Dnevnik 19.januar 2010. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

UTORAK 19. JANUAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22605 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PODIZAWA ZARADA U JAVNIM PREDUZE]IMA (NE)]E BITI

Plate EPS-u pove}ali, pa se u Vladi posva|ali str. 4

INTERVJU SNE@ANA MALOVI], MINISTARKA PRAVDE

Verujem u uspeh reforme pravosu|a Foto: S. [u{wevi}

– Svakim danom sam sve zadovoqnija po~etkom rada nove sudske mreè, a sigurna sam da }e i gra|ani Srbije uskoro u potpunosti osetiti sve efekte i prednosti koje }e im doneti reformisano pravosu|e – kaè ministarka pravde Sneàna Malovi} u intervjuu za „Dnevnik“.

str. 13

INTERVJU DR PREDRAG SIMI], PROFESOR FPN-a I BIV[I AMBASADOR

Pred izazovima politike svr{enog ~ina Profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu, biv{i ambasador Srbije u Francuskoj dr Predrag Simi} ocewuje da }e 2010. godina za Srbiju biti u znaku Kosova i kada su susedi u pitawu, i ukazuje u razgovoru za „Dnevnik” na to da su se politici svr{enog ~ina zapadnih cenatra priklonile i pojedine zemqe regiona.

str. 2

Slab sneg

[TRAJK KOMUNALACA: Zaposleni u novosadskim javno-komunalnim preduze}ima danas }e nastaviti protest pred Gradskom ku}om, ali ne u deset ~asova, kao ju~e, ve} u 15 ~asova. Protest mo`e biti otkazan

ukoliko predstavnici grada i sindikata zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti na|u kompromis, ali, po ju~era{wem dijalogu vo|enom u Gradskoj ku}i, u to je te{ko poverovati.

str. 7

GRADWA PRAVOSLAVNE CRKVE SUKOBILA SITE I GLADNE ZREWANINCE

Svemilostivi ko{ta kao 2,5 miliona obroka za besku}nike str. 14

NASLOVI

Politika 3 SVM formalno na vlasti, prakti~no u opoziciji

Ekonomija 5 Bez kredita jo{ gore

SPORT

Tre}e doba

Vojvodina

6 Penzionerski standard utawio za petinu

Novi Sad 9 Kej opet raste

11 IT park zapo{qava}e 25.000 radnika

Crna 13 Trinaestorica odgovaraju za Tatona

str. 16 – 21

Najvi{a temperatura 2 °S

@REB BIO SUROV PREMA KO[ARKA[IMA PARTIZANA

NA EP ZA RUKOMETA[E SRBIJA IGRA S ISLANDOM

[ARAPOVA ISPALA VE] NA STARTU AUSTRALIJA OPENA

str. 15

POLITIKA

utorak19.januar2010.

INTERVJU

KOSOVO

Bez dogovora Skup{tina op{tina [trpce koja funkcioni{e po sistemu Vlade Srbije pozvala je ju~e op{tinske vlasti koje podr`ava vlada u Pri{tini da do sutra napuste prostorije predsednika i potpredsednika op{tine, ili }e, u suprotnom, podneti krivi~ne prijave zbog “uzurpacije slu`benog prostora”. Me|utim, predsednik op{tine izabran na izborima odr`anim 15. novembra Batislav Nikoli} izjavio je da sebe smatra legitimnim ~elnikom [trpca, jer je za wega glasalo vi{e od 4.500 gra|ana. „Samim tim imam pravo i da koristim slu`bene kancelarije namewene predsedniku op{tine”, rekao je Nikoli}.

Ne}e mo}i Predstavnici Srpskog nacionalnog ve}a severnog Kosova osudili su nameru predstavnika me|unarodne zajednice i kosovskih institucija da na severu uspostave institucionalnu vlast Pri{tine. Predsednik SNV-a Milan Ivanovi} izjavio je da Srbi sa severa Kosova nikada ne}e prihvatiti poku{aj integracije tog dela KiM u nezavisnu dr`avu Kosovo, istovremeno izraziv{i zabrinutost zbog izostanka odgovaraju}eg reagovawa zvani~nog Beograda.

Nesre}ni Kosovski ministar spoqnih poslova Skender Hiseni ju~e je u Kairu apelovao na arapske zemqe da priznaju nezavisnost Kosova. Hiseni je rekao da je vlada u Pri{tini "nesre}na" {to ve}ina arapskih zemaqa nije priznala Kosovo gotovo dve godine posle progla{ewa nezavisnosti. Od 22 zemqe ~lanice Arapske lige, samo {est je priznalo nezavisnost Kosova: Saudijska Arabija, Ujediweni Arapski Emirati, Bahrein, Jordan, Komorska ostrva i Mauritanija.

DR PREDRAG SIMI], PROFESOR FPN-a I BIV[I AMBASADOR

Srbija pred izazovima politike svr{enog ~ina Kako “Dnevnik” saznaje u diplomatskim izvorima, tokom ove godine “do}i }e do hendlovawa odnosa izme|u Beograda i Zagreba”. Iako ne}e biti izgla|eni i re{eni svi me|udr`avni sporovi, koje je u posledwe vreme posebno opteretilo i pitawe Kosova, na{i izvori najavquju “druga~iji dijalog na vrhu izme|u predsednika Borisa Tadi}a i novog hrvatskog {efa dr`ave Iva Josipovi}a, koji je politi~ar potpuno druga~ijeg profila od Stjepana Mesi}a”. Izvori „Dnevnika” u srpskoj diplomatiji tako|e tvrde i da }e se srpski ambasador Zoran Lutovac za nekoliko meseci vratiti u Podgoricu. I profesor Fakulteta politi~kih nauka u Beogradu, biv{i ambasador Srbije u Francuskoj dr Predrag Simi} ocewuje da }e 2010. godina za Srbiju biti u znaku Kosova i kada su susedi u pitawu, i ukazuje u razgovoru za “Dnevnik” na to da su se politici “svr{enog ~ina” zapadnih cenatra priklonile i pojedine zemqe regiona. z Kako vidite da }e se re{iti raskorak, s jedne strane, izme|u zahteva EU za razvoj regionalne saradwe i dobrosusedstva, a s druge, aktuelnih odnosa koji su se razvili izme|u Srbije, Hrvatske i Crne Gore u vezi s Kosovom? – Zvani~ni Beograd o~ekuje da }e savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde u Hagu, koje bi trebalo da bude, kako se o~ekuje, u prilog Srbije, doneti rasplet. Ukoliko to ne bude slu~aj, ~ini mi se da }e ova godina biti ispuwena dosta komplikovanom diplomatijom izme|u Beograd i suseda, ali i

veoma krupnim izazovima kada je u pitawu Kosovo. Jer, gotovo da nije pro{ao dan od po~etka ove godine, a da nismo dobili novu vest koja se odnosi na Kosovo. Uz poteze Crne Gore i Hrvatske, tu je i najnovi izjava Ha{ima Ta~ija o navodnoj dobrosusedskoj saradwi na Balkanu, ali s pozicija interesa Pri{tine i wegog obnovqenog zahteva da se takozvane srpska paralelne institucije na Kosovu integri{u u kosovski poredak, {to se poku{ava u~initi s op{tinom [trpce. z Odnose s Hrvatskom optere}uje i wihova tu`ba za genocid, odnosno na{a kontratu`ba, pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu?

– Kada je u pitawu Hrvatska, mislim da }e se tu morati izna}i neko originalno diplomatsko re{ewe jer je suvi{e veliki ulog u pitawu, suvi{e su veliki interesi i Srbije i Hrvatske da prevazi|u otvorena pitawa i time ubrzaju svoje pribliàvawe EU. U tom smeru se, uostalom, kre}u i posledwe izjave Iva Josipovi}a i Borisa Tadi}a. No, vide}emo najpre kako }e biti re{en politi~ki, diplomatski i protokolarni problem vezan za Josipovi}evu inaguraciju i da li }e ikako biti re{en. U svakom slu~aju, o~ekujem da }e u najskorije vreme, ako ne tokom inauguracije u Zagrebu, do}i do susreta dvaju predsednika i to }e biti prilika za odgovor na pitawe kako }e se daqe razvijati stvar s hrvatskom tu`bom i srpskom kontratu`bom. To je, o~ito, tema koja je prva na dnevnom redu, pri ~emu o~igledno postoji obostrana èqa da se ona s tog dnevnog reda skine i time da vaàn doprinos ne samo razvoju hrvatskosrpskih odnosa ve} i ubrzawu integracije dveju zemaqa i ~itavog Balkana u EU. z Karakteristika odnosa s Crnom Gorom je toplo–hladno? – Iako su ti odnosi, zbog Kosova, zapravo ve} duè poreme}eni, s druge strane moèmo registrovati dosta blisku eko-

EVROPSKE DIPLOMATE PORU^ILE BEOGRADU DA ISKORISTI ZAMAH NA PUTU KA EU

Lisabon dao vetar u le|a

[ef Delegacije EU u Srbiji Vensan De`er i ambasador [panije u Beogradu Iwigo de Palasio Espawa ocenili su ju~e u obra}awu novinarima da je stupawe na snagu Lisabonskog sporazuma donelo mnoge institucionalne promene koje su bile preduslov za daqe pro{irewe, {to je naro~ito zna~ajno za Srbiju i Zapadni Balkan. "Sve te promene ve} su se odrazile i na odnose Evropske unije i Srbije... Prvi vidqivi znak je liberalizacija viza krajem pro{le godine, ali mislim da se mnogo vi{e odrazilo na veliku podr{ku srpskih gra|ana evrointegraciji Srbije", rekao je De`er.

DNEVNIK

c m y

On je dodao da }e stupawe na snagu Prelaznog sporazuma 1. februara "osna`iti integraciju srpske ekonomije u EU" te otvoriti mnoge mogu}nosti za poslovawe u Srbiji. Po wegovim re~ima, veliki izazov bi}e

i naredni koraci u aplikaciji Srbije za ~lanstvo u EU, koju je Beograd podneo krajem pro{le godine. "Uhvatili smo zamah i budu}nost treba da gradimo na ovim pozitivnim razvojnim ta~kama", ocenio je De`er.

Ciqevi i realnost Vensan De`er je ocenio da Srbija i Hrvatska same treba da re{e pitawe me|usobnih tu`bi pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu, uz napomenu da EU ohrabruje dijalog Beograda i Zagreba. On je dodao da dobri susedski i regionalni odnosi, naro~ito kada se radi o budu}em pro{irewu, spadaju me|u kqu~ne ciqeve Unije. "Me|utim, kada imate slu~ajeve podizawa me|usobnih tu`bi dveju zemaqa, tada to zna~i da ti ciqevi ne funkcioni{u ba{ najboqe", ocenio je {ef Delegacije EU u Srbiji.

Ambasador [panije u Beogradu je, pak, naveo da je i jedan od prioriteta {panskog predsedavawa Unijom da podstakne procese evrointegracija na Zapadnom Balkanu. "U fokusu na{e pa`we bi}e zemqe koje su posledwe podnele aplikacije za ~lanstvo u EU – Srbija, Crna Gora i Albanija, i ciq nam je da nijedna od ovih zemaqa ne bude ostavqena na repu", najavio je Iwigo de Palasio Espawa. On je potvrdio i da }e u maju u Sarajevu biti odr`ana ministarska konferencija, na koju }e biti pozvane sve zemqe regiona da raspravqaju o problemima i daqim koracima u procesu evrointegracija.

nomsku saradwu, pred kojom stoje i neki novi izazovi. Ovih dana javnost i u Srbiji i u Crnoj Gori upoznata je s, u smislu realizacije, prili~no ambicioznim projektima koridora 11, pa privatizacije Luke "Bar"... U svakom slu~aju, ~ini mi se da imamo dosta protivure~ne signale kada su u pitawu odnosi sa susedima, ali mislim da }e to biti glavni izazov za srpsku diplomatiju u 2010. godini. z Kako mislite da }e Srbija re{iti problem ozna~avawa Kosova na regionalnim skupovima, a s obzirom na to da je {pansko predsedni{tvo EU prihvatilo da izostane oznaka Unmik–Kosovo?

z O~ekujete li daqe ja~awe pritisaka na Beograd kada je re~ o regionalnoj saradwi, pri ~emu je u sedi{tu svega, naravno, Kosovo? – Svakako. Nesumwiv je utisak da su se pritisci ve} usmerili u pravcu politike svr{enog ~ina pre stava MSP-a, odnosno regulisawa statusa Kosova suprotno interesima Srbije. I ti pritisci se od Nove godine neprekidno poja~avaju. S druge strane, o~ekujemo da bi nam savetodavno mi{qewe MSP-a moglo pomo}i u raspletu odnosa s partnerima u regionu. Ako to ne bude slu~aj, verovatno }e situacija biti ne{to komplikovanija. Pri tome, i neki drugi

Rezolucijom o Srebrenici, koju je predloìo predsednik Tadi}, èli se odgovoriti na mogu}e izazove i pritiske, a Srbija time namerava i da zadrì svoju aktivnu poziciju u odnosu na region i EU – Iako je to u Beogradu do~ekano s odre|enim iznena|ewem kada je u pitawu [panija, treba imati u vidu da ta zemqa ne mewa svoj na~in i stav. Srbija treba da ima u vidu da je [panija u ovom trenutku u ulozi predsedavaju}e EU i da mora da vodi ra~una o zemqama koje su priznale Kosovo, i koje su u ovom trenutku u ve}ini, kao i da je weno predsedavawe pred veoma velikim izazovom implementacije Lisabonskog sporazuma. [panija se verovatno po pitawu predstavqawa Kosova ne}e antagonizirati sa svojim partnerima, iako ne verujem da su se stavovi o samoproklamovanoj nezavisnosti Kosova u Madridu promenili.

doga|aji na na{oj sceni nagove{tavaju u kojem smeru idu razmi{qawa rukovodstva Srbije. Naime, ~ini mi se da je namera da se predupredi negativan razvoj doga|aja – u smislu izolacije Srbije i ponovnog negativnog imixa – na neki na~in profilisana upravo rezolucijom o Srebrenici, koju je predloìo predsednik Tadi}. Na taj na~in se èli odgovoriti na ove mogu}e izazove i pritiske, a Srbija time namerava i da zadrì svoju aktivnu poziciju u odnosu na region i EU. No, da li }e to dati rezultate, i kolike, i s kakvim }e se efektima suo~iti na doma}oj sceni, u ovom trenutku je te{ko prognozirati. D. Milivojevi}

VESTI Zajedno u Uniju Zemqe Zapadnog Balkana bi mogle zajedno u}i u EU 2014. ili 2015, ocenio je direktor slovena~ke Agencije za strate{ke studije i biv{i ambasador u Beogradu Borut [ukqe. Taj "paket ulazak" bio bi, po wegovim re~ima, jo{ izvesniji kad bi Srbija uspela da uhapsi Ratka Mladi}a.

Saradwa uslov za EU Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delevi} izjavila je da }e dobrosusedski odnosi izme|u dr`ava na Zapadnom Balkanu biti jedan od kriterijuma za ulazak u Evropsku uniju. Ona je u intervjuu za Radio "Slobodna Evropa" ista-

kla da je to bio kriterijum i za ulazak zemaqa centralne i isto~ne Evrope u EU. „To nije bilo toliko formalizovano kao {to je slu~aj sa zemqama Zapadnog Balkana, imaju}i u vidu te{ku ratnu istoriju kroz koju su ove zemqe pro{le", istakla je Delevi}eva.

Miliband uz Tadi}a Britanski {ef diplomatije Dejvid Miliband pozdravio je inicijativu predsednika Borisa Tadi}a da srpski parlament usvoji rezoluciju o Srebrenici. „Srebrenica se {irom sveta do`ivqava kao stra{no podse}awe na to do kakvog dna qudi mogu da potonu kada diktatori rasplamsavaju etni~ku mr`wu, a spoqni svet ne reaguje na vreme", ukazao je Miliband.

POLITIKA

DNEVNIK

SAVEZ VOJVO\ANSKIH MA\ARA JU^E IPAK NIJE DONEO ODLUKU O NAPU[TAWU KOALICIJE S DS-om U SUBOTICI

SVM formalno na vlasti, prakti~no u opoziciji Predsednik Saveza vojvo|anskih Ma|ara i odborni~ke grupe ove stranke I{tvan Pastor predao je na ju~era{woj sednici Skup{tine grada Subotica gradona~elniku Sa{i Vu~ini}u ostavke Ildiko Lova{, Oskara Sena{ija, Eve Kun-Sabo i \ule Ladockog s mesta ~lanova Grad-

Do~ek za [oqoma Odgovaraju}i na pitawe u kakvoj }e atmosferi biti do~ekan predsednik Ma|arske Laslo [oqom u martu ove godine, I{tvan Pastor je kazao: „U izvanrednoj, po{to }e biti gost SVM-a”. Na pitawe koliko je SVM blizu tome da povu~e svoje predstavnike iz vlasti, ne samo u Subotici nego i u Pokrajini, predsednik SVM-a je odgovorio: „Isto toliko koliko je bio pre {est meseci”. skog ve}a, te inicijativu za razre{ewe s iste du`nosti Lasla Karaija, po{to ovaj sam na to nije pristao. Povod za ovaj potez bio je predlog gradona~elnika da u sklopu ranije usvojene odluke o novom sastavu Gradskog ve}a du`nosti razre{i ~lanove zadu`enu za kulturu i informisawe, te socijalnu za{titu Ildiko Lova{ i Oskara Sena{ija. Neposredno nakon toga, odbornici Saveza vojvo|anskih Ma|ara, ba{ kao i letos, napustili su sednicu. I pored toga, nakon dve duge pauze koje je zatra`io, I{tvan Pastor nije ju~e doneo odluku o raskidawu partnerskog odnosa s Koalicijom “Za evropsku Suboticu“. – Na{ih partneri su prakti~no „natpisali” koalicioni sporazum

I{tvan Pastor na sednici Skup{tine grada

Foto: Molnár Edvárd

i mi takav na~in postupawa ne je u pitawu ne{to drugo. Iz tog prihvatamo. Za nas koalicioni dorazloga razgovori verovatno nisu govor ostaje na snazi, odnosno mi ni traèni. Ali, razgovori morase ne odri~emo pozicija koje su doju uslediti. Budu}i da sam i ja regovorene, ali, naàlost, moramo lativno mlad, kao {to je i gospoda prihvatimo nastale okolnosti din Boris Tadi} relativno mlad, a – rekao je neposredno nakon napuìvot je, nadamo se, dovoqno duga{tawa sednice ~ak, do razgovora predsednik SVM}e do}i kad-tad – Budu}i da sam i ja a, dodaju}i da su s rekao je I{tvan relativno mlad, raspletom cele Pastor. ove pri~e upozna- kao {to je i gospodin Kada je re~ o glati samo oni koji su sawu, na ju~eraBoris Tadi} pokrenuli, kako je {woj sednici Koarelativno mlad, rekao, „ovu lavinu liciji „Za evropa ìvot je, nadamo i kaznenu ekspedisku Suboticu“, se, dovoqno duga~ak, osim odbornika ciju”. Pastor je, me|u- do razgovora }e do}i Buweva~ke stranke tim, demantovao Vojvodine i Socikad-tad raskid koalicije s jalisti~ke partije (I{tvan Pastor) Demokratskom Srbije, prikqu~istrankom na vili su se i odborni{im nivoima, rekav{i da }e se tek ci Demokratske stranke Srbije, videti {ta }e biti s tim. dok su se odbornici SVM-a for– Nisam o tome razgovarao s rumalno pona{ali kao opozicija. kovodstvom DS-a. Nije bilo taKomentari{u}i ovu ~iwenicu, kvog povoda. Ni u odnosu na suboI{tvan Pastor je rekao: ti~ku pri~u nije bilo povoda da se – Postupali smo kao opozicija razmene re~enice, jer o~ito ciq po pitawima o kojima se nismo nije bio vezan za unapre|ivawe saslagali, a to je pre svega Park radwe i pospe{ivawe rada Grad„Pali}“, o kojem imamo dugotrajne skog ve}a i Skup{tine grada, nego konceptualne razlike. [to se ti-

FUNKCIONER PO DS DRAGOSLAV PETROVI] ZA „DNEVNIK”

Nema razloga da se poremete odnosi u pokrajinskoj koaliciji Funkcioner Pokrajinskog odbora Demokratske stranke i {ef poslani~ke grupe „Za evropsku Vojvodinu“ u vojvo|anskom paralamentu Dragoslav Petrovi} izjavio je za „Dnevnik“ da ne o~ekuje da }e se aktuelni lomovi izme|u demokrata i Saveza vojvo|anskih Ma|ara u Subotici odraziti i na funkcionisawe pokrajinske vlasti. Petrovi}, koji je i sekretar u Vladi Vojvodine za nauku i tehnolo{ki razvoj, kazao nam je ju~e da

„na~in realizacije programa Pokrajinske vlade ni u proteklim danima nije bio optere}en nikakavim problemima vezanim za rad lokalnih samouprava, pa ni lokalne samouprave u Subotici“. – Postoji puna koordinacija izme|u svih ~lanova Vlade Vojvodine, i iz sastava SVM-a. I nema indicija, niti razloga da o~ekujemo da bi to trebalo iz bilo kojeg razloga da se poremeti u narednom periodu – rekao je Petrovi}. B. D. S.

REKLI SU

Mladenovi}: Skup{tina DSS-a 14. februara Demokratska stranka Srbije odr`a}e skup{tinu 14. februara, a po re~ima portparola Andreje Mladenovi}a, ta sesija poslu`i}e kao priprema za vanredne izbore, ~ije raspisivawe DSS o~ekuje tokom ove godine. „Bi}e usvojen novi statut koji }e oja~ati organizaciju stranke, kao i jo{ dva dokumenta, jedan kojim }e biti potvr|ena ve} prepoznatqiva nacionalna politika DSS-a, dok }e drugi zapravo biti deklaracija o ekonomskoj budu}nosti Srbije“, kazao je Mladenovi}.

Arsenijevi}: Stari kadrovi kao „novi qudi” Ju~e je konstituisana Skup{tina op{tine Vo`dovac, a glasovima vladaju}e ve}ine, koju ~ine Srpska napredna stranka, DSS i Nova Srbija, za predsednika lokalnog parlamenta izabran je Milan Rajkovi} (SNS). Na ovo je odmah reagovao prvi na listi „Za evropski Vo`dovac” Branko Arsenijevi} iz Demkratske stranke optu`iv{i napredwake da su prekr{ili predizborno obe}awe. „Obe}ali ste da }ete dovesti nove qude u op{tinu Vo`dovac, a Rajkovi} je prethodnih godina bio na listi SPS-a ”, rekao je Arsenijevi}.

ôvi}: Za sve je kriv moj biv{i prijateq Skandal nad skandalima je da ministar Vlade Srbije bude gotovo deportovan s Kosova i Metohije, iako je stanovnik tog prostora. To je sramota za Evropsku uniju i mog nekada{weg prijateqa Pitera Fejta, izjavio je biv{i predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Neboj{a ôvi}. „Ako su to demokratija i sloboda kretawa, onda mi nismo ~itali iste kwige“, ocenio je ôvi}.

~e neformalne koalicije koja je danas nastala, o tome treba pitati one koji su je stvorili. [ta je to {to ih ~ini bliìma nego {to su odnosi DS-a i SVM-a, tj. {ta je to {to ih ~ini bliìm DSS-u? Ja to ne znam. Gradona~elnik Sa{a Vu~ini} (DS) ju~e je odrào obe}awe i ni za korak nije ustuknuo pred optu`bama SVM-a da je re~ o osveti demokrata zbog nedavawa podr{ke republi~kom buxetu. On je ponovio da je za sukob kriv SVM, koji je, kako je naveo, sve vreme stvarao privid pregovora uz tihu blokadu, prevaquju}i na taj na~in krivicu zbog nefunkcionisawa Gradskog ve}a na DS. – Mislim da ovim potezom, s jedne strane, imamo nove mehanizme upravqawa, a s druge, koalicionu krizu, i to mi je potpuno jasno. Ali, spremniji sam na to da snosim odgovornost za donete odluke nego za ~etiri godine neodlu~ivawa – rekao je Sa{a Vu~ini}. I pored ~iwenice da je Koalicija „Za evropsku Suboticu“ ju~e imala i vi{e nego dovoqnu ve}inu za izglasavawe odluka, gradona~elnik je odbio da konkretno odgovori na pitawe da li je re~ o novoj koaliciji. Ipak, on je rekao da je „Za evropsku Suboticu“ obavila konsultacije s ve}im delom odbornika. – Tokom vikenda upoznali smo ih s na{im inicijativama i pri~ali smo o tome {ta one donose. Mislim da s te strane postoji saglasnost, a ho}e li ona postojati dugoro~no ili }e to biti uvod u krizu, ne samo koalicije nego i vlasti, na to ne mogu dati odgovor u ovom trenutku – rekao je gradona~elnik Subotice. Kona~no, odgovaraju}i na pitawe ho}e li Koalicija „Za evropsku Suboticu“ dugoro~no trpeti situaciju u kojoj, prakti~no, deli vlast sa SVM-om a da se ovaj u Skup{tini grada pona{a kao opozicija, Sa{a Vu~ini} je za „Dnevnik“ rekao: – Nisam siguran u to da }e ovakvo stawe biti odrìvo i tu }e se sigurno morati zauzeti jasan stav. Ali taj stav pre svega treba da zauzme SVM, po{to nam, to ponavqam, nije namera da SVM iza|e iz vlasti nego da bude u vlasti u meri u kojoj su to gra|ani na izborima traìli. Ukoliko je to za wih neprihvatqivo, onda je korak na wima. Svakako da na duè staze polovi~ni odnosi, a to ukqu~uje i poluopozicione, nisu odrìvi. Z. Romi}

utorak19.januar2010.

MOGU LI PARTIJSKI PRVACI OPREDELITI OYA^ANE ZA KOGA DA GLASAJU

Liderske besede motivi{u, ali nisu presudne Vanredni lokalni izbori, zakazani u Oxacima za nedequ, 24. januar, ovih su dana u~inili tu op{tinu veoma atraktivnom zvu~nim politi~kim imenima. Tokom pro{le nedeqe tamo je boravio prvi ~ovek DSS-a Vojislav Ko{tunica, liderka NP-a Maja Gojkovi}, a u nedequ su, na zavr{noj konvenciji Koalicije SPS–PUPS–JS-a bili Ivica Da~i}, Dragan Markovi} i Jovan Krkobabi}. Potpredsednik DS-a Bojan Pajti} potpisao je dan ranije u Karavukovu ugovor o izgradwi dve eko-~esme, a Oxake je ju~e pohodio lider G17 plus Mla|an Dinki}. Do kraja kampawe zavr{no predizborno slovo odra}e jo{ i radikali, ~ijem lideru Vojislavu [e{equ sud u Hagu nije dopustio da odr`i konferenciju za novinare povodom oxa~kih izbora, dok }e u ~etvrtak op{tinu pohoditi lideri SNS-a Tomislav Nikoli} i Aleksandar Vu~i}. U~esnici izborne trke sla-

No pasaran Predsednik Op{tinskog odbora Srpske radikalne stranke u Oxacima i poslanik u Skup{tini Vojvodine Milan ]uk ocenio je da u~estale posete funkcionera pojedinih politi~kih stranaka toj vojvo|anskoj op{tini, uo~i vanrednih lokalnih izbora, „pokazuju wihov strah od toga kako }e bira~i glasati 24. januara”. „Demonstracija mo}i i snage pojedinih politi~kih stranaka, ~iji funkcioneri u velikim crnim automobilima i xipovima sa zatamwenim staklima ovih dana pose}uju op{tinu Oxaci – ne}e uspeti”, rekao je ]uk na konferenciji za novinare SRS-a u Novom Sadu. `u se s tim da pojavqivawe strana~kih prvaka ne}e bitno uticati na ishod izbora, ali da svakako mo`e doprineti opredeqivawu gra|ana. Po re~ima operativnog direktora CeSID-a Marka Blagojevi}a, predsednici politi~kih partija, obilaskom op{tine pred lokalne izbore, mogu motivisati gra|ane da iza|u na birali{ta, jer je op{te poznato da

ZBOG NOVOG ZAKONA O SUKOBU INTERESA U BANATU BI MOGLO BITI VANREDNIH IZBORA ZA SKUP[TINU APV

Pre~i lokal od poslani~kog mandata Po novom Zakonu o sukobu interesa, koji }e po~eti da se primewuje od aprila, dvoje pokrajinskih poslanika iz Zrewanina mora}e da bira izme|u funkcije u Skup{tini Vojvodine i one u lokalnoj samoupravi. U sukobu interesa, ako tako proceni Agencija za borbu protiv korupcije, mogli bi biti poslanica DS-a i na~elnica Sredwobanatskog okruga Tawa Dulovi} i poslanik G17 plus i zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri}. Oni }e, svi su izgledi, radije zadr`ati funkciju u izvr{noj vlasti na lokalu nego poslani~ki mandat, tim pre {to su izabrani po proporcionalnom sistemu, pa nije nu`no raspisivati vanredne izbore da bi bili zameweni. Druga je situacija s predsednikom op{tine Novi Be~ej Milivojem Vrebalovim, koji je, ujedno, i predstavnik LDP-a u parlamentu Vojvodine, kao i Kikin|aninom Savom Dobrani}em, koji bi trebalo da se odlu~i izme|u direktorske pozicije u “Dnevnik holdingu” i posla-

U sukobu interesa, ako tako proceni Agencija za borbu protiv korupcije, mogao bi biti poslanik G17 plus i zamenik gradona~elnika Zrewanina Goran Kauri} ni~kog mandata. Oni su, naime, u pokrajinski parlament u{li po ve}inskom sistemu, {to zna~i da bi wihovo demisionirawe s mesta poslanika u vojvo|anskom parlamentu nu`no vodilo do vanrednog izlaska na birali{ta u Novom Be~eju i Kikindi. Ina~e, predsednik Saveta za pra}ewe primene eti~kog kodeksa pona{awa funkcionera lokalne samouprave u Zrewaninu Vladimir Frenc ka`e za

“Dnevnik” da u gradu na Begeju pro{le godine nije bilo krupnijih slu~ajeva sukoba interesa. On je podsetio samo na slu~aj predsednika Upravnog odbora Fabrike lekova “Jugoremedija” i ~lana Gradskog ve}a Zdravka Deuri}a, za koga je tada{wi Republi~ki odbor za re{avawe o sukobu interesa konstatovao da se nalazi na dve nespojive funkcije. – Gradski savet se nije sloìo s time, zato {to “Jugoremedija” nije javno preduze}e, ali je Deuri} ipak postupio po preporuci Odbora i podneo ostavku na mesto ~lana Gradskog ve}a – napomenuo je Frenc, i dodao da je lokalni savet lane reagovao jedino u slu~aju biv{eg odbornika DSSa Borislava Niki}a koji je pre{ao u SNS i odlu~io da zadrì mandat. Mada je upozoren na to da je to protivno eti~kom kodeksu, s obzirom na to da je u lokalni parlament do{ao na listi prethodne stranke, Niki} je ostao u odborni~koj klupi i tako uveo “napredwake” u skup{tinski ìvot grada. @. B.

lokalni izbori ne izazivaju dovoqno interesovawa. – U takvim okolnostima strana~ki prvaci svojim prisustvom govore da su ti izbori va`ni i mogu privu}i neke qude koji mo`da ne bi izlazili

Sindrom lavine Direktor CeSID-a navodi da je najezda vrhova partija u neku op{tinu ~esto i posledica sindroma lavine. „Ako to uradi vrh jedne stranke, svi ostali moraju da prate taj korak zbog straha da ne}e biti shva}eni ozbiqno. Neretko se doga|a da jedna partija bude “zec” i povu~e za sobom ostale takmace u izbornim kampawama. Na kraju se sve svede na to da u Srbiji partije, mawe-vi{e, rade iste stvari, posmatraju}i jedna drugu”, ukazuje Marko Blagojevi}. na glasawe – kaè Blagojevi} za “Dnevnik”. Po wegovim re~ima, rezultati glasawa u Oxacima nikako ne mogu biti pokazateq za eventualne republi~ke izbore. – Ni dosada{wi izbori na lokalu, poput onih u Vrbasu, Zemunu ili na Vo`dovcu, nisu mogli pokazati ili predvideti {ta }e se doga|ati na republi~kom nivou – ocewuje Blagojevi}. – U razli~itim op{tinama pobe|uju razli~ite opcije i tu se postavqa pitawe koja od wih se moè uzeti kao reprezentativna za celu Srbiju. Nijedna! Takva op{tina, naprosto, u dràvi ne postoji. Na{ sagovornik kaè i da je logi~no da se stranke hvale boqim rezultatima u nekoj op{tini, te da }e uvek probati da se prikaù va`nijima nego {to jesu. On istovremeno napomiwe i da je te{ko proceniti da li su izbori na lokalu uozbiqili “glavne igra~e”, jer se jo{ uvek doga|a, kao u slu~aju Vo`dovca, da se stranke vi{e bave dràvnim, a mawe lokalnim problemima. – To zavisi od op{tine, od karakteristika mesta u kojima se odràvaju izbori – obja{wava Blagojevi}. P. Klai}

Oyaci, moje par~e sveta U prepunoj sali Sportskoposlovnog centra sino} je odràna zavr{na konvencija G17 plus, na kojoj su govorili i lider stranke Mla|an Dinki}, kao i kandidatkiwa ze predsednika op{tine, narodna poslanica Sneàna Sedlar. Po wenim re~ima, gra|ani Oxaka imaju 24. januara lak zadatak – da stvore svoje par~e sveta. – Mi ne obe}avamo mnogo, ali ono {to obe}amo to i ispunimo. Imate {ansu da izaberete pravi tim, ~asne i po{tene qude koji vam mogu garantovati boqe sutra – poru~ila je Sneàna Sedlar. Oxake je ju~e posetio i visoki funkcioner DS-a, ministar za za{titu ìvotne sredine i odrìvi razvoj Oliver Duli}. Tom prilikom ministar je s predsednikom Privremenog organa Veroqubom Markovi}om potpisao ugovor kojim se op{tini odobrava 2,2 miliona dinara za finansirawe izrade plana generalne regulacije transfer stanice. – Otpad kao resurs svuda u svetu stvara ekonomsku dobit – rekao je Oliver Duli}, napomiwu}i da je ~istiji i komunalno opremqeniji grad prava preporuka za privla~ewe novih investicija. S. Jovin

EKONOMIJA

utorak19.januar2010.

DNEVNIK

SINDIKAT EPS-a UPOZORAVA VLADU

Iz Elektroprivrede prete {trajkom DOGOVOR BOJANA PAJTI]A I PAORA

Pla}awe odvodwavawa do kraja godine Vojvo|anskim poqoprivred`ili i olak{ice prilikom nicima bi}e omogu}eno da napla}awa naknade za protekle knadu za odvodwavawe plate do dve godine, te da ubudu}e budu kraja 2010. godine, dogovorili ukqu~eni u planirawe na~ina su ju~e predstavnici Asocijacina koji }e se novac prikupqen je vojvo|anskih poqoprivredniod naknade tro{iti, kao i da ka i PokrajinAsocijacija dobiske vlade. Kako je jednog predstavprenosi Pokranika u Nadzornom Sada{wa zakonska jinski sekretaodboru “Voda Vojre{ewa u oblasti rijat za inforvodine”. voda nisu dobra, pa macije, predsedNa sastanku ko}e uskoro biti nika Vlade Vojjem je, osim ~lanovodine Bojan va Pokrajinske usvojen novi zakon Pajti} i prvi vlade, prisustvo~ovek Asocijavao i ministar pocije Miroslav Ki{ dogovorili qoprivrede Sa{a Dragin, ocesu i da pove}awe naknade za odweno je da sada{wa zakonska revodwavawe bude tri odsto mawe. {ewa u oblasti voda nisu dobra, Osim toga, poqoprivrednici te da }e uskoro biti usvojen nosu od pokrajinskih vlasti travi zakon o vodama.

MRKOWI] NAJAVIO SIGURNU IZGRADWU KORIDORA 11

Autoput od Temi{vara do Bara Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je da budu}i evropski koridor 11 ima strate{ki zna~aj za Srbiju jer }e joj pruìti {ansu da privu~e ve}i tranzit i devizni priliv. Koridor 11, autoput i pruga od Temi{vara, preko Vr{ca, Beograda, â~ka, Poège, Podgorice, do Bara, i daqe, morem preko Jadrana, ide do Barija u Italiji. – êtiri zemqe Evropske unije }e ga koristiti. Mnogo preduze}a s juga Italije posluje u Rumuniji i on im je najkra}a veza s tom zemqom. Sem toga, Italijani su zainteresovani i za kupovinu Luke “Bar”. Bugarskoj i Ma|arskoj je taj putni pravac tako|e interesantan – kazao je Mrkowi}, i dodao da koridor 11 podrazumeva gradwu autoputa, obnovu pruge i kupovinu Luke “Bar”. – Na{e analize su pokazale da je graditeqski najteì i najskupqi deo autoputa od Beograda do â~ka. Na osnovu broja stanovnika koji tamo gravitiraju, utvr|ena je ekonomska isplativost. Trenutno radimo projekte za tu deonicu. Ove godine }emo uloìti 200 miliona evra u deonicu Beograd–Qig. Za deo autoputa prema rumunskoj granici su zainteresovani Italijani – kazao je on.

MUKE ZAPOSLENIH U ^ETIRI ZREWANINSKE FIRME

Radnici bez sta`a i zdravstvenog

Te`ak polo`aj radnika u ~etiri zrewaninska preduze}a bio je tema ju~era{weg sastanka kojem su prisustvovali pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov i predstavnici sindikata. Kako je

snike tih preduze}a, ali je odgovornost na dr`avi – rekao je posle sastanka predsednik Ve}a Saveza samostalnih sindikata u Zrewaninu Mirko Male{ev. Miroslav Vasin je naglasio da, uz zajedni~ke probleme, u svakom od navedenih preduze}a postoje i neki specifi~ni. Po wegovim re~ima, ju~e je dogovoreno da se u skorije vreme organizuje sastanak s institucijama koje mogu re{iti probleme, a to su Poreska uprava i odre|ene banke ~iji su ove firme komitenti. – Konstatovali smo tako|e da se ovakva pitawa ne mogu re{avati bez prisustva poslodavaca i vlasnika firmi, jer oni u

Rezultat za mesec dana – Ovo je zaista komplikovana situacija, ali u roku od mesec dana moramo imati neke rezultate. Na{ sekretarijat je do sada, u saradwi s partnerima iz sindikata, re{io ogroman broj slu~ajeva u preduze}ima, negde s mawim, negde s ve}im uspehom. Gde nismo uspeli ni{ta, aktivirali smo sredstva dràvne prinude da bi se protiv poslodavaca ne{to preduzelo – zavr{io je Vasin. konstatovano, u firmama “Naftagas montaà”, “Ipok”, MIP i “Banat seme” zaposleni se suo~avaju s identi~nim problemima, a to su nepovezanost radnog staà i nedostatak zdravstvene za{tite. – Sta` radnicima nije upla}ivan dugi niz godina, u „Naftagas montaì“, primera radi, ~ak 74 meseca. Vrlo je interesantno da je dràva omogu}ila poslodavcima da ne izvr{avaju svoje obaveze. Moèmo kriviti vla-

principu nose odgovornost za poslovawe svojih kolektiva. Ne moè dràva biti iskqu~ivo ta koja }e preuzimati brigu o radnicima u preduze}ima ~iji su vlasnici pojedinci – poru~io je Vasin, i dodao da treba videti kako re{iti pitawe zaostalih zarada: jedna solucija je da zaposleni aktiviraju postoje}e sudske presude, a druga da se sklopi sporazum izme|u sindikata i poslodavaca o dinamici isplate potraìvawa. @. B.

Sindikat Termoelektrane “Nikola Tesla” (TENT) najavio je ju~e da }e razmotriti obnavqawe {trajka ukoliko Vlada Srbije ne bude primewivala sporazum o pove}awu zarada u tom preduze}u, koje posluje u okviru Elektroprivrede Srbije (EPS). “Najavom ministra ekonomije Mla|ana Dinki}a o mogu}em otkazivawu sporazuma, upozoravamo Vladu Srbije na to da {trajk nije otkazan i ne}e biti odjavqen do po~etka primene Sporazuma”, navodi se u saop{tewu. Kako se isti~e, potpisivawem sporazuma sa Sindikatom EPS-a

i Sindikatom TENT-a Vlada je preuzela obavezu da ih realizuje. Sindikat TENT-a je 12. januara prekinuo dvodnevni {trajk nakon {to je s poslovodstvom postignut dogovor o pove}awu zarada od oko 8,5 odsto na osnovu smenskog rada i uskla|ivawa plata s inflacijom. Pre toga su Sindikat EPS-a, poslovodstvo tog javnog preduze}a i Vlada Srbije 8. januara potpisali sporazum kojim je predvi|eno da se radnicima ove godine uz plate podele mese~ne naknade od oko 9.000 dinara, odnosno ukupno 3,75 milijarde dinara iz dobiti preduze}a za 2010.

POVE]AWA ZARADA (NE)]E BITI

Plate EPS-u pove}ali, pa se u Vladi posva|ali Ministar ekonomije Mla|an Dinki} poru~io je ju~e da ne}e biti pove}awa plata u javnim preduze}ima zato {to bi to zna~ilo uni{tavawe srpske ekonomije. Kako kaè, Srbiji ne bi bilo prvi put da pregrmi najteù mogu}u krizu, kakva je bila pro{la godina, a onda “samu sebe da ubije”. Ali on, koji je, ina~e, pred kraj pro{le godine prvi najavio da bi polovinom ove godine moglo do}i do odmrzavawa plata i penzija jer nam kre}e naboqe, sada tvrdi da ne}e dozvoliti da se “srpska ekonomija ubije sama sebe”, a to ne}e dopustiti ni Vlada. – Dràva mora da zaustavi zahteve EPS-a, Telekoma i drugih koji bi hteli povi{ice dok su svima ostalima plate i daqe zamrznute. Tek kada pro|e pola godine i kada budemo videli kakav je bruto dru{tveni proizvod, moèmo razgovarati o pove}awu plata, ali ne samo za EPS ve} i prosvetarima, lekarima, policajcima... Svi moraju da dobiju pove}awe plata, ali kada se za to steknu uslovi – rekao je Dinki}. Da li }e Vlada Srbije narednih dana ponoviti ovo {to je ju~e poru~io ministar Dinki} i poni{titi ono {to je ve} dogovoreno sa sindikatom EPS-a, {to bi automatski zaustavilo i sve druge koji ve} stoje u redu za podno{ewe zahteva za pove}awe plata, tek }e se viditi. Koliko je Vlada odlu~na da u startu, kada je ve} na po~etku samu sebe saplela, zaustavi loptu koja se zakotrqala, vide}e se kada pritisak javnih preduze}a i javnih slu`bi bude vi{e od pukih najava, odnosno kada svi oni ve}e plate potraè kroz {trajkove. Jer, po oceni analiti~ara, {trajkovi javnih preduze}a i javnog sektora mogu ugroziti Vladu Srbije. Ekonomski analiti~ar Miroslav Prokopijevi} tvrdi da

Ko to tamo obe}ava Ministarka finansija Diana Dragutinovi} je poru~ila da pove}awa plata i penzija ne}e biti, ali je ujedno “pokazala” i da ne misli kao premijer Mirko Cvetkovi} i ministar ekonomije Mla|an Dinki}, koji su uo~i Nove godine optimisti~ki poru~ili gra|anima da o~ekuju da na prole}e ekonomska situacija u Srbiji bude boqa, a samim tim da se plate i penzije odmrznu. Odnosno, ministarka smatra da su oni napravili gre{ku u koracima kada su zaposlenima poslali takvu poruku. – Gotovo je neverovatno da se, neposredno nakon usvajawa buxeta i dogovora s MMF-om, govori o rastu zarada iako se zna da je wihovo zamrzavawe jedna od osnovnih poluga dogovora. Tako|e, program s MMF-om predvi|a da }e se prihodi eventualno boqi od planiranih iskoristiti za smawewe deficita, koji svakako nije mali. Ako pretpostavimo da se plate zaposlenih koji se finansiraju iz buxeta i penzija koriguju samo za inflaciju, to bi zna~ilo tro{kove ve}e od planiranih za minimum 60 milijardi dinara – obrazloìla je Diana Dragutinkovi}. stabilnost Vlade moè biti ugroèna ukoliko protesti u Srbiji poprime ve}e razmere. – Manevarski prostor i {trajka~a i Vlade je suèn. Ova vlada se prema dosada{wim {trajkovima pona{ala vrlo meko i time je dala signal svim budu}im {trajka~ima. Svi koji su traìli, dobili su barem minimum. Time je Vlada signalizirala svima da stanu u red i da krenu da je priti-

skaju. E sad, ako bi protesti dobili neke ve}e razmere, to bi moglo da ugrozi stabilnost Vlade. Ali bitno je da se problemi zbog kojih protesti nastaju ne mogu re{iti na ulici – rekao je Prokopijevi}. Popustqivost Vlade prema sve ~e{}im zahtevima zaposlenih u javnom sektoru za pove}awe plata pokazuje da je ona “izgubila kompas” u tom pogledu, tvrdi politi~ki analiti~ar Jovo Baki}.

– ûdi me ta popustqivost Vlade jer ako su se ve} dogovorili s Me|unarodnim monetarnim fondom o odre|enim parametrima u kojima moraju da se kre}u ove godine, onda je ovo krajwe iznena|uju}e, tim pre {to izbori ba{ nisu na vidiku. Takvo pona{awe Vlade vi{e li~i na lo{u politi~ku procenu nego na ne{to {to je vezano za politiku – ocenio je Baki}. On dodaje da je mogu}e da kod Vlade postoji strah od radni~kog nezadovoqstva na prole}e, ali isti~e da ako sada krenu da popu{taju, za srbijanske uslove relativno dobrostoje}im firmama, postavqa se pitawe {ta }e biti s onim drugima koji zaista imaju male plate. Baki} ocewuje da se dokaz da je Vlada izgubila kompas moè videti i u tome {to od samih wenih predstavnika stiù razli~ite ocene, po{to to samo po sebi govori da postoje stvarne razlike u vi|ewu ovog problema. – Logi~no je da se ministar energetike trudi da unapredi resor kojim se bavi i da se bori za cenu struje. S druge strane, ministarka finansija, ili neki drugi ministar, moè smatrati da to ugroàva iovako nizak socijalni standard. To je ne{to na ~emu se lome kopqa u okviru svake vlade, ali je lo{e kada to iza|e u javnost jer to pokazuje da je ona “ra{timovana” i da nema jasno definisan smer kretawa – ukazao je Baki}. Q. Male{evi}

15. 1. 2010.

