Dnevnik 19.mart 2010. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PETAK 19. MART 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22664 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PREDSEDNIK TADI] UPOZORIO DA ORGANIZOVANI KRIMINAL PREDSTAVQA PRETWU NACIONALNOJ BEZBEDNOSTI

Imamo snage da prekinemo sve tokove prqavog novca

str. 3

Prole}e u gradu...

NASLOVI

Politika 2 Dok Beograd ne}e, a Srbija ne dozvoqava, albanski karavan prolazi 3 Prvoaprilska muka vojvo|anskih poslanika

Ekonomija

Nova struja za sever Novog Sada

str. 7

Foto: R. Hayi}

4 Za vojvo|anske kompanije najni`e kamate u regionu

5 Verica Bara}: Za{to je tek lice s poternice pokrenulo dr`avu

Dru{tvo 6 Hrvatska i Srbija se otimaju o tu|u imovinu

... a na ^otu zima

Novi Sad 8 Za besplatan prevoz tri varijante

Vojvodina 11 Veliki proizvo|a~i vina potrebni Srbiji

Crna 12 S pokojnika ukradena zlatna narukvica

Jo{ toplije

Nikad skupqe gorivo za dinare

Najvi{a temperatura 18 °S

str. 4

REPORTA@E

DR@AVNI SEKRETAR SLOBODAN HOMEN POTVRDIO ZA „DNEVNIK”

[ari}evom advokatu [trpcu privremeno oduzete akcije u gajdobranskom „Jedinstvu”

str. 13

str. 15– 20

SPORT

RI\ICA I RASTINA, SOMBORSKI KRAJ SVETA

DANAS @REB ^ETVRTINE FINALA LIGE [AMPIONA

ZREWANINCI DO^EKUJU BIV[EG [AMPIONA

FAJNAL FOR KUGLA[KE LIGE [AMPIONA

POMO] KLADIONI^ARIMA

I psovke kao u Ravnim Kotarima

str. 14

POLITIKA

petak19.mart2010.

DNEVNIK

c m y

SLOVENIJA I DAQE POKU[AVA DA PRONA\E FORMAT ZA USPEH KONFERENCIJE 20. MARTA NA BRDU KOD KRAWA

KOSOVO

@elimo novi dijalog o statusu Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} ukazao je ju~e u Manili da je presudno da zemqe ~lanice Pokreta nesvrstanih, od kojih 80 odsto nije priznalo nezavisnost Kosova, zadrè svoj principjelan stav. “Zahvaquju}i va{em angaòvawu Generalna skup{tina UN je traìla od Me|unarodnog suda pravde da odlu~i o legalnosti poku{aja secesije Kosova”, rekao je Jeremi} u svom obra}awu na specijalnom sastanku Pokreta nesvrstanih. On je istakao da Srbiji mnogo zna~i {to ve}ina ~lanica Pokreta nastavqa da po{tuje wen suverenitet i teritorijalni integritet i ukazao na to da }e zakqu~ci Me|unarodnog suda pravde imati dalekose`ne posledice. [ef srpske diplomatije je, naime, upozorio na to da bi mnoge zemqe mogle da budu pogo|ene ako se da legitimitet secesiji, ukazav{i na to da bi takva odluka “proizvela nestabilnost {irom sveta”. Jeremi} je tako|e naglasio da }e, i kada Sud donese svoju odluku, biti potrebna podr{ka zemaqa ~lanica Pokreta nesvrstanih „da se putem dijaloga na|e re{ewe koje mogu da prihvate sve strane”.

File u Pri{tini Komesar za pro{irewe [tefan File danas }e boraviti u Pri{tini. On je, podsetimo, uo~i posete regionu ponudio evropsku perspektivu za gra|ane Kosova, posebno u oblasti trgovine, liberalizacije viza i u procesu integracije. File je istovremeno od zvani~ne Pri{tine zatra`io mnogo sna`niju borbu protiv organizovanog kriminala, prawa novca i za reformu administracije. “Mi tako|e o~ekujemo savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde. Zna~ajno je da se ta mogu}nost iskoristi za stvarawe pozitivne dinamike u regionalnoj saradwi i konstruktivni dijalog”, ukazao je File.

Bez ki{obrana Unmika izvesna propast samita Slovena~ki premijer Borut Pahor izjavio je ju~e da Slovenija i daqe nastoji da na|e re{ewe za regionalnu konferenciju u subotu na Brdu kod Krawa, koja je, ina~e, “zapela” na pitawu formata u~e{}a Kosova. “U~ini}u sve {to je potrebno za uspeh konferencije”, rekao je Pahor na konferenciji za novinare u Qubqani, na kojoj je, bez navo|ewa pojedinosti, potvrdio da je u sredu bio u Beogradu, gde se sastao s {efom srpske dr`ave Borisom Tadi}em. “@elimo da konferencija u bude uspe{na. @elimo mir, bezbednost i stabilnost u regionu i `elimo da budemo suodgovorni koliko je to u na{oj mo}i “, naglasio je Pahor, dodav{i da je poku{aj Slovenije i Hrvatske da organizuju ovaj skup “iskren”. Predsednik Tadi} je, s druge strane, ju~e ponovio da u~e{}e Srbije na regionalnoj konferenciji u Sloveniji zavisi iskqu~ivo od toga da li }e predstavnici kosovskih Albanaca tamo biti predstavqeni u skladu sa Rezolucijom 1244. Govore}i o mogu}im modalitetima istovremenog u~e{}a Srbije i predstavnika kosovskih Albanaca u radu me|unarodnih foruma, on je naglasio da Srbija ne}e odustati od insistirawa na principijelnom stavu da Pri-

– Srbija ne prihvata, niti priznaje nezavisnost Kosova, i ne}e to uraditi, tako da nije potrebno da se iko trudi da je nagovara ili ucewuje da tako ne{to u~ini, jer je to nemogu}a misija. S druge strane, Srbija `eli da re{ava probleme tehni~kog funkcionisawa na jedan racionalan na~in, ali da se pritom ne dogodi da re{avawe tih problema podrazumeva i implicitno priznawe nezavinosti Kosova i Metohije – rekao je Tadi}. Stoga, po wegovim re~ima, u~e{}e Srbije na regionalnoj konferenciji u Brdu kod Krawa zavisi iskqu~ivo od toga da li }e predstavnici kosovskih Albanaca ta-

Van Rompuj se jo{ ne}ka Predsedavaju}i Saveta EU Herman van Rompuj , koji se sino} sastao sa slovena~kim premijerom Borutom Pahorom, jo{ nije odlu~io da li }e prisustvovati sastanku visokih zvani~nika dr`ava Zapadnog Balkana u subotu na Brdu kod Krawa, rekao je wegov predstavnik za {tampu Hesus Karmona. Zamoqeni da potvrde izjavu izvestioca za Srbiju u Evropskom parlamentu Jelka Kacina da Van Rompej ne}e i}i na Brdo kod Krawa ako na taj skup ne dolazi Boris Tadi}, zvani~nici u EU su uzvratili da Kacin nije ovla{}en da govori u ime funkcionera Saveta EU i tuma~i wihove odluke ili namere. {tina na takvim skupovima mo`e biti zastupqena iskqu~ivo u skladu sa Rezolucijom 1244, odnosno kao Unmik-Kosovo.

I u Sarajevu samo po 1244 Iwigo de Palasio Espawa, ambasador [panije, predsedavaju}e Evropske unije, izjavio je da vlasti u Pri{tini na me|unarodnim konferencijama koje organizuje EU mogu biti predstavqene samo i iskqu~ivo pod okriqem Unmika i u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti i da }e to biti uslov poziva kosovskim vlastima na konferenciju koja je planirana za po~etak juna u Sarajevu. “Na{ {ef diplomatije Migel Anhel Moratinos od januara ponavqa da na konferenciji koju organizujemo kao predsedavaju}i EU, vlasti Kosova mogu biti predstavqene samo u skladu sa uslovima i okvirima koje postavqaju sve ~lanice Unije. S obzirom na to da u EU ne postoji konsenzus o nezavisnosti Kosova, jedina mogu}nost da postignemo konsenzus jeste da odr`imo praksu da kosovske vlasti budu predstavqene pod Unmikom i u skladu sa Rezolucijom 1244”, rekao je De Palasio Espawa.

KOSMETSKI POLITI^KI FORUM PREDLA@E BEOGRADU PLATFORMU „SARADWA BEZ PRIZNAWA”

Dok Beograd ne}e, a Srbima ne dozvoqava, albanski karavan prolazi Politi~ki forum Srba sa Kosova i Metohije ponudi}e ovih dana zvani~nom Beogradu platformu „saradwa bez priznawa”, kojom bi se premostio period do dono{ewa Me|unarodnog suda pravde, ali i otvorio prostor za re{ewe brojnih ìvotnih neda}a koji pritiskaju kosmetske Srbe, pogotovo one koji ìve u enklavama. – Srbija i kosmetski Srbi nikada ne}e priznati nezavisnost Kosova, ali je saradwa Beograda i Pri{tine potrebna, ~ak neophodna, zbog nebrojeno problema s kojima se suo~ava na{ narod ju`no od Ibra, a usled nemo}i da na tom prostoru funkcioni{e srpska dràva. Po{to Unmika prakti~no vi{e nema, a Euleks ne po{tuje Rezoluciju 1244, u tom delu pokrajine funkcioni{e samo vlast privremenih kosovskih institucija, koje name}u svoje zakone i sprovode svoju politiku i prakti~no dovr{avaju projekat stvarawa albanske dràve – izjavio je za „Dnevnik” jedan od tvoraca platforme Mom~ilo Trajkovi}. On najavquje da }e taj dokument, koji predvi|a ~itav set mera, biti upu}en i {efu srpske dràve Borisu Tadi}u, i premijeru Mirku Cvetkovi}u, kao i Narodnoj skup{tini i parlamentarnim strankama. Trajkovi} navodi da je me|u kqu~nim elementima dono{ewe zakona o dràvnom fondu, ~iji bi zadatak bio re{avawe egzistencijalnog pitawa celokupnog srpskog naroda na KiM, uz istovremeno uspostavqawe jasnih

kriterijuma, jer u ovom trenutku, upozorava na{ sagovornik, dvadesetak procenata kosmetskih Srba ne zna {ta }e od dràvnih para, dok su ostali na ivici gladi ili gladuju. – Uz to predlaèmo i formirawe, pri Vladi Srbije, dràvnog ve}a za KiM, na ~elu sa predsednikom Tadi}em. U to telo bi bili ukqu~eni predstavnici svih relevantnih dràvnih institucija, SPC, ali i kosmetskih Srba, a wegov zadatak bi bio da se kreira ne samo stra{ka politika Srbije prema Kosovu, nego i ona svakodnevna. Na kraju, ali nikako kao najmawe va`no, traìmo da se Srbima omogu}i da u~estvuju u radu onih kosovskih institucija koje }e im omogu}iti da normalo ìve – navodi Trajkovi}. Kao primer zbog ~ega je to va`no na{ sagovornik je naveo slu~aj velikog turisti~kog preduze}a „Ineks” sa Brezovice, koje je pred prodajom u reìji kosovske agencije za privatizaciju. – Srbija na to ne moè da uti~e, i „Ineks” }e biti privatizovana bez obzira na stav Beograda. Da-

kle, to pitawe moè da se re{i samo u saradwi s Pri{tinom, uz posredovawe me|unarodne zajednice. Me|utim, ukoliko se izbegne taj razgovor, preduze}e koje je prakti~no jedina egzistencija za veliki broj porodica u toj srpskoj enklavi, kupi}e Albanci i na{ narod tamo prakti~no }e ostati bez perspektive. Naàlost, u ovom trenutku zvani~ni Beograd svaku saradwu Srba s kosovskim institucijama progla{ava izdajom, a da istovremeno on sam ne èli s wima da razgovara. I tako, dok Beograd ne}e, a kosmetskim Srbima ne da, albanski karavan polako prolazi – navodi Trajkovi}. On na kraju poru~uje da zvani~ni Beograd to {to predlaè kosmetski forum „moè da zgu`va i baci u korpu”, ali napomiwe i da je postoje}e stawe neodrìvo i nadasve opasno. – Naravno da nemamo ni{ta protiv da Srbija izna|e neki drugi na~in da obezbedi ìvotne interese kosmetskih Srba, naro~ito onog dela na{eg naroda koji ìvi ju`no od Ibra, mada treba imati na umu da Pri{tina sve vi{e pritiska kako bi svoj uticaj pro{irila i na sever Kosova. U svakom slu~aju, nesporno je da se ne{to pod hitno mora uraditi – dok ne bude kasno. Zato nije dovoqna samo diplomatska aktivnost, koja bez svake sumwe ostavqa utisak i daje nadu, ali je ~iwenica i da se „ispod we” doga|a ìvot koji moè da obesmisli sve wene eventualne uspehe – zakqu~uje Mom~ilo Trajkovi}. M. Staji}

mo biti predstavqeni u skladu sa Rezolucijom 1244. – Ako se ta konferencija dogodi bez prisustva Srbije, niko nema pravo nas da optuùje, jer smo mi svoj principijelni stav jasno i glasno izneli odmah na po~etku i znala su se pravila pod kojima Srbija moè da uzme u~e{}e. Zato je potpuno izli{no, ~ak mogu da kaèm i neprili~no, {to neki me|unarodni poslenici, bilo da su u pitawu izvestioci Evropskog parlamenta, ili neki drugi, poku{avaju da drè lekcije Srbiji {ta treba u tom smislu da ~ini – rekao je Tadi}, dodaju}i da je uveren u to da je u okvirima zadatim u Ujediwenim nacijama mogu}e pronalaziti re{ewa za svakodnevna ìvotna pitawa, transport, komunikacije, borbu protiv kriminala... E. D.

JELKO KACIN RAZGOVARAO S MINISTARKOM PRAVDE I ZAVR[IO POSETU BEOGRADU

Mladi} u Hagu odmrzava SSP

Izvestilac Evropskog parlaKosovu”, rekao je izvestilac EP menta za Srbiju Jelko Kacin oceza Srbiju. nio je da je na~iwen ogroman straMinistarka pravde Sneàna tegijski korak u sprovo|ewu reMalovi} je potvrdila da je sa Kaformi na poqu pravosu|a gde je, cinom razgovarala o op{tem izbopo wemu, ura|ena velika racionaru sudija i sprovedenoj reformi, lizacija. On je na konferenciji kao i daqim koracima koje Srbija za novinare nakon susreta s mininamerava da preduzme. “Sve {to se starkom pravde Sneànom Maloodvija u Srbiji na nivou pravosu|a vi} jo{ jednom ukazao na to da bi, sluì da pove}a prava za{tite naukoliko se sutra Ratko Mladi} {ih gra|ana. Mi èlimo da idemo pojavi u Hagu, na prvom slede}em putem evropskih integracija i u sastanku ministara inostranih tom svom putu èlimo da imamo poslova 27 zemaqa aktivan dijalog s EU bio donet Sve {to se odvija u EU, s Evropskim predlog da se odparlamentom”, naSrbiji na nivou mrzne Sporazum o vela je Sneàna pravosu|a sluì da Malovi}, dodaju}i stabilizaciji i pridruìvawu i da se sa evropskim pove}a prava da se kre}e u ratikomesarom [tefaza{tite na{ih fikaciju tog donom Fileom dogogra|ana kumenta. „Tako|e, vorila o koracima (Sneàna Malovi}) u daqoj reformi Evropski parlament bi u prvoj popravosu|a, jer, kalovini ove godine ratifikovao ko je rekla, Beograd èli da u svataj sporazum i time dao jasan sigkom koraku te reforme sara|uje s nal da se krene daqe, a Komisija partnerima iz EU. bi uzela u razmatrawe aplikaciju Ina~e, izvestilac Evropskog Srbije”, poru~io je Kacin. parlamenta razgovarao je ju~e sa On je ponovio je da niko ne traministrom za qudska i mawinska ì od Srbije da prizna Kosovo i prava Svetozarom îpli}em o izda je pitawe Evropska unija ili borima za nacionalne savete naKosovo iluzija koju potenciraju cionalnih mawina. Kako je saopsrpski politi~ari. “Glavni pro{teno, Kacin i îpli} su razgoblem Srbije je {to ne zna da u kovarali i o budu}im projektima i sovskoj vladi sede dva ministra programima vezanim za finansikoja su predstavnici srpske marawe nacionalnih saveta, IPA wine, da su Srbi u enklavama izaprojektima predvi|enim za izgra{li na lokalne izbore i da su do|ivawe i oja~avawe kapaciteta bili nove na~elnike u ~etiri opnacionalnih saveta, problemima {tine, da su Srbi sa Kosova prvi LGBT populacije i delovawu oti{li u posetu Tirani, da TiraLGBT organizacija, ali i regiona finansijski pomaè Srbe na nalizaciji i decentralizaciji.

SUBOTI^ANI PI[U IZVE[TAJ O SKANDALU S POSEBNIM BIRA^KIM SPISKOVIMA

Izbori nisu ugro`eni, ali mrqa ostaje

Ministarstvo za qudska i mawinska prava zatraìlo je od gradske uprave Subotice da se zvani~no izjasni o optu`bama da je kod wih bilo ispisivawa Ma|ara iz posebnog bira~kog spiska i wihovog upisa u buweva~ki, potvrdila je za “Dnevnik” dràvna sekretarka u tom ministarstvu Aniko Mu{kiwa-Hajnrih. Kako je naglasila, od Suboti~ana je zatraèna i informacija koliko je Ma|ara i Buwevaca upisano u posebne bira~ke spiskove posle 9. marta kada je pravqen presek za predstoje}e izbore Nacionalnih saveta, a koliko ih je brisano. – Dok ne dobijemo zvani~ne informacije od gradske uprave u Subotici, dotle ne}emo mo}i da sklopimo kompletnu sliku o tome {ta se, zapravo, tamo doga-

|alo – rekla je dràvna sekretarka. Suboti~ke birokrate za odgovor imaju zakonski rok od osam dana, ali Aniko Mu{kiwaHajnrih kaè da bi izve{taj trebalo da stigne ve} danas jer je Ministarstvo za qudska i mawinska prava zamolilo nadle`ne da poùre zbog delikatnosti situacije. – Sve i da se utvrde nekakve zloupotrebe sa bira~kim spiskovima, to ne bi ugrozilo izbore za nacionalne savete nacionalnih mawina, jer se sve doga|alo posle 9. marta i pravqewa preseka broja upisanih bira~a. S druge strane, ovo bi moglo da baci negativno svetlo na ceo proces za koji smo se zaista trudili da bude odra|en kvalitetno i po zakonu – rekla nam je Mu{kiwa-Hajnrih.

Na{a sagovornica kaè da }e Ministarstvo do kraja saslu{ati sve strane i istraìti slu~aj, pa tek tada doneti odluku o eventualnim pravnim koracima. Podsetimo, Savez vojvo|anskih Ma|ara saop{tio je kako se ve}i broj gra|ana ma|arske nacionalnosti àlio da je, od gradske uprave u Subotici, dobio obave{tewe o brisawu sa spiska Ma|ara i o upisu na spisak Buwevaca. SVM je zatraìo od na~elnika suboti~ke uprave Branka Vitasovi}a obja{wewe o ovim doga|ajima. Da stvar bude komplikovanija, na isto su se, u me|uvremenu, poàlili i Buwevci. Po re~ima Mirka Baji}a, nekoliko stotina Buwevaca àlilo se da su izbrisani sa svojih i upisani na ma|arski poseban bira~ki spisak. P. Klai}

VESTI Nevena Petru{i}: Prihvati}u izazov Dekanka Pravnog fakulteta u Ni{u Nevena Petru{i} saop{tila je da }e prihvatiti kandidaturu za poverenika za za{titu ravnopravnosti u Srbiji, kao i da }e podneti ostavku na funkciju na fakultetu ako bude izabrana za poverenika. “Prihvati}u izazov, a ukoliko budem izabrana potudi}u se da pru`im {to ve}i doprinos u formirawu i radu te institucije koja je va`na za izgradwu Srbije kao dru{tva koje se zasniva na ravnopravnosti i jednakim mogu}nostima za sve”, rekla je Nevena Petru{i}. Podsetimo, {efica poslani~ke grupe ZES u Skup{tini Srbije Nada Kolunxija najavila je da }e ta vladaju}a koalicija kao kandidata za poverenika za za{titu ravnopravnosti predlo`iti upravo dekanku ni{kog Pravnog fakulteta. Nevena Petru{i} je, ina~e, profesorka na predmetima gra|ansko procesno pravo i vansudsko re{avawe sporova, aktivistkiwa je nekoliko nevladinih organizacija za qudska prava i dobitnica je pro{logodi{we nagra-

de OEBS za zasluge u borbi za ravnopravnost i qudska prava.

Usvojeni izve{taji o putovawima Odbor za evropske integracije i me|unarodnu saradwu Skup{tine Vojvodine usvojio je ju~e izve{taje o poseti skup{tinskih delegacija ma|arskom gradu Hodmezeva{arhequ, @upaniji ôngrad i Vukovarsko-srijemskoj ùpaniji u Hrvatskoj. Na ju~e odrànoj sesiji ~lanovi ovog odbora su imali priliku i da ~uju ne{to vi{e o kwizi “Regionalna politika Evropske unije kao motor ekonomskog razvoja”, koju je predstavio autor Ogwen Miri}, savetnik podpredsednika Vlade Srbije Boìdara \eli}a. Odbor je usvojio i informaciju o upitniku Skup{tine evropskih regiona i stalnog komiteta za ravnopravnost, koji je popunila potpredsednica vojvo|anskog parlamenta Maja Sedlarevi}. Ciq upitnika je da opi{e rad sli~nih institucija u regionu u oblasti jednakih mogu}nosti u radu za oba pola. P. K.

POLITIKA

DNEVNIK DO KRAJA MESECA IPAK USVAJAWE REZOLUCIJE O SREBRENICI

\uki}-Dejanovi}: MSP nije sporan Tekst rezolucije o Srebrenici jo{ uvek nije stigao u ruke narodnih poslanika, ali, po najavi predsednice parlamenta Slavice \uki}-Dejanovi}, ovaj dokument }e biti usvojen u martu. – Teku}u sednicu mo`da }emo zavr{iti po~etkom slede}e nedeqe, i pre po~etka nove i}i }e deklaracija. Vodimo intenzivnu aktivnost unutar poslani~kih grupa, a slede}e nedeqe }u zakazati i kolegijum na tu temu – rekla je Slavica \uki}-Dejanovi} novinarima u pralamentu. Ona je najavila da }e predlaga~i biti poslanici vladaju}e ve}ine, iako tvrdi da “svi poslanici u~estvuju u izradi predloga”. Predsednica parlamenta je pri tome podsetila na to da su poslanici DSS-a i NS-a ranije dostavili Narodnoj skup{tine svoj predlog rezolucije u kome su osu|eni svi zlo~ini, pa i Srebrenica, te da je i Liberalno-demokratska partija dala svoje sugestije. Ipak, da ni u vladaju}oj ve}ini jo{ nema jedinstva o dokumentu predsednica je potvrdila time {to je uputila novinare: “Porazgovarajte malo s Vlajkom Seni}em i vide}ete da wihova poslani~ka grupa G17 plus ima nekoliko varijanti o kojima razgovara”. Po{to se jo{ uvek u javnosti spekuli{e o tome da li }e se pomenuti re~ genocid, Slavica \uki}-Dejanovi} potvr|uje da se “razgovaralo i o tome da li }e se parlament pozivati na odluku Me|unarodnog suda pravde u Hagu”... Povodom dileme o tome da li je za SPS prihvatqivo navo|ewe presude MSP-a u dokumentu o Srebrenici, Slavica \uki}-Dejanovi} ukazuje na to da je to “~iwenica koju prihvatamo svi, a ne samo SPS”. – Pozivawe na bilo koji dokument koji je ve} usvojen nije sporno. SPS je za kompromise od po~etka i ne}e biti problema – tvrdi predsednica Skup{tine. Ina~e, pomenuti Vlajko Seni} ustvrdio je da nijedan poslanik iz G17 plus ne u~estvuje u pisawu rezolucije o Srebrenici.

– Sa~eka}emo jo{ dve nedeqe i nadam se da }emo i mi biti informisani... Ne bi bilo lo{e da pre glasawa znamo ne{to – upozorio je Seni}. – Mislim, ina~e, da to nije put kako treba da se do|e do rezolucije. Ili, ako to jeste put, onda gra|anima treba re}i: rezolucija se pi{e na drugom mestu, a poslanike }emo zamoliti da je usvoje. I {ef poslani~kog kluba DSS-a Milo{ Aligrudi} tvrdi da poslanici wegove stranke

Varijante Po tvrdwi Slavice \uki}-Dejanovi}, poslanici parlamentarne ve}ine “imaju dve-tri varijante i one su u opticaju u razgovorima s ostalim poslanicima”. – Nema definitivnog teksta, ve} ima varijanti o tome kako bi mogao izgledati ovaj dokument. Kada bude gotov, vrlo brzo }emo doneti odluku o sednici i izjasniti se – kaè predsednica parlamenta. – Jasno je da razgovaramo o tome da li }emo dokument po~eti osudom svih zlo~ina ili }e po~etak sadràti izraze sau~e{}a onima koji su izgubili svoje najmilije. Uz sadràj teksta, razgovaramo i o terminima koje }emo koristiti. nisu videli tekst, ponoviv{i da je za wegovu stranku jedina mogu}nost da se osude svi zlo~ini, jer je, kako je rekao, „sve drugo politikanstvo, vezano za odre|eni ciq”. Poslanik LDPa Zoran Ostoji} smatra, pak, da je boqe usvojiti pravu rezoluciju, pa makar i sa samo 126 glasova „za”. – Da li ta {iroka podr{ka koja se traì zna~i da i Ratko Mladi} treba da se sloì? I kakvog bio uop{te imalo smisla da 250 poslanika usvoji neku rezoluciju koja nije to {to Srbiji treba? – pita Ostoji}. S. Stankovi}

PREDSEDNIK TADI] UPOZORIO DA ORGANIZOVANI KRIMINAL PREDSTAVQA PRETWU NACIONALNOJ BEZBEDNOSTI

Imamo snage da prekinemo sve tokove prqavog novca [ef srpske dràve Boris Tadi} izjavio je da su Srbija i sve wene institucije odlu~ne u tome da se obra~unaju s organizovanim kriminalom, koji predstavqa najve}u pretwu nacionalnoj bezbednosti. „Postavqa se pitawe ho}e li Srbija biti pravno dru{tvo u kojem }e gra|ani biti za{ti}eni, ili }e biti hroni~no poga|ana destabilizacijom, kriminalom i svim onim {to uru{ava pravni poredak. Ja mislim da nemamo alternativnu politiku i da je bezrezervna borba protiv organizovanog kriminala obaveza ~itavog dràvnog vrha“, rekao je Tadi} u intervjuu Tanjugu. Po wegovim re~ima, akcija protiv organizovanog kriminala, posebno protiv narkokartela, po razmerama i zna~aju moè se porediti samo s akcijom „Sabqa“ jer se tu ne radi samo o odbrani dràve nego o budu}nosti ~itavih generacija, o budu}nosti svakog deteta u Srbiji. „Srbija, prosto, ne moè dopustiti {irewe organizovanog kriminala, naro~ito {verca narkotika kao najopasnijeg sa stanovi{ta dru{tvenih interesa. Taj kriminal mora biti razbijen“, poru~io je Tadi}. On je podsetio na ~iwenicu da su narkokarteli u nekim zemqama u{li u dràvnu strukturu i destabilizovali dràvni poredak. „Bilo je i ovde poku{aja te vrste, zato {to se radi o grupacijama koje imaju ogromnu koli~inu novca u ke{u i velike ’investicije’. Posledwe zaplene imovine svedo~e o tome da su te grupacije narkonovac prale ’investiraju}i’ ne samo u svoja li~na zadovoqstva, vlastite ku}e i imawa ve} i u turizam, u proizvodwu, u distribuciju {tampe... Trebalo je samo da doìvimo da po~nu da ’investiraju’ u zdravstveni sistem i obrazovawe, pa da po~nu da preuzimaju i samu strukturu dràve. To Srbija ne}e do-

Iskorewivawe organizovanog kriminala jedna je od mojih najva`nijih misija na mestu predsednika Srbije. I nema nikakve {anse da odustanem zvoliti ni po koju cenu, i ta odluka je kona~na“, rekao je Tadi} Iskorewivawe organizovanog kriminala, kako je objasnio, Tadi} vidi kao jednu od svojih najva`nijih misija na mestu predsednika Srbije: „Nema nikakve {anse da odustanem. To predstavnici organizovanog kriminala veoma dobro znaju“. Povodom informacija u pojedinim medijima o tome da kontroverzni biznismen Stanko Suboti} duguje novac [ari}evom kartelu i da se u kriminalnim krugovima pravda da nema novca zato {to su ga „opqa~kali“ tajkuni u Srbiji, pa i neki politi~ari, Tadi} je rekao da }e svi optu`eni za te{ka krivi~na dela imati izvanrednu priliku da sve to potanko objasne kada se na|u pred sudom. „U sada{wim okolnostima mnogi }e se na}i na meti optu`bi onih kojima je u interesu da kleve}u. Ne bi me iznenadilo da se iz kriminalnih krugova poku{a i bla}ewe novinara, javnih li~nosti, i naravno, predstavnika dr-

I PORED REZOLUTNOG STAVA AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE, IPAK SE ^EKA I POKRAJINSKI PROPIS O NESPOJIVOSTI FUNKCIJA

Prvoaprilska muka vojvo|anskih poslanika

Nakon stava koji su u sredu u pokrajinskom parlamentu izneli ~elnici Agencije za borbu protiv korupcije da posle 1. aprila ne}e biti tolerisano duplirawe funkcija vojvo|anskim poslanicima koji su i gradona~elnici ili predsednici op{tina – i to bez obzira na to da li su poslani~ki mandat stekli po ve}inskom ili proporcionalnom izbornom modelu – reakcije iz Skup{tine APV su razli~ite. Jer, dilema u kojoj se na{lo 14 „ve}inskih” poslanika koji su i ~elnici u loklanim samoupravama, izgleda da ipak nije otklowena. Naime, postoje i o~ekivawa da }e se wihov status razre{iti pokrajinskom odlukom o nespojivosti funkcija, u kojoj bi se eventualno ~etrnaestorici ve}inskih poslanika omogu}ilo da do kraja mandata zadrè i poslani~ku i lokalnu funckiju, uz ube|ewe da }e za takvo re{ewe imati i „razumevawe Agencije“. U svakom slu~aju, za razliku od ve}ine „ve}inaca”, koji su skloniji tome da „u krajwem slu~aju“ zadrè pozicije na lokalu, {to bi za posledicu imalo raspisivawe prevremenih izbora za wihova poslani~ka mesta, postoje i oni koji imaju druga~iji stav. Me|u wima je i poslanik kluba „Za evropsku Srbiju“ i predsednik op{tine Ba~ Tomislav Bogunovi}: – Zadrà}u funkciju pokrajinskog poslanika, a podne}u ostavku na mesto predsednika op{tine. Onda }emo novog pred-

petak19.mart2010.

Stav DS-a je da se ne ide na ponavqawe izbora, ve} da se ostavke podnose na funkcije koje ne tra`e neposredne izbore (Tomislav Bogunovi})

Ne znam za{to se niko ne bavi pitawem mo`e li neko istovremeno da bude predsednik stranke i predsednik dr`ave (Milivoj Vrebalov)

sednika izabrati u roku od pet dana i to je to – rekao je Bogunovi} ju~e na{em listu. On je dodao da je to wegova li~na odluka i da ne zna kako }e postupiti wegove ostale kolege iz poslani~kog kluba ZEV-a. – Zakon }u ispo{tovati i podne}u ostavku na funkciju predsednika op{tine. To je stav i Demokratske stranke i ja ga po{tujem. Jer, da nije bilo DS-a, ne bih ni bio predsednik op{tine, niti pokrajinski poslanik – istakao je Bogunovi}, obrazla`u}i da je stav DS-a da se ne ide na ponavqawe izbora na pola mandata, odnosno da se ostavke podnose

na funkcije koje ne zahtevaju neposredne izbore. Predsednik op{tine Sremski Karlovci Milenko Filipovi}, koji je tako|e pokrajinski poslanik iz kluba ZEV-a izabran po ve}inskom modelu, izjavio je ju~e na{em listu da }e wegova odluka vezana za pitawe nespojivosti funkcija biti „u skladu s Ustavom i zakonom“. On, me|utim, nije èleo da precizira {ta to zna~i, odnosno da li }e zadràti obe funkcije, ili }e se jedne odre}i. – Postupi}i u skladu s Ustavom i zakonom, ni{ta vi{e od toga ne èlim da kaèm – saop{tio je Filipovi}.

Poslanik Milivoj Vrebalov, tako|e iz kluba ZEV-a, ali predstavnik Liberalno-demokratske partije, u slu~aju da mu izbor bude „nametnut“, za na{ list kaè da }e se opredeliti za funckiju predsednika op{tine Novi Be~ej. Vrebalov pri tome napomiwe da je u poslani~kom klubu ZEV-a, u kojem ima najvi{e poslanika koji su i ~elnici lokalnih smaouprava, postojao na~elan dogovor da o ovoj dilemi bude zauzet jedinstven stav. – Mislim da treba sa~ekati sednicu Skup{tine Vojvodine na kojoj }e se razmatrati pokrajinska odluka o nespojivosti funkcija, a nakon toga }emo videti {ta }emo ta~no morati da uradimo – navodi Vrebalov. On, naime, o~ekuje da }e u toj odluci biti sadràno re{ewe po kojem bi se ve}inskikm poslanicima, koji su i gradona~elnici ili predsednici op{tina, ipak omogu}ilo da zadrè obe funckije do kraja aktuelnog manadata. Pri tome veruje da takavo re{ewe ne bi imalo za posledicu sukob s Agencijom za borbu protiv korupcije. – Nadam se da }e se sve re{iti korektno – kazao je Vrebalov, uz napomenu da bi, u protivnom, „najve}u {tetu pretrpeo pokrajinski parlament“. – Ne znam da li je to ne~ija namera. I ne znam za{to se niko ne bavi pitawem moè li neko istovremeno da bude predsednik stranke i republi~ki poslanik, ili ministar ili predsednik dràve. B. D. S.

`avnih institucija, svih onih koji predstavqaju opasnost za kriminalce. Najva`nije je da imamo odlu~nu akciju, da je sprovedemo do samog kraja, do sudskih procesa, i da nakon toga svi znaju ko je {ta ~inio. Da li je neko {vercovao cigarete, da li je neko {vercovao kokain, heroin. Da saznamo ko je ubijao qude, ko se okoristio nelegalnim novcem, ko se bavio prawem tog novca“, objasnio je Tadi}. On je uveren u to da Srbija ima snage i kapaciteta, institucionalnih, ali i personalnih, da se u tome ide do kraja i da se svi tokovi prqavog novca preseku. Kako je istakao, prvi put u borbi protiv organizovanog kriminala sinhronizovano u~estvuju sve bezbednosne strukture, koje efikasno sara|uju i sa slu`bama drugih dr`ava, {to je rezultiralo i rekordnim zaplenama kokaina u Ju`noj Americi. Na dileme u javnosti kako je bilo mogu}e da organizovani kriminal, [ari}eva grupa i wihova delatnost ne budu ranije „uo~eni“,

tim pre {to tu nije re~ o dràvnom „poslu“, kao {to je to svojevremeno bio slu~aj kada je u sefu Komercijalne banke bilo „deponovano“ 600 kilograma heroina, Tadi} ukazuje na ~iwenicu da po formirawu Saveta za nacionalnu bezbednost, za vreme pro{le vlade, nije postojala „politi~ka konstelacija“ za takav obra~un. Po wegovim re~ima, od kada je formiran Savet za nacionalnu bezbednost, u vreme kohabitacije, odnosno vlade Vojislava Ko{tunice, na sednicama Saveta nikada se nije „pojavila“ [ari}eva grupa. „Nema nikakve dileme da se ta grupa pojavqivala u nekim policijskim istragama, ali ta tema nije dolazila do Saveta za nacionalnu bezbednost. Onog trenutka kada se pojavila kao faktor ugroàvawa nacionalne bezbednosti, istog trenutka je krenula dràvna akcija“, rekao je predsednik Srbije. „Za{to ranije ta grupa nije bila idenfikovana? Kroz sudski proces do}i }emo do odgovora na pitawe zbog ~ega se to desilo. Da li je, eventualno, neko sakrivao informacije o jednoj narastaju}oj kriminalnoj grupi, koja je do{la do ove snage i ovog potencijala koji danas ima? Kao {to }emo do}i i do saznawa da li je neko, eventualno, dozvolio paqewe ambasada nakon unilateralne deklaracije o nezavisnosti Kosova, u ru{ila~kim demonstracijama, koje su samo ugrozile kredibilitet Srbije u odbrani tog na{eg Kosova“, uveren je srpski predsednik. Po wegovim re~ima, svako mora da odgovara za ono {to je u~inio protivno zakonu: „Tu nema izuzetaka. Te stvari }e pre ili kasnije do}i na dnevni red. Ja verujem vrlo brzo. I da, kona~no, gra|ani Srbije znaju da li je neko na va`noj dràvnoj, dru{tvenoj ili privrednoj funkciji bio u slu`bi organizovanog kriminala“.

ALEKSANDAR POPOV ZA „DNEVNIK” O SUDBINI DECENTRALIZACIJE

êkamo politi~ku platformu Aleksandar Popov iz radne grupe nacionalnog Saveta za decentralizaciju izjavio je na{em listu da na prekju~ara{woj sednici tog tela nije doneta odluka o strukturi decentralizacije koju su predloìli eksperti. On je kazao da je dogovoreno da se rasprava o tom dokumentu nastavi na narednoj sednici Saveta, koja bi trebalo da se odrì za nekoliko nedeqa. „O~ekujemo da se zauzme politi~ka platforma o predloènoj strukturi decentralizacije koju je sa~inila ekspertska grupa, i o tome {ta i kako daqe da radi stru~ni tim. A ta politi~ka platforma treba da defini{e i okvir u kojem ekspertska grupa treba da se kreta}e, odnosno da li je to postoje}i ustavno-zakonski okvir, ili treba da bude {iri”, kazao nam je Popov. B. D. S.

REKLI SU

Dinki}: Ne vode ba{ svi putevi u Beograd Predsednik G17 plus Mla|an Dinki}, lider Socijaldemokratske partije Srbije Rasim Qaji} i lider Koalicije „Zajedno za [umadiju“ Veroqub Stevanovi} potpisali su ju~e u Aran|elovcu sporazum o zajedni~kom nastupu na lokalnim izborima koji }e u ovoj op{tini biti odr`ani 25. aprila. Dinki} je ocenio da se radi o dobrom savezu politi~kih stranaka. „Ne mo`e Srbija da u|e u Evropsku uniju, a da korist od toga ima samo Beograd“, poru~io je Dinki}.

Tabakovi}: Nisu strani investitori tu da razvijaju Od stranih investitora se ne mo`e o~ekivati da rade na razvoju Srbije, ve} to mora da bude briga vlasti, izjavila je ~lanica ekonomskog tima SNS-a Jorgovanka Tabakovi}. Ona je obrazlo`ila da je stranim investitorima posao da zarade, a da o razvoju zemqe mora da se stara vlast koja bi trebalo da ima plan, strategiju i politiku razvoja i zapo{qavawa. „Ako nemaju plan i strategiju, kao {to to dokazuju, neka se povuku i raspi{u izbore“, rekla je Jorgovanka Tabakovi}.

EKONOMIJA

petak19.mart2010.

PO^ELO STRATE[KO PARTNERSTVO POKRAJINE I METALS BANKE

DU[AN BAJATOVI]

Za vojvo|anske kompanije najni`e kamate u regionu

Skladi{te za jeftin gas Direktor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi} izjavio je da }e se po zavr{etku skladi{ta u Banatskom Dvoru mo}i razmi{qati o dugoro~nim ugovorima za kupovinu gasa, i to u trenutku kad je najjeftiniji. Tek tad se, po wegovim re~ima, stvaraju uslovi za preispitivawe politike kupovine i snabdevawa u komercijalnom smislu. Bajatovi} je rekao da }e se, posle zavr{etka skladi{ta u Banatskom Dvoru i izgradwe jo{ jednog skladi{ta, u sredwobantskom mestu Itebej, u Srbiji mo}i skladi{titi dve milijarde kubika.

Metals banka i Fond za razvoj Vojvodine potpisali su ju~e sporazum o strate{kom partnerstvu. Taj potez omogu}i}e realizaciju kreditne linije od tri milijarde dinara pod izuzetno povoqnim uslovima. Na istom skupu potpisan je i sporazum banke s Garancijskim fondom Vojvodine namewen nabavci poqoprivredne mehanizacije pod uslovima tako|e povoqnijim od tr`i{nih. – Ovo je veoma zna~ajan dan jer Metals banka prerasta u razvojnu banku Vojvodine – rekao je predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}. On je dodao da }e sporazum doprineti efikasnijoj realizaciji

ke privrede za Srbiju i Crnu Goru Milan Vu~kovi}, koji je u Multimedijalnoj sali Gradske ku}e predstavio projekat „Zrewaninska srpsko-nema~ka privredna inicijativa“. Vu~kovi} je napomenuo da u zemqi danas postoji oko 300 nema~kih firmi koje su poslovno aktivne, a me|u wima neke su i u Sredwobanatskom okrugu i samom Zrewaninu. – Robna razmena izme|u Nema~ke i Srbije u 2008. iznosila je oko 2,5 milijarde evra i zabele`ila je pad u pro{loj godini, kao posledica velike ekonomske krize. Tada je iznosila oko dve milijarde evra. Ube|eni smo u to da }e u toku ove godine do}i do laganog rasta – kazao je Vu~kovi}.

17. 3. 2010.

1.197,42469

deo otplate. Podnet je zahtev za izmenu imena u razvojna banka Vojvodine, a po~etkom maja kada pro|e odgovaraju}a procedura, ovo

ime }e postati i zvani~ni naziv, rekao je direktor jo{ zvani~no Metals banke Sr|an Petrovi}. D. V.

ZA VIKEND NOVI SKOK CENA NA BENZINSKIM PUMPAMA

U Srbiji 300 nema~kih firmi Na pitawe koji je interes nema~kih kompanija da ulaù u na{u zemqu, on je odgovorio da nema vi{e nacionalnih ekonomija u svetu, nego da postoji jedna globalna, gde su izbrisane dràvne granice. – Isti interes koji gaje nema~ke kompanije, gaji i ve}i deo doma}ih koje beleè ekspanziju u regionu i imaju interes da se {ire i daqe – ocenio je Vu~kovi}. Ina~e, po podacima zrewaninske Regionalne privredne komore, najve}i izvoznik i uvoznik u sredwem Banatu upravo je nema~ka kompanija za proizvodwu auto-delova „Drekslmajer“. Lane su u spoqnotrgovinskoj razmeni okruga vode}u ulogu imali setovi provodnika za motorna vozila. „Drekslamajer“ je jedna od firmi koja zapo{qava najvi{e radnika u Vojvodini – oko 1.300 – i planira da ih zaposli jo{, a istovremeno i da pro{iri pogone za proizvodwu. Generalni direktor „Drekslmajera“ Jerg Pehnac ranije je izjavio da je nema~ki investitor ostao ovde zato {to je zadovoqan radnom snagom i odnosom s lokalnom samoupravom. @. B.

u lokalnim samoupravama. Kreditna linija koju realizuju Garancijski fond APV i banka je u iznosu od 200 miliona uz garantni potencijal Fonda od 300 miliona dinara. Ovi zajmovi nameweni su poqoprivrednicima za nabavku mehanizacije. Zajmovi }e se odobravati u iznosu od pola miliona do deset miliona dinara i bi}e indeksirani u evrima. Rok otplate je sedam godina, a korisnici imaju pravo na mirovawe sve do 15. decembra ove godine. Rate dospevaju za naplatu svakog 15. juna i decembra u godini. Budu}i korisnici kredita }e dokumentaciju predavati u Metals banci, ali woj ne}e i vra}ati ve}i

nadle`nosti Vojvodine u skladu s novim Statutom. Ovaj novac }e biti zna~ajan zamajac privredi jer su uslovi veoma povoqni. Krediti su u doma}oj valuti, a kamata najnià ne samo kod nas nego i u regionu. Krediti iz aran`mana s Fondom za razvoj }e se odobravati u iznosu od pola miliona do milion dinara, rok vra}awa je {est ili 12 meseci a kamata od 10 do 11 posto godi{we efektivno. Doprine}e podizawu likvidnosti i oìvqavawu privrede. Po re~ima direktorke Fonda Sneàne Repac, za zajmove }e zainteresovani mo}i aplicirati u poslovnicama Metals banke, a tamo gde ih nema, dokumentaciju }e predavati

STRANI INVESTITORI U ZREWANINU

– Nema~ke kompanije u Srbiji ula`u najvi{e u oblast auto-industrije i ma{inogradwe. To su tradicionalni sektori u kojima se bele`i ubedqivo najve}i dolazak nema~kih preduze}a, ali su ona ovde de fakto prisutna u svim bran{ama – izjavio je ju~e u Zrewaninu menaxer elegacije nema~-

DNEVNIK

Nikad skupqe gorivo za dinare Na benzinskim pumpama u Srbiji ovog vikenda trebalo bi o~ekivati nove, vi{e cene litre goriva jer je ju~e iz Ministarstva rudarstva i energetike, u skladu s Uredbom o cenama derivata, put nadle`nih ministarstava upu}en zahtev za korekciju. I ovog puta re~ je o poskupqewu, a proizvo|a~ke cene trebalo bi da budu 6,94 posto vi{e jer se za toliko od posledwe promene, 3. marta, do sada pove}ala ukupna cena sirove nafte (prose~na cena sirove nafte i prose~an kurs dolara). Ukoliko zahtev bude odobren, motorni benzini bi}e skupqi u proseku 3,76 dinara, a dizel-goriva 4,46 dinara po litru. To zna~i da bi na pumpama litar motornog i bezolovnog benzina, umesto sada{wih 111 dinara, trebalo da ko{ta 114,70, a litar dizela D-2, umesto 99,45 dinara – 103,45. Litar evrodizela trebalo bi da se prodaje za ~ak 114,74 dinara (umesto sada{wih 110) i bi}e skupqi i od benzina, {to se do sada nikad nije desilo. Me|utim, nije samo cena evrodizela iznene|ewe ve} su i sve ove cene najvi{e koje bi/su ikada vaìle na srpskom trì{tu. Naime, najvi{a dosad zabeleèna (dinarska) cena je bila u julu 2008, kada je litar benzina ko{tao 112 dinara, dizela D2 98,40, a evrodizela 108 dinara. Tada je barel nafte ko{tao oko 140 dolara, a vrednost evra je bila oko 80 dinara, pa je litar benzina na pumpama u Srbiji ko{tao oko 1,40 evro, dizela D-2 1,23, a evrodizela1,37 evro. O~ekivane nove cene goriva (u dinarima) prema{i}e one iz jula 2008. godine, ali }e, ako se prera~unaju u evre, biti biè nego sada{we. Me|utim, vaqa re}i da je razlika izme|u tada{we i sada{we cene nafte velika jer je sada barel nafte daleko jeftiniji

MINISTAR PETAR [KUNDRI]

Gas ne poskupquje do leta – Do leta gas i struja sigurno ne}e poskupeti – potvrdio je za “Dnevnik” ministar energetike i rudarstva dr Petar [kundri} prilikom ju~era{weg otvarawa nove trafo-stanice na Rimskim [an~evima u Novom Sadu. On je najavio da }e uskoro biti pove}ane cene naftnih derivata zbog skoka cena sirove nafte. U toku je davawe saglasnosti na presek maksimalnih cena. – Nisu cene u Srbiji najvi{e kad su u pitawu naftrni derivati, uverio sam se u to u Hrvatskoj, Sloveniji i Italiji – rekao je ministar. – Elektroprivreda Srbije nikada ne}e biti privatizovana po modelu op{te privatizacije koja je obavqena u zemqi. To je nacionalno blago i dobro i wega, zbog op{tih potreba dru{tva i dr`ave, treba sa~uvati u ve}inskom vlasni{tvu dr`ave i gra|ana Srbije – izjavio je [kundri}. S. K.

nego tada (razlika je ~ak oko 60 dolara po barelu!) i ko{ta oko 80 dolara. Dakle, sada je nafta jeftinija oko 40 odsto nego u julu 2008. godine, kada je, treba i to re}i, zabeleèna najvi{a cena barela ikada, a razlika izme|u tada{we i cene goriva u Srbiji koja se uskoro o~ekuje pre ide ka dostizawu makismalnog iznosa (i u evrima) nego u suprotnom smeru. Ipak, mora se re}i i da je sada{wa vrednost evra u odnosu na juli 2008. vi{a (odnosno dinar je slabiji), i evro sada vredi oko 100 dinara, pa }e uz o~ekivano poskupqewe goriva litar benzina ko{tati oko 1,14 evro, dizela D-2 1,03, a evrodizela 1,10 evro. I sve bi to moglo i pro}i kada bi se u Srbiji zara|ivalo u evrima. Me|utim, plate su u dinarima, i, ruku na srce, nisu se mnogo mewale u dinarskim iznosima, ~ak je sada zabeleèn i pad zarada, tako da se 2008. godine prakti~no zara|ivalo vi{e – gledano u evrima – i s mese~nim primawima moglo se kupiti vi{e nego sada. Naime, prose~na plata je 2008. godine bila oko 33.000 dinara, ili oko 400 evra, a u januaru ove godine mese~na primawa pala su ispod 300 evra, pa je potpuno jasno da se sada moè kupiti mawe goriva (i svega drugog) nego pre dve godine. Bilo kako bilo, cena goriva u Srbiji, iako u evrima nisu najvi{e do sada, izuzetno su visoke, a osim cene nafte i vrednosti dolara tome zna~ajno doprinosi i visoka stopa zahvatawa dràve (akcize i porezi), koja prema{uju 50 odsto cene goriva na pumpama. Naime, u ceni goriva samo na akcize odlazi zna~ajna stavka jer je na motorne benzine ona 44,70 dinara, a na dizel-goriva 30,47 dinara po litru. D. Mla|enovi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (685,84

Promet

0,76%)

Bigz, Beograd

15,38

900

441.900

FIO Kostolac, Kostolac

13,40

423

1.692

AIK banka, Ni{

1,54

2.893

78.326.995

Para}inka, Para}in

9,58

1.350

Komercijalna banka, Beograd

2,74

29.990

Kompanija Fidelinka, Subotica

9,27

330

5.610

Energoprojekt holding, Beograd

-0,59

845

4.662.881

7,14 Promena %

1.500 Cena

2.904.000 Promet

Agrobanka, Beograd

2,22

8.997

44.985

Univerzal banka, Beograd

-1,52

6.406

672.600

Medifarm, Beograd

-12,23

122

6.100

Soja protein, Be~ej

-0,20

988

1.468.466

8. oktobar, Svilajnac

-12,01

2.462

44.316

Imlek, Beograd

0,00

1.380

100.740

Ravnica, Bajmok

-11,93

310

7.440

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,23

2.195

48.300

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.780

0,00

-1,02

678

221.156

Go{a monta`a, Velika Plana Pet akcija s najve}im padom

Heba, Bujanovac

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

-11,62

700

14.000

-10,71 Promena %

5.643 Cena

383.724 Promet

Privredna banka, Beograd Meser Tehnogas, Beograd

0,00

6.899

0,00

Agrovojvodina komercservis, NS

0,00

3.400

14.392.200

Tigar, Pirot

-0,13

749

5.451.285

VP Dunav, Ba~ka Palanka

-9,42

3.000

2.349.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.600

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,20

988

1.468.466

Telefonija, Beograd

0,77

1.711

273.830

Mlekara, Subotica

0,00

840

136.080

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

678

0,00

Zlatna Kosa, Vr{ac

0,00

493

102.544

GZP, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

PREDSEDNICA SAVETA ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE VERICA BARA] ZA „DNEVNIK”

VLADA NIJE DONELA O^EKIVANE ODLUKE

Za{to je tek lice s poternice pokrenulo dr`avu

Ni o plati niti o kreditima

– Vlada Srbije na ju~era{woj sednici nije razmatrala pitawe pove}awa minimalnih zarada zaposlenih i subvencije za odobravawe gotovinskih kredita gra|anima – rekao je ministar poqoprivrede Sa{a Dragin novinarima nakon sednice. Ministar ekonomije Mla|an Dinki}, da podsetimo, pro{le nedeqe je najavio da je Vlada ba{ ju~e trebalo da objavi program subvencionisawa dinarskih potro{a~kih kredita za gra|ane, s rokom otplate od tri godine i kamatom od 7,5 do 8,95 posto, u zavisnosti od visine plate. Tako|e, Vlada Srbije trebalo je ju~e, na predlog Ministarstva rada i socijalne politike, da razre{i spor sindikata i poslodavaca, nastao pro{le nedeqe na sednici Socijalno-ekonomskog saveta Srbije jer su poslodavci odbili zahtev sindikata za pove}awe minimalne cene rada s 87 na 92 dinara po satu, a nije ni to u~inila. – Vlada Srbije donela je ju~e zakqu~ak o reprogramu dugova poqoprivednicima za naknade za odvodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta za 2008. i 2009. godinu – izjavio je Sa{a Dragin. – Poqoprivrednicima }e biti omogu}eno da dugove izmire do kraja 2010. godine, bez zateznih kamata. U zakqu~ku se navodi da je Vlada Srbije preporu~ila upravnim odborima javnih vodoprivrednih preduze}a da donesu odluke koje }e omogu}iti odlagawe pla}awa duga, bez zateznih kamata. Dragin je istakao da je nezadovoqan sada{wim Zakonom o vodama, zbog ~ega }e uskoro Skup{tini Srbije biti upu}en predlog novog zakona koji }e omogu}iti da se poqoprivrednicima koji ula`u u sisteme za navodwavawe smawe naknade. Vlada je usvojila set uredbi iz oblasti poqoprivrede koje se odnose na ruralni razvoj...

– Savet za borbu protiv korupcije je po~etkom 2008. godine uputio Vladi Srbije izve{taj o koncentraciji vlasni{tva u preduze}u Luka Beograd, u kojem je ukazao na koncentraciju vlasni{tva, i to najbogatijih qudi u ovoj zemqi, koje je sada pomenuo Stanko Suboti} Cane. Ali, on je ostao mrtvo slovo na papiru i niko u ovoj dràvi, pa ni sami mediji, nisu èleli da se wime pozabave i potvrde ili demantuju saznawa do kojih smo mi do{li. Tako da je malo verovatno da }e se sada ispitivati koncentracija vlasni{tva u preduze}ima koja su nezakonito privatizovana – ocewuje za na{ list predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Bara}. – Od 2000. godine jedna od osnovnih konstanti svih demokratskih vlada bila je politika pospe{ivawa privatizacije, bez ispitivawa porekla kapitala. Takav pristup je doveo do legalizacije nelegalno ste~enih bogatstava, ali i do velike imovinske polarizacije u dru{tvu. Srbija je postala zemqa siroma{nih gra|ana i ekstremno bogatih pojedinaca. Takvo stawe doprinosi rastu krupne korupcije, pre svega putem netransparentnog finansirawa rada politi~kih partija. Me|utim, mo`da je jo{ zna~ajnija posledica te ~iwenice da ekstremna polarizacija bogatstva ne moè biti pogodna za u~vr{}ivawe demokratskog politi~kog ure|ewa. Ekstremne razlike u bogatstvu vode ka ekstremnim politi~kim stavovima, a oni ne doprinose u~vr{}ivawu demokratskih vrednosti u nekom dru{tvu – obja{wava Verica Bara}. Na{a sagovornica najavu da }e se Odbor Skup{tine Srbije za bezbednost u ponedeqak pozabaviti optu`bama koje je javno izneo Stanko Suboti} o novcu kojim je privatizovana Luka Beograd ocewuje kao dokaz da je lice s “crvene” Interpolove poternice uticajnije u Srbiji od Saveta za borbu protiv korupcije. – Bilo bi mnogo boqe da je lavina koju je Suboti} sada izazvao

pokrenuta jo{ u februaru 2008. godine kada smo ukazali na nezakonitost. Nije Savet slu~ajno uzeo Luku kao primer da bi ogolio na{u stvarnost jer je ona na “najboqi” na~in oslikavala da se

Biznis nastaje u inkubatoru

U Vojvodini trenutno rade dva poslovna inkubatora, u Zrewaninu i Subotici, a jo{ dva – u Senti i Novom Sadu – formalno su osnovana i tek treba da za`ive, ~ulo se ju~e u Novom Sadu na me|unarodnoj konferenciji o poslovnim inkubatorima. Inkubatori su zami{qeni kao mesto na kojem nastaju mala i sredwa preduze}a i gde u po~etku svog rada koriste zajedni~ku infrastrukturu dok ne postanu samostalna u organizacionom i tehnolo{kom smislu. U Zrewaninu posluje inkubator informacionih tehnologija, u kojem radi 13 firmi s 34 zaposlena, a u Subotici inkubator proizvodnog i uslu`nog sektora s 19 firmi i 85 zaposlenih. Otvaraju}i konferenciju, potpredsednik Vlade Vojvodine I{tvan Pastor ocenio je da je stvarawe poslovnih inkubatora u Srbiji “pionirski posao”, te da bi formirawe inkubatora kakvi danas postoje u pojedinim evropskim zemqama, poput Austrije, bio ogroman uspeh. Pastor je tako|e istakao i podr{ku austrijske vladine agencije za razvoj ovom projektu u Vojvodini, navode}i da je od finansijske potpore mo`da jo{ zna~ajniji prenos znawa. – O~ekujem da }e novoformirani inkubator u Novom Sadu opravdati o~ekivawa i imati veliki odziv kompanija – kazao je Pastor. V. ^v.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

97,6714

99,6647

101,957

97,3724

Australija

dolar

65,7277

67,0691

68,6117

65,5265

Kanada

dolar

70,475

71,9133

73,5673

70,2593

Danska

kruna

13,1228

13,3906

13,6986

13,0826

Norve{ka

kruna

12,2147

12,464

12,7507

12,1773

[vedska

kruna

10,0321

10,2368

10,4722

10,0014

[vajcarska

franak

67,5179

68,8958

70,4804

67,3112

V. Britanija

funta

109,142

111,37

113,931

108,808

SAD

dolar

71,3763

72,833

74,5082

71,1578

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 3. 2010. godine

bro da se barem sada nadle`ni organi time pozabave. Bilo bi dobro da se jednom stane na put dr`avnim organima koji su omogu}ili takvu privatizaciju kakvom je privatizovana Luka Beograd, a

Nisu hteli da nas ~uju Kada neko posle dve-tri godine “zavrti” pri~u koju je Savet u izve{taju dostavio Vladi Srbije, ali i stavio na uvid javnosti, obja{wava Verica Bara}, to moè samo izazvati gor~inu kod ~lanova ovog antikorupcijskog tela, ali ne i obeshrabriti ga da i daqe proverava i ukazuje na otvorene slu~ajeve korupcije i prawa novca. – Znali smo {ta radimo i imali dobru i relevantnu dokumentaciju, ali smo isto tako znali u kakvom dru{tvu ìvimo i da je malo verovatno}e da }e to imati odjeka. Me|utim, to nikako ne zna~i da treba da odustanemo i da se utopimo u korupciju i pravimo kao nadle`ne institucije gluvi i slepi. @ao mi je {to radimo ne{to {to je ovom dru{tvu potrebno a {to drugi guraju u stranu. Bez borbe protiv korupcije ovo dru{tvo nigde ne}e sti}i, ne}e biti ekonomskog razvoja, izlaska iz siroma{tva, puta ka Evropi. S ovakvom korupcijom moè se i}i samo natrag. Nismo ni onda o~ekivali ni{te vi{e od toga da se o na{em izve{taju otvori rasprava, ista onakva kakvu o~ekuju sada, nakon Suboti}eve izjave. Samo da se ~iwenice, i na{e i tu|e, vide i da se o tome odredimo. Ne pi{e se izve{taj zbog nas, ve} zbog op{teg dobra, a o~igledno je upravo to ono {to na{u vlast uop{te ne interesuje. sve {to se radi – doga|a uz blagoslov dràvnih organa. Jer u toj privatizaciji nema nijednog “nevinog” dràvnog organa po{to su svi u procesu u~estovali i `murili na ono {to je bilo o~igledno – da je re~ o nezakonisti i prawu novca. Ne znam ~emu se sada bilo ko ~udi, ali svakako je do-

pre i posle we i mnoga druga preduze}a. Mo}ni qudi u Srbiji su iznad institucija i zakona i zapravo svi rade za wih i u wihovom interesu. Nezakonitosti koje su se dogodile pri privatizaciji Luke su zapravo uradile dr`avne institucije u korist Mi{kovi}a i Beka. Jer u celom po-

stupku je u~estovala Komisija za hartije od vrednosti, Agencija za privatizaciju, onda{wi ministar privrede, Akcijski fond, uprava Luke, Nadzorni odbor... Svi oni su “dogovorno” kr{ili zakon i o{tetili dràvu za potrebe Mi{kovi}a i Beka – isti~e Verica Bara}. Ona tvrdi da se samom privatizacijom Luke pri~a ne zavr{ava jer, kako isti~e, tajkuni imaju i daqe zahteve koje im dràvne institucije opet ispuwavaju. – Za wih Luka Beograd sama po sebi ne predstavqa ni{ta jer su je kupili zbog gra|evinskog zemqi{ta. Da bi im se i ta èqa ispunila, odnosno da bi samo oni mogli graditi na tom zemqi{tu, sada se donosi zakon o planirawu i Vladina uredba koja im to omogu}ava, mewa se Generalni urbanisti~ki plan. Dakle, nezakonito je po~elo, nezakonito se nastavqa i tako sve dok tajkuni imaju zahteva svaka vlast ih ispuwava. Zato je bilo va`no da se dràvni organi jo{ onomad pozabave na{im izve{tajem da bi se to preseklo. O~igledno, mnogima upravo to zaustavqawe nezakonitosti nije odgovaralo ili nisu smeli od svojih “{efova” – kaè Verica Bara}. Na pitawe da li o~ekuje da se ovoga puta zaista rasvetli kako je privatizovana Luka “Beograd” i da se dràvni organi, pa i Tuìla{tvo za organizovani kriminal, kona~no ozbiqnije pozabave tim pitawem, predsednica Saveta odgovara da od cele pri~e opet ni{ta biti ne}e i da tajkune niko ne}e dirati. – Jer kada bi se ozbiqno pozabavili tim pitawem, ugrozilo bi se ono {to su politi~ari dogovorili s tajkunima kada su im prodavali Luku kao da je oni fabrika ~arapa a ne op{te dobro. Ne}e se ni sada ni{ta novo dogoditi jer, da bi se pokrenulo, morao bi da se mewa ceo sistem, a to je nemogu}e. îwenica je da vlast kod nas po~iva na sistemskoj korupciji a centar te korupcije je Vlada. Q. Male{evi}

VESTI „Gorewe” u Staroj Pazovi “Gorewe” je ovog meseca po~elo selidbu dela proizvodwe kuhiwskih bojlera iz Qubqane u Staru Pazovu u Srbiji, gde je proizvodwa uspostavqena 2007, pi{e “Delo”. Iz tog preduze}a poru~uju da to ne}e uticati na broj zaposlenih u Qubqani i da su svrhe selidbe – snièwe tro{kova i pove}awe profitabilnosti. U Staroj Pazovi }e se, precizira list, proizvoditi malolitra`ni elektri~ni kuhiwski bojleri “tiki” od pet, deset i 15 litara. Po~etkom ove godine iz te kompanije potvr|eno je da se deo proizvodwe kombinovanih friìdera seli iz Slovenije u fabriku u Vaqevu. “Gorewe” ima proizvodne pogone u ê{koj i Srbiji.

Najve}i izvoz u Italiju Glavni izvozni partner Srbije u januaru bila je Italija, gde je izvezena roba vredna 74 miliona dolara, a glavni uvozni partner Rusija, odakle je uvezeno robe za 188,2 miliona, pokazali su podaci Zavoda za statistiku. U izvozu, glavni spoqnotrgovinski partneri posle Italije bile su Nema~ka, sa 70,8 miliona dolara, i Bosna i Hercegovina, s 58 miliona. Glavni spoqnotrgovinski partneri u uvozu, posle Rusije, bile su Nema~ka, 94,5 miliona, i Italija, 84 miliona dolara. Spoqnotrgovinska robna razmena bila je najve}a sa ~lanicama Evropske unije, vi{e od polovine ukupne razmene, a najve}i suficit u razmeni ostvaren je s Crnom Gorom, BiH i Makedonijom.

Duì rok za „Galeniku” Agencija za privatizaciju produìla rok za dostavqawe indikativnih ponuda za kupovinu “Galenike” do 30. aprila. Prvobitnim uslovima pretkvalifikacionog tendera za privatizaciju “Galenike”, objavqenog polovinom decembra 2009, bilo je predvi|eno da se indikativne ponude dostave do petka, 19. marta. Kako se navodi, produèn je i rok za otkup informacionog paketa, do 9. aprila. Agencija za privatizaciju je u februaru objavila da su tri renomirane farmaceutske ku}e i jedan internacionalni finansijski investitor podneli zahteve za otkup informacionog paketa.

SVETSKI RECEPTI NEPRIMEWIVI U SRBIJI

ME\UNARODNA KONFERENCIJA U NOVOM SADU

Zemqa

petak19.mart2010.

Presipawe iz {upqeg u prazno nije razvoj Izgleda da su kreatori srpske ekonomske politike rezre{ili osnovnu dilemu: zemqi je potreban ubrzan razvoj i svi podsticajni mehanizmi moraju se podrediti tom ciqu. To je ona pri~a o ponovnoj industrijalizaciji i neophodnosti stvarawa takve privredne strukture koja }e biti okrenuta izvozu. Kako je rekao {ef predstavni{tva Svetske banke u Beo-

godine, ali je u ukupnom iznosi i daqe zabriwavaju}i (7,24 milijardi dolara). Svi glavni pokazateqi spoqnotrgovinskih aktivnosti nastavili su trend smirivawa i u teku}oj godini. Januarski rezultati pokazuju da je izvezeno roba i usluga za 570 miliona dolara, a da je uvoz dostigao 1,06 milijardu dolara. Kona~na stavka je deficit od 488,4 miliona dolara, {to

Tro{ili smo previ{e Vode}i srpski statisti~ar dr Miladin Kova~evi} izra~unao je da je tokom ove decenije unutra{wa tra`wa porasla prose~no 7,5 procenata, dok je prose~an rast bruto doma}eg proizvoda bio samo 5,4 posto. Srbija je tro{ila znatno vi{e nego {to je objektivno mogla, odnosno vi{e nego {to je stvarala. Nije problem bio u tra`wi. Posebno su bile zanimqive dve udarne godine, 2007. i 2008. Tokom tog perioda unutra{wa tra`wa bila je 23 procenta ve}a od ostvarenog BDP-a. Najve}i deo tih naraslih trì{nih zahteva (19 odsto) pokriven je uvozom. Deficit je bio konstantan, a razlika izme|u onoga {to doma}e privreda moè ponuditi i potreba trì{ta rastao je po zastra{uju}oj godi{woj stopi od 10,7 procenata. gradu Sajmon Grej, razvoj se vi{e ne moè zasnivati na tu|oj akumulaciji. Mada je spoqnotrgovinski ra~un Srbije u 2009. bio znatno uravnote`niji nego prethodnih godina, on i daqe pokazuje velike deformacije, koje proizlaze iz potro{a~kog karaktera, ne samo na{e privrede ve} i dru{tva u celini. Ostvareni deficit mawi je 39,16 procenata nego prethodne

je 14,8 procenata mawe nego u istom lawskom mesecu. Naizgled dobro, ali i taj smaweni deficit pokazuje da bi Srbija do kraja 2010. mogla potro{iti nepunih {est milijardi dolara vi{e nego {to je proizvela. Pojednostavqeno gledano, aktuelna kriza je sublimat pada tra`we i nepovoqnih o~ekivawa. Jednostavno, kad je zvono zazvonilo na uzbunu, qudi su po~eli da od-

laù planirane kupovine, a lo{a o~ekivawa su dodatno oja~ala wihovo podozrewe. Na tom mestu se morala pojaviti dràva. Nobelovac Pol Krugman je objasnio da bi smawivawe javne potro{we bilo pogubno. Tek tada bi do{lo do sunovrata tra`we i do jo{ dubqe recesije. Gotovo kao kwi{ki recept, zapadne ekonomije su koristile formulu: odràvawe normalnog nivoa javne potro{we i dodatno podsticawe kreditnih aktivnosti, odnosno kreirawe dodatne tra`we. Tom modelu se priklonila i srpska ekonomska politika. S jedne strane je odràvana javna potro{wa, a s druge je stvarana dodatna tra`wa politikom dràvnih sub-

vencionisanih kredita. Time je izbegnut krah, ali je ostalo otvoreno pitawe da li je ulivawem dràvnog novca u finansijski krvotok stimulisana doma}a proizvodwa ili su pare pobegle u platni deficit, odnosno u uvezene robe. Gde je onda izlaz? Da li u kineskom modelu visoke {tedwe i izvozne ekspanzije? Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Danica Popovi} kaè da je to put. Ali, istovremeno, izraàva nevericu u na{u spremnost na odricawa. Jer, na tom modelu bi se moralo istrajati najmawe sedam godina. Isto onoliko vremena koliko smo rasipni~ki utro{ili tokom godina ekonomskog prosperiteta. V. Harak

DRU[TVO

petak19.mart2010.

Partijski kadar ja~i od {kolskog Sindikat obrazovawa Srbije najavio je {trajk na po~etku nove {kolske godine ako se do septembra ne postigne dogovor o pove}awu plata prosvetarima od najmawe deset posto. “Ne `elimo da ga po~iwemo sad jer bi to bilo na {tetu |aka u ovoj {kolskoj godini, ve} upropa{}enoj neplaniranim raspustima zbog navodnog, nepostoje}eg sviwskog gripa”, upozorio je predsednik SOS-a Branislav Pavlovi}. On smatra i da je Vladi ostavqeno dovoqno vremena da preispita sve finansijske pokazateqe i napravi rebalans buxeta, da se obezbede ve}e plate. “Tra`imo i da se tim rebalansom odblokiraju jubilarne nagrade za zaposlene, jer se ve} dva puta Zakonom o buxetu suspenduju kolek-

tivni ugovori za zaposlene u {kolama, gde su one predvi|ene”, kazao je Pavlovi}, napomiwu}i i da su plate prosvetara u Srbiji najni`e me|u svim republikama biv{e SFRJ. Sindikat zahteva od Vlade i da nakon vi{e od mesec dana ka{wewa isplati otpremnine zaposlenima u {kolama koji su se odlu~ili da dobrovoqno napuste obrazovawe. “Za wih 210, po na{oj proceni, treba oko 200 miliona dinara, ali ministarstva prosvete i finansija sada me|usobno prebacuju taj problem i nadle`nost”, tvrdi Pavlovi}, ali dodaje i da, uporedo s planovima za smawewe broja zaposlenih, {kole primaju “nove kadrove po partijskoj liniji, a po kojoj se raspisuju i konkursi”.

Upis prvaka 1. aprila, nije {ala Upis nove generacije prvaka osnovaca u Srbiji po~iwe 1. aprila i traja}e do septembra, najavilo je Ministarstvo prosvete. “Novina je da ovoga puta |aci mogu biti upisani bez obzira na to da li roditeqima nedostaje neka dokumentacija. To se naro~ito odnosi na romsku populaciju, a na{ je ciq da {to vi{e dece bude obuhva}eno obrazovawem”, naglasio je pomo}nik ministra prosvete @elimir Popov, i podsetio na to da od 1. septembra u klupe treba da sednu deca ro|ena izme|u 1. marta 2003. i kraja februara 2004. Procewuje se da }e broj novih osnovaca biti isti kao i ove {kolske godine, dakle oko 80.000.

DNEVNIK

NI ANTIBEBI PILULE ZA DAN POSLE NISU ZNATNO SMAWILE BROJ ABORTUSA

Misli}u o trudno}i sutra Vi{e od polovine mladih u Srbiji (53 odsto) izme|u 15 i 35 godina u istraìvawu koje je sprovelo Udruèwe za reproduktivno zdravqe izjasnilo se da nema dovoqno informacija o savremenoj kontracepciji, iako je preko 85 odsto navelo da im je seks u vezi veoma vaàn. Od sredstava za za{titu od neèqene trudno}e mladi naj~e{}e koriste kondom (71 odsto), pilule za kontracepciju koristi svega devet odsto, a ~ak petina wih ne koristi nikakvu za{titu. Zato ne ~udi {to jo{ uvek imamo veliki broj abortusa adolescentkiwa, oko 6.000 godi{we. O tome koliko mladih devojaka koristi kao kontracepciju “pilulu posle” nema preciznih podataka, ali ginekolozi kaù da je interesovawe za wu sve ve}e. – Kada se govori o “piluli posle”, stavovi ginekologa su da je neophodno da ona bude dostupna ènama kao na~in spre~avawa neèqenog za~e}a u urgentnim situacijama – kaè dr Jovanka Lali}. – Ali, posebno vaqa naglasiti da se ona ne sme uzimati ~esto, ve} samo u izuzetnim situacijama kada iz nekog razloga nije bila primewivana neka od drugih kontraceptivnih metoda.

Ta pilula se uzima najkasnije 72 sata nakon neza{ti}enog odnosa, a kako se radi o hormonskim preparatima, s wihovom upotrebom se ne sme preterivati. Mo-

odr`ana u Beogradu a na kojoj su o “piluli posle” govorili ginekolozi iz Beograda i Novog Sada, kao i predstavnici kompanije “Rihter Gedeon” koja snabdeva

ki. – Svetska zdravstvena organizacija je jo{ 1989. godine izdala proglas da ne postoje medicinski razlozi zbog kojih bi se `eni, koja je u riziku od nastan-

na{e trì{te tom pilulom, re~eno je da postoje studije koje dokazuju da se pokazalo opravdanim {to se ovaj preparat moè kupiti bez lekarskog recepta jer ne uti~e negativno na promenu seksualnog pona{awa èna. – Pilula za dan posle sadrì sintetski progesteron i wegova upotreba ne ugroàva zdravqe ène – kaè na~elnica Republi~kog centra za planirawe porodice dr Katarina Sedlec-

ka neèqene trudno}e, uskratila primena pilule za dan posle, ~ak i vi{e puta godi{we. Abortus u Srbiji ima svaka 12. èna izme|u 15 i 49 godina, a za razliku od drugih evropskih zemaqa, gde neplanirana trudno}a uglavnom “zadesi” mlade i neudate, kod nas ih se ~ak 80 do 90 odsto obavi kod èna starijih od 20 godina koje su u braku i ve} imaju jedno ili vi{e dece. J. Barbuzan

Udate `ene su neopreznije

gu}nost da se pilula za dan posle kupi bez recepta, po pristu~anoj ceni, a uz agresivno reklamirawe, dovodi do toga da se devojke vrlo ~esto nemarno odnose prema redovnoj za{titi od trudno}e. Pilula nije “redovno” sredstvo za kontracepciju, ve} vanredno, koje se mo`e uzeti nekoliko puta u `ivotu. Naravno, daleko je boqa od abortusa. Me|utim na konferenciji za {tampu koja je ovih dana bila

RATNI VOJNI INVALIDI DO[LI KOD PREDSEDNIKA SKUP[TINE ZREWANINA

Martona su pre zvali „osioni i razmaèni vladar” Ono {to je samo pre nekoliko meseci izgledalo kao nemogu}e ipak se desilo – predsednica zrewaninske ispostave Udruèwa ratnih vojnih invalida Jovanka Pavlovi} sela je za isti sto s prvim ~ovekom lokalnog parlamenta Aleksandrom Martonom i razgovarala o trenutnom poloàju veterana u gradu i Republici. Ona je svojevremeno {trajkovala gla|u s nekolicinom svojih kolega, zahtevaju}i Martonov opoziv jer je on podrào predstavnike hrvatskog Udruèwa pravnika “Vukovar 1991” da u obli`wem Staji}evu postave spomen-obele`je u znak se}awa na `rtve JNA. Kampawa protiv Martona nastavqena je i skupqawem potpisa gra|ana za wegovu smenu, te epitetima da je “glavni akter, promoter i udarna pesnica hrvatske propagande”, “lokalni

Deklaracija stigla pred op{tinare, ali i do patrijarha Irineja

despot“ i „osioni i razma`eni vladar“. Vaqda smatraju}i da je i pored svih ovih uvreda on prava

EVROPSKA UNIJA I DAQE FINANSIRA REFORMU PROSVETE SRBIJE

Recept za menayerisawe po fakultetima

– Ministarstvo prosvete i novi ciklus Tempus projekta, ~iji je ciq reforma upravqawa i menaxmenta u visokom obrazovawu, tretira se kao aktivnost od nacionalnog zna~aja. Wegovi rezultati, kad se primene, unapredi}e na{ sistem prosvete na svim nivoima – najavio je ju~e na Univerzitetu u Novom Sadu tokom tematskog skupa ministar prosvete dr @arko Obradovi}. – Za devet godina, koliko Srbija sprovodi Tempus projektat, u na{ obrazovni sistem investirano je 40 miliona evra, a koliko su nam pomogli govori i to {to je do sad prihva}eno 13 projekata u kojima u~estvujemo, a u {est smo i koordinatori. Ministar smatra da }e ovaj projekat omogu}iti br`i napredak i uklawawe nedostataka na harmonizaciji na{eg visokoobrazovnog sistema s evropskim, razvoj nacionalnog okvira kvalifikacija, brigu o socijalnoj dimenziji obrazovawa i strategiju visokog, do`ivotno u~ewe, obezbe|ivawe neophodnih prate}ih fondova, te

izmene i dopune Zakona o visokom obrazovawu... – U ovom projektu, ~iji je ciq da unapredi upravqawe univerzitetima, ali i da ih pove`e s nau~nim institutima, u~estvuju svi najva`niji univerziteti u Srbiji, a novosadski je nosilac projekta – rekao je wegov rektor dr Miroslav Veskovi}. – Na{i partneri u ovom poslu su, osim Ministarstva prosvete i Nacionalnog saveta za visoko obrazovawe, i Akrditaciona komisija, te univerziteti i evropski eksperti. Tempus projekat je jedna od najzna~ajnijih institucija podr{ke reformi visokog obrazovawa u na{oj zemqi, a finansira se iz pretpristupne pomo}i EU. Kroz potprojekte se podr`ava reforma nastavnih planova i wihovo usagla{avawe s kontinentalnim tendencijama, mobilnost nastavnika i studenata, poboq{ava univerzitetska administracija, saradwa izme|u univerziteta u regionu... D. Deve~erski

adresa za razgovor, Jovanka Pavlovi} je Martonu predstavila deklaraciju o poboq{awu dru{tvenog polo`aja veterana u

Srbiji, sa zahtevom da je ovda{wi parlament usvoji. Nakon sastanka u Gradskom ve}u, proteklog u daleko pristojnijem tonu nego ranije, Jovanka Pavlovi} je izjavila da je 80 op{tinskih i gradskih udruèwa {irom Srbije predalo tekst deklaracije predstavnicima lokalnih vlasti, pa o~ekuje da }e ih skup{tine i usvojiti. – O~ekujemo da }e wenim prihvatawem biti re{ena neka pitawa i na{a prava koja do danas nismo uspeli da ostvarimo – istakla je Jovanka Pavlovi}. – Deklaracija je predata i Republi~kom ministarstvu i Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, kao i najvi{im dràvnim funkcionerima Srbije i patrijarhu SPC. Osnovni principi deklaracije su poboq{awe ìvotnih uslova svih u~esnika u ratovima 1990–1999,

vojnih lica i drugih, usvajawe zakona koji bi ure|ivali na{ poloàj, a ~ekamo ih jo{ od 1998. Pre svega u zdravstvenoj za{titi, gde su na{i ~lanovi mnogo uskra}eni. Marton je poru~io da u ogromnoj meri podràva stavove sadràne u deklaraciji i da bi bilo dobro da dràvni organi razmisle o tome da li se aktuelna zakonska re{ewa dovoqno po{tuju. – Ova dràva nije toliko siroma{na da ne moè da vodi vi{e ra~una o onima koji su ugroèni a izgubili su zdravqe na rati{tima {irom biv{e Jugoslavije. Lokalna samouprava u Zrewaninu }e s tekstom deklaracije narednih dana upoznati predstavnike odborni~kih grupa parlamentarnih stranaka – obe}ao je Marton. @. Balaban

SLABU VAJDU IMA BA^KA PALANKA OD SVOJIH HOTELA NA JADRANU

Hrvatska i Srbija se otimaju o tu|u imovinu Krajem pro{le godine najavqeno je da }e op{tina Ba~ka Palanka angaòvati advokata u Hrvatskoj koji bi pred tamo{wim sudovima pokrenuo sudski spor radi vra}awa imetka u kom{ijskoj dràvi, hotela u Malinskoj i odmarali{ta u Pako{tanima. Sada se deo odbornika lokalnog parlamenta zainteresovao za detaqe i eventualnu prodaju ta dva objekta. Imovina je ste~ena u doba bezgrani~nog bratstva i jedinstva, po~etkom druge polovine minulog veka, kada je o kupovini hotela u Malinskoj, koji ima 458 kvadrata i pride 148 dvori{ta, s jednim me{taninom sklopqen validan ugovor. Za odmarali{te u Pako{tanima su palana~ki op{tinari svojevremeno namenski izgradili dve ku}e od 150 kvadrata, okruène dvori{tem od 7,65 ari. Sada pravni zastupnik treba da vrati te gruntove kraj Jadrana. – Op{tina Krka je 3. juna 1992, po naredbi Ministarstva rada, socijalne skrbi i obiteqi Hrvatske u hotel smestila izbeglice i socijalno nezbrinuta lica – ojba{wavaju nadle`ni u palana~koj op{tinskoj upravi. – Ve} 26. juna Sabor je ekspresno verifikovao Uredbu o zabrani raspolagawa i preuzimawa sredstava odre|enih

Odavno Palan~ani ne planduju u Pako{tanima

osoba na teritoriji Hrvatske te je izvr{ena ukwi`ba, pa je i odmarali{ta u Pako{tanima postalo svojina Republike Hrvatske. Promena je registrovana i u zemqi{nim kwigama. Direkcija za imovinu Srbije je Ba~ku Palanku ovlastila da preko advokata traì da se hotel i odmarali{te ponovo ukwiè kao weno vlasni{tvo jer u vreme kad su registrovane sada sporne nekretnine Srbija nije bila nezavisna dràva. Me|utim, tu je pravno-administrativna “kvaka”. Po trenutnoj dràvnoj regulativi, ukoliko bi op{tina dobila nazad

ono {to je kupila i gradila, pa to prodala, sav novac oti{ao bi u direktno buxet Republike Srbije. Izme|u ostalog i zato deo odbornika mesnog parlamenta traì od lokalne vlasti da ne prodaje objekte na atraktivnim lokacijama, mada su to poku{avale i ranije vladaju}e garniture. Oni pragmati~niji se mnogo ne uzbu|uju, smatraju}i da je ~itava transakcija na duga~kom {tapu jer se prvo moè o~ekivati maratonski sudski spor s dràvom Hrvatskom, pa se nekakvoj vajdi ne}e skoro radoviti ni Palanka ni Republika Srbija. M. Suyum

Klaviri iz Japana stigli u Novi Sad Vlada Japana poklonila je Akademiji umetnosti u Novom Sadu koncertni i klavir za izvo|ewe nastave, te osam kompleta ~eki}a za servis osam postoje}ih klavira, ~ija je vrednost vi{e od 45.000 evra, a ugovor o donaciji potpisali su otpravnik poslova ambasade Japana Teruhiko [inada i dekan Akademije umetnosti profesor Zoran Todovi}. Zahvaquju}i se, profesor Todovi} je naglasio da su na Katedri za klavir ove, druge po veli~ini visoko{kolske ustanove u Srbiji, anga`ovani i renomirani svetski poznati pijanisti ~iji }e rad sa studentima na novim instrumentima ne samo unaprediti kvalitet nastave ve} i pru`iti mogu}nost mladim umetnicima da ostanu prisutni na svetskim podijumima. [inada je istakao dobre odnose s Univerzitetom u Novom Sadu i nadu da }e donacija wegove vlade poboq{ati uslove rada studenata i profesora Akademije umetnosti. Ina~e, za kulturu i sport Japan je do sad na{oj zemqi donirao 2,57 miliona evra, a ukupna pomo} Srbiji je vi{e od 198 miliona. D. D.

Nema~ki Srbin vodi TV „Foks” Direktor srpskog ogranka Televizije “Foks” bi}e Dejan Joci} (37), umesto Dena Bejtsa koji se “vratio u SAD iz privatnih razloga”. Generalni direktor gr~ke “Antene”, koja je odnedavno vlasnik 49 odsto kapitala “Foksa” Teodor Kirijaku ka`e da }e “Joci}evo srpsko poreklo i me|unarodno iskustvo u kreirawu programa i upravqawu TV i multimedijalnim platformama u saradwi s timom ’Foks’ televizije jo{ vi{e pospe{iti razvoj kanala i drugih medijskih mogu}nosti u zemqi”. Joci}, ro|en u Nema~koj, srpskog je porekla i karijeru je po~eo 1992. na sportskom kanalu DSF kao producent, a zatim i {ef razvoja. Pre{ao je 2002. u “ProSiebenSat1” grupu kao izvr{ni direktor za produkciju, a zatim postao generalni direktor vode}e nema~ke stanice zabavnog karaktera “Proziben”. Radio je 2006. na razvoju televizije “Arena” radi pokretawa novog TV kanala, a zatim osnovao sopstvenu kompaniju.

Zimska slu`ba odlo`ila lopate Zimska slu`ba preduze}a "Put" je na osnovu odluke nadzornog organa Zavoda za izgradwu grada, zavr{ila posao za ovu sezonu, ka`u u pomenutom preduze}u. Po~etkom naredne nedeqe bi}e pokrenuta Asfaltna baza u Rumenki, pa }e se nastaviti sanacija najkriti~nijih saobra}ajnica u Novom Sadu. B. M.

Italijanski kulturni centar u Podgra|u Italijanski kulturni centar, prvi ovakve vrste u Vojvodini, bi}e danas u 11 ~asova otvoren u Podgra|u u Petrovaradinu. U okviru Centra, koji je opremqen najsavremenijom audio i video opremom, internet pointom, sinema fo-

rumom, postoja}e i {kola italijanskog jezika i konzervacije. Posebni programi }e biti posve}eni italijanskoj gastronomskoj kulturi. Novi kulturni centar nalazi se u Ulici Beogradskoj 10a. N. V.

Galerijske pri~e u Matici

Galerijske pri~e o umetnosti na oleografiji, grafi~koj tehnici koja se u srpskoj umetnosti pojavila krajem 19. veka, bi}e prire|ene ve~eras, u 18 ~asova, u Galeriji Matice srpske. Kao reprodukcije popularnih umetni~kih dela iz tog vremena, na oleografijama su prikazani motivi iz nacionalne istorije, portreti vladara i istorijskih li~nosti, motivi iz narodnog `ivota i mrtve prirode. Govori}e konzervator - restaurator mr Danilo Vuksanovi}. I. D.

Novosadska petak19.mart2010.

Yipsi yez ve~e u Studiju „M” Koncert francuske grupe “Les doigts de l’homme”, u organizaciji Francuskog kulturnog centra i Muzi~ke omladine Novog Sada, odr`a}e se ve~eras u Studiju "M" u 20 ~asova. Ulaznice, po ceni od 500 dinara mogu se kupiti u prostorijama Muzi~ke omladine, i dva sata pred po~etak koncerta u holu Studija "M", Ulica Igwata Pavlasa 3. N. V.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Ho}e li kom{ija pasti na kom{iju

ako je krenulo, gra|ani Sremskih Karlovaca koji su sagradili ku}e na vrhovima ili u podno`ju tamo{wih brda, svako }e prole}e o~ekivati sa zebwom. Posledwih godina, upravo u to godi{we doba, na vi{e lokacija do{lo je do odrona zemqe, od kojih su neki u velikoj meri ugrozili imovinu i doveli u opasnost bezbednost qudi. Ako se uzmu u obzir geolo{ke odlike terena u Karlovcima i wegova konfiguracija, kao i to da je ova zima, a i nekoliko prethodnih, bila duga i sa obilnim padavinama, bilo je logi~no o~ekivati da do|e do odrona. No, ne treba zaboraviti da bez obzira {to se ovde radi o prirodnoj pojavi, i ~ovek ima udela u tome {to se doga|a. Nije tajna da su mnogi gradili ku}e bespravno, ne konsultuju}i struku, koja bi se mo`da usprotivila gradwi ili pak nalo`ila odre|ene mare i

radwe kako bi spere~ile ili barem ublaìle posledice tih pojava. “Ko ne plati na mostu, plati}e na }upriji”, kaè na{ narod. Me|utim, ovde se ta narodna poslovice ne moè doslovno primeniti, jer {teta koju ovakvi odroni izazovu i sanacija daleko prema{uju finansijsku mo} graditeqa, pa lokalna samouprava priska~e u pomo} kako zna i ume. Neki od ovih odrona pokazali su u kojoj meri ~ovek, teè}i da ukroti prirodu i pot~ini je svojim potrebama, ~ini gre{ke. Nadle`ni u karlova~koj op{tini zakqu~ili su, prilikom obilaska lokacija na kojima je do{lo do obru{avawa zemqe, da je gra|anima neophodna obuka o tome {ta je dozvoqeno, a {ta ne na potencijalnim klizi{tima. Da je ne{to od svega toga {to se smatra rizi~nim pona{awem po{tovano, mo`da bi neki odron bio i izbegnut. Z. Milosavqevi}

Iskqu~ewa struje Novi Sad od 7. 30 do 13. 30 sati: povremeno na Klisi, [umadijska ulica i od broja 1 do 15 i od broja 2 do 10, Novosadska banka, Gimnazijska ulica, Jadranska od 13 do 17 i od 2 do 10, KUD “Svetozar markovi}”, Trg republike od broja 3 do broja 7. Od 8 do 10 sati: @elezni~ka ulica od broja 7 do broja 11 i od 6 do 30, DDOR “Vojvodina”, Narodna banka, Trg mladenaca 5, Vase Staji}a od broja 3 do broja 27 i od broja 4 do broja 36, Ulica Maksima Gorkog od 3 do 7, Ulica Pavla Simi}a, Ulica Vojvo|anskih brigada brojevi 19, 21 i 18. Od 8. 30 do 12. 30 sati: Ulica Ki{ Ernea od Ulice Jovana Popovi}a do Somborskog bulevara. ^enej od 8 do 13. 30 sati: povremeno u centru naseqa. Kisa~ od 8. 30 do 12 sati: povremeno u pojedinim ulicama naseqa.

V REMEPLOV

Sjenkjevi~ kao inspiracija U dvorani novoizgra|enog Trandafilskog siroti{ta, dawa{weg sedi{ta Matice srpske, otvorena je 19. marta 1913. desetodnevna izlo`ba umetni~kih slika dvadeset najboqih savremenih poqskih slikara. Tu su bili portreti i istorijske kompozicije ra|ene prema opisima li~nosti i doga|aja u romanima Henrika Sjenkjevi~a. Taj poqski pisac, dobitnik Nobelove nagrade, bio je omiqen u celoj

Evropi, pa zato nije neobi~no {to je, pre nego {to je doneta u Novi Sad, ovu izlo`bu pogledala publika u 169 gradova, od Sankt Petersburga, Moskve, preko Kazawa i Odese do Budimpe{te, Be~a, Trsta i Splita. A posle Novog Sada, izlo`ba je trebalo da bude postavqena u jo{ desetak gradova na Balkanu. Kao i svuda, i u Novom Sadu je "mnogo qudi iz svih slojeva stanovni{tva pomno razgledalo slike" N. C.

Ministar [kundri} i gradona~elnik Pavli~i}

Foto: B. Lu~i}

PU[TENA U RAD NOVA TRAFO-STANICA NA RIMSKIM [AN^EVIMA

Dovoqno struje za razvoj severa grada Novu trafo stanicu od 20 kilovolti ju~e su na Rimskim {an~evima sve~ano pustili u rad ministar rudarstva i energetike dr Petar [kundri}, gradona~elnik Igor Pavli~i} i direktor “Elektrovojvodine” Tomislav Papi}. Nova trafostanica omogu}i}e pouzdano snabdevawe i kvalitet nivoa napona za postoje}e i budu}e potro{a~e u severnom delu Novog Sada. Direktor “Elektrovojvodine” Tomislav Papi} rekao je da to {ezdeseta takva trafostanica u Vojvodini i da je plan da cela sredwenaponska mre`a bu-

de od 20 kilovolti, {to }e obezbediti mawe gubitke i boqi kvalitet snabdevawa strujom; mada “Elektrovojvodina” ve} sada ima najmawe gubitke u dr`avi. Papi} je naveo da u “Elektrovojvodini” planiraju izgradwu jo{ pet ovakvih trafostanica. Govore}i o kra|i struje, Papi} je naveo da se u Vojvodini najmawe krade, ali da se ipak radi o velikim ciframa. - Lagali bi kad bi rekli da kra|e struje nema, godi{we se ukrade oko ~etiri odsto struje. To zna~i da se godi{we ukrade negde oko 400 miliona kilovat-

sati elektri~ne energije, {to vredi otprilike deset ovakvih trafostanica. Elektroprivreda to ne mo`e sama da re{i, potrebna je pomo} i policije i sudstva, i samo treba primeniti zakonsku regulativu. Kra|a struje je krivi~no delo, za koje je zapre}ena zatvorska kazna od jedne do tri godine. Da li na `alost, ili na sre}u, mi takvih presuda nismo imali. Dok se rigorozno ne budu ka`wavali qudi koji kradu struju, mislim da sa ovim problemom ne}emo mo}i da iza|emo na kraj – izjavio je Papi}. Gradona~elnik Pavli~i} je ocenio da je investicija “Elek-

trovojvodine” dobra za Novi Sad i Novosa|ane, kao i za privredu. On je naveo da o~ekuje puno sli~nih investicija kako bi grad nastavio da se razvija na putu u Evropu. Za sada je u trafostanicu “Rimski {an~evi” ugra|en transformator 110/20kV, snage 31,5 megavoltampera, {to je dovoqno za daqi razvoj severnog dela grada u narednom perisodu. U izgradwu je ulo`eno 1,7 milona evra, a ugra|ena je najsavremenija oprema. Kada bude ugra|en i drugi trafo, cela investicija iznosi}e oko 2,5 miliona evra. S. K.

KOMUNALNA INSPEKCIJA KA@WAVA NESAVESNE VLASNIKE PASA

^etvorono{cima korpa i povodac

Komunalna inspekcija je krenula u intenzivnu prole}nu akciju protiv nesavesnih gra|ana koji ne po{tiju odluku o dr`awu ku}nih qubimaca. Naime, ju~e su uz pomo} policije ve} u 6 sati bili na terenu, a oko 8 su napravili {est zapisnika vlasnicima koji svakodnevno izvode svoje pse na livadu tik uz vrti} “Novosa|an~e” u Ulici Banovi} Strahiwe. Oni uglavnom imaju labradore, retrivere, vu~jake, avlijanere, a za ove pse je striktno propisano da nose povodac i korpu.

- Ovo je tek po~etak, sutra }emo biti na drugoj lokaciji, i tako svaki dan. Zato apelujem na vlasnike pasa da se pridr`avaju odluke, a ukoliko ve} `ele da istr~avaju pse neka to u~ine na mestima predvi|enim za to – rekao je {ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev. Inspekcija se odlu~ila na ovaj korak, jer je prime}eno da sve vi{e sugra|ana u ranim jutarwim satima izvodi svoje pse bez povoca i korpe, a mnogi ~ak puste psa da se sam istr~i na ulici. Q. Na.

O dobrovoqnom davala{tvu krvi Promocija dobrovoqnog davala{tva krvi bi}e odr`ana danas od 16 do 20 ~asova na prvom spratu Merkator centra ispred hipermarketa. Volonteri }e deliti propangadni materijal i pru`ati informacije vezane za davala{tvo krvi. Akciju }e svojom koreografijom pratiti ~lanovi plesne grupe "Gruv", a organizator je Zavoda za transfuziju krvi. B. P. P.

Foto: N. Stojanovi}

OMLADINA DSS-a UKAZALA NA SUKOB INTERESA U GRADSKOM VRHU

„Ala su se uvalili”

^lanovi Omladine Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije izveli su ju~e na Trgu slobode akciju “Ala sam se uvalio”, kako bi pozvali predstavnike gradskih vlasti koji obavqaju dve funkcije da, u skladu sa zakonom, podnesu ostavku na jednu od dve funkcije. Omladinci DSS-a izneli su dve foteqe sa natpisima “gradona~elnik” i “poslanik” i na obe foteqe su postavili vre}e sa znakom za evro. - Gradona~elnik Igor Pavli~i} u klasi~nom je sukovbu interesa jer je i poslanik

u Skup{tini Vojvodine. Do prvog aprila, on jeste u moralno–eti~kom sukobu, ali od tog datuma bi}e odgovoran i pred zakonom. Me|utim, moramo li ~ekati posledwi dan da gradski funkcioneri prestanu sa bahatom i obilatom zloupotrebom vlasti? – zapitao se predsednik Omladine DSS-a Aleksandar @ori} i dodao da }e biti zanimqivo videti da li }e ~elnici zadr`ati funkcije na koje su birani imenom i prezimenom ili }e se opredeliti za unosnije polo`aje na koje su imenovani. I. Sabado{

NOVOSADSKA HRONIKA

petak19.mart2010.

Foto: A. Erski

c m y

DNEVNIK

Foto: N. Stojanovi}

PROLE]E PO KALENDARU STI@E SUTRA, A U NOVOM SADU PORANILO DVA DANA

Mladi zaposeli ba{te, stariji kej i [trand Duga zima je dozlogrdila svima pa nije ni ~udo {to su se s pojavom prvih ba{ti u gradskim lokalima, gotovo istovremeno u mekane stolice za-

valili Novosa|ani `eqni sunca i kafice. Iako nam prole}e kalendarski sti`e sutra, ju~e su sugra|ani napravili prvu ovogodi-

SUTRA IZLO@BA SLIKA NA [TRIKU U ZMAJ JOVINOJ ULICI

Grad vi|en o~ima mali{ana [trik sa de~jim radovima portretima Novog Sada bi}e prostrt du` Zmaj Jovine ulice sutra od 11 do 15 ~asova, kao deo projekta “Fejs Novi Sad-portret grada”, koji je pokrenut da bi se istakle dru{tvene vrednosti i odredili parametri za kreirawe pozitivne slike grada. U akciji “[trik-~isti pogledi”, pokrenutoj da se dobije uvid u to kako deca do`ivqavaju svoj grad, u~estvovali su |aci od prvog do tre}eg razreda iz 13 novosadskih osnovnih {kola. - Odziv dece je bio odli~an, dobili smo oko 1.200 radova u razli~itim tehnikama i to nam je pokazalo {ta deca misle o Novom Sadu. Kada smo pregledali radove videli smo da su deca najvi{e crtala spomenike Zmaj Jovi i Mileti}u, Dunavski park, Tvr|avu i Dunav,

ali ono {to nas je iznenadilo i posebno obradovalo je to da se u velikom broju radova pojavquju qudi, {to potvr|uje poentu ovog projekta - da su glavna vrednost nekog grada i zemqe weni qudi – rekla je koordinatorka projekta koji je pokrenuo “Aspekt brend dizajn studio” Jelena A~anski i dodala da }e tokom izlo`be anketirati posetioce pitaju}i ih po ~emu se Novi Sad razlikuje od drugih gradova i koje su wegove prednosti. Nakon postavke u Zmaj Jovinoj ulici, kako je rekao direktor Osnovne {kole “ @arko Mu{icki, ova }e {kola jedno vreme poslu`iti kao izlo`beni prostor, jer je politika {kole da deci uvek prona|u razli~ite sadr`aje kako bi im u {koli bilo {to zanimqivije. A. V.

Foto: A. Erski

Muralisti stvarali ispod mosta Aktivisti skoro registrovanog Udru`ewa gra|ana NPC (New Point of Culture) koje se bavi propagirawem urbanih subkultura iskoristili su ju~era{we prole}no vreme da zavr{e mural na stubu Mosta slobode kod ulaska na parking [tranda. Na povr{ini od ~etrdesetak kvadratnih metara oslikali su scenu u kojoj dominiraju simboli upozorewa ko-

jima se na ambalaì obeleàvaju toksi~ni materijali. - Muralom èlimo da skrenemo pa`wu na {iroku upotrebu otrovnih materijala koji olako koristimo u svakodnevnom ìvotu, a koji zaga|uju prirodu. Ali i da razbijemo predrasudu me|u gra|anima da su grafiti vandalski ~in – kaè predsednik NPC Borislav Vesni}. I. S.

Svetski dan osoba s Daunovim sindromom Dru{tvo za pomo} osobama s Daunovim sindromom obele`i}e danas u 12 ~asova, u Studiju M, 21. mart Svetski dan osoba s Daun sindromom. Tom prilikom bi}e izlo`eni de~ji radovi pristigli na konkurs Dru{tva za literarni sastav i likovno re{ewe, na teme qudskih prava i osoba s invaliditetom. U Umetni~kom delu programa nastupi}e u~enici, ~lanovi Dru{tva, [OSO „Milan Petrovi}“ i hor „Ison“ pod vo|stvom Mi{e Blizanca. I. D.

{wu {tih probu opu{tawa po gradu, naravno, spram godina i senzibiliteta. Stariji sugra|ani u`ivaju na klupama na keju, dok su mlade snage direktno

iz zimskih jakni i kapa uletele u {orceve i kratke majice. Mladost je to! Prvo prole}no sunce i [trand, idealna su kombinacija za u`ivawe, pa se

na klupama pla`e mogla videti i „stara garda“. Izgleda da su oni mudriji od mladih pa su se iz straha da ih sunce ne prevari, za svaki

GSP NUDI RE[EWE

Za besplatan prevoz tri varijante Direktor Gradskog saobra}ajnog preduze}a „Novi Sad“(GSP) Rajko Peji} razgovarao je ju~e s gradskim ministrom za finansije @ivkom Makari}em i zamenikom gradona~elnika Vitomirom Vu~kovi}em oko iznalaèwa re{ewa za penzionerske besplatne karte. Peji} je ponudio gradu tri varijante pod kojim uslovima da stariji od 65 godina imaju povlasticu na besplatan godi{wi prevoz i zatraìo nov~anu naknadu. Makari} je rekao za „Dnevnik“ da Grad jo{ nije odlu~io o predlogu gradskog prevoznika, ali da o~ekuje da se re{ewe na|e ve} danas. O ponudi gradskog prevoznika nije ni{ta hteo da kaè, osim da se ti~u visine penzija. U Udruèwu penzionera saznajemo da ne odustaju od dana{weg protesta zakazanog za 12 ~asova ispred

Gradske ku}e. Me|utim u penzionerskom udruèwu je nagla{no da od okupqawa mogu da odustanu, ako iz Grada danas pre podne stignu povoqne vesti. Tokom ju~era{weg dana nisu imali kontakt s gradskim ~elnicma mada su to traìli nekoliko puta tokom sedmice. Besplatne godi{we penzionerske karte iz pro{le godine vaè do 31. marta. Gradski prevoznik izdao je ove godine oko 11.000 godi{wih karata penzionerima s ~ekom niìm od prose~ne penzije, kako je preduze}u preporu~io gradona~elnik Igor Pavli~i}. Penzioneri nezadovoqni tom odlukom pobunili su se traè}i da povlasticu uìvaju kao i lane, a da visina penzije ne bude prepreka. Zbog toga danas i organizuju protest, drugi put, povodom istog zahteva. Z. D.

SREDWO[KOLCIMA PREDSTAVQEN PRAKTIKUM „@ELIM DA ZNA[”

Seksualno obrazovawe bez predrasuda Praktikum o kontraceptivnim sredstvima i polno prenosivim bolestima „@elim da zna{„, sredwo{kolcima su ju~e u Skup{tini grada predstavili ~lanica Gradskog ve}a za zdravstvo dr Aleksandra Novakov-Miki} i autor dr Goran Milenkovi}. - Grad je finansirao izradu ovog priru~nika u nadi da }e pomo}i mladima da uìvaju u ìvotu, ali da se ~uvaju - kaè dr Novakov-Miki}.

Autor praktikuma `eli mladima da pribli`i temu i da se znawa ciqne grupe o ovoj temi unaprede. U~esnica s Klinike za ginekologiju i aku{erstvo dr Aleksandra Kapamaxija smatra da mladi iskustva uglavnom dobijaju jedni od drugih ili iz ~asopisa, a da preovla|uje strah od odlaska kod stru~nog lica. - Edukacija mladih qudi otkriva im mogu}nosti da znaju kome da se obrate. S obzirom na podatke da u sredwoj {koli naj-

^ITAOCI PI[U SMS

~e{}e stupaju u seksualne odnose, mislim da bi seksualno obrazovawe trebalo da se uvede kao deo obrazovnog programa - zakqu~uje dr Kapamaxija. Sredwo{kolci tvrde da su dosta informisani o ovoj temi, ali da postoje predrasude. - Ovo ne bi trebala da bude tabu tema, ali ukoliko se sazna da neko ima polnu bolest, odmah je `igosan u dru{tvu - rekao je Milo{, u~enik Sredwe medicinske {kole. I. D.

slu~aj ogrnuli `aketima. [to je sigurno, sigurno je. A, po{to prole}e tek dolazi, bi}e vremena i za laganiju garderobu. B. M. USPEO DOGOVOR GRADA I TAKSISTA

Odloèna protestna vo`wa Najavqena protestna vo`wa taksista koja je trebalo da se odrì danas, otkazane je, jer su gradski oci i tasisti na{li zajedni~ki jezik. Predsednik taksi Udruèwa “Vojvo|ani” Radoslav Krsti} rekao je za na{ list da su ju~e imali sastanak sa {efom kabineta gradona~elnika Aleksandrom Ba{i}em i pomo}nikom gradona~elnika Vitomirom Vu~kovi}em. Dogovoreno je da im se ispune zahtevi, odnosno da se uklone nelegalni taksisti s ulica, s tim {to su i taksisti obe}ali da }e polagati ispit o poznavawu grada. Krsti} kaè da je jedini uslov za polagawe ispita da im grad to ponovo obezbedi besplatno i po istim uslovima kao i do sada. - Ukoliko neko od kolega ne iskoristi priliku da polaè ispit o tro{ku grada, li~no }u se zalagati da se i on svrsta pod nelegalne prevoznike – naveo je Krsti} i dodao da se pregovori nastavqaju u utorak. Q. Na.

Dan MZ „Stari grad” Iz Saveta Mesne zajednice „Stari grad“ saop{tavaju da }e danas biti obele`en Dan ove MZ. Po~etak je u 18 ~asova, a proslava se odr`ava u sedi{tu MZ, Ulica kraqa Aleksandra broj 1. B. P. P.

065/47-66-452 & 063/366-977

Jedan, al’ trostruko vredan Molim vas proverite! Pre nekoliko dana na titlu tv „Apolo“ pojavio se poziv „Gradskog zelenila“ zakupcima lokala na [trandu, ukupno 22. Pisalo je 21 za kafi}e, a jedan za kladionicu. Da li je to zaista istina, ko odre|uje vrstu lokala i da li je to u skladu sa onom akcijom da za{titimo decu od lo{eg uticaja? Zamislite samo mlade kladioni~are u kupa}im ga}ama koje su roditeqi poslali na pla`u. Ko o tome vodi ra~una? [ta je slede}e? 063/7776… *** Pitawe za Gradona~elnika. Da li je Gradski buxet toliko siroma{an da nema para za odr`awe video nadzore po {kolama, pa je

uveo da svima na ra~unu Informatike pod brojem 26 treba platiti jo{ 30 dinara, bez obzira hteli mi ili ne? Nije to neka suma, ali da to ode u prave ruke, a nekome u xep. Tu informaciju, da je to gradna~elnikova, proverio sam u Informatici. 064/2470… *** Dr Petrovi}u-DS- Vas sam smatrala jednim od malog broja zaista po{tenih politi~ara. Va{a izjava o dupliranim funkcijama, da neko mo`e da bude i gradona~elnik i ostane po-

slanik u Skup{tini data na RTV1, me je totalno razo~arala. Ka`ete - izbori mnogo ko{taju! A zar duplirane, ogromne plate ne smatrate tro{kom? Svaka takva plata zna~ila bi ovarawe bar dva nova

radna mesta! Zar to nije, kada znamo da u Srbiji ima 800.000 hiqada nezaposlenih, vi{e nego dovoqan razlog? Odgovori}u Vam - nije, jer vi politi~ari `ivite u komunizmu, a ve}ina naroda u najtrulijem kapitalizmu!! Za takve promene nismo gutali suzavac 5. oktobra 2000. Alergi~na na va{e vrste promena - Bak. 062/8948... *** Na telefon Elektrovojvodine broj 421-066 prijavio sam ne kvar, nego opasnost po `ivot od elektri~ne struje na javnom mestu. Radi se o stubu uli~ne rasvete koji nema poklopac na otvoru u kojem se nalaze neizolovani kablovi i {arafi pod naponom. Otvor je upravo u visini de~ijih ruku. Stub je na uglu Jevrejske i bulevara Oslobo|ewa izme|u semafora i autobuskog stajali{ta, a naravno i danas bez poklopca. 064/0280… *** Za{to 063/501... prozivate komunalne inspektore zbog uklawawa reklama, kad dobro znate da oni samo sprovode gradske odluke, a ne donose ih? 060/3305… *** Radim u najve}em rasadniku ~etinara u Vojvodini (Ledinci). Radim, nekoliko godina i nisam prijavqen! Mu~i me to... Kome da se obratim?!? Pozdrav. 062/8933…

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

petak19.mart2010.

BEOGRADSKI „IMLEK” DAROVAO „RADOSNOM DETIWSTVU” MLEKO I JOGURT

RAPORT IZ INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE VOJVODINE

„Kravica” u{etala u vrti}e

Predstavnici kompanije “Imlek” iz Beograda poklonili su ju~e vrti}ima “Radosnog detiwstva” 750 fla{ica “vitalino” jogurta i 100 litara pasterizovanog mleka. Ovo su u~inili nakon pisawa "Dnevnika" da deca vi{e od dve nedeqe ne dobijaju za doru~ak mle~ne proizvode, jer Grad nije izmirio svoje obaveze prema dobavqa~u. Direktorka za qudske resurse iz “Imleka” Tijana Tadi} istakla je da }e se ova sadardwa nastaviti i da je ova koli~ina mle~nih proizvoda samo prva pomo} dok se problemi s dobavqa~em ne re{e. - Iz novina smo saznali da mali{ani u vrti}ima ve} dve nedeqe nisu pili mle~ne napitke. Ovim gestom smo `eleli da poka`emo iskrenu i dobru voqu da svi, a posebno najmla|i konzumiraju zdrave mle~ne proizvode – izja-

vila je Tadi}eva i dodala da je ova kompanija poznata po mnogobrojnim projektima kada je u pitawu dru{tvena odgovornost. Direktor "Radosnog detiwstva" Borislav Samarxi} je rekao da je problem s dobavqa~em re{en i da su ve} ju~e mali{ani na trpezi imali mleko i mle~ne proizvode. - Zahvaquju}i ovoj donaciji na{im klincima kojih ima 15.000 poja~a}emo mle~ne obroke kako bi nadoknadili propu{teno. Nadam se da }e se ova saradwa nastaviti na obostrano zadovoqstvo – predo~io je Samarxi}. “Imlek” je mali{anima jaslenog uzrasta poklonio po pli{anu igra~ku “moja kravica”, dok im je mini predstavu izvela poznata maskota krokodil koji je nacrtan na jogurtu "vitalino". Q. Na.

Voda za pi}e uglavnom ispravna Prema podacima Instituta za javno zdravqe Vojvodine, voda iz novosadskog vodovoda u 87 odsto ispitanih uzoraka zdravstveno je ispravna, dok voda iz svih deset javnih bunara u gradu nije za pi}e. Razlog za neispravnost vode iz gradskog vodovoda je {to se u woj ponekad nalaze ~estice mangana, koje nisu opasne po zdravqe, a mogu se ukloniti iz cevi ispirawem. - Ako gra|ani primete male crne „pahuqe“ u vodi, potrebno je da otvore slavine i puste hladnu vodu da curi dok se voda ne izbistri. Tada mogu bez problema da je piju – isti~e dr Sawa Bijelovi} iz instituta. Kada je u pitawu kvalitet vazduha, u toj zdravstvenoj ustanovi ka`u da nema pove}ane koncentracije zaga|uju}ih materija i wegov kvalitet je zadovoqavaju}. Izuzetak je jedino Partizanska ulica, u kojoj se indeks kvaliteta vazduha svrstava u drugu kategoriju. Ova ulica je ujedno me|u najbu~nijim u gradu, pored Keja `rtava racije, Bulevara oslobo|ewa, Ulice cara Du{ana i Vr{a~ke. - Kao i predhodnog meseca, osnovnih zaga|uju}ih materija u pove}anoj koncenraciji nije bilo, ali bilo je sitnih ~estica pra{ine, ~ije je prisustvo pove}ano – istakla je Sawa Bijelovi}. Q. Na.

Borislav Samaryi} s predstavnicima „Imleka” Foto: A. Erski

KOMUNALNI INSPEKTORI SVE MARKETIN[KE PORUKE JEDNAKO TRETIRAJU

Ni stranke se ne}e reklamirati yabe Gradska vlast je re{ila da uvede komunalni red u grad, a u toku je akcija uklawawa reklama i panoa sa gradskih fasada. Osim {to se reklamiraju razne firme i lokali, nije redak slu~aj da to na isti na~in ~ine i politi~ke partije. Tako su gra|ani koji {etaju po centru grada sigurno uo~ili veliku reklamnu ciradu Socijalisti~ke partije Srbije u Ulici Modene, a ne{to sli~no je na svojim prostorijama istakla i Srpska radikalna stranka s natpisom “Sloboda [e{equ!”. Tako|e, svoja obele`ja postavila je i Liga socijaldemokrata Vojvodine na Trgu Mladenaca. [ef komunalne inspekcije Sr|an Jakovqev rekao je ju~e za “Dnevnik” da ova odluka va`i za sve podjednako, bez obzira da li se radi o politi~koj stranci, kafi}u, butiku ili preduze}u.

tev komisiji za isticawe reklama. Ukoliko im se odobri da tu bude istaknuta reklama, plati}e za wu i reklama }e mo}i da ostane. Ukoliko ne dobiju dozvolu,

- [to se ti~e reklamne oznake SPS-a, koliko sam upoznat, oni su podneli zah-

mora}e da je skinu kao i svi ostali. Isto va`i i za sve druge stranke koje imaju istaknute reklame u gradu – predo~io je Jakovqev. Govore}i o politi~kom natpisu Srpske radikalne stranke, on ka`e da se u ovom slu~aju ne radi o reklami, ve} o politi~koj poruci stranke, te da natpis koji su istakli radikali stoga ne potpada pod pomenutu gradsku odluku. Od Jakovqeva saznajemo i da je do sada oko 70 odsto preduzetnika i kafexija samoinicijativno skinulo reklame za koje nisu imali dozvolu. Q. Na. Foto: R. Hayi}

NOVI POSLOVNIK KONA^NO U GRADSKOM PARLAMENTU

Zakasnela demokratija pred odbornicima S godinom zaka{wewa i godinu i po dana po usvajawu aktuelnog Statuta grada, Savet za statutarna pitawa i lokalnu samoupravu ju~e je usvojio predlog poslovnika Skup{tine koji }e se pred odbornicima na}i na slede}em zasedawu, u petak 26. marta. Prema re~ima predsednika Saveta Radivoja Spasojevi}a, razlog ka{wewa, osim uskla|ivawa odredbi sa Statutom, le`i u tome {to su primedbe bile takvog karaktera da je oktobra pro{le godine odlu~eno da se stari ne mewa, ve} da se pristupi pisawu novog teksta poslovnika. Ipak, tada je ve} rok bio debelo probijen. S druge strane, najvi{e promena u poslovniku odnosi se na odr`avawe i sam tok sednica, a tokom vi{emese~nog usagla{avawe tek-

sta kopqa su se lomila na ovla{}ewima predsednika gradskog parlamenta u vezi s ~im su opre~na mi{qewa imale dve najve}e partije u lokalnoj vlasti Demokratska stranka i Liga socijaldemokrata Vojvodine. Predsedniku }e, ukoliko odbornici usvoje predlog, ovla{}ewa biti smawena, pa tako Aleksandar Jovanovi}, kao i naredni spikeri gradskog parlamenta, ne}e vi{e suvereno odlu~ivati o eventualnom neodr`avawu sednice ve} }e odluku o odlagawu mo}i da donese iskqu~ivo zbog nedostatka kvoruma. Maksimalno trajawe pauze ograni~eno je na 60 minuta, posle ~ega pravo na predsedavawe sednicom preuzima zamenik predsednika, koji je, po pravilu, iz druge politi~ke partije. S druge strane, pravo na

predlagawe predsednika ima}e jedna tre}ina odbornika, wih 26 umesto dosada{wih 10. Novi poslovnik trebalo bi da unese i izmene koje bi podràvale parlamentarizam: prva sednica posle izbora naziva se konstitutivnom (rok za weno zakazivawe bi}e 15, a ne 30 dana), postavqaju se kriterijumi za ~uveno javqawe "po poslovniku", zabrawuje replika na repliku, uvodi se pojam sve~ane sednice... Obrazuju se i ~etiri nova saveta - za mlade, pra}ewe primene eti~kog kodeksa, osobe s posebnim potrebama i ekonomski razvoj grada, kao i komisija za rodnu ravnopravnost. Tako|e, prema predloènim izmenama, Skup{tina moè da organizuje javnu raspravu. D. Apro

ODBRAMBENI ZID NA KEJU SVE BLI@I NEKADA[WEM PONTONSKOM MOSTU

Barè svima kost u grlu Novosadska saga zvana "barè", nastavqa se. Radnici koji zidaju odbrambeni bedem na keju ponovo su zapo~eli posao, zidi} napreduje svakog dana i pribliàva se mestu gde se nalaze preostale barè nekada{weg pontonskog mosta. Iz "Voda Vojvodina" su nam ranije kazali da }e barè smetati daqim radovima i da moraju biti uklowene, a to je bio stav i gradskih ~elnika. Jo{ ranije je bilo govora da }e se one ukloniti, te da }e za taj posao biti raspisan tender, spomiwale su se i direktne ponude mogu}im izvo|a~ima, ali od svega toga nije bilo ni{ta. Kako saznajemo, sada je Grad uzeo stvar u svoje ruke i organizaciju ovog posla poverio Zavodu za izgradwu grada, a

neke procene su da bi ovaj posao mogao da po~ne za ne{to vi{e od mesec dana. U Zavodu su nam kazali da postoji nalog inspekcije koji je dat firmi "Heroj Pinki" da skloni barè, ali da se to moè u~initi samo ako se, najpre, ukloni deo mostovske konstrukcije koji ih povezuje s kejom. U pomenutom preduze}u su dodali da misle da }e Vodoprivredna inspekcija konstatovati da deo konstrukcije treba hitno da se ukloni, i ako se to dogodi, Zavod za izgradwu grada }e, kako kaù, sprovesti zakonsku proceduru da se ovaj posao obavi. Ina~e, u sklopu parternog ure|ewa keja, Zavod za izgradwu grada zapo~eo je izgrawu parkinga, a ostali radovi }e krenuti kada se zavr{i izgradwa odbrambenog zida. B. M.

U ZIG-u NISU ZABRINUTI ZBOG SLABE PRODAJE PLACEVA

Vi{e kupaca kako godina odmi~e Nakon dve licitacije gradskog gra|evinskog zemqi{ta u martu, u Zavodu za izgradwu grada kaù da nisu iznena|eni {to su od 14 lokacije prodate samo dve, ve}, po re~ima pomo}nika direktora za gra|evinsko zemqi{te Tatjane Ga{ovi}, u pitawu je svojevrsni probni balon. - Ovogodi{wim programom predvideli smo da od prodaje zemqi{ta inkasiramo 600 miliona dinara, a prikupili smo prvih 100 miliona ve} u prvoj licitaciji. U martu smo pustili u prodaju vi{e lokacija nego prethodnih godina, da bi videli za koje zemqi{te su investitori zainteresovani - rekla je Ga{ovi} za “Dnevnik”. Kako kaè, ve} se neki investitori javqaju ZIG-u, uz obrazloèwe da nisu imali vremena da se pripreme za aukcije. Ga{ovi} je nove licitacije starih i novih parcela najavila za maj, po{to prethodno budu raspisane u aprilu. Uredba Vlade o ustupawu zemqi{ta ispod trì{ne cene ili besplatno za one ~ije investicije doprinose ekonomskom razvoju, objavqena je u Slu`benom listu 12. marta. Kako navodi Ga{ovi}, po toj uredbi investitor koji ra-

~una na jaftinije ili besplatno zemqi{te mora da zaposli bar jedan procenat od broja zaposlenih u op{tini, {to bi u slu~aju Novog Sada zna~ilo oko 1.400 qudi. Malo je verovatno da }e neko uspeti da dostigne ovu cifru, ali u ZIG-u kaù da }e u takvim slu~ajevim zemqi{te verovatno biti davano u zakup gde je kra}a amortizacija izgra|enih objekata, dok kod duè amortizacije zemqi{te }e biti poklawano. U Zavodu se nadaju i da }e nakon sajma nekretnina koji se odràva trenutno u Kanu, a na kojem gradsku ponudu predstavqa VIP fond, strani investitori pokazati ve}u zainteresovanost za ulagawe u Novi Sad. Da podsetimo, na prvoj ovogodi{woj licitaciji odrànoj 9. marta od sedam lokacija prodate su dve: na Bulevaru oslobo|ewa 29 za po~etnu cenu od 92.825.480 dinara, i u Mitrova~koj ulici na Telepu, za koji su licitirala dva u~esnika i koji je prodat za 6,6 miliona dinara, dok mu je po~etna cena bila 5.664.594 dinara. Za licitaciju sedam parcela zakazanu za 16. mart nije bilo zainteresovanih. S. Krsti}

USVOJEN PREDLOG SISTEMATIZACIJE KOMUNALNE POLICIJE

Regrutacija kre}e iz gradskih uprava

Gradsko ve}e usvojilo je Predlog sistematizacije komunalne policije, po kojoj }e u doglednoj budu}nosti novosadskim ulicama patrolirati 60 uniformisanih komunalaca. Me|utim, prema re~ima na~elnika Uprave za inspekcijske poslove @eqka Radulovi}a, redovi komunalne policije popuwava}e se postepeno, a u prvi mah bi}e primqeni iskqu~ivo zaposleni u nekim od sada{awih inspekcija ili drugih gradskih uprava. Radulovi} ka`e da se za sada prijavilo tridesetak

takvih kandidata, koji }e biti "regrutovani" u zavisnosti od lekarskih pregleda, obuke i ispita, a da }e o daqem popuwavawu novooformirane policije gra|ani biti naknadno obave{teni. Tada }e mo}i da se prijave i svi ostali kandidati koji ispuwavaju zakonom predvi|ene kriterijume. Tako|e, Ministarstvo za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu objavilo je spisak medicinskih institucija koje }e mo}i da izdaju lekarske potvrde za eventualno stupawe u komunalnu po-

liciju, a u Novom Sadu }e za taj posao biti zadu`en Dom zdravqa na Limanu. Podsetimo, o~ekuje se i odre|ivawe dana po~etka obuke o kojem bi kandidati trebalo da budu informisane najmawe 30 dana ranije. Obuka }e trajati tri i po mesca i obuhvata}e oko 400 ~asova, a zadatak komunalne policije bi}e da re{ava probleme s kojima se gra|ani svakodnevno suo~avaju, a koje dosad lokalne samouprave nisu mogle da re{avaju. D. A.

Dekorativna rasveta na Matici srpskoj U toku je postavqawe dekorativnog osvetqewa na zgradu Matice srpske, a trenutno se stavqaju svetiqke u prozore, saznajemo u Zavodu za izgradwu grada. Po~etak zemqanih radova

ispred zgrade najavqen je za ponedeqak. Preduze}e “Ju`na Ba~ka” dobilo je ovaj posao vredan 19.999.000 dinara, za koji ima rok od 45 radnih dana. S. K.

VOJVODINA

petak19.mart2010.

„VOJVODINAPRODUKT” ZA PROIZVODWU JAJA U PRAHU U STE^AJU

Radom ~uvaju fabriku

IN\IJA: Fabrika za preradu jaja u In|iji „Vojvodinaprodukt” ve} je {est meseci u ste~aju, ali sre}om radnom. U stvari, ste~aj je progla{en, ali je 35 radnika nastavilo da u ovoj fabrici proizvodi jaja u prahu i da i u ste~aju mese~no preradi 3,5 miliona jaja, podmiri sve obaveze i uredno isplati zarade radnicima, sa tro-

Milanko Stupar

{kom za topli obrok i prevoz, od 20 do 24 hiqade dinara. Ina~e, ova fabrika je u trenutku kada je 2002. godine prodata na aukciji firmi

kvalno blokirala rad preduze}a. Za izlazak iz ovog te{kog stawa bilo je jedino re{ewe proglasiti ste~aj i poku{ati oporaviti fabriku. - Mi smo traìli radni ste~aj, jer smo svesni da je ovo proizvodwa koja ima perspektivu. Da smo pristali na ste~aj u kome fabrika prestaje da radi, a radnici idu na berzu rada, bila bi to prevelika {teta. Za radni ste~aj smo dobili podr{ku odbora poverilaca, koji je doneo odluku da fabrika nastavi rad, kako bi se sa~uvala ste~ajna masa – isti~e direktor fabrike Milanko Stupar, koji je sada u funkciji zamenika ste~ajnog upravnika. Radni ste~aj „Vojvodinaproduktu” je podràlo i Udruèwe ìvinara Srbije, koje sa sedam do osam miliona koka nosiqa dnevno trì{tu isporu~uje 5,5 miliona konzumnih jaja, pa bi zaustavqawe ove fabrike donelo velike nevoqe i ìvinarima u plasmanu jaja. Naime, i u uslovima ste~aja dnevna prerada jaja u ovoj fabrici koja je

Neizvesna sudbina Predsednica sindikata u „Vojvodinaproduktu” Vera Topi} kaè da ne zna kakva je sudbina fabrike, ali da su radnici zadovoqni {to im je omogu}eno da rade, da se plate ispla}uju redovno od septembra, kada je uveden ste~aj, ali da za septembar pro{le godine jo{ uvek nisu dobili zaradu. - Mi radimo, primamo izme|u 20 i 24 hiqade dinara, u tome je plata, topli obrok i tro{kovi prevoza. [ta }e definitivno biti sa nama mi ne znamo, a ne zna niko ni u Ve}u samostalnog sidnikata op{tine In|ija, sa kojim smo u stalnom kontaktu – kaè predsednca Sindikata Vera Topi}. „Krmivoprodukt” iz Sur~ina prera|ivala je mese~no 13 miliona komada jaja. Zaposleni, wih 60 je verovalo da }e novi vlasnik biti boqi od dràve i da }e fabrika ponovo, kao u sretna vremena, dosti}i i rekorde – preradu od 55 do 60 miliona komada jaja mese~no. Me|utim, 2006. godine „Krmivoprodukt” prodaje fabriku Kompaniji „Svislajon” i fabrika nastavqa rad, ali u sve teìm uslovima, jer je prethodni vlasnik opteretio fabriku kreditima, ustvari, stavio je „Vojvodinaprodukt” pod hipoteku, pa u pro{loj godini dolazi do blokade teku}eg ra~una, koja je trajala osam meseci i bu-

prethodno, kao dru{tvena firma, uspe{no poslovala 30 godina, prelazi 3,5 miliona konzumnih jaja i to za poznatog kupca, jer u toku ste~aja kolektiv ne sme stvarati rezerve gotovih proizvoda. - Radimo za poznate kupce, posao ide normalno, ispla}ujemo redovno zarade i sve druge obaveze, a ovim radom mi samo pove}avamo ste~ajnu masu, ~uvamo opremu i dr`imo fabriku u punoj radnoj kondiciji i ja verujem da }e za dva meseca ste~aj biti zavr{en i daqe }e ova fabrika nastaviti da radi – isti~e direktor Stupar. S. Bojevi}

BIOSKOPI „Artur i Maltazorove osveta” (17) „Gra|anin opasnih namera” (19) „The box” (21) PAN^EVO „Princeza i `abac” (18) „U vazduhu” (20) APATIN „Sumrak saga: Mlad mesec” (20) IN\IJA „Matori yukci” (19) „U vazduhu” (20.30)

„The boy”

DANAS U NOVOM SADU

BIOSKOPI Jadran: "Alvin i veverice 2" (17.30), „Nepobedivi" (19, 21.15) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Papa Jovana" (18.30), "U vazduhu" (21)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena "Jovan \or|evi}": "Trubadur" (19), Scena "Pera Dobrinovi}" :"Brod za lutke" (19.30), Kamerna scena: "Kao da" (21)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Mirjana Jandri} iz Obrovca (devoj~ice), DEVOJÎCE: Marina Zdravkovi}, Jelena [arovi}, Gordana Pla~kov, Milica ]uri} i Jelena Ben~i} iz Novog Sada, Ranka Zuki} iz Ka}a, Stanislava Pecnik iz Selen~e, Anastazia Aleksandrovi} iz Be~eja i Dubravka Bala} iz Apatina, DEÂKE: Alma Bala, Jelena Antovi} i Tatjana Simi} iz Novog Sada, [presa Ga{i iz Veternika, Jovana Pijetlovi} iz ûruga, Suzana Lovas iz Ba~ke Palanke i Jelica Pavlov iz Vajske.

DNEVNIK

c m y

PRIHOD SA @URKE NAMEWEN DECI SIROMA[NIH PORODICA

Gimnazijalci humanitarci STARA PAZOVA: Predsednik |a~{kova, namewen je za pomo} deci iz sikog parlamenta Gimnazije „Branko Raroma{nih porodica. di~evi}” iz Stare Pazove Momir PoBoris Muti} kaè da je \a~ki parpovi} i koordinator Kancelarije za lament Gimnazije veoma aktivan od mlade Boris Muti} uru~ili su 30.000 otvarawa Kancelarije, saradwa je oddinara humanitarne pomo}i za decu iz li~na, pa }e biti i novih akcija, a nanajsiroma{nijih porodica Centru za redna se planira ve} za 6. april. Bi}e socijalni rad Stara Pazova. Kako su to, kako kaù Popovi} i Muti}, maobjasnili, u susretu sa direktorkom skenbal za mlade, a uz tro{kove zakupa Vesnom Trbovi} i wenom saradnicom lokala i angaòvawe obezbe|ewa, sve Milijanom Novakovi}, psihologom {to pretekne tako|e }e biti preba~eove ustanove koja }e daqe koordinirano na ra~un Centra za socijalni rad ti saradwu sa mladima, \a~ki parlaStara Pazova. Centar za socijalni rad ment se u februaru obratio Kancelabrine o 223 dece starosti do 18 godina, riji za mlade sa idejom da organizuje iz porodica koje primaju socijalnu pohumanitarnu ùrku za Dan zaqubqe- Boris Muti}, Milijana Novakovi} i Momir Popovi} mo}, ali ima i preko stotinu dece iz nih, {to je prihva}eno kao dobra ideja. vana, u~estvovalo je mnogo mladih i iz porodica koje nisu mogle da ostvare pravo Op{tina Stara Pazova je sa 20.000 dinara ostale dve sredwe {kole, a sav prihod sa na socijalnu pomo}, a ìve u veoma oskudpomogla ovaj program, ùrka je organizoove zabave, posle pokri}a osnovnih tronim uslovima. A. N.

VANDALI SVAKODNEVNO UNI[TAVAJU SAOBRA]AJNU SIGNALIZACIJU

Znakovi zavr{avaju u reci ZREWANIN: Osim lo{ih puteva u Zrewaninu, glavoboqe ovda{wim u~esnicima u saobra}aju zadaje i o{te}ena horizontalna i vertikalna signalizacija. Nisu retke ni lokacije na kojima su saobra}ajni znaci po~upani i pokradeni. Za{to se neko odlu~uje za ovakav vandalski ~in, da li iz obesti ili koristi, te{ko je za pretpostaviti, s obzirom da se po~inioci takvih nedela retko otkrivaju i procesuiraju pred sudskim organima. Portparolka Javnog preduze}a „Direkcija za izgradwu i ure|ewe grada” Biqana Jovanovi} veli da su o{te}ewa saobra}ajnih znakova u gradu i okolnim selima postali gotovo svakodnevna pojava. - Spektar o{te}ewa veoma je {irok, po~ev od {arawa auto lakovima, iskrivqavawa stubova, pa do izvaqivawa celog saobra}ajnog znaka. U januaru je, na primer, bilo 166 intervencija, od toga ~ak 15 name{tawa izvaqenih stubova, 121 slu~aj vra}awa u funkciju iskrivqenih saobra}ajnih znakova i 30 demonta`a o{te}enih znakova sa stubova. Ukupna vrednost ovih radova je oko 150.000 dinara – obja{wava Jovanovi}eva.

BEÊJ: Realizuju}i akciju „Odbojka sutra – lopte za pobede”, predstavnici Odbojka{kog saveza Srbije boravi}e danas u Be~eju i posetiti O[ „Zdravko Gloànski”. Skup je zakazan za podne u novoj {kolskoj fiskulturnoj sali. Pored obra}awa „zdravkovcima”, me|u kojima ima ~lanova ovda{weg mu{kog i ènskog odbojka{kog kluba Be~ej, i prezentirawa planova za uspe{niju budu}nost atraktivnog sporta, odigra}e se revijalna odbojka{ka utakmica, a onda }e gosti podeliti doma}inu lopte marke „mikasa”. V. J.

BE^EJ: Za dve ve~eri u be~ejskom Pozori{nom klubu odr`a}e se dva koncerta. Oba po~iwu u 22 sata. Ve~eras }e jedna od na{ih najboqih pop grupa „Veliki prezir” iz Vrbasa promovisati novi album „Nikad je kraj”, a sutra }e se Be~ejcima predstaviti grupa „Crossroads”. Ulaznice za ve~era{wi koncert prodaju se po ceni od 200 dinara, a sutra{wi je besplatan. V. J.

Nova premijera

dinara – napomiwe Jovanovi}eva. Sa situacijom na terenu upoznati su i u zrewaninskom predu-

Vikend kriti~an

ze}u „Vojvodinaput”. Ovde su u 2007. godini evidentirali 724 o{te}ewa i kra|e znakova, a to je ukupno ko{talo 2.587.400 dinara. Sre}om, u 2008. takvih slu~ajeva je bilo mawe – 445, a {teta je procewena na 1,56 miliona dinara. - Lane je o{te}en ili ukraden 201 znak, i duplo je mawa {teta. Uo~qivo smawewe ovih slu~ajeva u odnosu na prethodne sezone uglavnom je posledica toga {to

Paketi hrane za najsiroma{nije NOVI BEÊJ: Komisija za izbor korisnika jednokratne pomo}i op{tine Novi Be~ej, u kojoj su predstavnici Centra za socijalni rad, Organa uprave, patrona`ne slu`be Doma zdravqa, {kola i mesnih zajednica, donela je listu prvi dvadeset socijalno najugro`nijih porodica za februar. Posle sprovedenog postupka javne nabavke, gde je najjeftiniji ponu|a~ bila STR „Zoli”, na adrese korisnika, dostavqaju se paketi hrane u vrednosti 5.000 dinara, koji sadrè testo, uqe, pasuq, mesne nareske, pa{tete, gotove supe, marmeledu. Pravo na ovu vrstu pomo}i imaju najugroènije porodice sa vi{e od deset ~lanova, socijalno ugroèni samohrani roditeqi, stara osobe, porodice sa

Lopte za pobede

Dva koncerta

Primetno je da su o{te}ewa u~estalija vikendom, i to na lokacijama u blizini kafi}a i diskoteka - klubova, kada je mnogo ve}a frekvencija izlazaka mladih. Ina~e, u Policijskoj upravi u Zrewaninu kaù da u posledwe vreme nije bilo zvani~no prijavqenih slu~ajeva o{te}ewa i kra|a saobra}ajnih znakova. Ali, iz slu`bi koje su zaduène za odràvawe signalizacije podaci govore suprotno. Nadle`ne slu`be Direkcije sve kolovoze u gradu obi|u dva do tri puta mese~no i interveni{e se odmah, ukoliko se primeti neko o{te}ewe, ali i po prijavama gra|ana. - Imali smo u dva navrata intervencije i pri zatvarawu mosta u Zmaj Jovinoj ulici, kada je radna, odnosno gradili{na signalizacija zavr{ila u reci Begej. Postavqawe nove ko{talo je 42.000

VESTI

troje i vi{e maloletne dece, osobe sa invaliditetom, hroni~no obolele osobe i porodice sa licima sa posebnim potrebama. Akcija se finansira sredstvima op{tinskog buxeta, gde je za 2010. godinu, predvi|eno milion dinara za pomo} najugroènijim porodicama. Porodice i pojedinci, koji ostvare pravo na paket hrane, ne}e imati pravo na pomo} svakog meseca. Dokumentacija uz zahtev za pomo}, dostavqa se Centru za socijalni rad, a distribucija paketa ide preko Mesne zajednice. Ovo je po~etak akcije, kojoj se pridruùju i mnogi privrednici, pa se o~ekuje da }e vrednost paketa sa namirnicama za najugroènije ubudu}e biti znatno ve}a. M. K.

na{a firma vi{e nije evidentirala i radila i lokalne puteve i ulice – obja{wava rukovodilac punkta Zrewanin u sektoru odr`avawa puteva u „Vojvodinaputu” Miodrag Georgijev. Za koje vreme se o{te}eni, uni{teni ili ukradeni znak ponovo vra}a u funkciju? Georgijev ka`e da to zavisi od zna~aja signalizacije. Ako su u pitawu znakovi naro~ito bitni za bezbedno odvijawe saobra}aja, kao {to su, na primer, stop, obrnuti trougao, krivine...wih ima na lageru i wihovo postavqawe se radi urgentno sa interventnom ekipom koja postoji za te namene. A procedura nabavke se kasnije sprovodi. - Ako slu~aj nije hitan, re{ava se po redovnoj proceduri, {to zna~i pisawe od{tetnog zahteva, sa~iwavawe trebovawa koje ide firmi dobavqa~u i ~eka se isporuka. Razuman rok za ovakvu proceduru je petnaestak dana – kazuje Georgijev. @. Balaban

APATIN: Nakon uspe{ne pro{lonedeqne premijere „^etiri jedno~inke” po tekstovima Branislava Nu{i}a, u izvo|ewu Dramskog studija Op{tinskog kulturnog centra, danas u 12 ~asova de~ija grupa ovog Studija odigra}e drugu premijernu predstavu. Re~ je o predstavi „Kul devoj~ice” po tekstovima Du{ana Gladi}a, koji je i re`iser obe predstave. Dana{wu premijeru prvi }e pogledati u~esnici apatinske osnovne {kole. J. P.

Polen u vazduhu ZREWANIN: Kao rezultat cvetawa, u vazduhu je registrovan polen leske, jove, jasena i tisa, dok su pojedina~na polenova zrna ambrozije podignuta u vazduh sa mesta na kojima su se natalo`ila tokom protekle godine, navodi se u izve{taju zrewaninskog Zavoda za javno zdravqe. U periodu od 13. do 16. marta rizik za pojavu alergijskih simptoma je bio uve}an kod osoba osetqivih na polen drve}a, po{to su dnevne koncentracije polena jove dostizale umereno visoke do visoke vrednosti. @. B.

Kikinda privla~i turiste KIKINDA: Suva~a, „Tera”, mamut, kao i seoske manifestacije poput mokrinske „Gusanijade” i „Tucanijade” bi}e osnova turisti~ke ponude Kikinde rekla je direktorica novooformqene turisti~ke organizacije Marijana Ili~in. U buxetu lokalne samouprave nema dovoqno novca za ovu delatnost, zbog ~ega im preostaje da promovi{u manifestacije koje ve} postoje i u koje ne treba puno ulagawa. - Prvi korak bi}e {tampawe promo materijala i agresivniji nastup ka turisti~kim agencijama, {to u pojedina~nim kontaktima, {to na sajmovima – obja{wava Mari-

jana Ili~in. – Nameravamo da dovedemo {to vi{e turista i u grad, ali i u sela na{e op{tine. Imamo dosta toga da ponudimo: gastronomske specijalitete, lovna mesta, bogato kulturno nasle|e u muzejima u etno-ku}ama. Tako|e, tu su manifestacije: „Dani ludaje” u Kikindi „Dani vina” u I|o{u, a tu su svakako i mokrinske manifestacije „Gusanijada” i „Tucanijada”. Ponudu }emo upotpuniti ukqu~ivawem privatnika, sa wihovim razli~itim ponudama, a to }e i mnogima omogu}iti zaradu. Vi{e anaga`ovawa bi}e i oko |a~kih ekskurzija, jer Kikinda ima {ta da ponudi. A. \.

VOJVODINA

DNEVNIK MINISTARSTVO FINANSIJA TVRDI:

Samodoprinos nije u skladu sa zakonom KIKINDA: Ministarstvo finansija smatra da Odluka o uvo|ewu samodoprinosa na teritoriji Kikinde nije u skladu sa zakonom o finansirawu lokalne samouprave, stoga je neophodno preduzeti mere da se ta odluka stavi van snage. Na àlbu Op{tinskog odbora Demokratske stranke Srbije i Inicijativnog odbora Srpske napredne stranke, ministarstvo je odgovor prosledilo politi~kim partijama i predsedniku op{tine Kikinda Iliji Vojinovi}u. U dopisu koje je potpisao dràvni sekretar Vuk \okovi} stoji da Odluka o uvo|ewu samodoprinosa u Kikindi nije u saglasnosti sa Zakonom o finansirawu lokalne samouprave. Povodom dopisa Ministarstva finansija odràna je i sednica Op{tinskog ve}a, nakon koje je izdato saop{tewe, u kojem se kaè: „Po{to se radi o mi{qewu s preporukom, dakle

nikakva odluka u skladu sa postupkom predvi|enim Zakonom o lokalnoj samoupravi nije doneta, Op{tinsko ve}e je zazuelo stav da se odr`i sastanak u Ministartsvu finansija i da se zajedni~ki razjasne stavovi iz dopisa. Ukoliko ministarstvo finansija ostane pri svom mi{qewu, nadle`ni organi op{tine Kikinda, u skladu sa stavom da je Srbija pravna dr`ava i da su jedinice lokalne samouprave du`ne da postupaju u skladu sa odlukom vi{ih organa koje su donete na na~in propisan Zakonom o lokalnoj samoupravi, postupi}e u skladu sa preporukom Ministarstva.” Oglasili su se predstavnici op{tinskih odbora Demokratske stranke Srbije, Liberalnodemokratske partije i Inicijativnog odbora Srpske napredne stranke i svi su rekli da je neophodno da ~elnici op{tinske uprave podnesu ostavke. A. \.

Sotsko vinogorje

DR@AVA PODSTI^E VINOGRADARE

Veliki proizvo|a~i vina potrebni Srbiji [ID: Srbija namerava da pove}a broj dobrih i velikih proizvo|a~a vina u zemqi, {to dokazuju nove mere Ministarstva za poqooprivredu, vodoprivredu i {umarstvo koje

Dr Slobodan Jovi}

podsti~u i stimuli{u vinogradarstvo – rekao je u Berkasovu enolog profesor dr Slobodan Jovi}, gde je bio ~lan stru~nog

tiri do sedam osoba. Oni bi imali posla iz kojeg bi sledila profit – smatra on i dodaje da je zapo{qavawe u ku}i velik poduhvat dru{tva koji }e paorima omogu}iti da na primer sa 10 hektara vinograda imaju boqi i ispuweniji ìvot. Doma}instva koja se bave i drugim poslovima mogu imati i mawe povr{ne pod vinogradom, a neko i ve}e od 10 hektara. To bi bili oni paori koji bi se opredelili iskqu~ivo za vinogradarstvo. Napomiwe da dobri poznavaoci vinogradarstva kaù da ne treba mnogo dràvnog truda pa da se poboq{aju uslovi za rad u vinogradarstvu. To zna~i niè cene sredstava za za{titu vinove loze, a vi{e cene za litar vina. Me|utim, obezbediti i otkup gro`|a velika je stvar za mala doma}instva koja bi imala i mawe prinose. Kada je u pitawu kvalitet vina, dr Jovi} savetuje vinare da po{tuju tradiciju u meri u kojoj ona doprinosi kvalitetu, ali da slobodno odbace ono

Rimqani su voleli sremska vina Na ovom podru~ju u davnoj pro{losti pre vi{e od dva milenijuma rimski car Prob doneo je u Sirmijum vinovu lozu i zasadio je na obroncima Fru{ke gore. Loza je toliko bila prilagodqiva, da je svojim kvalitetnim vinom zadovoqavala i najprobirqivije rimske vinopije. ìrija 15. sremske vinijade. U razgovoru sa paorima, Jovi} je podsetio da je pedesetih godina pro{log veka pod vinogradima bilo 100.000 hektara dok je danas ta cifra spala na 15.00020.000. Jovi} kaè da poku{aj dràve da pove}a zasade vinove loze ba{ na obroncima Fru{ke gore, ali i u Srbiji, ima svoju politi~ku i ekonomsku opravdanost koja bi omogu}ila paorskim doma}instvima da na finansijski lak{i na~in do|e do velikih vinogradarskih zasada. - Istina da vinograd traì prisutnost doma}ina gotovo svakodnevno u wemu, razlog je vi{e da bi iz jednog doma}instva u vinogradu radilo od ~e-

{to se kosi sa savremenom tehnologijom u proizvodwi vina. Ni grad ili led kako narod kaè, ne naprave toliku {tetu na na{im vinogradima koliko nam naprave na{i proizvo|a~i u toku procesa proizvodwe vina. - Radi se o odabiru sudova za vino, jer mnogi od wih nisu pogodni za proizvodwu, sme{taj i odràvawe vina. Dotrajalost odre|enih sudova daje boju i miris vina koji nisu onakvi kakvi bi trebali biti. Mi idemo na to da proizvo|a~i vina kupe novu burad i sve ostale posude kojim se sluè prilikom proizvodwe vina - isti~e dr Slobodan Jovi}. D. Savi~in

petak19.mart2010.

NA\ENO RE[EWE ZA UKLAWAWE @IVOTIWSKOG OTPADA U SREMSKOJ MITROVICI

Spas u somborskoj „Proteinki” SREMSKA MITROVICA: [est tona ìvotiwskog konfikata, koji leì ve} petnaest dana u kafileriji „Sl Mitrosa” u ste~aju, u Sremskoj Mitrovici i koji nije mogao biti ovde prera|en zbog kvara na postrojewima, ali i zbog toga {to je istekao ugovor za dopremawe gasa, bi}e prera|en u „Proteinki” u Somboru i ju~e je kona~no po~eo utovar ovog konfikata. @ivotiwski konfikat koji je bio sme{ten u kafileriji u Sremskoj Mitrovici je stigao iz Ma~ve i Srema, iz klanica i poqoprivrednih doma}instava, a re~ je o sviwskom mesu zaraènom trihinelozom. Po{to je 1. marta kafileriji iskqu~en gas, jer je istekao ugovor o isporuci

ovog energenta, a do{lo je i do ozbiqnog kvara na opremi za preradu ìvotiwskog otpada inspekcija je naloìla da se konfiskat preradi, kako ne bi do{lo do {irewa smrada i zaraze kad do|e toplije vreme. „Sl Mitros” u ste~aju nije imao novca za opravku postrojewa, a „Srem gas” ne moè ukqu~iti dotok gasa bez ugovora, gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi} naloìo je da se konfiskat odveze i preradi u „Proteinki” u Somboru, ali da je to samo privremeno re{ewe,

te da }e Gradska uprava poku{ati da kupi kafileriju „Sl Mitrosa”, da ona ubudu}e bude deo javnog preduze}a „Komunalije”.

RADNICI KULSKE „ASKE” U GENERALNOM [TRAJKU

U fabrici samo portiri KULA: Ve}ina radnika kulske Fabrike obu}e „Aska” nalazi se u generalnom {trajku od 10. februara ove godine, ali uprkos svim poku{ajima niko od nadle`nih institucija, kojima su se obratili, do sada nije ni saslu{ao sa kakvim problemima su suo~eni nezadovoqni radnici. Od ukupno 110 zaposlenih, {trajku se prikqu~ilo 76 radnika, a prema re~ima jedne od radnica „Aske” Ruè Obradovi}, osnovni razlozi protesta jedsu neizmirine obaveze i potpuno neizvesna sudbina radnika i preduze}a. -U zahtevima koje je {trajka~ki odbor uputio poslodavcu, ta~nije direktoru preduze}a, Glorianu Marmili, traì se isplata zarada za period od septembra 2009. do 01. januara 2010. kao u i uplata doprinosa za celu 2009. godinu tokom koje na ime doprinosa nije upla}en nijedan dinar zbog ~ega danas nemamo pravo na zdravstvene kwiìce rekla je Ruà Obradovi}. Ona kaè da je proizvodwa u posledwih par godina vi{estruko smawena, a da su svi radnici, ukqu~uju}i i one koji nisu u {trajku, raspu{teni sredinom februara bez ikakvog obja{wewa. -Prethodnih godinu dana povremeno smo odra|ivali neke poslove, a posledwih mesec dana u fabrici su samo portiri. Firma nam je blokirana na 12 miliona dinara zbog poreza i doprinosa, gazda se ne pojavquje niko se ne obra}a radnicima i imamo dobrih razloga da se pla{imo da }emo na kraju svi zavr{iti bez posla - kaè Ruà Obradovi}. Prema re~ima ~lana {trajka~kog odbora Milije Pejovi}a, ve}inski vlasnik Pie-

Pre toga }e se sve u~initi da se kafilerija izdvoji iz ste~ajne mase „Sl Mitrosa” i da je Grad kupi na licitaciji, u protivnom, kako ka`e gradona~elnik, Nedimovi},Sremska Mitrovica }e, kao centar regiona, biti prisiqena da gradi novu kafileriju. Sremskoj Mitrovici vi{e ne preti ekolo{ka opasnost iz kafilerije, ali se ozbiqno postavqa pitawe gde se bacaju uginule `ivotiwe kada kafilerija ne radi. S. Bojevi}

VESTI Od novog gripa 20 obolelih ZREWANIN: Zavod za javno zdravqe u Zrewaninu, koji u saradwi sa svim zdravstvenim ustanovama i nadle`nim strukturama u okrugu svakodnevno prati i analizira epidemiolo{ku situaciju, saop{tio je da je od 8. do 14. marta u Sredwem Banatu prijavqeno ukupno 20 osoba obolelih od novog gripa. U istom periodu u Op{toj bolnici „\or|e Joanovi}” i Specijalnoj bolnici za plu}ne bolesti „Dr Vasa Savi}” na bolni~kom le~ewu zadr`ana su tri pacijenta. Do sada je u sredwobanatskom regionu registrovano ukupno 4.676 slu~ajeva gripa, a tri lica su umrla. @. B.

Pristupa~no okru`ewe

tro Volenceti iz Italije sada samo poku{ava da se izvu~e iz cele pri~e, jer je ukupan dug radnicima oko milion eVra. -Oko dvesta radnika je tuìlo firmu za neispla}ene obaveze iz perioda od 2005. do 2007. godine i presude u korist zaposlenih ve} uveliko stiù. Pored toga tuì}emo firmu i za zahteve koje smo predali pred ovaj {trajk, a gazda je izvukao mnogo vi{e od 100 hiqada eura koliko je platio 70 odsto firme prilikom privatizacije 2003. godine i sada poku{ava da se izvu~e tako {to }e sve napustiti i ostaviti ogromne dugove za sobom. On je poku{ao da nas prevari tako {to nam je ponudio da svi pre|emo u novoosnovanu firmu koja je d.o.o i da tako izgubimo pravo da traìmo ono {to nam duguje u „Aski”, ali koliko znam nijedan radnik to nije prihvatio - kaè Milija Pejovi}. Radnici „Aske” stupili su pre dvadesetak dana u kon-

takt sa pokrajisnkim sekretarom za rad Miroslavom Vasinom, ali iz tog kontakta nije se izrodili nikakvo re{ewe. -Mi smo dogovorili sastanak sa Vasinom i predsednikom op{tine Kula Svetozarom Bukvi}em, ali kada je Vasin do{ao u Kulu, iz kabineta predsednika op{tine nas niko nije pozvao, ve} su na sastanak zvali direktora preduze}a i predstavnike Samostalnog sindikata u „Aski” koji nisu u {trajku. Za{to su tako postupili samo oni znaju, ali mi ne}emo odustati i uradi}emo sve da se ova situacija razre{i i na{i zahtevi ispune - ka`e Pejovi}. Ina~e ova kulska fabrika je ne tako davno imala ~ak 600 zaposlenih i dugo je va`ila za jedan od najuspe{nijih kolektiva u kulskoj op{tini, jer se u ovoj fabrici dugo pravila obu}a za neke od napoznatijih italijanskih marki i kreatora. N. Perkovi}

VRBAS: Predstavnici mesnih zajednica, javnih preduze}a, udruèwa gra|ana, nevladinih organizacija podeqeni u lokalne timove u~ili su kako da okolinu u~ine pristupa~nijom za one koji u woj ìve. Re~ je o projektu „Mreà gradova i op{tina za sve” predstavqenom na seminaru „Stvarawe uslova za pristupa~no okruèwe” koji je u Vrbasu organizovao centar „@iveti uspravno”. - Ovim projektom èlimo da poboq{amo kvalitet ìvota qudi u op{tinama i gradovima u Vojvodini, a on obuhvata 22 mesta. Danas je prva obuka. Mi èlimo da im pomognemo da naprave okruèwe dostupno svima. U na{im op{tinama ìvi puno qudi koji imaju neku vrstu invaliditeta, starih, dece, onih koji se u kretawu i radu susre}u sa brojnim pote{ko}ama u okruèwu - rekao je koordinator programa za pristupa~nost Centra „@iveti uspe{no” iz Novog Sada Miodrag Po~u~. Seminar su podràli pokrajinski Sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i gra|evinarstvo, kao i pokrajinskog Zavoda za socijalnu za{titu. N. P.

KADROVSKE PROMENE U OP[TINSKOJ VLASTI ADE

Roland Jankovi} novi sekretar ADA: Sednica Skup{tine op{tine Ada odr`ana preksino} protekla je u znaku nekih kadrovskih promena u op{tinskoj vlasti, kojim je potvr|eno stabilno funkcionisawe sada{we ve}inske koalicije. Za sekretara SO Ada postavqen je diplomirani mpravnik Roland Jankovi} iz Sente, koji je posle stvarawa nove vladaju}e koalicije u Senti podneo ostavku i razre{en du`nosti na~elnika Op{tinske uprave Sente. On je na ovu du`nost postavqen po{to je konstatovan prestanak funkcije dosada{wem sekretaru Robertu Zomboriju, koji je podneo pismenu ostavku zbog prelaska na drugo radno mesto. Stavqena je ta~ka na imenovawe direktora JP za rekreaciju „Adica” u Adi, koje je tokom pro{le godine bilo problemati~no. Po raspisanom konkursu na ovu du`nost na predlog Upravnog odbora JP „Adica” i podr{ku Op-

{tinskog vre}a i Odbora za mandatno-imunitetska i administrativna pitawa SO Ada imenovan je diplomirani ekonomista Kornel Ulijan iz Ade, koji je do sada bio na du`nosti ~lana Op{tinskog ve}a Ade za infrastrukturu i komunalnu delatnost. Umesto Ulijana za ~lana Op{tinskog ve}a izabran je Tibor Lehocki iz Utrina. Odbornici su izabrali ~lanove Saveta za me|unacionalne odnose op{tine Ada, od vi{e predloènih kandidata srpske, ma|arske i romske nacionalne zajednice. Kandidate predstavnike Srba predloìli su odbornici SO Ada srpske nacionalnosti, dok su kandidate ma|arske i romske zajednice predloìli Nacionalni saveti tih zajednica. Tajnim glasawem u Savet za me|unacionalne odnose izabrani su kao predstavnici srpske nacionalnosti Sneàna Zveki} i Jovica Mihajlov iz Mola, predstavnici ma|arske nacionalnosti dr [andor Hodi iz Ade,

Mihaq Ven i Silvester Berec iz Mola i romske zajednice Borivoj Biban iz Ade. Op{tinski parlement je dao ovla{}ewa predsedniku op{tine Zoltanu Bilickom za zakqu~ivawe ugovora sa Kompanijom „PNO Konsultants” iz Budimpe{te (Republika Ma|arska), radi implementacije infrastrukturnoh razvoja u op{tini Ada krou prijavu za donaciju iz Fonda ORION u Holandiji, u ciqu konkurisawa za nepovratna sredstva za finansirawe tro{kova projekta „Sistem prera|ivawa otpadnih voda u op{tini Ada”. Re~eno je da se je na ovom konkursu mogu}e ostvariti donaciju do 15 miliona evra, kojim bi se u vi{e faza finansirala izgradwa pre~ista~a otpadnih voda i kanalizacije, kao i ~i{}ewa dela kanala Buxak. Odbornici su usvojili odluku o osnivawu Buxetskog fonda za za{titu `ivotne sredine op{tine Ada i dali saglasnost na statut

Fonda za razvoj poqoprivred ei sela op{tine Ada. Usvojeni su izve{taji o radu sedam odbora SO za razne oblasti, ali ne i izve{taj Odbora za predstavke i àlbe, na ~iji rad je bilo primedbi, pa su ga podràla samo tri od 25 prisutnih odbornika, a ostali su bili uzdràni. M. Mitrovi}

CRNA HRONIKA

petak19.mart2010.

NOVOSADSKA ^ETVORKA OSUMWI^ENA ZBOG HEROINA

Uhap{eni po izlasku iz dilerovog stana?

JU^E NA GRANI^NOM PRELAZU HORGO[

Zapleweno 46 kilograma marihuane Policija je na grani~nom prelazu Horgo{ u kombiju holandske registracije prona{la 46,35 kilograma marihuane, saop{tilo je ju~e Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije. U vozilu su bila dvojica dr`avqana Holandije, navodi se u saop{tewu, i dodaje da su drogu prona{li pripadnici Grani~ne policije MUP-a. (Tanjug)

NA GROBQU U VRBASU DRSKI LOPOVI OTVARALI GROBNICE

S pokojnika ukradena zlatna narukvica Za svega desetak dana na vrbaskom grobqu su tri groba oskrnavqena, ali bezobzirni lopovi ovoga puta nisu odnosili bakarne i mesingane delove grobnica ve} su se usudili da otvaraju grobnice i sanduke s pokojnicima. Kako nezvani~no saznajemo, iz groba N. J., koji je 2006. godine kao tridesetogodi{wak poginuo u saobra}ajnoj nesre}i, odneli su zlatnu narukvicu koja je bila na wegovoj ruci, a slu~aj su policiji prijavili ~lanovi porodice kada su prethodne nedeqe obi{li grob, gde su zatekli zaprepa{}uju}i prizor. U policiji, koja je ovim povodom izdala {turo saop{tewe,

kaù da se intenzivno radi na rasvetqavawu ovog vandalskog svetogr|a i tvrde da }e po~inioci biti brzo uhva}eni. S obzirom na veli~inu i teìnu mermernih plo~a koje su pomerene, ovo delo je sigurno po~inilo vi{e lica, a iako je jedan od oskrnavqenih grobova blizu puta, niko nije primetio da se na grobqu ne{to ~udno de{ava. Ovi doga|aji duboko su potresli Vrbas jer je bezobzirnost lopova neverovatna, a kako kaù radnici s grobqa, u posledwih nekoliko dana mnogo qudi dolazi da proveri grobnice u kojima su im sahraweni najbliì. N. P.

Pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije uhapsili su Novosa|anina Dragana A. (1985) i podneli krivi~nu prijavu protiv wega zbog sumwe da je trgovao narkoticima. On se tereti da je za prodaju droge anga`ovao Futo`anina Vojislava P. (1983), kome se pripisuje da je prekju~e prodao Gazmendu A. (1981) 0,81 grama, a Branku B. (1981) 1,47 gram supstance za koju se pretpostavqa da je heroin. Policija je ovu dvojicu li{ila slobode po izlasku iz Draganovog stana, gde je prona|e-

no devet grama iste materije kao i novac za koji se sumwa da poti~e od prodaje droge. Draganu A. je, posle saslu{awa de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Tatjana \ura{kovi} odredila pritvor. Protiv Vojislava, koji je osumwi~en za isto delo, kao i protiv Gazmenda i Branka, kojima se stavqa na teret dr`awe droge, bi}e podneta krivi~na prijava u redovnom postupku, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

DNEVNIK

NESRE]A NA PRU@NOM PRELAZU U SUBOTICI

Poginuo pri udaru voza u kola Kod pru`nog prelaza Naumovi}evo dogodila se saobra}ajna nesre}a u kojoj je jedno lice na licu mesta poginulo, a tri su prevezena kolima Hitne pomo}i na Urgentno odeqewe suboti~ke bolnice. Nesre}a se dogodila ju~e oko 17 ~asova, kada je voza~ automobila poku{ao da zaobi|e rampu koja je bila spu-

{tena i tada, po{to nije video voz koji je nailazio, do{lo je do tragedije. U Urgentom odeqewu suboti~ke bolnice su rekli da je obrada pacijenata u toku. Do zakqu~ewa na{eg lista uvi|aj je bio u toku, a u policiji su rekli da }e zvani~no saop{tewe poslati kada prikupe sve potrebne informacije. A. A.

ZAVR[ENO SU\EWE BE^EJCU KAROQU [ILIJU, OPTU@ENOM ZA TE[KO UBISTVO I UBISTVO U POKU[AJU

Optuèni: Qubomora bila motiv napada – Veoma mi je ào {to se ovo desilo. Sve bih dao da mogu da vratim vreme. Nikada to ne bih uradio! Kajem se. Kad pomislim na taj doga|aj, sve mi je maglovito i potpuno nejasno – rekao je u zavr{noj re~i pred krivi~nim ve}em Vi{eg suda u Novom Sadu, do sada neosu|ivani Karoq [ili (26) iz Be~eja. On je optuèn za te{ko ubistvo \er|a Balzama, poku{aj ubistva biv{e neven~ane supruge Tinde Beke, kao i nano{ewe lake telesne povrede noèm wihovom kom{iji Miklo{u Totu pro{log leta u Be~eju. Tokom ~itavog su|ewa, koje je ju~e zavr{eno, [ili je qubomoru navodio kao glavni motiv napada. Tuìla{tvo navodi da je 23. avgusta 2009. godine oko 6.30 sati, naoruàn prethodno nao{trenim noèm za klawe i ~eki}em, [ili oti{ao do ku}e u Ulici Adi Endrea 120 u kojoj je s Balzamom tada ìvela i wegova biv{a neven~ana supruga Tinde. U{ao je u letwu kuhiwu i zatekao Tinde, kojoj je s dva udarca ~eki}em po glavi zadao te{ke telesne povrede lobawe i mozga. Zatim se sakrio u ku}u i ~ekao Balzama. Kada je on do{ao i u{ao u letwu kuhiwu, [ili je nasrnuo na wega. Oborio ga je na pod i vi{e puta ubo u glavu i grudi, pa mu zadao i posledwi, smrtonosni ubod, o{tricom dugom oko 20 centimetara u srce. Balzam je preminuo na licu mesta. U tim trenucima

Balzama je od napada poku{avao da spase kom{ija Miklo{ Tot. Optu`eni [ili i wega je razrezao ispod leve bradavi-

Optu`eni Karoq [ili

ce, navodi se u optu`nici. Pred policijom, istra`nim sudijom pa i na su|ewu, [ili

udario ~eki}em u glavu. Zbog toga je, kako ka`e, izgubio svest, pa se napada na Karoqa ne se}a.

Ku}a u kojoj se dogodila tragedija

Tinde Beke je na su|ewu izjavila da jo{ uvek voli optu`enog, da ga je napustila po-

Okrivqeni [ili je porukama saop{tavao biv{oj neven~anoj supruzi da }e joj „prerezati vrat” kao i da }e skloni{te od wega prona}i jedino „pod zemqom”. Ipak, i posle tih poruka ona se videla i razmewivala ne`nosti s wim je priznao dela za koja se tereti. Rekao je da je s Tinde `iveo {est meseci u vanbra~noj zajednici i da ga je ona ostavila. Tvrdio je i da je posle napada na biv{u suprugu, i sebe

ke kada je saznao da je po~ela da `ivi s Balzamom, koji joj se odranije udvarao. Okrivqeni [ili je porukama saop{tavao

~etkom juna 2009. godine zato {to je neradnik, i da nisu mogli da izdr`avaju wenog sina koji je tada `iveo s wima. Rekla je i da joj je okrivqeni [ili slao prete}e SMS poru-

biv{oj neven~anoj supruzi da }e joj “prerezati vrat”, kao i da }e skloni{te od wega prona}i jedino “pod zemqom”. Ipak, i posle tih poruka ona se videla i razmewivala ne`nosti s wim. Ve{ta~ewem je utvr|eno da [ili tokom napada nije bio bitno smaweno ura~unqiv. Wegov drug je kazao da zna da je optu`eni popio najmawe tri piva pre svega, a on je rekao da danima nije spavao ni jeo. Izricawe presude zakazano je za ponedeqak u 13 sati. S. Tanuryi}

VI[E TU@ILA[TVO U BEOGRADU

Optu`nica zbog napada na Sandulovi}a

JU^E NA NOVOSADSKOM BULEVARU OSLOBO\EWA

Pobegao posle pada s motora Crni motocikl "kavasaki", model Z-750, ostao je ju~e oko 13.30 sati napu{ten na kolovoznoj traci Bulevara oslobo|ewa. Po jo{ nepotvr|enim informacijama s lica mesta, nepoznati voza~ tog motora je, voze}i na jednom to~ku, pri velikoj brzini upao zadwim to~kom u rupu na asfaltu na

uglu Bulevara i Ulice Novosadskog sajma. Vozilo je zatim klizilo po asfaltu vi{e od 50 metara. Nepoznati motociklista je, kako saznajemo, pobegao kroz zgrade na parnoj strani bulevara, i do dolaska policije ve} ga nije bilo u okolini. Du` asfaltne trake ostao

je vidan trag curewa uqa iz motora "kavasakija", a razbijen mu je i predwi far. Niko od voza~a automobila, kojih je u to vreme bilo mnogo na Bulevaru oslobo|ewa, nije povre|en. Vi{e informacija bi}e poznato nakon policijske istrage. Tekst i foto: S. T.

Vi{e tuìla{tvo u Beogradu podiglo je ju~e optu`nicu protiv Zorana Te{i}a (45), Milo{a Kristanovi}a (41), Dragana Ra`natovi}a (37) i Dragoslava Peji}a (35), osumwi~enih za podmetawe eksploziva pod automobil predsednika Golubarskog saveza Srbije Nikole Sandulovi}a pre tri meseca, a na teret im se stavqa poku{aj ubistva. Tuìla{tvo je predloìlo da se optuènima produì pritvor, uz ocenu da postoji opasnost da bi boravkom na slobodi mogli uticati na svedoke ili ponoviti krivi~no delo. Optu`ba okrivqene sumwi~i da su 18. januara postavili eksplozivnu napravu ispod Sandulovi}evog automobila “{evrolet la~eti”. Iznete su sumwe da je naprava daqinski aktivirana, najverovatnije pozivom s mobilnog telefona, u trenutku kad je o{te}eni do{ao do vozila koje je bilo parikrano u Ulici \or|a ûtukovi}a u Zemunu. Osim Sandulovi}a, koji je zadobio te{ke telesne povrede, u eksploziji su lak{e pover|ena i trojica

wegovih prijateqa koji su tada bili s wim. Okrivqeni su na saslu{awu tokom istra`nog postupka odbacili optu`be, tvrde}i da nemaju nikakve veze s tim doga|ajem. O{te}eni Sandulovi}, koji je u istrazi saslu{an po~etkom marta, u iskazu je naveo da ne zna koji je motiv napada, niti ko iza wega stoji, ali da je siguran u to da to nisu golubari. Sandulovi} je opisao da se kriti~ne ve~eri vra}ao sa sastanka golubara, a da se eksplozija desila u trenutku kad je otkqu~avao vrata svog vozila. Sandulovi} je tvrdio da od ~etvorice osumwi~enih poznaje samo Zorana Te{i}a, ali da ga nije video u posledwe tri godine. Naveo je da je s Te{i}em svojevremeno imao sukob po{to ga je iskqu~io iz Golubarskog saveza zbog bahatog pona{awa, ali da ne veruje u to da je taj konflikt pravi motiv napada. Me|utim, izneo je sumwe da je Te{i} u~estvovao u napadu, s tim {to, kako je naveo, ne zna pravi razlog za to jer veruje da iza wega stoji neko, ali ne zna ko. J. J.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak19.mart2010.

NA SALA[U KOD KUZMINA

No`em u nadlakticu i vrat prijateqa Na sala{u Slobodana V. (54) iz Kuzmina do{lo je do sva|e izme|u wega i Veqka D. (41) iz Bosuta. Slobodan V. se tereti da je pod uticajem alkohola, u jednom trenutku potegao no` i s dva uboda – u nadlakticu i vrat, naneo te{ke telesne povrede Veqku D., koji je brzo preba~en u Op{tu bolnicu u Sremsku Mitrovicu, gde mu je ukazana lekarska pomo}.

Na sala{u u kuzminskom ataru, pored puta Kuzmin – Sremska Ra~a, grupa me{tana, me|u kojima je kao gost bio i Veqko D., organizovala je dru`ewe uz kotli} s paprika{om i pi}em. Niko nije ni pretpostavio da bi moglo do}i od prepirke i sva|e, a onda i fizi~kog obra~una no`em izme|u vlasnika sala{a i wegovog gosta, s kojim je, ina~e, bio u dobrim odnosi-

PRITVOREN MLADI] IZ SREMSKE MITROVICE

Poku{ao da iznudi 2.000 evra

Aleksandar N. (26) iz Sremske Mitrovice uhap{en je i odlukom istra`nog sudije Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, pritvoren na 30 dana zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo iznude na {tetu S. M. (42), iz Erdevika. Aleksandar N. je pozajmio o{te}enom 1.500 evra, a onda je u vi{e navrata od o{te}enog S.

M. na ime duga uzeo 1.700 evra, da bi nedavno tra`io da mu isplati jo{ 2.000 evra, ili da na ime tog svog nepostoje}eg duga zalo`i svoj automobil marke „audi“. O{te}eni S. M. je o ovom poku{aju iznude obavestio policiju, koja je uhapsila Aleksandra N. S. B.

IZ KIKINDSKOG DOO „CIMOS-LIVNICA”

Osumwi~eni za kra|u i preprodaju rude Protiv Veqka K. (1957) iz Kikinde pripadnici tamo{|we Policijske uprave podneli su krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo na {tetu DOO "Cimoslivnica" u Kikindi, pri~iniv{i materijalnu {tetu od oko 87.000 dinara. Osumwi~eni se tereti da je tokom januara i februara ove

ma. Ostali gosti su uspeli da razvade dvojicu dobro alkoholisanih prijateqa i da spre~e te`u tragediju. Posle ovog nemilog doga|aja na vesequ, policija je, hapse}i Slobodana V., pretresla i wegovu ku}u i tamo prona{la pu{ku za koju doma}in nije imao dozvolu. Ina~e, Kuzminci, koji dobro poznaju i napada~a i napadnu-

tog, ka`u da su obojica porodi~ni qudi i dobri doma}ini. Me|utim, obojica znaju biti nezgodni kada se podnapiju. – Prgavi su obojica i, kad malo vi{e popiju, brzo se posva|aju izme|u sebe, ali i s drugima, pa mi u selu, kad vidimo da se Slobodan dohvatio alkohola, malo se sklonimo u stranu dok ga ne pro|e `eqa za kavgom. A takav je i Bosu}anin Veqko

D. To {to su se dohvatili na sala{u nikoga ne ~udi, jer svi znamo da im za sva|u nije trebao bilo kakav razlog, dovoqno je {to su bili zajedno i dobro potegli. Me|utim, ~udi me da je Slobodan potegao no` jer nikad nisam ni pomislio da bi mogao oti}i ba{ toliko daleko – pri~a nam jedan kom{ija Slobodana V. koji ne `eli da mu se pomiwe ime.

Posle hap{ewa i pronala`ewa pu{ke u nelegalnom posedu, Slobodan V. je, uz krivi~nu prijavu zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo ubistva u poku{aju i nedozvoqenog dr`awa oru`ja i eksplozivnih materija, priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici, koji mu je posle saslu{awa odredio pritvor od 30 dana. S. Bojevi}

DR@AVNI SEKRETAR SLOBODAN HOMEN POTVRDIO ZA „DNEVNIK”

Advokatu [trpcu privremeno oduzete akcije u gajdobranskom „Jedinstvu” Posebno odeqewe Vi{eg suda u Beogradu donelo je odluku kojom je usvojen zahtev Tu`ila{tva za organizovani kriminal da se od advokata Radovana [trpca iz Novog Sada, osumwi~enog da je saradnik odbeglog Darka [ari}a, privre-

ganizovana nova skup{tina preduze}a i izabran novi upravni odbor, pa }e dr`ava kona~no mo}i da proveri na~in poslovawa te firme. U upravnom odboru }e biti i lice iz Direkcije za upravqawe oduzetom imovinom, koje mora

{tva za privremeno oduzimawe akcija „Jedinstva“ od advokata Radovana [trpca, Specijalni sud je doneo odluku o prihvatawu zahteva, uz obrazlo`ewe da je na osnovu izvedenih dokaza “utvrdio da ste~ena imovina nema pokri}e u

kao advokat, pru`awem legalnih usluga klijentima, kao i drugih legalnih sredstava, pre svega od prodaje porodi~ne nekretnine. Tako|e je tvrdio da kupovina akcija nema nikakve veze s Darkom [ari}em, koji je bio wegov klijent.

zakonitim prihodima po{to nije pru`io dokaze da ju je stekao na legalan na~in”. "Sve ovo tim pre {to se osnovano sumwa da su sporne akcije u fakti~kom vlasni{tvu [ari}a, dok se [trbac samo formalno pojavquje kao kupac", navodi se u re{ewu o privremenom oduzimawu imovine. Kako saznajemo, [trbac je na ro~i{tu, osporavaju}i zahtev Tu`ila{tva za oduzimawu imovine, tvrdio da nije proistekla iz bilo kojeg krivi~nog dela, ve} od wegovih regularnih prihoda koje je zara|ivao

Protiv advokata Radovana [trpca istraga je pokrenuta po~etkom februara nakon {to je uhap{en zbog sumwe da je, kako je zvani~no saop{teno, “kao pripadnik grupe imao zadatak, po [ari}evom nalogu, da novac ste~en kriminalnim aktivnostima grupe investira kupuju}i preduze}a i nekretnine u Vojvodini“. Supruga Radovana [trpca, Dubravka, i Stevica Kosti}, koji su s wim tako|e uhap{eni, sumwi~e se da su na neki na~in bili povezani s tim kupovinama. E. D.

godine, u vi{e navrata iz kikindske fabrike otu|io oko 38 kilograma rude fero-molibdena, koju je prodao Zoranu R. (1980) iz Kikinde. Kupqenu ukradenu rudu Zoran R. je daqe preprodao, pa je protiv wega podneta prijava zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo prikrivawa. M. Mr.

MLADI] IZ HORGO[A TERETI SE ZA LOPOVLUK

Iz kioska pekare krao kablove

Patrola policije u Horgo{u je u utorak, ne{to posle pono}i, uhvatila je na delu Atilu K. (1987) iz Horgo{a, koji se tereti da je provalio u kiosk pekare, gde je poku{avao da skine i odnese elektri~ne kablove. Protiv osumwi~enog je podneta krivi~na prijava zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo te{ke kra|e u poku{aju. M. Mr.

PROTEST MEDIJSKE KU]E

B-92 tu`i Medojevi}a za klevetu Radio-televizija B-92 najo{trije je ju~e protestovala povodom optu`bi crnogorskog politi~ara Neboj{e Medojevi}a da se ova medijska ku}a stavila u slu`bu organizovanog kriminala, najavquju}i da }e, zbog toga, protiv wega podneti tu`bu za klevetu.

kar one dolazile i od lica za kojim je Srbija raspisala poternice, ne mo`e apsolutno uskra}ivati, napomiwe B-92. Od nadle`nih u Srbiji B-92 zahteva da ispitaju Medojevi}eve tvrdwe o radu ove medijske ku}e u slu`bi organizovanog kriminala i da obaveste javnost

Upravna zgrada i silosi „Jedinstva”

meno oduzmu akcije u preduze}u "Jedinstvo" AD, Gajdobra. Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je za “Dnevnik” da je Direkcija za upravqawe privremeno oduzetom imovinom ju~e blokirala privremeno oduzete akcije. – Re~ je o oko 280.000 akcija, odnosno 72 odsto akcija preduze}a, koje su blokirane, {to iznosi oko 300 miliona dinara ili tri miliona evra. Narednih dana }e biti upisana zabrana raspolagawa ovim akcijama, posle ~ega }e biti or-

da ima kvalifikacije ste~ajnog upravnika – precizirao je Homen. On je dodao da je ovo prvo privremeno oduzimawe neke firme, odnosno wenih akcija, po Zakonu o oduzimawu imovine ste~ene krivi~nim delom. – Ovo je tek po~etak finansijske istrage, a na{a su o~ekivawe da }e biti jo{ zahteva za oduzimawe imovine od [ari}evih saradnika – naveo je Homen. Posle ro~i{ta, koje je Specijalni sud odr`ao 24. februara povodom zahteva Tu`ila-

KANCELARIJA „TOMANOVI]” JO[ NIJE ZVANI^NI PRAVNI ZASTUPNIK DARKA [ARI]A

Punomo}je kad se zaustavi kampawa

Neboj{a Medojevi}

Srbiji su Ustavom i ratifikovanim me|unarodnim ugovorima zajam~ene sloboda izra`avawa i sloboda medija, podse}a B92, i upozorava na to da se svaki pritisak na medije, urednike i novinare, kao i uticaji podesni da ih ometaju u obavqawu posla, smatraju povredama slobode javnog informisawa. U Srbiji nema cenzure pa se distribucija informacija, ma-

tome da li su osnovane ili je u pitawu besomu~na la`. Instistiraju}i na tome da obaveze po{tovawa prava na slobodu izraàvawa i slobodu medija, koje u Srbiji vaè za sve, nu`no moraju vaìti i za Medojevi}a, B-92 najavquje da }e, sa svoje strane, protiv crnogorskog politi~ara podneti tu`bu za klevetu. (FoNet)

Advokati kancelarije "Tomanovi}" saop{tili da su da za sada ne}e predavati punomo}je za odbranu Darka [ari}a zbog, kako su naveli „povrede najva`nijeg principa na pravi~no su|ewe, pretpostavke nevinosti“. "Za samo 45 dana u 68 izjava predstavnika razli~itih dr`avnih organa okrivqeni je javno progla{en krivim pre okon~awa su|ewa. Izre~ene javne presude od predstavnika razli~itih oblika vlasti, poput tvrdwi da je narkobos, {ef narkomafije, da je opasnost za bezbednost zemqe, posmatrane u kontekstu 218 razli~itih novinskih tekstova, brojnih televizijskih priloga, name}u zakqu~ak da je u ovom tre-

Darko [ari}

Zdenko Tomanovi}

nutku pretpostavka nevinosti zamewena pretpostavkom krivice", navodi se u saop{tewu. Advokati kancelarije "Tomanovi}" su precizirali da }e kancelarija predati punomo}je i u~estvovati u postupku kad se "kampawa javnog presu|ivawa od razli~itih delova izvr{ne vlasti, pojedinih dr`avnih organa, pa i pojedinih predstavnika zakonodavne vlasti svede na pravno prihvatqiv nivo“. Pro{le nedeqe je iz ove kancelarije saop{teno da je porodica [ari} dala punomo}je advokatima kancelarije Zdenka Tomanovi}a da zastupaju Darka [ari}a u svim postupcima. J. J.

REPORTA@E

petak19.mart2010.

DNEVNIK

IZ SOMBORSKIH SELA NA KRAJU SVETA, RI\ICE I RASTINE, AUTOBUSI IDU SAMO U RIKVERC

U ravnoj Ba~koj se i psuje kao u Ravnim Kotarima a je kojim slu~ajem Srbija stvarno normalna, evropska zemqa, u kojoj ide sve po redu i kako Bog nalaè, biti i ìveti u, sad ve} potpuno virtuelnom, grani~nom pojasu samo bi bila prednost. Protok qudi , roba, ideja.... Kad bi bila, ali nije. Tako se i ìteqi makar dva sela somborskog atara prosto najeè kada s Radovanovih „malih ekrana na{ih TV prijemnika“ krene litanija o srpskoj verziji evroperspektive. Inicijali ovih sela, Rastine i Ri|ice, nekoga bi mo`da i podse}ali na robnu marku britanskih ve~itih, rukom ra|enih automobila najvi{e klase, ali mu~eni Rastinci i Ri|i~ani vrlo su svesni ~iwenice da su na samom kraju sveta, pa neka im je s druge strane i Evropska unija i neka je onaj mali Jeremi} izboksovao ukidawe „{engen viza“. To su ti sela, brale moj, u kojima se autobus i svako drugo vozilo samo okre}e ili ide u rikverc, pa ti vidi. Tu, na neka 22 kilometra od Sombora, kad se zaputi{ na severozapad pa pro|e{ Gakovo je Rastina, ubedqivo najmawe selo somborskog atara, koje je kao prethodno nasledni feud barona Redlovih formalno postalo selo tek nakon druge velike svetske vojne. Tek ne{to vi{e od petsto du{a ìvi u ovom, nikada ne{to posebno ve}em selu, zbijenom do same dràvne granice onomad u Versaju raskantanog ~uvenog Bajskog trougla. Ve}inom starosedela~ko srpsko stanovni{tvo postradalo je tokom Drugog svetskog rata jer je gotovo sve i jedno uvo oterano u zlo-

glasni logor [arvar, ali ko je pretekao, taj se i vratio, a pridru`io im se i deo putnika „vlaka bez voznog reda“, osmoofanzivaca iz Like i Hercegovine i ko }e ga znati kojih jo{ pasivnih krajeva. Mada selo nema nikakvu industriju, zanatske radwe ili, sem paorluka, drugu proizvodnu delatnost, ne `ive Rastinci ba{ toliko lo{e. Selo malo, a ~ak osam ribwaka u

na{lo snage za takav poduhvat. Ako ve} moraju da se hvale, Rastinci to naj~e{}e ~ine kroz Srbima najomiqeniju neva`nu stvar u `ivotu, fudbal. Godinama im je seoski klub igrao u vi{im rangovima od glavnog varo{kog FK „Radni~ki“, a kad seoskim fusbalerima usfali para, prosto prodaju kojeg igra~a „Radni~kom“ pa da i gradski stadion „progleda“.

Blistao je nekad dvorac Redlovih

wemu, pa i ono malo penzionera i boqe pozicioniranih Somboraca, a rodom iz Rastine, uspevaju da dr`e svoje seoce u prili~no urednom stawu. Namakne se neki dinar kroz razne dobrovoqne priloge i akcije, uticajniji zavi~ajci „poguraju“ koju rastinsku inicijativu pred varo{kim vlastima i kroz gradski buxet, pa je naspram sveca i tropar. Nema davno, Rastinci sagradili i novu pravoslavnu crkvu posve}enu Uspewu presvete Bogorodice, prava bombona, prosto ne mo`e ~ovek da veruje da se u ovoj ravni~arskoj zabiti

Ako se Rastinci nekako i drè s bradom povi{e vode, Ri|ica, u tamo{wem ali i somborskom àrgonu Ri|a-majka, beleì gotovo nikad lo{ija „da{tawa“. Najudaqenije selo u ataru – od Sombora se ide oko 36 kilometara – leti, kad upe~e zvizdan, pre podse}a na Ravne kotare nego na ravnu Vojvodinu, po{to je najomiqenija aktivnost tokom popodnevne sijeste dalmatinska igra kartama bri{kula ili, pak, bo}awe (dodu{e, dok se ne ~uje govor seqana, mogla bi Ri|ica „pro}i“ i kao Rijeka Crnojevi}a, ako ni{ta, a ono zbog brojnih mosti}a preko leti presu{ene re~ice Ki|o{). Za poznavaoce dru{tveno-sportskih igara, bri{kule i bo}awa, nije tajna da je wihova najve}a dra` zapravo to {to se tokom igre pruà bezbroj prilika za sva|u, do kojih i dolazi dija-

Deset mostova na suvom Reka Plazovi}, ili Ki|o{, obi~no je tokom letwih meseci presu{ena, pa pomalo opskurno deluje ravno deset ri|i~kih mostova. I kad vode ima i kad je nema ni u tragovima, ba{ kao pravi, i ovi mostovi imaju imena: Gvozdeni, [iroki, Drveni, @uti, Teretni... Koliko zna~e Ri|i~anima – postane jasno samo o nekim ve}im povodwima, kada tamo na severu, u Ma|arskoj, prelije Tisa, a Ki|o{ od suvog korita postane „voda man’ta“. ^uvena je Ri|a i po vinogradarstvu, pre svega zahvaquju}i plemi}koj porodici Kova~, koja je u okolini svojevremeno imala i po 200 hektara vinograda. Umetnost pravqewa vina je polako zamirala, ali su je ponovo o`iveli zemqaci Ri|i~ana, dospeli iz starog zavi~aja u „Oluji“.

Odu{ke ili kako se zimi spasava riba da bi bila ulovqena opa{e zadato par~e Jame. Cela mreà je ispod leda, kao i weni krajevi, u obliku velike potkovice ~iji su kraci ve} blizu obale. Olovo drì mreù na dnu, gore lako klizi ispod glatkog leda i kad se alov po~ne primicati kraju, u pli}aku se razbije led. Gazi se i bu}ka po wemu da riba ne pobegne. Gavra tvdi da se tako vadilo i po 200-300 kila ribe. Najkvalitetnije. [ara-

na, {tuke, smu|a, krupnih dunavskih deverika od dve-tri kile, bandara, liwaka, bele ribe tu{ta i tma. Ribijeg korova, kao {to su abisinci i melezi, koji sad gu{e sve ostale, tad nije ni bilo. Ovakvo izlovqavawe Jame se praktikovalo pre Svetog Nikole i ostalih posnih praznika, jer je riba tad imala i najboqu cenu. Tih dana je na Jami bilo pravo slavqe, ~arda puna (i na istom mestu, uvek), riba se kuvala i pekla, pomalo se i {priceralo. Ako Jama nije bila zamrznuta, mre`a se vukla kao i obi~no, ali je glavni lov uvek ostavqan za sredinu decembra.

svakom koraku, oni zajedqiviji tvrde da je najve}i broj ku}a u Ri|ici posledwi put okre~io „[vabo prije no {to je o’{a }a“. Gotovo je anegdotska izgradwa fiskulturne sale ovda{we osnove {kole, koja je na najboqem putu da potu~e rekorde starostavnosti gradwe Skadra na Bojani i beogradske stanice „Prokop“. Po~ela je polovinom sedamdesetih godina pro{log veka, iskqu~ivo virtuelno se nastavqala svakim izbornim ciklusom, ba{ kao {to se i malograni~ni prelaz Ri|ica-Gara „otvara“ svake petoletke, a i ovo prole}e majstori ne{to „trqaju“, pa ako bog da sre}e i zdravqa juna~kog, parama vojvo|anskog Fonda za kapitalna ulagawa stavi}e se pod krov. Kad }e i kako }e unutra{we ure|ewe, ne zna ni Bog, koji je odavno zaboravio majku-Ri|u. Mili} Miqenovi}

„ARMA MET” U BA^U [KOLUJE DECU NEZAPOSLENIH SUGRA\ANA

PREÂNSKA LEKSIKA ad stegne prava zima i zalede bare, reke i jezera, a ledeni oklop traje duè od, recimo, deset dana, iskusni ribolovci i drugi qudi dobre voqe prave – odu{ke. Otvaraju u ledu rupe da riba od’ane. Da se kiseonikom snadbe voda, koju led takore}i hermeti~ki zatvori. Odu{ke se prave na razne na~ine, zavisno od debqine leda, alata, a najvi{e od znawa samih izvo|a~a radova. Najjednostavnije je sekirom, pajserom, pijukom… probiti rupu, a onda dobrom jednoru~nom testerom, kojom se ina~e kre{e grawe, pilati led, a ukrug. Ne zna niko za{to, ali odu{ka po tradiciji treba da je – okrugla. Podse}a tako na ribqa usta, krqu{t ili pe~eno par~e {arana. Broj odu{aka zavisi od toga kolika je bara, dunavac, jezero, koliko debeo led i koliko qudi ukqu~eno u posao. Najboqe je ako na svakih dvadesetak metara po duìni vode bude jedna rupa. Ako hladno vreme potraje, a led ponovo zamrzne oslobo|enu povr{inu, odu{ke se osveàvaju razbijawem ledene skrame. To je sad lak{e, jer se ne sme do~ekati da se led opet ugoji vi{e od nekoliko centimetara. Od odu{aka se odustaje i s leda beì ~im on po~ne da puca, pa }e sunce (ili topli vetar) i sami osloboditi vodu. Slu{ao sam kako su Bege~ani nekad, ~ak ne tako davno, pre pola veka i ne{to vi{e, pravili odu{ke na wihovoj ~uvenoj Jami. Da se riba spase, ali i ulovi. Kazivao mi je prijateq Gavra Dugali}, ~iji je deda kao imu}an seqanin s jo{ nekoliko kompawona iznajmqivao celu Jamu, ribolova radi. Prvo se odredi na koju stranu }e se vu}i mreà ispod leda. Onda se otvore bar dve odu{ke. U krajwu se spusti po~etak mreè, vezane za najduù {ticu koja se ~uva od lane. Ona se proturi ispod leda do naredne odu{ke, pa se wome dotle dovu~e i mreà. Postupak se ponavqa sve dok se ne

To~kovi jo{ samo jagawce na ra`wu okre}u

lektom srpske Dalmatinske Zagore, iz koje je i najve}i broj Ri|i~ana davnijim poreklom, ali i „Olujom“ nastawen ovde. Dala je Ri|a-majka toliko politi~kih, privrednih i inih va`nih glava u gradu da im se ni broja ne zna, ali se to nikada nije stvarno u selu osetilo. Beda vidqiva na

Daleko od Bege~a i Jame, na jezeru Iri, u ameri~koj dràvi Ohajo, zima je duga i o{trija nego kod nas, mada smo na istoj geografskoj {irini. Jezero se mrzne krajem decembra i topi tek u martu-aprilu. Ve} od polovine januara nestrpqivi ribolovci otvaraju odu{ke da upecaju pokojeg volaja, ribu sli~nu na{em smu|u, ali nikad ve}u od kilu-dve. Vi|ao sam stalno prelaze}i most preko re~ice Roki river, da su odu{ke na oko sto metara od u{}a, prema sredini jezera. Sama reka se vrlo retko zamrzne i po woj su ~esto gacali ribolovci i bacali varalice. Znala se na mu{icu uhvatiti i gorostasna pastrmka, tamo zvana ~eli~na glava (steelhead). Koliko su uspe{ni bili oni {to su ~e~ali oko odu{aka nisam saznao, ali su i oni dospeli u novine marta 2009. Da l’ nisu pratili vremensku prognozu ili su, jednostavno, bili osioni, tek, jedan dan je vi{e od 20 ribolovaca plutalo jezerom na santama koje je vetar terao prema sredini. Helikopteri su ih spasli sve sem dvojice. No zagriène pecaro{e ni{ta nije moglo da zaustavi. Sutradan posle tragedije na istoj vodi ih je opet bilo bar desetak. Opet su radili helikopteri, ovog puta bez `rtava. I tako sve dok se led nije skroz udaqio od obale. Odu{ak je i trenutak kad se ~ovek opusti, odahne, smiri… Umorni kosci, kopa~i, kubika{i koji rade teàk posao, kaù “êkaj da oda’nem du{om”, mada se odu{ka traì zbog zamora tela. (Gra|a za kwigu „Lili, lili, pa~e moje NOVO – Divani o re~ima“, tom II) Pavle Male{ev

Stipendije za potomke `rtava tranzicije P

oslovodstvo fabrike „Arma met“ iz Ba~a donelo je za na{e, a i krizne prilike uop{te, retko humanu odluku – stipendira}e u~enike i studente, potomke `rtava tranzicije. Pravo da konkuri{u imaju |aci i akademci koji, osim potvrde o redovnom obrazovawu, donose i onu da su im roditeqi na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe. – Mo`da za ovakva vremena nekome na{a odluka izgleda ~udno, ali smo se rukovodili time da oko sto radnika zaposlenih u na{em preduze}u redovno prima Sedi{te „Arma meta”, metalaca mekog srca plate, dok veliki deo stanovni{ta op{tine nema nikakve prihode – objamerava da zaposli wih gotovo 100, ali i da {wava motive direktor „Arma meta“ Mina druge na~ine „Arma mat“ planira da polun Papi}. – Pre nekoliko dana smo odomogne ìteqima domicilne op{tine. – Ve}ina qudi koji su ostali bez posla u borili pet stipendija od po 5.000 dinara ataru Ba~a postali su `rtve tranzicije, mese~no, a svakog narednog meseca }emo svakako ne svojom krivicom – obja{wava predsednik Upravnog odbora firme Marko Kada steknu diplomu, Jove{i}. – Zvani~no se pomiwe oko 2.000 stipendirani {kolarci nezaposlenih u op{tini s oko 17.000 stanemaju nikakve obaveze prema novnika, me|utim, po mojoj ra~unici – a ve} sam dugo godina privrednik – stvarni broj fabrici dobrotvoru, koja onih kojima je ugroèna egzistencija je namerava da za nevoqnike mnogo ve}i. Dolazili su nam i qudi koji su otvori i narodnu kuhiwu zbog nema{tine morali da svoju decu ispi{u iz {kole. Pomagali smo i pomaèmo le~ewe onih koji su i siroma{ni i bolesni. jo{ po pet. Planiramo da pomaèmo 20 Jednostavno, mora se kad je situacija toliu~enika i studenata, s tim {to oni po zako kriti~na. vr{etku {kolovawa nemaju nikakvih obaRetka smo fabrika koja je svojim inveveza prema na{oj fabrici. sticijama, novim programima i proizvoMnogi sugra|ani bili su skepti~ni predima, uspela da na|e svoje mesto na domama obnarodovanim namerama kompanije, }em trì{tu, ali i u regionu. Radnici ina~e, veoma uspe{ne u oblasti metalne „Arma meta“ imaju egzistencijalnu sigurindustrije, ali se veoma brzo na konkurs nost, ali ne i wihove brojne kom{ije. U prijavilo 74 u~enika i studenta koji su isfabri~kom restoranu hrane se na{i radpuwavali sve uslove. Poslovodstvo naponici, ali razmi{qamo da uvedemo i narodmiwe da im se javilo i 170 qudi s Biroa nu kuhiwu. M. Suyum rada traè}i posao, a uskoro fabrika na-

Iako je Svetski kup za ski skaka~e zavr{en pro{log vikenda sezona za wih jo{ uvek nije gotova jer imaju jo{ Svetsko prvenstvo u ski letovima na Planici. Takmi~ewe na Planici, jednoj od najpoznatijih letaonica na svetu, po~elo je ju~e treninzima i kvalifikacijama. Zvani~no takmi~ewe u individualnim letovima na programu su danas i u sutra, dok }e u nedequ biti odr`ano takmi~ewe timova.

ma osvojenim u Vankuveru, ali i nizom pobeda u posledwih nekoliko nedeqa je za mnoge jedan od najve}ih favorita za trijumf predstoje}eg vikenda. Ipak, Amanu letovi nisu ja~a strana, a velike protivnike }e imati u takmi~arima koji su ve} trijumfovali na Planici. Pored [lirencauera, do slavqa su na slovena~koj letaonici do{li i Finac Hari Oli, Bjorn Ejnar Romoren, koji dr`i rekord u du`ini leta od 239 metara, i Adam Mali{,

Titulu osvojenu pre dve godine u nema~kom Oberstdorfu na Planici }e braniti Austrijanac Gregor [lirencauer, koji ove sezone nije uspeo da odbrani titulu osvaja~a Kristalnog globusa. Srebro iz Oberstdorfa brani Martin Koh iz Austrije, a bronzanu medaqu Finac Jane Ahonen, koji se ove godine vratio takmi~ewu posle jednogodi{we pauze, ali nijednom nije uspeo da se na|e na najvi{em stepeniku pobedni~kog postoqa. [lirencaueru se na putu da ponovo osvoji Svetski kup ispre~io Simon Aman, koji zahvaquju}i dvema olimpijskim medaqa-

koji }e sigurno ’juriti’ pobedu. Ovoga puta }e, me|utim, ulog biti ve}i jer nije u pitawu trijumf u Svetskom kupu, ve} titula svetskog {ampiona, ali }e pored wih petorice i pobedu i podijum sigurno ciqati jo{ nekolicina takmi~ara. Kod timova Austrijanci su izraziti favoriti koje mnogi vide ve} na tronu, prvenstven zbog odli~nih rezultata svih takmi~ara te selekcije tokom sezone. Odluka o timskim {ampionima }e pasti u nedequ, a sigurno je da se Norve`ani, Nemci i Finci ne}e predati bez borbe.

OTVORENO PRVENSTVO VOJVODINE

Prijavqeno 60 kliza~ica Otvoreno prvenstvo Vojvodine, ~etvrto po redu, u umetni~kom klizawu odr`a}e se danas u ledenoj dvorani SPC „Vojvodina“ u Novom Sadu u organizaciji KK Vojvodina. Prijavqeno je 60 takmi~arki iz Beograda, Subotice i Novog Sada, a nadmeta}e se u slede}im kategorijama: „~iks“, „kabs“, „springs“, „debs“ i „inetrpretativ a i b“. Takmi~ewe }e se odr`ati od 9.30 do17 ~asova, a ulaz za sve posetioce je besplatan. G. M.

Kraj za \okovi}a i Troickog Srpski teniser Novak \okovi} izgubio je od Ivana Qubi~i}a sa 7:5, 6:3 u ~etvrtom kolu turnira iz Masters serije u Indijan Velsu. U oba seta nijanse su odlu~ivale – u prvom je \okovi} imao brejk prednosti, ali je Qubi~i} preokrenuo, u drugom je Novak imao brejk lopte u tri razli~ita gema, ali je jedini brejk napravio hrvatski teniser i slavio je posle jednog ~asa i 44 minuta igre. Naredni rival Qubi~i}a je Huan Monako, koji je dobio Giqermo-Garsiju Lopesa sa 2-1 u setovima. Novak je porazom od Qubi~i}a prekinuo niz od devet pobeda, ali ne}e izgubiti mnogo bodova jer je pro{le sezone u Indijan Velsu ispao u ~etvrtfinalu od Endija Rodika. Za plasman me|u osam najboqih dobija se 180 ATP bodova, a za ~etvrto kolo upola mawe. \okovi} u duelu sa Qubi~i}em ponovo nije prikazao igru na prepoznatqivom nivou, ali ovog puta nije uspeo da „na mi{i}e“ pro|e u naredno kolo. U ranoj fazi me~a

Novak \okovi}

tatu 3:2 Qubi~i} je stvorio tri vezane brejk lopte, a to kao da je podiglo koncentraciju drugom nosiocu – \okovi} spasava dve brejk lopte, ali je Qubi~i} tre}u materijalizovao uz dosta sre}e, po{to

Rusi izbegavaju Majami

Gregor [lirencauer

petak19.mart2010.

TURNIR U INDIJAN VELSU

NA PLANICI PO^ELO SP U LETOVIMA

Titulu brani [lirencauer

c m y

SPORT

DNEVNIK

Marija [arapova odustala je od u~e{}a na turniru u Majamiju zbog povrede desnog lakta, koja }e usloviti pauzu od tri do {est nedeqa, saop{tili su organizatori turnira. [arapova je bila prijavqena za turnir koji se u Majamiju odràva od 22. marta do 4. aprila, ali je tokom pregleda magnetnom rezonancom utvr|ena povreda. Ona je na turniru u Indijan Velsu zavr{ila takmi~ewe u tre}em kolu. Boqa od we bila je Kineskiwa @i @eng. [arapova je tako pove}ala broj Rusa koji ne}e igrati u Ki Biskejnu. Prethodno, zbog povreda, otkazali su Dinama Safina i Nikolaj Davidenko. Davidenko je predao Viktoru Troickom me~ tre}eg kola turnira u Indijan Velsu pre po~etka, jer mu je konstatovana fraktura zgloba leve ruke zbog ~ega }e sa terena odsustvovati ~etiri nedeqe. Safina nije igrala ni u Indijan Velsu zbog povrede le|a, koja je mu~i jo{ od Australijan opena. Lekari procewuju da }e se vratiti na teren tek na turniru u [tutgartu, koji po~iwe 26. aprila. \okovi} dolazi do brejka posle nekoliko gre{aka Qubi~i}a iz forhenda. Prednost brejka Novak je ~uvao do osmog gema, kada Hrvat uspeva da se vrati u set – prvo se \okovi} sporo „izvukao“ na forhend, {to je Qubi~i}u omogu}ilo laganu paralelu, a zatim je srpski teniser na brejk lopti bekhendom poslao lopticu u mreù. U slede}em gemu drugi teniser planete imao je tri {anse da momentalno vrati brejk prednosti i do|e u situaciju da servira za set. U tom intervalu ishod poena zavisio je od Qubi~i}a – prvo je gre{kama poklonio \okovi}u dve vezane brejk lopte, ali ih je i spasao dobrim servisima. Na isti na~in Qubi~i} je spasao i tre}u brejk loptu, pa je Novak ubrzo servirao da ostane u setu. Taj test poloìo je uspe{no, ali je nedugo zatim bio u istoj situaciji pri rezultatu 6:5 za Qubi~i}a. Uprkos dobrom po~etku, \okovi} je dozvolio rivalu da bekhend „pasingom“ stigne do brejk i set lopte, a zatim da je realizuje dvama odli~nim volejima. U drugom setu \okovi} je ve} u prvom gemu imao brejk priliku, ali nije je iskoristio. Pri rezul-

je posle sme~a lopta udarila u vrh mre`e i skliznula u poqe. I u naredna dva Qubi~i}eva servis-gema \okovi} je imao brejk prilike, ali nije imao dovoqno sre}e da bar jednu realizuje. Spasao je Novak jednu me~ loptu, ali je na slede}oj posla predugu lopticu i Qubi~i} je prvi put u karijeri, nakon pet poraza, savladao najboqeg srpskog tenisera. Posle poraza Novak \okovi} izjavio da je za wim nekoliko napornih nedeqa. Prvo u~e{}e u Dejvis kupu protiv SAD, potom i odbrana titule u Dubaiju, razlozi su fizi~ke iscrpqenosti. - Nisam zadovoqan u~iwenim u Indijan Velsu. Nisam se ose}ao dobro na terenu, vaqda zbog te{kog rasporeda proteklih nedeqa - rekao je \okovi}. Pro{le godine Novak je stigao korak daqe, kada je u ~etvrtfinalu izgubio od Endija Rodika. Uprkos gubitku bodova \okovi} }e zadr`ati drugu poziciju na listi. - Bio sam svestan wegovih kvaliteta. Znao sam da }e, ako bude dobro servirao, biti opu{ten na „riternu“. On je dobro servirao svaki put kad mu je to bilo potrebno. Uprkos svemu, morao sam

boqe da igram i morao sam da ostvarim boqi rezultat. Ali, `ivot ide daqe. Stigao sam do ~etvrtog kola, ni to nije lo{e ocenio je \okovi}. I Viktor Troicki zavr{io je u~e{}e na turniru u Indijan Velsu u ~etvrtom kolu. Wega ja pobedio Toma{ Berdih rezultatom 6:1, 6:3 za sat i 11 munuta igre. Na{ teniser, 29. nosilac na turniru, nije uspeo da se ozbiqno suprotstavi ^ehu, 29. na listi favorita. U prvom setu Troicki je servirao dobro ali i igrao lo{e, pa je izgubio dva servisa iz pet brejk prilika Berdiha. Viktor nije nijednom imao priliku da uzme servis rivalu. Ni nastavak nije doneo boqu igru Troickog. Pored ~iwenice da je Berdih imao samo 43% prvog servisa brzo je dobio set ne dozvoliv{i Troickom nijednu priliku za brejk. Na kraju, Berdih je imao slabiji prvi servis, boqi drugi, ukupan broj poena bio je 58:34 za

Srpski teniser Du{an Vemi} i Hrvat Ivo Karlovi} nisu uspeli da se plasiraju u polufinale u konkurenciji dublova. Srpskohrvatska kombinacija pora`ena je od Amerikanaca Xona Iznera i Sema Kverija rezultatom 2:0, po setovima 6:3, 6:4. Danska teniserka Karolina Voznijacki i Poqakiwa Agwe{ka Radvanska igra}e u polufinalu u Indijan Velsu. Voznijacki je u ~etvrtfinalu pobedila Kineskiwu @i @eng 6:4, 4:6, 6:1, dok je Radvanska nadigrala Ruskiwu Elenu Dementijevu 6:4, 6:3. Rezultati, mu{krci 4. kolo: (20) Qubi~i} (Hrvatska) - (2) \okovi} (Srbija) 7:5, 6:3, (3) Nadal ([panija) - (15) Izner (SAD) 7:5, 3:6, 6:3, (4) Mari (V. Britanija) - Almagro ([panija) 6:4, 1:0, predaja Almagra, (6) Soderling ([vedska) - (9) Conga (Francuska) 6:3, 6:4, (7) Rodik (SAD) (22) Melcer (Austrija) 7:6, 6:4, (18) Robredo ([panija) - (27)

Ana i Nole u Muzeju vo{tanih figura Srpski teniseri Ana Ivanovi} i Novak \okovi} bi}e jedni od 13 novih “stanara” u Muzeju vo{tanih figura u Jagodini. Tako }e popularni sportisti postati kom{ije postoje}im “lutkama”, kojih je u Muzeju 30 i me|u kojima se nalaze patrijarh Pavle, Vuk Karaxi}, Desanka Maksimovi}, Zoran \in|i} i Vojislav Ko{tunica. Zajedno sa Ivanovi}evom i \okovi}em u muzeju }e se na}i i Svetlana Ra`natovi}, Zdravko ôli} i To{e Proeski. Izrada jedne figure u proseku ko{ta oko 400.000 dinara, a muzej je najavio i da }e vr{iti otkup predmeta iz ìvota ovih li~nosti, kako bi se wihova prezentacija obogatila. êha koji zasluèno ide u ~etvrtfinale. Troicki je u Indijan Velsu odigrao prakti~no samo jedan me~, prethodno je bio nosilac koji propu{ta prvo kolo, u drugom mu je protivnik predao posle jednog odigranog gema, a u tre}em Davidenko nije ni izlazio na teren.

Bagdatis (Kipar) 7:5, 0:6, 6:4, (19) Berdih (^e{ka) - (29) Troicki (Srbija) 6:1, 6:3, (21) Monako (Argentina) - Garsija-Lopez ([panija) 3:6, 6:2, 6:1. @ene, ~etvrtfinale: (2) Voznijacki (Danska) - (18) @eng (Kina) 6:4, 4:6, 6:1, (5) Radvanska (Poqska) - (4) Dementijeva (Rusija) 6:4, 6:3.

Bruklin, Rodikova najve}a titula Najboqi ameri~ki teniser Endi Rodik, koji zauzima osmo mesto na ATP listi, moè da se di~i, ne samo svojim sportskim uspesima. Wegova èna, fotomodel Bruklin Deker u posledwe vreme daje Rodiku mnogo razloga da se ponosi, a mu{kom delu populacije da mu zavidi. Poseduju}i o~igledne fizi~ke kvalitete, nedavno je re{ila da postane filmska glumica, misle}i da je sposobna da i na tom poqu postigne uspeh, s obzirom na to da je u sveri manekenstva sve u najboqem redu. Popularni sportski ùrnal “Sports ilustrejtid” u svom specijalnom izdawu, posve}enom novim kolekcijama kupa}ih

kostima, odlu~io je da lice sa naslovnice bude upravo Dekerova. Sada qubiteqi tenisa i sport-

skog plivawa mogu li~no da se uvere u to kakvo veliko blago poseduje Endi Rodik.

SPORT

petak19.mart2010.

c m y

DANAS @REB ^ETVRTFINALA LIGE [AMPIONA

Krasi} prièqkuje Francuze Srpski internacionalac i ~lan ruskog CSKA Milo{ Krasi} izjavio je da wegov klub sa nestrpqewem o~ekuje sutra{wi `reb ~etvrtfinala Lige {ampiona. U me~u osmine finala sa Seviqom delovali smo mo}no i pokazali da smo tim koji je zasluèno pro{ao daqe. Na{e ambicije se ne zavr{avaju ovde, ali sve zavisi od `reba - rekao je Krasi}. - On je istakao da prièqkuje neki od francuskih klubova, Lion ili Bordo, ali je dodao da ne bi voleo Barselonu u ~etvrtfinalu finala L[.- Male su nam {anse, ne samo nama, ako izvu~emo Barsu. Takav tim je te{ko iznenaditi u dva me~a. Nadam se Francuzima, pa kako nam bude - zakqu~io je Srbin. @reb ~etvrtfinale Lige {ampiona obavi}e se danas u 12 sati u Nionu,a u bubwu }e se na}i: Barselona, Bordo, Olimpik (Lion), Bajern, Man~ester junajted, Arsenal, CSKA i Inter

Milo{ Krasi} (desno) u Seviqi

Gvardiola ne}e Engleze Trener fudbalera Barselone Pepe Gvardiola pohvalio je svoje igra~e posle jo{ jedne blistave partije ove sezone u kojoj su pregazili [tutgart u

Pepe Gvardiola

revan{u osmine finala Lige {ampiona 4:0. Strateg katalonske ekipe posebno se osvrnuo na igru Tijerija Anrija, kojeg smatra jednim od najboqih pojedinaca utakmi-

ANTI] GLEDAO UTAKMICU U SEVIQI

ce, iako je impresivni Lionel Mesi postigao dva fenomenalna gola za Barsu. Delovali smo ~vrsto kao ekipa, i to je ono {to traìm od svojih igra~a na svakom me~u. Igra~i su ispunili zadatak i ispo{tovali svaki dogovor pre utakmice. Kada je tako, onda stvari idu prema o~ekivawima. Ne bih previ{e nikoga da isti~em, ali moram da kaèm da je s Anri odigrao zaista dobar me~. Bio je raspoloèn, ubaciovao se u pravo vreme u prostor, razigravao ostatak ekipe - rekao je Gvardiola posle me~a. Trener branioca titule prvaka Evrope nema prevelikih èqa pred `reb ~etvrtfinala. Ima tu dosta jakih ekipa. Poseban respekt imam prema Man~ester junajtedu, Interu, Arsenalu i Bajernu. Ipak, svi koji su me|u osam najboqih u Evropi su za po{tovawe - dodao je Gvardiola.

Milo{ i Drago poloìli test Selektor fudbalske reprezentacije Srbije Radomir Anti} izjavio je da je Seviqa propustila istorijsku priliku da se plasira u ~etvrtfinale Lige {ampiona. Anti} je pre dva dana uìvo pratio revan{ me~ osmine finala Lige {ampiona izme|u Seviqe i CSKA, koji je zavr{en pobedom Moskovqana 2:1. U prvom me~u bilo je 1:1. Nisam bio navija~, nisam ni novinar. Niti mi je bliì Krasi} od Dragutinovi}a... Volim fudbal, volim da vidim sadràj, a on je u ovoj utakmici bio apsolutno na strani CSKA. Bila je to pobeda glave i talenta. Seviqa je propustila istorijsku priliku. O~igledno, igrala je na povoqan rezultat iz prve utakmice. Primili su gol, brzo do{li do morawa i onda je nastupio nered u timu. CSKA je iskori-

stio {ansu, ostvario podvig za pam}ewe, jer je prvi ruski klub u ~etvrtfinalu Lige {ampiona. Pri~ao sam posle me~a sa Viktorom Onopkom, moji nekada{wim igra~em, presre}ni su i ~estitam im na uspehu - rekao je Anti}. On je sa interesovawe pratio igre Krasi}a i Dragutinovi}a. - Obojica su korektno odigrali. Drago u Seviqi ima sjajan status, za koji se izborio igrama. Pleni ozbiqno{}u, sve. O wemu mi je sve u superlativu rekao direktor Mon}i. Krasa je bio solidan. Mo`da su ga {panski mediji u izve{tajima malo i ’~astili’ visokom ocenom, ali evidentno je da ima dobar imix. Rezultat me~a posebno dobija na zna~aju imaju}i u vidu da je ruski {ampionat tek po~eo - dodao je Anti}.

Reina ostaje u Liverpulu Golman Liverpula i {panski reprezentativac Pepe Reina najavio je da }e da produì ugovor sa ekipom s Enfilda. Reina je pozvao vlasnike kluba Toma Hiksa i Xorxa @ileta da, uprkos finansijskim problemima, angaùju poja~awa na kraju sezone. On je izjavio da èli da vlasnici Liverpula “tro{e vi{e novca na trìstu igra~a i da bi trebalo da idu korak po korak - po ugledu na londonski êlzi”.

DNEVNIK

Mesi zasenio i Maradonu Lionel Mesi mo`e sve sa “bubamarom”... Ba{ kao {to je nekada mogao Majkl D`ordan sa “basketarom”. Zato ne treba da ~udi pore|ewe novinara lista “El Mundo” posle jo{ jedne brilijantne role argentinskog ~arobwaka u kopa~kama. Sam je slomio Valensiju u nedequ (3:0),

|ewe dala slika na kojoj je Leo isplazio jezik {to je bio za{titni znak najboqeg ko{arka{a svih vremena. - Ovo je sme{no - rekao je Tjeri Anri za igru Mesija. - To je ~udesno, neverovatno... Pitate me da li mo`e da igra boqe? Pa, da li postoji boqe od ovoga.

a onda, tri dana kasnije, poigrao se i sa [tutgartom, kome je dao dva gola i vi{e puta doveo publiku do delirijuma u revan{u osmine finala Lige {ampiona (4:0). Od odlaska Majkla Xordana u penziju nije se pojavio takav sportista. - ka`e se u tekstu pod naslovom “No} {ampiona”. Autoru teksta je ideju za pore-

Anri se slo`io sa onim {to je jasno svakome ko je odgledao bar jednu Mesijevu utakmicu - da u`iva u svakom sekundu provedenom na terenu i da se i daqe “igra” fudbala. Mo`da najve}i kompliment uputio mu je trener [tutgrta, Kristijan Gros: - Mesi je Maradon, zar treba re}i ne{to vi{e.

Mihajlovi} preuzima Sampdoriju Srpski fudbalski stru~wak je predvodio Bolowu, a od 2006. i trener Katanije Sini{a Mido 2008. bio je pomo}ni trener hajlovi} mogao bi na kraju seIntera. Mihajlovi} je igrao za zone da preuzme SampdoriSampdoriju od 1994. do 1998. goju.^elnici Sampdorije su navodno ve} razgovarali sa Mihajlovi}em o mogu}nosti da preuzme klub iz \enove. Italijanski mediji navode da }e sada{wi trener \enovqana Lui|i del Neri na kraju sezone da napusti klub. Srpski stru~wak je istakao da je spreman da preuzme Sampdoriju, a navodno je ~elnicima kluba dostavio prelimi- Sini{a Mihajlovi} narni spisak poja~awa u letdine, a za klub iz \enove nawem prelaznom roku. stupio je na 110 utakmica i poMihajlovi} (41) je preuzeo stigao 12 golova. Kataniju u decembru pro{le Postoji mogu}nost da Mihajgodine, a sicilijanski klub se lovi} na kraju sezone preuzme trenutno nalazi na 15. mestu na Fiorentinu, ako klub iz Fitabeli Serije A sa 31 bodom iz rence napusti ]ezare Prande28 utakmica. On je pre Katanili. JANKOVI] NA OPERACIJI

Na Mondijal samo kao navija~

FUDBALERI VOJVODINE U O[ „SOWA MARINKOVI]”: Fudbaleri Vojvodine Slobodan Medojevi}, Miroslav Vuli}evi} i Naemeka A|uru posetili su ju~e Osnovnu {kolu “Sowa Marinkovi}” u Novom Sadu u okviru akcije “Najboqi sa najboqima”. Prvotimci

crveno-belih }askali su s u~enicima, odgovarali na wihova pitawa, pa je predvi|eno vreme za dru`ewe proteklo za tili ~as. Posle najnovijeg susreta s osnovcima izvesno je da }e FK Vojvodina ste}i nove simpatizere, kao {to je to bio slu~aj i prilikom pret-

hodnih poseta sli~nog karaktera. Snimak na{eg fotoreportera Filipa Baki}a ostaje kao trajno svedo~anstvo na ovaj srda~an susret i ujedno poziv na neko novo dru`ewe Vo{inih fudbalera s osnovcima ne samo iz Novog Sada, ve} iz cele pokrajine. S. S.

Srpski internacionalac i fudbaler \enove Bo{ko Jankovi} izjavio je da mirno prihvata operaciju i da ne èli da pada u o~aj zbog propu{tawa Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi. - Ne vredi da pla~em, ovo je realnost. Propusti}u Mundijal, ali {ta da se radi. Doktor Kugat smatra da je nova operacija najboqe re{ewe. Sledi pauza od ~etiri meseca, pa pripreme za novu sezonu. kaè Jankovi}.On }e zbog povrede meniskusa levog kolena propustiti SP, ali je najavio da }e bodriti svoje reprezentativne drugove.- Sre{}emo se na startu priprema, èlim im svu sre}u i bodri}u ih na sve mogu}e na~ine. @ao mi je {to ne}u mo}i da im pomognem na terenu, ali ne vredi da se mu~im takvim mislima. Svim srcem sam uz Srbiju - zakqu~io je igra~ \enove.

SPORT

DNEVNIK BRANA ILI] UVEREN DA ]E SE NAPADA^I PARTIZANA PROBUDITI

Prole}e donosi golove Ovog prole}a u Partizanu se de{ava ~udna situacija – odbrana boqe igra od napada. I pored ofanzivne taktike zadwa linija besprekorno obavqa svoje zadat-

bimac grobara me~ sa Hajdukom po~eo je na klupi, a {ansu dobio Brana Ili}. - Zaista, ne znam {ta se de{ava. Od po~etka sezone pra-

Brana Ili}

ke, za razliku od navale. Momenat, nesvakida{wi za vaqak. [ampion Srbije u tri prole}na kola dao je pet golova, a proma{io bar jo{ duplo toliko prilika. Najvi{e se isproma{ivao Lamin Dijara, najboqi strelac ekipe. Zbog toga qu-

ti nas maler. Jesenas sam bio starter, dobijao priliku, dok je Kleo sedeo na klupi. Ubrzo su se uloge promenile. Sada sam ja dobio {ansu umesto Dijare – pri~a napada~ Partizana.

Za{to se to de{ava? - Pre svega, mislim, zbog utakmica u Evropi. Poraz od Apoela uticao je na moral svih igra~a, pa i nas iz navale. Stigla nas je kriza, koja se nastavila i u Ligi Evrope. Zimska pauza nas je prenula, a siguran sam da }e i Dijara proraditi – kaè Ili}. Po~eli ste me~ u Kuli? - Da, {to ne zna~i da }u igrati protiv ûkari~kog. Lamin je briqirao u utorak protiv Teleoptika i mo`da se vrati u tim. Ipak je on vaàn igra~. Ja sam, opet, spreman da prihvatim svoju priliku. U Partizanu, zna~i, nema sujete? - Verujte da ne. Svi smo, pre svega, profesionalci, a potom i dobri drugari. I svi smo u funkciji kluba. Partizan nam moè puno dati, ako mu se , kako treba oduìmo. Zato su nam va`ne samo pobede, i, ako Bog da, trofeji – kaè Ili}. Zvezda beì pet bodova? - Ni{ta jo{ nije gotovo. Slede im te{ka gostovawa, kao i ve~iti derbi. Bi}e prvenstvo do kraja zanimqivo – zakqu~io je napada~ Partizana. I. Lazarevi}

SUTRA PO^IWE PROLE]NA SEZONA U SRPSKOJ LIGI GRUPA–VOJVODINA

Futo`ani testiraju vode}i Veternik

Posle nedequ dana odlagawa ovoga vikenda startuje tre}eliga{ki karavan. Prole}ni deo bi}e izuzetno zanimqiv. U borbi za vi{i rang pretenduju tri tima jesewi prvak: Veternik Viskol (35), dva koraka ispred Big bula (33) i pet od Pali}a (30). U borbi za mesta pod suncem konkurisa}e ~ak 11 ekipa, jer pored tri sigurna putnika u ni`i rang sve }e zavisiti od plasmana vojvo|anskih klubova u prvoliga{kom dru{tvu, pa je mogu}e da ispadnu ~ak i pet ekipa.

- Poja~ali i onako zdravu konkurenciju golmanom Risti}em (Vojvodina), Desnicom i Milovi}em (Sloga), Luki}em, Raki}em i Arseni}em (Proleter), kao i bonusima Vukasovi}em i Mandi}em (Slavija), Bursa}em (Sremac) i Todorovi}em (Lebane). Tokom priprema uspeli smo da uradimo zacrtano, uz pomo} balona u Fudbalskom centru. Zadovoqni smo, mada nismo odigrali dovoqan broj kontrolnih utakmica, ali po prikazanim partijama sa Slogom (0:1), Indeksom (2:1), Jugovi}em

ti A}evedo, koji pauzirati zbog kartona. - jasan je Cerovi}. Na drugoj strani `icari su u dosta delikatnoj situaciji, svaki gol, bod im je od suvog zlata. U prole}e ulaze znatno poja~ani, veruju da }e izboriti opstanak. - U uslovima koji su bili protiv fudbala uspeli smo dobro da se spremimo. Igrali smo odli~no u pripremnim utakmicama, pogotovo u generalci u ^elarevu (1:1). Za sastav koji je jesenas igrao ozbiqno su se nametnuli novajlije Mandi}, Ba-

petak19.mart2010.

VEZISTA ZVEZDE BOGDANOVI] O^EKUJE BOQU FORMU U NASTAVKU SEZONE

Inat ru{i i Metalac Lider ne blista ali i u nastavku sezone pobe|uje u kontinuitetu. ^iwenica je da su rezultati ovog prole}a ispred kvaliteta igre, {to potvr|uju tesni trijumfi protiv Jagodine i Napretka, i ne{to

renu aduti su Pi`onove ~ete koja merka titulu. - @eleo bih da zadr`imo tu borbenost koja nas krasi tokom cele sezone. Pokazali smo da svaki igra~ uvek daje maksimum na planu htewa, bez obzira da li je starter ili ulazi sa klupe. To je

ja gleda samo sebe, koja ima samopouzdawe. U Kragujevcu }e proraditi na{ inat i verujem da }emo prekinuti pobedni~ku seriju Metalca a nastaviti na{ uspe{an niz – jasan je Bogdanovi}. Takmi~arska tenzija je sve ve}a, starh od mogu}ih gre{eka ili

upravo element koji nam je doneo pobede u prethodna tri kola – smatra Bogdanovi}. Zvezda }e u sutra u Kragujevcu na megdan zahuktalom Metalcu, koji u nastavku prvenstva ru{i sve prepreke, ostvario je tri vezane pobede. - Nema sumwe da nas o~ekuje te{ko gostovawe. Metalac ima stopostotni u~inak ovog prole}a. Pokazali su kvalitet, naro~ito protiv Vojvodine koju su dobili sa 3:1. Me|utim, mi smo ekipa ko-

eventualnog kiksa je psiholo{ka balast sa kojom se Zvezda znala~ki nosi. - Postoji ogroman pritisak, borimo se sa tim, gledamo jedino u svoje dvori{te. Svaki me~ nosi specifi~nu te`inu, a nas jedino zanima da na konsto stavimo tri boda. Tome je sve podre|eno, a svakako da nam posao olak{ava fantasti~na podr{ka navija~a – zakqu~io je Bogdanovi}. Z. Rangelov

Vladimir Bogdanovi}

lak{e izborena tri boda na Bawici. - Nismo krenuli ba{ najboqe, niti uhvatili pravu igru, ali najbitnije je da su rezultati pozitivni. Uveren sam da }emo iz me~a u me~ pru`ati boqe partije i da }e forma krenuti uzlaznom linijom, nalik onoj koju smo imali tokom jeseni – ka`e vezista crveno- belih Vladimir Bogdanovi}. Maksimalno po`rtvovawe, disciplina i kolektvni duh na te-

NOVOSA\ANI SPREMNO DO^EKUJU ZREWANINCE

Spremne zamke za Bana}ane Renovirani sastav Novog Sada sa nestrpqewem o~ekuje sutra{wu premijeru protiv Banata, koja se igra na Detelinari. U taboru `utih isti}u da im gode pohvale iz drugih klubova da }e biti jedni od najprijatnijih iznena|ewa. Dobro su poznate ambicije i jednog i drugog sastava. Doma}ini da ovog prole}a imaju visok let, od starta da iskoriste povoqan `reb i u neku ruku se pripreme da dogodine eventualno napadnu vi{i rang. Bana}ani predvo|eni trenerom Kuzeqevi}em isto razmi{qaju, ali `ele to da urade u ovom pr-

venstvu i vrate se u superliga{ko dru{tvo. Dvostruko odlagawe nije promenilo atmosferu na Detelinari, svi su `eqni da i na terenu poka`u {ta znaju. [ef struke Dragan Radoj~i} o~ekuje na premijeri pun pogodak. - Uz sve pohvale na ra~un Banata,na{ ciq je pobeda. Optimizam gradim na ~iwenici da osim Kav~i}a koji }e pauzirati zbog crvenog kartona i Baqka ~iji oporavak te~e normalnim tokom na raspolagawu imamo 21 igra~a i dva golmana. Kona~no imamo zdravu konkuren-

ciju na svakom mestu u timu poja{wava Radoj~i}. - U sastav koji je poneo jesewi teret tu su i poja~awa Opsenica, \orovi}, Josimov, Pekez, Bareiro, Filipovi} i talentovani kadeti Popovi} i Mari}. Jato je spremno da udovoqi na{im `eqama. O~ekujemo u ovom susretu veliku podr{ku koji }e nas bodrewem nositi do premijerne pobede - optimista je Radoj~i} koji ima jedanaestoricu u glavi ali jo{ uvek ne otvara karte, . jer sprema nekoliko iznena|ewe Bana}anima. M. Po.

STOJAN PILIPOVI], NAJMLA\I KAPITEN BANATA

S Detelinare u elitu

Jesewem prvaku Veternik Viskolu sti`e Metalac Asko Vidak, koji }e se hvatati u svakom susretu za slamku spasa. Jesenas su slavili Veterni~ani 1:0 golom biv{eg Futo`ana Damira Vukawca iz jedanaesterca. Trener Veterni~ana Nenad Cerovi} isti}e da je ekipa spremna da odbrani prvo mesto i ponovo se posle dugo godina na|e u prvoliga{kom dru{tvu.

(3:1), dva puta Obili}em (2:0) i Kikindom (0:0) spremno ulazimo u premijerni susret s kom{ijama.Moramo nastaviti pobedni~ki ritam, ukoliko `elimo da stignemo do Prve lige. U odnosu na jesewi susret kada smo kao autsajderi igrali u Futogu, a `icari bili favoriti sada je slika druga~ija, sve je na na{oj vodenici. Imamo kvalitetan sastav i pobeda ne bi trebala da do|e u pitawe. jedino }e izosta-

Abramovi~ sprema letwi {oping Vlasnik londonskog fudbalskog kluba êlzi Roman Abramovi~ navodno je dao instrukcije sportskom direktoru Franku Arnesenu da u letwem prelaznom roku mora „dobro da obavi posao“. êlzi je ove sezone eliminisan u osmini finala Lige {ampiona od milanskog Intera. Milanski klub je u dva me~a pobedio londonski klub. U prvom susretu bio je 2:1 za Inter, a revan{u 1:0. Abramovi~ èli da kupi napada~a Liverpula Fernanda Toresa i veznog igra~a Bajerna Franka Riberija.

labanovi}, Vu~i}, Dragojevi}, a i povratak vrsnog strelaca Vujanovi}a raduje. Idemo na noge lideru u utakmicu u kojoj ne}emo imati kadrovskih problema. Nemamo {ta da izgubimo, mo`emo samo profitirati. Igra}emo otvoreno, poku{ati da ih iznenadimo, mada izme|u dva rivala nema nepoznanica. - razmi{qa trener Zoran [araba i nada se da bi i bod sa Veternika bila puna kapa. M. Popovi}

Preminuo navija~ PS@-a Francuska policija saop{tila je da je preminuo navija~ Pari Sen @ermena, koji se nekoliko nedeqa nalazio u komi posle tu~e sa pristalicama Olimpika iz Marseja. U saop{tewu se navodi da je 37-godi{wi Jan L. iskqu~en sa aparata za disawe u ponedeqak, po{to je u petak utvr|eno da je u stawu klini~ke smrti. On je preminuo u bolnici Bo`on u Kli{iju.

Fudbalski klub Banat je od pre nekoliko dana dobio kapitena. Novi vo|a ekipe iz grada na Begeju je Stojan Pilipovi}, najmla|i kapiten u istoriji ovog fudbalskog kluba sa samo 23 godine, koji }e predvoditi svoje saigra~e u borbi za povratak crveno – crnih u elitu. Pilipovi} je zapo~eo karijeru i pro{ao sve mla|e selekcije Novog Sada, igrao je u OFK Beogradu i Borcu iz â~ka, a sada je nezamenqiv na poziciji zadweg veznog u timu trenera Slavenka Kuzeqevi}a. - Pobeda nad Novim Sadom bi bila nama veoma va`na i tada bi smo se vratili u trku za prve dve pozicije koje vodi u eliti. – rekao je Stojan Pilipovi}, novi kapiten Banata. Ne}e biti lako, ali poku{a}emo da savladamo iskusne Novosa|ane. Na{ sastav je mlad, me|utim, mislim da smo kvalitetniji u odnosu na prvi deo sezone i da igramo brè i da }emo to pokazati ve} u prvih ~etiri kola kada se i re{ava pitawa na{e sudbine. U klub su do{li dobri i kvalitetni momci i fudbaleri, tako da sam veliki optimista. Na{a najve}a prednost je {to nismo optere}eni morawem, tako da smo bar tu malo po{te|eni. Ako nam se ukaè {ansa naravno da }emo je iskoristiti, start je najbitniji i on }e definisati na{ plasman. Postao si najmla|i kapiten i istoriji Banata, {ta za tebe zna}i kapitenska traka? - Za mene je ona motiv i obaveza vi{e. Sada imam ve}u odgovornost

Stojan Pilipovi}

nego kada sam bio samo deo ekipe, mislim da imam {ta da prenesem na saigra~e pogotovo na one najmla|e. Ne pla{im se izazova, i svestan sam da }e me drugari sada gledati i druga~ijim o~ima. Treba da im svojim pona{awem i zalagawem dam primer i ja }u to raditi i na terenu i van wega. Saradwa sa trenerom Kuzeqevi}em, i kako se radilo tokom priprema? - Imam odli~nu komunikaciju sa {efom i to je odli~na osnova za kvalitetnu saradwu, imamo èqu da se dokaèmo i svima pokaèmo da posedujemo kvalitet za plasman me|u prve dve ekipe. Moram da vam kaèm da su ove pripreme bile najteè, ali sam siguran da }emo plodove mukotrpnog rada po~eti da àwemo u prven-

stvu. Odigrali smo kvalitetno na ve}ini pripremnih me~eva i imamo realnu pri~u da moèmo da igramo va`nu ulogu u ligi. Banat }e igrati u prole}nom delu {ampionat u Zrewaninu na stadionu u Kara|or|evom parku, {ta to zna~i za klub i za tebe li~no? - Mislim da je to pravi potez u interesu fudbala u gradu na Begeju. Nadam se da }e i publika to osetiti i dolaziti u ve}em broju na na{e me~eve kod ku}e. Zrewanin zasluùje da gleda kvalitetne fudbalske partije i siguran sam da }emo igrati poletnije i boqe. Svi mi fudbaleri igramo mnogo boqe pre punim tribinama, i èqa mi je da nas Zrewaninci prihvate kao wihove, jer Banat to i jeste. Kakvo je trenutno stawe u klubu? - Verujte mi na re~ nikad boqe, finasije su redovne i na{ je zadatak i to jedini da pokaèmo sve {to znamo na zelenom tepihu. U svim segmenitama je prisutna disciplina, pogotovo u igri, a to nam je mnogo nedostajalo u prvom delu {ampionata. Na{a je obaveza da {to boqim igrama i rezultatom se oduìmo svima u klubu koji su prema nama korektni, a posebnu moralnu obavezu imamo prema na{em finasijeru Mirku Vu~urevi}u, bez kojeg ne mogu ni da zamislim postojawe FK Banat – jasan je bio na kraju Pilipovi}, novi kapiten crveno – crnih. N. Jowev

SPORT

petak19.mart2010.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA–SERIJA A

Subota Fiorentina - \enova Palermo - Inter Roma - Udineze Nedeqa Sijena - Bolowa Kjevo - Katanija Kaqari - Lacio Atalanta - Livorno Milan - Napoli Bari - Parma Sampdorija - Juventus 1. Inter 28 2. Milan 28 3. Roma 28 4. Palermo 28 5. Juventus 28 6. Sampdorija 28 7. \enova 28 8. Napoli 28 9. Kaqari 28 10. Fiorent. 28 11. Bari 28 12. Parma 28 13. Kjievo 28 14. Bolowa 28 15. Katanija 28 16. Udineze 28 17. Lacio 28 18. Livorno 28 19. Atalanta 28 20. Sijena 28

17 17 15 13 13 12 12 10 11 11 10 10 10 9 7 8 5 6 5 5

8 7 8 7 6 8 6 11 6 5 8 7 5 8 10 7 11 6 7 7

(18) (20.45) (20.45) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 3 4 8 8 9 8 10 7 11 12 10 11 13 11 11 13 12 16 16 16

53:25 47:26 48:32 40:34 45:39 35:34 49:46 36:34 46:41 36:34 34:34 29:37 26:28 33:38 32:34 35:41 22:32 20:40 22:39 31:51

59 58 53 46 45 44 42 41 39 38 38 37 35 35 31 31 26 24 22 22

ITALIJA–SERIJA B

Danas Citadela - Salernitana Pja}enca - Ankona Re|ina - Le}e Subota Askoli - Albinolefe Galipoqi - Bre{a Triestina - Empoli Krotone - Frosinone Mantova - Padova Groseto - Sasuolo Modena - Torino ]ezena - Vi}enca 1. Le}e 2. Groseto 3. ]esena 4. Sasuolo 5. Ankona 6. Bre{a 7. Sitadela 8. Modena 9. Torino 10. Empoli 11. Vi}enca 12. Askoli 13. Albinol. 14. Frosinone 15. Triestina 16. Krotone 17. Padova 18. Pja}enca 19. Galipoqi 20. Re|ina 21. Mantova 22. Salernit.

29 29 28 28 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29 29

13 12 11 12 14 13 11 12 11 11 9 10 10 11 9 9 8 9 8 9 6 5

10 11 12 9 5 6 9 6 8 8 12 9 8 5 9 10 10 7 10 6 13 7

6 6 5 7 10 10 9 11 10 10 8 10 11 13 11 10 11 13 11 14 10 17

(19) (21) (21) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) 44:34 45:42 33:16 40:29 42:35 39:34 39:33 25:28 37:28 39:34 31:25 42:40 36:38 38:48 30:36 32:37 30:31 24:32 29:44 32:40 32:36 28:47

49 47 45 45 45 45 42 42 41 41 39 39 38 38 36 35 34 34 34 33 31 22

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Keln - Borusija (M) Subota Ajntraht - Bajern (M) Nirnberg - Hofenhajm [tutgart - Hanover Verder - Bohum Frajburg - Majnc Borusija (D) - Bajer (L) Nedeqa Hamburg - [alke Volfsburg - Herta 1. Bajern (M) 2. [alke 3. Bajer (L) 4. Borus. (D) 5. Hamburger 6. Verder 7. Majnc 8. Volfsburg 9. [tutgart 10. Ajntraht 11. Hofenhajm 12. Borus. (M) 13. Keln 14. Bohum 15. Nirnberg 16. Hanover 96 17. Frajburg 18. Herta

26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26 26

16 16 14 13 11 11 10 10 9 9 9 8 6 6 6 6 5 3

8 6 11 6 10 9 8 7 8 8 5 6 9 9 6 5 5 6

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 2 4 1 7 5 6 8 9 9 9 12 12 11 11 14 15 16 17

53:22 42:20 56:25 43:33 46:30 51:31 29:32 49:46 33:38 33:38 34:31 34:46 22:33 27:46 24:43 29:48 24:49 22:47

56 54 53 45 43 42 38 37 35 35 32 30 27 27 24 23 20 15

FRANCUSKA

Subota Okser - Le Man Bilow - Lorijen Grenobl - Monako Sent Etijen - Nansi Nica - PS@ Ren - Tuluz Lens - So{o Nedeqa Bordo - Lil Monpeqe - Valensijen Marseq - Lion 1. Bordo 27 2. Monpeqe 28 3. Okser 28 4. Lil 28 5. Lion 28 6. Marseq 27 7. Lorijen 28 8. Ren 28 9. Monako 28 10. Valensijen 28 11. Tuluz 28 12. PS@ 28 13. Nansi 28 14. So{o 27 15. Lens 28 16. Nica 28 17. Sent Etijen 27 18. Le Man 27 19. Bulow 28 20. Grneobl 28

16 16 15 15 14 14 12 12 13 12 10 10 10 10 9 8 7 5 4 3

5 5 7 6 9 8 7 7 4 5 8 7 5 5 7 5 7 6 8 5

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21) 6 7 6 7 5 5 9 9 11 11 10 11 13 12 12 15 14 16 16 20

43:22 38:29 28:23 51:28 46:29 48:29 40:29 38:27 32:33 39:39 28:22 39:32 33:42 23:35 26:32 28:45 20:34 24:41 20:47 20:46

53 53 52 51 51 50 43 43 43 41 38 37 35 35 34 29 28 21 20 14

[PANIJA–PRIMERA

\avoli love Liverpul (1.75) M. junajted (3.10) Liverpul (4.25)

senas nezaboravan susret u Milanu, a slavio je Inter (5:3). Trener Palerma, Delio Rosi o~ekuje da wegovi puleni osvoje ceo plen. Na{ internacionalnac Dejan Stankovi} se o~ekuje u startnoj postavi, iako nije po~eo me~ Lige {ampiona protiv ^elzija. Na{ predlog: h

U derbiju 31.kola fudbaleri Ma~estera prevo|eni Nemawom Vidi}em do~ekuju na Old Trafordu ekipu Liverpula. U jesewem delu {ampionata slavio je Liverpul (2:0). U pro{lom kolu Ma~ester je slavio protiv Fulama 3:0, dok su „crveni“ bili boqi od Portsmuta 4:1 i tako se oporavili od neuspeha u Viganu. Izabranici trenera Fergusona vezali su tri pobede, a na ovom me~u bi}e oslabqeni za Brauna, O [eja, Hargivsa i Andersona. Gosti iz Liverpula ne mogu da ra~unaju na [krtela, Aurelija i Benajuna. Na{ predlog: 1, 3+

(1.55) Milan - (3.30) Napoli (5.00)

1.85) Monpeqe - ( 3.10) Valensijen (3.75) Stadion de la Moson u Monpeqeu, bi}e popri{te zanimqivog duela izme|u Monpeqea i Valensijena. Ekipa trenera @irarda nalazi se na drugom mestu i daqe je veliki hit prvnstva. U pro{lom kolu Bretawci su odirali nere{eno protiv Oksera, {to im je posle remija u Bordou drugi vezani remi. Na drugoj strani „labudovi“ su vezali dva poraza protiv Oksera 1:0 i Rena 2:0. Ova dva tima sastajala su se tri puta, a zanimqivo je da fudbaleri Monpeqea do sada nisu slavili, dva puta je bilo nere{eno uz jedan trijumf Valensijena. Na{ predlog: 1

(2.30) Borusija (D) (3.20) Bajer (L) (2.80) Jedan od derbija 27. kola Bunds lige igra se na stadionu Signal Iduna park u Dortmundu. ^etvrtoplasirani „milioneri“ ugosti}e jednog od pretendenata na titulu „farmaceute“ iz Leverkuzena. U prethodnom kolu, doma}in je slavio protiv Bohuma 4:1, i tako vezao dve pobede, dok su Kisling i drugovi bili boqi od Ham-

Duel Stivena Yerarda i Nemawe Vidi}a

burga 4:2. Zanimqivo je da Barej nije pobedio na posledwa tri gostovawa, dok su fudbaleri Borusije vezali su dve pobede na svom stadionu. Bajer }e biti oslabqen ,Rajntart i Kros su ka`weni. U prvom delu prvenstva nije bilo pobednika 1:1, a na posledwih pet okr{aja gosti iz Leverkuzena nisu slavili. Na{ predlog: 3+

(2.40) Hamburger (3.00) [alke (2.70) Porazom od Bajera u pro{lom kolu (4:2), fudbaleri Hamburgera izgubili su {anse za osvajawe titule. Gosti iz Gelzerkirhena savladali su [tutgart 2:1 i vezali tri pobede. Izabranici trenera Magata nalaze se na drugoj poziciji i samo pobeda

(3.10) Palermo - (3.00) Inter (2.20) Derbi italijanskog prvenstva igra se na stadionu Renco Barbera, gde }e ekipa Palerma do~ekati lidera na tabeli Inter. Upravo je Palermo jedina ekipa uz Inter bez poraza na doma}em buwi{tu, pa }e biti zanimqivo dali }e sicilijanska tvr|ava odoleti drim timu iz Milana koji se sa gradskim rivalom gr~evito bori za Skudeto. Ova dva tima odigrali su je-

(2.30) Majorka - (3.00) Atletiko (M) (2.80) Fudbaleri Majorke brzo su se oporavili posle prvog poraza na svom stadionu. U~enici trenera Manzana vezali su dve pobede, a u pro{lom kolu pora`eni su na gostovawu protiv Hetafea 3:0. Ovog vikenda „ostrvqani“ do~ekuju Atletiko iz Madrida koji ove sezone igra daleko ispod svog nivoa. „Jorganxije“ se nalaze u sredini tabele i bi}e pravo ~udo ako izbore izlazak ne evro scenu naredne godine. U prvom jesewem delu prvenstva nije bilo pobednika (1:1). Na{ predlog: 1, 2 - 3 I. G.

Man~ester siti ho}e Martineza

Joveti} ne}e u Real Napada~ Fiorentine i crnogorske reprezentacije Stevan Joveti}e demantovao je da }e na kraju sezone da pre|e u madridski Real.

ostavqa ih u trci za {ampionski pehar. U prvom delu nije bilo pobednika 3:3. Trener Labadija ne odri~e se plasmana u Ligu {ampiona, pa }e Petri}, Ze Roberto i Elia imati pune ruke posla na ovom susretu. Na{ predlog: 3+

Nakon eliminacije iz Lige {ampiona fudbaleri Milana se okre~u trci za Skudeto. Gradski rival Inter je na samo bod ispred roso- nera koji ovog vikenda na San Siru do~ekuju ekipu Napolija. Zanimqivo je da su fudbaleri Milana slavili na posledwa tri okr{aja, a u prvom delu prvenstva bilo je nere|eno (2:2). U pro{lom kolu Milan je slavio golom Sedorfa u 90. minutu (1:0) i nastavio sjajnu seriju od 10 me~eva bez poraza. Gosti iz Napuqa mnogo boqe igraju na svom Sao Paolu nego na gostovawima, gde su zabele`ili svega ~etiri pobede. Plavo -beli su pora`eni od Fiorentine 3:1, ~ime su nastavili niz od sedam utakmica bez trijumfa. Na{ predlog: 1

- Da li razmi{qam o promeni kluba? Ne. Ide mi odli~no u Fiorentini. Imam ugovor do 2013. godine i mislim da je pre-

rano da odem iz Firence - rekao je Joveti}. On je ponikao u Mladosti iz Podgorice, a potom je 2003. pre{ao u Partizan. Crnogorski fudbaler je 2008. godine poja~ao Fiorentinu za osam miliona evra. [panski mediji tvrde da su veliki evropski klubovi odu{evqeni igrama fudbalera Fiorentine, a najve}e interesovawe za Crnogorca je pokazao Real, koji }e poku{ati da ga anga`uje na kraju sezone. Joveti} (20) je za klub iz Firence odigrao 58 utakmica i postigao 11 golova, dok je za nacionalni tim Crne Gore nastupio na 13 me~eva i {est puta se upisao u listu strelaca.

êlnici fudbalskog kluba Man~ester siti pregovaraju sa agentom napada~a italijanske Katanije Horhea Martineza o transferu u Premijer ligu u letwem prelaznom roku. - Trenutno smo u pregovorima sa Sitijem, ali postoje jo{ neki klubovi u Engleskoj koji èle Martineza u svojim redovima od leta - rekao je fudbalerov agent Daniel Delgado. Kako prenosi {tampa, Siti je ozbiqno zainteresovan za Urugvajca koji ove sezone ima skor od osam golova u 18 utakmica. - Martinez pruà odli~ne partije, nadam se da je uprava Katanije svesna kakav }e talenat izgubiti ako ga proda En-

glezima, ali to nije na{ problem ve} samo wihov - zakqu~io je Delgado. Urugvajski internacionalac je ~lan Katanije od 2007. godine. Za italijanski klub odigrao je 81 utakmicu i zabele`io 25 golova. U dresu nacionalnog tima nastupio je 15 puta i postigao jedan pogodak.

HOLANDIJA

BELGIJA

HRVATSKA

GR^KA

Danas Herenven - NEC Subota Viqem - Utreht PSV - Tvente Herakles - Breda Fejenord - Vitese Nedeqa RKC - Ajaks Den Hag - Venlo Sparta - AZ Alkmar Groningen - Roda 1. Tvente 27 22 4 2. PSV 27 20 5 3. Ajaks 27 20 4 4. Fejenord 27 14 9 5. AZ Alkmar 27 14 3 6. Herakles 27 13 4 7. Utreht 27 11 9 8. Groningen 27 11 6 9. Breda 27 10 7 10. Roda 27 9 5 11. Herenven 27 9 2 12. Venlo 27 6 10 13. NEC 27 7 7 14. Sparta 27 6 7 15. Vitese 27 6 6 16. Viqem 27 7 2 17. Den Hag 27 5 8 18. RKC 27 4 0

(20.45) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45)

1 2 3 4 10 10 7 10 10 13 16 11 13 14 15 18 14 23

(12.30) (14.30) (14.30) (14.30) 51:21 70 60:22 65 80:18 64 43:26 51 53:31 45 38:38 43 28:26 42 38:36 39 37:43 37 35:49 32 30:48 29 35:39 28 30:45 28 27:48 25 26:47 24 33:52 23 28:48 23 22:57 12

Danas

Nedeqa @erminal - Klub Bri` Ruselar - Vesterlo Serkl Bri` - Sent Truden Mehelen - Varegem Standard - Gent Genk - Kortjirk Lokeren - Anderleht 1. Anderleht 2. Klub Bri` 3. Gent 4. Kortrijk 5. S. Truden 6. Varegem 7. Standard 8. Mehelen 9. Ser. Bri` 10. @erminal 11. Genk 12. Vesterlo 13. [arlroa 14. Lokeren 15. Ruselar

27 21 27 16 27 13 27 12 27 12 27 10 27 10 27 11 27 10 27 9 27 8 27 8 28 5 27 5 27 4

3 6 7 8 6 11 9 3 5 8 9 7 8 3 5

3 5 7 7 9 6 8 13 12 10 10 12 15 19 18

(20) (20) (20) (20) (20) (20) (20) 58:20 48:32 47:30 38:29 34:32 38:30 38:32 34:45 42:39 29:39 32:30 28:34 28:45 22:50 29:58

66 54 46 44 42 41 39 36 35 35 33 31 23 18 17

Zagreb - Istra Inter - Karlovac Subota Varteks - Cibalija Lokomotiva - Hajduk Rijeka - [ibenik Zadar - Me|imurje Osijek - Kroacija Slaven - Dinamo (Z) 1. Dinamo 20 14 2. Cibalija 20 11 3. [ibenik 20 10 4. Hajduk 20 10 5. Karlovac 20 9 6. Osijek 20 9 7. Lokomot. 20 10 8. Slaven 20 8 9. Rijeka 20 6 10. Inter 20 6 11. Zadar 20 5 12. Me|imurje 20 6 13. Varteks 20 5 14. Istra 1961 20 5 15. Zagreb 20 5 16. Kroacija 20 2

4 7 6 5 7 5 1 7 8 3 6 3 5 4 3 4

(17) (17) (15) (15) (15) (15) (15) (20.15) 2 2 4 5 4 6 9 5 6 11 9 11 10 11 12 14

58:10 30:9 21:20 32:14 21:13 36:28 24:24 32:33 31:29 24:32 16:29 25:42 19:32 19:33 28:37 19:50

46 40 36 35 34 32 31 31 26 21 21 21 20 19 18 10

Nedeqa Ergoletis - Iraklis Kavala - Larisa Jawina - Atromitos PAOK - AEK Panatinaikos - Olimpijakos Panionios - Aris Ksanti - Asteras Levadiakos - Pantrakikos 1. Panatinaik.26 19 2. PAOK 26 17 3. Olimpijak. 26 16 4. AEK 26 13 5. Aris 26 11 6. Kavala 26 10 7. Atromitos 26 9 8. Panionios 26 9 9. Iraklis 26 8 10. Larisa 26 8 11. Ergotelis 26 7 12. Asteras 26 8 13. Levadiak. 26 7 14. Jawina 26 6 14. Kanti 26 7 16. Pantrakik. 26 3

4 5 6 6 9 7 8 7 7 6 9 6 6 7 4 3

3 4 4 7 6 9 9 10 11 12 10 12 13 13 15 20

48:16 35:12 42:17 39:30 31:23 26:24 30:29 31:29 32:34 22:36 29:32 24:30 27:42 25:40 19:33 19:52

(18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (18) 61 56 54 45 42 37 35 34 31 30 30 30 27 25 25 12

Subota Kserez - Tenerife Deportivo - Vaqadolid Bilbao - Hetafe Real (M) - Hihon Espawol - Seviqa Nedeqa Malaga - Viqareal Majorka - Atletiko (M) Osasuna - Rasingantander Valensija - Almerija Saragosa - Barselona 1. Real (M) 26 21 2 3 2. Barselona 26 20 5 1 3. Valensija 26 13 8 5 4. Seviqa 26 13 5 8 5. Majorka 26 13 4 9 6. Deportivo 26 12 6 8 7. Bilbao 26 12 5 9 8. Hetafe 26 11 3 12 9. Viqareal 26 10 6 10 10. Atletiko (M)26 9 7 10 11. Almerija 26 8 9 9 12. Hihon 26 8 8 10 13. Osasuna 26 8 7 11 14. Espawol 26 7 7 12 15. Malaga 26 6 9 11 16. Rasing 26 6 9 11 17. Saragoza 26 6 8 12 18. Tenerife 26 6 5 15 19. Vaqadolid 26 3 11 12 20. Herez 26 3 6 17

(18) (18) (18) (20) (22) (17) (17) (17) (19) (21) 71:21 65 64:16 65 42:29 47 39:29 44 41:31 43 30:28 42 34:30 41 34:32 36 38:37 36 39:38 34 30:35 33 28:32 32 24:27 31 19:36 28 31:34 27 24:37 27 30:48 26 25:53 23 28:48 20 18:48 15

[PANIJA–SEGUNDA

Danas Mursija - Herkules Subota Himanstik - Kordoba El~e - Albasete Selta - Kartagena Viqareal 2 - Real Union Las Palmas - Rekreativo Nedeqa Sosijedad -Levante Hirona - Numansija Hueska - Salamanka Kadiz - R. Vaqekano Ponedeqak Betis - Kstaqeon 1. Sosijedad 28 14 10 4 2. Herkules 28 14 9 5 3. Kartagena 28 13 9 6 4. Betis 28 12 9 7 5. Levante 28 11 12 5 6. Numansija 28 12 7 9 7. Viqar. 2 28 11 9 8 8. El~e 28 10 8 10 9. Rekreativo 28 9 10 9 10. Las Palmas 28 8 12 8 11. Hirona 28 9 9 10 12. Himnastik 28 10 6 12 13. Salamanka 28 8 11 9 14. Kordoba 28 8 11 9 15. R. Vaqek. 28 8 10 10 16. Mursija 28 7 12 9 17. Selta 28 7 12 9 18. Hueska 28 7 12 9 19. Albasete 28 6 11 11 20. Kadiz 28 6 10 12 21. Real Union 28 6 8 14 22. Kastelon 28 4 9 15

(21) (18) (18) (18) (18) (20) (12) (17) (17) (17) 39:24 41:24 42:27 40:28 38:26 36:32 39:35 38:39 26:26 30:30 37:39 28:36 31:35 22:28 41:39 33:33 24:27 21:24 37:46 32:48 24:35 25:43

(21) 52 51 48 45 45 43 42 38 37 36 36 36 35 35 34 33 33 33 29 28 26 21

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Subota Aston Vila - Vulverhempton (13.45) Everton - Bolton (16) Portsmut - Hal (16) Stouk - Totenhem (16) Sanderlend - Birmingem (16) Vigan - Barnli (16) Arsenal - Vest Hem (18.30) Nedeqa Man~ester j. - Liverpul (14.30) Fulam - Man. siti (16) Blekburn - ^elzi (17) 1. Man~ester j.30 21 3 6 70:24 66 2. ^elzi 29 20 4 5 69:27 64 3. Arsenal 30 20 4 6 71:33 64 4. Totenham 29 15 7 7 53:28 52 5. Liverpul 30 15 6 9 49:30 51 6. Man. siti 28 13 11 4 53:36 50 7. Aston Vila 28 13 10 5 39:22 49 8. Birmingam 29 12 8 9 30:31 44 9. Everton 29 11 9 9 46:42 42 10. Fulam 29 10 8 11 32:32 38 11. Stouk 29 8 12 9 28:33 36 12. Blekburn 29 9 7 13 31:48 34 13. Bolton 30 8 8 14 36:54 32 14. Sanderlend 29 7 10 12 37:45 31 15. Vigan 30 7 7 16 28:59 28 16. Vest Hem 29 6 9 14 37:49 27 17. Vulverh. 29 7 6 16 23:47 27 18. Barnli 30 6 6 18 31:63 24 19. Hal 29 5 9 15 27:61 24 20. Ports. (-9) 29 5 4 20 25:51 10

ENGLESKA ^EMPION[IP

Subota Blekpul - Kristal P. Donkaster - [efild J. Ipsvi~ - Barnsli Midlzbro - Reding Notingem F. - Piterboro Kvins Park - Svansi Skantorp - Plimut [efild V. - Derbi VBA - Preston Bristol - Wukasl Nedeqa Lei~ester - Koventri Kardif - Vatford 1. Wukasl 36 22 10 4 2. VBA 37 21 9 7 3. Notingem F.37 18 10 9 4. Lester 36 16 12 8 5. Svonsi 37 15 15 7 6. Kardif 36 16 7 13 7. [efild J. 37 14 10 13 8. Donakster 37 13 12 12 9. Blekpul 37 13 11 13 10. Koventri 37 13 11 13 11. Midlzbro 37 13 10 14 12. Barnsli 36 14 7 15 13. Preston 37 12 12 13 14. Reding 35 13 8 14 15. Bristol 37 10 15 12 16. Kv. Park 36 11 11 14 17. Ipsvi~ 37 9 17 11 18. Derbi 37 12 7 18 19. Votford 35 11 9 15 20. [efild V. 37 10 9 18 21. Kr. P.(-10) 36 12 12 12 22. Skantorp 36 10 8 18 23. Plimut 36 9 7 20 24. Piterboro 37 7 9 21

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20) (15) (16) 69:26 75 73:40 72 52:32 64 44:33 60 31:25 60 59:45 55 52:49 52 49:45 51 53:47 50 42:49 50 49:42 49 46:55 49 47:54 48 47:50 47 42:54 45 49:54 44 41:48 44 45:56 43 46:52 42 40:58 39 36:38 38 41:65 38 37:53 34 39:59 30

SPORT

DNEVNIK POJEDINA^NO PRVENSTVO EVROPE U RIJECI

Kramling i Nepomnia{~i slave Posledwe kolo je kolo radosti za slavodobitnike ali i kolo tuge za gubitnike. Ju~e su proslavili Nepomnia{~i i So}ko. Zaslu`eno. Na deobi drugog mesta mu{kog turnira su Xobava, koji je neprestano bio u vrhu, i Timofeev. Moramo ovde

Pia Kramling

da napomenemo i veliki uspeh Bojana Vu~kovi}a koji se pobedom u posledwem kolu probio na deobu 11-40. mesta. Ekstra igra~ i u klasi~nom i u problemskom {ahu! Marku{ je neo~ekivano izgubio posledwu partiju i propustio priliku da se izjedna~i sa Vu~kovi}em. Ako pogledamo mesta koje su zauzeli ostali na{i igra~i (brojka ispred imena) svakako da ne mo`emo biti zadovoqni wihovim plasmanima. Vi{e smo o~ekivali. Na `enskom turniru pravo finale za kraj. Samo je pobednica u susretu veteranke Pie Kramling i vode}e Cmilite mogla da se okiti lovorovom krunom, s tim, da je Viktoriji i remi bio dovoqan za slavqe. Me|utim, iskusna [ve|anka nije ispustila po~etnu prednost belih figura i po drugi put osvojila je naslov

najboqe na Starom kontinentu. Prvi put je to u~inila 2003. godine. Izdvojeni rezultati 11. kola (mu{karci): Nepomnia{~i – Akopjan 1:0, Xobava – Kismahulin 1:0, Timofeev – R. Mamedov 1:0, Lisij – Efimenko remi, Sokolov – Alma{i 0:1, Movsesjan – So}ko remi, Zvjagincev – Navara remi, Toma{evski – Kairulin 1:0, Vorobjov – Alekseev remi, Sanikidze - Vu~kovi} 0:1, Mastravasilis – Marku{ 1:0, Todorovi} – Eduard 0:1, Kova~evi} – Petrosjan remi, Sedlak – Dvirni remi, Butnovius – [olak 0:1, Damqanovi} – Kaspi 1:0, Draì} – Ris remi, Fu}ak – To{i} remi, Vitman – Bo{kovi} 0:1, Bodiroga – Katzir 1:0, Civri} –Kanarek 0:1. Stawe posle 10. kola: 1. Nepomnia{~i 9, 2-3. Xobava, Timofeev 8,5, 4-10. Efimenko, Lisij, Alma{i, Toma{evski, Rod{tajn, Salgado, Pe{ikjan, 8, itd. 24. Vu~kovi} 7,5, 82. Marku{ 6,5, 115. [olak 6,5, 137. Sedlak 6, 156. Kova~evi} 6, 163. Todorovi} 6, 175. Damqanovi} 6, 203. Draì} 5,5, 211. Bo{kovi} 5,5, 219. Bodiroga 5,5, 272. To{i} 5, 339. Civri} 4 poena. Izdvojeni rezultati 11. kola (ène): Kramling - Cmilite 1:0, So}ko – Sebag remi, Stefanova – Skrip~enko remi, A. Muzi~uk - U{ewina remi, T. Kozinceva – Savina 1:0, Zavadcka - @ukova 0:1, Mozer – Dembo 0:1, N. Kozinceva – Peng 1:0, ôqu{kina – Gaponenko 0:1, Manakova – Dolìkova 1:0, Toma – Bojkovi} remi, Drqevi} – Pavludu 1:0, Nemcova - \uki} 1:0. Stawe posle 11. kola: 1. Kramling 9, 2. Cmilite 8,5, 3-7. So}ko, T. Kozinceva, Sebag, @ukova, Dembo 8, itd. 40. Manakova 6,5, 51. ôqu{kina 6, 79. Bojkovi} 5,5, 90. Drqevi} 5,5, 130. \uki} 4 poena. B. D.

petak19.mart2010.

DANAS PO^IWE FAJNAL FOR LIGE [AMPIONA

Pionir ciqa pehar Kugla{ice suboti~kog Pionira nalaze se pred najve}im ispitom ove generacije na fajnal foru Lige {ampiona koji }e se odigrati na osam staza kuglane u Bawi Junakovi} od danas do 21. marta, jer svi dosada{wi pobednici u ènskoj konkurenciji dolaze na megdan Suboti~ankama. U~esnici zavr{nog turnira su, uz na{eg prvaka Pionir, i Viktorija iz Bamberga (Nema~ka) osvaja~ Lige {ampiona (2003, 2005, 2007. i 2009)., Miroteks iz Ceqa pobednik (2004. i 2008.) i Elektromure{ iz Tirgu Mure{a (Rumunija) koji ima dve titule (2002. i 2006.). Pionir je 2009. u Koblahu u Austriji bio drugi {to je najve}i uspeh na{eg ènskog kuglawa u ovom elitnom takmi~ewu. - Nama je, na neki na~in, ~ast da smo u ovakvom dru{tvu, ali su kvalitetni rivali, sa druge strane, inspiracija da damo sve od sebe – kaè predsednik Pionira i igra~ica Erèbet Molnar Gabor. – Rekla sam igra~icama, da je i sam plasman na zavr{ni turnir veliki uspeh, ali da je sportski èleti vi{e, makar da se, kao lane, plasiramo u finale...Meni je najva`nije da odigramo dobro, da zabeleìmo, ako moèmo, najboqi rezultat u sezoni, a ako ne bude dovoqno za prolaz daqe, makar }emo znati da da smo pruìli maksimum. Trener Pionira, Stevan Sekere{ koji vodi ovu ekipu ve} deset godina, ne}e imati problema oko sastava. Livia Santo, svetska vice{ampionka iz Bawaluke 2006. ose}a mali zamor od zgusnutog liga{kog rasporeda, a igrala je i u me~u junior-

Renata Vilov

skih reprezentacija Rumunije i Srbije pro{log vikenda. Igra}e i Nevenka Jokovi}, Jasmina Vojni} Tuni}, Renata Vilov, Iboja Molnar, Iboja Tot, Tinde Radojevi}, Estela Gere... U mu{koj konkurenciji igra}e na fajnal foru tri ekipe koje su osvajale Ligu {ampiona: Viktorija iz Bamberga je najtrofejnija sa tri titule (2003, 2005. i 2009.) po jednu titulu imaju ma|arske ekipe Segedin (2006) i Zalaegerseg (2008). ^etvrti u~esnik nema~ki Rot vajs nema titulu, ali je posledwe tri sezone igrao na fajnal foru: 2009. je bio drugi, a 2007. i 2008. - tre}i. Rot vajs ima tri uzastopne titule u Svetskom ku-

pu (Kupu {ampiona) 2007, 2008. i 2009! - Sastav u Bawi Junakovi} je isti kao lane na fajnal foru u Koblahu u Austriji, kada smo osvojili tre}e mesto – ka`e prvotimac Segedina, ~lan zlatne reprezentacije Srbije na SP u Detenhajmu pro{le godine Tibor Sel. – Znamo rivale, svi su po|ednaki i mislim da }e odlu~ivati nijanse. Nama je mali problem {to nam se lak{e povredio reprezentativac Levante Kakuk, a ni ja nisam ne{to najzdraviji, mu~e me le|a. Mislim da }e, ipak, sve biti u najboqem redu do sutra. U timu Segedina, koji je lider u {ampionatu Ma|arske

Crveno-bele pale u fini{u Partizan - Vojvodina NIS 72:60 (13:14, 19:17, 18:14, 22:15) stva zavr{ila sa maksimalnim u~inkom, i sa liderske pozicije o~ekuju po~etak plej - ofa i zavr{nice Kupa ~iji su ujedno i doma}in. Utakmica u hali Vizura protekla je u ujedna~enoj igri pod oba ko{a. Doma}e ko{arka{ice predvo|ene triom Berowa, Radi}, Vuki}evi} diktirale su tempo, ali sino} raspoloèna âbarkapa i iskusna Jovanovksa nisu dozvoqavale crno-belima da steknu osetnije vo|stvo. Rezultatski egal trajao je sve do 35. minuta, kad su crno -bele uspele, zahvaquju}i duòj klupi i ve}em fondu ko{arka{ica, da se rezultatski odlepe na 58:55 i u fini{u utakmice zasluèno slave na susretu koji nije nosio rezultatski imerativ. I. G.

NLB KO[ARKA[KA LIGA - 25. KOLO

Ma~van MVP kola

Cedevita - Partizan 79:72 Radni~ki - Cibona 72:64 Olimpija - Helios 77:64 Budu}nost - Bosna 81:68 Zagreb - Hemofarm 77:83 C. zvezda - Zadar 77:72 [iroki - FMP 83:63 1. Cibona 25 19 6 1945:1720 44 2. Partizan 25 19 6 1941:1773 44 3. Hemofarm 25 16 9 1986:1852 41 4. Olimpija 25 15 10 1944:1802 40 5. Budu}nost 25 15 10 1894:1803 40 6. Zagreb 25 14 11 1989:2004 39 7. Cedevita 25 13 12 1955:2004 38 8. Zadar 25 12 13 2046:1895 37 9. C. zvezda 25 11 14 2002:1944 36 10. [iroki 25 11 14 1880:1933 36 11. Radni~ki 25 11 14 1755:1935 36 12. FMP 25 9 16 1892:1985 34 13. Bosna 25 5 20 1710:1986 30 14. Helios 25 5 20 1683:1986 30 U posledwem, 26. kolu (20. mart) sastaju se: Hemofarm - Olimpija, Partizan - [iroki, FMP - Budu}nost, Bosna - Crvena zvezda, Helios - Radni~ki, Zadar - Zagreb, Cibona - Cedevita

Ko{arka{ Hemofarma Milan Ma~van najkorisniji je igra~ (MVP) 25. kola Jadranske lige (NLB).Ma~van je u pobedi Hemofarma nad Zagrebom posle produ`etka rezultatom 83:77 postigao 25 poena uz sut iz igre 10/14 i 4/6 sa slobodnih bacawa. On je imao 11 skokova, a na krilnom centru Vr{~ana napravqeno je sedam prekr{aja. Ma~van je imao indeks uspe{nosti 32. Me|u pet najkorisnijih igra~a 25. kola Jadranske lige nalaze se centar Olimpije Ga{per Vidmar (32), bek Zadra Vedran Morovi} (29), plejmejker [irokog ^ester Mejson (28) i krilo Radni~kog Marko Brki}, koji je imao 25 indeksnih poena.

igraju jo{ dvojica srpskih internacionalaca @olt Ki{ i Laslo Fekete. Organizator fajnal fora je klub Junakovi} iz Bawe Junakovi} uz veliku podr{ku dru{tveno sportskih i pirvrednih organizacija Apatina. Sve~ano otvarawe je danas uve~e, polufinale je u subotu od 10 ~asova i parovi }e se odrediti `rebom. Me~evi za tre}e mesto i finala planinarani su za nedequ. U sudijskom `iriju bi`e i srpski internacionalni sudija Dragi [tikovac iz Beograda. Gost na fajnal foru bi}e potpredsednik Svetske kugla{ke federacije (FIK NBC) i predsednik Kugla{kog saveza Srbije Uro{ Dragojlovi}.

Pan~i} napustio Tvr|avu

PRVA LIGA (@)

BEOGRAD: Hala Vizura, gledalaca: 200, sudije: Virijevi} Beograd), Pani} (Ni{), I. Ivanovi} (Beograd). PARTIZAN: Toma{evi} 8, Berowa 11, Kam~evi} 2, Bu~evac 8, Velisavqevi} 2, Butulija 4, Radi} 10, Dangubi} 4, Jankovi} 10, Vuki}evi} 10, Mur, Jerkovi} 3. VOJVODINA NIS: Jovanovska 11, ^abarpkapa 19, Ostoji} 8, Popovi}, Du{ani} 7, Stankovski, Nonkovi}, Vu~kovi}, Stupar 9, Terzi} 4, Bo{kovi}, Karaka{evi} 2. U premijernom susretu 22.kola prvenstva Srbije za ko{arka{ice, lider {ampionata ekipa Partizana savladala je Vojvodinu 72:60. Bila je ovo 22 prvenstvena pobeda Beogra|anki, koje su tako liga{ki deo prven-

Fudbaleri Mladosti iz Kru{~i}a

FINALE KUPA NA PODRU^JU OFS KULA

[}epanovi} majstor za penale Mladost (K) - Polet (S) 5:4 (0:0, 0:0) KRU[^I]: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100. Sudija: Panxi} (Kula). Strelci iz penala: Kovijani}, Kili}, Radakovi}, Krznar i Ki{juhas za Mladost, a Svrkota, Kuli}, Struwa{ i M. Pejanovi} za Polet. @uti kartoni: Krznar i Kovijani} (Mladost). MLADOST: [}epanovi} 7, Joki}7, Han~ar 7, (od 89. Kovijani}-), Grdini} 7, Radakovi} 7, Krznar 7, Rabrenovi} 6,(od 46. Na| 7), Kili} 7, Holovati 6, Ki{juhas 7 i Pap 7.

POLET: @ivkovi} 7, V. Pejanovi} 7, Grizer 7 (od 86. Struwa{-), Cime{a 7, M. Pejanovi} 7, Kuli} 7, Isailovi} 6, Svrkota 6, Maksimovi} 6, Ili} 7 i Puri} 6 (od 60. Vukeli} 7 ). U finalu Kupa na podru~ju Op{tinskog fudbalskog saveza Kula snage su odmerile dve vode}e ekipe Somborske podru~ne lige Mladost i Polet iz Sivca. U zanimqivoj borbi pobednika Kupa su ipak odlu~ili penali. U regularnom toku doma}in je bio bli`i pobedi, a najboqu

priliku propustio je Grdini} u 80. minutu kada je nakon slobodnog udarca kojeg je izveo Ki{juhas glavom {utirao, ali je pogodio pre~ku. U penal ruletu odlu~ila je prva serija: {ut iskusnog Ili}a mladi golman Mladosti [}epanovi} je odbranio, a svih pet izvo|a~a Mladosti su bili precizni, pa je pobedni~ki pehar iz ruku predsednika OFS Kula Aleksandra Vla{kali}a zavr{io u rukama kapitena Mladosti Damira Kili}a. \. Bojani}

Ivica Pan~i} vi{e nije trener FK Tvr|ave iz Ba~a. Naime nakon dve i po godine koliko je proveo u klubu, Pan~i} je par dana pred start prole}nog dela prvenstva Novosadske podru~ne lige podneo ostavku. Razlog je jednostavan nedostatak finansijskih sredstava, ali i neslagawe s ~elnicima kluba. - Odlazim iz kluba uzdignuta ~ela - ka`e Ivica Pan~i}. Proveo sam u klubu dve i po godine i pro{ao sam bukvalno sve i sva{ta. Ono {to }u pamtiti jeste ulazak u Podru~nu ligu Novog Sada . Nakon ulaska u vi{i stepen takmi~ewa ambicije kluba nisu bile definisane, {to meni kao {efu struke nije odgovoralo. Gubili smo igra~e i klupsko rukovodstvo se osipalo tako da u ovom momentu ne zanam ni koje predsenik kluba. Zahvaqujem se igra~ima na korektnoj saradwi koje smo imali u prethodnom periodu - vidno razo~aran govori Ivica Pan~i}. A u nedequ Tvr|avu o~ekuje me~ s vode}im timom lige Obili}em iz Zmajeva. Puno toga oko igra~kog kadra jo{ nije definisano. [estorica igra~a su napustila klub letos, a tokom zimske pauize jo{ trojica fudbalera Aleksandar i Dragoslav Mili~evi} i @ivkovi} su napustili klub . Ostaje otvoreno pitawe ko }e biti {ef struke ekipe iz Ba~a. S. Jovin

ODIGRANE DVE POSLEDWE REVAN[ UTAKMICE OSMINE FINALA LIGE [AMPIONA

Barselona–[tutgart 4:0 (2:0)

Bordo–Olimpijakos 2:1 (1:0)

BARSELONA: Stadion Kamp nou, gledalca oko 75.000, sudija Hamar (Luksemburg), strelci: Mesi u 13. i 60. Pedro Rodrigez u 22. i Krki} u 87. minutu. @uti kartoni: Pogrebwak, Kuzmanovi}, Leman ([tutgart) BARSELONA: Viktor Valdes – Dani Alve{, Puqol, Pike, Maksvel - Buskets (Ibrahimovi}) Jaja Ture, Iniesta (Krki}) – Mesi, Pedro Rodrigez, Anri (Milito). [TUTGART: Leman – Keloci (Gebhart), Nidermajer, Delpjer, Molinaro – Kuzmanovi}, Tre{ , Kedira, Hleb- Kakau, Pogrebwak (Marika) .

BORDO: Stadion [aban Dalma, gledlaca 30.000, sudija Bankuerka (Portugal), strelci: Gurkuf u 5.i [amak u 85. za Bordo, a Mitroglu u 65. minutu. @uti kartoni: Diara (Bordo) Torosidis, Derbi{er, Malberg (Olimpijakos). Crveni kartoni: Diara(Bordo), Derbi{er (Olimpijakos). BORDO: Karasko – Kalme, Sane, Siani, Tremulinas – Pla{il (Serti}) , Fernando, Gurkuf, Sane, Diara, Vendel (@usi), [amak. OLIMPIJAKOS: Nikopolidis – Torosidis, Papadopulos, Melberg, Raul Bravo – Zairi (Mitrologlu), Maraska, Skoltidis(Ladezma), Datolo - Lualua, Derbi{er.

SPORT

petak19.mart2010.

ZREWANINCI DO^EKUJU BIV[EG [AMPIONA

Kako zaustaviti Zvezdu Nafta{ima gori pod nogama, borba za opstanak se rasplamsala, a u goste dolaze rukometa{i Crvena zvezda. [ta drugo re}i sem ~iwenica, u gorem trenutku za doma}i tim nije moglo da se dogoditi, gostovawe biv{eg {ampiona Srbije, ali svejedno bi}e to pravi spektakl u gradu na Begeju. - Nama su bodovi preko potrebni i proba}emo da iskoristimo Zvezdinu opu{tenost koja proisti~e iz saznawa da je verovatno

Vladimir Kne`evi}

trka za titulu za Beogra|ane izgubqena – rekao je @eqko Bjelica, trener Proletera. – Mi smo silno motivisani za ovaj duel, nije bilo potrebno da igra~ima obja{wavam koliko nam je bitan. Bi}e te{ko, ali mislimo imamo {ansu. Treba da ulo`imo i vi{e od maksimuma da bismo do{li do bodova. Moramo da igramo ~vrsto i da ostvarimo {to vi{e kontranapada i lakih golova, nadam se da }e i golmani imati svoj dan. Atmosfera u Novoj hali nije ni nalik na onu u popularnom „Medisonu“? - Nisam siguran da }emo takvu atmosferi vi{e do`iveti, ~ini mi se da na{a publika samo voli da gleda utakmice i klubove koji

se bore za titulu. Tako su pro{li i ko{arka{i dok je bilo uspeha bilo je i publike, a kasnije kada se zare|alo sa porazima i poseta je bila drasti~no mawa. Mo`da, }e ~iwenica da dolazi Crvena zvezda privu}i veliki broj qubiteqa rukometa, tu sliku bih voleo da vidim u Novoj hali sportova. Rezultati konkurenata u borbi za opstanak? - Nisu ~ista posla, u to sam uveren, ali ajde ti to dokaì u na{em rukometu? - iskren je bio Bjelica. Zrewaninci }e u ovaj derbi susret u}i znatno oslabqeni, jer stru~ni {tab nafta{a za ovaj duel ne}e mo}i da ra~una na pivotmena Predraga Golubovi}a koji je povredio koleno i ne moè da predvodi doma}i napad. - Postoji {ansa da napravimo dobar rezultat, jer Zvezda u posledwe ne igra na nivou svojih ambicija, pogotovo posle gotove borbe za {ampionsku titulu jer je izvesno da Kolubara grabi krupnim koracima ka tronu. Ako ostavimo srce na terenu, i borbenu igru podredimo kolektivu, moèmo da iznenadimo Beogra|ane koji su jasno psihi~ki pali. Naravno da ne}e do}i da izgube, me|utim, imamo mi svoje razloge da jurimo pobedu, nama su bodovi preko potrebni, jer se borimo za opstanak. Zato pozivan na{e navija~e da do|u na ovaj me~ i da nam pomognu da do|emo do trijumfa. Ima{ li neki komentar na posledwe rezultate ekipa koji se tako|e bore za opstanak? - Najblaè re~eno, ~udni rezultati... – sa osmehom je rekao Vladimir Kneèvi}, kapiten nafta{a. Utakmica Proleter Naftagas – Crvena zvezda igra se danas u Novoj hali sportova od 19 ~asova. N. Jowev

ISKUSNI GOLMAN OSTAJE U SIUDAD REALU

[terbik produ`io ugovor

Golman {panske reprezentacije Arpad [terbik produ`io je ugovor sa Siudad Realom do 2017. godine kada }e, najverovatnije, zavr{iti karijeru. - U Siudad Realu sam ve} nekoliko sezona i smatram da je ovo veliki klub. Uvek smo u borbi za titule. Kao profesionalac, saslu{ao sam Arpad [terbik ponude drugih klubova, ali sam znao da ne}u napusti[terbika, posledwih meseci ti Siudad Real - rekao je biv{i ugovore su produ`ili i Jonas reprezentativac na{e zemqe. Kalman, Roberto Garsija, Petar [panski i evropski {ampion Metli~i} i David Dejvis. Pre jo{ uvek je bez poraza u doma}em nekoliko dana, ~elnici Siudad prvenstvu, ali i Ligi {ampiona Reala objavili su da saradwu nagde }e u osmini finala igrati stavqaju i sa Francuzom Didisa slovena~kim Gorewem. Osim jeom Dinarom.

VOJVODINA SRBIJAGAS VE^ERAS (18, RTV) DO^EKUJE PROLETER NAFTAGAS NA ZATVARAWU SEZONE

Derbi samo za presti`

Prema ambicijama oba kluba najavqenim pred po~etak sezone, ve~era{wi duel izme|u ko{arka{a Vojvodine Srbijagas i Proleter Naftagasa trebalo je da bude prava poslastica i me~ odluke za oba vojvo|anska kluba. Me|utim, rasplet je protekao u druga~ijem tonu, obe ekipe ostale su daleko od plasmana u ciqanu Superligu, pa }e wihov me|usobni duel imati naziv derbija samo u teritorijalnom smislu. Novosa|ani i Zrewaninci vojeva}e za presti` i ovom utakmicom zavr{i}e sezonu. - Iako smo i jedni i drugi ostali bez èqenog plasmana u Superligu Srbije, ima}emo motiv da pobedom zavr{imo takmi~ewe u prvoliga{kom dru{tvu - rekao je trener Vojvodine Srbijagas Radenko Varagi}. - Nismo ispunili ciq koji je pre sezone pred nas postavqen, a koliko je on bio realan ili nerealan, ostaje nam da prodiskutujemo kada se takmi~ewe zavr{i. U sli~noj situaciji je i ekipa Proleter Naftagasa, pa o~ekujem dobar me~ ve~eras, utakmicu bez imperativa i lepu ko{arku. Neizvestan je nastup Milo{a Marjanovi}a koji kuburi s povredom ahilove tetive, a svi ostali u na{oj ekipi spremni su za utakmicu. Izvesno je da }e trener Varagi} ve}u minutaù dati mladim igra~ima poput Feketea, Radaka i Mati}a i od ovih momaka treba o~ekivati da pokaù zbog ~ega su prikqu~eni prvom timu, odnosno zbog ~ega su dovedeni u crveno-beli dres.

Branislav Radak (s loptom)

- Izgubili smo {ansu da se na|emo me|u najboqim klubovima u Srbiji, ali }emo imati motiva da ve~eras savladamo Zrewanince dodao je krilni centar Branislav Radak. - Verujem da }e gledaoci videti dobar me~ i da }emo se pobe-

Klipersi prekinuli niz Baksa U NBA ligi odigrano je 11 me~eva uz u~e{}e dvojice srpskih ko{arka{a. [arlot je u svom prvom me~u pod vlasni{tvom Majkla Xordana savladao Oklahomu sa 100:92. Nenad Krsti} je za pola sata postigao {est poena uz osam skokova. Minesota je pora`ena od Jute sa 122:100, a Darko Mili~i} je me~ zavr{io sa devet poena i tri skoka, dok Sa{a Pavlovi} nije igrao. L.A. Klipersi su prekinu-

li sopstveni niz od osam poraza i prekinuli seriju Milvokija od {est uzastopnih trijumfa pobedom od 101:93. Rezultati: [arlot – Oklahoma Siti 100:92, Filadelfija – Wu Xersi 108:97, Boston – Wujork 109:97, Hjuston – Memfis 107:94, Juta – Minesota 122:100, Golden Stejt – Wu Orleans 131:121, Klivlend – Indijana 99:94, Toronto – Atlanta 106:105, Orlando – San Antonio 110:84, Dalas – ^ikago 113:106, L.A. Klipers – Milvoki 101:93.

DANAS PRVI ME^ 15. KOLA MU[KE SUPERLIGE

Stak gost Vojvodine

Elita u Zrewaninu Zimsko dr`avno prvenstvo u plivawu bi}e odr`ano u Zrewaninu od danas do 21. marta. U~e{}e su potvrdili gotovo svi na{i olimpijci i rekorderi, a nastupi}e preko 200 takmi~ara u kategoriji kadeta, omladinaca i seniora. Od 10 sati na programu su kvalifikacije, a finalne trke po~iwu u 17 ~asova. @. B.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Ko{arka Prva liga (m) - NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - Proleter Naftagas (18), BEOGRAD: Radni~ki Basket - Sloga (19). Prva liga (`) - KOVIN: Kovin - Vo`dovac (18.30). Prva B liga (m) - JAGODINA: Jagodina - