ne me {e ta re na {te tu se qa ka. ka pi ta wa ko ja se ti ~u sub ven ci ja – pri ~a Vu kov, ne is kqu – Ras pi sa li bi smo ten de re i re kli: sva kom se lu tre ba ~u ju }i mo gu} nost da zbog to ga po no vo do |e do eska la ci je to li ko se tve nih je di ni ca – re ~i su Vu ko va. – Lak {e je ta ne za do voq stva. – Mi ni star stvo po qo pri vre de sa da pe re ko. Ka da se ra di o ve }im ko li ~i na ma, jef ti ni je mo `e mo ru ke, iako su ti pro te sti bi li usme re ni ba{ pre ma we mu, do }i do ro be. Sa da nas mno gi bri ju ka ko zna ju i ume ju. Mi ne pre ma Vla di Sr bi je. Jer, to mi ni star stvo je je di no za smo agrar na ze mqa, a po qo pri vre du de ce ni ja ma ka `wa va du `e no da re gu li {e od no se Vla de i po qo pri vred nih pro ju. Se qa ci su od 1945. gra |a ni dru gog re da. Je dan put ve} dr iz vo |a ~a. Pod se }am vas da nam ni je do zvo qe no da do |e mo u `a va mo ra da shva ti da qu di ma tre ba omo gu }i ti pra vu pro Be o grad i da na mi ran, qud ski na ~in, ma ni fe stu je mo ne iz vod wu i re al ne od no se. Gle daj te ap sur da! Voj vo di na je sla ga we sa agrar nom po li ti kom. Qu di su bi li re vol ti ra ima la or gan sku pro iz vod wu, sit na do ma }in stva su po se do ni, pre va re ni. Obe }a no im je jed no, pa su u vre me je se we se va la sto ku, or gan skim |u bri vom pri hra wi va la su ze mqi tve ulo `i li mno go nov ca u no vu me ha ni za ci ju i pro iz vod {te. Sad ka da je uni {te na, u ko rist in du stri je, ho }e mo da wu, a ka sni je je dr `a va pro me ni la pri ~u. sti mu li {e mo or gan sku pro iz vod wu. [ta bi Vu kov, da je na me stu mi ni stra i da ima mo} Ta ko |e, mla de tre ba vra ti ti na se lo. Ka ko to u~i ni ti? od lu ~i va wa, pr vo u~i nio da po spe {i po qo pri vred nu Eto, otva ra mo rad na me sta u in du stri ji, da je mo 5.000 evra pro iz vod wu u, ka ko oce wu je, ve li koj agrar noj ze mqi sub ven ci je. Pa, daj mo sva kom mla dom ~o ve ku de set hek ta ra ka kva je na {a? dr `av ne ze mqe, bez li ci ta ci je, ne ka to bu de po ~et ni ka pi – Pr vo bih, da vam ka `em, uki nuo sub ven ci je ka kve va `e tal, i sti mu li {i mo ga za pro iz vod wu. To }e bi ti pra va od da nas – ka`e na{ sa go vor nik. – Qu di i za li va de uzi ma ju lu ka, ta ko mo `e mo da ra di mo. Da vi di mo on da da li }e bi sub ven ci je. Ne mo `e ta ko. Sub ven ci je bi tre ba lo da va ti ti kva li tet ne pro iz vod we. na is po ru ~e nu ko li ~i nu po qo pri vred nih pro iz vo da. Da se n @eqko Balaban

KRI ZA ]E PRE PO LO VI TI BROJ ZA PO SLE NIH U FI NAN SIJ SKOM SEK TO RU

Ni posao u banci nije vi{e premija

{to je bi lo – sle di ka ta nac. Je dan ban kar ko ji je `e leo da osta ne ano ni man ka `e da su 32 ban ke ko li ko kod nas ra di pre vi {e za srp sko tr `i {te. Sve su one do {le pre se dam-osam go di na zbog do bre za ra de. Mar `e su bi le od tri do pet od sto, a kli jen ti su se jag mi li da uzmu kre dit ili kar ti cu i is ko ri ste do zvo qe no pre ko ra ~e we. I re dov no su vra }a li po zajm qe no. Sa da, me |u tim, ve li kog in te re so va wa za zaj mo ve ne ma. Pro {log me se ca vi {e je vra }e no kre di ta ne go {to je uze to. Kli jen ti su jo{ uvek ve o ma a`ur ni, ali ka {we we je sve ve }e. Za to ban ke ko je su do {le ka sni je i ni su us pe le da ostva re zna ~aj ni ji udeo na tr `i {tu raz ma tra ju no vu tak ti ku.

Kad ban ka ri raz mi {qa ju o po vla ~e wu ili sma we wu obi ma po slo va wa, pr vo ra ~u na ju ko li ko je wi ho va ku }a pla ti la za ula zak na tr `i {te, od no sno ku po vi nu ne ke do ma }e ban ke, ili do zvo lu za otva ra we no ve. Za tim do da ju sve tro {ko ve i tek

Gru be pro ce ne go vo re da kod nas u ovoj obla sti ra di 40.000 qu di, a da }e ih ka da kri za pro |e – bi ti upo la ma we ka da usta no ve da su is pla ti li ulo `e no i za ra di li, raz mo tri }e pro da ju svo je ku }e ne koj dru goj ban ci. Za tva ra we i ras pro da ja po kret ne i ne po kret ne imo vi ne je po sled wa op ci ja.

Ovo po to we se re |e do ga |a jer

an ke uglav nom iz najm qu ju po slov ni pro stor. ^ud no je {to su ban ke ko je su to kom pri va ti za ci je ku pi le na {e ve li ke ku }e, po `u ri le ~im su u{le u wih da pro da ju imo vi nu, po seb no ne kret ni ne. Bi lo je bit no

{to pre vra ti ti ulo `e ni no vac i po ~e ti s do bi ja wem pro fi ta. Ista lo gi ka vo di i one ko je se od lu ~e za od la zak. Pr vo za ra da, pa sve osta lo. One ko je od lu ~e da osta nu sma wi }e sve tro {ko ve pa i broj za po sle nih, a do bi }e na sna zi even tu al nim mer xo va wem.

Sve u sve mu, u Sr bi ji }e za de ce ni ju bi ti bar de set ba na ka ma we. OTP je jo{ pre par go di na pla ni ra la da se po vu ~e iz Sr bi je, ali se pre do mi sli la o~e ku ju }i bo qe da ne. Folks ban ka je pro da la svo je ban ke }er ke u ze mqa ma u tran zi ci ji ru skoj Sber ban ci, ko ja u wih sti `e po ~et kom na red ne go di ne. Gru pa ci ja sa se di {tem u Bel gi ji KBC na ja vi la je po vla ~e we jo{ pro {le go di ne, ali ~e ka bo qe da ne za pro da ju. Ra ci o na li za ci ja se ra di i na dru ge na ~i ne. Ta ko Uni kre dit ban kar ska gru pa ci ja na me ra va da u{te di pro da jom ne ko li ko zgra da u Ri mu, Ham bur gu... U Austri ji }e 4.000 rad ni ka pre se li ti iz vi {e zgra da u jed nu.

Sli~ ne se lid be se pla ni ra ju i u Za gre bu, Bu ku re {tu, So fi ji, Pra gu i Mo skvi. Be o grad se ne po mi we.

– U{te de }e mo na tro {ko vi ma ne sa mo ot pu {ta wem za po sle nih ne go i na ener gi ji, a sma wi }e mo i emi si ju ugqen di ok si da za 50 od sto – dao je za ni mqi vo ob ja {we we {ef za ne kret ni ne ove ku }e Pa o lo \an ka re li.

Bi lo bi do bro da se i kod nas {te di na ener gi ji i ~u va oko li na, a rad na me sta odr `e. Si gur no je da dok je re ce si ja na sce ni, ne ma ni po boq {a wa, ni si gur no sti. Isti na, Sr bi ja ni je u re ce si ji – ove go di ne o~e ku je se rast dru {tve nog bru to pro iz vo da za dva od sto, a na red ne go di ne za je dan i po. U ana li zi Na rod ne ban ke Sr bi je za ovu go di nu ka `e se da }e mo “dvoj ku” ostva ri ti za hva qu ju }i ra stu in ve sti ci o ne ak tiv no sti, a ma we zbog po ve }a wa ne to iz vo za. Do pri nos fi nal ne po tro {we }e ove go di ne bi ti ne ga ti van: sve dok pro iz vod wa i iz voz ne bu du znat ni je ra sli i da qe }e na op {ti rast bi ti slab, pa se ne mo `e o~e ki va ti pro cvat u bi lo kom sek to ru.

Za to {to ra sta ne ma, ni smo sa mo mi kri vi – kri za je po go di la i na {e glav ne part ne re Ita li ju, Ne ma~ ku, a po sle di ce to ga ite ka ko }e mo ose ti ti. n Du{anka Vujo{evi}

6

dnevnik

nedeqa18.decembar2011.

i nu le sed mi ce iz CERN-a, Evrop ske or ga ni za ci je za nu kle ar na is tra `i va wa u @e ne vi, utr ki va le su se do bre ve sti: pr va je oku pi ra la pa `wu ce lo kup ne svet ske jav no sti jer su na u~ ni ci ukqu ~e ni u tre nut no naj ve }i i naj sku pqi eks pe ri ment na sve tu ko ji se od vi ja u LHC-u, Ve li kom ha dron skom su da ra ~u, na kon fe ren ci ji, odr `a noj 13. de cem bra, sa op {ti li da su na tra gu po pu lar ne „Bo` je ~e sti ce”, od no sno Hig so vog bo zo na, do sad ne u hva tqi ve i jo{ ne u lo vqe ne hi po te ti~ ke ele men ta ra ne ~e sti ce ko ja dru gim ~e sti ca ma da je ma su, a ko ju, u `ar go nu, fi zi ~a ri na zi va ju i „ci glom od ko je je sa gra |en sve mir”, {to }e re }i da je na sta la iz „Ve li kog pra ska”, pa je ta ko „od go vor na” i za na sta nak uni ver zu ma.

Pre za do voq ni do sa da {wom efi ka sno {}u LHC-a, te mno {tvom no vih po da ta ka do ko jih su do {li, a ko ji su ve o ma zna ~aj ni za da qa is tra `i va wa u fi zi ci ele men tar nih ~e sti ca, fi zi ~a ri po ru ~u ju da je za wih naj va `ni ji ko na ~an od go vor, od no sno po tvr da: ima li ili ne ma Hig so vog bo zo na. „Ni kad ni smo bi li bli `e ot kri }u Bo` je ~e sti ce”, „Hig sov bo zon ne ma vi {e me sta za skri va we: ili ga uop {te ne ma, ili ga dr `i mo”... po ru ~u ju na u~ ni ci i na ja vqu ju da se ko na~ na po tvr da ovog tri jum fa fi zi ke o~e ku je u 2012. U lo vu na „hig sa” u~e stvu ju na u~ ni ci iz ce log sve ta, me |u ko ji ma i tim iz Sr bi je, pred vo |en prof. dr Pe trom Axi }em. On uka zu je da je de fi ni tiv no ot kri }e Hig so vog bo zo na zna ~aj no za sa vre me nu fi zi ku, jer bi to zna ~i lo da je te o ri ja po zna ta kao stan dard ni mo del u fi zi~ kim is tra `i va wi ma do bra i da tre ba na sta vi ti tim pu tem. Ako Hig sov bo zon ne po sto ji, on da }e fi zi ~a ri morati da se okre nu al ter na tiv nim te o ri ja ma.

Dru ga vest iz CERN-a je sti gla dva da na ka sni je i pre vas hod no je bit na za na {u ze mqu, jer je od lu kom (gla sa we je bi lo ano nim no) Sa ve ta Evrop ske or ga ni za ci je za nu kle ar na is tra `i va wa u @e ne vi Sr bi ja po sta la pri dru `e ni ~lan CERN-a. Tim po vo dom agen ci je su pre ne le iz ja vu ge ne ral nog di rek to ra CERN-a Rol fa Ho je ra: „Za do voq stvo mi je da po `e lim do bro do {li cu Sr bi ji u na {u po ro di cu. ^lan stvo Sr bi je je do bro za CERN, kao i za Sr bi ju: CERN da ju }i pri stup srp skoj na u~ noj eks per ti zi, dok }e srp ska na u ka i in du stri ja ima ti ko rist od ovog ~lan stva ula skom u je dan od svet skih vo de }ih cen ta ra na u ke i ino va ci je.” Ina ~e, o pri je mu Sr bi je kao pu no prav nog ~la na, Sa vet CERN-a od lu ~i va }e na kon pet go di na.

Rek tor Uni ver zi te ta u No vom Sa du prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}, nu kle ar ni i

SR BI JA PO STA LA PRI DRU @E NI ^LAN CERN-a,

M

TRO [I MO [TO NE MA MO, I DR @A VA I GRA \A NI

Pret pra zni ~i pa zar naj bo qi M

o `e mo ka ko ho }e mo, ali pi ta we ra stom ce na na ma lo i kur som evra, be le je do kle }e mo ova ko. Tro {e gra `e ten den ci ju ra sta, ~ak i do 30 od sto. |a ni, tro {i dr `a va – go di na ma - Pra zni~ no ras po lo `e we se ose }a, jer una zad spi ska mo ~ak 20 od sto vi {e od go to vo sva ko li ca ko ja se iz vo ze iz „Tem onog {to pro iz ve de mo. A u de cem bru smo pa” sa dr `e ne ki ukras za jel ku ili po klon naj ja ~i. Ni pred no vim uda rom kri ze ni - ka `u u kom pa ni ji „De lez”. - Uko li ko {ta se ni je pro me ni lo u na {im po tro po sma tra mo trend pret hod nih go di na, u {a~ kim na vi ka ma. Ku pov na mo} nam pa da, de cem bru se u „Mak si ju„ be le `i rast pro stan dard to ne, ali spi sko ve s ko ji ma kre da je pro iz vo da svih ka te go ri ja. U de cem }e mo u pra zni~ ni pa zar ne skra }u je mo. bru, me so, na ma zi i pi }a se pro da ju oko 50 Eko no mi sti na vo de da je pro met u tr go od sto vi {e ne go u no vem bru. vi ni bio naj ve }i u de cem bru 2007. go di ne, U „Mak si” su per mar ke ti ma i da qe naj pred kri zu. U od no su na tu go di nu, pro met ~e {}e pla }a mo go to vi nom, ko ju ko ri sti }e sa da bi ti ma wi za 25 od sto, jer je to li 77 od sto po tro {a ~a. Wih 19 od sto ko ri ki pad stan dar da gra |a na, {to zbog pa da sti kar ti ce, a tek je dan od 25 ku pa ca pla bro ja za po sle nih i re al nih pri ma wa. }a ~e kom. U „Tem po„ hi per mar ke tu sva ki Ali, de cem bar uvek is ka ~e iz pro se~ ne sed mi po tro {a~ pla }a ~e kom, a sva ki ~e sta ti sti ke. Pro {le go di ne, na pri mer, tvr ti kar ti com. Ipak, i u na {im hi per tog me se ca po tro {wa je bi la 19 od sto vi mar ke ti ma se naj vi {e pla }a go to vi nom, i {a ne go dru gih me se ci u go di ni. U hi per to 57 pro ce na ta po tro {a ~a, na vo de u kom mar ke ti ma, gde naj ~e {}e i ide mo u ve }i pa ni ji. pa zar, ka `u da pro se~ ni dnev ni ra ~u ni u A pra zno va we ne pod ra zu me va sa mo ve pra zni~ nim da ni ma iz no se 3.600 di na ra. }u po tro {wu u mar ke ti ma ve} i ne rad ne To li ko smo, na i me, tro {i li pro {le go da ne ko je mno gi vo le da spo je sa sla va ma, di ne, a sa da tr gov ci o~e ku ju „te `e” di nar ne kim pred sto je }im pra zni kom. E to tek ske iz no se, {to zbog in fla ci je, {to zbog ni je jef ti no – sa mo je dan ne ra dan dan u ~i we ni ce da iz go di ne u go di nu u ovo do ba pri vat nom sek to ru dr `a vu ko {ta 17 mi tr {i mo sve vi {e. li o na evra. Ta ko je, na i me, iz ra ~u na la – U objek ti ma Mer ka tor-S sva ke go di Uni ja po slo da va ca Sr bi je, a wen port pa ne se u pret pra zni~ nom pe ri o du pro met rol Dra go qub Ra ji} na po mi we da su ze po ve }a pre ko 20 po sto, a mqe u ko ji ma su za po sle ni u sa mom pra zni~ nom pe ima li 30 rad nih da na za go Prose~an ri o du znat no vi {e. Po di {wi od mor i go mi lu dr Evropqanin red no vo go di {wih pra `av nih pra zni ka – vi so ko zni ka ko ji su glav ni za du `e ne ze mqe ko je su do namerava da za raz log za sko ko ve pro - predstoje}e praznike `i ve le fi nan sij ski su no se~ nih po tro {a~ kih vrat, a ta kve su, re ci mo, potro{i 605 evra ra ~u na u na {im objek Gr~ ka ili Ar gen ti na. ti ma, po rast u pro da ji - Sta ti sti ~a ri go vo re da se ose }a i za vre me pe ri o da sla va u Sr bi za po sle ni u pri vat nom sek to ru 29 rad nih ji, na ro ~i to za vre me de cem bra i ja nu a ra da na go di {we tro {e sa mo na bo lo va we i ka da se pro sla vqa ju dve naj ma sov ni je sla slo bod ne da ne, a u tu ci fru ne ula zi go di ve, sve ti Ni ko la i sve ti Jo van – ka `u u {wi od mor. Sta we je jo{ pro ble ma ti~ ni ovoj tr go vin skoj ku }i. je ka da je u pi ta wu dr `av ni sek tor i jav na U pro daj nim objek ti ma Mer ka tor-S, pred u ze }a u ko ji ma za po sle ni go di {we re ci mo, u pro se ku se uslu `i bli zu ~e ti od su stvu ju ~ak 40 da na sa po sla, ne ra ~u na ri mi li o na po tro {a ~a me se~ no, dok se ju }i go di {wi od mor - na vo di Ra ji}. taj broj za vre me pra zni ka znat no po ve }a Elem, plan du je mo iako na go ri pod no va. Kup ci se, na vo de u ovoj kom pa ni ji, de ga ma, tro {i mo iako ne ma mo, ali, ni je le na dve ka te go ri je ka da je na bav ka po nam za me ri ti, ni smo tu dru ga ~i ji od dru treb nih na mir ni ca oko pra zni ka u pi ta gih. Na kri zu ni su imu ni ni po tro {a ~i u wu: na one ko ji pla ni ra ju una pred svo ju sve tu. Pa da i stan dard pro se~ nog Ame ri ku po vi nu i na vre me obez be de sve pro iz kan ca. Ipak, po sled wa is tra `i va wa po vo de po treb ne za pro sla vu i onu dru gu ka zu ju da }e sva ka po ro di ca u SAD, to kom gru pu po tro {a ~a ko ji to ~i ne u po sled bo `i} nih i no vo go di {wih pra zni ka, po wem tre nut ku, na sa mo par da na pre Bo tro {i ti pro se~ no oko hi qa du do la ra. `i }a ili No ve go di ne.

Pro se ~an Evro pqa nin na me ra va ove A za vre me pra zni ka naj ~e {}e ku pu je go di ne da za Bo `i} po tro {i 605 evra, a mo sve `e me so, de li ka te se, sve `e vo }e i vi {e od po lo vi ne po ro di~ nih iz da ta ka po vr }e, al ko hol na i bez al ko hol na pi }a.... oti }i na po klo ne. Upr kos sve du bqoj du Pra zni~ na at mos fe ra po ~i we sa pr vim `ni~ koj kri zi, sta nov ni ci Sta rog sve ta da ni ma de cem bra i tra je do kra ja me se ca, ne ma ju na me ru da {te de na naj o mi qe ni ji a u ne ko li ko pra zni~ nih da na pro da ja se pra znik. Pro se ~an Evro pqa nin }e ove go udvo stru ~i, ka `u u „Mer ka to ru„. di ne za Bo `i} ne pra zni ke po tro {i ti 1,4 U kom pa ni ji „Uni ve rek sport” za no vo od sto vi {e ne go pre go di nu da na, pre no se go di {we i bo `i} ne pra zni ke za be le `e evrop ske agen ci je. Bri tan ci, ko ji su naj rast ukup nog pro me ta i do 20 od sto, za ko da re `qi vi ji, }e po tro {i ti po 784 evra. li ko po ra ste i pro se ~an ra ~un, a broj po Na dru gom me stu su [ve |a ni (648 evra), a tro {a ~a se u pra zni~ nom pe ri o du po ve }a na tre }em Nem ci (630 evra). [pan ci, ko za oko pet pro ce na ta: ji su se la ne po zi ci o ni ra li u pr vu troj ku, – U pret pra zni~ nom pe ri o du se po ve }a ove go di ne }e sa 622 evra za u ze ti pe to me va po tro {wa pre hram be nih pro iz vo da, sto. Naj {te dqi vi ji }e kao i do sa da bi ti po go to vo u ka te go ri ja ma sve `eg me sa i sta nov ni ci Ho lan di je (448 evra) ~i ja je pre ra |e vi na i, pod ra zu me va se, pi }a i so {kr tost ve} po sta la po slo vi~ no po zna ta, ko va. Na rav no, raz log su `e qe gra |a na za kao i Fran cu ske (521 evro). bo ga tom i le pom tr pe zom, ko ja se pri pre O~e ku ju }i o{tru kon ku ren ci ju, tr go ma za po ro di~ no okru `e we, to kom pra vin ske ku }e su ove go di ne ra ni je ob ja vi le zni ka. Pra zni~ na at mos fe ra se ve} po la po ~e tak bo `i} nih ak ci ja, ka ko u obi~ nim ko ose }a, a po tro {a ~i i po red te ku }e pro dav ni ca ma ta ko i na in ter ne tu. Ove kri ze uvek pro na |u pro sto ra u svo jim bu go di ne Evro pqa ni }e zna ~aj no po ve }a ti xe ti ma za pra zni~ ne tr pe ze – ka `u u ku po vi nu pre ko in ter ne ta i u pro se ku }e „Uni ve rek spor tu” i do da ju da pro me ti, u po sred stvom glo bal ne mre `e po tro {i ti od no su na 2008. go di nu, ka da nas je za pqu 138 evra ili 23 od sto bo `i} nih iz da ta ka. snuo pr vi ta las kri ze, ~ak i po re de }i sa n Sla|ana Glu{~evi}

I Sr bi „Bo` ju fi zi ~ar ele men tar nih ~e sti ca, sja jan je sa go vor nik za ovu te mu jer je u vre me kad je Sr bi ja zva ni~ no, u mar tu 2009, pod ne la zah tev za kan di da ta za pri dru `e no ~lan stvo u CERN-u bio po mo} nik ta da {weg mi ni stra za na u ku i teh no lo {ka is tra `i va wa mr Bo `i da ra \e li }a. Ina ~e, pro fe sor Ve sko vi}, kao fi zi ~ar ve} du go sa ra |u je sa CERN-om, a bio je je dan od onih eks pe ra ta ko ji su naj zdu {ni je lo bi ra li za ula zak Sr bi je u ovu zna ~aj nu evrop sku is tra `i va~ ku or ga ni za ci ju.

Po we go vim re ~i ma, po sle ove ko na~ ne od lu ke Sa ve ta o pri je mu Sr bi je u pri dru -

qu di! Po red vo de }e ulo ge u is tra `i va wi ma u fi zi ci vi so kih ener gi ja, kao i u ne kim dru gim di sci pli na ma fi zi ke, CERN je jed na od naj bo qih in sti tu ci ja za raz voj i di rekt nu pri me nu naj no vi jih teh no lo gi ja u obla sti ma mi kro e lek tro ni ke, ma te ri ja la, in `e wer stva, su per pro vod no sti, ak ce le ra tor ske teh no lo gi je, kom pju ter ske teh nike i in for ma ti ke. Ma we, ali ta ko |e zna ~aj no tu se ra de osnov na i pri me we na is tra `i va wa iz he mi je, bi o me di ci ne i far ma ci je.

Dr Ve sko vi} is ti ~e da je u ovoj in sti tu ci ji na naj i de al ni ji na ~in ostva ren spoj

Po sve }e nost kre i ra wu i raz me na zna wa Po red to ga {to je naj ve }i usa gla {en is tra `i va~ ki si stem na sve tu, CERN je i je dan od naj ve }ih obra zov nih si ste ma na svim ni vo i ma: od pred {kol skog, op {te o bra zov nog, pre ko obra zo va wa na stav ni ka i stu dent skih prak si do dok tor skog i post dok tor skog. Rek tor Ve sko vi} pod se }a i na to da je CERN in sti tu ci ja kroz ko ju tre nut no sa ra |u je 608 uni ver zi te ta {i rom sve ta i za kqu ~u je da je ovo „za i sta je din stve na in sti tu ci ja u sve tu kroz ko ju se ostva ru je sa rad wa me |u dr `a va ma, uni ver zi te ti ma, na ci o nal nim in sti tu ti ma i is tra `i va ~i ma, ne zbog stva ra wa pro fi ta, ve} zbog po sve }e no sti kre i ra wu i raz me ne zna wa”. `e no ~lan stvo u CERN-u, po sle ne {to ma we od tri go di ne pre go vo ra, usa gla {a va wa i neo p hod ne pro ce du re, o~e ku je se da }e ovaj sta tus bi ti ozva ni ~en 10. ja nu a ra 2012, pot pi si va wem ugo vo ra iz me |u dve stra ne. [to, na rav no, tre ba da ra ti fi ku je i Na rod na skup {ti na RS. O pri je mu u – U ovoj naj ve }oj i naj e mi nent ni joj in sti tu ci ji u sve tu, tre nut no je an ga `o va no pri bli `no 5.000 na u~ ni ka i spe ci ja li sta iz dr `a va ~la ni ca, 2.050 iz dr `a va ko je ima ju po sma tra~ ki sta tus i 470 iz osta lih dr `a va, me |u ko ji ma je do sad bi la i Sr bi ja, dok je ukup no stal no za po sle nih, na u~ ni ka, teh ni~ kog ka dra i ma nu el nih rad ni ka ne {to ma we od 3.000 – ob ja {wa va Ve sko vi}. – Sli ~an broj na u~ ni ka i spe ci ja li sta raz li ~i tog pro fi la ve zan je vre men ski ogra ni ~e nim ugo vo ri ma s CERN-om.

Le ti se ta mo naj ~e {}e na |e vi {e od 10.000

osnov nih i pri me we nih is tra `i va wa, te da stal ni no vi is tra `i va~ ki zah te vi i iza zo vi ini ci ra ju ino va ci ju, raz voj i pri me nu no vih teh no lo gi ja. Ina ~e, go di {wi bu xet CERN-a pre la zi 1,2 mi li jar de {vaj car skih fra na ka i u we mu do mi nant no u~e stvu ju dr `a ve EU, pri bli `no 80 od sto.

– Jo{ od osni va wa CERN-a, 1954, ciq je bi lo stva ra we je din stve ne evrop ske na u~ ne in sti tu ci je gde }e uz vr hun ska osnov na i pri me we na is tra `i va wa mo }i da se raz vi ja ju naj no vi je teh no lo gi je a on da bi od go va ra ju }e kom pa ni je tre ba lo da naj ve }i deo tih re zul ta ta „vra }a ju” u svo je ma ti~ ne dr `a ve i ta mo ih pri me wu ju i da qe raz vi ja ju – uka zu je Ve sko vi}. – Zbog to ga u CERN-u odav no po sto ji je di ni ca kva li fi ko va nih stru~ wa ka u de part ma nu za teh no lo {ki tran sfer. Iz me |u osta log, jed na od va `nih ak tiv no sti ove je di ni ce se od vi ja kroz

ZEMAQSKI DANI TEKU

Grobqanska problematika

N

agradno pitawe: ako odmah po zavr{etku Drugog svetskog rata nova Titova, tj. narodna vlast, gospodina Slobodana Jovanovi}a, predsednika Jugoslovenske vlade u emigraciji, osudi u odsustvu na 20 godina zatvora i gubitak svih gra|anskih prava, koliko onda dobije potpredsednik te iste Vlade? Pa, logi~no, po{to je u pitawu bila licemerna igra, a jo{ se radilo i o hrvatskom banu Ivanu [uba{i}u, taj potpredsednik dobije u novoj, „narodnoj“ vlasti - polo`aj potpredsednika Vlade koja }e u istoriji ostati upam}ena kao Vlada Tito-[uba{i}. I trajati samo nekoliko meseci, dok se ne raspi{u prvi slobodni izbori u DFJ (da, dr`ava nije smela da se nazove „narodnom“, jer bira~i jo{ nisu odlu~ili da li }e biti republika ili monarhija) i ^er~il jo{ malo omek{a, sve do upam}ene izjave da ga ba{ briga ko }e vladati Jugoslavijom, jer „wegova deca ne}e `iveti u toj dr`avi“.

Jedva 65 godina kasnije, u ovo {to je od na{e zemqe ostalo vratio se i nare~eni predsednik one Jugoslovenske vlade u Londonu Slobodan Jovanovi}. Wegovi posmrtni ostaci (nikad nisam voleo tu sintagmu) vratili su se u na{e zemne ostatke, dakle.

Pre toga, sve do 1958, `iveo je, boqe re}i `ivotario u jednom stara~kom hotelu na Park Lejnu i hranio se u narodnoj kuhiwi pri hramu Svetog Save u Londonu, a posle smrti po~ivao pod jednom humkom na emigrantskom srpskom pravoslavnom grobqu u Landbrok grovu.

Pohodio sam ga pre ta~no dve decenije, 1991, te vaqda najstra{nije godine novije srpske istorije, godina kad je celo moje pokoqewe prestalo da sawa i o{amutilo se pred nekom u`asnom javom kojoj kanda kraja nema, niti }e ga biti. Kad nam je usled primitivizma i prostakluka na{a lepa otaybina rastavqana na proste ~inioce, kad se delila ^ehoslova~ka, kad se rasturala Sovjetska Rusija. Samo je nad Landbrok Grouvom lebdeo neki proletwi mir, mada su nad kamenim humkama svud okolo jezdile senke za-

boravqenih predaka. A kamen nad glavom tog na{eg Slobodana bio je najskromniji i istovremeno najlep{i spomenik koje su moje o~i videle. Na wemu su bili ispisani samo naslovi svih dela koja je napisao i na svet izdao taj zacelo najumniji Srbin 20. veka, a redova je (oko 40) ipak bilo vi{e nego {to ih ima mnoga „pjesmica“ mnogih na{ih danas najcewenih „pjesnika“.

Tek onomad u Beograd se, na inicijativu Pravnog fakulteta i SANU, vratio Slobodan Jovanovi}, nekada{wi predsednik Vlade Kraqevine Jugoslavije u izbegli{tvu, predsednik Srpske kraqevske akademije nauka, rektor Beogradskog univerziteta, dekan Pravnog fakulteta u Beogradu i na{ ~uveni pravnik, istori~ar, kwi`evnik i diplomata. I prema mi{qenu na{e nekada{we „narodne“ pravde sa svom svojom revolucionarnom objektivno{}u (pravda je tada, ako se jo{ se}ate imala i pridev, zvala se „revolucionarna pravda“) bio je veliki zlo~inac i kriminalac jer se od Hitlerove okupacije sklonio u u London, zajedno sa kraqem Petrom Drugim i wegovom vladom, gde su ina~e pre wih ve} sklonilo {est krunisanih evropskih glava – recimo kraqice Holandije, Belgije i Norve{ke.

Zato je na sahrani Slobodana Jovanovi}a pre neki dan u Beogradu bilo jedva nekolio stotina wegovih sugra|ana, a da su znali da }e tamo biti i prvi venac polo`iti predsednik Srbije Boris Tadi} – bilo bi ih i na hiqade. Sahrane su drugde konvencija i stvar podrazumevanog dobrog vaspitawa, ali kod nas je i to druga~ije.

Na{i maniri kao da podvla~e jo{ jednu narodnu: na grobqu se poznaju junaci. Jer ako ne znamo da radimo, a sad vidim – ni da se bijemo, znamo bar da se ulizujemo. Na onoj sahrani tolko je otprilike bilo {efova dr`ava! Ne pamti se uostalom, barem ne u Evropi, narod koji je u 50 najstra{nijih godina komunizma boqe zapamtio i vi{e voleo dvojicu {efova policije – Leku Rankovi}a i Krcuna Penezi}a – vi{e neg’ svog jedinog nobelovca.

Istog dana kad je u Beogradu sahrawivan Slobodan Jovanovi}, ~iji samo kwi`evni eseji obuhvataju 2.500 stranica, a sabrana dela da i ne govorimo – u Leskovcu je jedan biv{i Julovac i biv{i predsednik op{tinske Vlade bio jako veseo. Pa je u tom sveo{tem slavqu i vesequ naterao pozajmqeni yip („Micubi{i Pajera“, naravno) u {kolsko dvori{te sredwe hemijske {kole.

Pregazio je jednu nastavnicu i dvoje u~enika, a jedna 18-godi{wa devoj~ica jo{ visi izme|u `ivota i smrti.

Za{to je veseli Julovac pregazio dvoje u~enika i jednu nastavnicu? Pa zato {to je u {kolskom dvori{tu ve} bio parkiran jedan auto na koji je ovaj Fan|o prvo naleteo i to ga je uveliko usporilo, ina~e bi wegov u~inak bio mnogo ve}i. Jer je upravo isticao mali odmor i dvori{te je bilo prepuno dece. Bilo bi ko kad je onaj narkoman u Norve{koj onomad poludeo. A Srbinu narkotici vaqa i ne trebaju. To treba Norve`anima. Nama je dovoqno da u|emo u Jul i budemo predsednici op{tinske Vlade.

I {ta je uradio drug Julovac? Iskobeqao se iz yipa, doteturao – pijan kao crna zemqa – do ograde {kolskog dvori{ta, seo da predahne i dohvatio se mobilong, oca mu debilnog.

Pamti se da je zvao prijateqe da do|u po wega jer je napravio „veliko srawe“ pa da ga sklone. Sasvim slu~ajno, policija je stigla pre tih prijateqa. Pa ga nisu sklonili. Zasad nisu. A ne mislite vaqda da }e dobiti 20 godina sa oduzimawem svih gra|anskih prava? Pa nije on zlikovac ko tamo neki Slobodan Jovanovi}.

E sad, ko je kriv Slobodanu Jovanovi}u {to nije imao ni Micubi{i yip, ni mo bil ni te le fon! Da je imao, i da je uhvatio neku vezu, al pravu... gde bi mu danas bio kraj. I onda ga niko ne bi izbrisao iz istorije srpskog naroda. \or |e Ran deq

c m y

dnevnik

nedeqa18.decembar2011.

7

BA[ KAD ODANDE NAJAVQUJU EPOHALNO OTKRI]E ZA 2012.

u lovu na ~esticu”

TAZE POSTAVKA MUZEJA 25. MAJ: „POSLEDWA MLADOST JUGOSLAVIJE“

Novim talasom bili smo svet osledwa mladost Jugoslavije“, neobi~na postavka koja je ju~e otvorena u Muzeju istorije Jugoslavije, posetiocima pru`a uvid u za neke nostalgi~an, za druge, one mla|e, nepoznat svet posledwe autenti~ne omladinske scene jugoslovenskog prostora, koja nije imala nikakav nacionalni predznak. Autori izlo`be, Marina Marti} i Stevan Vukovi}, podsetili su na to da je netipi~an naslov „Posledwa mladost Jugoslavije“ pozajmqen, odborewem autora, s plo~e dueta „Krsti}-[aper“ izdate 1987, u vreme novog talasa koji je muzejski o`iveo novu generaciju buntovnika stasalu nakon studentskih protesta 1968. godine.

Omladinu Jugoslavije, kako se vidi iz iz „beogradske epizode“ generacija od 1977-1984. godine, vi{e ne zanimaju postoje}i modeli dominantne kulture, socijalisti~ke ili gra|anske, niti su joj bliski disidentski kulturni obrasci autora „No`a“ Vuka Dra{kovi}a ili „Golubwa~e“ Jovana Radulovi}a. Samoorganizovano i bez straha od improvizovawa oni prisvajaju mre`u omladinskih i studentskih institucija i stvaraju autonomnu kulturnu sferu jasno povla~e}i granice spram drugih kulturnih obrazaca.

Mladi autori, ohrabreni slobodama koje je osvojio pank pokret, uvode nove forme izra`avawa i delovawa u kulturu. „Posledwa mladost“ predstavqa projekte koji su se razvili na preseku popularne muzike, likovnih umetnosti, pozori{ta, filma, mode, eksperimentalnog TV programa, fotografije, dizajna i klupskog `ivota.

Novu nezavisnu muzi~ku scenu, novi talas u SFRJ, prate fanzini, omladinska {tampa, ali i oficijelni mediji, poput Radio televizije Beograd. Oko muzi~ke scene se organizuje dru{tveni `ivot kao spoj koncerata, `urki, spontanih umetni~kih akcija, tribina...

Izlo`eni eksponati, fotografije, video zapisi, ~asopisi... vode vas kroz to vreme koje zapo~iwe 1977. kada je Josip Broz jedini napravio „het trik“ i primo tre}i Orden narodnog heroja. U vitrinama su se na{li primerci

P

formiran veb sajt, te se sve dr`ave ~lanice stalno obave{tavaju o novim ponudama koje su na raspolagawu za industrijski anga`man zainteresovanih i sposobnih kompanija za rad u CERN-u.

Rektor UNS-a isti~e da }e se svakako uvek na}i neki anga`man i za pojedine industrijske kompanije iz Srbije, „ali da je to nerealno o~ekivati pre nego {to ve}ina wih dostigne nivo s kojim }e

mo}i ravnopravno da se ukqu~i u takmi~ewe s konkurentskim firmama iz EU”. Naravno, da bi nau~noistra`iva~ke grupe iz Srbije uspe{no u~estvovale u programima koji se ostvaruju u CERN-u, „pretpostavqa se postojawe istra`iva~ke infrastrukture vezane za rad na LHC-u (ATLAS i CMS) i drugim eksperimentima, kao i za u~e{}e u ~uvawu i obradi izmerenih podataka na ra~unarskoj in-

frastrukturi”. Zato je potrebno obezbediti mogu}nost u~e{}a u video-konferencijama CERNovih kolaboracija, odnosno brz pristup preko akademske mre`e i videokonferencijsku opremu; ra~unarske resurse za ~uvawe i obradu podataka na posve}enim GRID resursima, kao i infrastrukturno ja~awe laboratorija vezanih za rad u CERN-u. n Ve sna ^e ki}

EU dilema vernika Pi {e: @ivica Tuci} o ~et kom pro te kle sedmice prezentovani su podaci anketirawa 1200 gra|ana Srbije, obavqenog od juna 2010 do februara 2011, na temu religioznosti i odnosu prema evropskim integracijama Srbije. Postavqeno je preko sto pitawa. Radi se o prvom ovako obimnom istra`ivawu, rezultati }e se u budu}nosti mo}i porediti sa novim.

Kako je pitawe kandidature Srbije za u~lawewe u Evropsku uniju ve} du`e glavna preokupacija Vlade, politi~kih partija i javnosti, dragoceno je videti kakav je odnos gra|ana prema tom pitawu, tako|e u zavisnosti od verske pripadnosti. Mo`e se pretpostaviti da bi neki rezultati ankete danas bili ne{to druga~iji nego u vreme sprovo|ewa ispitivawa, ali to ipak ne umawuje zna~aj ovog rada.

Anketa je posvetila posebnu pa`wu stavovima mawinskih crkava i religija.

Pravoslavci su prema evropskim integracijama najrezervisaniji, 49,7% su za prikqu~ewe EU a 31,6% protiv. Taj odnos je kod svih drugih vernika druga~iji: kod katolika 69:18, protestanata 80:10 a muslimana – 90:4. Na pitawe o tome da li bi ~lanstvo u EU zna~ilo gubitak verskog i nacionalnog identiteta, taj utisak ima 25% pravoslavnih, 11% katolika, 10% protestanata a 8% muslimana. Mogu}nost gubitka ovih identiteta negira velika ve}ina, od 62% kod pravoslavnih do 90% kod protestanata. Vrednosti koje zastupa EU – de mo kra ti ja, li be ra li zam, ka pi ta li zam, ravnopravnost polova, po{tovawe qudskih prava, gra|ansko dru{tvo – bliske su ve}ini, od 51% kod pravoslavnih (10% je protiv) do 70% kod protestanata.

Zna~ajno pitawe koje crkvama treba da je orijentir jeste odnos prema ekumenskom odnosno me|ureligijskom dijalogu. Znatna ve}ina pripadnika svih vera je pozitivno orijentisana prema dijalogu, negativno 12,3%.

Veoma je veli broj onih koji odgovaraju da o ne kom pi ta wu „ni su raz mi {qa li” ili su „neodlu~ni”. Takvih je po nekim temama i do 40%, {to nije dobar indikator stawa u dru{tvu. Da li im poverovati, ili to shvatiti kao (svesnu) neinformisanost, nesigurnost, neiskrenost, dezorijentisanost?

Kome }e ova obimna anketa pomo}i, te{ko je proceniti. Politi~ke partije, prosvetne

P

ustanove, crkve... treba da joj posvete posebnu pa`wu jer ona pokazuje stawe svesti, pribojavawa, nerazumevawa, i locira poqa na kojima treba raditi. Posebno u periodu posle ankete, posledwih meseci, gra|anima je svakodnevno sugerisano da „Evropa nema alternativu” kao da je to ciq na dohvat ruke, a ne proces koji je mukotrpan i dug, uz puno odricawa i prilago|avawa, radi svog boqitka. Otuda je evroskepticizam u me|uvremenu porastao, a podr{ka ulasku u EU je opala na ispod 50%. Ipak, jo{ uvek proevropski stav dominira u odnosu na protivan. SPC je ~ak prebacila politi~arima da „idealizuju i mitologizuju” EU, u sada{wim okolnostima Evropu, iako je projekat „dobra `eqa i zamisao”, a da „cena” mo`e biti previsoka i zbog toga treba „~asno odustati od kandidature i potra`iti druge modele”.

Koliko ovo stoji, mo`e se polemisati, me|utim i ovaj stav je deo palete pogleda koji se moraju uzeti u obzir prilikom razmatrawa odnosa Srbije i EU. Ve}ina ispitanika je i pored svih nedoumica za evropski put, i ne misli da se to mo`e posti}i afri~kim, azijskim stazama ili „nesvrstanim” stazama, koje su u savremenoj geopolitici izgubile na aktuelnosti.

Ne `eleti u EU ne zna~i automatski „antievropeizam”, niti `eqa za ulazak u EU ozna~ava spremnost drugih da nas odmah prigrle.

I sama Unija razmi{qa {ta bi zna~ilo weno uve}awe, i ne `eli da prikqu~i podru~ja gde konflikti jo{ uvek traju ili tiwaju. Ceo Balkan je svakako Evropa, ~ak wena kolevka.

Pitawu treba pristupiti koliko je mogu}e ra ci o nal no, vi zi o nar ski, ima ju }i u vi du interese budu}ih generacija a ne trenutne politi~ke kalkulacije. Odluka je na ve}inskom narodu, wegovim partijama i crkvi, i od wih zavisi i sudbina ovda{wih mawinskih naroda i vera. Ta odgovornost se mora ozbiqno shvatiti, imaju}i u vidu i ovu anketu, a istorij ske od lu ke ne od la ga ti i pre pu {ta ti slede}im generacijama kojima }e breme biti jo{ te`e. Takav egoizam je svakako neodgovornost.

Gra|ani, me|u kojima se takore}i svi s pravom ili ne ozna~avaju vernicima (93%), ovom istra`ivawem su iskazali „oprezni proevropeizam”. Uostalom, profesor teologije Radovan Bigovi} ovome jasno dodaje da „ukoliko bi se pravoslavne crkve suprotstavqale voqi ve}ine naroda Evrope... da stvaraju ujediwenu Evropu, to bi bila istorijska gre{ka”. n @i vi ca Tu ci}

Kulturni bum umornog sistema – Ceo taj pokret gde je pank bila ekspolozija, a novi talas malo umirivawe i na neki na~in muzi~ko {irewe, taj poku{aj da radni~ka i sredwa klasa ne{to urade, poput poku{aja u britanskom filmu, kod nas je imao poseban socijalni kontekst – obja{wava za „Dnevnik“ profesor istorije filma i pop kulture dr Aleksandar Jankovi}, koji je i presekao vrpcu muzejskog rimejka „Posledwe mladosti Jugoslavije“. – Razlog je bila situacija s mar{alom, wegov odlazak i poku{aj druga~ije politike koja je iznedrila neke slobode. Sistem je prosto bio umoran, da bi, nadirawem drugih nacionalnih elita, mapirao koliko je ovo subverzivno, a koliko ne. Tako se pojavilo to {to je kratko trajalo, ali ostavilo stra{an unutra{wi trag na na{oj sceni i pri~u do danas. skovani u SSSR-u 1944. godine, ali i oni koji su proizvedeni od 1972. do 77. u SFRJ, kao i album od braon ko`e sa bakropisom, koji su mar{alu te presudne godine za novi talas omladinske kulture Jugoslavije, poklonili radnici Rudarsko topioni~arskog basena Bor, obele`avaju}i 40 godina wegovog partijskog vo|ewa i 85 godina `ivota do`ivotnog {efa dr`ave. Uz ove znamenke prohujalog vremena i dr`ave su i fotke modnih diktata doma}e industrije, sve kao oma` onima koji udaraju neizbrisiv pe~at: „Disciplina ki~me“. „Katarina II“, „Idoli“, „[arlo akrobata”, „Kozmetika”...

Mala long plej plo~a u vitrini s natpisom na omotu „Rani mraz“ i „Ra~unajte na nas“, pesma \or|a Bala{evi}a koja je ubrzo promovisana u generacijsku himnu koja se koristi u svakoj prilici, a bilo ih je kako prime}uje Petar Jawatovi} „na pretek“. Tu je i Jawatovi}, ali i wegova „Yu rock enciklopedija“ i jedini almanah novog talasa „Drugom stranom“.

– Ovaj almanah je poseban, nastao kada je Dragana Kremera i mene, a radili smo za „Xuboks“, pozvao 1982. godine Velimir ]urguz Kazimir koji je radio kao urednik u Istra`iva~ko-izdava~kom centru SSO Beograda ili Srbije i predlo`io da napi{emo enciklopediju jugoslovenskog rokenrola. Budu}i da je to bilo u trenutku kada

Kojino diciplinovawe ki~me

se novi talas razigrao potpuno, smatrali smo da je predlog glup jer }e biti bajato dok sve napi{emo i iza|e iz {tampe. I onda smo predlo`ili da to bude almanah u kom bi razni autori pisali svoje eseje vezane za taj neki novi senzibilitet, koji je novi talas donosio i u stripu, dizajnu, fotografiji, pozori{tu, kwi`evnosti... Almanah se pojavio u jesen 1983, u`asno se brzo rasprodao i nikada vi{e nije do{tampan – pri~a Jawetovi} sa setom gledaju}i fotokopiju kultnog primerka, jer se preostali originali ~uvaju po ku}ama i niko ne `eli da ih iznese, pa ga nije bilo ni u ovoj postavci ~iji dizajn potpisuju Monika Lang i Andrej Miri}.

Na izlo`bi je, ina~e, prezentovan materijal iz raznih privatnih kolekcija, pa i porodice Vejvoda.

– Re~ je o mojoj mla|oj bra}i Sr|anu i Goranu, koji su bili deo celog tog kulturnog, rok i foto umetni~kog pokreta. Goran je puno radio sa „Idolima“, Sr|an se bavio fotograafijom, a ja, kao malo starija generacija, vi{e sam bio posmatra~ nego u~esnik – obja{wava diplomata Ivan Vejvoda, dodaju}i da to {to je krajem sedamdesetih do{lo s pankom i novim talsom ~inilo „organski razvoj ove zemqe i kulture sa onim {to je bilo napoqu“. – Ta scena se razvila u svim ve}im gradovima Jugoslavije i nekako je ozna~ila `equ mladih da se {ire vidici, da se iza|e iz kalupa koje je odre|ivao hladnoratovski svet u kome smo `iveli 70-tih i 80-tih godina pro{log veka. To je vreme kulturnog uzleta i sau~estvovawe u svemu {to se u svetu doga|alo, u jednakoj ravni u umetnosti kulturi, rok muzici, omladinskoj kulturi kako se to tada zvalo.^ini mi se da su tada{wa Jugoslavija korespondirali sa svima onima koji su ne{to zna~ili. Odlazilo se u svet, ali su i mnogi dolazili ovde.

Oni koji znaju o ~emu je re~ ili `ele ne{to da do`ive, pa i sami akteri te postpank muzike i ~itave kulture novog talasa koji je prelio svet 70tih i 80-tih godina pro{log veka, pojavili su se na otvarawu izlo`be. Mo`da ne brojni, ali ima vremena – do 15.januara kada se „spu{ta zavesa“. n Dra gan Mi li vo je vi}

8

dnevnik

nedeqa18.decembar2011.

[ O R O M

S

B O R O M

Po lu ti na k’o bu ti na Da je pa me ti, da se na go di mo na po la, ona ko va {ar ski pa da nam ovaj ve li ki cir kus bu de sa mo po lu cir kus, raz vu kli bi smo ovaj na{ ki se li po lu o smeh od uve ta do uve ta o lak je na vek bi la va qa na i ~e sti ta me ra. Ima jed na {a la, kad su dvo ji ca ’te li da {to god po de le pa su pi ta li: „O}e mo li brat ski ili po la-po la“? Ta po lo vi na se kod nas zo ve: po lu ti na, po lak, na po le, fe le-fe le, po po la, po la, po lo vi na, po...

Kad god, kad je bi la ve li ka si rot wa – al ma wa od ove da na ske – sa mo su go qe zi da le ku }e od po lu ti na. Na ku pe mal ko ta mo, mal ko ona mo, stro va le ne ki obor il ~ar dak, o~i ste ze mqu il be li mal ter s ci ga qa i kre nu da zi da ju. Na zi da ju tol ko kol ko ima ju, pa sta nu. Iz gle da ko da su se maj sto ri umo ri li, pa sta li, na sta vi }e su tra. Kad pri |e ko god bli `e, vi di se da je to si ro tiw ski zid, nit ima ce lih ci ga qa, nit ima mal te ra ko svet. Zi da li ga ko s pek me zom, tan ko, da fla {a do teg ne ne de qu da na, tek ona ko da le bac za mi ri {i. Sto je i te po lu ti ne, dr `e is ki ke }en pen xer i po kro vac oka ~en na ra ga sto vu, da ne du va ja ko. Ga zda~ ke ku }e su i{le i na po dve ci gqe, da bu de to pli je i da se zna ko je ga zda i ko ima no va ca. Na vek je kroz fug ne me |u po lu ti na ma iz la zi la ve se li ja gra ja i bi lo je vi {e de ~ur li je neg u onim na ce lu ci gqu i s aj nfort ka pi jom kroz ko ju ne vu ~e pro ma ja.

U vre me tih po lu ti na s tan kim mal te rom i pro vid nim fug na ma `i ve la je po seb na fe la sve ta, na po li ~a ri. Bio je to ~e stit, vre dan, go lo guz na rod, `e qan po sla. Ra di li su tu |u ze mqu na po le. Po lak wi ma a po lak ga zdi. Kod ko -

P

god iz ne mog ne il, da le ko bi lo, skr ja }a da po lak pi je-po lak [ar cu da ju. {to god pa ni je vi {e ka dar da rin ta, Ovi na {i bi i cr ta lo po pi li a [a do go vo ri se s na po li ~a ri ma. Po lak je rac bi uz wi’ cr ko od `e |i. Sva ko se on da bi lo zdra vo ve li ko, oni ma ko ji ju na ~io na svoj na ~in. Me ka ni su pi ne ma ju bi lo je ko jed no ce lo a oni ma li po la-po la, po la vi na i po la so de, ko ji ne mo gu bi lo je pu no sr ce, da im ta wi {pri cer od tog ne po sto ji. I ze mqa ne osta ne u par lo gu il da ko god on dak se di va ni lo da kad se ko god ~e dru gi s wo me ne ga zdu je. Po lak je bi lo sti to do go vo ri, to je ve} po la po sla i od vi {e, sa mo nek je sr ce na me stu i ura |e no. Ni je go di lo ni uda va ~a ma ni nek ne bu de ko ro va, nek ra di ko mo `e i mla do `e wa ma kad sta nu na po lak, kad o}e, wi ma je sad i po lak bi lo ta man. je naj lep {e, al je ta ko bi lo vre me, Bi lo je to do ba kad ni ko ni je bra nio vo di lo se ra ~u na da se ne osra mo te pu {e we i kad je na rod stra do od jek ti pre uda je. ke a ne od du van skog di ma. Ci ga re su Za sve ~a ne pri li ke is pod sa koa no si pro da va ne na ko mad, ko je imo no va ca lo se po lak ko {u qe. U tu po lu se ra ~u ku po vo je i po lak pa kle. Ga zdu ri ne ni - na la krag na, pred wi deo i man `et ne ko su du va ni li, oni su bi li zdra vo ~u var - je su vi ri le is pod ru ka va sa koa. Za dru ni. Ra spi ku }e su ku po va li i po ce lu gu po lu ni je bi lo no va ca, le |a i ru ka vi pa klu ci ga ra. Oni {to su ima li `ut no kat na ka `i pr stu a ni `u te ban ke u xe pu, cvi ko va li su ci ga re. Pu {i li su po lak sad a po lak po sle, da im ci ga ra du `e tra je.

Od cvi ko va wa im je po lak pal ca bi lo na go re no od `a ra, kad ga is tre sa ju da uga se ci ga ru. @e ne su u to do ba i{le po lak ko ra ka iza mu {ka ra ca, ta ko je vre me bi lo. Ru ~a lo se kad je po lak da na, u pod ne. Kad za zvo ni pod ne, su pa je i{la na astal. Za one {to za ka sne di va ni lo se da su sti gli na po la sva to va.

Kad je bi lo po lak no }i, uli ce su bi le pu ste, na rod I jabuka lep{e miri{e kad se podeli je spa vao i od ma rao se. U po no} su sa - od per lon ko {u qa u to do ba ba{ i ni su mo i{le vi le i ve {ti ce. Kad ot ku ca bi li va `ni. Spo qa se to ni je vi dlo.

Ko me se ni je `u ri lo za nov ce, tr go po no} na cr kve nom sa tu, vi le se oku pe di god u kraj se la, di ima zo ve i pod vo je da mu pla te u dva put, po lak oma a ze le nom zo vom igra ju ko lo. Ve {ti ca - po lak kad se do go ve re. Tr go vi na se do ma ni je bi lo do igre, one su sa mo na go va ra la na brk a ne na pot pis, re~ je vrax bi ne mi sli le. Oko po no }i se sa - on dak bi la naj ve }i {tam biq. Kad su mo ~u lo ka ko se me {ko qi mar va u ko mu ni sti po ~u pa li na ro du br ko ve {ta li, ko wi za frk }u je da red, pe tlo - osta li su sa mo ve li ki {tam bi qi, ko vi ku ku rek nu i la ne ne ka ke ra, se be tac ne od {o qi ca za ka fu.

Kad god je si ro ti wa je la cr ni le bac, ra di a ne ra di se la. Bu de da ne kad ne ki pi jan du ra stro va li be dem, ona ko ga zde be li a ~i nov ni ci po lu be li. Na o`de ran kad ne zna di je dok ba u qa od tom po lu be lom ni kad ni ko ni je vi dio ka fa ne do ku }e. Su tra, kad do |e se bi di je ko ja po la, ni je bi lo be le ga iz me do |e i da po sla `e te po lu ti ne ko je je |u po le cr nog i be log le ba. Po sle je stro va lio. Kod ta ki’ o`de ra ni ca ni - do {la mo da da se je de cr ni le bac i da kad ni je bi lo ko kod Mar ka Kra qe vi - svi bu de mo si ro ti wa.

Na {e ku }e ima ju krov na dve vo de i dve stre je. Po lak ki {e cu ri u avli ju a po lak na bra zdu, do kom {i je.

Moj otac je vo lo da ja bu ku po de li na po la, da je uva ti pal ~e vi ma kod pe teq ke i da je po kr ja na po lak. Lep {e mu je ta ko mi ri sa la a i lak {e je mo go da je po de li s ne kim.

Kad je tu ga i kad za ne kim `a li mo, spu sti mo za sta ve na po la ko pqa.

Za po la bri ce se kad god ni je i{lo na ro bi ju al se pam ti lo ko je ko ga xag no. Ku su ra li su se ta ki sve dok ko god ni je stra do il ro bi jo za pra vo. Ta ki su na po la do vr {e ni, ni je im za me ri ti a ne vre di ih ni `a li ti.

Ja dac kan da ni kad ne puk ne na po lak, na vek je ne ~i ji ba ba ja ~i, ko me osta ne du `i kraj, kad su se de ca tak mi ~i la s tom ko {}om od be log me sa, ne de qom za asta lom, po sle `u te su pe i rim flaj {a.

Mo krin ~o va ni vo lu kad se gu sko vi tu ku i kad se bo re pred kraj zi me, kad gu ske tre ba da pro ne su. Or ga ni zu ju bor be na po la pu ta, iz me |u ku }a di sta nu ju ga zde. Kre nu {o rom i sta nu na po lak u tu je bor ba.

Po la sla ni ne mi je naj ve }a za go net ka. Ka ko ne {to ce lo mo `e bi ti po la? Ako dve po le ~i ne jed no ce lo, ka ko on da od jed nog sviw ~e ta ne ko osta vi dve, ne ko tri, ne ko ~e tir po le sla ni ne? Naj kra }i na ziv za po lo vi nu ima le bac. Val da za to {to ga na vek fa li kad ga tol ko bu de. Po ki le le ba je naj ma wa po lo vi na na sve tu, al je do bra, gre o ta je le bac ba ca ti.

Po sa ta je mlo go ve }e od po ki le, al je na ma pet do dva najst. Po lu pi sme ni pi {u kwi ge, po lu svet is pli vo go re, po lu ba uk kru `i po lu e vro pom, pro sek sta ro sti ode kod nas je odav no pre {o po lak ve ka, pre {o na rod i po lak pu ta.

Da je pa me ti, da se na go di mo na po la, ona ko va {ar ski pa da nam ovaj ve li ki cir kus bu de sa mo po lu cir kus, raz vu kli bi smo ovaj na{ ki se li po lu o smeh od uve ta do uve ta. Svi smo mi ce li qu di, po lak nam je ma lo a i od te po le su nam u{ti nu li mal ko. n Bo ra Oti}

S U S R E T I : BE LA MI ^IK, MUL TI IN STRU MEN TA LI STA

Ci tre od qu ba vi i sno va e la Mi ~ik iz No vog Be ~e ja, or gu qa{ u cr kvi, pi ja ni sta, bu du }i te o log, svi ra~ na ci tri, we wa ra ma ili te ke re vu, od no sno sle pa~ koj vi o li ni, tu bi, oka ri ni, ka va lu, kru {ki, tam bu ri, ma |ar skoj fru li... Be la je i pe va~ sta rih ma |ar skih pe sa ma, p~e lar, gra di teq ci tri... Za se be ka `e, bez la `ne skrom no sti, da je po put sta rih re ne san snih umet ni ka ko ji su do brim de lom bi li sva {ta ri.

Ali, ne ma kar ka kvi, ve} maj sto ri svo jih za na ta.

Da ne po mi we mo wi ho va ime na jer su po zna ta.

– Od ma lih no gu je mu zi ka deo mo ga bi }a. De da je pre le po svi rao ci tru i mo gao sam sa ti ma da ga slu {am {i rom otvo re nih usta i du {e sprem ne da pri mi sve ono {to je on imao da mi pru `i i da mi pre ne se. A mo gao je mno go. Jer, svi rao je ci tru na je dan oso ben na ~in teh ni kom ko ja je ne po no vqi va – pri ~a Be la po ma lo u za no su, dok pre bi ra po `i ca ma iz ko jih iz bi ja me lan ho li ja dav ne pro {lo sti kroz ko ju hu ji pa non ska ko {a va, za vi ja ju du ge su ro ve zi me i opi ja ju te {ke let we omo ri ne.

Be la ima kla si~ no mu zi~ ko obra zo va we ko je ga je uve lo u svet Mo car ta, Ba ha, Be to ve na i dru gih ve li kih ime na iz ~i jih kom po zi ci ja je na u ~io ja ko mno go. Ali, ipak, ka `e da je naj vi {e na u ~io sam slu {a ju }i i is tra `u ju }i. Upra vo taj is tra `i va~ ki duh ga je od veo u svet pet na e stak in stru me na ta. Oni u we go vim ru ka ma ima ju vir tu o znu za vo dqi vost ko ja bez da ha osta vqa slu {a o ce i to ne sa mo kod nas. Jer, we go vo ume }e ima broj ne po {to va o ce ka ko u na {oj ze mqi ta ko i u Ru mu ni ji i Ma |ar skoj gde Be la ~e sto dr `i kon cer te.

– Na rod na mu zi ka me je pri vu kla svo jom iskre no {}u i ja snim po ru ka ma, bez ob zi ra da li se ra di o kom po zi ci ja ma za igru ili pe sma ma ko je go vo re o ra do sti ili tu gi. Iako je ve om a ra zno vr sna, ~ak i u okvi ru jed nog, u ovom slu ~a ju ma |ar skog na ro da, ona pre no si svo je po ru ke i bo gat stvo du {e ko je je ve ko vi ma na do gra |i va no i po sta lo sa stav ni deo na ci o nal nog bi }a – ka `e Be la dok na {ti ma va „sle pa~ ku vi o li nu“ iz ko je, tre nu tak ka sni je, iz vla ~i jed no sta van ali upe ~a tqiv qu bav ni zov dav no za bo ra vqe nog auto ra ~i ja je bol po sta la deo ko lek tiv nog se }a wa i iden ti te ta.

Pi tam ga ka ko je po ~eo da pra vi ci tre.

– To se ne ka ko na me sti lo, ba{ kao {to to naj ~e {}e i bi va, sa mo od se be. Na {ao sam de di nu sta ru ci tru ne gde iza or ma na. Bi la je za pu {te na i tre ba lo je po pra vi ti. Ni sam znao ni za jed nog maj sto ra za ci tre pa sam uzeo stvar u svo je ru ke i u svo joj sto lar skoj ra di o ni ci se upu stio u avan tu ru. Us pe lo je, ali se u me ni ro di la no va ide ja, no va strast. Po mi slio sam za {to ne bih pra vio svo je ci tre. I na pra vio sam pr vu, dru gu, tre }u i... sa da im ni bro ja ne znam. Ali, vre me -

B

nom sam to li ko sa vla dao ve {ti nu gra |e wa ci tri da sa da sva ka od wih ima svo ju oso be nost. ^e sto su na me we ne od re |e noj oso bi ko ja mi pre grad we ka `e {ta ta~ no `e li. Da su `i ce vi {e ili ni `e, tvr |e ili mek {e, da oda be ru iz kog {ti ma, da li je za de te i ta -

Sme wu ju se u we go vim ru ka ma in stru men ti kao na po kret noj tra ci i sva ki zvu ~i jed na ko za vo dqi vo pra }en ~vr stim uve re wem da je sve to ve o ma jed no stav no i la ko. Sa mo tre ba pro ba ti i eto vas u sve tu iz ko ga se te {ko iz vu }i ko da qe – ot kri va Be la ma le taj ne jed nog od svo jih za na ta dok me nut ka da pro bam med iz we go vog p~e li wa ka za ~i je ko {ni ce je ve }i nu de lo va sam na pra vio.

Sme wu ju se u we go vim ru ka ma in stru men ti kao na po kret noj tra ci i sva ki zvu ~i jed na ko za vo dqi vo pra }en ~vr stim uve re wem da je sve to ve o ma jed no stav no i la ko. Sa mo tre ba pro ba ti i eto vas u sve tu iz ko ga se te {ko iz vla ~i. Iz ko ga je i na {em ju na ku te {ko da, bar na krat ko, iza |e zbog ~e ga stu di je te o-

lo gi je tra ju ma lo du `e ne go {to je pred vi |ao. Ali, ka `e ovaj ~e tr de se to go di {wak, po sled wa je go di na i si gu ran je da }e i to s uspe hom pri ve sti kra ju. Jer, cr kva je we gov dru gi dom u ko jem ve} go di na ma, na ra dost broj nih ver ni ka, sva ku mi su ople me wu je svo jim or gu qa {kim ume }em. O to me mo gu da po sve do ~e svi oni ko ji bo `i ju re~ upi ja ju u no vo be ~ej skim hra mo vi ma „Sent Kla ra“ i „Sent I{tvan“.

– ^e sto dr `im kon cer te ko ji su isto vre me no i ma la et no pre da va wa na ko ji ma go vo rim o na rod noj mu zi ci i na rod nim in stru men ti ma.

Pri la ze mi po se ti o ci tih pre da va wa, pi ta ju me o sve mu pa i o to me ka ko na pra vi ti ci tru.

Ka `em im sve. Ne kri jem. A i {to bih krio?

Ja vo lim da se ci tra, taj sa mot wa~ ki in stru ment ko ji je oku pqao po ro di ce i u~vr {}i vao pri ja teq stva, {i ri i da je bu de {to vi {e.

Umet nost, pa i gra di teq ska, ne tre ba i ne sme da bu de skri va na. Ona tre ba da bu de do stup na svi ma –ka `e ma e stro Mi ~ik.

On po tvr |u je svo je re ~i is crp nim ob ja {we wi ma ka ko se ko ji deo ci tre pra vi, na {ta je ve o ma va `no obra ti ti pa `wu, ko je dr vo za ko ji deo ko ri sti ti pa ~ak i gde ga na ba vqa.

Se di mo uz pr vo kla snu „du wu“, jo{ jed na ru ko tvo ri na i strast Be le dok me, pro sto za pqu sku je is pi ti va~ ki po gled s po zna tim pi ta wem: „{ta ka `e{“? Ugo {}en sam u ne ve li kom do mu bra~ nog pa ra Mi ~ik i o{a mu }en sta rim pe sma ma ko je upe ~a tqi vo pre no se duh na ro da ko ji je na ko wi ma osva jao po la Evro pe, ~i ji su ro vi rat ni ci su, ipak, zna li da za pad nu u du bo ku me lan ho li ju svo jih, na ma ne po zna tih, po e ta i tvo ra ca me lo di ja. Dok se, na mo ju mol bu, sa ci tre rit mi~ no raz le `e jo{ jed na me lo di ja, ko zna iz kog de la Pa no ni je, go spo |a Mi ~ik, na slo we na le |i ma na sta ru pe}, u svo je ru ko tvo ri ne od dr ve ta ugra |u je dav no na sle |e iz rod ne joj Tran sil va ni je. Za du bqe na je u svoj rad, dis kret na u po kre ti ma kao da pa zi da ni ~im ne po re me ti ri tam ko ji pra ti pe smu we nog mu `a.

Vre me pre sta je da bu de va `no dok su ton pre la zi u mr kli mrak is pu wen ka pi ma ki {e ko ja me pod se }a da tre ba po }i. Is pra }a me du bo kim i otvo re nim po gle dom i dis kret nom go sto qu bi vo {}u ka `e da do |em opet. I znam da }u do }i da ~u jem pri ~u o ba na }an skoj mla di ro |e noj u vi so kim Kar pa ti ma Tran sil va ni je.

Iz la zim u si pqi vu no} ko ju po put bri ja ~a pre se ca o{tar i za vo dqiv zvuk sta rog ma |ar skog ple sa sa o`i vqe ne ci tre upo ko je nog de de Mi ~i ka ko ju iz no va i iz no va o`i vqa va we gov unuk Be la. n Ne nad Jo vi }e vi}

„DNEVNIK” U SEN TI NA 11

Du we va ~a N

aj vi {e po ~a sti na 11. me |u na rod nom „Ni koq fe sti va lu ra ki je” ju ~e u Sen ti pri pa le su ko ju je is pe kao Pe ter Si~ iz Sen te. We go v oce we na mak si mal nim bro jem bo do va od stra ne `i ri j {e na je za naj bo qu na fe sti va lu u kon ku ren ci ji 35 pri rod ne do ma }e ka pqi ce pro iz vo |a ~a i de sti le ri ja je, Ma |ar ske, Slo va~ ke i Ru mu ni je.

Oce wi va ~i ma vo} nih ra ki ja i de sti la ta raz vih fe l lo ni ma lo la ko, jer su u kon ku ren ci ji bi le ka pqi ce i se tak me sta {i rom Sr bi je od Ni {a do Hor go {a i od do Som bo ra, a ve li kim bro jem i {i ro kom le pe zom vr s u~e stvo va li su go sti iz Slo va~ ke i Ma |ar ske. Mi ri s ne du we va ~e, kaj si je va ~e, vi {we va ~e, kru {ko va ~e i d lo je u iz o bi qu, po bro ju od 57 uzo ra ka pred wa ~i la je { ca, ali zu bi su tr nu li i niz gr lo su kli zi le ka pqi ce ne od slo va~ kih tr wi na, {i pa ka, dre wi na i bo rov ni ca. Pred `i ri jem i na de gu sta ci ji na {le su se ra ki je od ma li na, po mo ran xi, di vqih tre {a wa i smo ka va, ali i de sti la ti od pi va, {e }er ne re pe i ra `i, a me |u 26 vr sta ra ki ja i de sti la ta na {le su se du do va ~a i ra ki ja od zo ve.

Do ma }i ni i or ga ni za to ri iz Udru `e wa po qo pri vred ni ka Sen te Mi klo{ Na| i Fe renc [o ti ne skri va ju za do voq stvo {to iz go di ne u go di nu uspe va ju da pri vu ku sve vi {e u~e sni ka, pa je ovo go di {wi po bro ju uzo ra ka nad ma {io sve do sa da {we i naj ma sov ni ji je u Sr bi ji. Oni na po mi wu da re no mi ra ni oce wi va~ ki `i ri na sen }an skom Do ma }i ni iz Sen te fe sti va lu ra di jav no, te da i zbog to ga pri do bi ja ju po ve re we u~e sni ka, da je na ovom fe sti va lu bez ma lo 60 od sto ra ki ja na gra |e no, od ko jih 55 zlat nim, 70 sre br nim i 87 bron za nim me da qa ma, {to po tvr |u je da pro iz vo |a ~i vo de ra ~u na o kva li te tu.

Du we va ~a je ove se zo ne pra vi hit, uve ra va ju vo }a ri i pro iz vo |a ~i ra ki je, pa ni je ni ~u do {to su ~ak tri do bi le mak si mal ne oce ne, za raz li ku od kaj si je va ~e, kra qi ce me |u mi ri snim ra ki ja ma, ko joj go di na ni je bi la na klo we na.

– Du we va ~a ima naj lep {i ukus od svih vr sta ra ki je. Ne ko to mo `da ne pri hva ta, jer ima Ka }a ni sa osvo je ni kva li tet nih kaj si je va ~a i kru {ko va ~a, ali za me ne du we va ~a je naj bo qa. Mo ra te im i kva li tet no vo }e, mo ra se do bro po sve ti ti pro iz vod w - ka `e {am pion Pe ter Si~.

Za naj u spe {ni jeg pro iz vo |a ~a pa lin ke, na osno vu tih re zul ta ta na sen }an skom fe sti va lu, pro gla {en ^i bri iz Dr qa na, na se qa u be ~ej skoj op {ti ni. Iz ovo pro duk ci je pred sta vio se sa 14 uzo ra ka, a ~ak 11 oven ~ da qa ma. Po zla ti le su se ^i bri je ve du we va ~a, tre {w vqa tre {wa i vi {we va ~a, sre br na od li~ ja osvo jio je vo vi cu, dva uzor ka ja bu ko va ~e, kru {ko va ~u i lo zo va ~ tre ba do da ti i tri bron ze.

– Si ro vi ne su uglav nom iz mog vo} wa ka, to me sam po di vqa tre {wa i zo va su sa te re na iz oko li ne. Di vqa t ja ko ret ka i ona se po zla ti la. Za do bru ra ki ju je va ` tet no vo }e i du {a ~o ve ka, na rav no i pro ve re na teh n na gla {a va ^i bri.

Me |u de vet do bit ni ka {am pi on skih pri zna wa do de vr sta ma ra ki ja gde je kon ku ren ci ja bi la naj `e {}a i ` naj vi {e po sla, po red Si ~a za du we va ~u i ^i bri ja za v ~u, su Ako{ Be ne iz Sen te za ja bu ko va ~u, Fe renc H Sen te za kaj si je va ~u, „De li ci ja de sti le ri ja„ iz H (Slo va~ ka) za kru {ko va ~u, Imre Var ga iz Hur ba no va vo vi cu, Ja dran ka Pe {ti iz Ti te la za lo zo va ~u, Imre Sen te za ko mo vi cu, dok je {am pi on ski pe har u ka te go r `a lih ra ki ja pri pao De sti le ri ji „Za ri}„ iz Ko sje ri } we va ~u ko ja je sa zre va la u hra sto vom bu re tu.

– [qi vo vi ca je ta ko ja tre ba da od le `i u hra sto vo ali je na{ teh no log da se u hra sto vom bu re tu na |e i d pa smo do bi li iz vr snu ra ki ju. Du we va ~a je sve tra `e ni mo `e mo da na pra vi mo brend, s ob zi rom da su nas dru gi tri li sa {qi vo ci com ko ja je od u vek bi la srp ski bren

dnevnik

U

lom kako prili~i “« najve}em za{titarskom projektu u Srbiji”. To je ono {to se vidi. A sada o onome {to se ne vidi.

Dr`avi su trebale decenije da se nakani da zemne ostatke Carske palate stavi pod krov i pod kqu~, a za to vreme, uprkos povremenim upozorewima, pa i vapajima arheolo{kog bratstva, nebo i qudi odradili su svoje na nepokrivenom lokalitetu. I ve} sedamdesetih godina, ki{e, snegovi, led, “« pojeli” su delove kamenih zidova ubele`enih u arheolo{ke dnevnike u trenutku otkrivawa lokaliteta. Pa, ipak, sva sre}a, mozaici su kompletno sa~uvani! I zato, dok se radovi na otkopavawu Carske palate nastavqaju, izvucimo pouku, pogledajmo sebi i tom raskr{}u u o~i, i prisetimo se, dobronamerno, kada su sada{wi natkriveni, a onda otkriveni ostaci Carske palate – danas pod krovom i kqu~em u« pakovani na neosporno vrhunski na~in za turisti~ko divqewe! – jedno vreme, po odlasku arheologa, bili prepu{tenim korovu i milosti meteorologije, premda je arheolo{ko bratstvo, svesno opasnosti, jo{ pre nekoli-

Fo to: S [u {we vi}

ko decenija predlagalo da se ostaci Carske palate stave pod krov i pretvore u neku vrstu muzeja, arheolo{kog parka.

I dobro, {ta jo{ vidimo, odnosno {ta ne vidimo na }o{kovima tog raskr{}a sa specifi~nom te`inom? Ne vidimo kosture koji su otkopani dok se gradio kru`ni tok. ^elo udarnog }o{ka je, dakle, natkrivena konstrukcija Carske palate – najmla|a gra|evina na okruglom skveru – dijagonalno od ove svetske gra|evine u “rimskom” stilu, izmaknuta podaqe od raskr{}a na bre`uqku, bela palata Muzeja Srema, velika be~ka dama me|u zgrada, s iskopinama (ostaci zidova od cigle) na zemqi{tu ispod ulaza i prozora, sve`e otkopani lokalitet, uobi~ajeni mitrova~ki motiv, koji se grani~i sa kru`nim tokom. S druge strane raskr{}a, ugao Pivarske i ulice Sv. Save, duhoviti i, na tom mestu, lucidni spomenik zahvalnosti sremskim mitolo{kim `ivotiwama na ostrvcetu poplo~anom kamenom kockom: ku{travi nerast, mangulan crn kao najdubqa no}, s uspaqenim testisima (nerast kojeg sada ve} ritualno “« ja{u” mitrova~ke neveste u ven~anicama), i pored mangulana, i s wim u iskonskoj harmoniji, osmo ~udo Srema, srpski pulin. Dijagonalno od ovih ~etvorono`aca, ~elo ~etvrtog }o{ka raskr{}a kod Carske palate, robusna austrijska trgova~ka ku}a, nabubrelih, reumati~nih zidova i strmog, masivnog krova pod crepom s kosim krovnim trouglom na zabatu, i povi{e ove ku}e, tako|e ku}a iz austrijskih vremena kao nekakva karikaturu na{ih naravi: pola fasade sve`e okre~no u oran` koloritu, crep do pola krova “o{mirglan” i crvenkast, a druga polovina fasade i krova zapu{tena, crna, oquskana...

Ovo okruglo raskr{}e, ili, saobra}ajnim jezikom re~eno: kru`ni tok (jedan od nekoliko sli~nih skverova u Mitrovici), “o~u|eno” svetskom zgradom, crvenkastim sarkofagom s fasadama na dve ulice od neomalterisane cigle ostavqene gole da vizuelno imitiraju sirmijumsku recepturu gradwe – neobi~na i sugestivna arhitektonska `ivotiwa visokih, zatamwenih stakla, “rimska” hacijenda u ~ijoj su utrobi mumificirani zemni ostaci anti~ke Carske palate – name}e mi se, prema tome, ovo malo, otka~eno, okruglo raskr{}e, skupa sa svojim vidqivim, ali i nevidqivim sadr`ajima, usu|ujem se da ka`em, kao nekakva metafora ili, ~ak, “definicija” Mitrovice! Raskr{}e kao neka vrsta (meta)fizi~kog ogledala, scenografija i drmaturgija, s jedne strane duboke, slojevite, “misteriozne” istorijske pri~e prve varo{i kontinenta Srema, a s druge, pak, strane, ogledalo ili p « resek trenutka, slika i prilika na{ih naravi. Raskr{}e kao istorijska, dru{tvena i mentalitetska “sinteza” Sremske Mitrovice.

Ali, {ta to istra`uju (i fotografi{u) ono troje mladih qudi na okrajku zemqe pored iskopina? Studenti arheologije?

“Ne, poga|aj te...”, smeje se cura s fasciklom prislowenom uz stomak i ekskluzivno istresa ideju. – “Nameravamo da na ovom raskr{}u podignemo spomenik glumcu Petru Kraqu!”

Eto, {ta sam rekao. n @eq ko Mar ko vi}

l U igri jedan na jedan jedan izigrao jedan narod.

Carskom gradu, varo{i trouglastih trgova, glavnom gradu kontinenta Srema, ro|enom i razmno`enom na artefaktima anti~kog megalopolisa Sirmijuma, ~ije kamene kosti, cigla, {kriqci, mozaici, zape~eni u zemqi, prokquve iz mraka na sunce, takore}i, a tako i ne re}i, gde god ruka – posebno u starom, gustom austrij skom jezgru i visokom priobaqu Save! – dubqe zabode a{ov, obi~an ~ovek se zapita, nadnet, recimo, nad zlatnu anti~ku crkotinu iskopanu {ezdesetih godina iz grudnog ko{a @itnog trga, kako se toliko toga od Sirmijuma uop{te i sa~uvalo u zemqi, koliko toga je bilo i koliko toga jo{ ima ispod Mitrovice, a ve} s obzirom na to {to je nebrojeno godina – pre osnivawa Zavoda za za{titu spomenika kulture – sirmijumska zaostav{tina slu`ila graditeqima i kao “ciglana”, kao {to su Turcima hri{}anske (ma|arske, srpske) tvr|ave po okupiranom Sremu slu`ile kao “majdani kamena”. I ho}emo li ikad, a za na{eg `ivota verovatno nikad, ste}i kompletan uvid u mitrova~ko anti~ko “podzemqe”?

Sremska arheologija, nazovimo je figurativno: hirurgija istorijske nauke, onemogu}ena da zaviri ispod temeqa “zatutkalisanih” zgrada na @itnom trgu, zgrada u okru`ewu Saborne crkve (Velika crkva) i Trga ]ire Mileki}a, snalazi se i tako {to koristi, pak, svaku (gra|evinsku, komunalnu) priliku da identifikuje i za{titi sirmijumske krhotine, makar i tako {to }e ih ostaviti u zemqi i “prolongirati” za neka boqa (arheolo{ka) vremena. Pa su se tako, na primer, osamdesetih godina, arheolozi “{lihtali” uz radnike dok su opravqali Malu crkvu sv. Stefana, i sonda`nim rezom kroz abdomen olatara – kakvog li iznena|ewa – otkrili fragmente rimskog kupatila: mozai~ki pod s motivom krsta od crvenih kockica, “jedini takav anti~ki krst otkriven u Sirmijumu”.

Rimsku zaostav{tinu na @itnom trgu otkrio sam u svojoj de~ijoj fazi, jednog jako, jako radoznalog i uzbudqivog leta, a u sklopu svog gostovawa kod ujaka, kada sam se otrgao kontroli, odlutao do trga – neverovatna je jasno}a koja osvetqava moje se}awe na ovaj nesta{luk! – i, evo, rekoh fotoreporteru, stajao sam ba{ ovde, ovde na ovom kamenu, i posmatrao sirmijumsku le{inu u rupi, iste ove ogrizine od cigle i {kriqca, zapativ{i tog dana, iz- Car ska pa la ta gleda, mitrova~ki virus “« uslovnog refleksa”, koji me i danas kosne, i vrati u ono istra`iva~ko leto, kad god na nekoj fotografiji ugledam rimski motiv sa @itnog trga. I, uop{te, kasnije, mo`da kao posledica ovog de~ijeg bekstva, uvek su me privla~ili i kopkali mitrova~ki trgovi, pa i danas, dok sa [u{wevi}em forsiram Plavu {traftu (od @itnog trga do Carske palate), ose}am se dobro pod prozorima sa {alukatrama, kibicfensterima i pred ajnfortima ovih gospodstvenih i tajanstvenih zgrada, strmih krovova, ~ipkastih fasada i trouglastih obrva.

Svi stari trgovi Carskog grada, najisturenijeg ju`nog garnizona i prve i posledwe balkanske carinarnice austro-ugarskog oktopoda: Trg ]ire Mileki}a (Gradska ku}a, Srpski dom), @itni trg (rimske iskopine), Trg sv. Dimitrija (Saborna crkva), Solarski trg (pijaca), Trg u Ulici sv. Dimitrija (katoli~ka i rusinska crkva), obrazovani su mawevi{e u nepravilnom trouglastom “orijentalnom” konceptu – daleki eho, ka`u upu}eni, turske okupacije kontinenta Srema – ali, svaki od tih ra{qastih trgova (osim, mo`da, pija~nog Solarskog trga), baroknih, neorenesansnih, secesijskih, klasicisti~kih limfnih gradskih `lezda, s “orijentalnim” felerom, svaki od tih trgova, dakle, emituje iz svog energetskog poqa sna`an i sugestivan duh graditeqskog (stilskog) nasle|a stare gospo|e Evrope.

Fotografije @itnog trga s motivima od pre sto i kusur godina, kopije “kartonskih” originala koje iz fioke vadi i predamnom re|a gospodin Predrag Udicki (~ovek kome je pripala ~ast da ovih dana podvu~e ravno sto godina otkako wegova familija postoji u zgradi na @itnom trgu), te fotografije, dakle, nadilaze svoju dokumentarnu vrednost “obi~nih” starih razglednica i pune su simboli~kog, pa i filozofskog naboja.

Mraviwak raspolo`enih mitrova~kih gra|ana i gra|anki koji se na nekakvoj sve~anosti tiskaju oko krsta u sredi{tu @itnog trga, i ne slute}i da su im pod nogama, svega metar-dva ispod kore na kojoj stoje, kamene kosti Sirmijuma stare dve hiqade godina. Na drugoj, pak, staroj fotografiji, kow upregnut u fijaker drema u sredi{tu pustog @itnog trga u atmosferi uko~enosti i pusto{i u`arene letwe plotne. Ispod kopita mu je rimska civilizacija.

I tako, re~ po re~, stigosmo na raskr{}e kod Carske palate. I {ta tu vidimo? Premda, ni{ta mawe va`no nije ni ono {to tu ne vidimo. Pa, prema tome, kad sam ve} u{ao u kru`ni tok raskr{}a s Carskom palatom na ziceru, da s palatom i zapo~nem. Za{titni sarkofag, svetsku zgradu, ~elo raskr{}a, s konzerviranim ostacima (zidovima, mozaicima) imperatorove hacijende na Savi, posmatram s “vidikovca” iz dijagonalnog rakursa, nalak}en na odlivak betonskog pehara ograde stepeni{ta austrougarske palate Muzeja Srema, idealna pozicija s koje se raskr{}e prikazuje kao na dlanu, akcentovano kru`nicom cvetwaka kao velikom sakisijom u sredi{tu skvera (s “rimskim” stubovima pomalo banalne asocijativnosti). Carska palata je, nema sumwe, sada svet ski sre|ena, natkrivena i za{ti}ena superiornom i, verovatno, skupom gra|evinom, uosta-

l Mi o Vuku, a sednica iza zatvorenih vrata.

l Prema na{im teku}im problemima, novi talas krize je luk i voda.

NAOPA^KE

ci su na ovom festivalu u Senti dobili najvi{e ocene za {qivovicu, ali mislim da je na{a {qiva po`ega~a ipak najboqa za ovu vrstu rakije - ka`e Sowa Bro}eta iz Destilerije „Zari}”.

Izuzetno uspe{ni su bili i proizvo|a~i rakije iz Ka}a, pa je Paja Dobanova~ki zlatnu medaqu osvojio za kapqicu od smokve.

– Smokava u Ka}u ima toliko da ne mo`emo sve da pojedemo, tako da moramo da pe~emo rakiju koja se pokazala izuzetna, {to la nije bi- su potvrdele i ocene `irija u Senti. Od mojih i smokava iz iz ~etrde- kom{iluka ispekao sam oko 60 litara. Nema tajni, smokva daje d Jasenova dobru rakiju, treba je sakupiti i pe}i, od stotinu kilograma sta rakije dobije se desetak litara - otkriva Dobanova~ki, koji rakiju pesne `esti- ~e jo{ od ribizle, diwa, mu{mula, jabuka, breskve, ali je u~edrugih bi- stvovao sa jabukova~om i smokvom i obe su nagra|ene. {qivoviBez Pecare rakije „Ka}„ Joce Boto{kog u Ka}u je nezamislie spravqe- va dobra kapqica, jer tradiciju ima od 1955. kada ju je wenov otac registrovao, a daqe se samo uskla|ivala sa novim zakonima.

– Mno gi ne zna ju, ono {to su Sremski Karlovci za vino, Ka} je nekada bio u proizvodwi rakije. [ezdesetih godina pro{log veka u Ka}u je bilo deset registrovanih peca ra, na {a je na `a lost ostala jedina i nastavili smo tu tradi ci ju. Glav ni adut nam je kvalitet. Mora se ispo{tovati tehnologija od po~etka do kraja, ne mo`e se ni{ta im pro vi zo va ti. e i {am pi o ni @olt ^i bri i Pe ter Si~ Zdravo i zrelo vo}e, fermentacija i prvoklasan kazan su preduslovi da se dobije prava ka pqi ca. Ra ki ja mora odle`ati u buradima, da bi imali vrhunski proizvod. Dobili smo pet zlatnih medaqa, po dve srebrne i bronzane, {to je svakako uspeh vredan pa`we, dokaz trajawa i kvaliteta – nagla{ava Boto{ki.

Od Ka}ana tu su jo{ bili Vladimir, Milorad i Marko Radukin i Ilija Bogojevi}, a deim pri zna wi ma Fo to: M. Mitrovi} sna ruka im je u ulozi mati zrelo kazanxije Nedeqko Samarxi} iz Budisave, koji smatra da je wi da uspe ubedqivo najboqi kazanxija, tako|e i da je normalno da postoji rivalstvo izme|u proizvo|a~a iz Ka}a i Budisave, ali postignu- da je bakarni kazan Pecare rakije „Ka}„ Joce Boto{kog nen je @olt nadma{an.

– Ni sam ne znam koliko kroz kazan propustim rakije tokom ogodi{we ~ano je me- sezone od aprila do kraja godine. Trenutno je za pe~ewe jo{ eva~a, di- ostalo malo duwe, kru{ke i jabuke. Dnevno u proseku pe~em po e za {qi- tri kazana, ali de{ava se da ispe~em i {est kazana. Ove sezone ~u, a tome rekordan u~inak je bio 220 litara odli~ne lozova~e ja~ine 19 gradi. Bakarni kazan najnovije proizvodwe ima deflagmator, osve}en, a tako da nema prepeke, a retkost je da je i tabarka novog kazana tre{wa je bakarna – isti~e Samarxija.

Sve~ano otvarawe festivala i dodelu priznawa u Domu kul`no kvalinologija - ture i sve~anoj sali Gradske ku}e bilo je u znaku vitezova rakije Sen}anskog reda vitezova „Sveti Nikola” i wihovih goeqenih po stiju iz Slova~ke. Festival je otvorio direktor Fonda za raz`iri imao voj poqoprivrede AP Vojvodine Jo`ef Sabo, koji se tako|e vi{weva- bavi proizvodwom doma}e kapqice i jedan je od vitezova senHorvat iz }anskog reda vitezova rakije „Sveti Nikola”. Pokazalo se da i Hurbanova `ene znaju da pripreme dobru doma}u rakiju, pa je me|u dobita za {qi- nicima {ampionskih priznawa bila i Jadranka Pe{ti iz Tie Varga iz tela.

– Najva`nije je voleti ono ~ime se bavi{, pa smo {ampionriji odle}a – za du- sku lozova~u pravile }erka i ja, a suprug je samo asistirao – ka`e Jadranka Pe{ti. – Gro`|e je sa qubavqu brano, odvajano om buretu, svako zrno gro`|a i svako puce, pa smo potvrdili da imamo doduweva~a, bar recept. Mu{karci nam ~estitaju na uspehu ali malo sa zaija i od we dr{kom, zavide nam, ali se ipak raduju da mogu da popiju dobru i preduhi- lozova~u koju pripremim. nd. Slovan Mi lo rad Mi tro vi}

Ras kr {}e kod Car ske pa la te

l Za status kandidata u martu garantuje prvi april.

qdanskom duweva~i va rakija, a, progla8 uzoraka a iz Srbi-

@ I V O T A

Ilija Markovi}

je po sta la hit

U P O T R E B A

9

l Na skidawu imuniteta zavidela bi vam svaka striptizeta.

1. „NI KOQ DAN SKOM FE STI VA LU RA KI JE”

nedeqa18.decembar2011.

K

a da je no vi nar na zvao po li ti ~a ra pri zem nim opor tu ni stom, ne mo ral nim i ne do stoj nim, li cem ko je po ka zu je fa {i sti~ ke ten den ci je i ima to ta li tar nu pri ro du, ovaj je pre sa vio ta bak i tu `io ga, ali Evrop ski sud za qud ska pra va ni je pru `io za {ti tu po li ti ~a ru ve} no vi na ru. Za {to? Za to {to se sma tra da po li ti ~ar, kao i sva ko dru gi na jav noj funk ci ji bez ob zi ra da li se ba vi po li ti kom ili ne, pa ~ak i sva ka oso ba ko ja u~e stvu je u jav noj de ba ti, ima da tr pi vi {e ne go gra |a nin ko ji se ne eks po ni ra u jav no sti.

Ko li ka je slo bo da in for mi sa wa i ko li ko je pra vo no vi na ra, ne sa mo da da je vred no sne su do ve o li~ no sti ma, ve} i da ob ja vqu je po dat ke ko je dr `a va ili ne ko dru gi sma tra svo jom taj nom? Pro fe sor ka fa kul te ta Union Ve sna Ra ki} Vo di ne li} sma tra da slo bo da in for mi sa wa nig de u sve tu ni je ap so lut na, ali da na {e za ko no dav stvo za raz li ku od stan dar da Sa ve ta Evro pe ~i ji je Sr bi ja ~lan, pred nost u od no su na slo bo du in -

for mi sa wa. U Evro pi je ne {to dru ga ~i je. Sve dr `a ve ima ju svo je za ko ne o in for mi sa wu sa raz li ~i tim me ra ma o ogra ni ~e wi ma slo bo de in for mi sa wa , ali se mo `e go vo ri ti o evrop skom stan dar du u okvi ru Sa ve ta Evro pe. Sr bi ja je ~la ni ca Sa ve ta Evro pe i taj stan dard je for mu li san u Evrop skoj kon ven ci ji o za {ti ti qud skih pra va i osnov nih slo bo da (~lan 10). Tu Kon ven ci ju je Sr bi ja ra ti fi ko va la i pot pi sa la, i sto ga va `i za deo we nog unu tra {weg pra va. Ka ko ob ja {wa va pro fe sor ka Ra ki} Vo di ne li}, evrop ske stan dra de je sem Kon ven ci je u mno go ve }oj me ri utvr di la prak sa Evrop skog su da za qud ska pra va ko ja upot pu wa va neo d- re |e ne prav ne for mu le upor tre bqe ne u ~la nu 10. ove kon ven ci je.

Po slo vu Kon ven ci je, sva ko ima pra vo na slo bo du iz ra `a va wa ko ja pod ra zu me va i slo bo du po se do va wa sop stve nog mi {qe wa. Sud po pra vi lu uvek na gla {a va da no vi na ri ko ji ostva ru ju slo bo du iz ra `a va wa, isto vre -

RazotkRivawe

dR@avne tajne for mi sa wa da je o~u va wu in te re sa mo} ni ka, taj ku na i po li ti ~a ra, te da se stan dard du `ne no vi nar ske pa `we ko ji se svu da mo ra po {to va ti, u na {oj sud skoj prak si tu ma ~i da le ko stro `e ne go pred Evrop skim su dom.

Po vod za ras pra vu o to me ka ko dr `a va Sr bi ja re {a va pro tiv re~ nost iz me |u pra va da {ti ti dr `av ne taj ne i oba ve ze da po {tu je pra vo jav no sti da zna, kao i pra vo no vi na ra da {ti te svo je iz vo re, bio je kri vi~ ni pro gon Je le ne Spa si}, no vi nar ke sa da ve} biv {eg ”Gra |an skog na ci o nal nog li sta” iz No vog Sa da, i we nog ured ni ka Mi lo ra da Bo jo vi }a. Taj list je u ju nu ob ja vio stro go po ver qi vi Iz ve {taj o sta wu pri pre ma za od bra nu u Sr bi ji u 2010. go di ni, o ko jem se ras pra vqa lo na za tvo re noj sed ni ci Skup {ti ne Sr bi je, a no vi na ru i ured ni ku sta vqa se na te ret da su neo vla {}e no pri ba vi li i ob ja vi li stro go po ver qi ve po dat ke, kao i da su pru `i li po mo} u~i ni o cu kri vi~ nog de la za ko je je pro pi sa na ka zna za tvo ra pre ko pet go di na. No, u~e sni ci ovo ne deq nog okru glog sto la Udru `e wa no vi na ra Sr bi je „Dr `av na taj na i pra vo jav no sti da zna - slu ~aj Je le ne Spa si}”, oce ni li su da je za ~u va we dr `av ne taj ne od go vor na dr `a va i da no vi na ri ne mo gu kri vi~ no od go va ra ti za ob ja vqi va we tih in for ma ci ja.

– Na osno vu ana li ze oko 300 slu ~a je va Evrop skog su da za qud ska pra va mo `e se za kqu ~i ti da taj sud re dov no da je pred nost slo bo di in for mi sa wa u od no su na za {ti tu pra va po je di na ca i u od no su na za {ti tu pra va dr `a ve da sa ~u va taj nost od re |e nih po da ta ka – ka `e pro fe sor ka Ra ki} Vo di ne li}.

U sve tu va `e dva si ste ma. Je dan se pri me wu je u Sje di we nim Dr `a va ma, gde je za hva qu ju }i pr vom amand ma nu Usta va od re |e no da u tom su ko bu iz me |u pra va jav no sti da zna i do ba ra o ko ji ma se pi {e, i po tre be dr `a ve da sa ~u va svo je taj ne – uvek da je pred nost slo bo di in -

me no pre u zi ma ju „du `no sti i od go vor no sti”. Da kle i po red kqu~ ne ulo ge {tam pe, no vi na ri ne mo gu da se oslo bo de du `no sti da po {tu ju obi~ ni kri vi~ ni za kon.

Me |u tim, slo bo da {tam pe do bi ja jo{ vi {e na va `no sti pod okol no sti ma u ko ji ma dr `av ne ak tiv no sti i od lu ke iz mi ~u de mo krat skoj ili sud skoj kon tro li zbog svo je po ver qi ve ili taj ne pri ro de. Za to se jav nost osla wa na {tam pu kao naj va `ni jeg pri ba vqa ~a in for ma ci ja o pi ta wi ma nad gle da wa ra da vla de. Sto ga, osu da no vi na ra za ot kri va we in for ma ci ja ko ja se sma tra po ver qi vom ili taj nom mo `e da ima efe kat cen zu re i mo `e da obes hra bri me dij ske rad ni ke u in for mi sa wu jav no sti: {tam pa mo `da ne }e vi {e mo }i da igra kqu~ nu ulo gu „jav nog ~u va ra” i mo `e ne ga tiv no da uti ~e na spo sob nost {tam pe da obez be di ta~ ne i po u zda ne in for ma ci je (pre su da [tol pro tiv [vaj car ske).

Pre ma to me, ob ja vqi va we ta kvih do ku me na ta mo `e da oprav da pra vi~ na rav no te `a iz me |u in te re sa jav no sti da bu de in for mi sa na i du `no sti i od go vor no sti {tam pe. Sud tvr di da „u su {ti ni, ~lan Evrop ske kon ven ci je osta vqa no vi na ru da od lu ~i da li je neo p hod no da re pro du ku je ta kve do ku men te ili ne, i na gla {a va da {ti ti pra vo no vi na ra da ob ja vi in for ma ci je o pi ta wi ma od op {teg in te re sa pod uslo vom da oni de lu ju sa ve sno i na ta~ noj osno vi i pru `a ju „po u zda ne i pre ci zne” in for ma ci je u skla du s no vi nar skom eti kom (pre su da u slu ~a ju Fran soa i Fo re pro tiv Fran cu ske).

– U sva kom dru {tvu mo ra ju po sto ja ti qu di ko ji u skla du sa za ko nom ~u va ju dr `av ne taj ne. Ali to ni je du `nost no vi na ra, oni tre ba te taj ne da ot kri va ju i da ih ob ja ve – stav je po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qu ba [a bi }a. n Vesna Savi}

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

Sr bi i ra de i ne ra de pu no, {to za vi si od iz vo ra ko ji se ba vi pro duk tiv no {}u srp skih rad ni ka.

Na i me, pre ma an ke ti Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, oko 380.000 rad ni ka ra di vi {e od 50 sa ti ne deq no, dok naj ve }i broj wih, ~ak 1,6 mi li o na, ra di od 40 do 49 sa ti sed mi~ no.

U isto vre me ma we od 150.000 wih pro ve de na po slu do 30 sa ti u ne de qi, a po ka za lo se da ima i onih ko ji na rad nom me stu pro ve du od dva do ~e ti ri sa ta dnev no. S dru ge stra ne, pre ma is pi ti va wu ko je je ove go di ne spro ve la Or ga ni za ci ja za eko nom sku sa rad wu i raz voj (OECD), po ka za lo se da Sr bi sa ~e ti ri sa ta i 23 mi nu ta dnev no efek tiv nog ra da nad ma {u ju Nem ce ko ji ra de tri sa ta i 52 mi nu ta, Tur ke ~i ji dnev ni rad u pro se ku iz no si ~e ti ri sa ta, kao i Dan ce sa ~e ti ri sa ta i 15 mi nu ta.

Ti tu la naj vred ni jih i po ovom is tra `i va wu tra di ci o nal no pri pa da Ja pan ci ma, ko ji pro se~ no za i sta ra de {est sa ti i 26 mi nu ta dnev no.

No, iako Sr bi po vre me nu efek tiv nog ra da pre ma {u ju mno ge ze mqe EU, wi ho va pro duk tiv nost i da qe je sa mo 42 od sto evrop skog pro se ka, a raz log je, pre ma oce ni Cen tra za is tra `i va we u pri vre di, ne do voq no do bra or ga ni za ci ja po sla, teh no lo {ka za o sta lost i ne do sta tak zna wa. n Qu bin ka Ma le {e vi}

U

okvi ru pro jek ta „Re gi o ni u Evro pi: Ba den Vir ten berg i Voj vo di na“ a pod mo tom “Du nav nas spa ja“ sred wo {kol ci iz ne ma~ ke i na {e po kra ji ne tak mi ~i }e se u kvi zu, ~i ji je ciq upo zna va we u~e ni ka iz Ba den-Vir ten ber ga i Voj vo di ne, u~e we je zi ka i pri bli `a va we kul tu ra. Pred sta vqa ju }i u Skup {ti ni Voj vo di ne ovaj pro je kat di rek to ri ma voj vo |an skih {ko la i na stav ni ci ma ~i ji }e u~e ni ci u~e stvo va ti u kvi zu, po kra jin ski se kre tar za obra zo va we, upra vu i na ci o nal ne za jed ni ce mr An dor De li re kao je da je pro je kat ute me qen na isto rij skim ~i we ni ca ma.

– Ovo tak mi ~e we od ve {}e u~e sni ke na jed no le po pu to va we – re kao je mr De li. – Pre oko 300 go di na mno gi Nem ci na se li li su se na pod ru~ ju uz Du nav u prav cu ju go i sto ka. Ovi na se qe ni ci, ko ji su ka sni je na -

bi ci klom uz Du nav ili pi sa ti iz ve {taj s pu ta po Ba den Vir ten ber gu. Za dru gi i tre }i raz red za da ci su pra vqe we pla na eks kur zi je po ovoj ne ma~ koj po kra ji ni, pi sa we no vin skog ~lan ka o Nem ci ma u Voj vo di ni, dok su me |u te ma ma za ma tu ran te pri pre ma lek ci ja o Sr bi ji u Evrop skoj uni ji ili ana li za sli ke Ne ma~ ke u na {im me di ji ma.

Oni ko ji se opre de le za deo kvi za “tra `i i pro na |i”, a tu je mo gu }e da u~e stvu ju ta ko |e kao po je din ci ili u gru pa ma od naj vi {e tro je, od go va ra }e na pi ta wa o isto ri ji, kul tu ri, ge o gra fi ji i eko no mi ji Ba denVir ten ber ga. Re ci mo na pi ta wa u ko jem gra du se dve re ~i ce spa ja ju u Du nav, ka ko se zo ve naj vi {a pla ni na u Ba den-Vir ten ber gu, s ko jim sa ve znim dr `a va ma se ova po kra ji na ne gra ni ~i, u kom gra du je naj vi {i cr kve ni to raw na sve tu, gde je ro |en grof od Ce pe li na...

zva ni Po du nav ske [va be, na {li su svo ju do mo vi nu i u Voj vo di ni, osta li su ov de da `i ve, ra de i stva ra ju, a mi smo pu no to ga pri hva ti li iz wi ho ve kul tu re i je zi ka.

