Dnevnik 19.februar 2011.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 19. FEBRUAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 22994 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

E K S K L U Z I V N O Z A „ D N E V N I K ” : BORKO STEFANOVI], [EF PREGOVARA^KOG TIMA SRBIJE ZA RAZGOVORE S PRI[TINOM

Istorijski kompromis Srba i Albanaca str. 2

SLEDE]A RATA POREZA NA IMOVINU PLA]A]E SE PO NOVOM ZAKONU

TURINCI U NOVOM SADU

Ve}i nameti udaraju po nekretninama

str. 5

Foto: R. Hayi}

Kobasice mirisale Dunavskom str. 7

SLANINIJADA U KA^AREVU

NASLOVI Politika 3 Mawa Vlada do kraja meseca

Ekonomija 4 Odra{e nas mar`e i monopoli

Poqoprivreda 6 Nesta{ice zakuvali trgovci?

Novi Sad

Setva 40 posto skupqa od lawske

str. 6

Foto: A. Erski

VOJVO\ANSKI ZADRUGARI APELUJU NA DR@AVU DA POGURA VELIKI PROLE]NI POSAO

SPORT

Doma}ini pole okitili zlatom s tr. 1 0

Ki{a uz zahla|ewe

str. 16 – 20

Foto: R. Hayi}

Najvi{a temperatura 6 °S

n TEODOSI] NAJBOQI KO[ARKA[ EVROPE

n SALATARA U NOVOM SADU

n I VO[IN MILI^I] U REPREZENTACIJI

n JECA U POLUFINALU TURNIRA U DUBAJIU

9 Trojke do stana uz pomo} grada

Vojvodina 11 Uru{ilo se 16 ku}a, a stotinak ugro`eno

Crna 12 Carinici zaplenili 25.000 boksova cigareta

Dru{tvo 14 Obnova flote Vazduhoplovne akademije

subota19.februar2011.

Sti `e Pu tin Pre mi jer Ru si je Vla di mir Pu tin po se ti }e Sr bi ju sre di nom mar ta, sa zna je Ta njug u iz vo ri ma bli skim Vla di Sr bi je. In for ma ci ja da }e pred sed nik ru ske vla de do }i u Be o grad „u do gled no vre me” po tvr |e na je Ta nju gu i u am ba sa di Ru si je u Be o gra du.

Ka ko je re ~e no, u to ku su do go vo ri sa srp skom stra nom i u na red nih ne ko li ko ne de qa bi }e po zna to ka da }e ta po se ta bi ti re a li zo va na. Pu tin je po sled wi put po se tio Be o grad kao pred sed nik Ru si je 2001. go di ne. Sa da {wi ru ski pred sed nik Dmi trij Me -

dve dev bo ra vio je u Sr bi ji ok to bra 2009. go di ne.

BO@IDAR \ELI] O EVROPSKIM INTEGRACIJAMA

Ni ko ne ko ~i

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li} iz ja vio je ju ~e da svi ~el ni ci vla da ju }e ko a li ci je `e le da se odr `i sta b il n ost i kon t i n u i t et u po gle du evrop skih in te gra ci ja ze mqe i do bi ja wa sta tu sa kan di da ta ove go di ne kao cen tral nog stra te {kog ci qa.

– Ni ko ne ko ~i.

Svi ~el ni ci vla da ju }e ko a li ci je `e le da se odr `i sta bil nost i kon ti nu i tet, ne sa mo zbog is p u w e w a na { ih ci q e v a u do m e n u evrop skih in te gra ci ja, ne sa mo zbog in ve sti to ra ve} i zbog gra |a na – re kao je \e li} na sed ni ci skup {tin skog Od bo ra za evrop ske in te gra ci je pri li kom pred sta vqa wa Iz ve {ta ja o spro vo |e wu iz me we nog i do pu we nog Na ci o nal nog pro gra ma za in te gra ci ju Sr bi je u EU (NPI).

Svi na posmatrawu Bo `i dar \e li} je is ta kao da se ana li zi ra rad svih mi ni star sta va. Do dao je da }e is pu we we i ne is pu we we pla na u do me nu Na ci o nal nog pro gra ma za in te gra ci ju Sr bi je u EU, kao i oba ve ze u ve zi s do no {e wem pod za kon skih aka ta, objek tiv no bi ti me ri la uspe {no sti u ra du, ko ja }e bi ti uze ta u ob zir u tre nut ku ka da se od lu ~i u ko joj for mi }e se Vla da re kon stru i sa ti. \e li} je is ta kao da je po sto je }a vla da for mi ra na s vr lo ja snim man da tom, a to je da {to br `e pri bli `i Sr bi ju EU i da je do bro {to se to opre de qe we ja sno po no vi lo u pro te klim da ni ma. Pot pred sed nik

Vla de je re kao da se vr lo br zo o~e ku je re kon struk ci ja Vla de i sma tra da }e se obez be di ti „pra va po stav ka” za spro vo |e we nu `nih re for mi u na red nom pe ri o du.

^lan skup {tin skog od bo ra iz Li b e r al n o-de m o k rat s ke stran ke Ivan An dri} kri ti ko vao je rad Vla de jer je u po sled wem kvar ta lu od 16 za ko na usvo ji la sa mo dva, po sta vqa ju }i pi ta we {ta se mo `e o~e ki va t i u po g le d u pred s to j e } eg ozbiq ni jeg po sla.

– Ig no ri sa we stvar no sti i skri va we iza sta ti sti ke ni je put ka Evro pi – ka zao je An dri}, is ti ~u }i da bi ili tre ba l o ime n o v a t i od g o v or n e, ili je od go vor nost na vla di, ko ja on da ne ma raz lo ga da op sta ne.

Pot pred sed ni ca par la men ta Gor da na ^o mi} za tra `i la je iz ve {taj mi ni star sta va ko ja ne do no se pod za kon ske ak te, is ti ~u }i da za to ne ma raz u me va wa jer bez tih aka ta ne ma spro vo |e wa za ko na ko ji su na sna zi. Bu du }i da su ~la no vi iz re d o v a opo z i c i j e na p u s ti l i sa sta nak, za kqu ~ak Od bo ra za evrop ske in te gra ci je, u ko jem se od Vla de tra `i da od svih mi ni star sta va za tra `i ob ja {we we zbog ne po {to va wa ro ko va, ni je zva ni~ no do net.

POKRAJINSKI OMBUDSMAN

Is tra ga o pro te stu u No vom Sa du Po kra jin ski om bud sman Ani ko Mu {ki wa-Hajn rih ju ~e je naj o {tri je „osu di la iz gre de ko ji su se pret hod nog da na do go di li u cen tru No vog Sa da, ka da je gru pa mla dih pro te sto va la po vo dom tro go di {wi ce sa mo pro gla {e wa ne za vi sno sti Ko so va”. „Bu du }i da je, po na vo di ma iz me di ja, to kom iz gre da ko ri {}en go vor mr `we, od no sno da su jav no iz vi ki va ne na ci o na li sti~ ke pa ro le i da su u~e sni ci bi li sred wo {kol ci, po kra jin ski om bud sman je, po slu `be noj du `no sti po kre nuo is tra gu i obra tio se Po li cij skoj upra vi u No vom Sa du”, na ve de no je u sa op {te wu.

Od po li ci je je za tra `e na in for ma ci ja o to me da li je taj skup bio pri ja vqen, ko je bio ini ci ja tor i or ga ni za tor, ko li ko li ca je na we mu u~e stvo va lo, da li su tom pri li kom iz vi ki va -

ne na ci o na li sti~ ke pa ro le, od no sno da li je bi lo go vo ra mr `we i re me }e wa jav nog re da i mi ra. Za pi ta no je i da li je po li ci ja na te re nu le gi ti mi sa la u~e sni ke i da li je na sku pu bi lo ma lo let ni ka, da li su, i u ko joj me ri, ra sve tqe ne okol no sti i mo ti vi tog do ga |a ja kao i ko je me re su pred u ze te u okvi ru nad le `no sti or ga na unu tra {wih po slo va u ve zi s tim do ga |a jem, na ve de no je u sa op {te wu po kra jin skog om bud sma na.

Oko sto ti nu mla dih, uglav nom sred wo {ko la ca i stu de na ta, bi lo je u ~e tvr tak u pro test noj po vor ci uli ca ma No vog Sa da, no se }i pa ro lu „Ko so vo je Sr bi ja” s ozna kom Srp skog na rod nog po kre ta „1389” i uz vi ku ju }i pa ro le. Po vor ku je obez be |i va la po li ci ja i ni je bi lo in ci de na ta.

POLiTikA

c m y

2

dnevnik

EKSKLUZIVNO BORKO STEFANOVI], [EF PREGOVARA^KOG TIMA SRBIJE ZA RAZGOVORE S PRI[TINOM

Isto rij ski kom pro mis Sr ba i Al ba na ca – Tre ba bi ti str pqiv i u pre go va ra~ ki pro ces u}i na mu dar na ~in, u smi slu pri la go |e no sti spoq no po li ti~ koj di na mi ci i tre nut ku ko ji sa da po sto ji. Bri sel `e li da po stig ne da pre go vo ri Be o gra da i Pri {ti ne us pe ju, a to }e se do go di ti ako mi re {i mo naj va `ni ja pro ble ma ti~ na pi ta wa, i ako u tom pro ce su ima mo neo me tan, od blo ki ran put ka ~lan stvu u EU. To je ono {to je va `no za Za pad ni Bal kan i sam Bri sel. Kao jed na od glav nih spo qo po li ti~ kih ak tiv no sti EU ove go di ne, me ri }e se uspe {nost ne sa mo Be o gra da i Pri {ti ne ve} i Bri se la – oce wu je u in ter vjuu „Dnev ni ku“ {ef pre go va ra~ kog ti ma Sr bi je za raz go vo re s Pri {ti nom , po li ti~ ki di rek tor MSP-a Bor ko Ste fa no vi}.

On pri tom is ti ~e da je stra te {ki in te res Sr bi je bio da se vra ti mo za pre go va ra~ ki sto o Ko so vu i Me to hi ji.

– Sve {to se kroz na {u spoq no po li ti~ ku ak tiv nost ~i ni lo, bi lo je s ci qem da po no vo sed ne mo s Al ban ci ma i po ku {a mo da na |e mo re {e we za na go mi la ne pro ble me.

Ceo pro ces je za u sta vqen mo men tom wi ho vog usta ja wa od sto la i jed no stra nim pro gla {e wem ne za vi sno sti. Sa da je Sr bi ja us pe la, u part ner stvu s EU, da u po zi tiv nom smi slu taj to ~ak vra ti na pra vac kre ta wa. Ovaj pro ces ni je kao Ram bu je ili Be~, dru ga ~i ji je zbog to ga {to }e se ras pra vqa ti o ni zu pi ta wa, a ne sa mo o jed nom. Ovo je pr vi put da se s ne kim di rekt no raz go va ra, da po ku {a mo da za jed ni~ ki do |e mo do re {e wa i isto rij skog kom pro mi sa Sr ba i Al ba na ca – na gla {a va Ste fa no vi}.  Kada mo`emo o~ekivati start tih dugo najavqivanih razgovora?

– Od mah na kon for mi ra wa vla de u Pri {ti ni mo `e mo po ~e ti pr vu run du pre go vo ra, ko ji }e se od vi ja ti u Bri se lu, a mi smo za wih sprem ni ve} ~e ti ri-pet me se ci. Pr va run da }e ob u hva ti ti ne ka na iz gled lak {a pi ta wa.

`i ve nor mal ni je i si gur ni je, i da ima ju slo bo du kre ta wa. To }e bi ti cen tral na i po la zi {na ta~ ka na {eg an ga `ma na, na rav no, uz vo |e -

ener gi je, imo vi ne, ka ta stra, aviosa o bra }a ja... Sr bi na Ko so vu i Me to hi ji, kao i osta li gra |a ni, tre ba da `i ve si gu ran, bez be dan, pro -

we ra ~u na o to me {ta je na{ na ci o nal ni in te res i ko ja je na {a cr ve na li ni ja. U su {ti ni, flek si bil nost se mo `e ogle da ti u mo gu} no sti da na |e mo raz li ~i te mo da li te te za ne ki pro blem, a da pri to me ne osta ne mo u{an ~e ni na po -

spe ri te tan `i vot i da u tom smi slu u~i ni mo sve da im u to me po mog ne mo.  Kada pomiwete „najte`a pitawa“, mislite li da }e se otvoriti i razgovori o statusu? [ta zapravo zna~i istorij-

Mi }emo pregovarati sa svima koji imaju legitimitet i podr{ku kosovskih Albanaca, ko god to bio, dokle god ne postoji optu`ni predlog zi ci ja ma. Vo de }i ra ~u na o Usta vu i na {im za ko ni ma, po sto ji mo gu} nost da se na |u re {e wa ko ja }e od go va ra ti svi ma, {to je ste pri ro da ovih pre go vo ra.  [ta }e prvo Srbija tra`iti da se „odblokira“, a zna~ajno je za `ivot Srba u Pokrajini?

– Ta pi ta wa ni su ve za na za ona naj te `a, ali }e mno go zna ~i ti za wi hov op sta nak i po vra tak onih

Odgovaram predsedniku i premijeru  Da li je stub politike i stavova koje }ete zastupati {ef dr`ave Boris Tadi}?

– Pred sed nik Sr bi je je ne sum wi vi auto ri tet i je dan od kre a to ra spoq ne po li ti ke. U tom smi slu, kao {ef pre go va ra~ kog ti ma od go va ram pred sed ni ku dr `a ve, kao {to od go va ram i pred sed ni ku Vla de, i wi ma }u i pod no si ti iz ve {ta je. Iz u zet no je va `no da ima mo {to ve }i ste pen je din stva po ovom pi ta wu, ko je ni je ni stra na~ ko, ni ide o lo {ko, ve} vr hun sko na ci o nal no i dr `av no. Dra go mi je {to sam imao pri li ku ve} u pri prem noj fa zi, ko ja jo{ uvek tra je, da oba vim kon sul ta ci je sa svim seg men ti ma na {eg dru {tva, od ne vla di nog sek to ra, me di ja, or ga ni za ci ja ko je oku pqa ju po ro di ce ne sta lih i kid na po va nih, pa do li de ra po li ti~ kih par ti ja i cr ka va.  Dosta se spekuli{e na politi~koj i javnoj sceni, da li je ta~no da ste vi ~ovek Borisa Tadi}a?

– Ne bih se be ni na ko ji na ~in iz dva jao.  [ta zna~i fleksibilniji stav Srbije, koji najavqujete?

– Flek si bil ni ji stav zna ~i da }e mo bi ti mno go vi {e ori jen ti sa ni na to ka ko da od blo ki ra mo ne ke pro ce se na sa mom Ko so vu i Me to hi ji i po mog ne mo qu di ma ta mo da

ko ji su pro te ra ni s KiM. Pre sve ga, ne sme ta no ko ri {}e we te le fo na, pro na la zak ne sta lih li ca jer se jo{ uvek, 11 go di na na kon ra ta, ne zna sud bi na 526 ne sta lih s na {e stra ne, a broj je da le ko ve }i s al ban ske, za tim pi ta wa elek tri~ ne

Mont go me ri i Ni ko li} Funk ci o ner ka Srp ske na pred ne stran ke Zo ra na Mi haj lo vi}Mi la no vi} po tvr di la je ju ~e da je SNS pot pi sao ugo vor s biv {im ame ri~ kim am ba sa do rom u Be o gra du Vi li ja mom Mont go me ri jem o sa ve to va wu. Me |u tim, na gla si la je da „ni je iz vr {e no ni ka kvo pla }a we jer SNS ne ma sred sta va da is pu ni oba ve ze iz tog ugo vo ra” Na i me, „Blic” je ju ~e ob ja vio da biv {i am ba sa dor SAD Vi li jam Mont go me ri ra di na imi xu li de ra SNS-a To mi sla va Ni ko li }a za pla tu od 7.500 evra. List na vo di da Mont go me ri po ma `e Ni ko li }u

da po pra vi imix o stran ci u SAD i EU, ali i da osvo ji vlast u Sr bi ji.

Zo ra na Mi haj lo vi}-Mi la no vi} iz ja vi la je ju ~e da su tek sto vi o to me da je SNS an ga `o vao biv {eg ame ri~ kog am ba sa do ra u Be o- gra du Vi li ja ma Mont go me ri ja da sa ve tu je na pred wa ke haj ka pro tiv stran ke. Ona je pr vo bit no ju ~e re kla da ni ka kav ugo vor s Mont go me ri jem ni je pot pi san i da ni ka kav no vac ni je dat, {to je ka sni je sa op {te wem de man to va la.

Ugo vor je pot pi san, ali ni je pla }e no ni {ta, sa op {ti la je, uz iz vi we we, u pi sa noj iz ja vi.

ski kompromis, da li je to podela Kosova?

– Ne, ja ne bih ula zio sa da u kon kret na re {e wa. Isto rij ski kom pro mis Sr ba i Al ba na ca je po ku {aj da se ovaj re gion naj zad sta bi li zu je, da ima neo me tan put ka EU i da stva ri ko je su se me |u na ma de {a va le kroz isto ri ju po ku {a mo da osta vi mo iza se be. To se naj ~e {}e i naj bo qe ~i ni kroz od go va ra ju }e tre ti ra we zlo ~i na iz pro {lo sti, kroz usa gla {a va we in te re sa iz me |u Sr ba i Al ba na ca. Ja sam u tom smi slu op ti mi sta jer mi slim da ima na ~i na da pre va zi |e mo ne ke do sa da {we po gle de ko ji su bi li vr lo su `e ni, i na |e mo ne ki mo da li tet `i vo ta na ovom pro sto ru. I mi i Al ban ci }e mo osta ti da `i vi mo na ovom pro sto ru, i to ni ko ne mo `e pro me ni ti. Su {ti na je u to me da re {e wa i za ona naj te `a pi ta wa, ko ja je su bit tog isto rij skog kom pro mi sa, ni su mo gu }a bez do go vo ra dve stra ne.  Koliko je ono {to }e Srbija staviti za pregovara~ki sto instruirano ili dogovarano s EU, i gde je Brisel u svemu tome?

– Bri sel je ve o ma va `an fak tor u ovim pre go vo ri ma – ni je sa mo po sred nik ve} ak tiv ni u~e snik – i na rav no da da je su ge sti je, svo je po gle de na re {a va we od re |e nih pi ta wa, i za jed no s Be o gra dom i Pri {ti nom utvr |u je ono o ~e mu }e se ras pra vqa ti. Ne po sto je bi -

lo ka kva uslo vqa va wa, uce ne, ni ti ne ko od nas tra `i da o ne ~e mu sme mo da pri ~a mo, a o ne ~e mu ne.

U jav no sti po sto ji do sta ne ra zu me va wa o to me o ~e mu se pre go va ra, {ta, ka ko... Pre go va ra }e se o sve mu {to op te re }u je na {e od no se, a na kra ju }e mo re gu li sa ti od no se Bro gra da i Pri {ti ne. U tom smi slu ne tre ba ima ti ni ka kve ne do u mi ce.  Jeste li se trudili da u pripremama za pregovore s albanskim predstavnicima dobijete i odre|enu podr{ku Va{ingtona, koji je iza svih de{avawa u regionu?

– Va {ing ton }e bi ti in vol vi ran u ovaj pro ces, do du {e ne kao mi, Pri {ti na i Bri sel, jer smo glav ni ak te ri. Va {in ton po dr `a va ove pre go vo re.  [ta se desilo s Pekingom, a pre svega Moskovom, koji su bili glavni akteri podr{ke Srbije u Savetu bezbednosti UN i glavni partner na Ist Riveru?

– Oni i da qe osta ju na{ glav ni part ner u SB UN i tu se ni {ta ne me wa. Wi ho va po dr {ka je zna ~aj na i za hval ni smo na woj, ali ovo je odvo jen pro ces ko ji }e, na da mo se, do ve sti na kra ju do re {e wa. Tre ba re }i da u~e {}e i ni vo u pre go va ra~ kom pro ce su od re |u je Bri sel.  Pregovori ne mogu trajati u beskona~nost. Kada o~ekujete da se okon~aju?

– Sa da bi bi lo ne za hval no li ci ti ra ti, ali u {to kra }em ro ku, jer sma tra mo da ima mo ka pa ci tet da efi ka sno re {i mo te stva ri.

Be o grad bi vo leo da mno ge pro ble me re {i pre kra ja ove go di ne, ali ne tre ba bi ti ni pre am bi ci o zan jer }e ovo bi ti du gi i te {ki pre go vo ri. Ne tre ba bi ti pre vi {e op ti mi sti ~an u ve zi s tim {to mo `e mo do bi ti, ve} re a lan. Bi }e mno go pre pre ka, ne ra zu me va wa, ali smo mi otvo re ni i ne }e mo u~i ni ti ni {ta da ugro zi mo pre go vo re jer ta~ no zna mo {ta ho }e mo, i {ta nam je ciq i in te res.  Da li bar u naznakama poznajete qude koji se mogu na}i s druge strane stola?

– Po zna to je da ne ma mo ni ka kve kon tak te s pred stav ni ci ma vla sti u Pri {ti ni i ovo }e bi ti pr vi put da se ta kvi raz go vo ri vo de.

Si gur ni smo u to da }e Pri {ti na od go vo ri ti ade kvat no, i ni vo om i uti ca jem oso be ko ja }e vo di ti pre go va ra ~i pro ces. Po sto je ra zna na ga |a wa, ali to je wi hov po sao, ko ji o~e ku je mo da ura de u naj sko ri je vre me.  Ho}e li vam biti te{ko da sednete za pregovara~ki sto s ~ovekom koga odredi Ha{im Ta~i?

– Dat mi je po sao s ve li kom od go vor no {}u. Ne mam pra va na li~ na ose }a wa jer za stu pam in te re se dr `a ve, Sr ba na Ko so vu i Me to hi ji i, jed no stav no, ne ma pro sto ra za ne ki li~ ni od nos. Mi }e mo pre go va ra ti sa svi ma ko ji ima ju le gi ti mi tet i po dr {ku ko sov skih Al ba na ca, ko god to bio, do kle god ne po sto ji op tu `ni pred log.

Dragan Milivojevi}

politika

dnevnik

PREMIJER MIRKO CVETKOVI] NAJAVQUJE

Mawa Vlada, rekonstrukcija do kraja meseca Pre mi jer Sr bi je Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio je da }e Vla da Sr bi je do kra ja me se ca bi ti re kon stru i sa na i da to pod ra zu me va spa ja we mi ni star sta va i ma wu vla du.

On je oce nio da su Vla di „bez di le me po treb ni no va ener gi ja i no vi qu di”, a da se sa mo raz mi {qa lo o to me da li }e po je di ni mi ni stri bi ti za me we ni ili je po treb na re kon struk ci ja Vla de ko ja pod ra zu me va i spa ja we re so ra.

– Bli `i sam dru gom re {e wu i tu od lu ku }u do ne ti do kra ja me se ca – re kao je Cvet ko vi} za „Pres”, i is ta kao da ne vi di pre pre ku da u re kon stru i sa noj Vla di po ko a li ci o nom spo ra zu mu svo ja me sta za u zmu i pred stav ni ci G17 plus.

Na pi ta we o mi ni stru eko no mi je u ostav ci Mla |a nu Din ki }u, ko -

23. fe bru a ra, po sle sed ni ce Pred sed ni {tva URS-a.

Pot pred sed nik URS-a Ve ro qub Ste va no vi} re kao je da mu je po zna to ime kan di da ta, ali da ne mo `e da ga sa op {ti do odr `a va wa sed ni ce Pred sed ni {tva. Po we go vim re ~i ma, stran ka „Za jed no za

subota19.фебрuar2011.

3

POTPREDSEDNICA G17 PLUS VERICA KALANOVI] NE O^EKUJE IZBORE U 2011, ALI TVRDI:

Od DS-a zavisi Mi ni star ka za Na ci o nal ni in ve sti ci o ni plan u ostav ci Ve ri ca Ka la no vi} iz ja vi la je da je `e qa stran ke G17 plus da se par la men tar ni iz bo ri u Sr bi ji odr `e u re dov nom ter mi nu, na pro le }e 2012. go di ne, ali da to da vi si od De mo krat ske stran ke kao naj ve }e ~la ni ce u vla da ju }oj ko a li ci ji, a ne od G17 plus, u ko joj je ona pot pred sed ni ca.

– @e le li bi smo da Sr bi ja kroz 2011. go di nu pro |e mir no, da za vr {i mo ono {to su na {i

Na pi ta we da li }e G17 plus pred lo `i ti tri kan di da ta za mi ni star ske po zi ci je, ili ma we, a zbog na ja vqe nog sma we wa bro ja mi ni star sta va u Vla di, re kla je da to za vi si od to ga ka kav do go vor bu de po stig nut na ni vou ko a li ci je.

– Mi tre nut no ima mo tri mi ni stra u ostav ci i evi dent no je da }e od utor ka ne ki ko or di na to ri pre u ze ti na {a mi ni star stva ko ji }e na sta vi ti da ra d e. Kad bu d e m o vi d e l i

Ko dobro radi

ji ni je bio pri su tan na ne ko li ko sed ni ca, Cvet ko vi} je od go vo rio „ne moj te mi sli ti da bi on me ni sme tao i da se po ja vio”.

Pajti}: Va`no je da se ne odustane od izvornih principa Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} iz ja vio je ju ~e da je va `no da se ne od u sta je od iz vor nih prin ci pa na ko ji ma je Vla da Sr bi je for mi ra na, a to su pri vred ni raz voj, evrop ske in te gra ci je, bor ba pro tiv ko rup ci je, dok je pi ta we sa me re kon struk ci je Vla de – pi ta we za pre mi je ra.

– Sve osta lo je ma we bit no, va `no je da se is pu wa va ono {to je pro gram i da se iz vr {a va ono zbog ~e ga su gra |a ni i gla sa li za stran ke ko je ~i ne par la men tar nu ve }i nu i Vla du Sr bi je – ka zao je Paj ti} no vi na ri ma u Vr {cu, na Va zdu ho plov noj aka de mi ji.

Evropa i mi Sr bi ja s 25 mi ni star stva spa da u dr `a ve s naj o bim ni jim dr `av nim apa ra tom, ali je i u ze mqa ma ~la ni ca ma EU si tu a ci ja po tom pi ta wu pri li~ no ra zno li ka. Me |u vla de s naj ve }im bro jem mi ni sta ra spa da ju Ve li ka Bri ta ni ja, Fran cu ska i Dan ska. U Da u ning stri tu se di 24 mi ni stra, dok ih je u vla da ma u Pa ri zu i Ko pen ha ge nu po 22. Sa svim su pro tan pri mer pred sta vqa ju [ved ska (12 mi ni star sta va), Austri ja (13), Ne ma~ ka i ^e {ka (14). U zlat noj sre di ni su Fin ska i Ho lan di ja s po 19 mi ni sta ra, te Poq ska (18). Ita li ja je po tom pi ta wu spe ci fi~ na – vla da u Ri mu ima 13 mi ni sta ra i jo{ de set bez port fe qa.

– Ne ma ni ka kvih li~ nih od no sa iz me |u me ne i we ga. Ja sam bra nio pre sve ga auto ri tet Vla de i kad sam go vo rio o auto ri te tu pre mi je ra, mi slio sam na funk ci ju, a ne na me ne li~ no – re kao je Cvet ko vi}.

Za me nik pre mi je ra Ivi ca Da ~i} iz ja vio je da }e stran ke vla da ju }e ko a li ci je u na red nim da ni ma raz go va ra ti o re kon struk ci ji Vla de i da }e se opre de li ti da li }e bi ti spro ve de ne per so nal ne pro me ne, ili }e bi ti sma wen broj mi ni star sta va. Li der SPS-a je re kao da je toj stran ci sve jed no o ko jem od ta dva mo de la }e stran ke vla da ju }e ko a li ci je raz go va ra ti, ali je po no vio da ta stran ka do sa da ni je vi de la ni je dan pred log.

Da ~i} oce wu je da ini ci jal ni pred log mo ra da po tek ne od De mo krat ske stran ke, na gla {a va ju }i da mi sli da }e po sle do bi ja wa pred lo ga vr lo br zo bi ti usa gla {e ni sta vo vi o bu du} no sti Vla de Sr bi je.

U me |u vre me nu, iz Uje di we nih re gi o na Sr bi je sa op {ta va ju da }e ime kan di da ta za no vog mi ni stra eko no mi je bi ti po zna to u sre du,

Ve ro qub Ste va no vi} ka `e da po dr `a va rad i po li ti ku pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, pre mi je ra voj vo |an ske vla de Bo ja na Paj ti }a, mi ni sta ra Dra ga na [u ta nov ca, Ivi ce Da ~i }a i gra do na ~el ni ka Be o gra da Dra ga na \i la sa, ali ne i mi ni stra po qo pri vre de Sa {e Dra gi na, „ko ji do |e u Kra gu je vac u obi la zak grad ske pi ja ce, ali se ne sa sta ne s pred stav ni ci ma lo kal ne sa mo u pra ve”.

Izvod iz Zakona o Vladi Sastav Vlade ^lan 10 Vla du ~i ne pred sed nik Vla de, je dan ili vi {e pot pred sed ni ka Vla de i re sor ni mi ni stri.

Vla da mo `e ima ti mi ni stre bez port fe qa.

Broj pot pred sed ni ka Vla de i mi ni sta ra bez port fe qa od re |u je Na rod na skup {ti na pri sva kom iz bo ru Vla de, na pred log kan di da ta za pred sed ni ka Vla de. [u ma di ju”, ~i ji je li der, po dr `a va re kon struk ci ju Vla de, dok on li~ no sma tra da }e „re kon stru i sa na Vla da, bez Mla |a na Din ki }a, ra di ti ma we kva li tet no jer je li der G17 plus bio wen po kre ta~ i mo tor”.

E. D.

Podele u DHSS-u Funk ci o ner De mo hri {}an ske stran ke Sr bi je Mi haj lo Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da je stran ka na kon fe ren ci ji za no vi na re hte la da na ja vi na sta vak ra da po sle smr ti we nog pred sed ni ka i osni va ~a Vla da na Ba ti }a, ali ju je u to me omeo „biv {i” ~lan Pred sed ni { tva @i v o j in Stje p i}.

Mar ko vi} je re kao da je kon -

fe ren ci ja za no vi na re sa zva na da bi se po sle 40 da na od Ba ti }e ve smr ti ob ja vio na sta vak ra da stran ke, ali da ih u to me spre ~a va je dan broj funk ci o ne ra i ~la no va DHSS-a.

Na kon f e r en c i j i su bi l i na j a v qe n i ~la n o v i stran k e Bra n i s lav Le ~ i}, Mi h aj l o Mar ko vi} i Ba ti }e ve }er ke Ol gi ca, Ma ja i Je le na. Po {to

ni su mo gli da se obra te no vi na ri ma, oni su na pu sti li pro sto ri je stran ke. No vi na ri ma su pre kon fe ren ci je za no vi na re po de qe na do ku men ta, pi smo za m e n i k a pred s ed n i k a DHSS-a Mi la na St. Pro ti }a od 29. ja nu a ra u ko jem sva ovla {}e wa pre no si na Pred sed ni {tvo stran ke, ali i od lu ka Pred sed ni {tva DHSS-a od 17.

fe bru a ra, ko jom se Stje pi} is kqu ~ u j e iz Pred s ed n i { tva stran ke.

Stje pi} je na ja vio sed ni cu Glav n og od b o r a stran k e, na ko jem }e oni ko ji ne po {tu ju Sta tut stran ke bi ti sank ci o ni sa ni. Po we go vim re ~i ma, Pro ti} je od 2009. go di ne u am ba sa di u Ber nu i ne mo `e da se ba vi stra na~ kim stva ri ma.

rekli su

Jovanovi}: Evropa, pa izbori

Borovi}: Neko stoji iza Zukorli}a

– Stran ke vla da ju }e ko a li ci je ko je su u su ko bu tre ba da po stig nu do go vor i iz ne su plan i di na mi ku usva ja wa za ko na po treb nih za sti ca we sta tu sa kan di da ta, a on da da ide mo na iz bo re – iz ja vio je pred sed nik Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mir Jo va no vi} za „Da nas”. – Bi lo bi u`a sno za Sr bi ju da sa da, zbog unu tra {wih pro ble ma stra na ka na vla sti, pro pu sti mo ve li ku pri li ku.

On je re kao da LDP i da nas tra `i od go vor na pi ta we da li je Vla da Sr bi je, s per so nal nim pro me na ma i bez wih, spo sob na da u krat kom ro ku pred lo `i one za ko ne ko je je Bri sel de fi ni sao kao hit ne i neo p hod ne da bi smo po sta li kan di da ti za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji.

– Ako ni to ne mo gu da ura de, on da isti nu tre ba ja sno i mir no sa op {ti ti dru {tvu i do ne ti od lu ku o odr `a va wu iz bo ra bez od la ga wa – za kqu ~io je Jo va no vi}.

– Dr `a va ne bi sme la ova ko ola ko da pre la zi pre k o iz j a v a muf t i j e Islam s ke za j ed n i c e u Sr bi ji Mu a me ra Zu kor li }a – iz ja vio je pred sed nik GO No ve Sr bi je Be o gra da Bo ri slav Bo ro vi}, oce wu ju }i da iza ova k vih iz j a v a sto j e mno go ja ~e sna ge van Sr bi je. – Zu kor li} je sve, sa mo ne na i van i glup. Iza Zu kor li }a sto ji ne ka kav plan.

On ni je sku pqa~ po e na, jer je naj ja ~a sna ga u Ra {koj obla sti kod bo {wa~ kog sta nov ni {tva.

Bo ro vi} je pod se tio na to da je Zu kor li} vi {e pu ta po zi vao na ne mi re.

– Zu kor li} je sa mo jed no u pra vu: ni je de mo kra ti ja ka da se na ka ri ka tu ra ma na ne ga ti van na ~in pri ka zu ju ver ski po gla va ri, pa i on. Re ak ci ja dr `a ve u tom tre nut ku je bi la da je to slo bo da me di ja, a sma tram da to ni je slo bo da – is ta kao je Bo ro vi}.

Markovi}: Nije marketing Pred s ed n ik Ko o r di na ci o nog te la za op {ti ne Bu ja no vac, Pre {e vo i Me dve |a Mi lan Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e Fo Ne tu da to te lo ne sme bi ti ta lac ne po ra zu ma pred sed ni ka Par ti je za de mo k rat s ko de l o va w e Ri ze Ha li mi ja i De mo krat ske par ti je Al ba na ca Rag mi ja Mu sta fe, ve} bi svi tre ba lo da ra de u in te re su gra |a na ovih op {ti na.

Mar ko vi} je od ba cio Ha li mi je ve op tu `be da je pri ~a o po ro di li {tu u Pre {e vu po li ti~ ki mar ke ting.

– Na dam se da od nos pre ma Ko or di na ci o- nom te lu i otva ra wu van bol ni~ kog po ro di li {ta u Pre {e vu ne }e bi ti po sle di ca me |u par tij skih raz mi ri ca me |u Al ban ci ma jer se ra di o stva ri ma va `nim za sve gra |a ne ko ji `i ve ta mo – re kao je Mar ko vi}.

Funk ci o nal nost i uslu ga ko ju }e gra |a ni ima ti u Do mu zdra vqa u Pre {e vu bi }e da le ko bo qi ne go do sa da, re kao je Mar ko vi}, i po ru ~io da to ni je par tij ski, „ve} pro je kat za na rod”.

Foto: B. Lu~i}

pri o ri te ti, a to je kva li fi ko va we za kan di da tu ru za ula zak u EU, us pe {an po ~e tak pre go vo ra o re {a va wu pi ta wa Ko so va i Me to hi je i opo ra vak od eko nom ske kri ze. O~e ku jem da ova go di na bud ne rad na, a ne iz bor na, da bu de sta bil na i go di na u ko joj }e sve stran ke in te re se dr `a ve sta vi ti is pred par tij skih, kao {to je to u~i nio i G17 plus. To, me |u tim, za vi si od De mo krat ske stran ke, ali ja se na dam da }e i oni do sto jan stve no no si ti svo je bre me od go vor no sti – re kla je ona no vi na ri am si no} u Te me ri nu, gde se odr `a va la sed ni ca Po kra jin skog od bo ra te stran ke.

Ve ri ca Ka la no vi} je ka za la da je G17 plus spre man za do go vor u ko a li ci ji i o per so nal nim pro me na ma u Vla di Sr bi je i o sma we wu bro ja mi ni star sta va, ali i o, ka ko je is ta kla, pro me ni pre mi je ra.

– Na {e pred sed ni {tvo se od lu ~i lo da na tre nu tak sta ne i da na {im ko a li ci o nim part ne ri ma pru `i mo pri li ku da se raz go va ra o no voj vla di, o mo gu }oj re kon struk ci ji, i o mo gu }oj pro me ni pre mi je ra, za {to da ne – re kla je ona.

{ta je no va po li ti ka i no va or ga ni za ci ja Vla de, pred lo `i }e mo no ve mi ni stre. Ako bu du u op ci ji per so nal ne pro me ne, pred lo `i }e mo tri mi ni stra, a ako bu de sma wen broj mi ni star sta va, pred lo `i }e mo ma we kan d i d a t a za mi n i s tre. Ali }e mo se za la ga ti za to da nam osta nu one nad le `no sti ko je smo ima l i po ko a l i c i o n om spo r a z u m u. Me | u t im, re k on struk ci ja mo `e pod ra zu me va ti i pro me nu pre mi je ra, ni to ni je ni {ta neo bi~ no – ka za la je Ve ri ca Ka la no vi}.

Pred s ed n ik Po k ra j in s kog od b o r a G17 plus To m i s lav Stan t i} ka z ao je da }e ta stran ka u Voj vo di ni u na red nom pe ri o du in ten ziv ni je pro mo vi sa ti svoj pro gram de cen tra li za ci je i re gi o na li za ci je.

– Vi {e }e mo ra di ti na te re nu, {to po ka zu je mo i od lu kom da sed ni cu Po kra jin skog od bo ra odr `i mo u Te me ri nu. U fo ku su na {e po li ti ke bi }e lo kal jer `e li mo da ot kri je mo ko ji su po ten ci ja li za raz voj i u ma wim i ne raz vi je nim me sti ma a ko ji do sad ni su bi li is ko ri {}e ni – ka zao je Stan ti}.

B. D. Savi}

Vukadinovi}: Minus pet Da su na kon sme ne Din ki }a po ra sle {an se za re kon stru i sa we ka bi ne ta Mir ka Cvet ko vi }a i da }e sa da bi ti ma we po li ti~ kog ot po ra, ne sa mo iz G17 plus ve} i dru gih stra na ka, mi {qe wa je i po li ti~ ki ana li ti ~ar \or |e Vu ka di no vi}.

Po we go vim re ~i ma, re kon struk ci ja Vla de u ovom tre nut ku je ve ro vat na i zbog zah te va na pred wa ka za ras pi si va we van red nih par la men tar nih iz bo ra jer u o~i ma jav no sti mo `e de lo va ti „kao ma li pad Vla de” i na taj na ~in „ubla `i ti” zah tev za iz bo re.

Ta ko |e, gra |a ni ma bi da la pri vid no vog po ~et ka, a wen efe kat,

sma tra Vu ka di no vi}, vi {e }e bi ti po li ti~ ki i psi ho lo {ki ne go ma te ri jal ni i fi nan sij ski.

– To }e bi ti vi {e po li ti~ ka po ru ka i na go ve {taj sprem no sti, od no sno bi }e pred sta vqe no kao sig nal da Vla da uva `a va te {ko }e u ko ji ma je dru {tvo i da je sa ma sprem na da steg ne ka i{, ako to ve} i od gra |a na tra `i, ali su {tin ski se ne }e mno go to ga pro me ni ti – re kao je Vu ka di no vi}.

On sma tra da }e do }i do no vih per so nal nih re {e wa i da }e re kon stru i sa ni Cvet ko vi }ev ka bi net bi ti ma wi ba rem za pet re so ra.

Ta~i mandatar Vr {i lac du `no sti pred sed ni ka Ko so va Ja kup Kra sni }i ju ~e je ime no vao do sa da {weg pre mi je ra Ha {i ma Ta ~i ja za man da ta ra no ve vla de, sa op {te no je iz Kra sni }i je ve kan ce la ri je. Kra sni }i od Ta ~i ja o~e ku je da u naj kra }em mo gu }em ro ku for mi ra ko a li ci ju neo p hod nu za for mi ra we vla de i da taj pred log po nu di par la men tu, is ti ~e se u sa op {te wu. Ta ~i je va De mo krat ska par ti ja Ko so va (DPK) ras po la `e na kon de cem bar skih iz bo ra s 34 me sta u par la men tu od 120 po sla ni ka, pod se }a ju agen ci je. De mo krat ski sa vez Ko so va (DSK), ~i ji je pred sed nik gra do na ~el nik Pri {ti ne Isa Mu sta fa, na dru gom je me stu s 27 man da ta. Ta ~i je ve} re kao da }e po nu du za for mi ra we vla de da ti Be xe tu Pa co li ju, pred sed ni ku Ali jan se za no vo Ko so vo, je di ne stran ke Al ba na ca s ko jom mo `e da for mi ra ko a li ci ju, uz po dr {ku ve }i ne srp skih po sla ni ka i pred stav ni ka ma wi na.

4

ekonomija

subota19.februar2011.

dnevnik

KRI ZA NA DO MA ]EM TR @I [TU AUTO MO BI LA

Prepolovqena prodaja novih limuzina Ku pov na mo} gra |a na Sr bi ji sve je ma wa pa su se mno gi tr gov ci na {li u ne za vid noj si tu a ci ji.

O to me go vo ri i po da tak da je pro {log me se ca pro da to upo la ma we auto mo bi la ne go u ja nu a ru 2010. go di ne. Po seb no je opa la pro da ja do sa da {weg li de ra me |u pro dav ci ma auto mo bi la, do ma -

Bu du }i da gra |a ni ma Sr bi je osta ne ve o ma ma lo nov ca na kon {to pla te ra ~u ne i na pu ne po tro {a~ ku kor pu, ovaj po da tak za pra vo i ni je neo bi ~an. Ipak, neo bi~ no je {to je zna ~aj no opa la pro da ja „pun ta”, po {to se za ku po vi nu ovog vo zi la odo bra va sub ven ci ja od 600 evra za re ci kla `u, te sub -

Uprkos dr`avnim subvencijamam prodato tri puta mawe „punta” nego pro{le godine }eg „pun ta”, ko ji je pr vi put, i po red pro du `e nih sub ven ci ja, za u zeo pe to me sto na li sti pro da je. Ta ko je u od no su na pro {lo go di {wi ja nu ar pro da to tri pu ta ma we „pun ta”, a pro da ju ovog vo zi la nad ma {i li su mo de li „{ko de” (210 auto mo bi la), „da ~i je” (195), „hjun da i ja”(156) i „fol ksva ge na” (126).

ven ci o ni sa na ka ma ta od 4,5 po sto.

Raz lo ga ima mno go, ali sa svim si gur no je da je pre su dan ne do sta tak nov ca i ~e ka we bo qih da na.

U Udru `e wu uvo zni ka ka `u da }e se kri za u pro da ji na sta vi ti do Saj ma auto mo bi la u mar tu, ka da mno gi kup ci o~e ku ju po pu ste. Po re ~i ma Milo{a Petrovi}a iz Udru `e wa uvo zni ka auto mo bi la i de lo va, ove

go di ne to }e se te {ko mo }i is po {to va ti jer ni je re al no da se za ne {to {to je do sti glo fa bri~ ku ce nu i pro da je se s gu bit kom, ce na jo{ sni zi. Ipak, u ne kim auto-ku }a ma ka `u da }e na }i na ~i ne da ce ne to kom Saj ma auto mo bi la bu du ni `e jer o~e ku ju da }e deo tro {ko va pre u ze ti ban ke i osi gu ra va ju }e ku }e.

Pro dav ci i di le ri auto mo bi la uglav nom se sla `u da je pro da ja ma wa ne go la ne, ali na po mi wu da }e pred u ze ti do dat ne ko ra ke za pri vla ~e we ku pa ca. Ta ko Zoran Dragoja iz „Hit auta” ka `e da se pre go va ra i s pro iz vo |a ~i ma, ko ji bi tre ba lo da for mi ra ju ce nu vo zi la, s li zing ku }a ma i ban ka ma, ko je bi tre ba lo da fi nan si ra ju pro da ju, pa ~ak i s osi gu ra va ju }im ku }a ma, ko je pri pre ma ju mno ge pro jek te ko ji }e bi ti fi na li zi ra ni do Saj ma auto mo bi la.

– Ma wa pro da ja vo zi la u ja nu a ru je uobi ~a je na pa je to me sec ne -

za hva lan za sta ti sti ku, a re zul ta ti }e se naj bo qe po ka za ti u mar tu, ka da je Sa jam auto mo bi la – is ti ~e di rek tor pro da je vo zi la u „Opel ]ir ko mu”, ko ji je ovla {}e ni uvo znik za „opel” i „{e vro let”, Fjodor ]iri}.

Po we go vim re ~i ma, po sled wih ne ko li ko go di na, po seb no od 2005.

DU [AN BA JA TO VI] O CE NI GA SA

PO JEF TI WE WA U SR BI JI DAV NO ZA BO RA VQE NA RA BO TA

Za srpsku platu sve je skupo

Odra{e nas mar`e i monopoli S po di vqa lim ce na ma u rad wa ma po no vo se di gla i pra {i na oko vi so kih tr go va~ kih mar `i ko je, po tvrd wa ma po je di nih eko no mi sta i po tro {a~ kih or ga ni za ci ja, pre la ze i 80 po sto. Go to vo da ne ma ni ~e ga {to od pro {le je se ni ni je po sku pe lo ba rem jed nom, a raz log to me, ka ko ka `u, ni su sa mo svet ski tren do vi, vi so ke ce ne ener ge na ta i si ro vi na, od no sno po qo pri vred nih pro iz vo da, ve} i ve li ka za hva ta wa ov da {wih tr gov ca, ko ji ma se to mo `e na za tvo re nom i mo no po li zo va nom tr `i {tu ka kvo je na {e.

Po po da ci ma ko je s iz ne li eko no mi sti, naj ha la pqi vi ji su pro dav ci sport ske opre me, ko ji dr `e astro nom ske mar `e od 87,4 po sto, me |u tim, i u ne kim tr go vi na ma hra nom, po put „Ce-mar ke ta” i „Pe ka be te”, ko je su pod „Del ti nom” ka pom, gra bi se vi {e od pro se ka.

Pre ci znih zva ni~ nih po da ta ka o vi si ni mar `i ne ma, ali se oni vr te oko onih ob ja vqe nih u Stra te gi ji tr go vi ne Sr bi je po ko ji ma su ukup ne sto pe 24,3 od sto. U tr go vi ni na ve li ko iz no se 26,2 od sto, dok su u tr go vi ni na ma lo 20,1 po sto, a u pro da ji vo zi la – 18,6 pro ce na ta. U ovom do ku men tu se oce wu je da su pre te ra no vi so ke sto pe mar `i u tr go vi ni na ve li ko uti ca le na to da je ku mu la tiv na mar `a u tr go vi ni Sr bi je ne {to vi {a od pro se ka EU. Me |u tim, oni ko ji su stva ra li Stra te gi ju ka `u da su u me |u vre me nu mar `e pa le is pod tog ni voa, ali ne pre ci zi ri ju ko li ko.

Sa rad nik por ta la eko no mi ja.org Dragovan Mili}evi} na vo di, pak, da je pro se~ na ma lo pro daj na mar `a 20,2 pro cen ta, a pro se~ na ve le pro daj na 16 po sto. Ukup na mar `a je 39 pro ce na ta. To je, ka ko ka `e, iz u zet no vi sok po sto tak jer se ra -

Ce ne hra ne u Sr bi ji bi le su na ni vou 64 od sto pro se ka Evrop ske uni je, a sa da su pre ma {i le 70 pro ce na ta. Sve `e me so, hleb, bra {no, mle ko i jo gurt, krom pir i ja bu ke za go di nu da na po sku pe li su 15 do 30 po sto, a uqe do ~ak 70. Ono je sa pro se~ nih 85 di na ra za li tar po sku pe lo na ~ak 145. Re kord u po sku pqe wi ma oba ra i {e }er, ko jem je od pro {le go di ne ce na udvo stru ~e na, pa sa da u kom {ij skim du }a ni ma ko {ta i 120 di na ra, dok je u ve li kim mar ke ti ma od 95 do 105. di o sva ko dnev nim pro iz vo di ma ko ji se ku pu ju u su per mar ke ti ma.

We go va ana li za po ka zu je da „Del ta”, s ukup nim u~e {}em od 37 pro ce na ta, u svim svo jim lan ci ma dr `i mar `e iz nad pro se ka, a naj ni `u, od 22,82 po sto, pri me wu je „Mak si„. Pro se~ na mar `a u „Ce-mar ke ti ma„ je 32,49 od sto, a u objek ti ma „Pe ka be te„ ~ak 42,02 pro cen ta, {to je ube dqi vo naj vi {e me |u svim lan ci ma ko ji pro da ju hra nu.

Dru gi naj ve }i la nac u Sr bi ji, „Mer ka tor„, ko ji ima tr `i {no u~e {}e od oko osam od sto, pri me wu je mar `u od 18,64 pro ce na ta, „Uni ve rek sport„ dr `i 16,79 od -

sto, dok „Idea„ s mar `a ma od 12,73 i 12,53 po sto „ide” is pod pro se ka.

U ana li zi se na po mi we da se po da ci o mar `i do bi ja ju po re |e wem na bav ne vred no sti pro da te ro be i ukup no re a li zo va nog pri ho da od pro da je, {to zna ~i da mar `a ni je jed na ka pro fi tu tr go vin skih la na ca jer ne ura ~u na va wi ho ve osta le tro {ko ve.

Iz ne ti su i po da ci o sto pa ma mar `i u par fi me ri ja ma i pro dav ni ca ma, i one su znat no ve }e od onih u pro dav ni ca ma hra ne. Re ci mo, „Li li dro ge ri je” po slu ju s pro se~ nom mar `om od 34,77 po sto, „Or ke stra fe{n grup” s 50,05,

PRED U ZE ]A IZ AK CIJ SKOG FON DA NA BER ZI

Osam firmi za besplatne akcije Agen ci ja za pri va ti za ci ju je ob ja vi la da }e u tr go va we na Be grad skoj ber zi ukqu ~i ti ak ci je osam pri va ti zo va nih pred u ze }a iz port fe qa Ak ci o nar skog fon da, iz ko jeg se gra |a ni ma bes plat no de le ak ci je.

Na pro da ju }e bi ti po nu |e ni pa ke ti ak ci ja „Voj vo di na spor ta„ iz No vog Sa da, „Du nav pre vo za„ iz Ba~ ke Pa lan ke, „Li pe„ iz No vog Pa za ra, „Neo plan te„ iz No vog Sa da, „Sto la ri je„ iz Ti te la, Fa bri ke {e }e ra iz Cr ven ke, Du van ske in du stri je iz ^o ke i [aj ka {ke fa bri ke {e }e ra iz @a bqa.