1.158,54753

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (687,54 -0,11%)

Promet

Centar, Beograd

20,00

660

3.300

FIO Kostolac, Kostolac

20,00

300

3.600

AMS Osigurawe, Beograd

19,98

973

48.650

Progres, Beograd

19,67

146

856.728

8,33 Promena %

780 Cena

Stjenik, ^a~ak

-12,22

Rudnik, Rudnik

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-0,69

2.733

838.796

Komercijalna banka, Beograd

0,00

29.886

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

824

2.723.970

14.040 Promet

Agrobanka, Beograd

1,38

9.128

1.624.813

Univerzal banka, Beograd

0,00

7.000

2.058.050

158

17.538

Soja protein, Be~ej

-3,40

1.051

484.611

-12,00

3.212

Imlek, Beograd

-2,21

1.457

531.850

Ni{ka mlekara, Ni{

-12,00

924

46.200

Metalac, Gorwi Milanovac

0,04

2.400

120.000

Topiko, Ba~ka Topola

-11,98

17.040

Metals banka, Novi Sad

5,47

7.000

70.000

-11,88 Promena %

2.115 Cena

2.115 Promet

Privredna banka, Beograd

0,00

700

0,00

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

7.100

0,00

Soja protein, Be~ej

-3,40

1.051

484.611

Tigar, Pirot

1,06

763

93.730

E~ka, Lukino Selo

-11,29

1.210

242.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.500

0,00

3.230

161.500

Telefonija, Beograd

0,00

1.803

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

-1,53

580

44.650

Globos osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Milding, Vlasotince Vojvo|anskih top-pet akcija

Do`a \er|, Ba~ka Topola [ajka{ka {e}erana, @abaq

-0,40

747

70.965

Metals banka, Novi Sad

5,47

7.000

70.000

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK MLA\AN DINKI] O KURSU

utorak19.januar2010.

SVETSKA BANKA PRETI ODUZIMAWEM ODOBRENIH KREDITA

Srbija pare samo trpa u buyet

Niko nije kriv

[ef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Sajmon Grej izjavio je da Srbija treba boqe da koristi odobrene zajmove i da }e u aprilu biti doneta odluka o tome da li neki od odobrenih zajmova treba smawiti ili dati drugima. – Srbija treba boqe da koristi odobrene zajmove, a ne da nam se obra}a za nove. Za

Ministar ekonomije Srbije Mla|an Dinki} izjavio je ju~e da o~ekuje da }e kurs dinara ostati stabilan do kraja godine.

2010. ne}emo odobriti nijedan investicioni zajam, ve} samo 200 miliona dolara za podr{ku buxetu. Definitivno postoji problem, a i pored nekih znakova poboq{awa ne mo`emo re}i da je u vezi s povla~ewem odobrenih kredita sve u redu. Zato direktorka Svetske banke za jugoisto~nu Evropu Xejn Armitix u aprilu dolazi u

Srbiju da bi videla kako se tro{i novac po odobrenim projektima – ka`e Grej . S druge strane, ministar ekonomije Mla|an Dinki} je rekao da predstavnici Svetske banke razmi{qaju ispravno jer ako neka zemqa ne povla~i kredit, verovatno joj i ne treba, a novac bi mogao biti plasiran nekoj drugoj zemqi.

TREBA LI DR@AVA DA FORMIRA FINANSIJSKU INSTITUCIJU ZA POMO] PRIVREDI

– Kurs je ve} stabilizovan i ispod je 97 dinara za evro, a devizne rezerve su na istorijskom maksimumu od 10,5 milijardi evra – kazao je on novinarima na kongresu Me|unarodne asocijacije hotela i restorana u Beogradu. Dinki} je ocenio da je pitawe slabqewa dinara krajem 2009. i po~etkom ove godine “prenaduvano u javnosti” i da je od februara 2009. do sada dinar prema evru oslabio ~etiri odsto. – Ni Vlada ni Narodna banka Srbije nisu krive za to {to se doga|alo s kursom, ve} je tra`wa za devizama bila ve}a, {to se sezonski de{ava u decembru i januaru – rekao je on.

Dinar kalirao 7,6 odsto Dinar je 2009. oslabio prema evru 7,6 odsto, saop{tila je ju~e Narodna banka Srbije. U decembru je dinar oslabio 1,2 odsto, a na me|ubankarskom deviznom trì{tu trgovano je s milijardu evra, 570,6 miliona vi{e nego u novembru. To je ujedno najve}a trgovina obavqena pro{le godine. U me|ubankarskoj trgovini u 2009. realizovano je ukupno 7,1 milijardi evra, navodi se u saop{tewu. NBS je u decembru, da bi spre~io prekomerne dnevne oscilacije kursa i obezbedio nesmetano i efikasno funkcionisawe finansijskog trì{ta, na deviznom trì{tu prodao ukupno 100,5 miliona evra.

Da razvojna banka ne postane banka spasa

Jo{ od po~etka srpske tranzicije (2000–2001. godina) prisutna je ideja o otvarawu dràvne razvojne banke. Nijedna od nacionalnih vlada koje su izabrane posle oktobra 2000. godine nije odbacivala tu mogu}nost, ali je stvarawe ovakve finansijske ku}e stalno odlagano. Naj~e{}e se kao razlog uzimala wena, navodno, sumwiva rentabilnost i suvi{e {irok prostor politi~kog uticaja na weno poslovawe. Mnogo konkretnija bila je izvr{na vlast u Vojvodini. Staviv{i u fokus svog rada razvoj, Pokrajinska vlada je, grade}i institucionalni okvir za podsticawe ekonomskog rasta, kao jednu od najva`nijih karika izdvojila razvojnu banku. Prilika za konkretizaciju ove ideje pojavila se sredinom pro{le godine, kada je novosadska Metals banka u{la u proces dokapitalizacije. Otkupom ve}eg dela emitovanih akcija, tada{we Izvr{no ve}e dovelo je Pokrajinu u poziciju ve}inskog vlasnika banke. Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} nije krio da je namera da se od Metals banke napravi pokrajinska razvojna banka. Logika je krajwe jednostavna: potencijalima banke pridodati preostali razvojni novac i tako uve}an kapital ponuditi trì{tu. Banka bi bila najboqi mehanizam za multiplikovawe tih para i za wihovo racionalno usmeravawe. Da bi se pariralo mogu}im kritikama, jasno je nazna~eno da }e nova finansijska ku}a biti i razvojna i komercijalna. To bi zna~ilo da ona ne}e suàvati svoje

Struka mora imati glavnu re~ Pred zagovornicima razvojnog finansirawa stoji teàk zadatak da ne dozvole devijaciju jedne dobre ideje. To se ne moè posti}i bez kvalitetnih i nezavisnih kadrova i bez neophodnog nivoa komercijalizacije poslovawa. Odnosno, politika bi morala da prihvati nu`nost da banku vode dobro pla}eni profesionalci, dok bi woj, kao vlasniku, preostala kontrolna funkcija. Da li bi profit bio osnovni indikator uspe{nosti, ili bi to bilo o~uvawe i podizawe glavnice, svakako nije najva`nije pitawe. aktivnosti, odnosno da }e se baviti i klasi~nim bankarskim poslovima, ali i razvojnim kreditirawem. Da takva ideja ima svoje poklonike i u bankarskim krugovima, pokazalo je razmi{qawe predsednika Upravnog odbora AIK banke iz Ni{a Qubi{e Jovanovi}a. ôvek koji je od regionalne finansijske ku}e napravio najprofitabilniju banku u Srbiji

KOMPAWONI „VESTERN JUNIONA” ZLOUPOTREBILI POLO@AJ NA TR@I[TU

Monopol u slawu novca Komisija za za{titu konkurencije donela je re{ewe o tome da su dva od ~etiri zastupnika kompanije za brzi prenos novca “Vestern junion” u Srbiji zloupotrebila dominantan polo`aj na tr`i{tu. U re{ewu se navodi da su “Eki transfers” i “Tenfore”, kao zastupnici “Vestern juniona”, sklopili dugoro~ne ugovore s 24 banke koji su im garantovali eksluzivnost u prekograni~noj brzoj dostavi novca izme|u fizi~kih lica bez otvarawa ra~una. Tako su ograni~eni konkurencija i tehni~ki razvoj u toj delatnosti na {tetu potro{a~a, navodi Komisija. Komsija je utvrdila da druga dva zastupnika u Srbiji, Sosiete

èneral banka i Po{tanska {tedionica, nisu zloupotrebila dominantan poloàj. Zakqu~ivawe ugovora s bankama, kako je obrazloìla Komisi-

ja, nije samo po sebi zloupotreba tr`i{ta, ve} je to ugovarawe restriktivnih odredbi koje se odnose na lojalnost, odnosno eksluzivnost, a kojima su precizirani

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

94,9564

96,8943

99,1229

Australija

dolar

60,8422

62,0839

63,5118

60,656

Kanada

dolar

64,164

65,4735

66,9794

63,9676

94,6657

Danska

kruna

12,7544

13,0147

13,314

12,7154

Norve{ka

kruna

11,6575

11,8954

12,169

11,6218

[vedska

kruna

9,3631

9,5542

9,7739

9,3345

[vajcarska

franak

64,2553

65,5666

67,0746

64,0586

V. Britanija

funta

107,551

109,746

112,27

107,221

SAD

dolar

66,0612

67,4094

68,9598

65,859

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 1. 2010. godine

period vaèwa ugovora i obaveze potpisnika po wegovom isteku. Tim odredbama je definisano da banke tokom vaèwa ugovora i u periodu od tri do 18 meseci po wegovom isteku, zavisno od banke, ne}e konkurentima “Vestern juniona” pruàti usluge brzog prenosa novca. U ve}ini ugovora koje je zakqu~io “Eki transfers” predvi|ena je dodatna obaveza banke da u slu~aju nepo{tovawa te odredbe plati odre|enu nov~anu naknadu. “Eki transfersu” i “Tenforu” naloèno je da s bankama zakqu~e anekse ugovora kojima }e biti brisane restriktivne odrebe o dugoro~nom i iskqu~ivom vezivawu za pruàwe usluga “Vestern junionu”.

SIEPA zove na sajam u Alìru Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza Srbije (SIEPA) saop{tila je ju~e da }e u saradwi s Privrednom komorom Srbije finansijski podràti i organizovati nastup srpskih preduze}a na najzna~ajnijem sajmu u Alìru. Me|unarodni sajam FIA odràva se od 2. do 7. juna 2010. godine, a doma}e kompanije }e mo}i da se predstave u okviru Nacionalnog {tanda Srbije.

ocenio je nameru vojvo|anskih vlasti izvanrednom, ali je procenio da je ona, obimom novca i mogu}nostima kreditirawa, prili~no ograni~ena. Po wegovim re~ima, Srbiji je potrebna velika dr`avna razvojna banka, koja bi obuhvatila potencijale banaka i osiguravaju}ih dru{tava u ve}inskom javnom vlasni{tvu, razvojnih fondova i Nacionalnog investicionog plana. Takva

banka mogla bi tiparira stranom bankarskom kapitalu koji je do{ao na na{e trì{te i uticati na cenu novca. Bez takvog udruìvawa, smatra Jovanovi}, kamate }e i daqe biti izuzetno visoke, tako da }e nastojawe da se zemqa ponovo industrijalizuje biti te{ko ostvarivo. Ako se ideja razvojne banke moè podràti, {ta je, kako smatra deo ekonomske struke, ~ini rizi~nom? Mnoge zemqe su posle kriznih razdobqa pribegavale razvojnom finansirawu. Ono {to je Srbija preìvela tokom posledwe dve decenije najblaè bi se moglo nazvati kriznim vremenima. Gledano iz tog ugla, razvojna banka je preko potrebna. Me|utim, svaka ozbiqna vlast je bila svesna toga da predugo ostajawe u zoni razvojnog finansirawa nosi ozbiqne opasnosti. Zato su se tzv. razvojne banke polako usmeravale ka komercijalnim principima, jer bi bez takvog zaokreta brzo ostajale bez kapitala, {to bi vodilo wihovom uru{avawu. Su{tina problema je u tzv. sumwivoj rentabilnosti. Ve}insko vlasni{tvo dràve naj~e{}e vodi ka prevelikom uticaju politike na poslovawe pojedinog preduze}a ili banke. Tamo gde politika vodi glavnu re~, ne deluju ekonomski, ve} politi~ki principi. Ekonomista dr Miroslav Zdravkovi} smatra da bi banka veoma lako mogla da postane “spasila~ka” umesto razvojne. Rast lo{ih plasmana pogubno bi delovao na weno poslovawe i vodio bi postepenom gubitku kapitala. V. Harak

VESTI [trajk u Pan~evu Radnici pan~eva~kog preduze}a “Petroremont” ju~e su po~eli generalni {trajk zbog neispla}enih zarada, naknada za prevoz i neupla}enog zdravstvenog osigurawa. Predsednik Samostalnog sindikata u tom preduze}u Miodrag Milunovi} rekao je da oko 90 radnika traì od poslodavaca da im isplati zarade od jula do decembra pro{le godine, naknade za prevoz od maja i uplati doprinos za zadravstveno osigurawe za 2009. – Deùra}e samo kadrovska i finansijska slu`ba u slu~aju da ne{to bude upla}eno ili da nam overe zdravstvene kwiìce – dodao je Milunovi}. On je podsetio na to da su zaposleni u tom preduze}u od privatizacije do danas {trajkovali nekoliko puta, ali da im nisu ispuweni svi zahtevi.

Most Zemun–Bor~a Predstavnici saobra}ajnog instutita CIP i Kineske korporacije za puteve i mostove (CRBC) potpisali su ju~e predugovor, vredan 1,9 milion evra, o izgradwi idejnog i glavnog projekta za most preko Dunava od Zemuna do Bor~e. Most preko Dunava Zemun–Bor~a, ~ija je vrednost 170 miliona evra, trebalo bi da bude zavr{en 2013. godine, bi}e duga~ak 1,5 kilometar, a bi}e izgra|ene i pristupne saobra}ajnice duge 21 kilometar.

Od turizma 900 miliona dolara Ministar ekonomije Srbije Mla|an Dinki} izjavio je da je u 2009. godini devizni priliv od turizma iznosio oko 900 miliona dolara. – To je daleko mawe od uporedivih turisti~kih destinacija koje imaju sli~an broj stanovnika kao Srbija i mo`emo i moramo da postignemo ve}e efekte – rekao je Dinki} na otvarawu Me|unarodnog kongresa hotela i restorana. On je rekao da je potrebno pove}ati kvalitet usluge i obu~nost osobqa u hotelima i restoranima, i dodao da je najva`niji kvalitet ugostiteqske usluge.

PRIVREDA PODR@AVA MERE VLADE SRBIJE

Bez kredita kriza bi bila gora – Unija poslodavaca Srbije podràva antikrizne mere Vlade Srbije – kaè predsednik Skup{tine UPS-a Stevan Avramovi} za na{ list, navode}i da bi kriza imala mnogo gore posledice da Vlada na ovaj na~in ne podràva odràvawe likvidnosti u privredi. – S obzirom na to da imamo 63.000 preduze}a kojima su ra~uni blokirani zbog nelikvidnosti, u kojima je zaposleno izme|u 150.000 i 200.000 radnika, jasno je da bi recesija mogla imati neuporedivo gore posledice od ovih kakve sada imamo. Jasno je da ovakve mere Vlada doprinose da se te posledice ublaè. Vlada Srbije usvojila je Program mera za ublaàvawe negativnih efekata svetske ekonomske krize u Srbiji za 2010. godinu. Paket mera vredan je 8,6 milijardi dinara, a na osnovu wega donete su i uredbe o uslovima za subvencionisawe kamatne stope kredita za investicije, o uslovima i kriterijumima za subvencionisawe kamatne stope za potro{a~ke kredite i kredite za pravna lica, odnosno finansijski lizing za nabavku odre|enih trajnih potro{a~kih dobara. Tako|e, usvojena je i Uredba o uslovima za subvencionisawe kamatnih stopa za kredite za odràvawe likvidnosti i finansirawe trajnih obrtnih sredstava i izvozne poslove, kao i Uredba o merama podr{ke gra-

S obzirom na to da imamo 63.000 preduze}a kojima su ra~uni blokirani zbog nelikvidnosti, jasno je da bi recesija mogla imati neuporedivo gore posledice |evinskoj industriji kroz subvencionisawe kamate za stambene kredite i dugoro~no stambeno kreditirawe. Vlada je usvojila i Program o rasporedu i kori{}ewu sredstava za kreditnu podr{ku privredi preko Fonda za razvoj Republike Srbije za 2010. godinu, za {ta je predvi|eno 3,5 milijarde dinara. Sli~ne mere Vlada je sprovodila i tokom pro{le godine, ka-

da je, kako se smatra, udar krize bio najja~i, a Avramovi} procewuje da su subvencionisani krediti za odràvawe likvidnosti pomogli mnogim preduze}ima da preìve krizu. – U suprotnom, verujemo da bi veliki broj firmi bio zatvoren, a wihovi radnici bi se na{li na ulici – kaè Avramovi}. V. ^vorkov

TRE]E DOBA

utorak19.januar2010.

DNEVNIK

PENZIONERI POSTAJU HOTELIJERI

Gazdova}emo doma}inski Ako je suditi po prvoj pravosna`noj presudi protiv dr`ave, koju je Fond PIO dobio krajem pro{log meseca, kada je posao vlasnik hotela u Jo{ani~koj bawi, penzioneri bi uskoro mogli postatiti gazde mnogobrojnih objekata za odmor, le~ewe i rehabilitaciju u Srbiji. Naime, Okru`ni sud u Kraqevu doneo je pravosna`nu presudu u korist Fonda PIO, dok su u nekoliko gradova donete prvostepene odluke, prema kojima su penzioneri dobili ono {to je wihovim dinarom sagra|eno. Savetnik direktora Fonda PIO Valerijan Kadijevi} obja{wava da je Fond PIO u svoju korist ve} dobio prvostepene sudske presude i za jo{ nekoli-

Hotel u Jo{ani~koj Bawi vra}en Fondu PIO

ko kapitalnih objekata: „Merkur“ u Vrwa~koj Bawi, „@ubor“ u Kur{umlijskoj bawi i susvojinu u hotelu „Zdravqak“ u Sokobawi.

- Pravni osnov za ovake odluke je neprikosnoveno pravo nad imovinom i stvarima koje su ste~ene izgradwom ili kupovinom svojim sredstvima. Novac za

SKOK EVRA ZABRINUO I NAJSTARIJE

Penzionerski standard utawio za petinu Rast evra brine i penzionere, stavila potro{a~ku korpu. Po jer kako dinar slabi, u odnosu na statistici, potro{a~ka korpa je wega padaju i penzije. Ako se zna oko 30.000 dinara, a evidetno je da u Srbiji sada ìvi oko 700.000 da ona iznosi bar 50.000. Prose~penzionera ~ije penzije ne prena penzija je sada 21.723 dinara laze 15.000 dinara i ukupno oko {to zna~i da vi{e od polovine milion qudi koji su na granici penzionera u Srbiji jedna sastasiroma{tva ili ispod we, sunovqa kraj s krajem, a veliki broj vrat dinara bi upravo te kategobukvalno nema ni za hleb i mleko rije stanovni{tva odveo u jo{ - objasnio je Mitrovi}. dubqu bedu. On isti~e da su penzionerske Potpredsednik Vlade Srbije i organizacije slo`ne u oceni da lider PUPS-a Jovan Krkobabi} primawa penzionera nije trebazbog toga traì da se pod hitno lo zamrznuti jer se moglo znati zaustavi rast evra i upozorava da }e zbog toga standard najstarida je 100 dinara za jih pasti i da }e evro ona psiholote{ko mo}i da Sunovrat dinara {ka granica koja preìve ceo mene bi smela da se sec. bi izazvao kod pre|e. - Me|utim, mopenzionera s - Ako doma}a rali smo da isponajniìm, penzijama, {tujemo odluku valuta nastavi da pa i prose~nim, slabi i evro bude Vlade jer je to vredeo vi{e od dramati~nu situaciju zahtevala trenut100 dinara to bi na situacija u drmoglo da izazove àvi. Planirano ekonomske i socijalne poremeje da prvo pove}awe penzija bude }aje u dràvi. Tada bi morale da 2011. godine ali pod uslovom da se odmrznu i pove}aju plate i stopa rasta bruto dru{tvenog penzije najugroènijim gra|aniproizvoda bude iznad ~etiri poma. Ako se presko~i ta crvena sto. Po{to i mi u~estvujemo u linija, da evro pre|e sto dinara, dono{ewu novog zakona o penzidaqi pad dinara bi}e te{ko zaujama podneli smo zahtev da se staviti. Sunovrat dinara bi izapenzije odmrznu u trenutku kada zvao kod penzionera sa najniìm rast BDP pre|e dva posto - rekao pa i prose~nim penzijama dramaje Mitrovi}. ti~nu situaciju - poru~io je KrEkonomista Ivan Nikoli} kobabi}. tvrdi da su penzioneri s najniPredsednik sindikata penzioìm primawima , i pre nego {to nera „Nezavinost“ Petar Mitroje evro po~eo da raste, bili najvi} isti~e da u Srbiji polovina vi{e pogo|en rastom cena u prood ukupno 1.560.000 penzionera {loj godini . jedva sastavqa kraj s krajem, a ve- Wihov pad standarda je daleko liki broj wih nema dnevno ni za ve}i jer su vi{e pogo|eni rastom hleb i mleko. Nastavak krize i cena, budu}i da najve}i rast belezamrznute penzije, po wegovoj è stavke koje dominiraju u wihooceni, ove godine predstavqa}e voj potro{wi - hrana i komunalogroman problem najstarijim sune usluge. Ako je, recimo, pro{le gra|anima. godine rast cena bio 7,5 posto za - Koliko penzioneri lo{e ìwih je to sigurno zna~ilo pad ìve videlo bi se tek kad bi zvani~votnog standarda za 20 odsto - tvrna statistika objektivno preddi Nikoli}. Q. M.

izgradwu ovih objekata nije poticao iz dru{tvene ili dràvne kase, ve} je obeze|en ubirawem doprinosa kojim je u svoje freme, a za ra~un osiguranika upravqao Fond PIO - rekao je Kadijevi}. Po wegovim re~ima Fond PIO je po istom osnovu tuìo dràvu i za objekte na Zlataru, za îgotu, u Gamzigradskoj bawi, Vrdniku, Melencima, u bawi Selters, Starom Slankamenu, Bukovi~koj, Novopazarskoj , Bujanova~koj bawi. Ima ih ukupno 26 i u te objekte uloèno je oko 500 miliona evra Fonda PIO. Kadijevi} isti~e da }e penzioneri znati kako treba upravqati vra}enom imovinom.

Isplata drugog dela decembarske penzije mogla bi, ukoliko se na vreme obezbedi novac, po~eti u subotu, 23.januara za one koji svoje prinale`nosti primaju preko teku}ih ra~una. Ukoliko se ne obezbedi dovoqno novca isplata }e po~eti u ponedeqak, 25.januara i trajati cele naredne nedeqe. Iznos na ~eku je isti kao i prethodni. Q. M.

I daqe bez neèqene ravnopravnosti Novi penzijski zakon, po oceni ministarke finanasija Diane Dragutinovi}, bi}e usvojen do kraja februara . Na wemu se jo{ radi i skoro sve osim na~ina indeksacije penzija je usagla{eno, pa samim tim, kako je istakla, nema razloga da Srbija ne ispuni svoje obe}awe dato MMF-u o reformi penzionog sistema. âk i da nije obaveze prema MMF-u, tvrdi ministarka finansija, Srbija bi morala doneti novi penzijski zakon jer je reforma penzijskog sistema neophodna . Da }e ceo posao oko pripreme novog zakona biti ura|en na vreme ocewuje i potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi}, . On tvrdi da u nacrtu novog zakona ne}e biti predloga da se izjedna~i starosna granica za odlazak u penziju mu{karaca i èna i dodaje da takva ideja nije ni postojala. - Ako bude pomerawa vremenskih pragova u budu}nosti oni }e se opet paralelno pomerati i za ène i za mu{karce i uvek }e postojati razlike izme|u wih- kategori~an je Krkobabi}. Krkobabi} isti~e i da se u nacrtu budu}eg zakona o PIO ne}e na}i ni predlog za pomerawem granice za odlazak u penziju , odnosno da ostaje 60 za ène i 65 godina za mu{karce i dodaje da je ovoliki radni vek utvr|en 2005.godine i ne}e se sada{wom reformom pomerati. Me|utim, Radina Todorovi}, predsednica Radne grupe za reformu PIO sistema obja{wava da se razmatra nekoliko opcija blagog podizawa oba uslova za odlazak u penziju èna - i staà i godina ìvota: sa

Plate i penzije u evrima godina prose~na penzija prose~na plata 1990.

415

390

2000.

2005.

140

210

2008.

237

400

2009.

232

334

53 na 58 godina starosti i sa 35 na 38 godina staà, u periodu od 2011. do 2023.godine. Kada je re~ o porodi~nim penzijama, pripremaju se izmene koje predvi|aju postepeno podizawe starosne granice za oba pola po nekoliko meseci godi{we do 2012.godine. Prema sada{wem re{ewu i udovice i udovci premladi sti~u pravo na porodi~nu penziju: ène sa 50 a mu{karci sa 55 godina, tako da se i ovi uslovi moraju prilagoditi realnosti. Ona je potvrdila da postoji saglasnost svih u radnoj grupi da op{ti starosni uslovi: ène sa 60 a mu{karci sa 65 godina ìvota ostanu isti i da se ovim reformama ne}e i}i na promene, niti na izjedna~avawe mu{kih i ènskih godina ìvota kao uslova za penzionisawe.

izvode obogatila vitaminima A i D, pa se i kod nas mo`e na}i kravqe mleko s mawe od 1 odsto masti s A i D vitaminom. Margarin spada u grupu masti i uqa, a ne u mle~ne proizvode, jer se pravi od biqnih uqa. On sadr-

Ona tako|e potvr|uje i da jo{ nije usagla{en na~in na koji }e penzije od 2011.godine biti uskla|ivane - s rastom zarada ili indeksom potro{a~kih cena i realnim rastom BPD, kako predla`u u MMF-u. Po wenom mi{qewu uze}e se formula za uskla|ivawe koja }e za{tititi realnu vrednost penzija, a kakva }e ona biti tek }e se dogovoriti. - Izvesno je da je ekonomski neophodno da opadne u~e{}e svih tro{kova u bruto du{tvenom proizvodu sa 13 na 10 odsto u 2015.odini - napomiwe Todovi}eva, podse}aju}i da, u svakom slu~aju, ostaje opredeqewe da penzije postepeno rastu do iznosa od 70 odsto od prose~ne zarade. Q. Male{evi}

U GERONTOLO[KOM CENTRU U SUBOTICI

Majonez i puter samo od `eqe

majonez.. treba potpuno izbaciti iz ishrane. Kada se govori o mleku i mle~nim proizvodima savetuje se unos poluobranih ili potpuno obranih mle~nih proizvoda. Dana{wa prehrambena industrija je obrana mleka i mle~ne pro-

^ekovi u subotu ili ponedeqak

NOVI ZAKON O PENZIJAMA GOTOV DO KRAJA FEBRUARA?

KAKO LEKAR KA@E

Hladni i tmurni dani glavni su krivci {to tokom zime uz bogatu i masnu trpezu „nabacimo“ ne samo koji kilogram vi{e, ve} se pove}a nivo {tetnih masno}a u krvi, {e}era, pritisak ska~e... Kako se sladiti i ~astiti bez opasnosti po zdravqe? - Svaki reìm ishrane ima svoje prednosti i mane -kaè dr Jovana [olaja. - Sigurno je da dana{wa ishrana mora biti energetski mawe vredna nego {to je bila pre pedeset ili sto godina, jer se dana{wi qudi mnogo mawe kre}u i imaju mnoga pomagala koja im olak{avaju rad, pa nema toliko fizi~kog rada. Kada se govori o energiji,onda obi~no prvo pomislimo na masti. Kod osoba u tre}em ìvotnom dobu uno{ewe mle~nih masti i uop{te zasi}enih masno}a, nije poèqno. Treba ih ograni~iti, a zasi}ene masno}e u vidu tvrdih masti kao {to su sviwska mast, puter, senf,

- Na{ prioritet nije da prodamo koliko sutra. Sasvim je sigurno da ne}e biti robne ku}e, razni saloni, eksluzivni hoteli... Mi to ne}emo, jer u na{em upravnom odboru su predstavnici Saveza penzionera, sindikata i poslodavaca, a ~iwenica je da samo jedan savremeni investicioni fond , nalik na one u razvijenim zemqama, mo`e garantovati sigurnost korisnicima ako svojom imovinom, u koju su ulagale generacije penzionera, upravqa na na~in dobrog doma}ina. Da bi na taj na~in nesmetalno mogli da upravqamo kapitalom koji posedujemo predlo`i}emo i odre|ene izmene Zakona o PIO - rekao je Kadijevi}. Q. Male{evi}

ì poèqne masne kiseline, ali prilikom tehnolo{kog procesa pretvarawa tih uqa u ~vrsto stawe, te masne kiseline prelaze iz biohemijskog poèqnog oblika u transoblik koji na{ organizam prepoznaje kao zasi}ene masne kiseline sa svim zdravstvenim posledicama po zdravqe krvnih sudova. Margarin ima istu energetsku vrednost kao i puter, pa se ne moè jesti u neograni~enim koli~inama. Od 10 do 20 grama dnevno sasvim je dovoqno. Sveì sirevi s poluobranim ili obranim mlekom imaju prednost u odnosu na margarin kao namirnicu. Lajt majonez, odnosno onaj koji je napravqen bez jaja, nije lo{ za ishranu. Dodaju im se dodaci za zgru{wavawe, pektini, koji nisu {tetni po zdravqe. Ali zbog uqa imaju veliku energetsku vresnot pa i wih vaqa unositi u ograni~enim koli~inama. J. Barbuzan

Renovira se 20 soba

U Gerontolo{kom centru u Subotici u toku su radovi na rekonstrukciji soba na tre}em i ~etvrtom spratu.Posle kre~ewa i kupovine novog name{taja bi}e kompletno renovirano 20 jednokrevetnih soba.Ovaj projekat je vredan 700.000 dinara i ralizuje se u saradwi s Pokrajinskim sekreterijatom za socijalnu politiku. - @elimo da poboq{amo uslove `ivota i standard na{ih stanara- ka`e direktor Gerontolo{kog centra u Subotici Nenad Ivani{evi}.-Pored toga, potpisali smo ugovor s gradom da izradimo 1000 ekolo{kih torbi.Projekat pod nazivom „Na{a Subotica“ko{ta 150.000 dinara , a torbe bi bile s motivima secesionisti~ke ornametike u Gradskoj ku}i i grbom grada. Naredne nedeqe detaqno }emo se dogovoriti o di-

stribuciji, a prema mojim saznawima, planirano je da se pokrene akcija po {kolama u kojoj bi |aci sakupqali plasti~ne kese,

a {kola koja ih najvi{e sakupi dobila bi torbu. Pro{le godine su u Gerontolo{kom centru, u okviru akcije “O~istimo Srbiju” korisnici, kao deo okupacione radne terapije, izradili 1000 ekolo{kih platnenih torbi. A. A.

TAKSISTI I AUTOPREVOZNICI ODLO@ILI PROTESTNU VO@WU

U ^ETVRTAK OBELE@AVAWE GODI[WICE RACIJE

Bez saobra}aja na keju Saobra}aj na Keju `rtava racije u ~etvrtak, 21. januara bi}e privremeno obustavqen od 12.45 do 15 ~asova, zbog obele`avawa godi{wice Novosadske racije. Bi}e zatvoren deo Keja od Trga neznanog junaka do Radni~ke ulice i deo Ulice Maksima Gorkog od Ulice Sowe Marinkovi} do Keja. Okupqawe gra|ana koji }e odati po~ast `rtvama Racije predvi|eno je za 13.30 ~asova. I. S.

I pregovori i blokada u leru Najavqena protestna vo`wa autobuskih i taksi prevoznika, koja je trebalo da se odr`i ju~e na glavnim novosadskim saobra}ajnicama, odlo`ena je za 28. januar, od 10 do 14 sati. Taksisti i voza~i autobusa }e tada krenuti put Skup{tine grada, kako bi izrazili nezadovoqstvo stawem u wihovoj bran{i. Ovo je dogovoreno na ju~era-

{wem sastanku prevoznika i taksista, a o~ekuje se da }e se na ulicama Novog Sada tada na}i oko 100 autobusa i 200 taksija. Po re~ima predsednika Sindikata saobra}aja i veza Milanka Grbi}a, najavqeni protest ju~e nije odr`an jer je odlu~eno da se sa~eka do kraja nedeqe u nadi da }e se, neko od nadle`nih

Novosadska utorak19.januar2010.

Teorija relativiteta i komunalna plata o~eo je i {trajk komunalaca - (u ovom slu~aju Novi Sad) koji P kako je pisalo na jednom od smawuje platu ima izgleda pretransparenata "novosadska ko- }utnu podr{ku javnosti za to. Naravno, nisu ni sva javna preduze}a u istom polo`aju, niti su pristupi poslovodstva smawewu zarada isti: postoje opcije da se mawak para "nadoknadi" odlascima u penziju, ve}im smawewem zarada poslovodstvu, a najmawe onima sa najmawim primawima.Na kraju, tu je i mogu}nost linearnog smawewa. I dok komunalci imaju argument da su im plate zamrznute na nivou iz 2008. godine, pa jo{ umawene, i daqe }e im te{ko biti da se i sa takvim zaradama, od pedesetak hiqada dinara, prika`u kao socijalni slu~aj. S. Krsti}

^ETIRI MESECA PO OSNIVAWU, ZASEDALO GRADSKO TELO ZA POPIS ATEQEA

Komisija dobila dve potkomisije

Komisija za popis poslovnog prostora, ta~nije ateqea, na Petrovaradinskoj tvr|avi, odr`ala je prvi sastanak na kojem je doneta odluka da se kroz wen budu}i rad formiraju jo{ dve potkomisije koje je po~eti da rade do kraja ovog meseca. Prva potkomisija }e popisivati ateqee na Petrovaradinskoj tvr|avi i sve ostale objekte koji se koriste u tu svrhu, dok }e druga potkomisija pregledati dokumentaciju o pravu kori{}ewa ateqea. Podsetimo, Komisija za popis ateqea je formirana 1. seprembra pro{le godine i ima}e te`ak zadatak, jer su ateqei na Tvr|avi posledwi put dodeqivani umetnicima na kori{}ewe pre vi{e

od 20 godina i Grad nema podataka o tome ko su korisnici, da li imaju ugovore i pod kojim uslovima. Ni â&#x20AC;&#x17E;Poslovni prostorâ&#x20AC;&#x153;, preduze}e koje nominalno raspolaè ateqeima, nema u evidenciji ta~ne podatke o tome. Zato je ovo preduze}e Gradskoj upravi za kulturu u julu pro{le godine poslalo predlog da se osnuje stru~na komisija. Formirawe komisije je va`no da bi se videlo koji umetnici se nalaze u ateqeima, te da se utvrde pravila ko umesto vlasnika koji nisu ìvi ili su do prostora do{li na neki drugi na~in, moè da koristi ove prostore. Na Petrovaradinskoj tvr|avi ima 90 ateqea u kojima rade umetnici. Q. Na.

V REMEPLOV

Posledwe ovacije velikom glumcu Ansambl Vojvo|anskog narodnog pozori{ta, kako se tada zvalo Srpsko narodno pozori{te izveo, je 19. januara 1951. premijeru popularne "Ko{tane" Bore Stankovi}a. Rediteq je bio Milan Bari}, a Ko{tanu su u alternaciji igrale, odnosno pevale Ivana Bari} i Qubica Sekuli}, dok je Mitke bio Nikola Miti}. Novosa|ani su posle 15 izvo|ewa ove predstave bili

nije bilo ni{ta.Prevoznici tra`e da se suzbije siva ekonomija u saobra}aju, odnosno nelegalni "linijski" taksisti. Prema podacima Agencije za privredne registre i Poreske uprave, u gradu je evidentiran 1.481 prevoznik, a na ulicama se nalazi bar tri puta vi{e taksista. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

munalna revolucija" - a sve zbog odluke grada da smawi fond zarada za 10 procenata. [trajk u ovoj zemqi je sasvim uobi~ajena stvar, mada je indikativno da se najvi{e bune zaposleni u javnom sektoru, dok se ostatak zaposlenih u Srbiji, i ako pomi{qa, ne odlu~uje na takav korak. Otud i slaba podr{ka javnosti zahtevima {trajka~a, koji se mogu pohvaliti i daleko ve}im platama od proseka grada, pokrajine i republike. U principu, niko nema i{ta protiv onih kojima se smawuju zarade, ali razumevawa te{ko da mo`e biti, te dolazi do apsurda da poslodavac

iz Grada ili Pokrajine setiti da ih primi na razgovor; kako bi se re{ili wihovi problemi. Ukoliko do toga ne do|e, oni }e biti prinu|eni ne samo na protestnu vo`wu, ve} i na blokadu saobra}aja. Grbi} je kazao i da je pre petnaestak dana tra`io sastanak sa predsednikom Vlade Vojvodine Bojanom Pajti}em, ali da do danas od toga

po~astvovani gostovawem Dobrice Milutinovi}a. Na{ najboqi Mitke, iako ve} veoma star i bolestan, nije mogao da odoli izazovu i iza|e jo{ jedanput na scenu i to upravo u svojoj istorijskoj, najve}oj ulozi. Publika mu je priredila ovacije i te{ko da je u tim trenucima iko pomislio da je to bio posledwi izlazak velikog umetnika na pozornicu. N. C.

KOMUNALCI JU^E PO^ELI [TRAJK

Grad re{en, sti`e rezawe zarada Zaposleni u javno-komunalnim preduze}ima danas }e nastaviti protest, ali umesto u deset ~asova, kada je ju~e po~eo miting pred Gradskom ku}om danas }e skup na istom mestu biti u 15 ~asova. Protest mo`e biti otkazan ukoliko predstavnici grada i sindi-

prvog susreta gradona~elnik Igor Pavli~i}. Sindikat je ju~e tra`io da se na sednici Skup{tine grada krajem januara izmene programi rada javno-komunalih preduze}a i suma novca namewena za plate vrati

Ne mo`e se od ukupnih prihoda gradskih firmi za plate izdvajati do 80 odsto, kazao gradona~elnik Pavli~i}, dodaju}i da su zarade komunalaca znatno ve}e od proseka. Da li komunalci iz plata treba da izdvajaju da bi se odr`avali sistemi u preduze}ima, pitao sindikalac Zoran Radosavqevi} kata zaposlenih u stambeno-komunalnoj delatnosti na|u kompromis, ali, po ju~era{wem dijalogu vo|enom u Gradskoj ku}i, u to je te{ko poverovati. I sindikat i grad su ~vrsto na svojim gledi{tima. Predsednik sindikata zaposlenih u stambeno-komunalnoj

Protest u centru

na lawski nivo. Gradona~elnik Pavli~i} ostao je dosledan u stavu da se taj predlog ne mo`e uvrstiti u dnevni red predstoje}eg zasedawa gradskog parlamenta. ^iwenica da je u ovogodi{wim programima suma za zarade mawa deset odsto povod je za

Pregovori u Gradskoj ku}i

delatnosti Zoran Radosavqevi} kazao je da se, ako dijalog ne donese pomak, planira blokada rada Skup{tine grada 29. januara. - Nastavqamo danas da razgovaramo, ali ni{ta ne obe}avamo poru~io je na kraju ju~era{weg

{trajk radnika u komunalnim preduze}ima. - Teret ekonomske krize moramo svi podjednako podneti. Ne mo`e kao do sada da se od ukupnih prihoda gradskih firmi za plate izdavaja do 80 odsto - kazao je Pa-

vli~i}, dodaju}i da su plate u komunalnoj privredi grada znatno ve}e od proseka grada i odudaraju po visini od zarada u drugim profesijama- lekara, medicinskih setara... Predo~io je komunalcima samo mogu}nost da zarade ne moraju svima da se umawe zbog mawe novca, ve} da sindikati sa direktorima odrede kome }e sledovati nià zarada. Obrazlaù}i stav da se mora {tedeti i da je buxet grada zbog toga mawi za 5,2 milijardi dinara, Pavli~i} je naveo da sistemi "Vodovoda i kanalizacije" i Toplane traè hitna ulagawa i da mogu, ako ne bude investicija, da "puknu". Smawewe mase novca za zarade nazvao je logi~nim, jer }e u sveop{toj {tedwi suma od 520 miliona dinara umesto za plate oti}i u investicije. Sindikalcima je palo u o~i da u raspodeli buxetskog novca taj iznos stoji u stavci socijalnog davawa, pa smatraju da

Kontejneri pra`weni samo pre podne Prvi dan delimi~ne obustave rada u gradskim javnim komunalnim preduze}ima protekao je pod budnim nadzorom zamenika gradona~elnika Novog Sada Sa{e Igi}a koji je ju~e obi{ao "îsto}u" i "Spens" kako bi se uverio da li se u ovim preduze}ima po{tuje, minimum rada propisan prema Zakonu o radu. Igi} najavio da }e sve dok {trajk traje, svakodnevno obilaziti javna preduze}a i da }e kabinet gradona~elnika reagovati ukoliko se primeti da gra|ani trpe zbog protesta komunalaca. Redukovani reìm rada u "îsto}i", gde {trajkuje 272 radnika, ju~e se manifestovao time {to je na teren iza{lo 20 odsto zaposlenih i 17 kamiona za odno{ewe sme}a, {to je 45 odsto voznog parka "î-

sto}e". Tako|e, kontejneri su pra`weni samo pre podne, dok radnici popodne nisu izlazili na teren. Direktor "^isto}e" Dalibor Novakovi} je rekao da }e tokom {trajka minimum rada biti striktno po{tovan, i naglasio da }e zdravstvene i obrazovne ustanove, privredna postrojewa i delovi grada sa porodi~nim tipom stanovawa imati prioritet. Na Spensu je ju~e radilo 70 odsto od ukupno 317 zaposlenih u tom javnom preduze}u, ali je direktor Zvonimir Kaprocki naglasio da obezbe|ewe i odr`avawe radi u punom kapacitetu. Bazeni i klizali{te radili su u redovnim gra|anskim smenama. Zakupci lokala i klubovi koji treniraju na Spensu ni na koji na~in ne}e trpeti zbog {trajka. I. S.

Autobusi po redu vo`we Bez obzira na to {to je ju~e po~eo {trajk komunalaca, Novosa|ani to ipak nisu ba{ osetili po komunalnom redu. Direktori u svim javno - komunalnim preduze}ima umesto minimuma utvrdili su maksimum procesa rada. Autobusi gradskog prevoznika i{li su po redu vo`we, jer su tri sindikata u preduze}u tako predloìli i tako }e biti i danas. Kako {trajk bude odmicao, Radosavqevi} je kazao, da }e, u {trajk svakog dana da se uvodi po jedno preduze}e. vlasti èle tako da finansiraju otpremnine za tehnolo{ke vi{kove. - Ne prihvatamo socijalnu demagogiju da svi moramo da podnesemo teret krize i da od na{ih plata finansiramo odlazak iz preduze}a na{ih kolega. Prosek zarada je u oktobru 2009. za radnike do sredweg obrazovawa bio oko 30.000 dinara i nije nas sramota da to kaèmo, jer ne snosimo odgovornost {to su u drugim delatnostima niè zarade - kazao je Radosavqevi}. Zatraìo je od Pavli~i}a i ~lana Gradskog ve}a za finansije @ivka Makari}a da navedu u kojem zakonu pi{e da su komunalne firme buxetska preduze}a."Grad izdvaja novac za investiciona ulagawa i subvencije, a ne za na{e plate. Da li komunalci od svojih zarada treba da izdvajaju pare da bi se odràvali sistemi u preduze}ima i gradile ulice", pitao je Radosavqevi}. Z. Deli}

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

utorak19.januar2010.

NASTAVQA SE IMUNIZACIJA PROTIV NOVOG GRIPA

Stiglo jo{ 7.400 vakcina

Nov kontigent vakcina protiv novog gripa A H1N1, od 7.400 doza, stigao je ju~e u Dom zdravqa. Roditeqi koji `ele da se wihovo dete vakcini{e treba da se jave izabranom pedijatru svog deteta i dogovore se o terminu imunizacije, koja }e se obavqati u svim gradskim i prigradskim ambulantama u kojima postoji Slu`ba za zdravstvenu za{titu dece. Gotovo sve doze cepiva iz prve i druge isporuke potro{ene su, re~eno je u Domu zdravqa, a do sad je vakcinisano oko 500 mali{ana pred{kolskog uzrasta. Podse}amo, u pr-

voj isporuci ova ustanova dobila je 4.400 doza vakcina protiv novog gripa, a u drugoj 3.700. Vakcinaciju protiv novog gripa obavqaju izabrani lekari Doma zdravqa». Pre vakcinacije svaki gra|anin }e biti pregledan. Vakcina protiv novog gripa je besplatna, a gra|ani }e biti vakcinisani bez obzira na to da li im je kwi`ica overena ili ne. Tako|e, vakcinu mogu primiti i gra|ani koji nemaju zdravstvenu kwi`icu, a oni sa sobom treba da ponesu bilo koji dokument koji }e potvrditi wihov identitet. I. B.

FOND ZA PROTIVPO@ARNU ZA[TITU NEDOVOQAN ZA NABAVKU POTREBNE OPREME

Vatrogasna autocisterna na ~ekawu Grad je ove godine izdvojio 15.628.896 dinara u Fond za protivpo`arnu za{titu, a 9.280.000 dinara od tih para bi}e potro{eno za nabavku ma{ina za ga{ewe po`ara i vatrogasnu opremu. Pla-

- Najverovatnije }emo vozilo nabaviti u naredne dve godine, jer je wegova cena izme|u 16 i 17 miliona dinara. U svakom slu~aju, plan je da ove godine raspi{emo javnu nabavku. Mo`da u me|uvremenu i

c m y

DNEVNIK

PROJEKAT „BIOSKOP PONOVO RADI” DAJE REZULTATE

Veliko platno „Jadrana” namamilo posetioce Za period od 24. septembra do kraja 2009. godine, koliko radi bioskop „Jadran“, vi{e od 3.000 Novosa|ana pogledalo je 21 filmski naslov. Pritom je, samo tokom prvih 18 radnih dana u novoj godini, kroz „Jadran“ pro{lo skoro 2.500 sugra|ana, saznaje „Dnevnik“. Radnica u „Zvezda filma“ Branka Milo{ev, jedna od inicijatorki projekta „Bioskop ponovo radi“, ka`e za na{ list da nije iznena|ena brojem posetilaca. - Slaba je bila poseta samo nekoliko prvih dana, dok se nije pro~ulo da smo otvorili bioskop. Imamo trenutno dobar film „Avatar“ i istina je da nam je doneo mnogo publike, ali je i pre tog izdawa bila dobra poseta i zainteresovanost. To jasno ukazuje na ~iwenicu da ovom gradu treba bioskop, a posebno je dobra vest da dobar deo publike ~ine mladi qudi. Jedino {to nas je obeshrabrilo jeste nalet novog gripa, {to je oslabilo posetu istakla je Milo{ev. Projekat „Bioskop ponovo radi“ formalno je pokrenulo Udru`ewe gra|ana „Za za{titu Petrovaradina, Petrovaradinske tvr|ave i Podgra|a“, jer su „Zvezda filmu“ blokirani ra~uni.

- Uz pomo} nevladinog sektora, pristigla su sredstva od Gradske uprave da se pokrene bioskop i sada je pro{ao projekat „Bioskop ponovo radi“, ali mi ne}emo zatvoriti vrata „Jadrana“ dokle god imamo na~ina da radimo i odràvamo projekcije - poru~ila je Milo{ev. U bioskopu trenutno radi 11 radnika „Zvezda filma“ u jednoj tre}ini radnog vremena, bez prihoda od 2009. godine i nepovezanog radnog staà od 2006. godine. - Na{a èqa je da omogu}imo Novosa|anima da dolaze u bioskop, da ne nestane tradicija koja je deo kulturnog ìvota ovog grada. Isto tako, mi èlimo da pokaèmo svima da nismo neradnici. Ho}emo da radimo u normalnim uslovima i da poveèmo svoj radni sta` i da nam se isplate zaostale plate - rekla je jo{ ona.

