Dnevnik 19.februar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

c m y

NEDEQA 19. FEBRUAR 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23351 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PROFESOR PREDRAG SImI], nA[ BIv[I AmBASADOR U PARIZU, GOvORI ZA „DnEvnIK” O SRBIJI IZmE\U IStOKA I ZAPADA

Neutralnost i{te nekog novog Tita Pro fe sor beogradskog FPN-a i vr stan stru~ wak za me |u na rod ne od no se, na{ biv {i am ba sa dor u Pa ri zu dr Pre drag Si mi}, ka `e za „Dnev nik” da Sr bi ja, kao ma la ze mqa, ne mo `e da or ke stri ra po li ti ku ve li kih si la pre ma se bi. Po we go voj oce ni, za ne ka kvu po li ti ku ne u tral no sti mo ra li bi smo da imamo ili no vog

Ti ta ili pot pu no dru ga ~i ju isto rij sku epo hu od ove u ko joj `i vi mo. „U slu ~a ju da kan di da tu ra za ~lan stvo u EU iz o sta ne, {to je sa da ve} iz ve sno, Sr bi ja do la zi u jed nu vr lo, vr lo sum wi vu si tu a ci ju. Sum wi vu u smi slu da bi li ~i la na onu u ko joj smo bi li kra jem 80tih i to kom 90-tih go di na pro {log ve ka”, upo zo ra va

Si mi}. On, me |u tim, isto vre me no napomiwe i da se Za pad vi {e ne mo `e pla {i ti re zul ta ti ma iz bo ra. „Napro sto, u ovom tre nut ku to da li }e na ~e lu Sr bi je bi ti DS ili SNS, ta mo ni kog ne in te re su je”, ob ja {wa va pro fe sor Si mi}.

str. 2-3

T R A G O M V E S T I : DA LI JE SRBIJA IZGUBILA ZBOG SSP-a?

NASLOVI

Vajde nema kad ne}e{ da je vidi{

Zoran @ivkovi} Mawe zlo je i daqe zlo

Nenad Popovi}

Srbija na prvom mestu

IntERvJU nEDEQE

Panta [ikqa Nafta

4% 10%

str. 7

Teofil Pan~i}

An|elina i sve}a u {umi

mIKLO[ BIRO

Marketing i pahuqe

17% 56%

str. 4

Bora Oti}

Trgovina Srbija - svet u 2011.

Zimske ru`e

Ras pra va otvo re na na te mu ko ri sti i {te te ko ju Sr bi ja ima od Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu sa EU po ta kla nas je da ma lo za vi ri mo u zva ni~ nu sta ti sti ku. Su ve broj ke po pra vi lu je su do sad ne, ali u ovom slu ~a ju ipak pred sta vqa ju ne ka kav re per. Pre ma oficijelnim podacima, Sr bi ja je u 2004. go di ni, da kle pre SSP-a, ostva ri la iz voz u EU na ni vou 1,6 mi li jar di evra, dok je uvoz iz dr à va Uni je bio 5 mi li jar di, od no sno po kri ve nost uvo za iz vo zom bi la je na sve ga 32 po sto. La ne je iz voz do bra no pre ma {io 4 mi li jar de evra, a ste pen po kri ve no sti uvo za iz vo zom bio je na ni vou 61,4 posto, {to je naj bo qi re zul tat u po sled we dve de ce ni je. „Go to vo je be smi sle no ras pra vqa ti o to me da li je SSP na neo {te tu ili do neo ko rist Sr bi ji i srp skoj pri vre di u pro te klim go di na ma”, ka è za „Dnev nik” eko nom ski ana li ti ~ar Di mi tri je Bo a rov.

str. 5

TE M A „DNEV N I K A”: PRU@AwE [AnSE DEcI OmEtEnOJ U RAZvOJU DUBRAvKA StOJAnOvI]

Potro{ena decenija

str. 6

Miodrag @ivanovi}

@ivimo jedni protiv drugih

JOSEF LEvI

Uspe{na pri~a

str. 12

Za `ivot i posle roditeqa Pred sed nik udru `e wa „@i vi mo za jed no” De jan Ko zi} i sam je ro di teq de te ta ome te nog u raz vo ju. Sre}an je {to je se nije odrekao kao mnogi rodi-

teqi sa sli~nim problemima, i {to je zahvaquju}i borbi za wu uspeo da se izbori i za drugu decu. Nije dozvolio da ga sistem slomi. str. 11

ZA „DnEvnIK” GOvORI mILAn PO^U^A, JEDnO OD DEcE KOJE JE IZ UStA[KIH LOGORA SPASILA DIAnA BUDISAvQEvI]

Suze za damu iz Insbruka

str. 12-13

Sve toplije najvi{a temperatura 8°S

dnevnik

nedeqa19.februar2012.

CITATI

„

Svima u EU treba da bude jasno da Srbija ne sme da bude uslovqavana Kosovom, posebno imaju}i u vidu da je u~inila sve kako bi omogu}ila funkcionisawe sistema u Jugoisto~noj Evropi, ukqu~uju}i i regionalno predstavqawe Pri{tine, ali tako da ne prizna Kosovo Boris Tadi}, predsednik Srbije

”

Da ~i}: SNS mo `e je di no s DS-om

Vu ~i}: Sa demokratama ni pod ra zno

Predsednik SPS-a Ivica Da~i} optuìo je SNS da konfrontacijom sa ve}inom partija èli da stvori uslove za formirawe Vlade sa DS-om nakon izbora. Komentari{u}i intervju zamenika predsednika napredwaka Aleksandra Vu~i}a, u kojem je on rekao da ta stranka ne moè da sara|uje sa socijalistima, Da~i} je upitao SNS sa kim moè da sara|uje. „Stvara se situacija da SNS ne moè ni sa kim. Oni ne mogu sa radikalima, ne mogu sa êdom (Jovanovi}em iz Liberalnodemokratske partije), ne mogu sa (Mla|anom) Dinki}em (iz Ujediwenih regiona Srbije), ne mogu sada ni sa nama (SPS). Pa sa kim mogu? Jedino }e na kraju mo}i sa DSom”, rekao je Da~i}.

Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu~i} ponovio je da napredwaci ne èle da formiraju koaliciju sa DS-om i dodao da ne}e u vlast po svaku cenu posle izbora. „Ivici Da~i}u o~igledno je potrebno mnogo toga da izmisli da bi pothranio svoju politi~ku poziciju. Wegov problem je u tome {to polazi od sebe kada razmi{qa o svojim politi~kim protivnicima. Pa ra~una, kada su socijalisti bili toliko gladni ministarskih i direktorskih foteqa, da su i svi drugi jednako gladni”, rekao je Vu~i}. On je kazao da napredwaci èle promene u Srbiji i zato ra~unaju samo na saradwu sa onim opozicionim partijama koje te promene èle, a ne sa onima koji su Srbiju „razarali prethodne ~etiri godine”.

PE TAR MI LE TI], POT PRED SED NIK KO SOV SKE SKUP [TI NE, ZA „DNEV NIK”

Pri zna je mo re al nost a dvodnevni referendum, odràn u ~etiri op{tine na severu Kosova, iza{lo je oko 75 odsto upisanih u bira~ke spiskove i, prema preliminarnim rezultatima, ~ak 99,74 odsto wih reklo je „ne” kosovskim institucijama. Svoj odnos prema referendumu zvani~na Pri{tina je promptno iskazala skup{tinskom rezolucijom, kojom je on odba~en kao nevaè}i, kao ~in koji ne}e imati ni pravne ni politi~ke posledice. – Po mom sudu, referendum svakako ne}e proizvesti pravni efekat. Me|utim, bez obzira na to {to ga ne priznaje Pri{tina i {to je sproveden protivno voqi i Beograda i me|unarodne zajednice, i {to su se na wemu op{tine opredeqivale prema pitawu koje nije u wihovoj nadle`nosti, rezultati tog referenduma se ne mogu tek tako ignorisati, jer ipak odraàvaju voqu gra|ana koji ìve na tom prostoru. I u tom kontekstu on moè proizvesti odre|eni politi~ki efekat, ali, realno govore}i, wegovi }e ukupni dometi biti veoma mali – kaè za „Dnevnik” potpredsednik kosovskog parlamenta Petar Mileti}, ina~e jedan od lidera Samostalno-liberalne stranke, ~iji su ~lanovi uglavnom Srbi koji ìve ju`no od Ibra. l Sa mo dva da na na kon re fe ren du ma u Pri {ti ni je pro sla vqe na ~e tvr ta go di {wi ca pro gla {e wa ne za vi sno sti..? – Slika Kosova danas nije crno-bela. Niti je Kosovo potpuno nezavisno, niti je u sastavu Srbije; niti moèmo re}i da su institucije potpuno uspostavqene, niti moèmo ignorisati wihovo postojawe... Dakle, situacija je veoma komplikovana, i u takvim okolnostima Srbi treba da na|u na~in kako da tamo ostanu i opstanu. Za kosovske Srbe se, zapravo, od progla{ewa nezavisnosti do danas nije puno toga promenilo. Jo{ uvek ìve u prili~no te{kim uslovima, i za nekakvu utehu je samo to {to su se bar bezbednosne prilike popravile i {to se slobodnije kre}u nego, recimo, pre pet ili {est godina. Me|utim, ekonomski poloàj Srba, ali i celokupnog kosovskog stanovni{tva, izuzetno je teàk, malo

je radnih mesta, malo poslova, vlada besperspektivnost... Na sve to, ostaju i osta}e politi~ki problemi, i pitawe je da li }e ikada biti do kraja re{eni. l Da li su Sr bi ko ji ì ve ju `no od Ibra pri zna li ko sov sku ne za vi snost? – Srbi su samo prihvatili realnost na terenu, odnosno prihvatili su ~iwenicu da puno toga u wihovim ìvotima zavisi od kosovskih institucija i toga koliko }e biti integrisani u kosovsko dru{tvo. Jer, onog trenutka kada kro~ite na Merdare, Belu zemqu ili neki drugi prelaz, suo~ite se sa kosovskim policajcem, kosovskim carinikom, kosovskim porezom... I sve {to dubqe zalazite na teritoriju Kosova, samo se poja~ava ose}aj da tu funkcioni{e potpuno druga~iji sistem od onog s druge strane prelaza. U tim okolnostima je boqe bar imati priliku da se uti~e na odluke koje oblikuju va{ ìvot, nego biti nemi posmatra~. Ili se odseliti. l Sr bi, me |u tim, ne u~e stvu ju u pre go vo ri ma Be o gra da i Pri {ti ne? – Naàlost ne, mada smo se nekoliko puta nudili, i to ne jednom ili drugom pregovara~kom timu, ve} procesu. Ostali smo ipak izvan dijaloga, a posledice takve odluke se itekako ose}aju. Recimo, uvo|ewe pla}awa osigurawa kod prelaza administrativne linije za rezultat ima to da ju~e na Merdaru nije bilo ni jednog jedinog putni~kog vozila, jer je qudi-

ma skupo. Drugim re~ima, sloboda kretawa na tim prelazima je sada mawa no {to je bila. A da smo mi u~estvovali u dijalogu, na vreme bismo upozorili {ta se moè dogoditi, jer mnogo boqe i od Borka Stefanovi}a i od Edite Tahiri poznajemo svakodnevne probleme, i kada je u pitawu imovina, i carine, i {ta traè trgovci, {ta autoprevoznici... Ne sumwamo mi u dobru voqu pregovara~a da re{e te probleme, ali o~igledno je da oni nemaju ba{ potpuni uvid u to {ta sve ti{ti qude koji ìve na Kosovu. l Da li se u Pri {ti ni ana li zi rao tzv. plan u ~e ti ri ta~ ke Bo ri sa Ta di }a? – Priznajem da to zaista ne znam. Uostalom, ni ja taj plan nisam video, osim {to sam iz medija saznao da postoji i koje su mu konture. l Ne dav no je u Pri {ti nu sti gao no vi iza sla nik EU Sa muel @bo gar, a u uto rak se na sta vqa di ja log Be o gra da i Pri {ti ne. Zna ~i li to na ja vu no vih ide ja u pre go va ra~ kom pro ce su? – Osim {to sam se sa gospodinom @bogarom upoznao, nismo {ire razgovarali, ali novi ~ovek uvek zna~i svojevrsno osveèwe. U svakom slu~aju, nadam se da }e do}i do nekog pomaka, jer ono {to sada imamo jeste ozbiqan zastoj, prakti~no }orsokak. Stoga bi bilo vi{e nego dobro da Evropska komisija ima ideju kako da do|e do napretka u dijalogu. n Miroslav Staji}

Bu du} nost tra ì po zna va we pro {lo sti O pro{losti, sada{wosti i budu}nosti mora se razgovarati, a parlamentarna demokratija, kao poligon razgovora, nema alternativu, izjavio je ju~e u Subotici lider SVM I{tvan Pastor na otvarawu me|unarodne konferencije pod nazivom „Prostor i vreme nakon 1918. godine - Mogu}nost mawinske politike”. Pastor je ocenio da je „odnos ve}ine i mawine permanentno prisutan dru{tveni problem za koji ne postoji jedinstveno i univerzalno re{ewe”. „Taj problem svaki dan traì nalaèwe odgovora na aktuelnu situaciju i taj odgovor zajedni~ki treba da daju ve}ina i mawina”, naglasio je Pastor. Prvenstveni ciq me|unarodne konferencije je, kako je Pastor istakao, da se na dostojanstven na~in obeleì 90 godina od nastanka prve ma|arske

stranke u Vojvodini, ali je, pored toga, va`nost skupa i otvarawe nove putawe me|usobnog komunicirawa, razgovora i upoznavawa srpskog i ma|arskog naroda. „Ube|eni smo da je nemogu}e objasniti dana{wicu i planirati sutra{wicu ako se ne suo~imo sa onim traumama i ~iwenicama koje svako od nas nosi u sebi i kao pojedinac i kao deo dru{tva”, kazao je Pastor. U radu konferencije u~estvovali su i ~lanovi Me{ovite srpsko-ma|arske komisije istori~ara, koja treba da istra`i zlo~ine po~iwene u dve zemqe od 1941. do 1948. godine. Nakon okon~awa rada te komisije, parlamenti dve zemqe treba da prihvate zajedni~ku skup{tinsku odluku u kojoj bi se priznali i osudili ratni zlo~ini koji su po~iweni u Drugom svetskom ratu i nakon wega.

INTERVJU

PRO FE SOR Dr PRE DRAG SI MI]

Ne u tral nost ne kog no vog ~ito da je predizborna sporu da li je Srbija u trgovini sa kampawa u Srbiji ve} po- EU dobila ili izgubila, zapravo ~ela i svaka stranka nasto- odraàva i polarizaciju na one koji da se wen glas ~uje, oslawaju}i se ji misle da Evropa jeste alternaili suprotstavqaju}i se stavovima tiva za Srbiju i one koji smatraju pojedinih ambasadora. Kod nas je da nije. I ovo je bila vrlo zgodna ve} duè praksa da poneki ambasa- prilika da bi se naglasile te razlike i pozicije. dori umeju da budu vrlo glasni, pa i preglasni, i to ne samo nema~ki l Sve to {to pri ~a te li ~i na Volfram Mas i ruski Aleksandar onu de ~i ju o ka u bo ji ma i in di Konuzin; jo{ uvek se dobro se}amo jan ci ma, s tim {to, ka ko jed nom biv{eg ameri~kog ambasadora re ko ste, ima mo pro a me ri~ ke i Majkla Polta, koji je ~ak i posete pro ru ske igra ~e? obdani{tima u Beogradu koristio – Imamo i one izme|u. Najinteda izjavi kako je Kosovo nezavisno resantnije za mene su posledwe izi ne pripada Srbiji. jave predsednika SPS Ivice Da– Mislim da to nije samo stvar ~i}a, koji je dosta glasno govorio o arogancije velikih sila u malim nekim temama o kojima ina~e polidràvama, jer iz mog ambasadorti~ari Srbije najra|e }ute, a to su skog iskustva u Francuskoj znam da odnosi sa SAD i sa Rusijom. Te weje to i tamo bio ~est slu~aj. âk gove izjave mislim da dosta dobro sam i ja kao ambasador znao da buodslikavaju predizbornu politi~dem veoma glasan u tamo{wim meku scenu u zemqi. Naàlost, slika dijima, po{to je Francuska priznala jednoZa pad ba{ mnogo ne brine strano progla{enu neda li }e u Sr bi je pobediti zavisnost Kosova. Drugim re~ima, ovim vatrekauboji ili indijanci nim ambasadorskim izjavama i strana~kom svrstavawu ne bih pridavao veliku koju dobijamo ne izgleda mnogo dopa`wu, jer je to deo predizbornog bro, jer se Zapad izgleda ba{ mnopoliti~kog folklora – kaè za go ne brine da li }e u Srbiji pobe„Dnevnik“ profesor FPN-a i vrditi kauboji ili indijanci. Prostan stru~wak za me|unarodne odsto, kao da znaju da bilo ko da trinose dr Predrag Simi}. jumfuje, Zapad }e ostati tu gde jeste, {to mislim da nije sasvim ta~l Ka ko gle da te na te blo kov ske po de le po li ti~ kih stra na no. Smatram, naime, da u slu~aju da ka u za vi sno sti s ko je stra ne kandidatura za ~lanstvo u EU izosve ta do la zi am ba sa dor ko ji stane, {to je sada ve} izvesno, Sr„gr mi“? bija dolazi u jednu vrlo, vrlo sum– Upravo onakva kakvu i va{e wivu situaciju. Sumwivu u smislu pitawe sugerira. Neke politi~ke da bi li~ila na onu u kojoj smo bipartije u Srbiji vide upori{te u li krajem 80-tih i tokom 90-tih goRusiji, druge na Zapadu, i to nije dina pro{log veka. ni{ta novo. I ova polarizacija u l Da li to zna ~i da smo u si kojoj danas }ute o Masu oni koji su tu a ci ji da tzv. spoq ni fak tor pro{log leta napadali Konuzina, ho }e ne {to da u}ari, a Sr bi ju i obrnuto, odraàva tu podelu koja isto vre me no po la ri zu je? je stara na doma}oj sceni. Na kraju, – Da budem direktan i kaèm oni koji danas napadaju Masa, a koono {to dosad nisam izgovorio. ji jeste upotrebio ne{to ja~u re~ u Naime, jedna od standardnih poli-

ti~kih igri Srbije je bila da svaka vlast, kada je pritisne neko s Zapada, obi~no voli da u rukavu ima i nekakvu ekstremnu, nacionalisti~ku ili sli~no pozicioniranu radikalnu opoziciju i onda ka`e: Vidite, ako nas oterate s vlasti, do}i }e vam mnogo gori. To je radio Milo{evi}, ali i svi mi posle 5. oktobra. I ja sam to radio kao savetnik Vojislava Ko{tunice, a i mnogi drugi i pre i posle. Ali mislim da je Zapad prvi put na ovim izborima, koji nam dolaze, uspeo da obezbedi da su obe dominantne politi~ke opcije proevropske, i DS i SNS. Na neki na~in, to je i poruka koju slu{amo od diplomata, ne samo u incidentnim situacijama, ve} i redovnim kontaktima, ve~erama, prijemima... Birajte koga god ho}ete, jer koga god da izaberete, znamo da }e biti prozapadni. Prvi put je mo`da, {to nije dobro, na{a vlast do{la u situaciju da ne mo`e da zapreti nikakvom lo{ijom opcijom po Zapad, jer prosto u ovom trenutku to da li }e na ~elu Srbije biti DS ili SNS, tamo nikog ne interesuje. I tu je mo`da malo neiskustvo na{e aktuelne diplomatije Srbiju ostavilo bez te vrste aduta, ako su oni ikada bili ne{to realno, ubedqivo. l Da li je zbog to ga i{ ~e pr kan taj adut za Ame ri kan ce, „a {ta ako bu du ru ske ba ze“? – Mislim da je to ve} malo naivno. Taj argument ’ako nas vi ne}ete, odnosno pritiskate, mi odosmo sa Rusima’, nebrojeno sam puta ~uo 90tih iz usta SPS-a i wenog tada{weg predsednika, naro~ito u Dejtonu, pa Rambujeu, i nikada nije imao efekta. Zapravo, nije stvar u tome, kao {to se obja{wavalo tokom Molitvenog doru~ka u Va{ingtonu, da je ameri~ka politika prema Srbiji i Kosovu takva kakva jeste jer je vode biv{e diplomate

Sr bi ja na pr vom me stu Pi{e: Nenad Popovi}

emokratska stranka Srbije je jedina stranka u Srbiji koja se izjasnila za „ekonomski samostalnu, politi~ki i vojno neutralnu“ Srbiju, odnosno Srbiju koja zadràva svoju nezavisnost i ostaje van integracionih tokova u Evropsku uniju i NATO – dve organizacije ~ije je rukovodstvo ali i ve}ina ~lanica na{oj zemqi jasno stavilo do znawa da ne èli da po{tuje na{ teritorijalni integritet na Kosovu i Metohiji i uslovilo daqe integracije postepenim, ali decidnim priznawem KiM kao entiteta koji je odvojen od Srbije. Evropska unija i wene vode}e ~lanice u~estvovale su u koordinaciji jednostranog progla{ewa „nezavisnog Kosova“, misija Evropske unije EULEKS se jasno stavila u slu`bu albanskih institucija u Pri{tini, a pregovori Beograda i Pri{tine pod okriqem EU su se pretvorili u mehanizam za uspostavqawe dobrosusedskih odnosa izme|u dve „nezavisne dràve“ u okviru kojeg se svaki korak ka pristupawu Uniji uslovqava priznavawem elemenata dràvnosti Kosova. Nijedna dràva ne bi gledala blagonaklono na bilo ~iji poku{aj da ugrozi wen teritorijalni integritet, pa to ne treba da ~ini ni Srbija. DSS zato predlaè uspostavqawe novih odnosa Srbije i EU, koji bi se zasnivali na ~istom ra~unu i na razvijenoj ekonomskoj saradwi, koja bi bila u obostranom interesu. Politi~ka neutralnost jedne dràve ne zna~i wenu „izolaciju i ekonomsku propast“ kako to poku{avaju da predstave politi~ki suparnici DSS. Najboqi primeri za to su [vajcarska, Norve{ka i Rusija. To su dràve koje imaju izvanrednu ekonomsku saradwu sa EU iako nisu wene ~lanice. Insistirawe na tome da }e odustajawe od ~lanstva u EU odbiti strane investitore da ulaù u Srbiju potpuno je pogre{no i dolazi od qudi koji ne poznaju kako funkcioni{e privreda. Kompanije iz EU svake godine investiraju na stotine milijardi evra u dràve koje nisu ~lanice EU {to pokazuje da investitori koji èle da plasiraju kapital razmatraju iskqu~ivo ambijent za ulagawe i {anse za ostvarivawe profita, a ne to da li je neka zemqa ~lanica nekog politi~kog saveza ili ne. To su pokazale i brojne vode}e kompanije iz EU – italijan-

ske, belgijske, nema~ke, austrijske i francuske – koje su i do sada ulagale u Srbiju iako je ona daleko od ~lanstva u EU. DSS se u aprilu 2008. godine o{tro usprotivila potpisivawu Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu (SSP) prevashodno zbog toga {to je tom potpisivawu prethodilo priznawe jednostrane secesije Kosova i Metohije od strane 19 od 27 dràva ~lanica EU koje su bile potpisnice tog sporazuma. Drugi razlog se odnosio na {tetne posledice ovog sporazuma na doma}u privredu, posebno poqoprivredu. Vlada je zbog politike „Evropa nema alternativu“ donela odluku da ukine carine na uvoz proizvoda iz EU u trenutku kada se srpska privreda ve} suo~avala sa ogromnim pritiskom krize i sve izraènijom nezaposleno{}u, nelikvidno{}u, padom tra`we i izvoza. Jednostrana primena SSP-a posebno je ugrozila srpskog seqaka koji je na doma}em trì{tu stavqen u istu ravan kao i seqak iz EU, iako se poqoprivredna proizvodwa u EU subvencioni{e sa 10 puta vi{e sredstava nego poqoprivredna proizvodwa u Srbiji. Zbog ove odluke mnogi qudi su ostali bez posla, brojne fabrike su zatvorene, a mali poqoprivredni proizvo|a~i gotovo da vi{e ne postoje u Vojvodini. Pozicije koje su nekada na doma}em trì{tu dràli na{i poqoprivredni proizvo|a~i sada drè wihovi konkurenti iz EU. Ove pozicije }emo te{ko povratiti, jer sada{wa vlada svake godine smawuje buxet za poqoprivredu. Za vreme vlade Vojislava Ko{tunice izdvajawa za poqoprivredu iznosila su 5 odsto ukupnog dràvnog buxeta. Danas ta izdvajawa iznose 2,2 odsto, a vrednost evra, kao i cene goriva i |ubriva su vi{estruko pove}ani u odnosu na 2008. godinu. Odluka o jednostranoj primeni SSP-a doneta je kao posledica slepe te`we sada{we vlade da po svaku cenu ispuwava zahteve Evropske unije ~ak i kada oni mogu da izazovu razorne posledice po doma}u privredu. Politi~ki neutralna Srbija bila bi oslobo|ena takvog tereta da zbog nekog drugog donosi odluke koje su {tetne po bilo koji wen interes. Zbog toga je na{ stav da je potrebno usvojiti nacionalno odgovornu platformu saradwe sa EU, koja je zasnovana na principima ravnopravnosti, po{tovawa me|usobnog integriteta i suvereniteta, i koja je okrenuta razvoju privrede Srbije. Jer samo razvijena doma}a privreda moè da bude garant ekonomskog prosperiteta i politi~ke stabilnosti na{e zemqe. (autor je potpredsednik DSS)

nedeqa19.februar2012.

c m y

dnevnik

o poZaDini DipLomaTskiH skanDaLa U srbiji

KARMA KOMA

i{te Ti ta Bi la Klin to na. Ni je pro blem u we go vim di plo ma ta ma, ni u Mor to nu Abra mo vi cu, Da ni je lu Ser ve ru, ni ti u An |e li ni @o li i we nom fil mu. Pro sto smo do {li u ap surd nu si tu a ci ju da se na {a po li ti ka na la zi u kon ti nu i te tu Mi lo {e vi }e ve u tim stva ri ma i da ar gu men te ko je smo ima li po ~et kom pro {le de ce ni je ni smo us pe li da sa ~u va mo, pa se po no vo na la zi mo u ja lo voj si tu a ci ji u ko joj je bio i Mi lo {e vi} ka da je po ku {a vao i u Dej to nu i Ram bu jeu da na met ne tvrd we „da smo mi naj ve }a na ci ja i dr à va na Bal ka nu i bez nas ne mo è te“. Na pro tiv, Ame ri kan ci mi sle da ite ka ko mo gu, i s raz lo gom ili ne, ve ru ju da su na Bal ka nu wi hov oslo nac Al ban ci, a ne Sr bi. Iz to ga pro is ti ~e sve {to nam se ov de do ga |a. Da li je to ta~ no ili ne, uosta lom mo è te pi ta ti An |e li nu @o li, isto kao {to je ona fa mo zna êl zi pro {le je se ni is kri ti ko va la jed nog na {eg mi ni stra na Fej sbu ku zbog we go vog ko men ta ra o kon cer tu Ej mi Vaj tha us: „Va {a dr à va je sra mo ta“. Ve }i na Ame ri ka na ca to ve ru je, a za ovih de set go di na mi ni smo us pe li da stva ri po me ri mo na pred, ne go da ode mo zna ~aj no na zad u od no su na vre me Zo ra na \in |i }a. Ta da je bi lo od re |e nog na pret ka, ali je on pre ki nut we go vom pre ra nom smr }u i dan da nas naj vi {i ni vo na {ih kon ta ka ta u Va {ing to nu su, iz gle da, mo li tve ni do ru~ ci. Na tom po qu na {a spoq na po li ti ka ni je da la ni ka kve re zul ta te, de fi ci tar na je, pod ba ci la je. l po{to kaète da se igra „vlast - opozicija“ nije promenila od milo{evi}evog doba, da li orkestrirana svrstavawa stranaka ili wihovih lidera, u su{tini slabe spoqnopoliti~ki nastup srbije? – Na rav no da sla be. Ako se srp ski po li ti ~a ri u kon tak ti ma sa stra nim di plo ma ta ma, uo~i iz bo -

An|elina i sve}a u {umi

ra, nad me }u ko ji }e vi {e da obe }a, ako ba{ wih ta i ta am ba sa da ili stra na dr à va po dr ì, on da tu o ne koj ozbiq noj po zi ci ji ne mo è mo ni go vo ri ti. Bi lo je ve o ma simp to ma ti~ no {to je i evrop ski ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le ne dav no iz ja vio da ne po dr à va ni jed nog ni dru gog glav nog kan di da ta, te da ne è li ni {ta da ka è ma {ta {to bi i{lo u pri log ili pro tiv bi lo ko ga od wih dvo ji ce. O~i gled no da je bu nar pre su {io, i da o~e ki va we ne ka kve po dr {ke jed ne ili dru ge dr à ve u pred iz bor noj kam pa wi, ma ko li ko da je ra ni je bi la prak sa, pro sto vi {e ne ma smi sla. Da li je i to vr sta igre, te {ko je re }i, ali ipak je simp to ma ti~ no da sa svih stra na pr vi put da nas sti ù sli~ ne po ru ke: „Ko ga }e te bi ra ti, nas ne in te re su je, to je va {a stvar, a mi zna mo da }e na {i in te re si u sva kom slu ~a ju bi ti za {ti }e ni i tu iz bor jed nog, ili dru gog, ne }e ni {ta pro me ni ti“. l kako to da politi~ari zaboravqaju ono {to su poslanici wihovih stranaka izglasali u skup{tini srbije kao osnov vo|ewa izbalansirane spoqne politike: istok, Zapad, „~etiri stuba“, strate{ki put eU...? – Ono {to sam mi slio o po li ti ci „~e ti ri stu ba“ ta da, mi slim i

sa da. Jed na ma la ze mqa kao {to je Sr bi ja, ne mo è da or ke stri ra po li ti ku ve li kih si la pre ma se bi. Mo è sa mo da na |e svog za {tit ni ka, pa da on da svi ra na we go ve no te. Me |u tim, Sr bi ja ga za sa da o~i to ni je na {la, osim po ne kim pi ta wi ma. Ta kav je slu ~aj u od no si ma s Ru si jom oko Ko so va, gde je Mo skva vr lo eks pli cit na, i ima, ~i ni mi se ve }i, uti caj na po je di ne gru pe Sr ba ne go {to ima Vla da u Be o gra du – uosta lom, vi de li smo to to kom re fren du ma na se ve ru KiM, o ko jem je ru ski mi ni star spoq nih po sla va Ser gej La vrov iz neo mi {qe we di ja men tral no su prot no od onog ko je iz no se vla sti u Be o gra du. Da kle, tu su stva ri ja sne: na {e par ti je u ovim pi ta wi ma ima ju ma we uti ca ja ne go {to ga ima ju stra ni fak to ri. U sva kom slu ~a ju, ko li ko god mi mi sli mo da su nam sa ve zni ci ili pro tiv ni ci, mo ra bi ti ja sno da mo} ne si le u osno vi ne ma ju stal ne sa ve zni ke ili pro tiv ni ke, ve} sa mo, ka ko je svo je vre me no re kao Vin ston êr ~il - stal ne in te re se. Ta ko da u ovom tre nut ku mi mo è mo svi ra ti po jed nim, ili dru gim no ta ma, jer bo jim se da bi za po li ti ku ne u tral no sti mo ra li da ima mo ili no vog Ti ta ili pot pu no dru ga ~i ju isto rij sku epo hu od ove u ko joj ì vi mo. n Dragan Milivojevi}

INTERVJU

s pa da da je lak {e s Bo gom ne go s An |e li nom @o li. U Bo ga ako ve ru je{, on da ga za te be ima, a ako ne ve ru je{, on da ga za te be ne ma, i to je to. Ne ma tu ne ke ve li ke na u ke, ni ti je ona ba{ neo p hod na. Na u~ no se po sto ja we Bo ga ne mo è do ka za ti ba{ ni ka ko, do ~im se ne po sto ja we te vr hu na rav ne in stan ce ce log tog pa tri jar hal nog i an tro po cen tri~ nog vi |e wa ko smi~ kog re da stva ri iz vo di tek po sred no: ti me {to se po ka zu je da ba{ ni {ta iz mer qi vo i do ka zi vo – a sa mo se ta kvim ve li ~i na ma na u ka ba vi - ne go vo ri u pri log we nom po sto ja wu. S An |e li nom @o li stva ri sto je ne {to dru ga ~i je: to je pi ta we ma we on to lo {ko, ali ne za to i ma we ap strakt no. To }e re }i da ni je spor no da po sto ji gra |an ka ko ja se ta ko zo ve, ni ti je spor no da je sni mi la ne ka kav igra ni film – „U ze mqi kr vi i me da“ se zo ve – ko ji je wen re di teq ski pr ve nac. Spor no je, na i me, sve osta lo. Ba{ kao ni svo ga Bo ga, (go to vo pa) ni ko iz ove ze mqe ni je vi deo na re ~e ni film, osim ono ma lo onih {to se mu va ju po svet skim fe sti va li ma, ili su mo gu }e na zo ~i li sa ra jev skoj pre mi je ri. I me ne je zva lo ta mo, ali ne ka ko se ta ko zgo di lo da ni sam oti {ao. Ta ko da o tom fil mu za sa da znam sa mo ono li ko ko li ko je sa svim ne spor no: da po sto ji. Vi {e od me ne ne zna ni ogrom na ve }i na dru gih, ali mno gi ma to iz gle da ni je ni ka kva pre pre ka da im taj film bu de po li gon za iz ri ca we sta vo va – o sve mu osim o tom fil mu. A on da po sle di~ no i o sa mom fil mu, ve} u za vi sno sti od to ga {ta za mi {qa ju da bi u we mu mo gli na }i, kad bi ga vi de li. [to do du {e ni su u~i ni li, a mno gi se ku nu i da ne }e. Jer ve} zna ju sve {to im tre ba, to jest, sve {to im uop {te tre ba je ono {to ve} iona ko zna ju. A {to je do du {e prak ti~ no ni {ta, ali im to ne sme ta, jer su i do sa da ho da li sve tom ne zna ju }i uglav nom ni {ta uglav nom ni o ~e mu, pa im to ni ka da ni je kva ri lo do bro ras po lo è we ni ti en tu zi ja zam za gr la to uzi ma we u~e {}a u jav nim stva ri ma, s po seb nim na gla skom na od bra nu „na {e stva ri“, {ta god to bi lo. Ovaj film je, da kle, ta ko bez sop stve ne vi dqi ve za slu ge sli ka i pri ~a jed nog vre me na i jed ne ze mqe: ne ni vre me na ni ze mqe ko ju pri ka zu je, ne go vre me na po to weg, a ze mqe su sed ne, one u ko joj }e film tek bi ti vi |en – ako i to ne bu de ne ka ko za pre ~e no. U me |u vre me nu, me ne je ve} dva red ovih da na zva lo u tra di ci o nal no ì vah ne te le vi zij ske de ba te po vo dom to ga ne ~e ga {to jo{ ni ko ni je vi deo, i je dva

sam se ne ka ko od bra nio i raz lo ìo za {to ne ka nim do }i, je dvi ce je uva è no mo je ob ja {we we da film vi deo ni sam, i da sve dok je ta ko o we mu ne mi slim ama ba{ ni {ta, ni ti o we mu i po vo dom we ga imam bi lo {ta za re }i, osim da ima ja kih in di ci ja da po sto ji. I uvek bih se po sle tih raz go vo ra ose }ao po ma lo kao kri vac, kao po be gu qa, kao da na da mnom vi si ne iz re ~e na osu da jer se iz mi ~em od u~e stvo va wa u jed nom te a tral nom ~i nu una pred osmi {qe ne ko re o gra fi je, da sam da kle kva ri i gra, po put ne kog be na vog po zo ri {nog hi stri o na ko ji se la ko mi sle no usvi wi pred pred sta vu, pa se pred sta va u zad wi ~as ot ka è, „zbog bo le sti glum ca“, ka ko to obi~ no ka ù oni za du è ni za va |e we ta kvih fle ka. Ma da opet, dru ga ~i je ne umem i ne è lim po stu pi ti. Ja sam ~o vek, re klo bi se, sa da ve} vr lo sta ro mo dan, pa mi se moj od go vor ~i ni ne ka ko po sve nor mal nim, pri rod nim, ta ko re }i je di no mo gu }im, ali is pa da da ni je ta ko, i da ì vim u pa ra lel noj stvar no sti: u onoj iz vor noj mo ja je me to do lo gi ja ne po vrat no pre va zi |e na, jer ni mi {qe we ne sle di ne go pret ho di in for ma ci ji, {ta vi {e, in for ma ci ja (ako je se ba{ ne mo è iz be }i) je di no slu ì kao pri ve zak mi {qe wa, kao we go va ri tu al na po tvr da. Pr vo sa zna mo sve o ne koj stva ri, ukqu ~u ju }i i sop stve no mi {qe we o woj, a tek po tom ugle da mo i sa mu tu stvar. Ili je ni ne ugle da mo ni ka da, a i {ta }e nam kad smo je ve} iz gu sti ra li sa svih stra na. Na svu sre }u, kan da }e ovaj film za ko ji dan ipak i u ov da {we bi o sko pe. Mno gi }e oti }i da ga po gle da ju sa mo za to da u~vr ste ve} stvo re no mi {qe we o we mu, bi lo ono do bro ili lo {e. Ve ru jem da se ta kvi ne }e raz o ~a ra ti: wih stvar nost ret ko raz o ~a ra, ima ju od vi {e ja ke fil te re. A oni osta li ne ka se ve} ne ka ko sna |u. Qud ska pa met mo `da ni je mno go vi {e od le lu ja ve sve tlo sti sve }e ko jom tre ba osve tli ti ce lu gu stu {u mu, ali tek bez te sve tlo sti na ~i sto si ga uga sio: bez we ima sa mo mra ka, ogrom nog, bes kraj nog mra ka, i po tmu log re à wa ~o po ra ne gde u we mu, za pra vo: svu gde u we mu. n Teofil pan~i}

Zoran @ivkovi], biv[i premijer srbije

Ma we zlo je i da qe zlo iv {i pre mi jer Sr bi je i ne ka da {wi vi so ki funk ci o ner De mo krat ske stran ke Zo ran @iv ko vi} oce nio je da }e, ko god da po be di na pred sto je }im par la men tra nim iz bo ri ma, po sle di ce po Sr bi ju bi ti lo {e. On je u in ter vjuu za „Dnev nik” ka zao da za to gra |a ni tre ba do bro da raz mi sle pre ne go {to iza |u na bi ra li {ta, te po ru ~io da uko li ko ima ju bi lo ka kvih ne do u mi ca ko me }e uka za ti svo je po ve re we, ni ka ko ne bi ra ju „ma we zlo”. – Ne znam ko }e po be di ti na pred sto je }im iz bor ma, ali znam da }e iz bor ni re zul tat bi ti lo{ za Sr bi ju. Za to {to ni od jed ne stran ke ni sam ~uo da ima bi lo ka kvu ozbiq nu stra te gi ju. Ni De mo krat ska stran ka, ni Srp ska na pred na stran ka ni su jo{ iza {le pred bi ra ~e sa bi lo ko jim pro jek tom o bi lo ~e mu {to je va `no za bu du} nost Sr bi je. Pred iz bor na re to ri ka se svo di na ve} sto pu ta pre `va ka ne pri ~e o to me ko je iz da ji ca, ko je ku ka vi ca, ko je ova kav, ko je ona kav... Mi ne ma mo ja snu i spro vo di vu po li ti ku ni o Ko so vu, ni o pi ta wu de cen tra li za ci je Sr bi je, ni ti o okon ~a wu pri va ti za ci je, bu du} no sti jav nog sek to ra, sma we wu du go va dr à ve... – oce nio je @iv ko vi}, ko ji ina ~e po sled wih osam go di na ne ma po li ti~ ku funk ci ju u De mo krat skoj stran ci. On je do dao da to ni su sa mo we go ve, ili oce ne do ma }ih i stra nih ana li ti ~a ra, ve} i stra nih in ve sti to ra. – U si tu a ci ji kad po sto ji svet ska eko nom ska kri za, kod nas se de {a va da od bi ja mo inev sti to re da s ozbiq ni jim ka pi ta lom u|u u Sr bi ju. Za to, iako sam za kle ti op ti mi sta, po sled wih ne ko li ko go di na ne mo gu da pro bu dim op ti mi zam u se bi. A, na à lost, ~i ni mi se da i ve }i na gra |a na Sr bi je ima sli~ no vi |e we – ka è na{ sa go vor nik. l mislite li da se zato na ovim izborima moè o~ekivati zna~ajan procenat „belih listi}a” u glasa~ki kutijama? i kakvo je va{e mi-

{qewe o toj ideji, koju promovi{u pojedine javne li~nosti? – Kao i sve u Sr bi ji, i ta ide ja se ili pre ce wu je ili pot ce wu je. Pre ce wu ju je oni ko ji mi sle da }e ona sa ma po se bi da re {i bi lo {ta, a pot ce wu ju oni ko ji je sma tra ju be smi sle nom i ba ca wem ener gi je. Moj pred log gra |a ni ma Sr bi je je da bar sat vre me na pre ne go {to iza |u na gla sa we raz mi sle o to me {ta su do sad ~u li i do `i ve li od po li ti ~a ra ko ji su na iz bor nim li sta ma, i ako pre po zna ju ne kog ko me bi mo gli da po ve re svo ju i bu du} nost svo je de ce – ne ka gla sa ju za we ga. Ali, ako ne vi de ni kog ko me bi to po ve re we uka za li, on da ne tre -

Ko god da pobedi na izborima, Srbija gubi ba da za o kru ù ju ma we zlo. Jer ma we zlo je i da qe zlo. I od ma weg zla ni kad ne }e bi ti do bra, ve} mo è sa mo da na sta ne ve li ko zlo. U tom je slu ~a ju on da naj bo qe da se iz bor ni li sti} pre cr ta ili da se na we mu do pi {e ne ka po ru ka. I to je ap so lut no le gi tim no i le gal no. Po sto je dr à ve u ko jim se ti li sti }i po seb no evi den ti ra ju kao „boj kot li sti }i”, {to je po ru ka po li ti~ koj eli ti da gra |a ni ni su za do voq ni sta wem ni u dr à vi ni na po li ti~ koj sce ni. A ako broj „be lih li sti }a” pre |e pet, {est od sto iza {lih na gla sa we, on da je to ja sna po ru ka da po sto ji ve li ko ne za do voq stvo u na ro du. Mi slim da na {i gra |a ni za to tre ba do bro da raz mi sle pre no {to iza |u na bi ra li {ta, jer ima jed na sta ra srp ska po slo vi ca ko ja, kad se pre for mu li {e, mo è da gla si: „Po sle gla sa wa, ne ma ka ja wa”. l Da li ove va{e ocene ukazuju da nije bilo prostora u Ds-u za va{ aktivniji politi~ki anga`man u toj stranci, iako ste iskazali javno takvu nameru? i razmi{qate li mo`da o formirawu nove stranke?

– Po li ti~ ki ak ti vi zam ne mo ra nu `no da bu de me sto na li sti ili ne ka po li ti~ ka funk ci ja. Mo ja na me ra je ste da se vi {e an ga ù jem, {to i ~i nim jer jav no uka zu jem na pro ble me u ze mqi, u po je di nim gra do vi ma, u mo joj stran ci... Ne nu dim se ni kom, pa ni De mo krat skoj stran ci. Iskre no, ne o~e ku jem da }e DS pro me ni ti po li ti ku pred ove iz bo re, od no sno da }e se vra ti ti iz vor nom pro gra mu ko ji je for mal no jo{ va è }i. A ako se ne vra ti tom pro gra mu, on da, na rav no, za me ne ne ma me sta u ak tiv no sti ma DS-a. O osni va wu no ve stran ke da nas ne raz mi {qam, ali to ne zna ~i da }u po sle ovih iz bo ra i wi ho vih re zu la ta ta osta ti pri toj od lu ci. I da qe mi slim da u DS-u, bez ob zi ra {to se ne sla èm s we nom po li ti kom u po sled wih se dam-osam go di na, ima pu no ozbiq nih i od go vor nih qu di ko ji mo gu da u~i ne ne {to do bro za Sr bi ju. Na à lost, da nas su ti qu di skraj nu ti. A mo ja oba ve za pre ma qu di ma s ko ji ma sam gra dio tu stran ku i ja ~ao je 90-ih go di na, kao i pre ma qu di ma ko ji su da li ~ak i svoj ì vot da bi Sr bi ji bi lo bo qe, je ste da po ku {am da po mog nem De mo krat skoj stran ci ta ko {to }u uka zi va ti na gre {ke i ape lo va ti da se vra te svo jim iz vor nim prin ci pi ma. l ako smatrate da vlada srbije, u kojoj dominatnu ulogu ima Ds, ipak vodi politiku sps-a, mislite li da poruke lidera socijalista ivice Da~i}a da bi srbija mogla da se okrene rusiji, ukoliko ne dobije ve}e razumevawe od eU, imaju ve}u teìnu od obi~nog predizbornog marketinga? – Ne mam ni {ta pro tiv to ga da SPS ima pra vo na svo ju po li ti ku, ali ne raz u mem za {to mo ja stran ka, po red svo jih ja snih pro gram skih ci qe va, pre u zi ma me to do lo gi ju i re to ri ku so ci ja li sta. Mi smo ta ko to kom po sled we ~e ti ri go di ne ima li „ju na ~e we” DS-a, gde je stran ka stal no po ku {a va la ver bal no da

do ka è da je pa tri ot ska, da je dr à vo tvor na. Pa to je ve} do ka za no, i u zim skim pro te sti ma 1996. go di ne i 5. ok to bra 2000. go di ne. I ne ma po tre be da se do ka zu je bi lo ko me, i ne sme da u tom pra znom ju na ~e wu su zi pro stor za ostva ri va we svo jih ci qe va ve za nih za evro in te gra ci je. Ako vi ne kom po ru ~u je te „uzmi te nas, ili }e nas u pro tiv nom uze ti Ru si”, pa to je sme {no. Ali tu `no je {to to ni je re kao sa mo Da ~i}, ve} to go vo re i mno gi ~el ni ci DS-a. Pa, je li mi to sad pre ti mo ne ko me? Pre ti mo li Evro pi i Ame ri ci? To je kao da me~ ku pla {i te pra znim re {e tom. Pa ra lel no s tim, De mo krat ska stran ka u po sled we ~e ti ri go di ne spro vo di po li ti ku po dr à vqe wa pri vre de u Sr bi ji. U do ku men ti ma Vla de se ta ko go vo ri o sin di ka ti ma u jav nim pred u ze }i ma, o pla ta ma u jav nim pred u -

ze }i ma i dr àv noj upra vi, o olak {i ca ma za wih... A gde je re al ni sek tor? I ta kva po li ti ka je na pra vi la to da da nas svi sa wa ju da se za po sle u dr àv noj slu `bi. Sve to de {a va se za to {to mo ja stran ka ni je vo di la po li ti ku ko ja je za pi sa na u we nom jo{ uvek ne pro me we nom pro gra mu. l Da li je samo sme{no, ili mo`da i opasno za~ikavawe velikih sila, ukoliko nas to vodi do nove samoizolacije? i da li je to ono po ~emu danas najvi{e li~imo na 90-te? – Sme {no je kad ~u je te da to ne ko ka è, ali je opa sno jer to pro iz vo di tra gi~ ne po sle di ce. Pa mi da nas ve} je smo u sa mo i zo la ci ji. Od nos Evro pe i sve ta pre ma na ma, bi lo da se ra di o Ki ni, Ru si ji, ili SAD, da nas je ta kav da smo mi na naj ni ìm gra na ma. n Branka Dragovi} Savi}

dnevnik

nedeqa19.februar2012.

SIBIRIJADA U SRBIJI ILI KAKO POLITI^KI PRE@IVETI SNEG

Mar ke tin {ko pa ko va we pa hu qa o sle dva de se tak da na si bi ri ja de u ze mqi Sr bi ji ì vot se po la ko nor ma li zu je, {to zna ~i da su se na {i po li ti~ ki ru ko vo di o ci pre nu li i po ~e li da raz mi {qa ju ni su li ga ma lo pre te ra li s pla {e wem gra |a na, ko je je u jed nom tre nut ku ve} po ~e lo da li ~i na ono ~u ve no Slo bi no po mra ~e we Sun ca iz 2000. go di ne, ka da na kon ubi ta~ ne me dij ske pri pre me glu vu ku~ ku ni si mo gao da na |e{ na uli ci. Sce na rio je bio jed no sta van: ka da po {ast na stu pi va qa po ono La li noj „mi se za kqu ~a mo pa se bo ji mo“ – se de ti kod ku }e a ne tro {i ti ener gi ju i ne {to ra di ti, jer nam nad gla va ma pre ti slom elek tro ne re get skog i sva kog dru gog dr àv nog si ste ma. Sli~ nu po ru ku oda sla la je i ona mu ~e na se stra mu ~e nog split skog gra do na ~el ni ka, ko ja ni je ima la oprav da wa za one ko ji su iza {li na uli ce oko va ne le dom – pa je 800 qu di za vr {i lo na tra u ma to lo gi ji – ve} im je po ru ~i la da bi im pa met ni je bi lo da su se de li kod ku }e no {to su lo mi li ru ke i no ge. Sli ko vit je bio pri zor po se te pred sed ni ka Ta di }a Cr noj tra vi, jed noj od sne gom za tr pa nih va ro {i na ju gu Sr bi je. Na hi qa du me ta ra nad mor ske vi si ne i na mi nus dva de set {ef dr à ve je sa sve te lo hra ni te qi ma do {ao da po ru ~i ì te qi ma da ni su sa mi, a u tu svr hu su bi le i TV eki pe s wim. Je di no {to je za bo ra vio ka da je iz la zio iz za gre ja nog he li kop te ra – da sta vi ka pu na gla vu. Jer, za ma lo du ì bo ra vak u tim uslo vi ma, ona je ne iz be `na. Ali to je bi la blic po se ta – ka da su vi so ki go sti oti {li, Cr no trav ci su bi li jed na ko za tr pa ni kao i pre. I Ti ja ni }e ve vo di teq ke ju tra weg pro gra ma RTS-a, do bi le su sa za ka {we wem na red bu da se ma lo ja ~e obu ku, da ne bi iri ti ra le one od se ~e ne od ci vi li za ci je svo jim bre te la ma u pre gre ja nom stu di ju. Za to vre me po slov ni qu di, ma li i ve li ki pri vred ni ci,

pred u zi ma ~i i ve li ki pro iz vo |a ~i cvo ko ta li su od stra ha {ta }e bi ti od wi ho vog po sla jer su do bi li „voq no“ od lu kom vla sti da se us kra }i va wem pri vre di {te di stru ja. Ka ko je oce nio Mi lan Kne è vi} iz Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a, Vla da se opre de li la da `r tvu je pri vre du jer ni je hte la da kre ne u ne po pu lar ne re strik ci je sta nov ni {tvu uo~i iz bo ra. Elem, s jed ne stra ne, si tu a ci ja je odi sta bi la ozbiq na za ì te qe rub nih op {ti na, ali je ve li ko pi ta we da li je od go vor na wu bio ade kva tan. î ni se da je po ko zna ko ji put mar ke ting do bio pred nost pred od go vor nim do no {e wem od lu ka. – Ide ja da se po tro {a ~i ma i ka fi }i ma osta vi stru ja je po di la è we naj pri mi tiv ni jim po ri vi ma: daj da se ugre jem sa da, ba{ me bri ga {ta }e bi ti su tra, ume sto da se mi sli na bu du} nost dr à ve ta ko {to se odr à va pro iz vod wa, i da se ukqu ~e oni ko ji }e nas i u sle de }im go di na ma hra ni ti jer sve osta lo su uslu ge – ka è za na{ list pro fe sor Mi klo{ Bi ro, psi ho log,

na pi ta we ka ko vi di po sled wa zbi va wa. – Sve se svo di na po vla |i va we na ro du, ume sto upra vqa wa. Ta ko se ni te ma ne spo ra zu ma s MMF-om ni je vi de la od sil nog sne ga – oni bi li, ni su se spo ra zu me li, i ni kom ni {ta. A MMF tra ì kre sa we za po sle nih u jav nom sek to ru, dok stran ke sa mo tu ima ju na ~in da za po {qa va ju, {to je za ce lu dr à vu |u le o vra tu. Na{ sa go vor nik ve ru je da qu di iz Ta di }e vog okru è wa za pra vo i ne zna ju {ta je to pra vi po li ti~ ki mar ke ting: du go su ob u ~a va ni u pro da ji ro be, pa sa da i po li ti ~a re pro da ju kao de ter xent. Va `ni je im je pa ko va we i ko ju }e kra va tu ko iza bra ti. Iz gled i obla ~e we, na po mi we Bi ro, ni su ne va `ni, ali u od no su na pra vu po li ti~ ku mi si ju do no se is pod 10 po sto gla so va. – Po li ti~ ki mar ke ting tre ba da bu de u funk ci ji pro mo ci je od re |e nih ide ja i na ~i na ure |e wa dru {tva, a kod nas se stal no ja {e na ta la su pri zem nih po ri va i ak tu el nog vi |e wa po li ti ke ko ja je jo{ uvek, na à lost, da le ko od de mo kra ti je. Ta di} se non

Jo{ ni je po tvr |e no da li }e do }i pro le }e. Ako do |e, ja vi }e nam. Jo{ ako ako pro le }e pad ne u vre me pred iz bor ne kam pa we, sve su {an se da se uve de van red na si tu a ci ja. [ta ako pro cve ta ba grem, za mi ri {u jor go va ni, tem pe ra tu ra sko ~i na ne ve ro vat nih 20 ste pe ni! [ta ako do |e Us krs i bu de tre ba lo far ba ti ja ja? Mo `da pad ne i \ur |ev dan na 6. maj? Ne bih se iz ne na dio ni ako do |e jun jer ima in di ci ja da i to ne kad mo è da se de si. [ta ako pad nu ce ne?! Ko }e to pre ì ve ti! [to se ti ~e pa da wa se ki ra, ta po ja va ne mo è da nas iz ne na di. Se ki ra ni kad do sta. Na ro ~i to ka da tre ba ne {to od lu ~i ti. Ide ja da na pra vi mo plan bu du }ih ak tiv no sti i an ti ci pi ra mo do ga |a je je na zad na u svo joj su {ti ni. Pr vo za to {to ne po sti za va mo da pred u pre di mo ono {to je bi lo ju ~e. Za tim se po sta vqa pi ta we ~e mu pla ni ra we, jer je bar kod nas ja sno da }e u bu du} no sti uvek bi ti van red nih si tu a ci ja. I tu po sto ji ne ko li ko na {ih mo de la ko ji pro ve re no funk ci o ni {u na te re nu. Ma lo ape li za {ted wu stru je, ma lo opro {ta ji du go va wa za istu, ma lo lo pa ta wa pred TV ka me ra ma, ma lo hit nih po di za wa na si pa od naj va qe nih po pla va, ma lo dra ma ti~ ne za bri nu to sti za sud bi nu jad nih i bed nih ko ji je di ni stvar no zna ju {ta su to van red ne si tu a ci je. Za to ne iz ne na |u je iz ja va Pred sed ni ka da se “bo qe od dru gih no si mo sa van red nom si tu a ci jom”. Ka ko i ne bi! Pa mi to ve `ba mo od ma lih no gu! Zbog u{te de kre da, pa pi ra i olov ki pred la èm da se {ko le za tvo re na jo{ dve ne de qe. Ova kvom od lu kom ostva ri }e se znat no ve }e u{te de od do sa da {wih. Ne ka se de ca igra ju oko {ko le, ali u {ko lu da se ne ide! (www.ham mer pro duc tion.net)

iz bor ne kam pa we ne ka ko uvek uspe va ju da po dig nu op ti mi zam, i po kre nu me ha ni zme dru {tva ~ak i u pri vre di. Naj ve }i broj qu di to pri hva ta, i ta ener gi ja ko ja se {i ri u pred iz bor nim kam pa wa ma je do bra stra na ce le pri ~e. Ne vo qa je u to me {to su kod nas ti op ti mi zmi pot pu no

Sja{i Kurta da uzja{i Murta Po oce ni dr Mi klo {a Bi roa, je di no gde smo se mrd nu li od 2000. je ste {to smo do bi li de mo krat ske iz bo re. „Ima mo i slo bo du go vo ra, a sve osta lo, po put re al nog tr ì {ta i kon ku ren ci je – ne po sto ji. Sud stvo ni ka ko da sta ne na no ge, a ne ma mo ni re al nu de mo kra ti ju, jer je Na rod na skup {ti na sa mo pro to~ ni boj ler a ne kon tro la vla sti. U tom smi slu ne ma mo ni opo zi ci ju. Re ci mo, di rekt no sam pi tao u jed noj te le vi zij skoj emi si ji Ra do {a Qu {i }a: ka da vi (SNS) do |e te na vlast, ne }e te za po {qa va ti ~la no ve svo je stran ke? A on ka è: ê kaj te, to je kom pli ko va no pi ta we. Zna ~i, isto }e ra di ti. Opet }e bi ti ta kvog za po {qa va wa, sa mo po dru goj stra na~ koj li ni ji, opet }e bi ti na me {ta wa ten de ra, opet }e kon ku ren ci ja bi ti eli mi ni sa na, a ako we ne ma, ne ma ni pa da ce na, ni ve }e pro duk tiv no sti, ni kva li tet ni jih re {e wa, ni op {teg bo qit ka”, ka è Mi klo{ Bi ro. la `ni i sve ~e {}e se po ka zu ju kao ne re al ne pri ~e, na ko ji ma se sve za vr {a va. – Po li ti~ ki mar ke ting mo ra bi ti po sve }en ide ja ma, pro gra mi ma, ko ji naj ~e {}e ima ju ve ze s do bro bi ti svih. Me |u tim, ov de se sa mo pro mo vi {u li ca po li ti ~a ra, da li je ne ko lep {i ili pa met ni ji... – tvr di Mi klo{ Bi ro – Ali ako mar ke tin {ke agen ci je i ima ju za da tak da na pra ve po bed ni ka i ne tre ba da mi sle na ure |e we dru {tva, taj ko ji ru ko vo di dr à vom tre ba da mi sli na dru {tvo. A mi ta kvih sve ma we ima mo. n Reqa Kneèvi}

Be la smrt u te a tru ra tu, tre ba iz ra ~u na ti ko li ki su pri hva tqi vi „gu bi ci”. Od lu ~u je mo da dram ske pro be bu du na sta vqe ne – uz mi ni mal no a dao je da ni ma, na ra dost de ce Da li ovoj ka te go ri ji pri sve tlo i bez gre ja wa. Da ba let ski igra ~i ko ja zna ju da sva ko iska ka we sva pa da ju i „qud ski re sur si”, (u ka pu ti ma i bez mo gu} no sti tu {i ra wa) ko dne vi ce iz zglo ba pod ra zu me i ko spa da u tu gru pu „mi do vr {e mi zan scen za La bu do vo je ze ro, a va ras pust, a o~aj rad nih qu di i gra |a na, ni mu ma”? Za po sle ni u kan ce la ri ja ma so li sti i po je di ni mu zi ~a ri u po lu mra me |u ko ji ma je bi lo i za po sle nih u ko mu SNP-a? Ne! Po zo ri {te mo è da funk - ku pro du è s in di vi du al nim ve `ba ma. nal nim slu `ba ma, ali i onih ko ji ma is - ci o ni {e i bez nas. Ali {ta }e se do go - Ba let ska {ko la po no vo po ma è – kod ku stvo ve li da ih ~e ka ili lo pa ta ili ka di ti kad pre ki ne mo pro be ê ho vqe vog wih „pre se qa va mo” re dov ne ve `be. Za zna zbog neo ~i {}e nih sme to va. A on da je Ga le ba u re ì ji To mi ja Ja ne ì ~a i Na - or ke star i hor ne ma re {e wa, kao ni fak som sti glo pi smo iz Elek tro voj vo di - ja vqe nog ubi stva Aga te Kri sti u re ì - igra we re per to a ra. ne. U we mu ni su po mi wa ni re ka Sa va i ji Kse ni je Kr naj ski? U pr vom slu ~a ju Sve tla se ga se, to pli (ili bi lo ka kav) po slo vi~ na pat ka („Pli va pat ka pre ko To mi }e se vra ti ti u Slo ve ni ju, pro pa - va zduh vi {e ne stru ji zgra dom. Srp sko Sa ve, no si pi smo na sred gla ve...”), ali je {}e ne {to pa ra i plan ra da ve zan za na rod no po zo ri {te to ne u mrak i ti {i ste na ja va ot ka zi va wa qu ba nu. U zgra di ne ma vi {e od vi („... u kom pi {e – ne vo dva de set oso ba. Lu tam ave Naj go re je {to ne zna mo ka da }e mo opet ra di ti. lim te vi {e”). Nad le `ni ja tiw ski pu stim hod ni ci Ne ma mo ni ko ga da pi ta mo. Vaq da kad sta we bu de ma, osve tqe nim tek ze len vqa ju da }e nam, shod no dra ma ti~ noj elek tro-ener get sta bli zi vo no. Na pro le }e? Ka da pre sta ne da pa da ka stim tre pe re wem zna skoj si tu a ci ji, ob u sta vi ti ko va za van red nu eva ku a sneg, po pu sti mi nus, oto pe se sme to vi, di stri bu ci ju stru je, da }e mo ci ju (i ta le lu ja va sve mi nu po pla ve... tro {ko ve na sta le zbog kva tlost }e utu li ti na kon ro va iza zva nih is kqu ~e wem ne kog vre me na). Por tir sno si ti – mi (ma ko da smo), te da stru ja ovaj pro je kat, ali }e pro ces doc ni je bi - na slu `be nom ula zu pi ta da li da is kqu ne }e bi ti is kqu ~e na ako po tro {wu sve ti na sta vqen a pred sta va }e, ipak, bi ti ~i ma lu gre ja li cu u por tir ni ci. Ne! de mo na „teh no lo {ki mi ni um”. iz ve de na po ~et kom na red ne se zo ne. Ali Naj go re je {to ne zna mo ka da }e mo Iako ni je na ve de no ko me je pi smo na - ako Kse ni ja ob u sta vi pro be ru {i se re - opet ra di ti. Ne ma mo ni ko ga da pi ta mo. me we no, od mah pre po zna jem da je jed na od per to ar do kra ja se zo ne! Ta da osta do smo Vaq da kad sta we bu de sta bli zi vo no. Na adre sa i Srp sko na rod no po zo ri {te. i bez Pri ~a iz Be~ ke {u me u re ì ji pro le }e? Ka da pre sta ne da pa da sneg, po Zda we od 20-ak hi qa da kva drat nih me ta - Ive Mi lo {e vi}, a sva ko po me ra we pla - pu sti mi nus, oto pe se sme to vi, mi nu po ra mo ra bi ti osve tqe no spo qa i iz nu tra, na ove se zo ne, po si ste mu do mi no efek - pla ve... te va qa no gre ja no – da ne ko li ko sto ti na ta, re flek tu je se na sle de }u. Taj gu bi Iz la zim iz Po zo ri {ta, idem ku }i. za po sle nih i isto to li ko sva ko dnev nih tak ne }e bi ti me ren je di no pro pa lim Pro la zim po red Ka fea „Ste ri ja”, sme po se ti la ca ne skon ~a be lom smr }u. S ob - ter mi ni ma ve} i pa ra ma. {te nog bes prav no i bez ugo vo ra o za ku pu zi rom na vi so ke sne `ne na no se i mi nus [ta }e se, da qe, de si ti s vi {e me se~ - u pri ze mqu SNP-a. Ra de nor mal no iako dva de set, ja sno je da Elek tro voj vo di na nim sva ko dnev nim ve `ba ma ba let skog nam du gu ju vi {e od 5 mi li o na. Vi dim ras cir ku lar no pi smo ni je pro sle di la na po - an sam bla, na lik tre nin zi ma vr hun skih ko mo }e ne go ste, tre pe re we te le vi zo ra i gre {an broj fak sa. spor ti sta (pa ra le la mno go bli à sve sti uà re ne ni ti gre ja li ca. û jem mu zi ku s No, ta ko |e je ja sno i da ne sme mo do - naj {i re jav no sti), s pro ba ma or ke stra, raz gla sa. Slu tim {um apa ra ta za espre zvo li ti is kqu ~e we stru je. [ta }e mo kad ho ra, oper skih so li sta? Oni, da bo me, mo - so, bruj fri ì de ra... Na dam se da su is se vo da u pum pa ma za udu va va we va zdu ha gu da ve `ba ju i kod ku }a, ali tek kad za - kqu ~i li le do mat. Uve ~e }e bi ti svir ka. za mr zne a ce vi puk nu? Oda kle to da pla - jed ni~ ki pro ba ju na sta je CE LI NA. A u Bla go na ma, „Ste ri ja” je na na {em bro ti mo, i od ko ga da tra ì mo pa re za po - SNP-u se i ra di o ce li ni. ji lu. SNP {te di i za wih! Oni su, da kle, prav ku? A ta man smo te meq no re no vi ra O~i gled no da se pod „teh no lo {kim deo na {eg „teh no lo {kog mi ni mu ma”. Sr li zgra du. mi ni mu mom” u po zo ri {tu ne pod ra zu me - bi ja je ve li ka taj na. Na{ „teh no lo {ki mi nu mum” je, da - va isto {to i u dru gim „fir ma ma”. Ja sno (autor je upravnik kle, o~u va we in fra struk tu re zgra de. je da nam se re per to ar ru {i, ali, kao u Srpskog narodnog pozori{ta)