Na vla sni~ ke ra ~u ne gra |a na ko ji su ste kli pra vo na bes plat ne ak ci je pre ba ~e no je po se dam ak ci ja Ak ci o nar skog fon da po je di na~ ne vred no sti 550 di na ra, ali te ak ci je jo{ ni su ukqu ~e ne u ber zan sku tr go vi nu.

„Del ta stil” sa ~ak 70,55 od sto, a „N-sport” pro dav ni ce sport ske ode }e s 87,47 pro ce na ta mar `e.

Ka ko is ti ~e Mi li }e vi}, po da ci iz za vr {nih ra ~u na tr go vin skih la na ca za 2009. go di nu po ka zu ju da 30 naj ve }ih pro da va ca dr `i 97 do 98 od sto ce lo kup nog tr `i {ta, a da pr vih de set ima ~ak 70 pro ce na ta tr `i {nog ude la. To, po we go vim re ~i ma, uka zu je na oli go pol nu struk tu ru u ma lo pro da ji ko ja, uz neo d go va ra ju }u pri me nu an ti mo no pol skih za ko na, do vo di do ogrom nih tr go va~ kih mar `i.

Na ovaj pro blem uka zu je i Na ci o nal na or ga ni za ci ja po tro {a ~a (NOPS), ko ja je po zva la Vla du da svo jim me ra ma sni zi mar `e za ne ke osnov ne na mir ni ce i ta ko o~u va po qu qa ni stan dard sta nov ni {tva.

Me |u tim, u Vla di sma tra ju da bi ta kav po tez bio po gu ban za srp sku pri vre du, da bi do neo ne sta {i ce i po re me }a je na tr `i {tu.

Pred sed nik Na ci o nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a Goran Papovi} ka `e da }e zah te va ti od Vla de da dva de set osnov nih na mir ni ca sta vi pod kon tro lu i uve de mar `e ni `e od sa da {wih.

– Gra |a ni Sr bi je ova kav na met i ovaj rast ce na ne mo gu da iz dr `e.

Ne pri hva ta mo obra zlo `e we da Vla da ne `e li da se me {a u tr `i {no po slo va we, u tr `i {nu utak mi cu, ako zna mo da tr `i {te Sr bi je ni je otvo re no i da ne po sto ji tr `i {na utak mi ca – ka `e on.

Me |u tim, u Mi ni star stvu tr go vi ne ka `u da je stan dard ugro `en i da dr `a va mo ra da na pra vi so ci jal ne kar te i vo di ak tiv nu so ci jal nu po li ti ku, ali i da bi dr `av no ad mi ni stri ra we mar `i i ce na vra ti lo Sr bi ju u pro {lost.

S. Glu {~e vi}

Ru {i mo re kor de

Pro da ja ak ci ja Ak ci o nar skog fon da bi }e mo gu }a, ka ko na vo de u Agen ci ji za pri va ti za ci ju, ka da se Fond, ko ji je sa da za tvo re no ak ci o nar sko dru {tvo, tran sfor mi {e u otvo re no dru {tvo, i taj po stu pak je u to ku.

Pra vo na bes plat ne ak ci je ima 4,8 mi li o na gra |a na Sr bi je ko ji su do sa da do bi li po 1.700 di na ra od pro da je ak ci ja Ak cij skog fon da, ko ji je pri po jen Ak ci o nar skom fon du, kao i po pet ak ci ja Naft ne in du stri je Sr bi je i po jed nu ak ci ju be o grad skog Aero dro ma „Ni ko la Te sla”.

Bes plat no }e, po sle pro da je ve }in skog pa ka ta ak ci ja Te le ko ma „Sr bi ja„, bi ti po de qe ne i ak ci je tog tre du ze }a, i Elek tro pri vre de Sr bi je, ko ja jo{ ni je tran sfor mi sa na u ak ci o nar sko dru {tvo.

do 2007. go di ne, ku pqe no je do sta no vih auto mo bi la. Sa da je pro da ja ma wa, uka zao je ]i ri}, ali u „Opel ]ir ko mu” se po pu sti ma, do brim uslo vi ma po nu de i la ge rom tru de da pre mo ste sa da {wu si tu a ci ju.

– Si gur no je da se pad pro da je „pun ta” u od no su na pro {lu go -

di nu od mah od ra zio na po da tak o ukup nom bro ju pro da tih vo zi la u Sr bi ji, ali u „Opel ]ir ko mu” je pro da ja na pro {lo go di {wem ni vou i o~e ku je mo da se i ove go di ne po stig ne re zul tat kao i 2010. go di ne – ka `e ]i ri}.

S ti me da je sa da {wa si tu a ci ja u obla sti pro da je auto mo bi la po sle di ca ve li kog bro ja pro da tih no vih vo zi la od 2005. do 2010. go di ne sla `u se i stru~ wa ci, ali si gur no je zna ~a jan raz log i sve ma we pa ra u no va~ ni ku. Na i me, ne ret ko se de {a va da oni ko ji su auto mo bi le ku pi li na kre dit, zbog eko nom ske kri ze, ne mo gu da pla }a ju ra te pa su ih po nu di li dru gi ma po da le ko ni `im ce na ma. Bu du }i da je re~ o re la tiv no no vim auto mo bi li ma, mo gu }e je i da je zbog to ga sma we na ku po vi na no vih D. Mla |e no vi} auto mo bi la.

– Ni „Sr bi ja gas„ ni EPS ne bi tre ba lo pri va ti zo va ti i uko li ko bi se Vla da od lu ~i la na ta kav ko rak, bi la bi to stra te {ka gre {ka – iz ja vio ge ne ral ni di rek tor „Sr bi ja ga sa„ Du{an Bajatovi}. – Ume sto to ga, „Sr bi ja gas„ bi tre ba lo po de li ti na }er ke-fir me za di stri bu ci ju, tran sport, skla di {te we i tr go vi nu ga som. Ni u jed noj od tih fir mi ne bih do zvo lio da stra te {ki part ner ima vi {e od 49 od sto. Ima mno go raz lo ga za to.

Pr vo, to je pro fi ta bi lan po sao, a uz to, dr `a va mo ra da ima svo je me ha ni zme ko ji ma mo `e uti ca ti na zbi va wa na tr `i {tu ener ge na ta.

Ne mam, me |u tim, ni {ta pro tiv za jed ni~ kih ula ga wa u no ve pro jek te sa stra te {kim part ne ri ma, na pri mer u ga sne elek tra ne. S ne ki -

pred u ze }e, po put „Sr bi ja ga sa„, pre u zi ma dru ge fir me ko je ne ma ju ba{ ni ka kve ve ze s we go vom osnov nom de lat no {}u, Ba ja to vi} je ka zao da su ta, lo {e pri va ti zo va na pred u ze }a, od ra ni je du go va la „Sr bi ja ga su” go to vo 200 mi li o na evra.

Ni „Srbijagas” ni EPS ne bi trebalo privatizovati i ukoliko bi se Vlada odlu~ila na takav korak, bila bi to strate{ka gre{ka ma ve} pre go va ra mo o to me, a to ra de i dru ge svet ske ga sne kom pa ni je, RVE, Ga sprom, Eni, Gas de Frans.

Ko men ta ri {u }i tvrd we da po tro {a ~i u Sr bi ji pla }a ju naj sku pqi gas u re gi o nu, on je u in ter vjuu za „Eko no mist ma ga zi n” is ta kao da „to ni je ta~ no“ i da „sa mo do ma }in stva u Ru mu ni ji pla }a ju gas jef ti ni je ne go u Sr bi ji“. Kad je u pi ta wu in du stri ja, si tu a ci ja je ne {to lo {i ja jer vla de evrop skih ze ma qa sub ven ci o ni {u po tro {wu ga sa u in du stri ji, ali i tu ve }i na ima sku pqi gas ne go u Sr bi ji, tvr di Ba ja to vi}.

– Oni ko ji mi ne ve ru ju, mo gu to pro ve ri ti na bi lo ko jem zva ni~ nom saj tu EU ko ji se ba vi ener ge ti kom. No, s pro se~ nom pla tom od 300 evra sva ka ce na je vi so ka – re kao je di rek tor „Sr bi ja ga sa”.

Na pi ta we zbog ~e ga jed no jav no

On je is ta kao da }e „Sr bi ja gas” za dve go di ne pro da ti „Agro `iv” za 50 mi li o na evra, pet pu ta sku pqe ne go {to je pla }en. Po we go vim re ~i ma, ve} je po stig nut na ~el ni do go vor da „Sr bi ja gas” i „Ga sprom” osnu ju za jed ni~ ku ban ku u Sr bi ji.

– Ta ko |e, i pred log o za jed ni~ koj osi gu ra va ju }oj ku }i je ve} na sto lu u Vla di i ~e ka mo ko na~ nu do zvo lu – re kao je Ba ja to vi}.

17. 02. 2011.

1.321,72386

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Vojvodina sport a.d. , Novi Sad

20,00%

360

83.160

Neoplanta a.d. , Novi Sad

20,00%

240

12.085.440

Sanxaktrans a.d., Novi Pazar

16,67%

700

165.900

Ni{ka mlekara a.d. , Ni{

15,38%

1.500

30.000

9,93% Promena %

299 Cena

299 Promet

Go{a FOM a.d.

Pet akcija s najve}im padom Sacen a.d. , Novi Sad

-12,03%

1.346

16.152

TE - TO a.d. , Senta

-12,01%

2.865

8.595

^a~anska banka a.d. , ^a~ak

-12,00%

15.839

475.170

Nama a.d. , [abac BAS a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija PD Vojvodina a.d. , N. Milo{evo Neoplanta a.d. , Novi Sad Veterinarski zavod Subotica a.d.

Stari Tami{ a.d. , Pan~evo Razvojna banka Vojvodine a.d.

-12,00%

220

110.000

-11,95% Promena %

1.216 Cena

355.072 Promet

0,00%

BELEX 15 (765,92

Promet

1.375 171.755.375

Naziv kompanije

0,17)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

0,92%

4.288

4.412.165

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,16%

626

1.875.975

Razvojna banka Vojvodine a.d.

-0,61%

3.081

1.642.100

Agrobanka a.d. , Beograd

-1,06%

8.707

452.732

Imlek a.d. , Beograd

-1,03%

2.117

186.296

Univerzal banka a.d. , Beograd

-2,77%

5.331

111.952

Privredna banka a.d. , Beograd

-0,16%

622

101.349

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,01%

10.001

40.004

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

995

0,00

Soja protein, Be~ej

0,00

999

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.687

0,00

Tigar, Pirot

0,00

720

0,00

20,00%

240

12.085.440

0,16%

626

1.875.975

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.803

0,00

-10,71%

1.500

1.749.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

9.509

0,00

-0,61%

3.081

1.642.100

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

DR @A VA GLAV NI KRI VAC [TO NE MA NO VOG MI NI MAL CA

VE RI CA BA RA] O TEN DE RU ZA „JUGOREMEDIJU”

Bitka oko visine bede

Prodaja pogre{an korak Pred sed ni ca Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Ve ri ca Ba ra} re kla je na tri bi ni odr `a noj u Kul tur nom cen tru Zre wa ni na da se ne sla `e s od lu kom ma lih ak ci o na ra Fa bri ke le ko va „Ju go re me di ja“ da pro da ju svo je ak ci je u pa ke tu s dr `av nim. Ona je po ru ~i la da je tre ba lo da sa ~u va ju svo ju fir mu jer su u to ku rad ni~ ke bor be pro tiv biv {eg vla sni ka Jo vi ce Ste fa no vi }a Ni ni ja po ka za li od lu~ nost i sna gu. Za pi ta la je za {to su on da sa da od u sta li od upra vqa wa nad zre wa nin skom far ma ce ust kom ku }om.

– Po sle to li ko is pa {ta wa, ve ro vat no je u pi ta wu nu `na od lu ka. Ali, pi tam se ko li ko je ona i pa met na. O~e ki va la sam da }e te osta ti vla sni ci „Ju go re me di je“ jer, ka da je bi lo naj te `e, ni ste do zvo li li da vas raz je di ne i pot ku pe – po ru ~i la je Ve ri ca Ba ra} ma lim ak ci o na ri ma ko ji su pri su stvo va li tri bi ni.

Ona je upo zo ri la na to da iza ve li kih fir mi ko je se po ja vqu ju u Sr bi ji uglav nom sto je ne po zna te i ne de fi ni sa ne of-{or kom pa ni je, sprem ne da upro pa ste i do bra pred u ze }a. Na do ve zao se di rek tor „Ju go re me di je“ Zdrav ko De u ri}, pod se }a ju }i na to da je 46 ak ci o na ra ove fa bri ke od lu ~i lo da svo je ak ci je ulo `i u no vo pred u ze }e za pro iz vod wu an ti bi o ti ka “Luk sol far ma ci ja”, ko je se gra di u zre wa nin skoj in du strij skoj zo ni.

Agen ci ja za pri va ti za ci ju, da pod se ti mo, ob ja vi la je po ziv za u~e {}e na ten de ru za pro da ju 92,87 od sto ka pi ta la “Ju go re me di je”. @. B.

Da kle, po ku {aj da se so ci jal ni part ne ri do go vo re o no voj mi ni mal noj ce ni ra da za pr vo po lu go di {te ove go di ne ni je us peo pa }e se se si ja na sta vi ti na red nih da na ili ne de qa. Ne ma sum we da }e ce la pri ~a po tra ja ti du `e – ta ko je bi lo i pro {le go di ne jer se po ka za lo da se ni dr `a vi ni ga zda ma za pra vo ne `u ri da utvr de mi ni ma lac. On je bi tan sa mo rad ni ci ma, a oni se u ce loj ovoj pri ~i i ne pi ta ju, dok su sin di ka ti, kao wi ho vi pred stav ni ci, ne mo} ni da na te ra ju so ci jal ne part ne re na to da is pu ne wi ho ve zah te ve.

No, ~ak i ka da bi sin di ka ti ima li mo} ko ju ne ma ju, rad ni ci ma ne bi bi lo bog zna ko li ko bo qe jer ni sa 105 di na ra po rad nom sa tu ne mo gu pre `i ve ti me sec. Na i me, tre nut no rad ni ci u Sr bi ji – a sin di kal ni po da ci go vo re da po la mi li o na wih `i vi od mi ni mal ne za ra de – pri ma ju me se~ no 16.720 di na ra. Osim wih, po sto ji i jo{ oko 250.000 rad ni ka ko ji me se~ no „ne do ba ce” ni tog iz no sa jer im ga zde ili ne is pla }u ju za ra du re dov no ili im da ju ma we od mi ni mal ca.

Sve u sve mu, go to vo 800.000 za po sle nih u Sr bi ji tre ba da spo ji po ~e tak i kraj me se ca s mi ni mal cem, i u ta kvoj si tu a ci ji wi ma po ve }a we od de set di na ra po rad nom sa tu – a to je ono {to sin di ka ti tra `e – ne bi znat no po pra vi lo tre nut nu be du.

Obr ni-okre ni, odav no je po sta lo ja sno da se od mi ni mal ca ne mo `e nor mal no `i ve ti ni ne de qu da na a ka mo li ceo me sec.

Ako pri tom oni ko ji od lu ~u ju o mi ni mal noj za ra di rad ni ka ne uspe va ju ne ko li ko me se ci da se do go vo re, do |e se do ~i we ni ce da oni za pra vo ne kim ~u dom pre `i -

Ma lo vi {e od ma lo ga Ka da bi sin di kat us peo da za i sta „iz bok su je” 105 di na ra – ma da bi ra do pri stao i na 100 – mi ni ma lac bi bio oko 20.000 di na ra me se~ no, {to je ma we od 200 evra, a da za osam sa ti ra da do bi je 840 di na ra, ili ma we od de set evra. Za te pa re mo `e se ku pi ti tre }i na po tro {a~ ke kor pe, {to zna ~i da bi rad ni ci ma za dve tre }i ne i da qe ne do sta ja lo nov ca. Dru gim re ~i ma, rad ni ci ma bi se mo glo po sre} tii da do bi ju osam evra dnev no za pu no rad no vre me, a za taj no vac ni ko da nas ne }e da ra di u po qo pri vre di ili ne koj dru goj de lat no sti jer je usta qe no da se dnev ni ce kre }u iz me |u 10 i 20 evra.

Uko li ko bi, pak, mi ni ma lac bio po ve }an sa mo za di nar, ko li ko nu de ga zde, to bi zna ~i lo da ubu du }e rad ni ci dnev no za ra |u ju 768 di na ra, od no sno oko 18.000 me se ~e no, ili ma we od 180 evra. vqa va ju i s ma we od ono ga {to se zva ni~ no tvr di. Jer, ka da se pa `qi vi je po gle da od lu ka Vla de Sr bi je ko jom je za dru gu po lo vi nu pro {le go di ne utvr |e na mi ni mal na za ra da od 16.720 di na ra, od no sno 95 di na ra po sa tu, do |e se do ne spor ne ~i we ni ce da je, po tom ak tu, to li ko tre ba lo da do -

DR @A VA PRE U ZI MA BRI GU O IPOK-u

Skrobara na korak do ste~aja Re {e wem Pri vred nog su da u Zre wa ni nu, u In du stri ji pre ra |e vi na od ku ku ru za IPOK otvo ren je pred ste ~aj ni po stu pak. Ro ~i {te na ko jem }e bi ti raz ma tra ni raz lo zi za uvo |e we ste ~a ja u zre wa nin sku skro ba ru za ka zno je za 9. mart.

Za pri vre me nog ste ~aj nog uprav ni ka ime no van je Mi lan Ni }e tin, a re {e wem su da, kao me ra obez be |e wa, spre ~e na je bi lo ka kva pro da ja i otu |e we imo vi ne te fa bri ke.

Ovim po vo dom ju ~e se ogla sio gra do na ~el nik Zre wa ni na Mi le ta Mi haj lov, ko ji je is ta kao da se lo kal na sa mo u pra va ukqu ~i la u re {a va we pro ble ma u IPOK-u, gde je pro iz vod wa pre ki nu ta pre vi {e me se ci. „Kon tak ti ra li smo Po kra jin sku i Re pu bli~ ku vla du i ukqu ~i li smo sve emi nent ne

~i ni o ce u re {a va we pro ble ma.

Kao re zul tat to ga ima mo pred ste ~aj ni po stu pak, a 9. mar ta tre ba lo bi i zva ni~ no da bu de uve den ste ~aj. O~e ku je mo da naj ve }i

po ve ri o ci skro ba re pro na |u in te res i uve du svog part ne ra ko ji }e ura di ti re mont fa bri~ kih po stro je wa i po kre nu ti pro iz vod wu”, sa op {tio je Mi haj lov.

Pret hod ni ste ~aj ni po stu pak uve den je 6. mar ta 2006. go di ne.

Ste ~aj je, re {e wem zre wa nin skog Tr go vin skog su da, ob u sta vqen av gu sta 2009, pod obra zlo `e wem da je is pu wen plan re or ga ni za ci je ko ji je pod ne la fir ma Zo ra na ]o pi }a, ko ga po li ci ja sa da sum wi ~i da je nov cem nar ko bo sa Dar ka [a ri }a ku po vao fir me po Sr bi ji i ko ji je u bek stvu.

Upr kos tvrd wa ma ste ~aj nog ve }a i ste ~aj nog uprav ni ka da su is pu we ne sve oba ve ze, za po sle ni u skro ba ri su ta da tvr di li da su im za ra de za ne ko li ko me se ci una zad is pla }e ne u ne to iz no su, {to zna ~i da ni su ima li zdrav stve no osi gu ra we.

Na po sled wem ro ~i {tu je re ~e no da to i ni je bi lo pred vi |e no re or ga ni za ci jom. @. B.

„Galenika” u Rusiji KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

subota19.februar2011.

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

101,7330

103,8090

106,1970

101,4210

Australija

dolar

1

75,6603

77,2044

78,9801

75,4287

Kanada

dolar

1

75,9711

77,5215

79,3045

75,7385

Danska

kruna

1

13,6400

13,9184

14,2385

13,5983

Norve{ka

kruna

1

13,0995

13,3668

13,6742

13,0594

[vedska

kruna

1

11,6625

11,9005

12,1742

11,6268

[vajcarska

franak

1

78,6493

80,2544

82,1003

78,4085

V. Britanija

funta

1

120,8660

123,3330

126,1690

120,4960

SAD

dolar

1

74,7486

76,2741

78,0284

74,5198

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 2. 2011. godine

– Kom pa ni ja „Ga le ni ka” pla ni ra da u na red nih 18 me se ci u Ob nin sku, u Ru si ji, iz gra di fa bri ku po vr {i ne 20.000 kva dra ta, a vred nost te in ve sti ci je je oko 28 mi li o na evra – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu po mo} nik ge ne ral nog di rek to ra „Ga le ni ke” za ru sko tr `i {te @ar ko Ili}.

Po we go vim re ~i ma, u iz grad wi fa bri ke, ko ja bi tre ba lo da za po sli 200 rad ni ka, u~e stvo va }e i je dan od naj ve }ih di stri bu te ra le ko va u Ru skoj Fe dra ci ji – „Far mi meks” iz Mo skve i Hol ding „PSP-Far man”, na {a kom pa ni ja za pro jek to va we i gra |e we.

bi ju sa mo za no vem bar i de cem bar dok su im ga zde od ju la do ok to bra isla }i va le 90 di na ra po sa tu. Na i me, Vla da Sr bi je je tek 29. no vem bra pro {le go di ne, da kle s pet me se ci za ka {we wa, utvr di la mi ni mal nu ce nu ra da ko ja je tre ba lo da va `i za dru go ce lo po lu go di {te pro {le go di -

ne pa je zbog to ga od ju la do ok to bra va `i la jed na ce na – 90 di na ra po rad nom sa tu, a za no vem bar i de cem bar dru ga – 95 di na ra po rad nom sa tu.

U sa da {wim raz go vo ri ma to ni su po me nu li ni sin di ka ti, ni dr `a va, ni ga zde. Svi se pra ve kao da se to ni je do go di lo i na sta vqa ju pre go vo re kao da je ce na ra da to kom ce le dru ge po lo vi ne pro {le go di ne bi la 95 di na ra po sa tu, od no sno da je mi ni malc iz no sio 16.720 di na ra, a isti na je sa svim dru ga ~i ja. Jer, da je dr `a va na vre me utvr di la mi ni mal nu ce nu ra da – a po za ko nu je to bi la du `na da u~i ni pre is te ka sta re, a to, opet, zna ~i jo{ u ju nu da bi stu pi la na sna gu 1. ju la – rad ni ci bi na ime mi ni mal ca do bi ja li vi {e. Dru gim re ~i ma, svi rad ni ci ko ji do bi ja ju mi ni ma lac bi li su ~e ti ri me se ca pro {le go di ne za ki nu ti za po naj ma we 1.000 di na ra me se~ no, a to vi {e ni ko ne po mi we.

Upra vo zbog ono ga {to se do go di lo za po sle ni ma pro {le go di ne, sa da se mo ra in si sti ra ti na to me da se mi ni mal na ce na ra da utvr di {to pre da se pri ~a ne bi po no vi la. Ka ko nam je ob ja snio li der UGS „Ne za vi nost” Bra ni slav ^a nak, sin di ka ti se ni su „na vla ~i li” s ga zda ma i ne }e to ni ~i ni ti jer, da je dr `a va iz ne la svoj pred log, pri ~a bi bi la sa svim dru ga ~i ja. Za to, ka ko ka `e, sve za vi si od dr `a ve, a ne od wih ni ti od pri vat nih ga zda jer, za {to bi pri vat nik da vao i di nar vi {e ako dr `a va to od we ga ni je tra `i la?

Ka ko }e, dok se u Mi ni star stvu fi nan si ja pra ve ra ~u ni ce i ote `e s ko na~ nim pred lo gom, `i ve ti rad ni ci – to o~i gled no ni ko ga ne za ni ma.

Q. Ma le {e vi}

5

UPO ZO RE WE IZ „ELEK TRO VOJ VO DI NE”

Prevaranti montiraju brojila

„Elek tro voj vo di na” upo zo ra va sve ko ri sni ke u po kra ji ni da su se po ja vi li na vod ni rad ni ci tog pred u ze }a ko ji nu de gra |a ni ma ugrad wu no vih bro ji la za od re |e nu nov ~a nu na kna du. „Ta li ca se la `no pred sta vqa ju jer ni su za po sle na u ’Elek tro voj vo di ni’. Po zi va mo

sve po tro {a ~e ko ji ma ta kvi qu di za ku ca ju na vra ta da slu ~aj od mah pri ja ve nad le `noj elek tro di stri bu ci ji ili po li ci ji”, na vo di se u sa op {te wu Ode qe wa za od no se s jav no {}u tog jav nog pred u ze }a.

U tek stu se pod se }a na to da je „Elek tro voj vo di na”, po za ko nu, vla snik mer nog me sta, {to zna ~i da je u we noj nad le `no sti bes plat no odr `a va we, ba `da re we i za me na stru jo me ra.

Turski yins iz Leskovca Tur ska tek stil na kom pa ni je „Je an ci Is tan bul” pot pi sa la je ugo vor o za ku pu de la pro iz vod nog pro gra ma tek stil ne fa bri ke „Le teks” u Le skov cu gde na me ra va da po kre ne pro iz vod wu ode }e od xin sa, re ~e no je ju ~e Be ti u grad skoj upra vi.

Za stup nik tur ske kom pa ni je u Le skov cu Ne nad Cvet ko vi} ka zao je da }e do po ~et ka mar ta ugo vo re o ra du do bi ti naj ma we 70 rad ni ka.

SLE DE ]A RA TA PO RE ZA NA IMO VI NU PLA ]A ]E SE PO NO VOM ZA KO NU

Ve}i nameti udaraju po nekretninama

Sre di nom ove sed mi ce po re ski ob ve zni ci po sled wi put su pla ti li pr vu ra tu po re za na imo vi nu po sta rom za ko nu. Na red na za upla tu sti `e sre di nom ma ja, a do ta da op {ti na ri tre ba da do ne su od lu ku i kod no vih osno vi ca pri me ne tr `i {ne ce ne. Ne ko }e, ka da pri me na no vog za ko na po~ ne, pla }a ti ve }i po rez, ne ko ma wi. Ove go di ne u od no su na pret hod nu ra te ne sme ju bi ti vi {e od 60 od sto. Sto pa je 0,40 od sto.

Vred nost ne kret ni ne za vi si od sta ro sti, kva dra tu re, opre mqe no sti i me sta na ko je me je. Kod opre mqe no sti bo du ju se sto la ri ja, gre ja we, izo la ci ja, bli zi na in sti tu ci ja, in fra struk tur na opre mqe nost. Ove po dat ke po re zni ci, za sa da, ne }e u svim op {ti na ma utvr |i va ti sa mi. Oni }e se ob ra ~u na va ti na osno vu po re ske pri ja ve ko ju ob ve znik is pu ni. No vi na je i da }e uma we we za po re ski kre dit bi ti naj vi {e 20.000 di na ra.

Ne {to je dru ga ~i je za one ko ji

ve za bu xet i fi nan si je Du {an [i ro {ko vi} ka `e da je naj bit ni je da ima ju ja sno sli ku o pra vom sta wu na te re nu. Oni su to kom tri let wa me se ca sni ma li si tu a ci ju i pri me ti li da se stvar no sta we pri li~ no raz li ku je od ono ga {to je kod wih na pa pi ru.

– Do sta ob ve zni ka na kon smr ti pret hod nih vla sni ka ni je pri ja vi lo pro me ne ni ti pre ba ci lo po -

U Ki kin di po ve }a we U Ki kin di }e pri me ni ti no vi sto pu i ume sto 0,3, bi }e 0,4 po sto. ^e ka ju da Re pu bli~ ko mi ni star stvo fi nan si ja do ne se pra vil nik o pri me ni ovog za ko na. Po re ~i ma na ~el ni ce lo kal ne po re ske ad mi ni stra ci je u toj op {ti ni Qi qe Je rin ki}, tek ka da po me nu ti pra vil nik po~ ne da se pri me wu je, oni }e uskla di ti no ve po re ske oba ve ze s wim.

Se la u ovoj op {ti ni su po go |e na pod zem nim vo da ma, ku }e se ru {e.

Me {ta ni ma ugro `e nih se la po re sko op te re }e we, pa jo{ ve }e, po sled we je {to im tre ba. U sa moj op {ti ni su sprem ni na to da im po mog nu, a ko li ko }e se to od no si ti i na po rez, tek }e se zna ti. `i ve sa mi: za wih je pred vi |e no sma we we do 50 od sto.

Lo kal ne sa mo u pra ve ve} ne ko li ko go di na sa me ubi ra ju ovaj po rez pa is ku stva ima. No ve za kon ske mo gu} no sti se pa `qi vo pro u ~a va ju, a ko na~ ne od lu ke ve }i na op {ti na od lo `i la je za mart.

O to me ka kve no vi ne se mo gu o~e ki va ti u na red nom pe ri o du na ~el nik no vo sad ske Grad ske upra -

re sku oba ve zu na svo je ime. To je to kom le to {we ak ci je po boq {a no. Osim to ga, kod po je di nih ob va ze ni ka se pro me nio osnov. Ume sto tro {ne ku }e ko ju mi opo re zu je mo, na te re nu je pot pu no nov kom fo ran obje kat, spra to vi, lo ka li, ga ra `e. Na `a lost, na {a ak ci ja sni ma wa je za vr {e na, za sa da, jer ni je bi lo vi {e nov ca. Na da mo se da }e se on na }i te da }e se ak -

ci ja na sta vi ti. Pri li~ no je lo {a sa rad wa i s ka ta star skom slu `bom. Od wih ne do bi ja mo ni po dat ke ko je bi po za ko nu o pro stor nom pla ni ra wu mo ra li da nam do sta ve. Ra di mo na uvo |e wu ge o graf skog in for ma ci o nog cen tra, a taj si stem bi tre ba lo da za `i vi ove go di ne. Ta da }e mo ima ti ja snu sli ku i rad na {e slu `be i te ren ske kon tro le bi }e bo qi.

U Srem skoj Mi tro vi ci pro ce wu ju da }e ma lo po ve }a we u od no su na do sa da {we su me po re za ima ti oni ko ji `i ve u kom for nim sta no vi ma od pe de se tak kva dra ta sta rim dve de ce ni je i ima ju vi {e ~la no va do ma }in stva. Jed na ra ~u ni ca po ka zu je da }e za stan od 50 kva dra ta u dru goj zo ni, a to je no vo grad wa, u ko joj sta nu je tro ~la no do ma }in stvo, ove go di ne ono pla ti ti po rez na imo vi nu od 3.192 di na ra, a la ne je bio 1.995 di na ra.

U Zre wa ni nu su na pra vi li ana li zu, pred lo `i li vi {e re {e wa i to pro sle di li na ~el ni ku Po re ske upra ve.^ eka se kraj wi pred log, ko ji }e po sle pred od bor ni ke, a ko na~ na od lu ka }e bi ti do ne ta u mar tu. Po re ~i ma ru kvo di o ca slu `be u PU u ovom gra du Zo ri ce ]ur ~i}, ~ak 68 od sto ob ve zni ka je ima lo za du `e we od 500 do 2.000 di na ra, a sa da }e to bi ti u ra spo nu od 800 do 3.200 di na ra, go vo re pro ce ne.

D. Vu jo {e vi}

6

POQOPRivRedA

subota19.februar2011.

dnevnik

NE]E NAM FALITI P[ENICE, BRA[NA, [E]ERA...

Ne sta {i ce za ku va li tr gov ci?

Di rek tor Udru `e wa „@i ta Sr bi je” Vu ko sav Sa ko vi} iz ja vio je da Sr bi ja ima do voq no p{e ni ce pa }e bi ti i bra {na, is ta kav {i da }e usko ro u ma lo pro da ji bi ti do voq no i {e }e ra, dok se u ovoj go di ni o~e ku je re kord na pro iz vod wa te na mir ni ce.

On je ob ja snio da bra {na ne ma u ma lo pro da ji jer tr gov ci, vla sni ci ma lo pro da je i ve li kih la na ca, ne re dov no pla }a ju bra {no, po ne kad s ro ko vi ma du `im od 120 da na, do da ju }i da tre nut no svi for mi ra ju no ve ce nov ni ke i ka da to za vr {e, bra {na }e bi ti do voq no u ma lo pro da ji.

P{e ni ca na ra sla na 31 di nar Ovu ne de qu je na Pro dukt noj ber zi u No vom Sa du obe le `io pad pro me ta, ali i rast ce ne p{e ni ce i po jef ti we we ku ku ru za.

P{e ni com se tr go va lo po pro se~ noj ce ni od 31,02 din/kg, s PDV-om (28,72 din/ kg bez PDV-a), ~i m e je na s ta v qen rast ce ne hleb nog zr na za 2,92 po s to. Lo { e sta w e za l i h a p{e ni ce u sve tu, {to je po sle di ca ka ko ve li ke po tra `we,

ta ko i sla be po nu de, re zul ti ra lo je ra stom svet skih ce na, a ti me i onih na do ma }em tr `i {tu, oce wu ju na ber zi, na ko joj je p{e ni ca ove ne de qe, s is tr go va nih 325 to na, ob u hva ta la 76 od sto ukup nog pro me ta.

Pro se~ na ovo ne deq na ce na ve {ta~ ki su {e nog ku ku ru za je bi la 22,06 din/kg, s PDV-om (20,42 din/kg bez PDV-a). U od no su na pro {lu ne de qu vred nost mu je opa la 2,92 od sto.

Ne de qu za na ma je obe le `io zna ~a jan pad pro me ta, a u ci fra ma gle da no, iz no sio je sve ga 573 to ne ili 15,4 mi li o na di na ra.

Sa ko vi} je RTS-u re kao da }e ce ne p{e ni ce i bra {na dik ti ra ti me |u na rod no i do ma }e tr `i {te i

tem pom, do ma }e tr `i {te mo glo bi ti ugro `e no” i da Sr bi ja ne }e ima ti ni ske ce ne jer su „re zer ve

Ukinuti carine Vu ko sav Sa ko vi} je oce nio da ogra ni ~e we iz vo za kvo ta ma ne bi do ne lo Sr bi ji ni `u ce nu. Po treb no je, is ti ~e, stvo ri ti kon ku ren ci ju na tr `i {tu, ko ja se mo `e na pra vi ti je di no pri vre me nim uki da wem ca ri na na uvoz p{e ni ce, ta ko da bi oni ko ji `e le da je ku pe mo gli „pod jed na ko tra `i ti kod nas ili ino-tr go va ca”. da se o~e ku je re kord na pro iz vod wa {e }e ra u 2011, ko ja }e bi ti 250.000 to na „iz nad” do ma }e po tro {we.

On je is ta kao da bi, me |u tim, „ako se iz voz na sta vi ova kvim

ve o ma ma le” i za to {to je ce na p{e ni ce u sve tu vi so ka.

– P{e ni ce ima ono li ko ko li ko je po treb no do no ve `e tve i iz nad to ga ima ~ak oko 100.000

to na – re kao je Sa ko vi}, na vo de }i da je Sr bi ji za po tro {wu po treb no oko 1,6 mi lion to na p{e ni ce.– La ne je rod bio lo{, ali su bi le do bre za li he, ko je su omo gu }i le iz voz i ukup ni iz voz p{e ni ce, bra {na i osta lih pro iz vo da od bra {na pre ma {io je 500.000 to na.

On je re kao da bra {na tre nut no ima do sta u mli no vi ma, gde ko {ta od 30 do 42 di na ra u vre }a ma od 25 i 50 ki lo gra ma i da je ne po tre ban strah da na du `i rok ne }e bi ti p{e ni ce jer ne mo `e ni ko u ovom tre nut ku ga ran to va ti ni sku ce nu ni p{e ni ce, ni bra {na.

VOJVO\ANSKI ZADRUGARI APELUJU NA DR@AVU DA POGURA VELIKI PROLE]NI POSAO

Se tva 40 po sto sku pqa od law ske Po qo pri vred ni ci su po ~e li pri pre me za pro le} nu se tvu i tre ba lo bi da za se ju vi {e od dva mi li o na hek ta ra ora ni ca. Me |u tim, to ne }e bi ti ni ma lo lak po sao jer ka `u da }e im se me, go ri vo, |u bri vo i he mi ja iz xe pa iz bi ti 40 po sto vi {e pa ra ne go la ne.

Ta kvu ra ~u ni cu iz veo je, na i me, Za dru `ni sa vez Voj vo di ne, iz ko jeg ape lu ju na dr `a vu da ne do zvo li da pa o ri „u|u” u na tu ral nu raz me nu jer je to, su de }i po do sad po nu |e nim pa ri te ti ma, naj go ra mo gu }a va ri jan ta.

– Po sa da {wim ce na ma re pro ma te ri ja la mo `e se za kqu ~i ti da }e ova se tva bi ti 40 po sto sku pqa od pro {lo go di {we. Urea se, re ci mo, kre }e od 39.000 di na ra do 45.000 di na ra po to ni, a i NPK je pre ma {io 40.000 di na ra.

Sku pqa je naf ta, bi }e i he mi ja...

Sto ga smo ve} dva pu ta upu ti li zah tev Mi ni star stvu po qo pri vre de da, bez ob zi ra na skro man bu xet, {to pre obez be di novc za is pla tu sub ven ci ja – ka `e za na{ list pred sed nik Za dru `nog sa ve za Voj vo di ne Ra di slav Jo va nov. – Bit no je da se pro iz vo |a ~i ne za du `u ju na tu ral no po {to u tom slu ~a ju ne }e ima ti vaj de od vi so kih ce na po qo pri vred nih kul tu ra. Jer, ka da se za du `e ma te ri jal no, mo ra ju i da se ma te ri jal no raz du `e.

Na{ sa go vor nik za kqu ~u je da se trend sku pog re pro ma te ri ja la mo `e ubla `i ti je di no is pla tom sub ven ci ja jer po qo pri vred ni ku

Da je bilo regresa...

– Ve li ki su pro blem i pod zem ne vo de, na ro ~i to na pod ru~ ju Ki kin de, No ve Cr we i @i ti {ta – na po mi we Ra di slav Jo va nov.

Do daj mo, ovog pro le }a po qo pri vred ni ci ne mo gu ra ~u na ti na re gre si ra no |u bri vo kao la ne. Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni i ka Voj vo di ne raz go va ra s NIS-om o mo gu} no sti da za we ne ~la no ve naf ta bu de jef ti ni ja od re dov ne ce ne. ni je isto da li }e ih do bi ti sa da ili na je sen.

Po me ni mo, raz me na le ti ne za azot na |u bri va ko {ta }e pa o re i 30 po sto vi {e ne go pro {le go di ne. Ve li ki ot ku pqi va ~i, na i me, pri pre mi li su pa ri te te po ko ji ma za 100 ki lo gra ma NPK |u bri va

„tri pet na e sti ce” po qo pri vred ni ci tre ba da da ju 132 ki lo gra ma so je i sun co kre ta. Ku ku ruz „ide” u od no su 3:1, {to zna ~i da tri ki lo gra ma ovog `i ta vre di kao ki lo gra ma |u bri va, dok je pa ri tet za p{e ni cu 2,5:1. Ka da je u pi ta wu „urea”, za so ju i sun co kret va `i

pa ri tet 1,36 pre ma je dan, za ku ku ruz 3,10, a za p{e ni cu 2,80. Ovo za pa o re ni je po voq no ako se zna da je la ne so ja, re ci mo, „i{la” u pa ri te tu 1:1, a sa da za ki lo gram „uree” tre ba da da ju 1,3 ki lo gram ove uqa ri ce.

Uz po ziv po qo pri vred ni ci ma da za se ju {to vi {e i da ozi me use ve va qa no pri hra ne, se kre tar Udru `e wa za po qo pri vre du u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Mi lan Pro stran oce wu je da je od ve li kog zna ~a ja da se u ovoj, go di ni sku pih po qo pri vred nih pro iz vo da, se tva oba vi ka ko tre ba, da bi smo ima li do voq no hra ne i za nas i za iz voz. On je u raz go vo ru za na{ list ka zao da }e naj vi {e bi ti za se ja no ku ku ru za, i to ve ro vat no na 1,3 mi lion hek ta ra. Sun co kret bi tre ba lo da za u zme oko 170.000 hek ta ra, so ja oko 150.000, ja re `i ta ri ce oko 100.000. Ma da ra ta ri po ru ~u ju da ovog pro le }a ne }e se ja ti {e }er nu re pu jer ne pam te go di nu lo {i ju od pro {le, stru~ wa ci pro ce wu ju da }e ipak slat kog ko re na bi ti na oko 70.000 hek ta ra. U pri log to me idu i naj no vi je, do du {e jo{ uvek ne zva ni~ ne ve sti iz {e }er na, da }e ki lo gram re pe pla }a ti ~e ti ri ili ~e ti ri i po di na ra ki lo gram, ume sto 3,6 di na ra, kao {to su ob na ro do va li pre ne ko li ko da na.

Po vr }em }e ovog pro le }a ve ro vat no bi ti za se je nao oko 300.000 hek ta ra, a od to ga }e naj vi {e bi ti krom pi ra – na uobi ~a je nih 100.000 hek ta ra. S. Glu{~evi}

Fran cu zi u Hrt kov ci ma Naj m o d er n i j a fa b ri k e hra ne za ku} ne qu bim ce, grin f ild in v e s ti c i j a vred na oko de set mi li o na evra, tre ba lo bi da u Hrt kov ci ma bu de iz gra |e na za go di nu da na, sa op {te no je po sle raz go vo ra pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne Bo ja na Paj ti }a i vla sni ka fran c u s ke kom p a n i j e „ATM pet fud” Eika ^ar lsa.

Iz fa bri ka u Hrt kov ci ma, ka ko je is tak nu to, vi {e od 90 od sto pro iz vod we bi }e na me we no iz vo zu u ze mqe ~la ni ce CEF TA-e.

Ta fran cu ska kom pa ni ja, za jed no s do ma }om fir mom „Per fekt pro dukt”, u tom me stu u op {ti ni Ru ma gra di ve li ku i u ovom re gi o nu teh no lo {ki naj mo der ni ju fa bri ku za pro iz vod wu hra ne za ku} ne qu bim ce. „ATM pet fud” je re no mi ra ni pro iz vo |a~ bren do va su ve hra ne za pse i ma~ ke, s go di {wom pro iz vod wom od oko 160.000 to na.

Iz grad wom no ve fa bri ke u Hrt kov ci ma, go to vo iden ti~ ne onoj u Fran cu skoj, in ve sti to ri }e u pr voj fa zi za po sli ti 60 rad ni ka i u Sr bi ji pro iz vo di ti go di {we 36.000 to na ta kve hra ne. [i re wem tr `i {ta i po ve }a wem iz vo za, pla ni ra no je da se pro iz vod wa po ve }a na 100.000 to na hra ne za ku} n e qu b im c e go d i {we i da se za po sli vi {e od 100 rad ni ka.

ZBOG DR@AVNE ZEMQE OPSADA GRADSKE KU]E U SENTI

Jer ko vi} ne da u svoje wi ve Li ci ta ci ja 2.225 hek ta ra dr `av nog po qo pri vred nog ze mqi {ta u Sen ti, ko ja je od la ga na u sre du i po me re na za ju ~e, po no vo je od lo `e na, za hva qu ju }i pra vom cir ku su ko ji je pri re |en.

Od la ga we je usle di lo zbog po ku {a ja pred stav ni ka AD „Po qo pri vre da“ i ve }in skog vla sni ka Mi le ta Jer ko vi }a iz Ba~ ke To po le da u~e sni ci ma li ci ta ci je pre do ~i do ku men ta ci ju ko jom mu je ze mqa da ta u za kup po pra vu pre ~eg pr ven stva i da je za kup za 2011. go di nu pla tio.

Po sle po lu ~a sov ne pa u ze ko ju je od re di la pred sed ni ca Ko mi si je Ilo na Ko ro di, sli ~an Jer ko vi }ev sce na rio se po no vio.

Usle dio je i zah tev pred sed ni ce op {ti ne Ani ko [ir ko ve i pred sed ni ka Skup {ti ne op {ti ne Sen ta La sla Rac Sa boa obez be |e wu Grad ske ku }e da se Jer ko vi} i we go vi sa rad ni ci od stra ne iz sa le, a po {to je taj mi ran po ku {aj ne u speo, od lu ~e no je da se li ci ta ci ja od lo `i, ali vre me i me sto odr `a va wa ni su od re |e ni.

Od lu kom Ko mi si je za li ci ta ci ju od re |e no je da pri su stvu ju sa mo u~e sni ci li ci ta ci je i pred stav ni ci me di ja, me |u tim, rad ni ci AD „Po qo pri vre da“ blo ki ra li su ve} od 7 sa ti sve ula ze u Grad sku ku }u, po qo pri vred na me ha ni za ci ja i ka mi o ni

bi li su na pri la zi ma zgra di op {tin ske ad mi ni stra ci je, bi le su pri sut ne ja ke po li cij ske sna ge, ali dok su u~e sni ci li ci ta ci je i pred stav ni ci me di ja ula zi li ne kim spo red nim ka na li ma, kon tro verz ni bi zni smen

qo pri vr da“ do de qe no ze mqi {te na osno vu pra va pre ~eg pr ven stva, da je za za kup za 2011. go di nu una pred pla tio 32 mi li o na di na ra, da je na ovom ze mqi {tu p{e ni com za se ja no 500 hek ta ra i osta lo uz o ra no. Jer ko vi}

– Ze mqa mo ra osta ti na {a, ni je dan sud nam je ne mo `e od u ze ti jer su ar gu men ti na na {oj stra ni – ka te go ri ~an je Jer ko vi}. – Ze mqu smo do bi li pri o ri te tom na osno vu za liv nog si ste ma i sto~ nog fon da, jer na far ma ma ima mo 20.000 to vqe nih svi wa i 1.000 go ve da. Na od lu ku op {ti ne ko ju

zi~ kim li ci ma i uni {ti li ga, a on vre di tri mi li o na evra. Po sle do de qi va wa ove ze mqe po pra vu pr ven stva, pri spe le su nam oba ve ze u iz no su od oko 230.000 evra za pret hod nu go di nu, ali to ne ma ni ka kve ve ze s do de qi va wem ze mqe za ovu go di nu, nad le `ni ima ju in stru men te pla }a wa

Najva`nija su radna mesta Ge ne ral ni di rek tor „Po qo pri vre de“ Dra go qub Bu kvi} je iz ja vio da je pro test rad ni ka usle dio zbog ne po {to va wa ra ni je od lu ke SO Sen ta jer im je ze mqa ve} do de qe na na osno vu pri o ri te ta.

– Ciq pro te sta je da upo zo ri mo i sta vi mo do zna wa da ipak ima mo pra vo da i da qe ko ri sti mo ze mqu ko ju smo do bi li i pla ti li na osno vu va lid nih od lu ka. Ciq nam je da 223 rad ni ka, ko li ko je upo sle no u „Po qo pri vre di“, za dr `e rad na me sta – re kao je Bu kvi}.

Mi le Jer ko vi} i we go vi sa rad ni ci, iako ni su u~e sni ci u li ci ta ci ji, pro pu {te ni su na ulaz iz Po {tan ske uli ce u prat wi we go vog obez be |e wa ko je u`i va od MUP-a kao za {ti }e ni sve dok u po zna tom slu ~a ju „[a ri}„.

Jer ko vi} tvr di da je na osno vu od lu ke, na ko ju se u za kon skom ro ku ni ko ni je `a lio, AD “Po -

i we go vi sa ra di ci ma {u re {e wem SO Sen ta ko jim im je ze mqa do de qe na 30. sep tem bra pro {le go di ne, da su ~i tav slu ~aj da li na sud i da tre ba sa ~e ka ti is hod, sma tra ju }i da je od lu ka op {ti ne pra vo sna `na te da je ne shva tqi vo da se li ci ti ra ze mqa ~i ji za kup su ve} una pred pla ti li i ko ja je ob ra |e na.

smo do bi li ni ko od osta lih u~e sni ka se ni je `a lio. Ob ra |i va li smo ze mqu i on da se ne ko na {ao i do go vo rio da se ze mqa da Fa bri ci {e }e ra iz Sen te, da je iz li ci ti ra ju 40.000 do 50.000 di na ra po hek ta ru, da op {ti na od to ga ima ve li ki pri liv pa ra, da {e }e ra na ne bi si ro vi ne vo zi la s 200 ki lo me ta ra ne go iz na {eg dvo ri {ta. Pod za liv nim si ste mom, naj sa vre me ni jim u Sr bi ji, je 2.450 hek ta ra, pa su i taj deo po de li li po po la i iz da li fi -

i jem ca, mo gli su ih pri me ni ti.

Ne znam ka ko bi ne ko u{ao u wi ve, ~ak i da su ih iz li ci ti ra li.

Je di no ako sud sve po ni {ti, ne }e bi ti pro ble ma.

Pret we da }e one mo gu }i ti rad {ko le i za ba vi {ta u se lu Bo ga ra {u jer se zgra da vo di kao imo vi na AD „Po qo pri vre da“, ko je je na pi sme no upu tio SO Sen ta, Jer ko vi} je oka rak te ri sao kao glu po sti. On ka `e da ima de cu, da tre ba upra vo da mu se ro di de se to de te.

– Ne pa da mi na pa met da za tvo rim {ko lu, ali sam mo rao da upu tim do pis jer je zgra da na {e vla sni {tvo. Mi iz la zi mo u su sret op {ti ni jer im da je mo {ko lu, me snu za jed ni cu i po {tu, a oni na ma ho }e da ot mu ze mqu.

De ca su bez bed na, ako tre ba, i mi }e mo da ih ~u va mo – ka `e Jer ko vi}.

Pred sed ni ca sen }an ske op {ti ne Ani ko [ir ko va je, po sle od lo `e ne li ci ta ci je, na kon fe ren ci ji za no vi na re kon sta to va la da opet ni su bi li stvo re ni uslo vi da se spro ve de.

– Od re |e ne oso be su po ku {a le da {ti te na vod no sop stve ne in te re se na na ~in ko ji ni ka ko ne mo gu odo bri ti. Ogor ~e na sam po stup kom po li ci je i obez be |e wa, ko ji ni su bi li u sta wu da obez be de da se li ci ta ci ja spro ve de. Ape lu jem na po li ci ju da obez be di nor ma lan rad op {tin skih or ga na i da se de blo ki ra ju pu te vi da bi se `i vot u gra du od vi jao nor mal no. Sma tram da smo svi pred za ko nom isti, i ube |e na sam da }e mo li ci ta ci ju spro ve sti ka ko za kon pro pi su je. Hte li smo da iz beg ne mo bi lo ka kvo na sil ni~ ko po na {a we pa je zbog to ga li ci ta ci ja od lo `e na, ali u naj kra }em ro ku }e se spro ve sti – od lu~ na je Ani ko [ir ko va.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

OD PONEDEQKA

IZ UDRU@EWA „FRU[KOGORSKI BISERI”

O~itavawe vodomera

Poziv u~esnicima kameni~ke fe{te Udru `e we "Fru {ko gor ski bi se ri", ko je or ga ni zu je ma ni fe sta ci ju "Ka me ni~ ko pro le }e", po zi va iz la ga ~e da se pri ja ve, a ka ko ka `u, pro iz vo de mo gu pred sta vi ti od ga ji va ~i cve }a i sad ni ca, me da ri, vi na ri, qu di ko ji pra ve ra ki ju, ko la ~e i dru gi.