Po re ~i ma ko or di na to ra u ovom pro jek tu, di rek to ra no vo sad ske Gim na zi je “Jo van Jo va no vi} Zmaj“ dr Ra di vo ja Stoj ko vi }a, kroz re {a va we za da ta ka u~e ni ci }e se ba vi ti ka ko isto ri jom pu nom pro me na, ta ko i kul tur nim bo gat stvi ma ova dva re gi o na. Po red to ga upo zna }e isto ri ju, kul tu ru i ak tu el ne te me dve part ner ske ze mqe i ubr zo za kqu ~i ti da po sto je mno ge sli~ no sti me |u qu di ma u Sa ve znoj Re pu bli ci Ne ma~ koj i Re pu bli ci Sr bi ji, ko je ih po ve zu ju u da na {woj Evro pi.

Sa mo tak mi ~e we sa dr `i tri de la. U “pi sa wu i stva ra wu” u~e ni ci mo gu u~e stvo va ti po je di na~ no ili u gru pa ma po tro je. Pre ma uz ra stu od re |e ne su te me za pro jek te ko je tre ba da ura de, pa }e ta ko u~e ni ci pr vog raz re da sred we {ko le, iz me |u osta log, sa sta vqa ti je lov nik s ti pi~ no {vap skim je li ma, opi sa ti pu to va we

U de lu kvi za pod na zi vom “umet ni~ ki rad”, gde je mo gu }e sa mo po je di na~ no u~e {}e, za da tak }e bi ti sli ka we jed nog ti pi~ nog pre de la iz ove ne ma~ ke po kra ji ne, ilu stra ci ja put ni~ ke bro {u re za wu, ili idej no re {e we za me da qon ili spo me nik Ivi An dri }u.

U kvi zu }e u~e stvo va ti |a ci iz 17 {ko la u ko ji ma se kao pr vi ili dru gi stra ni je zik u~i ne ma~ ki. Me |u ovim {ko la ma su gim na zi je, eko nom ske, teh ni~ ke i me di cin ske {ko le iz ce le Po kra ji ne, ka ko s na sta vom na srp skom, ta ko i na ma |ar skom je zi ku. Pro je kat ko ji }e se re a li zo va ti u mar tu, po dr `a va ju Vla da Po kra ji ne Ba den-Vir ten berg i Vla da i Skup {ti na AP Voj vo di ne. Naj bo qih 25 u~e ni ka iz Voj vo di ne, za jed no s pro fe so ri ma ne ma~ kog je zi ka, bi }e go sti na sve ~a noj do de li na gra da u [tut gar tu, glav nom gra du Ba denVir ten ber ga, gde }e bo ra vi ti ne de qu da na, a naj bo qi ne ma~ ki |a ci do }i }e u ju lu u Voj vo di nu, na isto to li ko da na, u uz vrat nu po se tu. n Danica Deve~erski

dunav spaja Baden viRtenBeRg i vojvodinu

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

dnevnik

nedeqa18.decembar2011.

11

MRA^NA STRANA VRLOG NOVOG SVETA FRENSIS GALTON, JEDAN OD NAJEKSCENTRI^NIJIH NAU^NIKA U ISTORIJI, PONOVO U CENTRU PA@WE

Sekstantom merio grudi i guzice za zvao je re vo lu ci ju u de tek tiv skom po slu pred lo `iv {i oti sak pr sti ju kao me tod za ot kri va we zlo ~i na i pr vi je u no vi na ma ob ja vio me te o- ro lo {ku kar tu. Pa ten ti rao je zvi `daq ku za pse, spe ci jal ne na o ~a re za ~i ta we no vi na pod vo dom i spra vu na lik ka bli }u ko ja stu den te sva ko ma lo po li va vo dom i ta ko ih dr `i bud ni ma. Ipak, u isto ri ju je u{ao kao ute me qi teq euge ni ke, di sci pli ne ko ja je i{la za tim da se dru {tvo mo ra oslo bo di ti te le sno i um no za o sta lih. On je Fren sis Gal ton, bra ta nac ^ar lsa Dar vi na i je dan od naj ek scen tri~ ni jih na u~ ni ka u isto ri ji.

Po vo dom sto go di {wi ce Gal to no ve smr ti Uni ver sity Col le ge Lon don (UCL) ne dav no je ob ja vio ostat ke we go vog euge ni~ kog ro ma na „Kant saywhe re„. Ta pri ~a o pro fe so ru Do na hjuu ko ji sti `e u euge ni~ ku dr `a vu „Ne mo `e se re }ig de“ (Kant saywhe re), gde mo ra da pro |e se ri ju te sto va ka ko bi mo gao da o`e ni svo ju qu bav Av gu stu Ol fen ci, ni ka da ni je bi la ob ja vqe na. Na kon Gal to no ve smr ti we go vi na sled ni ci su ~u va li ru ko pis ro ma na s eks pli cit nim opi si ma sek sa, ali su pre stra vqe ni stra ho ta ma do ko jih je do veo euge ni~ ki po kret uni {ti li ve }i nu za pi sa.

Ipak, UCL je od lu ~io da ob ja vi pre o sta le de lo va ru ko pi sa na ve bu.

– Po vo dom 100. go di {wi ce Gal to no ve smr ti mi smo na UCL or ga ni zo va li me mo ri jal ni skup. Po no vo smo usto li ~i li i ‘Gal ton Cha ir of Hu man Ge ne tics‘ (Gal to nov ko mi tet za hu ma nu ge ne ti ku) na kon {to 15 go di na ni smo ima li kan di da ta za tu po zi ci ju – re kao mi je pro fe sor Stiv Xons, autor best se le ra „Je zik ge na” i „Y: po re klo mu {kar ca”. Pro fe sor Xons je dan je od naj bo qih po zna va la ca `i vo ta i ra da ~ud nog na u~ ni ka jer je go di na ma ra dio u la bo ra to ri ji ko ji je Gal ton po kre nuo na

I

UCL–i, pr vom in sti tu tu za hu ma nu ge ne ti ku na sve tu.

Fren sis Gal ton ro |en je 1822. go di ne u bo ga toj kve ker skoj po ro di ci pro iz vo |a ~a oru` ja. Bio je ~u do od de te ta: po ~eo je da ~i ta ve} s dve go di ne, a u {e stoj go di ni s la ko }om je ~i tao [ek spi ra i

{ao na ma te ma ti ku. Na kon {to je di plo mi rao, umro mu je otac, osta viv {i Gal to nu do voq no nov ca ne sa mo za la go dan `i vot ne go i za avan tu ri sti~ ka pu to va wa. Ta pu to va wa Gal to nu su bi la strast, ba{ kao i we go vom 13 go di na sta ri jem bra tan cu ^ar lsu Dar vi nu.

Svoja istra`ivawa Galton je sprovodio i u irskim {kolama

gr~ ke i la tin ske spi se. Dok ne ki na u~ ni ci da nas tvr de ka ko je pa tio od auti zma, a dru gi da ga je mu ~io op se siv no–kom plu ziv ni po re me }aj, jed no je si gur no: Gal ton je od ma lih no gu bio op sed nut bro ja wem i me re wem.

Kad je na pu nio 18 go di na, za po slio se u bol ni ci s ci qem da is tra `i ka ko na we ga de lu je sva ki od ras po lo `i vih le ko va. Le ko ve je te sti rao abe ced nim re dom, ali pro blem je na stao ve} kod slo va C (Cro ton Oil), kro to no vog uqa ko je je po zna ti lak sa tiv. „Ima de va sti ra ju }i pur ga tiv ni u~i nak i te ra na po vra }a we”, za pi sao je Gal ton ko ji je ceo dan pro veo u klo ze tu.

Ubr zo je po ~eo da stu di ra me di ci nu na Kem bri xu, no za tim je pre -

Za raz li ku od Dar vi na ko ga je pet go di na plo vid be na Bi glu in spi ri sa lo za te o ri ju evo lu ci je, naj sna `ni ju ide ju u isto ri ji ~o ve ~an stva, Gal ton je od lu ~io da na pi {e kwi gu sa sa ve ti ma za pu to va wa. U kwi zi je, iz me |u osta log, tvr dio da tre ba raz bi ti ja ja u ci pe la ma jer ih to ~i ni ugod ni jim to kom du gog ho da.

Ipak, Gal ton je bio do bar put nik is tra `i va~: to kom svog pu to va wa u Afri ku 1845. i 1846. go di ne je na ze mqo pi sne kar te ucr tao do tad ne po zna tu te ri to ri ju da na {we Na mi bi je. U Afri ci je do iz ra `a ja do {la we go va strast pre ma an tro po me tri ji. Odu {e vqen ras ko {nim obli na ma afri~ kih `e na, a zbog stra ha da im se pri bli `i, iz da qi ne je me rio obim wi ho -

vih gru di i gu zi ca po mo }u sek stan ta. Ka da mu je je dan afri~ ki kraq kao po klon za jed nu no} po slao svo ju po lu go lu ne }a ki wu na ma za nu pu te rom i cr ve nom bo jom, Gal ton je od bio le po ti cu stra hu ju }i da }e za mr qa ti svo je be lo la ne no ode lo. Da li je Gal ton bio ra si sta, pi ta la sam Sti va Xon sa.

– Ne mo `e te na osno vu mo der nog po gle da i{ ~i ta va ti po li ti ku 19. ve ka. Si gur no, Gal ton je bio ra si sta. Ali u to do ba svi su bi li ta kvi, iako Dar vin ni je bio ta ko lo{ kao ne ki dru gi. Da nas smo svi mi, ja se ba rem ta ko na dam, an ti ra si sti, ali to ne me wa ~i we ni cu da po sta je ma le, ali re al ne raz li ke me |u po pu la ci ja ma de lom sve ta – re kao je pro fe sor Xons.

U ra nim tri de se tim go di na ma `i vo ta Fren sis Gal ton se o`e nio se Luj zom Xejn Ba tler, }er kom pre zbe ta ri jan skog sve {te ni ka, s ko jom je ostao u bra ku 43 go di ne.

Par ni je imao de ce. Pu tu ju }i sa su pru gom po Ostr vu, Gal ton je na pra vio ma pu le po te Ve li ke Bri ta ni je na osno vu taj nog oce wi va wa me snih `e na na le stvi ci od je dan do pet, od no sno od atrak tiv nih do od vrat nih. Na toj ma pi naj ni `e je ran gi ran Aber din. Bi zar nih is tra `i va wa u Gal to no vom `i vo tu ni kad ni je maw ka lo: is tra `i vo je ta ko efi ka snost mo li tvi i za kqu ~io da po je din ci za ko je se mno gi qu di mo le, po put kra qe va, ne `i ve du `e od osta lih.

O ra zno li ko sti i eks cen tri~ no sti Gal to no vih is tra `i va wa naj bo qe go vo re na slo vi ne kih od we go vih 3000 na u~ nih ra do va: „Le ~e we ko sto bo qe ja go da ma”, „Tri na ra {ta ja lu dih ma ~a ka”, „Arit me ti ka po mo }u wu ha” i „Re za we tor te pre ma na u~ nim na ~e li ma”.

– Mi slim da je naj va `ni ji deo Gal to no vog ra da sta ti sti ka: ide ja da bi bi o lo zi mo gli da me re ono {to vi de ume sto da sa mo opi su ju.

On je ~ak po ku {a vao sta ti sti~ ki da ob ja sni emo ci je. Za opis gru pe gle da la ca fi ni {a kow skih tr ka

DOLIJAO ^OVEK KOJI JE OSUDIO NA SMRT NOVINARA ROBERTA SAVIJANA

Frensis Galton, otac eugenike

ko ri stio je kar te u raz do bqu od cr ve ne do be le bo je, me re }i ta ko „pro sek iz bi ja wa uz bu |e wa“ – is pri ~ao je Xons. ^i ni se da je ob ja vqi va we Dar vi no vog epo hal nog de la „Po re klo vr sta” 1859. go di ne sud bin ski uti ca lo na we go vog bra tan ca jer se Gal ton za in te re so vao za na sled ne oso bi ne. U svo joj kwi zi „Na sled nost ge ni ja” iz 1869. go di ne Gal ton je is tra `i vao po re klo 330 emi nent nih mu {ka ra ca u na u ci i kul tu ri. Sa znao je za sklo nost ne kom ta len tu is toj po ro di ci. Za kqu ~io je da to do ka zu je ka ko je da ro vi tost uro |e na, a ne ste ~e na.

– Mi slim da su Dar vin i Gal ton bi li do sta bli ski. Uti ca li su svo jim ra dom je dan na dru gog. Na pri mer, me {a ju }i krv za mo ra ca, Gal ton je iz veo eks pe ri men te o na sled no sti i ra zo rio po gre {an Dar vi nov mo del na sled no sti – re kao je Xons. Na gla sio je ka ko je Gal to nov rad o na sled no sti uz ne mi rio Dar vi na i pod sta kao ga na raz mi {qa we o opa sno sti ma bra ko va bli skih srod ni ka. Na i me, Dar vi no va vo qe na `e na bi la je we go va se stri ~i na Ema, a tro je od wi ho vih de se to ro de ce umr lo je u ra nom de tiw stvu.

Na osno vu svog is tra `i va wa ge na, Gal ton je ute me qio euge ni ku ~i ji je glav ni za da tak bio da „ob u zda sto pu ra |a wa ne po dob nih i po boq {a ra su potdsti caj nih `e nid bi naj bo qih lo za u mla dom do bu i naj po dob ni jih”. Gal ton se za la gao za ster li za ci ju te le sno i um no za o sta lih, go vo re }i da “ono {to pri ro da ~i ni sle po i okrut no, ~o vek mo `e u~i ni ti smi {qe no, hi tro i do sto jan stve no”. Gal to no ve ide je za in te re so va le su ne ma~ kog

an tro po lo ga Er ne sta Fi {e ra i we go vog asi sten ta Jo ze fa Men ge lea.

Na kon do la ska na ci sta na vlast, zlo gla sni Men ge le zdu {no se po sve tio re a li za ci ji pla na Adol fa Hi tle ra ko ji je od mah na re dio ster li za ci ju 400.000 qu di.

No, euge ni~ ki po kret bio je po pu la ran i u „slo bod nom sve tu” pa je ta ko u Ame ri ci do 1940. go di ne ste ri li zo va no 35.000 qu di.

Ka ta stro fa na ci sti~ kog eks pe ri men ta ozna ~i la je i slom euge ni~ kog po kre ta, ba rem u we go voj pri mi tiv noj for mi. Ubr za ni raz voj mo der ne ge ne ti ke, pak, do veo je do raz vo ja pre na tal ne ge net ske di jag no sti ke (PGD), ko ja omo gu }a va da se em brion ne ko li ko da na na kon ve {ta~ ke oplod we pod vrg ne te sti ra wu na vi {e od 60 na sled nih bo le sti. Mno gi eti ~a ri sto ga stra hu ju da }e mo der na ge ne ti ka re zul ti ra li no vom euge ni kom.

– Euge ni ka je sa mo eti ke ta ko ja bi zna ~i la – bi ti ro |en zdrav. U ne kom smi slu mo der na ge ne ti ka, ukqu ~u ju }i PGD, sle di euge ni~ ku agen du. No, kqu~ no je da je euge ni ka te `i la po boq {a wu po pu la ci je, dok mo der na ge ne ti ka na sto ji da sma wi pat wu u po ro di ci – na gla sio je Stiv Xons. Sma tra da ne tre ba pre stro go su di ti o Gal to nu ko ji je umro u 88 go di ni osta viv {i 45.000 fun ti za svo ju la bo ra to ri ju na UCL–i i 200 fun ti svom slu gi ko ji ga je 40 go di na ver no slu `io.

– Gal ton je bio ge ni je, i prem da su ne ke we go ve ide je ka sni je pro u zro ko va le mno ge ne vo qe, ni sam si gu ran da ga mo `e mo kri vi ti – za kqu ~io je Xons. n Tawa Rude`/EPH

NAJKRVAVIJI NAPADI U EVROPI OD 2000. GODINE

„Ma ni{ta nije li~no, Kad ne{to kvrcne... sve je to samo biznis” H M

i ke le Za ka ri ja (53), vo |a ka za le {kog kla na, or ga ni za ci je Ga mo re u Kam pa wi, `i veo je u pod ze mqu kao ne koj vr sti do bro voq nog za tvo ra i va `io je za naj va `ni jeg pred u zet ni ka – ~o ve ka ko ji pe re pa re – u toj ita li jan skoj ma fi ja {koj or ga ni za ci ji. Za we go vo lo ci ra we i hap {e we sre di nom ne de qe bi la je po tre ba na voj na ope ra ci ja, na lik onoj u ko joj je pro na |en i li kvi di ran Osa ma bin La den.

An ga `o va no je 300 po li ca ja ca ko ji su op ko li li Ka za pe se nu, a svi pri la zni pu te vi su bi li blo ki ra ni. Po li caj ci su u{li u 34 ku }e u se lu, a ma wa gru pa je kre nu la do po ro di~ nog ima wa na ko jem se krio naj o pa sni ji ita li jan ski kri mi na lac na slo bo di.

Za ka ri ja se sa krio iza blin di ra nih vra ta bun ke ra uko pa nog u ze mqu, do kog se mo glo do }i kroz pe gle raj u ku }i. Ne ko li ko ~a so va je ta mo pro veo oslu {ku ju }i bu {i li ce i pne u mat ske ~e ki }e i ~e ka ju }i da po li caj ci od u sta nu. Uhva ti la ga je pa ni ka ka da su pre ku nu ti do vo di za na pa ja we elek tri~ nom ener gi jom, ~i me je ujed no pre sta lo i do pre ma we sve `eg va zdu ha. We gov bun ker u Ka za pe se ni imao je kon takt sa oko li nom sa mo uz po mo} mo ni to ra vi deo nad zo ra i ure |a ja za ven -

„Krivoglavi” se krio u blindiranom bunkeru

ti la ci ju. Ka da mu je po li ci ja pre ki nu la do vod stru je, Za ka ri ja je mo gao i da se ugu {i po put pa co va u zam ci.

Po ~eo je po tom, na vod no, pa ni~ no da lu pa i da vi ~e, a po li caj ci su mu od go va ra li „smi ri se”. Za ka ri ja na kra ju da qin skim upra vqa ~em otvo rio vra ta svo je su per opre mqe ne ja zbi ne i po li caj ci su do we ga sil {li, sve vi ~u }i „po be di la je dr `a va”. Pr vi je bio vo |a ju ri {nog od re da Vi to rio Pi za ni, ko ga je Za ka ri ja za mo lio da mu, pre no {to mu sta vi li si ce na ru ke, do zvo li da se is tu {i ra. A po tom je re kao da ni je bio „sa gla san s onim ru `nim stva ri ma o ko ji ma su pi sa le no vi ne”, ~i me je hteo da po bi je tvrd wu jed nog od po kaj ni ka iz kla na da je ta or ga ni za ci ja pla ni ra la aten ta te na vo de }e po li caj ce i jav ne tu `i o ce ko ji su je pro go ni li.

Opa ra ci ju je, ina ~e, pred vo dio {ef po li cij ske upra ve u Ka zer ti Gvi do Lon go, ko ji je pre 13 go di na uhva tio i Fran ~e ska Skja vo nea zva nog „San do kan” i ta ko okr wio vr hu {ku ka za le {kog kla na. Po li caj ci su u bun ke ru ima li {ta da vi de: kom pju ter, kwi ge (osim ne ko li ko wih o Ga mo ri, me |u ko ji ma i ona Ro ber ta Sa vi ja na ko jeg je upra vo Za ka ri ja osu dio na smrt, ~i tao je i auto bi o gra fi ju Sti va Xob sa), ali ni je bi lo ni oru` ja ni go to vi ne. Mi ke la su, ina ~e, zva li „mo nah” za to {to ni je po zna to da je imao ve ze sa `e na ma i vi {e ga je oku pi ra la strast pre ma nov cu. „Kri vo gla vi”, ka ko su ga ta ko |e na zi va li, za i sta ni je u`i vao u na si qu i ono je za we ga bi lo sa mo sred stvo a ne i svr ha ma fi ja {kog po sla. ^u ven je bio po po slov nom po te zu ka da je uzeo pa re od „Par ma la ta” i na re dio svim tr go vin skim rad wa ma na „svom” pod ru~ ju da ku pu ju mle ko i mle~ ne pro iz vo de is kqu ~i vo ove kom pa ni je. Svi kon ku ren ti su po sle to ga od u sta li sa snab de va wem sem Fo re stea Mo li za na, i Za ka ri ja je na re dio da se spa le svi we go vi do stav ni ka mi o ni. Za ka ri ja je, ina ~e, svoj pr qa vi no vac ula gao u gra |e vin sku iz grad wu u Pa da wi, a tu we go vu fir mu vo dio je we gov ro |e ni brat Pa skva le, zva ni Bin La den. Po sle hap {e wa je pre ba ~en u za tvor vr hun ske bez bed no sti u No va ri gde se na la zi u pot pu noj izo la ci ji i raz go va ra s ~la no vi ma po ro di ce sa mo kroz blin di ra no sta klo. n E. N. L.

iqa de qu di oda lo je sre di nom ne de q e po ~ ast `r t va m a bez u m n ih zlo ~i na u Li je `u i Fi ren ci. Pod se ti mo, u uto rak je 32-go di {wi Nor din Ar ma ni u sr cu Bel gi je ubio pe to ro qu di i ra nio wih vi {e od 120, pu ca ju }i iz ka li {wi ko va s kro va jed ne pe to sprat ni ce i ba ca ju }i bom be na pro la zni ke. Pret hod no je iz ~i sta mi ra ubio `e nu ko ju je an ga `o vao kao ~i sta ~i cu. Istog da na ita li jan ski de sni ~ar \an lu ka Ka se ri (50) ubio je u cen tru Fi ren ce dvo ji cu i ra nio tri uli~ na pro dav ca afri~ kog po re kla, po sle ~e ga je iz vr {io sa mo u bi stvo.

Na `a lost, u po sled wih de se tak go di na na tlu Evro pe zbi lo se ne ko li ko kr va vih na pa da bez ika kve mot zi va ci je, u ko ji ma je stra da lo sto ti ne qu di: Tihi [vajcarac U [vaj car skoj je 27. sep tem bra 2001. u gra du Cu gu na o ru `a ni mu {ka rac ubio 14 dr ` av n ih zva n i~ n i k a, na k on ~e g a se ubio.

Likvidacija odbornika

U Fran cu skoj je 27. mar ta 2002. go di ne osam lo kal nih od bor ni ka ubi je no, a 19 ra we no, ka da je u pa ri skom pred gra |u Nan te ru na pa da~ na wih otvo rio va tru. Po li ci ja ga je us pe la uhap si ti, ali se ubio sle de }eg da na u za tvo ru.

Izbodeni {kolarci De vet na e sto go di {wak iz ba ~en iz {ko le u Er fur tu u is to~ noj Ne ma~ koj od lu ~io je da se osve ti biv {im u~i te qi ma i ko le ga ma. Ubio je 16 qu di, ukqu ~u ju }i 12 na stav ni ka i dvo je stu de na ta, a on da je po ~i nio sa mo u bi stvo, 26. apri la 2002. go di ne.

Ubijeni u {koli Osam na e sto go di {wak je 7. no vem bra 2007. go di ne u fin skom gra du Tu u su li kre nuo u kr va vi po hod po {ko li. Ubio je osmo ro qu di pre ne go {to je po ~i nio sa mo u bi stvo.

Pokoq u Finskoj Fin ska je u sep tem bra 2008. go di ne do `i ve la po koq u {ko li, ka da je 22-go di {wi na pa da~ ubio je da na e sto ro qu di u gra du Ka u ha jo ki.

Masakr u klupama Ne ma~ ka je 11. mar ta 2009. go di ne osta la {o ki ra na ma sa krom u {ko li u Vi nen de nu, ka da je biv {i u~e nik ubio de ve to ro u~e ni ka, tro je na stav ni ka i tro je pro la zni ka pre ne go {to je po ~i nio sa mo u bi stvo.

Sumanuti taksista Kr va vi jun 2010. go di ne En gle ska }e du go pam ti ti. Ta da je 52-go di {wi vo za~ tak si ja kre nuo u po hod ko ji je od neo 12 `i vo ta.

Krv u {oping-centru U Ho lan di ji je 9. apri la 2011. na o ru `a ni na pa da~ otvo rio va tru na kup ce u {o pingcen tru. Ubio je {e sto ro qu di pre no {to je cev okre nuo pre ma se bi.

Najgori od svih

Zlo ~in ko ji je po tre sao Evro pu do go dio se 22. ju la ove go di ne u Nor ve {koj, ka da je An ders Brej vik po sta vio bom bu u cen tru Osla, ko ja je od ne la `i vot osmo ro qu di. A sve to je bi la sa mo di ver zi ja ko ja je za o ku pi la pa `wu po li ci je, dok je Brej vik kre tao u kr va vi po hod po ostr vu Uto ja, gde je bu kal no stre qao 69 de vo ja ka n E. N. L. i mla di }a.

nedeqa18.decembar2011.

VESTI Nastavqeni sukobi u Kairu

Su ko bi voj ske i de mon stra na ta u cen tru Ka i ra na sta vi li su se a u ne mi ri ma ko ji tra ju dva da na po gi nu lo je osmo ro, a po vre |e no vi {e od 300 qu di, ja vi la je egi pat ska dr `av na te le vi zi ja. Sto ti ne de mon stran ta ba ca li su ju ~e ka me we i mo lo to vqe ve kok te le na pri pad ni ke sna ga bez bed no sti ko ji su blo ki ra li uli ce oko zgra de par la men ta bo dqi ka vom `i com, a voj ni ci u su ko bi ma oko kan ce la ri ja vla de ko ri ste pa li ce, a pre ma na vo di ma sve do ka, i elek tri~ ne {ta po ve za sto ku. Na si qe je iz bi lo po {to su voj ni ci upa li u kamp de mon stra na ta ko ji tra `e hi tan od la zak voj ne i upo sta vqa we ci vil ne vla sti u bli zi ni tr ga Ta hrir, sim bo la de mon stra ci ja pro tiv re `i ma biv {eg pred sed ni ka Ho sni ja Mu ba ra ka. Roj ters ja vqa da je cen tar Ka i ra pre tvo ren u „di mom is pu we no bo ji {te” i da su su ko bi ko ji od pet ka tra ju naj `e {}i od pret hod nih an ti re `im skih pro te sta.

Kastro na meti 638 puta

Ku ban ski li der Fi del Ka stro bio je me ta ne u spe lih aten ta ta 638 pu ta za hva qu ju }i ~e mu je u{ao u Gi ni so vu kwi gu re kor da, pre no se ku ban ski me di ji. O to me go vo ri i do ku men tar ni film ku ban ske autor ke Aman de ^a ves pod na slo vom „Va `no je zva ti se Fi del”, pre no si agen ci ja An sa. Ovaj im pre si van broj aten ta ta na Ka stra iz ve den je u pe ri o du od 1958. do 2000. go di ne, a iza naj ve }eg bro ja wih sta ja li su agen ti ame ri~ ke oba ve {taj ne slu `be, na vo di se u do ku men tar cu. Na ~i ni na ko je su aten ta ti iz ve de ni bi li su ve o ma ra zno vr sni, od uli~ nih za se da pa do pod me ta wa otro va u omi qe nu vr stu Ka stro vih ci ga ra.

c m y

12

dnevnik

PRED SED NIK HR VAT SKOG NA CI O NAL NOG VI JE ]A SLA VEN BA ^I] ZA „DNEV NIK” O O^E KI VA WI MA OD NO VIH VLA STI U ZA GRE BU

Boqi status u Srbiji posle ulaska Hrvatske u EU alo broj ni gla sa ~i hr vat ske za jed ni ce u Sr bi ji ve ro vat no su ve }i nom raz o ~a ra ni, ne to li ko o~e ki va nim po ra zom Hr vat ske de mo krat ske za jed ni ce, ko li ko fi ja skom HDZ-a u od no su na re zul tat ko a li ci je sim pa ti~ nog na zi va – Ku ku ri ku. Za ute hu im, me |u tim, mo `e po slu `i ti ~i we ni ca da di ja spo ra ni je iz ne ve ri la stran ku „ko ja je stvo ri la Hr vat sku“, jer je HDZ osvo jio sva tri man da ta ko ja mu iz di ja spo re pri pa da ju. Ipak, Sla ven Ba ~i}, pr vi ~o vek Hr vat skog na ci o nal nog vi je }a, kao le gi tim ni pred stav nik „krov ne or ga ni za ci je Hr va ta u Sr bi ji“, naj me ri tor ni ji je da u sve tlu od no sa ma ti ce pre ma su na rod wa ci ma u di ja spo ri ko men ta ri {e ne sa mo pom nu te iz bo re, ne go i o~e ki va wa od pred sto je }e ~e ti ri go di ne, unu tar ko jih }e na {i za pad ni su sed po sta ti deo EU. l S ob zi rom da ve }i nu no ve hr vat ske vla sti ~i ni op ci ja ko ja je gla sa la pro tiv Za ko na o Hr va ti ma iz van Hr vat ske, o~e ku je te li sa da iz me nu tog ak ta?

– Za si gur no je za nas Hr va te u su sed nim ze mqa ma i di ja spo ri ve li ka ne po zna ni ca ka kva }e bi ti pri me na tog za ko na, ko jeg je Hr vat ski sa bor do neo na svo joj po sled woj sed ni ci 21. no vem bra 2011, bu du }i da gla sa wu ni je pri su stvo va la ta da {wa opo zi ci ja, a da na {wa vlast. Ka ko je, me |u tim, opo zi ci ja ipak bi la ukqu ~e na u pri pre mu do no {e wa ka ko Za ko na, ta ko i Stra te gi je o od no si ma Re pu bli ke Hr vat ske s Hr va ti ma iz van Hr vat ske, a ko ju je Vla da Ja dran ke Ko sor usvo ji la 5. ma ja 2011, za o~e ki va ti je ne to li ko nor ma tiv ne, ko li ko mo `da prak ti~ ne ko rek ci je u spro vo |e wu Za ko na, shod no pri med ba ma ko je su ta da SDP i we ni part ne ri iz no si li na po me nu te do ku men te. l Ka ko ste za do voq ni spro vo |e wem me |u dr `av nog spo ra zu ma Hr vat ske i Sr bi je o za {ti ti ma wi na?

– Taj spo ra zum iz 2004. je za si gur no kva li ta tiv na no vi na za hr vat sku za jed ni cu u Voj vo di ni i Sr bi ji. To po go to vo ima ju }i u vi du da se do sa mo ne ko li ko go di na pre to ga ~ak i slu `be no ne gi ra lo po sto ja we Hr va ta u Sr bi ji, a da i ne go nog spo ra zu ma i Za ko na o na ci o nal nim sa ve ti ma na ci o nal vo rim o fi zi~ kim i dru gim pri ti sci ma na pri pad ni ke hr nih ma wi na. vat ske za jed ni ce, pre sve ga u Sre mu. Re zul tat to ga je i to l Ko ji su go ru }i pro ble mi hr vat ske za jed ni ce u Voj {to je go to vo u pot pu no sti et ni~ ki o~i {}e no vi {e hr vat vo di ni a na ko je o~e ku je te kon kret ni je od go vo re no vih skih se la (Ku ku jev ci, Gi ba rac, Hrt kov ci...), ubi je no je 25 vla sti u Hr vat skoj? srem skih Hr va ta, do te me qa sru {e ne dve ka to li~ ke cr kve – Ra di se u pr vom re du o spro vo |e wu oba ve za ko je je Sr bi (u Va {i ca ma i No vim Ba nov ci ma), a ne ke su u pot pu no sti ja pre u ze la me |u dr `av nim spo ra zu mom i onih ko je je sa ma de va sti ra ne – na pri mer, ve li ka ba rok na cr kva u Ku ku jev - pro pi sa la. Na pri mer, jed no od po li ti~ ki naj zna ~aj nih pi ci ma do pre ne ko li ko go di na slu `i la je kao pi la na, a ra ni - ta wa jest usta no vqe we za ga ran to va nih po sla ni~ kih man da je za ~u va we ova ca... I sve upr kos to me {to na tom pod ru~ ju ta, ka kve ima srp ska za jed ni ca u Hr vat skoj, {to je oba ve za ni je bi lo rat nih de {a va wa. ko ju je Sr bi ja pre u ze la Spo ra zu mom o za {ti ti ma wi na. S No, da se vra tim na Spo ra zum: u~e stvo va we pred stav ni ka dru ge stra ne, u obra zo va wu na hr vat skom je zi ku po sto ji kon Hr va ta u kre i ra wu od lu ka dr `av nih te la ko ja se ti ~u na {e stant na op struk ci ja re pu bli~ kih vla sti. Na pri mer, Hr za jed ni ce uglav nom se vat ska je iz dvo ji la go to za do vo qa va ju }e od vi ja vo mi lion evra za {tam na po kra jin skom ni pa we ux be ni ka na srp Lokalne samouprave i republi~ka tela, vou. Isti na, i tu ima skom je zi ku i }i ri li~ poput Ministarstva kulture, ~esto ignori{u iz u ze ta ka, ka kav je po nom pi smu za ce lo kup nu postojawe me|udr`avnog sporazuma kra jin ski jav ni ser na sta vu na srp skom je zi i Zakona o nacionalnim savetima vis, jer ni ka ko da se ku u Hr vat skoj, dok Sr bi na ra di ju i te le vi zi ji ja ni je iz dvo ji la ni ti je for mi ra ju ured ni dan di nar, pa pre ma to me {tva na hr vat skom je zi ku, ka kve ima ju ~ak i ma win ske za jed - ne po sto ji ni je dan ux be nik na hr vat skom, iako se na sta va ni ce ~i ji je zi ci ~ak i ni su u slu `be noj upo tre bi. S dru ge od vi ja ve} de se tu go di nu. Ta ko |e, za raz li ku od Hr vat ske, stra ne, lo kal ne sa mo u pra ve i re pu bli~ ka te la, po put Mi - ko ja je utvr di la sta we i iz ra di la stra te gi ju po ve }a wa za ni star stva kul tu re, ~e sto ig no ri {u po sto ja we me |u dr `av - stu pqe no sti srp ske za jed ni ce u dr `av nim te li ma i jav nim

M

Problemi o kojima se govori I u 2011. go di ni ko rup ci ja je pro blem o ko jem se naj vi {e pri ~a lo u sve tu. Re zul ta ti ovo go di {weg is tra `i va wa, me |u tim, po ka zu ju da je u od no su na 2009. go di nu, ka da je ova vr sta is tra `i va wa pr vi put ra |e na, u{e sto stru ~io broj onih ko ji ne za po sle nost is ti ~u me |u naj ve }im pro ble mi ma.

Broj onih ko ji je u is tra `i va wu po tvr di lo da je u po sled wih ne ko li ko me se ci sa pri ja te qi ma raz go va ra lo o ne za po sle no sti pre dve go di ne iz no sio je 3 po sto, pro {le go di ne bi lo je 15, da bi ove go di ne se ta broj ka po ve }a la na 18 po sto. Iz to ga pro iz i la zi da strah od gu bit ka po sla iza zi va sve ve }u bri gu kod qu di {i rom sve ta Is tra `i va we je, ta ko |e, po ka za lo da su od ze mqe do ze mqe raz li ku ju pro ble mi o ko jim gra |a ni naj vi {e go vo re. Ta ko je sta we glo bal ne eko no mi je top te ma u SAD, Ja pa nu i Fran cu skoj, dok se u Tur skoj, Egip tu, In di ji, In do ne zi ji, Ni ge ri ji i Pe ruu naj vi se go vo ri o ko rup ci ji. Opet, za gra |a ne u Ki ni, Ke ni ji, Pa na mi, Fi li pi ni ma i Ru si ji glav ni pro blem je po ve }a we ce ne hra ne i ener ge na ta, dok, s dru ge stra ne, gra |a ne La tin ske Ame ri ke (Mek si ko, Bra zil i Ekva dor) naj vi {e oku pi ra ju te me po put kri mi na la i na si qa.

I dok je u [pa ni ji ne za po sle nost ne pri ko sno ve na te ma, u Ne ma~ koj i Ve li koj Bri ta ni ji se ove go di ne naj vi {e pri ~a lo o - kli mat skim pro me na ma.

slu `ba ma, Sr bi ja u naj ve }em bro ju slu ~a je va ~ak ni je ni utvr di la sta we, pod iz go vo rom da ne ma po da ta ka o na ci o nal noj pri pad no sti za po sle nih, a ka mo li iz ra di la ka kvu Stra te gi ju.

Sto ga dr `im da hr vat ske vla sti ne mo gu pu no ura di ti na to me pla nu, ve} da to je di no za vi si od ov da {wih vla sti.

Ina ~e, po seb no o~e ku je mo ade kvat ni ju za {ti tu u od no su na tzv. bu we va~ ko pi ta we, jer se Sr bi ja oba ve za la da za {ti ti hr vat sku ma wi nu od svih ak tiv no sti ko je ugro `a va ju wen op sta nak, a di rekt no pro tiv to ga je po li ti~ ka, stru~ na i lo gi sti~ ka pot po ra dr `av nih vla sti tzv. bu we va~ kom pi ta wu. l U kom prav cu o~e ku je te de lo va we zva ni~ nog Za gre ba na re {a va wu bu we va~ kog pi ta wa?

– Hr vat ska sma tra da su i Bu wev ci u Voj vo di ni, po put Bu we va ca u ma |ar skom de lu Ba~ ke, hr vat skom pri mor ju, Dal ma tin skoj za go ri ili za pad noj Her ce go vi ni, hr vat ska su bet ni~ ka gru pa, da kle, deo hr vat skog na ro da. Ni je, na rav no, ni na ko ji na ~in spor no da ako se ne ki Bu we vac u Voj vo di ni ose }a is kqu ~i vo Bu wev cem, a ne i Hr va tom, i da ima pu no pra vo da se ta ko i iz ja sni. Pro blem je u to me {to ov da {we vla sti pru `a ju pu nu pot po ru tom pro jek tu, dok isto vre me no us kra }u ju ista ta kva pra va Bu wev ci ma ko ji se ose }a ju Hr va ti ma, u ko je i ja spa dam. Na pri mer, u vi {e su bo ti~ kih osnov nih {ko la pro svet ne vla sti fa vo ri zu ju pred met bu we va~ ki go vor s ele men ti ma na ci o nal ne kul tu re.

Upr kos zah te vi ma Hr vat skog na ci o nal nog vi je }a, di rek to ri istih {ko la ni ne nu de u~e ni ci ma mo gu} nost slu {a wa pred me ta hr vat ski je zik s ele men ti ma na ci o nal ne kul tu re.

Iako Hr vat ska s raz li ~i tim uspe hom po sre du je u re {a va wu pro ble ma ti ke ostva ri va wa i za {ti te pro kla mi ra nih pra va Hr va ta u Sr bi ji, mi slim da znat ni je po ma ke tre ba o~e ki va ti tek na kon ula ska Hr vat ske u EU sre di nom 2013.

Jer }e, kao {to Ru mu ni ja pru `a za {ti tu vla {koj et ni~ koj gru pi u is to~ noj Sr bi ji, od go va ra ju }u za {ti tu od po li ti kant skog iz vr ta wa ~i we ni ca ta da mo }i da pru `i i Hr vat ska. l Sma tra te li re al nim ubla `a va we od no sa iz me |u pred stav ni ka ov da {wih bu we va~ kih i hr vat skih in sti tu ci ja, od no sno ima li pro sto ra za re {a va we tzv. za jed ni~ kih pi ta wa ko ja su iz van okvi ra po li ti ke?

– To je te {ko o~e ki va ti, bu du }i da pro ces in sti tu ci o na log for mi ra wa sa mo svoj ne bu we va~ ke et ni~ ke gru pe u Sr bi ji vo de kon zer va tiv ne srp ske po li ti~ ke i kul tur ne eli te, a sam se pro je kat te me qi na an ti hr vat svu, {to zna ~i in si sti ra we da Bu wev ci ni su Hr va ti. Pri me ra ra di, stan dar di za ci ju bu we va~ kog „je zi ka„ vo de Ma ti ca srp ska i srp ski uni ver zi tet ski pro fe so ri, a ne, ka ko je za to o~e ki va ti, bu we va~ ke in sti tu ci je ili bu we va~ ka kul tur na i na u~ na eli ta, dok SA NU u~e stvu je u or ga ni zo va wu na ka rad nih kva zi na u~ nih sku po va na ko ji ma se, na te me qu fal si fi ko va wa, pre }ut ki va wa i ne po zna va wa ele men tar nih ~i we ni ca iz isto ri je Bu we va ca u Ba~ koj, `e le na u~ no oprav da ti po li ti kan ska sta ja li {ta ka ko Bu wev ci ni su Hr va ti. Pri to me su pre te `ni deo u~e sni ka ova kvih sku po va Sr bi, a ne Bu wev ci. U sva kom slu ~a ju, du go ro~ no po sma tra no, da qi od no si iz me |u dva ju in sti tu ci ja za vi si }e od to ga ko li ko bu du ja ke de sne sna ge u Sr bi ji, a u kraj woj li ni ji od ukup nih hr vat sko-srp skih od no sa. n Zlat ko Ro mi}

o sle go to vo ~e tr de set go PO ZAJM QE NI IN TER VJU: MA RIN LE PEN, di na ko je je pro veo na ~e lu fran cu ske stran ke kraj we de sni ce Na ci o nal nog fron ta, @an-Ma ri Le pen je ustu pio vo| stvo svoj }er ci Ma rin (1968) ko ja je sa 70 po sto gla so va iza bra na za pred sed ni cu te stran ke. Ona }e bi ti i je dan od kan di da ta na pro le} nim iz bo ri ma za pred sed ni ka Fran cu ske, pa je do Fran cu ska, za jed no s Ne ma~ i glo ba li zam, i pro tiv oba tre ba ne kle ubla `i la tvr du re to ri ku kom, kre a tor je ide je o uje di we da se bo ri mo. Kod glo ba li zma ne svog oca, ~e sto se ogra |u ju }i od noj Evro pi. Za {to bi tre ba lo ma pre pre ka za tr go vi nu ko ja je we go vih spor nih iz ja va. Po ~et da se na pu sti taj pro je kat ka da sve pri sut na, a re zul ti ra osi ro ma kom go di ne we na po pu lar nost je je za `i veo? {e wem qu di, jer su za ko ni, tra di do se gla 23 od sto i ~ak je u jed nom – Na ro di po sta ju sve sni, bez ob - ci je, obi ~a ji i vred no sti iz bri sa tre nut ku pre te kla Sar ko zi ja. Da zi ra na to {ta im se go vo ri, da je ni. nas pre ma me re wi ma ima oko 16 glo ba li za ci ja ele ment gu bqe wa l [ta mi sli te o Sar ko zi je po sto po dr {ke, {to je svr sta va na ori jen ta ci je, de struk ci je eko no - vom spa sa va wu EU i ko li ko je tre }e me sto. „Fran cu zi `e le dru on u evrop skoj po li ti ci sa mo mi je i iden ti te ta, te da ide u pri ga ~i ju po li ti ku od glo bal nog pro sta lan, a ko li ko za vi san od An log eli ta ma ko je ~i ne sa mo je dan jek ta ko jeg nu di Sar ko zi ko ji je ge le Mer kel? po sto po pu la ci je dok osta lih 99 ve li ko raz o ~a re we“, ka `e.

– Kao pr vo, mi slim da je evro po sto pla }a ra ~un. Ta kva si tu a ci ve} mr tav i da je na ve {ta~ kim l Ka ko tu ma ~i te to {to u ja po go du je ras ce pu le vi ce i de Evro pi usred ve li ke eko nom plu }i ma. Bu du }i da je evro ide o sni ce i qu di se vi {e ne pro po zna ske kri ze na iz bo ri ma ve }i nom lo gi ja, dog ma, oni ko ji su ga stvo po be |u ju kon zer va tiv ci, stran ri li `e le da ga i spa su. Na ro di ke de snog cen tra, a stran ke zbog to ga, kroz dra kon ske me re, Sar ko zi je Pi no kio, a kraj we de sni ce ja ~a ju ~ak i u ze pla }a ju pre te ra nu ce nu. Sar ko zi \e pe to je u Va {ing to nu mqa ma u ko ji ma ne ma ju ja ku tra ne upra vqa tim me ra ma, ne go An di ci ju? ge la Mer kel. Po sre di je us po sta – U Evro pi je do {lo do no vog vqa we ne ma~ ke Evro pe, od ko je ras ce pa. Po de la na le vi cu i de ju ni u jed nom ni u dru gom. Ta no va ko ri sti ima sa mo Ne ma~ ka. U sva kom slu ~a ju, bi lo {ta da je wi hov sni cu vi {e ne ma smi sla. Glo ba li po de la ka ra ta uti ~e da se svi oni za ci ja je po de li la sa svim no ve ko ji su su de lo va li u stva ra wu glo - iz bor, po vra tak na na ci o nal ne va lu te upi san je u isto ri ju. A ja `e kar te. Da nas po sta je ja sno da je no - ba li za ci je, we nom po gor {a va wu i vi ras cep na stao iz me |u glo ba li - ubr za va wu, sma tra ju od go vor nim, lim da pred u hi trim taj po vra tak, sta, a to zna ~i onih ko ji su za slo - i to bez ob zi ra ko joj stra ni pri - a ne da tr pim pro past evra, {to }e bod nu tr go vi nu, za pot pu no uki da - pa da ju. Kao re ak ci ja na si stem si gur no ima ti vr lo ozbiq ne po we gra ni ca, bri sa we dr `a va, uki - glo ba li za ci je do la zi do ra sta po - sle di ce za Fran cu sku, ali i za sve da we iden ti te ta, i onih ko je na zi - pu li zma, a to se do go di lo u mno - me |u sob no po ve za ne evrop ske eko vam po bor ni ca i ma na ci o nal nog, gim evrop skim ze mqa ma po put no mi je.

Ima jo{ je dan vr lo ozbi qan ne na ci o na li sti ma, to jest onih Austri je, Bel gi je, Fran cu ske, ko ji mi sle da na ci ja tre ba da osta - [vaj car ske itd. To je ne ka vr sta pro blem. Da bi spa si li evro, stro gim me ra ma vr {e pri ti sak na ne naj de lat ni ja struk tu ra ko ja bi za {ti te, pre `i vqa va wa od onog na {u u{te |e vi nu. Po vrh sve ga obez be di la si gur nost, pro spe ri - {to da nas iz gle da kao naj si gur ni sprem ni su da pro da ju i na{ su ve tet i iden ti tet na ro da. Da nas je je sred stvo ras pa da na {ih su ve re re ni tet, a to zna ~i slo bo du ze ma to glav na po de la u Evro pi. ni te ta, da kle na {ih slo bo da.

U 21. ve ku vi dim dva no va to ta - qa da od lu ~u ju o svo jim dr `av nim l Va {a stran ka za la `e se za iz la zak iz evro zo ne i iz EU. li ta ri zma – eks trem ni isla mi zam bu xe ti ma i tro {ko vi ma. No, mi

P

U Francuskoj evro je ve}

dnevnik

nedeqa18.decembar2011.

13

RE PU BLI KAN SKI PRED IZ BO RI ZA AME RI^ KOG PRED SED NI KA

Frenk Lunc, doktor i za Gebelsa D

emokrati s pravom zameraju republikancima da truju kampawu zapaqivim govorima koji vode Ameriku u totalnu podelu. Pogotovo kada se zna da iza takve jezi~ke strategije stoji Nostradamus za sve merioce javnog mnewa», doslovno u ameri~koj {tampi nazvani „repu bli kan ski Ge bels„ – Frenk Lunc. Kao i wegov kandidat Wut Gingri~, ovaj 49-ogodi {wak be be }eg li ca, ne odo le va me to da ma pro vo ci ra wa i ge bel sovskom principu «da sto puta ponovqena la` postaje isti na. Zo vu ga jo{ i „dok to rom »leksi~kih strategija»„, jer pod wegovom palicom re~i efikasno „rade radwu„ za onog koji ga pla}a.

Republikanci ga rado slu{aju kada smi {qa « p ra vi la po li ti~ ki ko rekt nog go vo ra, zapravo vole wegove ufemizme.

Tako u wegovom re~niku zagrevawe Ze mqe po sta je„kli mat ska promena»„. Vole i kada insistira na sistematskom ponavqawu sintagme „vladina ~vrsta ruka„ u poku{aju diskvalifikacije progra ma zdrav stve nog osi gu ra wa dostupnog i siroma{nim slojevima stanovni{tva, jo{ kada je bio sro~en u {tabu predsednika Obame.

U wegovom adresaru klijenti nisu samo republikanci, jer tamo je, recimo, i ime britanskog pre mi je ra Dej vi da Ka me ro na.

Me|u prvih 100 najve}ih ameri~kih kompanija, tako|e, on opslu`uje barem wih tridesetak. Koliko je ve{t dokazuje i wegov doprinos gledanosti televizijske stanice Foks wuz, gde je formirao tzv. «fokus grupe koje direktno uti~u na politi~ke programe.

U mla do sti se ve} ogla sio kwigom ~ija je teza bila da nije va`no ono {to se ka`e, ve} ono

{to se ~uje». U intervjuu datom Wujorkeru priznaje da je bio fasciniran Orvelovom „1984„, pa ne ~udi wegov savet desnim politi~arima da nikad ne govore o Iraku a da ne pomenu 11. septembar. Kada smo iz usta predsednika Bu{a Juniora ~uli da je boqe tu}i teroriste na ulicama Bagdada nego po ulicama Wujorka i

Va{ingtona», nismo znali ko je autor tog slogana. Sada je, barem, to postalo jasno.

We gov pod set nik« za `ar gon XXI veka »vrvi idejama kao {to su: zameniti « Pentagon – zvu~i isuvi{e tehnokratski – sa „Departman za odbranu„; boqe je koristiti „elektronsko presretawe„ umesto prislu{kivawe; nikad ne govori «„problem„; nipo{to ne upotrebqavaj re~ bonus – smesta priziva ideju koja upu}uje na imu}ne – ve} nagrada ili zasluga»…

Na jednom skupu republikanskih guvernera u Orlandu gde je bio zvezda, izjavio je da ga mori samrtni strah od nezadovoqnika okupqenih u pokretu Okupiraj Vol strit, jer imaju znatan uticaj na ono {to Amerikanci zami {qa ju pod ka pi ta li zmom» .

Stoga je predlo`io da se kapitalizam zameni sa –« „ekonomske slobode„». Svestan da }e qudi i daqe vi{e dr`ati do kapitali-

zma a na {tetu socijalizma, ali ipak poziva na obazrivost: „Kapitalizam je nemoralan. Ako u nama vide branioce Vol strita, spopao nas je ozbiqan problem„.

Za tim je po zvao u~e sni ke u odelima i kravatama da ustanu sa svojih mesta, {to je ~inilo polovinu sale. «„Eto {ta nam ne vaqa. Nije da treba da li~imo na hi pi ke, ali ka da nas svet pogleda, misli da ne razumemo {ta se doga|a„. Potom je svojim pragmati~nim talentom me{avine zdravog razuma i {ou bi zni sa, zah te vao od pri sutnih da ponove: „Raz u mem da ste quti. Razumem da zapa`ate nejednako sti u dru {tvu.

Razumem da ho}ete da popravite dru{tvo„. » Na to je guverner Tensija zapazio da tim „razumevawem„ nije obja{wen rascep izme |u si ro ma {nih i bo ga tih.