Pi {e: Aleksandar Milosavqevi}

Pi {e: Milo{ Jovanovi}

Miklo{ Biro: Sve se svodi na povla|ivawe narodu

li ti ~a re: one ko ji mi sle na su tra i one ko ji mi sle na sle de }e iz bo re. Ako si da le ko vid, ne go va }e{ in sti tu ci je ko je }e op sta ti i ka da ode{ s vla sti. Ali to kod nas ni ko `iv ne ra di. Ve} je po sta la flo sku la da je vla da ju }a stran ka za vod za za po {qa va we i da su stran ke po -

sta le in te re sne gru pe gde do bi ja{ ne {to – po sao, ten der, si ne ku ru... In sti tu ci je su pot pu no uru {e ne, a stran ke svo je „ka dro ve” za po {qa va ju u upra vi a ne pro iz vod wi, ko ju su naj pre uni {ti le lo {om pri va ti za ci jom a sa da ni su u sta wu da je po kre nu. Za to ni ka da ni ko ni je od go va rao, o to me se ne pri ~a. Ko li ko je no vih ne za po sle nih do {lo na bi r o za hva q u j u } i pro pa lim pred u ze }i ma ko ja ni su mo ra la da pro pad nu? To je po en ta, a ne pri ~a o sne gu – ob ja {wa va pro fe sor Bi ro. Ipak, ka ko po ka zu ju is tra `i va wa, sva ki no vi iz bo ri i pred -

Vre me {ted we e te ro lo {ke sta ni ce ne ra de do bro. Na ja vqu ju obil ne ko li ~i ne sne ga usred zi me, ki {u u je sen kad joj vre me ni je, a vru }i ne usred av gu sta! Nad le `ni or ga ni, ko ji bri nu ka ko da pred u pre de ni ~im iza zva ne ne po go de, ima ju svo je za {ti }e ne iz vo re in for mi sa wa od ko jih do bi ja ju in for ma ci je {ta se ju ~e de si lo. Pa se on da de lu je u skla du sa pra vi li ma i pro pi si ma slu `be. ê mu bri ga o to me {ta }e bi ti su tra?! Su tra }e mo da vi di mo {ta }e bi ti ju ~e! I da li to uop {te od go va ra nad le `ni ma. Ako je gu `va u po li ti ci, ima da bu de van red no! Sve ovo se ade kvat no i kon ti nu i ra no na sta vqa na na {u na ci o nal nu po lit ku re ak tiv nog de lo va wa. Ma lo {ta smo mi ra di li pro ak tiv no, sa gle da va ju }i {ta mo è da se de si. U sla du sa kon ti nu ra nim raz vo jem, isto ta ko nam se ne pre kid no de {a va ju stva ri ko je nas uvek iz ne na de. Sem u jed nom slu ~a ju: svet sku eko nom sku kri zu smo do ~e ka li sprem ni. Mi smo u u woj bi li pre no {to je svet za wu i ~uo. Ma la re tro spek ti va na {ih pra }e wa prog no za: dok je svet go vo rio da se Is to~ na Evro pa ras pa da i da do la zi no vo vre me po sle pa da Ber lin skog zi da, mi smo zna li da ne ma pro me ne po sto je }eg sta wa. Bi li smo sprem ni da to do ka è mo ~ak i po ce nu ra to va wa. Dok su ma lo po zna te svet ske TV sta ni ce ve} pri pre mi le {pi ce za bom bar do va we Sr bi je, mi smo bi li si gur ni da do la zi vre me mi ra i pro spe ri te ta. Dok svet go vo ri da se mo ra na }i kom pro mis oko Ko so va, mi sa mo u ve re no or ga ni zu je mo iz no {e we bal va na na dru mo ve ~i me po tvr |u je mo na {u re {e nost za o~u va we ce lo vi to sti na {e dr à ve. Ne bi bi lo lo {e da se re ak tiv no se ti mo sti ho va ko je smo dav no na u~ li: “Mo re Mar ko, ne ori dru mo ve”! “Mo re Tur ci ne ga zi te ora we!”

stop po ja vqu je ta mo gde mu ni je me sto: ba vi se ener ge ti kom a ne nad le `ni mi ni star, stal no se na me {ta kao vla dar... ali to, na à lost, po go du je bi ra ~i ma. Po na {im is tra ì va wi ma, pre ko 50 po sto qu di jo{ uvek je auto ri tar no po svom na ~i nu mi {qe wa. Tra ì ta tu, a ne ne kog ko }e da ure |u je dru {tvo. Mar ke tin ga {i su sve sni te ~i we ni ce i for si ra ju pri ~u ko ja je s aspek ta prak ti~ ne po li ti ke do bra. Pra ve od Ta di }a vo |u, {to on na ne ki na ~in i je ste po {to go spo da ri vla da ju }om stran kom – na po mi we pro fe sor Bi ro. Ustav no gle da no, Ta di} ne ma ovla {}e wa da se me {a u ak tu el ne pro ble me i kao pred sed nik Re pu bli ke vi {e je pro ce du ral na fi gu ra. Ali on sle di o~e ki va wa na ro da i ve ru je svom piaru: ra di ono {to naj {i ri sloj vo li. A to zna ~i, ka è Bi ro, ko ri sti svo ju po zi ci ju ne da ne gu je de mo kra ti ju, da u~i qu de da po {tu ju in sti tu ci je, ne go da is ka è svo ju mo}. – Ta di} se po na {a kao vo`d, i to se ukla pa u onu sta ru De go lo vu po de lu na dr àv ni ke i po -

c m y

dnevnik TRAGOM VESTI: DA LI JE SRBIJA IZGUBILA ZBOG SSP-a

Vaj de ne ma kad ne }e{ da je vi di{ as pra va otvo re na na te mu ko ri sti i {te te ko ju Sr bi ja ima od Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu sa EU po ta kla nas je da ma lo za vi ri mo u zva ni~ nu sta ti sti ku. Su ve broj ke po pra vi lu je su do sad ne, ali u ovom slu ~a ju ipak pred sta vqa ju ne ka kav re per. Elem, Sr bi ja je pot pis na SSP sta vi l a 29. apri l a 2008, a ka ko je za we go vo stu pa we na sna gu po treb no da ga ra ti fi ku ju sve ~la ni ce EU, istog da na je s Uni jom pot pi sa la i Pre la zni tr go vin ski spo ra zum, ko ji je oì veo sve tr go vin ske aspek te SSP-a. Iz me |u osta log, EU se tim ak tom oba ve za la da }e uki nu ti ca ri ne za ro bu iz Sr bi je, dok se Sr bi ja sa gla si la da ski ne ca rin sku za {ti tu za in du strij ske i naj ve }i deo po qo pri vred nih pro iz vo da do 1. ja nu a ra 2014. Ilu stra ci je ra di, u 2012. pro se~ na ca ri na na uvoz ro be iz EU na ni vou je 1,8 pro ce na ta, dok je ca ri na na uvoz iz osta lih ze ma qa s ko ji ma ne po sto ji po vla {}e n i spo r a z um, u pro se ku 8,6 po sto. I sad sti è mo do re zul ta ta. Pre ma zva ni~ noj sta ti sti ci, Sr bi ja je u 2004. go di ni, da kle pre SSP-a, ostva ri la iz voz u EU na ni vou 1,6 mi li jar di evra, dok je uvoz iz dr à va Uni je bio 5 mi li jar di, od no sno po kri ve n ost uvo z a iz vo z om bi la je na sve ga 32 po sto. ê ti ri go di ne ka sni je, te 2008, iz voz je pre ma {io 4

eko no mi ju, fi nan si je i ad mi ni stra ci ju (FE FA) Uni ver zi te ta Sin gi du num, po sto je i dru ge ra ~u ni ce, ina ~e vi {e pu ta jav no iz ne te, ko je ne dvo smi sle no go vo re u pri log to me da je Sr bi ja mno go vi {e do bi la uì va ju }i po vla sti ce u iz vo zu na tr ì {te Evrop s ke uni j e ne g o {to je iz gu bi la li {a va ju }i se, u znak re ci pro ci te ta, ca rin skih pri ho da za pro iz vo de EU ko ji se uvo ze u Sr bi ju. – Ta~ no je da SSP ni je ni {ta no vo u od no su na tr go vin ske po vla sti ce ko je uì va mo za tr ì {te EU od 2000, ka da se Uni ja jed no stra no otvo ri la za pro iz vo de iz Sr bi je ~im se pro me nio re ìm. Me |u tim, za bo ra vqa se da su te po vla sti ce bi le vre men ski ogra ni ~e ne i uve de ne su upra vo u o~e ki va wu SSP-a, ko ji na traj ni ji ugo vor ni na ~in

zu je vi {e eko no mi~ na pro iz vod wa – na vo di prof. Tr bo vi}. – Isto vre me no tre ba ima ti u vi du i da dr `a va ima ogra ni ~e ne mo gu} no sti sub ven ci ja, {to ~i ni na {u po qo pri vre du ma we kon ku rent nom. Me |u tim, u stu di ji FE FA o efek ti ma evrop skih in te gra ci je, ne dvo smi sle no je po ka za no da bi upra vo po qo pri vre da bi la je dan od naj ve }ih do b it n i k a pri k qu ~ e w a Evrop skoj uni ji ba{ zbog sub ven ci ja ko je EU da je po qo pri vred ni ci ma. Ali i ova kva ka kva je, srp ska po q o p ri vre da kon ti n u i r ao ostva ru je za ma {an su fi cit u raz me ni sa ~la ni ca ma EU, pa je ta ko la ne na{ agrar iz ve zao tri pu ta vi {e no {to je uve ze no iz Uni j e. Ka da se po g le da struk tu ra te raz me ne, naj ve }i obim se ostva ru je u tr go vi ni

mi li jar de evra, a uvoz 8,2 mi li jar de, {to zna ~i da je po kri ve nost uvo za iz vo zom iz no si la 48,8 od sto. Na red ne go di ne SE KA oba ra iz voz na 3,2 mi li jar de, ali pa da i uvoz na 6,5 mi li jar di, od no sno po kri ve nost je na pri bli `no istom ni vo – 48,9 od sto. Sle di za tim trend ra sta, pa je iz voz u 2010. pre ma {io 4,2 mi li jar de evra i po krio 59,9 od sto uvo za iz EU, dok je la ne taj po da tak bio jo{ bo qi: ste pen po kri ve no sti uvo za iz vo zom pre ma {io je 61,4 po sto, {to je naj bo qi re zul tat u po sled we dve de ce ni je. Ka da se po sma tra ko rist iz vo zni ka iz Sr bi je i EU usled sma we nih ca ri na, po da ci ka `u da su evrop ski iz vo zni ci u pe -

ure |u je ova kav tr go vin ski spo ra zum – ob ja {wa va prof. Tr bo vi} za na{ list. Po we nim re ~i ma ni su spor ni na vo di po je di nih po li ti ~a ra ko ji se pro ti ve ~lan stvu u EU „da i dr `a ve ko je ne stre me ula sku u Uni ju mo gu da ima ju ova kav vid tr go vin skih po vla sti ca”. Ali, do da je sa go vor ni ca „Dnev ni ka”, tre ba on da re }i i to da se za uz vrat od wih ~e ku je i od re |e na li be ra li za ci ja i niz re for mi, po seb no u de mo kra ti za ci ji dru {tva. – To je po li ti ka ko ju EU prak ti ku je u od no su na Se ver nu Afri ku, na pri mer, i to se zo ve ’po l i ti k a su s ed s tva’. Da k le, uko li ko Sr bi ja od lu ~i da se po vu ~e iz pro ce du re pri stu pa -

osnov n im po q o p ri vred n im pro iz vo di ma, po put ku ku ru za i smr znu tog vo }a, ko je da le ko vi {e iz vo zi mo no {to ih uvo zi mo iz EU. S dru ge stra ne, pre ra |e ne po qo pri vred ne pro iz vo de i ri bu vi {e uvo zi mo iz EU ne go {to ta mo iz vo zi mo, ali isto ta ko je, bar pre ma po da ci ma, bi lo i pre SSP-a. Pro blem na {eg agra ra je i {to ni je u mo gu} no sti da is ko ri sti sve kvo te za iz voz u EU, pa je ta ko pla sman te le }eg me sa na ma we od 10 po sto mo gu }eg, a fla {i ra nih vi na na ne mno go bo qih 17 pro ce na ta. Sva ke go di ne se je di no kvo ta za iz voz {e }e ra is ko ri sti u pot pu no sti, a la ne smo do ma {i li i kvo tu za vi no u rin fu zi. – Go to vo je be smi sle no ras pra vqa ti o to me da li je SSP na neo {te tu ili do neo ko rist Sr bi ji i srp skoj pri vre di u pro te klim go di na ma – ka è za „Dnev nik” eko nom ski ana li ti ~ar Di mi tri je Bo a rov. – Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru ` i v a w u je ne d vo s mi s le n o do neo mno go ve }u ko rist i od one ko ja se jed no stav no mo è do k a z a t i po d a c i m a o od n o s u „ne na pla }e ne ca ri ne“ na uvoz ro be za 7 mi li o na po tro {a ~a i ca rin skih be ne fi ta od slo bod nog pri stu pa tr ì {tu sa 500 mi li o na po tro {a ~a. Na i me, ne sa mo pod okri qem, ne go i pod

ri o du od 2009. do kra ja pro {le go di ne na tom po qu „u{te de li”, od no sno ostva ri li ko rist te {ku 439 mi li o na evra. S dru ge stra ne, na {i su iz vo zni ci po tom osno vu u istom pe ri o du „do bri” ~i ta vih 1,488 mi li jar di evra, pri ~e mu se }ar iz go di ne u go di nu po ve }a va la: 2009. je bi la na ni vou 404 mi li o na evra, 2010. je po ra sla na 522 mi li o na, da bi la ne do ma {i la 562 mi li o- na evra. Ta ko |e, ni je zgo reg na ve sti ni po da tak da je od 2001. do da nas u Sr bi ju ulo `e no oko 17 mi li jar di evra di rekt nih stra nih in ve sti ci ja, te da go to vo dve tre }i ne tog iz no sa do la zi iz ze ma qa Evrop ske uni je. Po re ~i ma dr Ane Tr bo vi}, pro f e s o r a na Fa k ul t e t u za

wa EU, i ona mo è da pro ba da is pre go va ra ta kvu vr stu spo ra zu ma. Ali pri to me tre ba ima ti u vi du da taj spo ra zum mo è bi ti ma we po vo qan no {to je SSP, kao i da }e se sa svim iz ve sno po vu }i fi nan sij ska i teh ni~ ka po dr {ka re for ma ma ko ju Evrop ska uni ja pru à dr à va ma ko je stre me ~lan stvu – na vo di dr Ana Tr bo vi}. Ko men ta ri {u }i tvrd we da je pri me na SSP-a po seb no ugro zi la do ma }u po qo pri vre du, na {a sa go vor ni ca na po mi we da se ne mo è Spo ra zum kri vi ti za ne da }e srp skih se qa ka. – Po qo pri vred ne re for me su kod nas tek de li mi~ no spro ve de ne, a par ce le uglav nom pre ma le da bi mo gla da se or ga ni -

pri ti skom te „po li ti ke pri dru `i va wa EU“, Sr bi ja je ko li ko-to li ko re for mi sa la svoj prav ni po re dak i na ka kvom-ta kvom je pu tu da sre di svo jin ske od no se, na pri mer. Pa da nas ~ak i pro tiv ni ci Evro pe, ka da ose te ne ku ne prav du, pre te da }e prav d u po t ra ` i t i pred Stra zbur {kim su dom, a ne za po sle ni sa wa ju da do bi ju po sao na te ri to ri ji EU. Da ne go vo rim o slo bo di pu to va wa bez vi za i sli~ no. Uosta lom, ~ak i u ovo vre me ka da kri za tre se i sa mu EU, a po go to vu evro zo nu, gra |a ni Sr bi je ne ku pu ju ru bqe ili ju a ne ne go evro – {to zna ~i da na du gi rok i da qe ve ru ju u Evro pu. n Miroslav Staji}

Neko pomaè, neko ba{ i ne Evrop ska uni ja je naj ve }i tr go vin ski part ner Sr bi je. Od ukup ne tr go vin ske raz me ne sa sve tom, ~ak 56 pro ce na ta ot pa da na ze mqe EU; sa dr à va ma CEF TA smo na 17 pro ce na ta, sa Ru si jom na 10, a sa Ki nom na 4 od sto. „Po se ban tret man” sva ka ko za slu ù je i per cep ci ja gra |a na Sr bi je o po mo }i ko ju je dr à va do bi la iz ino stran stva od 2001. go di ne. Ko li ko je pre du be |e we ve li ko ilu stru je po da tak da ~ak 41 od sto ì te qa ov da {wih mi sli da je Ru si ja naj ve }i do na tor Sr bi je. A stvar no sta we je dra ma ti~ no dru ga ~i je: Ru si ja ni je Sr bi ji u pro te kloj de ce ni ji do ni ra la ni evro (!), a sli ~an je „re zul tat” i Ki ne. S dru ge stra ne, di rekt no od EU, kao i od ze ma qa ~la ni ca Uni je, Sr bi ja je do bi la ~ak 4,5 mi li jar de evra. Dru go je pi ta we ka ko smo mi te pa re po tro {i li.

nedeqa19.februar2012.

MODEL JAVNO-PRIVATNOG PARTNERSTVA PRIVREMENO STAVQEN NA LED

Udru `i va we ~e ka da pro |u iz bo ri I

de ja no vo sad skih grad skih vla sti da lo kal ni „Vo do vod” stu pi u jav no-pri vat no part ner stvo za sa da je od lo è na. Ta ko No vi Sad ni je po stao pr vi grad u Sr bi ji u ko jem su se pri vat ni i jav ni in te re si udru ì li oko ta ko bit nog in fr struk tur nog si ste ma ka kvi su vo do vod i ka na li za ci ja. U Sr bi ji do du {e ve} po sto je pri me ri jav no-pri vat nog part ner stva na lo kal nom ni vou, ali se ti ~u uglav nom mno go ma we ose tqi vih i bit nih stva ri, po put ustu pa wa pri vat ni ci ma po slo va od no {e wa sme }a ili na pla te par ki ra wa. Raz lo zi zbog ko jih no vo sad ske vla sti sa da ni su u{le u ovaj po du hvat ni su ba{ naj ja sni ji: lo kal ni ~el ni ci na vo de da je re~ sa mo o od la ga wu dok dr àv ni ni vo vla sti ne us po sta vi ko mi si ju ko ja }e kon tro li sa ti ove po slo ve, a opo zi ci ja i sin di kal ci ve ru ju da je wi ho vo pro ti vqe we pre su di lo, od no sno da vlast ni je è le la pred iz bo re da ri zi ku je s ta ko ose tqi vom te mom. Ka ko bi lo, ono {to je (bio) ciq no vo sad skih vla sti sa JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja” za pra vo je i osnov na ide ja jav no-pri vat nog part ner stva (JPP; en gle ski public-private partnership, PPP): da se nov cem pri vat nog in ve sti to ra iz gra di ko mu nal na in fra struk tu ra za ko ju grad ne ma pa ra, a da se po tom po de li ri zik, od no sno da lo kal na sa mo u pra va i pri vat ni in ve sti tor za jed no ubi ra ju pro fit tog pred u ze }a. U kon kret nom slu ~a ju, in ve sti tor je tre ba lo da ob no vi vo do vod nu i ka na li za ci o nu in fra struk tu ru, te iz gra di ve o ma sku pa po stro je wa za pre ~i {}a va we ot pad nih vo da. To su pro jek ti na su {no neo p hod ni gra |a ni ma, ali No vi Sad u do gled no vre me ne }e ima ti nov ca da ih fi nan si ra iz sop stve nih iz vo ra. Za uz vrat, pri vat ni in ve sti tor do bio bi 49 od sto vla sni {tva nad „Vo do vo dom i ka na li za ci jom”. U sve tu je ova kav ob lik po slo va wa pri li~ no ~est, a ne ki od naj po zna ti jih i naj zna ~aj nih in fra struk tur nih obje ka ta ta ko po dig nu tih u Evro pi su br za pru ga iz me |u Ro ter da ma i Am ster da ma i atin ski aero drom. Isto ta ko, i lon don ski me tro se, na pri mer, odr à va kroz JPP. Ta mo {we vla sti su pro ce ni le da im ni je ce lis hod no da tro {e ogro man no vac po re skih ob ve zni ka na ove po slo ve, ve} da bi se ta sred stva mo gla efi ka sni je upo tre bi ti. Iako ni je za ute hu, ~i we ni ca je da, ba{ kao ni u Sr bi ji, ni u ostat ku re gi o na, jav no-pri vat no part ner stvo ni je za ì ve lo. Ipak, ne dav no iza bra na no va hr vat ska vla da je na ja vi la da }e ozbiq ni je u}i u ta kve pro jek te. Ci qa se grad wa ener get ske, tu ri sti~ ke i sa o bra }aj ne in fra struk tu re, ali i – {to je po seb no za ni mqi vo, a kod nas, ~i ni se, jo{ uvek ne za mi sli vo – so ci jal ne in fra struk tu re, po put bol ni ca, za tvo ra i sta ra~ kih do mo va. – Dr à va vi {e ne ma nov ca za fi nan si ra we so ci jal ne in fra struk tu re pa }e ve }i na tih pro je ka ta bi ti od ra |e na po mo de lu JPP-a – ka ù u Za gre bu.

U Sr bi ji, sli~ no No vom Sa du, i u Be o gra du raz mi {qa ju da u|u u JPP kad je re~ o vo do snab de va wu, ali i upra vqa wu ot pa dom. Do du {e, za raz li ku od glav nog gra da Voj vo di ne, Be o gra |a ni to ne `e le da ura de kroz stva ra we za jed ni~ kog pred u ze }a, ve} pu tem ugo vo ra o kon ce si ji, od no sno pot pu nog ustu pa wa ovih po slo va pri vat nom in ve sti to ru na pe riod od ne ko li ko de ce ni ja, na kon ~e ga bi se sve po no vo vra ti lo u grad sko vla sni {tvo. Be o grad je, za pra vo, u naj jed no stav ni ji ob lik JPP-a – ustu pa we po slo va, u{ao pri li~ no dav no, ka da je do zvo lio pri vat nim pred u ze }i ma da oba vqa ju po slo ve jav nog grad skog pre vo za. Od osta lih gra do va, u Som bo ru, ]i }ev cu i U`i cu po sto je za jed ni~ ka pred u ze }a za snab de va we ga som, u Ki kin di, Aran |e lov cu i Pro ku pqu su pri vat ni ci ma po ve re ni po slo vi par king ser vi sa, dok se pri vat ni in ve sti to ri u de se tak op {ti na ba ve upra vqa wem ot pa dom.

[ta to pla{i sindikalce? Jed na od pred no sti JPP-a je i uvo |e we efi ka sni jeg upra vqa wa u jav ne ko mu nal ne si ste me. Po {to ni je dan pri vat ni in ve sti tor, pro sto re ~e no, ni je ble sav da ulo `i no vac u trom i truo dr `av ni apa rat, u prak si pri vat ni ci ve o ma ~e sto ugo vo rom o JPP-u do bi ja ju i znat ne in ge ren ci je u upra vqa wu ko mu nal nim pred u ze }em. Ta ko je, iz gle da, tre ba lo da bu de i u No vom Sa du – pri vat ni in ve sti tor bi se ba vio „dnev nim me nax men tom”, dok bi grad od lu ~i vao o stra te {kim pi ta wi ma ve za nim za in te re se gra |a na. Sto ga i ne ~u di gnev na re ak ci ja sin di ka la ca, ko ji su ~ak na ja vi li ula zak u {trajk uko li ko se grad od lu ~i da u|e u JPP: sve ono zbog ~e ga je po sao u jav no-ko mu nal nim pred u ze }i ma da nas zlat na ko ka za one po vla {}e ne par tij skim i ro |a~ kim ve za ma ve ro vat no bi vr lo br zo ne sta lo. O JPP-u se ovih da na pri ~a lo i zbog vre men skih ne po go da ko je su za de si le Sr bi ju: biv {i po kra jin ski pre mi jer \or |e \u ki} oce nio je da bi pu te vi bi li mno go bo qe o~i {}e ni od sne ga da su se u te po slo ve, po prin ci pu JPP-a, ukqu ~i li i se qa ci sa svo jom me ha ni za ci jom, pod se }a ju }i da pred log o ta kvom jav no-pri vat nom part ner stvu po sto ji ve} de se tak go di na. \u ki} je uka zao na broj ne po zi tiv ne pri me re ta kve prak se u Evro pi, po seb no apo stro fi ra ju }i pri mer nor ve {kog gra da Li le ha me ra, u ko me ne po sto ji ni jed na jav na ko mu nal na slu `ba, a ipak ~i tav ko mu nal ni si stem funk ci o ni {e bes pre kor no – po go to vo u od no su na ono na {ta smo mi na vi kli – i to upra vo za hva qu ju }i prin ci pu JPP-a. n Vladimir ^vorkov

POSLEDICE POGOR[AWA EKONOMSKIH PERFORMANSI SRBIJE

Rej ting nam se i za slam ku hva ta

o sled we dve sed mi ce Sr bi ju je za hva tio i ta las cr nih eko nom skih ve sti: ve li ki US Steel je di gao si dro i pro dao sme de rev sku è le za ru dr à vi za do lar, me dij ska gru pa ci ja WAC se po vla ~i i tra ì ka kvog-ta kvog kup ca za svo je ov da {we akvi zi ci je, za mr znut je aran `man sa MMF-om, di nar je za me sec da na iz gu bio na vred no sti 3,9 od sto, a tu je i pad prog no ze ra sta BDP-a za ovu go di nu sa 1,5 na sa mo po la pro cen ta, pa per ma nent no po ve }a we ni voa lo {ih kre dit nih pla sma na... Ka da ne ka ze mqa u ta ko krat kom ro ku za be le ì to li ko pu no za bri wa va ju }ih ve sti, on da in ve sti to ri be è da qe od we – i bez dru gog ta la sa kri ze ko ji je za pqu snuo svet. Tim pre {to ova ko ne ga tiv ni tren do vi pre te da se od ra ze i na kre dit ni rej ting ze mqe. Ta per for man sa za nas ni da nas ni je ba{ po hval na i iz no si BB, od no sno, po me |u na rod nim kri te ri ju mi ma, is pod je in ve sti ci o nog pra ga. Me |u tim, i ova oce na mo gla bi da se po gor {a i da nas pri bli ì dr à va ma ~i je se har ti je od vred no sti tre ti ra ju kao „sme }e”. Ako je za ute hu, me |u na rod ne agen ci je jo{ ni su na ja vi le da }e us kro po no vo oce wi va ti rej ting na {e ze mqe. Pod se ti mo, od agen ci je „Fi~” je Sr bi ja la ne do bi la bla go po boq {a we rej tin ga, od no sno sa BB- do {li smo na BB, i to za to {to je do ma }a va lu ta bi la sta bil na a in fla ci ja se sma wi la. No, pr vu per for man su upra vo kva ri mo, a ko li ko }e se skok evra i naf te od ra zi ti na ce ne – tek }e mo ra ~u na ti.

Eko nom ski stru~ wak Ni ko la Fa bris sma tra da }e sve {to se do go di lo, a po seb no za mr za va we sa rad we sa MMF-om, bez sum we ne ga tiv no od ra zi ti na rej ting. S dru ge stra ne, u NBS su op ti mi sti, i uve -

ra va ju da kre dit ni rej ting Sr bi je ni je ugro èn. Vi ce gu ver ner NBS Bo jan Mar ko vi} ob ja {wa va da rej ting ne za vi si od krat ko ri~ nih po tre sa, te da bi on bio pod zna kom pi ta wa tek u slu ~a ju ugro à va wa ma kro e ko nom skih kre ta wa na du ù

sta zu. Ako, pak, na tom pla nu za be le ì mo po boq {a we, mo è se do go di ti da nam se ova oce na ~ak po boq {a, tvr di Mar ko vi}. Bi lo bi le po da bu de ta ko, ma da sa da na go ve {ta ja za to ne ma. Ka da su i pre po me nu te cr ne se ri je pi ta li se kre ta ra Udru è wa ban ka Ve ro qu ba Du ga li }a da li }e Sr bi ja ove go di ne po kva ri ti kre dit ni rej ting, on je ob ja snio da nam je ve} do voq no ni zak. Pre ma to me, do voq no je lo {e {to }e mo ove go di ne stre pe ti i za na {a dva „B” ume sto da o~e ku je mo po pra vak. – Bez ob zi ra na jo{ uvek za dr àn kre dit ni rej ting na ni vou BB, Sr bi ja u ovom tre nut ku ne mo è da se za du ì na me |u na rod nom tr ì {tu po 7,25 pro ce na ta, ko li ko je to bi lo mo gu }e je se nas – ka è eko nom ski stru~ wak Mi ro slav Pro ko pi je vi}. – Ka da bi smo se da nas za du ì va li, ka ma ta bi bi la bar de vet od sto. To je pre sku po, pa za to ne o~e ku jem no vo za du ì va we dok se uslo vi za nas ne pro me ne i ka ma ta ne sni zi. I upra vo na tom tra gu je i zna ~aj pri ~e o kre dit nom rej tin gu dr à ve za obi~ nog gra |a ni na. Ne sa mo {to }e sa ma dr à va s ve }om mu kom do }i do nov ca ko jim }e za kr pi ti bu xet ske ru pe i us put ot pla }i va ti po sto je }i dug pre ma ino-po ve ri o ci ma, ne go te {ko u do gled no vre me mo è mo o~e ki va ti i sma we we ka mat nih sto pa na kre di te ko je nu de ban ke u Sr bi ji. Na pro tiv. A bez po voq nih kre di ta do ma }a pri vre da te {ko da mo è gu ra ti na pred. n Du{anka Vujo{evi}

dnevnik

nedeqa19.februar2012.

INTERVJU

prof. dr dubravka Stojanovi], iStori^ar

Bez o~ no je po tro {e na jo{ jed na de ce ni ja N

– Ciq sve ga to ga je da po tom ci onih ko ji ma je su |e no po sle ra ta, a od ko jih su mno gi sa da na vla sti, is pe ru po ro di~ ne bi o gra fi je. Na rav no da je bi lo onih ko ji su ne vi no su |e ni, ali bi lo je i onih ko ji je su bi li od go vor ni i ko ji je su ko la bo ri ra li, za {ta se su di lo u svim ze mqa ma ko je su bi le pod oku pa ci jom. Ma lo se zna da j e u Fran cu skoj u oslo bo |e nim de lo vi ma bi lo ubi je no bez su |e na oko 6.000 qu di, a po sle oslo bo |e wa od mah jo{ oko 4.000, da je po sle pod De Go lom za ko la bo ra ci ju osu |e no oko 120.000 qu di, od ko jih na smrt wih 1.500. Sli~ no je bi lo i u ve }i ni dru gih ze mqa. Za to po seb no tre ba bi ti opre zan, jer ni su svi su |e ni ne vi ni! E sad, kod nas da bi re ha bi li to va li svo je de do ve ili po vra ti li imo vi nu ({to je jo{ ~e {}i raz log) po je din ci me wa ju isto ri ju i u wu uvo de tra gi~ nu za bu nu. Iz wi ho vog sa svim li~ nog i vr lo ma te ri jal nog in te re sa mi u sud o isto ri ji uno si mo ide ju da je pot pu no sve jed no da li je ne ko bio uz na ci ste ili se bo rio pro tiv wih. Dru {tvo ko je kre ne tim pu tem, a na to ukqu ~i „isto rij ski auto ma ti zam”, ima sve raz lo ge da te {ko za lu ta. l veoma ste angaòvani na projektu zajedni~kih uxbenika istorije na balkanu i jedna ste od retkih koja drì “nogu u vratima” da ta dobra ideja ne propadne. koliko je, ipak, realno da na ovim prostorima u skoro vreme mladi u~e zajedni~ku istoriju? nije li nemcima i francuzima koji takav uxbenik danas imaju, ipak trebalo pola veka da do wega do|u? – Pot pu no ste u pra vu, ali pod uslo vom da mi ve ru je mo da ì vi mo u nor mal nim ze mqa ma. Ka da bi to bio slu ~aj, ja se uop {te ne bih se ki ra la i pu sti la bih dr à ve da ra de svoj po sao, re dom, ka ko i tre ba. Da pr vo ra de su do vi, pa da se do no se pa met ni za ko ni, pa da se vo di ra ci o nal na spoq na po li ti ka, pa da se iz dvo ji no vac za na u ku, pa da se po dr è ra ci o nal na is tra ì va wa pro {lo sti... Ali, po {to mi ne ì vi mo u ta kvim dr à va ma, on da mo ra mo da se pri hva ti mo po sla „na o pa~ ke”, tj. obr nu tim re dom. Tu ma ~e we isto ri je i „isto ri ja za po mi re we” tre ba lo bi da pro is tek ne iz sve ga pret hod nog. A mi, eto, kre }e mo od te no ve isto ri je jer ne ma mo raz lo ga da ve ru je mo da }e dr à va ure di ti sve pret hod ne rad we. Za to pi {e mo svo ju isto ri ju u ko joj sva ko ima pra vo na re~, a ciq je di sku si ja a ne u~e we na pa met tre nut nih „isto rij skih isti na”. Isto ri ju tre ba u~i ti kao kon tro ver zu, a ne kao sa `va ka ni la `wak u ko ji ni ko ne ve ru je. l da li vam me|usobne tu`be i kontratu`be za ratne zlo~ine izme|u Srbije i hrvatske, a pre toga i bih, odmaù da sa tamo{wim istori~arima do|ete do objektivnije slike o onome {to se doga|alo po~etkom devedesetih ili se struka ve} pribliìla nekoj zajedni~koj oceni? – Isto ri ~a ri su du `ni da ra de svoj po sao. Kao i svi dru gi, iako je to naj te è. Te tu `be su bi le po li ti~ ke me re ko je slu è za pot pa qi va we do ma }ih jav nih mwe wa i stal no “lo è we” pro tiv su sed nog na ro da. Ipak, mi slim da mi mo ra mo iz vu }i ko rist od wih – pri li kom tih pre tre sa iz no se se po da ci ko je na {e sre di ne ni su è le le da zna ju. I kroz ta su |e wa sa zna ju se stva ri ko je su na {e dr à ve hte le da sa kri ju. Ta ko do la zi mo do jed nog pa ra dok sal nog re zul ta ta: ume sto pri li ke da se (sa da prav no) iì vqa va mo nad su se di ma, do bi }e mo po dat ke da mi sli mo o se bi. Ako smo pa met ni. l prekrajawe granica se, vi{e-mawe , u istoriji de{avalo jedino ratom a svaki je, kako ste nedavno ocenili, stvarao samo kvasac za nove sukobe. ako je to tako moè li se dogoditi da nakon granica koje kosovo, uz pomo} svojih zapadnih saveznika, èli da i Srbija zvani~no prizna, kvasac naraste i izazove nove sukobe? su ob ja {wa va li {ta sve zna ~i ula zak u Evro pu, jer je to u – Ce la Bo sna je i da qe taj kva sac, jer stra ne ko je su ta su {ti ni su prot no wi ho vom in te re su. Ko li ko je Mi lo {e mo ra to va le, uz na vi ja we iz su sed ne Hr vat ske i Sr bi je, vi} od go vo ran za de ve de se te, to li ko su ovi od go vor ni za mi sle da }e to opet mo }i sve da pre met nu, i da u „sle de}m jed nu ogrom nu pro pu {te nu pri li ku. Ima mo mno go raz lo vu ~e wu” bo qe pro |u. To ra de i Sr bi i Al ban ci s Ko so ga da sle de }u de ce ni ju ì vi mo sa zeb wom – tvr di pro fe vom, Ma ke don ci i Al ban ci s Ma ke do ni jom. Kao da se svi sor ka Sto ja no vi}. na me {ta ju da pro me ne tre nut no sta we. A do pro me ne mo l vas istori~are ~esto okrivquju za „naru~enu” istoriju, a posledwih godina iz te i takve istorije è do }i sa mo u ra tu. Sve je ja ko tru sno i su ko bi se mo gu na{a je elita ~esto uzimala pojedine probleme i na de si ti po svim tim {a vo vi ma. Za to je ula zak u Evro pu bio silu ih podgrevala kako bi se wima srpska javnost dra go cen – Bal kan bi po stao sta bil ni ji, pro ble mi bi se danima i mesecima zamajavala. da li mi zapravo re {a va li u in sti tu ci ja ma, a ne na gra ni~ nim pre la zi ma. istorijske mitove i nove “istine” koristimo da ne Uosta lom, to je bio kqu~ ni raz log za na sta nak uje di we ne bismo videli realnost i shvatili vreme u kome ì- Evro pe – do ne la je mir tom tra gi~ nom kon ti nen tu ko ji vimo? sa da, za hva qu ju }i to me, ì vi bez su ko ba sko ro 70 go di na! – To je ste sa vr {e na for mu la: ume sto ne kog te {kog i l u vreme devedesetih intelektualna elita u Srak tu el nog pro ble ma, vi pod met ne te ne ki pro blem iz sko - biji je me|u prvima znala kuda Srbija ide sa milori je ili dav ni je pro {lo sti! I ta ko stal no za va ra va te {evi}em i nije se libila da to javno i govori. dajav nost, ba ca te joj igra~ ki ce da se ona za ni ma, a svi pro - nas intelektualna elita }uti do te mere da su nam ble mi osta ju ne re {e ni. na javnoj sceni “igra~i” iz tre}eg reda koji, da su Ali ima i je dan jo{ ma lig ni ji raz log. Isto ri ja se vremena normalna, nikada ne bi bili tu gde danas pred sta vqa ko ne ka sud bi na, fa tum, ne ki tok na ko ji qu - jesu. Za{to je to tako? di ne ma ju uti ca ja, pa on da kao da se ka è: eto, ta ko je, tu – In te lek tu al na eli ta je, mo ram re }i na iv no, o~e ne ma iz bo ra. To je sa vr {e no za sve auto ri tar ne po ret ke, ki va la da }e s pa dom Mi lo {e vi }a svi pro ble mi bi ti jer on da ne ma ni ka kve od go vor no sti – jer, {ta smo dru go re {e ni, da je on bio na ne ki na ~in na met nut. To pro iz i mo gli! Ot pri li ke, „sa gra di li smo ku }u na sred pu ta”, la zi iz po gre {nog tu ma ~e wa na {eg ko mu ni zma, za ko ji {to se ~e sto ~u je, pa – kao – {ta sad mo è mo. „[i ba nas je ta eli ta ta ko |e mi sli la da je na met nut i ni je hte la isto ri ja”. Sad je i Ra do da ~u je ko li ko je on du van Ka ra xi} u Ha gu iz ja bok i ka ko su traj ni we Ra do van Ka ra yi} je u Ha gu iz ja vio da se vio da se zlo ~in u Sre go vi isto rij ski ko re ni zlo ~in u Sre bre ni ci de sio „po isto rij skom u na {oj po li ti~ koj kul bre ni ci de sio „po isto auto ma ti zmu”. Ho }e da ka è da je mr `wa rij skom auto ma ti zmu”. tu ri. Ta ko se re ìm Ho }e da ka è da je mr pro me nio, ali su me to di pre ma „Tur ci ma” to li ka da se zlo ~in `wa pre ma „Tur ci ma” vla da wa osta li sa svim do go dio, ta ko re }i, lo gi~ no. To je stra {no to li ka da se zlo ~in do sli~ ni onim pret hod opa sno. Vi on da iz va di te iz pro {lo sti go dio, ta ko re }i, lo gi~ nim. Opet se ne po {tu je oprav da we za sve, pa i za ge no cid no. To je stra {no opa prav na dr à va, opet je sno. Vi on da iz va di te iz ona po sta la par tij ska, pro {lo sti oprav da we za sve, pa i za ge no cid. Kao, to se opet je va `ni ja ko a li ci ja od za ko na i li~ ni in te res od de {a va auto mat ski, qu di to ne mo gu ni spre ~i ti. Ne ma je - in sti tu ci ja i pro ce du ra. I on da se eli ta raz o ~a ra la i zi vi je po ru ke, ni zlo kob ni je zlo u po tre be isto ri je. u}u ta la. Ali ona na to ne ma pra vo. Ako }u ti, de li od go vor nost l verujete li u rehabilitaciju i uveravawe zakonopisaca da }e ona doneti pomirewe? ili }e nakon s vla {}u. Wen po sao i du `nost je da upo zo ra va na pro pu we jedini rezultat biti da }e potomci onih koje ste. Uko li ko to ne ra di, vlast ne ma gra ni ca i ta ko po no srpski sudovi posledwih godina u velikom broju vo sti è mo u je dan od tih na {ih fa tal nih za ~a ra nih kru „amnestiraju” samo unov~iti „nove ~iwenice” koje, go va ko ji svi li ~e je dan na dru gi. eto, sada pokazuju da su svi nevini? n Qubinka Male{evi} o va kwi ga isto ri ~ar ke prof. dr Du brav ke Sto ja no vi} „No ga u vra ti ma”, ob ja vqe na u kul tu ro lo {kom pro se deu „Bi bli o te ka 20. ve ka”, po ka zu je ka ko se sa ne ti pi~ nim isto rij skim is ka zom mo gu tu ma ~i ti do ku men ta sa vre me ne isto ri je i {ta na u~ ni rad nik mo è u~i ni ti da se “vra ta ne za tvo re” mi sle }i tu pre sve ga na us po sta vqa we nor mal nih od no sa me |u biv {im ju go slo ven skim dr à va ma. Ali i na to ko ve zbi va wa u sop stve noj dr à vi ko je isto ri ~a ri mo gu vred no va ti i u vre me nu sa da {wem a ne ~e ka ti da pro |u go di ne pa tek on da o wi ma su di ti. Pro fe sor ka Sto ja no vi} sa da {we vre me, kao i ono dav no i ne dav no pro {lo, vi di dru ga ~i jim o~i ma od vo de }e po li ti~ ke eli te za ko ju tvr di da je u~i ni la sve ka ko bi nas jo{ vi {e uda qi la od Evro pe i da bi obi~ nim qu di ma, ko ji gr ca ju u be di i ne ma {ti ni, “oga di la” evrop sku po ro di cu ko ja se da nas ~i ni da qa ne go {to je to bi lo ju ~e. – Ciq je bio mno go bli ì! Po li ti ~a ri su u~i ni li sve da on ode {to da qe! Za is pu we we sva kog uslo va po tro {i li su de set pu ta vi {e vre me na ne go {to je bi lo po treb no. Sva ka iole va `ni ja stav ka mo ra la je da se vra }a po ne ko li ko pu ta i da se na to me iz gu bi bes kraj no, a ina ~e ne pro ce wi vo sku po vre me. Se ti mo se sa mo onih blan ko ostav ki ili zah te va da po li ti ~ar ne mo è ima ti vi {e funk ci ja – pa to je bes ko na~ no tra ja lo! Vi {e je vre me na po tro {e no na po ku {a je da se kroz na mer no ne pre ci zne od red be no vih za ko na pre va ri Evro pa, ne go na to da se ubr za ju in te gra ci je. Evro pa zna ~i po {to va we za ko na i pro ce du ra, {to na {im po li ti ~a ri ma ne od go va ra. Oni su bez o~ no po tro {i li 11 go di na na {ih ì vo ta i do ve li nas, po ko zna ko ji put, u si tu a ci ju da sad ne zna mo gde bi smo. Na mer no ni -

prva preSuda o obe[te]ewu naSlednicima rehabilitovanih

Prav da dr àv nog d lu ka som bor skog Osnov nog su da, do ne se na 11. fe bru a ra i pr va ta kve vr ste u na {em pra vo sud nom si ste mu, ko jom se Emi Za| va-Me rei, }er ki i za kon skoj na sled ni ci Ste va na-I{tva na Me re i ja, ko ga su par ti za ni u de cem bru 1944. go di ne od ve li i ubi li, a ko ga je 2007. ta da Okru `ni a sa da Vi {i sud u Som bo ru re ha bi li to vao kao `r tvu pu ke i sle pe od ma zde, do de qu je 730.000 di na ra kao ne ma te ri jal no obe {te }e we, i zva ni~ no je otvo ri la jo{ jed no ve li ko pi ta we no vo pe ~e ne de mo kra ti je u Sr bi ji. Na i me, iako se jo{ uvek po u zda no ne zna ko li ki je broj qu di u Sr bi ji iz po li ti~ kih, ver skih, na ci o nal nih ili ide o lo {kih raz lo ga bio li {en ì vo ta, slo bo de ili dru gih pra va (ka ko to de fi ni {e ne dav no usvo je ni Za kon o re ha bi li ta ci ji), sva je pri li ka da ~ak i ovo li ka od {te ta, za ko ju je te {ko pret po sta vi ti da li za i sta mo è na dok na di ti sve mu ke po ro di ce Za| va-Me rei na kon I{tva no vog od vo |e wa i ubi stva, vr lo la ko mo è do ve sti Sr bi ju na rub ban kro ta. Jer, ra ~u ni ca je jed no stav na. Naj bla è pro ce ne go vo re da bi broj re ha bi li to va nih, pa u per spek ti vi od stra ne dr àv nog bu xe ta i obe {te }e nih, mo gao vr lo la ko da bu de i {e sto ci fren, {to bi zna ~i lo oba ve zu Sr bi je da za ove na me ne obez be di mi ni mal no 700 mi li o na evra iz dr àv ne ka se. Do ove broj ke do la zi se vr lo la ko ako se ima u vi du da je Rav no gor ski po kret Dra è Mi ha i lo vi }a, pa sled stve no to me i we go vi pri pad ni ci, ne ta ko dav no, iz ko la bo ra ci o ni sti~ kog „pre ba ~en“ u an ti fa {i sti~ ki, da je no vim za ko nom omo gu }e na re ha bi li ta ci ja mo bi li sa nim pri pad ni ci ma oku pa tor skih je di ni ca uko li ko su dr à vqa ni Re pu bli ke Sr bi je a da ni je do ka za no wi ho vo u~e {}e u rat nim zlo ~i ni ma, da su Za ko nom o re ha bi li ta ci ji ob u hva }e ni i su `wi sa Go log oto ka „po li ni ji IB-a“... Ma da se sla è da ova pre su da otva ra svo je vr snu eko nom sku „Pan do ri nu ku ti ju“, Mi o drag Se ku li}, du go go di {wi za me nik jav nog tu ì o ca, su di ja, i je dan od naj u gled ni jih som bor skih

stva ri. Da bi do od lu ke o obe {te }e wu uop {te do {lo, to me mo ra pret ho di ti sud ska od lu ka o re ha bi li ta ci ji na osno vu Za ko na o re ha bi li ta ci ji, ko ji je Na rod na skup {ti na do ne la 11. de cem bra pro {le go di ne – po ja {wa va Se ku li}. – Pret hod no va `e }i Za kon o re ha bi li ta ci ji do ne sen 2006. imao je sve ga de vet ~la no va i bio je ve o ma {tur, a pri to me je pi ta we obe {te }e wa re gu li sao sta vom da }e na knad no bi ti usvo -

od{teta i dinasti~kim protivnicima? Za ni mqi vo je da naj no vi ji Za kon o re ha bi li ta ci ji, za raz li ku od onog iz 2006. go di ne, ne po sta vqa ju }i „po ~et no“ vre men sko ogra ni ~e we, otva ra jo{ jed no ne do re ~e no (mo `da i bi zar no) pi ta we za prav nu stru ku. Na i me, za ko nom iz 2006, mo gu} nost re ha bi li ta ci je je po sto ja la za sve o{te }e ne po ~ev od 6.apri la 1941. do do no {e wa ovog za kon skog ak ta, pa je ne ja sno da li iz o sta vqa we „nul te ta~ ke“ u no vom Za ko nu o re ha bi li ta ci ji, ima ju }i u vi du dr `av no-prav ni kon ti nu i tet Sr bi je, mo `e da zna ~i da }e pra vo na re ha bi li ta ci o no obe {te }e we mo }i da stek nu i na sled ni ci `r ta va npr. [e sto ja nu ar ske dik ta tu re ili, idu }i da qe u pro {lost, vi {e de ce nij skih di na sti~ kih bor bi obre no vi }e va ca i ka ra |or |e vi }e va ca. advo ka ta ko ji je bio i pred sed nik Advo kat ske ko mo re re gi o na Som bor, Apa tin, Oxa ci, ne ma di le mu ka da je pri me na za kon skih pro pi sa u ve zi re ha bi li ta ci je i obe {te }e wa u pi ta wu. – Ako pri ~a mo o obe {te }e wu u ovom ali i dru gim pri me ri ma, mo ra mo da raz li ku je mo dve

je ni pro pi si ko ji ma se to de fi ni {e, {to ni kad ni je u~i we no. Ta ko su re ha bi li to va ne oso be ili wi ho vi na sled ni ci bi li u si tu a ci ji da ima ju sud sku od lu ku o re ha bi li ta ci ji, ali da ne mo gu po ve sti bi lo ka kav pro ces o ne ma te ri jal nom obe {te }e wu.

IN MEMORIAM

Pro ta Je vrem Ran deq U No vom Sa du je ju ~e umro na{ ugled ni su gra |a nin go spo din Je vrem Ran deq, sve {te nik, pro to pre zvi ter sta vro for i ne ka da {wi pa roh hra ma Us pe ni ja Pre sve te Bo go ro di ce. Pro ta Je vrem ro |en je u Ka }u 17. apri la 1929. go di ne u se o skoj po ro di ci od oca Ste va na i maj ke Mi li ce ro |e na Ma le {ev. Ta mo je za vr {io i osnov nu {ko lu, a po tom i Zmaj-Jo vi nu gim na zi ju u No vom Sa du i Bo go slov ski fa kul tet u Be o gra du. Za |a ko na je ru ko po lo èn u Sr bo bra nu a za pre zvi te ra u ru skoj Iver skoj ka pe li u Be o gra du 1953. go di ne. Kao pri vre me ni pa roh slu `bo vao je u Go spo |in ci ma, Ru men ci i Tu ri ji, a 1958. do {ao na pa ro hi ju u svo je rod no me sto Ka}. Tu se, po red pa stir skog ra da sa svo jim su se qa ni ma, a po go to vo sa wi ho vom mla dim na ra {ta ji ma, osnov ci ma i sred wo {kol ci ma, na ~a so vi ma ve ro na u ke, an ga ò vao na do ma }in skom i ma te ri jal nom sre |i va wu i una pre |e wu pa ro hi je i cr kve ne op {ti ne: me |u pr vi ma u Voj vo di ni elek tri fi ko vao je cr kve na zvo na, a za tim je i sta ru zgra du ve ro i spo ved ne {ko le pre u re dio u kom fo ran stan za jo{ jed nog sve {te ni ka, sa zi dao je no vu zgra du pa ro hij skog do ma i pro {i rio por tu Hra ma Sve tog Ni ko la ja i pre tva rio je u ve li ki i lep park u cen tru se la. Kao ~lan sve {te ni~ kog ho ra Ba~ ke epar hi je imao je je din stve nu pri li ku da pro pu tu je i upo zna mno ge ze mqe i pre de le, pa i da se po klo ni naj ve }im hri {}an skim sve ti wa ma u Sve toj ze mqi, po mo li na gro bu Go spod wem u Je ru sa li mu, me stu ro |e wa Si na Bo ì jeg u Vi tle je mu i we go vog kr {te wa na re ci Jor dan. U No vi Sad je sa slu `bom pre {ao 1980. go di ne gde je osvo jio sve sim pa ti je i ve li ku po dr {ku svo jih pod ru~ nih pa ro hi ja na, na ro ~i to kad je od dr àv nih vla sti do bio do zvo lu da dr ì na sta vu ve ro na u ke i u me snoj kan ce la ri ji. De ve de se tih go di na pro {log ve ka

osno vao je Od bor za grad wu hra ma na No vom na se qu. Ubr zo je, uz bla go slov epi sko pa, do bio me sto za zi da we Hra ma pre no sa mo {ti ju Sve tog Sa ve i za to je ot pu to vao na Sve tu go ru Ato sku oda kle je, iz na {eg ma na sti ra Hi lan da ra do neo ka men te me qac iz va |en iz zi da ke li je Sve tog Si me o na Mi ro to ~i vog. U pen zi ju je oti {ao 1995. go di ne, da bi zlat nu sta rost pro veo sa svo jom `i vot nom sa put ni com su pru gom \ur |in kom, slu `be ni kom Ga le ri je Ma ti ce srp ske u pen zi ji. Za so bom je osta vio, da ve~ no za wim tu gu ju, si na \or |a, na {eg ko le gu no vi na ra; }er ku Mi li cu (uda tu Sto ja di no vi}), do cen ta na mu zi~ kom od se ku Aka de mi je umet no sti i pr va ki wu ope re Srp skog na rod nog po zo ri {ta u No vom Sa du i pe to ro unu ~a di: Ne na da, Pre dra ga, Dra go sla va, Na ta {u i Bo {ka. Branislava Opranovi}

nedeqa19.februar2012.

c m y

dnevnik

lI cA OTvA RA NO vU SRP SKU PAN DO RI NU KU TI jU?

po ce nu ban kro ta

Po Se ku li }e vim re ~i ma, no vi Za kon o re ha bi li ta ci ji je to pi ta we re gu li sao upu }u ju }i re ha bi li to va ne oso be ili wi ho ve na sled ni ke na Ko mi si ju za re ha bi li ta ci o no obe {te }e we, ko ju mi ni star prav de mo ra da for mi ra naj ka sni je 60 da na od po ~et ka va `e wa no vog Za ko na o re ha bi li ta ci ji. – Uko li ko wi hov zah tev pred Ko mi si jom bu de od ba ~en ili de li mi~ no usvo jen, upu }u ju se na van par ni~ ni po stu pak pred osnov nim su do vi ma ko ji }e od lu ku o vi si ni obe {te }e wa do no si ti na osno vu Za ko na o obli ga ci o nim od no si ma, ta~ ni je na osno vu we go vog 200-tog ~la na, ko ji de fi ni {e da pra vo na ne ma te ri jal no obe {te }e we li ce ima „u slu ~a je vi ma pre tr pqe nih du {ev nih bo lo va zbog po vre de ugle da, ~a sti, slo bo de ili pra va li~ no sti, smr ti bli skog li ca kao i za strah“, ce ne }i pri to me ka ko ja ~i nu du {ev nog bo la i stra ha, ta ko i sam ciq obe {te }e wa. Evi dent no da je u ovom „ras ko ra ku“ sta rog i no vog Za ko na o re ha bi li ta ci ji i (jo{ uvek) ne po sto ja wa Ko mi si je za re ha bi li ta ci o na obe {te }e wa, po ro di ci Za| va obe {te }e we od re |e no pre su dom Osnov nog su da u Som bo ru, po osno vu Za -

kon o obli ga ci o nim od no si ma – ka è Se ku li}. On, ina ~e, sma tra da ova kva od lu ka Osnov nog su da u Som bo ru, prav no gle da no, uop {te ni je ni ti spor na ni ti neo ~e ki va na. – Sr bi ja ne ma pre ce dent ni, zna ~i prav ni si stem ko ji se ru ko vo di pre se da ni ma, ali sva ka ko ima je din stve ni prav ni si stem i si gur no je da }e, na kon pra vo sna `no sti, ova od lu ka pred sta vqa ti svo je vr sni ori jen tir i osta lim su do vi ma u ze mqi. Ka ko }e se to od ra à va ti na dr àv ni bu xet, pot pu no je dru go pi ta we, ko je ne ma i ne tre ba da ima ve ze sa pra vom – ka te go ri ~an je Se ku li}, na po mi wu }i da je op {ti rok za sta re za po tra ì va we ne ma te ri jal nog obe {te }e wa po osno vi Za ko na o re ha bi li ta ci ji 10 go di na od od no {e wa od lu ke o re ha bi li ta ci ji, dok je u slu ~a ju da re ha bi li to va no li ce ili we go vi na sled ni ci ni su za do voq ni od lu kom ko mi si je Mi ni star stva prav de rok za pod no {e we tu `be pred osnov nim su do vi ma jed na go di na. Iz sve ga ovo ga pot pu no je ja sno da }e se „ko pqa lo mi ti“ u sud skim po stup ci ma ko ji re gu li {u sam po stu pak re ha bi li ta ci je, o ~e mu u pr vom ste pe nu od lu ~u ju Vi {i su do vi. – Do sa da {wa is ku stva go vo re da je ne kih 80 od sto pod ne tih zah te va za re ha bi li ta ci ju usva ja no – ka è Rad mi la Vu jin, vr {i lac funk ci je pred sed ni ce Vi {eg su da u Som bo ru. – Pro ce du ra je jed no stav na i sa sto ji se u pro stom pod no {e wu zah te va za re ha bi li ta ci ju, pri ~e mu pod no si o ci ne mo ra ju ima ti ni ka kvu do ku men ta ci ju. Na sa mom Su du je da pre du zme ko ra ke ka ko bi se is tra ì le i utvr di le sve ~i we ni ce, {to je pri li~ no te {ko s ob zi rom da u naj ve }em bro ju slu ~a je va ne po sto je ni ka kve pre su de, ali ipak u sa rad wi sa ar hi vi ma uspe va mo da do |e mo do re le vant nih po da ta ka. Kao pri mer, na {a sa go vor ni ca na vo di slu ~aj jed ne stran ke, unu ke ne ka da {weg som bor skog advo ka ta, ko ja je pod ne la zah tev za o~e vu re ha bi li ta ci ju. – U zah te vu je sta ja lo da je wen de da stre qan u bli zi ni som bor ske gim na zi je, bez ika kve od lu ke, pre su de, i to is kqu ~i vo kao „ide o lo {ki pro tiv nik ko mu ni zma“ – na vo di Rad mi la Vu jin. – Me |u tim, uvi dom u ar hiv sku gra |u Sud je utvr dio da je taj advo kat bio je dan od glav nih or ga ni za to ra pri sil ne mo bi li za ci je pri pad ni ka srp ske na ci o nal no sti u oku pa ci o nu ma |ar sku voj sku, i kao ta kav pro ce su i ran i do ka za no osu |en kao rat ni zlo ~i nac, {to je bio osnov da se zah tev za we go vom re ha bi li ta ci jom od ba ci. n Mi li} Mi qe no vi}

IN MEMORIAM

Pro fe sor Alek san dar Kr sti} U No vom Sa du je ju ~e u 76. go di ni pre mi nuo dr Alek san dar Kr sti}, pro fe sor no vo sad skog Me di cin skog fa kul te ta u pen zi ji i re do van ~lan Aka de mi je me di cin skih na u ka Srp skog le kar skog dru {tva. Po za vr {et ku Me di cin skog fa kul te ta u Be o gra du, dr Kr sti} je do {ao u No vi Sad 1966. za le ka ra op {te prak se na De~ joj kli ni ci, gde je spe ci ja li zo vao pe di ja tri ju, da bi za post di plom ske stu di je oda brao me di cin sku ge ne ti ku. U toj se obla sti usa vr {a vao u Bol ni ci sv. Lo ren ca u Lon do nu i na De~ joj kli ni ci u Hel sin ki ju. Dok to ri rao je na Me di cin skom fa kul te tu u No vom Sa du, gde je ubr zo sti ~e zva we do cen ta pe di ja tri je sa hu ma nom ge ne ti kom; za van red nog pro fe so ra iza bran je 1985. a za re dov nog 1991, da bi 1992. po stao i pro fe sor kli ni~ ke ge ne ti ke. Od 1994. je {ef Ka te dre za pe di ja tri ju i je dan od osni va ~a na sta ve na en gle skom je zi ku. Bio je ta ko |e i uprav nik pe di ja trij ske kli ni ke, te osni va~ i na ~el nik Ode qe wa me di cin ske ge ne ti ke. Pro fe sor Alek san dar Kr sti} osno vao je 1986. go di ne i Ci to ge ne ti~ ku la bo ra to ri ju, ko ja je pre ra sla u mo der no or ga ni zo van Cen tar za me di cin sku ge ne ti ku In sti tu ta za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne, sa naj sa vre me ni je po sta vqe nim ge ne ti~ kim sa ve to va li {tem za na sled ne bo le sti i kon ge ni tal ne mal for ma ci je, ko ji je u sva ko dnev nom ra du nu dio po mo} u di jag no sti ci ret kih sin dro ma na te ri to ri ji Voj vo di ne. Ovaj iz u zet ni le kar i hu ma ni sta po sve tio je `i vot ne sa mo ra nom ot kri va wu ge net skih ano ma li ja kod de ce, ve} i una pre |e wu zdrav stve ne za {ti te naj mla |ih. Osta }e upam }en u Voj vo di ni i kao or ga ni za tor pre na tal ne di jag no sti ke ~i ji je ciq ge net ski zdra vo po tom stvo, a i je dan je od po kre ta ~a ho me o pa ti je kod nas.

Ob ja vio je vi {e od 300 na u~ nih i stru~ nih ra do va, pri ~e mu je kao na u~ nik bio pre o ku pi ran kli ni~ kom fe no me no lo gi jom uzro ko va nom ge net skim po re me }a ji ma, epi de mi o lo gi jom Da u no vog sin dro ma i mul ti fak tor skih bo le sti, is tra ì va wem ge net ske struk tu re sta nov ni {tva Voj vo di ne, kao i is pi ti va wi ma u obla sti pre na tal ne di jag no sti ke. Bio je pred sed nik Udru è wa pe di ja ta ra Ju go sla vi je kao i ge ne ral ni se kre tar Udru è wa ge ne ti ~a ra. Od po ~et ka de ve de se tih je ~lan Wu jor {ke aka de mi je na u ka, ~lan Udru è wa kli ni~ kih ge ne ti ~a ra Ve li ke Bri ta ni je, te svet skog i ame ri~ kog udru è wa za der ma to gli fi ku. Pro fe sor dr Alek san dar Kr sti} bi }e ispra}en sa Gradskog gro bqa u No vom Sa du, u utorak u 10.30, a sahrana je istog dana u 15 ~asova na Top~iderskom grobqu u Beogradu. E. N. L.

