Dnevnik 19.januar 2011.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 19. JANUAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXIX BROJ 22962 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

DANAS ]E SE ZNATI SVE O SPORNOJ LEGALIZACIJI

Za 25 kva dra ta po osobi 99 od sto po pu sta INTERVJU

str. 4

Foto: N. Stojanovi}

DUNAV RASTE, SUTRA U NOVOM SADU NA 450 CENTIMETARA, U UTORAK NA 550

ALEKSANDAR VU^I], ZAMENIK PREDSEDNIKA SNS-a

Vlast u pa ni ci zbog na {eg rej tin ga str. 3

NASLOVI

Politika 2 U evropsko gra|anstvo daleko pre dr`ave

Ekonomija 5 Uvozni~ki lobi muti gorivo?

Poqoprivreda 6 Odvodwavawe pla}aju, a wive plivaju

Novi Sad 9 Sanacija Jodne bawe

Vojvodina 11 Voda preti mnogim ku}ama

Crna 12 Potpukovnik osumwi~en za podrivawe vojne mo}i

Dru{tvo 14 Nesta}e jedna od najstarijih gra|evina

Reporta`e 15 Mik Yeger pao na banatske naivce

Vik end a{ im a }e rek a kuc at i na vrat a str. 7 SUDSKI IZVR[ITEQI U[LI U IPOK

Za ple we na imo vi na zre wa nin ske skro ba re str. 4

Sve`e Najvi{a temperatura 8 °S U AKCIJI „ARMAGEDON” U NOVOM SADU

Pro fe sor uhap {en zbog por no gra fi je

str. 13

SPORT

n SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

n SRBI I HRVATI DELE MEGDAN U [VEDSKOJ

n STARTUJE TOP-16 EVROLIGE KO[ARKA[A

n JELENA JANKOVI] I BOJANA JOVANOVSKI POBEDILE, ANA IVANOVI] ISPALA U PRVOM KOLU

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

str. 16 – 21

POLiTikA

sreda19.januar2011.

GLA SA WE O SSP-u SA SR BI JOM OD LO @E NO ZA DA NAS

ci ji iz ve sti o ca EP-a za Sr bi ju Jel ka Ka ci na. Da bi Spo ra zum stu pio na sna gu, po treb no je da ga ra ti fi ku je jo{ 16 ze ma qa ~la ni ca, a do sa da je to u~i ni lo wih 11.

To kom ju ~e ra {we par la men tar ne de ba te o ra ti fi ka ci ji SSP-a, evrop ski ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le, ma |ar ska mi ni star ka za evrop ske

po slo ve Eni ko \e ri i iz ve sti lac Ka cin po zva li su evrop ske po sla ni ke da po dr `e ra ti fi ka ci ju ovog spo ra zu ma sa Sr bi jom.

– Li~ no sam ve o ma ohra bren pri stu pom ko ji je Sr bi ja po ka za la u od no su na pro ces pro {i re wa – re kao je Fi le evrop skim po sla ni ci ma, do dav {i da je Sr bi ja „ju ~e sla la po ru ke za bri nu -

to sti, dok da nas {a qe po ru ke ohra bre wa”.

Fi le je oce nio da je Sr bi ja u sta wu da is ko ri sti sve po ten ci ja le pro ce sa pri dru `i va wa EU i da je tre ba ohra bri ti da na sta vi na pred.

Sli~ ne oce ne iz ne la je i Eni ko \e ri, ~i ja ze mqa tre nut no pred se da va Evrop skom uni jom.

Ona je na gla si la da je Sr bi ja do

sa da ostva ri la ve li ki na pre dak i da smo, za hva qu ju }i tom na pret ku, „sa da ov de gde smo”, pred ra ti fi ka ci jom SSP-a. Eni ko \e ri je upo zo ri la, me |u tim, na to da je „si tu a ci ja u Sr bi ji krh -

Po dr {ka i pod se }a we na oba ve ze Iz ve sti lac Ka cin uka zao je na ne do stat ke s ko ji ma se Sr bi ja su o ~a va na svom pu tu evrop skih in te gra ci ja, kao {to su re for ma sud stva ili pi ta we re sti tu ci je, ali je na gla sio da Sr bi ja mo ra do bi ti po dr {ku EU. – Mo ra mo ih po dr `a ti na ovom isto rij skom pu tu, ali ih i upo zo ri ti na to {ta sve jo{ tre ba da u~i ne – re kao je Ka cin.

Sli~ ne su bi le i in ter ven ci je po sla ni ka ko ji su uze li re~ to kom de ba te, kao {to je slo ve na~ ki po sla nik Zo ran Ta ler, ko ji je re kao da „de mo krat ska Sr bi ja s pred sed ni kom Bo ri som Ta di }em na ~e lu za slu `u je po dr {ku”. ka” i da je za to ovoj ze mqi „po treb no ohra bre we”. Po we nim re ~i ma, ra ti fi ka ci ja SSP-a ne pred sta vqa kraj pro ce sa, ne go we gov po ~e tak.

[ta do bi ja mo Evrop ska uni ja je od lu ~i la da u ju nu 2010. go di ne ot po~ ne pro ces ra ti fi ka ci je spo ra zu ma sa Sr bi jom i do sa da je to u~i ni lo 11 od 27 ze ma qa ~la ni ca. Pr va je to u~i ni la [pa ni ja 21. ju na pro {le go di ne. Pr vi ugo vor ni spo ra zum iz me |u Sr bi je i EU pot pi sa li su 29. apri la 2008. go di ne u Luk sem bur gu pot pred sed nik Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li} i ta da {wi pred se da va ju }i EU Di mi trij Ru pel.

U pe ri o du od pot pi si va wa do po ~et ka ra ti fi ka ci je SSP-a Sr bi ja je jed no stra no pri me wi va la ovaj spo ra zum.

Pot pi si va we SSP-a i po ~e tak we go ve pri me ne zna ~a jan su ko rak na evrop skom pu tu Sr bi je, ko ji vo di ka ure |e ni jem, sta bil ni jem i pro spe ri tet ni jem dru {tvu i ula sku dr `a ve u pu no prav no ~lan stvo EU. Pri me na Spo ra zu ma za Sr bi ju je od ve li kog zna ~a ja, s ob zi rom na to da je we gov osnov ni eko nom ski ele ment stva ra we zo ne slo bod ne tr go vi ne iz me |u Sr bi je i EU, ko ja pred sta vqa ne sa mo tr `i {te od oko po la mi li jar de po tro {a ~a ve} i tra di ci o nal no naj va `ni jeg eko nom skog part ne ra Sr bi je, s ko jim se oba vqa vi {e od po lo vi ne ukup ne rob ne raz me ne sa sve tom, oko 56 od sto.

\E LI] I JA GLAND O TR GO VI NI OR GA NI MA NA KO SO VU

Ne po li ti zo va ti iz ve {taj, spro ve sti is tra gu Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li} i ge ne ral ni se kre tar Sa ve ta Evro pe Tor bjorn Ja gland slo `i li su se ju ~e u Stra zbu ru da iz ve {taj Di ka Mar ti ja o ile gal noj tr go vi ni qud skim or ga ni ma na Ko so vu ne sme da se po li ti zu je i da ovo pi ta we tre ba da bu de te meq no is tra `e no do kra ja.

– Sr bi ja sma tra da se iz ve {taj Di ka Mar ti ja ne sme po li ti zo va ti i da se mo ra ot kri ti pu na isti na, da ne vi ne `r tve na po kon ima ju mo gu} nost da se do |e do prav de. Da wi ho ve po ro di ce i wi ho vi pri ja te qi vi de da me |u na rod na prav da ne ma dvo stru ke stan dar de i da je ista za sve u re gi o nu – re kao je \e li} Ta nju gu po sle sa stan ka s Ja glan dom. – Zbog to ga Sr bi ja o~e ku je da iz ve {taj i re zo lu ci ja bu du usvo je ni bez amand ma na ko ji bi je raz vod ni li i da vo di ka me |u na rod noj is tra zi ko ja }e obez be di ti da oni ko ji su po ~i ni li ove gro zne zlo ~i ne bu d u iz v e d e n i pred li c e prav de.

Ja gland je Ta nju gu re kao da „ve o ma ce ni” stav Sr bi je da ovaj iz ve {taj ne tre ba po li ti zo va ti, kao i da „iz ve {taj sa dr `i ve o ma te {ke op tu `be ko je od go va ra ju }e vla sti mo ra ju is pi ta ti”.

– Kru ci jal no pi ta we je ste ko }e da spro ve de is tra gu – do dao je Ja gland.

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je i ge ne ral ni se kre tar Sa ve ta

Evro pe raz go va ra li su i o od no si ma Be o gra da s ovom or ga ni za ci jom, pre sve ga u sve tlu evrop skih in te gra ci ja Sr bi je.

– Raz go va ra li smo o od no si ma Sr bi je i Sa ve ta Evro pe ve za nim za ciq Sr bi je da po sta ne pu no prav na ~la ni ca Evrop ske uni je. Pre sve ga o neo po hod no sti re for me iz bor nog za ko no dav stva i Usta va. Is ta kao sam da bi smo ve o ma ce ni li ka da bi ste se u to me ru ko vo di li pre po ru ka ma Ve ne ci jan ske ko mi si je, {to je i neo p hod nost, jer to zah te va i EU – re kao je Ja gland.

– Sa vet Evro pe je ve o ma va `an za sve one ko ji `e le da po sta nu ~la ni ca EU jer su stan dar di ko je pro mo vi {e Sa vet – isti oni ko je tra `i i EU i mi za jed ni~ ki ra di mo na to me.

Ja gland je iz ra zio za do voq stvo {to se pro ces evrop skih in te gra ci ja Sr bi je „ve o ma do bro od vi ja”, i oce nio da }e pri bli `a va we Sr bi je Uni ji „ima ti ve o ma po zi ti van uti caj i na ceo re gion”. \e li} je re kao da je oba ve za ko ju Sr bi ja ima pre ma Ha {kom tri bu na lu pi ta we do ma }eg i me |u nard nog pra va, ali i mo ral na oba ve za pre ma ne vi nim `r tva ma. Sr bi ja ko ja sa ra |u je sa Ha gom, pre po zna zlo ~in i iz vi ni se `r tva ma, mo `e da tra `i po dr {ku svih ze ma qa za iz ve {taj {vaj car skog se na to ra Di ka Mar ti ja, ko ji go vo ri o tr go vi ni qud skim or ga ni ma na Ko so vu, za kqu ~io je \e li}.

dnevnik

MA \AR SKO DR @A VQAN STVO NAJ TRA @E NI JA RO BA NA SE VE RU VOJ VO DI NE

Fi le: Po ru ke ohra bre wa Po sla ni ci Evrop skog par la men ta ni su se ju ~e iz ja {wa va li o ra ti fi ka ci ji Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru `i va wu sa Sr bi jom, ka ko je bi lo pred vi |e no, ve} }e to u~i ni ti da nas jer je gla sa we od lo `e no iz teh ni~ kih raz lo ga. O SSP-u }e se gla sa ti da nas u pod ne, ka da je pred vi |e no i gla sa we o re zo lu -

c m y

2

U evrop sko gra |an stvo da le ko pre dr `a ve De se tak hi qa da qu di, pre te `no iz Voj vo di ne, us pe lo je do sa da da re zer vi {e ter min za pre da ju do ku me na ta u kon zu la ti ma Ma |ar ske, ne bi li se do mo gli dr `a vqan stva na {eg se ver nog su se da.

U Su bo ti ci su svi ter mi ni po pu we ni ~ak do kra ja ma ja, dok u Be o gra du ima slo bod nih me sta i za mart.

Pro ce we no je da }e dvoj no dr `a vqan stvo tra `i ti oko 80.000 Ma |a ra (i ne sa mo Ma |a ra). Ma |ar ska Vla da je od lu ~i la da je za sti ca we we nog dr `a vqan stva po treb no ima ti do kaz da je ne ko od pre da ka `i veo na te ri to ri ji Ma |ar ske do 1921. go di ne i u vre me Dru gog svet skog ra ta, te da pod no si lac mol be te~ no go vo ri ma |ar ski. Ta ko po sta vqe na pra vi la, bez pre bi va li {ta u Ma |ar skoj, obez be |e nog ma te ri jal nog vi ti ni to da ma |ar ski pa so{ do po kri }a, kao i po la ga wa is pi ta no si ne ke prak ti~ ne be ne fi te, za dr `a vqan stvo, zna ~aj no je do ko ji su ma wi ot ka ko je Sr bi ja na pri ne lo ta la su zah te va. „be loj {en gen li sti„. Ipak, s ma Dvoj no dr `a vqan stvo ne zna ~i |ar skim pa so {em da nas mo `e bez pra vo gla sa, a oni ko ji ga do bi ju vi za da se ode u SAD ili Ka na du, ne }e ima ti ni zdrav stve no ni so Ve li ku Bri ta ni ju, ko je su jo{ ne ci jal no osi gu ra we u Ma |ar skoj. do stup ne vla sni ci ma srp skog pa Ipak, po re ~i ma pot pred sed ni ka so {a.

Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra Ba Po we go vim re ~i ma, ma |ar sko lin ta Pa sto ra, raz log za ta kav dr `a vqan stvo ne zna ~i da qu di od ziv le `i u ~i po sta ju sa mo gra we ni ci da gra |a |a ni Ma |ar ske Ma |a ri u Voj vo di ni ve} i Evrop ske ni Sr bi je ma |ar skog po re kla ima - jed no stav no `e le da uni je, {to ima do ju po seb no emo ti - ima ju dr `a vqan stvo sta prak ti~ nih van od nos pre ma efe ka ta. svo je ma ti~ ne ma ti~ noj dr `a vi.

Pa stor ka `e da dr `a ve kao do kaz – Be ne fi ti od se jo{ ni je pri ja pri pad ni {tva lu ke na {ih su gra vio za do bi ja we |a na da do bi ju dr `a vqan stva Re na ro du dvoj no dr `a vqan pu bli ke Ma |ar (Ba lint Pa stor) stvo za vi se od ske, ali sma tra da ono ga {ta oni sa je sa svim pri rod mi `e le – ka `e Pa stor. – Na se no da gra |a ni ko ji pri pa da ju ma ri ji tri bi na na ko ji ma sam u~e |ar skoj na ci o nal noj za jed ni ci stvo vao u Voj vo di ni, shva tio sam za tra `e ma ti~ ni pa so{. da se ra di o raz lo zi ma emo tiv ne – S dru ge stra ne, na gla {a vam pri ro de. Ma |a ri u Voj vo di ni jed da, po tom za ko nu ko ji je do ne la no stav no `e le da ima ju dr `a Ma |ar ska, sva ki gra |a nin Sr bi je vqan stvo svo je ma ti~ ne dr `a ve mo `e da za tra `i wi ho vo dr `a kao do kaz pri pad ni {tva na ro du. vqan stvo uko li ko is pu wa va ona S dru ge stra ne, ne tre ba za bo ra dva uslo va, bez ob zi ra na to da li

MI NI STAR ^I PLI] RAS PI SAO NO VE IZ BO RE ZA BNV

Bo {wa ci za gla sa we i pro tiv we ga Pred stav ni ci Bo {wa~ ke kul tur ne za jed ni ce (BKZ) oce ni li su ju ~e da je od lu ka o po na vqa wu iz bo ra za Bo {wa~ ko na ci o nal no ve }e ne za ko ni ta, dok su osta le dve li ste ko je su u~e stvo va le na iz bo ri ma za to te lo na ve le da je po na vqa we gla sa wa je di no mo gu }e re {e we.

Mi ni star za qud ska i ma win s ka pra v a Sve t o z ar ^i pli} ras pi sao je no ve iz bo re za BNV za 17. apri la, na kon {to to te lo ni je kon sti tu i sa no na kon jun skih iz bo ra.

– Po na vqa we iz bo ra vo di ka van r ed n om sta w u u San x a k u

ili za o { tra v a w u unu t ar b o {wa~ kih su ko ba. Svu od go vor nost za to sno si }e mi ni star ^i pli} i vla sti u Be o gra du – re kao je pred sed nik BNV-a ko je Mi ni star stvo za qud ska i ma win ska pra va ne pri zna je Me vlud Du di}.

Pred s tav n i c i Bo { wa~ k e li ste i Bo {wa~ kog pre po ro da, ko j i su u~e s tvo v a l i na pret hod nim iz bo ri ma, oce ni li su da je pro pu {te na {an sa da se pre go vo ri ma sve tri li ste, na osno vu iz bor nih re zul ta ta iz ju na, for mi ra no vi sa ziv Ve }a.

Zu kor li}: Boj kot Bo {wa~ ka kul tur na za jed ni ca, ~i ji je li der muf ti ja Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji Mu a mer Zu kor li}, ra ni je je sa op {ti la da ne }e u~e stvo va ti na no vim iz bo ri ma jer sma tra da je taj sa vet kon sti tu i san. I sa da se oni, po Zu kor li }e vim re ~i ma, ne oba zi ru na ras pi si va we iz bo ra.

– Mi }e mo se ade kvat no po sta vi ti, a to zna ~i da za nas to ni su iz bo ri, ne }e mo u~e stvo va ti, ali }e mo da ti sve od se be da ob ja sni mo da to ni je le ga lan ~in i da ne tre ba da u~e stvu ju na ta kvim iz bo ri ma. Da nas je Bo {wa~ ko na ci o nal no ve }e za vr {e na stvar, ono je kon sti tu i sa no – ka `e Zu kor li}.

– Po sle o~e ki va ne od lu ke mi ni stra ^i pli }a, mi slim da iz po no vqe nih iz bo ra mo `e mo iz vu }i po u ku. U no voj si tu a ci ji je do bro to {to ne }e bi ti u~e {}a ver skih po gla va ra i zlo u po tre be ver skih in sti tu ci ja. Na taj na ~in }e se ku lar nim li sta ma bi ti pre pu {te no da se tak mi ~e svo jim kon kret nim pro gra mi ma i pro jek ti ma – re k ao je pred s tav n ik Bo {wa~ ke li ste Esad Xu xe vi}. – Ako bi ste da nas one ko ji su na pro {lim iz bo ri ma gla sa li za muf ti ju Zu kor li }a pi ta li za {ta su gla sa li, ne bi mo gli da ob ja sne da su to bi li iz bo ri za Bo {wa~ ko na ci o nal no ve }e.

Jed no stav no su gla sa li za jed nu ili dru gu islam sku za jed ni cu. O~e ku jem da ovi iz bo ri pro tek nu u do broj i tak mi ~ar skoj at mos fe ri, bez zlo u po tre be i ve re i po li ti ke.

Pred s tav n ik Bo { wa~ k og pre po ro da Se a de tin Mu je zi no vi} ka `e da mu je `ao zbog ne u spe ha u pre go vo ri ma i ras pi si va wa no vih iz bo ra.

– Pla {im se i da po sle no vih iz bo ra ni ko ne }e mo }i sam da for mi ra ve }e pa }e mo po no vo mo ra ti da pre go va ra mo o to me – re kao je Mu je zi no vi}.

Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} iz ja vio je ju ~e da bi bi lo bo qe da je po stig nut do go vor o for mi ra wu i funk ci o ni sa wu Na ci o- nal nog sa ve ta Bo {wa ka ume sto {to su ras pi sa ni iz bo ri jer je to gu bqe we nov ca i vre me na.

je et ni~ ki Ma |ar ili pri pad nik bi lo ko jeg dru gog na ro da ko ji `i vi u Voj vo di ni – is ta kao je Pa stor.

Ka ko stva ri tre nut no sto je, u kon zu la tu Ma |ar ske u Su bo ti ci dnev no se pri mi oko 70 zah te va dr `a vqan stvo. Dvoj no dr `a vqan stvo do no si ne ke pred no sti.

Oni ko ji ga stek nu, mo }i }e u Ma |ar skoj ku po va ti ku }e i sta no ve, auto mo bi le...

Mla |a po pu la ci ja ra ~u na na sti pen di je za vi {e {ko le i fa kul te te, ali pre sve ga mo gu} nost za po {qa va wa u Ma |ar skoj ili u bi lo ko joj dru goj dr `a vi Evrop ske uni je.

Su bo ti ca je, ina ~e, spe ci fi ~an grad u Voj vo di ni. U ovom gra du Ma |a ri ~i ne ot pri li ke tre }i nu po pu la ci je, ali po sled wi po da ci ka `u da je vi {e od 60 od sto Su bo ti ~a na po se ti lo Isto rij ski ar hiv gra da ne bi li se do mo glo do ka za da su im pre ci ro |e ni u Austro u gar skoj.

Oni ko ji ni su sma tra li da je u~e we je zi ka svo jih kom {i ja, u ovom slu ~a ju ma |ar skog, gu bqe we vre me na, ima ju sve {an se da se na |u u EU da le ko da le ko pre svo jih su na rod ni ka.

P. Kla i}

Bog da no vi} o ta bli ca ma Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} iz ja vio je ju ~e da }e Sr bi ja na sta vi ti raz go vor s Evrop skom uni jom i da je sprem na da re {i pi ta we re gi star skih ta bli ca na obo stra no za do voq stvo jer ne `e li da na bi lo ko ji na ~in stva ra ten zi je na Ko so vu i Me to hi ji, za to {to je to naj ma we u in te re su srp ske za jed ni ce.

Bog da no vi} je pod se tio na to da Sr bi ja no ve ta bli ce iz da je i u cen tral noj Sr bi ji i na Ko so vu i Me to hi ji, ali da su ko sov ske vla sti, ko ri ste }i po li ti~ ki va ku um na Ko sme tu, do ne le jed no stra nu od lu ku da ta kve ta bli ce na tom pro sto ru ne va `e, {to je za Sr be ap so lut no ne pri hva tqi vo. Za to je fru stri ran srp ski na rod, po seb no se ver no od Ibra, i ta kve ul ti ma tu me i jed no stra ne od lu ke Sr bi na Ko so vu ne mo gu pri hva ti ti, re kao je Bog da no vi} u Ju tar wem pro gra mu TV „Pink„.

Po we go vim re ~i ma, Euleks se po na {a sta tu sno ne u tral no u tom po gle du, a ne za do vo qan je ta kvom od lu kom Pri {ti ne jer je po sto jao do go vor da u ovom pe ri o du ni ko ne do no si jed no stra ne od lu ke, ni Be o grad, ni Pri {ti na. Bog da no vi} je re kao da je Sr bi ja sa svo je stra ne is po {to va la sve do go vo re ko je je ima la s EU, ali da je Pri {ti na, da bi po ka za la na ne ki na ~in kva zi dr `av nost i svu osi o nost, do ne la jed no stra nu od lu ku i da bu kval no na si lu te ra Sr be da pri hva te ne {to {to ni ko me na Ko so vu i Me to hi ji ne pa da na pa met – da ko ri sti ko sov ske ta bli ce.

politika

dnevnik

INTERVJU

ALEK SAN DAR VU ^I], ZA ME NIK PRED SED NI KA SNS-a

Vlast u pa ni ci zbog na {eg rej tin ga – Nadamo se da }e se vanredni parlamentrani izbori odigrati u ovoj godini, a po ovome {to vidim – da se ne bave ni~im drugim do kampawom protiv SNS-a, jasno mi je da se i vlast sprema za izbore. O~ekujem da }e biti dovoqno pameti u vlasti da shvate da, {to su pre izbori, to je boqe i za wih, da ne mu~e i ne mrcvare Srbiju daqe, i da razumeju {ta se zaista de{ava u narodu. Ako nisu u stawu da to vide i priznaju, utoliko te`e po wih, ali i lo{ije za Srbiju – izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ zamenik predsednika SNS-a Alek san dar Vu ~i}.  [ta o~ekujete od predstoje}ih februarskih protesta koje predvodite, ko }e do}i i ho}e li s vama biti i DSS? – Ne znam da li }e nam se prikqu~iti DSS, niti je to naro~ito va`no. Va`no je da se poka`e velika snaga naroda, snaga qudi koji ho}e promene jer su nezadovoqni re`imom i da se poka`e da mo`emo druga~ije, boqe i neuporedivo uspe{nije za budu}nost i perspektivu na{e Srbije i na{e dece.  Lider va{e stranke Tomislav Nikoli} je najavio pred sastanak s predsednikom DSSa Vojislavom Ko{tunicom da }e nedavno odr`ani sastanak pokazati da li je mogu}a „saradwa ili rat“. [ta je od toga?

– Slo`ili smo se tada da postoje razlike u na{im planovima i programima. Postignut je dogovor da se opozicione stranke ma-

ni, pa neka dobiju mnogo glasova i neka oni prave vlast onda s kime ho}e.  Postoje li zaista kontakti SNS-a i DS-a „ispod `ita“, {to sve ~e{}e pomiwe lider SPS-a Ivica Da~i}?

– Kontakti SNS-a i DS-a ne postoje.  To je sve o ovoj temi?

– Da, sve.  Optu`ivani ste da iza inicijative za promenu Ustava, u delu koji se ti~e broja poslanika, stoje skrivene namere, poput mogu}nosti za promenu preambule o Kosovu, a iz

Ko so vo se ni je iz gu bi lo nig de  Prethodna izborna kampawa izbacila je i Kosovo i EU, a to je bio i predizborni slogan vlasti. Nakon izbora SNS je prepoznat kao proevropski, da li se Kosovo negde izgubilo pa se ne prepoznaje kao prioritet kod najve}ih stranaka opozicije, ali i vlasti?

– Nije se izgubilo nigde. Mi vodimo politi~ku borbu za Kosovo, to je ono {to radimo i ne znam {ta bi jo{ trebalo.

we napadaju, dijalog je uzdignut na vi{i demokratski nivo i ni{ta vi{e od toga.  Zna~i li da s DSS-om ne}e biti „rata“?

– [to se nas ti~e, nikada ga nije ni bilo, pa kada je u pitawu SNS, ne}e ga biti ni ubudu}e.  Neki analiti~ari ka`u da zovete Ko{tunicu na dogovore, a da biste najradije vlast formirali s Borisom Tadi}em?

– Najboqe da se ti analiti~ari kandiduju po{to su mnogo pamet-

DS-a konstatuju da je opozicija primetila da je SNS stranka koja bi se mogla odre}i dela teritorije Srbije?

– Kada sam ~itao takvu izjavu Je le ne Tri van, shvatio sam u kolikoj su panici, a tek }e biti, i narednih dana }e voditi najprqaviju kampawu protiv nas zbog 5. februara, kada }e se odr`ati protest gra|ana koji predvodimo. U panici je DS i zbog toga {to je video istra`ivawa da nam se rejting pove}ava. S druge strane, te besmislice o promeni preambule

ne mogu ni da komentari{em jer bih voleo da mi bilo ko objasni kako je to mogu}e. Po{to niko u Srbiji nije u stawu da to objasni, onda samo mogu re}i da je to bedan poku{aj diskvalifikovawa politi~kog protivnika, koji, na wihovu `alost, nije pro{ao.  Koji je zna~aj prikupqawa potpisa gra|ana Srbije za ove izmene Ustava kada ste znali da ona nema podr{ku ostalih u parlamentu?

– To je ono {to se neki prave da ne razumeju. Zna~aj je u tome {to time po~iwemo borbu protiv politi~kih privilegija. Zato }emo napraviti novi zakon o javnim nabavkama, zakonske predloge o dr`avnim agencijama, i}i }emo na smawewe i ukidawe dr`avnih sekretara u budu}nosti... Na{a je namera da poka`emo da niko ne}e biti izuzet. Ne}e pet miliona evra godi{we spasti dr`avu Srbiju, ali to nije ni malo novca. To }e biti pokazateq da imamo pravo da isto radimo i u drugim sferama dru{tvenog `ivota, da ih ure|ujemo na druga~iji na~in, dakle i u oblastima politike, ali i van we, ako one zavise od politi~ara. Qudi u Srbiji su tu poruku odli~no razumeli, a svi ostali koji nas napadaju ~ine to jer smo krenuli u obra~un s politi~kim privilegijama.  Tomislav Nikoli} je rekao da je SNS za dvopartijsku Srbiju. [ta to zna~i, formirawe vlasti s DS-om, ako su svi izbori pokazali da bez mawih stranaka nije mogu}e formirati vlast?

– Ne zna~i, niti je to mislio.

Nikoli} je govorio o dva bloka koji su boqi za Srbiju nego 17 blokova i 53 stranke, kao {to imamo danas. I to je javnost dobro razumela. To nije mogu}e uraditi nikakvim ve{ta~kim putem, ve} samo na jedan na~in – voqom gra|ana. Ako gra|ani prepoznaju da se dve stranke izdvajaju po kvalitetu, utoliko boqe jer je tako u mnogim razvijenim zemqama sveta, a ako ne, opet }e biti onako kako narod ka`e. Me|utim, postavqa se pitawe za{to bi neko glasao na izborima za SPS ili

G17 plus, ili bilo koga, ako mo`e da glasa za DS jer izme|u svih wih nema nikakve razlike. Ili obrnuto, ako je SPS ve}i, za{to bi neko glasao za DS, kada izme|u te dve stranke nema nikakve razlike?  Mislite da ne postoji glasa~ko telo koje stoji iza svake stranke, bez obzira na to koliko ono bilo?

– Nemam ni{ta protiv ako postoji, onda }e uspeti, ali za{to se onda pla{e? Mi jesmo za proporcionalni sistem i ne vidim u ~emu je tu problem.

Lo mi }e ko pqa oko eko no mi je  Koja su pitawa koja }e lomiti kopqa me|u strankama u predizbornoj utakmici: EU, ekonomija...?

– Bi}e to ekonomska pitawa, budu}nost i perspektiva Srbije. To su najva`nija pitawa u dr`avi: ekonomija, radna mesta i oko toga }e se stranke nadmetati.

 Ukoliko se na izbore iza|e kroz koalicione sporazume u dve blokovske kolone, da li s ukidawem blanko ostavki poslanika to otvara i mogu}nost dvopartijskog sistema?

– Ne, i ne vidim {ta bi tu bilo tako katastrofalno za Srbiju.  Kako bi stranke koje su iza{le na izbore u koaliciji sa SNS-om zadr`ale svoje mandate s opasnostima koje otvara ukidawe blanko ostavki?

– Postoji xentlmenski dogovor, koalicioni sporazumi.  Ho}ete li glasti za ukidawe blanko ostavki, {to se najavquje da }e zakonski biti u~iweno do juna?

– Mi smo za ukidawe blanko ostavki, da.  Dokle }e SNS podr`ati re{ewa zakona o finansirawu starnaka, da li ste za to da se otkriju svi finansijeri i ko je finansijer SNS-a?

– Mi se te{ko finansiramo jer nemamo pare iz buxeta, za razliku od drugih stranaka i finansiraju nas na{i ~lanovi i simpatizeri. Tu su razli~iti na~ini, ~lanarine, a uglavnom su to dobrovoqni prilozi.

Dra gan Mi li vo je vi}

SLA VI CA \U KI]-DE JA NO VI]

Po sto ji ve }i na za uki da we blan ko ostav ke Predsednica Skup{tine Srbije Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} izjavila je ju~e da postoji ve}ina u parlamentu za izglasavawe zakona kojim bi bile ukinute blanko ostavke. „Mislim da }emo u par-

lamentu imati snage da napravimo predlog jednog takvog zakona. Poslanici mogu imati sopstvenu incijativu i mi mo`emo ukinuti blanko ostavke nezavisno od izbornog zakona”, rekla je ona Tanju-

gu. Po wenim re~ima, izmene Zakona o izboru poslanika trebalo bi da spre~e trgovinu poslani~kim mestima i prelazak poslanika iz jedne poslani~ke grupe u drugu.

REklI sU

Qa ji}: Ve li ke stran ke su na po te zu

Ka la no vi}: G17 ne }e re pu bli ke u Sr bi ji

Ministar rada i socijalne politike Ra sim Qa ji} izjavio jeju~e u Leskovcu da su, kada je re~ o rekonstrukciji Vlade, na potezu velike stranke od kojih Vlada zavisi. ‘’Na{e je da tu odluku po{tujemo ma kakva ona bila. Sve {to sam imao da ka`em na tu temu, rekao sam”, kazao je Qaji} nakon razgovora s najugro`enijim Leskov~anima u Centru za socijalni rad. Qaji} je, ina~e, me|u prvima pokrenuto temu smawewa broja ministarstava i poslanika u srpskom parlamentu i zbog toga je ranije bio mnogo puta javno kritikovan. On je nedavno rekao da bi bilo dobro da Vlada ima mawe ministarstava, ali da ne misli da je predizborna godina najboqe vreme za takve rezove, kao i da je tako ne{to trebalo uraditi na polovini mandata.

– G17 plus ne misli da mewa Srbiju mewaju}i je za dve ili tri nove republike, ve} `eli jedinstvenu, raz vi je ni ju, na se qe ni ju Srbiju s qudima i teritorijom, a ne samo Srbiju s te ri to ri jom i ve li kim gradovima – istakla je potpredsednica stranke Ve ri ca Ka la no vi} na proslavi osme godi{wice od osnivawa u`i~kog G17 plus.

Ona je ukazala na neravnomerna izdvajawa iz buxeta za pojedine delove Srbije.

Kao jedino re{ewe tog problema navela je neophodnost regionalizacije, decentralizacije i dekoncentracije vlasti, kao i poveravawe odgovornosti i nadle`nosti lokalnim samoupravama za razvoj svojih sredina.

Ili}: Mi }e mo po be di ti Lider Nove Srbije Ve li mir Ili} izjavio je ju~e da bi eventualna saradwa NS-a i Srpske napredne stranke sa strankama vladaju}e koalicije devalvirala wihov zna~aj i bila veliko razo~arewe za gra|ane Srbije. „Na{a koalicija (NS i SNS) }e pobediti na izborima jer je narod za promene, a mi }emo biti nosioci tih promena”, rekao je Ili}.

On je ocenio da do najavqene rekonstrukcije Vlade ne}e do}i jer je za izradu i dono{ewe odgovaraju}eg pravnog okvira, koji bi to omogu}io, potrebno najmawe {est meseci, a Srbija je u predizbornoj godini. Po wegovim re~ima, ideja o smawewu broja poslanika u Skup{tini Srbije potekla je od lidera DS-a i {efa dr`ave Bo ri sa Ta di }a i zato je nejasno za{to stranke iz vlasti kritikuju predlog za promenu Ustava koji su nedavno podneli napredwaci.

sreda19.januar2011.

3

ZA [TO SE PO LI TI^ KE STRAN KE PRO TI VE PRO ME NI IZ BOR NOG ZA KO NO DAV STVA

Ce SID: Le po svi ma wi ma kad je si stem ne nor ma lan

S kojim }e sistemom glasawa politi~ke stranke protiv novog Srbija u}i u izbornu 2012. godinu modela, ali da su u nekima svesni i –gotovo da je postalo pitawe polis dovoqno “politi~kog wuha” da o ti~kog “`ivota i smrti”, sude}i tom svom protivqewu ne govore bar po o{trim ocenama pojedinih javno jer bi to moglo izazvati otpartijskih lidera o nacrtu zakona pore u javnosti. o izboru odbornika, autorima tog – Mi imamo jedan nenormalan teksta i mogu}nosti da novi izborpoliti~ki sistem. Taj sistem, tzv. ni model bude primewen i za parsistem politi~ke promocije, zavilamentarnu trku. si od slede}eg: ukoliko ste u doTako lider Liberalno-demobrim prijateqskim, ro|a~kim, kratske partije ^e do mir Jo va no partijskim vezama s predsednikom vi} ka`e da je protiv toga da se stranke, ili s predsednikom pozbog potreba “nekoliko samozvakrajinskog odbora ili lokalnog, nih stru~waka i stranaka” razara samim tim mo`ete postati poslai ubija politi~ki `ivot. Srbiji, nik ili odbornik. To dovoqno gopo re~ima lidera LDP-a, treba vori o samom sistemu – ka`e Vuko{to jednostavniji zakon, a ne “komvi} za “Dnevnik„. – Normalno, to plikovana mimikrija koja }e graje lepo i liderima stranaka jer na |anima dodatno zgaditi demokrattaj na~in mogu sve svoje koje vole, ske institucije i oterati ih s bikoji su im dragi, postaviti gde god rali{ta”. im odgovara i da im onda oni posle Nacrt zakona o izboru odbornitoga slu`e, s relativno malim izuka pripremio je Centar za slobodzecima. To je sistem koji mi trene izbore i demokratiju (CeSID) nutno imamo. jo{ 2008. godine, od kada je taj dokument pro{ao javnu raspravu kroz okrugle stolove u op{tinama i gradovima u Srbiji. Jo{ tada je wegovo dono{ewe prakti~no zaustavqeno jer, kako je to svojevremeno rekao resorni ministar za lokalnu samoupravu Mi lan Mar ko vi}, i sam zagovornik novog modela glasawa, nije bilo politi~ke voqe. Ministru je te{ko bilo da u novi izbroni model – koji umawuje mo} partijama, a daje je u ve}oj meri pojedincu, odnosno odborniku – “ubedi” i qude iz svoje Demokratske stranke. Tako je Vukovi} izri~ito tvrdi da mou Novom Sadu na javnoj raspravi del iz nacrta zakona o izboru od2009. {ef odborni~ke grupe demobornika ostaje proporcionalan, krata u novosadskom parlamentu ali da se mewa na~in glasawa, tako Bo `i dar Pro ti} ostavio neka da }e izbor pojedinca zavisiti od “ali-pitawa” posle deklarativne wegovog izbornog rezultata. ocene da je nacrt zakona o odborni– E sad, {to se svi bune? Pa, bucima “dobar”. On, recimo, pita ne se zato {to ovo stawe poku{a{ta }e se desiti vate da dovedete u ako odbornik iznenormalno. Svaki Li de ri ma ve }i ne veri o~ekivawa; put kad se to de{akome }e odgovarava, po bilo kojoj stra na ka pro me na ti? Ako ve} stranideji, po bilo kone od go va ra jer ne ka ne}e vi{e imajem osnovu, na|u se mo gu da se po na {a ju oni kojima je inteti mo}... ona ko ka ko su se Stvar se o~ires ugro`en – ka`e gledno ni u predziVukovi}. dosad po na {a li bornoj 2011. nije Po wegovim re( \or |e Vu ko vi}) pomerila daqe. ~ima, interes je Stranke se redom ugro`en mawe-viizja{wavaju: Demokratska stranka {e svima jer su i svi mawe-vi{e Srbije je protiv, G17 plus, radika“po sistemu negativne selekcije li, liberali tako|e... DSS, npr. do{li do svojih kqu~nih pozicismatra da sada{wi proporcionalja”. ni izborni sistem (i na republi~– I liderima ve}ine stranaka kom i na lokalnom nivou) najboqe promena ne odgovara jer ne mogu da odgovara aktuelnoj politi~koj sise pona{aju onako kako su se do sad tuaciji, a da bi wegova promena dopona{ali. Sad jednostavno, kad vela do toga da “parlament i dr`avam se neko ne svidi, mo`ete kazava postanu buvqa pijaca na kojoj bi ti: ti nisi vi{e u stranci, mar{ se trgovalo mandatima”. napoqe, nisi ni poslanik. E sad \or |e Vu ko vi} iz CeSID-a, jevide da to ne}e mo}i – zakqu~io je dan od autora nacrta zakona o odVukovi}. bornicima, uveren je u to da su sve S. Ni ko li}

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE KRE NU LA „PRO TIV” FUNK CI O NE RA

\e li} i da qe vla snik pri vat ne fir me Agencija za borbu protiv korupcije saop{tila je ju~e da je uputila Prekr{ajnom sudu u Beogradu zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv vicepremijera Srbije i ministra za nauku Bo `i da ra \e li }a zbog toga {to u toku od 30 dana od dana izbora odnosno imenovawa nije preneo upravqa~ka prava u preduze}u „Ho u se of Euro pe In vest B.V„ ~iji je vlasnik u stopostotnom udelu. Agencija je 25. novembra pro{le godine obavestila \eli}a da nije preneo upravqa~ka prava u ovom preduze}u ili da, ukoliko je to i uradio, nije dostavio dokaz za to. Proveravaju}i ta~nost podataka iz izve{taja o imovini i prihodima, Agencija je utvrdila da dokaza o prenosu upravqa~kih prava nema. \eli} je pozvan da dostavi podatke o licu na koje je preneo upravqa~ko pravo kao i dokaz o tome. Kako on nije obavestio Agenciju u predvi|enom roku, stekli su se uslovi

za podno{ewe predloga za pokretawe prekr{ajnog postupka.

Ina~e, ukoliko Prek{ajni sud donese odluku kojom utvr|uje postojawe prek{aja, zakonom propisana sankcija je nov~ana kazna od 50.000 do 150.000 dinara. \eli} je, tako, postao prvi funkcioner u Srbiji protiv kog je Agencija zvani~no podnela zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka.

I ministar za{tite `ivotne sredine i prostornog planirawa Oliver Duli} na{ao se nedavno u sli~noj situaciji kada je ispitivana wegova pozicija u kompaniji „DG-comp.„ koja je, po navodima sajta „Pištaljka.rs„, u wegovom stopostotnom vlasni{tvu i koja posluje sa 70 institucija koje se finansiraju iz buxeta. Duli} je, gostuju}i u vestima B-92, tvrdio da nije u sukobu interesa jer je preneo sva upravqa~ka prava kada je postao ministar.

Q. M.

4

ekonomija

sreda19.januar2011.

SUD SKI IZ VR [I TE QI U[LI U IPOK

Zaplewena imovina zrewaninske skrobare

Imo vi na zre wa nin ske In du stri je pre ra |e vi na od ku ku ru za IPOK, i po red pro ti vqe wa rad ni ka, ju ~e se na {la na li ci ta ci ji da bi, od ta ko pri ba vqe nog nov ca, bi li na mi re ni po ve ri o ci naj ve }e skro ba re na Bal ka nu.

Po ve ri o ci, u prat wi sud skih iz vr {i te qa, i pro {le ne de qe su se po ja vi li pred fa bri~ kom ka pi jom, ali ta da su ih za po sle ni spre ~i li

kog kru ga sti gli po ve ri o ci i wi ho vi advo ka ti. Ubr zo je do {ao iz vr {i teq Pri vred nog su da u Zre wa ni nu. Po {to su ula zi u IPOK bi li za kqu ~a ni, a rad ni ci ni su hte li da ot kqu ~a ju ka tan ce, sud ski iz vr {i teq je po zvao maj sto ra. Ovaj je ne {to po sle 11 ~a so va bon se kom pre se kao ka ta nac i otvo rio ka pi ju. Uz asi sten ci ju po li ci je, iz vr {i teq je oti {ao do

dnevnik

DA NAS ]E SE ZNA TI SVE O SPOR NOJ LE GA LI ZA CI JI

Za 25 kvadrata po osobi 99 odsto popusta Mi ni star `i vot ne sre di ne i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} i pred sed nik Stal ne kon fe ren ci je gra do va i op {ti na(SKGO) Sa {a Pa u no vi} pred sta vi }e da nas iz me ne i do pu ne Za ko na o pla ni ra wu i iz grad wi, ko ji ma }e bi ti po jed no sta vqe na i po jef ti we na le ga li za ci ja ne le gal nih obje ka ta, na ja vqe no je iz tog mi ni star stva.

Po pre ma in for ma ci ja ma ko ji ma „Dnev nik” ras po la `e, vla sni ci sta no va i ku }a iz gra |e nih bez gra |e vin ske do zvo le mo gli bi da ih le ga li zu ju uz po pust od 99 od sto! Pra vo na mak si ma lan po pust ima li bi sa mo oni ko ji po ~la nu do ma }in stva ima ju do 25 kva dra ta, a za do dat nih 100 kva dra ta pred lo `en je po pust od 60 od sto, dok bi se za osta le pla }a la pu na ce na.

Uslov za po pust je da vla snik objek ta ne ma dru gu ne kret ni nu u svo ji ni.

Se kre tar Udru `e wa za gra |e vi nar stvo i in du stri ju gra |e vin skog ma te ri ja la u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} ka `e da smo „ima li pe riod ka da su sta no vi zbog kri ze ot ku pqi va ni po sim bo li~ noj ce ni. Ka ko je kri za i sa da, qu di ma ko ji su re {a va li `i vot no pi ta we tre ba omo gu }i ti isto ta ko sim bo li~ ne na kna de”. Me |u tim, dru go je pi ta we {ta }e na to re }i oni ko ji su gra di li s do zvo lom. Svi se sla `u u to me da kon cept ni je pra ve dan pre ma oni ma ko ji su pla ti li pu nu ce nu, me |u tim, ute {no je to {to wih me |u 700.000 bes prav nih gra di te qa ko ji su zi da li po sled wih 20 go di na i ne ma.

Ko li ko }e se pla }a ti le ga li za ci ja, za vi si }e od op {ti ne i zo ne u ko joj je obje kat iz gra |en.

Ne ke ra ~u ni ce po ka zu ju da bi ra te za ku }e od 100 kva dra ta u ma wim me sti ma, po put Ra ko vi ce i Kr wa ~e na do mak Be o gra da, bi -

le oko 50 di na ra me se~ no kroz 20 go di na. Za ku }u od 200 kva dra ta na se lu pla }a lo bi se me se~ no oko 200 di na ra, u gra du po put Pa ra }i na 340, a za ku }u od 300 kva dra ta na Ka lu |e ri ci bli zu 4.000 di na ra.

R. Da u to vi}

RA STE ZA DU @E NOST GRA \A NA

Dug po glavi u Srbiji 750 evra Od u ze ti fa bri ku ]o pi }u Rad ni ci IPOK-a tra `e da fa bri ka bu de pri vre me no ili traj no od u ze ta od ]o pi }a i da dr `a va pre u zme upra vqa we nad wom dok se ne re {i for mal no prav ni sta tus.

Si tu a ci ja u ne ka da uzor nom ko lek ti vu da nas je ka ta stro fal na. Pro iz vod wa je ob u sta vqe na pre ne ko li ko me se ci, si lo si za ku ku ruz su pra zni, rad ni ci po tra `u ju vi {e pla ta, a po ve ri o ci zah te va ju da im se na mi re du go vi. da za ple ne ra ni je po pi sa nu imo v i n u. Pred s ed n i c a Sa mo s tal n og sin d i k a t a u IPOK-u Li di ja Ra din ka za la je da rad ni ci ne }e do zvo li ti da sud ske pre su de bu du spro ve de ne u de lo sve dok ne vi de ka kva }e bi ti sud bi na ovog pred u ze }a ~i ji je vla snik od be gli bi zni smen Zo ran ]o pi}, ko ga srp ska po li ci ja sum wi ~i da je sa rad nik nar ko bo sa Dar ka [a ri }a, kao i da je o{te tio skro ba r u za ne k o l i k o sto t i n a mi li o na di na ra. Me |u tim, po sle pret wi po do no {e wem kri vi~ nih pri ja va uko li ko ne do zvo le da bu du iz vr {e ne pre su de su da u ko rist po ve ri la ca, za po sle ni u IPOKu su po pu sti li i ju ~e do zvo li li da imo vi na bu de iz ne ta na li ci ta ci ju.

Sve je po ~e lo oko 9.30 ~a so va ka da su is pred fa bri~ -

kan ce la ri je di rek to ra, gde su ga ~e ka li ne ki od rad ni ka. Ta da je za po ~e la li ci ta ci ja.

Pre ne go {to je maj stor pre se kao ka ta nac, pred sed nik [traj k a~ k og od b o r a La slo Kri `ik je te le fo nom raz go va rao s pred sed ni k om Ve } a sa v e z a sa m o stal nih sin di ka ta Mir kom Ma l e { e v im, ko j i je u to vre me bio u Be o gra du, kod dr `av nog se kre ta ra u Mi ni s tar s tvu prav d e Slo b o da na Ho me na, za jed no s gra do n a ~ el n i k om Zre w a n i n a Mi le tom Mi haj lo vim i Li di j om Ra d in. Ma l e { ev je, na vod no, iz Be o gra da ja vio da je sve sre |e no i da je Ho men tra `io da se li ci ta ci ja od lo `i, ali po {to to ni je na l o ` io su d i j a, ona je ipak odr `a na. @. Ba la ban

Privrede moraju da se pove`u Pri vred no po ve zi va we na bi la te ral nom i me |u na rod nom ni vou, po seb no u vre me ve li ke eko nom ske kri ze, na me }e se kao ne mi nov nost jer se sa mo za jed ni~ ki mo gu po sti }i re zul ta ti ko ji }e na ci o n al n e eko n o m i j e u~i n i t i uspe {ni jim, is tak nu to je ju ~e na sa s tan k u pred s tav n i k a Pri vred ne ko mo re Sr bi je i stra nih pri vred nih udru `e wa i aso ci ja ci ja u na {oj ze mqi.

– PKS `e li da ima ak tiv nu ulo gu u pri vla ~e wu i pod sti ca wu stra nih in ve sti to ra u Sr bi ji, da se po ve }a wi hov broj i da za jed ni~ ki do pri ne se mo wi ho vom bo qem ra du – ka zao je pot pred sed nik Ko mo re Mi ha i lo Ve so vi}.

On je do dao da umre `a va we PKS-a i stra nih pri vred nih udru `e wa i aso ci ja ci ja u na {oj ze mqi kroz us po sta vqa we „Ino-po o la„ mo `e svi ma bi ti od ko r i s ti, omo g u } i t i efi k a s ni j e i ra c i o n al n i j e uza jam no ko ri {}e we re sur sa.

Di r ek t or k a pred s tav n i {tva Cr ne Go re u Be o gra du An ka Voj vo di} na gla si la je da je Sr bi ja cen tral na ze mqa re gi o na i da je sva ka pri vred na ko mo ra ko ja ima pred stav ni {tvo u na {oj ze mqi pre po zna la svoj in te res na Bal ka nu. Di rek tor pred stav ni {tva Pri vred ne ko mo re Slo ve ni je u Sr bi ji Dmi tar Po lo vi na na veo je da vi {e od 1.000 kom pa ni ja iz Slo ve ni je po slu je u Sr b i j i. Slo v e n i j a je tre } i in ve sti tor u Sr bi ji, do dao je on. Di rek tor pred stav ni {tva Hr vat ske go spo dar ske ko mo re Go ran Ma sle ni ca is ta kao je da se pri vred na sa rad wa Sr bi je i Hr vat ske od vi ja na vi {e ni voa, da se go di {we or ga ni zu je ne ko li ko su sre ta pri vred ni ka, da se hr vat ske kom pa ni je re dov no pred sta vqa ju na saj mo vi ma u Be o gra du. Po we go vim re ~i ma, vi {e od 220 hr vat skih fir mi ima ogran ke u Sr bi ji dok vi {e od 1.000 kom p a n i j a sa r a | u j e sa srp skim fir ma ma.

E. Dn.

– Sva ki gra |a nin Sr bi je bio je na kra ju 2010. go di ne u pro se ku za du `en 749 evra, {to je naj ma wa za du `e nost u Evro pi, ali su i pla te u Sr bi ji me |u naj ni `i ma – iz ja vio je ju ~e ge ne ral ni se kre tar Udru `e wa ba na ka Sr bi je Ve ro qub Du ga li}.

On je na kon fe ren ci ji za no vi na re pre ci zi rao da je za du `e nost po ban kar skim kre di ti ma na kra ju pro {le go di ne bi la 668 evra po sta nov ni ku, za du `e nost po osno vu kre dit nih kar ti ca 49 evra, po osno vu mi nu sa po te ku }im ra ~u ni ma 24 evra i po osno vu li zing ugo vo ra osam evra.

Po po da ci ma Udru `e wa ba na ka, za du `e nost gra |a na u na {oj ze mqi na kra ju 2009. u pro se ku je bi la 661 evro po gla vi sta nov ni ka, a 2006. du go va li smo po gla vi go to vo upo la ma we, to jest 401 evro.

Du ga li} je na po me nuo i da je to kom pro {le go di ne za du `e nost gra |a na Sr bi je po osno vu ban kar skih kre di ta po ra sla 29,7 po sto i do sti gla vred nost od 514,9 mi li jar di di na ra, pri ~e mu su naj ve }i rast ima li po tro {a~ ki, go to vin ski i stam be ni kre di ti. To kom 2010. go di ne po tro {a~ ki kre di ti ostva ri li su rast od 46,1 po sto i do sti gli 39,9 mi li jar di di na ra, go to vin -

Za du `e nost po ban kar skim kre di ti ma je 668 evra po sta nov ni ku, po kre dit nim kar ti ca 49 evra, po mi nu su na te ku }im ra ~u ni ma 24 evra i po osno vu li zin ga osam evra ski kre di ti po ra sli su 32,6 po sto i do sti gli 129,9 mi li jar di, dok su stam be ni kre di ti za be le `i li rast od 31,4 po sto, na 286,2 mi li jar de.

Kre di ti pred u ze }i ma to kom pro {le go di ne po ve }a ni su 21,5 po sto i do sti gli su mu od 1.165 mi li jar di di na ra, dok su kre di ti pred u zet ni ci ma ostva ri li rast od 17,7 po sto i do sti gli 51,8 mi li jar du di na ra.

Ko men ta ri {u }i rast kre di ta to kom 2010. go di ne, Du ga li} je is ta kao da ne ma pri vred nog raz vo ja bez in ve sti ci ja, a ne ma in ve sti ci ja bez kre di ta, i do dao da po sto ji di rekt na uslo vqe nost iz me |u ra sta kre di ta i bru to do ma }eg pro iz vo da. On je uka zao na to da je u go di na ma naj ve }e kre dit ne eks pan zi je u Sr bi ji, od 2004. do 2007, BDP ra stao po vi so kim sto pa ma, dok je u po sled we

tri go di ne, ka da je kre dit ni rast ma wi, ma wi i pri vred ni rast.

Po Du ga li }e vim re ~i ma, to kom de cem bra ni je bi lo zna ~aj ni jih pro me na du ga sta nov ni {tva po ban kar skim kre di ti ma, dok je kod pred u ze }a za be le `e no ne znat no po ve }a we. On je na po me nuo da je to kom de cem bra po ve }a na ured nost u ot pla ti kre di ta i kod pred u ze }a i kod sta nov ni {tva, {to su po zi tiv ne ten den ci je, pa je ta ko u~e {}e doc we u du gu kod pred u ze }a sma we no s 15,3 na 13,4 od sto, a kod sta nov ni {tva s 3,5 na 3,3 od sto.

Go vo re }i o po ve }a wu re fe rent ne ka mat ne sto pe, Du ga li} je oce nio da ta me ra ne }e da ti `e qe ne re zul ta te jer u Sr bi ji na rast in fla ci je uti ~u rast ce na po qo pri vred nih pro iz vo da i ener ge na ta, na {ta cen tral na ban ka ne ma uti caj, a ni je re zul tat pre ko mer ne tra `we.

D. Vu jo {e vi}

17. 01. 2011.

1.328,98994

„LU KOIL” UVE ZAO EVRO BEN ZIN

Evropremijum jeftiniji 5,8 dinara Naft na kom pa ni ja „Lu koil-Be o pe trol” uve zla je pr vu ko li ~i nu ben zi na evro pet kva li te ta iz svo je ra fi ne ri je u Ru mu ni ji, re ~e no je da nas Ta njug u u toj kom pa ni ji.

Iz Plo e {ti ja u Ru mu ni ji, gde „Lu koil” ima sop stve nu ra fi ne ri ju, ju ~e je u skla di {te kom pa ni je u Ostru `ni ci bar `a ma is po ru ~e no 1.500 to na evro pre mi ju ma BMB 95.

„Lu koil-Be o pe trol” je od ju ~e sni zio ce nu evro pre mi ju ma BMB 95 za 5,8 di na ra po li tru, sa 134,4 na 128,6 di na ra po li tru, na vo de u toj kom pa ni ji.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BAS, Beograd

20,00

960

152.640

Putevi, U`ice

9,28

989

44.505

Vino `upa, Aleksandrovac

6,56

7.459

544.500

Velefarm, Beograd

5,50

1.055

23.886.255

4,78 Promena %

3.200 Cena

1.420.755 Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Pet akcija s najve}im padom

Komercijalna banka, Beograd

1,93

28.499

35.167.550

Energoprojekt holding, Beograd

3,30

971

7.051.768

Agrobanka, Beograd

0,51

8.037

1.511.000

Imlek, Beograd

0,57

1.930

498.900

Soja protein, Be~ej

1,65

925

1.112.018

Univerzal banka, Beograd

2,09

4.600

322.000

Metalac, Gorwi Milanovac

3,61

2.467

476.180

Privredna banka, Beograd

0,00

603

0,00

Tigar, Pirot

2,27

720

14.461.200

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

4,78

3.200

1.420.755

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.845

0,00

1.420.755

Alfa plam, Vrawe

-0,47

8.177

531.500

Veterinarski zavod, Subotica

0,65

620

978.150

VP Dunav, Ba~ka Palanka

-11,99

5.452

32.712

Sloga, Perlez

-11,76

90

90.090

-11,59

725

2.175

-10,00 Promena %

36 Cena

18.000 Promet

NIS, Novi Sad

0,62

488

43.851.987

BB Minakva, Novi Sad

-3,99

6.999

25.728.324

3.200

Promet 89.895.206

2.640

4,78

Cena 3.889

2.640

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

Promena % -0,51

-12,00

BIP u restrukturirawu, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Usluga, Beograd

PK Sombor Holding, Sombor

BELEX 15 (712,10 1,32)

Promet

Soja protein, Be~ej

1,65

925

1.112.018

Veterinarski zavod, Subotica

0,65

620

978.150

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik RA DO VAN JE LA [I]

– Na rod na ban ka Sr bi je ~i ni sve {to je u we noj mo }i da in fla ci ju u 2011. za dr `i is pod {est po sto, ali je pi ta we ka ko }e fi skal na i dru ge po li ti ke uti ca ti na ce ne – iz ja vio je ju ~e biv {i gu ver ner NBS-a, po slov ni sa vet nik Uni Kre dit ban ke za Cen tral nu i Is to~ nu Evro pu Ra do van Je la {i} na kon fe ren ci ji „Ju ro ma ni2 u Be ~u.