Lunc je bio spreman: pokretu nezadovoqnika treba objasniti da su pogre{ili adresu idu}i na Vol Strit. Treba i}i na Va{ington i – wega okupirati. » Naravno da pomi{qaju}i na Belu ku}u, lukavi Lunc ima i svog kandidata, Wuta Gingri~a.

Samo {to ovaj ekscentrik (kako ga naziva Gingri~ev protivkandidat, republikanac Mit Romni) s kojim je ve} jednom do{ao do» iz bor nog do bit ka i pre la ska Predstavni~kog doma Kongresa u re pu bli kan ske ru ke na kon 40ogodi{we dominacije demokrata, nije ba{ preterano pouzdan.

Kada ga je Lunc zakleo da ne napada Bila Klintona nikad poimence, ovaj je to izdr`ao – ~itavih 12 dana…

Nadajmo se da budu}nost slede}eg stanara Bele ku}e ne}e zavisiti od sporazuma ili nesporazuma ove dvojice. n Du {an Si min

NAJ ^VR []A DE SI ^AR KA U EVRO PI

je haos, mrtav

ne `elimo da budemo ni~iji robovi.

Francuska se, kao i druge zemqe, nije vekovima borila za svoju slobodu da bi je prodavala evropskim tehonkratama koji }e da odlu~uju umesto nas o na{im porezima i ostalom. l U ne dav nom go vo ru u Va {ing to nu iz ne li ste svo ju vi zi ju iz la ska iz kri ze.

– Svetski monetarni sistem je na izdisaju. Taj sistem koji je proiza{ao iz Breton Vudsa omogu}io je, zahvaquju}i neverovatnim privilegijama dolara, ludo {pekulasawe preuzeto od finansijog sektora. Dok svet godi{we proizvodi bogatstvo od 54.000 milijardi dolara, finansijske transakcije proizvedu 800.000 milijardi. S jedne strane imate realnu, s druge virtuelnu privredu, protiv koje se treba boriti. U tom smislu mi imamo nekoliko predloga na svetskom nivou. Prvo, treba da se uspostavi taj standard prema zlatu, {to je jedini na~in da se onemogu}e {pekulacije. Drugo, da se okrenu le|a Svetskoj trgovinskoj organizaciji koja podr`ava zakone xungle izme|u zemaqa. Treba se vratiti poveqi koju je u Havani 1948. potpisao veliki broj zemaqa, ali je wenu ratifikaciju zaustavio Kongres SAD. Ta poveqa je regulisala trgovinske odnose izme|u zemaqa uva`avaju}i mogu}nost da zemqe {tite doma}u proizvodwu. l Ka ko tu ma ~i te to {to su na ~e lo i gr~ ke i ita li jan ske vla de do {li qu di ko ji su ka ri je ru na pra vi li u Gold man Sak su?

– Velike finansijske sile u ovom trenutku preuzimaju vlast u Evropi.

Iz tog razloga u proteklih nekoliko nedeqa, veliki bankari postavqaju svoje slu`benike. U stvari, tehnokratski name{tenici finansijskih sila preuzimaju vlast u na{im zemqama na ra~un narodnog suvereniteta. Ako to dopustimo, to je kraj demokratije i po~iwe vladavina oligarhije. Treba shvatiti da oni ponovo uspostavqaju ono {to su Grci ukinuli 500 godina pre Hrista, a to je ropstvo zbog duga. l Za {to je va ma i va {oj stran ci va `no da us po sta vi te {to pri sni je po li ti~ ke ve ze s Ru si jom?

– Iskreno se radujem {to je svet postao multipolaran i smatram da Francuska treba da bude neopredeqena zemqa. Danas se, na`alost, ona odre|uje prema Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama jer je Sarkozi Pinokio, a \epeto je u Va{ingtonu. Smatram da treba da ostane izven velikih sila i da ne zavisi od finansijskih mo}nika. Na{ veliki interes je da produbimo odnose s Rusijom, prvenstveno iz ekonomskih razloga, pa iz geostrate{kih, a posebno da ne bismo zavisili od naftnih monarhija. Ali i zbog civilizacijskih razloga, jer mi pripadamo istom civilizacijskom krugu. l [ta mi sli te o pred sto je }em ula sku Hr vat ske u EU? – Li~no mislim sve najgore o Evropskoj uniji, koju nazivam Sovjetskom Evropskom Unijom. Nikako ne `elim prijateqskim narodima da do|u, jer ne `elim da ih zovem u pakao, u no}nu moru. Mislim da hrvatski na-

rod ima sve mogu}e razloge da ne u|e u EU, da bi o~uvao vlastite kapacitete ekonomskog razvoja, svoje nesle|e.

Problem masovne kupovine i stranih investicija u hrvatsku imovinu je zabriwavaju}i. Treba re}i da je odre|eni vroj zemaqa re{io taj problem.

Odvano se zna da postoje druge vrednosti sem novca. Na primer, pozicija Tajlanda je veoma mudra. U toj zemqi ne mo`ete da postanete vlasnik imovine ako ste stranac. Mo`ete samo da imate pravo na u`ivawe wihove svojine trideset godina, a to se mo`e i obnoviti. Ne mo`ete da budete ve}inski vlasnik preduze}a, jer Tajlan|ani moraju da imaju ve}inu deonica. Postoje, zna~i, na~ini da se o~uva zemqa. Nisu te zemqe lude. Dobro su shvatile da moraju da odr`e kontrolu nad privredom, resursima, unutra{wom trgovinom, nad svojim nasle|em, jer to sve pripada narodu. A mi smo sve to izgubili iz vida, zaslepqeni zlatnim teletom, novcem, koji je postao alfa i omega svih qudskih nada. To je ludilo. Od po~etka sveta znamo da ~ovek zaslu`uje mnogo boqe nego da `ivi za novac. n Ja na Fran ko/Glo bus

RU MU NI JA NA VE TRO ME TI NI SVET SKIH IN TE RE SA

CIA, Bin Laden i bajbokane O

dre|eni krugovi sa Zapada u ime Senata za pitawa bezbednosti. Ovaj liberalprava ~oveka, cikli~no svake dve goni politi~ar je u vreme re`ima Nikolaja dine nametnu kritiku delovawa ^au{eskua radio u Ministarstvu spoqnih ameri~ke CIA-e kao primer flagrantnog poslova. Posle revolucije bio je {ef rumunkr{ewa demokratije. Putem medija lansiraske diplomatije, ministar odbrane i zameju se informacije koje pove}avaju tira`e nik ministra pravosu|a. Mele{kanu tvrdi mo}nih informativnih ku}a, a onda se, kao da bi prvi tra`io obnovu istrage da su popo komandi, neko vreme pra{ina sle`e. Jedstojali bilo kakvi konkretni dokazi o tajna od takvih pri~a jeste i da su zemqe poput nim zatvorima CIA-e na tlu Rumunije. On je Poqske, Litvanije, Rumunije, Tajlanda i Avpozvao rumunsku javnost i politi~are na jeganistana, omogu}idinstvo i oprez, jer le administraciji se po wegovom vi|eDeo rumunskih medija koji Xorxa Bu{a Mla|eg wu tu su~eqavaju podr`ava politiku sada{we da na tim podru~jima krupni interesi. dr`i tajne zatvore Mele{kanu je pokuvlade i predsednika Trajana za ispitivawe pri{ao i da redefiniBaseskua po~eo je da napada padnika Al Kaide {e poziciju Rumuosumwi~enih za te- simpatizere opozicije i naro~ito nije u odnosu na Rurorizam. U po~etku proruske elemente, jer poku{avaju siju i razvijeni Zaje u tom kontekstu pad. Izgradwa rada od Rumunije prave metu bila pomenuta i Maketnog {tita u bivza teroriste kedonija i jo{ neke {oj vojnoj bazi Dezemqe. Niko do sada, vesel, blizu srpske me|utim, nije ponudio opipqive dokaze da su granice, jeste pitawe koje Rusija raspravqa takvi zatvori stvarno postojali i to sa znasa Amerikom, a ne s Rumunijom, ka`e. Kada wem vlasti tih dr`ava.

Rusi u svom diskursu pomiwu Rumuniju to niRumunija je na zahtev organizacija za qudje upu}eno Bukure{tu nego Va{ingtonu. ska prava sprovela istragu koja, navodno, niOno {to Ruse `uqa u rumunskoj politici, je prona{la dokaze o postojawu takvih zasmatra Mele{kanu, jeste ~iwenica da je Rutvora. Time je, kako je objasnio {ef rumunmunija ~lanstvom u EU i NATO, potpuno ske diplomatije Teodor Bakonski, pri~a o iza{la iz ruske orbite i ne samo {to deli nelegalnim zatvorima CIA-e stavqena ad druge vrednosti za sebe, nego nastoji da priakta. Pre koju nedequ je, me|utim, organizabli`i evroatlantskim integracijama i Recija Hjuman rajts vo~ zatra`ila od Bukurepubliku Moldaviju. Me|utim, Rumuni danas {ta da ponovo otvori istragu o navodnim i ne kriju da bi voleli da Republika Moldatajnim zatvorima ameri~kih kontraobavevija bude deo Rumunije. Takvu `equ ne sma{tajaca. Sve to uz obilatu podr{ku Aso{itraju teritorijalnim aspiracijama jer nije jeted presa, ameri~ke agencije koja je pisala re~ o ujediwewu nekakvim klasi~nim medoda u zatvorima u Rumuniji navodno pro{li dama kao {to su rat ili aneksija. Put do prinajve}i teroristi Al Kaide, i da je posle bli`avawa dve zemqe jeste jedino integrawihovog ispitivawa CIA do{la do podatacija i Moldavije u Evropsku uniju. Zato je, ka o tome gde se krio Bin Laden. Nema~ka teka`e Mele{kanu, nu`no redefinisawe odlevizija ADN se pridru`ila ameri~koj nosa Rumunije s Rusijom i to prvenstveno na agenciji, navode}i da je zatvor CIA-e u Rumuniji bio u centru Bukure{ta, u jednoj od zgrada Vlade Rumunije. AP se poziva na ameri~ke agente koji su, navodno, tamo boravili po tri meseca, ispituju}i zatvorenike.

Interes AP da pokrene temu kr{ewa qudskih prava u re`iji CIA-e mo`e biti povezan s novim predsedni~kim izborima u SAD. Ta kampawa postaje `estoka i nije ni malo fer. Otkrivaju}i zlodela republikanaca u ratovima koje je Bu{ vodio za svoja dva mandata, demokratski politi~ari na vlasti opomiwu bira~e da je druga strana najvi{e kriva za lo{ me|unarodni rejting SAD. U tim ratovima je bilo dosta upliva privatnih interesa. Reaktualizacija pri~e o zatvorima bazi ekonomskih interesa. Rumunija je uvoCIA-e po~iwe sudskim sporom izme|u ameznik energije i izvoznik hrane, danas najve}a ri~kih kompanija „DynCorp“ i „Ric hmor Avi a dr`ava u redu malih zemaqa Evrope i najmation Inc.“ koje su navodno u~estvovale u tajwa me|u velikim nacijama na kontinentu, nim prebacivawima uhap{enih pripadnika konstatuje Mele{kanu. Kao takva mo`e biti Al Kaide do tajnih zatvora, a posle ispitiatraktivno tr`i{te. Poboq{awem pravne vawa – do logora Gvantanamo na Kubi. regulative i pove}awem uspe{nosti sudova Pisawe AP je, ipak, uzburkalo rumunsku mo`e da postane interesantna i za strane injavnost. [tampa se odmah podelila u dva tavestitore. bora. Deo rumunskih medija koji podr`ava Biv{i {ef rumunske diplomatije tvrdi politiku sada{we vlade i predsednika Trada sada{wa kriza ne}e uru{iti Evropsku jana Baseskua po~eo je da napada simpatizere uniju. Najgore {to mo`e da se desi jeste da se opozicije i naro~ito proruske elemente, jer EU daqe razvija prema konceptu „Evrope s poku{avaju da od Rumunije prave metu za tedve brzine“. Tada bi Rumunija ostala u tzv. roriste. Drugi deo, koji o~igledno ne odosivoj zoni, {to bi bio nepovoqan status. Mebrava rumunsko pribli`avawe Va{ingtonu, le{kanu se zala`e da Rumunija {to pre pouzvratio je komentarima da je predsednik Bastane deo [engenske zone. Posle toga morasesku ve} isturio Rumuniju kao metu time la bi da ja~a ekonomiju i stvori uslove za {to je potpisao sporazum s Belom ku}om o prijem u zonu evra. A tek ulaskom u evrozonu izgradwi ameri~kog antiraketnog {tita.

Rumunija postaje istinska evropska zemqa, Neprijatnu atmosferu je poku{ao da preka`e Mele{kanu. se~e Teodor Mele{kanu, predsednik Odbora n Pe tar To mi}

nedeqa18.decembar2011.

ilm „Frau Ajn {tajn“, po sce na ri ju Alek san dre Ple sko wi} i u re `i ji Mi lo {a Jo va no vi }a, pre mi jer no }e bi ti pri ka zan 21. de cem bra u Kul tur nom cen tru No vog Sa da u okvi ru „Euro in film“ fe sti va la. U na slov noj ulo zi je Ani ca Do bra, a uz wu glu me i Jens Har cer, Ma ja Ro ko vi}, Ta tja na Pa ji}, Mi li ca Ra da ko vi} i Alek san dra Po po vi}.

O sud bi ni Mi le ve Ajn {tajn re di teq fil ma Mi lo{ Jo va no vi} re kao je da „ima te `i nu an ti~ ke tra ge di je u ko joj su tra gi~ ni i we no srp sko po re klo i we na uro |e na ma na - hra ma la je na de snu no gu, i we na na da sve `en ska, pa tri jar hal na i maj ~in ska pri ro da, a pre sve ga lu cid ni um, spo so ban sve da raz u me: od mu zi ke do ma te ma ti ke, od qu ba vi do mr `we, od ra zu ma do lu di la, od mi ra do ra ta, od [vaj car ske i Ber li na do No vog Sa da, Ru me i Ti te la...“ Ne dav no je u No vom Sa du pre mi jer no iz ve de na ope ra “Mi le va“ Vi de Og we no vi}, na mu zi ku Alek san dre Vre ba lov, u ko joj je ona pri ka za na kao `e na u sen ci svog su pru ga, po sve }e na po ro di ci. A, ka kva je Mi le va pri ka za na u fil mu „Frau Ajn {tajn“, pi ta mo sce na rist ki wu Alek san dru Ple sko wi}, ina ~e glu mi cu, pr va ki wu Srp skog na rod nog po zo ri {ta.

– Bo ris Gri go ri je vi~ Ku zwe cov ima naj vi {e li te ra tu re o Al ber tu, ali Mi le vu ja ko ma l o po m i w e – pri ~ a nam Alek san dra Ple so wi}. – Kon sul to va la sam De san ku Tr bu ho vi}, a naj vi {e pro fe so ra \or |a Kr sti }a, na {eg ~u ve nog fi zi ~a ra, ko ga sam i upo zna la.

Mi slim da je on ~ak po klo nio ne ke wi ho ve pred me te. Osta la je Ajn { taj n o v a lu l a, wi h ov ven ~ a n i list i fo t o a p a r at, ko ji joj je on dao kad su se ra sta ja li na `e le zni~ koj sta ni ci u Ber li nu. Po sto ji po da tak da su obo je pla ka li na ra stan ku i da ju je on mo lio da fo to gra fi {e de cu, i da mu {a qe fo to gra fi je.

F

T R E N D R A P O R T : NOVOGODI[WE MODNO LUDOVAWE

Pre te ri va we je – po `eq no vih je da na mo ja pri ja te qi ca bi la u pri li ci da na krat ko iza |e iz ku ti je na ko ju smo svi ro |e ni na ovim pro sto ri ma, ka ko nas je le po pod se tio i La u {e vi} u svo joj auto bi o gra fi ji, „osu |e ni ro |e wem”. Zna te na {ta mi slim: ni je da smo ta ko hte li, ali `i vot unu tar gra ni ca ove na {e sve ma we ze mqe iz gle da da je ne mi nov nost i ve }i na nas uglav nom se o de {a va wi ma u be lom sve tu ne za si to i ne u mor no in for mi {e bu qe }i u te le vi zor, jer za pu to va we (sad dok

O

ne {to ba{ i ne {ti ma. Jer, za {to bi, ina ~e, ona Mer ke lo va od ju tra do mra ka i ta ko me se ci ma ku ka la o kri zi u evro zo ni i na sav glas po zi va la svo je ko le ge i sa ve zni ke da se pri zo vu pa me ti i ko na~ no ne {to pre du zmu. Za raz li ku od we, ov da {wi po li ti ~a ri va zda otva ra ju no va rad na me sta i sva ko dnev no do vo de stra ne in ve sti to re, jer, bo `e moj, kri za je za wih tek „iza zov i pri li ka za da qi raz voj”. Ume sto wih, u Sr bi ji ku ka ju i za po ma `u gra |a ni, ko ji ma ni ka ko ne uspe va da se „na ka ~e” na taj ta las op ti mi zma i en tu zi ja zma. Eto, i tu smo kon tra sve ta i sve ga.

E sad, ako ste po mi sli li da je ova pri ~a o sva ko dnev noj nam ago ni ji pre `i vqa va wa ne po treb na di gre si ja, na me ni je da se vra tim na te mu – no vo go di {wi he do ni zam. No, uzme mo li u ob zir za nas ka rak te ri sti ~an inat i ve} tra di ci o nal no sna la `e we u ne mo gu }im uslo vi ma, ovo mo `da i ni je bi lo

ker skom ili sek si fa zo nu. Jer, u naj lu |oj no }i je sve do zvo qe no: i {qo ki ce, i per je, i ja ka {min ka, i mi ni, i mi di, i sre bro, i zla to, i sva ka mod na lu do ri ja ko ja vam pad ne na pa met a u ko joj to kom go di ne jed no stav no ni ste u pri li ci da u`i va te.

Pri tom je sva ka ko va `no za ka kvu se za ba vu spre ma te – ako ste od lu ~i li da No vu go di nu do ~e ka te na uli ci, naj va `ni je je da pri li kom oda bi ra gar de ro be vo di te ra ~u na o to me da vam ne bu de hlad no i da na no ga ma ima te udob nu obu }u; a {to se par ti ja wa u ku} noj va ri jan ti ili u ne kom klu bu ili ka fa ni ti ~e, bit no je sa mo da se u oda bra noj kom bi na ci ji do bro ose }a te i da mo `e te slo bod no da se ve se li te do ra ne zo re. Spa da te li u gru pu onih ko ji ba{ i ne ma ju pu no pa ra na ras po la ga wu za no vo go di {wi {o ping, ne o~a ja vaj te. Sjaj no se mo `e iz gle da ti i u far ka ma i ma ji ci – po treb ne su vam sa mo do bre {ti kle, ma lo atrak tiv nog na ki ta i ne {to ja ~i mejk ap (cr ve ni ru`, ve {ta~ ke tre pa vi ce ili sen ka i ru me ni lo sa {qo -

Pepequgino }o{e Ka ko bi ste za bli sta li u no vo go di {woj no }i, osim fen si kr pi ca, za uku pan uti sak neo p hod ni su jo{ fri zu ra, do bra {min ka, atrak ti van na kit, sa vr {e no pi smo tor bi ca i, na rav no, ci pe le, ko je ba{ kao i odev na kom bi na ci ja, u ovoj pri li ci mo gu (~ak je i po `eq no) bi ti ma lo eks tra va gant ni je. Osim vi so kih pot pe ti ca, u tom su vam smi slu na ras po la ga wu i {qo ki ce, zlat ne ili sre br ne ci pe le ili, re ci mo, mo de li ukra {e ni ~ip kom.

I jed na na po me na: ako ste re {i li da se ba{ uo~i naj lu |e no }i po ~a sti te no vim pa rom vi so kih pot pe ti ca, gle daj te da vam De da Mraz stig ne ko ji dan ra ni je ka ko bi ste ima li do voq no vre me na da se na vik ne te na ci pe le i pri la go di te ih svo jim sto pa li ma.

ima mo bez vi zni pa so{), ne ma mo do voq no „bez ve znih” pa ra.^i sta ago ni ja.

Ka `e mi da je Min hen „di van u ovo do ba go di ne”. A to je, ako ni ste zna li, omi qe na uz re ~i ca onih ko ji ma su pu to va wa ne {to „~e ga se ne mo gu od re }i”. Sve je ~i sto, ured no, pri god no oki }e no i, tre ba li re }i, sku po. Woj, na rav no. Nem ci ma je, ako je su di ti po ne mi lo srd nom {o pin gu ko jem je bi la sve dok, le pim ku }a ma i oku} ni ci ma sa ve {ta~ kim je ze ri ma i ba {ten skim gar ni tu ra ma, jed nom re~ ju ugod nom i bez bri `nom `i vo tu – sve po ta man. Na rav no, me ni (za gle da noj u ve sti) u~i ni lo se da tu

dnevnik

c m y

14

to li ko od stu pa we od za da tog nam (dis)kur sa.

Po zna to je, na i me, da kod nas za sla vqe uvek mo ra da se na |e i da tu {ted we ne ma. Ka ko, ne znam, tek ja sno je da }e i ovom pri li kom no vo go di {wa tr pe za bi ti pu na ra zno ra znih, uku sno spre mqe nih |a ko ni ja, spre mi }e mo i pri god no upa ko va ne po klo ne za svo je naj mi li je, a ne }e mo za bo ra vi ti ni da se do te ra mo. Va qa se, ka `u, u no vu go di nu u}i ona ko „bo ga to” i u sta roj osta vi ti sve lo {e i bed no. Ka da je o ku va wu re~, osta vi }u to stru~ ni ji ma i ve {ti ji ma od se be; kod iz bo ra po klo na va `no je da ima te na umu za ko ga ih ku pu je te, a ne ko li ko ko {ta ju, a {to se mo di ra wa ti ~e, tu imam za vas ne ko li ko ko ri snih su ge sti ja.

Za po ~e tak, div na vest! No vo go di {wa no} je jed na od ret kih pri li ka ka da se ne mo `e pre te ra ti, a ni po gre {i ti.

Slo bod no iza be ri te da li `e li te da se opra vi te kao za ma sken bal ili vam je, re ci mo, dra `e da sta ru go di nu is pra ti te u ro man ti~ nom, ele gant nom, ro -

ki ca ma, na pri mer), ko ji }e ovoj sva ko dnev noj mod noj kom bi na ci ji da ti neo p ho dan no vo go di {wi glanc. Sli~ na je i pri ~a s ma lom cr nom ha qi nom, a ne po gre {iv iz bor za naj lu |u no} sva ka ko je i bo ja stra sti i qu ba vi – cr ve na. Od bo ja, ove su se zo ne ak tu el ne jo{ i vi zan tij sko pla va i pe tro lej ze le na, dok je je dan od naj pri sut ni jih mod nih sti lo va onaj „upa ko van” u mu {ko ode lo, u ko jem `e na mo `e da iz gle da ne ve ro vat no sek si i pri vla~ no.

Ap so lut ni no vo go di {wi mod ni hit je (po lu)pro vid na gar de ro ba, u ko joj ne ma {an se da se ne ose }a te `en stve no i sek si. Na rav no, po sto ji i jed no „ali”, kod ova kve ode }e vr lo je tan ka li ni ja iz me |u sme lo sti i ele gan ci je s jed ne, i vul gar no sti s dru ge stra ne. Jer, (po lu)pro vid ne kr pi ce ot kri va ju „atri bu te”, te gle daj te da is tak ne te ono naj bo qe na svo joj fi gu ri i da iz beg ne te gre {ku da se pre vi {e (ili ba{ sve) vi di. Jed nom, ka da ste iza bra li do bit nu kom bi na ci ju, osta ju vam jo{ sa mo da se za o gr ne te ove se zo ne ul tra mo der nim kr znom i pro vod je za ga ran to van. n Jasna Budimirovi}

li `e se bo `i} ni pra zni ci u za pad nom sve tu i bez ob zi ra na Se ku (Svet sku Eko nom sku Kri zu) ko ja dr ma svet (ne ke vi {e, ne ke ma we), pred sto je }i blag da ni pri li ka su da se po ro di ce oku pe oko bo ga te tr pe ze a po tom i da se me |u sob no raz me ne po klo ni. Ri tu a li bo `i} nog {o pin ga, ko ji pod ra zu me va ju ra zno ra zne {a re ni {e i neo do qi vo ve li ke po pu ste, ve} su po ~e li da se pom pe zno na ja vqu ju i ma me kup ce. A, ka ko je to uobi ~a je no, uko li ko ide te u {o ping sa de ~ur li jom to je ce lo dnev ni po sao ko ji pod ra zu me va obrok u ne kom od re sto ra na u tr `nom cen tru, pa od mor i za ba vu u ne koj od bi o skop skih sa la – na rav no pod uslo vom da je na re per to a ru pri go dan film. A kud }e te pri god ni ji i po `eq ni ji na slov od „Ma pe ta“? Em de ca vo le fil mo ve sa ve li kim, {a re nim i {a {a vim lut ka ma, em se i ro di te qi se }a ju tih istih lu ta ka iz svog de tiw stva... [to bi se re klo, jed nim udar cem na ma mi }e se bar dve ge ne ra ci je gle da la ca, mi li na jed na za bo so ve film skih stu di ja.

Na ta ko ne {to ra ~u na lo se i sa sko ra {wim ce lo ve ~er wim hi tom „[trum fo vi“, da bi na sta vi lo s „Ma pe ti ma“. Na rav no, ma da }e pred stav ni ci ve li kih film skih ku }a tvr di ti da ni su u do go vo ru i da sva ko fil mo ve pra vi po svom rit mu, ka da se gle da o ci ma po ten ci jal ni hit fil mo vi A pro duk ci je ured no ser vi ra ju bez gu `ve, ko mad po ko mad, te {ko je po ve ro va ti da me |u wi ma ne ma ba{ ni ka kvih do go vo ra. Do dat nu sum wu po bu |u je i „slu ~aj nost“ da oba fil ma tro {e sta ru sla vu po zna tih fran {i za, {to zna ~i da igra ju na si gur no, ne `e le }i da ri zi ku ju s no vim ju na ci ma. Ako se, da kle, ve} igra ta ko zi he ra {ki, on da se ni {ta ne pre pu {ta slu ~a ju – ni vre me pu {ta wa fil ma u di stri bu ci ju ni (ne)po sto ja we ja ke kon ku ren ci je. Vi si na za ra de „Ma pe ta“ u pr voj ne de qi pri ka zi va wa, ne dvo smi sle no go vo ri da je taj ming bio od li ~an (a i osta le okol no sti su mu i{le na ru ku).

B

INTERVJU

ALEKSANDRA

In tim ne, pri ~e

l Kakva je Mileva u va{em vi|ewu?

– Mo ja Mi le va je mo ja, to je su bjek tiv na stvar, kao i svih umet ni ka. Po sto je i in ter po li ra ne ne ke pri ~e o Voj vo di ni ko je sam slu {a la od mo je ma me ko ja je iz @a bqa. Tu su ne ka mo ja

se }a wa na sa la{, na pra {i nu, na ku hi wu, kul tu ru, na kit ni kes, ko ji kad se na pra vi, mo ra{ da ga ~e ka{ {est da na... Ili, sli ka de voj ~i ce ko ja je de hle ba i ma sti s ale vom pa pri kom, i ta pra {i na ko ja pa da i ko ja joj uop {te ne sme ta. Svi ima mo se }a wa na

[ARENE LUTKE YIMA HENSONA

Sti `u nam Ka ko bi lo da bi lo, „Ma pe ti“ su po sle vi {e od de ce ni je po no vo na ve li kim ekra ni ma, na sta vqa ju }i ta ko ve li ku avan tu ru za po ~e tu jo{ dav ne 1976. go di ne, ka da je se ri ja „Ma pet {ou“, po sle dve pi lot epi zo de i mno go ne spo ra zu ma sa mo} nim qu di ma u ame ri~ koj te le vi zi ji, u{la u re do van TV pro gram kao bri tan ski pro iz vod. Ko stur pri ~e za sva ku epi zo du je ma we-vi {e isti: u po zo ri {tu je vre me da se po dig ne za ve sa i po~ ne jo{ jed na vo dviq sko-ka ba ret ska pred sta va; pu bli ka je sti gla i ve} je po ma lo ne str pqi va ali iza sce ne je pot pu ni ha os – glum ci su iz gu bqe ni i iz be zu mqe ni, sta ti sti se bes ciq no mu va ju oko lo i svi ma sme ta ju, glav na zve zda ve ~e ri ima svo je pro ble me a vo di teq po ku {a va da im pro vi za ci jom spa se pred sta vu jer – {ou mo ra da ide! Ko na~ no, za ve sa se di `e, pu bli ka apla u di ra, glum ci igra ju i pe va ju, iz ku ti je is ka ~e tru ba~ ko ji tre ba gla sno da du ne u

in stru ment i za kqu ~i uvod nu sce nu... On stvar no du ne ali – bum! – is pad ne neo ~e ki va ni fal{.

Ni `u se ur ne be sne sce ne na po di ju mu i iza we ga, nu me re s pu ca wem i pe va wem, ple som, brit kim di ja lo zi ma i sva ka kvim vra to lo mi ja ma... Sve u sve mu, na dah nu ti sce na ri sti i glum ci ima ju do voq no pro sto ra za po i gra va we. A kad se ovo me do da da su ju na ci pred sta va lut ke, ra znih bo ja i ob li ka (`i vo tiw skih i qud skih), ~u pa ve, bu qa ve, zu ba te, ve li ke i ma le – eto i do dat nih raz lo ga za smeh. To kom pet se zo na i 120 epi zo da Ma pe ti su po sta li te le vi zij ski ali i kul tur ni fe no men, pro boj u no ve pro sto re se ri o zne TV za ba ve.

Iza ~i ta ve pri ~e sto ji rad Xi ma Hen so na (1936-1990), iz u- zet nog umet ni ka i lut ka ra, ko ji je pro me nio na ~in na ko ji se stva rao za bav ni TV pro gram za de cu, onu ma lu i onu ma lo ve }u.

Ma da se jo{ na po ~et ku ka ri je re

dnevnik

nedeqa18.decembar2011.

15

PLE SKO WI], SCE NA RIST KI WA FIL MA „FRAU AJN [TAJN”

po ro di~ ne i o Voj vo di ni ne ku kr pe wa ~u, ne ke lop te i pri ~a je in tim na, po ro di~ na, vr {a va mo film na je dan dru gi de~ je igre. Na pri mer, Go ran ni je o na u ci. na ~in, s do ku men tar nim ele men Ste fa nov ski, ~u ve ni pro fe sor ti ma. l Iz ve stan po et ski sloj je, dra ma tur gi je u Lon do nu, re kao po to me, vr lo bi tan u va {oj l Vi ste u fil mu pri sut ni je da su mu naj bo qe te sce ne iz vi zu ri? i kao na ra tor?

Voj vo di ne, ve ro vat no za to {to – Da, ma da za pra vo go vo rim o – Da, kao ne ka vr sta na ra to to po zna jem i {to mi je bli sko. mom sce na ri ju, a ne o ono me {to ra, onog {to se ve zu je s ne kim Ja ni sam hte la da ras pra vqam }e se vi de ti u fil mu ko ji je ne Mi le vi nim se }a wi ma, kao ne ki ko li ki je ~i ji udeo u fi zi ci i {to sa svim dru go, i ko ji je sa da wen glas u gla vi. na u ci, za to {to mi slim da je to igra no - do ku men tar ni. Us pe li l [ta }e od do ku men tar ne mo gu }e ras pra vi ti, ni ti je to smo s Ani com Do brom da sni mi nog ma te ri ja la bi ti u fil bi la mo ja te ma. Jer `e ne tog mo sce ne Mi le vi nog umi ra wa u mu? vre me na, pa i da nas s ovih pro - Ci ri hu. Sni ma li smo ih ov de u – Uba ~en je sni mak Al ber ta u sto ra, obi~ no sto je iza tre nut ku ka da je si {ao na mu {ka ra ca, i wi ho ve su ame r i~ k o tlo, ka da je „Mi slim da mu zej po sve }en Mi le vi emi gri rao pred fa {i mu ze, in spi ra ci je, ini ci Ma ri} u onom kla si~ nom smi slu, ja to ri. Ne bit no im je ko zmom. Za tim po sto ji raz li ki i ~i ji je udeo, ma da ko ji ima eks po na te, ne mo `e da se go vor sa Open haj me rom o ima mo u to vre me Ma ri ju atom skoj bom bi, i de lo vi na pra vi u we noj ku }i, ne go bi Ki ri s dve No be lo ve na pi sma Ru zvel tu da se ona tre ba lo da se ta mo or ga ni zu je ne ka ne ko ri sti. Na rav no, Hi gra de, ko ja je ra di la upo ra di o ni ca za mla de ta len to va ne re do sa mu `em, a ko ja opet ro {i ma i Na ga sa ki se po fi zi ~a re i ma te ma ti ~a re iz ce log mi wu i u sce na ri ju i u ima dru gu pri ~u. Oni su se, ina ~e, dru `i li sa Mi jed nom ka dru. sve ta, {to bi bio pra vi oma` le vom i Al ber tom, i{li l Po red glu me, opro Mi le vi” za jed no na pla ni na re wa. ba li ste se i kao autor Ta ko pa ra lel no idu dve po zo ri {ne pred sta ve, pri ~e. Jed na je evrop ska, a dru - Voj noj bol ni ci, ta ko da nam je ali do sad ne i kao sce na ri gu mo gu na zva ti bal kan ska. Ve} ostao taj ma te ri jal ko ji je tre sta? je do sta po znat mo me nat ka da je ba lo da po prin ci pu se }a wa bu – Ra di lo se o to me da sam u tre ba lo da pot pi {u rad, da joj de in ter po li ran u da qi tok. pr vom fil mu Mi lo {a Jo va no je on re kao da sta vi svo je ime Tru di li smo se da ba{ film vi }a „Me mo“ po ma ga la u ne kim po red. Po sto ji po da tak da je skim je zi kom pri ka `e mo ne ke de l o v i m a ve z a n im za sa l a{. ona re kla: Mi smo Ajn {tajn – stva ri. Na pri mer, Mi le va vu ~e Mi lo{ je bio na Si ci li ji na jed na ste na, to ne tre ba raz dva - zvo no, i to je fak to graf ski po fe sti va lu i ~uo je za San dens ja ti. Ono {to je evi dent no je - da tak, ko je je bi lo iz nad we nog kon kurs za sce na rio i re kao je ste da je ta 1905. naj plod ni ja go - kre ve ta, ali jed na bol ni ~ar ka da `e li da na pi {e film o Mi di na we go vog ra da – ka da su za - vi {e ni je mo gla da tr pi we nu le vi Ma ri} i da mu po mog nem u jed no ra di li. Zna se da je ona za zvo wa vu i od se kla ga je, ta ko da to me. Ta ko smo ra di li i ja sam, we ga ra di la ma te ma ti ku, ko ju ona vi {e ni je mo gla da do zi va mo gu re }i, na pi sa la pri ~u u da on ni je ta ko do bro po zna vao po mo}. Taj ka dar se ~e zvo na je hu. Na rav no, ni smo pro {li na kao ona, da je ~e sto pre ki dao sni mqen, ali se sve to pre ta pa u tom kon kur su, ali ni je ni va pre da va wa i va dio we ne be le - ve li ko zvo no u Ka }u we nog de `no. Va `no je da smo od lu ~i li {ke, ka da su bi li u pi ta wu ma - tiw stva, i on da film te ~e da qe. da sni ma mo film. te ma ti~ ki za da ci. No, mo ja Me |u tim, mi smo mo ra li da za n Nata{a Pej~i}

PO NO VO ME \U ZE MQA NI MA

Ma pe ti! iz dva jao svo jim ne sva ki da {wim ide ja ma, Hen son je svoj ta le nat raz vio ka da je po ~eo da ra di na de ~i joj se ri ju „Uli ca Se zam“.

Tu su se we go vi pla no vi po klo pi li s ide ja ma tvo ra ca se ri je ko ja je svo joj ciq noj gru pi – de ci, pri stu pa la bez u{to gqe no sti i na pad ne di dak ti ke, po ten ci ra ju }i spon ta nost, igru, tre ti ra we de ce kao ma lih qu di, bez pre te ra nog pa tro ni zi ra wa.

Hen so no ve lut ke sjaj no su se uklo pi le u ovu pri ~u i se ri ja je, upr kos sum wa ma, po sta la i po pu lar na i ce we na. Ipak, Hen son je, po sle par se zo na po `e leo da se od mak ne od „Uli ce Se zam“ jer se pla {io da }e we gov rad bi ti po i sto ve }en s de ~i jim emi si ja ma a we go ve am bi ci je su bi le da ra di pro gra me ko ji }e bi ti in te re sant ni ka ko de ci i mla di ma, ta ko i od ra sli ma.

Kon cept iz ko ga je na stao „Ma pet {ou“ ~i nio se kao ide a- lan, ali je tre ba lo u to ube di ti ured ni ke, {to ni je i{lo glat -

ko. Ipak, ka da je se ri ja kre nu la vi {e ni je bi lo ni ka kve di le me: Ma pe ti su se kon stant no raz vi ja li i usa vr {a va li, sva ka epi zo da je do no si la ne {to no vo, broj stal nih ju na ka se po ve }a vao a wi ho vi se od no si uslo `wa va li. Ze le ni za bac Ker mit, kon fe ran si je i ne ba{ uspe {ni „glas ra zu ma“ po ku {a va da odr `i ka kav - ta kav red, a po seb no da ne iz ner vi ra zve zdu pro gra ma – mis Pi gi, ka pri ci o- znu i su jet nu da mu ko ja ume ja ko da uda ra sva ko ga ko joj se za me ri i ko ja je otvo re no (~e sto vr lo agre siv no) za qu bqe na u Ker mi ta. Tu su jo{ i me dved Fa zi, ne u- spe {ni za ba vqa~ i pri ~a lac vi ce va, Gon zo – ta ko |e ne pre te ra no spre tan pri me rak pti ~i jeg ro da, {ved ski ku var ko ji mu mla re cep te, pas kla vi ri sta, bub war Zver i ra{ ~u pa ni rok bend, lu di na u~ nik i we gov asi stent, ko ka ko ja vo li Gon za, mr gud ni, go lo gla vi orao Sem, pr ga vi i ci ni~ ni pa cov Ri zo... ne tre ba za bo ra vi ti ni ja ta ko ko {a ka, raz ne ri be i ri bi ce, da bro ve, ra ku ne, ~u do vi {ta i mon stru me.

Od ~o ve ko li kih ju na ka na pr vom me stu je dvo jac pen zi o ne ra na bal ko nu, Sta tler i Val dorf, bez ~i jih ci ni~ nih ko men ta ra na po ~et ku i kra ju epi zo de od no sno iz me |u ske ~e va, Ma pe ti ne bi bi li to {to je su.

U sva koj epi zo di pri ka zi van je i na sta vak ne kih od se ri ja la: „Ve te ri nar ska bol ni ca“ (pa ro di ja dok tor skih TV se ri ja), „Svi we u sve mi ru“ (pa ro di ja na u~ no fan ta sti~ nih se ri ja), seg men ti sa re cep ti ma {ved skog ku va ra, ple sne ta~ ke to kom ko jih ak te ri pri ~a ju, „Ve sti“ s pa ro di ja ma be smi sle nih sen za ci ja... Ko na~ no, u ve }i ni epi zo da

go stu je `i vi gost iz raz li ~i tih bran {i, od glu ma ca i mu zi ~a ra do po li ti ~a ra. Re~ ju, „Ma pet {ou“ je bio vr ca vi ur ne bes upa ko van u po la sa ta ko ji pro tek nu dok trep ne{.

Uspeh „Ma pet {ou“ pro gra ma kod mla dih i sta rih pre tvo rio se u ma pet ma ni ju ko ja je po kre nu la sni ma we spe ci jal nih emi si ja i ce lo ve ~er wih fil mo va, ob ja vqi va we plo ~a s mu zi kom iz se ri je, pra te }e ar ti kle ({o qe, ma ji ce, {kol ski pri bor...), pa ~ak i pri god ne „Ma pet be be“. Kao i „Uli ca Se zam“ i „Ma pet {ou“ je po stao re per za ka sni je TV se ri je, od no sno za sle de }e ge ne ra ci je lut ka ra. [ou je obe le `io ka ri je re umet ni ka ko ji su u we mu u~e stvo va li a svi po to wi Hen so no vi ra do vi bi li su pod sen kom Ma pe ta. Ipak, vre me je u~i ni lo svo je i Ma pe ti su po ~e li da pa da ju u za bo rav. Sta sa le su ge ne ra ci je ko je ne zna ju ni {ta o tim neo bi~ nim lut ka ma s du {om. No vi film je pri li ka da se sta ri ji gle da o ci pri se te svo jih qu bi ma ca a naj mla |i da ih upo zna ju. Ta ko |e i da se sa mi Ma pe ti na ve li kim plat nu vra te iz pen zi je i po ku {a ju da spa su svo je po zo ri {te. Su de }i po po se }e no sti bi o sko pa i po zi tiv nim kri ti ka ma, Ma pe ti su pre sko ~i li vre men sku pro va li ju i pod mla di li se.

Da kle, dok ~e ka mo da film stig ne u ove kra je ve, osta je nam da se pod se ti mo sta rog slo ga na „Svi smo na pe ti – sti `u Ma pe ti!“ n Ilija Baki}

E K S K L U Z I V N O : ALEK SEJ IGU DE SMAN I RI ^ARD HJUNG-KI YU

Ve se li svet ma le ko {mar ne mu zi ke no vo go di {woj no }i na stu pi }e u ~u ve nom be~ kom Kon cert ha u su, ali }e pre to ga, u uto rak, 20. de cem bra, u wi ho vom fa sci nant nom {ou „Ma la ko {mar na mu zi ka” mo }i da u`i va ju i No vo sa |a ni. ^u de sni dvo jac, vi o li ni sta Alek sej Igu de sman i pi ja ni sta Ri ~ard Hjung-ki Xu, kra qe vi mu zi~ ke ko me di je, osvo jio je ceo svet. Wi hov {ou, iako po ~i va na kla si ci, ni je na me wen sa mo oni ma ko ji je do bro po zna ju ili ~e sto slu {a ju „ozbiqnu muziku”, ve} je pri la go |en naj {i roj pu bli ci i sva ko }e u we mu mo }i pod jed na ko da u`i va. Ka ko sa mi ka `u, „mu zi ka jeste ozbiq na stvar, ali to ne zna ~i da se o woj mo ra i go vo ri ti na ozbi qan na ~in”. l Vi di te li se be vi {e kao za bav ne iz vo |a ~e umet ni~ ke mu zi ke ili kao we ne neo bi~ ne po pu la to re?

– Na {a na me ra ni je da po pu la ri zu je mo kla si~ nu mu zi ku ve} da je u~i ni mo pri hva tqi vi jom za {i ri audi to ri jum, pre sve ga za mla |u pu bli ku – od go va ra ju u eks klu ziv nom in ter vjuu „Dnev ni ku” Igu de sman&Xu. – Mi ne pra vi mo raz li ku iz me |u sti lo va u mu zi ci; jed no stav no po sto ji do bra ili lo {a mu zi ka, pa ~ak i to je pod re |e no li~ nom uku su. Me |u tim, na {e je mi {qe we da kla si~ na mu zi ka ima isto ono li ki zna ~aj u `i vo ti ma qu di ko li ko i pop mu zi ka. Na kra ju kra je va, i Mo cart je bio po pu la ran kom po zi tor u vre me nu u ko jem je stva rao, a List i Pa ga ni ni su ve ro vat no bi li pr ve rok zve zde. l Maj sto ri ste im pro vi za ci je i per for man sa, ali je o~i gled no da je kod vas to sa mo nad gr da wa ve o ma do bro pri pre mqe nog kla si~ nog ma te ri ja la. Da li ta ko i for mi ra te pro gram: pr vo de la utvr di te u wi ho vom iz vor nom ob li ku ili ipak od mah po~ ne te da se s wi ma po i gra va te?

– Ide je do la ze s ra znih stra na i raz vi ja ju se, ne pre sta no se me |u sob no pre pli }u }i i pre ta ~u }i. Po ne kad in spi ra ci ja po ti ~e iz od re |e nog de la, po ne kad se ide ja ra |a iz van mu zi ke. Ono u ~e mu u`i va mo je stal na te `wa da mu zi ka i od re |e na ide ja sra stu jed na uz dru gu ta ko da mu zi ka ne iz gu bi svo ju sr`. Ta ko |e, uvek se tru di mo da pi {e mo na naj ma we dva ni voa ta ko da po zna va o ci mu zi ke mo gu da pre po zna ju i vred nu ju du bqi smi sao {a le, dok la i ci mo gu da se sme ju zbog vi zu el nog ili fi zi~ kog aspek ta iz vo |e wa. Do bar pri mer za to je na{ ske~ “Rah ma wi nov je imao ve li ke {a ke”. Rah ma wi nov je za i sta imao ve li ke {a ke i zbog to ga su we go ve kom po zi ci je te {ke za iz vo |e we. Me |u tim, i oni ko ji to ne zna ju, u`i va }e u fan ta sti~ noj mu zi ci i na {im akro ba ci ja ma. Ipak, za nas je mu zi ka uvek na pr vom, a hu mor na dru gom me stu. l Ob ra ~u na va te se sa ste re o ti pi ma, ali uvek s me rom. Ipak, mo `e li da vas re ak ci ja pu bli ke to li ko po ne se da po sle kon cer ta ima te ose }aj da ste pre te ra li?

– Mi vo li mo ka da je pu bli ka us hi }e na to kom na {ih na stu pa. Ta kva ener gi ja nas hra ni i pod sti ~e da da mo jo{ vi {e za uz vrat. Me |u tim, ono {to nas ~i ni naj sre} ni jim u po slu ko jim se ba vi mo je su mej lo vi i po ru ke u ko ji ma nam qu di pi {u da su po sle na {eg {o ua po sta li za in te re so va ni ji za mu zi ku ili su po ~e li da u~e da svi ra ju ne ki in stru ment, ili su, pak, ku pi li kar te i za ne ke dru ge kon cer te. l Da li vam se de {a va lo da se su o ~i te sa neo do bra va wem kon zer va tiv nih po klo ni ka kla si ke?

– Kon zer va tiv no sa mo po se bi im pli ci ra od re |e nu kru tost i ne spo sob nost da se pre po zna i pri hva ti ne {to no vo i sa mim tim neo do brav we we go vih pri sta li ca mi ne do `i vqa va mo nu `no kao neo do brav we. Ne vo le svi ni ~o ko la du. Za pra vo, mno go na {ih pri sta li ca su pro fe si o nal ci iz sve ta mu zi ke, od mu zi ~a ra do wi ho vih age na ta, pro fe so ra i kri ti ~a ra. Uosta lo, niz le gen di iz sve ta kla si~ ne mu zi ke nam se obra ti lo s `e qom da ih ukqu ~i mo u na {e ske ~e ve i ne ki od mu zi ~a ra ko ji su nam se pri dru `i li su Ema nuel Aks, Xo {ua Bel, Xa nin Xen sen, Gi don Kre mer, Mi {a Maj ski, Vik to ri ja Mu lo va i Ju li jan Ra hlin. Mi ta ko |e ima mo i {ou sa or ke strom pod na zi vom “Ve li ka ko {mar na mu zi ka”. Za nas ne ma ni ~eg uz bu dqi vi -

U

jeg od pri zo ra ka da se 80 qu di s na ma za ba vqa ju na sce ni. Na kra ju, svi `e le da po no vo po sta nu de ca, a na{ {ou do zvo qa va ovim pro fe si o nal nim mu zi ~a ri ma da se ot ka ~e i oslo bo de ste ga ru ti ne. Ima li smo ta ko |e i po dr {ku iz van kla si~ ne mu zi ke i sa ra |i va li s glum ci ma kao {to su Xon Mal ko vi~ i ser Ro xer Mur. l Do la zi te iz raz li ~i tih kul tu ra. Ko li ko vam je i to po mo glo da raz vi je te to li ko ori gi na lan umet ni~ ki iz raz?

– Mi sli mo da su na {a iz me {a na na sle |a i od ra sta we u me |u na rod noj za jed ni ci sva ka ko po mo gli da stek ne mo uvid u raz li ~i te kul tu re u sve tu i da je sa mim tim to obo ga ti lo na {e iz vo re kre a tiv no sti. Upo zna li smo se u {ko li “Je hu di Me wu hin” u ko joj smo ima li ne ve ro vat ne pro fe so re ko ji su nas ohra bri va li da ne gu je mo is tra `i va~ ki duh, da bu de mo {i ro kih shva ta wa i da kre ne mo na {im sop stve nim pu tem. Sam Me wu hin je bio je dan od mu zi ~a ra naj {i rih shva ta wa i we go ve ide je su sva ka ko ima le uti ca ja na nas. Obo ji ca smo ima li tu sre }u da u~i mo od we ga i da na stu pa mo s wim, {to je ne {to {to ni ka da ne }e mo za bo ra vi ti. l Va {e iz vo |e we kom po zi ci je “We will survive” za jed no sa Gi do nom Kre me rom i we go vom Kre me ra tom vi de lo je na Ju-tju bu go to vo 6 mi li o na qu di. Da li je to kom bi no va we kla si~ ne i po pu lar ne mu zi ke za pra vo put da Be to ven ili Rah ma wi vov stig nu do hip-hop ge ne ra ci je?

– Mno gi qu di ne zna ju da je kla si~ na mu zi ka ve} ne ko vre me deo hip-hop ge ne ra ci je. Mu zi ka u vi deo igra ma je pre pu na kla si~ ne mu zi ke i ve li ki broj hiphop i da na {wih pop mu zi ~a ra ko ri sti sem plo ve kla si~ ne mu zi ke u svo jim pe sma ma. Mu zi ka je za sve i svi mu zi~ ki sti lo vi mo gu sre} no da `i ve jed ni uz dru ge.

Da nas, zbog po sto ja wa iTunes i mo bil nih te le fo na, mu zi~ ke li ste mno gih qu di sa dr `e kla si ku po red dru gih mu zi~ kih pra va ca. Mu zi ka ima sve tlu bu du} nost i mi to za i sta uvi |a mo na na {im maj stor skim ra di o ni ca ma “Od 8 do 88 – Maj stor ska ra di o ni ca za mu zi ~a re svih ge ne ra ci ja”. To kom ovih ra di o ni ca mi se usred sre |u je mo na stva ri o ko ji ma se ne u~i na kon zer va to ri ju mi ma i ohra bru je mo mu zi ~a re da iza |u iz opro ba nih ka lu pa i da kroz kre a tiv nost do |u do sop stve nih ot kri }a. Naj ve }e nam je za do voq stvo ka da vi di mo da su i dru gi qu di kre a tiv ni sa mu zi kom.

Za ovo go di {wi do ~ek No ve go di ne po sta vi }e mo svet ski re kord u naj ve }em bro ju vi o li ni sta ko ji ple {u dok svi ra ju, a to }e se od i gra ti na sce ni be~ kog Kon cert ha u sa. Re kord }e bi ti u svr hu po dr {ke UNI CEF-u a Uni ce fov am ba sa dor do bre vo qe ser Ro xer Mur }e bi ti u Be ~u da nas po dr `i. Ina ~e, mi i da qe tra `i mo vi o li ni ste, pa ako ima za in te re so va nih, mo li mo ih da po se te na{ veb-sajt: www.igudesmanandjoo.com/worldrecord. l U jednoj kritici u „LA tajmsu” sam pro~itao da ste im u grad do{li bez velike pompe u mejnstrim medijima, da bi se potom za nastupe tra`ila karta vi{e. Zna~i li to da se i u savremenom svetu kvalitet mo`e izboriti za svoje mesto pod suncem i bez agresivne reklame?