Na ovoj ma ni fe sta ci ji mo gu u~e stvo va ti i oni ko ji se ba ve sta rim za na ti ma. "Ka me ni~ ko pro le }e" }e se odr `a ti 5. i 6. mar ta u cen tru Srem ske Ka me ni ce, a sve in for ma ci je mo gu se do bi ti na bro je ve te le fo na 062/ 320 892 i 063/ 755 83 60.

A. J.

Po~ela prodaja ulaznica za Dejvis kup

Rad ni ci No vo sad ske to pla ne o~i ta va }e od po ne deq ka sta we na vo do me ri ma i to plot nim bro ji li ma za to plu po tro {u vo du za fe bru ar. Ra di br `e i lak {e pro ve re, mo le se po tor {a ~i u in di vi du al nim stam be nim zgra da ma da omo gu }e ovla {}e nim li ci ma pri stup mer nim in stru men ti ma.

O. I.

Novosadska subota19.februar2011.

NA BLAGAJNI SPENSA

Pro da ja ula zni ca za pred sto je }i Dej vis kup, ko ji }e se odr `a ti u Ve li koj dvo ra ni Spen sa od 4. do 6. mar ta, po ~i we da nas na cen tral noj bla gaj ni. Ula zni ce se mo gu ku pi ti sva kog rad nog da na od 10 do 20 sa ti, a ce na kom ple ta ka ra ta za is tok i za pad I je 2.000, a za za pad II 1.500 di na ra. Ula zni ce

za 4. i 6. mart, ka da se igra ju po dva me ~a, mo gu se ku pi ti po ce na ma od 1.000 (is tok/ za pad I) ili 800 di na ra (za pad II), a za 5. mart, ka da se igra je dan me~, kar te }e ko {ta ti 500 (is tok/ za pad I) ili 300 di na ra (za pad II).

N. R.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

No} ni re bus ta su heroji govorili [ dok su bili mali? Tako bi se moglo po~eti na temu po-

sledwe sednice Saveta za javni red i mir i bezbednost u Gradskoj skup{tini, na kojoj je jo{ jednom poslata preporuka Gradskom ve}u za skra}ewe radnog vremena no}nih klubova do jedan sat po pono}i.

Predla`e se i preme{tawe tih klubova iz zone stanovawa u Kinesku ~etvrt, na Ribarsko ostrvo i Tvr|avu.

Ovakvim re{ewem policija bi, pretpostavqa se, imala mawe posla sa mladim svetom u no}nim satima, kao i sud koji nije pokazao veliku zagrejanost da re{ava ovaj problem.

^iwenica je da se gra|ani iz centra `ale vi{e nego drugi, ali nisu jedini, problem s takvom bukom imaju gra|ani iz svih delova grada.

Opet, treba priznati da je to centar i tamo }e qudi uvek biti mnogo, pogotovo ako se ugase klubovi. Leto mora do}i ( barovi te{ko da bi za`iveli na alternativnim lokacijama) i mladi qudi }e vreme provoditi po ulici; opet verovatno u centru. Za po~etak, mo`da je dobra ideja da se pove}aju kazne za prekr{ioce radnog vremena, a sudovi bi trebalo da prebace godi{wu normu od dva re{ena takva slu~aja.

A. Latas

DANAS NA SPENSU

Prvenstvo u plivawu otkazalo smenu Otvo re no pr ven stvo No vog Sa da u pli va wu, ko je }e bi ti odr `a no da nas u 12 sa ti na Spen su, or ga ni zu je se u okvi ru obe le `a va wa 30 go di na ra da ovog Cen tra. Pli va se na 50 me ta ra slo bod nim sti lom u se dam uz ra snih ka te go ri ja za oba po la.

Ka te go ri je pli va ~a su do 19 go di na, od 20 do 25, od 26 do 35, od 36 do 45, od 46 do 55, od 56 do 65 i tak mi ~a ri pre ko 66 go di na. Za naj bo qe u~e sni ke u svim ka te go ri ja ma obez be |e ne su me da qe i na gra de, a ulaz za tak mi ~a re je slo bo dan. Pri ja ve su u ho lu ba ze na na dan tak mi ~e wa od 11 do

12 sa ti, ka da je i ras pli va va we.

Pra vo na tak mi ~e we ima ju svi ko ji do |u na ba zen, osim re gi stro va nih pli va ~a. Or ga ni za to ri su Sport ska aso ci ja ci ja No vog Sad, Pli va~ ki klub "Voj vo di na" i SPC "Voj vo di na".

Zbog pr ven stva, gra |an ska sme na bi }e ot ka za na da nas na za tvo re nom ba ze nu od 12 do 14 sa ti i u le de noj dvo ra ni od 9.30 do 11 sa ti. U le de noj dvo ra ni sme na se ot ka zu je zbog ho ke ja {kog tur ni ra, dok }e se na ba ze nu odr `a ti ama ter sko pr ven stvo u pli va wu u 12 sa ti N. R.

V remeploV

Obiqe talenata Jovana Bo{kovi}a U ku }i no vo sad skog ~i zma ra ro |en je 19. fe bru a ra 1834. Jo van Bo {ko vi}. Kao gim na zi ja lac dru `io se sa Zmaj Jo vom i Mi ha i lom Po lit-De san ~i }em, a kao stu dent pra va, i upo red no, slo ven ske fi lo lo gi je u Be ~u sa \u rom Da ni ~i }em i Bran kom Ra di ~e vi }em, a po mo gao je i Vu ku Ka ra xi }u u pri ku pqa wu i pri pre ma wu ma te ri ja la za ob ja vqi va we. Ura dio je ve o ma mno go to ga. Na pri mer, bio je sred wo {kol ski pro fe sor, ku stos na rod nog mu ze ja, pro fe sor Vi so ke {ko le i mi ni star pro sve te u Sr bi ji. Ure |i vao je Le to pis Ma ti ce srp ske i bio pred sed nik Srp skog pe va~ kog dru {tva u No vom Sa du...

Umro je u Be o gra du 1892.

N. C.

Fo to: R. Ha yi}

DO[LI TURINCI, RASTEGAO SE RED

Dunavskom ulicom mirisale kobasice Pri vred na i tu ri sti~ ka ma ni fe sta ci ja "27. tu rin ska ko ba si ci ja da" ju ~e je pro mo vi sa na u Du nav skoj uli ci. To kom ce log da na, od ju tar wih ~a so va pri ~a lo se o Tu rin ci ma i wi ho vom spe ci ja li te tu - ko ba si ci po ko me je ovo se lo u sr bo bran skoj op {ti ni po sta lo na da le ko po zna -

Isplata nov~ane naknade Is pla tu re dov ne nov ~a ne na k na d e Na c i o n al n a slu ` ba za za p o { qa v a w e po ~i we da nas na {al te ri ma po {te.

Po {ta }e istog da na po ~e ti i is pla tu pri vre me ne na kna de ra se qe ni ma s pod ru~ ja Ko so va i Me to hi je.

N. R.

Liga malih {ampiona Na sta vak fud bal skog tak mi ~e wa "Spen so ve li ge ma lih {am pi o na" odr `a }e se ovog vi ken da u Ve li kog dvo ra ni Spen sa. Utak mi ce u su bo tu po ~i wu u 11, a za vr {a va ju se u 17 sa ti, dok je ras po red za ne de qu od 9 do 19 sa ti.

Tur nir tra je do apri la, a sve za in te re so va ne eki pe mo gu da se pri kqu ~e na stav ku tak mi ~e wa, ta ko {to }e se pri ja vi ti na te le fo ne 48 82 293, 069/ 86 68 037 ili Dra ga ni Dr qa ~i na 069/ 86 68 098, kao i na imejl adre se zo ran.djor dje vic @spens.rs i mar ke ting@spens.rs.

D. B.

to. Ko li ko su ko ba si ce na ce ni kod No vo sa |a na naj bo qe se mo glo vi de ti po du gim re do vi ma is pred {tan do va gde se ~e ka lo ve o ma du go da bi se ku pi le su ve i sve `e ko ba si ce. Ki lo gram se pro da vao za 400 i 350 di na ra.

Ova pri vred na i tu ri sti~ ka ma ni fe sta ci ja od po ~et ka ima la je

i hu ma ni tar ni ka rak ter. Ta ko je ju ~e po klo we no 30 ki lo gra ma ko ba si ca Si gur noj `en skoj ku }i i Si gur noj de~ joj ku }i. [tand Tu ri na ca po se tio je i pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} i za hva lio na da ru u ime {ti }e ni ka dve ku }e.

Fe sti val ko ba si ce po ~i we u Tu ri ji u pe tak 25. fe bru a ra. Or ga ni za to ri su pre do ~i li da se u su bo tu 26. fe bru a ra pra vi naj du `a ko ba si ca, za Gi ni sa, od 2.027 me ta ra, ko ju }e sta vi ti na naj sku pqi trak tor "feng" i pro ne ti Tu ri jom.

Z. Deli}

TRADICIJU ^UVAJU I U@IVAJU

Na „Salaja~kom doru~ku” od kulena do kuglofa Dru `e we sa la ja~ kih be }a ra i be }a ru {a obe le `i lo je ju ~e jo{ je dan "Sa la ja~ ki do ru ~ak", ma ni fe sta ci je ko ja ima `e qu da o~u va kul tu ru tra di ci ju i obi ~a je me {ta na te me sne za jed ni ce. U ve li koj sa li MZ "Sa laj ka" pri go dan pro gram pri pre mi la su de ca iz osnov ne {ko le "Vuk Ka ra xi}", a svo jim afo ri zmi ma pri sut ne je na sme jao Mi lo{ \ur |ev.

- Iako sam do {ao iz @a bqa u pe toj go di ni, ose }am se kao No vo sa |a nin i ovo je jo{ je di ni kraj ko ji li ~i na onu mo ju sta ru va ro{ ko je se ra do se }am. Ovim ma ni fe sta ci ja ma Sa laj ~a ni po ka zu ju ko li ko ~u va ju tra di ci ju i za i sta su ne {to je din stve no u ovom gra du - re kao je \ur |ev.

De se ti po re du "Sa la ja~ ki do ru ~ak" pret ho di "Sa la ja~ koj ve ~e ri", ma ni fe sta ci ji ko ja }e bi ti odr `a na u pe tak, a po red dru `e wa i za ba ve ima hu ma ni tar ni ka rak ter. Pri hod od ku pqe nih ula zni ca na me wen gra |a ni ma ko ji `i ve u te {kim ma te ri jal nim uslo vi ma.

- Sa sta li smo se i ovog fe bru a ra, da uz pra vu voj vo |an sku tr pe zu, vi di mo jed ni dru ge i oku -

Fo to: B. Lu ~i}

pi mo na {e pre ko po treb ne spon zo re - re kao je pred sed nik Sa ve ta MZ Sa laj ka Mi lo{ Asur xi}.

Po sle "Sa la ja~ kog be }ar ca" po zdrav nih re ~i i pro gra ma, me {ta ni ove me sne za jed ni ce i wi ho vi go sti po ~a sti li su se bo ga -

tom do ma }om tr pe zom, od ku glo fa do ku le na, te je ta ko i ja sni ji po stao onaj afo ri zam Mi lo {a \ur |e va sa po ~et ka dru `e wa - Sa laj ka je naj zdra vi ji deo gra da, pa za to ne ma ni am bu lan tu.

A. L.

nOvOSAdSkA HROnikA

subota19.februar2011.

c m y

8

dnevnik

PO SLE INI CИJA TI VE DA SA VET MZ „PE TRO VA RA DIN” ODE S VLA STI

Zah tev za sme nu Mu dri ne ko men ta ri {e

Fo to: B. Lu ~i}

PRO MO CI JA KWI GE „NO VI SAD 1944–1969” VLA DI MI RA VR GO VI ]A

Hro ni ka pro {lih vre me na Na pro mo ci ji kwi ge „No vi Sad 1944-1969“ auto ra Vladimira Vrgovi}a odr `a noj ju ~e u Ga le ri ji „Pro me tej “ di rek tor Za vo da za iz grad wu gra da Borislav Novakovi} re kao je da ni je jed no stav no go vo ri ti o isto ri ji No vog Sa da.

- Ova kwi ga je hro ni ka, ne ka vr sta sen ti men tal ne po ve sti No vog Sa da. Tu se mo gu na }i po da ci ko ji se nig de ne mo gu pro ~i ta ti, re ci mo ko je bi la naj lep {a No vo sa |an ka, ka ko je iz gle dao [trand ili pi ~a o kri mi nal nim gru pa ma ko je su ta da vla da le - re kao je No va ko vi}.

Kwi gu ~i ne isto rij ske po da ci, do ga |a ji i pi ~e o qu di ma ko ji su `i va li u na {em gra du. Pi sa na je uz ko ri {}e we obim ne li te ra tu re, neo bja vqe nih ru ko pi sa i no vin skih nat pi sa.

- U pr vom de lu ot krio sam dve ve li ke ne prav de u gra du. Ba vio sam se mu zi kom i igran ka ma pe de se tih, od la sci ma u ino stran stvo ra di ku po vi ne, spo me nuo zna ~aj ne ur ba ni sti~ ke pro jek te 1963. go di ne, po zna ti kor zo gde su se mla di oku pqa li i upo zna va li de voj ke.

Ne ke po dat ke ni sam mo gao da pro na |em - ka `e Vr go vi}.

N. R.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

Kwi ga na po klon za dva ~i ta o ca Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Pro me tej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nih se dam ne de qa da¬ri¬va¬}e sva kog da na ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge.

Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se sva kog da na pr va ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwi ge. Oni ko ji se ove ne de qe pr vi ja ve na na ve de ni te le fon, do bi }e bes pla tan pri me rak kwi ge “No vi Sad: hro ni ka 1944-1969 ” auto ra Vladimira Vrgovi}a. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744.

Vr go vi }e va hro ni ka o No vom Sa du po tvr |u je ne mi nov nost po ja ve re tro spek ci je u `i vo tu sva kog ~o ve ka, ob u hva ta ju }i pe riod od 1944. do 1969. go di ne. Ovu kwi gu ~i ni pre plet isto rij skih ~i we ni ca, pri ~a i do ga |a ja o gra du.

Kwi ga je upot pu we na ve li kim bro jem fo to gra fi ja i po se du je do -

da tak na kra ju u ob li ku ko lor nih re pro duk ci ja naj va `ni jih obje ka ta u No vom Sa du tog pe ri o da, ra znih do ku me na ta i sli~ no.

Autor da je pre se ke kroz sve aspek te `i vo ta No vog Sa da i we go vih sta nov ni ka: "Fri zer ski esnaf No vog Sa da ima no vi na u po slo va wu. U pri vat nom fri zer skom sa lo nu za mu {kar ce u JNA 40 uli ci ra de dve mla de de voj ke, Da ni ca i Bo `i ca, a maj stor, od no sno vla snik sa lo na, je To dor Stoj {in (1928–1998). One su za do voq ne po slom i ka `u da su mu {kar ci bo qe mu {te ri je od `e na. Fri zer Si ni {a Stoj {in, sin To do ra, na sta vio je sa ra dom u ovoj za nat skoj rad wi, ra di i da nas. Sa da je to u Je vrej skoj 18, od no sno na istom me stu. Ov de je pr vih go di na po sle Dru gog svet skog ra ta bio pr vo ma ga zin „UNR RA", pa cen tral ni ma ga cin „Ra na po za". Fri zer ska rad wa je na ovom me stu od 1957. go di ne".

A. J.

Pred sed nik Me sne za jed ni ce "Pe tro va ra din" Petar Mudri ju ~e ni je imao ko men tar na ini ci ja ti vu za sme nu Sa ve ta ove me s ne za j ed n i c e, po te k lu od pred stav ni ka ne vla di ne or ga ni za ci je Cen tar za hu ma ni zam, ver sku i kul tur nu to le ran ci ju Voj vo di ne - Cen tar Pe tro va ra din.

- Ne `e lim to da ko men ta ri {em sa da. Na red ne ne de qe }u ima ti vi {e in for ma ci ja - krat ko je re kao Mu dri.

Or ga ni za ci ja ko ja tra `i sme nu sma tra da je Sa vet to kom vi {e go di {wih man da ta vi {e vo dio bri gu o li~ nim in te re si ma ne go o na go mi la nim pro ble mi ma u Pe tro va ra di nu. As fal ti ra we uli ca, ko mu nal ne ne da }e, iz ra da ka na li za ci je i po boq {a we vo do vod ne mre `e, sa mo su ne ke od stav ki na ko je se `a le Pe tro va ra din ci. Ka ko ka `u, go di na ma se obra }a ju or ga ni ma lo kal ne sa mo u pra ve, na pr vom me stu svo joj me snoj za jed ni ci, ali od go vo ri iz o sta ju.

- Ini ci ja ti va je pr vi ko rak ka or ga ni zo va wu Zbo ra gra |a na na ko jem bi se iz gla sa lo ne po ve re we Sa ve tu i ste kli uslo vi za ras pi si va we van red nih iz bo ra. No vo i za bra ni Sa vet bi se po sve tio re {a va wu pro ble ma sa ko ji ma se gra |a ni bez u spe {no bo re - ob ja {wa va pred sed nik ove or ga ni za ci je Svetislav Mir ko vi} ko me su po dr {ku pru `i li i ~la no vi Udru `e wa za za {ti tu Pe tro va r a din s ke tvr |a ve, Pod gra |a i kul tur nog

na s le | a Pe tro va r a di n a "Pe tro va ra din".

Uko li ko se ~la no vi Sa ve ta na ~e lu sa pred sed ni kom me sne za jed ni ce ne ogla se u za kon skom ro ku od 30 da na od da na pod no {e wa ini ci ja ti ve, osta je da se po no vi pro ces i da se ~e ka jo{ tri de set da na. Mir ko vi} ka `e da }e gra | a n i or g a n i z o va ti blo ka du Pe tro va ra di na uko li ko ne do bi ju od go vor od me sne za jed ni ce.

J. Zdje la re vi}

PUM PA IS PUM PA VA NE VO QE

Ki sa~ ka bit ka s pod zem nim vo da ma Ki sa~ ovih da na bi je bit ku s pod zem nim vo da ma: ko pa ju se od vod ni ka na li u se o skom ata ru, a za sa da iz se o skog si ste ma ka na la jed na pum pa, do du {e po ve }a, iz vla ~i vo du. Me |u tim, ovo na se qe neo do qi vo pod se }a na mi ni ver zi ju Ve ne ci je, ~i ji su pre pu ni ka na li, do du {e, ne plov ni i za ra sli u al ge i tr sku. Ipak, po re ~i ma pred sed ni ce MZ Ki sa~ Ane Vozarove, ove go di ne bi tre ba lo da naj ve }i pro ble mi bu du ot klo we ni, jer su se u wi ho vo re {a va we ukqu ~i li Po kra ji na i Grad.

- Mi smo od u vek ima li te {ko }e s pod zem nim vo da ma, i si stem ka na la ko ji nas je to ga re {a vao.

Zbog mno gih fak to ra do sta ka na la je za tr pa no, za mu qe no ili pre gra |e no, i od pro {le go di ne, ka da je pa lo dvo stru ko vi {e ki {e od pro se ka, na ma pod vo dom le `i oko 500 hek ta ra, dok su u se lu ugro `e ne ku }e od na bo ja – ka `e Vo za ro va.

Po we nim re ~i ma, me sna za jed ni ca ni je ima la no vac da to re {i, ali su pro {le go di ne po sti gli

Fo to: F. Ba ki}

do go vor da Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne i Grad obez be de no vac, 120 mi li o na di na ra. Ta ko }e bi ti pro du bqen is pust is pod `e le zni~ ke pru ge ko ji pred sta -

^ITAOCI PI[U SMS

vqa je dan od naj va `ni jih is pu sta za si stem ka na la u se lu, po ~e }e iz grad wa 2,5 ki lo me ta ra at mos fer ske ka na li za ci je i ujed no se ra de pro jek ti za pre o sta lih 15 ki lo me ta ra ka na la, ko ji bi ove go di ne tre ba lo da bu du i iz gra |e ni.

Zbog po lo `a ja u udo li ni ki sa~ ki po dru mi su uglav nom pod vo dom. Kroz na se qe su se pro te za li ka na li i du` ba {ta, a zbog sum we gra |a na u wi ho vu svr sis hod nost u su {nim go di na ma, do sta wih je i za tr pa no. Me |u tim, ka ko ka `e Vo za ro va, or ga ni zo va ni su sa stan ci sa Ki sa ~a ni ma na ko ji ma je im je na gla {en zna ~aj si ste ma otvo re nih ka na la i wi ho vog is prav nog funk ci o ni sa wa za na se qe, a me sna za jed ni ca us po sta vi la je do bru sa rad wu s ko mu nal nom po li ci jom ko ja kon tro li {e sta we ka nal ske mre `e.

I dok se za sa da od svih po slo va u se lu je di no is pum pa va vo da, dok se ne do bi ju po treb ne sa gla sno sti, {to Vo za ro va o~e ku je da }e se do go di ti za me sec da na, do tle je "[aj ka {ka" po na lo gu "Vo da Voj vo di ne" u ata ru se la du` pu ta ka ^e ne ju is ko pa la jo{ dva ka na la.

- Kon ku ri sa li smo i za no vac kod Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za po qo pri vre du, i do bi li smo dva mi li o na di na ra da o~i sti mo i re kon stru i {e mo ka nal ko ji ide od za pad nog do se ver nog de la se la. Ka da za vr {i mo sve ove po slo ve, na da mo se da ne }e mo ima ti pro ble ma sa pod zem nim vo da ma, a jo{ ka da bu de mo do bi li ka na li za ci ju, bi }e re {e no pi ta we iz li va wa i ~e stog pra `we wa sep ti~ kih ja ma – za kqu ~i la je Vo za ro va.

S. Kr sti}

065/47-66-452 & 063/366-977

Stro go }a uda ri la i na za qu bqe ne Ko mu nal na po li ci ja le gi ti mi {e za qu bqe ne pa ro ve i te ra na po qe iz re sto ra na 10 mi nu ta po sle po no }i na dan sv. Va len ti na. Vi {e bi im od go va ra le cr ne uni for me...

064/6862... *** U cir ku lar nom oba ve {te wu AD „Hle ba“ upu }e nom ma lim tr go vin skim rad wa ma sto ji da }e sva ko ka {we we u pla }a wu „stro go sank ci o ni sa ti Tr `i {na in spek ci ja”. Ne znam od ka da se to in spek ci ja ba vi pri nud nom na pla tom, a jo{ vi {e me za ni ma da li su se usu di li da po me nu to oba ve {te we upu te svo jim mi li on skim du `ni ci ma.

063/520... *** Skup {ti na gra da je do ne la no vi ku} ni red ko ji je ve} stu pio na sna gu. Sa da osta je pi ta we: ka ko Skup {ti ne sta na ra da do |u do pri klad no od {tam pa nog tek sta ko ji se mo `e is ta }i na ta bli.

063/524... *** Go spo do iz Uprav nog od bo ra “Grad skog ze le ni la” od re ci te se va {ih na dok na da za rad u UO, pa }e bi ti pa ra za rad ni~ ki re gres. Po ka `i te da bri ne te za sud bi nu fir me ili vam je bi tan sa mo no vac i sa mo ste zbog to ga tu.

065/5366... *** Na ki o sku GSP-a kod Li man ske pi ja ce ne pri ma ju zah te ve sa li~ nim kar ta ma ko je ima ju ~i po ve, jer ne ma ju ~i ta~ ~i po va. Ta ko mi je ob ja snio slu `be nik na {al te ru i po slao na Auto bu sku sta ni cu da pre dam zah tev.

064/4405...

*** Na kon pre u zi ma wa „Agro `i va” od Ba ja to vi }a i we go vog „SR BI JA-GA SA” pi le ti na po sku pi la 50 od sto.

063/568... ***

Rad na cr no "za po sle nih" pi ja~ nih pre pro da va ca nig de u sve tu ni je pri znat, ni ti je pre po znat u za kon skim od red ba ma za ostva ri va we pra va ili pri vi le gi ja. A i za {to bi? Kad vi, kao na {i za stup ni ci ni ste zna li ni ume li le ga lan rad da nam u~i ni te odr `i vim, za {to sma tra te da }e te to us pe ti sa ile gal nim?

064/0863...

*** Da na {wa {tam pa pi {e ne ma {e }e ra, bra {na, uqa pa se pi tam da li mi to ula zi mo u slav ne de ve de se te!

062/1299... *** Pre dve-tri go di ne Grad je obez be dio GSP-u sred stva za ku po vi nu 20 auto bu sa.

Svi ten de ri za wi ho vu na bav ku, a bi lo ih je {est, po ni {te ni su od stra ne Agen ci je. Ovim je Gra du na ne ta ogrom na {te ta, jer se sa da za taj no vac ne mo `e ku pi ti ni 15 auto bu sa. Ko }e od go va ra ti za ovu ogrom nu {te tu na ne tu gra |a ni ma No vog Sa da?

065/5422... *** Isti na je, svi pra vi stru~ wa ci za hor ti kul tu ru i {u mar stvo iz ,,Grad skog ze le ni la" su oti {li u pen zi ju, a nad zor u Zig-u su im biv {e ko le ge, ko je su ima li gde da odu ka da je u “Ze le ni lu“ po ~e lo lo {e.

064/1849... *** Po {to va ni gra |a ni da li ste ~u li ne ko ve ~e na „No vo sad skim raz gled ni ca ma“ port pa ro la „Vo do vo da“ {ta je iz ja vio? - Da je po ve }a we ra ~u na za vo du naj ve ro vat ni je do {lo zbog ko na~ nog o~i ta va wa, pa to u ja nu a ru, a raz li ku ob ra ~u na li po vi {oj ce ni. To sa mo mo `e u No vom Sa du.

064/1901... *** Ko ~i ta „Dnev nik“ mo gao je pro ~i ta ti u ka kve nas je du go ve uva li la na {a Ma ja. Wen pot pis sa ATP „Voj vo di na“ i De vi }em }e gra |a ne ko {ta ti mi li o ne evra.

064/2952...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota19.februar2011.

9

PO SLE PRI NO VE PO RO DI CI MA RIN KO VI] SME [I SE JO[ JED NA SRE ]A

Troj ke do sta na uz po mo} Gra da Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} pri mio je ju ~e Ra do mi ra i Anu Ma rin ko vi}, ro di te qe troj ki Ni ne, Ni ko le i Ne sto ra, ka ko bi raz go va ra li o mo gu} no sti re {a va wa wi ho vog stam be nog pro ble ma. S ob zi rom na to da Ma rin ko vi }i s wi ho vo ~e tvo ro de ce `i ve u sta nu od 50 kva dra ta za jed no s Ra do mi ro vim ro di te qi ma, gra do na ~el nik je obe }ao da }e se po tru di ti da im Grad omo gu }i da do bi ju sop stve ni stan. Pa vli ~i} je, tom pri li kom, is ta kao da je ja ko va `no da dr `a va pru `i po dr {ku vi {e~ la nim po ro di ca ma. Po red stam be nog re {e wa, Grad }e obez be di ti i ko li ca za troj ke.

Gra do na ~el nik Pa vli ~i} pri mio deo sa da broj ne po ro di ce

NA NO VOM NA SE QU

Bo }a ri ho }e te ren na zad Te ren za bo }a we na No vom na se qu, u Uli ci \or |a Nik {i }a Jo ha na, sru {en je 1. fe bru a ra po na lo gu gra |e vin ske in spek ci je {to je raz o ~a ra lo mno ge qu bi te qe bo }a wa, jer su osta li bez me sta za oku pqa we i je di ne ra zo no de. Le di nu na ko joj se na la zio te ren du `i ne 20 me ta ra i {i ri ne ~e ti ri, sa mi su pre u re di li i sa mi se da qe bri `no sta ra li o istom. Ulo `i li su mno go en tu zi ja zma i vo qe da bi se bi obez be di -

li ku tak gde bi se na la zi li, raz go va ra li, dru `i li se i ba vi li ovom vr stom re kre a ci je.

- To je me sto na ko jem su se ve }i nom oku pqa le iz be gli ce iz Dal ma ci je da bi se dru `i li i bo }a li. Ja ko smo raz o ~a ra ni zbog od lu ke da nam in spek ci ja sru {i te ren, jer sma tra mo da ni ko me ni smo sme ta li i da smo se mak si mal no tru di li da po {tu je mo vre me za od mor i za to nam ni je ja sno u ~e mu smo po gre {i li. Ne `e li -

mo da osta ne na ovo me i za to sa da mi pri ku pqa mo pot pi se da nam se vra ti te ren - re kao je Raj ko Na kom ~i}, je dan od bo }a ra.

Pod se }a mo, sta nov ni ci ovog de la No vog na se qa `a li li su se na bu ku ko ja je do la zi la sa su sed nog te re na za bo }e we, zbog ~e ga su i pot pi sa li pe ti ci ju za we go vo ru {e we i po sle ne ko li ko ne u spe lih po ku {a ja ko na~ no us pe li da 1. fe bru a ra, na zah tev om bud sma na, sru {e te ren.

T. L.

An ke ti ra we iz be glih iz Hr vat ske No si o ce sta nar skog pra va iz be glih i prog na nih li ca sa te ri to ri je Re pu bli ke Hr vat ske an ke ti ra }e u Od se ku za iz be gla, prog na na i ra se qe na li ca, Kra qa Alek san dra 14, rad nim da ni ma od 7.30 do 15.30 sa ti.

An ke ti ra we, ko je tra je do 11. mar ta, or ga ni zo va no je u okvi ru pro jek ta "Pre gled tre nut nog sta wa i po tre ba biv {ih no si la ca sta nar skog pra va u Re pu bli ci Hr vat skoj", re a li zo va nog od stra ne

Ko me sa ri ja ta za iz be gli ce Re pu bli ke Sr bi je u sa rad wi sa Me |u na rod nom or ga ni za ci jom za mi gra ci je, a sa ci qem da se sa gle da si tu a ci ja u ko joj se ova po pu la ci ja na la zi. Do bi je ni re zul ta ti tre ba lo bi da do pri ne su da se ta~ no utvr de po tre be iz be glih, te da se po mog ne oni ma ko ji `e le da se vra te u Hr vat sku, kao i oni ma ko ji `e le da osta nu u Sr bi ji.

D. B.

PRI ^A S REN TOM NI JE ZA VR [E NA

Tra fi kan ti tra `e pre go vo re Udru `e we tra fi ka na ta u ko jem su i vla sni ci ki o ska i mon ta `nih obje ka ta, za kup ci jav ne grad ske po vr {i ne, ne sla `e se s pred lo gom Gra da da se go di {wa ren ta pla ti u na red -

Vi kend svir ke u CK13 Qu bi te qi pank, dab, re ge, ska zvu ka u`i va }e u su bo tu u Cr noj ku }i 13, od 22 sa ta, ka da }e sve za ba vqa ti No vo sa |a ni ma ve} po zna ti fran cu ski sa stav „Xo uk“, a od mah po tom i le g en d ar n i bend „King Proun“. Ula zni ce se pro da ju po ce ni od 300 di na ra i mo gu se ku pi ti ne po sred no pre kon cer ta.

Ne de q a je re z er vi s a na za po klo ni ke `on gli ra wa, na re dov noj @on gler skoj ra di o ni ci od 14 do 17 sa ti. Za ovaj do ga |aj ni je po treb no pri ja vqi va we, a ulaz je bes pla tan.

D. B.

nih pet go di na, ka ko je to pri hva ti lo Voj vo |an sko udru `e we ma lih tr go va ca, iz ja vio je Vo ji slav [ko ri}, iz Udru `e wa tra fi ka na ka. On ka `e da na sa stan ku s ~la nom Grd skog ve }a

za ko mu na li je Gor da nom Pu {i} ni je bi lo wi ho vih pred stav ni ka, te da od Gra da tra `a da se i oni pri me ra di di ja lo ga. [ko ri} ka `e da ima ju vi {e zah te va.

Z. D.

Ma rin ko vi }i, ko ji su do {li na po ziv gra do na ~el ni ka s pe to go di {wom }er ki com Va len ti nom, za hva li li su i re kli da }e im po mo} pri do bi ja wu ve }eg stam be nog pro sto ra umno go me olak {a ti sva ko dnev ni `i vot.

Pre ko Upra ve za so ci jal nu i de~ ju za {ti tu spro vo de se me re za po dr {ku po ro di ca ma s de com.

Jed na od me ra je i po mo} u re {a va wu stam be nih po tre ba pu tem Stam be no - kre dit nog pro na ta li tet nog fon da. Fond bi tre ba lo da funk ci o ni {e na taj na ~in da po ro di ce ko je ostva ru ju pra vo na stam be ni kre dit glav ni cu kre di ta pla }a ju ban ci, a Grad ka ma tu.

I. Dra gi}

VESTI Vra ti{ kar tu, do bi je{ no vac Kar te za kon cert ben da "Eva Braun", ko ji je tre ba lo da se odr `i si no} u Omla din skom cen tru CK13, a ot ka zan je zbog bo le sti ~la no va ben da, mo gu da se za me ne a no vac }e bi ti vra }en, ka `u iz ovog omla din skog cen tra. No vi ter min odr `a va wa kon cer ta bi }e na knad no ob ja vqen na in ter net stra ni ci CK13. Oni ko ji se ne od lu ~e da vra te kar tu, mo }i }e sa istom da u|u na kon cert u dru gom ter mi nu ko ji bu de do go vo ren.

J. Z.

Obu ka ne pli va ~a Upis na obu ku ne pli va ~a bi }e sva kog rad nog da na od 15 do 20 ~a so va na bla gaj ni kli za li {ta na Spen su. Obu ka po ~i we 1. mar ta i iz no si 2.000 di na ra. Za akva ro bik upis je na istom me stu i u isto vre me, ce na pro gra ma je 1.800 di na ra za dva, a 2.200 di na ra za tri ~a sa ne deq no.

Pro gram "Ta ta, ma ma, pli vaj te sa na ma" od 1. mar ta bi }e utor kom i ~e tvrt kom i od 18.45 do 19.30. Me se~ na ~la na ri na je 1.800 di na ra, a za sva ko na red no de te 1.200. T. L.

Fo to: N. Sto ja no vi}

Da sta bla mir no ra stu Pro sto ri za dr ve }e na Tr gu slo bo de ne dav no su za {ti }e ni ma lim zi di }i ma, a ovih da na na wih su do da ti me tal ni "po klop ci" ko jim osim {to iz gle da ju le po, ima ju i prak ti~ nu pri me nu. Pre sve ga, sa da je one mo gu }e -

no da sva ko ga zi, ro va ri i raz vla ~i ze mqu u ko joj su sta bla po sa |e na, pa se na da mo da }e dr ve }e bi ti za {ti }e no. Po red to ga, ovi "po klop ci" su od ra |e ni vr lo ma {to vi to pa sve za jed no de lu je uku sno i ured no.

B. M.

U PO NE DE QAK U ^AST VE LI KOM PI SCU

Spo men-plo ~a Mi lo ra du Pa vi }u

Spo men-plo ~a Mi lo ra du Pa vi }u bi }e sve ~a no ot kri ve na u po ne de qak u 12 ~a so va na Fi lo zof skom fa kul te tu. Obe le` je u znak se }a wa na slav nog srp skog pi sca i auto ra svet skog best se le ra "Ha zar ski re~ nik" bi }e po sta vqe no na ula zu u cen tral -

nu ~i ta o ni cu bi bli o te ke fa kul te ta, ko ja }e ubu du }e no si ti ime "Mi lo rad Pa vi}". Ini ci ja ti va za po sta vqa we spo menplo ~e po te kla je s Od se ka za srp sku kwi `ev nost Fi lo zof skog fa kul te ta, kao i iz De ka na ta ove usta no ve.

I. D.

Kon cert stu de na ta ko re pe ti ci je Kon cert stu de na ta ko re pe ti ci je odr `a }e se u po ne de wak u 19 ~a so va, u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je umet no sti,

Uli ca \u re Jak {i }a 7. Ulaz je slo bo dan. Sve do dat ne in for ma ci je mo gu se pro na }i na saj tu www.aka de mi ja.uns.ac.rs.

S. R.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

subota19.februar2011.

c m y

10

Погон за производњу минералне воде

ОПШТИНА ЗБРИЊАВА УГРОЖЕНЕ ПОРОДИЦЕ У ВРШЦУ

Домови најсиромашнијима

ВРШАЦ: Општински ченици и социјале установе ове године започели су акцију за збрињавање стамбено најугроженијих грађана. За те намене већ је обезбеђено 6,2 милиона динара, прибављених продајом и издавањем у закуп станова из ранијег Фонда солидарне стамбене изградње. Но, ту нема довољно пара за решавање животних проблема грађана који немају кров над главом. Било је новца само за 16 најугроженијих, а потребе су много веће. Према ономе што каже чланица Општинског већа за социјалну политику Гордана Калнак у општини Вршац има 1.600 оних који користе материјално обезбеђење и да решавање њихових стамбених проблема у време кризе захтева дужи временски период.

- Општинска комисија примила је неколико стотина молби за доделу стамбених објеката и ускоро ће их решавати. Од суме за ту намену, три милиона динара

усмерено је на куповину пет сеоских домаћинстава, два милиона ће се уложити у адаптацију девет станова, а са1,2 милиона динара биће сређена још два стана. Контејнере за нужни смештај наба-

DaNas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Me­ha­ni­~ar-­pla­}en­da­ubi­je”­(18.15,­­20.15,­22.15),­„Mon­te­vi­deo, Bog­te­vi­deo!”­(12,­15,­18,­19,­21,­22),­"Me­dved­Jo­gi"­(13.10,­14.50,­16.40), „Upo­znaj­te­ma­le­Fo­ke­ro­ve”­(16.30),­„Tu­ri­sta”­(18.10),­„Gu­li­ve­ro­va­pu­to­va­wa”­ (11.45,13.30),­ „Ha­ri­ Po­ter­ i­ re­li­kvi­je­ smr­ti"­ (13,16),­ „Zla­to­ko­sa­ i raz­boj­nik"­(15.30,­17.30,­16.10),­"Pri­~a­o­igra~­ka­ma"­(12.10,14.10),­"Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2"­(22.40),­"Ar­tur­i­rat­dva­sve­ta­(12.30,14.30),­"Bez oba­ve­ze"­ (20.10,­ 22.20),­ "Lov­ na­ ve­{ti­ce"­ (18.30,­ 20.30),­ "Bur­le­ska"­ (20, 22.30) Jadran:­"Me­ga­um"­(17.30),­"Se­stra­osmeh"­(19.15),­"Di­le­ma"­(21.30) Art­bi­o­skop­"Vojvodina"­na­Spen­su­"@e­na,­pi­{toq­i­re­zan­ci"­(20)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te, Sce­na­ "Jo­van­ \or­|e­vi}": "Don­ ki­hot"­ (19), Sce­na­"Pe­ra­Do­bri­no­vi}":­"Uje`"­(19.30) Pozori{te mladih, ma­la­sa­la:­"Ma­~ak­u­~i­zma­ma"­(11),­ma­la­sa­la­"Par­~e no­}i"­(20)

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­"Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti";­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­po­stav­ka­"Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka",­"Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta -an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945".

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­"Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni"

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od preksino} u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ni ko li na Jan ko vi}, Mir ja na Bo {wa ko vi} i Bo ja na Qu bo ja iz Novog Sada, An na [taj fer iz Glo`ana, Sne `a na Pe tro vi} iz Koviqa, Mir ja na Sto ja nov iz Obrovca, Ve sna Stoj ko vi} iz Ratkova, Sve tla na Spa so je vi} iz Mo{orina i San dra Pa {a gi} iz Ka}a, DE^AKE: Moj ca \u ji}, Je le na Kr pan i Bla `en ka Mi lo vac iz Novog Sada, Ma ri ja Me di} iz Derowa, Qu bi ca Pro le iz @abqa, Bi qa na Dra gi }e vi} iz Sremskih Karlovaca i Sla |a na Va si} iz Ka}a.

saHRaNE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Du{an Vidana Jovanovi} (1927) u 9.45 ~asova - urna, Vlajko Riste Jefti} (1922) u 10.30, Sowa Radovana Gavranovi} (1943) u 11.15 - urna, Gavrilo Milo{a ^uru{ki (1929) u 12, Jovan Milo{a Pe{i} (1934) u 12.45, Jovan Obrada Nikoleti} (1937) u 13.30, Milan Lazara Bruji} (1936) u 14.15 i Vukadin Obrada Stamenkovi} (1938) u 15 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Andrija Josipa Kiraq (1926) u 13 ~asova.

Na Dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawena Mara Trivuna Rokvi} (1931) u 13 ~asova.

вићемо од средстава остварених од јануара до јуна ове године - истиче Калнакова. У 22 села у нашој општини има неколико стотина кућа чији су се власници трајно иселили или се ретко враћају. Већина тих кућа је на продају и цене нису високе – од три до 15 хиљада евра.

- У акцијама куповине домаћинстава купљено је неколико десетина кућа у селима, што се показало као добар потез. Цене су много ниже него у граду и варирају у зависности од старости и опремљености, али и удаљености од града - каже члан Општинског већа за рурални развој Јован Колар.

- Трудимо се да изједначимо квалитет живота у селима и граду. Одредили смо и земљиште на којем би могли да се развију одговарајући индустријки погони. То је погодније за инвеститоре, јер је земљиште у селу јефтиније, а има потребну инфраструктуру. На тај нашин желимо и да задржимо младе на селу - појашњава ове акције Колар. Општина је за подршку младима да се осамостале наменила 800 хиљада динара. Првенствено је намењена младима који напуштају систем социјалне заштите, домски или породични смештај. Помоћ у адаптацији стамбеног простора најавио је и Републички завод за социјалну заштиту. Наравно, овај низ мера ће допринети да се број стамбених проблема колико толико смањи, али генерално, убрзаније стамбено збрињавање ће се догодити масовнијим запошљавањем у планираној изградњи индустријских погона у Технолошком парку у овој и почетком наредне године. Р. Јовановић

НА СЛАНИНИЈАДИ У КАЧАРЕВУ

Домаћини поле окитили златом

КАЧАРЕВО: Качаревци данас славе трећи дан празника омиљене им сланине у чију част се у овом месту традиционално од осамдесетих година организује „Сланинијада“. Сто ти не то на сла ни не че ка оне ко ји је во ле, на нај ве ћем сај му сла ни не код нас. Пре ко 3.000 ква драт них ме та ра за тво ре ног и отво ре ног про сто ра, сто ти не штан до ва и на њи ма све оно што мо же те за ми сли ти. И ове го ди не Сла ни ни ја ду је отво рио под пред сед ник Вла де Ср би је др Јо ван Кр ко ба бић и гра до на чел ни ца Пан че ва Ве сна Мар ти но вић. Отва ра њу Сла ни ни ја де при су ство ва ле су и мно ге углед не зва ни це из све та по ли ти ке, као и пред став ни ци стра них ам ба са да у Бе о гра ду, удру же ња са ко ји ма „Сла ни ни ја да“ одр жа ва при ја тељ ске кон так те и пред став ни це из ла га ча спон зо ра и до на то ра. Отва ра ње је на сту пом улеп шао и КУД "Стан ко Па у но вић" из Пан че ва пе сма ма и игра ма из це ле Ср би је ко је ка рак те ри шу бо гат ство Вој во ди не. По себ ну па жњу иза зва ле су из ло жбе сла ни не, као и ка ри ка ту ре и афо ри зми нај е ми -

нент ни јих умет ни ка из ових бран ши на те му сла ни не. Иза бра ни су и злат ни по бед ни ци за ову го ди ну. Нај бо љу до ма ћу сла ни ну, на пра ви ли су ко дру ги не го Ка ча рев ци: Бор че Бог да нов ски ко ме је при па кло пр во ме сто, Ја ћи мов ски Стој ку дру го и ти ту лу нај бо ље тре ће сла ни не по нео је Бој ков ски Иле. У ка те го ри ји ин ду стриј ске сла ни не пр ва ци су кла ни ца "Пла ви Ду нав" из Пан че во, на дру гом ме сту је кла ни ца "Бр ко вић" и на тре ћем кла ни ца "Имес" из Бе о гра да. Сва ке го ди не еки пе ку ва ра ама те ра пра ће ни сво јим сви та ма од де гу ста то ра, за ба вља ча, му зи ча ра по ку ша ва ју да се до мог ну тро фе ја "Злат ни ко тлић Сла ни ни ја де". По бед ник за 2011. го ди ну је МКК Клуб Пан че во. Да нас су Ка ча рев ци по се ти о ци ма при пре ми ли низ арак тив них так ми че ња. Та ко у пре по днев ним ча со ви ма мо гу да при су тву ју то пље њу сла ни не и пра вље њу ко ба си ца, као и увек атрк тив ном так ми че њу хват ња пра се та ко је је за ка за но за под не, док ће сат ка сни је би ти одр жа но так ми че ње у над вла че њу ко ноп ца и из бор за нај ја чег сла ни на ра. Л. Н.

ВЛАДИМИРОВАЦ: Покрајински секретар за науку и технолошки развој, проф. др Драгослав Петровић отворио је данас у Владимировцу, у општини Алибунар, погон за производњу минералне изворске и стоне воде у оквиру предузеће "Еко центар". Реч је о 86. погону нових технологија у који је Покрајина инвестирала шест милиона динара, а укупна инвестициона вредност пројекта је 12,7 милона динара. Реализацијом овог погона запослиће се 40 радника директно и кроз различите видове кооперације. Пословно-производни објекат ''Еко центар" изграђен је на плацу површине 29 ари, на коме се налази хала површине 400 м2. Предузеће поседује истражноексплоатациону бушотину на дубини 141м, пречника цеви 216 мм и протока 3-5 литара воде у секунди. Л. Н.

Бес плат ни спе ци ја ли стич ки пре гле ди НО ВА ЦР Њ А: Оп шти на Но ва Цр ња пла ни ра да у ово го ди шњем бу џе ту из дво ји 1,3 ми ли о на ди на ра за пла ћа ње до пу не при мар не здрав стве не за шти те, ко ја ће се ор га ни зо ва ти у До му здра вља у Срп ској Цр њи. Но вац ће се на мен ски ко ри сти ти за ис пла ту на кна де ле ка ри ма, за кар ди о ло шке пре гле де, ул тра звук ср ца, ул тра звук аб до ме на, би о хе ми је – ла бо ра то ри је, и у ве зи здрав стве не за шти те же на. Пре гле ди ће би ти бес плат ни за па ци јен те из но во ц р њ ан с ке оп ш ти н е и оба вља ће се у До му здра вља у Срп ској Цр њи. Ова ква од лу ка ло кал не са мо у пра ве у нај ма њој сред њо ба нат ској оп шти ни је од ве ли ког зна ча ја за ње не жи те ље, јер је зре ња нин ска бол ни ца ви ше од 50 ки ло ме та ра уда ље на од се ди шта њи хо вог До ма здра вља. Ж. Б.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

DNEVNIK

420-374

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „BOBERI]-GRUJI]” Vladike ]iri}a 2 Novo Naseqe tel: 021/494-252, 063/851-92-84

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”,

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Све више оболелих од грипа СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Епидемија грипа се наставља, а број оболелих је у константном порасту. Тренутно је регистровано 483 оболелих од грипа. Од тога је 13 оболелих од А(Х1Н1). Тежи случајеви су хоспитализовани, један пацијент је прикључен на респиратор, а неколико је послато у Сремску Каменицу на лечење. У периоду од 24. јануара до 14. фебруара на територији Срема, укупно је оболело 1.206 особа, а претпоставља се да је број далеко већи с обзиром нато да се лекару не јављају сви пацијенти. Епидемија је утицала и на смањење броје деце у вртићима. У митровачком Дому здравља апелују на све, посебно на хроничне болеснике, старије и децу да се чувају, и да не одлазе у посете пријатељима. Посете у митровачкој болници су забрањене до даљњег. С. Л.

Штрајк ученика привремено окончан СТАРА ПАЗОВА: Штрајк ученика средње економске школе ''Вук Караџић'' у Старој Пазови, привремено је окончан. Наиме, након разговора са руководством школе, око 200 ученика, који су бојкотовањем наставе тражили поништење конкурса, пошто омиљени професор Миленко Каралић после две и по године рада на одређено време није добио посао за стално, вратили су се у учионице. До коначне обуставе штрајка, како истичу ученици, може доћи само ако се на седници Школског одбора, која се очекује у понедељак, Каралић врати на посао. Са друге стране, директорка школе Тања Баљак истиче да су све опције још увек у игри, те да ће се након разговора у понедељак наћи решење за преваС. Л. зилажење проблема.

11

НА САВИ У БЛИЗИНИ ШАПЦА

Насукан танкер са 1.000 тона бензина

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: На 96. километру пловног пута Саве, у близини Шапца, од суботе насукан je хрватски танкер који је превозио око хиљаду тона бензина Како нам је речено, на танкеру нема оштећења, тако да нема ни опасности од изливања горива у реку. Како је у Капетанији пристаништа у Сремској Митровици саопштено, чим се водостај мало повећа, танкер ће бити ослобођен. Како истиче капетан Капетаније пристаништа у Сремској Митровици, Стева Живанов, ради се о самоходном танку који припада хрватском ''Дунавском лојду'' из Сиска.

- Превозио је око хиљаду тона нафтних деривата из Босанког брода и насукао се у суботу увече у близини Шапца, тачније код места Мрђеновац, каже капетан и додаје да се танк насукао ван пловног пута, тако да и не омета саобраћај на реци. Како у Капетанији сазнајемо, претходних дана изведен је неуспешан покушај ослобађања танкера тако што је други брод покушао да га скине са

На истом месту, танкер исте фирме насукао се на Сави код Шапца и пре две године

спруда у речном плићаку. Услед могућности оштећења танка, што би довело до цурења бензина у реку, донета је одлука да се сачекати повећање водостаја и самостално ослобађање танка. Но, чињеница да је део пловног пута реке Саве на коме се догодила незгода необележен, у многоме може утицати на откривање узрочника овог инцидента. Шабац - Брод танкер „Опатовац”, власништво хрватске фирме „Дунавски Лојд Сисак” са 912 тона евродизела које је натанковао у луци Мид у Црном мору насукао се код моста на Сави у Шапцу, на педесетак метара од складишта НИС-а, где је требало да истовари гориво. Нико од морнара није повређен, гориво није исцурело, али је извлачење танкера компликовано. Багери не могу да откопају спруд на коме је танкер како не би оштетили шипове моста, а претакање горива је тешко због опасности од изливања. Танкер исте фирме насукао се и пре две године на Сави код Шапца. С. Л.

ВАНРЕДНО СТАЊЕ У ОПШТИНИ КИКИНДА

Урушило се 16 кућа, а стотинак угрожено КИКИНДА: Због елементарне непогоде-поплава насталих услед високог нивоа подземних и површинских вода на територији кикиндске општине проглашена је ванредна ситуација. Општински Штаб за ванредне ситуације задужен је за

доношење мера за ублажавање последица.