Je la {i} ni je `e leo da prog no zi ra da li je pro jek to va na in fla -

ci ja za ovu go di nu od 4,5 plus-mi nus 1,5 od sto re al na jer Sr bi ja, ka ko je is ta kao, ima mno go vi {e ne po zna ni ca u od no su na dru ge ze mqe.

– Ko li ka }e bi ti in fla ci ja ne za vi si sa mo od Na rod ne ban ke Sr bi je – re kao je Je la {i}.

On je upo zo rio na to da se tre ba pri pre mi ti da }e za du `i va we ove go di ne bi ti mno go sku pqe jer nov ca ima ma we ne go pre dve ili tri go di ne. Na dru goj stra ni, po we go vim re ~i ma, pre ne go {to do ne su od lu ke gde }e ulo `i ti, in ve sti to ri ~e ka ju da vi de ka kve }e po te ze vla de po je di nih ze ma qa po vu }i u bor bi s kri zom.

Mnogo kontrolora – kilava narodna kasa Narednog meseca poslanici Skup{tine Srbije trebalo bi da imenuju ~lanove Fiskalnog saveta koji treba da po~nu da rade od 1. juna ove godine. Re~ je o novom kontrolom telu koje bi, pored Buxetske inspekcije i Dr`avne revizorske institucije, trebalo, po Zakonu o buxetskom sistemu, da kontroli{e narodnu blagajnu, odnosno koliko tro{e ministarstva.

Novo telo ocewiva}e Vladu i buxet i o tome obave{tavati nadle`ne dr`avne organe i javnost, a po ranijim najavama iz Ministarstva finansija, kontrolisa}e i tro{ewe novca od prodaje Telekoma. No, ono ipak ne}e imati nikakva izvr{na ovla{}ewa, {to zna~i da prakti~no ne}e mo}i da sankcioni{e one koji budu kr{ili fiskalna pravila, ali ni da zaustavi projekte koji nisu u skladu sa zakonom. Upravo zbog toga stru~waci su ocenili da }e se cela pri~a, osim konkretnih plata koje }e dobijati ~lanovi Fiskalnog saveta, svesti samo na kontrolu tro{ewa para gra|ana samo na papiru, a korist od jo{ jednog skupog novog tela bi}e minimalna.

Kao na poseban problem stru~waci su ukazali na ~iwenicu da }e ~lanove Fiskalnog saveta birati vlast, {to govori o wihovoj maksimalnoj saradwi, ali i o nemogu}nosti nezavisnosti tog tela, bez obzira na to koliko se u wega budu birali ugledni i moralni qudi.

Skup{tina Srbije ne garantuje nezavisnost Profesor Ekonomskog fakulteta \or|e \uki} ocewuje da }e Fiskalni savet biti pod pritiskom vladaju}e koalicije. On dodaje da za nezavisnost ovog tela garant nije ni to {to ih bira Skup{tina Srbije jer u woj zeleno svetlo dobija sve ono {to predlo`i vlast. \uki} dodaje da to govore iskustva, koja svedo~e i o tome da vlast na ovakva mesta nije birala qude koji }e biti remetila~ki faktor.

Ina~e, za ~lana Fiskalnog saveta Narodna banka Srbije predlo`ila je profesora Vladimira Vu~kovi}a s Univerziteta „Megatrend”, predsednik dr`ave Boris Tadi} predlo`io je profesora Ekonomskog fakulteta u Beogra-

BEZ ^LAN STVA U STO-u NE MA NI EVROP SKE UNI JE

Sr bi ja pre da le ko od svet ske tr go vi ne – Sr bi ja je za vr {i la bi la te ral ne pre go vo re o ~lan stvu u Svet skoj tr go vin skoj or ga ni za ci ji sa {est ~la ni ca, a s jo{ to li ko su u to ku i u~i ni }e mo sve da ih za vr {i mo do kra ja go di ne – iz ja vi la je dr `av na se kre tar ka u Mi ni star stvu eko no mi je Ve sna Ar si}.

– Mo `e mo se sa mo na da ti da se u me |u vre me nu ne }e po ja vi ti ne ka no va ~la ni ca STO-a sa svo jim zah -

gla si da su pre go vo ri za vr {e ni, po sto ji mo gu} nost da jo{ ne ka ~la ni ca is po sta vi zah tev za otva ra we bi la te ral nih pre go vo ra.

Na sa stan ku rad ne gru pe 9. no vem bra, Se kre ta ri jat STO-a je oce nio da je Sr bi ja po sti gla zna ~a jan na pre dak u mul ti la te ral nom de lu, {to se ti ~e si ste ma i re for me pro pi sa i iz grad we in sti tu ci ja ko je po kri va ju spoq no -

Tvr do s Ukra ji nom Ve sna Ar si} je pod se ti la na to da Ukra ji na ima naj {i ri zah tev u po gle du bro ja pro iz vo da i uslu ga ko je `e li da li be ra li zu je, i do da la da se sa zah te vi ma za bi la te ral ne pre go vo re ja vqa ju i ze mqe s ko ji ma ~ak i ne ma mo rob nu raz me nu, kao {to su po je di ne ze mqe La tin ske Ame ri ke.

– Mi smo s wi ma uglav nom za vr {i li pre go vo re, osta li smo sa mo kod ne kih li ni ja ko je se ti ~u po qo pri vred nih pro iz vo da. Bez ob zi ra na to {to obim rob ne raz me ne ne pre la zi 10.000 do la ra, pre go vo ri su bi li jed no stav ni ji, jer te ze mqe uglav nom `e le da ju `no vo }e pla si ra ju na na {e tr `i {te pod po vla {}e nim uslo vi ma – ka za la je ona. te vi ma, jer je to ne pred vi dqi vo – re kla je ona, i ob ja sni la da se mul ti la te ral ni pre go vo ri ti ~u si stem skih re {e wa, a bi la te ral ni se od no se na li be ra li za ci ju pri stu pa ~la ni ca STO-a na na {e tr `i {te. – Za ~lan stvo u STO-u je ka rak te ri sti~ no da sve do po sled weg tre nut ka, dok rad na gru pa Se kre ta ri ja ta STO-a ne pro -

tr go vin sku po li ti ku, a ko ji su do ve li do usa gla {a va wa s pra vi li ma te or ga ni za ci je.

– Bi lo je vi {e od 1.000 pi ta wa, a pred se da va ju }a je za mo li la sve ~la ni ce ko je bi la te ral no pre go va ra ju da da ju za vr {ne zah te ve i ne is po sta vqa ju no ve, a uko li ko ih jo{ ne ka `e li – da to ura di {to pre da se ne bi po no vio slu -

~aj Cr ne Go re ko ja je na po sled wem sa stan ku rad ne gru pe od Ukra ji ne do bi la taj zah tev – pod se ti la je Ve sna Ar si}.

Ona je ob ja sni la „da se na kra ju svih bi la te ral nih pre go vo ra ra di kon so li do va na ca ri na, {to zna ~i da, ako ste ne ko me da li ni `u za {ti tu za kon kre tan pro iz vod, on da ona va `i kao po nu da za sve ~la ni ce STO-a”.

Za to je taj po stu pak kom plek san i u pro se ku tra je 6,5 go di na.

Ki na je pre go va ra la vi {e od 15 go di na, Hr vat ska 7,5, Ru si ja pre go va ra ve} 17, a mi 5,5 go di na.

Kir gi stan je je di na ze mqa ko ja je to za vr {i la za 2,5 go di ne.

Sr bi ja je za vr {i la pre go vo re s Ja pa nom, Nor ve {kom, Ko re jom, Hon du ra som i EU, s ko ji ma je pot pi sa la pro to ko le, kao i s Ka na dom, s ko jom se do go va ra da tum pot pi si va wa. Pre go vo ri se jo{ vo de s Bra zi lom, Ekva do rom, Sal va do rom, Pa na mom, Ukra ji nom, [vaj car skom i SAD. Ve sna Ar si} je pod se ti la na to da je uslov za ~lan stvo u EU da Sr bi ja pret hod no po sta ne ~lan STO-a, a „s ob zi rom na to da je na ma EU je dan od naj zna ~aj ni jih tr go vin skih part ne ra, s ko jim ostva ru je mo vi {e od 55 od sto rob ne ra me ne, pot pi si va we pro to ko la s EU je iz u ze tan sig nal osta lim ~la ni ca ma STO-a”.

Tur ski yins iz Le skov ca KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

5

SRBIJA DOBIJA FISKALNI SAVET DA PRATI TRO[EWE DR@AVNIH PARA

In fla ci ja ne za vi si sa mo od NBS-a

Zemqa

sreda19.januar2011.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,2590

104,3460

106,7460

101,9460

Australija

dolar

1

76,3185

77,8760

79,6671

76,0849

Kanada

dolar

1

77,9830

79,5745

81,4047

77,7443

Danska

kruna

1

13,7219

14,0019

14,3239

13,6799

Norve{ka

kruna

1

13,1189

13,3966

13,6945

13,0787

[vedska

kruna

1

11,4782

11,7124

11,9818

11,4430

[vajcarska

franak

1

79,8463

81,4758

83,3497

79,6019

V. Britanija

funta

1

122,4220

124,9200

127,7940

122,0470

SAD

dolar

1

76,8172

78,3849

80,1878

76,5820

Kursevi iz ove liste primewuju se od 17. 1. 2011. godine

Vla snik tur ske kom pa ni je za pro iz vod wu ode }e od xin sa „Je a ni ci Is tan bul” Ta ner Buj ka ~in na ja vio je da nas da }e na pro le }e za po ~e ti pro iz vod wu svo jih pro iz vo da u Le skov cu i u pr voj go di ni za po sli ti 500 rad ni ka.

Buj ka ~in je po sle sa stan ka sa pred stva ni ci ma gra da ka zao da }e prob na pro iz vod wa sa 70 rad ni ka po ~e ti kra jem fe bru a ra ili po ~et kom mar ta u za ku pqe nim po go ni ma pro pa le fa bri ke „Le teks”, te da }e se na sta vi ti u ob li `noj fa bri ci „Sin te ti ka”, ko ju na me ra va da ku pi ovih da na i u we nu adap ta ci ju ulo `i oko tri mi li o- na evra.

du Pavla Petrovi}a, a Ministarstvo finansija je za svog kandidata izabralo finansijskog savetnika USAID-a Nikolu Altiparmakova.

Ekonomski stru~waci ne sumwaju u stru~nost i iskustvo pred-

lo`enih kandidata, ali su slo`ni u oceni da }e rad Fiskalnog saveta biti ote`an samim tim {to ih bira vlast.

Tako profesor Ekonomskog fakulteta u beogradu Qubodrag Savi} sumwa da }e Fiskalni savet biti u mogu}nosti da vodi politiku nezavisnu od pritiska NBS-a i drugih dr`avnih institucija.

– Stru~nost i iskustvo predlo`enih ~lanova nije sporna, ali je pitawe da li }e oni biti u prilici i da sprovedu ideje. Iskustva pokazuju da nezavisna tela i nisu imala nezavisnost. Dr`avna revizorska institucija je svojevremeno najvqivala krivi~ne prijave protiv ministara i ~inovnika koji se oglu{e o zakon, a izgleda da se na kraju sve zavr{ava blagim ukorom – ukazuje profesor Savi} On podse}a na to da Srbija, s jedne strane, ima obavezu da po{tuje evropske norme, a s druge, da sprovodi poteze u interesu vladaju}e ve}ine i da }e Fiskalni savet biti upravo u tom procepu jer }e u ovakvom sistemu gde insitucije nisu nezavisne trpeti ogromne pritiske svojih postavqa~a.

Po Zakonu, predsednik Fiskalnog saveta ima}e osnovnu platu od oko 188.000 dinara, a ~lanovi po oko 169.000. Osnovna zarada specijalnih savetnika bi}e oko 144.000 dinara. ^lanovi i specijalni savetnici imaju pravo i na uve}awe zarada do 30 posto zbog „posebnih slo`enosti u radu”.

Q. Male{evi}

VI [E DE VI ZA U NA ROD NOJ BAN CI

U re zer vi de set mi li jar di De vi zne re zer ve Na rod ne ban ke Sr bi je po ve }a ne su u de cem bru za 340,5 mi li o na evra i po sled weg da na 2010. go di ne su do sti gle ni vo od de set mi li jar di evra, dok je di nar u de cem bru no mi nal no oja ~ao pre ma evru 1,6 po sto, sa op {ti la je ju ~e cen tral na ban ka.

Ne to de vi zne re zer ve, od no sno re zer ve uma we ne za de vi zna sred stva ba na ka po osno vu oba ve zne re zer ve, kao i sred stva po vu ~e na od Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da na isti dan iz no si le su 5,1 mi li jar di evra. Ta kav ni vo de vi znih re zer vi obez be |u je po kri ve nost nov ~a ne ma se (M-1) od 416 po sto i isto vre me no po kri va vi {e od se dam me se ci uvo za ro be i uslu ga. Uz de vi zne re zer ve ba na ka, ko je su po sled weg da na de cem bra iz no si le oko 1,88 mi li jar du evra, ukup ne de vi zne re zer ve ze mqe su iz no si le 11,88 mi li jar di evra. To kom de cem bra ostva re ni su pri li vi po osno vu ko ri {}e wa kre di ta od 268,5 mi li o na evra, po vla ~e wa tran {e kre di ta od MMF-a od 54,5 mi li o na evra, do na ci je EU od 50 mi li o na evra i ne to ku po vi ne de vi za od ba na ka na me |u ban kar skom de vi znom tr `i {tu od 36,5 mi li o na evra, ra di ubla `a va wa pre ve li kih dnev nih osci la ci ja kur sa.

AK CI ZE (NI)SU PRO TIV PRO PI SA

Uvo zni~ ki lo bi mu ti go ri vo?

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu ru dar stva i ener ge ti ke Du {an Mra ki} iz ja vio je da ni je ta~ no da je od lu ka o ak ci za ma na naft ne de ri va te su prot na zah te vi ma Evrop ske uni je, i na gla sio da se vi si na tih ak ci za unu tar gru pe mo tor nih ben zi na i di zel-go ri va raz li ku je po kva li te tu, a ne po po re klu de ri va ta naf te.

– Ak ci ze na evro di zel ili evro pre mi jum su pot pu no iste i za do ma }e i za uvo zno go ri vo, a me dij sku haj ku u ve zi s ak ci znom po li ti kom po di gli su lo bi sti uvo zni ka naft nih de ri va ta ko ji u Sr bi ji ni {ta ne pro iz vo de i za po {qa va ju ma li broj qu di – na gla sio je Mra ki}.

– Ho }e mo li zbog wi ho ve ve }e za ra de da za tvo ri mo dve do ma }e ra fi ne ri je? – za pi tao je on, i do dao da to po ku {a va ju da ura de isti oni ko ji su pra vi li haj ku na Vla du pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, ko ja je 2001. go di ne do ne la Ured bu o pro me tu naft nih de ri va te i za bra ni uvo za naf te u Sr bi ju na bi lo ko ji dru gi na ~in osim naf to vo dom. – Ta da su se svi oni ko ji su uvo zi li naf tu ka ko su hte li, uje di ni li da sru {e tu ured bu ko ja je uve la red na tr `i {te naf te, ali je ta da {wa Vla da ima la sna ge da se od u pre pri ti sci ma i ura di ne {to {to je do bro za ze mqu. Isti qu di su da nas pro tiv ove ak ci zne po li ti ke.

On je na veo da, na pri mer u Hr vat skoj, na auto pu tu Be o grad–Za greb, iz u zev pred gra ni cu sa Slo ve ni jom, ni je mo gu }e vi de ti ni jed nu pum pu osim onih u vla sni {tvu dr `av ne naft ne kom pa ni je INA jer je Hr vat ska jed no stav no od lu ~i la da {ti ti do ma }u naft nu kom pa ni ju kao {to to ~i ni i s do ma }om Is ti ~u }i da ni je ta~ no da je od lu ka o ak ci za ma su prot na zah Gde su ~i je pum pe te vi ma Evrop ske uni je, od no sno Di rek ti vi ES 2003/96/E3, Mra – Za ni mqi vo je da je da nas me |u pri vat nim naf ta {i ma ko ji ki} je na veo da u EU ne po sto ji na pa da ju Vla du Sr bi je zbog do no {e wa du plih ak ci za mo gu }e vi za bra na za raz li ~i te ak ci ze za de ti ne ke od onih ko ji su bi li naj gla sni ji u na pa di ma na Vla du raz li ~i te vr ste ben zi na i di ze Zo ra na \in |i }a u pro le }e 2001. go di ne – oce nio je Mra ki}. la.

On je do dao da je „~i we ni ca da od Ke le bi je do No vog Sa da ne – Je di na oba ve za ze ma qa ~la ma ni jed ne NIS-ove pum pe, kao ni od Ba tro va ca do Be o gra da, do ni ca EU je ste da ne od re |u ju ak vo qan po ka za teq sna ge ovih lo bi gru pa”. ci ze ni `e od pro pi sa nog mi ni mum. U EU ak ci ze na bez o lov ni pro iz vod wom ci ga re ta u Ro vi wu i ni ko joj u ben zin ne sme ju bi ti ni `e od 0,43 evra po li tru, Evrop skoj uni ji ne pra vi pro blem zbog to ga. a kod nas su vi {e od tog mi ni mum – 0,47 evra po Tr gov ci naf tom i de ri va ti ma naf te u Sr bi - li tru – ob ja snio je Mra ki}. – Iz nos oba ve zne ji, ka ko je is ta kao, de ri va te mo gu na ba vqa ti iz ak ci ze za di zel u EU je 0,33 evra po li tru, a kod uvo za ili iz do ma }ih ra fi ne rij skih po stro je wa nas je ta ko |e vi {i i iz no si 0,332 za di zel D-2 i i u za vi sno sti od kva li te ta ko ji pla si ra ju na 0,351 za evro di zel. tr `i {te, du `ni su da ob ra ~u na ju pro pi sa nu ak Is ti ~u }i da tu ma ~e we SSP-a ipak tre ba da ci zu i po rez na do da tu vred nost. ra de nad le `ni or ga ni, a ne za in te re so va ne – Jef ti ni ji de ri va ti za po qo pri vre du i in - stra ne, on je ka zao da po li ti ka EU pro pi su je du stri ju su bi li je dan od raz lo ga {to smo se po ste pe no sma we we raz li ke iz me |u ak ci znog opre de li li da u ma lom pro cen tu pro me ni mo ak - op te re }e wa di ze la i ben zi na, {to se de si lo u ci zu na di zel D-2 jer ima mo vo zni park u po qo - Sr bi ji, i „pri ~a da je ovom od lu kom u~i we no pri vre di i in du stri ji pro se~ ne sta ro sti od 12 ne {to {to se ne ra di u EU je ne ta~ na i zlo na do 15 go di na – re kao je dr `av ni se kre tar u Mi - mer na”. ni star stvu ener ge ti ke.

E. Dn.

6

POQOPRivRedA

sreda19.januar2011.

dnevnik

MI NI STRI TR GO VI NE I PO QO PRI VRE DE NA RAZ LI ^I TIM TA LA SNIM DU @I NA MA

Mi lo sa vqe vi} ne da Rob ne re zer ve Ako bu de mo ~e ka li da se mi ni stri po qo pri vre de i tr go vi ne, re so ra pod ~i jim su okri qem hra na i ce ne, usa gla se o pi ta wi ma kqu~ nim za ure |i va we tr `i {ta po qo pri vrd nih pro iz vo da, mo `e mo o~e ki va ti sa mo jo{ ve }i ha os na tom istom tr `i {tu. Je dan mi ni star u klin, dru gi u plo ~u! Dok je dan na vi ja za ukid we Rob nih re zer vi i osni va we agen ci je ko ja }e efi ka sni je re a go va ti na tr `i {tu, dru gi se pi ta ~e mu to. Dok je dan sa mo {to ni je ugle dao za kon ko ji }e „po kri ti” po me nu tu agen ci ju, dru gi `mu ri pred wim... A sve dok ta ko kr ~i na ve zi iz me |u dva mi ni stra, ne }e bi ti bo qe ni se qa ku ni bi lo ko me u ovoj ze mqi ko `i vi od srp skog pro se ka i po la cr ka vi ce ko ju zra di da je na hra nu.

Na pi ta we ho }e li bi ti osno va na agen ci ja za tr `i {ne in ter ven ci je, za ko ju se za la `e mi ni -

star po qo pri vre de, mi ni star tr go vi ne Slo bo dan Mi lo sa vqe vi} je za „Dnev nik” re kao da „in sti tu ci ja ko ja tre ba da in ter ve ni {e na tr `i {tu po sto ji i to je

je, ali ~e mu ta agen ci ja uko li ko Re pu bli~ ka di rek ci ja za rob ne re zer ve do bi je do voq no pa ra i do voq no pro sto ra da na tr `i {tu oba vi onaj po sao ko ji bi mo gla? –

P{e ni ca jo{ uvek bez tak se Slo bo dan Mi lo sa vqe vi} i Sa {a Dra gin slo `i li su se u to me da tre ba da se uve de po seb na da `bi na na iz voz p{e ni ce da bi se obez be di lo do ma }e tr `i {te hleb nog `i ta, me |u tim, ni od to ga jo{ ne ma ni {ta.

– Na pred log na {eg mi ni star stva sti gla su ne ga tiv na mi {qe wa od mi na star sta va fi nan si ja i eko no mi je. Tra `i mo na ~in ka ko da ovu tak su uve de mo a da se ne ogre {i mo o pot pu nu li be ra li za ci ju CEF TA-e i oba ve ze ko je smo pre u ze li po osno vu ubr za wa pri stu pa wa Sr bi je Svet skoj tr go vin skoj or ga ni za ci ji – ka zao je za na{ list Mi lo sa vqe vi}.

Re pu bli~ ka di rek ci ja za rob ne re zer ve”.

– Ne mam ni {ta pro tiv osni va wa i in sti tu ci je ko ja bi se zva la agen ci ja za tr `i {ne in ter ven ci -

na gla sio je Mi lo sa vqe vi}. – Tre ba re {i ti ve li ke du go ve Rob nih re zer vi iz osam de se tih go di na pro {log ve ka i po ve }a ti bu xet jer pot pu no je sve jed no da li }e se

ne ki do dat ni no vac na la zi ti u jo{ jed noj no voj agen ci ji ili u RD ZRR-u, po {to, ako bi se no vac obez be dio, ga ran tu jem da bi Re zer ve od ra di le naj kva li tet ni je svoj po sao.

Po na vqa ju }i u isto vre me da Rob ne re zer ve ni su de fi ni sa ne kao in ter vent ne ve} stra te {ke i ne mo gu do voq no efi ka sno da re a gu ju da bi ubla `i le rast ce na, mi ni star Sa {a Dra gin ka `e da }e to bi ti mo gu }e po sle usva ja wa Za ko na o in ter ven ci ja ma na tr `i {tu. Ka ko na vo di, taj za kon je pri pre mqen i ob u hva ti }e tr `i {te `i ta ri ca, me sa, mle ka, {e }e ra, vo }a i po vr }a, a pred vi |a for mi ra we Agen ci je za in ter ven ci je ko ja }e re a go va ti uvek ka da je na ru {e na po nu da i tra `wa. Ta ko, ako je po nu da ma la, a ce na vi so ka, pla si ra }e do voq nu ko li ~i nu da se to urav no te `i. I obr nu to.

^i ja }e stra na pre vag nu ti, vi de }e mo. Rob nim re zer va ma se ne pi {e do bro, {to je se vi di i po to me {to ih mi ni star u ~i jem su okri qu zdu {no bra ni u po sled we

vre me. Me |u tim, to ni je ni {ta no vo, a si tu a ci ja na tr `i {tu je sve go ra. Kraj we je vre me da se mi ni stri slo `e, to jest da je dan po pu sti.

S. G.

[E ]E RA NE NA JA VQU JU BO QU SE ZO NU ZA [E ]ER NU RE PU

Slat ki ko ren sku pqi ne go la ne MU KE PA O RA S ^E NE JA I IZ KI SA ^A

Od vod wa va we pla }a ju, a wi ve pli va ju Po qo pri vred ni ci iz ~e nej skog i ki sa~ kog ata ra tr pe ve li ke {te te zbog su vi {nih vo da na wi va ma, iako re dov no pla }a ju na kna de za od vod wav we, te zbog to ga na ja vqu ju pro te ste u No vom Sa du.

Prek si no} su se, u or ga ni za ci ji Udru `e nih po qo pri vred ni ka Sr bi je, oku pi li na ^e ne ju da bi jav no iz ra zi li svo j e ne z a d o v oq s tvo, me | u tim, na sa stan ku se ni su po ja vi li pred stav ni ci Mi ni star stva po qo pri vre de i re sor nog po kra jin skog se kre ta ri ja ta.

Ka ko se ~u lo, u ~e nej skom ata ru sa da je zbog su vi {ne vo de ugro `e no 500 do 600 hek ta ra wi va, a u ki sa~ kom je si tu a ci ja jo{ go ra jer „pli va” oko hi qa du hek ta ra. Ina ~e, law ska {te ta u ki sa~ kom ata ru pro ce wu je se na oko 1,3 mi lion di n a r a, ali po q o p ri vred ni ci jo{ ni {ta ni su us pe li da na pla te.

– Bo ji mo se da mno ge par ce le u pred sto je }oj se tvi ne }e bi ti za se ja ne. Na {a ze mqa je ma hom pr ve kla se kva li te ta te je {te ta jo{ ve }a, a ni ko od nad le `nih ne }e ni da nam se obra ti. Pla ni ra mo da trak to ri ma do |e mo u No vi Sad i pro te stu je mo, a o ovom pro ble mu ob ve sti }e mo i dr `av ni vrh – ka `e pred sed nik Udru `e nih po qo pri vred ni i ka Sr bi je Sve to zar Mur ga {ki.

On je do dao da u ~e nej skojm ata ru ni je dan ka nal ne funk ci o ni {e te pa o ri do vo de u sum w u oprav d a n ost na p la t e tak se za od vod wa va we.

Pred s tav n i c i pred u z e } a „Vo d e Voj v o d i n e” su pri s u stvo va li sed ni ci ovog udru `e wa na ^e ne ju, re kav {i po qo pri vred ni ci ma da je pro blem ne mo gu }e re {i ti u krat kom ro ku jer je re~ o ve li kom i sku pom po slu, a pri liv nov ca od na kna da za od vod wa va we je ne do vo qan.

S. G.

– Naj ve }i srp ski pr o iz vo |a~ {e }e ra, kom pa ni ja „Su no ko”, ove go di ne }e {e }er nu re pu pla }a ti 3.600 di na ra po to ni, a naj ni `a ce na slat kog ko re na iz no si }e 32 evra po to ni – ka zao je za „Dnev nik” ru ko vo di lac sek to ra za si ro vi ne u „Su no ku” Dra gan Po po vi}.

– @e le }i da na {im pr o iz vo |a ~i ma pru `i mo {to si gur ni ju za ra du, ot kup ne ce ne {e }er ne re pe is ka za ne su u evri ma. Kom pa ni ja „Su no ko„ da je do dat nu ga ran ci ju za mi ni mal nu ce nu re pe od 32 evra po to ni. Na {im pr o iz vo |a ~i ma re pe omo gu }e na je ve }a za {ti ta od po ten ci jal ne in fla ci je, od no sno ra sta kur sa evra u 2011. go di ni, a {e }er na re pa po no vo po sta je naj pro fi ta bil ni ji usev u ra tar stvu – na gla sio je Po po vi}, na po mi wu }i da je ova kom pa ni ja za svo je pr o iz vo |a ~e sni zi la ce nu se me na re pe i za {tit nih sred sta va u od no su na 2010. go di nu, {to }e do dat no sma wi ti ce nu ko {ta wa re pe po hek ta ru.

– Ta ko |e, is pla ta {e }er ne re pe je si gur na i re a li zu je se u ugo vo re nom ro ku, {to je jo{ je dan argu ment u ko rist se tve re pe u 2011. go di ni – ka zao je on, oce niv {i da }e pred sto je }a se zo na za {e }er nu re pu bi ti znat no po voq ni ja u od no su na pret hod nu go di nu ko ju su obe le `i le obil ne pa da vi ne.

La ne su, pod se ti mo, ra ta ri bi li ne za do voq ni ot kup nim ce na ma, ali su se `a li li i zbog to ga {to su im, ka ko ka `u, {e }e ra ne oba ra le di ge sti ju, od bi ja le mno go na ne ~i sto }u. Po po vi} ka `e da je ne za do voq stvo re zul ta ti ma ot ku pa u go di ni ka da je di ge sti ja zna ~aj no ma wa, kao i re zul ta ti ma po ve }a ne ne ~i sto }e u go di ni s dvo stru ko ve }im ni vo om pa da vi na, do ne kle ra zu mqi vo. Me |u tim,

„Nord cu ker” oti {ao, „MK gru pa” uze la {e }e ra ne Na ja va ne ma~ kog „Nord cu ke ra” da }e, zbog fi nan sij skih pr o- ble ma, pr o da ti svoj ve }in ski udeo u {e }e ra na ma „Su no ko” u fe bru a ru pr o {le go di ne di gla je ve li ku pra {i nu. Nem ci su, iz gle da, ~e ka li da se ona sleg ne pa su se na kon me sec da na, ti ho i da le ko od o~i ju jav no sti, po vu kli iz Sr bi je. „Su no ko” je od ta da deo si ste ma „MK-gru pe”. Za pra vo, MK je sto po stot ni vla snik {e }e ra na u sa sta vu „Su no ka”. Pod se ti mo, „Nord cu ker” je na srp sko tr `i {te u{ao 2006. pre ko kom pa ni je „MK-ko merc” Mi o dra ga Ko sti }a, s ko jom je osno vao za jed ni~ ko pred u ze }e pod ime nom „Su no ko”, u ko jem je ne ma~ ka kom pa ni ja ima la 51 od sto vla sni {tva. ako je i bi lo ne za do voq sta va re zul ta ti ma ot ku pa, ona su ot klo we na, is ti ~e na{ sa go vor nik, na po mi wu }i da pr o iz vo |a ~i u sva kom slu ~a ju ima ju pra vo da kon tro li {u ot kup re pe, ta ko da sa mi mo gu iza bra ti kon trol nu ku }u.

Ina ~e, „Su no ko” u 2011. go di ni ima na me ru da znat no in ve sti ra u pr o {i re we pr o iz vod nih ka pa ci te ta svo je tri fa bri ke u Vr ba su, Ko va ~i ci i Pe }in ci ma. I fa bri ka u Ba ~u je sprem na, ka `e na{ sa go vor nik, i mo `e se, po po tre bi, u

naj kra }em ro ku pu sti ti u funk ci ju ako za tim bu de bi lo po tre be.

– U 2010. go di ni „Su no ko” je pr o iz veo {e }er u ko li ~i ni ko ja u pot pu no sti pod mi ru je po tre be srp skog tr `i {ta i omo gu }a va pod mi re we iz vo zne kvo te. In ve sti ra wem u po ve }a we pr o iz vod nih ka pa ci te ta `e li mo da iz dr `i mo tr ku u utak mi ci sa sni `e wem tr o {ko va pr o iz vod we {e }e ra sa {e }er na ma iz Evrop ske uni je, na tr `i {tu ve o ma pr o bir qi vom za {e }er – ve li Po po vi}.

Me |u tim, tr ku na sve zah tev ni jem evrop skom tr `i {tu na {im ra ta ri ma ne }e bi ti la ko „iz gu ra ti” bez po mo }i dr `a ve, ko ja }e i ove go di ne iz o sta ti.

– Go di {wa pr o iz vod wa {e }e ra u Sr bi ji je 450.000-500.000 to na, a iz vo zna kvo ta za EU iz Sr bi je je 180.000 to na. U svim iz ve {ta ji ma o iz vo zu ro be iz Sr bi je {e }er za u zi ma ne ko od pr vih me sta, s oko 180 mi li o na evra, ~i me se znat no po pra vqa plat ni bi lans Sr bi je.

Dr `a va Sr bi ja ne da je po seb ne sub ven ci je za pr o iz vo |a ~e re pe, ni ti po sti ca je za iz voz {e }e ra – na po mi we na{ sa go vor nik, na vo de }i kao pri mer Hr va sku u ko joj je, za raz li ku od Sr bi je, si tu a ci ja su prot na.

Na i me, pr o iz vo |a~ re pe u Hr vat skoj ima sub ven ci ju od 540 evra po hek ta ru re pe. Pr o iz vod wa {e }e ra u Hr vat skoj do sti `e tek 180.000 to na, uz ku po vi nu re pe u Sr bi ji i Ma |ar skoj. Iz vo zna kvo ta {e }e ra dr `a ve Hr vat ske u EU je svih 180.000 to na. [e }e ra ne u Hr vat skoj dot da no ra fi ni {u `u ti tr {~a ni {e }er za do ma }e tr `i {te. Iz to ga pr o iz la zi da se kon ku ren ci ja {e }e ra na iz Hr vat ske u Sr bi ji mo `e s pra vom na zva ti ne lo jal nom, a dr `a va Sr bi ja mo `e pr o zva ti za ne bri gu za svo je pr o iz vo |a ~e re pe i svo je {e }e ra ne, oce wu je Po po vi}.

Sto ga bi, na gla {a va, na {a ze mqa u 2011. go di ni tre ba lo da obez be di bar oko 50 od sto sub ven ci ja ko je pr o iz vo |a ~i ma {e }er ne re pe da ju ze mqe u re gi o nu da bi pr o iz vo |a ~i re pe i srp ske {e }e ra ne mo gli odr `a ti pr o iz vod wu re pe, od no sno {e }e ra, ra di odr `a wa plat nog bi lan sa ze mqe i ra di op stan ka pr o iz vod we re pe i {e }e ra.

S. Glu {~e vi}

SRP SKI FAR ME RI NI SU SPREM NI ZA EVROP SKU KON KU REN CI JU

Pre ti kri za kad carine skroz padnu Srp ska po qo pri vre da bi se 2014. go di ne, ka da na sna gu stu pi pot pu na li be ra li za ci ja tr go vi ne po q o p ri v red n o-pre h ram b e n im pro iz vo di ma s Evrop skom uni jom, mo gla na }i u ozbiq noj kri zi jer ve }i na do ma }ih far me ra ni je sprem na za o{tru evrop sku kon ku ren ci ju, re ~e no je ju ~e na kon fe ren ci ji o efek ti ma li be ra li za ci je ca ri na.

Da do to ga ne bi do {lo, neo p hod no je {to pre po ~e ti od go va ra ju }e pri pre me i do ne ti me re ko je bi do ve le do ukrup wa va wa ze mqi {nog po se da, po di za wa pro duk tiv no sti i kon ku rent no sti srp skog agra ra, slo `i li su se u~e sni ci sku pa.

Eko no mi sta Mi ro qub La bus upo zo rio je na to da „vr lo la ko mo `e mo do }i u ozbiq nu kri zu 2014. go di ne”, ob ja {wa va ju }i da se te go di ne uki da ju go to vo sve ca ri -

ne na uvoz po qo pri vred nih pro iz vo da iz EU, ali „mi ta da jo{ ne }e mo bi ti ~la ni ca EU”. Po we go voj oce ni, srp ski po qo pri vred ni ci }e se na }i na „bri sa nom pro sto ru” od ne ko li ko go di na do ula ska

Sr bi je u Uni ju, gde }e bi ti iz lo `e ni o{troj kon ku ren ci ji pro iz vo |a ~a iz EU, ko ji }e ima ti zna ~aj nu fi nan sij sku po dr {ku u okvi ru za jed ni~ ke po qo pri vred ne po li ti ke.

– Mi, s dru ge stra ne, ne }e mo ima ti pa ra da to me pa ri ra mo – re kao je La bus u~e stvu ju }i na kon fe ren ci ji „Efek ti li be ra li za ci je ca ri na na po qo pri vre du Sr bi je”, ko ju je or ga ni zo vao USAID Agro bi znis pro je kat u sa rad wi s Mi ni star stvom po qo pri vre de i NA LED-om.

Isto vre me no, pret pri stup ni fon do vi su „da le ko ma wi ne go {to su fon do vi ka da u|e te u EU” i da bi se ko ri sti li, po treb no je zna ~aj no po boq {a we „ad mi ni stra tiv nih spo spob no sti” na {ih in sti tu ci ja, re kao je La bus.

– Taj „bri sa ni” pro stor tre ba ozbiq no shva ti ti i {to pre iz ra di ti an ti kri zni pro gram i kre nu ti vr lo br zo u pri me nu me ra, ko je pre sve ga od no se na pro me nu bu xet ske i po qo pri vred ne po li ti ke, an ga `o va we na {e di plo ma ti je na re {a va wu ovog pro ble ma i mo der -

ni za ci ju ce lo kup nog ad mi ni stra tiv nog si ste ma ve za no za po qo pri vre du – pre ci zi rao je La bus.

Po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de Mi lo{ Mi lo va no vi} re kao

pe ra ti ve”. Mi lo va no vi} je uka zao da je pot pu no iz ve sno da }e po pri stu pa wu Sr bi je Svet skoj tr go vin skoj or ga ni za ci ji bi ti uki nu te iz vo zne sub ven ci je za po qo pri -

Kqu~ ni pro blem ne pro duk tiv nost Eko nom ski ana li ti ~ar Cen tra za slo bod no tr `i {te Alek san dar Ste va no vi} re kao je da pot pu na li be ra li za ci ja ca ri na mo `e bi ti „ve li ki po ten ci jal”, ali i opa snost uko li ko se do ma }a po qo pri vre da za to ne pri pre mi na vre me.

On je ka zao da je su {tin ski pro blem u do ma }oj po qo pri vre di ne pro duk tiv nost i ne kon ku rent nost, ali i „ne kon zi stent na” po qo pri vred na po li ti ka, ne do sta tak „si mul ta nih” re for mi, usit we nost ze mqi {nog po se da... je da li be ra li za ci ja otva ra broj ne mo gu} no sti, ali i „po zi va na dva im pe ra ti va – po di za we kon ku rent no sti i or ga ni zo va we, od no sno udru `i va we po qo pri vred ni ka u za dru ge, aso ci ja ci je ili ko o -

vred ni ke iz Sr bi je, zbog ~e ga je va `no ra di ti na u~vr {}i va wu wi ho ve po zi ci je na stra nim tr `i {ti ma da bi bi li u sta wu da sa mo stal no na stu pa ju.

E. Dn.

VREME I[LO NARUKU PUTARIMA

Par king zo na (ne)}e se {i ri ti?

Pre ma re ~i ma port pa ro la „Par king ser vi sa” Ra do va na Jek ni }a u okvi ru pro gra ma po slo va wa wi ho vog pred u ze }a za ovu go di nu odvo je na je od re |e na ko li ~i na nov ca za even tu al no {i re we par king zo ne u gra du, kao i za sre |i va we ve} po sto je }ih par ki ra li {ta. Pre ma we go vim re ~i ma sre |i va }e se par ki ra li {ta na Tr gu ga le ri ja, Tr gu re pu bli ke, naj ve ro vat ni je par king pro stor na Tr gu Ko men skog i pro stor u Uli ci Iva na Ko san ~i }a. Sve ove lo ka ci je tre ba lo bi da li ~e na Trif ko vi }ev trg, {to zna ~i da }e ova me sta po -

Ru pe do bi ja le za kr pe

red ure |e nih par kin ga ima ti i ze le ne po vr {i ne. [to se {i re wa par king zo ne ti ~e, Jek ni} ka `e da se za sa da o to me ni {ta kon kret no ne zna, jer o to me od lu ~u je grad ska Upra va za sa o bra }aj, kod ko je sti `u pred lo zi su gra |a na ko ji se tek ka sni je pro sle |u ju wi ho vom pred u ze }u. Me |u tim, u po me nu toj Upra vi ni smo us pe li da sa zna mo da li po sto je zah te vi gra |a na da se par king zo na u gra du pro {i ri na jo{ ne ka me sta, jer su nam ka za li da ni ko osim na ~el ni ka, ko ji je bio od su tan, ni je ovla {}en da da je iz ja ve.

B. M.

Rad ni ci pred u ze }a „Put” ve} ne ko li ko da na ko ri ste le po vre me, ka ko bi sre |i va li ko lo vo ze u gra du.

Ju ~e je oba vqa na po prav ka ko lo vo za od tu ca ni ka u Ve ter ni ku, i po prav ka o{te }e wa na pu te vi ma re ci kli ra nim as fal tom, u uli ca ma Kor ne li ja Stan ko vi }a, Par ti zan skoj, Te me rin skoj, No vo sad skog par ti zan skog od re da i In du strij skoj. ^i {}e we i ure |e we ban ki na, ka ko nam

Novosadska sreda19.januar2011.

je re ~e no, ju ~e je ra |e no Pri vred ni ko voj uli ci, a rad ni ci su ove da ne is ko ri sti li ka ko bi pra li se ma fo re i sa o bra }aj ne zna ko ve, ali i po sta vi li no ve u oko li ni Osnov ne {ko le „\u ra Da ni ~i}”. Ta ko |e, zim ska slu `ba po me nu tog pred u ze }a na la zi se u pr vom ste pe nu pri prav no sti, de `u ra se 24 ~a sa i eki pe su spre me da u slu ~a ju sne ga od mah iza |u na uli ce.

B. M.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Za do voq stvo vir tu el no, ta ba na we re al no i lo je, ~i ni nam se, vi {e B onih su gra |a na ko ji ni su zna li da je pre dva da na bio Me |u na rod ni dan op ti mi zma i da je tim po vo dom jed no od udru `e wa no vo sad skih ugo sti te qa za su gra |a ne or ga ni zo va lo po seb ne po pu ste u no vo sad skim lo ka li ma.

Me |u tim, obi la ze }i ka fee i po sla sti ~ar ni ce sa zna li smo da se po me nu ti po pu sti ne od no se na sve lo ka le, ve} sa mo na one ko ji su ~la no vi udru `e wa or ga ni za to ra ovog do ga -

|a ja. ^ak i oni ko ji su ne {to na ~u li mo ra li su do bra no da se po tru de da pro na |u ove lo ka le, jer na pro sto ni su zna li ko ji su ka fei u pi ta wu.

Sve u sve mu, ide ja je od li~ na, ali nam se ~i ni da je tre ba lo vi {e po ra di ti na or ga ni za ci ji i pro mo ci ji do ga |a ja. Ova ko osta je `al {to su ne ki su gra |a ni tu ma ra li gra dom, i na da da }e po me nu to do ga |a we do go di ne bi ti ja ~e is pro mo vi sa no.

B. Markovi}

PREDAVAWE U DOMU ZDRAVQA „J. J. ZMAJ”

Di ja be ti ~ar i ope ra ci ja Pre da va we na te mu „[ta tre ba da zna di ja be te sni pa ci jent pre od la ska na hi rur {ki za hvat” bi }e odr `a no da nas u 16.30 ~a so va u Sa ve to va li {tu za di ja be tes, u Do mu zdra vqa „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, u Uli ci Zmaj Og we na Vu ka 19.

U Sa ve to va li {tu pa ci jen ti sva ko dev no mo gu da do bi ju uput -

stva o pra vil noj is hra ni, fi zi~ koj ak tiv no sti i sti lu `i vo ta uop {te, dnev nom pra }e wu gli ke mi je i sa mo da va wu in su li na. Dva pu ta mse~ no se or ga ni zu je rad s di ja be ti ~a ri ma u ma loj gru pi, a pre da va wa o di ja be te su se odr `a va ju jed nom ne deq no. Te le fon za in for ma ci je u Sa ve to va li {tu je 4879-437.

I. D.

U NOVOSADSKOM KLUBU

Kr sto no {i} o auto mo bi li zmu U „No vo sad skom klu bu” da nas u 18 ~a so va go sto va }e ar hi tek ta Mi ro slav Kr sto no {i} i go vo ri ti o auto mo bi li zmu u No vom

Sa du u 20. ve ku. Klub se na la zi u Zmaj Jo vi noj 3/1, a ulaz je bes pla tan.

T. L.

V remeploV

Od la zak sve stra nog Or fe li na Na saj lo va~ kom sa la {u ba~ kog vla di ke Jo si fa Jo va no vi }a [a ka ben te, 19. ja nu a ra 1785. umro je Za ha ri je Ste fa no vi} Or fe lin.

On je bio pra vi evrop ski in te lek tu a lac svog vre me na: pi sac, isto ri ~ar, u~i teq i na da sve umet nik. Ro |en je po ~et kom 18. ve ka u si ro ma {noj ku }i u Vu ko va ru, a od ra stao u No vom Sa du. Po ha |ao je sa mo osnov nu {ko lu, ali je svo jom vred no }om „sa brao ogrom no zna we iz ra znih na u ka i je zi ka”, a za hva qu ju }i svom ta len tu stvo rio mno ga traj no vred na de la. Na pri mer, pr vu na u~ no na pi sa nu kwi gu o `i vo tu ru skog ca ra Pe tra Ve li kog u Ve ne ci ji, {tam pao pr vi srp ski kwi `ev ni ~a so -

Fo to: N. Sto ja nov}

DUNAV RASTE, SUTRA NA 450 CENTIMETARA U UTORAK NA 550

Vi ken da {i ma }e re ka ku ca ti na vra ta Du nav je kod No vog Sa da ju ~e do se gao ni vo od 396 cen ti me ta ra. Pre ma re ~i ma ru ko vo di o ca za od bra nu od po pla va "Vo da Voj vo di ne" Mir ka Ga lo we pre ma prog no zi Re pu bli~ kog hi -

dro me te o ro lo {kog za vo da vrh ta la sa sti }i }e u uto rak ka da }e Du nav bi ti na 550 cen ti me ta ra.

Ga lo wa na vo di da }e re ka su tra do sti }i ni vo re dov ne od -

bra ne od po pla va od 450 cen ti me ta ra, ali da ne }e ugro zi ti bra we no ze mqi {te, ve} }e u su bo tu, ka da ni vo bu de 500 cm, u}i u po je di ne de lo ve po je di nih vi kend na se qa u du nav skom for -

Kra |a stru je od ne la 500 mi li o na To kom pro {le go di ne, no vo sad ska “Elek tro di stri bu ci ja“ je na kra |e stru je iz gu bi la vi {e od 500 mi li o na di na ra. Taj po da tak je iz ra ~u nat na osno vu ce ne na do ma }em tr `i {tu. Naj vi {e kra |a za be le `e no je na Kli si i u Ma lom ri tu, kao i u Fu to gu, Ka {u, [aj ka {u i Be o ~i nu, ja vio je Ra dio 021.

Zbog ova k vih pre k r { a j a po k re n u t o je pre k o 1.500 pri ja va, ali je bi lo sve ga ne ko li ko uslov nih ka zni za tvo ra.

Iz “Elek t ro v oj v o d i n e“ kon stant no ape lu ju na sma we we po tro {we stru je, po seb no u zim skom pe ri o du, ka da se elek t ri~ n a ener g i j a ko ri sti za gre ja we.

JU^E U PETROVARADINU

Su dar us po rio sa o bra }aj U Pre ra do vi }e voj uli ci u Pe tro va ra di nu ju ~e je bio kra }i za stoj u sa o bra }a ju ka da su se oko 11 ~a so va su dar li pri grad ski auto bus na li ni ji 62 za Srem ske Kar lov ce i put ni~ ki auto mo bil. Ni je bi lo {te te ni

dru gih po sle di ca, a sa o bra }aj je nor ma li zo van ~im je sti gla po li ci ja na uvi |aj, sa zna je mo u Dis pe ~er skom cen tra Grad skog sa o bra }aj nog pred u ze }a "No vi Sad".

Z. D.

Se mi nar o za {ti ti od po `a ra

pis... Bio je i je dan od naj bo qih ba kro re za ca i ka li gra fa u nas.

N. C.

lan d u. Vi k en d a { i, na r av n o, ve} zna ju {ta mo `e da ih sna |e.

Po we go vim re ~i ma ovaj ta las ne }e do ne ti ve }e te {ko }e, a ne o~e ku je se ni po ja va le da.

S. K.

Do b ro v oq n o va t ro g a s no dru { tvo "Pe t ro v a r a d in"i pred u ze }e "Va tro spas"or ga ni zu ju u su bo tu 22. ja nu a ra u 10 ~a so va se mi nar o za {ti ti od po `a ra u Va tro ga snom do mu u Pe t ro v a r a d i n u. Kroz ovaj stru~ ni skup pri vred ni ci i

gra |a ni upo zna }e se sa no vim Za ko nom o za {ti ti po `a ra i oba ve za ma ko je su s wim stu pi le na sna gu. Va tro ga sni dom na la zi se u Uli ci Pa vla Ju ri {i }a [tur ma 2. Ulaz je slo bo dan.

A. L.

Fo to: R. Hayi}

NA DESNOJ OBALI KANALA NOVI SAD - SAVINO SELO

Ar mi ran be ton {ti ti }e grad

Iako je vre me ma lo us po ri lo po sao na de snoj oba li ka na la No vi Sad - Sa vi no Se lo, na po te su od u{}a u Du nav do pre vod ni ce, gra di se nad vi {e we od bram be ne li ni je od po pla va. Ka -

ko sa zna je mo u „Vo da ma Voj vo di ne”, tre nut no je u to ku ob la ga we ko si ne ka na la i kej skog zi da, kao i iz grad wa ar mi ra nog zi da od be to na.

B. M.

Fil mo vi @e li mi ra @il ni ka Pro jek ci je do ku men tar nih fil mo va @ e li mi ra @il ni ka odr `a }e se ve ~e ras u 20.30 ~a so va u xez klu bu "Whe els", Uli ca Na to {e vi }e va 4. Se ri jal po ~i -

we pro jek ci jom dva fil ma „@ur nal o omla di ni na se lu (zi mi)” i „Li paw ska gi ba wa”.

Ulaz je bes pla tan.

A. J.

Is kqu ~e wa stru je Zbog pla ni ra nih ra do va u elek tri~ noj mre `i, do pet ka stru je ne }e ima ti ^or ta nov ci: od 9 do 12 sa ti deo vi kend na se qa Ban stol; Ka}: od 8 do 13 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma No vog Sa da do cen tra.

Da nas: Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 sa ti Ta tar sko br do -

Uli ca Iva na Fran ka; Fu tog: od 8.30 do 11.30 sa ti deo Fu to ga od Uli ce Zdrav ka ^e la ra pre ma Plan ti do kra ja.

Su tra: No vi Sad: od 8 do 11 ~a so va Mi {e Di mi tri je vi }a, od bro ja 41 do bro ja 37; od 11.30 do 14 ~a so va De vet Ju go vi }a od bo ja 7 do 17.

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda19.januar2011.

c m y

8

dnevnik

OTVORENA HUMANITARNA IZLO@BA U STUDIJU „M”

Po dr {ka cen tru „@i ve ti us prav no”

Fo to: S. [u {we vi}

EKONOMSKA [KOLA „SVETOZAR MILETI]“ I DAQE OPASANA SKELAMA

Fa sa da ~e ka lep {e vre me

Popravka fasade Ekonomske {kole „Svetozar Mileti}“ u Ulici narodnih heroja, sa~eka}e boqe vremenske uslove, ka`e za „Dnevnik“ direktor {kole Ne boj {a Bu la to vi}. Iako je {kola septembra opasana skelama, po~etak radova se ne o~ekuje jo{ neko vreme.

- Po~etkom septembra, na trotoar veoma prometne Ulice Narodnih heroja obru{io se malter sa krovne konstrukcije i pove}i deo fasade. Povre|enih, na sre}u, nije bilo, ali je iz bezbedonosnih razloga nastava tog popodneva prekinuta. Od Uprave za obrazovawe dobili

smo novac da postavimo skele i za{titimo |ake i prolaznike od eventualnog ponovnog obru{avawa. Za nastavak radova ~eka}emo lep{e vreme, a tada bi mogao da stigne i ostatak novca za obnovu devastirane fasade i krova– rekao je Bulatovi} i dodao da su pro{le godine od Uprave dobili novac s kojim je potpuno ure|ena fasada {kole na Trgu Marije Trandafil.

Uprava za obrazovawe }e, kako je jesenas najavqeno, pokriti tro{kove popravke, ali tek }e se odlu~ivati da li }e obnova biti kompletna ili delimi~na.

A. V.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

Za ra zni „Skan dal” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak svetskog bestselera broj jedan “Skandal” autorke Pe ni Vin }en ci.

Re~ izdava~a: [ta da radite kad sve izgubite? Kako da se izborite kad je ugro`eno sve {to imate – va{ dom, prihodi, najmiliji? “Skandal” je pri~a o posledwim danima blistavih osamdesetih godina dvadesetog veka i razornom finansijskom skandalu koji je uticao na hiqade qudi kad se uspeh pretvorio u propast. Za Najxela Kupera skandal je stra{an. Ipak, on je siguran u jed-

no – svoju voqenu `enu Lusindu, tipi~nu mladu `enu iz visoke klase, odanu svome suprugu, zadovoqnu svojom sudbinom. Ali Lusinda }e u~initi ne{to sasvim neo~ekivano – na}i }e qubavnika. Za Sajmona Bomonta skandal izgleda nepodno{qivo.

Harizmati~an, mo}an i bogat, iznenada se suo~ava sa potpuno sumornom budu}no{}u. Povrh svega wegova supruga Elizabet, super`ena od karijere, i daqe ga voli – ali mo`e li mu oprostiti bol koji joj je naneo? Za Floru Filding skandal deluje ne~uveno.

Ekscentri~na, lepa, izuzetno hrabra, s visine gleda na poraz. Ali ima probleme u svojoj porodici.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

„Li {}e me wa bo ju” Izlo`ba slika „Li{}e mewa boju” autora Rad mi le ]ur ~i} odr`a}e se danas u 19 ~asova u Galeriji „Prometej”, Trg Marije Trandafil 11.

T. L.

U okviru humanitarne akcije „@iveti uspravno” ju~e je otvorena izlo`ba fotografija u Studiju „M”, Pionirska 2 . Postavku je otvorio predsednik Rotari kluba Novi Sad - Petrovaradin - Fru{ka gora Mi ro slav [tat ki}, koji je ovom prilikom rekao da }e sav novac koji se bude prikupio prodajom i}i centru „@iveti uspravno”, koji se bavi podr{kom osobama sa invaliditetom.

- Pro{le godine je pokrenut fond za stipendirawe talentovanih studenata i u~enika sa invaliditetom i mladih bez invaliditeta koji su aktivni na poqu unapre|ewa polo`aja osoba sa invaliditetom. U centru postoji lista osoba kojima je po-

trebna hitna materijalna pomo} radi daqeg {kolovawa.Ovom prilikom pozivamo sve koji imaju `equ da se prikqu~e akciji - dodao je [tatki}.

Postavku sa~iwavaju radovi koje su gr~ki umetnik Vla sis Tso nos, Bran ko Mi le {e vi} iz Sombora i slikarka Alek san dra Er de qan poklonili u ciqu ostvarewa akcije.

- Nadam se da }e biti jo{ vi{e ovakvih humanitarnih akcija. Svesni smo da je pomo} potrebna, ali treba da budemo nau~eni da poma`emo drugima - rekla je slikarka Erdeqan.

Izlo`ba }e biti otvorena do 23. januara, a cena svake fotografije je 5.500 dinara.

N. R. – A. Va.

Fo to: H. Радман

[KOLA U PRIRODI PREVELIK IZDATAK ZA RODITEQE

Pet da na na Te ste ri 10.300 di na ra Roditeqi ~ija deca poha|aju vrti}e „Radosnog detiwstva“ ve} sada mogu da se opredele da li }e wihova deca (starijeg i najstarijeg) uzrasta boraviti u {koli u prirodi na Testeri ili na Gu~evu. Cena petodnevnog boravka u ovim odmarali{tima staje 10.300 dinara, a prednost je ta {to ovaj iznos

mo`e da se pla}ati i na rate.

Na roditeqima ostaje da odlu~e na koji na~in }e uskla|ivati rate, a bitno je da se sve plate do po~etka juna.

Direktor ove ustanove Bo ri slav Sa mar xi} ka`e za „Dnevnik“ da je ve} u septembru centralni savet roditeqa na osnovu otvarawa javnih ponuda do-

neo odluku gde }e se i}i na vi{ednevne, odnosno jednodnevne izlete.

- Ve} {estu-sedmu godinu za redom, opredequjemo se za Testeru odnosno Gu~evo. Cena je ostala na pro{logodi{wem nivou, a roditeqi su uglavnom za Testeru, jer je bli`a od drugog odmarali{ta. Pre nego {to se i krene na put, na{i srtu~ni saradnici, {ef kuhiwe i lekari odlaze na teren kako bi se uverili da je higijena na nivou – ka`e Samarxi}.