– Mnogo dugujemo internetu za na{u popularnost.

Prema posledwoj proceni, preko 25 miliona qudi nas je slu{alo na Ju-tjubu. Zahvaquju}i internetu odre|ena koli~ina mo}i je vra}ena pojedincu i ve} postoji nekoliko primera qudi koji su postali poznati bez podr{ke medijskih ku}a ili menaxmenta, samo time {to su napravili svoje sopstvene muzi~ke ili video klipove i postavili ih na internet. Ovo je divno vreme kada originalnost mo`e necenzurisano da se pojavquje i kada svaki umetnik mo`e da ima svoj sopstveni glas, a ne da ga velike korporacije koje diktiraju umetni~ki trend za mase marketin{ki postave u odre|enu pregradu. Sada svako mo`e da prona|e ne{to za sebe, kakav god ukus imao, a svet je dovoqno velik da svi mi mo`emo da imamo svoju grupicu fanova i srodnih du{a. n Miroslav Staji}

SPORT

nedeqa18.decembar2011.

c m y

16

dnevnik

SU PER LI GA [KI DER BI U NO VOM SA DU: VOJ VO DI NA – PAR TI ZAN (18, RTS 2)

Ti tu la je se weg pr va ka in spi ri {e I naj ve }i op ti mi sti ni su ve ro va li da }e po sled we ovo go di {we ko l o Mer k ur Su p er l i g e Sr b i j e, od l u ~ i t i da li }e no vo sad ska Voj vo di na ili be o grad ski Par ti zan, je di ni ne po ra `e ni ti mo vi u li gi po bra ti je se we lo vo ri ke.

Po pri {te naj ve }e bit ke srp skog ru ko me ta, bi }e Ve li ka dvo ra na SPC Voj vo di na.

Na pi ta we {ta za we ga li~ no zna ~i ve ~e ra {wa utak mi ca pro tiv Par ti za na, {ef stru~ nog {ta ba mr \or |e ]ir ko vi} ka `e: - Po be dom bi smo za o kru {i li jed nu le pu sport sku pri ~u ko ja tra je pro te klih pet me se ci, naj u spe {ni je po lu se zo ne u isto ri ji Voj vo di ne. Na la zi mo se u do broj for mi, a po ka za teq to ga su i od li~ ne par ti je ko je smo pru `i li na po sled wih ~e ti ri, pet utak mi ca. Jo{ od po be de nad Cr ven kom eki pa je po lo `i la is pit na psi ho lo {kom pla nu, ko he zi ja me |u mom ci ma je sjaj na, mno go vre me na pro vo de za jed no. Osci la ci ja u igri go to vo da ne ma i to me po seb no ra du je - re ~i su ]ir ko vi }a. [ta o~e ku je te od Par ti za na?

- [to se ti ~e Par ti za na, tu ne ma pu no taj ni. Ra di se o eki pi ko ja je u ovom tre nut ku ube dqi vo naj ja ~a na ovim pro sto ri ma, a to po tvr |u je i wi hov pla s man u Li g u {am p i o n a.

Ulaz bes pla tan Ru ko met ni klub Voj vo di na se za hva qu je svim na vi ja ~i ma, sim pa ti ze ri ma i gra |a ni ma No vog Sa da na iskre noj po dr {ci klu bu u iz u zet no uspe {noj 2011 go di ni. S to ga je upra va cr ve no - be lih od lu ~i la da sve qu bi te qe ru ko me ta po ~a sti bes plat nim ula zom na der bi.

Za pad na tri bi na na me we na je na vaj tre ni jim pri stali ca ma na vi ja~ koj gru pi Fir ma, a za go stu ju }e sim pati ze re odvo jen je deo na is to ku.

Der bi je se ni pre no si }e RTS 2 od 18 ~a so va.

Sport sko dru {tvo na vi ja Na tri bi na ma Spen sa bi }e i ~la no vi Sport skog dru {tva Voj vo di ne ko je je pod svo ju cr ve no -be lu ka pu oku pqa 22 klu ba, ko ji }e po ku {a ti po dr {kom da po mog nu ru ko me ta {i ma Voj vo di ne da stig nu do tri jum fa.

Obe }a va bes po {ted nu bor bu: Dra gan Suyum

Ima ju sve, sja jan tan dem gol ma na, spoj mla do sti i is ku stva, fan ta sti ~a br za kri la

IZ TA BO RA PAR TI ZA NA PO RU ^U JU

Ide mo na po be du Biv {i ka pi ten No vo sa |a na, sa da uzda ni ce {am pi o na Sr bi je, Vla di mir Man di}, o~e ku je spek takl u Spen su i po be du pro tiv ne ka da {weg ti ma: - Duel pro tiv Voj vo di ne za nas je utak mi ca go di ne {to se ti ~e do ma }eg {am pi o na ta. U~i ni }e mo sve da sla vi mo u No vom Sa du, ka ko bi smo od ma kli Voj vo di ni za jo{ je dan ko rak i mir no do ~e ka li dru gi deo pr ven stva. Igra we u Li gi {am pi o na nas je do sta is pra zni lo, vi {e emo tiv no ne go fi zi~ ki, ali sam uve ren da }e mo da ti mak si mum i osta ti ne po ra `e ni. Iz me |u Voj vo di ne i Par ti za na ne ma ve li kih ne po zna ni ca, oba tre ne ra do bro po zna ju mo gu} no sti i kva li te te ri va la. Po bed ni ka }e od lu ~i ti tre nu tak i in spi ra ci ja. Emo ci je }u sva ka ko osta vi ti po stra ni ve ~e ras, s ob zi rom da oba klu ba do `i vqa vam kao svo ju ku }u. U No vi Sad do la zi mo u naj ja ~em sa sta vu.- re kao je Vla di mir Man di}.

ko ja za ti li ~as pre o kre nu tok me ~ a, i za i s ta ve l i k i broj kva li tet nih igra ~a na sre di ni te re na. Idej ni tvo rac igre je Ne nad Mak si}, ko ji je mo zak cr no - be lih. Tru di }e mo se da na m et n e m o ri t am ko j i na m a od go va ra, ka ko bi smo {to du `e dr `a li utak mi cu u ega lu.

Mo ra mo sve sti broj teh ni~ kih gre {a ka na mi ni mum i ne do zvo li ti im da po sti `u ve li ki broj la kih go lo va. Do sta stva ri mo `e da od lu ~i po bed ni ka - re kao je ]ir ko vi}.

Al fa i ome ga cr ve no - be lih, pred vod nik sjaj ne ge ne ra ci je, is ku sni Dra gan Su xum, na da se jo{ jed nom uspe hu we go ve eki pe, ~i me bi No vo sa |a ni na naj lep {i mo gu }i na ~in za o kru `i li za i sta sjaj ni go di nu: - Iskre no, `ao mi je {to duel sa cr no -be li ma ne }e mo

igra ti u svo joj ha li na Sla noj ba ri. Ne }e bi ti ni ma lo la ka utak mi ca, ipak je ovo duel ne po ra `e nih ti mo va, a na dam se da }e mo na kon utak mi ca mi bi ti u pri li ci se ra du je mo. Be o gra |a ni svo ju igru ba zi ra ju kao i mi na ja koj od bra ni, dok su u na pa du osla wa ju na po lu kon tre i kon tre i ve li ki broj la kih go lo va. [to se ti ~e nas, po vre de Mi lo {e vi }a (pe ta) i Ba ri {i }a (prst de sne ru ke) su nas za de si li u ne u god nom tre nut ku, ali upr kos to me o~e ku jem da pru `i mo mak si mum. In spi ra ci ja i tre nut na sprem nost bi }e od lu ~u ju }i za uspeh.

Iz gle da da smo po sle bro do lo ma u Bel gi ji, iza {li jo{ ja ~i i pa met ni ji i za i sta bi bi lo le po da go di nu ko ja je za na ma kru n i { e m o ti t u l om je s e w eg pr va ka - ka zao je Su xum.

I. Gru bor

Petar Nenadi}

SE LEK TOR VU KO VI] ODAH NUO

Po vre |e ni se opo ra vqa ju Pe tar Ne na di}, @ar ko [e {um i Ni ko la Ma noj lo vi} opo ra vqa ju se od po vre da i za o~e ki va ti je da }e svi sprem ni do ~e ka ti po ~e tak Evrop skog pr ven stva u Sr bi ji.

Se lek tor ru ko met ne re pre zen ta ci je Sr bi je Ve se lin Vu ko vi} po sled wih da na na ve li kim je mu ka ma zbog po vre de igra ~a.

Ipak, po vre |e ni se uspe {no opo ra vqa ju i, upr kos prog no za ma ko je ni su bi le op ti mi sti~ ne, ve ro vat no }e svi bi ti sprem ni za Evrop sko pr ven stvo.

Ni ko la Ma noj lo vi}, ko ji ima pro blem sa ra me nom, ide na te ra pi je i za dve ne de qe tre ba lo bi da se vra ti tre nin zi ma.

- Kod Ma noj lo vi }a je oko tri mi li me tra jo{ na puk nu }e, od la zi }e na te ra pi je kod dok to ra Bla `e Ma ro je vi }a jo{ pet, {est da na. Raz go va ra li smo upra vo i tre ba lo bi da za 15 da na mo `e da tre ni ra pu nim in ten zi te tom, {to bi zna ~i lo 1. ja nu a ra. Na rav no, vi {e }e mo zna ti ka da do |e na oku pqa we re pre zen ta ci je”, ob ja snio je se lek tor Sr bi je.

Po zi tiv ni je de lu je i si tu a ci ja oko @ar ka [e {u ma, ko me je is ko ~io la kat na pr ven stve noj utak mi ci Bun des li ge, dok je Pe tar Ne na di} prak ti~ no za le }io po vre du le |a.

- @ar ko je ne {to bo qe i o~e ku je da }e mo }i da igra ve} 26. de cem bra. I Ne na di} se ose }a bo qe, on bi ve} za vi kend tre ba lo da za i gra za Hol ste bro. - is ta kao je Vu ko vi}.

Or lo vi }e se oku pi ti 23. de cem bra u No vom Sa du, gde }e bi ti pr va fa za pri pre ma. Oni }e 28. i 29. de cem bra od i gra ti dva kon trol na me ~a sa Ru mu ni ma, na kon ~e ga bi Vu ko vi} tre ba lo da skra ti spisak igra~a za Evropsko prvenstvo. Potom sledi pauza zbog novogodi{wih praznika, a onda novo okupqawe 1. januara u Novoj Pazovi. Sa prve prozivke }e izostati igra~i anga`ovani u Nema~koj koji posledwi zavr{avaju sa obavezama u svojim klubovima.

Evropski {ampionat za rukometa{e odr`a}e se od 15. do 29. januara u Vr{cu, Novom Sadu, Ni{u i Beogradu.

JU GO VI] GO STU JE U PO @A REV CU

Ka }a ni ne be `e od ulo ge fa vo ri ta Na po sled we dve pr ven stve ne utak mi ce ru ko me ta {i Ju go vi }a su igra li „za za tvor”. Sto ga je go sto va we u Po `a rev cu (ve ~e ras u 19 ~a so va) svo je vr sna pri li ka za po prav ni i osva ja we na svom te re nu iz gu bqe nih bo do va.

Je dan od mo ma ka ko ji mo gu do ne ti pre va gu u ko rist Ju go vi }a sva ka ko je Stra hi wa Tra var, mla di} ko ji i u od bra ni i u na pa du mo `e da pru `i par ti ju za ~i stu de set ku.

Te {ko je igra ti pro tiv doma }i na ko jem go ri pod no ga ma. A Po `a re vac je, sa sa mo {est bo do va, u ve o ma te {koj si tu a ci ji.

- Ima ju }i u vi du da ove go di ne is pa da ju ~e ti ri eki pe iz „su per i ce”, sva ka utak mi ca je te {ka sa ma po se bi - ka `e bek Ka }a na Stra hi wa Tra var.

Stra hi wa Tra var

- Sve sni smo {ta nas ve ~e ras ~e ka u Po `a rev cu, mno gi ma go ri pod no ga ma, me| tim, na{ za da tak je da gle da mo svo ja po sla.

Ne be `i mo od ulo ge fa vo ri ta i uz je dan ko rek tan pri stup i mo ti vi sa nost, tre ba lo bi da osvo ji mo no ve bo do ve.

Osva ja wem dva bo da, Ju go vi} bi ve} sa da uplo vio u mir nu lu ku, sa do brim iz gle di ma da u na stav ku su per li ga {kog tak mi ~e wa na ~i ni bum na pr ven stve noj ta be li.

- Sa dva bo da bi smo na pra vi li le pu za li hu za pro le }e i pre {li gra ni cu opa sne zo ne. Ni jed nog tre nut ka ne sme mo da pot ce ni mo Po `a re vac, mo ra mo ih tre ti ra ti kao i sva ku dru gu eki pu. Po na vqam, sve }e za vi si ti od nas sa mih, na {eg pri stu pa i ras po lo `e wa - na gla sio je Tra var.

J. Ga li}

Sla vqe Fran cu ski wa po sle po be de nad Dan ki wa ma

SVET SKO PR VEN STVO ZA @E NE

Nor ve `an ke i Fran cu ski we u fi na lu U fi na lu Svet skog pr ven stva za `e ne u ru ko me tu ko je se odr `a va u Bra zi lu, igra }e re p re z en t a c i j e Nor v e {ke i Fran cu ske. Ak tu el ne {am pi on ke Evro pe Nor ve `an ke su u po lu fi na lu bi le ube dqi ve pro tiv [pa ni je sa 30:22 (16:9), a na go lu je bri qi ra la Lun de Ha rald sen sa 17 od bra na, dok je He i di Lo ke po sti gla 7 go lo va.

Fran cu ska je u dru gom po lu fi na lu nad i gra la se lek -

ci j u Dan s ke 28:23 (14:12).

Naj z a p a ` e n i j a je bi l a Alek san dra La kar ber sa 10 go lo va. Fi nal ni duel je na pro g ra m u da n as od 20:15 (Are na sport 2).

Ta ko }e po sle {e sto go di {we do mi na ci je bi ti okon ~a na vla da vi na re pre zen ta ci je Ru si je. Sr bi ja ni je u~e stvo va la na ovom Svet skom pr ven stvu, a upra vo }e na {a ze mqa bi ti do ma }in sle de }eg za dve go di ne.

SPORT

c m y

dnevnik

PRED TRADICIONALNI 49. DNEVNIKOV TURNIR U MALOM FUDBALU

[am pion opet pro me nio dres Dnev n i k ov tur n ir jo{ ni je ni po ~eo, a ti mo vi iz gle da sva ki dan me wa ju ime na, ta ko je i pro {lo go di {wi po bed ni ka na {eg tur ni ra eki pa Kla ri sa, od lu ~i la jo{ jed nom da pro me ni dres i ume sto da igra za Ka fa nu Dav na vre me na mom ci ko je pred vo di Mi lan Po we vi} bra ni }e bo je Ka fea Dva kra qa.

di na ra, ve te ra ni 11.000, ka de ti: 10.000, pi o ni ri: 9.000 i mla |i pi o ni ri: 8.000 di na ra. In for ma ci je se mo gu do b i t i i na te l e f on s ki broj: 021/480 - 6827.

Za ka de te mo gu na stu pa ti igra ~i ro |e ni 1995. i mla |i, za pi o ni re 1997. i mla |i, a za mla |e pi o ni re ro |e ni po sle pr vog ja nu a ra 1999. go di ne. Kod ve te ra na

Mo me nat s pro {lo go di {weg tur ni ra

A pri ja ve i da qe sti `u i ju ~e se ne ko li ko eki pa pri ja vi lo, na rav no oni naj tvr |i po obi ~ a j u ~e k a j u po sled wi ~as, ali smo si gur ni da }e i ova go di nea smo tra ma log fud ba la na Spen su oku pi ti bli zu 100 eki pa.

Naj mla |i su i naj a `ur ni ji, ta ko je ve} sa da u kon ku ren cvi ji ka de ta pri ja vqe no 14 ti mo va.

Pri ja ve za tur nir pri ma }e mo sve do sre de, ka da }e mo i oba vi ti i `reb u Ka feu In dek so va tri bi na na \a~ kom igra li {tu u 12 sa ti. Pr vi me ~e vi }e se igra ti 25. de cem bra (ne de qa). A to zna }i da }e mo pri ja ve za tur nir u po ne de qak i uto rak pri ma ti od 10 do 14 u sport skoj ru bri ci Dnev ni ka (Bu le var oslo bo |e wa 81, pr vi sprat, so ba 14),a u sre du pred `reb i u Ka feu In dek so va tri bi na. Eki pe se mo gu pri ja vi ti i upla tom na `i ro ra ~u nu broj 340 – 2511 -60 [a hov skog klu ba “Dnev nik”, a ko ti za ci ja je sle de }a – se ni o ri: 15.000

Fo to: F. Ba ki}

osta je po sta rom - na tur ni ru mo gu na stu pi ti igra ~i ko ji na dan utak mi ce ima ju 35 go di na.

Ve} ne ko li ko go di na na gra da za pr vo me sto na na {em tur ni ru iz no si 400.000 di na ra, je di ni uslov da i ove go di ne bu de ta ko je da se pri j a v i oko sto t i n ak eki pa, a na do brom smo pu tu da se to is pu ni. Nov ~a na na gra da pri pa {}e i naj bo qem u kon ku ren ci ji ve te ra na. Naj m la | i }e do b i t i rob ne na gra de, a na gra di }e mo i naj bo qe po je din ce u svim ka te go ri ja ma.

Tur nir }e se igra ti po istim pra vi li ma kao i ra ni jih go di na - pet igra ~a u po qu i gol man, a jed nu eki pu sa ~i wa va ju de set fud ba le ra. Eki pe za sva ku utak mi cu mo gu pri ja vi ti no vih de set igra ~a, s tim {to je dan fud ba ler ne mo `e da igra za dve eki pe. Igra }e se u pet ka te go ri ja: se ni o ri, ve te ra ni, ka de ti, pi o ni o ri i mla |i pi o ni ri.

G. K.

dok je Be noi Asu-Eko tu na lo `e no da pla ti 1.500 evra.

Igra ~i su pre ne go {to su od bi li da pu tu ju u Al `ir stu pi li u {trajk, jer ni su is pla }e ni za igra we na tur ni ru u Ma ro ku, {to im je obe }a no. Re ak ci ja jav no sti mo gla bi da bu de ne ga tiv na jer se Ka me run ni je pla si rao na afri~ ki Kup na ci ja, po ~et kom 2012. u Ga bo nu i Ekva to ri jal noj Gvi ne ji.

Su spen zi ja Etoa i Enoa mo gla bi ozbiq no da uti ~e i na {an se re pre zen ta ci je da iz bo ri pla sman na na red ni afri~ ki Kup na ci ja, kao i na Svet sko pr ven stvo 2014. go di ne u Bra zi lu.

Sa op {te no je da sva tro ji ca ka `we nih igra ~a ima ju pra vo na `al bu u ro ku od de set da na.

17

DANAS U JAPANU FINALE KLUPSKOG SVETSKOG PRVENSTVA

Bar se lo na ili San tos Iz ne na |e wa ni je bi lo. U fi na lu klup skog svet skog pr ven stva u fud ba lu da nas u Jo ko ha mi igra }e Bar se lo na i bra zil ski San tos. I jed ni i dru gi su re la tiv no la ko sti gli do za vr {ni ce. Ka ta lon ci su is p ra { i l i ka t ar s ki El Said (4:0), ali su iz gu bi li Da vi da Vi qu ko ji je slo mio no gu, dok su Bra zil ci eli mi ni sa li do ma }i na pr ven stva ja pan sku Ka {i vu (3:1). Bar sa je po svi ma ve li ki fa vo rit tak mi ~e wa, uosta lom u po sled wih ~e ti ri go di ne u klup skim {am {pi o na ti ma sve ta tri jum fo va li su timo vi iz Evro pe (Mi lan, Man ~e ster ju naj ted, Bar se lo na, In ter), ali va qa re }i i to da su Ka ta lon ci i po sled wi evrop ski klub ko ji je iz gu bio fi nal ni me~ i to od bra zil ske eki pe In ter na ci o nal.

Ka ri o ke u svo jim vi tri na ma ima ju jo{ dve ti tu le (Ko rin ti jans, Sao Pa o lo, a osta le (klup sko pr ven stvo sve ta igra se od 2000. go di ne) pri pa le su evrop skim ti mo vi ma.

Ka ta lon ci igra ju naj bo qi i naj a t rak t iv n i j i fud b al na sve tu, ali je pi ta we ko li ko ih je te {ka po vre da Da vi da Vi qe iz ba ci la iz ko lo se ka. [to se sa sta va ti }e tu ne bi tre ba lo pro ble ma jer je Vi qa u po sled wih ne ko li ko ne de qa iz gu bio me sto u ti mu. Pe pe Gvar di o la je pred nost da vao mla dom San ~e zu iz ^i lea.

- Jo{ uvek smo glad ni tro fe ja – ka `e Pe pe Gvar di o la tre ner Bar se lo ne. – Po vre da Vi qe nas je uz ne mi ri la, ali ne i po re me ti li. Ima mo sja jan tim ko ji u sva kom tre nut ku mo `e da igra pu nom sna gom. Mi slim da su {an se po de qe ne, Bra zil ci igra ju sli ~an fud bal kao i mi, od lu ~i }e ni jan se.

Me si i dru go vi se pri pre ma ju za no vo sla vqe

Na rav no, Naj mar `}e bi ti pod bud nim okom na {ih od bram be nih igra ~a. Bra zil ci su pred sta vi li u Ja pa nu u od li~ nom

sve tlu. Pr va zve zda ti ma je Nej mar, ko ga `e li i Bar se lo na,a tu su jo{ ta kvi aso vi kao Gan so, i Ela no.

Ma ro ko do ma }in za dve go di ne Ma ro ko }e bi ti do ma }in Svet skih klup skih pr ven sta va 2013. i 2014. go di ne, sa op {ti la je Svet ska fud bal ska fe de ra ci ja (FI FA). Ma ro ko je do sa da ~e ti ri pu ta po ku {a vao da do bi je or ga ni za ci ju klup skog Mon di ja la.

To tak mi ~e we se ra ni je odr `a va lo pod na zi vom In ter kon tinen tal ni kup, a od 2005. se or ga ni zu je kao klup sko Svet sko pr ven stvo pod okri qem FI FA. [am pi o nat je do sa da odr `a van u Bra zi lu, Uje di we nim Arap skim Emi ra ti ma i Ja pa nu, gde se igra za vr {ni ca ovo go di {weg Mun di ja la.

- Bi }e to su dar dve eki pe ko je ga je sli ~an fud bal – ka `e tre n er San t o s a- Ma u r i s io Ra ma qo. -Bar sa je mo `da u ma oj pred no sti, ali ni mi ni smo bez iz gle da. U sva kom slu ~a ju me~ }e od l u ~ i t i okr { aj na sre di ni te re na, igra }e mo si gur no bo qe ne go pro tiv Ka {ive. Sve sni smo {ta nas ~e ka, po go to vo ka da se bu de mo bra ni li. Me si u po lu fi na lu ni je bio u for mi i te {ko da mo `e dva pu ta za re dom da od i gra lo {e.

Utak mi ca iz me |u Bar se lo ne i San to sa igra se da nas u 11.30 sa tri u Jo ko ha mi,a pre nos je na Evro spor tu. A u me ~u za tre }e me sto od 8.30 sa sta ju se Ka {i va i El Said.

G. K.

STI@U POJA^AWA NA MARAKANU

Mla de no vi} pr va `e qa tre ne ra Fi lip Mla de no vi} pot pi sao je ~e tvo ro go di {wi ugo vor sa Cr ve nom zve dom. Pri li kom pred sta vqa wa, do sko ra {wi igra~ ~a~an s kog Bor c a, ni j e krio

Etou 15 me ~e va ka zne Ka me run ski fud bal ski sa vez ka znio je ka pi te na re pre zen ta ci je Sa mju e la Etoa sa 15 utak mi ca ne i gra wa, zbog to ga {to je pro {log me se ca od bio da pu tu je u Al `ir na pri ja teq ski me~ sa tom se lek ci jom. Ka me run ci su ot ka za li do go vo re nu utak mi cu u Al `i ru, a do ma }i ni su tra `i li od {te tu od 770.000 evra.

- Sa mjuel Eto je kao ka pi ten re pre zen ta ci je pod sta kao svo je sa i gra ~e da od bi ju da pu tu ju u Al `ir, zbog ~e ga je ka `wen.

- sto ji u sa op {te wu Ka me run skog fud bal skog sa ve za.

Ka zne su iz re ~e ne i po mo} ni ku ka pi te na Ejon gu Enou, kao i Be noi Asu-Eko tu. Ejong Eno ka `wen sa dva me ~a su spen zi je,

nedeqa18.decembar2011.

Fi lip Mla de no vi}

FI FA pre ti [vaj car skoj Me |u na rod na fud bal ska fe de ra ci ja (FI FA) za pre ti la je su spen zi jom [vaj car skoj fe de ra ci ji uko li ko do 13. ja nu a ra ne bu de iz re kla ka znu Si o nu.

- Sion je ina ~e, iz gu bio spor na re dov nom {vaj car skom su du pro tiv UEFA, koja je tra`ila da se taj klub suspenduje jer je izvr{io nelegalnu registraciju {estorice igra~a.

uzbu |e we, pa mu je ~ak pri li kom pa ra fi ra wa ver no sti za drh ta la ru ka. O no vom poja ~a wu klu ba iz Qu ti ce Bogda na go vo rio je i ge ne ral ni se kre -

tar cr ve no-be lih \or |e Ste fa no vi}.

- [ef stru~ nog {ta ba, Ro bert Pro si ne~ ki za jed no sa ta da {wim sport skim di rek to rom Iva nom Axi }em, pra tio je Fi li pa to kom ~i ta ve pret hod ne se zo ne i o we go vim kva li te ti ma imao je sa mo re ~i hva le. Mla de no vi} je bio Ro bi je va i Axi }e va ve li ka `e qa, ko ju smo us pe li da re a li zu je mo. Ve ru jem da }e na{ no vi igra~ po ka za ti sav svoj kva li tet, i da }e iz ra sti u vr hun skog igra ~a i re pre zen ta tiv ca - re kao je Ste fa no vi}.

P?rvi ope ra ti vac cr ve no- be lih se za hva lio upra vi Bor ca iz ^a~ ka i ro di te qi ma fud ba le ra na ko rekt noj sa rad wi pri li kom re a li za ci je tran sfe ra, dok je sa no vim pr vo tim cem, ob zi rom da je od ro |e wa na vi ja~ Zve zde do go vor la ko na pra vqen.

- Is pu ni la mi se de ~a~ ka `e qa do la skom u ve li ki klub, ka kav je

Cr ve na zve zda. Ogrom na je ~ast i oba ve za no si ti wen dres. Za hva lio bih se jo{ i mom do ju ~e ra {wem klu bu Bor cu za pre le pi pe riod ko ji sam u we mu pro veo, kao i me na xer skoj agen ci ji Vla di mi ra Ju go vi }a ko ji su ima li ve li ki uti caj na mo ju od lu ku da do |em na Ma ra ka nu - is ta kao je mla di re pre zen ta ti vac Sr bi je, ko ji }e no si ti dres sa bro jem 25.

Mla de no vi} se ne pla {i kon ku ren ci je.

- Ni ka da ni sam me wao po zi ci ju le vog be ka na ko joj igram i iskre no ne znam da li bih se na ne koj dru goj sna {ao. Ne sme ta mi, na pro tiv, pri ja zdra va kon ku ren ci ja, jer je ona pred u slov za jo{ bo qi rad, za la ga we i na pre dak. Moj kon ku rent, Ni ko la Pet ko vi} je sja jan igra~, ali i ja }u da ti sve od se be da iz bo rim me sto u start noj po sta vi - za kqu ~io je Fi lip Mla de no vi}.

Z. R.

18

sport

subota18.decembar2011.

VOJ VO DI NA PLA NI RA DA QU MO DER NI ZA CI JU FC VU JA DIN BO [KOV

Naj mo der ni ji cen tar u re gi o nu Ru ko vod stvo FK Voj vo di na ima am bi ci o zne pla no ve oko na stav ka mo der ni za ci je Fud bal skog cen tra „Vu ja din Bo {kov“ u Ve ter ni ku, ka `e se na zva ni~ nom saj tu no vo sad skog

su per li ga {a. Za hva qu ju }i do ma }in skom po slo va wu upra ve, Voj vo di na ne ma fi nan sij skih pro ble ma pa sto ga, za raz li ku od dru gih, mo `e da mi sli i na po te ze ko ji ni su uobi ~a je ni u fud bal skoj Sr bi ji.

Pre ma re ~i ma Pred sed ni ka klu ba Rat ka Bu to ro vi }a, UO Voj vo di ne je u na ~e lu do neo od lu ku da se na pro le }e na red ne go di ne kre ne u tre }u fa zu re kon struk ci je i do grad we klup -

skog tre na `nog cen tra. Taj po sao bi pod ra zu me vao ru {e we sta re zgra de u ko joj se na la ze pro sto ri je omla din ske {ko le, deo re zer vi san za sta no va we igra ~ a omla d in s kog po g o n a, ku hi wa, re sto ran, svla ~i o ni -

ce, me di cin ski blok i eko no mat. Na tom me stu pred vi |e na je iz grad wa mi ni par ka s fon ta nom i ba {tom za go ste, dok bi se no vi obje kat istog sa dr `a ja sa gra dio po red po sto je }e no ve zgra de. [to se ~i sto sport ske in fra struk tu re ti ~e, pla ni ra no je da na te re nu broj pet (pr vi od ula za u kom pleks) pri rod na tra va bu de za me we na ve {ta~ kom pod lo gom. Ta ko bi Voj vo di na, po red igra li {ta s ve {ta~ kom tra vom ma wih di men zi ja ko ji ve} po se du je (na tom me stu pred vi |e no je po sta vqa we tzv „ba lo na“), do bi la te ren stan dard nih di men zi ja 105 h 68 me ta ra, na ko jem bi se mo gle igra ti zva ni~ ne utak mi ce. Na te re nu broj je dan pred vi |e ni su ra do vi ko ji bi ob u hva ti li po s ta v qa w e in s ta l a c i j a za gre ja we i mon ta `u ja ~eg osve tqe wa ko je bi omo gu }i lo od i- gra va we utak mi ca u no} nim ter mi ni ma.

Za vr {et kom tre }e fa ze re kon struk ci je FC Vu ja din Bo {kov Voj vo di na }e do bi ti naj mo der ni ji tre na `ni cen tar u re gi o nu.

A. P.

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Dort mund pra ti Ba jern Bo ru si ja iz Dort mun da ni je Veliko iznena|ewe pri redili do zvo li la Bajernu da se posle su igra~i Nirnberga, koji ne pobede protiv Kelna, u prvom samo da su pobedili u Lever me~u 17. kola, odvoji na tabeli i kuzenu ve} su to u~inili vrlo da drugi deo sezone do~eka sa ubedqivo - 3:0. Gosti su se pre 17. pet-{est bodova prednosti. kola nalazili u opasnoj zoni, ali Aktuelni {ampion bio je ubedqiv na gostovawu u Frajburgu 1:4. Imali su „milioneri” malih pro blema u prvom po luvremenu, ali je Ilkaj Gundogan, posle sum wive situacije u 43. minutu, postigao gol za 2:1 i svom timu znatno olak{ao posao u nastavku me~a. Bunili su se doma}i fudbaleri smatraju}i da je po gotku Borusije prethoSlavqe fudbalera Borusije dio ofsajd, ipak, pro testi su bili uzaludni. su i pored te ~iwenice, posle Borusija ima tri boda mawe ne{to vi{e od 20 minuta igre na od vode}eg Bajerna, dok Baj-areni vodili 2:0. U nastavku Frajburg posle prvog dela utakmice postigli su jo{ jedan sezone ostaje prikovan za dno gol i nakon dva vezana poraza tabele. Dortmund je posle dva kona~no upisali tri boda. Bajer remija kona~no upsao tri boda. je sve daqi od ekipa na vrhu Tim Markusa Sorga je pet utaktabele i trenutno za liderom iz mica bez pobede.

Minhena zaostaje ~ak 11 bodova.

Hofenhajmu protiv Herte nije pomoglo ni vo|stvo, ni doma}i teren, ni igra~ vi{e. Ekipa iz Sinshajma vodila je od 21. minuta golom Sejada Salihovi}a, deset minuta kasnije dobila je i broj~anu prednost na terenu, jer je iskqu~en je Rafael... Me|utim, Berlinci su uspeli da u prvom minutu sudijske nadoknade postignu gol i osvoje bod. Isti rezultat bio je i u Hamburgu, gde je gostovao Augsburg.

Sva tri boda osvojio je Volfsburg pobediv{i na svom terenu [tutgart - 1:0.

Rezultati 17. kola: Bajer Leverkuzen - Nir nberg 0:3 (0:2) /Divadi 8, Hegeler 22, Pekhart 73/, Hamburg - Augsburg 1:1 (0:0) /Gerero 67 Ehrl 63/, Fraj burg - Borusija Dortmund 1:4 (1:2) /Rozental 35 Levandovski 7, 70, Gundogan 43, Groskrojc 59/, Hofenhajm - Herta 1:1 (1:0) /Salihovi} 21 - Hubnik 90/, Volfsburg - [tutgart 1:0 (0:0) /Polter 74/.

dnevnik EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

Sto uk ne zna da sta ne Po s le po b e d a nad Blek b ur n om (3:1), Ever to nom (1:0) i To ten he om (2:1), fud ba le r i Sto u k a po b e d i l i su i Vul ver hemp ton, iako su gu bi li na po lu vre me nu. U to me im je po mo gao i na pa da~ do ma }ih Ke vin Dojl auto go lom, po sle ko ga je is ku sni Pi ter Kra u~ po sta vio ko na ~an re zul tat i iz jed na ~io 30 go di na star re kord po bro ju uza stop nih tri jum fa Sto u ka u elit nom dru {tvu. Re pre zen ta ti vac Sr bi je Ne nad Mi li ja{ igrao je od pr vog mi nu ta.

Za raz li ku od Sto u ka, fud ba le ri Wu ka sla ima }e pro blem da vra te for mu od pre ne -

Igra~i Stouk sitija ~estitaju Krau~u

Be kam igra na Olim pi ja di Fud bal ski sa vez En gle ske sa op {tio da igra ~i ko ji bu du u ti mu za EURO 2012. ne }e bi ti u sa sta vu olim pij skog ti ma Ve li ke Bri ta ni je, zbog ~e ga bi na OI u Lon do nu mo gao da na stu pi i Dej vid Be kam. Be kam je ne ko li ko pu ta iz ja vio da mu je ve li ka `e qa da na stu pi na Olim pij skim igra ma u domo vi ni, a po {to ga je se lek tor En gle ske Fa bio Ka pe lo iz o sta vio iz ti ma na Svet skom pr ven stvu i kva li fi ka ci jama za EP, mo gu }e je da }e se on na }i u ti mu Ve li ke Bri ta ni je za OI. Fud bal ski tur nir Olim pij skih iga ra po ~i we sa mo 24 da na po za vr {et ku Evrop skog pr ven stva u Poq skoj i Ukra ji ni.

- Od lu ka da u sa sta vi ma bu du raz li ~i ti igra ~i je ra zum na ka da ima te u vi du zah te ve ko ji su po sta vqe ni pred fudbalere. - re kao je tre ner olim pij skog ti ma Bri ta ni je Stjuart Pirs.

Za tim Ve li ke Bri ta ni je, ko ja je ~la ni ca Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta, mo }i }e da na stu pe igra ~i iz En gle ske, Vel sa, [kot ske i Se ver ne Ir ske. ko li ko ne de qa, uo~i iz gu bqe nih okr {a ja sa ri va li ma iz Man ~e ste ra.

Upr kos to me {to su svi o~e ki va li la ku po be du eki pe Ala na Par |ua nad Svon si jem, go sti su us pe li da ne pri me gol - 0:0.

I dok }e ne u speh „svra ka” bi ti br zo opro {ten i, ve ro vat no, za bo ra vqen, pu bli ka i

upra va Blek bur na ima sve ma we `i va ca za po ra ze svog ti ma.

Iako bo ga ti vla sni ci eki pe sa sta di o na Ivud Park po na vqa ju da klub funk ci o ni {e bes pre kor no, da ima nov ca i da }e igra ~i po ~e ti da ostva ru ju po be de, ne {to „ne {ti ma”...

Me na xer Stiv Kin mo ra }e po sle no vog po ra za, od Vest

Bro ma na svom te re nu (1:2) da se po no vo su o ~i sa sal vom zvi `du ka i pro te sta na vi ja ~a ko ji `e le da wi ho vi qu bim ci {to pre na p u s te zo n u is p a d a w a.

Biv { i fud b a l er Par t i z a n a Ra do sav Pe tro vi} pre se deo je me~ na klu p i. Fud b a l e r i Ever to na ni su us pe li da po be de No ri~ na svom te re nu (1:1), ali su za raz li ku od pret hod na dva me ~a bar ne ko li ko pu ta {ut nu li ka go lu pro tiv ni ka.

Stre lac za „ka ra me le” bio je Lion Osman.

Eki pa Fu la ma za bo ra vi la je pe riod ka da vi {e od me sec da na ni je po sti gla gol i na go ve sti la bo qe igre to kom pra zni ka. Na Krej ven Ko ti xu pao je Bol t on, go l o v i m a Klin t a Demp si ja i Ru i za sre di nom pr vog po lu vre me na.

Re zul ta ti 16. ko la: Blek burn - Vest Brom 1:2 (0:0) /Dan 72 - Mo ri son 53, Odem vin gi 89/, Ever ton - No ri~ 1:1 (0:1) /Osman 81 - Holt 28/, Fu lam Bol ton 2:0 (2:0) /Demp si 33, Ru iz 34/, Wu kasl - Svon si 0:0, Vul v er h emp t on - Sto u k 1:2 (1:0) /Hant 17p - Dojl 58 a.g, Kra u~ 70/.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA

Ko {ar ka ABA mu{ka liga - QU BQA NA: Olim pi ja - He mo farm (16, TV Are na sport), ZA GREB: Za greb - Ci bo na (17.30).

Agro`iv mu{ka liga - BE O GRAD: BKK Rad ni~ ki - Me ga Vi zu ra (14.30).

Prva A `enska liga - ZRE WA NIN: Pro le ter - Stu dent (15.30), JA GO DI NA: Ja go di na - [a bac (17).

Prva B mu{ka liga - [A BAC: [a bac - Mla dost (Z) (12.30).

Prva B `enska liga - BOR: Bor - Mo ra vac (14), KRA QE VO: Kra qe vo - Qu bo vi ja (16).

Druga srpska mu{ka liga Sever - RU MA: Ru ma - Fu tog teh n o m er (14.30), PAN ^ E VO: Di na mo - Spar tak MT (17.30), BA NAT SKO NO VO SE LO: BNS - Apa tin (17).

Od boj ka Pr va `en ska li ga - ZRE WA N IN: MD Zre w a n in Klek Sr bi ja {u me (19), KRA QE VO: Gim na zi ja lac - Cr no ko sa (18).

Pr v a mu { ka li g a - BE OGRAD: Ste r i j a - VGSK (17).

Ru ko met Superliga za mu{karce NO VI SAD: Voj vo di na - Par ti zan (18), [A BAC: Me ta lopla sti ka - Rad ni~ ki (19), NI[: Na i sus - Cr ve na zve zda (18.30), PO @A RE VAC: Po `a re vac - Ju go vi} Uni met (19).

Prva mu{ka liga - IN \IJA: @e le zni ~ar - Ba ne Ra {ka (17).

SPORT

c m y

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO ITA LI JE

MAR JAN VAJ DA OT KRIO ZA [TO SE \O KO VI] PO VRE DIO

No vak ni je obra }ao pa `wu na te lo

Du go go di {wi tre ner No va ka \o ko vi }a Mar jan Vaj da re kao je da je srp ski te ni ser do `i veo po vre du ra me na jer se pre vi {e pre dao tre ni ra wu i te ni su. \o ko vi} je po vre du ra me -

Novak \okovi}

na za ra dio na Ma ster su u Mon tre a lu, ali je ipak us peo da osvo ji US Open, da bi po tom be le `io ne ta ko sjaj ne re zul ta te kao u pr vih de vet me se ci ove go di ne, u ~e mu ga je do dat no ome la

i po vre da le |a, ko ju je za ra dio u Wu jor ku.

- Ni je obra }ao pa `wu na te lo.

To li ko se pre dao tre ni ra wu i te ni su, pa je do {lo do po vre de ra me na, a on da su se na do ve za li i osta li pro ble mi, {to ga je ko {ta lo dru gog de la se zo ne is ta kao je Vaj da.

Slo va~ ki tre ner je \o ko vi }a po ~eo da tre ni ra pre {est go di na, a srp ski te ni ser mu je re kao da mu je ciq da bu de broj je dan na sve tu.

Vaj da je po sle Ma ster sa u Ri mu bio si gu ran da }e se to ostva ri ti.

- Ka da je No vak po be dio Na da la, pr vo u Ma dri du pred do ma }om pu bli kom, a on da i u Ri mu, ta da sam pr vi put po mi slio da }e za i sta bi ti naj bo qi na pla ne ti. Bio sam ube |en da }e na Ro lan Ga ro su da igra fi na le, pa mo `da ~ak i po be di [pan ca u Pa ri zu. Po sti gli smo sve {to se mo glo po `e le ti u jed noj go di ni. Sa da mo gu sa mo da po `e lim sre }an Bo `i}, do bro opu {ta we i pri pre me za no vu se zo nu - re kao je Vaj da.

^a vi }u dva zla ta Naj bo qi srp ski pli va~ tri jum fo vao u Ri }o neu u tr ka ma na 50 i 100 me ta ra del fin sti lom. Mi ro sla va Naj da nov ski tre }a na 50 me ta ra slo bod no.

Mi lo rad ^a vi} osvo jio je dve zlat ne me da qe na Otvo re nom pr ven stvu Ita li je u ve li kim ba ze ni ma. ^a vi} je tr ku na 50 me ta ra del fin sti lom is pli vao za 23,94 se kun de, {to je za sto tin ku br `e od re zul ta ta ko ji je pre dve ne de qe ostva rio na mi tin gu u Aj ndho ve nu. Dru go me sto pri pa lo je Ita li ja nu Pa o lu Fa ki ne li ju (24,04), dok je tre }u po zi ci ju za u zeo Ho lan |a nin Je ri Ver lin den (24,07).

On je za tim bli stao i u tr ci na 100 me ta ra del fin sti lom.

Naj bo qi srp ski pli va~ je u Milorad ^avi} kon ku ren ci ji 39 pli va ~a za be le `io naj bo qe vre me - 52,10 se kun di i osvo jio dru gu zlat nu me da qu. Dru go naj bo qe vre me ostva rio je Je ri Ver lin den iz Ho lan di je (52,43), dok je tre }i bio Slo ve nac Pe ter Man ko~ - 53,00 se kun di.

Srp ska re pre zen ta tiv ka Mi ro sla va Naj da nov ski osvo ji la je tre }e me sto na 50 me ta ra slo bod no (25,80), a is pred we bi le su Eston ka Trin Aqand (25,34) i Ita li jan ka Eri ka Bu ra to (25,70).

Ma ja Og we no vi} u Mo de ni

Bar dal sla vio is pred Austri ja na ca No r ve `a nin An ders Ba r dal po be dio je u {vaj car skom Ed nel ber gu, na {e stom tak mi ~e wu u ski ja {kim sko ko vi ma za Svet ski kup 2012. Ba r dal je bio dru gi na kon pr ve se ri je, a do po be de je sti gao sko ko vi ma od 130,5 i 133 me tra ko ji ma je osvo jio 266,2 bo da.

Dru gi u En gel ber gu bio je Austri ja nac Ma r tin Koh sko ko vi ma du `i ne 134,5 i 131,5 me ta ra i zbi rom od 258 bo do va. We gov su na rod nik To mas Mo r gen {tern bio je tre }i sko ko vi ma od 128,5 i 129,5 me ta ra, za ko je je do bio 257,4 bo da. Uspeh Austri ja na ca upot pu nio je An dre as Ko fler osva ja wem ~e tvr tog me sta (128 i 129,5), dok je pe ti bio po bed nik tak mi ~e wa u Ha ra ko vu, Ne mac Se ve rin Frojnd (128,5 i 129).

nedeqa18.decembar2011.

Maja Ogwenovi}

Ma ja Og we no vi}, pr vi di za~ re pre zen ta ci je Sr bi je i naj bo qi teh ni ~ar po sled weg Evrop skog pr ven stva, pro na {la je klub u ko jem }e igra ti do kra ja ove se zo ne, to eki pa Li ju \o Mo de na.

Iako su sti za le broj ne po nu de iz Ru si je, Poq ske i Azer bej xa na, Og we no vi }e va je pro {le ne de qe pot pi sa la ugo vor sa pan ~e va~ kom Di na mo Azo ta rom pod uslo vom da ka da na i |e „po nu da po we noj me ri”, po seb no u Ita li ji {to joj je i bi la `e qa, mo `e da na pu sti klub.

Ona }e u re do vi ma Pan ~ev ki osta ti do kra ja de cem bra, jer }e 9. ja nu a ra de bi to va ti za Mo de nu ko ja je osta la bez pr vog di za ~a, Bra zil ke Fer nan di wo.

19

Ve se li de bi to vao za Vi zard se Biv {i ko {ar ka{ Par ti za na Jan Ve se li de bi to vao je u no }i iz me |u pet ka i su bo te za Va {ing ton Vi zard se u pri prem nom me ~u pro tiv Fi la del fi je. U tom du e lu, Vi zard si su po ra `e ni sa 103:78, a Ve se li se 22 mi nu ta na {ao na te re nu i pri ka zao od li~ nu igru. U~i nak ~e {kog ko {ar ka {a za to vre me bio je se dam po e na, dve ukra de ne lop te, jed na iz gu bqe na i dva na pra vqe na fa u la.

Ve se li, ko ji je na ovo go di {wem draf tu iza bran kao {e sti pik, sa svim do bro je is ko ri stio pru `e nu pri li ku, a na vi ja ~e je odu {e vio za ku ca va wem na asi sten ci ju [el vi na Me ka, po ka kvim je, ina ~e, bio po znat u Par ti za nu. No va se zo na u NBA li gi po sle okon ~a wa lo ka u ta po ~i we 25. de cem bra, a Vi zard si dan ka sni je igra ju svoj pr vi me~ pro tiv Wu Xer si Net sa.

Si je na ima pra va na To ma sa Pred sed nik ita li jan skog Evro li ga {a Mon te pa ski Si je ne Fer di nand Mi nu ~i re kao je da we gov tim po se du je pra va na no vog igra ~a Cr ve ne zve zde Be o grad Oma ra To ma sa.

To mas je to kom ne de qe pot pi sao ugo vor sa be o grad skim „cr ve no-be li ma”, na kon {to je u Ita li ji do bio za bra nu igra wa od 16 me se ci.

On je pret hod nu se zo nu pro veo u Ave li nu, gde je do brim par ti ja ma za slu `io MVP ti tu lu u Pa la ka ne stru. Na kon to ga an ga `o va la ga je eki pa Mon te pa ski ja, ali zbog ka zne ne mo `e da na stu pa za {am pi o na Ita li je.

Ipak, pre ma re ~i ma Fer di nan da Mi nu ~i ja, pred sed ni ka Si je ne, To mas bi mo gao da za i gra za we gov tim uko li ko mu ka zna zbog ko ri {}e wa la `nog slo ve na~ kog pa so {a bu de sma we na. Pre ma re ~i ma ~el ni ka {am pi o na Ita li je, taj tim po se du je pra va na ovog igra ~a.

20

sport

nedeqa18.decembar2011.

KIKINDSKA ZLATNA „RUKAVICA”

[ka pik po no vo osva ja~ KI KIN DA: Hala SC „Jezero”, gledalaca oko 400, sudije: Bo`ijak (Zrewanin), @ivanovi} (Kragujevac), Pani} (@abaq), Ti{ma (Novi Sad).

Bokserski klub Kikinda bio je organizator 37. kikindske zlatne rukavice, a ovo takmi~ewe bilo je ujedno i posledwe 11. kolo Regionalne lige Vojvodine. U~estvovalo je 36 boksera iz 13 klubova. Zlatnu rukavicu je ponovo osvojio doma}i bokser Boris [kapik koji je u svojoj kategoriji od 75 kilograma posle samo 20 sekundi primorao svog protivnika Dejana Dizdara iz ekipe Car Lazara na predaju.

Dodeqene su i mawe rukavice po uzrasnim kategorijama, a laureati su pioniri: Jovan Mitrovi} (F 89), {kolari: Andrija \uli} (Novi Sad), juniori: Marko Stojanovi} (Radni~ki KG), mladi: Ervin Kova~ (Be~ej), seniori: Stevan Krni} (Kikinda).

Pojedina~ni rezultati: pioniri - do 37 kg: Mitrovi} (F 89) - Vasiqkovi} 2:0, do 38,5 kg: Jankovi} ([ajka{i) - An|elkovi} (Ma~va) 1:1, do 46 kg: Radu (Kikinda), - Vujo{evi} (^arnok) 0:2. [kolarci- do 56 kg: Zlatanovi} (F 89) - Petkovi} (^arnok) 2:0, do 72 kg: @uvi} (Novi Sad) - Milovac (F 89) 2:0, juniori: 52 kg: Pavlov ([ajka{i) Stojanovi} (Radni~ki, KG) 0:2, do 54 kg: Oxakovski ([ajka{i) Bukilica (Radni~ki, KG) 1:1, do 63 kg: Ibrajter (Jedinstvo) Anteq (Spartak) 0:2. Mladi- do 64 kg: Kova~ (Be~ej) - Josimovi} (Jedinstvo) 2:0, Vra~ari} (Car Lazar) - Sabo (Spartak) 0:2, do 91 kg: Zavi{i} (F89) - Jovanovi} (Radni~ki, KG) 2:0. Seniori- do 60 kg: Hajnal (Kikinda) Detki (Kikinda) 2:0, Domonko{ (Kikinda) - Kuki} ([ajka{i) 1:1, do 64 kg: Krni} (Kikinda) Zamfirovi} (Novi Sad) 1:1, do 69 kg: Aleksi} (Kikinda) - \uri} (Srbija fajter) 0:2, do 75 kg: [kapik (Kikinda) - Dizdar (Car Lazar) 2:0, ^olovi} (Srbija fajter) - Zori} (Car Lazar) 2:0, N. Zavi{i} (F 89) - An|elkovi} (Radni~ki, KG) 2:0.

M. Sekuli}

SUPERLIGA ZA MU[KARCE

Crvenka - PKB 26:24 (13:14)

CR V EN K A: Dvo rana „Slobodan Mi{kovi} ^ile”, gledalaca: 250, sudije: Raji} i Dra go mi ro vi} (Be o grad). Sed mer ci: Cr ven ka 6 (6), PKB 4 (2), is kqu ~e wa: Crvenka 4, PKB 18 minuta.