INTERVJU NEDEQE

PAN TA [I KQA NAF TA, MU ZI ^AR

Bi }e re vo lu ci je kad ne bu de pen zi ja rp sku tran zi ci ju je opi sao kroz na rod nu pe smu, za ko ju je iz mi slio fa bu lu, ka ko bi otvo rio o~i za lu |e ni ma „pink“ kul tu rom. „Dvo je mla dih se vo le, ona od la zi s dru gim i u we nom od su stvu osta vqe ni ras pro da je we nu imo vi nu. Ide u ka fa nu, po pi je sve, po je de, jer ima pod lo gu. Dok is pi ja we nu imo vi nu, ovaj s ko jim je oti {la na pu {ta è nu, jer se is po sta vqa da je s wom bio sa mo zbog rec ke. Ona se vra }a i za ti ~e si tu a ci ju u ko joj obo je shva ta ju da ne ma ju ni {ta, osim jed no dru go. Oni ipak za do voq ni, jer ima ju jed no dru go, svi ja ju gne zdo po red kon tej ne ra i ì ve sre} no do kra ja ì vo ta. So ci jal no – sek su al na tra ge di ja“, go vo ri nam Pan ta [i kqa Naf ta (Ne nad Pan ti}), zre wa nin ska an der gra und le gen da, mu zi ~ar, vo za~ vi qu {ka ra u „Ju go re me di ji“, anar hi sta, an ti pri va ti sta, an ti glo ba li sta, ro do na ~el nik udri li ri zma i svi ra wa u ti kvu na te ga ~u... ukrat ko, ~o vek pred ~i jim se ì vot nim de lom po klo nio, iz me |u osta lih, i Ram bo Ama de us. – Svi ram i na stu pam uspe {no od 1976. i sve do sa da ni sam ura dio ni {ta. To zna ~i da ni sam po gre {io, jer sam mu zi ku shva tio kao ho bi. Ina ~i bih odav no bio mr tav, ne za vi sno od ove tran zi ci je. Pri pad nik sam rad ni~ ke kla se ko ji se tru di da ne bu de opqa~ kan u tran zi ci ji, ak ci o nar od 1994. – pu no let ni ak ci o nar, pu ber te tli ja. Mi smo 27. de cem bra 2003. usta li i po sle 3 i po go di ne {traj ka do bi li smo sud pro tiv dr à ve i taj ku na. Sve je i{lo po pla nu dok se jed na gru pa ni je odvo ji la, jer je hte la hle ba pre ko po ga ~e. Ume sto da pro da mo fir mu, uzme mo pa re, op {ti na do bi je mi li o ne evra, hte li su ne sa mo da ne bu du opqa~ ka ni, ne go i da po sta nu i ka pi ta li sti! Mi slim – ne re al no, wih 50 da ze zne nas 4.000 – pri ~a Pan ta kog smo pr vo za mo li li da opi {e ak tu el nu si tu a ci ju u srp skom dru {tvu? – Na {a do mo vi na je dr à va u ko joj je sve ma fi ja. Od po ro |aj ne, do po greb ne – sve iz me |u je ma fi ja. Od Dru gog svet skog ra ta do tran zi ci je, ume sto po je din ca o sve mu je mi sli la dr à va. Ima li smo ne kon flikt no dru {tvo i bo gat stvo je bi lo ka ko-ta ko rav no mer no ras po re |e no, so ci jal ni mir je po sto jao. Od jed nom, ne ko je neo bra zo va nom sta nov ni {tvu ski nuo ga }e i pu stio ga me |u ku ra te qu de, ta ko da nas to va re ko ka ko stig ne. Qu di ni su ta~ no zna li {ta je to ka pi ta li zam, bi li smo uquq ka ni, ali smo s pra vom o~e ki va li da to bu de od ra |e no na pri hva tqi vi ji na ~in, jer smo mi po sled wi u{li u tran zi ci ju i ima li sva is ku stva pret hod ni ka na tac ni. l Ka ko se onaj va{ par uop {te vo li, po red kon tej ne ra? – Ne ma ju iz bo ra, stva ri su ta ko po sta vqe ne. Ni smo mi raz je di we ni, ta ko je ure |e no. Eg zi sten ci jal ni pro ble mi ne osta vqa ju nam vre me na da se ba vi mo nad grad wom i fi lo zo fi ra mo o pi ta wi ma od op {teg zna ~a ja. Ne ma de mo kra ti je dok na ci on lni do ho dak ni je 5.000 do la ra po sta nov ni ku – le po iz ra ~u na li Ame ri kan ci. O ~e mu da ti i ja pri ~a mo ako te be u mer ce de su ~e ka {o fer i vra }a te u No vi Sad, a ja po ovom ne vrem nu tre ba na pu tu do ku }e da ro va rim po |u bri {tu? âk i de mo kra ti ja, u svom iz vor nom ob li ku u Gr~ koj, bi la je ro bo vla sni~ ka. Da bi jed ni mo gli da di sku tu ju na fo ru mi ma o pro la zno sti ì vo ta i ne pro la zno sti du {e, ne ko je mo rao da ro bu je.

l Do kle }e mo ~e ka ti na anar hi ju i {ta ona do no si? – Anar hi ja je bez vla {}e gde sva ko zna {ta tre ba da ra di da bi dru {tvo funk ci o ni sa lo sklad no. Da sva ko ima raz vi je nu svest. Anar hi ja se da nas po mi we u pe ò ra tiv nom smi slu, kao ha os. l Ko me to do go va ra? – Kra dqi vi ci ma dru {tve ne svo ji ne. Evo ti SFRJ, rat je iza zvan da bi ~o vek spa {a vao ì vu gla vu, a oli gar hi je ne sme ta no kra le. Mir no i spo koj no. l Da li vas je ijed na vlast shva ti la? – Ne bih se ovi me ni ba vio da vo dim ra ~u na ko {ta mi sli o me ni. Sve jed no mi je. Ima qu di na naj ra zli ~i ti jim me sti ma ko ji su sve to ka pi ra li i me ne to ~i ni za do voq nim. l Pre ma lo ih je? – To je ta~ no. Ali mi iz ove ko è ne mo è mo. To {to qu di ne raz u me ju me ne u glo ba lu – to je wi hov pro blem. Ja sam s te stra ne spo ko jan, na dam se da }e moj tre nu tak do }i pre ne go fi zi~ ki na pu stim ovaj pro stor. Vre men ski su se po me ne ne po voq no sklo pi le sva ri. Ram bo, ko ji je moj estrad ni gu ru, otvo rio mi je o~i u mno gim stva ri ma i ve~ ni

xe po ve slio no vac od dru {tve ne imo vi ne, iz gu bi li ~vr stu ve zu sa re al no {}u. @i vi mo u pa ra lel nim sve to vi ma, sit glad nom ne ve ru je, a ako mu i po ve ru je, u~i ni }e to na je dan kraj we grub na ~in. Ne bih bio sre }an da u „Rols Roj su“ gle dam qu de ko ji ro va re po |u bre tu, ra di je bih vo zio BMV, a da oni ima ju „pun ta“. Ba vi te se smet wa ma na re la ci ji ur ba no – ru ral no? – Ap so lut no! Ru ral ni deo Sr bi je ima bu kval no is pran mo zak. Ne za to {to su glu pi, ne go se u pro vin ci ji ne de {a va ni {ta. Ra |a ju se ge ne ra ci je ko je ne ma ju ni ka kvih do dir nih ta ~a ka s ku lur nim vred no sti ma. Gle da ju TV, mi sle da je to {to se nu di – „to“. l [ta }e mo s Ko so vom? – Mi sa mi sa so bom ne znam {ta }e mo. l Do sta o lo {em, {ta vas je po sled we ob ra do va lo? – Film „Klip“ mla de re di teq ke Ma je Mi lo{, na gra |en u Ho lan di ji. Re kla je da mla di po sta ju ci ni~ ni jer su upla {e ni i za to ra de {ta ve} ra de, {a qu seks snim ke na in ten ret. Upla {e ni su jer ne ma ju ni ka kve uz o re, ve {to im je

Re{ewe su ne va è }i li sti }i Pret hod na go {}a „In ter vjua ne de qe“ no vi nar ka Ma ri na Fra tu can pi ta la je na „ne vi |e no“ Pan ta [i kqa Naf tu {ta mi sli o „be lim li sti }i ma“ na sle de }im iz bo ri ma? – Naj bo qe bi bi lo da svi iza |e mo na iz bo re i pre cr ta mo sve li ste. Ni ko ne bi mo gao ni {ta da la ì ra, i po zi ci ja i opo zi ci ja vi de li bi da è li mo ne {to tre }e. Ni ka ko be li, mo ra ju bi ti ne va è }i. Ne mo è mo ni da na slu ti mo gde bi nas do ve li ta kvi iz bo ri. sam mu du `nik. Bi li smo pu ni en tu zi ja zma, ~ak mi je pri ~ao da je bio si gu ran da }u i}i na tur ne je, ali „Ku ku ruz bluz“ ni ko ni je pu stio. Ni pre ko ra di ja. Ram bo je pri stao da mi po mog ne, jer je ve ro vao da mi vre di po mo }i. Ali ni {ta od to ga. l Za {to? – Ni je kriv ni on, ni ja. U Sr bi ji je si tu a ci ja sve de na na to da se qu di ma obez be di {ta da je du, da se ne smr znu i da je ti me u~i we no sve. Dr à va obra zo va wem tre ba da stvo ri u na ma po tre bu da ide mo u po zo ri {te i slu {a mo mu zi ku, a ova na {a kao da se na mer no tru di la da obe smi sli sva ku kul tu ru, da se ne bi slu ~aj no bo ri li za se be. l Pan tu ni „Grand“ pro duk ci ja ni je ska pi ra la, a bio je do bar {tos...? – Pu {ta li su me na „Pin ku“ pet go di na i mo gu da se po hva lim da sam bio u „Gran du“. Ni su ska pi ra li, iz gle da da se ni sam uklo pio u kon cep ci ju Sa {e Po po vi }a. On ne è li da mu i{ta sto ji na pu tu, bi lo {ta {to bi pod sta klo pu bli ku na raz mi {qa we. Ni je ta ko sa mo u „Gran du“, ne go i ina ~e. l [ta ~i ni ti? – Sa da mo è mo da se uhva ti mo za u{i i da igra mo. Dr à va ima mo no pol na si lu, {to ne zna ~i da gra |an skog ra ta ne }e bi ti. Uop {te ga ne bih is kqu ~io. l A oki da~ bi bio? – Ako ne bu de vi {e pa ra za pen zi je. Oni su naj ve }a uzda ni ca na {eg dru {tva, oni je di ni si gur no ima ju pri ma wa. Oda kle ì ve ne za po sle ni – ve ro vat no im pen zi o ne ri da ju, jer ne ma vi {e ko. Ne is pla }e ne pen zi je stvo ri }e kri ti~ nu ma sa ko ja ne ma {ta da iz gu bi. O~i gled no da su vlast, i oni u ~i je se

na met nut si stem ko ji se ru {i, a oni ne zna ju {ta }e. l Od ma è i to {to za kon ni je isti za sve? – Za kon ni je jed nak za sve ni na Za pa du. Ne ma~ ki pred sed nik je dao ostav ku, wi ma ta kvi slu ~a je vi ko ri ste da bi odr à li imix da je za kon jed nak za sve. De mo kra ti ja ka kva po sto ji da nas je de mo kra tu ra – ka ri ka tu ra ide al ne de mo kra ti je. Ni sam pot ko van, ali Gr ci su pr vi shva ti li da de mo kra ti ja ne va qa, za to {to ni je mo gu }a. l Svi pri ~a ju o po vrat ku u de ve de se te? – Pa mi ni ka da ni smo ni iza {li iz de ve de se tih. Sve je isto, sa mo we ga ne ma, ì vi mo po toj ma tri ci i da qe. l Ka ko pre ki nu ti ma tri cu? – Ne vi dim na ~in da u ce li ni, kao dru {tvo iza |e mo oda tle. U Sr bi ji i Ru si ji je osnov ni pro blem ne po sto ja we de mo krat ske tra di ci je. Ne mo è da se pri mi. Qu di }e je uvek shva ti ti kao mo gu} nost za zlo u po tre bu. Za to, bez kra qa ne va qa. Tre ba nam fi gu ra oko ko je }e se oku pi ti na ci ja. Par ti je ne ka se bo re za vlast, pa ako po be de, idu kod kra qa na bri fing – da im ob ja sni ko li ko mo gu i}i ule vo, a ko li ko de sno. Za to je êr ~il iz gu bio iz bo re kao po bed nik u ra tu. Bi ra~ ko ji mi sli svo jom gla vom je re kao „iz vu kao nas je iz ra ta, pa ne mo è bi ti to li ko ge ni ja lan da nas vo di kroz mir“, a kod nas to ne pi je vo du. Da smo 90’ do ve li kra qa i da je uzeo naj ve }e in te lek tu al ce, na pi sao ustav i po we mu odr ào vi {e stra na~ ke iz bo re, sa da bi bi li na pu tu do Nor ve {ke, ko joj je EU te ret, a ne po tre ba. n Igor Mi ha qe vi}

dnevnik

nedeqa19.februar2012.

[ O R O M

Bre go vi }e do ~e ka ti pro le }e al su dr va ve} na po lak. Kad god pro |em oko lo vi dim da ko je fa li, se ku bra }a da se mal ko ugre ju tkad nas je ova ko le po za ve jo sneg, ma lo-ma lo pa iz gle dam po {ta ra, sve se na dam da }e sti }i ko ja no vo go di {wa ~e stit ka. Me ni ba{ mi ri {i na No vu go di nu i vo lem kad je ova ko za tra pa no. Oma to ka èm da ras kr stim jo{ na po ~et ku s oni ma ko ji su svi le ni i drk }u ko pi ti je. Zim sko je do ba i tre ba da bu de lad no, tre ba da bu de sne ì ne ma kar kol ko. Ko ni je ka dar, nek se se li di god di je na vek to plo, na ma je ode kod nas naj lep {e. Mal ko mi je ka sno po ~e la ova zi mo }a, to ne vo lem. Ka sni ve} ko ju go di nu, pa xa be i da pi {em na kar ton skom po klop cu od ku ti je za ci pe le kad je {ta bi lo, kad sve za doc ni. Ej, ka kva se lar ma na di gla oko sne ga, sve od je ki va ko da smo di god med dva bre ga il u ka kvoj {u me ti ni. Bre go vi }e do ~e ka ti pro le }e al su dr va ve} na po lak. Kad god pro |em oko lo vi dim da ko je fa li, se ku bra }a da se mal ko ugre ju. Svi mal ko `mu ri mo, kao ni je to ni {ta, zi ma je qu di ma, mo ra ju ne {to da na lo è. Kad bi ko god od nas oce ko ko je, oma bi do {li i xan da ri i mi li caj ci i mi li ci o ne ri i po li ci ja i ko mu nal na po li ci ja i voj ska i te le vi zi ja i me |u na rod ni sud i ima li bi naj e ba. Naj eb je, ka ù, na fran cu skom isto {to i kod nas na zeb, da ne mi sli te da sam po ~o da la jem. Jok, oni va zda so tim J pra vi du je zi~ ku ne do u mi cu. Ne fa le len ~u ga ma sa mo dr va, fa li nam i zim ski’ ru à. Od kad su ba be po u mi ra le, ni ko to vi {e ni

B O R O M

ne dr ì. La ti li se ovi ku pov ni’ i te su im kao lep {e od na {ih. Ni ne zna du ka kve su na {e bi le. Ove ku pov ne su ko si ro tiw ske, nit ima du ku }u nit ima du ze mqu. To mal ko sak si je im je sve. A i ta im je, da iz vi ne te, od pla sti ke. Na {e su bi le od pe ~e ne gli ne, s ru pom odo le. ûo sam je da red je dan di van da su kri zan te me pr vo bi li dr à li sa mo Ki ne zi po wi nim ba {ti ca ma. Val da za to {to su zdra vo za ba ~e ni, tek oko se dam naj stog ve ka su kri zan te me do {le ode. Kan da da je i on dak bi lo sve ga kod Ki ne za. Ka kav je taj be }ar bio {to je tol ki put no sio cve }e dov de, da ga me te u svo ju ba {ti cu. Te sta re ki ne ske kri zan te me su bi le ù te, ta ke su ta mo zdra vo vo le le wi ne snaj ke. Kan da da je taj s cve }em pu to vo pre ko Gr~ ke, ~im su Gr ci kr sti li da se zo vu po wi nom chrysos (zla to) i ant hos (cvet). Kad su kri zan te me do nas do {le, ode je sve ga bi lo i ko zna od ~e ga su se na pel co va le, pa su na {e bi le lep {e od wi ni’. Sva ko ja ki je far bi bi lo, dok su nam tra ja le i dok je bi lo ko ga ko }e da bri ne o ba {ti ci. S je se ni, kad se sve po ra di i kad ~e qad mal te ne za bo ra vi na cve }e, eto wih – cve ta ju. Cve ta ju ko da ne zna ju {ta je do sta i da sneg sa mo {to ni je. Is ko ka ju se u ra znim far ba ma i ~e ka ju. Ki {a pa da pa sta ne, ma gla pad ne pa se ra zi |e, uda ri mraz pa mal ko si ne sun ce, a one – ni {ta. Pro cve ta le i sto je ko ove mo der ne, od pla sti ke i pa pi ra. Bu de da se i led na wi ma na va ta, ni to im ne sme ta. Wi no je da se po sled we za {a re ne u ba {ti ci i tog su se na vek dr à le, ko da je to stro gi pro pis ko ji ima da se po {tu je po sva kom vre me nu. E, on dak kad ih sneg de be lo za tra pa, osta ne jo{ po ko ja {to ima de bqu dr {ku da mal ko vi ri i pr ko si be loj far bi oko lo. Kad pad ne no vi on dak po kri je i wu i tu je kraj ba {ti ci. Do go di ne opet na no vo, od vi si ba ba pa ajd re dom, pre ko zum bu la, bo ù ra do zim ski ru à – kri zan te ma. Bez mo ti ke kad god ni le ba ni je bi lo, ta ko se di va ni lo. Ovo da na ske nit je le bac nit se o mo ti ki di va ni, gu ta na rod, pe ka ri me se, mo ti ke zar |a le a kri zan te me o~ le. O~ le ko i oni {to su ima li ka de i vo qe da ih oko pa va ju, ple ve, pod gr }u, ogra be i ore ù s pro le }a ono law sko. Pra te se ta ko kri zan te me

Zimske ruè i uku }a ni ge ne ra ci ja ma. Je da red ko god ot pra ti kri zan te me, on dak kri zan te me ot pra te we ga kad do |e vre me i ta ko re dom, ukrug. Za to ih i zo vu gro bqan sko cve }e. Ka dre su kri zan te me da zi mu je du i nuz krst, sve dok ne ode sneg, da se mo è pro ~i ta ti di ko le ì. I kad ni je bi lo slo va, po zna va lo se po kri zan te ma ma, xa ba {to je sneg bio na bre ùq ke svug di oko lo. Evo, ka ù, ide to pli je. U pe tak sam i po ki so, od ki {e a ne u bir cu zu. Ka pqe s kro va ovih da na. To pi se. Ka ù da }e jo{ ve ja ti. Vi di }e mo ko je ve{t da po go di ka kvo }e vre me bi ti. Zna le su te na {e ba be i ka kvo }e vre me i ka kve }e kri -

je dok ide po re du, go vo ri li su i na da }a ma. Zna lo se i ~i ja je po sled wa, ta je bi la naj va `ni ja i {lus, mo ra lo je da bu de ta ko i da se po slu {a. Bi lo je kad god i re du {a ko je su ba{ vo le le kru zan te me pa kad kre ne da pro ve ja va pr vi sneg a one iza |u u ba {ti cu, ona ko la ga no u pa pu ~a, ~a skom. Ni ne tre ba im pu no vre me na da se fem ka ju i bi ra ju, zna le su ko je su kri zan te me naj lep {e, pa ba{ te uz be ru, pre sne ga. On da ih me tu u nov bo kal, {to sto ji za ukras i re zer vu, ako se, ne daj bo `e, po lu pa sta ri. Na spu mal ko vo de i od ne su bo kal u lad nu so bu pa ga osta ve na asta lu, bli `e pro -

Bude da se i led na wima navata, ni to im ne smeta

zan te me bi ti. Kad po~ ne da ih `i ga i pro ba da bi }e pro me ne, ako ja ~e `i ga pa da }e i na vek su utre fi le. Utre fe i di }e ko ja kri zan te ma da nik ne i cve ta s je se ni, pam te ih po bo ji. Vo di lo se ra ~u na s pro le }a ko ju da }e i}i a{ov i mo ti ka, da ne uva te ko re we na spa va wu, dok se jo{ ne po ka zi va di }e {ta da iz ra ste. Kad god se i u ba {ti ci zna lo ko je pr vi a ko po sled wi i kad je ~i ji red. Zna lo se i u ku }i isto i ko je pr vi po re du i ko je po sled wi kad se se da za astal da se si pa i kad se {to god pi ta i od lu ~u je. Do bro

zo ru. Tu, na su vom i lad nom zi mu je du naj lep {e kri zan te me i na da ju se go sti ma, ma kar {to zna ju da im to plo ne }e go di ti, ako ugre ju i na lo `e za go ste. Bu de ne de qom i mal ko za ~i ki va wa onih {to tu da {o rom idu u cr kvu. Smak ne re du {a mal ko fi ran gu, pa bo kal mal ko pri mak ne pen xe ru, nek vi de ka kve su we ne kri zan te me i nek se je de {to wi ne ni su ta ke. Kad god ih po me ri ot pad ne po ko ja la ti ca, al to tek dru ge - tre }e ne de qe. Kri zan te me su ja ko cve }e, ko na {i {to su ih vo le li i dr `a li u ba {ti ca ma.

E, kad pro |e zi ma i kad sta nu da lo è u pe}, na i |e tu da kom {i ni ca, od oni {to su za vi ri va li nuz fi ran gu na bo kal s kri zan te ma ma. Eto, ba{ ni je ni mi sli la da svr ne al kad je vi dla da su tu, ~a skom }e, da ih ne za dr à va – vi di da su u po slu. Do {la da pi ta bil joj da li mal ko od na {i kri zan te ma, wi ne se (ko bo ja gi) smr zle od ja ke zi me. A ni su, zi ma je i wi nim i ovim bi la jed na ka, ni smo se ni zi mi de li li. Vo le be {ti ja da i ona ima ta ke al ne go vo ri da je za to do {la, ne bi da fa li tu |e. Za cve }e ni kad ni ko ni je bio od bi jen a ni bi jen, otud val da i ona pri ~a da se pel cer lak {e pri mi ako ga di god dr pi mo. Dr pa ju da nas mlo go {ta pa se pri mi li bo qe od svih pel ce ra i ni kom ni {ta. Kri zan te me je te {ko dr pi ti da ne za la je ke ra, tre ba otvo ri ti avlij ska i vra ta od ba {ti ce a tre ba i a{ov po ne ti. Da va le su re du {e da za pa te wi ne kri zan te me ko god je is ko, xa ba im bi lo, bi }e i wi ne le pe al ni kad ko we ne, to se oma zna lo. Od kad smo o~ li do o~i na, sve se iz o kre nu lo. Ce le go di ne ima fri {kog pa ra daj za, su {e sla ni nu i usred le ta, ba {ti ce su iz be to ni ra li i po sa di li sun co bra ne a do {la je no va mo da cve }a. Sad u bo ka li ma dr ì mo iz u vi ja ne bam bu se, ofar ba ne su ve ~i~ ko ve, ogu qe ne gran ~i ce dre ~a vo ofar ba ne, cve }e umo ta va ju u ne ke po de ra ne xa ko ve i pan tqi ke, ve zi va ju mu ma {ni ce, mu ~e ga da {u {ka u ce lo fa nu i pra ve pa ra du i za ra du. De ca da nas mi sle da cve }e ra ste u sak si ja ma i du }a ni ma, da se ku pu je i no si je da red go di {we, jo{ mal ko pa }e i taj dan, evo ode fe bru ar. Oti }e i sneg. Tek on da }e mo vi de ti {ta nam sve is pod sne ga fa li a {ta nam je vi {ak. Za mi sli te kad bi sve one pla sti~ ne fla {e, ke se, gvo `|u ri ja i |on te ko je smo po se ja li oko lo pre sne ga pro cve ta li sad, s pro le }a. Al bi bi lo {a re no i le po kod nas. Ako ko god i kre ne da ~i sti, ne ka ga, nek po ~i sti i po spre mi oko lo, nek bu de sve ~i sto. Kad je ~i sto i sre |e no, on dak kri zan te me sa me iz ra stu i pro cve ta ju sje sni. Eto, pro baj te i dr`’te red do je se ni pa }e te vi di ti. Ne bri ni te za sneg do go di ne, we mu je sve jed no dal ve je na kr tog il na kri zan te me. n Bo ra Oti}

SALA[ARSKA IDILA NA KAWI[KOM JARA[U

Za bele lipicanere nema zime a wi à nin I{tvan Apro (64) uì va u zim skoj sa la {ar skoj idi li na Ja ra {u. Be li na je za o gr nu la i za le di la pu sta ru i pro re |e ne sa la {e kraj sta rog Su bo ti~ kog pu ta, ko jim su u sli~ nim pri li ka ma ne ka da kli zi le sa o ni ce i je zdi li ko wi vra ni, ali oni se u sa o ni ce ve} odav no ne pre ù. Apro na sa la {u i Ja ra {u dr ì be le raz i gra ne li pi ca ne re, ko ji ma ovih da na da je odu {ka da se do mi le vo qe is tr ~e po sne gu, ne stra hu ju }i da }e im i{ta bi ti od hlad no }e. Po ka za lo se da na Ja ra {u na hlad no }i pre za ta ji mo} ni ja ma {i na ~e tvo ro to~ ka {a, ne go ko wi vra ni. Po ne sta lo na sa la {u ka fe i jo{ ko je ~e ga, a po {to auto mo bil ni je hteo da kre sne, Apro se oslo nio na lo -

Kas belih lipicanera po snegu na Jara{u

gi sti~ ku po dr {ku {e fa po qo ~u var ske slu `be, „an |e la ~u va ra” I{tva na â wi ja, uvek sprem nog da po mog ne, i we go vu „la du ni vu”, da do va ro {i uda qe ne oko {est ki lo me ta ra ne bi mo rao pe {i ce. Is po sta vi lo se da aku mu la tor ni je lo{ i da je pro blem do an la se ra, a u me |u vre me nu vre de lo je uve ri ti se zbog ~e ga to do ma }i nu ta ko pri ja na sa la {u, ko ji je ku pio i ure dio na do mak rod ne va ro {i, jer u dru {tvu li pi ca ne ra uì va i u Ne ma~ koj. Ra za pet je iz me |u ta mo {weg po se da, gde ima de set li pi ca ne ra o ko ji ma bri nu su pru ga i sin, i Ja ra {a, gde dr ì ~e ti ri be la li pi ca ne ra, po dve ko bi le i pa stu va. Ipak, sa la{ u za vi ~a ju mu je, pri zna je, bli ì sr cu, ko we vo li od de tiw stva pa ih uz ga ja vi {e

od dve de ce ni je, a u Ne ma~ koj je na re pre zen ta tiv nim iz lo `ba ma i u ja koj evrop skoj kon ku ren ci ji osva jao naj sjaj ni ja od li~ ja. – U ko wi ma pro sto uì vam, oni su mo ja strast – pri po ve da nam Apro. – Na pro stran stvu Ja ra {a tu sam s wi ma bez ob zi ra ka kvo je vre me. Mo ji ko wi ju re po po qu u pro le }e, le to, je sen i zi mu, po ki {i i po sne gu, ~ak i ka da je zi ma è sto ka kao pro te klih da na. Ni ka da zbog hlad no }e ni su bo lo va li, ni ti se bo jim da }e se pre hla di ti. Se }am se ka ko je ne ka da bi lo, da su pa o ri stra hu ju }i za svo je ko we, zi mi i ru pi ce od kqu ~a o ni ce na {ta li u{u {ka va li. Ali za ko we ne ma zi me, ne }e se pre hla di ti, sa mo ih tre ba za zim ske hlad ne da ne pri pre mi ti. Ako ko we ko ji su stal no u {ta li is te ra{ na ova kvu hlad no }u, br zo }e ozep sti i raz bo le ti se. No, mo je su ko bi le na vi kle na sve uslo ve, pa ~ak zna ju da leg nu i od mo re na sne gu. Apro ve li da mu dr à we ko wa na ka wi {kom Ja ra {u pri ~i wa va za do voq stvo. Pri me }u je da, za raz li ku od Ne ma~ ke, kod nas ko wi ne ma ju pra vu ce nu, pa zna ju da za vr {e u sa la ma ma i ko ba si ca ma. – Ja ne è lim iz mo je {ta le da uz ga jam `dre bad za ko ba si ce – ka te go ri ~an je Apro. – Uì va we je ka da od pro le }a do je se ni do la ze de ca i od ra sli da u~e ja ha we. Ne vo lim da mal tre ti ram ko we i da pu no za no ve tam, bi~ mi slu ì sa mo da {vi gar pu ca, i za ko man de. Do bro ta iz ko wa ne sme se is te ri va ti bi ~em i si lom, ne go pa `wom i qu ba vqu. Ko wi su da nas ve} bi li na is pu stu na sne gu i sa da sam ih is te rao sa mo da bi Fo to: M. Mi tro vi} se pred va ma po ka za li.

I{tvan Apro

Sa la{ bez ko wa, pu li na ili ka kvih dru gih avli ja ne ra i naj ver ni jih ~o ve ko vih qu bi ma ca i ni je pra vi sa la{ – ni {ta ne vre di. Otu da na ka pi ji sa la {a Apro zva ne i ne zva ne po se ti o ce do ~e ku je ko mo dor Wu gi, za ko jeg I{tvan tvr di da je ne po ver qiv pre ma od ra sli ma i da vo li de cu. Uz Wu gi ja su cr ni pu lin Me di i naj sit ni ji od svih vra go la sti te ri jer Do bi Da ki. U obo ru su tri ko ze i jed na ov ca, a do ma }in u kor pi od vr bo vog pru }a iz ne se da po ka è i xi nov skog ze ca ko jeg je we gov sin do bio od dru ga ra, uz ga ji va ~a u Ne ma~ koj i po ka zao se plod nim jer we go ve part ner ke oko te i 13 ze ~i }a. Uz vr po qi le se gu ske, pat ke, }ur ke, }u ra ni i osta la ì vi na. Mor ke se uz di gle u kro {we dr ve }a, a gra ja ne ko li ko sto ti na ko ma da ì vi ne ne za o bi la zni je mi qe sa la {a. Na gra na ma no }i va ju i }ur ke, a Apro ob ja {wa va da im ne sme ta ni ovo li ka zi ma. Je di no pe tlo vi ma od ja kog mra za po ne kad zna da se za le di cr ve na kre sta. n Mi lo rad Mi tro vi}

DAVNE 1749. GODINE SOMB

Rajnsk carske Z u ba to no vem bar sko sun ce pe lo se svo me ze ni tu, dok je re ka ozbiq nih i na mr go |e nih qu tih gra ni ~a ra po la ko ko ra ~a la ka unu tra {woj va ro {i som bor skoj. Pre ko dr ve nih mo sto va, ta mo od Zve ri wa ka i iz Pr wa vo ra }ut ke su, ba{ kao i u sil ne voj ne za ~ast ku }e Hab zbur ga i od bra nu hri sti jan ske ve re, stu pa li pre ka qe ni mi li ta ri ove va ro {i ko je je mu ka i umi sao ca ri ~i na na te ra la da se oku pe, po sa ve tu ju i od lu ~e {ta }e i ka ko }e da qe. Ili bi ro {i da po sta nu ili da se po no vo se le, ta mo na jug, do Ze mu na ~ak, ne bi li u li me si ma Voj ne gra ni ce kao slo bod ni qu di osta li. Sve to |ur |ev ski trg se po la ko pu nio, ba{ kao i va zduh mr mo re wem za bri nu tih, ali i qu tih pre ka qe nih rat ni ka, pa kad je dan od wih, Jo van, po to mak po ju na {tvu le gen dar nog va ro {kog ka pe ta na Ja ji }a {to je kod Slan ka me na pao, po di è obe ru ke u va zduh i po zva ih na pa `wu, sve se uti {a, kao u ju tro pred bit ku. – Eto bra }o, i do sad smo za jed no gi nu li, pa je red i quc ki da za jed no od lu ~i mo {ta nam je i ka ko ~i ni ti – za po ~e mr ko gle |a Jo van Ja ji}. – Ima nas i i rim skog i is to~ nog za ko na, ali smo u ovoj vre }i svi isti i pred Bo gom i pred qu di ma, pa sa ve tuj te... Svi vi zna te da je pre ne ko li ko le ta na {a sve tla ca ri ca Ma ri ja Te re zi ja, Bog joj dao sva ko zdra vqe i na pre dak, vo qom svo je li~ no sti re {i la da ove na {e kra je ve iz u zme iz Voj ne kra ji ne, ~e mu smo, te ra ju }i Agar ja ne na jug, i sa mi do pri ne li. Sad nam osta je sa mo da vi di mo ho }e mo l’ u bi ro {e ili da se se li mo. Al’ eto u~e ni qu di sa ve tu ju da ni jed no od ta dva ne ra di mo, ve} da tra ì mo za nas i na {u va ro{ ~ast da bu de slo bod na od ugar skog kra qev skog dvo ra, da sa mi se bi bu de mo go spo da ri iz nad ko jih }e sa mo we na sve tlost ca ri ca bi ti. Za to tre ba i no va ca, i to ne ma lih, mo ra }e mo se ne ka ko zaj mi ti, pa re {a vaj te. Sa mo da se zna, {to ov de od lu ~i mo ima da va ì za sve, pa i za one ko ji se ni su udo sto ji li do }i na do go vor. U pr vi ~as ni ko od oku pqe nih ni je zu ba obe lio, sva ko se u se bi pre ra ~u na va {ta }e i ka ko }e, na ko ju stra nu da okre ne, dok iz sre di ne go mi le ob u ~e ne u gu we ve i opa kli je ne po ~e à gor, po ~et ku olu je na lik. – Ne }e mo u bi ro {e, za {ta smo kr va ri li, ve} sad ba ron sko go spod stvo Re dlo vih da nam krv na te na ne pi je! Ne se lim se vi {e, do sta je! Ko me ni je do slo bo de nek’ na pu sta ma za ra lom i vo lo vi ma cr ka va! Di su osta li, osla di lo im se u za pe} ku, è ni pod suk wu, dok se sud bi na na rod na re {a va! – i sve ta ko, be {we od be {weg, dok se vi ka do ne ba ne po di è i po tra ja sve dok sve {te na li ca oba za ko na, ta ko |e pri sut na, ne po zva {e na pri stoj nost i do sto jan stvo ka kvo skup i zah te va. Ceo ovaj skup som bor skih mi li ta ra, „Ras ci ja na pra vo slav ne i ka to li~ ke ve re”, {to }e re }i Sr ba i Bu we va ca, po to ma ka ju na ka iz bi -

dnevnik

nedeqa19.februar2012.

U P O T R E B A @ I V O T A

Ru ska pri ~a sa srem skog tr ga

Nikola Bogdanovi}: „Putovao sam po Rusiji i tragao za korenima...” Fo to: S. [u {we vi}

ma. Kamen ostane. Ali, tamo gde ni {uma nije mogla ni{ta kamenu, odradili su sovjeti. O~istili su sa grobaqa sve {to je imalo veze sa carskom pro{lo{}u Rusije. Pa, ipak, na|e se pone{to. Na{ao sam na grobqu nekakav spomenik od crvenog kamena i na wemu razaznao prezime Aleksandrov. Da li je bakin ro|ak ili nije, nemam pojima. Poginuo je devetsto dvanaeste u nekakvom meteù u to vreme. I to je sve {to sam saznao o mojima u Kron{tatu. Nema ni dokumenta ni fotografija. Ni{ta. Sve je uni{teno. Odlazio sam i u Vladivostok, posetio tamo muzej, ali, normalno, ni najsitnijeg traga o mom dedi Iliji Krutikovu. Mo`da ste i ~uli za onu ~uvenu Potemkinovu oklopwa~u. Nema, naravno, veze sa Potemkinovim selima, to je druga pri~a! Oklopwa~u su opkolili Japanci, pa se posada, uvidev{i da nema izlaza, `rtvovala tako {to su se sami potopili... I svi su izginuli. Pre tih doga|aja, deda Ilija je radio na toj oklopwa~i. Putovali smo i u Nikolajev i Odesu, moja supruga Ivanka i moj sin Petar, jo{ dok je sin radio u Kijevu. I ni tamo ni{ta nismo saznali dedi i baki... Ni{ta!” Gospodin Nikola Bogdanovi}, izlaù}i svoj internacionalni porodi~ni “efemeris”, putuje kroz prostore i vremena s prirodnom i spontanom lako}om gra|anina sveta, pa je ~as u Sremskoj Mitrovici (pije kafu u “Fortuni”), ~as u Sank Peterburgu, ~as u Kron{tatu, ~as u Mionici, ~as u Vladivostoku, ~as u balti~koj luci Libavi, ~as u rod nom Beogradu, ~as u o~e vim Kraqevcima, ~as u maj ~i nom Nikolajevu, ~as u si no vqe voj Qubqani, ~as u Be~u, ~as u Kijevu, ~as u Skopqu, ~as u è ni nom Man|elosu, ~as u Americi kod strica... I sva ta mesta upotrebqena u wegovoj porodi~noj sagi u razli~itim vremenskim ravnima, fukcioni{u ispod samo jednog mog upitnika, unutar samo jednog fragmenta ili bloka, umreèna uzro~no-posledi~nom logikom pripovedawa. Sledi pri~a o jednoj rusko-srema~koj porodici i ve~itom qudskom tragawu za korenima i istinom... n @eq ko Mar ko vi}

l Ko se s jednim lopta, a s drugim lopata – priprema teren.

l Kad prvi me|u jednakima podeli odgovornost s drugima, ne ostane mu ni{ta.

NAOPA^KE

taka kod Sente, Sentoma{a i dignut kod barona Teofila de Slankamena, odigrao se 18. novem- Palme elibertacioni zanesewaci bra 1745, ~etiri godine nakon {to vra}ali zahvaquju}i drugim, je svojim potpisom na 18-ti zakon- 181.000 vrednim kreditnim “aranski ~lan carica Svetog rimskog i `manom” sklopqenim sa hrvatskim austrijskog carstva, kraqica ugar- banom grofom Ba}awijem. Sve vreska, Marija Terezija, ukinula Po- me vra}awa kredita Somborci su tisku granicu. Suo~eni s izvesnom bili u pravom du`ni~kom ropstvu, sudbinom prelaska u paoriju ili pa je 1764. godina kao drugo oslobonove selidbe na sada udaqenu gra- |ewe proslavqena, jer su tek tada nicu sa Osmanskim carstvom, som- Ba}awiju vratili dugove i wegoborski militari, kako hronike ka- vim pandurima i ~inovnicima “viù, ta~no 518 ku}edoma}ina tada deli le|a”. Kad su dve godine kaprisutnih u Somboru, i tri zakle- snije, 1766, najzad “podvukli crtu”, ta varo{ka slu`benika pride, od- ispalo je da su svi tro{kovi eliluku o deputaciji svetlom dvoru bertacije dosegli fantasti~nu sukoja }e za svoju varo{ zatraìti mu od ~ak 250.225 forinti, {to je status slobodne kraqevske varo- nov~ani ekvivalent tada mnogo {i, doneli su ~elo crkve Svetog dragocenijih 50.000 tona ìta. Ni Georgija i svojim potpisima zakle{e se da }e svakojake namete istrpeti samo da ostvare ciq. Onima koji su se siroma{tvom izgovarali i nisu pristajali na poduhvat, lepo i u to vreme vrlo demokratski obe}a{e da }e im ku}e spaliti ako elibertaciji budu prepreke postavqali, pa kad, nevi~ni dvorskoj etikeciji, obezbedi{e i pomo} dvorskog srpskog narodnog agenta, krenu{e u diplomatsku bitku, „potkrepqenu” sa na kredit obezbe|enih 150 hiqada zlatnih rajnskih forinti. Malobrojni na sli~an na~in oslobo|eni gradovi su mnogo jeftinije pro{li, ali su Som- Privilegija overena pe~atom Marije Terezije borci za svog “sugra|anina” imali tu nije bio kraj muka jer je varobarona Franca Jozefa fon Redla, {ka kasa tek 1796. prvi put zabelearhikrvopiju narodnu i ~elnika ìla vi{ak prihoda nad rashodiBa~ke komorske administracije, ma, da bi posledwi anuitet eliberkoji je svoja lena i skoro cezarski tacionog zajma bio ispla}en tek ravne privilegije, branio splet- 1806. godine. kom i pogan{tinom koje je mogao Za gu {qiv dim, kao sir }e, {ti da smisli i izvede na dvoru. I{ao pao je no se ve tro ji ce ju na~ nih Som je ~ak dotle da je kao prete~u me- bo ra ca, oku pqe nih i nag nu tih nad dijskog rata me|u zabrinutim Som- astal u be~ koj kr~ mi „Kod zr na ze borcima „pustio buvu” da se wiho- le nog gra {ka”. Ko ih je gle dao, ona va deputacija „oblokava i be}ari” ko ozlo je |e ne i snu `de ne, tek je po od narodnih para, umesto da {titi ode }i wi ho voj pre po zna vao qu te interese tek razvoja~enih milita- kra ji {ni ke, vi {e na vi kle na ogaw ra. Najverovatnije iz wegove “ku- i ma~, ne go na eti ke ci ju ko ju dvor hiwe” je poteklo i pismo Komore }e sar ski zah te va i o~e ku je. ê tvr svetloj carici u kome se Somborci ta je go di na ka ko dan gu be u ovoj opawkavaju kao jataci razbojnika i kr~ mi, {to im je od pre tka, oslo nepokorna smetwa uvo|ewu reda u bo di o ca Be ~a, \u re Kol ~i }a, osta @upaniji. nu la, a od car ske kan ce la ri je ni I sve mu zaludu bilo, jer za tih gla sa, pa se Ata na si je Stoj {i}, par godina deputacija podmiti na Mar tin Par ~e ti} i Mi haj lo Bo ke dvoru {to se moglo i vaqalo pod- ro vi}, som bor ski de pu tir ci, mititi, uplati silno zlato u car- ozbiq no dvo je da se ku }i kre nu. U sku blagajnu, pa Marija Terezija tom lup nu {e vra ta, na ko ji ma se potpisa 17. februara 1749. godine uka za Jo sif Ma to laj, dvor ski srp privilegijalno pismo kojim od voj- ski na rod ni agent, sa osme hom ko ni~ke varo{i uzdiè Sombor u ji ne pri sto ji ta ko uva è nom vi so rang slobodnih i kraqevskih gra- kom ~i nov ni ku. dova, ~ime qutim ratnicima otvo- Pot pi sa lo je, pot pi sa lo je ri dveri svetle i bogate budu}no- sko ro vi ~e Ma to laj. - We no car sko sti. Svetla budu}nost nije po~ela ve li ~an stvo je pot pi sa lo pri vi le odmah, jer su na boqe dane Sombor- gi jal no pi smo. Slo bod ni ste! Cer ci morali da ~ekaju dugo nakon sci te, flo re at et mul tu pli ca mi!- u svom 1749. godine. Prvo je vaqalo vrati- odu {e vqe wu za bo ra vqa Ma to laj ti silne kredite u kojima su se do- da su mu sa go vor ni ci sa bqi vi~ ni ju~era{wi militari na{li. ji no pe ru i u~e nom la tin skom, {to Kao {to i danas ìteqi ovog ma ko li ko ne ra zu mqi vo, osme hom grada diù jedan da bi vratili dru- oza ri i li ca di~ nih, a do ta da ~e gi kredit, tako su i tada{wi 120 mer nih, ne gda wih gra ni ~a ra. hiqada forinti vredan kredit pon Mili} Miqenovi}

l Ono je ostatak prvog lica jednine.

ke fo rin te i dve ri otva ra ju

IlijaMarkovi}

BORCI IZVOJEVALI I DOSLOVNO „SLOBODU ZLATNU”

l Ko{, ko{, ho}emo jo{ otpadaka!

i ulagawu energije, u toj bujici podataka, ima naravno i nekog po{tewa prema slu{aocu, s obzirom da od Bogdanovi}a, izgleda, uvek dobija mnogo vi{e od onoga {to je tra`io. “Putovao sam po celoj Rusiji i tragao za bilo kakvom informacijom o svojim precima po maj~inoj liniji. Ali, s obzirom da su moji bili ’beli’, i da su sovjeti skoro sve izbrisali, zatrli, malo toga sam saznao. I tako se jedne godine zaputim u Kron{tat, rodno mesto mamine mame. I sad pazite ovako... Igra vremena! U carskoj Rusiji taj vojni~ki grad branio je ulazak u zaliv. A sada na ulazu u tu nekadu mo}nu tvr|avu na par~etu daske napisano rukom: ’Kron{tat’. Pade mi na pamet da{~ica sa za{iqenim vrhom zakucana za drvo na Fru{koj gori i na woj rukom napisano: ’Lepiwicin grob’. Kron{tat je u sovjetskoj Rusiji bilo nepoznato mesto, ’bela mrqa’. [irom Rusije, pa i u samoj Moskvi, bilo je tih takozvanih ’belih mrqa’, zatvoreni gradovi za nauku, centri gde su se izu~avale razne stvari... I kad sam bio tamo, Kron{tat je upravio postao otvoren grad. Pre{li smo preko nekog nasipa, se}am se, a ni ~estitog puta nije bilo do wega... U gradu je izvanredni spomenik Petru Velikom! I odem na grobqe. Ako ste putovali Rusijom, primetili ste, mo`da, da Rusi grobqa formiraju u {umama, tako da vremenom drve}e, breze, `buwe, pojedu grobna obele`ja. Grobqa sama od sebe nestaju u {uma-

l [to je Vlada Budala?

separeu âkmakove “Fortune” u jednoj od onih slatkih gra|anskih ku}a na austrij skom trgu @itna pijaca, svega nepunih pola ~asa nakon telefonski uprili~enog susreta tri ~oveka koja se nikada do tada nisu videla, do~ekuje nas za najbliìm stolom gospodin s br~i}ima i {irokim {alom pu{tenim niz prsa: Nikola Bogdanovi}, ~ovek krupnookog, prodornog pogleda, koji s te pozicije skenira staklena vrata, i kroz staklo, s druge strane ulice, ima pod obrvama detaq fasade svoje egzemplarne ku}e, kraqice me|u starim mitrova~kim ku}ama. Pre sada ve} ~etiri meseca, otkako se pod plafonom ove rubrike bavim glavnim gradom kontinenta Srema, izneo sam o Bogdanovi}evoj palati slede}e lai~ko zapaàwe: Ku }a broj 32, ku }a Bog da no vi }a, du ga~ ka pri zem na go spo da ri ca @it nog tr ga (XIX vek), prem da na we go vom “pe ri fer nom” iz la zu na vo du (pri sta ni {te), naj mar kant ni ja gra |an ska ku }a u Srem skoj Mi tro vi ci, eks cen tri~ na kra qi ca @it nog tr ga, ogr nu ta mo} nom fa sa dom kao sa de be lim bal da hi nom, sva u pa sto znim na no si ma, s iz o bi qem de ta qa, s an |el ~i }i ma i gla va ma ob ra slim gip sa nim li {}em kao ko ra qi ma; ku }a Bog da no vi }a, vi so ka este ti ka gra |an ske ar hi tek tu re ko ja zvu ~i kao sim fo ni ja du bo kih, tam nih to no va. Ku}a rasko{ne i dekadentne fizionomije, neobi~na u svakom pogledu, mamac je za oko i ma{tu, i o woj su pisali i lokalni i globalni novinari. Gospodin Bogdanovi} nije ~itao moju reportaù u kojoj je objavqen gorwi citat. A s obzirom da ga sada ~ita, ve} unosim wegovu ispravku: ukrasi na fasadi nisu od gipsa, nego od pe~ene keramike. I samo {to smo zaseli ponu|eni pi}em u bordo-zlatnoj scenografiji prijatne kafane osmi{qene za ozbiqniju klijantelu, Nikola Bogdanovi}, stalni gost, otvara i opu{ta delikatne prve momente poznanstva kqu~em srema~ke pronicqivosti, uro|enog {arma i duhovitosti. Pri~amo o wegovoj porodici, ali pri~a ~asak sklizne u drugom pravcu. Bogdanovi}, ispostavi}e se, govori u {irokim i sloènim projekcijama, skoro bez daha, re~ mu sustiè re~, i ako slu{alac ne prati i ne uìvqava se u wegovu, u ovom slu~aju, porodi~nu pri~u, s mno{tvom digresija, imena i epizoda, ili se, pak, uhvati samo za jedan tok ili zabasa u rukavac pri~e (gube}i kontrolu nad celinom), a te{ko je, iskreno govore}i, pratiti razbaru{eni i razu|eni monolog erudite koji odgovor na va{e kratko i jasno, re~ju novinarsko pitawe, po~iwe ovako: “Od go vo ri }u vam, ali na je dan dru gi na ~in”, onda se povr{ni i nestrpqivi slu{alac lako moè izgubiti u kosmopolitskim (ruskim) prostranstvima Bogdanovi}evih elaboracija. Gospodin Nikola Bogdanovi}, pravnik u penziji, jedinac je iz braka Vasilija Bogdanovi}a, Sremca iz Kraqevaca i Larise Iqini~ne Krutikov, ro|ene u Nikolajevu, Rusija, gospo|e u devedeset sedmoj godini ìvota, poreklom iz oficirske porodice ruskih “belih” emigranata, koji su u kraqevinu Jugoslaviju dospeli u vreme Oktobarske revolucije, èna koju cela Mitrovica poznaje kao “tetka Qaqu”. Poku{avaju}i da spozna pre svega maj~inu stranu, i sloì, bar okvirno, nekakvu porodi~nu sintezu, gospodin Bogdanovi} je istraìvao u svim ruskim mestima u kojima su ìveli wegovi deda Ilija Krutikov i baba Marija Aleksandrova. Pri~u o maj~inom krilu svoje porodice zapo~eo je neo~ekivanom opservacijom na ra~un “pametnog” Vuka Karaxi}a, koji je spojio “L” i “J” i napravio “Q”, kao {to je spojio “N” i “J” i napravio “W”. Pa je tako, kaè, wegova majka Larisa Qaqa, ~iji se otac zove Ilija Krutikov, vukovski (srpski) napisano: Larisa Iqi ni~ na Krutikova (“A to kod Rusa nije “Q”, nego “L”, dodaje se mjaki znak...”). “I {ta je tu zanimqivo? Moj deda po mamim Ilija Krutikov je iz mesta Kursk. ûli ste za kursku bitku? Bili ste u Kursku? Kursk je sedamsto kolometara udaqen od Moskve. Wih ~etiri brata ìvelo je u okolini Kurska. E, sad, {ta se de{ava... Krenimo redom! Deda Ilija je zavr{io vojnu {kolu, ma{inski inèwer, i govorio je nema~ki jezik. I kad je devesto pete planuo rusko-japanski rat, prvu slu`bu dobio je na frontu prema Japanu. Deda se specijalizovao za podmornice i celog ìvota se bavio podmornicama. A moja baka Marija Aleksandrova je iz Kron{tata. ûli ste za tvr|avu Kron{tat? Grad iznad Sankt Peterburga. Sagradio ga je Petar Veliki da bi mogao da brani ulazak u zaliv. Kron{tat je uvek bio samo vojni grad, pa je i moja baka najverovatnije poreklom iz neke vojne porodice. Zna~i, dedu su posle {kole prebacili na front prema Japanu. A baka je, pre dede, bila verena, i zaputila se prema Japanu u posetu kod svog verenika. Da li ga je tamo na{la ili nije, ne zna se... Uglavnom, tamo je upoznala mog dedu Iliju, zaqubili su se i ven~ali u Vladivostoku. I tamo se rodi moja tetka Qudmila, zvana Qusa. I onda je deda dobio preme{taj u Libavu, to je velika luka danas u jednoj od one tri balti~ke dràve. A za{to tamo? Pa, rekao sam, deda se celog ìvota bavio podmornicama! Podmornice su bile nema~ke proizvodwe – carska Rusija je jako bila povezana sa Nemcima – a deda, po{to je govorio nema~ki jezik, primao je u Libavi podmornice na istovaru i otpremao ih transibirskom èleznicom za Vladivostok. Rusi su prvi u svetu upotrebili podmornice u ratnim operacijama. U Libavi se rodio moj ujak staroslovenskog imena Vje~eslav, zvani Boba. @iveo je u Beogradu i umro je relativno rano. I onda dedu prekomanduju u Nikolajev, lu~ki grad, sto dvadeset kilometara udaqen od Odese. U Nikolajevu je bilo najve}e brodogradili{te u carskoj Rusiji, ogromna postrojewa na sve strane.... I tu se rode moja tetka Marija, umrla je skoro u Mitrovici, zvali su je Mura, i devetsto petnaeste rodi se moja majka Larisa Qaqa.” Gospodin Bogdanovi}, skoro po pravilu, odgovore zapo~iwe ne~im {to izgleda kao da nije u saglasju sa pitawem i {to se ~ini nebitnim ili, bar, mawe va`nim za pri~u, da bi onda pod naletom sopstvene erudicije, teì{te izlagawa preneo na drugo, tre}e, ~etvrto poqe, panoramski razvio sliku, dopunio je digresijama, pa i pri~ama u pri~i, i onda, kada vam se u~ini da je, ~ak, i geografski, oti{ao predaleko od pitawa koje ste mu postavili, Bogdanovi} se odjedared vrati na onu “neva`nu” informaciju ili ne~ije ime s po~etka ili iz sredine izlagawa, i s wom ili s wim zatvori krug, blok, celinu. U toj wegovoj op{irnosti

a kon pet me se ci ra da kan ce la ri je AP Voj vo di ne u Bri se lu su mi ra ju se pr vi re zul ta ti dva voj vo |an ska pred stav ni ka u sr cu Evrop ske uni je. – Ve li ka o~e ki va wa kre i ra ju ve li ku od go vor nost i oba ve zu pre ma 2,2 mi li o na qu di ko je pred sta vqa te i pre ma Vla di i Skup {ti ni Voj vo di ne ko ja vam je da la i da je pu nu po dr {ku – ka `e za „Dnev nik” {ef bri sel ske kan ce la ri je APV Pre drag No vi kov. – I upra vo za to mi po sta vqa mo te me qe po zi ci o ni ra wa Voj vo di ne kao si gur nog, sta bil nog i pred vi dqi vog part ne ra, dok re gi o nal no

Ba na ta i Ba~ ke, ko je po sta ju zna ~aj ni stu bo vi lo kal nog raz vo ja, u ovoj go di ni o~e ku jem zna ~a jan broj evrop skih pro je ka ta u obla sti in fra struk tu re, ru ral nog ali i ur ba nog raz vo ja, upra vqa wa vod nim re sur si ma, za {ti te od ele men tar nih ka ta stro fa, po dr {ke pred u zet ni {tvu, {ko la ma, bol ni ca ma, pro jek te na ci o nal nih par ko va, in sti tu ci ja u obla sti kul tu re, sport skih udru `e wa... Po se ban zna ~aj sva ka ko za u zi ma i Uni ver zi tet u No vom Sa du, s ko jim pri pre ma mo na u~ no-is tra `i va~ ke pro jek te, i to po seb no u FP7 fon do vi ma. Po da ci ja sno po ka zu ju da su u

tu re 2020. go di ne, to je u~i nio i Be o grad, a ima na ja va da se pri pre ma i Ni{. No vi kov ka `e da su, bez ob zi ra na ve li ku kon ku ren ci ju, {an se voj vo |an ske pre sto ni ce ve li ke. – Na osno vu raz go vo ra ov de u Bri se lu, kao i u ne kim dru gim evrop skim pre sto ni ca ma, ve ru jem da No vi Sad ima sve ka pa ci te te da ovu tr ku do bi je, {to na rav no ne zna ~i da bi dru gi tr ku iz gu bi li. Za jed ni~ ki in te res je da se ka pa ci te ti ze mqe na naj bo qi na ~in is ko ri ste i pre to ~e i u eko nom sku do bit. Ta ko |e, ~i we ni ca je i da No vi Sad ima kul tur ni sa dr `aj i fe sti va le ko ji

I NovI Sad u trcI za NovcIma Eu

po ve zi va we i na{ na stup u bri sel skim in sti tu ci ja ma da je osno vu ka ko bi na {e stra te {ke raz voj ne ini ci ja ti ve bi le {to efi ka sni je a na {i pro jek ti {to uspe {ni ji. Po we go vim re ~i ma, kan ce la ri ja APV je ste ser vis ne sa mo svih voj vo |an skih gra do va i op {ti na, ve} i gra do va iz cen tral nog de la ze mqe, sa ko ji ma se i ina ~e sa ra |u je ve} du ì niz go di na. – Svi ko ji mo gu i è le da se upra vo na me stu gde se do no se od lu ke pred sta ve i da pri vu ku no va evrop ska sred stva, ima ju na {u pu nu po dr {ku. I u tom pro ce su ra di mo za jed no sa svim ko le ga ma iz Mi si je i Am ba sa de Sr bi je u Bri se lu, a za rad do bra ce le ze mqe. Ipak, ve li ka je za blu da da sred stva sa mo ~e ka ju na nas i da ona do la ze sa ma od se be. Iza sva kog uspe {nog pro jek ta sto ji ve li ki rad ko ji se ba zi ra na zna wu, upor no sti, po ve re wu ko je gra di mo sa par te ri ma. I, na rav no, lo bi ra wu. No vi kov na vo di da i po red svih svet skih eko nom skih vr tlo ga, Voj vo di na u osno vi mo è bi ti po no sna na tro ci fren broj uspe {nih pro je ka ta u pro {loj go di ni. – Na te me qu od li~ ne sa rad we sa raz voj nim agen ci ja ma Sre ma,

pret hod nom pe ri o du u Voj vo di ni naj vi {e evrop skih pro je ka ta pri vu kli Som bor, Su bo ti ca, Vr {ac, Ka wi à... ali ne i No vi Sad. – Sa za do voq stvom mo gu da na ja vim, na osno vu sa rad we ko ju ima mo sa no vo sad skim in sti tu ci ja ma i po seb no Kan ce la ri jom za lo kal ni raz voj - ko ja je pro te kle go di ne zna ~aj no po di gla svo je ka pa ci te te - da se glav ni grad Po kra ji ne sna `no ukqu ~u je u tr ku za pre ko po treb na raz voj na sred stva. Od li~ ne pro jek te su ve} pri pre mi li Agen ci ja za ener ge ti ku gra da No vog Sa da, JKP „î sto }a”, JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”, GRAS, JP „Ur ba ni zam”, Udru è we sa mo stal nih za na tli ja No vog Sa da, Isto rij ski ar hiv, Dom zdra vqa... U pro te klom pe ri o du smo re a li zo va li po seb ne obu ke za in sti tu ci je iz obla sti kul tu re i spor ta, ta ko da i u ovim sek to ri ma o~e ku jem do bre ve sti. Ve ru jem da }e se do bra ener gi ja i ve li ki za jed ni~ ki trud is pla ti ti, jer mi se bi ne mo è mo pri u {ti ti pro pu {ta we ni ti jed ne je di ne {an se. Grad ska skup {ti na je do ne la od lu ku o kan di da tu ri No vog Sa da za Evrop sku pre sto ni cu kul -

c m y

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

ve} da nas je su evrop ski pri zna ti. No vi Sad ne tre ba da bu de ne {to {to ve} ni je, mi ne mo ra mo da iz mi {qa mo mar ke tin {ke i dru ge tri ko ve. On ve} je ste zna ~aj na ta~ ka spa ja wa na ci ja, ve ra, kul tu ra... i ti me je i da nas jed na od zna ~aj ni jih evrop skih pre sto ni ca kul tu re. Ina ~e, mi {qe wa sam i da bi za jed ni~ ka kan di da tu ra No vog Sa da i ne kih dru gih voj vo |an ski gra do va, kao {to su Som bor, Su bo ti ca, Zre wa nin, Vr {ac ili Srem ski Kar lov ci... sva ka ko oja ~a la na {u po zi ci ju pred oni ma ko ji od lu ~u ju. n Miroslav Staji}

U saradwi Gra|anskih inicijativa, Tima za socijalno ukqu~ivawe i smawewe siroma{tva, Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije i TAKSO organizacije, pripremqeno je deveto izdawe „Vodi~a kroz potencijalne doma}e i inostrane izvore finansirawa”, za projekte NVO, lokalnih samouprava, MSP i preduzetnika u Srbiji. Podsetimo, „Vodi~„ je osmi{qen sa idejom da potencijalnim korisnicima kao {to su: organizacije civilnog dru{tva (udruèwa, fondacije, zadu`bine, sindikati...), op{tine, mala i sredwa preduze}a preduzetnici i pojedinci, pruì pouzdane podatke o raspoloìvim sredstvima me|unarodnih i doma}ih donatora, kao i dràvnih institucija, i na taj na~in omogu}i im uvid u sredstva za realizaciju razli~itih projektnih aktivnosti. Namera autora „Vodi~a” bila je da publikovawem podataka doprinese kako dru{tvenom tako i ekonomskom poboq{awu ìvota gra|ana u Srbiji, kao i da podstakne saradwu izme|u razli~itih aktera sa sli~nim sadràjima. U prvom izdawu „Vodi~a” mogle su se prona}i informacije o programima 76 donatora, od ~ega je doma}ih bilo svega 10, dok najnovije izdawe sadrì informacije o 111 donatora, od ~ega su 43 doma}a. Vodi~ je u elektronskoj verziji dostupan na adresi www.in klu zi ja.gov.rs/vo dic/9-Vo dic-kroz-fi nan sij ska-sred stva.html

red sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} i di rek tor Fon da za po dr {ku in ve sti ci ja (VIP fond) u Voj vo di ni Bra ni slav Bu gar ski pri mi }e 7. mar ta u Ka nu na gra du ko ju je Voj vo di na do bi la kao ~e tvr ti re gion u Evro pi u ka te go ri ji efek tiv no sti tro {ko va ula ga wa, sa op {tio je VIP fond. Pre ma kon kur su „Evrop ski gra do vi i re gi o ni bu du} no sti„, ko ji je or ga ni zo vao ma ga zin FDI (FDI Intelligence), deo „Faj nen {el taj msa”, Voj vo di na je ~e tvr ti re gion u Evro pi u ka te go ri ji efek tiv no sti tro {ko va

Utreht i Bil bao, dok su kod „va ro {i” to Mo na ko, Luk sem burg i en gle ski Slau. Pri li kom ana li ze re gi o na, bri tan ski ana li ti ~a ri su naj vi {u oce nu da li po kra ji na ma Ve li ki Stok holm u [ved skoj i Se ver na Raj na - Vest fa li ja u Ne ma~ koj, a vi so ko su ko ti ra ne i Ju go i sto~ na En gle ska (ko ja ob u hva ta gro fo vi je Berk {ir, Oks ford {ir, Hep {ir, Sa seks i Kent), Ka ta lo ni ja i Ko pen ha gen. Na pla nu eko nom skog po ten ci ja la vo de }i su re gi o ni u okol ni ni Da bli na i Ci ri ha, dok u ka te go ri ji „qud -

GradovI I rEGIoNI budu]NoStI

ula ga wa. Dva voj vo |an ska gra da, In |i ja i Srem ska Mi tro vi ca, osvo ji la su dru go i tre }e me sto po istom kri te ri ju mu. Na pr vom me stu je re gion Bu ku re {ta u Ru mu ni ji, a na kon kurs se pri ja vi lo ukup no 110 evrop skih re gi o na i 253 gra da. Su bo ti ca je za u ze la de se to me sto u ka te go ri ji gra do va za naj bo qe pro mo tiv ne stra te gi je za pri vla ~e we stra nih in ve sti ci ja, a u toj ka te go ri ji kon ku ri sa la su 73 evrop ska gra da i 60 re gi o na. Ina ~e, pre ma ve o ma op se `noj ana li zi ma ga zi na FDI, top li stu evrop skih gra do va pred vo de Lon don, Pa riz i Be~, a pre ma efek tiv no sti tro {ko va ula ga wa na vr hu su ru ski Ja ro slavq i ukra jin ska Ode sa. Ka da je re~ o eko nom skom po ten ci ja lu, bez prem ca su u ka te go ri ji ve li kih gra do va Oslo, Frank furt i [tut gart, a kod „ma wih” Ci rih, An tver pen i Bel fast. Na po qu in fra struk tu re pr vo pla si ra ni su Lon don, Ro ter dam i Du i zburg, dok su za bi znis naj bo qi (opet) Lon don, Am ster dam i Ci rih. Ana li zi ra ju }i uku pan kva li tet `i vo ta u va ro {i ma ko je su se pri ja vi le na kon kurs, FDI je sa sta vio li stu pre ma ko joj se, me |u pre sto ni ca ma, is ti ~u Pa riz, Stok holm i Ko pen ha gen; u vr sti ma wih gra do va pred wa ~e Ci rih,

ski po ten ci jal” glav nu re~ vo de Pa ri ski re gion i Cen tral ni fe de ral ni okrug u Ru si ji. Na kra ju, ka da se po sma tra pri ja teq sko okru `e we za bi znis, bez prem ca je re gion u ~i jem je sr cu – Prag. n E. N. L.