Dodaje da je veoma bitno da su ovo izolovana odmarali{ta u kojima se ne me{aju odrasli s decom. Kako ka`e, kada deca putuju na pet dana bez roditeqa, uvek se gleda da budu maksimalno za{ti}eni, a upravo u ova dva odmarali{ta postoje radnici koji 24 sata de`uraju u i oko objekata. Samarxi ka`e da ve} godinama insistira da se ne primaju deca iz drugih {kola ili vrti}a, kada u {ko-

li u prirodi borave deca iz ove ustanove.

Samarxi} ka`e da on ne odlu~uje o agencijama preko kojih se putuje, ve} komisija, a da Centralni savet roditeqa daje kona~nu odluku. Za pomenuti iznos deca imaju tri glavna obroka, u`inu, prevoz, program animatora, medicinsku za{titu.

- Mali{ani zaista tamo u`ivaju. Znam da je ekonomska situacija te{ka, ali kada se ovaj iznos podeli na pet do {est mese~nih rata, to ne bi trebalo da predstavqa preveliko optere}ewe za roditeqski xep. Ovde deca dobiju lepo iskustvo od jahawa na poniju do drugih pustolovina s vaspita~ima – navodi sagovornik i dodaje da deca koja provedu pet dana u prirodi nau~e kako ~uvati biqni i `ivotiwski svet i to je znawe koje se ne mo`e kupiti.

Q. Nato{evi}

USKORO PRIPREMNA NASTAVA NA NOVOSADSKOM OTVORENOM UNIVERZITETU

Spre ma we osma ka za ma lu ma tu ru Pripremna nastava za polagawe male mature bi}e organizovana od 30. januara u okviru Novosadskog otvorenog univerziteta (NOU), ulica Radni~ka 20. Ovo je prvi put da }e se raditi na pripremi osmaka za polagawe zavr{nog ispita, koji }e, u kombinaciji sa ocenama u kwi`ici, biti ulaznica za sredwu {kolu. Prema re~ima direkto-

^ITAOCI PI[U SMS

ra NOU Mir ka Ka ra ka {a ovo je program koji }e realizovati stru~waci, a za decu }e biti zna~ajan.

Ono {to }e osnovci polagati podse}a na pro{logodi{wi kvalifikacioni ispit za sredwe {kole. Malu maturu pola`u sva deca koja zavr{e osnovnu {kolu, a ne samo ona koja nameravaju da upi{u ~etvorogodi{wu

sredwu {kolu, s tim {to zadaci ne}e biti unapred poznati.

Kako je re~eno, cene priprema bi}e uskla|ene sa standardom gra|ana, a pla}awe }e biti u vi{e rata. Vi{e informacija mo`e se dobiti na brojeve telefona 021/529861 i 021/521-866 i na sajtu www.nou.edu.rs.

A. J.

065/47-66-452

Sku pa, sku pqa, naj sku pqa NS vo da Hladna voda u Novom Sadu 81 dinar, u Beogradu 44 dinara, u Kraqevu 19, u Zrewanin 38 dinara... Pa nije Novi Sad Luksemburg ???

062/1728... *** Slu{am u udru`ewu ribolovaca u Dunavskoj svakodnevne kukwave pecaro{a - penzionera koji, mesto da koriste predstoje}i visoki vodostaj (ide riba odli~no ) oni vazdan zapoma`u i nerviraju dr`avne ~inovnike! Skupa dozvola, dobro, jeste, ali {ta }e ako im dr`avni du{ebri`nici organizuju kolektivno pecawe u Gr~koj (na reviru Tajgeta ) ili ako nemaju biometrijski, mogu i u isto~nu Srbiju (revir Lapot ), a {ta }e onda? Boqe da ne talasaju.

064/4210... *** ^uo sam da je Vida Ogwanovi} rekla kako je za wu nacionalni identitet sumwiv pojam. ^ovek mo`da govoriti francuski, ali ne mora biti. Po izgledu, ne znamo nacionalnost nepoznate osobe. Dok nam osoba ne ka`e ko je, mi ne znamo ko je. Ja mislio

da je Vida pisac, a ona zbori kao policajac. Ta~no je da ne mo`emo znati ime i JMBG neke osobe dok je ne legitimi{emo, mada ni legitimisawe ne zna~i da }emo

kom{ija, a dobro znamo da postoje i takvi qudi, koji bi rado i sve kom{ije otpremili u kafileriju, ako bi im se samo ukazala takva mogu}nost. Kao da i

to saznati, jer ~ovek mo`e imati falsifikovane isprave.

069/774... *** Koliko su zakoni o pravima `ivotiwa besmisleni vidi se i po tome, da onaj {to `eli da dr`i jednog psa u stanu, mora o tome da pribavi saglasnost svih

svi koji pi{u zakone o `ivotiwama spadaju u tu kategoriju, a da nije tako, vaqda bi se neko od wih smilostivio da napravi azil za napu{tene `ivotiwe.

063/556... *** Komunalije su preskupe!

063/7244...

*** Krajwe je vreme za tre}i srpski ustanak! Ustanimo protiv guliko`a!

062/1728... *** Zastra{ujuca pojava! Vlasnici registrovano oru`je predaju bez naknade isto policiji! Za{to? Pa zato {to nemaju para da pla}aju veliki porez na oru`je! Vlasnik gubi svoju imovinu, a dr`ava gubi prihode od poreza, umesto da je dr`ava smawila porez, pa bi imala neki priliv. Ovako nema ni{ta! Ko je tu pametan? Pa Vlada Srbije.

Woj je ciq da ima {to vi{e gra|ana naoru`anih na crno.

063/523... *** Izmu~enim prevoznicima, koju se bore da pre`ive, uvode porez na luksuz na teretna vozila od kojih `ive, a zbog xipova koje su vlasnici registrovali kao teretna vozila i izbegavali porez. Ima li neko da misli u ovoj zemqi, pozatvara}emo firme pa na ulicu, nema druge...!

063/580...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda19.januar2011.

9

OBNOVA ZGRADE STARE 100 GODINA

Jod na ba wa do ~e ka la hi dro i zo la ci ju Re kon struk ci ja Spe ci jal ne bol ni ce za re u mat ske bo le sti u Fu to {koj uli ci, po zna toj kao Jod na ba wa, po ~e la je hi dro i zo la ci jom glav nog objek ta, po tvr di la je di rek tor ka ove usta no ve Mi li jan ka La za re vi}.

- Kraj we je vre me bi lo da se sa ni ra zgra da ko ja po sto ji ve} 100 go di na, a ura di }e se hi dro i zo la ci ja pre ma evrop skim stan dar di ma, ko ri ste }i ~u ve nu HIO me to du - ka `e La za re vi }e va.

Fo to: R. Ha yi}

Ma gla ote ra la sun ce

Iz me {ten je ceo po drum, pa je sma wen do sa da {wi kom for, ali rad s pa ci jen ti ma ni je ugro `en, re kla je di rek tor ka je di ne spe ci ja li zo va ne usta no ve ove vr ste u Voj vo di ni.

Pro je kat je fi nan si rao Fond za ka pi tal na ula ga wa, a

USKORO SEDNICA SAVETA ZA PRA]EWE PONA[AWA FUNKCIONERA

Svi se za kle li u Eti~ ki ko deks Na red ne sed mi ce odr `a }e se sed ni ca skup {tin skog Sa ve ta za pra }e we pri me ne Eti~ kog ko dek sa, na ko joj pre ma re ~i ma pred sed ni ka Ja dra na \or |e vi }a tre ba da se na |u iz ja ve ime no va nih, po sta vqe nih i iza bra nih li ca da }e se pri dr `a va ti pra vi la po na {a wa ka ko ko deks pro pi su je. \or |e vi} ka `e da u na {em gra du ima oko 1.200 gra |a na ko ji su ime no va ni, iza bra ni i po sta vqe ni, a to su funk ci o ne ri grad ske upra ve, od bor ni ci u Skup {ti ni gra da, di rek to ri jav no ko mu nal nih pred u- ze }a i usta no va ~i ji je osni va~ Grad No vi Sad, ~la no vi uprav nih i nad zor nih od bo ra u ko mu nal nim fir ma ma i usta no va ma i ~la no vi {kol skih od bo ra u gra du. Pred sed nik \or |e vi} do da je da }e dnev ni red bi ti do pu wen i pri med ba ma gra |a na ko je su sti gle iz me |u dve sed ni ce.

U SKUP[TINI KARLOVACA

G17 plus bi }e URS

Od bor ni~ ka gru pa G 17 plus u kar lo va~ kom par la men tu od sle de }e skup {tin ske sed ni ce no si }e dru gi na ziv. Gru pa }e se ume sto G 17 plus zva ti Uje di we ni re gi o ni Sr bi je, bez ob zi ra {to u lo kal noj Skup {ti ni ne ma ko a li ci o nog part ne ra.

Ka ko sa zna je mo od pred sed ni ka Op {tin skog od bo ra G 17 plus u Kar lov ci ma i pred sed ni ka kar lo va~ ke Skup {ti ne Raj ka Ma rin ko vi }a, pod tim ime nom }e stran ka u~e stvo va ti i na na red nim lo kal nim iz bo ri ma.

Ova par ti ja je u Kar lov ci ma od ne dav no pro me ni la i se di {te. No ve pro sto ri je na la ze se u Uli ci pa tri jar ha Ra ja ~i }a 19, a kan ce la ri ja je otvo re na sva kog rad nog da na od 13 do 17 sti.

Po red ove, u Skup {ti ni op {ti ne Srem ski Kar lov ci po sto je jo{ dve od bor ni~ ke gru pe.

To su od bor ni~ ke gru pe Srp ske ra di kal ne stran ke i De mo krat ske stran ke.

Z. Ml.

Ne ma~ ki za sve ni voe zna wa ^as kon ver za ci je na ne ma~ kom je zi ku odr `a }e se ve ~e ras u 20 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Mo gu pri su svo va ti svi, bez ob zi ra na ni vo zna wa je zi ka, a u~e {}e je bes plat no.

A. J.

Sa vet, na gla {a va, ne ma in ge ren ci je da ka `wa va i sank ci o ni {e funk ci o ne re ko ji se ne pri dr `a va ju ko dek sa, ali sva ku pri med bu ili pri ja vu raz ma tra, a on da no si o ca jav ne funk ci je upo zo ra va na po {to va we Eti~ kog ko dek sa.

Pre ma we go vim re ~i ma ni {ta ni je spor no u ve zi ak tu el nog slu ~a ja pre la ska Qi qa ne Po po vi}, do sko ra {we {e fi ce Ode qe wa fi nan si ja u Spen su, ko ja se kao teh no lo {ki vi {ak ja vi la za do bro voq ni od la zak iz ovog pred u ze }a uz ot prem ni nu, ko ju ni je uze la, i od mah na {la nov po sao u Grad skom sa bra }aj nom pred u ze }u „No vi Sad”. \or |e vi} na vo di da Po po vi} ni je ime no va na, ni po sta vqe na ni ti iza bra na, ni je bi la, ni ti je sa da u ru ko vo de }em ti mu, a ni je bi la i na Spen su. S dru ge stra ne,~i ni nam se, u GSP-u kao da su za `mu ri li pred na me rom

Gra da da ot prem ni na ma sma wi broj za po sle nih u grad skim pred u ze }i ma. Od bor ni ca u Skup {ti ni gra da (SPO) i pred sed ni ca skup {tin skog Sa ve ta za jav ni red i mir Bran ka Be `a nov na plat nom spi su je No vo sad ske to pla ne od ja nu a ra pro {le go di ne. Pre ovog za po sle wa ra di la je 14 go di na u Te le ko mu i uz ot prem ni nu oti {la iz ovog pred u ze }a zbog vla sni~ ke tran sfo ma ci je. Be `a nov je ka za la ju ~e za „Dnev nik” da ni ka ko ni je po ga zi la Eti~ ki ko deks, jer no vac ko ji je do bi la od Te le ko ma za ot prem ni nu ni je iz bro jan iz bu xe ta Re pu bli ke Sr bi ja, a ni Gra da. Ona ka `e da je Te le kom Sr bi ja ak ci o nar sko dru {tvo. Te le kom je osno va lo JP PTT Sr bi ja kao jed no ~la no ak ci o nar sko dru {tvo 1997 go di ne u po stup ku vla sni~ ke tran sfor ma ci je PTT si ste ma Sr bi je.

Z. Deli}

Ba ~e na hra na gri ze kon tej ne re Di vqe de po ni je sva ko dnev no ni ~u po ce lom gra du, a u po sled we vre me ima ih i du` no vo i zgra |e nih bu le va ra. Ma da „^i sto }a„ sva ko dnev no ~i sti grad od sme }a, po je di ni su gra |a ni ba ca ju ot pad bu kval no gde stig nu, po me ra ju kon tej ne re na svo ju ru ku, ka ko bi se par ki ra li is pred zgra de, a ima

i onih „pa met wa ko vi }a“ ko ji svo je sme }e u ke sa ma osta vqa ju i is pred ula za zgra da. Ova ~i we ni ca je po ra `a va ju }a, ako se uzme u ob zir da u gra du ima oko {est hi qa da kon tej ne ra i oko 50.000 kan ti za sme }e u do ma }in stvi ma u in di vi du al nom ti pu sta no va wa. Ipak, ni su za sve kri vi ni gra |a ni, jer ka ko u „^i sto }i“ na vo de kon tej ne ri se o{te }u ju upo tre bom, te je po treb no re dov no me wa ti opre mu, jer ima svoj vek tra ja wa.

- U re dov nom obi la sku te re na, ka da se uo~i o{te }e na kor pa ili kon tej ner, rad ni ci slu `be odr `a va wa je po pra vqa ju na li cu me sta ili uko li ko to ni je mo gu }e, vra }a ju kon tej ner ili kor pu u

fir mu i po na bav ci re pro ma te ri ja la je po pra vqa ju i po nov no po sta vqa ju na pret hod nu lo ka ci ju – is ti ~u u ovom pred u ze }u.

Naj ~e {}i raz lo zi o{te }e wa kon tej ne ra su pa qe we, pre vla ~e we sa jed ne na dru gu lo ka ci ju pre ko ivi~ wa ka i ne rav ni na, pri ~e mu se kva re to~ ki }i. O{te }e wa na sta ju usled vre men skih uslo va, at mos fer skih pa da vi na i od du go traj ne upo tre be.

Ka ko ka `u u ovom pred u ze }u, oni se o{te }u ju jer se u wih od la `e i ku hiw ski ot pad ko ji je uglav nom vla `an, {to uti ~e na r|a we i tru qe we dna kon tej ne ra. I kor pe ko je sto je na jav nim po vr {i na ma su, uglav nom, me ta po jed nih gra |a na ko ji ih {u ti ra ju i iz va qu ju, a be ton ske kor pe ko je su po sta vqe ne pret pro {le go di ne su u ve li kom bro ju okr we ne.

Po ka za lo se da su kan te za sme }e, ko je je „^i sto }a“ bes plat no po de li la gra |a ni ma ko ji `i ve u ku }a ma, le po o~u va ne i da oni vo de ra ~u na o wi ma, jer ih dr `e u svo jim dvo ri {ti ma.

Pro {le go di ne je „^i sto }a“ u cen tru gra da po sta vi la pod zem ne kon tej ne re, a u ovoj go di ni na sta vqa ju s ti po slom. Za na bav ku i po sta vqa we ovih kon tej ne ra iz dvo je no je 16.000.000 di na ra. Pla ni ra na je na bav ka 45 pod zem nih kon tej ne ra, ko ji }e pr vo bi ti ras po de qe ni po cen tru, a ka sni je i po osta lim de lo vi ma gra da.

Q. Nato{evi}

di rek tor ka sma tra da bi ve }i deo ra do va tre ba lo da bu de za vr {en do apri la. Usta no va pla ni ra i da ob no vi sta ri ba zen, ali za sa da je ne po zna to ka da }e s tim po slom kre nu ti.

I. D. Fo to: S. [u{wevi}

Is pi ti za tak si ste Is pit o po zna va wu gra da i pro pi sa ko ji re gu li {u tak si pre voz odr `a }e se 8. fe bru a ra u 15.30 sa ti u Skup {ti ni gra da. Sva oba v e { te w a, kao i for mu la ri za pod no {e we pri ja va za po la ga we pre u zi ma ju se na por tir ni ci Skup {ti ne, a pod no se se u is toj zgra di se kre ta ru Ko mi si je za grad sku upra vu, od 13 do 14 sa ti. Skup {ti na gra da na la zi se u Uli ci @ar ka Zre wa ni na 2.

D. B.

Na k on sun ~ a n ih i to p lih da na usred ja nu a ra, ju ~e se nad grad spu sti la ma gla. Tem pe ra tur n e raz l i k e i vre m en s ke pri li ke ne pre sta ju da iz ne na |u j u gra | a n e, osta q a j u } i ih zbu w e n e u po g le d u oda b i r a

ode }e za no vi dan. Skla wa ju }i se od hlad no }e, qu di `u re, a kej osta je pra zan. Tek po ko ji bi c i k li s ta u`ur b a n o tu d a pro |e. Ovaj ja nu ar je, de fi ni tiv no, me sec }u dqi vog vre me na.

A. J.

Tri bi na o no vo sad skoj ra ci ji Tri bi na „Isti na o no vo sad skoj ra ci ji” odr `a }e se da nas u 19 sa ti u Me snoj za jed ni ci “Bo {ko Bu ha”,Uli ca Fru {ko gor ska 8. Or ga ni za tor je GO De mo -

krat ske stran ke Sr bi je, a go vo ri }e pu bli ci sta Alek san dar Ve qi}, isto ri ~ar Sto jan ^e ki} i po kra jin ski po sla nik DSS-a Bor ko Ili}.

D. B.

PROMOCIJA KWIGE U GALERIJI „PROMETEJ”

„Zlo ~i ni pro tiv Je vre ja” Pro mo ci ja kwi ge „Zlo ~i ni pro tiv Je vre ja” odr `a }e se da nas u 12 ~a s o v a u Ga l e r i j i „Pro me tej”, Trg Ma ri je Tran da fil 11. Kwi gu je pri re dio

dr Dra go We go van, a u~e stvu ju i dr Ana Fren kel, prof. dr Du {an Be ri}, mr Pre drag Ba ji} i Zo ran Ko lun xi ja.

T. L.

Iz lo `ba fo to gra fi ja Pr va sa mo stal na iz lo `ba fo to gra fi ja Ma ri je Ke rek{ odr `a va se da nas u Dru {tvu kwi `ev ni ka Voj vo di ne u 19 ~a so va u Uli ci bra }e Rib ni ka ra 5. Ulaz je slo bo dan.

A. L.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

sreda19.januar2011.

DNEVNIK

c m y

10

СОМБОРСКА ФИЛИЈАЛА НСЗ НАЈБОЉА У ВОЈВОДИНИ

Достигнути европски стандарди рада СОМБОР: Честитајући запосленима у сомборској Филијали Националне службе за запошљавање титулу најбоље војвођанске филијале ове државне институције, покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин је нагласио да је управо НСЗ српски шампион најсвеобухватнијих промена.

- Морам да изразим поштовање за рад свих запослених у НСЗ, па тако нарочито онима који су најбољи у Војводини, због најсвеобухватнијих промена које су извели својој организацији рада, које су их опет довеле у ред државних институција које послују у складу са европским стандардима - нагласио је Васин, на јучерашњој презентацији резултата рада сомборске Филијале НСЗ, која је поводом награде за најбољу војвођанску филијалу одржана у свечаној сали Скупштине Града Сомбора.- Промене су видљиве поготово у последње време од када је, у сарадњи са покрајинском и републичком Владом Национална служба за запошљавање

Презентација сомборске филијале НСЗ

и државним органима који су учесници у процесу активног тражења посла.- образложио је своје похвале Васин, према чијим речима чињеница да је у прошлој години залагањем НСЗ и покрајинских и републичких мера запошљавања чак 28 хиљада Војвођана добило посао довољно говори о успешности са којом се Војводина бори са пробле-

Буђење привреде у Сомбору Позитивна искуства у раду са сомборском Филијалом НСЗ, поред сомборског градоначелника Немање Делића, изнели су и представници социјалних партнера, медија, као и корисници услуга ове Филијале, на чему им се захвалила директорка Филијале Јасна Миљеновић, наглашавајући да је, поред мера српских и војвођанских власти и саме НСЗ, протеклу годину обележило и отварање сомборских погона мултинационалке „Калцедонија“ која само у овом тренутку запошљава 370 радника са тенденцијом даљег раста запошљавања, али и посета репбуличког министра Млађана Динкића који је довео реномирану италијанску фирму „Стола“ која би преузимањем сомборске фабрике „Застава-специјални аутомобили“ требало већ у овој години да обезбеди 200-тинак радних места. са пасивног вида запошљавања, који подразумева пуко санирање последица кризе и рецесије, прешла на формат активне сарадње са незапосленим лицима, послодавцима

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­ „Mon­te­vi­deo,­ Bog­ te­ vi­deo!”­ (sa­la­ 5­ -­ 15.00,­ 18.00,­ 21.00;­ sa­la­ 2–­ 19.00, 22.00),­„Upo­znaj­te­ma­le­Fo­ke­ro­ve”­(sa­la­6­–­13.45,­15.45,­17.45,­19.45­i­21.45),­„Me­ga­um”­(sa­la­1­–­14.30­i­16.30),­„Tu­ri­sta”­(sa­la­1­–­18.30,­20.30­i­22.45),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­(sa­la­3­–­15.30),­„Le­to­pi­si­Nar­ni­je:­Pu­to­va­we­na­mer­ni­ka­zo­re­(sa­la­3 –­13.00),­„Tron”­(sa­la­3­–­20.00,­22.30),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti­(sa­la­2­– 13.15,­16.00),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma­3­(sa­la­5­–­12.30),­„Grin­hor­net”­(sa­la­3­–­17.30) Jadran:­ „Ar­tur­ 3­ -­ rat­ dva­ sve­ta”­ (18),­ „[i­{a­we”­ (19.45),­ „Kad­ vo­de­wak­ puk­ne” (21.30).

Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su:­„Be­li,­be­li­svet”­(20)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom):­ stal­na­ po­stav­ka­ „Voj­vo­di­na­ od­ pa­le­o­li­ta­ do­ sre­di­na­ dva­de­se­tog­ ve­ka”,­ „Voj­vo­di­na­ iz­me­|u dva­ra­ta”,­„An­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka­ 20a, 4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­ Srem­ska­ Ka­me­ni­ca,­ Trg­ J.­ J.­ Zma­ja­ 1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­ Du­nav­ska­ 29,­ 451–239­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka­ „Le­gat dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a”­Iz­lo­`ba­Zo­ra­na­Ta­i­ro­vi­}a­„Mo­ment­of­muv­ment”­(do­1.­fe­bru­a­ra).

Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta­Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Kar­lo­va~­kog­ mi­ra­ 18,­ 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ve sna Ta di}, Sve tla na Sa vi}, Bra ni sla va O`e go vi}, Mi li ca ^e gar, Dra ga na Vu ki }e vi} i Na ta {a Kr~ mar iz Novog Sada, An dri ja na No vak iz Maradika, Ve sna La ka to{ iz Kulpina, Ti ja na Kr sti} iz Vrbasa, Bran ka Mi len ko vi} iz Oxaka, Ele na Pe trev ska iz Titela, Oli ve ra Bol ma nac iz Temerina i Li di ja Va sla vik iz ^oke, DE^AKE: Sve tla na Ku zma no vi}, Sve tla na Sa vi}, Fa tlu me Mu ha dri i Na ta {a Kov ~in iz Novog Sada, Bo ja na Me da re vi} iz Ba~ke Palanke, Su za na Kr sma no vi} i Zo ri ca Ostro go nac iz Petrovaradina, Ta ma ra Be mi ler iz Sremskih Karlovaca i Ester Ku `ner iz Ba~kog Petrovog Sela.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Florijan Milice Pu{eqa (1958) u 10.30 ~asova, Adam Aran|ela Mari} (1928) u 11.15, Ksenija Lazara Jovanovi} (1929) u 12, Miroslav Qubi{e Terzi} (1957) u 12.45, \or|e Miroslava [}eki} (2009) u 13.30, Petar Ferenca Mudri (1942) u 14.15 ~asova.

Na Uspenskom grobqu danas }e biti sahrawena Ana I{tvana Bala` (1932) u 13 ~asova. Na Dowem, starom grobqu u Futogu u 14 ~asova bi}e sahrawen Jovica \or|a Nikoli} (1974).

telefoni

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

мима изазваним светском економском кризом и рецесијом.

- Заједничким прегнућем успели смо у ономе у чему нису успеле ни далеко развијеније европске земље,

да зауставимо тренд повећања незапослености у чему ћемо имати јаку подршку кроз програме запошљавања локалних самоуправа у сарадњи са покрајинском и републичком Владом предвиђене за ову годину, као и отварање Едукативног центра у Новом Саду у коме ћемо организовати обуку незапослених лица која ће тако стицати вештине и знања потребна тржишту рада.-казао је покрајински секретар за рад, запошљавање и равноправност полова Мирослав Васин уз оцену да ће на овај начин у 2011. години бити отворено између 11 и 12 хиљда нових радних места у Војводини. О успешној и свеобухватној сарадњи са сомборском Филијалом НСЗ похвално се изразио и покрајински секретар за локалну самоуправу др Томислав Стантић, према чијим речима у послу смањења незапослености свој велики удео има и повећање капацитета локалних самоуправа у решавању административних проблема грађана али и привреде и потенцијалних инвеститора, што је предмет бриге секретаријата којем је на челу. М. Миљеновић

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ВЕТЕРИНАРСКИ ИНСТИТУТ КОНТРОЛИСАО НАМИРНИЦЕ У СУБОТИЦИ

Нема диоксина у месу, храна доброг квалитета СУБОТИЦА: Суботичани једу храну доброг квалитета и ни у једном контролисаном узорку меса није пронађен диоксин - изјавио је саветник за контролу намирница у Ветеринарском институту у Суботици Золтан Сабо. На основу 9.821 контрола колико их обављено прошле године, он тврди да је храна бољег квалитета него ранијих година.

- Контролисана је исправност млека и производи од млека, месо и производи од меса, јаја и производи од јаја који се налазе у промету. Било је неколико случајева да су примећене у бактерије у месу - стафилоколе и ешерихија коли, као и у појединим сиревима на пијаци. У овим случајевима, дошло је до контаминације намирница након производње. Редовно контролишемо квалитет хране и у производњи, у мини млекарама, произвођаче меса и друге који се баве производњом

намирница животињског порекла објашњава Золтан Сабо. У Ветеринарској инспекцији кажу да Србија из Немачке није увозила живинско месо, јаја, ни смешу сточне хране, односно, производе затроване диоксином. Шеф инспекције за Себерно-бачки округ Александар Пижурица каже да су контроле на граници пооштрене и да сада контролишу и мешаоне сточне хране.

- Прошле године забележена су само два случаја, где је месо било заражено трихинелозом. Реч је о дивљим свињама у округу. Човек се није био заразио овим паразитом истиче Александар Пижурица. Ветеринарски институт скреће пажњу грађанима да донесу месо како би се обавио преглед на трихинелу. То је и законска обавеза сваке кланице и власника месаре. А. А.

sreda19.januar2011.

У СЕВЕРНОМ ПОТИСЈУ НАЈКРИТИЧНИЈЕ У ДЕЛОВИМА СЕНТЕ И АДЕ

Шест кућа у Сенти није за становање СЕНТА, АДА, КАЊИЖА: У појединим подручјима сенћанске општине због високог ниовоа подземних и површинских вода ситуација је алармантна, па је Општински штаб у тим деловима прогласио ванредно стање. Формиране су комисије за праћење ситуације и процену штете, а до сада је озбиљније оштећено шест кућа које су непогодне за даље становање, па се за угрожене породице тражи привремени смештај. Директорка Центра за социјални рад Сенте Милијана Поповић каже да су пет од шест најугроженијих породица добиле кључеве за привремени смештај, али да су

ци који су вратили кључеве, према речима директорке Центра за социјални рад су одустали од привременог смештаја и наводно ће се снаћи под кровом родбине и пријатеља. Начелница Одељења за урбанизам и комуналу делатност Општинске управе Сента Валерија Туза за наш лист је рекла да су од вода угрожени делови града Мала компетенција, један део око Торњошког пута и реон Макоша.

- Решење није у препумпавању воде у систем градске канализације, што је најскупља варијанта, него да се проблем решава трајно изградњом отворене канализаицје - каже Туза.

РЕКОРД ВРБАСКЕ ШЕЋЕРАНЕ

Велики успех и поред кише

ВРБАС: У врбаској шећерани „Бачка“ пре два дана је и званично завршена овогодишња кампања прераде репе која је укупно трајала 141 дан. Према речима директора „Бачке“ Милана Крљаноновића, ове године је прерађено око 660 хиљада тона шећерне репе, из које је добијено нешто више од 90 хиљада тона шећера, што представља рекордну производњу у историји врбаске шећеране, којој је ово била 98. сезона прераде репе.

- Oвакви резултати су велики успех, поготово када се узму у обзир отежавајуће околности, када је превоз репе у питању. Због знатно отежаних временских услова, кам-

пању морали да продужимо за читавих месец дана, јер буквално током целе кампање нисмо имали спојених десет дана без падавина. Међутим, без обзира на те проблеме успели смо на време да извадимо репу са производног подручја и да је прерадимо уз рекордне резултате - рекао је Крљановић. Према његовим речима, отежани временски услови и велика количина падавина довели су тога да је репа довожена у фабрику са доста великим процентом нечистоће, али је дигестија овогодишњег рода била на доста високом нивоу и у просеку је износила преко 15 одсто. Н. Перковић

Решавање проблема за само два дана

КУЛА: Покрајински секретар за локалну самоуправу Томислав Стантић боравио је јуче у Кули поводом почетка имплементације система „48 сати“ којим локална самоуправа у Кули покушава да омогући бољу комуникацију грађана са општинским органима и службама. Секретаријат, на чијем се челу налази Стантић, је за ову намену кулској општини доделио 1,95 милиона динара, а систем је од јуче у пробном раду, док ће од 1. фебруара бити доступан свим грађанима.

- Овакав систем за сада постоји у малом броју војвођанских општина, али у наредна два месеца очекујемо да ће бити уведен у још двадесетак локалних самоуправа. Такав вид комуникације са грађанима јасан је знак да је локална самоуправа заиста сервис грађана јер им

пружа могућност да у року од 48 сати, реши проблем или уколико то није могуће, проследи образложење - рекао је Стантић. Према речима председника општине Кула Светозара Буквића у наредном периоду грађани ће уз рачуне за воду и комуналије бити обавештени о почетку рада система „48 сати“ као и начину коришћења.

- Грађани ће бити упознати са бројевима телефона на који могу пријавити проблем позивом или слањем СМС поруке, а ту могућност ће имати и путем електронске поште. Један оператер ће примати све пријаве, обрађивати је и у сарадњи са општинским службама повратну информацију прослеђивати грађанима који су пријавили проблем - рекао је Буквић. Н. Перковић

Фото: Ј. Пап

Афричка фауна у Крчедину

КРЧЕДИН: У сремачком селу Крчедину ће од сутра, па до недеље, бити уприличена четвородневна изложба ловачких трофеја. То је збирка чувеног крчединског ловца Премила Поповића, прилика за све љубитеље природе, нарочито млађе, да погледају поставку која садржи, између осталог и трофеје зебре, жирафе, гнуова, неколико врста

Вода потопила дворишта и баште у Гунарашу

поједине после дан-два вратиле кључеве незадовољне условима, зато што им се не свиђа или су имали већа очекивања. Поповић каже да понуђени станови скромни, нису луксузни, налазе се у ужем центру града, имају воду и струју, нису лошије од оних у којима су становали. Незадовољни-

У Ади најугроженији је део насеља Гунараш, где се, према речима заменика шефа Одељења за комуналне послове Општинске управе Аде Атиле Волфорда, изводе радови како би се вода из поплављених дворишта и баште одвела до канала у Улици Бакош Калмана. Волфорд каже да су ра-

СРЕДЊОБАНАТСКА СЕЛА И ДАЉЕ УГРОЖЕНА

ПОЧЕО ДА РАДИ СИСТЕМ „48 САТИ” У КУЛСКОЈ ОПШТИНИ

афричких антилопа, медведа, вукова, дивокоза, јелена, срндаћа, те неколико десетина различитих врста птица. Изузетно богатство фауне на једном месту. Изложба ће сутра и у петак бити отворена од 14 до 18 сати, а у суботу и недељу од 10 до 17 часова. Заинтересовани могу да се додатно информишу на телефон 064/ 13-65-941. Д. Кн.

11

Вода руши и по Торди ЕЛЕМИР, ТОРДА: Стање у Елемиру, селу удаљеном десетак километара од Зрењанина, услед набујалих подземних вода и даље је критично, мада последњих дана није било нових случајева рушења кућа, потврдио је јуче за „Дневник” секретар тамошње Месне заједнице Драгиша Цукић. До сада је у овом месту пало више десетина стамбених објеката, а многи су знатно оштећени и претпоставља се да их чека иста судбина.

- Последњих дана неке од раније оштећених кућа почеле су да се урушавају, али нових примера, срећом, није било. До пре два дана у нашем селу је механизација зрењанинског Водопривредног предузећа „Средњи Банат” прокопавала канале, како би се омогућило отицање воде, али је сада премештена у Торду – казао је Цукић. Он је напоменуо да све што се дешава последњих дана представља интервентну акцију, јер је у Елемиру проглашено ванредно стање, и да тек предстоји трајно решавање проблема. Покрајински секретаријат за пољопривреду, водопривреди у шумарство упутио је три милиона динара за реализацију пројекта који се тиче одвођења атмосферских вода и ових дана требало би да буде расписан конкурс за извођача радова. До тада Елемирци се сналазе како знају и умеју.

За разлику од овог села, где су поједини мештани остали без крова над главом, у Торди, селу у општини Житиште, вода је у појединим домаћинствима урушила само помоћне просторије. Како је нашем листу речено у Месној заједници Торда, најкритичнија ситуација је у улицама Петефи Шандора и Кошут Лајоша. Вода је продрла у куће које се налазе у овој другој улици, мада још нема бојазни од њиховог урушавања.

- Све ово је последица високог нивоа подземних вода. Са тиме се боримо још од средине маја прошле године, а у последње време овде је пало доста кише. Чинимо све што је у нашој моћи да стабилизујемо ситуацију, али располажемо ограниченим средствима и механизацијом - поручују из МЗ Торда. Начелница Средњобанатског округа и командант Окружног штаба за ванредне ситуације Тања Дуловић потврдила је за „Дневник” да је у појединим селима ситуација тешка, а нарочито у Елемиру.

- Приоритет при спасавању су људски животи, затим стамбени објекти, па тек онда оранице. Велика је sодговорност локалних самоуправа у оваквим ситуацијама, јер су новим законом добиле ингеренције у овој области – истакла је Дуловићева. Ж. Балабан

Просецање путева и канала у делу Аде званом Гунараш

ди одвођења сувишне воде интервентни земљани радови на ископу канала и пресецању путева.

- Проблем представља што је ниво улица виши за око један метар од дворишта, изграђени су путеви и тротоари и због уских улица нема могућности да се у њима прокопају канали, него је излаз у одвођењу сувишних вода преко приватних дворишта и башта. Док се то не уради проблема ће бити после веће кише и високог нивоа подземних вода. Интервентно се на препумпавању воде ради са две пумпе које је општина купила прошле године, па се њима врши препумпавање у канал у Улици Бакош Калмана. Општина је обезбедила гориво за пупме и исхрану за чланове Добровољног ватрогасног друштва који су ангажовани каже Волфорд. Висок ниво вода највише погађа куће старије градње и помоћне објекте, а у неколико случајева у Молу и Ади због владе било је урушавања зидова, али не и чита-

Дунав расте, али не прети АПАТИН: Водостај Дунава код Апатина јуче је био 505 сантиметара, што је за око два метра ниже од водостаја када се проглашава ванредна одбрана од поплаве. Према прогнозама, водостај Дунава ће расти и наредних дана, а током викенда, како се очекује, биће око 670 сантиНеке викендице већ под водом метара.С обзиром на то да је код Апатина постављен одбрамбени насип, који може да издржи и Дунав висине више од осам метара, не очекује се његово преливање.Угрожени су само делови викенд насеља Вагони, чији становници су већ навикли на то да вода Дунава стиже до њихових викендица. Једино је неуобичајено да се то догађа већ у јануару. Ј. П.

Кућна достава за лабудове АПАТИН: Нижи делови терасе ресторана „Плава ружа“ у Апатину поплављени су, због повећаног водостаја Дунава. Недостаје још мало па да лабудови, који се радо окупљају око ресторана, могу да допливају до самог шанка. Ипак, за сада се задовољавају храном коју им доставља особље ресторана. Ј. П.

Стиже време буњевачких прела

СУБОТИЦА: Један од четири национална празника Буњеваца „Марин дан или дан великог прела” у народу познат као „Свићница” ове године обележиће се у Суботици, Бајмоку и Сомбору. Другог фебруара, 1879. године у организацији Пучке касине одржано је прво велико Буњевачко прело, где је било око 1.500 званица. “Свићница” је један од празника који је утемељио корене Буњеваца на овим просторима. Прва свечаност ће бити обележена у Бајмоку 29. јануара, Суботици 2. фебруара и Сомбору 5. фебруара. Централна свечаност одржаће се 2. фебруара на сам дан Великог прела у просторијама некадашње Занатске коморе, садашњег „Спартака“ када ће бити изабрана најлепша преља и прељска песма. У све три

вих кућа. Због урушавања куће у Ади једна старица која је у њој живела сама преселила се код родбине. У насељима кањишке општине нема већих проблема, а према речима помоћника председника општине задуженог за ванредне ситуације Ласла Чикоша, каналска мрежа за одвођење сувишних вода попуњена је око 30 одсто.

- У атару су под водом највише површине које су иначе на катастарским картама означене као језера, али је проблем што су их људи претворили у њиве или за друге потребе. У Малим Пијацама имамо случај да је кућа изграђена без дозволе практично на дну некадашњег језера. Мапе Републичког хидрометеоролошког завода које указују на хидролошко стање на терену поклапају се са онима из 1886. године, тако да је у том погледу ситуација иста, па проблема има тамо где је промењена намена земљишта - указује Чикош. М. Митровић

општине свечаност почиње у 19 часова, а на трпези ће се наћи традиционална буњевачка јела попут кромпираче, фанака и компота.

- Буњевци су увек били познати по песми и игри. У овогодишњем Буњевачком календару објавили смо документе по којима је неко да се додвори Титу, 1945. године избрисао једним потезом, као гумицом 84.000 Буњеваца и претворио их у Хрвате. Мимо њихове воље и знања. Поднећемо тужбу суду да се брише тај срамотни историјски документ који је нанео велику штету Буњевцима који немају своју земљу, јер је њихова земља је Србија - каже председник Буњевачког националног савета Блашко Габрић. А. А.

Пливање за Часни крст

ЖАБАЉ: На Јегричкој реци код Жабља данас ће се одржати пливање за Часни крст. Учествоваће 23 такмичара, а почетак је у 12.часова. Организатор је Удружење „19. јануар“, а за све учеснике предвиђене су дипломе и награде. Л. К.

12

crna hronika

sreda19.januar2011.

dnevnik

VOJNO-BEZBEDNOSNA AGENCIJA IS TRA @I VA LA KRI MI NAL NE DE LAT NO STI PRI PAD NI KA RE^ NE FLO TI LE VOJ SKE SR BI JE

Pot pu kov nik osum wi ~en za pod ri va we voj ne mo }i Voj no-bez bed no sna agen ci ja je to kom 2010. is tra `i va la kri mi nal ne de lat no sti u Re~ noj flo ti li u [ap cu i zbog pod ri va wa voj ne i od bram be ne mo }i pri ve den je pot pu kov nik Zo ran Sta ni}, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo od bra ne.

VBA je sva ras po lo `i va sa zna wa iz is tra ge do sta vi la Voj noj po li ci ji i ne ma ovla {}e wa

da ot kri va po dat ke iz kri vi~ ne pri ja ve ko ja je u nad le `no sti Tu `i la {tva i su da.

U sa op {te wu se na vo di da je na osno vu sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo pri ve den, uz kon sul ta ci ju s nad le `nim Vi {im tu `i o cem u [ap cu, pot pu kov nik Sta ni}, biv {i ko man dant Pr vog pon to nir skog ba ta qo na Re~ ne flo ti le, ko ji se, po sa op -

SA O BRA ]AJ NA NE SRE ]A U KA ]U

Po gi nuo bi ci kli sta Pe ra Bu ni} (1966) iz Ka }a po g i n uo je prek s i n o} oko 20.30 sa ti na ras kr sni ci uli ca Sve to za ra Mi le ti }a i Do bro vo qa~ ke u tom me stu kad je na we ga na le teo „ni san”, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Zbog sum we da je u sta wu pot pu ne al ko ho li sa no sti po ~i nio te {ko de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja ta ko {to je uda rio bi ci kli stu Bu ni }a, po li ci ja je li {i la slo bo de i od re di la me ru za dr `a va wa me {ta ni nu Va si A. (1959).

Ne zva ni~ no sa zna je mo da je kod vo za ~a iz me re no vi {e od dva pro mi la al ko ho la u kr vi.

Po re ~i ma o~e vi da ca, „ni san” se kre tao od cen tra Uli com Sve to za ra Mi le ti }a pre ma Pe trov skom na se qu, dok je iz su prot nog sme ra do la zio Bu ni} na bi ci klu.

Od si li ne udar ca, ka ko ka `u o~e vi ci, bi cikl je od le teo ne k o l i k o me t a r a ujed n om prav cu dok je Bu ni} pre mi nuo na li cu me sta u jar ku uda qe nom de se tak me ta ra od me sta ude sa.

M. V.

ZBOG IZ DR @A VA WA DVA DE SE TO GO DI [WE ZA TVOR SKE KA ZNE

Cr na Go ra tra `i iz ru ~e we Ve se li na Vu ko ti }a – Cr n o g or s ki mi n i s tar prav de Du {ko Mar ko vi} pot pi sao je ju ~e zah tev Sr bi ji za iz ru ~e we Ve se li na Vu ko ti }a ra di iz dr `a va wa dva de se to go di {we za tvor ske ka zne, na

}a 1997. go di ne u Pr~ wu. Vu ko ti} bi mo gao bi ti je dan od kqu~ n ih sve d o k a u is t ra z i kri j um ~ a r e w a ci g a r e t a na pro sto ri ma Bal ka na i Ape nin skog po lu o str va.

{te wu, te re ti za kri vi~ no de lo pod ri va wa voj ne i od bram be ne mo }i.

U skla du sa Za ko nom o kri vi~ nom po stup ku, Sta ni} je pre dat nad le `nom tu `i o cu i is tra `nom su di ji, ~i me je pre sta la nad le `nost Voj ne po li ci je, „osim u slu ~a ju ka da Tu `i la {tvo za tra `i an ga `o va we na pri ku pqa wu no vih do ka za”.

Mi ni star stvo od bra ne i Voj ska Sr bi je ne ma ju ovla {}e wa da ot kri va ju po dat ke iz kri vi~ ne pri ja ve, ko ja je u nad le `no sti Tu `i la {tva i su da, na vo di se u sa op {te wu.

Po je di ni me di ji ob ja vi li su pret hod no da je {a ba~ ko tu `i la {tvo po kre nu lo po stu pak pro tiv Sta ni }a.

(Ta njug)

Pon to nir ci na za dat ku

U ELEK TRA NI U OBRE NOV CU USKO RO UNI [TA VA WE ZA PLE WE NIH NAR KO TI KA

Za spa qi va we dro ge de se tak da na U sud skim de po i ma i po li cij skim upra va {i rom Sr bi je ve} du `e sto ji dro ga sprem na za uni {te we.

Nar ko ti ci, ko je je po li ci ja to kom pro te klih go di na za p le n i l a, do sa d a ni s u uni {te ni po naj vi {e zbog ne do stat ka stu di je o uti ca ju di ma od wi ho vog spa qi va wa na `i vot nu sre di nu. Po po sled wim in for ma ci ja ma, stu di ja o pro ce ni {tet no sti pa qe wa dro ge u TE „Ni ko la Te sla“ po `i vot nu sre di nu je go to va i ~e ka se da je TE „Ni ko la Te sla“ po {a qe Mi ni star stvu `i vot ne sre di ne na ra ti fi ka ci ju. Po ovoj stu di ji, za je dan sat do zvo qe no je da se spa li oko 50 ki lo gra ma nar ko ti ka, od no sno, uko l i k o vre m en s ki TENT u Obre nov cu uslo vi do zvo le, sva za ple we na dro ga bi mo gla bi ti za ura di ti jo{ pro {le ne de qe, ovo je pr vi put da im je ne ko pa qe na za de se tak da na. ali i da qe ne zna mo kon kret no tra `io iz ra du stu di je. Ovaj Stu di ju pro ce ne uti ca ja spa ka da }e to bi ti. ^im ra ti fi put Mi ni star stvo za za {ti tu qi va wa dro ge na `i vot nu sre ku je mo stu di ju, mo `e po ~e ti `i v ot n e sre d i n e, pra t e } i di nu ura dio je Ma {in ski fa pa qe we nar ko ti ka – na vo de u evrop ske stan dar de, za tra `i kul tet u Be o gra du. Me |u tim, spa qi va we nar ko ti ka ko ji se na la ze u de po i ma po li ci je i Zaplena vred na 25 mi li o na evra su do va ne mo `e da kre ne dok stu di ja ne bu de ra ti fi ko va na.

Po ne zva ni~ nim po da ci ma, u de po i ma su do va i po li ci je tre – Stu di ju smo tra `i li na nut no je vi {e od 136 ki lo gra ma ko ka i na, 800 kg he ro i na, vi {e od osno vu Za ko na o pro ce ni uti to ne ma ri hu a ne, 17.000 ko ma da ek sta zi ja, 47 kg am fe ta mi na, i ca ja na `i vot nu sre di nu. Od oko 100 ki lo gra ma osta lih dro ga. Ukup na vred nost ovih nar ko no s no, mi tra ` i m o pro c e n u ti ka pre ma {u je 25 mi li o na evra. ko li ko je {tet no pa qe we opa snih ma te ri ja po `i vot nu sre di nu, u {ta se ubra ja ju i nar ko - Mi ni star stvu za za {ti tu `i lo je od Ter mo e lek tra ne i Mi ti ci. Zna mo da je ura |e na, sa da vot ne sre di ne. ni star stva unu tra {wih po slo je u TE „Ni ko la Te sla“, i ~e Ka ko ob ja {wa va ju u TE „Ni va da, pre no {to pri stu pe pa ka mo da nam je do sta ve na ra ti - ko l a Te s la“, oni sa m o pa l e qe wu za ple we ne dro ge, is pi fi ka ci ju. Re kli su da }e to nar ko ti ke po na lo gu dru gih, i ta ju u ko joj me ri to uti ~e na

kva l i t et va z du h a. Me | u tim, u ovom pred u ze }u ni je se mo glo sa zna ti kad }e je po sla ti Mi ni star stvu za eko lo gi ju.

– Stu di ja je ra |e na tri me se ca i de fi ni {e uslo ve pod ko ji ma je mo gu }e pa li ti nar ko ti ke da ne bi bi lo {tet nih po sle di ca po `i vot nu oko li nu – iz ja vio je do cent na Ma {in skom fa kul te tu i je dan od auto ra stu di je Alek san dar Jo vo vi}. – Ona je za vr {e na i tre ba da do bi je teh ni~ ku sa gla snost. Wom je pred vi |e no da se za je dan sat mo `e spa li ti oko 50 ki lo gra ma nar ko ti ka, {to zna ~i da bi se dnev no mo glo sa go re ti od 300 do 400 ki lo gra ma dro ge, po ta~ no na zna ~e nim pro p i s i m a. Na r av n o, to kom pa q e w a psi h o a k t iv nih sup stan ci me ri la bi se za ga |e nost va zdu ha, ta ko da bi se u sva kom tre nut ku ak tiv nost mo gla pre ki nu ti. Ovom di na mi k om sva za p le w e n a dro g a mo gla bi se uni {ti ti za de se tak da na, ali naj ve ro vat ni je ne }e bi ti pa qe na sva ki dan, ve} }e ras p o r ed od r e d i t i MUP. Za spa qi va we je po treb no oko 300.000 ki lo gra ma ugqa na sat da bi se po sti gla tem pe ra tu ra iz me |u 800 i 1.200 ste pe ni.

Po sled we spa qi va we dro ge bi lo je 23. de cem bra 2008. go di ne, ka da je BIA uni {ti la vi {e od 450 ki lo gra ma nar ko ti ka u Ter mo e lek tra ni „Ni ko la Te sla A“ u Obre nov cu.

M. B.

NA JA VQE NA OB U STA VA RA DA STRA @A RA U KAZNENO-POPRAVNIM ZAVODIMA

Ve se lin Vu ko ti}

ko ju je zbog ubi stva osu |en u na {oj ze mqi – po tvr dio je ra di ju „An te na M„ {ef ka bi ne ta mi ni stra prav de Ni ko la [a ra no vi}.

Ve se lin – Ve sko Vu ko ti} je de cem bra 2008. go di ne iz Bel gi je, gde se we go vo ime do vo di lo u ve zu s ubi stvom po li ti~ kog emi gran ta En ve ra Ha -

Mi ni star stvo prav de Sr bi je neo ba ve {te no

Za tvor ski ~u va ri {traj ku ju od 28. ja nu a ra Sin di kat za tvor skih ~u va ra u Sr bi ji na ja vio je ju ~e da }e 28. ja nu a ra stu pi ti u ge ne ral ni {trajk do is pu we wa zah te va za

– Za po sle ni u za tvo ri ma }e po {to va ti mi ni mum pro ce sa ra da iz bez bed no snih raz lo ga i spro vo di }e fi zi~ ko obez be |e -

po ve }a we za ra da i is pla tu do dat ka od 10.000 di na ra za de cem bar i ja nu ar. To }e bi ti pr vi {trajk ~u va ra u srp skim za tvo ri ma ikad.

we za tvo re ni ka, sta ra }e se o po tre ba ma hi gi je ne, {et wi, pri je mu i ot pu stu li ca li {e nih slo bo de – re kao je na kon fe ren ci ji za no vi na re pred sed nik Je din -

Mi ni star stvo prav de Re pu bli ke Sr bi je, u ci qu objek tiv nog in for mi sa wa jav no sti, sa op {ta va da jo{ uvek ni je pri mi lo mol bu Mi ni star stva prav de Cr ne Go re za eks tra di ci ju Ve se li na Vu ko ti }a, na ve de no je u sa op {te wu tog mi ni star stva do sta vqe nom ju ~e „Dnev ni ku”.

O pod no {e wu mol be za eks tra di ci ju Vu ko ti }a Cr noj Go ri Mi ni star stvo prav de Re pu bli ke Sr bi je oba ve {te no je iz cr no gor skih me di ja. Mi ni star stvo prav de Re pu bli ke Sr bi je, uko li ko bu de do bi lo mol bu za iz ru ~e we, upu ti }e je na raz ma tra we nad le `nom su du u No vom Sa du, ko ji je je di ni ovla {}en da od lu ~i o zah te vu za eks tra di ci ju Vu ko ti }a, ka `e se u sa op {te wu.

Ve se li na – Ve ska Vu ko ti }a Vi {i sud u No vom Sa du pu stio je kra jem pro {le go di ne da se u po no vqe nom su |e wu bra ni sa slo bo de. Po na vo di ma me di ja, Vu ko ti} je bio sa rad nik srp ske taj ne po li ci je, za ko ju je u Evro pi iz vr {a vao za dat ke od „naj vi {eg dr `av nog in te re sa”.

Cr na Go ra tra `i Vu ko ti }a zbog ubi stva Du {ka Bo {ko vi -

dri jua, iz ru ~en Sr bi ji. Po tom je bio u pri tvo ru Okru `nog za tvo ra u No vom Sa du, gde mu je av gu sta 2009. po zli lo pa je zbog sr ~a nih pro ble ma ope ri san na In sti tu tu za kar di o v a s ku l ar n e bo l e s ti u Srem skoj Ka me ni ci. Ka da se opo ra vio, pre ki nu to mu je iz dr `a va we ka zne i na {ao se na slo bo di.

(Ta njug)

stve ne sin di kal ne or ga ni za ci je za po sle nih u usta no va ma za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja u Sr bi ji Dra go qub Ku ri xa.

Po we go vim re ~i ma, to kom {traj ka stra `a ri u za vo ri ma ne }e okri vqe ne spro vo di ti na su |e wa, ne }e im omo gu }a va ti po se te advo ka ta i po ro di ce, ne }e pri ma ti pa ke te, ni ti }e se sta ra ti o za tvor skim kan ti na ma.

Ku ri xa je pod se tio na to da su zah te vi za po sle nih u za tvo ri ma Upra vi za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja i Mi ni star stvu prav de pro sle |e ni 5. no vem bra 2010. go di ne, ali da ni su do bi li ni jed nu po vrat nu in for ma ci ju o to me da li se oni ba rem razmtra ju.

– Sin di kat za tvor skih ~u va ra tra `i iz me nu Ured be o ko e fi ci jen ti ma za is pla tu pla ta za po sle nih u skla du s iz me na ma Za ko na o pla ta ma dr `av nih slu `be ni ka i na me {te ni ka, kao i po pra vqa we

ma te ri jal nog po lo `a ja uz is pla tu do dat ka na pla tu od 10.000 di na ra jer je to u~i we no za za po sle ne u po li ci ji i su do vi ma – re kao je Ku ri xa.

On se po seb no po `a lio na te `ak po lo `aj za po sle nih ko ji, ka ko je na veo, po stu di ja ma Svet ske zdrav stve ne or ga ni za ci je, ra de naj te `i i naj stre sni ji po sao, i to u uslo vi ma ko ji su da le ko is pod stan dar da Evrop ske uni je i Uje di we nih na ci ja.

– Po je di ni za tvo ri su sta ri i vi {e od 200 go di na. Pre bu ki ra ni su i bez bed nost ~u va ra je stal no ugro `e na – na veo je Ku ri xa, i na po me nuo da u Evro pi na jed nog ~u va ra ide je dan za tvo re nik, dok u Sr bi ji na 11.500 za tvo re ni ka ra di 3.500 stra `a ra.

On sma tra da uvo |e we elek tron skog nad zo ra uz po mo} na ru kvi ca i al ter na tiv ne sank ci je ne }e re {i ti pro blem pre bu ki ra no sti za tvo ra, zbog, ka ko je na veo, ve li ke kri mi na li za ci je dru {tva u ko jem se, sva ke go di ne u pro sled wih pet go di na, broj za tvo re ni ka po ve }a va za 1.000.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

sreda19.januar2011.

13

U AKCIJI „ARMAGEDON” U NOVOM SADU

Pro fe sor isto ri je uhap {en zbog por no gra fi je Pro fe sor isto ri je Zoran J. (1968) iz No vog Sa da uhap {en je pod sum wom da je po ~i nio kri vi~ no de lo pri ka zi va wa, pri ba vqa wa i po se do va wa por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va wa ma lo let nog li ca za por no gra fi ju, sa op {tio je ju ~e MUP. Osum wi ~e nom se pri pi su je da je u to ku 2009. i 2010. go di ne na in ter ne tu po sta vqao i ski dao ve }i broj fo to gra fi ja i audio-

Osum wi ~e ni Zo ran J.

HAP[EWE NA MOSTU SLOBODE

Ko kain skri ven u ga }a ma?

Pri pad ni ci no vo sad ske kri mi na li sti~ ke po li ci je uhap si li su prek si no} na no vo sad skom Mo stu Slo bo de Aleksu R. (1969) iz Fu to ga pod sum wom da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj ne dro ge i ne do zvo qe nog dr `a wa oru` ja, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve.

Pri li kom pre gle da vo zi la, u ko jem je osum wi ~e ni bio su vo -

za~, u we go vom do wem ve {u pro na |e ne su dve naj lon ke se s be lom pra {ka stom sup stan com, te {kom 9,2 gra ma, za ko ju se osno va no pret po sta vqa da je ko kain. Pre tre som Alek si nog sta na u Fu to gu pro na |e ni su di gi tal na va ga, ta ble te i me tak.

Po li ci ja je osum wi ~e nom od re di la po li cij sko za dr `a va we do 48 sa ti, na kon ~e ga }e bi ti pri ve den de `ur nom is tra `nom su di ji na sa lu {a we, do da je se u sa op {te wu.

E. D.

ZREWANINSKI PREVOZNICI PONOVO NA METI MU[TERIJA

Pi ja ni put nik uda rio tak si stu Tak si sta zre wa nin skog udru `e wa “I-tak si” M. J. na pad nut je u ne de qu, oko 7.30 ~a so va, ali je in ci dent ko ji je iza zvao je dan put nik, sre }om, pro {ao bez ozbiq ni jih po sle di ca.

Po sa zna wi ma “Dnev ni ka”, na kon pri mqe nog po zi va, M. J. je oti {ao na za ka za nu adre su i u auto mo bil pri mio ~e tvo ro put ni ka – tri mu {kar ca i de voj ku.