CR VEN KA: Mjerima~ka (13 odbrana, 2 sedmerca), Tomi} 1, @egarac, Radowi}, Jolovi} 4, Slavuqica, Ra~i} 2, Kova~evi}, Ni ko li}, \u ro vi} 5,

la veoma te`ak protivnik i trebalo je mnogo i vremena i `eqe da se prona|e put kako da se savlada.

U prvom poluvremenu doma}i igra~i su na samom po~etku poveli 2:0, golovima Jolovi}a i Stankovi}a, ali gosti su ubrzo sredili svoje redove i do kra ja po lu vre me na bi li stalno u prednosti, u nekoliko mahova i sa vo|stvom od tri gola razlike (6:9, 8:11).

De jan Pro le, predvodnik novog talasa Crven~ana

Prole 4, Gruji~i} 3, Vitas, Mili}, Holpert, Stankovi} 7.

PKB: Zdravkovi}, Pilipovi}, @iv ko vi}, Mi lo je vi}, Ogwanovi} 6, Todorovi}, Mihajlovi} 4, Ostoji} 5, Al~akovi} 1, Ra do va no vi}, Pe tro vi},Todorovi} 4, Andrejevi}, Be}irovi} 4, Simi} (12 odbrana).

Crven~ani su ostvarili veoma zna~ajnu pobedu i na zimsku pauzu odlaze sa realnim optimizmom da }e u prole}nom delu prvenstva sa vi{e uspeha kr~iti put ka opstanku u Superligi. Kao {to se i o~ekivalo ekipa PKB-a je bi-

Nastavak je promenio sliku. U odbrani igra Crvenke je bila mnogo kvalitetnija, samopouzdawe je bivalo sve ve}e, pa su tada Prole i drugovi preuzeli vo|stvo. Naj~e{}e je bilo izra`eno sa dva - gola razlike (18:16, 20:18), ali treba dodati da su i olako dozvoqavali Beogra|anima da izjedna~e. Do kona~nog preloma do{lo je u posledwih deset minuta kada su rukometa{i Crvenke ponovo stekli dva gola prednosti i do kraja uspeli da sa~uvaju prednost i zabele`e veoma dragocenu pobedu.

T. Jovovi}

Osta vio fud bal zbog rag bi ja

Sla vi {a Ze ki} u ak ci ji

misani igra~i Qubomir Radakovi} i Milo{ Ku}an~anin, ~lanovi Crvene zvezde, gra|ani Nove Pazove. Oni su doprineli da se za ragbi opredeli i Slavi{a Zeki} (31), nekada fudbalska nada tre}eliga{a Radni~kog.

IZLAZ IZ KRIZE ZVEZDA ]E POTRA@ITI NA VANREDNIM IZBORIMA

Va`ni bo do vi No vi po ~e tak ili kraj za zim ni cu Lu ki }e ve vla da vi ne

SLAVI[A ZEKI], REPREZENTATIVAC SRBIJE

Za samo tri godine postojawa ragbi klub iz Nove Pazove me|u najboqima u Srbiji, a wegov igra~ Slavi{a Zeki} postao reprezentativac Mnogi su se za~udili kada je pre tri godine (12.12 2008.) u Novoj Pazovi osnovan ragbi klub Radni~ki. Otkud ragbi, pa jo{ 13?Ali malo je poznato da su ve} afir-

dnevnik

- Do odlaska u vojsku sam igrao sam fudbal, pro{ao sve kategorije u Radni~kom, a po izlasku iz armije zanemario sam sport. Me|utim, na nagovor mojih drugova ve} afirmisanih ragbista Qubomira Radakovi}a i Milo{a Ku}an~anina, pri{ao sam im u akciji formirawa ragbi kluba u Novoj Pazovipri~a Slavi{a Zeki}. -Za kratko vreme okupilo se dovoqno zaqubqenika da osnujemo klub. Po~etnike su iskusni igra~i najpre trenirali na livadi kraj zabavi{ta,potom na pomo}nom terenu fudbalskog kluba, de bi pre dve godine dobili mogu}nost da treniramo i da utakmice igramo na fudbalskom terenu Radni~kog.

Iste godine zapo~eli su takmi~ewe u razvojnoj ligi (rang druge lige), a od pro{le sezone su ~lanovi Prve ragbi lige Srbije, gde zauzimaju tre}e mesto.

- Trenutno smo tre}i na tabeli. U Vojvodini smo drugo osnovani klub, pored Podbare iz Novog Sada.

Plan nam je da osnujemo sli~ne klubove u Rumi, Beo~inu, In|iji i Pan~evu. - tvrdi Slavi{a Zeki}. - Ina~e, pogre{an je utisak da je ragbi grub sport.

Pored fizi~kih predispozicija, za ragbi je potrebna psihi~-

ka spremnost i ose}aj za kolektivnu igru. U ragbiju sve zavisi od slo`ene, kolektivne i brze igre.

Ovaj mladi sportista brzo je napredovao i saigra~i su ga jednoglasno imenovali za kapitena. Od pro{le godine je i standardni reprezentativac Srbije i igrao je u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo protiv Italije, Rusije i Libana. Kao selektor vodio je na{u kadetsku reprezentaciju u Nema~koj na kvalifikacionom turniru za svetsko prvenstvo. U me|uvremenu bio je na seminaru u Londonu za ragbi instruktore i trenere, tako da je sad i igra~ i trener.

Ragbi je u Novoj Pazovi stekao je za kratko vreme dosta pristalica, pa sada ima oko 50 ~lanova u tri selekcije: seniorskpoj, juniorskoj i kadetskoj.

U ekipi ima dva lekara, vi{e studenata, a za klub je igrao i sve{tenik Dejan [kari}. U me|uvremenu Dejan je u Vrawu dobio parohiju, pa je tamo osnovao ragbi klub Soko.

Slavi{a Zeki} je zavr{io sredwu drvno –prera|iva~ku {kolu, a nastavio je {kolovawe na fakultetu za fizi~ku kulturu. Trenutno radi u Centru za kulturu u Novoj Pazovi, uz to je i glumac mesnog amaterskog pozori{ta. Svestrana li~nost, primeran sportista.

J. Vukovi}

Po teretom slabih rezultata i pre svega bledih igara limitiranog sastava, potom i silnog nezadovoqstva navija~a, predsednik Crvene zvezde Vladan Luki} odlu~io je da predlo`i UO raspisivawe vanrednih izbora koji treba da budu okna~ani izme|u 26. i 28 maja naredne godine. Izborne radwe kre}u od 1. februara a ~itava procedura sprove{}e se u skladu sa novim Statutom, {to zna~i da }e pravo glasa imati svi punoletni ~lanovi kluba sa pla}enom ~lanarinom za 2011. godinu.

- Upravni odbor stavqa ta~ku na sve polemike koje su se u javnosti vodile proteklih nedeqa o na{em klubu. U medijskim raspravama vi{e ne}emo u~estvovati i do izbora }emo biti skoncentrisani samo na vo|ewe kluba i obavqawe poslova za koje smo nadle`ni- stoji u zvani~nom klupskom saop{tewu.

Pa`wu privla~i jo{ jedna odluka, a to je nezadovoqstvo postignutim rezultatima ali i puna podr{ku treneru Prosine~kom da nastavi sa strategijom stvarawa novog tima u kojem }e se oslawati na momke iz omladinske {kole ali i doma}a poja~awa.

Dakle, trenutno je ceh ostavkom platio samo sportski direktor Ivan Axi}, koji je ~esto bio meta navija~a, dok je Goran Vesi} tako|e „miqenik“ severa nakon ostavke na mesto ~lana u UO prekomandovan na funkciju savetnika predsednika kluba, koja je solidno pla}ena...

O gromoglasnim najavama povratka Dragan Xaji}a u klub, koji je trebao da bude koordinator „sportskog sektora“ ni re-

Vla dan Lu ki}

~i. Te{ko je odgonentni {ta se zapravo dogodilo u haosu koji je zavladao u na{em najtorfejnijem klubu, i ko je koga medijski iskoristio. Da li je aktuelna uprava ovim potezom poku{ala da primiri uzavrele navija~ke strasti, a potom nije mogla da prihvati odre|ene uslove koje je u radu tra`ila tre}a Zvezdina zvezda. A, mo`da je i Xaji}u trebala ovakva promocija jer je u toku sudski proces zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja...

Zid }utawa na Marakani najavquje jo{ mnoga de{avawa u ovom period „praznog hoda“ koji }e potrajati nekoliko meseci.

Aktuelna „vlast“ ima}e priliku da se nametne, jo{ jednom uka`e na rezultate u stabilizaciji kluba, koji nisu mali. Ipak, u~inak sa terena, izbrisao je plodove rada i silan ulo`eni trud da se posrnuli gigant otrgne od zaborava. ^iwenica da je u kasi opet „minus“ od preko 30 miliona evra, opet navodi na za-

kqu~ak da }e se delawe u stilu „presipawe iz {upqeg u prazno“ nastaviti. Respektabilan sastav se ne mo`e formirati bez novca, a strpqewe da se kali neki novi mladi kadar odavno ne „stanuje“ na Marakani.

Mo`da }e Zvezda{i koji }e imati aktivnu rolu u predstoje}im izborima iznedriti neko kadrosvko re{ewe sa originalnim programom za sanaciju dugova i dovoqnim kapitalom da se krene u pravqewe ekipe koja najpre treba da povrati dominaciju u doma}em dvori{tu i napravi iskorak na evropskoj pozornici.

Vanredni izbori jesu priznawe Vladana Luki}a da nije moga vi{e i boqe u proteklom trogodi{wem periodu, ali i najava da }e nastaviti da se bori za renesansu kluba dok se ne pojavi „neko ko mo`e da obezbedi Zvezdi boqe uslove za funkcionisawe“. Bura na Marakani tek po~iwe.

Z. Rangelov

KLUBOVI IZ BE^EJSKE OP[TINE NA KRAJU POLUSEZONE

Gra di {tan ci oprav da li o~e ki va wa Ni najstariji `iteqi ne pamte kada su svi klubovi iz be~ejske op{tine igrali u istom rangu takmi~ewa. „Krivi” {to je tako bili su Be~ejci, koji su, po pravilu, bili nekoliko stepenica iznad ostalih. Devedesetih godina bili su, ~ak, {est sezona u eliti, do polovine pro{le decenije sedam sezona su bili drugoliga{i, a onda su kola krenula nizbrdo i, evo, od jesenas su „na istim jaslama” sa

senas su tri trenera osetili ~vorove na klupi Be~ejaca. Sezonu je po~eo Sini{a Todorovi}, nastavio Igro Stefanovi}, a zavr{io Vladimir Grbi}. Igra~ki kadar je ispadawem iz podru~ne lige dovoqno kazao o svom kvalitetu. A bez dobrog sira, ka`e narod, nema kvalitetnog bureka. Ako je, bar, ne{to za pohvalu, to je re{enost grupe entuzijasta na ~elu s Radoslavom Vasinim da u organizacio-

kvaliteta za rang takmi~ewa u kojem igraju, pa Vojvodina s pravom slovi za najve}eg kandidata za osvajawe titule prvaka.

Preostala dva kluba, Mladost iz Radi~evi}a i Jedinstvo iz Ba~kog Petrovog Sela, su ubedqivo na za~equ tabele. Ne zna se ko je u te`oj situaciji. Prema re~ima trenera Mladosti Stanka Marjanovi}a, zbog obaveza igra~a na radnom mestu, treninzi ni izbli-

Fud ba le ri Voj vo di ne po sle jed ne po be de

ostalim klubovima iz op{tine u Me|uop{tinskoj ligi Be~ej-Vrbas-Srbobran. ^ak ni tu nisu dominantni. Samo zahvaquju}i pobedama u posledwa dva okr{aja, polusezonu su zavr{ili na skromnom ~etvrtom mestu.

Slabosti iz ranijeg perioda sada uzimaju danak. U vreme kada je bilo para i samim tim selektiran je kvalitetan igra~ki kadar iz cele zemqe, nije se vodilo ra~una o kadrovskoj strukturi. Deca iz sopstvenog dvori{ta, a i stru~waci i sportski radnici, su zapostavqeni. Epilog toga je agonija koja traje nekoliko godina unazad. Je-

nom smislu ne{to urade. Uspeju li u svojoj nameri, ima nade da se Be~ej izvu~e iz tiskog muqa.

I dok su se Be~ejci na startu nove sezone radovali pobedi (3:1) nad kom{ijama iz Ba~kog Gradi{ta, dotle su iste te kom{ije brzo reagovale i umesto Otoa Bala{ke za kormilara postavile iskusnijeg i renomiranijeg u trenerskim vodama Tibora Kova~a. Usledio je niz od deset uzastopnih pobeda, koji ih je katapultirao na sam vrh tabele, gde }e i prezimiti. Tome je doprineo i osve`en igra~ki kadar nekolicinom igra~a solidnog

za nisu bili onakvi kakvi bi trebalo da budu, a kada je tako, onda na utakmicama nema radosti.

Sli~na je situacija i sa Petrovoselcima, gde trener Boris Na| iz nedequ u nedequ jedva uspeva da sastavi tim.

Sve u svemu, samo su Ba~kogradi{tanci opravdali o~ekivawa, dok su preostala tri kluba iz najve}e potiske op{tine, bez obzira na sve pote{ko}e u kojima se nalaze, daleko od o~ekivanog. Prole}e je prilika da se ne{to popravi, ali imaju}i u vidu organizovanost male su {anse da }e do}i do vidnog pomaka.

V. Jankov

Novosadska nedeqa18.decembar2011.

DAnAS U grADU poZorI[TA po zo ri {te mla dih ma la sa la „An |e o ska baj ka„ (11).

BIoSKopI Are na: „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.10, 13.10, 14.30, 15.10), „Po no} u Pa ri zu” (20.30), „Be smrt ni ci” (22.35), „Kung fu pan da 2 3D” (14), „Auto mo bi li 2” (12.50), „Vinks: ~a rob na avan tu ra” (12.10), „Pa ra da” (14.45, 17, 19.30, 20.15, 22, 22.30), „Avan tu re Tin ti na: taj na jed no ro ga” (10.50), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (17.45, 20.05), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11, 12, 12.45, 13.50, 15.40, 16, 16.30, 18.20), „No va go di na u Wu jor ku” (17.30, 20, 22.25), „Ku }a sno va” (22.20), „Ne mo gu }a mi si ja: pro to kol Duh” (17.15, 19.45, 22.15), „Al vin i ve ve ri ce 3: ur ne be sni bro do lom” (11.15, 12.50, 14.40, 16.20, 18.10)

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri juA mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

V remeploV

„Ve sti” pre ne le od lu ke AV NOJ-a U bil te nu „Ve sti” od 18. de cem bra 1943. gla si lu Na rod no - oslo bo di la~ kog od bo ra za srez No vi Sad, {tam pa nom, na rav no ile gal no, na ge {tet ne ru u Epi sko pi ji

SPC u Vla di ~i nom dvo ru, ob ja vqen je pro glas po vo dom Dru gog za se da wa AV NOJ - a u Jaj cu. U we mu su ob ja {we ne sna `no po dr `a ne sve od lu ke ovog sku pa.

N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

ZAVR[ENO SPAJAWE SOMBORSKOG I BULEVARA EVROPE

Po sta vqa ju se zna ci, sa o bra }aj usko ro Za vr {e na je iz grad wa Som bor skog bu le va ra, od no sno we go vo spa ja we kru `nim to kom sa Bu le va rom Evro pa, Bu le va rom ca ra La za ra i Uli com ca ra Du {a na, re kla je za „Dnev nik” vr {i lac du `no sti di rek to ra Za vo da za iz grad wu gra da Mir ja na De ja no vi}.

Do da la je da je okon ~a no as fal ti ra we ukup no 1.740 me ta ra sa o- bra }aj ni ca.

- Od su tra se po sta vqa ju sa o bra }aj ni zna ci. To kom sed mi ce za vr {i }e se i ma wi ra do vi kao {to je po sta vqa we po klo pa ca na {ah to ve i sli~ no, ta ko da }e no vi kru `ni tok bi ti pu {ten u sa o- bra }aj, ka ko je i na ja vqe no, do kra ja go di ne. Do go di ne osta je da se ura de pe {a~ ke i bi ci kli sti~ ke sta ze i po sta vi za vr {ni sloj as fal ta. Sli~ na si tu a ci ja je bi la na tre }oj de o ni ci Bu le va ra Evro pe, ka da je za vr {ni sloj as fal ta na knad no po sta vqen - re kla je De ja no vi}.

De `u ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te„ u Ru me na~ koj uli ci 106 de `u ra }e da nas od 7.30 do 20. 30 sa ti. No} no de `ur stvo po ~i we u ve ~e ras u 20 sa ti u apo te ci „Hi gi ja„ i za vr {a va se su tra u 7 sa ti. „Hi gi ja„ se na la zi u We go {e voj 16.

Do go di ne osta je da se ura de pe {a~ ke i bi ci kli sti~ ke sta ze i po sta vi za vr {ni sloj as fal ta Pa ra lel no sa iz grad wom dru ge de o ni ce Som bor skog bu le va ra, od Uli ce Jo `e fa Ati le do Uli ce ca ra Du {a na, iz gra |en je i deo Bu le va ra Evro pe, od Uli ce bra }e Gru lo vi} u pu nom pro fi lu sa tri sa o bra }aj ne tra ke u oba sme ra kao

i kru `na ras kr sni ca. Vred nost in ve sti ci je je bi la 330 mi li o na di na ra, a iz vo |a~ ra do va je bi la fir ma „Put in vest”. Ta ko je sa da za pad ni deo gra da po ve zan sa Li ma ni ma i ~i ni deo ju `nog grad skog tran zi ta u prav cu bu du }eg

no vog mo sta na Du na vu. Po sle vi {e de ce ni ja, ostva re ne su pret po stav ke za br `i raz voj Te le pa i Adi ca.

Po red ovih ra do va, pro {i re ni su ko lo vo zi u uli ca ma u zo ni kru `ne ras kr sni ce. Re kon stru i sa ne su i ras kr sni ce gde se ukr {ta ju uli ce ca ra Du {a na i Ive An dri }a sa Bu le va rom ca ra La za ra i Uli ca He ro ja Pin ki ja i Ive An dri }a. Za vr {e na de o ni ca Som bor skog bu le va ra ima po dve sa o- bra }aj ne tra ke u oba sme ra, {i ri ne 3,5 me ta ra kao i raz del no ostr vo. Ko si par kin zi tre ba da bu du sa obe stra ne ko lo vo za, a po sle sva kog ~e tvr tog par king me sta pred vi |en je pro stor za sad wu dr ve }a. Bu du }e bi ci kli sti~ ke sta ze bi }e {i ri ne dva me tra, a tro to a ri tri me tra i na la zi }e se sa obe stra ne ko lo vo za. Sa ma kru `na ras kr sni ca ima dve sa o bra }aj ne tra ke.

D. Igwi} Fo to: N. Stojanovi}

OMA@ UME]U MIRE BAWAC U SNP-u

Kwi ga i iz lo `ba za 60 go di na glu me Srp sko na rod no po zo ri {te si no} je bi lo u zna ku sa mo jed nog glum ca, ve li kog ime na na {eg glu mi {ta Mi re Ba wac.

Naj sta ri ji te a tar u Sr ba bio je do ma }in pro mo ci je kwi ge ko ja je ob ja vqe na po vo dom 6o go di na umet ni~ kog ra da dram ske umet ni ce i otva ra wa iz lo `be „Li ca Mi re Ba wac”.

Mo no gra fi ju o Mi ri Ba wac, kao i iz lo `bu, pri re dio je Zo ran Mak si mo vi}, a u pred sta vqa wu kwi ge u~e stvo va li su prof. dr Ve sna Kr~ mar, mr Mi ro slav Ra do wi}, Du {ko Bog da no vi}, Mi ra Ba wac, Mi le na

Dra vi}, Gor da na \ur |e vi} Di mi} i pri re |i va~. Mo no gra fi ja je svo je vr sni oma`, sa dr `i dva na est po gla vqa kroz ko ja je ~u ve na glu mi ca pred sta vqe na kao po zo ri {no, re di teq sko, film sko, ra dij sko, te le -

vi zij sko i pe da go {ko li ce, ali kao „pr vo li ce jed ni ne”. Iz lo `bu ko ja je ta ko po sta vqe na da pri ka `e mno ga li ca umet ni ce i u glu mi i u `i vo tu, otvo ri le su we ne ko le gi ni ce Dra vi} i \ur |e vi} Di mi}. „Za me ne je glu ma ra dost i mo} da raz ne `i vo te pro ne sem kroz se be. Mo ja glu ma~ ka ka ri je ra ni je bi la ha ri zma ti~ na, pre je li ~i la na ne ku re ku po nor ni cu. Ve ru jem da sam ap so lut no bi la pred o dre |e na za glu mu”, za pi sa la je o se bi glu ma~ ka le gen da.

D. Ig. Fo to: N. Stojanovi}

ZASEDAO GO NARODNE PARTIJE

Ne boj {a Ko ra} po no vo pred sed nik Skup {ti na Grad skog od bo ra Na rod ne par ti je, na ko joj je iza bra no ru ko vod stvo, odr `a na je ju ~e u No vom Sa du. Za pred sed ni ka GO NP iza bran je Ne boj {a Ko ra}, dok su pot pred sed ni ci po sta li Mi qa Ob ra do vi}, Vla di mir [i {ka, Zo ran Sta no je vi}, Si mo Bo `i} i De jan Goj ko vi}. Obra }a ju }i se ~la no vi ma, Ko ra} je kri ti ko vao ak tu el nu grad sku vlast i gra do na ~el ni ka, uz opa sku da bi No vi Sad uspe {ni je vo di li

~la no vi we go ve par ti je. Na gla sio je da je neo p hod no hit no me wa ti eko nom sku po li ti ku gra da pre ne go {to pri vred ni ci dig nu ru ke i svoj po sao pre ne su u ne ki dru gi grad ko ji raz u me wi ho ve zah te ve. [ef na rod wa ka Ma ja Goj ko vi} is ta kla je da je Na rod na par ti ja ja ~a ne go ikad, osna `e na no vim ~la no vi ma mo ti vi sa nih `e qom za bo qi `i vot gra |a na Sr bi je.

D. Ig.

Hu ma ni tar na ak ci ja „Srp ske Ati ne” U okvi ru hu ma ni tar nog pra zni~ nog pro gra ma „No vi Sad sr cem”, ~la no vi Dru {tva ko lek ci o na ra i qu bi te qa sta ri na „Srp ska Ati na” da nas }e od 14 sa ti na Tr gu slo bo de iz la ga ti i pred sta vqa ti eks po na te, ko je }e No vo sa |a ni mo }i da ku pe.

U Kul tur nom cen tru u Ka to li~ koj por ti 5 ma li {a ni }e i da nas od 18 do 20 sa ti na sta vi ti da pra ve ve li ku kar ne val sku lut ku.

Od 19 do 21 sat KUD „Sve to zar Mar ko vi}” na stu pi }e u re sto ra ni ma „Du nav ska oaza” i „Ati na”, a od 20 sa ti na Tr gu slo bo de svi ra }e gru pa „^u pav ci”.

N. R.

DANAS U MUZEJU VOJVODINE

„Bo `i} pra znik ra do sti” Mu zej ska de~ ja igra o ni ca „Bo `i} pra znik ra do sti” bi }e odr `a na da nas u 11 sa ti u Mu ze ju Voj vo di ne, Du nav ska 35.

Igra o ni cu, ko ju or ga ni zu je Pe d a g o { ka slu ` ba Mu z e j a Voj vo di ne u okvi ru ci klu sa „Bo `i} ne i no vo go di {we ra -

do sti”, vo di }e vi {i ku stos u pe da gog Vla di mi ra Sta ni sa vqe vi}.

De ca od {est do 10 go di na slu {a }e bi blij sku pri ~u o Hri sto vom ro |e wu, a za tim }e je ilu stro va ti sli kom ili cr te `om.

I. J.

c m y

22

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa18.decembar2011.

dnevnik

IZ ZAVODA ZA TRANSFUZIJU KRVI

No vo sa |a ni ra do po kla wa ju dra go ce nu te~ nost Za vod za tran sfu zi ju kr vi Voj vo di ne ras po la `e sa do voq nim za li ha ma svih krv nih gru pa, po seb no B plus, te da va o ci ove krv ne gru pe mo gu da od lo `e hu ma ni gest na kra }i vre men ski pe riod, po ru ~u ju iz ove usta no ve. Oba ve za Za vo da je da ras po la `e pe to dnev nim za li ha ma kr vi, a vi {ko ve pro sle |u ju dru gim kli ni ka ma u re gi o nu ko je ima ju ma wak kr vi, na po me nu la je port pa rol ka Za vo da Zorica Bjeli}.

- Osnov na de lat nost tran sfu zi o lo {ke slu `be je da pra ti po tre be kli ni ka i u skla du s tim da or ga ni zu je kon ti nu i ra no pri ku pqa we kr vi i pro iz vod wu pro du ka ta kr vi - ka za la je Bje li}.

U Za vo du se ove go di ne, za kqu~ no s 1. de cem brom, pri ja vi lo 31.050 gra |a na, ko ji su ima li do bru na me ru da za vr nu ru ka ve ka ko bi po da ri li dra go ce nu te~ nost ono me ko me je ona neo p hod na za ozdra vqe we. Ipak, je dan deo wih, iz me di cin skih raz lo ga, ni je mo gao da po sta ne do bro voq ni da va lac.

Do sa da je bi lo 26.988 da va wa kr vi, a od to ga 12.824 gra |a na je to u~i ni lo u Za vo du spon ta nim do la sci ma, ali i na or ga ni zo va nim ak ci ja ma s vo lon te ri ma Cr ve nog kr sta No vog Sa da. Pri ku pqe no je 14.164 je di ni ca kr vi.

- Ka da go vo ri mo o ak ci ja ma da va wa kr vi, naj va `ni ju ulo gu u mo ti va ci ji da va la ca kr vi ima ju vo -

lon te ri Cr ve nog kr sta ko ji u skla du sa na {im po tre ba ma or ga ni zu ju ak ci je i oku pqa ju da va o ce kr vi - is ta kla je Bje li}.

Re dov nih da va o ca kr vi, onih ko ji ovaj hu ma ni gest ~i ne kon ti nu i ra no, do sa da je bi lo 24.521, a no vih da va la ca ove go di ne ima 2.467.

- Ima li smo i do bar od ziv ma tu ra na ta ko ji su ipak na {i naj dra go -

ce ni ji da vo ci, jer oni to po sta ju po pr vi put i vr lo je va `no da iz na {e usta no ve po ne su le pe uti ske, shva te ko li ko je va `no po kla wa ti svo ju krv i da nam po no vo do |u re kla je na {a sa go vor ni ca iz Za vo da.

Pret hod na go di na je za Za vod za tran sfu zi ju kr vi bi la go di na sa naj vi {e pri ku pqe nih je di ni ca kr vi od osni va wa 1945. go di ne. Re kor dan broj od 35.725 je di ni ca kr vi zna ~i da su 7,41 od sto sta nov ni ka da va o ci.

U pro te kloj go di ni je bi lo i 4.392 no vih da va wa kr vi. Pre ma re ~i ma na {e sa go vor ni ce na da se da }e i ova go di na bi ti uspe {na kao pro te kla, a do kra ja ovog me se ca o~e ku ju ve li ki broj stu de na ta da hu ma no po da re krv, kao {to su to ~i ni li ra ni jih go di na.

Krv se mo `e da ti u Za vo du za tran sfu zi ju kr vi, Haj duk Veq ko va 9a, rad nim da ni ma od 9 do 14 ~a so va, utor kom se to mo `e u~i ni ti od 7 do 18 ~a so va i pr vom su bo tom u me se cu od 8 do 12.

I. Dragi}

IZ ISTORIJE KAFANE „LIPA”, OMIQENOG SASTAJALI[TA NOVOSA\ANA

Isidor Ba ji} kom po no vao „Srp ki wu” no pi vo, ko je je ta da bi lo mno go sku pqe od obi~ nog. U „Li pu” su svra }a le mno ge po zna te li~ no sti, uglav nom li be ral ne po li ti~ ke op ci je, kao {to su La za Ko sti}, Uro{ Pre di}, An to ni je To na Ha xi} i Isi dor Ba ji}, ko ji je za sto lom na pi sao i sti ho ve ~u ve nih pe smi „Je sen sti `e, du wo mo ja” i „Srp ki wu”. Pri ~a se da su La zu Ko sti }a sva ki dan spo pa da li, ta ko zva ni, pe sni ci ko ji su mu da va li svo je pe sme na pro ce nu. Osta la je upam }e na Ko sti }e va iz re ka „Sva ka stro fa, ka ta stro fa”, ko ju je iz go vo rio ka da ga je je dan pe snik pi tao {ta mi sli o we go vom ra du. Ovaj re sto ran je bio je di no me sto na ko je su mo gle do la zi ti i grad ske da me - ka `e Kom ne no vi}.

Jo{ je dan od qu di ko ji su osta vi li ne iz bri siv trag u No vom Sa du je i di rek tor sa naj du `im sta `om u da na {woj Gim na zi ji „Jo van Jo va no vi} Zmaj” Va sa Pu {i brk, ko ji je 39 go di na, ko li ko je bio na ~e lu {ko le, sva ki dan do la zio u „Li pu”.

- On je sa pro fe so ri ma i dru gim in te lek tu al ci ma sva ki dan do la zio da pi je, uvek za istim

sto lom, ko ji je ka sni je do bio ime pro fe sor ski sto i ko ji i dan da nas sto ji ta mo. Za 70. ro |en dan Pu {i br ka, ta da {wi ga zda Sa va Po po vi} Go lu bi ca je spe ci jal no za ovu pri li ku na ru ~io po seb nu kri glu iz Kar lo vih Va ri, na ko joj je pi sa lo na la tin skom „Dru {tvo za sto lom kod Li pe” i „Bo qe je pod ri gi va ti, ne go pla }e no

SLABA VAJDA I AKO STE NAJBOQI U DR@AVI

Briy klub „NS 1” bes ku} nik Brix je tre nut no je dan od naj pro mo vi sa ni jih mi sa o nih spor to va u sve tu, a No vi Sad je na ni vou dr `a ve, naj u spe {ni ji grad u toj di sci pli ni. Klub bri xa „NS 1”, na stao iz No vo sad skog brix klu ba, ko ji sle de }e go di ne pu ni

tri de set go di na ra da, pr vak je Sr bi je. Ka ko ka `e pred sed nik Brix klu ba „NS1„ Darko Pare`anin, od ka da po sto ji No vo sad ski brix klub, ~i ji ~lan je i sam bio, ni ka da ni su ima li ade kva tan pro stor za ak tiv no sti.

- Za tri de set go di na ra da, No vo sad ski brix klub ni ka da od Gra da ni je do bio pro stor. Ko ri sti li smo pro sto ri je u ra znim ho te li ma, ja sam iz najm qi vao ne ki pri vat ni pro stor do sko ra, a u pro te klih po la go di -

ne smo u de lu So kol skog do ma ko ji nam ne od go va ra, jer je pre sve ga ne pri stu pa ~an za sve ka te go ri je sta nov ni {tva. Oso be sa in va li di te tom ne mo gu da u|u, jer ne ma ram pe - ka `e Pa re `a nin.

Obu kom do uspe {ne ka ri je re Dvo dnev na ma ni fe sta ci ja „Ka ko do po sla” za vr {a va se da nas na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka. Re~ je o pro jek tu obu ke mla dih za pla ni ra we ka ri je re, pi sa we rad ne bi o gra fi je, sa sta vqa we mo ti va ci o nog pi sma, po na {a we na raz go vo ru o za po sle wu, kao i edu ko va we {to ve }eg bro ja mla dih, ka ko da lak {e do |u u kon takt sa po slo dav ci ma. Ta ko je ju ~e odr `a na tri bi na o uslu ga ma i sub ven ci ja ma Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we i ra di o ni ca „In ter vju sa po slo dav cem – ko mu ni ka ci ja ver bal na i ne ver bal na„.

Mla di }e mo }i da nas da pri su stvu ju ra di o ni ci „Ja u naj bo qem sve tlu” u 10 sa ti, dok ra di o ni ca po sve }e na pi sa wu rad ne bi o gra fi je (CV) po ~i we u 13 sa ti. U~e {}e je bes plat no, ali je broj me sta ogra ni ~en. Vi {e in for ma ci ja mo `e se na }i na saj tu www.kon teh.org. Ovaj edu ka tiv ni do ga |aj or ga ni zu je Stu dent ska or ga ni za ci ja „EESTEC LC„ iz No vog Sa da, u sa rad wi sa Uni ver zi te tom u No vom Sa du, pod po kro vi teq stvom gra da.

D. Ig. Fo to: N. Stojanovi}

NA LITERARNOM KONKURSU O DOBROSUSEDSKIM ODNOSIMA U KARLOVCIMA

Po be di la Awa Voj vo di}

Fo to: R. Ha џi}

No vi Sad je od u vek bio po znat po ka fa na ma, do brom zvu ku tam bu ri ce, dru {tvu i opu {te nom sti lu `i vo ta. To kom go di na, po go tvo u po sled wih dva de set, kult ka fa ne je pred na je zdom ra znih ka fi }a i re sto ra na br ze hra ne, go to vo u pot pu no sti ne stao. Jed na od ret kih, ko ja sa krat kim pre ki di ma ra di ve} 130 go di na, je ste ka fa na „Kod Li pe”, ili na ne ma~ kom „Zur Lin de”, ka ko su je ne kad zva li. Do bi la je ime po ve li koj li pi ko ja se na la zi u dvo ri {tu, ali i za to {to je ovo dr vo kod Slo ve na sim bol sre }e.

Na ovom me stu mo gli su se sre sti zna me ni ti qu di na {eg gra da, pi sci, le ka ri, advo ka ti, ali i obi ~an svet ko ji je do la zio na ~a {u kva li tet nog ~e {kog pi va.

Isto ri ~ar Ilija Komnenovi} na vo di da je zgra da u ko joj se na la zi „Li pa” gra |e na od 1878. do 1880. go di ne i da je pri pa da la po ro di ci Ne {ko vi}, dok je 1890. do wi sprat iz dat ~e hu Jo `ef Obe rin gu, u ~i jem je vla sni {tvu ka fa na i do `i ve la svoj pro cvat.

- Iz ^e {ke je do pre ma no pi vo „Ba dvaj zer”, a bi lo je to i je di no me sto u gra du gde se slu `i lo cr -

NA FAKULTETU TEHNI^KIH NAUKA

Do da je da je ovo go di na u ko joj je Klub bri xa „NS1„ ostva rio naj ve }e uspe he na tak mi ~e wi ma.

Ciq klu ba je da oku pi gra |a ne svih uz ra sta, a pre sve ga mla de iz No vog Sa da, ka ko bi se pro mo vi sa le mi sa o ne igre.

U sve tu je brix pri znat kao sport de ve de se tih go di na pro {log ve ka, a u Sr bi ji 2001. go di ne, te je Brix sa vez Sr bi je na li sti onih ko je po dr `a va Mi ni sar stvo spor ta. Brix je je di na igra ko ju pre po ru ~u je Une sko kao po god nu za sve vas pit no obra zov ne in sti tu ci je.

- Zbog to ga {to je brix pre po znat kao sport, ima mo po dr {ku od Grad skog se kre ta ri ja ta za sport, ali sa mo ka da su u pi ta wu tak mi ~e wa i dru ge ma ni fe sta ci je. Ka da se ra di o pro sto ru, svi nas po dr `a va ju, ali kon kret nih re zul ta ta ne ma mo.

Ima mo pu no ~la no va, me |u tim ni su svi ak tiv ni jer vla da op {ta apa ti ja. Zna te ka ko je to, kad qu di do |u i vi de da ne ma pro sto ra i uslo va za rad, on da i od u sta nu. Mi sa mo tra `i mo uslo ve kao bi lo ko ji sport ski klub. Kao {to ne ko do bi je te ren, ta ko i mi `e li mo pro stor ka `e Pa re `a nin.

J. Zdjelarevi}

pi }e na sto lu osta vi ti” - ka `e isto ri ~ar.

Kom ne no vi} na kra ju pod se }a da u ovom re sto ra nu ni ka da ni je do {lo do tu ~e, iako je bi lo `u strog ras pra vqa wa i da da nas ta kva mir na me sta ko ja odi {u isto ri jom vi {e ce ne qu di iz dru gih ze ma qa, ne go sa mi No vo sa |a ni.

G. ^etnik

Po bed ni ca pr vog li te rar nog kon kur sa Kul tru nog cen tra po du nav skih [va ba „Kar lo vic„ u Srem skim Kar lov ci ma na te mu do bro su sed skih od no sa je Awa Vojvodi} sa ra dom „Dve Kar lov ~an ke, jed na pri ~ a”. Dru g o n a g ra | e n a je Anisija Bogdanov , a tre }a na g ra d a pri p a l a je Du {a nu Totu . Sve tro je u~e ni ci su tre } eg raz r e d a Kar l o v a~ k e gim na zi je. Spe ci jal na na gra da do de qe na je naj mla |em u~e sni ku ovog kon kur sa u~e ni ci kar lo va~ ke Osnov ne {ko le „ 23. ok to bar”Sari Miladinov .

- Ne go va we i pro mo vi sa we do b ro s u s ed s kih od n o s a osnov ni su ci qe vi ovog pro jek ta - re kao je na sve~ nom uru ~e wu na gra da prek si no} u Kar lo va~ koj gim na zi ji pred sed nik Kul tur nog cen tra po du nav skih [va ba „Kar lo vic„ Stjepan Seder. - Kroz svo je

naj zna ~aj ni je ma ni fe sta ci je, Fe sti val ku glo fa i Fe sti val na ci o nal nog ko la ~a „Kar lo vic” je na sto jao i do sa da da pro mo vi {e do bro su sed ske od no se, ali nam je `e qa bi la da usta no vi mo pro je kat po sve }en is kqu ~i vo toj te mi i to smo us pe li.

Pro j e k at je po d r ` ao Po kra jin ski se kre ta ri jat za na ci o nal ne za jed ni ce, ali ne u o~e ki va nom obi mu, pa je kon kurs ume sto re gi o nal nog imao lo kal ni ka rak ter. Pri sti glo je 11 ra do va, a naj bo qi }e bi ti pre ve de ni na ne ma~ ki je zik i ob ja vqe ni u li stu Fen ster. U mu zi~ kom de lu sve ~a no sti u Kar l o v a~ k oj gim n a z i j i u~e stvo vao je Me {o vi ti hor Sa bor ne cr kve u Srem skim Kar lov c i m a „Sve t i Ar s e n i j e„ pod upra v om Mar ga re te Ja wi}.

Z. Ml.

Naj lu |a no} od 500 do 2.500 di na ra Iako se ve} po ~et kom de cem bra po sta vqa pi ta we gde do ~e ka ti No vu go di nu, mno gi se za me sto pro sla ve od lu ~u ju u po sled wem tre nut ku, jer su ta da iz ne te sve po nu de, pa mo gu da se opre de le za onu ko ja im naj vi {e od go va ra. Vla sni ci ugo sti teq skih obje ka ta su se ove go di ne po tru di li da svo je po nu de pri la go de mo gu} no sti ma su gra |a na. Za ko je me sto }e se opre de li ti naj vi {e }e za vi si ti od de bqi ne nov ~a ni ka, kao i ono ga {to im se nu di u lo ka li ma. Pri stu pa~ nu ce nu ula zni ce od 500 di na ra za de voj ke i 800 za mom ke od re dio je ka fi} „Mu} ke”, ko ji }e za ovaj no -

vac obez be di ti {ved ski sto i re zer va ci ju sto la, a pi }e do ma }e pro iz vod we pla }a }e se po pro mo tiv nim ce na ma. Ka ko bi udo vo qio svim go sti ma, vla snik ovog lo ka la Dragoslav To{i} od lu ~io je da se za ovu naj lu |u no} ~u ju zvu ci raz li ~i tih `an ro va mu zi ke, od ha u sa do na rod wa ka.

No vo sa |an ka, ~i je ime je po zna to re dak ci ji, ka `e da su ova kvi ti po vi no vo go di {wih `ur ki naj bo qi.

-Ne vo lim ona me sta ko ja od re de ci fru od 50 evra,{to je pri li~ no sku po, a u tim lo ka li ma ~e sto se de {a va da po sle po no }i ka -

U GIMNAZIJI „LAZA KOSTI]”

Pred sta va „Dr` ne daj” Pre mi je ra pred sta ve „Dr` ne daj” bi }e od i gra na u po zo ri {noj sa li Gim na zi je „La za Ko sti}”.

Pre mi je ra je za ka za na za uto rak u 20 sa ti. Re zer va ci ja ka ra ta je mo gu }a na broj te le fo na 064/2800667, sva kog da na

od 9.30 do 22 sa ta. Pred sta va pri ka zu je dvo je mla dih ko ji od lu ~u ju da `i vot pro ve du za jed no, ali ih o~e ku je niz pe ri pe ti ja oko rod bi ne, obi ~a ja...

Auto ri tek sta su Maja Grgi} i Sowa Mladenov.

D. Ig.

`u da ne ma vi {e pi }a. Ova ko sa mo pla tim ulaz i pi }e ono li ko ko li ko sam po pi la, pa me iza |e jef ti ni je- ka `e ova su gra |an ka.

Ve li ka `ur ka za ovu lu du no} spre ma se i u Ma ster cen tru, gde }e za 2.490 di na ra su gra |a ni mo }i da u`i va ju u do ma }oj i stra noj mu zi ci sa dva stej xa. U ovu ce nu ukqu ~e no je do ma }e pi }e.

Za mla de qu bi te qe al ter na tiv ne mu zi ke piv ni ca „Kod cr nog bi ka” i ka fe „Oblo mov” spre mi li su kao i sva ke go di ne stan dard nu `ur ku, ko ja ne ukqu ~u je pla }a we ula zni ca, a ce ne pi }a su ne {to vi {e.

N. Radman

nedeqa18.decembar2011.

c m y

dnevnik

23

SE]AWE MAJE VOLK NA WENU MAJKU, GLUMICU MIRJANU KOYI]

Tem pe ra tu ra, skan dal i puk nu ti rajs fer {lus ada se pojavila na televiziji kao jedna od voditeqki emisije „@ene” Maja Volk izazvala je pa`wu ne samo svojom pri~om o pobedi nad opakom bole{}u, ve} i svojim poreklom. Naime Maja je k}erka dve poznate pozori{ne li~nosti: Petra Volka, kriti~ara i Mirjane Koxi}, glumice. Mo`da je neobi~no, ali Maja je nazahvalnija koksaki virusu, jer joj je 1999. godine „kupio“ ~etiri meseca dru`ewa s majkom. Ta ~etiri meseca provela je na Kosmaju gde su se ona i Mirjana prise}ale raznih dogodov{tina s dasaka koje `ivot zna~e.

Ipak, kako priznaje, nije bilo nimalo lako biti dete umetnika i odrastati u takvoj porodici.

– Odrasla sam u pozori{tu jer nije imao ko da me ~uva. Pored garderoberki, koje su bile izuzetne `ene, vreme sam provodila i sa ^kaqom. On me je u~io da igram {ah. U tom periodu, kada sam imala mo`da ~etiri-pet godina, desio se i skandal za koji sam bila odgovorna. Moja majka je igrala u spornom ruskom komadu, koji je u Rusiji bio zabrawen. Postoji scena kada iz nekog kov~ega vade kraqevsku haqinu, obla~e

K

Mirjana Koyi} i Maja Volk

slu{kiwu u wu i pevaju starorusku carsku himnu. Mama je to ve`bala kod ku}e i ja sam tu himnu nau~ila napamet. Na premijeri se nekim slu~ajem desilo da sam sedela sama, odvojena od tate. Do|e trenutak himne, ja ustanem u gledali{tu i otpevam s mamom

Prvi koncert – Na mom prvom koncertu moja Mirjana je bila na sceni i govorila stihove iz mog romana. Ona je recitovala, ja svirala. Na tom koncertu moja }erka Milena, koja je po{la u baletsku {kolu, je igrala. Shvatila sam da je to tri generacije `ena na sceni, bilo je jako potresno. Tako smo imale jedno pet-{est koncerata.

Posle toga, oti{la je za pet dana. Kada je lekar pitao od ~ega je gospo|a bolovala, odgovorila sam: „Jedan dan kad je mene rodila i jedan dan kad je umrla. @ivela je kao carica i umrla je kao carica” – ispri~ala nam je Maja Volk.

Salto na premijeri U „Romeu i Juliji” u @igonovoj re`iji Mirjana je igrala su{kiwu. Tihomir Arsi} je bio Romeo, Dragana Varagi} – Julija, a Lau{evi} je tuma~io Tibalda. Iako je to bila jedna od wenih posledwih uloga imala je jako te`ak kostim, od svojih 20 kilograma. A na probama kada do|e red na wu ka`e: „E sad ja tu napravim salto i idem daqe”. Me|utim nikada ga nije napravila, ~ak ni na generalnoj probi. Pitala sam je „mama kako to misli{ da izvede{„. Ona }e na to onako non{alantno: „Ma ja to kad tu bude publika ima da izvedem, ne brini”. I na premijeri ona napravi salto na parketu sa sve kostimom od 20 kilograma.

koja je na sceni. Bio je to veliki skandal.

Ono {to je Maji mo`da malo smetalo kod roditeqa jeste neshvatawe wene `eqe za `ivotom i hiperaktivnost...

– @ao mi je jer je wihova energija bila ogromna i negde me je lomila. Dobili su jedno nadareno dete i nisu znali {ta }e s wim.

Nisu shvatali da uz tu nadarenost ide i velika radoznalost i hiperaktivnost. Nije dovoqno samo usmeriti to u obrazovawe. Zbuwivala ih je moja `eqa za `ivotom koja je bila ne samo `eqa da u~im, ve} i da pravim razne gluposti.

Bili su strogi u svom vaspitawu, ali me strogo}a nije spre~avala da budem ono {to jesam. ^ak me je majka u jednom momentu pitala: „Majo kako mo`e{ to da radi{ kada zna{ da }e{ posle dobiti batine”. Odgovorila sam: „Pa, mama i Al Kapone je bio inteligentan, ali je radio {ta je radio”. Bila sam velika obaveza, nisam smela da ih brukam, {to je bio dodatni pritisak na mene. Danas mogu da ka`em da sam imala vi{e sre}e nego pameti.

U glumi je svakako potrebna sre}a, kao i doza snala`qivosti koju je Mirjana Koxi} imala. To se pokazalo na jednoj turneji...

– Postoji jedan komi~an doga|aj sa wenih turneja na koje je i{la do samog poro|aja. Bila je to duo drama u kojoj `ena treba da uperi pi{toq u mu`a i da puca. Inspicijent koji stoji sa strane i treba da udari dve daske i napravi prasak nije to uradio, jer se zaneo. U momentu kad je ona uperila pi{toq ni{ta se nije desilo. Mama baci pi{toq i zadavi ovoga na sceni, sna{la se u trenutku.

Neke od najsme{nijih dogodov{tina Mirjana Koxi} imala je na sceni Pozori{ta na Terazijama...

– Ne se}am se koja je predstava bila, ali je trebalo u zadwem ~inu da padne mrtva. Ja koja sam bila sa strane na pozornici sam izletela i, po{to je ona uvek bila toliko ubedqiva, plakala sam „ubi{e mi majku”. Razbila sam joj scenu, narod se smejao a wene prodorne o~i su me streqale s poda. Jedna zanimqivost se desila i u predstavi „Mister dolar”. Imala je na sebi onu jako usku haqinu, kao sirena.

Rajsfer{lus po~ne da joj puca i ona im to ka`e iza scene, na {ta su samo odmahnuli rukom i rekli da je sve u redu. Kad je izletela na scenu on pukne ceo, po du`ini.

Celu scenu je odigrala frontalno, a kolega iz Narodnog pozori{ta joj posle pri|e i ka`e: „Gospo|o Miro nisam znao da se danas nose kilote na tufne”, ha,ha,ha...

U pojedinim momentima i nije sve bilo tako sme{no...

– Kada je u Beogradskom dramskom igrala „Pokondirenu tikvu” vladao je neki stra{an honkon{ki grip. Imala je ogromnu temperatutu, a predstava je ve} bila rasprodata. Do{la je hitna pomo} da joj da iwekciju a mama je ve} bila u bunilu. Zvali smo pozori{te da otka`e predstavu, me|utim upravnik je insistirao da se pojavi na sceni. Samo ako padne pred publikom – ne}e morati da vrati novac.

Hitna pomo} ju je u spava}ici odvezla do pozori{ta, na brzinu su joj navukli kostim i izvukli je na scenu. Medicinsko osobqe je stajalo sa strane i ~ekalo. Ali ona je odigrala celu predstavu, fizi~ki jako zahtevnu, i zavr{ila sa temperaturom 36,5 – zdrava! n Zo ri ca Dra go je vi}

PUT OKO SVETA

SVE ZA SLOBODAN DAN: Jedna Amerikanka iz Brukvila u saveznoj dr`avi Pensilvaniji, bila je neprijatno iznena|ena kada je u lokalnom listu pro~itala svoju umrlicu. O tome su je obavestili weni ro|aci koji su pozvali uredni{tvo lista e da bi javili da je doti~na „preminula osoba” jo{ uvek `iva i zdrava, prenose ameri~ki mediji. Istragom je otkriveno da je umrlicu objavio wen 45-godi{wi sin kako bi od svog poslodavca dobio slobodan dan.

JO[ MALO: Holandska vlada odlo`ila je do maja 2012. godine uvo|ewe zabrane prodaje kanabisa stranim turistima u specijalizovanim prodavnicama. Ta mera je predlo`ena u ciqu re{avawa problema najezde Nemaca i Belgijanaca koji prelaze granicu samo da bi kupili ovu drogu. Marihuana je tehni~ki nelegalna po holandskom zakonu, ali policija ne goni krivi~no qude koji poseduju mawe koli~ine ovog opijata.

PROSTITUTKE ILI SMRT: Zatvorenici nekoliko zatvora u Kirgistanu zapo~eli su {trajk gla|u u znak protesta protiv nove mere kojom im je zabraweno da primaju posete prostitutki. Nova mera predvi|a da }e zatvorenici imati pravo samo na posetu rodbine od koje }e se prilikom ulaska zahtevati da poka`e neki li~ni dokument kao dokaz o srodstvu.

BIBER^E: Indijka Yioti Amge proslavila je svoj 18. ro|endan tako {to je dobila titulu zvani~no najni`e `ene na svetu i u{la u Ginisovu kwigu rekorda.

Yioti Amge visoka je 62, 8 centimetara. Ovo nije prvi Ginisov rekord Amge – do svog punoletstva smatrana je za najni`u tinejyerku na svetu.

KAKO JE ADOLFO KAMINSKI (85) FALSIFIKATIMA SPASAO HIQADE JEVREJA

Taj ni `i vot u fa bri ci sud bi na

dolfo Kaminski tvrdi da je bio falsifikator iskqu~ivo iz humanitarnih razloga. Prvi paso{ je falsifikovao s 18 godina. S dvadeset je ve} radio za tajne slu`be. Sa 42 je pomagao revolucionarima. Danas, 43 godine kasnije, u stanu nekoliko ulica udaqebnom od Ajfelovog torwa u Parizu, `ivi nekim sasvim druga~ijim, obi~nim `ivotom. S podzemqem je, ka`e, raskrstio pre ~etiri decenije.

– Odlu~ila sam da saznam vi{e o ocu dok ne nestane sa svojim tajnama – ispri~ala je nema~kom „[pigelu” wegova k}erka Sara, obja{wavaju}i zbog ~ega je napisala kwigu o `ivotu svog misterioznog oca.