Bioskopi „Zvezda filma“ zatvoreni su u novembru 2008. godine, zbog nemogu}nosti da to preduze}e nastavi poslovawe. Pokrajina je zatra`ila izuze}e bioskopa „Jadran“ iz privatizacije, a Grad, koji je

Najgledaniji filmovi u „Jadranu” u 2009. „Ledeno doba 3“ - 859 gledalaca „Sveti Georgije ubiva a`dahu“ - 556 gledalaca „This is it“ (film o Majklu Xeksonu) - 251 gledalaca „Posledwa eskurzija“ - 193 gledalaca „Avatar“ - 186 gledalaca

ranije dobio vlasni{tvo nad „Arenom“, izrazio je zaiteresovanost i za letwi bioskop „Porta“. Dosad su odràne ~etiri neuspele aukcijske prodaje „Zvezda filma“. Trenutno se u „Jadranu“ odràvaju dve projekcije dnevno, u terminima u 18 i 21 ~as, a u zagrejenoj sali Novosa|ani trenutno mogu da pogledaju „Avatar“, dvoiposatni filmski spektakl reìsera Xejmsa Kameruna. Cena ulaznica za sve projekcije je 250 dinara, a za studente i organizovane posete karta staje 200 dinara. N. Vukovi}

USKORO DNEVNI CENTAR ZA 200 MALI[ANA

Oaza za decu ulice Foto: R. Hayi}

nirano je da se potro{i 169.757 dinara za materijal, stru~nu literaturu i publikacije iz oblasti od zna~aja za vatrogasce, a 2.468.139 dinara utro{i}e se na odràvawe i popravku vatrogasnih vozila, pumpi i opreme. Ostatak novca bi}e potro{en na teku}e tro{kove fonda. Komandir Vatrogasne brigade „Novi Sad“ Dragoslav Klisura kaè za “Dnevnik” da im je u ovoj godini prioritet kupovina vozila – autocisterne. Me|utim, kako kaè, novac koji je Grad opredelio za tu namenu nije dovoqan za wegovu kupovinu.

prona|emo neki model kako bi ga kupili ve} ove godine – kaè na{ sagovornik i dodaje da }e im prioriteti biti i odràvawe zgrade i kupovina rezernih delova. Isti~e da Vatrogasna brigada ima ~etiri autocisterne, od kojih su tri stare preko 30 godina. Jedno vozilo je dobijeno krajem pro{le godine od Ministarstva unutra{wih poslova. Sem toga, u predhodne dve godine nabavili su platformu za spa{avawe iz vi{espratnica, opremili su vozila i kupili su maske za disawe, kacige i aparate za ga{ewe poàra. Q. Na.

U NOVOSADSKIM VRTI]IMA GOVORI SE NA ^ETIRI JEZIKA

Grad spreman za jaslice na ma|arskom

qa) da se novo odeqewe osnuje u Grupa za decu od jedne do tri gonekom od zabavi{ta na Telepu, gde dine Pred{kolske ustanove „Raje ta zajednica najbrojnija, ili u dosno detiwstvo“ trebalo bi da Ulici Branimira Baji}a (nepobude formirana u vrti}u u Ulici sredna blizina O[ „Petefi Save Kova~evi}a 14 na Rotkvari[andor“), ali za sada ne postoje ji, ~iji se zavr{etak rekonstruktehni~ki uslovi za to. Uprava za cije o~ekuje do kraja februara. obrazovawe ~eka da Gradsko ve}e Ovo je na ju~era{woj sednici isplanira investicione aktivnoskup{tinskog Saveta za me|unasti, kada }e biti poznato kojim cionalne odnose najavio zamenik objektima }e se na~elnika Gradske pove}ati kapaciuprave za obrazoSavet za teti. Po mi{qevawe \or|e Pisame|unacionalne wu ~lanova Saverov, a to }e ujedno odnose se, kao i ta, logi~no je da u biti prve jaslice tom slu~aju jasliu gradu na nekom prethodni, nije od jezika nacio- susreo sa primerima ce za`ive na Telepu. nalnih zajednica. Savet za me|uU ovom trenutku etni~ki motivisanih incidenata nacionalne odnopostoji sedam gruse ju~e je po~eo da pa na ma|arskom i radi u novom sastavu, ali se, kao tri na slova~kom za pred{kolsku ni prethodni, nije susreo sa pridecu i dve grupe dece od tri do pet merima etni~ki motivisanih ingodina koje vaspitno-obrazovne cidenata. Najavqen je po~etak aktivnosti sprovode na ma|arpravqewa spiska znamenitih skom jeziku. Istovremeno, ne poli~nosti iz nacionalnih zajedstoji grupa na ~etvrtom slu`benica koji }e dobiti svoje ulice u nom jeziku u gradu - rusinskom, ali gradu, a planira se i postavqawe se ~asovi tog jezika sa elementima dvojezi~nih tabli. Tako|e, sponacionalne kulture fakultativmenuta je ideja da gradska teleno izu~avaju jednom nedeqno u vrvizija „Apolo“ emituje program ti}u u Ulici Branimira Baji}a. na sva ~etiri slu`bena jezika u Ma|arska koalicija zahtevala gradu. D. A. je (uz prikupqene potpise rodite-

Radovi u prostorijama Dnevnog centra za decu ulice, trebalo bi da po~nu u toku ovog meseca i prema proceni izvo|a~a traja}e oko dve nedeqe, rekao je ju~e za „Dnevnik“ Nikola Crni} iz Ekumenske humanitarne organizacije (EHO). Radi {to kvalitetnije provedenog vremena u prostorijama na Bulevaru oslobo|ewa, deci }e u potpuno adaptiranim prostorijama biti slu`en obrok, deqena garderoba i organizovane brojne edukativne i zabavne radionice.

^ITAOCI PI[U SMS

Prema posledwim istra`ivawima, na novosadskim ulicama svakodnevno `ivi preko 200 dece, ali brojke se konstantno mewaju. Mnogi od ovih mali{ana, osnovne egzistencijalne potrebe mo}i }e da zadovoqe u Dnevnom centru koji }e raditi svakog dana od 8 do 15 sati. - Prostorije od oko 70 kvadrata bi}e opremqene trosedom, ormarima, stolovima, a nabavqena su i tri ra~unara. Deca }e tu mo}i da gledaju televiziju, operu ve{, istu{iraju se, pojedu obrok i zgreju se. Jednom

nedeqno u Dnevnom centru radi}e lekar, socijalni radnik i pravnik, a svakodnevno }e uz wih biti psiholog-supervizor. Uz to }e biti organizovane i radionice o pubertetu, bolestima zavisnosti, higijeni i raznim drugim temama – kazao je Crni}. Projekat Dnevnog centra finansiran je iz fonda “Global” uz pomo} omladine Jazasa iz Beograda. Ve} dva meseca traje i projekat terenskog rada sa decom ulice koji je tako|e organizovao EHO, a finansiran je iz austrijskog fonda „H. Stepi}“. S. Tanuryi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Putevi predizbornih kampawa Bravo za Gradsku upravu i gradona~elnika, pove}ali gradske i komunalne takse za 50 posto. Samo vi uzmite koliko vam treba, pa tro{ite na do~eke nove godine i nikad odràn lepi plavi Dunav. 063/7718... *** Od 15.000 raznih rukovodilaca obaveznih da prijave imovinu do 31.12.2009, to je u~inilo samo 100! Toliko o po{tewu „elite“, koja je za 9 godina vlasti dodatno zaduìla stanovni{tvo za 10 milijardi dolara, rasprodala skoro sve vredno, pootpu{tala tolike zaposlene... Javno tuìla{tvo jednostavno ne}e smeti da radi svoj posao i goni one koji nisu prijavili imovinu do propisanog roka, a narodu se preti o{trim ka`wavawem, plenidbom, ru{ewem ku}a... 065/4094... *** Za ~itaoca 063/8614 - mi smo Titovi, Tito je na{. 063/1691... *** Da li je mogu}e da KDS nije produìo ugovor sa TV Ultra? Pa to je deci omiqeni program! Kako da im objasnimo za{to nema Ultre? 064/2202... *** Pitamo gospodina Novakovi}a kad }e se zavr{iti asfaltirawe puta Kisa~-Stepanovi}evo, {to je obe}ao pre ~etiri godine u jeku predizborne kampawe? To je put pun rupa kojim dnevno prolaze stotine vozila, gradskih autobusa, kamiona i dr. Treba li ~ekati neku veliku nesre}u?! 064/1802...

*** Prepadnut sam od pomisli da nemilosrdna poreska uprava mo`e da me progoni (tereti) kamatom za zakasnela pla}awa i prinudnom naplatom razlike poreza na imovinu za 2009. godinu, iako ni do danas nije poku{ala da mi uru~i re{ewe koje je donela po isteku svakog razumnog roka. Molim gradona~elnika da mene i druge prestra{ene savesne gra|ane, javnim saop{tewem u {tampi, umiri i ohrabri u najkra}em roku, dok smo jo{ u snazi. Penzionerporeski obveznik. 063/296... *** ^uo sam da policija napla}uje kaznu za voza~ku dozvolu koja nije potpisana od strane voza~a sa 5.000 din. Ako je to istina, onda deo odgovornosti treba da snosi i policija jer to je dokument koji bi trebalo da se potpi{e pred ovla{}enim slu`benikom. Nazdravqe! 063/507... *** Pres pi{e da u Srbiji oko 450.000 penzionera gladuje sa redovnim primawima ispod 15.000 dinara. A {to ne napi{ete koliko je radnika koji su u radnom odnosu, a mesecima nisu primili platu? Od ~ega da oni gladuju, od vazduha?! S po{tovawem. 065/6624...

*** Za{to u Domu zdravqa Liman 4 nema vakcine ni za revakcinaciju osobqa? Ne dostavqaju, a `ale se na lo{ odziv! Ko sabotira akciju? 064/2859... *** Molim Vas da nas obavestite koja je to organizacija koja uporno, ve} nekoliko godina, organizuje neke, vaqda, biciklisti~ke trke oko gradili{ta, ali nikad za sobom ne po~isti nekakve trake srebrne boje, ve} se one vuku do „Egzita“. To je stvarno sramota. Ko su ti likovi kojima nije zdrav duh u zdravom telu? Ba{ me zanima... ^ekam brzi odgovor. 063/560... *** Dosta vi{e o Kosovu, tro{ewa para i energije, dok vam gra|ani gladuju, rade, a ne primaju

plate. Kosovo je zavr{ena pri~a. Da ste pametni trebali ste prvi da ih priznate, da im pruìte ruku i lepo se dogovorite o dugovima i potraìvawima i da uradite sve da ìvot na{ih qudi tamo bude sno{qiv. Umesto {to po Svetu putujete za na{e pare i cvilite kako je to nepravda. 064/1655... *** Uve~e je ~ekaonica na @elezni~koj stanici puna narkomana koji duvaju lepak i besku}nika. ûvari koje @eleznica Srbije pla}a samo pogledaju i pro|u, a mi putnici napoqu ~ekamo voz. Srbija je to. 065/6402... *** Avrama, super deku su oterali jedni, a ko li }e super Radovana i za{to?! Verovatno se ide da bude 1:1. 064/3078...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

utorak19.januar2010.

NASTAVQENO NADZI\IVAWE BEDEMA

Kej opet raste Prema re~ima rukovodioca Slu`be za odbranu od poplava na teritoriji Vojvodine u preduze}u „Vode Vojvodine“ Mirka Galowe radovi nadzi|ivawa bedema na keju, koji su pred kraj pro{le godine privremeno prekinuti zbog niskih temperatura, nastavqeni su pre nekoliko dana i od tada je izbetonirano oko 150 metara zida na keju. Po wegovim re~ima posao se nastavqa sve dok su temperature pogodne za rad. Na desnoj obali kanala, na potezu Novi Sad Savino Selo, gde se, tako|e, rekonstrui{e odbrambena linija posao i daqe stoji. Kako ka`e

zida du`ine 1220 metara a izbetonirana je je i „stopa“ zida. Potom, na tri mesta u du`ini od 260 metara betoniran je tako-

ko smo saznali, u toku pomenutih radova sve je teklo po planu. Za nadvi{ewe nasipa zadu`ene su “Vode Vojvodine” dok }e

Izbetonirano jo{ 150 metara zida Galowa, trenutno se pregovara sa izvo|a~ima radova o nastavku posla. U delu na Telepu gde se odbrambena linija obnavqa, ju~e je otvoreno gradili{te a po~etak radova zavisi od vodostaja Dunava. Posao }e krenuti kada reka opadne za 40 centimetara. Podse}amo, do privremenog obustavqawa posla na keju izvo|a~ radova konzorcijum „Hidrosrem“ iz Sremske Mitrovice uklonio je {etnu stazu du`ine 1345 metara kao i humus. Iskopan je rov za temeq odbrambenog

zvani „AB“ zid i {est stepeni{nih silaza. Na oko 500 kvadrata je sre|ena obloga nasipa i popravqena je no`ica nasipa. Ka-

Zavod za izgradwu grada rekonstruisati saobra}ajnice. Na Beogradskom i Keju `rtava racije bi}e izgra|ene privremene sao-

OVE GODINE GRAD DOBIJA 19 IGRALI[TA

bra}ajne povr{ine – autobuske ni{e za turisti~ke autobuse i to kod dva pristana za brodove, kao i parking za putni~ke automobile uz kolovoz prema Dunavu. Kej }e biti bogatiji za pe{a~ku, biciklisti~ku i trim stazu a bi}e izgra|en i prostor na kojem }e po zavr{etku radova biti postavqene klupe, korpe i novi cvetni zasadi. Nakon ove rekonstrukcije i popravke odbrambene linije na desnoj obali kanala Novi Sad Savino selo, grad }e dobiti odbrambenu liniju koja }e ga {tititi od voda koje se javqaju jednom u sto godina. Da bi se to postiglo, ove godine saniraju se i ona mesta na kojima bi moglo do}i do prodora vode, kao {to je, podse}amo, slu~aj na Telepu gde se popravqaju pukotine na odbrambenoj liniji. Ovaj posao bi}e nastavqen i uzvodno prema ^elarevu. B. Markovi}

U KAMENI^KOM PARKU

Novo de~je carstvo prvo }e u Kamenicu

Uhva}en u se~i bagremova

Novosa|ani }e od ove godine imati priliku decu da izvode na 19 novih igrali{ta, ~iju je izgradwu Zavod za izgradwu grada zapo~eo pro{le, a zavr{i}e ove godine. Prvo }e biti izgra|eno igrali{te u Ulici Gavrila Principa u Sremskoj Kamenici, a zatim u Sigurnoj `enskoj ku}i, u parku kod @elezni~ke stanice i u bloku izme|u Keja `rtava racije, Ulice Sowe Marinkovi} i Ulice vojvode Mi{i}a. Mesta za igrawe najmla|ih na}i }e se i u ulicama Milenka Gr~i}a, Kosovskoj, Zadru`noj na Klisi, Sekule Vitkovi}a, Veselina U Ulici Gavrila Principa u Sremskoj Kamenici pravi}e de~je igrali{te Masle{e, Omladinskog Foto: R. Hayi} pokreta, na Trgu 1. maja, u bloku oko Ulice Branimira Kisa~u, Futo{kom i Dunavbolnici, Sigurnoj `enskoj ku}i ]osi}a, kod Centra za socijalskom parku. i Centru za socijalni rad nalani rad, De~joj bolnici, u bloku Podloge terena bi}e izra|ene zi}e se i rekviziti prilago|eni izme|u Bulevara oslobo|ewa i od tartana ili {qunka, a negde i deci s posebnim potrebama. IzUlice Save Kova~evi}a i u blokombinovano, a postavqeni revo|a~ radova je “Put”, dok je ku izme|u Bulevara oslobo|ewa kviziti odgovara}e evropskim vrednost investicije 29.499.774 i Ulice Dimijtrija Tucovi}a, u standardima. U Kisa~u, De~ijoj dinara. S. K.

Ve} drugi put u posledwe dve nedeqe u Kameni~kom parku je pose~eno 11 bagremova, a efikasnom akcijom ~uvarske slu`be „Gradskog zelenila“ i policije po~inilac je uhva}en i protiv wega je biti pokrenute zakonske mere. Podse}amo, uo~i pravoslavnog Bo`i}a, policija je privela grupu maloletnika koja je zbog paqewa badwaka posekla pet stabala. B. M.

OKRUGLI STO UNIJE POSLODAVACA I ME\UNARODNE ORGANIZACIJE RADA

Osobama s invaliditetom neophodan posao Jedna slepa osoba nedavno je zaposlena je u slu`bi Skup{tine Novog Sada kao rezultat saradwe gradskog parlamenta i lokalnog Udruèwa slepih i slabovidih - druge osobe sa posebnim potrebama u na{em gradu uglavnom nisu takve sre}e. Odredbe zakona koje }e po~eti da se primewuju 24. maja predvi|aju da firme sa 20 do 50 radnika moraju zaposliti najmawe jednu osobu sa posebnim potrebama, kao i jo{ po jednu na svakih 50 zaposlenih. - Na{ poloàj nije ni mawe ni vi{e teàk od poloàja drugih osoba, me|utim, postoje i specifi~ni problemi s kojima se svakodnevo suo~avamo kazao je Novosa|anin Nenad ]iri}, diplomirani pravnik

iz Centra za samostalni `ivot invalida pred ju~era{wi okrugli sto „Zapo{qavawe osoba sa invaliditetom“ u organizaciji Unije poslodavaca Srbije i Me|unarodne organizacije rada. - Tako|e, postoje pote{ko}e u sistemu obrazovawa i velik procenat osoba sa invaliditetom zavr{ava samo osnovnu {kolu, a tu|u negu i korist koriste iskqu~ivo da bi pre`iveli. Kqu~ni problem je {to su mnogi od nas umislili da ne{to ne mogu i imaju predrasude o sebi. Prema re~ima predsednika Skup{tine Novog Sada Aleksandra Jovanovi}a, sama ~iwenica da je zamenica prvog ~oveka gradskog parlamenta Mari-

ja Vrebalov osoba sa invaliditetom simboli~an je na~in da se pokaè kako sve osobe zasluùju jednaku {ansu.“Ovo je na~in da podrìmo da se u delo sprovede ono {to pi{e u propisima. Nema tu dvoumqewa ili dogovarawa, jednostavno to je na{a obaveza. Osobe sa posebnim potrebama treba da postanu sastavni deo dru{tva i to mora postati svakodnevica“, rekao je Jovanovi}. Prema re~ima Izvr{ne direktorke Unije poslodavaca Miqane Sto{i}-Stojanovski zakqu~ci sa skupa bi}e upu}eni Republi~kom ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. D. A.

Foto: R. Hayi}

TRGOVCI I TEZGE ^EKAJU LEP[E VREME

Pijaca na Adicama zvrji prazna Tezge zakupqene 12. decembra pro{le godine jo{ uvek stoje prazne u centru Adica, u Kameni~koj ulici. Nakon {to je devet trgovaca potpisalo ugovor o prodaji na ovoj mini pijaci, me{tani ovog naseqa jo{ uvek nemaju priliku da kupuju svakodnevne potrep{tine na svojoj novoj pijaci. Predsednik ove Mesne zajednice Sr|an Egi} podsetio je da je zamisao da se omogu}i prodajni prostor gde }e gra|ani mo}i po pristupa~nijim cenama da pazare neophodne namirni-

ce, a da ne moraju da dolaze u centar grada. Me|utim, Adi~ani }e ipak morati da sa~ekaju toplije vreme za ovu olak{icu. - Zbog lo{eg vremena ova zamisao jo{ nije za`ivela, ali o~ekujemo da }e za koju nedequ trgovci iza}i na svoje {tandove i po~eti sa prodajom - rekao je Egi}. Ova mini pijaca broji 25 tezgi, a radno vreme }e odrediti sami zakupci tezgi u zavisnosti od interesovawa kupaca. I. D.

Uskoro konkurs za gradski suvenir Konkurs na kome treba da bude izabran zvani~ni suvenir Novog Sada najverovatnije }e biti raspisan do kraja meseca, najavqeno je iz Turisti~ke organizacije grada. Iako je po~etak konkursa bio najavqivan za kraj pro{le godine, direktorica TONS-a

Dragana ]irakovi} je kazala kako se procedura odu`ila zbog uskla|ivawa uslova konkursa sa va`e}im zakonskim propisima. Ta~an datum po~etka konkursa bi}e poznat do kraja ove ili po~etkom slede}e nedeqe, najavila je ona. N. H.

NA STRA@ILOVU

Popravka mosta ~eka prole}e Ulegnu}a u kolovozu mosta na Stra`ilovu po svoj prilici ne}e biti sanirana do prole}a, odnosno po~etka rada asfaltne baze. Kako ka`u u karlova~koj op{tini, zbog prirode posla nerealno bi bilo o~ekivati da izvo|a~ tokom zime otkloni {tetu koja je nastala zbog slegawa nasipa. Op{tina je zvani~no uputila zahtev izvo|a~u, konzorcijumu

„Vojvodina put - Ba~ka put“ da popravi kolovoz, pozivaju}i se na garantni rok, ali jo{ uvek nije dobila odgovor. Most je sagara|en u leto 2008. godine i to u rekordnom vremenu, za mesec dana. Izgradwa je ko{tala 9,4 miliona dinara, od ~ega je 6 miliona pla}eno. Pare za gradwu op{tina je dobila od Fonda za kapitalna ulagawa. Z. Ml.

VOJVODINA

utorak19.januar2010.

DNEVNIK

c m y

PO ODLUCI PREDSEDNIKA OP[TINE ALIBUNAR

Besplatan prevoz u januaru

KUD „GIK BANAT PIONIR” VE] GODINAMA RADI U NEPRIMERENIM USLOVIMA

Kolo u teretani ZREWANIN: Predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton i ~lan Gradskog ve}a zaduèn za sport Vojislav Mati} obi{li su prostorije u kojima ve`baju ~lanovi Kulturno-umetni~kog dru{tva „GIK Banat Pionir”, a koje se nalaze u sklopu teretane kluba „Stefani”, na Trgu Republike. Ovo dru{tvo, osnovano 1976. godine (folklorna sekcija tri godine ranije) okupqa danas oko 170 ~lanova, svrstanih u {est grupa, od pionira do veterana. Kako kaè predsednik dru{tva Radovan Moldovan, sve {to je do sada postignuto realizovano je sopstvenim snagama. On se zahvalio Savezu amaterskih kulturno-umetni~kih dru{tava Zrewanina na pomo}i i „GIK Banat Pionir” radi neprimereni postignutim rezultatima. - Na{ grad i zemqu smo predstavqali po celom svetu i to na najboqi mogu}i na~in. Pro{le godine nastupali smo na svetskom festivalu folklora u Venecueli, a ve} pet godina smo i ~lanovi me|unarodne organizacije foklora, sa sertifikatom koji nam omogu}ava da nastupamo na bilo kom svetskom festivalu. Dostigli smo, dakle, zavidan nivo u {irim razmerama, ali, naàlost, kada neko nama dolazi u goste, ne moèmo da se pohvalimo niti mogu}no{}u sme{taja, a ni uslovima u kojima radimo. Tada, obi~no, na{i

~lanovi primaju ~lanove gostuju}ih ansambala po ku}ama - kaè Moldovan i dodaje da bi postoje}i prostor za probe trebalo preurediti, adaptirati i eventualno dograditi, ~ime bi se stekli uslovi i za odgovaraju}i sme{taj fundusa, narodnih no{wi i opreme, koja u sada{wim uslovima propada. Marton je konstatovao da KUD „GIK Banat Pionir” svakako zasluùje pomo}. - Dobro je {to ima pojedinaca u gradu, poput qudi koji vode klub „Stefani”, koji su spremni da pomognu ovom kulturno-umetni~kom dru{tvu. Smatram, ipak, da nivo i kvalitet KUD-a prevazilaze lokalne okvire i da je to problem i pokrajine i dràve, jer ono {to je kvalitetno treba da podrè i vi{i nivoi vlasti. Lokalna samouprava poku{a}e, tako|e, da izna|e mogu}nosti za pomo}, jer je zaista sramotno videti uslove u kojima se ~uva oprema i organizuje rad dru{tva - istakao je Marton. Po re~ima Mati}a, u ovom slu~aju je, uprkos problemima, uspostavqena dobra saradwa izme|u sporta i kulture, s obzirom na to da isti prostor ve} dugi niz godina zajedni~ki koriste ~lanovi KUD „GIK Banat Pionir” i korisnici teretane „Stefani”. Mati} smatra da je to primer koji bi, uz razumevawe i saradwu s lokalnom samoupravom, mogli i drugi slediti. @. Balaban

U SKLADU S ODOBREWEM MINISTARSTVA FINANSIJA

Poskupelo grejawe KIKINDA: Cena daqinskog grejawa u Kikindi pove}ana je za {est odsto. Umesto dosada{wih 97,62 dinara po kvadratu, korisnici u doma}instvima }e daqinsko grejawe pla}ati u zimskom periodu 100 dinara, bez poreza na dodatu vrednostu, odnosno 108 dinara sa PDV-om. Tokom letweg perioda korisnici iz kategorije doma}instava pla}a}e oko 27 dinara za kvadratni metar, sa porezom na dodatu vrednost. Prema re~ima v.d. Direktora Javnog preduze}a „Toplana” Nikole Terzina daqinsko grejawe poskupelo je u skladu sa odobrewem Ministarstva finansija, zbog rasta cena na malo, {to je i lokalna samouprava potvrdila. -Javno preduze}e „Toplana” ima gubitke u poslovawu koji su nastali zbog duga prema „Srbijagasu”. Ovom korekcijom cena poku{a}emo da smawimo dug za gas koji trenutno iznosi 68,2 miliona dinara. U ovom momentu gra|ani na{oj firmi duguju 29 miliona dinara

za daqinsko grejawe, a pravna lica oko 32 miliona dinara – rekao je Terzin i apelovao na du`nike da pla}aju ra~une. U kikindskoj op{tini ima 3.500 prikqu~enih na daqinsko grejawe. Ekipe „Toplane” proverava}e kvadrature grejnih povr{ina u odre|enim doma}instvima, jer je prime}eno da su neki gra|ani dogradili nove prostorije i uveli daqinsko grejawe, a to nisu prijavili. Zbog nedostatka novca i dugova prema „Srbijagasu” zaposleni u javnom preduze}u „Toplana” letos nisu uspeli da rekonstrui{u postrojewa i toplovodnu mreù u onom obimu koji je planiran. Od po~etka ove godine do{lo je do nekoliko havarija na toplovodnoj mreì u centru grada koje su sanirane, ali je veoma va`no da se nakon prestanka grejne sezone rekonstrui{u najkriti~niji delovi mreè. Stoga v.d. direktora „Toplana” i najavquje ve}e angaòvawe u ovoj godini A. \uran na tom poqu.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka, 15. januara, u 7 sati, do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Vawa Krni}, Nevena Kopawa, Nevena Terjek, Blaènka Ivanovi} - Vojnovi}, Qiqana Laèti}, Ajshe Neziraj i Milada Radulovi} iz Novog Sada, Danijela Kati} i Marija Gruji} iz Petrovaradina, Vesela Ma~ki} iz Sremske Kamenice, Qubica Mandi} i Miroslava Kova~ iz Futoga, Veliborka Segedi iz [atrinaca, Sanela Diqaj iz Beo~ina, Jovana Milanovi} iz Ka}a, Biqana Krekovi} iz Gospo|inaca, Tawa Maqkovi} iz Be~eja, Nata{a Jovanov iz ûruga i Milica Stojanovi} iz Kisa~a, DEÂKE: Olga Trifkovi} - Tucakov, Jovana Kuzmanovi}, Lidija Meqnikov, Julijana Avdi, Kizibana Huma, Zorica Pavlovi}, Nata{a Zoni}, Anika Adamovi}, Duwa Raki}, Sawa Todevski, Xeqana Rifati i Tatjana Novovi} iz Novog Sada, Daniel Savi} iz Ka}a, Qubica Bili} iz Vizi}a, Magdalena Nedeqkovi} iz Ratkova, Zorana Zori}, Tawa Ivovi} i Dragana Stojanovi} iz Ba~a, @uàna Sabo iz Subotice, Aleksandra Popovi} i Jovana Stefanovi} iz Futoga, Tatjana Krakanovi} iz Sremske Kamenice, Verica Kolarski iz Rumenke, Mirjana Tomi{i} iz Temerina, Kasandra Kneèvi} iz Ba~ke Palanke, Gordana Pekar iz Golubinaca i Jelena Jovanovi} iz Crvenke.

ALIBUNAR: Prema odluci predsednika Op{tine Alibunar Danijela Ki{martona, u januaru su sredwo{kolci iz sela ove op{tine oslobo|eni pla}awa mese~nih karata za prevoz do svojih {kola u Alibunaru, Vr{cu i Pan~evu.U obrazloèwu iz kabineta predsednika Ki{martona isti~e se da su boì}ni i novogodi{wi praznici ispraznili ku}ne buxete nave}eg broja ìteqa ovog kraja i da je ovaj oblik pomo}i namewen da se lak{e prebrodi janur, koji je i poznat po velikim tro{kovima. Sredinom pro{le godine Skup{tina op{tine je donela odluku o osnivawu sopstvenog JATP „Alibunar” upravo sa ciqem da se smawe tro{kovi putovawa u~enika ~iji su roditeqi STUP-u iz Vr{ca morali da pla}aju skupe mese~ne karte. Kako je op{tina od pokrajine Goricija iz Italije dobila ~etiri

autobusa na poklon, to je i bila namera da se ovim obezbedi jeftiniji prevoz u~enika i studenata. Na po~etku {kolske godi-

ne op{tina je ~astila u~enike sa besplatnim mese~nim kartama za setembar. A da se radi o pozama{noj pomo}i vidi se i iz toga da ovo novoosnovano preduze}e sa podru~ja op{tine svakodnevno prevozi 400 sredwo{kolaca iz sela op{tine do Alibunara, zatim 110 do Vr{ca i 40 do Pan~eva, a po tim ni`im cenama prevoze se i sto u~enika sa podru~ja op{tine Plandi{te do Ekonomske {kole u Alibunaru. Kako u JATP „Alibunar” isti~u, tro{kove firme pokrivaju donacijom od pet miliona dinara od op{tine i novcem od prodaje mese~nih karata. Ukoliko bi nabavili jo{ dva autobusa, {to je u planu za ovu godinu, onda }e po ni`im cenama mo}i da prevoze radnike i gra|ane do Vr{ca i Pan~eva, isti~e direktor ovog preduze}a \or|el Loboda. R. Jovanovi}

ZABRIWAVAJU]I PODACI SOMBORSKE SLU@BE ZA ZAPO[QAVAWE

Sombor predwa~i u broju nezaposlenih SOMBOR: Prema evidenciji somborske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, na podru~ju Sombora, Apatina, Kule i Oxaka, posledwi dan pro{le godine 21.961 `iteq Zapadne Ba~ke vodio se kao nezaposleno lice. - Od po~etka pro{le godine, pa sve do jula, imali smo jak trend porasta broja nezaposlenih, da bi na vrhuncu taj broj pre{ao 23 hiqade lica na na{oj evidenciji kazao je, na ju~era{woj konferenciji za medije, direktor ove Filijale NSZ Sekula Tawevi}.Od jula do oktobra imali smo trend smawewa broja lica na evidenciji, da bi posledwa dva meseca pro{le godine obele`ila stagnacija. Sasvim o~ekivano, kao najve}a op{tina, ta~nije jedini Grad na Zapadu Ba~ke, Sombor predwa~i u broju nezaposlenih sa 7.503 lica na evidenciji NSZ, dok ga „prati” Kula sa 5.116 nezaposlnih.

dramati~an rast nezaposlenosti, koji je procentualno iznosio ~ak 13 odsto, u odnosu na kraj 2008. godine. Sa druge strane, preostale tri op{tine Zapadne Ba~ke su kraj godine do~ekale sa niòm stopom nezaposlenosti. Tako je broj lica na evidenciji NSZ u Kuli smawen za simboli~nih 1,3 odsto, u Oxacima je smawen broj nezaposlenih za 2,5 odsto, dok je „{ampion” u sniàvawu broja nezaposlenih op{tina Apatin, u kojoj je neveselu sudbinu evidentiranih u NSZ krajem pro{le godine do~ekalo ~ak 7,5 odsto ìteqa ove varo{i i wegove okoline. - Ovoliko pove}awe broja nezaposlenosti u Somboru je pre svega rezultat nekih, rekao bih, neuspelih privatizacija koje su dovele i do potpunog ga{ewa firmi - smatra Tawevi}, navode}i kao primer Metaloprera|iva~ku industriju „Bane”, koja je nakon dokapitalizacije sredi-

„Kalcedonija” najve}a uzdanica Dok su sa jedne strane ubrzano propadali ve}i kolektivi ~iji su brojni radnici i postajali briga NSZ, nova znatno malobrojnija radna mesta su se otvarala u mawim firmama uz tek pojedine izuzetke. - Imali smo „udar” zbog MPI „Bane”, dok je sa druge strane novi posao u trgovini „Roda”, odnosno somborskom „Merkatoru”, dobilo oko 80-tak trgovaca. Broj zaposlenih smawen je i u Uqari „Sunce”, „Somboledu”, a zna~ajniji broj novih radnih mesta o~ekujemo na prole}e po otvarawu proizvodnih pogona „Kalcedonije”, u kojima bi posao trebalo da dobije skoro 500 radnika, prete`no èna - prognozira Tawevi} Slede}i na listi su Oxaci sa 4.951 nezaposlenim, dok je „svega” 4.391 Apatinaca traìlo i o~ekivalo posao, uz posredovawe Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. Ako je ovaj podatak i bio o~ekivan, ono {to lokalne vlasti u Somboru svakako treba da zabrine je podatak da je Sombor jedina lokalna samouprava u kojoj je na kraju godine zabeleèn gotovo

nom pro{le godine oti{la u likvidaciju pa je i wenih 500-tinak radnika „zavr{ilo” na listama NSZ. U prilog ovoj tvrdwi svakako ide i detaq da najve}i broj lica na evidenciji (~ak vi{e od polovine) ima oko 40 godina `ivota. - Situacija bi bila mnogo gora da nije bilo aktivnih mera same Nacionalne slu`be za zapo{qa-

Sekula Tawevi}

vawe, ali i pro{logodi{weg paketa mera republi~kog Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj kao i pokrajinskog Sekretarijata za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova - kazao je Sekula Tawevi}, ujedno najavquju}i sli~ne mere NSZ i izvr{nih vlasti i u 2010. godini. - Na primer, kroz programe samozapo{qavawa uz anga`ovawe sredstava u iznosu od oko 70 miliona dinara osnovalo je ili zapo~elo delatnost 428 lica sa evidencije. Na raspisan javni poziv za organizovawe i sprovo|ewe javnih radova imali smo 57 prijava, da bi potvrdno bilo odgovoreno na wih 21, za {ta je izdvojeno 42 miliona dinara i tako je posao dobilo 268 nezaposlenih lica. Tu su i programi pripravnika, koji }e u ovoj novoj godini biti unekoliko izmeweni, tako da uz najave otvarawa pojedinih novih pogona, firmi i preduzetni~kih radwi, i pored ~iwenice da kriza jo{ uvek traje, o~ekujemo ako ne op{te smawewe nezaposlenosti a ono makar stabilizaciju prilika u svetu rada - umereni je optimista Sekula Tawevi}. M. Miqenovi}

Tri miliona dinara za frizirawe BA^KA PALANKA: U centru Ba~ke Palanke ovih dana bruje motorne testere, a re~ je o orezivawu stoletnih platana. Ovaj posao po~eo je pro{log prole}a, kada je orezano 50 stogodi{wih platana, a sada }e od ulica @arka Zrewanina do Trga bratstva i jedinstva biti orezano jo{ 50 stabala. Do kraja ove godine trebalo bi da bude orezano jo{ oko 250 stabala od centra grada do Gradskog grobqa. Nadle`ni u lokalnoj samoupravi ka`u da je ovaj posao izuzetno skup, a obavqaju ga ovda{we Javno komunalno preduze}e „Komunalprojekt” i JP „Beogradsko zelenilo”. Upu}eni ka`u da za orezivawe 100 stabala ovih divova treba platiti tri miliona dinara. Novac za ceo posao nije obezbe|en, pa nije izvesno

da li }e se sve uraditi do po~etka vegetcije. Glavna ulica u ovom gradu gde su platani ve} „frizirani” izgleda ~udno, malo tu`no, pa mnogi Palan~ani sumqi~avo vrte glavom. Stru~waci ka`u da je ovo nu`na mera, jer se na ovaj na~in produ`ava vek stablima koja su postala za{titi znak centra Palanake u posledwih 100 godina. Navodno, ovim poslom spre~ava se truqewe drve}a, otklawaju suve grane koje su umele da otpadnu i na~ine {tete na objektima, vozilima, ali i da povrede pe{ake. Svidelo se nekome ili ne, a posebno qubiteqima prirode, ova mera je nu`na i nadle`ni tvrde da }e je privesti kraju kada im finansijske mogu}nosti to dozvole. M. Suyum

Godi{wica smrti pripoveda~a ZREWANIN: Decenija od smrti pripoveda~a, dramskog pisca, esejiste i prevodioca Vojislava Despotova bi}e obeleèna danas u Zrewaninu. U 11 ~asova bi}e poloèno cve}e ispred spomen-plo~e na wegovoj ku}i, u ulici Vidakovi}evoj 2. Ispred spomen-plo~e, u znak se}awa, govori}e kwièvnik Radivoj [ajtinac, a pomenu }e prisustvovati ~lanovi porodice Vojislava Despotova, zatim predsednik Skup{tine grada Aleksanar Marton, wegov zamenik Predrag Jeremi}, kao i brojni po{tovaoci ovog velikog stvaraoca. îtava 2010. godina bi}e posve}ena Despotovu, budu}i da je jubilarna - obeleàva se 60 godina od wegovog ro|ewa i 10 godina od smrti. Tim povodom bi}e organizovani brojni sadràji. Pokrenuta je tako|e i zajedni~ka inicijativa Grada Zrewanina i Gradske narodne biblioteke „@arko Zrewanin”, koja je izdava~ „Izabranih dela Vojislava Despotova”, da jedna ulica u gradu dobije wegovo ime. @. B.

[kola za ko{arka{ice BEÊJ: U èqi da podmlade i omasove rad u klubu, be~ejski OKK „Old gold” je odlu~io da organizuje {kolu ko{arke za devoj~ice uzrasta od osam godina i starije. Upis je u toku i zainteresovani roditeqi mogu vi{e informacija da dobiju ponedeqkom od 19,30 do 20,30 sati u sportskoj dvorani OSC Mladost, gde be~ejske ko{arka{ice treniraju. - Imamo takmi~arsku ekipu u pionirskoj konkurenciji i èlimo da rad sa najmla|ima jo{ vi{e omasovimo, pa verujemo da }e {kola ko{arke privu}i znatan broj devoj~ica. U radu }e mi pomagati jedan od boqih izdanaka ranije klupske {kole ko{arke koju sam vodila Ksenija Staki}, koja je u me|uvremenu zavr{ila Fakultet za fizi~ku kulturu - rekla je {ef stru~nog {taba OKK „Old gold” Stojanka Do{i}. V. J.

Izbor sportiste godine BE^EJ: Iako je bilo zao{travawa odnosa izme|u Sportskog saveza op{tine Be~ej i resora za sport u lokalnoj samoupravi, prouzrokovanih nedostatkom finansijskih sredstava za organizaciju tradicionalne manifestacije Izbor sportiste godine, nesporazum je izgla|en. Komisija za izbor i nagra|ivawe Sportskog saveza op{tine Be~ej razmatrala je sve pristigle nominacije klubova, neke i sama inicirala i ponudila predlog za nagrade. Upravni odbor sportske asocijacije }e ovih dana doneti kona~nu odluku, a dodela nagrada je zakazana za 22. januar u velikoj Sali Gradske ku}e s po~etkom u 18 sati. V. J.

VOJVODINA

DNEVNIK

utorak19.januar2010.

SKUP MALIH AKCIONARA U BA^KOJ PALANCI

Traè „Sintelonove” akcije BA^KA PALANKA: U Ba~koj Palanci je ponovo odràn zbor onih koji ve} oko pet godina traè pravdu, odnosno onih koji smatraju da su o{te}eni, jer im je, navodno svojevremeno uskra}eno pravo na po 60 akcija „Sintelona”. U zgradi, ovde poznatoj kao komitet okupilo se preko 300 qudi, a ukupan broj onih koji traè pravdu je oko pet hiqada. O~ekivali su da }e im se obratiti beogradski advokat koji ih je zastupao ni svim sudskim instancama u Srbiji, ali advokat se nije pojavio. - O~ekivali smo da nam na{ pravni zastupnik saop{ti {ta daqe da ~inimo, ali nam je on u zadwi ~as javio da je spre~en, te da }e nas naknadno posetiti – rekao je pred-

sednik Odbora o{te}enih malih akcionara Raja Papi}. – Prvostepenom presudom Op{tinskog suda u Ba~koj Palanci nas tridesetak koji smo zastupali nekoliko hiqada o{te}enih dobili smo sud. Potom se „Sintelon” àlio pa smo izgubili na Okru`nom sudu u Novom Sadu, a potom i na Vrhovnom sudu. Ubedjeni smo da smo o{te}eni prilikom posledwe podele akcija u ovoj palana~koj fabrici, a cifra koju potraùjemo iznosi dvadesetak miliona eura. O~ito je da doma}i sudovi nisu spremni da presude protiv velike kompanije pa smo sve odlu~niji da pravdu potraìmo na medjunarodnom sudu u Strazburu. Da bi to ostvarili moramo da ostanemo jedinstveni, da se vi{e qudi

ukqu~i u akciju i da svi uplate minimalni iznos kojim bi pokrili tro{kove advokata, odnosno suda. Mnogi su se nadali da }e ostvariti pravo na 60 akcija velike i uspe{ne firme koja im je svojevremeno ponudila da vrednosne papire otkupe. Potom im je ponudjen iznos od po 100 nema~kih maraka da se odreknu prava na povoqnu kupovinu akciju {to je ve}ina prihvatila, a potom su smatrali da su obmanuti. Spomiwe se da je vrednost akcija sko~ila na preko 200 evra po jednoj akciji, pa nije ~udo {to ve}ina smatra da pravdu moraju potra`iti do zadwe sudske instance u svetu, ali ka`u da o~ekuju i presudu Ustavnog suda Srbije. M. Suyum

DANI MA\ARSKE KULTURE U SENTI

Pregaocima „Ma|arsko drvo `ivota” SENTA: Tradicionalna manifestacija „Dani ma|arske kulture” odr`ana u Domu kulture u Senti bila je u znaku 200-godi{wice od ro|ewa kompozitora tvorca ma|arske nacionalne himne Ferenca Erkela (1810-

PRODATO NEKOLIKO POSLOVNIH OBJEKATA TP „GVO@\AR”

Poveriocima 9,5 miliona dinara Crkva svete Marije s novim bakarnim krovom

NASTAVQA SE REKONSTRUKCIJA RIMOKATOLI^KE CRKVE U MOROVI]U

Vlaga zahteva poseban tretman MOROVI]: Pro{le godine zapo~eta rekonstrukcija krova rimokatoli~ke crkve svete Marije u Morovi}u, koja je pod za{titom Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spomenika kulture APV, bi}e zavr{ena ove godine. Prva faza radova je zavr{ena. Ura|eno je rekonstrukcija krova, apside i sakristije, koji su pokriveni debelim bakarnim limom romboidnog oblika. U drugoj fazi rada obavi}e se rekonstrukcija torwa crkve, na lorenski krst sa jabukom stavi}e se pozlata, a u dowem delu spoqa{weg dela crkve kontrafori }e biti oblo`en bakarnim limom, koji je ve} obezbe|en. Unutra{wost crkve je u lo{em stawu, pa je to razlog vi{e

@upnik Nikica Bo{wakovi}

menika kulture APV da utvrdi na koji na~in sanirati vlagu i ozbebediti potrebna sredstva za zapo~eti posao. Posledwa ve}a obnova crkve bila je 1898. godine i tom prili-

Finansijer pod znakom pitawa Radove u prvoj fazi na rekonstrukciji krova, apsidije, sakristije kao i torwa finansiralo je Ministarstvo vera, sa 1.800.000 dinara. Mesna zajednica Morovi} dala je gra|evinski materijal, rogove i letvu, u vrednosti 300.000 dinara. Za prekrivawe krova torwa i ostalo oblagawe bakarni lim je kupqen iz tih sredstava i ~eka po~etak radova. Me|utim, koliko }e ko{tati sanacija vlage i `bukawe unutra{weg dela crkve, za sada nije poznato. Ne zna se ko }e taj deo posla finansirati, ni da li }e ponovo sredstva obezbediti Ministarstvo vera, ili }e se sredstva obezbediti iz Nacionalnog investicionog plana. da se skine `buka, a po{to je dowi deo crkve uz same temeqe pod jakom vlagom, na poziv `upnika Nikice Bo{wakovi}a i upraviteqa `upa Morovi}, Gibarac i Kukujevcite filijala Va{ica, Batrovci, Berkasovo i Jamena, do}i }e komisija Zavoda za za{titu i nau~no prou~avawe spo-

kom je skinuta {indra i stavqen lim na toraw, apsidu i sakristiju, a na krov crkve postavqen je crep. Tada je sa crkve skinut lorenski krst s jabukom i stavqen latinski. 1968. godine obavqeni su konzervatorski radovi i vra}en je lorenski krst na crkvu. D. Savi~in

Besplatna obuka BEÊJ: Narodna biblioteka Be~ej ve} nekoliko meseci s uspehom sprovodi besplatnu dvomese~nu obuku rada na ra~unarima. Zbog velike zainteresovanosti, tokom oktobra i novembra, radile su tri grupe od po desetak polaznika razli~ite uzrasne dobi, a od decembra i tokom ovog meseca rade dve grupe. Obuka se odràva dva puta nedeqno, ponedeqkom i petkom, po jedan sat u multufunkcionalnoj sali renoviranog potkrovqa centralne zgrade Narodne biblioteke Be~ej u Glavnoj ulici. Od zainteresovanosti zavisi da li }e se nastaviti sa ovakvom vrstom edukacije i u februaru. Edukator obuke je profesor informatike Tama{ Nemet, kojem u radu pomaè student prava i vojnik na sluèwu civilnog vojnog roka u Narodnoj biblioteci Igor Stepanov. V. J.