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

dnevnik

nedeqa19.februar2012.

TE MA „DNEV NI KA”: Pru@awe [anse Deci oMetenoj u raZvoju ladno ve~e u Beogradu. Na po~etnoj stanici 56ice kao i uvek gu`va. Kad vidim nagomilane qude kako u niskom startu ~ekaju pristajawe autobusa, smu~i mi se. Poèlim da se ku}i vratim pe{ke. Sre}om vrata se otvaraju tik ispred mene, ulazim lagano dok me iza le|a guraju rukama ne bih li poùrila. Sedam, ne èlim da se nerviram, ionako mi predstoji dug put do mesta gde je zimi i Bog rekao „laku no}„. Okre}em glavu prema prozoru, gledam u mraviwak na Zelenom

Za `i vot i po sle ro di te qa vencu i ~ekam da krenemo. Monotoniju zimske ve~eri naru{ava opor glas mladi}a ispred mene. – Do-bro ma-ma, e-vo u-{ao sam u a-u-to-bus – govori te{ko dele}i re~i na slogove, ali toliko glasno da ga je ~uo ceo autobus, ~ak se i voza~ okrenuo da vidi ko to na kraju autobusa vi~e.

Dejan Kozi} i wegovi mladi {ti}enici

On, me|utim, nije vikao. Wegov glas je takav, wegovo oteàno izgovarawe re~i je posledica zastoja u razvoju. Pored sedi devojka ~vrsto okovana wegovim rukama, vidi se da je voli. Ni ona nije ravnodu{na. – Jedva ~ekam da stignemo ku}i, a jel’ ti mene voli{ – pita ga dok se jo{ vi{e pribija uz wega. On ne progovara, stiska je uz sebe i qubi. Na{i saputnici samo odmahuju glavom, èna iza mene puna saàqewa komentari{e. – Jaaaaaaao, jadni oni, sigurno su ludi – do{la je do epohalnog otkri}a starija gospo|a koja kao da nikada nije videla da se dvoje mladih vole. Pogledala sam je i pomislila „oni su sre}ni i zaqubqeni, nisu ludi„. Mesec dana kasnije tog istog mladi}a i wegovu devojku srela sam rade}i pri~u o Udruèwu za pomo} osobama sa smetwama u razvoju Stari grad - @ivimo zajedno. Na ulasku u zgradu Udruèwa do~ekala su me nasmejana lica dvojice mladi}a, jedan je „pobegao„ sa ~asa, a drugi je krenuo da vidi gde je on. To {to je pobegao ne}e izazvati nikakve posledice, jer su oni ovde dobrovoqno i mogu da do|u i odu kad ho}e, a Udruèwe je za wih otvoreno od 7.30 do 20 sati. Predsednik udruèwa Dejan Kozi} i sam je roditeq deteta ometenog u razvoju. Wegova }er-

Zahvaquju}i podr{ci koju dobijaju ove mladi}e i devojke sistem ne}e slomiti

ka ro|ena je kao zdrava beba, ali je po primawu redovne vakcine dobila epilepti~ne napade koji su joj izbrisali memoriju i morala je sve da u~i ispo~etka. – Na kraju je ostala s malim nivoom znawa i mi sada nemamo komunikaciju s wom – pri~a Dejan bez gor~ine u glasu, jer je

Na {a po seb na dru ga ri ca a zaka{wewem od sedam dana krenula sam u ~etvrti razred osnovne {kole. Za tih sedam dana u na{im ìvotima desetogodi{waka desila se velika promena, {to bi rekli stariji “sazreli smo”, a da toga nismo ni bili svesni. A {ta je u stvari u na{e do tada obi~ne de~ije ìvote unelo pometwu? Po dolasku u odeqewe oko mene i sestre skupila se gomila devoj~ica sa va`nim vestima. – Nemojte da se iznenadite kada se pojavi, u~iteq je rekao da se pona{amo normalno – usplahireno su nam govorile drugarice, prave}i se va`ne kao da }e ispred nas stupiti sam predsednik dràve. Predsednik se nije pojavio. U pet do dva, ba{ pred po~etak prvog ~asa ispred mene je bupila ona... Kao loptica-sko~ica cupkala je zainteresovano me gledaju}i. – Zdravo, ja sam Maja – rekla je u dahu, a meni i daqe ni{ta nije bilo jasno. Maja ko Maja {ta je tu ~udno? Pravi {ok, iznena|ewe, ili {ta ve} dete u tom uzrastu moè da oseti, doìvela sam kada sam joj pruìla ruku. – Zdravo, ja sam Zorica – istr~alo mi je dok je ruka ostala da visi u vazduhu. Tada sam je prvi put malo boqe pogledala i shvatila da Maja, zapravo, nema ruke. U momentu mi je zastao dah, nisam znala kako da reagujem, dok je ruka i daqe uporno stajala ispruèna ~ekaju}i odgovor. Maja, ve} navikla na takve situacije, samo se najsmejala i produìla pri~u. – Mi smo se doselili iz Resnika, pa smo sestra i ja do{le kod vas u odeqewe. Bi}emo dobre drugarice – pri~a ona kao navijena. Meni laknu, iskreno vi{e sam se pla{ila da me u~iteq ne grdi zbog takve reakcije, nego {to sam razmi{qala o wenom nedostatku. Naravno, da sam odmah prihvatila svoju novu drugaricu, svi su je prihvatili, postala je na{a Maja. Pregrmela sam i taj prvi dan, kasnije sve krenulo svojim tokom. Napravqena joj je posebna klupa, odre|eno posebno mesto u u~ionici, posebne obaveze koje smo izvr{avali svaki dan. U stvari ni{ta tu nije bilo toliko posebno, ali smo mi svemu pridavali veliki zna~aj, jer smo u svom odeqewu imali posebnu drugaricu. I onda... Kao i svi ~etvrtaci i na nas je do{ao red da idemo na rekreativnu nastavu. Mislim da je to ne{to {to se u na{im generacijama ~ekalo jo{ od prvog razreda. Znate ono, prve simpatije, prvi nevini pogledi, poneko se i prvi put zaqubio. Nigde roditeqa, samo u~iteq i mi, divota. Tada smo u stvari i ukapirali koliko nam je na{a posebna drugarica posebna i kako reagujemo na zgroène poglede sa strane, na ono {to je nama postalo sasvim normalno. Na Taru, omiqeno odmarali{te u~iteqa i roditeqa, naravno jer je bilo najjeftinije, stigli smo u vreme ru~ka. Gladne i umorne od puta u~iteq nije morao da nas opomiwe, tr~ali smo u trpezariju. Tamo je ve} bilo pedesetak u~enika, prido{lih iz raznih krajeva BiH, tada nam bratske republike. U~iteq je napravio raspored i mi smo posedali, a Maja, na{a Maja morala je da sedne na sto. Nismo jo{ ni krenuli sa ru~kom kad je nastao pravi haos. – Devoj~ice za{to ti sedi{ na stolu, si|i i lepo jedi kao i sva ostala deca – bilo je prvo {to joj je neoprezna u~iteqica za susednim stolom rekla. Uzalud smo poku{ali da joj objasnimo pogledima, mimikom, {apatom, bila je uporna. Na kraju je morao da se ume{a i u~iteq Vasa, ina~e veoma suzdràn i pravdoqubiv ~ovek. U~iteq starog kova, ~ovek koji je bio Pinkijev drug, a Pinki je kao {to mnogi znaju, “video Tita”. – Koleginice vidite da dete nema ruke, za{to je dirate. Pustite je da zavr{i ru~ak, pa }emo posle re{iti problem, ako ga uop{te i ima – poku{ao je da bude smiren na{ Vasa, {to je drugaricu u~iteqicu jo{ vi{e razjarilo. – Woj nije mesto sa ostalom decom, moji |aci su se upla{ili – sad je ve} vikala nezadovoqno. Pogledala sam po sali za ru~avawe, neke devoj~ice su plakale, ali su zato de~aci gledali u na{ sto kao u neku cirkusku atrakciju. Prvi put u ìvotu osetila sam se ponièno i to ne zbog sebe. Pogledala sam i u Maju. Plakala je, do tada uvek nasmejana, vedra, ma nije ni plakala ridala je, tresu}i nam ~itav sto i pribor i hranu. Prvi dan na Tari nam je preseo. Savet u~iteqa odlu~io je da Maja vi{e ne dolazi u trpezariju ve} da joj nosimo ru~ak i da je hranimo.

Nismo se bunili, nije nam te{ko palo, èleli smo da joj na neki na~in olak{amo i da se iskupimo {to imamo ruke, {to smo normalni, {to moèmo da sedimo za stolom. Mada moram priznati i nije uvek ba{ bilo prijatno sedeti sa wom i jesti. Ne smeta to {to jede nogama, {to joj ponekad zalogaji ispadaju, a ona nespretno poku{ava da pokupi ono {to pada, smetalo nam je {to nije èlela da koristi viqu{ku i {to je prqavim no`nim prstima jela kupus salatu. Koliko god da smo je voleli i {titili neke stvari nismo mogli ni mi da pre}utimo. Ipak smo bili samo deca... Neslavna epizoda s Tarom je ubrzo zaboravqena, pregrmeli smo je i uspe{no zavr{ili taj turbulentni ~etvrti razred. U vi{im razredima nije bilo problema, svi su je ve} upoznali, druìli se s wom najnormalnije, niko nije obra}ao pa`wu na wen hendikep. Ve} su se s wene strane javile i prve simpatije, kao i na{a zadirkivawa. Jedino su na{i roditeqi, jo{ uvek nenavikli na wu, ponekad imali izlive stra{nih saàqewa. – Jao jadna ona, kad je vidim kako nosi onu torbu i ide uz ulicu sva se najeìm – bila je re~enica koju su ponavqale na{e majke, kao da su je sve od reda nau~ile napamet, sa istim akcentom i rasporedom re~i. Nama ni{ta nije bilo jadno, mi smo je gurali napred, nismo hteli da joj nosimo

Maja danas `ivi u ^ikagu

torbu, da je àlimo, smatrali smo da nemamo razloga, ~ak je ponekad bila i predmet sprdwe, naro~ito kada na red do|u pismeni ili kontrolni zadaci. Na pismenom iz srpskog uvek me je molila da sednem ispred wene klupe, {to sam redovno i ~inila. U sred najdubokoumnijeg rada na literarnim sastavima samo bi u~ionicu zaparao wen „tihi” vapaj. – Zoriceee, Zoriceeeee, molim te napi{i mi dve-tri lepe re~enice – bila je toliko tiha da bi je ~uli i u susednoj u~ionici. Nastavnica bi se samo nasmejala, a Maja nagnuta nad svoj pismeni zadatak se pravila luda. A ludilo bi glumila i kada bi dobila trojku, sa sve podvu~enim re~enicama koje sam joj na jedvite jade doturila. Znala sam i ja, a i svi drugi da }e biti “provaqena”, samo se ona nadala... – Ali nastavnice, maaajke mi sve sam sama napisala – bila je dobro poznata re~enica posle svakog pismenog i kontrolnog. Nekad bi uspela da odobrovoqi nastavnike, nekad ne. Nisu bili ni malo popustqivi, ni malo saàqivi, smatrali su da kad ve} ide u „normalnu” {kolu mora i da u~i, nema provla~ewa. Jedini predmet gde su za wu vaìla posebna pravila bio je fizi~ko vaspitawe. A pravilo je bilo da nema pravila, Maja je radila ono {to joj odgovara i kad joj odgovara. Moram da priznam da smo i mi ponekad {izeli, da nam je bilo krivo kad uspe da prepi{e da dobije ve}u ocenu nego {to zasluùje. Moglo se ponekad ~uti ono zlonamerno “poklonili joj ocenu zato {to nema ruke”. âk i da je bilo tako, neka je. Maja je svojom borbom, svojim ìvotom zasluìla orden, bar za neposustajawe. Sada ìvi u îkagu i bavi se „ru~nom” proizvodwom nakita i fotografijom. Kaù, vrlo uspe{no

sre}an {to wegovo dete ima porodicu i svu qubav koja joj je potrebna. Sre}an je {to je se nije odrekao kao mnogi roditeqi sa sli~nim problemima, i {to je zahvaquju}i borbi za wu uspeo da se izbori i za drugu decu. Nije dozvolio da ga sistem slomi. – U vreme moje borbe nije bilo dnevnih boravaka gde bih mogao da je ostavim dok sam na poslu. Bio sam jako ponièn kada sam poku{avao da joj na|em neku {kolu u koju bih mogao da je upi{em, nijedna nije mogla da je prihvati. Nisam znao kako }e nam ìvot daqe te}i i to je bilo veliko obeshrabrewe – iskren je Kozi} ne èle}i da kritikuje bilo koga, ve} samo da skrene pa`wu da i deca sa zastojem u razvoju imaju pravo na ìvot, na qubav, na roditeqe, i mogu}nost da se koliko-toliko {koluju i steknu bar neka znawa. Dok sam pri~ala sa wim u prostoriju je u{la devoj~ica, sva va`na, donose}i mu doru~ak. – Dejane ovo je za tebe, ja sam spremila – rekla je spu{taju}i tacnu na sto pretrpan papirima. Dejan se osmehuje, zadovoqan je. – Vidite, ova deca su osposobqena da sama dolaze do centra, da kuvaju, da rade, da ìve i posle smrti roditeqa. Na{ ciq i jeste da ih osamostalimo. To {to ova ustanova radi retkost je u Srbiji, jer su deca u seoskim sredinama uglavnom vezana za ku}u i imawe, ne izlaze, ne druè se, oni su za mnoge „sramota svojih roditeqa”. Ovde, me|utim, oni nisu sramota ve} ponos. Kako se osamostaquju videla sam na licu mesta u wihovim radionicama. Sre}ni {to imaju gosta, utrkivali su se ko }e da mi pokaè kako savija fascikle, gde sakupqa sekundarne sirovine, kako se snalazi u kuhiwi. – Dnevno mogu da saviju i 10 hiqada fascikli. Kroz taj rad oni moraju da izbroje koliko su sklopili, ve`ba se koordinacija pokreta, pokazalo se da je to terapeutski jako dobro delovalo, ~ak su i lekari iz Palmoti}eve bili iznena|eni rezultatima pojedinih korisnika. Pri tome, sve {to zarade ide wima – pohvalio se Kozi} gledaju}i kraji~kom oka {ta se de{ava u susednim prostorijama gde sa decom rade psiholozi i nastavnici... Ali odakle im namirnice, repromaterijal, sredstva za rad, interesovalo me je, jer nije bilo logi~no da sve to sami nabavqaju. – Jo{ jedan vid ukqu~ivawa u dru{tvo je odlazak u kupovinu. Pojedina deca nisu znala da ono {to se stavi u korpu mora i da se plati, da je to neko proizveo i da je potreban novac. Mislili su da mogu da u|u u samouslugu i uzmu {ta poèle. Kako su nau~ili da kupuju tako su nau~ili i da rade. Pored savijawa fascikli zara|uju i saku-

pqaju}i konzerve, fla{e, papir. Za to su nabavili kontejnere koji stoje ispred zgrade udru`ewa. Pored svega nau~ili su ih da budu i humani, pa se ~esto desi da ode}u koju su dobili dele i drugim udru`ewima. – Dolaze iz specijalnih {kola iz unutra{wosti da im damo garderobu, {to mi vrlo rado ~inimo. Sortirawe i slagawe robe prilikom transporta je jo{ jedan vid terapije – pri~a Dejan dok se iz susednih prostorija ~uje graja sa ~asa, ba{ kao u pravoj {koli. Mladi} sa po~etka moje pri~e je opet u centru pa`we, prepoznala sam mu glas...

Poziv na saradwu Dejana sam pozvala nakon godinu dana. Mogao je samo da mi se pohvali napretkom koji su postigli. „Trenutno razvijamo model ìvota u zajednici, za {ta su nam potrebne ku}e na selu u kojima bi ìveli na{i korisnici sa stru~wacima, a bili bi od pomo}i stanovni{tvu sela. Pozivamo one koji u ovom procesu mogu da nam pomognu da se jave na telefon udruèwa 011 26 29 787 ili adresu Studentski trg 18, Beograd”. – On je ~lan gluma~ke sekcije koja je imala nekoliko predstava, jednu i u pozori{tu na Terazijama. Imamo i manekensku sekciju, jer èlimo da se ta deca ne ose}aju odba~eno, da shvate da su i ona lepa na svoj na~in. I nisu odba~ena, bar ne od sredine, mo`da malo vi{e stegnuta od strane svojih roditeqa koji ~esto nemaju poverewa u ovaj na~in rada. – Otvorena nastava je wihovo razumevawe ìvota. Na{ najboqi rezultat je {to smo pro{le godine zaposlili sedam qudi u stalni radni odnos. Kad smo ih zapo{qavali roditeqi su bili protiv, govore}i da im je ovde kod nas dobro i da nije potrebno da rade. Sada neki od wih imaju ve}e plate od roditeqa. Po~eli su da privre|uju, a ne samo da tro{e. Poslodavci u „Zari” i „Delti” su iznena|eni wihovim sposobnostima i èle da produìmo saradwu – rekao mi je ~ovek koji je svojom uporno{}u i entuzijaznom zadivio stru~wake u svetu, a dao doma}i zadatak na{im. Kada smo zavr{ili divan, Dejan me je ponudio doru~kom koji je i daqe stajao na stolu. Delovao je vrlo primamqivo, ali nisam imala vremena. Na izlasku ona dvojica mladi}a i daqe sede, jedan pobegao sa ~asa, a drugi ga i daqe ube|uje da se vrate. Nasmejala sam se, podsetilo me je na nas „normalne„. n Zorica Dragojevi}

nedeqa19.februar2012.

dnevnik

c m y

SU S RE T I: MILAN PO^U^A, JEDNO OD DECE KOJE JE IZ USTA[KIH LOGORA SPASILA DIANA BUDISAVQEVI]

Su ze za da mu iz In sbru ka

INTERVJU JOSEF LEVI, AMBASADOR IZRAELA U BEOGRADU

Uspe {na pri ~a se da le ko ~u je Izrael ~ak 10.000 grla teladi. Da o z voli te mi da po~ nem jed nom li i u ~emu vidite prostor za ja~asna `nom po li ti~ kom iz ja vom: ja we komercijalnih veza? îni se da vo lim Sr bi ju – re kao je pri li turisti, umetnici i sportisti imakom pro sla ve dva de se to go di {wi ce ob ju {ta da ponude jedni drugima i da na vqa wa di plo mat skih od no sa dve ze je komunikacija na tom nivou jaka u mqe am ba sa dor Izra e la Jo sef Le vi, ko obe zemqe... ji je pre 12 go di na do {ao u Sr bi ju da se – Ka da je re~ o ko mer ci jal nim ve za ma ka li kao mlad di plo ma ta, a od pre po la „ne bo je gra ni ca“. Ja }u da ti sve od se go di ne je po stao i zva ni~ ni pred stav be da do pri ne sem ja ~a wu eko nom ske nik je vrej ske dr à ve u na {oj ze mqi. Da raz me ne. Sr bi ja je ze mqa qu di ko ji su je re~ o li~ no sti ko ja se ne dr ì kru tog ta len to va ni, vi so ko obra zo va ni, kre a pro to ko la u è qi da omo gu }i raz voj tiv ni, mo ti vi sa ni. S dru ge stra ne, pri bi la te ral nih od no sa, sve do ~i i we go va ro da je bi la da re `qi va pre ma Sr bi ji – iz ja va da je “sre }an {to vi di izra el ne ma te pro ble me sa vo dom, ima te ra skog fud bal skog tre ne ra ko ji je ne dav zno vr stan pej za` i fan ta sti~ ne uslo ve no do {ao u Be o grad ka ko bi tre ni rao za po qo pri vre du. Ono {to nam je neo p- fud bal ski klub Par ti zan”. A “zve zda hod no su do bre od lu ke i po mo} nad le {i ma” je od mah di plo mat ski po ru ~io da `nih sa obe stra ne. je si gu ran da }e do }i i wi hov dan. l Kakve utiske ste poneli posle l Mogu}nost sukoba Izraela sa susreta s predsednikom Tadi}em i Iranom izbila je u vrh svetske pokako ocewujete razvoj bilaterallitike i ~ini se da va{ ameri~ki nih odnosa? saveznik nije sklon takvom re{ewu – Sr da~ na at mos fe ra ce re mo ni je od kao odgovoru na pretwe Teherana. ra à va od li~ ne od no se ko je Iz rael [ta bi bio kqu~ni povod za interima sa Sr bi jom na svim ni vo i ma. Po venciju izraelske avijacije koji bi mno gim pi ta wi ma de li mo isto mi {qe eventualno mogao da dovede do nowe; ni je re~ sa mo o in te re si ma, ve} o vog rata {irih razmera? Moète iskre nim i pri ja teq skim ve za ma. Ret li da umirite na{e ~itaoce da }e ke su ze mqe u sve tu u ko ji ma an ti se mi vlada premijera Netanijahua u~initi zam ni je bio “ra do vi |en gost”. Sr bi ti sve da izbegne najgori scenaja je jed na od wih. Mi to du bo ko ce ni rio? mo. – @e lim da ka èm va {im ~i ta o ci ma, ko je iz u zet no ce nim, da smo mi u Izra l Kako gledate na na{e politi~ko i pravno-zakonsko tretirawe poe lu iz u zet no za bri nu ti zbog iran ske vremene pojave antisemitizma i pret we da uni {ti na {u ze mqu i na {e antisemitskih kwiga u Srbiji? do mo ve. Ka ko ~o vek mo è da bu de mi – U na ~e lu sam za do vo qan pri me nom ran ka da re ìm u Te he ra nu pra vi atom za ko na pro tiv an ti se mi ti zma i ra si sku bom bu i sa op {ta va da }e je usme ri zma. Isto ri ja nas u~i da ti na nas. Sma tra mo da je sa mo ma li ko rak od Iran ci sa svo jim fa na I Jevreji i Srbi su pro po ve da wa an ti se mi ti z mom, an t i s e m i t i na svojoj koì osetili zmom, po dr à va wem te ti zma do fi zi~ kog na pa da na Je vre je ili pri posledice propagande ro ri zma i osta lim pad ni ke dru gih ma wi na. „ple m e n i t im ide j a m a“ rasizma i mr`we Te { ke re ~ i iza z i v a j u ni ka ko ne sme ju da raz lo {e po na {a we. Slo bo vi ju nu kle ar no na o ru da go vo ra ne zna ~i da se pre ma va {em à we. Ovo bi tre ba lo da bu de ne sa mo su se du mo è te po na {a ti kao pre ma ni na{ pri o ri tet, ve} pri o ri tet ce log èm bi }u, me ti mr `we, fi zi~ kog na pa sve ta, ili bar od go vor nog de la ~o ve da, smr ti. I Je vre ji i Sr bi su na svo joj ~an stva. ko ì ose ti li po sle di ce pro pa gan de l Kao regionalna bliskoisto~na ra si zma i mr `we. I jed ni i dru gi tre pretwa ~esto su u vestima izraelba se bi da kao pri o ri tet po sta vi mo sko – palestinski odnosi. O~ekujebor bu pro tiv ra si zma. te li nekakve pomake na diplomatskom planu, budu}i da ih ve} godil Izrael je zahva}en {trajkovima, a Srbija suo~ena s ekonomskom nama nema, a zahtevi za priznavakrizom. Kako bi dve strane mogle wem palestinske dràve su sve uprkos te{ko}ama da pomognu jedna glasniji? drugoj? [ta ometa investitore iz – Ni smo pro tiv pa le stin ske dr à ve, va{e zemqe da budu prisutniji kod ve} smo pro tiv upo tre be me |u na rod nih nas? fo ru ma za PR kam pa we i zlo u po tre be – Sre }an sam {to su izra el ske kom - me |u na rod nih pro ce du ra u ci qu sla pa ni je, i po red eko nom ske kri ze, me |u bqe wa izra el ske re pu ta ci je. Uko li ko naj pri sut ni ji ma u Sr bi ji. Sa ne {to vi - Pa le stin ci è le ne za vi snost tre ba {e od mi li jar du evra ulo è nih uglav - jed no stav no da pu tu ju de set mi nu ta ko nom u sek tor ne kret ni na, Iz rael je je - li ma od Ra ma le do Je ru sa li ma i raz go dan od naj ve }ih in ve sti to ra ov de. Ne - va ra ju sa na ma o svim otvo re nim pi ta moj te za bo ra vi ti da smo mi ve o ma ma la wi ma. Bi li bi iz ne na |e ni ko li ko smo ze mqa, sa sa mo 7,5 mi li o na sta nov ni ka, da re `qi vi i ozbiq ni. Ve ru je mo da Pa kao i Sr bi ja. Ali, vi di mo broj ne izra - le stin ci tre ba da bu du ne za vi sni i slo el ske pro jek te u Be o gra du, Ni {u, Pan - bod ni, ali ta ko |e sma tra mo da na kon 70 ~e vu, Kra gu jev cu itd. Ve ru jem da jed na go di na kon flik ta, tre ba da usvo je zreo uspe {na pri ~a za so bom po vla ~i dru gu. pri stup i sa na ma ot po~ nu di ja log o ni Uko li ko in ve sti to ri us pe ju da br zo zu pi ta wa. Ne ka od wih su bez bed nost re a li zu ju pro je kat i vi de pro fit, oni gra n i c a, bor b a pro t iv te r o r i z ma i }e do bre ve sti pre no si ti dru gim ula ga - even tu al na raz me na te ri to ri ja. ~i ma ko ji su uvek u po tra zi za no vim Mi smo pro tiv jed no stra nog pro gla po slov nim pri li ka ma. Sr bi ja ima pu no {e wa ne za vi sno sti i sna `no ve ru je mo ne do voq no is ko ri {}e nog po ten ci ja - u di rekt ne pre go vo re. Pa ra doks je to la, me |u tim uko li ko in ve sti to ri i po {to Pa le stin ci è le mir, ali ne raz go di nu da na za o sta ju u re a li za ci ji pro - go va ra ju sa na ma. Oni for mi ra ju vla du je ka ta zbog bi ro krat skih pre pre ka, on - sa te ro ri sti~ kom or ga ni za ci jom Ha da to mo è ima ti ne ga tiv ne po sle di ce mas, a ta ista or ga ni za ci ja smatra da na osta le. To je pri ro da bi zni sa. Iz rael mo ra bi ti zbri san sa li ca ze l Procewuje se da bi ove godine mqe. To ni je po ru ka mi ra. moglo da bude izvezeno iz Srbije u n Reqa Kneèvi}

Za hva qu ju }i Di a ni Bu di sa vqe vi} iz be gao sam si gur nu smrt. Mo je zdrav stve no sta we po oslo bo |e wu iz lo go ra Lo bor-grad je bi lo ta kvo da prog no ze le ka ra u Be o gra du ni su bi le ni ma lo op ti mi sti~ ke. Re kli su mo joj maj ci: „]er ka }e vam pre ì ve ti, ali sin ne }e. Fo to gra fi {i te ga, da ima te ba rem fo to gra fi ju za uspo me nu...“ Mi la nu Po ~u ~i bi lo je po treb no bez ma lo se dam de ce ni ja da bi do bio od go vor na pi ta we – ka ko je taj upla ka ni de ~ak s fo to gra fi je, s jo{ ne na vr {e ne tri go di ne, ve li ke gla ve, na du va nog tr bu ha i za stra {u ju }e mr {a vih ru ku i no gu, uop {te do {ao u si tu a ci ju da bu de „ot pi san“. Od maj ke bi, do du {e, po vre me no do bi jao sa mo na go ve {ta je, sa mo par ~i }e je zi ve pri ~e o bo rav ku u ni zu usta {kih lo go ra od hap {e wa le ta 1941. – od Ja ske i Ja stre bar skog pre ko Kru {~i ce sve do Za gor ja – o su ro vim uslo vi ma u wi ma, i na po slet ku o spa so no snom do la sku u Be o grad. Za de ta qe, me |u tim, maj ka ni ka da ni je ima la sna ge. Sva ki put bi je u ra tu na ~e to zdra vqe iz da va lo. – S ob zi rom na we no ve o ma lo {e zdrav stve no sta we, ni je bi lo po èq no da joj ~e sto po sta vqam broj na pi ta wa na ko ja ni sam imao od go vo re – sve do ~i za „Dnev nik„ Mi lan Po ~u ~a ko ji je od 1994. sple tom okol no sti, opet rat nih, ì teq Ba~ ke To po le. – Ka ko sam sta sa -

stran ka. Bio je to deo do ku men ta ci je za po ved ni {tva sa bir nih lo go ra Lo borgrad i Gor wa Ri je ka od 30. mar ta 1942, ko jim se „Rav na teq stvo usta {kog re dar stva - ì dov ski od sjek, oba ve {ta va da je kre nuo tran sport za to ~e ni ca gr ko-is to~ ne vje re za Ze mun“. – Na tom spi sku, po red è na iz Sa ra je va, Za gre ba, Go spi }a, Pe tri we, Bi ha }a, Bi je qi ne, bi lo je naj vi {e è na iz Her ce go vi ne, iz Sto ca, Tre bi wa i Mo sta ra – pre do ~a va mi Mi lan spi sak ~i ji je fak si mil pri ba vio iz Ar hi va Ju go sla vi je. – I, on da, pre dve go di ne, na kon ob ja vqi va wa feq to na o Di a ni Bu di sa vqe vi}, ka da je na {a jav nost ko na~ no upo zna ta s we nim he roj skim i ple me ni -

Milan po dolasku u Beograd

vao, bi vao sam sve vi {e sve stan da je na {e spa sa va we iz lo go ra bi lo or ga ni zo va no - da je ne ko za to mo rao bi ti za slu `an, da se ne ko za lo `io za nas 145. Sa svo jim ime nom, kao i ime ni ma maj ke Je le ne i se stre Qu bi ce, na spi sku 145 oslo bo |e nih iz lo go ra Lo bor-grad, su o ~io se pr vi put tek 1990. ka da je taj spi sak ob ja vqen u li stu „Zbi qa“, ko ji je u Kar lov cu iz da va la Srp ska de mo krat ska

Spisak oslobo|enih

Diana Budisavqevi} sa `enama i decom koje je izvukla iz usta{kih logora

PROFESOR MIODRAG @IVANOVI] O BOSNI IZME\U

@i vi mo jed ni i po sle sa ra jev ske, pa za gre ba~ ke pre mi je re fil ma „U ze mqi kr vi i me da” An |e li ne @o li stra sti se u re gi o nu ne smi r u j u, na p ro t iv. Po z na t oj glu mi ci, ovo ga pu ta u ulo zi re di teq ke, i srp skim pro ta go ni sti ma ko ji su pri sta li da igra ju u we nom fil mu, na sta vqa ju da sti `u pret we, a u saj ber pro sto ru vo di se pra vi rat, pri ~e mu ogrom na ve }i na i onih „za” i onih „pro tiv” pr ve nac ve li ke zve zde Ho li vu da – uop {te ni je vi de la. – Pred ra su da je ja ~a od isti ne, a jo{ ka da se ona me dij ski po ten ci -

ra, on da i bu kval no bu de za ce men ti ra na – ka `e za „Dnev nik” pro fe sor Fi lo zof skog fa kul te ta u Ba wa lu ci dr Mi o drag @i va no vi}. – Se ti mo se sa mo po le mi ke vo |e ne u biv {em re `i mu o ro ma nu „No`” Vu ka Dra {ko vi }a, ko ji su osu di li ta da {wi cen tral ni ko mi te ti i so ci ja li sti~ ki sa ve zi, a da ni ko iz tih „or ga na” kwi gu ni je ni pro ~i tao. Isto ri ja se po na vqa, ne ka da kao ko me di ja, ali se na ma mno go ~e {}e po na vqa kao tra ge di ja. Da kle, film An |e li ne @o li tre ba pu sti ti u bi o sko pe da ga qu di vi de i sa mi do ne su su do ve, ova kve

ili ona kve. Uosta lom, film Bo re Dra {ko vi }a „Vu ko var, jed na pri ~a” jed no je vre me bio za bra wi van na svim stra na ma, ~ak je bi la one mo gu }e na i we go va pro jek ci ja u Uje di we nim na ci ja ma. O~i gled no ni ko me ni je od go va rao, jer je mo `da u we mu bi lo su vi {e isti ne ko ja bo li i pe ~e jed nu, dru gu, pe tu stra nu na ovim na {im pro sto ri ma. Da sam ci nik, re kao bih da bi ov de naj vred ni ji bi li kul tur ni pro iz vo di ko je }e svi za bra ni ti. l Prikazivawe filma „U zemqi krvi i meda” nepo`eqno je u Republici Srpskoj, dok je,

Pravi heroj besmislenog rata Sr |a na Alek si }a je predsednik Ta di} post hum no od li ko vao Zlat nom me da qom „Mi lo{ Obi li}“ za „is po qe nu hra brost i de lo li~ nog he roj stva”. Ka ko se na vo di u obra zlo è wu, mo mak iz Tre bi wa je „ustao u za {ti tu kom {i je Bo {wa ka ko ga je na pa la gru pa na sil ni ka”. Ali to ni je bi la obi~ na „gru pa na sil ni ka”, hu li ga na, na vi ja ~a, ve} se ra di lo o pri pad ni ci ma Voj ske Re pu bli ke Srp ske. Oni su 21. ja nu a ra 1993. le gi ti mi sa li oso be na tre biw skoj pi ja ci. Na kon {to su usta no vi li da je jed na od wih Bo {wak, Alen Gla vo vi}, po ~e li su da ga mal tre ti ra ju i tu ku. Ta da je Sr |an pri sko ~io u po mo} pri ja te qu, i ~e tvo ri ca voj ni ka su na sr nu la na we ga i di vqa~ ki ga pre tu kli kun da ci ma. Od za do bi je nih po vre da Sr |an je pr vo pao u ko mu, a {est da na ka sni je pod le gao po vre da ma. Alen da nas ì vi u Mal meu i sva ke go di ne obi la zi pri ja te qev grob. „Dok god sam ìv, me ni }e bi ti ta ko te {ko. Stal no u me ni vri ne ka tu ga, ali mo ram da pre ì vim“, re kao je Alen svo je vre me no za Ra dio Slo bod na Evro pa. Od voj ni ka VRS, od go vor nih za Sr |a no vu smrt, je dan je po gi nuo u ra tu, dok su osta li osu |e ni na po 28 me se ci za tvo ra. „Da

sam tad do bio unu ka ili unu ku, da nas bi bi li pu no let ni. Do bio bih ~o ve ka. Ova ko, na dru gi na ~in, imam ~o ve ka u qu di ma ko ji pri hva ta ju Sr |a na kao sim bol ne ~e ga do brog, ne ~e ga ple me ni tog”, re ~i su Ra de ta Alek si }a, oca istin skog he ro ja jed nog be smi sle nog ra ta.

dnevnik

nedeqa19.februar2012.

Posthumno odlikovana zlatnom medaqom „Milo{ Obili}”

Milan Po~u~a: Bila bi za mene ~ast da joj na komemoraciji odam po{tu

tim de lom, do bi jam od pri ja te qa kwi gu „Sve do ~e we bo ra ca sto la~ kog kra ja“, u ko joj se na la zi sve do ~e we oslo bo |e nih iz Lo bor-gra da. Tek ta da po ~i wem da po ve zu jem ime Di a ne Bu di sa vqe vi} sa sop stve nim spa se wem, spa se wem svo je po ro di ce i osta lih za to ~e ni ka. Mi lan otva ra tu kwi gu i po ka zu je obe le è ni od lo mak. „Naj ak tiv ni ja i naj hu ma ni ja è na ko ja je po sje }i va la lo gor i za u zi ma la se za {to bo qe i sno {qi vi je ì vot ne uslo ve bi la je dr Ma ri ja Bu di sa vqe vi}, su pru ga dr Ju li ja Bu di sa vqe vi }a, ugled nog le ka ra iz Za gre ba. Sva ki wen do la zak u lo gor lo go ra {i ma je do no sio uvi jek ne {to no vo, pa im je ì vot po stao sno {qi vi ji. Ipak, zbog iz ne mo glo sti i pre ì vje lih stra ho ta, da nak smr ti se pla }ao. Za tvo re ni ce su umi ra le i sa hra wi va ne su u za jed ni~ koj grob ni ci (...) Pri li kom jed nog obi la ska dr Ma ri ja Bu di sa vqe vi} nam je po me nu la mo gu} nost sko rog iz la ska iz lo go ra, {to je za ne ko li ci nu bio {ok (...) Po sle ne ko li ko da na u lo gor je do {la dr Ma ri ja Bu di sa vqe vi} i re kla im da idu u Sr bi ju, da je i ona ra do sna jer se iz vla ~e iz ovog qud skog pa kla u ko ji su do spje li bez ika kve kri vi ce...“ – Ne ma di le me da je u pi ta wu Di a na Bu di sa vqe vi} – ka te go ri ~an je na{ sa go vor nik. – Jer, ona je bi la su pru ga dr Ju li ja Bu di sa vqe vi }a iz Za gre ba. Pret po sta vqam da joj je Ma ri ja kr {te no ime ko je je do bi la pri li kom ven ~a wa u pra vo slav noj cr kvi. Mo gu }e je da se è na ma u lo go ri ma ta ko pred sta vqa la da bi je lak {e za pam ti le.

Di a na je ro |e na u po ro di ci Obek ser u In sbru ku, u ta da {woj Austro-Ugar skoj, 1891. U Za greb se se li na kon uda je za le ka ra dr Ju li ja Bu di sa vqe vi }a, Sr bi na iz Li ke, i pro fe so ra na Me di cin skom fa kul te tu. Uz dnev ni~ ke be le {ke, Di a na je to kom ak ci je spa sa va wa de ce pe dant no vo di la i do ku men ta ci ju ko ja je tre ba lo da omo gu }i re pa tri ja ci ju na kon ra ta. Kom plet nu do ku men ta ci ju, me |u tim, bi la je pri mo ra na da pre da no vim vla sti ma. Ak ci ju spa sa va wa ma lih lo go ra {a Di a na vi {e ni kad ni je po me nu la – vra ti la se u rod ni In sbruk gde je pot pu no za bo ra vqe na umr la 20. av gu sta 1978. Tre ba lo je da pro tek ne jo{ ~e tvrt ve ka pa da {i ra jav nost sa zna ko je ona bi la i ka kav je pod vig u~i ni la. Za pra vo, tek na kon {to su Di a na Bu di sa vqe vi} i we na ak ci ja spa sa va wa 12.000 de voj ~i ca i de ~a ka iz usta {kih lo go ra to kom 1942. go di ne ko na~ no otrg nu ti od za bo ra va, jo{ jed na od sve ga ne ko li ko fo to gra fi ja ko ju je Mi la nu maj ka osta vi la u ama net, do bi la je svo ju pri ~u. Na fo to gra fi ji ko ja je na sta la po do la sku gru pe iz Lo borgra da u Be o grad 31. mar ta ili 1. apri la 1942, Po ~u ~a mi po ka zu je jed nu oso bu ~i je se li ce, ode }a i dr `a we dra sti~ no raz li ku je od onih ko ji tek {to su na pu sti li pa kao usta {kih lo go ra. – To je Di a na Bu di sa vqe vi}. Ve ru jem da je mo ja gru pa, ako ne pr va, on da sva ka ko me |u pr vi ma ko ja je Di a na us pe la da spa si iz usta {kih lo go ra, i ko ju je do pra ti la do Be o gra da. I otu da, pret po sta vqam, `e qa da se to ove ko ve ~i.

Po vo dom 15. fe bru a ra, Da na dr àv no sti, pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} post hum no je od li ko vao Di a nu Obek ser Bu di sa vqe vi} zlat nom me da qom „Mi lo{ Obi li}“, “za is po qe nu hra brost i de la li~ nog he roj stva u spa sa va wu si gur ne smr ti 12.000 srp ske de ce iz kon cen tra ci o nih lo go ra na te ri to ri ji NDH, za vre me Dru gog svet skog ra ta.” Pro {le go di ne Si nod Srp ske pra vo slav ne cr kve post hum no joj je do de lio Or den ca ri ce Mi li ce, a we no ime po ne le su uli ce u Be o gra du, Gra di {ki i Ko zar skoj Du bi ci. Po {ta Di a ni Bu di sa vqe vi} bi }e oda ta i ko me mo ra tiv nim sku pom ko ji }e, pre ma na {im sa zna wi ma, bi ti odr àn 5. mar ta u In sbru ku. Pod se ti mo, „Dnev nik” je u po {lom bro ju ob ja vio da se tre nut no pri pre ma ju i dva do ku men tar na fil ma o Di a ni Bu di sa vqe vi} – „Sr ce od svi le i ~e li ka” ko ji }e re ì ra ti De jan @iv ko vi}, i „Di a ni na li sta” re di teq ke Da ne Bu di sa vqe vi}. Na kon le ~e wa i opo rav ka u zgra di Te o lo {kog fa kul te ta na Ka ra bur mi, bri gu o Po ~u ~a ma i osta lim biv {im za to ~e ni ci ma iz Lo bor- gra da pre u zi ma Slu `ba za sta ra we o iz be gli ca ma. Po oslo bo |e wu, Po ~u ~e se, kon tra svo jim ze mqa ci ma, 1947. go di ne vra }a ju u rod nu Li ku, gde ot po ~i wu ì vot i to bu kval no od nu le. Na kon {ko lo va wa u Go spi }u, Mi lan za vr {a va stu di je pra va u Be o gra du. Slu `bu je po Voj vo di ni i Sr bi ji, a rad ni vek za vr {a va u Bi ha }u, oda kle je po ~et kom ra ta u BiH 1992. bio pri nu |en da sa su pru gom be ì u Be o grad. Dve go di ne ka sni je na sta wu ju se u Ba~ koj To po li, ko ju je oda brao kao sre di nu za ko ju je ve ro vao da mo è „u tom lu dom vre me nu da sa ~u va zdrav ra zum“. – Od sa zna wa va isti ne o oslo bo |e wu gru pe za tvo re ni ka iz Lo bor-gra da, ciq mi je da {i ru jav nost upo znam i sa ovom epi zo dom iz he roj skog po du hva ta Di a ne Bu di sa vqe vi}, te skrom ne è ne ve li kog sr ca, o ko joj to li ko du go ni {ta ni smo zna li – is ti ~e da nas 73-go di {wi Mi lan Po ~u ~a. – I, sve bih dao da mo gu da odem na ko me mo ra ci ju u In sbruk, ko ja je, ~u jem, na ja vqe na za po ~e tak mar ta, jer oda va we po {te jed noj ta ko ve li koj li~ no sti, ko ja je spa si la to li ke ì vo te, pa i moj, bi la bi za me ne ~ast – je dva uspe va kroz su ze da iz u sti ova sta me na sta ri na, je dan od broj nih ko je je za du ì la Di a na Bu di sa vqe vi}. n Denis Kolunyija

FILMA AN\ELINE @OLI I ORDENA SR\ANU ALEKSI]U

pro tiv dru gih s druge strane, reis Mustafa Ceri} ocenio da je on ne{to najboqe {to se dogodilo BiH od Dejtona? – Ne sa mo je dan film, ne go bi lo ko ja kwi ga, mu zi~ ko de l o, po z o r i { na pred s ta va… na ovom na {em te re nu iza zi va po de le. A po mom su du to je po sle di ca ne sa mo po li ti~ kog, ne go men tal nog po r e m e } a j a, ko j i za p ra v o ve} ~e tvrt ve ka u BiH, a mi slim ceo vek u Sr bi ji i Hr vat skoj, re du ku je na{ `i vot sa m o na et n i~ k u ma t ri c u. Naj bo qa ilu stra ci ja te po re me }e ne vi zi je `i vo ta u BiH su ne dav na „pro mi {qa wa” dva ov da {wa kri la Hr vat ske de mo krat ske za jed ni ce, pre ma ko ji ma je na pla ne ti pr vo po sto jao HDZ, pa su iz we ga na sta li Hr va ti, da bi tek on da iz Hr va ta na sta li qu di. Da zlo bu de ve }e, pre ne ko li ko go di na je sli~ nu te zu za stu pao SDA ka da je re~ o Bo {wa ci ma, a pre de set go di na SDS je isto to go vo rio za Sr be. E ka da iz ta kvog men tal nog ho ri zon ta pro ce wu je mo bi lo {ta, u ovom slu ~a ju film, do bi je mo sli ku ka kvu ima mo: bla ga je re~ „po li ti za ci ja”, ve} se ra di o te {kim men tal nim i du hov nim po re me }a ji ma… l Sli~no je svojevremeno pro{la i Tanovi}eva „Ni~ija zemqa”, koja }e kasnije dobi-

ti Oskara, a bila je anatemisana i pre prikazivawa, pa i „Grbavica” Jasmile @bani}... – U BiH se se sve svo di na i{ ~i ta va we po ma tri ci „an ti srp ski”, „an ti bo {wa~ ki” i „an ti hr vat ski”… za to {to mi ov de ne `i vi mo ~ak ni jed ni po red dru gih, ne go jed ni pro tiv dru gih. I po sma tra we iz tog ra kur sa mo `e vo di ti sa mo do jed nih, dru gih i tre } ih iz daj n i k a, pla } e n i k a i sli~ nih flo sku la ko je ne mo gu do ne ti ni {ta do bro ni na {oj sa da {wo sti, a po seb no ne na {oj bu du} no sti. Ali pri zna jem da vi -

{e ne vi dim ka ko je to mo gu }e pre va zi }i, jer po ka za lo se da re {e we ne do no se ni de kre ti ni edu ka ci ja. l Upra vo kon tra pri mer tog „ìvota jednih protiv drugih” je mladi} iz Trebiwa Sr|an Aleksi}, kojeg je Boris Tadi} post hum no od li ko vao. Ipak, na dodeli odlikovawa Milorad Dodik nije propustio da poru~i kako „takvih primera nije bilo na drugoj strani”? – To po ka zu je ka ko za hva qu ju }i dnev noj po li ti ci i na d a s ve qud s ki po s tu p ak jed nog mla dog ~o ve ka zbog ko jeg je tra gi~ no stra dao mo ` e po p ri m i t i sa s vim dru ga ~i je ko no ta ci je. âk sam uve ren u to da }e se u po j e d i n im me d i j i m a sa d a po ja vi ti i in ter pre ta ci je da se ra di o afir ma ci ji ono ga {to su eli te srp skog na ro da ~i ni le to kom ra ta. Uosta lom, po sle di ca tih po re me }e nih vred no sti je ste i ~i we ni ca da je Sr |an Alek si} do bio uli cu u No vom Sa du i Pan ~e vu, ali ne i u rod nom Tre bi wu, da mu je pri zna we oda la Sr bi ja a ne Re pu bli ka Srp ska, jer se ov de gle da na ci o nal nost onog dru gog, ko jeg je Sr |an spa sao, a ne gle da se sam we gov ~in. Na à lost, ce la na {a sa da {wost je ni {ta dru go do ta ko is kri vqe na sli ka. n Miroslav Staji}

SIN ODBA^ENOG PRINCA DOBIO SUD PROTIV RUMUNSKOG KRAQA

Sa mo kru na Ru mu ne spa sa va? du} nost Ru mu ni je u evro a tlant skim in te gra Vi so ko ka sa ci o no sud sko ve }e Ru mu ni je do ci ja ma i na tom po slu je oku pqao sve sna ge ko ne lo je pre de se tak da na jed nu ko na~ nu pre su je su mo gle da po mog nu, ukqu ~u ju }i i ro ja li du, ko ja na ru àn na ~in otva ra da na {wim ge ste. Ipak, Ili je sku i we go vi isto mi {qe ni ne ra ci ja ma pri ~u o ru mun skoj mo nar hi ji. ci su ~i ni li sve da se omla din ski li de ri Princ Paul, sin po lu bra ta kra qa Mi ha ja, do isto rij skih par ti ja – ca ra ni sta i li be ra la bio je cr no-na-be lo da pri pa da kra qev skoj ne afir mi {u pre vi {e, pa da za tra è po vra lo zi Ho en co lern i da ima pra vo na kra qev tak mo nar hi je. sku imo vi nu, ko ja se pre ma ne kim pro ce na ma Kor ne li ju Ko po su i Jon Di a ko ne sku, osni kre }e oko sto mi li o na evra. Dvo ro ve, pa i na va ~i sa da {we Na ci o nal-se qa~ ko-de mo hri {e bal kan ske, od u vek su pra ti li skan da li. U {}an ske par ti je ko ja na sta vqa tra di ci je sva koj kra qev skoj po ro di ci se ro dio ne ko ko pred rat nih ca ra ni sta i „na vi ja ju“ za mo nar se ni je mo gao uklo pi ti u stro ga pra vi la po na hi ju, vi {e pu ta su tra ì li po vod da po zo vu {a wa kra qev skih ku }a. kra qa Mi ha ja u ze mqu. Tri pu ta su post ko mu Na ru mun skom dvo ru to se do go di lo po ~et ni sti~ ke ru mun ske vla sti iz ba ci le kra qa iz kom pro {log ve ka, ka da se princ na sled nik ze mqe kao ne ka kvog pre stup ni ka ko ji je po ku Ka rol Dru gi (1893 - 1953) oè nio 1918. go di {ao ile gal ni ulaz u Ru mu ni ju. To je ~i we no ne, mi mo odo bre wa po ro di ce, }er kom jed nog ta ko {to su uslo vi po se te de li mi~ no usa gla ru mun skog ge ne ra la. Brak je bio sklo pqen re gu lar no, ali su ta da {wa vla da i prin ~ev otac kraq Fer di nand Pr vi sma tra li da se taj brak mo ra po ni {ti ti, jer ni je u in te re su dr à ve i mo nar hi je. Ru mu ni ja ne ma iz vor ne kra qe ve kao {to su Ka ra |or |e vi }i ili Obre no vi }i u srp skoj isto ri ji. Da le ke 1866. go di ne ru mun ski po li ti ~a ri, da bi sta bi li zo va li pri li ke u ze mqi, do ve li su kra qa Ka ro la Pr vog, prin ca iz ne ma~ ke kra qev ske lo ze Ho en co lern - Zig ma rin gen. Ta da su us po sta vqe na i pra vi la ru mun ske mo nar hi je ko ja pred vi |a ju da se prin ~e vi è ne is kqu ~i vo prin ce za ma, a da de ca iz tih bra ko va bu du kr {te na u ru mun skoj pra vo slav noj cr kvi i do bi ja ju obra zo va we u ru mun skom na ci o- Basesku kao kum malog princa Karola Ferdinanda nal nom du hu. {e ni, a za tim ka da bi se kraq po ja vio, vla sti Princ Ka rol Dru gi je svo jim na ~i nom ì su ma ha le do ka zi ma da kraq ne po {tu je pro vo ta na pra vio pri li~ nu zbr ku ko ja tra je i do pi se. da nas. Oè nio je iz qu ba vi obi~ nu de voj ku Kraq Mi haj je pr vi put po ku {ao da po se ti Jo a nu Lam bri no - Zi zi, ko joj je na pra vio i de Ru mu ni ju na Bo ì}, 25. de cem bra 1990. Do {ao te. Pod pri ti skom kra qev ske ku }e raz veo se je do aero dro ma Oto pe ni i upu tio se ka Al ba od Zi zi pre ne go {to mu se ro dio sin, princ Ju li ji (ru mun skom Oplen cu) da po se ti gro bo Mir ~a Gre gor Ka rol Lam bri no, otac prin ca ve svo jih pre da ka. Po li ci ja ga je ju ri la po Pa u la, ko ji sa da do ka zu je svo je kra qev sko po auto pu tu i vra ti la do avi o na, jer ni je imao re klo. Ka rol Dru gi je ka sni je, ka da je bio iz vi zu za bo ra vak u Ru mu ni ji. Dve go di ne ka sni ba ~en sa dvo ra, pri znao si na Mir ~u, a pred je, na Us krs, kraq Mi haj i kra qi ca Ana pri smrt je we mu osta vio svu svo ju imo vi nu. vat no su do {li u [u ~a vu, na se ve ro i sto ku Ru Po sle raz vo da od Zi zi, Ka rol Dru gi je iz mu ni je, a za tim u ma na stir Put na, gde su pri dr àv nih in te re sa oè nio prin ce zu Gr~ ke i su stvo va li us kr {noj slu `bi. Dru gog da na Dan ske Ele nu, i iz tog ba ra ka se ro dio 1921. kra qa je sto ti ne hi qa da Ru mu na do ~e ka lo na go di ne sa da {wi ru mun ski kraq Mi haj. Kra uli ca ma Bu ku re {ta i to je po tvr di lo slut we qu Mi ha ju Ho en co ler nu, ko ji je do ì veo le pe no vih vla sti da mo nar hi ja jo{ ì vi u na ro du. go di ne (pre {ao je 90-tu), ì vot je o~i gled no Sed mog ok to bra 1994. go di ne kraq Mi haj je do de lio sud bi nu da stal no bra ni kru nu – od po zvan na sim po zi jum o isto rij skom zna ~a ju spoq nih, ali i unu tra {wih ne pri ja te qa. Po da tu ma 23. av gust 1944, ka da je kraq uhap sio sle smr ti de de, kra qa Fer di nan da 1927. go di pro ne ma~ kog pre mi je ra, ne, pri mio je kru nu ume mar {a la Jo na An to ne sto oca sa sa mo {est go Kraq Mihaj je prvi put skua, i okre nuo ru mun sku di na. Ta da {wi po li ti ~a ri su hte li da ka zne poku{ao da poseti Rumuniju ar mi ju da se bo ri na stra ni sa ve zni ka. Ta da je Ka ro la Dru gog zbog we na Boì}, 25. decembra kraq imao i ured nu vi zu, go vog po na {a wa pa su ga 1990. Po li ci ja ga je ju ri la ali je opet vra }en sa bu uda qi li s dvo ra i po ku po autoputu i vratila do ku re {tan skog aero dro ma. {a li da or ga ni zu ju mo aviona, jer nije imao vizu Me sec da na po tom, Ili je nar hi ju sa ma lo let nim sku o va par ti ja je po kre kra qem. Taj po ku {aj je za boravak u Rumuniji nu la ini ci ja ti vu da se tra jao sa mo tri go di ne i kraq pro gla si per so nom na kra ju su ipak po zva li non gra ta. Od no se s posk to mu ni sti~ kim vla Ka ro la, ko ji je od u zeo ma lo let nom Mi ha ju sti ma kraq je raz re {io tek 1997. go di ne, ka da kru nu i vla dao de set go di na, dok Mi haj ni je mu je vra }e no dr à vqan stvo i deo li~ ne imo po stao pu no le tan. vi ne, ali taj po stu pak jo{ uvek ni je okon ~an. Od ta da pa do da nas kraq Mi haj stal no ima U vre me de mo krat skog pred sed ni ka Emi la su ko be sa o~e vim po tom ci ma. Princ Paul ko Kon stan ti ne skua, ro ja li sti ko ji su bi li deo ji je tu ìo kra qa, po ku {a va da do ka è ~ak i ko a li ci je na vla sti, ima li su ide ju da pred da Mi haj ni je pr vo de te i da je prak ti~ no ne sed nik Kon stan ti ne sku ustu pi vlast kra qu. pra ved no no sio kru nu, ko ja je pri pa da la we go Do to ga ni je do {lo, ali je sve ve }i broj no vih vom ocu Mir ~i Gre go ru, jer je on bio pr vo ro li de ra odr à vao do bre od no se s kra qem. |e no de te kra qa Ka ro la Dru gog. Ce la ova Po vo dom 90. ro |en da na kra qa Mi ha ja, na pri ~a mo gla bi da ima smi sla za isto ri ~a re, ci o nal - li be ra li i so ci jal de mo kra ti su po da u wu ni su ume {a na dva ak tu el na pro ble ma. dr à li ide ju da se or ga ni zu je sve ~a na sed ni ca To su u pr vom re du ne po sred ni imo vin ski in Par la men ta na ko joj je kraq go vo rio, pr vi te re si prin ca Pa u la, ali i skri ve ne ra ~u ni put po sle pri nud ne ab di ka ci je. Pre to ga je ce oko da qe sud bi ne mo nar hi je. Deo no ve vla pred sed nik Tra jan Ba se sku jav no na pao kra qa da ju }e kla se u Ru mu ni ji stra hu je da se na rod da je bio ,,slu ga Mo skve“. Ta ko je {i ra jav nost ne za si ti ko rup ci o na {ke tran zi ci je i po tra sa zna la da je Ba se sku kum prin cu Pa u lu, ko ji ì spas u mo nar hi ji. se su di s kra qem Mi ha jem i ko ji sud skim pu Na vi {e ne deq nim ma sov nim de mon stra ci tem tra ì deo kra qev skog na sle |a. ja ma po ~et kom ove go di ne, me |u tran spa ren Ve li ki hen di kep da na {we ru mun ske kru ne ti ma u Bu ku re {tu bio je i slo gan „Sa mo mo je ste i ~i we ni ca da kraq Mi haj ne ma mu {ke nar hi ja Ru mu ni ju spa {a va“. Slo gan ni je pro po tom ke, a prin ce za Mar ga re ta, ro |e na 1949. {ao ne za pa è no, pa su se po je di ni ko men ta to go di ne, ko ja je pr vi na sled nik – ta ko |e ne ma ri za pi ta li: po sto je li {an se da se mo nar hi de ce. Ona se 1996. go di ne uda la za Ra dua Du da, ja vra ti na vlast? U Ru mu ni ji je ta mi sao pri glum ca iz Ja {i ja, ko ga mno gi da nas op tu ù ju sut na svih mi nu lih 20 go di na tran zi ci je. Mo da sve vi {e pre u zi ma po slo ve u ime kra qev nar hi ja je uki nu ta po sle ne re gu lar nih iz bo ra ske ku }e. Prin ca Ra dua mno gi sma tra ju uba ~e 1947. go di ne, na ko ji ma su joj ko mu ni sti od u ze nim ~o ve kom u kra qev sku po ro di cu, jer je we li vlast, a on da su 30. de cem bra pri mo ra li gov otac bio Ili je sku ov so ci jal de mo kra ta, a kra qa Mi ha ja da ab di ci ra. Sa da {wi pred sed i sam Ra du Du da je na vod no na po ~et ku glu ma~ nik Ru mu ni je Tra jan Ba se sku i jo{ ne ki po li ke ka ri je re vr bo van da ra di za taj nu po li ci ju. ti~ ki li de ri, op tu ù ju kra qa Mi ha ja da je od I me |u ro ja li sti ma ima onih ko ji sma tra 1945. do 1947. sa ra |i vao s ko mu ni sti ma, pa ju da je kraq Mi haj po gre {io ka da je za svog ~ak i sa Sta qi nom, a on da ka da vi {e ni je mo na sled ni ka od re dio prin ce zu Mar ga re tu. gao da sa ~u va vlast, pre go va rao je sa Ge or giu Ima mi {qe wa da bi bo qe bi lo da pr vi na De òm o uslo vi ma ab di ka ci je. Ba se sku to sled nik bu de unuk dru ge }er ke, 26-go di {wi sma tra ~i nom iz da je. princ Ni ko la je, ko ji je sa da tre }i na li sti Po sle svr ga va wa â u {e skua 1989. go di ne, na sled ni ka. Otu da je slo gan „mo nar hi ja spa no va vlast pred vo |e na Jo nom Ili je sku om je u sa va Ru mu ni ju“ ko men ta ri san pi ta wem – ko ji po ~et ku bi la na po zi ci ja ma Gor ba ~o vqe ve kraq, gde je kraq? pe re stroj ke. Pa dom Gor ba ~o va, Ili je sku je kao zreo i vi spren po li ti ~ar shva tio da je bu n Petar Tomi}

nedeqa19.februar2012.

c m y

dnevnik

J U B I L E J I : GUSTAV KILMT, SLIKAR NAJZNA^AJNIJIH I NAJSKUPQIH SLIKA

@en ski je tr buh cen tar va si o ne e~ izlo`bama obeleàva „Godinu Gustava Klimta„ i vek i po od wegovog ro|ewa. Ali s godi{wicom i bez we delo jednog od najzna~ajnijih svetskih slikara ne prestaje da fascinira – ni temama kojima se bavi, ni na~inom na koji je to radio, a ni cenama koje wegova dela postiù. Naprosto, Gustav Klimt nikog ne ostavqa ravnodu{nim, i to traje ve} gotovo 120 godina. Naslikao je najlep{i dodir usana svih vremana, zbog ~ega wegova slika „Poqubac” spada me|u najzna~ajni dela u istoriji umetnosti, a portret Adele Bloh-Bauer I je ~etvrta najskupqa slika svih vremena i prodata je za 135 miliona evra. Be~, rodni grad Gustava Klimta, krajem 19. veka neki su zvali „laboratorijom apokalipse”. Iz te laboratorije iznikli su Frojd, Maler... a naravno i beskompromisni, strastveni Klimt. Erotika je tada visila u vazduhu, Frojd je svaki uspravni predmet tuma~io kao erekciju, a svaki otvor kao mesto za penetraciju. „Krst, prvi ornament koji je ikada nastao, bio je erotski... Horizontalna linija: èna koja leì. Vertikalna linija: ~ovek koji u wu prodire... Ali, ~ovek na{eg vremena, koji sledi unutra{wi poriv da maè zidove erotskim simbolima, prestupnik je ili je izopa~en... Po{to ornament vi{e nije koherentni, organski deo na{e kulture, on vi{e ne moè da bude wen izraz”. Tako je pisao Adolf Los u tekstu „Ornament i zlo~in”, koji po~iwe ~uvenom re~enicom: „Sva umetnost je erotska”. Namera wegovog teksta je bila da ìgo{e „bolesnu erotiku” Klimta i drugih umetnika okupqenih oko be~ke radionice (Viner verk{tata). Ne treba pri tome zaboraviti da je Adolf Los, genijalni be~ki arhitekta i jedan od pionira modernizma. Pa ako je on ovako video Klimta, nije ni ~udo kako se prema wemu odnosila {iroka publika. U svakom slu~aju, Klimt je, smeju}i se ovom novom Savonaroli, odgovorio „autoportretom s genitalijama”, istovremeno karikaturom i potvrdom sopstvenog opredeqewa. Zapravo, ako uop{te postoji umetnik „~ije je delo erotsko”, on-

ako nije ina~e pun. Naravno da su ène i pre Klimta bile bezbroj puta slikarski modeli, objekti, dakle. Od Klimta, one su od objekata evoluirale u bogiwe. Klimt je priznavao da voli prirodnu lepotu obi~nog, svakodnevnog, nesavr{enog ènskog tela. „Centar vasione je ènski, beskrajno uzbudqiv i blag trbuh. Tu se, jedino u ~itavom kosmosu, stvara novi ìvot. Tu je ta alhemija koju èlim da istraùjem”, kaù da je govorio. Iako je Klimt govorio malo. Pre nego {to je na slikama ène obla~io u haqine, analize wegovih potreta su pokazale da bi svoje modele prvo naslikao gole. Na ve}ini wegovih slika, rasko{ne haqine na damama deluju ne kao druga koà, ve} kao trenutni omota~ – maska oko ìvog sna qudskog tela. Na ovaj svet dolazimo bez ode}e, toliko osetqivi da na{ pla~ probija slu{ne membrane onih koji su od nas do{li ranije, ve} prilago|enih, dakle. Odrastawe zapravo zna~i u~ewe hladno}e i zaboravqawe vreline iz koje dolazimo. Klimt je Eros izjedna~io ne samo sa smislom i ìvotnom sre}om ve} i s mogu}no{}u preìvqavawa. Modeli na wegovim slikama su u sna`nom, ìvom, dubokom, kreativnom, ukratko – erotskom odnosu s posmatra~em (Be~lije je zbuwivalo {to su se neprestano pred wegovim platnima ose}ali kao voajeri), sa sopstvenim haqinama, koje nekako neprirodno i drhtavo dodiruju wihova tela, sa pozla}enim fasadama na koje su iskosa i zavodqivo naslowene... Klimtovi savremenici tvrde da je on uvek u ateqeu imao po nekoliko modela. Te su se devojke, naj~e{}e nage, {etale okolo. Klimt ih je slikao u svakovrsnoj ode}i, u svim pozama, pa i onim erotskim, postiù}i na slici qubavnu napetost ba{ kao i japanski umetnici, prikazivawem kontrasta izme|u ode}om prekrivene i potpuno obnaène koè. Gustav Klimt je ro|en 1862. u Braumgartenu pored Be~a, kao drugo od sedmoro dece gravera Ernesta Klimta i wegove supruge Ane. Poha|a {kolu za primewenu umetnost u Be~u (1879–1883), a karijeru otpo~iwe slikaju}i predvorje

Portret Adele Bloh-Bauer pla}en je 135 miliona dolara

da je to Gustav Klimt. @ena je wegova sveproìmaju}a tema: slika je nagu ili veli~anstveno ukra{enu, u pokretu, kako sedi, stoji, leì u svim pozama, ~ak i najintimnijim... Iako je bio optuèn za pornografiju, Klimt nije ni surov ni vulgaran. Klimt nikada nije imao svoj dom, ìveo je s majkom i dvema sestrama. Bez obzira na to, neprestano je „jurio za sukwama” i zna se da je imao sedmoro dece. Nije ni ~udo {to su se Be~om tog vremena {irili tra~evi o tome {ta Klimt, osim slikawa, radi u svom ateqeu. Oni koji su u to vreme poku{avali da opi{u wegovo slikarstvo, govorili su da je puno “polena i tu~aka, klica i jaja{ca, kako u prikazima prirode, tako i utkanih u tela i ode}u”. Kao da ih ìvot ion-

Umetni~ko-istorijskog muzeja u Be~u. Godine 1893. dobija poruxbinu da radi tri slike koje bi ukra{avale plafon velike sale Univerziteta u Be~u, a ono {to je uradio, tri slike, Fi lo zo fi ja, Me di ci na i Prav da biva o{tro kritikovano i svrstano u „izopa~enu“ i „pornografsku“ umetnost, {to je na kraju rezultovalo odlukom da se slike ipak ne prika`u i ne izlo`e u sali Be~kog univerziteta. To }e biti i posledwi put da je Klimt prihvatio da radi za javne institucije, uprkos ~iwenici da za sliku „Filozofija“, protiv koje 87 profesora potpisuje peticiju, dobija zlatnu medaqu na Svetskoj izlo`bi u Parizu. Ina~e, sve tri slike, Fi lo zo fi ja, Me di ci na i Prav da, SS-trupe uni{tile su tokom Drugog svetskog rata.