Ona je se la na me sto su vo za ~a, dok su osta li bi li po za di. Pro blem je na stao ka da je jed na oso ba, ko ja je se de la u sre di ni, tak si stu po ~e la da is pi tu je za na ci o nal nost, pi ta ju }i ga da li je Sr bin, Ma |ar ili ne {to dru go.

U pr vom tre nut ku, ka ko sa zna je mo, M. J. je }u tao, ne `e le }i da po le mi {e s mu {te ri jom ko ja je, naj ve ro vat ni je, bi la pod dej stvom al ko ho la. Ali, ne po zna ti mu {ka rac je i da qe pro vo ci rao i in si sti rao na od go vo ru. Ta da

zid ako po ku {am da skre nem – is pri ~ao je M. J. no vi na ri ma.

Slu ~aj je pri ja vqen zre wa nin skoj po li ci ji, u ko joj, me |u tim, ni su `e le li da go vo re o de ta qi ma. Je di no su sa op {ti li da in ten ziv no ra de na ra sve tqa va wu svih okol no sti ko je su do ve le do ovog ne mi log do ga |a ja.

Di rek tor “I-tak si ja” Zoran Mici} iz ja vio je ju ~e za “Dnev nik” da M. J. od ra ni je, po li ku, po zna je na pa da ~a jer je i pre ko ri stio uslu ge ovog pre vo zni ka.

Do sa da ni je bio pro ble ma ti ~an pa se pret po sta vqa da je ova ko re a go vao u tre nu ci ma pi jan stva jer se, s osta lim dru {tvom, tog ju tra vra }ao s ne ke pro sla ve.

– Sli~ nih in ci de na ta je bi lo i ra ni je, sa mo jav nost za wih sa zna tek ka da do |e do fi zi~ kog na pa da – re kao je Mi ci}.

Tak si sti u Zre wa ni nu la ne su upo zo ra va li na to da su za bri nu -

vi deo za pi sa na sta lih zlo pu o tre bom de ce i ma lo let nih li ca u por no graf ske svr he. Pri li kom pre tre sa pro sto ri ja osum wi ~e nog, po li ci ja je na ra ~u na ru, kao i na eks ter nim no sa ~i ma me mo ri je, pro na {la vi {e od jed nog gi ga baj ta fo to gra fi ja i audio-vi zu el nih ma te ri ja la, na sta lih zlo u po tre bom de ce i ma lo let nih li ca u por no graf ske svr he.

Osum wi ~e ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve den is tar` nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du. On je li {en slo bo de u na stav ku ak ci je SBPOK-a „Ar ma ge don”, u sa rad wi s Vi {im jav nim tu `i la {tvom u Be o gra du, od no sno Ode qe wem za bor bu pro tiv vi sko teh no lo {kog kri mi na la, a na osno vu in for ma ci ja do bi je nih u me |u na rod noj po li cij skoj sa rad wi, sa op {tio je

ju ~e Bi ro MUP-a za in for mi sa we. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma „Dnev ni ka”, osum wi ~e ni je pro fe sor po zva wu, ali ne i po za ni ma wu. U No vom Sa du je po ~eo da sta nu je po sle za vr {e nog fa kul te ta, gde je ho no rar no ra dio u jed noj usta no vi kul tu re oko dve go di ne, na kon ~e ga je kel ne ri sao u po zna tom no vo sad skom ka fi }u oko se dam go di ne. Zo ran J. je ro |en u Srem skoj Mi tro vi -

ci. Pre ma sa zna wi ma „Dnev ni ka” Zo ran J. je di plo mi rao 1998. go di ne, a dve go di ne ka sni se o`e nio. Me |u tim, taj brak iz ko jeg ima dvo je de ce, je tra jao sa mo dve go di ne. Po sle raz vo da, bri gu o de ci pre u ze la je we go va biv {a su pru ga. „Dnev nik” ne zva ni~ no sa zna je i da je Zo ran J. jed no vre me bo ra vio u En gle skoj i na Mal ti.

M. V. - S. L.

KRAJ SU\EWA OPTU@ENIMA ZA PREBIJAWE NASMRT FRANCUSKOG NAVIJA^A

Pre su da za ubi stvo Ta to na 25. ja nu a ra Ve }e pe to ri ce Vi {eg su da u – Ni sam kriv, ni Be o gra du za ka za lo je za 25. ja nu sam kriv, ni sam ar ob ja vqi va we pr vo ste pe ne kriv! – bi lo je sve pre su de ~e tr na e sto ri ci na vi ja {to je ju ~e, obra }a ju ~a FK „Par ti zan„, op tu `e nih }i se su du, ka zao tre da su pred odr `a va we fud bal }e o kri vqe ni Quboske utak mi ce „Par ti za na“ i mir Markovi}. fran cu skog “Tu lu za” 17. sep Osta li op tu `e ni tem bra 2009, u Be o gra du u~e su bi li re ~i ti ji, ali stvo va li u pre bi ja wu fran cu sve wi ho ve za vr {ne skog na vi ja ~a Bri sa Ta to na na od bra ne i za te meq i Obi li }e vom ven cu, ko ji je 12 za po en tu ima le su da na na kon to ga pre mi nuo, te s istu tvrd wu “ni sam tim u ve zi za kri vi~ no de lo te kriv”, a ve }i na ih je {kog ubi stva. iz ne la i mol bu su du Pre ne go {to je pred sed ni ca da “pre su di pra vi~ ve }a su di ja Mirjana Ili} ju ~e no”. za kqu ~i la glav ni pre tres, za Pred sed ni ca ve }a vr {ne re ~i od bra ne su iz ne li je po za kqu ~e wu pre advo ka ti Savo Gruji~i} i Slotre sa ob ja sni la da }e bodan Batri}evi}, ko ji su, oce zbog obim no sti pred wu ju }i da ne ma do ka za za op tu me ta ve }u bi ti po `be pro tiv wi ho vih bra we ni ka treb no ne {to vi {e Vladimira Suvajca i Stefana vre me na od za kon skog Veli~kovi}a, za tra `i li oslo ro ka od tri da na za Gu `va na ula zu u sud ni cu ba |a ju }u pre su du. Wi ho ve ko le raz ma tra we i oce nu ge, bra ni o ci osta lih okri vqe ar gu me na ta i do ka za, od lu ~i va - fi ka sni jih u na {em pra vo su |u, nih, ko ji su za vr {ne re ~i iz ne we i do no {e we pre su de, ko ja }e jer je za vr {e no za sa mo po la go li pro {le ne de qe, ta ko |e su uz di ne. bi ti ob ja vqe na za se dam da na. je din stve nu oce nu da „ne po sto ji ni je dan do kaz o to me da je bi lo ko od okri vqe nih do ta kao o{te }e nog Ta to na“, pred lo `i li su du da iz rek ne oslo ba |a ju }u pre su du.

Za vr {nim re ~i ma svo j ih bra n i l a c a pri d ru ` i l i su se okri vqe ni, ko ji su i ju ~e, kao i to kom ~i ta v og po s tup k a, od ba ci va li op tu `be i kri v i c u. Svi okri vqe ni su u za vr {nim re ~ ia po n o v o ne g i ra li bi lo ka kvu po ve z a n ost s kob n im do g a | a j em, na g la { a va ju }i da „ne `e le da od go va ra ju za ne {to {to ni su u~i ni li“, ne k i na v o d e } i da kri ti~ nog da na ni su bi li bli zi ni Obi li } e e v og ve n a c a a Advo kat Sve to zar Vu ja ~i} (le vo) s ocem jed nog od op tu `e nih po je di ni da su se „u po gre {no Ina ~e, su |e we u ovom pred me Pro {le ne de qe, u iz ne toj za vre me na {li na po gre e {nom tu, ko je je po ~e lo u ju nu pro {le vr {noj re ~i, Vi {e tu `i la {tvo me stu”. go di ne sma tra se jed nim od naj e- u Be o gra du je oce ni lo da su „iz -

ve de ni do ka zi za op tu `be“ i pred lo `i lo su du da op tu `e ni ma iz rek ne ka zne pred vi |e ne za ko nom za kri vi~ no de lo ko je im se sta vqa na te ret.

Advo ka ti od bra ne su osta li je dinststve ni u oce ni da „ne ma do ka za za op tu `be“, kao i u sta vu ko ji je iz neo je dan od bra ni la ca, advo kat \or|e Kalaw, da je „op tu `ni ca ne pot kre pqe na, pa u {al na i da u woj ni su de fi ni sa ne rad we ko je se kon kret no sva kom okri vqe nom po na o sob sta vqa ju na te ret, ni ti se opre de qu je ka kve su kon kret ne po sle di ce tih rad wi“. U ovom pro ce su se su di: Qu bo mi ru Mar ko vi }u, Ivanu Grkovi}u, Stepi Petrovi}u, Stefanu Veli~kovi}u, Milanu Tarla}u, Draganu Tomasovi}u, Jovanu Karbi}u, Bojanu Matijevi}u, Milanu Vujovi}u, Vladanu Suva~u, Branimiru ^etniku, Dejanu Stankovi}u, te, u od su stvu, od be gli ma \or|u Preli}u i Dejanu Puziga}i. Pet na e sti okri vqe ni Vladimir Bo{kovi} je op tu `en za po ma ga we u skri va wu jed nom od op tu `e nih, svom dru ga ru, na kon do ga |a ja s ko jim se ne do vo di u bi lo ka kvu ve zu.

J. Jakovqevi}

NA PODRU^JU POLICIJSKE UPRAVE SREMSKE MITROVICE LANE MAWE KRIVI^NIH DELA

Srem ci sve mir ni ji Zre wa nin ski tak si sti za bri nu ti za bez bed nost

mu je M. J. po ru ~io da je ~o vek, kao i svi osta li, a za tim i za u sta vio tak si-vo zi lo i za mo lio put ni ke da iza |u. Po sle to ga je je dan od wih fi zi~ ki na sr nuo na we ga. Me |u tim, dru gi je spre ~io ozbiq ni ji na pad, pa je za mo lio tak si stu da na sta vi vo `wu. Na se ma fo ru kod zgra de Po li cij ske upra ve Zre wa nin kon flikt je na sta vqen.

– Gle dao sam u se ma for i dr `ao ru ke na vo la nu. Od jed nom sam do bio uda rac ot po za di u gla vu, u pre de lu uha. Put nik me je uhva tio za ra me i na re dio da vo zim pra vo. Ve ro vat no je mi slio da }u skre nu ti le vo, pre ma po li ci ji. Za pre tio je da }u uda ri ti u

ti za svo ju bez bed nost. Go vo ri li su da su u po sled we vre me, na ro ~i to u no} nim sa ti ma, `r tve obe snih mla di }a, pi ja nih put ni ka i nar ko ma na.

“Za bri nu ti smo zbog to ga.

Tak si sti su ~e sto iz lo `e ni mal tre ti ra wu, psov ka ma i fi zi~ kim na pa di ma i ne zna ju ka ko da se po na {a ju u ta kvim si tu a ci ja ma. Ne ka da je do pro ble ma do la zi lo ka da stran ka od bi je da pla ti vo `wu, a sa da na sil ni ke ne mo `e te da spre ~i te da u|u u auto. Po tom po vra }a ju na se di {te, psu ju, pre te”, upo zo ri li su svo je vre me no iz sin di ka ta tak si vo za ~a “Ne za vi snost”. @. Balaban

Pro te kle go di ne u Sre mu je re gi stro va no 3.662 kri vi~ nih de la, 440 ma we ne go u 2009. U obla sti pri vred nog kri mi na li te ta ot kri ve no je 549 kri vi~ nih de la, 35 kri vi~ nih de la eko lo {kog i 22 kri vi~ na de la vi so ko teh no lo {kog kri mi na li te ta.

Struk tu ru kri vi~ nih de la iz obla sti pri vred nog kri mi na li te ta naj vi {e ~i ne zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja, fal si fi ko va we slu `be nih is pra va, pro ne ve re, pri ma we i da va we mi ta. U 83 slu ~a ja iz vr {i o ci su uhva }e ni na li cu me sta, a pro ce nat ra sve tqa va wa je po ve }an, i iz no si 62,57 od sto.

– Ka da go vo ri mo o struk tu ri kri vi~ nih de la, naj ve }i deo ~i ne kra |e, te {ke kra |e, kra |e vo zi la i iz nu de – is ta kao je na ~el nik Ode qe wa kri mi na li sti~ ke po li ci je u Srem skoj Mi -

tro vi ci Ne|o Milanovi}. – Broj svih kri vi~ nih de la je u opa da wu, a za do voq ni smo i ~i we ni com da se to od no si i na kri vi~ na de la s ele men ti ma na si qa. Pret pro {le go di ne smo ima li 169 kri vi~ nih de la raz boj ni {tva, a pro {le 89. Pro ce nat ra sve tqa va wa je ve }i od 60 od sto i iz nad je re pu bli~ kog pro se ka. U opa da wu je i broj kri vi~ nih de la kra |e vo zi la, a ra sve tqe no je ~ak 70 od sto slu ~a je va.

U 2010. go di ni za be le `e no je 18 kri vi~ na de la te {ke kra |e, iz vr {e nih pre ma Jav nim pred u ze }i ma ‘’Elek tro pri vre da‘’, ‘’@e le zni ce Sr bi je‘’ i ’’Elek tro di stri bu ci ja‘’. Ra sve tqe no je 12 kri vi~ nih de la, a ma te ri jal na {te ta iz no si oko 3.000.000 di na ra.

– U opa da wu je i broj kri vi~ nih de la pro tiv `i vo ta i te la.

U to ku 2010. go di ne na pod ru~ ju na {e Po li cij ske upra ve re gi stro va no je jed no ubi stvo, {est te {kih ubi sta va, pet na est po ku {a ja ubi sta va, je dan po ku {aj te {kog ubi stva, de set si lo va wa, tri si lo va wa u po ku {a ju i 63 te {ke te le sne po vre de. ^e ti ri slu ~a ja si lo va wa su pri ja vqe na s ne po zna tim po ~i ni o ci ma, a sva kri vi~ na de la su ra sve tqe na i iz vr {i o ci pro se su i ra ni – is ta kao je Mi la no vi}, i do dao da po li ci ja in ten ziv no ra di i na ra sve tqa va wu slu ~a je va iz pret hod nih pe ri o da.

Po pi ta wu nar ko ma ni je, pro te kla go di na bi la je uspe {na za srem sko mi tro va~ ku Po li cij sku upra vu, s ob zi rom na to da je u ak ci ji ‘’Mo ra va‘’ re a li zo va no 169 za ple na u ko ji ma je od u ze to 105,867 ki lo gra ma opoj ne dro ge, ma we ko li ~i ne am fe ta mi na kao i 1.162 ko ma da ta ble -

ta, kap su la i dru gih sred sta va s li ste opoj nih dro ga. Pod ne te su ukup no 142 kri vi~ ne pri ja ve pro tiv 188 li ca, a ot kri ve ne su i tri or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe ko je su se ba vi le neo vla {}e nom pro iz vod wom i sta vqa wem u pro met opoj ne dro ge u Srem skoj Mi tro vi ci, Mar tin ci ma i Ku ku jev ci ma.

– U obla sti ma lo let ni~ ke de lin kven ci je u 2010. go di ni iz vr {e no je 168 kri vi~ nih de la, {to je za 66 ma we ne go u 2009.

Lo {e je {to je pri ja vqe no 197 iz vr {i la ca, pet vi {e ne go pret pro {le go di ne. Broj kri vi~ nih de la s ele men ti ma na si qa se ta ko |e sma wu je, a u~e {}e ma lo let ni ka u ukup nom bro ju kri vi~ nih de la op {teg kri mi na li te ta je 4,5 od sto, {to je za 1,5 od sto ma we ne go u 2009. go di ni – ob ja snio je na ~el nik Mi lo va no vi}.

S. Lap~evi}

14

dRU[TvO

sreda19.januar2011.

SKUPO I MUKOTRPNO PRIKUPQAWE DOKUMENTACIJE ZA DOBIJAWE SOCIJALNE POMO]I

Bi ro krat ske ba ri je re Eko nom ska kri za po ve }a la je broj si ro ma {nih u Sr bi ji 20 po sto ta ko da, po oce na ma stru~ wa ka, tre nut no ~ak 120.000 oso ba ne ma ni ~a {u mle ka dnev no. Broj si ro ma {nih zna ~aj no je po ve }an u po sled we dve go di ne, po seb no pro {le, ka da je broj onih ko ji ne ma ju ni za naj o snov ni je po tre be po ve }an za oko 100.000.

Oni su se sa mo pri dru `i li ar mi ji od 650.000 qu di ko ji su i pre kri ze bi li is pod gra ni ce ap so lut nog si ro ma {tva. Tre ba na gla si ti da jo{ to li ko qu di ima tek ne {to iz nad li ni je pot pu nog si ro ma {tva.

U Sr bi ji se sva ke go di ne dr `a vi obra ti go to vo 200.000 naj si ro ma {ni jih sta nov ni ka tra `e }i pra vo na ma te ri jal no obez be |e we i po mo}, a broj onih ko ji bi mo gli da ga ostva re je du plo ve }i. Na i me, sva ko ko `i vi u eks trem nom si ro ma {tvu po za ko nu ima pra vo na po mo} od dr `a ve. Deo si ro ma {nih ~ak i ne zna da ima pra vo na ma te ri jal nu po mo} ili na de~ ji do da tak, dok deo si ro ma {nih od u sta je ka da na i |e na pr vu bi ro krat sku ba ri je ru, od no sno ka da do bi je spi sak svih do ku me na ta ko je mo ra da obez be di da bi ostva rio ne ko od so ci jal nih pra va. Raz log za od u sta ja we je i u to me {to deo po treb ne do ku men ta ci je tre ba pla ti ti, a si ro ma {ni za to ne ma ju pa ra.

po tvr da, pa i sa ma fo to ko pi ja, ko {ta, pa je ta ko onom ko uspe da sve sa ku pi i na vre me pre da zah tev za de~ ji do da tak, a da pri tom ne ma ni ka kve ga ran ci je da }e ga i do bi ti, po treb no da pr vo na pu ni nov ~a nik pa tek on da kre ne u sa ku pqa we do ku men ta ci je za ostva ri va we pra va. Sli~ na pri ~a je i sa sa ku pqa wem 12 do ku men ta za ostva ri va we pra va na ma te ri jal no obez be |e we po ro di ce, ko je po ~la nu iz no si 5.820 di na ra.

Da je broj glad nih u Sr bi ji sve ve }i i ve }i sve sni su i oni ko ji vo de dr `a vu, kao {to su

Ne sta }e jed na od naj sta ri jih gra |e vi na u Voj vo di ni Ob r u {a va w e kom p let n og kro va na rod noj ku }i na rod nog he ro ja Ser vo Mi ha qa u Zre wa ni nu od raz je ne bri ge dru {tva pre ma kul tur no i sto rij skom na sle |u. Pred sed nik Skup {ti ne gra da Zre wa ni na Alek san dar Mar ton ne dav no je oce nio da to ni je usa mqen pri mer da obje kat ko ji je dr `a va pre vi {e od po la ve ka pro gla si la kul tur nim do brom do `i vqa va ova kvu sud bi nu. Za to je ape lo vao na dr `av ne or ga ne da do ne su od go va ra ju }e od lu ke ko je bi re gu li sa le sa da neo dr `i vi sta tus za {ti te spo me ni ka kul tu re, kao i da se nad le `nost nad ta kvim spo me ni ci ma ko na~ no pre ne se na lo kal ne sa mo u pra ve.

– U su prot nom, bi }e mo sve do ci da spo me ni ci ko ji su pod za {ti tom ne sta ju jer grad ne ma ovla {}e wa da ih {ti ti, a dr `a va ne re a gu je ka da se zah te va wi ho va sa n a c i j a ili re k on struk ci ja – po ru ~io je Mar ton.

Et no log zre wa nin skog Za vo da za za {ti tu spo me ni ka kul tu re Bra ni slav Mi li} ka zao je da Mi ha qe va rod na ku }a ne ma gra di teq sko-ar hi tek ton sku vred nost, po put ta ko |e oro nu le San di }e ve ku }e, ali da no si ele men te tra di ci o nal ne pa non ske gra |e vi ne. Me |u tim, iako se stru~ wa ci sla `u da je iz u zet -

Sandi}eva ku}a, pokrivena trskom, ~ije se trajawe prote`e kroz ~etiri veka, samo broji dane dok kona~no ne bude sravwena sa zemqom, premda je, formalno, decenijama pod za{titom dr`ave no zna ~aj na, i San di }e va ku }a, po kri ve na tr skom, ~i je se tra ja we pro te `e kroz ~e ti ri ve ka, sa mo bro ji da ne dok ko na~ no ne bu de srav we na sa ze mqom, prem da je, for mal no, de ce ni ja ma pod

za {ti tom dr `a ve. Zbog sta wa u ko jem je odav no je tre ba lo da se re kon stru i {e. Tr {~a ra je po dig nu ta 1790. go di ne.

Zi da na je od na bo ja, s kro vom „na dve vo de“, a ce lom dvo ri -

{nom fa sa dom pru `a se nad stre {ni c a bez stu b o va. Na uli~ noj fa sa di su dva pro zo ra, du bo ko uvu ~e na u zid i pre kri ve na dr ve nim {a lu ka tra ma. Ve ru je se da je re~ o naj sta ri joj sa ~u va noj gra |e vi ni ovog ti pa, ko ja no si od li ke ne ma~ ke ko lo ni sti~ ke ku }e jo ze fin skog pe ri o da u Voj vo di ni. Ku }a je pri pa da la po zna toj fa mi li ji San di}, a u woj se 1836. go di ne ro dio Alek san dar San di}, ko ji je u Be ~u stu di rao pra vo i fi lo lo gi ju. Ne ko li ko go di na bio je i pi sar Vu ka Ste fa no vi }a Ka ra xi }a i je dan od is tak nu tih sa r ad n i k a Ma ti c e srp s ke, a afir mi sao se i kao kwi `ev nik i ugled ni in te lek tu a lac me |u Sr bi ma svog vre me na. Umro je u No vom Sa du 1908. go di ne.

Me |u stru~ wa ci ma ne ma dvo u mqe wa o to me da San di }e vu ku }u tre ba hit no re kon stru i sa ti. Ona je odav no pro gla {e na za do bro od op {teg in te re sa.

Ov de ni je pro blem no vac. Fi nan si jer se po ja vqi vao vi {e pu ta, ali to ni je is ko ri {}e no.

Svo je vre me no je nu |en no vac iz fon da “Vu ko ve za du `bi ne“, ali je za pe lo oko imo vin sko prav nih od no sa s na sled ni kom ku }e pa su iz ma kle i pa re Mi ni star stva kul tu re. @. Balaban

Vi {e od obi~ nog na vi ja wa sve sni i ko li ko je {al te ra po treb no obi }i da bi se do {lo do pre ko po treb ne so ci jal ne po mo }i. Upra vo zbog to ga je to kom ce le go di ne vo |e na jav na ras pra va o na cr tu za ko na o

so ci jal noj za {ti ti, a on bi se u mar tu ove go di ne mo rao na }i u Skup {ti ni Sr bi ji na usva ja wu. ^im bu de usvo jen, ta ko go vo re prog no ze, we go va pri me na po ve }a }e broj ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i 40 do 60 po sto.

Na i me, na kon stu pa wa na sna gu no vog za ko na dru ga ~i je }e se tre ti ra ti vi {e~ la ne po ro di ce, kao i do ma }in stva u ko ji ma su ~la no vi ne spo sob ni za rad.

U bu xe tu je za po mo} naj u gro `e ni ji ma, ali na dru ga ~i ji na ~in i po dru gim pra vi li ma, iz dvo je no 2,7 mi li jar de di na ra za spro vo |e we ovog za ko na.

No vim za ko nom pro me ni }e se i for mu la ra ~u wa wa so ci jal nih po mo }i pa }e se ta ko utvr di ti osno vi ca ko ja }e se po tom mno `i ti ko e fi ci jen ti ma. Ona }e se raz li ko va ti u za vi sno sti od ka te go ri je ugro `e no sti pa }e ta ko po ro di ce s ma we de ce ima ti ni `i ko e fi ci jent od vi {e~ la nih do ma }in sta va.

Q. Male{evi}

STI@U \A^KI KREDITI I STIPENDIJE

Me se~ no po dve ra te Do kra ja ovog me se ca ne {to vi {e od 12.000 sred wo {ko la ca tre ba lo bi da do bi je za o sta le sti pen di je i kre di te za no vem bar i de cem bar, a s ob zi rom na to da su pr ve dve ra te, za sep tem bar i ok to bar, do bi li ne po sred no pred No vu go di nu, dug Mi ni star stva pro sve te |a ci ma za pro {lu go di nu bi }e iz mi ren.

U ovoj {kol skoj go di ni pra vo na sti pen di ju ostva ri lo je 11.700 sred wo {ko la ca, dok ih je kon ku ri sa lo ~ak 26.000, to jest 4.000 vi {e ne go la ne. Do de qe no je i 395 sred wo {kol skih kre di ta za de fi ci tar na za ni ma wa, a to li ko je u~e ni ka i kon ku ri sa lo, {to je ta ko |e isto kao la ne.

I ovo go di {wi iz nos |a~ kih kre di ta i sti pen di ja isti je kao

HO]E LI PASTI I SANDI]EVA KU]A

U RUKOMETNOJ REPREZENTACIJI ^ETIRI PALAN^ANINA I JEDAN ZET

^im bude usvojen novi Zakon o socijalnoj za{titi, tako govore prognoze, wegova primena pove}a}e broj korisnika socijalne pomo}i za 40 do 60 posto Ko li ko je dr `a va ne u mor na u smi {qa wu uslo va za do bi ja we ne ke vr ste so ci jal ne po mo }i po ka zu je i po da tak da je za do bi ja we ma te ri jal nog obez be |e wa – a svi oni s po ~et ka tek sta na we ga ima ju pra vo – po treb no obez be di ti 12 do ku me na ta, dok se za de~ ji do da tak mo ra pri ba vi ti ~ak 11 pa pi ra.

Ta ko da bi se ostva ri lo pra vo na de~ ji do da tak – a on za pr vo, dru go, tre }e i ~e tvr to de te iz no si 2.033 di na ra – tre ba pri lo `i ti fo to ko pi ju iz vo da iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih za svu de cu u po ro di ci, fo to ko pi ju uve re wa o dr `a vqan stvu, fo to ko pi ju li~ nih ka ra ta od ra slih ~la no va za jed ni~ kog do ma }in stva, a za de cu – fo to ko pi je pri ja ve pre bi va li {ta, fo to ko pi ju ove re ne zdrav stve ne kwi `i ce za pod no si o ca zah te va, po tvr du o pri ho di ma u po sled wa tri me se ca, po tvr da o ka ta star skim pri ho di ma u pret hod noj go di ni... Sva ka ta

dnevnik

pro {le go di ne, to jest, |a ci }e i ove go di ne do bi ti de set pu ta po 3.900 di na ra.

I dok sred wo {kol ci svoj |a~ ki xe pa rac uve li ko tro {e, stu den ti }e mo ra ti jo{ ma lo da se str pe. Na i me, ko mi si ja za stu dent ske kre di te i sti pen di je ko na~ ne li ste utvr di }e su tra, ta ko da bi spi sko vi onih ko ji su ove go di ne iz nad cr te na fa kul te ti ma tre ba lo da se po ja ve u pe tak, a naj ka sni je u po ne de qak. Ka ko po sle is ti ca wa li sta po sto ji i `al be ni rok, u od go va ra ju }oj slu `bi Mi ni star stva pro sve te o~e ku ju da }e po ~et kom fe bru a ra is pla ti ti za jed no no vem bar sku i de cem bar sku ra tu stu dent skih kre di ta i sti pen di ja.

D. D.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je u [ved skoj igra wa za na ci o nal nu se lek ci ju jer mi na vi ja na Svet skom pr ven stvu u ru ko me tu, a utak mo i za na {u, pa la na~ ku de cu – ka `e Bra mi ce „or lo va“ na po se ban na ~in pra te u ni slav Be li [o bot, je dan od osni va ~a i Ba~ koj Pa lan ci jer ~ak ~e tvo ri ca re pre pot pred sed nik Ru ko met nog klu ba „Ba~ ka zen ta ti va ca se lek to ra Vu ko vi }a su iz ovo Pa lan ka“. – Ru ko met u na {em gra du po no vo ga gra da, a jo{ je dan je i pa la na~ ki zet. je na po ~et ku jer smo se, po sle ga {e wa Ru @ar ko [e {um, Mar ko Vu jin, Raj ko Pro ko met nog klu ba „Tar ket“, opre de li li za da no vi} i Do bri vo je Mar ko vi} su de ca ne to da kre ne mo od naj ni `eg ran ga tak mi ~e ka da {we ru ko met ne {ko le „Sin te lo na“, wi ma s de com ro |e nom 1993. go di ne. Po no od no sno „Tar ke ta“, a Ivan Nik ~e vi} je sni smo na to {to su ~ak ~e ti ri mom ka iz krat ko igrao u va ro {i po red Du na va, ali na {e sre di ne u dre su Sr bi je, {to je do kaz da nas je ov de pri mqen kao pa la na~ ki zet. da je ova sre di na ra sad nik vr hun skih ru ko – Za nas, Pa lan ~a ne, po go to vo biv {e ru me ta {a, i na vi ja mo i za wih i za na ci o nal ko me ta {e i sa da {we sport ske i ru ko met ni sa stav iz sve sna ge. Ali, tre ba se se ti ne rad ni ke, utak mi ce re pre zen ta ci je Sr ti, Pa lan ka je u Zdrav ku Ra |e no vi }u ima bi je u [ved skoj vi {e su od obi~ nog na vi ja la i naj bo qeg cen tral nog be ka na Olim -

pij skim igra ma u Los An |e le su 1984. go di ne. Ta da je re pre zen ta ci ja Ju go sla vi je osvo ji la zlat nu me da qu. Ne ka da je „Sin te lon“, od no sno „Tar ket“, da vao ~ak i osam re pre zen ta ti va ca, ali ve }i na ni su bi li iz Ba~ ke Pa lan ke.

Sa da je is pa lo da su ~e tvo ri ca re pre zen ta ti va ca Sr bi je u ru ko me tu iz Pa lan ke, a da ova va ro{ ne ma pr vo li ga {a. Ru ko met ni ad ni ci u Pa lan ci is ti ~u da jo{ de se tak ov da {wih mla di }a igra ru ko met u ja kim evrop skim li ga ma i za to ni je ~u do {to se ru ko met ne utak mi ce Sr bi je u [pa ni ji ov de pra te s po seb nim na bo jem, pa naj vi {e i rod bin ski.

M. Suyum

DRAGOSLAV PETROVI], POKRAJINSKI SEKRETAR ZA NAKU I TEHNOLO[KI RAZVOJ:

Sti mu li {e mo po vra tak mla dih na u~ ni ka

– Za kqu~ no s 2010. go di nom, je da na est mla dih is tra `i va ~a, po sle wi ho vog vi {e go di {weg bo rav ka u ino stran stvu, vra ti li smo u na {e in sti tu ci je ta ko {to smo im obez be di li rad na me sta i da li im na u~ no i stra `i va~ ke pro jek te – ka `e po kra jin ski se kre tar za na u ku i teh no lo {ki raz voj prof. dr Dra go slav Pe tro vi}, i na ja vqu je da }e ovaj se kre ta ri jat, od no sno Vla da Voj vo di ne, i u 2011. iz -

dva ja ti no vac da bi se sti mu li sao po vra tak mla dog na u~ nog ka dra. – Mla dim na u~ ni ci ma, uni ver zi tet skim na stav ni ci ma i umet ni ci ma obez be di li smo i 79 sta no va na no vo sad skom No vom na se qu pod ve o ma po voq nim uslo vi ma, a pla ni ra se iz grad wa ova kvih sta no va i u Zre wa ni nu. Ta ko |e, ve} u mar tu po ~e }e mo iz grad wu na u~ no-teh no lo {kog par ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du, ko ji }e ima ti

22.000 kva drat nih me ta ra ko ri snog pro sto ra i gde }e, osim pro sto ra za edu ka ci ju pre sve ga za teh ni~ ke i teh no lo {ke na u- ke, bi ti i la bo ra to ri je za raz voj no vih ma te ri ja la, bi o si ste ma, ge net sku kon tro lu i niz dru gih no vih, ak tu el nih na u~ nih obla sti. Mo je is ku stvo go vo ri o to me da je mla di ma naj va `ni je da ima ju od go va ra ju }e uslo ve za svoj raz voj i una pre |i va we svog po sla u na u ci, a da im je ma we

zna ~a jan ni vo stan dar da ko ji u ovom tre nut ku dr `a va mo `e obez be di ti. Za to su ula ga wa u no vi pro stor i sa vre me nu is tra `i va~ ku opre mu pra ve sti mu la tiv ne me re da mla di qu di ov de mo gu uspe {no da se ba ve is tra `i va~ kim ra dom, ali i da od la ze na po qe po no va zna wa i is ku stva, us po sta vqa ju no ve kon tak te i raz vi ja ju me |u na rod nu sa rad wu.

V. ^.

Sr bi ji. [trajk za jed ni~ ki or ga ni zu ju Uni ja sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je, Sin di kat rad ni ka u pro sve ti Sr bi je i Sin di kat „Ne za vi snost”, ~i ji su ~el ni ci na kon fe ren ci ji za no vi na re po zva li i ~e tvr ti – Sin di kat obra zo va wa Sr bi je, da na stu pe uje di we no, po {to je taj sin di kat ra ni je ta ko |e na ja vio ob u sta vu ra da za 28. ja nu ar.

pi tu a to su, u za vi sno sti od stu dij skog pro gra ma, ma te ma ti ka, bi o lo gi ja, eko no mi ja i he mi ja. Na sta va }e se dr `a ti sva ke su bo te, po ~ev od 26. fe bru a ra do 26. mar ta, a sva ki od pred me ta dnev no }e se ra di ti po tri sa ta.

V. ^.

neo dr `i vost re {e wa o do pun skom ra du, a kra jem pro {le go di ne mi ni star zdra vqa je sa op {tio da su uo~e ni broj ni ne do sta ci pret hod nog re {e wa pa je pra vo na do pun ski rad le ka ra raz re {e no na na ~in kao {to se Sin di kat i za la gao, a u skla du sa Za ko nom o ra du i Usta vom Sr bi je. Ka ko se na vo di u sa op {te wu, Sin di kat le ka ra i far ma ce u ta Sr bi je se ni ka da ni je za la gao za su `e we pra va na do pun ski rad le ka ra ni ti tra `i bi lo ka kvu ili bi lo ~i ju po dr {ku u tom smi slu. „Prin cip pra va na rad, pa i do pun ski, je jed no, a zlo u po tre ba pra va ne {to dru go. Za prin cip i pra vo smo se iz bo ri li, a sva ko ko se bo ri pro tiv zlo u po tre ba i kr {e wa za ko na ima po dr {ku SLFS-a pa i Vi, go spo di ne Jan ko vi }u, kao om bud sman, za {tit nik gra |a na”, na vo di se u sa op {te wu.

VESTI Pr va `r tva gri pa u Sr bi ji Mi ni star zdra vqa To mi ca Mi lo sa vqe vi} po tvr dio da je u Sr bi ji re gi stro van pr vi smrt ni slu ~aj vi ru sa A H1N1: – Do sa da je po tvr |e no 26 slu ~a je va no vog gri pa, a ~e tr de se ttro go di {wi pre mi nu li mu {ka rac ni je bio vak ci ni san i imao je hro ni~ nu bo lest sr ca – re kao je on.

[trajk u 1.500 {ko la 28. ja nu a ra Tri re pre zen ta tiv na sin di ka ta obra zo va wa or ga ni zo va }e 28. ja nu a ra pot pu nu ob u sta vu ra da u ko joj }e, po o~e ki va wi ma, u~e stvo va ti 1.500 {ko la i oko 70.000 za po sle nih, go to vo 80 od sto obra zov nih usta no va u

Bes plat ne pri pre me za pri jem ni Za ma tu ran te za in te re so va ne da u ju nu kon ku ri {u za upis na osnov ne aka dem ske stu di je na Po qo pri vred nom fa kul te tu u No vom Sa du ovaj fa kul tet or g a n i z o v a } e bes p lat n u pri prem nu na sta vu iz pred me ta ko ji se po la `u na pri jem nom is -

Neo vla {}en raz go vor o do pun skom ra du Pred sed nik Sin di ka ta le ka ra i far ma ce u ta Sr bi je dr Dra gan Cve ti} obe ve s tio je za {tit ni ka gra |a na Sa {u Jan ko vi} da dok to ri ko ji su bi li na sa stan ku s wim pre ne ko li ko da na ni su ima li ovla {}e we da go vo re o do pun skom ra du, ni ti je to po qe wi ho vog ra da. Ka ko se ka `e u sa op {te wu, jo{ 2008. go di ne to te lo je uka zi va lo na

reporta@e

c m y

dnevnik

sreda19.januar2011.

15

I CAREVI SU TRPELI PANONSKE VETROVE DA VIDE PLATNA SAMOUKIH SLIKARA IZ KOVA^ICE

Mik Ye ger pao na ba nat ske na iv ce D

obila je Kova~ica ime po Lugo{u u rumunskom Banatu, ili gorci. Dok se slikarske ki~ice vrednim kova~ima, ali su je E~ki, ali ba{ u vreme seobe Slo- nije latila Zuzana Halupova, naikao metropolu naive pro- vaka u Kova~icu 1802. va je u Kova~ici bila mu{ka prislavili slikari izlo`bama od BeZa~etnici kova~i~ke naive za- vilegija, a danas je me|u ~lanovi~a i Pariza, do Va{ingtona, [an- pa`eni su najpre prilikom pro- ma i deset `ena. Me|utim, ne mogu gaja i Tokija. Pe~at varo{i na ju- slave 150. godi{wice naseqavawa svi biti ~lanovi Galerije, ve} sa`nobanatskoj vetrometini daje Slovaka 1952, kad ih je poznati mo oni sa ve} potvr|enom reputaGalerija naivne umetnosti, koja slikar Stojan Trumi} savetovao cijom. postoji ve} 55 godina, gde qubite- da, umesto da kopiraju druge, na|u – Te{ko se postaje ~lan na{e qi umetnosti mogu u`ivati u de- svoj izraz. Ve} 1955. u Kova~ici je galerije, na konkurse koje raspisulima poznatih rodnona~elnika osnovana Galerija naivne umetno- jemo dolaze likovni kriti~ari iz kova~i~ke {kole naive celog sveta i proMartina Palu{ke, Jana cewuju da li neko Sokola, Vladimira Boima kvalitet – preZbog planetarno autenti~nih umetnika bo{a, Martina Jona{a, do~ava direktorka dolazili su u Kova~icu legendarni Zuzane Halupove i druRaspir. fudbaler Pele, francuski predsednik gih, koji su stekli svetPo motivima ili sku slavu. Wihovim stosamosvojnom izrazu Miteran, monarsi, japanski Hirohito pama idu i sada{wi ~la- i etiopski Haile Selasije, a posle povratka razlikuju se rukonovi Galerije. I druge pisi: Zuzana Halus Meseca – posada „Apola 11” galerije i ateqei, gde napove po deci, Jan staju bajkovita dela, poVewarski je bio stali su turisti~ki preokupiran kowibrend op{tine. sti, prva na jugoslovenskim pro- ma, Ondrej Vewarski volovima...

Uz to je u Evangelisti~koj cr- storima, pre Jagodine (1960) i Halupova je do`ivela meteorski kvi u Kova~ici velika oltarna Hlebina (1968). uspon i ostavila vi{e od 2.000 ikona Hrista na Maslinovoj gori, Prvi slikari naive u Kova~ici slika, od kojih su mnoge u renomidelo jednog od najzna~ajnijih slibili su Martin Plau{ka i Jan So- ranim svetskim galerijama i pri-

Di rek tor ka Ma ri ja Ras pir

Galerija naivne umetnosti

kara bidermajera iz banatskog podnebqa Konstantina Danila. To je jedno od najve}ih wegovih uqa i jedino koje je naslikao po poruxbini u nepravoslavnom hramu. Pomiwe se da je Danil, umetnik evropskog kalibra, kod kog je zanat u~io i \ura Jak{i}, ro|en u

Por tret Zu za ne Ha lu po ve

kol, jo{ pre Drugog svetskog rata, a pe~at ovda{woj Galeriji dalo je 37 ~lanova, dok ih danas na okupu 21. Direktorka Galerije Marija Raspir ka`e da vi{e od polovine ~lanova ~ine Slovaci iz Kova~ice i Padine, ali i umetnici Ma|ari, Rumuni, Srbi, Hrvati i Crno-

vatnim kolekcijama. Nije imala dece, ali su ona bila glavni motiv wenih slika. Mnoga ostvarewa poklonila je u humanitarne svrhe pa joj je Unicef organizovao osam izlo`bi i objavio ih na novogodi{wim ~estitkima {tampanim u milionskim tira`ima.

Na platnima se Martin Jona{ osloba|ao suvi{nih detaqa, ali je centralne motive nagla{avao, paore te`ake predstavqao s pomalo groteskno umawenim glavama, ali ogromnim {akama i stopalima, ~ije su „delo„ isto tako ogromni klipovi kukuruza. U Italiji, na jednoj me|unarodnoj izlo`bi crte`a, zlatnom medaqom nagra|en je zajedno s Dalijem. Pet wegovih grafika otisnuto je u zlatu i uvr{}eno u izlo`benu postavku u Kapriju. Zbog interesovawa za naivno slikarstvo u Kova~icu su dolazili Fransoa Miteran, japanski car Hirohito, etiopski Haile Selasije, najboqi fudbaler sveta Pele, posle sletawa s Meseca i posada „Apola 11”, a nakon svirke u Zagrebu i „Rolingstonsi”...

Galerija u Kova~ici lane je imala oko 21.000 posetilaca iz na{e zemqe, ali i qubiteqa umetnosti iz celog sveta, hiqadu

vi{e nego 2009. Oko 40 odsto su u~enici, jer je Kova~ica ukqu~ena u program agencija koje organizuju |a~ke ekskurzije. A cena ulaznice prava sitnica – 100 dinara.

Uz direktorku Raspir, jedino je jo{ zaposlena kustoskiwa Ana @olnaj-Barca. Galerija se naslawa na op{tinsku kasu, ali i sopstvene prihode od ulaznica, prodaje slika i suvenira, pa se trude da vrata budu otvorena i vikendom te dele radno vreme. Dosta turista dolazi ba{ tokom vikenda, kad krenu na izlete iz Beograda, Novog Sada i drugih mesta, ili zastanu da predahnu.

Centralno mesto u Galeriji zauzima monumentalna kompozicija Jana Glozika (54), naslikana za proslavu 200. godi{wice seobe Slovaka. Glozik je s mno{tvom detaqa i 200 figura, koji simbolizuju dva veka Slovaka u „Dowoj zemqi”, do~arao seobu od Bratislave, koja je na vrhu slike ispod pla-

vog nebeskog svoda, pa do dna platna, gde je oslikan `ivot u Kova~ici.

– Umesto potpisa na slici, svoj autoportret sam sakrio u jednu ku}u. Ideju sam dobio prilikom posete Nacionalnoj galeriji u Londonu – ka`e Glozik, koji slika od svoje 18. godine, a u tajne ga je uputila Halupova.

Odmah do Galerije naive, ~ije zdawe karakteri{e jarkoplava boja, privatna je Galerija „Babka” osnovana pre dve decenije, a ciq vlasnika Pavela i Klare Babke je afirmacija mladih slikara, ali i drugih oblika umetni~kih zanata.

Glerija deluje po Uneskovom principu „`ivog qudskog blaga”, koji podrazumeva besplatno generacijsko preno{ewe znawa u izradi umetni~kih predmeta i suvenira, a pre deceniju je od Uneska progla{ena za svetski centar izdava{tva o naivnom slikarstvu.

Milorad Mitrovi}

U GIBARAC, KRAJ [IDA, I DEDA MRAZ STI@E PARADNO, FIJAKEROM

Se lo gde se ni ko ne `a li I

kad zimi u~estaju praznici, crkveni i profani, predsednik mesne zajednice Gibarac, sela kraj [ida, Bo{ko Te{i} ima malo vremena za sve~arewe. Za wega me{tani ka`u da je kao seoski ~iviluk, o koji ve{aju sve brige, pa i li~ne, koje treba da re{i danas, sutra ili za vi{e godina.

Te{i} referi{e da je asfaltirano nekoliko ulica i pe{a~kih staza, produ`ena vodovodna

paketi}a poprili~nih gabarita, pamti}e junioniri i to {to je Deda Mraz svakom znao ime. Bila je sve to Te{i}eva re`ija: po principu da se posle razo~arawa qudi vi{e raduju ako dobiju obe}ano. A prvi ~ovek Gibarca ne zaboravqa {ta je kome ni pre pet godina obe}ao.

– Pre tri godine po~eli smo razgovore o gradwe crkve i tad nam niko nije verovao da }emo je zavr{iti za nepunih 14 meseci.

Qudi mislili da se {alim ili fantaziram. Jer, ko mo`e za kratko vreme da skupiti 15 miliona dinara! No, ja sam bio Cr kva sa zi da na za sa mo ube|en u to da }emo 14 me se ci dobiti novac od Pokrajinskog fonda za Da bi se obezbedio prostor za kapitalna ulagawa i crkvenu portu, sru{ena je stara lokalne samouprave zgrada mesne kancelarije, koja je u [idu, ali sve bi u useqena u novu zgradu, gde je i stalo da nismo ima- ordinacija za lekara op{te prali i novca iz samo- kse i po{ta, dok su u produ`etku doprinosa. Uglav- prostorije Fudbalskog kluba Ni za pra zni ke Bo {ko Te {i} ne sve ~a ri nom, novosadski “Sin|eli}”. mre`u, ure|eno katoli~ko i „Vibrabeton” nam je 2008. saziU Gibarcu `ivi 1.200 stanovpravoslavno grobqe, na kojem se dao hram, a zvona je osve{tao nika, punoletnih 947. Krajem pravi kapela. Lane je prekopano vladika sremski Vasilije. Tre- 2010. sproveden je referendum o dva i po kilometra kanala za od- nutno zavr{amo malterisawa uvo|ewu novog mesnog samodovod atmosferske vode, sre|ena je crkve iznutra i spoqa. prinosa na pet godina. Sela oko crkva svetog Ilije, Dom kulture dobio nove prozore i vrata, samo jo{ ~eka krov koji mawe proki{wava i potom grejawe.

Pred Novu godinu Bo{ko je za 95 mali{ana uprili~io veliku radost. Okupili se osnovci i wihovi nastavnici, a i pred{kolska deca s roditeqima ispred Doma kulture. ^ekali da Deda Mraz do|e iz Beograda. Voz pro{ao a wega nema. Potom se ~ulo da }e sti}i s Fru{ke gore.

I stigao je – fijakerom. Bila je radosti do suza jer su deca ve} De~ ja ra dost sti gla s Fru {ke go re mislila da su prevarena. Osim

[ida za tako ne{to nisu pokazali entuzijazam, ali su Gibar~ani druga~iji.

– „Za„ je bilo 502, neva`e}ih listi}a 33, te je samodoprinos izglasan. Nije ~udo {to smo dobili poverewe gra|ana jer vide {ta smo dosad uradili – s ponosom pri~a Bo{ko.

U selu uspe{no radi zem-zadruga, pekara “Todorovi}”, firma „Palajn” za proizvodwu sto~ne hrane, kao i jo{ neke mawe, koje sve zajedno zapo{qavaju 120 qudi. Ostali se bavi vo}arstvom, vinogradarstvom, na farmama gaje sviwe, krave i koke nosiqe, sade duvan i industrijsko biqe ili seju kukuruz i p{enicu. Uglavnom, niko se nikom ne `ali, niti hvali.

Ali mnogo jo{ planova ima Te{i}!

– O~ekujemo da se na{ fudbalski klub „Sin|eli}„ naredne sezone preseli u Sremsku ligu, Lova~ka sekcija uredno prihrawuje divqa~, obezbe|eju im soli{ta i uni{tava {teto~ine, Udru`ewe `ena „Orhideja” u~estvuje na svim op{tinskim i vojvo|anskim smotrama, dok je Ribolova~ko dru{tvo „Smu|” lane je bilo doma}in svim pecaro{ima iz Srbije u takmi~ewu u lovu na plovak u Bosutu u Morovi}u, a za pobednike obezbedilo pehare, diplome i medaqe. „Bo}ari” su nedavno krenuli da se bo}aju, a najboqi kuvari pecaro{i im kuvaju paprika{, ribqi, ali i sviwski i pile}i. Pla}a ko izgubi u bo}ama, ali u kazanu uvek ne{to kr~ka – zadovoqan je Bo{ko svojim kom{ijama.

Te{ko da }e se s takvim u~inkom Bo{ko re{iti statusa seoskog ~iviluka jer ga, po svemu sude}i, ~eka jo{ jedan mandat.

Dragoqub Savi~in

Sla bo su ke re ~u va le {pe ci je

PRIGREVI^KI DOMA]INI BEZ [UNKI ^EKAJU KRSNU SLAVU

Lo po vi u pu {ni ca ma osta vi li pro ma ju ri prigreva~ka doma}instva su ovih dana ostala bez su{enog mesa, kobasica, kulena i drugih {pecija ~uvanih u pu{nicama. Ra~unali su lopovi na to da se tamo u vreme posta re|e odlazi pa su imali vremena da odnesu sve {to se moglo. Policiji je indikativno {to su znali gde ~ega ima.

– Pred zoru, oko pola ~etiri, pas je lajao pa sam iza{ao da proverim. Vrata od {tale su bila otvorena, ali ne i od pu{nice. Proverio sam sve i nisam primetio da ne{to fali. Tek smo ujutro videli smo da smo pokradeni i obavestili policiju – ka`e Mi}o Krbavac.

Lopovi su mu odneli pe~enice, kolenice i, ne mo`e da pre`ali – veliku {unku koju je ~uvao za Svetog Jovana. Porodica se ~udi da su lopovi imali hrabrosti da otvore dvoja vrata, uli~na i od ekonomskog dvori{ta, pro|u kraj vezanog psa i do|u ba{ do suvog mesa. Treba za to hrabosti, ali jo{ vi{e ume}a da prona|u plen. Sumwa se da su zapravo tra`ili kulene i pe-

T

~enice, ali sre}om ih je doma}inov sin, radi promaje, obesio na visinu od oko osam metara pa ih lopovi nisu na{li ili nisu mogli do wih dopreti.

– Kako da ne sumwamo kad su pro{li kraj pu{nice, gde su visile table slanine a nisu ih ni pipnuli – obja{wava Krbavac.

Manetu K. lopovi su iz pu{nice i {upu ta{tine ku}e odneli 50 kilograma kulena i deset kilograma suvih kobasica i usput motornu testeru. Pera P. je oja|en za osam tabli slanine, 20 kilograma kobasica, 12 bu|ola i pride lova~ku pu{ku koja se tu zatekla me|u suvim mesom.

Za sad sli~nih kra|a nema po ataru Apatina, ili nisu prijavqene, iako ih je ranije bilo, pogotovo u op{tinskom sedi{tu. Bilo je i duhovitih lopova, pa kad su u Prigrevici s tavana dvospratne ku}e odneli 16 {unki, gazdi su ostavili papir sa porukom: Idu}i put ih boqe usoli.

J. Prel~ec

SPORT

sreda19.januar2011.

dnevnik

c m y

16

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR) SR BI JA I HR VAT SKA UKR [TA JU KO PQA (18, TV)

Uz Hr va te tra di ci ja i pu bli ka Na kon {to smo sa Dan ci ma od i- gra li kra qev ski bi ti ili ne bi ti, sle di me~ sa Hr va ti ma (ve ~e ras u 18 ~a so va) i tra di ci o nal no kom {ij sko „kom opan ci, kom oboj ci”.

Po sled wi tri jumf nad va tre ni ma ostva ri li smo da le ke 2002. go di ne na Evrop skom pr ven stvu u [ved skoj. Isti na, bio je to cvr kut „pti ca ko je umi ru pe va ju }i”, jer smo po sle te po be de na ni za li sve sa me po ra ze i, po put na {ih su se da, po gnu te gla ve na pu sti li te ri to ri ju Pi pi Du ge ^a ra pe. Iz tog po ra za i de ba kla na EP 2002.

Hr va ti su iz vu kli de be le po u ke, okre nu li no vu ru ko met nu stra ni cu i is pi sa li je broj nim ti tu la ma i tro fe ji ma na naj ja ~im ru ko met nim smo tra ma sve ta. A mi, mi smo to nu li sve du bqe i du bqe, ra de }i i ostva ru ju }i di ja me tral no su prot ne re zul ta te u od no su na na {eg da na {weg ri va la.

Sto ga Hr vat ska da nas ima pre po zna tqi vu igru, jo{ pre po zna tqi vi je aso ve, pa `qi vo iz vr {e nu sme nu ge ne ra ci ja i am bi ci je ko je su da le ko od kri la ti ce ko ju ne gu ju

na {i ru ko met ni ~el ni ci - va `no je da se do ~e pa mo 7. me sta. Mi ima mo ne ko li ko is tak nu tih po je di na ca, ko ji uop {te ne funk ci o ni {u u ce li ni ko ja se zo ve re pre zen ta ci ja Sr bi je, ne ma mo igru, vo |u na te re nu, a o am bi ci ja ma ne vre di da tro {i mo re ~i.

U me ~u sa Hr va ti ma po ku {a }e mo naj vi {e {to se mo `e. A, ako se to naj vi {e zo ve ~a stan po raz, bi }e mo za do voq ni. Pod uslo vom da, po put Hr va ta pre ne pu ne de ce ni je, iz vu ~e mo od go va ra ju }e po u ke i po~ ne mo da se ba vi mo ru ko me tom kao igrom, a ne igra ma oko ru ko me ta.

Se lek tor Sr bi je Ve se lin Vu ko vi} oce nio je da }e eki pi bi ti ve o ma te {ko da na pra vi iz ne na |e we pro tiv Hr vat ske. Vu ko vi} je is ta kao da je naj ve }a opa snost po or lo ve Iva no Ba li}, je dan od naj bo qih ru ko me ta {a sve ta svih vre me na.

Ra di se o vr hun skom igra ~u, jer osim or ga ni za ci je igre mo `e i sam da iz ne se te ret ce le utak mi ce. Tu ne mo `e da bu de iz ne na |e wa. Da se ne la `e mo, mi ne ma mo mo gu} no sti da ima mo sprem ne tri od bra ne.

Bo ji no vi} je re kao da o~e ku je ne iz ve snu utak mi cu, a ulo gu fa vo ri ta pre pu stio je Hr va ti ma.

- Mi slim da smo pro tiv Dan ske od i gra li 45-50 mi nu ta do bro, a da mo ra mo jo{ tih 10 mi nu ta da da mo mak si mum i da uta mi cu do ve de mo u ne iz ve stan fi ni{. Si gur no je da je Hr vat ska fa vo rit i da ima vi {e is ku stva.

Mi }e mo da ti sve od se be i bo ri ti do po sled weg ato ma sna ge. Ba li} je igra~ ko ji im do no si pre va gu, a i Lac ko vi} je u fan ta sti~ noj for mi od po ~et ka se zo ne. Do bra su eki pa, ko lek ti vom se iz vla ~e iz ne u god nih si tu a -

Da na {wi pro gram Gru pa A Ba­hrein­-­Tu­ni s­(18) [pa­ni­ja­-­Egi­pat (20.30) Ne­ma~­ka­-­Fran­cu­ska (18.15) Gru pa B

Gru pa A Pr­vo­ ko­lo:­ Fran­cu­ska­ -­ Tu­nis­ 32:19, [pa­ni­ja­-­Ba­hrein­26:17,­Ne­ma~­ka­-­Egi­pat­30:25.­Dru­go­ko­lo:­Ba­hrein­-­Ne­ma~­ka­18:38,­Tu­nis­-­[pa­ni­ja­18:21,­Egi­pat­Fran­cu­ska­19:28.­Tre­}e­ko­lo:­[pa­ni­ja­Ne­ma~­ka­ 26:24,­ Fran­cu­ska­ -­ Ba­hrein 41:17­,­Tu­nis­-­Egi­pat­23:27.

1.­Fran­cu­ska 2.­[pa­ni­ja 3.­Ne­ma~­ka 4.­Egi­pat 5.­Tu­nis 6.­Ba­hrein­

]ur ko vi} op ti mi sta

Austra­li­ja­-­Ru­mu­ni­ja­(20.30) Sr­bi­ja­-­Hr­vat­ska (18) Dan­ska­-­Al­`ir (20.15) Gru pa D Mladen Bojinovi}, na{ najiskusniji reprezentativac

Se lek tor Sr bi je do dao je da igra ~i duel pro tiv ve li kog ri va la mo ra ju da po sma tra ju kao i sva ku dru gu utak mi cu.

- Re }i }u mom ci ma da u|u u duel, kao i u sva ki dru gi. Ne sme bi ti na bo ja, da ne bi na pra vi li ne {to, jer nas ~e ka jo{ utak mi ca na SP. Sva ki igra~ nam tre ba i, ne daj Bo `e, da ne ko do bi je cr ve ni kar ton. Mi slim da ne }e, jer vi dim da se igra ~i dru `e i da su do bri me |u so bom. Mi }e mo po ku {a ti da pro ba mo da da mo sve od se be, me |u tim mo ra mo i bi ti prak ti~ ni. Ako vi di mo da su ja ~i od nas i ako do ka `u u od re |e nom de lu, ve ro vat no da }e -

mo po ku {a ti i da sa ~u va mo ne {to sna ge za Ru mu ni ju. Bo jim se da ne bu de mo igra li egal uta mi cu i ne daj Bo `e iz gu bi mo, a po tro {i mo se sa svim. Jer Ru mu ni ima ju slo bo dan dan, pa Austra li ju, ali mi slim da smo kva li tet ni ji od wih - do dao je Vu ko vi}.

Mla den Bo ji no vi} do sa da je sa mo jed nom na ve li kim tak mi ~e wi ma igrao pro tiv Hr vat ske.

- U [ved skoj 2002. go di ne ka da smo ih po be di li. Oni su po sle go di nu da na po sta li svet ski pr va ci i, evo, ha ra ju ve} de set go di na svet skim ru ko me tom - na veo je Bo ji no vi}.

Slo­bo­dan­dan ci ja, ali ve ru jem u nas - re kao je Bo ji no vi}.

Ko li ko po dr {ka sa tri bi na mo `e da uti ~e ne ga tiv no na nas, s ob zi rom na to da se o~e ku je ve li ki broj hr vat skih na vi ja ~a?

- To je uvek osmi igra~ za tim ko ji ima po dr {ku s tri bi na. Sa mi zna mo ka da u ni {koj ha li ^a ir igra mo i ka kav je ose }aj. Da je mo uvek i vi {e ne go {to mo `e mo.

Mi slim da }e bi ti i na {ih na vi ja ~a. O~e ku jem jed nu pra vu utak mi cu, do bar ru ko met i da se de fi ni tiv no po ka `e da naj bo qi ru ko met do la zi sa pro sto ra biv {e Ju go sla vi je.

J. Ga li}

3 3 3 3 3 3

3 3 2 1 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 1 2 3 3

102:58 80:64 92:69 71:81 63:81 57:112

Pr­vo­ko­lo:­Island­-­Ma­|ar­ska­32:26, Nor­ve­{ka­-­Ja­pan­35:29,­Austri­ja­-­Bra­zil­34:24,­Dru­go­ko­lo:­Ma­|ar­ska­-­Nor­ve­{ka­26:23,­Ja­pan­-­Austri­ja­33:30,­Bra­zil­-­Island­26:34.­Tre­}e­ko­lo:­Ma­|ar­ska­-­Bra­zil­35:24,­Nor­ve­{ka­-­Austri­ja 33:27,­Island­-­Ja­pan­36:22 1.­Island 2.­Nor­ve­{ka 3.­Ma­|ar­ska 4.­Austri­ja 5.­Ja­pan 6.­Bra­zil

3 3 3 3 3 3

3 2 2 1 1 0

0 0 0 0 0 0

0 1 1 2 2 3

102:74 91:82 87:79 91:90 84:91 74:103

Ivan Nin ~e vi} i Do ma goj Duv wak ima li su po seb ne raz lo g e za za d o v oq s tvo na k on ube d qi v e po b e d e Hr v at s ke pro tiv Austra li je. Nin ~e vi }a ve se li ozbiq na mi nu ta `a na SP-u, ma kar i u ova kvoj utak mi ci, a Duv wak je upi sao pr ve mi nu te na pr ven stvu, na kon {to je pr ve tri utak mi ce pro pu stio zbog po vre de le |a.

Nin ~e vi} je po sti gao tri go la, a do bro po lu vre me okon ~ao je ne s e b i~ n om asi s ten c i j om Ma tu li }u za atrak ti van za vr -

Nin ~e vi} se ve se li na stav ku tak mi ~e wa. - Ova utak mi ca bi la je od li~ na pri li ka za od mor star te ri ma, a da je bi la ne ka te `a utak mi ca ve ro vat no ne bih ovo li ko igrao. Ne bo ji mo se ono ga {to sle di, svi je dva ~e ka mo da po~ nu pra vi is pi ti i da vi di mo ko je bo qi.

Nin ~e vi }ev ri val za po zi ci j u le v og kri l a, Ma n uel [tr lek, ta ko |er je pred no vi na re do {ao s po gle dom na ono {to ~e ka Hr vatsk.: - Pr ve tri utak mi ce smo ja ko kva li tet no

Ivano Bali}, najboqi rukometa{ Hrvatske

{ni po go dak.

- Sre tan sam zbog po stig nu tih go lo va iako su objek tiv no oni pu no sla bi ja eki pa od nas.

Mi slim da sam po ka zao da sam spre man i za ja ~e utak mi ce.

Sta ri ji igra ~i mi po ma `u sa ve ti ma i po dr {kom.

od i gra li, a sad sle de one te `e u ko ji ma }e mo, na dam se, ta ko |e bi ti uspe {ni i oti }i u dru g i krug s mak s i m al n im bro jem bo do va. Dan ci i Sr bi su dve pot pu no raz li ~i te eki pe, sva ka je opa sna na svoj na ~in. Oba ri v a l a ima j u ja k e

Go lu `a opre zan Se lek tor re pre zen ta ci je Hr vat ske Slav ko Go lu `a upo zo rio je da ne po be |u ju uvek fa vo ri ti.

- Sve to tre ba po ka za ti i do ka za ti na te re nu. Sr bi ja ne ma {ta da iz gu bi pro tiv nas, ne ma ni ka kav im pe ra tiv na le |i ma i u}i }e opu {te no u me~. To je ve li ki plus za Sr bi ju, ko joj je ma na {to ne ma do voq no is ku stva - ka zao je Go lu `a.

U do sa da {wem to ku tak mi ~e wa C gru pe na SP se lek ci ja Hr vat ske za be le `i la je tri po be de, dok Sr bi ja ima u~i nak 2-1.

- Na dam da }e utak mi cu od lu ~i ti ni jan se, jer to ni ka da ne mo `e da u~i ni po je di nac. Kqu~ ne }e bi ti od bra ne i ko ji gol man bu de ras po lo `e ni ji, we go va eki pa }e da po be di - za kqu ~io je Go lu `a. igra ~e, ja ku klu pu, no i mi ima mo svo j ih adu t a pa tre ba mo bi ti pr ven s tve n o kon cen tri sa ti na se be.

Pr v e mi n u t e na ovom pr v en stvu upi s ao je Do ma goj Duv wak.

- Iz dr `ao sam do bro, ne mam ni ka k ve bo l o v e.

Dra go mi je da }u bi ti spre man za idu } e utak m i c e.

Po sti gao sam pr vi gol na ovom pr ven stvu i mo gu vam re }i da sam sre tan kao ma lo de t e! Utak m i c a sa Sr bi jom }e bi ti dru ga ~i ja ne go do sa da {we, sva ka ko }e ima ti po se ban na boj. Bi }e te {ko, mo ra mo se do bro pri pre mi ti. Igra ju od li~ nu 6-0 obra nu ko li ko sam do sa da vi deo, ima ju dva ja ka spoq na igra ~a, Vu ji na i Ili }a, pa mo ra mo da ti sve od se be i igra ti svo ju igru - re kao je Duv wak.

Sa Sr bi jom je opet na re du utak mi ca ko ja je vi {e od utak mi c e, a o na r ed n om ri v a l u Iva no Ba li} ka `e: - Na dam se sa mo da }e na vi ja we bi ti u re du, sve }e bi ti kr ca to i jed nih i dru gih. Vr lo su ne zgod ni, ima ju opa snu spoq nu li ni ju ko ja mo `e la ko da po go di i s de set me ta ra. Igra }e mo du b qe, ma l o dru g a ~ i j e ne g o {to ina ~e igra mo. Bi }e to ja ko za n i m qi v a utak m i c a, no ipak sa mo jed na u ni zu. To je sa mo sport.

Ba{ u [ved skoj, na EP-u 2002. pam ti mo po raz od Sr bi je i po sled we me sto na Euru. Bi lo je to Ba li }e vo pr vo ve li ko tak mi ~e we.

- Je dan sam od ret kih ko ji se to ga se }a. Za ni mqi vo - do {lo je i to vre me. Da, sa mo je jo{ Zr ni} iz ove eki pe ko ji se to ga se }a, Sr bi su nas ta da raz bi li ko sta ru kan tu. Iz gu bi li smo i od Ne ma~ ke i od [ved ske, no to su bi li „kul tur ni” po ra zi. Sr bi su nas ubi li. Ne }e to opet bi ti ta ko, na dam se.

Tre ba to za bo ra vi ti, a Zr na i ja po g o t o v o ne } e m o raz m i {qa ti o toj utak mi ci – is ta kao je Ba li}.

6 4 4 2 2 0

Gru pa C Pr­vo­ko­lo:­Hr­vat­ska­-­Ru­mu­ni­ja­27:21, Dan­ska­-­Austri­ja­47:12,­Sr­bi­ja­-­Al­`ir 25:24.­ Dru­go­ ko­lo:­ Austra­li­ja­ -­ Sr­bi­ja 18:35,­Ru­mu­ni­ja­-­Dan­ska­30:39,­Al­`ir­Hr­vat­ska­ 15:26.­ Tre­}e­ ko­lo:­ Ru­mu­ni­ja­ Al­`ir­ 14:15,­ Hr­vat­ska­ -­ Austra­li­ja 42:15,­Dan­ska­-­Sr­bi­ja­35:27.

1.­Dan­ska 2.­Hr­vat­ska 3.­Sr­bi­ja 4.­Al­`ir 5.­Ru­mu­ni­ja 6.­Austra­li­ja

3 3 3 3 3 3

3 3 2 1 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 1 2 3 3

121:69 95:51 87:77 54:65 65:81 45:124

6 6 4 2 0 0

Gru pa D Pr­vo­ ko­lo:­ [ved­ska­ -­ ^i­le­ 28:18, Poq­ska­-­Slo­va~­ka­35:33,­Ko­re­ja­-­Ar­gen­ti­na­25:25.­Dru­go­ko­lo:­^i­le­-­J.­Ko­re­ja 22:37,­Slo­va~­ka­-­[ved­ska­22:38,­Ar­gen­ti­na­ -­ Poq­ska­ 23:24.­ Tre­}e­ ko­lo:­ Slo­va~­ka­-­Ar­gen­ti­na­18:23,­Poq­ska­-­^i­le 38:23,­[ved­ska­-­Ko­re­ja­30:24 1.­[ved­ska­ 2.­Poq­ska 3.­Ko­re­ja 4.­Ar­gen­ti­na 5.­Slo­va~­ka 6.­^i­le

3 3 3 3 3 3

3 3 1 1 0 0

0 0 1 1 0 0

0 0 1 1 3 3

96:64 97:79 86:77 71:67 73:96 63:103

IZ HR VAT SKOG TA BO RA

Sa Sr bi ma po se ban na boj

6 6 4 2 0 0

Gru pa B

Slo­bo­dan­dan Gru pa C

Pr vo ve li ko tak mi ~e we je pred Da ni mi rom ]ur ko vi }em, spe ci ja li stom za od bram be ne za dat ke. Od we ga se o~e ku je mno go u ve ~e ra {wem su sre tu. Ima li tre me?

- Ne ma je, i ako je ima, to je po zi tiv na.

Od vas mno gi o~e ku ju da bu de te vo |a eki pe u od bra ni? Ko li ko je to te {ko?

- Si gur no da je ja ko te {ko, po go to vo za me ne ko ji sam ov de pr vi put. To je do sta ve li ki te ret, ali ga ne ose }am. Jed no stav no, ose }am po tre bu da dam sve od se be, svoj mak si mum i da dam do pri nos ti mu. Na dam se da }e i u bu du }e bi ti jo{ bo qe.

Oda kle pre ti naj ve }a opast nost?

- Sa svih stra na. Zna mo da Hr va ti ima ju ~vr stu od br na nu. U svim seg men ti ma igre su ja ki i ni su slu ~aj no jed na od naj bo qih eki pa na sve tu. Mo ra mo se kon cen tri sa ti mak si mal no i mi slim da ima mo {an su da na pra vi mo do bar re zul tat.

Ka ko za u sta vi ti Iva na Ba li }a?

- Igrao sam pro tiv we ga ne ko li ko pu ta dok je bio u [pa ni ji.

Mi slim da ne po sto ji ne ka po seb na tak ti ka. Tre ba u}i ~vr sto u sva ki duel s wim i ne do zvo li ti mu da se raz i gra.

Mo `e mo li da po be di mo Hr va te?

- Uko li ko sve de mo gre {ke na mi ni mum i pru `i mo ne ki svoj mak si mum, mi slim da mo `e mo – sma tra ]ur ko vi}.

Re zul ta ti i ta be le

ZO RAN @IV KO VI], LE GEN DAR NI SE LEK TOR

Ni su kri vi Vu ko vi} i igra ~i N e k a d a { w i se l ek t or Ju g o sla v i j e Zo r an Tu t a @iv k o v i} ni j e iz n e n a | en ube dqi vim po ra zom od Dan ske na Svet skom pr ven stvu. Po s le te utak mi ce (27:35) pri li~ no je ja sno da Sr bi ja ni na ovom tak mi ~e wu ne } e ostva r i t i vr h un s ki re z ul tat.Je dva su or lo v i sa v la d a l i Al ` ir, glat k o iz gu bi li od Da na ca, a me ~e vi sa Hr v at s kom i Ru - Zoran-Tuta @ivkovi} mu ni jom za o kru `i }e sli ku o {kola rukometa je zaostala eki p i Ve s e l i n a Vu k o v i } a. u odnosu na svetski vrh.

Za sa da su ~i we ni ce da ima - Mo`emo mi protiv osredmo mno go re no mi ra nih po je - wih, ali ne i protiv onih di na ca, ali da to ni je do voq - koji imaju {kolu i igraju no za rav no prav nu igru sa pravi rukomet, kao {to su naj ja ~i ma.

Danska, Francuska i - Ovo {to je od i gra la Dan - Hrvatska. ska je atom ski ru ko met - brz, @ivkovi} je konstatovao agre si van, tak ti~ ki pot ko - da je najboqim ekipama van. To je ide a lan pri mer na - dovoqno nekoliko gre{aka {im tre ne ri ma, pra va {ko - protivnika, odnosno padova la mo der nog ru ko me ta - re - u igri da naprave razliku. kao je Zo r an @iv k o v i}. - Upravo to se doga|a orloviPru `a li smo ot por 25 mi nu - ma. ta, dok su Danci svih 60 min- Ovo nam je prva ozbiqna uta znali {ta rade - dodao je utakmica posle godinu dana. popularni Tuta i ozna~io Igrali smo sa Bosnom, problem srpske selekcije: ^e{kom, Al`irom... Tek - Na{a ekipa je vi{e kada igramo sa najboqima improvizacija i kao takva shvatimo da smo izgubili ne mo`e da napravi sistem, {kolu rukometa u ozbiqniji rezultat. Nisu tu svim segmentima. Ali to je krivi ni Vukovi}, ni ve} neka {ira tema igra~i. Jednostavno, na{a zakqu~io je @ivkovi}.

6 6 3 3 0 0

SPORT

dnevnik

sreda19.januar2011.

17

OtVOReNO PRVeNStVO AUStRAlIJe

Je le na i Bo ja na po be di le, Ana is pa la Srpske teniserke Jelena Jankovi} i Bojana Jovanovska pobedile su u prvom kolu Otvorenog prvenstva Austrlije Aqu Kudrjavcevu iz Rusije sa 6:0, 7:6 (7:5), odnosno Kai-^en ^ang s Tajvana sa 7:5, 6:1.

Na`alost, Ana Ivanovi} nije uspela da nastavi seriju dobrih rezultata s kraja 2010. godine i pora`ena je, posle dramati~nog me~a, 6:3, 4:6, 8:10.

Od boj ka {i Voj vo di ne su tra igra ju der bi

tri brejka. Ipak, treba re}i i da joj je i Ruskiwa dosta pomogla velikim brojem neiznu|enih gre{aka - imala ih je ~ak 14. Me|utim, Kudrjavceva je po~etkom drugog seta naglo podigla preciznost svojih udaraca. Nije odustajala od agresivnog pristupa i to je po~elo da joj se ispla}uje. Brzo je stigla do prednosti 4:0, Jeca je uzvratila s tri gema uzastopno, ali je

tre}u posle najdu`e razmene udaraca u me~u i gre{ke rivalke iz bekhenda.

Bojana Jovanovski je pobedila Kai-^en ^ang sa Tajvana sa 7:5, 6:1.

Ona je gubila s 5:2 u prvom setu, ali je potom zaigrala neuporedivo boqe, osvojila ~ak devet gemova u nizu i tako re{ila me~. Srpskoj igra~ici je to tre}i trijumf nad ^angovom u isto toliko okr{aja.

we Jekaterine Makarove sa 3:6, 6:4, 10:8. Me~ izme|u 20. i 49. teniserke sveta trajao je 166 minuta, gde je tre}i set zavr{en posle sat i po borbe.Ivanovi}eva je na teren iza{la maksimalno koncentrisana i to joj se brzo isplatilo jer je veoma rano stvorila prednost, iskoristiv{i prvu brejk loptu. Forhendn joj je solidno funkcionisao, kretawe

@reb nije bio milosrdan prema mladoj srpskoj teniserki, po{to joj je slede}a rivalka drugi nosilac Vera Zvonarjova, koja je deklasirala Zibil Bamer sa 6:2, 6:1. Devojka s Tajvana je ve} na samom startu napravila brejk, a Jovanovski je ubrzo uzvratila, ali je ^ang novim brejkom do{la u situaciju da servira za set. Me|utim, srpska teniserka od zaostatka 5:2 uspela da uzme pet gemova u nizu i da osvoji set. Pozitivni nalet iz prvog seta Jovanovska je iskoristila da nastavi seriju i povede sa 4:0 u drugom setu, ~im je me~ i odlu~en.

Na`alost, Ana Ivanovi} pora`ena je u prvom kolu od Ruski-

je tako|e bilo na nivou, a malu pomo} pru`ila je i suparnica s nekoliko gre{aka. Ana je bez ve}ih problema osvajala svoje servis-gemove sve do kraja, a set je okon~ala asom. Drugi set je po~eo gemom koji je Makarova dobila sigurnom igrom.U tre}em setu, kod rezultata 6:6 Makarova je dobro odservirala i asom do{la do vo|stva od 7:6. Kod rezultata 8:8 Makarova je osvojila servis gem, da bi Ivanovi}eva protivnici dala dve me~ lopte na sopstveni servis, a Makarova je iskoristila prvu za kona~nih 10:8, posle 91 minuta igre u tre}em setu.

Fo to: F. Ba ki}

SUtRA SUPeRlIGA[KI DeRBI: NIS VOJVODINA – PARtIZAN (18, tV)

Vo {a na pa da li de ra

Lepo su odbojka{i NIS Vojvodine zapo~eli drugi deo sezone u Viner {tedi{e superligi, pobedom nad @elezni~arom u Beogradu a i preboleli su ispadawe iz Evrope. Danas Novosa|ane o~ekuje jedan od najte`ih me~eva u doma}em prvenstvu do~ekuju Partizan, lidera na tabeli i ekipu koja je u dosada{wem delu {ampionata pokazala najvi{e. Trenutno beogradski crno-beli imaju pet bodova prednosti u odnosu na Vojvodinu, pa bi eventualna pobeda Novosa|ane pribli`ila Partizanu i drugi deo sezone u~inila mnogo zanimqivijim.

Partizan je, predvo|en dijagonalom tehni~ar Kisi} - korektor Atanasijevi}, opravdao o~ekivawa i zaslu`eno je na prvom mestu, a jedini poraz pretrpeo je od Vo{e na doma}em terenu (3:2).

- Na{i me|usobni dueli su tradicionalno dobri i po prabilo to su derbiji, ali }e ovoga puta na{ susret imati drugu dimenziju. Partizan }e posle 20 godina u Novi Sad do}i kao lider i za sada je u prvenstvu pokazao najvi{e. Spoj su mladosti i iskustva, a do}i }e nam u goste po osvetu za poraz u prvom delu {ampionata i da potvrdi dosada{we rezultate - rekao je sportski direktor NIS Vojvodine Nikola Mari}.

Potom je Mari} spomenuo kadrovske probleme.

- Partizan i mi smo u prvom delu sezone dobro igrali i postizali dobre rezultate, uprkos problemima sa sastavom. Kod nas je prili~no te{ko stawe i veliko je pitawe u kakvom }emo sastavu iza}i na megdan crnobelima. Bolesni su Ivovi}, Mrdak, Jovanovi}, Simeunovi}, Jovovi}, Luka ^ubrilo, a Basta i Veselinovi} su roviti. No, i pored toga ciq nam je pobeda jer bi nas ona pribli`ila Partizanu i u~inila zanimqivijim nastavak prvenstva - istakao je Mari}.

Mladi Stefan Basta je na dosada{wih nekoliko me~eva bio jedan od xokera trenera Nikole Salati}a i o~ekuje da sutra{wi me~ opravda epitet derbija.

- Bi}e to pravi derbi i susret najboqih ekipa u ligi, ali mislim da smo, uprkos problemima, u blagoj prednosti zbog doma}eg terena. Partizan je kvalitetan, odli~no igra, ali mislim da od nas sve zavisi ishod derbija. Treba da budemo maksimalno anga`ovani i odgovorni i u tom slu~aju pobeda ne}e izostati – naglasio je Basta.

Utakmica se igra sutra u maloj sali Spensa od 18 ~asova, uz direktan TV prenos, a ulaznice staju 100 dinara.

M. Risti}

Po raz i dve po be de: Iva no vi }e va, Jo va nov ska i Jan ko vi }e va

Jankovi}eva je u drugom setu gubila 4:0, spasila je i set loptu na 5:4 i trijumfovala posle 80 minuta igre, odservirav{i ~ak deset asova i uz samo dve duple gre{ke.

Ona }e u drugom kolu igrati sa [uai Peng iz Kine, koja je savladala Katerinu Bondarenko 2:6, 6:3, 8:6. Jelena je {est puta dobila Kineskiwu u sedam me|usobnih duela, ali je Pengova slavila posledwi put, u Pekingu 2009. godine. Jelena je odli~no po~ela i dobila prvi set rezultatom 6:0.

Srpkiwa nije rivalki dozvolila ni jednu brejk loptu, a na servisgemovima rivalke predstavqala je konstantnu pretwu i napravila

Ruskiwa do{la do 5:3 i propustila set loptu poslav{i bekhend u mre`u. Serviraju}i za set na 5:4, Kudrjavceva je nervozno po~ela gem i napravila dve gre{ke, ubrzo je Srpkiwa vrhunskim kretawem izborila dve vezane brejk lopte, da bi ve} prvu realizovala pravovremenim izlaskom na mre`u. U zavr{nici drugog seta Jelena je sjajno servirala, {to ju je nekoliko puta izvuklo iz te{kih situacija, ukqu~uju}i i brejk loptu na 5:5. U taj brejku Jelena je, s dva dobra napada, stvorila prednost od 3:0, odservirala je jo{ jedan as, a servis-vinerom do{la je do tri vezane me~ lopte. Iskoristila je

ANA IVANOVI] O PORAZU

Ni sam bi la fi zi~ ki sprem na Ana Ivanovi} ocenila je da je nedovoqna fizi~ka spremnost glavni uzrok poraza.

- Ovo je bio ba{ te`ak me~, a ona je igrala veoma dobro. Dala sam sve od sebe, a na kraju je odlu~ilo nekoliko poena. Nisam iskoristila nekoliko prilika, pogotovo u drugom setu. ^ini mi se da je na kraju odlu~ila kondicija, jer u nekim poenima fizi~ki nisam uspela da pariram protivnici - rekla je Ivanovi}eva.

Ana je navela da je tokom prethodnih deset dana imala problema s bolom u predelu stomaka, zbog ~ega nije uspela maksimalno fizi~ki da se spremi za turnir.

- Nisam imala sre}e s tim, jer u zavr{noj fazi priprema nisam mogla maksimalno da treniram. S druge strane, Jekatarina je igrala veoma jako i brzo. Poku{ala sam da odgovorim, ali nisam uspela.

Makarova je u tre}em setu slavila sa 10:8, a taj deo me~a trajao je ~ak 91 minut.

- @ao mi je zbog poraza, ali bilo je i dosta pozitivnih stvari.

Pru`ila sam maksimum i to je sve {to mogu da tra`im od sebe. Makarova je bila boqa, ali vidim da imam dosta prostora za napredak u igri.

Srpska teniserka ponovila je da joj je ove godine glavni ciq povratak me|u 10 najboqe rangiranih igra~ica na VTA listi. Ona je jo{ rekla da nije sigurna da li }e igrati za Fed kup reprezentaciju Srbije u februaru.

- U ovom trenutku ne znam {ta }e biti, jo{ nisam odlu~ila, a i kalendar takmi~ewa ove sezone je veoma gust. Moram da se konsultujem i sa svojim trenerom - zakqu~ila je Ivanovi}eva.

ReZUltAtI MU [KAR CI: Nalbandijan (Argentina)- Hjuit (Australija) 3:6, 6:4, 3:6, 7:6, 9:7,Nadal ([panija) - Danijel (Brazil) 6:0, 5:0 (predaja Danijela), Tomi} (Australija) [ardi (Francuska) 6:3, 6:2, 7:6, Bek (Slova~ka) - E. Marej (V. Britanija) 3:6, 1:6, 2:4 (predaja Beka), Rasel (SAD) - Ebden (Australija) 6:3, 6:2, 5:7, 7:6, Soderling ([vedska) - Stara}e (Italija) 6:4, 6:2, 6:2, Pe~ner (Nema~ka) - Conga (Francuska) 6:4, 6:2, 2:6, 3:6, 4:6, Jang (SAD) - ^ili} (Hrvatska) 3:6, 2:6, 1:6, ^ela (Argentina) - Qodra (Francuska) 3:6, 6:3, 2:6, 4:6, Sela (Izrael) Del Potro (Argentina) 6:7, 4:6, 4:6, Nieminen (Finska) - Ferer ([panija) 4:6, 3:6, 6:1, 2:6, Zemqa (Slovenija) - Bagdatis (Kipar) 6:3, 5:7, 1:6, 6:4, 2:6, Garsija-Lopez ([panija) - berer (Nema~ka) 6:4, 6:4, 3:6, 6:3, Mar~enko (Ukrajina) - Idalgo ([panija) 6:3, 6:4, 6:1, Izner (SAD) - Sera (Francuska) 6:3, 7:6, 6:3, Berankis (Litvanija) - Mato{evi} (Australija) 6:4, 6:2, 7:5, Stepanek (^e{ka) - Grememajer (Nema~ka) 6:3, 6:2, 6:3, Melcer (Austrija) - Milo (Francuska) 6:2, 6:4, 6:2, Bol (Australija) - Riba ([panija) 6:1, 6:7, 2:6, 6:2, 4:6, Miler (Luksemburg) - [tadler (Nema~ka) 6:3, 7:6, 6:4, Istomin (Uzbeki-

stan) - Hajnrih (^e{ka) 3:6, 4:6, 6:3, 2:6, Sviting (SAD) - Himeno-Traver ([panija) 6:4, 6:4, 6:1, Kav~i~ (Slovenija) - Anderson (JAR) 2:6, 6:4, 7:6, 7:6, Ju`wi (Rusija) - Ilhan (Turska) 6:2, 6:3, 7:6, Raoni} (Kanad) Fau (nema~ka) 7:6, 6:3, 7:6, Faqa (Kolumbija) - Lopez ([panija) 3:6, 6:7, 3:6, Ma~ado (Portugal) - \iraldo (Kolumbija) 4:6, 3:6, 7:5, 1:6, Gulbis (Letonija) - Beker (Nema~ka) 6:7, 2:6, 4:6, Sepi (Italija) - Klemon (Francuska) 3:6, 2:6, 7:5, 6:3, 6:2, Melo (Brazil) - Belu~i (Brazil) 5:7, 5:7, 6:4, &.3, 3:6, Dolgopolov (Ukrajina) - Kuku{kin (Kazahstan) 6:3, 6:2, 6:4, [vank (Argentina) - Majer (Argentina) 6:2, 6:0, 6:4. @E NE: Molik (Australija) - Vin~i (Italija) 1:6, 6:3, 8:6, Safina (Rusija) Klajsters (Belgija) 0:6, 0:6, Stosur (Australija) - Dejvis (SAD) 6:1, 6:1, Bamer (Austrija) - Zvonarjeva (Rusija) 2:6, 1:6, Jankovi} (Srbija) - Kudrjavceva (Rusija) 6:0, 7:6, Makarova (Rusija) - Ivanovi} (Srbija) 3:6, 6:4, 10:8, Peneta (Italija) - Rodionova (Australija) 6:2, 6:1, Pirs (Australija) Kvitova (^e{ka) 2:6, 4:6, Johanson (Francuska) - Per (Izrael) 1:6, 1:6, Ferguson (Australija) - Marti} (Hrvatska) 6:7, 6:9,

3:6, Vandevege (SAD) - Korne (Francuska) 2:6, 1:6, Morita (Japan) - Dulgeru (Rumunija) 6:4, 6:4, Date-Krum (Japan) - Radvanska (Poqska) 4:6, 6:4, 5:7, Petrova (Rusija) Pervak (Rusija) 6:2, 6:1, Mekhejl (SAD) Navaro ([panija) 6:4, 3:6, 4:6, Govorcova (Belorusija) - ^akvetadze (Rusija) 3:6, 4:6, Bondarenko (Ukrajina) - Peng (Kina) 6:2, 3:6, 6:8, Garsija (Francuska) - Lep~enko (SAD) 7:5, 4:6, 6:3, Pavqu~enkova (Rusija) Flipkens (Belgija) 6:4, 7:6, Amanmuradova (Uzbekistan) - Baroj (Nema~ka) 4:6, 2:6, Garigez ([panija) - Bene{ova (^e{ka) 0:6, 1:6, Klejbanova (Rusija) - Falkoni (SAD) 6:1, 6:0, Kamerin (Italija) - Du{evina (Rusija) 3:6, 6:3, 1:6, Kirstea (Rumunija) - Lu~i} (Hrvatska) 6:4, 6:2, Safarova (^e{ka) @ang (Kina) 7:5, 4:6, 6:1, Zakopalova (^e{ka) - Oudin (SAD) 6:1, 3:6, 6:1, Oprandi (Italija) - Kirilenko (Rusja) 3:6, 7:5, 6:8, Jovanovski (Srbija) - ^ang (Tajvan) 7:5, 6:1, San~ez ([panija) - Arn (Ma|arska) 6:3, 4:6, 6:2, Domingez Lino ([panija) - Larson ([vedska) 6:2, 6:1, Kremer (Luksemburg) Halep (Rumunija)3:6, 6:3, 2:6, [nider ([vajcarska) - Curenko (Urajina) 2:6, 3:6.

Pri pre mio: A. P.

18

sport

sreda19.januar2011.

ZBOG PO@ARA U HOTELU

Zve zda {i eva ku is a ni Va tra je za hva ti la ho tel „Splen did” u Be ~i }i ma, u ko me bo ra vi eks pe di ci ja Cr ve ne zve zde. Po `ar je iz bio u uto rak u 13,42 u ho tel skom ve {e ra ju. Oso bqe ho te la je re a go va lo i sve go ste upu ti lo ka iz la zu. Fud ba le ri Cr ve ne zve zde u tom tre nut ku su pri vo di li kra ju ru ~ak. Bez pa ni ke su na pu sti li obje kat. Oni va tru ~ak ni su ni vi de li.

- Vi di se sa mo dim – re kao je port pa rol Mar ko Ni ko lov ski. - Va tro ga sci su br zo sti gli i po ~e li sa ga {e wem po `a ra.

U Zve zdi bri nu da bi va tra mo gla da im na ne se ma te ri jal nu {te tu.

- Za sa da ni smo si gur ni, ali vr lo je ve ro vat no da u ve {e ra ju ima i na {e opre me - do dao je Ni ko lov ski.

PRIPREME PARTIZANA

Ru si ho }e Klea Na pr voj pro ziv ci fud ba le ra Par ti za na u ovoj go di ni no vi na ri ma je pro ma kao je dan de taq, ni je bi lo klup skog dok to ra Se a da Ma li }e vi }a. Raz log smo sa zna li ju ~e, on vi {e ni je ~lan stru~ nog {ta ba.

- Ta~ no je, tre ner Sta no je vi} je do neo ta kvu od lu ku – re kao je Ma li }e vi}.

I ka kav vam je sa da sta tus u klu bu ? Po sto ji li mo gu} nost da, ipak, osta ne te u Par ti za nu, mo `da u omla din skoj {ko li ?

- To za i sta ne znam – usle dio je od go vor.

Se k re t ar stru~ n og {ta b a cr no – be lih Qu bi {a Ran ko vi} re kao je sle de }e: - U ovom tre nut ku pro ce na je da nam dok tor ni je po tre ban.

Za da qe, vi de }e mo. Mo `da an ga `u je mo ne kog za stal no, a mo `da i ne kog ho no rar no.

Po sle te sto va u stru~ nom {ta bu su pre za do voq ni sprem no {}u igra ~a.

- Zah te vi ni su bi li ne znam ka kvi, ve} op ti mal ni za po ~e tak pri pre ma. Mom ci su is po {to va li {to je od wih tra `e no i pu nom pa rom kre }u sa ra dom – re kao je kon di ci o ni tre ner De jan Ili}.

Ka ko je ,,Dnev nik” i na ja vio, ma le su {an se da Kleo pre |e u \e no vu. Tu in for ma ci ju po tvr dio je ge ne ral ni se kre tar Dar ko Gru bor.

- Ban kar ske ga ran ci je ni su sti gle i pre ma sve mu su de }i od tran sfe ra ne }e bi ti ni {ta – re kao je on.

Ne zva ni~ no za Klea su za in te re so va ni Ru bin iz Ka za wa i mo skov ska Lo ko mo ti va.

- Ta~ no je da vo di mo ne ke pre go vo re, ali jo{ ne mo gu re }i kon kret no sa kim – ta jan stven je Gru bor.

I. Lazarevi}

SOMBORSKI RADNI^KI NA PO^ETKU SEZONE

Na pro le }e jo{ bo qe

Pr voj pro ziv ci som bor skog Rad ni~ kog od az va li su se svi fud ba le ri iz je se we po lu se zo ne i no vaj li je Mar ko Ve se li no vi} (Spar tak Zla ti bor vo de) i Ko ji} (So lu nac iz Ras ti ne). Tre na `nom pro ce su pri kqu ~e ni su i naj ta len to va ni ji omla din ci: Smi qa nov ski, Pe tre{, Mi {ko -

[ef stru~ nog {ta ba Zol tan Sa bo pred sta vio je no vog sa rad ni ka Du {a na Broj ~i na, ko ji }e ra di ti sa gol ma ni ma.

- O~e ku jem u na stav ku pr ven stva jo{ bo qu igru i ve }i bo dov ni sal do. Sa u~in kom od 25 osvo je nih bo do va sam za do vo qan, ali sport ski je da `e -

dnevnik

DALEKOVOD EVROLIGA: VOJVODINA GOSTUJE KOD PRO REKA

Va `an je i uti sak U pret po sled wem, pe tom, ko lu B gru pe Da le ko vod Evro li ge va ter po li sti Voj vo di ne ve ~e ras }e igra ti sa bra ni o cem ti tu le, eki pom Pro Re ka.

Ita li jan ski tim je fa vo rit u sva kom po gle du, a we go va po be da ne bi do {la u pi ta we ~ak i da su No vo sa |a ni u kom plet nom sa sta vu ot pu to va li u \e no vu. Po red ka `we nog Ubo vi }a (is kqu ~e wa u Vol go gra du), Voj vo di na je osta la i bez Sr |a na Vuk sa no vi }a (po vre dio se na tre nin gu).

No, i po red ne da }a No vo sa |a ni u Ita li ju ni su ot pu to va li sa be -

Da na {wi pro gram A grupa: Se ged - Ja dran HN (18), Pri mo rac - Va {a{ (19.15) B grupa: Bu dva - Spar tak (18), Pro Re ko - Voj vo di na (20.30) C grupa: Mla dost - Olim pi ja kos (16), Bar se lo na Par ti zan (21) D grupa: Jug - Eger (18.30), Bar se lo ne ta - Pri mor je (19) lom za sta vom, zna ju da je Pro Re ko fa vo rit, ali `e le da po ka `u da zna ju da igra ju i da im je me sto u naj e lit ni jem evrop skom klup skom tak mi ~e wu. Ali, su pro sta vi ti se mo} nom Re ku bez ijed nog cen tra i bez Vuk sa no vi }a bi }e ve o ma te {ko.

U utak mi ci od i gra noj u No vom Sa du Pro Re ko je sla vio sa 15:8.

Voj vo di na se u pr ve dve ~e tvr ti ne do bro dr `a la, ali je on da do iz ra `a ja do {lo is ku stvo i in di vi du al ni kva li tet Re ka. [am pion Evro pe ste ci {te je svet skih va ter po lo zve zda, a me |u wi ma su i

Du e li sa Pro Re kom dra go ce no is ku stvo: Mi lo{ Mi li ~i}

na {i Fi lip Fi li po vi} i Slo bo dan Ni ki}. Tu su i Cr no gor ci Bo ris Zlo ko vi }i Alek san dar Ivo vi}, [pa nac Gi qer mo Mo li na, Hr vat Da mir Bu ri}, Ma |a ri Nor bert Ma da ra{, Ta ma{ Ka {a{ i Ti bor Be ne dek, kao i Ita li ja ni Ste fa no Tem pe sti, Aleks \or |e ti, Ma u ri cio Fe lu go.

Gol man Voj vo di n e Mi l o{ Ma rin ko vi} zna sna gu ri va la i

is ti ~e da }e to bi ti jo{ jed na do bra pri li ka za we ga i sa i gra ~e da vi de gde su u od no su na ta ko jak tim.

- Mi sa mo tre ba da od i gra mo ona ko ka ko zna mo. Da, igra mo sa Pro Re kom, ali mi slim da i po red hen di k e p a zbog po vre de Vuk sa no vi }a i si tu a ci je da }e mo igra ti bez cen ta ra mo `e mo da od i gra mo ko rekt nu utak mi cu

Par ti zan spre man za Bar su Tre ner va ter po li sta Par ti za na Igor Mi la no vi} iz ja vio je da ve ru je u tri jumf cr no-be lih pro tiv Bar se lo ne u pe tom ko lu gru pe C Evro li ge. Cr no-be li bi even tu al nom po be dom nad ka ta lon skim klu bom sti gli do ~e tvrt fi na la Evro li ge. Par ti zan i Bar se lo na su u Be o gra du igra li bez po bed ni ka, 6:6. Par ti zan je dru gi sa se dam bo do va, dok je Bar se lo na tre }a sa ~e ti ri.

- Ovo je vr lo, vr lo va `na utak mi ca. Ne sme mo ni ka ko da iz gu bi mo, ta ko se i spre ma mo.

O~e ku jem bo qu za vr {ni cu ne go u pr vom me ~u

sa Bar se lo nom, pre sve ga da bu de mo str pqi vi ji. U Be o gra du smo ima li ri tam i {an se, ali ne i sre }u u za vr {ni ci - re kao je Mi la no vi}.

An dri ja Pr la i no vi} je iz ja vio da se ne }e kal ku li sa ti u Bar se lo ni.

- Po be da je im pe ra tiv. Ne raz mi {qa mo o po ra zu ko ji bi nas uda qio od pla sma na me |u osam, {to nam je pri o ri tet ni ciq. Sa da }e nam bi ti te `e jer smo go sti, ako se kon cen tri {e mo bi }e sve u re du - is ta ko je Pr la i no vi}.

Utak mi ca Bar se lo na - Par ti za na igra se ve ~e ras od 21 ~as.

Fo to: F. Ba ki}

uko li ko is po {tu je mo sve do go vo re iz svla ~i o ni ce. Ide mo u Ita li ju da igra mo va ter po lo re kao je Ma rin ko vi}.

Mi lo{ Mi li ~i} je re kao da se on i sa i gra ~i sa sta ju sa naj ja ~om eki pom na sve tu u sva kom po gle du, igra~ ki, is ku stve no i fi nan sij ski.

- Pro Re ko je sjaj na eki pa, a za nas mla |e igra ~e ova utak mi ca je ve o ma zna ~aj na jer }e mo ima ti pri li ku da se od me ri mo sa vr hun skim va ter po li sti ma.

Na rav no da }e nam ja ko ne do sta ja ti Ubo vi} i Vuk sa no vi}, ko ji nam je bio ve o ma va `an i u od bra ni i u na pa du. Iz gle da da smo bez we ga osta li do kra ja se zo ne, ali }e mo da ti sve od se be da ga od me ni mo, kao {to }e mo upli va va wi ma na dva me tra po ku {a ti da na do me sti mo i ne do sta tak Ubo vi }a - is ta kao je Mi li ~i}.

Utak mi ca iz me |u Pro Re ka i Voj vo di ne igra se ve ~e ras u 20.30 ~a so va.

G. Malenovi}

Mi li ~i} bri qi rao

Stru~ ni {tab som bor skog Rad ni~ kog

vi} i gol man Stan ko vi} ([pe har je tre nut no na pro pre ma ma omla di na ca Sr bi je).

- Ube |en sam da }e od nos iz me |u upra ve i igra ~a bi ti jo{ ko rekt ni ji i da }e se iz be }i po je di ni pro ble mi ko ji su se ja vqa li oko is pla te. Po tra `i va wa igra ~a su sve de na na mi ni mum, a na dam se da ubu du }e ne }e bi ti fi na sij skih pro ble ma – re kao je pred sed nik klu ba Vla da Zo ri}.

lim vi {e. Ne }e bi ti pre vi le go v a n ih, ve} iz kva l i t et n og tre n a ` nog ra d a iza b ra } e m o naj bo qe. Pri pre me }e tra ja ti osam ne de qa i uglav nom }e mo ih oba vi ti u Som bo ru – re kao je Sa bo.

Ge n e r al n i se k re t ar klu b a upo za no je igra ~e sa pla nom i pro gra mom ra da do star ta pr ven stva.

M. Jovi}evi}

PATRIS EVRA, PRVOTIMAC JUNAJTEDA

Svi `e le da iz gu bi mo Fud ba ler Man ~e ster ju naj te da Pa tris Evra iz ja vio je na kon ne deq nog re mi ja u der bi ju pro tiv To ten he ma (0:0) da je ce la En gle ska na vi ja la za pev ce ka ko bi Ju naj ted naj zad iz gu bio utak mi cu u ovo go di {wem {am pi o na tu. Cr ve ni |a vo li na kon 21 utak mi ce ima ju 12 po be da i de vet re mi ja, {to ih sta vqa na pr vo me sto Pre mi jer li ge sa 45 bo do va, ko li ko ima i dru go pla si ra ni grad ski ri val Si ti, ali uz dve utak mi ce vi {e.

- Ce la ze mqa je u du e lu pro tiv To ten he ma na vi ja la za wih. Svi `e le da iz gu bi mo. Ve li ki je iza zov {to jo{ uvek ni smo po ra `e ni u ova ko ja koj li gi, ali na ma je pre sve ga va `ni je da osvo ji mo ti tu lu re kao je Evra.

SJAJ NI RE ZUL TA TI NA [IH STRE LA CA U SLO VE NI JI: Srp ski strel ci su na tra di ci o nal nom tur ni ru u slo ve na~ kim Ru {a ma osvo ji li 13 me da qa ({est zlat nih, pet sre br nih i dve bron za ne) u od li~ noj kon ku ren ci ji. Naj u spe {ni ji od na {ih stre la ca bio je U`i ~a nin An dri ja Zla ti} (na sli ci), ko ji je osvo jio dve zlat ne me da qe va zdu {nim pi {to qem. Ekip no su i mom ci i de voj ke ovim oru` jem upu ca li zlat na od li~ ja. Sre bro je va zdu {nim pi {to qem uzeo Da mir Mi kec. Kod da ma ovim oru` jem do mi ni ra le su na {e re pre zen ta tiv ke. Ja sni [e ka ri} pri pa lo je zla to, svet skoj {am pi on ki Zo ra ni Aru no vi} sre bro, a evrop skoj pr va ki wi Bo ba ni Ve li~ ko vi} bron za. Ve li~ ko vi }e va je po red bron ze va zdu {nim pi {to qem dan ka sni je uze la i sre bro. U di sci pli ni va zdu {na pu {ka zla to je po sle izu et no za ni mqi vog fi na la pri pa lo Mar ku @i vi }u, a bron zu je osvo jio Mi lu tin Ste fa no vi}. Evrop ska pr va ki wa An drea Ar so vi} je ovim oru` jem osvo ji la sre bro, a isto od li~ je upu ca la je i Iva na Mak si mo vi} dan ka sni je.

G. M.

Ko {ar ka {i Por tlan da po be di li su eki pu Mi ne so te re zul ta tom 113:102 u me ~u NBA li ge. Naj e fi ka sni ji u po bed ni~ kom ti mu bio je Ol drix sa 37 po e na i 12 sko ko va, dok je Me tjuz uba cio 23 ko {a. Kod go sti ju naj bo qi je bio Lov sa 22 po e na i 17 sko ko va. Srp ski in ter na ci o na lac Dar ko Mi li ~i} po sti gao je 22 po e na i imao osam sko ko va i dve blo ka de za 34 mi nu ta. Cr no gor ski ko {ar ka{ Ni ko la Pe ko vi} pro veo je na te re nu 10 mi nu ta, a za to vre me uba cio je de vet po e na i imao po jed nu uhva }e nu lop tu i asi sten ci ju.

Los An |e les Lej ker si po be di li su Okla ho mu 101:94. U po bed ni~ koj eki pi bri qi ra li su Bra jant i Ga sol, ko ji su za be le `i li po 21 poen. U po ra `e nom ti mu naj bo qi je bio Vest bruk sa 32 po e na, dok je Du rant do dao 24. Ka pi ten srp ske re pre zen ta ci je Ne nad Kr sti} po sti gao je ~e ti ri po e na i imao ~e ti ri sko ka za 16 mi nu ta u igri.

Gol den Stejt je sa vla dao Wu Xer si 109:100. U re do vi ma Gol den Stej ta naj e fi ka sni ji je bio Elis sa 26 po e na, dok je srp ski in ter na ci o na lac Vla di mir Rad ma no vi} po sti gao pet po e na i imao po je dan skok i asi sten ci ju za 21 mi nu. U po ra `e noj eki pi naj bo qi je bio Lo pez sa 20 ko {e va. De tro it je bez ve }ih

pro ble ma sa vla dao Da las 103:89.

Kod do ma }ih is ta kao se Sta ki sa 20 po e na, dok je Prins do dao 19. U eki pi iz Da la sa naj bo qi je bio No vic ki sa 32 po e na, dok je Alek san dar Pa vlo vi} pro veo na te re nu sa mo ~e ti ri mi nu ta, a

Dar ko Mi li ~i} (Mi ne so ta)

za to vre me po sti gao je tri po e na.

Re zul ta ti: Fe niks - Wu jork 129:121, Ju ta - Va {ing ton 101:108, ^i ka go - Mem fis 96:84, [ar lot - Fi la del fi ja 92:96, Mil vo ki - Hju ston 84:93, To ron to - Wu Or le ans 81:85, In di ja na - LA Kli pers 107:114, Sa kra men to - Atlan ta 98:100, Or lan do - Bo ston 106:109.

SPORT

dnevnik

sreda19.januar2011.

19

VE ^E RAS PO ^I WE TOP 16 FA ZA EVRO LI GE

Partizan na ispitu u Madridu Ve ~e ras po ~i we Top 16 fa za Evro li ge. Naj bo qi ti mo vi Evro pe osta li su u bor bi za pla sman u ~e tvrt fi na le, ka sni je i faj nal-for u Bar se lo ni i ti tu lu pr va ka Sta og kon ti nen ta. U pr vom de lu se zo ne eki pe su mo `da i ima le pra vo na po ne ki kiks, a sa da je ono ne sta lo i ba{ sva ka utak mi ca iz u zet no je va `na, go to vo kva li fi ka ci o na.

Pr vak Sr bi je, eki pa Par ti za na MTS, na {ao se u gru pi G, za jed no s Efes Pil se nom, Re a lom i Mon te pa ski jem. Ni je ma li broj onih ko ji su, od mah po sle `re ba u Bar se lo ni, dru {tvo ove ~e ti ri eki pe kr sti li „gru pom smr ti”, jer ona je za i sta iz u zet no ja ka i te {ka za prog no zi ra we. Re~ je ve o ma mo} nim, evrop ski afir mi sa nim i zna ~aj nim ti mo vi ma, a ko li ko cr no-be li mo gu u ta kvom dru {tvu, od no sno ko li ko su re al na sa wa re wa wi ho vih na vi ja ~a o pro do ru me |u osam naj ja ~ih, sa zna }e mo u sed mi ca ma ko je sle de.

Par ti zan MTS je imao le pu ide ju da se po ja ~a Mi lo {em Vu ja ni }em na po zi ci ji plej mej ke ra, ali sud bi na, eto, to ni je do zvo li la. Sjaj ni biv {i re pre zen ta ti vac Sr bi je slo mio je no gu u po sled wem me ~u za Pa ni on i os i sa da osta je da vi di mo ka ko }e i da li }e uop {te re a go va ti pred sed nik klu ba Pre drag Da ni lo vi} i we go vi sa rad ni ci. Po ja vi le su se in for ma ci je o to me ka ko po sto je pre go vo ri s Alek san drom Ra {i }em i Vu le tom Av da lo vi }em i u na red nim da ni ma mo ra lo bi da po sta ne ja sni je ko li ko su oni re al ni. A do ta da, tre ner Vla de Jo va no vi} mo ra }e da se oslo ni na pro ve re ne sna ge iz ove se zo ne, {to zna ~i da }e se na po zi ci ji ple ja me wa ti Ame ri ka nac Kur tis Xe rels i Pe tar Bo `i}, kao i Ja ka Klo bu ~ar u ne kim va ri jan ta ma.

DA NAS U ME ^U TOP 16 FA ZE EVRO KU PA HE MO FARM–CE DE VI TA

Vr{~anima bitan start Ju ~e je po ~e la Top 16 fa za i u ko {ar ka {kom Evro ku pu, a ugled Sr bi je bra ni eki pa He mo far ma. Vr {~a ni se na la ze u I gru pi, za jed no s eki pa ma Unik sa iz Ka za wa (Ru si ja), Gran Ka na ri je ([pa ni ja) i Ce de vi te (Za greb, Hr vat ska).

Eki pa tre ne ra @eq ka Lu ka ji }a ve ~e ras je do ma }in Ce de vi ti, eki pi s ko jom se do bro po zna je iz NLB li ge. Tim iz Ba na ta u po sled we vre me ima do sta pro ble ma s po vre da ma, {to se od ra zi lo i na re zul ta te u re gi on al nom tak mi ~e wu.

Me |u tim, u po sled woj pr ven stve noj run di na{ tim po be dio je na ne zgod nom go sto va wu u [i ro kom Bri je gu, na go ve stiv {i da ula zi u pra vu for mu ba{ on da ka da je to i naj bit ni je. Jo{ je va `ni je {to je od li~ nu par ti ju pru `io Bo ris Sa vo vi}, kril ni cen tar ko ji ima nez ha va lan za da tak da za me ni Mi la na Ma ~va na ko ji je po stao ~lan Ma ka bi ja. On je ostva rio in deks od 34 po en a i po to me j bio naj bo qi igra~ li ge u 17 ko lu.

Ja sno je da pu no to ga u igri Vr {~a na za vi si od Mi qa na Pav ko vi }a i Mu sta fe Ab dul Ha mi da, kao i [u ta la, Kr sto vi }a, Bo ri so va, Je re mi }a i Xor da na, da kle ik su ni jeg je zgra ti ma, jer ka da su oni u pra vom iz da wu, ta da i igra po pri ma ozbiq nost i efi ka snost.

Na rav no, do sta to ga za vi si }e i od ri va la, eki pe Ce de vi te, ko ja ima is ku san i ve o ma kva li te tan tim. Za grep ~a ni su u ne de qu sa vla da li Par ti zan MTS (88:84) i ve} ovaj re zul tat ja sno sve do ~i o to me s ka kvim ri va lom se Vr {~a ni ve ~e ras sre }u.

Utak mca se igra u sa li SC Mi le ni jum u Vr {cu, a po ~e tak je u 18 ~a so va.

A. P.

uosta lom, do ka za li u pr voj fa zi Evro li ge sa mim pla sma nom me |u 16 naj bo qih, ali sa da sle de jo{ te `e utak mi ce i is pi ti.

Naj te `i je, mo `da, ba{ ve ~e ras, ka da }e se na spram Jo va no vi }e ve ~e te na }i mo} ni Real, pred vo |en tre ne rom Eto re om Me si nom i ne ka da {wim qu bim cem na vi ja ~a klu ba iz Hum ske uli ce, re pre zen ta tiv cem Sr bi je No vi com Ve li~ ko vi }em.

- Pred na ma je {est te {kih utak mi ca u Top 16 fa zi i to pro tiv ve o ma ozbiq nih ri va la re kao je Vla de Jo va no vi}, tre ner Par ti za na MTS. - Real je

bla Pri |o ni ja, na {eg Ve li~ ko vi }a, Bra zil ca Xe fer so na Fre li ha, Ame ri ka na ca D’ora Fi {e ra i Kle ja Ta ke ra i do ma }ih zve zda ti pa Ser hi ja Qu qa, Fe li pea Re je sa, Hor hea Gar ba ho se, Ser hi ja Vi da la i Ser |a Ro dri ge za. Ve} sa mo na bra ja we ime na Ma dri |a na ja sno sve do ~i o kva li te tu „kra qev skog klu ba” i su ge ri {e ko li ko je ozbi qan za da tak pred na {im {am pi o nom.

Ipak, Par ti za nov tre ner Vla de Jo va no vi} ni je pro pu stio da uka `e na sle de }u ~i we ni cu, mo `da i mo me nat ko ji mo `e u znat noj me ri da od re di igre cr no-be lih:

Ras po red 1. ko la Da nas E GRUPA: Lijetuvos Ritas - Panatinaikos (19).

G GRUPA: Real - Partizan MTS (20.45, RTS 2), Efes Pilsen Montepaski (19.30).

H GRUPA: Valensija - @algiris (20.45)

Su tra E GRUPA: Unikaha - Kaha Laboral (20.45).

F GRUPA: Barselona - Makabi (20.45), Lotomatika - Olimpija (21) H GRUPA: Flimpijakos - Fenerba~e Ulker (20.45).

Adut Beogra|ana: Yejms Gist

Adu ti Be o gra |a na u ve ~e ra {wem su sre tu u Ka hi Ma gi ko u Ma dri du, ali i u svih {est pred to je }ih me ~e va, mo ra li bi da bu -

du, pre sve ga, jak i ~vrst ko lek tiv, od no sno gra nit na od bra na, a on da i ume }e zve zda ti ma po put Xej msa Gi sta, Ja na Ve se log, Nej

INTERVJU

ta na Xa va i ja, Ra {ka Ka ti }a, Dra ga na Mi lo sa vqe vi }a, Du {a na Kec ma na... Ima ju, da kle, cr no-be li po ten ci jal, {to su,

ma lo pro me nio tim i ~i ni se da sa da igra bo qe u {pan skom pr ven stvu. Tre ner Me si na od po ~et ka se zo ne tra `i po be di~ ku he mi ju i mi slim da je sa da na do brom pu tu da ka `e ka ko ju je pro na {ao. Ima mo kom pli ko van ras po red u na red nim ne de qa ma, a ve ~e ra {wa utak mi ca u Ma dri du bi }e nam po seb no te {ka.

Par ti za nov ve ~e ra {wi su par nik ima za i sta iz u zet no do bar tim, {to je po tvr dio i po be da ma na svom par ke tu nad Uni ka hom, Olim pi ja ko som, Lo to ma ti kom, Bro se om i eki pom [ar lroa. Tre ner Me si na ima na ras po la ga wu aso ve po put Hr va ta An te To mi }a, Ar gen tin ca Pa -

- [e tao sam po red Be o grad ske Are ne i vi deo du ge re do ve qu di ko ji su se smr za va li, ali su ipak str pqi vo ~e ka li da ku pe kar te za na {e utak mi ce u Top 16 fa zi.

Za i sta ima mo i ose }a mo od go vor nost pre ma tim na vi ja ~i ma.

To sam re kao igra ~i ma, ali ni je bi lo po tre be jer oni su to ve} zna li. Si gu ran sam da }e mo da ti sve od se be, po seb no pred do ma }om pu bli kom, jer smo mak si mal no mo ti vi sa ni svi. Ne mo gu da obe }a vam ne ki kon kre tan re zul tat, ali mo gu da ga ran tu jem da }e mo u sva ki su sret u}i s ve li kom emo ci jom i `e qom da po ka `e mo i do ka `e mo kva li tet.