- Овом одлуком желели смо да стекнемо могућност да нам у помоћ притекну надлежни из републике и покрајине – рекао је председник Општине Илија Војиновић. - Уколико нам за-

Немци поклонили ватрогасно возило

требају машине или људство за прокопавање канала, оне могу одмах стићи и из других делова Војводине. Долази пролеће и треба омогућити пољопривредницима да обрађују земљу. Ванредна ситуација даје могућност да мобилишемо све што имамо, а обавезу ће имати и грађани. Обавеза грађана је да одржавају пропусте за атмосферску

вредно земљиште, на којем су штете много веће. У Башаиду је угрожено, према последњим проценама 100 кућа, преко 50 је склоно паду, а до сада се 16 урушило. У Руском Селу пале су две куће, а у Сајану једна.

- Из покрајинске владе и робних резерви најавили су помоћ нашој општини – објашњава Чолак. – Исто тако, јављају се и

Најугроженија су села Башаид, Руско Село, Банатска Топола и Винцаид. Угрожени су и делови Иђоша и Сајана. Поплава је угрозила пољопривредно земљиште, на којем је штета много већа

СУБОТИЦА: Немачки град Минхен је поклонио ватрогасно возило ПУ у Суботици у вредности од 400 хиљада евра. Суботички ватрогасци до сада нису имали овакво возило које је поред опреме за гашање пожара поседује делове и за саобраћајне несреће као и за изливање одредјених течности. Ватрогасна чета Суботице поседује 29 возила и има јединице Бачкој Тополи, Малом Идјошу, Старој Моравици, Бајмоку, а очекује се да се формира и на Палићу. Кључеве возила свечано је уручио представник градске управе Минхена Хамид Сијерчић градоначелнику Суботице Саши Вучинићу. А. А.

канализацију испред кућа и да сами прокопају канале до одводне мреже на њивама. Процене су да је угрожено од 20 до 25 одсто обрадивих површина у општини.

- Најугроженија су села: Башаид, Руско Село, Банатска Топола и Винцаид - рекао је члан Општинског већа Бранислав Чолак. - Угрожени су и делови Иђоша и Сајана. С друге стране поплаве су угрозиле пољопри-

УСТАВНИ СУД ПРЕЛОМИО У КОРИСТ НОВОБЕЧЕЈСКИХ НАПРЕДЊАКА

Самодопринос под знаком питања

НОВИ БЕЧЕЈ: Над референдумом о увођењу самодоприноса у Новом Бечеју надвила се сенка сумње. Општински одбор Српске напредне странке у том месту недавно се жалио Комисији за спровођење референдума, тврдећи да су уочене бројне неправилности приликом изјашњавања грађана о томе хоће ли и убудуће, из свог џепа, издвајати новац за уређење Новог Бечеја. Међутим, приговор новобечејских напредњака је одбачен као неоснован, па су они одлучили да се обрате Врховном касационом суду, оспоравајући негативно решење поменуте комисије. Овај суд убрзо се огласио ненадлежним за решавања спора, због чега је предмет уступио Уставном суду који је ових дана уважио жалбу СНС. Утврђено је, наиме, мноштво мањкавости при одлучивању Комисије за спровођење референдума о приговору напредњака. Остаје да се види у ком ће се правцу ситуација даље одвијати. Да ли ће надлежни у Месној заједници Нови Бечеј остати при томе да је скорашњи референдум био “чист као суза”, или ће га поништити, односно да ли ће опозиција успети да докаже, не само да

subota19.februar2011.

је комисија радила мимо прописа, већ и да је месно руководство манипулисало гласовима грађана и лажирало резултате изјашњавања, по којима су Новобечејци

пристали да издвајају самодопринос и у наредних десет година. Подсећања ради, комисија за спровођење референдума саопштила је да је на подручју МЗ Нови Бечеј, на четири гласачка места, укупно изашло 6.320 грађана, што износи 55,72 одсто од укупног броја житеља са правом гласа. За увођење самодоприноса изјаснило се 5.828 бирача, против је гласао 451, а 28 гласачких листића било је неважеће. С друге стране, општински одбори Српске напредне странке,

Демократске заједнице војвођанских Мађара и Социјалдемократске партије Србије тврде да је великом броју грађана на референдуму одузето право на слободно изјашњавање и да су прекршени готово сви важнији чланови Закона о референдуму и народној иницијативи.

- Довољно говори податак да је у МЗ Нови Бечеј од 5.828 гласова „за“, чак 2.997 грађана гласало код своје куће, а то могу учинити само болесна и непокретна лица. Поред тога, предате су 22 изјаве Новобечејаца који кажу да се гласало на улици, али и за чланове породице који нису били присутни у моменту доласка комисије – истакли су Саша Максимовић (СНС), Игор Вујовић (СДПС) и Ференц Ердман (ДЗВМ). Они су, такође, навели да су бирачки спискови били недоступни чак и особи која је члан референдумске комисије, као и да је током трајања референдума вршен велики притисак на запослене у јавним предузећима и установама, чак и на пунолетне ученике средње школе, да гласају, „јер је то био једини начин да владајућа гарнитура покуша да достигне сумњивих 51,38 одсто за увођење самодоприноса“. Ж. Балабан

грађани и удружења грађана која желе да помогну. У буџету локалне самоуправе планирано је 12 милиона динара за ванредне ситуације. Овај износ може да се увећа ребалансом, уколико буде потребно. Предузеће Горњи Банат око Руског Села и Башаида ископаће канале који ће одводити вишак воде из села. Отвориће се и посебан жиро-рачун за оне који желе да помогну. А. Ђуран

Војвођански брас фестивал ЗРЕЊАНИН: Пети Војвођан ски брас фе сти вал би ће одржан сутра, од 16 сати, у великој сали Културног центра Зрењанина, а улаз је бесплатан. Фе сти вал ор га ни зу ју Градски дувачки орке стар и Му зич ка школа „Јо сиф Ма ринковић“, у сарадњи са Култур ним цен тром и Акти вом ли ме них ду вача му зич ких школа Војводине. Фе стивал је ревијалног карактера и на њему ће наступити најбољи ученици лимених дувачких одсека из свих музичких школа у Војводини и Академије уметно сти у Новом Саду. На програму су дела Моцарта, Бетовена, Чајковског, Бартока и других аутора, као и композиције из других жанрова: популарна - евергрин музи ка, џез стан дарди, староградска музика. Ж. Б.

Турнеја „Карамела”

БЕЧЕЈ: Најављена турнеја бечејског панк-рок бенда „Супер с карамелом“ почиње вечерас наступом у хрватском граду Нова Градишка. Следећег петка, 25. фебруара, свираће у Ријеци, а током марта ће имати две свирке у Србији. Прве мартовске суботе забављаће Ново сађане, а 19. марта ће своје музичко умеће представиће у Смедеревској ПаланВ. Ј. ци.

У СУБОТИЦИ ПОСЛЕ 15 ГОДИНА

Коначно почела изградња базена СУБОТИЦА: После петнаест година настављена је изградња комплекса базена у Суботици. Почетком недеље поново је отворено градилиште Спортског ре-

за капитална улагања у Војводини издвојио 590 милиона динара за завршетак радова. Тренутно се зидају мали и велики базен и уводи изолација. Након тога ста-

креативног центра “Дудова шума” и почела је изградња средњег и великог базена. Ову велику инвестицију започету 1996. године зауставио је недостатак новца.

- Срећом, нећемо више имати проблема са прибављањем новца за изградњу базена, јер је Фонд

вљаће се кров и грађевински ће се затворити базен. Град је инвеститор на пројекту и неће улазити у опремање пословних простора, него ће тај посао бити препуштен закупцима – објашњава помоћник градоначелника за инвестиције Душко Гуслов.

Одборници Скупштине града су 1995. године донели одлуку о градњи базена и тада су радови почели. Прва предрачунска вредност износила је 10 милиона тадашњих немачких марака. Тада је било договорено да у изградњи објекта град учествује са 60 одсто, а држава 40 одсто. У међувремену, пројекат је требало да се промени, што је урађено 2007. године. Према речима Гуслова уколико све буде текло по плану, радови ће бити завршени до средине 2012. године. Извођач радова новосадска фирма “Дијагонала”, а подизвођач “Експрес сервис” из Суботице. А. А.

12

crna hronika

subota19.februar2011.

dnevnik

APE LA CI O NI SUD U NO VOM SA DU PO TVR DIO PRE SU DU KA TA RI NI BA LAN GO IZ BA ^A

De ce ni ja i po za ubi stvo se ki rom – Apelacioni sud u Novom Sadu je svojom presudom potvrdio presudu Vi{eg suda u Novom Sadu od 4. juna 2010. godine kojom je taj sud oglasio krivim okrivqenu Ka ta ri nu Ba lan go iz Ba~a zbog izvr{ewa krivi~nog dela te{kog ubistva i osudio je na kaznu zatvora u trajawu od 15 godina – saop{tila je ju~e za „Dnevnik” portparolka Vi {eg su da su di ja Sve t la n a To mi}-Jo ki}.

Na i me, u po no vqe nom po stupku pred krivi~nim ve}em novosadskog Vi{eg suda, Katarina Balango je osu|ena za sa-

Ka ta ri na Ba lan go

NO VA PRI JA VA PRO TIV OSUM WI ^E NIH NA KU PA CA IZ BA [A I DA

Otac i si no vi istim sto pa ma Protiv Mi le ta [. (1962) iz Ba{aida, op{tina Kikinda, policija je Osnovnom javnom tu`ila{tvu u Kikindi podnela krivi~nu prijavu zbog osnova sumwe da je po~inio dve prevare, o{tetiv{i dva lica s teritorije kikindske op{tine za oko 80.000 dinara.

Iz Policijske uprave u Kikindi ju~e je saop{teno da je Mile [. u maju i junu pro{le godine doveo u zabludu o{te}ene i s wima sklopio ugovor o kupovini stoke, teladi i sviwa, na osnovu kojeg je preuzeo stoku koju do sada nije platio.

Policija moli gra|ane koji su o{te}eni pprilikom poslovawa s Miletom [. da se javi PU Kikinda li~no ili na telefon 0230/412–122.

Ina~e, u PU Kikinda nam je potvr|eno da je Mile [., koji se bavi trgovinom stokom, otac Dar ka (1984) i Da li bo ra [.

(1989) iz Ba{aida, koji su, kao {to smo ve} u vi{e navrata pi-

Mi le [. iz Ba {a i da

sali, od 5. januara ove godine u pritvoru zbog sumwe da su pri~inili vi{e krivi~nih dela u oblasti privrednog kriminala.

Sinovi Mileta [., Darko i Dalibor [. se po jednoj krivi~noj prijavi terete da su krave kupqene u Banatskom Mono{toru i Melencima pla}ali falsifikovanim evrima.

M. Mr.

SU DI JE PO ROT NI CI PO STI GLE DO GO VOR O NO VOM NA ^I NU OB RA ^U NA NA KNA DE

Ve za ni za pro se~ nu za ra du Dru{tvo sudija porotnika Srbije postiglo je dogovor s Visokim savetom sudstva i Ministarstvom pravde o novom na~inu obra~una naknade, ~ime su otkloweni razlozi za obu-

predsednik Dru{tva sudija porot ni ka Sr bi je Bra n i s lav Sto {i}.

Dru{tvo sudija porotnika Srbije smatra da su, posle postignutog dogovora otkloweni raz lo zi za ob u stavu rada.

Zahtevi sudija porotnika su se odnosili na vra}awe ukinute pau {al ne na kna de su di ja ma po rot nicima i na ispla tu svih za o sta lih na kna da od maja 2010. godine. Sto{i} je po ja snio da to zna~i i da su porotnici prihvati li da im se sma wi ra ni je utvr|ena visina naknade, koja je iz no si la 35 od sto od neto zarade sudije.

Osno vi ca }e bi ti 1,25 od pro se~ ne za ra de u Sr bi ji.

To prak ti~ no zna ~i da }e su di ja po rot nik za sva ki sat ra da u sud skom ve }u pri ma ti oko 300 di na ra sta vu wi ho vog ra da ko ja je prethodnih dana pretila da parali{e rad sudova.

– Postignut je dogovor da se promeni na~in obra~una naknade i da ona bude jedinstvena za sve sudije porotnike u Srbiji. Osnovica }e biti 1,25 od prose~ne zarade u Srbiji. To prakti~no zna~i da }e sudija porotnik za svaki sat rada u sudskom ve}u primati oko 300 di na ra – iz ja vio je Ta nju gu

mo jedan dan su|ewa. Kako je tom pri li kom na veo su di ja Sve ti mir Po po vi} u obrazlo`ewu presude, dokazano je da je 7. aprila 2009. godine Katarina ubila Aleksandra Bor~i}a (47) iz Ba~a.

– Okrivqena je i sama priznala da se se}a da je uzela sekiru. Me|utim, optu`nica nije zasnovana samo na iskazu optu`ene ve} i na osnovu nalaza ve{taka i DNK profila. Ubistvo je potvr|eno i iskazom svedoka. Radi se o planiranom ubistvu jer je okrivqena sekiru unela u ku}u ranije, a imala

– Sada smo iskqu~ivo vezani za prose~nu zaradu, i to je precizan dogovor, za koji se nadamo da }e ga ispuniti i po{tovati – kazao je Sto{i}, i dodao da su s predstavnicima Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva imali konstruktivnu saradwu.

U Srbiji ima oko 3.500 imenovanih sudija porotnika, od kojih je oko 2.500 anga`ovano u sudskim ve}ima.

je nameru da ga ubije – istakao je zamenik tu`ioca.

S druge strane, advokat Div na Po po vi} je rekla da nije dokazano da je Katarina po~inila te{ko ubistvo, a pogotovu ne na svirep i podmukao na~in.

– Nikakvih dokaza nema da je ona to uradila na takav na~in, kao {to ne znamo ni da li je o{te}eni bio nemo}an, niti da je spavao. Ovde se radi o obi~nom ubistvu, ili namah ili u afektu.

Okrivqena je bila u stawu jake razdra`qivosti koju nije mogla da kontroli{e – rekla je tada Divna Popovi}.

Optu`ena Katarina Balango je izjavila da se ne se}a {ta se te ve~eri dogodilo.

– Znam samo da mi je u jednom trenutku pao mrak na o~i. Mi smo se voleli. Nisam htela da ga ubijem. Bila sam pod lekovima – rekla je Katarina isprekidano.

Na pitawe sudije da li je tog dana ubijeni pio, odgovorila je da jeste – rakiju, ali da se ne se}a koliko je popio. Me|utim, ranije je sudski ve{tak Sto jan Pet ko vi} naveo da je Bor~i} tog dana imao 2,86 promila alkohola u krvi, {to predstavqa te{ki stepen pijanstva.

M. B.

NE SVA KI DA [WA KRA \A U ^O KI JO[ NE RAZ RE [E NA

Se kre tar ki op {ti ne ukra li nov ~a nik i is pra zni li ra ~u ne Nesvakida{wa kra|a dogodila se u zgradi Skup{tine op{tine ^oka, u kojoj je za sada nepoznati lopov iz ta{ne sekretarke SO Ire ne Se~-Ka ja ri ukrao nov~anik s novcem, bankovnim karticama i li~nom kartom. Kra|a, o kojoj se pri~a u ovoj potiskoj varo{ici, desila se i prijavqena je ~okanskoj policiji, pre ne{to vi{e od dva meseca, 16. decembra pre podne, ali do danas kradqivac nije otkriven.

– Tog dana radila sam sama u kancelariji jer je kolega, prosvet ni in spek tor Ja n o{ Ja stre bi nac, bio na godi{wem odmoru, a po{to je moj posao takav da moram da tr~karam od jedne do druge kancelarije, dok sam bila odsutna iz kancelarije, ukraden mi je nov~anik iz ta{ne koja je ostala na jednoj kutiji iza pisa}eg stola. Od brda dokumentacije na stolu, ta{na se odmah po otvarawu vrata nije ni mogla uo~iti u uglu gde je bila – pri~a oja|ena Irena Se~-Kajari, kojoj je lopov pri~inio {tetu otprilike u visini mese~ne plate.

Ona sumwa da je lopov sigurno ve} bio u kancelariji i znao gde dr`i ta{nu. Dodaje da je kra|u primetila oko 13 ~asova, kada je htela da uzme nov~anik iz ta{ne i pazari ~arape koje je u zgradu op{tinske administracije doneo neko od putuju-

Ire na Se~-Ka ja ri u kan ce la ri ji iz ko je joj je ukra den nov ~a nik

}ih trgovaca. Kra|u je odmah prijavila policiji u ^oki. Lopov je u nov~aniku odneo 22 evra, ne{to vi{e od 6.000 dinara, platne kartice dve poslovne banke i robnu karticu sen}anskog „Roda centra”.

– Utvr|eno je da je lopov u Senti iz bankomata Komercijalne banke u 11.32 sati podigao raspolo`ivu gotovinu, to je u~inio i u bankomatu Alfa banke. Sa snimka sigurnosne ka me re Ko mer ci jal ne ban ke lopov nije mogao da se identifikuje jer je objektiv pokrio

rukom, po{to je o~ito znao gde je, a nisam upoznata s tim da li je policija uspela da ga identifikuje na osnovu snimka kamera Alfa banke jer je procedura ne{to komplikovanija. Postoji i uli~ni snimak Rajfajzen banke, koja je pored poslovnice Komercijalne banke, vidi se osoba koj je najverovatnije po~inilac, ali jojje ka~ket navu~en preko lica tako da se ono ne vidi – pri~a ogor~ena Irena Se~-Kajari.

Lopovu, izgleda, nije trebalo mgogo vremena da isprazni ras-

polo`ivi novac s oba ra~una jer je s obe kartice ubrzo u Senti podigao oko 35.000 dinara.

O{te}ena napomiwe da joj je, kada se sabere s gotovinom koja se zadesila u nov~aniku, pri~iwena {teta vi{e od jedne mese~ne plate koja iznosi oko 43.000 dinara, a tome treba dodati i tro{kove ogla{avawa neva`e}om li~ne karte i pribavqawe nove.

Lopovu je u pra`wewu ra~una na bankomatu nehotice pomogla i sama vlasnica jer je uz platne kartice bila i ceduqica s ispisanim PIN-kodovima. Na pitawe novinara da li je posle ove kra|e u kancelariji SO ^oka poja~ana bezbednost u zgradi, Irena Se~-Kajari ka`e da su svi kojima kancelarije nisu mogle da se zakqu~avaju tra`ili da se brave zamene.

– Sada kancelarije iz predostro`nosti zakqu~avamo i kada i na trenutak izlazimo zbog posla, ili prilikom odlaska u toalet – ka`e Irena Se~-Kajari.

Kako smo saznali, osim ovog najsve`ijeg slu~aja, sporadi~no su se u zgradi SO ^oka de{avale kra|e nov~anika jo{ nekim slu`benicima op{tinske administracije. Neslavno je pro{ao i jedan novinar iz kikindske op{tine, kome je pre deceniju i po u zgradi ~okanske op{tine ukraden diktafon.

M. Mi tro vi}

KOD SRP SKE CR WE SPRE ^E NO KRI JUM ^A RE WE CI GA RE TA

Ca ri ni ci za ple ni li 25.000 bok so va Carinici su na grani~nom prelazu Srpska Crwa spre~ili da se iz Srbije u Rumuniju prokrijum~ari vi{e od 25.000 boksova cigareta marke „~esterfild”, vrednih oko 50.000 evra, saop{tila je ju~e Uprava carina.

Akcijom, koja je organizovana na osnovu in for maci ja do bi jenih me|unarodnom

razmenom obave{tajnih podataka, cigarete su otkrivene u kamionu rumunskih registarskih oznaka koji je prevozio 270 aluminijumskih panela iz Gr~ke u Rumuniju. U svakom od panela, u prostoru izme|u aluminijuma i „pur-pene”, bilo je po 96 boksova ciagareta „~esterfild” koje su

carinici prona{li prilikom detaqne kontrole.

Protiv voza~a, rumunskog dr`avqanina N. D., pokrenut je prekr{ajni postupak, dok je vozilo privremeno oduzeto, navedeno je u saop{tewu Odseka Uprave carina za odnose s javno{}u.

crna hronika

dnevnik

subota19.februar2011.

13

PO SLE PRO VA LA U NO VO SAD SKE STA NO VE

RA SVE TQE NO PET NO VO SAD SKIH RAZ BOJ NI [TA VA

Kri vi~ na pri ja va Je dan za dr `an, dru gi vra }en u za tvor pro tiv de ve to ~la ne gru pe Kriminalisti~ka policija rasvetlila je pet razbojni{tava po~iwenih u Novom Sadu u posledwih mesec dana i tim povodom podnela krivi~ne prijave protiv devet osoba, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava.

Zbog sumwe da su, maskirani uz pretwu replikom pi{toqa i no`em, tri puta opqa~kali kazino "Gaja" i u dva navrata prodavnicu "Mikromarket", zadr-

`ani su do saslu{awa kod istra`nog sudije Novosa|ani Da mjan V. (1991), Dra `en D. (1986), Bog dan ^. (1992), Ra de B. (1992) i Jo vi ca J. (1992) iz Rume.

Za isto krivi~no delo terete se i Mi lo{ L. (1991), Ne ma wa S. (1991) i maloletni \. P. iz Novog Sada, kao i Ne nad K. (1992) iz Bu|anovaca, protiv kojih sledi prijava u redovnom postupku, dodaje se u saop{tewu.

M. V.

OSNOV NI SUD U SREM SKOJ MI TRO VI CI

No vi nar oslo bo |en op tu `be za kle ve tu Na glavnom ro~i{tu pred Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, kojim je predsedavao sudija Dar ko Ba la}, ju~e je oslobo|en krivi~nog dela klevete novinar iz ovog grada Ni ko la Nik {i}.

Prijavu za pomenuto krivi~no delo, na osnovu koje je podnetna optu`nica, protiv Nik{i}a je podneo biv{i direktor Radio-televizije M Jo sip No vot ni. Prijava je usledila nakon {to je Nik{i} u na{em listu objavio prilog povodom pri-

vatizacije Radio-televizije M pod naslovom "Ma~ka u xaku za 338.000 evra".

Ugovor o privatizaciji te medijske ku}e je raskinut, s obzirom na to da kupac nije izmiravao preuzete finansijske obaveze.

U me|uvremenu, trideset dvoje zaposlenih u Radio-televiziji M upu}eno je na tr`i{te rada, dok je Novotni, po zanimawu nastavnik likovnog, postavqen za direktora ustanove za kulturu "Sirmijumart".

E. D.

SUD BiH OD LU ^IO

Iz ru ~e we Pur de Sr bi ji – Sud Bosne i Hercegovine doneo je ju~e odluku da }e hrvatski dr`avqanin Ti ho mir Pur da biti izru~en pravosudnim organima Srbije jer su ispuwene zakonske pretpostavke za wegovo izru~ewe – potvrdila je Tanjugu portparolka suda BiH Sa ne la Ho xi}.

Protiv ove odluke postoji mogu}nost `albe u roku od tri dana, koju }e razmatrati Apelaciono ve}e suda BiH. Posle odluke Apelacionog ve}a, kona~nu odluku o Purdinom izru~ewu pravosudnim organima Srbije done}e ministar pravde BiH Ba ri {a ^o lak.

Advokat hrvatskog dr`vaqanina Tihomira Purde Jo sip Mu -

Ti ho mir Pur da

se li mo vi} najavio je da }e u naredna tri dana podneti `albu na re{ewe tog suda.

– Dobio sam re{ewe suda BiH kojim se utvrduje da su ispuwene zakonske pretpostavke za Purdino izru~ewe Srbiji.

Na novo re{ewe u roku od tri dana ulo`i}emo `albu Apelacionom ve}u Suda Bosne i Hercegovine – izjavio je Muselimovi} medijima.

On je ocenio da re{ewe prvostepenog ve}a nije pravno odr`ivo, i izrazio nadu da }e drugostepeni organ svestranije razmotriti stawe spisa i utvrditi da "ne postoje osnove sumwe na izvr{ewe krivi~nog dela ratnog zlo~ina, a samim tim ni zakonska osnova za odre|ivawe pritvora, a pogotovo za izru~ewe Purde pravosudnim organima Srbije".

Premijerka Hrvatske Ja dran ka Ko sor izjavila je ju~e da je hrvatski veteran Tihomir Purda `rtva montiranog procesa koji je pokrenuo re`im Slobodana Milo{evi}a. Na vanrednom obra}awu medijima, ona je ocenila da ju~era{wa odluka Suda Bosne i Hercegovine da Purda bude izru~en Srbiji nije kona~na.

– Uverena sam u to da }e Tu`ila{tvo Srbije, nakon {to saslu{a Purdu, do}i do relevantnih ~iwenica, a prva je da je iskaz dat u nequdskim uslovima i da je bio iznu|en i dat za vreme zato~eni{tva u logorima u kojima je Purda mu~en i poni`en i da mu je ugro`eno qudsko dostojanstvo, zdravqe i sloboda – rekla je Jadranka Kosor.

Ona je kazala da je tako|e uverena u to "da }e sve institucije, naro~ito one nezavisne, u~initi sve da nas prestanu optere}ivati posledice re`ima Slobodana Milo{evi}a ~ija je ru{ila~ka ma{ina nasrnula na Hrvatsku i BiH".

– To je va`no zbog budu}nost, zbog trajnog mira i stabilnosti, pa je va`no da uzmu u obzir ~iwenicu da je Purda nevin – rekla je Jadranka Kosor.

Isti~u}i da }e hrvatska vlada ~initi sve {to mo`e da za{titi qudska prava svog dr`avqanina i veterana Purde, premijerka je najavila da je zbog tog, ali i zbog nekih drugih slu~ajeva, zatra`ila sazivawe Ve}a za nacionalnu bezbednost.

Purda je u pritvoru od 5. januara, kad je na grani~nom prelazu Ora{je u BiH uhap{en na osnovu srpske poternice iz 2007. u kojoj se tereti za ratne zlo~ine zbog pucawa na trojicu rawenih vojnika JNA, od kojih su dvojica ubijena na licu mesta, a tre}i umro u bolnici.

Hrvatsko dr`avno tu`ila{tvo je sprovelo istragu i zakqu~ilo da Purda nije kriv, dok je Srbija ostala pri optu`nici i daqe insistira na izru~ewu, isti~u}i da je Purda priznao zlo~in za koji se tereti.

(Ta njug)

Protiv \or |a I. (1978) iz Mo{orina i Dra go qu ba N. (1967) iz Zmajeva policija je podnela krivi~nu prijavu zbog sumwe da su obili tri stana u Novom Sadu, sao{tila je ju~e novoasdska policija. Oni se terete da su po~inili provale u stanove na Bule-

varu kraqa Petra Prvog, u HaxiRuvimovoj i u Ulici Bore Prodanovi}a, odakle su ukradeni novac i razna tehni~ka roba. \or|u I. je odre|ena policijska mera zadr`avawa do saslu{awa kod de`urnog istra`nog sudije, a Dragoqub N., osu|enik

koji je bio na odsustvu od 17. januara do 11. februara, sproveden je nazad u Kazneno-popravni zavod u Po`arevcu.

Ina~e, Dragoqub N. robija u Po`arevcu zbog ubistva, a kazna mu isti~e 2015. godine. Wemu se stavqa na teret da je pro-

vale stanova ~inio s istim kompawonom i ranije, 2006. godine, kada je tako|e pu{tan s izdr`avawa kazne na odsustvo.

Protiv \or|a I. se vodi vi{e postupaka od 2005. godine, ali mu do sada nije izre~ena presuda.

M. V.

NO VO SAD SKI ADVO KAT IZ NEO OD BRA NU NA SU \E WU GRU PI DAR KA [A RI ]A, OP TU @E NOJ ZA PRA WE NOV CA

[tr bac: Jer ko vi} imao ogrom ne fi nan sij ske ape ti te – Apsolutno ne priznajem krivi~no delo – kazao je ju~e pred Specijalnim sudom u Beogradu novosadski advokat Ra do van [tr bac, koji je zajedno sa suprugom Du brav kom i jo{ sedam osoba, optu`en za prawe „prqavog novca“ odbeglog Pqevqaka Dar ka [a ri }a od 2008. do 2010. godine – kako navodi optu`ba, kroz privatizaciju pojedinih preduze}a u Vojvodini. [trbac, koga je ratni vihor po~etkom devedesetih godina pro{log veka iz Osijeka, gde je bio predsednik Op{tinskog suda, doneo u Srbiju, objasnio je da je od prodaje porodi~ne imovine u Hrvatskoj za, kako je naveo, oko 500.000 nema~kih maraka, kupio u Novom Sadu stan i prostor za advokatsku kancelariju. Okrivqeni je naglasio da je deo novca koji mu je preostao, ulagao u posao – otkup potra`ivawa pojedinih klijenata, u izgradwu stambenih objekata od faze pod krovom do zavr{ne – kqu~ u ruke, a dobit je obrtao daqe i investirao u nekretnine.

Okrivqeni [trbac je detaqno opisao svoje brojne poslove, navode}i da veruje da }e dokazati da je sve {to ima stekao marqivim radom i dobrim poslovnim potezima.

Govore}i o relacijama sa stambenom zadrugom, ~iji je, kako ka`e, zadrugar bio, naveo je da je "stambena zadruga od NISa potra`ivala oko 600 miliona evra, a NIS je prodat za 400 miliona evra“.

– Stambena zadruga je imala izvr{ne presude za potra`ivawa, ali od toga nije bilo ni{ta, nakon {to je kancelarija "Homen" preuzela zastupawe NIS-a – kazao je [trbac, i dodao da je zadruga ostala nenamirena.

Najve}i deo [trp~eve odbrane odnosio se na opis kontakata i relacija s biznismenom Mi le tom Jer ko vi }em, ina~e krunskim svedokom optu`be u ovom procesu.

Prvog dana izlagawa odbrane [tbrac nije precizirao ni{ta o poznanstvu s Dar kom [a ri }em,

koga je, ina~e, vi{e puta pomiwao u kontekstu pri~e o Jerkovi}evim poku{ajima da proda neke firme.

Samo upoznavawe s Jerkovi}em se, kako je ispri~ao okrivqeni [trbac, desilo 2008. godine kad je do{ao kod wega sa svojim kumom kome je [trbac svojevremeno bio branilac, a tra`io je wegovo pravno mi{qewe. [trbac je kazao da mu je Jerkovi} po~etkom januara 2009. za tri miliona evra ponudio preduze}e "Mladi borac", koje je i `eleo da kupi s dvojicom prijateqa iz Hrvatske, ali su odustali “kad su saznali pravo stawe”.

– Kad sam se raspitao, saznao sam da je preduze}e u ogromnim dugovima, a da je zemqa, 360 hektara koje poseduje, pod hipotekom Vojvo|anske banke. Saznao sam da je Mile Jerkovi} to preduze}e kupio za svega 32 miliona dinara, 360.000 evra, na {est godi{wih rata, kad je imalo ukupne obaveze od 55 miliona dinara, ali je on za godinu i po napravio ogromne dugove pa su iznosili ukupno 241 miliona dinara. Bio sam zapawen da ~ovek prodaje maglu za tri miliona evra, a firma je mala: samo dva traktora uzeta na lizing – ispri~ao je [trbac.

Potom je, ka`e [trbac, u februaru iste godine Jerkovi} nudio preduze}e „Jedinstvo“ iz Gajdobre, a negde u bliskom periodu i preduze}e „Ba~ka“ iz Sivca, koje je imalo 37.000 hektara pod zalivnim sistemom, za 25 miliona evra.

– Pomislio sam da bih mogao "Ba~ku" ponuditi Darku [ari}u jer mi je ranije rekao da su mu upu}eni qudi rekli da je budu}nost u investicijama u poqoprivredu i da su takve evropske intencije. Potom smo Mile Jerkovi} i ja oti{li kod [ari}a na Tatarsko brdo. Jerkovi} je na papiru napisao [ari}u podatke o realnom stawu preduze}a. Kad ih je pogledao, [ari} je rekao: „Pod uslovom da je ta~no to {to si napisao, nudim ti 22 miliona evra i ve} sutra avans od 500.000

Si lo si „Je din stva” u Gaj do bri

evra“. Potom su se rukovali i izqubili. Me|utim, [ari} me je sutradan zvao i rekao da je uspeo da proveri podatke, da su druga~iji i da je {okiran poku{ajem prevare – naveo je [trbac.

Nakon toga je, po tvrdwi optu`enog, usledila ponuda za preduze}e „Agoba~ka“ iz Ba~a.

– Jerkovi} je ponudio „Agoba~ku“ za {est miliona evra.

Iako je [ari} imao negativan stav prema Jerkovi}u, po{li smo da vidimo to preduze}e. [ari} je do{ao s pet-{est qudi i saznao sam da su to profesori Poqoprivrednog fakulteta, a posle razgledawa, Jerkovi} je rekao da firmu daje za osam miliona evra. Kasnije sam u razgovoru s dvojicom profesora saznao da su oni do{li do podataka da je Jerkovi} istu firmu ranije bezuspe{no nudio za ~etiri miliona evra, pa ~ak i za dva i po

miliona, sa sve „Mladim borcem“ – kazao je [trbac.

On ju~e nije zavr{io izlagawe odbrane, a tek sledi i da odgovara na pitawa tu`ioca, suda i advokata odbrane.

– Rekao sam Miletu Jerkovi}u da je Darko [ari} uspe{an mladi biznismen, ~ovek od ugleda i autoriteta, da ima cementaru, da se obogatio prodajom cementa, da ima ogromne pare, i da je od prodaje „[tampe“ zaradio 29 miliona evra. Rekao sam Jerkovi}u i to da sa [ari}em mo`e samo ~asno i po{teno. Me|utim, Jerkovi} je zapamtio samo da [ari} ima ogromne pare i tu se otvorio wegov ogroman apetit da nekako deo Darkovih para prelije u svoje xepove – kazao je u finalu prvog dana svoje odbrane, izme|u ostalog, optu`eni Radovan [trbac.

E. D.

NO VO SAD SKI APE LA CI O NI SUD O PO KU [A JU TE [KOG UBI STVA SPI RI DO NA PIR GI DI SA KRA JEM APRI LA 2009.

Dvo ji ci po tvr |e no 26 go di na ro bi je

– Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je presudu Vi{eg suda u Novom Sadu kojom je okrivqeni Sa fet ^a lo pek zbog te{kog ubistva u poku{aju osu|en na kaznu zatvora od 12 godina, a okrivqeni Mi lo Jok si mo vi} zbog istog krivi~nog dela i zbog nedozvoqenog dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih materija na jedinstvenu kaznu zatvora u trajawu od 14 godina – saop{tila je ju~e za "Dnevnik" portparolka Vi{eg suda suda sudija Sve tla na To mi}-Jo ki}.

Wih dvojica, kao {to je na{ list ranije pisao, osu|ena su zbog poku{aja ubistva gr~kog dr`avqanina i predsednika Borda direktora “Sunoka Srbija” Spi ri do na Pir gi di sa u iznajmqenoj vili "Viktorija" na Tatarskom brdu u Sremskoj Kamenici.

Predsednica krivi~nog ve}a sudija Zla ta Ro di}-Kne `e vi} u obrazla`ewu presude navela je da je tokom postupka dokazano da

Spi ri don Pir gi dis

su krivi za pucwavu koja se dogodila 28. aprila 2009. godine.

– ^alopek je u svom iskazu delimi~no priznao krivi~no delo, dok je Milo Joksimovi} sve poricao. Me|utim, na osnovu izve-

denih dokaza, prvenstveno iz iskaza prvookrivqenog, i kasnije, na osnovu analize uzoraka DNK na|enih na mestu zlo~ina, utvr|eno je da su obojica bila u Pirgidisovoj vili kriti~ne ve~eri i da su po~inili krivi~no delo za koje se terete. Pri izricawu presude, sud je imao u vidu sve olak{avaju}e i ote`avaju}e okolnosti pa je ova kazna u skladu s delom. Re~ je o te{kom krivi~nom delu, povre|en je strani dr`avqanin, i to na drzak i te`ak na~in. Osim toga, o{te}enom povrede ostaju za ceo `ivot – rekla je tada sudija Zlata Rodi}-Kne`evi}.

Po navodima optu`nice, ^alopek, Joksimovi} i tre}i sau~esnik, za kojim se jo{ uvek traga, 28. aprila 2009. godine poku{ali su da opqa~kaju Pirgidisa jer su imali pogre{nu informa-

ciju da u sefu dr`i veliku koli~inu novca, ~ak i dva miliona evra. Trojka je upala u vilu na Tatarskom brdu, elitnom delu Sremske Kamenice u blizini Novog Sada, i bez upozorewa ispalila {est hitaca u pravcu Grka. Posle toga, kako tvrde zastupnici optu`be, razbojnici su ga {utirali, psovali i tra`ili novac, govore}i srpskim i engleskim jezikom. Me|utim, Pirgidis se u vilu uselio tridesetak dana ranije i nije ni znao da u woj postoji sef.

Kako stoji u optu`nici, nakon razbojni{tva, okrivqeni su `rtvu ostavili da krvari i nestali s dva mobilna telefona, 200 evra, 10.000 dinara i luksuznim ru~nim satom. ^alopek i Joksimovi} uhap{eni su pola godine kasnije u Beogradu.

M. B.

14

subota19.februar2011.

O BO LOW SKOM PRO CE SU I LI CEN CA MA IN @E WE RA U SR BI JI

Srp sko ko lo Se mi nar „Bo low ski pro ces i li cen ce in `e we ra u Sr bi ji”, odr `an ju ~e na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka Uni ver zi te ta u No vom Sa du, u or ga ni za ci ji ovog fa kul te ta i Ti ma stru~ wa ka za re for mu vi so kog obra zo va wa – HE RE, bio je svo je vr sna pro mo ci ja da qe pri me ne Bo low ske de kla ra ci je, na gla {e ne po tre be da se re {e pro ble mi i ne lo gi~ no sti ko ji su se po ja vi li u pri me ni „bo lo we” a ti ~u se in `e wer skih stru ka i iz da va wa li cen ci. Su de }i po to me {to je oku pio stru~ wa ke re le vant ne za spro vo |e we bo low ske re for me u vi so kom obra zo va wu, pred stav -

ni ke svih uni ver zi te ta, In `e wer ske ko mo re Sr bi je, re sor nih mi ni star sta va i po kra jin skih se kre ta ri ja ta, a pre sve ga po iz van red no kon struk tiv nim di sku si ja ma, skup je po tvr dio ~vr stu re {e nost da se za jed ni~ ki pro na |u naj bo qa re {e wa. S ob zi rom na to da je sku pu pri su stvo va lo ne ko li ko ~la no va no vo i za bra nog Na ci o nal nog sa ve ta za vi so ko obra zo va we, mo `e se pret po sta vi ti da }e sr` ju ~e ra {we di sku si je bi ti jed na od pr vih te ma ko jom }e se Sa vet ba vi ti.

Prof. dr Ra di vo je Mi tro vi}, dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu pro sve te, na gla sio je da su li cen ce in `e we ra kom plek sno pi ta we i da tu pro ble -

ako ho }e mo da pre va zi |e mo kri zu i na pra vi mo sta bil no dru {tvo.

– Po Za ko nu o pla ni ra wu i iz grad wi, u Sr bi ji su za do bi ja we li cen ce pre po zna tqi vi ma ste ri, a ako ho }e mo da pri hva ti mo ono {to je trend Bo low skog si ste ma – da se za po {qa va ju i oni s tro go di {wim stu di ja ma, mo ra mo da im da mo ne ku li cen cu. Za to mo ra mo da pro me ni mo po me nu ti za kon, ali i da ka `e mo da je za be ~e lo re po treb no ili tri ili ~e ti ri go di ne. Ne mo `e u is toj dr `a vi ne ko da ima be ~e lor s tri go di ne, kao na Gra |e vin skom fa kul te tu u Ni {u, a u No vom Sa du i Be o gra du s ~e ti ri. Mo ra se na pra vi ti ne ka uni fi ka ci ja – re kao je [u ma rac. – Ne tre ba svi da idu ba{ na ma ster stu di je, to dr `a vu mno go ko {ta. U „Mer ce de su”, re ci mo, ne mo `e te „pu {kom„ da na |e te in `e we re, uglav nom su sve teh ni ~a ri.

Mi se u Ko mo ri za la `e mo za to da be ~e lo ri do bi ja ju ne ka ovla {}e wa da ra de jer sa da ne mo gu da ra de. Iz jed na ~a va mo, prak ti~ no, one ko ji ima ju ~e ti ri go di ne fa kul te ta s oni ma ko ji su za vr {i li vi so ku {ko lu! Li cen ce su po sta le sa stav ni pred met svih jav nih ten de ra i jav nih na bav ki. To ne mo `e da se iz beg ne, to je evrop ski trend.

– Li cen ce su ve o ma zna ~aj ne jer po sto je od re |e na za ni ma wa, kao {to su in `e wer ska, za ko je ni je do voq no sa mo osnov no obra zo va we na fa kul te tu ne go su po treb ne in `e wer ske li cen ce da bi in `e we ri mo gli da pro jek tu ju u obi mu u ko jem te li cen ce da ju do zvo lu za pro jek to va we - is ta kla je prof. dr

Utvr di ti kom pe ten ci je – Po sto je za ko ni ko ji oba ve zu ju na {e svr {e ne in `e we re na to da is pu wa va ju i ne ke dru ge uslo ve po red di plo me ko ju no se – re kao je de kan FTN-a prof. dr Ili ja ]o si}. – Osnov no je pi ta we ko je kom pe ten ci je mo ra ju da ima ju na {i stu den ti za sva ki ni vo stu di ja i da li ih kroz na {e stu dij ske pro gra me pri pre ma mo da po lo `e is pit i do bi ju jo{ i tu li cen cu ko ja se tra `i. Jer, ni je do bro da ima mo stu dij ske pro gra me a da nas ne in te re su je gde }e na {i stu den ti ra di ti, ko je jo{ kri te ri ju me mo ra ju da za do vo qe da bi mo gli ra di ti na od re |e nom rad nom me stu. Mo ra mo da stva ra mo ta kve stru~ wa ke ko ji }e bi ti kon ku rent ni na tr `i {tu i pri vre du i dru {tvo u~i ni ti kon ku rent nim u od no su na dru ge. ma ti ku tre ba da ko or di ni ra ne ko li ko mi ni star sta va. Uz du ho vi tu opa sku da bi se Bo low ski pro ces kod nas mo gao na zva ti „srp skim ko lom” jer ide tri ko ra ka na pred, pa dvatri una zad, prof. dr Mi lo{ Ne deq ko vi}, dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu za na u ku i teh no lo {ki raz voj, uka zao je na ne ke pro ble me s ko ji ma se su o- ~a va mo, iz me |u osta lih to je i ogro man broj stu de na ta dok tor skih stu di ja.

Pri me tiv {i da je trend kod nas, ba{ kao i u sve tu, da svi `e le da bu du me na xe ri jer se tu, iz gle da, vi {e za ra |u je i pro fit je ve }i, prof. dr Dra go slav [u ma rac, pred sed nik In `e wer ske ko mo re Sr bi je, na gla sio je da mo ra mo da se po sve ti mo teh ni~ kim stru ka ma

Ve ra Don dur, pred sed ni ca HE RE ti ma. – Bo low ski pro ces je u mno go ~e mu iz me nio si stem obra zo va wa i si stem stu di ja i sad je neo p hod no uskla di ti akre di to va ne stu dij ske pro gra me s pro ce si ma u ko ji ma in `e we ri, po sle ne ko li ko go di na is ku stva, do bi ja ju li cen ce. To ni je ni {ta no vo i bi la je usta qe na prak sa u na {oj ze mqi, a sa da }e se oba vqa ti na ma lo dru ga ~i ji na ~in. O~e ki va wa su uto li ko ve }a {to na {a ze mqa ima re la tiv no vi sok pro ce nat in `e we ra ko je {ko lu je i to je va `an po ten ci jal Sr bi je. Sa mim tim su i in `e wer ske li cen ce ve o ma zna ~aj ne jer da ju pro hod nost na {im in `e we ri ma da pro jek tu ju ne sa mo ov de ve} i u ino stran stvu.

V. ^e ki}

dRU[TvO PLA TE PRO SVE TA RA ZA VI SI ]E OD EKO NOM SKE SI TU A CI JE

Mi ni star tra `i pre kid {traj ka – Vla da Sr bi je po tvr di la je svo je ga ran ci je za po ve }a we pla ta u pro sve ti, ali }e ko na ~an iz nos po ve }a wa bi ti po znat na kon raz go vo ra s MMF-om i pro ce ne eko nom skih kre ta wa u pr vom kvar ta lu go di ne – re kao je ju ~e mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi}.

On je, na kon sa stan ka s pred stav ni ci ma sin di ka ta pro sve te, re kao da je po stig nu ta sa gla snost o po tre bi for mi ra wa so -

Tri re pre zen ta tiv na sin di ka ta pro svet nih rad ni ka, ko ji su jo{ u {traj ku, sa op {ti la su da wi ho vi ju ~e ra {wi pre go vo ri sa Vla dom Sr bi je ni su uro di li plo dom, dok je Sin di kat obra zo va wa Sr bi je, ko ji je pr vi ob u sta vio {trajk, sa op {tio, po zi va ju }i se na in for ma ci je iz Vla de, da da qih raz go vo ra ne }e ni bi ti do kra ja apri la. Pred stav ni ci Uni je sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je, Gran skog sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je “Ne za vi snost” i Sin di ka ta rad ni ka u pro sve ti Sr bi je ni su ima li {ta ni da pri hva te, jer im ni je po nu |e no ni {ta no vo, na vo di se u za jed ni~ kom sa op {te wu.

- Iz da na {wih raz go vo ra sa mi ni stri ma za kqu ~u je mo da je ovoj vla sti do sve ga sta lo vi {e, ne go do obra zo va wa - oce ni li su ovi sin di ka ti.

sa li pro to kol, ta ko i oni ko ji ni su – re kao je Ob ra do vi}, i po no vio da je od sin di ka ta tra `e no da pre ki nu {trajk da bi {ko le na dok na di le iz gu bqe no gra di vo jer de ca ne tre ba da tr pe po sle di ce {traj ka.

– Do go vo ri li smo se da ana li zi ra mo efek te Za ko na o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa i da nam sin di ka ti da ju su ge sti je za we go va bo qa re {e wa – iz ja vio je Ob ra do vi}, i na veo da je do go vo re no da se ana li zi ra ju po da ci {kol skih upra va o bro ju za po sle nih u osnov nim i sred wim {ko la ma i po da ci Tre zo ra, da se vi di da li po sto je raz li ke u tom bro ju.

On je na veo da Mi ni star stvu pro sve te jo{ ni je do sta vqen plan na dok na de iz gu bqe nih ~a so va to kom pot pu ne ob u sta ve ra da jer ni su svi di rek to ri {ko la ura di li svoj po sao, od no sno ni su sa ~i ni li pred log na dok na de.

Spe ci jal ni sa vet nik mi ni star ke fi nan si ja Bog dan Po po vi} re kao je da je MMF u su {ti ni pri hva tio pro jek ci ju o ga b a r it n oj (ukup n oj) ci f ri ko ja }e bi ti ras po lo `i va za jav ni sek tor i pen zi o ne re. Je di no je osta lo pi ta we struk tu re is pla te, re kao je Po po vi}, jer MMF iz ra `a va bo ja zan da }e se, ako is pla ta bu de kroz za r a d e, to pre n e t i na 2012. go di nu.

ZRE WA NIN SKA BOL NI CA AKRE DI TO VA NA NA SE DAM GO DI NA

Na u~ na fan ta sti ka po sta la stvar nost Op {ta bol ni ca “Dr \or |e Jo a no vi}” u Zre wa ni nu je di na je zdrav stve na usta no va u Sr bi ji ko ja je do bi la ser ti fi kat o akre di ta ci ji na pe riod od se dam go di na. Po tvr da o do brom ra du sti gla je u bol ni cu pre dva da na, na za do voq stvo, ali i pri jat no iz ne na |e we, me nax men ta i za po sle nih. Di rek tor ka bol ni ce dr Gor da na Ko zlo va~ ki na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re ka za la je da su sva o~e ki va wa i{la ka to me da ova usta no va, ko ja bri ne o pa ci jen ti ma iz svih pet op {ti na sred weg Ba na ta, do bi je akre di ta ci ju u tra ja wu od tri go di ne, a da je iz da va we sed mo go di {we svo je vr sne do zvo le za rad li ~i lo na na u~ nu fan ta sti ku.

– Ipak, de si lo se da bu de mo je di na usta no va ko ja je do bi la naj vi {i akre di ta cij ski ni vo, {to zna ~i da }e pro ces re a kre di ta ci je bi ti oba vqen tek za se dam go di na. To je ve li ki uspeh zre wa nin ske bol ni ce. Pr vi smo oba vi li sve one rad we ko je su bi le pre mi sa

da bi oce wi va ~i do {li i de fi ni tiv no pro ce ni li rad usta no ve. Kri te ri ju mi za sed mo go di {wu akre di ta ci ju bi li su da le ko bla `i u od no su na one ko je smo mi is pu ni li – na gla si la je dr Ko zlo va~ ki.

Akre di ta ci ja je, po ja sni la je ona, ser ti fi ka ci ja ra da, {to je do kaz da je po stig nut op ti ma lan ni vo kva li te ta i, uop {te, u~in ka. Da bi se ova ko ne {to do go di lo, po we nim re ~i ma, bi la je po treb na mo bi li za ci ja, uz pret hod nu mak si mal nu mo ti va ci ju, svih 1.090 za po sle nih u zre wa nin skoj bol ni ci, {to su oni zdu {no pri hva ti li.

– Bi lo je u po je di nim tre nu ci ma do sta te {ko. Ali, us pe li smo. Sve mu ovo me zna ~aj no je do pri ne lo otva ra we Je di ni ce za mo `da ni udar, {to je u~i we no uz po mo} Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za zdrav stvo, za tim ka bi ne ta za pejs mej ke re, uvo |e we si ste ma so lar nih ko lek to ra, re or ga ni za ci ja Ur gent nog cen tra i ode qe wa u bol ni ci, kao i sta -

vqa we pa ci je na ta u fo kus – is ta kla je di rek tor ka bol ni ce.

Po kra jin ski se kre tar za zdrav stvo dr Ati la ^en ge ri ~e sti tao je ju ~e ru ko vod stvu na do bi je nom ser ti fi ka tu i na po me nuo da su u Se kre ta ri ja tu bi li sve sni to ga da se ra di o usta no vi ko ja }e ve o ma do bro da pro |e pro ces akre di ta ci je. ^en ge ri je pre ci zi rao da su u Se kre ta ri ja tu pre po zna li me nax ment, i ra ni ji i sa da {wi, po to me {to ima do bre ide je, pa ga je bi lo la ko pra ti ti kroz fi nan sij ske pro jek ci je.