Najzna~ajniji deo wegovog stvarala{tva je takozvana vizantijska faza. Klimt je 1903. godine posetio Ravenu, grad u kojem je bio zadivqen lepotom vizantijskog mozaika iz {estog veka u bazilici San Vitale. Najpoznatija dela iz ovog perioda su Portret Adele Bloh-Bauer I (1907) i Poqubac (1907–1908)). Umire u Be~u 6. februara 1918. od {loga, od ~ega je umro i wegov otac. Gomila slika ostaje nezavr{ena. Za{to je danas toliko popularan? Klimt je 1897. godine bio jedan od umetnika koji su `eleli da se oslobode u{togqene {kole starog Be~a, u kojoj su bili formirani kao slikari. Zato su osnovali „Secesiju„, stilski usagla{enu sa stilom art nuvo. Vrlo brzo je novi Be~ preuzeo primat i sve je po~elo

Crte` vredan 170.000 evra

da se priklawa novom stilu – od mode do name{taja. Klimt je bio prvi „predsednik” grupe „Secesija„. Za ìvota, ali i kasnije, bio je priznat i uvaàvan u Be~u. U Americi i Velikoj Britaniji je bilo malo interesovawa za nema~ku i austrijsku umetnost, sve do perioda posle Drugog svetskog rata. Hipi pokret je „usvojio” Klimta, a obnavqawe interesovawa za art nuvo je ozna~io po~etak i ve}eg uvaàvawa ovog slikara. Kao kulminacija svega, Klimt je postao me|unarodna zvezda. Delom je to zbog pa`we koja je posve}ena pravnoj borbi oko wegovih slika i cene koja je pla}ena za wih. Pre nekoliko godina, nakon dugotrajnog sudskog spora, pet Klimtovih slika koje su nekada bile u posedu Ferdinanda i Adele Bloh-Bauer, austrijskih kolekcionara jevrejskog porekla i Klimtovih savremenika, vra}eno je wihovim naslednicima iz be~kog muzeja Belvedere. [estu sliku, koja je jo{ uvek u muzeju, i daqe traè – kao deo slikareve ostav{tine – neki ~lanovi porodice Bloh-Bauer. Osniva~ wujor{ke „Neue galerie„ Ronald Lauder aktivno je bio ukqu~en u proces vi{e od 20 godina kao savetnik naslednika u sporu oko Klimtovih slika. Kada su im kona~no vra}ene, Lauder je kupio sliku „Adela Bloh-Bauer I„ za 135 miliona dolara. Me|utim, posle toga u sredi{tu pa`we je bila i „Cvetna poqana”, koju je Ronaldov stariji brat Leonard Lauder kupio 1983. godine. Georg Jori{ – unuk Jevrejke iz Be~a Amalije Redlih – tvrdi da je slika ukradena iz wene kolekcije nakon {to su je nacisti transportovali u Poqsku 1941. godine, gde je, po svemu sude}i, i umrla. Sve {to je Klimtovo je skupo i bi}e jo{ skupqe. Tako je pro{le godine delo „Liclberg na Aterskom jezeru”, koji su nacisti ukrali tokom rata, prodato na aukciji za 40,4 miliona dolara. Nisu vredne samo slike ve} i crteì, ~ija se cena kre}e od 10.000 pa do 80.000 evra... Za one koji bi da krenu u potragu za nekom zagubqenom Klimtovom slikom ima nade. U Holandiji je pro{le godine otkriven jedan wegov rad ~ija je autenti~nost i potvr|ena. Pa onda... n De jan Uro {e vi}

NOVI REKORDI NA SVETSKOM TR@I[TU UMETNINA

Se zan di gao crtu za jo{ 100 mi li o na P

ao je novi rekord na svetskom trì{tu umet- tni~kim delima u Moskvi, Delhiju i Pekingu, kao i da stvara multinacionalnu korporaciju za prodaju slika nina: slika „Kartaro{i“ Pola Sezana iz i skulptura. Pro{le godine ga je britanski magazin 1883. prodata je u strogoj tajnosti krajem proArt revija proglasio „najmo}nijom osobom u svetu {le godine za 250 miliona dolara kraqevskoj dinaumetnosti“. Poznat je i kao galerista – u Wujorku ima stiji iz Katara, koja je danas me|u najve}im kupcima tri galerije, Londonu dve, Los An|elesu jednu, odneumetni~kih dela na svetu, otkrio je ovih dana „Veniti davno i u Rimu i Atini, a planira ogranke i u Parizu, fer“. Slika nije prodata na aukciji i wena cena nije @enevi i Hongkongu. U stawu je da animira svoju mrebila do sada poznata, a verovatno da je wen donedavni ù klijenata koji kupuju od wega kao da su na aukciji, vlasnik, gr~ki brodovlasnik Georgios Embrikos bio pa tako ni prodaja Sezana nije mogla da pro|e bez weprinu|en na taj potez. Time je lestvica koju parajlije gove asistencije. moraju da presko~e za kupovinu nekog poznatog dela Ranih 1980-tih, Gagosijan je postao poznat po proili imena iz sveta umetnosti, opet podignuta navi{e. movisawu ìvih umetnika, poput Erika Fi{la, RiNa slici su prikazana izvesna seoska gospoda, ba{to~arda Sera, Franka Stele... 1985. je otvorio galeriju u van Pule i seqak Per Aleksander, kako sede za stolom zapadnom êlziju u Wujorku, dobrih deset godina pre i kartaju se u lokalnoj kr~mi u Provansi. Sezan je uranego {to su druge galerije do{le u taj kvart, i po~eo dio taj prizor u pet verzija, a jedna od wih je novi reda izlaè kolekcije pop arta, ukqu~uju}i radove Xakorder. spera Xonsa, Roberta Rau{enberga i Roja Lihten{tajOstale verzije se nalaze u Metropoliten muzeju u na. 1989. se dokopao Medison avenije, prostora u kojme Wujorku, De Orseju u Parizu, Korto institutu u Lonje prethodno bio Sotbi. Kultivisao je svoje top klidonu i fondaciji Barns u Filadelfiji. Ova koja je sajente, poput britanskog da prodata je bila jedina magnata advertajzinga u privatnim rukama. Ta„Kar ta ro {i” s tro na ârlsa Sa~ija i mogula ko je prema{eno 140 miskinuli „Broj 5” Yeksona Poloka {ou biznisa Dejvida Geliona dolara datih za fena, a s druge strane je sliku „Broj 5“ Xeksona uspeo da privu~e umetnike u svoje jato, ponekad tako Poloka iz 1948. godine, koje je promenila vlasnika {to ih je „krao“ od drugih galerista i kolekcionara pre nekih pet godina. Prema Art novinama (Art Newnude}i im boqe uslove, a oni se nisu pokajali. Koliku spaper) dinastija iz Katara je bila pro{le godine najgod da su imali cenu, kod Gagosijana bi je nekoliko puve}i kupac umetnina na svetskom trì{tu, u èqi da ta umnoìli, pa i udesetostru~ili – poput Taka{ija konkuri{e vode}im centrima kulture, Parizu i WuMurakamija, Xona Karina, Glena Brauna.... jorku. Kupovinu je vodila Al Majasa, 28-godi{wa }erWegov ugled je privukao novu klasu kolekcionara ka katarskog vladara koja je za Nacionalni muzej ve} koji sada dominiraju svetom – poput Koena, osniva~a i ranije birala va`nija dela Vorhola, Rotka i Hirsta. menaxera SAC kapital partnera (najja~eg hex fonda Posle ove prodaje, komentari{u stru~waci, promena svetu), kome je Gagosijan posredovao u kupovini ni}e se trì{te umetnina jer }e se ova cena uzimati „@ene III“ De Kuninga. Ti novi kupci su dobrano prosada kao polazi{na. Prema vaè}im podacima, posle tresli trì{te – to su uglavnom mladi i veoma bogaPolokovog „Broja 5“, sledi „@ena III“ iz 1953. Viqema ti qudi, mnogi od wih iz novih ekonomskih sila, a de Kuninga koja je postigla 137,5, pa portret Adele pronalaze se u savremenoj umetnosti i stvaraju ambiBloh-Bauer Gustava Klimta iz 1907. godine sa 135 miciozne kolekcije. liona, a slika Pabla Pikasa „Akt, zeleno li{}e i poNa izlo`bama u wegovim galerijama, tako|e, okuprsje“ iz 1932. je peta. U lovu na „Kartaro{e“ u~estvopqa se krem wujor{ke umetni~ke i modne pozornice, vali su i najve}i trgovci na svetu Leri Gagosijan i poput Demijana Hirsta, Svarovskog, qudi iz VorholoViqem Akvavela (wihovo nadmetawe je navodno dove Fabrike H... 2005. je prodao skulpturu od ~elika i {lo do cene 220 miliona dolara). stakla Dejvida Smita za 23,8 miliona dolara, postaNo, po podacima Artprajsa, vode}eg svetskog portaviv{i rekord za tu vrstu radova. Potro{io je 10 mila koji prati trì{te umetnina, boqe od Sezana su se liona na radove Demijana Hirsta, ukqu~uju}i i onu ipak prodali „Orao koji stoji na boru“ kineskog umet~uvenu ajkulu koja pliva u nika iz prve polovine bazenu s formaldehidom, 20. veka Xija Baj{ija i to 2010. u Pekingu za 445 U lovu na Sezana u~estvovali i najve}i a za 16,8 miliona kupio je posledwu Pikasovu sliku miliona dolara, i jedan trgovci na svetu Leri Gagosijan od – Kristija. Wegovi rad tako|e kineskog maji Viqem Akvavela {ti}enici su i Valter de stora, \anga Daj|ina, za Marija, Bob Dilan, Maja koji je navodno pla}eno Lin, Sera, Vorhol, Ri~ard Rajt... Predstavnik je i za vi{e od 500 miliona dolara! Da li je ova razlika u podela Alberta \akometija u SAD. dacima plod svojevrsnog zapadwa~kog kulturnog impePored Gagosijana u samom vrhu prodaje slika je i rijalizma i zatvorenosti aukcijskih ku}a, najve}ih Viqem Akvavela, nastavqa~ ~uvene Akvavela galeridilera i kolekcionara za zbivawa na drugoj, isto~noj je u Wujorku, osnovane 1921, specijalizovane za dela strani sveta, tek, radi se o legalnom trì{tu slika i italijanske renesanse. Wegov otac je 1965. napravio skulptura. Ono ilegalno po zaradi stoji odmah posle veliki posao otkupiv{i 22 platna francuskog slikatrgovine drogom i oru`jem, i veliko je pitawe ima li ra Bjera Bonara, od kojih je 17 kolekcionarima odmah smisla i daqe licitirati s rekordima. prodao „na nevi|eno“, i pre nego {to im ih je pokazao. U svakom slu~aju, sve ja~e se ose}a uticaj sloja oliTi klijenti Akvavelijevih su bili milijarderi poput garha iz Brazila, Rusije, Indije i pre svega Kine, koPola Melouna, Voltera Anenberga, Henrija Forda... ji kupuju mejnstrim zapadne ali i azijske umetnosti. Vil je bio i u~esnik u velikim prodajama impresioniNekim od tih kolekcionara kupovina umetnina issta, postimpresionista, kubista i nadrealista, poput kqu~ivo miri{e na novac, i u funkciji je daqe prodaMonea, Matisa i Pikasa. Wegova lista klijenata poje i obrtawa kapitala, ali ako kupuju dobro i ciqano, kriva Forbsovih 400 najbogatijih qudi na svetu. Mooni postaju ti koji diktiraju trendove. gul Stiv Koen ~esto kupuje od wega, kao i vlasnik lanAukcijske ku}e poput Sotbija ili Kristija, naravca kasina i hotela Vejn. Posredovao je i u prodaji Pino, nude svoje stru~wake da obrazuju kupce, ali ukus se kasovog uqa „San“ (La Reve) za 140 miliona dolara, koipak ne moè nau~iti: “Dana{wi kolekcionari imaju ja je otkazana u posledwem trenutku kada se otkrio malo ukusa, wihov je odnos prema umetnosti vulgaran. procep u platnu koji je nastao tokom prevoza slike. Tajna moje zbirke je u tome da postoji jako malo qudi Brojne izlo`be su odràne u wegovoj galeriji na koji }e razlikovati kvalitetnog umetnika od onog Menhetnu, u petospratnici u francuskom stilu: Moslabog. nea, Degaa, Sezana, Renoara, Pisaroa, Bonara, Tangija, Dva nesumwivo najuspe{nija trgovca umetni~kim Leèra, Pikasa, Modiqanija, Matisa, Rau{enberga, delima koji su u~estvovali i u nadmetawu za Sezanove Sislija, Fajningera, \akometija, Miroa... Galerija je „Kartaro{e“, a koji samom svojom pojavom privla~e i me|unarodni agent britanskog umetnika Lisjena pa`wu jer imaju i oko za sliku i nos za novac, svakako Frojda, kao i mladog pekin{kog majstora Denga Fansu Lari Gagosijan i Viqem Akvavela. Posebno je zani|ija, jednog od najskupqih ìvih slikara. mqiv Gagosijan (62), amerikanac jermenskog porekla, koji je prvi po~eo da ukazuje na prostor za biznis umen Re qa Kne è vi}

dnevnik

nedeqa19.februar2012.

it ni je pro na |e na mr tva u ka di, a u we noj so bi u ho te lu Hil ton na Be ver li Hil su bi le su bo ~i ce lo ra ze pa ma, va li ju ma i ksa nak sa. Na te lu ni je bi lo zna ko va na si qa, {to zna ~i da Vit ni ni ko ni je uto pio u ka di. Slu `be ni re zul ta ti ob duk ci je jo{ ni su ob ja vqe ni, ali ne bi ~u di lo da se Vit ni u ka di uto pi la jer je bi la oma mqe na le ko vi ma za smi re we ko ji ma je ve ro vat no po ti ski va la svo ju du go go di {wu za vi snost od ko ka i na. Mo `da je ti me za va ra va la se be da ni je za vi sni ca. Mo `da je su ge ri sa la da joj je te bo ~i ce pre pi sao li~ ni dok tor. Ti me se ve ro vat no te {io i Majkl Xek son, a on da mu je we gov le kar dao ma lo pre vi {e pro po fo la. Zna se da je Majkl ta ko |e bio na se da ti vi ma, na lo ra ze pa mu i mi da zo la mu. Ho }e li i u slu ~a ju smr ti Vit ni Hju ston do }i do su |e wa ne kom dok to ru, kao u slu ~a ju Maj kla Xek so na? Ve ro vat no ne, ali to ne me wa ~i we ni cu da su Vit ni i Majkl, obo je usred „kam be ka”, umr li od ja kih se da ti va ko je su im pre pi si va li dok to ri. To ni Be net u istom kon tek stu spo me nuo je i Ej mi Vaj nha us i mo `da ne gre {i jer Ej mi je na kra ju umr la od tro va wa al ko ho lom – ko ji ta ko |e ni je za bra wen. „Sex & drugs & rock & roll is all my brain and body need/Sex &drugs & rock & roll are very good indeed”, pe vao je ve li ki en gel ski pe snik i bu re ve snik pan ka Jan Dju ri. Na rav no da je Dju ri mi slio na dro ge i da je bio iro ni ~an, prem da je i sam bio za vi stan od nar ko ti ka. No, kad bi smo se ma lo po i gra li re ~i ma, kao {to je to ~i nio Dju ri i kao {to to en gle ski je zik ~e sto do pu {ta, on da re~ „drugs” zna ~i i „le ko vi”. Tu „fi nu” raz li ku iz me |u le ko va i dro ge o~i to ni su spo zna li ni Majkl Xek son ni Vit ni Hju ston, a ni kraq ro ken ro la El vis Pri sli. Slu `be no, El vis je umro od sr ~a nog uda ra, no do bro je po zna to ka ko su do tog sr ~a nog uda ra da le ko vi {e do ve li ko dein i dru ga sred stva pro tiv bo lo va, te ra zni se da ti vi, ne go li ham bur ge ri. Slu `be no, El -

KOBNI KOKTELI U SVETU [OU-BIZNISA

Mun, ko ji je umro od ta ble ta za od vi ka va we od al ko ho la, te ne pre à qe ni rok kri ti ~ar Le ster Bengs ko ji se do ri grao si ru pom za ka {aq, a umro od kok te la va li ju ma, anal ge ti ka i sred stva pro tiv pre hla de. Pa i ne maj te kad da bu de te bo le sni i sa mo se {o paj te ta ble ta ma pro tiv gri pe. Pre }e te umre ti od wih ne go od gri pe, pa ~ak i sviw ske ili pti~ je. I ko kain je go di na ma bio le ga sve dok ga to u kom bi na ci ji s le ko - su tur ne je bi le mno go vi {e is cr pqu ju }e i lo {i je or ga ni zo va ne ne - lan lek, a ne dro ga. Frojd je u svom vi ma ni je ubi lo. Jo{ jed na iko na 50-tih ko ja je go da nas, pa su iz vo |a ~i prak ti~ no ra du „O ko ki” za pi sao: „Us hi }e we po put El vi sa – on ku ko vi ma i ro - spa va li na se di {ti ma auto bu sa da i eufo ri ja (iza zva ni ko ka i nom ken ro lom, ona po pr sjem, uz dig nu - bi sti gli na idu }i na stup, me na xe - op.a.) ne raz li ku ju se od nor mal ne tom ha qi nom i ce lu lo id nim vrp - ri su im ~e sto do tu ra li am fe ta mi - eufo ri je. Sti ~e se po ve }a we sa mo ca ma – do ne la oslo bo |e we od ne ka ko bi ih odr à li bud nim i kon tro le, sna ge i ka pa ci te ta za rad. Sa svim ste nor mal ni i ubr zo dru{tvne ih ste ga i na ja vi la sek su - sprem nim za na stu pe. Od kom bi na ci je, od no sno du ge vam je te {ko po ve ro va ti da ste pod al nu i pop-re vo lu ci ju, Mer lin Mon ro, ta ko |e je umr la od bar bi - za vi sno sti od tih istih am fe ta mi - uti ca jem ika kvog nar ko ti ka. Du go tu ra ta. Osim ako je zbog qu bav ne na i le ko va pro tiv bo lo va za ma lo tra jan in ten zi van rad mo è te iz vo di ti bez ika kvog za mo ra i ve ze s X. F. Ke ne di to bez ne u god nih po sle di ca jem ni je ta ble ta ma Slu `be no, El vis je umro od sr ~a nog ka kve vam sle du ju na kon uì ubio isti onaj FBI va wa ko ji vam je pri u {tio ko jem se El vis nu dio uda ra, no do bro je po zna to ka ko su do za agen ta, ka ko ka è tog sr ~a nog uda ra da le ko vi {e do ve li al ko hol...” Dru gim re ~i ma, kain je ma we {te tan od al sa mo jed na od te o ri ja ko dein i dru ga sred stva pro tiv bo lo va, ko ko ho la, sma trao je Frojd, no za ve re. Slu `be ni na te ra zni se da ti vi, ne go li ham bur ge ri ame ri~ ki dok to ri è sto ko laz ob duk ci je te la su ga re vi di ra li i 1914. ko Mer lin Mon ro na vo je umro i Xo ni Ke{, ko jeg je na ru - kain ipak sta vi li na li stu ne do pu di sa mo bar bi tu ra te. I me na xer Bitlsa Bra jan Ep - bu smr ti u pe }i ni po ime nu Nik - {te nih sup stan ci, osim u me di cin {tajn traj no je za spao od ta ble ta za xek kejv pro na {la Xun Kar ter ske svr he i pod stro go kon tro li sa spa va we, dok se u slu ~a ju Xi mi ja Ke{. Am fe ta min ili spid po stao nim okol no sti ma ka kve Kejt Ri Hen drik sa po ka za la fa tal nom je omi qe na dro ga mod sa, pan ke ra i ~ards, na rav no, ni je po {to vao, kad kom bi na ci ja ta ble ta za spa va we i dar ke ra Le mi ja Kil mi ste ra iz Mo - god bi se do ~e pao ~i stog me di cin al ko ho la, prem da je sve vi {e onih tor he da. Da nas bi smo re kli da je skog ko ka i na far ma ce ut ske ku }e ko ji tvr de da mu je ve }a ko li ~i na Le mi za vi san od spi da. U Dru gom Merk. Ko zna, da dok to ri ni su te 1914. cr nog vi na usu ta u gr lo ka da je ve} svet skom ra tu Le mi se ne bi dro gi za spao. Da kle, Hen drik sa ni je ubio rao ne go bi pri mao le ga lan lek ko - za bra ni li ko kain, mo `da bi nam he roin, ka ko mno gi po gre {no sma - ji bi mu omo gu }io ve }u bor be nu da nas na po ~et ku sva kog rad nog da tra ju. Ko zna, mo `da taj he roin, sprem nost i vo qu za ubi ja wem. O na da va li ma lo ko ka i na ka ko bi smo bi li or ni ji za rad, pre od la ska ku iako je po ko sio niz ve li ka na ro ka, tem po ra, o mo res! Istu rim sku uz re ~i cu mo gli bi }i {a ~i cu ta ble ta za smi re we, a sa svim ne sta ne s po zi ci je vo de }eg uzro~ ni ka smr ti rok i pop zve zda. za va pi ti i svi oni ko ji u elek - uve ~e i ko ji an ti de pre siv. Uosta Mo `da mu to „~a sno me sto” ot mu tron skoj mu zi ci ne mo gu da uì va - lom, LSD je ta ko |e jed no vre me bio tran kvi laj ze ri ko ji bi ubi li i ko - ju bez ek sta zi ja. Ne kad je to bi la le gal na dro ga, od no sno lek. Za bra wen je tek 1968, no do tle je od i grao wa, a ka mo li ne jed nog kra qa po pa le gal na sup stan ca ko jom su dok to ve li ku ulo gu u psi ho de li~ noj rok ko ji je vo leo, evo jo{ jed ne igre re - ri le ~i li PTSP. Sa da, da li je mu zi ci i kon tra kul tu ri 60-tih. Te ~i na en gle skom, „pop a pil” (ili teh no stres ko ji tre ba le ~i ti ek iste 1968. od LSD-a je s uma si {ao `vak nu ti ta ble tu). Mo `da vi {e sta zi jem ili mu zi ka u ko joj se mo Sid Ba ret, i ni kad se vi {e ni je ne ki no vi Dju ri ne }e pe va ti o „sex è uì va ti bez tih ma lih ta ble ti vra tio se bi, zbog ~e ga je Pink & drugs &rock & roll”, ne go o ca qu ba vi? Od ka kvih je sve le ko Flojd po stao gro zan bend. „sex’n’pop & pills’n’thrills”. No, pi o - va mo gu }e umre ti po ka zao je i fan nir skim da ni ma rok end ro la, kad ta sti~ ni bub war gru pe “Hu” Kejt n Alek san dar Dra ga{/EPH

Put u smrt poplo~an tabletama i cugom

vis ni je bio nar ko man, a sve {to je „tro {io” pre pi si vao mu je li~ ni dok tor. [to je le gal no, ni je za bra we no, sma trao je El vis ko jem ni u lu di lu ne bi pa lo na pa met da je za -

n gle ska prin ce za Da ja na Spen ser, od no sno le di Di, uz vra ti la je pre qu be istom me rom, jer ju je ârls, princ od Vel sa, go di na ma va rao sa za we ga ni kad za bo ra vqe nom, ni osta vqe nom Ka mi lom Par ker, kon sta to va }e ve }i na qu bi te qa pi kant nih stva ri, od ~i sta ~i ca do di plo ma ta {i rom sve ta. Ve ko vi ma }e se ni za ti ne bit na pi ta wa: ka da, ka ko i gde je za do vo qa va la sek su al nu po ù du. Me |u tim, te pri ~e ni su pi ta we za ba ve, ve} in te res Ve li ke Bri ta ni je jer wi ma jav nost skre }u pa `wu od va `nih stva ri – mi ste ri o zne smr ti na kon raz vo da ti tu lar no raz ba {ti we ne Da ja ne i we nog qu bav ni ka Do di ja al Fa je da. Da li je po gi bi ja u Pa ri zu slu ~aj nost ili je u pi ta wu iz re ì ra na sa o bra }aj na ne sre }a? Me di ji pod pa tro na tom “o~u va wa tra di ci je kru ne” uspe va ju da po ti snu pri o ri tet ni je stva ri, pa ne va ì, ka ko na{ na rod ka è – “te è pre te è”. Ta ko je Da ja na go to vo sva kom En gle zu “è na bo la”, “ona ko ja ni je ima la sre }e u qu ba vi”, pa zbog pi kant nih i sr ce pa ra ju }ih pri ~i ca ne ma re mno go ~ak ni za nat pis “Wih je ubi la dr à va”. Sva ko dnev no je mo glo da ga vi di ne ko li ko hi qa da qu di u spo men pro sto ri ji lon don skog “He rod sa”, naj po zna ti je rob ne ku }e na pla ne ti. Po sta vio ju je Mo ha med al Fe jed, arap ski mi li jar der, otac na stra da log Da ja ni nog qu bav ni ka.

vi snik od le ko va. U po za di ni ta kvog „dok tor skog tret ma na” sta jao je El vi sov me na xer Ko lo nel Par ker ko ji je svog pu le na ce dio i mal tre ti rao pre ko broj nim na stu pi ma

NAJFAMOZNIJE QUBAVNE AFERE PRO[LOG VEKA - PRI^E ZA VELIKU DECU

Da li je Dajanin seks va`niji od wene tragedije? man skom po ro di com, bez ob zi ra na bo gat stvo i ugled iste u sve tu. Ka ko god, po pi sa wu me di ja {i rom pla ne te, Do di ni je bio je di ni Da ja nin qu bav nik. “Gu `va la” je po ste qu i {pan skog Ka za no ve pla ve kr vi, kra qa Hu a na Kar lo sa. Po le mi {e se da je tom ve zom hte la da u~i ni qu bo mor nim prin ca ^ar lsa. Pri ~e o plej boj avan tu ra ma {pan skog su ve re na, za Pi lar Ejr, ko ja se go di na ma ba vi `i vo tom iza ku li sa naj mo} ni je {pan ske po ro di ce, na vod no ni su ni ka kvo iz ne na |e we. Ona ~ak tvr di da je 74-go di {wi su ve ren u svo joj za vod ni~ koj ka ri je ri imao ne ve ro vat ne “rec ke” – oko 1.500 qu bav ni ca – pri ~e mu ve} 35 go di na ne de li po ste qu sa svo jom su pru gom, kra qi com So fi jom. Ipak, po ma lo ne ve ro vat no zvu ~i da se Huan Kar los usu |i vao da svo je za vod ni~ ke sklo no sti oku {a va i me |u da ma ma iz naj mo} ni jih kra qev skih po ro di ca, s ko ji ma {pan ski dvor ima i ro |a~ ke ve ze “pla -

Prevara sa sre}nim krajem Po sled wi na li sti de set naj ve }ih qu av nih afe ra ko je su svo je vre me no is pu wa va le {tam pu je tro u gao Itan Ho uk, Ra jan [o u hjuxs i Uma Tur man. Ra jan je upo zna la Ita na ka da je ra di la kao da di qa kod we ga i we go ve ta da {we su pru ge, glu mi ce Ume Tur man. Iako su Ra jan i Itan tvr di li da ni {ta ni su ima li, me di ji su na kon {to se Tur ma no va raz ve la dru ga ~i je pri ka za li qu bav nu pro ble ma ti ku. Kad je Opra upi ta la da li je bi lo ne ke iz da je u bra ku, Uma je ka za la: „Bi lo je ta ko ne ~eg na sa mom kra ju”. Itan i Rajn i da qe su u bra ku – kraj u sti lu sa pu ni ca sa Bu le va ra su mra ka, jer se na taj na ~in is pra }a ju pre qu be svet skih ime na sre} nog kra ja. Fa mo zni za vod nik prin ce ze i na sled nik “mno go nu la” i ~i ta vog “sve tog Gra la za ku po ho li ~a re” ko jeg je we gov otac pro dao 2000. go di ne – ski nuv {i kra qev ske gr bo ve ko je je spa lio kraj si no vqe vog ma u zo le ja na ima wu Ok ste da u Su ri ju, bio je mu sli man ske ve ro i spo ve sti. Po pi sa wu {tam pe to ni je od go va ra lo Bri ta ni ji, jer je kra qev stvu to “bio prst u oko”. Vi {e je ni kad do kra ja iz ve de nih ver zi ja o we noj tra gi~ noj smr ti u Pa ri zu 31. av gu sta 1997. go di ne, a jed na no si i pi ta we: da li su prin ce za i wen qu bav nik o~e ki va li be bu, a ubi stvo na ru ~i la kra qev ska ku }a? Jer, kru na na vod no ni je mo gla da se po mi ri s tim da jed nog da na bu du }i bri tan ski kra qe vi ima ju ma kar i van bra~ ne ro |a~ ke ve ze s ne kom mu sli -

ve kr vi”. Me |u tim, Pi lar tvr di upra vo to: da je ba{ za to naj ve }i “tro fej” {pan skog kra qa bi la bri tan ska prin ce za Da ja na. I ne sa mo to, ve} da je Lej di Di bi la i naj ve }a qu bav ta da 48-go di {weg su ve re na! Svo ju te o ri ju Ejr raz vi ja na osno vu ~i we ni ce da je Da ja na vi {e pu ta to kom 80-tih go di na pro {log ve ka bo ra vi la sa si no vi ma na Ma jor ci, na po ziv sa mog {pan skog kra qa. ^ak i kad su tim od mo ri ma pri su stvo va li i princ ^arls i kra qi ca So fi ja, Da ja na i Huan Kar los su uglav nom vre me pro vo di li bez wi ho vog pri su stva. Ipak, ta en gle sko-{pan ska ro man sa ni je bi la na li sti “10 naj ve }ih seks afe ra ve ka”, jer je po sta la ak tu el na tek ovih da na ka da je kwi gom “Sa mo }a kra qi ce”

Pi lar Ejr uda ri la te me qe da ova {pan sko-bri tan ska afe ra za pra vo po sta ne “pre va ra 20. ve ka”. In te re sant no je ka ko je va ra we svo ga mu à do ì ve la kra qi ca So fi ja, è na ko ju mno gi ve ù za ~u ve ni Van der bilt, or ga ni za ci ju ko ju u te o ri ja ma za ve re na zva ju i “vla da rom iz sen ke”. Kra qi ca So fi ja je, na i me, „naj u sa mqe ni ja è na u [pa ni ji“, ka è autor ka kwi ge i na vo di da je ona jed nom ~ak uhva ti la na de lu Hu a na Kar lo sa u ku }i wi ho vog za jed ni~ kog pri ja te qa u To le du, gde je kraq bio s ta da {wom qu bav ni com Sa ri tom Mon ti jel, po zna tom {pan skom glu mi com. Iako je in fla gran ti za te kla mu à, So fi ja je su tra dan mo ra la da s wim pri su stvu je jed noj fud bal skoj utak mi ci, ka ko je to pro to kol zah te vao. Po tom je qu ti to na pu sti la kra qev sku pa la tu s de com (dve }er ke i sin), pre ne go {to se ka sni je ne ba{ ta ko de mon stra tiv no vra ti la mu ù va ra li ci, jer joj je sa ve to va no da ne }e ima ti od ~e ga da ì vi ako ga na pu sti. ûd no za jed nu Bi dem ber ku, }er ku gr~ kog kra qa Pa vla i ha no ver sko-bri tan ske prin ce ze Fre de ri ke, i pra u nu ke bri tan ske kra qi ce Vik to ri je. Ali je ta ko. Ka ko god, Da ja ni ne i âr lso ve pre qu be bi le su sa mo go di nu da na na tro nu seks afe ra, a on da je 1989. iz bi la “afe ra Le vin ski”. Ak tu el na ame ri~ ka dr àv na se kre tar ka Hi la ri Klin ton ni je na pu sti la raz vrat nog Bi la, ali je ubro uplo vi la u po li ti ku. Mo ni ka je pri tom pre ko no }i po sta la po pu lar na i u{la u isto ri ju kao obi~ na è na, asi stent ki wa u Be loj ku }i, ko ja je za ve la pr vog ~o ve ka SAD. Ta da se Bil Klin ton pred Se na tom kleo da s Mo ni kom ni je imao sek su al ne od no se, da bi ne ko li ko go di na ka sni je pri znao de {a va wa u Oval noj so bi. Da kle, pred sed nik je la gao i ti me ob ma nuo jav nost. Ili mo `da ni je, jer su se ja vi le spe ku la ci je da je Klin ton go vo rio isti nu, od no sno da u Oval noj so bi ni je pre va rio è nu s Mo ni kom, ve} s oso bom istog po la. Ko je ko ga po kri vao u ovoj afe ri va {ing ton ske ad mi ni stra ci je ta da {weg pred sed ni ka osta lo je pod ve lom taj ni, a taj ame ri~ ki pe ~at ni u jed nom slu ~a ju u isto ri ji SAD ni je otvo ren. Ina ~e, Be la ku }a ni je ima la sa mo “vra go la stog” Klin to na, ne ka da {weg sak so -

Retki trenuci kada su sa Huanom Karlosom i Dajanom bili ^arls i Sofija

fo ni stu, ko ji je pri znao da je kon zu mi rao ma ri hu a nu “ali ni je uvla ~io”, jer se sve di mi i zbog na vod nog “tro u gla” i ak tu el nog pred sed ni ka Ba ra ka Oba me i Mi {el. Ipak, naj è {}e je bi lo sre di nom pro {log ve ka. Ka è se “tre }a sre }a”, {to mo è da va ì u sve mu, pa i u qu ba vi, ali ne i za Me ri lin Mon ro i Xo na Ke ne di ja, ko ji su se na {li tre }i na li sti “Top 10 seks afe ra”. Ovaj ame ri~ ki pred sed nik sa sta jao se sa Mer lin kom u we noj ku }i u Bre ton Vud su. S tim {to ovo ni je bio tro u gao, ve} pra vo u ga o nik, u ~i jim su jo{ te me ni ma bi li @a kli na Ke ne di i brat ame ri~ kog pred sed ni ka, se na tor Ro bert Bob Ke ne di, ko ji je ta ko |e po se }i vao pla ti na stu ho li vud sku di vu. Sve dok M.M. ni je u apart ma nu na oba li Pa ci fi ka pro na |e na mr tva. Broj ne te o ri je za ve re su na sta le oko smr ti po zna te glu mi ce, ko je su se vr te le oko CIA, ma fi je i Ke ne di je vih, jer je po zna to da je Mon ro po sled wi po ziv upu ti la ba{ 35. pred sed ni ku SAD. Tek, pro te klo je mno go vo de dok se ni je po ja vio no vi qu bav ni tro u gao, ko ji su sa ~i wa va li

“zve zda od skan da la” – Bred Pit, An |e li na Xo li i Xe ni fer Ani ston, sve sam krem ho li vud ske ma {i ne ri je. Bred je pri znao da se spe tqao sa An |om u to ku sni ma wa fil ma “Go spo din i go spo |a Smit”, na rav no dok je jo{ bio u bra ku s Xe ni fer. U zlat noj sre di ni ove {ka kqi ve li ste naj ve }ih pre qu ba na la ze se Xad Lou, Si je na Mi ler i Dej zi Rajt. Za raz li ku od ve }i ne, ovaj glu mac je pri znao da je pre va rio Mi le ro vu 2006, zbog ~e ga je tra `io opro {taj. Me |u tim, Si je na je ras ki nu la ve rid bu. Iza wih je “~u ve na troj ka” – Taj ger Vuds, Elin Nor de gren i Rej ~el Uhi tel. Naj po zna ti ji svet ski gol fer iz ~i je se PR slu `be sva ki dan lan si ra ju pi kan te ri je ko je pu ni ru bri ke ta blo i da, pre va rio je Elin s me na xer kom no} nog klu ba, Rej ~el. Zbog to ga ga je su pru ga na pu sti la, a on se jav no iz vi wa vao i mo lio da se vra ti. Mol ba ni je uro di la plo dom, pa je Vuds ostao bez `e ne i bez 110 mi li o na do la ra, ko li ko je, na vod no, is ke {i rao Elin. n Vla di mir \u ri ~i}

SPORT

nedeqa19.februar2012.

SKUP [TI NA FSS ZA DO VOQ NA U^IN KOM KA RA YI ]E VE VLA DE

dnevnik

c m y

RAN KO STO JI], FI NAN SI JER I TRE NER RA DA

Je di na sen ka re zul ta ti Vratio ig ra ~i ma osmeh or lo va i klu bo va Pra va idi la vla da la je u „ku }i fud ba la“ u Sta roj Pa zo vi, ko ja je i je din stevn sim bol go to vo ~et vro go di {we vla da vi ne srp skim fud ba lom pre desd ni ka Ka ra xi }a i we gi ve vla de, to kom sed ni ce skup {ti ne FSS. Jed no stav no, svi iz ve {ta ji po ka zu ju da je ura |e no mno go to ga i is pu we ne go to vo sve ta~ ke iz pla ni ra nog pro gra ma.

ma za SP i ne u speh za EP. Tr pe li smo kri ti ke, na rod mi sli da ima mo tim ko ji za slu `u je da se na |e na EP i ni je nam opro {te no {to se ni smo pla si ra li. Bi li smo ta ko bli zu, a ta ko da le ko. Ali, to je `i vot, sport. I klu bo vi su is pa li od aut saj de ra u Evro pi i stvo ri la se sli ka fud ba la ko ja je sta vi la sen ku na sve {to smo ra di li. Re zul tat

Za do voq ni: Ka ra yi} i Le ko vi}

- Ima mo sta bil ne iz vo re fi nan si ra wa, iz gra di li smo Ku }u fud ba la, po di `e mo fud bal sku in fra struk tu ru u cen tri ma {i rom Sr bi je, ko ja je bi la naj lo {i ja u Evro pi ka da smo po ~e li man dat. U{li smo u bor bu pro tiv mal ver za ci ja i na me {ta wa re zul ta ta, po di gli su |e we na vi {i ni vo, raz bu di li de ce ni ja ma uspa va ne cen tre u ze mqi - is ta kao je u po du `em mo no lo gu Ka ra xi}. Da sve ne bu de „baj no i sjaj no“ po bri nu li su se or lo vi, ko ji su upa li u du bo ku kri zu igre i re zul ta ta. - Emo ci je su po me {a ne, jer ima mo i uspeh u kva li fi ka ci ja -

vre dan po hva le je ~i we ni ca da su sve na {e mla |e se lek ci je to kom man da ta bi le ak te ri za vr {nih tur ni ra EP. Ove go di ne kre }e mo na po prav ni is pit i na re pre zen ta tiv nom i na klup skom ni vou. Na dam se da }e no vi se lek tor iz ogrom nog po ten ci ja la na pra vi ti osve `e nu i do bit nu kom bi na ci ju - po ru ~io je To mi slav Ka ra xi}. Iz bor ni pro ce si, na svim ni vo i ma u FSS, kre nu }e sre di nom apri la, ka ko bi se do ta da usa gla si la sva ak ta sa no vim za ko nom o spor tu. Ta~ ka }e bi ti sta vqe na kra jem ju na ili u pr voj ne de qi ju la ka da }e srp ski fud -

bal iza bra ti pred sed ni ka. Ova kav raz voj si tu a ci je osta vio je vru} krom pir u ru ke ak tu el nog ru ko vod stva ko je }e mo ra ti ubr zo da iza be re no vog se lek to ra, ili ka ko ne ko kur to za no spo mi we pro du `i po ve re we Ra do va nu ]ur ~i }u. Za da tak je de li ka tan, pa je pred sed nik Ka ra xi} sma trao da bi to tre ba lo da bu de pr vi po sao no ve „vla sti“. Vre me na za ta ko ne {to ne ma, uosta lom ve} de be lo ka sni mo, jer svi ma je ja sno da na ci o nal ni tim mo ra da pre tr pi ko re ni te pro me ne uo~i kva li fi ka ci ja za SP. Prak ti~ no, kon kurs za klu pu or lo va je ve} otvo ren. Tre nut no su op ti ca ju tri ime na : Mi haj lo vi}, Tum ba ko vi} i Ver me zo vi}. - Neo p ho dan nam je oprez, tre ba bi ti pa `qiv i str pqiv. Mo `da od lu ka ne }e bi ti br zo do ne ta. Po me nu ta ime na je su do bra re {e wa, ali zva ni~ nih kan di da ta jo{ ne ma- na po me nuo je Ka ra xi}. Lo gi~ no, na me }e se i pi ta we da li }e po pu lar ni To le u}i u tr ku za no vi pred sed ni~ ki man dat. - Da li smo naj vi {e {to smo mo gli. I da mi sa da po nu de ova kve re zul ta te pri kra ju man da ta pri hva tio bi i pot pi sao da sve bu de isto. Tre ba, ipak, da se do zo ve mo pa me ti, br zo re a gu je mo i pla si ra mo se na SP 2014. go di ne. Fud bal je naj lep {i deo sva kog dru {tva. Vo lim da za po ~e ti po sao do vr {im. Ni sam raz mi {qao o kan di da tu ri, ~e ka mo re do sled po te za, pred lo ge re gi o nal nih sa ve za. Vo leo bih da ob no vi mo or ga ni za ci ju, osve `i mo je no vim, mla dim kva li tet nim qu di ma ko jih ima u fud ba lu. O mo joj kan di da tu ru zna }e se ne {to vi {e u ma ju- za kqu ~io je pr vi ~o vek srp skog fud ba la To mi slav Ka ra xi}. Z.Ran ge lov

Ran ko Sto ji} je svo je vre me no bio gol man (Par ti za na), a tre nut no je aku mu li rao ne ko li ko po slo va ve za nih za fud bal: vo di klub, tre ner je i me na xer. Po sle iz ne nad nog ras ki da sa rad we sa tre ne rom Ne boj {om Vig we vi }em, bri gu o eki pi Ra da pre u zeo je Ran ko Sto ji}. Ode lo je za me nio tre ner kom i pa ra lel no sa dru gim oba ve za ma, pre u zeo na se be i tre ner ski po sao. Pro {lo je ve} ne ko li ko da na ka ko Sto ji} vo di tre nin ge. Se bi da je do bru oce nu i ka è da je „vra tio osme he igra ~i ma”. - Vr lo sam za do vo qan ka ko se ra di. Vi dim po li ci ma igra ~a da su i oni za do voq ni, vra ti li su osme he, ra di se mak si mal no, mom ci su am bi ci o zni. To je ono {to nam je tre ba lo. Me ni ovo ni je stran bo, ve} tre }i put sam u ulo zi tre ne ra u Ra du...Na sta vi }e mo ova ko, po ja ~a va }e mo stal no, mi slim da }e bi ti sve bo qe i bo qe. I qu di ko ji pra te na{ rad vi de da je sve bo qe i ube |en sam da }e to bi ti ta ko dok ne na |e mo ne ko re {e we, a to }e bi ti kad bu de mo si gur ni da je to naj bo qe re {e we za Rad - re kao je Sto ji} u in ter vjuu za MON DO. Upo re do sa tre nin zi ma, Sto ji} ra di i na pro na la è wu no vog tre ne ra. U An ta li ji na pri pre ma ma je mno go eki pa, sa mim tim i mno go vi {e in for ma ci ja, op ci ja... - Oni ko ji je me po zna ju zna ju da vo lim da ra dim. Pri ja te qi za me ne ka ù: ‘on i kad ni {ta ne ra di - ra di’. Ni je mi te {ko da ra dim i jed no, i dru go i tre }e. Ra dim na te re nu, van te re na, pri ku pqam in for ma ci je. Ali, si gur no je da ne }e mo do no si ti ni ka kve od lu ke u na red nih 10, 15 da na, mo `da i du è, dok ne bu de mo na {li pro fil ko ji nam od go va ra, ko ji mo è do ne ti plus eki pi. Si gur no je i da ne }u osta ti pre du go na ovoj funk ci ji, jer ima mo mno ge dru ge pla no ve i ide je, oko sta di o na i raz vo ja klu -

Ran ko Sto ji}

ba. Na dam se da }e mo na }i pra vu oso bu (za tre ne ra) - ka `e Sto ji}. Na pi ta we da li je eki pa sprem na za pro le} ni deo se zo ne, kao iz to pa je od go vo rio: - Sprem na je ve} sa da, a bi }e jo{ sprem ni ja! Tu ne mam di le mu. Ima mo od li~ ne igra ~e, fe no me na lan po ten ci jal mla dih igra ~a, ko ji ne ma ni je dan klub u Sr bi ji, pa ni Par ti zan. Par ti zan ima dvo ji cu, tro ji cu in di vi du a la ca, ali gle da no glo bal no to li ki broj mla dih i ta len to va nih igra ~a ne ma ni Par ti zan. Ali, taj po ten ci jal nam ne }e do ne ti ni {ta ako ne bu de mo mno go ra di li. Za raz li ku od po je di nih igra ~a, ko ji su kao ciq u pro le} nom de lu se zo ne na ve li na pad na po zi ci ju ko ja vo di u Evro pu, pr vi ~o vek gra |e vi na ra je re al ni ji. Op sta nak je, po we mu, pri mar ni za da tak. - I}i }e mo u sva ku utak mik cu mak si mal no, da obez be di mo op sta -

nak {to pre. Hte li mi to da pri zna mo ili ne, ali mi smo, pre ma bo dov noj si tu a ci ji, u bor bi za op sta nak. Na sta ja }e mo da obez be di mo op sta nak {to pre i da mak si mal no pri pre mi mo eki pu za na red nu se zo nu u ko joj ima mo ve li ke am bi ci je. Rad je na pri pre ma ma u An ta li ji u de lu gde je i Cr ve na zve zda. Mno gi igra ~i Ra da pre la zi li su u Cr ve nu zve zdu po sled wih go di na (An dri ja Ka lu |e ro vi}, Mi lo{ Di mi tri je vi}). Ove zi me iz Ra da je u Qu ti ce Bog da na oti {ao Lu ka Mi li vo je vi}. - Gle dao sam dve, tri utak mi ce Zve zde. Lu ka je i fud bal ski i qud ski li der. Pri la zi lop ti, od i gra, raz i gra va tim, spre ~a va {u te ve na svoj gol., uti ~e na igru i ofan ziv no i de fan ziv no. Na dam se da }e okol no sti bi ti ta kve da }e po di ~i svoj ni vo u Cr ve noj zve zdi - uz neo je Sto ji} za pa `a wa o mom ku ko ji je mla di re pre zen ta ti vac Sr bi je, ali je do bio po ziv i za A tim.

KON DI CI O NI TRE NER CR VE NE ZVE ZDE RA DI VO JE RA DA KO VI]

Ni je bit no ko li ko, ve} ka ko se tr ~i Kon di ci o ni tre ner Cr ve ne zve zde Ra di vo je Ra da ko vi} u raz go vo ru za MON DO ob ja {wa va da ni Bar se lo na ne mo è u vi so kom rit mu da od i gra 90 mi nu ta, a da je we gov po sao da igra ~e na u ~i ka ko se tr ~i i po na {a na te re nu ka da na stu pi kri za. Pred Ra di vo jem Ra da ko vi }em je te àk po sao. Ne sa mo da je neo p hod no da eki pu pri pre mi za iz u zet no zah tev ne tak ti~ ke za mi sli {e fa stru ke Ro ber ta Pro si ne~ kog, ve} je pred wim i za da tak i da po tvr di kao is prav nom pret po stav ku da je upra vo ne a de kvat na fi zi~ ka pri pre ma bi la raz log za po sr ta wa cr ve no-be lih pret hod ne je se ni i le ta u Su per li gi i kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe. Jer, ru ko vod stvo klu ba je zbog to ga sme ni lo Ra da ko vi }e vog pret hod ni ka, ina ~e gla sno na ja vqe nog Sr |a na Zi ro je vi }a, ko ji je oti {ao je se nas u je ku pr ven stva. We gov na sled nik, biv {i kon di ci o ni tre ner „hi ta” pr ven stva Rad ni~ kog 1923 iz Kra gu jev ca, za to je do {ao ti ho, s na me rom da oba vi po sao ko ji je sta vqen pred we ga. Ne ka è da je la ko, ali ve ru je da }e us pe ti. Dok ra di u Cr ve noj zve zdi, Ra da ko vi} pri pre ma dok to rat na Fa kul te tu spor ta i fi zi~ kog vas pi ta wa u Be o gra du, a upo re do ra di u raz voj no-is tra ì va~ kom cen tru za bi o me di cin ski in è we ring, „BI O IRC” pri Uni ver zi te tu u Kra gu jev cu.

Igra ~i pro {li pa kao [ta vas je od sve ga to ga pre po ru ~i lo Upra vi cr ve no-be lih? - Pret po sta vqam da su pre po zna li ne ke od mo jih kva li te ta, o ko ji ma ne bih ja go vo rio ovom pri li kom - skro man je Ra da ko vi}, ko ji mno go ener gi je ula `e u sva ki tre ning i gla sno upu }u je igra ~e na ono {to `e li u sva koj ve `bi. Igra ~i su pod we go vim vo| stvom ove zi me pro {li ma li „pa kao”, na ro ~i to na po ~et ku pri -

Ra da ko vi} s igra ~i ma Cr ve ne zve zde

pre ma u Bu dvi. Sa da, ka da se start pr ven stva ozbiq no pri ma kao i Ra da ko vi }e va ulo ga na tre nin zi ma je dru ga ~i ja, raz li ku ju se i ve `be ko je po sta vqa pred igra ~e. Sve bi i{lo po una pred od re |e nom pro gra mu, da ni je ono li ke ko li ~i ne sne ga u Sr bi ji. - Ima mo jed nu ne do u mi cu - da li }e bi ti od la ga wa po ~et ka pr ven stva ili ne. Ali, imam i jed nu i dru gu va ri jan tu u op ti ca ju - ka `e Ra da ko vi}. Ka kvo je „pro la zno vre me” eki pe na pu tu ka ono me {to bi tre ba lo da bu de fi nal ni pro iz vod? - Imam tre nut no ne ko li ko di le ma ko je }u ot klo ni ti vr lo br zo kon trol nim te sti ra wi ma, od no sno ‘re test’ va ri jan ta ma i to }e mo ra di ti u ho du... S ob zi rom na to da se ba vim na u kom, u slu ~a je -

vi ma ka da go vo rim hi po te ti~ ki, ne bih smeo da uzi mam u ob zir ni {ta od ono ga {to je is pod 95 od sto ve ro vat no }e. Mo ja pret po stav ka je da se eki pa u ovom tre nut ku na la zi na oko 90 od sto od za da tog na po ~et ku pri pre ma, od no sno mo dal ne vred no sti ste pe na iz dr `qi vo sti - pro ce wu je Ra da ko vi} i do da je: - Pod ti me se pod ra zu me va obim tr ~a wa, iz dr à va we u vi so kom rit mu 90, 95, 98 mi nu ta, ko li ko god mo è da tra je utak mi ca. On ka è da igra ~i ma spre ma „kok tel” ve `bi ko je bi tre ba le da im po boq {a ju „naj fi ni je” vr li ne, sprint, re ak ci ju, re fleks, agil nost... Ali, upra vo te ve `be su i ja ko opa sne. - Pred na ma su sa da fi ne, ali vr lo zah tev ne do ra de na ko ji ma

mo ra mo da ra di mo. Ra di }e mo na eks plo ziv no sti, br zi ni, agil no sti, fud bal ski re ~e no naj fi ni jim de ta qi ma, ali za pra vo se u vr hun skom fud ba lu sve i od vi ja u tim do me ni ma, od no sno pri br zi na ma ko je pre la ze 18 ki lo me ta ra na ~as. Tu }e mo na pra vi ti kok tel me to di~ kih sa dr `a ja od no sno ve `bi to kom na red ne dve i po, tri ne de qe. O~e ku jem da to bu de ‘spa ko va no’ u ozbi qan mo del funk ci o nal nog efek ti vi zma, {to je i kraj wi ciq”, na ja vqu je Ra da ko vi} {ta igra ~e o~e ku je u pe ri o du do pr ve pr ven stve ne utak mi ce sa Spar ta kom, mo `da 3, a mo `da i 10. mar ta. Is ku stvo ga je na u ~i lo da u sve mu tre ba bi ti opre zan i da do bar rad na tre nin zi ma ne mo -

ra uvek da do ne se i `e qe ne re zul ta te u utak mi ca ma, pa ka `e... Ali, jed no je te o ri ja, a dru go prak sa, jed no je tre ning, a dru go ono {to se do ga |a na te re nu i sa mo }e re zul ta ti go vo ri ti o to me ka ko smo ra di li, ma {ta ja sa da go vo rio... Ta ko je u mo der nom, od no sno vr hun skom spor tu.

Vi sok ri tam u sva kom tre nut ku Ra da ko vi} u star tu ima te `ak po sao, jer Pro si ne~ ki in si sti ra da eki pa ima do mi nan tan po sed lop te, da se igra po ze mqi, da se igra ~i kon stant no nu de sa i gra ~u sa lop tom, da Cr ve na zve zda dik ti ra ri tam, da se na pa da u ta la si ma, itd. Sve is pod iz u zet ne fi zi~ ke pri pre me obe smi -

sli lo bi ove za mi sli mla dog tre ne ra. - Mo del igre ko ji pro pa gi ra na{ {ef, i {to se rit ma i od go vo ra na tak ti ~e po stav ke ti ~e to kom svih 90 mi nu ta, ta kav je da zah te va ogro man, ogro man ni vo tr ~a wa i u kva li ta tiv nom i u kvan ti tav nom smi slu. Jed no stav no, vi sok ri tam u sva kom tre nut ku - ka è Ra da ko vi}. Da li je to u prak si mo gu }e? - Ne bih re kao da je ne mo gu }e, ali je ja ko te {ko iz vo dqi vo pri zna je ovaj {ko lo va ni stru~ wak, usko ro dok tor i na vo di pri mer da ni naj bo qi ti mo vi sve ta ne mo gu 90 mi nu ta da dr è vi sok ri tam, ve} da zna ju da pre po zna ju ka da da je tre nu tak da se on obo ri. Od pre sud ne je va `no sti da eki pa ose ti kri zu u isto vre me, da ne pa da ju li ni je ti ma odvo je no, u raz li ~i tim in ter va li ma i da sva ki po je di nac na te re nu zna {ta mu je ~i ni ti, dok te lo ne sa vla da kri zu. Tu na stu pa Ra da ko vi}... Uzmi te Bar se lo nu, ko ja je naj bo qi svet ski mo del ta kve po stav ke, ~ak i ona po ne kad mo ra da obo ri ri tam i on da do la zi te do kon sta ta ci je da ni je bit no ko li ko eki pa tr ~i, ve} ka ko tr ~i. Su {ti na je jed no stav no u efi ka sno sti kret we to kom me ~a. Fud ba le ri Bar se lo ne pre tr ~e od 97 do 107 ki lo me ta ra u ozbiq noj evrop skoj utak mi ci, a u isto vre me ima te Nem ce, re ci mo Le ver ku zen ili Dort mund, ko ji is tr ~e 127, 128 ki lo me ta ra po utak mi ci i bu du nad i gra nika è Ra da ko vi} i do da je: - Bi tan je na ~in i kva li tet tr ~a wa i to je su {ti na mog ra da. Zah te vi Ro ber ta Pro si ne~ kog vi so ki su i za evro-mo de le, a pri zna }e te da Zve zda tek te ì po vrat ku na evrop ske sta ze. Na dam se da }e mo us pe ti, iskre no i pr vo pred se be po sta vqam znak pi ta wa, ali sa ve li kom ve rom u uspeh. To, na rav no, ni ka ko ne }e bi ti la ko na te re nu. (Mon do, N. Jak {i})

SPORT SKI DI REK TOR VOJ VO DI NE MI O DRAG PAN TE LI]:

O~e ku je nas le po pro le }e AN TA LI JA: Pa`qivo je pratio ~itav tok priprema Miodrag Panteli}, sportski direktor FK Vojvodina, èle}i i sam da se uveri kako sve ide predvi|enim tokom. Uvek je bio uz {efa struke Dejana Vuki}evi}a, neretko bodrio igra~e dok su odra|ivali i one najteè treninge, a nije propu{tao priliku da i sam ve`ba i odràva liniju i kondiciju. Zamolili smo Panteli}a da ukratko oceni ono {to je ura|eno tokom ~itavih priprema do sada, naravno s po-

Mi o drag Pan te li}

sebnim akcentom na boravak u Antaliji. - Da nije bilo povreda Abubakara i Moreire koje su nas malo poremetile, sva ostala zbivawa izazvala su ose}aj istinskog zadovoqstva – rekao je Panteli}. - Pre svega, to se odnosi na disciplinu, odnosno `equ i voqu svih igra~a da se nametnu treneru. Imali smo odli~ne uslove za rad u prvoj fazi u Veterniku, a onda se pogodilo da smo se u pravo vreme preselili u An-

dva velika imena, nesporno izuzetno kvalitetne fudbale re. Tre ba }e Mo re i ri i Stefenu Apiji vreme da se uigraju s timom, ali ~vrsto verujem da }e sve do}i na svoje mesto kada bude trebalo. S Kataijem je malo druga~ija situacija jer se on vratio u mati~ni klub i period wegove adaptacije sigurno }e biti kra}i, {to su na gov se sti le i tre ning utakmice ovde u Antaliji. Pred Voj vo di nom je na prole}e dosta izazova. Javno ste poru~ili da vas najvi{e motivi{e Kup Srbije, od no sno osva ja we po bed ni~ kog tro fe ja u wemu? - Imamo zaista lepu mogu}nost da napokon, posle vi{e od dve decenije, osvojimo jedan pehar. Vi {e je raz lo ga zbog kojih to tvrdim… U posledwe dve godine bi li smo fi na li sti Ku pa, pro {le go di ne pehar nam je izmakao iz dobro poznatih razloga i to sigurno pove}ava na{ motiv. U polufinalu igramo s Borcem iz â~ka i uvaàvamo maksimalno tog rivala, ali je dobro to {to smo izbegli me~eve sa Partizanom i Crvenom zvezdom, {to nas je dodatno pribliìlo ulasku u finale. Kona~no, zavr {ni me~ igra se u Novom Sadu, na na{em stadionu i to je jedan od najbitnijih uslova {to verujemo da moèmo da uzmemo trofej. Imamo odli~an kadar, igra~i se dobro me|usobno poznaju i to isto jeste jedan od aduta kojima raspolaèmo. Prvenstvo Srbije tako|e ne}ete zanemariti, iako je Partizan odmakao ~ak 12 bodova? - Prvenstvo, naravno, ima svoju dra`, zaostajemo samo dva boda za drugoplasiranom Cr ve nom zve zdom i sva ka utakmica bi}e za nas veoma bitna zbog imixa kluba i dostizawa i popravqawa standar da ko je smo po sta vi li. Ube|en sam da i u Superligi moèmo da budemo boqi nego jesenas.

Da nas po vra tak u No vi Sad Ekspedicija Vojvodine danas zavr{ava pripreme u Antaliji. U ve~erwim ~asovima igra~i, stru~ni {tab i rukovodstvo kluba, ~arter avionom, dolete}e u Beograd, a onda odmah produìti daqe. Dolazak u Novi Sad o~ekuje se u kasnim no}nim satima. taliju. Iskoristili smo na najboqi na~in treninge u FC “Vujadin Bo{kov”, a kada je pao sneg u Novom Sadu obreli smo se na obalama Sredozemnog mora gde su nas, evo, ispratili sjajno vreme i fantasti~ni uslovi za rad. Ipak, u kontrolnom duelu s ukrajinskim Metalurgom, povrede su doìveli Abubakar i novajlija Almami Moreira? - Ni{ta u ìvotu ne ide lako i jednostavno. Povrede te dvojice igra~a, sre}om, nisu teè prirode, pa je to kod svih nas izazvalo ose}aj olak{awa. Uop{teno govore}i, doveli smo tokom zime

Dakle, optimista ste pred skori po~etak prole}ne polusezone? - Prole}e }e, {to se FK Vojvodina ti~e, biti lepo. Ima}e publika {ta da vidi kada igramo i verujem da }e poseta na “Kara|or|u” porasti. Nije isto kada igrate pred malim brojem gledalaca ili kada na svakoj utakmici ima najmawe ~etiripet hiqada qudi. Kada je ve}i broj navija~a, normalno je raste i motiv svakog od igra~a i mislim da }emo svi zajedno imati dosta razloga za radost – dodao je Miodrag Panteli}. A. Pre do je vi}

Stan ko vi} spre man za Mar sej Biv{i kapiten Srbije Dejan Stankovi} vrati}e se u tim Intera za prvi me~ osmine finale Lige {ampiona protiv Olimpika iz Marseja. Stankovi} je posledwih dana bio van stroja zbog gripa, pa je propustio me~ Serije A protiv Bolowe, u kojem je wegov tim od-

SPORT

c m y

dnevnik

igrao veoma lo{e, pa je pretrpeo ubedqiv poraz sa 3:0.Pored Stankovi}a, strateg milanskog kluba Klaudio Ranijeri nije mogao da ra~una ni na Dijega Milita, koji je tako|e imao problem sa grupom, ali }e i on biti u timu na gostovawu u Francuskoj.

nedeqa19.februar2012.

PO SLED WA PRO VE RA NO VO SA \A NA PRED PO VRA TAK IZ AN TA LI JE

Ve tar i hlad no vre me pri jali Ukraj in ci ma Voj vo di na – Kriv bas 0:2 (0:1) (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) AN TA LI JA: Teren u FC “Ismail Gek~ek”, gledalaca: 30, sudije: Vilkov u prvom i Anisimov (obojica iz Rusije) u drugom poluvremenu. Strelci: Mati} u 12. i Lisenko u 89. minutu. @uti kartoni: A|uru, Mojsov, Smiqani} i Poletanovi} (Vojvodina), a [tanko, Fedoriv i Antonov (Krivbas). Crveni karton: Poletanovi} (Vojvodina). VOJ VO DI NA: M. Kordi}, Vuli}evi}, Pavlovi}, A|uru, Mojsov, Milovi}, Stevanovi}, Qubinkovi}, Mito{evi}, Ili}, Bojovi}. Igrali su jo{: Supi}, Smiqani}, Apija, Novakovi}, Radoja, Poletanovi}, Katai i [kuleti}. KRIV BAS: Bojko, Lisicki, Lob`anidze, Serduk, Fedor~uk, Kankava, Mati}, Kostju{in, Bartulovi}, Valejev, Samodin. Igrali su jo{: [tanko, Lepa, Fedoriv,

Gu `va pred go lom Kriv ba sa

DE JAN VU KI ]E VI], TRE NER VOJ VO DI NE

Po raz ko ji ne bri ne Trener Vojvodine Dejan Vuki}evi} je odmah posle utakmice rekao: - Nikad nije prijatno kada se izgubi, ali mislim da ne moèmo da budemo nezadovoqni s obzirom da nismo bili kompletni. Nastojali smo da rasporedimo teret me~eva i treninga ravnomerno na sve igra~e, trude}i se da na minimum svedemo {ansu da se neko povredi. Uslovi za utakmicu su bili lo{i, a mi nismo zasluìli da poluvreme do~ekamo s rezultatskim minusom, jer su Ukrajinci prakti~no iz jednog {uta postigli gol. U svakom slu~aju bio je ovo poraz koji me ne brine, jer iza igra~a je puno napora kojima su bili izloèni tokom posledwe dve nedeqe i bio im je ovo peti me~ u nizu. Nismo igrali s najboqim timom, jer nije bilo Abubakara, Moreire, Trajkovi}a i Brankovi}a, tako da to nije bilo pravo izdawe Vojvodine. Zadovoqan sam pripremama i danas }emo u 14 ~asova odraditi jo{ jedan trening, a onda se vra}amo u Novi Sad.

Iva{~enko, Antonov, Gabuda, Lisenko, Jeslinek i Jakoli{. Nisu, na`alost, fudbaleri Vojvodine uspeli da stave “ta~ku na i” u duelu s petoplasiranim timom Ukrajine Krivbasom. Pripreme su zavr{ili crveno-beli porazom, ali on, kako je rekao trener Dejan Vuki}evi}, nije za brigu, po{to je dosta kombinovao kada je sastav ekipe u pitawu. Bilo kako bilo, Novosa|ani su u Antaliji odigrali pet utakmica i zabele`ili tri pobede i dva poraza, uz gol-razliku 9:8. Koliko god da smo tokom minule dve nedeqe insistirali na sjajnom vremenu koje pratilo crveno-bele u poznatom turskom letovali{tu, ju~era{wi

duel odigran je po izuzetno jakom i hladnom vetru koji je ometao igra~e oba tima. Malo boqe su se sna{li Ukrajinci, koji sve do samog fini{a me~a nisu imali {ansi, ali su vodili sa 1:0. U 12. minutu, naime, iz jedne bezopasne situacije na oko 20 metara, Mati} je {uti-

rao ne posebno jako ka golu. Me|utim, mladi golman Marko Kordi}, de~ak koji jo{ nije napunio 17 godina, nije dobro intervenisao, lopta je pro{la ispod wega i Krivbas je poveo. Imao je desetak minuta kasnije takozvanu zicer poziciju Milan Bojovi} da izjedna~i rezultat, ali je s pet-{est metara {utirao visoko preko gola. Bilo je to prakti~no sve zanimqivo {to smo videli u prvih 45 minuta, iako treba naglasiti da je ponovo Vojvodina vr{ila pritisak na posledwu liniju odbrane, ali bez nekog opipqivijeg rezultata. U nastavku su treneri promenili ve}i broj igra~a i novosadski sastav bio je mnogo konkretniji. Dosta se tr~alo, videla se velika `eqa da se stig ne do iz jed na ~e wa, ali {ansi nije bilo. Mo`da su ne{to vi{e mogli da u~ine Katai i Sskuleti} u dve izgledne pozicije, ali neposredne opasnosti po gol [tanka ipak nije bilo. Najuzbudqiviji trenutak zbio se desetak minuta pre kra-

Ge ne ral ka s Ba na tom Kao {to je i najavqeno na po~etku zimskih priprema, fudbaleri Vojvodine generalnu probu pred po~etak prole}nog dela sezone ima}e 25. februara, a rival }e im biti ekipa Banata iz Zrewanina. - Nismo planirali ni jednu utakmicu osim te, ali nije nemogu}e da tokom narednog vikenda ipak odigranmo jo{ jedan me~ s nekim slabijim rivalom – rekao je Vuki}evi}. – O tome }emo pri~ati po povratku u Novi Sad.

Vi di} na te re nu pre kra ja se zo ne Fudbaler Man~ester Junajteda Nemawa Vidi} mogao bi da se vrati na teren do kraja ove sezone, mo`da ~ak taman za gradski derbi sa Sitijem. Kapiten crvenih |avola zaradio je te{ku povredu kolena na me~u Lige {ampiona sa Bazelom po~etkom decembra, zbog koje je tada predvi|eno da }e se na teren vratiti tek naredne sezone. Ipak, wegov oporavak te~e mnogo boqe nego {to se o~ekivalo i ve} je mesec dana ispred planiranog, pa bi na teren mogao da se vrati dva meseca ranije nego {to je bilo predvi|eno. Vidi} bi tako ve} krajem meseca mogao da po~ne da tr~i, a potom krene sa ozbiqnijim treninzima. To samim tim zna~i da bi Junajted mogao da dobije veliko poja~awe pred odlu~uju}e me~eve u borbi za titulu u Premijer ligi, ali i Ligi Evrope. Engleski mediji prenose o~ekivawa

Nemawa Vidi} (desno)

da bi wegov povratak mogao da se desi ve} u drugoj polovini

aprila, ali je realnije da zaigra protiv Sitija 28. aprila.

Po le ta no vi} Marko Poletanovi} je u igru u{ao u drugom poluvremenu, a sudija Anisimov pokazao mu je drugi `uti, automatski i crveni karton sredinom tog dela igre kada je pre wegovog znaka izveo slobodan udarac na sredini terena. Umesto wega u{ao je Radoja, ali je Vuki}evi} pohvalio mladog vezistu: - U situaciji kada nije igrao Moreira i kada Apija nije dovoqno spreman, Poletanovi} je na{ najboqi igra~ u veznom redu. Igra veoma zrelo, mirno i ne gre{i i sigurno je da }u mu pru`iti priliku i u prvenstvu. Mo`da ne odmah na po~etku jer ima obaveza u omladinskoj reprezentaciji Srbije, ali }e svoju {ansu dobiti jer ju je i zaradio.

ja, kada se Stevanovi} na{ao u dobroj poziciji da u|e u {esnaesterac. Startovao je jedan odbrambeni igra~ Krivbasa, napravio ~ist faul, ali nesigurni ar bi tar Ani si mov, po sle dvoumqewa, nije ni{ta svirao. Tada je ukrajinski tim izveo jedan, odmah zatim i drugi opasan napad, a iz ovog potoweg, posle zaista lepe akcije, Lisenko je topovskim {utem sa oko 16 metara i drugi put pogodio mre`u. Alek san dar Pre do je vi} OSU \EN BIV [I ^ELNIK FS KI NE

Ji nin gu de set go di na za tvo ra Biv{i potpredsednik Kineske fudbalske federacije Jang Jimin osu|en je na deset godina zatvora zbog name{tawa rezultata utakmica. Jiminu je istovremeno, sud u Liaoning provinciji odredio nov~anu kaznu od 32.000 dolara. Kako se navodi, Jimin je od doma}ih klubova i pojedinaca u 40 slu~ajeva na ime mita uzeo oko 150.000 dolara. Jiminov adbvokat Vang [u|ing ne smatra da je izre~ena kazna te{ka. - Jang je uzeo mito kao zvani~nik kineskog fudbala i kao takav mogao je da dobije i smrtnu kaznu - rekao je [u|ing. Me|u 21 osu|enim za korupciju na{ao se i biv{i direktor Sudijske komisije Kineske fudbalske federacije @ang Jiankjang kome je odre|en zatvor od 12 godina, kao i nov~ana kazna od 250.000 juana.

sport

nedeqa19.februar2012.

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Ka na rin ci po le te li ^SK Pi va ra – No vi Sad 0:1 (0:0) Ê LA RE VO: Po mo} ni te ren sta di o na Pi va re, gle da la ca 100, su di ja: Kan tar (Ba~ ka Pa lan ka). Stre lac: Rok sa u 56 mi nu tu. ^SK Pivara: Tan ko si}, La za re vi}, Je vi}, [vo wa, Vor gu ~i}, Ko va ~e vi}, Do ri}, Ili}, La }a rak, Kr sta no vi}, Vu ka no vi}, dru go po lu vre me: Ra da ko vi}, Da vi do vi}, Dan gu bi}, Ku pre {ki, Zeq ko vi}, Stan ko vi}, Pe te, Ma ri}, Te pi}, Bi }a nin, Mi lo va no vi}. NOVI SAD: Do no vi}, Mi ji}, Kav ~i}, Ja ko vqe vi}, Vu~ ko vi}, Bim ba {e vi}, \o ko vi}, Mi {an, Ka le zi}, Ba ji}, Mi lo vac, dru go po lu vre me: Po pin, \u ki}, Kav ~i}, Sko pqak, Ja ko vqe vi}, Tu feg xi}, Vu ka so vi}, Ze ~e vi}, Rok sa, Fi li po vi} (Kor do lup), Tre bo vac. Za po ~e tak vr lo do bar fud bal i ako je me sti mi~ no ta nak sneg i kli zav te ren ipak sme tao ak te ri ma oba ti ma. Tre ne ri su iz ve li po dva sa sta va, a igra je u ce li ni bi la rav no prav na. Me |u tim, tre ba is ta }i da su do ma }i ni u pr vom po lu vre me nu bi li ne {to opa sni ji. Do ri} je iz ide al ne pri li ke po go dio pre~ ku No vo sa |a na, ali je osta lo bez go lo va. Dru gi deo pri pao je go sti ma sa ne {to is ku sni jim igra ~i ma us pe li su po sle de se tak mi nu ta da od me re nim udar cem Rok se sa dva de se tak me ta ra za be le è mi ni mal nu po be du. U sve mu vi |e nom i gle da o ci i tre ne ri mo gu bi ti za do voq ni, po seb no do ma }i ni ko ji ma je ovo pr vi me~ po sle ~e ti ri ne de qe pri pre ma. Bi lo je vr lo do bro a da li }e bi ti i od li~ no vi de }e mo ve} u sre du ka da u ê la re vo sti è pod ru~ ni li ga{ Sta ri grad iz Ba~ ke Pa lan ke. V.Vu ja no vi} NO VA BRU KA IN TER A

Ra ni je ri se opet iz vi wa va

No vi {ok na „\u ze pe Me a- ca”, no vi bes na vi ja ~a In ter a i no vo iz vi we we tre ne ra Kla u di ja ra ni je ra. Ali, ne i po nu |e na ostav ka. In ter je pret preo debakl na svom stadionu od Bolowe (0:3), a nedavno ga je i Novara {okirala. Posle poraza od Novare Ranijeri se izvinio navija~ima. Posle debakla protiv Bolowe, trener Intera se izvinio i navija~ima i predsedniku kluba Masimu Moratiju, kojem se smu~ilo da gleda svoj tim, pa je jo{ na poluvremenu napustio lo`u.

Klaudio Ranijeri

- Izviwavam se navija~ima i predsedniku. Situacija je veoma te{ka, igramo kao da na le|ima imamo po 10 kilograma dodatnog tereta, a i sre}a nam je potpuno okrenula le|a. Opet smo stvorili mnogo {ansi, ali, na`alost, nismo uspeli da ih realizujemo. - rekao je Ranijeri. Nekada{wi trener Juventusa i ^elsija, me|utim, ne namerava da bar ponudi ostavku. - Ne planiram da odem. Svi smo trenutno ujediweni da izna|emo re{ewe iz ove situacije. Te{ko }e biti da se dignemo, ali moramo. Moramo da budemo jedinstveni, da zbijemo redove i zajedno iza|emo iz ove nezahvalne situacije rekao je Ranijeri, kojem su navija~i crno-plavih zvi`-dali.

dnevnik

DRU GI TIM PAR TI ZA NA IGRAO NE RE [E NO S DAN SKIM PR VO LI GA [EM

Vi kin zi pro ma {i li pe nal Par ti zan - Hor sen se 0:0

Par ti zan i dan ski Hor sen se od i gra li su utak mi cu bez go lo va na pri pre ma ma u An ta li ji. Avram Grant je u dru gom kon trol nom me ~u u Tur skoj od ma rao pr vi tim za da na {wi duel sa [a htjo rom, ko ji se po sred we e vrop skom vre me nu igra od 17 sa ti u naj ve }em gra du ovog de la Me di te ra na. Re zer vi sti cr no-be lih su ipak bi li u pod re |e nom po lo `a ju. Dan ci su pro pu sti li ne ko li ko od li~ nih pri li ka, a naj bo qu u 68. mi nu tu ka da ni su re a li zo va li pe nal. Izra e lac je u fi ni {u utak mi ce po ~eo da uvo di pr vo tim ce. Par ti zan je mo gao do po be de u 79. mi nu tu. Naj lep {u ak ci ju cr nobe lih za vr {io je La zar Mar ko vi}, ali je pro tiv ni~ ki gol man bio na me stu. [an si je pret ho dio od li ~an pas u pro stor Sa {e Mar ko vi }a. PARTIZAN: R. Ili} (Pe tro vi} od 46), Ak sen ti je vi} (Miq ko vi} od 71), An der son, Stan ko vi}, Vol kov (La zev ski od 61.), S. Mar ko vi}, Smi qa ni} (To mi} od 61.), Ba bi} (Jo ji} od 46.), Man ga (L. Mar ko vi} od 76.), Edu ar do (Vu ki} od 82.), Di ja ra (Nin ko vi} od 46.).

La min Di ja ra

Som bor ci ma pri ja sneg Rad ni~ ki (S) – Slo ga 2:0 ( 1:0) SOM BOR: Grad ski sta dion, gle da la ca 100, Su di ja: Le ko vi} (Som bor), Strel ci: To ma no vi} u 7. Pe tro vi} u 76. mi nu tu za Rad ni~ ki. RADNI^KI: @a ku la, Ve se li no vi}, Jo ci}, Mr |a nin, U{u mo vi}, To ma no vi}, Ako, Avri}, Pa u no vi}, Me zei, Vu ji}.Igra li su jo{: Opa ~i}, Pe tro vi}, Me mi {e vi}, Li li}, [ve qo, Ba qak, Me di}, Bu jak, We go mir. SLOGA: \u ri kin, Kra go vi}, Mr va qe vi}, Ga xi}, Bub we vi}, Uze lac, Su vaj xi}, Ze ~e vi}, Po pin, Si la |i, Si mo vi}. Igra li su jo{: Jor gi}, Sle po e vi}, Sta no jev, To mi}, Ek me xi}, San ko vi}, Svi ti}, Zu ki}, Di ki}, Tor bi ca, Ko bi la rov. Rad ni~ ki je pr vi po go dak po sti gao iz slo bod wa ka To ma no vi }a sa oko 20 me ta ra od go la go sti ju. U pr vom de lu sko ro svih 45 mi nu ta bi la je rav no prav na igra , a Slo ga je ima la ve li ku pri li ku da iz jed na ~i , ak ci ja ko ja se za vr {a va la sa tri {u ta

@a ku la i Ako za u sta vqa ju na pad Slo ge

na mre `u do ma }eg sa sta va, no na kra ju @a ku li na mre `a je osta la ne tak nu ta. U 76 mi nu tu Rad ni~ ki je po sti gao ko na ~an re zul tat 2:0. Opa ~i} je od li~ no cen tri rao, Pe tro vi} na pra vom me stu

Foto: Marina Jankovi}

i gol man Slo ge je bio sa vla dan. De ru gi tim Rad ni~ kog je u isto vre me sa vla dao Tek sti lac iz Oxa ka s 5:0, uglav nom su igra li mla |i igra ~i i fud ba le ri na pro bi. M. Jo vi }e vi}

MA LI FUD BAL: TAN GO LI MAN DO ^E KU JE RU [^E

Vra wan ci mo ra ju pa sti Fud ba le ri Tan go Li ma na sprem no do ~e ku ju na sta vak tak mi ~e wa u Pr voj fut sal li gi, gde im je pre vas hod ni ciq da sa ~u va ju elit ni sta tus. No vo sa |a ni su sve sni da 12 bo do va i pla sman na osmu po zi ci ju pr vo li ga {kog ka ra va na po sle pr vog de la {am pi o na ta zna ~i gr ~e vi ta bor ba za op sta nak sa jo{ se dam eki pa ko je stre pe za svoj sta tus. Za to su se Li man ci mak si mal no po sve ti li pri pre ma ma i us pe li da iz dr è i naj te è za dat ke i iza zo ve ko je je od wih tra ìo Ili ja Ma le ti} kon di ci o ni tre ner re pre zen ta ci je Sr bi je. Zim sku pa u zu No vo sa |a ni su is ko ri sti li i da po ja ~a ju re do ve. Ta ko su se u eki pu vra ti li Ivan Sta no je vi}, Zo ran Man di}, Ne ma wa Va si qe vi}, kao i ta len to va ni igra ~i sa ve li kog fud ba la Mi len ko Pe ro vi} ([id), Ob rad Jo {i} ([a bac), Sr |an Mi tro vi} (Be o ~in), Slo bo dan [e vi} (KMF Te lep) i Ne ma wa Pe tri ka. Po ja ~an je i stru~ ni {tab. Dra èn ko Ko zi} po sta vqen je za sport skog di rek to ra, a Ne na du Po po vu u ra du }e po ma ga ti Du {an Ra ki}. – @e qa nam je da sa ~u va mo elit ni sta tus, pa smo za to po ja ~a li stru~ ni {tab, a u eki pi smo na pra vi li zdra vu kon ku ren ci ju, gde smo, ~i ni mi se, na pra vi li od li ~an spoj mla do sti i is ku stva, ko je nam je evi dent no ne do sta ja lo u pr vom de lu se zo ne. Upra vo zbog to ga smo mno ge utak mi ce gu bi li u fi -

Fud ba le ri Li ma na o~e ku ju no vo sla vqe

ni {u su sre ta, pa o~e ku jem da }e upra vo to is ku stvo pre sta vqa ti pre va gu u od lu ~u ju }im me ~e vi ma za op sta nak. Ina ~e, po ne kim na {im pro ce na ma po treb no je da po be di mo ~e ti ri utak mi ce kod ku }e i da iz dva me ~a s go sto va wa do ne se mo bo do ve, {to bi bi lo do voq no za na {e ovo go di {we ci qe ve – re kao je tre ner Tan go Li ma na Ne nad Po pov. To kom pri pre ma No vo sa |a ni su od i gra li {est utak mi ca, gde

su sa mo jed nu na pu sti li po gnu te gla ve. – Ostva ri li smo pet ube dqi vih po be da nad Vr ba som, kao i je se wim pr va ci ma tri gru pe Dru ge li ge (Be ~ej, Tvr |a va, No vi Be o grad), ko ji }e raz i gra va ti za dva me sta ko ja vo de u eli tu, dok smo po ra `e ni od na {e naj tro fej ni je eki pe Mar ba na tur ni ru u No vom Be o gra du. Zbog u~e {}a na {e re pre zen ta ci je na Evrop skom pr ven stvu u Za gre bu i vre men skih ne po go da, fut sal {am pi o nat }e kre nu ti od dru gog ko la, a No vo sa |a ni do ~e ku ju eki pu Ru {~e od ko je su zi mus po ra `e ni u Vra wu. – Kao {to sam ve} re kao za nas je sva ka utak mi ca, po seb no one na na {em te re nu od iz u zet ne va `no sti. Do bro smo tre ni ra li, pa sprem ni i iz u zet no mo ti vi sa ni do ~e ku je mo jed nu od naj ne zgod ni jih eki pa u li gi, Ru {~e. Pro u ~i li smo wi ho vu igru, ko ja se za sni va na to me da umr tve igru, igra ju ~vr stu od bra nu, ~e ka ju gre {ke ri va la i ka `wa va ju ga iz br zih kon tri. To iz u zet no ra de. Na {a pred nost bi tre ba lo da bu de do ma }i te ren, bo qa fi zi~ ka spre ma i is ku stvo ko je smo do bi li do la skom Sta no je vi }a uz Ra ki }a – sma tra Po pov. Utak mi ca Tan go Li man – Ru {~e igra se ve ~e ras u 18.30 ~a so va u ma loj Sa li SPC Voj vo di na, a ulaz je slo bo dan. J. Ga li}

NE MA^ KA BUN DE SLI GA

Kol to vi ni {a ne mi li o ne re Bo ru si je iz Dort mun da i Men hen glad ba ha igra ju u od li~ noj for mi, re |a ju po be de i tre nut no vo de glav nu re~ u jed noj od naj po pu lar ni jih evrop skih li ga.”Kol to vi” su u go sti ma bi li bo qi od Kaj zer sla u ter na 2:1 pred 45.000 gle da la ca. Sa no va tri bo da, ali i utak mi com vi {e od Ba va ra ca, Men hen glad bah je pre te kao Ba jern i tre nut no je dru gi. Bo ru si ja je po sled wi po raz do `i ve la 10. de cem bra pro {le go di ne od Aug sbur ga, po sle ko jeg je za be le `i la de set po be da i je dan re mi, ra ~u na -

skom sta di o nu u Ber li nu - 1:0. Po sle ne {to lo {i jeg po ~et ka, „mi li o ne ri” su za re |a li do bre re zul ta te i tre nut no su kao li der tak mi ~e wa naj o zbiq ni ji kan di dat za no vi „sa la ta ru”. @u ta Bo ru si ja je ve} 16 bun de sli ga {kih utak mi ca bez po ra za (13-30) i ve o ma je bli zu da obo ri klup ski re kord iz se zo ne 1991/92 ka da 19 me ~e va ni su ose ti li gor ~i nu ne u spe ha. Me |u tim, pro tiv Her te ni je bi lo ba{ ta ko la ko. Ber lin ci su na pa da li, pro pu {ta li pri li ke, a

Sla vqe fud ba le ra Bo ru si je iz Men hen glad ba ha

ju }i i pri ja teq ske du e le to kom zim ske pa u ze. Go lo ve za tim Lu si e na Fa vrea po sti gli su Pa trik Her man u de ve tom i Huan Fer nan do Aran go u 14. mi nu tu. Kaj zer sla u tern je us peo sa mo da ubla `i po raz go lom po sle ma lo vi {e od sat vre me na igre. Stre lac je bio Da nac Leon Je sen. Do ma }i nu sle di ve li ka bor ba za op sta nak. Tre nut no su pr vi tim is pod cr te, od no sno na me stu ko je vo di u ba ra`. Mar ko Kurc je na klu pi eki pe sa „Fric Val ter” sta di o na jo{ od ju la 2009. go di na, ali je ve li ko pi ta we da li }e tu i osta ti po sle 22. ko la. We gov tim je po sled wu po be du u Bun de sli gi za be le `io jo{ 22. ok to bra na svom te re nu pro tiv Fraj bur ga (1:0). U po sled wih 15 me ~e va Kaj zer sla u tern je po be dio sa mo Al ger u pri ja teq skom od me ra va wu sna ga. Fan ta sti~ nu se ri ju ima i ak tu el ni {am pion iz Dort mun da. Ona je na sta vqe na i na Olim pij -

ka zna je sti gla od Ke vi na Gor skroj ca u 66. mi nu tu. I He tra je u te {koj si tu a ci ji, ali ipak bo qoj ne go Kaj zer sla u tern. Na la zi se sa mo jed no me sto iz nad we ga, ali sa dva bo da vi {e. Le ver ku zen se br zo opo ra vio od po ra za u Li gi {am pi o na od Bar se lo ne (1:3). „Far ma ce u ti” su bes is ka li li pro tiv Aug sbur ga 4:1. Go sti su us pe li da iz jed na ~e na po ~et ku dru gog po lu vre me na, ali je on da Ba jer do dao gas i la ko sti gao do tri jum fa. Re zul ta ti 22. ko lo: Le ver ku zen – Aug sburg 4:1 (1:0) /Ki slin 25, 65, Ka stro 60, [ur le 70 - Ja 50/, Ham bur ger – Ver der 1:3 (0:2) /Pe tri} 76 - Ma rin 9, Traj bul 45, Ar na u to vi} 86/, Nir nberg – Keln 2:1 (1:0) /Esvajn 28, Pek hart 85 - No va ko vi} 66/, Kaj zer sla u tern – Men hen glad bah 1:2 (0:2) /Je sen 63 - Her man 9, Aran go 14/, Her ta – Dort mund 0:1 (0:0) Gro krojc 66/, Ho fen hajm – Majnc 1:1 (1:1) /No ve ski 9 – Zi dan 29/.

EN GLE SKI FA KUP

^el si ba{ u pro ble mu

Gu `va pred go lom Bir min ge ma

De set ko va ni Bir min gem, ko ji je igrao bez po vre |e nih Ni ko le @i gi }a i Mar lo na Kin ga, iz bo rio je no vi me~ osmi ne fi na la, po {to je da na {wi za vr {en re zul ta tom 1:1. Vo dio je Bir min gem 1:0, po tom je Huan Ma ta pro ma {io pe nal za êl si, a iz jed na ~e we do ma }oj eki pi do neo je Da ni jel Sta rix, po sle cen tar {u ta Bra ni sla va Iva no vi }a. Te {ki da ni za êl si i do dat ni pri ti sak na An dre Vi qa {aBo a {a. Ostao je êl si bez {an si da se bo ri za ti tu lu, ugro è no mu je i me sto ko je vo di u Li gu {am pi o na. FA Kup je tak mi ~e we u ko jem bi, ko li ko-to li ko

mo gao da se is ku pi pred svo jim na vi ja ~i ma. Fer nan do To res je na sta vio cr nu se ri ju. Ni je po sti gao gol ve} 21 sat (kad se sa be ru svi mi nu ti po sta). Ukup no na 22 uza stop ne utak mi ce, {to za ^el si, {to za re pre zen ta ci ju [pa ni je To res ni je dao gol. Po sled wi gol dao je u me ~u pe o- tiv bel gij skog Gen ka u ok to bru 2011. go di ne! RE ZUL TA TI: ^el si - Bir min gem 1:1 (0:1) (Sta rix 62 Mar fi 21), Ever ton - Blek pul 2:0 (2:0) /Dren te 1, Sta kva lur si 6/, Mil vol - Bol ton 0:2 (0:1) /Mi ja i ~i 4, Ngog 59/, No ri~ Le ster 1:2 (1:1) /Hu la han 23 Le xer 5, Na xent 71/.

c m y

dnevnik

Pe ko vi }e va utak mi ca ka ri je re Zna li su u Par ti za nu da }e lo ka ut u NBA Li gi mo ra ti da bu de okon ~an jed nog da na. Na da li su se da }e po tra ja ti...Ni je po tra ja lo i Ni ko la Pe ko vi} je mo rao da se vra ti „pre ko ba re”. Na vi ja ~i Par ti za na is pra ti li su Pe ko vi }a ova ci ja ma, ko ji sa da uve se qa va na vi ja ~e Mi ne so te. U no }i iz me |u pet ka i su bo te, Pe ko vi} i Ke vin Lav od ve li su Mi ne so tu do po be de nad Hju sto nom 111:98. Pe ko vi} je od i grao utak mi cu ka ri je re: 30 po e na, 12 sko ko va, tri ukra de ne lop te i jed na asi sten ci ja! Ke vin Lav je po sti gao tri po e na vi {e od Pe ko vi }a i imao 17 sko ko va. Wih dvo ji ca su,

postigao je 26 poena za Wujork, ali je imao i ~ak devet izgubqenih lopti. To su u izve{tajima potencirali ameri~ki mediji, smatraju}i da je to bio jedan od glavnih uzroka neuspeha Niksa. Ko{arka{i [arlota ~estitali su 49. ro|endan svom vlasniku, legendarnom Majklu Xordanu, ostvariv{i jednu od retkih pobeda ove sezone. Na gostovawu u Torontu slavili su 98:91. Lebron Xejms je ponovo posetio „svoj” Klivlendu u dresu Majamija. Tre}i put otkako je pre{ao u sun~ani grad. Sa 28 poena bio je najefikasniji u Majamiju koji je pobedio 111:87.

Nikola Pekovi}

da kle, po sti gli vi {e od po lo vi ne ko {e va Mi ne so te! Ke vin Lav je za Pe ko vi }a re kao da je „zve zda u uspo nu”, a tre ner Rik Adel man da „mno gi ne obra }a ju pa `wu na Pe ka, ali da on to ra di sva koj eki pi”. Lav je ostva rio 27. „dabl-dabl”. U~i nio je to pred na vi ja ~i ma Hju sto na, dav {i im ta ko pri li ku da ga mr ze jo{ vi {e, na kon in ci den ta u pret hod nom su sre tu ka da je Lu i sa Sko lu na ga zio po li cu. Lav je ta da ka `wen sa dve utak mi ce ne i gra wa. - Na dam se da }e qu di za bo ra vi ti na pro {lost. Ja sam iz to ga iz vu kao po u ke, a me ne tre ba da se se }a ju kao do brog igra ~a ko ji ih je ras tu rio u po sled woj ~e tvr ti ni po ru ~io je Lav na vi ja ~i ma Hju sto na. Pre ki nut je niz Wu jor ka. Se dam po be da uza stop no ima li su Nik si, ali je Wu Or le ans u vr lo ne iz ve snom sta vio ta~ ku na taj niz. Xeremi Lin, momak o kojem se mnogo pri~a u posledwe vreme,

Klivlend kao da je bio impresioniran {to mu je u goste do{ao Majami, a dodatni pritisak verovatno su ose}ali sa tribina. Jer, va`no je pobediti Majami sa Lebronom u ekipi. Navija~i Klivlenda bu~no su negodovali kad god bi Lebron pipnuo loptu. Odgovorio im je tako {to je postigao ~ak 16 poena u tre}oj ~etvrtini, u kojoj je Majami imao i +34! U tom periodu imao je ~etiri zakucavawa, postigao ~etiri trojke , uhvatio pet lopti i imao pet asistencija.U posledwoj ~etvrtini nije ni ulazio u igru. Rezultati: Toronto - [arlot 91:98, Orlando - Mivoki 94:85, Klivlend - Majami 87:111, Detroit - Sakramento 114:109, Wujork - Wu Orleans 85:89, Memfis - Denver 103:102, Oklahoma - Golden Stejt 110:87, Filadelfija - Dalas 75:82, Juta Va{ington 114:100, LA Lejkers Finiks 111:99.

REGIONALNA @ENSKA LIGA

No vo sa |an ke se ope kle o fe wer Sloboda - Vojvodina NIS 61:52 (16:12, 17:17, 13:11, 15:14) NO VI GRAD: Sport ska dvo ra na, gle da la ca: 300, su di je: No ì ni}, Va nan i Bo ì lo vi} (Ba wa Lu ka). SLO BO DA: Ga ji} 2, Ra da no vi}, Maj ki}, Kaj taz 18, [ur lan 10, Svi tli ca 3, Oster man 8, Stan ko vi} 10, Pa ji}, Ga gi} 10. VOJ VO DI NA: Mi lo {e vi}, â bar ka pa, ôr to, Bo {ko vi} 6, @i va di no vi} 13, Po po vi} 21, Ce li}, Ra do vi} 2, Du {a ni}, Erak 10. Ko {ar ka {i ce Voj vo di ne po ra è ne su u su sre tu 17.ko la Re gi o na le li ge pro tiv Slo bo de iz No vog Gra da 61:52. Bi la je ovo tek pr va

po be da do ma }eg ti ma ko ji se ta ko do ne kle re van {i rao cr ve no -be li ma za po raz iz No vog Sa da (78:60) i 14 po raz iza bra ni ca tre ne ra Ka su ma. Ko {ar ka {i ce Slo bo de bo qe su otvo ri le su sret, dik ti ra le tem po i za hva qu ju }i tan de mu Kaj taz - Ga gi} na po lu vre me su oti {le sa pred no {}u od ~e ti ri po e na (33:29). U na stav ku su sre ta No vo sa |an ke su po ku {a le pre ko ras po lo `e ne Jo va ne Po po vi} da pre kre nu re zul tat, ali im to ni je us pe lo. I. G.

SVETSKI KUP

Sla vqe Hir {e ra u Ban skom Austrij ski ski ja{ Mar sel Hir {er tri jum fo vao je na {e stom ve le sla lo mu ovo go di {weg Svet skog ku pa u bu gar skom Ban skom. Hir {er je do sed me po be de ove se zo ne, a ju bi lar ne, de se te u ka ri je ri, do {ao ukup nim vre me nom od 2:25.35 mi nu ta i to ve o ma ube dqi vo. Dru go pla si ra ni Ma si mi li ja no Blar do ne iz Ita li je imao je sko ro se kun du i po za o stat ka u od no su na Hir {e ra, dok je tre }e vre me imao austrij ski ski ja{ Mar sel Ma tis, ko ji je ta ko do {ao do pr vog po di ju ma u ka ri je ri. Po sle pr ve run de na ~e lu se na la zio ak tu el ni osva ja~ Kri stal nog glo bu sa u ve le sla lo mu

Ted Li ge ti iz Sje di we nih Dr `a va, sa 16 sto tin ki pred no stu u od no su na Hir {e ra. Po sled wi na sta zi bio je Li ge ti, ali je on na pra vio gre {ku i ta ko ozna ~io po ~e tak sla vqa austrij skog ski ja {a. Za hva qu ju }i po be di, Hir {er je pre u zeo vo| stvo u pla sma nu ve le sla lo ma sa 465 bo do va, is pred Li ge ti ja, ko ji ma 384. Austri ja nac je ta ko |e sma wio svoj za o sta tak u ge ne ral nom pla sma nu, u ko jem je i da qe tre }i, sa 118 bo do va ma we od po vre |e nog Ivi ce Ko ste li }a, dok se iz me |u wih dvo ji ce na la zi [vaj ca rac Be at Fojc. Ski ja {e u Ban skom da nas o~e ku je sla lom, u ko jem je Hir {er, u od su stvu Ko ste li }a naj ve }i fa vo rit.

SPORT

nedeqa19.februar2012.

EVROPSKO PRVENSTVO U GA\AWU VAZDU[NIM ORU@JEM U FINSKOJ

Sre bro za re pre zen ta ci ju, bron za za Ar so vi }e vu R e p r e z e n t a t i v k e Sr bi je u ga |a wu va zdu {nom pu {kom osvo ji le su sre br nu me da qu ekip no, a An drea Ar so vi} bron zu po je di na~ no na Evrop skom pr ven stvu ko je se odr à va u fin skom gra du Vi e ru me ki ju. Na {e da me su upu ca le 1.188 kru go va i zbog 92 unu tra {wa cen tra osvo ji le sre bro, dok je bron za sa istim bro jem kru go va, ali sa 88 cen ta ra pri pa la Fran cu ski wa ma. Zla to su uze le Ne mi ce sa 1.190 kru go va. Ina ~e, Srp ki we su po sti gle no vi dr àv ni re kord. Po je di na~ no An drea Ar so vi} je do bron ze sti gla sa 501,4 (397) kru go va. Zla to je pri pa lo Ne mi ci So wi Faj l{if ter sa 502,8 (398), a sre bro ê hi wi Ka te ri ni Emons sa 502,2 (398) kru go va. Ar so vi }e va je, ina ~e, sa jo{ ~e ti ri tak mi ~ar ke ras pu ca va la za tri me sta u fi na lu. Sa se ri jom od 52,0 u do dat nih pet di ja bo la u{la je kao {e sta u fi na le, a on da je naj bo qom fi nal nom se ri jom od 104,4 kru ga us pe la da se do mog ne me da qe. Od osta lih na {ih tak mi ~ar ki Dra ga na To do ro vi} je za u ze la 16. me sto sa 396, a Iva na Mak si mo vi} 25. sa 395 kru go va od 79 strel ki wa. To do ro vi }e voj je ne do sta jao krug da osvo ji olim pij sku vi zu za Lon don. U ga |a wu va zdu {nim pi {to qem na{ An dri ja Zla ti}, evrop ski {am pion iz Bre {e osvo jio je pe to me sto sa 682,8 (581) kru -

Dra ga na To do ro vi}, Iva na Mak si mo vi} i An drea Ar so vi}

gom. On je sa dru gom naj bo qom fi nal nom se ri jom od 101,8 kru go va us peo da se sa sed mog pro bi je na kra ju na pe to me sto, a od me da qe ga je de li lo 1,7 kru go va. Zla to je uzeo [pa nac Pa blo Ka re ra sa 687,1 (584) kru ga, sre bro Tur ~in Ju suf Di kec sa 685,7 (584), a bron zu Rus Le o nid Eki mov sa 684,5 (586). Od osta lih na {ih stre la ca Da mir Mi kec je

za u zeo 40. me sto sa 571, a Di mi tri je Gr gi} 44. sa istim bro jem kru go va od 79 tak mi ~a ra. Mi ke cu se de sio peh sa pi {to qem, {to do ne kle oprav da va ube dqi vo naj go ri re zul tat se zo ne. Ekip no na {a re pre zen ta ci ja se pla si ra la na {e sto me sto sa 1.723 kru ga. Ru si su od bra ni li ti t u l u sa 1.746, Tur c i m a je pri p a l o sre b ro sa 1.741, a

bron z a Be l o r u s i m a sa 1.735 kru go va. Da nas po sled weg da na EP u Fin skoj na va tre nu li ni ju od na {ih stre la ca iz la ze se ni or ke va zdu {nim pi {to qem (Ja sna [e ka ri}, Zo ra na Aru no vi}, Bo ba na Ve li~ ko vi}), i se ni o ri va zdu {nom pu {kom (Ne ma wa Mi ro sa vqev, Ste van Ple ti ko si}, Mi lu tin Ste fa no vi}). G. M.

VOJVODINA DRUGI PUT OVE SEZONE PORA@ENA OD ZVEZDE

Ni je pro blem po raz, ve} vo qa Dru gi put ove se zo ne su od boj ka {i Voj vo di ne NS se me po ra è ni od Cr ve ne zve zde i po ka zu je se da be o grad ski cr ve nobe li ni ka ko ne le è No vo sa |a ni ma. Iako uz ve li ke ka drov ske pro ble me Voj vo di na je oti {la na meg dan Zve zdi u na di da mo è da se ozbiq ni je su prot sta vi i da za kom pli ku je bor bu za pr vo me sto, ali se Be o gra |a ni si gur nim tri jum fom obez be di li pol po zi ci ju za post se zon sko do i gra va we. Ka ko se u Voj vo di ni ~e sto pu ta ~u la ove se zo ne: „Ni je pro blem po raz, ve} na ~in na ko ji se iz gu bi”, ta kri la ti ca ne si la zi sa usa na {e fa stru~ nog {ta ba No vo sa |a na Ni ko le Sa la ti }a ni po sle dvo bo ja pr ve i dru ge eki pe pr ven stva u be o grad skim [u mi ca ma. - Ni ka da ni smo tra ì li ali bi za po raz, pa ta ko ne }e mo ni sa da. Ima mo pro ble ma, za to svi zna ju i to ni je ve li ka no vost, ali sam za te ~en i ne mo gu da ve ru jem u in -

do lent nost po je di nih igra ~a ko ji su {an su do bi li da za i gra ju u der bi ju i ni su oprav da li uka za no po ve re we. Po raz ni je pro blem, ali i u po ra zu mo ra da se bo ri za sva ku lop tu, da voq ni mo me nat i è qa bu du na vr hun cu, pa sva ki po raz lak {e pad ne. Bi lo je gre {a ka u za vr {ni ci tre }eg i ~e tvr tog se ta i to nas je ko {ta lo po ra za, ali sa da nam osta je da u po sled wem ko lu po be di mo Rib ni cu i ove ri mo dru go me sto pred plej-of - re kao je tre ner Voj vo di na NS se me Ni ko la Sa la ti}. Stal no po ten ci ra te na tim skom du hu i è qi igra ~a? - Sa mo ako je za jed ni {tvo ve o ma iz ra è no i ako su è qa i vo qa na vr hun skom ni vou, igra ~i mo gu da na pre du ju u ele men ti ma od boj ke ko ji ima ne idu naj bo qe. Za mo je igra ~e sma tram da su naj bo qi, {to je i nor mal no jer sam {ef stru ke u klu bu, ali i igra ~i mo ra ju to da zna ju. Sva ki od boj ka {ki ele ment mo ra da se iz vo di s mak si mal nom ozbiq no {}u, jer

Ka ti} ne iz ve stan za Kup Go to vo dva me se ca Voj vo di na je li {e na po mo }i mla dog i kva li tet nog pri ma ~a ser vi sa Mi la na Ka ti }a ko jeg i da qe mu ~e pro ble mi s ra me nom. Za sa da je ne iz ve sno da li }e Ka ti} na stu pi ti na fi nal nom tur ni ru Ku pa. - I da qe je we go vo ra me pro blem i da bi se vra tio u igru i for mu mo ra da pro |e pe riod od mo ra i le ~e wa. Za sa da je bo qe ne go {to je bi lo, ali ni je spre man za igru, a ne è li mo da ri zi ku je mo. Ka ti} tre ba da bu de jed na od glav nih po lu ga na {eg klu ba u na red nim se zo na ma, a si gur no }e bi ti i oslo nac re pre zen ta ci je, pa ne è li mo ni u kom slu ~a ju da mu ugro zi mo ka ri je ru, pa ma kar i po ce nu ne u spe ha, za to se za la èm - re kao je Sa la ti}.

ta ko na pre du ju po je din ci i eki pa. Ima mo ve li ke pla no ve za ovu se zo nu i ako `e li mo da ih is pu ni mo, mo ra mo iz me ~a u me~ da na pre du je mo, a ne da do zvo li mo da nam se de {a va ju osci la ci je i gre {ke u igri. Do ma }i ni ste fi nal nog tur ni ra Ku pa sle de }eg vi ken da? - Igra ~i su u me~ sa Zve zdom u{li mi sli ma okre nu tim fi nal nom tur ni ru Ku pa, a to je ne do pu -

sti vo. Mo ra da se raz mi {qa o sle de }em pro tiv ni ku, a ne una pred, to je jed na od stva ri ko ja nas je ko {ta la po ra za. Do ma }i ni smo Ku pa i `e li mo pe har, ali mo ra }e mo do bro da se pri pre mi mo za te, na dam se, dve utak mi ce i za pr vi ovo se zon ski pe har, a on da kre }e mo u plej-of, naj ve ro vat ni je s dru ge po zi ci je - re kao je Sa la ti}. M. Risti}

PRVENSTVO VOJVODINE ZA JUNIORKE

Voj vo di na od bra ni la ti tu lu Od boj ka {i ce no vo sad ske Voj vo di ne od bra ni le su ti tu lu naj bo qih u Po kra ji ni u ju ni or skoj kon ku ren ci ji po {to su po sle ve li ke bor be i pet se to va sa vla da le grad skog ri va la No vi Sad (3:1). Tre }e me sto za u ze le su ju ni or ke Va ra di na.

Dva du ga i kva li tet na me ~a vi |e na su po sled weg da na Ju ni or skog pr ven stva Voj vo di ne, a no vo sad ske cr ve no-be le po tvr di le su pri mat u Po kra ji ni i po no vo pri gr li le po bed ni~ ki pe har. Iako su dva pu ta bi le u se tov nom za o stat ku, cr ve no - be le su us pe -

Ju ni or ke Voj vo di ne po no vo naj bo qe u Po kra ji ni

le da iz bo re taj-brejk pro tiv so lid ne eki pe No vog Sa da i da sla ve na od boj ka {koj lu tri ji. Uspo ni i pa do vi ko {ta li su Voj vo di nu za o stat ka, ali ka da su u ~e tvr tom i pe tom se tu Gr gu ri, Gli go ri} i Mi tro vi} po di gle zid na mre `i, sve je kre nu lo na wi ho vu vo de ni cu. Blok je bio pre va ga na stra ni Vo {e, a No vi Sad je za vi sio is kqu ~i vo od igre ko rek tor ke Svti li ce ko ja nie mo gla sa ma da po be di raz i gra nog pro tiv ni ka. Mi tro vi }e va i de voj ke u cr ve nobe lom od i gra le su zre lo i kva li tet no u naj bit ni jim tre nu ci ma i za slu `e no po no vi le pro { lo g o d i { wi uspeh. U me ~u za tre }e me sto Va ra din ke su po sle pre o kre ta do {le do bron -

za nog od li~ ja. Klek je ko ri stio gre {ke eki pe iz Pe tro va ra di na i neo ~e ki va no po veo 2:0 u se to vi ma, ali ni je imao sna ge da doj kraj ~i pro tiv ni ka. Iza bra ni ce tre ne ra Vla di mi ra Me de ni ce smo gle su sna gu i pred vo |e ne pu ca~ kom troj kom Jo va na Mi haj lo vi} Jo va na Jo vi ~i} - Ma ja Ba bi}, da pre o kre nu i sla ve po sle du gih pet se to va. Naj za ni mqi vi ji je bio tajbrejk. Kle ~an ke su po ve le 9:0 u od lu ~u ju }em se tu, ali ni to ni je bi lo do voq no za bron zu. Sti gle su Va ra din ke naj pre do 9:7, a ne du go za tim i iz jed na ~i le (11:11). Po sle ne iz ve sne za vr {ni ce, ve} po me nu ti trio ko ji igra za pr vu eki pu u su per li gi, Va ra din ke su pre o kre nu le, te `e od o~e ki va nog po tvr di le zva we fa vo ri ta i do mo gle se tre }eg me sta u Po kra ji ni. Re zul ta ti - fi na le: Voj vo di na - No vi Sad 3:2 (20:25, 25:22, 20:25, 25:19, 15:6), me~ za tre }e me sto: Klek Sr bi ja {u me - Va ra din BMG 2:3 (25:20, 25:13, 17:25, 23:25, 14:16). M. Risti}

sport

nedeqa19.februar2012.

dnevnik

PRVA UTAKMICA OSMINE FINALA KUPA POBEDNIKA KUPOVA

POLUFINALE KUPA RADIVOJA KORA]A

Motor - Vojvodina 30:26 (16:12)

Cr no-be li bra ne tro fej

Su di je ukqu ~i le mo tor ZAPORO@JE: Pa la ta spor to va „Mla dost”, gle da la ca: 1200, su di je: Emil i Er nest Aga ki {i (Azer bej xan). MOTOR: So ro kin (1 od bra na), Xu laj, Sa pun (4 od bra ne), Ka li ni ~en ko, Ri ab ko, Ku bat ko 2, [ev ~en ko, Ja roc ki 3, Gur kov ski 1, Afli tu lin 6, Gor ba ~ov 1, Ka ma nin, Kriv ~i kov, @uk 3, Se mi kov, Ostro u {ko 8, Gla djir, Qup ~en ko, Gri gor jev 7. VOJVODINA: Aba xi} (7 od bra na), Po pov 5, Ba ri {i} 5, Su xum, M. Ra di {i} 1, L. Ar se ni}, Mi lo {e vi}, Ve se li nov, Mar ja nac 3, Vu ko vi} 5, Ra do sa vqe vi} 7, N. Ar se ni}, Da mja no vi} (5 od bra na), ûp ko vi}, Dam wa no vi}, Stje pa no vi}. Ru ko me ta {i Voj vo di ne po ra è ni su u pr voj utak mi ci 4 ko la Ku pa po bed ni ka ku po va u ukra jin skom Za po ro` ju od eki pe Mo to ra 30:26. Iza bra ni ci tre ne ra ]ir ko vi }a, na kon du gog pu ta na is tok Evro pe, us pe li su da pri ka ù so lid no iz da we upr kos ~ud -

Partizan - Radni~ki (K) 96:75 (19:25, 23:18, 25:11, 29:21) NI[: Ha la ^a ir, gle dal ca 3.500, su di je: Ju ras, Jov ~i}, Mr dak. PARTIZAN: Kec man 7, Ra du qi ca 6 (5sk), Lu ~i} 5, Mi lo sa vqe vi} 3, Bog da no vi}, Ka -

No vi po raz Beogra|ana Seged - Partizan 31:21(13:10) Ru ko me ta {i be o grad skog Par ti za na iz gu bi li su na go sto va wu Se ge di nu sa 31:21 (13:10) u utak mi ci de ve tog ko la D gru pe Li ge {am pi o na. Cr no-be li ma je ovo de ve ti po raz u elit nom evrop skom tak mi ~e wu, dok je ma |ar ski tim za be le ìo tre }u po be du. Naj e fi ka sni ji u eki pi Se ge di na bio je Ga bor An ~in sa osam go lo va, dok je pet pu ta mre ù cr no-be lih za tre sao srp ski re pre zen ta ti vac Raj ko Pro da no vi}. Naj za pa è ni ji u ti mu Par ti za na bi li su Ne nad Mak si} i Sa vo Me {ter sa po ~e ti ri po got ka.

ri do pet go lo va u pr vom po lu vre me nu i us pe la da je za dr `i do kra ja su sre ta. U po sled wi mi nut me ~a u{lo se sa re zul ta tom 28:26 za do ma }i na, da bi uz ma lo sna la `qi vo sti i ne si gur no sti u od bra ni cr ve no-be lih, Ukra jin ci do {li do po be de od ~e ti ri go la raz li ke (30:26). Naj bo qi u re do vi ma Voj vo di ne bi li su pr vi stre lac ti ma Ne nad Ra do sa vqe vi} sa se dam po go da ka i bor be ni Mi lo{ Ba ri {i} sa pet go lo va, dok se u re do vi ma ukra jin skog osva ja ~a Ku pa is ta kla troj ka Ostro u {ko, Gri gor jev, Afli tu lin. Re van{ utak mi ca 4.ko la Ku pa po bed ni ka ku po va Voj vo di na - Mo tor igra se da nas u 16 ~a so va u Za po ro` ju. I. G.

Spar tak i Zve zda u fi na lu a Vi zu ra je na isti na ~in uz vra ti la u tre }em se tu i sma qi la za o sta tak. U ~e tvr tom se tu, Cr ve na zve zda je na star tu po ve la sa 8:1, ali je Vi zu ra do dru gog teh ni~ kog tajm–auta uhva tu i la bla gi pri kqu ~ak (16:13), me |u tim, u za vr {ni ci, si gur nom igrom, cr ve no-be le su sti gle do 25:20 i 3:1 u se to vi ma. Su bo ti~ ke go lu bi ce ima le su sa mo te `i po sao u pr vom se tu, ali pre sve ga zbog svo jih gre {a ka jer su pro koc ka le ra ni je ste ~e no vo| stvo, ali su pre o sta la dva pe ri o da igre do bi le bez ve }ih pro ble ma. Po nov oje ser vis

ner Mi ro slav Ni ko li} za tim teh ni~ ku, pa is kqu ~u ju }u. Da ni lo An |u {i} iz veo je {est slo bod nih ba ca wa (is ko ri stio pet), Mi lan Ma ~van po go dio troj ku i na se ma fo ru je za si ja lo ne do sti `nih 77:58.

Crvena zvezda - Vizura 3:1 (25:23, 25:21, 17:25, 25:20) LA ZA RE VAC: Ha la SC „Ko lu ba ra”, gle da la ca 850, su di je: ]uk (Be o grad), Da vi do vi} ([a bac). CRVENA ZVEZDA: Bu dro vi} 1, Ra ki} 16, Po po vi} 8, Ra du lo vi} 1, Pu {i}, Me da re vi}, Bje li ca 17, Ku bu ra 7, Kec man 15, Val ~i} (l), Lu ki}, Ste va no vi} 7. VIZURA: \u ri} 3, La zi} (l), La za re vi} 15, Sa vi} 13, Vu ko sa vqe vi}, ^i ki riz 3, Bu {a, Mir ko vi}, Ma ti} 10, Ra doj ~i} 11, Kli su ra 15, Bo {ko vi}.

Ube dqi vi No vo sa |a ni BE O GRAD: Ba zen „Ba wi ca”, gle da la ca: 150. Su di je: Put ni ko vi} i Ra ga~ (obo ji ca Be o grad). Igra~ vi {e: Ba wi ca 7 (1), Voj vo di na 5 (4). Pe ter ci: Ba wi ca 2 (2). BAWICA: Ri sti ~e vi}, Asa no vi} 1, Ra ca, Mi tro vi}, Ta na sko vi} 1, [a ba ni, \or |e vi}, Ba bi}, Vi co, ]o ri}, Ili}, Si mi} 1, Go gov 1. VOJVODINA: Ma rin ko vi}, Bo san ~i}, Ro u~ 1, Vuk sa no vi} 2, Mi li ~i}, Va pe ski 2, Ma to vi} 1, Va si} 1, Ran |i} 3, Ubo vi} 3, Ba sa ra 2, Cu ki}, Mi tro vi}. Kao i duel s Be o gra dom u pro {lom ko lu i ova utak mi ca je od i gra na sa do sta rit ma, pli va wa i

Da ni ca Ra den ko vi}

bio ve o ma ja ko oru` je Spar ta ka dok Ko lu ba ra ni je ima la pre te ra no ras po lo }e nih po je din ki ko je bi mo gle da pa ri ra ju raz i gra nom dvoj cu sa se ve ra He li} Cve ti ~a nin. Fi nal ni su sret igra se da nas od 18 ~a so va uz di rek tan pre nos na RTS. M. R.

Klek Srbija{ume - Jedinstvo (SP) 3:2 (25:19, 21:25, 21:25, 25:23, 21:19) C. zvezda - Vojvodina Ribnica - Partizan M. radnik - @elezni~ar Klek - Jedinstvo (SP) 1. C. zvezda 17 2. Vojvodina 17 3. Radni~ki 16 4. M. radnik 17 5. Partizan 17 6. Ribnica 17 7. Spartak 16 8. @elezni~ar17 9. Klek 17 10. Jedinstvo 17

Tre}e kolo: Beograd - Crvena zvezda 4:7, Partizan Rajfajzen @AK 14:2, Bawica - Vojvodina 4:15. 1. Partizan 3 3 0 0 36:17 9 2. Vojvodina 2 2 0 0 28:11 6 3. C. zvezda 2 1 0 1 13:12 3 4. Beograd 3 1 0 2 23:27 3 5. Bawica 2 0 0 2 13:29 0 6. @AK 2 0 0 2 9:27 0

kon t ra n a p a d a. Od star ta su N o v o s a | a n i kre nu li mak si mal no i ve} po sle dve ~e tvr ti ne po ve li s ube dqi vih 6:1. U tre }oj de o ni ci su ko na~ ni i re {i li pi ta we po bed ni ka. No, ni su po pu {ta li do kra ja i na kra ju su ube dqi vo sla vi li. U du e lu sa Ba wi com No vo sa |a ni su od li~ no od i gra li i s igra ~em ma we i Foto: F. Baki} s igra ~em vi {e, Mi ro slav Ran |i} {to ohra bru je pred naj va `ni ji di ma sa ta kvim ti mo vi ma za pra vo duel ko ji ih ~e ka u sre du na Sla noj „ne ma mo {ta da tra ì mo”. Ova ba ri pro tiv Cr ve ne zve zde u od lo - utak mi ca sa Ba wi com po ka za la je è nom su sre tu pr vog ko la. po mak na bo qe u od no su na pr vi - Je di no ka ko mo è mo da is pa - deo se zo ne. Mi se ve} okre }e mo ri ra mo sna `ni jim eki pa ma je do - no vim iza o vi ma, a to su du e li sa brom od bra nom i kon tra na pa di ma. Cr ve nom zve zdom i Mla do {}u Upra vo smo to i uve `ba va li u ovoj re kao je tre ner Voj vo di ne De jan utak mi ci. Mi u po zi ci o nim na pa - Sta no je vi}. G. M.

TURNIR U ROTERDAMU

Zi mo wi} i Qo dra u fi na lu Ne nad Zi mo wi} i Majkl Qo dra pla si ra li su se u fi na le ATP tur ni ra u Ro ter da mu u kon ku ren ci ji pa ro va. Srp sko-fran cu ska kom bi na ci ja u po lu fi na lu je sa vla da la Bel gi jan ca Di ka Nor ma na i Ru sa Alek sa Bo go mo lo va sa 7:5, 6:4. Zi mo wi} i Qo dra od i gra li su od li ~an me~ u po lu fi na lu, ni su pre tr pe li ni je dan brejk, a na dru goj stra ni na pra vi li su po je dan u oba se ta.

Kle ~a ni ma voj vo |an ski der bi ka sa vla da li su sta ro pa zo va~ ko Je din stvo i po sled we ko lo {am pi o na ta do ~e ka }e u po zi ci ji ko ja vo di u ba ra`, dok su Srem ci na po sled wem me stu ko je vo di u ni `i rang. Iako su pred bvo |e ni Mi }i }em i [kr bi }em Pa zov ~a ni vo di li 2:1 u se to vi ma, is ku sni Mi lo{ Ate qe vi} je bio udar na igla Kle ~a na vred na dva bo da. Ra do van Pro vi xa lo ga je pra tio u sto pu i od i grao ve o ma do bro ne iz ve sne za vr {ni ce, a o iz jed na ~e no sti ti mo va naj bo qe go vo ri i pe ti set u ko jem je od i gra no ~ak 40 po e na. M. R.

PRVA A LIGA

Bawica - Vojvodina 4:15 (1:3, 0:3, 2:5, 1:4)

VINER [TEDI[E MU[KA SUPERLIGA

KLEK: Sa la O[ „Mi lo{ Gr bi}”, gle da la ca 400, su di je: Jo va no vi}, Zo to vi} (obo je Be o grad). KLEK SRBIJA[UME: To mi} 14, Cr wan ski, Z. Ate qe vi} 6, M. Ate qe vi} 28, [kun dri} (l), Iv ko vi} 3, Ta no vi} 4, Tri {i}, Ni ko li} 5, Pro vi xa lo 19, Pe tro vi} 6, Slav ni}. JEDINSTVO: [kr bi} 24, Ma ti} 12, Mla de no vi} (l2), Maj sto ro vi} 11, Ma noj lo vi}, Vuk san vi} 4, Ili jin 4, Jan ko vi} (l1), Ra do je vi}, Mi }i} 25, Ma ti ja {e vi} 5. U voj vo |an skom der bi ju za ~e qa mu {ke su per li ge, od boj ka {i Kle -

su mno gi sma tra li da je duel bra ni o ca tro fe ja sa Rad ni~ kim „fi na le pre fi na la”, utak mi ca na kra ju ni je oprav da la ta kva o~e ki va wa - 96:75 (19:25, 23:18, 25:11, 29:21). Rad ni~ ki je vo dio na po lu vre me nu (43:42), cr no-be li na pra -

Duel Yej msa i Saj mo na

ti} 16 (11sk), Bo `i} 11, ^a ka re vi} 7 (4sk, 3ukr), Xejms 17 (5as), Ma ~van 8 (5sk), An |u {i} 16, Ber tans. RADNI^KI: Pav ko vi} 14 (3as), Si no vec 14 (4sk), Saj mon 14, Mar ko vi} (3as), Bir ~e vi} 4 (4sk),

FINALNI TURNIR KUPA ZA ODBOJKA[ICE U LAZAREVCU

NIS Spartak - Kolubara 3:0 (26:24, 25:21, 25:19) LA ZA RE VAC: Ha la SC „Ko lu ba ra”, gle da la ca: 1100, su di je: Si mo no vi} (Be o grad) i Si mi} (Obre no vac). NIS SPARTAK: Me mi {e vi} (l), Tr ni} 7, Cve ti ~a nin 15, He li} 20, Vuj ~in, D. Ra den ko vi} 3, K. Ra den ko vi}, Ma ti} 5, Olu i} 1, Mr dak 11, Ma ti}. KOLUBARA: N. Mi tro vi} 3, Ga ji} 7, Stoj ko vi} 3, K. Mi tro vi}, Sre do je vi} (l), Vi }en ti je vi}, Ste va nov 7, Gr bi}, Bi {e vac 11, An |el ko vi}, Zla ti} 11, Ata na si je vi}.

vi li pre o kret fu ri o znom igrom u tre }oj ~e tvr ti ni, da bi Kra gu jev ~a ni sa tri teh ni~ ke gre {ke u 32. mi nu tu sa mi se bi za pe ~a ti li sud bi nu. Pr vu teh ni~ ku zbog pro te sta je do bio Sa {a Bra ti}, a tre -

Za pa `en - Ne nad Ra do sa vqe vi}

nom su dij skom kri te ri jum ko ji je i{ao u ko rist do ma }e eki pe. Eki pa Mo to ra je za hva qu ju }i Gri gor je vu i Ostro u {kom ste kla pred nost ko ja se kre ta la od ~e ti -

LIGA [AMPIONA

U fi na lu Ku pa Sr bi je za od boj ka {i ce igra }e su bo ti~ ki NIS Spar tak i Cr ve na zve zda. Su bo ti ~an ke su u po lu fi na lu mak si mal nim re zul ta tom sa vla da le do ma }i na Ko lu ba ru, dok je Zve zda bi la bo qa od grad skog ri va la Vi zu re i ima }e pri li ku da bra ni tro fej. Od boj ka {i ce Cr ve ne zve zde pla si ra le su se u fi na le Ku pa Sr bi je ko ji se igra u La za rev cu, po sle bo qe igre i po be de nad Vi zu rom. Po sle bo qe igre cr ve no-be le su po ve le 2:0 u se to vi ma,

Bra ti} 7, Vuk sa no vi}, Mar ja no vi} 5, Skot 7, Mi ja to vi} 4, Sto ja ~i}, Ba ki} 6. Ko {ar ka {i Par ti za na }e ima ti pri li ku da po pe ti put za re dom osvo je Kup Ra di vo ja Ko ra }a! Iako

16 12 11 10 10 6 6 6 4 3

1 5 5 7 7 11 10 11 13 14

@ENSKA SUPERLIGA

3:1 3:1 2:3 3:2 50:18 43:24 41:24 38:30 37:31 27:38 23:36 24:40 20:43 24:43

45 38 34 31 26 18 17 17 13 13

Si gur na po be da Ki kin |an ki FLIP - Palilula 4:1 KI KIN DA: Sa la Par ti zan, gle da la ca 20, su di ja Be la Va dle ve (Ki kin da). Re zul ta ti: Kor ma wo{ - Po po vi} 3:0 (5, 5, 6), Vu jin - ^in co vi} 1:3 (3, -2, -2, -2), Vi co - Da mja no vi} 3:0 (6, 3, 2), Kor ma wo{ - ^in co vi} 3:0 (5, 2, 2), Vi co Po po vi} 3:0 (2, 8, 7). Sto no te ni ser ke ki kind skog FLIP-a pred svo jim na vi ja ~i ma sa vla da li be o grad sku eki pu

Pa li lu le sa 4:0. Eki pa tre ne ra Ru `i ce Po pov po ve la je na kon po be de Ki ti Kor ma wo{ pro tiv Po po vi }e ve da bi u dru gom su sre tu mla da Vu ji no va po ra `e na od Cin co vi }e ve. Pre o sta la tri su sre ta do ma }e sto no te ni ser ke su do bi le ube dqi vim re zul ta tom, Vi co je sav da la da Da mja no vi }e mu i Po po vi }e vu a Kor ma wo{ Cin co vi }e vu. Ovom po be dom su Ki kin |an ke obez be di le op sta nak u Su per li gi. M. S.

@AK napustio ligu Na à lost qu bi te qa èn skog va ter po la eki pa ki kind skog @AK-a ne }e se ove go di ne tak mi ~i ti u Pr voj li gi Sr bi je. Od la skom vi {e igra ~i ca na stu di je ras for mi ra lo je prak ti~ no eki pu ko ja je je di no od i gra la do kra ja me ~e ve u okvi ru Ku pa Sr bi je za da me. Me |u tim, iako se ne }e tak mi ~i ti to ne zna ~i da }e se klub uga si ti, ve} }e se ak ce nat sta vi ti na mla de igra ~i ce. Zbog to ga se u {ko la ma ki kind ske op {ti ne agi tu je da se ta len to va ne de voj ke ukqu ~e u rad klu ba i na u ~e osnov ne stva ri iz va ter po la. Qu bi te qa èn skog va ter po la se na da ju da }e ve} idu }e go di ne u ba ze nu „Je ze ra” vi de ti svo je qu bi mi ce. M. S.

nedeqa19.februar2012.

c m y

dnevnik

NAJTROFEJNIJEM FUDBALSKOM KLUB NA SVETU ZBOG STE^AJA ZAPRETILO ^AK I GA[EWE

Renyeri iz Gla zgo va u utak mi ci ì vo ta aj tro fer ni ji klub u isto ri ji {kot skog fud ba la, Gla zgov Ren xers, u po ne de qak je zva ni~ no ban kro ti rao i od utor ka ga vo di ste ~aj na upra va. Ren xer si ma }e se u vi du ka zne od u ze ti de set bo do va, {to prak ti~ no zna ~i da }e tim Ali ja Me koj sta na kon tro go di {we do mi na ci je pre da ti ti tu lu {am pi o na naj o mra è ni jem pro tiv ni ku, grad skom ri va lu Sel ti ku. Tre nut nih ~e ti ri bo da pred no sti Sel ti ka pre tvo ri }e se u 14, dok }e pred tre }e pla si ra nim Ma der ve lom klub sa sta di o na Aj broks za dr à ti de vet bo do va pred no sti. [o kan tan epi log ove pri ~e je po sle di ca sud skog spo ra ko ji je klub iz gu bio sa bri tan skim po re skim i ca rin skim vla sti ma, ko je su do ka za le da su Ren xer si o{te ti li bu xet Uje di we nog Kra qev stva za 49 mi li o na fun ti. Ka ko taj dug tre nut no ne ma od ~e ga da se pla ti, ru ko vod stvo klu ba je u po ne de qak pod ne lo sud ski zah tev za ime no va wem ste ~aj nog uprav ni ka. Ren xer si su klub s bo ga tom isto ri jom ko ja tra je ve} 140 go di na. Osno va ni su 1873, na kon {to su ~e tvo ri ca en tu zi ja sta iz Gla zgo va se la za isti sto i od lu ~i la da osnu ju fud bal ski klub ko ri ste }i ime ve} po sto je }eg en gle skog rag bi klu ba. Ti tu lu {am pi o na [kot ske osvo ji li su re kord nih 54 pu ta. U {kot skom FA Ku pu sla vi li su 33 pu ta, a Li ga kup

e ma u luk su znim ho te li ma u An ta li ji te le vi zij skog pro gra ma iz Sr bi je. Pu tem sa te li ta nu de se TV ka na li iz Ru si je, En gle ske, Ne ma~ ke, Ita li je, na rav no i Tur ske, ali me sta za ne ki na{ pro gram iz u zet no qu ba zni i pred u sre tqi vi do ma }i ni ni su pro na {li. To vaq da do voq no go vo ri o to me ko li ko ova mo go sti ju iz Sr bi je do la zi, osim u zim skim me se ci ma, ka da se po la srp ske fud bal ske Su per li ge sja ti u po zna to tur sko le to va li {te. Ne }e mo, me |u tim, ovog pu ta, o “naj va `ni joj spo red noj stva ri na sve tu”… Re ko smo, da kle, ne ma na {ih TV pro gra ma, pa smo se ob ra do va li ka da smo ne ke pro na {li na in ter ne tu. Ra dost je, me |u tim, bi la po mu }e na onim {to smo vi de li, jer po lar na zi ma oko va la je ~i ta vu na {u ze mqu u pr voj po lo vi ni fe bru a ra, a gru pa iz ve {ta ~a iz Sr bi je, sa mo pro stim po gle dom kroz bal kon ska vra ta, vi de la je na po qu pre le po, sun ~a no i to plo vre me. I dok su kod nas da ni bi li naj hlad ni ji, tu ri sti u Ana tli ji oku pi ra li su ba {ten ske sto li ce, sun ~a li se, pa i ku pa li u otvo re nom ba ze nu… An ta li ja je ogro man, mi li on ski grad. Ne od go va ra na {em ste re o ti pu me sta za le to va we, jer mi, Sr bi, uvek naj bo qe ta~ ke pro na la zi mo u gra di }i ma, ~e sto se li ma, s onim se no vi tim i pre le pim pla `a ma i uva la ma. Ta mo gde je pe sak i sit ni {qu nak, gde ~o vek mo `e da od -

osva ja ju u 27 pri li ka. Pre rav no 40 go di na su osvo ji li ta da {wi Kup po bed ni ka ku po va, a pre ~e ti ri go di ne su igra li fi na le Ku pa UEFA-e. Ru ku na sr ce, ne mo `e se ba{ re }i da su se Ren xer si to kom svog po sto ja wa eta bli ra li kao

evrop ska fud bal ska eli ta. ^i we ni ca je da su od 115 osvo je nih tro fe ja sa mo je dan za ra di li na me |u na rod noj sce ni, i to ni je ne {to ~i me se klub mo `e na sav glas po hva li ti iz van gra ni ca svo je ze mqe. No, zbog svo je tra di ci je, du -

Ni{ta klubu nije vredelo ni {to je godinama negovao imiy britanske lojalisti~e tvr}ave, odane kruni i Elizabeti II

ge isto ri je, na sle |a, uvek su ima li me sto me |u naj u gled ni jim evrop skim ti mo vi ma. Na vi ja ~i u Sr bi ji (na ro ~i to oni ko ji na vi ja ju za „cr ve no-be le“) ih se naj vi {e se }a ju iz se zo ne 1990/1991. kao jed nog od pro tiv ni ka Cr ve ne Zve zde u Ku pu {am pi o na, u se zo ni ka da je be o grad ski tim po stao pr vak Evro pe, a Gla zgov jed na od sta ni ca ka sta di o nu Sve ti Ni ko la u ita li jan skom Ba ri ju. Ren xer si da nas slo ve za je dan od bri tan skih klu bo va sa ogrom nom ba zom na vi ja ~a {i rom pla ne te, ali ve o ma je te {ko pred vi de ti ka ko }e se raz voj no vo na sta le si tu a ci je od ra zi ti na da qi ugled klu ba, pa i sa mo we go vo po sto ja we. Ste ~aj ni po stu pak u ko me se Ren xer si na la ze ni je pri ~a od ju ~e, bu du }i da su ve} me se ci ma po sto ja le ja sne in di ci je upra vo ta kvog ras ple ta do ga |a ja. Dok su Ren xer si sa Sel ti kom vo di li bit ke za {kot ske ti tu le, ko je su we go vim na vi ja ~i ma bi le zna ~aj ni je od bi lo ~e ga dru gog, ad mi ni stra ci ja je vo di la bit ku za `i vot klu ba. Ni je Ren xer si ma po mo gla ni ~i we ni ca da wi ho ve do ma }e utak mi ce gle da u pro se ku 46.000 na vi ja ~a, vi {e ne go, na pri mer, Li ver pu lo ve ili ^el zi je ve. Pro blem je u to me {to klub go di {we za ra di 35 mi li o na fun ti, a po tro {i 45. Ni je od opi pqi ve ko ri sti bi la ni ~i we ni ca da je klub (za

raz li ku od Sel ti ka) de ce ni ja ma ne go vao imix bri tan ske lo ja li sti~ ke tvr |a ve, jer je Mi ni star stvo fi nan si ja „we nog ve li ~an stva” sa da bez ima lo sen ti men ta za kqu ~i lo sa pu ni cu o mi li on skim du go va wi ma Ren xer sa. Pro {log ma ja je klub ku pio Kreg Vajt obe }av {i tom pri li kom da }e po kri ti dug od 18 mi li o na fun ti, ko ji je na sle dio od pret hod nog vla sni ka Dej vi da Ma re ja. No vi vla snik, me |u tim, ni je us peo da re {i fi nan sij ske te {ko }e na sta le ne pla }a wem po re za od 2001. go di ne do da nas. „Naj ma we smo è le li da se ovo de si, ali ni smo ima li dru gu op ci ju. Na me ra va li smo da na sta vi mo pre go vo re sa po re skim or ga ni ma. Na à lost, klub je iz me se ca u me sec pa dao u sve ve }e gu bit ke, a re {e wa ni je bi lo“, re kao je Kreg Vajt. Ste ~aj nog uprav ni ka iza brao je upra vo Vajt, no po re ske vla sti ni su odo bri le we gov po tez i è le le su da ste ~aj ni pro ces sve vre me nad gle da uprav nik ko ga iza be re sud. Kqu ~an de taq za po kre ta we ~i ta vog po stup ka je „sve ìh“ 9 mi li o na fun ti du ga na sta log ne pla }a wem do pri no sa na pla te igra ~a. Mi ni star stvo fi nan si ja te re ti klub i da je go di na ma svo je ino stra ne zve zde na mi ri vao na ori gi na lan na ~in, upla ta ma u po se ban fond. Ta bi sred stva za tim fud ba -

„ D N E V N I K ” N A L I C U M E S T A : FEBRUARSKI ZAPIS IZ ANTALIJE

le ri po vu kli u tre nut ku od la ska iz Ve li ke Bri ta ni je, i pri tom pla }a li dvo stru ko ma wi po rez od svo jih bri tan skih ko le ga. Po re zni ci na me ra va ju da do ka ù da je ova kav po tez upra ve bio ele gan tan na ~in za o bi la è wa za ko na. Ste ~aj ni uprav nik iz kom pa ni je „Daf i Felps” ve} je u sre du pri o nuo na po sao. Ne ki za stup ni ci u par la men tu ve} su po hr li li u po mo} po sr nu lom fud bal skom gi gan tu iz ja va ma da su ko bqe ne stra ne “mo ra ju po sti }i ra zum no re {e we” ko je }e omo gu }i ti kre di to ri ma da se na pla te, a klu bu da na sta vi da funk ci o ni {e, bez da qeg uru {a va wa ugle da. Za vre me ste ~aj nog po stup ka Ren xer si }e ipak na sta vi ti da igra ju svo je me ~e ve, a iz klu ba po zi va ju na vi ja ~e da bu du uz ko lek tiv i u ovim te {kim tre nu ci ma. „Na vi ja ~i su od u vek bi li naj va `ni ji qu di u klu bu i oni sa da pa te, ba{ kao i ja. Ce li ì vot na vi jam za Ren xer se i znam ka ko se ose }a ju. Za mo lio bih na vi ja ~e da osta nu uz klub i tim, jer nam je wi ho va po dr {ka po treb ni ja ne go ika da“, bio je ja san me na xer Ali Me ko ist. n Alek san dar De ve tak

sut na po ja va, pa pro sto ne mo è te a da se ne ose }a te do bro. Tu ri zam je u Tur skoj re la tiv no no va pri vred na gra na i sve pri sut na je sli ka da su do ma }i ni ja ko qu ba zni, da è le da ugo ste tu ri ste i na te ra ju ih da po no vo do |u. Pla }a ti mo è te u tur skim li ra ma, evri ma, do la ri ma… sve ide, bez pro ble ma. Na rav no, osim u ve li kim tr `nim cen tri ma, ra ~un za ro bu ne }e te do bi ti, ali ko bi (Od na {eg spe ci jal nog iz ve {ta ~a) jo{ za to ma rio ako je za do vo mo ri du {u i pre pu sti se mo ru dard. Ipak, ni zi mi ho te li ni qan. i sun ~a wu. Ako po to me su di su pra zni, na pro tiv. Na lo kal Sa o bra }aj ni ce su pu ne kom mo, An ta li ja ni je grad za nas. ni aero drom stal no sle de }u bi ja, mi ni-bu se va i auto bu sa, Ali… no vi go sti iz ~i ta vog sve ta, {to sve do ~i o ve li kom bro ju Ne zna pot pi snik ovih re do o~i gled no zna ju }i da }e ov de go sti ju ko ji op se da ju ho te le. va ka kav je pro fil go sti ju ko ji pro na }i ide al ne uslo ve za zim Oni naj bo qi, po put “Ro jal Ho ova mo do la ze le ti, ka da su ce ne ski od mor i to za re la tiv no li dej Pa l a s a”, “Ti ta n i k a”, iz u zet no vi so ke za na{ stan - pri stu pa~ ne nov ce. “Mar de na”, “Del fin Pa la sa”, “Li ma ka”... na la ze se u La ri, de lu gra da ko ji je, ne ta ko dav no, bio pra va pu sta ra ob ra sla ko ro vom. Da nas je ov de luk su zna li ni ja ho te la za ko je je te {ko od re di ti ko ji je lep {i. I svi ima ju pet zve zdi ca, ol-in klu ziv uslu gu, akva-par ko ve, svo je pla è, sport ske ter re ne, ne ki i pra ve sta di o ne... Go sti za i sta ima ju ogro man iz bor i ni je la ko oda bra ti è qe ni ho tel. Pla à je pe {~a na, le po sre Ubijawe dana s pogledom na drvo na~i~kano mandarinama |e na i ~i sta. Po na {em ste re na gra na. Ni smo ne {to pri me - stva, pa su, ka da se ona za vr {i, o tip nom po i ma wu ove ve li ke ti li ri bar ske bro di }e ka ko u naj ~e {}e za do voq ni i pro da - evro-azij ske ze mqe, o~e ki va li su ton ili ra no ju tro is plo va - vac i ku pac. smo sve sa mo ne ~i sto }u, sre |e qa va ju, ma da, na rav no, to ne Mo `da bi ne ko po mi slio ka - ne pla è i uli ce, i vi so ku zna ~i da to ga ne ma. Ali za to ko pri mor ski gra do vi to kom kul tu ru od no sa pre ma oko li ima uvek sve èg pa ra daj za, pa - zi me za mi ru, ali to u An ta li ji ni. Ne }e te vi de ti ~o ve ka na pri ke, bo ra ni je, ja go da, gro - si gur no ni je slu ~aj. Mno {tvo uli ci da ba ci pi ka vac ili ne Hoteli su luksuzni i te{ko je odrediti koji je lep{i `|a… Sto ti ne ho te la ras po - qu di pro la zi uli ca ma, za gle da ko |u bre van me sta pred vi |e re |e nih u de lu gra da ko ji se iz lo ge i pre ra nih za to. Jed no Pr vi uti sak je vi {e ne go zo ve La ra, snab de va ju se tu, u ~u na va se, pa ni je stav n o, po {tu j u upe ~a tqiv… Svu da je dr ve }e sa moj An ta li ji, ne vo de }i bri - ~u do {to kad Ce na ni je ista ka da se ne k a ele men ka è te da ste man da ri na, li mu na i po mo ran gu ka ko }e ne {to da na ba ve. u|e te u ne ku rad tar n a pra vi l a xi, pre pu no plo do va. Za ne kog Po nu da je ve li ka, ko rist obo - wu, pro da vac pr le pog po na {a wa iz Sr bi je ili, ko stig ne, kao mi, iz è sto ke stra na. I za pro iz vo |a ~e i za vo pi ta oda k le i kul tu re. re ci mo, Ne ma~ ke zi me, to je kon trast ko ji je te ko ri sni ke. ste. I, ni je pri I, ka da na p o {ko od mah pri hva ti ti. Iako je Uli ce ove mi li on ske va ro - ~a, uve ri li smo kon obi |e te sve sa ma oba la od kon ti nen tal nog {i pre pu ne su ti pi~ nih ma lih se u to, ce na ni je ista ka da ka - ono {to ste pla ni ra li, vra ti de la Tur ske odvo je na vi so kim pro dav ni ca, ali i ve li kih tr - è te da ste iz Sr bi je ili, re - te se u svo ju so bu, star tu je te pla ni na ma na ko ji ma se be li `nih cen ta ra. Od mah u o~i ci mo, Ne ma~ ke. Ne moj te da vas lap-top i pro na |e te na{ pro sneg, u gra du je kli ma pra va me - upa da ~i w e n i c a da naj vi {e za va ra ka da pro da vac ka è da gram – sre }e te se sa sne gom, ci di te ran ska, bla ga, uno si u sr ce ima rad wi za pro da ju ko è i je ce na ne ke ma ji ce to li ka i ~om zi mom, la vi na ma, za le |e to pli nu i da je ~o ve ku raz log zla ta ra. I jo{ ne {to: nig de na to li ka, ali da }e va ma, svom nim re ka ma… U ma lom ra ju u za op ti mi zam. pro iz vo di ma ni su is tak nu te pri ja te qu (iako se zna te ce lih ko me ste, sve te sli ke po sta ju Po r ed dr ve } a bre me n i tog ce ne. Sve je pod lo `no do bro po la mi nu ta) u~i ni ti i da ti za nad re al ne, a zna te da je su ta plo do vi ma, jo{ je jed na “ka ri zna nom cew ka wu, od no sno ume - po lo vi nu tra è ne su me. Slo - kve. Ali, ta kvi smo mi, qu di ka” ve o ma ti pi~ na za ovaj grad. }u tr gov ca i kup ca da “let wi bod no pre po lo vi te i tu ci fru, iz Sr bi je, raj je ste raj, a ku }a Vi di se to naj bo qe iz avi o na, dan do pod ne” su ~e qa va ju ar gu - na kra ju }e te ku pi ti ono {to je ku }a i po è li te da ste ta mo, ali i ka da se sle ti –u oko li ni men te za {to je ne {to sku po i ste na u mi li za i sta po voq no. ne kih 1.500 ki lo me ta ra se ver je na hi qa de pla ste ni ka. I od - za {to bi ne {to tre ba lo da bu U ba {ta ma se di go mi la sve - ni je. U zi mi, ali me |u svo jim mah mo è da se za kqu ~i da je de jef ti ni je. Umet nost ku po - ta i is pi ja ka fu (stran ci) ili naj mi li ji ma. Kome je do kupawa, moè i u bazenu po qo pri vre da glav na pri vred - vi ne do ve de na je do sa vr {en - ~aj (Tur ci). Osme si su sve pri n Alek san dar Pre do je vi}

Le po je pi ti ka fu na plus 20

Novosadska nedeqa19.februar2012.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

TURISTI^KI VODI^I SVOJ DAN OBELE@ILI SA SUGRA\ANIMA

DAnAS U grADU

[e ta ju }i slu {a li aneg do te o gra du

po zo ri {te mla dih ma la sa la „Kos i li si ca„ (11).

BIoSKopI Are na „Pa ra da” (16.10, 18.10, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12.20, 14.10, 16.15), „Mi si ja spa si ti Bo `i}” (12.30), „Ma ~ak u ~i zma ma” (11.15, 13, 15.10), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (11.45, 13.10, 13.45), „Ma pe tov ci” (14.15), „Ku pi li smo zoo vrt” (15.45), „Xek i Xil” (22.40), „Pod zem ni svet: Bu |e we” (18.20), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 20, 22.30), „Si gur na ku }a” (22.20), „I u do bru i u zlu” (20.10, 22.25), „Ra to vi zve zda: epi zo da je dan - Fan tom ska pret wa” (17, 19.45), „Pu to va we 2: mi ste ri o zno ostr vo” (14.30, 16.30, 18.25), „Ovo zna ~i rat” (18.15, 20.15, 22.15), „\a vo u te bi” (20.20, 22.10).

Dan tu ri sti~ kih vo di ~a obe le èn je ju ~e bes plat nom jed no ~a sov nom {et wom po Pe tro va ra din skoj tvr |a vi i kroz cen tar gra da. No vo sad sko udru è we tu ri sti~ kih vo di ~a, ko je ove jed no ~a sov ne grad ske tu re or ga ni zu je ve} se dam go di na u sa rad wi sa Tu ri sti~ kom or ga ni za ci jom No vog Sa da, po zva li su No vo sa |a ne da im se pri dru è i na u ~e ne {to vi {e o svom gra du. - Te ma ovog dru è wa je po sao ko jim se ba vi mo, a to je raz gle da we gra da i we go vo upo zna va we. Ima mo dva punk ta sa ko jih se po la zi. Tvr |a va i cen tar gra da, a {e ta ju }i se kroz pe {a~ ku

mUZeJI mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945”

zo nu su gra |a ni su ~u li isto rij ske po dat ke, ali i po ne ku aneg do tu - re kao je pred sed nik Udru è wa tu ri sti~ kih vo di ~a No vog Sa da Petar Ini}. Ne ko li ko sto ti na su gra |a na ju ~e je pa `qi vo slu {a lo vo di ~e, uì va lo u {et wi i no vim in for ma ci ja ma ko je su sa zna li. Na Mal ti se 1976. go di ne 21. fe bru a ra for mi ra lo Svet sko udru è we tu ri sti~ kih vo di ~a, a ono da nas bro ji 150.000 ~la no va. No vo sad sko udru è we ima 26 ak tiv nih ~la no va, dok u gra du po sto ji pre ko 60 tu ri sti~ kih vo di ~a. B. M.

Fo to R. Ha yi}

poZorI[TA

IGOR PAVLI^I] PRATI TREND RAZMENE INFORMACIJA PREKO DRU[TVENE MRE@E

Fo to: R. Ha yi}

Gra do na ~el nik ak ti van na Fej su SA GRADSKE KU]E I JU^E ^ISTILI SNEG

Bo qe spre ~i ti ne go le ~i ti Pre ven ti va je ve o ma ko ri sna stvar ko ja se da nas ~e sto za bo ra vqa, ali ima i onih ko ji raz mi {qa ju ka ko tre ba. Vi nuo se ju ~e kran sve do kro va Grad ske ku }e ka ko bi maj sto ri o~i sti li sneg i ta ko iz be gli da se on ob ru {i ne ko me na gla vu. Tem pe ra tu ra je

do bra no po ra sla u pret hod nim da ni ma, ta ko da se sa kro vo va zgra da i ku }a sve to pi i cu ri na na sve stra ne. Du ga~ ka le tva i ma lo str pqe wa re cept su za uspeh i si gur nost jer uvek je bo qe spre ~i ti ne go le ~i ti. B. M.

V remeploV

No vo sa |a nin mi ni star pro sve te Jo van Bo {ko vi}, ro |en 19. februara 1834. u no vo sad skoj za na tlij skoj po ro di ci u Be ~u je ste kao di plo mu prav ni ka, za vr {iv {i upo re do i stu di je fi lo lo gi je. Tu je sa ra |i vao sa Vu kom Ka ra xi }em. Na krat ko, u No vom Sa du je ra dio kao advo kat ski pri prav nik, da bi 1858. pre {ao u Be o grad i tu ste kao lep ugled u kul tur nom, pro svet nom i po -

li ti~ kom `i vo tu. Po li ti ka ga je i 1871. ote ra la iz Be o gra da u No vi Sad gde je po ma gao Sve to za ru Mi le ti }u, ure |i vao Le to pis Ma ti ce srp ske, oba vqao raz ne po slo ve u kul tu ri i pro sve ti, da bi se 1875. u iz me we nim po li ti~ kim uslo vi ma vra tio u Be o grad, gde je po stao i mi ni star pro sve te. Iz ne na da je umro 1892. N. C.

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apo te ka „Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de ù ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de ùr stvo, ve ~e ras od 20 do su tra u 7 ~a so va, je u apo te ci “Bu le var”. Ova apo te ka na la zi se u Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

Gra do na ~el nik Igor Pavlikov cu je pro {lo od li~ no. Sjaj ~i} od kra ja pro {le go di ne no me sto za ovo sne `no vre me ima otvo ren pro fil na Fej sbu i one èq ne sport ske avan tu ku, a tek sa do la skom le de nih re!”, ob ja vio je gra do na ~el nik da na pra }e nih sne gom, po ~eo je na Fej sbu ku, u po ne de qak 13. da ko men ta ri {e svo je ob ja ve. Pa vli ~i} na zid „ka ~i“ sa mo in for ma ci je u ve zi sa we go vim ak tiv no sti ma kao gra do na ~el ni ka, od no sno dnev na sa op {te wa ko ja se pro sle |u ju me di ji ma iz we go vog ka bi ne ta. Tre nut no 48.809 qu di pra ti we go vu stra ni cu, a za ne pu na tri me se ca za be le è no je ne {to vi {e od 400 ko men ta ra. Ni je po zna to da li Pa vli ~i} li~ no ko mu ni ci ra sa qu di ma ko ji osta vqa ju ko men ta re na we go ve Tre nut no 48.809 qu di pra ti be le {ke ili to ume sto we ga ra di ne ki stra ni cu Igo ra Pa vli ~i }a, a za ad mi ni stra tor. S ob - ne pu na tri me se ca za be le è no zi rom na to da se gra je ne {to vi {e od do na ~el nik uvek 400 ko men ta ra ogla {a va u ka snim ve ~er wim, pa ~ak i no} nim sa ti ma rad nim da ni ma fe bru a ra u 19 sa ti. Ovo je pr i vi ken dom, pret po sta vqa se da vi put da se po vo dom ne kog do sam pra ti de {a va wa na svo joj ga |a ja ni su ogla si li iz Grad Fej sbuk stra ni ci i sa sta vqa ske ku }e, pa ~ak ni je ni po sta ob ja ve. vqe n a in f or ma c i j a na sajt „Otva ra we pr vog Sno u bord No vog Sa da. Mo `da }e se to par ka u Voj vo di ni, na Bran - de si ti na knad no, ali je Pa vli -

~i} o~i gled no shva tio br zi nu {i r e w a in f or ma c i j e pre k o Fej sbu ka, pa je na dru {tve nu mre `u oka ~io svoj uti sak. Da li }e ta ko bi ti i ubu du }e, vi de }e mo. Pa vli ~i} je ko ri stio Fej sbuk kao ve }i na qu di, od no sno pre neo li~ ne im pre si je sa mo jed nom. “No le, va ter po -

ve {te wa, ali i to je ne ki na pre dak. Ne zna mo da li je grad is pla tio dnev ni ce za ~i {}e we sne ga, ali se gra do na ~el nik tim po v o d om dva pu t a ogla s io. „Su t ra odo b ra v am pre nos dnev ni ca, is pla te kre }u isti ili na red ni dan”, ob ja vqe no je 7. fe bru a ra, a 10. fe b ru a r a je na p i s ao „Ovih

Tviter na ~ekawu Za sa da Pa vli ~i} na dru goj dru {tve noj mre `i, Tvi te ru, ima sa mo la `ni pro fil, ko ji ni je pu no ak ti van. S ob zi rom na to da je ot krio ~a ri Fej sbu ka, mo gu }e je da }e gra do na ~el nik po ~e ti da ko ri sti i Tvi ter. Uko li ko od lu ~i da se opro ba, pre po ru ~u je mo mu da ne sle di pri mer ko le ge po funk ci ji iz Be o gra da. Na i me, Dragan \ilas ne ma ni je dan tvit, a pra ti ga oko 4.000 qu di. Istin ski tvi te ra {i ne vo le ta kve va ri jan te. li sti, ru ko me ta {i - re~ da na: FI NA LE! Sva ka ~ast!”, na pi sao je gra do na ~el nik 27. ja nu a ra kad su na {i spor ti sti iz bo ri li tri fi na la. Naj vi {e ak tiv no sti i in te re so va wa na Fej sbuk stra ni ce je iza zva lo ~i {}e wa sne ga i na rav no pla }a we dnev ni ca za taj po sao. U svim ko men ta ri ma, gra d o n a ~ el n ik pre n o s i in for ma ci je iz ka bi ne ta, po zi va gra |a ne na od go vor nost, upo zo ra va na le de ni ce i sli~ no, {to zna ~i da ume sto neo ba ve zne i opu {te ne in ter ko mu ni ka ci je pr vog ~o ve ka gra da do mi ni ra pla si ra we oba -

da na kre }e. Mno go je qu di, svi }e bi ti oba ve {te ni o is pla ti i is pla }e ni”. Po red ove stra ni ce, na Fej sbu ku po sto ji i “Obe }a no is pu we no” gde se ob ja vqu ju sli~ ne in for ma ci je o gra do na ~el ni ku, ali ipak do mi ni ra ju we go vi na stu pi u me di ji ma. Ovo je ve ro vat no sprem na stra ni ca za pred iz bor nu kam pa wu, jer se “Obe }a no is pu we no” mo `e tu ma ~i ti kao slo gan za na red ne iz bo re. Po red ove, gra do na ~el ni ku su omi qe ne i stra ni ce De mo krat ska stran ka No vi Sad i dr Zo ran \in |i}. D. Igwi}

EKSPANZIJA POPULARNE KARTARO[KE IGRE

Po ker se igra jav no, taj no, na ne tu… Po ker je kar ta {ka igra ko ja ko re ne vu ~e iz Ame ri ke, iz vre me na Di vqeg za pa da ka da je i ma sov no po pu la ri zo va na. Ra {i rio se na rav no i u na {oj ze mqi, ali po sled wih go di na di ì vqa va eks pan zi ju. Po ke ra {ka kul tu ra se upra vo pre dve, tri go di ne ve li kom br zi nom raz vi la u na {em gra du, po go to vo ver zi ja Tek sas hol de ma. Sve vi {e mla dih, ali i sta ri jih u ovoj kar ta ro {koj igri na la ze do bru za ba vu, ali i za ra |u ju ve li ke svo te nov ca. Iako je za bra we no or ga ni zo va ti po ke ra {ke tur ni re, pre ma gla si na ma ko je kru è, oni se odr à va ju u vi {e ma wih klu bo va na pod ru~ ju No vog Sa da, ali sa sla bim uspe hom, jer to ni je prav no ure |e no. Ve }i na igra ~a, ali i or ga ni za to ra zna da se ba vi ne le gal nim po slo vi ma, me |u tim, sma tra ju da ti me ni kog ne po vre |u ju i da na kra ju svi od la ze svo jim ku }a ma za do voq ni. Po red ova kvih tur ni ra, po sto je i qu di ko ji uglav nom igra ju sa svo -

jim pri ja te qi ma i gde se go to vo po pra vi lu ne ula `e ve }i no vac. - Re dov no se oku pqa mo u sta nu kod pri ja te qa i igra mo po ker, ali to vi {e ra di mo iz ho bi ja ne go da bi za ra di li no vac. Jed no stav no vo li mo ovu igru kao {to dru gi vo le sed mi ce ili re mi, je di na raz li ka je u

to me {to ulo `i mo ne ko li ko sto ti na di na ra, ka ko bi je u~i ni li ma lo za ni mqi vi jom. Ne vi dim ni {ta lo {e u to me {to igram sa pri ja te qi ma – ka `e A. T. ko ji igra re dov no po ker i pre ko in ter ne ta, ko ji je po go to vo po pu la ran me |u mla |om po pu la ci jom.

Po sto ji i ve li ki broj veb saj to va ko ji se ba ve te ma ma u ve zi sa po ke rom, a ko ji ima ju sve vi {e po klo ni ka u na {oj ze mqi, ali i u na {em gra du. Ka ko nam je re kao sa go vor nik sa in ter net por ta la za po ker no vo sti iz ze mqe i sve ta “Bal kan Po ker wu za”, zna ~aj ni ji tur ni ri se uglav nom or ga ni zu ju u Be o gra du gde je objek tiv no i naj ve } i broj pro f e s i o n al n ih igra ~a. - Naj po zna ti ji igra~ iz No vog Sa da, ko ji je za be le ìo pri li ~an uspeh igra ju }i po Evro pi, je \or|e Jovanovi}. Kod nas je igra we pre ko in ter ne ta za stu pqe ni je u mno go ve }em obi mu ne go uì vo, gde po sto ji ne bro je no mno go na ~i na da se bez ika kvog nov ~a nog ula ga wa, di si pli no va nom igrom, ana li zom i na do grad wom po ker zna wa ostva ri za do vo qa va ju }i pro fit - ka è na{ sa go vor nik. G. êtnik

c m y

dnevnik

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa19.februar2012.

OTVOREN SNOUBORD PARK NA FRU[KOJ GORI

Ide a lan po li gon za vra to lo mi je No vo o tvo re ni sno u bord park na Bran kov cu na Fru {koj go ri po di gao je ve li ku pra {i nu i oku pio mno ge qu bi te qe zim skih spor to va ko ji su po hr li li sa svih sra na ne bi li ga is pro ba li. Uda qen sve ga 23 ki lo me tra od No vog Sa da, sa ska ka o ni ca ma i rej lo vi ma, park je ide a lan za qu bi te qe avan tu ra i vra to lo mi ja na sne gu. Sta za je du ga~ ka 200, a {i ro ka do 15 me ta ra, ima ma wu i ve }u ska ka o ni cu vi si ne go to vo dva me tra. Tu je i rejl, od no sno {ip ka na ko joj se ve `ba ju tri ko vi, kao i plat for ma za ve `ba we sko ko va. Iz grad wu par ka po kre nu lo je udru è we „SNB lajf”, ~i ji pred sed nik Sta ni slav Alt korn ka è da su ~la no vi sa mi is fi nan si ra li pro je kat i ulo ì li pu no vre me na i po znan sta va.

- Otvo ri li smo ga, jer po sto ji ve li ka po tre ba za tim i ogro man po ten ci jal. Ski sta za sa lif tom na Bran kov cu je po sto ja la pre vi {e od 20 go di na, ni smo mi ni {ta no vo iz mi sli li, sa mo smo pri la go di li na ma i

vre me nu u kom se na la zi mo - ka zao je Alt korn. - U kru gu od 150 ki lo me ta ra ne po sto ji ni jed na sta za, a pr vi park je tek na Ko pa o ni ku. Voj vo di na je po zna ta po ve li kom bro ju sno u bor de ra i ski ja {a, pa je Bran ko vac ide al -

no me sto za bor da we na kon po sla ili vi ken dom. Do da je da park za sa da po se du je jed nu sta zu sa ~e ti ri ele men ta, ali ka ko su oni od sne ga ili na osno vi od sne ga, la ko se mo gu po me ra ti ili pra vi ti no vi. Pla no vi su da se sta za pro {i ri, da se po sta vi ski lift i osve tqe we, na ba vi ta ba~ sne ga i ura di par king. - Za de cu i one ko ji su vi {e okre nu ti san ka wu pla ni ra mo da ure di mo sta zu u ne po sred noj bli zi ni par ka- na vo di sa go vor nik. Pr va ki wa u ra znim sno u bord tak mi ~e wi ma No vo sa |an ka Sen ka Ba ji} po zdra vi la je ovu ide ju. -Mi slim da je sjaj no to {to su qu di iz Udru `e wa ura di li. Za po ha vlu je i ~i we ni ca da su park na Bran kov cu i park na

SNEG ZBLI@IO, PA ZAVADIO NOVOSA\ANE

@i vot dam, par king ne dam! Iz gle da da je sne gu od zvo ni lo i da }e nas do kra ja sed mi ce po la ko na pu sti ti, a za sve ove sne `ne da ne mno go to ga nas je na u ~io. Na rav no da su s pr vim pa hu qa ma sti gli pro ble mi u sa o bra }a ju i oko par ki ra wa. Svi vo za ~i su od mah shva ti li da od o~i {}e nih par kin ga pod na pla tom ne ma ni {ta i to su pri hva ti li, ali sa par kin zi ma is pred do mo va je dru ga pri ~a. Po {to je sneg po ka zao da je upo ran, mo ra la se lo pa ta uze ti u ru ke ako ste `e le li li me nog qu bim ca da pro vo za te po be lom as fal tu. Is po ~et ka je to de lo va lo idi li~ no. Kom {i je su se po la ko oku pqa le is pred zgra da, ni ko me ni je sme tao sneg, ~i sti lo se udar ni~ ki, uza jam no se po ma ga lo i raz me wi va le alat ke u bor bi pro tiv zim ske na pa sti. Za jed ni~ ki su se gu ra la ko la za gla vqe na u sne gu, sva ko je sva kog raz u meo, ni ko se ni je bu nio ako kom {i ja par ki ra na o~i {}e no me sto, osmeh je ne ka ko do mi ni rao i iz gle da lo je da se duh za jed ni {tva, to le ran ci je i su `i vo ta po sle du gog od su stva vra tio u na{ No vi Sad.

Ka ko je vre me od mi ca lo od no sno sneg iz no va i iz no va pa dao, ta ko se i sva har mo ni ja na sle |e na iz so ci ja li sti~ kog vre me na, na mo me nat vas kr snu ta, po la ko to pi la. Sneg se po ka zao kao ozbi qan igra~ i test na {eg ka rak te ra. Od jed nom je lo pa ta po sta la sva ko dnev ni na por, a osmeh se ne pri met no pre tvo rio u na mr go |e nost i xan gri za vost. Po ~e la je bor ba za

o~i {}e no par king me sto kao da je pi ta we `i vo ta i smr ti. Par king me sta su od jed nom po sta la pri vat na imo vi na, iako na rav no to ni su, a qud ski bes, bez o bra zluk i neo te sa nost su se sve vi {e is po qa va li. Od jed nom su se na par kin zi ma po ja vi le ba ri ka de. Ka ko bi ne ko is te rao auto, sta vio bi na par king le tve, ba lo ne sa vo dom, pa i su {i li ce za ve{ i sli~ -

ne pre pre ke da mu ne ko ne za u zme me sto dok on ni je tu. Uko li ko bi ih uklo ni li i tu par ki ra li svoj auto, mi slim da bi uju tru bar jed na gu ma bi la pro bu {e na. I tu ni je bio kraj. Kom {i je su sa te pro vo di li na pro zo ru, gle da ju }i ko }e gde par ki ra ti, da li }e ne ko o~i sti ti no vo me sto. Ta ko se po ja vi ~o vek iz ~e tvr tog ula za, a hte de da par ki ra is pred pr vog i to na neo ~i {}e no me sto. Ve ~e, hlad no, on i è ne lo pa ta ju, to~ ko vi pro kli za va ju ne mo è ni ka ko da sme sti gol fi }a. Kre }u ur la wa sa kom {ij skih pro zo ra, „[ta to ra di{?“, „Idi pred svoj ulaz pa par ki raj“, „Ot kud ti pra vo da tu osta vi{ auto“ i ta ko re dom sa jo{ so~ ni jim vo ka bu la rom, ako se uop {te to mo è ta ko na zva ti. Sve se za vr {i lo bez fi zi~ kog kon tak ta, iako je je dan od ga lam xi ja si {ao do le. ô vek je par ki rao tu auto, a sa mo dvo ji ci kav ga xi ja je to sme ta lo, iako za 15 da na sne ga ni jed nom svoj auto ni su is te ra li sa par kin ga.Po u ke i na ra vo u ~e ni je sva ko u du hu svog men ta li te ta nek iz vu ~e! D. Igwi}

Je zer ce kao kli za li {te La bu do vo je ze ro u Du nav skom par ku ovih da na vi {e li ~i na kli za li {te ne go na omi qe no me sto Ise i Bi se, ali fe bru ar i zi ma ~i ne svo je. Klin ci pra ve sne {ka, uì va ju na sne gu, a ne ki su se od va ì li i da za ko ra ~e na led ko ji je po krio je zer ce. Ko li ko je to, sa da ka da je sve po ~e lo da se to pi, si gur no ni smo pro ve ra va li, ali po fo to gra fi ji se vi di da led jo{ uvek dr ì. î ni se jo{ sa mo krat ko, jer prog no ze ka ù da idu „to pli ji” da ni pa }e tem pe ra tu ra u plu su po no vo vra ti ti je ze ro u pre po zna tqi vo sta we. B. M. Fo to: R. Hayi}

Ko pa o ni ku iste se zo ne otvo re ni, a svi zna mo ko li ko se za ta ko ne {to du go ~e ka lo i ko li ko je tu ra da i tru da ulo `e no, ka ko bi qu di ko ji se ba ve zim skim spor to vi ma ima li gde da tre ni ra ju- re kla je Ba ji}. U re a li za ci ji pro jek ta je, u~e stvo va lo ovo udru `e we sa ~la no vi ma iz No vog Sa da i [ap ca, [um ska za jed ni ca iz Be o ~i na, a po mo gli su i Grad, Na ci o na li park “Fru {ka go ra”, Po kra jin ski za vod za za {ti tu pri ro de i op {ti na Be o- ~in. Sno u bo ard park Bran ko vac }e ra di ti sve dok bu de do voq no sne ga za ne sme ta no spu {ta we, a put ko jim se pre po ru ~u je do la zak iz No vog Sa da je

pre ko Srem ske Ka me ni ce, Ra kov ca i Zma jev ca. A. Jerini}

BOGATA PONUDA KU]ICA ZA ODMOR NA FRU[KOJ GORI

Vi ken di ce sku pqe od sta no va u gra du Po po vi ca, Pa ra go vo, Le din ci i Boc ke tre nut no su naj po pu lar ni ja me sta za ku po vi nu vi kend-ku }i ca. U ovim na se qi ma pot pu no sre |e na vi ken di ca od 30 me ta ra kva drat nih mo è se na }i za 40.000 evra. Ima vla sni ka, ko ji svo je ne kret ni ne ce ne i vi {e, pa tra è i do 60.000 evra. Iz no vo sad skih agen ci ja za ne kret ni ne sa zna li smo da lo ka ci ja dik ti ra ce nu, a za ko ju }e se vi ken di cu od lu ~i ti ku pac, za vi si od de bqi ne nov ~a ni ka. - Vi ken di ce, ko je su bli è gra du su sku pqe, a ko ju lo ka ci ju

dru ge stra ne, ako je vi ken di ca u lo {em sta wu i u wu tre ba do sta ula ga wa, on da su ce ne ni è i ta kva ku }i ca mo è se na }i i za 20.000 evra - ob ja {wa va Ra do van ~ev. Ka ko smo sa zna li u agen ci ji „Ro jal ne kret ni ne”, in te re so va we za vi ken di ce po sto ji, a iz bor za vi si od ce ne i to ga da li je ku }i ca ukwi è na. - Ka da ku pu ju vi ken di cu in te re su je ih sve, od lo ka ci je, ce ne, sta wa ku }e, pa do to ga da li je ukwi è na. Naj bo qe idu jef ti ni je vi ken di ce, ko jih tre nut no

}e oda bra ti, za vi si od po tre ba kup ca. Ima do sta su gra |a na, ko ji è le da po beg nu od grad ske bu ke i ubr za nog rit ma ì vo ta, pa tra è uda qe ni je ku }i ce. Na rav no, ima i onih ko ji è le ne ku bli ù lo ka ci ju, ka ko bi sva ki vi kend mo gli da od la ze u pri ro du - ka è agent pro da je agen ci je „Bu le var ne kret ni ne” Dra ga na Ra do van ~ev. Is ti ~e da ce nu osim lo ka ci je dik ti ra ju i mno ge dru ge stav ke. - Na ce nu vi kend-ku }i ce uti ~e i po zi ci ja pla ca na ko jem se vi ken di ca na la zi. Ako je plac na rav noj po vr {i ni, {to zna ~i da ni je ne ka niz br di ca, ce na je vi {a. Na ce nu uti ~e i ste pen sre |e no sti in fra struk tu re. S

ima do sta. Vi kend ku }i ca od 60 me ta ra kva drat nih sa pla cem od 2.000 kva dra ta pod vo} wa kom mo è se na }i za 25.000 evra. Na rav no, ima i sku pqih, ali to su ve} ku }e- ka è Agent pro da je agen ci je „Ro jal ne kret ni ne” So wa Pe ji}. Vi kend-ku }i ce, ko je su gra |e ne se dam de se tih go di na na Fru {koj go ri ne ka da su slu ì le kao me sto gde se vi ken dom od la zi na od mor, dok su da nas iz gu bi le taj smi sao. Sa da ih ku pu ju uglav nom sta ri ji su gra |a ni sa na me rom da se tu traj no na sta ne, jer su i da qe jef ti ni je od sta no va, a u eko nom skoj kri zi, ce na je je di ni uslov ko ji dik ti ra iz bor me sta sta no va wa. N. R.

nedeqa19.februar2012.

Â SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 47155 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 47156 Â SO VI klavira, solfe|a, teorije muzike. Telefon: 063/589-246. 47195 Â SO VI matematike i fizike. Profesor dolazi ku}i. Telefoni: 021/526-774, 021/6317-527, 064/953-8378. 47375

AGEN CI JA za pomo} starim, bolesnim qudima. Nudimo: gerontolo{ke medicinske kurirske, usluge i izdr`avawe. Agencija za ~uvawe dece, profesionalno, uspe{no.Telefon 021/496333. 47239 PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 47157

IZ DA JEM stan u Novom Sadu u Ulici Lilike Bem 2C. 300 metara od Futo{ke pijace. Telefoni: 069/143-5466, 063/719-6285. 47105 IZ DA JEM name{tenu garsoweru kod stanice. Telefoni: 021/6369-163, 064/304-7599. 47211 IZ DA JEM garsoweru kod Ribqe pijace, 150E. Telefon 063/255-480. 47168

IZ DA JEM jednoiposoban, nename{ten stan, visoko prizemqe, pogodan i za kancelarije, u Ulici Stevana Musi}a. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534276. 47171 IZ DA JEM trosoban prazan stan u centru Petra Drap{ina, prvi sprat na du`e vreme. Telefon 062/543-816. 47297 IZ DA JEM stan 40m2 name{ten, I. Bir~anina 3, kod Sajma. Telefon 062/771-329. 47345 IZ DA JEM lepo name{ten dvosoban stan u Ul. Novosadskog sajma br. 7-9. Telefon: 063/765-3632. 47392

ZA PO ZNA TE KUP CE hitno potrebni limanski stanovi od dvosobnog do troiposobnog!!! Pozovite 065/25-00-213. 577840 KU PU JE MO stanove svih struktura. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 577866 KU PU JE MO garsowere, jednosobne na Grbavici, ve}e stanove na keju, zemqu, prvoklasno 20ha, sala{e, ku}e, vikendice. Telefoni: 021/6215260, 021/6621797, 063598463. 47288 KU PU JEM ukwi`en jednoiposoban ili dvosoban stan za li~ne potrebe, od vlasnika 1/1. Posrednici i agencije iskqu~eni. Isplata odmah. Telefon:062/96-55-835. 47367

NO VO NA SE QE, prodajem odli~nu garsoweru od 28m2, sa odvojenom kuhiwom hitno i povoqno. Tel. 063/828-8377, www.bomil.rs. 577867 NO VA 27m2 - useqiva garsowera, odvojena kuhiwa, terasa, CG, lift, @. stanica cena sa PDV-om 32.560E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236601. 577839 CA RA DU [A NA ukwi`ena garsowera u Aleksandrovoj zgradi, 30.000. Tel. 444107, 633-7853. 577857 N. DE TE LI NA RA, odli~na, nova odmah useqiva garsowera od 24m2, cena 27.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 577869

oglasi GAR SO WE RA, uì centar, 29m2 vp, salonski tip, odli~na garsowera, ekstra lokacija, izuzetno povoqno. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 577816 GAR SO WE RA, nova, odmah useqiva, blizina Cara Du{ana, 23,5m2 v.p. Cena sa PDV-om 31.000 evra, „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 577817 UKWI @E NA garsowera na Novoj Detelinari - Veselina Masle{e, 24m2, lift, CG, PTV, odmah useqiva, cena 26.500 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618. 577822 SA TE LIT: ukwièna garsowera od 20m2, renovirana, odmah useqiva, 4. sprat, zastakqena terasa... Cena 21.000 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618. 577827 CEN TAR, Gunduli}eva ulica, odmah useqiva garsowera od 29m2 u novoj zgradi. Povoqno, 19.000E. Tel. 060/621-1685. 577918 JAN KA ^ME LI KA, odmah useqiva garsowera u zgradi, cg, parket, odli~na! 19m2 14.600 evra, VI sprat bez lifta. Predato na legalizaciju. Tel. 063/441-663, 021/526-622. 577912 NO VA DE TE LI NA RA, ukwièna garsowera 17m216.500E. Tel. 064/215-60-90, 021/526-622. 577907 HIT NA PRO DA JA! Nova GA, 27m2, Novo naseqe iza Doma zdravqa, III sprat, lift, terasa, ~isti papiri, brzo useqiva, prvoklasan kvalitet, sig. vrata, pvc, kl. parket, ital. plo~ice, cena 25.800. Telefoni: 021/425653, 063/536-212. 577939 LI MAN III, [ekspirova ulica, kod Limanskog parka, ukwièn jednosoban stan 28m2. Kuhiwa sa prozorom, renovirano kupatilo. 30.000E. Tel. 063/777-6233. 577921 JED NO SO BAN stan, M. Dimitrijevi}a, II sprat, dvori{no orjentisan, lep raspored, 44m2, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-3887. 577815 NO VI BU LE VAR, odli~an mawi 1,0 stan od 25m2, cena 27.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 577870 CEN TAR, u Sowe Marinkovi} ukwièn stan od 33m2 na I spratu, pogodan za kancelarije. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 577871 BU LE VAR, ukwièn 1.0 stan 37m2, po ceni od 36.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 577872 DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwièn, 24.000, nije fiksna cena. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 577858

dnevnik

GR BA VI CA, 32m2, jednosoban, odmah useqiv, ukwi`en, 36.200. Tel. 444-107, 6337853. 577859 NO VO NA SE QE, Bul. S. Jovanovi}a, 28m2, jednosoban, lift, terasa, odmah useqiv, 32.000. Tel. 444-107, 633-7853. 577860 BUL. KRA QA PE TRA: 37m2 jednosoban - mogu} jednoiposoban stan, 1. sprat, CG, lift, terasa, ukwi`en, useqiv, cena 38.100E - nije fiksno. Telefoni: 021/424963, 064/823-6618. 577838

JED NO SO BAN 37m2, lift, ukwièn, Bul. Kraqa Petra, useqiv. Telefon. 060/4183223 i 064/1143730. 47393 AGEN CI JA prodaje: garsoweru Sajam 28m2- 23.000e, jednosoban Spens 30m2 29.000e, jednosoban centar 35m2 - 31.000e, useqivo, ukwièno. Telefon 6618184, 6215-260, 063/598-463. 47289 PRO DA JEM garsoweru 25m2 visoko prizemqe u Mileta Jak{i}, centar ukwièna. Telefon 062/543-816. 47299

CEN TAR, novija zgrada „Aleksandar” gradwa, stan od 31m2 cena 37.100. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 577868 NO VO NA SE QE jednosoban stan, 36m2, odli~nog rasporeda, terasa, lift, ukwi`en za 32.000, Savina 32m2 odmah useqiv - povoqno. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 47317 PRO DA JE MO na Limanu jednosoban ukwi`en stan za 29.000. Telefoni: 6447-622, 063540165. 47334

PRO DA JEM garsoweru u Balzakovoj, 5. sprat, ukwi`ena. Telefon 062/543-816. 47300 VA SE STA JI ]A garsowera 26 m2 ukwi`ena odmah uslejiva, veoma korektna, CG. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 47318

M. DI MI TRI JE VI ]A, 45m2, jednoiposoban, kuhiwa odvojena, ukwi`en, 51.500. Tel. 444-107, 633-7853. 577861

GR BA VI CA, okolina Limanske pijace, u odli~noj novoj zgradi, 1,5 stan od 39m2 cena 48.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 577885 NO VA DE TE LI NA RA, mawi ukwièn 1,5 stan odli~nog rasporeda, cena 38.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 577874 NO VO NA SE QE, 37m2, na I spratu, nov odli~an 1,5 stan po ceni od 39.000 sa PDV-om. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 577875 BU LE VAR, okolina Ul. Novosadskog sajma, nov, mawi 1,5 stan, cena 37.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 577876 BU LE VAR OSLO BO \E WA - Pap Pavla: 39m2 jednoiposoban, ukwièn, useqiv, terasa, lift, CG... Cena 46.200 evra. Telefoni: 021/547-779, 064/823-6621. 577828 POD BA RA - 27m2 jednoiposoban, useqiv odmah, 2. sprat, terasa, CG. Cena 31.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6604. 577820 UKWI @EN - odmah useqiv jednoiposoban stan 38m2, CG, odli~an raspored-odvojena kuhiwa, neprolazne sobe. Cena 33.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610. 577824 UKWI @EN stan od 29m2 - u funkciji jednoiposobnog, 4. sprat, lift, CG, bez ulagawa, odmah useqiv. Cena 23.500 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610. 577825 BU LE VAR OSLO BO \E WA: 47m2, 5. sprat, lift, terasa, CG, odvojena kuhiwa, 2 sanitarna ~vora, ukwièn moè kredit. Cena 48.400E. Telefon: 021/424-963, 064/823-6607. 577832 NO VA DE TE LI NA RA: 32m2 jednoiposoban - neprolazne sobe, 4. sprat, terasa, lift, CG, dvori{na strana cena 37.100 evra - nije fiksno. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6610. 577837

oglasi

dnevnik

NOV jednoiposoban 42m2, Kisa~ka, II sprat, gleda na dvori{te, useqiv po isplati, ukwièn, 39.500. Tel. 063/517-846. 577847 CEN TAR, Radni~ka ulica, blizina Suda, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan od 29m2. Idealno za kancelarijski prostor. 32.000E. Tel. 063/504-799. 577922 PRA ZAN, odmah useqiv, ukwièn jednoiposoban stan 41m2 u Gunduli}evoj ulici. Terasa, lift. Cena 37.000E. Tel. 063/108-8017. 577923 OMLA DIN SKOG PO KRE TA, prazan, odmah useqiv stan 40m2. Ukwièn. Povoqna cena, 36.000E. Tel. 060/621-1685. 577924 NO VI BU LE VAR, nov jednoiposoban, pred useqewem, 34m2-38.000E sa PDV, IV sprat, odvojena kuhiwa, terasa, lift. Tel. 064/188-7491, 021/526-622. 577909 DA NI LA KI [A, 31m2, odli~an jednoiposoban stan, kuhiwa odvojena, II sprat, lift, terasa. Nov, brzo useqiv. Tel. 063/108-8017. 577919 LI MAN III u blizini Naftagasove zgrade, ukwièn komforan stan 41m2 + velika terasa. Moè biti 1.5. Cena 38.000E. Tel. 063/1010664. 577920 LI MAN, nov 1,5 stan, odmah useqiv i ukwièn, cena 49.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 577882 HIT NO!!! Odmah useqiv JIS, 28m2+terasa od 15m2, blizu Somborskog bulevara, PR, dvori{na strana, PVC, hrastov parket, ukwièno, novo, cena samo 25.900!!! Tel. 021/6616-324, 063/536212. 577940 NO VO NA SE QE, nov, useqiv, jednoiposoban, terasa, lift. 46m2-47.000E. Tel. 526-622, 063/147-24-40. 577915 BRA NI MI RA ]O SI ]A br. 14, ukwièn jednoiposoban stan 45m2-48.600E, ostaju kuh. elementi, klima. Pripaduju}a ostava stanu. Odli~an! Odmah useqiv! Tel. 526622, 062/150-45-32. 577916 HIT NA PRO DA JA! Odli~an, nov DS, 45m2, Salajka, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, odmah useqiv, fizi~ki odvojena kuhiwa, sig. vrata, hrastov parket, parking, cena 41.000. Telefoni: 021/425-653, 065/55-36212. 577937

HIT N A PRO D A J A! Od mah useqiv DS, 50m2, centar, Ko sov ska, I sprat, lift, dvori{na strana, nova zgrada, odv. kuhiwa sa prozorom, terasa+hl. ostava, parking, ukwièn, mogu}nost kupovine i garaè u is toj zgra di!!! Ce na 55.500. Telefoni: 021/6616324, 063/536-212. 577938 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS, 49m2, Koste [okice, II sprat, terasa, odv. kuhiwa, {pajz, nov, cena sa PDV-om samo 46.000! Telefoni: 021/425-653, 063/536212. 577941 KEJ @R TA VA RA CI JE DS, 50m2, klasi~an raspored, dvostrano orijentisan, odv. kuhiwa sa trpezarijom, pogled na Tvr|avu, lift, terasa, ukwièn, cena samo 56.900. Tel. 021/6616-324, 063/536-212. 577942 BE TA NI JA, Mi~urinova ulica u novijoj zgradi, prodajem dobar 2,0 ukwièn stan, cena 49.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 577883 NO VO NA SE QE, odli~an 2.0 stan na I spratu, kompletno renoviran od 59m2 po ceni od 54.600. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 577884 TO PLI CE MI LA NA, klasi~an dvosoban stan, kuhiwa odvojena sa trpezarijom, dnevni boravak, sp. soba, terasa, kupatilo, 46m247.400E. Tel. 062/150-45-32, 021/526-622. 577908

KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi vrhunskog kvaliteta, odli~an ukwièn stan od 64m2 sa prelepom terasom, cena 69.000 uz mogu} dogovor. Tel. 063/516-478, www.bomil.rs. 577890 LI MAN, ukwièn dvosoban stan za renovirawe, V sprat, lift, terasa, cg, 50.500E. Tel. 063/780-99-09, 021/526622. 577910 NO VO SAD SKOG SAJ MA, dvosoban, 51m2, ukwièn, terasa, parking mesto. Odli~an!!!! Tel. 064/188-74-91, 021/526-622. 577911 NOV, odmah useqiv dvosoban stan od 47m2 u ]irpanovoj ulici. Lift, terasa. Povoqno, 43.000E. Tel. 063/1088017. 577925 FU TO [KI PUT, 48m2, II sprat, bez ulagawa, kompletno renoviran, nova stolarija, instalacije zamewene. Hitno i povoqno! Tel. 060/621-1685. 577926 PRO DA JEM kompletno renoviran dvosoban stan od 50m2 na Limanu, u Ulici Narodnog fronta. IV sprat, lift, terasa. Povoqno! Tel. 063/777-6233. 577927 GR BA VI CA, ukwièn, prazan, odmah useqiv klasi~an dvosoban stan od 52m2. Ima terasu. Cena samo 46.500E. Tel. 063/101-0664. 577928 DVO SO BAN, 45m2, stan u najstroèm centru grada, pe{a~ka zona. I sprat, CG, pogodno i za poslovni prostor. Ukwièn. 36.000E. Tel. 063/504-799. 577929

U BLI ZI NI @elezni~ke stanice, odmah useqiv klasi~an dvosoban stan od 50m2. Ukwièn, III sprat, terasa. Cena 39.200E. Tel. 063/7776233. 577930 KOM FO RAN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, odvojena kuhiwa, mogu}e dobijawe dvoiposobnog, ukwièn, 52.000. Tel. 063/517-846. 577848 NOV dvosoban 44m2, centar, Temerinska, III sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, velika i dnevna i spava}a soba koje izlaze na lepu terasu, dvori{na strana, 41.000. Tel. 063/517-846. 577849 KLA SI ÂN dvosoban 48m2, Grbavica, Pu{kinova, I sprat, kompletno renoviran, ukwièn, treba videti stan, 49.500. Tel. 063/517-846. 577850 SA LON SKI dvosoban 74m2, strogi centar kod glavne po{te, III sprat sa liftom, u odli~nom stawu, dve velike sobe do ulice, terasa, odvojena kuhiwa i trpezarija, veliko kupatilo, ukwièn. Tel. 063/517-846. 577851 NO VA DE TE LI NA RA 48m2 dvosoban, 3. sprat, terasa, lift, CG, ukwièn, useqiv, dvori{na strana. Cena 46.350E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601. 577831 DE TE LI NA RA 51m2 - dvosoban stan - klasi~an raspored, ukwièn, 3. sprat, terasa, CG, odli~no stawe. Cena 38.100E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6621. 577833 GR BA VI CA - kod Limanske pijace dvosoban stan 55m2 mogu} dvoiposoban stan, ukwièn, odmah useqiv, CG, lift, terasa. Cena 56.650E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6607. 577821 OD LI ÂN dvosoban stan 64m2, lift, terasa, CG, PTV, ukwièn - useqiv. Cena 48.400 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608. 577829 DVO SO BAN, Liman II, 61m2 odli~an stan, ukwièn, moè dvoiposoban, ekskluzivna prodaja, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87. 577812 DVO SO BAN stan, Somborski bulevar, kvalitetna gradwa, useqiv za dva meseca, prvi sprat, 47m2, cena 47.000 evra, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 064/18938-87. 577818 LI MAN, klasi~an 2,0 stan od 53m2 cena 51.900. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 577877 FU TO [KA ULI CA, klasi~an 2,0 stan od 52m2, ukwièn 46.400. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 577878 NO VA DE TE LI NA RA, nov, useqiv, odli~an 2,0 stan od 48m2, III sprat, terasa, lift, cena 46.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 577879 DE TE LI NA RA, ukwièn 2,0 stan odli~nog rasporeda, 53m2 cena 31.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 577880 CEN TAR, u luks novoj zgradi 2,0 odmah useqiv stan od 44m2, cena 52.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 577881 BU LE VAR, okolina @elezni~ke stanice, ukwièn klasi~an 2.0 stan od 52m2 na III spratu, cena 45.500. Tel. 636-8429. 577886

nedeqa19.februar2012.

CEN TAR, Vojvode Mi{i}a, ukwièn odli~an 2,0 stan na II spratu cena 51.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 577873 LI MAN I, 53m2, dvosoban, terasa, ukwièn, odmah useqiv, 53.000, cena nije fiksna. Tel. 444-107, 633-7853. 577862 POD BA RA, 60m2, dvosoban stan na prvom spratu, dve terase, ukwièn 51.500. Tel. 444-107, 633-7853. 577863 BU LE VAR OSLO BO \E WA!!! Stan od 48m2 u hitnoj prodaji u zgradi sa liftom, brzo useqiv!!! Tel. 065/2500-213. 577841 LI MAN II!!! Komforan dvosoban stan u zgradi sa liftom, svetao, ukwièn useqiv po dogovoru. Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 577842 MAK SI MA GOR KOG!!! Dvosoban stan odli~nog rasporeda zgodan za vi{e namena kod Suda!!! Pozovite!!! Tel. 065/25-00-213. 577843 CEN TAR- noviji, odli~an dvosoban stan 47m2 na drugom spratu sa liftom, 52.500. ukwièn. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 47303

LI MAN jedan klasi~an dvosoban stan, lepog rasporeda 56m2 ima terasu, dvostrano orjentrisan. Telefoni: 528137, 063/538-166. 47316 PRO DA JE MO klasi~an dvosoban stan 57m2 na Limanu za 51.500. odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540165. 47337 PRO DA JE MO dvosoban stan 63m2 u Du{ana Vasiqeva ulici, cena 53.000. Telefon 6447-622. 47338 PRO DA JE MO dvosoban stan Kej @rtava racije, cena 67.000, odmah useqiv, lep pogled. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 47339 PO Ê TAK Grbavice, klasi~an dvosoban stan 52m2, ukwièn, nià spratnost, cena 46.500. Telefon 6624218. 47354 BEZ PO SRED NI KA, prodajem stan Bulevar oslbo|ewa 51m2 5 sprat, bez ulagawa, useqiv, ukwièn, moè na kredit. Telefon 064/12847-49 47378 NO VO NA SE QE jednoiposoban stan 43m2 na prvom spratu, ukwièn, odmah useqiv, gleda na mirnu stranu, 33.500. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 47302 VOJ VO DE MI [I ]A 40m2 u funkciji jednoiposobnog, prvi sprat, visoki plafoni, pogodno i za kancelarije i sli~no, ukwièn, 45.300. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 47306 HIT NO! Novo Naseqe blizu robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 u zgradi sa liftom za 39.500 nije fiksno. Telefoni: 528-137, 661-2262. 47307

nedeqa19.februar2012.

NO VO NA SE QE nov, ukwièn jednoiposoban stan 35m2, odmah useqiv poluname{ten, lift, terasa, tre}i sprat. Telefoni: 528137, 063/538-166. 47313 PRO DA JE MO jednoiposoban stan 45m2 na Novom Nasequ za 32.000. odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540165. 47335 PRA VI jednoiposoban stan 44m2 bez ulagawa, u odli~nom stawu, Novo naseqe, ukwièn, cena 36.000. Telefon 6624-218. 47355 JED NO I PO SO BAN, 42 m2, kod Betanije, ~etvrti sprat, lift, terasa, useqiv, ukwièn. Telefon: 060/418-3223 i 064/1143730. 47394

NO VO SAD SKOG SAJ MA, 72m2, dvoiposoban, ukwi`en, dva sanitarna ~vora, zgrada od fasadne cigle, 70.000. Tel. 444-107, 6337853. 577864 BU LE VAR OSLO BO \E WA, 2,5 renoviran stan od 60m2, cena 51.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 577887 GR BA VI CA, noviji 2,5 stan od 66m2, ukwi`en, na II spratu sa liftom, cena 68.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 577888 BU LE VAR EVRO PE, u luks „Zoned”-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2,5 stan, cena 55.500 uvra. Tel. 63-66952, www.bomil.rs. 577889

EKS TRA PO NU DA: dvoiposoban 54m2 Bulevar Evrope, nov, odmah useqiv, upotrebna dozvola. Zonedova zgrada: 2 lifta, terasa, CG... Cena 55.620 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6607. 577836 MAK SI MA GOR KOG, dvoiposoban stan 58m2, terasa, ukwièn, kompletno renoviran. Dvori{na strana. Hitno! 51.500E. Tel. 063/7776233. 577931 MA JE VI^ KA ulica, 61m2, odli~an, odmah useqiv dvoiposoban stan u novoj zgradi. II sprat, terasa. Povoqno! Tel. 063/108-8017. 577932 PA RI SKE KO MU NE, na prodaju stan, adaptiran u dvoiposoban, 53m2. Lift, terasa. Povoqna cena, 41.200E! Tel. 063/692-917.\ 577933 PRO DA JE se odli~an ukwièn 2,5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle cena 56.650. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 577891 [ON SI, na Novom nasequ, sre|en, kompletno renovirano - kupatilo, kuhiwa... originalno 2,5 stan odli~nog rasporeda, u zgradi sa liftom cena 63.800. Tel. 636-8429, 063/828-83-77, www.bomil.rs. 577892 LI MAN, originalno 2,5 ukwièn stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 61.800. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 577893 @. STA NI CA, ukwièn 2,5 stan od 64m2, IV sprat, lift, cena 59.400. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 577896

oglasi

KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 577897 CEN TAR u Ulici Vase Staji}a, odli~an 3,0 stan od 83m2 na I spratu pogodan i za poslovni prostor. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 577898 SUN Â NI KEJ, kompletno renoviran, luks 3.0 stan na I spratu. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 577899 NO VI BU LE VAR, nov, ukwièn i useqiv 3,0 stan od 64m2 odli~nog rasporeda, III sprat sa liftom, cena 60.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 577894 LI MAN 2, odli~an 3,0 stan od 75m2 cena 67.000 nije fiksno. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 577895 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, ukwièn, noviji trosoban stan, III sprat, terasa. Mogu}nost prodaje sa garaòm i name{tajem. Povoqno. Tel. 063/108-8017. 577934 HIT NA PRO DA JA!!! Odli~an TS, 75m2, Liman II, odmah useqiv, ukwièn, za renovirawe, perfektan raspored, dvori{na strana, dva sanitarna ~vora, cena 61.500. Telefoni: 021/425653, 063/536-212. 577936 NOV trosoban 93m2, Grbavica, Danila Ki{a kod OTP banke na Bulevaru, I sprat, dve terase, dva kupatila, useqiv, ukwièn, mogu}e pregraditi u dva stana, 93.000. Tel. 063/517-846. 577852

SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, gleda i na ulicu i na dvori{te, pogodan za poslovni prostor, ukwièn, 85.000. Tel. 063/517-846. 577853 KLA SI ÂN trosoban 70m2, Bulevar oslobo|ewa kod Betanije, vojna zgrada, fasadna cigla, IV sprat sa liftom, ostava, ve{ernica na spratu, odvojena kuhiwa, dva kupatila, ukwièn, dvori{no, 72.000. Tel. 063/517846. 577854 SA LON SKI trosoban 93m2, centar, Straìlovska, III sprat, dvostrano orijentisan, ukwièn, 85.000. Tel. 063/517-846. 577855 NO VO NA SE QE - 71m2-odli~an trosoban stan, renoviran, 1. sprat, terasa, lift, CG, ukwièn, odli~an raspored. Cena 63.900E. Telefoni: 021/6614-200, 064/8236621. 577830 LI MAN I, 90m2, nov trosoban, ekstra stan, moè biti troiposoban, velika terasa. Tel. 444-107, 633-7853. 577865 NO VI SAD, Nova Detelinara, nov, ekstra, neuseqavan, komfo ran, tro so ban, dupleks, odvojena kuhiwa, prirodna ventilacija, terasa, 75m2-55.000E. Hitno! Tel. 021/526-622, 064/188-7491. 577913 OD LI ÂN trosoban stan, 1. sprat, 78m2, ukwièn, Liman 4, vojna zgrada, 1.300 kaplara broj 16. Telefon 063/524-133. 45928 CEN TAR, Izvr{no ve}e, 95m2, trosoban salonski stan, prvi sprat, dvostrano orjentisan, CG, velika terasa, bez posrednika, 105.000. Telefon: 063/5020-25. 46231 RAD NI^KA, trosoban salonski stan 101m2 na prvom spratu, dvostrano orijentisan. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 47309 LI MAN, odli~an, odmah useqiv, trosoban stan 80m2, ~etvrti sprat, lift, ukwièn, dobra zgrada. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 47315 ZO NA BU LE VA RA, u blizini Futo{ke pijace, klasi~an trosoban 84m2, niè spratnosti, ukwièn, odli~an raspored, cena 77.000. Telefon 6624-218. 47356 TRO SO BAN, 80m2, Ul. Novosadskog sajma, lift, terasa, ukwièn, lep raspored. Telefon: 060/4183223 i 064/1143-730. 47396 RU ME NA^KA, dvoiposoban stan 61m2, ukwièn, odli~nog rasporeda, povoqno, pozovite. Telefon 528-137, 063/538-166. 47304 SE QA^KIH BU NA zgrada od crvene cigle, stan 76m2 odli~nog rasporeda, na prvom spratu, sa pogledom na park. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 47308 LI MAN TRI odli~nog rasporeda dvoiposoban stan 71m2 na tre}em spratu, ima terasu. Telefon 528-137, 063/538-166. 47310

dnevnik

DI MI TRI JA AVRA MO VI ]A stan 75m2 u veoma korektnom stawu, ukwi`en, ima terasu, lift, za 66.000 uz dogovor. Telefoni: 528137, 063/538-166. 47312

PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/5090-30. 46272

TRO I PO SO BAN, Suboti~ki bulevar, bliè Limanu, 85m2, odli~an stan, preporu~ujemo, cena: 77.000 evra, „Kvart”. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 577814 LI MAN, odli~an 3,0 stan u funkciji 3,5 stana, na I spratu, cena 74.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 577900 NO VO NA SE QE, fasadna cigla, 3,5 stan od 86m2 na II spratu po ceni 77.250. Tel. 6368-429, www.bomil.rs. 577902 GR BA VI CA, prodajem nov useqiv luks i ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu. Tel. 063/82883-77, www.bomil.rs. 577903 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda po ceni 88.600. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 577904 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, salonski 4,0 stan od 104m2, cena 118.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 577905 NO VA DE TE LI NA RA, nov brzo useqiv 4,0 stan od 101m2, cena 72,900 sa PDVom, moè kupovina putem kredita... Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 577901 U BLI ZI NI KE JA u Ulici Du{ana Vasiqeva na prodaju stan od 110m2. Lift, terase, odli~na zgrada, ukwièn. Tel. 063/108-8017. 577935 HIT NO!!! Brzo useqiv ~etvorosoban stan na Bulevaru 120m2, 3. sprat, terasa, lift, CG, perfektan raspored, moè kredit. Cena 105.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601. 577823 SA LON SKI!!! Odli~an stan niè spratnosti kod Dunavskog parka!!! Za informacije pozovite 063/500213. 577844 PARK SI TI!!! êtvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Tel. 063/500213. 577845 KOD OSNOV NE [KO LE!!! Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwièn, useqiv po dogovoru. Tel. 065/25-00-213. 577846 Ê TVO RO SO BAN dupleks od 104m2 na Grbavici - preko puta limanskog doma zdravqa. Ukwièn, odmah useqiv, u osnovi dvosoban stan od 62m2, gore 2 sobe i kupatilo... Cena 84.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6608. 577835 Ê TVO RO SO BAN dupleks - 90m2, ]irpanova ulica. Odmah useqiv, pred ukwi`bom. Cena 67.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/8236604. 577826 LI MAN DVA ~etvorosoban lep stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwièn. Telefon 528-137, 063/538-166. 47311 SO WE MA RIN KOVI] 5 salonski visoki parter 107m2 1170 E/m2 vlasnik. Telefon 064/43-11-322 46043

RIBWAK!!! Dowi put, 800 m i 530 m. Telefon: 064/5999-333. 47101 HIT NO i povoqno prodajem ku}u, kod èlezni~ke stanice. Moè i zemena za stan uz doplatu. Telefon: 064/611-73-75. 47383 NO VI SAD, ku}a 215m2, plac 480m2, 4 odvojena komforna stana (73m2, 63m2, 47m2 i 33m2) tri ozidane garaè koje se mogu pretvoriti u stambeno-poslovni prostor. Moè zamena za stan uz doplatu-90.000E. Tel. 526622, 063/11-24-911. 577914 PRO DA JEM plac sa ku}om za adapataciju ili ru{ewe kod {kole milicije u Sremskoj Kamenici. Povoqno! Tel. 060/621-1685. 577917 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 90.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.rs. Tel. 444-107, 633-7853. 577856 GRA \E VIN SKI PLAC, Bocke 10 ari, ukwièn, pogled, infrastruktura, vredi pogledati!!! Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97. 577813 PLAC Adice Sime [olaje 400m2 sve na placu. Telefon 062/890-11-99. 47295 KU ]A Adice Qubice Ravasi, plac 800m2, ku}a oko 300m2. Telefon 062/890-1199. 47294 PO VOQ NO prodajem ku}u u Ba~kom Gradi{tu 90m2, sa zemqi{tem 500m2 i wivom 392m2, blizu centra i vode (pecaro{i). Telefon 063/766-7350. 46271

MAGACINSKI PROSTOR ili radionica na ulasku u Ba~ki Jarak, na glavnom putu. Hala 11x7 i dvori{te 20 m2. Telefon 064/1922-001. 47114 LO KAL u Jevrejskoj ulici 18m2-pasa`, prazan useqiv, cena 16.000 evra. Telefon: 021/424-963, 064/823-6608. 577834 NA TE ME RIN SKOJ ulici br. 28 izdajem lokal od 25m2 (sada farbara). Telefon 021/552-123. 47102 IZ DA JE se lokal, Bulevar oslobo|ewa Novi Sad, 130m2 sa jednom kancelarijom i bilbordom. Telefon 063/86-01-192. 47166 IZ DA JEM lokal na Bulevaru oslobo|ewa, 33m2, dvori{no orjentisan, cena 100E. Telefon: 063/536-271. 47240 PRO DA JA - hitno lokal Danila Ki{a, uli~ni 35m2. Telefon 062/89011-99. 47296

PO SLOV NI PRO STOR, namena kancelarije, Nova Detelinara, 130m2 u dva nivoa, cena 500 evra/m2, „Kvart”. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87. 577819

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

IZ DA JEM gara`u, 17m2, Ul. Starine Novaka 15 - 21 u dvori{tu zgrade, cena 50 E. Telefon: 063/536-271. 47241

KU PU JEM sve vrste automobila. Pla}am maksimalno na licu mesta. Dolazim odmah po pozivu. Telefoni: 064/337-7695, 824-611, 062/823-1298. 45740

PRODAJEM ~etvorostranu ma{inu za drvo. Tel. 890216. 45732

JOR GAN XINI CA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463362. 46535 BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 47085 KRO JA^: {ivewe pantalona i sukwi, popravke raznih vrsta. Najpovoqije u gradu. Temerinska 8, dvori{te. Telefon 6612-570 od 9-12 i 1519. 47353 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 47433

PRO DA JEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 46221 KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 46222

KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 44673

PO TREB NA `ena za ~uvawe i negu bake na 24 ~asa, plata po dogovoru. Telefon 063/714-02-01. 47298

DR VA i ugaq na prodaju. Telefon 064/95-33-943. 47154 PRO DA JEM drva bukva, bagrem, prevoz gratis. Telefoni: 063/77-19-142, 061/61722-19. 47173 KU P U JEM sta re auto mo bi le, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ka ro se ri je, ~i sti mo po drume, ta vane, odno si mo {ut. Tele fo ni: 6618846, 063/8485-495, 064/9533-943. 47329 PRO DA JEM opremu za frizerski salon, hitno, povoqno. Telefon: 021/423188 i 063/821-32-88. 47494

Posledwi pozdrav

SE]AWE

POMEN

Pro{le su dve tu`ne godine od kako nas je napustila na{a voqena mama i sestra

Pro{lo je 40 dana od kada nije sa nama na{

Bo `i dar Ne {in Pi ro ne Dra gi wi Li ~i na

od sestre De san ke i zeta Ace Omer ba {i}.

Bo siq ka Pro da no vi}

Zar je mogu}e tri godine bez tebe?

Uvek }emo se se}ati wenog lika i wene dobrote.

@ivot je tren, a na{a qubav prema tebi ve~na.

Wena }erka Na ta {a, se stre i brat sa fa mi li ja ma.

Tvoji naj mi li ji.

47301

47414

47484

TROGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav sestri

19. 2. 2009 - 19. 2. 2012.

Mi lan Ma li vuk Puno te volimo, mnogo nam nedostaje{. Tvoja po ro di ca. 47457

Na{im dragim roditeqima.

Dra gi wi Li ~i na Go ri ca Go vor ~in od: sestre Ne ven ke Pro le sa sinovima Mi lo {em i Bo ri sla vom.

svom u~itequ i iskrenom prijatequ, vizionaru i humanisti, ~oveku koji je ostavio neizbrisiv trag u `ivotima moje porodice svojim dobronamernim i iskrenim savetima, kada mi je bilo najpotrebnije. Dr Mi len ko Ko lar ski sa suprugom Sne `a nom i sinovima Vu ka {i nom i Mla de nom.

S tugom i ponosom, k}erke Mil ka i Ra doj ka sa po ro di ca ma. 47114

Posledwi pozdrav miloj sestri

Posledwi pozdrav sestri

GODI[WI POMEN

Dra gi wi Li ~i na Dra gi wi Li ~i na

POMEN Dana, 22. februara 2012. godine navr{i}e se tri godine od kako nije sa nama voqeni i po{tovani otac, deda i tast

19. 2. 1995 - 19. 2. 2012. 17. 8. 2011 - 17. 2. 2012.

47245

47486

OG-2

Sa tugom ~uvamo uspomenu na wu.

\u ro Kne `e vi} Sta na Kne `e vi}

Vi ta, Vi to mir ka, Sa {a i Mi ha i lo.

prof. Alek san dru Kr sti }u

od: sestre Mar te i zeta Mir ka Bo ro mi sa sa }erkom Sve tla nom, zetom Bran kom i unukom Da ni lom.

na ve~ni po~inak od: sestre Bo `i ce Ata nac ko vi} sa sinom ^e do mi rom, k}erkom Slav kom, snajom Slo bo dan kom, zetom Bo ri sla vom, unukom Sta {om, Sta ni sla vom i Ste fa nom.

Ma ri ja Gu cu wa ro|. Ja ni} 19. 2. 2011 - 19. 2. 2012. Uspomenu na wu ~uvaju sa qubavqu i dubokim po{tovawem sin Jo ca, k}erka Ve ra, snaha Du da, zet Ba ta, unuci Mi lan, Ste vi ca i Jo va na sa po ro di ca ma. 47425

47482

47481

Posledwi pozdrav tetki

SE]AWE na dragog supruga

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 72. godini preminuo na{ dragi tata

Du {ku Mar ko vi }u

Du {ko Mar ko vi}

Uro{ Mi lo {e vi} Vreme prolazi i donosi surovu stvarnost `ivota bez tvoje mudrosti i pravednosti koja nas je dr`ala na okupu. Zauvek te ~uvamo od zaborava.

]erka Qi qa na sa po ro di com.

Dra gi wi Li ~i na

Bran ka J. Le ki }a advo ka ta 21. 2. 2009 - 21. 2. 2012.

od wenog Du {a na Uru ka lo sa sinovima An dri jom, Mi ro sla vom i Ser ge jom.

S qubavqu ~uvam najlep{e uspomene na tebe.

S qubavqu i po{tovawem, Du da, Mi li ca i Mir ja na sa po ro di ca ma.

Supruga Mi le na. 47479

47463

POMEN

AGEN CI JI â&#x20AC;&#x17E;BOMILâ&#x20AC;?, potreban agent prodaje. Tel. 636-6952. 577906 RAD NI CU za kwigovodstveno-op{te poslove i znawe elektronskog pla}awa. Telefon: 021/423-386. 47151 AGEN CI JI za zapo{qavawe potrebne: gerontonegovateqice, bebisiterke, medicinske sestre. Organizujemo kurs za gerontonegovateqice, cena 27.000 u tri mese~ne rate. Telefon 021400148. 47238

Posledwi pozdrav sestri

nedeqa19.februar2012.

47420

Dana, 21. 2. 2012. navr{i}e se 3 godine od smrti na{eg

Posledwi pozdrav sestri

Sahrana je 20. 2. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima. Posledwi pozdrav od Sa {e i Mar ka. 47454

47455

Posledwi pozdrav dragom ocu

SE]AWE

2003 - 2012.

Dra ga Ra doj ~i} 1936 - 2011.

Je li ca Ka sa pov 1931 - 2002.

Ste van Ka sa pov 1928 - 2003.

Dra gi wi Li ~i na Se}aju Vas se porodice: Ra doj ~i}, Pa vlo vi} i Pa ni}.

47447

Bran ka J. Le ki }a

od: brata Mo mi ra Uru ka lo, snaje Bo `a ne i dece Va we i Ni ne.

O`alo{}eni: }erka Bran ka, zet \or |e i unuk Da ni lo.

47478

47453

Du {ku Mar ko vi }u od: sina ^a sla va, snaje Ta we i unuka Bor ne i Fi li pa. 47456

Ve se lin Pet ko vi} Sa qubavqu ~uvamo uspomene na tebe. Su pru ga i }er ke. 47441

^iTUQe l POMeni

nedeqa19.februar2012.

Na{ vo qe ni

dnevnik

Po sled wi po zdrav na {em dra gom i po {to va nom

Sa tu gom i bo lom oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i po zna ni ke da je pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac i de da

prof. dr Alek san dar Kr sti} pre mi nuo je u su bo tu, 18. fe bru a ra. Is pra }aj sa Grad skog gro bqa u No vom Sa du, bi }e 21. fe bru a ra, u 10.30 ~a so va, a sa hra na na Top ~i der skom gro bqu u Be o gra du, istog da na u 15 ~a so va. Uvek }e bi ti u sr cu i mi sli ma: su pru ge Je li sa ve te, si na Vo ji sla va, }er ke Iva ne unu ka Alek san dra i Ve dra na, sna je Sve tla ne i ze ta Dra `e na.

Tu go mir Mi {i} 1931 - 2012. Sa hra na je 20. 2. 2012. go di ne, u 13.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

prof. dr Alek san dru Kr sti }u

O`a lo {}e ni: su pru ga Vi do sa va, si no vi Bu di mir i Mi lo van, sna ha Dra ga na, unu ci Bi qa na, Sa wa i Dra gan.

47466

S ve li kom tu gom i ne iz mer nim po {to va wem opra {ta mo se od na {eg ku ma

47419

Z B O G O M

od svih za po sle nih In sti tu ta za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne - No vi Sad.

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i kom {i je da je na {a dra ga sve kr va, ba ka i pra ba ka

335/P

Alek san dru Kr sti }u Sa {i dr Alek san dra Kr sti }a

ro|. Lec ki

Bio si nam di van pri ja teq, ne se bi ~an ~o vek i ve li ki le kar. Hva la!

Po ro di ca De li}.

Po ro di ca Ve} ka lov.

47468

47470

Po sled wi po zdrav na {em dra gom pri ja te qu

Ri go Er `e bet

Po sled wi po zdrav po {to va nom ko le gi

pre mi nu la u 91. go di ni. Sa hra na mi le nam po koj ni ce je u po ne de qak, 20. 2. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Ka to li~ kom gro bqu u Fu to {koj uli ci. O`a lo {}e na po ro di ca. 47446

Po sled wi po zdrav na {oj Ba zi

Mi la nu Ke ~i

Sa bo lom i tu gom oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je u 70. go di ni pre mi nuo Dra gi Ke le, uvek }e te pam ti ti ko le ge sa Kli ni ke za psi hi ja tri ju. 334/P

prof. dr Alek san dru Kr sti }u od po ro di ca: Kre si} i Pa run.

Evi ci \ur |u lov

Sa ve li kim bo lom i tu gom opra {ta mo se od na {eg dra gog pri ja te qa

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da nas je 17. fe bru a ra, u 85. go di ni, na pu sti la na {a

Bo {ko Cr ni Sa hra na je oba vqe na u ^u ru gu, 18. 2. 2012. go di ne. O`a lo {}e ni: su pru ga Vi da, }er ke Mir ja na i Bi qa na, ze to vi Jo van i Vla dan i unu ~ad: Je le na, Mi lo{, Mi li ca, Ma ri ja, Qu bi ca i Mi le na.

Unu ke Bi qa na i Iva na sa po ro di ca ma.

47451 47407

47490

Po sled wi po zdrav ~i ka Ra di.

Po sled wi po zdrav dra goj se stri

Na {a dra ga ma ma, ba ka, pra ba ka i ta {ta

prof. dr Alek san dra - Sa {e Kr sti }a

Ra din ka Pir ti} - Te ti ca

Sa u ~e stvu je mo u bo lu na {e Je le i we ne po ro di ce.

Wen ve dar duh i bes kraj na qu bav uvek }e bi ti uz nas. Sa hra na }e se odr `a ti u ne de qu, 19. fe bru a ra 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na Be{ ~an skom gro bqu.

Evi ca \ur |u lov

Ra da Mo le rov

ro|. Og we no vi} 1929 - 2012.

Qi qa, Ne ma wa, Ni ko la, Be ba i Mi ki.

Qu bi ci Ku zma no vi}

Se le na i Mo mir Plav {i} sa po ro di com.

sa hra we na je u sre du, 15. fe bru a ra, na gro bqu, u Srem skoj Mi tro vi ci.

O`a lo {}e na po ro di ca Ve li mi ro vi}.

O`a lo {}e ne }er ke Ja smi na i Qi qa na sa po ro di ca ma. 47462

Po sled wi po zdrav mom do brom kom {i ji

Ra de tu Mo le ro vu

47409

47471

Bo {ku

po sled wi po zdrav od po ro di ce Sa vin.

47452

47493

Po sled wi po zdrav

S E ] A W E

T U @ N O S E ] A W E

Pe tar Isa kov

Slo bo dan Pe tro vi}

19. 2. 1960 - 19. 2. 2012.

21. 2. 2000 - 2012.

Ve ruj nam da }e mo ti sno ve is pu ni ti, jo{ uvek si vo qen i ne za bo ra vqen.

od Br zak D. Ma ja, Zo ra, Dra ga i Mi ra. 47476

47474

od: bra ta Jo vi ce, Na de i wi ho ve de ce.

Dra gom kom {i ji

47363

Mi ro slav Pej ~i} Va len ti ni ^on to{

Pro {lo je dva na est go di na od ka ko si ti ho i ne ~uj no iza {ao iz na {ih `i vo ta. Vre me pro la zi, ali ti i da qe `i vi{ u na {im uspo me na ma i sr ci ma. Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Mi lu {ka i }er ka So wa sa po ro di com. 47180

Po sled wi po zdrav pri ja te qu i kom {i ji

dra gom

Dra ga Ti na, za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma.

od po ro di ce Ko va ~e vi}.

Tvo ja kom {i ni ca Go ca sa po ro di com.

47448

47449

^iTUQe l POMeni

dnevnik

nedeqa19.februar2012.

Upo ko jio se u Go spo du na{ ple me ni ti i vo qe ni su prug, otac, tast i de da.

Po sled wi po zdrav dra gom Bra ci

Opra {ta mo se od na {eg naj dra `eg te ~e i ze ta

Pro to pre zvi te ra sta vro fo ra Je vre ma Ran de qa

Je vre mu Ran de qu od po ro di ce Mi {i} Ni ko le.

We go vi: Evi ca, Dra go mir, Sa wa, Ma ja, Di mi tri je Da mja nov i Sve tla na, Ne boj {a i Oqa Ma ru {i}.

Pro to pre zvi ter sta vro for Je vrem Ran deq

47459

47473

1929 - 2012. Za u po ko je na li tur gi ja }e se slu `i ti u Us pen skoj cr kvi, u po ne de qak, 20. fe bru a ra, u 9 sa ti, ope lo je u 12 sa ti, a sa hra na na Us pen skom gro bqu u uli ci No vo sad skog saj ma, u 15 ~a so va.

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {em dra gom

We go vi naj mi li ji: su pru ga \ur |in ka, sin \or |e, }er ka Mi li ca Sto ja di no vi} sa po ro di ca ma.

Sa ve li kom za hval no {}u za na {e pre div no de tiw stvo opra {ta mo se od na {eg naj mi li jeg de ke

Dra gom i ple me ni tom ~i ka Je {i

47469

Dra ga nu Ga bo ro vu dipl. gra|. in`.

Za u vek nas je na pu stio na{ naj mi li ji ta ta, pri ja teq i de ka.

obe le `i }e mo da nas, 19. 2. 2012. go di ne.

We go vi unu ci: Ne nad, Pre drag, Dra go slav, Na ta {a i Bo {ko.

O`a lo {}e na po ro di ca Ga bo rov. 47379

Da na, 17. fe bru a ra 2012. go di ne pre mi nu la je u 88. go di ni na {a dra ga maj ka, ba ka i pra ba ka.

Pro te Je vre ma Ran de qa

Pro ti Je vre mu Ran de qu po sled wi po zdrav. Ne da Mi mi ca - Du ki}. 47477

47475

3 Pro to pre zvi ter sta vro for Je vrem Ran deq

Na {em dra gom ~i ka Je {i

Po sled wi po zdrav na {em dra gom

Za u vek }e mo no si ti u sr cu we go vu do bro tu i to pli nu. We go vi: Mi li ca i Mi {a Sto ja di no vi} sa ro di te qi ma Mi lu {kom i Dra ga nom i de com Dra go sla vom, Na ta {om i Bo {kom. 47472

Qu bi ca Ku zma no vi} ro|. Ja ko tin

pro ti Je vre mu Ran de qu

Po {to va nom i iskre nom pri ja te qu na {e po ro di ce

Sa hra na je 20. fe bru a ra 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

pro ti Je vre mu Ran de qu

po sled wi po zdrav.

O`a lo {}e na po ro di ca Ja ko tin.

Po ro di ca Gru ji}.

od: we go ve sna he Dra gi ce, si no vi ce Mi re, unu ka Ste va na i ze ta @iv ka.

47480

47483

47443

Dra ga na {a maj ka

Po sled wi po zdrav na {oj dra goj

Pro to je re ju - sta vro fo ru Je vre mu Ran de qu Ve ~an po koj i mir u Car stvu ne be skom.

Po sled wi po zdrav i zbo gom na {em dra gom i ple me ni tom pri ja te qu pro ti

Opra {ta mo se od po {to va nog pri ja te qa, Go spo di na Pro te

Iva na, Ci ca i Mir ja na [a pi na. 47487

Qu bi ca Ku zma no vi}

Qu bi ci Ku zma no vi}

po ~i vaj u mi ru.

Unu ka Qu bi ca i pra u nu ka Kri sti na.

47444

Sa tu gom u sr cu opra {ta mo se od na {e se stre i tet ke

Za wom tu gu ju: se stra Ve ri ca, {o gor \or |e i Zo ran.

Qu bi ci Ku zma no vi}

Pre mi nuo je na{ ple me ni ti i po {to va ni zet i te ~a

od po ro di ca: Ja ko tin i Haj duk.

Je vre mu Ran de qu

Po ro di ca Pla zi na.

47464

47485

Po sled wi po zdrav dra gom

Dra gom ve ~i tom pri ja te qu

Je vre ma Ran de qa

Po ro di ca [e {kar i Mar kov.

47489

47445

Po sled wi po zdrav dra goj tet ki

Po sled wi po zdrav dra goj

S oso bi tim po {to va wem opra {ta mo se od

Je vrem Ran deq Pro to pre zvi ter sta vro for

Qu bi ce Ku zma no vi}

Qu bi ci Ku zma no vi}

Se stra Ra doj ka, se stri ~i na Ol gi ca sa po ro di com.

od Jer kov Jo vi ce i Mi re sa po ro di com.

47492

47450

~i ka Je {i

Je vre mu Ran de qu Ve li ko hva la za sve {to je u~i nio za nas.

Opra {ta mo se sa du bo kom tu gom i qu ba vqu: Mi li ca, Ne ve na i Sve to zar.

od Dra ga na i Ve re sa po ro di com Pe tro vi}.

Po ro di ca ^e ki}.

Je vre ma Ran de qa Pro to pre zvi te ra sta vro fo ra za ~et ni ka iz grad we hra ma Pre no sa mo {ti ju Sv. Sa ve. Gor da na i Vla sti mir Ma ti}.

OG-1

47460

47467

47465

tv program

nedeqa19.februar2012.

08.00 09.00 11.00 13.00 13.45 14.30 16.00 16.40 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Приче из књижаре Портрет привредника Више од откоса Наша земља, филм Арт бокс Ћаскање Здравље и Ви И-вести Војвођанске вести Улови трофеј Тема недеље Војвођанске вести Лице с насловнице Војвођанске вести Филм

Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић

Нови таблоид НС Тема емисије је љубав и брак у ова модерна, транзициона времена. Гости: Јелена Пудар и Милан Ђурђевић, чланови групе „Неверне бебе”, Дорис Бизетић, мултимедијална личност и Вања Булић, писац и новинар. Уредници и водитељи: Наташа Илић-Јовановић и Александар Филиповић (РТВ 1, 14.00) 08.05 Цртани филмови 08.40 Острво Црног гусара, цртани филм 10.00 Све о животињама 10.30 Кад зазвони 11.00 Бразде 12.00 Вести 12.10 Зелени сат 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид НС 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо 15.30 Чари риболова 16.00 Ток шок 16.50 ТВ минијатуре 17.00 ТВ Дневник 17.20 Све(т) око нас 17.45 ТВ минијатуре 17.55 Инспектор, филм, 2. део 19.20 Капљица 20.10 Живот 21.00 Ловац 22.00 Војвођански дневник 22.30 Спортска хроника 23.00 Грување 23.55 Ловац 00.40 Инспектор, филм, 2. део 02.00 Све(т) око нас 02.25 Нови таблоид НС

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.50 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00

Кухињица-мађ. Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Франк Рива Сунце под кишобраном Програм за децу (слов) Духовка: ТВ архива-75 година писца П. Грње (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Баразда, емисија за пољопривреднике (мађ) Мађарска народна музика „Дуриндо“ 2010, 2. део Заједно Памтим моје село Локве, док.филм на румунском језику са срп титл. Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Борба за слух (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Баразда, емисија за пољопривреднике (мађ) ТВ Магазин (рус) Дотики, породични магазин (слов) ТВ Спорт (мађ) Франк Рива ТВ Продаја

06.05 08.00 09.06 11.01 12.35 13.00 13.15 13.29 14.12 14.54 15.15 16.03 17.03 17.35 18.24 18.59 19.30 20.05 20.55 22.49 23.45 00.03 02.06 02.36 03.17 04.03 04.58 05.48

08.20 09.15 09.35 10.00 12.00 12.30 13.00 13.05 13.30 14.00 14.05 16.00 16.05 17.00 17.05 17.35 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00

Јутарњи програм Јутарњи Дневник Жикина шареница Дизни на РТС 7 РТС дана Дневник Спорт плус Балканском улицом Време је за бебе Гастрономад Сат Бела лађа Задња кућа Србија Заборављени умови Србије Сасвим природно Слагалица Дневник Бела лађа Ја имам таленат (полуфинале 4) Пацифик Дневник Егзит Задња кућа Србија Балканском улицом Гастрономад Сат Бела лађа Верски календар

Серија Време је на мојој страни Повратак у рај Серија Најбољи лек Азбука родитељства Вести Седам НС дана Лична грешка Вести Инспектор Морс Вести Серија Вести Вреле гуме Храна и вино Време је на мојој страни Објектив Човек лав Ево нас код вас Серија Објектив Седам НС дана Инспектор Морс

Селма Хајек

10.15 АТП Ротердам 1/2 Финале 14.00 АТП Ротердам финале 16.00 Шкотска лига: Хибернијан – Селтик 19.00 НБА: Њујорк – Далас 21.30 КХЛ: Спартак – СКА 23.15 ФА куп: Ливерпул – Брајтон 23.10 Аргентинска лига: Унион - Бока Јуниорс 01.00 Холандска лига: Ајакс – НЕЦ 02.45 ФА куп: Стивенаг – Тотенхем

Без цензуре Зашто у Србији има много незапослених ? Ко је крив за високу незапосленост? Како се запослити? Одговоре на ова питања даће Мирослав Васин, покрајински Секретар за рад и запошљавање, Владимир Срдић, директор Покрајинске службе за запошљавање, Горан Милић, секретар Већа Савеза самосталних синдиката Војводине и Бранко Драгаш, економиста, предузетник и публициста. (КТВ, 20.00)

05.40 08.00 10.00 11.00 11.35 13.15 16.00 16.35 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 01.45 03.15

Траг у простору: Приче из Воденог насеља Кажу да је на простору данашњег Бездана постојало још 1305. године насеље под називом Батyан, али је много материјалних доказа и трагова људских насеобина, који сежу још много даље у прошлост. Године 1341. назив је промењен у Берчан, који је крајем 14. века уништен у најезди Турака... (РТС 2, 12.55) 07.00 07.45 08.00 09.00 09.25 09.29 09.44 09.59 10.30 11.00 12.00 12.30 12.55 13.24 13.54 14.25 15.00 15.58 16.59 17.29 17.55 20.15

После драматичног бекства из затвора Пајпер и Доџ налазе се на слободи везани лисицама. Проблем је тај, што би они најрадије удавили један другог. Улоге: Лоренс Фишбурн, Стивен Болдвин, Селма Хајек Режија: Кевин Хукс (Прва, 10.10)

22.30 23.15 23.46 00.15 00.39

Дођи на вечеру Домаћин Жене Галилео Филм: Бекство у ланцима Вече са Иваном Ивановићем Став Србије Ларин избор Езел Вести Филм: Ратник Филм: Смртоносно оружје Кобра Став Србије Топ спид

Индија Знање на поклон Цртани филм Вести Б92 Два и по мушкарца Штребери Вести Б92 Филм: Непобедиви Вести Б92 Наша мала клиника СФРЈ за почетнике Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Бал монструма Филм: Енглески за странце Филм: Мала чуда

Бал монструма

Бекство у ланцима

04.00 07.00 08.00 09.00 10.10 12.10 14.00 15.30 17.20 19.00 19.15 21.05 23.15 00.00 01.00

dnevnik

c m y

02.15 03.48 04.46 05.31

Амен ађес Време одлуке Дозволите... У Фраголанији Бернард Поштар Пат Занимање дете 3 Штоперица Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Тема Србије на вези Време телевизије На ивици живота Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Одбојка (ж): КУП Србије, финале, пренос Кошарка: КУП Радивоја Кораћа, финале, пренос Јелен топ десет Викенд Евронет Српске спортске легенде Магазин Лиге шампиона Одбојка (ж): КУП Србије, финале (р) Кошарка: КУП Радивоја Кораћа, финале (р) На ивици живота Јелен топ десет Мој љубимац

06.00 ВОА 06.30 Слике живота 07.00 Маратон 08.00 Универзум 09.30 Филм: Поли 11.00 Топ шоп 11.30 Улови трофеј 12.00 Мајсторски 12.30 Здравље и Ви 13.00 Кефалица 13.15 Фуснота 13.30 Последњи час 14.30 Слике живота 15.00 Откопчано 16.00 Филм: Голи пиштољ 3 18.00 Списак мојих бивших 19.00 Кефалица 19.30 С.О.С 20.00 Откопчано 21.00 Филм: Релативни странци 23.00 Филм: Крвава недеља 01.00 Филм: Голи пиштољ 3 03.00 Откопчано 04.30 Филм: Релативни странци

Хенк Гротовски и његов син Сони раде као затворски чувари. Хенк је прек човек и расиста, који сматра да је његов син неспособњаковић и кукавица. Након једне тешке свађе с оцем, Сони изврши самоубиство. Улоге: Били Боб Тортон, Хале Бери, Хит Леџер Режија: Марк Форстер (Б92, 23.55)

Војин Ћетковић

Зона Замфирова Дирљива љубавна прича између кујунџије Манета и чорбаџијске ћерке Зоне, смештену у амбијент Ниша с краја 19. века. Вештим заплетима осликан је непоновљиви јужњачки менталитет, дух и темперамент, а и нишки говор, ношња, навике и обичаји. Улоге: Катарина Радивојевић, Војин Ћетковић, Драган Николић, Радмила Живковић, Милена Дравић, Ружица Сокић, Небојша Илић Режија: Здравко Шотра (Хепи, 16.10) 06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.45 15.55 16.10 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.45 03.30

Хале Бери

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мегаминималас Меда Чарли Телешоп Барби у улози Принцезе и просјакиње, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Фантастично путовање Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Парови - уживо Вести Телешоп Зона Замфирова, филм Телемастер Моја Србија Парови – преглед недеље Парови – уживо Једна жеља, једна песма Парови – ноћ уживо Матрјошки Једна жеља, једна песма

07.00 Добро јутро 10.00 Филм: Принцеза Карабу 12.00 Шопингхоличарке 14.00 Гранд хит године 15.00 Ја то тако 16.00 Недељно поподне с Леом Киш 18.00 Филм: Наивко 19.30 Национални дневник 20.00 Папарацо лов 21.00 Тренутак истине 22.30 У рингу 23.30 Филм: Луда браћа 01.30 Филм: Посматрајући детективе 03.00 Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa19.februar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.30 18.00 19.30 21.00 22.00 23.00 00.00 01.30

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Велики пројекти Спасавање оронулих грађевина Луксузни дом Шта не треба обући Л.А. Инк: Л. А. Инк - отварање Богата млада, сиромашна млада НY Инк: Последњи осветник Нисам знала да сам трудна Највећи губитник Породилиште Ургентни центар: Необични случајеви Полицајке округа Брауард Л.А. Инк: Рампа за скејтборд Највећи губитник

07.00 Нормалан живот 07.40 Глобално село 08.05 Златна кинотека: Опасна ђаволица, филм 10.10 Ни да ни не 11.00 Поаро 12.00 Дневник 12.25 Плодови земље 13.20 Ријека: Море 14.00 Недељом у два 15.05 Девојке из високог друштва, филм 16.35 Резервисан термин 17.15 Мир и добро 17.45 Баштованка 18.15 Лепом нашом 19.30 Дневник 20.01 Све у 7!, квиз 20.55 Даунтаун Еби 21.55 Дневник 3 22.20 Хотел Вавилон 23.20 Недељом у два 00.20 Поаро 01.15 Репризни програм

Уметност Русије Најгори послови у историји Звезде сребрног екрана Монголија: У сенци Џингис Кана Атина: Истина о демократији Фарма из Едвардијанског доба Милош Форман Небески пут чаја Трамбо Животиње које су ушле у историју Заљубљен у Барбару Бекство Луја XВИ Стопама Берлиоза Снимање рата Небески пут чаја Трамбо Животиње које су ушле у историју

Завера Розвел 3 Лепотица и звер Краљ лав А сад адио Божји дар Тајна породичног блага Ледени торнадо Зли поручник Стоунхенџ апокалипса Еротски филмови

Ле де ни тор на до Чар ли Прајс, бив ши на уч ник ко ји је по стао пи сац на уч но фан та стич них де ла, по чи ње да жи ви јед ну од сво јих при ча. У исто вре ме, Фе де рал на На уч на Фон да ци ја гу би кон тро лу над екс пе ри мен том и пре ти да на пра ви ка та стро фу... Уло ге: Марк Мо сес, Ка мил Су ли ван, Кај-Ерик Ерик сен Ре жи ја: Сте вен Мон ро (Си не ма ни ја, 18.00)

Најбољи (не)пријатељи Наопак дан Васпитање за почетнике Карта милости Девојка на лошем гласу Луди камен Фантастични господин Фокс Поштена игра Холивуд на снимању Прича о играчкама 3 Васпитање за почетнике Човек звани храброст Страва у Улици брестова Узвратни ударац У игри Изгубљени дечаци: Жеђ Човек звани храброст

Неш бриџис Видовњак Дијагноза Краљевски болесници Филм: Љубав заувек Филм: Парадокс Мистерије Хејвена Да ли знате ко сте? Плаве крви Добра жена Краљевски болесници

07.50 Ружа ветрова 10.00 Острво 12.10 Вештачка интелигенција, филм, 14.45 Невероватни Халк, филм 16.45 Љубав је на селу 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Тесна кожа, филм 21.35 Љубав је на селу 22.35 ЦСИ Мајами 01.05 Астро шоу 02.05 РТЛ Данас 02.40 Студио 45

СЕ РИ ЈА

Да ко та Фе нинг

Де вој ке из ви со ког дру штва

Ки ри ци са на љу ти чи ње ни ца да је Ка ли о пи на бе ба здра ва, али ипак до зво ља ва Ста вро су и Ка ли о пи да де те оста не с њи ма. Ди ми трис по ку ша ва да уми ри ти Леф те ри са при ча ма о свом до ла ску на Спи на лон гу док је још био ма ли... Уло ге: Ев ге ни ја Ди ми тро пу лу, Сте ли ос Ма и нас, Ка те ри ни Ле ху, Ју ли ка Ска фи да, Jанис Стан ко глу Ре жи ја: Те о до рис Па па ду ла кис (РТЛ, 10.00)

Дра же сно еро тич на и мо дер на де вој ка Мо ли Ган ко ја је на кон смр ти ро ди те ља у ави он ској не сре ћи као бо га та на след ни ца жи ве ла удоб ним жи во том. Ме ђу тим, Мо лин ме на џер укра де јој сав но вац па је при си ље на да пр ви пут у жи во ту ра ди... Уло ге: Бри та ни Мар фи, Да ко та Фе нинг, Мар ли Шел тон, До налд Феј сон, Џес Спен сер, Хе дер Ло клир Ре жи ја: Бо аз Џеј кин (ХРТ 1, 15.05)

08.50 10.20 11.55 13.35 15.00

06.00 07.35 08.55 09.20 11.00 12.30 14.20 15.45 17.30 18.00 19.40 20.05 22.00 23.35 00.25 02.35 04.00

06.00 10.00 12.00 14.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

Остр во

08.55 Банско: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 1. вожње 09.50 Мала ТВ 10.20 Веселе тројке 10.48 Библија 10.58 Вратишинец: Миса, пренос 11.55 Банско: Светски скијашки куп - слалом (М), пренос 2. вожње 13.00 Циклус носталгија: Освета Пинк Пантера, филм 15.05 Лисински плеше под маскама, снимак 16.10 Магазин Лиге првака 16.35 Олимп - спортска емисија 17.15 Хокеј, Ебел лига четвртфинале, 1.утакмица 20.00 Професионалци, филм 22.00 Филмски бутик: Врана, филм 23.40 Посебни додаци 23.55 Циклус корејског филма: Мајка, филм 02.00 Музички специјал

Ка мил Су ли ван

FEQTON

Последња дебата Решен случај На златном језеру Последњи циглар у Америци Јеси ли усамљена вечерас?

16.30 Нема издаја 18.30 Ватрени обрачун 5: Правда за јендог 20.00 На златном језеру 21.40 Последњи циглар у Америци 23.05 Јеси ли усамљена вечерас?

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.00 00.00 02.00

Без срца Наша кућа из снова Сањала сам праву љубав Прва лига 2 Прва лига 3: Повратак у друголигаше Роштиљ Спитфајер Хотел Оаза Поноћна трка Ламбада Без срца Увек заувек Стриптиз заводнице

Ју ли ка Ска фи да

08.10 09.05 10.00 10.55

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Нафта, зној и нафтне платформе Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Амерички чопери Аутомобили Моћни бродови Погранична полиција Чудовишта из реке Страствени риболовци Човек против рибе са Метом Вотсоном Ловац на старине Преживљавање удвоје Чудо да сам жив Иза решетака у туђој земљи Погранична полиција

08.00 09.00 10.00 10.45 12.00 13.00 13.45 15.30 17.30 19.00 20.00 23.00 00.15

Алпско скијање Алпско скијање Нордијско скијање Алпско скијање Алпско скијање Нордијско скијање Скијашки скокови Билијар Тенис Билијар Билијар Скијашки скокови Билијар

11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05

АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА МО НИ КЕ СЕ ЛЕШ

Пе чур ка по ра сла на гла ви

ах те ви за ин тер вјуе су се уде се то стру чи ли кад сам са 17 го ди на и три ме се ца по ста ла нај мла ђи број 1 у исто ри ји те ни са и сва ки ре пор тер је хтео да зна исто: Ка ко се осе ћам? Ни сам зна ла шта да ка жем а да их не раз о ча рам. А осе ћа ла сам се исто и кад сам би ла ше ста, тре ћа и дру га. Иста ста ра ја. То ми ни је про ме ни ло игру, али мој агент је био мно го ви ше за у зет. Сте фа ни је од го ва ра ла на по зи ве спон зо ра ко ји ни су ни по ми шља ли на ме не док сам се пе ња ла на ли сти. Кад сам по ста ла број 1, пот пи са ла сам пр ви ве ли ки уго вор за „Меј трикс„, ком па ни ју за не гу ко се. Ра них де ве де се тих би ло је нео бич но да се спор ти сти по ја ве у кам па њи за ле по ту. Му шки су би ли у ре кла ма ма за бри ја ње, али жен ски се ни су ни у ча со пи си ма ко ји су про да ва ли шмин ку. До ба у ко јем се спор тист ки ње до жи вља ва ју као сек си же не још увек ни је до шло, а пот пи си ва ње мог уго во ра био је ве ли ки ко рак ка то ме. Али: мо ра ла сам од се ћи ко су. То сам ура ди ла јед ном док смо жи ве ли у Но вом Са ду и би ло је од врат но. Се де ла сам у ку па ти лу и хва та ла пет цен ти ме та ра ду гу ко су и ву кла је на до ле, у на ди да ћу убр за ти њен раст. Мно го је бо ле ло, а ни је ни ма ло по мо гло. Али, по сао је по сао. Од ве ли су ме у је дан по пу ла ран са лон на Мен хет ну. Ко су све за ну у реп фри зер ка је огром ним ма ка за ма од ре за ла. Про ве ла је на ред ни сат об ли ку ју ћи је, али кад сам се по гле да ла у огле да лу, јед на је ди на ми сао ми је би ла – шта сам то ура ди ла? Ко са је ли чи ла на жу ту пе чур ку ко ја ми из ра ста из гла ве. То ни је би ла фри зер ки на гре шка, мо ја ко са је буј на, ко вр џа ва и са соп стве ном на ра ви. Од би ја да бу де укро ће на, а кад је крат ка, још је бун тов ни ја. До бар је жи вот крај Ак се ла Ро у за У ме чу с Аран чом Сан чез, на кон два се та уда ра ња лоп те из све сна ге, иза шла сам као шам пи он. Ни сам ма ло сло бод ног вре ме на ко је имам? По ста ја ла сам ми сли ла да ишта мо же над ма ши ти осе ћа ње кад сам све ви ше раз ма же на. По што ро ди те љи ни су би ли са пр ви пут по ди гла тро феј у Ро лан Га ро су, али дру ги мном, ни је би ло ни ког да ме за у ста ви. Не знам ка ко је пут је још бо ље. То ни ус пео, али нам је на ба вио кар те за пр ви ред и Ужа сно бол на пот ко ле ни ца уни шти ла је шан су да про пу сни це за бек стејџ. Са 17 го ди на ишла сам да одем на Вимблдон. Лон дон ски та бло и ди су по лу де ли. слу шам нај ве ћи бенд на све ту. Жи вот је био до бар. Кру жи ле су гла си не да сам труд на, чак су ме про зва Цео кон церт сам игра ла и ма ха ла го ре-до ле сво јом ли “Вимбл-ма ма!” За ле чи ла сам но ге, али ме је дру ги крат ком из блај ха ном ко сом. По сле свир ке дру жи ли јад тро вао це ле го ди не. Из ме ђу сни ма ња за мод не ча - смо се лу до с бен дом иза сце не. Тад се Сте фа ни Си со пи се и ре кла ме те до бро пла ће них уго во ра, обо ле ла мор за ба вља ла с Ак слом Ро у зом, би ла је та мо са сво сам од не згод ног об ли ка бр зо јом еки пом су пер мо де ла, ра сту ћег ега. Се дам на е сто го ди укљу чу ју ћи и Ели Мек фир сон. Ла ко сам из ле чи ла но ге, али шња ки ње сла ва и бо гат ство ла Со ба је би ла ис пу ње на пре ле це ле го ди не бо ло ва ла сам од пим де вој ка ма у ма лим ха љи ко до ве ду до не под но шљи во од врат ног по на ша ња и убе ђе - не згод ног об ли ка бр зо ра сту ћег на ма од спан дек са, бо це „џек но сти у соп стве ну ве ли чи ну. де ни јел са„ кру жи ле су као да ега. Без кон тро ле ро ди те ља, Иако су ме ро ди те љи на у чи ли је у њи ма во да. Ка ко су ме ве нео б у зда но раз ма же на, све да чвр сто сто јим на зе мљи, њи ћи ну жи во та др жа ли под ста хов тре звен при ступ жи во ту сам се ви ше на ви ка ва ла на то кле ним зво ном, осе ти ла сам ни је се мо гао так ми чи ти са сја да до би јем оно што же лим и на гон да на док на дим из гу бље јем и гла му ром мог окру же ња. ну мла дост. баш кад то же лим Де те је по ста ло слав но у све ту Аксл је био ди ван пре ма ме од ра слих. Ра них де ве де се тих ни. Из не на ди ло ме да је ве ли ки ВТА и АТП на сто ја ли су да у те нис уба це сјај Хо ли - обо жа ва лац те ни са. Иако су пре ле пе де вој ке ду гих ву да. Ни кад ни сам би ла за сле пље на зве зда ма, упо зна - но гу упор но об и гра ва ле око ње га по пут из гу бље них ла сам мно ге и увек су де ло ва ли као обич ни љу ди. ма лих жи ра фа, био је усред сре ђен на наш раз го вор. Осим бе љих зу ба и бо ље оде ће. Али све сам се ви ше По гле да ла сам на сат и до би ла на пад па ни ке схва тив на ви ка ва ла да до би јем оно што же лим и баш кад же - ши да је три ују тру. Шест са ти ка сни је од мог уоби лим. Кад сам игра ла у Њу Џер си ју, чу ла сам да „Ганс ча је ног вре ме на за од ла зак на спа ва ње. Око под не сам енд ро у зис„ сви ра ју у Ме до у ленд су. Ни сам има ла има ла меч, али ко га је бри га – ми сли ла сам. То је са кар те за кон церт, али ни је би ло шан се да га про пу - мо јед на ноћ. Имам 17 го ди на. Смем да се по вре ме но стим. Сте фа ни је по сла ла свог при прав ни ка То ни ја за ба вим. Али ни сам мо гла да се осло бо дим до сад ног Год си ка да се по бри не за ме не. Он је сад је дан од вр - ути ска да не знам ко ли ко сам се за и ста за ба вља ла, а хун ских аге на та, с кли јен ти ма по пут Фе де ре ра, али ко ли ко убе ђу јем се бе да се за ба вљам. Ипак, вред ни ца тад је био фуд ба лер, ко ме је те ни ска сце на би ла пот - у ме ни се укљу чи ла: из гу ра ла сам То ни ја и свог бра пу но но ва. та на по ље. Си гур но им уоп ште не би сме та ло да оста “Хеј, То ни. На ба ви пар ка ра та и кре ће мо од мах по - ну. Ни на мод ној ре ви ји „Вик то ри ја си кре та„ не ма то сле ме ча”. ли ко ма не кен ки, а та ко ма ло смрт ни ка. Ују тро сам се “Кар те?”, де ло вао је као из не на ђен је лен на про - осе ћа ла као да ме пре га зио воз. Ма да сам по бе ди ла, мет ном ауто пу ту. игра ла сам да ле ко ис под свог ни воа. Али још увек ни “Би ћу спрем на до де вет ве че рас”. Уоп ште ми ни је сам на у чи ла лек ци ју. Од лу чи ла сам да уве дем за ба ву па ло на па мет да не мо гу да до би јем те кар те. Да ва ла у свој жи вот и то схва ти ла као озбиљ ну ми си ју. Кад сам све од се бе у те ни су, баш сам се по ја ви ла на на - смо се Зол тан и ја вра ти ли на Фло ри ду, ре кла сам та слов ној стра ни „Форб са„ као је дан од нај пла ће ни јих ти да же лим да пу ту јем са ма. Чак ми ни тре нер не спор ти ста све та. За што не ра ди ти шта год же лим у то тре ба. Та та се ни је про ти вио. Књи гу Мо ни ке Се леш „АУТО БИ О ГРА ФИ ЈА / ФОР ХЕН ДОМ ПРЕ КО МРЕ ЖЕ ЖИ ВО ТА” (из да вач: „А-Z Book”, То ше Јо ва но ви ћа 2/11, Бе о град 11030), мо же те за 399 ди на ра на ру чи ти преко те ле фо на 011/2199–439 и 064/159-5543 или и-меј ла: office@azbook.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa19.februar2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Не де ља је па мо же те ду же спа ва ти и из ле жа ва ти се у свом кре ве ти ћу. Гле дај те ТВ удоб но сме ште ни у ја сту чи ће, и из бе га вај те пре те ра не ак тив но сти. Са ку пи те сна гу за су тра шњи рад ни дан.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

19. februar 2012.

Оства ру је те до бре од но се с ино стран ством, а сво је ци ље ве оства ру је те по прин ци пу ко рак на пред, на зад два. То вас учи стр пље њу, та ко да се мо же ре ћи да вам је овај дан по во љан и по у чан.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

По слу шај те парт не ра, ко ји да је до бре пу то ка зе и са ве те. Зна шта хо ће и шта ра ди. Ваш Неп тун у во де ном зна ку Ри ба се тру ди да пли ва нај бо ље што уме. Опу сти те се и пре пу сти те то ку до га ђа ја.

Ваш Ме сец је у ва зду шном зна ку Во до ли је па не ми ру је те ни ча са. Има те мно го хте ња и мо гу ћих оства ре ња, са мо бу ди те до вољ но флек си бил ни. У овим хлад ним да ни ма ће вам при ја ти уто чи ште у љу ба ви.

Да нас је ваш дан, дан Сун ца, дан за љу бав и ро ман ти ку. Кре а тив ни сте. Са мо опу ште но, и све ће те ћи по инер ци ји, са мо од се бе. За бо ра ви те на по сао, до су тра. Не ће ниг де по бе ћи. Ма са жа?

Вред ни сте и ак тив ни, без об зи ра на то да ли су рад ни или не рад ни да ни. Де ла те истим тем пом и истом во љом, већ ду же. Али, не мој те пре те ри ва ти. По тре бан вам је од мор и мно го ви ше сна.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ак тив ни сте у од но су на при ја те ље, али се не мо ра те са гла си ти у све му. Мо гу ћи су до дат ни про бле ми и оп те ре ће ња. Ипак, хра бро се бо ри те с оним са чи ме се су о ча ва те. По све ти те се се би.

Љу бав ни од нос је под по вољ ним и обе ћа ва ју ћим окол но сти ма. Да нас су мо гу ћи про бле ми у ко му ни ка ци ји и нер во за, не стр пље ње. Бу ди те па жљи ви и у са о бра ћа ју. Кра ће пу то ва ње је ин те ре сант но.

Фи нан сиј ска си ту а ци ја је оп те ре ће на не ми нов ним из да ци ма или ду го ва њи ма. Ни је вре ме за но ве тро шко ве и ин ве сти ци је, за са да. Али је сте пра во вре ме за љу бав, ко ја се раз ви ја по у зда но и ле по.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Све сни сте лич не од го вор но сти и сво је по зи ци је у окру же њу, ко ли ко сте ко ме по треб ни. Ових хлад них зим ких да на сва ка ру ти на мо же по ста ти до са да. Парт нер же ли мно го ви ше и дру га чи је. Уса гла си те се.

Ме сец про ла зи кроз ваш знак па сте рас тр за ни на све стра не. Да нас је не де ља, да вас под се тим, па пр во ис пла ни рај те су тра шње ак тив но сти. На до ла зе но ви и успе шни по сло ви и кон так ти.

Мо же те се уле њи ти и опу сти ти, ако же ли те. Не све сни уну тра шњи не ми ри се не ће сми ри ти ако не бу де те фи зич ки ак тив ни. Не са ни ца је са свим из ве сна. Не ко вас мо ри и оп те ре ћу је. Иг но ри ши те то.

TRI^-TRA^

Џорџ показује свој дом V REMENSKA

PROGNOZA

Све

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Niш

Evropa

тоПлије

Madrid

НОВИ САД: Ујутру слаб мраз. Током дана сунчани периоди и топлије време. Дуваће слаб до умерен југоисточни ветар. Притисак изнад норRim мале. Минимална температура -5, а максимална до 6 степени. London ВОЈВОДИНА: Ујутру мраз и понегде магла. Током дана сунчани периоди и топлије време. Крајем дана наоблачење стиже са северозапада. Cirih Ветар слаб, у јужном Банату умерен југоисточни. Притисак изнад нормале и биће у паду. Минималне температуре од -7 до -4, а максималне од 4 Berlin до 7 степени. Beч СРБИЈА: Ујутру мраз и понегде магла. Током дана сунчани периоди и топлије време. Крајем дана наоблачење на северу. Ветар слаб, у помоVarшava рављу и подунављу умерен југоисточни. Притисак изнад нормале и биће Kijev у паду. Минималне температуре од -9 до -2, а максималне од 3 до 9 степени. Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У понедељак облачно и понегде киша и суснежица, а на планинама снег. У уторак разведравање, Oslo најпре на северу Србије. У среду и четвртак сунчани периоди и мало тоSt. Peterburg плије. Atina БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА ЗА СРБИЈУ: У пределима где се очекује дуже задржавање магле, биометеоролошке прилике ће Pariz неповољно утицати на хроничне болеснике, па им се препоручује да Minhen редовно узимају терапију. У осталим крајевима, потребно је адекватно одевање и умерене активности у складу са порастом дневне темпераBudimpeшta туре. Метеоропатске реакције у блажем облику се могу јавити код осеStokholm тљивих особа.

14 12 6 4 6 5 3

Хо ли вуд ски за вод ник Џорџ Клуни је отво рио вра та свог до ма ка ме ра ма шо уа „Person to person” Саре Логан. Он је том при ли ком от крио да у ку хи њи нај че шће „на ру чу је хра ну”, а у фри жи де ру не мам ни шта осим са ла та и со ко ва ко је му пра ви јед на же на... Клу ни ка же да је ку ћу у Лос Ан ђе ле су ку пио на по чет ку ка ри је ре ка да је глу мио у дру гој се зо ни се ри је „Ур гент ног цен тра” те да је од у век же лео ве ли ку ку ћу ко ја за ње га пред ста вља си гур ност. - Ка да сам био ма ли стал но смо жи ве ли у из најм ље ним ку ћа ма, а ја сам до осмог раз ре да ишао у пет раз ли чи тих шко ла. Мој отац се ша лио да смо се се ли ли сва ки пут кад би до шао ред да се пла ти ки ри ја. За то је мом оцу и ње го вој по ро ди ци то по ста ло ве о ма ва жно, јер су они свој дом от пла ћи ва ли 30 го ди на. Ка да имаш сво ју ку ћи и зе мљу, то је за ме не од у век био знак да си ус пео у жи во ту - ре као је Џорџ. Клу ни је с гле да о ци ма про ше тао до днев ног бо рав ка са ка ми ном, а по том иза шао на те ра су са ко је се пру жа по глед на ве ли ки ба зен. По ред ку ће има и те ни ски те рен ко ји се по по тре би пре тва ра у ко шар ка шки...

VIC DANA Жа ли се же на док то ру: - Мој муж по це лу ноћ при ча. Док то ре, шта да ра дим? - Пу сти те га да пре ко да на не што ка же, па но ћу не ће при ча ти.

-5 -9 0 -5 12 7 5 2 1

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

56 (0)

Slankamen

374 (0)

Jaшa Tomiћ

Apatin

122 (-2)

Zemun

318 (-2)

Bogojevo

127 (-11)

Panчevo

314 (2)

Smederevo

464 (4)

Baч. Palanka 262 (24) Novi Sad

380 (9)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

184 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

248 (6)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

327 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

368 (-2)

NERA

Hetin

106 (8)

TISA

56 (0)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 136 (13) Beograd

Kusiћ

247 (-1)

50 (0)

Reшeњe iz proшlog broja