Dnevnik 19.januar 2012. by jovan radosavljevic

c m y

Novi sad *

^etvrtaK 19. JaNUar 2012. GodiNe

internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GodiNa LXX broJ 23321 CeNa 30 diNara * 0,50 EUR

trGovCi i proizvo\a^i spremaJU Nove CeNovNiKe za FebrUar

Poskupqewa udaraju na pelene, sapun, deteryente... str. 6

NASLOVI

sUboti^Ki KombiNat prodat Na aUKCiJi U privredNom sUdU

Matijevi}u „Agrokombinat” za 7,6 miliona evra

politika 3 I{tvan Pastor: Ne}emo u koaliciju s ekstremistima

ekonomija 5 Crna trojka hara bankarskim tr`i{tem

Novi sad 9 Inflacija pi{e cene komunalija

vojvodina

str. 5

„eleKtrovoJvodiNa” isKQU^UJe Neplati[e

12 Razli~itost nije prepreka prijateqstvu

dru{tvo 13 Va|ewe krvi i terapija u istoj prostoriji

Crna 15 Dopuna prijave protiv ^ovi}a i Ili}a

GRADILI[TE U NO VOM SA DU

Se~a struje od Temerina do Kara|or|eva

str. 6

diGitalizaCiJa tv proGrama mNoGa doma]iNstva tera U tro[aK

Mora}emo kupiti milion i po novih televizora izmeNom odlUKe o KU]Nom redU bUKU proterUJU iz Grada

Foto: F. Baki}

str. 6

Kafi}i U n i v e r z i t e t u staklu bez muzi~ke Uve~e ki{a grmqavine str. 13

str. 7

str. 16 – 21

SPORT

n vaterpolisti s hrvatima za bodove i presti@

Najvi{a temperatura 7 °s

n veseliN vUKovi]: Jo[ ima prostora za NapredaK

n JeleNa JaNKovi] rUtiNsKi U tre]e Kolo

POLiTikA

~etvrtak19.januar2012.

AME RI^ KI ZVA NI^ NIK FI LIP RI KER OD DA NAS U BE O GRA DU

Sr bi ja o~e ku je raz go vor o Ta di }e vom pla nu Za me nik po mo} ni ka dr `av nog se kre ta ra SAD Fi lip Ri ker bo ra vi }e u po se ti Be o gra du od da nas do 21. ja nu a ra, po tvr |e no je Ta nju gu u ame ri~ koj am ba sa di u Be o gra du. Ka ko je Ta nju gu re kao {ef be o grad skog pre go va ra~ kog ti ma u di ja lo gu s Pri {ti nom Bo ri slav Ste fa no vi}, ko ji }e bi ti je dan od Ri ke ro vih sa go vor ni ka, o~e ku je se da }e jed na od va `ni jih te ma raz go vo ra bi ti plan u ~e ti ri ta~ ke pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a za re {e we ko sov skog pi ta wa. Ste fa no vi} je re kao da }e Sr bi ja ima ti pri li ku da ame ri~ kim part ne ri ma, ko ji ima ju zna ~aj nu

Ri ker: Ne ma po de le, za me ne, me wa wa... Ame ri~ ki zva ni~ nik se na la zi na tur ne ji po ze mqa ma Za pad nog Bal ka na, gde }e ima ti niz su sre ta sa po li ti~ kim li de ri ma i pred stav ni ci ma ne vla di nog sek to ra. On je ve} po se tio Pri {ti nu, Sko pqe, a do 26. ja nu a ra bo ra vi }e i u Tur skoj i Austri ji. U in ter vjuu pri {tin skoj te le vi zi ji on je re kao da ne mo `e bi ti po de le Ko so va ni ti pro me ne gra ni ca i do dao da }e Sr bi sa se ve ra Ko so va bi ti in te gri sa ni u ko sov ske in sti tu ci je. „Ne mo `e bi ti pro me ne gra ni ca, ni ti po de la, ni ti za me na te ri to ri ja u ovom re gi o nu. Sr bi na ju gu Ko so va su se in te gri sa li i oni su gra |a ni slo bod nog i de mo krat skog Ko so va. I Sr bi na se ve ru }e se in te gri sa ti u ko sov ske in sti tu ci je”, re kao je Ri ker za Ra dio-te le vi zi ju Ko so va. ulo gu u sta bli li za ci ji pri li ka na Bal ka nu ali i ve li ki uti caj na Pri {ti nu, ob ja sni svo ju po zi ci ju i pred sta vi taj plan.

Po vo dom iz ja ve bri tan skog am ba sa do ra na Ko so vu Ija na Kli fa da pre raz go vo ra o Ta di }e vom pla nu tre ba da se uki nu ta ko zva ne

pa ra lel ne in sti tu ci je, Ste fa no vi} je re kao da Sr bi ja ne mo è i ni ka da ne }e na ta ko ne {to pri sta ti. – Ne mo gu se uki da ti in sti tu ci je ko je su le gal no iza bra ne i ko je pred sta vqa ju je di ni in sti tu ci o nal ni okvir ko ji po sto ji na se ve ru Ko so va – uka zao je Ste fa no vi}. On je uve ren u to da }e Be o grad i me |u na rod na za jed ni ca u}i u pro ces raz go vo ra o Ta di }e vom pla nu i da }e se kroz taj pro ces de fi ni sa ti da su po me nu te ~e ti ri ta~ ke – spe ci jal ni sta tus za se ver, za {ti ta kul tur nog i ver skog na sle |a, za {ti ta i si gur nost imo vi ne Sr ba na Ko so vu, kao i po vra tak prog na nih – od su {tin ske va `no sti za odr ì vo re {e we. – Za to je na op hod no da se o to me raz go va ra, a ne da se ve {ta~ ki pra ve po voq ni je po zi ci je tra è wem uki da wa pa ra lel nih in sti tu ci ja – sma tra Ste fa no vi}. – Za to i po sto je raz go vo ri – da se sva ta pi ta wa re {e di ja lo gom, a ne uce na ma ili ul ti ma tu mi ma. On je do dao i da }e se me |u te ma ma raz go vo ra sa Ri ke rom na }i sve {to je ve za no za ko sov sko pi ta we na sta vak pre go va ra~ kog pro ce sa, {ta mo è da se ura di ka ko bi se una pre dio, pri me na po stig nu tih do go vo ra, kao i re {e we za re gi o nal no pred sta vqa we Pri {ti ne ko je je je dan od uslo va da Sr bi ja u mar tu do bi je sta u sa kan di da ta za ~lantsvo u EU.

dnevnik

DA NAS PO ^I WE ZVA NI^ NO PI SA WE SKUP [TIN SKOG KO DEK SA

Eti ka ili bon ton, pi ta we je sad Rad na gru pa ko ja tre ba da sa ~i ni pred log ko dek sa po na {a wa u Skup {ti ni Sr bi je tre ba lo bi da nas da se upo zna s pre li mi nar nom ver zi jom ovog do ku men ta. Po na ja vi pred sed ni ka Ad mi ni stra tiv nog od bo ra Ne na da Kon stan ti no vi }a, ~la no vi ma tog rad nog te la, osim rad nog pred lo ga ko dek sa ko ji je sa ~i ni la skup {tin ska slu `ba, bi }e po de qe ni i pre vo di ko dek sa po na {a wa Evrop skog par la men ta i par la men ta Ve li ke Bri ta ni je. Rok za i{ ~i ta va we rad ne ver zi je je kraj ja nu a ra, ka da bi tre ba lo da se kre ne u usa gla {a va we pred lo ga. Ko deks po na {a wa }e, ka ko se na ja vqu je, pro pi sa ti po na {a we po sla ni ka za vre me sed ni ca, u zgra di par la men ta, na te re nu, ali i u jav nim na stu pi ma, a u we mu }e bi ti na bro ja ne oba ve ze i

Za me nik ko sov skog pre mi je ra Haj re din Ku ~i od ba cio je ide ju pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a da se kroz di ja lo ga iz me |u Pri {ti ne i Be o gra da raz go va ra o pi ta wi ma upra vla wa ma na sti ri ma Srp ske pra vo slav ne cr kve, imo vi ni Sr ba i se ve ru Ko so va. Ku ~i je za pri {tin ski list „Epo ka e Re“, iz ja vio da sa Sr bi jom mo è raz go va ra ti sa mo „o teh ni~ kim pi ta wi ma ko ja su od in te re sa za obe ze mqe”. – Sa Sr bi jom mo è mo raz go va ra ti sa mo o te ma ma ko je su od in te re sa za obe ne za vi sne i su ve re ne dr à ve – re kao je Ku ~i. Za me nik pre mi je ra je po no vio da Ko so vo ne }e pri hva ti ti ni ka kav spo ra zum sa Sr bi jom ko -

Pri pre ma za no ve po sla ni ke

ji ni je u skla du s Ah ti sa ri je vim pa ke tom i Usta vom.

Plan za re fe ren dum Vla sti u Be o gra du pri pre mi le su plan ve zan za na ja vqe ni re fe ren dum na se ve ru Ko so va, ko ji pod ra zu me va da se is ko ri sti uti caj da bi se ot ka za lo iz ja {wa va we Sr ba sa se ve ra, a ako to ne uspe, Be o grad }e pro gla si ti re zul ta te re fe ren du ma ni {tav nim, pi {e”Ko ha di to re„. List na vo di da su na crt pla na pri pre mi li pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} i Vla da, u sa rad wi s me |u na rod nom za jed ni com. Be o grad stra hu je da bi odr `a va we re fe ren du ma mo glo od lo `i ti po zi tiv nu od lu ku o da va wu Sr bi ji sta tu sa kan di da ta za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, pi {e „Ko ha di to re”.

di na „bon ton“, Ne na di} od go va ra da je to „jed na mo gu} nost, da se pre sve ga ba vi po na {a wem, pra vi li ma op ho |e wa i sli~ nim pi ta wi ma“. – To je ta ko |e jed na op ci ja, ali je on da ma we eti~ ki, a vi {e ko deks po na {a wa. No obe stva ri mo gu bi ti sa dr `a ne u tom jed nom do ku men tu. Ali sve je to sad

„Dnev nik“ je in te re so va lo da li je lo gi~ no da na kra ju sa zi va po sla ni ci pri pre ma ju ova kav do ku ment, ko ji }e va `i ti za no vi man dat. – Ne mo ra da bu de pro ble ma ti~ no ako se na ni vou stra na ka ko je su za stu pqe ne u par la men tu do |e do ne kog do go vo ra. Ve ro vat no je da }e naj ve }i deo wih bi ti pred sta vqen i u bu du }em sa zi vu Skup {ti ne. Uko li ko se me |u stran ka ma po stig ne sa gla snost o tim op {tim nor ma ma, ne mo ra do no {e we ko dek sa u ovom sa zi vu da pred sta vqa pre pre ku – ob ja {wa va Ne na di}.

VESTI Pri {ti na pro tiv Ta di }e vog pred lo ga

tim pro pi si ma ve} ima. Wi me tre ba da bu du raz ra |e ne ne ke stva ri ko je ni su do kra ja do re ~e ne. Sam ko deks bi tre ba lo da bu de smer ni ca za eti~ ko po na {a we jav nih funk ci o ne ra, u ovom slu ~a ju na rod nih po sla ni ka – pod vla ~i Ne na di}. Po uve re wu na {eg sa go vor ni ka, „nor me oko su ko ba kon kret -

ono {to u su {ti ni ~i ni po sao na rod nih po sla ni ka. Iz vr {ni di rek tor „Tran spa rent no sti Sr bi ja” Ne ma wa Ne na di} ka `e za „Dnev nik“ da su mo gu }e raz li ~i te kon cep ci je ova kvog do ku men ta, ali da bi u prin ci pu on tre ba lo da po slu `i kao na do grad wa ono me {to pi {e u pro pi si ma – u Za ko nu o Na rod noj skup {ti ni, u Po slov ni ku, pro pi si ma ko ji ure |u ju su kob in te re sa... – Da kle, u ko dek su tre ba da se {to ma we po na vqa ono ~e ga u

nih in te re sa, ko je po sla ni ci ima ju u ve zi s po je di nim pi ta wi ma ni su u sa mim pro pi si ma do voq no do re ~e ne“. – S ob zi rom na to da su po sla ni ci u do sta spe ci fi~ nom po lo `a ju, mi slim da ima me sta da se, iz me |u osta log, kroz ko deks to raz ra di, kao i od no si s gra |a ni ma, po stu pa we ka da se od po sla ni ka tra `i da ob ja sni raz lo ge za svo je od lu ke... ta kve stva ri bi tre ba lo da se na |u u ko dek su – sma tra Ne na di}. Na opa sku da se kod nas uglav nom pro ble ma ti ka ko dek sa svo -

stvar kon cep ci je, vi de }e mo na ko ju stra nu }e na kra ju da ode pred lo `e na ver zi ja – uka zu je Ne na di}. Po vo dom di le me o to me da li su po sla ni ci sprem ni da „iz ve du na ~i stac“ stvar oko su ko ba in te re sa, Ne na di} na vo di da }e se tek vi de ti „ko li ko i oni pre po zna ju po tre bu za jed nom ta kvom stva ri, da li ose }a ju da tu po sto ji ne ki pro blem ili di le ma s ko jom se su o ~a va ju, ili sma tra ju da je sve ja sno i da ne ma raz lo ga da se bi lo {ta di ra“. S. Stan ko vi}

PO LI CI JA I BEZ BED NO SNE SLU @BE SVA KU NA JA VU ATE N TA TA DE TAQ NO PRO VE RA VA JU

Pro ce ne ugro è no sti (ni)su za jav nost Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} po tvr dio je da je MUP Sr bi je do bio pi smo o pri pre mi li kvi da ci je vi so kih dr àv nih funk ci o ne ra, na vo de }i da je to ~e sta po ja va i da se ta kve in for ma ci je de taq no pro ve ra va ju. Po tvr div {i pi sa wa me di ja da je vrh MUP-a do bio pi smo o to me da se pri pre ma li kvi da ci ja vi so kih dr àv nih funk ci o ne ra, Da ~i} je re kao da po li ci ja o to me ni je iz da la zva ni~ no sa op {te we jer su ta kva pi sma ~e sta po ja va. – Sa zna wa ko ja do la ze raz li ~i tim ka na li ma iz kri mi nal nih ili te ro ri sti~ kih kru go va su sva ko dnev na po ja va i po li ci ja za jed no s bez bed no snim agen ci ja ma ra di na to me i ovo pi smo ni je iz u ze tak i je di na po ru ka pa za to i ni je da to po seb no sa op {te we – ob ja snio je Da ~i} }u ta we MUP-a. Mi ni star po li ci je is ti ~e da se sva ka ta kva ili sli~ na in for ma ci ja o pret wa ma i aten ta ti ma de taq no pro ve ra va, kao i da po li ci ja i bez bed no sne slu `be po sve }u ju mak si mal nu pa `wu svim in for ma ci ja ma i do ja va ma o mo gu }im aten ta ti ma da se ne bi po no vi lo ono {to je pret ho di lo ubi stvu pre mi je ra Zo ra na \in |i }a 2003. go di ne. Da ~i} je ka zao i da pro te klih ne ko li ko go di na ni je bi lo or ga ni zo va nih gru pa ko je su po ku {a le aten tat na ne kog dr àv nog

funk ci o ne ra, ali da je bi lo raz li ~i tih oba ve {taj nih in for ma ci ja o to me da se mo è o~e ki va ti na pad na ne ke od wih. – I da nas sam do bio pi smo gde ka è „Ve o ma je bit no da }e Da ~i }a ubi ti pre is te ka we go vog man da ta”, ali pi ta we je da li je to ozbiq na pret wa ili su u pi ta wu {a le i qu di ko ji to na mer no ra de da bi za da va li pro ble me po li ci ji – re kao je on. Pred stav ni ci naj vi {ih dr àv nih or ga na uve ra va ju da su svi dr àv ni funk ci o ne ri pot pu no bez bed ni. Dr àv ne funk ci o ne re u Sr bi ji {ti te pri pad ni ci raz li ~i tih je di ni ca po li ci je, a Bo ris Ta di} i mi ni star ka prav de Sne à na Ma lo vi} je di ni su funk ci o ne ri za ~i ju ne po sred nu si gur nost su za du è ne elit ne je di ni ce Voj ske Sr bi je „Ko bre”. Me |u tim, oni su u ta ko zva nom „po sled wem pr ste nu obez be |e wa”, a u taj po sao je ukqu ~en mno go ve }i broj qu di. – Na {a VBA i Voj na po li ci ja, u sa rad wi s MUP-om Sr bi je i BIA-om, iz ra |u je plan bez bed no sti i ge ne ral no ana li zi ra sta we bez bed no sti. Bu di te si gur ni da ra de pro fe si o nal no, na na ~in na ko ji je to neo p hod no, i ve ru jem da su svi qu di ko ji ra de u si ste mu an ga ò va ni mak si mal no, a {ti }e ne li~ no sti za {ti }e ne ta ko da mo gu nor mal no da ra de i funk ci o ni {u – iz ja vio je mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac.

„Ko bre” Ta di }a obez be |u ju jo{ od vre me na ka da je bio mi ni star od bra ne za jed ni~ ke dr à ve Sr bi je i Cr ne Go re, a ka da je iza bran za {e fa dr à ve, ni je hteo da me wa obez be |e we. Ina ~e, u ~la nu 8 Za ko na o pred sed ni ku Re pu bli ke na ve de no je da {e fa dr à ve i ~la no ve we go vog do ma }in stva obez be |u ju po li ci ja, Voj ska Sr bi je i dru gi or ga ni u skla du s po tre ba ma pred sed ni ka Re pu bli ke i pro pi som ko ji do no -

si Vla da. Pro pi som, ko ji do no si Vla da, mo gu se od re di ti i dru ga li ca ko ja ima ju pra vo na isto obez be |e we kao pred sed nik Re pu bli ke. Qu di ko ji bri nu o bez bed no sti vi so kih funk ci o ne ra, ne ma sum we, do bro su ospo so bqe ni za te za dat ke. Po je di ni ana li ti ~a ri, me |u tim, uka zu ju na to da pro blem pred sta vqa ju oba ve {taj ni po da ci i pro ce ne, ko je su u nad le `no sti voj nih slu `bi i

Bez b ed n o s no-in f or m a t iv n e agen ci je. – To je slab deo lan ca obez be |e wa jer se BIA i Voj no be zbed no sna agen ci ja, ume sto tim po slom, ba ve po li ti kom i pra }e wem po li ti ~a ra. Wi hov za da tak je ~u va we ustav nog po ret ka i si gur nost in sti tu ci ja i vi so kih dr `av nih funk ci o ne ra – oce wu je di rek tor Me |u na rod nog in sti tu ta za bez bed nost Or han Dra ga{.

On ve li da u evrop skim ze mqa ma naj ~e {}e po sto je spe ci ja li zo va ne sna ge pred sed ni ka dr à ve. – Te sna ge su is kqu ~i vo za to za du è ne, ob u ~a va ne i ra de svoj po sao iz u zet no do bro – ka è Dra ga{. Voj ni ana li ti ~ar i biv {i po mo} nik mi ni stra od bra ne Bo jan Di mi tri je vi} pod se }a na to da se u sko ri joj isto ri ji mo der ne Sr bi je de si lo ubi stvo pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, ka da su se ta ko |e ~u le ne pro ve re ne i po lu pro ve re ne ve sti o pri pre ma wu aten ta ta na we ga. – Aten tat je za te kao ne pri pre mqe ne slu `be bez bed no sti i obez be |e we pre mi je ra, a na osno vu tog à lo snog is ku stva pre u re |en je si stem obez be |e wa vo de }ih po li ti~ kih li~ no sti – ka è Di mi tri je vi}. On uka zu je na to da iz vo ri opa sno sti, u sva kom slu ~a ju, ne tre ba da bu du pred met pro ce ne me di ja, pa ni ana li ti ~a ra. – Po u zda nost bez bed no sne pro ce ne je di sku ta bil na, ali ona se ne raz ma tra u jav no sti – is ti ~e Di mi tri je vi}. – Rad spe ci ja li zo va nih slu `bi za du è nih za bez bed no snu pro ce nu da le ko od o~i ju jav no sti uslov je za uspeh u bor bi s te ro ri sti ma, a na ro ~i to or ga ni zo va nim kri mi na lom, u ko jem po sto je kru go vi do voq no mo} ni da mo gu ugro zi ti i vo de }e po li ti~ ke li~ no sti. M. B.

c m y

politika

dnevnik

PREDSEDNIK SVM-a I[TVAN PASTOR

Ne }e mo u ko a li ci ju s eks tre mi sti ma Pred s ed n ik Sa v e z a voj v o |an skih Ma |a ra I{tvan Pastor od ba cio je mo gu} nost za jed ni~ kog na stu pa te stran ke na pred s to j e } im iz b o r i m a s “Ma | ar s kim pre o k re t om”, pred iz bor nom ko a li ci jom ko ju su osno va li Po kret ma |ar ske na de, Ma |ar ski gra |an ski sa vez, De m o k rat s ka za j ed n i c a voj vo |an skih Ma |a ra i De mo krat ska stran ka voj vo |an skih Ma |a ra. U iz ja vi za “Dnev nik” li der SVM-a ka zao je da je pri kqu ~i va we we go ve stran ke toj ko a li ci ji ne mo gu }e iz prin ci pi jel nih raz lo ga, a zbog to ga {to, ka ko je na veo, naj ma we dve od na ve de ne ~e ti ri stran ke za stu pa ju eks tre mi sti~ ke ide je. – Ni u ko jem slu ~a ju ni je mo gu }e da bu de mo u sa ve zu sa stra na kam ko je za stu pa ju eks tre mi sti~ ke po li ti~ ke ide je. Ako ne pri hva ta mo eks tre mi zam kod dru gih po li ti~ kih par ti ja, on da ne mo `e mo pri hva ti ti ni eks tre mi zam kod stra na ka iz ma |ar ske po pu la ci je. I to je prin ci pi jel ni raz log zbog ko jeg je za SVM ne pri hva tqi va ide ja o je din stve nom na stu pu

svih ma | ar s kih par t i j a na pred sto je }im iz bo ri ma – re kao je Pa stor. Pre kju ~e je na i me, li der De mo krat ske stran ke voj vo |an skih Ma |a ra Andra{ Ago{ton po zvao SVM da se pri kqu ~i ovom sa ve zu i da na iz bor ma na stu pe kao ko a li ci ja pet stra na ka, po ru ~iv {i da je to u na ci o- nal nom in te re su ma |ar ske za -

jed ni ce u Sr bi ji, od no sno u Voj vo di ni. – Uko li ko ne do |e do sa rad we, ~e ti ri ma |ar ske stran ke tre ba mak si mal no da se po tru de da pri ku pe do vo qan broj pot pi sa, da obez be de de po zit, da ne u tra li zu ju ~i we ni cu da u ba zu po da ta ka ma |ar skih bi ra ~a SVM ima uvid… Ako u to me bu du uspe {ni, SVM u svom na sto ja wu da sam dr -

ì vlast me |u voj vo |an skim Ma |a ri ma mo è pa sti u sop stve nu zam ku – oce nio je Ago {ton. I{tvan Pa s tor, me | u t im, tvr di da se Ago {ton po sop stve n om iz b o r u pri k qu ~ io stra na kam me |u ko ji ma ima i onih s eks trem nim sta vo vi ma. On je do dao i da je u po sled wih ne ko li ko go di na do {lo do bit nih raz l i k a u sta v o v i m a DSVM-a i SVM-a, i u po gle du bi ra~ kog spi ska ma |ar ske za jed ni ce i u po gle du Za ko na o na c i o n al n im sa v e t i m a, zbog ~e ga, po we go vim re ~i ma, prak ti~ no i ne ma osno va za za jed ni~ ki iz bor ni na stup. A po vo dom oce na da se bez je din stve nog de lo va wa po li ti~ kih stra na ka voj vo |an skih Ma |a ra te è ostva ra ju na ci o nal ni in te re si te po pu la ci je, Pa stor je ka zao da su iz bo ri upra vo pri li ka da svi ko ji to è le po ku {a ju da pred sta ve te in te re se i za wih do bi ju po dr {ku. – Ne ka svi iza |u na iz bo re pa ne ka bu de vi {e stra na ka ko je }e za stu pa ti vi {e in te re sa voj vo |an skih Ma |a ra. Vi de }e mo ko }e do bi ti naj ve }u po dr {ku – po ru ~io je Pa stor. B. D. S.

Da tum iz bo ra do 13. mar ta Ter min odr `a va wa iz bo ra za re pu bli~ ki i lo kal ne par la men te tre ba lo bi da bu de po znat naj ka sni je do 13. mar ta, {to je po sled wi rok za wi ho vo ras pi si va we. Po Usta vu Sr bi je, iz bo re za na rod ne po sla ni ke ras pi su je pred sed nik Re pu bli ke 90 da na pre is te ka man da ta ak tu el nom sa zi vu Skup {ti ne Sr bi je, ta ko da se iz bo ri okon ~a ju u na red nih 60 da na. Pro {li par la men tar ni i lo kal ni iz bo ri odr `a ni su 11. ma ja, a re pu bli~ ki par la ment je kon sti tu san 11. ju na, {to zna ~i da man dat ak tu el nom sa zi vu is ti ~e 11. ju na ove go di ne. Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja je u pro ce ni nov ca po treb nog za

2012. go di nu, ka ko je pi sa lo u obra zlo `e wu re pu bli~ kog bu xe ta, ima la u vi du za kon ske ro ko ve za spro vo |e we re dov nih iz -

bo ra, bu du }i da man dat ak tu el nog sa zi va par la men ta is ti ~e 11. ju na, {to zna ~i da iz bo ri

tre ba da bu du ras pi sa ni do 13. mar ta. Za kon o iz bo ru na rod nih po sla ni ka pro pi su je da od da na ras pi si va wa do da na odr à va wa iz bo ra ne mo è pro te }i ma we od 45 ni vi {e od 60 da na. Pred vi |e no je, ta ko |e, da se iz bo ri za po sla ni ke odr à va ju naj ka sni je 30 da na pre is te ka man da ta po sla ni ka ko ji ma is ti ~e man dat. Iz bo ri se, po ra ni jim na ja va ma, mo gu o~e ki va ti kra jem apri la ili po ~et kom ma ja. Ta ko |e, u 2012. go di ni mo gu se o~e ki va ti i pred sed ni~ ki iz bo ri, {to je na ja vio i pred sed nik Sr bi je Boris Tadi}. Po Usta vu Sr bi je, pred sed nik dr à ve bi ra

se na ne po sred nim iz bo ri ma, ko je ras pi su je pred sed nik Skup {ti ne Sr bi je 90 da na pre is te ka man da ta aku tu el nom pred sed ni ku, ta ko da se iz bo ri okon ~a ju u na red nih 60 da na. Pred sed nik Ta di} ja na du `nost stu pio 15. fe bru a ra 2008. go di ne, a to mu je dru gi man dat jer je pr vi put za pred sed ni ka Sr bi je iza bran ju na 2004. go di ne. Man dat pred sed ni ku Re pu bli ke, po Usta vu Sr bi je, tra je pet go di na, a jed no li ce ne mo `e vi {e od dva pu ta da bu de bi ra no na tu funk ci ju. Ta di} se mo `e kan di do va ti i za na red ni man dat, bu du }i da je, po Usta vu Sr bi je, ko ji je do net 2006. go di ne, we gov ak tu el ni, sa da {wi man dat, pr vi man dat.

Goj ko vi}: Ras pu {te ni zbog ne ra da Srp ski po kret ob no ve ras pu stio je Op {tin ski od bor u Bo ru, a pot pred sed nik te stran ke @ika Gojkovi} de man to vao je tvrd we ta mo {wih funk ci o ne ra da je to u~i we no zbog pro ti vqe wa ula sku stran ke u Po kret „Pre o kret”, is ti ~u }i da je do ras pu {ta wa do {lo zbog ne ra da. Goj ko vi} je Ta nju gu re kao da je bor ski od bor „naj go re” ra dio i da je ras pu {ten zbog ne ra da, {to su, ka ko je do dao, bi li raz lo zi i za is kqu ~e we ne ko li ko funk ci o ne ra s te ri to ri je Be o gra da. – Ni ka kve ve ze s tim ne ma „Pre o kret”. Tvrd we da su is kqu ~e ni zbog ula ska u taj po kret ni su ta~ ne. Od go vor no tvr dim da sve ve }i broj qu di pri stu pa SPO-u. Sa mo u Som bo ru je u po sled wih {est me se ci pri stu pi lo oko 500 qu di – re kao je Goj ko vi}. On je pre ci zi rao da je od lu ka o ras pu {ta wu OO u Bo ru do ne ta na sed ni ci Pred sed ni -

{tva stran ke pre de se tak da na i da je tom pri li kom ime no van no vi po ve re nik za Bor. – Pri ~a o ras ko lu u Srp skom po kre tu ob no ve je ve o ma neo zbiq na, a ini ci ra lo ju je ne ko li ko qu di ko ji su u po li ti~ kom smi slu pot pu no be zna ~aj ni „po li ti~ ki mi {e vi”, ko ji ma se da je i su vi {e me dij skog pro sto ra – iz ja vio je port pa rol stran ke Nemawa Starovi}. Is ta kav {i da je ta pri ~a o ras ko lu za vr {e na, Sta ro vi} je oce nio da ona ni je slu ~aj na, i do dao da me dij ski pro stor we nim pro ta go ni sti ma da ju oni ko ji ma sme ta ja ~a we te stran ke i ja ~a we „Pre o kre ta”. – Mno go ozbiq ni ji qu di, s mno go ve }om po li ti~ kom te `i nom, po ku {a va li su da raz bi ju SPO po sled wih 20 go di na pa im to ni je po {lo za ru kom – re kao je Sta ro vi} za por tal gla sac ka ku ti ja.com.

On je ka zao da ni je spor no to da me |u od re |e nim ~la no vi ma stran ke po sto ji sklo nost ka kri ti ci, ali se ta kri ti ka „uvek i po pra vi lu is po qa va unu tar stra na~ kih or ga na, a ne na ovaj na ~in u jav no sti”. Ni je spor no ni to da ne ko iz ra zi `e qu da na pu sti ~lan stvo stran ke i mno gi su SPO, kao i dru ge stran ke, na pu {ta li u po sled wih 20 go di na, ali po sto ji na ~in na ko ji se to ra di, ka zao je on i za kqu ~io da „onaj ko na pu sti stran ku i ba ci se ka me nom na wu, ni je za slu `io me dij ski pro stor i me dij sku pa `wu”. Sta ro vi} je re kao da je SPO ostao u „ja ko do brim od no si ma sa qu di ma sa ko ji ma smo se po li ti~ ki raz i {li”, kao {to su Slobodan Rakiti} ili Vlajko Seni}, ko ji ni {ta ru `no o svo joj biv {oj stran ci ni su re kli.

REKLI SU Ko stre{: Vra }a we imo vi ne

Mar ko vi}: Pri ja ve pro tiv stra na ka

Mi ja to vi}: Ve ro vat no ula zi mo u po li ti~ ke vo de

Za m e n ik pred s ed n i k a Li g e so c i j al d e m o k ra t a Voj v o d i n e Bo jan Ko stre{ iz ja vio je da }e Po kra ji ni do kra ja fe bru a r a bi t i vra } e n a imo vi na. Ko stre{ je za Ra dio-te le vi zi ju Voj vo di ne re kao da }e do kra ja idu }eg me se ca Po kra ji ni bi ti vra }e na imo vi na „~i ja do ku men ta ci ja ni je spor na” pre ma od red ba ma Za ko na o jav noj svo ji ni. – Ta imo vi na bi tre ba lo da do kra ja sle de }eg me se ca zva ni~ no pro me ni ti tu la ra – re kao je Ko stre{, ko ji je bio {ef rad ne gru pe za iz ra du Za ko na o jav noj svo ji ni. Do dao je da }e u na red nih {est me se ci, „ka da se na |u naj bo qa prav na re {e wa”, bi ti vra }e no „sve {to je do go vo re no”.

Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je, po re ~i ma we ne di rek tor ke Zorane Markovi}, usvo ji la je pra vil nik u ko jem je pre ci zi ra no ko je funk ci je se mo gu du pli ra ti bez sa gla sno sti te agen ci je. – Uvek ka da je pr va funk ci ja ona na ko joj je ne ko ne po sred no iza bran, od re |e ne dru ge funk ci je mo gu se oba vqa ti bez sa gla sno sti Agen ci je – re kla je ona za Ra dio-te le vi zi ju Sr bi je. Ona je na ve la da po sto je in di ci je da }e od se dam stra na ka pro tiv tri bi ti pod ne te pri ja ve, a na pi ta we ko je su to stran ke, od go vo ri la je da je Agen ci ja u ko mu ni ka ci ji sa SNSom, LDP-om i G17 plus, da je do bi la od go vo re tih stra na ka i da }e na osno vu to ga za kqu ~i ti {ta }e bi ti re zul tat.

Sa vez sa mo stal nih sin di ka ta Sr bi je ve ro vat no }e po ~e ti po li ti~ ki an ga `man i po ja vi ti se na na red nim iz bo ri ma, ali ne kao no va po li ti~ ka par ti ja, ve} na ne koj od iz bor nih li sta, iz ja vio je ju ~e pot pred sed nik te sin di kal ne or ga ni za ci je Milorad Mijatovi} za „Eko no mist”. „Ve ro vat no }e mo u}i u po li ti ku i ka da ka `em ve ro vat no, to je sa ve li kom do zom ve ro vat no }e”, ka zao je Mi ja to vi}, na po mi wu }i da }e ko na~ na od lu ka bi ti do ne ta kra jem fe bru a ra. Mi ja to vi} je na ja vio da }e u po ne de qak, 23. ja nu a ra pred stav ni ci sin di ka ta raz go va ra ti sa ~el ni ci ma De mo krat ske stran ke Borisom Tadi}em, Draganom \ilasom i Jelenom Trivan.

~etvrtak19.januar2012.

\uki}-De ja no vi}: Mr ko wi} ne ma za {ta da se iz vi wa va – Ivica Da~i} se iz vi nio gra |a ni ma zbog jed nog vre me na dok Milutin Mrkowi} ne ma za {ta da se iz vi ni, po {to je bio i ostao gra di teq – ka è Slavica \uki}-Dejanovi}. – Mr ko wi} je sve sa mo ne po li ti ~ar. On je gra di teq, {i ro ka i do bra du {a. On ne ume da mr zi. We ga ne }e te ~u ti za iko ga da ka è da gre {i. Pred sed ni ca Skup {ti ne je re kla da se Da ~i} iz vi nio za jed nu te {ku si tu a ci ju kroz ko ju je pro {ao obi ~an ~o vek. – Ni je se on iz vi nio za se be, ne go za to vre me. Mr ko wi} je ta da bio gra di teq i sa da je, on ne ma ni je dan raz log da se iz vi ni – ka è Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}. Ona do d a j e da SPS kao stran ka ne ma pra vo da po no -

vi ono {to se de {a va lo ra ni je. – Ne mo è mo po be }i od to ga da je bi lo iz u zet no me dij skog mra ka, po li ti~ ka ubi stva su po ~e la da se do ga |a ju kad smo mi bi li na vla sti, iako ni su pre sta la ni po sle – ka è Sla vi ca \u ki} De ja no vi}, do da ji }i da se oni kao stran ka ni su od re kli svo je pro {lo sti, ali su se pro me ni l i. – Ni j e bi l o mo g u } e for mi ra ti vla du a da SPS ni je u{ao u vla du. Ta ko smo uze li ve }i ste pen dru {tve ne od g o v or n o s ti, i lak { e je kri ti ko va ti ne go ra di ti i u~i ti na sop stve nim gre {ka ma. Mi se ni smo li bi li da ka è mo da ni smo ne ki no vi, mi smo uvi de li svo je gre {ke i bi li sprem ni da ih me wa mo.

LIDER URS-a MLA\AN DINKI] ZA PODIZAWE IZBORNOG CENZUSA

Gra do na ~el ni ke da bi ra ju gra |a ni, a ne stran ke – Uje di we ni re gi o ni Sr bi je po dr `a va ju ide ju da se iz bor ni cen zus po dig ne s pet na se dam od sto, ali i sma tra ju da tre ba uve sti i di rek tan iz bor gra do na ~el ni ka i pred sed ni ka op {ti na – iz ja vio je ju ~e li der URS-a Mla|an Dinki} na kon fe ren ci ji za no vi na re od go va ra ju }i na pi ta wa me di ja. – Ne mam ni {ta pro tiv ni da se prag po dig ne na de set od sto. Do bro je da se po li ti~ ka sce na u Sr bi ji ukrup ni. On, me |u tim sma tra da bi, uko li ko se pra vi pre se dan da se u iz bor noj go di ni me wa iz bor ni za kon, tre ba lo uve sti i di rek tan iz bor gra do na ~el ni ka i pred sed ni ka op {ti na. – Ve }i na gra |a na, ako ih pi ta te, re kla bi da je ne de mo krat -

ski i ne po {te no da par ti je i wi ho vi vr ho vi po sta vqa ju gra do na ~el ni ke ume sto da ih bi ra ju gra |a ni – is ta kao je Din ki}, ko ji sma tra de je ne do pu sti vo da par tij ske cen tra le po sta vqa ju pr ve qu de lo kal nih sa mo u pra va. D. M.

U SUSRET IZBORIMA

[pa no vi}: U Voj vo di ni PUPS mno go jak Pot pred sed nik i pred sed nik Po kra jin skog od bo ra PUPS-a Miroslav R. [panovi} iz ja vio je ju ~e da su po ~e li raz go vo ri te stran ke i SPS-a, ali da, dok se oni ne za vr {e, osta je ra ni ji stav da }e na iz bo re iza }i sa mo stal no. – Ni su po ~e li pre go vo ri, po ~e li su raz go vo ri PUPS-a i SPS-a. PUPS ide sa mo stal no na iz bo re, dok se ti raz go vo ri ne za vr {e. Jo{ uvek je stav da ide mo sa mo stal no – re kao je [pa no vi} no vi na ri ma u No vom Sa du, na kon sed ni ce Pred sed ni {tva PO PUPS-a. Na pi ta we o na stu pu na po kra jin skim iz bo ri ma u Voj vo di ni, [pa no vi} je od go vo rio da je PUPS za wih spre man i da }e se tru di ti da na stup bu de sa mo sta lan, osim ako se dru ga ~i je do go vo ri u stran ci u Be o gra du. – U Voj vo di ni smo tre nut no mo `da dru ga ili tre }a stran ka po sna zi. Bi }e mo naj pri jat ni je iz ne na |e we bu du }ih iz bo ra. Jer, PUPS je to li ko jak sa svo jom mre `om u Voj vo di ni. Sa mo jed na

stran ka ima ja ~u mre ù – re kao je on, i na veo da PUPS tu ima 41 od bor i da je do sa da odr ào 51 tri bi nu s vi {e od 7.000 u~e sni ka. [pa no vi} je ka zao da u Voj vo di ni mo è sa svim stran ka ma da raz go va ra o sve mu, ali da je „kad ode u Be o grad na sa sta nak Pred sed ni {tva PUPS-a, sa mo je dan od pot pred sed ni ka„. – I mi }e mo se ta mo do go vo ri ti. Sa mo ono {to bu de in te res za na {u par ti ju, to }e mo ura di ti. In te res na {ih gla sa ~a je da obez be di mo ono {to smo re kli da }e mo im obez be di ti – ka zao je [pa no vi}. On je re kao da se PUPS sla è s pred lo gom da se iz bor ni cen zus po ve }a s pet na se dam od sto, „da ko na~ no pra ve stran ke osta nu na po li ti~ koj sce ni Sr bi je”. A go vo re }i o mo gu} no sti da se par la men tar ni i pred sed ni~ ki iz bo ri odr è za jed no, oce nio je da „pr vo tre ba vi de ti ras po lo è we gra |a na na par la men tar nim iz bo ri ma, a o pred sed ni ku mo è mo i ka sni je”. S. N. K.

Ugqa nin: Pre vi {e 12 bo {wa~ kih stra na ka Pred sed nik Stran ke de mo krat ske ak ci je San xa ka i mi ni star bez prort fe qa u Vla di Sr bi je dr Sulejman Ugqanin iz ja vio je da bi zbog {ted we bi lo ra ci o nal no spo ji ti pred sto je }e par la men tar ne i pred sed ni~ ke iz bo re u Sr bi ji. Pri li kom ju ~e ra {we po se te ^o ki, Ugqa nin ni je `e leo da da je po li ti~ ke iz ja ve, ali je na di rek to pi ta we no vi na ra sa mo krat ko od go vo rio da je 12 po li ti~ kih stra na ka u Sr bi ji u za stu pa wu in te re sa pri pad ni ka bo {wa~ ke na ci o nal ne za jed ni ce ipak pre vi {e. M. Mr.

ekonomija

~etvrtak19.januar2012.

dnevnik

PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA RAD, ZA PO [QA VA WE I RA VNO PRAV NOST PO LO VA MI RO SLAV VA SIN

U Voj vo di ni je naj bo qa struk tu ra za po sle no sti

Nakon objavqivawa izve{taja Republi~kog zavoda za statistiku o rezultatima i stawu na tr`i{tu rada zakqu~no s novembrom 2011. godine, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Mi ro slav Va sin ukazuje na to da su pojedini podaci neodgavaraju}e protuma~eni. To se, pre svega, ukazuje Vasin, odnosi na broj nezaposlenih u Vojvodini. – Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine je u vi{e navrata izrazila stav da je Vojvodina, po svim ekonomskim pokazateqima, najrazvijeniji deo Republike Srbije – ka`e Vasin. – To je potvr|eno time {to Vojvodina ima najboqi spoqnotrgovinski bilans od svih regiona u Srbiji, SPRE MNE PA RE ZA IS PLA TU GR KA

Er ste kre di ti ra Te le kom „Erste grupa” saop{tila je ju~e da obezbe|uje iznos od 140 miliona evra u okviru sindikovanog kredita od 470 miliona koji je ugovorio „Telekom Srbija”. Osim toga, „Erste grupa” je nastupila kao zajedni~ki originalni nosilac posla i kopokroviteq u okviru tog finansijskog sindikata. Poslu se pridru`ilo ukupno 19 kreditora, koje ~ine uglavnom srpska i druga regionalna predstavni{tva me|unarodnih banaka, navedeno je u saop{tewu.

Kako se podse}a, Telekom Srbija” }e upotrebiti 320 miliona evra za pla}awe otkupa 20 odsto akcija u vlasni{tvu gr~ke telekomunikacione kompanije OTE, a 150 miliona za refinansirawe postoje}eg kredita. Uprkos te{kim uslovima na trì{tu i sezoni praznika, ta transakcija je dobila sna`nu podr{ku od sindikovanog trì{ta i prikupila solidan vi{ak upisanih sredstava, posle brze faze izvr{ewa, a nakon potpisivawa mandata u drugoj polovini decembra 2011. godine, navedeno je u saop{tewu. – „Erste grupa” je me|u najaktivnijim aranèrima kredita na trì{tima u Centralno-isto~noj Evropi i mi smo veoma zadovoqni ovom transakcijom, koja je jedna od najve}ih u Srbiji – rekao je predsednik Izvr{nog odbora Erste banke u Srbiji Slav ko Ca ri}.

u~estvuje u izvozu Srbije u najve}em procentu i lider je u privla~ewu stranih investicija. Uz to, najve}i broj radnih mesta

Vasin isti~e da je u Vojvodini stopa nezaposlenosti donekle ve}a nego u Srbiji, ali da je to posledica toga {to je stopa nezapo-

Broj ne za po sle nih sma wen za 80.000 – Dugoro~na nezaposlenost u Vojvodini najmawa je od svih regiona u Srbiji, a ako se posmatra broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe, ~iwenica je da je u Vojvodini u posledwih nekoliko kriznih godina – ka`e Vasin. – Naime, broj nezaposlenih u Vojvodini je tokom mandata Vlade na ~ijem je ~elu Bo jan Paj ti}, od 2004. godine do danas, smawen s 280.000 na oko 200.000. u Vojvodini otvoren je zahvaquju}i aktivnosti Vlade Vojvodine, a na nivou Srbije, postignuta je najracionalnija cena za radno mesto.

slenosti u Beogradu zna~ajno mawa nego u ostalim delovima zemqe, {to uti~e na smawewe prose~ne stope nezaposlenosti na nivou Republike.

„Be {ka” zbog do dat nih ra do va dvostruko sku pqa Ministar za infrastrukturu Mi lu tin Mr ko wi} najavio je da }e cena izgradwe novog i rekonstrukcije postoje}eg mosta na Dunavu kod Be{ke biti 70 miliona evra. Po wegovim re~ima, kompanija „Alpina”, kao glavni izvo|a~ radova, tra`ila je ve}i iznos, {to je oceweno kao nerealno. Ministar Mrkowi} navodi da je nesporno da je „Alpina„ iz-

Iz grad wa no vog mo sta i ob no va po sto je }eg ugo vo rene su 2006. go di ne, a iz vo |a ~u ra do va su do sad is pla }e na 43 mi li o na evra vela dodatne radove, koji nisu bili predvi|eni samim ugovorom, i obja{wava da se to de{ava jer „kona~na vrednost posla ne mo`e biti precizna prilikom ugovarawa ako se radi i projektovawe i izvo|ewe, kao {to je bio slu~aj kod Be{ke„. Posao na izgradwi novog i obnovi postoje}eg mosta ugovoren je 2006. godine. Prvobitno je ugovoreni iznos bio 37 miliona evra, a izvo|a~u radova su dosad ispla}ena 43 miliona. Ko-

Za raz voj nu ban ku tre ba mi li jar da evra

da iznosi milijardu evra – izjavio predsednik Privredne komore Srbije Mi lo{ Bu ga rin. On je novinarima kazao da razvojna banka mora da ima ka-

zaposlenih u Vojvodini najboqa u Srbiji jer qudi rade tamo gde se stvara materijalni proizvod. Tako|e, napomiwe Vasin, u Vojvodini samozaposleni, odnosno preduzetnici i poslodavci, ~ine ukupno 24,20 odsto zaposlenih, dok je u Beogradu procenat oko 11 odsto. – Dobro je {to ekonomski pokazateqi koji se odnose na Beo-

TRO [KO VI IZ GRAD WE MO STA PRE KO DU NA VA S 37 MI LI O NA EVRA NA RA SLI NA 70 MILIONA

da investitor nudi 52 miliona evra, a izvo|a~i traè 83 miliona, pa da su se usaglasili na 80 miliona... Zato su u pravu oni koji kaù da je uop{te bilo pogre{no to {to je dràva izvo|a~u radova, austrijsko-nema~kom konzorcijumu „Alpina–Dilinger”, poverila i projektovawe i izgradwu, {to isti~e i ministar Mrkowi}. On je svojevremeno obja{wavao da se ukupna vrednost radova od idejnog do glavnog projekta moè pove}ati desetak procenata. Kada se uradi i izvo|a~ki projekat, jo{ uvek je dozvoqeno odstupawe za nepredvi|ene radove od oko tri liko }e zvani~no ko{tati ovaj projekat zna}e se posle nadzora koji obavqa konsultantska ku}a „Skot Vilson“. Problem oko cene je nastao jer je ugovor potpisan bez glavnog projekta na osnovu kojeg se ne moè odrediti prava cena, po{to nisu predvi|eni svi radovi. Upu}eni tvrde da dràva mora da plati radove na izgradwi, koji su obimniji nego {to se mislilo prilikom potpisivawa ugovora. Me|utim, ne onoliko koliko zaceni investitor, ve} stvarno realnu sumu. Ona se kre}e na nivou 70 miliona evra, a izvo|a~i radova su traìli ~ak vi{e od 100 miliona. Jo{ prilikom pu{tawa u saobra}aj novog mosta bilo je izve-

PRED SED NIK PKS-a MI LO[ BU GA RIN

– Buxet koji je predvi|en za razvojnu banku od 400 miliona evra je nedovoqan i trebalo bi

– Niz ekonomskih pokazateqa potvr|uje da je struktura zaposlenosti najboqa u Vojvodini. Naime, u Vojvodini je najmawi broj zaposlenih u preduze}ima s dr`avnom svojinom, odnosno javnim preduze}ima, jer u wima radi 26,3 odsto svih zaposlenih, dok je u Beogradu procenat 44,2 odsto. Tako|e, u Vojvodini je i ve}i procenat zaposlenih u preduze}ima s privatnim vlani{tvom, uglavnom privredi i preduzetni{tvu, jer u ovom sektoru radi vi{e od 60 odsto svih zaposlenih, a u Beogradu oko 50 odsto. U proizvodnim delatnostima u Vojvodini radi oko 50 odsto zaposlenih dok ih je u Beogradu 27,9 odsto – ka`e Vasin. Po wegovim re~ima, ovi podaci ukazuju na to da je struktura

pacitet od milijardu evra koji bi mogao biti stavqen u funkciju podsticaja privrede. Bugarin je dodao da su u Zakonu o razvojnoj banci napravqeni propusti koji nisu ~iweni u zemqama u regionu, i naveo da je Komora uputila niz amandmana da bi taj pravni akt bio poboq{an. – Treba da imamo razvojnu banku koja }e imati odgovaraju}i nivo kapitalizacije i novac koji }e podr`ati velike razvojne i infrastrukturne projekte – kazao je Bugarin

Pe na li Po nekim informacijama, „Alpina” i „Dilinger” su tra`ili 105 miliona evra za izgradwu novog mosta i rekonstrukciju postoje}eg, a realna vrednost radova bila je prvobitno procewena na oko 80 miliona evra. Investitor, JP „Putevi Srbije”, je obe}ao da }e se izvo|a~ima platiti sve {to su uradili, ali se ne}e nadokna|ivati wihovi gubici. Iako niko ne `eli da se oko „Be{ke„ pokre}u tu`be, u „Putevima” su spremni na to da se, ukoliko izvo|a~i ne prihvate pripremqeni memorandum, pokrene i pitawe penala, odnosno utvr|ivawa ~ijom krivicom su probijeni rokovi, kao i mogu}nost oduzimawa posla na obnovi starog mosta. sno da }e izgradwa ko{tati mnogo vi{e od ugovorene sume. Tada je obe}ano da }e se cena znati najdaqe za mesec dana, pa do kraja godine, {to je dalo ma{ti na voqu. Najpre se pri~alo

odsto. Me|utim, ovde je cena duplirana. Svi znaju da svi dodatni radovi koje su izvo|a~u odobrili nadzor i investitor moraju i da se plate, ina~e preti arbitra`a. R. Da u to vi}

grad pokazuju napredak, ali tome doprinosi struktura delatnosti u glavnom gradu, a naro~ito ~iwenica da je u wemu najve}i broj institucija i sedi{ta velikih kompanija. To zaista doprinosi tome da su statisti~ki podaci zna~ajno boqi nego u drugim regionima u Srbiji – ka`e Vasin. D. Mla |e no vi}

IZ GRAD WA KO RI DO RA 11

Ten de ri do mo ra

– Za dve deonice budu}eg autoputa Beograd–^a~ak, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Qiga, bi}e raspisani tenderi u naredna dva meseca – izjavio je ju~e ministar za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi l u t in Mr k o wi}. On je kazao u Vladi Srbije da su te dve deonice spremne za realizaciju, kao i da je Turskoj ponu|eno da u~estvuje u tim projektima, a Azerbejxanu u izgradwu autoputa od Qiga ka ^a~ku.