– U po sled wih ne ko li ko go di na u bol ni cu smo ulo `i li ne {to vi {e od 110 mi li o na di na ra, a u zre wa nin sko zdrav stvo 180 mi li o na. Si gur no je to bio sa mo je dan od uslo va da se akre di ta ci ja do bi je na se dam go di na, a dru go je qud ski fak tor – oce nio je ^en ge ri, i do dao da se ve} raz go va ra o da qim pla no vi ma raz vo ja bol ni ce u Zre wa ni nu. @. Ba la ban

NO VE IN VE STI CI JE STI @U U VR [AC

Ob no va flo te Va zdu ho plov ne aka de mi je Agen ci ja za kon tro lu le te wa Sr bi je i Cr ne Go re na ja vi la je ju ~e da pla ni ra da u na red ne tri go di ne pot pu no ob no vi flo tu Va zdu ho plov ne aka de mi je u Vr {cu i re kon stru i {e objek te, a da do kra ja 2012. iz gra di pi stu ko ja bi bi la ospo so bqe na i za pri jem put ni~ kih avi o na ka pa ci te ta do 70 se di {ta. Di rek to rat za ci vil no va zdu ho plov stvo do de lio je Agen ci ji za kon tro lu le te wa ser ti fi kat o ospo so bqe no sti za ob u ~a va we va zdu ho plov nog oso bqa jer u okvi ru we od sep tem bra pro {le go di ne ra di vr {a~ ka Va zdu ho plov na aka de mi ja.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra Agen ci je Ni ko la Stan kov iz ja -

Pri ti ska ju dr `av ni funk ci o ne ri? to ga, ka `e se, pri sut ni su i dru gi ne do zvo qe ni po sred ni uti ca ji iz vr {ne vla sti na rad ovog su da u po stup ku re sti tu ci je, kao i na pri me nu Za ko na o re sti tu ci ji.

Naj o ~i ti ji pri mer ta kvog uti ca ja pred sta vqa ~i we ni ca da Vla da Sr bi je, uo~i do no {e wa od lu ke Ustav nog su da u ovom po stup ku, iz be ga va da ime nu je no vog di rek to ra dr `av ne Di rek ci je za re sti tu ci ju, na kon {to je do sa da {wem is te kao man dat. Ti me se, na vo di se u sa op {te wu, blo ki ra spro vo |e we va `e }eg Za ko na o vra }a wu imo vi ne cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma i upu }u je ja sna po ru ka

ci jal nog pak ta na ni vou dr `a ve ve za nog za oba ve ze Vla de o pi ta wu kre ta wa ce na jav nih uslu ga i pla ta za po sle nih, uz oba ve zu da se {trajk ob u sta vi. O za ra da ma se vi {e ne }e raz go va ra ti, na gla sio je mi ni star, jer }e pla te za vi si ti od eko nom ske si tu a ci je.

– O svim osta lim pi ta wi ma, ka da bu du na dnev nom re du, raz go va ra }e re pre zen ta tiv ni sin di ka ti, ka ko oni ko ji su pot pi -

Sin di ka ti: Pro pa li pre go vo ri s Vla dom

CR KVE NE ZA DO VOQ NE PO STUP KOM USTAV NO STI ZA KO NA O RE STI TU CI JI

Pred stav ni ci tra di ci o nal nih cr ka va i ver skih za jed ni ca u Sr bi ji iz da li su sa op {te we u ko jem iz ra `a va ju „svo ju du bo ku za jed ni~ ku za bri nu tost zbog ne do zvo qe nog uti ca ja iz vr {ne vla sti na Ustav ni sud Sr bi je u po stup ku za oce wi va we ustav no sti Za ko na o vra }a wu imo vi ne cr kva ma i ver skim za jed ni ca ma”. U sa op {te wu se na vo di da po je di ni vi so ki dr `av ni funk ci o ne ri vr {e pri ti sak na Ustav ni sud upu }i va wem jav nih po ru ka u me di ji ma, ko je uvi je no, ali pro vid no, da ju do zna wa su di ja ma tog su da da ovaj za kon ni je ni tre ba lo do ne ti. Osim

dnevnik

Ustav nom su du ka kvu od lu ku we go ve su di je tre ba da do ne su.

Sa op {te we su pot pi sa li epi skop ba~ ki Iri nej iz Srp ske pra vo slav ne cr kve, nad bi skup be o grad ski Sta ni slav Ho ~e var iz Ri mo ka to li~ ke cr kve, bi skup Sa muel Vr bov ski iz Slo va~ ke evan ge li~ ke cr kve, bi skup I{tvan ^e te-Se me {i iz Re for mat ske hri {}an ske cr kve, bi skup Ar pad Do lin ski iz Evan ge li~ ke hri {}an ske cr kve, re isul-ule ma Adem Zil ki} iz Islam ske za jed ni ce Sr bi je, kao i Alek san dar Ne }ak iz Je vrej ske za jed ni ce Sr bi je.

vio je da je pla ni ra no da [kol ski cen tar kon tro le le te wa iz Be o gra da bu de pre me {ten u Vr {ac i da se u to ku ove go di ne za po tre be obu ke pi lo ta ku pi jo{ osam avi o na. On je re kao da }e sa mo za pro jek to va we ra do va na re kon struk ci ji Aka de mi je bi ti iz dvo je no 1,5 mi lion evra, a s po sta vqa wem no vog osve tqe wa i te le ko mu ni ka ci o nom i ener get skom in fra struk tu rom bi }e in ve sti ra no oko dva mi li o na evra. U re kon struk ci ju Uprav ne zgra de Aka de mi je, po we go vim re ~i ma, bi }e ulo `e no iz me |u 400.000 i 500.000 evra.

– Pla no vi po sto je i pa ra ima - na veo je Stan kov, do da ju }i da

Paj ti}: Raz vi ja we po slov nog va zdu {nog sa o bra }a ja Pred sed nik voj vo |an ske vla de Bo jan Paj ti} je is ta kao da je Po kra ji na pre ko Fon da za raz voj u po sled we tri i po go di ne u op {ti nu Vr {ac in ve sti ra la oko 1,5 mi li jar du di na ra, pr ven stve no u in fra struk tu ru i in du strij sku zo nu. Na gla {a va ju }i da Vr {ac ima {an su da raz vi je ceo ju `ni Ba nat, Paj ti} je ka zao da }e re kon struk ci ja aero dro ma u tom gra du i mo der ni za ci ja Aka de mi je bi ti zna ~aj na za po slov ni va zdu {ni sa o bra }aj, pri vla ~e we stra nih in ve sti to ra, za pri vred ni raz voj i de cen tra li za ci ju.

SMAT SA ima sop stve ne pri ho de, kao i da je ciq da Aka de mi ja po sta ne pro fi ta bil na.

On je re kao da je pla ni ra no po ve }a we ka pa ci te ta Aka de mi je

ta ko da mo `e da pri mi iz me |u 150 i 200 po la zni ka – pi lo ta i kon tro lo ra – i da aero drom Vr {ac po sta ne me |u na rod ni aero drom za „biz-avi ja ci ju”.

Prekr{ajni postupak protiv „Pinka” Sa vet Re pu bli~ ke ra dio-di fu zne agen ci je (RRA) na lo `io je te le vi zi ja ma „Pink” i „He pi” da hit no iz sa dr `a ja ri ja li ti {ou pro gra ma ot klo ne sve ono {to kr {i Za kon o ra dio-di fu zi ji i Ko deks o po na {a wu emi te ra, a od lu ~io je da pro tiv te le vi zi je „Pink” po kre ne pre kr {aj ni po stu pak.

- Za bra wu je se emi te ri ma sva ko da qe emi to va we pro gra ma ko ji svo jim sa dr `a jem te {ko ugro `a va ju fi zi~ ki, men tal ni i mo ral ni raz voj ma lo let ni ka i na ru {a va ju do sto jan stvo li~ no sti - od lu ~e no je na van red noj sed ni -

ci Sa ve ta RRA. Raz lo zi za hit no sa zi va we van red ne sed ni ce na la ze se „u eska la ci ji ver bal nog i fi zi~ kog na si qa, kao i `e qi Sa ve ta RRA da, sve stan svo je dru {tve ne od go vor no sti, u~i ni sve ka ko bi gle da o ci u Sr bi ji bi li za {ti }e ni od mal tre ti ra wa ta kvim sa dr `a ji ma”.

Sed ni ci su pri su stvo va li i pred stav ni ci te le vi zi ja sa na ci o nal nim fre kven ci ja ma „Pink” i „He pi”. Oni su upo zo re ni da „ne sme ju emi to va ti pro gra me ko ji oprav da va ju ili pod sti ~u na si qe”, kao i da „uki nu mo gu} nost kon zu mi ra wa al ko hol nih pi }a i

ci ga re ta u~e sni ci ma ri ja li ti {ou pro gra ma, jer je to u su prot no sti sa Ko dek som o po na {a wu emi te ra”. Neo p hod no je da emi te ri „u bi lo ko joj for mi re pri znog emi to va wa ri ja li ti pro gra ma zvu~ nim sig na lom sa kri ju ce lu re ~e ni cu u ko joj je iz go vo re na psov ka ili uvre da, a ne sa mo jed nu ili dve re ~i ili ~ak deo re ~i, kao do sa da”. Wi ma je na lo `e no „da i po red ozna ke 18 te lo pom na pi {u upo zo re we da pro gram ko ji sle di mo `e ugro zi ti de cu i omla di nu i da isto oba ve {te we emi tu je u kaj ro ni ma na sva kih pet mi nu ta”.

kultura

c m y

dnevnik

subota19.februar2011.

15

ВЕЧЕРАС У БАЛЕТУ „ДОН КИХОТ” НА СЦЕНИ СНП-а

Гостује Антон Богов из Марибора У вечерашњој балетској представи „Дон Кихот”, која ће бити изведена у 19 часова на сцени „Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта, гостоваће Антон Богов, првак балета Словенског народног гледалишча из Марибора. У овом балету Лудвига Минкуса, за који је либрето, према истоименом роману Мигела де Сервантеса, написао Маријус Петипа, а у СНП-у кореографију и режију урадио гост из Мађарске Ђула Харангозо, Антон Богов ће играти улогу Базила. Китри ће бити Јелена Лечић–Колчерију, а Мерцедес Андреја Кулешевић, док ће Еспаду играти Ливију Хар. У осталим улогама су: Саша Латиновић (Гамаш), Слободан Нинковић (Дон Кихот), Ранко Лазић (Санчо Панса), Олга Аврамовић, Сања Павић, Дуња Лепуша, Милена Кркотић, и други солисти и чланови ансамбла Балета, у пратњи Оркестра СНП-а којим диригује Микица Јевтић. На следећој представи „Дон Кихота” 1. марта, публика ће имати прилику да у главним улогама Ки-

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ДАНА МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

Енциклопедија словачке наивне уметности Прва мултимедијална Енциклопедија словачке наивне уметности у Србији представљена је у Министарству културе, поводом Међународног дана матерњег језика, који чланице Унеска обележавају 21. фебруара.Министарство културе и Унеско покровитељи су електронског издања Енциклопедије, која обухвата 60 аутора, више од 1.000 репродукција и стручне текстове домаћих и страних историчара уметности на три језика - словачком, српском и енглеском. Према речима државне секретарке Министарства културе Снежане Стојановић Плавшић, то министар-

ство ће у овој години пружити новчану помоћ за наставак пројекта.

Oна је истакла да Министарство културе пружа снажну подршку различитим уметничким и информативним програмима националних мањина у Србији, да је за суфинансирање пројеката у области јавног информисања на језицима националних мањина одобрило више од 40 милиона динара за реализацију 72 пројекта на 12 језика - албански, бугарски, влашки, мађарски, ромски, румунски, словачки. У Галерији "Бабка" у Ковачици данас ће се одржати презентација народних и традиционалних умет-

ности и уметничких заната националних мањина и етничких заједница у Србији под покровитељством Унеска. Међународним даном матерњег језика проглашен је 21. фебруар у знак сећања на студенте који су 1952. године убијени у Даки, јер су протестовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични језик. Земље чланице Унеска обележавају га као подсетник да је неопходно спречити нестајање појединих језика, будући да подаци показују да у свету годишње одумре око 25 различитих језика.

У ИЗРАЕЛУ ПРЕМИНУЛА НЕКАДАШЊА НОВОСАЂАНКА ПИЈАНИСТКИЊА ИЛИКА ОФНЕР

Представница старе школе У Израелу је ових дана умрла значајна представница загребачке пијанистичке, "Станчићеве школе" Илика (Илана, Илона, Јелена) Офнер. Рођена је у Кисачу поред Новог Сада 1915. Након почетних студија клавира код Леонтине Росенцвајг у Новом Саду, 1933. одлази у Беч, где по препоруци професора Еугена Задора ступа у класу Хедвиг вон Андрашфи на Музичкој академији. Професорица Андрашфи била је заступник тада нове, Брајтхауптове "Die natürlic hes Kla vi er tec hnik Met ho de" свирања клавира. Циљ ове методе био је растеретити напрегнуте и оптерећене "високе прсте" и ослободити цело тело, помоћу слободних покрета целе руке.

ти се 1936. у Нови Сад. Новосадска пијанисткиња Милица Моч препоручила јој је тада да настави студије код Светислава Станчића у Загребу. Занимљиве су њене успомене на учење код овог истакнутог представника загребачке пијанистичке школе и следбеника свог професора Феручиа Бусонија. Станчић се, пре свега, изненадио да Илика Офнер уопште може да свира са тако малим шакама, а када је видео покрете њених руку и резултате Брајтхауптове методе, оштро је све то негирао. Похвалио је њену музикалност, али је рекао да потпуно заборави ту технику свирања. Уместо богатог пијанистичког репертоара који је Офнеро-

Це ње ни кла вир ски пе да гог Током Другог светског рата Илика Офнер је са својим супругом др Френсисом Офнером (дугогодишњим дописником Кристиан Сајнс Монитора и Обсервера са Блиског Истока) стигла у Истанбул, где се ангажовала на помоћи јеврејским заробљеницима у немачким логорима и избеглицама из Европе. Након рата, населили су се у Израелу, где је постала цењени клавирски педагог. Никада није официјелно радила у некој музичкој установи (због природе посла свог супруга), али је обучавала низ ученика клавира и посебно била цењена као консултант најистакнутијим израелским клавирским педагозима (Илона Винце, Едит Краус, Мириам Бошковић). Један од њених најуспешнијих ученика био је Драган Шобајић, син тадашњег амбасадора Југославије у Израелу. Био је представљен Артуру БенедеттиМикеланђелију приликом његовог боравка у Израелу 1967. и Микеланђели је био спреман да га сместа прими за свог студента. Породица је, међутим, морала да се врати у Југославију и питали су Микеланђелија за савет - код кога тамо учити. Микеланђели се прилично неповољно изразио о тадашњој југословенској пијанистичкој школи, и препоручио је само једног педагога - Светислава Станчића. При том се обраћала велика пажња на квалитет и лепоту тона, али се у приличној мери занемаривала активност, снага и виртуозност прстију. Илика Офнер је изванредно напредовала у освајању ове технике, која је веома годила њеним изузетно малим шакама, постизала запажене резултате и била међу истакнутим студентима Хедвиг вон Андрашфи. Међутим, тих година фашизам је у Бечу узимао све више маха, живот Јевреја постајао је све неподношљивији, тако да је она била принуђена да напусти Беч и вра-

ва освојила у Бечу, дао јој је Чернијеве етиде опус 740 - и натерао је да пуних 5-6 месеци, свакодневно, по 8 часова дневно, свира само ове етиде и вежба прсте. Станчић је био изузетно строг професор. Изнуривао је своје студенте захтевима за техничком перфекцијом и захтевао да је се стриктно придржавају, не одступајући ни за нијансу од ауторових интенција. На часовима, који су трајали понекад и много сати, тражио је од студената јасност, прецизност, перфекционизам, стављајући у први план вер-

ност аутору. Техника прстију била је нарочито потенцирана (нпр. неке од етида било је потребно свирати са четири различите врсте стаката), док о лепоти тона готово да није ни говорио. Док је Брајтхауптова метода ослобађала руке помоћу полукружних покрета, Станчић се концентрисао на шаку и покрете прстију. Приликом свирања акорда и арпеђа захтевао је да се шака рашири у положај акорда, па да се у таквом положају свира прстима као чекићима. Понекад је захтевао да деоницу леве руке свира десном и обрнуто. Велику пажњу посвећивао је педализацији, тражећи чак да студент изводи само педализацију, без свирања рукама! Лепота тона, на којој се у Бечу веома инсистирало, за Станчића као да није била битна: тражио је коректност и готово аутоматско придржавање оних замисли које је, по његовом мишљењу, изразио аутор. Његове анализе композиција биле су врло јасне, тако да је ученик добијао готову архитектонику извођеног дела - и тога је морао стриктно да се придржава. Од Бусонија је преписао ознаке за интерпретацију и захтевао да их сваки студент буквално копира. (Илика Офнер је до данас сачувала примерке нота са овим ознакама). Ова спартанска метода (коју је студент могао да прихвати само уз велика самоодрицања) уродила је плодом. Након неколико месеци тешког рада на освајању Станчићеве технике свирања, Илика Офнер је под његовим назором почела да осваја велики обим клавирске литературе (обе свеске Баховог Das Wohltem pe ri er te Kla vi er, Бетовенове сонате - укључујући и Валдштајн Сонату, упркос њеним октавама – Моцартову Фантазију, Шопенове прелиде, етиде и полонезе)... Илика Офнер је 1936-1938. стекла снагу, чврстину и покретљивост прстију - па је та достигнућа Станчићеве школе интегрисала са својим дотадашњим пијанистичким искуством. И сам Станчић је признао да је то добра комбинација. Душан Михалек

три и Базила види солисте СНП -а Андреју Кулешевић и Ливија Хара. Антон Богов је рођен 1975. у Омску, у Русији, а прво балетско образовање стекао је у Алма Ати, где је дипломирао и започео каријеру. Учествао је 1993. на Међународном балетском такмичењу у Москви и након тога постао члан међународног балетског ансамбла Oc hi из Нагоје/Јапан. Члан је Балета Словенског народног гледалишча у Марибору од 1994. Гостовао је у представама Словенског народног гледалишча у Љубљани („Шчелкунчик”, „Жизела”, „Ана Карењина”), Опере у Грацу („Силфида”, „Враголанка”), Националном позоришту у Прагу („Лабудово језеро”), летњем фестивалу у Брегенцу („Дон Кихот”), фестивалу у Осаки („Дон Кихот” - Па де де, „Силфида” - Па де де). Осим наведених, остварио је и још много других играчких улога. На такмичењу у Кореји 1995. је добио Златну медаљу, а исте године је освојио и награду за најбољег

партнера на такмичењу у Љубљани. У Осаки је 1996. освојио посебну награду, а 1998. је био финалиста такмичења "Рудолф Нурејев" у Будимпешти. Награду "Гришко" је добио 1999. у Варни као најбољи играч савременог плеса, затим и бронзану медаљу и посебну награду за савремени плес на Међународном балетском такмичењу у Нагоји у Јапану, као и Сребрну медаљу на Међународном балетском такмичењу у Луксембургу. Наша публика је имала прилику да га види у улози Алберта у балету „Жизела”. Балет „Дон Кихот” је на сцени СНП-а премијерно изведен крајем децембра 2010. По речима критичарке Снежане Субић, "остварена је успешна представа која плени ведрином, динамичношћу и темпераментом солиста и ансамбла балета. Добитна комбинација за овај добро остварен плесни спектакл је добар избор играча за насловне и пратеће улоге и живо анимирање балетског ансамбла". Н. Пeјчић

„ONE GIRL SHOW“ МАРТЕ БЕРЕШ И АНДРАША УРБАНА УСКОРО ПРЕД ПУБЛИКОМ

Добар предзнак Позориште „Костолањи Деже“ у Суботици, прексиноћ је приредило „радну премијеру“ своје најновије представе, „One Girl Show“ Марте Береш и Андраша Урбана. Започета као ауторски пројекат глумице Марте Береш, представа је врло брзо добила и Урбанов редитељски потпис. Сада је то рад у настајању чија ће коначна верзија пред публиком премијерно бити изведена у априлу. „Марта Береш. Ко је она? Жена. Девојчица. Глумица. Спремачица. Играчица. Или је неко потпуно други? Мађарски и не-мађарски безобразна и секси представа на јако сладак начин.“ Овај цитат је „тизер“ за „One Girl Show“. Уживо, након „радне премијере“ пред публиком „Костолањи Деже“, шоу је добио контуре животне приче Марте Береш, која у сценској верзији садржи елементе физичке, плесне и гласовне игре. Будући да је реч о глумици, та прича постаје прича о позиву, прочишћењу, идентитету, а има ту и изненађења. Аутори су за сад прилично задовољни квалитетом, уметничким и забављачким потенцијалом, али остаје да се види како ће се ствар развити до премијере. Најзанимљивије да види како

то изгледа на крају, који је у позоришту заправо почетак, биће публици која је потпуно испунила салу у четвртак, што је Андраша Урбана натерало да се у свом фазону нашали: - Баш је добра представа, каква ли ће тек бити премијера! Глумица Марта Береш, којој је ово први сличан излет, и ако је веровати лику Марте Береш који игра у представи „One Girl

Show“, тест већи и од осамстокилометарског ходочашћа, сигурно ће остварити вредан резултат у својој (интимној) биографији и репертоару позоришта „Костолањи Деже“. Тиме се враћа „стипендија“ коју је ова глумица у Суботици имала још док је студирала, а наставља занимљивост (ауто)референтног опуса Андраша Урбана. И. Бурић

ОСНИВАЧКА СКУПШТИНА СЛЕДЕЋЕГ МЕСЕЦА

Ново Удружење издавача

У ФРАЊЕВАЧКОМ САМОСТАНУ У БАЧУ

Oткривена фреска „Распеће Христово“ Стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе 8. фебруара, приликом радова на адаптацији капеле Фрањевачког самостана у Бачу, открили су фреску „Распеће Христово“. Стручњаци који раде на обнови самостана, а на основу првих сазнања, процењују да фреска потиче из 13. или 14. ве-

ка. У понедељак у Бачу биће одржана конференција за штампу, а новинарима ће први пут бити омогућено да сниме новооткривену фреску. Такође, биће приказан поступак приликом откривања овог значајног сегмента историје Фрањевачког самостана у Бачу. М. Суџум

Оснивачка скупштина новог, јединственог Удружења издавача и књижара Србије, биће одржана 11. марта у Београду, најављено је јуче на састанку издавача. Ново удружење, које ће окупљати 120 чланова, настаће припајањем Српског удружења издавача и књижара, којим председава Дејан Папић из београдске "Лагуне" и Удружења издавача Србије, на челу са Зораном Колунџијом из новосадског "Прометеја". На заједничком састанку у Београду управни одбори два удружења одлучили су да своје активности наставе као јединствена групација која ће "заступати интересе професије у Србији и иностранству, ефикасније штитити интересе својих чланова и промовисати књигу и издаваштво", саопштено је из Српског удружења издавача и књижара. Ново удружење активно ће се укључити у организацију Међународног сајма књига у Београду и локалних манифестација књиге, као и у представљање и заступање издавача из Србије на међународним сајмовима књига. Састанку су присуствовали представници издавачких кућа "Лагуна", "Прометеј", "Евро Ђунти", "Моно и Мањана", "Агора", "Православна реч", "Боок" и други.

SPORT

subota19.februar2011.

VOJVODINA SRBIJAGAS VE^ERAS (20) DO^EKUJE CRNOKOSU

Uz goste sti`u i navija~i U po sled we ~e ti ri utak mi ce, od ko jih su u tri na vra ta bi li go sti, ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja gas po ka za li su ne ko no vo li ce. Na i me, cr ve no-be li su po be di li li de ra, eku pu FMP-a, po tom i Bo rac u Gor wem Mi la nov cu, a on da je, u pro {lom ko lu, na i {la i zna ~aj na po be da nad Me gom u Be o -

Mar ko Po po vi} (Voj vo di na Sr bi ja gas)

gra du. Sve to stvo ri lo je mno go bo qu at mos fe ru unu tar eki pe tre ne ra Ra den ka Va ra gi }a, pred ko jom je ve ~e ras utak mi ca s eki pom Cr no ko sa ko ja se gr ~e vi to bo ri za op sta nak u Pr voj A li gi Sr bi je.

Go sti su u pr vom de lu pr ven stva po be di li No vo sa |a ne (79:67) i sa da }e ka pi ten Ste fan Haj du ko vi} i sa i gra ~i ima ti pri li ku da im se re van {i ra ju za po raz u Ko si je ri }u.

- Utak mi cu do ~e ku je mo u le poj at mos fe ri i po sle tri po be de u po sled we ~e ti ri utak mi ce - re kao je De jan Ko va ~e vi}, pr vo ti mac eki pe iz No vog Sa da. - Sve sni smo da nas o~e ku je te `ak duel, jer Cr no ko sa se o~aj ni~ ki bo ri za op sta nak i po -

ku {a }e da nas iz ne na di. Me |u tim, do bro smo tre ni ra li, rad je po dig nut na vi {i ni vo i ve ru jem da }e mo na sta vi ti sa se ri jom do brih re zul ta ta.

Tre ner Va ra gi} ta ko |e je upo zo rio na zna ~aj utak mi ce i im pe ra tiv po be de ko ji pred so bom ima ju igra ~i iz Ko si je ri }a.

- Si gur no je da nam ne }e bi ti la ko i da }e svi na {i igra ~i mo ra ti da ulo `e mak si mum ka ko bi smo ostva ri li `e qe nu po be du nad Cr no ko som is ta kao je Va ra gi}. - Ne iz ve stan je na stup Mi lo {a Mar ja no vi }a ko ji ima pro blem s te ti va ma i do po ~et ka me ~a ne }e mo zna ti da li }e mo }i da igra. Ivan Bo {wak je po ~eo s la ga nim tre nin zi ma i mo gu }e je da }e ve ~e ras bi ti u sa sta vu, ali on jo{ uvek ni je spre man za utak mi ce. Kon so li do va le su se mno ge stva ri u klu bu i to da je po zi ti van re zul tat na tre nin ge i igre eki pe. Pri sta li ca sam `e sto kog ra da i mi slim da tre ni ra mo ve o ma do bro, a to bi, uosta lom, tre ba la da po ka `e i utak mi ca s Cr no ko som. Na svi ma na ma je pod jed na ka od go vor nost i ve ru jem da }e mom ci ulo `i ti mak si mum i po be di ti ri va la. Si gur no je da nam pu no zna ~i i do la zak Mar ka Po po vi }a, is ku snog pr vo li ga {kog ko {ar ka {a, ali i po ja ~an an ga `man svih osta lih mo ma ka ko ji tre ba da na sta ve s po be da ma i jo{ jed nom do ka `u ka kav i ko li ki kva li tet ima ju.

Na kra ju je Va ra gi} do dao i sle de }e: - Ima mo in for ma ci ju da }e s Cr no ko som do }i i pun auto bus na vi ja ~a ovog ti ma, pa po zi va mo no vo sad sku pu bli ku da u {to ve }em bro ju is pu ni tri bi ne u ma loj sa li Spen sa. Po dr {ka na vi ja ~a pu no bi nam zna ~i la i na dam se da }e mo ima ti wi ho vu po mo}.

Me~ Voj vo di na Sr bi ja gas - Cr no ko sa igra se u ma loj sa li Spen sa od 20 ~a so va. Ulaz na tri bi ne je bes pla tan.

A. P.

Stojakovi} solidan Ko {ar ka {i ^i ka go Bul sa sa vla da li su naj bo qu eki pu NBA li ge San An to nio Spar se re zul ta tom 109:99 i ta ko sti gli do 38 po be de u se zo ni i na sta vi li tr ku sa Bo sto nom i Ma ja mi jem za pr vo me sto na Is to ku. Ve o ma na dah nut u du e lu sa Spar si ma bio je De rik Ro uz, ko ji je uba cio re kord ka ri je re od 42 po e na, uz pet sko ko va i osam asi sten ci ja. Luol Deng ga je pra tio sa 19, dok je kod Spar sa To ni Par ker uba cio 26, a Ma nu \i no bi li 16. ^i ka go je kod ku }e iz gu bio sa mo jed nom u 26 su sre ta i do ma }i na vi ja ~i ne pam te ta kav skor jo{ od se zo ne 1997/98 ka da su u pr vih 27 utak mi ca u Ju naj ted cen tru ima li sa mo dva po ra za. Iste go di ne Bul si su osvo ji li po sled wu ti tu lu pr va ka.

Da las je pod na le tom Dir ka No vic kog pro tut wao Ari zo nom po sle po be de nad Fe niks San si ma (106:112). Ne mac je su sret za vr {io s 35 po e na ({ut 13/18), dok je Pre drag Sto ja ko vi} za 20 mi nu ta uba cio 10 ko {e va uz po dva sko ka i asi sten ci je. U re do vi ma Fe nik sa Stiv Ne{ je utak mi cu za vr {io sa 15 po e na i 14 asi sten ci ja.

dnevnik

c m y

16

NAJBOQI IGRA^ EVROPE U 2010. PO IZBORU FIBA

Teodosi} ispred Gasola i Novickog Ko {ar ka {ki re pre zen ta ti vac Sr bi je Mi lo{ Te o do si} do bio je pri zna we za naj bo qeg igra ~a Evro pe u 2010. go di ni, po iz bo ru FI BA Evro pe.

Plej mej ker na {e re pre zen ta ci je i Olim pi ja ko sa osvo jio je vi {e ne go du plo gla so va na vi ja ~a od dru go pla si ra nog [pan ca Pau Ga so la, dok je bio ne {to bo qi po mi {qe wu eks pe ra ta.

Ipak, u ko na~ nom zbi ru ni je bi lo ni ka kve di le me.

Te o do si} je u pro {loj se zo ni iza bran i za naj ko ri sni jeg (MVP) igra ~a Evro li ge, a za u zeo je me sto i u naj bo qoj pe tor ci Svet skog pr ven stva u Tur skoj.

Re zul ta ti gla sa wa: 1. Mi lo{ Te o do si} (Sr bi ja, Olim pi ja kos) 13.160 (195), 2. Pau Ga sol ([pa ni ja, LA Lej kers) 6.213 (203), 3. Dirk No vic ki (Ne ma~ ka, Da las) 5.118 (102), 4. Li nas Kle i za (Li tva ni ja, To ron to) 6.270 (96), 5. Huan Kar los Na va ro ([pa ni ja, Bar se lo na) 2.884 (98), 6. Hi da jet Tur ko glu (Tur ska, Or lan do) 11.369 (37), 7. Er san Iqa so va (Tur ska, Mil vo ki) 8.523 (30), 8. Di mi tris Di a man ti dis (Gr~ ka, PAO) 6.103 (24), 9. Luol Deng (V. Bri ta ni ja, ^i ka go) 1.773 (26), 10. An drea Bar wa ni (Ita li ja, To ron to) 1.730 (25) itd.

Naj bo qi u Evro pi: Mi lo{ Te o do si}

OL STAR VIKEND NBA LIGE U LOS AN\ELESU

Me~ Istoka i Zapada u no}i izme|u nedeqe i ponedeqka No }as je po ~eo ovo go di {wi Ol star vi kend NBA ko {ar ka {ke li ge, ~i ji je do ma }in ove go di ne Los An |e les. Pred gle da o ci ma u Stejpls cen tru pr vi su se po ja vi li ru ki ji (de bi tan ti) i soft mo ri (igra ~i ko ji su od i gra li pr vu NBA se zo nu).Dru ge ve ~e ri (no} iz me |u su bo te i ne de qe po vre me nu u Sr bi ji) odr `a }e se nad me ta we u ve {ti na ma, od no sno na de lu }e mo vi de ti naj bo qe {u te re za tri po e na, po tom }e plej mej ke ri pri ka za ti svo je ume }e i bi }e iza bran onaj ko ji ima naj bo qu ko or di na ci ju. Na te ren }e za tim iza }i i ne ka da {we zve zde ko je }e broj ne gle da o ce pod se ti ti na pro {la vre me na, a naj a trak tiv ni ji deo bi }e tak mi ~e we u za ku ca va wi ma.

Ipak, glav ni do ga |aj Ol star vi ken da sva ka ko je utak mi ca iz me |u Is to ka i Za pa da, ko ja je na pro gra mu u no }i iz me |u ne de qe i po ne deq ka od 2 sa ta po vre me nu u na {oj ze mqi. Gle da o ci {i rom sve ta ima li su pri li ku, kao i uvek, da gla so vi ma od re de sa sta ve eki pa ko je }e is tr ~a ti na par ket Stejpls cen tra, {to zna ~i da }e mo sko ro sve naj ve }e zve zde da na {wi ce vi de ti u ovoj eg zi bi ci o noj utak mi ci.

Blejk Gri fin }e na stu pi ti za eki pu Za pa da

Na jed noj stra ni, onoj is to~ noj, na }i }e se: Ama ri Sto de ma jer, Le bron Xejms, Dvejn Vejd, Kris Bo{, Dvajt Ha u ard, Rej Alen, De rik Ro uz, Ke vin Gar net, Ra xon Ron do, Pol Pirs, Xoe Xon son i Al Hor ford i, ako je su di ti po ime ni ma, eki pi tre ne ra Do ka Ri ver sa (Bo ston) pri pa da ulo ga fa vo ri ta.

Me |u tim, to ni ka ko ne zna ~i da }e Za pad bi ti bez ve li kih zve zda, jer Ko bi Bra jant, uzda ni ca LA Lej ker sa, pred vo di }e eki pu u ko joj }e, po red we ga, bi ti i: Tim Dan kan, Ke vin Du rent, Kar me lo En to ni, Kris Pol, Ma nu \i no bi li, Pau Ga sol, Blejk Gri fin, Ke vin Lav, Dirk No vic ki, Ra sel Vest bruk i De ron Vi li jams, a od iza bra nih, zbog po vre de, tre ner Greg Po po vi} (San An to nio) ne }e mo }i da ra ~u na na di vov skog Ki ne za Jao Min ga.

U za bav nom pro gra mu do ma }i ni su na ja vi li mi ni-kon cer te Le ni ja Kra vi ca i Ri ja ne, ali i jo{ po ne ko iz ne na |e we.

Kom ple tan pro gram s Ol star vi ken da mo gu da pra te i gle da o ci u na {oj ze mqi i to pu tem TV ka na la Sport klub.

A. Predojevi}

Fo to: R. Hayi}

TURNIR U MEMFISU

Rodik boqi od Tipsarevi}a Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} po ra `en je od Ame ri kan ca En di ja Ro di ka re zul ta tom 2:0, po se to vi ma 6:1, 7:6(8) u dru gom ko lu ATP tur ni ra u Mem fi su. Pro tiv nik Ro di ku u ~e tvrt fi na lu

SALATARA U NOVOM SADU: Po pu lar na Sa la ta ra, tro fej ko ji je u Dej vis ku pu osvo ji la te ni ska re pre zen ta ci ja Sr bi je, sti gla je u No vi Sad i gra |a ni }e mo }i da je vi de na red nih ne ko li ko ne de qa u Kul tur nom cen tru (Ka to li~ ka por ta 5). Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} (na sli ci Pa vli ~i}, @i vo ji no vi} i Kra vi}) re kao je da je iz u zet no sre }an {to je Grad do bio pri li ku

da iz lo `i naj vred ni ji sport ski tro fej po sle Fi fi ne Bo gi we i po zvao gra |a ne da is ko ri ste mo `da je din stve nu pri li ku da vi de Sa la ta ru (pro ce we na na 600.000 evra).

- Iz u zet na nam je ~ast {to je tro fej kod nas, kao i {to smo do ma }i ni me ~e va Dej vis i Fed ku pa. Po zi vam No vo sa |a ne da do |u i vi de ovaj vred ni tro fej - re kao je Pa vli ~i}.

Pred sed nik TSS Slo bo dan @i vo ji no vi} za hva lio Je ~el nim qu di ma No vog Sa da {to su upri li ~i li ova ko lep do ga |aj i gra |a ni ma omo gu }i li da vi de sim bol uspe ha Dej vis kup re pre zen ta ci je Sr bi je.

Gra |a ni }e mo }i da vi de Sa la ta ru kroz iz log Kul tur nog cen tra do 4. mar ta, ka da u No vom Sa du po ~i we Dej vis kup me~ iz me |u Sr bi je i In di je (4-6. mart), a to kom su sre ta pe har }e bi ti iz lo `en u Sport -

skom i po slov nom cen tru Voj vo di ne. @i vo ji no vi} je na ja vio da }e Sa la ta ra bo ra vi ti u Voj vo di ni na red nih me sec i po da na, a da }e na kon No vog Sa da bi ti iz lo `en u Su bo ti ci, Zre wa ni nu i jo{ ne kim gra do vi ma Po kra ji ne.

Kar te za me ~eve Sr bi je i In di je od da nas }e bi ti pu {te ne u pro da ju (bla gaj na Spen sa), a ce na kom ple ta za sva tri da na ko {ta }e 2.000 di na ra.

J. G.

bi }e Austra li ja nac Lej ton Hju it ko ji je po be dio Adri a na Ma na ri na iz Fran cu ske sa 6:7 (9), 7:5, 6:0.

Ro dik je u pr vom se tu bio si lo vit, iz gu bio je sa mo je dan poen na svoj ser vis, dok je Jan ku isti od u zeo dva pu ta. U dru gom se tu Jan ko se trg nuo, imao je ~ak bo qu re a li za ci ju od pro tiv ni ka, uz pred nost od brej ka, ali se Ro dik vra tio u igri i us peo da iz bo ri taj-brejk. U ne iz ve snom pro du `et ku se ta Ro di ka je spa sao ser vis, sla vio je sa 9:7 i ta ko po be dio u dva se ta.

- Iz dr `ao sam pri ti sak u dru gom se tu i zbog to ga sam ja ko sre }an jer tre ba gra di ti sa mo po zda we kroz ta kve si tu a ci je - re kao je Ro dik.

SPORT

dnevnik

Po mi ri li se Di vac i Ka rayi} Vla de Di vac i To mi slav Ka ra xi} ne }e na pra sno po sta ti naj bo qi dru go vi, ali }e se po tru di ti da svo je li~ ne ani mo zi te te i ne su gla si ce po me re u dru gi plan. Kva li tet ni ja sa rad wa Olim pij skog ko mi te ta i Fud bal skog sa ve za Sr bi je, kao i do bro bit srp skog spor ta, apo stro fi ra ni su po sle sa stan ka kao wi ho vi za jed ni~ ki ci qe vi.

- Ko ri stim pri li ku da FSS iz ra zim za hval nost na sa stan ku, do ko jeg je tre ba lo da do |e i ra ni je. Otvo re no smo raz go va ra li o te ma ma ko je su nas na ne ki na ~in do ve le do ovo ga.

Mi slim da smo te stva ri iz gla di li, sa da se okre }e mo bu du} no sti - re kao je Di vac i do dao:- OKS, kao krov na or ga ni za ci ja srp skog spor ta, mo ra i `e li da ima do bre od no se sa jed nom od naj ve }ih in sti tu ci ja u na {oj ze mqi.

To mi slav Ka ra xi} na ja vio je no vo vi |a we sa Div cem po -

ma. Ka ra xi} je Sta tut OKS i uslo ve po ko ji ma se u toj or ga ni za ci ji oba vqa ju iz bo ri na zvao „za sta re lim i re tro grad nim”.

- Ve ru jem da }e Olim pij ski ko mi tet pro na }i pro stor za pro me nu tog Sta tu ta, ka ko bi u svoj naj vi {i or gan ukqu ~io i ka dro ve Fud bal skog sa ve za.

Mi slim da bi to bi lo uput no, ma da je to pr ven stve no stvar Vla di na i we go vih sa rad ni ka.

Na da na {wem sa stan ku to ni je bio pri o ri tet.

Di vac se slo `io sa Ka ra xi }e vim pri med ba ma i na ja vio da }e one bi ti uze te u ob zir pri li kom iz ra de no vog Sta tu ta OKS. Vla de Di vac u{ao je u pro sto ri je Fud bal skog sa ve za Sr bi je ta~ no mi nut pre do go vo re nog sa stan ka sa To mi sla vom Ka ra xi }em (sa sta nak pla ni ran u 12 sa ti). Pr vi ~o vek srp skog fud ba la sti gao je de se tak mi nu ta ra ni je, dok je ge ne ral ni se kre tar FSS Zo ran

subota19.februar2011.

17

VOJ VO DI NA DA NAS IGRA U RU MU NI JI

Te mi {var za ge ne ral nu pro bu Fud ba le ri Voj vo di ne da nas ima ju ge ne ral nu pro bu pred na sta vak Su per li ge (26. fe bru a ra).

No vo sa |a ni go stu ju u Ru mu ni ji, u ko ju su ot pu to va li ju ~e po sle tre nin ga i ru~ ka, a da nas se od 13 sa ti (14 po ru mun skom) sa sta ju s dru go pla si ra nim ti mom ta mo {weg pr ven stva.

Te mi {var ima pet bo do va ma we od vo de }eg Oce lu la, a dva vi {e od tre }e pla si ra nog Va slu ia. U ovoj eki pi igra ju i dva Sr bi na, ne ka da {wi igra~ Cr ve ne zve zde Ig wa ti je vi} i Du ki}, a s pro sto ra biv {e SFRJ tu su jo{ na pa da~ Ni ko li} (Cr na Go ra) i gol man Su pi} (Bo sna i Her ce go vi na). Tre ner eki pe je ^eh Du {an Uhrin, a to kom zi me Ru mu ni su od i gra li ne ko li ko pri ja teq skih me ~e va od ko jih iz dva ja mo re mi s Jang boj som 0:0, po ra ze od Le ha 0:2 i Ba na ta 0:1 i po be de nad Ar kom 3:1, Glo ri om 4:1 i eki pom ACU 1:0.

Ru mun sko pr ven stvo po ~i we ta ko |e 26. fe bru a ra, a pr vi me~ Te mi {var ce o~e ku je s pe to pla si ra nim Gaz me ta nom ko ji ima ~e ti ri bo da ma we.

- Da na {wi me~ s kva li tet nim su par ni kom po ka za }e nam gde smo i {ta mo `e mo da o~e ku je mo u ovom ~a su. Do bro smo ra di li, iz me ri }e -

mo se s Ru mu ni ma i na dam se op ti mi sti~ ki do ~e ka ti po ~e tak pro le} ne se zo ne - re kao je uo~i pu ta u Ru mu ni ju {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne Zo ran Mi lin ko vi}.

No vo sa |a ni su ove zi me od i gra li {est kon trol nih me ~e va. Po be di li su Pe tro vac 2:0, No vi Pa zar 2:0 i Rad nik 3:0, re mi zi ra li s Mo gre nom 1:1 i Rad ni~ kim 1923 iz Kra gu jev ca 1:1, a iz gu bi li od Gr bqa 0:1.

- Ovo je za nas do sa da naj ja ~a pro ve ra i po slu `i }e nam da is pro ba mo po sta vu ko ja }e iza }i na meg dan Ja go din ci ma na pr vom pro le} nom go sto va wu. Pri pre me su pro te kle u do broj at mos fe ri, do ne kle nas je po re me ti la po vre da Ka ra na, ali ve ru jem da to ne }e bit no uti ca ti da start pr ven stva pro tek ne ka ko svi o~e ku je mo. U tom ci qu po slu `i }e nam i da na {wi duel u Ru mu ni ji - ka `e ka pi ten @eq ko Br ki}.

Mi lin ko vi} je po veo19 igra ~a.

To su: Br ki}, Ste va no vi}, Pa vlo vi}, Moj sov, Traj ko vi}, Mi to {e vi}, La ze ti}, Me do je vi}, Me re ba {vi li, Abu ba kar, Ili} (tim ko ji tre ba da po~ ne utak mi cu), La zo vi}, S. No va ko vi}, Ne sto ro vi}, Tum ba se vi}, A|u ru, Ka tai, Bil bi ja i Jao. S. Sa vi}

@eq ko Br ki}, ka pi ten Voj vo di ne

CR VE NA ZVE ZDA U NO VOJ OPRE MI

Iz gla di li ne spo ra zu me: Vla de Di vac i To mi slav Ka ra yi}

~et kom mar ta, ka da }e u pri ~u bi ti ukqu ~en {i ri krug sa rad ni ka. Ve} je po stig nut na ~el ni do go vor da no vo i zgra |e na Ku }a fud ba la u Sta roj Pa zo vi svo je ka pa ci te te sta vi na ras po la ga we dru gim spor to vi ma, po seb no bu du }im u~e sni ci ma Olim pij skih iga ra u Lon do nu 2012.

- Okre nu ti smo bu du }em vre me nu i sa rad wi u in te re su srp skog spor ta. Ne ke stva ri su osta le iza nas. Raz go va ra li smo o wi ma - ne pre du go - i mi slim da se ti me vi {e ne }e mo ba vi ti. Do go vo ri li smo pro gram na {e sa rad we i ra di }e mo na we go voj re a li za ci ji - na gla sio je pr vi ~o vek FSS. Upi tan da li osta je pri iz ja vi da bi sme nio Ka ra xi }a, ka da bi imao ovla {}e we da to ura di, Di vac je - na in di rek tan na ~in - dao ne ga ti van od go vor.

- Mi slim da je po sle ovog raz go vo ra ne po treb no vra }a ti se na tu iz ja vu. Od no si iz me |u na {e dve or ga ni za ci je su sa da mno go ja sni ji. Ubu du }e }e mo gle da ti ka ko da kom ple tan sport u Sr bi ji, ne sa mo FSS i OKS, funk ci o ni {u ka ko tre ba - re kao je pred sed nik OKS. FSS se ne dav no po `a lio da ni je za stu pqen u pred sed ni {tvu OKS, uz kon sta ta ci ju da bi i tu tre ba lo tra `i ti raz lo ge do sa da {wih ne spo ra zu -

La ko vi} uve li ko bio na svo joj rad noj po zi ci ji i spre man za sa sta nak.

Di vac se na Te ra zi ja ma 35 po ja vio u prat wi dvo ji ce pot pred sed ni ka - @ar ka Pa spa qa i Iva na To do ro va. Osta }e taj na ka ko su se po zdra vi la dva pred sed ni ka. Sve do ka ru ko va wa za ra }e nih stra na ni je bi lo, jer se sve od i gra lo iza za tvo re nih vra ta Ka ra xi }e ve kan ce la ri je u ko joj ni je bi lo pred stav ni ka me di ja. Tek po {to su se svi go sti sme sti li, fo to-re por te ri ma je do zvo qe no da u|u u kan ce la ri ju. Na pe tost u pro sto ri ja ma FSS je do ne kle po pu sti la ka da se is pred no vi na ra po ja vio se lek tor Vla di mir Pe tro vi}. Iz la ze }i iz svo je kan ce la ri je Pi `on je uz osmeh iz u stio„Fr ka, a?”.

Sva {ta je iz go vo re no na ra ~un FSS iz usta Vla de Div ca pro te klih ne de qa. FSS je kra jem pro {le go di ne po nu dio raz go vor, a on da je Di vac, pre ne ko li ko da na, po no vo opleo po pred sed ni ku FSS, po ru ~iv {i da bi ga sme nio. FSS je od go vo rio Div cu re kav {i mu da ni su ta~ ne tvrd we da je srp ska ku }a fud ba la tra `i la no vac za put na Olim pij ske igre u Lon do nu i mno go to ga jo{.

Ipak, dve stra ne su ko na~ no se le za sto. Iz gle da da je epi log po zi ti van!

Re trodres iz Ba ri ja za du plu kru nu Fud ba le ri Cr ve ne zve zde u pro le} ni deo se zo ne i bit ke za tro fe je kre nu }e sa dre so vi ma u re trosti lu, ta~ ni je re pli ka ma opre me ko ju je no si la i zlat na ge ne ra ci ja iz Ba ri ja ka da je osvo ji la Kup {am pi o na.

Gran di o znoj pro mo ci ja u Me di ja cen tru na na {em naj ve }em sta di o nu pri su stvo vao je ve li ki broj qu di iz svih sfe ra jav nog `i vo ta, a ulo ga kon fe ran si jea pri pa la je sli ka ru Uro {u \u ri ~u. Za ni -

mqi vo je spo me nu ti i je dan neo bi ~an de ta qa. Ori gi nal ni dres iz Ba ri ja, po ko jem je mo de li ran i ovaj no vi, sa ~u vao je je di no po mo} nik Pro si ne~ kog u stru~ nom {ta bu Slo bo dan Ma ro vi}.

- Du go sam pre me ~a sa Olim pi kom u Ba ri ju raz mi {qao {ta da ura dim sa dre som ako po sta ne mo pr va ci Evro pe. Jed no stav no, od lu ~io sam da iz beg nem onaj pro to kol raz me ne dre so va na kra ju me ~a. Za dr `ao sam ga za se be i qu bo mor no

Adi (ne)za do vo qan [to per cr ve no–be lih, re pre zen ta ti vac Ga ne Li Adi otvo rio je du {u po je di nim me di ji ma i na ja vio od la zak iz Be o gra da u ju nu jer je ne za do vo qan sta tu som, {to je po tvr dio i we gov me na xer Mi lo va no vi}.

Sjaj ni de fan zi vac ju ~e je, pre ma re ~i ma klup skog port pa ro la Mar ka Ni ko lov skog, de man to vao pri ~u ko ju je sam in ci ri ao no vi na ri ma, a raz lo ge ne spo ra zu ma po tra `io je u ne po zna va wu je zi ka. Na i me, ta~ no je da Adi `e li da na pu sti Ma ra ka nu to kom le ta ako bu de po voq nih po nu da, ali na vod no ne ma ni je dan raz log za ne za do voq stvo.

- Adi je stra nac u Sr bi ji, a sva ki stra nac `e li da jed nog tre nut ku ode odav de.Za nas to ni je ni {ta ne nor mal no. Mi ni smo zna li da je on ne za do vo qan, jer o to me ni je go vo rio i ne znam za {to je to re kao me di ji ma. On ima ugo vor na dve i po go di ne i u ju nu }e mo raz go va ra ti ako se po ja ve ne ke po nu de - pre neo je re ~i sport skog di rek to ra Iva na Axi }a port pa rol Mar ko Ni ko lov ski.

Da qi re do sled po te za bi }e po znat za ne ko li ko da na.

- Upra vo ta ko, Adi is pu wa va sve oba ve ze, uosta lom kao i klub pre ma we mu. On ne ma ni ka kvih za o sta lih fi nan sij skih po tra `i va wa. Da li }e i ka ko bi ti sank ci o ni san zbog kr {e wa klup ske di sci pli ne sa op {ti }e mo ka da nad le `ni klup ski or ga ni bu du re a go va li - ob ja snio je Ni ko lov ski.

Zve zdi ni fud ba le ri u no vim dre so vi ma

~u vao u pro te kle dve de ce ni je uz po mo} mog se stri }a. Ma lo sam iz ne na |en da je to bio je di ni pra vi su ve nir ko ji sa mo ja po se du jem - is ta kao je Ma ro vi}, ko ji vre dan po klon uru ~io ka de tu cr ve no-be lih Veq ku Si mi }u.

Pred sed nik Zve zde Vla dan Lu ki} svoj dres na sta di o nu „Sve ti Ni ko la“ po klo nio je od mah jed nom od na vi ja ~a na se ver noj tri bi ni - Sve ovo pod se }a nas na ne ka bo qa i tro fej ni ja vre me na, div ne tre nut ke kroz ko je smo pro {li pre rav no dve de ce ni je. Ujed no, na me }e se i oba ve za sa da {noj ge ne ra ci ji da sa ve }im mo ti vi ma bra ni bo je Zve zde i be le `i bo qe re zul ta te - is ta kao je Vla dan Lu ki}.