Kaminski je za vreme Drugog svetskog rata falsifikovao paso{e koje su spasile `ivote brojnim Jevrejima u zemqama pod nacisti~kom okupacijom. Imao je tek 18 godina. @eleo je da bude umetnik, no kako to biva u `ivotu, slu~ajni posao okrenuo je wegovu sudbinu u sasvim druga~ijem smeru. I posle rata nastavio je s ilegalnim poslom, no wime, tvrdi, nije odstupao od svojih uverewa. Falsifikovao je dokumente za ilegalne levi~arske organizacije. I dan danas u svom pariskom stanu najradije ~ita „Okovanog patka”, satiri~ni francuski nedeqnik koji humor me{a s tekstovima levi~arskih pogleda.

I daqe je tajanstven i ne pri~a previ{e o svom pre|a{wem `ivotu. Kako bi napisala kwigu, Sara je morala da razgovara s wegovim biv{im saradnicima u Al`iru, Parizu i Wujorku...

Dvaput be`u}i 1944. iz deportacionog centra u pariskom predgra|u Dansi, 18-godi{wi Adolfo izbegao je put bez povratka u Au{vic. Poznanik iz francuskojevrejske organizacije nabavio mu je la`ne dokumente bez velikog crvenog znaka “Jevrejin”. Argentinski Jevrej Adolfo Kaminski postao je @ilijen Adolfo Keler, ~istokrvni Francuz iz Alzasa. ^ovek koji mu je pomogao zvao se Mark Hamon, a {ifrovano ime mu je bilo “Pingvin”. Hamon je radio za podzemnu }eliju koja se zvala „L’ Siksijem”.

Kaminski je `eleo da im se pridru`i, no prvo je morao da pro|e niz testova kako bi dokazao da nije „tip brbqivca„. S wegovog paso{a nije mogao sasvim da se ukloni crveni znak za Jevreje, pa je Kaminski odlu~io da napravi dokument ispo~etka. Napravio je sve {to je bilo potrebno za la`an paso{ i malo ga patinirao kako bi dokument izgledao starije. Finalni proizvod nije se razlikovao od onog koji je proizvodio vladin biro.

– S mojim papirima nikad nije bilo problema – konstatovao je mnogo kasnije Kaminski, bez i najmawe `eqe da se time hvali.

Wegov tajni studio u Parizu uskoro je postao fabrika u kojoj se svakodnevno izra|ivalo od 30 do 50 dokumenata, a ponekad i 500 komada nedeqno. Kako je to jednom priznao svojoj k}erci, Kaminski se ose}ao kao „radnik na traci u fabrici sudbina”. On i wegovi pomo}nici predano su obavqali posao znaju}i da trenutak nepa`we mo`e biti fatalan.

Pomogao je mnogima, no jedan neuspeh i danas ga progoni. Wegov prijateq Pingvin naru~io je 300 paso{a, rodnih listova i bonova za hranu za decu koja je trebalo da budu deportovana u Au{vic. Imali su tri dana da isporu~e 900 dokumenata. Radili su bez prekida, a Kaminski se nakon dva dana onesvestio od isrpqenosti, pa su wegovi prijateqi morali da zavr{e posao. Kasnije je otkrio da su Pin-

A

gvin i deca deportovani u logor. [to se dogodilo? Da li ga je neko otkrio s la`nim dokumentima?

Izdao policiji? I vi{e od pola veka nakon svega Kaminski ne voli da pri~a o tome kako se tada ose}ao. Ose}ao se jako krivim zbog tog doga|aja. Barem je tako Sara shvatila iz wegovih {ifrovanih odgovora. No u to doba smrt nije bila neo~ekivana pojava.

– Stalno smo slu{ali o tome ko je i gde ubijen – ka`e Kaminski, navode}i da je wegova majka ubijena kad je imao 15 godina, nakon {to su nacisti umar{irali u Pariz.

Kad su saveznici oslobodili Pariz, Kaminski je nastavio ilegalni rad. Dawu je fotografisao klijente, a no}u falsifikovao dokumente. Neko vreme je izra|ivao nema~ke identifikacione kwi`ice francuskim agentima koji su pod maskom radili u Nema~koj na locirawu nepoznatih koncentracionih logora. Adolfo Kaminski dobio je nekoliko nagrada za svoj rad za vreme Drugog svetskog rata.

Sredinom 50-tih Kaminski je u Parizu upoznao ameri~ku foto-

grafkiwu Saru Elizabet Pen. Iako su se zavoleli, kad je do{lo vreme da se ona vrati u SAD, obe}ao joj je da }e do}i za wom i da }e se ven~ati. No, nikada to nije u~inio. Ostao je u Parizu kako bi pomogao najtra`enijem ~oveku u Francuskoj – intelektualcu Fransisu Jansonu, istaknutom pristalici Al`irskog nacionalnog oslobodila~kog fronta, u borbi za oslobo|ewe Al`ira od Francuske.

Tokom 60-tih, za vreme al`irskog rata za nezavisnost, Kaminski i wegovi drugovi planirali su da destabilizuju francusku ekonomiju preplavquju}i zemqu falsifikovanim novcem. Kaminski je proizveo nov~anice vredne tada{wih sto miliona franaka. No 18. marta 1962. pre nego {to je novac uba~en u opticaj, u Al`iru je progla{en prekid vatre. Kad je Kaminski ~uo dobre vesti na radiju, on i wegovi saradnici spalili su nov~anice na „vatri veseqa”.

– Nikad nisam ni pomislio da zadr`im taj novac. Novac uvek donosi probleme – {tur je Kaminski u svojim se}awima.

Falsifikovawem se bavio jo{ desetak godina. Uvek je, tvrdi, radio besplatno, a prihvatao je poslove iskqu~ivo iz vlastitog uverewa. Radio je za niz revolucionarnih pokreta u Ju`noj Americi, Africi te Portugalu i [paniji dok su te dve zemqe bile pod diktaturom. U~io je druge poslu i pomagao u borbi protiv diktatura.

Ipak, osetio je da se umorio od ratova i nekako upravo u to vreme u Al`iru je upoznao sada{wu suprugu, s kojom ima troje dece: Ataualpa (36), Roza (34) i Saru (32).

– Tada je po~eo moj „drugi `ivot”, bez falsifikata. Bonus koji `ivim i danas. n E. N. L.

24

nedeqa18.decembar2011.

oglasi

PRO DA JEM garsoweru 24m2 u izgradwi 695E/m2 u Novom Sadu. Telefon: 062/577-595.

43473 PRO DA JEM garsoweru, 26m2, lift, terasa, sa name{tajem, {iri centar. Telefon 065/3333-188.

43599 PRO DA JEM novu ukwi`enu garsoweru na prvom spratu u Ul. Janka ^melika za 29.000.

Telefon: 6447-622 i 063/540165.

43608 DVO RI [NI jednosoban komforan stan 35m2 u strogom Centru, pomo}ni objekat 16m2, ukwi`eno. Cena 26 000 eura. Telefoni: 6612-531, 063/7852-743.

43519 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2, 550E/m2, Novi Sad, Bulevar Evrope.

Telefon: 063/105-0-105.

43471

GAR SO WE RA u zgradi, ukwi`ena, u blizini @. stanice, odmah useqiva, 22m2, centralno grejawe, cena 23.700E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

554844 GAR SO WE RA, centar - Wego{eva, 29m2, ~isti papiri, odmah useqiva. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

554774 KO SAN ^I] IVA NA 27m2, useqiv, 1. sprat, terasa, CG, klasi~an raspored, cena 32.000E. Telefoni: 064/8236618, 021/424-963.

554744 CEN TAR - 25m2, odmah useqiva garsowera, ukwi`ena zgrada, terasa, CG, cena 28.500E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779, www.ave nia-ne kret ni ne.com.

554745 NO VA - useqiva garsowera blizu centra, 28m2, 2. sprat, terasa. Cena 29.000 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779.

554746 HIT NO!!! Nova Detelinara 25m2, useqiv odmah, 3. sprat, terasa, lift, CG. Upotrebna dozvola, cena 28.000E. Telefoni: 064/823-6618, 021/6614200.

554748 HIT NO!!! Kraqevi}a Marka - 22m2, useqiv, ukwi`en, CG, stan u zgradi, visoko prizemqe... Cena 23.000E. Telefoni: 064/823-6604, 542-779, www.ave nia-ne kret ni ne.com.

554749 GAR SO WE RA sa odvojenom i opremqenom kuhiwom, 26m2, odmah useqiva, eta`no na gas, cena 18.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963.

554753

PRO DA JEM stambeno-poslovni prostor 38m2, Novo naseqe, ukwi`eno, useqivo. Cena 25.000E. Telefon 064/14654-74.

43570 JED NO SO BAN 28.5m2, drugi sprat, N. naseqe, brzo useqiv, 32.200E. Telefon 064/2466206.

43583 NO VO NA SE QE, prodajem ili mewam 2 garsowere od 29m2 i 27m2+moja doplata, za 2.5 stan na Novom nasequ i sl... Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

554779 BU LE VAR, kod Futo{ke pijace, u novijoj zgradi prodajem garsoweru za 28.800. Telefon 636-6952.

554780 KOD RI BQE PI JA CE, noviji stan od 27m2 na III spratu, terasa, lift, kompletno name{ten se prodaje po ceni od 31.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

554781 CA RA DU [A NA, ukwi`ena garsowera na III spratu za 29.700. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

554782 BU LE VAR, u Bore Prodanovi}a, odli~an noviji ukwi`en stan, 27m2 na I spratu, cena 32.000 mogu} dogovor. Tel.: 6368429, www.bo mil.rs.

554783 VA SE STA JI ]A garsowera 25m2, ukwi`ena, odmah useqiva, veoma korektna, centralno grejawe. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

554821

CA RA DU [A NA 24m2, garsowera, ukwi`ena, sa kompletnim novim name{tajem, lift, terasa 29.500. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 554718 VI [E STA NO VA u centru Novog Sada, garsowere, jednoiposobni i dvosobni name{teni stanovi. Telefon 064/20-19-004, www.so lis-ne kret ni ne.com.

554697 BE TA NI JA nova GA 25m2, Branimira ]osi}a, I sprat, lift, terasa, odvojena kuhiwa, dvori{na strana, ukwi`ena, sa kompletnim name{tajem i belom tehnikom, cena 29.500. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

554735 SO CI JAL NO, nova garsowera sa prirodnom ventilacijom u kuhiwi i u kupatilu, sa povratom PDV-a, useqiva, 24m2, cena 34.100 evra, uredna dokumentacija, mogu}nost kredita.

Tel.: 060/018-94-22, 021/520-231, ({ifra: 14220), www.so lis-ne kret ni ne.com.

554701 EKS KLU ZIV NA prodaja ukwi`ene garsowere, Ulica cara Du{ana, uli~no orijentisana, na prvom spratu, sa liftom i terasom, cena 32.000 evra. Pogledajte skicu i fotografije na www.so lis-ne kret ni ne.com. ({ifra: 21999).

Telefoni: 065/20-19-011, 021/520-231.

554702

NO VO SA \A NIN 55 slobodan, normalan ~ovek, zaposlen, prijatnog izgleda `eli upoznati ozbiqnu `enu prijatnog izgleda radi dru`ewa i braka. Telefon 0637821085.

43384

KO PA O NIK - izdajem apartman preko puta „Ma{inca”.

Telefon 063/301-975, 063/370787.

41676

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

43341 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

43342 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644.

43392

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo.

Telefon 021/6399-305.

43343

ME WAM uz doplatu nezavr{en stan, 48m2 za useqiv pribli`ne kvadrature. Telefon 0641754406.

43502 SREM SKI KAR LOV CI nov dvosoban stan u centru mewam za ve}i u Novom Sadu uz moju doplatu. Telefon: 063/548906.

43463

IZ DA JE se jednosoban name{ten stan u Novom Sadu, B. Prodanovi}a 15. Telefon 064/2838-000.

43284 U BLI ZI NI centra izdajem name{tenu dvokrevetnu sobu u trosobnom stanu bez gazde. Telefoni: 454-093, 063/504-508.

43466 IZ DA JEM name{ten stan dvosoban na Bulevaru oslobo|ewa. Telefon 063/601-661.

42842 U ]IR PA NO VOJ izdajem odli~an jednosoban stan, 2. sprat, cg. Telefon 063/7734668.

42888 IZ DA JE se komforan dvosoban stan u ku}i sa dvori{tem u Sr. Karlovcima. Telefon 064/3844218.

43346 IZ DA JEM prazan jednosoban stan 50m2 u Dimitrija Avramovi}a. Pla}awe mese~no 150E+depozit. Telefon 021/450-815, 063/531-911.

43403 IZ DA JEM name{tenu komfornu garsoweru 28m2, centar, [afarikova, telefon, kablovska, centralno. Telefon:552-270 i 064/11-36-076.

43415

IZ DA JEM prazan dvoiposoban stan u strogom centru, II sprat, vrlo povoqno. Telefoni: 021/371-989 i 061/232-72-51.

43421 IZ DA JEM nov name{ten jednosoban stan 120E, Bulevar Evrope br. 20. Telefon: 864673, 064/059-6079.

43448 IZ DA JEM nename{tenu garsoweru na Limanu III. Telefoni: 021/6369-484, 064/578-5389.

43506 IZ DA JEM mawi name{ten, komforan, dvori{ni stan u centru (kablovska, kompletna bela tehnika, centralno grejawe). Telefoni: 021/456-765, 069/4456-765 i 064/138-13-13.

43529 IZ DA VA WE i zakup stanova u Novom Sadu, name{teni, prazni, svih struktura, povoqne cene, mo`e i lokali.

Telefoni: 021/526387, 062/518545.

43538 IZ DA JEM stan, dve sobe, kuhiwa i kupatilo. Grejawe na gas, mo}e i na ~vrsto gorivo.

Zmajeva~ki put 59. Telefon 6416-488.

43544 IZ DA JEM jednoiposoban komforan stan sa kompletnom kuhiwom i klimom. Telefon 065/474-8056.

43564 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan, 100m2, terasa 20m2 parno grejawe na gas. Cena 140 eura ul. Mitrova~ka 33. Telefon 504-118, 062/8337-987.

43571 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru u centru grada, od 1. januara. Telefon: 060/10061-63.

43580 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs. Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

43582 IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u zgradi, blizu @elezni~ke stanice. Telefoni: 021/301-845, 064/314-3615, 064/1976997.

43601 IZ DA JEM prazan dvosoban stan kod Elektrovojvodine na Bulevaru oslobo|awa za 160E. Telefon: 063/540-165.

43606 IZ DA JEM dvoiposoban stan, 65m2 na Novom nasequ. Telefon 063/568-704.

43615 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan, 47m2 u Gagarinovoj ul. za 120E. Telefon 021/371769.

43644 IZ DA JEM u Janka ^melika nov dvosoban 45m2 stan sa novim name{tajem, odmah slobodan. Telefon 063/811-7331.

554819 IZ DA JEM prvoklasan trosoban 90m2, centar, @elezni~ka, ugao sa M. Gorkog, IV sprat sa liftom, name{ten, 250 evra. Tel. 063/517-846.

554912

PO TRE BAN stan porodici iz Sombora name{ten- prazan na du`i period u Novom Sadu, grejawe. Devizno pla}awe unapred. Tel.: 021/526387, 062/518545.

43536 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentativno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 2000E. Telefon 063/519-533.

43585 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519533, no vi sad@ sta no vi.rs 43586 PO TREB NI boqe name{teni stanovi: iskqu~ivo centar za egzit i okolina sajma. Telefon: 021/522-533.

43587

dnevnik

KU PU JE MO stan u Novom Sadu 40-50m2, useqiv i ukwi`en, do IV sprata u {irem centru grada, isplata odmah.

Telefoni.

021/526-387, 063/518-546.

43535 KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

554820 KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

554778

PRO DA JEM u Novom Sadu nov dupleks odmah useqiv stan ugao Cara Lazara i Cara Du{ana. Telefon 063/537-446.

43437 STAN u Budimpe{ti, strogi centar, ekskluzivno name{ten, prvi sprat, 70m2, 70.000E hitno.

Telefon 063/501-962.

43445

PRO DA JEM stan 33m2, useqiv za mesec dana, vlasnik.

Telefoni: 065/89-70-668, 063/89-70-668.

43462 PRO DA JEM garsoweru 14.500E kod stanice u Novom Sadu. Telefon: 063/598-878.

43469

STA RA DE TE LI NA RA, Janka ^melika, 19m2-16.500E. Potkrovqe. Name{tena. Preko puta Tozine {kole, cg, parket, bez ulagawa. Telefoni: 526-622, 063/441-663.

556131 GR BA VI CA garsowera, ukwi`ena, useqiva, 30.500E. Telefoni: 526-622, 064/215-6090.

556127 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 25m2 u novoj zgradi. Povoqno, 17.500E. Tel. 060/621-1685.

554866 GR BA VI CA garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici 25950 nova zgrada, gleda na dvori{te.

Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

554887 PRO DA JE MO novu garsoweru u zgradi koja upravo useqava kod Sajma i Stanice 26m2, lift, terasa, ima povrat PDV-a cena 30850. www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1001865. Telefoni: 451-318, 523-193.

554888 GAR SO WE RA - apartman na uglu Bul. Evrope i Koste Racina uredni papiri ima povrat PDV-a 22m2, cena 23000.

Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

554889 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA 44m2, jednosoban stan sa pogledom na stadion Vojvodine i Bulevar. Cena 39.900, ukwi`en, lift, terasa. Telefoni: 451-318, 523-193. Ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

554890 U CEN TRU kod Ribqe pijace odli~an jednosoban stan 28m2 ukwi`en III sprat, terasa, cena 30.000. www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1002099. Telefoni: 451-318, 523-193.

554892 RU ME NA^ KI PUT, ukwi`en, jednosoban stan od 30m2, novija gradwa, prazan, odmah useqiv. Povoqno, 26.000E. Tel. 063/775-9121.

554867 [EK SPI RO VA ulica, ukwi`en, odmah useqiv stan od 36m2 + 25m2 terasa. Idealno za ordinaciju ili kancelariju. Cena 41.000E. Tel. 063/7776233.

554871 STE VA NA MOM ^I LO VI ]A, 33m2, ukwi`en klasi~an jednosoban stan. Odmah useqiv, hitna prodaja. 25.000E. Tel. 452-737.

554872 LA SLA GA LA, useqiv jednosoban, 31m2-31.000, lift. Telefoni: 063/780-99-09, 526-622.

556126 NO VA DE TE LI NA RA, jednosoban, 29m2, II sprat, useqiv, nov. Telefoni: 526-622, 064/215-60-90.

556130 KLA SI ^AN jednosoban stan na Novom nasequ-[onsi, Ul. Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orijentisan, dve terase, ukwi`en. Mo`e i kreditni kupac. Telefoni: 065/20-19-011, 021/520-231, ({ifra:21121), www.so lis-ne kret ni ne.com.

554703 OD MAH USE QIV, ukwi`en jednosoban stan 29m2, pored Satelitske pijace, {kole, Ul. S. Mom~ilovi}a, kompletno renoviran. Cena 26.200 evra.

Telefoni: 064/112-62-39, 021/520-231, ({ifra:21781), www.so lis-ne kret ni ne.com.

554704 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwi`en 25.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

554719 JED NO SO BAN, Liman II, 39m2, mo`e jednoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, cena 41.500 evra, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

554776

oglasi

dnevnik

UKWI @EN 40m2, jednosoban, mogu} jednoiposoban, 2. sprat, terasa, CG, useqiv, cena 33.000 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779, ww.avenia-nekretnine.com.

554755 STA NI CA!!!

Jednosoban stan zgodan za pregra|ivawe od 40m2, ukwi`en useqiv po dogovoru!!! Ekstra povoqno!!!

Telefon 065/2500-213.

554757 UKWI @EN jednosoban stan u mansardi, 32m2, zgrada stara 5 godina u blizini Bulevara oslobo|ewa, lift, centralno gradsko grejawe, cena 30.900E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

554845 NO VI BU LE VAR 28m2 III sprat „Zoned” useqivo 33000 evra. Tel. 423-208, 063/1114142.

554854 LI MAN DVA 40m2 na petom spratu sa liftom, lako mo`e biti jednoiposoban, ukwi`en 42.200. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

554822 NO VO NA SE QE kod robne ku}e, jednosoban stan 36m2 odmah useqiv, ukwi`en, lep raspored za 32.000. Telefon 528137.

554823 LI MAN III, fasadna cigla, ukwi`en jednosoban stan 41m2, mogu}nost prepravke u jednoiposoban, u dobrom stawu, povoqno. Tel. 6624-218.

554814

PRO DA JEM jednoiposoban stan u mansardi 450E/m2, brzo gotov, na Novom nasequ u Novom Sadu. Telefon: 063/598878.

43470 BEZ POSREDNIKA, prodajem stan Bulevar oslobo|ewa 51m2, 5. sprat, bez ulagawa, useqiv, ukwi`en, mo`e na kredit. Telefon 063/581792.

43661 PRO DA JEM stan 46m2, po 1100E/m2, Matice srpske 5.

Telefon 021/521-184.

43511 JED NO I PO SO BAN 37.5m2, drugi sprat, N. naseqe, nova zgrada, 42.300E. telefon 064/24-66206.

43584 PRO DA JEM lep jednoiposoban stan 43m2 u blizini `eleni~ke stanice za 46.000 sa PDV, useqiv. Telefon:6447622 i 063/540-165.

43609 PRO DA JE MO jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 32.000, odmah useqiv. Telefon: 6447-622 i 063/540-165.

43610 PRO DA JEM ili mewam stan u Kawi`i za ku}u u Novom Sadu - cena dogovor. Telefon 061/7222928.

38627 PRE KO puta Jodne bawe dvosoban, prvi sprat, 52m2 + 3 terase+ podrum, centralno grejawe, klima, parking, 55.000E. Telefon 064/6107887.

43387 UKWI @EN, dvosoban 52m2 Bul. oslobo|ewa 66, 4 sprat, dvori{na strana, 52.600E, nije agencija. Telefon 065/5252-446.

43504 PRO DA JEM dvosoban stan, 61m2, III sprat, Novo naseqe, cena 33.000E, hitno. Telefon 065/33-33-188.

43598 PRO DA JEM dvosoban stan 55m2 u blizini `elezni~ke stanice, hitno za 43.000. Telefon: 063/540-165.

43607 SREM SKI KAR LOV CI, centar, prodajem nov, uikwi`en, dvosoban stan. Telefon: 063/548-906.

43464 PRO DA JEM - stan od 52m2 - II sprat na Detelinari. Telefon 6315-731.

43654 JED NO I PO SO BAN stan 44m2, ukwi`en, bez ulagawa, cena - 36.000, Novo naseqe.

Tel. 6624-218.

554815

NO VA DE TE LI NA RA, odli~an investitor, nov 1.5 stan od 41m2, cena 1080/m2 sa PDVom. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

554794 [I RI CEN TAR, nov, odmah useqiv, prazan 1.5 stan od 40m2 po ceni od 45.500. Telefon 63-66-952, www.bo mil.rs.

554784 BU LE VAR, kod @elezni~ke stanice, ukwi`en 1.5 stan od 41m2 po ceni od 36.000. Telefon 063/742-21-80, www.bo mil.rs.

554785 NO VO NA SE QE, 1.5 ukwi`en stan na I spratu, 38m2, cena dogovor. Telefon 063/8288377, www.bo mil.rs.

554786 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an, ukwi`en noviji 1.5 stan na I spratu, po ceni 36.500. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

554787 BU LE VAR EVRO PE, novi 1.5 stanovi od 34-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

554788 GR BA VI CA, Gogoqeva ul. 1.5 stan, odli~an, ukwi`en, noviji od 41m2. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

554789 HIT NO!!! Novo naseqe originalan jednoiposoban stan 48m2, lift, terasa, ukwi`en za 39.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

554825 BRA ]E JO VAN DI] jednoiposoban stan 50m2 na ni`e spratnosti, u dobrom stawu, odmah useqiv za 49.000 uz dogovor. Telefoni: 528-137, 6612262.

554827 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE u odli~noj novoj zgradi odmah useqiv jednoiposoban stan 35m2. Telefoni: 528137, 063/538-166.

554828 TOL STO JE VA jednoiposoban stan 40m2 ukwi`en, na prvom spratu, odmah useqiv. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

554829 JO VA NA HRA NI LO VI ]A ukwi`en 1,5-soban stan od 42m2 II sprat. Tel. 528-599, 063/111-8085.

554857 JED NO I PO SO BAN odmah useqiv stan na Novom nasequ, 45m2, terasa, centralno grejawe, prizemqe - 4 stepenika podignuto, cena 32.950E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

554846 UKWI @EN jednoiposoban stan u novijoj zgradi, 34m2, prvi sprat, lift, terasa, centralno gradsko grejawe, topla proto~na voda, cena 36.050E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

554847

NOV - odmah useqiv kvalitetan jednoiposoban stan, prvi sprat, terasa, lift, 35m2, u blizini Ulice cara Du{ana, cena sa PDV-om 41.450E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

554848 LI MAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2, ni`e spratnosti, okrenut na dvori{te, hitno i povoqno!!! Telefon 065/2500-213.

554758 BE TA NI JA - 37m2 jednoiposoban, ukwi`en, useqiv, terasa, CG, odli~an raspored, cena 38.100E. Telefoni: 064/8236610, 021/542-779.

554751 POD BA RA: Jednoiposoban, nov, useqiv, pred ukwi`bom 27m2, 2. sprat sa liftom, terasa, CG, gradsko... Cena 31.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618.

554738 \OR \A NIK [I ]A JO HA NA, 54m2 jednoiposoban stan na prvom spratu, lift, terasa, odmah useqiv 47.300. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs Telefoni: 444-107, 633-7853.

554720 STA NI CA 40m, jednoiposoban, terasa, ukwi`en, odmah useqiv, renoviran 38.200. Telefoni: 444-107, 633-7853.

554721 GR BA VI CA 45m2, jednoiposoban stan na prvom spratu, odvojena kuhiwa, lift, terasa, ukwi`en 53.300. Telefoni: 444-107, 633-7853.

554722 NA TE LE PU, uz Somborski bulevar, izuzetan mali jednoiposoban stan odli~nog rasporeda, u novoj zgradi, visoko prizemqe, dvori{no orijentisan. Telefoni: 065/20-10013, 021/427-277, ({ifra:22062), www.so lis-ne kret ni ne.com.

554705 PA @WA, na Somborskom bulevaru, odli~an mali jednoiposoban stan 29m2, ukwi`en, 4.sprat, lift, terasa. Odli~an, hitno! Samo 30.000E. Telefoni: 065/201-9010, 021/451570, ({ifra:22131), www.so lisne kret ni ne.com.

554706 CEN TAR, jednoiposoban ukwi`en stan, 36.000E. Telefoni: 526-622, 063/780-9909.

556140 NO VO NA SE QE, ukwi`en, odmah useqiv stan od 48m2.

Lift, terasa. Hitno i povoqno! Cena 39.500E. Tel. 063/692917.

554873 CEN TAR, Radni~ka ulica, blizina Suda, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 29m2. Idealno za kancelarijski prostor. Tel. 060/621-1685.

554874 NOV, 40m2, odmah useqiv jednoiposoban stan u Ulici Branka Baji}a. I sprat, terasa. Cena 40.000E sa komplet novim name{tajem! Tel. 452737.

554875

nedeqa18.decembar2011.

U [I REM CEN TRU kod Socijalnog prodajem odli~an jednoiposoban stan 42m2 u novijoj ukwi`enoj zgradi, 46.350, odmah useqiv. www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1000221. Telefoni: 451-318, 523-193.

554893 NA UGLU BUL. EVRO PE i Koste Racina 39m2 jednoiposoban stan severoisto~na strana 1100 evra/m2 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451318, 523-193, www.ne kret ni nemoj dom.com.

554894 GR BA VI CA, Mi{e Dimitrijevi}a, mawi jednoiposoban stan 27m2, idealan za izdavawe. Novija zgrada sa liftom, cena 31.000. Telefoni: 451318, 523-193, slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com, {ifra 1001346.

554895 LI MAN IV lep dvosoban stan, 54m2, ukwi`en, okrenut ka istoku, cena 53.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne kret ni nemoj dom.com.

554896 NO VA DE TE LI NA RA, dvosoban 44m2 na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina investitor Moj Dom, pozovite! Cena 1100 ima povrat PDV-a. Telefoni: 523193, 451-318, www.ne kret ni nemoj dom.com.

554897 U MI LE TI ]E VOJ ulici u zgradi od belog mermera dvosoban stan 63m2 na tre}em spratu, lift, terasa, ukwi`en, prazan, useqiv. Telefoni: 451-318, 523-193 www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1000193.

554898 DVO SO BAN stan 51m2 ukwi`en renoviran cena 37.000.

Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne k ret n i n e-moj d om.com, {ifra 1002103.

554899

STRO GI CEN TAR, Katoli~ka porta, noviji dvosoban 43m2, II sprat, u odli~nom stawu bez ulagawa, ukwi`en, kompletno name{ten, 45.000.

Tel. 063/517-846.

554914 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 42.000. Tel. 063/517-846.

554916 POT PU NO nov dvosoban 44m2, centar, kod Futo{ke pijace, mirna ulica, prvoklasna gradwa i oprema, II sprat sa liftom, terasa, useqiv po isplati. Tel. 063/517-846.

554917 NO VA DE TE LI NA RA - odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra. Pozvati! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:21347), www.so lis-ne kret ni ne.com.

554707 PRO DA JEM na Novom nasequ dvosoban stan, 53m2, dve terase, odvojena kuhiwa, dvostrano orjentisan. Ukwi`en. ({ifra10077).

Telefoni: 063/772-6845; 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

554709 U SLO VA^ KOJ ULI CI, na prvom spratu, ukwi`en, odmah useqiv, dvosoban stan. ({ifra 21996).

Telefoni: 063/772-6845, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com.

554710 PA RI SKE KO MU NE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

554723

KOD SUP-a u Bra}e Jovandi} dvosoban stan 51m2 sre|en, ukwi`en, 49.500. [ifra 1000694. www.ne kret ni ne-mo jom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

554900 DVO SO BAN stan u novoj zgradi kod Futo{ke na Bul. oslobo|ewa, 56m2, prazan, kqu~ u agenciji, cena 61.800. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

554901 DVO SO BAN stan u centru kod Stadiona Vojvodine, prvi sprat ukwi`en 56m2, cena 53500. [ifra 1002098, www.ne kret ni ne-moj dom.com. Tel.: 451318, 523-193.

554902 PO VOQ NA PO NU DA komfornog dvosobnog stana klasi~nog rasporeda od 60m2 u blizini novog bulevara. II sprat, lift, terase. 46.500E. Tel. 063/775-9121.

554876 U BLI ZI NI CA RA DU [A NA, 43m2, ukwi`en dvosoban, kompletno renoviran stan na drugom spratu. Cena 39.200E. Tel. 452-942.

554877 LI MAN IV, dvosoban 48m247.000E. Ukwi`en. I sprat, terasa. Telefoni: 526-622, 064/215-60-90.

556139 NO VI SAD, Du{ana Vasiqeva, odli~an ukwi`en stan, 64m2, III sprat, lift, terasa.

Telefoni: 063/780-99-09, 526622.

556128 KOM FO RAN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe dvoiposobnog, ukwi`en, 49.000.

Tel. 063/517-846.

554913

MAK SI MA GOR KOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

554724 NO VA DE TE LI NA RA, Janka ^melika, 44m2 dvosoban, prvi sprat, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 46.350. Telefoni: 444107, 633-7853.

554725 RI BQA PI JA CA 51m2, prvi sprat, dvosoban, terasa, ukwi`en 51.500, nije fiksno, odmah useqiv. Slike na www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

554726 HIT NA PRO DA JA!!! Odli~an DS (DIS) 65m2, Savina, V. ]iri}a, IV sprat, terasa, sre|en, sig.vrata, pvc stolarija, odmah useqiv, dvostrano orijentisan, ukwi`en , cena samo 52.000!!! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

554730 HIT NA PRO DA JA! Odli~an, nov DS 45m2, Koste [okice, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena 42.500. Telefoni: 021/425-653, 065/55-36-212.

554731 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 50m2, centar, Kosovska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwi`en, mogu}nost kupovine i gara`e u istoj zgradi!!! Cena 56.500. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212.

554732

25

HIT NO i povoqno!!! Novo naseqe: 44m2, dvosoban useqiv, ukwi`en, terasa, sre|en.

Cena 36.000 evra. Telefoni: 064/823-6621, 021/661-4200.

554747 UKWI @EN - zgrada stara 5 godina, useqiv odmah, dvosoban, 52m2, 2. sprat, terasa, ekstra raspored. Cena 41.200 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779.

554754 RE NO VI RAN, 50m2, @elezni~ka stanica, dvosoban, dvostrano orjentisan, terasa, CG. Ukw`en, odmah useqiv! Cena 46.400 evra.

Telefoni: 064/823-6621, 021/6614-200.

554750 NO VO! Brzo useqiv, 49m2 dvosoban, 3. sprat (od 5), lift, terasa, CG, sendvi~ zid, isto~na strana... Cena sa PDV-om 47.950 evra.

Telefoni: 021/424-963, 064/823-6610, (www.ave nia-ne kret ni ne.com).

554742 KO SOV SKA!!! Dvosoban stan od 49m2 ukwi`en u novoj zgradi ni`e spratnosti na mirnoj strani uz mogu}nost kupovine gara`e. Telefon 063/500-213.

554759 MAK SI MA GOR KOG!!! Dvosoban stan od 50m2 ni`e spratnosti na odli~no mestu!!! Telefon 065/2500-213.

554760 LI MAN III!!! 65m2 dvosoban stan, nov, odmah useqiv ni`e spratnosti!!!

Telefon 063/500-213.

554761 RU ME NA^ KI PUT!!! U zgradi od fasadne cigle sa liftom i proto~nom toplom vodom odli~an stan od 48m2!!

Ekstra povoqno! Telefon 065/2500-213.

554762 EKS TRA raspored: 44m2 - dvosoban, Nova Detelinara, 1. sprat, terasa, CG, brzo useqiv. Cena sa PDV-om 47.600 evra. Telefoni: 064/823-6610, 542-779.

554756 DVO SO BAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwi`en, mo`e dvoiposoban, ekskluzivna prodaja, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

554772 NO VI JA zgrada na Grbavici - odmah useqiv dvosoban stan u blizini centra, cena sa PDVom, drugi sprat, 49m2, cena 47.800E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.to tal-ne kret ni ne.rs.

554849 STRA @I LOV SKA dvosoban 49m2 II sprat odmah useqiv 56.000. Tel. 528-599, 063/1114142.

554855 NO VO NA SE QE, nov, dvosoban stan od 37m2, 4. sprat, lift. Tel. 423-208, 063/1114142.

554856 BU LE VAR OSLO BO \E WA na mirnu stranu gleda, kod Lutrije dvosoban stan 60m2 na prvom spratu za 53.500. Telefoni: 528-137, 661-2262.

554830 NO VO NA SE QE [onsi dvosoban stan 57m2 na prvom spratu sa liftom, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

554831 @E LE ZNI^ KA ulica, odli~an noviji dvosoban stan 45m2 na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

554826 PO VOQ NO: 60m2 Bulevar, kod Lutrije, dvosoban, mogu} dvoiposoban, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, terasa, lift, CG. Cena 51.500 evra, nije fiksno. Telefoni: 064/8236604, 021/542-779.

554737 KOD SUP-a u Kraqa Petra dvosoban stan 51m2 na prvom spratu, ukwi`en za 46.400. Telefoni: 528-137, 661-2262.

554824 CEN TAR, 2.0 ukwi`en odli~an 2.0 klasi~an stan od 51m2, na I spratu, cena 51.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

554790

26

nedeqa18.decembar2011.

BE TA NI JA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2.0 ukwi`en stan, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

554791 CEN TAR, kod Suda i Spensa, odli~an, klasi~an 2.0 stan, bez ulagawa, 57m2, cena 59.800.

Telefon 63-66-952, www.bomil.rs.

554792 LI MAN, ukwi`en 2.0 stan od 55m2 odli~nog rasporeda, IV sprat sa liftom, cena 53.500.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

554793 DE TE LI NA RA, ukwi`en, klasi~an 2.0 stan od 47m2, kompletno renoviran bez ikakvih ulagawa, cena 41.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

554795 LI MAN, zgrada Budu}nosti, ukwi`en dvosoban stan 54m2.

Tel. 6624-218.

554816

PRO DA JE MO dvoiposoban stan na Limanu tri na prvom spratu za 68.000. Telefon: 6447-622.

43611 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/5020-25.

42968 OD LI ^AN trosoban stan na I spratu, 78m2, ukwi`en, vojna zgrada - 1300 kaplara br. 16.

Telefon 063/524-133.

43600 PRO DA JEM - Nov stan, neuseqavan u centru od 80 m2 II/sprat - lift. telefon 063/714-35-81.

43653 RAD NI^ KA ULI CA, ukwi`en 2.5 stan od 70m2. Telefon 063/82-88-377.

554808 GR BA VI CA, odli~an nov 2.5 stan ukwi`en, 62.500, mogu}a kupovina i sa gara`om, cena 70.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

554796 GR BA VI CA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 78.000. Telefon 63-66952, www.bomil.rs.

554797 LI MAN, odli~an ukwi`en, prazan, renoviran 2.5 stan za 77.250. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

554798 PRO DA JE SE odli~an ukwi`en 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 56.650. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

554799 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs.

554801 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwi`en 2.5 stan od 85m2, sa velikom terasom. Telefon 063/742-21-80.

554802 BE RI SLA VA BE RI ]A originalan dvoiposoban stan 65m2 odmah useqiv, potrebna adaptacija, 56.500. Telefoni: 528-137, 063/811-7331.

554833 SE QA^ KIH BU NA u zgradi od crvene cigle, stan 76m2 na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefon 528-137.

554837 ]IR PA NO VA ukwi`en dvoiposoban stan 58m2 lepog rasporeda, tre}i sprat, lift, terasa. Telefoni: 528-137, 6612262.

554838 CEN TAR - salonac, blizina Ribqe pijace I sprat, 60m2, cena 53.000 Tel. 423-208, 063/1118085.

554858

GUN DU LI ]E VA 2,5-soban odmah useqiv 60m2, ukwi`en, 56.500 evra. Tel. 528-599, 063/111-4142.

554859 UKWI @EN dvoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa, novija kvalitetna zgrada, peti sprat - bez kosina, terasa, lift, 50m2, cena 50.500E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

554850 PARK SI TI!!! Dvoiposoban stan od 70m2. Pozovite!!! Telefon 063/500-213.

554763 GR BA VI CA!!! Odli~an dvoiposoban stan od 75m2 na drugom spratu u ekstra zgradi sa gara`om ili bez!!! Pozovite!!! Telefon 065/2500-213.

554764 OD LI ^AN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwi`en,idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit, blizu Bulevara oslobo|ewa. Cena vi{e nego povoqna 42.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:21285), www.solis-nekretnine.com.

554711 OD LI ^AN 2.5-soban porodi~an stan 68m2 na 2. spratu, Liman 2, u blizini {etali{ta [trand, Merkatora. Kuhiwa odvojena, sa ostavom, tarasa, svetao, odli~an raspored. Telefoni: 060/018-9422, 021/520231, ({ifra:21847), www.solisnekretnine.com.

554712 HIT NA PRO DA JA, noviji dvoiposoban stan u blizini Bulevara oslobo|ewa. Drugi sprat, terasa, hrastov parket, alu stolarija, ukwi`en, 61m2 - samo 54.100 evra. Telefoni: 065/20-19-010, 021/520-231, ({ifra 10193), www.solis-nekretnine.com.

554713 LI MAN II, Dragi{e Bra{ovana, 73m2, ukwi`en. Tel. 423208, 063/111-4142.

554864 MAK SI MA GOR KOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwi`en, kompletno renoviran. Dvori{na strana. Hitno!

Tel. 063/504-799.

554878 KOD STA NI CE u novoj, ukwi`enoj, zgradi 61,3m2 na drugom spratu, cena 54.500. Telefoni: 451-318, 523-193, www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1001914.

554903

oglasi DVO I PO SO BAN stan na uglu Bul. Evrope i Koste Racina 48m2 gledan na istok, cena 1100 evra/m2 ima povrat PDV-a. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com.

554904 OD LI ^AN trosoban stan na Limanu III kod Limanskog parka i Merkatora 71m2 na III spratu, lift, terasa, cena 67.000. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1000629. Telefoni: 451-318, 523-193 063532243.

554905 KLA SI ^AN trosoban stan kod Stanice 70m2 ukwi`en, odvojena kuhiwa, cena 57.500.

Kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

554906 KOD SAJ MA ukwi`en stan 73m2 na prvom spratu, lift, terasa, ukwi`en, posebno kuhiwa, dva sanitarna ~vora, komplet renoviran prazan useqiv, cena 68.000. Telefoni: 451-318, 523-193. Kompletna ponuda na www.nekreninemojdom.com.

554907 OD LI ^AN stan u Mi{e Dimitrijevi}a 70m2 ukwi`en, novija gradwa, cena 61.300. www.ne kret ni ne-moj dom.com.

Telefoni: 451-318, 523-193.

554908 BU LE VAR OSLO BO \E WA, vojna zgrada, odli~an trosoban stan od 71m2. 5 sprat, lift, terasa. Ukwi`en, odmah useqiv. Tel. 060/621-1685.

554879 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, odli~an trosoban stan novije gradwe. III sprat, terasa. Ukwi`en. Mogu}nost prodaje sa gara`om. Tel. 063/1088017.

554881 BO RE PRO DA NO VI ]A, 71m2, trosoban, ukwi`en, noviji stan u kvalitetno gra|enoj zgradi. III sprat, lift, terasa. Tel. 063/777-6233.

554882 [ON SI, odli~an, ukwi`en trosoban stan od 78m2. IV sprat, lift, terasa. Cena 74.000E. Tel. 063/692-917.

554883 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwi`en, mogu}e pregraditi u dva stana, 93.000. Tel. 063/517-846.

554918

SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, pogodan za poslovni prostor, ukwi`en, 89.000.

Tel. 063/517-846.

554919 KLA SI ^AN trosoban 75m2, kod gradskog SUP-a, Bra}e Jovandi}, lepo odr`avan, odvojena kuhiwa, dva mokra ~vora, dve terase, ukwi`en, 69.000. Tel. 063/517-846.

554920 TRO SO BAN 70m2, Fru{kogorska, Liman II, izuzetno lep raspored, mogu}e troiposoban, lep pogled, ukwi`en, 70.000. Tel. 063/517-846.

554921 CEN TAR - stari grad, brzo useqiv maksimalno funkcionalan trosoban stan 55m2,Vojovode Mi{i}a, visoko prizemqe do Keja i Dunavskog parka. Cena 62.000 evra. ({ifra: 22047). Telefoni: 064/112-6239, 021/427-277, www.solis-nekretnine.com.

554708 HIT NO!!! Odmah useqiv TS 74m2, centar, IV sprat, lift, dve terase, nov, dva sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa sa prozorom, ukwi`en, mogu}nost kupovine i gara`e od 17m2! Cena 68.600. Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

554733 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv TS 74m2, Liman II, Bo{ka Buhe, klasi~nog rasporeda, dva san. ~vora, dve terase, dvori{na strana, ukwi`en, cena 68.900!!! Telefoni: 021/425-653, 063/536-212.

554734 HIT NO!!! Odmah useqiv TS 60m2, Pod ba ra, II sprat, lift, te ra sa, no va zgra da, odv. ku hi wa, pr vo kla sna grad wa i opre ma u sta nu, cena 55.500.

Te le fo ni: 021/6616-324, 063/536-212.

554736 MAK SI MA GOR KOG, odli~an trosoban, kompletno renoviran, ukwi`en, odmah useqiv, dve terase, dvostran 70.100 nije fiksno. Telefoni: 444-107, 633-7853.

554727 BE O GRAD SKI KEJ, odli~an trosoban stan, lift, terasa, ukw`en 61.800. Telefoni: 444-107, 633-7853.

554728

dnevnik

LI MAN IV!!! Trosoban stan od 78m2 na prvom spratu u odli~nom stawu!!! Pozovite!!!

Telefon 063/500-213.

554765 HIT NO!!! Ekstra ponuda! Bulevar oslobo|ewa: 93m2, nov, ukwi`en odmah useqiv trosoban stan, 1. sprat, odvojena kuhiwa sa velikom trpezarijom, 2 kupatila, 2 terase, lift...

Mo`e kredit. Cena 93.000 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/424-963.

554743 HIT NO!!!! Gogoqeva ul. 62m2 trosoban, ukwi`en, useqiv, lift, terasa, CG, odvojena kuhiwa sa prozorom, ju`na strana, cena 65.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200.

554739 HIT NO!!!! 60m2, ukwi`en, odmah useqiv, 2. sprat, lift, terasa, CG, cena 46.350 evra.

Telefoni: 064/823-6601, 021/424-963.

554740 EKS TRA!!! Trosoban stan 74m2, ukwi`en, mo`e kredit, prazan, 1. sprat, komplet renoviran stan, terasa, CG, lift, cena 69.000 evra. Telefoni: 064/823-6621, 021/542779.

554741 TRO SO BAN, renoviran stan od 78m2, lift, ukwi`en, useqiv. Cena 72.000. Tel. 528-599, 063/111-8085.

554861 UKWI @EN odli~no opremeqen trosoban stan u centru, 78 m2, drugi sprat, terasa, lift, novija kvalitetna zgrada, cena 82.400E. Telefoni: 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

554853 RAD NI^ KA!!! Trosoban salonski stan 101m2 na prvom spratu, dvostrano orjentisan.

Telefoni: 528-137, 063/8117331.

554840 LI MAN jako lep, odmah useqiv trosoban stan, odli~nog rasporeda 80m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, ukwi`en.

Telefoni: 528-137, 661-2262.

554832 @. STA NI CA, ukwi`en 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

554800 HIT NA PRO DA JA- na Limanu, ukwi`en 3.0 stan od 82m2, cena 68.000. Telefon 064/22095-65.

554806 LEP, bez ulagawa, ukwi`en trosoban stan 66m2 na Novoj Detelinari, zidala Budu}nost. Tel. 6624-218.

554817 GR BA VI CA. Odli~an trosoban dupleks od 70m2, ukwi`en, useqiv, lift, terasa, CG... Cena 61.300 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614200, (www.avenia-nekretnine.com).

554752

^E TVO RO SO BAN stan 120m2, nov, 4. sprat, ugao Petra Drap{ina i Bulevara oslobo|ewa u Novom Sadu, cena 120.000E. Telefon 064/2003103.

43017 EKS KLU ZI VAN ~etvorosoban salonac, Beogradski kej, 2. sprat, 122m2, pogled na Dunav i Tvr|avu. Retko u ponudi. 200.000E. Vlasnik, tel.

063/345600.

43171 BE O GRAD, KA LE MEG DAN, Pariska, ekstra salonac, 127m2, 3. sprat, pogled na park, ekskluzivan. Vlasnik.

Telefon 063/345600.

43172 PRO DA JEM nov stan, 170m2 u blizini Futo{ke pijace. Mo`e zamena za mawi. Telefon 063/560-087.

43543 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-90-30.

42594

troiposoban PRO DA JEM stan 127m2, strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu. Telefon: 063/8150622.

43574 VE O MA povoqno useqiv stan 80m2, tri spava}e sobe, strogi centar sa predivnim pogledom u Prezidentovoj zgradi. Informacije na telefon: 063/47-57-65.

43619 NO VO NA SE QE, fasadna cigla, 3.5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Telefon 6368-429, www.bomil.rs.

554809 LI MAN 3, prodajem ukwi`en 3.5 stan na I spratu od 88m2.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

554803 HIT NA PRO DA JA - Novo naseqe, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en stan od 72m2, cena 52.000. Telefon 063/516478.

554804 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 6366-952, www.bomil.rs.

554811 HIT NO - troiposoban stan u novoj zgradi, brzo useqiv, 76m2, dupleks, terasa, lift, cena sa PDV-om 61.800E. Telefoni: 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs.

554851 TRO I PO SO BAN, Suboti~ki bulevar, bli`e Limanu, 85m2, odli~an stan, preporu~ujemo, cena 77.000 evra, „Kvart�. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97.

554777 PE [A^ KA zona centra Novoga Sada u odli~noj zgradi sa liftom, III sprat, ukwi`en, sre|en troiposoban stan povr{ine 102m2 sa pogledom na katedralu. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1002181. Telefoni: 451-318, 523-193.

554910 GR BA VI CA, gradila Budu}nost, 135m2+terasa, ukwi`en, dogovor o prodaji ili zameni.

Tel. 528-599, 063/111-4124.

554863 BRA NI SLA VA BO RO TE, I sprat, ~etvorosoban stan, 88m2, lift. Terasa, zelenilo.

Telefoni: 063/780-99-09, 526622.

556129 NO VI JI ~etvorosoban 90m2, Grbavica, Lasla Gala dva kupatila, odvojena kuhiwa, dupleks, parking mesto u dvori{tu, ukwi`en, useqiv, 85.000.

Tel. 063/517-846.

554922 EKS KLU ZI VAN salonski petosoban stan, 116m2, centar, Mihaila Pupina, II sprat, prema Keju. Kompletno renoviran, ukwi`en. Treba videti stan. Tel. 063/517-846.

554923 NO VI SAD, pe{a~ka zona, ~etvorosoban, 102m2, lift, 2 terase, III sp, veliki dn. boravak, 55m2, 3 spavace sobe, odvojena kuhiwa, ostava. Cena dogovor. Telefoni: 526-622, 063/11-24-911.

556137 SA VI NA, ukwi`en petosoban stan, II sprat, odli~an, 120m2, cena 145.000E. Telefoni: 526-622, 063/780-99-09.

556138 IN VE STI TOR prodaje na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina - Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, cena 60000. Telefoni: 021/523-193, 021/451-318, www.nekretninemojdom.com.

554884 CEN TAR, nov odmah useqiv dupleks 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna. Pozovite 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com.

554909 PARK SI TI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Telefon 063/500-213.

554766

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

SALONSKI STAN!!! U blizini Radni~kog univerziteta odli~an ~etvorosoban stan!!!

Telefon 063/500-213.

554767 GRBAVICA!!! ^etvorosoban stan na drugom spratu u odli~noj novijoj zgradi, ukwi`en sa gara`om. Telefon 063/500213.

554768 KOD OSNOVNE [KOLE!!!

Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Telefon 065/2500-213.

554769 ^ETVOROSOBAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno, „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97.

554770 RUMENA^KA 85m2, ~etvorosoban, ukwi`en, lift, terasa 71.800. Telefoni: 444107, 633-7853.

554729 POVOQNO! ^etvorosoban stan povr{ine 173m2 na II spratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema.

Cena samo 154.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520231, ({ifra:14647), www.solisnekretnine.com.

554714 BULEVAR - atraktivan stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 113.000 evra! Mo`e i na rate!

Telefon 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com.

554715 PA@WA! Katoli~ka porta, strogi centar, 154m2, nov, ukwi`en, ~etvorosoban stan, terasa 44m2, vrhunski kvalitet, jedini na spratu na vrhu zgrade. Telefoni: 064/1340459; 021/520-231, ({ifra 20196), www.solis-nekretnine.com.