– U ovoj fazi s wima jo{ razgovaramo pa }emo videti – rekao je ministar, isti~u}i da }e firmama iz tih zemaqa biti poveren posao samo ako uslovi budu sli~ni kao u kreditnom aran`manu s Kinom za razvoj na{e infrastrukture i energetike. – Autoput kroz Sanxak nikada nije bio ugovaran, niti da ga grade Turci, boqe je da sami gradimo put od Novog Pazara do Sjenice jer autoput tamo nije potreban. Na trasi tzv. Koridora 11 kroz Srbiju, od Rumunije i Srbije do Crne Gore i Italije, trenutno se gradi autoput od Uba do Lajkovca, {to se finansira iz buxeta Srbije.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (477,30 -0,80)

Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

3,93

1.614

19.368

Energoprojekt holding, Beograd

3,36

400

226.000

AIK banka, Ni{

-0,91

1.531

921.385

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,73

4.700

164.500

NIS, Novi Sad

-2,01

586

8.696.389

Imlek, Beograd

0,38

2.400

67.200

Komercijalna banka, Beograd

-0,12

1.701

3.305.296

0,23 Promena %

4.300 Cena

60.200 Promet

Imlek, Beograd

0,38

2.400

67.200

Soja protein, Be~ej

-0,19

514

457.390

-12,01

1.897

963.676

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,00

494

555.380

Meser Tehnogas, Beograd Pet akcija s najve}im padom Agrobanka, Beograd Agrovet, Melenci

Energoprojekt holding, Beograd

3,36

400

226.000

-0,07

12.969

168.597

-11,92

835

13.360

Go{a monta`a, Velika Plana

-6,59

2.111

113.994

Jubmes banka, Beograd

^a~anska banka, ^a~ak

-5,25

9.001

153.015

Agrobanka, Beograd

-12,01

1.897

963.676

-2,85 Promena %

2.046 Cena

173.912 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

3,93

1.614

19.368

Univerzal banka, Beograd

-2,85

2.046

173.912

NIS, Novi Sad

-2,01

586

8.696.389

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,73

4.700

164.500

Soja protein, Be~ej

-0,19

514

457.390

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

0,00

TE - TO, Senta

-1,57

3.002

384.256

Tigar, Pirot

-1,96

500

5.000

Elan, Izbi{te

0,00

1.800

90.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

320

0,00

-11,92

835

13.360

Univerzal banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Agrovet, Melenci

Svi iznosi su dati u dinarima

PETICIJA VLADI SRBIJE

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak19.januar2012.

GRA\ANI SE SVE VI[E @ALE NA RAD DOMA]IH BANAKA

O`i ve ti mr tve pro sto re

Udru è we „Gra |an ske ini ci ja ti ve” po zva lo je ju ~e gra |a ne da pot pi {u pe ti ci ju „Oì vi mo mr tve pro sto re” ko jom se od Vla de Sr bi je tra ì da de fi ni {e kri te ri ju me za ustu pa we na pu {te nih pro sto ra dru {tve nim, kul tur nim i umet ni~ kim or ga ni za ci ja ma. Pe ti ci ja se na la zi na saj tu www.pe ti ci je24.com, a do sa da ju je pot pi sa lo oko 1.500 qu di. „Ak tu el na vlast upor no do pu {ta da na pu {te ni pro sto ri pro pa da ju pod zu bom vre me na, a mla de ko ji è le da ih oì ve na sil no u to me spre ~a va”, na vo di se u sa op {te wu

„Gra |an skih ini ci ja ti va”. Iz tog udru `e wa, kao pri mer na vo de no vo sad sku ka sar nu „Dr Ar ~i bald Rajs” iz ko je je po li ci ja 13. de cem bra iz ba ci la ak ti vi ste i ak ti vist ki we Dru {tve nog cen tra ko ji su or ga ni zo va li raz ne kre a tiv ne i kul tur ne pro gra me. „Ini ci ja ti ve” po zi va ju gra |a ne i da po se te sajt www.jav ni pro sto ri.org i po gle da ju ko li ko je pro sto ra u Sr bi ji na pu {te no kao i da sa mi na ma pi ozna ~e ne ki ta kav pro stor uko li ko im je po znat. Na tom saj tu kao ne is ko ri {}e ni pro sto ri, iz me |u osta log, po mi wu se [e }e ra na u Rad ni~ koj uli ci u Be o gra du, bi o skop „Sla vi ca„ na Ka ra bur mi, sta ra {tam pa ri ja u Obre nov cu, na pu {te ni ho tel „Slo bo da” u Pan ~e vu, Klub Voj ske u Kwa `ev cu, ka sar na „Ra do mir Put nik„ u Kra gu jev cu, Dom JNA u Sme de re vu...

Cr na troj ka ha ra ban kar skim tr ì {tem Pi ta we ko je se sve ~e {}e po sta vqa, na ro ~i ti u ovo vre me kri ze, sva ka ko je ko li ko su gra |a ni Sr bi je za do voq ni ban kar skim uslu ga ma, a ako se su di po bro ju pri tu `bi ko je sti ù na rad fi nan sij skih ku }a, ne za do voq stvo je sve ve }e. Ne ula ze }i u pri tu `be na pre vi so ke ka ma te i raz ne tro {ko ve na ko je se ne mo è uti ca ti, pro ble ma ima sve vi {e, a mo `da bi oni bi li re {e ni da se ko na~ no jav no ob ja vi na ko je se ban ke gra |a ni naj vi {e à le. Ne {to sli~ no kao i kod spi ska po re skih du `ni ka. O to me ko li ko se gra |a na zva ni~ no à li lo po dat ke da je Cen tar za ko ri sni ke fi nan sij skih uslu ga pri Na rod noj ban ci Sr bi je. Oni go vo re da je la ne bi lo 2.011 pri go vo ra. To je 5,25 po sto vi {e ne go go di nu ra ni je. Od ove broj ke naj vi {e pri med bi ima na rad ban ka – 76 od sto, ili 855 pri go vo ra. Od to ga, 34 od sto svih pri go vo ra ot pa lo je na rad tri ban ke. Jo{ uvek se ne zna ko je su, ali usko ro bi i ta ime na tre ba lo da se po ja ve u me di ji ma. – Jed na od naj bo qih pro me na ko ju do no si Za kon o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga je ta da }e ime na ba na ka pre kr {i la ca bi ti jav no ob ja vqe na – ka è di rek tor fi nan sij skog por ta la „Ka ma ti ca„ Du {an Uze lac. – Ban ka ma ni je te {ko da pla te ka znu od mi lion di na ra ako }e na ne ko rekt nom po na {a wu pre ma kli jen ti ma za ra di ti dva. Od ka zne ih mno go vi {e bri ne ne ga ti van imix. Uko li ko se ime na te troj ke ~i jim ra dom su kli jen ti naj vi {e ne za do -

Poskupelo odràvawe Pro te klih da na kli jen ti po je di nih ba na ka do bi ja li su oba ve {te wa o ve }im na me ti ma za odr à va we te ku }ih ra ~u na. U jed noj je tro {ak sa 150 di na ra po dig nut na 400 di na ra me se~ no, dok su u dru goj tek po ~e li da za ra ~u na va ju 150 di na ra na ime vo |e wa te ku }eg ra ~u na. Za kon o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga, ko ji se pri me wu je ve} me sec da na, ne za bra wu je ban ka ma da po di ù ove na kna de, pod uslo vom da je to de fi ni sa no ugo vo rom ko ji je kli jent pot pi sao pri li kom otva ra wa ra ~u na. „Ako u ugo vo ru sklo pqe nom pri li kom otva ra wa te ku }eg ra ~u na ni je pred vi |e no u ko jim slu ~a je vi ma na kna da za odr à va we mo è da se po ve }a va, ban ka to sme da u~i ni sa mo uz pret hod nu sa gla snost sa mog kli jen ta, pot pi si va wem no vog anek sa ugo vo ra„, ob ja {wa va ju stru~ wa ci. voq ni po ja ve u me di ji ma, sa svim je iz ve sno da }e ih stran ke ubu du }e za o bi la zi ti. To je mno go go re od sva ke ka zne. Naj vi {e pri med bi gra |a na na rad ban ka od no si lo se na kre di te i pro me ne ka mat nih sto pa na vi {e za zaj mo ve ~i ja je ot pla ta u to ku. Dru go na li sti pri med bi je ne bla go vre me no oba ve -

{ta va we ì ra na ta o po sto ja wu ne iz mi re nog du ga. Kli jen ti su se à li li i na to {to ban ke ni su pri hva ti le da kli jent pre vre me no ot pla ti dug a da pret hod no ni je pod neo pi sme ni zah tev da to è li da ura de. Po je di ne ku }e su ovaj pod ne sak pred vi de le ugo vo ri ma s kli jen ti ma. Ko ri sni ci uslu ga su se

à li li i na ob ra ~un du go va wa po osno vu plat nih kar ti ca. Ko li ko je tu stva ri no vi Za kon pro me nio zna }e mo za ko ji me sec jer je we go va pri me na kre nu la po ~et kom de cem bra. U NBS-u su jo{ ta da na ja vi li da }e tre ba ti bar tri me se ca pa da se vi de pr vi efek ti, ta ko da pr vi iz ve {taj mo è mo o~e ki va ti u mar tu. Ta da }e mo zna ti i ko li ko su se ban ka ri pri vi kli na no ve uslo ve ra da na fi nan sij skom tr ì {tu i ko li ko kli jen ti ko ri ste no ve po god no sti ko je im je za kon sta vio na ras po la ga we. Oni ko ji ni do sa da ni su ~i ta li ugo vo re ko je im ban ke nu de ne }e to ~i ni ti ni ubu du }e. Kao {to ne }e obi la zi ti vi {e ba na ka da bi sa zna li ko ja im uslu ga naj vi {e od go va ra. Ni je ni ban ka ma la ko. Stan dard je kod nas ni zak pa se no vi kli jen ti, ko ji mo gu da se za du è, pla te `ni su i is pu wa va ju sve uslo ve, ret ko po ja vqu ju, a i oni ko ji ot pla }u ju kre di te i bi li su sa ve sni ka da su za jam do bi li i u pr vim go di na ma ot pla te, sve ~e {}e po sta ju pro ble ma ti~ ni. Zbog no vog za ko na ban ke ima ju ve }e tro {ko ve, a to u ovoj bran {i ~e sto zna ~i i sku pqe uslu ge. Kli jen ti ta ko ni ka ko da iza |u na ze le nu gra nu: ta man su u tre }em kvar ta lu pro {le go di ne ce ne ban kar skih uslu ga kre nu le na ni è, pa je do sta ku }a sma wi lo ka ma te na ban kar ske po zajm ce ~ak je dan od sto. Po je di ne ka ma te opet po di ù pa }e mar tov ski iz ve {taj o pri me ni za ko na bi ti i te ka ko za ni mqiv. D. Vujo{evi}

EVROPSKA KOMISIJA

Sr bi ja sta bil na

Srp ske de vi zne re zer ve su sta bil ne, Vla da u Be o gra du je „iz gle da odr `a la ma kro e ko nom sku sta bil nost u sve ve }oj glo bal noj ne iz ve sno sti” i s Me | u n a r od n im mo n e t ar n im fon dom utvr di la na ~e lan spo ra zum, na ve la je Evrop ska ko mi si ja u naj no vi joj eko nom skoj ana li zi. U iz ve {ta ju EK-a na ve de no je da su to „kqu~ ni na la zi” o Sr bi ji, i pod vla ~i se da je MMF ko n a~ n o odo b ra v a w e stend-baj aran `ma na „iz pre do stro `no sti” od mi li jar du i sto mi li o na evra uslo vio re ba l an s om bu x e t a Sr b i j e za 2012. go di nu. Na osno v u pr v e pro c e n e, ukup ni BDP Sr bi je u 2011. go di ni po ras tao je 1,9 po sto, dok je u 2010. bio je dan od sto. Eko nom ski rast u Sr bi ji u pro {loj go di ni je, ka ko je oce nio EK, uglav nom bio pod sti can iz vo zom „ko ji je ostao sna `an upr k os ja ~ a w u kur s a di n a r a to kom go di ne i po gor {a va wu pri li ka kod glav nih tr go vin skih part ne ra Sr bi je”. Sla bi su bi li do ma }a po tra `wa i po t ro { wa, a in v e s ti c i j e su spo ro ra sle, na ve de no je u iz ve {ta ju EK-a o Sr bi ji, kao i da je broj za po sle nih sma wen tri od sto i da je pro {le go di ne do sti gao „isto rij ski ni zak ni vo od 1,76 mi lion li ca ko ja su ima la po sao”

SUBOTI^KI KOMBINAT PRODAT NA AUKCIJI U PRIVREDNOM SUDU

MINISTAR NEBOJ[A ]IRI]

Mo ra se pla }a ti Ma ti je vi }u za 60 da na „Agro kom bi nat” za

Mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri} o~e ku je da }e za kon o ro ko vi ma iz mi re wa nov ~a nih oba ve za, ko ji pred vi |a naj ka sni ji rok na pla te po tra `i va wa do 60 da na, bi ti usvo jen u par la men tu kra jem ja nu a ra ili po ~et kom fe bru a ra. – Taj prav ni akt na red ne sed mi ce bi }e upu }en Vla di Sr bi je na raz ma tra we – re kao je ]i ri} na okru glom sto lu po vo dom raz ma tra wa rad ne ver zi je za ko na o ro ko vi ma iz mi re wa nov ~a nih oba ve za. ]i ri} je na gla sio da su glav ni ci qe vi tog za ko na po boq {a we li kvid no sti, tran spa rent nost u po slo va wu, iz jed na ~a va we pri vat nog i jav nog sek to ra i uskla |e nost s pro pi si ma EU i naj bo qom me |u na rod nom prak som. Mi ni star je is ta kao da su ro ko vi pla }a wa u EU

ogra ni ~e ni na 30 da na ali da je zbog spe ci fi~ no sti si tu a ci je u ko joj je srp ska pri vre da taj rok kod nas 60 da na.

U Hr vat skoj je to 60 da na, u Slo ve ni ji ta ko |e 60 ali u iz u zet nim okol no sti ma i du `e, ma da ni u ko jem slu ~a ju vi {e od 120 da na. ]i ri} je re kao da je pro se ~an rok na pla te po tra `i va wa u

Sr bi ji u 2010. iz no sio 183 da na, a u sep tem bru 2011. go di ne 129. U gra |e vin skom sek to ru pro se ~an rok na pla te je 227 da na, u pre hram be noj in du stri ji 164, u tek stil noj in du stri ji 163 da na, na veo je on. Mi ni star je re kao da ovaj za kon pred vi |a i ka zne ne od red be. Naj ma wa ka zna za ne po {to va we za ko na iz no si 100.000 di na ra, dok je za od go vor no li ce u pri vred nom su bjek tu, od no sno u jav nom sek to ru, pred vi |e na ka zna od 50.000 do 150.000 di na ra. Iz u ze tak od pra vi la ko je se od no si na rok pla }a wa od 60 da na je su ma la pred u ze }a, do dao je ]i ri}, i re kao da }e za kon po ~e ti da se pri me wu je dva me se ca na kon stu pa wa na sna gu da bi se pri vred ni su bjek ti i jav ni sek tor pri la go di li po slo va wu u skla du s no vim ro ko vi ma. NOVE INVESTICIJE

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

102,6301

104,7246

107,1333

102,3159

Australija

dolar

83,5070

85,2112

87,1711

83,2513

Kanada

dolar

79,1961

80,8123

82,6710

78,9536

Danska

kruna

13,7959

14,0774

14,4012

13,7536

Norve{ka

kruna

13,3364

13,6086

13,9216

13,2956

[vedska

kruna

11,6233

11,8605

12,1333

11,5877

[vajcarska

franak

84,8113

86,5421

88,5326

84,5516

V. Britanija

funta

123,3535

125,8709

128,7659

122,9759

SAD

dolar

80,4374

82,0790

83,9668

80,1912

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 1. 2012. godine

Slo va~ ka fa bri ka u Va qe vu

Slo v a~ k a kom p a n i j a „Be m a k o„ otvo r i } e po ~et kom apri la u Po pu~ ka ma, kod Va qe va, fa bri ku za pro i z v od w u HTZ opre m e u ko j u }e bi t i ulo `en 1,3 mi lion evra. Po sao }e do bi ti 105 rad ni ka. Vla snik „Be ma ka„ La di slav Ko val ski re kao je da ta kom pa ni ja ra di za mno ge po zna te fir me i da za po {qa va 240 rad ni ka, a kroz in ve sti ci je u oko li ni Va qe va o~e ku je osva ja we srp skog tr `i {ta.

7,6 mi li o na evra

In du stri ja me sa „Ma ti je vi}„ ju ~e je na jav noj li ci ta ci ji u Pri vred nom su du u Su bo ti ci, po po ~et noj ce ni od 7,6 mi li o na evra, ku pi la su bo ti~ ki „Agro kom bi nat„, ne ka da naj ve }e po qo pri vred no pred u ze }e na se ve ru Voj vo di ne. In du stri ja me sa „Ma ti je vi}„ je po sta la vla snik oko 1.300 hek ta ra ze mqe, vi {e obje ka ta, me ha ni za ci je i opre me. Ve }in ski vla sni ci „Ar go kom bi na ta„ su do da nas bi li ma li ak ci o- na ri, ko ji su ima li 55 od sto vla sni {tva. Od pre o sta log de la, 35 od sto je pri pa da lo Pri va ti za ci o nom re gi stru, a de set od sto Fon du pen zij skog i in va lid skog osi gu ra wa. U Pri va ti za ci o nom re gi stru je za ve de no 1.366 ak ci o- na ra „Agro kom bi na ta„. Ma li ak ci o na ri ni su za do voq ni po stig nu tom ce nom jer, ka ko je is ta kao wi hov pred stav nik Jo sip Ivan ko vi}, ka da se od 7,6 mi li o na evra na mi re po tra `i va wa svih po ve ri la ca, za wih }e osta ti ve o ma ma lo. – Hek tar ze mqe je pro dat za 3.700 evra, {to je ve o ma ni ska ce na. Ma li ak ci o na ri bi bi li za do voq ni da se „Agro kom bi nat„ pro dao za naj ma we de set mi li o na evra jer bi ta da i oni do bi li ne {to od ono ga {to su za ra di li – re kao je Ivan ko vi}. AD „Agro kom bi nat Su bo ti ca„ osno van je 1964. go di ne i u svo ja zlat na vre me na ob ra |i vao je 15.000 hek ta ra ze mqe i za po {qa vao oko 1.000 rad ni ka. Sop stve nim nov cem iz gra dio je dva si lo sa ka pa ci te ta pre ko 30.000 to na, vi {e far mi svi wa, kra va, na ba vio de hi dra tor za pro iz vod wu lu cer ki nog bra {na, se lek tor, sop stve nu me ha ni za ci ju po treb nu da se ob ra di kom plet na ze mqa. Ste ~aj u „Agro kom bi na tu”, zbog lo {eg po slo va wa, po kre nut je 2004. go di ne, a u mar tu pro {le go di ne pro gla {en je

Od wiva do „Bazara” i daqe In du str ja me sa „Ma ti je vi}„ u svom br zom pet na e sto go di {wem raz vo ju od ma le rad we raz vi la se i po sta la vo de }a fir ma u Sr bi ji u pro iz vod wi, pre ra di i pro me tu me sa i me snih pre ra |e vi na. Ina ~e, kom pa ni ja Pe tra Ma ti je vi }a ob ra |u je 24.000 hek ta ra wi va, ima 2.400 za po sle nih i, ka ko je na ve de no we nom na saj tu, pra vi go di {wi bru to pro met od 7,5 mi li jar di di na ra, s ten den ci jom ra sta. U kon glo me ra tu „Ma ti je vi}” su, iz me |u osta lih, po qo pri vred na pred u ze }a „Bez dan”, „Rav ni ca” u Baj mo ku, „Zla ti ca” u La za re vu, ki kind sko „Je din stvo”, {id ski „Mlin test”, vr {a~ ki „Agro vr {ac”, „Ra tar” iz Ja {e To mi }a. Me |u tr go va~ kim pred u ze }i ma su no vo sad ski „Ba zar”, „Uzor”, „Agro voj vo di na-me ha ni za ci ja”... Ma ti je vi} je pri su tan i u ugo sti teq skoj bran {i („Voj vo di na„ UTP, Zre wa nin; ho tel „Cen tar„, No vi Sad...), kao i u {tam par sko-gra fi~ koj de lat no sti, re ci kla `i ne me tal nih ot pa da ka... Kom pa ni ja „Ma ti je vi}” na ve de na je na li sti naj u spe {ni jih pred u ze }a, ko ju je Mi ni star stvo fi nan si ja ob ja vi lo u ok to bru pro {le go di ne, na dru gom me stu. Naj ve }i skok na li sti ostva ri la je fir ma “Su no ko” Mi o dra ga Ko sti }a, ko ja je na pre do va la za 42 po zi ci je, a za {est me sta je na pre do va la i we go va „MK-gru pa„, ko ja je za u ze la 29. po zi ci ju. Dru gi je Pe tar Ma ti je vi}, ~i ja je fir ma “Ma ti je vi}” po pra vi la skor za se dam me sta. ban krot. U vre me uvo |e wa ste ~a ja „Agro kom bi nat„ je du go vao 5,1 mi li o na evra, i plan je ta da bio da se taj no vac obez be di kroz re or ga ni za ci ju ko ja je tre -

ba lo da tra je do kra ja 2013. go di ne. To se ni je de si lo pa je ste ~aj ostao na sna zi do mar ta pro {le go di ne, ka da je u pred u ze }u pro gla {en ban krot. S. I. – S. G.

nOv^Anik

~etvrtak19.januar2012.

GORIVO OPET POSKUPELO

Ben zin sko ~io tri di na ra

Gorivo na pumpama u Srbiji od ju~e je ponovo poskupelo: dizel i evrodizel je skupqi oko dinar, a benzin tri dinara po litru. Na ben zin skim sta ni ca ma Naft ne in du stri je Sr bi je evrodizel i dizel D-2 poskupeo je dinar po litru, a benzin BMB-95 tri dinara po litru, ali su cene kod NIS-a i daqe ni`e u odnosu na konkurenciju, ka`u u toj kompaniji. Naftna kompanija OMV podigla je cene dizela D-2 dinar

dnevnik

„ELEKTROVOJVODINA” ISKQU^UJE NEPLATI[E

Se ~a stru je od Te me ri na do Ka ra |or |e va U nastavku akcije iskqu~ivawa elektri~ne energije begli neprijatnosti zbog iskqu~ewa elektri~ne potro{a~ima koji imaju ve}a dugovawa po prethodnim energije i dodatne tro{kove za ponovno ukqu~ivara~unima je anga`ovano 40 monterskih ekipa Elektrowe, koji iznose od 1.850 do 4.200 dinara. distribucije „Novi Sad“. Potro{a~i koji uredno izKako je saop{teno iz tog miruju svoje obaveze imaju Po tro {a ~i ko ji ured no iz mi ru ju organizacionog dela „Elekpopust u pla}awu ra~una od tro voj vo di ne“, iz da to je svo je oba ve ze ima ju po pust u pla }a wu pet do 35 odsto. U saop{tewu je navedeno 1.200 naloga za iskqu~ewe ra ~u na od pet do 35 od sto da }e samo urednim pla}astruje na teritoriji Novog wem ra ~u na „Elek tro voj Sada, Ba~ke Palanke, Ba~vodina“ biti u stawu da redovno odr`ava elekkog Petrovca, Kara|or|eva, Tovari{eva, Mladenotroenergetski sistem i svojim kupcima tako va, Be~eja, @abqa, Temerina i [ajka{a. obezbedi kvalitetnu i stalnu isporuku elekElektrodistribucija „Novi Sad“ apeluje na potri~ne energije. tro{a~e da redovno pla}aju ra~une za struju da bi iz-

TRGOVCI I PROIZVO\A^I SPREMAJU NOVE CENOVNIKE ZA FEBRUAR

po litru, a cene dizala i benzina BMB-95 navi{e korigovala je i naftna kompanija MOL. Kod „Lu ko i la Sr bi ja” je pro{log vikenda cena dizela porasla oko pola dinara po litru, ali ta kompanija ne}e u skorije vreme pove}avati cene benzina, kaù u „Lukoilu”. Na ben zin skim sta ni ca ma ~lanica Udruèwa vlasnika privatnih benzinskih pumpi pro{le nedeqe je benzin poskupeo oko dva i po dinara, a dizel do ~etiri dinara po litru. NIS je, kao i druge kompanije, bio prinu|en na to da koriguje maloprodajne cene motornog goriva u proseku oko jedan posto zbog rasta cene sirove nafte na svetskom trì{tu i u skladu s konjunkturom srpskog trì{ta, saop{teno je Tanjugu u NIS-u. U tom preduze}u kaù da nastoje da o~uvaju konkurentne cene goriva i da prate da one ne budu iznad prose~nih na regionalnom trì{tu, i podse}aju na to da su i u ovoj godini nastavili akciju popusta od tri odsto za sve vrste naftnih derivata koje potro{a~i u odre|enim vremenskim inter va li ma mo gu ku pi ti na pumpama NIS-a {irom Srbije. Cene dizela D-2 se kre}u od 126,90 do 129 dinara litar, evrodizela od 134,90 do 138 dina ra, ben zi na BMB-95 od 132,90 do 135 dinara, a evropremijuma BMB-95 od 134,30 do 139,50 dinara za litar.

Po sku pqe wa uda ra ju na pe le ne, sa pun, de ter yen te... Januar je po~eo snièwem marì i cena najva`nijih namirnica, ali samo {to su ispisali niè cene tih nekoliko proizvoda, trgovci su se latili drugog posla – poskupqewa. I pune su im ruke jer im novi cenovnici stiù stalno, {to iz prehrambene, {to iz hemijske, {to iz duvanske industrije. Poskupquju sirevi, mleko, deterxenti za ve{, „pampers„ pelene... Ve} je te{ko izbrojati koliko je puta poskupela hemija za godinudve. I sapun je u Srbiji postao luksuz, a da ne govorimo o kvalitetnijim pra{kovima za ve{, omek{iva~ima, „pampers„ pelenama. Ku}na hemija, kozmetika, sredstva za li~nu higijenu ponovo }e oti}i navi{e 1. februara i to }e, na ina~e visoke cene, biti ozbiqan udar po xepu potro{a~a. Me|u proizvodima koji }e po~etkom februara poskupeti su deterxenti za ve{ „persil” i „meriks”, omek{iva~ „silan”, deterxent za sudove „mer”, kao i de~ji sapun. Neki artikli oti}i }e sedam posto, neki pet... Poskupqewa, tako|e od narednog meseca, najavili su i iz kompanije „Prokter end Gembl”. Tako }e deterxent za prawe sudova „feri” u pakovawu od pola litra poskupeti {est posto, a litarski tri. „Lenor” }e oti}i pet posto, „pampers” pelene osam, a izbeqiva~ „a~e” sedam. Tako|e, vi{i cenovnici sti-

Paprena zdrava hrana Zdrava hrana, ~ajevi, proizvodi koji koriste dijabeti~ari... stalno poskupquju. Recimo, pretpro{le godine je „kornfleks” doma}eg proizvo|a~a u rinfuznom pakovawu ko{tao oko 200 dinara, a ovih dana je ~ak 400. gli su i za farbe za kosu, gelove i lakove za kosu kompanija „Londa” i „Vela”, koji }e poskupeti pet posto, dok }e pasta za zube „blendamed” biti skupqa devet posto. Sada je, recimo, „meriks” od tri kilograma 485,9 dinara, a „meriks jorgovan” 509,9. De~ji sapuni su od 57 do 62 dinara, a paprene cene imaju dezodoransi pa su se, recimo, rol-oni primakli cifri od 400 dinara.

Proizvo|a~i, odnosno dobavqa~i ove robe, ponovo kao razlog za promene cena navode rast cena sirovina na svetskom tr`i{tu, mada je u protekloj godini i izme|u ve}ih, najavqenih poskupqewa, uvek dolazilo do pomerawa cena za dinar-dva... Zbog astronomskih cena hemija je gotovo uvek na akcijma pa se tako, recimo, uz deterxent prodaje i omek{iva~ ili je prosto cena ne-

kog od tih proizvoda snièna. Ovih dana se, tako 12 kilograma „meriksa” uz 1,5 litar te~nog deterxenta na akciji prodavalo za 990 dinara. Na novim spiskovima robe koja }e poskupeti, i to ve} od 26. januara, su mleko i jogurt, pavlaka i ka~kavaq, i to dva posto. „Vitalovi” margarini, majonez i ke~api ve} su poskupeli jedan posto. U nekim trgovinama najavquju i poskupqewa kozervirane robe i za~ina, od dva do ~etiri procenta. Elem, vi{e nas od poskupqewa ne mogu sa~uvati ni prazni xepovi. Promet hrane pro{le godine zvani~no je opao 18,2 odsto, ali trgovci se àle da su im pazari i do 30 odsto mawi. Kada se uporede prose~ne cene u 2011. s onim u 2010. godine, dolazi se do razlike od 11 posto. Ovi podaci potvr|uju da nema proizvoda i usluga koji pro{le godine nisu bili skupqi nego 2010. Cene hrane su sko~ile 14 posto, najvi{e zbog drasti~nog poskupqewa hleba, ìtarica, xemova, meda i ~okolada od ~ak 24 posto. Namirnice su u januaru 2011. u odnosu na isti mesec 2010. bile skupqe 11,2 posto. Prose~ne cene ve}e 28 posto nego godinu dana pre, lane su imala su uqa i masti, dok su kafa, ~aj i kakao skupqi 22,4 posto. S. Glu{~evi}

OPET ]E BITI „MU[KE VODE”

Bo san ska „vi ja gra” iz Klad wa Preduze}e „Mu{ka voda” iz Kladwa dobilo je koncesiju nad izvori{tem istoimene vode za narednih 30 godina i najavilo povratak, na tr`i{te Bosne i Hercegovine i regiona, „seksi vaser”, veoma poznatog proizvoda u biv{oj Jugoslaviji.

U biv {oj Ju go sla vi ji kladawska „mu{ka voda„, ili kako su je tada zvali „seksi vaser”, bila je nadaleko poznata, a fla{irana se izvozila i u Ameriku. Me|utim, proizvodwa je prekinuta po~etkom rata, a preduze}e „Mu{ka voda„ d. o. o. Kladaw, koje je formirano pre 11 godina, do bi lo je kon ce si ju nad izvori{tem za narednih 30 godina. Me{tani Kladwa tvrde da je re~ o bosanskoj „vijagri„ i da je pu to pi sac Evlija ^elebija jo{ u 17. veku pisao o „mu{koj vodi„ koju je zvao izvorom mladosti.

DIGITALIZACIJA TV PROGRAMA MNOGA DOMA]INSTVA TERA U TRO[AK

Mo ra }e mo ku pi ti mi lion i po no vih te le vi zo ra – Oko 1,5 milion doma}instava, koja imaju svoje antene, mora}e u narednu godinu dana da kupi televizor s odgovaraju}im standardima ili „set top-boks„ koji }e omogu}iti prijem digitalnog signala – kazala je ju~e dr`avna se kre tar ka za Di gi tal nu agendu Ja sna Ma ti}. Ona je na sastanku s uvozni ci ma i di stri bu te ri ma TV-prijemnika posebno istakla da se to odnosi samo na te re stri jal no, od no sno ze maqsko emitovawe televizije, na gra|ane koji imaju sopstvene ili zajedni~ke antene u zgradama, a ne na one koji imaju kablovsku ili satelitsku televiziju. Kada je re~ o „set top-boksovima„, ili takozvanim risiverima digitalnog signala, koji }e ga pretvarati u analogni da bi mogao biti emitovan na starijim prijemnicima, oni }e ko{tati ne-

ko li ko de se ti na evra, ali jo{ nije poznato da li }e biti nekih olak{ica u wihovoj nabavci za odre|ene kategorija stanovni{tva. – Svi ure|aji koji budu ispuwavali odre|ene tehni~ke preduslove, a to je MPEG-4

– Ovim standardima su dodate i vrlo precizne tehni~ke spe ci fi ka ci je ko je za obi~ne gra|ane ne zna~e mnogo, ali }e onima koji uvoze ili prodaju televizore predstavqati osnovne informacije da bi bili sigurni da }e

S etiketom U narednih nekoliko dana bi}e podignut i sajt na kojem }e gra|ani mo}i da saznaju sve o procesu prelaska s analognog na digitalno emitovawe televizijskog programa i {ta je potrebno da bi mogli na svojim ure|ajima da gledaju digitalni program. Kako je re~eno na sastanku, distributeri TV-prijemnika }e dobiti etiketu koja potvr|uje da neki ure|aj ispuwava neophodne specifikacije, na osnovu rezultata laboratorije koja bude testirala ure|aje. standard za kompresiju videa i DVB-T2 za emitovawe digitalnog signala, ima}e odre|enu etiketu da bi gra|ani bili sigurni da omogu}ava prijem digitalnog signala – istakla je Jasna Mati}.

ti ure|aji nesmetano primati digitalni signal – objasnila je ona u izjavi Tanjugu. – Specifikacije, koje }e od danas biti dostupne na sajtu Digitalne agende, omogu}i}e distributerima da svoje na-

ruxbine usklade s uputstvom koje obuhvata sve ono {to bi televizor trebalo da ima da bi gra|ani pratili digitalni program koji }e uskoro po~eti da se emituje.

Ona je podsetila na to da je Strategija prelaska s analognog na digitalno emitovawe televizije predvi|ala zavr{etak tog procesa u jednom danu jer u tom trenutku nije bilo

slobodnih frekvencija koje bi omogu}avale fazni proces. – U me|uvremenu je do{lo do promena u spektru i sada je finalizirana nova strategija koja predvi|a faznu digitalizaciju, a koja }e biti usvojena u narednih desetak dana – navela je dràvna sekretarka. Po wenim re~ima, u narednih mesec dana }e po~eti probno emitovawe digitalnog signala, iskqu~ivawe analognog }e se de{avati postepeno pa }e ceo proces trajati oko godinu dana, a krajwi rok, po sporazumu iz @eneve, je 17. jun 2015. godine. – Pilot-mreà }e se emitovati s 15 lokacija i otprilike polovina stanovni{tva }e mo}i da primi taj signal – navela je Jasna Mati}, i dodala da }e u tom probnom reìmu bi ti te sti ra no sve {to je neophodno da bi emitovawe digitalnog signala bilo besprekorno.

Ne vi dqi va umet nost Ku sto si Ne boj {a Mi len ko vi} i Gor da na Ni ko li} da nas od 12 sa ti upo zna va }e po se ti o ce sa iz lo `bom „Pri me ri ne vi dqi ve umet no sti” u Mu ze ju sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne. „Pri me ri ne vi dqi ve umet no sti„ pred sta vqa iz bor umet ni~ kih de la iz zbir ke kon cep tu al ne umet no sti Mu ze ja sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne, ko ja su di gi ta li zo va na i kao ta kva do stup na {i roj jav no sti. G. ^.

PLANOVI „INFORMATIKE”

î tav grad u op ti~ koj mre ì „In for ma ti ka„ u na red nom pe ri o du fo ku si ra }e se na na sta vak iz grad we op ti~ ke te le ko mu ni ka ci o ne mre è kroz pro je kat jav no - pri vat nog part ner stva. Pod tim pro jek tom pod ra zu me va se po sta vqa we 2.400 ki lo me ta ra op ti~ ke mre è ko ja bi po kri va la ceo grad i pri grad ska na se qa. Ka ko je ob ja snio po mo} nik di rek to ra za teh ni~ ke po slo ve Vla di mir Kne è vi} na ju ~e ra {woj go di {woj kon fe ren ci ji za no vi na re, na ovaj na ~in sva do ma }in stva }e ima ti pri stup mre ì po prin ci pu FTTH si ste ma.

- Pla ni ra no je da stra te {ki part ner pro jek tu je mre ù i fi nan si ra we nu iz grad wu dok }e Grad bi ti vla snik mre è, ko jom }e upra vqa ti „In for ma ti ka”. Pro je kat bi tre ba lo da se za vr {i u na red nih {est go di na, a ve} u pr voj po lo vi ni ove go di ne ras pi sa }e mo ten der za iz bor part ne ra - re kao je Kne è vi}. U gra du je do sa da po sta vqe no 150 ki lo me ta ra op ti~ ke te le ko mu ni ka ci o ne mre è ko ja je omo gu }i la uvo |e we vi deo nad zo ra, bes plat ni be ì~ ni in ter net i umre à va we, gradskih pred u ze }a. Do dat na mre à omo gu }i }e

Novosadska ~etvrtak19.januar2012.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Na kvadratima znak pitawa Aktivisti Inicijative za Dru{tveni centar najpre su u{li u napu{tenu kasarnu „Dr Ar~ibald Rajs” gde su kratko vreme organizovali programe, ali su taj prostor morali da napuste, jer pripada Vojsci Srbije . Iako su trenutno „na ulici” ovi qudi su odlu~ni u svom naumu da izna|u prostor za svoje aktivnosti i trenutno su u potrazi za pogodnim mestom. S tim u vezi wihovi predstavnici sasta}e se i sa gradona~elnikom, koji je istakao da u gradu postoji nekoliko mesta koja bi mogla biti pogodna za Dru{tveni centar. Kao alternative spomiwu se Kineska ~etvrt, Tvr|ava i Ran`irna stanica, ali se ~ini da su sve pri~e na duga~kom {tapu. Ovo ka`emo jer, kako je i sam gradona~elnik napome-

no ve ser vi se po put da qin ske kon tro le sa o bra }aj ne sig na li za ci je, elek tron sku upra vu, elek tron sko zdrav stvo i u~e we. Ka ko ka è di rek tor „In for ma ti ke” Zo ran De li}, ovo pred u ze }e je to kom 2011. go di ne ulo ì lo 50 mi li o na di na ra u opre mu i li cen ce neo p hod ne za po slo va we. Vi deo nad zor po kri va 120 lo ka ci ja u gra du, be ì~ ni in ter net mo è se „uhva ti ti” na 15 ta ~a ka u gra du, a pla ni ra no je pro {i re we i na osta le lo ka ci je. J. Zdjelarevi}

nuo, puno toga treba da se uradi kako bi se re{io problem do stup no sti ra znih prostora u gradu. Sa druge strane aktivisti ka`u da ne `ele vlasni{tvo nad kasarnom ve} dozvolu za kori{}ewe, dok se ne re{i pitawe wenog statusa, i tako se pri~a vrti u krug. [ta }e od svega biti, i koliko }e jo{ Dru{tveni centar biti „besku}nik” ostaje da se vidi. Po svemu sude}i ~ini se da voqa postoji i da je Grad spreman da pomogne. Samo, pitawe je kada }e se to i ostvariti. Jer… razni prostori u gradu nisu dostupni a pitawe koliko }e vremena trebati da se to raspetqa i kvadrati na|u svoju svrhu zapetqano je kao i sam problem. B. Markovi}

NA UGLU ULICA BEM LILIKE I @IKE POPOVI]A

Do ci ster ne po vo du Zbog ra do va na vo do vod noj mre `i, bez vo de }e da nas od 8 do 15 ~a so va bi ti Fu to {ka uli ca od Bu le va ra oslo bo |e wa do Uli ce Bra ni sla va Nu {i }a, Ta kov ska, Uli ca Bem Li li ke i @i ke Po po vi }a. Ci ster na sa pit kom vo dom }e bi ti po sta vqe na na uglu ]ir pa no ve i Ta kov ske uli ce. A. Va.

V remeploV

IZMENOM ODLUKE O KU]NOM REDU BUKU PROTERUJU IZ GRADA

Ka fi }i bez mu zi~ ke gr mqa vi ne Ku} ni red pro pi san je za ko nom i svi gra |a ni du `ni su da ga po {tu ju, u su prot nom, sta na ri zgra de ima ju pra vo da pri ja ve ko mu nal noj po li ci ji ono ga ko ga kr {i. Zbog bu ke, gla sne mu zi ke i gra | e v in s kih ra d o v a kad im vre me ni je gra |a ni se naj ~e {}e `a le ko mu nal noj po li ci ji, me |u tim, oni ovu slu `bu zo vu i ka da is pod pro zo ra na uli ci ~u ju da ne ko vi ~e, raz bi ja sta kle ne fla {e, do vi ku je se, ba ca mr vi ce od hle ba i tre se }e be, jor ga ne ili ja stu ke sa te ra se. Do sa da je ko mu nal na po li ci ja sve pro ble me re {a va la bez te {ko }a, sem ovog ve za nog za bu ku. Zbog to ga je do ne ta iz me na od l u k e o ku} n om re d u, ko j a ta~ no pre ci zi ra ko ji ni vo ko mu nal ne bu ke do zvo qem. - Bu ka }e se me ri ti u tri in ter va la - dnev nom, ve ~er wem i no} nom. Na i me, za kon o za {ti ti od bu ke u `i vot noj sre di ni od re |u je se na osno vu ni voa bu ke, gde je za dnev ni no vi i ve ~er wi ni vo bu ke do zvo qe no do 35 de ci be la (od 6 do 18 sa ti i od 18 do 22 sa ta), a za no} ni 30 de ci be la (od 22 do 6 uju tru) ob ja {wa va za „Dnev nik„ na ~el nik ko mu nal ne po li ci je Ne boj {a Ra do va nac.

Zbog glasne muzike, ku}nih aparata poput poja~anog televizora, radija, kori{}ewa usisiva~a usred no}i ili bu{ewa zidova u neodgovaraju}e vreme, gra|ani sada imaju pravo da se `ale i pozovu komunalnu policiju Is ti ~e da zbog gla sne mu zi ke, ku} nih apa ra ta po put po ja ~a nog te le vi zo ra, ra di ja, ko ri {}e wa usi si va ~a usred no }i ili pak bu {e wa zi do va u neo d- go va ra ju }e vre me, gra |a ni sa da ima ju za kon sko pra vo da se `a le i po zo vu ko mu nal nu po li ci ju.

- U ra ni joj od lu ci ku} ni apa ra ti mo gli su bi ti gla sni tek to li ko da ne pre ma {e sob nu ja ~i nu zvu ka. Sa da je pro pi sa no da su sta na ri u vre me od mo ra du `ni da se po na {a ju na na ~in ko ji obez be |u je mir i ti {i nu u zgra di. Do sa da je ta od red ba sa -

dr à la ne pre ci zan ter min, da se bu ka to le ri {e do sob ne ja ~i ne, a sa da gra |a ni vi {e ne }e mo }i da ko ri ste apa ra te ili pu {ta ju mu zi ku ko ja sme ta kom {i ja ma. Sta na ri sva ke stam be ne zgra de mo ra ju se po na {a ti ta ko da ne re me te vre me od mo ra. Uko li ko ne ko pak ome ta kom {i je, oni tre ba da po zo vu na{ kol cen tar, u ko jem de ùr na eki pa ra di 24 sa ta - ka è Ra do va nac. Pre ma re ~i ma sa go vor ni ka, ova ured ba }e uti ca ti i na rad ka fi }a ko ji se na la ze u stam be nim zo na ma, jer }e ga zde ubu du }e mo ra ti da do bi ju ser ti fi kat od stru~ n ih ora n i z a c i j a ko je ima ju do zvo lu Mi ni star stva ì vot ne sre di ne, u kom je ta~ no de fi ni sa na ja ~i na bu ke ko ju pro iz vo di mu zi ka iz ovih lo ka la. Ka fi }e }e kon tro li sa ti Grad ska upra va za in spek cij ske po slo ve, a po {to va we ku} nog re da }e pro ve ra va ti ko mu nal na po li ci ja. - U zgra da ma gde se od vi ja ugo sti teq ska de lat nost, pred u zet nik na ko ga je re gi stro va na fir ma ubu du }e }e mo }i da an ga ù je mu zi ku je di no pod uslo vom da po se du je iz ve {taj nad le `ne or ga ni za ci je, od no sno in spek ci je, o ni vou bu ke ko ju pro iz vo di ta mu zi ka - za kqu ~io je sa go vor nik. Q. Nato{evi}

U ORGANIZACIJI „VALHALE”

Ma ke tar stvo u Mu ze ju Voj vo di ne

Sve stra ni Or fe lin kre nuo od nu le Or fe lin Ste fa no vi} Za ha ri ja, ro |en u Vu ko va ru po ~et kom 18. ve ka, osnov no obra zo va we ste kao je u No vom Sa du. Si ro ma {ni ro di te qi ni su mo gli da ga {ko lu ju, ali je on kao sa mo uk po stao naj o bra zo va ni ji Sr bin svo ga vre me na i pra vi evrop ski in te lek tu a lac. Ura dio je mno go to ga. Na pi sao je pr vu na u~ nu isto ri ju vla da vi ne

ca ra Pe tra Ve li kog. U Ve ne ci ji je {tam pao pr vi srp ski kwi `ev ni ~a so pis, „Sla ve noserb ski ma ga zin”, a bio je i je dan od naj bo qih ba kro re za ~a i ka li gra fa u nas. Ipak, 19. ja nu a ra 1785. umro je usa mqen, pri ti snut bo le {}u i si ro ma {tvom, na sa la {u ba~ kog vla di ke Jo si fa Jo va no vi }a [a ka ben te. N. C.

Udru ` e w e qu b i t e q a dru {tve nih iga ra „Val ha la” or ga ni zu je ma ke tar ske ra di o ni ce u Mu ze ju Voj vo di ne sva ke ne de qe od 14 do 16 sa ti. Ma te ri jal je obez be |en, a ulaz bes pla tan za po s e t i o c e svih uz r a s ta. Pro je kat se re a li zu je u sa rad wi sa Mu z e j om Voj v o d i n e i Kan ce la ri jom za mla de gra da No vog Sa da. G. M.

Grad ska upra va da je krv Ak tiv do bro voq nih da va la ca kr vi i hu ma ni ta ra ca Grad ske upra ve or ga ni zu je da nas od 9 do 12 ~a so va ak ci ju do bro voq nog da va wa kr vi. Za po sle ni u Grad skoj upra vi da }e krv u ho lu zgra de Skup {ti ne gra da. I. D.

Fo to: F. Ba ki}

Do voq no za de~ ju ra dost Iako je pr vi sneg bio bo ja `qiv, skro man i tek - tek se za dr `ao na po vr {i ni, to ni je spre ~i lo ma li {a ne da na gr nu u par ko ve i se bi pri re de ugo -

|aj zim ske idi le. ^i ni se da su klin ci vi {e ne go `eq ni sne ga, jer iako ga je bi lo tek u na zna ka ma, ipak su us pe li da na pra ve po ko ju gru dvu ko jim su

„pri pre ti li” dru ga ri ma. Jo{ je zi me pred na ma, pa se na da mo da }e pa sti bar ne ki po {ten sneg ko ji }e klin ci ma ulep {a ti da ne. B. M.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 10.30 do 13 ~a so va Ve se li na Ma sle {e 88 i 92. Ko viq: od 9 do 13 ~a so va deo na se qa od Tr ga so lun skih do bro vo qa ca pre ma autopu tu. Fu tog: od 9 do 13 ~a so va na se qe No vi Fu tog. Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je pre ma Ra kov cu. Su tra No vi Sad: od 8.30 do 11.30 Jo va na Su bo ti }a 13,15 i 17. Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si je pre ma Ra kov cu.

~etvrtak19.januar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

IZ IN STI TU TA ZA JAV NO ZDRA VQE VOJ VO DI NE

„Ra fa e lo vim tra gom” Yoane Pit man

Ras pust smi rio grip

Iz¬da¬va~ ke ku¬}e “Mo no i Ma wa na” i “Al na ri” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom

pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765,

a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Ra fa e lo vim tra gom” Xo a ne Pit man u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi à ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Ra fa e lov „Sve ti \or |e i zmaj” de lo je ge ni ja, ne do sti `na vi zi ja vi te {tva i ne vi no sti na sli ka na ru kom jed nog od naj ve }ih sli ka ra svih vre me na. Pu nih pet sto go di na ovaj pred met ùd wi svih ko lek ci o na ra tu ma rao je po Evro pi, pre no {en si lom gram zi vo sti, ta {ti ne, po li ti~ ke pred u zi mqi vo sti i, pro sto-na pro sto, è qe. Da nas je sli ka iz lo è na u Va {ing to nu, kao re mek-de lo re ne san se, ali i znak ame ri~ ke pre mo }i nad ne ka da {wim si la ma ko je su je po se do va le i iz gu bi le. Ne ka da je pri pa da la Hen ri ju VII i VI II, âr lsu I, Ka ta ri ni Ve li koj i Sta qi nu, pa iako se sma tra iz u zet nim umet ni~ kim de lom, pri ~a o woj go vo ri o nov cu i mo }i, zbog ko je ju je Ra fael i na sli kao. A. Va.

NA GR BA VI CI PRED STO JI GRAD WA CR KVE

Hram pod kro vom do kra ja 2012.

Gra |e vin ski ra do vi na iz grad wi cr kve po sve }e ne ca ru Kon stan ti nu i ca ri ci Je le ni tre ba lo bi da po~ nu od mah po do bi ja wu gra |e vin ske do zvo le. Cr kva tre nut no ~e ka da do bi je lo -

ca ru Kon sta ti nu i ca ri ci Je le ni 3. ju na 2011. je po sta vqen krst, a epi skop ba~ ki pre o sve }e ni Iri nej osve {tao je ze mqi {te, na kom tre ba da bu de iz gra |e na cr kva.

ka cij sku do zvo lu za grad wu, a on da i gra |e vin sku da bi mo gli da po~ nu ra do vi, ob ja snio je pro to je rej Sto jan Bi li}, za du `en za iz grad wu po me nu tog hra ma. Cr kva }e se gra di ti na Gr ba vi ci, u tro u glu uli ca Mi {e Di mi tri je vi }a, Kri lo ve i Ho pov ske uli ce. Na pra znik po sve }en

Pro to je rej Bi li} o~e ku je da }e hram na Gr ba vi ci do kra ja ove go di ne bi ti pod kro vom. Na i me, ~im po~ ne grad wa, is ti ~e pro ta, na sto ja }e se da zi da ri ne sta ju s po lom, ve} da u kon ti nu i te tu ra de dok obej kat ne sta ve pod krov. Z. D. Fo to: F. Ba ki}

Kon kurs za de~ ju qu bav nu pe smu Kul t ur n o-in f or m a t iv n i cen tar „Mla dost” u Fu to gu or ga ni zu je kon kurs za naj lep {u de~ ju qu bav nu pe smu „Qu bav (ni)je sa mo re~...”. Mla di pe sni ci od se dam do 15 go di na mo gu po sla ti naj vi {e tri pe sme do 10. fe bru a ra na adre su KIC „Mla dost”, Ca ra La za ra 42, 21 410 Fu tog ili mej lom na kic fu tog@g mail.com sa na zna kom

za kon kurs „Qu bav (ni)je sa mo re~...”. Pe sni ci tre ba da na pi {u i svo je po dat ke - ime i pre zi me, go di ne, {ko lu i raz red ko ji po ha |a ju, adre su i kon takt te le fon. Naj lep {e pe sme bi }e iz ve de ne i na gra |e ne na Po et skoj ve ~e ri „Qu bav (ni)je sa mo re~...” ko ja }e bi ti odr `a na 14. fe bru a ra u 18 sa ti u Ga le ri ji Cen tra. I. J.

VESTI De ka da „Ve ~er weg ak ta” De se to go di {wi ca {ko le cr ta wa „Ve ~er wi akt” bi }e obe le `e na na ma loj sce ni Po zo ri {ta mla dih u ne de qu, 22. ja nu a ra u 19 ~a so va sa ne ko li ko cr ta~ kih ra di o ni ca. Ova {ko la cr ta wa ko ja de lu je iz van aka dem skih prin ci pa, stvo re na je, po re ~i ma vo di te qa pro gra ma ra di o ni ca Ni ko le Ma cu re, sa na me rom for mi ra wa otvo re ne po zi ci je za sve one ko ji su za in te re so va ni za cr te` i one ko ji ma je umet nost bli ska. A. L.

Ko mad „Ne igraj na En gle ze” Pred sta va „Ne igraj na En gle ze” auto ra Vla di mi ra \ur |e vi }a u re `i ji Bog da na Jan ko vi }a bi }e pre mi jer no iz ve de na u su bo tu 21. ja nu a ra u 20 sa ti u ve li koj sa li Kul tur nog cen tra No vog Sa da, Ka to li~ ka por ta 5. U pred sta vi igra ju Er vin Ha xi mur te zi}, Bra ni slav Jer ko vi} i \or |e Si mi}. I. J.

Tu ma ~e we iz lo `be Stru~ no tu ma ~e we iz lo `be „Zbir ka va jar skih ra do va ga le ri je Ma ti ce srp ske”, auto ra Ra to mi ra Ku li }a odr `a }e se su tra od 18 ~a so va u ga le ri ji Ma ti ce srp ske. Iz lo `ba }e bi ti otvo re na do 10. fe bru a ra. B. M.

To kom ja nu a ra broj obo le lih sa simp to mi ma gri pa i re spi ra tor nim in fek ci ja ma ma wi je u od no su na de cem bar, a pret po sta vqa se da je glav ni raz log {kol ski ras pust, ko ji je tra jao do pre ne ki dan, re ~e no je na ju ~ e r a { woj re d ov n oj kon f e ren ci ji, ko ju sva kog me se ca or ga n i z u j e In s ti t ut za jav n o zdra vqe Voj vo di ne. Obo qe wa

- Pro te klih me sec da na re gi stro va no je sko ro 30 od sto ma we svih za ra znih bo le sti. Re spi ra tor ne in fek ci je i da qe pred sta vqa ju vo de }u pa to lo gi ju i one ~i ne vi {e od 90 od sto svih bo le sti. [to se ti ~e za ra znih pro li va ko ji su naj ~e {}i u gru pi crev nih bo le sti, be le `i se 30 od sto ma we slu ~a je va ne go pret hod nog me se ca, a isti pro ce nat pa da be -

Uì vaj bez du van skog di ma „Uì vaj bez du van skog di ma” slo gan je ovo go di {weg Da na bez du van skog di ma, ko ji se obe le à va 31. ja nu a ra. In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne or ga ni zo va }e jav nu ma nif sta ci ju u „Mer ka to ru”, gde }e po se ti o ci za me wi va ti ci ga re te za vo }e. Od 21. do 28 ja nu a ra obe le ì }e se Ne de qa pre ven ci je ra ka gr li }a ma te ri ce, ko ji je dru gi naj ~e {}i ma lig ni tu mor po obo qe va wu. sli~ na gri pa u pe ri o du od 9. do 15. ja nu a ra po ga |a la su uglav nom de cu od pet do 14 go di na. Naj e f i k a s ni j e sred s tvo pro tiv gri pa je vak ci na ci ja, ko ju je naj bo qe oba vi ti u ovom va ne pi de mij skom pe ri o du, sa ve tu je dr Sve tla na Ili} s In sti tu ta.

le `i i broj obo le lih oso ba od {u ge - ka za la je Ili}. U gru pi pol nih bo le sti, me |u ko ji ma je vo de }a ge ni tal na hla mi di ja za, pri ja vqe no je vi {e od 50 od sto ma we obo le lih. Ka da je u pi ta wu is prav nost vo de za pi }e iz „Vo do vo da i ka na li za ci je” re zul ta ti na osno vu

ana li zi ra nih uzo ra ka pret hod nog me se ca su za do vo qa va ju }i. S dru ge stra ne, vo da iz osam jav nih bu na ra je ne si prav na i ne pre po ru ~u je se za pi }e. U va zdu hu ve} ne ko vre me be le ` i se pri s u s tvo pra { i n e,

ko ja je po sle di ca sa o bra }a ja, na po me nu la je dr Mil ka Po po vi}. Re zul ta ti In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne po ka zu ju da je naj bu~ ni je me sto u gra du Ru me na~ ka uli ca. I. D.

GRA DOM VLA DA NE SLA VAN OBI ^AJ

Pra zni~ ni ha ra~ di vqih tak si sta Po zna ta ~i we ni ca da se do tak si pre vo za to kom pra zni ka ve o ma te {ko do la zi, a na ro ~i to u ve ~er wim ~a so vi ma. Ta ko je bi lo i to kom ne tom pro {lih pra zni ka, ka da ve }i na su gra |a na ne vo zi auto mo bi le. Ta da se osla wa ju na tak si ste, pa oni di vqi (tak si sti) ce nu pre vo za udvo stru ~e, ili im ta ri fa bu de ba{ ne do ku ~i va. Ta ble na ko li ma, po di zaj nu iste kao i kod re dov nih tak si sta, za pro sla vu pra vo slav ne No ve go di ne zbu ni le su mno ge su gra |a ne, ko ji su umor ni od no} nog `i vo ta je dva ~e ka li da stig nu ku }i, ali ih je na kra ju pu ta iz ner vi ra la ce na pre vo za. Gru pu mla dih No vo sa |a na, ko ji su na kon po la sa ta ~e ka wa na hlad no }i is pred Srp skog na rod nog po zo ri {ta do {li do tak si vo zi la, pri li~ no je iz ne na di la to {to su u grad do {li tak si jem po re dov noj ce ni, a pri po vrat ku pla ti li du plu.

^ITAOCI PI[U SMS

- Tek kad sam iza {ao iz vo zi la shva tio sam da se ra di o di vqa ku, a da se ni sam ras pra vqao sa wim na kra ju bih pla tio du plu ce nu za ve} vi so ku za mi {qe nu ci fru, ko ju on od re di. Ra di je }u da idem pe {ke ne go da do zvo lim da me na bez o bra zan na ~in ope qe {e- ka è re vol ti ra ni No vo sa |a nin. Ni je je di ni te no }i ta ko pro {ao, jer se na uli ca ma te ve ~e ri mo gao vi de ti ve li ki broj tak si vo zi la sa ta bla ma udru è wa ko ja odav no ne ra de. U Sa o bra }aj noj in spek ci ji ka ù da su tak si pre vo zni ke to kom pra zni ka kon tro li sa li. -Ako ne ko na pla ti du plu ce nu od one ko ju je ot ku cao tak si me tar, to spa da u do men pre va re. Sva ki su gra |a nin, ko ji se vo zi tak si jem mo è da tra ì ra ~un, a ci fra na mo ra bi ti ista kao ona ko ju je ot ku cao tak si me tar. Uko li ko se de si da tak si sta na -

pla ti du plu ce nu, bit no je da su gra |a ni zah te va ju da im ce na na ra ~u nu bu de ona ko ju su pla ti li, jer je di no ta ko mo è da se utvr di da li su pre va re ni- ka è glav ni sa o bra }aj ni in spek tor Mla den Ba {i}. Ba {i} ob ja {wa va da na sva kom ra ~u nu mo ra po sto ja ti ozna ~e na re la ci ja pu ta, od no sno, oda kle je put nik kre nuo i lo ka ci ja gde je sti gao. Po to me mo è da se za kqu ~i ko ja je re al na ce na pre |e nog pu ta i da se da qe re a gu je uko li ko je put nik pre va ren. Ta ko |e na gla {a va da qu di ne mo ra ju da pla te vo `wu uko li ko im tak si sta ne iz da ra ~un. Iz Na ci o nal nog udru è wa za za {ti tu po tro {a ~a sa zna li smo da na tak si pre voz ni je bi lo àl bi, jer su, pre ma re ~i ma pred sed ni ka ovog udru è wa Go ra na Pa po vi }a, jed nom pre va re ni qu di na u ~i li ko ji su to di vqi tak si sti. N. Rad man

065/47-66-452

Bes po sle ni za bo ra vqe ni [ta je sa na ma sa bi roa? Ni po sla, ni ti ne ke cr ka vi ce sa bi roa? Gla du je mo i ni kom ni {ta. A „sa mo” 30 go di na sam „i{ao na po sao”. Tu `no, jad no i bed no! 064/3899... * * * Kad smo se po ~e li tu }i u re do vi ma is pred MUP-a ne ko je in ter ve ni sao, pa je bi lo pre ko vre me nog ra da i ma lo se smi ri lo. Za pla }a wa u Po {ti re do vi su iz go di ne u go di nu sve du ì. Mi bi smo da im pla ti mo za uslu gu da oni za ra de i da jo{ ne kog za po sle. Svu gde ima ne is ko ri {}e nih {al te ra. Sma we we re do va nam jo{ ni ko ni je obe }ao pred iz bo re. 063/5906... * * * Ne kad „Dru è Ti to, mi ti se ku ne mo, da sa tvo ga pu ta ne skre ne mo”. Sad „ Dru è Ti to, skre nu smo sa pu ta, sad .... i kur ta i mur ta” 060/7227... * * * [ta ra de za po sle ni u Kol cen tru Do ma zdra vqa ka da ve} u po ne de qak po pod ne ne ma slo bod nih ter mi na? Ni je li bo qe za po sli ti jo{ dva le ka ra? 066/5150... * * * Du nav opet pa da ka mi ni mal cu, re sor ni mi ni star ni je za bra nio lov i kri vo ri bo lov, bra na na Ja mi ni je po pra vqe na i ne }e bi ti {tu ke. Pri ja te qi pri ro de upo mo}! Tu `ni pe ca ro{ 064/1165... * * * U Be o gra du vo da du plo jef ti ni ja. Pi ja ~a ri ne du plo jef ti ni je. [ta }e{ kad smo bo ga ta {i??? 062/2630...

* * * Ti {mi sr da~ ne ~e stit ke za „Ni no vu” na gra du. @e le ti {kol ski dru go vi {ko le „\or |e Na to {e vi}” ge ne ra ci ja 19551956. De taq ni je na www.bran ko.ca ba no va.de 064/5013... * * * Po {to va ni g. â nak, na vod no se za la è te za Voj vo di nu. I ja se svim sr cem za la èm... Ali pi tam se {ta ra di grad ski me na xer, ko ji

* * * In ve sti tor „Euro Fon da ci ja” obe }a la je da }e sa op {ti ti {ta na me ra va sa in ve sti ci jom na gra di li {tu na uglu Par ti zan ske i Sen tan drej skog pu ta, a od ta da je pro {lo vi {e od pet me se ci! [ta je sa od go vo rom? 065/5206... * * * ^i ta lac 063/1050 pi {e da je u Sr bi ji re gi stro va no „Udru `e we

* * * Po sta vio bih ne ko li ko pi ta wa „Elek tro voj vo di ni”. Za {to je u Ka }u Uli ca Bran ka Ko za re va od ~e tvrt ka 12. ja nu a ra bez uli~ nog osve tqe wa? Za {to je tog da na pr li kom ukqu ~i va wa oko 14 ~a so va do {lo do struj nog uda ra, da bi istog tre nut ka iz bio po `ar i iz go reo ceo sprat sa svim na me {ta jem? Ta ko |e je pr ~i we na ve li ka ma -

je po te kao jo{ iz do ba na {e Ma je? In ve sti ci ja ne ma, ne za po sle nost ra ste, a Voj vo di na pot pa da u ne raz vi je ne ka te go ri je!!! To ga sko ro bi lo ni je!! Dra gi go spo di ne ^a nak, da li ste sko ro upi ta li- gde su pa re? Ne sa mo na {e.... 063/8633...

nam }o ra, bak su za i ugur su za”! Ba{ fi no! Za mo lio bih ga da ob ja vi adre su, da se u~la ni mo. [a lu na stra nu, ali bi li bi si gur no mno go ja ~i i broj ni ji od PUPSa! Po zdrav svim ugur su zi ma, bak su zi ma i nam }o ri ma! 063/5230...

te ri jal na {te ta me {ta ni ma „cr ka va wem„ elek tro ure |a ja. Za {to su va tro ga sci po sle ne ko li ko po zi va tek na kon je dan sat do {li? Da li u Ka }u ima va tro ga sna, ili ne ma? 062/4534...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

PLA NO VI VE ]I NE GRAD SKIH PRED U ZE ]A ZA OVU GO DI NU

In fla ci ja pi {e ce ne ko mu na li ja Sko ro sva grad ska pred u ze }a u pro gra mi ma po slo va wa za ovu go di nu pla ni ra ju po sku pqe we uslu ga. U ve }i ni slu ~a je va re~ je o po ve }a wu uskla |e nom sa pro jek to va nom in fla ci jom pre ma Me mo ran du mu Vla de Sr bi je o bu xe tu i eko nom skoj i fi skal noj po li ti ci za 2012. go di nu, sa pro jek ci ja ma za 2013. i 2014. go di nu, {to je 3,5 od sto. Sva ke pret hod ne go di ne Grad sko ve }e je odo bri lo no ve ce ne po ve }a ne ra stom in fla ci je. O~e ku je se da ta ko bu de i ove go di ne, a je di no pred sto je }i lo kal ni iz bo ri po sku pqe we mo gu da od lo `e za dru gu po lo vi nu go di ne. Za sa da je u 2012. go di ni je di no GSP di gao ce nu me |u grad skog pre vo za, pa je u za vi sno sti od op {ti ne po sku pqe we bi lo i do 30 od sto. U GSP-u na vo de da ne pla ni ra ju ko rek ci ju ce na pre vo za u grad skom i pri grad skom sa o bra }a ju, ali i da je po sku pqe we mo gu }e u do go vo ru sa Grad skim ve }em. S dru ge stra ne, GSP je na veo u

pro gra mu da bi po sku pqe we od 30,5 od sto po kri lo sve wi ho ve ras ho de i to bez sub ven ci ja iz bu xe ta gra da, a sa sub ven ci ja ma ce na kar te tre ba lo bi da sko ~i 23,8 od sto i on da bi grad ski pre vo znik po slo vao po zi tiv no. Iako je ce na vo de i da qe ista, „Vo do vod” je u pro gra mu na veo da }e se ona po ve }a ti ve} 1. ja nu a ra i

sku pqe we od 3,5 od sto, {to je u za vi sno sti od uslu ge po ve }a we od 50 do 400 di na ra. U pred u ze }u sma tra ju da }e ta ko do ne kle uma wi ti dis pa ri tet iz me |u ce ne ko {ta wa i one ko je se tre nut no pri me wu ju. „^i sto }a” je isto pred vi de la po sku pqe we od 3,5 od sto kao i „Tr `ni ca”, s tim da su u „Tr `ni ci” pla ni ra li da se to de si u fe -

Je di no pred sto je }i lo kal ni iz bo ri mo gu po sku pqe wa da od lo `e za dru gu po lo vi nu go di ne to za 3,5 od sto. Uz no vu ce nu, pred u ze }e od pro da je vo de i uslu ga ka na li za ci je pla ni ra pri hod od 2,5 mi li jar di di na ra. Uz to, u „Vo do vo du” o~e ku ju do bi tak na kra ju go di ne, ali i da grad na sta vi s po li ti kom odo bra va wa po sku pqe wa, ka ko bi se eko nom ska ce na vo de za dr `a la i ne bi vra ti li gu bi ci. I „Li sje” pla ni ra po -

bru a ru. „In for ma ti ka” ne }e po ve }a va ti pro ce nat na pla te dru gim pred u ze }i ma pre ko ra ~u na ob je di we ne na pla te, ali su u pro gra mu na ve li kru ci jal nu gre {ku, da se odr `a va we vi deo nad zo ra fi nan si ra upla ta ma gra |a na, a ve }i na su gra |a na je od u sta la od te stav ke jer ju je Ustav ni sud pro gla sio ne u stav nom. Uslu -

ge „Sta na” utvr |u ju se ugo vo ri ma sa skup {ti na ma sta na ra u ko ji ma pi {e da ce ne mo gu bi ti ko ri go va ne za pro sek ra sta ce na na ma lo i in dek sa ra sta tro {ko va ì vo ta. „Grad sko ze le ni lo” ne pla ni ra da po vi si ce ne ula zni ca za [trand i kli za li {te, ali je za to pred vi de lo po sku pqe we za ku pa ka bi na na Du na vu i to do 25 od sto. Ako Grad sko ve }e odo bri, ma la ka bi na }e ume sto 10.300 ko {ta ti 12.500 di na ra dok }e na jam ve li ke bi ti 15.000 ume sto do sa da {wih 12.000 di na ra. ”To pla na” u pro gra mu na vo di da ne mo è mno go da uti ~e na svo ju ce nov nu po li ti ku. Ka ko ka ù, Grad sko ve }e da je sa gla snost za no ve ce ne gre ja wa, ali in ten ci ja “To pla ne” je pre la zak na ob ra ~un i na pla tu po me re wu utro {e ne to plot ne ener gi je, {to tre ba da za ì vi od na red ne grej ne se zo ne. Tre nut no spre ma ju no vi ta rif ni pra vil nik. D. Ig wi}

U OSNOVNOJ [KOLI „IVAN GUN DU LI]”

Na ê ne ju ra ste fi skul tur na sa la U Osnov n oj {ko l i „Ivan Gun du li}” na ê ne ju, po ~e la je iz grad wa fi skul tur ne sa le, a ra do ve su ob i {li gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}, pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} i ~lan Grad skog ve } a za du ` en za obra z o va w e Ne ma wa Sta ro vi}. U to ku je pr va fa za ra do va za ko ju je iz dvo je no 12 mi li o na di na ra, a ~im se ovo za vr {i kre }e dru ga fa za, za ko ju je iz grad skog bu xe ta odvo je no 30 mi li o na di na ra. O~e ku je se da sa la bu de za vr {e na do sep tem bra. Pa vli ~i} je na gla sio da je pre go di nu da na u ê ne ju ob no vqe na Me sna za jed ni ca. - Ta da su se me {ta ni po à li li da im de ca ne ma ju fi skul tur nu sa lu, mi smo obe }a li i to obe }a we is pu ni li. Usko ro }e u ovom na se qu po ~e ti i iz grad wa ka na li za ci je - na veo je Pa vli ~i} i do dao da }e vred nost ra do va bi ti dva mi li o na evra. Ni je pre ci zi rao ka da }e ê nej ci ta~ no do bi ti ka na li za ci ju, ali je re kao da u okvi ru do na ci je tre ba da do bi ju se pa rat ni pre ~i {}a~, pri ku pe imo vin ske sa gla sno sti i sre de imo vin skoprav ne od no se, te da on da kre nu u re a li za ci ju po sla.

O~e ku je se da sa la bu de za vr {e na do sep tem bra. Gra do na ~el nik Pa vli ~i} na gla sio da je pre go di nu da na ob no vqe na Me sna za jed ni ca i da }e usko ro u ovom na se qu po ~e ti i iz grad wa ka na li za ci je Ina ~e, pr va fa za iz grad we sa le pod ra zu me va gru be ra do ve, pri pre ma we te re na, is ko pa va we te me qa. Pri ba vqe na je sva do ku men ta ci ja, do bi je na je gra |e vin ska do zvo la. Fi skul tur na sa -

la ima }e 600 me ta ra kva drat nih bez tri bi na, {to }e za do vo qi ti po tre be 130 |a ka, ko ji po ha |a ju ~e nej sku {ko lu. Pred sed nik grad skog par la men ta Alek san dar Jo va no vi}

PRED SED NIK SKUP [TI NE GRA DA ALEKSANDAR JO VA NO VI]

Ne ke ka sar ne vra ti ti gra du

Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} iz ja vio je ju ~e da bi ka sar ne ko je su iz gra |e ne nov cem gra da tre ba lo da bu du vra }e ne gra du. Jo va no vi} je, na kon uvi da u do ku men ta Isto rij skog ar hi va gra da, re kao da je po je di ne voj ne objek te iz gra dio grad sop stve nim nov cem, te da je

lo gi~ no i da bu du vra }e ni u vla sni {tvo No vog Sa da. Re~ je o objek ti ma u Pe tro va ra di nu u pod gra |u u de lu Va ser {ta ta, ali i o ka sar ni „Dr Ar ~i bald Rajs” u Fu to {koj uli ci. - Isto rij ski po sma tra no, ovi objek ti ni kad ni su bi li u vla sni {tvu voj ske, ne go je ona bi la

ko ri snik. Ka sar ne su iz gra |e ne kao op {te do bro, a op {te do bro ne mo `e bi ti pro da to. Po sto je do ku men ti ko ji ja sno uka zu ju da je jo{ u dru goj po lo vi ni 19. ve ka grad po kre nuo iz grad wu ka sar ne (sa da {we „Dr Ar ~i bald Rajs”) na Fu to {kom pu tu - na sta vio je Jo va no vi}. A. L.

SNS: Vlast }e na po me nu bi ti sa ma Grad ski od bor Srp ske na pred ne stran ke sa re zig na ci jom i gnu {a wem ko men ta ri {e i osu |u je broj ne ne do bro na mer ne i zlu ra de me dij ske kon tro ver ze od stra ne gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a po vo dom obe le à va wa se dam de se to go di {wi ce stra vi~ nog zlo ~i na, to kom ja nu ar ske Ra ci je 1942. go di ne, ka è se u sa op {te wu ove stran ke. Na pred wa ci da qe upu }u ju da je obe le à va we ove go di {wi ce,

„po no vo po pri mi lo ve} po slo vi~ no po li ti~ ku ko no ta ci ju, gru bo, ne pri me re no i ru `no sta vqa ju }i ne vi ne `r tve u kon tekst na stu pa ju }e pred iz bor ne kam pa we.” Sa mo voq no i pre }ut no uki da we, gra do na ~el ni ko vim pot pi som, Od bo ra za obe le à va we No vo sad ske ra ci je, po slu ì lo je vla sti ma kao ali bi da taj pre tu àn da tum pro sla ve sa mi, u svom sve tu i sa svo jim isto mi -

{qe ni ci ma, ka `e se da qe u sa op {te wu. Iz SNS-a na po mi wu da }e dve ko lo ne po no vo bi ti, jer je ova otu |e na grad ska vlast na to qu de ve} na vi kla. „U jed noj }e bi ti oni, a u dru goj mi, dva da na ka sni je, ka da i tre ba da bu de mo, sa vi s o k im pred s tav n i c i ma Srp ske pra vo slav ne cr kve i Je vrej ske op {ti ne, i na ro dom no vo sad skim„, na ja vqu ju na pred wa ci. A. L.

~etvrtak19.januar2012.

PO LI CIJ SKA UPRA VA NO VI SAD NA JA VQU JE TRAJ NO RE [E WE

Rad {al te ra po me ri gra |a na No vo sad ska po li ci ja do ne }e od lu ku o to me da li }e {al te ri u zgra di na Bu le va ru kra qa Pe tra I da qe na sta vi ti da ra de do po no }i, ili do 21 sat, ka ko pred vi |a uobi ~a je no rad no vre me. Pre ma re ~i ma port pa rol ke Po li cij ske upra ve No vi Sad Mi le ve To mi}, rad no vre me {al te ra }e se pri la go di ti po tre ba ma i zah te vi ma gra |a na. Do da je i da je pro te klih da na, ka da su {al te ri ra di li po pro du è nom re ì mu, iz da to vi {e hi qa da do ku me na ta. - Po sled wih da na po li cij ska upra va re {i la je oko 2.800 zah te va za re gi stra ci ju i iz da la oko 2.000 sa o bra }aj nih do zvo la, {to je u znat noj me ri sma wi lo gu `vu na {al te ri ma - ka è To mi}. Pod se ti mo, ve li ke gu `ve is pred zgra de po li ci je, pre ma ob ja {we wu vr ha PU No vi Sad, po sle di ca su ~i we ni ce da se ve li ki broj zah te va na ku -

pio za vre me {traj ka po li ci je. Ta da se na go mi la lo vi {e od 10.000 zah te va za re gi stra ci ju. Ova si tu a ci ja je kul mi ni ra la pro {le ne de qe, ka da je u re du is pred zgra de po li ci je iz bi la ma sov na tu ~a, u ko joj je ne ko li ko No vo sa |a na po vre |e no, jer ni su hte li da ku pe bro je ve za ~e ka we u re du od pre p r o d a v a c a po ce ni i do 7.000 di na ra. Da bi se smi ri la ten zi ja po li ci ja je o t v o r i l a jo{ dva {al te ra, a u ce loj sa li je to kom vi ken da pro du `e no rad no vre me do po no }i. Gra |a ni, ta ko |e, mo gu za ka za ti ter min za re gi stra ci ju vo zi la i za iz ra du li~ nih do ku me na ta pre ko In ter en ta, pu tem saj ta www.eupra va.com. Dnev no se oslo bo di oko 80 ter mi na, a do ju ~e u po no} slo bo dan ter min ka da je mo gu }e za ka za ti reg si tra ci ju auto mo bi le bio je 30. ja nu ar. A. J.

U SPO MEN-ZBIR CI PA VLA BE QAN SKOG

ka zao je da se ~i ni sve da se po boq {a ju uslo vi za obra zo va we u gra du i pri grad skim na se qi ma. Sta ro vi} je na ja vio da Grad ima u pla nu iz grad wu jo{ jed ne fi skul tur ne sa le u osnov noj {ko li u [an ga ju. - Gra du je pri o ri tet da sa la bu de go to va do po ~et ka sle de }e {kol ske go di ne. Ta ko |e, za na red n u go d i n u pla n i r a m o iz grad wu no vog objek ta za {ko lu “Du {ko Ra do vi}” na Kli si i no vac je ve} obez be |en. Ako uspe m o, pro { i r i } e se O[ “Ni ko la Te sla” i iz gra di ti fi skul tar na sa la za O[ “Jo van Jo va no vi} Zmaj” u Srem skoj Ka me ni ci – za kqu ~io je Sta ro vi}. Do dao je da je Grad za ne pu ne ~e ti ri go di ne ulo ìo vi {e u obra zo va we, ne go {to je to ura |e no za pred hod nih 30 go di na. Di rek tor ka {ko le Li di ja Ra ki ta ka è da na ê ne ju ima po jed no ode qe we sva kog raz re da, a u~e ni ci su ka da je hlad no, ve `ba li u sta rom objek tu “Ra do snog de tiw stva”, {to je pot pu no ne a de kva tan pro stor za fi zi~ ko. Tre nut no ve `ba ju u jed noj ve li koj u~i o ni ci u {ko li. Q. Na to {e vi}

Film sko ve ~e o Sa vi [u ma no vi }u Go di {wi ca ro |e wa Sa ve [u ma no vi }a bi }e obe le `e na ve ~e ras u 19 sa ti u Spo men-zbir ci Pa vla Be qan skog. Film sko ve ~e po sve }e no ovom umet ni ku po ~e }e pri ka zi va wem TV dra me „[u ma no vi}: Ko me di ja umet ni ka” iz 1984. go di ne. Na kon pro jek ci je po se ti o ci }e mo }i da se

upo zna ju sa de vet re mek de la [u ma no vi }a iz ko lek ci je Pa vla Be qan skog. Ta ko |e, mo }i }e da se ku pi no vo iz da we Spo men zbir ke mo no gra fi ja „Sa va [u ma no vi} - sli kar ma gij skog re a li zma” Mi la ne Kvas. Ulaz je bes pla tan. D. Ig.

VESTI â jan ka u PUPS-u â jan ka Grad skog od bo ra Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je bi }e odr à na da nas u 10 ~a so va u pro sto ri ja ma Udru è wa pen zi o ne ra, Po {tan ska uli ca 3. Tom pri li kom ~la ni ce PUPS-a pred sta vi }e pro gram ak tiv no sti è na GO PUPS-a za ovu go di nu. Dru è wu }e pri su stvo va ti na rod ni po sla nik Mo mo ô la ko vi}, pred sed nik GO PUPS-a Ti ho mir Ni ko li} i pred sed ni ca Ak ti va è na GO PUPS-a Mi le na @ar ko vi}. A. L.

Pred sta va u CK13 Edu k a t iv n o-in f or m a t iv n a pred sta va „Mla di su ~u va ri svog zdra vqa” bi }e iz ve de na ve ~e ras u 19 sa ti u Omla din skom cen tru CK13. Pred sta va pro mo vi {e pri me nu vr {wa~ kog pri stu pa i upo tre bu dram ske edu ka ci je za pro mo ci ju i afir ma ci ju zdra vih sti lo va `i vo ta kao i pod sti ca we mla dih na ak tiv no ukqu ~i va we u una pre |e we kva li te ta `i vo ta, po seb no u obla sti pre ven ci je HIV/AIDS-a, sek su al no pre no si vih in fek ci ja i za {ti te re pro duk tiv nog zdra vqa. Ulaz je bes pla tan. I. J.

DA LI ]E INI CI JA TI VU IZ KAR LO VA CA OVE GO DI NE PRA TI TI VI [E SRE ]E

Li ni ja do E{i kov ca od 1. ju na?

Jav no grad sko sa o bra }aj no pred u ze }e „No vi Sad” ob no vi }e pro {lo go di {wi zah tev za uvo |e we no ve auto bu ske li ni je do na se qa u E{i kov cu u Srem skim Kar lov ci ma, na pu tu za Stra ì lo vo. JGSP „No vi Sad” ima rok do 1. fe bru a ra da do sta vi ovaj pred log Pri vred noj ko mo ri Sr bi je, gde }e na gru pa ci ji pre vo zni ka bi ti usa gla {a va ni pred lo è ni re do vi vo `we. Po re ~i ma {e fa me |u me snog sa o bra }a ja u JGSP-u Pe tra Fa lu {i ja, sa sta nak te gru pa ci je bi }e oko 1. apri la i ta da }e bi ti po zna to {ta je od pred lo ga usvo je no. Uko li ko zah tev za auto bu sku li ni ju do E{i kov ca, od no sno Be li la, ka ko me {ta ni na zi va ju taj kraj, bu de pri hva }en, u {ta Fa lu {i ve ru je da ne bi tre ba lo sum wa ti, od 1. ju na sta nov ni ci ko ji ta mo ì ve mo gli bi i auto bu si ma do svo jih ku }a.

Ini ci ja ti vu za uvo |e we ove li ni je po te kla je od sa mih `i te qa, a lo kal na sa mo u pra va je to u do go vo ru sa grad skim pre vo zni kom uob li ~i la u zah tev, ko ji je pr vi put pro sle |en kra jem pret -

pro {le go di ne. Wi me je pred vi |e no uvo |e we pet po la za ka dnev no od No vog Sa da do E{i kov ca. Auto bu si bi se pre ma tom zah te vu kre ta li Zmaj Jo vi nom, Uli com mi tro po li ta

Stra ti mi ro vi }a, Ga je vom i da qe Be li lom do kra ja ovog na se qa, gde bi bi la okret ni ca. Na toj tra si pla ni ra no je i pet sta ja li {ta, s tim da je pr vo iza mo sta kod Dvor ske ba {te, a na spram we ga, pre ko pu ta, po sled we. La ne je ovaj pred log od bi jen, jer se pot kra la for mal na gre {ka u do ku men ta ci ji ko ja je pri lo `e na uz zah tev. Usva ja wem iz me na od lu ke o pre vo zu u drum skom sa o bra }a ju na te ri to ri ji op {ti ne kra jem pro {le go di ne ta gre {ka je is pra vqe na. Ka ko sa zna je mo u kar lo va~ koj op {ti ni, JGSP-u je do sta vqe na ova od lu ka u iz me we nom ob li ku i sa da osta je sa mo na da da ne {to dru go ne }e za ko ~i ti re a li za ci ju ide je. Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak19.januar2012.

DNEVNIK

c m y

У ТЕМЕРИНСКОМ АТАРУ НЕКАД БИЛО ТРИСТА РАСУТИХ СТАМБЕНИХ ЦЕЛИНА

Обнављају се и ничу салаши уз Јегричку ТЕМЕРИН: Салаши су познати облик пољопривредних насеља, разбацаних по целој Војводини. То су веће или мање усамљене стамбене зграде, окружене пратећим објектима економског дворишта. Некада су служили за чување стоке током зиме и испашу на околном земљишту. Након Другог светског рата, због лоших услова становања многи напуштају салаше и прелазе у насеља. У атару темеринске општине било је више од 300 салаша. Због комасације и укрупњавања пољопривредног земљишта многи су срушени. Почетком седамдесетих година прошлог века број пољопривредних парцела у Темерину и Бачком Јарку, са 20 хиљада смањен је на пет хиљада. Пописом из 1981. године Темерин је имао 131 салаш, Бачки Јарак два, Сириг 21, а у близини Камендина било је осам пољопривредностамбених објеката. Ранијим просторним планом општине Темерин предвиђено је

Новоотворени „Буцин салаш”

задржавање локација постојећих салаша, обнављење напуштених и изградња нових. Посебно су интересантне локације поред Је-

гричке, где доминира Хеверов салаш, чарда Бор, рибњак Бушидо, објекат Удружења спортских риболоваца Караш, мотел у изград-

њи и инфоцентар парка природе Јегричка, поред пута Темерин Бечеј. У плану је реконструкција Богнаревог салаша, на граници атара Темерина и Госпођинаца, где Јегричка доминира ширином, богатством флоре и фауне. - Посетиоци ових оаза поред трпезе пуне домаћих производа и амбијента који подсећа на стара времена траже и комфор, квалитетан смештај и занимљиве пратеће садржаје, као што су спортски терени, јахање, вожња фијакером- истиче Зоран Говедарица, директор Туристичке организације општине Темерин. Првих дана нове године отворен је „Буцин салаш”, у делу атара западно од Темерина. Поред атрактивног изгледа главног и помоћних објеката и тераса, јеловником из старих времена, малом ергелом и спортским теренима биће права дестинација за школске екскурзије и туристе који траже одмор и мир војвођанске равнице. М. Милојевић

Изложба младих стваралаца

ОЏАЦИ: Спортско пословни центар у Оџацима је домаћин изложбе ,,Удружења ликовних стваралаца” из Каравукова. Изложба је постављена без намере да се концепцијски и тематски одреди, већ да би чланови Удружења приказали своје радове и широј публици, кажу браћа Душан и Петар Перић из Оџака који су такође излагачи на изложби. Реч је младим ликовним ствараоцима, који до сада нису имали прилику да прикажу своје радове. Представиће се Саша Анђелковић, председник удружења, Зорица

Лазић из Лалића, Зора Миленковић, Марко Манић, Петар и Душан Перић. Да би изложба била потпунија, помогле су и старије колеге које нису чланови Удружења, али за ову прилику су изложили своје радове - искусна Илона Молнар, Шандор Гогољак, Предраг Ивановић, Живојин Попов, Анкица Ижак познати ликовни педагог, као и карикатуриста Милан Личина. Изложба је врло добро посећена и биће отворена до краја ове недеље. С. Мр.

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (15, 17.15, 22.30, 20.20), „Naj mra~ ni ji sat” (22.25), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.15, 16, 18.10), „No va go di na u Wu jor ku” (22.35), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (11.45, 13.45, 15.45), „[er lok Holms: igra sen ki” (17.45, 20), „Ma ~ak u ~i zma ma„ (11, 14.10 13.45, 15.30, 18), „Su mrak sa ga: pra sko zor je” (18.15), „Po no} u Pa ri zu” (20.30), „Kung fu pan da 2” (12), „He pi fit 2” (11.15,12.10, 13.15, 16.10), „Mu {kar ci ko ji mr ze `e ne” (19.30, 22.20), „Ma pe tov ci” (14, 16.05, 18.10), „Stvor” (20.10, 22.15), „Yek i Yil” (18.05, 20.15, 22.10)

POZORI[TA Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Vuk i ja ri }i” (17), ve li ka sa la „Pop ]i ra i pop Spi ra” (20) No vo sad sko po zo ri {te „^o ve ko va tra ge di ja” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: TROJKE: Ve ri ca Tre si gla vi} iz Novog Sada (devoj~ica i dva de~aka), BLIZANCE: Kri sti na Ta si} iz Novog Sada (dva de~aka), DEVOJÎCE: Sa wa Ho ma, @eq ka Vu ja sin, Ma ri ja Ge ri}- Sa skia, Jo va na Cum bo i Na ta {a ]u li brk iz Novog Sada, Mi la Sa bo iz Ratkova, Mo ni ka Fa ra go iz Ba~ke Palanke, Ale na Ili ~in iz ôrtanovaca, Ga bri je la Ja ki} iz Ba~a i Ivan ka [te fa nac iz Radi~evi}a, DEÂKE: Dra ga na Jo vi}, Ma ri ja Jan ko vi} i @iv ka Kon di} iz Novog Sada, Mir ja na Ne ci} iz Ba~kog Gradi{ta, Mi li ca ]u ru vi ja iz In|ije, Mi re la Ste van ~ev iz Ba~ke Palanke, Qu bi ca Ko za rov iz ûruga, Bla è na Dur ga la iz Pivnica i Ta ma ra To do ro vi} iz In|ije.

Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Borbala Mihaqa Feze (1939) u 9.45 sati, \or|e Gligori} (1935) u 10.30, Asan Fatime Ademi (1954) u 11.15, Darinka Jefte Kreji} (1926) u 12, @ivan Pavla Radovi} (1933) u 12.45 i Dragan Pavla Gaborov (1959) u 13.30 sati. Na Dowem novom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Savka Jova Kova~ (1933) u 13 sati.

БОЉИ ПРИЛАЗ НАЈМАЊЕМ НАСЕЉУ БЕЧЕЈСКЕ ОПШТИНЕ

Проходнији пут до Пољаница

ПОЉАНИЦЕ: Сам назив најмањег насеља бечејске општине Пољанице јасно даје географско одредиште. Некада салашарско насеље смештено у троуглу бачкотополског, бачкопетровоселског и бечејског атара пре неколико година стекло је статус месне заједнице. Потом је избушен бунар и свако домаћинство у селу је путем водоводне мреже обезбеђено питком водом. Због уског и дотрајалог пута двадесетак километара удаљени Бечеј, Пољаничанима је био још даљи, погодтово у време сезонских пољопривредних радова кад машине нанесу блато с летњих земљаних путева. - И томе ће доћи крај. Добили смо средства у износу 1,9 милиона динара на конкурсу за уређење атарских путева од Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство за изградњу отресишта на земљаним путевима који излазе на асфалтни коловоз. Предстоји нам расписивање конкурса за јавне набавке како бисмо изабрали извођача радова и када на пролеће временски услови дозволе брзо ћемо урадити шест отресишта, исто толико проширења пута, једно спајање од стотинак метара салаша с асфалтним коловозом и ако преостане материјала прилаз Косоруш салашу који је на мапи сеоског туризма - појаснио је за шта ће се све утрошити добијени новац секре-

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPaS” TOURiSM &TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

тар Месне заједнице Пољанице Јожеф Барна. Пре јесењих пољопривредних радова пут ка селу уређен је од раскрснице с путем Бечеј - Бачка Топола. Иницијатива је потекла од мештана Пољаница и пољопривредних произвођача који имају земљу у атару крај пута. Локална самоуправа је помогла са око три милиона динара за крпљење ударних рупа на коловозу Пољаничког пута, а иницијатори акције су сопственим радом уредили по три метра са обе стране пута како би исти био проходнији и прегледнији. - То је још једна потврда да када се удруже снаге много може да се уради. Поред мештана из села и пољопривредника из Бечеја који имају земљу у овом делу атара, акцију су помогле земљорадничке задруге Агроцентар, Агросеме, Бечеј... Прво је посечено шибље и жбуње уз пут све до дрвореда пре уласка у село, уклоњени су коров и смеће уз пут, а онда скинут први слој земље. Укупно смо 506 тракторских приколица однели на депонију. После тога је направљен природан пад земљишта уз пут у ширини три метра са обе стране, како би атмосферска вода приликом падавина несметано отицала с коловоза. Касније је обављено квалитетно крпљење рупа на асфалтном коловозу и сада је пут до нашег села у сасвим пристојном стању, закључује Јожеф Барна. В. Јанков

VODI^

TElEfONI

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI

saHRaNE

Више нема корова и смећа уз пољанички пут

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

~etvrtak19.januar2012.

МИ НИ СТАР СУ ЛЕЈ МАН УГЉА НИН ЈУ ЧЕ ПО СЕ ТИО ЧО КУ

Две ста ми ли о на не раз ви је ним општинама

Полагање камена темељца за нови вртић

ПОЧЕЛА ИЗГРАДЊА ВРТИЋА У ЕЛЕМИРУ

За четири месеца ново обданиште ЕЛЕМИР: Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов и директор Дирекције за изградњу и уређење града Бранислав Кнежевић положили су јуче камен темељац за нови објекат Предшколске установе у Елемиру. Изградња елемирског вртића, по речима Михајлова, један је од многобројних пројеката које спроводи локална самоуправа, и који су у току. - Вредност ових радова је 7,6 милиона динара, а новац је обезбеђен из буџета града. Вртић ће бити на површини од 165 квадратних метара, обезбедиће простор за 70-торо деце, која ће у три смене похађати обданиште. Очекујемо да ће објекат бити готов у року од четири месеца – рекао је Михајлов. Инвеститор је Дирекција за изградњу и уређење града која је спровела јавну набавку и обезбедила документацију и дозволе за градњу. Извођач радова је предузеће “Монт”.

- Рок за градњу је доста комотан и очекујемо да уз повољне временске прилике посао буде завршен и пре рока – поручио је директор Дирекције Бранислав Кнежевић. Директор Основне школе “Светозар Марковић Тоза” у Елемиру Дамир Михајлов нагласио је да локална самоуправа увек излази у сусрет потребама ове образовне установе. - У Елемиру је већ у функцији један објекат предшколске установе, али недовољног је капацитета. Због тога је градња новог вртића прави потез – оценио је директор школе, и подсетио да је град помогао и приликом замене прозора на школском објекту, као и у бројним другим пројектима. У постојећој Предшколској установи у Елемиру, иначе, сада је 70 деце, узраста од четири и пет година. Проширењем капацитета ће се створити услови за обухват и млађих од тог узраста. Ж. Балабан

ЧО К А: По сетом оп шти ни Чока министар без портфеља у Влади Срби је др Су л еј ман Угља нин започео је јуче обилазак неразвијених општина у Србији, којих је по по следњим показатељима 46. Угљанин је по сле састанка са представницима банатских општина најавио први јавни конкурс за доделу бесповратних средстава неразвијеним општинама, који ће бити расписан у фебруару 2012. године за расподелу 50 милиона динара, истакавши да ће на укупно четири овогоди шња кон курса по средством Канцеларије за одр-

Ми ни стар Угља нин (у средини) с пред став ни ци ма не раз ви је них ба нат ских оп шти на

живи развој недовољно развијених подручја бити као подршка намењено 200 милиона динара, углавном за припрему пројектне документације за приоритетне пројекте, урбанистичких планских аката, катастра и друге до-

ПРИЈЕМ ЗА УЧЕСНИКЕ ЕВРОПСКОГ ПРВЕНСТВА У РУКОМЕТУ У ВРШЦУ

Гости задовољни условима ВРШАЦ: Док се надметања на ЕП у рукомету захуктавају, челници локалне управе у Вршцу приредили су у Градској кући пријем за представнике четири репрезентације које се надмећу у вршачкој хали Миленијум, амбасадоре и представнике Хрватске, Словеније, Норвешке, Исланда и званичнике Европске рукометне федерације (ЕХВ). - Велика је част за Вршац организација овог великог спортског такмичења. То је и прилика коју ћемо ми искористити да будемо добри домаћини, то је шанса за Вршац да даље развијамо тури-

зам, али и шанса да се представимо са спортским погодностима које су на високом нивоу. Свима желимо много среће и пласман у другу фазу такмичења - рекао је поздрављајући госте председник општине Чедомир Живковић. Гости су се сложили да су задовољни организацијом и гостопримством Вршчана и да до сада није било никаквих проблема, те изразили наду да ће све протећи у спортском духу. - Иза нас је дугачак пероид припрема и након ових утакмица видело се да се то исплатило, све иде по планираном темпу и није

било озбилнијих проблема - рекао је директор такмичења, представник РСС Јован Попадић. Улице и угоститељски објекти у Вршцу, пуни су ових дана навијача и гостију који слободно време проводе у забави и дружењу и према њиховим изјавама задовољни су пријемом и гостопримством својих домаћина. За оволики број гостију није било довољно хотелских капацитета у Вршцу, па неки навијачи на утакмице долазе из Београда и Темишвара, други опет из хотела у околним општинама. Р. Јовановић

СПО и ЛДП за јед но на ло ка лу КИ КИН ДА: Под слоганом „Кикинда заслужује преокрет” на предстојећим изборима заједно ће у Кикинди наступити Српског покрета обнове и Либералнодемократске партије. - Имамо слична схватања о кључним политичким темема и то је разлог да заједнички наступамо на предстојећим изборима - рекла је Жив ка Тор би ца, председница Општинског одбора СПО. Коалиција ће се бавити решавањем низа проблема у општини, почев од рудне ренте, родне равноправно сти, бес плат ног обда ни шта, паркинга... Менаџер Општинског одбора Ли бе рал но де мо крат ске парти је Си н и ш а Ода џ ин је позвао грађане и организације да својим предлозима и идејама помогну ново створеној коа лицији. У овом саве зу кажу да нису разговара ли о будућој рас поде ли функ ци ја, али ће сигурно бити против партијских намештања руководиоца. Ових да на ко а ли ци ја ће изаћи у јавност са својим програмом. А. Ђ.

кументације неопходне за инве стирање. Угљанин је у Скупштини општине Чока разговарао са представ ни ци ма нераз ви јених оп шти на План ди ште, Жи ти ште, Алибунар, Нова Црња и Бела Црква о приоритетним потребама и заједничким пројектима којим ће се најбрже помоћи одрживом развоју попут отварања нових граничних прелаза, као и о могућно стима заједничког наступа на домаћем и ино страном тржишту. - По стоје добре жеље и могућно сти за међусобну сарадњу оп-

штина и сарадњу са Владом Србије и покушаћемо да финансирамо израду пројектне документације и развојне пројекте, како би општине могле да конкуришу за средства из фондова Европске уније. Намера је да се заједно

искористи знање и да се побољша живот људи. Карактеристично је за све ове општине да је према по следњем попису у опадању број становника за 15 до 20 одсто, па је главни циљ да се врати живот у неразвијена подручја, стварањем повољног амбијента за инве стиције наших људи који имају новца, наше дијаспоре и ино станих инве ститора и упо слимо људе и да храбримо младе да заснивају своје породице - рекао је Угљанин. Председник чоканске општине др Емил По љак и представници осталих општина истакли су да је унапређење пољопривреде свакако највећа шанса, али и развој сео ског туризма и других делатно сти. Помоћник председни ка оп шти не Нова Црња Ми ле То до ров задовољан је што Влада Србије разуме потребе малих и неразвијених општина, без чије подршке не би могли да се реализују многи пројекти. Начел ни ца Оп штин ске управе Пландиште Гор да на Ма ри чић каже да је ова општина до сада добила око осам милиона динара по средством Канцеларије за одрживи развој недовољно развијених подручја за израду пројеката за инфраструктуру, највише за локалне путеве. Председник СО Житиште Јо нел Фи лип такође наглашава да је драгоцена помоћ која се добија за израду пројектно техничке документације, што је предуслов за реализацију пројеката који се пре свега одно се на отварање нових радних ме ста. Текст и фото: М. Ми тро вић

НЕЗАДОВОЉСТВО АПАТИНСКИХ ДЕМОКРАТА

Критикују локалне медије

АПАТИН: Општински одбор Демократске странке, у оквиру предизборних активности донео је смернице за рад Изборног штаба. Посебно је разматрано на који начин извештавају локални медији ТВ Апатин и „Нови глас комуне” о активностима Демократске странке. Рад тих локалних медија који се финансира највећим делом из буџетских средстава која припадају свим грађанима, без обзира на њихову политичку или другу припадност, оцењен је као крајње незадовољавајући и некоректан са очигледном намером да се апатинској јавности не пружају праве информације. Општински одбор ДС је констатовао да је у поменутим медијима присутно избегавање преношења критичких ставова ДС-а о појавама и догађајима у општини Апатин ко-

ју води коалиција СПС-СРС, селективно се преносе мање важне информације о раду ДС-а, скраћују текстови саопштења и изјаве представника ДС-а, па и новогодишње четитке ОО ДС. Због наведеног ДС ће захтевати од надлежних општинских органа да се прекине финансирање рада ових гласила. Такође, надлежни страначки и државни органи на покрајинском и републичком нивоу биће обавештени о непримереном деловању ТВ Апатина и „Новог гласа комуне”, кажу у Медиа тиму ОО ДС-а. На редовној седници Општинског одбора Демократске странке Апатин верификован је пријем нових чланова и подржан предлог да се за народног посланика кандидује др Јован Зорић. Ј. П.

КИКИНДСКИ ЗАВОД НЕ РАДИ АНАЛИЗЕ АЛКОХОЛА У КРВИ ВОЗАЧА

Промиле броје у Зрењанину

Са отварања у кикиндском Културном центру

Позив на поновно или прво читање Андрића КИКИНДА: Министарство културе 2012. годину прогласило је годином Иве Андрића с обзиром на то да се навршава 120 година од рођења овог великана. Још од 2010. године изложба под називом „Иво Андрић је код нас”, уприличена поводом 100 година од објаве првог Андрићевог текста и 50 година од добијања Нобелове награде, обилази градове Србије, тако да је отворена и у кикиндском Културном центру. Изложбу су приредили Спомен музеј „Иво Андрић” и Музеј гра-

да Београда, а у Кикинди ју је отворила кустос из Београда Зорана Пејаковић: - Ово је могућност да и људи у унутрашњости виде у својој средини фотографије и текстове који осветљавају живот и рад Иве Андрића. Циљ ове поставке је и позив на читање Андрића, за неке поновно, а за неке, на жалост, на прво читање дела овог великог писца. Изложба ће пред Кикинђанима остати до краја јануара. А. Ђ.

КИКИНДА: Уколико саобраћајни полицајци у кикиндској општини посумњају да су возачи конзумирали алкохол и желе своје сумње да потврде, крв се на анализу носи у Зрењанин. Узорак мора бити однет у року од 24 сата, а резултати морају да се добију у року од наредна 24 сата. Завод за јавно здравље у Кикинди од априла прошле године не ради такву анализу, па је крв ношена у сенћанску болницу, каже Жељко Ђурђев, командир Саобраћајне полицијске испоставе у Кикинди. - Од пре две недеље анализе обављамо у Зрењанину који је 55 километара удаљен од Кикинде. То нам представља доноси разне компликације. Једна анализа кошта 3100 динара, а на то треба додати и неколико хиљада динара за превоз узорака и резултата. Да се све то обавља у

Кикинди не би, само у по следњих 10 ме сеци, имали додатне трошкове од пола милиона динара на урађених 140 анализа Ђурђев. Завод за јавно здравље у Кикинди не може да обавља ову анализу јер лабораторија нема услове да буде акредитована. Пре ма речи ма ди ректор ке др Дра га не Аго сти ни у Заводу нема токсиколога, а од пре пола године у пракси је заживео нови Правилник о акредитацији. Полиција се за помоћ обратила ло кал ној са моу пра ви. Из фонда Савета за безбедност Саобраћајној полицији купљена је опрема за квалитетан транспорт крви на анализу. На састанку са предстваницима локалне самоуправе покренута је иницијатива да се анализе алкохола у крви обављају у кикиндској Болници, што би решило све садашње проблеме. А. Ђу ран

МАЛИ АКЦИОНАРИ ТРАЖЕ ЗЕМЉУ „ЗМАЈЕВА”

Потпис за повратак продатог

ЗМАЈЕВО: Мали акционари некадашњег АД „Змајева” покренули су акцију прикупљања потписа подршке за враћање задружне имовине, пре свега земље, која је након приватизације овог предузећа доспела у власништво приватних фирми. Према речима председника Савеза мањинских акционара Војводине Веселина

Мухадиновића мали акционари желе да се око 620 хектара ораница у змајевачком атару врати пољопривредницима који су некада били организовани у задруге. - Сада прикупљамо сву документацију и уговоре о куповини ове земље која је некада била у оквиру сеоске радне задруге и као таква није могла бити предмет продаје. Ипак, када је приватизована фирма АД „Змајево“ угашена, наша имовина пребачена је на фирму „Нови трејдинг” из Новог Сада. Планирамо да прикупимо око две хиљаде потписа и покажемо колико људи жели да се та земља врати рекао је Мухадиновић. Потписи ће се прикупљати наредних 15 дана, а затим ће петиција бити предата општинском руководству. М. Кк.

ПЛИВАЊЕ ЗА ЧАСНИ КРСТ

На језеру Борковац

РУМА: Први пут ове године, на православни празник Богојављање, са почетком у 12 часова на румском језеру Борковац биће организовано пливање за Часни крст. Организатори су Српска православна црква, Епархија сремска, Општина Рума и румски Савез спортова. Ј. А.

На Је грич кој

ЖА БАЉ: На Јегричкој код рибњака одржаће се данас, на Богојављење, традиционално пливање за часни крст. Почетак је у 12 сати. Л. К.

~etvrtak19.januar2012.

c m y

vojvodina

dnevnik

ПРИВРЕМЕНО ЗАШТИЋЕНА СРЕМСКА КУЋА У НЕШТИНУ

Фолија чува тршчани кров

Тешко вандалима стати на пут

ИМОВИНА ШКОЛЕ НА МЕТИ ХУЛИГАНА

Вандали уништавају ограду

СУБОТИЦА: Истурено одељење ОШ “Матко Вуковић” у Малом Бајмоку у Суботици похађају ученици од првог до четвртог разреда. Вандали им стално краду и уништавају ограду, која је постављена пре две године. - Двориште око школе је огромно и само постављање ограде је коштало два милиона динара. У последњем случају, штета причињена износи 15.000 динара и случај је пријављен полицији - каже директорка школе Марија Црњковић. - Локална самоуправа је издвојила 60 одсто новца за њено постављање, а школа остатак новца. Само једна та жичана плоча кошта 5.000 ди-

нара, а мајстору треба 10 дана да ограду поправи, јер мора да наручује нов материјал, а онда и да је завари. - Ми смо одмах разговаралаи са полицијом која нам је обећала да ће појачати надзор. Ускоро би требало и да се постави видеонадзор око школе.Апелијем на Суботичане уколико примете да неко оштећује имовину школе, да одмах јаве у најближу полицијску станицу - каже члан ГВ за образовање Слободан Чампраг. Очигледно да вандалима нико не може да стане на пут, јер само прошле године је град издвојио 10 милиона динара због уништавања имовине. С. И.

Златко Портнер и Кристијан Хорнунг у румској Градској кући

НЕШТИН: Кућа Савића, односно званично Сремска кућа из 18. века у Нештину један је од највреднијих архитектонских, етнолошких и историјских споменика српског народа у фрушкогорском крају и приобаљу Дунава, али годинама се налази у јадном стању, а тршчани кров почео је да клизи и прокишњава. Покрајински завод за заштиту споменика културе крајем прошле године, ипак је реаговао и привремено заштитио кров како би кућа дочекала пролеће за када је најављено трајно санирање. Да би се овај споменик заштитио током зиме тршчани кров је прекривен водоотпорном фолијом која је причвршћена летвама. И док мештани сумњичаво врте главом, јер мисле да фолија неће спречити пропадање ако ове зиме падне велики снег, стручњаци кажу да је у овим условима то била једина мера да кућа дочека пролеће. У Заводу кажу да је са Покрајинским секретаријатом за културу постигнут договор по коме ће они са два милиона динара финансирати радове на Сремској кући и то већ на

пролеће. И са локалном самоуправом Општине Бачка Паланака, такође је, како се наводи, постигнут договор да и она са 1,5 милиона

динара учествује у трајној санацији куће која је некада припадала овде познатој трговачкој породице Савић, а као споменик културе на-

лази се под заштитом од 1968. године. По предању овде су наводно боравили Вук Караџић, па чак и Карађорђе, а спомињу се и мотиви из „Сеоба” Црњанског који је своје поједине ликове сместио у ове крајеве и овакве куће. Последњи радови на кући изведени су 1993. године, а од тада много је тога пропало. Надлежни кажу да ће после пролећне трајне санације Сремска кућа бити стављена у функцију, а да ће за почетак бити отворен информативни центар. Планира се и музејска поставка експоната који су делом одавде однети, а у цео пројекат морала би се укључити и Туристичка организација Општине Бачка Паланка. М. Суџум

АМБАСАДОР ЈАПАНА ПОСЕТИО КИКИНДУ

Раз ли чи тост ни је пре пре ка при ја тељ ству

КИ КИН ДА: Ам ба са дор Ја па на у Бе о гра ду Тошиу Цунозаки по се тио је Ки кин ду где је при су ство вао Да ни ма ја пан ске кул ту ре. Ви со ки зва нич ник нај пре се су срео са пред сед ни ком Оп шти не Ки кин да Илијом Војиновићем, ко ји је ис та као: - Ве ли ко ми је за до вољ ство да се и Ки кин да на шла на ли сти гра до ва ко ји су има ли при ли ку да бу ду до ма ћи ни Да на ја пан ске кул ту ре. На овај на чин још ви ше са зна је мо о кул ту ри ве ли ког и при ја тељ ског ја пан ског на ро да. Од но си Ја па на и Ср би је нај бо љи су при мер да уда ље ност, ет нич ка и кул тур на раз ли чи тост ни су пре пре ке искре ном и ду бо ком при ја тељ ству. Ја пан је је дан од нај ве -

ћих до на то ра на шој зе мљи, та ко су у Ки кин ди из гра ђе ни ста но ви за по ро ди це рат них вој них ин ва ли да из ра то ва де ве де се тих го ди на. Ам ба с а дор је по с е тио ва јар ски сим по зи јум “Тер ра” на ко јем је до са да ра ди ло осам умет ни ка из Ја па на. Об и шао је и Кан це ла ри ју за мла де где је на по клон до био ха љи ну од па пи ра од хи ља ду ждра ло ва из ра ђе ну ори га ми тех ни ком ко ја је на ста ла про шле го ди не као вид по др шке на ро ду Ја па на на кон ну кле ар не

САРАДЊА ХРТКОВАЧКИХ И ШВАЈЦАРСКИХ РУКОМЕТАША

Хала би донела боље резултате РУМА: Наш прослављени рукометаш, сада тренер швајцарског рукометног клуба „Хамбалграухолц“ из Берна Златко Портнер посетио је румску Градску кућу и састао се са челницима румске локалне саоуправе. Портнер, који може да се похвали светским златом, олимпијским медаљама и одличјима са бројних купова потекао је из рукометног клуба „Слога“ из Хртковаца и то не заборавља. - „Слога“ је мој први клуб, одатле сам отишао у Црвенку, затим у Шабац, па у „бели свет“, али се коренима увек враћам. Сарадњом са швајцарским клубом из Берна, отвара се пут размене између ова два клуба. Пре свега мислим на набавку опреме за „Слогу“, али и путовања - рекао је Портнер, тренер швајцарског друголигаша. Спортски директор рукометног клуба „Хамбалграухолц” Кристијан Хорнунг истиче да је сарадња значајна и за развој рукомета, али и за стицање нових пријатеља. Хртковачка „Слога” има око 80 чланова и важи за успешан рукометни клуб.

Постоје од 1974. године, организатори су традиционалних турнира, а сваки вид сарадње у виду набавке опреме и путовања младих у Швајцарску само су добродошли. Сениори хртковачке „Слоге“ такмиче се у лиги Срем - Јужна Бачка, док су јуниори у Првој лиги Војводине. Они су пример како један спорт може бити атрактиван и масован и у малој, сеоској средини. - Пуно тога ће научити као људи и као рукометаши, а сваки одлазак тамо може побољшати квалитет рукомета овде. Ми сада тренирамо на отвореном и без помоћи Општине не би могли да се такмичимо - нагласио је председник рукометног клуба „Слога“ Хртковци Јован Савић. У Хртковцима је потребно да се реши питање хале, за коју документација већ постоји, а Општина ће покушати да нађе средства у различитим фондовима. Председник општине Рума Горан Вуковић је додао да ће хала бити стимуланс Хртковчанима и свој омладини да постижу што боље резултате. Ј. Антић

Пет дана Сланинијаде КАЧАРЕВО: Под покровитељством Владе Србије и Покрајинске владе, у Качареву ће се од 15. до 19. фебруара одржати 25. светска Сланинијада. До тада ће ова традиционална манифестација бити промовисана у Панчеву, Београду и медијима. Организатори су ове године предвидели, поред избора најбољег произвођача сланине, такмичење „Златни чварак” и „Златни котлић” . Бираће се најјачи и најлепши посетилац - посетитељка, а биће награђени и аутори најлепше крилатице о сланини и најуспешније карикатуре. У пратећем програму је изложба фотографија „25 година Сланинијаде”, дегустација заборављених јела, приказ месарских вештина, смотра стваралаштва националних мањина, концерти...Заинтересовани више о овој манифестацији могу наћи на адреси www.sla ni ni ja da.com. В. Х.

На изложби јапанске графике

ка та стро фе. При ре ђе на су и пре да ва ња о тра ди ци о нал ној ха и ку по е зи ји и о са вре ме ној поп кул ту ри у Ја па ну. Отва ра ју ћи из ло жбу ја пан ске гра фи ке 18. и 19. ве ка у На род ном му зе ју ам ба са дор Ја па на То шиу Цу но за ки ре као је: - Гра фи ка пред ста вља јед ну од нај по зна ти јих вр ста тра ди ци о нал не умет но сти Ја па на. Кроз те ма ти ку и ин те зив не бо је, на ори ги на лан на чин осли ка ва ју кул ту ру Ја -

па на 18. и 19. ве ка. Уви де ли су то И ве ли ки сли ка ри Евро пе из тог пе ри о да: Ван Гог, Де га и дру ги ко је је ин спи ри са ла ова фор ма ја пан ске умет но сти. Уве рен сам да ће про грам Да на ја пан ске кул ту ре у Ки кин ди до при не ти бо га ти јем кул тур ном жи во ту гра ђа на Ки кин де, при бли жа ва њу на ших кул ту ра и ја ча њу при ја тељ ских од но са. То шиу Цу но за ки ре као је да осим на по љу кул ту ре са Ки кин дом же ли са рад њу и на по љу еко но ми је. А. Ђ.

ЗИМСКА СЛУЖБА НА ТЕРЕНУ

Посуто 10 тона соли и каменог агрегата ЗРЕЊАНИН: Зимска служба Јавног комуналног предузећа “Чистоћа и зеленило” из Зрењанина, након најновијих снежних падавина, од понедељка увече, у другом је степену спремности. То подразумева одржавање улица из првог степена, односно најприоритетније јавне површине, а то су ужи центар града, мостови, бициклистичке стазе и тротоари дуж градске магистрале и Булевара Вељка Влаховића. -Након што се очисте те улице, следи чишћење бициклистичких стаза и тротоара у улицама које су обухваћене програмом одржавања у зимском периоду, а то су Цара Душана, Жарка Зрењанина, Принципова, Банатска, Вардарска, Панчевачка и тако даље, потом

бициклистичке стазе према Арадцу и Ечки и, такође, по налогу надзорног органа, стазе око насеља колективног становања – изјавила је јуче директорка “Чистоће и зеленила” Биљана Глигић, уз напомену да ће зимска служба радити до 15. марта. У току ноћи између 17. и 18. јануара ноћна смена зимске службе интервенисала је због падавина. Ради одржавања поменутих јавних површина, ангажована су четири трактора, посипачи соли, камион и десеторо радника. Посуто је укупно десет тона мешавине соли и каменог агрегата. По граду је распоређен и одређени број спремника у које може да се одложи 1.000 килограма соли, а они омогућавају ефикаснији рад зимске службе. Ж. Б.

dru[tvo

dnevnik

Ma da je mi ni star pro sve te i na u ke pro fe sor dr @ar ko Ob ra do vi} ne dav no iz ja vio da o~e ku je da se, iz me |u osta lih i na crt za ko na o iz me na ma i do pu na ma Za ko na o ux be ni ci ma na |e ovih da na pred Vla dom, a kra jem ja nu a ra ili po ~et kom fe bru a ra na van red nom za se da wu i pred po sla ni ci ma Skup {ti ne Sr bi je, stru~ na jav nost pri li~ no se us ta la sa la oko ovih iz me na. Ve -

}i na iz da va ~a ux be ni ka je Vla di Sr bi je do sta vi la pri med be na ovaj do ku ment, ape lu ju }i na Vla du da ih ne pri hva ti. Pred stav ni ci iz da va~ ke ku }e „Klet”, ko ja se me |u pr vi ma ser ti fi ko va la za iz da va we ux be ni ka, po zva li su Mi ni star stvo pro sve te i na u ke da po vu ~e na crt iz me na i do pu na Za ko na o ux be ni ci ma jer sma tra ju da pred lo è ne iz me ne ugro à va ju kva li tet obra zo va wa u Sr bi ji. – Iz me ne za ko na su po treb ne, ali ne bez kon sul to va wa stru~ ne jav no sti, ka ko je ovaj put Mi ni star stvo to ura di lo – ka è ge ne ral na di rek tor ka iz da va~ ke ku }e „Klet” Gor da na Kne è vi}-Or li}, ko ja je svo je vre me no u~e stvo va la u kre i ra wu ak tu el nog za ko na. – Za kon, ko ji je do net 2009, je dan je od mo der ni jih za ko na u ko ji su sva ka ta~ ka, za rez i re~ s pa `wom une ti. Mo der nu de fi ni ci ju ux be ni ka u we mu sa da po ku {a va ju da iz ba ce i da une su pot pu no re tro grad nu de fi ni ci ju po ko joj je ux be nik „kwi ga iz ko je u~e nik u~i, u ko jem se ne pi {e, od no sno ne sa dr ì rad ni deo, a na me wen je vi {e go di {woj upo tre bi ~i ji su sa dr à ji utvr |e ni na stav nim pla nom i pro gra mom”. Ova ka va

de fi ni ci ja ux be ni ka i sam pro ces u~e wa i stva ra wa kwi ge i kom ple ta de gra di ra i una za |u je. Po re ~i ma Gor da ne Kne è vi}-Or li}, iz me na ma za ko na uvo di se i mo gu} nost da mi ni star od lu ~u je o to me ko ji }e se ux be ni ci ko ri sti ti i na taj na ~in kr {e se za ko ni o jav nim na bav ka ma i o kon ku ren ci ji, a uvo di i mo gu} nost ko rup ci je, dis kri mi na ci je ux be ni ka i iz da va ~a, a ux be ni ci ko ji stig nu do |a ka bi }e lo {i. Di rek tor ka iz da va~ ke ku }e “Klet” sma tra da ne ko za rad po li ti~ kih po e na po ku {a va da pri la go di Za kon pro jek tu bes plat nih ux be ni ka, ko ji, ka ko je ob ja sni la, uop {te ni je bes pla tan, ne go se ta ko zva ni ne rad ni ux be ni ci sa mo po zajm qu ju |a ci ma na jed nu go di nu. Za mer ka iz da va ~a od no si se i na ~i we ni cu da se pred vi |a da isti ux be nik ko ri sti i pet ge ne ra ci ja u~e ni ka, {to je u su prot no sti s ~i we ni com da ì vi mo u vre me u ko jem sva ko dnev no sa zna je mo no ve in for ma ci je. Po tvrd wi Gor da ne Kne è vi}-Or li}, Mi ni star stvo je pro {le go di ne „ob ma nu lo” Vla du i do ne lo pro je kat su pro tan Za ko nu o ux be ni ci ma, a sa da, ka ko je na ve la, is hi tre no po ku {a va da me wa za kon da bi mo glo na sta vi ti ile gal no za po ~e ti pro je kat. Za me nik ge ne ral nog di rek to ra iz da va~ ke ku }e „Klet” Ivan Pe ri} uka zao je na ne ra ci o nal no tro {e we dr àv nih pa ra zbog ne po sto ja wa ko mu ni ka ci je Za vo da za una pre |i va we obra zo va wa i vas pi ta wa i iz da va ~a. Ta ko je, po we go vim re ~i ma, pro {le go di ne od bi je no oko 200 kom p le t a zbog teh n i~ k e ili for ma la ne gre {ke, ko je su, da je bi lo ko mu ni ka ci je, la ko i br zo mo gle bi ti is pra vqe ne. Od bi je ni ux be ni ci mo ra ju da ~e ka ju go di nu da na, a ko mi si ja za pre gled ux be ni ka mo ra po no vo da se for mi ra, {to se pla }a, pa je sa mo pro {le go di ne za taj po sao utro {e no 11 mi li o na di na ra. D. De ve ~er ski

PRO MO CI JA KWI GE „SLO VA CI U SR BI JI”

IZ DA VA ^I PRO TIV IZ ME NA ZA KO NA O UY BE NI CI MA

Na za dak zbog bes plat nih kwi ga

~etvrtak19.januar2012.

O~u va we na ci o nal nog i kul tur nog iden ti te ta – Kwi ga ko ju pro mo vi {e mo, „Slo va ci u Sr bi j i”, ima isto r ij s ki zna ~ aj jer pred s ta v qa sve o bu hvat no de lo ko je go vo ri o voj vo |an skim Slo v a c i m a u vi { e od dva i po ve ka ì vqe wa i tra ja wa na pro sto ri ma na {e po kra ji ne – re kao je pre m i j er dr Bo j an Paj ti} na pred sta vqa wu ove zna ~aj ne pu bli ka ci je odr à noj u Vla di Voj vo di ne. – Voj vo |an ski Slo va ci su jed na od naj za stu pqe ni jih za jed ni ca na ovom pod ru~ ju i ì ve u ~ak 34 na se qa {i rom Po kra ji ne. Paj ti} je re kao da sva ko ko se iole ba vio onim {to slo va~ ka za jed ni ca u kul tur nom smi slu no si, zna da se i ta na se qa i wi ho ve za jed ni ce raz li ku ju po di ja lek ti ma, po obi ~a ji ma i po ba {ti ni ko ju su do ne li iz raz li ~i tih de lo va Slo -

va~ ke ka da su se na se qa va li na ovim pro sto ri ma. Zbog to ga je ova pu bli ka ci ja dra go ce na i za to pre va zi la zi i po kra jin ski i na ci o nal ni zna ~aj. Slo va~ ka za jed ni ca je naj ve }a kom pakt na za jed ni ca van te ri to ri je Slo va~ ke, i naj or ga ni zo va -

ni ja, bez ob zi ra i na obim pra va ko ja ostva ru ju i na kva li tet o~u v a w a na c i o n al n og i kul tur nog iden ti te ta. – Po kra jin ska vla da je kao je dan od svo jih pri o ri te ta, po seb n o u tom kul t u r o l o { kom smi s lu, de f i n i s a l a o~u v a w e

iden ti te ta na ci o nal nih za jed ni ca, a ova kwi ga }e omo gu }i ti da slo va~ ka za jed ni ca bu de jo{ bo ga ti ja i jo{ uspe {ni ja – is ta kao je Paj ti}. – Da na {wi dan za pri pad ni ke slo va~ ke et ni~ ke za jed ni ce je zna ~a jan iz tri raz lo ga: obe le ` a v a se de v et go d i n a od osni va wa Na ci o nal nog sa ve ta slo va~ ke na ci o nal ne za jed ni ce, tri go di ne od osni va wa Za vo da za kul tu ru voj vo |an skih Slo va ka, a tre }e je osni va we Mu zej voj vo |an skih Slo va ka – is t a k la je pot p red s ed n i c a Vla de Voj vo di ne Ana To ma no va-Ma ka no va. – Sve tri in sti tu ci je za jed no }e ima ti za ciq ne sa mo o~u va we kul tur nog, je zi~ kog i na ci o nal nog iden ti te ta ve} i da stva ra ju uslo ve za raz v oj kul t u r e i umet n o s ti, kao i obra zo va wa i in for mi sa wa, sve seg men te `i vo ta i ra da ko ji ~u va ju raz li ~i tost i spe ci fi~ nost na ci o nal ne za jed ni ce.

IN STI TUT ZA JAV NO ZDRA VQE VOJ VO DI NE IS TRA @U JE MO GU ]I UZROK EPI DE MI JE HE PA TI TI SA B U SEN TI

Va di li krv i da va li te ra pi ju u is toj pro sto ri ji Cen tar In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj pre po ru ~e ne su pre ven tiv ne me re. Jed na od – S ob zi rom na to da je u pi ta wu ve li ki vo di ne za kon tro lu i pre ven ci ju bo le sti wih je raz dva ja we dve po me nu te ak tiv no - broj po ten ci jal no eks po ni ra nih oso ba, da is tra ìo je epi de mi ju he pa ti ti sa B u On - sti, te se krv sa da va di na dru gom me stu, a se ra di o bo le sti s du gom in ku ba ci jom, da ko lo {kom dis pan ze ru Op {te bol ni ce u te ra pi ja se da je u On ko lo {kom dis pan ze - kli ni~ ki zna ci ne mo ra ju bi ti is po qe ni i Sen ti ko ja je pri ja vqe na 1. no vem bra pro - ru, i to u dve sme ne. da su po treb ne do dat ne la bo ra to rij ske {le go di ne. Mo gu }i uzrok epi de mi je he pa Pr vo bit no je re gi stro va no pet slu ~a je - ana li ze, bi }e po treb no od go va ra ju }e vre ti ti sa B je {to se u is toj pro sto ri ji oba - va obo le lih, a na kon {to je is pi ti va we me za do no {e we ko na~ nog epi de mi o lo vqa lo va |e we kr vi i da va we te ra {kog za kqu~ ka – na po me nu pi je on ko lo {kim pa ci jen ti ma. la je dr ]o si}. – Pri me ti li smo da se, zbog He pa ti tis B spa da u ka te Pr vo bit no je re gi stro va no pet obo le lih, a na kon maw ka pro stor nog ka pa ci te ta, a {to je is pi ti va we pro {i re no i ob u hva }e na 2010. i go ri ju bo le sti ko je uzro ku ju ve li kog pri li va pa ci je na ta, va |e a qe we je tre. 2011. go di na, usta no vqe no je da je broj po zi tiv nih za pTra we kr vi i da va we te ra pi je ra di lo go vi vi ru sa kod in fi na ovo obo qe we 58 u is toj pro sto ri ji, {to ne bi sme ci ra nih od he pa ti ti sa B su lo pre ma pro pi si ma. U On ko lo pro na |e ni u pqu va~ ki, {kom dis pan ze ru, è le }i da od go sper mi, iz me tu i na rav no u vo re na po tre be svih pa ci je na ta, za ne ma - pro {i re no i ob u hva }e na 2010. i 2011. go di - kr vi. Ipak, ova bo lest se ne mo è pre ne ti ri li su ovu pre ven tiv nu me ru – ka za la je na, usta no vqe no je da je broj po zi tiv nih na ka {qa wem, kao ni ki ja wem. na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji In sti tu ta ovo obo qe we 58. Dva slu ~a ja hro ni~ nog he Simp to mi he pa ti ti sa B se raz li ku ju u za dr Go ra na ]o si} iz Cen tra za kon tro lu i pa ti ti sa da ti ra ju jo{ iz 2010. go di ne, 11 vi sno sti od to ga da li se ra di o akut nom ili pre ven ci ju bo le sti. pa ci je na ta je pod di jag no zom akut nog he pa - hro ni~ nom ob li ku. Uko li ko ova bo lest pre U ci qu su zbi ja wa {i re wa in fek ci je u ti ti sa, a osta li se vo de pod di jag no zom no - |e u hro ni ~an ob lik, je tra po ~i we da pa ti od Op {toj bol ni ci „Sen ta” i me |u po ro di~ - si la ca, ali bez kli ni~ kog is po qa va wa bo - stal nih upa la {to, ako se ne le ~i, mo è do nim kon tak ti ma po zi tiv nih pa ci je na ta le sti. ve sti do ci ro ze ili ra ka je tre. I. Dra gi}

NA VE LI KO SE GRA DI U KAM PU SU UNI VER ZI TE TA U NO VOM SA DU

Cen tral na zgra da UNS-a do bi la fa sa du od sta kla fa za kom plek sa Na u~ no-teh no lo {kog par ka UNS-a (ra do vi po ~e li 22. ju la pro {le go di ne). Iako je Cen tral na zgra da Uni ver zi te ta, na ~i jem }e tre }em spra tu bi ti sme {te ni na u~ ni cen tri po kra jin ske ad mi ni stra ci je, tre ba lo da bu de za vr {e na ovog me se ca, na pu tu ro ku utvr |e nom do po ~et ka ove go di ne na {la se „vi {a si la”... – Iz grad wa i Cen tral ne zgra de Uni ver zi te ta i pr ve fa ze NT-par ka uglav nom te ~e po pla nu i do bro je {to su nam i vre men ski uslo vi uglav nom i{li na ru ku – ka `e za „Dnev nik” rek tor UNS-a prof dr

Mi ro slav Ve sko vi}, i ob ja {wa va da je po me ra we ro ka za za vr {e tak Cen tral ne zgra de iza zva no slo `e nom pro ce du rom na bav ke ne kih ma te ri ja la i ure |a ja iz uvo za. – Ve ru je mo da }e pla ni ra ni ro ko vi za obe zgra de bi ti mak si mal no is po {to va ni. Na u~ no-teh no lo {ki park je deo ve li kog pro jek ta Vla de Sr bi je ko ja je usred eko nom ske kri ze (za hva qu ju }i iz u zet noj agil no sti we nog ta da {weg pot pred sed ni ka i mi ni stra za na u ku Bo `i da ra \e li }a) pre po zna la zna ~aj ula ga wa u na u ku i obez be di la 400 mi li o na evra za

S pro le }em i use qe wa Pro de kan FTN-a za in ve sti ci je i sa rad wu s pri vre dom prof. dr Sr |an Ko la ko vi}, ko ji je i pred sed nik Sa ve ta UNS-a, ali i gra |e vi nac po stru ci, u to ku je sa sva kom po je di no {}u u iz grad wi i na bav ci ma te ri ja la za Cen tral nu zgra du UNS-a i onu na za va nu pr vom fa zom NT-par ka. Na toj zgra di iz be to ni ra na je po sled wa plo ~a, od no sno pot kro vqe, sle de jo{ be ton ski stu bo vi ko ji }e dr `a ti krov, pa on da unu tra {wi ra do vi. On ve ru je da bi ovo zda we mo glo bi ti za vr {e no u apri lu. Od pro fe so ra Ko la ko vi }a sa zna je mo i da je ~u de san „te pih” ko ji su u uto rak rad ni ci pro sti ra li na tlo oko Cen tral ne zgra de UNS-a za pra vo spe ci -

jal ni dre na `ni sloj ko ji se po sta vqa da ne bi do {lo do sle ga wa gra |e vi ne, {to ka zu je da se ra di te meq no i od kva li tet nog ma te ri ja la. Sla `e se da sta kle na le po ti ca u par ku kraj Du na va (pre ko pu ta Fi lo zof skog fa kul te ta) iz gle da kao da se usko ro mo `e use li ti, ali pod se }a na to da je po treb no vre me za unu tra {we ra do ve i opre ma we zgra de. A za opre mu je neo p ho dan i no vac, pa se kon ku ri sa lo i za kre dit za opre mu kod Mi ni star stva pro sve te i na u ke, a taj ten der bi }e tek sle de }eg me se ca... Ali, re al no je, ve ru je i Ko la ko vi}, da }e Uni ver zi tet svoj dan, 28. jun, pro sla vi ti u no voj Cen tral noj zgra di.

Fo to: F. Ba ki}

Ni tem pe ra tu ra ko ja se ovih da na po i gra va oko nu le, za la ze }i sve ~e {}e u mi nus, pa ni sneg, ne za u sta vqa ju vred ne ne i ma re (svi su iz Sr bi je) an ga `o va ne na iz grad wi dva ka pi tal na objek ta u Kam pu su Uni ver zi te ta u No vom Sa du – Cen tral ne zgra de UNS-a, ko ja je ni kla na be ton skoj kon struk ci ji (po pu lar no „Gra di li {te„) pr vo bit no na me we noj sa mo Rek to ra tu, gde su, po sle „pa u ze” od 15 go di na ra do vi na sta vqe ni tek po ~et kom apri la 2011, i bu du }e zgra de De part ma na za gra |e vi nar stvo Fa kul te ta teh ni~ kih na u ka, ko ja je ujed no i pr va

na u~ nu in fra struk tu ru u Sr bi ji. Pod se }a mo na to da su pro to ko le i od go va ra ju }e ugo vo re o iz grad wi NT-par ka u No vom Sa du svo je vre me no pot pi sa li ta da {we Mi ni star stvo za na u ku i teh no lo {ki raz voj, Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne, Po kra jin ski se kre ta ri jat za na u ku i teh no lo {ki raz voj, Uni ver zi tet u No vom Sa du, Fa kul tet teh ni~ kih na u ka i JUP „Is tra `i va we i raz voj” iz Be o gra -

da. Ka da se za vr {i po me nu ta zgra da pr ve fa ze NT-par ka, sle di dru ga fa za ko ja pod ra zu me va ru {e we sta re zgra de TMD-a (u ko joj su sme {te ni ne ki de part ma ni FTN-a) u Fru {ko gor skoj uli ci i iz grad wa mo der nog, cen tral nog objek ta NTpar ka. Rek tor Ve sko vi} is ti ~e da je „sva ko dnev no u kon tak tu s ko le ga ma ko je oba vqa ju nad zor na gra di li {tu Cen tral ne zgra de Uni ver -

zi te ta i da }e svi ko ji tre ba is po {ta va ti svo je ro ko ve”. Ta ko |e is ti ~e da vr lo br zo ra ste i pr va zgra da kom plek sa NT-par ka. – Si gu ran sam da }e ro ko vi bi ti is po {to va ni i da }e mo on da us pe ti da vr lo br zo pre se li mo qu de iz Fru {ko gor ske u ovaj deo i da za po~ ne mo dru gu fa zu kom plek sa NT-par ka i ta ko is po {tu je mo sve ono {to smo obe }a li. Ne sa mo zbog obe }a wa ve} zbog to ga {to ti pro sto ri mno go zna ~e za na{ uni ver zi tet, is tra ì va~ ke la bo ra to ri je i kom pa ni je ko je }e ra di ti u tom pro sto ru. S dru ge stra ne, NTP, i ta ve za iz me |u kom pa ni ja i sa mih is tra ì va ~a po sta je sve zna ~aj ni ja – is ti ~e rek tor, i uka zu je na to ko li ko je, i zbog ne dav no pot pi sa nog spo ra zu ma Sr bi je s CERN-om, va `no da na {e in è we re u~i mo ko je su to teh no lo gi je i ka ko da otva ra ju kom pa ni je ko je }e se ba vi ti onim {to je in te re sant no evrop skom i svet skom is tra ì va~ kom pro sto ru. V. ê ki}

~etvrtak19.januar2012.

CRnA HROnikA

DR @A VA KRE NU LA U LOV NA SUM WI VE PA RE

NE SRE ]A U VR BA SU

Dim ugu {io star ca M. S. (80) iz Vr ba sa pro na |en je ju ~e uju tro mr tav u po mo} noj pro sto ri ji svo je ku }e u Uli ci Bo ri sa Ki dri ~a 16. Be `i vot no te lo star ca pro na {la je `e na ko ja je bri nu la o we mu i od mah oba ve sti la po li ci ju. Pr ve pret po stav ke uka zu ju na to da se sta rac ugu {io od di ma. On je, na i me, pre ko pe }i ko jom

se gre jao, sta vio gar de ro bu da se su {i, pa se sum wa da se ona za pa li la i so bu na pu ni la di mom. Pla me na, ka ko sa zna je mo, ni je bi lo. Po na lo gu de `ur nog is tra `nog su di je, te lo S. M. je od ne to u In sti tut za sud sku me di ci nu u No vi Sad, gde }e se utvr di ti uzrok smr ti. M. V.

NA ULICI U KU PU SI NI

Trak tor usmrtio `e nu Je li sa ve ta M. (64) iz Ku pu si ne tra gi~ no je stra da la ka da je na wu na le teo trak tor, ko jim je upra vqao wen su gra |a nin Ti bor B. (44). Ne sre }a se do go di la prek si no} oko 19.30 ~a so va u [an ~e voj uli ci, is pred ku} nog bro ja 10, a stra da la `e na je {e ta la ko lo vo zom s pri ja te qi com. Kad su ~u le zvuk mo to ra trak to ra ko ji je na i la zio, po me ri le su se s pu ta i na sta vi le da ho da ju.

Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, trak to ri sta je, iz jo{ ne u tvr |e nih raz lo ga, de lom trak to ra si {ao s ko lo vo za, uda rio u Je li sa ve tu, dok je we nu pri ja te qi cu, ko ja je bi la oko dva me tra is pred, o~e {ao. Le ka ri apa tin ske Hit ne po mo }i, i po red br zog po ku {a ja re a ni ma ci je, ni su us pe li da spa su ne sre} nu `e nu. Na kon oba vqe nog uvi |a ja, te lo po koj ni ce je pre ba ~e no u No vi Sad na ob duk ci ju. J. P.

DR @A VQA NIN MA \AR SKE KOD \A LE UHVA ]EN S NE LE GAL NIM TO VA ROM

U „audi ju” 500 bok so va ci ga re ta Dr `a vqa ni na Ma |ar ske Ga bo r a K. (1969) iz Sen t e { a pri pad ni ci gra ni~ ne po li ci je i Po li cij ske upra ve Ki kin da uhva ti li su pre kju ~e oko 11

Po li ci ja je Ga bo ru K. od re di la za dr `a va we i uz kri vi~ nu pri ja vu on je ju ~e pri ve den is tra `nom su di ji Osnov nog su da u Ki kin di zbog osno va sum we da je po -

Gra ni~ ni pre laz \a la za o bi |en

sa ti kod \a le, u op {ti ni No vi Kne `e vac. Ga bor K. se te re t i da je vo z i l om mar k e „audi” po ku {ao bez ca rin skog nad zo ra da u Ma |ar sku, van gra n i~ n og pre l a z a, pre n e s e 500 bok so va ci ga re ta s ak ci znim mar ki ca ma.

~i nio kri vi~ no de lo kri jum ~a re wa. Is tra `ni su di ja je osum wi ~e nom dr `a vqa ni nu Ma |ar ske od re dio pri tvor u tra ja wu od osam da na, a u po stup ku se spro vo de is tra `ne rad we, po tvr |e no je na {em li stu u Osnov nom jan vom tu `i la {tvu Ki kin da. M. Mr.

NA KON OD STRE LA DVA JE LE NA U DE LI BLAT SKOJ PE [^A RI

Pe to ri ca osum wi ~e na za kri vo lov Po li ci ja u Pan ~e vu pod ne }e kri vi~ ne pri ja ve pro tiv pet oso ba zbog kri vo lo va jer su u lo vi {tu „De li blat ski pe sak” od stre li le dva je le na. Po li ci ja }e, ka ko je sa op {te no, pod ne ti pri ja ve pro tiv Bo ja na K. (30) i Mi lo {a K. (22) iz Pan ~e va, kao i Bra ni sla va N. (25), Iva na S. (28) i Ne na da S. (32) iz Do lo va zbog sum we da su

iz vr {i li kri vi~ no de lo ne za ko ni tog lo va. U sa op {te wu se na vo di da su osum wi ~e ni u pe tak, 13. ja nu a ra, u ve ~er wim sa ti ma u lo vi {tu „De li blat ski pe sak” od stre li li dva je le na. Pro tiv ime no va nih }e bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va Osnov nom jav nom tu `i la {tvu u Pan ~e vu, na vo di se u sa op {te wu. (Ta njug)

dnevnik

c m y

Zbog pra wa nov ca 250 kri vi~ nih po stu pa ka – U Sr bi ji se tre nut no vo di 250 kri vi~ nih po stu pa ka zbog sum we da je bi lo slu ~a je va pra wa nov ca, a do sa da je do ne to 19 kri vi~ nih pre su da u tim po stup ci ma, od ko jih su de vet pra vo sna `ne – iz ja vio je ju ~e di rek tor Upra ve za spre ~a va we pra wa nov ca Alek san dar Vu ji ~i}. Na tro dnev noj ra di o ni ci za na ci o nal nu pro ce nu ri zi ka od pra wa nov ca, ko ja je ju ~e po ~e la u Be o gra du, Vu ji ~i} je re kao da je do pre ~e ti ri go di ne u Sr bi ji do ne ta sa mo jed na kri vi~ na pre su da zbog slu ~a ja pra wa nov ca i po ve za no sti s te ro ri zmom. Ko men ta ri {u }i pi ta we no vi na ra da li je ta~ na pro ce na da pra we nov ca Sr bi ju go di {we ko {ta od tri do pet od sto

BDP, Vu ji ~i} je re kao da je to po da tak ko jim ba ra ta OEBS na glo bal nom ni vou, dok Sr bi ja ne ras po la `e tim po dat kom jer je to ve o ma kom plek sna pro ble ma ti ka. Vu ji ~i} je re kao da Sr bi ja re a li zu je Pro je kat za spre ~a va we pra wa nov ca i fi nan si ra we te ro ri zma pod na zi vom „MO LI Sr bi ja” ko ji je vre dan 2,2 mi li o na evra, i na po me nuo da se taj pro je kat u naj ve }em de lu fi nan si ra nov cem EU a po ~eo je da se re a li zu je od no vem bra 2010. god ne. Ka ko je re kao, jed na od ak tiv no sti u okvi ru tog pro jek ta je i na ci o nal na pro ce na ri zi ka od pra wa nov ca, {to je sve o bu hva tan pro ces pri ku pqa wa i ana li ze re le vant nih po da ta ka s

ci qem da se pro ce ni ste pen iz lo `e no sti po je di na~ nih sek to ra pra wu nov ca, na ja viv {i da }e taj pro ces tra ja ti do ok to bra 2012. go di ne.

Na ra di o ni ci u~e stvu ju eks per ti Svet ske ban ke, Sa ve ta Evro pe, OEBS-a i in sti tu ci ja dr `a ve Sr bi je. (Ta njug)

PO STUP CI ZA ZLO U PO TRE BU SLU @BE NOG PO LO @A JA BI ]E ZA VR [E NI

Ne ma za {ti }e nih od kri vi~ nog pro go na – Po stup ci pro tiv okri vqe nih za kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja bi }e za vr {e ni i po sle bri sa wa tog ~la na iz Kri vi~ nog za ko ni ka Sr bi je i ni ko ne }e bi ti za {ti }en od kri vi~ nog pro go na – po ru ~io je dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men. – Rad na gru pa Mi ni star stva prav de pri pre mi la je na crt iz me we nog no vog KZS-a u ko jem zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja vi {e ne po sto ji i me wa se s pet no vih kri vi~ nih de la ko ji ma }e se kva li fi ko va ti ne za ko ni te rad we ru ko vo di la ca dr àv nih i pri vat nih pred u ze }a. – Zbog si gur no sti prav nog si ste ma, no va kriv~ na de la od no si }e se sa mo na bu du }e iz vr {i o ce, dok }e svi za po ~e ti po stup ci bi ti okon ~a ni kao i do sa da – uka zao je Ho men. – To je iz u zet no va `no jer u Sr bi ji tre nut no ima vi {e hi qa da pred me ta zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja po {to je to bi la naj ~e {}a kva li fi ka ci ja ne za ko ni tih ko rup tiv nih rad wi. Ho men je na gla sio da }e oba ve znim uput stvom Re pu bli~ kog jav nog tu ì o ca, na kon usva ja wa iz me na i do pu na KZS-a, bi ti na lo è no da se od tog da na u~i -

ni o ci go ne za „no va” kri vi~ na de la. – No va kri vi~ na de la tre ba lo bi da ob u hva te sve ne za ko ni te rad we ko je su se kva li fi ko va le vr lo {i ro ko kao zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja – de lo ko je mno ge evrop ske dr à ve odav no ne po zna ju – na gla sio je dr àv ni se kre tar.

On o~e ku je da }e no va kri vi~ na de la bi ti usvo je na u pr voj po lo vi ni go di ne, jer je to neo p hod no u ci qu efi ka sne bor be pro tiv ko rup ci je ko ja je sa da pri o ri tet dr `a ve i ra di usa gla {a va wa s evrop skim stan dar di ma. Ho men je pod se tio na to da je zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja u vi {e na vra ta Sr bi ji stva ra la pro ble me sa zah te vi ma za iz ru ~e we na {ih gra |a na iz dru gih ze ma -

qa ko je u svo jim za ko no dav stvi ma ne ma ju tu in kri mi na ci ju i ni su mo gle po zi tiv no od go vo ri ti na srp ski zah tev za iz ru ~e we. Shod no pra vi li ma eks tra di ci o nog po stup ka, po treb no je da obe dr à ve, i ona ko ja tra ì i ona od ko je se zah te va iz ru ~e we, ima ju pro pi sa no isto kri vi~ no de lo. Me |u wi ma je i od be gli bi zni smen Stan ko Su bo ti} Ca ne, ko ga je Spe ci jal ni sud u Be o gra du u od su stvu pr vo ste pe nom pre su dom osu dio na {est go di na za tvo ra. We go vo iz ru ~e we Sr bi ji u ma ju 2008. od bi la je Ru ska Fe de ra ci ja s obra zlo è wem da je po wi ho vom za ko no dav stvu kri vi~ no go we we za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja za sta re lo. Zbog ne po sto ja wa tog kri vi~ nog de la u za ko no dav stvu [vaj car ske i ta dr à va, u ko joj Su bo ti} ì vi i ra di, od bi ja da ga iz ru ~i, a we go vi advo ka ti tvr de da on slo bod no pu tu je po dr à va ma EU. Zbog zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja Sr bi ja tra ì i od be gle biv {e su vla sni ke „Mob te la” Sre te na i Bo go qu ba Ka ri }a, za tim biv {eg di rek to ra „Cemar ke ta„ Slo bo da na Ra du lo vi }a

i biv {eg di rek to ra gra |e vin skog pred u ze }a „Rad” Miq ka @i vo ji no vi }a, kao i mno ge dru ge qu de ma we po zna te jav no sti. Kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja iz bri sa no je iz KZS-a je na zah tev Evrop ske

No va kri vi~ na de la No va kri vi~ na de la ko rup ci je pred lo è na u na cr tu KZS-a su zlo u po tre ba ovla {}e wa u pri vre di, pre va ra u pri vred nom po slo va wu, o{te }e we po ve ri la ca, sub ven cij ska pre va ra i zlo u po tre ba u po stup ku jav ne na bav ke. uni je i po pre po ru ci Sa ve ta Evro pe, uz obra zlo è we da je ono ar ha i~ no i da u mno gim za ko no dav stvi ma ne po sto ji. Dr àv ni se kre tar je po seb no na gla sio da }e na u~i ni o ce „no vih” kri vi~ nih de la ta ko |e mo }i }e da se pri me wu je Za kon o od u zi ma wu imo vi ne pro is te kle iz kri vi~ nog de la, kao {to je to do sa da bio slu ~aj sa zlo u po tre bom slu `be nog po lo à ja.

OP TU @E NI SU DI JA BLA GO JE JAK [I] IZ PRI TVO RA PI SAO DRU [TVU SU DI JA I UDRU @E WU TU @I LA CA SR BI JE

„Po stu pak je re ì ran” Dru {tvo su di ja Sr bi je i Udru è we tu ì la ca obe lo da ni li su ju ~e pi smo ko je im je iz pri tvo ra, tvr de }i da se pro tiv we ga vo di „re ì ran po stu pak“, upu tio su spen do va ni ~lan Vi so kog sa ve ta sud stva su di ja Bla go je Jak {i}, op tu èn za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja 1998. go di ne kao ta da {wi pred sed nik biv {eg Op {tin skog su da u Ko sov skoj Mi tro vi ci. „Re ì ra ni kri vi~ ni po stu pak pro tiv me ne ima za ciq da me jav no mo ral no i pro fe si o nal no dis kre di tu je ka ko bi se oma lo va ì le mo je re ~i, ako ih ko jim slu ~a jem iz go vo rim ve za no za sve ono {to se do ga |a lo u ra du Vi so kog sa ve ta sud stva od mog pro gla {e wa za ~la na do pri tva ra wa. Sva ta sa zna wa di rekt no su ve za na za sud bi nu ko le ga ko je ni su iza bra ne„, pi {e u pi smu su di je Jak {i }a, ko je je na pres-kon fe ren ci ji da to na uvid no vi na ri ma s fak si mi lom do ku men ta. Su di ja Jak {i}, ko ji je od po kre ta wa po stup ka pro tiv we ga 22. sep tem bra pro {le go di ne, u pri tvo ru be o grad skog Cen tral nog za tvo ra, u dra ma ti~ no in to ni ra nom pi smu is ti ~e da je kao ~lan VSS-a na vod no „bio iz lo èn pri ti sci ma“, te na po mi we da je pi sao i za {tit ni ku gra |a -

na Sr bi je, {e fu De le ga ci je Evrop ske uni je u Sr bi ji Ven sa nu De `e ru, kao i Na rod noj skup {ti ni. „Ostva ru ju }i da ta obe }a wa i pre u ze te oba ve ze od ko le ga ko je su mi da le ne se bi~ nu po dr {ku za iz bor za ~la na VSS-a, ni sam ni pret po sta vio ko li ko ot po ra }u na }i kod re for ma to ra srp -

{e Jak {i} u obra }a wu Dru {tvu su di ja i Udru è wu tu ì la ca. U pi smu, na pi sa nom na dve stra ni ce, iz me |u osta log, Jak {i} na vo di da je pre ma we mu „re ì ja na sta vqe na li {e wem slo bo de i ne za ko ni tim pro du à va wem pri tvo ra ka ko bi se u jav no sti stvo ri la sli ka o kri vi ci“.

Zo ri}: Niko nije ne do dir qi v – Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po stu pa u skla du sa za ko nom pred ko jim su svi gra |a ni jed na ki i za to ni su ja sne te ze Dru {tva su di ja Sr bi je ko je tra ì po vla {}e ni ji po lo àj za su di ju Bla go ja Jak {i }a, op tu è nog za vi so ku ko rup ci ju – iz ja vio je ju ~e port pa rol Re pu bli~ kog jav nog tu ì la {tva To mo Zo ri}. – Po sta vqa se pi ta we iz ko jih raz lo ga Dru {tvo su di ja {ti ti su di ju op tu è nog za vi so ku ko rup ci ju. Da li iz raz lo ga {to ne ve ru ju ko le ga ma ko ji mu su de ili è le da su di je bu du ne do dir qi ve od kri vi~ ne od go vor no sti? – re kao je Zo ri} Ta nju gu. Po we go vim re ~i ma, sva ki op tu è ni ima pra vo da iz ne se od bra nu u za kon skoj pro ce du ri, a o kri vi~ noj od go vor no sti od lu ~i }e sud. – Bor ba pro tiv ko rup ci je mo è bi ti uspe {na sa mo ako ne ma ne do dir qi vih i za {ti }e nih, ma ko ju funk ci ju vr {i li, ukqu ~u ju }i i sud sku – po ru ~io je port pa rol Re pu bli~ kog tu ì la {tva. skog pra vo su |a. U osta va re wu svo jih na me ra isti ni su bi ra li ni ti na ~in ni ti sred stva. Ciq je bio da li~ no me ne sta ve pod kon tro lu, pa kad u to me ni su us pe li, za po ~e li su ob ra ~un sa mnom i s mo jom po ro di com„, pi -

„Sad su sve sna ge tih re `i se ra i wi ho vih iz vr {i la ca usme re ne na to da ja o ~i we ni ca ma ve za nim za rad VSS-a ne pro go vo rim, {to ima za ciq mo ju fi zi~ ku li kvi da ci ju„, pi {e Jak {i}.

Ni ka ve de ta qe o svo jim tvrd wa ma ni je iz neo, ni u na go ve {ta ji ma. Jak {i }e vo pi smo ni ko ni je `e leo da ko men ta ri {e. Dru {tvo su di ja Sr bi je je, ka ko je ju ~e iz ja vi la we go va pred sed ni ca Dra ga na Bo qe vi}, od mah na kon {to je do bi lo pi smo, us po sta vi lo ko mu ni ka ci ju sa svi ma ko ji ma se su di ja Jak {i} obra }ao pi smom. – Mi smo to pi smo od mah po sla li na vi {e adre sa, do ma }ih i me |u na rod nih, uz upo zo re we na to da je ono ve o ma uz ne mi ra va ju }e – ka za la je Dra ga na Bo qe vi}. – Uka za li smo na to da se taj pred met ne mo `e sma tra ti kao je dan od dru gih jed na kih pred me ta, ne sa mo zbog to ga {to je su di ja Jak {i} vi so ki pra vo sud ni zva ni~ nik ve} i zbog to ga {to je on ~lan te la ko je u pa ra li zi ra di, iz me |u osta log, i zbog we go vog od su stva zbog kri vi~ nog po stup ka, te da we gov slu ~aj za i sta mo ra da se re {a va ubra za no, pri o ri tet no, pri ~e mu mi ne ula zi mo u to ka kva }e od lu ka da qe bi ti. Pod se ti la je i na to da je od bra na su di je Jak {i }a jo{ u de cem bru pod ne la pred log za jem stvo, a da o to me jo{ uvek ni je od lu ~e no. Su |e we u pred me tu su di je Jak {i }a za sad ni je za ka za no. E. D.

crna hronika

dnevnik [EF RU SKE DI PLO MA TI JE SER GEJ LA VROV:

Ru si ja nu di po mo} za [e {e qa Mi ni star ino stra nih po slo va Ru si je Ser gej La vrov iz ja vio je ju ~e u Mo skvi da je Ru si ja sprem na da po mog ne Sr bi ji ka da je re~ o slu ~a ju li de ra Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji sla va [e {e qa, ko ji se na la zi u Ha {kom tri bu na lu, i jo{ jed nom se kri ti~ ki osvr nuo na rad tog su -

Ser gej La vrov

da, na po me nuv {i da se Ru si ja vi {e pu ta za la ga la da on bu de za tvo ren. – Iz kon ta ka ta sa srp skom stra nom po zna to je da se [e {eq ne à li na svoj po lo àj – re kao je La vrov na kon fe ren ci ji za no vi na re, do dav {i da je Mo skva sprem na da pru ì od go va ra ju }u po mo}, u skla du sa spo ra zu mi ma sa Sr bi jom o prav noj po mo }i. Pod se tiv {i na to da se Ru si ja ve} odav no za la è za to da Ha {ki tr bu nal bu de za tvo ren jer je taj sud, ka ko je re kao, sve svo -

je funk ci je is pu nio i pri to me ne ba{ na „bes pre ko ran na ~in”, La vrov je skre nuo pa `wu na po sto ja we dvo stru kih stan dar da ka da je re~ o slu ~a je vi ma bo san skih Sr ba i mu sli ma na. On je, u tom kon tek stu, po seb no is ta kao slu ~aj biv {eg pred sed ni ka SR Ju go sla vi je Slo bo da na Mi lo {e vi }a, ko ji je i pre mi nuo u Tri bu na lu. – Zna mo ka ko su te kle stva ri ka da je re~ o biv {em pred sed ni ku Ju go sla vi je Slo bo da nu Mi lo {e vi }u, iako su le ka ri tra ì li od su di ja da mu obez be de le ~e we, i zna mo da se pre ma mno gim op tu è ni ma, i to uglav nom Sr bi ma, pri me wu je neo prav da no su rov pri stup i neo bja {wi vi is tra `ni po stup ci ko ji tra ju bes ko na~ no du go – re kao je La vrov. [ef ru ske di plo ma ti je se osvr nuo i na slu ~aj „Me di kus”, od no sno is tra gu o ile gal noj tr go vi ni qud skim or ga ni ma, is ta kav {i da }e se Ru si ja iz bo ri ti za to da taj slu ~aj bu de is tra èn do kra ja. La vrov je pod se tio i na to da je biv {a glav na tu ì teq ka Ha {kog tri bu na la Kar la del Pon te u svo joj kwi zi pri put pro go vo ri la o slu ~a je vi ma „cr ne tran splan to lo gi je” na Ko so vu, do dav {i da se ra di o qu di ma ote tim 1999. i 2000. go di ne na Ko so vu, ko ji su po tom pre ba ci va ni u Al ba ni ju gde su im va |e ni or ga ni. Iz ve {taj o to me sa ~i nio je iz ve sti lac Sa ve ta Evro pe Dik Mar ti i sa da se to pi ta we raz ma tra na raz li ~i tim ni vo i ma u UN. (Ta njug)

– Na pu te vi ma Sr bi je su se la ne do go di le 42.354 sa o bra }aj ne ne sre }e, u ko ji ma je po gi nu lo 720 oso ba, od no sno 60 vi {e ne go u 2010. go di ni – iz ja vio je ju ~e di rek tor Agen ci je za bez bed nost sa o bra }a ja Sto ja din Jo va no vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. – Pro {le go di ne su u sa o bra }aj nim ne sre }a ma po vre |e ne 19.254 oso be, od ko jih 3.678 te {ko, {to je 92 ma we ne go u 2010. go di ni. On je is ta kao da je, za dve go di ne pri me ne no vog Za ko na o bez bed no sti sa o bra }a ja, na pu te vi ma Sr bi je bi lo 328 ma we po gi nu lih, {to je sma we we od 19,2

ven stva pro la za, na ~e tvr tom me stu je vo `wa pod dej stvom al ko ho la, a sle de ne pro pi sno pre ti ca we i ne pro pi sno kre ta we pe {a ka ko lo vo zom. Zbog ~i we ni ce da je ne pro pi sna br zi na naj ~e {}i uzrok sa o bra }aj nih ne sre }a, Agen ci ja za bez bed nost sa o bra }a ja pri pre mi la je sa o bra }aj ni spot ko ji upo zo ra va na tu opa snost, ko ji je ju ~e pre zen to van no vi na ri ma, a usko ro }e bi ti ob ja vqi van na te le vi zi ja ma. Jo v a n o v i} je pred s ta v io i no vu me mo rij sku kar ti cu za di gi tal ni ta ho graf u ka mi o ni ma i auto bu si ma, ko ja je ju ~e pro -

Do pu na pri ja ve pro tiv ô vi }a i Ili }a – Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal do bi lo je ju ~e do pu nu kri vi~ ne pri ja ve pro tiv Ve li mi ra Ili }a i Ne boj {e ô vi }a zbog sum we da su ume {a ni u ubi stvo pre mi je ra Zo ra na \in |i }a ko ju je pro tiv wih pod neo pu no mo} nik po ro di ce \in |i} advo kat Sr |a Po po vi} – re kao je Ta nju gu tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi}. On je do dao da }e do pu na pri ja ve bi ti raz mo tre na, i na gla sio da Тuìla{tvo po stu pa i pro ve ra va na vo de po kri vi~ noj pri ja vi ko ju je Po po vi} u ime maj ke i se stre po koj nog srp skog pre mi je ra Mi le \in |i} i Gor da ne Fi li po vi}\in |i} pod neo 15. de cem bra 2011. go di ne. U do pu ni kri vi~ ne pri ja ve, ko ja je u ce lo sti ob ja vqe na na saj tu „Pe {~a ni ka”, ana li zi ra ju se i upo re |u ju jav ne iz ja ve Ili }a i ô vi }a od pod no {e wa kri vi~ ne pri ja ve pro tiv wih, kao i onе ko je su da va li pre i ne po sred no na kon aten ta ta na pre mi je ra.

po li ti~ ke par ti je No va Sr bi ja Ili }a i biv {eg pot pred sed ni ka Вlade ô vi }a tvr de }i da su iz vr {i li kri vi~ no de lo pod stre ki va wa na kri vi~ no de lo ubi stva pred stav ni ka naj vi {ih dr à nih or ga na i ne pri ja vqi va we pri pre ma za iz vr {e we kri vi~ nog de la na pa da na ustav ni po re dak. U pri ja vi se, осим de taq nog opi sa kri vi~ nog de la, na vo de i pred lo zi do ka za ko ji tre ba da se iz ve du, a me |u ko ji ma je pi smo Mi lo ra da Ule me ka Le gi je, osu |e nog na 40 go di na za tvo ra zbog ubi stva \in |i }a, iz vo di iz sve do ~e wa pri pad ni ka „ze mun skog kla na”, iz vo di iz iz ja va ta da ak tu el nih po li ti ~a ra i dru gi. Ana li zi ra ju }i ô vi }e ve iz ja ve me di ji ma po sle kri vi~ ne pri ja ve da su sve do ci-sa rad ni ci in stru i ra ni da ga op tu ù ju, Po po vi} u do pu ni pri ja ve oce wu je da on ni je u sta wu da ob ja sni ni ko je mo gao in stru i ra ti Mi len ko vi }a u Ati ni i Si mo vi }a u Hr vat skoj, ni ti za {to

dva pu ta po no vio da je ^o vi }u po ka zao pi smo ne ko li ko da na na kon {to ga je pri mio, iako ta ko |e tvr di da mu je MUP to pi smo uzeo ~im ga je do bio. Za ^o vi }a se na vo di da je dva pu ta tvr dio da to pi smo ni ka da ni je vi deo. U ana li zi se pod se }a na to da se Ili }u „na vod no ne dav no ja vio i di rek tor Apa tin ske pi va re Mi li vo je Vu jo vi}, po zna ti ji kao me na xer pro da je pi va na fe sti va lu u Gu ~i, i po nu dio mu da po sve do ~i da se i on sam slu ~aj no za te kao u po se ti kod \in |i }a”. „Ve li mir Ili} je, iz gle da, ovaj mi nor ni de taq od 2003. pa sve do

Ne boj {a ^o vi}

U ana li zi, ko ja je po sla ta Tu `i la {tvu za or ga ni zo va ni kri mi nal, na vo di se da su Ili} i ^o vi} da li vi {e jav nih iz ja va po {to je 15. de cem bra 2011. go di ne pro tiv wih pod ne ta kri vi~ na pri ja va i da su ti me sa mo “po ja ~a li sum we pre ma wi ma, s ob zi rom na to da su u tim iz ja va ma iz re kli neo bi~ nu

iz ve de na i bi }e za dan-dva uru ~e na pr vom ko ri sni ku, vo za ~u iz Kra qe va. Di gi tal ni ta ho gra fi, kao i kar ti ce za wih, ko jih ima ~e ti ri vr ste – za vo za ~ a, pre v o z ni k a, kon t rol n i or gan, a to je po li ci ja, i za la bo ra to ri ju, oba ve zni su da bi no vi ka mi o ni i auto bu si mo gli vo zi ti po ze mqa ma Evrop ske uni je. Zah te vi za iz da va we kar ti ca mo gu se pod ne ti na 65 me sta u Sr bi ji, wi ho va ce na od 40 evra i 1.500 di na ra za ma ni pu la tiv ne tro {ko ve i me |u naj jef ti ni ji ma je u re gi o nu, a mo }i }e da se do bi ju za se dam do osam da na. (Fo Net)

„Osnov na te za od bra ne osum wi ~e nog ^o vi }a u jav no sti u od no su na de lo pod stre ki va wa na ubi stvo sa sto ji se u pa u {al noj tvrd wi da mu je ovo de lo mon ti ra no, ka ko se bra nio i sam Ule mek na su |e wu za aten tat i u op tu `ba ma da su \in |i }a ubi li ^e do mir Jo va no vi} i

Vla di mir Po po vi}, zva ni Be ba„, na vo di Po po vi}. U kri vi~ noj pri ja vi od 15. de cem bra 2011. advo kat Po po vi} je iz veo za kqu ~ak o po li ti~ kim mo ti vi ma za ume {a nost ^o vi }a i Ili }a u ubi stvo pre mi je ra u mar tu 2003. go di ne iz is ka za dvo ji ce pri pad ni ka „ze mun skog kla na”. „Iz is ka za De ja na Mi len ko vi }a i Mi lo {a Si mo vi }a, ukr {ta wem s dru gim do ka zi ma i op {te po zna tim ~i we ni ca ma, mo `e se, u glav nim cr ta ma, re kon stru i sa ti pot pu na struk tu ra za ve re, plan de lo va wa i po de la ulo ga, kao i po seb no me sto ko je je u toj pre vrat ni~ koj

bi to ne ko ~i nio i ko mo `e ima ti po li ti~ kog in te re sa da ^o vi }a pro go ni. U toj osnov noj kri vi~ noj pri ja vi se po seb no po mi we pi smo ko je je Mi lo rad Ule mek Le gi ja upu tio Ili }u pre ubi stva pre mi je ra fe bru a ra 2003. go di ne i u ko jem po zi va na „po na vqa wa 5. ok to bra kao

Iz ja ve pu ne kon tro ver zi Po po vi} u do pu ni kri vi~ ne pri ja ve upo re |u je Ili }e ve i ô vi }e ve no ve iz ja ve sa sta rim, i oce wu je da „ô vi} tri pu ta po ri ~e da je i{ta znao o sa dr ì ni pi sma, a tek na kon pod no {e wa pri ja ve, de cem bra 2011, dva pu ta pri zna je da mu je Ili} ipak pi smo pre pri ~ao”. Ili}, po ana li zi pu no mo} ni ka \in |i }e vih, pred wa ~i s kon tro verz nim is tu pi ma, gde se pod se }a na we go vu naj no vi ju iz ja vu da je o Ule me ko vom pi smu li~ no oba ve stio pre mi je ra \in |i }a, ko ji mu je tom pri li kom po nu dio i me sto mi ni stra po li ci je. op {te na rod nog bun ta” da bi na me sto ta da {we vla de do ve li na vlast dru ge qu de „ko ji }e vo di ti ra ~u na o na ci o nal nom do sto jan stvu”. U do pu ni se po seb no ana li zi ra ju po sled we iz ja ve Ili }a i ô vi }a ko je se od no se na Ule me ko vo pi smo. U svo joj kwi zi „Po vlen ske ma gle i vi di ci”, ta da {wi mi ni star unu tra {wih po slo va Du {an Mi haj lo vi} na vo di da je, po vo dom do -

OD LU KA AGEN CI JE ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE

Pr va me mo rij ska ka rti ca za di gi tal ne ta ho gra fe

bi ja wa Ule me ko vog pi sma, Ve li mir Ili} da vao raz li ~i te i pro tiv re~ ne iz ja ve o raz go vo ru ko ji je vo dio s ^o vi }em pri li kom wi ho vog su sre ta u ^a~ ku, fe bru a ra 2003. Advo kat Po po vi} uka zu je na to da je po sle 15. de cem bra 2011. Ili}

Sr |a Po po vi} pod neo do pu nu pri ja ve

ko li ~i nu o~i gled nih ne i sti na. U tim iz ja va ma oni naj pre pro tiv re ~e je dan dru gom, za tim pro tiv re ~e sa mi ma se bi ili ~ak da ju iz ja ve pot pu no ne lo gi~ ne i su prot ne ne kim sud ski utvr |e nim ~i we ni ca ma”, oce nio je u ana li zi advo kat Po po vi}. Maj ka i se stra ubi je nog pre mi je ra \in |i }a pod ne le su 15. de cem bra 2011. pre ko pu no mo} ni ka kri vi~ nu pri ja vu pro tiv pred sed ni ka

od sto u od no su na dvo go di {wi pe riod pre to ga. Naj ve }e po ve }a we bro ja po gi nu lih u 2011. go di ni za be le `e no je kod vo za ~a mo tor nih vo zi la – 16,6 po sto, kao i trak to ra –15,6 po sto. U pro {loj go di ni je 12 od sto sma wen broj de ce po gi nu le u sa o bra }aj nim ne sre }a ma, a broj bi ci kli sta ko ji su smrt no stra da li je ma wi 11,3 od sto. Isto vre me no je 7,4 po sto po ve }an broj po gi nu lih pe {a ka, a 4,1 po sto put ni ka u vo zi li ma. Naj ~e {}i uzro ci sa o bra }aj nih ne sre }a su i da qe ne pro pi sna br zi na, ne pro pi sna okre ta wa i skre ta wa, ne u stu pa we pr -

TU @I LAC ZA OR GA NI ZO VA NI KRI MI NAL MIQ KO RA DI SA VQE VI]

SA O BRA ]AJ NE NE SRE ]E OD NO SE @I VO TE

Na pu te vi ma 720 po gi nu lih

~etvrtak19.januar2012.

Pre kr {aj na pri ja va pro tiv ~la na VSS

Di rek tor ka Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zo ra na Mar ko vi} iz ja vi la je ju ~e da je pro tiv ~la na Vi so kog sa ve ta sud stva Pre dra ga Di mi tri je vi }a pod ne la pre kr {aj nu pri ja vu jer ni je po stu pio u skla du sa Za ko nom o Agen ci ji za bor bu pro tiv ko rup ci je. Skup {ti na Sr bi je 29. de cem bra ni je pri hva ti la pred log Agen ci je da Di mi tri je vi} bu de raz re {en, ko ja je to za tra `i la jer Di mi tri je vi}, de kan ni {kog Prav nog fa kul te ta, ni je tra `io sa gla snost za isto vre me no oba vqa we dve funk ci je u ro ku od tri da na od iz bo ra za ~la na VSS-a, ~i me je po stu pio su prot no Za ko nu o Agen ci ji za bor bu

pro tiv ko rup ci je. Di mi tri je vi} je za ~la na VSS-a iza bran 28. ju la 2010. Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je, po re ~i ma Zo ra ne Mar ko vi}, usvo ji la je pra vil nik u kojm je pre ci zi ra no ko je funk ci je se mo gu du pli ra ti bez sa gla sno sti te agen ci je. – Uvek ka da je pr va funk ci ja ona na ko joj je ne ko ne po sred no iza bran, od re |e ne dru ge funk ci je mo gu se oba vqaj ti bez sa gla sno sti Agen ci je. Mi smo na taj na ~in re lak si ra li ne po sred no iza bra ne funk ci o ne re ko je je za kon ve} sta vio u po seb nu ka te go ri ju – re kla je ona za Ra diote le vi zi ju Sr bi je. (Ta njug)

Ve li mir Ili}

de cem bra 2011. bio za bo ra vio, te ga za to ni ka da ni je ni spo me nuo u svo jim broj nim ra ni jim iz ja va ma„, na veo je Po po vi}. De taq no je na veo i broj ne Ili }e ve ci ta te ne po sred no pre ubi stva \in |i }a i od mah po sle aten ta ta, u ko ji ma iz no si za mer ke i kri ti ke na we gov rad. Po tom su u ana li zi ci ti ra ne Ili }e ve iz ja ve po sle 15. de cem bra 2011, u ko ji ma tvr di da je bio pri ja teq s \in |i }em i da su se ~e sto dru `i li u ^a~ ku.

za ve ri za u zi mao osum wi ~e ni Ne boj {a ^o vi}„, na vo di se u kri vi~ noj pri ja vi. Po po vi} sma tra da ubi stvo pre mi je ra \in |i }a ni je bi lo sa mo se bi ciq, ve} da se „iz otvo re nog pi sma Ule me ka, kao i pi sma upu }e nog Ili }u i dru gim po li ti ~a ri ma vi di da je ubi stvo bi lo sa mo sred stvo, a da je osnov ni ciq bio svr ga va we Vla de i do vo |e we dru gih, ta ko zva nih pa tri ot skih sna ga na vlast.

DVO JI CA SR BA USKO RO PRED SU DOM U MA \AR SKOJ

Op tu `e ni za kra |u na auto pu te vi ma

Grad sko tu ì la {tvo u Ke~ ke me tu, u Ma |ar skoj, po di glo je op tu `ni cu pro tiv se dam ~la no va or ga ni zo va ne kri mi nal ne gru pe, u ko joj su i dr à vqa ni Sr bi je, Ke~ ke met za ko ju se sum wa da je od le ta 2010. go di ne po ~i ni la vi {e kri vi~ nih de la kra |e. U sa op {te wu Tu ì la {tva je na ve de no da su u gru pi, osim ma |ar skih dr à vqa na, i dr à vqa ni Al ba ni je i Sr bi je, pre neo je in ter net-por tal „Vajdasàg„. Po op tu `ni ci, ~la no vi kri mi nal ne gru pe su

uglav nom de lo va li na auto pu te vi ma M-1, M-3 i M-5 u Ma |ar skoj, gde su iz vo zi la put ni ka ko ji su na od ma ra li {ti ma ili ben zin skim pum pa ma sta li da se od mo re kra li stva ri. Ukup no je evi den ti ra no oko 30 ta kvih kra |a, a u ne kim slu ~a je vi ma se ra di o iz no si ma od ne ko li ko hi qa da evra. Ve }i deo kri mi nal ne gru pe ma |ar ska po li ci ja je uhap si la to kom pro {le go di ne, dok dva stra na dr `a vqa ni na jo{ ni su pro na |e na. (Ta njug)

SPORT

~etvrtak19.januar2012.

dnevnik

c m y

EVROP SKO PR VEN STVO ZA VA TER PO LI STE U AJ NDHO VE NU (16â&#x20AC;&#x201C;29. JANUAR) SRBIJA I HRVATSKA DELE MEGDAN

Za presti` i bodove Va ter po li sti Sr bi je u pr va dva ko la na Evrop skom pr ven stvu u Aj ndho ve nu za be le `i li su dve po be de. Pr vo su del fi ni u B gru pi sa vla da li [pa ni ju (8:5), a on da i Ne ma~ ku (13:12). I dok su u pr voj utak mi ci od i- gra li od li~ no, u dru goj ni je sve funk ci o ni sa lo ka ko tre ba. Sre }om, ju ~e su iza bra ni ci De ja na Udo vi ~i }a ima li slo bo dan dan, a da nas ih ve} u â&#x20AC;&#x17E;gru pi smr tiâ&#x20AC;? o~e ku je ja ka re pre zen ta ci ja Hr vat ske. Hr va ti su, ta ko |e, za be le `i li dve po be de, pr vo pro tiv Ru mu ni je (10:7), a on da i pro tiv Cr ne Go re (10:8). Ju ~e su na {i mom ci ima li dva

DANA[WI PROGRAM Ma |ar ska - Ma ke do ni ja (13) Gr~ ka - Tur ska (14.30) Ne ma~ ka - [pa ni ja (16) Hr vat ska - Sr bi ja (17.30) Ita li ja - Ho lan di ja (19) Ru mu ni ja - Cr na Go ra (20.30)

TABELE A grupa

Re zul ta ti, pr vo ko lo: Ma ke do ni ja - Tur ska 16:4, Gr~ ka Ho lan di ja14:12, Ma |ar ska Ita li ja 12:8. Dru go ko lo: Ma ke do ni ja - Gr~ ka 6:10, Ho lan di ja - Ma |ar ska 6:19, Tur ska Ita li ja 6:17. 1. Ma |ar ska 2 2. Gr~ ka 2 3. Ita li ja 2 4. Ma ke do ni ja 2 5. Ho lan di ja 2 6. Tur ska 2

2 2 1 1 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 1 1 2 2

31:14 24:18 25:18 22:14 18:33 10:33

6 6 3 3 0 0

Sovrovi} uz delfine Na {oj eks pe di ci ji u Aj ndho ve nu pri kqu ~io se i pred sed nik Va ter po lo sa ve za Ve li bor So vro vi}. On }e sa eki pom osta ti sve do kra ja {am pi o na ta, 29. ja nu a ra. sa stan ka i tre ning, a da nas sa sta nak i tre ning. Duel sa Hr va ti ma za ka zan je za da nas u 17.30 ~a so va. U na {em ta bo ru pre o vla |u je mi {qe we da za taj va àn su sret tre ba po pra vi ti od re |e ne seg me net u igri, jer ri val je te àk, a po be da mo è do sta da do ne se. No, i po raz ne }e bi ti tra ge di ja, jer jo{ do sta ima da se igra. Se lek tor De jan Udo vi ~i} ka è da su uvek du e li sa Hr va ti ma pra va po sla sti ca. - Hr v at s ki va t er p o l o je kva l i t e t om uvek iza z ov za

B grupa

Re zul ta ti, pr vo ko lo: Hr vat ska - Ru mu ni ja 10:7, Ne ma~ ka - Cr na Go ra 7:13, Sr bi ja [pa ni ja 8:5. Dru go ko lo: Sr bi ja - Ne ma~ ka 13:12, [pa ni ja - Ru mu ni ja 12:10, Cr na Go ra Hr vat ska 8:10.

Fi lip Fi li po vi} i Nik {a Do bud vo di }e i u Aj ndho ve nu `e sto ke okr {a je

igra~ ki i kao eki pa. Po sto ji raz li ka ka da je Nik {a Do bud u igri, jer ta da sve ide na we ga. Ka da ni je u ba ze nu raz li ka u kva l i t e t u se na d ok n a | u j e

je sa d a zdrav. On je ve l i k a sna g a Hr v at s ke i to ne sa m o u od b ra n i, ve} i u na p a d u kao dru g i cen t ar mo ` e mno g o. Hr v a t e ka r ak t e r i { e ve l i k o str p qe w e, ne tro { e mno g o lop t i i ne sr q a j u. Od l i~ n o su pri p re m qe n i i u za v r {ni c i lo m e ri v a l e. Cr n o gor c i su uspe v a l i tri ~e t vr ti n e da im odo l e v a j u, a za -

IZ HRVATSKOG TABORA

Uvek na pobedu Se lek tor Hr vat ske Rat ko Ru di} ne `e li da se za ma ra zna ~a jem du e la sa Sr bi jom, ko ji bi mo gao da od lu ~i po bed ni ka B gru pe. - Ne za ma ram se ti me, Sr bi ja je jak ri val, kao i {to je i Cr na Go ra. Na{ ciq je u toj utak mi ci, kao i u svim osta lim me ~e vi ma, isti. Ide mo na po be du i

- Na pra vi li smo ve li ki po sao, ali da le ko smo od pr vog me sta u gru pi. Ne }e nam sa mo duel sa Sr bi ma bi ti te `ak, ve} i pre o sta la dva u gru pi sa Nem ci ma i [pan ci ma. [ta god ne ko mi slio i Ne ma~ ka i [pa ni ja su dve vr lo do bre re pre zen ta ci je. Nem ci su pro tiv Sr ba ima li igra ~a vi {e

1. Hr vat ska 2. Sr bi ja 3. Cr na Go ra 4. [pa ni ja 5. Ru mu ni ja 6. Ne ma~ ka

2 2 2 2 2 2

2 2 1 1 0 0

0 0 0 0 0 0

0 0 1 1 2 2

20:15 21:17 21:17 17:18 17:22 19:26

6 6 3 3 0 0

im obez be |u je igra ~a vi {e i mo gu} nost we go ve lak {e re a li za ci je. Jo{ uvek ne mo gu da oce nim na{ duel sa Nem ci ma, ali to je mo `da i nor mal no za ovu fa zu tak mi ~e wa. No, naj va `ni je je da mi to kom tak mi ~e wa bu de mo sve bo qi i bo qi,

Do go vor uspeh do no si: va ter po li sti Sr bi je

us pe li bi }u za do vo qan. Hr va ta ska je od li ~an tim i ima mo re spekt jed ni pre ma dru gi ma. Gol man Jo sip Pa vi} ka da ima dan pred sta vqa pra vi mo tor eki pe. Mi mo ra mo da se okre ne mo se b i, da igra mo na {u igru i da je po pra vqa mo iz me ~a u me~. Pra vi is pi ti nas o~e ku ju tek po za vr {et ku nad me ta wa u gru pi - re kao je Udo -

vi ~i}, ko ji ina ~e igra u za gre ba~ koj Mla do sti i od li~ no po zna je hr vat ske igra ~e. Naj bo qi va ter po li sta sve ta za 2011. go di nu Fi lip Fi li po vi}, ta ko |e, do bro po zna je hr vat ske igra ~e. - Igram u Pro Re k u sa Da mi r om Bu r i } em i San d rom Suk n om. Bu r i} je du g o bio po v re | en i bi } e mi dra g o da Me |u naj u spe {ni ji ma: Slo bo dan So ro

Soro u vrhu Po sle dva ko la naj bo qu sta ti sti ku od ~u va ra mre `e ima Hr vat Jo sip Pa vi}. On je od 42 {u ta od bra nio 27 i ima pro ce nat od 64,3 po sto, a u ba ze nu je pro veo svih 64 mi nu ta. Slo bo dan So ro u ba ze nu je pro veo 62 mi nu ta i od 37 {u te va za u sta vio je 21 {to iz no si 56,8 po sto. Ma |ar ski gol ma ni sta ti sti~ ki ima ju bo qi pro ce nat od bra ne od na {eg So ra, ali su po de li li mi nu ta `u (po 32), pa je ta ko La slo Bak {a od 15 {u te va od bra nio de vet (60 po sto), a Zol tan Se ~i 11 od 19 (57,9 po sto).

Se lek tor Hr vat ske Rat ko Ru di} op ti mi sta

da od i gra mo {to bo qu utak mi cu. Raz mi {qa mo uvek sa mo o sle de }em ri va lu, ide mo ko rak po ko rak i sa mo na taj na ~in mo `e se bi ti us pe {an na Evrop skom pr ven stvu - re kao je Ru di}. Da mir Bu ri} je re kao da je kqu~ po be de nad Cr no gor ci ma bi la igra u od bra ni.

nas. Ali, na ma je pre vas hod ni ciq da se {to bo qe pri pre mi mo za naj va `ni je me ~e ve. Da }e mo sve od se be, ima mo ve ru i na dam se naj bo qem - ka `e Udo vi ~i}. We gov po mo} nik De jan Sta no je vi} do da je da u ovom du e lu ne }e bi ti ne ke ve li ke pro me ne u od no su na Svet sko pr ven stvo u [an ga ju le tos. - Hr v at s ka de l u j e ja k o i

za iz jed na ~e we na kra ju me ~a re kao je Bu ri}. San dro Suk no je do dao: - Po sle Cr ne Go re sa ko jom smo od i gra li ja ko do bro, sa da nas o~e ku ju Sr bi. Ve ru jem da }e mo i wih do bi ti, {to bi nas od ve lo na put ko ji vo di ka od bra ni ti tu le.

ula s kom Pe t ra Mu s li m a u pro stor od dva me tra. Ima ju od li~ nog gol ma na Jo si pa Pa vi }a, dva ja ka be ka Da mir Bu ri} i An dro Bu {qe dr `e od bra nu - re kao je Sta no je vi}. Ka pi ten Va wa Udo vi ~i} je is ta kao da su du e li sa Hr va ti ma uvek bi li va `ni. - O~e k u j em da po d ig n e m o ni vo igre u od re |e nim seg men ti ma i ako u to me bu de mo

Du {ko Pi je tlo vi} je tre nut no ~e tvr ti na li sti stre la ca

Vodi Miralis Po sle dva od i gra na ko la na li sti stre la ca na EP u Aj ndho ve nu vo di Grk An dre as Mi ra lis sa osam go lo va, is pred Ita li ja na Ma tea Aj kar di ja i Ma |a ra Ger ge qi Ki {a ko ji su po sti gli po se dam po go da ka. Na{ Du {ko Pi je tlo vi} de li ~e tvr to me sto sa {est go lo va sa Cr no gor cem Mla |a nom Ja no vi }em i Nem cem Mar kom Po li ce om. Va wa Udo vi ~i} de li sed mo me sto sa pet po stig nu tih go lo va.

tim su pa l i. Bi } e te { ko, jer smo sli~ n o pri p re m qe n i. Ne o~e k u j em le p u utak m i c u, mi s lim da }e se me~ otvo r i ti u dru g e dve ~e t vr t i n e. Na { a igra mo r a da bu d e bo qa. Ni s mo ner v o z ni, ali kao da se pra v i ~ud n a at m os f e r a ka d a je Sr b i j a u ba z e n u, ne po t reb n i pri t i s ak. Na Evrop s kom pr v en s tvu tek ima da se igra - re k ao je Fi li p o v i}. Mi lan Alek si} ka `e da ne }e bi ti iz ne na |e wa u igri, jer se re pre zen ta ci je do bro po zna ju. - Hr va ti na pad ba zi ra ju na od li~ nom Nik {i Do bu du. On

jer da le ko su jo{ utak mi ce za me de qe - re kao je Ale ki si}. An dri ja Pr la i no vi} je na gla sio da je do bro {to su del fi ni u se ri ji ja kih utak mi ca, jer ta ko mo gu da po di `u for mu. - Duel sa Hr vat skom uvek do sta zna ~i, ali ovo ga pu ta ni {ta ne od lu ~u je. Sve re pre zen ta ci je su jo{ uvek u igri. Na dru goj stra ni Ma |a ri su ve} u po lu fi na lu, ali li~ no po zi ci ju u ko joj su oni tre nut no ne bih vo leo - re kao je Pr la i no vi}. Pripremila: G. Malenovi}

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak19.januar2012.

E V R O P S K O P R V E N S T V O R U K O M E T A [ A U S R B I J I ( 1 5 – 2 9 . J A N U A R )

Da nas sa Slo va ci ma Ru ko me ta {i Sr bi je po sqed wi me~ Gru pe A na EP igra ju da nas u 20.15 ~a so va pro t iv Slo v a~ k e u be o grad s koj ha l i Pi o n ir. Pobe d om nad se l ek c i j om Dan ske s pra vom mo `e mo kon sta to va ti da ih vo di u po l u f i n a l e i bor b u za meda qe. Tre ba sa mo da sa ~u va ju hlad ne gla ve, od mo re se u na red nih ne ko li ko da na, a utak m i c u sa sla b a { nim Slo va ci ma is ko ri ste kao pri li ku da se sa po ne kim re zer vi stom do ko pa mo ka kve – ta kve po be de. Se lek ci ji Slo va~ ke ovo je tre }e u~e {}e na pr ven stvi ma Sta rog kon ti nen ta. Na pret hod na dva (2006. i 2008.) za u ze li su po sled wa me s ta. U [vaj c ar s koj i Nor v e { koj ni s u osvo j i l i ni je dan bod. Ni { ta lak { e im ne } e bi t i ni u na { oj ze m qi.

Pra vo da se na da ju ni ko im ne mo è od u ze ti, ali re al no gle d a n o Slo v a~ k a je aut saj der i u ve ~e ra {wem me ~u, kao {to je to bi la i u pret hod na dva. Za ni mqi vo je to da su Slo va ci u kva li fi ka ci ja ma eli mi ni sa li Cr nu Go ru i Iz rael, a pro tiv fa vo rita [ved s ku do b i l i na svom te re nu, a je di ni po raz iza bra ni ci Zol ta na He i ste ra su do ì ve li od zva ni~ n o ~e t vr t e re p re z en taci je sve ta. Ono {to je do bro za Slo va ke je to da su to kom kvali fi ka ci ja ofor mi li kom pakt nu i ~vr stu eki pu ko ja mo è da iz ne na di. Ime na po p ut [to k la, [ul c a, Valoa, Stra n ov s kog ili Ku k i~ k e ni s u za pot c e wiva we i za to iza bra ni ci Ve s e l i n a Vu k o v i } a ako è le da po be de mo ra ju da u|u mak si mal no ozbiq no.

Se lid ba u Are nu U dru goj fa zu tak mi ~e wa re pre zen ta ci ja Sr bi je tak mi ~i }e se u Be o grad skoj are ni. Na {i ru ko me ta {i su po be dom nad Dan skom ve} obez be di li pla sman u dru gi krug, a utak mi ce su na pro gra mu 21, 23. i 25. ja nu a ra. Ula zni ce za utak mi ce srp skih ru ko me ta {a u Are ni ve} su pu {te ne u pro da ju i mo gu da se na ba ve na bla gaj na ma Are ne, Tr `nog cen tra U{}e, u dvo ra ni Do ma sin di ka ta, kao i u kwi `a ra ma Vul kan. Kom ple ti ula zni ca pro da ju se po ce ni od 1.000, 1.500, 2.500, 5.000 i 8.000 di na ra.

Vu~ ko vi} pa u zi ra, Stoj ko vi} tre ni rao Do bre ve sti sti `u iz me di cin ske slu `be . Iako je za do bio ne zgod nu po vre du, Ne nad Vu~ ko vi} }e bi ti naj ve ro vat ni je spre man za dru gu fa zu tak mi ~e wa. - Vu~ ko vi} ima ja ~u dis tor zi ju na le vom sko~ nom zglo bu i na in ten ziv noj je te ra pi ji. Pro pu sti }e ne {to, ali mi slim da }e se vra ti ti jer se sa wim ra di ja ko in ten ziv no. Da se ta kva po vre da do go di la obi~ nom ~o ve ku no sio bi gips tri ne de -

qe. Me |u tim, kod sprem nog spor ti ste opo ra vak tra je kra }e - re kao je dr Babi}. Ra ni je po vre |e ni Rast ko Stoj ko vi} je oce nio da we go va povre da ni je ozbiq na kao {to je to de lo va lo u pr vi mah. - Ju ~e sam od ra dio pr vi tre ning, imam na du da }u bi ti spre man za da na {wu utak mi cu. De lo va lo je ozbiq no, bi lo je bol no. Pozi tiv no raz mi {qam, pun sam ener gi je - re kao je Stoj ko vi}.

SE LEK TOR VE SE LIN VU KO VI] I NE SPO MI WE PO LU FI NA LE

Ima pro sto ra za na pre dak Du go ru ko met ni re pre zen ta tiv ci Sr bi je ni su uspe va li da se su pro sta ve Dan ci ma na ve li kim tak mi ~e wi ma. Po be |i va li su Dan ci u [ved skoj 2011. go di ne (35:27), u Austri ji go di nu ra ni je (28:23), u Hr vat skoj 2009. (37:36), u [vaj c ar s koj 2006, ta da kao Sr bi ju i Cr nu Go ru (33:29). A on da su do {li u Be o grad na de se to Evrop sko pr ven stvo i iz gu bi li. Sr ~a na, bor be na i pri bra na srp ska re pre zen ta ci ja ostva ri la je i dru gi tri jumf, po sle du e la s Poq skom, na EP u gro tlu ha le Pi o nir i od {kri nu la vra ta po lu fi na la. Se lek tor Ve se lin Vu ko vi} re kao je da ni je oka sklo pio po sle po be de nad Dan skom, jer je sve vre me raz mi {qao o fe no me nal noj at mos fe ri u Pi o ni ru. - Ener gi ja ko ju nam je da la pu bli ka za dr à la se u me ni i ni sam mo gao da spa vam, ne gde do se dam sa ti uju tro. Do sta toga smo ura di li za sa da i u do broj for mi do ~e ka li start Evrop skog pr ven stva - re kao je po s le ve l i k e po b e d e Vu kovi}. Da ni ma su or lo vi upo zo ra va li na br zu igru Dan ske, na kva l i t et n a kri l a, be k o v e... Stru~ ni {tab je u pri pre mi utak mi ce opo mi wao jav nost da re p re z en t a c i j u o~e k u j e jo{ te ì me~ ne go u pr vom ko lu s Poq skom. - Re kao sam ra ni je da ako ne pri mi mo de set go lo va iz kon tre da }e mo po be di ti. Pri mi li smo ~e ti ri ili pet, iako ni smo od i gra li od bra nu na ni vou iz me ~a sa Poq skom. Ve li ka je po hva la za srp ski ru ko met to {to smo spre ~i li wi hov kon tra na pad i {to smo mo gli da ih spu sti mo u tom seg men tu na je dan ili dva po stig nu ta go la. La ko je sad bi ti pa me tan - ne è lim da sla vi mo, ali ima mo pra vo da uì va mo. On je do dao da se, ipak, ma lo pla {i pa da for me uo~i od lu ~u ju }ih me ~e va u dru goj fa zi.

Sla vqe da, eufo ri ja ni ka ko: Ve slin Vu ko vi}

- Ni smo ba{ do bro po ~e li pro tiv Da na ca, ali igra li smo pro tiv svet skog vi ce {am pi o na i do ka za li da uz mak si malno za la ga we i bor be nost mo `e mo da se no si mo sa svi ma. Mi i da qe ima mo pro sto ra za na pre dak u svim ele men ti ma igre. Se lek tor je po ru ~io da je de f an z iv n a igra kqu~ n a za uli va we sa mo po u zda wa. - Po ku {a vam ve} du go da ob ja snim igra ~i ma da to sa mo po u z da w e, u ko m e smo bi l i tan ki, po ku {a ju da cr pe iz ~vr ste od bra ne, {to se i ostva ri lo. Ra di li smo mno go na to me, u dve utak mi ce pro tiv mo `da i naj o fan ziv ni jih eki pa na kon t i n en t u pri m i l i smo sa mo 40 go lo va. To je put ko jim `e li mo da na sta vi mo. Igra m o igru ko j u ovaj tim, pre m a mom mi { qe w u, mo ` e naj bo qe da igra.

Vu ko vi} je is ta kao da jo{ ima pro sto ra za na pre dak. - Svu da ima pro sto ra za na pre dak. Mo ra te shva ti ti da je re pre zen ta ci ja sa mo 40 ili 45 da na go di {we za jed no i ma lo je vre me na da ot klo ni mo sve stva ri ko je nam sme ta ju. Igra ~ii do |u iz 20-ak si ste ma ra da, ta ko da je to vr lo te {ko, ali je naj bit ni je da smo uje di we ni u fron tu po ro di ce i at mos fe re u re pre zen ta ci ji. ^e ti ri bo da iz dva ko la uli va ju op ti mi zam i do pu {ta ju raz mi {qa we o po lu fi na lu, iako Vu ko vi} u raz go vo ru primet no po ku {a va da iz beg ne tu re~. - Jo{ to ne po mi we mo, mno go pu ta nam se obi lo o gla vu to raz mi {qa we una pred. U Sr bi ji se pla ni ra obi~ no za ne ku go di nu una zad, a mi smo tu da pla ni ra mo dva da na una pred. Otvo re ni su no vi vi di ci, ima mo {an su, ali smo sve sni da

ni {ta ne }e bi ti la ko i da su svi osta li ko ji do la ze u glav nu run du mo ti vi sa ni da na pra ve do bar re zul tat - re kao je se lek tor. Pre ma we go vim re ~i ma, po sled wi me~ u gru pi sa re pre zen ta ci jom Slo va~ ke (ve ~e ras u 20.15) is k o r i s ti } e za raz igra va we igra ~a ko ji do sa da ni su mno go igra li i za od mor pre op te re }e nih. Se lek tor upo zo r a v a da je neo p h od n o i}i korak po ko rak. - Bez ob zi ra {to utak mi ca ne ma tak mi ~ar ski zna ~aj mo ra }e mo, zbog sa mo po u zda wa i pu bli ke, da od i gra mo {to bo qe i da po ku {a mo da po be di mo. Pre nos bo do va je ono {to mo `e da uli je do dat nu na du, to {to }e mo Po qa ke ili Dan ce osta vi ti sa nu la ili dva bo da. To mo `e da nas do ve de do to ga, do tih vi si na o ko ji ma pri ~a mo - ja sna je se lek to ro va alu zi ja.

Fe nom enal na pu bli ka

Ru ko me ta {i Sr bi je pro sla vqa ju po be du nad Dan ci ma

NA [I IGRA ^I PRE ZA DO VOQ NI IGROM I AT MOS FE ROM U PI O NI RU

Ne ma vre me na za sla vqe Ivan Nik ~e vi} od ba cio je po re |e we srp skog ti ma sa fran cu skim, po {to na {a re pre zen ta ci ja „te {ko da je go lo ve, ali ih i te {ko pri ma”. - Si gur no mo `e mo bi ti za do voq ni, ali ne ma me sta za eufo ri ju, tek smo po ~e li. Ni smo do {li ov de da igra mo je dan me~ sa Dan skom, ve} ce lo pr ven stvo da od i gra mo kva li tet no i bor be no. Sa da raz mi {qa mo sa mo o Slo va ci ma - re kao je Nik ~e vi}. On je is ta kao da srp ski re pre zen ta tiv ci fu ra ju svoj fa zon, ra de ono {to tre ba i da su sa mo na to kon cen tri sa ni. Pi vot men Alem To ski} re kao je da srp ska re pre zen ta ci ja mo ra osta ti ~vr sto na no ga ma. - Ne ma vre me na za sla vqe, ne ma opu {ta wa ni eufo ri je i sve -

sni smo da mo è mo do sta i da nas tek o~e ku je po ~e tak EP. Slo va ke mo ra mo do bi ti zbog sa mih nas, da po ka è mo ka rak ter i da vra ti mo pu bli ci {to nas je fe no me nal no po dr à va - ka zao je To ski}. On je po sle uglav nom od bram be nih za da ta ka u pr vom ko lu pro tiv Poq ske, pro tiv Da na ca igrao i u na pa du. - Svi smo sve sni da kad jed nom do bi je mo {an su mo ra mo oprav da ti po ve re we. Pro tiv Da na ca smo ostva ri li ve li ku po be du, a pred po ~e tak EP è qa nam je bi la da pre ne se mo ~e ti ri bo da u dru gu krug. To je te {ko kad igra{ pro tiv Poq ske i Dan ske, me |u tim, to nam je po {lo za ru kom, igra li smo pamet no i uz ve li ku po dr {ku za slu è no do bi li - re kao je To ski}.

Pi vot je ka zao da je Sr bi ji sti mu lans bio da do bi ju Dan ce to {to su oni do bi ja li nas posled wih ne ko li ko go di na. Sred wi bek Da li bor û tu ra re kao je da Sr bi ja ima re cept za da qe tak mi ~e we. - Ima mo ja ko do brih in di vi du a la ca, ali ne bi mi po sto ja li bez tim skog ra da. Ja ko sam za do vo qan {to sam deo ti ma. Svi smo ne {to po vre |e ni, sve ne {to bo li, ali su svi ~vr sto na no ga ma - re kao je û tu ra. On je is ta kao da }e Sr bi ja sa Slo va~ kom od i gra ti kao i pr ve dve utak mi ce. - Pla ni ra mo kao i do sad da igra mo, bez ob zi ra {to nam bo do vi ne tre ba ju. Tre ba da se odu ì mo na ro du ko ji nas gle da, ne sme mo da u|e mo opu {te no u me~ i tre ba uze ti dva bo da - is ta kao je û tu ra.

Je dan od ju na ka tri ju fa nad Dan skom, de sni bek Mar ko Vu jin re kao je da je re pre zen ta ci ja na do brom pu tu da vra ti srp ski ru ko met na sta re sta ze uspe ha. - Od i gra li smo fan ta sti~ no pr vih 120 mi nu ta na tur ni ru. Iako su nas mno gi pot ce wi va li, na pra vi li smo ve li ki ko rak ka na {em ci qu, da vra ti mo srp ski ru ko met ta mo gde je ne kad bio. Na dam se da }e mo na sta vi ti u po bed ni~ kom rit mu i u do brom ras po lo è wu do ~e ka ti start dru ge fa ze u su bo tu - re kao je Vu jin. Vu jin ka è da ni ka da u ka ri je ri ni je do ì vio ono {to se de si lo u po sqed wih 15 mi nu ta me ~a pro tiv Dan ske.

Mar ko Vu jin

- Ni sam do `i vio ono {to se si no} de si lo, jer po sled wih 15

mi nu ta me ~a ni smo ~u li jed ni dru ge na te re nu, a sta ja li smo na tri me tra. Pu bli ka je bi la fe no me nal na i hva la joj na to me. Vu jin je is ta kao da o~e ku je da }e i Be o grad ska are na bi ti pu na, gde }e Sr bi ja igra ti me ~e ve dru ge fa ze. - Ka `u da }e Are na bi ti pu na, vra ti li smo ve ru u srp ski ru ko met, ali jo{ ni {ta ni smo na pra vi li. Ve li ki ko rak smo na pra vi li i jed nu od tri utak mi ce u dru goj fa zi da do bi je mo ide mo u po lu fi na le. On je re kao da, iako su se pu no is tro {i li, ne ose }a ju umor. - Is tro {i li smo se pu no fi zi~ ki i emo tiv no, ali to su le pe stva ri jer smo se svi pro bu di li bez umo ra - re kao je bu du }i ru ko me ta{ ne ma~ kog Ki la. Pri pre mio: J. Ga li}

sport

~etvrtak19.januar2012.

dnevnik

EVROPSKO PRVENSTVO RUKOMETA[A U SRBIJI (15–29. JANUAR)

Tri ko lo ri po lo ì li po prav ni Ru si ja - Fran cu ska 24:28 (11:16) NO VI SAD: Velika dvorana Spensa, gledalaca 4.500, sudije: Hora~ek i Novotni (ê{ka). Sedmerci: Rusija 1 (1), Francuska 4 (4), iskqu~ewa: Rusija 6, Francuska 2 minuta. RUSIJA: Grans (1 odbrana), Filipov, Erohin, Kovalev 3, êrnoivanov, Akman 2, Bogdanov (7 odbrana), Rastvorcev 1, Aslawan 1, îpurin 7, Kok{arov 2, [elmenko 1, Dibirov 1, Igropulo 5 (1), Tarik 1, Ivanov. FRANCUSKA: Fernandez 3, Dinar, Barahet 4, @. @il, B. @il 3, Narsis 6, @oli 4 (4), Karabu, Karabati} 1, Omeje (15 odbrana), Akambraj, Abalo 2, Gigu 1, Detrez, Bingo 4. Reprezentacija Francuske, u odnosu na duel sa [panijom koji je izgubila u prvom kolu, ju~e je protiv Rusije odigrala taman onoliko koliko je bilo potrebno da osvoji prva dva boda. Ina~e, Rusi su delovali nekako nemo}no, ve} na samom po~etku utakmice, kretali su se prili~no tromo, a u zoni nisu odigrali skoro ni{ta. U napadu su napravili bezbroj gre{aka i Francuzi su to znali i te kako da iskoriste. U 10. minutu na semaforu je stalo 0:5, a Rusi su prvi put mreù sjajnog Tijeri Omejea pogodili tek u 11. minutu. O~igledno je bilo da je selektor {ampiona Olimpijskih igara, Svetskog i Evropskog prvenstva Onesta poku{ao da uigrava svoj sastav, a naro~ito u zoni odbrane. înilo se da je to upravo deprimiralo selekciju Rusije koja je nekada bila velesila u ovom sportu. Narsis i Barahet poga|ali su ~ini se

Slo va~ ka - Poq ska Sr bi ja - Dan ska 1. Sr bi ja 2. Poq ska 3. Dan ska 4. Slo va~ ka

2 2 2 2

2 1 1 0

0 0 0 0

24:41 24:22 0 1 1 2

46:40 59:46 52:49 49:71

4 2 2 0

U po sled wem ko lu (su tra) sa sta ju se : Poq ska - Dan ska (18.15) i Sr bi ja - Slo va~ ka (20.15).

GRU PA B – NI[ Ma ke do ni ja - Ne ma~ ka ^e {ka - [ved ska 1. [ved ska 2. ^e {ka 3. Ne ma~ ka 4. Ma ke do ni ja

2 2 2 2

1 1 1 0

1 0 0 1

0 1 1 1

23:24 29:33 59:55 56:57 48:50 49:50

3 2 2 1

U po sled wem ko lu (su tra) sa sta ju se: Ne ma~ ka - [ved ska (18.15) i ^e {ka - Ma ke do ni ja (20.15).

GRU PA C – NO VI SAD Ru si ja - Fran cu ska [pa ni ja - Ma |ar ska 1. [pa ni ja 2. Fran cu ska 3. Ma |ar ska 4. Ru si ja

1 2 1 2

1 1 0 0

0 0 1 1

24:28 (20.15) 0 1 0 1

29:26 54:53 31:31 55:59

2 2 1 1

U po sled wem ko lu (pe tak) sa sta ju se: [pa ni ja - Ru si ja (18.15), Fran cu ska - Ma |ar ska (20.15).

GRU PA D – VR [AC Slo ve ni ja - Hr vat ska 29:31 Island - Nor ve {ka (20.10)

De taq sa me ~a Ru si ja - Fran cu ska u No vom Sa du

kad god su hteli gol Vadima Bogdanova, koji je odbranio samo sedam lopti. U drugom poluvremenu o~igledno je bilo da selekcija Vladimira Maksimova poku{a-

va samo u ponekim trenucima da doka`e da je od we ostao i neki kvalitet. Me|utim, jedino je ^ipurin, uz Igropula, uspevao da se donekle nosi sa rivalom, a odli~ni sredwi bek Pavel Ak-

Fo to: N. Sto ja no vi}

man o~igledno nije mogao da ima dobru saradwu sa svojim reprezentativnim kolegama. To je uticalo da Francuzi povedu i sa osam golova razlike i ~inilo se da su Rusi jedva ~ekali da

U NI [U DA NAS VE O MA ZA NI MQI VO

Nem ci na ve li kom is pi tu U ni{koj hali âir ve~eras }e biti veoma zaniqivo. Skoro ni jedna ekipa u grupi nije sigurna da }e oti}i u drugi krug Prvenstva Evrope, mada su [ve|ani, ina~e ~etvorostruki prvaci Starog kontinenta, skoro obezbedili prolaz. [ve|ani imaju tri boda, u prvom kolu iznenadila ih je Makedonija otkinuv{i im bod. Makdeonci su zatim nesre}no poraèni od favorizovane Nema~ke s golom razlike, u fini{u me~a. Me|utim, podneli su àlbu tvrde}i da su postigli ~ist izjedna~uju}i gol 10 sekundi pre kraja. Da li }e EHF uop{te to uzeti u obzir, ostaje da se vidi. Dosada{wa praksa bila je druga~ija, a na IZ TA BO RA MA KE DO NI JE

O{te }e ni smo

Rukometna federacija Mekedonije podnela je prigovor zbog materijalne povrede pravila na me~u EP Makedonija - Nema~ka. Makedonci tvrde da je lopta koju je ka golu uputio Kiril Lazarov pogodila pre~ku, ali da je zavr{ila iza linije nekih 20 santimetara. Sudije Lajfson i Palson sa Islanda to nisu videle, pa se me~ zavr{io pobedom Nema~ke 24:23. - Podneli smo prigovor oficijelnim licima Evropskog prvenstva, jer smatramo da smo o{te}eni. Lopta je zavr{ila u golu, ali nismo optimisti da }emo ne{to dobiti od toga - rekao je Dragan Na~evski, koordinator reprezentacije Makedonije. Komisija za `albe EP je odbila prigovor makedonske reprezentacije.

GRU PA A – BE O GRAD

Ki ro La za rov, naj bo qi ru ko me ta{ Ma ke do ni je

snimku se i ne vidi najboqe da je lopta pre{la gol liniju. Danas se sastaju sa selekcijom ê{ke, koja je u prvom kolu savladala Nema~ku ( 27:24). ê{ka uop{te nije naivna reprezentacija, {to pokazuje i pobeda nad Nemcima. U sastavu ima ~ak devet rukometa{a koji nastupaju u klubovima Bundes lige, koja je uz {pansku ligu najja~a na svetu. - Moramo da pruìmo i vi{e od maksimuma ako èlimo da pobedimo, a èlimo da idemo daqe - rekao je selektor Makedonaca Zvonko [undovski. Ako bi Makedonija slavila onda bi se êsi oprostili od daqeg takmi~ewa. Makedonija ima

najvi{e pristalica u Ni{u. Me|utim, jedan od najboqih igra~a na svetu Filip Jiha, zatim Jan Filip i ostali êsi ne razmi{qaju tako, mada su lagano izgubili od [ve|ana sa- 33:29. Wima bi bio dovoqan i bod pa da zavr{e posao i plasiraju se u drugi krug, u koji bi preneli jedan bod u slu~aju da Nema~ka bude poraèna od [ve|ana. Ba{ ta utakmica privla~i veliku pa`wu rukometne javnosti, jer postoje mnoge solucije. [ve|ani moraju dobro da zapnu, a Nemci jo{ vi{e, ako èle pobedom da se osiguraju. - Nismo se ba{ proslavili u prve dve utakmice. Poraèni smo od êha, a iskreno imali smo sre}e

protiv Makedonije. Me|utim, ve~eras ne smemo da izazivamo sudbinu, mada znamo koliko je kvalitetan na{ rival. Postigao sam {est golova u duelu s Makedoncima, nekako me je krenulo i u~ini}u sve da tako bude i ve~eras. Bod nam je dovoqan da odemo daqe, ali idemo na pobedu - istakao je levi bek Nemaca Lars Kaufman. Desni bek [vedske i Kila Kim Anderson ne ostaje mu du`an. - Poznajem igru na{ih rivala, ali i oni znaju nas. Nova pobeda bi nam mnogo zna~ila za sticawe jo{ ve}eg samopouzdawa. Ne interesuje nas nikakva kalkulacija i ube|en sam da mo`emo da dobijemo Nemce - naglasio je Kaufman. M. Pa vlo vi}

se utakmica zavr{i. Istina, u fini{u drugog dela napravili su nekoliko akcija, ali sve to bilo je malo da bi ne{to vi{e u~inili. M. Pa vlo vi}

1. Hr vat ska 2. Nor ve {ka 3. Slo ve ni ja 4. Island

2 1 2 1

2 1 0 0

0 0 0 0

0 0 2 1

62:58 28:27 56:59 29:31

4 2 0 0

U po sled wem ko lu (pe tak) sa sta ju se: Island - Slo ve ni ja (18.10) i Hr vat ska - Nor ve {ka (20.10).

I Z S T R U ^ N O G U G L A : \U RA\ TR BO JE VI], TRE NER

Pri pa da nam ma kar po lu fi na le Ovo je vi{e nego velika pobeda na{e reprezentacije, jer Danska nije makar ko. Momci su sjajno odradili svoj posao, a selektor Veselin Vukovi} skovao je odli~nu taktiku. Na{a zona 6 – 0 uspela je da sasvim onesposobi ubojitost odli~nih bekova na{eg rivala. Oni nisu mogli da pokaù ono {to znaju. U prvom delu utakmice Danci su vodili zbog toga {to su igrali dobro na pozicijama krila i pivota. Me|utim, ulaskom u igru Toski}a i ûture, po~ela je da puca wihova zona, koja je igrala i preo{tro, a obra}ala je pa`wu na bekove. Me|utim, Toski} je stvarao prostor na liniji odli~no se kre}u}i i prave}i blokade, a ûtura je povezao igru na{e selekcije i uspeli smo da ostvarimo zaista veliku, veliku pobedu. Najve}a dobit u svemu je to {to izme|u na{ih igra~a i navija~a postoji izuzetan fluid. Sve vreme se ~ulo: Srbija, Srbija i igra~i su prosto no{eni na krilima publike. Na{a odbrana, na ~elu s odli~nim Darkom Stani}em, odigrala je mo`da i najboqe do sada. Na{a zona 6 – 0, koja se izuzetno pomerala, potpuno je poremetila Dance i to je za wih bio veliki takti~ki udarac. Prosto je na terenu pucalo od borbe za svaku loptu, za prostor, za {ut i gol. Nismo se ni malo upla{ili Danaca, niti smo imali bilo kakav kompleks. U pojedinim momentima prelazilo se na zonu 5 – 1, u kojoj je izuzetni Nik~evi} zaustavio na najboqi na~in odli~ne bekove na{eg rivala. Me|utim, stekao se utisak da su namerno pu{tali mladog beka rivala da {utira i on je upropastio ~etiri lopte.

Stani} je prosto uneo strah u redove danske reprezentacije, a wega, Vujina i Ili}a, Vilibek se najvi{e i pribojavao. Istina, na{i bekovi nisu se ba{ pokazali u pravom svetlu u prvom delu, ali su zato u drugom Marko Vujin i Momir Ili} prosto re{etali mre`u rivala. Veselin Vukovi} napravio je pravi potez kada je, kod na{eg vo|stva

od gola razlike, uzeo tajm – aut. Posle toga digli smo na dva razlike i vi{e nismo vijali prednost Danaca, nego oni na{u, a to je ne{to najgore za igra~e. Ovo je utakmica dostojna finala Prvenstva Evrope. Mi sad imamo ~etiri boda, po{to su Poqaci savladali Slovake i osigurali smo mesto u daqi tok takmi~ewa. Zato bi, u duelu sa Slovacima, koji i nije mnogo bitan, na{ selektor trebalo da odmori neke igra~e, a drugima bi morale povrede da se saniraju. Dancu su u ju~era{wi duel u{li nekako prepotentno, sigurni da }e slaviti, jer su stalno pravili pritisak. Me|utim, Vukovi} i wegovi izabranici su ih bolno prizemqili, pa bi moglo da se dogodi da i oni spakuju kofere – istakao je \ura| Trbojevi}.

c m y

dnevnik

SPORT

~etvrtak19.januar2012.

OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

Ko lum bi jac Fa qa iz ba cio Fi {a [pa nac Ra fael Na dal po be dio je To mi ja Ha sa iz Ne ma~ ke sa 6:4, 6:3, 6:4, dok se [vaj ca rac Ro xer Fe de rer pla si rao u tre }e ko lo bez bor be, po {to se zbog po vre de po vu kao An dre as Bek. Huan Mar tin del Po tro imao je sa mo na pa pi ru lak po sao pro tiv Bla `a Kav ~i ~a, ali je Ar gen t i n ac na kra j u ipak tri jum fo vao u tri se ta - Spa ko vao ko fe re: Mar di Fi{ 6:4, 7:5, 6:3. pra vio je Ko lum bi jac Ale han Mel burn je ostao bez osmog dro Fa qa ko ji je im pre siv nom no si o ca Ame ri kan ca Mar di ja igrom do {ao do po be de u tri Fi {a. Ve li ko iz ne na |e we na - se ta - 7:6 (4), 6:3, 7:6 (6).

Tip sa re vi} od u stao od du bla Jan ko Tip sa re vi} i Jen Hsun Lu iz Ki ne skog Taj pe ha, ko ji su da nas tre ba li da ima ju pr vi me~, od lu ~i li su da od u sta nu od na stu pa u kon ku ren ci ji du blo va. Wi ho vo me sto za u ze }e Ne mac To bi jas Kam ke i Da nac Fre de rik Nil sen, ko ji }e u pr vom ko lu igra ti pro tiv [pa na ca Pa bla An du ha ra i Gi qer ma Gar si je Lo pe za.

Bo ja na is pa la i u du blu Bo ja na Jo va nov ski i Ho lan |an ka Mi ha e la Kra ji ~ek eli mi ni sa ne su na star tu tur ni ra u kon ku ren ci ji pa ro va. Jo va nov ski i Kra ji ~ek su u 1. ko lu po ra `e ne u du e lu sa ru skom kom bi na ci jom Aqa Ku dr jav co va - Eka ta ri na Ma ka ro va sa 2:1 u se to vi ma - 7:6 (1), 4:6, 6:3. Mu {kar ci, 2. ko lo: (2) Na dal ([pa ni ja) - Has (Ne ma~ ka) 6:4, 6:3, 6:4, (3) Fe de rer ([vaj car ska) - Bek (Ne ma~ ka), pre da ja Be ka, (7) Ber dih (^e {ka) - O. Ro hus (Bel gi ja) 6:1, 6:0, 7:6 (4), Fa qa (Ko lum bi ja) - (8) Fi{ (SAD) 7:6 (4), 6:3, 7:6 (6), (10) Al ma gro ([pa ni ja) - Di mi trov (Bu gar ska) 3:6, 6:3, 6:7 (4), 6:4 6:0, (11) Del Po tro (Ar gen ti na) Kav ~i~ (Slo ve ni ja) 6:4, 7:5, 6:3, (13), Dol go po lov (Ukra ji na) Kam ke (Ne ma~ ka) 4:6, 6:1, 6:1, 3:6, 8:6, (16) Iz ner (SAD) - Nal ban di jan (Ar gen ti na) 4:6, 6:3, 2:6, 7:6 (5), 10:8, (18) Lo pez ([pa ni ja) - ]i po la (Ita li ja) 7:5, 7:6,(4), 6:2, (21) Va vrin ka ([vaj car ska) - Bag da tis (Ki par) 7:6, 6:4, 5:7, 6:1, (30) An der son (Ju `na Afri ka) - Sta hov -

To ma{ Ber dih ni je imao pro ble ma sa pre sla bim Oli vi je om Ro hu som. ^eh je po sle pr va dva ube dqi vo do bi je n a se t a (6:1, 6:0) u tre }em na i {ao na jak ot por Bel gi jan ca i tek u taj-brej ku (7:4) sti gao je do tri j um f a. Me~ da na su od i gra li Xon Iz n er i Da v id Nal b an d i j an, a po s le 280 mi nu ta igre pro la zak u tre }e ko lo je obez be dio ame ri~ ki te ni ser tri jum fo vav {i sa 4:6, 6:3, 2:6, 7:6 (5), 10:8.

Is pa la Sk ja vo ne Dru go ko lo `en skog sin gla po s le gu b it k a pr v og se t a u do n e l o je la k e po b e d e Kim dru ga dva od li~ nom igrom po Klaj sters i Na Li, dok je is ku - ra zi la Ma ri nu Era ko vi} (3:6, sna Fran ~e ska Skja vo ne eli 7:6, 7:3) za ka zav {i duel sa Je mi ni sa na od su na rod ni ce Ro le nom Jan ko vi}. mi n e Opran d i. Bel g i j an k a Ana bel Me di na Ga ri ges po Kim Klaj sters pre pu sti la je be di la je Ol gu Go vor co vu sa sa m o je d an 6:1, 6:0, uspe gem Fran c u {na je bi la i ski w i Ste Ive t a Be n e fa n i Fo r ec {o va u me ~u Ga k on (6:0, sa [u ai Peng 6:1). Ve o m a (6:2, 6:4), dok si g ur n o i se Da n i j e l a ube dqi vo de H a n t u h o v a lo v a l a je i mu ~ i l a pro Na Li u du e- tiv Ukra jin lu sa Austra - Fran ~e ska Skja vo ne ke Le si je Cu li jan kom Oli vi jom Ro gov skom ren ko - 4:6, 6:4, 6:3. Pr va te ni (6:2, 6:2), ali je za to ve te ran ka ser ka sve ta Ka ro li na Vo zwac Fran ~e ska Skja vo ne sta la na ki je na sta vi la po hod ka pr vom dru gom ste pe ni ku. Wu je sa 6:4, grend sle mu, a do pla sma na u 6:3 ap so lut no za slu `e no po be - tre }e ko lo sti gla je na kon po di l a ze m qa k i w a Ro m i n a be de nad Anom Ta ti {vi li re Opran di. Kri sti na Mek hejl je zul ta tom 6:1, 7:6 (4).

Re zul ta ti ski (Ukra ji na) 3:6, 6:1, 7:6 (3), 6:3, To mi} (Austra li ja) - Kve ri (SAD) 3:6, 6:3, 7:6 (3), 6:3, Kar lo vi} (Hr vat ska) - Ber lok (Ar gen ti na) 7:6 (4), 3:6, 6:3, 6:4, Lac ko (Slo va~ ka) - Jang (SAD) 6:3, 6:1, 3:6, 6:3, Lu (Taj van) - Se ra (Fran cu ska) 7:5, 6:2, 6:2, Kol {raj ber (Ne ma~ ka) - Ri ba ([pa ni ja) 6:0, 4:0, pre da ja Ri be. @e ne, 2. ko lo: (1) Vo zni jac ki (Dan ska) - Ta ti {vi li (Gru zi ja) 6:1, 7:6 (4), (3) Aza ren ka (Be lo ru si ja) - De la kva (Austra li ja) 6:1, 6:0, (5) Na (Ki na) - Ro gov ska (Austra li ja) 6:2, 6:2, (8) A. Ra dvan ska (Poq ska) - Or ma e ~ea (Ar gen ti na) 6:3, 6:1, Opran di (Ita li ja) - (10) Sk ja vo ne (Ita -

li ja) 6:4, 6:3, (11) Klaj sters (Bel gi ja) - Fo rec Ga kon (Fran cu ska) 6:0, 6:1, (13) Jan ko vi} (Sr bi ja) - âng (Taj van) 6:4, 6:2, Be ne so va (ê {ka) - (16) [u ai (Ki na) 6:2, 6:4, (20) Han tu ho va (Slo va~ ka) - Cu ren ko (Ukra ji na) 4:6, 6:4, 6:3, (22) Ger ges (Ne ma~ ka) - Da ni li du (Gr~ ka) 6:2, 2:0, pre da ja Da ni li du, (26) Me di na Ga ri ges ([pa ni ja) - Go vor co va (Be lo ru si ja) 6:1, 6:0, (31) Ni ku le sku (Ru mu ni ja) Par men ti je (Fran cu ska) 4:6, 6:4, 6:1, Bar tel (Ne ma~ ka) - (32) êt kov ska (ê {ka) 7:5, 6:3, Mek hejl (SAD) - Era ko vi} (No vi Ze land) 3:6, 7:6 (4), 6:3, Vos ko bo e va (Ka zah stan) - Pi ron ko va (Bu gar ska) 6:4, 6:4, Brat ~i ko va (Ru si ja) - Bri jan ti (Ita li ja) 6:2, 6:1.

U sve bo qoj for mi: Je le na Jan ko vi}

Je ca ru tin ski u tre }e ko lo Je le na Jan ko vi} je u dru goj run di sa vla da la Taj van ku Kaiên âng re zul ta tom 6:4, 6:2, za 88 mi nu ta bor be.U tre }em ko lu igra }e pro tiv Ame ri kan ke Kri sti ne Mek Hejl, ko ja je po sle pre o kre ta po be di la No vo ze lan |an ku po pa so {u (Spli }an ku po ro |e wu) Ma ri nu Era ko vi} - 3:6, 7:6 (7-4), 6:3, po sle 167 mi nu ta bor be. U je di nom do sa da {wem me ~u, u ârls to nu 2011. go di ne ({qa ka), Je le na je po be di la Ma ri nu 6:2, 6:0.Ako pro |e i taj me~, u osmi ni fi na la ~e ka je naj ve ro vat ni je Ka ro li na Vo zni jac ki, pr va te ni ser ka sve ta.

Je le na je od li~ no po ~e la me~ sa Taj van kom (149. na sve tu), ko ja je do glav nog tu ir ni ra pro {la kroz kva li fi ka ci je, a za tim je ube dqi vo po be di la Pe tru Mar ti} iz Hr vat ske. Me |u tim, po sle brej ka na sa mom star tu Je le na je do zvo li la ri val ki ri brejk, pa se do po la se ta igra lo rav no pr vav no, gem za gem. Usle di la je jo{ jed na raz me na brej ko va, ali je po sle osam ge mo va Je le na za i gra la ka ko ume, od u ze la pro tiv ni ci se rivs u sle de }em ge mu i ru tin ski pri ve la set kra ju. Po sle 1:1 u dru gom se tu srp ska te ni ser ka pra vi dva uza -

stop na brej ka i efek tiv no za vr {a va me~. Osta tak je bio ru tin ska eg ze ku ci ja, pa je bez pre vi {e na po ra srp ska te ni ser ka pre bro di la run du u ko joj je sta la pro {le go di ne i obez be di la po pra vak bo dov nog sal da. To je, na da mo se, na ja va uspe {ni je se zo ne na gren sle mo vi ma, na ko ji ma je Je le na pro {le go di ne ima la ve o ma lo{ skor: 6-4, naj sla bi ji jo{ od 2005. Taj van ka je na me ~u ima la dve brejk {an se i obe is ko ri sti la, Je le na je kon tro li sa la re zul tat i na ser vis pro tiv ni ce, ima la osam brejk lop ti i is ko ri sti la pet.

\o ko vi} ~e sti tao ru ko me ta {i ma i va ter po li sti ma No vak \o ko vi} ~e sti tao je srp skim ru ko me ta {i ma i va ter p o l i s ti ma od l i ~ an start na {am pi o na ti ma Evro pe. „Sjaj ne ve sti za do bro ju tro! Bra vo mom ci, od li~ na po be da pro t iv Da n a c a. Uz vas sam, ide mo do me da qe! Aj mo svi na ru ko met”, na pi sao je \o ko vi} na svom Fej sbuk pro fi lu. Ne d u g o za t im sti g la je i poru k a po d r { ke va t er p o l i sti ma.

„Dve po be de na star tu {am pi o na ta Evro pe. Bra vo mom ci, va t er p o l i s ti uvek zna j u da obra du ju na rod. Ide mo!”, pro ko men ta ri sao je \o ko vi}. Srp s ki ru k o m e t a { i su na {am pi o na tu Evro pe sa dve po be de pro tiv Poq ske i Dan ske obez b e d i l i pla s man u dru g u fa zu, dok su va ter po li sti na EP u Aj ndho ve nu star to va li po b e d a m a pro t iv [pa n i j e i Ne ma~ ke.

NBA LIGA

Ma ja mi i bez Vej da po be |u je In di ja ne i Atlan te. San An Ma ja mi Hit ima ju ve li ku to nio je ~e tvr ti na Za pa du, troj ku, ali ne mo ra ju sva tro ji gde je je di ni bez po ra za kod ku ca da bu du na te re nu da bi se do }e (9-0) i je di ni bez po be de u ga |a le do bre stva ri.Tim sa go sti ma (0-5). Flo ri de do bio je i ~e tvr tu ^i ka go je dru go ve ~e za re utak mi cu ove se zo ne bez po vre dom igrao bez po v re | e n og |e nog Dvej na Vej da - 120:98 pro plej mej ke ra De ri ka Ro u za, a tiv San An to ni ja, ko ji je na po lu vre me nu vo dio 63:49, a on da ne stao sa par ke ta. Le b ron Xejms (33 po e na), Kris Bo{ (30) i Majk Mi ler (18, {ut za troj k u 6/6) bi l i su naj z a s lu ` ni j i za pre o kret, ko ji je ukqu ~io naj u be d qi v i j u tre } u ~e t vr t i n u u is tori j i Ma j a m i j a (39:12). - Ne mo gu ovo da ob ja snim - re kao je Bo{, a tro fej De taq s me ~a Ma ja mi – San An to nio ni tre ner Spar sa Los An | e l es Kli p er s i bez Greg Po po vi} kra t ko kon sta Kri s a Po l a.Bul s i su po s le to vao: - Iz bla mi ra li smo se. Za ni mqi vo je da Ma ja mi sa kra ha u Mem fi su la ko iza {li sko rom 9-4, {to je go to vo 70 na kraj sa Fi nik som kod ku }e, od sto uspe {no sti, za u zi ma tek dok su Kli per si pr vo po be di {e sto me sto na ta be li Is to~ - li Wu Xer si na svom par ke tu, ne kon fe ren ci je, iza ^i ka ga a on da pu kli od Ju te sa sko ro (13-3), Fi la del fi je, Or lan da, 30 po e na raz li ke. O~i gled no

je da no vo kom po no va ni pre ten dent na ti tu lu iz Los An |e le sa ne ma po tre ban kva li tet ka da ne igra u kom plet nom sa sta vu. Kon den z o van ras po r ed po sle za vr {e ta lo ka u ta fa vo ri zu je ti mo ve sa de se tak do brih igra ~a u ro ta ci ji, a oni ko ji pre vi {e za vi se od jed nog ili dvo j i c e aso va, s vre me na na vre me do `i ve ne pri j at n a iz n e n a |e wa. Re zul ta ti: Kli v- lend - Gol den Stejt 95:105 (Ir ving 18, 8sk, 5as, 6izg - Li 29, 9sk), Or lan do [ar lot 96:89 (Ha u- ard 25, 17sk, 4as, 4blk - Hen d er s on 22), Ma ja mi - San An t o n io 120:98 (Xejms 33, 5sk, 10as - Par ker 18), ^i ka go - Fi niks 118:97 (Bu zer 31, 6sk - Ne{ 25, 9as), Hju ston - De tro it 97:80 (Da lem ber 14, 12sk - Prins 20), Mil vo ki - Den ver 95:105 (Xe nings 30, 6as - Bru er 22), Ju ta LA Kli pers 108:79 (Mil sap 20, 6sk - Gri fin 10, 11sk).

IZ OK VOJVODINA NS SEME

Mo no gra fi ja u pro da ji Mo no gra fi ja Od boj ka { kog klu ba Voj vo di na NS se me, svo je vr sni isto rij ski do ku ment o 65 go di na du ge isto ri je no vo sad skog gi gan ta, pu {te na je u pro da ju.Mo no gra fi ja se mo `e ku pi ti is kqu ~i vo po u ze }em, a ce na, s PDV-om, je 2.160 di na ra (po {ta ri nu pla }a klub). Kwi ga mo `e da se na ru ~i u pro sto ri ja ma klu ba (Mak si ma Gor kog 22-24, No vi Sad), ili pu tem te le fo na (021/422-773, 021-525-281). M. R.

sport

~etvrtak19.januar2012.

OGLASIO SE PREDSEDNIK PARTIZANA DRAGAN \URI]

LISTA FIFA

Sr bi ja 27. Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je i da qe je na 27. me stu rang li ste FI FA, gde u pr vih de set ni je bi lo pro me na. Vo di [pa ni ja, pra te je Ho lan di ja i Ne ma~ ka. U pr vih de set su jo{ Uru gvaj, En gle ska, Bra zil, Por tu ga li ja, Hr vat ska, Ita li ja i Ar gen ti na. U pr vih 30 eki pa naj ve }i na pre dak ostva ri la je se lek ci ja Ga ne, ko ja je na pre do va la za tri po zi ci je i sa da je 26, dok je Pa ra gvaj pao za tri po zi ci je i sa da je na me stu iza se lek ci je ko ju pred vo di Go ran Ste va no vi}. Na {a se lek ci ja i da qe ima isti broj bo do va kao i pre me sec da na, 775, ko li ko ima i Pa ra gvaj. Li sta: 1. [pa ni ja 1564, 2. Ho lan di ja 1365, 3. Ne ma~ ka 1345, 4. Uru gvaj 1309, 5. En gle ska 1173, 6. Bra zil 1143, 7. Por tu gal 1100, 8. Hr vat ska 1091, 9. Ita li ja 1082, 10. Ar gen ti na 1067.... 27. Sr bi ja 775... GORAN STEVANOVI], SELEKTOR GANE

Sprem ni za ti tu lu

Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Ga ne Go ran Ste va no vi} iz ja vio je da }e se we go va eki pa bo ri ti za naj vi {i pla sman na pred sto je }em Afri~ kom ku pu na ci ja, ko ji se odr `a va

Go ran Ste va no vi}

u Ekva to ri jal noj Gvi ne ji i Ga bo nu. Ga na je pre dva da na igra la ne re {e no (1:1 )u pri prem nom su sre tu pro tiv Ju `ne Afri ke, ko ja ne u~e stvu je na za vr {nom kon ti nen tal nom tur ni ru. - Iskre no ve ru je mo da ima mo kva li tet da se bo ri mo za vrh. Utak mi ca sa Ju `nom Afri kom je bi la ve o ma ko ri sna i woj smo mo gli da vi di mo gde smo. Ne ke de ta qe mo ra mo da po pra vi mo do po ~et ka {am pi o na ta, ali u sva kom slu ~a ju ube |en sam u do bar pla sman Ga ne - re kao je Ste va no vi}. Ga na pr vu utak mi cu na {am pi o na tu igra 24. ja nu a ra pro tiv Bo cva ne.

Sta no je vi }u, ob ma wu ju te sa ve to dav ci i men to ri Pred sed nik FK Par ti zan Dra gan \u ri} iz ja vio je za sajt klu ba da je ne ka da {wi tre ner tog klu ba Alek san dar Sta no je vi} ob ma nut od stra ne svo jih sa ve to da va ca. On je re kao da se pre ma Sta no je vi }u po na {ao o~in ski, da ne è li ni ka kvu po le mi ku sa wim, ali da zbog jav no sti mo ra ne ke stva ri da po ja sni. - Ja sam pre ma Sta no je vi }u uvek imao o~in ski od nos, we mu je to ve o ma do bro po zna to, pa }u mu da ti jo{ je dan o~in ski i pri ja teq ski sa vet. Ob ma wu ju te tvo ji sa ve to dav ci i men to ri ka da ti ka ù da sa ~e ka{ da „si tu a- ci ja do bi je dru gi epi log”. Par ti zan je su vi {e ve li ki klub da bi do pu stio da ne for mal na gru pi ca bes po sli ~a ra u we mu re ì ra bi lo ka kav epi log - re kao je \u ri}. \u ri} je is ta kao da su ve o ma ru `ne op tu `be ko je je Sta no je vi} iz neo na ra ~un pot pred sed ni ka Bran ka Ru ì }a, ko ji mu je, ka ko je na veo, re kao da Par ti zan ne mo ra pe ti put uza stop no da bu de {am pion. - To je ru àn i pri ze man po ku {aj upli ta wa po li ti ke u fud bal, u od no se u Par ti za nu. ê mu ta kva ni skost - pi ta \u ri}. Pred sed nik Par ti za na tvr di da se ni ka da ni je ba vio do vo |e wem igra ~a i is ti ~e da je taj po sao bio is kqu ~i vo u nad le `no -

Pred sed nik Par ti za na Dra gan \u ri}

sti sport skog sek to ra ko ji su vo di li Sta no je vi} i biv {i sport ski di rek tor Mla den Kr sta ji}. - Pi tam se da li po kre ta we pri ~e oko Tej ga i Adi je ima ve ze sa od lu kom da se pro te klog le ta ne an ga `u je Tej go, ve} ne ki dru gi igra ~i i sa u~in kom tih igra ~a u dre su Par ti za na. Pro te klih go di na u Par ti zan je do ve de no de se ti ne igra ~a, ali je pro blem sa mo taj je dan, Adi ja. Da li od tih broj nih po ja ~a wa

Kra si} de fi ni tiv no na pu {ta Ju ven tus Srp ski fud bal ski re pre zen ta ti vac Mi lo{ Kra si} de fi ni tiv no je pre lo mio i od lu ~io da na pu sti sa da {wi klub Ju ven tus, pre no se ita li jan ski me di ji. Kra si} je od lu ~io da ode iz To -

pi { u ita l i j an s ki me d i j i, sve g a do s ta. On `e l i da na p u sti klub, a Ju v e je sma w io ce nu, sa d a bi bi l i za d o v oq n i sa 12 mi l i o n a evra. Po s to j i mo gu} n ost da ga Ju v en t us po z aj -

PA^IRCI IZABRALI TRENERA

Po ve re we Mi lo {u Ce ti ni Klup ska upra va voj vo |an skog fud bal skog li ga {a Ba~ ke iz Pa ~i ra, na ~e lu sa pred sed ni kom Jo ze fom Mi klo {om, na me sto {e fa stru~ nog {ta ba po sta vi la je is ku snog i do ka za nog tre ne ra Mi lo {a Ce ti nu. Pa ~ir ci ve ru ju da uz ne ko li ko kva li tet nih po ja ~a wa i vr snog tre ne ra mo gu da osta nu u li gi. Ba~ ka }e pri pre me po ~e ti 29. ja nu a ra. S. St.

dnevnik

Mi lo{ Kra si} od la zi

ri na na kon utak mi ce pro tiv Ka qa ri ja pro {log vi ken da, na kon sto su ga na vi ja ~i Sta re da me izvi `da li. Iako je tre n er To r i n e z a An t o n io Kon t e re k ao da Kra si} na p re d u j e, we m u je, ka k o

mi ove zi m e, ali ~el n i c i tra `e da se no v i Kra s i } ev klub oba v e ` e da }e ga ot k u p i t i na le t o. Spe ku li {e se da bi taj no vac is ko ri sti li za do vo |e we Fre di ja Gu a ri na iz Por ta.

sa mo Adi ja ni je oprav dao o~e ki va wa. \u ri} je po no vio da su Sta no je vi} i Kr sta ji} glav ni kriv ci za eli mi na ci ju od [a mro ka, ko ju je na zvao „naj ve }im ne u spe hom u 56.go di {noj isto ri ji u~e {}a Par ti za na na evro sce ni”. - To je objek tiv na isti na, ko ja se ne mo `e ospo ri ti ni ka kvim fra za ma – ni kad u svo joj isto ri ji Par ti zan ni je eli mi ni san od sla bi jeg ri va la u Evro pi. Ne u speh nam je jo{ te `e pao, jer se,

Mi ro sa vqe vi} u Na pret ku Is ku sni na pa da~ Ne nad Mi ro sa vqe vi} od i gra }e jo{ dve utak mi ce na Ki pru, za Olim pi ja kos iz Ni ko zi je, a on da se vra }a u Sr bi ju.Ne ka da {wi gol ge ter Pro le te ra, Sme de re va (Sar ti da), Par ti za na, Ka di za i Apo e la, od lu ~io je da ka ri je ru za vr {i u dre su Na pret ka.Mi ro sa vqe vi} (34) }e pot pi sa ti ugo vor na go di nu i po da na i u~e stvo va ti u am bi ci o znom pro jek tu po vrat ka Kru {e vqa na u elit no dru {tvo srp skog fud ba la. - Svi |a mi se {to ima ju naj vi {e am bi ci je. Znam ka kav je ~o vek Vla di mir Ma ti ja {e vi}, Mar ko Mi {ko vi} ta ko |e vo li fud bal... Uspeh je za ga ran to van - re kao je Mi ro sa vqe vi}. Vla di mir Ma ti ja {e vi} je u no vom Na pret ku de fak to sport ski di rek tor, dok je za {e fa stru ke po sta vqen Alek san dar Kri sti}. Pred Nenad Mirosavqevi} sed nik klu ba i da qe je Dra gi {a Bi ni}, ali je kqu~ni preigrawa u Ligi {ampiona. Sa duslov za napredak Napretka ~arapanima }e poku{ati da se iz novac koji obezbe|uje doweg dela tabele vine u vrh Mi{kovi}.Mirosavqevi} je sa Prve lige Srbije. Zadatak ne}e Apoelom izbacivao Crvenu biti lak, jer drugoplasirani zvezdu i Partizan iz evropskih Dowi Srem ima 13 bodova vi{e, takmi~ewa, ima i iskustvo lider Radni~ki iz Ni{a ~ak 16.

NA TURNIRU FK BORAC U BAWALUCI

Pi o ni ri ma Vo {e tre }e me sto Se lek ci ja de ~a ka ro |e nih 2000. go di ne, ko ji tre ni ra ju u {ko la ma fud ba la FK Voj vo di na u No vom Be o gra du, Sta roj Pa zo vi, Sta rim Ba nov ci ma, La }ar ku, Ru mi i [i du, osvo ji la je te }e me sto na tur ni ru u Ba wa lu ci. û var mre è Voj vo di ne Uro{ Mi tro vi} je pro gla {en za naj bo qeg gol ma na. Vo {i ni de ~a ci i wi ho vi tre ne ri Ni ko la Ko va ~e vi}, Slo bo dan Gra bo vi ca i Zvon ko Po po vi} ob i {li su i Grad ski sta dion u Ba wa lu ci, gde su ih do ~e ka li qu ba zni do ma }i ni na ~e lu s di rek to rom FK Bo rac Rad mi lom [i pov cem, sport skim di rek to rom Dar kom Qu bo je vi }em i Bra ni sla vom Ku ko qem, ina ~e ska u tom Voj vo di ne za Re pu bli ku Srp sku. [F Voj vo di na je ostva ri la sle de }e re zul ta te na tur ni ru u Ba wa lu ci: Voj vo di na - NS Jaj ce 1:0 (stre lac Ra {e vi}), Voj vo di na - Mla di Vu ko vi 5:2 ( @iv ko vi} 2, Mi las, Ne di ni} i Ra da no vi}), Voj vo di na - Lak ta {i 2:0 ( Ne di ni} i Bo ì}). Po lu fi na le: Voj vo di na - Sport tim 1:2 ( Bo ì}). Duel za tre }e me sto: Voj vo di na - Qu bi} 2:1 ( Ne di ni} i Ra {e vi}). A. P.

ka ko sam re kao na la zi mo u naj u spe {ni jem pe ri o du u isto ri ji klu ba, jer smo u let wem pre la znom ro ku ulo `i li tri mi li o na evra u po ja ~a wa, jer smo ve ro va li u ru ko vod stvo sport skog sek to ra klu ba.Kr sta ji} i Sta no je vi} su ta da ume sto da pre u zmu od go vor nost kre nu li u na pad, po wi ma svi su kri vi, osim wih dvo ji ce. \u ri} na vo di da je u pi ta wu smi {qe wa tak ti ka ka ko bi se iz be gla sop stve na od go vor nost i sa ~u va ju astro nom ska pri ma wa. - Stal no su po sta vqa li pi ta we o pa ra ma. To je naj po pu lar ni je pi ta we ka da ne ko `e li da ma ni pu li {e na vi ja ~i ma, jav no {}u. Za mi sli te, to pi ta we po sta vqa ju oni u ~i jim se xe po vi ma na la zi do bar deo tih pa ra. Pa, Kr sta ji} je za dve go di ne u Par ti za nu kao igra~ pri mio ne to 792.775 evra, {to za klub pred sta vqa bru to tro {ak od pre ko mi lion evra, je dan je od naj pla }e ni jih igra ~a u isto ri ji klu ba. Sta no je vi }u smo od ju la me se ca pro {le go di ne po ve }a li ugo vor nu na kna du na pri bli `no 16.000 evra me se~ no, ono sno 20.000 bru to.To je ce na wi ho ve qu ba vi pre ma cr no-be lim bo ja ma u ko ju se ku nu sva ki dan - re kao je iz me |u osta log \u ri} i po ru ~io da je dva ~e ka Skup {ti ni klu ba, jer je uve ren da od sa da {weg Uprav nog od bo ra ne ma bo qeg.

Vo {i ni klin ci i tre ne ri na sta di o nu u Ba wa lu ci

Ro bert Pro si ne~ ki

ZA PRIPREME U CRNOJ GORI

Pro si ne~ ki iza brao Tre ner fud ba le ra Cr ve ne zve zde Ro bert Pro si ne~ ki sa op {tio je spi sak igra ~a ko ji }e pu to va ti na pr vu fa zu pri pre ma u Cr noj Go ri. Cr ve na zve zda }e bi ti sme {te na u ho te lu Splen did u Be ~i }i ma, a tre ni ra }e na te re nu FK Gr baq u Ra da no vi }i ma. Put Bu dve kre nu }e sle de }ih 28 fud ba le ra, gol ma ni: Baj ko vi}, Ve si}, Ki rov ski. Od b ra n a: Mi k i}, To {i}, ]o s i}, Kr n e ta, Mak s i mo vi}, Mla de n o vi}, Stoj k o vi}, Mi haj lo vi}, Pet ko vi}. Ve zni red: Mi ja i lo vi}, La zo vi}, Di mi tri je vi}, Evan dro, Mi li vo je vi}, Ka du, Pe ro vi}, Jan ko vi}, Ve {o vi}, \u ri~ ko vi}. Na pad: Ka lu |e ro vi}, Ka sa li ca, Bor ha, Pa {e ko, Tri fu no vi}, O`e go vi}.

No vi Dem ba u Wu ka slu Do s a d a { wi na p a d a~ Fraj bur ga Pa pis Dem ba Si se pot pi sao je sa Wu ka slom ugo vor na pet i po go di na.Dem ba Ba Dem ba Si se, ka kav tan dem! Udar ne igle re pre zen ta ci je Se ne ga la za i gra }e za jed no i u eki pi Wu ka sla, ali tek po sle Ku pa afri~ kih na ci ja, ko ji u su bo tu po ~i we u Ekva to ri jal noj Gvi ne ji i Ga bo nu.Si se (26) je pro {le se zo ne bri qi rao u dre su Fraj bur ga, a ni je se nas ni je bio lo{, sa de vet po go da ka u Bun des li gi.Me na xer Wu ka sla Alan Par dju pom no ga je pra tio sve vre me i na kra ju do bio cen tar fo ra, ko ji ima po ten ci jal da i u En gle skoj po sta ne ot kro ve we.Ni je ob ja vqe no ko li ko su svra ke mo ra le da iz dvo je za obe {te }e we Fraj bur gu, ali me di ji spe ku li {u ci from od 10 mi li o na fun ti.Dem ba Ba je sa 15 po go da ka dru gi stre lac Pre mi jer li ge, iza Ro bi na Van Per si ja.

SPORT

c m y

dnevnik

TRE NING UTAK MI CA U FC „VU JA DIN BO [KOV”

Na pro ziv ci 27 igra ~a

Voj vo di na – Su tje ska 3:2 (2:2) Cvi ji}, Ni ko li}, Glum ~e vi}, Se ku li}, Ili}, Ba {ka lo, [. Kor di}, Mar ko vi} i Goj ko vi}. SU TJE SKA: Bu la ji}, @i `i}, Vi {wi}, Ko so vi}, ^u ko vi}, De li}, Lon ~ar, Dan ko vi},

Dvo stru ki stre lac \or |e [u {war u du e lu s Nik {i }a ni ma Fo to: F. Ba ki}

Sti je po vi} u 44. mi nu tu za Su tje sku. VOJ VO DI NA: M. Kor di}, Be ~e li}, Na sti}, Ra do ja, Sli jep ~e vi}, Pe tri}, Iva ni}, Ko so vi}, [u {war, Po le ta no vi}, Si la |i. Igra li su jo{: ^a vi},

Pe tri ka, Sti je po vi}, Mar ko vi}. Igra li su jo{: Ra do vi}, Vu ko vi}, Ko sti}, Sje klo }a, Ka ra xi}, Jo vo vi} i Mi ja to vi}. Po ve o ma hlad nom vre me nu, uz ki {u i sneg, kom bi no va ni tim Voj vo di ne, sa sta vqen od omla -

di na ca i igra ~a ko ji su bi li na po zaj mi ca ma u dru gim eki pa ma, sa vla dao je cr no gor skog pr vo li ga {a, eki pu Su tje ske iz Nik {i }a, ko ja se u No vom Sa du na la zi na pri pre ma ma. Iako vre me ni je bi lo na klo we no fud ba lu, pro mr zli gle da o ci su vi de li `u stru i za ni mqi vu utak mi cu, u ko joj su cr ve no-be li bi li bo qi ri val i za slu `e no sla vi li. Dvo stru ki stre lac za No vo sa |a ne u pr vom po lu vre me nu bio je \or |e [u {war, ko ji je u je se wem de lu se zo ne no sio dres Do weg Sre ma iz Pe }i na ca. Pr vo se sam iz bo rio za le pu pri li ku i maj stor ski je re a li zo vao, dok je dru gi put po go dio gol ri va la po sle do su |e nog je da na e ster ca. Ipak, na po lu vre me se oti {lo s re zul ta tom 2:2, po {to su Ko so vi} i Sti je po vi} po rav na va li skor. U na stav ku su tre ne ri Mi lan Ko sa no vi} i Sla vi {a Mir ko vi} na ~i ni li ve }i broj iz me na, a tre nu tak od lu ke zbio se u 71. mi nu tu, po {to je, na kon {to je do bio lop tu s de sne stra ne, Mar ko Po le ta no vi}, ko ji je to kom pro te kle je se ni igrao za Ce ment iz Be o ~i na, po go dio gol i po sta vio ko na~ ni re zul tat. Me~ je pra tio i tre ner pr vog ti ma Voj vo di ne De jan Vu ki }e vi} i mo gao je da na de lu vi di ne ko li ci nu mo ma ka ko ji ku ca ju na vra ta se ni or skog sa sta va. Isti ri va li sna ge }e od me ri ti i u pe tak, a po sle te utak mi ce {ef stru ke Voj vo di ne do ne }e od lu ku da li }e ne kog iz ove eki pe pri kqu ~i ti pri pre ma ma pr vog ti ma. A. P.

SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA KRE NUO S RA DOM

No vo sad ski klin ci bo qi od Nik {i }a na VE TER NIK: Te ren u FC “Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca: 100, su di ja: Go gi} (No vi Sad). Strel ci: [u {war u 5. i 35. i Po le ta no vi} u 71. mi nu tu za Voj vo di nu, a Ko so vi} u 25. i

~etvrtak19.januar2012.

Fud ba le ri Spar ta ka Zla ti bor vo de po ~e le su pri pre me. Pr vi deo }e se odr `a ti u Su bo ti ci, ra di }e se u te re ta ni i na te re nu, a od i gra }e se i dve pri ja teq ske utak mi ce, pre ma na ja va ma, pro tiv Ba na ta i Rad ni~ kog iz Som bo ra. Fi nal ni deo pri pre ma oba vi }e se u to pli jim kra je vi ma, u Bu dvi. Na pr voj pro ziv ci, ko ju je oba vio {esf stru~ nog {ta ba Zo ran We gu{, po ja vi lo se 27 igra ~a, a je di no je od su tan bio Go ran La bus, ko ji }e do dat no pa u zi ra ti zbog po vre de. Pr vo po ja ~a we je Alek san dar Ko va ~e vi} (1992. go di {te), ko ji do la zi iz So po ta, a igra na po zi ci ji zad weg ve znog. Na pr vom tre nin gu su bi li i igra ~i iz omla din skog po go na, Mi lan Bje dov, Mi lan Voj vo di} i De nis Be wak, a kon ku ren ci ju su po ja ~a la i tri igra ~a na pro bi, \or |e Jo ci} (No vi Sad), Ste fan \or |e vi} (Pro le ter, No vi Sad) i Ne ma wa Mar ko vi} (Ba~ ka 1901). Ne tre ba za bo ra vi ti sta ro se de o ce, Vla di mi ra Tor bi cu, Slo bo da na Si mo vi }a, Ne ma wu ^o vi }a, Dar ka Pu {ka ri }a, Vla di mi ra Ota {e vi }a, Fa hru di na \ur |e vi }a, Ni ko lu Sti ja ko vi }a, Mi la na Jok si mo vi }a, Mar ka Mi ri }a, Vi da ka

Tre ner su bo ti~ kih fud ba le ra Zo ran We gu{

Bra ti }a, Bra ni mi ra Alek si }a, Alek sna da ra Ko va ~e vi }a, Si ni {u Ste va no vi }a, \or |a De spo to vi }a, Ni ko lu Mi lan ko vi }a, Mar ka Ada mo vi }a, Alek san dra No sko vi }a, Mi qa na Mi li vo je va, Go ra na An to ni }a, Di na [a ra ca. Na {e sto me se ~oj po zaj mi ci su Ne boj {a Me zei i Mar ko Stan ~e ti} (Rad ni~ ki, Som bor), Mi lo{ Bo ki} (Le o tar, Tre bi we) i Ni ko la Ko va ~e vi} (Zvi je zda, Gra da ~ac). – Iza nas je pa u za od me sec da na, a naj bit ni je je da su mom ci or -

ni za rad. Is ko ri sti }e mo sve uslo ve ko je ima mo ov de, je ste da ima i sne ga i le da, ali ta ko je svi ma u Sr bi ji, pa i na ma. Pr va ~e ti ri da na }e bi ti po sve }e na i pre gle di ma i te sti ra wi ma, ka sni je na sta vqa mo sa uobi ~a je nim ra dom, uz dve pri ja teq ske utak mi ce, dok }e mo dru gi deo pri pre ma oba vi ti u Cr noj Go ri. Pla ni ra mo do sta pri ja teq skih me ~e va, ta ko da }e svi igra ~i do bi ti pri li ku da se po ka `u. N. S.

Ne ma kon kret nih po nu da Kao i ra ni je, po sto je in for ma ci je da su od re |e ni igra ~i Spar tak Zla ti bor vo de in te re sant ni za dru ge klu bo ve, pre svih Alek si}, Mi ri}, De spo to vi}, Si mo vi}, Mi lan ko vi}, Pu {ka ri}. No, pre ma re ~i ma sport skog di rek to ra Mi o dra ga Mo ra ~e, kon kret nih po nu da jo{ uvek ne ma. – In te re so va wa ima, a kon kret ni je stva ri }e se ve ro vat no de {a va ti to kom sle de }e ne de qe. Ni je

taj na ni da mi `e li mo da se po ja ~a mo, ali je te {ko go vo ri ti o bi lo ~e mu dok si tu a ci ja oko igra~ kog ka dra ne bu de pot pu no ja sna. Za sa da tu je Ko va ~e vi}, tu su mla di mom ci iz na {e {ko le i igra ~i ko ji su na pro bi, a sve je to u skla du sa po li ti kom klu ba da pru `a {an su mla dim fud ba le ri ma da se is tak nu i da bu du per spek ti va klu ba – re kao je Mo ra ~a.

FI LIP KA SA LI CA TRE BA DA OSVE @I ZVE ZDIN NA PAD

Oprav da }u po ve re we tre ne ra Ku bu ri la je Zve zda to kom je se weg de la se zo ne sa efi ka sno {}u. Da bi se taj pro blem ot klo nio u pre la znom ro ku an ga ò van je do ne dav no ubo ji ti stre lac Uì ~a na Fi lip Ka sa li ca. U uvod nom de lu pri pre ma no vaj li ja je imao spe ci fi ~an re ìm ra da zbog sta re po vre de ko ju ni je sa ni rao. - Ve `bao sam u te re ta ni pod nad zo rom kon di ci o nog tre ne ra Ba te Ra du lo vi }a. Pro {ao sam te sto ve i pri kqu ~io se eki pi. Od li~ no sam pri hva }en, a ve }i nu igra ~a po zna vao sam od ra ni je {to je sva ka ko plus. Tu je i kum An dri ja Ka lu |e ro vi}, ko ji mi je naj vi {e po mo gao da se sna |em u ve li kom klu bu - ka è Ka sa li ca. Kon ku ren ci ja u {pi cu na pa da, iz ne na da, se po ja ~a la. Iz gle da da

Fi lip Ka sa li ca

tran sfer Ka lu |e ro vi }a u Ju `nu Ko re ju ne }e bi ti re a li zo van, na pro bu sti `e i mla di re pre zen ta ti vac Ga ne Asa mo.

FS RU SI JE SLA VI STO TI RO \EN DAN

La ko vi} u Sankt Pe ter bur gu Fud bal ski sa vez Ru si je obe le `i }e da nas ve li ki ju bi lej, sto go di na od osni va wa. Sve ~a nost }e bi ti upri li ~e na u Sankt Pe ter bur gu, uz pri su stvo pred stav ni ka evrop skih sa ve za, kao i ~el ni ka UEFA i FI FA. Na{ Sa vez pred sta vqa }e ge ne ral ni se kre tar Zo ran La ko vi}. U bo ga tom pro gra mu obe le `a va wa ve ka po sto ja wa FS Ru si je po seb no me sto za u zi ma i tra di ci o nal ni me |u na rod ni Ko mon velt kup ko ji }e bi ti sve ~a no otvo ren. Z. R.

PRO ZIV KA U DO WEM SRE MU: êl ni ci pe }i na~ kog fud bal skog pr vo li ga {a Do weg Sre ma oab vi li su pro ziv ku fud ba le ra uo~i pri pre ma za pro le} ni deo pr ven stva. Sa sta nak je bio vr lo kra tak, a pot pred sed nik klu ba Mi lan Alak si} i sport ski di rek tor Dra gan De spo to vi} su bi li ve o ma ja sni: - Am bi ci je su ve li ke i ni {ta se ne }e pre pu {ta ti slu ~a ju. Mi ve ru je mo da }e na je sen kod nas go sto va ti Par ti zan i Zve zda i svi osta li su per li ga {i, jer se na da mo da }e mo se pla si ra ti u elit nu li gu. Po ja ~a wa pri sti ù u Pe }in ce, a za sa da no vaj li je su Mi lo{ Pe tru {i} (Mla de no vac) i Da mir So ka ni} (Mu ra, Slo ve ni ja). Slo bod ni su i mo gu da po tra è no vi klub Ne ma wa Mr ka ji}, \or |e [u {war i Uro{ Sto ja nov. @. Ra.

- Mo ram da se za la ga wem kva li te tom i igra ma iz bo rim za po zi ci ju star te ra. Kon ku ren ci ja je ja ka, tu je ne ko li ko od li~ nih na pa da ~a. Ka lu |e ro vi} je bio pr vi stre lac u klu bu, vra tio se Tri fu no vi}, da ne na bra jam da qe. To je i do dat na mo ti va ci ja za do ka zi va we. Tre ner Pro si ne~ ki je in si sti rao na va {em an ga `ma nu, uz pro ce nu da mo `e te br zo da se uklo pi te u si stem igre i po mog ne te da na pad po ve }a pro ce nat re a li za ci je stvo re nih pri li ka. - ^vr sto ve ru jem da }u oprav da ti po ve re we tre ne ra, a pri ja ju po -

hva le ko je ~u jem. Sa da je naj va `ni je da se fi zi~ ki spre mi mo bes pre kor no za pred sto je }a is ku {e wa, a po tom is pu ni mo zah te ve na te re nu u po gle du tak ti~ kih zam si li stru~ nog {ta ba. Usko ro, u Cr noj Go ri kre }u i kon trol ne utak mi ce, kroz ko je }e mo se uigra va ti i ka sni je u Tur skoj tem pi ra ti for mu za start pr ven stva. Stav ru ko vod stva je da se o am bi ci ja ma to kom pro le }a ne pri ~a pre vi {e, ve} da se igra po dig ne na vi {i ni vo. - Ne gle da mo u tu |e dvo ri {te, ho }e mo da mak si mal no sprem ni do ~e ka mo tak mi ~ar ske iza zo ve. Na dam se da }e mo kva li tet nim par ti ja ma ob ra do va ti na vi ja ~e ko ji nam pru `a ju i to kom pri pre ma sjaj nu po dr {ku. Ju ri {a }e mo na tro fej u Ku pu, ali ne od ri ~e mo se ni ti tu le, bez ob zi ra na za o sta tak od de set bo do va. U~i ni }e mo sve {to je u na {oj mo }i da stig ne mo Par ti zanobe }ao je Fi lip Ka sa li ca. Eks pe di ci ja cr ve no- be lih se li se da nas na cr no gor sko pri mor je, gde na sta vqa pri pre me, a na pro gra mu su i ~e ti ri pri ja teq ske utak mi ce. Ri va li su Gr baq (22. ja nu ar), Bu du} nost (25). Ze ta (26) i na kra ju go sto va we u Tre bi wu i duel s Le o ta rom (28. ja nu a ra). Z. Ran ge lov

Ka pi ten Man ~e ster ju naj te da Ne ma wa Vi di}

IZ BOR PO SE TI LA CA UEFI NOG SAJ TA

Sil va pre Vi di }a Zva ni~ ni sajt Evrop ske fud bal ske uni je (Uefa) ob ja vio je ide al ni tim za 2011. go di nu, po {to su ob ra ~u na ti gla so vi 4.568.376 na vi ja ~a.Ne ma wa Vi di} ni je za u zeo jed nu od {to per skih po zi ci ja, iako je kao ka pi ten Man ~e ster ju naj te da osvo jio Pre mi jer li gu i sti gao do fi na la Li ge {am pi o na.Ume sto we ga, uz bok \e ra ru Pi keu na {ao se Ti ja go Sil va iz Mi la na. Bar se lo na je, pre ma o~e ki va wu, naj za stu pqe ni ja sa pe to ri com fud ba le ra. Real je za ide al ni tim Evro pe dao tro -

ji cu, a Mi lan, To ten hem i Ba jern po jed nog igra ~a.Naj vi {e je [pa na ca (~e ti ri), sle de Bra zil ci (tri) i po je dan Ar gen ti nac, Por tu ga lac, Ho lan |a nin i pr vi put Vel {a nin. Za naj bo qeg tre ne ra pro gla {en je \o sep Gvar di o la iz Bar se lo ne.Tim go di ne ~i ne: Ka si qas, Da ni Al ve{, Pi ke, Ti ja go Sil va, Mar se lo, ]a vi, Ini je sta, Ro ben, Bejl, Me si, Ro nal do.Ka pi ten ti ma je ]a vi Er nan dez, ko ji }e na gra du u iz no su od 100.000 evra po klo ni ti Me |u na rod nom ko mi te tu Cr ve nog kr sta.

~etvrtak19.januar2012.

ekologija

dnevnik

„O^I STI MO SR BI JU” U BA^ KO PA LA NA^ KOJ OP [TI NI

U MAR TU U BA TO ^I NI

Re gi o nal ni cen tar za re ci kla ù te tra pa ka Ministar ìvotne sredine, wu. Ina~e, samo u Srbiji godiUkupna ulagawa u projekat rerudarstva i prostornog plani{we se na de po ni je od lo ì gionalnog centra za reciklaù ra wa Oli ver Du li} ju ~e je, 16.000 tona vi{eslojnih kartetrapaka iznose 2,5 miliona pri li kom po se te pred u ze }u tonskih kutija. evra, a najve}i ulaga~ je kompa„Br zan plast” u nija „Tetrapak” sa Ba to ~i ni, uka zao kojom „Brzan Sa mo u Sr bi ji go di {we se na de po ni je da }e u martu biti plast” od ranije otvoren prvi regiima potpisan ugood lo ì 16.000 to na vi {e sloj nih o nal ni cen tar za vor o partnerstvu. kar ton skih ku ti ja re ci kla ù vi {e Ju~e je potpisan sloj nih kar ton ugovor o poslovnoskih kutija. Po wegovim re~i- U ovom centru bi}e otvore- tehni~koj saradwi izme|u opma, to }e biti prvi takav cenno 30 radnih mesta, a u celoj re- {tine Bato~ina i preduze}a tar na podru~ju biv{e Jugo- cikla`noj industriji, koja ra- „Brzan plast”, kojim }e op{tina slavije, a u wemu }e se reci- nije nije ni postojala, do kraja ovo preduze}e osloboditi plaklirati tetrapak iz Srbije, mandata ove vlade bi}e zaposle- }awa komunalne i gra|evinske biv{ih jugoslavenskih repuno od 8.000 do 10.000 radnika - takse, kao i dela tro{kova za izblika, ali i zemaqa u okruè- rekao je Duli}. davawe gra|evinske dozvole.

Grad sve ~i sti ji Ba~ka Palanka nije izuzetak kada je re~ o divqim deponijama sme}a, ali nadle`ni tvrde da je u posledwih nekoliko godina napravqen velik pomak. Naime, broj divqih deponija je prepolovqen, a i daqe se uklawaju nove, koje svakodnevno ni~u. - Prebrojavawe, registrovawe i sanirawe divqih deponija zapo~eto je pre tri godine kada je Ministarstvo za{tite ìvotne sredine po~elo da pomagaè lokalne samouprave u uklawawu deponija u okviru akcije „O~istimo Srbiju” - kaè pomo}nica predsednika op{tine za za{titu ìvotne sredine Desa Borjan. - Svojevremeno smo registrovali oko stotinu divqih deponija da bi smo kroz lo-

kalne akcije i finansijsku podr{ku ministarstva od 1,5 miliona dinara taj broj prepolovili, {to je odli~an rezultat. Ipak, problem je {to nastaju nove deponije pa smo promenili pristup ovom problemu.

Nadle`ni ka`u da ~im dobiju saznawa o novoj deponiji, a informacije dobijaju od gra|ana, firmi i institucija, to odmah registruju i {aqu na teren ekipe Javnog komunalnog preduze}a „Komunalprojekt” koje ih uklawaju. To, ka`u, ~ine kako bi odvratili nesavesne gra|ane koji otpad bacaju gde stignu, a ne za to predvi|ena mesta - zvani~ne deponije koje su u blizini. Najo~itiji primer nemara i neodgovornosti pojedinih Palan~ana je Park prirode „Tikvara”, gde se, i pored postavqenog kontejnera, sme}e baca na stazu. Po svemu sude}i odvikavawe od lo{ih navika dug je posao. M. Su yum

URU ^E NE NA GRA DE U TRE ]OJ AK CI JI PRO JEK TA „PRA VIL NO UPRA VQA WE OT PA DOM”

Pe tro vo sel ci naj bo qi

NO VI NE DO MA ]IH P^E LA RA

Or gan ski med iz Sr bi je Srbija ima {ansu da stvori brend - organski med ~ime se otvaraju i nove perspektive za plasman meda i p~eliwih proizvoda na inostrana tr`i{ta, re~eno je na sednici Grupacije za organsku proizvodwu Privredne komore Srbije. Organsko p~elarstvo u na{oj zemqi tek je u povoju i Srbija ima veliki potencijal za razvoj te proizvodwe, mada se wom trenutno bavi svega nekoliko p~elara. Po re~ima predsednika Saveza p~elarskih organizacija Srbije Rodoquba @ivadinovi}a,

organska proizvodwa meda velika je {ansa. Ipak, put razvoja organske, odnosno ekolo{ke p~elarske proizvodwe u Srbiji je dug, rekao je @ivadinovi}, ali ukoliko se krene ozbiqno u taj posao, na{a zemqa mo`e dobro da se pozicionira na tr`i{tu.. Prema podacima PKS, u Srbiji se godi{we iz oko 440.000 ko{nica proizvede oko 5.000 tona meda, vrednost p~elarske proizvodwe godi{we iznosi oko 80 miliona dolara, a izveze se robe u vrednosti od oko tri do pet miliona dolara.

TER MAL NE VO DE U SR BI JI NE IS KO RI []E NE

Ener gi ja na do hvat ru ke

Geotermalna energija je jedan od najve}ih resursa u Srbiji, ali su weni potencijali neiskori{}eni. Toplane, koje u sezoni za energente potro{e 320 miliona evra, mogle bi da prepolove tro{kove ako bi se skoristio proceweni potencijal toplih i nadzemnih voda temperature od 10 do 150 stepeni Celzijusa {to je jednako sagorevawu 200.000 tona nafte godi{we. Studija, koju je Rudarsko-geolo{ki fakultet uradio za po-

rinu, a najva`niji posao sklopqen je sa Naftnom industrijom Srbije. Zajedni~ko preduze}e radi}e na kori{}ewu termalnih voda iz postoje}ih 78 bu{otina. Generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko procewuje da }e u prvom polugo|u ove godine NIS po~eti da radi i da }e sara|ivati sa drugim in ve sti to ri ma ko ji `e le da razviju taj biznis u Vojvodini. Za boqu saradwu sa investito ri ma Vla da Voj vo di ne je, preko Pokrajinskog sekreta-

To pao trg na Zla ti bo ru Termalne vode mogu se koristiti i za sportsko-turisti~ke i bawske centre u zapadnoj i isto~noj Srbiji, pa su ve} ura|eni i neki konkrentni koraci. Od ove zime tom energijom zagreva se centralni trg na Zlatiboru i neki putni pravci ka toj planini, koji su ranije bili zale|eni i neprohodni.

trebe Ministarstva nauke, pokazuje da Srbija mo`e da iskoristi vi{e od 2.000 megavata toplotne snage samo od vode ~ija je temperatura do 30 stepeni. To je oko dve tre}ine kapaciteta obrenova~kih elektrana, {to ja sno go vo ri da bi u{teda i u struji i novcu bila ogromna. Vojvo|anska vlada je pro{le godine sa lokalnim samoupravama pokrenula konkretne projekte u Kikindi, Senti, Teme-

rijata za energetiku, sa~inila geotermalni atlas u kojem je evidentirano sve {to je u proteklih 50 godina u Vojvodini izbu{eno. Geotermalni atlas, kako isti~e Radoslav Strikovi}, pokrajinski sekretar za ener ge ti ku, da je do bra uvid sva kom bu du }em in ve sti to ru koji ho}e da ula`e, bez obzira na to da li je re~ o toplotnoj ili elektri~noj energiji ili u vezi sa lekovitim svojstvima geotermalnih voda. Q. M.

Predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi uru~io je ju~e nagrade najuspe{nijim {kolama u tre }em ci klu su pro jek ta „Pra vil no upra vqa we ot pa dom“, koju je partner, lokalni dvo ne deq nik „Be ~ej ski da ni na zvao”, na zvao „Oko {ko le skupi, budi faca u klupi“. Prvo mesto osvojio je rad u~enika i nastavnice Marte Me|eri iz O[ „[amu Mihaq“ iz Ba~kog Petrovog Sela, drugi su u~enici O[ „Zdravko Glo`anski“ i na stav ni ca Ti ja ni Gru ji}, a tre}e mesto ovojila su deca [OSO „Bratstvo“, koja su radila uz pomo} nastavnice Renate Koler. Zadatak je bio da se od prikupqenog otpada oko {kole i onog donetog od ku}a napravi maskota ili mozaik. - Ciq projekta je edukukaci ja mla dih u ve o ma va `noj oblasti za{tite `ivotne sredine, jer je najboqe na vreme nau~iti kako upravqati otpadom, a ne prvo stvoriti haos

pa onda popravqati stvari - istakao je Knezi. Ovo je uvertira za predstoje}e velike poslove u na{oj sredini, koji se odno se na po ~e tak se lek tivnog sakupqawa otpada i sanirawe gradske deponije na Botri. U ime realizatora projekta direktorka „Be~ejskih da na„ Mar ta Erak ukazala je da bez pomo}i lokalne samouprave, koja je finansijski podr`ala wihovu inicijativu, ovaj zna~ajan posao ne bi bio ura|en. - Najve}u zahvalnost dugujemo deci, koja su s puno entuzijazma prihvatila na{e akcije u ritmu jesen prole}e - jesen, a verujemo da }e se ovaj projekat na- U~e ni ci pr vo na gra |e na {ko le s na stav ni com i pred sed ni kom op {ti ne staviti - rekla je Marta Erak. - Naravno, zahvalnost pritivno ukqu~ili i pomogli deci. pa je te{ko bilo odlu~iti koji pada i roditeqima i nastavniRadovi koji su ocewivani bili je naboqi. cima u {kolama, koji su se aksu vrlo kreativni i originalni, V. Jan kov

SU BO TI CA ULA @E U EKO LO [KE PRO JEK TE

U pla nu iz grad wa de po ni je Pro{le godine Grad Subotica je usvojio Lokalni akcioni plan upravqawa otpadom. U skladu sa wim realizuje se niz projekata, a iako Subotica jo{ uvek nema regionalnu deponiju, u gradskoj upravi najavquju da }e wena izgradwa po~eti krajem ove ili po~etkom naredne godine. - Iz gradskog bud`eta izdvojili smo 62 miliona dinara za ekolo{ke projekte - ka`e ~lanica Gradskog ve}a za ekologiju i komunalije Suzana Duli}. - Ove godine bi}e

ugra|eno 28 posuda za podzemne kontejnere na sedam lokacija u gradu, pa }e mo}i da se prikupi velika koli~ina otpada.U planu je i realizacija nekoliko projekata iz oblasti upravqawa otpadom, me|u kojima je i sakupqawe elektri~nog i elektronskog otpada i baterija. Na prole}e }e u megamarketima i {kolama biti postavqene posebne posude za odlagawe baterija. Po wenim re~ima, posebna pa`wa bi}e posve}ena edukaciji gra|ana. Subotica bi

trebalo i da bude drugi grad u Srbiji koji }e imati usvojenu Zelenu regulativu, koji }e dati ta~nu sliku koliko zelenila ima u gradu, koje vrste drve}a su zastupqene, kao i gde treba da se sadi novo rastiwe. Uporedo se radi i projekat sanacije i rekultivacije parkova u gradu, u planu je i izgradwa novih parkova u gradskim i prigradskim naseqima, a otvoren je i konkurs za sve {kole za ozelewavawe wihovih dvori{ta. S.I.

IN STI TUT ZA JAV NO ZDRA VQE SR BI JE

Bez be dan tret man in fek tiv nog me di cin skog ot pa da Institut za javno zdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi} Batut” od 2010. godine posluje i kao ovla{}eni operater za transport i tretman infektivnog medicinskog otpada iz drugih zdravstvenih ustanova u regionu. Po osnovu Zakona o upravqawu otpadom, infektivni medicinski otpad predstavqa opasan otpad. Svi objekti u kojima se pruàju zdravstvene usluge i pri tome stvara infektivni medicinski otpad su u situaciji da ga ne mogu odlagati s komunalnim otpadom, ve} }e morati da ga izdvajaju, propisno pakuju i predaju pravnim licima ovla{}enim za prevoz i tretman, ukoliko nemaju sopstvene kapacitete. Nakon tretmana, opasan otpad se moè bezbedno odloìti na komunalnu deponiju, ali svaki od ovih delova procesa propra}en je odgovaraju}om, zakonski propisanom dokumentacijom koja se mora ~uvati radi evidencije i biti na uvidu resornim inspekcijskim slu`bama. U skladu sa propisima i dobrom praksom, otpad koji se preuzima mora biti razdvojen na mestu stvarawa: o{tri predmeti u tvrdu ambalaù, a mekani u kese. Pravna

Ugo vo ri ve} pot pi sa ni U postrojewu za tretman infektivnog otpada Instituta za javno zdravqe Srbije preuzima se otpad na osnovu do sada potpisanih 50 ugovora sa zdravstvenim ustanovama - proizvo|a~ima ove vrste otpada. Radom sopstvenih labaratorija „ Batut” proizvede pribli`no 12 tona infektivnog medicinskog otpada, dok se u postrojewu dodatno preradi i 11 tona otpada preuzetog iz drugih zdravstvenih ustanova. Postrojewe za preradu otpada poseduje kapacitete za jo{ 1.000 kilograma otpada na mese~nom nivou.

lica zainteresovana za kori{}ewe ovih usluga u upravqawu medicinskim otpadom mogu se obratiti Institutu za javno zdravqe Srbije pismenim zahtevom kako bi sklapili ugovor za prikupqawe, prevoz i tretman infektivnog otpada. Ina~e, infektivni otpad ~ini do 20 odsto ukupno proizvedenog otpada u zdravstvenoj delatnosti, zavisno od vrste pru`enih usluga i obu~enosti osobqa. Drugim re~ima, to je najzna~ajnija i najzastupqenija vrsta opasnog otpada koji se proizvodi u objektima zdravstvene za{tite. „Batut„ je opremqen specijalizovanim vozilom za transport infektivnog medicinskog otpada i autoklavom s drobilicom za tretman otpada. Pored toga, zaposleni su osposobqeni za obavqawe razli~itih poslova u oblasti upravqawa medicinskim otpadom. Postoji i poseban objekat za tretman medicinskog otpada, koji je adaptiran prema zahtevima projekta i u skladu sa Zakonom o izgradwi i ima prostore za prijem otpada, sme{taj autoklava, drobilice i deo za sanaciju kontejnera. Q. Ma le {e vi}

kultura

c m y

dnevnik

~etvrtak19.januar2012.

ПОЧЕО 5. МЕЂУНАРОДНИ ФИЛМСКИ И МУЗИЧКИ ФЕСТИВАЛ „КУСТЕНДОРФ”

ОСАВРЕМЕЊЕНО ИЗДАЊЕ ЛЕКСИКОНА СТРАНИХ РЕЧИ И ИЗРАЗА

Гости Изабел Ипер, Ејбел Ферарa и Ким Ки-дук

Нови „Вујаклија”

Уз спектакулрни ватромет и трубаче, у присуству славне француске глумице Изабел Ипер, истакнутог јужнокорејског режисера Ким Ки-дука, признатог америчког редитеља независног филма Ејбела Фераре, прексиноћ је на Мокрој Гори почео 5. Међународни филмски и музички фестивал „Кустендорф”.

Канског фестивала Тјериа Фремоа. Фремоа је поздравио присутне и истакао да нема ничег лепшег него „емоцију филма„ поделити са другима у замраченој сали испред великог платна. Он је изразио задовољство што у 21. веку, веку слика, филм и биоскопи имају и даље значајну улогу, и позвао младе филмске ствараоце да буду храбри и

Једна од гошћи фестивала француска глумица Изабел Ипер

Фестивал су, у биоскопској сали „Проклета авлија„, званично отворили његов оснивач, редитељ Емир Кустурица и министар културе, информисања и информационог друштва Предраг Марковић. Марковић је, уз констатацију да се „на планини чувају најбоље ствари - најбоље песме, најбоље игре и највећи јунаци, стварају и негују митови„, истакао да је највећи мит који се чува на Мокрој Гори, мит о независној филмској продукцији. Он је казао да је то могуће само због тога што „на планини постоје пет годишњих доба„, алудирајући на филм почасног госта „Кустендорфа„, јужнокорејског режисера Ким Ки-дука (Пролеће, лето, јесен, зима и… пролеће). Министар је рекао да је могуће урадити тако велики и озбиљан посао као што је „Кустендорф„ само „ако се уз то и добро забављате и укључите младе у то„, и приметио да се фестивал припрема за нове технологије о чему сведочи представљање најквалитетније дигиталне филмске камере. Кустурица је изразио задовољство што има прилику да угости у Дрвенграду, како је рекао, највећу живу глумицу Изабел Ипер, једног од најбољих аутора независног филма Ејбела Ферару и селектора

награду у програму „Известан поглед„ прошле године у Кану, и одржана радионица за студенте и младе филмске ствараоце.. До 23. јануара за награде Златно, Сребрно и Бронзано јаје такмичиће се 20 филмова из Европе, Киргистана, Канаде, Мексика и САД, у селекцији Дуње Кустурице, а жирију председава иранска глумица Лејла Хатами. Овогодишња „Ретроспектива великана„ посвећена је Ким Ки-дуку и турском режисеру Нурију Билге Џејлану.У оквиру програма „Савремене теденције„ биће приказани филмови гостију фестивала - браће Дарден, немачког режисера Андреаса Дрезена, иранске редитељке Маријан Сатрапи, Ејбела Фераре, данске редитељке Фредерике Аспок, као и остварење „Развод: Надер и Симин„ Ашгара Фархадија у коме игра Лејла Хатами. Посетиоци ће, у оквиру циклуса „Велика глумачка достигнућа„ имати прилику да погледају и филмове „Госпођа Бовари„ Клода Шаброла

Савршено место за приказивање филмова „Мислим да је одлична идеја сместити фестивал у овако удаљеном, али прелепом крају, месту до кога није лако доћи, јер понекад морате се потрудити да бисте погледали филм. То је добра метафора, јер не постоји савршенија сцена за приказивање филмова од ове”, оценила је славна глумица Изабел Ипер на Мокрој Гори. Изабел Ипер се присетила улоге Дафине Исакович у филму “Сеобе” (1989) у режији Александра Саше Петровића. “Било је дивно сарађивати са Сашом Петровићем, али нажалост никада нисам погледала филм”, рекла је она, додавши да не познаје српску кинематографију колико би желела. На питање да ли планира поново сарадњу са неким од српских редитеља, Иперова је загонетно одговорила “можда, зашто да не” и да ће доћи поново да о томе говори. отворени за све оно што филм представља. Претходно је, испред цркве, приказан ретроспективни филм о специјалним тренуцима и атмосфери претходних „Кустендорфа„. По вејавици, уз кувано вино и трубаче Оркестра Дејана Петровића, многобројни посетиоци су играли и уживали у спектакуларном ватромету над Дрвенградом. Након званичног отварања, Кустурица је почасном госту фестивала Ким Ки-дуку уручио„Награду за будуће филмове”. Представљен је и нови филм јужнокорејског режисера „Ариранг„, за који је добио главну

сикон је резултат дугогодишњег преданог рада др Драга Ћупића, допуњено, темељно прегледано и исправљено издање најпознатијег речника страних речи израза који се икада појавио на српском јези-

ку„, истакао је директор „Штампара Макарија„ и додао да у њему има више од 700 нових речи и термина, као и допуњених или измењених постојећих одредница, на 300 нових страна тако да укупно има 1.300 страна. „У сарадњи са тимом састављеним од најбољих савремених српских лингвиста, Ћупић је некима

Признање за улогу и успех

од постојећих термина додао нова значења којих раније није било„, казао је издавач. Никчевић је оценио да је „Нови Вујаклија„ намењен 21. веку важан издавачки подухват и редак пример континуитета у српској култури пошто је прво издање Лексикона објавио Геца Кон 1937. године. Он је препознао да се овим делом показало свету да Срби желе да се боље споразумевају са другим народима. Проф. др Рада Стијовић је инсистирала да се ради о лексикографском делу а не речнику и да је плод Вујаклијиног умећа стеченог радом на великом Речнику САНУ. Она је објаснила да нема граматичког дела јер је Вујаклија сматрао да није битан за просечне читоце и похвалила рад приређивача Ћупића, као и његових сарадника међу којима су академици Александар Лома и Предраг Пипер који су својим рецензијам стали иза дела.

ИЗЛОЖБА СЛИКА И ЦРТЕЖА НАДЕ ЂУРОВИЋ-НЕДЕЉКОВИЋ

Инспирација римским аквадуктима У галерији „Ил Белпаезе“ у Улици Максима Горког 17 у Новом Саду, у току је изложба слика и цртежа под називом „Римски аквадукт“ новосадске ликовне уметнице Наде Ђуровић-Недељковић. Изложбу је приредио Културни центар Италије Il Bel p a e s e As s o c i a z i o n e cul tu ra le ita li a na.Поставка је обухватила двадесетак радова.

је на неки начин затворена и заокружена форма, крећем свим својим чулима аквадуктом, путујући кроз нови опус који стимулише моје стваралаштво... Путујући кроз предивне италијанске пределе борим се са визијом испреплетених низова аквадукта који ми пролазе кроз видно поље, али и читаво моје физичко и духовно биће. Слике

- Фасцинација старим цивилизацијама и њиховим ванвременским грађевинама, инспирисала ме је и навела да се пре пар година представим циклусом амфитеатра у неколико ликовних техника. Из једне теме која

које сам направила су мој покушај да се са њима изборим – пише у каталогу ауторка ове изложбе Нада Ђуровић Недељковић. – Инспирисали су ме, како аквадукти, тако и воде, кроз пространства њихове величанстве-

(1991), у којем глуми Изабел Ипер и „Пророк„ Жака Одијара, са Тахаром Рахимом у главној улози. Ове године уведен је програм „Нови аутори„ намењен дебитантским дугометражним филмовима аутора који „својим специфичним филмским језиком постепено освајају свет филма„, а ту је и традиционални „Пратећи програм”. У вечерњим часовима концерте ће одржати „Розенберг трио„ (Холандија), „Стрибор и Тровачи„ (Србија), Адам Стинга (Молдавија), „Сонидо Гало Негро„ (Мексико), као и Оркестар Бобана и Марка Марковића из Србије. (Танјуг)

УРУЧЕНА ГЛУМАЧКА НАГРАДА „ПРЕДРАГ – ПЕЂА ТОМАНОВИЋ” МАРКУ САВИЋУ И АЛЕКСАНДРИ ВЕЉКОВИЋ

Признање „Предраг – Пеђа Томановић“ уручено је лауреатима ове глумачке награде за 2011. годину, глумцу Српског народног позоришта Марку Савићу и дипломираној студенткињи глуме Александри Вељковић прексиноћ на сцени „Пера Добриновић“ Српског народног позоришта. Ова награда се већ 17. пут додељује у знак сећања на изузетно талентованог, прерано преминулог младог глумца Предрага Томановића, који је своју каријеру започео на сцени СНП-а. И ово признање се додељује младом глумцу, за улогу остварену на сцени СНП-а у текућој години, а овог пута је припала Марку Савићу за улогу Херувима у представи „Зојкин стан“ Михаила Булгакова у режији Дејана Мијача. „У неколико претходних улога, а поготово као Херувим, Савић је доказао велики таленат и глумачки потенцијал у поступку грађења лика, служећи се интелигентним, уверљивим, сведеним и дис-

Име Вујаклија је међу Србима синоним за незаобилазни речник страних речи и израза, а пресиноћ је је представљено његово 11. издање под другачијим називом „Нови Вујаклија”. О новом прерађеном и допуњеном издању које стиже 21 годину после претходног, у галерији „Артгет„ Културног центра Београда су говорили књижевни критичар Желидраг Никчевић, представник једног од издавача „Штампара Макарија„ Дејан Мичић, коме је суиздавач подгорички „Октоих„, и лексикограф и лингвиста др Рада Стијовић, док је модератор био Марјан Чакаревић. Како је објаснио издавач, „ово осавремењено издање ‘Лексикона страних речи и израза‘ Милана Вујаклије, намењено је новом времену и новим генерацијама читалаца, и оно није само ново издање капиталног дела српске језичке културе, већ један, по много чему, ‘нови‘ Вујаклија”. Овај лек-

не мреже, у које сам ушла желећи да доживим ову тему кроз неколико ликовних техника. Сликар Стева Павков писао је поводом претходне изложбе ове уметнице, такође с античком темом, да је „Нада Ђуровић Недељковић школована уметница, која кореспондира кроз своје стваралаштво са античком цивилизацијом, мозаиком као древном техником која је потекла из хеленске Грчке на један модификован начин приме рен тренутку, колажом као изумом кубиста и наравно једном издиференцираном занатском и ликовном културом. Сли карски хепенинг и инвентивност, спој модерног и традиционалног, који нам пружају дела ове сликарке не могу нас оставити равнодуш ним“. Поред десетак самосталних, Нада Ђуровић Недељковић је излагала и на преко осамдесет групних изложби. Чланица је УПИДИВ-а од 1975, Удружења уметника „Ликовни круг“ од 1994. и „Дарум“ од 2011. Водила је галерију „Орфелин“ у Новом Саду од 1989. до 1995, а тренутно делује као слободна уметница и арт менаџерка. Н. Пејчић

ЗРЕЊАНИНСКИ МУЗЕЈ У МИНУЛОЈ ГОДИНИ

Рекордан број посетилаца

Фотo: Н. Стојановић

кретним изразом, при чему неусиљеност и духовитост трансформације недвосмислено импресионирају“, образложио је ову награду жири у којем су глумица Јасна Ђуричић и театролози Ксенија Радуловић и Мирослав Мики Радоњић.

Исто признање се такође додељује и најбољем дипломираном студенту глуме на српском језику на Академији уметности у Новом Саду, чији просек оцена не може бити нижи од девет, а заслужила га је Александра Вељковић с просеком оцена 9,60. Н. П-ј.

Народни музеј Зрењанина лане је реализовао 30 изложби, а број посетилаца био је више од 45.000, саопштила је ова установа културе. Најпосећеније изложбе у претходној години биле су “Од Тихуане до Тетке Ане - рокенрол у Зрењанину 60-их и 70их“, „Ћилими из збирке Народног музеја Зрењанин“, „Петар Лубарда – Хероика визије“, „Бранко Поповић – слике“, Галерија “Хелена”, “Бошко Шево изложба ангажованих и еколошких плаката “Sa ve as/сачувај” и “Моје тело - твоје дело (слике и цртежи из Ликовне збирке зрењанинског музеја)“. - Требало би споменути и изложбе „Нови Пазар у ликовном опусу Љубомира Ивановића“, „Историја Руса у Великом Бечкереку“, „Видосава Ковачевић (1889-1913): Сликарка особеног потеза”, “Бошко Петровић – слике“, „Пенушава страст“, . Седму међународну изложбу фотографија „Птице грабљивице“, „Устанак у северном Банату 1941.“ и „Основна школа Вук Караџић 1931-2011“ – каже портпаролка музеја Сања Врзић. Она подсећа да је зрењанински музеј један од најуспешнијих међу онима који су учествовали на кон-

курсу за доделу средстава из буџета Републике Србије. Одобрено му је чак девет пројеката из области културне баштине, а један из домена савременог стваралаштва. Говорећи о осталим активностима ове установе у минулој години, Врзићева напомиње да је изложба „Мајстори банатског сликарства од 18. до 20. века“, којом је Народни музеј обележио стогодишњицу свога постојања, била постављена у Великој галерији Дома Војске Србије у Београду, од 30. августа до 1. октобар, као и да је завршена папирологија и да су започети радови у амфитеатру, где би требало да се налази пољопривредна поставка у оквиру сталне поставке музеја. - Надамо се да ће радови бити завршени и поставка бити отворена у амфитеатру у току ове године – вели она и наглашава да је музеј наставио и своју вишегодишњу традицију организовања радионица, промоција, предавања, пројекција и концерата, а да је, такође, учествовао у Данима индијске културе, Ноћи отворених атељеа, Ноћи истраживача, Корзо фесту и Ноћи музеја. Ж. Б.

svet

~etvrtak19.januar2012.

UKRATKO

dnevnik

Dim ne bom be u dvo ri {tu Be le ku }e

De sni ~ar ski bal BE^: U burnu diskusiju oko bala desni~ara u Be~u, sada je ume{an i Unesko, koji je ovaj bal uvrstio u nematerijalno kulturno nasle|e sveta. Bal desni~arskih studentskih organizacija, tokom kojeg svake godine policija ima pune ruke posla, jer se odr`avaju i demonstracije protiv okupqawa desnice, nalazi se na listi 17 be~kih balova koji su 2010. od Uneska progla{eni svetskim kulturnim nasle|em. Na listi balova koji predstavqaju, prema Unesko, kulturno nasle|e ne nalaze se najve}i be~ki balovi, kao {to je Opernbal ili bal Filhamornijskog orkestra, ali zato je na woj bal desnice. Bal desni~arskih studentskih organizacija je tradicionalni skup ekstremno desni~arskih organizacija nema~kog govornog prostora, na kojem se okupqaju desni~ari iz ~itave Evrope. U be~koj kancelariji Unesko obja{wavaju da je ovaj bal uvr{ten na listu samo kao primer be~kih balova, a najavquje da }e na idu}em stru~nom savetu jo{ jednom biti razmotreno ovo pitawe.

Gu ver ner sti gao u Al ìr AL @IR: Alìrski regionalni guverner, koji je kidnapovan a potom oslobo|en u susednoj Libiji, predat je alìrskim vlastima, saop{tio je predsednik alìrskog parlamenta Mogu da potvrdim da je gu ver ner obla sti Ili zi, Muhamed Laid Kelfi, danas izru~en alìrskim vlastima i da je dobro”, rekao je predsednik parlamenta Abdelaziz Zijari poslanicima u alìrskoj prestonici, prenosi Rojters. Pre ma sa op {te wu al ìrskog ministarstva unutra{wih poslova, guvernera su u ponedeqak kidnapovala trojica naoruànih qudi dok se vra}ao iz posete gradu Debded, na granici izme|u Libije i Alìra. U saop{tewu ministarstva se dodaje da je guverner oslobo|en 24 sata kasnije, u Libiji, kada su libijske snage bezbednosti presrele wegove otmi~are. Dva bezbednosna izvora su rekla Rojtersu da su gu ver ne ra kid na po va li pri pad ni ci se ver no a fri~ kog ogranka Al Kaide, ali zvani~nici u Alìru to nisu potvrdili. Privremena libijska vlada nije komentarisala ovaj doga|aj, ali je lider mo}nih paravojnih snaga u Tripoliju rekao da se incident dogodio u Alìru i da Libija sa tim nema nikakve veze, dodaje Rojters.

VA [ING TON: Tokom preksino}wih demonstracija simpatizera pokreta „Okupiraj” ispred Bele ku}e, nekoliko dimnih bombi uba~eno je u dvori{te objekta u kome `ivi ameri~ki predsednik. Bela ku}a je bila zatvorena oko sat vremena, dok je policija proveravala da li se u dimnim bombama mo`da nalazi neka vrsta eksploziva. Ameri~ki mediji javqaju da je predsednik Barak Obama sa porodicom van Bele ku}e proslavqao ro|endan supruge Mi{el, ali da su se i pored demonstracija bezbedno vratili u predsedni~ki dom. Nema podataka da je neko uhap{en zbog bacawa dimnih bombi, ali je policija poja~ala prisustvo oko Bele ku}e gde je protestovalo izme|u 1.000 i 1.500 qudi. Demonstranti su „otrovne strelice” uputili i na ra~un

Demonstranti pokreta „Okupiraj” ispred Bele ku}e

kongresmena i senatore, koji su se upravo vratili sa tronedeqnog zimskog odmora. „Do{ao sam ovde da se pridru`im demonstrantima, da bismo zaustavili pohlepu i kra|u na{eg novca koji se tro{i na bom-

be i ubijawe nevinih qudi”, ka`e jedan od demonstranata. „Ovde sam zato {to sam protiv Vlade, koja vi{e ne predstavqa ameri~ki narod. Uticaj lobista korporacija dramati~no je porastao u proteklim decenijama i

UGLED NI EKO NO MI STA I NOBELOVAC YO ZEF [TI GLIC

Evro pa na po gre {nom pu tu

VA [ING TON: Ugledni ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade Xozef [tiglic, u intervjuu za agenciju Blumberg, rekao je da su mere {tedwe kojima se Evropa bori protiv du`ni~ke krize pogre{ne i da ne}e uroditi plodom. Ugledni ekonomista tvrdi da te mere {kode trì{noj stabilnosti i slabe poverewe investitora. „[tedwa, jednostavno, nije re{ewe. Time se ne}e vratiti poverewe. Zbog toga mislim da je pravac kojim Evropa ide, naàlost, pogre{an”, kaè [tiglic. Evropski lideri najavili su dono{ewe novog seta fiskalnih pravila do 30. januara kako bi zaustavili {irewe krize koja je ve} primorala Gr~ku, Irsku i Portugal da traè pomo}. Najnovija u nizu ekonomskih neda}a i proble-

ma je i sniàvawe kreditnog rejtinga Evropskog fonda za finansijsku stabilnost. „Situacija bi mogla naglo da se pogor{a u Evropi, koja mora da poradi vi{e na stimulisawu privrednog rasta. îni mi se da evropski lideri jednostavno ne shvataju {ta treba da rade„, kaè

ugledni ekonomista i profesor na Univerzitetu „Kolumbija”. Osvrnuv{i se na Kinu, [tiglic je ocenio kao „dobru stvar” usporavawe privrednog rasta najmnogoqudnije zemqe sveta na sedam do osam odsto. Obrazlaù}i svoju ocenu, [tiglic je kasnije istakao da je rast druge ekonomije sveta sada lak{e kontrolisati i odràvati. „Azijske ekonomije se vrlo dobro bore sa krizom”, rekao je ekonomista i pohvalio Centralnu banku Kine koja je zatraìla od komercijalnih banaka da smawe nov~ane rezerve, odnosno da na raspolagawe stave vi{e novca za kredite. Pred Evropom je te{ka godina, a de{avawa na Starom kontinentu odrazi}e se u velikoj meri na Ameriku, smatra [tiglic.

Spo ra zum In di je i Ki ne o gra ni ci WU DEL HI: Indija i Kina su potisale sporazum o na~inima izbegavawa izbijawa sukoba du` sporne 4.000 kilometara duge granice na Himalajima. Potpisivawe sporazuma smatra se pozitivnim razvojem u ~esto pomu}enim odnosima izme|u dva azijska giganta.. Dve zemqe, koje su vodile kratak ali krvav pograni~ni rat 1962. godine, pove}ale su vojno prisustvo sa obe strane granice posledwih godina, po{to su im wihove sve sna`nije privrede omogu}ile ve}e tro{kove za vojsku. Po prekju~e potpisanom sporazumu, diplomate na visokom nivou i vojni zvani~nici }e se brinuti uz „pravovremene komunikacije” o grani~nim incidentima i sastajati jednom ili dva puta godi{we. Predstavnik kineskog ministarstva inostranih poslova Liu Veimin je rekao

da je „wihov glavni zadatak da se brinu o odràvawu mira i opu{tenosti u grani~nom podru~ju”. Ipak dve strane su jo{ uvek daleko od dogovora o davna{wem teritorijalnom sporu u kome Kina kaè da je ve}ina indijske dràve Aruna~al Prade{ deo Tibeta. S druge strane Indija tvrdi da woj pripada kineski izolovani plato Aksai în u blizini Ka{mira. „Obe strane su ponovile da }e, dok se ne re{i pitawe granice, zajedni~ni nastojati da o~uvaju mir na granici”, reka je Liu. [jam Saran, biv{i sekretar za inostrane poslove Indije rekao je da je sporazum predstavqa èqu dveju strana da boqe odràvaju svoje odnose dok privredno ja~aju i takmi~e se za sirovine i saveznike u Aziji i {ire, preneo je Rojters.

glas ameri~kog naroda vi{e se ne ~uje. Vreme je da Kongres kona~no predstavqa ameri~ki narod”, re~i su demonstranata. Protest je odr`an u trenutku kada ankete pokazuju da 84 odsto Amerikanaca nije zadovoqno radom Kongresa. Oni koji su do{li na skup izrazili su optimizam u pogledu snage pokreta „Okupirajmo Volstrit”, koji je po~eo u septembru, kada su wegovi u~esnici poku{ali da postave {atore ispred berze u Wujorku, a potom i u parku na Menhetnu. Pokret se potom pro{irio na veliki broj ameri~kih gradova, ukqu~uju}i Va{ington. Masovnost pokreta jewava, u~esnici su proterani sa javnih povr{ina u velikom broju gradova, a u Va{ingtonu im je dozvoqeno da ostanu u {atorima na dva trga nedaleko od Bele ku}e.

No ve sank ci je Si ri ji BRI SEL: Zemqe EU odlu~ile su da uvedu nove sankcije Siriji kojima }e biti obuhva}ene 22 osobe i osam organizacija i preduze}a zbog nastavka represije u toj zemqi. Ta odluka je doneta na nivou diplomata evropskih zemaqa u Bri se lu, a zva ni~ no }e bi ti usvojena u ponedeqak na sastanku {efova diplomatije EU. „Kako se nastavqa represija, tako }emo mi poo{travati restriktivne mere”, rekao je jedan od diplomatskih izvora. Sankcije }e obuhvatiti zamrzavawe imovine i zabranu izdavawa viza. Re~ je o jedanaestom paketu evropskih sankcija prema Siriji. Do sada je sankcijama obuhva}eno 120 osoba i organizacija povezanih sa re`imom sirijskog predsednika Ba{ara al-Asada. Prema procenama UN, najmawe 5.400 qudi je poginulo od sredine marta u nasiqu u Siriji.

TO KOM PAR LA MEN TAR NIH IZ BO RA U RU SI JI

Otkriveno 3.000 ne pra vil no sti MO SKVA: Tuìla{tvo Rusije je ustanovilo da je bilo 3 000 slu~ajeva kr{ewa propisa tokom parlamentarnih izbora 4. decembra. Radi se o falsifikovawu izbornih spiskova, ilegalnom finansirawu kampawe i sukobu interesa, navodi se u izve{taju tuìla{tva. „Uo~eno je oko 3 000 slu~ajeva kr{ewa iz bornog zakona. Prema re{ewima tuìlaca 95 qudi je osu|eno na administrativne kazne”, navodi se u izve{taju tuìla{tva uru~enom ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu. Izve{taj koji je objavqen na internet sajtu Kremqa navodi da su u oblastima Lewingrad i Pskov, kao i u autonomnoj oblasti Nenec, u sastavu izbornih komisija bili qudi koji su radili za kandidate ili su imali sudske funkcije. U regionu Altaj u Sibiru, na izbornim listama nalazilo se 986

osoba koji nemaju pravo glasa, od kojih je wih 372 bilo u zatvoru. U nekoliko sibirskih oblasti, ukqu~uju}i region Krasnojarsk i Novosibirsk prime}ene su nepravilnosti u sastavqawu izbornih spiskova. Tuìla{tvo je tako|e zabeleìlo vi{e slu~ajeva ilegalno vo|ewih kampawa, kao i slu~ajeva ilegalnog finansirawa kampawa. Na parlamentarnim izborima 4. decembra pobedila je stranka Jedinstvena Rusija ruskog premijera Vladimira Putina sa skoro 50 odsto glasova, ali posmatra~i i opozicija su optuìle vlasti za masovne prevare. Desetine hiqada Rusa je protestovalo traè}i nove izbore i Rusiju bez Putina, {to je najve}i pokret protiv Putina u 12 godina od kada je na vlasti. Nove demonstracije planirane su za 4. februar. Ruske vlasti odbijaju da organizuju nove izbore.

Glad u Afri ci mo gla se spre ~i ti LON DON: U isto~noj Africi je 2011. od gladi umrlo izme|u 50.000 i 100.000 qudi zato {to me|unarodna zajednica nije reagovala na vreme, tvrde humanitarne organizacije. Kako prenosi britanski Bi-Bi-Si, tvrdi se da su humanitarne agencije ~ekale vi{e od {est meseci da reaguju na upozorewa da }e u Keniji, Etiopiji i Somaliji izbiti glad. Qudskoj tragediji, koja je mogla biti spre~ena, doprinelo je i to {to vlade Kenije i Etiopije

nisu htele da priznaju razmere katastrofe, ali i ~iwenica da su mnogi donatori hteli da vide dokaz humanitarne katastrofe pre nego {to ne{to preduzmu na wenom spre~avawu, naveli su „Oksfam” i „Sejv d ~ildren” u svom izve{taju. „Sofisticirani sistemi za rano upozoravawe nagovestili su katastrofu jo{ u avgustu 2010. godine, ali sa humanitarnom pomo}i se ~ekalo sve do jula 2011”, ka`u dve britanske organizacije.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HOSNI MUBARAK Biv{i egipatski predsednik Hosni Mubarak ne prima hemoterapiju, ve} ima atrofiju mi{i}a, izjavio je onkolog Jaser Abdel Kader. „Wegovi mi{i}i su slabi zbog ~ega je wegova pokretqivost ograni~ena”, rekao je lekar koji je pratio Mubarakovo zdravqe dok je bio na vlasti, a koga je sud odredio da i sada prati wegovo zdravstveno stawe. Mubarak se tereti za sau~esni{tvo u ubijawu vi{e od 800 qudi.

KRISTIJAN VULF U nema~kim medijima su se pojavile nove optu`be na ra~un predsednika dràve Kristijana Vulfa, sada optuùju}i wegovu ènu za „sumwivu” kupovinu novog auta. “Berliner cajtung” tvrdi da je supruga predsednika Betina krajem decembra, kada je ve} u javnost izbila diskusija o privatnom kreditu Vulfa, sklopila ugovor sa posebnim pogodnostima za kupovinu Audia “Q3” kod jedne autoku}e u Berlinu.

MARK GROSMAN Pakistan je poru~io ameri~kom specijalnom izaslaniku Marku Grosmanu da u ovom trenutku nije mogu}a wegova poseta toj zemqi. Ambasador Grosman je tra`io da poseti Pakistan, ali mi smo mu odgovorili da to u ovom trenutku nije mogu}e”, kazao je Rojtersu pakistanski zvani~nik koji je `eleo da ostane anoniman. On, me|utim, nije objasnio razlog odbijawa Grosmanovog zahteva da do|e u posetu.

BRI TAN SKA PO LI CI JA UTVR \U JE VLA SNI^ KO PRA VO NAD KO MA DOM BRON ZE

Vla da Ira ka tra `i Sa da mo vu zad wi cu LON DON: Ira~ka vlada zatra`ila je od biv{eg britanskog specijalca da vrati zadwicu statue Sadama Huseina koju je uzeo 2003, objavio je britanski tabloid „San”. Spe ci ja lac Naj xel Eli obez be |i vao je te le vi zij sku ekipu koja je u aprilu 2003.

Ira~ka vlada sada tvrdi da je taj ko mad deo kul tur nog nasle|a zemqe i zatra`ila je da hitno bude vra}en, prenosi list. Britanska policija ispitala je Elija koji tvrdi da je komad bronze pretvorio u umetni~ko delo {to ga sada ~ini

Najyel Eli je 2003. uzeo komad bronze koji je bio deo zadwice statue i odneo ga ku}i u Veliku Britaniju.Ira~ka vlada sada tvrdi da je taj komad deo kulturnog nasle|a zemqe sni ma la sla vqe Ira ~a na i ru{e we ogrom ne sta tue ne kada {weg ira~ kog li de ra u Bagdadu. Eli je tada uzeo komad bronze koji je bio deo zadwice statue i odneo ga ku}i u Veliku Britaniju.

we go vim vla sni kom i da je pro {le go di ne bez u spe {no poku{ao da ga proda kako bi prikupio novac za povre|ene vojnike. „Kada sam je uzeo bila je samo komad metala. Ovo radim da bi prikupio novac za pomo}

vojnicima. Ako Ira~ani `ele da po de le no vac i deo da ju ira~kim humanitarnim organizacijama, spreman sam da sa-

slu{am wihovu ponudu”, rekao je on. Britanska policija sada utvr|uje vlasni~ko pravo nad spornim komadom bronze.

BALkAn

dnevnik PO SLE OD LU KE O OB U STA VQA WU IS TRA GE PRO TIV 14 OSO BA U PRED ME TU „DO BRO VO QA^ KA”

Do dik pro tiv tu `i la {tva BiH

BA WA LU KA: Odluku tuìla{tva Bosne i Hercegovine da obustavi istragu protiv biv{eg ~lana Predsedni{tva BiH Ejupa Gani}a, Jovana Divjaka i jo{ 12 osumwi~enih za ratni zlo~in nad pripadnicima JNA u Dobrovoqa~koj ulici u Sarajevu o{tro osu|uje javnost u Srbiji i Republici Srpskoj. Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik kaè da je to ~isto politikantska odluka. Dodik je za RTS rekao da Republika Srpska ne moè da ima poverewe u Sud i tuìla{tvo Bosne i

Ejup Gani}

Hercegovine i da }e nastaviti da se bori protiv institucija koje „slu`e za osudu samo jednog naroda”. Prema wegovim re~ima, nemogu}e je nastaviti saradwu, jer tu`ila{tvo i Sud BiH nemaju ustavnu osnovu, ve} su, kako je rekao, nametnuti, a samim tim i nelegitimni. „Mi }emo nastaviti da osporavamo wihov legitimitet kroz

strukturalni dijalog koji smo otvorili sa Evropskom unijom i vide}emo na koji na~in }emo iz svega toga iza}i. U svakom slu~aju, mi ne èlimo da vidimo takav sud i tuìla{tvo na nivou Bosne i Hercegovine”, naglasio je Dodik. U srpskom tuìla{tvu za ratne zlo~ine kaù da istrage u vezi sa „Dobrovoqa~kom” nastavqaju, bez obzira na poteze tuìla{tva Bosne i Hercegovine. Zamenik srpskog tuìoca za ratne zlo~ine Bruno Veka- Milorad Dodik ri}, rekao je da se iz supovi}a, Jusufa Kecmana, Damira saop{tewa tuìla{tva BiH Dolana i Ibrahima Hoxi}a. dobija odgovor ko nije po~inio Tokom napada u Dobrovoqa~koj zlo~in u Dobrovoqa~koj, ali ulici maja 1992. godine ubijeno je ne i ko jeste. Sada se, kako je sedam i raweno 14 osoba, nakon naveo, traga za nekim drugim {to su onesposobqene za borbu. nepoznatim licima, a postoje Istraga u vezi sa ovim radwama eventualni po~inioci koji su bi}e nastavqena zbog postojawa mrtvi. osnovane sumwe da je po~iweno Tuìla{tvo BiH saop{ti- krivi~no delo ratnog zlo~ina, jer lo je prekju~e da je obustavilo je na `rtve otvarana vatra nakon istragu protiv Ejupa Gani}a i {to su bile onesposobqene za borjo{ trinaestorice osumwi~e- bu ili dok su se nalazile u sanitetnih u slu~aju Dobrovoqa~ke ulice skom vozilu. u Sarajevu jer, kako je utvr|eno, u U skladu sa Zakonom o krivi~radwama osumwi~enih nisu sadr- nom postupku BiH, na ovu odluku o àna obele`ja krivi~nog dela. obustavi istrage postupaju}eg tuIstraga je obustavqena i protiv ìoca moè se uloìti pritu`ba Jovana Divjaka, Hasana Efendi}a, Kancelariji glavnog tuìoca, a Zaima Backovi}a, Jusufa Pu{ine, MUP RS najavio je da }e odmah po Emina [vraki}a, Dragana Viki}a, prijemu zvani~nog obave{tewa o Fikreta Muslimovi}a, Xevada To- obustavqawu istrage uloìti pi}a, Jovice Berovi}a, Re{ada Ju- prigovor.

Ve ka ri}: Prav da u BiH se lek tiv na - Odluka tuìla{tva BiH u slu~aju „Dobrovoqa~ka” pokazuje da se pravda selektivno primewuje kaè Bruno Vekari} i isti~e da to ne doprinosi pomirewu u regionu. Vekari} je napomenuo da je „sada mnogo jasnije za{to je tuìla{tvo BiH odbijalo da potpi{e Sporazum o me|usobnom ustupawu dokaza, kojim bi se svi dokazi jedne i druge strane objedinili i brè rasvetlili po~iweni zlo~ini”. „Bosanska strana je pokazala da nije imala èqu da nam da svoje dokaze za ‘Dobrovoqa~ku’, ali srpsko tuìla{tvo za ratne zlo~ine nastavqa svoju istragu”, rekao je Vekari}.

~etvrtak19.januar2012.

U VLA DI SR BI JE PO TVR \E NO DA JE UPU ]EN PRO TEST CR NOJ GO RI

Pi sme na i usme na no ta zbog Andreja Ni ko la i di sa BE O GRAD: Srbija je uputila protestnu notu Crnoj Gori povodom nedavno objavqenog autorskog teksta savetnika predsednika crnogorskog parlamenta, pisca Andreja Nikolaidisa, potvr|eno je „Dnevniku“ u Vladi Srbije. Kako nam je obja{weno, na Nikolaidisov tekst gotovo istovremeno reagovano je iz Beograda i Podgorice. Protestnu notu Ministarstvu spoqnih poslova Crne Gore uputio je ambasador Srbije u Podgorici Zoran Lutovac, i to pismeno, dok je, kako nam obja{wavaju u Vladi Srbije, Ministarstvo spoqnih poslova Srbije protest usmeno saop{tilo crnogorskom ambasadoru u Beogradu Igoru Jovovi}u. Kako nezvani~no saznajemo, ambasador Jovovi} pozvan je u Podgoricu zbog ovog slu~aja. Srbija je tako, kako ukazuju u

Biv{i funkcioner Slu`be dràvne bezbednosti Crne Gore Vaso Mijovi} uhap{en na podgori~kom aerodromu, po povratku iz Beograda, gde je ìveo posledwih sedam godina. Mijovi}evo ime je pomiwano i u vezi sa navodnim falsifikovawem diplome, a optuèn je da je na podru~ju Zete kod Podgorice u~estvovao u kupovini glasova uo~i referenduma o nezavisnosti Crne Gore. Mijovi} je nedavno najavio da je spreman da „sve kaè” o tome {ta je radio aktuelni crnogorski ministar pravde, biv{i {ef Slu`be dràvne bezbednosti Crne Gore Du{ko Markovi}.

Mi ste ri o zna smrt tri mla di }a CE QE: Trojica mladih Slovenaca sa podru~ja Ceqa prona|ena su mrtva u apartmanu nedaleko od turisti~kog skija{kog centra na severoistoku Slovenije, ka`e policija Tela mladi}a prona|ena su prekju~e neda-

Vladi, reagovala na Nikolaidisov autorski tekst objavqen povodom obeleàvawa 20. godi{wice Republike Srpske (RS). Nikolaidis je u wemu zaàlio zbog toga {to Boìdar Stani-

{qevi} nije upotrebio oru`je prona|eno u sportskoj hali „Borik”. „Ci vi li za cij ski iskorak bio bi i da je Bole upotrebio dinamit i pu{ke koje je sakrio u dvorani u kojoj su glavari, duhovnici i umetnici proslavqali 20. godi{wicu postojawa RS. Da je Bole, recimo, nezadovoqni radnik, koji je shvatio da su nacionalni i verski antagonizmi samo maska pod kojom elita skriva temeqni antagonizam svakog dru{tva, onaj klasni„, navodi se u Nikolaidisovom tekstu, objavqenom na portalu „Analitika”. Na obele`avawu dve decenije RS u bawalu~koj hali „Borik” bio je politi~ki vrh Srbije, RS i Srpske pravoslavne crkve. D. M.

RU MU NI NA STA VI LI AN TI VLA DI NE PRO TE STE

Tra ì se ostav ka i predsednika Ba se skua BU KU RE[T: U Bukure{tu i u jo{ nekoliko gradova u Rumuniji, sedmi dan uzastopno, odràni su antivladini protesti nekoliko stotina demonstanata. Protest kojim traè i ostavku

pqeno vi{e od 600 qudi na centralnom trgu Univerzitet, kao i oko zgrade Narodnog pozori{ta. Kao i prethodnih dana, demonstranti su uzvikivali parole protiv vlade i predsednika, no-

U Bukure{tu stotine demonstranata

predsednika Trajana Baseskua ju~e je pro{ao bez incidenata, javila je rumunska agencija A|erpres. U Bukure{tu je bilo oku-

se}i zastave i transparente. U Temi{varu je na protestima bilo oko stotinu demonstranata, u Bra{ovu oko 150, u Oaradeji vi-

{e od 200, nekoliko stotina u Slatini, a u nekoliko drugih gradova wihov broj bio je mawi. Ministar unutra{wih poslova Trajan Igas saop{tio je ju~e da je oko 8.700 qudi u~estvovalo u demonstracijama tokom vikenda. Demonstracije su po~ele u pro{li ~etvrtak, najpre u znak podr{ke zvani~niku ministarstva zdravqa Raedu Arafatu koji je pro{le nedeqe podneo ostavku zbog sukoba sa predsednikom Trajanom Baseskuom oko reforme zdravstva, ali su zatim prerasle u proteste zbog pada `ivotnog standarda i korupcije. Rumunska vlada je 2010. godine usvojila mere {tedwe, smawiv{i plate u javnom sektoru za 25 odsto i zamrznuv{i penzije. Protesti su samo u Bukure{tu prerasli u nasiqe, kada su se, prema navodima policije, navija~i fudbalskih klubova ume{ali u demonstrante i napravili haos u gradu. Vi{e od 70 qudi povre|eno je u subotu i nedequ u Bukure{tu tokom sukoba demonstranata i policije, preneo je AFP.

[VED SKI [EF DI PLO MA TI JE U ZA GRE BU

UKRATKO Uhap {en Va so Mi jo vi}

leko od skija{kog centra Rogla. Prema nezvani~nim informacijama, mladi}i su umrli od trovawa ugqen-monoksidom, a sudski ve{taci ispituju stawe plinske pe}i koja je grejala apartman, zbog sumwi da je bila neispravna, prenose agencije. Na be`ivotnim telima nisu prona|eni tragovi nasiqa, a uzrok smrti bi}e utvr|en autopsijom, dodala je policija. Slovena~ki mediji navode da su nastradala dva 25-godi{waka i jedan 23-godi{wak, koji su u popularni ski-centar do{li na skijawe i kratak odmor.

Su |e we u afe ri „Pa tri ja” BE^: Pred krivi~nim sudom u Be~u po~elo je ju~e su|ewe optuènima za korupciju u aferi „Patrija”, me|u kojima je i biv{i slovena~ki premijer Janez Jan{a Optuèni se terete za podmi}ivawe, te{ku prevaru, industrijsku {pijunaù i utaju poreza. Od dvoje glavnih optuènih pred sudom se ju~e pojavio samo lobista za naoruàwe Hans Volfgang Ridl, dok je kanadski preduzetnik Valter Volf odsustovao zbog bolesti. U aferi

„Patrija” re~ je o prodaji 135 oklopnih vozila finske fabrike „Patrija” Sloveniji 2006. godine. Pri sklapawu ovog posla, vrednog 278 miliona evra, za podmi}ivawe su ispla}ivane milionske sume da bi se, kako se navodi u optu`nici, slovena~ki ponu|a~ „Sistemska tehnika” izbacio iz igre. Zbog ove afere, s kojom se u vezu dovodi i biv{i premijer Slovenije Janez Jan{a, ukupno je pet osoba optuèno za podmi}ivawe, industrijsku {pijunaù, kriminalno udruìvawe i te{ki oblik prevare, kao i za utaju poreza. Su|ewe u Be~u bi}e nastavqeno 22. februara prvim salu{awem optuènih, a potom }e biti pozivani i svedoci, me|u kojima }e biti i sada{wi lider slovena~ke opozicije Jan{a, kojeg poziva Sakman.

Sr bi ja ne tre ba da sta ne [efica hrvatske diplomatije Vesna Pusi} izjavila je da Srbija ne treba da stane zbog Kosova i pru`ila uveravawa da Hrvatska ne}e blokirati put Srbije ka EU. U intervjuu za „Novi magazin„, ona je rekla da

je nezavisno Kosovo „jedna ~iwenica” i da su ga priznale 22 od 27 ~lanica EU. „To nije niti lako niti jednostavno, ali mislim da neke stvari koje su politi~ke ~iwenice, kao takve treba prepoznati. [to se Srbije ti~e, volela bih da se na|e neki na~in na koji ona s tim moè da ìvi i na unutra{wem i na spoqnom planu”, istakla je hrvatska ministarka. Po wenom mi{qewu, generacije i qudi koji sada vode politiku u Srbiji nisu odgovorni za politiku koju je Milo{evi} vodio prema Kosovu. „Ali se pokazuje da ti ne moè{ pobe}i od lo{e politike koja je vo|ena i gotovo uvek je pravilo da neki drugi snose posledice lo{e politike prethodnika”, dodala je Pusi}eva. Ona je za „Novi magazin„ rekla i da Hrvatska ne}e blokirati put Srbije u EU. Povla~ewe tu`bi za genoicid, po re~ima Vesne Pusi}, moè se staviti na dnevni red ako su Srbija i Hrvatska u stawu da me|udràvnim dogovorom re{e pitawa optuènih za ratne zlo~ine, nestalih i opqa~kane imovine. Ako to nisu u stawu, dodala je, onda se ne moè ni razgovarati o toj mogu}nosti.

Bilt: EU è li na pre dak u di ja lo gu ZA GREB: [vedski ministar je i sa Srbijom spremna probleme da spoqnih poslova Kalr Bilt izjavio re{ava na bilateralnom nivou, kao je u Zagrebu da je Srbija na unutra- {to je to u~inila sa Slovenijom. {wem planu zadovoqila kriterijuHrvatski predsednik Ivo Josime za dobijawe kandidature Ali, do- povi} poru~io je tokom razgovora dao je on, Brisel èli da vidi na- sa {vedskim {efom diplomatije da predak u dijalogu s Kosovom. je Hrvatska spremna da podrì svim „Prati}emo dijalog s Pri{ti- sredstvima proces pribliàvawa nom i stawe na severu Kosova, nadràva regiona EU, u uverewu da je ravno u okvirima Kosova”, odgovorio je Bilt na pitawe novinara o {ansama Srbije da dobije status zemqe kandidata. [vedski ministar je ju~e , tokom razgovora s najvi{im hrvatskim zvani~nima, izrazio o~ekivawe da }e nedeqni referendum o ulasku Hrvatske u EU imati pozitivan ishod. Na zajedni~koj konferenciji za novinare s hrvatskom koleginicom Vesnom Pusi} on je reKarl Bilt kao da sve dràve imaju ekonomskih problema, ali da ih je puno lak- najboqi put za pomirewe i saradwu {e re{avati zajedno. Hrvatska mi- zajedni~ki evropski put. nistarka spoqnih i evropskih poJosipovi} i Bilt su se sloìli slova Vesna Pusi} ocenila je da }e da }e Unija nastaviti da podràrezultat referenduma biti poruka va evropski put svih dràva jugoregionu i Evropi i da bi wegov neu- isto~ne Evrope i da dràve regispeh bio obeshrabruju}a poruka. Pu- je treba da nastave reforme kako si} je ponovila da se nova hrvatska bi se taj proces ubrzao, saop{tevlada zalaè za re{avawe otvoreno je iz kabineta hrvatskog prednih pitawa sa susedima i istakla da sednika.

~etvrtak19.januar2012.

oglasi

dnevnik

oglasi

dnevnik

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 45388

PRIPREMNA NASTAVA za polagawe prijemnog ispita za arhitekturu. Predava~i sa iskustvom!. Telefoni: 063/8941-058, 063/8-441-538. 45157 PROFESOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 45385 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305. 45387

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 45389

IZDAJEM lepo name{ten dvosoban stan u ulici Novosadskog Sajma 7. Telefon 063/765-3-632. 45281 IZDAJEM dvosoban name{ten stan, 100m2, terasa 20m2 parno grejawe na gas. Cena 140 eura, Ul. Mitrova~ka 33. Telefoni: 504-118, 062/8337-987. 45250

JEDNOSOBAN 40m2, Liman IV, Banovi} Strahiwe, name{ten, CG, toplovod, kablovska, telefon, lift. Telefoni: 021/469125, 065/5053471. 45351 IZDAJEM name{ten dvosoban stan na Limanu. Useqiv odmah. Telefoni: 064/891-38-49, 021/468-926. 45396 IZDAJEM name{tenu garsoweru od 30m2 kod Sajma. Telefon 063/538-413. 45403 IZDAJEM komforan jednosoban stan, Novo naseqe, 2. sprat, lift, terasa. Telefon 060/6395-877. 45425

PRODAJEM stan u 9 Jugovi}a, VP, 33m2, vlasnik. Telefoni: 063/89-70-668, 065/89-70668. 45430 NOVO NASEQE, prodajem ili mewam 2 garsowere od 29m2 i 27m2+moja doplata, za 2.5 stan na Novom nasequ i sl... Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15002 N. DETELINARA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera na III spratu, cena 27.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15003

KOD RIBQE PIJACE, noviji stan od 32m2 na III spratu, terasa, lift, kompletno name{ten se prodaje po ceni od 35.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15001

UKWI@EN, odmah useqiv, dvosoban 52m2, Bulevar oslobo|ewa, preko puta Dnevnika, IV sprat, terasa, parket, CG, lift. Nije agencija, 52.000e. Telefon 065/5252-446. 45065

~etvrtak19.januar2012.

BULEVAR, kod @elezni~ke stanice, ukwièn 2.0 stan od 41m2 po ceni od 36.000. Telefon 063/742-21-80. 15004 NOVA DETELINARA, odli~an, ukwièn noviji 1.5 stan od 48m2 na III spratu, po ceni 46.400. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15005 DETELINARA, ukwièn renoviran 2.0 stan od 51m2 odli~nog rasporeda, cena 38.200. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15006 LIMAN kod parka, odli~an, ukwièn kompletno renoviran 2.0 stan odli~nog rasporeda, cena 54.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15007 BULEVAR EVROPE, novi 1.5 stanovi od 31-37m2, cene sa PDV-om, mogu} dogovor oko cene, uslova pla}awa i kredita. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15008

BETANIJA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2.0 ukwi`en stan, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15009 CENTAR, kod Suda i Spensa, odli~an, klasi~an 2.0 stan, bez ulagawa, 57m2, cena 56.000. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15010

NOVO NASEQE, na [onsiju, odli~an sre|en, kompletno renovirano kupatilo, kuhiwa ... 2.5 stan, cena 63.800. Telefoni: 636-8429, 063/828-8377, www.bomil.rs. 15011 KEJ, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, ukwi`en 2.5 stan od 85m2, sa velikom terasom. Telefon 063/742-21-80. 15015

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak19.januar2012.

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi i prijatequ GRBAVICA, odli~an nov 2.5 stan ukwièn, 62.500, mogu}a kupovina i sa garaòm, cena 70.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15012 GRBAVICA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan porodajem po ceni od 78.000. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15013 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15014 LIMAN, prodajem ukwièn 3.0 stan odli~nog rasporeda, lako preuredqiv u 3.5 od 77m2, cena 74.000. Telefoni: 063/828-83-77, 636-6952, www.bomil.rs. 15016

BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs. 15017

Laletu Tvojim odlaskom izgubili smo vrednog radnika, druga i divnog saradnika. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Posledwi prijatequ

dnevnik

pozdrav

mome

@ivanu Radovi}u @iki od porodice Mi{e Ivkovi}a.

Tvoje kolege - Hirurgija. KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, ka roserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Te lefoni: 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 44983

PRODAJEM Renault Clio, 1.2 authentique, godina proizvodwe 2002, registrovan do oktobra 2012, pre{ao 148.000km, prvi vlasnik, redovno servisiran. U paketu i ~etiri letwe gume. Telefon za informacije 069/1557-100. 45331

PRODAJEM sony televizor 72 ekran teletekst, 100 programa, ravan ekran kao nov, 50 evra, ve{ ma{inu 55 evra, prevoz besplatan. Telefon 066/9177410. 45422 KUPUJEM sony televizore sa lo{om slikom i neispravnim ekranima, sve ostale televizore, ve{ ma{ine, svu tehniku, dobro pla}am. Telefon 061/7134395. 45423

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 41654 MOLER iskusan, pedantan, najpovoqnije u gradu i okolini lepi tapete, gletuje, kre~i, radi demit fasade. Sve vrste pla}awa. Telefoni: 063/518346, 021882133. 45345 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 45364

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 45007 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non stop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14. 45008

Dragan Gaborov 1959 - 2012. Sahrana je danas, 19. 1. 2012. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: otac Pavle, mati Mirjana, supruga Vera, sin Mihajlo, brat \or|e sa suprugom Tawom i decom Nikolom i Ivanom. 45459

45487

Sa tugom i nevericom opra{tam se od izuzetnog ~oveka i dragog druga

45475

Posledwi pozdrav

Pro{lo je ~etrdeset dana od kada nije sa nama na{ dragi

Draganu Gaborovu IZDAJEM magacin - halu 300 m2 u Ka}u pogodnu za skladi{tewe, proizvodwu i predstavni{tva, kompletna infrastruktura i dobar prilaz. Telefon 063/500-576. 45289 LOKAL izdajem ili prodajem, ful, 43m2 Ul. Zmaj O. Vuka. Telefon 065/55-10-655. 45068

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 17. januara u 53. godini preminuo na{ sin, suprug, otac i brat

Dragan Gaborov

Gaborov Dragana Du{ica.

od: tetke Julijane i porodica Krivoku}a i Ze~evi}.

45473

45468

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru i stricu od: \or|a, Tawe, Nikole i Ivana. 45461

Mileta Petri}

Posledwi pozdrav bratu

Najdra`i moj deda

Pomen }e se odr`ati u subotu, 21. 1. 2012. godine, u 11.30 sati, u Sabornoj crkvi, u Novom Sadu. S qubavqu i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na wega.

Dragan Gaborov @iko

Supruga Qiqana, sinovi Sa{a i Dragan, snaje Branka i Tamara, unuke Mina, Na|a i Vawa.

Draganu

zauvek }u te ~uvati u svom srcu. Sestra Verica sa porodicom.

Dragane, Tvojim odlaskom nestao je i deo mene. Ali, izgubqena sre}a jo{ je uvek sre}a! I taj jad u du{i {to me na wu se}a, To je jedan wezin zaostali deo. Vera.

Tvoj Sale.

45458 45446

45481

S tugom se opra{tamo od na{e baba Dane

Posledwi pozdrav velikom ~oveku toplog i plemenitog srca

45469

Posledwi pozdrav

Danice Gojkovi}

Sestra Ankica, sestri~ine Qupka i Vera sa porodicama.

@ivanu Radovi}u

Draganu Gaborovu

Tvoji prijateqi: Sale, Du{ica i Petar Peke~.

od: tetke i brata Danila Pu{i}a iz Koviqa, sa porodicom.

45480

45467

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru, dedi i pradedi

Dragan Gaborov Dragi tata, u mom si srcu zauvek. Tvoj Mihajlo. 45460

45485

Dragan Gaborov

@ivan Radovi} 1933 - 2012.

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku od porodice Ze~evi}.

45483

Sahrana }e se obaviti 19. 1. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Miloradu Prelevi}u Batu

O`alo{}ena porodica: supruga i sin.

od: sina Dragana, snahe Dragane, unuka Ksenije i Jelene sa porodicama.

45470

45466

POMEN Dvadeset tri godine tugujemo za tobom.

Posledwi pozdrav suprugu na{e koleginice

Vasa Mati} iz Rakovca Godine prolaze, tuga i se}awe su ve}i. Uvek u na{im mislima i se}awu. Tvoji tu`ni: tetka Slavka, sestra Sowa, zet Sa{a i sestri~ina Tijana. 45462

Draganu Gaborovu Kolektiv Prekr{ajnog suda u Novom Sadu.

59740/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE

~etvrtak19.januar2012.

POMEN

Dana 17. januara preminuo je na{ dragi

19. 1. 2011 - 19. 1. 2012.

SE]AWE

Ademi Asan

Stevan Veselinovi}

Danas, 19. 1. 2012. godine navr{avaju se tri godine od smrti na{eg voqenog tate, deke, pradeke i supruga

Milan Predraga Leti}

1954 - 2012.

1948 - 2004.

Sahrana je danas, 19. januara 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 11.15 ~asova.

Uspomenu na tebe uvek }e ~uvati od zaborava tvoja sestra Milica Vlaovi} sa porodicom. 190102/P

Tu`na srca javqamo da je u 82. godini preminula na{a draga supruga, majka i baka

SE]AWE

Dr Vlastimir Pali}

\ure Potrebi}a Mnogo je lepih uspomena da o tebi s ponosom pri~amo, da te ve~no pamtimo i nikada ne zaboravimo. Hrabro si kora~ao kroz `ivot i dostojanstveno do~ekao wegov kraj. Zahvalni smo Gospodu {to si bio na{.

Ponosni na tebe: supruga Jelena sa decom i ostalom familijom.

redovan profesor FTN 19. 1. 2002 - 19. 1. 2012.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Ru`a i deca sa porodicama.

Tvoj sin Zoran, snajka Jelena, unuke Milica i Katarina.

45434

POMEN Dana 26. 1. 2012. godine, navr{ava se godina od kada nije vi{e sa nama na{a voqena mama, baka i svekrva

45428

TU@NO SE]AWE

19. 1. 2011 - 19. 1. 2012.

45432

Stevan Veselinovi}

Godi{wi pomen dajemo u subotu, 21. 1. 2012. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica.

Danas, 19. januara je godina od kako si nas napustio. Bio si dobar ~ovek, a krasile su te najlep{e qudske osobine. @ive}e{ i daqe u srcima tvojih najmilijih: supruge Nene, dece Zorana i Gorana, tvojih unuka Mime i Ka}e, snaje Jelene i sestre Velinke.

45457

45413

45427

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru i dedi

^ETRDESETODNEVNI POMEN Dana 21. 1. 2012. godine navr{ava se ~etrdeset dana od smrti na{eg voqenog dede i tate

GODI[WI POMEN

Savka Kova~ Sahrana je danas, 19. 1. 2012. godine, u 13 ~asova, na Dowem novom grobqu, u Futogu.

Uspomenu ~uva supruga Mirjana.

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da }emo u subotu, 21. januara 2012. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, odr`ati jednogodi{wi pomen

O`alo{}eni: suprug Du{an, sin Jovan, }erka Stanka i unu~ad. 45452

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Pro|e tu`na godina bez tebe, tvog vedrog lika i osmeha. Osta}e{ zauvek u na{im srcima. Dani prolaze, se}awa na tebe ostaju zauvek.

Verica Bara} 1936 - 2011.

prim. dr Branislavu Ostoji}u na{em dragom ocu, suprugu, dedi i tastu.

Miloradu - Batu Prelevi}u

Savki od porodice Malinovi}: Arsenije, Sowa, Goran i praunuka Milica.

od: sina Borislava, snaje Mirjane, unuke Vesne i unuka Marka.

45453

45465

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci, ta{ti i baki

Kokai Ferenc

Wegova dobrota i plemenitost osta}e ve~no u na{im srcima.

Milana Mladenovi}a

S qubavqu, porodica.

Toga dana u 11 sati, na Gradskom grobqu, dava}e se pomen. Zauvek tvoji: Mirjana, Dragana, Filip, Boris, Sta{a i Neboj{a.

Dragi Frawo, oti{ao si brzo i iznenada, ali }emo te ve~no pamtiti po tvojoj plemenitosti, dobroti i `eqi da svima pomogne{ - tvojim prijateqima, kom{ijama, ro|acima. Neka ti je slava i ve~no hvala. Porodice: Lazi}, Marciki}, Davidovi}, Mili}, Radowi} i Vu~urevi}.

45416

45424

45408

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav dragom ocu

Neboj{a Qa~evi} Miloradu - Batu Prelevi}u

Savki od porodice Prodanovi}: Branko, Stanka, Marko, Sowa i unu~i}i.

od }erke Qiqane.

45454

45464

1984 - 2004.

Dragana Gaborova JKP â&#x20AC;&#x17E;Vodovod i kanalizacijaâ&#x20AC;? Novi Sad.

Navr{ava se sedam tu`nih godina od kako nisi sa nama, dragi na{ Ne{o. Ve~no te nosimo u na{im srcima. Mama @ivana, brat Nemawa, tetka Jelena sa sinom Radomirom.

13/P

Borka Babi}

Milorad - Bato Prelevi}

1936 - 2011.

1923 - 2012.

obeleì}emo danas, 19. 1. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na grobqu, u Ka}u. Hvala ti za svu qubav, brigu i pa`wu koju si nam kroz ìvot pruàla. Tvoji najmiliji: sin Slavko, }erke Radmila i Gordana sa porodicama.

Ostavila si veliku prazninu u mom srcu. Neka te an|eli ~uvaju. Tvoja sestra Desanka @ivanovi}.

45449

45450

Sahrana je danas, 19. 1. 2012. godine, u 14 sati, iz kapele grobqa, u Zmajevu. O`alo{}eni: }erka Qiqana, sinovi Dragan i Borislav. 45463

1948 - 2004. Navr{ava se osam tu`nih godina od kako nisi sa nama. Ve~no }e te nositi u srcu tvoji: sin Radomir, supruga Jelena i svastika @ivana sa sinom Nemawom. 45394

Danas, 19. 1. 2012. godine, su ~etiri godine od kako nije sa nama

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Borki Babi}

Milan (Predrag) Leti}

45395

POMEN

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac

TU@NO SE]AWE

18. 1. 2004 - 18. 1. 2012.

S tugom se opra{tamo od na{eg radnika

Vojo Jovanovi}

1936 - 2011.

Sa qubavqu te pomiwemo i ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoja supruga Mica, }erka Jaca i sin Goran sa porodicama. 45438

tv program

~etvrtak19.januar2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам од 1945. 09.30 Заједно 10.00 Вести 10.10 Миљеница 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.30 Биоскоп: Светлана Бојковић 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Фолдер култура 15.35 Плави круг 16.00 Миљеница 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.45 Разгледнице 19.00 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.10 Серија недеље: Аристократе 21.00 Биографије-политичари 22.00 Војвођански дневник 22.30 Злогласни атентати: Атентат на Џона Ленона 23.00 Серија недеље: Аристократе 23.50 Један на један 00.15 Музички програм 01.15 Фолдер култура 01.45 Плави круг

07.00 Ток шок 08.00 Концерт године-Забрањено пушење 1998. 09.00 Грување 10.45 Музички програм 11.45 Емисија на мађарском 12.30 Вести (мађ)

Последњи пут заувек У овом напетом трилеру, другоразредни адвокат за разводе, Џон Мекдоналд, упушта се у везу са привлачном и удатом Глоријом Конован. Њен предбрачни уговор јој гарантује велику суму новца у случају да до развода дође због мужевљевог неверства. Улоге: Денијел Тревис, Џастин Ејр, Тим Вер, Стив Думохел, Карла Осела Режија: Адам Бонфати (РТВ 2, 21.30) 12.40 Новогодишње-божићна на украјинском 13.10 Уточиште, филм 14.50 ТВ Баштина 15.15 Добро вече, Војводино (рум) 16.45 Дан Русина (рус) - скраћени снимак 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рус) 21.30 Последњи пут заувек, филм 23.00 Плави круг 23.30 ТВ Баштина

07.30 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

Глас Америке Панонско јутро Аналија Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Бели лук и папричица Војвођанске вести Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Била једном једна недеља Војвођанске вести Биографије Глас Америке

08.30 09.00 09.05 10.05 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Вести Серијски програм Човек лав Цртани филм Објектив Сериски програм Марко Поло Објектив Девојке из бутика Ево нас код вас Вести Робин Худ Објектив (слов) Објектив (мађ) Време је на мојој страни Храна и вино Новосадско поподне Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Девојке из бутика Објектив Марко Поло Неон сити Робин Худ

10.00 11.45 13.30 15.30

Копа дел Реј Евролига: Монтепаски – Билбао Копа Италија: Милан – Новара Евролига: Олимпијакос – ЦСКА Копа дел Реј Евролига: Жалгирис – Макаби Евролига: Армани Милано – Панатинаикос НБА акција Премијер лига, Магазин Евролига: Барселона – Санту

17.00 18.45 20.45 22.30 00.00 00.30

Ток шоу

Бранка Соврлић

Уз комплицију, коју смо вам припремили, подсетићете се наших бројних гостију, занимљивих тема и наравно добре музике. Видећете делове из емисија у којима су гостовали: Бора Ђорђевић, Љиљана Хабјановић Ђуровић, Татјана Олујић, Миливоје Дрецун, Раша Попов, Јасна Ђокић, Бора Дрљача, Мики Мећава, Лепа Лана, Весна Ривас, Слађана Иванишевић, Марта Савић, Бранка Соврлић, Куки и многи други. (КТВ, 22.30)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 АБС шоу, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

06.05 08.00 09.05 10.00 10.30 11.05 12.00 12.15 12.35 13.24 14.35 14.56 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 20.54 21.52 23.05 23.55 00.15 01.07 02.45 03.42 03.54 04.27 04.58 05.48

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Приђи ближе Сасвим природно Моја лепа Србија Наша планета Дневник Спорт плус Место злочина Учитељичин љубимац, анимирани филм И ја имам таленат Гастрономад Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Велики изазов, квиз Да, можда, не Место злочина Дневник На ивици Гвоздени орао 2, филм Приђи ближе Гастрономад Око магазин Сасвим природно Село гори, а баба се чешља Верски календар

06.00 06.50 07.05 07.35 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30

Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Кад лишће пада Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Ексклузив Вести Експлозив

Радна акција Шесточлану земунску породицу Хајдари чине деца Денис, Силвија, Маријана, Данијел, бака Комина и њихов отац Кашман. Нико од њих није могао ни да претпо-

06.55 07.29 07.34 07.40 08.01 08.23

Слагалица Ози Бу Мифи Попај Јин јанг јо На слово, на слово

Филип Филиповић

ВАТЕРПОЛО: ЕП

(РТС 2, 17.20)

16.14 16.50 17.20 18.30 19.45 20.10

Плава птица Може и другачије Кормилар, ебу Узбуна Датум Верски календар Арт зона У свету Траг у простору Природа у б-молу Беокулт Трезор На слово, на слово Плава птица Кормилар, ебу Ликовна колонија РТС ТВ лица...као сав нормалан свет Кућа уметности Хиландарске приче Ватерполо: ЕП, Хрватска-Србија, пренос Рукомет: ЕП, Пољска-Данска, укључење у пренос Рукомет: ЕП Рукомет: ЕП, Србија-Словачка, пренос

РУ КО МЕТ: ЕП

Ср би ја–Сло вач ка (РТС 2, 20.10)

стави шта им је судбина наменила неколико година пошто су се Кашман и његова супруга упознали... (Прва, 21.15) 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 21.15 22.15 23.15 01.10 01.40

Три хил Срећне вести Дођи на вечеру Једноставан живот Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Кад лишће пада Радна акција Кобра Три хил Експлозив Ексклузив

08.00 Вести 08.40 Долина сунца 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.35 Топшоп 11.00 Пингвини с Мадагаскара 11.25 Том и Џери 11.35 Сунђер Боб Коцкалоне 12.15 Породица Кременко 12.25 Штрумфови 12.55 Филм: Ана Карењина 14.50 Топшоп 15.00 Истражитељи из Мајамија 16.00 Вести 16.35 Спортски преглед 17.00 Два и по мушкарца 18.00 Штумфови 18.30 Вести 19.05 Између две ватре 19.35 Штребери 20.00 Истражитељи из Мајамија 21.00 Филм: Свемирски каубоји 23.00 Вести 23.55 Спортски преглед 00.15 Шта да обучем? 00.20 Филм: Прашина 02.05 Саут Парк

Хрватска–Србија 08.51 09.17 09.28 09.44 10.06 10.11 10.21 11.00 11.26 12.00 12.21 12.54 14.00 14.27 14.52 15.07 15.27

21.45 Рукомет: ЕП 22.00 Рукомет: ЕП, Немачка-Шведска, снимак 23.15 Метрополис 23.45 Чудо звано осмех 00.11 И ја имам таленат 00.31 Царевчеви дани: такмичење виолиниста 01.40 Трезор 02.40 Рукомет - ЕП: Србија - Словачка (р) 04.00 Рукомет - ЕП: Пољска - Данска (р) 05.00 Рукомет - ЕП: Немачка Шведска (р)

06.30 07.00 08.00 08.10 08.15 08.30 09.00 11.00 11.30 14.00 15.00 16.30 18.00 19.00 20.00 22.30 23.00 00.00 00.15 02.00 02.30

dnevnik

c m y

Кефалица Маратон Кефалица Двоугао Милица² Улови трофеј Породица Серано Топ шоп Филм: Јецаји у тами Доктор Хаус Породица Серано Ред и закон НЦИС Доктор Хаус Филм: На први поглед Тајне тела НЦИС Милица² Филм: Пре него што падне ноћ Копаоник Милица²

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Томи Ли Џонс

Свемирски каубоји Након што двојица младих војних пилота Френк Корвин и Хок Хокинс изневере своје надлежне приликом тестирања новог авиона, стиже их неочекивана казна. Уместо њих, прво живо биће које у име САД треба да полети у свемир је шимпанза Мери Ен... Улоге: Клинт Иствуд, Томи Ли Џонс, Доналд Сатерланд, Џејмс Гарнер, Раде Шербеџија Режија: Клинт Иствуд (Б92, 21.00)

05.45 10.00 11.30 12.00 12.15 14.30 15.30 16.00 16.20 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.15 03.15 04.45 05.15

Добро јутро Брачни судија Тајна љубав Градске вести Филм: Свемирски војници 3: Пљачкаш Сестре Квиз, Породични обрачун Национални дневник Сити Ноћ у јуну Мала невеста Национални дневник Мала невеста Мирис пролећа Све за љубав 48 сати свадба Немогућа мисија Туркан Филм: Господин и госпођа Смит Филм: Крвави Божић Витезови из блата Сити

Калина Ковачевић

Бледи месец Завршни део Самарџићеве трилогије после филма „Јесен стиже, дуњо моја” и „Коњи врани”. Сава се враћа кући својој жени Аници. Са собом доводи Дуњу, ћерку рођену у „забрањеној љубави”. Аница зна да је Сава воли и пристаје да буде маћеха Дуњи. Улоге: Милан Васић, Калина Ковачевић, Синиша Убовић, Марта Узелац, Љубиша Самарџић Режија: Љубиша Самарџић (Хепи, 21.00) 05.00 07.55 08.00 08.10 08.25 08.35 08.50 09.10 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 12.00 12.25 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 22.25 22.30 23.15 02.45 03.30

Јутарњи програм Вести Мали меда Чарли Ноди Мала принцеза Поп Пикси Боба и Биба Абу, мали диносаурус Тајни свет меде Бенџамина Телешоп Вести Винкс Сабринин тајни живот Поп Пикси Легенда о Неши Бакуган 2 Хунтик Кунг фу мајстори Зодијака Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови – уживо Телешоп Вести Сузе Босфора Добра жена Телемастер Насловна страна - квиз Парови – преглед дана Парови - вече Филм: Бледи месец Вести Сузе Босфора Парови - ноћ Звездана капија - Атлантис Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak19 .januar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ

Пи шу: Ранко Кончар и Димитрије Боаров 10.25 Дадиља на задатку 11.20 Богата млада, сиромашна млада 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Ко шиша тог пса 18.10 Велики пројекти 19.05 Мајами инк 20.00 Посластичарски ас 20.55 Најбољи амерички кувар 21.50 Стручњак за торте 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Посластичарски ас 01.40 Најбољи амерички кувар

08.00 Шопеновим 09.00 Гиганти готике – поглед у небо 10.00 Ратници 11.00 Побуна на броду робова 12.00 Прича о струји 13.00 Други светски рат у боји 14.00 У потрази са рудницима Краља Соломона 15.00 Дневник скулптура 16.00 Геније дизајна 17.00 Прича о кромпиру 18.00 Звезде сребрног екрана 19.00 Исток-Запад. путовања из средишта Земље 20.00 Египат 21.00 Лов на Цареве крстарице 22.00 Скривени светови. подземни Рим 23.00 Дневник скулптура 00.00 Геније дизајна 01.00 Прича о кромпиру

Тан го При ча сме ште на у по стој би ну тан га, Бу е нос Ајрес, ко ја го во ри о ре жи се ру чи ја је на ме ра да сни ми нај ве ћи филм о тој игри до са да. Услед жи вот них про бле ма ко је су сре ће, на ста ју по те шко ће и у ње го вим по слов ним пла но ви ма... Уло ге: Ми гу ел Со ла, Се си ли ја На ро ва Ре жи ја: Кар лос Са у ра (Си не ма ни ја, 20.00)

07.00 08.55 10.20 11.15 12.00 12.32 13.17 14.10 14.40 14.55 15.15 16.00 16.50 17.58 18.48 19.30 20.02 20.55 21.25 00.25 01.00 02.45 03.30 04.15

Со фи Мар со

Хра бро ср це Де чак Ви ли јам Ва лас је све док смр ти свог оца и ста ри јег бра та, ко ји су се при кљу чи ли устан ку про тив ен гле ске вла сти. Бри гу о ма лом Ви ли ја му пре у зме учен чо век, ко ји га на у чи ла тин ски и фран цу ски... Уло ге: Мел Гиб сон, Со фи Мар со, Ке трин Ме кро мак, Па трик Мек го нан, Ан гус Мац фај ден, Бра јан Кокс Ре жи ја: Мел Гиб сон (ХРТ 1, 21.25)

18.40 19.23 19.45 20.00 20.50 21.30 22.15 23.00 23.45 00.06 00.51 01.11 01.51

06.00 07.30 07.50 09.35 11.05 13.05 14.15 16.10 17.35 18.30 20.05 22.20 22.55 00.40 02.25 04.05 05.30

Џорџија О‘Киф Васпитање за почетнике II Рамона и Бизус Мала продавница ужаса Друштвена мрежа Милдред Пирс Солиста Једноставни Симон Велика љубав В Хачико.прича о псу Затворено острво Када Пруденс пева Версо Ти и ја, ми смо света два Мачета (2010) Проповедници Филмови и звезде IV

Вокер, тексашки ренџер Неш бриџис Филм: убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Поморска патрола ив Видовњак Монк Вокер, тексашки ренџер Филм: Убиства у Мидсамеру Поморска патрола ив Монк Видовњак Филм: Остани прибран Филм: Завештање страха

06.55 07.35 08.00 08.15 10.20 10.50 11.35 13.20 14.15 15.05 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 00.05 00.20 01.50 02.50

РТЛ Данас Драгон бол З Поп Пикси Кобра 11 Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Емператриз Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова ЦСИ РТЛ Вести Менталист Астро шоу На лицу места

ЦСИ

13.30 15.00 15.30 15.42 16.27 16.52 17.25

Дигсвил Мојсије, принц Египта Салон Нестанак Гарсија Лорке Нортфорк Кил Бил бол 1 Танго Заштићени Еротски филмови

07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

СЕ РИ ЈА

07.50 08.20 08.45 09.30 10.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Добро јутро, Хрватска Луди од љубави Света геометрија, док. филм Све ће бити добро Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Тренутак спознаје Хрватска кроника БиХ Културна баштина Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу Одмори се, заслужио си Дневник Све у 7!, квиз Пола сата културе Циклус добитника Оскара: Храбро срце, филм Дневник 3 Мајке, без струје, снимак концерта Ин медијас рес Др Хаус Скица за портрет

Мала ТВ Бег лукавог лисца Школски сат Серија за младе Пренос седнице Хрватског сабора Портрет, филм Мала ТВ Цртани филм Школски сат Деграси Нови нараштај Обична клинка Ајндховен: ЕП у ватерполу: Хрватска - Србија, пренос Гле Симпсони Музика, музика... Ин медијас рес Залагаоница, док. серија Др Хаус Трачерица ЦСИ: Мајами Увек је сунчано у Филаделфији Злочини без санкција Два и по мушкарца Ловци на натприродно Ноћни музички програм

05.50 07.10 08.45 13.10 14.50 16.15 18.05 19.40 21.20 23.00 00.20

Девојка из сестринства Друмски тркачи Легенда о Бучу и Санденсу Боље мртав него жив После Џимија Девлин Завера Мастергејт Братска љубав Блејд у Хонгконгу Девојка из сестринства Друмски тркачи

04.00 06.00 08.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.20 00.00 02.00

Ваши пријатељи и суседи Поноћна трка Преко палубе Позајмљивачи Много буке ни око чега К-9 Пројекат Очајнички тражећи Сузан Повратни удар Ваши пријатељи и суседи Лезбејке Град секса

Ам би ци о зни пле сач је уби јен па ЦСИ тим ис тра жу је цир ку ску гру пу Цир ке Ду Со леи ка ко би се упо знао с њи хо вим по зна тим шо ом и про на шао уби цу. Исто вре ме но, пре о ста ли чла но ви ЦСИ ти ма ис тра жу ју на вод но са мо у би ство осо бе на жур ци... Уло ге: Ви ли јам Пе тер сен, Марџ Хел ген бер гер, Џор ја Фокс, Ге ри Дур дан, Џорџ Идс (РТЛ 21.00)

Марџ Хел ген бер гер

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? У делићу секунде Лов на сабљарке Дрвосече из мочваре Уклета кућа Разоткривање митова У делићу секунде

03.00 09.00 14.30 15.45 16.30 18.00 19.00 19.30 20.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Тенис Тенис Биатлон Билијар Тенис Скијашки скокови Тенис Билијар Билијар Покер Коњички спорт Тенис Тенис

Фа мо зна књи га пла ве бо је

о роњ ски је оце нио да је за иден ти тет Ср би - ну због угро же но сти исто риј ског пра ва срп ског на ро је бит но „да ли је пре ви ше на гла шен др жав - да на на ци о нал ну др жа ву и ти ме гру бо из ра жа ва не ни цен тра ли зам у њој.„ На гла сио је да је ра - по ве ре ње у ор га не СК-а и са мо у пра вља ња у по кра ји дио до ста у Ре пу бли ци – „био сам ду го и у Вој во - на ма, па и Фе де ра ци ји. Огром на ве ћи на уче сни ка у ди ни, ра дио ов де у ЦК-у, био се кре тар Бе о град ског рас пра ви оце ни ла је ’Пла ву књи гу’ као „цен тра ли ко ми те та, и на осно ву ис ку ства, раз ли ке ме ђу на ма стич ку и ан ти са мо у прав ну кон цеп ци ју дру штве носу се ра ђа ле кад ни смо по еко ном ских од но са у Ре пу ла зи ли с идеј но-по ли тич бли ци. Но, при ста ли це те ких по зи ци ја Пар ти је у пи кон цеп ци је ов де тра же да се та њи ма ре гу ли са ња ауто но о њој не за у зи ма ни ка кав по ми је. Али се то сад отва ра ли тич ки став, већ да се при баш за то јер по сто ји са мо пре мом но вог ма те ри ја ла он стал ност по кра ји на, Ре пу за о би ђе, као да ни је ни шта бли ке, оп шти на... Ми мо ра ни би ло. При ста ли це те кон мо про на ла зи ти но ве ме то цеп ци је тре ба са мо кри тич ки де са рад ње. Не мо же се ви да се огра де од ње, ина че се ше слу жи ти ста рим ме то да без то га на ла зи мо на раз ли ма. Раз у ме се да ће до ла зи чи тим идеј но-по ли тич ким ти стал но до су ко ба из ме ђу по зи ци ја ма“. по кра ји на и Ре пу бли ке, али Ње го вој ди ску си ји су ни је ствар у то ме са мо што прот ста ви ли су се Пе тар и се они за тва ра ју сад у уже Иван Стам бо лић и Ти хо мир под руч је. Ме ни је про блем Вла шка лић, сма тра ју ћи да уло ге ЦК-а од у век ја сан. ауто ре „Пла ве књи ге“ не Али ди ле ме да ли Из вр шни тре ба по ли тич ки дис ква ли ко ми тет де лу је на це лој те фи ко ва ти. Пе тар Стам бо лић ри то ри ји Ре пу бли ке или не, оце њу је да се мо ра до пу сти не тре ба да по сто ји. СК Ср ти сло бо да да се сва пи та ња би је је сло же на ор га ни за по кре ћу, па и с овог др жав ци ја, за раз ли ку од свих но-прав ног аспек та. (Дра жа дру гих ре пу блич ких. Он Мар ко вић ће ка сни је оце ни мо ра на ћи сво је од го ва ра ју ти да се у овом на сту пу ра ди И Пе тар Стам бо лић при зи вао сло бо ду ће ме то де и об ли ке ра да и о ор га ни зо ва ном и сми шље са рад ње уну тар се бе, а Из вр шни ко ми тет мо ра да ном по ку ша ју гру пе До роњ ског и Ми ни ћа да скре ну има кон тро лу да ли се те од лу ке сву да јед на ко спро - ди ску си ју с пра вих устав них про бле ма). во де.“ Ја вља ју ћи се по дру ги пут за реч, Мар ко вић је екс Ми лош Ми нић је ди ску си ју по чео кон ста та ци јом пли цит но бра нио кон цеп ци ју „Пла ве књи ге“, при да „Пла ва књи га“ има идеј но-по ли тич ку кон цеп ци ју хва та ју ћи са мо при мед бе да она про бле ме тре ти ра о Ре пу бли ци, ауто но ми ји, Фе де ра ци ји, по себ но о је - ис кљу чи во с „др жав ног, устав но-прав ног аспек та, дин ству. Сма тра да се мо же „увре жи ти за кљу чак да али је то и био њен циљ“. Но, сло жио се с До роњ се до во ди у пи та ње устав ни ским у то ме да у ра ду на по ло жај по кра ји на и ја ча ре оства ри ва њу Уста ва не до ста Дра жа Мар ко вић је имао пу блич ки цен тра ли зам. Не ки је нов ме то до ло шки при ступ сим па ти је за пр ви ми тинг су же ле ли дра ма ти зо ва ти по од но си ма Ре пу бли ке и по кра сто је ће про бле ме, пи там сам ји на. одр жан ле та 1988. у се са мо с ка квим ци љем, и не Ди ску си ја је из ра зи ла сву Но вом Са ду, али до да је: мам дру ги од го вор не го да се ду би ну по ли тич ких раз ли ка у „По сле је тре ба ло уме ти ста ти хтео до ве сти у пи та ње Устав. схва та њи ма устав ног иден ти и не под ле ћи за блу ди да се Али кад се све су ми ра, на ро те та Ср би је и по кра ји на. И чи то ка ко су ти за кључ ци фор ово га пу та, у сре ди шту су ко та ко мно ге ства ри мо гу бр зо му ли са ни, они су алар мант ни. ба је пи та ње ко ли ко ће на од и ла ко сре ди ти. Мо гу бр зо, Бо јим се да они мо гу по слу но се Ре пу бли ке и по кра ји на али ду го трај но не” жи ти као хра на, пре све га, ве ути ца ти на ци ја и кон цеп ци ја ли ко срп ског на ци о на ли зма, на ци о нал не др жа ве, ко је су би ро крат ског цен тра ли зма и тех но кра ти зма. Ни је са - код ве ћи не у по ли тич ком ру ко вод ству Ср би је ап со лу мо реч о на ци о на ли зму у СА НУ већ и уну тар СК-а. ти зо ва не, а ко ли ко де мо крат ска ор га ни за ци ја дру То је био и пре кру пан про блем.„ штва, ко ја је, из ра же на кроз устав на на че ла де цен Уче сни ци у рас пра ви с Ко со ва су упо зо ра ва ли на тра ли за ци је и са мо у пра вља ња, нај ви ше бра ње на у то да ма те ри јал не мо же би ти ни ка ква осно ву за да - Вој во ди ни, с об зи ром на ње на по ли тич ка, па и исто љи рад јер је ра ђен с по зи ци ја цен тра ли зма и на ци о- риј ска ис ку ства у от по ру та квим тен ден ци ја ма. Су ко на ли зма. Ве о ма оштар у ди ску си ји био је Кољ Ши ро - би су тра ја ли све док се устав ни кон цепт ауто но ми ја ка, ко ји је оце нио да „фа мо зна књи га“ не да је пра ва не поч не ру ши ти с по зи ци ја ра ди кал ног срп ског на по кра ји ни ни ко ли ко оп шти ни. Упу тио је и те шке по - ци о на ли зма, ко ји је при ме њи ван од лет њег ми тин га ли тич ке ква ли фи ка ци је на ра чун Мар ко ви ћа. у Но вом Са ду 1988. Пре ма ње му је и Мар ко вић из ра Кри ти ке су, ме ђу тим, учи ни ли и дру ги уче сни ци зио сим па ти је, као до зво ље ном ви ду при ти ска у име рас пра ве, а по себ но Мо ма Ду га лић, пред сед ник на вод ног је дин ства Ср би је. „Тај је пр ви ми тинг био СУБ НОР-а Ср би је. Сма тра да је дин ство и са рад њу с по тре бан. По сле је тре ба ло ’уме ти ста ти’ и не под ле по кра ји на ма не тре ба си сте му обез бе ђи ва ти ја ча њем ћи за блу ди да се та ко мно ге ства ри мо гу бр зо и ла ко др жав не над ле жно сти Ре пу бли ке већ, на про тив, не - сре ди ти. Мо гу бр зо, али не и ду го трај но. Си гур но је сме та ним со ци ја ли стич ким са мо у прав ним раз во јем да се без од луч ног при ти ска на ру ко вод ства у по кра у окви ру Ср би је и СФРЈ. По себ но се освр нуо на оце - ји на ма, ме ђу ко ји ма је би ло до ста оних ко ји су за др ну Дра же Мар ко ви ћа да Ср би ја не ма де фи ни са не то за сту па ли сво је ста во ве, не би мо гле оства ри ти гра ни це пре ма дру гим др жа ва ма јер то ни је ре гу ли - устав не про ме не у Ср би ји. Оно што це ла зе мља при са но с ауто ном ним по кра ји на ма. „Го то во ди же уз бу - хва ти, мо ра ју и по кра ји не“.

Књи га др Ран ка Кон ча ра и Ди ми три ја Бо а ро ва „СТЕ ВАН ДО РОЊ СКИ – ОД БРА НА АУТО НО МИ ЈЕ ВОЈ ВО ДИ НЕ” мо же се за 1.000 ди на ра ку пи ти код из да ва ча, Му зе ја Вој во ди не (Ду нав ска 35, тел. 021/525–059, бр. ра чу на 840–539668–54) Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak19.januar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ваша Венера је егзалтирана у воденом знаку Риба, који указује на синтезу, алтруизам и духовност. Ово је повољно време за све лепо и успешно што желите и можете, само се јако потрудите.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

19. januar 2012.

VAGA 23.9- 23.10.

Остварујете добре односе с иностранством, достижете своје циљеве, тако да се може рећи да вам је овај дан повољан и успешан. Контакти имају перспективу. Повећан прилив новца, добре инвестиције.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Пословни састанак има добру основу и перспективу. Треба радити најбоље што се може. Утемељени сте већ у одређене оквире или обавезе па немате много избора и слободе. Планирајте.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Имате добре односе с иностранством. Месец се приближава Сунцу, полако и лепо, па је време да се и ви упутите ка драгој или чак вољеној особи. У овим хладним данима ће вам пријати уточиште у љубави.

Данас је дан за љубав и провод. Креативни сте, друштвени и прихваћени у јавности. Дакле, наоружајте се самопоуздањем и храбро крените. Евентуални пословни проблеми се подразумевају. Спонзори.

RIBE 20.2-20.3.

Леп и повољан љубавни период. И док су се други проводили, било је шта је било, прошло је, за вас тек почињу забава и провод. Можете имати више могућности или особа које желите само за себе.

Пословни односи су под повољним и обећавајућим околностима. На личном плану сте помало колебљиви, попустљиви, подложни туђим сугестијама. Сачувајте здрав разум и добар смер.

Финансијска и пословна ситуација су под потешкоћама. Није време за нове инвестиције, за сада. Могући су додатни проблеми и оптерећења која не можете предвидети. Љубав се поуздано развија.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Вредни сте и активни. Радите истим темпом и истом вољом већ дуже. Али, ипак је ово време љубави за вас. Партнер вам преноси позитивне вибрације и емоције. Посветите се заједништву.

Свесни сте одговорности и озбиљности ситуације, посебно на личном плану. Ових хладних зимких дана свака рутина може постати досада. Партнер жели много више и другачије. Усагласите се.

Стабилизујете се у свом дому и својој души. Надолазе нови и успешни послови у којима можете уживати. Само се потрудите да одржите континуитет у раду. Новац стиже и весели вас. Шопинг?

Можете се улењити и опустити, али након неког обавезног дела рада и зараде. Није добро ни у чему претеривати, кажу. Лажу. Нема граница срећи и љубави, задовољству и духовној реализацији. Претерујете?

TRI^-TRA^

V REMENSKA

PROGNOZA

Киша

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

у вечерњим Сатима

Madrid

НО ВИ САД: Ујутру мраз, током дана топлије уз сунчане периоде пре подне и наоблачење поподне. Увече ће падати киша. Ветар умерен јужни Rim и југозападни. Притисак изнад нормале, али у опадању. Температура од London -4 до 6 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Ујутру мраз, а током дана пораст температуре уз поCirih степено наоблачење са северозапада. Касније поподне и увече ће падаBerlin ти киша, најпре на северу Војводине. Ветар је умерен јужни и југозападни. Притисак изнад нормале, али у брзом опадању. Температура од -7 до Beч 7 степени. Varшava СР БИ ЈА: Ујутру мраз, а током дана пораст температуре уз сунчане периоде и наоблачење на северу које се до краја дана шири и на западKijev не и централне крајеве. Увече је могућа киша на северу. Ветар умерен Moskva јужни и југозападни. Притисак изнад нормале, али у брзом опадању. Температура од -8 до 9 степени. Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У петак релативно топло за јануар и облачно уз кишу повремено. У суботу хладније са кишом, сусне- St. Peterburg жицом и снегом. У недељу сунчани периоди и мало топлије током дана. Atina

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекује се погоршање времена па се свим хроничним болесницима препоручује опрез, нарочито асматичарима у пределима са маглом. Главобоља, безразложна нервоза, болови на местима старих рана могуће су метеоропатске реакције.

15 11 11 7 4 7 1 -5 -7 -1 -5 10

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ју а не, где гле даш

VIC DANA

Глу мац Ју ан Ме гре гор био је ме ђу зва ни ца ма „Топ Га на”, га ла ве че ри у Па лек спо са ли у Же не ви, а го шћа је би ла и су пер мо дел Адри ја на Ли ма, су пру га срп ског ко шар ка ша Мар ка Ја ри ћа. Адри ја на је за га ла ве че ода бра ла крат ку бе лу ха љи ну ко ја је ис та кла ње ну са вр ше ну гра ђу, а глу мац ни је мо гао да одво ји по глед са ње них но гу ни то ком груп ног по зи ра ња за фо то гра фе. Ју а нов по глед при ко ван на Адри ја ни ним но га ма за бе ле жи ли су фо то гра фи, по што глу мац ни је ус пео да по диг не гла ву ни за пет ми ну та сли ка ња.

SUDOKU

- Хало, је ли то полиција? - Да, реците. - Две рибе се туку за мене. - Па, шта је ту лоше? - Ова ружнија побеђује!

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

190 (-15)

Slankamen

240 (-8)

Jaшa Tomiћ

Apatin

252 (-16)

Zemun

273 (-10)

Bogojevo

219 (-13)

Panчevo

294 (-12)

Smederevo

462 (-8)

Baч. Palanka 229 (-12) Novi Sad

210 (-10)

Tendencija opadawa i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

169 (2)

S. Mitrovica

115 (4)

Tendencija stagnacije

Senta

234 (3)

Beograd

227 (-9)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

230 (-9)

NERA

Hetin

76 (2)

TISA

60 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i opadawa

Kusiћ

40 (0)

Reшeњe iz proшlog broja