ZREWANIN: Od ju~era{we prodaje nekoliko poslovnih objekata zrewaninskog Trgovinskog preduze}a „Gvo`|ar” u ste~aju, ova firma trebalo bi da inkasira 9.465.000 dinara i taj novac bi}e iskori{}en za namirivawe poverilaca. Ju~e je, naime, u upravnoj zgradi „Gvo`|ara” odr`ana javna licitacija i kupcima je ponu|eno vi{e objekata i magacina u Zrewaninu i okolnim selima. Ste~ajni upravnik Milan Ni}etin je, pre po~etka licitacije, istakao da je interesovawe kupaca ovog puta bilo za trgovine u Mu`qi, Perlezu, Kleku i Toma{evcu, kao i za skladi{ni prostor u E~ki, dok }e se ostali objekti, posle odluke Odbora poverilaca, ponovo na}i na licitaciji. Prodavnice u Mu`qi i Perlezu, po po~etnim cenama od 1.425.000, odnosno 860.000 dinara, kupio je Igor To{kov iz Zrewanina, a on je, u ova dva slu~aja, bio i jedini u~esnik na licitaciji. Za prodajni objekat u Kleku, ~ija je startna cena iznosila 4,6 miliona dinara, interesovawe je iskazalo troje u~esnika licitacije – DOO „Raca”, Auto – moto tehni~ki centar i Igor To{kov. Prodavnica je prodata firmi „Raca” za 4,7 miliona dinara. I u nadmetawu za trgovinu u Toma{evcu i skladi{te u E~ki u~estvovalo je po troje kupaca. Najve}u cenu od 1.750.000 dinara za prvi objekat ponudila je toma{eva~ka Samostalna radwa „Tami{ka la|a”, dok je skladi{te u

E~ki prodato Zrewanincu Uro{u Petrovu za 730.000 dinara. Kupci bi, po zakonu, trebalo u roku od tri dana da potpi{u kupoprodajne ugovore a zatim i da uplate izlicitirane sume. Ukoliko neko od

radnica i poverilaca. One i ostale wihove kolege, a ukupno ih je oko 90, nadaju se da }e posle prodaje imovine „Gvo`|ara” kona~no biti namireni. Naime, vi{e od dve godine, otkako je uveden ste~aj

Ju~era{wa licitacija u „Gvo`|aru”

wih u me|uvremenu to ne u~ini, objekat }e biti ponu|en prvom narednom u~esniku licitacije. Ste~ajni upravnik Ni}etin je naglasio da upravna zgrada „Gvo`|ara”, koja se nalazi u glavnoj gradskoj ulici, jo{ ne mo`e biti prodata zbog nere{enih imovinsko – pravnih odnosa. Kako je „Dnevnik” ve} pisao, zavrzlama je nastala kada je utvr|eno da objekat pripada „Gvo`|aru”, a zemqi{te na kome se on nalazi Narodnoj banci Srbije! Ni}etin je kazao da je u toku re{avawe problema, ali nije mogao da precizira kada }e se zgrada, koja je verovatno i najvredniji deo imovine preduze}a, na}i na licitaciji. Ju~era{wem nadmetawu prisustvovalo je i nekoliko biv{ih

u wihovu firmu, a oni ostali bez posla, biv{i radnici poku{avaju da naplate svoja potraìvawa na ime zaostalih plata. „Gvo`|ar” im duguje tridesetak li~nih dohodaka, a tri godine im nije upla}ivan ni radni sta`. - Ni{ta zvani~no ne znamo o tome da li }e novcem od prodaje imovine „Gvo`|ara” biti ispla}eni biv{i radnici. ûli smo da ovog puta ne}e svi biti namireni, {to bi nas, u svakom slu~aju razo~aralo. Bilo bi po{teno da svi dobijemo jednake iznose – izjavila je za „Dnevnik” jedna od biv{ih radnica „Gvo`|ara” Mira Qubojevi}, koja je, sa 26 godina radnog staà, ostala bez posla. @. Balaban

GODINA VELIKIH INVESTICIJA ZA IN\IJU

IT park }e zapo{qavati 25.000 radnika IN\IJA: Investicija veka, gradwa prve faze Informaciono tehnolo{kog parka u In|iji, gde posao treba da dobije oko 2.500 radnika, mora po~eti ove godine, u protivnom gra|evinsko zemqi{te koje je zakupila indijska „Embasi grup” bi}e vra}eno u vlasni{tvo op{tine In|ija. Tako je predvi|eno ugovorom o zakupu zemqi{ta koji je potpisan u julu 2008. godine. U ovom trenutku „Embasi grup” sprema projektnu i dokumentaciju za dobijawe gra|evinske dozvole za gradwu 25.000 kvadratnih metara poslovnog prostora sa svim potrebnim sadr`ajima, servisima, restoranima, bankama i objektima za odmor i rekreaciju. Za prvu fazu gradwe IT-parka „Embasi grup” je zakupila 50 hektara zemqi{ta i izmirila sve obaveze prema op{tini, obavqeni su svi drugi pravno-tehni~ki poslovi za ulazak investitora, koji planira da u objekte ulo`i 30, a u informati~ko-tehnolo{ku opremu 20 miliona dolara. U drugoj fazi, ~iji je prvobitni rok za zavr{etak IT-parka, prema ugovoru koji su potpisali 21.jula 2008. godine u In|iji ministar za

telekomunikacije i informati~ka dru{tva u Vladi Srbije Jasna Mati}, ~lan borda „Embasi grup” Ramgopal Marajananan, predsednik op{tine In|ija Goran Je{i} i direktor ZZ „Srem“ iz In|ije Stanko Popovi}, sav posao izgradwe IT-parka na ukupno 220 hektara, sa ulagawem od jo{ 300 milio-

- To nisu jedine investicije planirane u ovoj godini, ali jesu najzna~ajnije. Ukoliko se ostvari sve {to je do sada dogovoreno samo od naknade za gradsko gra|evinsko zemqi{te u buxet op{tine }e sti}i vi{e od 300 miliona dinara – optimista je predsednik op{tine Goran Je{i}.

Potvr|en kredibilitet Kredibilitet „Embasi grup” dokazuje se ve} ostvarenim projektima ove vrste u svetu, gde je do sada izgra|eno 1,7 miliona kvadratnih metara poslovnih prostora IT-parkova. To potvr|uje i saradwa ove firme sa „Aj-Bi-Em-om”, „Majkrsoftom”, „Hjulit Pakardom”i mnogim drugim. na dolara u objekte i 200 miliona dolara u IT-opremu, trebalo bi da bude zavr{en od kraja 2014. godine i da bude ukupno zaposleno 25.000 radnika. Drugi veliki projekat je izgradwa „Grundfosove” fabrike industrijskih pumpi u In|iji. Po ovom projektu, gde je potisan i ugovor, „Grundfos” }e u izgradwu fabrike ulo`iti oko 80 miliona evra i kad fabrika bude zavr{ena, zaposliti 500 radnika, me|u wima najvi{e metalaca.

Pored postoje}ih projekata, dva velika – IT-park i „Grunfosova” farika pumpi, te nekoliko mawih, u toku su i pregovori sa nekoliko navih – budu}ih investitora, me|u kojima je i jedna kompanija iz Belgije, koja }e, u slu~aju da se pregovori oko gra|evinskog zemqi{ta i drugih pojedinosti, uspe{no zavr{e, ulo`ila 30 miliona evra u nove proizvodne pogone u In|iji. S. Bojevi}

Ferenc Deak i dr Laslo Sele{i Vago

1893) i 150. godi{wice smrti velikog reformatora politi~kog, ekonomskog i kulturnog ìvota Ma|arske grofa I{tvana Se~ewija (1791-1860).U prisustvu istaknutih li~nosti kulturnog i javnog ìvota vojvo|anskih Ma|ara, ambasadora Republike Ma|arske u Srbiji Imrea Varge i gostiju iz Ma|arske, prire|en je bogat kulturn program i dodeqene su nagrade Kulturnog svaeza vojvo|anskih Ma|ara istaknutim pregaocima za doprinos negovawa i unapre|ewa kulture i o~uvawu kulturnog identiteta Ma|ara. Dobitnici nagrade „Ma|arsko drvo ìvota” su kwièvnik Ferenc Deak iz Subtoice, muzi~ki pedagog Ema Konrad iz Zrewanina, slikar Tibor [ipo{ iz Be~eja i narodni umetnik Joèf Lele iz Mu`qe. Zlatna plaketa dodeqena je [andoru Kawadiju iz Ma|arske, a plakete Mariji i Jano{u [o{ iz Subotice, Joèfu êrni~eku iz Doroslova i Elizabeti Pe~i iz Novog Sada. Priznawa su im uru~ili predsednik i generalni generalni sekretar Kulturnog saveza vojvo|anskih Ma|ara Karoq Duda{ i dr Laslo Sele{i Vago. U okviru „Dana ma|arske kulture” u Senti je odràn i kulturni forum Karpatskog basena. Manifestaciju su organizovali Nacionalni svet Ma|ara, Kulturni savez vojvo|anskih ma|ara, Zavod za ma|arsku kulturu Vojvodine i sen}anska op{tina. M. Mr.

Vakcinacija prema o~ekivawu IN\IJA: U periodu od 17. decembra pro{le godine, kada je na teritoriji Srema po~ela vakcinacija gra|ana protiv gripa A H1N1, pa do polovine januara ove godine, dato je oko 6.627 doza, a zabele`ene su tri uzgredne ne`eqene reakcije, koje su bile o~ekivane i veoma blage. U in|ijskom Domu zdravqa dato je 904 doze vakcine protiv novog gripa, {to predstavqa 1,8 odsto vakcinisane populacije u odnosu na broj stanovnika, ali nije bilo slu~ajeva negativnih reakcija, saznajemo od epidemiologa Doma zdravqa „Dr Milorad Mika Pavlovi}” Zdenka Gaji}a. On je dodao da se Dom zdravqa uklapa u ukupan procenat Sremskog okruga, a koji iznosi negde oko dva odsto stanovni{tva. S. B.

CRNA HRONIKA

utorak19.januar2010.

OSUMWI^EN PREDUZETNIK IZ QIGA

Menice bez pokri}a u Sremu

Nemawa L. (25) iz Qiga, osumwi~en za prevaru i izdavawe menica bez pokri}a i kori{}ewe platnih kartica bez pokri}a, priveden je istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj

DNEVNIK

MINISTAR IVICA DA^I] O ZADACIMA MUP-a U OVOJ GODINI

Prioritet borba protiv korupcije i narkodilera Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} najavio je ju~e da }e prioritet wegovog ministarstva u 2010. godini biti borba protiv korupcije i organizatora trgovine drogom. Na godi{woj analizi rada Ministarstva unutra{wih poslova, kojoj su prisustvovali na~elnici policijskih uprava, policijskih direkcija i biroa MUP-a, Da~i} je rekao da su pro{le godine postignuti dobri rezultati u borbi protiv kriminaliteta. On je,

me|utim, dodao da je potrebno da se ta borba nastavi i u pravcu visokotehnolo{kog i privrednog kriminala, zloupotreba u procesu privatizacije i de~je pornografije. Da~i} je kao najzna~ajnije rezultate u prethodnoj godini ozna~io doprinos MUP-a procesu vizne liberalizacije za Srbiju i uve}ano poverewe gra|ana u policiju. Ministar je ocenio da je o~uvano stabilno stawe bezbednosti uprkos

Ivica Da~i} s rukovodstvom MUP-a

latentnoj opasnosti od preno{ewa terorizma iz regiona ili udaqenih zemaqa. Dodao je da je stawe stabilno i u Kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu, iako su u 2009. zabale`ena dva napada na policajce.

ZAPLEWENA 1,3 TONA DROGE: Ukupno je zaplewena 1,3 tona droge i 28.000 komada raznih narkotika, dok je zaplena kokaina ve}a za ~etvrtinu nego 2008, {to je najboqi rezultat u poslednih deset godina. Zapleweno je 12 puta vi{e ha{i{a i oko osam posto vi{e nelegalnog naoru`awa i municije.

U KWA@EVCU UHAP[ENI OSUMWI^ENI ZA RAZBOJNI[TVO

Dedu opqa~kali pa mu posekli ruku

Pripadnici Policijske stanice u Kwa`evcu li{ili su slobode i predali istra`nom sudiji Vi{eg suda u Zaje~aru starije maloletnike Milo{a A. (17) i Denisa S. (17), kao i Danijela S. (22), kojima je istra`ni sudija odredio pritvor u trajawu do 30 dana.

Kako je ju~e saop{tila policija, oni se terete za krivi~no delo razbojni{tva, koje su po~inili 26. decembra pro{le godine, kada su opqa~kali Dragi{u M. (77) iz sela Debelice kod Kwa`evca, pri tom ga pretukav{i i posekav{i mu ruku. (Tanjug)

JU^E UJUTRU U BEOGRADU

Izgoreo splav „Stenka” U poàru ju~e rano ujutru, u blizini Beogradskog sajma, u potpunosti je izgoreo brodrestoran „Stenka“, a povre|enih nije bilo. Vatrogasci na licu mesta rekli su za B-92 da se za sada ne zna {ta je uzrok poàra. Poàr je izbio oko pola pet. Bra~ni par koji ìvi na drugom delu broda ~uo je eks-

ploziju, a kada su iza{li, brod je ve} bio u plamenu. Ubrzo posle toga, domar, koji je tako|e bio na splavu, pozvao je vatrogasce. Komandir ~ete u Vatrogasno-spasila~kom bataqonu Zvezdara Dragan ^ubra ka`e da su prve vatrogasne ekipe na lice mesta iza{le za sedam minuta.

– Pola broda je bilo u velikom plamenu i pretila je opasnost da se po`ar pro{iri na okolne plovne objekte, {to je spre~eno brzom intervencijom vatrogasaca u roku od 15 minuta – izjavio je Tanjugu komandant Vatrogasne brigade Beograd Mile Jovi~i}. U ga{ewu po`ara je u~estvovalo 11 vatrogasnih vozila i 34 vatrogasca.

Leskova~ka policija uhapsila je u ~etiri odvojene akcije ~etiri osobe i zaplenila 27 grama heroina i dva grama marihuane, saop{tila je ju~e Policijska uprava u tom gradu. U saop{tewu se navodi da je droga bila namewena prodaji korisnicima na podru~ju Leskovca. Uhap{eni su I. D. (35) iz Kragujevca i I. S. (30), B. @. (30) i M. G. (26) iz Leskovca. (Beta)

Na|ena utopqenica

Jazak

Mitrovici, koji mu je odredio pritvor do 30 dana, saop{tila je ju~e Policijska uprava u tom gradu. Osumwi~eni je kao vlasnik firme „Plastiko“ u Qigu kupovao robu na kredit, pla}aju}i samo prvu ratu, dok je za ostatak iznosa ostavqao menice bez pokri}a. Dobijenu robu preporodavao je ispod tr`i{ne cene tre}im licima, a novac je tro{io za svoje potrebe. Na taj na~in o{tetio je firme „Energo pet“ u Krwe{evcima i „Migplast“ u Jarku za 700.000 dinara. Policija radi na identifikaciji ostalih o{te}enih preduze}a. S. B.

Iza brave zbog droge

U JEZERU ]ELIJE KOD KRU[EVCA

Razbijeno sedam kriminalnih grupa Da~i} je rekao da je u prethodnoj godini zabele`eno 102.369 krivi~nih dela, {to je oko dva odsto mawe nego u 2008. godini. Dodao je da je efikasnost u rasvetqavawu krivi~nih dela oko 60 odsto, {to je rezultat koji treba da se poboq{a. On je naveo da je razbijeno sedam organizovanih kriminalnih grupa sa 111 ~lanova, od kojih je 86 uhap{eno, a da je u istom periodu policija otkrila 31 grupu koja se bavila trgovinom drogom, i podsetio na veliku akciju „Morava“ u kojoj je zaplewena velika koli~ina droge i nelegalno ste~enog novca i imovine.

LESKOVAC

On je kao najve}e probleme u radu policije naveo nedovoqnu popuwenost qudstva, koja na teritoriji Srbije iznosi 75 odsto, a u beogradskoj brigadi svega 62 odsto od predvi|enog stawa, kao i neodgovaraju}u opremqenost zbog nedostatka para ali i dugih i birokratizovanih tenderskih procedura. Govore}i o rezultatima u 2009, Da~i} je rekao da je gra|anima izdato 1,5 milion paso{a i oko 1,4 milion li~nih karata, a da je broj mesta na kojima je mogu}e podneti zahtev za izdavawe dokumenata pove}an s 300 na 417. Po~elo je izdavawe paso{a takozvane druge generacije, po ~emu je Srbija me|u prvih deset zemaqa u svetu. Ministar je rekao i da je nastavqeno opremawe grani~ne policije kao i informati~ko povezivawe grani~nih prelaza, a rekonstruisano je i osam grani~nih prelaza na kojima su policajci zaplenili 113 kilograma droge. Zabele`eno je, me|utim, i 1.777 krivi~nih dela u kojima su `rtve bili policajci, od kojih je povre|eno 383, dok su dva pripadnika saobra}ajne policije poginula na du`nosti. (Beta)

Kru{eva~ki policajci izvadili su iz jezera ]elije telo Milene I. (1948) iz sela Ribare kod Kru{evca, saop{tila je ju~e policija u Kru{evcu. Telo je iz jezera izva|eno u petak, 15. januara, a policija je navela da je, po prvim nalazima obdukcije, Milena I. „usled zdravstvenih problema pri vo`wi izgubila kontrolu nad vozilom i sletela u jezero“. Policijske ekipe Sektora za vanredne situacije i ronioci @andarmerije iz Beograda prekju~e su iz jezera izvukli Milenin automobil. (Beta)

KOD GAMZIGRADSKE BAWE

Poginuo mladi}

Na magistralnom putu Zaje~ar–Para}in, kod tunela Strmen, u te{koj saobra}ajnoj nesre}i poginula je jedna osoba, a druga je te{ko povre|ena.

PROCES U BEOGRADU ZA UBISTVO [ESTORO HRVATA U BANSKOM KOVA^EVCU 1992.

Svedoci: Pri~alo se da su optuèni odgovorni za zlo~in Pred Ve}em za ratne zlo~ine ju~e je nastavqeno su|ewe Panetu Bulatu i Radetu Vrane{evi}u za ubistvo {estoro civila Hrvata u Banskom Kova~evcu u Hrvatskoj, marta 1992. godine. Svedoci Svetozar Biì} i Marko [kaqac svedo~ili su putem video-konferencijske veze sa @upanijskim sudom u Rijeci da nemaju neposredna saznawa o ubistvu, ali da se me|u me{tanima pri~alo da su za ubistvo odgovorni optuèni. Pane Bulat i Rade Vrane{evi} su optuèni da su, kao pripadnici organa bezbednosti Vojske Republike Srpske Krajine, od 19. do 23. marta 1992. godine ubili {est, uglavnom starijih me{tana Banskog Kova~evca. Biì} je rekao da je bio pripadnik 19. bataqona Vojske RSK i da je Bulat bio jedan od zapovednika, i dodao da je 1992. godine, kada se vra}ao iz lova s prijateqem u {umi Gusto cerje u mestu Prkos, udaqenom kilometar i po od Banskog Kova~evca, nai{ao na sanduk. – Sklonili smo jednu dasku sa sanduka i video sam da viri qudska ruka ili noga, ne se}am se ta~no. Posle osam do deset dana na istom mestu sanduka vi{e nije bilo, mesto je spaqeno – rekao je Biì}, i dodao da je kasnije primetio tragove kamionskih guma koji su vodili ka lokalnom putu. Dodao je da su posle me{tani pri~ali da je to uradio

„neko iz Bulatove vojske“ i da je nestale civile traìo i Unprofor. [kaqac je rekao da je tokom rata bio pripadnik jedinica RSK i da je ~uo da su qude u Banskom Kova~evcu „pobili neki qudi koji su do{li iz komande“, i dodao da ne poznaje optuène. Su|ewe Bulatu i Vrane{evi}u po~elo je ju~e iz po~etka zbog promene ~lana sudskog ve}a, pa je predsedavaju}a ve}a Olivera An|elkovi} pro~itala ranije iskaze svih svedoka i o{te}enih, kao i pisane dokaze. U optu`nici se navodi da je pet èna i jedan mu{karac, starosti od 63 do 81 godine, po Bulatovom nare|ewu dovedeno u dvori{te jedne ku}e u kojem je na wih prvo pucao Bulat, a zatim i Vrane{evi}. Dodaje se da su tela ubijenih civila po nare|ewu Bulata, tada{weg pomo}nika komandanta za bezbednost 2. bataqona 19. brigade Vojske RSK, Vrane{evi} i drugi pripadnici te jedinice bacili u obli`wi bunar koji su zatim minirali. Bulat i Vrane{evi} su na po~etku su|ewa 2. septembra 2008. godine negirali navode optu`nice. Slu~aj „Banski Kova~evac“ je hrvatsko tuìla{tvo ustupilo Tuìla{tvu za ratne zlo~ine Srbije u maju 2009. godine, na osnovu Sporazuma o saradwi u progonu u~inilaca krivi~nih dela ratnih zlo~ina. (Beta)

U sudaru vozila marke „reno“ i kamiona poginuo je suvoza~ u automobilu P. \. (21), dok je voza~ te{ko povre|en. Po podacima dobijenim u policiji, nesre}a se dogodila kada je kamion, koji se kretao iz suprotnog smera, naleteo na automobil koji se zbog klizavog kolovoza okrenuo na putu nedaleko od mesta zvanog Seli{te, pre ulaska u tunel, javila je Radio-televizija Srbije. U policiji je re~eno da je P. \., koji je raseqen s Kosova, izvesno vreme `iveo u Boru, a potom u Gamzigradskoj bawi. Saobra}aj na magistralnom putu Zaje~ar–Para}in u blizini Gamzigradske bawe, koji je bio u prekidu oko podneva, posle toga je normalizovan.

BEOGRAD

Mladi advokati U okviru Advokatske komore Srbije osnovana je sekcija „Mladi advokati Srbije“, koja ima za ciq povezivawe mladih advokata, unapre|ewe wihovog rada i saradwu s istim institucijama u EU. Za predsednika sekcije izabran je advokat Jugoslav Tintor. E. D.

DNEVNIK

CRNA HRONIKA

U BEOGRADU JU^E PODIGNUTA OPTU@NICA PROTIV OKRIVQENIH ZA SMRT FRANCUSKOG NAVIJA^A

INTERVJU

Trinaestorica odgovaraju zbog ubistva Tatona Beogradsko Vi{e tu`ila{tvo podiglo je ju~e optu`nicu protiv 13 okrivqenih kojima se na teret stavqa u~e{}e u ubistvu francuskog dr`avqanina Brisa Tatona, koji je preminuo je 29. septembra pro{le

Bris Taton

godine od posledica brutalnog premla}ivawa 17. septembra u centru Beograda, uo~i fudbalske utakmice „Partizana“ i francuskog „Tuluza“. Okrivqenima je optu`nicom na teret stavqeno krivi~no delo te{kog ubistva, za koje je zapre}ena kazna do 40 godina zatvora. ^etrnaesti okrivqeni se optu`nicom tereti za pomaga-

we posle izvr{enog krivi~nog dela, odnosno da je u svom stanu skrivao jednog od okrivqenih izvesno vreme posle stravi~nog doga|aja. Vi{i sud u Beogradu je pro{le sedmice zavr{io istragu protiv ~etrnaestorice okrivqenih, uglavnom simpatizera i navija~a „Partizana“. U bekstvu su okrivqeni \or|e Preli} i Dejan Puziga}a, koji su u zahtevu za sprovo|ewe istrage ozna~eni kao organizatori premla}ivawa grupe navija~a francuskog „Tuluza“ 17. septembra pro{le godine u kafi}u „Ajri{ pab“ na Obili}evom vencu. Po tvrdwama iznetim u zahtevu za istragu, grupa okrivqenih je na navija~e „Tuluza“ nasrnula bejzbol palicama, {ipkama i navija~kim bakqama, a napad je bio koban za Tatona, koji nije upeo da im pobegne. Opisuje se da su napada~i nesre}nog mladi}a udarali, {utirali, a zatim bacili s oko {est metara kod gara`e na Obili}evom vencu. Te{ko povre|eni Bris Taton je preminuo 29. septembra u beogradskom Urgentnom centru i pored maksimalne medicinske pomo}i, nege i napora lekara u borbi za wegov `ivot. J. J.

utorak19.januar2010.

MINISTARKA PRAVDE SRBIJE SNE@ANA MALOVI]

Verujem u uspeh reforme pravosu|a – Svakim danom sam sve zadovoqnija po~etkom rada nove sudske mreè, a sigurna sam da }e i gra|ani Srbije uskoro u potpunosti osetiti sve efekte i prednosti koje }e im doneti reformisano pravosu|e – kaè ministarka pravde Sneàna Malovi} u intervjuu za „Dnevnik“. Nakon {to je 1. januara uspostavqena nova mreà pravosudnih organa, svakodnevno se, nagla{ava ministarka pravde, re{avaju tehni~ki problemi koji su se pojavili po{to su se promenili sistem i procedure u kojima se postupa, a do{lo je i do izvesnih kadrovskih promena, kao i promena u organizaciji rada. z Kada }e se u zgradu u Nemawinoj 9 u Beogradu useliti novoformirani beogradski Apelacioni sud, Vrhovni kasacioni, Upravni i Privredni apelacioni sud? – Ta zgrada je useqena i tehni~ki opremqena. Predmeti su popisani i u toku je wihova raspodela

ja su, po~ev od 1. januara, ostala upra`wena, po{to je ve}ina sudija tog suda na op{tim izborima, okon~anim pre mesec dana, izabrana u novoformirane sudove vi{e nadle`nosti? – U Specijalnom sudu nema upra`wenih mesta. Sve sudije koje su postupale u odre|enim predmetima, nevezano za to u koji su sud sada izabrane, saglasile su se s tim da predmete koje su vodile i okon~aju. Pojedinim sudijama predmeti su dodeqeni u rad. Me|utim, kako su|ewa nisu po~ela, ti postupci bi}e dodeqeni u rad drugim sudijama po{to u takvim situacijama nema promene sudskog ve}a niti postupak po~iwe iz po~etka. z Kada bi mogao biti obavqen izbor preostalih pet sudija Ustavnog suda Srbije, s obzirom na to da je formiran Vrhovni kasacioni sud, koji je po zakonu nadle`an za wihovo imenovawe?

ZAHTEV VI[EG TU@ILA[TVA U BEOGRADU

Istraga i pritvor za Kristijana Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu ju~e je podnelo zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Aleksan-

sprovo|ewe istrage zbog sumwe da su izvr{ili krivi~no delo „nedozvoqena proizvodwa, dr-

Sedi{te Vrhovnog kasacionog suda u Nemawinoj 9

sudijama, tako da }e od ponedeqka sve sudije ta ~etiri suda zvani~no po~eti da rade. z Koliko u sada{wim sudovima prose~no ima predmeta po jednom sudiji? – U ovom trenutku imamo podatke samo za Vi{i sud u Beogradu. U tom sudu, u krivi~noj materiji, svaki sudija ima oko stotinu predmeta i to je broj s kojim sudije mogu da rade normalno i efikasno. O~ekujem da }e se broj predmeta vremenom smawiti jer, kada govorimo o krivi~noj materiji, postoji veliki broj predmeta starijih od godinu dana. Me|utim, s obzirom na sve promene, verujem da }emo krajem ove godine imati dobre rezultate. z Da li su popuwena sudijska mesta u Specijalnom sudu za organizovani kriminal, ko-

– U Ustavnom sudu Srbije vode se intenzivni razgovori o toj temi i narednih dana, a svakako do kraja ovog meseca, mislim da }e Dràvno ve}e tuìlaca i Visoki savet sudstva, u ~ijoj je nadle`nosti da predloè nedostaju}e sudije, dati konkretne predloge. Nakon toga o~ekujem da bude zakazana op{ta sednica Vrhovnog kasacionog suda i da sudije budu izabrane. z Kao ~lan Viskog saveta sudstva i Dràvnog ve}a tuìlaca, moète li da kaète da li }e biti razmotreni predlozi Udruèwa tuìlaca i Dru{tva sudija da se pove}a broj sudija i zamenika tuìlaca, koji je, kako tvrde, znatno mawi nego u dosada{woj mreì? – Prati}emo situaciju na terenu i na osnovu broja predmeta i

Sne`ana Malovi}

efikasnosti rada u svakom konkretnom slu~aju razmotri}emo da li postoji potreba za pove}awem broja sudija i javnih tuìlaca. Kada je re~ o sudstvu, verujem da je ukupan broj sudija dobro utvr|en jer je ura|en na osnovu precizne analize o broju predmeta, o ~emu smo podatke dobili upravo od sudova. [to se ti~e Javnog tuìla{tva, u planu je promena koncepta wegovog rada u smislu vo|ewa istraga, pa kada i to bude ura|eno, analizira}emo situaciju da bismo utvrdili postoji li potreba za pove}awem broja zamenika tuìlaca. Bitno je naglasiti da je u pravosudnim organima pove}an broj stru~nih saradnika i pripravnika, tako da sudije i tuìoci vi{e ne}e morati da se bave administrativnim ili tehni~kim stvarima vezanim za predmet, koje su ih optere}ivale u radu, ve} }e to mo}i da obave saradnici.

– Niko ne moè tiprejudicira odluku Ustavnog suda i kakva god da bude, Dràvno ve}e tuìlaca i Visoki savet sudstva }e je po{tovati. Kao ~lan Visokog saveta i Dràvnog ve}a mogu da posvedo~im da smo ceo postupak izbora obavili u najboqoj nameri, ~iste savesti. Svaki konkretan slu~aj je sagledan na generalnom nivou, nije bilo pau{alnih ocena jer smo na nivou Srbije imali iste kriterijume za sve. Poku{avali smo da to izbalansiramo i uskladimo, i verujem da smo u tome uspeli. z Oni koji su ostali ispod crte traè obrazloèwe odluke o tome da nisu izabrani. Da li }e ih dobiti? – Sudijama i tuìocima koji nisu pro{li na konkursu bi}e dostavqena obrazloèna odluka Visokog saveta sudstva i Dràvnog ve}a tuìlaca. @elim da naglasim da ovo nije bio postupak razre{ewa niti postupak reizbo-

Ustavni sud u Sremskim Karlovcima do kraja godine z Kada se moè o~ekivati selidba Ustavnog suda iz Beograda u novo sedi{te u Sremskim Karlovcima? – Razgovori o tome su u toku. O~ekujemo da finalizujemo tehni~ke stvari vezane za dodelu zgrade. Posle toga }e biti potreban izvestan period za wenu rekonstrukciju, opremawe i prilago|avawe potrebama Ustavnog suda i verujem da }e to biti okon~ano u toku ove godine. z Dosada{we sudije i tuìoci koji nisu ponovo izabrani podneli su stotine àlbi Ustavnom sudu, navode}i da su im u postupku izbora povre|ena neka prava zajem~ena Ustavom Srbije i Evropskom konvencijom. [ta }e se desiti ukoliko Ustavni sud usvoji neke od tih àlbi?

ra, ve} postupak op{teg izbora. Dakle, ovo je bio izbor izme|u korpusa lica koja smo imali: sudija, tuìlaca ili zamenika tuìlaca, me|u kojima smo birali najboqe. Mi }emo, kao Visoki savet sudstva i Dràvno ve}e tuìlaca, imati obrazloèwe za sve one koji su izabrani. Jaska Jakovqevi}

Hap{ewe Aleksandra Golubovi}a

dra Golubovi}a, zvanog Kristijan, i jo{ ~etiri osoba koje se sumwi~e za neovla{}enu proizvodwu i promet droga. Zahtev za sprovo|ewe istrage podnet je i protiv Safeta Ibrovi}a, Mirsada Fujalki}a, Uro{a Vukovi}a i Milanke Golubovi}, kazao je agenciji Beta portparol Tu`ila{tva Tomo Zori}. On je rekao da je protiv Golubovi}a i wegove majke Milanke Golubovi} podnet zahtev za

àwe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materija“. On je rekao da je zamenik Vi{eg javnog tuìoca u Beogradu predloìo da se okrivqenima odredi pritvor. Policija je ju~e potvrdila da je Aleksandar Golubovi}, zvani Kristijan, uhap{en u subotu zbog sumwe da je organizovao kriminalnu grupu koja je raznosila drogu na relaciji Novi Pazar – Beograd.

JU^E U KU]I U BEO^INU

Prona|en mrtav mladi}

ISTRAGA O ME\UNARODNOM [VERCU CIGARETA

Ro~i{te opet odloèno Sud u Bariju ju~e je po tre}i put odloìo ro~i{te za preliminarnu istragu u vezi sa me|unarodnim {vercom cigareta i o navodnoj ume{anosti crnogorskih, srpskih i italijanskih dràvqana u taj posao. Sudije su ju~e trebalo da odlu~e da li }e prihvatiti optu`nicu protiv crnogorskih dràvqana Veselina Barovi}a, Branka Vujo{evi}a, Branisla-

va Mi}unovi}a, Miroslava Ivani{evi}a, Du{anke Jekni}, srpskih dr`avqana Andrije Dra{kovi}a i Stanka Caneta Suboti}a, kao i jo{ sedam dr`avqana Italije, preneo je podgori~ki sajt „Portalanalitika“. Oni su prema optu`nici Regionalne direkcije za borbu protiv mafije Barija ume{ani u {verc cigareta od 1994. do 2000. godine. (Beta)

Foto: N. Stojanovi}

Be`ivotno telo D. B. (29) iz Beo~ina prona|eno je ju~e oko podneva u wegovoj porodi~noj ku}i u Ulici Svetozara Markovi}a. Na mestu doga|aja prona|eni su pi{toq

i ~aura. Tako|e, u ku}i mladi}a kog je majka na{la mrtvog, zate~eno je nekoliko kesica s pra{kastom materijom, saznajemo nezvani~no. Le{ je upu}en u Institut za sudsku

medicinu u Novom Sadu da bi se utvrdio uzrok smrti. Nije iskqu~eno da je re~ o samoubistvu, a slu~aj se vodi kao sumwiva smrt. Istraga je u toku. E. D.

DRU[TVO

utorak19.januar2010.

Pelcovawe |aka uz paraf roditeqa Svim {kolama u Srbiji Ministarstvo prosvete poslalo je obave{tewe o po~etku organizovane vakcinacije |aka protiv novog gripa. [kole su du`ne da na roditeqskim sastancima obaveste roditeqe o tome da se deca mogu pelcovati samo uz wihovo odobrewe. One koji ne do|u na roditeqske sastanke {kola je du`na da obavesti pismeno i od wih isto tako dobije odgovor, a ako je pozitivan, s wim se dete mo`e vakcinisati. Pelcovawe }e se

obavqati u domovima zdravqa, {kolskim ambulantama ili samim {kolama, ako direktori procene da je to najboqe. Ministarstvo prosvete podse}a i na to da su vanredni raspust jesenas i raniji odlazak i produ`ewe zimskog mnogo pomogli spre~avawu {irewa virusa, ali je, s obzirom na to da se najja~i talas pandemije o~ekuje krajem ovog i po~etkom narednog meseca, imunizacija najpouzdaniji metod. D. D.

Novosa|anin nova `rtva H1N1 Od posledica virusa A-H1N1 tokom vikenda je u Institutu za plu}ne bolesti Vojvodine preminuo pacijent (1974) iz Novog Sada. Na teritoriji Vojvodine bolni~ki se zbog inficiranosti novim gripom le~i 112 pacijenata, a najvi{e ih je u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu (33) i na Institutu za

plu}ne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici (22). Posledwih nekoliko dana u Srbiji nije potvr|en nijedan novoboleli, pa ih je ukupno 684. Preminulo je 76, u bolnicima le`e 283, od kojih je deset na respiratoru. Ina~e, za mesec dana je vakcinisano tek 132.904 osobe. J. B.

DNEVNIK

GRADWA NOVE PRAVOSLAVNE CRKVE SUKOBILA SITE I GLADNE ZREWANINCE

Svemilostivi ko{ta kao 2,5 miliona obroka za besku}nike Izgradwa hrama Vaznesewa Gospodweg u najve}em zrewaninskom nasequ Bagqa{ i daqe uzburkava duhove u gradu na Begeju. Dok jedna grupa, predvo|ena Srpskom pravoslavnom crkvom i pojedinim uspe{nim privatnicima, smatra da bogomoqu treba izgraditi{to pre, druga je mi{qewa da se u vreme ekonomske krize, koja je u zna~ajnoj meri pogodila i Zrewanin, novac mo`e utro{iti na daleko va`nije stvari. Ovo je svojevremeno konstatovao i predsednik Skup{tine grada i visoki funkcioner LSV-a Aleksandar Marton, posle ~ega je na wega pokrenuta prava hajka. Marton je kazao da je hram u ovom trenutku nepotrebna investicija i da bi hiqade evra, namewene za taj posao, mogle biti iskori{}ene, recimo, za prihvatili{te za besku}nike. Prvo je u lokalnom nedeqniku objavqeno nepotpisano pismo Crkvenog upravnog odbora Srpske pravoslavne crkve u Zrewaninu i Odbora za izgradwu hrama na Bagqa{u, koje je blagosiqao episkop banatski, vladika

Nikanor, a u kojem je navedeno da „niko od nas ne osporava pravo ateistima da brane svoje stavove i da uìvaju u svom bezbo`ni{tvu, ali to isto pravo traìmo i za nas koji verujemo u Boga i volimo svoju dràvu Srbiju“. Usledio je i zahtev za smenu Martona, podnet od odbornika SRS-a i DSS-a, koji su tvrdili da je wegova izjava „povredila i uvredila oko 70 odsto gra|ana Zrewanina koji su pravoslavne veroispovesti“. Inicijativa nije pro{la, a Srpska pravoslavna crkvena op{tina i Odbor za izgradwu hrama Vaznesewa Gospodweg nastavili su da prikupqaju novac da bi svoj naum sproveli u delo. Tako je u subotu u Kulturnom centru odràn dobrotvorni koncert dva KUD-a iz Zrewanina i Kraqeva i crkvenog hora “@ene mironosice”, a sav prihod od ulaznica, koje su ko{tale 200 dinara, namewen je za gradwu hrama. U promovisawu ovog koncerta u~estvovao je i Gradski savet za mlade. Usledile su nove reakcije, pa je na sajtu “enovina” objavqeno pismo ~itateqke koja se pita da li je mo`da

Plac na Bagqa{u jo{ lane je osve{tan

bilo pametnije usmeriti novac na obnovu gradskih pe{a~kih staza i lokalnih autoputeva koji su u stawu nesposobnom da se na wih primeni novi Zakon o saobra}aju, ili mo`da podr`ati suzbijawe i daqe aktuelnog, svakodnevnog kr{ewa prava zaposlenih. Primetila je i da se s 200 dinara mogu podmiriti dva ru~ka za gladne. Ina~e, lane 26. aprila osve}eno je zemqi{te za izgradwu nove crkve u nasequ Bagqa{ i posta-

vqen krst. Za izgradwu je potrebno je oko 2,5 miliona evra, a u Crkvena op{tina i Odbor za izgradwu hrama navode da }e crkva po stilu podse}ati na Hilandar, Sopo}ane, De~ane i druge zadu`bine Nemawi}a, a bi}e posve}ena Hristu, Svemilostivom Spasu i Wegovom Vaznesewu. Odlukom Gradskog ve}a u Zrewaninu SPC je odobreno milion dinara za po~etak izgradwe. @. Balaban

SINDIKAT ZDRAVSTVA NEZADOVOQAN VLADINIM MA]EHINSKIM ODNOSOM

Lekari zavide prodavcima struje

[umadinci na gripu profitiraju Smirivawe straha od novog gripa nije uticalo na plasman za{titnih maski, pa jedini doma}i proizvo|a~ radi u tri smene. „Ma{ine ne staju 24 sata, s trake kupcima u Srbiji i Crnoj Gori dnevno isporu~ujemo 60.000 komada, ra~unamo da }e u januaru biti proizvedeno oko 1,8 milion, {to je maksimalni kapacitet“, ka`e Tomislav Petrovi}, direktor marketinga u fabrici „9. septembar“ u Gorwem Milanovcu.

Wena antimikrobilo{ka maska s mehani~kim filterima, ~ije je dejstvo vi{e od pet sati, imaju i sertifikat nema~kog Instituta za higijenu i medicinu. Zbog velike potra`we, u toku je monta`a nove opreme koja }e omogu}iti mese~nu proizvodwu od 4,5 miliona maski, a ve} je obezbe|eno nema~ko tr`i{te. Tako }e, tvrdi Petrovi}, wegova firma postati najve}i proizvo|a~ u Evropi.

Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi obratio se premijeru Mirku Cvetkovi}u pismom u kojem izra`ava nezadovoqstvo zaradama. Naime, osnovica za obra~un plata „belih mantila“ nije mewana jo{ od septembra 2008. Uz to, zabrana isplata drugih primawa, poput jubilarnih nagrada, samo je dodatno doprinela osiroma{ewu i pogor{ala socijalnu situaciju wihovih porodica. – Ozbiqno i odgovorno smo prihvatili da zbog ekonomske krize dve godine ne}e biti pove}awa zarada, koje, ina~e, Protokol predvi|a – obja{wava za

„Dnevnik“ predsednica ovog Sindikata dr Branislava Plan~ak. – Pristali smo jer je dr`ava u finansijskoj dubiozi. Ali pokazalo se da Vlada nema isti ar{in za sve delatnosti, pa pojedina preduze}a, i pored ekonomske krize, pove}avaju primawa. Na osnovu ~ega, ne znam, ali se pitamo {ta je dobit, da li je, recimo, pove}awe cene struje osnov za ve}u zaradu? Nemamo ni{ta protiv toga da se zarade pove}avaju, tome se i radujemo, ali ako nema novca, nema ni za koga. Ne}emo dopustiti da zaposleni u zdravstvu i socijalnoj delatnosti budu degradirani u odnosu na druge.

IZBEGLI^KA MUKA NATERALA BANIJCA STANKA MILI]A DA POSTANE UMETNIK

@ubore po Ba~koj ~esme prodavca name{taja

Do dolaska u Prigevicu pre gotovo dve decenije kao izbeglica iz Hrvatske, Stanko Mili}, zvani ]ane, nije ni sawao da }e se baviti sada{wim poslom – umetni~kim. U Petriwi je bio poslovo|a u salonu name{taja, a u Ba~koj po-

stao graditeq unikatnih ~esmi, kamina, ro{tiqa i jo{ koje~ega. – Muka ~oveka natera da ne{to radi. Stanovali smo na po~etku u tro{noj ku}i pokojne tetke. Tuga u srcu za rodnim krajem, jad i ~emer, a posla nigde. Ni{ta ne ra-

Samouki majstor s Kupe, zvani ]ane

dim, a pred o~ima mi stalno propala ~esma u dvori{tu. Skupio sam staru {vapsku ciglu i krenuo u renovirawe – se}a se Stanko. Nastala je tako ~esma lepezastog oblika s cvetnim ornamentima, kojoj su se divili svi koji bi navratili, i ne samo to, nego hteli i oni takvu ispred svoje ku}e. Ubrzo se „reklama“ pro~ula i do Apatina, Sombora, Stapara, Bezdana... Pre pet godina Mili}i su prodali porodi~nu ku}u na Baniji i krenuli da grade novi dom u Prigrevici. – Sve sam sam isprojektovao i uradio. Jeste podu`e trajalo, ali isplatilo se – ne krije ponos Stanko. U ku}i Mili}evih sve je ru~ni rad osim, naravno, neizbe`ne bele tehnike i televizora. Bradvom, makqom i teslom, stvoren je unikatni enterijer. Od orahovih i hrastovih fosni napravio je ]ane masivni trpezarijski sto i stolice, kau~, krevete na sprat i police, a od stare {vapske cigle i biber crepa uredio i mini-{ank. I prostor za kuhiwu ga podse}a na

rodni selo kod Dvora na Uni. Od topolovih kladica, ~upavih i nikakvih, kako kaè Stanko, tesao je i parket. Mnogi su ga pitali gde je kupio parket zbog ~vorova u wemu. Na sve to Stanko se samo sme{ka i kaè da dokle god tako ne{to radi – ima nade da }e u~ini i ne{to lepo. – Stanko je oduvek ne{to izmi{qao i radio, a mi smo ga podràvali. Najva`nije je da smo opstali zajedno i sa~uvali porodi~ni mir – govori supruga Dragica, i dodaje da su iz sveg zla i te{ko}a iza{li ~vr{}i i da ih muka izbegli~ka nije dotukla. Na zidovima vise slike, duborezi, koje, kad ima vremena, oslikava k}erka Irena ,koja radi kao frizerka u Somboru. Sin Sini{a je specijalizirao patologiju i radi u somborskom Veterinarskom institutu. @eli Stanko jo{ da na terasi ku}e izgradi paorsku pe} a u dvori{tu fontanu i most. Ne}e ispod wega te}i Kupa, ali }e ga podse}ati na kraj u kojem je mladost proveo. J. Prel~ec

Na Srbiju ne}e zemqotresi – U~estali zemqotresi posledwih dana u razli~itim delovima sveta potpuno su uobi~ajeni, a pa`wu javnosti su privukli zbog velikih razarawa i `rtava na Haitiju – obja{wava direktorka Seizmolo{kog zavoda Srbije Slavica Radovanovi}, i dodaje da su slab pokazateq onoga {to }e se tek dogodi-

ti. – Na Haitiju ih ve} 200 godina nije bilo, bar ne tako jakih. Ona je ukazala na to da su lo{ kvalitet objekata i nesrpemnost stanovni{tva doprineli tome da materijalna {teta i `rtve budu velike, naro~ito jer nije bilo „upozorewa“ u vidu mawih potresa. A

oni se javqaju u serijama i posle svakog ja~eg potresa mo`e se o~ekivati niz drugih u Kolumbiji i Meksiku, jer ih tamo dugo nije bilo. – Seizmi~ka aktivnost je u posledwa dva meseca poja~ana i na Balkanu, posebno zapadnom, zatim u primorju Albanije i Crne Gore, a ja~i zemqotresi

se mogu dogoditi u Poqskoj, Hercegovini, Hrvatskoj, Bugarskoj i Sloveniji. Srbija, pak, razornim zemqotresima nije ugro`ena. Ovde su zemqotresi ~esti, ali su slabi i dose`u do 5,9 stepeni Rihterove skale, pa nismo stigli ni da zaboravimo jedan a on se ponovi – isti~e Slavica Radovanovi}.

Dr Plan~ak navodi da medicinske sestre, na primer, nemaju ni za potro{a~ku korpu, jer im je zarada do 33.000 dinara mese~no. Neprihvatqivo je da iz buxeta Republike proteklih godina nisu izdvajane pare za lica za koja zdravstveno osigurawe treba da plati Vlada. Naime, kako smo saznali u Republi~kom zavodu za zdravstveno osigurawe, samo lane po fakturama za usluge pru`ene ovim licima buxet je trebalo da izdvoji oko 24 milijarde dinara, Vlada oko 15, bilo je re~i da }e uplatiti samo ~etiri milijarde, a na kraju nije upla}eno ni{ta iako je to bila zakonska obaveza.

– Tako se teret finansirawa zdravstvene za{tite tih lica prebacuje na one koji izvr{avaju svoje zakonske obaveze, pa i zaposlene u zdravstvu, jer se iz jedne kase pokriva le~ewe osiguranika, ispla}uju zarade zaposlenima i pokrivaju brojne potrebe zdravstvenih ustanova. Ne}emo odustati od na{ih zahteva, a od Ministarstva zdravqa o~ekujemo da iza wih i stane. Ina~e, ve} sedam godina nemamo kolektivni ugovor, koji ~ekamo kao ozebao sunce. Od Ministarstva finansija ve} dva meseca ~ekamo odgovor – ka`e dr Plan~ak. J. Barbuzan

Kandidati za emerituse Za dodelu po~asnog zvawa profesora emeritusa u 2009/10. na Univerzitetu u Novom Sadu kandidovano je {est profesora u penziji, a kompletan materijal o wihovoj biografiji, bibliografije i nau~ni kartoni stavqeni su na uvid javnosti (do 25. januara) putem univerzitetskog sajta (www.ns.ac.yu). Predloèni su: za prirodno-matemati~ke nauke dr Nada Peri{i}-Jawi} (hemija), dr Du{an Surla (informatika) i dr Slobodan ]ur~i} (geografija); dru{tveno-humanisti~ke dr Slavko Gordi} (srpska i ju`noslovenske kwièvnosti i teorija kwièvnosti) i dr Svenka Savi} (psiholingvistika), a umetnost dr Irina Suboti} (istorija umetnosti). Kandidate su predloìli wihovi mati~ni fakulteti – PMF, Filozofski i Akademija umetnosti, a univerzitetska Stru~na komisija, utvr|uju}i kona~ni predlog, istakla je da su ovi profesori svojim dugogodi{wim radom podigli

ugled UNS-a i u~inili svoje fakultete i Univerzitet prepoznatim u nacionalnim i u me|unarodnim relacijama. Ogroman je wihov doprinos u podizawu nastavnog i nau~nog podmlatka, a uvo|ewem novih disciplina i predmeta u programe fakulteta i Univerziteta {irili su vidike. Kona~nu odluku done}e Senat UNS-a. U Srbiji je titula profesora emeritusa uvedena Zakonom o visokom obrazovawu (2005). Dodequje se penzionisanim redovnim profesorima univerziteta, koji wime sti~u pravo da do`ivotno u~estvuju u izvo|ewu svih oblika nastave na drugom i tre}em stepenu studija u oblasti za koju su birani. Pravilnikom UNS-a predvi|eno je da mogu biti i mentori za izradu zavr{nih, master i doktorskih radova, ~lanovi komisija za odbranu radova, za izbor u nastavni~ka zvawa, kao i drugih stru~nih univerzitetskih organa. V. ^.