554716 CENTAR u blizini Spensa ekstra sre|en ~etvoroiposoban stan 130m2 na prvom spratu u odli~noj zgradi. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

554841 LIMAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528137, 661-2262.

554843 NOVA DETELINARA, nov brzo useqiv 4.0 stan od 101m2, cena 72.900 sa PDV-om, mo`e kupovina putem kredita... Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

554805 GRBAVCA, prodajem nov useqiv luks i ukwi`en 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Telefon 063/828-8377, www.bomil.rs.

554810 CENTAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

554807 ^ETVOROSOBAN, ukwi`en stan 86m2, bez ulagawa, novija zgrada, zidala Budu}nost. Tel. 6624-218.

554818 POVOQNO - ~etvorosoban nov, odmah useqiv, dupleks stan na Novoj Detelinari, terasa, lift, cena sa PDV-om 72.100E. Telefoni: 021/427088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs.

554852

NOVI SAD, Nikole Tesle 10, prodaje se ku}a na sprat, mo`e i pola, prizemqe sa pripadaju}im delovima. Telefoni: 063/15-88-063, 063/85-75215.

43468 PRODAJEM ve}u ku}u blizu centra u Novom Sadu. Telefon: 063/105-0-105.

43472 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419-375, 060/4419-375.

43557

KU]A na prodaju Sime [olaje 12. Telefon 061/6391-378.

43645 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, na Klisi kod auto-puta, 35.000E. Telefon: 063/26-7780.

43474 PRODAJEMO lepu ku}u na ^ardaku od 180m2 sa placem od 1000m2, ku}a ima gara`u, eta`no grejawe. Telefon: 6447622 i 063/540-165.

43613 U PETROVARADINU prodajem ku}u 350m2, na placu 900m2, lux, ili mewam za stanove. Telefon 064/459-3038.

42954 BOCKE - prodajem novu ku}u, Ulica Jasmina broj 93, sa pogledom na Novi Sad. Telefon 063/750-9394.

43498 PARAGOVO, plac 1.800m2, na glavnom putu za Venac, kod pe~eware Katun.

Telefon 063/86-26-504.

43559 KUPUJEMO plac na Fru{koj gori, po`eqna Popovica uz glavni put, bez posrednika, mo`e i sa vikendicom.

Telefoni: 021/6622746, 062/518544.

43539 PRODAJEM u Sremskim Karlovcima, Fru{ka gora, pet jutara, na zemqi izvor. Telefon 064/20-93-309.

43458 PRODAJEM zemqu K.O. Novi Sad- 4, Gorwe Sajlovo 15h385 5.780m2, od Zavoda za urbanizam dobio UTU uslove za zgrdawu objekata u funkiciji poqoprivredne proizvodwe, zemqa pored puta, struja, gas, voda, zemqa je 5 km od centra grada. Telefon 021/66-17-415, 063/811-43-40.

43597 PRODAJEM placeve u Veterniku produ`etak [kolske ulice, kao i 3 ha zemqi{ta u istom potezu - namena za malu privredu.Telefon 069/1-893486.

43631 PRODAJEM u Sremskim Karlovcima, Stra`ilovo, vikendicu na sprat, 100m2, 1/1, 1.000m2 plac. Telefon 064/2093-309.

43459 VIKENDICA u Bano{toru, ukwi`eno, 80m2, trofazna struja, telefon, vodovod, plac 850m2 kompletno sre|eno, 200m od Dunava, lep pogled.

Telefon 063/503-283.

43555 ADAMOVI]EVO NASEQE, ku}a u zoni porodi~nog stanovawa, na placu povr{ine 600m2. Mo`e i gradwa ekskluzivne vile sa 4 stana... za sve potrebne informacije pozovite 064/2003-103.

554699 TELEP, novija ukwi`ena ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2,odli~na.

Telefon 064/220-9565, www.bomil.rs.

554813 VILA u okolini Cara Du{ana. Tel. 423-208, 065/5727527.

554862 NOVI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane gara`e koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Telefoni: 526-622, 063/11-24-911.

556134 FUTOG, ukwi`ena ku}a od ~vrstog materijala projekat ~uvenog arhitekte 108m2, cena 72.000. Slike na www.bomil.rs.

Telefon 063/828-83-77.

554812 HITNA prodaja, prodajem dvojnu ku}u 110m2 u Sremskoj Kamenici, blizu centra, plac 300m2, spratna, kombinacija fasadne cigle i kamena, ukwi`ena 1/1. Cena veoma povoqna! Telefoni: 0641340459, 0652019006, ({ifra 31230), www.solis-nekretnine.com.

554700 S. KAMENICA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwi`ena. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

Telefoni: 444-107, 633-7853.

554717

KU]A, Sremska Kamenica, ukwi`ena, 110m2 + 60m2 hitno cena 55.000 evra, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97.

554771 KA], ukwi`ena ku}a, 150m2/600m2, novija, u odli~nom stawu, bez ulagawa, 52.000E-dogovor. Telefoni: 526-622, 064/215-6090.

556132 OBRADIVO poqoprivedno zemqi{te od 15ha do 150ha-potrebno za poznatog kupca. Telefoni: 526-622, 063/11-24-911.

556133 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a.

UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Telefon 064/2019-322, www.so lis-ne kret ni ne.com 554698 GRA\EVINSKI plac, Bocke 10ari, ukwi`en, pogled, infrastruktura, vredi pogledati!!! Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

554775 PLAC, Rakovac, pogled na grad, ravan, 22.000m2, dozvoqena gradwa, cena samo 3,5 evra/m2. Tel.: 021/450-417; 063/128-97-97.

554773 BANO[TOR, ukwi`ena trosobna vikendica, plac 1100m2, pogled na Dunav, cena 31.000E. Telefoni: 526-622, 063/780-9909.

556135

IZDAJEM uli~ni lokal, 27m2, u Petra Drap{ina 47, kod Bulevara, za sve namene.

Telefoni: 021/527-258, 021/6621-791, 064/27-80-303.

42931 KUPUJEMO uli~ni lokal, 100-150m2, boqa lokacija u Novom Sadu za apoteku, isplata odmah. Samo ozbiqni pozivi. Telefoni: 021/6622746, 064/4546446.

43537 PRODAJEM poslovno-stambeni objekat - pekara u radu (komplet oprema, dve pe}i, dve hladwa~e, prodavnica, HASSP plan, dva stana sa name{tajem legalizovano). Telefoni: 063/508-696, 021/419211.

43554 VEOMA povoqno prodajem lokale 16 i 19m2 kompletno opremqeni u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/47-57-65.

43620 EKSKLUZIVNO, VEOMA POVOQNO!!! Prodaje se useqiv lokal 200m2, kompletno opremqen (halogena rasveta, granitno stepeni{te {irine 2m, granitni stubovi, ugra|ena i razvu~ena instalacija za nisku struju (kamera, ozvu~ewe, alarm, kablovska, telefon, video nadzor) visine 3,5 m uz budu}i hotel „HOLYDEY INN„ idealan za sve vrste delatnosti na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope zgrada „ Prezident” - a.

Informacije na telefon 063/475-765.

43621 NOVI SAD, lokal u Cara Lazara, 38m2, uli~ni veliki portal, 40.000E. Hitno! Telefoni: 526-622, 063/11-24-911.

556136 NA [ONSIJU razra|en lokal sa kompletnom opremom za hemijsku ~istionicu 55m2, uli~ni. Opremu mo`ete videti na sajtu www.nekretninemojdom.com. [ifra 8000012.

Telefoni: 451-318, 523-193.

554886

KUPUJEM sve vrste automobila novija, starija i havarisana. Maksimalno pla}am. Dolazim po pozivu. Telefoni: 021/822-714 i 063/7081-939.

42627

27

nedeqa18.decembar2011.

KUPUJEM sva stara vozila, mo`e i neregistrovana, pla}am odmah. Telefon 064/27-69638.

42958 KUPUJEM sve vrste automobila. Pla}am maksimalno na licu mesta. Dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/3377695, 824-611.

43416 POVOQNO prodajem Jugo Koral 1. 1. 2007. godi{te, zelene boje. Telefon 064/612-2580.

43338 PRODAJEM logan da~ija 1.4 karavan pre{ao 22.000 km, prvi vlsnik, cena 6.900E. Telefoni: 6362-301, 061/1156116.

43522 PRODAJEM Reno 5 kampus u odli~nom stawu. Telefon 064/81-44-510.

43304 HITNO - povoqno prodajem {kodu 120L. Pogodna penzionerima, pecaro{ima, pija~arima. Registrovana do 26. 8.

2012. godine.

Telefoni: 021/6624-151, 529-642.

43516

KUPUJEM soni televizore ispravne, neispravne, samsung i ostale televizore, ve{ ma{ine, el. {porete i ostalu tehniku. Dobro pla}am. Telefon 063/774-6129.

43605 PRODAJEM soni veliki 72 ekran, teletekst, 100 programa, daqinski moderan 45E, kombonivani elektri~ni {poret 40E, o~uvan. Prevoz besplatan. Telefon 063/7746129.

43612

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon:021/421-452, 064/131-2135.

41654

JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463-362.

42771 MAJSTOR za krov, ako curi i vla`i. Popravke svih krovova, dimwaka, krovnih prozora, ~i{}ewe oluka. Telefoni: 064/157-14-04, 6434-313.

43455 KU]NI MAJSTOR - monta`e, demonta`e, name{taja, sanitarija, popravke, vrata prozori roletne brave, {arke, kre~ewe, farbawe rasveta.

Telefon 065/6824-398.

43596

PRO DA JEM no vi je ko lor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adre su! Non-stop, Mla den!

Telefoni: 421-516 i 064/15725-14.

42539 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14.

42540

POTREBNI konobari sa iskustvom za rad u restoranu.

Telefon 064/1612-358.

43375 KU]NA NEGA gerontolo{ke, medicinske kurirske usluge za bolesne i stare.

Agencija za ~uvawe dece, podu~avawe, pomo} porodiqama.

Telefon 021/400-148.

43560 AGENCIJI za nekretnine potrebni agenti. Inforamacije na telefon: 452737 i 452942 ili li~no na adresu: Ul. Dimitrija Tucovi}a 4.

43595

PRODAJA POKRETNE IMOVINE Franka Juraja i

Frankove Milote 21. 12. 2011. godine u 9 ~asova, Ba~ki Petrovac, Ul. Prvomajska 25.

Poverilac Aleksandar.

Mob. 063/325-799 43679

BICIKL iz uvoza mu{ki i `enski, 24 brzine sa amortizerima, [imano oprema, servis i prodaja. Povoqno. Telefoni: 061/28-40-665, 065/64455-59.

43339 KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409.

41220 KUPUJEM: kwige, predratne ~sopise, stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/99-45-002.

Mile.

43405 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/888-25-85, 520-841.

43503 VLASNIK prodaje gra|evinske placeve u Novom Sadu i lokale u Petra Drap{ina. Telefoni: 064/1150639, 6301-650, 064/2377515.

43548

Vasa ]ulum Posledwi pozdrav tati Vasi.

voqenom

Mile, Marija i Ivana.

43701

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa18.decembar2011.

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od prijateqa

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i drage prijateqe da je u 87. godini preminuo na{ dragi otac, deda i svekar.

POMEN

POMEN

Pro{lo je deset godina od kako nisi sa nama ali tvoj duh i lik ostaje ve~no u na{im srcima.

Dana, 16. 12. 2011. godine, navr{ilo se pet godina od kako nas je napustila na{a draga supruga i majka

Olga Bana}anin

Danilka Stojadinov Dana

Bogdana Stupara ro|. Zagor~i}

Porodica Surla: Bo{ko, Dragica i Stanko.

Tvoji najmiliji.

OG-2

Se}awa ne prolazi.

blede,

tuga

ne

Tvoji: suprug Paja i sin Sava.

43682

43640

Branko Uzelac

Dragi tata

Vrhovine - Lika Sahrana je u utorak, 20. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}en sin Mi{o sa porodicom.

OG-1

Petar Zori}

TU@NO SE]AWE na dragog supruga, oca i dedu.

Posledwi bratu

pozdrav

voqenom

Posledwi pozdrav majci

Predrag Radosavqevi} Pe|a

Petar Zori}

18. 12. 1975 - 8. 2. 2000.

@ive}e{ ve~no na po~asnom mestu u mom srcu. Po~ivaj u miru.

Danas ti je ro|endan...

Neka ti Bog podari krila, neka ti nebo podari sjaj, da pri~a{ sa svima, da zauvek ~ujemo tvoj glas.

Sin Nemawa i Leona.

Od na{eg dragog Pekice, sa tugom i u lepom se}awu rastaje se brat Mla|a Vasiqev sa porodicom i porodica ^ubrilo.

Tvoja porodica.

43708

Posledwi kumu

pozdrav

voqenom

GODI[WI POMEN

Pavle Petkovi} Paja 2000 - 2011.

Po dobru te pamtimo, sa ponosom pomiwemo i qubavqu ~uvamo od zaborava.

Hvala ti za divne trenutke koje smo pro`iveli zajedno.

Ve~no }e{ biti u na{im mislima i srcima.

od brata Mi}e i snaje An|elke sa porodicom.

pozdrav

voqenom

43697

Posledwi pozdrav majci

Dragi Majki}u

Tvoji kumovi Mitke, An~ika i tetka Rada.

Posledwi pozdrav majci

Petar Zori}

odr`a}emo u nedequ, 18. 12. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sr. Karlovcima.

Supruga Milka, k}erke Verica i Stanka, zet Zoran i unu~ad.

Supruga Smiqa i sin Radovan.

43705

Tvoja supruga Milica, majka Mara, sin Nemawa i }erka Mina sa porodicom.

43567

43402

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom

Tvoja qubav prema nama bila je neizmerna, kao {to }e i na{ bol za tobom biti ve~an.

od }erke Koviqke sa porodicom.

43707

Posledwi bratu

na{em voqenom suprugu i ocu

Dragiwi Diki}

Petru Zori}u

Pjeru

43690

43364

GODI[WI POMEN

Dragiwi Diki}

43692

Bez tebe ni{ta ne}e biti kao {to je bilo.

Petru Zori}u od sina Tomislava. od brata Nikole i snaje Mile sa porodicom.

Sahrana je danas, 18. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, u Ka}u.

43706

Grwa Stevanu

Dragiwi Diki}

od }erke Milke sa porodicom.

Igwat Devi}

Najte`e je izgubiti najvoqenijeg.

Ne mo`e{ da ga zagrli{. Voli{ ga, a vi{e nije tu. @eli{ toliko da mu ka`e{, a ne ~uje te. Du{a neprestano pla~e, a srce ne prestaje da boli. Tata, uvek }e{ `iveti u nama.

Tvoja }erka Tawa i supruga Olga.

43698

U utorak, 20. 12. 2011. godine navr{i}e se deset godina od na{eg rastanka

43696

Posledwi pozdrav

18. 12. 2010 - 18. 12. 2011.

U na{im srcima zauvek }e{ `iveti, dragi deko, hvala ti.

Godina pro|e, bez tebe.

Ve~no }emo te `aliti, mili na{...

Tvoja }erka Sne`ana, zet Dragan i unuk Boba.

]erka Mina, zet Goran, unuci Ma{a i Danilo.

43693

43561

43704

Posledwi pozdrav kumi

Milanki Cvetkovi}

od: sina Dragana, }erke Qiqe sa porodicom i unuke Dragane sa porodicom.

Sima Rocanov

Posledwi pozdrav mom dragom bratu.

Sima Rocanov

An|elki [ijan Aleksandar Brzak Leko od: Milene, Slobodana i Ivane.

Sahrana je u utorak, 20. 12. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

Sestra Zorica i zet Dragoqub sa porodicom.

Wegovi najmiliji.

43481

Petar Zori}

43709

43702

43689

Petar Zori}

ro|en 1936. iz Srbobrana Posledwi pozdrav mom voqenom bratu. Neka mu je ve~na slava i hvala.

Spavaj, dragi moj deko!

Neka te an|eli ~uvaju, kao {to si ti ~uvao mene.

Brat Milan sa }erkama Brankom i Svetlanom.

Tvoja voqena unuka Ma{a.

43688

43694

^iTUQe l POMeni

dnevnik

TU@NO SE]AWE

nedeqa18.decembar2011.

Tu`nim srcem javqamo da je na{a draga

Desanka Male{evi}

29

Posledwi pozdrav dragoj tetka

Gordana Ne{i}

Gordani Ne{i}

1997 - 2011.

Mama, tata, brat i sestra sa porodicama.

preminula u 70. godini. Sahrana }e se obaviti 19. 12. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug @ivojin i }erke Sla|ana i Vesna sa porodicom.

Sla|ine koleginice: Vesna, Jadranka, Radmila, Qudmila, Boba, Qubinka, Sne`ana, Desa, Julijana, Qubica, tetka Marica, Du{ica, Vladan, Boba, Nada i ostali iz DVP-a.

43647

171211/P1

171211/P

Vreme prolazi, a na{a qubav, se}awe i tuga su ve~ni.

SE]AWE

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 74. godini preminuo na{ voqeni

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru, dedi i pradedi

Milorad Komazec

Bogdan Stupar

Mladenu [ugi}u Braci

18. 12. 2005 - 18. 12. 2011.

Pro{lo vreme nije u~inilo da nas mawe boli.

Nedostaje{ nam sve vi{e.

od: }erke Marice, sina Milu{ka, snaje Bogdanke, unuka Marijane, Mla|ane i Sawe, zeta Sre}ka i praunuka Alekse i Marije.

Sa ponosom }emo se uvek se}ati wegovog svetlog lika i ~asnog `ivota.

Sahrana je u utorak, 20. 12. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji: supruga Borislava i sinovi Vladimir i Nemawa sa porodicama.

Majka i sestre sa porodicama.

43683

43667

SE]AWE

Zaspao je ve~nim snom na{ dragi prijateq

20. 12. 2007 - 20. 12. 2011.

43703

Voqeni na{

Na{a draga

Danilo Saxak Jelica - Lela Parabucki

Vasa ]ulum

18. 12. 2003.

iz \ur|eva zauvek je u na{im mislima i srcima.

Tvoji: suprug Ja{a i }erke Negica i Zorica sa porodicama.

43500

TU@NO SE]AWE Dana, 19. decembra navr{avaju se dve godine od kada vi{e nije sa mnom moj brat

Petar Zori}

Pro{lo je osam godina tuge i bola.

Nikada Te ne}u zaboraviti.

1959 - 2011.

Uvek }e{ biti sa nama.

Se}a}emo ga se sa qubavqu i po{tovawem: Nada, Ogwen i Dejan Pani}, Radojka i Danilo @arkovi}, Slavica i Jovan Male{evi}.

Ispra}aj je u utorak, 20. 12. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji.

43681

43684

Sestra Jelena.

43656

Posledwi pozdrav na{em drugu

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 59. godini preminuo na{ voqeni suprug i otac

Slavko Petra Radovi} Ivanu Kostevskom

Stanko [a{i} iz Zmajeva Bato moj, znao si da te neizmerno volim, znao si da me mnogo voli{, ali nezna{ koliko me za tobom tuga mori i srce boli.

od drugova penzionera sa Limana 2.

Godina pro|e dan nikada. Hladan crni kamen, tvoja ku}a slika nalik Belom An|elu. Gde god da stanem ona me gleda. Progovori brate Bato, ka`i sestri...? Stoji sama skrhana, `ivotom zavejana, jer joj zla sudbina ote najdra`e {to je imala.

Neka te an|eli ~uvaju, sestra Slavica.

Sahrana je u ponedeqak, 19. 12. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

43687

43678

Tvoj Bato sa porodicom.

43700

POMEN U nedequ, 18. 12. 2011. godine, u 11 ~asova, odr`a}e se godi{wi pomen na Gradskom grobqu na{em dragom

GODI[WI POMEN

Navr{ava se godina, a mi Te jo{ uvek i{~ekujemo, oslu{kujemo, nadamo se...

S po{tovawem i qubavqu uvek wegovi.

Supruga Sofija, unuci Jelena i Nikola, }erka Mira i zet Sava.

43648

O`alo{}eni: supruga Milica, sin Nemawa i }erka Mina.

43691

Posledwi pozdrav na{em dugogodi{wem radniku

Posledwi pozdrav

S dubokim bolom javqamo rodbini, prijateqima, kumovima i poznanicima da je preminula na{a voqena

Draga Novakovi} Milovanu Milutinovi}u

Petar Zori}

Uvek }e{ biti sa nama u na{im srcima.

Tvoji: Senka, Stevan, Mirjana i Radivoj.

43673

An|elka [ijan An|elki [ijan

ro|ena Dragi{i} 1954 - 2011.

An|elki [ijan

IM „MATI]� DOO.

od familije \eki}.

59732/P

43685

Sahrana je u ponedeqak, 19. 12. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: suprug Du{an, sinovi Milan i Dra`en, snaja Branka i unuk Reqa.

43686

tv program

nedeqa18.decembar2011.

Марина Буљовчић и Немања Грујин

Ток шок

07.30 08.00 08.30 09.00 11.00 13.00 13.45 14.30 15.30 16.00 16.40 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке ТВ Продаја Приче из књижаре Портрет привредника Више од откоса Филм: Наша земља, 1. део Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Здравље и Ви И-вести Дискавери Војвођанске вести Вреле гуме Улови трофеј Хроника општине Врбас Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм: Вожња живота Глас Америке

Да ли је то могуће и како реаговати у датим ситуацијама? Различита мишљења познатих гостију и стручних саговорника доводе нас до решења. Говоримо о избору између новца или среће; занимљивим путовањима возом; журкама на небу или земљи и о феномену натприродних моћи... Гости: Ирена Ђурић и Владимир Цветковић Водитељи: Марина Буљовчић и Немања Грујин (РТВ 1, 21.00) 07.00 08.00 08.05 08.07 09.35 10.35 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.30 15.40 16.05 16.30 17.00 17.30 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 00.45 02.10

06.35 07.30 08.00 08.30 09.00 09.55 10.20 10.45 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.30

ТВ Баштина Вести Стање на путевима Авантуре Тотенвокерових, филм Колико се познајемо – квиз Кад зазвони Знање имање Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Центар света ТВ Дневник Потпуно шворц, филм Мали концерт ТВ Дневник Из птичје перспективе Ток шок Војвођански дневник Спортска хроника Грување Из птичје перспективе Таблоид НС Чари риболова

Кухињица (мађ) Српски екран МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Фаца Џез денс студио ФЛУОШ 2011.-Последња вештица Приче испод јелке (слов) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Заједно Буквар братимљења Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Емисија (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Дотики (слов) ТВ Спорт (мађ) Непознато, филм ТВ Продаја

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 10.56 12.35 13.00 13.15 13.30 14.07 15.00 15.11 15.56 16.57 17.31 18.24 18.58 19.30 20.05 21.02 22.08 22.13 00.40 00.59 02.10 02.14 02.43 03.32 04.09 04.54 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС 7 ртс дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Вести Сат Цват липе на Балкану Задња кућа Србија Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Ја имам таленат Вести У ствари љубав, филм Дневник Егзит Вести (03.00,04.00,05.00) Балканском улицом Шљивик Сасвим природно Сат Цват липе на Балкану Верски календар

06.02 07.00 07.45 08.00 08.59 09.25 09.29 09.44 09.59 10.30 11.00 12.00 12.15 12.25 13.00 13.30 13.58 14.19 14.30 15.00 16.00 16.54 17.23 17.55 20.00 21.20 22.59 23.47 00.35 01.02

06.00 06.30 07.00 08.00 09.30 06.30 08.10 08.30 09.00 10.00 10.15 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.30 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30

Серијски програм Цртани филм Документарни програм Документарни програм Сокаче Неон сити Време је на мојој страни Серијски програм Најбољи лек Седам НС дана Вести Вреле гуме Лична грешка Вести Инспектор Морс Вести Серијски програм Вести Време је на мојој страни Храна и вино Неон сити Серијски програм Објектив Документарни програм Ево нас код вас Серијски програм Објектив Инспектор Морс

Тијана Чуровић

СЕРИЈА

Цват липе на Балкану Инда и Рина гледају у позоришту Синишу Соколовића као Ромеа и ту ће наша јунакиња сазнати болну истину да млади глумац има другу. Причу о Љубинки и Синиши Инди ће сурово испричати њена другарица Лана. Улоге: Весна Станојевић, Наташа Нинковић, Војин Ћетковић, Слободан Ћустић, Раша Буквић, Паулина Манов, Невена Ристић, Тијана Чуровић Режија: Иван Стефановић (РТС 1, 20.05)

09.45 Премијер лига: Виган – Челзи 11.30 Премијер лига, класик: Арсенал - Челзи 12.00 Најава недеље 13.00 Премијер лига: КПР – Манчестер јунајтед 15.05 Премијер лига: Астон Вила – Ливерпул 17.10 Премијер лига: Манчестер Сити – Арсенал 19.15 Премијер лига, голови 20.15 Португалска лига: Академика – Спортинг 22.15 Премијер лига: Тотенхем – Сандерленд 00.00 Премијер лига: КПР – Манчестер јунајтед 01.45 Холандска лига: НАЦ – АЗ

06.00 07.00 08.00 10.30 14.00 15.00 16.30 19.00 19.15 21.05

Домаћин Жене Филм: Закон улице Аси Став Србије Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Забрањено воће Филм: Хари Потер и камен мудрости 00.00 Филм: Библијски код 03.00 Став Србије 04.00 Топ спид

Ток шоу Видећете делове из емисија у којима су гостовали: Мар ко Бу лат, Ера Ој да нић, Ку ки, Бран ка Со вр лић, Лео Мар тин, брачни пар Се ли мо ва – Жел чев ски, Ива на Стан ко вић, Ра ша По пов, Мар та Са вић, Бо ра Др ља ча и многи други. (КТВ, 17.00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Бибер плус, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 18.00 Бибер плус, 19.00 Филм, 20.30 Бибер плус, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 23.30 Бибер плус, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00

Музика за добро јутро Амен адјес(ми данас) Време одлуке Дозволите... Тролови Бернард Поштар Пат Занимање дете Играј фудбал,буди срећан Мој љубимац Знање имање УНХЦР-повратак: Косово Верски календар Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе (култура и традиција рома) Српски источници Верски календар Заједно Време телевизије Експедиција Нова Гвинеја То сам ја... Српске спортске легенде Рукомет-ПС: Војводина -Партизан, пренос Изгубљене библиотеке Тимбуктуа ТВ театар: Каролина Нојбер Јелен топ десет Велика раседна долина Викенд Евронет Рукомет-ПС: Војводина -Партизан

ВОА Слике живота Маратон Универзум Филм: Велика авантура Мортадела и Филемона Топ шоп Улови трофеј Мајсторски Здравље и Ви Кефалица Фуснота Милица², специјал Вести Слике живота Откопчано Филм: Медени месец Вести

dnevnik

c m y

30

06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00

Никол Кидман

Сати Три жене, три времена, три места. Три покушаја самоубиства, два успешна. А све повезује један роман... Радња се врти око романа „Госпођа Даловеј”, који је написала Вирџинија Вулф 1925. године, а догађа се у једном дану у ком једна жена доручкује, купује цвеће и припрема се за забаву коју сама организује. Улоге: Мерил Стрип, Џулијана Мур, Никол Кидман Режија: Стивен Далдри (Б92, 00.00) Увећање Водич за родитеље Знање на поклон Кућне мајсторије Вести Б92 Пријатељи Штребери Филм: Полицијска академија 2 15.05 Наша мала клиника 16.00 Вести Б92 16.45 Филм: Преваре и лажи 18.30 Вести Б92 19.05 Више од живота 20.05 Џет сет 20.35 Велика Србија 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.30 Спортски преглед 00.00 Филм: Сати 02.00 Филм: Жене на рубу нервног слома 03.25 Филм: Америчка катастрофа 04-50 Укључење у Б92 Инфо 06.35 07.30 08.00 10.30 11.00 11.35 12.00 13.30

Сијена Милер

00.00 00.30 02.30 04.00

Јутарњи програм Анђелина балерина Ноди Мегаминималс Мали меда Чарли Телешоп Вести Барби и 12 принцеза Срећна звезда – Први српски таленат Пресовање Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Филм: Дан када је Реган убијен Телемастер Хепи микс Срећна звездица - Пст! Припреме Једна жеља, једна песма Филм: Дан када је Реган убијен Хепи микс Сузе Босфора Граница Једна жеља једна песма

Ричард Драјфус

Дан када је Реган убијен Узбудљива историјска драма која описује дешавања од 30. марта 1981. године када је Џон Хинкли покушао да изведе атентат на тадашњег председника Америке Роналда Регана. Улоге: Ричард Драјфус, Ричард Крина, Јаник Бисон Режија: Сајрус Наурасте (Хепи, 16.00)

Медени месец Сајлас је недавно изашао из затвора и одмах се нашао у невољи: под уценом је био приморан да се ожени прелепом Камил. Он наравно није задовољан оваквим исходом ствари и без обзира на то што је очигледно да он њу не подноси, Камил обожава свог супруга. Улоге: Сијена Милер, Џејмс Франко, Дејвид Карадин, Скот Глен Режија: Грегори Мекензи (Авала, 16.00) 18.30 18.35 19.00 19.30 20.00 22.00 23.00 01.00 03.00 04.00 04.30

Двоугао Кефалица Милица², специјал Слике живота Филм: Романса и цигарете Откопчано Филм: Лов на Црвени октобар Филм: Медени месец Откопчано Милица², специјал Филм: Лов на Црвени октобар

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 01.30 02.30 04.15

Добро јутро Филм: Црни витез Шопингхоличарке Гранд хит године Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Шоу снова Национални дневник Папарацо лов Тренутак истине 3 х да Филм: 21 Плејбој Филм: Црни витез Филм: 21

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa18.decembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

13

31

СТЕВАН ДОРОЊСКИ ОДБРАНА АУТОНОМИЈЕ ВОЈВОДИНЕ

Пишу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Јединствене куће за одмор Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Породилиште Нисам знала да сам трудна Највећи губитник Уштедети купујући Аљаска са Саром Пејлин Полицајке округа Брауард Л.А. Инк Највећи губитник

08.00 Прави Хамлет 09.00 Грађевинска чудеса: заборављени кинески град 10.00 Господари рата 11.00 Царство мора 12.00 Германска племена 13.00 Заборављени начини исхране 14.00 Видео је убио радио 15.00 Други светски рат у боји 16.00 Како је уметност створила свет 17.00 У телу Хенрија осмог 18.00 Излазак из сенке: прича о Ирени Жолио Кири и Фредерику Жолио Кири 19.00 Шпански грип – заборављене жртве 20.00 Бо Брумел – тај дивни човек 21.30 Велике британске војсковође 22.00 Тијенамен 23.00 Други светски рат у боји 00.00 Како је уметност створила свет 01.00 У телу Хенрија осмог

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Острво Корњача Завера Рузвел Острво Корњача Дигсвил Старла и јахачи драгуља 1. Путописна емисија Повратак Председников човек Љубавни случај службенице ПТТ-а Стикс Сахара Врана Ф.С.И. Породичне секс афере

Сахара

Претраживање окаеанског дна у потрази за олупинама са благом је свакодневни посао за подводног авантуристу и његовог другара. Њихови путеви се укрсте са прелепом докторком и креће прави лов на благо... Улоге: Ме тју Ме ко на хи, Стив Кан, Пе не ло па Круз Режија: Брек Ајз нер (Си не ма ни ја, 20.00)

07.11 07.55 08.54 09.21 10.14 11.05 11.32 12.00 12.25 13.21 14.00 14.55 15.26 17.16 17.48 19.30 20.07 21.03 22.25 22.59 23.48 00.45 01.34 03.12

06.00 07.25 09.10 11.10 12.25 14.05 15.30 17.50 18.20 20.05 22.05 22.55 00.50 02.25 03.50

Пљачка у Бруклину Пријатељство! Феномен Лига праведника: Криза на две Земље Права љубав Џеси Стоун. Танак лед Једи, моли, воли Холивуд на снимању Доушник Зелени стршљен Права крв Последња кућа са леве стране Избацивач Џона Хекс Нинџа плаћени убица

06.30 Филм:За љубав треба ризиковати 08.30 Закон и ред 10.30 Плаве крви 11.30 Добра жена 12.30 Филм:Супер танкер 14.30 Филм:Титаник 2 16.30 Филм: Ја у љубав верујем 19.00 Вокер, тексашки ренџер 20.00 Мистерије Хејвена 21.00 Плаве крви 22.00 Добра жена 23.00 Филм:Истребљење

08.00 Поп Пикси 08.55 Ружа ветрова 11.00 Божићни духови, филм 12.55 ТВ ивент: Ступови земље 14.55 Краљ лавова, филм 16.40 Дискавери: Џесика, док. серија 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Друга Жикина династија, филм 21.50 ЦСИ Мајами 00.35 Астро шоу 01.35 РТЛ Данас 02.10 Црна удовица, филм

Црна удовица Сензуалност, гламур и страст елементи су који недостају животу савезне агентице Александре Барнес, која дане проводи истражујући базе података у потрази за траговима који ће је одвести до правог идентитета злогласнога серијског убице... Улоге: Де бра Вин гер, Те ре за Ра сел, Де нис Ху пер, Ни кол Ви ли јам сон, Се ми Фреј Режија: Боб Ра фа ел сон (РТЛ, 23.40) Ло рин Гра хам

Зли Деда Мраз Забавна и солидна комедија, нетипични божићни филм изашао из продукције браће Коен. Вили и Маркус су партнери који током божићних празника раде као Деда Мраз и смешан патуљак у великим радњама... Улоге: Би ли Боб Тор нтон, То ни Кокс, Брет Ке ли, Ло рин Гра хам, Ло рин Том, Бер ни Мек, Џон Ри тер, Лор на Скот Режија: Те ри Зви гов (ХРТ 2, 23.15) 08.25 Златна кинотека: Бели Божић, филм 10.25 Алта Бађа: Светски скијашки куп - велеслалом (М), пренос 1. вожње 10.58 Вуковар. Миса, пренос 12.00 Библија 12.43 е-Хрватска 13.25 Алта Бађа: Светски скијашки куп - велеслалом (М), пренос 2. вожње 14.17 Плес са звездама 16.40 Олимп 17.25 Кошарка, АБА лига: Загреб Цибона, пренос 19.15 Светско првенство у рукомету (ж), снимак 20.00 Спартак, филм 23.15 Филмски бутик: Неваљали Деда Мраз, филм 00.45 Светско првенство у рукомету (ж) - снимак финала 02.15 Ноћни музички програм

05.40 07.10 09.40 11.05 13.05 14.30 16.10

Пе не ло па Круз

Мала ТВ Пријатељи Веселе тројке Хамтаро Поаро Опера бокс Мањински мозаик Дневник Плодови земље Ријека: Море Недељом у два Мир и добро Библија: Давид Баштованка Певај моју песму, музички шоу Дневник Све у 7!, квиз Лоза Око глобуса Шетња градом, док. филм Недељом у два Поаро Библија: Давид Баштованка

17.40 19.20 20.50 22.30 00.05 01.30 04.00

04.00 07.30 09.30 10.50 12.40 14.10 16.00 18.00 20.00 21.50 01.20 02.45

Тајна документа пентагона Трамвај звани жеља Светилиште Изван сумње Чудна фреквенција ии Ненајављени гост из таме Мекгајвер: пут до судњег дана Крађа Зојин тајни живот На златном језеру Музика у крви Одбрана домовине Трамвај звани жеља Светилиште

Врата раја Мумија Момци Мркли мрак Останите с нама Позајмљивачи К-9 Повратак у рај Много буке ни око чега Врата раја Зреле коке Неваљале даме

Де бра Вин гер

10.00 Врхунско градитељство 10.55 Нафта, зној и нафтне платформе 11.50 Прљави послови 12.45 Опасан лов 13.40 Разоткривање митова 15.30 Аутомобили 16.25 Моћни бродови 17.20 Водич из безизлазних ситуација 18.15 Чудовишта из реке 19.10 Страствени риболовци 20.05 Препродавци аутомобила 20.35 Благо на отпаду 21.00 Лет изнад Аљаске 21.55 Преживљавање удвоје 22.50 Рос Кемп: Борба за Амазон 23.45 Како извући живу главу 00.40 Водич из безизлазних ситуација 01.40 Лет изнад Аљаске

08.30 09.30 10.30 11.30 12.30 13.15 13.45 15.30 16.00 16.45 18.00 19.00 22.00 23.30 00.30

Скијашки скокови Алпско скијање Алпско скијање Крос-кантри скијање Алпско скијање Скијашки скокови Скијашки скокови Биатлон Нордијско скијање Билијар Бокс Билијар Коњички спортови Скијашки скокови Билијар

Окле ве тан је Бе о град

К

ад пре у зи ма пар тиј ско ру ко вод ство Вој во ди Кар дељ при ме ћу је „по ку ша је по нов не афир ма ци не 1951, До роњ ски се су о ча ва с те шким по - је ста рог шо ви ни стич ког ’ин те грал ног ју го сло вен сле ди ца ма пред ход не по ли ти ке по њен раз - ства’, као тен ден ци је не ги ра ња по сто је ћих ју го сло вој. Као „жит ни ца Ју го сла ви је“ под не ла је, у пр вим вен ских на ро да у ци љу афир ма ци је не ке но ве ’ју го по сле рат ним го ди на ма, нај ве ћи те рет у пре хра ни сло вен ске на ци је’“. На уда ру се по себ но на шао са ста нов ни штва, ко ја се обез бе ђи ва ла и ри гид ним ме - ве зни цен тра ли зам, ко ји је кри тич ки нај ви ше вред ра ма от ку па, по ли тич ким уда ром на се ља штво и ме - но ван у Сло ве ни ји и Хр ват ској. Ти то је упо зо ра вао ра ма ко лек ти ви за ци је. на то да „дру го ви по ре пу бли ка ма уда ра ју пр о тив При ли ком Ти то ве по се те Вој во ди ни, 1. ма ја 1955, са ве зног ру ко вод ства, а Бе о гра ду се го во ри као о не До роњ ски је на гла сио да је Вој во ди на де сет го ди на ком ве ли ко срп ском цен тру, иако нас ов де има из да ва ла, а ни шта ни је до би ја ла. Вој во ђа ни су све свих ре пу бли ка“. Ипак, по себ но му је сме та ло иде вре ме ћу та ли и све раз у ме ли. Пи та ње по љо при вре - а ли зо ва ње за ко на вред но сти. „Ја сам за то да се ту де по ста вља ли смо увек са ста но ви шта ју го сло вен - још упо тре бља ва ју ад ми ни стра тив не ме ре“. ских по тре ба. Ти то се сло жио с тим и ре као да ’ми Ње го ва гле ди шта по др жа ли су сви чла но ви ЦК-а. иду ће го ди не мо ра мо пр о ме ни ти еко ном ску по ли ти - Јо ван Ве се ли нов су ге ри ра да се по ли ти ка утвр ђу је у ку и то што по ста вља мо ни је ни ка кав ло ка ли зам, ЦК-у а за ње но оства ре ње има да од го ва ра ју ре пу већ кру пан на ци о нал ни пр о блем, ко ји се мо ра нај - бли ке. Ран ко вић оце њу је да је „пе ри од де мо кра ти за пре ре ша ва ти баш у Вој во ди ни, ко ја мо же нај ви ше да ти и ту се мо ра и ула га ти„. По ка за ће се да је ова Ти то ва по др шка има ла да ле ко се жан зна чај за по ли тич ки рад вој во ђан ских ка дро ва и До роњ ског. Ка ко се ин те ре си у сфе ри по љо при вре де и ста ре ин ду стри је ни су мо гли оства ри ти и без од га ва ра ју ћих си стем ских пр о ме на, они су увек би ли пр о жи ма ни по ли тич ким спо ро ви ма Ре пу бли ке и По кра ји не. Упра во ће се До роњ ски су о чи ти с ути ца ји ма и по сле ди ца ма др жав ног цен тра ли зма на раз вој Вој во ди не, у по чет ку ју го сло вен ске, а по том и ре пу блич ке пр о ве ни јен ци је. Еко ном ски од но си и по ло жај Вој во ди не, по се ћа њу До роњ ског, по чи њу се арти ку ли Пр ви пут чуо за ауто но ми ју кад је по стао ко му ни ста са ти већ од 1952. у сфе ри по љо при вре де, ре кон струк ци је ста ре и пре храм бе не ин - ци је оста вио тра го ве ко ји се не га тив но од ра жа ва ју ду стри је. на ак тив ност орга ни за ци је, а да се по ја ве шо ви ни У не при јат ној си ту а ци ји кад је срп ско ру ко вод - зма из ра жа ва ју око рас по де ле са ве зног ин ве сти ци о ство кри ти ко ва ло вој во ђан ско због ста во ва о ауто - ног фон да. но ми ји и од су ства дис тан це пре ма гра ђан ским кон Пе тар Стам бо лић сма тра да је Ђи ла сов ста во ви о цеп ци ја ма о њој, До роњ ски је ре зиг ни ра но од го во - „не ме ша њу пар ти је“ узрок ње не па сив но сти, а у др рио да је пр ви пут чуо за ауто но ми ју кад је по стао жав ним вр хо ви ма стал но се рас пра вља о то ме „ко ко му ни ста: „Ја се с тим пи та њем сре ћем као ва жним ли ко је ко до био, где је шта у ко јој ре пу бли ци по диг еле мен том ре во лу ци о нар ног пр о гра ма на ше Пар ти - ну то, ко се бр же раз ви ја“. је. Ми смо тај пр о грам у то ку Са мо је Кар дељ по сле НОБ-а оства ри ли и ни кад штрај ка ру да ра у Тр бо вљу из Кардељ се саборцима из ни сам по ми шљао да је то дво јио ми шље ње о не ким пи при вре ме на ме ра“. савезног партијског врха жалио та њи ма. Оце нио је да је Прем да отва ра ње еко ном Скуп шти на Сло ве ни је би ла у на то да га у дежели сматрају ских пр о бле ма Вој во ди не ко „су шти ни сва на ли ни ји од цен тра ли стом, ко ји ра ди на ин ци ди ра и с пр о це си ма де би ја ња Са ве зног дру штве ног штету Словеније, док српски цен тра ли за ци је зе мље за по пла на за 1958, што је пот ко шовинисти говоре да је нови че тим уво ђе њем са мо у пра па ло чи та ву са ве зну еко ном вља ња 1950, по ли тич ка и ску по ли ти ку. Већ ду же у поп Корошец устав на пи та ња о њој још се Сло ве ни ји се кри ти ко ва ло не по кре ћу – њих ће ка сни је све што је до ла зи ло од са ве ини ци ра ти ру квод ство Ср би је у на ме ри да свој ста - зних орга на. Ло кал ни орга ни су ди гли по ви ку да им тус у ју го сло вен ској фе де ра ци ји до ве де у исту се са ве зним пла ном сма њу ју фон до ви и да оста ју устав ну ра ван с дру гим ре пу бли ка ма. По сто ја ње без сред ста ва.“ Ре као је да га „у Сло ве ни ји сма тра ауто ном них по кра ји на сма тра ло се пре пре ком за ју цен тра ли стом и да ра ди на ште ту Сло ве ни је, а оства ре ње тих ци ље ва. срп ски шо ви ни сти го во ре да је но ви поп Ко ро шец“. За по че ти пр о це си де цен тра ли за ци је, ко ји су у Но, рас пра ва је по ка за ла да у пар тиј ском по чет ку да ли до бре ре зул та те, бр зо су се по ли тич - ру ко вод ству већ по сто је раз ли ке о не ким кључ ним ки ис цр пе ли. Већ по ло ви ном пе де се тих го ди на пи та њи ма дру штве ног раз во ја зе мље: од но са пре ма уоча ва се за стој и ути цај ста рих од но са. Сти цао се тр жи шној при вре ди, еко ном ским од но си ма Фе де ра ути сак да су са мо у пра вља ње и де цен тра ли за ци ја ци је и ре пу бли ка, те ме то ду де ло ва ња СКЈ-а у раз ви ше де тер ми ни са ни не га ци јом со вјет ске те о ри је и ре ша ва њу бр ој них пр о бле ма. прак се др жав ног со ци ја ли зма не го уну тра шњим Кра јем пе де се тих при ли ке у Вој во ди ни би ле су по тре ба ма. Оту да су се са мо у пра вља ње и де цен тра - дру га чи је не го до 1953. За па жа ло се да Вој во ди на ли за ци ја убр за на шли под уда ром цен тра ли стич ких ви ше ни је еко ном ски мар ги на ли зо ва на, ма да су ва тен ден ци ја ко ји се то ком 1957. ре флек ту ју и на жна пи та ња ин ду стри је оста ла не ра шчи шће на и схва та ња на ци о нал ног пи та ња и ју го сло вен ског фе - пре ма њи ма је ре пу блич ка ад ми ни стра ци ја за др жа де ра ли зма. ва ла рав но ду шан од нос.

Књига др Ранка Кончара и Димитрија Боарова „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” може се за 1.000 динара купити код издавача, Музеја Војводине (Дунавска 35, тел. 021/525–059, бр. рачуна 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa18.decembar2011.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Мо гли би сте се ују тру ду же из ле жа ва ти у свом ле пом кре ве ти ћу, по го то во ако па да ки ша. Ипак, не ке оба ве зе не ће те мо ћи из бе ћи, ви ше због дру гих не го због се бе. До бри од но си с ино стран ством.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 18. decembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Ус по ста вља те до бре од но се с дру ги ма па и с парт не ром. Упу ће ни сте јед но на дру го, да ли за то што је не де ља па сте код ку ће или има те до вољ но сло бод ног вре ме на, или због не ких дру гих окол но сти?!

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Ваш не ста шни Мер кур је на пу ту и прав цу ко ји во ди у јав ност, ко ји дру ги тра си ра ју, па сте и ви упу ће ни на парт не ра и за јед ни штво. Ком при ми си и не ки но ви пла но ви су пра во ре ше ње. Ди пло ма ти ја.

Ваш Ме сец је у зна ку Ва ге, што го во ри у при лог са рад ње и по тре бе за дра гом осо бом. Не ка ко сте пот пу ни ји удво је. Дан ће те про ве сти код ку ће, у кру гу по ро ди це, опу ште но се од ма ра ју ћи.

По сма трај те ства ри у пер спек ти ви, а не из тре нут не по зи ци је. Не де ља је ваш дан, дан Сун ца, би ло да је ви дљи во на не бу или не. Мо же те вре ме про ве сти у дру штву ши ре род би не, фа ми ли је, у по се ти или с го сти ма.

По ве ди те ра чу на о свом здра вљу и ви ше се од ма рај те, да нас. Ме ђу тим, због при су тва Мар са у ва шем зна ку, мо гра те би ти и фи зич ки ак тив ни. Ба ви те се спор том или ше тај те, ди ши те. По ве ћа ни тро шко ви.

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

До бро ис пла ни рај те пу то ва ње, на вре ме се при пре ми те за пред сто је ће оба ве зе и по сло ве и по ку шај те да се од ма ра те да нас. Јер, су тра је већ но ви рад ни дан и би ће те по но во у ма ши ни.

До бро сте рас по ло же ни. А што и не би сте би ли, ка да вам је све по та ман! Парт нер се тру ди да вам уго ди и улеп ша жи вот, на свој на чин. Сло бод ни сте у оној ме ри у ко јој то же ли те и хо ће те. Дру штво.

До пу сти те парт не ру да бу де у до ми нант ној по зи ци ји. Окру же ни сте они ма ко ји вас во ле и це не, ко ји ма пред ста вља те стуб и осло нац у жи во ту. Зар то са мо по се би ни је до вољ на на гра да за ваш труд?!

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Ка ко је Ме сец упло вио у ваш знак, та ко сте се окре ну ли парт не ру и по ста ли под ло жни ту ђим ути ца ји ма. Спрем ни сте на са рад њу, да ми ри те не по мир љи во, да се хар мо нич но уса гла си те с парт не ром.

Мо жда ми сли те и осе ћа те да не ма те до вољ но хра бро сти и љу ба ви ових да на. Ни је да ле ко од исти не. Али, на ви ди ку су про ме не, ва ма у при лог. За то, жи ви те ко рак ис пред дру гих, у бу дућ но сти.

Од мо ри те се, ка да вам се ука зу је при ли ка. Не до зво ли те да вам дру ги тро ше вре ме и енер ги ју. Са мо во ље на осо ба има ту при ви ле ги ју. Уко ли ко има те не са ни цу, зна чи да сте под ја ким при ти ском.

TRI^-TRA^

Шта занима Рајана?

V REMENSKA

По зна ти глу мац Ра јан Го слинг, је дан од во де ћих кан ди да та у тр ци за Злат ни гло бус, обо жа ва ба лет, те је ан га жо вао и по себ ног учи те ља. Ра јан же ли да са вла да тех ни ку ба ле та па са учи те љем мар љи во по ха ђа ча со ве. Ипак, да ни сам ни је знао у шта се упу шта, до ка зао је већ на пр вом ча су, кад се по ја вио у ко шар ка шком дре су.

- Ре као ми је да је луд за ба ле том и ствар но же ли да са вла да сва ки ко рак. Ве о ма је сме шан јер је као пра ви фра јер на пр ви час до шао у ко шар ка шком дре су, али од мах је по чео да пле ше - от крио је Ра ја нов при ват ни учи тељ.

PROGNOZA

Суво

Vojvodina Novi Sad

7

Subotica

5

Sombor

6

Kikinda

6

Vrbas

7

B. Palanka

7

Zreњanin

7

S. Mitrovica

6

Ruma

7

Panчevo

7

Vrшac

6

Srbija Beograd

6

Kragujevac

6

K. Mitrovica

6

Niш

6

Evropa

и хладно

Madrid

NOVI SAD: Ujutru slab mraz. U toku dana suvo sa sun~anim inRim tervalima. Vetar slab, ujutru jugozapadni ili promenqiv. Pritisak oko normale. Minimalna temperatura -1, a maksimalna do 7 London stepeni.

Cirih VOJVODINA: Ujutru slab mraz. U toku dana suvo sa sun~anim intervalima. Vetar slab, promenqivog pravca. Pritisak oko norBerlin male. Minimalne temperature od -4 do 0, a maksimalne od 5 do 7 Beч stepeni.

SRBIJA: Ujutru slab mraz. U toku dana suvo sa sun~anim interVarшava valima. Vetar slab, promenqivog pravca. Pritisak oko normale.

Kijev Minimalne temperature od -4 do 1, a maksimalne od 4 do 8 stepeni.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po~etkom idu}e sedmice hladnije i obla~no sa ki{om koja }e pre}i u susne`icu i sneg Oslo u ponedeqak krajem dana i u no}i ka utorku. U utorak hladno sa povremenim snegom. Vi{e padavina bi}e u centralnim i ju`nim pre- St. Peterburg delima. U sredu prestanak padavina.

Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Kratkotrajno smirivawe vremena dove{}e do blagog poboq{awa biometeorolo{ke situacije. Ipak oprez se savetuje reumati~arima, a posebno osobama sa psihi~kim tegobama. Kod meteoropata se o~ekuje smawewe radne sposobnosti.

10 12 4 0 4 7 5

VIC DANA За што су ба те ри је бо ље од му шка ра ца?

- За то што има ју бар јед ну по зи тив ну стра ну.

6 1 -2 4 18

Pariz

6

Minhen

3

Budimpeшta

5

Stokholm

1

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

40 (14)

Slankamen

150 (4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

85 (15)

Zemun

227 (8)

Bogojevo

63 (4)

Panчevo

258 (2)

Baч. Palanka

86 (9)

Smederevo

440 (-4)

Novi Sad

76 (6)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

183 (7)

S. Mitrovica

104 (8)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (3)

Beograd

182 (7)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

146 (10)

NERA

Hetin

82 (0)

TISA

56 (3)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

48 (6)

Reшeњe iz proшlog broja