Po tom je ka pi ten Pa vle Nin kov do bio ~ast da pr vi ob u ~e re tro dres, a na bi ni se po ja vi la i kom plet na eki pa po zdra vqe na du gim apla u zom.

- Bi lo bi le po ka da bi smo ostva ri li bar de set po sto uspe ha kao eki pa iz Ba ri ja – kon sta to vao je Du {ko To {i}.

Is ku sni Og wen Ko ro man je od mah po ru ~io na vi ja ~i ma: - Sa no vim-sta rim dre som Zve zda }e na pa sti du plu kru nu.

Ina ~e, dres je ura |en po naj no vi joj teh no lo gi ji, u Ho lan di ji, a mo }i }e da se ku pi u pet raz li ~i tih ve li ~i na po ce ni od 5.290 di na ra.

Z. Ran ge lov

Par ti zan pu ca od sna ge i am bi ci ja Utak mi com sa eki pom Po gra ni~ ne po li ci je UAE fud ba le ri Par ti za na ozna ~i li su kraj pri pre ma u Du ba i ju i ju jed no po vra tak u Be o grad. Po be da od 15:0 za o kru `e na je le pa sli ka ve za na za pred sta ve u tak mi ~ar skim me ~e vi ma. Ra ~u na ju }i i An ta li ju cr no – be li ni su iz gu bi li utak mi cu, po be di li su [turm (2:1), Al Xa zi ru (4:2) i Po gra ni~ nu po li -

ci ju UAE (15:0) i igra li ne re {e no sa Di na mom iz Bu ku re {ta i Sla vi jom iz So fi je (0:0), To ron tom i Ru da rom iz Pqe va qa (1:1).

Mo `da je mo glo i bo qe, ali s ob zi rom na re no vi ran na val ni red i te {ke no ge ni ovo ni je lo {e.

Je di no ne za do voq stvo tre ner Sta no je vi} po ka zao je po sle me ~a sa Ru da rom i de li mi~ no Al Xa zi rom.

Ne ma pro ble ma s Kleom Sa ga o pre la sku Kor do ve Klea u ki ne ski Gvang `u jo{ ni je do bi la epi log. Do go vo re nih 3,2 mi li o na evra jo{ ni je le glo na ra ~un Par ti za na, ali cr no–be li ne bri nu.

- To je stvar pro to ko la. Da bi Ki ne zi upla ti li to li ku su mu iz ze mqe, mo ra ju da do bi ju ne ko li ko do zvo la, a za to je po treb no vre me. Za me sec da na sve bi tre ba lo da se re {i – re kao je ge ne ral ni skre tar Par ti za na Dar ko Gru bor.

Alek san dar Sta no je vi}, tre ner Par ti za na

- Pro tiv Pqe vqa ka ni {ta ni je va qa lo. Od za la ga wa do tak ti~ ke di sci pli ne. Ni smo li -

~i li na Par ti zan i to sam ja sno re kao igra ~i ma. Ne ka se za mi sle pred na red ne du e le – re kao

je po sle mr {a vih 1:1 {ef stru ke. – [to se Al Xa zi re ti ~e, tu smo do sta pa li u po sled wih po la sa ta ka da smo i pri mi li oba go la. Po sta va ko ja je ta da igra la ni je se do ka za la. Ipak, pret hod nih 60 mi nu ta su bi li od li~ ni pa ja kraj wi uti sak vr lo po zi ti van.

Do na stav ka pr ven stva i utak mi ce u In |i ji osta lo je jo{ ne de qu da na. Sta no je vi} is ti ~e da je eki pa sprem na za taj me~.

- Pu ca mo od sna ge, a i igra je sve bli `a `e qe noj. Ima mo i me~ sa Sre mom da jo{ ne ke de ta qe uta na ~i mo. Po sle sve ga mi slim da smo na pra vom pu tu jer su igra ~i uglav nom bi li mak si mal no ozbiq ni, a i ka da ni su br zo su pri hva ti li za slu `e ne kri ti ke.

Tre ner ve} raz mi {qa o In |i ji.

- Ta utak mi ca za nas je der bi jer mo `e od re di ti da qi tok pr ven stva. Po ~e tak je naj va `ni ji i ako `e li mo do bru at mos fe ru ve} 27. mo ra mo da sla vi mo. Pra ti li smo In |i ju u [pa ni ji, ima li ,,{pi ju ne’’ na wi ho vim utak mi ca ma i uve ri li se u wi hov kva li tet. Ima li su te {ke pro tiv ni ke {to im je do bra pri pre ma pred me~ sa na ma i {to nas po zi va na oprez.

Tej go i Adi ja se jo{ uvek ukla pa ju ?

- Da le ko su od pra ve for me, ali iz da na u dan su sve bo qi.

Mi slim da ne }e bi ti ni ka kvih pro ble ma i da }e oprav da ti epi tet po ja ~a wa – is ta kao je tre ner Sta no je vi}.

I. La za re vi}

18

sport

subota19.februar2011.

dnevnik

PRI PRE MЕ IN \I JE U [PA NI JI

Za kraj po be da In |i ja – He rez 2:1 (2:0) ^I KLA NA DE LA FRON T E R A: Igra li{te u ^iklana de la Fron tera, gledalaca 50. Sudi ja: Vik tor Gaqar do ([panija). Strelci: Huanito u

IN \I JA: Vujasinovi}, Novakovi}, Jak{i}, Tanasijevi}, Joksimovi}, Slovi}, Tomanovi}, Dimitrov, Kosti}, Bubalo, Dubaji}. Igrali su jo{: Jovanovi}, @ivanovi}, Neziri, Davidov,

Pobedom protiv drugoliga{a Hereza fudbaleri In|ije su zavr{ili pripreme na Pirinejskom poluostrvu. Igralo se `estoko, kao da je u pitawu zvani~na utakmica pa je arbitar Ga-

Je le na Jan ko vi}

TUR NIR U DU BA I JU

Je ca u po lu fi na lu Srpska teniserka Jelena Jankovi} uspela je da izbori plasman u polufinale VTA turnira u Dubaiju po{to je posle velikih preokreta i borbe, koja je trajala skoro tri sata u ~etvrtfinalu, savladala Australijanku Samantu Stosur rezultatom 6:3, 5:7, 7:6(4).

Jankovi}eva je u prvom setu odigrala na solidnom nivou. Dva puta je oduzela servis Stosur, a jedan izgubila i dobila taj deo igre sa 6:3. Srpkiwa je imala sve konce igre u svojim rukama sve do sredine drugog seta, kada je us-

pela da prokocka prednost brejka kod rezultata 2:1. Stosur, jedna od najsna`nijih igra~ica, uspela je u potpunosti da preokrene stvari na svoju stranu i povede sa 5:3. Jelena je uspela da osvoji naredna dva gema, izjedna~i na 5:5, ali je zatim svojim gre{kama poklonila set Australijanki koja je slavila sa 7:5. U tre}em setu Stosur, peta igra~ica sveta, prakti~no je krenula na startu da poni`ava osmoplasiranu.

Povela je za par minuta sa 3:0 (dva brejka), ali Jelena, kao i mnogo puta u karijeri, uspeva da napravi veliki kambek i izjed-

na~i na 4:4. Posle divovske borbe u devetom gemu, koji je trajao preko 10 minuta i u kojem je Jelena propustila dve brejk lopte, do kraja tre}eg seta nije bilo prilika za oduzimawe servisa na obe strane. U{lo se u taj-brejk u kojem je Jelena odmah povela sa 3:1 i uspela do kraja zadr`i prednost i trijumfuje sa 7:4.

Jankovi}eva }e u polufinalu igrati sa Dankiwom Karolinom Voznijacki, koja je pobedila Sahar Per, i koja }e od ponedeqka ponovo biti prva igra~ica sveta, umesto Belgijanke Kim Klajsters.

SVET SKO PR VEN STVO U GAR MI[ - PA RT ENKIR HE NU De taq iz me ~a In |i ja – He rez

75. za Herez, a Joksimovi} u 15. i Del Moral (autogol) u 17. minutu za In|iju. @uti kartoni: Rosiqo, Huanito (Herez), Vujasi no vi}, Slo vi}, Di mi trov, Bubalo, Jo vano vi} (In |i ja).

Crveni kartoni: Huanito (Herez) u 83. i Jovanovi} (In|ija) u 78. minutu.

Misini, Markovi}, Isidorovi}, Lemaji}, Kod`o, Blagojevi}.

HE REZ: ^iko, Marin, Del Moral, Bruno, Temblador, Enrike, Kortiho, Manu, Rafi, Lovato, Luisma. Igrali su jo{: Karlos, Huanmas, Ivan, Rosiqo, Tali, Adri, Huanito, Liru, Kopero.

qardo pokazao ~ak 9 `utih i dva crvena kartona (parne opomene). Zeleno-beli su imali vi{e povoqnih prilika, vodili su sa 2:0 pa je wihova pobeda mogla biti ubedqivija. Dodajmo da su veteran Koxo i mladi Blagojevi} prvi put na pripremama ulazili u igru.

Da. Vi }en ti}

Su bo ti ~a ni ve} u for mi Fudbaleri Spartak Zlatibor vode su se vratili sa priprema u Puli,a podizawe forme pred nastavak takmi~ewa nastavqaju u Subotici. Do po~etka prole}nog dela preostalo je jo{ nedequ dana u okviru kojih }e Spartak odigrati jo{ dve utakmice, u Somboru danasu s Radni~kim a u sredu s Krivajom.

Da se na pripremama u Puli do bro ra di lo po tvr dio je i trener Qubomir Ristovski.

– Imali smo sve neophodne uslove za rad i nije bilo problema oko ispuwavawa plana priprema. Momci su dobro radili, formu su podigli, a jo{ imaju nekoliko dana da se ona do te ra. Ima li smo pet kon trolnih me~eva u Puli, uspeli smo da proverimo sve igra~e, ali i zabele`imo svih pet pobeda. Iako se u prijateqskim utakmicama na osvajaju takmi~arski bodovi, pobede su zna~ajne jer momci dobijaju pobed-

Qu bo mir Ri stov ski, tre ner Spar ta ka

ni~ki duh – kazao je Ristovski i potvrdio da dobar deo tima ve} zna, da ima jo{ poneku dile mu, po go to vo na po zi ci ji spoqweg- levog. Na konferenci ji za {tam pu zva ni~ no su

BEL GIJ SKI NA VI JA ^I PRO VO CI RA LI JOR GA ^E VI ]A

Po hva le su di ji Utakmica belgijske lige @erminal - Gent zavr{ena je rezultatom 2:2, a golman reprezentacije Srbije Bojan Jorga~evi} pamti}e je i po provokacijama sa tribina.

Navija~i doma}e ekipe skandirali su u vi{e navrata „Kosovo, Kosovo„ iako u ekipi @erminala nema igra~a iz tih krajeva. Glavni sudija me~a Loran Kolemonts prekinuo je igru na deset minuta.

- Ja to vidim kao rasisti~ki ispad - rekao je sudija belgijskim medijima. - Na to moramo da reagujemo.

Navija~i @erminala sli~nu stvar su radili i kada je Standard iz Lije`a sa Milanom Jovanovi}em dolazio u goste.

- To je glupost, fudbal i politika ne bi smeli da se me{aju rekao je Jorga~evi} posle utak-

mice. -Kosovo je za Srbe sveta zemqa sa bogatom istorijom i velikim zna~ewem u smislu vere. Zbog toga je cela pri~a toliko bolna. Bilo mi je drago kada sam shvatio da imam za{titu sudije, on je odlu~io da ih umiri. Wegov potez je odli~na poruka, to nije za {alu, u tom podru~ju se ratovalo i bilo je puno `rtava.

Jorga~evi} ka`e i da je siguran da devedeset odsto onih koji su skandirali ne znaju ni{ta o problemu Kosova. Iz sudijske organizacije belgijskog Fudbalskog saveza stigla je pohvala na ra~un sudije. ”Takve stvari se re{avaju na takav na~in. Bilo kakav verbalni napad je nedopustiv i igra~ ima pravo da zatra`i pomo} da bi mogao normalno da igra”.

predstavqena i nova poja~awa, Darko Karaxi} (1989.) i Igor Mi{an (1990.) koji su u Suboticu stigli iz Rudara, odnosno OFK Beograda.

N. S.

Pe }in ~a ni u Ma ke do ni ji Fudbaleri Doweg Srema odradid}e desetodnevne pripreme u Dojranu (Makedonija).

- Ciq nam je da se uigramo i da po tome budemo prepoznatqivi i ujedno da se plasiramo u vi{i rang - ka`e {ef stru~nog {taba ^eda Mati} – Najverovatnije }emo odigrati ~etiri utakmice. Novajlije poku{avaju da uhvate ritam i da odgovore postavqenim zahtevima. Upravo na tome }emo najvi{e raditi u Makedoniji, kao i do prvog prole}nog kola. ^eda Mati}, sa pomo}nicima Vladom Nai}em i \or|em Vujakovi}em,ima}e na raspolagawu ove igra~e: Vargu, Drini}a i [egavca(golmani), Risti}a, Laki} Pe{i}a, Prqevi}a, Radi{i}a, Josimova, Markovi}a i Srem~evi}a,Antunova, Bukorca, Mirkovi}a, ^orda{i}a, Jovanovi}a, Ristova, \ukanovi}a, Berowu, To{i}a, Milanovi}a, Petkovi}a, Mrkaji}a i [u{wara. @. Ra di vo je vi}

Li ge ti ju zla to u ve le sla lo mu

Ameri~ki skija{ Ted Ligeti trijumfovao je u veleslalomu na Svetskom prvenstvu u Garmi{Partenkirhenu. Ligeti, specijalista upravo za tu disciplinu, je do prvog svetskog zlata do{ao u vremenu od 2:10.56 minuta, ispred Francuza Siprijena Ri{ara, koji je imao zaostatak od osam stotinka. Bronzana medaqa, sa 43 stotinke slabijim prolaznim vremenom, pripala je Filipu [erghoferu iz Austrije. Posle prve vo`we u vo|stvu se nalazio Norve`anin Aksel Lund Svindal, koji je imao pet stotinka u odnosu na [erghofera, dok je tre}i bio Ivica Kosteli} iz Hrvatske. Ligeti se nalazio odmah iza wih trojice, sa 25 stotinki zaostatka u odnosu na Svindala.

Amerikanac je bio odli~an u drugoj rundi, i za osam stotinki je nadma{io Ri{ara, a onda su na redu bila najboqa trojica iz prve vo`we. Kosteli} je posle prvog prolaza bio veoma dobar, ali je potom napravio nekoliko gre{aka, koje su ga ko{tale mnogo vremena i pri prolasku kroz ciq je bio tek 11, a na kraju je pomeren za dva mesta. Sa [erghoferom i Svindalom je bila sli~na pri~a, ali su obojica izgubili mawe vremena.

Oprav dao o~e ki va wa: Ted Li ge ti

Austrijancu je to bilo dovoqno za mesto na podijumu, dok je svetski {ampion u superkombinaciji morao da se zadovoqi ~etvrtom pozicijom. Trijumfom u Garmi{-Partenkirhenu Ligeti je ostvario jedan od najve}ih uspeha u karijeri, uz zlato sa Olimpijskih igara u Torinu 2006. godine u superkombinaciji, i dva mala Kristalna globusa. Amerikanac je trenutno vode}i u plasmanu veleslaloma u Svetskom kupu i ima veliku {ansu da se domogne i tre}eg Globusa do kraja sezone. Iza najboqe trojice

PRI PRE ME NA PRET KA (BT)

Usko ro i utak mi ce Fudbaleri Napredka iz Banatske Topole (MFL Kikinda - Novi Be~ej) rade punom parom, a trener Marinko Petrovi} isti~e da su ambicije da i na prole}e ekipa igra zapa`enu ulogu u ligi.

- Radimo na snazi i izdr`qivosti i veoma sam zadovoqan kako se fudbaleri odnose prema obavezama. Odigra}emo desetak pripremnih utakmica i verujem spremno do~ekati nastvaka takmi~ewa - ka`e trener Petrovi}.

Iz jeseweg sastava nedostaju ^udanov i Olbina, vratili su se u mat~nu Crvenu zvezdu iz Ruskog sela.

M. Ra ~i}

i Svindala sledili su Jansrud, Tomas Fanara iz Francuske, [vajcarci Karlo Janka, olimpijski {ampion u veleslalomu, i Didije Ku{, dok su prvu desetoricu kompletirali jo{ jedan francuski skija{ Gotije de Tesejere i Finac Markus Sandel.

Na Svetskom prvenstvu u Garmi{-Partenkirhenu danas je na programu slalom za skija{ice, dok sutra skija{e o~ekuje trka u istoj disciplini, kojom }e ujedno biti zavr{eno takmi~ewe u legendarnom ski centru.

BE O ^IN SKI CE MEN T

Gru ji} za do vo qan Fudbaleri srpskoliga{a iz Beo~ina iza sebe imaju 35 treninga i ~etiriodigrane utakmice(dve pobede i dva poraza).Do starta prvenstva odigra}e jo{ {est, a podrazumeva se da }e se trenirati po ranije utvr|enom programu.

- Sve ide po planu i veoma sam zadovoqan odnosnom i pona{awem igra~a - ka`e {ef stru~nog {taba Zoran Gruji}. - Rezultati u provernim utakmicama nisu u prvom planu, bitno je da se vaqano uigramo za tami~arski nastup. Negova}emo napada~ki fudbal, a za to imamo fudbalski {kolovane igra~e.

B. St.

Zre wa nin ci kao po ~et ni ci SAS – No vi Be o grad 3:8 (3:2) ZRE WA NIN: Hala sportova Medison, gledalaca 600. Sudije: Beqevi} (Futog) i Miqko vi} (Su bo ti ca). Strel ci: Tomin u 1, Bla`i} 15. i Toma~evi}(ag.) u 20. za SAS, a Poli} u 15. i 40, Martinovi} u 22, Jeli~i} u 32. i 35, Jan~evski u 32. i Petrovi} u 40.minutu za Novi Beograd.

SAS: Kalaba, Bjelajac, Iveti}, Radin, Tomin, Matijevi},

Ki{, Vukoje, Bla`i}, Vorgi}, Kuki}, \or|evi}.

NO VI BE O GRAD: Mati}, Toma{evi}, Jan~evski, Petrovi}, Jorga~evi}, Martinovi}, Stojevi}, Poli}, Ivankovi}, Jeli~i}, Stamenkovi}.

Odavno neko nije tako osramotio pa i ponizio Zrewanince kao {to je to uradila ekipa novope~enog premijerliga{a Novog Beograda. Sasovci su li~ili

na brod bez posade i kapetana i do`iveli jedan od te`ih poraza u Medisonu.

Doma}i fudbaleri su sjajno po~eli utakmicu, poveli su u prvom minutu i poluvreme zavr{ili u svoju korist- 3:2. Me|utim, u nastavku me~a igrao je samo jedan tim - gostuju}i i zaslu`eno trijumfovao sa ubedqivih 8:3. Zrewanince na ovom me~u prosto nisu li~ili na sebe.

N. Jo wev

SPORT

dnevnik

subota19.februar2011.

19

U PAZOVI VOJVO\ANSKI DERBI

No vo sa |a ni fa vo ri ti Od boj ka {i NIS Voj vo di ne da nas go stu ju Je din stvu u Sta roj Pa zo vi (19 ~a so va) i ovaj me~, u ko jem su ap so lut ni fa vo ri ti, bi }e im ge ne ral na pro ba pred fi nal ni tur nir Ku pa Sr bi je. Od utak mi ce sa Spar ta kom iz Qi ga pro {lo je de set da na pa su se No vo sa |a ni do bro

tet, ne ko li ci na igra ~a ko ji su u mla |im ka te go ri ja ma ima li za pa `e nu ulo gu, ali sti ca jem okol no sti se ni su sa svim do ka za li i kao se ni o ri. Kod wih na stu pa ju i ne ki na {i biv {i igra ~i, Jan ko vi} i Drap {in, a na po zaj mi ci je Vr ban. Ima mo le pu sa rad wu i od sr ca im `e lim da iz bo re op sta nak. Ka da je Voj vo -

me ~e vi mo gu da pred sta vqa ju pro blem za mla de eki pe, pa je za to ozbiq nost neo p hod na.

- Te {ko je od i gra ti kva li tet no ka da su bo do vi ve} upi sa ni, ali ako bu de mo od i gra li od go vor no kao pret hod na dva me ~a, on da pro ble ma ne }e bi ti. Ima ne kih sit nih po vre da, no one ni su ta kve da nas mo gu ome ta ti u ra du i igra wu - re kao je tre ner Ni ko la Sa la ti}.

No ma di Iz gle da da mu ke NIS Voj vo di ne na po qu or ga ni za ci je tre nin ga ne pre sta ju.

- Mo ram is ti }i da Je din stvo tre nut no ima bo qe uslo ve za tre ni ra we,jer ima ju sa lu sa mo za od boj ku, ko ju ko ri ste mu {ki i `en ski klub. Ka `em to zbog nas, jer su nam uslo vi ve} du `e vre me na sa mo ma lo vi {em ni vou od re kre a tiv nih. Uspe va mo da re a li zu je mo tre na `ni pro ces, ali se ~e sto se li mo - re kao je Ma ri}, a Sa la ti} do dao: - Me wa mo sa le i se li mo se po put no ma da. I{li smo i na Kli su i u Fu tog. Mo ram da is tak nem str pqi vost i pre da nost igra ~a, ko ji su se pri la go di li sve mu to me i mak si mal no od ra di li tre nin ge.

Re pre zen ta ti vac Bo ri slav Pe tro vi} (de sno) u ak ci ji

pri pre mi li za za vr {ni cu re gu lar nog to ka li ge, kao i za od bra nu tro fe ja u Ku pu.

- Je din stvo ima do bar skor i iz gled ne {an se da osta ne u eli ti. Ono {to je za ni mqi vo je to da Pa zov ~a ni ima ju ne ga ti van bi lans kao do ma }in i da su sa mo jed nom na svom te re nu osvo ji li bo do ve. Ima ju od re |e ni kva li -

Fo to: F. Ba ki}

di na u pi ta wu, mi slim da ula zi u fa zu ka da sva kim da nom na pre du je. Vi {e igra ~a u~e stvu je u utak mi ca ma i to je do bro i zbog pr ven stva i zbog Ku pa - re kao je sport ski di rek tor Ni ko la Ma ri}.

Kao i u pret hod na dva du e la, cr ve no-be li }e bi ti ve li ki fa vo ri ti, ali se po ka za lo da ta kvi

No vo sa |a ni ve} ne ko vre me ra de po ja ~a nim in te zi te tom ka ko bi do sti gli `e qe nu for mu za fi ni{ se zo ne.

- Po ja ~a li smo rad mi nu lih de se tak da na, ali to na rav no ni je ni ka kav iz go vor za even tu al nu sla bi ju par ti ju. Mno go to ga za vi si od vo qe, hte wa i `e qe, za to na tom po qu mo ra mo da bu de mo mak si mal ni. Uz ko lek tiv no an ga `o va we i vi so ku kon cen tra ci ju mo `e mo do no va tri bo da - is ta kao je sred wi blo ker Bo ri slav Pe tro vi}.

M. Risti}

No vaj li ja: Mi lo{ Mi li ~i}

Fo to: F. Ba ki}

SVETSKA LIGA: UDOVI^I] ODREDIO SASTAV ZA DUEL S MAKEDONIJOM

Tro ji ca no vih del fi na Se lek tor va ter po lo re pre zen ta ci je Sr bi je De jan Udo vi ~i} od re dio je spi sak igra ~a ko ji }e u uto rak u 20 ~a so va u Sko pqu od i gra ti su sret ~e tvr tog ko la evrop skog de la kva li fi ka ci ja za Svet sku li gu sa Ma ke do ni jom.

Na spi sku su: Goj ko Pi je tlo vi}, Bra ni slav Mi tro vi}, Mar ko Avra mo vi}, Fi lip Fi li po vi}, Mi lo{ Mi li ~i}, Mi lan Alek si}, Ni ko la Ra |en, Va wa Udo vi ~i}, An dri ja Pr la i no vi}, Mar -

ko Pet ko vi}, Slo bo dan Ni ki}, Du {ko Pi je tlo vi} i @iv ko Go ci}.

Na spi sku su tri no va ime na, gol man Bra ni slav Mi tro vi} iz Fe ren cva ro {a, Mi lo{ Mi li ~i} iz Voj vo di ne i Mar ko Pet ko vi} iz Bu dve. U pr vom ko lu u Be o gra du Sr bi ja je sa vla da la Ma ke do ni ju, a se lek tor Udo vi ~i} je op ti mi sta i za duel u Sko pqu.

- U ti mu na {eg na red nog pro tiv ni ka ima naj ma we Ma ke do na ca, a da su tim za re spekt go vo ri

PRVA A LIGA

Si gur ni gosti Beograd - Vojvodina 5:10 (3:3, 0:1, 0:2, 2:4) BE O GRAD: Ba zen „Ta {maj dan”, gle da la ca: 200, su di je: We go van i Ivan ka Ra ko vi} (obo je Be o grad). Igra~ vi{e: Beograd 9 (4), Vojvodina 7 (3).

Peterci: Beograd 1 (1), Vojvodina 2 (1).

BE O GRAD: Po po vi}, Si la {ki, Kov ~i}, We go van 1, Mi li }e vi}, Sto jiq ko vi}, Vr zi}, Pa re za no vi} 1, Ni ko li} 1, Ive ti}, ]ir ko vi} 1, To ma {e vi} 1, Ten `e ra, [an dor, Mar ko vi}.

VOJ VO DI NA: Ma rin ko vi}, Mat ko vi}, Mi tro vi} 1, Mi li ~i} 2, Va pen ski 3, Ma to vi} 1, Ovu ka, Ran |i} 1, Ubo vi} 1, Ba sa ra 1, Cu ki}, Vi to ro vi}, Va si}, Mak si mo vi}.

Va ter po li sti no vo sad ske Voj vo di ne o~e ki va no su sa vla da li eki pu Be o gra da na Ta {maj da nu 10:5 u pe tom ko lu Pr ve A li ge.

Sa mo u pr voj de o ni ci bi lo je ne iz ve sno sti u ba ze nu, me |u tim ka ko je su sret od mi cao ta ko je do iz ra `a ja do la zio kva li tet No vo sa |a na.

Do ma }i igra ~i ni su us pe li da po stig nu ni je dan po go dak u dru goj i tre }oj ~e tvr ti ni, {to su go sti is ko ri sti li da stek nu od lu ~u ju }u pred nost i da na kra ju mir no pri ve du su sret kra ju u svo ju ko rist.

G. M.

REGIONALNA @ENSKA LIGA

NLB LIGA

Pri li ka za re van{ Ovog vi ken da, utak mi ca ma 22. ko la spu {ta se za ve sa na li ga {ki deo tak mi ~e wa u re gi o nal noj IVBL li gi. Ko {ar ka {i ce no vo sad ske Voj vo di n e ostva r i l e su za c r t a n o uo~i star ta {am pi o na ta. Sa {est po be da i 15 po ra za us pe le su da iz bo re op sta nak i sa ku pe so li dan bo dov ni sal do za za vr {ni cu do ma }eg pr ven stva.

ZA DAN SPENSA

DA NAS PO ^I WE FI NAL NI TUR NIR 45. KU PA SR BI JE ZA OD BOJ KA [I CE: Da nas i su tra u be o grad skoj ha li [u mi ce igra se fi nal ni tur nir 45. Ku pa Sr bi je za od boj ka {i ce. U po lu fi na lu }e igra ti TENT – Cr ve na zve zda (17.30) i Vi zu ra – Rad ni~ ki (B) (20, RTS 2). Fi nal na utak mi ca se igra su tra od 20 ~a so va, uz pre nos na RTS 2.

Pre ma obi ~a ju, na kon fe ren ci ji pre fi nal nog tur ni ra bi li su pred stav ni ci svih eki pa u~e -

sni ca: So wa Pu zo vi}, ka pi ten TENT-a, Zo ri ca La zi}, tre ner TENT-a, Je le na Bla go je vi}, ka pi ten Cr ve ne zve zde, Rat ko Pa vli ~e vi}, tre ner Cr ve ne zve zde, Ne ve na Veq ko vi}, ka pi ten Rad ni~ kog, De jan De sni ca, tre ner Rad ni~ kog, Bo ja na Ra du lo vi}, ka pi ten Vi zu re i Bra ni slav Mo ro, tre ner Vi zu re(na sli ci).

Od boj ka {ki sa vez Sr bi je, or ga ni za tor tur ni ra, od lu ~io je da ulaz bu de slo bo dan za sve utak mi ce.

M. R.

Pli va~ ki mi ting Sport ska aso ci ja ci ja No vog Sa da i Pli va~ ki klub Voj vo di na or ga ni zu ju Otvo re no pr ven stvo gra da u pli va wu na Spen su. Tak mi ~e we se odr `a va u okvi ru ju bi le ja 30 go di na po sto ja wa Sport skog i po slov nog cen tra „Voj vo di na”.

1. An do ra 2. [vaj car ska 3. Jer me ni ja 4. Slo ve ni ja 5. Sr bi ja

2 2 2 2 2

1 1 1 1 1

0 0 0 0 0

1 1 1 1 1

34:22 45:45 42:42 40:25 21:48

6 5 5 4 4

Ne deq ko Sa vi}

Ko {ar ka {i He mo far ma sa vla da li su na go sto va wu u ^e {koj eki pu Nim bur ka 71:66 (22:23, 18:12, 14:19, 17:12), u pr voj utak mi ci 21. ko la re gi o nal ne NLB li ge.

Naj e fi ka sni ji u re do vi ma Vr {~a na bi li su Mla den Je re mi} sa 16 po e na, Bo jan Kr sto vi} do dao je 15, uz de vet sko ko va, a Mi qan Pav ko vi} 10.

Kod do ma }i na is ta kao se Ra dek Ne ~as sa 15 po go da ka.

MU[KA SUPERLIGA

Voj vo di na – Ste nes 0:3 NO VI SAD: Sto no te ni ska sa la SPC „Voj vo di na”, gle da la ca 50, su di ja: Traj bar (No vi Sad).

Re zul ta ti: Sta re vi} - Smi qi} 0:3 (-3, -7, -9), ^a bri lo - V. Bor ~i} 0:3 (-8, -3, -8), Mi ti} - Lu go wa 0:3 (8, -2, -11).

Ni je bi lo di le me u no vo sad skom „Spen su” u me ~u 12. ko la mu {ke sto no te ni ske Su per li ge. Je di no je Dra gan Mi ti} u tre }oj par ti ji u du e lu s Lu go wom bio na pra gu osva ja wa tre }eg se ta, ali je pro koc kao vo| stvo od 10:9 i 11:10, pa je ostao bez ute {nog se ta.

S. S.

Voj vo di na – Sen ta 0:3 NO VI SAD: Sto no te ni ska sa la SPC „Voj vo di na”, gle da la ca 50, su di ja: Mir ja na Mi {~e vi} (No vi Sad).

Re zul ta ti: Bar na - \ur ~ik 1:3 (-8, 6, 6, -4), Kr sma no vi} - Mak su ti 1:3 (-9, -9, 9, -5), Ili} - Tot 0:3 (-6, -6, -8).

Do bi jen set Blan ke Bar ne u su sre tu s Aliz \ur ~ik, od no sno Sla |a ne Kr sma no vi} u du e lu s Ane li jom Mak su ti je sve {to je vred no po me na iz ugla do ma }e eki pe u me ~u 12. ko la `en ske Su per li ge.

S. S.

Or lo vi u An do ri

Divizija 2 B

Voj vo di na ve ~e ras u po sled wem ko lu do ~e ku ju eki pu ^e li ka iz Ze ni ce, {to }e bi ti le pa pri li ka da se iza bra ni ce tre ne ra Mir ko vi }a re van {i ra ju Ze ni ~an ka ma za po raz iz pr vog de la {am pi o na ta i ujed no se po be dom opro ste od na vi ja ~a.

Utak mi ca se igra u ma loj sa li Spen sa u 18 ~a so va.

I. G.

Po be da Vr {~a na u ^e {koj

@ENSKA SUPERLIGA

KUP NACIJA U RAGBIJU

Rag bi re pre zen ta ci ja Sr bi je da nas igra utak mi cu 3. ko la Di vi zi je 2B Evrop skog ku pa na ci ja u An do ri sa do ma }om se lek ci jom.U pr va dva ko la Sr bi je je iz gu bi la od Slo ve ni je i po be di la [vaj car sku. Uo~i po la ska u An do ru, se -

i po da tak da su od Ne ma~ ke iz gu bi li sa mo sa go lom raz li ke. Za raz li ku od pret hod nih du e la sa da smo se od lu ~i li da u tim uvr sti mo tri no va igra ~a, Mi tro vi }a, Mi li ~i }a i Pet ko vi }a, ko ji je pro {ao sve re pre zen ta tiv ne se lek ci je i po stao igra~ ko ji mo `e da nam po mog ne - re ka je Udo vi ~i}.

Re pre zen ta ci ja Sr bi je oku pi }e se u po ne de qak na Ta {maj da nu, a po sle tre nin ga }e ot pu to va ti za Sko pqe.

G. M.

lek tor Ne deq ko Sa vi} imao je pro ble ma oko sa sta va eki pe, u od no su na tim ko ji je po be dio [vaj car sku osam je no vih igra ~a.

- Bi li smo pri nu |e ni da put An do re kre ne mo sa pod mla |e nim sa sta vom. Svi igra ~i }e do bi ti {an su da po ka `u ko li ko vre de, jer u duel ula zi mo ras te re }e no, bez im pe ra ti va po be de re kao je se lek tor.

Utak mi ca An do ra-Sr bi ja igra se da nas u 16 ~a so va.

I. G.

Svi za in te re so va ni ko ji `e le da u~e stvu ju na ovom tak mi ~e wu mo gu da se pri ja ve da nas od 11 do 12 ~a so va u ho lu is pred ba ze na. Tak mi ~e we po ~i we u 12 ~a so va. Ulaz na ba zen je slo bo dan. Ina ~e, pli va }e se na 50 me ta ra kraul, a tak mi ~a ri }e bi ti po de qe ni u se dam sta ro snih gru pa i u mu {koj i u `en skoj kon ku ren ci ji.

G. M.

DANAS U SPENSU

No vi Sad – Obi li} Sto no te ni ser ke No vog Sa da da nas u me ~u 12. ko la Su per li ge do ~e ku ju Obi li} iz No vog Kne `ev ca. Me~ u Spen su po ~i we u 16 sa ti, a pet na e stak mi nu ta ra ni je u pred i gri }e se sa sta ti po la zni ci [ko le sto nog te ni sa no vo sad skog klu ba. Za po se ti o ce je do ma }in na ja vio na grad nu igru i osve `e we.

S. S.

20

sport

subota19.februar2011.

dnevnik

SPORTSKI SAVEZ PREDSTAVIO TRI PUBLIKACIJE

KA]ANI DOMA]INI PO@AREVQANIMA

Srp ski spor ti sti osvo ji li 374 me da qe

Ozbi qan ri val

Sportski savez Srbije predstavio je tri publikacije iz svoje izdava~ke delatnosti.

- U kwizi „Sport u 2011“ sakupqeni su svi podaci o osvaja~ima medaqa u 2010, kao i kalendar me|unarodnih takmi~ewa u predolimpijskoj 2011. i sa ponosom mo`emo da istaknemo da su srpski sportisti osvojili 374 medaqe na {ampionatima sveta, prvenstvima Evrope i Balkanijadama – rekao je predsednik Sportskog saveza Srbije Aleksandar [o{tar. – Proslavili smo 72 svetske, 82 evropske i 220 balkanskih medaqa. Tako|e, obajavqen je i „Pravilnik o kriterijumima za kategorizaciju sportova, misaonih igara, sportskih igara i sportskih ve{tina“ kao i „Pregled kategorisanih sportista granskih sportskih savaza za 2011. godinu“. Ovaj veliki stru~ni i izdava~ki poduhvat ne bi bio mogu} bez predanog rada kompletnog tima u Sportskom savezu Srbije, uz sardwu sa granskim sportskim savezima, pa ~estitam generalnom sekretaru dr Danetu Korici i wegovim saradnicima na odli~no ura|enom poslu. [o{tar je istakao i da je period koji se ra~una za kategorizaciju smawen sa ~etiri na dve godine jer je sport `iv proces, rezultati se brzo mewaju i potrebno je stalno pra}ewe i prilago|avawe. Ukupno je kategorisano 1.020 sportista – 199 zaslu`nih, 188 me|unarodnog razreda i 633 nacionalnog razreda , od toga 300 `ena i 720 mu{karaca. ^ak 59 sportskih grana i organizacija ima ketegorisane sportiste. Najvi{e kategorisnih ima odbojka (74), slede ko{arka (63) i fudbal (43), po 42 kategorisana takmi~ara imaju ameri~ki fudbal i vaterpolo, 41 kategorisanog sportistu ima streqa{tvo, 34 kuglawe, 33 kajak i kunu... Odbojka je prva i po broju zaslu`nih sportista (29), slede karate (17), vaterpolo i kik boks po 15, kajak kanu i streqa{tvo (po 14), veslawe (12), kuglawe (10) itd.

- Veoma je va`no u na{em radu da sve bude javno i sa unapred odre|enim kriterijumima i pravilima – naglasila je ministarka Sne`ana Samarxi}-Markovi}. – To smo postigli upravo ovim dokumentima, stvoriv{i kvalite-

tan i funkcionalan sistem raspodele sredstava koji ne zavisi od voqe ministra ili predsednika saveza. Mehanizmi su jasni svima poznati i velike zasluge imaju i ~lanovi stru~nog tima

- Sportski savez Srbije je kao na{ partner prepoznat i u novom Zakonu o sportu ~ime je dugoro~no obezbe|ena kvalitetna saradwa – podvukla je Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko -

OVOG VIKENDA U TEMERINU

Na ta ta mi ju hi qa du yudi sta

Sne `a na Sa maryi}-Mar ko vi} i Alek san dar [o {tar

Sportskog saveza Srbije i granskih sportskih saveza.

Sne`ana Samarxi}-Markovi} je rekla i da je du`nost Ministarstva za omladinu i sport da se izbori za buxet, da stalno unapre|uje zakonske i druge propise iz obalasti sporta, kao i sportsku infrastrukturu, a da je Sportski savez Srbije kao nevladina organizacija dragoceni saradnik.

vi}. – Sportisti su mi svojim rezultatima i velikim uspesima, a sportski radnici sjajnom or ga ni za ci jom me |u na rodnih takmi~ewa i zasedawa naj u gle di jih in ter na ci o nal nih organizacija u Srbiji pomogli da budem dobar zastupnik srpskog sporta i da vlada odobri ve}i buxet u ovoj godini u veoma slo`nom ekonomskom trenutku.

PRVENSTVO SRBIJE U GA\AWU VAZDU[NIM ORU@JEM

Po sled wa pro ve ra pred Bre {u Prvenstvo Srbije u ga|awu vazdu{nim oru`jem za juniore i seniore odr`a}e se ovog vikenda u hali O[ „\ura Jak{i}” u Ka}u,a organizator je SD Novi Sad 1790. O~ekuje se oko 150 takmi~ara, trenera i tehni~kih lica. Na dr`avnom prvenstvu }e nastupiti svi na{i strelci predvo|eni Jasnom [ekari}, Damirom Mikecom, Zoranom Arunovi}, Stevanom Pletikosi}em, Nemawom Mirosavqevim, Draganom Markovi}em, Lidijom Mihaj-

U debitantskoj super li ga{koj sezo ni ruko meta{i Po `a revca su savladali brojne renomirane protivnike, na svom i wi ho vom terenu.

Pred ovim hrabrim momcima pali su veliki favoriti Vojvodina i Radni~ki, u Novom Sadu i Kragujevcu, pa su u Ka}u, pred duel sa Po`arevcem, mobilnost ekipe podigli na najvi{i stepen. Najvi{e se o~ekuje od bombar dera Mir ka Lali }a, mladi}a koji je odli~no odradio zimske pripreme, pru`aju}i zapa`ene partije na kontrolnim utakmicama i na otvarawu sezone protiv Partizana.

Me~ sa qutim rivalom u borbi za mesto u sredini tabele svakako }e predstavqati izazov za ovog panonskog podinarca, koji ne preza od duel igre, ~ak bi se moglo re}i da u`iva u woj. Predo~avamo Lali}u da je ve~era{wi rival nezgodan, homogen i izuzetno motivisan.

- Radi se o ekipi koja se poja~ala u zimskoj pauzi, sastavqenoj od iskusnih i prekaqenih igra~a. U Ka} }e do}i silno motivisani da nam se revan{iraju za poraz od jesenas u Po`arevcu. Poznati su po tome da igraju dobro u gostima, zato moramo maksimalno da mobili{emo redove i da poka`emo da smo kvalitetniji od wih - rekao je Lali}. [ta bi moglo da prevagne u korist Jugovi}a?

lovi}, Andreom Arsovi}... Dr`avni {ampionat bi}e za na{e strelce i posledwa provera pred Evropsko prvenstvo u ga|awu vazdu{nim oru`jem, koje }e se odr`ati, od 1. do 6. marta, u italijanskom gradu Bre{i. S time se sla`e i reprezentativac Dragan Markovi}, ina~e takmi~ar i trener SD Novi Sad 1790.

- Da, ovo }e nam biti posledwe kontrolno takmi~ewe pred EP. Konkurencija }e na dr`avnom tradicionalno biti jaka. O~ekujem da odbranimo titulu u seni-

orskoj kategoriji pu{kom, kao i da uzmemo jo{ tri, ~etiri medaqe. Novina na ovom prvenstvu bi}e „ranking sistem”, koji se koristi na svetskim kupovima, evropskim i svetskim prvenstvima. Time je pra}ewe rezultata olak{ano, pa }e se na velikim ekranima u svakom trenutku znati trenutno stawe i ko je od takmi~ara u vo|stvu - rekao je Markovi}.

Takmi~ewa i danas i sutra po~iwu u 9 ~asova.

G. Malenovi} PRI ZNA WE KA RA TE SU DI JI STE VA NU BRA JO VI ]U: Na Evropskom prvenstvu za juniore i kadete u karateu odr`anom u Novom Sadu Karate federacija Srbije dobila je jo{ jedno veliko priznawe, u kategoriji sudija Stevan Brajovi} (na slici) dobio je priznawe za deset godina su|ewa na evropskoj sceni. Bronzanu zna~ku sa EKF grbom Brajovi}u uru~io je predsednik Evropske karate sudijske organizacije Tomaso Mini.

M. R.

Xudo klub TSK iz Temerina danas i sutra bi}e doma}in me|unarodnog turnira. U~estvova}e vi{e od hiqadu takmi~ara iz Srbije, Slovenije, Hrvatske, Ma|arske, Rumunije, Bugarske, Ukrajine, Poqske, Republike Srpske i Bosne i Hercegovine.

- Duga tradicija ovog turnira i saradwa na{eg sa klubovima iz desetak zemaqa stavili su nas na muke oko sme{taja tolikog broja takmi~ara i gostiju. No, imamo iskustvo u oragnizaciji i ne}e biti problema, a qubiteqi xudoa ima}e priliku da vide bar dvadesetak vrhunskih takmi~ara, {ampione Balkana i Evrope – ka`e trener TSK-a Nedeqko \uki}.

M. M.

Mir ko La li}

- Bez la`ne skromnosti, boqa smo ekipa, igramo kolektivnije, agresivniji smo u odbrani, na koju smo posebnu pa`wu obratili u prvenstvenoj pauzi, i ona bi trebalo da do|e do izra`aja. Ako primimo mawe od 25 golova uveren sam u na{u pobedu.

Podr{ka publike bi bila od velikog zna~aja?

- Naravno, zato pozivam navija~e da do|u u {to ve}em broju.

Nadam se da ih ne}emo razo~arati - uveren je Mirko Lali}.

Utakmica Jugovi} Unimet Po`arevac igra se u 19 ~asova u Hramu.

J. Gali}

NOVOSA\ANI U [APCU

Mo gu }e iz ne na |e we Rukometa{i Vojvodine zapo ~e li su dru gi deo pr ven stvene trke sjajno, savaladali su {ampiona Kolubaru, a zatim u Kupu bez ve}ih napora eli mi ni sa li Mo kru Go ru u Zubinom potoku(34:23). Ve~eras im sledi jo{ jedan ozbiqan ispit, gostuju odli~noj {a ba ~a koj Me ta lo pla sti ci.

Ovaj me~ za slu `u je epi tet derbija kola.

Pod se ti mo No vo sa |a ni su jo{ uvek bez trijumfa na strani, remizirali su u Kur{umliji i Ni{u.

U isto vreme [ap~ani su izuzetno uspe{ni u svojoj dvorani, osam puta su pobedili i sa Zvezdom remizirali. Jesenas u Novom Sadu slavila je

Vojvodina (32:27), {to ne zavarava trenera \ura|a Trbojevi}a da im sledi lagodno gostovawe.

- Idemo u goste jednoj od najjvalitetnijih ekipa u ligi, o ~emu govori i wen dosada{wi u~inak, pogotovo na doma}em parketu. Dobro poznajemo {aba~ki sastav, wegove kvalitete i mane. Nadam se da }emo ponoviti dobru igru iz ve}eg dela susreta sa Kolubarom pa ako u tome uspemo onda }emo svakako dobro parirati doma}inu.Ako u|emo u egal zavr{nicu sve je mogu}e - kazao je strateg Novosa|ana.

Utakmica u [apcu po~iwe u 19 ~asova.

I. Grubor

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka NLB liga (m) - ZADAR: zadar - Budu}nost (19), ALEKSANDROVAC: Igokea - Krka (16), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Cibona (17), QUBQANA: Olimpija - Cedevita (18).

IVBL liga (`) - ZAGREB: Me dve {~ak Par ti zan (19.30), CEQE: Ceqe - Gospi} (17), NOVI SAD: Vojvodina NIS - ^elik (18).

Pr va li ga (m) - NO VI SAD: Vojvodina Srbijagas Cr no ko sa (20), BE O GRAD: OKK Beograd - Borac (18), KRU[EVAC: Napredak - Novi Sad (20), VAQEVO: Metalac - Sloboda (19.30).

Prva liga (`) - VR[AC: He mo farm [ta da - Ko vin (17.30), ^ELAREVO: ^elarevo - Spartak (19).

Prva B liga (m) - NI[: Konstantin - Radni~ki (18), BEOGRAD: Viva Basket - Jago di na (12.30), KRA GU JE VAC: KG Student UK - Spartak (19.30), ^A^AK: Mladost - Ni{ (17), NOVI SAD: Vojvo di na - Rad ni~ ki Ba sket (16), BEOGRAD: BKK Radni~ki - @elezni~ar (13).

Prva B liga (`) - VRBAS: Vr bas Me de la - Trep ~a (17.30), ^A^AK: Moravac Beo~in (13), KRAGUJEVAC: Basket Stars -Stara Pazova (16.30).

Prva srpska liga, sever (m) - STA RA PA ZO VA: Sta ra Pazova - Nova Pazova (18), VRBAS: Vrbas - Dunav (20).

Zajedni~ka liga Vojvodine (`) - NOVI SAD: Vojvodina NIS - Sr bo bran Re a hem (11.30).

Druga srpska liga, sever (m) - APATIN: Apatin - Krajina Grme~ (18), FUTOG: Top - Ruma (14.30), SREM SKA MI TROVICA: Srem - Ba~ka Palanka (20), [ID: Partizan Haj duk (17), SR BO BRAN: Aka de mik - Cr ven ka (18), @ITI[TE: Sveti \or|e Mladost (20).

Vaterpolo Prva A liga - TA[MAJDAN: Crvena zvezda Vet - Partizan Rajfajzen (17), NI[: Ni{ - @AK (20).

Prva B liga, Bela grupa BEOGRAD: Singidunum Spartak (17.10), NOVI SAD: [abac - Dunav (21.30). Plava grupa - KIKINDA: Senta Mladost (19), BEOGRAD: Bawica - TENT (20.30), BE^EJ: Be~ejac - Zemun (19).

Odbojka

Stoni tenis

Mu{ka superliga - STARA PAZOVA: Jedinstvo - NIS Vojvodina (19), PO@AREVAC: Mladi radnik - @eleni~ar (19), QIG: Spartak - Smederevo (19).

Prva mu{ka liga - KLEK: Klek Srbija{ume - VGSK (19), KOSJERI]: Crnokosa - Novi Sad (18), BEOGRAD: Obili} Spartak (S) (19), JAGOINA: Jaodina - Borac (16).

Top 16 za seniore i seniorke - VRWA^KA BAWA: Hala „Vlade Divac”, po~etak u 15 sati.

Rukomet Superliga za mu{karce KA]: Jugovi} Unimet - Po`arevac (19), VRAWE: Vrawe Naisus (19), PAN^EVO: Dinamo - PKB (20.30), [ABAC: Metaloplastika - Vojvodina @elezni~ar (19), KUR[UMLIJA: Planinka Prolom voda - Crvena zvezda (19).

Superliga za dame - JAGODINA: Jagodina - Crvena zvezda (19), BEOGRAD: Cepelin Zaje~ar (20.30), BEOGRAD: JP Radni~ki - Kwaz Milo{ (17).

Kuglawe Superliga (m) - SENTA: Senta Visa Prom - Partizan (14), BEOGRAD: Crvena zvezda - Kawi`a (11).

Superliga (`) - SUBOTICA: Pionir - Kristal (16), PAN^EVO: @elezni~ar - Ada Kompjuters (15), NOVI SAD: SPC Vojvodina - E|{eg (16).

Prva liga, grupa Vojvodina (`) - VRBAS: Vrbas Dana - Petrovaradin (14), ZREWANIN: Banat - Srem (16).

Prva vojvo|anska liga (m) SREMSKA MITROVICA: Srem - 13. maj (16), NOVI SAD: Ada Kompjuters - Rotografika (16).

Druga vojvo|anska liga (m) VRBAS: Vrbas Dana - Jadran (F) (16), BA^KO GRADI[TE: Vojvodina - Sloven (16).

iZ dRUGOG UGLA

dnevnik

subota19.februar2011.