Uskoro nove tablice Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} najavio je da }e uskoro po~eti izdavawe novih saobra}ajnih dozvola i registarskih tablica za vozila, koje je bilo planirano jo{ za sredinu 2008, ali je odlagano vi{e puta, zbog proceduralnih razloga i nedostatka zakonske regulative. Nove tablice bi}e ra|ene po evropskim standardima, na wihovoj levoj strani bi}e plavo poqe s oznakom Srbije (SRB), a bi}e ostavqen prostor i za oznaku EU, kad se dr`ava u~lani. Na tablici }e biti crveni {tit s belim krstom i ~etiri ocila, a ispod }irilicom oznaka

podru~ja. Bi}e ispisana i latinicom, ali velikim slovima kraj plavog poqa, a umesto kombinacije ~etiri do {est brojeva, kao sad, sastoja}e se od tri ili ~etiri cifre i kombinacije slova. Mogu}a su i sva srpska latini~na slova, kao W, X i Y, a novina je i nalepnica za {ofer{ajbnu. Predvi|eno je da se uvede i 18 novih oznaka za gradove, me|u kojima su, uz ve} postoje}e, i Aleksinac (AL), Ba~ka Palanka (BP), Ba~ka Topola (BT), Velika Plana (VP), Vrbas (VB), In|ija (IN), Kovin (KO), Negotin (NG), Prijepoqe (PP), pa }e ih ukupno biti 59.

KULTURA

DNEVNIK

Drugo izdawe romana \or|a Pisareva

Ova kwiga je, od preko 130 romana objavqenih na srpskom jeziku u pro{loj godini, u{la u fina-

le me|u tri najboqe za NINovu nagradu. U istom statusu je i za “Vitalovu” nagradu “Zlatni suncokret”, koja }e biti dodeqena krajem januara, a ve} je dobila priznawe “Stevan Pe{i}”. O~igledno je da ovaj roman, sem pa`we razli~itih `irija, intrigira i ~itaoce. Re~ je o desetoj kwizi jednog od najzna~ajnijih predstavnika srpske postmoderne, koja otvara dijaloge o egzistencijalnom i literarnom smislu u doba virtuelnih izazova. Pisarevqev roman je i potraga za obe}anom zemqom, obe}anim gradom, maskirana u tragawe za izgubqenim identitetom. Ton se}awa, “boja nostalgije”, obnavqawe, odnosno rekonstrukcija stvarnosti, poti~e iz stare autorove opsesije da `ivimo u la`nom svetu, odnosno u kopiji pravog, nagla{ava izdava~. \or|e Pisarev (1957) do sada je objavio 14 kwiga- ~etiri zbirke pri~a, jednu eseja i devet romana. R. L.

"POLITIKINA" NAGRADA ZA NAJBOQU IZLO@BU

Priznawe Mariji Dragojlovi} i Ra{i Todosijevi}u Ovogodi{wa nagrada lista "Politike" za najboqu izlo`bu u protekloj godini pripala je ravnopravno Mariji Dragojlovi} za izlo`bu slika "Rouge Noir" i Dragoqubu Ra{i Todosijevi}u za izlo`bu radova na papiru "Dnevnik 3". Izlo`ba Marije Dragojlovi} bila je prire|ena u beogradskoj galeriji "Ozon" u septembru 2009, a izlo`ba "Dnevnik 3" u Umetni~koj galeriji "Nade`da Petrovi}" u ^a~ku, u novembru, a potom je i u Narodnom muzeju u Kru{evcu pro{le godine. S obzirom da je re~ o dve izuzetno samosvojne umetni~ke li~nosti koje me|utim pripadaju sasvim razli~itim tokovima umetni~ke scene, `iri je doneo odluku da proglasi dva laureata. @iri je radio u sastavu istori~ari umetnosti Slavko Timotijevi}, Bojana Buri}, Qiqana ]inkul i An|elka Cviji} i Marija \or|evi}.

Laureat Sawa Risti}-Krajnov Glumica Sawa Risti}Krajnov dobitnica je ovogodi{we nagrade "Predrag Pe|a Tomanovi}", koja joj je dodeqena za uloge ostvarene u protekloj sezoni na sceni Srpskog narodnog pozori{ta. Ovo priznawe mladom glumcu nosi ime tragi~no preminulog, izuzetno talentovanog mladog glumca Predraga Pe|e-Tomanovi}a, i dodequje ga istoimeni fond koji su osnovali wegovi roditeqi. Nagrada, koja se sastoji od diplome i nov~anog iznosa, Sawi Risti}-Krajnov bi}e uru~ena ve~eras, pre po~etka predstave "Lepotica Linejna" na sceni "Pera Dobrinovi}" SNP-a u 19.30 ~asova. Ove godine istoimena nagrada najboqem studentu Sawa Risti}-Krajnov i Jugoslav Krajnov u predstavi „Tri sestre” glume na Akademiji umetnosti u va ìrija Miroslav-Miki Radona~in preko potreban nivo {arNovom Sadu nije dodeqena, jer niwi} na ju~era{woj konferenciji mantnosti, neposrednosti i artiko me|u wima nije u protekloj goza novinare, navode}i da je u prosti~ke razigranosti. Izraèni dini ostvario prosek ocena iznad tekloj sezoni bilo sjajnih gluma~gluma~ki instinkt, nesporna kredevet. kih ostvarewa, te da su nijanse odativna energija i odmeren ose}aj @iri, u kojem su ovog puta bili lu~ivale o tome ko }e dobiti naza pravovremenu improvizaciju, teatrolog Ksenija Radulovi}, gradu. samo su neki od sigurnih pokazaglumica Jasna \uri~i} i teatro- Sawa Risti} - Krajnov kreiteqa wenog ve} odavno dokazanog log Miroslav Miki Radowi}, Sarala je u pomenutim ulogama upetalenta. wi Risti} Krajnov je ovu nagradu ~atqiva i scenski uverqiva gluNakon {to je mnoge uloge odidodelio za uloge Natalije Ivama~ka ostvarewa razli~itih àngrala na sceni Narodnog pozorinovne u predstavi "Tri sestre" rovskih i stilskih karakteristi{ta "To{a Jovanovi}" u Zrewaêhova u reìji Radoslava Mika - napomenuo je Miroslav Radoninu, gde je bila angaòvana od lenkovi}a, i Dijane u "Qubavnim wi}, ~itaju}i obrazloèwe ì1999. do 2007, Sawa Risti} - Krajjadima Vudija Alena" autora i rerija. - Re~ je o nekonvencionalnov je pre tri godine postala diteqa Branka Dimitrijevi}a. nom, inteligentnom, nenametqi~lan ansambla Drame SNP-a. DaOdluka ìrija doneta je jednoglavom izrazu, koji se neretko prinas radi i kao asistentkiwa na sno, nakon {to su odgledane sve bliàva vrlo o{troj granici predmetu gluma u klasi profesorpredstave s repertoara SNP -a, persiflaè, ali je ni u jednom ke Jasne \uri~i} na Akademiji kako je napomenuo jedan od ~lanomomentu ne prelazi, daju}i na taj umetnosti u Novom Sadu. Sawa

NA BEVERLI HILSU DODEQENI „ZLATNI GLOBUSI”

„Avatar” najboqa drama Nau~nofantasti~ni film "Avatar" progla{en je za najboqu dramu, a wegov reìser Xejms Kameron za najboqeg rediteqa, na sve~anoj dodeli Zlatnih globusa odrànoj u nedequ na Beverli Hilsu. - "Avatar" od nas traì da uvidimo da je sve povezano, sva qudska bi}a, kao i svi mi sa Zemqom. I ako je potrebno da odete do druge izmi{qene planete kako biste cenili ovo ~udo od sveta koje imamo, znate, to je ~udo filma, to je magija", kazao je Kameron o filmu koji je u svetu zaradio 1,6 milijardi dolara. "Mamurluk u Vegasu" progla{en je za najboqu komediju/mjuzikl. Xef Brixiz dobio je nagradu za najboqeg glumca u drami "Crazy Heart", u kojoj igra kantri peva~a alkoholi~ara. Nagrada za najboqu glumicu u drami pripala

je Sandri Bulok za film "The Blind Side". Meril Strip nagra|ena je u kategoriji najboqa glumica u komediji/mjuziklu, za film "Xuli i Xulija", dok je za najboqeg glumca u komediji pro-

gla{en Robert Dauni Mla|i za "[erloka Holmsa". Austrijski glumac Kristof Volc dobio je nagradu za najboqu mu{ku epizodnu ulogu, kao krvo`edni nacista u filmu "Prokletnici" Kventina Tarantina. Priznawe

za najboqu ènsku epizodnu ulogu pripalo je Mo'Nik za film "Precious: Based on the Novel 'Push' By Sapphire" Lija Danijelsa.Film "Do neba" progla{en je za najboqi animirani film. Nagradu za scenario dobili su Xejson Rajtman i [eldon Tarner za film "U vazduhu". "Bela traka" Austrijanca Mihaela Hanekea nagra|ena je u kategoriji najboqi strani film. Martin Skorseze dobio je nagradu za ìvotno delo Sesil DeMil, koju su mu uru~ili wegovi dugogodi{wi saradnici Robert de Niro i Leonardo DiKaprio. Doma}in sve~anosti bio je britanski glumac Riki Xervejz. Zlatni globusi, koje dodequje udruèwe stranih novinara akreditovanih u Holivudu, naj~e{}e su pouzdan pokazateq pred dodelu Oskara, koja je ove godine zakazana za 7. mart.

FESTIVAL EVROPSKOG DUGOMETRA@NOG DOKUMENTARNOG FILMA

Sedam veli~anstvenih

Najboqa dokumentarna ostvarewa sa presti`nih svetskih festivala bi}e prikazana i u beogradskom Centru "Sava" od 21. do 25. januara u okviru {estog Festivala evropskog dugometra`nog dokumentarnog filma "7 Veli~antsvenih", najavio je na konferenciji za novinare osniva~ i direktor festivala Zoran Popovi} i izrazio zadovoqstvo {to je dokumentarni film kona~no pro{le godine dobio na svetskim filmskim festivalima zaslu`eno ravnopravno mesto uz glamurozne igrane filmove. "Festivali u Kanu, Veneciji, Berlinu, Lokarnu, San Sabastijanu, Karlovim Varima otvorili su vrata dokumentarnim filmovima, a deo toga bi}e prikazan i

u okviru beogradskog festivala u izboru danskog selektora Tue Stin Milera", kazao je Popovi}. On je posebno skrenuo pa`wu da }e beogradska publika na otvarawu "7 Veli~anstvenih" videti film austrijsko-nema~ke produkcije "Pijanomanija" rediteqa Lilijan Frank i Roberta Cibisa i to pre publike presti`nog Berlinskog festivala. Ove godine ~ak ~etiri filma bi}e prikazana u velikoj dvorani Centra "Sava", a pored "Pijanomanije", to su belgijsko ostvarewe "Sudije" autora Iv Inana, Erika Karda i Delfina Leriseja, film \anfranka Rosija "Ispod nivoa mora" (ameri~ko-italijanska produkcija) i na zatvarawu ostvarewe Hermana Bergera-Herca "Moj `i-

DODEQENA GLUMA^KA NAGRADA „PREDRAG PE\A-TOMANOVI]”

NOVO IZ ZREWANINSKE „AGORE”

Najnoviji roman novosadskog kwi`evnika \or|a Pisareva “A ako umre pre nego {to se probudi?”, upravo se pojavio u drugom izdawu, saop{tio je izdava~-zrewaninska “Agora”.

utorak19.januar2010.

vot sa Karlosom", koje je snimqeno u koprodukciji [panije, Nema~ke i îlea. U maloj sali Centra "Sava" na programu }e biti finsko ostvarewe "Dnevna soba nacije" Juka Karkainena, "Do{qaci" francuskog rediteqskog para Klodin Borije i Patrisa Sawara i "U ritmu prirode" priznate {vedske autorke Nine Hedenius. Popovi} je najavio mnogobrojne goste, me|u kojima su montaèrka "Pijanomanije" Mi{el Barben, snimateq "Dnevne sobe nacije" J-P Pasi, producentkiwa "Mog ìvota s Karlosom" Bertina Valter, kao i autori filmova "Sudija", "Dnevne sobe nacije", "Do{qak", "U ritmu prirode", "Ispod nivoa mora".

Risti}-Krajnov dobitnica je i Zlatne kolajne na Festivalu monodrame i pantomime u Zemunu, nagrade za mladu glumicu na festivalu Vr{a~ka pozori{na jesen, kao i nagrade Grada Zrewanina za mlade talente. Isti~u}i da joj je velika ~ast {to je dobila ovo priznawe, Sawa Risti}-Krajnov je napomenula da je ono pravi podstrek mladom glumcu i na~in da mu se ukaè da je na pravom putu. Sa Predragom Tomanovi}em Sawa Risti} - Krajnov "deli" istog profesora na studijama Petra Bani}evi}a, od koga je tako|e slu{ala o Predragovoj glumi, ali, naàlost, nije imala prilike da ga gleda na sceni. Uz zahvalnost prethodnom sastavu ìrija u kojem su bili teatrolog Vesna Kr~mar, kriti~ar Zoran. R. Popovi} i glumac Miodrag Petrovi}, majka Predraga Tomanovi}a Milena je napomenula da je dobra saradwa nastavqena i sa sada{wim sastavom, kao i samim pozori{tem. Ona je istakla da pomno prati sve dosada{we nagra|ene glumce i da je veoma sre}na jer su svi postigli uspeh u karijeri. Milena Tomanovi} je najavila da }e ove godine biti objavqena kwiga o Predragu Pe|i Tomanovi}u u kojoj }e se na}i i svi dosada{wi nagra|eni glumci. Deo kwige }e biti posve}en karijeri Predraga Tomanovi}a i kritikama o wegovim gluma~kim ostvarewima. N. Pej~i}

U BIBLIOTECI MATICE SRPSKE

Izlo`ba o Nikanoru Gruji}u Povodom dvesta godina od ro|ewa pesnika i besednika Nikanora Gruji}a (1810-1887) Biblioteka Matice srpske priredila je izlo`bu u vitrinama ispred Sve~ane sale. Postavkom su obuhva}ena najva`nija dela Nikanora Gruji}a i izbor literature o wegovom `ivotu i stvarala{tvu. U prate}em katalogu navedeni su izvodi tekstova koje su o Gruji}u napisali \or|e Magara{evi}, Jovan Skerli}, Vuk Stefanovi} Karaxi}, Dimitrije Ruvarac, Laza Kosti}, Bude Budisavqevi} Prijedorski, Andra Gavrilovi}, Slavko Gavrilovi}, Golub Dobra{inovi}, \or|e Peri} i Jovan Pej~i}. Izlo`ba je otvorena do 8. fe-

bruara, a autorke postavke i kataloga su Ivana Grguri} i Silvija ^amber. Nikanor Gruji}, poznat i pod pseudonimima Srb Milutin, N. Grui~, Milutin j(eromonah), Nenad, Naum, Zorana i drugi, ro|en je pod imenom Milutin 1810. godine u Lipovi, u Barawi. Osim u rodnom mestu, {kolovao se u Har{awu, Moha~u, Pe~uju, Pe{ti i Sremskom Karlovcima. Zamona{io se u manastiru Kuve`din, jedno vreme bio je arhimandrit manastira Kru{edol, a 1861. godine postavqen je za episkopa pakra~kog. Kao besednik proslavio se na Majskoj skup{tini u Karlovcima i Slovenskom kongresu u Pragu 1848. godine, a

wegova poezija, objavqivana u brojnim ~asopisima, isticala se ~istotom jezika i narodnim duhom. Osim poezijom, Gruji} se bavio filolo{kim i pedago{kim radom, publicistikom, prevo|ewem i prikupqawem narodnih umotvorina. U wegova najpoznatija objavqena dela ubrajaju se Narodna srbska skup{tina (1848), Nastavak narodne srbske skup{tine (1849), spev Sveti Sava (1861), Crkvene besede (1892) i Avtobiografija (1907). Bio je po~asni ~lan Matice srpske i Matice slova~ke, ~lan Dru{tva srbske slovesnosti i dopisni ~lan Srbskog u~enog dru{tva u Beogradu. Umro je u Pakracu 1887. godine.

NA FESTIVALU U PALM SPRINGSU

Nagra|ena „\avoqa varo{” Na presti`nom 21. filmskom festvalu, upravo zavr{enom u Palm Springsu (Kalifornija), film srpskog rediteqa i scenariste Vladimira Paskaqevi}a "\avoqa varo{" dobio je specijalno priznaje ìrija u kategoriji "Wu vojsis/Wu vi`n", saop{tio je producent filma Milan Tomi}. Paskaqevi}ev film trijumfovao je u konkurenciji 12 debitanata koje je festival izdvojio iz celog sveta, pri ~emu je naglasak bio na inovativnim i originalnim filmovima. U zvani~nom saop{tewu ìrija se isti~e da film "\avoqa varo{"zasluùje specijalno priznawe za smelu i izazovnu satiru savremenog ìvota u svojoj zemqi. Paskaqevi} je povodom nagrade izjavio da je sre}an zbog priznawa, ali pre svega, jer je "uop{te stigao dovde". "Se}am se da pre samo {est meseci nisam imao sredstva ni da zavr{im film koji sam ve} sni-

mio. Nadam se da }e mi i ovo priznawe pomo}i da se stvari malo promene u mojoj budu}nosti, kao i da do|em do ameri~ke distribu-

nu komediju o `ivotu u savremenom Beogradu, koji "na satiri~an na~in prikazuje moralnu bedu koja se nadnela nad Srbijom", "Ve-

cije", dodao je on u intervjuu jednoj od vode}ih ameri~kih televizijskih mre`a Si-Bi-Es. Krajem jula pro{le godine ugledni ameri~ki nedeqnik namewen filmu, pozori{tu, televiziji, muzici "Verajeti" ocenio je "\avoqu varo{" kao sna`an Paskaqevi}ev debi, uz uverewe da }e nai}i na dobar odjek. Ozna~iv{i film kao stilizovanu cr-

rajeti" je tada ocenio da Paskaqevi}ev precizno konstruisani scenario razigrano povezuje dramske uloge na neo~ekivane na~ine. "Napravqen za jedva 426.000 dolara, ovaj divan film duguje svoj ispolirani izgled i profesionalcima koji su sara|ivali sa rediteqem", konstatovao je tada filmski kriti~ar tog ~asopisa.

SPORT

utorak19.januar2010.

c m y

DNEVNIK

@REB ZA TOP 16 FAZU KO[ARKA[KE EVROLIGE

Partizan u grupi s Barsom, Panatinaikosom i Marusijem U Barseloni je ju~e obavqe `reb za Top 16 fazu takmi~ewa u ko{arka{koj Evroligi. Posle prvog dela nadmetawa, u kojem su u~estvovale 24 ekipe, 16 najboqih timova na Starom kontinentu nastavqa da vojuje za plasman na fajnal-for turnir, koji se ove godine igra u Parizu (7. – 9. maj). @reb je bio surov prema {ampionu Srbije, ekipi Partizana. Crno-beli su, naime, svrstani u grupu E, zajedno sa fenomenalnim sastavom Barselone, aktuelnim {ampionom Evrope Panatinaikosom i ne{to slabijom, ali veoma nezgodnom ekipom Marusija iz Atine. Dakle, pred Beogra|anima su dve velike utakmice u kojima }e do~ekati Barselonu i PAO, a bi}e to prilika da se ponovo ispune tribune u Areni i, mogu}e je, postavi novi rekord Evrolige po broju gledalaca. Ima}e publika u Beogradu priliku da vidi ekipu iz Katalonije koja, po mnogima, trenutno igra najboqu ko{arku na Starom kontinentu, ali i zelene iz Atine za koje igraju dvojica biv{ih igra~a na{eg {ampiona – Milenko Tepi} i Nikola Pekovi}. Naravno, ponovo }e

Sastavi grupa

Novi dueli starih prijateqa: Du{ko Vujo{evi} i @eqko Obradovi}

Barselona

Panatinaikos 5. Milenko Tepi} (bek/krilo, 202 cm, 22), 6. Vasilis Spanulis (bek, 193 cm, 27), 7. Stratos Perperoglu (krilo, 203 cm, 26), 8. Majk Batist (k. centar, 204, 33), 9. Antonis Focis (k. centar, 209 cm, 28), 11. Dru Nikolas (bek, 193 cm, 29), 12. Kostas Carcaris (krilo, 209 cm, 31), 13. Dimitris Dijamantidis (bek, 196 cm, 29), 14. Nikola Pekovi} (centar, 210 cm, 24),Nik Kalates (bek, 198 cm, 21), 16. \or|I [ermadini (centar, 216 cm, 20), 17. Dimitrios Verginis (bek, 191 cm, 23), 18. Giorgios Bogris (krilo, 208 cm, 20), 19. [arunas Jasikevi~ijus (bek, 193 cm, 34). Trener: @elimir Obradovi}.

Malo je nedostajalo ko{arka{ima Novog Sada da trijumfuju u pro{lom kolu na gostovawu Slogi, ali su ipak pora`eni posle neizvesne zavr{nice. Nikako Novosa|ani da ve`u nekoliko pobeda i vrate se u sredinu tabele, pre svega zbog problema s povredama igra~a, ve} dve utakmice izostaje kapi-

Maksim Kova~evi}

ten Goran Pobri}. Danas Novom Sadu u goste dolazi liga{ki fewera{, KG 06 iz Kragujevca. Ipak, trener Novosa|ana Nemawa Danilovi} ima respekta prema rivalu, ali smatra da je wegov sastav kvalitetniji i da bi eventualna pobeda bila dobar zamajac za predstoje}a ~etiri te{ka me~a (OKK Beograd, Tami{ Petrohemija, Proleter Naftagas i Vojvodina Srbijagas). - Mogli smo da pobedimo Slogu, ali nam je nedostajalo hrabrosti i malo sre}e u presudnim trenucima. Danas ugo{}ujemo posledwu ekipu u ligi, mlad i veoma borben sastav. Uprkos tome {to su fewera{i, siguran sam da nas o~ekuje te`ak duel. Kvalitet je na na{oj strani pa treba da agresivno{}u i dobrim pristupom utakmici da to potvrdimo na parketu. Doveli su dva poja~awa Kragujev~ani, Beadera i Stankovi}a, a Pobri} sigurno ne}e biti kod nas u sastavu, dok je Sini{a Kova~evi} imao problema sa sko~nim zglobom, ali }e nastupiti. Nadam se najboqem - rekao je Danilovi}. Utakmica se igra u maloj sali Spensa u 19.30 ~asova.

F GRUPA Real Montepaski Makabi Efes Pilsen

H GRUPA Olimpijakos Kaha Laboral Himki Cibona su u tome uspeli. Izvesno je da je Partizan autsajder u E grupi, ali je utisak da crno-belima takva pozicija najvi{e odgovara – da igraju bez rezultatskog optere}ewa i imperativa. Ube|eni smo das u te ~iwenice svesni i u taborima budu}ih rivala i da na{eg {ampiona ne}e prihvatiti olako. Me~evi Top 16 faze igraju se u intervalu od 27. januara do 11. marta, po dvostrukom bod sistemu. U ~etvrtfinale }e se plasirati po dve najboqe ekipe, koje }e potom igrati me~eve do tri pobede, a pobednici }e obezbediti mesto na zavr{nom turniru u Parizu. A. Predojevi}

Marusi 4. Igor Milo{evi} (bek, 192 cm, 23), 5. Bili Kejs (bek, 188 cm, 33), 7. Mihalis Pelekanos (bek, 198 cm, 29), 8. Marios Batis (bek, 188 cm, 30), 9. Xared Homen (centar, 208 cm, 26), 10. Georgios Dijamantopulos (bek, 192 cm, 29), 11. Dimitrios Mavroedis (centar, 208 cm, 25), 12. Pat Kalates (krilo, 208 cm, 25), 13. Stefen Arigbabu (centar, 208 cm, 26), 14. Stevan Na|fej (krilo, 202 cm, 30), 15. Kostas Kajmakoglu (krilo, 204 cm, 27), 16. Fanis Kumpuras (bek, 187 cm, 27), 22. Xamon Lukas (bek, 191 cm, 26), 24. Hristos Lakas (bek, 188 cm, 18). Trener: Georgios Barcokas.

U SUSRET KVALIFIKACIJAMA ZA EP DAMA

PREMIJERNI ME^ 17. KOLA PRVE LIGE SRBIJE

Novosa|ani do~ekuju [umadince

G GRUPA CSKA Unikaha @algiris Prokom

auditorijum u na{oj prestonici mo}i da pozdravi @eqka Obradovi}a, trenera Panatinaikosa, koji redovno dobija velike aplauze kada wegov tim gostuje u Beogradu. Te{ko je poverovati da tim trenera Du{ka Vujo{evi}a ima {ansi da osvoji jedno od prva dva mesta, jer istinska senzacija bila bi da se crno-beli na|u ispred jednog od ova dva stra{na sastava. Ipak, re~ je o sportu koji ume da priredi svakakva iznena|ewa i omogu}i – nemogu}e. Pred po~etak ovogodi{we Evrolige, uostalom, malo ko je Beogra|anima davao izglede da se plasiraju u Top 16 fazu, a oni

U najavi novi spektakli za punu Arenu

5. \anluka Bazile (bek, 192 cm. 34 godine), 8. @ordi Trijas (krilo, 206 cm, 30), 9. Riki Rubio (bek, 192 cm, 19), 10. Jaka Lakovi~ (bek, 186 cm, 31), 11. Huan Karlos Navaro (bek, 191 cm, 29), 13. Lubo{ Barton (krilo, 200 cm, 29), 17. Fran Vaskez (centar, 209 cm, 26), 21. Bonifejs Ndong (centar, 213 cm, 32), 22. Havijer Rabaseda (krilo, 201 cm, 20), 23. Terens Moris (krilo, 207 cm, 31), 24. Viktor Sada (bek, 192 cm, 25), 25. Erazem Lorbek (krilo, 208 cm, 25), 33. Pit Mikael (krilo, 197 cm, 32), 44. Roxer Grimau (bek, 196 cm, 31). Trener: Havijer Paskval.

E GRUPA Barselona Panatinaikos Partizan Marusi

Srbija bez selektora i ekipe Odre|ene su grupe kvalifikacija za Evropsko prvenstvo ko{arka{ica slede}e godine u Poqskoj, a reprezentacija Srbije nalazi se u nezavidnom poloàju. Posle neslavnog rezultata na prethodnoj evrosmotri u Letoniji ( tri poraza) brojne igra~ice najavile su povla~ewe iz nacionalnog dresa, a prekinuta je saradwa sa selektorom Jovicom Antoni}em. Situacija je sada mnogo crwa nego pred EP u Letoniji.Nema selektora, igra~ice su ra{trkane {irom Starog kontinenta ispuwavaju}i obeveze prema klubovima, pa je u drugom planu ~iwenica da je na{a reprezentacija za protivnike u kvalifikacijama dobila ekipe iz druge kategorije - Rumuniju, Letoniju i Izrael.[ta vredi {to su rivali na papiru slabi i {to se unapred moè re}i da Srbija ima delimi~no otvoren put ka jo{ jednom Evropskom prvenstvu, ~ime bi nastavila kontinuitet prisutnosti u krugu najkvalitetnijih selekcija, kada o tome nema ko da da pravi sud. Mnogo je bilo re~i o kona~nom i ultimativnom angaòvawu kvalitetnih qudi iz Ko{arka{kog saveza Srbije u sistem rada ènske reprezentacije i svih mla|ih reprezentativnih kategorija, ali se za sada ne vuku èqeni potezi. Kao

dva potencijalna kandidata za mesto selektora sa najve}im {ansama pomiwu se Ladislav Ratgeber i Marina Maqkovi}, ali za sada nema razloga da se imenuje {ef struke jer ne bi imao {ta da radi. U ranoj fazi nove organizacije mnogo je va`nije srediti finansijsku konstrukciju, a kako smo nezvani~no saznali iz izvora bliskim Savezu, treba izgladiti odnose s ranijim sponzorima, kao i prona}i neke nove, pa se onda orjentisati na formirawe nacionalne selekcije. Mnogo puta ispri~ana pri~a o potencijalnim otkazima na{ih najboqih igra~ica, kojih je sve mawe u ozbiqnim evropskim klubovima, i daqe je na snazi. Evidentno je da se kult `enske reprezenatacije izgubio i da }e biti potrebno mnogo rada i voqe kako bi pokrenuli sitacuiju s mrtve ta~ke. Ko{arka{ka mladost (igra~ice) daje nadu da }e se problemi ipak prevazi}i. Sowa Petrovi}, Jelena Milovanovi}, Ana Dabovi} ~ine trio koji je pre par godina promovisan u najja~u reprezentaciju iz mla|ih selekcija, pa se na wima zasniva koncept budu}nosti, ali sada je rano govoriti da li }e wih tri biti u reprezentaciji (postoji mogu}nost da Milovanovi}eva i Petrovi}eva odu u `en-

Sowa Petrovi} i Jelena Milovanovi}

ski NBA, jer su bile 24. i 27. pik na draftu). Mla|e `enske selekcije ve} godinama se nalaze u samom vrhu evropske ko{arke i sigurno je da ima kvaliteta da se oformi respektabilan sastav, ali najpre treba na}i ~oveka koji }e to da uradi.

Krajem meseca bi trebalo da Komisija za `ensku ko{arku u Savezu izglasa na~elne planove i krene s wihovom realizacijom, pa zatim na}i selektora, oformiti ekipu i nadati se boqim i uspe{nijim vremenima na{e `enske ko{arke. M. Risti}

SPORT

DNEVNIK

utorak19.januar2010.

DANAS PO^IWE 9. EVROPSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E U AUSTRIJI

Srpski orlovi love islandske ribare Danas u ~etiri austrijska grada (Grac, Linc, Inzbruk, Viner Noj{tat) po~iwe deveto Evropsko prvenstvo za rukometa{e, na kojem }e se za titulu tokom dvanaest dana (19. - 31. januar) nadmetati 16 nacionalnih selekcija podeqenih u ~etiri grupe. Titulu brani selekcija Danske, a propozicije su ostale iste. Posle preliminarne runde, po tri prvoplasirane ekipe iz sve ~etiri grupe nastavi}e daqe takmi~ewe, tako {to }e se formirati dve nove ~etvrtfinalne grupe sa po {est ekipa. U prvoj (Be~) }e se boriti najboqi iz A i B, a u drugoj (Inzbruk) iz C i D grupe.Plasman u polufinale obezbedi}e po dve prvoplasirane reprezentacije, dok }e se preostale boriti za plasman od 5. do 8. mesta. Selekcije (~etiri) koje ne pro|u prvi krug vra}aju se ku}i, {to }e u~initi jo{ ~etiri posle drugog kruga, a plasman }e im biti odre|en prema ukupno ostvarenim rezultatima. Treba jo{ napomenuti da se me|usobni rezultati i bodovi iz prvog kruga prenose u narednu rundu.

Francuska prvi favorit Me|u glavnim favoritima za osvajawe medaqa nalaze se Francuska kao aktuelni svetski i olimpijski {ampion, Hrvatska svetski i evropski vice{ampion i Danska branilac titule. U Austriji bi}e i ekipe koje su na posledwim takmi~ewima zabele`ile zna~ajne rezultate, kao {to su Poqska koja je na SP pro{le godine osvojila bronzanu medaqu i Island - vice{ampion sa OI u Pekingu. U krugu favorita za visok plasman su i ekipe koje su imale uspone i padove na posledwim takmi~ewima. To su Nema~ka - peta na

SP, deveta na OI i ~etvrta na EP, ali sa titulom svetskog {ampiona iz 2007. godine, kao i [panija koja je posle titlu na SP 2005. i srebra na EP 2006. bila deveta na EP, tre}a na OI i 13. na SP. Kontinuitet na velikim takmi~ewima ima Ma|arska, {estoplasirana ekipa sa pro{log SP i osma sa EP 2008, [vedska, koja je bila sedma na SP i peta na pro{lom EP, kao i Norve{ka - deveta na SP i {esta na EP. Reprezentacija Srbije na EP dolazi kao osma sa SP u Hrvatskoj i sa velikim ambicijama da se ponovo vrati u vrh evropskog rukometa. Ekipa je posledwe medaqe osvojila kao reprezentacija Jugoslavije i to bronze na SP 1999. i 2001, kao i na EP 1996. Ekipa je sastavqena od igra~a iz vrhunskih evropskih klubova, koji su spremni za sve izazove koji ih ~ekaju u Grupi B, a vodi}e je novi selektor Sead Hasanefendi}, ~ije se znawe ne dovodi u pitawe. Hasanefendi} je trener nema~kog Gumerzbaha - pobednika Kupa EHF za 2009. godinu, a vodio je izme|u ostalog slovena~ko Ceqe, francuski Kretej, {panski Granoqers, reprezentaciju [vajcarske, Tunisa...U svakom slu~aju, na EP u Austriji dolazi sa vi{e od 30 godina trenerskog iskustva. Ovo }e biti {esto u~estvovawe na{ih rukometa{a na evropskim prvenstvima, ali prvi put pod imenom Srbija. Propustili smo {ampionate u Portugaliji 1994. zbog sankcija, u Hrvatskoj 2000. jer se nismo kvalifikovali (izbacili nas Portugalci - 30:28 i 22:23), a iz istog razloga presko~ili smo Norve{ku 2008. (Island nas eliminisao - 29:30 i 42:40). Najve}i uspeh zabele`ili smo 1996. kada smo u [paniji osvojili bronzanu medaqu, dve godine ka-

MOMIR ILI] O ME^U SA ISLANDOM

Mentalitet im je prednost Rukometni reprezentativac Srbije Momir Ili} ocenio je da je Island, dana{wi rival Srbije, iskusan, maksimalno borben i kvalitetan tim. Ili} ka`e i da Islan|ani imaju ne{to lo{iju odbranu i ne naro~ito sigurnog golmana.

Momir Ili}, najja~i adut na{e selekcije

- O~ekuje nas te{ka utakmica. Svi znamo da je Island dobra reprezentacija i da }e dati sve od sebe da pobedi u prvoj utakmici, jer je to va`no za daqe takmi~ewe - rekao je Ili}. Island, prema wegovim re~ima, osvajawem drugog mesta na Olimpijskim igrama u Pekingu nije napravio iznena|ewe, jer je ozbiqno radio do tog uspeha. - Uvek su bili tu negde, ali nisu imali sre}e. Na OI su igrali jako dobro, a iskustvo i zajedni{tvo je doprinelo da do|u do finala. Pobedili su jake protivnike. Sigurno je da imaju mentali-

tet da se ne predaju do posledweg momenta. To je wihova prednost istakao je Ili}. On je naglasio da bi prednost Srbije trebalo da bude odbrana. - Treba da se spre~i polukontra i kontra. Wihova odbrana nije neki adut i nemaju sigurnog golmane, ali on moè da pruì dobru partiju. Nadam se da protiv nas to ne}e uraditi. Reprezentacija Srbije do sada nema pozitivan skor sa Islandom na velikim takmi~ewima. - Mnogo lak{a za nas bi}e ta druga grupa, jer }emo tamo igrati sa Rusima i Norveànima. Me|utim, nadam se da }emo taj lo{ skor sa Islan|anima popraviti. Prema wegovim re~ima, to {to je Island po godinama stara ekipe ne mora da bude wihova mana. - To qudi pri~aju, ali to {to Olafur Stefanson ima 37, 38 godina nije va`no, jer na svakoj utakmici postigne po 10 golova. To je s jedne strane wihova prednost, jer su dugo zajedno i poznaju se dobro. Svi su spremni i tr~a}e dobro. Mislim da nisu stara ekipa i ne moèmo tako da razmi{aqamo - objasnio je Ili}. Na pitawe koje reprezentacije vidi kao favorite, on je odgovorio: - Francuska je me|u glavnim favoritima, mo`da Poqska, Hrvatska. Mo`da bude neko iznena|ewe. Rukometa{ Srbije izdvojio je i [paniju, kao korektnu reprezentaciju i dodao: - Zna se nekoliko favorita o kojima svi govore, ali neko moè da do|e sa strane. Voleo bih kada bi to bila Srbija. Utakmica Srbija - Island po~iwe u 20.15 ~asova (TV).

snije u Italiji bili smo peti, u [vedskoj 2002. deseti, u Sloveniji 2004. osmi, a u [vajcarskoj 2006. deveti. Ina~e, prva tri puta smo u~estvovali pod imenom Jugoslavija, a posledwa dva pod nazivom Srbija i Crna Gora.

Danci brane zlato Do sada je devet zemaqa osvajalo medaqe, bez premca su [ve|ani s ~etiri zlata, slede Rusi sa zlatom i dva srebra, Nema~ka sa po jednim zlatom, srebrom i bronzom, Danska sa zlatom i tri bronze, Francuska sa zlatom i bronzom, [panija sa tri srebra i bronzom, Hrvatska sa srebrom i bronzom, Slovenija sa srebrom i na{a zemqa s bronzom. Naravno, nas najvi{e zanima grupa B u Lincu u kojoj se takmi~i na{a reprezentacija, a rivali }e joj biti Island, Danska i debitant na EP doma}in Austrija. - Na EP ima}emo te{ke utakmice u Grupi B sa aktuelnim prvakom Danskom, Islandom koji je olimpijski vice{ampion, ali i Austrijom koja je doma}in takmi~ewa. Na{a o~ekivawa su da se plasiramo u naredni krug takmi~ewa. @elimo da pobe|ujemo utakmicu za utakmicom i ostvarimo {to boqi rezultat kako bismo bili na dobrom putu za naredno EP 2012. u Beogradu - rekao je Hasanefendi}. Island je na Olimpijskim igrama napravio veliko iznena|ewe kada je savladao favorizovanu Nema~ku, zatim Poqsku i [paniju u polufinalu. Srebrna medaqa u Pekingu je najve}i uspeh islandskog rukometa, a u Austriju dolaze kako bi poku{ali da doka`u da se to nije dogodilo slu~ajno. Danska je jedan od velikih favorita. Reprezentacija je po~ela sa uspesima 2002. kada je na EP

osvojila bronzanu medaqu. Isti rezultat ponovila je i na EP 2004. i 2006, kao i na SP 2007, dok nije stigla do titule na EP 2008. Selektor Danske je Urlik Vilbek, jedan od najuspe{nijih trenera svih vremena, koji je sa `enskom reprezentacijom stigao do titula na olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima. Mu{ku reprezentaciju vodi od 2004. godine.

Grupa A (Grac)

Grupa C (Insbruk)

Hrvatska Rusija Norve{ka Ukrajina

Nema~ka [vedska Poqska Slovenija

Grupa B (Linc)

Grupa D (Viner Noj{tat)

Danska Island Austrija Srbija

Francuska [panija Ma|arska ^e{ka

- Igra~i se veoma dobro poznaju. Imamo {ansu da ostvarimo jo{ jedan dobar rezultat, iako }e mnoge reprezentacija `eleti da osvoje jednu od medaqa. Najvi{e bismo voleli da odbranimo titulu, {to je mogu}e ako sve bude i{lo kako smo planirali - rekao je Vilbek. Reprezentacija doma}ina Austrije nije u~estvovala na velikim takmi~ewima, ali je se-

lektor Islan|anin Dagur Sigurdson veoma optimisti~an. â&#x20AC;&#x17E;[ta god da uradi, ve} samo prisustvo na EP bi}e istorijski uspeh. Ipak, ciq je jasan - da se ekipa plasira u drugi krug takmi~ewaâ&#x20AC;&#x153;. - Austrija ima veliki potencijal. Niko ne zna koliko dobro mo`emo da igramo i kako }e se stvari odvijati - rekao je Sigurdson. Jovo Gali}

Srpska ekspedicija Ime i prezime Klub Godi{te Pozicija Dejan Peri} MKB Vesprem (Ma|arska) 1970. golman Dimitrije Pejanovi} Torevijeha ([panija) 1974. golman Darko Stani} Cimos (Slovenija) 1978. golman Dragan Po~u~a Tremblej (Francuska) 1974. golman Nikola Koji} Ceqe (Slovenija) 1979. desno krilo Dragan Tubi} Partizan (Srbija) 1985. desno krilo Alem Toski} Ceqe (Slovenija) 1982. pivot Uro{ Vilovski MKB Vesprem (Ma|arska) 1984. pivot Rastko Stojkovi} Vive (Poqska) 1981. pivot Ivan Nik~evi} Navara ([panija) 1981. levo krilo Dobrivoje Markovi} Kvenka ([panija) 1986. levo krilo Aleksandar Stojanovi} Kadeten ([vajcarska) 1983. bek Ivan Stankovi} Aragon ([panija) 1982. bek Danijel An|elkovi} PIK Seged (Ma|arska) 1978. bek @arko [e{um MKB Vesprem (Ma|arska) 1986. bek Petar Nenadi} PIK Seged (Ma|arska) 1986. bek Momir Ili} Kil (Nema~ka) 1981. bek Nenad Vu~kovi} Melsungen (Nema~ka) 1980. bek Ivan Lap~evi} MKB Vesprem (Ma|arska) 1986. bek

RASPORED TAKMI^EWA DATUM 19. januar

^AS (18.10) (20.10)

GRUPA A Rusija - Ukrajina Hrvatska - Norve{ka

20. januar 21. januar

(18.10) (20.10)

Ukrajina - Hrvatska Norve{ka - Rusija

26. januar 27. januar 28. januar

30. januara

31. januar

(18) (20.15)

(18.10) Hrvatska - Rusija (20.10) Norve{ka - Ukrajina Grupa I (Be~) (slobodan dan) (16.15) (18.15) (20.15) (16.15) (18.15) (18.15) (16.15) (18.15) (20.15) (11.30) (14) (16.30) (15) (17.30)

3A 2A 1A 3A 1A 2A

2B 3B 1B 1B 3B 2B

^AS (18.30) (20.30) (18.30) (20.30)

Austrija - Island Srbija - Danska

(18) Austrija - Srbija (20.15) Danska - Island Grupa II (Insbruk) (16.15) 3C - 2D (18.15) 2C - 3D (20.15) 1C - 1D (slobodan dan)

(16.15) (18.15) (18.15) (slobodan dan) 1A - 2B (16.30) 2A - 1B (18.30) 3A - 3B (20.30) Me~evi za plasman (Be~) 3I - 3II 1I - 2II 2I - 1II Me~ za tre}e mesto Finale

3C - 1D 1C - 3D 2C - 2D 1C - 2D 2C - 1D 3C - 3B

GRUPA C Nema~ka - Poqska [vedska - Slovenija Slovenija - Nema~ka Poqska - [vedska

^AS (18.15) (20.15) (18.15) (20.15)

GRUPA D [panija - ^e{ka Francuska - Ma|arska ^e{ka - Francuska Ma|arska - [panija

(slobodan dan) (18.15) (20.15)

(slobodan dan)

24. januar

25. januar

GRUPA B Danska - Austrija Island - Srbija

(slobodan dan)

22. januar 23. januar

^AS (18) (20.15)

Nema~ka - [vedska Poqska - Slovenija

(18.15) (20.15)

(slobodan dan)

Francuska - [panija Ma|arska - ^e{ka

SPORT

utorak19.januar2010.

DNEVNIK

DANAS U MA\ARSKOJ PO^IWE EVROPSKO PRVENSTVO U FUTSALU

PRELAZNI ROK U ZEMQI SRBIJI

Orlovi ni{ane drugi krug Danas u Ma|arskoj (Budimpe{ta i Debrecen) po~iwe osmo Evropsko prvenstvo u futsalu. Na{a reprezentacija je me|u 12 zemaqa, koja }e poku{ati da osvoje titulu na petoparcu. Trofej brani reprezentacija [panije koja je do sada ~etiri puta trijumfovala,a me|u laureatima su jo{ samo Italija ( dve ti-

liko prijateqskih me~eva. Selektor Aca Kova~evi} je zadovoqan i smatra da je kqu~ uspeha na Evropskom prvenstvu prvi me~ koji }e na{a selekcija odigrati protiv reprezentacije Slovenije i da }e tada biti jasnije koji su na{i realni dometi na smotri najboqih evropskih futsal reprezentacija.

najva`nija na turniru zbog specifi~nog sistema takmi~ewa u kojem prolaze dve od tri ekipe iz svake grupe. Olak{avaju}a okolnost nam mo`e biti i ~iwenica da }e to wima biti drugi, a nama prvi me~ na turniru - konstatovao je Aca Kova~evi}. Jedan od na{ih najbqih fudbalera, Marko Peri}, slo`io se

Sve`a krv, a ne poja~awa Danas

Ma|arska - Azerbejxan Italija - Belgija

(17.30) (19)

Sutra [panija - Belorusija Rusija - Slovenija

(18) (20)

^etvrtak Azerbejxan - ^e{ka Belgija - Ukrajina

(18) (20)

Petak Slovenija - Srbija Belorusija - Portugal

(18) (20)

Subota Ukrajina - Italija ^e{ka - Ma|arska

(18) (20)

Nedeqa Portugal - [panija Srbija - Rusija

Grupa A Ma|arska ^e{ka Azerbajxan

Grupa B Italija Ukrajina Belgija

tule) i Rusija. Interesantno je da su posledwa dva finala u Ostravi i u Portu igrali [panija i Italija i oba puta je slavila furija (2:1, 3:1). Futsal reprezentacija Srbije se dobro pripremila za Evropsko prvenstvo, odigrala i nekoGRADSKI STADION U KIKINDI

Na prvoj prozivci 25 igra~a Nakon zimske pauze ponovo su oìvele klupske prostorije srpskoliga{a OFK Kikinde, jer je trener profesor Branislav Bjeli} izvr{io prozivku prvotimaca i time ozna~io pripreme za prole}ni deo prvenstva. Prvom radnom dogovoru prisustvovalo je 25 igra~a, od ~ega je pet iz kadetskog tima. Na prozivci nisu opravdano bili iskusni golman Dragan ]iri} i Jovica Kovrlija, a svoj nedolazak nije opravdao {toper Ostoja ]ulibrk. U klubu vi{e ne ra~unaju na Ivana Kneèvi}a (oti{ao u novomilo{eva~ku Vojvodinu) i golmana Vawu Popovi} . Kikin|ani su jesewi deo prvenstva zavr{ili na osmom mestu sa 20 bodova, ali to nije dovoqno za miran san. Trener Bjeli} isti~e: - O~ekuje nas te{ko prole}e, nema opu{tawa, prvi ciq nam je opstanak, jo{ uvek je sve u magli. Po~e}emo u laganom ritmu, prvih sedam dana trenira}emo jednom dnevno, a potom dva puta. Postoje {anse da deo priprema odradimo i na Zlatiboru, ali to jo{ uvek nije utana~eno. U na{em gradu imamo solidne uslove za pripreme. Za sada nismo angaòvali ni jednog novog igra~a, ,mada o~ekujemo dosta prinova, angaòva}emo nekoliko talentovanih mladi}a iz okolnih klubova. Za sada ne}emo igrati kontrolne me~eve, ali posle desetak dana rada odigra}emo i prvu kontrolnu utakmicu. - kaè trener Bjeli}. M. S.

Grupa C Rusija Srbija Slovenija

Grupa D [panija Portugal Belorusija

- Za ovih mesec dana koliko smo na okupu odigrali smo ~etiri me|unarodne utakmici i ~ini mi se da smo stekli uvid u ono {to nas o~ekuje. Efekat svega }emo sagledati ve} posle prve utakmice na turniru protiv selekcije Slovenije koja nam je i

sa selektorom da nam je duel sa Slovenijom kako psihi~ki tako i fizi~ki naja`niji na prvenstvu. - Velika mi je ~ast {to }e nas na Evropskom prvenstvu predvoditi selektor Aca Kova~evi}, Dejan Kne`evi}, kao i na{ pro-

(18) (20)

slavqeni trener Velimir Andreji}. Pored me~a sa Slovenijom za koji smatram da nam je i najva`niji na prvenstvu, unapred se radujem i duelu sa selekcijom Rusije koju smatram za najve}e favorite na turniru - preneo nam je svoje utiske reprezentativac, Marko Peri}. Selektor Kova~evi} je dodao jo{ nekoliko detaqa u vezi sa utakmicom protiv najve}eg favorita na prvenstvu. - Naturalizovali su jo{ dva Brazilca, i sada u sastavu imaju ukupno ~etiri igra~a iz te zemqe. U svakom slu~aju Rusi su ja~i od nas, i smatram da nemaju slabo mestu timu, me|utim ja sada ne bih o wima, jer dosta toga zavisi i od na{ih igra~a koji su qudi od inspiracije i ako budemo igrali kao na pripremnom turniru u Belgiji nosi}emo se ravnopravno sa svim favoritima na {ampionatu optimisti~no je zavr{io svoje izlagawe Aca Kova~evi}. G. K.

Fudbalska organizacija Srbije je, naravno, usaglasila dane prelaznog roka sa Evropom. Od 11. do 31. januara igra~i ostvaruju prelaske iz kluba u klub na svim nivoima. Na{i najboqi klubovi Crvena zvezda, Partizan i Vojvodina koriste ovaj period da osveè svoje timove angaòvawem novih igra~a. Kada se sagledaju novoprido{lice jasno je da se tu te{ko moè govoriti o poja~awima, jer imena i karijere novoangaòvanih fudbalera su malo poznata, neki od igra~a su imali ~ak i prazan prostor u ugovorima ranijih klubova. Neki se vra}aju i iz inostranstva jer nisu ispunili o~ekivawa onih koji su ih svojevremeno angaòvali i relativno skupo platili. Izvesno je da prelazni rok u zemqi Srbiji, ophrvanoj brojnim ekonomskim problemima je druga~iji nego u Evropi. Novca nema ni za teku}e potrebe, klubovi se snalaze na raznorazne na~ine, ekonomskim re~nikom na sceni je prosta reprodukcija, preìvqavawe, a o stvarawu novih vrednosti u infrastrukturi nema re~i. Dolasci nedovoqno afirmisanih igra~a u na{e

najboqe klubove je realnost izazvana buxetskim mogu}nostima Crvene zvezde, Partizana i Vojvodine. [ta tek onda re}i o rezultatu prelaznog roka, koji je istina jo{ u toku, za one klubove iz provincije.Sve`a krv je ubrizgana, a da li }e organizam tima biti oja~an ostaje otvoreno pitawe za prole}nu liga{ku sezonu. Kada je u pitawu trgovina igra~ima koji odlaze u evropske klubove situacija je posve druga~ija. Naime, odlasci Adema Qaji}a i Danijela Aleksi}a su doneli solidnu koli~inu novca u kase Partizana i Vojvodine. Logi~no bi bilo da se ta pristigla sredstva usmere u stvarawe novih igra~kih vrednosti. Da novac ovako zara|en se tro{i u radu sa mla|im kategorijama, ali da li }e tako i biti? Jo{ ne{to je va`no ista}i, Qaji} i Aleksi} su svoj kvalitet i cenu potvrdili na velikoj sceni igraju}i u mladoj nacionalnoj selekciji. Wihovi klubovi su statirali nastupaju}i u evropskim kupovima i sasvim je logi~no da sada{wu vrednost na{ih najboqih igra~a, pa i ovih mla|ih formira igra u dr`avom timu. J. Tanuryi}

SOMBORCI KRENULI @ESTOKO

Baji} prvi pomo}nik I Somborci su po~eli pripreme za nastavak takmi~ewa u Prvoj fudbalskoj ligi Srbije. Do{lo je do malih promena u stru~nom {tabu. Umesto Qubomira Dun|erskog koji je oti{ao u Vojvodinu Zoltanu Sabou u radu pomaga}e mladi ambiciozni stru~wak Du{an Baji}, koji je s novosadskom Crvenom zve-

da imamo dobre i kvalitetne uslove - tvrdi Zoltan Sabo. Nema potrebe da tra`imo neku drugu lokaciju, mo`da }emo skoknui nedequ dana do Kroni}a koju koriste mnogi na{i klubovi . Odigra}emo devet pripremnih utakmica,a prvu smo zakazali sa somborskim @AK -om 27. januara. Sigurno je da }emo

@IVNULA PROMENADA KRAJ SAVE

Sremci `ele u elitu Mitrova~ka Promenada kraj Save ponovo je `ivnula, jer po~ele su pripreme fudbalera Srema. [efu stru~nog {taba Aleksandru Koci}u i wegovim novim saradnicima Miroslavu Smaji}u i Zdravku Peri}u odazvalo se 24 fudbalera, a odsustvo je opravdao Vinsent Kaizi, reprezentativac Ugande, dok su redove crno-belih sa Save napu-

KOZAR^ANI POJA^ALI STRU^NI [TAB

@ivkov uz Manojlovi}a Fudbaleri novokozara~ke Slobode, jesewi prvaci Vojvo|anske lige - istok, po~eli su pripreme za prole}ni deo prvenstva. Novokozar~ani su u jesewem delu osvojili 38 bodova pod trenerskom palicom trenera Jefte Jar~evi}a, a dva puta su pora`eni i to kod ku}e od ekipe Budu}nosti iz Srpske Crwe i Radni~kog iz Zrewaninu. Ekipa Slobode pripreme po~iwe snovim trenerima. Naime, uprava kluba nakon zavr{etka jeseweg dela prvenstva za novog trenera anga`ovala je iskusnog Tomislava Manojlovi}a iz Zrewanina dok }e wegov pomo}nik biti doskora{wi trener mokriwskog Delije Slobodan @ivkov. Mora se re}i da je uprava Novokozar~ana ponudila da doskora{wi trener Jar~evi} bude pomo}nik Manojlovi}u {to je ovaj odbio. M. S.

Gute{a novi trener @AK-a Za novog trenera kikindskog @AK-a (~lana Zrewaninske podru~ne lige) imenovan je trener Marko Gute{a. Gute{a dolazi na mesto dosada{weg prvog u~iteqa kikindskih "`elezni~ara" Dragi{e Radosavqeva.

stili mladi Tabakovi} i iskusni Paunovi}. Pristalice Srema posebno je obradovao povratak iskusnog golgetera Stanka Svitlice (Banat), a prva lasta kraj Save je Lazar Marjanovi} (Lokomotiva, Beograd). - Ambicije su poznate, u~ini}emo sve da izborimo prvo ili drugo mesto u prvoliga{kom dru{tvu i domognemo se vi{eg

ranga pa se moramo dobro prirpemiti za prole}nu sezonu. Potra`i}emo i adekvatnu zamenu za Kaizija, ukoliko pre|e u redove "romanti~ara" sa Karaburme. Na{ zadatak je da se maksimalno pripremimo, ve} od danas radi}emo dva puta dnevno - nagla{ava Aleksandar Koci} ambiciozni trener Srema. R. Artukov

KA]ANI PO^ELI PRIPREME

Sve nade u mlade Lopta se zakotrqala na sportskom centru Siget u Ka}u. Pod dirigentskom palicom doskora{weg igra~a, a danas {efa stru~nog {taba Zorana Bla`i}a po~ele su pripreme Jugovi}a. Na prvoj prozivci bio je i ve}i broj mladih igra~a iz omladinskog pogona. - Raduje ~iwenica da za razliku od jesenas, imamo dobar broj mladih igra~a iz omladinske {kole na treninzima, a bilo bi mi drago da iz ove grupe neko postane standardni prvotimac. Va`no je uklopiti ih u celinu sa iskusnim igra~ima. U prvom delu takmi~ewa niste ispunili o~ekivawa? - Ta~no. Izgubili smo dosta neplaniranih bodova kod ku}e, a u gostima smo izgubili nekoliko dobijenih utakmica, pa

smo polusezonu zavr{ili u dowem delu tabele. Dakle, sve {to se de{avalo u jesewem delu prvenstva moramo da zaboravimo, a samo da sa~uvamo dragoceno iskustvo. Primaran ciq je opstanak u Vojvo|anskoj ligi - Zapad. Idemo korak po korak, a svaki dan priprema je dragocen. Raduje nas {to se u ekipu vratio standardni prvotimac i doskora{wi kapiten Stojan Laki}. Verujem u boqe rezultate na prole}e - rekao je trener Ka}ana, Zoran Bla`i}. Ka}ani su ugovorili i nekoliko prijateqskih utakmica, a prva }e biti 24. januara sa Borcem iz [ajka{a, a ve} u prvom koplu nastavka prvenstva Ka}ane o~ekuje kom{ijski derbi sa [ajka{om iz Koviqa. M. Grbi}

Kne`evi} prvo poja~awe Novomilo{ev~ana Prvo poja~awe u redovima Vojvo|anskog liga{a Vojvodine iz Novog Milo{eva je Ivan Kne`evi}, standardni prvotimac srpskoliga{a Kikinde.

Ekipa sa Gradskog stadiona Kne`evi}a }e ustupiti na {est meseci ekipi iz Novog Milo{eva. M. S.

Stru~ni {tab Somboraca s predsednikom Zoricom i predsednikom Skup{tine Kowevi}em

zdom postigao odli~ne rezultate, a s golmanima }e i daqe raditi Momir ]iri}. Pre po~etka priprema Zoltan Sabo je istakao: - Prelazni rok je tek po~eo, sigurno je da }emo se poja~ati, ve} su stigli Dubaji} i Stojisavqevi}, igra~i iz In|ije. Pregoovaramo i s Paunovi}em igra~em Mladosti iz Apatina, a tu je i Kosanovi} tako|e apatinski igra~. Na probu je stiglo jo{ nekoliko igra~a. Somborci su odradili prvi trening odli~nom raspolo`ewu. - Kompletne pripeme obavi}emo u Somboru jer smo uvereni

odmeriti snage sa Spartakom Zlatibor vode, a verovatno i protiv na{ih prijateqa, ekipe Hajduka iz Kule. Pred Somborcima je delikazan zadatak da izbore opstanak u dru{tvu prvoliga{a. - Siguran sam da }emo izboriti opstanak, ne bih ni po~eo rad da nisam uveren da ova ekipa mo`e mnogo vi{e. Jedini je problem {to ekipu jo{ nismo kompletirali, prelazni rok je u toku, tek kada se zavr{i zna}emo s kojim igra~ima mo`emo raspolagati.- zavr{io je Zoltan Sabo, {efa stru~nog {taba Radni~kog. M. Jovi}evi}

ZIMSKA LIGA NOVOG SADA

Pua~ini klinci pobe|uju Odigrano je {esto i sedmo kolo Zimske fudbalske lige Novog Sada za mla|e kategorije. Postignuti su slede}i rezultatimla|i pioniri (2001): Slavija Futog 3:1, Novi Sad `uti - Novi Sad plavi 3:4, Krila Krajine Novi Sad 10:0, mla|i pioniri (1999): Petar Pua~a dva- Novi Sad plavi 1:0, Profesor Bolesnikov - TSK 3:0, Petar Pua~a jedan - Mladost (BJ) 4:2, Slavija Novi Sad `uti 0:1, mla|i pioniri (1998): Profesor Bolesnikov - Petar Pua~a crveni 0:4, Novi

Sad plavi - Slavija 2:2, mla|i pioniri (1997): Petar Pua~a - Profesor Bolesnikov 4:1, Jugovi} Slavija 1:3, Jovan Du~i} - Novi Sad `uti 2:1, Futog - TSK 1:2, Novi Sad plavi - Sini{a Mihajlovi} 0:3, pioniri( 1995- 96): Stari grad(BP) - Ajaks 3:0, Ba~ka(\) - Slavija 4:1, Novi sad plavi - Sini{a Mihajlovi} 2:4, TSK - Crvena zvezda 1:1, Sportski savez Beo~in - Novi Sad `uti 2:0, pioniri (1993 -94): Veternik biskol - Kabel 1:5, Mladost(NS) Futog 3:0. G. K.

SPORT

DNEVNIK FIFA TROFEJ STI@E U INDIJU

U Srbiji 30. marta Najzna~ajniji fudbalski trofej na svetu, FIFA trofej, zapo~iwe posledwu fazu najve}e svetske turneje do sada posetom Indiji. Nakon obilaska 50 afri~kih zemaqa i vi{e od 72.000 pre|enih kilometara, Koka-kola turneja FIFA trofeja svetskog prvenstva nastavqa putovawe na pet kontinenata i poseti}e jo{ 33 zemqe {irom sveta. Od 30. marta do 2. aprila boravi}e i u Srbiji. - Saradwa s najpoznatijim svetskim brendom omogu}ila nam je da organizujemo najambiciozniju turneju FIFA svetskog prvenstva do sada i izuzetno nam je drago {to toliki broj qudi pozdravqa wen dolazak i iskazuje svoju bogatu kuturu i vatrenu podr{ku - rekao je @erom Valke generalni sekretar FIFA. Trofej, koji je krenuo na turneju iz FIFA sedi{ta u Cirihu 21. septembra 2009, poseti}e 83 zemqe i pre}i ukupno 138.902 kilometara, {to je tri puta vi-

FIFA trofej

{e od pre~nika Zemqe. Ova turneja je rezultat ekskluzivnog partnerstva izme|u FIFA i kompanije Koca-kola, zvani~nog partnera FIFA i jednog od najstarijih korporativnih partne-

ra ove organizacije. Prilikom boravka trofeja u Beogradu, navija~i }e imati {ansu da u`ivo i iz blizine vide pravi trofej FIFA Svetskog prvenstva, jedan od najpoznatijih i najprepoznatqivijih sportskih simbola na svetu. Kao i u drugim zemqama, i kod nas }e ovo nezaboravno iskustvo biti omogu}eno potro{a~ima, odnosno dobitnicima besplatnih karata koje }e se deliti putem specijalnih Kocakola promocija. Autenti~ni trofej FIFA Svetskog prvenstva dodequje se naciji koja je pobedila na svakom turniru. Poznati trofej visok je 36,8 cm, te`i 6,175 grama i sa~iwen je od 18-o karatnog zlata. Osnova je ura|ena od dva sloja poludragog malahita, a na donjoj strani trofeja stoje ugravirane godine i imena svakog pobednika FIFA Svetskog prvenstva od 1974. godine. Originalni trofej ne ostaje kod pobednika, ve} se pobedni~koj reprezentaciji daje pozla}ena replika.

utorak19.januar2010.

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

[arapova ispala Organizatori Otvorenog prvenstva Australije u tenisu otkazali su vi{e me~eva prvog kola zbog ki{e. Jankovi}eva, osmi nosilac na prvom grend - slemu sezone, u ponedeqak je trebalo da sa 101. teniserkom sveta Monikom Nikulesku iz Rumunije igra ~etvrti me~ na terenu Margaret Kort. Po~etak je, me|utim, kasnio 45

pova i Marija Kirilenko. Me~ na Rod Lejver Areni dobila je Kirilenko, 7:6, 3:6, 6:4, a [arapova se oprostila od ambicija na prvom Gren slem turniru sezone. Kim Klajsters i @istin Enan plasirale su se u drugo kolo izgubiv{i ukupno 11 gemova. Klajstersova je za nepun sat savladala Kana|anku Tetro rezultatom 6:4, 6:0. Enanovu, posle 6:4, 6:3 u duelu sa sunarodni-

sao Hrvat Ivan Qubi~i}, veteran koji se u Melburnu takmi~i 11. godinu uzastopce, sa 3:0 (6:1, 6:2, 6:2). Drugog dana prvog grend slem turnira sezone na teren bi trebalo da iza|u svi preostali teniseri i teniserke Srbije. Jelena Jankovi} protiv Rumunke Monike Nikulesku, odnosno Ana Ivanovi} protiv Amerikanke [inej Peri igra}e od 11

MOREIRA SE VRATIO S ODMORA

Podr{ka Ivanu Tomi}u Almami Moreira prikquOmaleni fudbaler ne krije ~io se pripremama Partizana. da je razo~aran odlaskom bivIskusni vezista se vratio sa {eg direktora Ivana Tomi}a. odmora i stavio na raspo[tavi{e, i ju~e je lepe re~i lagawe treneru Goranu Stevauputio na wegov ra~un. novi}u. - Partizan je na velikom guDosta pra{ine podiglo se bitku zbog toga. Radi se o sjajoko nepojavqivawa sjajnog nom ~oveku i radniku koji je plejmejkera na prvoj prozivbio velika podr{ka igra~ima. ci. Trener ga je odbranio rekav{i da mu je dozvolio dan zaka{wewa, me|utim, Portugalac se na treningu nije pojavio ni tada. ^itavu zbrku popularni Mo je rasvetlio prilikom susreta u Zemunelu. - Nikakvih problema nema. Mo`da se {ef zbunio rekav{i da }u do}i u subotu, ali dogovor je bio dan kasnije. On i biv{i direktor Tomi} to su mi dozvolili i rok sam ispo{tovao – rekao je Moreira. Almami Moreira Za „ka{wewe“ postoji i obja{wewe, MoreiNe krijem da sam zbog wega ra je hteo da obi|e familijuu ostao u klubu. Ne znam kakav je ra{trkanu u tri zemqe sveta. Na|, ali sigurno nije kao To- Situacija je kod mene mi} – tvrdi Moreira. spefi~na jer sam vezan i za @al ostaje i za nekim druGvineju Bisao i za Portugal i gim qudima. za Belgiju. Dok sam sve obi- Bata Mirkovi} i Gordan {ao proteklo je malo vi{e Petri} tako|e su mi bili jako vremena. dragi.

IFFHS IZABRAO

Kolina najboqi Italijan Pjerlui|i Kolina progla{en je za najboqeg fudbalskog sudiju sveta svih vremena u izboru Me|unarodnog instituta za istoriju i statistiku fudbala (IFFHS). Kolina je u anketi dobio 86 poena, odnosno 20 vi{e od drugoplasiranog Nemca Markusa Merka, dok je tre}a pozicija sa 62 boda pripala danskom sudiji Peteru Mikelsenu. Na listi 80 najboqih sudija sveta na{ao se i srpski arbitar Zoran Petrovi} koji sa devet poena deli 46. mesto sa Marokancem Saidom Belkolijem. Poredak deset najboqih: 1. Pjerlui|i Kolina (Italija) 86 poena, 2. Markus Merk (Nema~ka) 66, 3. Peter Mikelsen (Danska) 62 , 4. Kim Milton Nilsen (Danska) 50, [andor Pul (Ma|arska) 50, 6. Anders Frisk ([vedska) 40, 7. Lubo{ Mihal (Slova~ka) 37, Pjerlui|i Pareto (Italija) 37, 9. Mi{el Votro (Francuska) 36, 10.Urs Majer ([vajcarska) 34.

Logi~no, ho}e li onda i on iz kluba ? - Taman posla ! Osim qubavi, mene za Partizan vezuje i ugovor i spreman sam da ga odradim. Ako, pak, neko `eli druga~ije spreman sam i za tu vrstu razgovora. Do sada niko mi nije rekao da odlazim – ka`e Portugalac.

Senzacionalna pobednica prvog dana takmi~ewa: Marija Kirilenko

O prole}noj sezoni Moreira kaè: - Imamo svoje ciqeve i èlimo da ih ostvarimo, a u tome èlim da dam svoj maksimalni doprinos. Hladno}a mi ne smeta, a uèleo sam se fudbala i treninga – istakao je Portugalac. I. Lazarevi}

To{i} odlazi iz Man~estera? Fudbaler Man~ester junajteda Zoran To{i} trebalo bi da u januarskom prelaznom roku napusti redove tog tima, najavio je wegov menaxer Zoran Pavlovi}. Prema wegovom mi{qewu, To{i} mora da ode do kraja prelaznog roka jer }e u suprotnom dovesti u pitawe nastup za reprezentaciju Srbije na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi. - Stalno se pri~a o tome da je napredovao, ali wega nigde nema. Sve je boqe nego da ne igra. Bli`i se Svetsko prvenstvo i potrebno je da na|e klub u kojem }e odr`avati formu i spremati se za Mondijal. Ukoli- Zoran To{i} ko to ne u~ini do kraja prelaznog roka izgubi}e i drugi deo sezone - rekao je Pavlovi}. Za usluge nekada{weg igra~a Partizana interesovawe su pokazali Olimpijakos, lisabonski Sporting, Tvente, kao i nekoliko klubova iz ~empion{ipa.

minuta, a ki{a je potom jo{ dva puta prekidala me~eve. Do 19 sati po lokalnom vremenu odigran je samo jedan duel, dok je drugi po~eo. Organizatori su tako odlu~ili da neke me~eve pomere za nastavak turnira, verovatno za drugi dan. Ukupno je otkazano 10 me~eva u `enskom singlu. Me~evi se po planu za sada igraju samo na dva najve}a terena u Melburn parku, na onima koji imaju pokretne krovove. Srbiju je prvog dana takmi~ewa u Melburnu predstavqao Viktor Troicki. On je posle ~etiri prekida vodio sa 2:1 (4:6, 6:3, 6:1) u setovima i 5:3 u gemovima. Rezultat u devetom gemu ~etvrtog seta je u trenutku prekida bio 30:30, a servirao je Lapenti. Umesto da bude prvi predstavnik Srbije u drugom kolu Australijan opena, Viktor Troicki }e, izgleda, posledwi zavr{iti svoj me~ uvodne runde! Zanimqivo je da wihov okr{aj nije uvr{ten u raspored turnira za utorak, a isto va`i i za ostalih 11 prekinutih me~eva. Ako na tom planu ne bude prome-

com Flipkens, ~eka boqa iz ruskog duela Jelena Dementijeva Vera Du{evina. Plasman u drugo kolo obezbedile su i Ruskiwe Safina i Kuzwecova, Italijanka Peneta i Belgijanka Vikmajer. Ve}ih iznena|ewa za sada nije bilo u mu{kom singlu. Branilac titule Rafael Nadal mu~io se u prvom setu sa 70. teniserom sveta Peterom Lu~akom iz Poqske, ali je me~ ipak re{io sa relativno ubedqivih 3:0 (7:6, 6:1, 6:4). Huanu Martinu Del Potru bila su potrebna tri ~asa i ~etiri seta da elimini{e Amerikanca Majkla Rasela. Me~ je zavr{en rezultatom 6:4, 6:4, 3:6, 6:2, a Amerikanac, ina~e 90. teniser na ATP listi pru`io je sna`an otpor jednom od favorita na turniru. Endi Mari ubedqivo je porazio Kevina Andersona iz Ju`ne Afrike sa 3:0 (6:1, 6:1, 6:2). Endi Rodik iz SAD je sa 3:0 savladao Holan|anina Tima de Bekera (6:1, 6:4, 6:4). Hrvat Ivo Karlovi} eliminisao je 13. nosioca Radeka [tepaneka sa 3:2 (2:6, 7:6, 6:4,

Marija [arapova

~asova po lokalnom vremenu (jedan posle pono}i po centralnoevropskom). Duel Novaka \okovi}a sa [pancem Danijelom Himeno Traverom posledwi je na

Policija udaqila 11 huligana Grupa od 11 osoba izba~ena je sa Otvorenog prvenstva Australije u tenisu, po{to je ometala duel Karlovi}a i [tepaneka i poku{ala da u Melburn park unese bakqe. Nepristojni posetioci stojali su na stolicama i uznemiravali ostale prisutne. - Oni su ukloweni sa stadiona i nisu dobrodo{li da se vrate - kazao je na~elnik policije Jok Mencel, koji je rekao i da nema saznawa kog tenisera su izba~eni navija~i do{li da bodre. na, Viktor }e morati da sa~eka do srede kako bi se okrenuo narednom protivniku, a to bi bio Nemac Florijan Majer (60. na ATP listi). On je pobedio zemqaka Filipa Pe~nera, iako je gubio sa 2:0 u setovima. Senzaciju prvog dana priredile su Ruskiwe Marija [ara-

Mediji u Australiji, ipak, izvestili su da su probleme pravili hrvatski huligani. Jednoj drugoj wihovoj grupi policija nije dozvolila ulazak na stadion, tako|e zbog bakqi, koje su upaqene van objekta. Dnevnik „Herald san“ naveo je da je oko 60 hrvatskih huligana pretilo prolaznicima, a da su fotografa tog lista i udarili i pqunuli. Prvi dan Otvorenog prvenstva Australije nije pro{ao bez problema i pro{le godine kada su se potukli hrvatski i srpski huligani.

3:6, 6:4) i zabele`io prvu pobedu u ~etiri dosada{wa susreta sa ^ehom. Prvi dan takmi~ewa bio je i posledwi za najmla|eg u~esnika turnira, 16-godi{weg Xejsona Kablera, koji je do glavnog `reba do{ao zahvaquju}i specijalnom pozivu organizatora. Kablera je elimini-

programu pokrivene Hajsens arene, {to zna~i da na wega eventualna ki{a ne}e imati uticaja. Janko Tipsarevi} raspore|en je na teren broj 18, gde bi sa Amerikancem Rajanom Harisonom trebalo da se sastane posle me~eva Ajzner - Sepi i Alona Bondarenko - Verle.

SPORT

utorak19.januar2010.

NLB LIGA: HEMOFARM DO^EKUJE PARTIZAN

ODBOJKA Superliga (m) Radni~ki - Partizan Ribnica - Vojvodina M. radnik - Spartak Smederevo - C. zvezda

3:1 3:0 3:1 0:3

1. C. zvezda 2. Radni~ki 3. Partizan 4. Vojvodina 5. Ribnica 6. M. radnik 7. Spartak 8. Smederevo

34 31 22 21 17 16 10 5

13 11 2 37:11 13 11 2 36:15 13 8 5 27:22 13 7 6 24:22 13 6 7 24:27 13 5 8 23:29 13 3 10 16:34 13 1 12 10:37

Superliga (`) Tent - Klek Jedinstvo - C. zvezda Vizura - Po{tar Dinamo - Spartak Azotara

2:3 0:3 3:0 3:2.

1. C. zvezda 2. Spartak 3. Tent 4. Vizura 5. Klek 6. Dinamo 7. Jedinstvo 8. Po{tar

31 21 20 18 18 13 9 2

11 11 0 11 7 4 11 6 5 11 6 5 11 6 5 11 5 6 11 3 8 11 0 11

33:6 28:20 24:19 23:19 22:19 17:25 12:27 9:33

Prva liga (m) @elezni~ar - GIK Banat Novi Sad DDOR - Putevi Jedinstvo - Borac Jagodina - Ni{ Bavani{te - VGSK

3:1 3:2 3:2 3:2 3:1

1. @elezni~ar 13 10 3 2. Borac 13 8 5 3. Jedinstvo 13 8 5 4. Jagodina 13 8 5 5. Ni{ 13 7 6 7. Bavani{te 13 6 7 6. Banat 13 6 7 8. Novi Sad 13 6 7 9. Putevi 13 5 8 10. VGSK 13 1 12

30 25 22 21 21 20 19 18 17 2

33:14 31:20 29:24 26:26 30:27 26:28 24:27 23:24 24:29 11:38

Prva liga (`) Novi Sad PP - Radni~. (K) Lazarevac - Vojvodina Vizura SN - Radni~ki (B) [umadija - Jedinstvo Putevi - Kolubara

3:0 3:2 3:1 3:2 1:3

1. Radni~ki (B)13 2. Kolubara 13 3. Vizura SN 13 4. Lazarevac 13 5. Jedinstvo 13 6. Radni~ki (K)13 7. Novi Sad 13 8. Vojvodina 13 9. Putevi 13 10. [umadija 13

30 25 24 23 22 21 19 19 8 4

10 3 35:16 8 5 29:20 9 4 28:21 8 5 29:23 8 5 28:21 7 6 24:23 6 7 25:24 6 7 26:27 2 11 13:35 1 12 11:38

Praznik u Vr{cu Ko{arka{i Hemofarma ve~eras do~ekuju Partizan u okviru 17. kola NLB lige (18.30, TV Vojvodina). - Cenimo Partizan, ali Hemofarm je ekipa koja na svakoj utakmici ima obavezu da ide na pobedu - rekao je centar Vr{~ana Ra{ko Kati}. - Ni sada ne}e biti druga~ije. Trener Lukaji} tra`i od nas `ustru i brzu, bez obzira ko nam je rival. To smo pokazali i na gostovawu u [irokom, a o~ekujem da }e takav pristup i sada dati rezultat. Neigrawe Mari}a u izvesnoj meri olak{a}e posao Vr{~anima, jer se o~ekuje da }e centri Hemofarma, pre svih Kati} i Marijanovi}, to maksimalno da iskoriste. - Partizan je Partizan igrao on sa Mari}em ili bez wega. Mo`da }e nam wegovo odsustvo malo olaka{ati igru pod ko{em. Partizan ima svoj sistem igre koji forsira godinama i ne verujem da }e odsustvo Mari}a u velikoj meri to poremetiti. Na nama je da iskoristimo prednost doma}eg terena i da dobrom igrom poku{amo da osvojimo izuzetno

bitne bodove za plasman u vrhu tabele. Kati} je pauzirao zbog povrede, sa bandaìranom rukom odigrao je posledwe dve utakmice. - Oporavak je trajao ne{to duè nego {to sam o~ekivao. Posle {est nedeqa pauze vratio sam se na teren, odigrao sam posledwe dve utakmice, ali jo{ nisam u potpunosti spreman. Igram sa bandaòm na ruci i va`no je da mogu koliko toliko da pomognem saigra~ima - napomenuo je Kati}. Cena ulaznice za utakmicu Hemofarma i Partizan je 100 dinara, vaè pretplatne karte, a osnovci ulaze besplatno. J. Turkoane

PRVA LIGA (M) Mega Vizura – Ma{inac 81:86, Vojvodina Srbijagas – Metalac 107:101, Proleter Naftagas – Napredak 80:77, Sloga - Novi Sad 71:69, Radni~ki KG 06 - Borac 69:94, OKK Beograd – Ergonom 88:72, Tami{ Petrohemija – Radni~ki Basket 75:61.

Hemofarm - Vojvodina NIS 91:52, Radni~ki - Partizan 53:81, Spartak - ^elarevo 79 :84, Kovin – Loznica 66 :59, Crvena zvezda - Radivoj Kora} 86:87, Vo`dovac – Proleter 73:66.

1. Beograd 16 2. Borac 16 3. Proleter 16 4. Vojvodina 16 5. Metalac 16 6. Tami{ 16 7. Napredak 16 8. Novi Sad 16 9. Sloga 16 10. Mega V. 16 11. Ma{inac 16 12. Ergonom 16 13. Radni~ki B.16 14. Radni~ki 16

1. Partizan 13 13 0 1117:792 26 2. Hemofarm13 12 1 1098:769 25 3. R. Kora} 13 9 4 1002:846 22 4. C. zvezda 13 8 5 1054:937 21 5. Vojvodina 13 7 6 917:880 20 6. ^elarevo 13 7 6 909:980 20 7. Vo`dovac 12 7 5 877:858 19 8. Proleter 13 4 9 777:934 17 9. Spartak 12 4 8 840:949 16 10. Kovin 13 3 10 888:1007 16 11. Radni~ki 13 2 11 825:1025 15 12. Loznica 13 1 12 711:1038 14

12 4 1398:1272 28 12 4 1339:1221 28 11 5 1374:1266 27 11 5 1305:1203 27 11 5 1270:1312 27 10 6 1226:1187 26 9 7 1237:1221 25 7 9 1209:1198 23 7 9 1225:1256 23 7 9 1258:1314 23 7 9 1143:1278 23 4 12 1165:1235 20 3 13 1183:1274 19 1 15 1193:1388 17

Danas Zagreb - FMP (18), Hemofarm - Partizan (18.30), Zadar - [iroki (19) Sreda Budu}nost - Radni~ki (16), Helios - Cibona (19), Crvena zvezda - Olimpija (19.30), Bosna - Cedevita (19.30)

PRVA LIGA (@)

DNEVNIK

TEMA

AKTUELNI TRENUTAK VOJVO\ANSKOG SPORTA

Mladi sportisti platili cenu Univerzijade Darko Pareànin je vi{edecenijski ugledni sportski radnik, a naro~ito se istakao u afirmaciji - brixa. Ina~e, Pareànin je ~lan UO Sportskog saveza Srbije i predsednik Sportskog saveza Vojvodine. Kao jedan od qudi koji po funkciji kreira sportsku politiku u Republici i Pokrajani izneo je svoje vi|ewe aktuelnog trenutka na{eg sporta. Kako vidite vojvo|anski sport u 2009? - Minula godina je i pored nekoliko sjajnih rezultata vojvo|anskih sportista, naàlost, i tragi~na. Svi oni koji treniraju u kvalitetnim uslovima znaju da uspeh stiè tek u narednom periodu. Preko sto miliona dinara mawka od planiranog u vojvo|anskom buxetu za sport govori da je stotine, ako ne i hiqade mladih sportista i sportistkiwa li{eno pomo}i za kvalitetan trening, kampove, odlaske na takmi~ewa... Sasvim dovoqno da mo`da neki i odustananu. O te{ko}ama dolaska na svetski vrh mesecima slu{amo od fantasti~ne Na|e Higl, ali pouku nismo izvukli. Op{ta finansijska kriza ne moè biti (i ne sme) uzrok ovakve besparice u sportu, posebno u godini kada je u na{oj zemqi odràna Univerzijada. Ako se zna da je ova velika manifestacija, koja je promovisala na{u zemqu, potpomognuta izdvajawima pojedinih op{tina i IV Vojvodine, onda ispada da su je prakti~no svojim `rtvovawem potpomogli mladi sportisti iz Vojvodine (verovatno i iz ostalog dela Srbije, ali te finansijske podatke nemam ). Smatram nedopustivim da se bilo kakvo takmi~ewe u Srbiji organizuje bez ekonomske osnove, posebno ako }e biti na {tetu mladih sportista. Uzgred, bar polovinu velike promocije na{e zemqe, koju je donela Univerzijada, odnelo je bahato ubistvo mladog Francuza na beogradskom asfaltu, {to govori o tipi~no srpskoj osobini da ono {to ste mukotrpno zaradili raspete za jedan dan. Ipak, rad na strategiji razvoja sporta u Republici i Pokrajini zapo~et je pre par godina. - Da, moè se re}i da je postavqena platforma i da su se radom na novom Zakonu o sportu Ministarstvo i Pokrajinski sekretarijat potrudili da ubudu}e bude vi{e reda u ovoj oblasti. Ali za razvoj je potreban i novac, a buxet grada Beograda za sport je mnogo ve}i od republi~kog, {to je isti slu~aj sa odnosom Novog Sada i Pokrajine. U ovim

trenutno druge ko{arka{ke sile Evrope, skoro uga{en klub o ~ijem su dresu sawale generacije i generacije novosadskih klinaca. Godine 2000. stvoren je ve{ta~ki novi KK Vojvodina, koji je dat na upravqawe politi~kim partijama na vlasti. Mislite li da je realno da se za ovih petnaest godina stvore samo Mila~i} i Tepi} (na ~ijem su igra~kom usponu najvi{e profitirali Hemofarm i Partizan) i da su novosadski i vojvo|anski klinci negde do granice op{tine Vr{ac mawe talentovani za ko{arku? Do pro-

Darko Pare`anin

{le godine, problem novosadske prvoliga{ke ko{arke re{avao je NIS, obezbe|ewem buxeta za ko{arka{ke legionare koji }e, bo`e moj, tu poslu`iti dok ne stasaju neki novi klinci. Problem wihovog nestasavawa je o~igledno i problem nekvalitetnog upravqawa klubovima. Po{to smatram da je osnova davawa buxetskih i sredstava dru-

Buyet za sport grada Beograda ve}i je od republi~kog, kao {to je buyet grada Novog Sada ve}i od pokrajinskog {tvenih (javnih) preduze}a u omogu}avawu da mladi talenti dobiju najboqe mogu}e uslove i trenere, lako se zakqu~i da je u ovoj oblasti najvi{e nenamenski potro{enog novca. Da li konkretno Grad novi Sad ima strategiju razvoja sporta ? Grad mora da ima strategiju, koja }e izme|u ostalog da ka`e {ta Novom Sadu, osim ne{to kvalitetnijeg vaterpolo i odbojka{kog kluba, treba. Da li }e centar rukometa biti u Ka}u, kojim }e finansijama raspolagati nosioci prava kori{}ewa novog

Da li je normalno da se u prostor od preko 200 kvadrata u centru Novog Sada useli {ahovski klub Agronom a da se za pet godina ne odigra nijedna javna partija {aha gradovima ìve biv{i vrhunski sportisti, politi~ari na vlasti i biznismeni od uticaja koji su svoja mesta na{li u upravama velikih klubova. Zadrà}u se na Novom Sadu koji bi trebao da bude primer svim mawim op{tinama kada je odnos prema sportu u pitawu. Iako bi rad gradskog sekretarijata ocenio korektnim, ipak se ne moè re}i da postoji strate{ki odnos prema problemima u sportu. Beograd, i pored mnogih te{kih godina, nikada nije doveo u pitawe imix velikih sportskih dru{tava Partizana i Crvene zvezde, {to je sasvim u redu, jer je èqa klinaca i klinceza da jednog dana obuku dresove klubova iz ovih velikih porodica, {to je najboqa promocija sporta. A {ta je sa na{im velikim klubovima pod nazivom Vojvodina? - Paradoksalno je da je u drugom gradu po veli~ini u Srbiji,

ne komunalija kao preduze}a, a da su pri tom cele godine u velikim problemima izdràvawa i sa stalno prisutnim molbama nadle`nim sekretarijatima i drugim institucijama za re{ewe svojih problema? Kao predsednik Sportskog Saveza Vojvodine, zahtevao sam i 2006. i 2008. godine reviziju poslovnog prostora datog sportu. U toj oblasti je potpuni nered. I iako sam nai{ao na verbalno razumevawe, nije u~iweno apsolutno ni{ta. U prevodu, ukoliko je neki uticajni ~lan partije nelegalno do{ao (u àrgonu „u{ao u prostor“) do prostora i iako ne ispuwava obaveze prema dru{tvu, pla}awe komunalija (pogledati spisak TOP TEN npr. Novosadske Toplane), iako prostor ne sluì svrsi, tj. pomagawu tog sporta, za Poslovni prostor ne postoji na~in izme{tawa takvog kluba. Mislim da bi gra|ani Novog Sada bili iznena|eni, ako ne i zapaweni, sa nekim podacima iz ove oblasti. Odgovornost, naravno, pripisujem svim partijama koje su bile na vlasti u Novom Sadu u posledwih 20 godina. Na primer, da li je normalno da se u preko 200 kvadrata u centru Novog Sada useli univerzitetski {ahovski klub Agronom (na Univerzitetu je ve} imao obezbe|en prostor za svoju delatnost), a da se za pet godina u istom prostoru ne odigra ni jedna javna partija {aha. Zna~i, neophodno je imati voqu da se pitawa davawa novca i uslova za bavqewe sportom krajwe objektiviziraju, a to se zove strategija. Jo{ jednom napomiwem da ova pitawa prevazilaze ovla{}ewa ~lana gradskog ve}a zaduènog za sport i gradskog sekretarijata za sport, ali oni naravno treba aktivno da u~estvuju u wihovom re-

atletskog stadiona ili bazena i naravno koje }e obaveze imati? Da li }e za organizaciju takmi~ewa koja iziskuju vanredna (ve}a) finansijska sredstva odlu~ivati gore navedeni biv{i vrhunski sportisti ili uvek uticajni biznismeni kroz wihova dru`ewa sa politikom na vlasti ili postoji neki drugi put? Siguran sam da u svakoj op{tini postoji na~in da se pomogne i lokalnom fudbalskom klubu, a da to ne uni{ti ostatak sporta, {to je ~est slu~aj u mawim mestima. Siguran sam da postoji model kako pomo}i FK Vojvodina a da to nije tabu tema. Kao ekonomista koji je ve} dugo u sportu, tvrdim da modela ima, ali ne i voqe. Jo{ jedan apsurd postoji koji o~igledno mo`e da se re{i samo skup{tinskim odlukama. Da li je mogu}e da nosioci prava kori{}ewa poslovnog prostora datog sportu (sportskim klubovima ili dru{tvima) pla}aju pune ce-

{avawu. Kao prvo, da bi Novi Sad ponovo postao grad sporta moraju se inicirati ve}a procentualna izdvajawa iz buxeta. Da li postoji i ne{to dobro {to bi se moglo nazvati pozitivnim uplivom politike u sport? - Da, naravno. Pre nekoliko godina deo novca dobijen privatizacijom vojvo|anskih preduze}a, odlukom predsednika Bojana Pajti}a i tada{wih ~lanova IV, preba~en je sportu radi izgradwe modernih sportskih terena na otvorenom u svim op{tinama u Vojvodini, proporcionalno broju stanovnika. Veliko zadovoqstvo je videti osmehe na licima dece , sada{wih korisnika tih prostora. To je sigurno i najboqa zdravstvena prevencija, a i re{ava jednu od najva`nijih ta~aka politike prema mladima u Vojvodini, a to je slobodno vreme mladih. Mo`da sam u pro{loj godini i nerealno o~ekivao da se tako ne{to nastavi, ali u svakom slu~aju deficit koji se stvorio u buxetu nije smeo biti u toj meri na ra~un sporta. Vojvodina je u pro{loj godini dobila i ku}u fudbala stacioniranu u Staroj Pazovi. Ministarstvo je objavilo podatak da }e za tu namenu izdvojiti u prvoj godini 2,2 miliona evra. Fudbal je moj omiqeni sport (kao i ve}ine gra|ana) i veoma sam sre}an zbog tog podatka u veoma uspe{noj godini za fudbalsku organizaciju. [ta re}i kada se taj podatak objavquje u mesecu kada ve}ina sportskih saveza u Vojvodini kona~no shvata da }e biti uskra}eni za ono {to su pro{lih godina imali- kampovi, takmi~ewa i dr. Ne bih to nazvao dobrom strategijom, a upu}uje na to da je potrebno mnogo vi{e razgovora i dogovora na relaciji Republika – Pokrajina - istakao je Pare`anin.

SPORT

DNEVNIK

Izabranici selektora Zorana Stojiqkovi}a osvojili su tri pojedina~ne titule i ukupno devet medaqa u konkurenciji strelaca iz 12 zemaqa na na me|unarodnom turniru u slovena~kom gradu Ru{e. U dve discipline, vazdu{ni pi{toq za mu{karce i vazdu{na pu{ka za `ene,. postoqa su bila puna srpskih strelaca. Pobedili su pu{kom Aranka Binder i pi{toqem Zorana

@ene: 1. Aranka Binder 499,3 (396), 2. Katarina Bisere~i} 498,5 (395), 3. Ivana Maksimovi} 497,8 (396), 4. Lidija Mihajlovi} 497,6 (395)... 6. Dragana Todorovi} (sve Srbija) 495,3 (394)...11. Andrea Arsovi} 393, 12. Ta{ana Bogatinovski 393, 21. Jelena Banovi} 388, 29. Milena Kosti} 388, 38. J. @ivkovi} 387, 43. Mamli} 384, 43. M. @ivkovi} 379 krugova itd. Ekipno: 1. Srbija 1.184 (Mihajlovi} 395, Binder 3976, Arso-

Stojiqkovi} izabrao Selektor streqa~ke reprezentacije Zoran Stojiqkovi} odredio je u~esnike prvih priprema za [ampionat Evrope u Norve{koj (od 7. do 14. marta) koje }e se odr`ati u Ni{koj Bawi (od 19. do 26. janauara). Na pripremama }e biti osmoro strelaca pu{kom: Lidija Mihajlovi} (Ni{), Aranka Binder (Novi Sad), Ivana Maksimovi} (Novi Beograd U{}e) i Andrea Arsovi} (Partitzan), Stevan Pletikosi} („^ika Mata“, Kragujevac), Milenko Sebi} (Policajac), Nemawa Mirosavqev (Novi Sad) i Dragan Markovi} (Novi Sad) kao i troje takmi~ara pi{toqem: Damir Mikec (Policajac), Jasna [ekari} i Zorana Arunovi} (obe C. zvezda). U stru~nom {tabu bi}e treneri Mira Maksimovi}, Ivan Kvasnevski i Goran Maksimovi}. Arunovi} i Damir Mikec, srebrom su se okitili pu{kom Dragan Markovi} i Katarina Biser~i} i po{toqem Andrija Zlati}, dok su bronze osvojili Bobana Veli~kovi} i Dimitrije Grgi} pi{toqem i Ivana Maksimovi} pu{kom.

vi} 393), 2. Slovenija 1.177, Hrvatska 1.170. Vazdu{ni pi{toq, `ene: 1. Zorana Arunovi} (Srbija) 481 (380), 2. Marovi} (Hrvatska) 479,9 (383), 3. Bobana Veli~kovi} (Srbija) 476,2 (376)...6. Jelena Arunovi} 471,2 (375)...11. Aleksandra Risto-

I autsajder i favorit velika poraza ovo je realno Posle tri odigrane stawe. utakmice u Evroligi - Ostaje nam da odigramo jo{ vaterpolisti Vojvoditri utakmice i da probamo da ne imaju tri poraza. {to boqe ispariramo rivalima. Izgubili su od Mladosti (2:7), Ovakav rezultat je na{a realJadrana (6:13) i Barselonete nost. Igra~i su dali maksimum u (9:14). I pre po~etka takmi~ewa svakom duelu, ali to je u susretiNovosa|ani su imali ulogu autsjadera u Evroligi, ali nijedan rival ih nije olako shvatio. Na mahove u sva tri susreta Novosa|ani su pokazali da imaju veliki potencijal i da }e u budu}nosti biti tvrd orah u~esnicima najelitnijeg vaterpolo takmi~ewa. - Sve tri utakmice u Evroligi odigrali smo s minusom od ~etiri, pet golova. Zapravo to je malte ne gol po ~etvrtini. To je i razlika izme|u nas i iskusnih ekipa kao {to su i Mladost i Jadran i Barseloneta. Videlo se u sve tri utakmice da nemamo koncentraciju da odigramo ceo susret u istom ritmu. U Herceg Novom pad je bio u ~etvrtoj ~etvrtini, u Barseloni u drugoj... Jednostavno, igramo sa vrhunskim ekipama, koje ve} dugo nastupaju u Evroligi, puno ulaù i imaju izuzetne igra~e. âk i kada smo uspevali da im u odre|enim momentima pariramo, upraVaterpolisti Vojvodine vo su individualnim akcijama dolazili do prednosti. U ma sa ovako jakim ekipama bilo Mladosti to su Hini} ili Mudovoqno za ovakav rezultat. slim, u Barseloneti âvi GarsiIgrawe u Evroligi za nas je odja ili Felipe Perone, a u Jadralino iskustvo i nauk da ne polenu da i ne spomiwem... Upravo timo previ{e poneseni odli~individualni kvalitet igra~a nim rezultatima u Evrointer lipravi razliku. Pred nama je jo{ gi. Evrointer liga nema tu teìdug put i dosta rada - kaè trenu kao Evroliga, jer ko u Evroliner Vojvodine Dejan Stanojevi}. gi kiksne protiv slabijeg rivaPosle tri odigrana susreta la, kakav smo mi u ovom slu~aju, u Evroligi i tri rezultatski gubi {ansu za prolaz daqe.

PRO-TUR U VELEWU

Aranka Binder

U ekipnoj konkurenciji drugog dana, Srbija je osvojila od ~etiri titule - tri. Slavile su obe ekipe pu{kom solidnim rezultatima. Mu{karci su imali 1.777 krugova, sedam mawe od dràvnog rekorda, a ène 1.184, dva mawe od dràvnog rekorda. I mu{ka reprezentacija pi{toqem je pobedila sa 1.737 krugova (dràvni rekord je 1.746) dok su seniorke ovim oru`jem bile druge sa 1.124 kruga (rekord Srbije 1.148)... I prvog dana Srbija je osvojila devet medaqa (3 – 3 - 3), a Zorana Arnovi} je slavila dva puta u dva dana.

vi} i 12. Jasmina Grgi} po 369, 14. Brankica Zari} 368, 17. Jovana Petrovi} 364, 24. Ana Simi} 357 krugova. Ekipno: 1. Hrvatska 1.133, 2. Srbija 1.124 (Z. Arunovi} 380, J. Arunovi} 375, Grgi} 369), 3. Slovenija 1.098. Mu{karci: 1. Damir Mikec 682,9 (584), 2. Andrija Zlati} 679,7 (579), 3. Dimitrije Grgi} 676,4 (574) ... 8. Uro{ Ka~avenda 666,6 (571)...12. Du{ko Petrov 569, 20. Milanovi} 556, 31. Kosti} 548, 36. Kotogan 534 kruga itd. Ekipno: 1. Srbija 1.737 (Mikec 584, Grgi} 574, Zlati} 579), 2. Hrvatska 1.712, 3. Slovenija 1.704 kruga itd.

Srbija u punom sastavu

Stonoteniski protur Slovenije po~iwe danas u Velewu i traje do 23. januara. Srbija u~estvuje sa mu{kom i `enskom selekcijom i kako je najavqeno, igra}e s najja~im snagama.

PRVENSTVO SRBIJE ZA PAROVE

Livija Santo oborila rekord Par Crvene zvezde BN Bos Qubi{a Suzi} (627) i Goran Bukva (618) sa ukupno 1.245 ~uweva osvojio je prvo mesto na Prvenstvu Srbije - grupa Centar. Najboqi pojedina~ni rezultat imao je ~lan drugoplasiranog para Goran Ostoji} (Beograd Po{tanska {tedionica) od 637 ~uweva. Reprezentativka Srbije Livia Santo, prvotimka suboti~kog Pionira, sa 596 ~uweva postavila je novi pojedina~ni rekord kuglane u Kqaji}evu na Prvenstvu Srbije - grupa Vojvodina u parovima za seniorke. Sa drugaricom iz kluba, Nevenkom Jokovi} (sa 587 ~uweva tako|e imala rezultat boqi od starog rekorda) sru{ila je ukupno 1.183 ~uwa i tako je par Pionira ubedqivo slavio. Rezultati - grupa Centar, parovi - seniori: 1. Crvena zvezda BN Bos 1.245 (Q. Suzi} 627, Bukva 618), 2. Beograd Po{tanska {tedionica 1.225 (Antal 588, Ostoji} 537), 3. Metalac (Gorwi Milanovac) 1.202 (Paunovi} 592, U. Jagli~i} 610), 4. Beograd Po{tanska {tedionica 1.190 ([okac 610, N. Matija{ 580), 5. Kraqevo 1.187 (Tro{i} 580, Vukeli} 582), 6. Metalac 1.184 (J. Krsti} 588, Vuksanovi} 596) itd. Rezultati – grupa Vojvodina, parovi – seniorke: 1. Pionir (Subotica) 1.183 (Santo 596 – rekrod kuglane, Jokovi} 587), 2. Junakovi} (Bawa Junakovi}) 1.129 (Bara} 550, Bogdanovi} 579), 3. SPC Vojvodina (Novi Sad) 1.121 (Relota 541, Gajin 580), 4. Pionir 1.105 (I. Tot 540, I. Molnar 565), 5. SPC Vojvodina 1.101 (I. [ibul 573, Mastikosa 528), 6. Pionir 1.078 (Gere 538, Radojevi} 540), 7. Venus (Ba~ka Topola) 1.071 (M. Tot 545, ^eke 526), 8. Pionir 1.066 (Vojni} Tuni} 520, Vilov 546), 9. Petrovardin 1.063 (H. Milosav 536, Radakovi} 527) itd.

VOJVODINA IZME\U EVROLIGE I DOMA]EG PRVENSTVA

TURNIR U SLOVENIJI

Tri titule i devet medaqa srpskim strelcima

utorak19.januar2010.

Marija Galowa

To prakti~no zna~i da savezni trener Boris Vukeli}, u odsustvu selektora Slobodana Gruji}a, ra~una na Aleksandra Karaka{evi}a, Marka Jevtovi}a, Zoltana i @olta Petea, Bojana Milo{evi}a, Bojana Crepuqu, Lorencija Lupuleskua, Marka Petkova i @olta Sela. Selektor `enske reprezentacije Zoltan Melik predvodi Ana Mariju Erdeqi, Gabrijelu Feher, Moniku Molnar, Mariju Galowu, Andreu Todorovi}, Aneliju Lupulesku i Dijanu Holok. S. S.

Posle evroliga{ke pri~e i uloge autsajdera Vojvodina prelazi u doma}u i preuzima ulogu favorita. Ve} sutra Novosa|ani u svom bazenu na Slanoj bari do~ekuju Student (19). - Utakmica koju igramo sutra sa Studentom ne bi trebala da

Utakmica ne}e biti laka, ekipa Studenta je dobro fizi~ki pripremqena. Pokazalo se do sada u doma}em prvenstvu da ukoliko ne u|emo maksimalno skoncentrisani u utakmicu da tokom duela imamo problema. Videlo se da su na{i rivali u Evroligi i

se razlikuje u prilazu od one koju smo u subotu odigrali protiv Barselonete. Ali, dok je kvalitet u Evroligi na strani na{ih rivala, ovde mi imamo ulogu favorita. Igramo sa ekipom od koje smo kvalitetniji, ali to treba da poka`emo i u bazenu. Zato prilaz utakmici sa Studentom mora da bude kao onaj koji smo imali u susretima Evrolige.

Mladost i Jadran i Barseloneta u duele sa nama, iako smo mi bili slabiji tim, u{li maksimalno pripremqeni i to nama treba da bude primer. Sva tri na{a rivala u duele sa nam u{la su ozbiqno i motivisano i mi to treba da preslikamo i da primenimo u budu}nosti - zakqu~io je Stanojevi}. G. Malenovi}

Foto: F. Baki}

SVET

utorak19.januar2010.

DNEVNIK

REZULTATI PREDSEDNI^KIH IZBORA U UKRAJINI

U drugom krugu Janukovi~ i Timo{enkova KIJEV: Izborna komisija je potvrdila da u drugi krug predsedni~kih izbora u Ukrajini ulaze lider opozicije Viktor Janukovi~ i premijerka Julija Timo{enko. Komisija je saop{tila da je prekju~e u prvom krugu Janukovi~ dobio ne{to vi{e od 36, a Timo{enkova 24,6 odsto glasova, uz veoma mali odziv gra|ana od oko 50 odsto .[tab aktuelnog predsednika Ukrajine i kandidata na ju~era{wim izborima, Viktora Ju{~enka, ocenio je da je prvi krug izbora za budu}eg {efa dr`ave bio po{ten i demokratski. Kako je izjavio prvi zamenik {efa izbornog {taba, Roman Besmertni, neznatne nepravil-

Viktor Janukovi~

nosti koje su uo~ene â&#x20AC;&#x153;nisu uticale na rezultate glasawaâ&#x20AC;&#x153;. Centralna izborna komisija saop{tila je da nijedan od 18 kandidata na izborima nije uputio `albe Komisiji. Predsednik CIK, Vladimir [apoval, o~ekuje da }e sutra Komisija dobiti izve{taje sa svih 225 izbornih okruga, na osnovu kojih }e biti utvr|eni zvani~ni rezultati. Na osnovu 85,61 odsto obra|enog izbornog materijala, na izborima vodi lider Partije regiona Viktor Janukovi~ sa 35,47 odsto osvojenih glasova, a sada{wa predsednica vlade Julija Timo{enko je na drugom mestu sa 24,88 odsto osvojenih glasova bira~a. (FoNet, Tanjug)

Julija Timo{enko

SPASILA^KE EKIPE I DAQE TRAGAJU ZA PRE@IVELIMA

Vi{e na{ih policajaca na Haitiju? BEOGRAD, PORT-O-PRENS, WUJORK: Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije spremno je da, ako bude potrebno, po{aqe jo{ policajaca na Haiti, izjavio je ministar policije Ivica Da~i}. Ministar je rekao da je peto~lani srpski tim, angaòvan u mirovnoj misiji UN na Haitiju, proteklih dana prona{ao dve srpske porodice u toj zemqi. On je, na godi{wem sastanku sa rukovodiocimna MUP-a i na~elnicima svih policijskih uprava, podsetio da su ~lanovi na{eg tima angaòvani na ra{~i{}avaju ru{evina. Da~i} je naveo da su srpski policajci angaòvani i u mirovnoj misiji UN u Liberiji, dodaju}i da "èlimo da u~estvujemo i u mirovnim misijama Evropske unije, koje nisu vojne". Komandant kontingenta MUPa u mirovnoj misiji UN na Haitiju Biqana Lazarevi} izvestila je 14. decembra ministra Da~i}a o situaciji u toj karipskoj dràvi pogo|enoj katastrofalnim zemqotresom i akcijama na{eg peto~lanog tima na spasava-

Neophodna me|unarodna pomo}

wu i pru`awa pomo}i stanovni{tvu. Lazarevi}eva je navela da }e ~lanovi MUP-a "do daqeg ostati na Haitiju, jer je wihova misija da u svakom trenutku pru`e pomo} stanovni{tvu, a posebno u ovako te{koj situaciji", saop{tio je tada MUP.

EU: 422 miliona evra pomo}i BRISEL: Evropska unija odlu~ila je da izdvoji 422 miliona evra kao pomo} postradalom stanovni{tvu Haitija posle katastrofalnog zemqotresa koji je pogodio tu zemqu. Evropska komisija je saop{tila da }e izdvojiti 330 miliona evra na ime hitne i dugoro~ne pomo}i za obnavqawe Haitija. ^lanice EU }e posebno donirati i 92 miliona evra hitne pomo}i. Unija }e, tako|e, poslati na Haiti 150 qudi kao deo policijskih snaga koje }e poboq{ati bezbednost na ostrvu posle zemqotresa.

Srpski policajci su sme{teni u logisti~koj bazi UN, u kojoj se sada nalazi Komandni centar, jer je zgrada sedi{ta Misije UN u hai}anskom glavnom gradu Porto-Prensu razorena u zemqotresu. Predstavnici MUP-a, po obavqawu svojih zadataka, no}i provode u bazi, jer je to najpogodnije iz prakti~nih i bezbednosnih razloga. Bi-Bi-Si je preneo da najmawe 40 ekipa, koje ~ine 1 800 spasilaca i 160 pasa traga~a, neprekidno radi pod veoma te{kim okolnostima, poku{avaju}i da ubla`i posledice zemqotresa u kojem je, prema procenama UN, uni{teno 10 odsto gra|evina u Port-oPrensu, gde je oko 300 000 qudi ostalo bez ku}a. "Ni danas nismo

izgubili nadu da }emo na}i jo{ preìvelih. Ekipe ne}e prestati s tragawem sve dok bude i malo nade da je jo{ neko preìveo", rekao je Xesper Land, {ef spasila~kih operacija na Haitiju. U toku pet dana, koliko je po{lo od zemqotresa na Haitiju, spasila~ke ekipe su uspele da prona|u 70 preìvelih, izjavila je portparolka UN, Elizabet Birs Prema wenim re~ima, dopremawe pomo}i je olak{ano po{to su sanirana o{te}ewa na aerodromu u Port-o-Prensu i zbog dolaska konvoja kopnom iz susedne Dominikanske Republike. Radi se na osposobqavawu luke Port-o-Prens, da bi se omogu}ilo dopremawe pomo}i i pomorskim putem. Telefonske linije su uglavnom prekinute, tako da je komunikacija spasila~kih ekipa te{ka. Petog dana posle katastrofalnog zemqotresa, spasioci su uspeli da izvuku dve preìvele ène. U nedequ ujutru, posle vi{e od sto sati provedenih ispod ru{evina luksuznog hotela Montana, izvu~ena je wegova suvlasnica 62-godi{wa Nadin Kardoso, koja je ~udom ostala potpuno nepovre|ena i samo je bila dehidrirana. Nekoliko sati pre we, spasena je 29-godi{wa studentkiwa Sen-Elen @an Luj, koja je 97 sati bila zarobqena izme|u drugog i tre}eg sprata sru{ene zgrade univerziteta. Pored we bila su tela najmawe osam qudi koji nisu preìveli. (Tanjug-Beta)

IZRAEL

Uhap{eni zbog paqewa yamije TEL AVIV: Vi{e od 100 izraelskih bezbednosnih oficira upalo je u jevrejsko naseqe Jicar, na Zapadnoj obali, uhapsiv{i 10 jevrejskih naseqenika. Za petoro uhap{enih se veruje da su ume{ani u paqewe obli`we xamije pro{log meseca. Najmawe dvojica uhap{enih u vezi sa po`arom su maloletnici, rekli su o~evici. Policajci su silom u{li u sinagogu u nasequ i verski seminar. Neki od uhap{enih su poha|ali taj seminar. Policija je ranije ovog meseca uhapsila jednog tinejxera, zbog na-

vodne ume{ansoti u paqewe d`amije, ali je on ubrzo pu{ten. Izraelske bezbednosne snage veruju da je taj ~in bio reakcija na odluku izraelske vlade da na 10 meseci zamrzne izgradwu u naseqima na okupiranoj Zapadnoj obali, kako bi bili obnovqeni pregvori o miru sa Palestincima. Napadnuta je xamija u selu Jasuf u decembru, kada su vandali zapalili tepihe na kojima se muslimani mole, uni{tili svete tekstove i ispisali grafite po zidu i podu s pretwama: "Budite spremni da platiti cenu" i "Spali}emo vas sve". (Tanjug)

IRAN

Demonstranti pred sudom TEHERAN: Petoro qudi, uhap{enih pro{log meseca tokom antivladinih protesta u Teheranu, izvedeno je pred iranski sud, pod optu`bama za koje im preti i smrtna kazna. Re~ je o prvom sudskom postupku povezanom sa nemirima u kojima je u sukobu snaga bezbednosti i pristalica opozicionog lidera Mirhoseina Musavija 27. decembra, za vreme proslave {iitskog praznika A{ura, poginulo osam osoba. To je najve}i bilans `rtava od protesta odr`anih ne-

posredno posle spornih predsedni~kih izbora u junu, podsetio je Rojters. Posle protesta, prema opozicionim izvorima, uhap{eno je najmawe 180 qudi, me|u kojima je 17 novinara i 10 Musavijevih saradnika, ~ak i jedan diplomata iz [vedske, koji je pu{ten posle 24 sata, po{to je proveren wegov identitet. Ako petoro uhap{enih budu osu|eni za "moharebeh" (rat protiv Boga), bi}e im izre~ena smrtna kazna. (Tanjug)

NIGERIJA

Verski sukobi na severu YOS: U sukobima hri{}ana i muslimana u gradu Xosu na severu Nigerije najmawe 26 qudi je poginulo, a vi{e od 300 je povre|eno.To je agenciji Frans pres rekao imam glavne xamije u tom gradu. Jo{ oko 5.000 qudi je napustilo grad, pokazali su podaci Crvenog krsta. U gradu je ju~e bilo mirno, policija i vojska su postavile barikade na putevima i pretresaju prolaznike. U nedequ su u sukobima spaqene crkve, xamije i ku}e. U dvodnevnim verskim sukobima u Xosu 2008. godine poginulo je vi{e od 300 qudi. (Beta)

AVGANISTAN

Bomba{ki napad u Kabulu KABUL: Najmawe 14 qudi je poginulo, a 38 raweno u napadima talibanskih boraca u Kabulu, saop{tile su vlasti Predstavnici avganistanskih snaga bezbednosti rekli su da su ubijena devetorica napada~a, od kojih petorica u sukobu u tr`nom centru, dok su ~etvorica raznela sebe eksplozivom na drugim mestima, preneo je Rojters. Ministarstvo zdravqa je navelo da

su `ivot izgubila ~etiri pripadnika snaga bezbednosti i jedan civil, kao i da je raweno 38 qudi. Grupa od 20 talibana, od kojih su neki bili opasani eksplozivom, izvela je napade na vi{e vladinih objekata u prestonici, ukqu~uju}i predsedni~ku palatu, ministarstva pravde i rudarstva, zgradu predsedni~ke administracije i tr`ni centar. (Tanjug)

KINA

Sedam `rtava potresa PEKING: Najmawe sedmoro qudi je poginulo, dvoje je povre|eno, a jedna osoba se vodi kao nestala u zemqotresu koji je pogodio jugozapadnu kinesku provinciju Gujxu. Potres ja~ine 3,4 stepena po Rihterovoj skali registrovan je na podru~ju grada An{una, na jugozapadu siroma{nog Gujxua, preneo je Rojters.Zemqotres je izazvao najmawe dva klizi{ta, javila je agencija Sinhua Jugozapad Kine ~esto potresaju zemqotresi. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BAN KI-MUN "Ovde sam da vam ka`em da sam sa vama. Niste sami", poru~io je generalni sekretar UN Ban Ki-mun stanovnicima Haitija na konferenciji za novinare u glavnom gradu Port-oPrensu. Ban je iz helikoptera video posledice zemqotresa u glavnom gradu, oceniv{i da je zemqotres "najve}a humanitarna kriza" u posledwih nekoliko decenija.

MEHMET ALI AGYA Mehmet Ali Agxa, koji je poku{ao da ubije papu Jovana Pavla Drugog 1981, pu{ten je ju~e iz zatvora u Turskoj, potvrdio je wegov advokat Jilmaz Abasoglu. Agxa (52) je iz zatvora kraj Ankare sproveden u jedan vojni centar, gde bi trebalo da se utvrdi da li je sposoban za slu`ewe vojnog roka. On je u zatvoru proveo skoro 30 godina.

GURBANGULI BERDIMUHAMEDOV Turkmenistan }e sru{iti toraw na ~ijem vrhu se nalazi zlatna statua biv{eg dikatora Saparmurata Nijazova. Predsednik Gurbanguli Berdimuhamedov naredio je da radovi na ru{ewu torwa zapo~nu u martu, a kako se navodi, predsednik je tu odluku doneo "da bi poboq{ao urbani izgled prestonice A{gabada

TU^A U TAJVANSKOM PARLAMENTU

Rvawem i cimawem protiv izglasavawa zakona TAJPEJ: Vi{e od 70 poslanika u~estvovalo je u tu~i u tajvanskom parlamentu, prvoj u tom domu, od kako je vladaju}a Nacionalisti~ka partija pre dve godine do{la na vlast. Poslanici iz opozicione Demokratske napredne partije (DPP) rvali su se i cimali ode}u poslanika Nacionalisti~ke partije (KMT), po{to su prethodno zauzeli govornicu, kako bi blokirali izglasavawe zakona kojim se lokalni zvani~nici automatski postavqaju, bez odr`avawa izbora, preneo je Rojters. "Nasilni sukob je izbio tokom sednice po{to je DPP iscrpeo sva druga sredstva da zau-

Kad nije pomoglo ube|ivawe, proradile pesnice

stavi izglasavawe zakona", navodi se u saop{tewu partije. Zakon je usvojen posle zavr{etka tu~e u kojoj su povre|ena tri poslanika vladaju}e partije. Tajvanski poslanici, poznati po ranijim tu~ama u kojima je bilo polivawa vodom i ga|awa mikrofonima, odustali su od fizi~ke borbe u parlamentu u januaru 2008, kada je KMT dobila vi{e poslani~kih mesta, a ukupan broj poslanika prepolovqen. Tu~e u tajvanskom parlamentu su vi|ene kao jedan od na~ina da opozicija poka`e bira~ima ~vrst stav po pojedinim pitawima, navela je britanska agencija. (Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

utorak19.januar2010.

GR^KA

MOGU]I NOVI POTEZI U SRPSKO-HRVATSKIM ODNOSIMA

[imonovi}: Povu}i tu`bu ako Srbija osudi agresiju ZAGREB: Hrvatski ministar pravde Ivan [imonovi} ocenio je da bi Zagreb trebalo da povu~e tu`bu protiv Srbije pred Me|unarodnim sudom pravde u Hagu, ako Srbija osudi, kako je rekao, agresiju na Hrvatsku“. On je u intervjuu za zagreba~ki „Ve~erwi list“ rekao da bi uslov za povla~ewe tu`be bila i „spremnost Srbije da osudi zlo~ine Slobodana Milo{evi}a i wegovih pomaga~a, dosledno kazni sve po~inioce ratnih zlo~ina, omogu}i otkrivawe potpune istine o nestalima i da vrati odneseno kulturno blago“. Na pitawa da ne{to kaè iz sadràja srpske protivtu`be, [imonovi} je rekao da je hrvatski pravni tim pa`qivo prou~ava. „Kako sami podnosioci o wenom sadràju jo{ ne govore za javnost, ne}u ni ja“, rekao je ministar.

Ivan [imonovi}

On je, ipak, rekao da se u osnovnom tekstu tu`be Srbije jedno poglavqe od desetak stranica bavi Nezavisnom Dr`avom Hrvatskom i da je „toj

temi posve}eno 230 strana dokumenata“. Po [imonovi}evim re~ima, u srpskoj tu`bi „poku{ava se sugerisati da su se hrvatski

Srbi 1990-ih bojali stradavawa kao u vreme NDH, ali se i priznaje da su Milo{evi}evi mediji takav strah potpirivali“. Govore}i o delu tu`be koji govori o genocidu nad Srbima u NDH, [imonovi} je rekao da je konvencija o spre~avawu i ka`wavawu zlo~ina genocida doneta posle Drugog svetskog rata, „a iz preambule hrvatskog ustava jasno je da nema kontinuiteta izme|u NDH i dana{we Hrvatske“.Govore}i o hrvatskoj tu`bi, ministar tvrdi da ona „u stru~nom smislu“ dobro sastavqena i da, „za razliku od bosanske tu`be i protivtu`be BiH“, ukqu~uje mnogo izvornog materijala. „Pravila suda tokom postupka zabrawuju weno objavqivawe, ali ju je nakon zavr{etka spora mogu}e objaviti“, ka`e [imonovi}. (Tanjug)

Protest poqoprivrednika ATINA: Gr~ki poqoprivrednici, nezadovoqni zbog smawenih subvencija, zapo~eli su blokadu grani~nih prelaza prema Makedoniji i Bugarskoj. Poqoprivrednici su, koriste}i traktore, tokom vikenda blokirali 10 glavnih puteva, ukqu~uju}i glavni autoput koji povezuje Atinu sa Solunom. Zbog toga su voza~ima, umesto uobi~ajene peto~asovne vo`we izme|u Atine i [trajk gr~kih ratara Soluna, potrebna ~ePoqoprivrednici tra`e ja~u tiri sata vi{e da bi prevalili podr{ku vlade, po{to je Evroptaj put, jer su prisiqeni da koska unija smawila subvencije. riste sporedne drumove. Poqoprivrednici su onemoguVlada Gr~ke je, me|utim, izlo}ili kamionski saobra}aj sa Bu`ena pritisku EU da smawi bugarskom i blokirali prelaze xetski deficit.Poqoprivredprema Makedoniji i Albaniji. nici tvrde da su wihovi prihodi Blokade su postavqene i na puza proteklih 10 godina smaweni tevima prema Turskoj, javqa AP. za 25 odsto. (Tanjug-AP)

BUGARSKA

HRVATSKA

Raspu{ten zagreba~ki HDZ ZAGREB: Predsedni{tvo Hrvatske demokratske zajednice raspustilo je ju~e zagreba~ku organizaciju te stranke. Jasen Mesi}, koji je na lokalnim izborima u maju pro{le godine bio kandidat HDZ-a za gradona~elnika Zagreba vi{e nije na ~elu zagreba~ke organizacije, kojom }e privremeno rukovoditi ministar spoqnih poslova i evropskih integracija i ~lan predsedni{tva stranke Gordan Jandrokovi}. Predsednica HDZ-a Jadranka Kosor izjavila je da se stranka na raspu{tawe Gradskog odbora odlu~ila posle

analize rezultata lokalnih i predsedni~kih izbora i nedovoqne podr{ke ~lanova odbora Mesi}u. Jandrokovi} je izjavio da je krajwi ciq raspu{tawa organizacije HDZ-a u gradu i wenih 17 kvartovskih organizacija, da stranka ostane najja~a u Zagrebu. Pojedini mediji su podsetili na tvrdwe da je Mesi} bio ~ovek Ive Sanadera koji je prisustvovao poku{aju unutarstrana~kog pu~a, odnosno wegovoj konferenciji za medije 3. januara ove godine. Poteglo se i pitawa navodnog dogovora Sanadera i Milana

Bandi}a po kome je Sanader na majskim izborima namerno ponudio do tada nepoznatog HDZovca Mesi}a, da bi Bandi} lak{e pobedio. S druge strane, mediji su pisali da je Mesi} bio ~ovek Kosorove i da se zagreba~ka organizacija naredni dan ogradila od Sanaderovog istupawa. Kosorova je za ~etvrtak najavila i sastanke sa svim parlamentarnim strankama na temu ustavnih promena, koje obuhvataju dodatno pravo glasa za mawine, ali i promene kada je re~ o glasawu onih koji nemaju prebivali{te u Hrvatskoj.

Jadranka Kosor

Borisov: Pritisnuti one s vlasti SOFIJA: Bugarski premijer Bojko Borisov pozvao je ju~e tu`ila{tvo i policiju da se bore protiv korupcije me|u ministrima i lokalnim zvani~nicima tako {to }e im uliti strah od krivi~nog gowewa „@elim da tu`ioci pritisnu one na vlasti. To je najboqa mera protiv

Nova hap{ewa u „Podravci” ZAGREB: Hrvatska policija uhapsila je jednu osobu iz koprivni~ke kompanije „Podravka“ i devet direktora i odgovornih osoba u firmama koje su poslovale s tom kompanijom. U saop{tewu za javnost policija nije otkrila identitet uhap{enih, kao ni razloge za hap{ewe. Navedeno je da je re~ o nastavku kriminalisti~ke istrage u sklopu akcije „Menaxer“, na osnovu naloga Ureda za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala (USKOK), u kojoj je pre tri meseca uhap{eno {est menaxera, me|u kojima i ~etiri biv{a ~elnika Podravke.

Policija je navela da }e dodatne informacije biti saop{tene nakon zavr{etka kriminalisti~ke istrage. Mediji nezvani~no navode da su uhap{eni osumwi~eni za sklapawe skupih i nepovoqnih poslova bez javnog konkursa. Me|u uhap{enima su navodno kum biv{eg potpredsednika vlade Damira Polan~eca, Nevio Prlog, koji je vlasnik nekoliko firmi, kao i direktor za upravqawe imovinom „Podravke“ Ivica [estak, brat ranije uhap{enog biv{eg predsednika Uprave „Podravke“ Zdravka [estaka.

Zbog malverzacija u „Podravci”, kojima su tu firmu o{tetili za oko 250 miliona kuna, pored Zdravka [estaka, pre tri meseca su uhap{eni i direktor splitskog SMS-a Sr|an Mladini}, {ef Uprave i suvlasnik vara`dinske „Fime“ Milan Horvat, kao i trojica biv{ih ~elnika „Podravke“ - Darko Marinac, Sa{a Romac i Josip Pavlovi}. Svi oni nalaze se u pritvoru, a nekima od wih sud je zamrznuo deo imovine. Zbog afere u „Podravci“, mesto potpredsednika Vlade Hrvatske napustio je Damir Polan~ec. (Beta) Bojko Borisov

CRNA GORA

[trajk radnika u nik{i}koj `elezari NIK[I]: Oko 2 000 radnika nik{i}ke @eqezare po~elo je protestne {etwe ulicama Nik{i}a zbog neispla}enih zarada i prestanka proizvodwe u tom preduze}u. Radnici su najavili blokadu gradskih saobra}ajnica i dolazak na proteste u Podgo-

ricu po~etkom naredne nedeqe ukoliko wihovi zahtevi ne budu ispuweni.“Ako krenemo u Podgoricu i}i }emo samo u jednom pravcu i nema nam povratka, osim ako nas vrate u fabriku. U suprotnom, oni koji odlu~uju o na{im sudbinama vi{e ne}e

biti na svojim mestima“, poru~io je sa protesta predsednik Sindikata @eqezare Janko Vu~ini}, dok su prisutni wegov govor prekidali uzvicima: „Lopovi, lopovi“. Ve}inski vlasnik @eqezare je britanska investiciona gru-

BOSNA I HERCEGOVINA

@eqko Kom{i}

pa MN[ koja se pored redovnih isplata zarada kupoprodajnim ugovorom obavezala na investicije vredne 117 miliona evra. Proizvodwa u tom preduze}u obustavqena je po~etkom oktobra, a nedavno je radnicima ispla}ena zarada za taj mesec.

korupcije“, rekao je Borisov na konferenciji za novinare posle sastanka sa ministrom unutra{wih poslova Cvetanom Cvetanovim i glavnim tu`iocem Borisom Vel~evim. Bugarski premijer Borisov rekao je da postoji politi~ka voqa da se stane na put korupcijui. U izjavi za nacionalnu agenciju BTA rekao je da }e biti pokrenuta istraga protiv trista osoba iz struktura vlasti i „tu-

ìla{tvo ne}e imati milosti ni prema kome“. Ovo je jedini na~in da ministre, gradona~elnike i regionalne guvernere uhvati strah i da ne u~estvuju u korupciona{kim {emama, istakao je Borisov. Premijerova stranka desnog centra Gra|ani za evropski razvoj Bugarske (GERB) odnela je pobedu na izborima u julu pro{le godine na obe}awima da }e popraviti imix zemqe kao jedne od najkorumpiranijih ~lanica Evropske unije, naveo je Rojters. „Moramo da napravimo zaokret od najkorumpiranije dràve...ka uzornoj (dràvi)“, rekao je Borisov. Ukoliko ne pokaè rezultate do jula, kada }e EU procewivati napredak Bugarske u borbi protiv duboko ukorewene korupcije, pristup te dràve sredstvima od oko 11 milijardi evra do 2013. mogao bi da bude doveden u pitawe. Od pada komunizma u Bugarskoj 1989. godine nijedan visoki zvani~nik nije osu|en za korupciju, a samo je jedan {ef kriminalne grupe poslat u zatvor. Za zloupotrebu vlasti optuèni su biv{i ministar za poqoprivredu Valeri Cvetanov i biv{i ministar odbrane Nikolaj Conev, a istraga se vodi protiv biv{eg premijera Sergeja Stani{eva zbog gubitka poverqivih kriminalisti~kih izve{taja i biv{e ministarke rada Emilije Maslarove zbog pronevere, podsetila je britanska agencija.

MAKEDONIJA

Kom{i}: Ustavne promene posle izbora BAWALUKA: Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH @eqko Kom{i} ocenio je da u BiH ne postoje ni politi~ki ni demokratski uslovi za ustavne promene. Kom{i} kaè da se u taj projekat moè u}i tek posle izbora koji treba da budu odràni ove godine. Aktuelna vlast nijednog trenutka u protekle tri godine nije imala zajedni~ku i usagla{enu viziju o budu}nosti i razvoju BiH, saop{teno je iz Predsedni{tva BiH posle Kom{i}evog razgovora sa novopostavqenim komandantom Eufora, generalom Bernardom Bairom. Ocewuju}i politi~ku situ-

acije u BiH, Kom{i} je kazao da se BiH trenutno nalazi u jednoj fazi zastoja po pitawu re{avawa unutra{wih problema, {to je dovelo i do zastoja BiH na putu ka ~lanstvu u NATO-u i EU. Kom{i} je istakao da je prisustvo Eufora u BiH od velike va`nosti za o~uvawe sigurnog i stabilnog okru`ewa i ponovio da su ~lanstvo u NATO-u i prikqu~ewe EU prioriteti spoqne politike BiH. General Bair je izrazio zadovoqstvo zbog saradwe izme|u Eufora i institucija BiH, ocenivi{i da je bezbednosna situacija u BiH veoma dobra. (Tanjug)

Predstoji dug spor s Gr~kom SKOPQE: Tvrda pozicija Gr~ke i weno odbijawe da prihvati da se narod Makedonije naziva makedonski su dva glavna razloga zbog kojih }e spor Skopqa i Atine oko imena dugo trajati, izjavio je za bugarsku agenciju BGNES biv{i makedonski predsednik Kiro Gligorov. „Spor izme|u Makedonije i Gr~ke traja}e dugo vremena zato {to Gr~ka ima tvrd stav. Ona smatra da se mi ne smemo nazivati Makedoncima. Spor o imenu treba da bude re{en uz pomo} dveju strana. Niko do sada u UN nije imao problem sa ime-

nom, ovo je prvi slu~aj“, rekao je Gligorov. Biv{i makedonski predsednik je ocenio da su odnosi Bugarske i Makedonije dobri ali i „da ima qudi kojima se to ne dopada“, ne navode}i na koga misli. „Odnosi dveju dràva mogu biti i boqi, ali smatram da ima pojedinih qudi kojima se to, na àlost, ne dopada. Mislim da bi odnosi Bugarske i Makedonije trebalo da budu dobri, bratski. Ima mnogo Makedonaca u Bugarskoj koji su se preselili beè}i od Turaka, Grka i koji sada ìve u Bugarskoj“, kazao je Gligorov.

Kiro Gligorov

LEKAR

utorak19.januar2010.

Mawe kancerogenih oboqewa SAD se nastavqa pad broja utvr|enih slu~ajeva svih vrsta kancera i smrtnosti izazvane tim bolestima, navedeno je u godi{wem izve{taju istra`iva~a iz glavnih ameri~kih zdravstvenih institucija za borbu protiv raka. To je rezultat sve ve}eg podvrgavawa stanovni{tva dijagnosti~kim testovima, boqeg na~ina le~ewa i smawewa faktora rizika, tvrde ameri~ki zdravstveni stru~waci. Smrtnost izazvana rakom je globalno opala za 1,6 odsto u periodu od 2001. do 2006. godine, pre svega zbog smawewa slu~ajeva naj~e{}ih oblika tog oboqewa me|u mu{karcima kao {to su rak prostate, plu}a i debelog creva, a kod `ena raka dojke i creva. Ame-

@ene se goje u braku edavno istraìvawe u Australiji pokazalo je da se ène koje su u braku vi{e ugoje od onih koje ìve same. Op{te je poznato da ène nabace koji kilogram vi{e nakon poro|aja, me|utim, ~ak i kada nemaju dece, ène koje ìve u braku ugoje se vi{e od onih koje su same, rezultati su istraìvawa koje je sproveo australijski univerzitet u Kvinslendu. Budu}i da nema indicija da ìvot s partnerom dovodi do promena u metabolizmu, istraìva~i su vi{ak kilograma kod èna koje su u braku doveli u vezu sa promenom pona{awa. Profesor biostatistike i autor studije Anet Dobson smatra da bi uzrok tome mogle biti psiholo{ke promene. Utvr|eno je da se kod ve}ine èna zna~ajni porast kilograma dogodio nakon ro|ewa prvog deteta, a da su kasniji poro|aji uglavnom mawe uticali na wihovu teìnu. Pri kraju istraìvawa, ve}ina ispitanica je mawe pu{ila ili konzumirala alkohol nego na po~etku, ali se tako|e mnogo mawe bavila nekom fizi~kom aktivno{}u ili je bilo nezaposlena. Prethodna istraìvawa su pokazala da i kod mu{karaca koji ìve u braku i imaju decu dolazi do pove}ane telesne teìne, {to navodi na zakqu~ak da je dru{tveni faktor, kao i pona{awe, veoma vaàn. Ven~awe, ìvot s bra~nim partnerom i deca predstavqaju va`ne ìvotne promene koje mogu dovesti do prekomerne teìne, navodi Dobson, isti~u}i da ène na wih treba da gledaju kao na situacije u kojima je potrebno biti veoma oprezan. Studija je obuhvatila vi{e od 6.000 èna u Australiji u periodu od preko deset godina. (Tanjug)

ri~ki eksperti tvrde da su stope smrtnosti i dijagnostikovawa raka debelog creva, tre}e vrste raka po u~estalosti u SAD, pre svega opale za po 25 odsto u periodu od 1975. do 2000. godine i da bi taj pad trebalo da se nastavi. Ta vrsta raka bi, kako su naveli nau~nici, ~ak mogla da se smawi za po-

DNEVNIK

Te{ka bolest zbog pu{ewa u mladosti

lovinu do 2020. godine u odnosu na 2000. godinu ukoliko, izme|u ostalog, veliki broj pu{a~a odustane od cigarete i ako Amerikanci budu jeli mawe crvenog mesa. Rezultati objavqeni u najnovijem izve{taju pokazuju i duboke razlike me|u brojem obolelih me|u razli~itim strukturama stanovni{tva SAD.U periodu od 2002. do 2006. godine stopa smrtnosti izazvane rakom bila je, kako se navodi u istraìvawu, najve}a me|u stanovni{tvom crne rase. Osim toga, rak debelog creva u SAD je u porastu me|u osobama starijim od 50 godina. Istraìva~i izraàvaju zabrinutost i zbog pove}awa broja dijagnostikovanih slu~ajeva kancera debelog creva me|u mladima. (Tanjug)

ladi koji po~nu pu{iti pre 17. godine imaju ve}u verovatno}u razvijawa multiple skeroze, navodi nova studija. Istra`iva}i su analizirali 87 pacijenata s multiplom sklerozom koji su bili me|u 30.000 qudi koji su sudelovali u nacionalnom zdravstvenom istra`ivawu u Americi. U~esnici su bili podeqeni u tri grupe: nepu{a~i, pu{a~i koji su po~eli pu{iti prije 17. godine i pu{a~i koji su po~eli pu{iti nakon 17. godine. Qudi koji su po~eli pu{iti prie 17. godine imali su 2,7 puta ve}u verovatno}u da razviju multiple skleroze od nepu{a~a i pu{a~a ko-

ji su po~eli da pu{e nakon 17. godine. Oko 32 odsto obolelih od multiple skleroze su po~eli pu{iti pre 17. godine u pore|ewu s 19 odsto qjudi kod kojih se bolest nije razvila izjavili su nau~nici s medicinskog fakultetu u Baltimoru SAD. Ranija istra`ivawa su tako|e sugerisala da je pu{ewe faktor rizika za razvoj multiple skleroze. Rizik oboqevawa od multiple skleroze se znatno smanwuje unosom D vitamina. Primije}eno je da se s pove}awem doza vitamina D u krvi smawuje rizik od multiple skleroze. Rizik se smawuje za 41 posto po svakoj 50 jedinici â&#x20AC;&#x17E;po litri vi{eâ&#x20AC;&#x153; vitamina D u krvi. J. B.

I malo olova u organizmu {teti zdravqu awe koli~ine olova su uobi~ajene u krvi ameri~kih tinejxera, {to moè da bude {tetno za wihove bubrege, upozoravaju stru~waci sa Univerziteta Xon Hopkins u Baltimoru. Oni su utvrdili rana o{te}ewa bubrega kod deca kod koje je nivo olova u krvi bio znatno niì nego {to se normalno smatra opasnim, a to moè da dovede do bolesti bubrega u kasnijem ìvotu. -Prema na{im saznawima, ovo je prva studija koja pokazuje da veoma nizak nivo olova moè da uti~e na funkciju bubrega zdrave dece, ~ime se podvla~i potreba da se izvori izloènosti olovu smawe na minimum - isti~e vo|a istraìvawa dr Xefri Fadrovski sa Univerziteta u Baltimoru. Doktor Fadrovski i wegov tim su prou~ili rezultate testova obavqenih na 769 adolescenata, starosti od 12 do 20 Ni gle| grn~arije nije bezazlena godina, koji su u~estvovali u ina~e sasvim zdrave dece, kod ameri~kom Tre}em nacionalkoje se jo{ nisu pojavili drugi nom istraìvawu zdravqa i isrizi~ni faktori za bubre`ne hrane, koje je obavqeno izme|u bolesti kao {to su povi{en 1988. i 1994. godine. Kada su krvni pritisak i dijabetes. u~esnici tog istraìvawa poDok prema stavu ameri~kih deqeni u ~etiri jednake grupe, Centara za kontrolu i prevenme|u onima koji su se na{li u ciju bolesti (CDC) zabriwavagrupi koja je imala najvi{i saju} nivo olova u krvi predstadràj olova u krvi registrovavqa tek 10 mikrograma po decino je usporavawe bubre`ne litru, prose~an nivo kod adofunkcije. Ameri~ke istraìlescenata obuhva}enih studiva~e je naro~ito zabrinula ~ijom bio je 1,5 mikrograma. Kod wenica da je to utvr|eno kod onih koji su imali vi{e od 2,9

inejxerke koje dr`e dijete mogu time da ugroze zdravqe ko{tanog sistema, upozorava britanski tim s Bristolskog univerziteta. Masno tkivo, naime, igra va`nu ulogu u izgradwi kostiju, naro~ito kod devoj~ica. Tim iz Brstola je, koriste}i najsavremeniju tehniku skenirawa, prou~io oblik i gustinu kostiju vi{e od 4.000 petnaestogodi{waka, kao i nivo te-

mikrograma olova po decilitru krvi, ve} je registrovana usporenija funkcija bubrega. Me|u ovim ispitanicima bio je ve}i procenat onih iz siroma{nijih i mawe obrazovanih porodica. Ameri~ki istraìva~i upozoravaju da 26 miliona gra|ana SAD pati od neke hroni~ne bubre`ne bolesti, koju moè da izazove ili pogor{a povi{en krvni pritisak. Izloènost olovu u SAD je znatno smawena zahvaquju}i merama

kao {to su zabrana ovog metala u benzinu iz 1996. i boja koje sadr`e olovo 1978. Kod ve}ine ameri~kog stanovni{tva je, me|utim, jo{ mogu}e utvrditi postojawe mawih koli~ina olova u krvi. Stru~waci iz Batimora u izvore zaga|ivawa olovom ubrajaju industrijske pogone, boje koje sadr`e olovo, neke narodne lekove, gle|osanu grn~ariju, slatki{e, pa i pija}u vodu u nekim urbanim sredinama. (Tanjug)

Masti nisu presudne za gojewe sobe koje sa godinama èle da o~uvaju zdravu teìnu ne bi trebalo da budu opsednute unosom masti, poru~uje tim britanskih stru~waka sa Instituta za metaboli~ku nauku pri Adenbrouk bolnici u Kembrixu. Procenat kalorija koje ~ovek dobija iz masti, za razliku od onog dobijenog iz proteina i ugqenih hidrata, nije ni od kakvog uticaja na kilograme koje }e â&#x20AC;&#x17E;nabacitiâ&#x20AC;&#x153; u nastupaju}im godinama, izjavila je vo|a istraìvawa dr Nita Foruhi. Nije od va`nosti ni kakve su masno}e u pitawu - zdrave ili nezdrave, odnosno nezasi}ene ili zasi}ene. Va`no je samo da ishrana bude uravnoteèna i da se redovno upra`wava fizi~ka aktivnost. Doktor Foruhi i wene kolege su do ovakvog zakqu~ka do{li prou~iv{i podatke iz velikog evropskog istraìvawa o raku i ishrani, kojim je tokom 10 godina pra}eno gotovo 90.000 qudi iz {est zemaqa EU.

Prose~an unos masno}a u ishrani ispitanika iznosio je izme|u 31,5 i 36,5 procenata ukupnih kalorija. U proseku oni su dobijali po osminu kilograma godi{we. Analizom podataka o wihovoj ishrani utvr|eno je, me-

Dijete ugro`avaju kosti devoj~ica

|utim, da unos i vrsta masno}a nisu na to imali presudan uticaj. To, naravno, ne zna~i da qudi treba da jedu masnu hranu koliko god `ele, jer bi to svakako bilo {tetno po zdravqe, ve} samo da ne bi trebalo da budu opsednuti tim faktorom ishrane, isti~e dr Foruhu. Ona kao dobre navodi ameri~ke preporuke o ishrani, prema kojima unos masno}a treba da iznosi od 20 do 35 odsto ukupnih kalorija, a prednost pri tome treba dati masno}ama iz ribe, ora{astih plodova i biqnih uqa. Gomilawe kilograma sa godinama mo`e efikasno spre~iti ako se ograni~i konzumirawe alkohola, kao i hrani dodatih {e}era i masti, jer oni pove}avaju kalorijski unos ali imaju malu nutritivnu vrednost. Treba, tako|e, voditi ra~una da se vremenom ne pove}avaju porcije hrane i da se redovno bude fizi~ki aktivan. (Tanjug)

lesne masno}e u wihovim telima. Ustanovqeno je da su tinejxeri sa ve}om koli~inom masnog tkiva, skloniji da imaju krupnije i gu{}e kosti. Ta veza je naro~ito izraèna kod devoj~ica. Utvr|eno je da se s pove}awem masnog tkiva u telu devoj~ica za pet kilograma, obim potkoleni~ne kosti pove}ava za osam odsto. Izgradwa ~vrstog skeleta u mladim godinama naro~ito je va`na kod èna, budu}i da su one tri puta izloènije osteoporozi nego mu{karci, upozoravaju britanski stru~waci. (Tanjug)

[ta izaziva leukemiju tru~waci Evropskog instituta za istra`ivawe raka su otkrili ~etiri nove genske varijante koje pove}avaju rizik obolevawa od jednog od naj~e{}ih oblika leukemije, potkrepquju}i pretpostavku da rizi~ni faktori za ovu bolest krvi mogu da budu nasledni. Ra~unaju}i i ove ~etiri, nau~nicima je sada poznato ukupno 10 genskih varijanti koje se dovode u vezu sa hroni~nom limfocitnom leukemijom. Ovom studijom je utvr|eno da kod 87 odsto obolelih od pomenute vrste leukemije postoji bar jedan od otkrivenih genskih faktora rizika. ^etiri novootkrivena faktora su uobi~ajena me|u evropskim stanovni{tvom, a svaki od wih doprinosi pove}awu rizika obolevawa od ove bolesti.

Re~ je o bolesti koja u zapadnim zemqama ima udeo od 30 do 40 odsto me|u leukemijskim oboqewima odraslih i koja se uglavnom dijagnozira kod osoba starijih od 55 godina. Vo|a istra`ivawa Ri~ard Houlston isti~e da nasledni rizik nije posledica posebne varijante pojedina~nog gena, nego posebnosti vi{e wih. [to je vi{e tih rizi~nih faktora kod pojedinca, to je ve}i rizik obolevawa od pomenute vrste leukemije. Faktori rizika identifikovani su istom tehnikom genetske analize koju su svetski stru~waci ranije koristili da bi utvrdili varijante gena odgovorne za rak dojke, prostate, testisa, mozga, debelog creva i de~ije leukemije. (Tanjug)

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

utorak19.januar2010.

Zbogom prijatequ.

Posledwi pozdrav

Damiru

Damir Boji}

od porodice Mi}i}.

\or|e Marinovi}.

96115

VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-85-84-159. 95621

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 95699 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330. 95242

EKSTRA CENA, ta~na mera, bukva, hrast, bagrem i grab, iscepano, izrezano, 3000 u meterice 2800, sa prevozom. Telefon: 064/1442533. 95750 RENT A CAR opel astra, astra klasik. Telefoni: 021/6618-529 i 065/205-22-33. 95413 BUKOVINA - rezana i cepana, cena 3300 dinara/m, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/617-22-19, 021/6-413-575. 95420 DRVA stovari{te, bagrem, bukva, hrast, cer, meterice 2.700 i rezano 2.900 sa prevozom i ugaq. Telefon 064/9582-103. 95613 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem gvo`|e - karoserije, automobile stare. Telefon: 6618846 i 063/84-85-495. 95637 HIT CENE drveta, bukve, graba, cera, bagrema, 2800 dinara - meterice, 2900 izrezana po `eqi kupca, sa prevozom. Tel.: 064/2769-458. 95641

96131

Posledwi pozdrav na{oj

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ

Damiru Boji}u Neni

od porodice Prodanovi} sa personalom restorana Travica.

96114

od: brata Bobana, Biqane, Vuka{ina i Milo{a ^e{qevi}a.

Posledwi pozdrav

96126

Posledwi pozdrav dragom drugu

Damiru Osobqe kafe - a Inkontro.

96118

Draganu Roganovi}u

Posledwi pozdrav na{em prijatequ

„No}u, kad gledate u nebo, i vi namignite meni. Neka to bude na{a tajna. I zato ne budite tu`ni. Toliko mi je stalo da ostanem u vama {a{av i ~udno drag”.

Damiru Generacija 84/85 VIII-6 Osnovne {kole „Svetozar Markovi} Toza” sa u~iteqicom Milenom Doki} i razrednim stare{inom Mirjanom Grdini}.

Dejan Toma{evi} i Sini{a Jevti}.

96117 96116

Posledwi pozdrav bratu i stricu

voqenom

Qudevitu Farka{u od porodice Farka{ i porodice \uki}.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Qudevit Farka{ 1940 - 2010. Sahrana je 19. 1. 2010. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Preminula je na{a draga sestra

Milka Miri} Posledwi pozdrav i uspomenu na wu ~uva}e: Mara, Nada, Radojka i Qubica sa porodicama.

O`alo{}ena porodica. 96074

96100

96127

^ITUQE

utorak19.januar2010.

Navr{ilo se 10 godina od kako nije sa nama na{a draga

Zaspala je moja baka

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac i suprug

Posledwi pozdrav

Qubica

Brankica @ivki} Danas u 11 sati poseti}emo wenu ve~nu ku}u i polo`iti cve}e.

DNEVNIK

Damiru

Hvala ti na qubavi. od porodice Stevanovi}.

Porodice: @ivki} i Pejovi}.

Unuka Jelena.

96132

96067

96071

Posledwi sestri

pozdrav

voqenoj

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je umrla

Posledwi pozdrav

Damir Boji} Qubica Kruni} ro|. Petakov 1929 - 2010.

Qubici Sestra Jelena Prodanovi} sa porodicom.

Sahrana je danas, 19. 1. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Damiru

preminuo posle kra}e i iznenadne bolesti. Sahrana na{eg dragog pokojnika je danas, 19. 1. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Dowem novom grobqu u Futogu.

Drugovi: Gogi, Milun, Mi}ko, Kalaba i Mitar.

O`alo{}ena porodica. 96068 96065

96066

Obave{tavamo prijateqe da je

Posledwi pozdrav

rodbinu

O`alo{}eni: sinovi Nino i Veqko i supruga Sla|ana.

Posledwi tati

pozdrav

Pajinom

Posledwi pozdrav

96064

Imre Ma{i}

Posledwi pozdrav baki

1919 - 2010.

Damiru

od Jelene i Fri`idera.

Vince Pavlu

preminuo u 91. god. Sahrana je 19. 1. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od kolega iz Ba`darnice.

Milici \armati

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav

96108

96096

96081

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav prijatequ

od }erki: Maje i Ru`ice.

Milica \armati Milici \armati Sahrana je 19. 1. 2010. u 15 ~asova, na Tranxamentu Petrovaradin.

Draganu Roganovi}u

Damiru

Sini{a Abaxi}.

Dana, 17. januara prestalo je da kuca srce na{e mame i bake

Damiru

od unuka: Kristiana, Aleksandre i Silvije. Posledwi pozdrav od supruga.

od prijateqa sa okretnice petice Avijacija.

96104

Zauvek }e{ nam ostati u lepom se}awu. Ninoslav, Iva i Grga.

96073

96080

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

96103

96102

96109

Posledwi pozdrav dragoj teta

Vere Popovi}

Vera Popovi}

Neni

Damiru Boji}u od porodice Savi~i}.

Sahrana je u ~etvrtak, 21. 1. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od Goranovih kumova. Sa{a, Nikola i Dejan sa porodicama.

Bako, zauvek }e{ ostati u mom srcu.

Weni: Tea, Goga i Mi}a.

Tvoja Tea. 96129

96105

96101

96099

^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj tetka Neni

utorak19.januar2010.

Posledwi pozdrav kolegi

Nevenki Petkovi} Qudevit Farka{ od: Sandre, Voje, Sowe i Jelene Radowi}.

Bio si mi kao stariji brat. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Puno re~i nedore~enih, puno bola, tuge i suza. Kad Bog voli nekog ~oveka, na dar mu daruje prijateqa, zamisli koliko je voleo nas, kad nam je za prijateqa podario Tebe. Po~ivaj u miru An|ele na{. Boba, Sava i \or|e sa porodicom.

96072

Stojanu Stamenkovi}u

Stojanu - Meci od I klase in`iweraca

rodbinu

ro|ene [tetin

Gagi, Sta{a i Manuela.

Anka, Julka, Radmila, Mi}a i Jovina deca sa porodicama.

96070

96027

95995

Obave{tavamo prijateqe da je

Olge Mustajba{i}

Strikane, neka ti je ve~na slava i hvala.

R. Rapaji}.

96069

Posledwi pozdrav na{em bratu

Posledwi pozdrav

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e sestre

Posledwi pozdrav

Nevenka Petkovi} Nensi

Posledwi pozdrav

Svastika Sowa, Ananije Lidija sa decom.

96054

Posledwi pozdrav dragoj snaji

in`. Vince Pavlu

Stojanu

Po~ivaj u miru. od porodice Roksandi}.

Tvoji: Magdalena i Vilma sa porodicom.

Mirko Kolari} 1951 - 2010 god. preminuo u 59. godini. Sahrana je 19. 1. 2010. godine, u 11 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu.

Stojanu Stamenkovi}u

Stole, neka ti je ve~na slava. dragom zetu i te~i Stoletu od porodica: Kvrgi} i Popov.

O`alo{}ena porodica. 96063

96059

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami, baki i ta{ti

Milici Va`i}

96097

Brat Stanojko i snaja Mileva. 96026

96028

Posledwi pozdrav dragom kom{iji i velikom prijatequ

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

od porodice [u{ak.

96090

Posledwi pozdrav ujni

Stojanu Stamenkovi}u

Damiru Boji}u Milici Va`i}

od drugara: Dra`ena Ili}a i Stevana Prodanovi}a.

od: Radmile, Radoslavke i Dude.

od wenih: Slavice, ^ede, Gorana i Maje. 96091

Milici Va`i}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga, majka, baka i ta{ta

Hvala ti za svu qubav koju si nam podarila.

od Nikole Jak{i}a sa porodicom.

96025

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi suprug i otac

Po~ivaj u ve~nom miru.

96086

96089

Posledwi pozdrav ujni

Stojan Stamenkovi}

Posledwi pozdrav mojoj dragoj mami i baki

preminuo 17. 1. 2010. godine. Posledwi ispra}aj je danas, 19. 1. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milica Va`i}

O`alo{}ene: supruga Dragica i }erka Biqana. 96024

Posledwi pozdrav mom dragom tati

preminula, 17. 1. 2010. godine, u 84. godini. Sahrana je danas, 19. 1. 2010. godine, u 14 ~asova, na Mesnom grobqu u Stepanovi}evu.

Milici Va`i}

od Perice ^etnika sa porodicom.

od wenih: Jele, Nemawe i Vlade.

O`alo{}eni: suprug Jovan, }erke Slavica i Jela, zet ^eda, unuci Goran, Nemawa i Vladimir i snajka Maja.

Stojanu Stamenkovi}u od: }erke Biqane, zeta Neboj{e, unuke Bojane, unuka Branislava, prije Dobrice i prijateqa Spaleta.

96088

96085

96084

96022

^ITUQE z POMENI

utorak19.januar2010.

POMEN

Voqenom tati i dedi

jednu

Nevenka Petkovi}

Dve godine nisi sa nama ali si u na{im srcima zauvek.

Draga na{a tetka, puno }e{ nam nedostajati i uvek }e{ biti u na{im srcima.

Tvoja Mica.

Vasa Mati} iz Rakovca

Tvoja k}erka Jasmina, zet Darko, unuka Tamara i unuci Nikola i Nemawa.

96003

96004

Posledwi pozdrav strini

Posledwi pozdrav

Voji Jovanovi}u

Vojislav Jovanovi} Moj Vojo, dve godine tugujem za tobom.

Dragi na{, dvadeset godinu nam nedostaje{.

DNEVNIK

od porodice Popovi} iz Petrovaradina.

Bratanac Mirko, Danijela i snaja Milka. Vreme ni{ta ne le~i. Istina je surova.

96046

od Ne|e i Slobodanke sa decom.

96044

96045

Posledwi strini

Posledwi pozdrav Goranovoj mami

Neni

Nevenki

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

Tvoji tu`ni: tetka Slavka, sestra Sowa, zet Sa{a i sestri~ina Tijana.

96087

TU@NO SE]AWE

Nevenka Petkovi} Neni

Nevenki Petkovi}

Neni

U najlep{oj uspomeni }e{ nam ostati draga tetka.

Porodice: Bumbaroski, Begojev, Kokai, Pramenko i Petri}. 96050

Tvoj brati} Sa{a sa porodicom iz Bawa Luke.

od tetke Borke i ~ika Du{ka Leti}.

96023

96043

96047

Milan Leti}

Posledwi kom{inici

2004 - 2010. Posledwi pozdrav

od Milana Petkovi}a sa porodicom.

pozdrav

dragoj

Posledwi pozdrav priji

Navr{ava se tu`nih {est godina od kada ti nisi sa nama dragi tata. Uvek }e te se rado se}ati tvoji najmiliji: sinovi Rade i Pe|a, supruga Jelena, tetka @i`a i sin Nemawa. 95999

Posledwi pozdrav dragoj priji

Nevenki Petkovi}

Neni

Nevenka Petkovi}

od Goranovih kolega iz banke.

96036

96037

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Posledwi pozdrav dragoj

Neni od prijateqa: Bise i Gradimira Stojkovi}a.

Tvoj brat Tihomir, snaja Vesa i brati} Boris.

96021

96049

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj supruzi i majci

Neni

od: Milene, Milice i Branka Stoji~i}.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava.

96051

Posledwi pozdrav voqenoj majci, baki i ta{ti

od kom{ija: An|eli} i Javorac.

Neni

od: }erke Bojane, zeta Gorana i unuke Lane.

od Qube sa porodicom.

od kumova Maglova.

96012

96011

96019

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav voqenoj majci i svekrvi

Nevenki Petkovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je sahrana, drage nam pokojnice, danas, 19. 1. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Neni

Neni Petkovi} O`alo{}eni: suprug Jovo, sin Goran, }erka Bojana, snaja Stanislava, zet Goran i unuka Lana.

Nau~ila si nas kako se `ivi i voli. O`alo{}eni: sin Goran i snaja Stanislava. 96020

96017

Neni Petkovi}

od: Milke, Nikole, Branislava i Milice sa decom.

Kumovi: Dara i @ika Sekuli}.

96013

96014

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav stricu

Posledwi pozdrav

Mitru Nikoli}u

TU@NO SE]AWE 19. 1. 2004 - 19. 1. 2010.

Mitru Nikoli}u

TU@NO SE]AWE 19. 1. 2004 - 19. 1. 2010.

Verici Goji} 1949 - 2010.

od kom{ija iz Kara|or|eve ulice.

Uspomenu na Tebe ~uva od zaborava Tvoj sin Predrag sa porodicom.

96006

96005

180110/P

Ako postoje an|eli, onda si bila ti.

Dragoj sestri posledwi pozdrav

Tawa sa decom.

Posledwi pozdrav na{oj penzionerki

Milan Predraga Leti} 1948 - 2004.

Sahrana je danas, 19. 1. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

utorak19.januar2010.

Milan Predraga Leti} 1948 - 2004.

od zaposlenih PTT RADNIKA RJ PO[TANSKOG SAOBRA]AJA â&#x20AC;&#x17E;NOVI SADâ&#x20AC;?. 5764/P

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj

17. 1. 1985 - 17. 1. 2010.

GODI[WI POMEN

Zorka Leti} ro|. Mari}

Danas, 19. 1. 2010. godine, se navr{ava tu`na godina od kako me je zauvek napustio moj voqeni suprug

1915 - 1985.

Godine prolaze, voqeni mama i brat `ive u mome srcu.

Desanki Mogi} Radi ro|. Jankovi} iz Zmajeva

od Pajinih drugara. Moga, Bori}, @are, Mi{ko i Pa{}an.

Neni

od wenih prijateqa: Radmile, Vesne, Sla|ane, Vinka i Milovana.

od: bra}e Predraga (Baje), Zorana Dragana, sestara Slobodanke (Cake), Vukosave, Dragice, sinova Du{ka i @arka sa familijama i mnogobrojne rodbine i prijateqa.

Radivoje Medi} 19. 1. 2009 - 19. 1. 2010.

Vince Pavlu Milica Vlaovi} sa porodicom.

Stevan Juri{i} iz Ravnog Sela Ve~no }e{ ostati u mom srcu. O`alo{}ena supruga Jelica.

96035

Dana, 19. 1. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{e voqene

Da je na{a qubav mogla da te sa~uva ona bi ti podarila ve~nost. Znao si koliko te volimo, ali nikad ne}e{ saznati koliko patimo i koliko nam nedostaje{. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima voqen, po{tovan i nezaboravqen. Tvoja Bosa, Mi{o i Sla|a.

95889

180110/P1

Dragom kom{iji

POMEN

95998

Posledwi pozdrav

SE]AWE

17. 1. 1990 - 17. 1. 2010.

Sahrana je obavqena 18. 1. 2010. godine, u Zmajevu.

96038

96048

Posledwi pozdrav dragom drugu

Posledwi prijatequ

pozdrav

velikom

Veri

Stojanu Stamenkovi}u

Qubice Mi}ovi}

An|elija Mati}

Danas }emo u 11 ~asova posetiti wen grob i odneti cve}e. Tvoji: sin Sini{a, snaje Xeni i Branka i unuci Nemawa, Marija, Marko i An|ela. 96008

Draganu Roganovi}u Rogiju

posledwi pozdrav od porodice Ze~evi}.

Mama, uz veliku tugu i qubav ti `ivi{ u na{im srcima. Tvoje }erke.

96042

95997

Posledwi sestri

Posledwi pozdrav dragoj

Kom{ije: Velinka, Boba, Mile i Zlatko Antoni} sa porodicama.

pozdrav

voqenoj

96039

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Neka te an|eli ~uvaju. Nikada te ne}emo zaboraviti. Boban, Mila i porodica Beli}.

Toda sa porodicom.

96033

96034

Milici Va`i}

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

Veri

Milici Va`i}

od Petra Cvetkovi}a i porodice iz Novog Sada, od Smiqe Gladi} i porodice iz U. S. A.

od Mi{e Cvetkovi}a i porodice iz Stepanovi}eva.

96031

96029

voqenoj

Posledwi pozdrav dragoj zaovi i tetki

Posledwi pozdrav majci, baki i ta{ti

Draganu Roganovi}u Rogiju od drugara iz picerije Ma~ak: Darka, Deje, Slobe, Ren~e, Penka, Bilija, Dide, Lubike, Bibiwa, Pukija, Josipa, Srkija... Po~ivaj u miru.

Milici \armati

Mici

1935 - 2010. Stanari iz Ulice Veselina Masle{e 126.

96032

5763/P

od wenih: Zavi{i} Ru`ice, Silvije i Sa{e.

od Cvetkovi}: Anice, Dragana, Slavice, Milana i Dragane.

96015

96007

Signali Za{to je mapa statisti~kih regiona izazvala dileme gra|ana {irom Srbije i kako se od ideje koja je preduslov za dobijawe sredstava iz evropskih fondova stiglo do najave referenduma u delovima Srbije u kojima se protestuje zbog mape regiona? Gosti: Balint Pastor, Borko Ili}, Aleksandra Jerkov i Vladimir Pandurov Autorka: Aleksandra Popovi} (RTV 1, 21.00) 06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.05 12.35 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 17.00 17.22 17.30 18.00 18.25 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 22.55 23.30 00.00

07.00 07.25 08.45 09.15 09.35 10.40 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 13.50 14.00 14.25 14.55 15.25 16.25 16.55 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.45 23.30 00.00

TV PROGRAM

utorak19.januar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Folder kultura Bajko kviz Vesti Verski nedeqanik Centar sveta Kuhiwica Vesti Kolumbo Tre}e lice Rusije Vesti No}na smena Me|uprostor Vesti Plavi krug Univerzitet Vesti Zemqa indiga, film 2. deo TV dnevnik Tajna hrane: Bombone Izlog strasti Razglednice Ko{arka: Hemofarm – Partizan, prenos Zabavni program Igra Signali Vojvo|anski dnevnik Izbliza Sva Evina lica Plavi krug Zemqa indiga, film 2. deo

Kuhiwica Porodica Serano Aforizam koji hoda Putevi nade Preokret Porodica Serano Prizma (hrv) Vesti (ma|) Tajna hrane: Beli luk Ru~ak na lepe o~i ^ine~ita Rudolfove dogodov{tine, crtani Zeleni sat @ivopis Bajko kviz Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Kultura i tradicija roma TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Neverovatne pri~e Dobro ve~e Vojvodino (rom) Porodica Serano ^ine~ita Muzi~ki program TV prodaja

06.30 07.30 08.00 08.10 09.50 10.15 11.00 12.00 12.30 14.15 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 20.00 20.50 21.00 22.00 22.30 23.50

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Prepodnevni program Poqoprivreda danas Barometar Tin in Ulovi trofej Svet divqine, svet `ivotiwa Bez cenzure Barometar Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Barometar U ogledalu Tajna (O gqivama i ishrani) Vojvo|anske vesti Pravila igre Ulovi trofej Hedonist RB Na ivici ^uvaj me Vojvo|anske vesti Barometar Glas Amerike

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.20

Hrana i vino Nodi Objektiv Luna – sirena sa Kariba Evo nas kod vas Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv Radionica Najboqi lek Objektiv NS klinci Objektiv (slov) Objektiv Luna-sirena sa Kariba Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Gra|anske inicijative Portal Buntovnici Objektiv Karmelita Rebus

06.30 09.00 11.30 13.30 14.30 15.15 17.00

ATP Sidnej, finale NBA: Toronto – Dalas ] TV: ^elsi – Sanderland Serija A [kotska liga Serija A: Napoli – Palermo MU TV: Man~ester junajted – Barnli Belgijska liga [ampionat Pravi NBA Karling kup: Man~ester Siti – Man~ester junajted Barsa TV: Barselona – Seviqa Fudbal mondijal magazin

18.45 19.15 20.00 20.45 22.45 00.15

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 08.15 09.06 09.22 09.37 10.05 10.34 11.00 11.05 11.48 12.00 12.13 12.15 12.32 12.48 13.33 14.56 15.18 15.20 15.55 15.58 17.00 17.20 17.25 17.45 18.25 18.57 18.58 19.30 20.08 21.07 21.14 22.03 23.32 00.20 00.35 00.42 01.25

Jutarwi dnevnik Jutarwi program U zdravom telu Kuvati srcem: Ranka Jak{i} Slagalica, kviz Kvadratura kruga Svet ribolova Vesti Bostonski advokati Iza naslova Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem: Ranka Jak{i} Mesto zlo~ina Zimski bioskop: Haklberi Fin, film Kulinarski letopis Na{ auto na{im gledaocima Jedna pesma, jedna `eqa Vesti Moj ro|ak sa sela Dnevnik RT Vojvodina Evronet [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Moj ro|ak sa sela Na{ auto na{im gledaocima 48 sati - svadba Ledena `etva, film Mesto zlo~ina Dnevnik Evronet Jedinica Savre{eno iskreno, film

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 22.00 23.20 23.30 00.25 00.26 01.00 03.00

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver - Bez cenzure Vajpaut Film: Devojka broj jedan Foks vesti ^ari Survajver specijal Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Film: Pucaj po vi|ewu Survajver Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Mama u {esnaestoj Ukradena sre}a

DNEVNIK

08.00 10.00 11.00 12.00 12.05 12.30 12.45 14.25 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.00 20.00 21.00 22.00

RUKOMET – EP

Island–Srbija

Pucaj po vi|ewu Neizvesna drama o teroristi~kom napadu u Velikoj Britaniji. Londonski policajac, ina~e musliman, mora pokazati hrabrost i istrajati u svojim du`nostima, uprkos sukobu sa porodicom. Uloge: Naserudin [ah, Greta Skaki, Brajan Koks Re`ija: Yag Mundra (Foks, 20.00)

06.16 Koncert za dobro jutro 06.30 Tenis: Australian open: Novak \okovi} Daniel Timeno Traver, prenos 07.04 Kuvati srcem: Ranka Jak{i} 07.35 Ru`no pa~e 08.01 Verujte ali ne preterujte 08.44 Pri~e iz divqine 09.13 Iz ìvota poznatih matemari~ara 09.41 Liturgija, dok. program 10.13 Enciklopedija 10.20 Pregled Premijer lige 11.12 Trag 11.39 Gra|anin 12.02 Mladi violinski virtuoz Ilija Marinkovi} 12.41 Iza naslova 13.05 Trezor 14.04 Nu{i} na TV: Oàlo{}ena porodica, komedija 15.43 Datum 15.47 Verski kalendar 16.01 Ovo je Srbija 16.36 Iza naslova 16.45 Kamerom kroz Srbiju 17.06 Skadarlija - duh boemije koji i{~ezava 17.38 Enciklopedija 17.55 Plesni spektakl iz Argentine 18.25 TV mreà 18.50 Drugi vek 19.24 Ru`no pa~e 20.10 Rukomet - EP: Island-Srbija, prenos 21.45 Bostonski advokati 22.32 Liturgija, dok. program 23.04 Staro srpsko pisano nasle|e 23.36 Integracije 00.04 Zdravko ôli} 00.38 Nu{i} na TV: Oàlo{}ena porodica, komedija

07.00 07.40 08.30 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 15.45 16.15 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30 02.00

Slatka moja Slavni Na tragu prirode Top {op Za dobar dan Vesti Slatka moja Vesti Top {op Cepelin Top {op Poslovni dan Vesti Top {op Na tragu prirode Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Doktor Martin Film: Moris Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Doktor Martin Cepelin Film: Moris

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Fajn storis, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Kultura tela, Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, No}ni program.

08.15 [kola du`a, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Info klub, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Kuhiwica, 16.30 Fokus, 16.55 Tandem, 17.00 Modni impuls, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 [irom otvorenih o~iju, 21.20 Film, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.25 Auto {op, 00.30 Haj-faj Madona.

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Sport STV-a, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 E TV, 21.15 O~i u o~i, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Zdrav `ivot, 08.30 Crtani film, 09.00 Beni Hil, 09.35 Leksikon zdravqa, 10.00 Bez cenzure, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subota popodne, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Vip, 17.00 Beni Hil, 18.00 Estrada, 19.00 Objektiv, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 CI 5, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

15.00 18.30 22.45 02.00

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 12.00 12.30 13.55 14.00 16.00 16.55

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Mladi musketari Magi~na privla~nost Film: Miris poqskog cve}a Mobto Kuku Vasa Film: Zloslutni medvedi}i Mobto Grand {ou Gre{ne du{e Mobto

(RTS 2, 20.10)

NAPOMENA: Prenosi me~eva sa teniskog turnira Australijan open }e se emitovati na RTS 2, posle 01.00

Greta Skaki

23.00 23.35 01.05 01.30

TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op [qaka Film: Atentat u Pragu Moje drage kom{ije Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Trnav~evi}i u divqini Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Kako se dogodio narod Intervju sa Jugoslavom ]osi}em Vesti B92 Moje drage kom{ije Saut Park Na{a mala klinika

Mala princeza (Hepi, 08.00) 05.00 07.00 07.22 07.29 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 10.00 10.30 11.18 11.43 12.00 13.00 13.23 13.55 14.15 14.40 15.00 15.24 16.15 17.00 17.55

Muzika Nodi Engleski sa Nodijem Kliford Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Fantomacan Presovawe Yem Konan [adou rajders Presovawe Kvizi} Dinosaur king [adou rajders Presovawe Dino king ^eli~ni alhemi~ar Mra~no proro~anstvo Lude godine Darija, qubavi moja Amor latino Zakleti na }utawe

18.35 18.55 19.20 19.30 20.55 21.00 22.00 23.00 23.55 00.05 00.10 01.50 02.40 03.20 04.55

Kviz: Brzotrz Telemaster Rekord Film Telemaster Stars Sponzoru{e Luda ku}a Telemaster Vremenska prognoza ]irilica Zakleti na }utawe Sponzoru{e Film Vremenska prognoza

Yenifer Lopez

Voz trezor Dva brata rade kao saobra}ajni policajci. Dok je za jednog ìvot dobar kakav jeste, drugi èli da postigne vi{e. I kada izgubi posao i brat ga izbaci napoqe, on dolazi na ideju da ukrade voz trezor... Uloge: Vesli Snajps, Vudi Harelson, Yenifer Lopez, Kris Kuper Reìja: Yozef Ruben (Pink, 23.30) 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 20.05 21.00 21.15 22.45 23.30 01.30 02.15

Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Danijela Nacionalni dnevnik Mobto Kuku Vasa Loto Grand parada Javna tajna Film: Voz trezor Opasna igra Film: Izdaja

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film. 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

utorak19.januar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MITROPOLITI I PATRIJARSI OBNOVQENE SRBIJE

31 16

Priredio: Mi{ko Lazovi}

Liza Arturo

Striptiz Lili, biv{a striptizeta i menayerka striptiz kluba, na{la se u vrtlogu izme|u svog nasilnog supruga Lerija i IRS agenta Frensisa. Tako Lili sa svojom koleginicama i drugaricama striptizetama, poku{ava da izbegne problem u kom se na{la... Uloge: [eli Andagan, Liza Arturo, Bri Bler, Elana Kraus, Markus @an Pire Re`ija: Elana Kraus (Nova TV, 01.55) 07.55 08.05 08.15 10.25 10.55 11.55 12.40 13.25 14.25 15.25 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 20.40 22.25 22.40 23.40 00.10 00.55 01.55 03.30 05.15 05.40 06.25 07.10

Pokojo Tomica i prijateqi Ezo TV Tata i zetovi Na{i najboqi dani Zakon brojeva IN magazin Na{a mala klinika Najboqe godine @eni me..., film Vesti Nove TV Na{a mala klinika IN magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Dnevnik lude crnkiwe, film Vesti Zakon brojeva Sajnfild Ubistvena Yejn Ezo TV Striptiz, film Da si barem ovde, film Sajnfild Zakon brojeva Lude 70-e IN magazin

08.00 Uli~ni pomo}nici [erloka Holmsa 09.00 Telo… 10.00 Mladi Jovan Pavle Drugi: Svedok zla 11.00 Protestantska revolucija 12.00 Atina: Istina o demokratiji 13.00 Staqingrad 14.00 Ko si zapravo ti? 15.00 Drugi svetski rat u boji 16.00 Misterije istorije 17.00 Potraga za Feni~anima 18.00 Gospodari rata 19.00 Robovlasni~ka industrija 20.00 Torinski pokrov: Novi dokazi 21.00 Posledwi branoru{iteq 22.00 Tajna tibetanske mumije 23.00 Drugi svetski rat u boji 00.00 Misterije istorije 01.00 Potraga za Feni~anima

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Dolina sunca 10.25 Istinski neandertalac, dok. film 11.15 Deni na moru 2, dok. serija 11.40 Kulturna ba{tina 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.32 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 TV kalendar 14.40 Me|u nama 15.30 Vincek trsek zbudi 16.20 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.23 Kod Ane 18.38 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Globalno selo 20.40 Ribar ribi grize rep, dok. serija 21.15 Poslovni klub 21.50 Otvoreno 23.15 Drugi format 00.10 Zvezdane staze 00.55 Ksena - princeza ratnica 01.40 Zakon i red 02.20 U tu|oj ko`i 03.05 Deni na moru 2, dok. serija 03.25 Skica za portret

Mari{ka Hargitej

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Apa~ki ratnik Obra~un u kazino Kabareu Obra~un Pani~na potera Isti novac Preboli me Polubac leptira Planeta Iks

06.00 07.30 09.10 09.40 11.20

Gas do daske 3 Nensi Dru Holivud na snimawu Bez rezervacije Letopisi Narnije: Princ Kaspijan Pasija Konobarica Mali Marsovac Trojka Generacija ubica: Caka za borbu Invazija Kad sam shvatio Pritajeno zlo 3: Istrebqewe Bojnton klub

13.45 16.35 18.20 20.05 21.40 22.50 00.30 01.10 02.40

Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Plavu{a Meklodove }erke Ubistva u Midsameru Tra~ Pomorska patrola Xordan Medijum Bilo jednom jedno ven~awe Vreni~ki prsten Name{taqka Zaboravqene tajne Seks, la`i i {pijuni 2

07.30 07.45 08.05 08.30 09.20 11.25 11.50 12.20 12.45 13.00 13.55 14.45 16.20 16.45 17.10 17.35 18.00 18.30 18.55 19.05 20.00 20.45 22.00 23.20 23.30 00.15 01.00

Pink Panter Mifi Princ iz Bel-Era Pod istim krovom Astro {ou Dadiqa Malkolm u sredini Kraq Kvinsa Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Princ iz Bel-Era Pod istim krovom Dadiqa Malkolm u sredini Kraq Kvinsa Vesti Ekskluziv, magazin Ve~era za 5 Bibin svet Jezikova juha Tomi Boj, film Vesti Savr{eno oru`je Grad uragana Astro {ou

Tomi Boj

SERIJA

Zakon i red: Odeqewe za `rtve Yena Ludlou na|ena je mrtva. Mrtvu su je na{li vatrogasci jer je u wenom stanu izbio po`ar, a ubrzo se saznaje da ga je podmetnuo po~initeq ne bi li zata{kao zlo~in. ^ini se da je Yena bila i silovana... Uloge: Kris Meloni, Mari{ka Hargitej, Den Florek, Ri~ard Blejzer, Ajs Ti, Dajen Nil, Tamara Tjuni, Adam Bi~ (HRT 1, 01.40)

08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 10.45 12.20 12.50 13.25 13.45 14.05 14.50 15.05 15.35 16.15 17.05 18.20 18.45 19.20 19.35 20.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

21.45 22.20 23.40

06.30 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

06.00 08.00 10.20 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Deksterova laboratorija Slu~aj za ekipu BARZ Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Ali Mekbil Dosta je prawa!, film Potro{a~ki kod Eko zona Prijateqi Sre}ni sat Ksena - princeza ratnica Kod Ane Koga briga TV vrti} Zvezdane staze Drugi format @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Crtani film Rukomet, EP (M) - emisija uo~i utakmice Rukomet, EP (M): Hrvatska Norve{ka, prenos Rukomet, EP (M) - emisija nakon utakmice Ciklus antifa{isti~kog filma: Diverzanti, film Zakon i red

Iznad pravde Moja slatka debequca Akapulko H.E.A.T. @ene fudbalera Moja slatka debequca Dr Finli Akapulko H.E.A.T. Pompeja Dr Finli Pompeja @ene fudbalera Jedno telo previ{e

Bitange iz tr`nog centra Dan {akala Xez peva~ Opasna {ifra O{amu}eni i zbuweni Ratni~ka klasa Brzina Spremni za igru Otkopan Skoro savr{ena Qubavnici

Tomi Kalahan je usporen i nespretan momak koji je posle sedam godina studirawa jedva zavr{io fakultet. Wegov otac Big Tom Kalahan je vlasnik fabrike auto-delova. Kada Tomi do|e ku}i, ~eka ga radno mesto u fabrici, ali otac ubrzo umire od sr~anog udara, a u sve se upetqa i ma}eha Beverli... Uloge: Kris Farli, Brajan Denehi, Bo Derek, Dejvid Spejd (RTL, 22.00)

Bo Derek

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40 01.40

Napravqeno u fabrici Kako to rade? Srce ma{ine Generalka Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Pre`ivqavawe Srce ma{ine Generalka Razotkrivawe mitova Napravqeno u fabrici Kako to rade? Ekstremne eksplozije Vrhunsko graditeqstvo Megain`ewering U deli}u sekunde O~evidac Generalka Limarska radionica Ekstremne eksplozije

03.00 09.00 14.00 16.30 16.45 19.00 19.15 19.25 19.55 20.00 22.00 22.15 23.45 00.30 00.35

Tenis Tenis Tenis Fudbal Fudbal Fudbal Fudbal Tenis Tenis Umetni~ko klizawe Zimski sportovi Boks Reli Tenis Tenis

Smrt ~oveka golubijeg srca e~ki dvor je dugo i sistematski umawivao Po povratku arhijereja Mihaila Jovanovi}a, zakonski priznata prava srpskog naroda koga je tada{wi knez Milan primorao da napuu Habzbur{koj monarhiji, a onda mu je sti zemqu, Dimitrije i ostali episkopi su od1912, ba{ u vreme Prvog balkanskog rata, restupili sa svojih tronova, a on oti{ao u Francuskriptom cara Frawe Josifa, narodno-crkvena sku. U Monpeqeu je tri godine slu{ao predavawa autonomija i zvani~no ukiiz kwièvnosti i filozonuta. Za direktan povod fije, a naredne dve poha|ao izabrano je odbijawe predPoqoprivrednu akademiju. loga da se kao “pomo}” paU Srbiju se vratio 1894. i trijarhu nametne episkop odmah, po nalogu vlade, sufragan (zastupnik), jer oti{ao u Hilandar da u je ugarska vlada namerava„wemu sredi odnose“. U la da se sedi{te poglavara slavnom manastiru je desrpske crkve premesti u taqno prou~avao Tipik Budimpe{tu i da se on svetog Save i kasnije objaodvoji od svoje pastve. vio kwigu koja se i danas “Elasti~niji” i na saradsmatra nau~no neprevaziwu s vlastima spremniji |enom. arahijerej mogao je i sedniNakon upokojewa mitroce narodnog sabora sazivapolita Mihaila 1898, poti u ugarskoj prestonici i stao je prvo dràvni savet~ini ono {to se ne bi usunik, a krajem godine postadio okruèn svojim narovqen za vladiku {aba~kog. dom. Kada je to patrijarh Posle smrti Inokentija Lukijan Bogdanovi} odlu~Pavlovi}a, mitropolita no odbio, vlast je odlu~ila Kraqevine Srbije, arhijega onemogu}i ili likvidirejskih sabor je 1905. za wera. Spremaju}i se za rat s govog naslednika izabrao Kraqevinom Srbijom, preosve}enog Dimitrija. Austro-Ugarska je èlela Tokom Prvog svetskog rada svoje srpske podanike ta, i protiv voqe srpske ostavi bez vo|stva. vlade koja je èlela da on U leto 1913. patrijarh se ostane s narodom, s vojskom le~io u Joakimovoj bawi, a se povukao preko Albanije onda produìo u Bad Gana Krf. Kako su episkopi stajn da tamo ostane na dvokoji su ostali u zemqi odDimitrije, prvi patrijarh nove Srbije nedeqnom odmoru. Me|uvedeni u zato~eni{tvo, Srtim, odande je 1. septembra Patrijar{iji u Karbija je tri godine bila bez ijednog vladike. lovcima javqeno da je nestao. Wegovo telo je Uz saglasnost carigradskog patrijarha Melenprona|eno tek u oktobru u tamo{wem reci Ahi, tija IV, 1920. obnovqena je Pe}ka patrijar{ija, 30 kilometara od mesta gde je odseo. Zaustavilo ukinuta 1766, a wen poglavar postao je Dimitrise i savilo oko drvenog stuba jednog mosta, poje. Tokom wegovog mandata obnovqena je stara kriveno peskom. Glava mu je bila potpuno smrBrani~evska eparhija, formirane tri nove: êskana i sudska komisija je jedva potvrdila wegov {ko-moravska, Ameri~ko-kanadska i Biha}ka, a identitet. Pomen mu je izabrano je i 16 novih odrànom u Budimpearhijereja. Kanonizo{ti, gde su kov~eg do~ePo{to je patrijarh Lukijan odbio da vao je despota Stefana kali mnogi ugledni ta- svoje sedi{te iz Karlovaca premesti Lazarevi}a i napisao mo{wi Srbi i hor tekemu slu`bu, ali kanonidaleko od pastve, u Budimpe{tu, lijanaca. Imao je pozaciju Sveti arhijerejodlukom cara Frawe Josifa 1912. sledwi karlova~ki miski sabor nije priznao zvani~no je ukinuta vekovna srpska tropolit samo 46 godina jer je u~iwena mimo wekada je sahrawen u Gorgovog znawa. narodno-crkvena autonomija woj crkvi pored svog roNa wegovu inicijati|aka patrijarha Georgija vu, u porti manastira Brankovi}a. Rakovica ozidana je zgrada za budu}u {tampariju Vladik i akademik dr Sava Vukovi} pi{e u SPC. No, zbog pravno-administrativnih smetwi svom voluminoznom delu “Srpski jerarsi” da je ona nikada nije otvorena jer je u konaku bila Bogdanovi} crkvu ostavio u najnezgodnije vreme sme{tena Mona{ka {kola. i wegova smrt je sve duboko potresla. On je bio Dimitrije je pokrenuo i raspravu o novom “otmenog roda, primerne mladosti i izvanredne Ustavu SPC, koji je usvojen nakon wegove smrti. li~nosti, ~ovek golubijeg srca, {to pokazuju U vreme dok je stolovao osnovan je Bogoslovski mnoga dobra dela koja je u~inila wegova darefakultet u Beogradu i Zagrebu i Bogoslovija u `qiva ruka“. Bitoqu, a pokrenuta je i izdava~ka delatnost. Prvi poglavar Patrijar{ije, koja je obuhvataSvojim zave{tawem je omogu}io podizawe hrama la gotovo sve oblasti gde je ìveo srpski pravosvetog Dimitrija u selu Ratkovi} i prestoni~slavni narod, bio je Dimitrije Pavlovi}. Ro|en kog Pokrova presvete Bogorodice, kao i pokreje 1846. od oca Stojana i majke Milosave. [kolotawe ~asopisa „Bogoslovqe“ pri Bogoslovskom vao se u rodnom gradu, Velikom Selu i Beogradu fakultetu u Beogradu. Zdu{no je podràvao i gde je 1868. diplomirao na Bogosloviji. Neko rad, izme|u dva rata veoma masovne, Narodne hrivreme radio je kao u~iteq i {umadijskim selima {}anske zajednice (“Bogomoqa~ki pokret”) ~iji Ratkovi}u i Brzanu, a onda je 1870. rukopoloèn je duhovnik bio vladika Nikolaj Velimirovi}. u ~in |akona i prezvitera, pa postavqen za kapeNaro~io je bio blizak s mitropolitom Antonilana u Lapovu. Kada mu je tri godine kasnije prejem Hrapoviskim, poglavarom Ruske zagrani~ne minula supruga, upisao je filolo{ki odsek Vecrkve, koja je 1921. osnovana u Sremski Karlovlike {kole i po zavr{etku studija postao sucima. plent, a potom 1882. i profesor beogradske BoPpatrijarh, koji je preminuo je 1930. u Beogragoslovije. Samo dve godine kasnije mitropolit du i po svojoj èqi sahrawen u manastiru RakoSrbije Teodosije Mraovi} hirotonisao ga je za vica, ustanovio je i Fond za iznemogle sve{teepiskopa ni{kog. nike i wihovu siro~ad.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

utorak19.januar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Potajno gajite neke dalekose`ne nade koje ne biste ba{ svakom poverili. Tu su upletene i emocije, pa ~uvajte svoje tajne i kontroli{ite se. Pogotovo danas, kada vas neko jako nervira! Ma{ta.

BIK 20.4-20.5.

Imate dobre odnose sa `enskim bi}ima, ali pomalo nerealne, pa ostanite ~vrsto na zemqi. Danas Venera mewa znak, pa se mewa i va{e raspolo`ewe i okolnosti u kojima ste. Kona~no kre}ete!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

PROGNOZA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

19. januar 2010.

Svaki dan donosi ne{to novo, ali sve dok je va{ Merkur u ozbiqnom znaku Jarca, vi to ne}ete ni primetiti ni propratiti. Mo`ete biti optere}eni obavezama, {to vam uop{te ne odgovara. Opustite se. Mesec danas plovi preko Neptuna nadaqe, u pravcu ma{te, iluzija i nejasnog vi|ewa. Nemojte verovati svemu i svakome, pogotovo u poslu, ve} odlo`ite sastanke za sutra. Muzika i vino! Ne}ete odustati od svojih ciqeva, ~ak i kada izgleda da su vam ve} dosadile navike i obaveze. Jednostavno, bilo koji vid povla~ewa nije u carskom maniru. Sve je to taktika. Vi{e se odmarajte. Uporni ste u svojim ambicioznim ciqevima i nastojawima, {to }e se vremenom i te kako isplatiti. Samo budite dovoqno strpqivi. Partner vas inspiri{e, ali pomalo i zavarava. Ne verujte nikome.

VAGA 23.9- 23.10.

Bili ste strpqivi i pa`qivi, ali vi{e ne}ete! Dosta je bilo truda i ulagawa, sada }ete se pozabaviti onom zanimqivijom stranom `ivota. Vra}ate se prijateqima i dru{tvenom `ivotu. U qubavi nestrpqewe.

[KORPION 24.10- 23.11.

Danas mnogi slave, pa im se mo`ete pridru`iti, jer od posla i ovako i onako nema ba{ ni{ta bitnog. Jo{ uvek ste okupirani istim temama i situacijom koja vas usporava i vra}a korak unazad.

STRELAC 24.11- 21.12.

Sre}an vam ovaj dan! Niste ni svesni da ste upravo stupili pod za{titu svoje sre}e zvezde, pa budite iskreni i po{teni, da vas ne bi kaznila za pogre{ke. Re{avate sve u vezi sa zakonima i ugovorima.

JARAC 22.12-20.1.

Kona~no nastupa ne{to mirnije vreme u poslovawu, kada }ete s kvantiteta pre}i na kvalitet. Jo{ uvek imate dobre odnose s pretpostavqenima, pa to iskoristite dok traje i dok mo`ete. Putovawe?

VODOLIJA 21.1-19.2.

Osve{}ujete se na izvestan na~in, pa vi{e ne}ete ma{tati o qubavi, niti ulagati i poklawati drugima, ve} }ete tra`iti sve to za uzvrat, na najlep{i mogu}i na~in. Ekspanzija posla je po~ela!

RIBE 20.2-20.3.

U va{ znak je uplovio Jupiter, planeta velike sre}e, sudac koji sudi po zasluzi, pa }ete razre{iti sve iluzije i situacije, na dobar na~in. Oslobodi}ete se nepotrebnih anga`ovawa i pro{iriti svoj uticaj.

TRI^-TRA^

I daqe seksi Glumica Hali Beri se na dodeli Zlatnih globusa pojavila u prefiwenoj crnoj haqini, te otkrila dekolte, koji je sezao sve do pupka, ali i le|a. Iako je zakora~ila u petu deceniju `ivota, Hali Beri i daqe oduzima dah. Fotografi su je gotovo oma|ijani sledili na crvenom tepihu na dodeli Zlatnih globusa. Glumica je ponosno pokazivala svoje atribute. Prekrasna Hali, svesna svoje lepote, profesionalno je pozirala fotoreporterima koji nisu mogli da odvoje svoje objektive od we.

VIC DANA

SLAB

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica

Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Evropa

SNEG

Madrid NOVI SAD: Hladno i obla~no vreme. Bi}e uglavnom suvo, a slab sneg je mogu} samo povremeno tokom prepodneva. Vetar slab Rim severozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od -1 ujutru London do 1 stepen po podne. VOJVODINA: Hladno i obla~no vreme. Povremeno }e padati Cirih slab sneg, ali ipak ve}i deo dana suvo. Vetar slab severozapadni. Berlin Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -2, a maksimalna 2 stepena. Be~ SRBIJA: Hladno i obla~no vreme. Ponegde }e padati slab sneg. Var{ava Koli~ina padavina mala pa je samo ponegde mogu}e da padne samo par centimetara snega. Vetar ujutru severozapadni. Pritisak izKijev nad normale. Minimalna temperatura -3, a maksimalna 3 stepena. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Tokom cele sedmice hladno i prete`no obla~no vreme. U sredu samo pre podne slab Oslo sneg na istoku zemqe. U ~etvrtak i petak uglavnom suvo, uz malu St. Peterburg {ansu za povremen sneg. U petak i za vikend jo{ hladnije vreme.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vreme }e se nepovoqno odra`avati na reumati~are i cerebro-vaskularne bolesnike. Oprez je potreban osobama sa visokim krvnim pritiskom. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su glavoboqa i neraspolo`ewe.

13 12 7 3 1 4 -6

Uhvatio policajac Pericu kako obija trafiku i privodi ga. - Molim te, ~ika policajac, mogu li da idem da kupim pqeskavicu? - Idi, ali odmah da se vrati{! Perica ode i ne vrati se. Drugog dana policajac opet uhvati Pericu kako krade jabuke i privede ga. Perica ka`e: - Molim te, ~ika policajac, mogu li da idem da kupim pqeskavicu? - E, sada ja idem da ti kupim pqeskavicu, a ti sedi tu!

-10

SUDOKU

-14 -4 -12

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

-3

9 5

DUNAV

TAMI[

Bezdan

147 (-11)

Slankamen

470 (-4)

Apatin

215 (-11)

Zemun

539 (-7)

Bogojevo

204 (-12)

Pan~evo

536 (-8)

Smederevo

616 (-6)

Ba~. Palanka 254 (-7) Novi Sad

334 (-6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA 609 (0)

Tendencija opadawa

Senta

602 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

492 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

505 (-4)

NERA

206 (-20)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 642 (-18) Beograd

Kusi}

5 4

N. Kne`evac

Hetin

310 (-50)

TISA

7 8

7 106 (-4)

8 2

497 (-8)

7 VODOSTAWE

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Re{ewe iz pro{log broja