A. Pre do je vi}

LA DI SLAV RAT GE BER, TRE NER KO [AR KA [I CA FE NER BAH ^EA

Ostao sam bez Yordana i Pipena La di slav Rat ge ber je po vre me ni gost na stup ci ma „Dnev ni ka”. To ni je slu ~aj no, jer 44go di {wi No vo sa |a nin va `i za jed nog od naj bo qih svet skih stru~ wa ka za `en sku ko {ar ku i re zul ta ti ti mo va ko je vo di su ge ri {u da je pra vo vre me da se ~u je mo s wim.

Sa da je Rat ge ber tre ner tur skog Fe ner bah ~ea, eki pa ko je je, ko lo pre kra ja u Evro li gi ne po ra `e na, a ista je si tu a ci ja i u tur skom pr ven stvu. Re zul ta ti u ovoj se zo ni su, da kle, sjaj ni. l Da li si o~ekivao takve domete i koja je klupska ambicija u sezoni?

- Da, igra li smo naj bo qu ko {ar k u u Evro p i, vo d i m o u Evro li gi bez po ra za i obez be di li smo pred nost do ma }eg te re na do kra ja, {to je ve li ka pred nost za faj nal-for - re kao je Rat ge ber, ob ra do van po zi vom iz No vog Sa da. - Po be di li smo naj sku pqu evrop sku eki pu Je ka te rin burg u Ru si ji, {to im je bio pr vi po raz kod ku } e po s le pu n ih pet go d i na.Fe ner ni ka da ni je bio na faj n al-fo r u, a to nam je i osnov ni ciq. Ipak, ka ko igra mo, mo `e mo da osvo ji mo i Kup {am pi o na. l Ima{ odli~nu ekipu, ali su se sada pojavili prvi problemi, o ~emu su i mediji u Srbiji pisali. Koliko }e to uticati na budu}e igre ekipe iz Istanbula?

- Sa da su na sta li pro ble mi.

Di ja na Ta u ra si nam ne igra od No ve go di ne zbog do pin ga, a sad nas je na pu sti la i Austra li jan ka Tej lor. To je kao da je ^i ka go Buls u jed nom tre nut -

ku naj ve }e sla ve i do mi na ci je u NBA li gi ostao isto vre me no bez Xor da na i Pi pe na. Wih dve su tre n ut n o dva naj j a ~ a igra ~a na sve tu, ubi ta~ ni tan dem. Te {ko }e bi ti bez wih u na stav ku, ali po ku {a va mo da re a gu je mo i do ve li smo pre dva da na Le ton ku Je kab son i re pre zen ta tiv ku SAD Me ka tri.

Tre b a } e nam vre m e n a da ih uklo pi mo u tim, ali ako pro |e mo {e sna e sti nu fi na la, mi slim da }e m o za me s ec-dva opet bi ti iz u zet no ja ko. Tre ba na p o m e n u t i i fan t a s ti~ n e par ti je na {e Iva ne Ma to vi}, za ko ju mi slim da po sta je naj bo qi evrop ski cen tar. l Da li i daqe na isti na~in (veoma temperamentno) vodi{ ekipu? Kako takve igra~ke veli~ine reaguju na tvoj stil?

- Mi slim da imam ve li ki re spekt i do bru sa rad wu sa svet skim ve li ~i na ma, {to i re zul ta ti po ka zu ju. U Tur skoj vo le tem p e r a m ent n e tre n e r e. Od ve li ke po mo }i u ra du mi je Er nest Ra |en, is ku sni i ve o ma kva li tet ni tre ner iz No vog Sa da, ko ji mi je pr vi sa rad nik.

Po di gli smo kva li tet Fe ne ra na iz u zet no vi sok ni vo. Bez Er ne sta bi lo bi to ve o ma te {ko. l Pro{le godine radio si u Rusiji i tamo si imao sjajnu ekipu i osvojio svoju prvu krunu u najja~em takmi~ewu u Evropi. Zbog ~ega si oti{ao?

- U Ru si ji sam imao tim ko ji ni kad vi {e ne }e bi ti sa sta vqen, zbog pro me na pa so {kodr ` a v qan s kih Fi b a pra v i la.To je bi l a naj j a ~ a eki p a ika da ko ja je igra la na sve tu.

Ta u ta zi i Bird s evrop skim pa so {i ma, pa Favls, Austra li j an k a Xek s on i naj b o q e Evro pqan ke i Ru ski we... To ne mo `e ni je dan na ci o nal ni tim vi {e da ima, jer pa so {ka pra vi la vi {e ne do zvo qa va ju to u Evro pi, a u VNBA li gi po sto ji se le ri kep, od no sno ogra ni ~e na vi si na pri ma wa.

Oti {ao sam zbog ne spo ra zu ma s ga zdom, bi la su to ~ud na vre me na, a we ga, na `a lost, vi {e ne ma me |u na ma, ta ko da je taj na oti {la s wim u grob. l Da li si u kontaktu s Pe~ujem i da li prati{ rad u tom klubu, s obzirom da ti je on bio lansirna daska za sjajnu karijeru?

- Ka ko da ne, mo ja ku }a je ta mo, to je moj no vi dom. Pe ~uj sjaj no igra ove go di ne pod vo| stvom mla d og No v o s a | a n i n a @eq ka \o ki }a. l Da li prati{ na{u `ensku ko{arku kakav je tvoj kratki komentar trenutnog stawa u woj?

- Na rav no da pra tim na {u ko {ar ku. Mo ra mo u bu du} no sti da po ja ~a mo rad s mla |im ka te go ri ja ma ako mi sli mo da na pre du je mo. l Ve} dugo si izvan Novog Sada i Srbije. U me|uvremenu si stekao porodicu, pa je zanimqivo znati da li tvoji klinci pokazuju interesovawe za ko{arku? I to

da li te ponekad uhvati nostalgija za Novim Sadom?

- Sta ri ji sin ima 13 go di na i igra u Fe ne ru, a mla |i ima se dam i on na vi ja za - pro tiv ni ke.

Ve ro vat no mu je do sad no to {to stal no po be |u je mo ili je to we gov bunt {to smo ga opet od ve li od ku }e u Pe ~u ju. Je dva ~e kam da do |em u No vi Sad, da igram pre fe rans, da pi jem {pri ce re na Ka me wa ru i da se do bro ze zam s dru ga ri ma iz de tiw stva. Wih ni ko i ni {ta ne mo `e da mi na dok na di ti - za vr {io je pri ~u La di slav Rat ge ber, da nas ve li ko i zna ~aj no ime u svet skim raz me ra ma, ka da je `en ska ko {ar ka u pi ta wu.

Alek san dar Pre do je vi}

20

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda19.januar2011.

MA­STERS­CU­GER­ U­NO­VOM­SA­DU

Pobednik [olak U­No­vom­Sa­du,­u­pro­sto­ri­ja­ma­ N[K-a,­ od­i­gran­ je­ go­di­{wi­ br­zo­po­te­zni­ tur­nir.­ Za fi­na­le,­na­osno­vu­zbi­ra­osvo­je­nih­bo­do­va­sa­pro­te­klih­tur­ni­ra,­ pla­si­ra­lo­ se­ 17­ igra­~a, me­|u­ ko­ji­ma­ su­ bi­la­ i­ ~e­tri ve­le­maj­sto­ra­ ko­ji­ su­ vo­di­li glav­nu­ re~­ i­ u­ fi­na­lu.­ Po­red wih­u~e­stvo­va­li­su­i­je­dan­in­ter­maj­stor­i­pet­Fi­de­maj­sto­ra­ uz­ od­li~­ne­ cu­ge­ra­{ke­ kan­di­da­te.­Igra­lo­se­dvo­kru­`no­a pr­vo­ me­sto­ osvo­jio­ je­ Dra­gan [o­lak­ iako­ je­ iz­gu­bio­ je­dan mi­ni­me~­od­glav­nog­kon­ku­ren­ta­ Du­{a­na­ Po­po­vi­}a.­ Po­po­vi}­ je,­ me­|u­tim,­ imao­ ~ak­ ~e­tri­ ne­re­{e­na­ me­~a­ sa­ sla­bi­je rej­tin­go­va­nim­ igra­~i­ma.­ Za­ni­mqi­vost­ je,­ {to­ se­ ina­~e ret­ko­ do­ga­|a,­ da­ je­ mk­ Mi­lo{ Tor­bi­ca­ u­ istom­ da­nu­ osvo­jio i­ pr­vo­ me­sto­ na­ tur­ni­ru­ Kra­qi­ce­sa­se­dam­po­e­na­i­po­sled­we­na­Ma­sters­cu­ge­ru­sa­istim bro­jem­ po­e­na!­ Su­dio­ je­ me­|u­na­rod­ni­ su­di­ja­ Bo­go­qub­ Dan­ko­vi}.

Pla­sman:­ 1.­ Dra­gan­ [o­lak 28,5,­2.­Du­{an­Po­po­vi}­26,5,­3.

Mi­ro­qub­ La­zi}­ 23,5,­ 4.­ Alek­san­dar­ Ko­va­~e­vi}­ 22,5,­ 5.­ Si­ni­{a­[a­ri}­21,­6.­Vuk­Sa­va­no­vi}­ 18,5,­ 7.­ Mi­o­drag­ Jev­ti} 17,5,­ 8.­ Ste­van­ Jo­vi}­ 16,5,­ 9.

Sa­m ir­ Sa­d i­k o­v i}­ 15,5,­ 10.

Alek­san­dar­ To­pa­lov­ 14,5,­ 11.

Mi­lan­Ilij}­13,­12.­Ne­nad­Di­mi­tri­je­vi}­12,­13.­Du­{an­Mla­de­no­vi}­ 10,­ 14-15.­ @eq­ko­ Me­dar,­ Si­ni­{a­ Re­mec­ki­ 9,­ 16.

Spa­so­je­^a­bar­ka­pa­7,5,­17.­Mi­lo{­Tor­bi­ca­7­po­e­na.

VI­KEND­TUR­NIR­ U­PE­TRO­VA­RA­DI­NU

Torbica prvi

[a­hov­ski­ klub­ Kra­qi­ca­ je u­ Pe­tro­va­ra­di­nu­ obe­le­`i­la uspe­{nu­pro­te­klu­se­zo­nu­pri­god­nim­tur­ni­rom­po­ubr­za­nom tem­pu.­ Mu­{ka­ eki­pa­ je­ iz­bo­ri­la­ op­sta­nak­ u­ Dru­goj­ li­gi Sr­bi­je­ a­ `en­ska­ eki­pa­ je­ po­sti­gla­naj­ve­}i­uspeh­u­isto­ri­ji­ klu­ba­ osvo­jiv­{i­ tre­}e­ me­sto­ na­ `en­skom­ ekip­nom­ pr­ven­stvu­ Voj­vo­di­ne.­ Taj­ uspeh, uz­ sve­srd­nu­ po­dr­{ku­ pred­sed­ni­ka­ klu­ba­ Mi­la­na­ Mi­lov­ca, ostva­ri­le­ su:­ ­ Sve­tla­na­ Sto­ja­di­nov,­ Sta­ni­sla­va­ Ne­deq­ko­v i}­ i­ Isi­d o­r a­ Ga­k o­v i}.

Lep­ uspeh­ ~la­ni­ce­ Kra­qi­ce po­sti­gle­ su­ i­ na­ upra­vo­ za­vr­{e­nom­ ka­det­skom­ fe­sti­va­lu Voj­vo­di­ne:­ Sve­tla­na­ Sto­ja­di­nov­ (dvoj­n a­ re­g i­s tra­c i­j a) zlat­na­ me­da­qa­ i­ Sta­ni­sla­va Ne­deq­ko­vi}­ sre­br­na­ me­da­qa.

Pla­sman­na­pri­god­nom­tur­ni­ru:­ 1.­ Mi­lo{­ Tor­bi­ca­ 7,­ 2-4.

Bo­{ko­ Zlat­ko­vi},­ Bo­go­qub Dan­ko­vi},­De­jan­Le­skur­4,5,­56.­ @ar­k o­ Mi­j o­v i},­ Dra­g an \or­|e­vi}­4,­7-9.­Mi­lan­@i­va­nov,­ Ve­qa­ Iv­ko­vi},­ Cmiq­ko Ba­no­vi}­3,5,­10-12.­\o­ko­]ur­ko­vi},­ No­vi­ca­ Ka­por,­ Mi­lan Mi­lo­vac­ 3,­ 13.­ De­jan­ Be­lo­je­vi}­1,­14.­Ma­rin­ko­^a­var­0.

18.­VOJ­VO­\AN­SKI­FE­STI­VAL­MLA­DIH

Najboqi na dr`avnoj smotri U­No­vom­Sa­du­je­za­vr­{en­18.

7,5,­ 3.­ Du­{an­ Dra­`i}­ (No­vi dri­ja­Sta­ni­{i}­1,5,­26.­Ni­ko­la {a­h ov­s ki­ fe­s ti­v al­ mla­d ih Sad)­ 7,­ 4-5.­ Ni­ko­la­ Bo­kan, Ra­doj­~i}­ 1.­ M-14: 1.­ Ben­ce­ Ju­Voj­vo­di­ne.­ Po­ tro­je­ pr­vo­pla­Alek­sa­Stoj­ko­vi}­6,­6.­Vuk­Ko­- has­(Sen­ta)­8,­2.­Ne­boj­{a­Pav­si­ra­nih­ u­ sva­koj­ gru­pi­ do­bi­li ji}­ 5,­ 7-9.­ \or­|e­ Dra­gi­}e­vi}, kov­ (ku­la)­ 6,­ 3.­ Da­ni­lo­ Be­se­su­ pe­ha­re­ i­ me­da­qe.­ Po­ de­set Ni­ko­la­ Bo­{ko­vi},­ Mi­haj­lo de{­ (Zre­wa­nin)­ 6,­ 4-5.­ Bra­ni­naj­u­spe­{ni­jih­ iz­ sva­ke­ gru­pe Pre­do­je­vi}­4,­10.­Mi­lo{­Stan­- slav­[o­bot.­Pe­tar­Rat­ko­vi}­6, pla­s i­r a­l o­ se­ za fi­na­le­ Ka­det­skog fe­s ti­v a­l a­ Sr­b i­j e a­ po­b ed­n i­c i­ svih gru­pa­ ima­ju,­ o­ tro­{ku­[a­hov­skog­sa­ve­z a­ Voj­v o­d i­n e, pla­} e­n e­ pan­s i­o ­n e za­ vre­me­ fe­sti­va­la.­ Glav­n i­ su­d i­j a bio­ je­ Dra­g o­q ub Ra­ci}­ a­ po­ma­ga­li su­ mu­ Pe­ra­ Ra­ci}, Ma­r i­j a­ Me­d ar­ i Zo­ran­ Sta­ni­mi­ro­vi}.

Pla­sma­ni:­D-8: 1.

Fo­to:­A.­Er­ski Ti­ja­na­ Osto­ji},­ 4,5, Za­jed­ni~­ki­sni­mak­po­bed­ni­ka­na­fe­sti­va­lu­u­No­vom­Sa­du 2.­Mia­Mi­}in­(No­vi­Sad)­4,­3. ko­vi}­ 3,5,­ 11-13.­ Ko­qa­ Gru­ji}, Ako{­Kor­po­nai,­7.­Da­ni­lo­Ja­An­|e­la­Ra­do­mir­(^u­rug)­2,­4-5.

Ne­nad­ Ma­rin­kov,­ Va­si­li­je hu­ra­ 5,5,­ 8-11.­ Lu­ka­ ^i­~a,­ To­Ta­ra­ Sto­li},­ An­|e­la­ Pi­wi} [o­la­ja­ 2.­ M-10: 1.­ Pe­tar­ Gru­- dor­ @a­be­qan,­ Lu­ka­ Kqa­ji}, 2.­D-10: 1.­Ma­ri­na­Gaj­~in­(Apa­bor­(^u­rug)­7,5,­2.­De­jan­Omor­- Alek­sa­ Ilin­~i}­ 5,­ 12-14.­ Mi­tin)­ 7,­ 2.­ Adri­ja­na­ \er­ma­no­jan­(No­vi­Sad)­7,­3.­Mi­lo{­Mi­- lan­ Mi­lin­kov,­ Vla­di­mir­ Bla­vi}­(Zre­wa­nin)­6,5,­3.­Oqa­Ko­li­vo­je­vi}­ (Vr­{ac)­ 6,5,­ 4.­ Fi­- go­je­vi},­ Alek­sa­ Tu­ca­kov­ 4,5, sa­no­vi}­ (Alek­sa­ [an­ti})­ 4,5, lip­Pa­vlov­6,­5-6.­Ivan­[tan­- 15-18.­ Da­vid­ Ada­mo­vi},­ Kri­4-5.­ Ma­ja­ Ka­ri­{ik,­ Ma­til­da feq,­ Ser­gej­ Vla­{ka­li}­ 5,5,­ 7- sti­jan­Ko­tr­la,­Mi­lan­Ob­ra­do­Na­vra­til­ 4,5.­ D-12: 1.­ Go­ri­ca 11.­ De­nis­ Ju­ri},­ ­ Jo­van­ Be­li}, vi},­Ivan­Pro­ki}­4,­19-21.­La­A}i­mo­vi}­(Alek­sa­[an­ti})­7, Da­vid­Omor­jan,­De­jan­Je­li­~i}, zar­ Mi­}in,­ Sla­|an­ Ra­di}­ 2,5, 2.­Ana­Axi}­(No­vi­Sad)­6,5,­3.

Va­wa­Pe­tro­vi}­5,­12-13.­\or­|e 21.­ Alek­sa­ Mol­do­va­no­vi}­ 1,5.

Mi­la­ [o­klo­va~­ki­ (Sen­ta)­ 6, Ma­le­{e­vi},­ Mi­lo{­ Pi­sa­ri} M-16: 1.­ Alek­san­dar­ In­|i} 4.­Ma­ri­ja­Mi­li­vo­je­vi}­5,5,­5-7.

4,5,­14-16.­Fi­lip­De­spi},­\er| (No­va­ Pa­zo­va)­ 7,5,­ 2.­ Fi­lip Ma­ri­ja­ Sta­ni­mi­ro­vi},­ Mi­qa­Na|,­Pa­vle­Jo­va­no­vi}­4,­17-18. Ku­mi}­ (Ba~­ka­ To­po­la)­ 7,­ 3. na­Mak­si­mo­vi},­Ana­Pe­tri}­5, Alek­san­dar­ Mi­lo­{ev,­ Uro{ Mi­lo­je­ Rat­ko­vi}­ (Mra­mo­rak) 8.­ Iva­na­ [mit­ 4,5.­ D-14: 1. Do­ro­{kov­3,5,­19.­Jo­van­Pan­te­- 7,­4.­No­vak­^a­bar­ka­pa­7,­5.­Ti­Kri­s ti­n a­ Ke~­k e­m e­t i­ (Tor­li}­3,­20.­Alek­san­dar­Pre­do­je­- gran­Okiq­5,5,­6-10.­Mi­lan­Po­wo{)­ 6,­ 2.­ Ne­v e­n a­ Hor­v at vi}­2,5,­21.­To­mi­slav­Na­vra­til po­vi},­ La­zar­ @iv­kov,­ Qu­bo (Ali­bu­nar)­5,5,­3.­Ja­smi­na­Gaj­1,5,­22.­Mi­lan­^am­xi}­1.­M-12: Vla­ho­vi},­ Bo­{ko­ Sta­ni­mi­ro­~in­(Apa­tin)­5,5,­4.­Dan­ka­La­1.­ Vla­di­mir­ Cvet­ko­vi}­ (Som­- vi},­ Pe­tar­ Kr­stin­ 5,­ 11-12. li}­ 5,­ 5-7.­ Iva­na­ Li­tri­~in, bor)­ 7,­ 2.­ Mi­haj­lo­ Ma­to­vi} Dra­gan­ ^i­~a,­ Jo­van­ De­li}­ 4,5, Te­o­do­ra­ Sla­do­je­vi},­ Te­o­do­ra ([id)­ 6,5,­ 3.­ Vuk­ @e­ga­rac 13-21.­Mr­le­Jo­van,­Ste­fan­Qu­Ra­ci}­4,5,­8.­Zve­zda­na­Stan­ko­(Cre­pa­ja)­ 6,5,­ 4-5,­ Ar­pad­ Ke~­- {i},­Mi­lan­Mi­lo­sa­vqev,­Ivan vi}­ 3.­ D-16: 1.­ Kse­ni­ja­ To­min ke­me­ti,­ Mi­lan­ Mar­kov­ 6,­ 6-8. Ada­mov,­ Mir­ko­ Jev­ti},­ Pe­ri­(Pan­~e­vo)­ 6,5,­ 2.­ Sta­ni­sla­va Mi­lo{­ ^e­vi­zo­vi},­ Sr­|an­ [u­- {a­ Ra­do­vi},­ Da­vid­ Za­rin,­ Fi­Ne­deq­ko­vi}­(No­vi­Sad)­5,5,­3. ko­vi},­Ni­ko­la­\o­ki}­5,5,­9-12. lip­ Ko­va­~e­vi},­ Ne­nad­ Ca­re­Re­na­ta­ Lo­rinc­ (Sen­ta)­ 5,5,­ 4. Ne­ma­wa­ Mi­qe­vi},­ Da­mjan vi}­4,­22.­Mi­lo­rad­[kr­bi}­2,5, Ma­ri­ca­ Mi­lo­va­no­vi}­ 4,5,­ 5.

Cve­ta­no­vi},­ Sa­va­ Po­li­mac, 23.­Ni­taj­A|a­nel­1,5,­24.­@ar­ko Adel­ Mi­klo{­ 4,­ 6.­ Emi­li­ja Ni­ko­la­ Pa­ni}­ 5,­ 13-16.­ Veq­ko Ma­ri}­ ­ 0.­ M-18: 1.­ Vla­dan­ De­Raj­~o­ 3,5.­ D-18: 1.­ Sve­tla­na So­do­lo­vi},­Ili­ja­Ga­lin,­Igor sni­ca­ (Cr­ven­ka)­ 7,­ 2.­ Aron Sto­ja­di­nov­ (To­ma­{e­vac)­ 7,­ 2. Ne­deq­ko­vi},­ Pre­drag­ \o­ri} Ago­{ton­ (Sen­ta)­ 6,­ 3.­ Vik­tor Da­n i­j e­l a­ Pe­t ro­v i}­ (^u­r ug) 4,5,­ 17-21.­ Da­vid­ Ro­ma­ni},­ Ni­- Ka­sa{­ (Sen­ta)­ 5,­ 4.­ Mi­lo­van 5,5,­ 3.­ Jo­va­na­ Max­gaq­ (Si­vac) ko­la­ ]ur­~i},­ Ni­ko­la­ Su­dar, Rat­ko­vi}­5,­5-6.­Stra­hi­wa­\ur­5,5,­ 4.­ Isi­do­ra­ Ga­ko­vi}­ 4,5,­ 5. Va­len­tin­Ma­tin,­Mi­qan­Ra­do­- ni},­Ivan­Ba­no­vi}­4,5,­7.­Ga­bor Alek­san­dra­Kr­sma­no­vi}­4. vi}­4,­22.­Uro{­\er­man­3,5,­23. Ro­land­ Mol­nar­ 3,­ 8.­ [an­dor M-8: 1.­Ja­kov­Pe­tri}­(^u­rug) Bra­ni­slav­ Mi­li­~e­vi}­ 2,5,­ 24. Far­ka{­ 1,­ 9.­ La­zar­ [kr­bi}­ 0 8,­2.­Alek­sa­Sa­vin­(Zre­wa­nin) Ra­do­je­ [}e­pa­no­vi}­ 2,­ 25.­ An­- po­e­na.

„DNEV­NI­KO­VA”­[KO­LA­[A­HA

I svetski prvaci su katkad kraj table – |aci Na­sto­je­}i­ da­ bu­dem­ {to objek­tiv­ni­ji­ u­ svo­jim­ raz­mi­{qa­wi­ma­ ­ -­ do­la­zim,­ ipak,­ do za­kqu~­ka­da­bih­i­ja­umeo­po­ne­kad­ da­ igram,­ na­ pri­mer,­ kao Kar­pov…­kad­bi­mi­se­sa­mo­pru­`i­la­od­go­va­ra­ju­}a­pri­li­ka!­Re­ci­mo,­ u­ sle­de­}oj­ po­zi­ci­ji,­ iz par­ti­je­Kar­pov­–­Ka­va­lek,­igra­ne­na­“Tur­ni­ru­zve­zda”­u­To­ri­nu 1982.­

1.Se7+! T:e7 2.Tc8+ …­i­cr­na }e­ da­ma­ neo­~e­ki­va­no­ osta­ti bez­ ika­kve­ dru­{tve­ne­ po­dr­{ke­u­svo­joj­ba­zi!

Za­ kraj,­ jo{­jed­na­ma­la­pri­~i­ca,­kao­na­sta­vak­iz­pro­{log pri­lo­ga,­o­(po)`r­tvo­va­nim­da­ma­ma:­Bio­jed­nom­Be­li­pa­imao ova­kvu­po­zi­ci­ju:

PROBLEM­BR.­320

Beli daje mat u dva poteza Dr Z. Mach Praha 1949.

Re­{e­we­ pro­ble­ma­ br.­ 319­ (K. Tifbruner, Arbajter cajtung 1978.)­ sa po­zi­ci­jom:­be­li­–­Ka1,­Dg2,­Lb1, Le5,­ Sd4,­ Sf3,­ pe­{a­ci:­ b4,­ c5; cr­ni­–­Kd5,­Ld6,­Ld7,­pe­{a­ci­c4, c6,­e7;­je­1.Se6! Na­1...K:e6­sle­di 2.Dg8­mat.­Na­1...L:e6­sle­di­2.Dd2 mat.­ Na­ 1...L:e5­ sle­di­ 2.Sfd4 mat.­Na­1...c3­sle­di­2.Da2­mat.

Kar­pov­je­me­wao­da­me­na­d5.­E pa,­i­ja­bih­isto­kao­on­umeo­da pre­vi­dim­ tre­nut­ni­ do­bi­tak!

Jer,­ ka­ko­ pi­{e­ na­ jed­nom­ ne­i­den­ti­fi­ko­va­nom­ zi­du:­ “Gre­{ke se­ mo­gu­ iz­be­}i­ sa­mo­ ste­~e­nim is­ku­stvom­–­a­is­ku­stvo­se­sti­~e sa­mo­ pra­vqe­wem­ gre­{a­ka!”

Ili,­ka­ko­nam­ka­`e,­u­mo­joj­an­to­lo­gi­ji­ gra­fi­ta,­ je­dan­ dru­gi zid­{to­ima­ne­sa­mo­u{i­ne­go­i je­zik:­“Ako­je­ta~­no­da­se­~o­vek u~i­ na­ svo­jim­ gre­{ka­ma­ –­ on­da }e­ne­ki­mo}­ni­ci­usko­ro­po­sta­ti ge­ni­jal­ci!”

Elem,­ sa­ svet­skom­ ti­tu­lom, ta­da,­Kar­pov­nas­svo­jim­gro­mad­nim­ pro­pu­stom­ pod­se­}a­ -­ na­ nas sa­me,­iz­ove­ru­bri­ke!­Jer­evo­ka­kvu­je­mo­gu}­nost­pre­vi­deo­ta­da­{wi­svet­ski­pr­vak:

1.Dg6!!! Ova­ vam­ je­ da­ma­ iz ka­s te­ “ne­d o­d ir­q i­v ih”:­ na 1…h:g6­ sle­d i­ od­m ah­ mat­ sa 2.Th3,­ a­ na­ 1…f:g6­ sti­`e­ mat ta­ko­|e­ br­zo­vo­zno­ 2.S:g6+!­ h:g6 3.Th3­mat.­Sa­dru­ge­(ili­pr­ve) stra­ne,­ pre­ti­ 2.D:h7­ mat,­ {to cr­ni­spre­~a­va­sa: 1…Dc2 Ali,­ be­li­ osta­vqa svo­ju­ ju­na­ki­wu­ ~ak­ pod­ tro­stru­kom­va­trom: 2.Th3!! -­ i­ cr­ni­ pre­da­je,­ jer mu­ je­ i­ na­ 2…D:g6­ “su­|e­no” 3.S:g6+,­ uz­ 3.T:h7­ mat,­ dok­ bi na­i v­n i­ po­k u­{ aj­ od­b ra­n e­ sa 2…h6,­ume­lo­da­obo­ri­i­tro­me­se~­no­ odoj­~e­ –­ sa­ po­la­ go­di­na prak­se:­na­rav­no,­sa­`r­tvom­to­pa­na­h6.­ I­ za­t o,­ pra­t i­t e­ i­ da­q e “[ko­lu­za­ma­le­i­ve­li­ke­pa­ce­re”­ Dra­go­sla­va­ An­dri­}a­ –­ ni­kad­se­ne­zna!

PR­VEN­STVO­BE­O­GRA­DA

Dva mesta za {ampionat Srbije U­ Be­o­gra­du­ }e­ se,­ na­ Be­o­grad­skom­saj­mu,­od­22.­do­30­ja­nu­a­ra­ igra­ti­ pr­ven­stvo­ Be­o­gra­da­ kao­ po­sled­wi­ kva­li­fi­ka­ci­o­ni­ tur­nir­ za­ ovo­go­di­{wi­ {am­pi­o­nat­ Sr­bi­je.­ Pr­ven­stvo­ je­ otvo­re­nog­ ti­pa,­ a pra­v o­ u~e­{ }a­ ima­j u­ igra­~ i svih­ tak­m i­~ ar­s kih­ pod­r u~­j a ko­j i­ se­ ni­s u­ pla­s i­r a­l i­ na [am­pi­o­nat­ Sr­bi­je­ 2011.­ Dvo­ji­c a­ pr­v o­p la­s i­r a­n ih­ }e­ se pla­s i­r a­t i­ na­ {am­p i­o ­n at.

Tem­po­igre­je­120­mi­nu­ta­za­40 po­te­za­plus­30­mi­nu­ta­do­kra­ja­par­ti­je.

Za­ni­mqi­vo­ je­ da­ sa­ pr­vog kva­li­fi­ka­ci­o­nog­tur­ni­ra­ko­ji­ je­ odr­`an­ u­ ju­lu­ u­ No­vom Sa­d u,­ pod­ na­z i­v om­ Me­| u­n a­rod­no­ pr­ven­stvao­ Voj­vo­di­ne, jo{­ni­su­od­lu­~e­ni­fi­na­li­sti iako­ je­ po­ ne­kim­ ~ud­nim­ pro­po­z i­c i­j a­m a­ ~e­t vo­r i­c a­ pr­v o­pla­si­ra­nih­ (D.­ Po­po­vi},­ S. Dra­`i},­G.­N.­To­do­ro­vi}­i­S. [a­ri})­ tre­ba­lo­ da­ od­i­gra­ju plej­of­po­ubr­za­nom­tem­pu­(15 mi­nu­ta­po­igra­~u!)­jo{­po­za­vr­{et­ku­@en­ske­li­ge­Sr­bi­je, po­~et­kom­ sep­tem­bra­ pro­{le go­di­ne,­ da­ bi­ se­ do­bi­la­ dva pred­stav­ni­ka­ sa­ tog­ tak­mi­~e­wa.­ Ni­je­ ja­sno­ {ta­ se­ ~e­ka­lo vi­{e­ od­ ~e­tri­ me­se­ca­ da­ bi taj­ plej­ of­ bio­ za­ka­zan­ upra­vo­ za­ 22.­ ja­nu­ar­ (u­ Ru­mi),­ na dan­ po­~et­ka­ pr­ven­stva­ Be­o­gra­da?­ Ko­ vu­~e­ kon­ce­ ta­kvih od­lu­ka?­ Ili­ je­ to­ jo{­ jed­na­ u ni­zu­ ne­shva­tqi­vih­ pro­vo­ka­ci­ja­ (sa­ po­zna­te­ adre­se)­ ko­ja ni­je­ u­ in­te­re­su­ ni­ {a­ha­ -­ a jo{­ma­we­{a­hi­sta!

E­ moj­ Gij­se­ne!­ Ta­ko­ ti­ je to­ kad­ ma­lo­ se­lo­ ima­ ova­kav xez­or­ke­star!

B.­Dan­ko­vi}

dnevnik

ANA­LI­ZI­RA­NE­PAR­TI­JE

Uzbu|ewa u Vajk an Zeu Po­~eo­ je­ fe­sti­val­ u­ Vajk­ an Zeu.­Pro­me­wen­je­na­ziv­tur­ni­ra “Ko­rus”­u­“Ta­ta­stil”­ali­osta­lo je­sve­isto:­tri­gru­pe­sa­po­14­tak­mi­~a­ra,­ ran­go­vi­ tur­ni­ra­ A,­ B­ i C.­Ve}­pr­vo­ko­lo­na­go­ve­sti­lo­je uz­bu­|e­wa­ pa­ }e­ qu­bi­te­qi­ {a­ha {i­rom­ sve­ta­ do­ kra­ja,­ s­ ne­str­pqe­wem,­ pra­ti­ti­ ve­sti­ sa­ ovog iz­u­zet­nog­ sa­mi­ta.­ Svet­ski­ {am­pion­ Anand­ je­ cr­nim­ fi­gu­ra­ma po­be­dio­ Ru­sla­na­ Po­no­mar­jo­va dok­ su­Kar­lsen­i­ Aro­wan­po­sle za­ni­mqi­ve­ sre­di­{wi­ce­ re­mi­zi­ra­li­ u­27.­po­te­zu.­ Pre­ma­ko­men­ta­to­ri­ma­Mag­nus­Kar­lsen­je­pri­me­nio­no­vi­pri­stup­u­[kot­skom otva­ra­wu­ ali­ je­ Le­von­ Aro­wan ve­{to­ kom­bi­no­vao­ od­bra­nu­ i pra­vo­vre­me­ni­ kon­tra­na­pad.­ Oba kra­qa­ su­ bi­la­ pod­ „va­trom“­ fi­gu­ra­pro­tiv­ni­ka­ka­da­se­Aro­wan od­lu­~io­ da­ re­mi­zi­ra­ ve­~i­tim {a­hom.­ Jan­ Smits­ je­ po­be­dio [i­ro­va­u­25­po­te­za­dok­je­Na­ka­mu­ra­ po­be­dio­ Gri­{~u­ka.­ Kram­nik­ i­ Ne­pom­ni­a­{~i­ su­ re­mi­zi­ra­li­u­36.­po­te­za.

U­ B­ gru­pi­ Na­va­ra­ je­ po­be­dio Woj­ta­~e­ka­ (u­ 58.­ po­te­zu),­ dok­ je Sar­gi­sjan­ po­be­dio­ Gan­gu­li­ja.

Na{­ ve­le­maj­stor­ Iva­ni­{e­vi} ko­ji­ igra­ na­ C­ tur­ni­ru­ po­sle o{tre­igre­pro­tiv­In­dij­ke­Sa~­dev­(2391)­na­pra­vio­je,­po­ko­men­ta­to­ri­ma,­ pre­vid­ u­ 26.­ po­te­zu­ i po­sle­ ne­ko­li­ko­ po­te­za­ pot­pi­sao­ pre­da­ju.­ Me­|u­tim,­ ma­{i­na ka­`e­da­je­Ivan­ve}­mno­go­ra­ni­je bio­ iz­gu­bqen.­ Iqa­ Ni­znik efekt­no­ je­ po­be­dio­ Mur­ta­{a Ka­zga­le­je­va­ ­ po­sle­ ni­za­ tak­ti~­kih­uda­ra.

Svet­ski­ {am­pion­ Anand­ po­~eo­ je­ par­ti­ju­ na­ prin­ci­pi­je­lan na­~in­iza­brav­{i­Naj­dor­fo­vu­si­ci­li­jan­ku­ pro­tiv­ Po­no­mar­jo­va.

Po­sle­ Anan­do­vog­ du­go­traj­nog pri­ti­ska­ Po­no­ma­ri­ov­ je­ po­pu­stio­i­do­zvo­lio­da­mu­da­ma­bu­de uhva­}e­na­u­sre­di­ni­ta­ble.

Po­no­mar­jov–Anand Si­ci­li­jan­ska­od­bra­na 1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 a6 6.Le2 e5 7.Sb3 Le7 8.0–0 0–0 9.Le3 Le6 10.Sd5 Sbd7 11.Dd3 L:d5 12.e:d5 Sc5 13.Dd2 Sfe4 14.Db4 a5 15.Db5 Dc7 16.Dc4N Ova­ no­vost ne­}e­ pro­u­ro­ko­va­ti­ ni­ka­kav­ po­tres­ u­ {a­hov­skoj­ evo­lu­ci­ji­ jer ni­je­ ja­sno­ {ta­ je­ be­li­ po­ku­{ao da­ iz­ve­de.­ Da­ma­ ne­}e­ mo­}i­ da pri­sko­~i­ u­ po­mo}­ na­ kra­qe­voj stra­ni­ a­ po­lo­`a­jem­ na­ c-li­ni­ji pot­pa­{}e­ i­ pod­ paq­bu­ to­pa­ na c8,­ ko­ji­ }e­ tu­ do­}i­ kad-tad.

(16.Tfd1­ b6­ 17.Dc4­ f5­ 18.Ld3 Dd8­ 19.S:c5­ S:c5­ 20.a3­ Tc8 21.Db5­ e4­ 22.Lf1­ Lf6­ 23.Tab1 Le5­24.b4­a:b4­25.T:b4­Sd7­26.Tc4 T:c4­ 27.D:c4­ De8­ 28.Te1­ Sf6 29.h3­ Sd7­ 30.Dc7­ f4­ 31.Lc1­ e3 32.Lb5­ e:f2+­ 33.K:f2­ f3­ 0–1 (Svi­dler­ –­ J.­ Pol­gar,­ Dos­ Her­ma­nas­1999.)

16...Tac8 17.Tfd1 Po­tez­17.f3 bio­ bi­ u­ mo­gu}­no­sti­ da­ spre­~i cr­nog­da­od­i­gra­f5­kao­u­par­ti­ji­ko­ji­mu­da­je­vr­lo­do­bru­igru.

17...f5! 18.c3 Dd8 19.Db5 Sad­je ve}­ja­sno­da­je Po­no­mo­ar­jov­pro­}er­dao­dra­go­ce­ni­tem­po­i­Anan­do­va­per­spek­ti­va­po­~i­we­da­bi­va sjaj­na.­­ 19...b6 20.Sd2 S:d2 21.L:d2 Lf6 22.Tab1 e4 23.b4 Sd7 24.Tb3 Le5 25.a3 Pr­vi­ uti­sak­ na­ ovaj po­tez­ bio­ bi­ da­ je,­ ukqu­~u­ju­}i plan­ be­log,­ su­vi­{e­ spor,­ ali be­li­ u­ stvar­no­sti­ i­ ne­ma­ ne­ku kon­struk­tiv­nu­igru…­slo­`i­}e­mo­se­da­je­be­li­ve}­u­pro­ble­mi­ma.

25...Tf7 Na­me­ra­ je­ pro­sto­ da za­{ti­ti­svog­ska­ka­~a­i­oslo­bo­di kra­qi­cu­te­du­`no­sti.

26.c4 a:b4 27.a:b4 Ta8 28.Lc3 L:c3 29.T:c3

29...Ta2! Ima­ne­{to­iro­ni~­no u­to­me­{to­Anan­dov­top­pre­u­zi­ma­pred­nost­po­otvo­re­nim­li­ni­ja­ma­na­da­mi­noj­stra­ni.

30.Te3 g6 31.Lf1 Df6 32.Tde1 Kg7 S­ ta~­ke­ gle­di­{ta­ ma­{i­ne neo­pro­sti­vo­ je­ da­ svet­ski­ pr­vak pro­pu­{ta­ br­`i­ do­bi­tak­ sa 32…f4!­33.T3e2­(33.T:e4 f3 34.g3 Db2) 33...T:e2­ 34.T:e2­ f3!­ 35.Ta2 e3!­36.f:e3­Dc3­i­be­li­ne­bi­bio­u sta­wu­ da­ spre­~i­ ve­li­ke­ ma­te­ri­jal­ne­gu­bit­ke.

33.T3e2 Ta3 34.Dc6 h5 35.Te3 Ta7 36.h3 h4 37.Tb3 Ta2 38.Tbe3 g5 38...T:f2!­39.K:f2­Dd4!­s­o~i­gled­nom pret­wom­f4,­i­­ako­be­li­igra­40.Ke2, da­ po­ku­{a­ to­ da­ iz­beg­ne,­ sle­di 40...f4­41.Tb3­f3+­sa­ma­ti­ra­wem.

39.T3e2 Ta7 40.Dc8 [ta­sad­da ra­di­ Ru­slan?­ Po­zi­ci­ja­ li­~i­ po­ma­lo­ na­ ve­stern­ fil­mo­ve­ gde­ je `r­tva­ pri­ve­za­na­ za­ `e­le­zni~­ke {i­ne­i­~e­ka­na­lo­ko­mo­ti­vu­da­za­vr­{i­po­sao.

40...Se5 41.Tc2 Ovo gu­bi­ kra­qi­cu­a­je­di­no­je­pi­ta­we­ka­da­a­ne ako.

41...Tf8 42.De6 Dd8 43.c5 b:c5 44.b:c5 Tf6 45.D:e5

Ne­ma­pre­da­je?­Do­bro,­ni­je­pr­vi­ put­ da­ Po­no­ma­ri­ov­ to­ ~i­ni, ali­iz­gle­da­da­je­ovo­vi­{e­sa­motor­tu­ra­raz­o­~a­ra­nog­ri­va­la.­Te­{ko­ da­ je­ Anand­ tip­ ko­ji­ bi­ se zbog­to­ga­uzru­ja­vao.­ 45...d:e5 46.d6 g4 47.h:g4 f:g4 48.g3 h:g3 49.f:g3 Da5 50.Tec1 Da3 51.Tc3 Db2 52.T1c2 Db4 0–1

Kar­lsen–Aro­wan [kot­ska­par­ti­ja 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.d4 e:d4 4.S:d4 Sf6 5.S:c6 b:c6 6.e5 De7 7.De2 Sd5 8.c4 La6 9.Sd2 g6 10.b3 Lg7 11.Lb2 Sb4 12.0–0–0 S:a2+ 13.Kb1 Sb4 14.Se4 0–0 15.Df3 Tfe8 16.Sf6+ L:f6 17.e:f6 Dc5 18.h4 d5 19.Df4 d:c4 20.b:c4 Tab8 21.Dh6 Df8 22.D:f8+ K:f8 23.h5 Lc8 24.h:g6 f:g6 25.T:h7

25…Lf5+ 26.Ka1 Sc2+ 27.Ka2 Sb4+ 28.Ka1 remi.

Iva­ni­{e­vi}–Sa~­dev Be~­ka­par­ti­ja 1.e4 e5 2.Sc3 Sc6 3.f4 e:f4 4.Sf3 g5 5.h4 g4 6.Sg5 d6 7.d4 h6

8.S:f7 K:f7 9.Lc4+ Kg7 10.L:f4 Sf6 11.0–0 Le7 12.Dd2 Sa5 13.Ld3 Sc6 14.Sd5 S:d4 15.S:e7 D:e7 16.e5 Sd5 17.e:d6 c:d6 18.Lc4 De4 19.Ld3 De7 20.Tae1 D:h4 21.Te4 Sf5 22.Tc4 b5 23.L:f5 L:f5 24.D:d5 b:c4 25.L:d6 Thf8 26.Le5+ Kg6 27.Dc6+ Kh5 28.Lf4 Df6 29.Ld6 Tad8 30.Td1 Tfe8 0–1 [ah-mat­li­sta­ Pri­pre­mio:­B.­Dan­ko­vi}

SPORT

dnevnik

sreda19.januar2011.

21

SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA – PRVO KOLO DRUGOG DELA SEZONE

Strel ci ras po lo `e ni i u no voj tak mi ~ar skoj go di ni Go di {te 2001/2002.

[F Junior 2 – FK S. Mihajlovi} 1 - 0:1 Stre lac za FK S.Mi haj lo vi} 1 Su ba {i}.

[F Junior 2: Po pa di}, Ive zi}, Lo ti na, Ba ti ni} S., Car, Gr gu ro vi}, Er ceg, Po po vi} N., Ko ma zec, Kne `e vi}, [a vi ja.

FK S. Mihajlovi} 1: Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Jo ki}, Do ro {ki, Ni ko li}, Si bin ki}, Ra do sa vqe vi}, ]ur ~i}, Ili}, Gr gi}, Su ba {i}, Kr sti}, Dra gu ti no vi}, Ba ji}, Ko la ri}.

Go di {te 1998.

Fru{kogorac – Vojvodina (Ba{aid) 1:5 Strel ci:Fru {ko go rac: S. Elez, a za Voj vo di nu: Ru `a, Vr ba {ki, Do bri lo vi}, Ko va~ 2 go la.

Fru{kogorac: Elez N, Elez S, Ra ko vi}, Si mi xi ja, [ip ka, [e vi}, Ku re {e vi}, [tr bac, Vu ko vi}, Maj sto ro vi}, De {i}, Go sti mir, Mi {i}, Bog da no vi}, Su ba no vi}, Ra ki}, Alek san drov, Be zar.

Vojvodina (Ba{aid): Vr ba {ki, Ga vri}, No va ko vi}, Do bri lo vi}, Za vi {in, Ru `a, ^or da{, Ko va~, Dok man, @e ra vi ca, Qu ti}, Mi qe vi}, Bi ~a nin, We go van, Be lo `an ski, Ja go din, Ni ko li}.

Go di {te 2001/2002.

O[ „Mihajlo Pupin” – FK S. Mihajlovi} 2 - 2:7 Strel ci za O[“Mi haj lo Pu pin„ : Sa vi} i Xi da, a za FK S.Mi haj lo vi} 2: Ni ko li} 2 , Su ba {i} 2 , Dra gu ti no vi} 3 go la.

O[ „M. Pupin“ : Xi da, Rva ji}, Mar ko vi}, Ka ~a ven da, ]ur ~in, Tri fu no vi},Man di}, [vo wa, Sa vi}, Du le.

FK S. Mihajlovi} 2: Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Jo ki}, Do ro {ki, Ni ko li}, Si bin ki}, Ra do sa vqe vi}, Ili}, Su ba {i}, Kr sti}, Dra gu ti no vi}, Bu ji}, Ko la ri}, ]ur ~i}.

Go di {te1998.

Vojvodina 2 (Novi Sad) – FK Prof. Bolesnikov 2 13:1 Strel ci za Voj vo di nu 2: Me sa ro vi} 1, Zeq ko vi} 2 , Ada mek 2 , Ma ti} 2 , Mi -

le ti} 2 i Na sti} 4 go la, a za FK Prof.

Bo le sni kov 2 Ja go di}.

Vojvodina 2: Ne {i}, Lon ~ar, Zeq ko vi}, Me sa ro vi}, Tri vi}, Pa pi}, Ada mek, Di mi tra {i no vi}, Ma ti}, Gra o rac, Na sti}, Mi le ti}.

FK Prof. Bolesnikov 2: Me han xi}, Ra dij ~i}, [a i no vi}, Ko va ~e vi}, Ja go di}, Mi {qe no vi}, Bur za no vi}, Dri ni}, @de ro.

Go di {te 1996/1997.

Veternik – Futog ODLO@ENO

Go di {te 1998.

[F Junior – Slavija 5:4 Strel ci za [F Ju ni or: Ga {pa re vi}, Mi le ti}, [ti mac, An to ni} 2 go la, a za Sla vi ju: Sto ja nov, Mak si mo vi}, Mar ~ok, Bar jak ta ro vi}.

[F Junior: Pu {ka re vi}, Ra da ko vi}, [pa ro vi}, Ga {pa re vi}, An to ni}, Le ma ji}, La zi}, Ga vri {i}, Mi le ti}, Ko ki}, Jef ti}, Ran kov, Ga lo vi}, [ti mac, @i li}, Iva no vi}, Kru pqa nin, Jo ka no vi}, Ba bi}, Per {aj.

Slavija: O`vat, Ubo vi}, [u {a kov, Mar ~ok, Sto ja nov, Mak si mo vi}, Bar jak ta ro vi}, Ba ri}, Ili ja zo vi}, Gr li ca, La tin ki}, La zo vi}, Le ti}, Tre {wi}, Ne di}.

Go di {te 1998.

Vojvodina 1(Novi Sad) – FK Prof. Bolesnikov 1 - 2:1 Strel ci za Voj vo di nu 1: Ni }in 2 go la, a za FK Prof. Bo le sni kov 1 Va ri }ak.

Vojvodina 1: Ili}, Ga vri lov, Se ku li}, Tri vi}, Jo va nov, Ma ti}, Ive qa, La la to vi}, Ga ji}, Ko va ~e vi}, Po po vi}, Na sti}, Ni }in, Ne {i}, Gra o rac, Lo vre.

FK Prof. Bolesnikov: Gli go ri je vi}, Ma li no vi}, Vu ko vi}, Haj ri zi, [}e pa no vi}, Va ri }ak, Ki si}, No va ko vi}, Vuk mi ro vi}, Kul pin ski, Vu ko sa vqe vi}, Re xe pov, Traj ko vi}.

vi}, Bo bar, Ma li vuk, ]e ran, [ko ri}, @a ku la, To mi}, Pu {ki}, Ru be `i}.

Novi Sad: [ur lan, Le |a nac, Zi ri}, ^e sti}, Alar gi}, Ku no vac, Ko va ~e vi}, Pu {ac, Ve ji}, Ve len ~ik, \a ko vi}, \or |e vi}.

Go di {te 1999.

[F Lavovi – Vojvodina (Novi Sad) 1:5 Strel ci za [F La vo vi Si min, a za Voj vo di nu: Be qan ski, Hor vat, Mi tro vi}, Cr no ja~ ki 2 go la.

[F Lavovi: De spo to vi}, La bus, Da vi do vi}, Qu bo je vi}, Si min, Ze ki}, Haj vaz, Go lu bo vi}, Vu le vi}, Ma le {e vi}, Ne {ko vi}, Ke ser, [ti ko vac.

Vojvodina: Ku zma no vi}, \u ka no vi}, De ve tak, Zli ~i}, Dun |er ski, Ko sti}, Cr no ja~ ki, ]a li}, Ili}, Mi tro vi}, La li}, Ka ~a ven da, Hor vat, Be qan ski, Ra ja ~i}, Sta no jev.

Go di {te 1999.

Veternik – Krila Krajine 2:3 Strel ci za Ve ter nik: Mar ko vi} 2 go la, a za Kri la Kra ji ne: Ma ri} i Pan du rov 2 go la.

Veternik: Mar ko vi}, Du ra hi, Mi li}, No vak, [e bez, Je vi}, Xe ver, Po po vi}, Ju go vi}, [a pi}, Kon di}, Sa mar xi}, Ni ni}, Ni ko li}, Za go rac, Kru {i}, Iva ni{, Kme zi}.

Krila Krajine: Mi ki}, Glu vi}, An |el kov, Vje {ti ca, Ra |e no vi}, Bu di sa vqe vi}, Man di}, Ka ra no vi}, Kri stian, Pan du rov, Mr di}, Rad mi lo vi}, Veq ko, Mi tro vi}, ^o vi}, Mi la di no vi}, Gli go ri je vi}, Kne -

`e vi}, Ma ri}, Pro da no vi}.

Go di {te 2001/2002.

Fru{kogorski partizan – [F Lavovi 1:11 Strel ci za Par ti zan: Ko sjer, a za [F La vo vi: Jo vi ~i}, Ra doc, Jo vi ~in, Mar se ni} N, Svi lar ko vi} 3 i Mar se ni} Lu ka 4 go la.

Fru{kogorski partizan: Ga vri lo vi}, Bje li} M, Ko sjer, Sla do je vi}, Gr ma{, Bi je li} D, Sta hov, Vu kaj lo vi}, Vla ji}, Gr li ca, Mi ri}, Pe ri}, De vi}, Klin cov, Mo mi}, Ami xi}, Te {a no vi}, Pet ko vi}, Du li}, Ni ko lov.

[F Lavovi: Jo vi ~i}, Stoj {i}, Svi lar ko vi}, Ra doc, Ko va ~e vi}, Jo vi ~in, Mar se ni} N, Mar se ni} L, Ze ki}, Pro ko pi}, \e ki}, Bu ko vi ca.

Go di {te 2000.

Fru{kogorski partizan – Veternik 5:2 Strel ci za Fru{. Par ti zan: ^a vi} i Il ki} 4 go la, a za Ve ter nik: Dra go qe vi} i Po po vi}.

Fru{kogorski partizan: Ko sjer, Si mi}, Du li}, ^a vi}, Il ki}, Te {a no vi}, Gr ma{, Bje li}, Stoj ~i}, Zeq ko vi}, Ni ko li}, Sta nov.

Veternik: Jo va no vi}, Ama no vi}, Ra o sa vqe vi}, Ive ti}, ^u ko vi}, Sta no je vi}, Su ba {i}, Du le, [a pi}, Va si}, [a {i}, Vu~ ko vi}, Sta ni}, Pa u nov ski, Ken |ur.

Go di {te 2000.

[F Junior – Slavija 1:0 Stre lac za [Fju ni or Gr gu ro vi}.

[F Junior: Per duv, Br ki}, Ko va ~e vi}, Ba bi}, Re qi}, Gr gu ro vi}, Er ceg, Po po vi}, Vla i sa vqe vi} M, Mak si mo vi}, Qi qak, Car, Hr ba nek, Mi li}, [e vo, Mi lo va no vi}, Vla i sa vqe vi} I. Slavija: Mar ko vi}, Eski}, Gvo zde no vi}, Alek si}, Bo bi nac, Mur se li, Mi lo {e vi}, To mov, Mar ho {e vi}, Dra ga{, Kra ~ak, Pan ti}, Pro da nov, @iv ko vi}.

Go di {te 1999.

Go di {te 2000.

FK Prof. Bolesnikov – Novi Sad 0:0

Fru{kogorac – [F Hettrik 1:3

FK Prof. Bolesnikov: Ri sti}, @u pi}, Ca ri}, Kur ti {i, Pa ro {ki, \u ro vi}, Ne ne zi}, Mi haj lov ski, [pi ri}, Mla de no -

Strel ci za Fru {ko go rac: Po lo vi na, a za [F Het trik: Sto ja no vi} i Ko sti} 2 go la.

Fru{kogorac: Elez, Ku `et, Pro di}, Var ga, Ma noj lo vi}, Su ba no vi}, Aba zov ski, Po lo vi na, Pa pi}, La li}, Vu ko vi}, Ra do sa vqe vi}, Ga zi vo da, Bu kvi}, \i las, Pu {ka{, Kne `e vi}, Jo va no vi}.

[F Hettrik: Vu ko vi}, Ar si} @iv ko, Ar si} @eq ko, Sto ja no vi}, Bur ka, Ra doj ko vi}, ]a to vi}, Ko sti}, Vr to vac, Pet ko vi}, Ma noj lo vi}, Do li naj, De sni ca.

Go di {te 2000.

FK S. Mihajlovi} – FK Prof. Bolesnikov 0:14 Strel ci za FK Prof. Bo le sni kov: Mla de no vi}, Ca ri}, Ne ne zi}, To mi}, [pi ri} 2 , Kur ti {i 2 i Ri sti} 6 go lo va.

FK S.Mihajlovi}: Ra do sa vqe vi}, Ili}, Ne ro da no vi}, Su ba {i}, Gr gi}, Jo ki}, Ko la ri}, Dra gu ti no vi}, Do ro {ki, Mar ko vi} M, Mar ko vi} D, Si bin ki}.

FK Prof. Bolesnikov: @u pi}, Mla de no vi}, [pi ri}, Ca ri}, Ma li vuk, Ri sti}, Ne ne zi}, Kur ti {i, Bo bar, Ru be `i}, Jo ki}, To mi}.

Go di {te 1996/1997.

Futog – FK S. Mihajlovi} 2 3:1 Strel ci za Fu tog : Br ki} i Jung 2 go la, a za FK S.Mi haj lo vi} 2: Pa vlo vi}.

Futog: Gli {i}, Mi li}, Sa mac, Smi qa ni}, Jo ki}, Br ki}, Ko va ~e vi}, Jung, Ra din, Om ~i kus, Brm bo ta, Je li ~i}, Vu ko brat, Se ku li}, Nin kov, Dr qa ~a, Ru do vi}, Ili {e vi}.

FK S. Mihajlovi} 2: Pa vlo vi}, Ra do vi}, Ra da ko vi}, Ko stre{, Kne `e vi}, \or |e vi}, Ha xi ja nis, Lon ~a ri}, To min, Jan ko vi}, Ran ko vi}, Bri naj, Pa vlo vi}, Goj ko vi}, Je ri ni}, Po no rac, Ste vi}, Mi lo sa vqe vi}, Vu ke li}, Lo ja ni ~i}, Do ki}, Ber ti}, Ko nor.

Go di {te 1996/1997.

Vojvodina (Novi Sad) – Slavija 2:0 Strel ci za Voj vo di nau: La ti no vi} i \u ri {i}.

Vojvodina: Mi lin ko vi}-Sa vi}, Ra do sa vqe vi}, La ti no vi}, Koj ~i}, Jo ve ti}, Hru bik, Rat ko vi}, Kr stev ski, \u ri {i}, Stan ko vi}, ^am par, Ka ri i {ik, Ve le mir, Sa u er.

Slavija: Mak si}, Eski}, Jak {i} A, Jak {i} D, Vu ka di nov, Cir ku {a, [o ro wa, Gru ji}, Kur ti {i, Vu ja ko vi}, Te wi.

Fo to : Neboj{a Brankov

22

kultura

sreda19.januar2011.

dnevnik

КОМПАКТ ДИСК ЕТНОМУЗИКОЛОГА И ПОЈЦА СРЂАНА АСАНОВИЋА

Стародревне српске песме

Уз очекивано, примарно усмерење ка насловима из домена рок музике, агилна издавачка делатност новосадског Студентског културног центра обухвата повремено и вредна издања других

музичких жанрова, попут џеза или класичне музике. Недавно је у издању СКЦ објављен и нови, изузетно занимљив компакт-диск традиционалне музике у извође-

њу младог новосадског етномузиколога и појца Срђана Асановића, који изводи старе српске народне песме. Млади Срђан Асановић, који посвећује изузетну пажњу проучавању блага изворне српске музике, изузетно је успешан и као концертни извођач, тако да је на овом ЦД-у представљен избор традиционалних српских песама, од вертепске „Витлејеме, славни граде од Бога“ или „Дуни ветре са банатске стране“ из Војводине, преко мелодија из Шумадије, Хомоља, југоисточне Србије, до песама са Косова и Метохије попут „Ој девојко, често ли ме сањаш?“ и „Каранфил се на пут спрема“. Асановић, као врстан познавалац народне вокалне традиције и сјајан извођач са лепим осећањем за њихове специфичне стилске од-

лике, притом ове напеве интерпретира „а капела“, без икакве инструменталне пратње, тумачећи их прецизно, одмерено и врло сугестивно, тако да овај диск представља праву малу антологију стародревних српских народних песама. На тај начин тај Асановићев, условно названи „ауторски“ компакт диск са насловом „Нишну се звезда низ ведро небо“ представља драгоцени допринос нашој иначе врло скромној дискографској продукцији са снимцима традиционалне музике. На свој начин о значају овог ЦД-а сведочи и цитат из текста еминентног британског лаутисте и стручњака за рану музику Мајкла Филдса, који је између осталог написао да је ово остварење „опчињавајуће, тајанствено и пуно префињене лепоте.“ Као гост на албуму наступио је свирач на народним дувачким инструментима Стојан Стевановић из села Кликовца у околини Бујановца, који је изводио мелодије на окарини, дудуку и двојанкама, а продуцент је била Јасмина Мина Митрушић. Б. Хложан

МУЗИЧКА ПЛАНЕТА

Еминем о проблемима Након свог седмог, веома успешног албума „Recovery”, Еминем би могао да ужива, али не, он и даље вредно ради. На интернету управо круже две нове песме које представљају велики број гостију. „Syllables” је песма у чијем стварању су учествовали и Доктор Дре, Џеј-Зи, Фифти Сент, „Статус кво”... Стихови говоре о људима који за стихове више не маре, него слушају само ритам и фразе. Друга Еминемова нова песма, у којој се као пратећи вокал потписује Алиша Киз, бави се мукама које изазива овисничка употреба опојних прахова. Песма се зове „Cocaine”.

Други албум „Pe arl Jamа” Не рачунајући обиље незваничних албума у којима су забележени живи наступи планетарно славног америчког рок састава “Pearl Jam”, ових дана ће се у продаји појавити тек други такав носач звука. Рефе-

Након неколико успешних “повратничких” албума, амерички панк-рок састав “Green Day” своје поклонике изазива вестима да ће ускоро објавити нови цеде и де-ве-де комплет, смнимљен уживо. Албум ће се звати “Awesome As Fuck”, а радни термин објављивања презентован је као 22. март.

“Awesome As Fuck” ће укључити жива извођења песама из свих фаза каријере популарног тројца. Тако ће на “живом албуму” своје место наћи песме са “Cigarettes and Valentines”, необјављеног албума од ког се одустало због блокбастера “American Idiot”. Пратеће де-ве-де издање имаће своје фаворите, као што су песме “Blvd. Of Broken Dreams” и “Jesus of Suburbia”.

„Краљев говор” води са 14 номинација жа”), Том Хупер („Краљев говор”), Дени Бојл („127 сати”), Дарен Аронофскy („ Црни лабуд”) и Кристофер Нолан („Почетак”). За главну мушку улогу номиновани су : Хавијер Бардем („Biutiful”), Џеф Бриџиз („Човек зва-

Инсерт иѕ филма „Краљев говор”

2011.

Велике Британије, обезбедила је себи чак 14 номинација за престижне награде Британске филмске академије. За најбољи филм номиновани су и „ Црни лабуд”, „Почетак”,”Друштвена мрежа” и „Човек звани храброст”. Најбољи британски филм: „127 сати „, „Another Year”, „Четири лафа”, „ Kраљев говор” и „Made in Dagenham”. За режију номиновани су Дејвид Финчер („Друштвена мре-

ȳȺɇɍȺɊ

ни храброст”), Џеси Ајзенберг („Друштвена мрежа”), Колин Ферт („Краљев говор „) и Џејмс Франко („127 сати”). За главну женску улогу номиновани су: Анет Бенинг („The Kids Are All Right”), Џулијана Мур („The Kids Are All Right”), Натали Портман (“Црни лабуд”), Номи Рапас („Мушкарци који мрзе жене”) и Хејли Стајнфелд („Човек звани храброст”).

За мушку епизоду: Кристијан Бејл („The Fighter”), Ендру Гарфилд („Друштвена мрежа”), Пит Послтвејт („Град лопова”), Марк Рафало („The Kids Are All Right”) и Џефри Раш („ Краљев говор”). За женску епизоду: Ејми Адамс („The Fighter”), Хелена Бонам Картер (“Краљев говор”), Барбара Херши (Црни лабуд”) , Лесли Манвил („Another Year”) и Миранда Ричардсон („Made in Dagenham”). Звезда у успону коју бира публика: Џема Артертон, Ендру Гарфилд, Том Харди, Арон Џонсон и Ема Стоун. За оригинални сценарио номиновани су: „Црни лабуд”, „The Fighter”, „Почетак”, „The Kids Are All Right” и „ Краљев говор”. Адаптирани сценарио према литерарном предлошку: „127 сати”, „Мушкарци који мрзе жене”, „Друштвена мрежа”, „Прича о играчкама 3” и „Човек звани храброст”. Филм снимљен ван енглеског говорног подручја: „Biutiful”, „Мушкарци који мрзе жене”, „I Am Love”, „Of Gods and Men” и „The Secret in Their Eyes”. Анимирани филм: „Грозан ја”, „Како да дресирате свог змаја” и „Прича о играчкама 3”.

ɋɊɉɋɄɈ ɇȺɊɈȾɇɈ ɉɈɁɈɊɂɒɌȿ

ɫɟɡɨɧɚ

ɉɪɟɞɫɬɚɜɟ ɫɟ ɧɟʄɟ ɢɝɪɚɬɢ ɞɨ ʁɚɧɭɚɪɚ ɡɛɨɝ ɪɟɧɨɜɢɪɚʃɚ ɞɟɥɚ ɡɝɪɚɞɟ ɋɇɉ ɚ

ɋɰɟɧɚ ³ȳɨɜɚɧ ȭɨɪɻɟɜɢʄ´

19.00

ɋɊȿȾȺ 26.

ȭɭɡɟɩɟ ȼɟɪɞɢ ɌɊȺȼɂȳȺɌȺ ɨɩɟɪɚ

ɉȿɌȺɄ 28.

Ƚɚɟɬɚɧɨ Ⱦɨɧɢɰɟɬɢ ɉɈɁɈɊɂɒɇȿ ɁȽɈȾȿ ɂ ɇȿɁȽɈȾȿ ȼɂȼȺ ɅȺ ɆȺɆȺ) ɤɨɦɢɱɧɚ ɨɩɟɪɚ ɩɭɬ

ɋɍȻɈɌȺ 29.

ɩɭɬ

Ʉɪɭɧɨ ɐɢɩɰɢ ɉɂɉɂ ȾɍȽȺ ɑȺɊȺɉȺ ɛɚɥɟɬ

ɩɭɬ

12.00

Ɇȿȭɍ ȳȺȼɈɆ ɂ ɆȿȾ ɋɇɈɆ

ɉɈɇȿȾȿȴȺɄ 31.

ɍɌɈɊȺɄ 25.

ɋɊȿȾȺ 26.

ɑȿɌȼɊɌȺɄ 27.

ɉȿɌȺɄ 28.

ɍɌɈɊȺɄ 25.

ɋɜɟɱɚɧɚ ɚɤɚɞɟɦɢʁɚ ɩɨɜɨɞɨɦ ɝɨɞɢɲʃɢɰɟ ɪɨɻɟʃɚ ɢ ɝɨɞɢɲʃɢɰɟ ɫɦɪɬɢ ɅȺɁȿ ɄɈɋɌɂȶȺ ɉɨɞ ɩɨɤɪɨɜɢɬɟʂɫɬɜɨɦ ɋɟɤɪɟɬɚɪɢʁɚɬɚ ɡɚ ɤɭɥɬɭɪɭ ȼɥɚɞɟ Ⱥɉ ȼɨʁɜɨɞɢɧɟ

ɋɰɟɧɚ ³ɉɟɪɚ Ⱦɨɛɪɢɧɨɜɢʄ´

19.30

19.30

ȿɠɟɧ ȳɨɧɟɫɤɨ ȶȿɅȺȼȺ ɉȿȼȺɑɂɐȺ ɤɨɦɟɞɢʁɚ; ɤɨɩɪɨɞɭɤɰɢʁɚ ɋɇɉ ɚ ɢ Ⱥɝɟɧɰɢʁɟ ³ȻȿȻȺ ´ ɩɭɬ

Ȼɪɚɧɢɫɥɚɜ ɇɭɲɢʄ ɍȳȿɀ ɤɨɦɟɞɢʁɚ ɩɭɬ

Ⱦɨɞɟɥɚ ɧɚɝɪɚɞɟ ³ɉɪɟɞɪɚɝ ɉɟɻɚ Ɍɨɦɚɧɨɜɢʄ´

ȼɢɥɢʁɚɦ ɒɟɤɫɩɢɪ ɌɂɆɈɇ ȺɌɂȵȺɇɂɇ ɞɪɚɦɚ ɩɭɬ

ɀɚɧ Ȼɚɬɢɫɬ Ɇɨɥɢʁɟɪ ɌȺɊɌɂɎ ɤɨɦɟɞɢʁɚ

ɩɭɬ

20.30

Ʉɚɦɟɪɧɚ ɫɰɟɧɚ ɇɟɞɚ Ɋɚɞɭɥɨɜɢʄ PAINKILLERS ɞɪɚɦɚ

ɩɭɬ

ȻɅȺȽȺȳɇȺ ɋɇɉ ɩɪɟɞɫɬɚɜɟ ± ɤɨɧɰɟɪɬɢ ɢ ɨɫɬɚɥɢ ɩɪɨɝɪɚɦɢ ± ɈɊȽȺɇɂɁɈȼȺɇȺ ɉɈɋȿɌȺ ɮɚɤɫ ɆȺɊɄȿɌɂɇȽ ɉɈɁɈɊɂɒɌȿ ɁȺȾɊɀȺȼȺ ɉɊȺȼɈ ɂɁɆȿɇȿ ɉɊɈȽɊȺɆȺ

савршеним, а изведбу утегнутом и ритмичнијом него икад. Каже се да албум потврђује да у протеклим деценијама нико није писао боље рок песме, нити их је изводио са толико страсти.

„Green Day” уживо

ЗА НАГРАДЕ БРИТАНСКЕ ФИЛМСКЕ АКАДЕМИЈЕ

Британска филмска академија саопштила је јуче номинације за своје награде које ће бити додељене 13. фебруара. Драма „Краљев говор” Тома Хупера о борби краља Џорџа VI да се избори са муцањем и постане владар достојан

ришући на први, “Live on Two Legs”, објављен пре 12 година, други албум ће се звати “Live on Ten Legs” и обухватиће песме од 2003. до 2010. Репертоар за “Live on Ten Legs” критика је већ назвала

Победници и губитници Нова година увек је време за свођење рачуна, па су и водећи светски музички магазини прогласили фаворите за албум године. Колико год листе биле различите, евидентно је да су највећи успех постигли „Arcade Fire“ албумом „The Su burbs“, Кање Вест са „My Bea-

utiful Dark Twisted Fantasy“ и Роберт Плант албумом „Band of Joy“. Највећи „губитник“ (најчешћи, али ниже пласирани) били су „Gorillaz“ са албумом „Plastic Beach“. Док је „Arcade Fire“ пажњу привукао одличним ретро рок остварењем, Кање Вест се пре-

поручивао уметнички конципираним хип-хоп албумом, али и скандалима које је успут изазивао. Роберт Плант је потврдио да доживљава нову (музичку) младост, а „Gorillaz“ да нове технологија и стара осећајност могу да иду руку под руку.

Повратак „Краљица” Већ прежаљени амерички „ол стар” састав „Queens of the Stone Age”, овог месеца требало би да уђе у студио и сними свој шести албум. Вест је дошла од гитаристе Дина Фертајте, иако по његовом признању све зависи од фронтмена Џоша Хома. Нови албум биће први од 2007, када је поменути Хом почео да наступа са Дејвом Гролом и Џоном Полом Џонсом у бенду „Them Crooked Vultures”.

- Сви су узбуђени и спремни да почну рад. Имамо мноштво идеја. Тек ћемо да видимо шта ће ко фаворизовати. Иако смо још увек у прилично великој мери Џошов бенд, мислим да смо сада сви пронашли свој простор унутар њега и спремни смо да што више допринесемо каже Дин Фертајта. Приредио: И. Бурић

ПРОНАЛАЗАК У ЗБИРЦИ ПАПИРУСА АУСТРИЈСКЕ НАЦИОНАЛНЕ БИБЛИОТЕКЕ

Архив из доба арапске експанзије У архивској грађи збирке папируса у Аустријској националној библиотеци у Бечу откривен је до сада непознат архив, који је од непроцењиве вредности за историју арапске експанзије око средине седмог века наше ере. Арапско освајање великих делова Оријента, иранског света и Северне Африке за веома кратко време представљао је драстичан историјски догађај, који је све до данас оставио значајан траг на политичкој, културној и религиозној географској карти света. Међутим, ток и пре свега позадина догађаја историјски су недовољно познати. Једно од кључних питања с тим у вези јесте, зашто су арапске војске тако брзо и са великим успехом могле освојити како Источноримско-византијско царство тако и Сасанидско персијско царство. Те нејасноће се своде на лоше изворе информација. До данас нису били доступни никакви историјски документи о свакодневици арапске војске. Овај облик из-

вора је за историографију од великог значаја, пошто је ослобођен од намерних и ненамерних извртања чињеница.

У једном, у научном смислу не истраженом, делу архива збирке папируса Аустријске националне

библиотеке идентификовани су такви извори, који први пут бацају светло на један од најважнијих догађаја у историји човечанства. До сада је идентификовано више од 250 архивских текстова на грчком и коптском језику, и стотине других папируса који би по пореклу, тематици и времену могли припадати тој области. Текстови су написани око 643/4. године наше ере, непосредно након освајања (639-641) и на јединствен начин документују прелаз са византијске на арапску владавину. Специфичност писама се огледа у томе, што се с једне стране осећа узбуђење и несигурност због нових дешавања, а с друге стране је видљиво како је арапска војска дисциплиновано поступала и како су пажљиво избегнути напади на цивилно становништво. Архивска грађа се тренутно обрађује у оквиру пројекта дигитализације и почетком 2011. ће преко каталога збирке папируса у Аустријској националној библиотеци бити доступна јавности. (Compress)

kultura

dnevnik

sreda19.januar2011.

23

ОД ДАНАС У МСУВ, У НОВОМ САДУ, ЛИКОВНИ РАДОВИ И ФИЛМОВИ ЧУВЕНОГ ЈЕРМЕНСКОГ РЕДИТЕЉА

Калеидоскоп Сергеја Параџанова

Изложба уметничких радова као и филмска ревија чувеног јерменског редитеља Сергеја Параџанова (1924-1990) биће отворени вечерас у 19 часова, у Музеју савремене уметности Војводине (МСУВ), у Новом Саду, где је стигла после Лондона, Париза, Рима и још 40 градова широм света. На овој изузетној изложби ће стварaлаштво Параџанова бити представљено са 41 уметничким делом. Реч је о цртежима, колажима, инсталацијама и рукотворинама, одабраним из свих фаза деловања уметника, кога су његови савременици називали генијем, чаробњаком и учитељем. У оквиру манифестације, чијем ће отварању присуствовати

Завен Саргасјан, директор Музеја „Сергеј Параџанов” у Јеревану (у коме се чува 800 његових радова), новосадска публика имаће прилику да види ревију филмова прослављеног режисера, које многи доживљавају као генијалне и убрајају их у најважнија уметничка дела 20. века. Филмови „Боја нара”, „Сенке заборављених предака” и друга остварења учинила су да га савременици, колеге као што су Фелини, Тарковски, Антониони и Годар називају „генијалним учитељем”. Сергеј Параџанов је уз филмове непрестано стварао и уметничка дела различитих формата, фузионишући све рас-

положиве материјале из света који га је окруживао ма где се налазио. Своје je колаже зато

ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ ОД СМРТИ ЧУВЕНОГ ИСТОРИЧАРА УМЕТНОСТИ И КЊИЖЕВНОСТИ

Сећање на Милана Кашанина Ове године навршава се тридесет година од смрти Милана Кашанина (1895-1981), чувеног историчара уметности и књижевности, критичара, есејисте и приповедача, кустоса и директора угледних галерија и музеја, интелектуалца “космополитски истанчаног и умерено модерног укуса”. Рођен је у Белом Манастиру, у српској породици која је у 18. веку из Херцеговине прешла у Барању. Матурирао је у Новосадској гимназији (1914), намеравао је да са пријатељем Светиславом Марићем упише студије филозофије у Загребу, али је после одслужења војног рока 1918. отишао у Париз. На Сорбони је уписао студије историје уметности, а 1923. је дипломирао код познатих професора Емила Мала и Ренеа Шнедера. Исте године враћа се у Београд, где је поучен искуствима француских ликовних критичара и теоретичара тога времена почео да се бави критиком. Са прихватањем модерне европске мисли и нових тенденција, на нашим просторима долази до продора модерне уметничке критике (Р. Петровић, Т. Манојловић, К. Страјнић), која је у својој зрелој, професионалној фази добила заслужено аутономни друштвени статус. Управо ова генерација младих писаца и критичара подстицала је чисто уметничке вредности и аутономију стваралаштва које није базирано на “малограђанским и политички оријентисаним идеологијама”. Године 1925. Кашанин се запослио у Уметничком одељењу Министарства просвете, а 1928. на Београдском универзитету одбранио је докторску тезу. Са савременим погледом на уметност и новом методологијом у истраживању, изучава и српску културну баштину 18. и 19. века. Управо захваљујући Милану Кашанину и Вељку Петровићу написане су код нас прве озбиљније странице о нововековној уметности у Подунављу, што је крунисано капиталним делом “Српска уметност у Војводини” (Нови Сад, 1927). На иницијативу кнеза Павла Карађорђевића 1926. основан је Музеј савремене уметности, а Милан Ка-

шанин је постављен за кустоса (1927) а затим и за директора (1928) овог Музеја. Излагачка институција је убрзо идентификована са својим оснивачем, па је захваљујући текстовима Милана Кашанина (“Време”, 1928) и у актима и у јавности почео да се употребљава назив Музеј кнеза Павла. Колекција је била добар показатељ владајућег укуса “едвардијанског времена”, тако да је недостајао стручњак који би био спреман да се суочи са комплексним захтевима тадашње модерне уметности. Кашанин је успостављао личне контакте са уметницима, директорима музеја, галерија, аукцијских кућа, светски признатим историчарима уметности (Б. Беренсон, К. Кларк), а захваљујући томе Музеј је успео да купи дела Реноара (“Купачица”), Монеа (“Руанска катедрала”), Тулуз-Лотрека, Анрија Матиса, и обогати своје збирке не само модерним југословенским већ посебно француским, холандским, немачким сликарским делима. Изузетно активан као критичар и хроничар ликовних дешавања, Кашанин је редовно писао за Српски књижевни гласник, Летопис Матице српске, Уметнички преглед, Политику, Време. Имао је снаге да и најпризнатијим уметницима смело укаже на недостатке појединих дела (Иван Мештровић), или изрази огорченост што на конкурсу за изградњу светосавског храма на Врачару поједина решења опонашају стил грађевина из времена кнеза Лазара. Кашаниново познавање средњовековних споменика потиче из времена када је као чиновник Министарства просвете био одређен да прати француског византолога Габријела Мијеа у његовим обиласцима наших средњовековних цркава и манастира. Епохи средњег века интезивније се посветио 1953. када му је поверено управљање Га-

У АТЕЉЕУ 212 У БЕОГРАДУ

Премијера „Господе Глембајевих“ Драма „Господа Глембајеви” Мирослава Крлеже у режији Јагоша Марковића, премијерно ће бити изведена 4. фебруара на Великој сцени Атељеа 212 у Београду.У саопштењу Атељеа 212 се наводи да су „Господа Глембајеви” једно од најпознатијих и најизвођенијих драмских дела великана хрватске модерне књижевности Мирослава Крлеже. „То је најзначајнији комад написан у Југославији, дело у којем се овај велики писац немилосрдно разрачунава с лажним сјајем, богатством и свим опсенама које доноси новац и успон у друштву”, пише у саопштењу.

Комад „Господа Глембајеви” се у Београду поставља након 40 година, а у представи ће играти изузетна глумачка екипа међу којима су Борис Каваца, један од најзначајнијих глумаца из Словеније (Игњат Глембаj), Никола Ристановски, првак Македонског народног театра (Леон Глембаj), као и београдски глумци: Аница Добра (Баруница Kастели), Властимир Ђуза Стојиљковић (Титус Андроникус Фабрици), Светозар Цветковић (Силбербрандт),Јелена Ђокић (Сестра Ангелика Глембај), Бранислав Трифуновић (Пуба Фабрици), Танасије Узуновић (Паул Алтман) и други.

леријом фресака у Београду, док је 70-тих година објављивао текстове о српској средњовековној књижевности које је са незнатним изменама објединио у обимној студији “Српска књижевност у средњем веку” (Београд, 1975). У раду и обогаћивању збирки Народног музеја у Београду Кашанин је оставио неизбрисив траг, а остаће упамћена његова плодна сарадња са другим институцијама културе (Б. Ковачек “Милан Кашанин и

Матица српска”, Летопис МС, 2005). Последње године провео је бавећи се претежно књижевношћу и резимирању свог више од пола столећа дугог и плодног стваралаштва. Истраживањем средњовековне уметности, стваралачких напора у периоду барока и класицизма код Срба, као и појава које су се развијале под утицајем европске модерне, Кашанин је испољио смисао за синтезу и свеобухватност, а тумачењем и истицањем највреднијих примера током неколико уметничких епоха настојао је да у српској култури успостави њен давно нарушени континуитет. Синиша Ковачевић

називао „згуснутим филмовима”. На три локације: у Арт биоскопу „Војводина” на Спенсу,

кино сали МСУВ и у изложбеном простору овог музеја ће од 20. до 25. јануара бити приказа-

ни филмови: „Ашик Кериб”, „Легенда Сурамске тврђаве”, „Боја нара”, „Сенке заборављених предака”, „Умро сам у детињству”, „Арабеске на тему Пиросмани” и „Хакоб Ховнатанијан”. Изложбу, која ће бити отворена до 6. фебруар, и филмску ревију заједнички су организовали Завод за културу Војводине, Музеј „Сергеј Параџанов” и јерменско Министарство културе, а манифестацију је подржао Покрајински секретаријат за културу. Поред Музеја савремене уметности Војводине, сарадници овог програма су и Академија уметности у Новом Саду и Културни центар Новог Сада. В. Ц.

НОВО ИЗ „ДНЕВНИКА – НОВИНЕ И ЧАСОПИСИ”

Сећање на Фрушкогорску вилу Након тродеценијског истраживања, Радмила Гикић Петровић објавила је студију “Живот и књижевно дело Милице Стојадиновић Српкиње”. Издавач је “Дневник - Новине и часописи”, а наслов је смештен у едицију “Легат”. Овој књизи претходило је неколико ауторкиних наслова који се детаљно баве свим сегментима стваралаштва ове књижевнице. Милица Стојадиновић Српкиња (Буковац, 1828- Београд, 1878) била је “песмотворка и списатељка”, а тако гласи и наслов првог поглавља у овој опсежној и свеобухватној књизи о њеном кратком и чемерном животу, обележеном усудом жене испред свог времена. Објавила је три књиге песама, сакупљала је и бележила народне умотворине, водила је и штампала дневник, била је у вези и у преписци са најумнијим савременицима. У овој студији се наводи да прва права песничка збирка једне српске песникиње, јесте књига поезије Милице Стојадиновић Српкиње названа једноставно “Песме”, а објављена 1850. године у Земуну. У време када је Милица стварала, било је објављено тек неколико књига које су написале жене. А њен дневник “У Фрушкој гори 1854”, спада у најважније, најтипичније интимне документе романтичарског духа у српској књижевности. Радмила Гикић Петровић такође тврди да је и њена преписка једна од најзанимљивијих у

историји наше литературе. Највећи део писама- 118, јесте са Вуком Караџићем, а неколико са његовом ћерком Вилхелминим- Мином. Гикићева је те епистоле објавила у књизи “Преписка. Милица-Вук-Мина” (Књижевна заједница Новог Сада, 1987.), а Српкињин дневник “У Фрушкој гори 1854”, две године раније (у београдској “Просвети”). Српкиња се такође дописивала са Ђорђем Рајковићем, Лудвигом Аугустом Франклом, Димитријем Матићем, Антонијем Хаџићем, Стевчом Михаиловићем и другим значајним савременицима. мада материјалних доказа нема, из посредних се закључује да се дописивала са Хајнрихом Хајнеом и Љубомиром Ненадовићем. Сва грађа о Миличином раду на прикупљању народног блага може се пронаћи у њеном дневнику и преписци са Вуком. Радмила Гикић Петровић написала је изузетно корисну и свеобухватну књигу о жени која за живота није била призната, али је свакако заслужила важно место у историји културе свога

народа. Њен живот и стваралаштво хронолошким редом су сложени у 23 поглавља, на преко

400 страница, а при крају је библиографија Српкињиних књига, као и наслова о њој. Квалитет ове студије је и у томе што се бави многим постхумним догађајима и одјецима Српкињиног стваралаштва све до данашњих дана. Радмила Лотина

„ПРОЦЕС_К” У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ „ГРАД”

Анализа креативног

Испитујући структуру, порекло и дејство (не)видљиве цензуре у савременој уметничкој пракси, група “Хоп.ла!” ће вечерас у Културном центру “Град” у Београду, у форми експеримента представити резултате пројекта „Процес_К“ који је усмерен на анализу креативног процеса у контексту различитих социјалних фактора. У 18, 18.30 и 19 часова одржаће се кратки програм назван “Меч” у којем су, по концепту Ирене Ристић и Милоша Пауновића, “на процени” Јелена Илић, Ђорђе Бранковић и Раде Ћосић. Од 20 часова разговараће се о резултатима “Меча”, као и о студији “Почетак и крај креативног процеса” Ирене Ристић (“Хоп.ла!”, 2010). Студија је инспирисана компонентном теоријом Tерезе Амабиле и представља емпиријски претрес нових увида о социјалној условљености креативног чина. И. Б.

„КОСТОЛАЊИ ДЕЖЕ” ВЕЧЕРАС У ИНДИЈИ

Егзотични Брехт Представа „Брехт - хардкор машина“, по мотивима „Буковских елегија“ Бертолда Брехта, у режији Андраша Урбана, позоришта “Костолањи Деже” из Суботице, вечерас ће бити изведена на највећем позоришном фестивалу Азије - „Бхарат Ранг Махотсав“, који ће се одржава у Њу Делхију, од 7. до 22. јануара. Овај фестивал је основала Наци-

онална школа драме како би се стимулисао раст и развој позоришне уметности широм Индије. Оригинално замишљен као национални фестивал, „Бхарат Ранг Махотсав“ је прерастао почетне оквире и сада приказује остварења и из других делова света. Тако ће у 13. издању на фестивалу у Њу Делхију бити изведена представа „Брехт - хард-

кор машина“, на званичном сајту представљена као прича о младој радници која пре него што исполира нокте подиже радничку рукавицу и улази у предивни свет идеологије и корпоративне реалности. „У игри је тело, док физичка акција евоцира драматичне и историјске садржаје“, стоји у најави гостовања из Србије. И. Б.

24

Svet

sreda19.januar2011.

KI NE SKO-AME RI^ KI OD NO SI NA NO VIM OSNO VA MA

SAD od go vor ne za sta bil nost svet skih re zer vi do la ra PE KING: Pred sed nik Ki ne Hu \in tao na la zi se u ~e tvo ro dnev noj po se ti Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma to kom ko je }e, ka ko se o~e ku je sa do ma }i nom Ba ra kom Oba mom usvo ji ti na cr te no vih te me qa za bu du }e od no se Ki ne i Ame ri ke. Pro -

Hu \intao i Barak Obama

gra mom po se te pred vi |e no je da ki ne ski pred sed nik raz go va ra sa Oba mom i pri su stvu je dr `av nom ban ke tu u Be loj ku }i, a sa sta }e se i sa ame ri~ kim kon gre sme ni ma i po se ti ti ^i ka go.

Pred po se tu Hu je po ru ~io da dve stra ne tre ba da se su pro sta ve iza zo vi ma, ot klo ne smet we, ra de za za jed ni~ ke ci qe ve i do pri no se stal nom ra stu wi ho vih od no sa. U prag ma ti~ nom ki ne skom sti lu, pred sed nik Hu je na veo ~e ti ri ta~ ke za una pre |e we od no sa dve ze mqe. Po we go vim re ~i ma, tre ba po ve }a ti di ja log, kon tak te i u~vr sti ti stra te -

{ko me |u sob no po ve re we.Ta ko |e tre ba na pu sti ti pat po zi ci ju hlad no ra tov skog men ta li te ta, sa gle da ti do stig nu }a dru ge stra ne na objek ti van i oba zriv na ~in, me |u sob no po {to va ti iz bor raz vo ja dru ge stra ne i na sta vi ti za jed ni~ ki raz voj kroz do bit ni~ ku sa rad wu.

Tre } a bit n a stvar za Hua je da se po { tu j e su v e r e n i tet, te ri to ri jal ni in te gri tet i in te res raz v o j a i na pra vi na ~in se od no si ti pre ma glav nim pre o k u p a c i j a ma dru ge stra ne. Na kra ju Hu je po ru ~io da sve stra ne tre ba da ula `u stal ne na po re ka ko bi pro {i ri li za jed ni~ ke in t e r e s e i Ki n a i SAD po sta li part ne ri u sa rad wi na jo{ {i rem pla nu.

Ki ne ski pred se nik je oce nio da su, od ka da je Oba ma pre u zeo vlast, ki ne sko-ame ri~ ki od no si u`i v a l i sta b i l an rast a "stra te {ki zna ~aj i glo bal ni uti c aj me | u s ob n ih od n o s a je bio u uspo nu". Hu je na gla sio da dve ze mqe ima ju ve li ki uti caj u me | u n a r od n im od n o s i m a i sno se bit nu od go vor nost u o~u va wu svet skog mi ra i una pre |e wa svet skog raz vo ja.

Po se ta pred sed ni ka Hua, ko ja je na po ~et ku go di ne u ko joj }e bi ti obe le `e no 40 go di na od

po ~et ka nor ma li za ci je od no sa iz me |u dve ze mqe, po ka za }e ko li ko su ti od no si evo lu i ra li za to vre me i ka kvi su im iz gle di za da qi sta bi lan raz voj.

Ki ne ski pred sed nik Hu \in tao po se }u je SAD u tre nut ku kad se va lut ni kur se vi po ja vqu ju kao po ten ci jal ni iz vor tr ve wa u od no si ma iz me |u dve ze mqe.

Ame ri~ ki zva ni~ ni ci, ka ko ja vqa „Glas Ame ri ke“, ve ru ju da bi sku pqi juan do veo do po sku pqe wa ki ne ske ro be, {to bi omo gu }i lo sma we we ve li ke tr go vin ske ne rav no te `e u ko rist Ki ne. Tri kon gre sme na iz De mo krat ske par ti je pred sed ni ka Ba ra ka Oba me, {ta vi {e, na me ra va ju da mo `da ve} ovih da na pred lo `e za kon ko jim bi se iz vr {io pri ti sak na Ki nu da do zvo li br `e pri la go |a va we vred no sti svo je va lu te.

U ina ~e po mir qi vom in ter vjuu s Va {ing ton po stom i Vol strit d`or na lom, me |u tim, ki ne s ki pred s ed n ik ne na g o v e {ta va da je spre man da me wa mo ne tar nu po li ti ku. Hu sa da {wi mo ne tar ni si stem ko jim do mi ni ra do lar od ba cu je kao "pro iz vod pro {lo sti". Tra `i od Sje di we nih Dr `a va da odr `a va ju "ra zum ne i sta bil ne" svet ske re zer ve do la ra, in di rekt n o kri t i k u j u } i od l u k u ame ri~ ke Cen tral ne ban ke da kra jem pro {le go di ne une se na tr `i {te do dat nih 600 mi li jar di do la ra.

(Ta njug-Fo Net)

dnevnik

Pret wa Jo si po vi }u i Ta di }u ZA GREB: Pa ket s ru~ nom bom bom i pre te }im pi smom upu }en hr vat skom pred sed ni ku Ivi Jo si po vi }u zbog do brih od no sa sa srp skim pred sed ni kom Bo ri som Ta di }em, pred met je in ten ziv ne ko mu ni ka ci je hr vat skih i ne ma~ kih vla sti i op {ir nih iz ve {ta ja u no vi na ma.

"Slu `be no se ne zna ko sto ji iza su lu dog ~i na, ali je Hr vat ska u stal nom kon tak tu s ne ma~ kom po li ci jom i slu `ba ma", iz ja vio je hr vat ski mi ni star spoq nih po slo va Gor dan Jan dro ko vi} ko ji je o bom bi, ali i pred sto je }oj po se ti pred sed ni ka Jo si po vi }a Ne ma~ koj raz go va rao sa ko le gom Gvi dom

Ne u spe lo te sti ra we taj van skih ra ke ta TAJ PEJ: Taj van je u no }i iz me |u po ne deq ni ka u utor ka iz veo ma sov nu pro bu ra ke ta ze mqa-va zduh i va zduhva zduh, ali je ne u speh ne ko li ko ra ke ta da po go de me te izi ri ti ra lo pred sed ni ka Ma Jing-|e ua ko ji je po sma trao pro be za jed no sa naj vi {im ofi ci ri ma ze mqe.

Oko po lo vi na od 19 is pa qe nih ra ke ta iz ba ze \i u- peng, na uda qe noj ju go i sto~ noj stra ni ostr va, ni je us pe la da po go di me te, ja vqa ju agen ci je.

Te le vi zi ja je pri ka za la sni mak na ko me se vi di jed na ra ke ta ze mqa-va zduh ko ja pa da u mo re da le ko od vi dqi ve me te.Pred sed nik Ma je bio vid no raz o ~a ran pro bom.

"Ni sam za do vo qan sa ovim", re kao je pred sed nik i do dao da "jo{ ima pro sto ra da se po pra ve stva ri i is pi ta {ta je ura |e no".

Taj van ski me di ji su na go ve sti li da je pro ba ra ke ta od go vor Taj va na na pro {lo ne deq ne te le vi zij ske snim ke prob nog le ta ki ne skog "ne vi dqi vog" avi o na no ve ge ne ra ci je J-20, za ko ji stru~ wa ci ka `u da bi mo gao po ve }a ti voj nu ne rav no te `u u Taj van skom mo re u zu.

(Ta njug)

ARAP SKI EKO NOM SKI SA MIT O SI RO MA [TVU

Tu nis po u ka za sve Arap e KA I RO: Ge ne ral ni se kre tar Arap ske li ge Amr Mu sa oce nio je da arap ske ze mqe tre ba da iz vu ku po u ku iz si tu a ci je u Tu ni su, gde je pred sed nik svrg nut po sle pro te sta zbog ra sta ce na i re pre si je.

"Mo ra mo pa `qi vo da pra ti mo do ga |a je u Tu ni su. Na da mo se da }e ta mo {wi na rod us pe ti da iz gra di si stem ka kav `e li. Na rav no, po sto ji po u ka i po ru ka ono ga {ta se de si lo u Tu ni su", re kao je ju ~e Mu sa na Arap skom eko nom skom sa mi tu u egi p at s kom od m a r a l i { tu [arm el-[e ik, na Cr ve nom mo ru.

Mu sa ni je po mi wao uzro ke pro te sta u toj se ver no a fri~ koj dr ` a v i, ali je re k ao: "Arap sko dru {tvo ima mno go sli~ nih i po ve za nih ele me na ta, ta ko da ne mo `e mo sma tra ti Tu n is usa m qe n im slu ~ a jem." On je sma tra da eko nom ske i po li ti~ ke re for me u arap s kim ze m qa m a tre b a da

bu du spro ve de ne isto vre me no jer, u pro tiv nom, ne }e bi ti na pret ka u re gi o nu. U~e sni ci sa mi ta u [arm el-[e i ku bi li su ve o ma uz dr `a ni u ko men ta ri ma si tu a ci je u Tu ni su.

Mi ni star spoq nih po slo va Tu ni sa Ka mal Mer xan re kao je da no va vla da ima "pot pu nu

na rod Tu ni sa - po sku pqe wi ma, si ro ma {tvom, ra stu }im ja zom iz me |u bo ga tih i si ro ma {nih i si ste mom vla da vi ne ko ji ne omo gu }a va po li ti~ ke i gra |an ske slo bo de, na veo je Roj ters.

Egi pat ski mi ni star tr go vi ne i in du stri je Ra {id Mu ha -

^e ti ri ostav ke po sle 24 sa ta ^e tvo ri ca mi ni sta ra vla de na ci o nal nog je din stva u Tu ni su pod ne la su ju ~e ostav ke na svo je funk ci je, ne pu na 24 sa ta od for mi ra wa vla de.Me |u mi ni stri ma ko ji su pod ne li ostav ke tro ji ca su ~la no vi rad ni~ kog sin di ka ta UGTT i bi li su za du `e ni za re so re sa o bra }a ja i ra da, dok je je dan bio mi ni star bez port fe qa.

Wi hov sin di kat ima jak lo bi i ve li ku po dr {ku {i rom Tu ni sa. Agen ci je oce wu ju da }e ti me bi ti pro du bqe wa po li ti~ ka kri za u Tu ni su.

kon tro lu" nad ze mqom i da }e iz bo ri bi ti odr `a ni za naj vi {e 60 da n a. Gra | a n i vi { e arap skih ze ma qa su o ~a va ju se sa sli~ nim pro ble mi ma kao

med Ra {id po zvao je arap ske vla de da udru `e na po re u bor bi pro tiv si ro ma {tva i ne za po sle no sti, dok je {ef egi pat s ke di p lo m a t i j e Ah m ed

Ve ster ve le om, ko ji je u ime ne ma~ kih slu `bi ga ran to vao bez bed nost am ba sa di i Jo si po vi }u, ali i obe }ao hit nu i op se `nu is tra gu.

"Ova bom bi ca je opo me na Ivi Jo si po vi }u i Bo ri su Ta di }u. Li kvi da ci jom 300 ~et ni ka osve ti }e mo na {eg vi te za Jo si pa Jo vi }a, ko ji je ubi jen pre 20 go di na na Pli tvi~ kim je ze ri ma, i ni {ta nas u to me ne mo `e spre ~i ti", pi sa lo je u pre te }em pi smu, ko je je uz ru~ nu bom bu M75 s upa qa ~em i osi gu ra ~em sti glo u hr vat ska am ba sa du u Ber li nu, pi {e „Ve ~er wi list“ po zi va ju }i se na ne ma~ ke iz vo re bli ske is tra zi. U pot -

Abul Ge it od ba cio mo gu} nost da se po bu na u Tu ni su "pre li je" u dru ge arap ske ze mqe, me |u ko ji ma Egi pat.

Ne ko li ko sa ti pre po ~et ka sa mi ta, je dan Egip }a nin se po lio ben zi nom i za pa lio is pred par la men ta u Ka i ru, po ugle du na jed nog ne za po sle nog mla d i } a iz Tu n i s a, ko j i je isto to u~i nio pro {log me se ca, po sle ~e ga su usle di li ma sov ni pro te sti. De mon stra ci je su u po sled we vre me iz bi le, u ma wem ili ve }em obi mu, i u Al ` i r u, Jor d a n u, Je m e n u, Oma nu i Li bi ji.

Li bij ski li der Mo a mer Ga da fi osu dio je po bu nu u Tu ni su i iz ra zio `a qe we {to je vla da pa la upr kos Ben Ali je voj na ja vi da }e se po vu }i za tri go di ne. Glav na te ma Arap skog sa mi ta tre ba lo je da bu du raz go vo ri o tr go vi ni, po slo va wu i in ve sti ci ja ma, ali do ga |a ji u Tu ni su iz bi li su u pr vi plan.

(Ta njug)

pi su je sta ja lo sa mo "HF", uz am blem s pri ka zom or la na hr vat skom gr bu, ali se is tra `u je ko se skri va iza na zi va slo va HF. Bom ba i pre te }e pi smo ni su do voq ni da Jo si po vi} ot ka `e put u Ne ma~ ku, gde }e ga pri mi ti pred sed nik Bun de sta ga Nor bert La mert i kan ce lar ka An ge la Merkl. Ovo je dru gi put da se na pa da hr vat sko di plo mat sko pred stav ni {tvo u Ne ma~ koj. Pre ne ko li ko me se ci mo lo to vqe vim kok te li ma na pad nut je hr vat ski kon zu lat u Di zel dor fu, a kao raz log se po mi wa lo su |e we hr vat skim ge ne ra li ma u Ha gu.

(Ta njug)

Ne za vi sna Pa le sti na JE RI HON: Ru ski pred sed nik Dmi trij Me dve dev iz ja vio je ju ~e u Je ri ho nu na Za pad noj oba li da je Ru si ja pri zna la ne za vi snu Pa le sti nu 1988. go di ne i da ne me wa tu po zi ci ju ko ju je usvo jio biv {i SSSR. "Do ne li smo od lu ku ta da i ni smo je iz me ni li. Po dr `a va li smo i po dr `a va }e mo ne po re ci vo pra vo pa le stin skog na ro da za ne za vi snu dr `a vu s glav nim gra dom u is to~ nom Je ru sa li mu'', re kao je Me dve dev na kon fe ren ci ji za no vi na re sa pa le stin skim pred sed ni kom Mah mu dom Aba som.

Izra el ski me di ji pre ne li su da je iz ja va ru skog pred sed ni ka po tvr di la stra ho ve izra el skih zvni~ ni ka ko ji su se pri bo ja va li da }e ru ski pred sed nik po tvr di ti pri zna we Pa le sti ne od stra ne SSSR-a, ko je je za sno va no na ne za vi sno sti ko ju je pro gla sio Ja ser Ara fat no vem bra 1988. u Al `i ru. Pa le stin ska stra na je na ja vi la da }e tra `i ti da Pa le sti na bu de ~lan UN. (Ta njug)

Epi de mi ja gri pa sti gla do So fi je SO FI JA: U Bu gar skoj je u na le tu grip i to ti pa AH1 N1, pa je u oko li ni So fi je epi de mi ja ve} pro gla {e na, a o~e ku je se da }e da nas to bi ti u~i we no i u ju go za pad nom de lu ze mqe, u op {ti na ma Bla go ev grad i Pe tri~.

U oko li ni So fi je ob ja vqe na je epi de mi ja gri pa zbog to ga {to je broj obo le lih pre {ao 300 oso ba na 10.000 sta nov ni ka. Od gri pa se naj ~e {}e raz bo qe va ju mla di qu di i de ca, sa op {te no je iz mi ni star stva zdra vqa.

U bu gar skim {ko la ma se o~e ku je uvo |e we ras pu sta uko li ko zbog gri pa bu de od su stvo va lo vi {e od 25 od sto de ce. Ove se zo ne u Bu gar skoj cir ku li {u tri vr ste gri pa - Ka li for ni ja 7 H1 N1, Pert 16 H3 N2 i Bri zbejn 60. Naj ra spro stra we ni ji je AH1 N1.

Na In fek tiv noj kli ni ci u Sko pqu pre mi nu la je 22-go di {wa de voj ka ko ja je tre }a `r tva se zon skog gri pa ti pa B.Pre ma na vo di ma le ka ra ove kli ni ke de voj ka ni je do {la na kli ni ku na vre me a ima la je grip i upa lu plu }a vi {e od de set da na.U Ma ke do ni ji je re gi stva no 2.048 slu ~a je va gri pa od kra ja pro {log me se ca do sa da.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HER MAN VAN ROM PEJ Pred sed nik Evrop skog sa ve ta Her man van Rom pej na gla sio je to kom slu `be ne po se te Var {a vi da sna `no po dr `a va ukqu ~e we za pad nog Bal ka na u Evrop sku uni ju, ka ko je ka zao, "po sqed weg ostat ka hlad nog ra ta i po sqed weg me sta gde se zbio rat". Evro pa mo ra bi ti do mo vi na mi ru, to du gu je mo na {oj isto ri ji", re kao je ju ~e pred sed nik Evrop skog sa ve ta.

OPRA VIN FRI Kra qi ca tok {o ua Opra Vin fri pot pu no je u in ter vjuu na Si-En-Enu u po ne de qak i ta ko go vo ri la o svom od ra sta wu, de te tu, qu ba vi i pret hod nim ve za ma.Vin fri je ka za la da je kao 14-go di {wa ki wa ~ak po mi {qa la da po ~i ni sa mo u bi stvo na kon {to je osta la u dru gom sta wu. Otac joj je re kao da bi je "ra di je vi deo ka ko plu ta re kom ne go da osra mo ti po ro di cu van bra~ nim de te tom".

TO NI BLER Biv {i bri tan ski jav ni tu `i lac Pi ter Gol dsmit iz ja vio je da je To ni Bler in si sti rao na to me da Ve li ka Bri ta ni ja u~e stvu je u in va zi ji na Irak 2003. go di ne, bez po dr {ke Uje di we nih na ci ja, upr kos prav nim sa ve ti ma da ta kva ope ra ci ja ni je le gal na.Bler tre ba u pe tak da da is kaz pred ko mi si jom ka ko bi oprav dao od lu ku o u~e {}u bri tan skih voj ni ka u in va zi ji na Irak.

Aten ta tor na Pal mea `i vi u Za gre bu?

STOK HOLM: Naj no vi je ot kri }e da je ubi ca {ved skog pre mi je ra Ulo fa Pal mea sa biv {ih ju go slo ven skih pro sto ra, po no vo po tvr |u je da je to si gur no naj mi ste ri o zni ji aten tat na sve tu i da se ni ka da i ne }e sa zna ti ko je pu cao 28. fe bru a ra 1986. go di ne u 23.21 ~as u Stok ho mu. "[ved skog pre mi je ra Ulo fa Pal mea ubio je pla }e ni ubi ca ko ga je unaj mi la ju go sla ven ska taj na slu `ba (UD BA) ka ko bi dis kre di ti ra la Hr va te u di ja spo ri", ob ja vio je u naj no vi jem bro ju ne ma~ ki ma ga zin "Fo kus".

"Aten ta tor, ko ji je u vre me Pal me o vog ubi stva bo ra vio u Ham bur gu, da nas ima 65 go di na i na vod no `i vi u Za gre bu gde ra di u pri vat noj agen ci ji za bez bed nost", pi {e "Fo kus" na te me qu vla sti tog is tra `i va wa, ne na vo de }i we go vo ime.

Ko li ko ovo ot kri }e sto ji na "~vr stim do ka zi ma" te {ko je re }i u ovom tre nut ku. In te re -

sant no je, me |u tim, da u Stok hol mu ni su jo{ re a go va li, iako im je ne ma~ ka po li ci ja, ka ko se tek sa da ot kri va, ova sa zna wa do sta vi la kra jem 2008. go di ne.

Aten tat na Pal mea je si gur no naj mi ste ri o zni je ubi stvo na sve tu, mno go za mr {e ni je od ubi stva bra }e Ke ne di (Xo na i Ro -

Ulof Palme

ber ta), In di re Gan di, Be na zir Bu to. U ovom slu ~a ju po li ci ji su od po ~et ka bi le ve za ne ru ke, jer ni je us pe la da od go vo ri na dva kqu~ na pi ta wa: ni je pro na {la re vol ver Smit&Ve son iz ko ga je pu ca no i ni je us pe la da pro nik ne {ta je bio mo tiv aten ta ta.

Do si je Pal me jo{ ni je za tvo ren, iako su ma le {an se da se utvr di ko je dva pu ta po vu kao oroz tog 28. fe bru a ra 1986. go di ne dok se bra~ ni par vra }ao ku }i iz bi o sko pa. Vre me je u~i ni lo svo je, iako je ubi cu, po red go spo |e Li zbet Pal me, vi de lo i {est slu ~aj nih pro la zni ka. U op ti ca ju je vi {e ver zi ja ovog aten ta ta. Ali, ka da je u de cem bru 1988. go di ne uhap {en Kri ster Pe ter sen, kri mi na lac i nar ko man, u~i ni lo se da je slu ~aj ko na~ no re {en. Pe ter sen je osu |en na do `i vot ni za tvor.

Na po no vqe wom su |e wu glav nu re~ su vo di li ve {ta ci. Pe -

ter sen je oslo bo |en, ma da mno gi i da nas ve ru ju da je on ubio Pal mea, ali, we gov do si je je za u vek za tvo r en: on je umro 2004.go di ne. U op ti ca ju su mno ge te o ri je za ve re, ali bez ja snih mo ti va. Po jed ni ma iza to ga sto ji {ved ska ar mi ja po {to je Pal me po ku {ao da sta ne na put ne kim sum wi vim voj nim po slo vi ma, po dru gi ma pri pad ni ci Rad ni~ ke par ti je Kur di sta na (PKK) po {to ih je op tu `io za te ro ri zam u Tur skoj. Po tre }i ma iza to ga su bi li ju `no a- fri~ ki agen ti, po {to je Pal me o{tro osu |i vao si stem apart hej da. Po mi wa ni su i agen ti Sa da ma Hu se i na, po {to je na vod n o Pal me, kao po s red n ik UN, u ira~ ko - iran skom ra tu po dr `a vao Te he ran. Jed no vre me na li sti op tu `e nih bi la je i CIA, po {to je Pal me bio o{tar kri ti ~ar ame ri~ ke po li ti ke, po go to vo ra ta u Vi jet na mu.

(Ta njug)

dnevnik

oglasi

sreda19.januar2011.

25

26

sreda19.januar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Ni vreme ne bri{e uspomenu na na{eg

Posledwi najmilijem

pozdrav

na{em

\or|u [}eki}u Voju Jovanovi}a Za wim tuguju: supruga Mica, sin Goran i snaha Milkica.

Hiqadu je suza u na{im o~ima, hiqadu je `eqa koje ti `ivot nije ispunio. Bezbroj je razloga da te ne zaboravimo.

Zauvek tvoji: baba, tetka, ujak, ujna, brat Aleksa i sestra Mia.

19685

19887

DESETOGODI[WI POMEN

Vojislav Jovanovi}

PRI ROD NI PRE PA RAT protiv hemoroida {uqeva, klini~ki ispitan, proveren, eliminisan za 7 dana, deda Rado{.

Telefon 037/490-797, 064/240-55-49.

19335

ZA LA GA O NI CA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18877 ^I STIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 19411

Godine prolaze, a ti jo{ `ivi{ u na{im srcima.

Porodica Kisi}.

Radoslav ^enejac Raja Puno nam nedostaje{.

19687

Posledwi pozdrav na{oj dragoj prijateqici

Tvoji: supruga Mirjana, sin Radoslav, snaja Zorica, unuk Goran sa Jacom, unuka Gorana sa suprugom Bo{kom i }erkom Teodorom iz [vedske.

19898

Posledwi pozdrav

Sandi Rot Cviji Tomi~i}u od: Marka, Luke, Sa{e i Ivane Radi} - Josimov.

od mnogobrojne porodice Petkovi} iz @abqa, Beograda i Bawa Luke.

19892

19908

Posledwi pozdrav

IZ DA JEM novu opremqenu garsoweru, 25m2 u Gunduli}evoj. Telefon 066/66-24748.

19711

PRO DA JE MO porodi~nu, spratnu zgradu, sa gara`om, ba{tom i parkom, Ka}. Telefon 063/1036-613.

19622

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka, baka i prabaka

Zorki [i{arica

Zorka [i{arica 1928 - 2011.

POD BU [I VA WE do Fi 1000mm, prodaja opreme za podbu{ivawe i ugradwu za{titnih cevi i iznajmqivawe opreme za podbu{ivawe.

Telefon 063/521546.

19565 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

19746 KE RA MI ^AR, povoqno!

Telefon 063/1285779.

19790

od porodice Bogojevi}.

OG-1

OG-2

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo

Zorki [i{arica FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, izno{ene koke nosiqe, dostava na adresu, povoqno.

Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

19371

Sahrana je danas, 19. 1. 2011. godine, u 14.30 ~asova na Ka}kom grobqu.

O`alo{}eni: suprug Mladen, }erke Koviqka, Zoranka i Slavica sa porodicama.

Cvijo Tomi~i} Sahrana }e se obaviti 19. 1. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od unuka Borisa i Bojana sa porodicom.

OG-3

O`alo{}eni: supruga An|elija, sin @arko, unu~ad Marija, Jelena i Dejan i svastika Milica.

19907

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Dana, 17. januara u 71. godini preminula je na{a jedina i najdra`a majka i supruga

sreda19.januar2011.

27

Posledwi pozdrav

Jovanka [or|an

Sandi Rot

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 20. 1. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: suprug \or|e, sin Roman i snaja Tamara.

19884

Sa velikom tugom i po{tovawem posledwi pozdrav dragoj

od kolega iz Banke Intesa, RC Novi Sad.

Posledwi pozdrav kumu

19911

Posledwi pozdrav an|elu

Jovanki [or|an

POMEN U ~etvrtak, 20. januara navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je zauvek napustila na{a voqena

Vasi Tomi{i}u

Vlada, Zorica i Jelena Qikar.

Posledwi pozdrav

Cviji Tomi~i}u

od kuma Gojka Danilovi}a.

od porodice Petkovi} i Alki}.

19904

19909

19886

Posledwi kom{iji.

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav penzionisanom, dugogodi{wem radniku na{eg kolektiva

pozdrav

dragom

\or|u [}eki}u Tomana Vasi}

Vasi Tomi{i}u

Slavku Duki}u KOLEGINICE I KOLEGE IZ APATINSKE PIVARE, STOVARI[TE NOVI SAD. 19873

od: Tihomira, Jovanke, Jelene i Nedeqka.

Zlaja, Vesa, Milan, \omla, Marko L., Sajke, Miki, Sale M., Dovla, Ranko, Oki, Milomir, Ne{a D., Bane, Ne{a M., Deja M., Darko D., Marko M., Branko, ]itula, B. Drini}, Mi{a, Daca i Mirko D.

Tog dana, u 11.30 ~asova, iza}i }emo na grob na Gradskom grobqu, polo`iti cve}e i odr`ati pomen.

Porodice: Vasi}, Ivanovi} i Golubovi}.

Stanari zgrade Trg Majke Jevrosime 11.

19912

19831

19899

19902

Zauvek }e{ biti deo nas i na{ih srca...

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{oj prijateqici i koleginici

Petar Mudri

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je na{ dragi

Sandi

Sandi Rot Vaso Tomi{i}

Osta}e{ zauvek u na{im srcima i se}awima kao dobar ~ovek, prijateq i kolega.

Tvoje kolege iz banke: Maja T., Milan. M., Jelena T., Zdenka N., Zorica Z., @ika R., Aleksandar K., Aleksandar S., Vesna B., Tawa D., Aleksandra M., @eqana L., Darko [. i Biqana S.

preminuo 18. januara 2011. u 78. godini.

Sahrana }e se obaviti u sredu, 19. januara 2011. godine, u 15 ~asova, iz kapele na grobqu u Starom \ur|evu.

O`alo{}ena porodica.

19864

19901

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

\or|e [}eki}

Porodica Kenig.

Porodica Divija~ki.

19903

19906

28

^iTUQe l POMeni

sreda19.januar2011.

Posledwi pozdrav voqenom bratu

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

Milanu Pa{i}u

Milanu Pa{i}u

iz Stepanovi}eva 1950 - 2011. od: sestre Milke, zeta Milorada, sestri}a Predraga i sestri~ine Dragane sa porodicama.

Milanu Pa{i}u

od Milo{a Buhe sa porodicom.

19871

Posledwi pozdrav dragom kumu

od porodice Kovrlija.

od porodice Kosovac.

19896

19867

19893

Posledwi pozdrav mojoj dragoj

Posledwi pozdrav bratu

Milanu Pa{i}u iz Stepanovi}eva

Mi}ko, po~ivaj u miru s Gospodom.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragom

Milan Pa{i} iz Stepanovi}eva

Milanu Pa{i}u

Sandi Rot Sandi

Milanu Pa{i}u

Tvoja dobrota i plemenitost osta}e zauvek u na{im srcima.

Tvoja }erka Tawa, zet \or|e i unuci Luka i Neboj{a.

od sestre Slavice Zori} sa porodicom.

19869

19870

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav bratu

Milanu Pa{i}u

Tomani Vasi}

od: brata Mirka, snaje Milke Pa{i} sa porodicom.

\ura, Goca, Marijana, Petar i Iboja.

19894

19879

19876

Posledwi pozdrav malom

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav dragom

\or|etu

Slavku Duki}u

Milanu Pa{i}u

iz Stepanovi}eva

od Lidije Halas.

od Mike Cvetkovi} sa porodicom.

od: Saleta, Bosketa, Paje, ^ive, Mime, Seke i Milane.

I daqe ne verujemo.

I daqe ti se nadamo. od porodice Radi}.

od Dra{ka sa porodicom.

Tvoji: baba i deda.

19868

19895

19878

U ~etvrtak, 20. 1. 2011. godine, u 11.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen

Posledwi pozdrav prijateqici

na{oj

dragoj

koleginici

i

19874

na{em

POMEN Dvadeset dve tu`ne godine bez tebe.

Vasa Mati}

Slavku Duki}u

Sandi Rot

Tomani Vasi}

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

19882

iz Rakovca Vreme tugu ne le~i.

Bol za Tobom je neizreciva.

od Pajice i Danice Kulpinac.

od zaposlenih u ekspozituri Bul. oslobo|ewa 76 a.

Tata Stanko, Stefan i Ivana.

19877

19891

Posle kratke i te{ke bolesti upokojio se u Gospodu suprug i otac

Obave{tavamo rodbinu, kom{ije, prijateqe i poslovne saradnike da je 18. 1. 2011. godine iznenada preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Milan Pa{i} 1950 - 2011. iz Stepanovi}eva

Slavko Duki}

Sahrana je 19. 1. 2011. godine, na Mesnom grobqu u Stepanovi}evu, u 13 ~asova.

Posledwi pozdrav od: supruge Nade, sina Neboj{e, snaje Maje i unuke Nine.

Sahrana je danas, 19. 1. 2011. godine, u 15.30 ~asova, na Ka}kom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Ru`ica, sinovi Zoran i Slobodan sa porodicama.

19872

19885

Tvoji: tetka Slavka, sestra Sowa, zet Sa{a i sestri~ina Tijana.

19880

19890

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Slavku Duki}u

Slavku Duki}u

ro|. 1937.

Porodica Rati}.

19888

od prijateqa Lon~ara.

19889

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi malom

pozdrav

na{em

\or|u [}eki}u

Posledwi pozdrav na{em kumi}u. Zauvek u na{im srcima.

Posledwi pozdrav na{em sinu, sinovcu i unuku

\or|e [}eki}

\or|u [}eki}u

Tvoji kumovi: Milenko i Jelena Tuli}.

Deca i zaposleni vrti}a „Radosnica”.

19845

19826

Posledwi drugaru

pozdrav

na{em

Posledwi \oletu.

pozdrav

malom

Napravio si prvi i posledwi korak, ne napuniv{i dve godine.

U na{im srcima }e ve~no `iveti svaki tvoj osmeh, radost i qubav koju si nam darivao. \ole, neka ti je ve~na slava.

Danas, 19. januara 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, obavi}e se sahrana i posledwi opro{taj od \oleta.

sreda19.januar2011.

Posledwi pozdrav na{oj dragoj teti

Posledwi pozdrav voqenoj mami i baki

Anici Mati} 1936 - 2011.

Ankici

Ispra}aj je u ~etvrtak, 20. 1. 2011. u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Lena, Dario i Alfred.

Hvala za neizmernu dobrotu, qubav i vedrinu.

19852

Dragoj

Sa tugom i nevericom opra{tamo se od dragog

Ma{a, Awa, Sawa i Vladeta.

Zauvijek tvoji: mama, tata i najmiliji.

19853

19740

Ankici \or|u [}eki}u

Porodica Mili}.

Posledwi malom

Ne{e

posledwi pozdrav.

Wegovu dobrotu i uvek vedar i nasmejan lik ne}emo nikad zaboraviti.

Porodice: Kne`evi} i Gligori}.

S po{tovawem, Beba i \uro Pilipovi}.

19856

19854

19830

na{em

Posledwi pozdrav dragoj nam kom{inici.

Opra{tamo se od na{eg dragog prijateqa i dugogodi{weg poslovnog saradnika

Ksenija Jovanovi}

Nenada Rati}a

19842

Posledwi pozdrav malom

POMEN Danas, 19. 1. 2011. godine navr{i}e se dve godine od smrti na{eg voqenog tate, deke, pradeke i supruga

\or|e [}eki}

29

pozdrav

Kom{ije iz Radni~ke 37 Novi Sad.

\ure Potrebi}a

\oletu

\or|u [}eki}u

U velikoj tuzi i `alosti izjavqujemo najiskrenije sau~e{}e od: Alekse, Deje, Kaje, Slobeta i Jelene.

od porodice Gagi}.

Srele, Sowa, ~ika Bato i teta Qiqa.

19862

19861

Bio si na{e sve, radost, ponos, sre}a, qubav i dobrota.

Tebi ve~ni mir, a nama tuga do`ivotna.

S qubavqu, tvoja supruga Jelena sa decom i ostala familija.

S po{tovawem, Kolektiv Prekr{ajnog suda u Novom Sadu.

19834

5921/P

19836

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragoj

Stanari zgrade ul. Laze Kosti}a 2.

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Sa tugom javqamo da je preminula na{a mama i baka

Dragoslava Bewak

Sandi

Sandi

Jelena Ma~ki} i Jelena Josi}.

Dragana i Dejan Gojkovi}.

19833

19832

Posledwi pozdrav

Ispra}aj }e se odr`ati na Gradskom grobqu, u ~etvrtak, 20. 1. 2011. godine, u 11.15 ~asova.

Weni: Fe|a, Vawa i Mica.

Sanda Rot Sandi

od maminih i tatinih kolega iz radionice.

Nena, Igor, Pale, Mi}a i Mita.

Iskreno sau~e{}e porodici Rot i [imunovi} od: Jelene, Ivane, Anke i Mite.

19837

19835

Lepo je bilo poznavati te, sa tobom razgovarati, poslovno sara|ivati! Neka te an|eli ~uvaju.

Dragan Ili~i} sa porodicom i sa svojim „managerima”.

19840

Dragoslavi Bewak

od Mirjane i porodice Grbi}.

Tane i Jeca.

19860

19866

19858

Posledwi pozdrav dragoj

Sandi

Dadi

1927 - 2011.

JEDNOGODI[WI POMEN

Danas, 19. januara 2011. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{ dragi

Arpadu Brikeru

Rado{ Gagovi} Raca

19. 1. 2010 - 19. 1. 2011.

iz Oxaka

Malo je re~i koje mogu opisati koliko nam nedostaje{. Sa ponosom te spomiwemo, s qubavqu ~uvamo od zaborava i s tugom u srcima `ivimo bez tebe.

Tvoje: Smiqa i Julijana.

Nedostaje{, tako nam nedostaje{, za sve {to dolazi...

Nedostaje{...

Tvoji: supruga Milosava, }erke Tawa i Sawa, zet Milenko i unuke Maja i Aleksandra.

19692

19707

Posledwi pozdrav preminulom

na{em

Redli \or|u uz sau~e{}e wegovoj porodici.

O`alo{}ene kom{ije Mi~urinova 66.

19841

30

Sil vi Te sto

Strah i drh­ta­ji Su­dar za­pad­ne i is­to~­ne ci­vi­li­za­ci­je,­ opi­san kroz pri­~u o de­voj­ci za­po­sle­noj u ja­pan­skoj kor­po­ra­ci­ji.­ Mla­da ju­na­ki­wa vra­}a se u To­kio da bi ot­kri­la enig­mu ze­mqe ko­ju sim­bo­li­zu­je mi­ste­ri­o­zni Zen vrt u Kjo­tu.­ Ulo­ge: Silvi Testo, Kaori Tsuji, Taro Suwa, Jasunari Kondo Re­`i­ja:­Alen Korno (RTV 1, 23.45) 06.30 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 11.50 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.48 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 22.00 22.30 22.35 23.00 23.05 23.35 23.45 01.30

06.30 07.00 08.00 08.25 08.55 09.20 09.45 10.30 12.05 12.30 12.40 13.05 13.15 14.15 14.45 15.15 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.00

tv program

sreda19.januar2011.

Ju­tar­wi­pro­gram­­ Mi­ki­je­va­kuj­na Su­dar Slon­Ben­ya­min Baj­ko­kviz­ Ve­sti­­ Ples­no­stres Iz­bli­za ^e­mu...

Ku­hi­wi­ca De­si­lo­se­ Ve­sti Sig­na­li Pre­o­kret Ve­sti­ Za­jed­no­­ Slon­Ben­ya­min Ve­sti­ ^ast­i­po­{to­va­we De­si­lo­se­ TV­Dnev­nik­­ Taj­na­hra­ne:­Be­li­luk Ku­hi­wi­ca­ Raz­gled­ni­ce­­ TV­Dnev­nik­­ TV­Fo­ni­ja­–­kviz­ Iz­na­{eg­so­ka­ka­ Voj­vo­|an­ski­dnev­nik­ Aka­dem­skih­5­mi­nu­ta Pla­vi­krug Ma­ti­ca­(ve­sti­iz­Ma­ti­ce) ^a­ri­ri­bo­lo­va Mi­ki­je­va­kuj­na Strah­i­drh­ta­ji,­film Eg­zit­’09­–­Kon­cert­gru­pe „Ele­men­tal”

Ku­hi­wi­ca­(ma|) Bez­upu­ta Zvrk­ Pi­tam­se­pi­tam Kad­za­zvo­ni Pre­sent Kad­ku­}a­ni­je­te­sna ^ast­i­po­{to­va­we Cen­tar­sve­ta Ve­sti­(ma|)­ Ma­ke­don­sko­son­ce­ Mi­ki­je­va­kuj­na Jer­mo­lo­vi For­te­pi­a­no­ Baj­ko­kviz­ Ra­~u­ni­ca Do­bro­ve­~e­Voj­vo­di­no­(rom) Su­~e­qav­we­(ma|) TV­Dnev­nik­(hrv)­ TV­Dnev­nik­(slov) TV­Dnev­nik­(rus) TV­Dnev­nik­(rum) TV­Dnev­nik­(rom) TV­Dnev­nik­(ma|) Sport­ske­ve­sti­(ma|) Ku­hi­wi­ca­(ma|) Do­bro­ve­~e,­Voj­vo­di­no­(rum) Za­ko­pa­ne­taj­ne,­film Jer­mo­lo­vi TV­Pro­da­ja

07.30 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 13.30 14.00 14.10 15.00 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 19.15 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 00.00

Glas­Ame­ri­ke­ U­su­sret­sun­cu Ve­sti­ukrat­ko U­ogle­da­lu Tin­in Ve­sti­ukrat­ko Qu­bav­na­pro­da­ju­ To­jo­tin­svet­pri­ro­de Ve­sti­ukrat­ko Bi­la­jed­nom­jed­na­ne­de­qa He­do­nist­ Tra­vel­ Sa­jam­in­fo­net­ Ve­sti­ukrat­ko Be­li­luk­i­pa­pri­~i­ca Hro­ni­ka­op­{ti­ne­Vr­bas Voj­vo­|an­ske­ve­sti O~i­sti­mo­Sr­bi­ju U­ogle­da­lu­ Ze­le­na­pa­tro­la Voj­vo­|an­ske­ve­sti Qu­bav­na­pro­da­ju Na{­gost:­FIP­Ko­merc Pu­to­ma­ni­ja Voj­vo­|an­ske­ve­sti Bez­cen­zu­re Bi­la­jed­nom­jed­na­ne­de­qa Voj­vo­|an­ske­ve­sti Raz­go­li­}e­ni Vi­no­i­vi­no­gra­dar­stvo Glas­Ame­ri­ke

06.05 08.00 09.03 09.44 10.04 10.33 11.05 12.00 12.15 12.30

Ju­tar­wi­pro­gram Ju­tar­wi­dnev­nik Bo­qi­`i­vot U­zdra­vom­te­lu Trag Ro­kov­nik O~aj­ne­do­ma­}i­ce Dnev­nik Sport­plus Evro­net

15.00 16.00 16.30 16.55 17.25 17.54

KO­[AR­KA:­EVRO­LI­GA

Real­Ma­drid­ –­Par­ti­zan

12.34 13.43 15.12 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 20.40

09.30 10.00 11.00 13.00 13.00 15.30 15.45 17.30 19.30 20.00 20.45 22.45 00.00

Us­ki­ja­va­we Ful­Tilt­po­ker­ Ko­pa­Ita­li­ja:­Na­po­li­–­Bo­lo­wa Ko­pa­del­Rej:­Se­vi­qa­-­Vi­qa­re­al Fud­bal­mon­di­jal­ma­ga­zin Ajaks­TV­ FA­kup:­Man­~e­ster­Si­ti­-­Le­i-­ ke­ster Ko­pa­Ita­li­ja:­Samp­do­ri­ja­– Udi­ne­ze­ Pre­mi­jer­li­ga­ve­sti­ Pre­gled­FA­kup FA­kup:­Lids­-­Ar­se­nal Ko­pa­del­Rej:­Be­tis­–­Bar­se­lo­na­ Ful­Tilt­po­ker

08.00­De­~i­ji­pro­gram,­09.00­Ku­hi­wi­ca,­10.00­De­~i­ji­pro­gram,­10.30­Kad­po­ra­stem­bi­}u...,­11.00­Ni­kad se­ne­zna,­12.00­Otvo­re­ni­ekran,­13.00­Me­tro­po­le i­re­gi­je­sve­ta,­14.00­In­fo­K9,­15.00­Kon­tra­na­pad,­16.00­In­fo­K9,­16.45­Bi­ber, 17.00­De­~i­ji­pro­gram,­18.30­Ku­hi­wi­ca,­19.00­In­fo­K9,­19.45­Bi­ber,­20.15­Tra­vel klub,­21.15­Otvo­re­ni­ekran,­22.15­Bi­ber,­22.35­In­fo­K9,­23.00­Film,­01.00­Bi­ber 07.30­ Be­li­ luk­ i­ pa­pri­~i­ca,­ 08.00­ Por­tret,­ 08.30 Cr­ta­ni­ film,­ 09.00­ Ku­}a­ se­dam­ `e­na,­ 10.00­ Abs {ou,­10.30­Ve­ze,­12.00­Dre­cun,­12.30­Mi­ni­kon­cert, 13.00­Puls­+,­13.30­[mi­zla­sa­sti­lom,­14.00­Ve­tar­u­le­|a,­15.00­Sport­ska­ga­lak­si­ja,­16.00­Qu­bav­na­pro­da­ju,­17.00­Vip,­18.00­Ku­}a­se­dam­`e­na,­18.55­Him­na­gra­da,­19.00­Objek­tiv,­19.30­Cr­ta­ni­film,­20.00­@i­ve­ti­svoj­`i­vot,­21.00­Opra­{ou, 22.00­Objek­tiv,­22.30­[am­pi­o­ni,­23.00­Mo­dus­vi­ven­di,­00.30­Slav­ni­pa­ro­vi

09.39 10.11 10.40 11.08 11.40 12.06 13.00 14.00 14.32

(RTS 1, 20.40)

09.00­Objek­tiv­ 09.05­Hra­na­i­vi­no­ 09.30­ICT­plus­ 10.00­Objek­tiv­ 10.05­Put­za­Ej­von­li 11.00­Objek­tiv­ 11.05­Ne­mi­sve­dok­ 12.05­Agro­dan­ 12.15­NS­klin­ci­ 12.45­Neon­si­ti­ 13.00­Objek­tiv­ 13.05­Iz­me­|u­re­do­va­ 14.00­Objek­tiv­ 14.05­[e­sto­pi­ta­we­ 15.00­Objek­tiv­ 15.05­Put­za­Ej­von­li 16.00­Objek­tiv (slov) 16.15­Objek­tiv­(ma|) 16.30­Objek­tiv­ 16.45­Azbu­ka­ro­di­teq­stva­ 17.15­Neon­si­ti­ 17.30­No­vo­sad­sko­po­pod­ne­ 18.30­Neon­si­ti­ 18.45­Agro­dan­ 19.00­Objek­tiv­ 19.30­Hra­na­i­vi­no­ 20.00­Drum­ 20.30­Vi­tra`­ 21.00­Ne­mi­sve­dok­ 22.00­Objek­tiv­ 22.30­Iz­me­|u­re­do­va­ 23.15­Se­ri­ja

07.10 07.40 07.46 07.51 08.31 08.39 09.10

21.30 22.38 23.28 00.15 00.38 01.23 03.00 03.04 03.30 04.03 04.30

Ga­stro­no­mad Cr­ni­kol­dron,­film Vi­i­Mi­ra­Ada­wa­Po­lak Be­la­la­|a Dnev­nik­RT­Voj­vo­di­na [ta­ra­di­te,­bre Be­o­grad­ska­hro­ni­ka Oko Sla­ga­li­ca Dnev­nik Be­la­la­|a Ko­{ar­ka:­Evro­li­ga,­Real­Ma­drid­-­Par­ti­zan,­pre­nos Ve­sti­(u­pa­u­zi) 48­sa­ti-svad­ba Kasl Dnev­nik Sjaj­tru­log­nov­ca Film:­Ma­lo­ubi­stvo­u­po­ro­di­ci Ve­sti Ro­kov­nik Eko­re­cept Oko Trag

19.29 19.35 19.40 20.25 21.32 22.00 22.45 00.34 01.05 01.59 03.20 05.00

dnevnik

Ku­va­ti­sr­cem [um­ska­{ko­la Pe­pa­pra­se Oli­vi­ja Aleks­u­~a­rob­nom­vo}­wa­ku Kli­ni­ka­Vet Be­o­grad­u­mu­zi~­kim­zbi­va­wi­ma 20.­ve­ka Stri­po­va­we E-TV TV­mre­`a Eko­fajl @i­vot­sa­mu­zi­kom [lo­mo­Minc­i­SO­RTS­ -­Si­be­li­jus Tre­zor Kli­ni­ka­Vet Be­o­grad­u­mu­zi~­kim­zbi­va­wi­ma 20.­ve­ka Stri­po­va­we Ovo­je­Sr­bi­ja Uz­bu­na Ne­kad­i­sad Eko­re­cept Ru­ko­met:­SP,­ Sr­bi­ja­-­Hr­vat­ska,­pre­nos [um­ska­{ko­la Pe­pa­pra­se Oli­vi­ja Va­ter­po­lo:­Len­evro­li­ga,­ Bar­se­lo­na­-­Par­ti­zan,­pre­nos Vre­me­fre­sa­ka O~aj­ne­do­ma­}i­ce Film:­Ne­pro­ce­wi­vo Be­o­kult Tre­zor Ru­ko­met:­SP,­Sr­bi­ja­-­Hr­vat­ska­ Ko­{ar­ka:­Evro­li­ga,­ Real­Ma­drid­-­Par­ti­zan­(r) Va­ter­po­lo:­Len­evro­li­ga,­ Bar­se­lo­na­-­Par­ti­zan­(r)

RU­KO­MET:­SP

Sr­bi­ja–Hr­vat­ska (RTS 2, 17.54) 06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 09.50 11.00 11.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.00 00.30 01.00 01.30 03.30

Eks­plo­ziv Eks­klu­ziv Ele­nin­duh Ce­na­sre­}e Tri­Hil Gu­mu{ Ce­na­sre­}e Film:­Do­si­je­Pe­li­kan Ele­nin­duh Ka­da­li­{}e­pa­da ^a­ri­ Vaj­pa­ut Eks­klu­ziv Ve­sti Eks­plo­ziv Gu­mu{ Ka­da­li­{}e­pa­da Pa­kle­na­ku­hi­wa Film:­Stig­ma­ta Eks­plo­ziv Eks­klu­ziv Zlo­~i­ni­iz­pro­{lo­sti Tri­Hil

06.00 06.30 07.30 07.45 08.00 08.01 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 12.45 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.30 16.05 17.01 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 02.30 03.00 03.30 05.30

VOA Ma­ra­ton Ve­sti Otvo­re­ni­stu­dio In­fo Otvo­re­ni­stu­dio In­fo Top­{op Ve­sti Rej­~el­Rej In­fo Qu­bav­u­za­le­|u Ve­sti Mi­li­ca­na­kva­drat Top­{op In­fo Otvo­re­ni­stu­dio Ve­sti ^ist­ra­~un In­fo Sli­ke­`i­vo­ta Ko­pa­o­nik Qu­bav­u­za­le­|u Gor­{tak Ve­sti Simp­so­no­vi Po­ro­di­ca­Se­ra­no Film:­[am­pi­o­ni­slo­bo­de 24 Ve­sti Mi­li­ca­na­kva­drat Film:­Qu­bav­je­pi­{toq Ulo­vi­tro­fej Iza­ve­sti Sli­ke­`i­vo­ta [am­pi­o­ni­slo­bo­de Ko­pa­o­nik

08.15­ [ko­la,­ 08.45­ Top­ {op,­ 09.00­ Auto­ {op, 09.10­ Tu­ri­sti~­ke,­ 09.25­ Tan­dem,­ 09.30­ Fo­kus, 10.00­Mo­za­ik,­12.00­Ku­hi­wi­ca,­12.45­Tu­ri­sti~­ke,­ 13.05­ Fo­kus,­ 13.45­ Top­ {op,­ 14.00­ Mo­za­ik,­ 16.00­ Fo­kus,­ 16.25­ Tan­dem, 16.40­Bu­le­var,­17.30­Zla­ti­bor,­18.00­Mo­za­ik,­20.00­Fo­kus,­21.00­Fam,­21.25 Film,­23.15­Fo­kus,­23.40­Tu­ri­sti~­ke,­00.25­Auto­{op,­00.35­Haj-faj,­01.30 Fo­kus 12.00­ Hro­ni­ka­ op­{ti­ne­ Ru­ma,­ 13.00­ Va­{ar­ ta­{ti­ne,­14.00­Yu­boks,­14.30­[i-Ra,­15.00­Kar­me­li­ta,­15.45­Ku­hi­wi­ca,­16.15­Ras­kr­{}a,­16.45­Mo­bil­E,­17.00­No­vo­sti­1,­17.15­Hro­ni­ka­op­{ti­ne­In­|i­ja,­18.10­Bun­tov­ni­ci,­19.00 No­vo­sti­2,­19.30­[i-Ra,­20.00­Kar­me­li­ta,­20.45­Dok.­pro­gram,­21.15­Va­{ar­ta­{ti­ne,­22.00­No­vo­sti­3,­22.30­Bun­tov­ni­ci,­23.15­Yu­boks,­00.00­Glas­Ame­ri­ke

05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.40 13.55 14.00 15.30 16.15 16.30

Me­ga­mi­ni­mals

Emi li Vot son

Uslo­vi­pre­da­je U­ bes­pu­}i­ma­ Austra­li­je 1880-ih­ do­go­dio­ se­ na­sil­ni okr­{aj­ iz­me­|u­ po­li­ci­je­ i zlo­gla­sne­ ban­de­ bra­}e Berns.­U­okr­{a­ju­su­po­gi­nu­li svi­ ban­di­ti­ osim­ wi­ho­vog vo­|e,­^ar­li­ja­Bern­sa­i­we­go­vog­ men­tal­no­ za­o­sta­log­ mla­|eg­bra­ta­Mi­ki­ja.­ Ulo­ge:­ Gaj Pirs, Rej Vinston, Deni Hjuston, Yon Hart, Emili Votson Re­`i­ja:­Yon Hilkot (B92, 23.35) 06.00 Ra­dij­sko­di­za­we 07.00 TV­di­za­we 10.00 Ve­sti­za­oso­be­o{te­}e­nog slu­ha 10.35 Kviz:­Su­per­ge­ni­je­ 11.00 Tr­nav­~e­vi­}i­u­di­vqi­ni 11.35 Top­{op­ 12.00 Film:­Pi­{toq­ 14.05 Ro­bin­zon­Kru­so 15.00 Naj­bo­qe­go­di­ne 16.00 Ve­sti­B92 16.35 Sport­ski­pre­gled 16.50 Naj­bo­qe­go­di­ne 17.00 Naj­bo­qe­go­di­ne 18.00 Kviz:­Su­per­ge­ni­je 18.30 Ve­sti­B92 19.15 Sun­|er­Bob­Koc­ka­lo­ne 19.35 Pin­gvi­ni­sa­Ma­da­ga­ska­ra 20.00 Ro­bin­zon­Kru­so 21.00 Film:­Bi­lo­jed­nom­u­Tek­sa­su 23.05 Ve­sti­B92 23.35 Film:­Uslo­vi­pre­da­je

06.09 06.55 10.09 11.49 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.50 17.00 17.45 18.45 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 21.15 22.30 01.00 02.45 03.00

Ju­tar­wi­pro­gram No­di­ Ma­la­prin­ce­za Sa­Bo­u­avan­tu­ru­ Me­ga­mi­ni­mals­ Zdra­vo,­Ki­ti­ Kli­ford­ Te­le­{op An­|e­li­na­ba­le­ri­na Ju­gio Ba­ku­gan Vinks Si­re­ne Kvi­zi} Pre­so­va­we Te­le­{op Ve­sti Pa­ro­vi,­u`i­vo Je­le­na­ Te­le­{op TNT

Va­len­ti­na Do­bro­ju­tro Dvor­ Si­ti­kids Za­bra­we­na­qu­bav Dvor­ Bal­kan­par­ti Mo­re­qu­ba­vi Dvor­ Na­ci­o­nal­ni­dnev­nik Tri­jumf­qu­ba­vi Te­re­za Dvor­ U­so­su Ide­mo­da­qe Na­ci­o­nal­ni­dnev­nik Dvor­-pre­gled­da­na Dvor­-­iz­bor­Dvor­ske­lu­de Grand­pa­ra­da Dvor­-­`ur­ka Film:­No­vi­naj­bo­qi­drug Si­ti Film:­Ano­nim­ni­vam­pi­ri

Me­ga­mi­ni­mals­ je­ svet­ u vr­ti­}u­za­ve­o­ma­ma­le­`i­vo­ti­we.­ Mi­ ih­ gle­da­mo­ ka­ko u~e­i­igra­ju­se­za­jed­no,­ne­se­bi~­no­ de­le­}i­ svo­ja­ pri­ja­teq­stva­ i­ za­ba­vu­ na­ svom pu­tu­od­ra­sta­wa.­ (Hepi, 08.50)

17.20 17.55 18.25 20.00 21.00 21.55 22.00 23.00 00.30 01.25 03.00 04.00 05.00

Dan­gu­be Te­le­ma­ster Pa­ro­vi,­u`i­vo Iz­naj­mi­zve­zdu TNT Ve­sti Pa­ro­vi,­pre­gled­da­na Pa­ro­vi,­u`i­vo TNT­ Pa­ro­vi,­u`i­vo Za­bav­ni­pro­gram­ Je­le­na­ Dan­gu­be

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00­ 555­ li~­no­sti,­ ­ 09.00­ Pre­gled­ {tam­pe, 09.30­ Ak­tu­el­no,­ 09.40­ NS­ in­fo,­ 10.15­ Dok. film,­11.00­Pun­gas,­12.15­Utor­kom­u­21,­13.20 In­yoj,­14.00­Ak­cen­ti,­14.15­Pi­smo­gla­va,­15.15­To­ko­vi­mo­}i,­16.00­Ak­cen­ti, 16.30­ Kviz,­ 18.00­ Ak­cen­ti,­ 18.15­ Na{­ grad,­ 19.00­ Ak­tu­el­no,­ 20.05­ Iks­ art, 21.00­Eks­tre­mi,­23.00­Ko­pre­we­mu­dve,­00.15­Ko­mer­ci­jal­ni­­pro­gram 08.00­ Ba­nat­ da­nas,­ 09.00­ Go­spo­din­ mu­fquz, 09.30­ Op­sta­nak,­ 10.00­ Film,­ ­ 12.00­ Ka­te­dra­le, 13.00­ Kviz,­ 14.30­ Ze­mqa­ na­de,­ 15.30­ Dok.­ pro­gram,­16.00­Pri­ja­te­qi­i­su­par­ni­ci,­17.00­Pod­sun­cem,­17.50­Ve­sti­za­glu­vo­ne­me,­18.00­Ba­nat­da­nas,­19.00­Mo­za­ik­da­na,­19.30­Hra­na­i­vi­no,­20.00­Pri­ja­te­qi­i­su­par­ni­ci,­21.00­Taj­ni­znak,­22.00­Mo­za­ik­da­na,­22.30­Maks­Kju,­23.15 Kviz,­00.15­Pod­sun­cem

dnevnik

sreda19.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

20

31

SEN­TI­MEN­TAL­NO­PU­TO­VA­WE­JED­NOG­YE­ZE­RA

Pi­{e:­Vo­ji­slav­–­Bu­bi­{a­Si­mi}

Mel Gib son

Po­be­sne­li­Maks Ne­ko­li­ko­ go­di­na­ na­kon {to­je­osve­tio­smrt­svo­je­su­pru­ge,­de­te­ta­i­part­ne­ra­ko­je su­ ubi­li­ pri­pad­ni­ci­ zlo­gla­sne­ ban­de,­ biv­{i­ po­li­ca­jac Maks­ lu­ta­ dru­mo­vi­ma­ po­sta­po­ka­lip­ti~­ne­ Austra­li­je.

Tra­`i­go­ri­vo,­hra­nu­i­na­la­zi gru­pu­pre­`i­ve­lih...

Ulo­ge:­ Mel­ Gib­son,­ Brus Spens,­ Ver­non­ Vels,­ Emil Min­ti,­Majk­Pre­ston Re­`i­ja:­Yory­Mi­ler (No­va,­22.10) 08.00 08.15 08.30 09.30 10.20 11.50 13.10 13.50 14.45 15.40 16.40 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 00.10 01.45 02.15 03.05 04.05

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

Bumba,­crtani­ Graditeq­Bob,­crtani­ Roari,­crtani­ Slomqeno­srce­ Gumus­ Asi­ IN­ Zauvek­zaqubqeni­ Slomqeno­srce­ Najboqe­godine­ Gumus­ IN­ Dnevnik Najboqe­godine­ Asi­ Pobesnili­Maks­2,­film­ Razbija~,­film­ Bra~ne­vode­ Na­rubu­zakona­ Ezo­TV­ Gusar,­film­

Veliki­nau~nici­ Misterije­istorije­ Zaboravqene­poplave U­potrazi­za­Betovenom Kako­je­umetnost­stvorila svet Crna­smrt Lovci­na­naciste­ [kotski­kqu~ 2.­sv.­rat­u­boji Bizeovim­stopama Lov­na­Careve­krstarice Gospodari­rata Carstvo­mora­ Mark­Forster­–­dozvola­za snimawe 1066.­ Biblijske­zagonetke­ 2.­sv.­rat­u­boji­ Bizeovim­stopama Lov­na­Careve­krstarice­

07.00 Dobro­jutro,­Hrvatska­­ 09.10 @ivot­u­Africi 10.10 Iz­pti~je­perspektive,­ dok.­serija­ 11.05 Kod­Ane­­ 11.15 Opra­{ou­ 12.00 Dnevnik­­ 12.16 TV­kalendar­­­ 12.30 More­qubavi 13.20 Puna­ku}a­Raftera 14.20 Re~­i­`ivot 15.00 Moja­porodica 15.25 Indeks 16.00 Hrvatska­u`ivo­­ 17.25 8.­sprat,­tok­{ou­­ 18.10 Kod­Ane­­ 18.30 Tvoja­sam­sudbina 19.30 Dnevnik­­ 20.10 Vitezovi­ju`nog­Bronksa, film­­ 21.55 Policijske­pri~e­3,­ dok.­serija 22.15 Dnevnik­3­­ 22.55 Drugi­format­­ 23.50 Kraqevi­ 00.30 Ksena­-­princeza­ratnica 01.15 Dragi­Yone 01.40 CSI:­Majami­

Zeka­sre}ko Prodavnica­igra~aka­ Devoj~ica­sa­{ibicama Putopisne­pri~e­24. ^ino [arada Zbogom­oru`je Pesak­i­jad Magi~na­frula Karnera:­planina­koja­hoda M.I.L.T.F.­32 Matriks­HHH Odvajawe

06.00 07.30 08.45 10.20 11.55 13.35 15.10 16.35 18.10

Pada}e­}ufte­ Godina­psa­ Porodica­Adams­ Hotel­za­pse­ An|eli­DOO Oluja­rata­2­ Matore­yukele Godina­prva­ Vaspitawe­za­po~etnike­Mrtav­zub­ Slu~ajnost­ Ne­znate­vi­Yeka­ Prava­krv­-­Sve­je­pokvareno­ Spartak:­Krv­i­pesak Osmi­putnik­3­ Sinegdoha,­Wujork­ Kadilak­rekords

18.35 20.05 22.15 23.15 00.10 02.05 04.05

07.00­RTL­ritam­zona­ 09.00­Bibin­svet 09.55­Ekskluziv­Tabloid­ 10.20­Ve~era­za­5­ 11.20­1001­no}­ 12.05­Ezel­ 13.00­Klon 14.30­An|eo­i­|avo 16.05­Pod­istim­krovom 16.35­Kraq­Kvinsa 17.00­Rejmond 17.25­Bibin­svet 18.00­Ekskluziv­Tabloid­ 18.30­RTL­Danas­ 19.05­Ve~era­za­5­ 20.00­1001­no}­ 20.45­Ezel 21.35­Put­osvete 22.25­Kosti­ 23.15­Zaboravqeni­slu~aj 00.05­RTL­Vesti­ 00.20­Bratstvo­ 02.05­Astro­{ou­ 03.05­Zaqubqeni­do­u{iju,­film­

SE­RI­JA

Rej ~el Ti ko tin

Opa­san­let Po­po­vrat­ku­iz­Za­liv­skog­ra­ta,­to­kom­ko­ga­se­is­ta­kao­u­je­di­ni­ci­ ame­ri~­kih­ ren­ye­ra,­ Ka­me­ron­Po­vra­}a­se­ku­}i­u­Ala­ba­mu, gde­ ga­ ne­str­pqi­vo­ i{­~e­ku­je trud­na­ su­pru­ga.­ ^im­ je­ sti­gao, su­ko­bio­se­sa­tro­ji­com­na­sil­ni­ka­i­ne­ho­ti­ce­ubio­jed­nog…

Ulo­ge:­Ni­ko­las­Kejy,­Yon Kju­zak,­Yon­Mal­ko­vi~,­Stiv Bu­{e­mi,­ Ving­ Rejms,­ Kolm Mi­ni,­Rej­~el­Ti­ko­tin Re­`i­ja:­­Saj­mon­Ves (HRT­2,­20.40) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.50 11.20 11.50 12.45 13.05 13.15 14.00 15.30 15.45 15.55 17.10 17.25 17.50 19.30

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

00.50 Dijagnoza:­Ubistvo 01.50 Film:­Stari­gresi 03.40 Film:­Ubistva­u Midsameru:­Gorki­plodovi 06.10 Advokatova­kazna 07.10 Meklaudove­}erke 09.10 Erika 11.10 Advokatova­kazna 12.10 Ne{­Briyiz 13.10 Film:­Van­kontrole 15.00 Film:­Ubistva­u Midsameru:­Kwi`evni­klub 17.00 Dobra­`ena 18.00 Dijagnoza:­Ubistvo 19.00 Ne{­Briyiz 20.00 Dobra­`ena 21.00 Isijavawe

19.50 20.00 20.40 22.35 23.30

Mala­TV­­ Lagodan­`ivot­Zeka­i­Kodija­ [kolski­program­­ Paulino­leto Tvoja­sam­sudbina­­ Proces Paralele Radiohead­in­Rainbows­u`ivo­za­From­the Basement,­snimak­koncerta Mala­TV­­­ Mala­princeza [kolski­program­­­ Ona­i­ja,­film­ @upanijska­panorama­­ Crtani­film­­ Vaterpolo,­Evroliga: Mladost­-­Olimpijakos, prenos­­­ Crtani­film­­ Svetsko­prvenstvo­u­rukometu­(m)­-­emisija­­­ Svetsko­prvenstvo­u­rukometu­(m):­Hrvatska­-­Srbija, prenos­­­ Svetsko­prvenstvo­u­rukometu­(m)­-­emisija­­­ Hit­dana­­ Dobra­`ena­ Ciklus­akcionih­filmova: Opasan­let,­film­­­ CSI:­Majami Ona­i­ja,­film­­­­

07.30 S­vetrom­u­le|a 10.30 Kompanija­ 13.00 Hari­i­Hendersonovi 13.30 S­vetrom­u­le|a­ 15.00 Kompanija­ 17.00 Trava­ 18.00 Hari­i­Hendersonovi 19.00 Posledwa­svetlost 21.00 Zemqa­2­ 22.00 Jednom­voqena 00.00­ Misterije 01.55 Dr­Yekil­i­gdin­Hajd

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 21.40 00.00 02.00

Pokemon­heroji Svako­na­svoj­plac Mo}ne­patke­3 Moj­tata­lopov Sre|en Nevidqivi­cirkus Zavera­senki Balada­o­malom­You Ludi­za­matorkama­2.

Pi{~evo­uto~i{te

Ko­sti U­lo­kvi­qu­bi­~a­ste­vo­de­pro­na­|e­ni­ su­ de­lo­vi­ qud­skog­ te­la,­ ali­ ne­do­sta­je­ gla­va.­ Eki­pa sa­zna­je­da­te­lo­pri­pa­da­Ya­re­du­Adi­so­nu,­pi­scu­na­u~­ne­fan­ta­sti­ke­ko­ji­je­imao­ozbiq­nih men­tal­nih­pro­ble­ma…

Ulo­ge:­ Emi­li­ De­{a­nel, Dej­vid­Bo­re­a­naz,­Erik­Mi­le­gan,­Ta­ma­ra­Tej­lor Re­`i­ja:­Be­ri­Yo­zef­son (RTL,­22.25)

Emi li De {a nel

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`je­budu}nosti Auta­po­meri Generalka Prqavi­poslovi Oru`ja­budu}nosti Pre`ivqavawe Gra|evinske­intervencije Razotkrivawe­mitova Pograni~na­policija­SAD Kako­to­funkcioni{e­tehni~ka­dostignu}a Kako­to­rade?

Pre`ivqavawe ^ovek,­`ena,­divqina Ameri~ke­drvose~e Pograni~na­policija­SAD Auta­po­meri Prqavi­poslovi Pre`ivqavawe

14.00 15.15 15.45 16.00 17.15 19.15 19.45 20.20 20.25 20.30 22.00 22.05 22.40 22.50 00.30

Reli Fudbal Svi­sportovi Reli Fudbal Tenis Reli Svi­sportovi Kowi~ki­sportovi Golf Golf­klub Jedrewe Svi­sportovi Tenis Tenis

Bombe po{tedele samo Hitlerov put ez-or ke star Ra dio Be o gra da po zvan je u do `e wa u `a ke tu. Vi deo sam da mo gu ima ti 70 do mar tu 1957. na tro ne deq nu tur ne ju po Ne - 80 go di na, i shva tio da pri su stvu jem zlat noj svad ma~ koj De mo krat skoj Re pu bli ci. Na gra - bi. U po vor ci je bi lo i de ce, unu ka i pra u nu ka. ni ci ma Ma |ar ske i ^e ho slo va~ ke ~e ka la nas je Bi lo je vr lo dir qi vo, a po seb no u`i va we – mu zi kon tro la kao u ne pri ja teq skim, a ne „brat skim ka Fran ca [u ber ta. so ci ja li sti~ kim ze ma qa ma”. Voj ni ci s upe re nim Du ga izo la ci ja po ~e la je ve} da nam ide na `iv pu {ka ma op ko li li bi voz, a gra ni ~a ri i po li caj - ce. Kad smo ve} hte li da se vra ti mo ku }i, iz ne na ci di za li ~ak i se di {ta u va go ni ma ne bi li ot - da su nam ja vi li da ide mo u Is to~ ni Ber lin da dva kri li ne kog ko po ku {a va ile gal no da u|e u ze mqu da na sni ma mo. Pu to va li smo auto bu som po Hi tle ili iza |e iz we. ro vim auto stra da ma, ko je su, za pra vo ~u do, bi le u Po sle 30 sa ti pu to va wa II kla som vo za, sti gli od li~ nom sta wu, kao da ni je bi lo ra ta. Pro {li smo u naj ve }i grad DDR-a Laj pcig. Za raz li ku od smo kroz Dre zden, ko ji je pred sam kraj ra ta mno go mno gih za pad no ne ma~ kih, ko ji su po ~e li da se ame - stra dao od en gle skog bom bar do va wa. I 12 go di na ri ka ni zu ju, on je sa ~u vao svoj sta ri, ot me ni iz gled. Tad se u DDR-u `i ve lo vr lo skrom no i snad be va we na mir ni ca ma jo{ je bi lo ra ci o ni sa no. Mno ge su bi le ve {ta~ ke, npr. mar ga rin, ka fa div ka, sin te ti~ ke sa la me. Na kon cer tu u sa li „Ka pi tol“, sem ne ko li ko nu me ra Lo le No va ko vi} i Ive Ro bi }a, svi ra li smo xez-re per to ar na {ih i ame ri~ kih kom po zi to ra. Uspeh je bio ogro man, ali kad je tre ba lo da kre ne mo po osta lim gra do vi ma, tur ne ja je za u sta vqe na iz po li ti~ kih raz lo ga. Ti to je re kao ne {to o wi ho vom pred sed ni ku Vil hel mu Pi ku, {to su oni sma tra li za uvre du. Po {to smo se ve} tu za te kli, ni su mo gli da nas vra te pa smo ugo vor mo ra li da „od ra di mo“ sni ma ju }i mu zi ku u stu di ju.

Su mo ran `i vot u laj pci {koj Sta qi no voj ale ji One mo gu }i li su nam sva ki kon takt s pu bli kom i {tam pom, kao i s ko le ga ma mu - ka sni je, jo{ su se vi de li tra go vi ra za ra wa. Sva ka zi ~a ri ma. Da nam, kao „Ti to vim ko mu ni sti~ kim ~e tvr ta-pe ta ku }a bi la je sru {e na, a na we nom me di si den ti ma“, na pa ko ste, od re di li su sni ma wa od stu ume sto no ve po sa |e na tra va. Bi lo je je zi vo, jer 11 sa ti uve ~e do tri po sle po no }i, iako je stu dio su te ze le ne po vr {i ne de lo va le kao ve li ki gro bo bio slo bo dan i pre ko da na. Me ni su, mi sle }i vaq - vi, {to su uisti nu i bi le. da da sam po li ti~ ko li ce, na me ni li ve }u ka znu: Is to~ ni Ber lin je de lo vao tu `no i su mor no. mo rao sam sva ki dan od 11 do 13 ~a so va da do la zim Sta ri deo gra da bio je pri li~ no po ru {en, a no vi u Ra dio Laj pcig ra di do go vo ra. Isti ni za vo qu, ne {to naj ru `ni je {to sam do tad vi deo, po go to vu sni ma li smo od li~ ne snim ke s wi ho vim sjaj nim „Sta qi no va ale ja“ – ki lo me tri ma dug si vi bu le ton-maj sto ri ma. Po sle za var, s pot pu no iden ti~ nim mor nih no} nih sni ma wa zgra da ma ko je li ~e na za od la zi li smo na `e le zni~ - Svi qudi koje smo sreli u Isto~noj tvo re, i bez ijed ne pro dav ku sta ni cu Mi tro pa, jer je ni ce ili re sto ra na. Mi Nema~koj tvrdili su da niko ta mo bio je di ni re sto ran smo, sre }om, bo ra vi li u od wih nije bio Hitlerov vojnik, gde smo mo gli ne {to po je jed nom sta rom, ru i ni ra nom svi su, navodno, bili premladi sti i do la zi li ku }i ra no ho te lu, gde su ne kad o~i ili u konclogorima. Stvarao uju tro. Pre ko da na smo spa gled no od se da li ot me ni go va li, za tim raz gle da li sti. [to bi Kr le `a re kao: se utisak da su samo Zapadni grad i mu ze je. U ra znim su Bi li jar ski kra qe vi i pro Nemci ratovali protiv nas sre ti ma qu di su uvek tvr pa li prin ~e vi. Ra dio DDR, di li da ni ko od wih ni je gde smo sni ma li, bio je bio Hi tle rov voj nik, svi su, na vod no, bi li pre - grad u gra du; stu di ji, kon cert ne sa le, pro dav ni ce mla di ili u kon cen tra ci o nim lo go ri ma. Stva rao i re sto ra ni. U re sto ra nu, dok smo ~e ka li ru ~ak, se uti sak kao da su sa mo Za pad ni Nem ci ra to va li po je li smo ve} pre su pe sle do va we hle ba na me we pro tiv nas. Bi li smo, ina ~e, do bro pla }e ni, ali no ce lom re sto ra nu pa su mo ra li da po {a qu ko la po {to ni je bi lo tran sfe ra, mo ra li smo ceo ho no - u grad da ga do ku pe. Dru gi dan su nam iz ne na da re rar da po tro {i mo na li cu me sta pa smo ku po va li kli da mo `e mo da vi di mo Za pad ni Ber lin. Tad, ra znu teh ni~ ku ro bu: pi sa }e ma {i ne, mag ne to fo - po {to ni je bi lo zi da, od la zi lo se vr lo jed no stav ne, fo to a pa ra te, to ste re, re {oe... no. No, pre po la ska, mu zi~ ki {ef ra di ja nas je Ja sam od seo bli zu pro te stant ske ka te dra le sve - upo zo rio na to da su u Za pad nom qu di amo ral ni i tog To me, u ko joj je Bah bio or gu qa{, a u krip ti zli, i da se ~u va mo na ro ~i to pro sti tut ki i lo po mu je grob. Unu tra {wost mo nu men tal ne go ti~ ke va. Re kao je da ima mno go strip tiz ba ro va, u ko ji gra |e vi ne, za raz li ku od kit wa stih ka to li~ kih ma per verz ni po se ti o ci udi ca ma pe ca ju do wi ve{ cr ka va, po se do va la je ot me nu jed no stav nost. Sa - strip ti ze ta. Bi li smo mla di i ~im smo to ~u li, znao sam da tu sva kog da na ve `ba ju di plom ci or gu - re kli smo: „Ide mo”. Za pad ni Ber lin nas je za se qa {kog od se ka s Laj pci {kog kon zer va to ri ju ma. nio sve tle }im re kla ma ma, luk su znim rad wa ma, Od tad sam sva kog da na do la zio da ih slu {am. Bio mo der nim auto mo bi li ma i ele gant no ob u ~e nim je to pra vi me lem za mo ju du {u. Ve `be or gu qa {a sve tom, pa smo ble nu li oko lo kao se qa ci kad pr su se pre ki da la u pet sa ti, kad je po ~i wa la ve ~er - vi put do |u u grad. Ku pi li smo ne ke sit ni ce i vra wa slu `ba. Jed nog da na u cr kvu je u{la sva tov ska ti li se. Ne iz jed nog sek to ra u dru gi, ne go iz jed po vor ka. Mla da je bi la u be loj ven ~a ni ci, a mla - nog sve ta u dru gi.

X

Kwi­gu­Vo­ji­sla­va­Si­mi­}a­„Sen­ti­men­tal­no­pu­to­va­we” mo­`e­te­na­ru­~i­ti­po­ce­ni­od­1.080­di­na­ra od­iz­da­va­~a­„KLIO”­(Go­spo­dar­Jo­va­no­va­44,­Be­o­grad),­pu­tem­te­le­fo­na­011/­2626–858 i­2622–013,­ili­i-mej­la­in­fo­@clio.rs

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943.

Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs.

Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar­\ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du­{an­Vla­o­vi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa­Maksimovi}­(480-6816).

Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada­Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav­Staji}­(pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan­Uro{evi}­(ekonomija­480-6859), Petar­De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada­@ivkovi}­(no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina­Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Sve­tla­na­Mar­ko­vi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Pe­tar­To­mi} (svet­480-6882),­\or­|e­Pi­sa­rev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko­Lazovi}­(reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav­Puno{evac­(sport­480-6830), Jovan­Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana­Vujanov­(revijalna­izdawa­480-6820),­Filip­Baki} (fo­to­480-6884),­ Bran­ko­Vu­~i­ni} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka­Klin­cov­(teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko­Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar­Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip­Gligorovi}­(Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik"­je­odlikovan­Ordenom­bratstva­i­jedinstva­sa­zlatnim­vencem­ " i­Ordenom­rada­sa­zlatnim­vencem

32

monitor

sreda19.januar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Po sve }e ni ste po ro di ci i uku }a ni ma ovih da na pa }e te se i da nas po sta ra ti da sve bu de ka ko tre ba.

Ne ke uz ne mi ra va ju }e okol no sti vas ne }e ome sti u ono me {to ste na u mi li. Po `r tvo va ni ste.

BIK 20.4-20.5.

Mo `e te ra ~u na ti na tu |u po dr {ku i po mo}, po zaj mi cu i sa vet.

Oslo ni te se na one oso be ko je do voq no do bro po zna je te, ve} go di na ma. Osta le eli mi ni {i te, u fi gu ra tiv nom smi slu. Ce ni te vre me.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

19. januar 2011.

Oslo ba |a te se bri ga, po la ko ali si gur no, za mo re ni od na vi ka i oba ve za. Fi nan sij ski tro {ko vi su ve }i no {to ste pla ni ra li. Sve zbog uku }a na i za ku }u. Od no si s ino stran stvom za slu `u ju pa `wu.

Da nas je pun Me sec u va {em zna ku, {to ima sna `an uti caj na va {e emo tiv no sta we pa i od nos u do mu ili s dra gom oso bom. Po treb na vam je po u zda na po tvr da da ste vo qe ni i uspe {ni.

Da nas daj te sve od se be da uli je te to pli op ti mi zam dra goj oso bi, ne gde u taj no sti, na ra fi ni ran na ~in. Na vi di ku su pro me ne u sta tu su i od no su pa sa ~u vaj te sa bra nu pa `wu, re al nost i po nos.

Te {ko vam je da ra di te po sao ko ji ni je za ni mqiv ve} je do kraj no sti do sa dan, sa mim tim {to se po na vqa i {to no si sa so bom od go vor nost. Ure |u je te i ulep {a va te svoj dom, ku pu je te na me {taj.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

Sta bi lan qu bav ni od nos se za sni va i na za jed ni~ kim in te re si ma.

Da li je vre me to me kri vo, ili na vi ke, eko nom ska si tu a ci ja? Sle de iz la sci, dru {tvo, po zna to i ne po zna to, spon ta ni avan tu ri zam.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Ba{ ste za qu bqe ni, i le po vam je.

Pri znaj te! Gra di te me |u sob ni od nos na pri ja teq skoj osno vi, a ni ste u oba ve zi ko ja vam ste `e obru~ oko vra ta. Pro ble mi sa `e na ma ili zbog `en skih bi }a.

Do bro or ga ni zu je te po sao s iz vr {i o ci ma i ko le ga ma, ta ko da ima te ose }aj kon tro le. Ali, u qu bav nom od no su su mo gu }a iz ne na |e wa, pri jat na ili ne. Ne bu di te kru tih sta vo va, ni su vi {e ozbiq ni.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Pri liv nov ca }e vas pod sta }i na to da ula `e te u svoj dom. Ak tiv ni ste me |u uku }a ni ma, rad ni i vred ni, {to je pri me }e no i pri hva }e no.

Mo gu }e je usa gla {a va we i do go va ra we sa {i rom rod bi nom.

Sma wen vam je imu ni tet, pa se vi {e od ma raj te i spa vaj te. Nov ~a na si tu a ci ja vas ner vi ra, a tro {ko vi po go to vo. Ni ko ni {ta ne pla }a.

Sna |i te se naj bo qe {to ume te, tra `e }i stal no no va re {e wa.

Si tu a ci ja u qu bav nom od no su je pod kri znim okol no sti ma pa je mo gu }e da se mi mo i |e te ili ne raz u me te ba{ naj bo qe. A on da, sa svim iz ne na da, eto va ma su sre ta i ra do sti. In spi ra ci ja.

TRI^-TRA^

Su ro gat maj ka V REMENSKA

PROGNOZA

SVE`E

Vojvodina Novi Sad

6

Subotica

5

Sombor

6

Kikinda

6

Vrbas

6

B. Palanka

6

Zrewanin

7

S. Mitrovica

7

Ruma

7

Pan~evo

8

Vr{ac

8

Srbija Beograd

7

Kragujevac

9

K. Mitrovica 11 Ni{

11

Austra lij ska glu mi ca i do bit ni ca Oska ra Ni kol Kid man i wen su prug, mu zi ~ar Kit Ur ban, ob ja vi li su da su do bi li dru go de te, de voj ~i cu ko ju je ro di la su ro gat-maj ka.

- Na {a po ro di ca je za i sta bla go slo ve na i za hval na {to je do bi la ma lu Fejt Mar ga ret. Re ~i ne mo gu iz ra zi ti za hval nost ko ju ose }a mo pre ma svi ma ko ji su nas po dr `a va li to kom po sled wih me se ci, po seb no pre ma su ro gat maj ci - iz ja vi li su sre} ni ro di te qi, ko ji su se ven ~a li 2006. go di ne i ima ju ve} jed nu de voj ~i cu, San dej Ro uz, ro |e nu 2008. go di ne.

Ni kol je maj ka i dvo je de ce ko ju je usvo ji la za jed no s pr vim su pru gom, glum cem To mom Kru zom. Na gra du Oskar za naj bo qu glu mi cu do bi la je 2003. go di ne za ulo gu u fil mu „Sa ti�

Sti ve na Dal dri ja.

UZ NAOBLA ~ EwE

Evropa Madrid

NOVI SAD: Ma lo sve `i je uz na o bla ~e we. U no }i ka ~e tvrt ku ki {a.

Ve tar slab se ver ni. Pri ti sak iz nad nor ma le. Mi ni mal na tem pe ra tu ra Rim 0, a mak si mal na do 6 ste pe ni.

London VOJVODINA: Jju tru po ne gde ma gla. U to ku da na na o bla ~e we uz po ste pen pad tem pe ra tu re. U no }i ka ~e tvrt ku ki {a, pr vo na se ve ru Voj Cirih vo di ne. Ve tar slab, se ver ni i se ve ro i sto~ ni. Pri ti sak iz nad nor ma le.

Berlin Ju tar wa tem pe ra tu ra -2, a mak si mal na 8 ste pe ni na ju gu Voj vo di ne.

SRBIJA: Uju tru po ne gde ma gla. U to ku da na na se ve ru Sr bi je na o Be~ bla ~e we uz po ste pen pad tem pe ra tu re, a na ju gu sun ~a no i to plo. U no Var{ava }i ka ~e tvrt ku ki {a u Voj vo di ni. Ve tar slab, pro men qiv. Pri ti sak iz nad nor ma le. Ju tar wa tem pe ra tu ra -3, a mak si mal na 12 ste pe ni na Kijev ju gu Sr bi je.

Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: U ~e tvr tak ki {a i pad Moskva tem pe ra tu re, pa }e kra jem da na na se ve ru i za pa du Sr bi je ki {a pre }i u Oslo su sne `i cu i sneg. U pe tak na se ve ru i za pa du sneg, a na ju gu ki {a. Za vi kend hlad ni je sa sne gom, a na ju gu Sr bi je je mo gu }a i ki {a i su sne `i ca. St. Peterburg BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Bi o me te o ro lo {ke pri li ke }e bi ti re la tiv no ne po voq ne za hro ni~ ne bo le sni ke. Kar dio i ce re bro va sku lar nim bo le sni ci ma, kao i oso ba ma sa di saj nim pro ble mi ma se na ro ~i to pre po ru ~u je da pri me ne sa ve te le ka ra. O~e ku ju se me te o ro pat ske re ak ci je u for mi ner vo ze, re u mat skih bo lo va i za ma ra wa. Neo p hod na je do dat na opre znost u sa o bra }a ju.

12 14 6 3 3 7 2

VIC DANA Pri ~a li Mu jo i Ita li jan.

Ka `e Ita li jan Mu ji: - Ti me ni da ti ma te ri jal, a ja te bi na pra vi ti brod.

A Mu jo }e we mu: - Ti me ni da ti se stra, a ja te bi na pra vi ti po sa da.

2 -10 -6 0

Atina

16

Pariz

7

Minhen

2

Budimpe{ta

6

Stokholm

-2

SUDOKU

Upi {i te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po qa.

Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po qa (3h3) mo ra da sa dr `i sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vqa ti.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

475 (67)

Slankamen

466 (20)

Apatin

505 (65)

Zemun

454 (5)

Bogojevo

420 (70)

Pan~evo

450 (6)

Smederevo

554 (0)

Ba~. Palanka 376 (39) Novi Sad

396 (28)

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

594 (-3)

Tendencija opadawa

Senta

585 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

471 (5)

Tendencija opadawa

Titel

494 (16)

NERA

Hetin

126 (-16)

TISA

126 (2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 322 (-17) Beograd

Kusi}

401 (6)

62 (2)

Re{ewe iz pro{log broja