21

Кинези забрањују реинкарнацију Tajms of Indija

Н

ови кинески закон који ће следећег месеца ступити на снагу забрањује реинкарнацију далај-ламе и других будистичких монаха на Тибету и има за циља брисање тибетанског идентитета и богате културе, рекао је премијер тибетске владе у егзилу Самдонг Ринпоче, који има уточиште у Индији. Нови закон, којим се предвиђа да будистички свештеници од кинеског режима траже дозволу за реинкарнацију, иронично се обрачунава са будистичком религијом. Тако га кинеска државна управа за верске послове представља као важан корак да се институционализује управљање реинкарнацијом Премијер Тибета Самдонг Ринпоче, рекао је да је нови кинески закон који ступа на снагу следећег месеца и направљен је да

би забранио реинкарнацију далај-ламе и тибетанских лама, није изненађујућ и неочекиван. Он је истакао да Кина дуго времена настоји да примени различите методе како би угасила две главне тибетанске верске институције - далај-ламу и панчен-ламу. Он је

рекао да су ове две институције веома важне за Тибетанце. Ринпоче је истакао да је нови кинески закон је технички трик којим се преузима контрола над тибетанскима верским институцијама. Он је рекао да је Кина можда чека одлазак далај-ламе, јер ве-

рује да ће његова смрт решити проблем Тибета. Ринпоче је рекао да Кина сматра да ће избором сопственог далај-ламе као што је то урадила у случају постављања сопственог панчен-ламе, уз нови закон успети да контролише Тибетанце који живе у различитим деловима света, укључујући и Индију. Премијер тибетске владе у егзилу рекао је да се Пекинг нада да ће, ако далај-лама умре и не дозволе реинкарнацију, то помоћи кинеским властима да тибетанску борбу занезависност стави под контролу. Он је рекао да тибетански проблем ствара велики притисак на Кину на глобалном нивоу. Међутим, он је рекао да би одлазак Далај Ламе имао значајан утицај на тибетанску борбу, јер би могао да појача отпор, посебно младих Тибетанаца, који би због недостатка вође могли да почну да прибегавају насилним средствима. Нареш Кумар Шарма

Торонто најбољи за живот

Повратак ковачког заната К

анадски независна медијска компанија која се бави промоцијом и подстицањем одрживог развоја “Corporate Knights”, објавила је на Конференцији одрживих градова своју пету годишњу Листу oдрживих градова, која се одржава у организацији Федерације

Торонто је први у групи великих градова, са резултатом од 69 одсто, у групи средњих градова први је Ванкувер, а у категорији малих Викторија. Примат је дакле, припао западу, пошто Ванкувер и Викторија деле укупно прву позицију, оба са по 71 одсто испуњених критеријума одрживости. Викторија је једини град који је остварио максималан ре-

Ванкувер наставља своје напоре ка зацртаном циљу да постане најзеленији град у свету. Он већ другу годину за редом добија титулу најодрживијег канадског града у категорији средњих градских средина. Посебан успех је градска електрана Неибрхуд, која подмирује око 70 одсто енергетских потреба ове области и то претварањем канализационог отпада у топлоту.

канадских општина у Викторији, Британска Колумбија. Укупно седамнаест градова из свих провинција и територија оцењивано је на основу 28 показатеља у пет категорија: еколошки интегритет, економска сигурност, власт и управа, инфраструктура и изградња окружења, и социјални статус. Изостали су једино Нанавут и Њуфаундленд, зато што Иквалут и Ст. Џонс нису желели да узму учешће.

зултат по заступљености припадника оба пола и мањинских заједница у градском већу, и то већ при свом првом уласку у конкуренцију. Ова средина се добро представила и својом економском сигурношћу, са просечно малим дугорочним кредитима по домаћинству, а ту је и награђени зелени пројекат Доксајд, за повезивање хотела на систем грејања на биомасу.

Почетком 2010. године, град је започео резиденцијални пилот програм за загревање воде соларном енергијом, тиме што је грађанима покривао половину трошкова инсталације система. Грађевинским прописима сада се захтева да сви нови објекти са једном или две стамбене јединице морају бити припремљени за уградњу соларних ћелија. И Торонто се нашао на челној позицији другу годину

Toronto star

Glas Amerike

Т

радиционално, ковачи су правили потковице и алат. Са појавом нове технологије и масовне производње пре једног века, њихов посао почео је да застарева. Међутим, данас овај занат, који је пао у заборав изгледа поново оживљава. “Хоћу да лист стоји изнад овог дела, који се зове увојак. Када буде готово тачно ће вам стати у руку, било да сте дешњак или левак”. Чарли Пертикари прави отварач за писма. “Продао сам их, а неколико и сам користим код куће. Волим да их поклањам, јер је то нешто врло лично”. Пертикари и Велч користе радионицу у једном парку надомак Вашингтона. Они су чланови Удружења ковача Потомaк – непрофитне организације која подучава нове генерације овом старом занату. Курт Велч, иначе програмер, учланио се у удружење пре две године. “Моментално сам био фасциниран уметничким аспектом овог заната и магијом коју пружа рад са металом”. Поменуто удружење почело је са радом пре 30 година и имало је 20 ковача, да би данас број чланова порастао на 200. Већини је овај занат хоби, али међу члановима има и уметника. Адвокат Мајкл Брискин је председник удружења. “Имамо светлу будућност. Све се више удружења формира у овој области, па се такорећи так-

мичимо за чланове са другим удружењима. У сваком случају, за ковачки занат је врло позитивно што расте број удружења”. Једно од таквих удружења је и “Асоцијација ковача средњег Атлантика”. Група је недавно прославила осму годишњицу у Кордови, у савезној држави Мериленд, где су професионални ковачи показивали своје умеће привукавши око 150 посетилаца. Пеј Андерсон, председник Асоцијације ковача уметника Северне Америке био је међу присутнима. Он каже да његово удружење има четири хиљаде чланова широм света. “Интернет, Јутјуб, Фејсбук - те друштвене мреже су заиста помогле нашој организацији и ковачком занату широм света, јер је сада много лакше доћи до информација, постати активни учесник, учити. Пре 30 година било је јако тешко пронаћи ковача”. Андерсон додаје да се, поред тога што и даље служи за обављање неких традиционалних послова, ковачки занат сада удаљио од својих искључиво функционалних корена. “Сада има више уметничку форму, људи га користе за прављење скулптура, за архитектуру, да украсе своје домове и баште”. У вашингтонској радионици, Чарли Пертикари приводи крају отварач за писма, док Курт Велч обавља завршне радове на ружи. “Баш је лепо испала”. Пертикари каже да не постоји ништа као када парче обичног метала постане прелепи предмет, који је направио сопственим рукама.

заредом. Добра излазност гласача на општинским изборима, неколико програма за помоћ власницима при адаптацији стамбених објеката у енергетски ефикасне, и градски пропис за обавезно уграђивање зелених кровова на све објекте од преко две хиљаде квадратних метара, све је то донело поене граду и омогућило да остане на првом месту. Ерин Марчингтон, истраживач при магазину, наглашава да је основни услов за успех доследност у спровођењу и остваривању планова, као и да су Викторија и Ванкувер најбољи зато што су успешно испланирали и спровели пројекте у свих пет категорија одрживости. Стручњаци су приметили да је у области еколошког интегритета, половина градова на путу остваривања корпоративних циљева у редукцији емисије штетних гасова, али и да многи од њих немају податке о тренутној емисији. Такође, пет градова, од укупно седамнаест који су били у конкуренцији, не постоје важећи општински лимити за редукцију штетних гасова. У две петине градова се за трошкове становање издваја се више од петине укупних трошкова домаћинства, што се не може уврстити у факторе економске сигурности. Само три града, Мисисага, Квебек и Викторија, имају потпуно родно равноправни градски савет, а два града, Викторија и Сент Џон имају састав који одговара популационој структури. Свега два града, Викторија и Ванкувер, имају идеалну градску популациону густину, а у чак седам градова више од једне петине становника је гојазно.

Повећати плате, а смањити премије?

Doj~e vele

О

д почетка финансијске кризе, па до данас – велика дилема је да ли банкари заслужују велике премије? Ако већ толико зарађују, ко сноси одговорност у случају да крене низбрдо, као што се пре две године и догодило? Мајкл Адамс је професор привредног права на хамбуршком универзитету. Упитали смо га: да ли банкари који се баве инвестицијама убудуће треба да добијају фиксну плату или премије у зависности од успеха? “Банкарска бранша почива на конкуренцији. У њу стално пристижу талентовани људи чији је циљ добра зарада. Ако банке добро плаћају своје службенике, онда за то постоје разлози. Учинак сваког појединца може тачно да се утвр-

ди, и тај учинак банке цене”. Они који много и добро раде, те доносе добит својој банци, морају да имају и добру плату, каже професор, и додаје да залагање да се премије укину није правилно, јер, како каже, фиксне плате спречавају екстремно залагање и рад до последњег даха. “Потребне су нам банке, али и много талентованих људи у њима. То је као хидраулично управљање авионским панелима и закрилцима. Без хидраулике авионом више не може да се управља – и баш то је област у којој се траже добро образовани, талентовани људи који доста и зарађују“. Са том проценом свакако се слажу велике међународне банке. Једва што је некако превазиђена велика криза, млади банкари са добрим њухом за инвестиције, поред годишњих плата од 90.000 евра добијају и

премије у истој висини – и то у Франкфурту, који важи као релативно скромно банкарско стециште. У Лондону и Волстриту премије вреде милионе. Професор са универзитета у Констанци, Јозеф Виланд, међутим, упозорава да међу талентованим кадровима постоје читави тимови који релативно брзо мењају банке у којима раде: “Ти људи нису лојални једној институцији, већ их занима само новац, што више новца“… Виланд упозорава да се то претвара у неку врсту хобија и страсти која у екстремним случајевима може да упропасти читава друштва – што смо видели и на примеру недавне финансијске кризе. Зато су банке у последње време повећале фиксне плате својих службеника, а премије – смањиле. Улрих Клаус, Саша Бојић

22

Svet

subota19.februar2011.

UKRATKO

dnevnik

BAG DAD TU @I AME RI KU ZBOG IS KON STRU I SA NOG PO VO DA ZA RAT

U Av ga ni sta nu ubi jen ne ma~ ki voj nik BER LIN: Nema~ki vojnik je ubijen u Avganistanu, a osmorica povre|eno kada je jedan radnik, koji je, izgleda, nosio uniformu afganistanske vojske, otvorio paqbu na nema~ke vojnike, javqaju ju~era{wi mediji . Kako je napada~, koji je poginuo, uspeo da do|e u kamp nema~kih vojnika, stacioniranih u Avganistanu u okviru me|unarodne mirovne misije ISAF, za sada nije jasno.

Nema~ka u Avganistanu ima svoju najve}u vojnu misiju iz koje se mnogi vojnici vra}aju sa psihi~kim i fizi~kim traumama, a mnogi gube tamo i `ivote. Ta misija je ~esto kritikovana i napadana zbog opasnosti koje sa sobom nosi, a nema~ki politi~ari najavlquju da }e se ve} od kraja ove godine, ako uslovi dozvole, po~eti s povla~ewem dela nema~kog kontigenta iz me|unarodne misije u toj azijskoj zemqi.

(Ta njug)

La` ko ja je ubi la sto hi qa da ci vi la LON DON, BAG DAD: Biv{i ameri~ki dr`avni sekretar Kolin Pauel je zatra`io od CIA i Pentagona obja{wewe kako su mu dali nepouzdanu informaciju koja se kasnije pokazala kqu~nom za ameri~ki napad na Irak, objavio je britanski „Gardijan”.

Gradske vlasti Bagdada su ju~e zatra`ile milijardu dolara i izviwewe ameri~ke vojske, optu`uju}i snage SAD koje su izvr{ile invaziju na Irak i oborile Sadama Husena da su pretvorile „prelepi grad u vojni logor”, preneo je AFP. Ovaj zahtev se pojavio samo dan po{to jedan ira~ki disident otkrio da je dao la`ne podatke zapadu o biolo{kom oru`ju Sadama Huseina.

Pauel je u poznatom govoru u Ujediwenim nacijama 5. februa-

Egip at sla vi, Ba hrein sa hra wu je mr tve, a Ga da fi mo bi li {e pri sta li ce KA I RO, MA NA MA, TRI PO LI: Na hiqade Egip~ana ju~e se okupilo u slavqeni~kom raspolo`ewu na centralnom kairskom trgu Tahrir, glavnom mestu demonstracija koje su pre nedequ dana primorale egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka da ode s vlasti. Gra|ani su veseli, ma{u zastavama i slave, nakon 18 dana sukoba s diktaturom.

tuaciju dok je policija bez pancira i uglavnom nije naoru`ana.

Muslimansko bratstvo, egipatski najorganizovaniji opozicioni pokret koji je bio zabrawen tokom Mubarakove vladavine, pozvao je ju~e Egip}ane da za{tite revoluciju u kojoj je zba~en Mubarak od svih onih koji bi mogli da poku{aju da to preokrenu u svoju korist.

Smrt opo zi ci ji Na hiqade vernika i pristalica iranskog re`ima, na ju~era{woj molitvi u Teheranu, zatra`ilo je smrtne kazne za opozicione lidere, koje su vlasti ozna~ile kao pobuwenike protiv iranskog islamskog ure|ewa. Istovremeno, visoki iranski verski vo|a ajatolah Ahmad Xanati izjavio je da nema razloga da se opozicione vo|e ve{aju, po{to je wihov uticaj gotovo mrtav, prenela je agencija Rojters.

Mubarak je oti{ao s vlasti posle 30 godina vladavine, prenela je agencija AFP. Trg Tahrir okru`en je tenkovima i kordonima vojnika koji proveravaju li~na dokumenta, na stotine vojnih policajaca u crvenim beretkama budno prate si-

Na hiqade gra|ana Bahreina koji su se ju~e okupili na sahranama demonstranata, ubijenih pre dva dana na trgu u Manami, pozvalo je na promene i zbacivawe vladaju}e kraqevske porodice. Bahreinska policija prekju~e rano ujutro nasilno upala u

Ile gal na imi gra ci ja za bri nu la Evro pu BON: Evropska unija se ve} godinama trudi da uspostavi jedinstven sistem pravnih odrednica o prihvatu azilanata i useqenika, ali do 2012. godine, kada bi trebalo da bude uspostavqen evropski postupak o prihvatu azilanata, za usqenike koji legalno ili ilegalno dolaze u zemqe EU, nadle`na je svaka zemqa ~lanica pojedina~no.

dobijeni od jednog prebega, ira~kog in`ewera pod {ifrovanim imenom „Karvbol”. Me|utim, di-

nema~ku tajnu slu`bu BND da je Irak raspolagao sa kamionima za biohemijsko oru`je i da je izgradio tajne fabrike za proizvodwu tog oru`ja.U govoru pred UN Paule je naveo da je Xanabi bio „ira~ki hemijski in`ewer” koji je „nadgledao jedno od tih postrojewa”. Pauel je tako|e tvrdio da je Xanabi bio prisutan tokom proizvodwe biolo{kih otrova i da je bio u fabrici. Rat u Iraku koji je opradavan tim la`nim podacima odneo je vi{e od 100.000 `ivota civila.

Gradski savet Bagdada sada tra`i od Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava da plate kompenzaciju procewenu na milijardu dolara zbog {tete na infrastrukturi grada i izviwewe stanovnicima Bagdada.

(Ta njug)

RE VOLT NE ZA DO VOQ NIH SE I DA QE [I RI ISLAM SKIM SVE TOM

Po dr {ka Ja pa nu pro tiv Ru si je MO SKVA: SAD priznaju japanski suverenitet na ~etiri Ju`nokurilska ostrva i podr`avaju napore Moskve i Tokija usmerene na potpisivawe mirovnog sporazuma i ja~awe bilateralnih odnosa u celini, re~eno je ju~e agenciji Interfaks u ameri~koj ambasadi u Moskvi. „Vlada SAD podr`ava Japan u tom pitawu i priznaje japanski suverenitet na ostrvima“, rekao je neimenovani sagovornik ruske agencije, na molbu da se razjasni zvani~na pozicija Va{ingtona oko teritorijalnog pitawa Rusije i Japana.

Agencija Interfaks podse}a na ju~era{wu izjavu zvani~nog predstavnika Ministarstva inostranih poslova Rusije Aleksandra Luka{evi~a da se ne vode nikakvi pregovori o tzv. teritorijalnom pitawu. „O pregovorima nema ni govora, jer se na{e pozicije kardinalno razlikuju“, rekao je ruski diplomata, ponoviv{i da suverenitet Rusije „ne podle`e nikakvoj sumwi“ i da je Rusija spremna za dijalog o zakqu~ivawu mirovnog sporazuma, za {ta je potrebno da Tokio prizna ishod Drugog svetskog rata.

(Ta njug)

Kolin Pauel

ra 2003. izneo obave{tajne podatke o programu za biolo{ko oru`je Sadama Huseina koji su

sident, ~ije pravo ime je Rafid Ahmed Alvan al-Xanabi, je ove sedmice u intervjuu britanskom „Gardijanu” priznao da je lagao kako bi doprineo obarawu re`ima Sadama Huseina.

U razgovoru s novinarom londonskog lista Pauel je rekao da je nekoliko godina bilo poznato da je izvor nazvan “Karvbol” bio potpuno nepouzdan. „Treba postaviti pitawe CIA i DIA (Odbranbena obave{tajna agencija) za{to to nije bilo poznato pre nego {to je la`na informacija stavqena u izve{taj poslat Kongresu, u predsednikovo obra}awe naciji i moje izlagawe 5. februara pred UN”, upitao je Pauel.

Ira~ki prebeg Xanabi je sada priznao da je 2000. godine lagao

Oko 4.000 tuniskih izbeglica, koliko ih je ovih dana dospelo na italijansko ostrvo Lampeduzu, predstavqa samo kap u moru imigranata i azilanata, koji svake godine dolaze u EU. Prema navodima evropskih vlasti nadle`nih za statistiku, 2009. je oko 260.000 qudi, zbog politi~kog ili religioznog progona, podnelo zahtev za dobijawe

azila. Iako nema zvani~nih podataka o broju onih koji ilegalno ulaze u EU, prema pojedinim grubim procenama Evropske komisije, taj broj se kre}e izme|u 500.000 i jednog miliona.Trenutno u EU, koja ima oko 500 miliona stanovnika, ilegalno boravi izme|u dva i ~etiri miliona qudi.

(Ta njug)

bazu demonstranata u centru prestonice i ubila najmawe ~etvoro qudi, dok je vi{e od 230 povre|eno, podsetile su svetske agencije.U Bahreinu su zabraweni protesti, a vojska je preuzela kontrolu nad Manamom. Bahrein je ustavna monarhija, kojom vlada sunitska kraqevska porodica, dok 70 odsto stanovni{tva ~ine {iiti.

U sukobu demonstranata i policije u Libiji poginulo izme|u sedam i ~etnajest qudi. Aktivisti opozicije u Libiji pozvali su ju~e, putem sajtova za dru{tveno umre`avawe, na organizovawe „Dana besa” u toj zemqi. Nevladina organizacija Hjuman rajts vo~ ju~e je saop{tila da su u protekla dva dana u protestima u Libiji poginule 24 osobe, od kojih osam u Bengaziju. Situacija u Bengaziju je ju~e bila mirna, javqaju o~evici, ali se o~ekuju nove demonstracije. Dr`avne agencije javqaju da je Gadafi s pratwom obilazio Tripoli da bi pridobio podr{ku.

Jedan ~ovek je ju~e poginuo a zgrada lokalne samouprave je zapaqena u lu~kom gradu Aden u Je-

Demonstracije protiv Gadafija

menu, gde antivladini protesti ulaze u osmi dan. Demonstracije u ovoj zemqi inspirisane su narodnim revoltom protiv autokratskih re`ima u Egiptu i Tunisu. U~esnici protesta tra`e politi~ke reforme i odlazak predsednika Alija Abdulaha Saleha, koji odr`ava savezni~ke odnose sa SAD u borbi protiv Al Kaide na Arabijskom poluostrvu a na vlasti je 32 godine.

Osam qudi je povre|eno ju~e u Amanu, glavnom gradu Jordana,

gde su tokom antivladinih demonstracija izbili sukobi izme|u pristalica vlade i wenih oponenata. Protesti su u{li u sedmi dan, i na wima Jordanci, inspirisani narodnim ustancima u Tunisu i Egiptu, tra`e vi{e sloboda u dono{ewu politi~kih odluka, kao i ni`e cene hrane. Jordanski kraq kao apsolutni monarh vlada uz pomo} dekreta i mo`e kad ho}e da raspusti parlament i da postavqa i smewuje ministre.

(Ta njug)

Za bri nu tost zbog vi so kih ce na hra ne PA RIZ: Ministri finansija ~lanica Grupe 20 najrazvijenijih zemaqa sveta i onih sa brzim rastom (G20) na dvodnevnom sastanku u francuskoj prestonici razgovaraju o tome kako uravnote`iti svetsku privredu. Francuska ministarka finansija, Kristin Lagard, ima te`ak zadatak da kao doma}in sastanka obezbedi wegov

uspeh nakon {to je posledwi samit G20 u novembru pro{le godine u Seulu okon~an bez ikakvog smislenog dogovora.

Lagard je ju~e istakla da je primarni ciq sastanka pronala`ewe pravih instrumenata za merewe tih disbalansa, za koje mnogi ekonomisti tvrde da su doprineli globalnoj finansijskoj krizi.

Ona je istakla da trenutni sistem, u kojem neke zemqe kao {to je Kina {tede i izvoze, a druge poput SAD posu|uju i tro{e, nije odgovaraju}i.

Ministari finansija i {efovi centralnih banaka zemaqa G20 treba da razmotre rast cena osnovih proizvoda, kao {to su hrana i gorivo.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI JOVERI MUSEVENI Gra|ani Ugande ju~e su glasali na predsedni~kim izborima. O~ekuje se da }e predsednik Joveri Museveni osvojiti ~etvrti mandat. Opozicija najavquje uli~ne proteste ukoliko se ustanovi izborna prevara. Mnogi Ugan|ani se `ale na ra{irenu korupciju, ali ima i onih koji po{tuju Musevenija, jer je zemqi, posle ozlogla{enog Idija Amina, doneo stabilnost.

BORIS BEREZOVSKI Po nalogu francuskog suda oduzete su dve jahte ruskog milijardera Borisa Berezovskog ukotvqene na Azurnoj obali u okviru istrage koja se u Rusiji protiv wega vodi za proneveru, prawe novca, i kriminalno udru`ivawe, saop{tio je ju~e jedan francuski pravni izvor. Jahte su oduzeli istra`ni sudija iz Grasa, na jugu Francuske u prisustvu dvojice ruskih sudija.

FEJ DANAVEJ Ameri~ka glumica Fej Danavej napravila je scenu u hotelu Sanset Tauer u Holivudu kada joj re~eno da je jedini slobodan apartman prilago|en za hendikepirane. Iza{la je besna iz lifta, vi~u}i: “da li vam ja li~im na bogaqa?”. Potom je tra`ila da razgovara sa menaxerom, a kada joj je i on to isto potvrdio 70- godi{wa glumica je zgrabila i pocepala listu apartmana.

Pod mo sko vqe na mi nus 33,4 ste pe na MO SKVA: U no}i izme|u utorka i srede, u podmoskovskom mestu Klin oboren je temperaturni rekord „star” 60 godina, nakon {to je na `ivinom stubu izmereno 33,4 stepena Celzijusova ispod nule, saop{tio je moskovski Meteobiro. Prethodni rekord iznosio je minus 27,4 stepena, prenela je agencija Itar-Tass.

Temperatura se pre dva dana u Moskvi sni`avala do minus 26 stepeni, u Dmitrovu do 28,6, a u Mo`ajsku do 28,3 stepena ispod nule, navela je agencija, podse}aju}i da je proteklih dana u moskovskom regionu na jugoisto~nom obodu anticiklona uz severni vetar nastupilo veoma hladno vreme.

Itar-Tass prenosi prognoze meteorologa iz federalne hidrometeorolo{ke slu`be „Rosgidromet” da }e se neuobi~ajeno hladno vreme u Centralnom Federalnom Okrugu

zadr`ati i narednih dana. Od 19. do 23. februara u centralnoj Rusiji }e se zadr`ati hladno vreme sa temperaturama za po sedam do 12, a u nekim oblastima za 13 do 15 stepeni ni`im od klimatske norme. U saop{te-

wu Rosgidrometa navodi se da }e no}u u tom periodu termometri pokazivati izme|u 20 i 28 stepeni, a povremeno 30 i 35 stepeni Celzijusovih ispod nule, dok }e dawu preovla|uju}a temperature vazduha iznositi izme|u minus 12 i minus 19 stepeni.

Apsolutno minimalna temperatura zabele`ena je prepro{le no}i i u Petrozavodsku (do minus 28,6), Rjabinsku (26,6) i Volgogradu (do minus 24,5 stepeni), a u selu Jefimovsko u Lewingradskoj oblasti registrovano je do 36,6 stepeni ispod nule.

Najhladnija na evropskom delu teritorije Rusije bila je Murmanska oblast sa minus 41 stepen kod reke Lote, a hladno}a je zahvatila i ju`ne oblasti evropskog dela Rusije, sa temperaturama oko minus 30 stepeni u Kurskoj i Saratovskoj oblasti i Tambovu.

(Ta njug)

balkan

dnevnik

KO MEN TAR PRED SED NIKA HR VAT SKE JO SI PO VI ]A U DNEV NI KU NO VE TV

Hrvatskoj su potrebne reforme za izlazak iz krize ZA GREB: Ako ne bu de re for mi, vla da Ja dran ke Ko sor ne }e do bro pro }i na iz bo ri ma, a ze mqi pre te ozbiq ne po sle di ce - de sta bi li za ci ja i de pre si ja, iz ja vio je hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi} u ve ~e ra {wem raz go vo ru za Dnev nik No ve TV, is ti ~u }i da }e se on kao pred sed nik za la ga ti da se pred vi |e ne re for me pro ve du do kra ja.

Jo si po vi} je re kao da }e in si sti ra ti na re for ma ma, jer su eko nom ske re for me nu `ne i bez wih, ne ma iz la ska iz kri ze za Hr vat sku, ko joj pri je ti de sta bi li za ci ja, u po li ti~ kom i so ci jal nom smi slu. „Ima mno go ne za po sle nih, a broj ne fa mi li je ne ma ju ni za hleb, ni za re `i je’’, re kao je Jo si po vi} is ti ~u }i da je to glav ni mo tiv zbog ko ga }e in -

Protesti opozicije u Tirani TIRANA: Na desetine hiqada qudi protestuje danas u Tirani zahtevaju}i da vlada podnese ostavku zbog optu`bi opzicije da je korumpirana. Demonstranti nose albanske zastave i transparente na kojima pi{e „Beri{a odlazi”, „Pravda” i „@elimo prevremene izbore”.

Prema procenama AFP u Tirani se ju~e okupilo izme|u 20.000 i 30.000 qudi, dok je Socijalisti~ka partija, koja je organizovala protest, navela da se okupilo 200.000 qudi. Vo|a socijalista, gradona~elnik Tirane Edi Rama obratio se okupqenima na kraju skupa, koji je po~eo {etwom kroz prestonicu, a zavr{io se protestom ispred zgrade vlade.

Na stotine policajaca ~uvali su zgradu vlade, gde je na protestima organizovanim 21. januara povre|eno na destine demonstranata i policajaca, preneo je Rojters.

Premijer Saqi Beri{a je optu`io Ramu da poku{ava da iskoristi proteste da bi izveo dr`avni udar, {to on pori~e.Ove nedeqe parlament je izglasao oduzimawe imuniteta biv{em zameniku premijera Iqiru Meti, koji je podneo ostavku pro{log meseca zbog optu`bi za korupciju, a slede}e nedeqe o~ekuje se oduzimawe imuniteta biv{em ministru ekonomije Dritanu Priftiju.

(Ta njug)

si sti ra ti na re for ma ma. U raz go vo ru s pri vred ni ci ma, re kao je on, ob ja snio je da je si tu a ci ja ta ko ozbiq na da se iz bor nom go di nom ne mo `e prav da ti od su stvo re for me.

Jo si po vi} ve ru je da }e Hr vat ska u ju nu do bi ti da tum ula ska u EU, a ako se to ne do go di, ‘’ze mqa ne tre ba pa sti u pe si mi zam, ali vla da u tom slu ~a ju tre ba oce ni ti mo `e li da qe na sta vi ti s ra dom”.

Raz go vor s Jo si po vi }em upri li ~en je po vo dom pr ve go di {wi ce we go vog stu pa wa na du `nost, za ko je se vre me po ka zao kao naj po pu lar ni ji po li ti ~ar u Hr vat skoj. U pro te klih go di nu da na, ka ko su na gla si li i na No voj TV, do bio je po hva le zbog svog iz vi we wa u bo {wa~ kom se lu Ah mi }i ma zbog po ~i we nog zlo ~i na hr vat skih je di ni ca nad wi ma,

katora” od Pivovarne La{ko, a posle toga }e, kroz javnu ponudu, poku{ati da stekne ve}inski udeo u ovom slovena~kom trgovinskom lancu. Pregovori o kupovini sa Pivovarom La{ko trebalo bi da budu zavr{eni do kraja aprila, po-

Ja dran ka Ko sor i Ivo Jo si po vi}

kao i sa rad we sa srp skim pred sed ni kom Bo ri som Ta di -

sle ~ega }e “Agrokor” objaviti javnu ponudu svim deoni~arima “Merkatora”, sa ciqem sticawa najmawe 50 odsto udela u ovoj kompaniji.

Ukoliko se informacija poka `e isti ni tom, to }e bi ti tre }i po ku {aj vla sni ka “Agro ko ra” Ivi ce To do ri }a

da u|e u vlasni~ku strukturu “Merkatora” i postane dominantan trgovac u regionu. Odluka da se krene u preuzimawe “Merkatora” navodno je doneta u Milanu, gde je sedi{te Unikredit banke, koji bi Todori}u stavila na raspolagawe po-

Ukinuti nezvani~ni protektorat razmotre strategiju preuzimawa kqu~ne uloge Evrope u Bosni i Hercegovini i u {to kra}em roku postavqawa jednog Evropqanina kao jedinstvenog predstavnika EU i me|unarodne zajednice u BiH, rekao je ju~e visoki zvani~nik EU u Briselu.

Upitan kako na to gledaju pre svega Amerikanci, koji su se dosad protivili ukidawu me|unarodnog predstavnika za BiH, funkcioner EU je objasnio da su „ameri~ki i drugi kqu~ni partneri spremni da imaju poverewa u nas, s tim da budu}i izaslanik EU bude ujedno me|unarodni predstavnik”.

Novinarima je saop{teno da }e ministri inostranih poslova EU tako|e razmotriti „povoqne, ali i o{tre mere” za podsticaj napretka Bosne i Hercegovine ka pridru`ivawu EU, ukqu~uju}i puno sprovo|ewe Sporazuma o stabilizaciji EU-BiH i otvarawe mogu}nosti za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u Uniji. Na temequ sugestija visoke predstavnice za spoqnu politiku i bezbednost EU Ketrin E{ton i evropskog komesara za pro{irivawe

Protestna nota Srbiji SOFIJA: Bugarska je ju~e uru~ila protestnu notu Srbiji zbog zabrane skupa u Bosilegradu povodom 138. godi{wice smrti bugarskog nacionalnog heroja Vasila Levskog. Nota je uru~ena ambasadoru Srbije u Sofiji Aleksandru Crkvewakovu, a {ef bugarske diplomatije Nikolaj Mladenov najavio je da }e informisati evropske partnere o „grupnom zaustavqawu gra|ana” koji su ju~e poku{ali da u|u Srbiju.

Major Dragan Stamenkovi} u Vrawu tvri da ta informacija nije ta~na. Grani~ni prelaz Ri-

barce normalno radi. Prelaz qudi i automobila odvija se u oba pravca.

Predsednik bugarskog Kulturno-informativnog centra iz Bosilegrada Ivan Nikolov, tvri da je prelazak Bugara u Srbiju spre~en.

Onje kasnije precizirao da su „visoki gosti” - aktivisti nacionalisti~ke stranke Ataka. Bugarski mediji, navode da su srpski carinici vrlo sporo propu{tali vozila na grani~nom prelazu, tvrde}i da je re~ o rutinskoj kontroli.

(Ta njug)

Most izme|u Balkana i sovjetskih republika

PRI TI SAK EVRO PE NA PO LI TI ^A RE BiH

SARAJEVO: Slede}a nedeqa je poesbno va`na za Bosnu i Hercegovinu. Generalni sekretar OEBS-a Mark Perin de Bri{ambo pozvao je lidere u BiH da se suo~e sa izaovima 21. veka i prevazi|u me|usobne nesuglasice i zajedno rade na boqoj budu}nosti.

Bri{ambo je na internet stranici OEBS-a objavio otvoreno pismo i najavio svoju postu Sarajevu idu}e nedeqe gde }e prisustvotati obele`avawu 15 godina od kada je ta organizacija u BiH uputila svoju terensku misiju. „Dolazim u atmosferu kakva je nastala nakon op{tih izbora odr`anih u oktobru pro{le godine i odluke EU kojom se gra|anima ove dr`ave dozvoqava sloboda putovawa u ve}inu dr`ava ~lanica EU bez vize”, naveo je Bri{ambo i dodao: „Umesto da izaberete put koji }e voditi BiH ka daqem produbqivawu razlika, pozivam vas da napravite odlu~an zaokret i po~nete aktivno doprinositi realizaciji sigurnosnih aktivnosti OEBS-a”, naveo je u pismu Bri{ambo. U ponedeqk u Briselu o~ekuje se da {efovi diplomatije EU

23

NO VI AM BA SA DOR MOL DAVI JE PRE DAO AKRE DI TIV NA PI SMA PRED SED NI KU TA DI ]U

}em i wi ho vog za jed ni~ kog od la ska u Vu ko var.

(Ta njug)

Hrvatski „Agrokor” preuzima slovena~ki „Merkator”?

ZAGREB: Hrvatska kompani ja “Agro kor”, uz po dr {ku Evropske banke za obnovu i razvoj, kre}e u neprijateqsko preuzimawe “Merkatora”, prenose hrvatski mediji pisawe slovena~kog “Dnevnika”.

U prvoj fazi “Agrokor” planira da kupi 23,3 odsto “Mer-

subota19.februar2011.

[tefana Filea, trebalo bi da se razrade konkretni potezi i predlozi za strategiju EU u Bosni, i da ministri EU u martu o tome usvoje i zakqu~ke.

Donedavno je stav EU bio da Bosna ne mo`e napredovati i u budu}nosti pregovarati o ~lanstvu s EU sve dok sada{wi visoki predstavnik me|unarodne zajednice (i EU) bude imao ovla{}ewa da se direktno upli}e u delovawe vlasti i institucija te zemqe. Zato je EU, isto kao i Rusija, a to je i stav Republike Srpske, smatrala da treba ukinuti nezvani~ni „me|unarodni protektorat” nad BiH da bi Bosna kao suverena dr`ava mogla krenuti u budu}nosti u pregovore o ~lanstvu s Unijom.

S velikim interesovawem se o~ekuje istupawe {efa diplomatije Nema~ke Gida Vestervela, budu}i da je nema~ka kancelarka Angela Merkel preuzela na sebe zadatak da sa politi~kim vo|ama tri strane u BiH sagleda na koji na~in bi pre svega moglo da se izvr{i preustrojstvo ustava te zemqe, a sa ciqem da to omogu}i delotvorno pridru`ivawe BiH EU.

la milijarde evra, a ostatak bi osi gu rao Agro kor, pre no si Nacional.

“Agrokor” se oko pozicije suin vesti to ra do go vara i sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), koja je vlasnik 8,3 odsto hrvatske kompanije.

EBRD je sufinansirala i nedavno preuzimawe “Droge” Kolinske od strane hrvatske Atlantik grupe.

Pre ma pi sa wu qubqanskog “Dnev ni ka”, vi so ko za du `e nom “Agrokoru” “Merkator” je privla~an zbog sinergijskih efe ka ta na osnovu kojih bi za kratko vreme mogao isplatiti veliki deo te kupovi ne. Po sle di ca preuzimawa bi bilo i to {to bi, pre ma pla nu, “Mer ka tor” ot pu stio pet do deset odsto zaposlenih i za tri godine wihov broj smawio za oko dve hiqade, {to bi zajedno sa u{tedama na drugim podru~jima dalo efekat od trideset miliona evra godi{we. U posledwe dve godine “Agrokor” je u dva navrata neuspe{no poku{ao da preuzme “Merkator”.

(Fo Net)

BEOGRAD: Moldaviju i Srbiju povezuje mnogo sli~nosti, naro~ito kada je re~ o budu}nosti obe zemqe u Evropskoj uniji, izjavio je ambasador Moldavije u Srbiji Jurij Renica i naglasio da wegova zemqa podr`ava teritorijalni integritet Srbije. „Velika ve}ina gra|ana (Moldavije i Srbije) `eli da bude deo Evropske unije, a to je veoma va`na politi~ka poruka. Novoimenovani ambasador Moldavije u Srbiji Renica je pre dva dana predao akreditivna pisma predsedniku Borisu Tadi}u.Ambasador Renica je, u izjavi Tanjugu, rekao da dve zemqe, koje po{tuju iste standarde i vrednosti, treba da unaprede saradwu na svim, a naro~ito na poqu investicija. „Srbija je za Moldaviju veoma va`na, naro~ito zbog bogatog iskustva u veoma brzom i impresivnom ispuwavawu obaveza u procesu

evropskih integracija, i vizne liberalizacije”, rekao je moldavski ambasador. Renica je najavio da }e wegova zemqa uskoro poslati u Srbiju ekspertsku grupu koju }e ~initi predstavnici nekoliko ministarstava koja se bave pitawem vizne liberalizacije.

On je naglasio da dve zemqe imaju veoma dobru saradwu na politi~kom nivou - s obzirom na to da su potpisale osam bilateralnih sporazuma - kao i saradwu u okviru me|unarodnih organizacija. Moldavski ambasador je pozvao investitore iz Srbije da sklapaju poslove u Moldaviji, naglasiv{i i da dve zemqe treba da unaprede i kulturnu saradwu. „Za Moldaviju je iskustvo Srbije dragoceno, a Moldavija za Srbiju mo`e biti va`na kao most izme|u balkanskih zemaqa i biv{ih sovjetskih republika”, zakqu~io je Renica.

(Ta njug)

Ro}en o odnosima Crne Gore i Kosova PODGORICA: Ministar spoqnih poslova Crne Gore Milan Ro}en izjavio je da }e Podgorica i Pri{tina razmeniti ambasadore kada se za to steknu uslovi. On je podsetio da su Podgorica i Pri{tina uspostavili diplomatske odnose po~etkom pro{le godine i dodado da to {to ambasadori nisu razmeweni „ne optere}uje odnose dve zemqe”. „Crna Gora i Kosovo pro{li su kroz ekonomsku krizu, a danas i u mnogo bogatijim zemqama nije lako donositi odluke o otvarawu novih konzularnih predstavni{tava, ali na{a namera je da idemo u tom pravcu”, rekao je Ro}en novinarima nakon sednice Vlade, prenela je crnogorska novinska agencija MINA.On je ukazao i da je izostala inicijativa Kosova za imenovawe

ambasadora u Crnoj Gori. „Ponekad postupak imenovawa te~e sporije i nije razgovarano sa na{im

partnerima u Pri{tini oko regulisawa statusa crnogorske nacionalne zajednice u pravnom sistemu Kosova”, rekao je Ro}en dodav{i, me|utim, da to nije nikakav uslov za razmenu ambasadora. (Fo Net)

24

subota19.februar2011.

OGLASi l ^iTUQe

LIMAN III, jednoiposoban stan 40m2 prazan, sa kuhiwskim elementima, odmah useqiv, klima, ktv, terasa. Telefon 062/1662041.

22293 IZDAJEM poluname{ten dvosoban komforan stan u Petrovaradinu, Prera do vi}eva, blok 8, I sprat, prednost na du`e i porodice.

Cena 200E+depozit.Telefon 063/293-701.

22297 IZDAJEM jednosoban stan 45m2, lift, grejawe, telefon, kablovska, klima, preko puta Limanske pijace. Telefon 521-256.

22159 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru - Ul. Rumena~ka br. 31 za jednu osobu ili par.

Cena od 120 do 140E. Telefon: 064/29-28-223.

22192 IZDAJEM studentima trosoban stan na Limanu I . Telefon 530-396 i 6335-024.

22253

SOMBORSKI bulevar - dupleks 60m2 - 33.000E, 75m2 35.000E, terasa. Telefoni: 064/239-4331, 021/541-948.

22268

BEZ POSREDNIKA prodajem stan dvosoban 51m2, 5. sprat, ukwi`en, bez ulagawa, useqiv na Bulevaru oslobo|ewa.

Telefoni: 064/128-47-49, 063/581-792.

22229

dnevnik DIHTOVAWE drvenih prozora aluminijumskim fleksibilnim lajsnama, za{tita od promaje, buke i pra{ine, cena 150 din/m. Telefoni: 021/500-612, 063/8426-848 i 063/8424-716.

20371 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade.

I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

22078

BESPLATNI prirodni preparat protiv hemoroida {uqeva, klini~ki ispitan, proveren, elimini{e za 7 dana, deda Rado{. Telefon 064/240-55-49.

21891

^ETVOROGODI[WI POMEN Dobri moj }ale,

Ilija Raji} kako vreme prolazi sve vi{e nam nedostaje{.

Tvoji: Nevena, Neboj{a, Tawa i Nemawa.

22485

Posledwi pozdrav dragom drugu i prijatequ POTREBNA maserka, zarada odli~na. Telefon 062/9642-803.

22368

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

18878 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

22106 PRODAJEM bukova drva mogu}a rezawa i cepawa prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19.

22114 OGREVNO drvo bukva sa prevozom i uslogom rezawa cena po dogovoru isporuka odmah.

Telefon 069/691-722, 064/2854782.

22116

Miletu

od Olivere sa porodicom.

22484

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Najboqa mama na svetu, GRA\EVINSKI plac od 27 ari na Trand`amentu - Novi Sad. Mogu}a podela na 2.

Telefon 064/22-877-31.

21118

IZDAJEM lokal u Novom Sadu, dva nivoa 33+23m2. Ulica Lukijana Mu{ickog 11, CG, dve telefonske linije, re{tke, alarm. telefon 064/207-0643.

22278

MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacije, rekonstrukcija kupatila, vodoinstalaterske usluge i servis. Garancija. Telefon 6393737, 064/160-47-25.

22399

Miloradu Milovanovi}u 1957 - 2011.

Milena Stojakovi} pet godina ne gledamo tvoj osmeh, ne ose}amo tvoj dragi dlan, ne sretnemo te na ulici...

Ostaje{ na{ uzor neiscrpne qubavi i razumevawa, na{ najboqi roditeq i prijateq.

od kom{ije Jovana Mihajlovi}a sa porodicom.

Dora i Damjan.

22491

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Miloradu Milovanovi}u

22481

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Miloradu Milovanovi}u 1957 - 2011.

od: Pave, Nate i Lepe sa porodicama Pavlov. od porodice Du{ka Baji}a.

22482

22479

^iTUQe l POMeni

dnevnik

subota19.februar2011.

Dragom svaku i te~i

25

ZA[TO SI ME OSTAVIO SINE MOJ,

S po{tovawem i tugom se opra{tamo od uva`enog kolege

O^I TATINE ....

Mi}i Posledwi pozdrav od: Qubice, Miladina i Milenka sa porodicama.

22483

Posledwi pozdrav generaciji

Prof. dr Obrada Peri}a, redovnog profesora krivi~nog prava, u penziji

MILAN LUTOVAC MIKI

Kolektiv Pravnog fakulteta u Novom Sadu.

Miloradu Milovanovi}u

[ESTOMESE^NI POMEN MOM MILANU OBELE@I]EMO DANAS, 19. 2. 2011. GODINE, U 10 SATI, NA GRADSKOM GROBQU U NOVOM SADU.

899/P

od kolege \ure Vrankovi}a.

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi koleginici

pozdrav

dragoj

O@ALO[]ENI OTAC ZORAN. Mile, slava ti i hvala.

22473 22478

Posledwi pozdrav dragom

Milanu Bruji}u od stanara Bulevar Cara Lazara br. 35.

Darku Tewi Bol i tuga su sve ja~i, a dani sve te`i.

Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

22464

Sa tugom smo ju~e ispratili posledwi put na{u dragu

POMEN

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

od koleginica: Branke, Mire, Bojane, Radmile, Zorice, @akline, Nade @ivanov, Nade Jaki}, Nade Radovanov i kolege \or|a.

Tvoji: deda Mom~ilo, baba Rosa, tetka Duda, te~a Lazar, Igor i Sa{ka.

22462

Navr{ava se 40 dana od kako nije sa nama na{a voqena

Zlati Sogov

22472

Posledwi pozdrav na{oj

Qiqana Bla`evi} 1971 - 2011.

Milu Milovanovi}u

Miloradu Milovanovi}u 1957 - 2011.

Ujak Kosta, sestre Qiqana i Milica sa porodicama.

Osta}e{ uvek u na{im srcima.

Milan Lutovac Miki

Danu

Pola godine je pro{lo od kad nisi sa nama.

Nedostajala si ovih godina u na{im dru`ewima, ali si uvek bila prisutna u razgovorima.

Vole te kumovi: Marko, Nikola i Dragan \urovi}.

Tvoji kom{ije sa Stra`ilova.

22465

22466

22476

od kom{ije Radovana Mihajlovi}a sa porodicom.

Zlati O`alo{}ena porodica. od Nene Damjanovi} sa porodicom.

22468

3

Sa tugom i velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je posle kratke bolesti preminuo na{ voqeni

DVOGODI[WI POMEN

Milorad - Mile Milovanovi}

Uro{ Milo{evi}

1957 - 2011.

2009 - 2011.

22480

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 60. godini preminula na{a voqena supruga, mama i baka

Zlata Stogov

O`alo{}ena majka Olga i porodica.

Vreme prolazi, ali ti postoji{ kroz uspomene koje `ive u nama i podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili.

Supruga Dobrinka i }erke Mirjana i Qiqana sa porodicama.

22477

22471

Ispra}aj dragog pokojnika je u subotu, 19. 2. 2011. godine, u 12 ~asova, ispred crkve na ^eneju, a sahrana u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

22475

Sahrana je danas, 19. 2. 2011. godine, u 15 sati, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima - Dowa kapela.

O`alo{}eni: suprug Toqa, }erke Maja i Vawa sa porodicama.

22467

26

^iTUQe l POMeni

subota19.februar2011.

Posledwi pozdrav dragom dedi i pradedi

POMEN Pro{lo je {est tu`nih meseci od kada nije sa nama na{ voqeni

Posledwi pozdrav na{em dragom bratu i sestri}u.

Prof. Branko Mi}i}

dnevnik

Dana 19. 02. 2011. u Ba~kom Jarku odr`a}emo 40-todnevni pomen na{em voqenom

iz Sremskih Karlovaca O`alo{}ene porodice: Agbaba, Ostoji} i Muti}.

22438

Vlajku Jefti}u Deda, hvala za bezbri`no detiwstvo i sve lepe trenutke koje smo s tobom delili.

Mnogo }e{ nam nedostajati.

Milorad - Mita Raji}

Tvoja unuka Dragana, zet Sava, praunuci Todor i Katarina.

22410

Sa tugom se opra{tamo od na{eg dede

Pomen }e se odr`ati u subotu, 19. 2. 2011. godine, u 11 sati, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

Nenadu Rati}u

Risto Bijeli} 14. 1. 1928 - 25. 2. 2010.

O`alo{}ene porodice Raji} i Pavlovi}.

22454

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac, deda i pradeda

Vlajka Jefti}a

Sa ose}awem duboke praznine, sa bolom koji ne jewava obele`avamo godi{wicu smrti na{eg dobrog oca, svekra i dede.

Neka po~iva u miru, ~uvan od zaborava sa nalep{im uspomenama.

Mnogo }e{ nam nedostajati.

Mirjana i Danilo sa porodicom.

Unuka Sawa, zet Dragan i praunuka Ivana.

1963 - 2011.

Oti{ao si tiho i mirno kao {to odlaze dobre i plemenite du{e u ve~ni mir gde te an|eli ~uvaju. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati qubav do posledwih otkucaja na{ih srca.

Ovim putem se zahvaqujemo svima koji su sa nama podelili bol i tugu, ispratili na{eg Ne{u do wegove ve~ne ku}e.

Zahvaqujemo se kolektivu Prekr{ajnog suda u Novom Sadu a posebna zahvalnost direktoru Instituta prof. dr Borislavu Kobiqskom i celom kolektivu Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

Tvoji roditeqi, brat, }erke i supruga.

898-P

22408

22442

POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana odkada je ve~nim snom zaspao moj suprug

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Vlajko (Riste) Jefti}

Pro{lo je 40 dana od kako nisi sa nama na{ dragi

Najdra`i na{ posle 40 dana od kako nisi sa nama svaki dan suzama ispra}amo i svaku re~ suzama pi{emo

iz Visokog preminuo 17. 2. 2011. godine u 89. godini.

Sahrana }e se obaviti danas, 19. 2. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Du{an Radovi} Pomen }e se obaviti 19. februara, u 11.30 sati, na Gradskom grobqu.

Verom u milost Bo`ju ili uspomenama, ~uva}u te doveka.

Tvoja Lela.

O`alo{}eni: sinovi Luka, Ratko i [piro, k}erka Rada, snaje Gospava, Rada i Boba, unuke Sawa, Dragana, Tatjana, Nata{a, Vawa i Tea s porodicama i praunu~ad.

22451

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je moja majka

Stevan Grwa

22463

898-P2

22412

Sahrana je u ponedeqak, 21. 2. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin sa porodicom.

1963 - 2011.

Tvoja ta{ta Anka, Ra}o i Maca sa decom.

na{em

Femki Lalo{evi}

Po~ivaj u miru dok te na{a qubav ~uva od zaborava.

Odmaraj se, zaslu`ila si, a ja }u te ve~no u svom srcu ~uvati od zaborava.

Porodice Josin i Stoj{i}.

Tvoja sestra Lepojka sa Raletom i Miroslavom Arsenovi} iz ^erevi}a.

22459

22455

}e se odr`ati danas, 19. 2. 2011. godine, u 11 ~asova, u katoli~koj crkvi, u Futogu.

Kada bi samo znao koliko nam nedostaje{!

Vole te zauvek tvoji: mama Mirjana, brat Filip i tata Jano{.

22458

22427

22419

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini `ivota preminuo na{ dragi otac, deda i pradeda

Tewi Darku 7. 1. 2011 - 19. 2. 2011.

od stanara zgrade Balzakova 20 i 22.

898-P1

Posledwi pozdrav jedinoj i najro|enijoj sestri

Marijana Josin

Uspomene na lepe trenutke provedene sa tobom, u srcima ~uvaju: Milica, Slobodan, Radmila, Ivana, Bojana i Anastasija.

[estonedeqna misa dragom sinu i bratu

Vukadinu Stamenkovi}u

Dawu u mislima, no}u u snovima i daqe smo nerazdvojni.

Da je qubav mogla da te sa~uva na{a bi ti podarila ve~nost.

Tvoje Nina, Sa{ka i Rada.

SE]AWE

22453

Posledwi pozdrav kom{iji

1963 - 2011.

Pro{lo je {est tu`nih meseci kako nas je napustila na{a draga

Slobodanka Vasi} Boba

preminula u 85. godini.

Nenad Rati}

Svaki dan si u na{im srcima, mislima i se}awima a vreme koje prolazi nije nam uteha.

i

Milka Tadi}

Nenad Rati}

Navr{ava se ~etrdeset beskrajno tu`nih dana bez tebe.

Iako si nas napustio moje srce te nikada ne}e zaboraviti a se}awe na tebe nikada ne}e izbledeti.

Neka ti je laka zemqa i neka te an|eli ~uvaju.

Tvoja }erka Tawa.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Sava Mati}

Kiraq Andrija - Bandika

10. 7. 1932 - 10. 1. 2011.

Sahrana je danas, 19. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Josip, snaja Ilonka, unuka Silvija i praunuci Stefan i Strahiwa.

Puno tuge i `alosti.

Pomen }emo odr`ati danas, 19. 2. 2011. godine, u 10 sati na Gradskom grobqu.

Tvoje: Smiqa i Nata{a.

22460

22429

^iTUQe l POMeni

dnevnik

subota19.februar2011.

Obave{tavamo vas da je u 71. godini preminuo na{ dragi

3

Pro{la je tu`na godina otkad nije sa nama na{ dragi suprug, otac i deda

27

SE]AWE

20. 2. 2007 - 20. 2. 2011.

Ispuweni tugom obave{tavamo sve koji su je po{tovali i voleli, da je 17. 2. 2011. godine preminula na{a voqena majka, baka i ta{ta

Mi}o Vi{wi} Godi{wi pomen dajemo danas, 19. februara, u 11 ~asova, na grobqu, u Rumenki.

Nedostaje nam wegova qubav, pa`wa i podr{ka.

Tuguju: supruga Zorka, deca Vladislav i Sla|ana, unuci Boris i Sergej i zet Qubi{a.

Olga Nikoli} - Lap~evi} ro|. Bakajin 1929 - 2011.

22439

Navr{ava se tu`na godina od kada nas je napustio voqeni ujak

Navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama voqeni brat

Bila je velika sre}a `iveti kraj we i u~iti od we o mudrosti i qubavi.

Posledwi ispra}aj je u ponedeqak, 21. 2. 2011. godine u 13.30 sati, na Gradskom grobqu.

Spasoje Igi} Bata

Milutin Petrovi} Mi}a

Sahrana je danas, 19. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, u Bano{toru.

^etiri godine bez tvoje qubavi i podr{ke. S ponosom u na{em srcu ~uvamo uspomenu na tebe.

O`alo{}ena supruga Nada i }erke sa porodicama.

Tvoji: Nada, Jovan, Vera, Dejan i Awa.

22441

22443

Opra{tamo se od na{e drage

Sa iskrenim `aqewem opra{tamo se od jedinog brata i strica

Weni najmiliji: Una, Iva, Nina i Guta.

22402

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Branko Brki} Branko Brki}

^ETRDESETODNEVNI POMEN

prof. Branka Mi}i}a

Jasne

na{em dragom suprugu, roditequ i dedi

^uvamo uspomenu na tebe.

ro|. 1948.

Porodica Petkovi}.

Biqana i Beba.

Wegovi: Branka Zemunski i Olivera Polin sa porodicama i brat Du{an Mi}i}.

22431

22436

Brat Ranko sa porodicom.

22450

Tu`na godina. Dani sve te`i i mnogo je bola i suza za tobom, voqenim bratom

22449

Posledwi pozdrav te~i

Umrla je na{a draga sestra

1936 - 2011.

Tomi Joki}u Danas, 19. 2. 2011. u 10.30 ~asova poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na grobqu Staro \ur|evo u Temerinu.

Olga Nikoli} Brankom Brki}em Tvoja sestra Savka sa porodicom.

Neizmerno o`alo{}ene wene sestre Dobrila i Evica sa suprugom Lazom.

Wegovi najmiliji: supruga Miqa, k}i Zorica, sinovi Jovo i Krstan, zet Marinko, snaje Gordana i Sla|ana, unu~ad Tomislav, Nikola, Nemawa, Miqa i David.

22426

22415

ro|. Bakajin 6. 8. 1929 - 17. 2. 2011.

22448

Posledwi pozdrav dragom te~i Mi}i.

SE]AWE

Marijana Josin

Dika, Nata, Maja, Marina i Bata sa porodicama.

Porodica Qubojevi}.

22418

Dana, 15. 1. 2011. godine prestalo je da kuca veliko, dobro i plemenito srce moga milog tate Tome Joki}a.

Ostala je ve~na tuga i bol dok sam `iva u srcu mom. Neka ti dragi bog podari carstvo raja, po~ivaj u miru, an|eli s tobom voqeni, plemeniti, blagi roditequ moj.

od: Dragana, Mitra i Zorana sa porodicama.

22420

22430

TU@NO SE]AWE

Tu`na srca opra{tamo se od dragog

Pamti}emo tvoju dobrotu, blagost i veseli duh, zauvek.

Kroz na{a se}awa `ive}e{ i daqe sa nama.

Prijateq Milan \akovi}, prija An|elija, Savina, Luka i Tawa.

22440

22422

Sa velikim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 17. 2. 2011. godine preminuo

Milanu Bruji}u Mi}i

Tvoja jedina k}erka Zorica Joki} - Savanovi}.

Milana Bruji}a

Milan Bruji}

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava.

Posledwi pozdrav

Tomo Joki}

Tu`nim srcem i bolom u du{i obave{tavamo sve ro|ake i prijateqe da je na{ dragi

Jovanu Nikoleti}u Stanari zgrade Narodnog fronta 37, sa tugom i bolom opra{taju se od dragog Joce.

Neka mu je ve~na slava i hvala.

22435

23. 2. 2010 - 23. 2. 2011.

Prolazi tu`na godina od kada nije sa nama dragi brat i ujak

Branko Brki}

Branko Brki}

S tu`nim po{tovawem, kuma Tawa.

Sestra Zora i sestri} Zoran Popovi} sa porodicom.

22447

22445

POMEN Dana 23. 2. 2011. godine navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug i deda

prof. Branko Mi}i}

Vukadin Stamenkovi}

preminuo dana, 17. 2. 2011. godine, u 63. godini `ivota.

1938 - 2011. vi{i medicinski tehni~ar u penziji

Branko Brki}

Sahrana je danas, 19. 2. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}ena porodica.

Sahrana }e se obaviti danas, 19. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na ^eratskom grobqu, u Sremskim Karlovcima, iz kapele.

O`alo{}eni: sinovi Miodrag i Du{ko sa porodicama.

Pomen }emo dati u subotu, 19. 2. 2011. godine, u 10.30 ~asova.

Supruga Erka i unuka Ana sa porodicom.

22404

22432

22444

28

^iTUQe l POMeni

subota19.februar2011.

SE]AWE

POMEN

24. 2. 2006 - 24. 2. 2011.

dnevnik

POMEN

SE]AWE

na ujaka

Cvijo \. Spremo 1910 - 1985 - 2011.

Milica J. Spremo 1918 - 2003 - 2011.

Lazo Tatalovi}

Milica - Cica Pej~i}

Stevo Kosanovi} 20. 2. 2003 - 20. 02. 2011.

ro|. Stanojevi}

Vaso Grbi}

Vreme brzo prolazi, ali lepe uspomene i se}awa na trenutke provedene sa tobom ostaju ve~no.

Tvoji: k}erke Daniela i Andrea unuk Stevo, zet Dragan i supruga Milica.

Se}awa i qubav prema tebi `ive i traju.

Tvoji najmiliji nikada te ne}e zaboraviti.

Moma sa porodicom.

Sinovi: Vojislav i Vladimir sa porodicama.

22129

22190

Porodica Tatalovi}.

22407

Posledwi pozdrav majci moga prijateqa.

POMEN

SEDMODNEVNI POMEN

3

22241

Posledwi pozdrav Miodragovom ocu

Nikola Pej~i} Cico, u ovom mesecu 26. si se rodila, a 16. 2. poginula zajedno sa sinom Nikolom. [esnaest godina je od tada. Zaborava nema, se}awe i tuga su u nama.

SE]AWE

Majkica i brat sa porodicom.

22084

Farago Josip Desanka Joksovi} Vra~ar Branislav sa porodicom.

POMEN

Dvadesetog februara navr{avaju se dve godine otkako te nema, ali bol u du{i ne jewava.

Zauvek si u mojim mislima i mom srcu.

Vaso Grbi}

Dragoslav Lazi}

Supruga Anka sa decom.

@ivi u se}awu: supruge Verice, sina Mi{e, unuka Milane i Jovane i snahe Goce.

22130

22197

Tvoja majka.

22356

22371

Posledwi pozdrav dragom te~i

POMEN

Branku Mi}i}u

protojerej 1996 - 2011.

POMEN

19. 2. 2006 - 19. 2. 2011.

od: Mimice, Cake, stanara Uspenske 18 i osobqa Caffe cluba.

22474

POMEN

Joco Romani}

19. 2. 2009 - 19. 2. 2011.

19. 2. 2009 - 19. 2. 2011.

TU@NO SE]AWE

Kroz vreme i prostor traja}e{ kao simbol ve~ite dobrote.

Tvoja porodica.

22175

Milena Stojakovi} Se}awe na tvoju neizmernu dobrotu i plemenitost ~uvam u srcu.

Milanu Bruji}u

19. 8. 2010 - 19. 2. 2011.

Porodica Pilipovi}.

Zauvek prijateqi

@alost za predivnim ocem i suprugom ne prestaje.

Gorica Govor~in

Danas je ~etrdeset dana kako nas je napustio na{

O`alo{}ena porodica.

Posledwi pozdrav bratanici i sestri

dragoj

22189

21839

22405

22406

TU@NO SE]AWE

Du{an Stojisavqevi} 20. 2. 2010. - 20. 2. 2011.

45 godina smo proveli zajedno.

A 25 godina tugovali u bolu i suzama za izgubqenim jedinim sinom. Tuga za vama osta}e mi ve~na.

Dana 19. 2. 2011. u 11 ~asova poseti}emo na{u ve~nu ku}u i polo`iti cve}e.

K}i Mirjana i supruga Svetlana.

Matilda.

SE]AWE

Branislav Dimitrijevi}

22067

POMEN

Ilija Pauni}

22. 2. 2005 - 22. 2. 2011.

1936 - 2011.

U 11 sati }emo posetiti wegovu ve~nu ku}u i polo`iti cve}e.

O`alo{}eni: supruga Borka, }erka Milena sa porodicom.

Bo`idar Ne{in Pirone

Petar Isakov 19. 2. 1960 - 19. 2. 2011.

Utehe nema, bol je ista, zaborav ne postoji.

Tvoja Maja, Zora, Draga i Mira.

Qiqani Notaro{

Todor Bukinac

ro|. Mogin

voza~ Naftagas - Prometa iz Nadaqa

od tetke Mice i sestre Anice.

22413

22416

TU@NO SE]AWE

DVOGODI[WI POMEN na{em dragom

Navr{ava se ~etrnaest godina od smrti na{eg dragog i voqenog

1934 - 2011.

22176

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj koleginici

Rajka Bobi} 19. 2. 2009 - 19. 2. 2011.

Pro{le su dve godine od kada nisi sa nama...

Tvoji najmiliji.

Ne pro|e ni sat, a da te neko ne spomene ili ispri~a tvoje pri~e, na tvoj na~in.

Neizmerno tugujemo i mislimo na tebe.

Porodica Ne{in.

22227

22179

22147

Sa tobom nam je bilo i lak{e i lep{e.

POMEN Pro{la je tu`na godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug, otac, svekar i deda

Tvoji: Du{an, Nata{a, Tawa, Milo{ i Hana.

SE]AWE

DVANAESTOGODI[WI POMEN

Olgici Nikoli}

Milovan Mi}i}

@ivku Kosovcu obele`i}emo danas, 19. 2. 2011. godine, u 11 ~asova, na Uspenskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Kosovac.

22288

Todor Baltovi} Bata

Slobodana Mili}evi}a 1997 - 2011.

Wegovi najmiliji.

22222

Uvek }e{ biti u na{im srcima i nikad te ne}e zaboraviti: supruga \ur|inka, sinovi Dragan i Zoran, snaja Slavica, unuci Dejan i Maja.

22220

dipl. in`. agronomije 1999 - 2011.

Bulica, Vukica i Beba.

Branislav Rupwak

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo te od zaborava.

Vreme prolazi ali uspomena na tebe ne bledi i uvek si u na{im mislima.

Nina i tvoji Mi}i}i.

Wegovi najmiliji.

22177

22414

22162

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Pro{le su dve godine od kako nije sa nama

SE]AWE

TU@NO SE]AWE

Lazar Kanazir

Nada

iz Mo{orina U srcima na{im uvek }e biti, jer voqeni se ne mogu zaboraviti.

Za wim tuguju: supruga Qubica, sin Stojan, k}erka Marija, Miladin i Bojana.

SE]AWE

na na{e roditeqe

Sava

~etiri godine

pet godina

29

subota19.februar2011.

1987 - 2011.

^etrdeset dana je pro{lo od kad nije s nama

Vasa Bawac Zora Kurbatvinski

\uja Ostoji}

iz Mo{orina

ro|. Pejnovi} 2010 - 2011.

1975 - 2011.

ro|. \ur|evi} iz Ba~ke Palanke

Milak Uspomenu na wih ~uvaju: unuk Sa{a, }erka Milkica i zet Predrag.

O`alo{}ene sestre: Koviqka, Vinka, Jela, Vilka, Stana i Nedeqka sa porodicama.

22290

22243

22191

JEDNOGODI[WI POMEN

POMEN

Jerko Kurbatvinski 1989 - 2011.

Radinka Bekta{ Dadika

SE]AWE Po{lo je deset godina

iz Mo{orina Bawac Kristina, Sava i @ivko sa porodicom.

Dragan Radusinovi}

Sava Raki} Braca

U srcu, uspomenama i mislima ~uvamo roditeqsku qubav, mudrost, po`rtvovawe, savete i sigurnost koju su nam davali.

21. 2. 2010 - 21. 2. 2011.

Tvoji: Gordana i Neboj{a, Milin~i}i i Kokarevi.

Dr \or|e Atlas 21. febrar 2001 - 21. februar 2011.

]erke Vesna Marjanovi} i Dina Kurbatvinski - Vrane{evi}, unuci i praunuci.

Tvoja lepa du{a `iva je, neka joj se zvezde sme{e. I `ive}e...

22158

SEDMODNEVNI POMEN dragoj mami, ta{ti i nani

18. 2. 2007 - 18. 2. 2011.

Tvoja Mira sa decom.

22302

Se}amo ga se uvek s qubavqu, po{tovawem i tugom.

Porodica.

22267

22336

22303

GODI[WI POMEN

POMEN Godinu dana je od kada vi{e nije sa nama, na{ dragi

22. 2. 2010 - 22. 2. 2011.

Dana 16. 2. 2011. godine umrla je na{a draga

Jelici Hrwa~ki Porodica Cvetkovi}: Dragica, Branislav, Sini{a i Milica.

Vera Trifunovi} 1933 - 2011.

Du{an \uki} Dule

22320

POMEN

Sahrana je u subotu, 19. 2. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Plati~evu.

24. 2. 2010 - 24. 2. 2011.

Godinu dana tuge za Tobom.

Nedostaje nam tvoja vedrina duha i tvoja dobrota.

19. 8. 2010 - 19. 2. 2011.

O`alo{}ena rodbina.

Tvoji: sin Borislav, snaja Andrea, unuci Stefan, Denis, Doris i ostali najmiliji.

22291

22046

@ivorad Gvozdenovi} Dragi na{ @ile, mnogo je suza, tuge i samo}e od kada nisi sa nama. Tvoj mio lik nosi}emo duboko u srcima i nikada te ne}emo zaboraviti.

Jednogodi{wi pomen odr`a}emo danas, 19. februara na grobqu, u Ratkovu.

Tvoji najvoqeniji Gvozdenovi}i.

22339

SE]AWE

GODI[WI POMEN na{em dragom ocu, dedi i pradedi

Srbislav Kiko{

TROGODI[WI POMEN na{em dragom

Sa ponosom, po{tovawem, qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Dana, 20. 2. 2011. godine navr{ava se 20 godina od kada nas je napustio na{ dragi suprug i otac

Tvoji najmiliji: supruga Jelisaveta - Keka i k}i Jelena.

22301

Miletu Vujani}u

Na{oj dragoj majci

Stevan Slivka

Dragan Axi}

1923 - 2010. odr`a}emo danas, 19. 2. 2011. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Uvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. ]erka Sofija, unuke Duda i Sne`a i unuk Miroslav sa porodicama.

22238

Sa qubavqu i po{tovawem, ~uvamo te od zaborava.

Qubica Bori{ev i \u|a Brcanov sa porodicama.

@ivojinu Baji}u Sa puno qubavi i po{tovawa uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji.

1991 - 2011.

Olgi Arapovi} dajemo polugodi{wi pomen danas, 19. 2. 2011. godine.

Weni najmiliji.

22250

Pro{la je tu`na godina otkako nije sa nama moja supruga

SE]AWE

Borka Leti}

Stevan Slivka

22269

Prolaze godine, a se}awe na tebe osta}e zauvek.

Tvoji najmiliji: supruga Radmila, k}erke Olivera i Jelena sa porodicama.

22298

22325

^ETRDESETODNEVNI POMEN

U subotu, 19. 2. 2011. godine u 11 sati, na Gradskom grobqu, obele`i}emo pomen na{oj dragoj

Bo`ana Grlica

ro|. Kunovac

20. 2. 2006 - 20. 2. 2011.

Tim povodom odr`a}emo parastos 19. 2. 2011. godine, u Crkvi, na ^eneju.

O`alo{}eni: suprug Du{an i ostala rodbina.

Godine prolaze, zaborav ne postoji, uvek voqen, a u srcu nikad zaboravqen.

22240

22249

Supruga Vukosava, }erke Olga i Zdenka sa porodicama.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a neizmerna qubav.

Hvala ti za sve {to si nam ~inila. Nikad te ne}emo zaboraviti.

Milevi Matejin Porodica Perku~in.

Tvoja kom{inica Nena sa porodicom.

22299

22287

30

06.30 Кухињица 07.20 Никад доста: Пливање је здравље 07.30 Срећа у чаши воде 07.45 Јутарња гимнастика 08.00 Вести 08.05 Најлепше бајке света: Три мускетара 08.50 Хајде са мном у обданиште 09.05 Зврк 09.30 Маштаоница 10.00 Питам се питам 10.30 Путеви наде 11.00 ПЦТВ 12.00 Вести 12.10 Слободна тема 12.35 Њушкање 13.00 Агро мозаик 13.30 Зелени сат

Хајде са мном у обданиште

Емисија је овог пута снимљена је у вртићу „Коцкица“ у Футогу. Дан треба почети песмом, затим вежбама и разгибавањем. Најмлађи ће кроз песмицу о прстима вежбати моторику и научити како се који прст зове... О свим темама са нашим ће другарима причати и певати Бранимир Росић. (РТВ 1, 08.50) 14.00 15.00 15.20 16.30 17.00 17.22 17.30 19.00 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 01.15

Без упута Вести Петказање Плес но стрес ТВ Дневник Тајна хране: Ђумбир Малколмова селидба, филм Рачуница ТВ Дневник Полако па сигурно – квиз Судар Музички програм Војвођански дневник Црно бели свет Преокрет Врата до врата, филм Џез коктел

06.50 08.00 09.00 10.00 11.35

Из нашег сокака ТВ Баштина Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (слов) Хиљадугодишња пчела, филм (слов) Вести (мађ) Имам једну жељу Фаца Излог страсти Бајко квиз Кад кућа није тесна ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица (мађ) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Урбана џунгла, емисија на мађарском са ттлом на српски Вече са музиком Крабат, филм ТВ Продаја

12.30 12.40 13.30 14.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.25

tv program

subota19.februar2011.

08.00 08.15 09.06 11.14 12.28 13.00 13.15 13.30 14.00 14.52

Хало, председниче (Панонија, 20.30) 07.30 08.10 09.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.25 14.50 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30 00.00

09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.50 17.00 17.15 17.45 18.15 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 21.35 22.00 22.30

Глас Америке Бели лук и папричица Моје дете Травел Улови трофеј Без цензуре Простор Хедонист Била једном једна недеља Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Балдини и Симони Војвођанске вести Анђело, анђео чувар Разговори о здрављу Војвођанске вести Хало, председниче Била једном једна недеља Војвођанске вести Музички програм Глас Америке

Филм: Време смрти Свет дивљине НС клинци Азбука родитељства Ленија Ево нас код вас Друм Концерт Московска сага Разоткривени Неон сити Објектив 7 НС дана ИЦТ плус Неон сити Портфолио Објектив Јована суботом Скарлетна видовчица Гуливер Свет дивљине Објектив Филм: Мрак филм

10.30 11.00 12.00 12.30 13.15 14.00 18.15

Ускијавање Преглед Евролиге Премијер лига Магазин Најава Премијер лига Прави НБА АТП Марсеј 1/2 финале ФА куп: Манчестер јунајтед – Кроули таун 20.45 АТП Мемфис 1/2 финале 22.45 НБА Ол Стар викенд 01.00 Преглед Евролиге

15.43 16.41 18.32 19.00 19.30 20.05 21.00 22.54 00.40 01.33 01.50 02.22 03.10 03.56 04.24 04.51 05.19

Јутарњи дневник Јутарњи програм Жикина шареница Дизни на РТС На слово на слово Дневник Спорт плус Зелена трава Ви и Мира Адања Полак ТВ лица... као сав нормалан свет Село гори, а баба се чешља Амнезија, филм Квадратура круга Слагалица, квиз Дневник Село гори а баба се чешља Игра смрти, филм Спалити после читања, филм Село гори а баба се чешља ТВ продаја Зелена трава Ви и Мира Адања Полак ТВ лица... као сав нормалан свет Квадратура круга Свет риболова Лети, лети песмо моја мила ТВ продаја

СЕРИЈА

Село гори, а баба се чешља Леп је и сунчан дан у Петловцу. На широком пољу моравске долине, Радашин и Драгојло обрађују земљу. Долази син Драган да моли чича-Радашина за услугу. Улоге: Марија Петронијевић, Радош Бајић, Исидора Минић, Драган Николић, Милија Вуковић, Александра Јанковић, Драгољуб Љубичић Мићко (РТС 1, 20.05)

dnevnik

РУКОМЕТ: ЧЕЛЕНЏ КУП

Партизан–ХБЦ

07.00 08.30 08.55 09.20 11.00 11.35 13.30 14.30 15.30 16.00 16.35 18.20 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 01.10

У шетњи с лавовима

(РТС 2, 17.55) 06.18 Бразде 07.16 ТВ лица... као сав нормалан свет 08.05 Делта стејст 08.29 Мобил фест 08.53 Артур 09.18 Вадим на подијуму за игру, ЕБУ док. програм 09.42 Верски мозаик Србије 10.27 Клиника Вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.10 Време одлуке 12.30 Свет здравља 13.00 7 РТС дана 13.30 Грађанин 14.00 Лети, лети песмо моја мила 14.29 Метрополис 15.00 Беч у Београду: Јохан Штраус гала 16.01 Вратите ми младост: Ема Шелдон 17.00 Вреле гуме 17.33 Тотал тенис 17.55 Рукомет-Челенџ куп: Партизан - ХБЦ, пренос 19.26 Свет риболова 19.55 Одбојка (ж) -КС: Визура - Раднички (БГ), полуфинале, пренос 21.30 Свет спорта 22.00 Либела - баш челик и други 22.23 Велика руска колекција 23.18 Бисера Велетанић и пријатељи 23.54 Вреле гуме 00.25 ТВ продаја 01.35 Рукомет - Челенџ куп: Партизан - ХБЦ 02.15 Одбојка (ж) -КС: Визура - Раднички (БГ), полуфинале 03.39 Либела : баш челик и други 04.36 Велика руска колекција 05.29 Клиника Вет

Знање на поклон Трнавчевићи у дивљини Водич за родитеље Филм: Боја магије Вести Б92 Филм: У шетњи с лавовима Хиторама ПОПодне Буђелар Вести Б92 Филм: Помпеја Двоугао Вести Б92 Наша мала клиника Критична ситуација Филм: Мост Вести Б92 Филм: Позив Филм: У шетњи с лавовима

Тони ради као возач за сафари компанију у Кенији. Али, њега не привлачи љубав према дивљини, већ љубав према богатим туристкињама, које долазе на сафари. Због тога брзо добија отказ, па мора да пронађе други посао да би купио карту за повратак у Америку. Улоге: Џон Мики, Ричард Херис, Кери Фокс, Онор Блекмен Режија: Карл Шулц (Б92, 11.35)

Драгољуб Љубичић Мићко

05.30 Еленин дух-омнибус 08.15 Домаћин 09.25 Квиз: Желите ли да постанете милионер ?

10.45 Филм: Свемирци су криви за све 12.50 Галилео 13.10 Паклена кухиња 14.15 Филм: Јагуаров скок 16.00 Филм: Реч по реч 18.00 Вести 18.15 Ексклузив-најбоље 19.00 Галилео 19.30 Улица смеха 20.00 Филм: Посрнули 22.30 Филм: Стари Џони 00.30 Топ спид 01.30 Америчко рвање - Без милости 02.30 Филм: Стари Џони

15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.00 23.30 23.45 00.00 02.00 03.30 04.30

ВОА Маратон Балканика Улови трофеј Слике живота Топ шоп Вести Сваштарица Филм: Мало дрво Вести Милица² Топ шоп Инфо Здравље и Ви Коферче Вести Спреми сарму да те цео свет разуме Инфо Док. серија: Универзум Вести Филм: Грозница љубави Вести Човек од закона Породица Серано Филм: Сви наши страхови Уједињене државе Таре Тачка усијања Вести Милица² Филм: Коен и Тејт Филм: Грозница љубави Док. серија Филм: Сви наши страхови

К 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 14.30 Дечији програм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 Дечији програм, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Контранапад, 20.00 АБС шоу, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Здраво, 11.00 Скарлетина видовчица, 12.00 Зрно по зрно, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.30 Биљана за Вас

12.00 Кухињица, 13.00 Више од игре, 14.00 ЗОО Хоби, 14.30 Филм, 16.30 Паор, 17.30 Џубокс, 18.30 Неми сведок, 19.30 Док. програм, 20.00 Филм, 22.00 Пут вина, 22.30 Док. програм, 23.00 Неми сведок, 00.00 Џубокс

07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.00 02.45 03.00

Беверли Хилс 90210 Од збуњених тинејџерки какве су некада биле, Бренда, Кели и Дона су постале одрасле жене које се сада носе са бубицама своје деце - средњошколаца који се заљубљују и раскидају, мире и изнова свађају…У средишту серије је поново породица која се из америчке провинције сели на Беверли Хилс. Улоге: Шенае Грајмс, Тристан Вајлдс, Ана Лин Мекорд, Џесика Строуп (Хепи, 15.00) 06.00 08.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.45 10.00 10.20 10.40 11.00 11.20 11.40 12.10 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 21.00 03.00 03.30

Кери Фокс 06.00 06.30 07.30 08.15 09.02 09.30 10.00 10.10 10.30 12.00 12.15 12.30 13.00 13.02 13.30 14.00 14.30

Џесика Строуп

Јутарњи програм арови, недељни преглед Ноди Мегаминималс Мала принцеза Здраво, Кити Телешоп Анђелина балерина Хорсленд Сирене Бакуган Југио Пресовање Динотопија 2 Телешоп Вести Парови, уживо Беверли Хилс 90210 Телешоп Вести Ћирилица Парови, уживо Телемастер Задржи дах Беверли Хилс, 90210 Парови, преглед дана Парови, избацивање Беверли Хилс, 90210 Забавни програм s

Добро јутро Двор Викендвизија Сити Живот у тренду Голд музички магазин Јавна тајна Двор Магазин ин Национални дневник Двор-преглед дана Двор-номинације Звезде гранда Филм: Потрага Двор Сити Филм: Теслино тајно оружје

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota19.februar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Џенифер Лопез

Воз пун ло ве Џон и Чар ли су дво ји ца усво је не бра ће, а обо ји ца ра де као тран зит ни по ли цај ци њу јор шког си сте ма под зем не же ље зни це. Обо ји ца де ле и ду го го ди шњи план о пљач ки во за ко ји би тре ба ли да шти те, ко ји сва ке но ћи ми ли о не до ла ра пре во зи у цен тра лу... Уло ге: Весли Снајпс, Вуди Харелсон, Џенифер Лопез, Роберт Блејк, Крис Купер Ре жи ја: Џозеф Рубен (Нова ТВ, 21.55) 08.05 08.25 08.40 09.05 09.30 09.55 10.50 11.15 12.15 13.05 14.00 15.40 17.55 19.15 21.55 23.50 01.35 03.10 04.40

Пепа Тими Тим Винкс Чугингтон Бен 10: Ејлијен форс Брачне воде Најгора недеља Фрикови Приватна пракса Кашмир мафија Трка на А 2, филм Ла Бамба Над липом 35 Дневник Воз пун лове, филм Најбољи од најбољих 4 Лава, филм Детонатор Езо ТВ

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00

Духовна музика Тајне дубина Азијске монархије 1929. Велика криза Оство минотаура Експерименти на сопственој кожи Азијски мушкарци на платну и екрану Прича о кромпиру Духовна музика Пљачкаши олупина Ратници Робовласничка индустрија Египат Експерименти на сопственој кожи Прислијеви о Елвису Џејн Биркин: Размишљања Духовна музика Пљачкаши олупина

14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.30 00.00 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Три мускетара Пинокио Фантастична четворка Путописна емисија Магија, мистерије и чуда Шампион картинга Једина страст Пут око света Последњи ударац Колачић судбине Тражећи Ерика Унутрашња звер Манија за оргијање Последњи ударац

06.00 Роми и Мишел на годишњици матуре 07.35 Крсташки поход у фармеркама 09.15 Трка до вештичје планине 10.55 Претходни ангажман 12.50 Васпитање за почетнике Шмркавци 13.15 Ноћна мора пре Божића 14.30 Хана Монтана 16.10 Алиса у земљи чуда 2010 18.00 Додела филмских награда бафта 2011 20.05 500 дана лета 21.45 Терминатор: Спасење 23.40 Гејмер 01.15 Стјуарт: Живот уназад 02.45 Филм у коме глумим 04.10 Америчка прича 05.30 Филмови и звезде

2

31

DNEVNIK NOVOG SADA GODINU PO GODINU

Pi{e: Vladimir Vrgovi} 08.15 Кинотека - циклус класичног вестерна: Тол, филм 09.30 Јеловници изгубљеног времена 09.50 Вести из културе 10.08 Време данас 10.10 Кућни љубимци 10.45 Генерација Ипсилон 11.15 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.16 ТВ календар 12.30 Ветерани мира 13.15 Призма 14.00 Духовни изазови 14.35 Еко зона 15.05 Културна баштина 15.20 Опера бокс 16.05 Евромагазин 16.40 Репортери 17.50 Експедиција на Нову Гвинеју, док. серија 18.45 Потрошачки код 19.30 Дневник 19.56 Спорт 20.10 Дора 2011 22.25 Циклус филмова Клинта Иствуда: Истеривач правде, филм 00.00 Филмски маратон: Земља живих мртваца, филм 01.30 Филмски маратон: Мажестик, филм 04.30 Јеловници изгубљеног времена

06.30 08.30 11.30 12.30 13.30 15.20 17.10 19.00 20.00 21.00 22.00 23.50 00.00 01.00 02.00 03.50

Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Да ли знате ко сте? Добра жена Филм: Све најбоље Филм: Ван контроле Филм: Убиство на плезент драјву Добра жена Да ли знате ко сте? Ерика Филм: Наћи срећу Филм: Истините исповести гого девојке Закон и ред: Злочиначке намере Дијагноза: Убиство Филм: Ван контроле Филм: Све најбоље

09.35 Дангерман - Најхладније место на свету, док. серија 10.50 Само ту не, филм 12.55 Чекајући издисај, филм 15.10 Водени свет, филм 17.30 Звезде екстра: Мајли Сајрус 18.30 РТЛ Данас 19.05 Љубав је на селу, док. серија 20.00 Девојка са задатком 2: Лепа и наоружана, филм 22.00 Такси, филм 23.45 Ток времена, филм 01.40 Астро шоу

Так си Бел Ви ли јамс во ли бр зи ну. Ју ре ћи ули ца ма Њу јор ка за слу жи ла је ре пу та ци ју нај бр жег град ског так си сте. Али то је са мо ма ла ста ни ца до оства ре ња ње ног сна; она же ли да по ста не шам пи он ауто-тр ка. На до бром је пу ту да то и оства ри, али је ан га жу је пре те ра но рев ни по ли ца јац... Уло ге: Квин Латифа, Џими Фелон, Жизел Бундшен, Џенифер Еспосито, Ен Маргрет, Хенри Симонс Ре жи ја: Тим Стори (РТЛ, 22.00)

Асиjа Аргенто

Зе мља жи вих мр тва ца По сле ка та стро фе у ко јој је уни штен ве ћи део чо ве чан ства, све том вла да ју жи ви мр тва ци. Док ван утвр ђе ног гра да жи ви мр тва ци по ста ју све сна ла жљи ви ји и ин те ли гент ни ји, у гра ду љу ди жи ве окру же ни не при ја тељ ством... Уло ге: Сајмон Бејкер, Џон Легизамо, Асиjа Аргенто, Роберт Џој, Денис Хупер, Еугене Кларк, Џенифер Бекстер Ре жи ја: Џорџ А. Ромеро (ХРТ 1, 00.00)

08.55 Време је за Дизнија 09.45 Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство емисија 09.50 Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство слалом (Ж), пренос 1. вожње 10.55 Ни да ни не 11.55 Мој пријатељ шпијун, филм 13.20 Гармиш-Партенкирхен: Светско скијашко првенство слалом (Ж), пренос 2. вожње 14.25 Миро Гавран: Тешко је рећи збогом 15.30 Питомача 2010. - песме Подравине и Подравља, снимак 1. вечери 17.15 Рукомет, ЛП: ЦО Загреб Константа, емисија 17.25 Рукомет, ЛП: ЦО Загреб Константа, пренос 19.00 Рукомет, ЛП: ЦО Загреб Константа, емисија 19.25 Шерил Кров и Роберт Плант специјал 20.00 Мажестик, филм 22.35 Живот на Марсу 00.30 Време је за џез 01.55 Дора 2011

10.50 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.10 01.00

Понављање Ноћ вештица 2 Велика превара Шерлок Горштак 2: Убрзање Хвала за све Вонг Фу Клупско друштво Слепи миш

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Сусрет са Венером У добру и у злу Мање од нуле Лак за косу Човек који је плакао Скок у празно Тајанствени странац Хватач пацова Позив за девојке Цена пожуде

.

Жизел Бундшен

твдод, сатнице, дискавери-19 09.05 Чудовишта из реке 10.00 Врхунско градитељство 10.55 Моћни бродови 11.50 То могу и ја 12.45 Град мотора 13.40 Додај гас 14.35 Пета брзина 15.30 Амерички чопери 16.25 Како то ради?

16.55 Како се прави?

17.20 Моћни бродови 18.15 Врхунско градитељство 19.10 То могу и ја 20.05 Пета брзина 21.00 Амерички чопери 21.55 Борна кола браће Хау 22.50 Породица ајкула 23.45 Страствени риболовци 00.40 Како преживети катастрофу

08.30 08.45 09.30 11.00 12.15 13.15 14.30 15.00 16.10 16.15 17.30 18.30 19.00 19.15 20.00 23.00 01.00

Сви спортови Санкање Алпско скијање Санкање Крос-кантри Скијање Алпско скијање Санкање Крос-кантри скијање Зимски спортови Билијар Тенис Алпско скијање Алпско скијање Билијар Билијар Борилачки спорт Алпско скијање

Цр но бер зи јан ци се ува ли ли у из вр шну власт

Н

а град ском тр гу, са мо де се так ме та ра од Ми ле - qучени су из ГНО-а. Почиwу хапшеwа и кажwаваwа ти ће вог спо ме ни ка, 6. ја ну а ра 1945. све ча но су шпе ку ла на та и цр но бер зи ја на ца. Кад је 17. но вем бра сахраwени цр ве но ар меј ци ави ја ти ча ри: Дук тин, Др жав но тр го вач ко пред у зе ће „На род ни ма га зин” отва Без ру ков, Је фри мов и Петруwин. Пред око 1.500 Но во - ра ло пр ву по сле рат ну радwу у гра ду, мно ги ма је из гле са ђа на по смрт ни го вор из ре као је гра до на чел ник про та да ло да су се на шли у не ка квој бај ци. Јер, док је на све Алим пи је По по вић. По сле стра не би ло ве ли ких тра под не 19. но вем бра 1944. го ва рат них разараwа, у из над Но вог Са да во ди ла згра ди, ко ју су Но во са ђа се ва зду шна бор ба у ко јој је ни зва ли „Клај но ва па ла по го ђе но ви ше ави о на, је та”, а од тад „Про ла зна дан се сру шио у бли зи ни На-Ма”, би ло је ро бе ко ја гра да и по ги ну ли су че ти ри се мо гла ку пи ти у „сло со вјет ска пи ло та. Но во са бод ној про да ји” или на ђа ни су од лу чи ли да им се „па зар не кwижице”. У оду же јер су се хра бро па ли ства ри, ро бе го то во да и за сло бо ду над wиховим ни је би ло. Тек сти ла, нпр., гра дом. Алек сан дар Ива но уоп ште ни је би ло, већ са вич На сте вич, со вјет ски мо ма ло гво жђар ске, ста под о фи цир, ко ји се ка сни је клар ске и па пир не ро бе, вра тио у Бе лу Цр кву у пар фи ме ри је и би жу те ри Укра ји ни, на шао је у Апа је. По зи до ви ма су би ле ти ну цр ни гра нит за спо ме па ро ле по пут: По шту је мо ник на ко јем су, по ред име ди нар ДФЈ – он је наш, Ре на стра да лих, би ле и гу ли ши мо це не – су зби ја wихове сли ке. Ле та исте го мо шпе ку ла ци ју и слич но. ди не гроб ни ца је пре ме Пр ва гру па ко ло ни ста ште на код ула за у Ду нав ски сти гла је 12. сеп тем бра у парк, а 1964. wихови по Но ви Сад и расеqена по смрт ни оста ци пре не ти су у вој во ђан ским ме сти ма. за јед нич ку гроб ни цу у Убр зо је ис кр сло питаwе Ило ку. самовоqних ко ло ни ста јер За обе Но ве го ди не, као и др жа ва ни је би ла у стаwу оба Бо жи ћа, дозвоqено је да у пот пу но сти спро ве де кр етаwе гра ђа на до 2 са та wихову „ди стри бу ци ју”. но ћу. Вој на власт још се Ипак, оста ла је за бе ле же ни је усу ђи ва ла да меwа на и јед на ле па анег до та. устаqене оби ча је. Цр но гор ца Та ди ју, ко ји је Из не на да је (јер ни ко ни до спео у се ло где су ста је знао за Ти то ву прет ход ну ро се де о ци углав ном Ру си од лу ку) 15. фе бру а ра 1945. ни, јед ног да на по зо ве Возови тутње кроз улице пре ста ла да функ ци о ни ше ком ши ја Ми рон да му по Вој на упра ва гра да, та ко да је ГНО до био мно го ве ћа ка же квоч ку и пи ли ће у дво ри шту. овлашћеwа. Про та Алим пи је По по вић ка сни је се вај – Ка ко се на твом је зи ку ка же пи ле, ком шо? – као: При мо пре да ја се ни је оба ви ла јер ни је би ло шта знатижеqан је Та ди ја. ни да се пре да ни да се при ми. У пра зној куј ни лу да ку – Кур че, су се де. ва ри ца.

– А ка ко се ко ко шка зо ве по ру син ски? Ста ни ца за тран сфу зи ју кр ви оба ве шта ва да ва о це да – Ку ра, то ва риш Та ди ја. ће од 1. мар та пла ћа ти нов ча ну по моћ за побо qшану – Не ћу те пи тат´ за ко ко та јер претп оставqам ка ко се ис хра ну добровоqних да ва ла ца, да би што пре мо гли он зо ве. по но во да ти крв. Ипак се умоqавају да пре даваwа не За иградwу же ле знич ко-пе шач ког мо ста је, осим до је ду ма сну хра ну и не пи ју ал ко хол. ма ћих рад ни ка, би ло ан га жо ва но и не ко ли ко де се ти на Све ча но је 17. мар та по че ло да ра ди Вој во ђан ско на - Не ма ца, вој ни ка и офи ци ра рат них заробqеника, ко ји род но по зо ри ште, по што су ка ми о ни пре ве зли не ко ли - ма је обе ћа но да ће би ти пу ште ни ку ћа ма кад се мост ко глу ма ца и фун дус из Па че за вр ши. По пре ла ску у Пе ва. На и ме, по сле оку па ци је тро ва ра дин, во зо ви су ишли Ста ни ца за тран сфу зи ју кр ви Но вог Са да апри ла 1941, ве Штро сма је ро вом ули цом, из оба ве шта ва да ва о це да ће ли ка гру па глу ма ца На род ног ме ђу ку ћа, у ви си ни пр вог нудити нов ча ну по моћ за по зо ри шта Ду нав ске ба но ви спра та, по др ве ним гре да ма и не из бе гла је пре ко Вр шца у побо љшану ис хра ну добровољних сту бо ви ма. Ко ло воз мо ста је Сме де ре во. По сле стра шне да ва ла ца, ка ко би што пре мо гли био од де бе лих да са ка, а кад екс пло зи је у сме де рев ској твр је, по изградwи Жежеqевог опет да ти крв. Ипак се умољавају мо ђа ви 5. ју на 1941, у ко јој је по ста пру га уклоwена, да пре давања не је ду ма сну ги ну ло и 17 но во сад ских глу поставqена је ас фалт на тра хра ну и не пи ју ал ко хол ма ца, оста так тру пе оку пио се ка. Пре ко wега је 1. ја ну а ра у Пан че ву.

1946. пре шла пр ва же ле знич Да је још не ко вре ме у Но ка ком по зи ци ја, а друм ски вом Са ду функ ци о ни са ло оно „гра ђан ско”, по твр ђу је са о бра ћај све ча но је кре нуо 20. ја ну а ра у при су ству оглас у “Сло бод ној Вој во ди ни” ко ји је стал но понав- мар ша ла Ти та. Ра чу на ло се да ће мост слу жи ти пет го qан: (Ве ле по сед ник) Ни ко ла Танурxић стал но тра жи ди на, па је про ду же но на де сет, и да ће се тад по ди ћи до ма ре и то два. но ви јер је овај гра ђен на бр зи ну, а и ни је био довоqно Пр во мај ска је про сла ва у Но вом Са ду, а на ули ца ма ви сок. је 30.000 qуди. Та ко пи ше “Сло бод на Вој во ди на”, као (Мост је ипак био у функ ци ји док га НА ТО-ове бом и да град има око 50.000 ста нов ни ка. бе ни су сру ши ле 1999). Инжеwер Ла још Лај ко, уче На сед ни ци од 27. апри ла ГНО до но си сле де ћу од лу - сник у изградwи, твр ди да је врх тадашwе вла сти на ре ку: На род је озна чио као шпе ку лан те и цр но бер зи јан це дио да мост не бу де ви ши. То је би ла по ру ка у то вре ме Сте ву Ба ји на, Ра ду До ба но вач ког и Ра ду Гли шин, а ка - још пријатеqском СССР-у да пу тем Ду на ва не мо гу ко су они чла но ви Пле ну ма Из вр шног од бо ра, иск- сла ти ве ће вој не и ци вил не бро до ве.

Књи гу Вла ди ми ра Вр го ви ћа “НОВИ САД 1944–1969” у из да њу “Про ме те ја” мо же те уз по пуст од 20 од сто ку пи ти за 1.120 ди на ра у но во сад ској књи жа ри “Мост” (Змај Јо ви на 22, тел. 021/ 520–899)

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

subota19.februar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Оку пи ра ни сте сва ко днев ним ства ри ма и функ ци о ни ше те по на ви ци. Ку по ви на, снаб де ва ње, сит ни по сло ви, али не за о би ла зни, су сре ти с раз ло гом. Да кле, прак тич ни сте и ре ал ни у по гле ду по тре ба и ре а ли за ци ја.

BIK 20.4-20.5.

Су бо та је ди ван дан за вас, већ са мим тим што је део ви кен да, ка да има те ви ше вре ме на и мо гућ но сти да удо во љи те се би и сво јим же ља ма. Ште дљи ви сте, за див но чу до, али, не бри ни те, и то ће про ћи.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

19. februar 2011.

Све је не из ве сно овог ви кен да. Мо же те за по че ти јед но и за тим пот пу но про ме ни ти пра вац и усме ре ње па за вр ши ти у са свим тре ћој при чи. Дру штве ни сте, што вам при ја и го ди. По вр шност.

Ме сец да нас пло ви кроз тре зве ни и прак тич ни знак Де ви це па сте скло ни ана ли за ма и де та љи ма, сит ни ца ма ко је жи вот зна че. Ни сте са ми већ кроз кон так те и са ве те до би ја те пот пу ни ју сли ку.

Вре ме је да на док на ди те све оно што ни сте ус пе ли то ком прет ход них рад них да на, би ло да се од но си на по сао или при ват ни сег мент. У парт нер ству су мо гу ћи рас ки ди, али крат ког да ха. Мно го при ча.

До би ја те по зи ве и пред ло ге ко је ни сте оче ки ва ли, углав ном при јат не, али их не мој те узе ти здра во за го то во. Про ве ри те ипак ко је су све про прат не по ја ве ту при сут не и шта је то што се не ви ди.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

У ста бил ној сте си ту а ци ји ка да мо же те до но си ти ду го роч не пла но ве и од лу ке. Чак вам и вре ме иде на ру ку у том по гле ду. Ме ђу тим, не ко би вам мо гао за ме ри ти на не то ле ран ци ји.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Уко ли ко ствар но же ли те да бу де те што бо љи и успе шни ји, ма ње се осла њај те на дру ге, а ви ше на се бе. До но си те од лу ке са мо стал но. То је при вре ме на фа за, ко ја вам до но си сми ре ност.

У ка ри је ри сте се за ку ца ли у по сле ди це оно га на че му сте ра ди ли у по след ње вре ме, али у окви ру да тих окол но сти ви ше си ле. По ку шај те да не ми сли те на по сао то ком ви кен да. Вер ност у љу ба ви.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По тру ди те се да одр жи те смер и до бру ат мос фе ру у свом до му, уме сто да да те се би оду шка и до при не се те рас па ду си сте ма. Ни сте у си ту а ци ји да у пот пу но сти кон тро ли ше те сво ју де цу.

Сре ћан ва ма пе ри од ро ђен да на. Не ка сва ки дан бу де по пут сла вља, с раз ли чи тим дру штвом. Ве о ма ди на мич на си ту а ци ја се на ста вља, али у по зи тив ном све тлу и бо ја ма. Бу ди те све сни.

Овог ви кен да мо же те ка ко хо ће те. Не ка ва ша ину ти ци ја и уну тра шњи по три ви бу ду им пулс и шан са за ег зо ти ку и ис тра жи ва ње, про у ча ва ње све га мо гу ћег и не мо гу ћег. Хо би, дру штво, шет ње, спорт.

TRI^-TRA^

Па ре спо ти ца ња V REMENSKA

PROGNOZA

К иша

Vojvodina Novi Sad

4

Subotica

5

Sombor

6

Kikinda

4

Vrbas

4

B. Palanka

4

Zrewanin

4

S. Mitrovica

4

Ruma

4

Pan~evo

4

Vr{ac

5

Srbija Beograd

4

Kragujevac

4

K. Mitrovica

5

Ni{

5

Бред Пит и Анђелина Џоли, популарни холивудски пар, поновно имају проблема у вези, али овај пут није реч о другој жени, прошлости, бившим партнерима, него о финансијским проблемима. Упркос одличној заради, чини се да Бред и Анђа троше изнад својих могућности (дворци, реновирања, дадиље, осигурање...). Морали су чак да отпусте неке људе из особља. Наводно је Бред тај који је рекао да морају да смање трошкове, што Анђелини није пријало, те га је назвала „себичним и јадним”. Наводно, Бред је недавно отпустио учитељицу француског која је подучавала њихову децу, и то речима да они њене услуге више не могу да приуште. Упркос процени да имају око 250 милиона долара, изгледа да пар троши пуно више него што зарађује. Честа путовања са шест дадиља, три телохранитеља, малом војском доктора, куће у Малибуу, Њу Орлеансу, Мисурију, Камбоџи, а граде и ранч у Намибији - све су то невероватно велики трошкови и мораће да их смање.

VIC DANA

Evropa

уз захлађење

Madrid НО ВИ САД: Kиша уз за хла ђе ње, па ће ки ша то ком да на по сте пе но пре ћи у су сне жи цу и снег. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак Rim ис под нор ма ле са тен ден ци јом по ра ста. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 1, а London мак си мал на око 4 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Ки ша уз за хла ђе ње, па ће ки ша то ком да на по сте Cirih пе но пре ћи у су сне жи цу и снег. На крај њем се ве ру углав ном су во. Ве Berlin тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле са тен ден ци јом по ра ста. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -1, а мак си мал на 6 сте пе ни.

Be~ СР БИ ЈА: Ки ша уз за хла ђе ње, па ће ки ша то ком да на, пр во на за Var{ava па ду и се ве ру, а уве че и на ју гу, по сте пе но пре ћи у су сне жи цу и снег. На пла ни на ма снег. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма Kijev ле уз тен ден ци ју по ра ста. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -1, а мак си мал на 7 сте пе ни на ју гу Ср би је. Тем пе ра ту ре опа да ју то ком да на, па ће ју тро Moskva би ти то пли је не го по под не и ве че.

Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу хлад ни је са сла бим сне гом ују тру, а за тим су во вре ме у то ку да на. У по не де љак, St. Peterburg уто рак и сре ду све хлад ни је са сне гом у цен трал ним и ју жним пре де ли Atina ма, а на крај њем се ве ру углав ном су во.

Pariz

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Ре у ма ти ча ри ма и осо ба ма не ста бил ног нер вног си сте ма пре по ру чу је се до дат на опре зност услед не по вољ ног ути ца ја би о ме те о ро ло шких при ли ка. Свим оста лим хро нич но обо ле ли ма стан дард на те ра пи ја и сма ње ње ак тив но сти.

Minhen

11 15 9 8 0 6 -3

Ле жи Ла ла на са мр ти, а по ред ње га син. Пи та га Ла ла: - Је л’ се то ме ни при чи ња ва, ил’ ја то осе ћам да ма ти пра ви мо је оми ље не сал чи ће? Де дер, иди, де ра не, па је за мо ли да ми да три-че тир’ ко ма да да ме по след ња же ља ми не. Ма ли оде, вра ти се без сал чи ћа и ка же: - Не да ма ти. Kа же, чу ва и’ за са’ра ну!

-6 -17 -13 -14 14 9 7

Budimpe{ta

6

Stokholm

-6

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

237 (-4)

Slankamen

330 (8)

Apatin

298 (1)

Zemun

346 (8)

Bogojevo

262 (22)

Pan~evo

356 (6)

Smederevo

498 (2)

Ba~. Palanka 260 (14) Novi Sad

269 (10)

Tendencija opadawa, porasta i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

285 (-6)

S. Mitrovica

210 (-8)

Tendencija opadawa

Senta

311 (-4)

Beograd

298 (4)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija porasta

Titel

336 (6)

NERA

Hetin

170 (-16)

TISA

108 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa i porasta

Kusi}

62 (-2)

Re{ewe iz pro{log broja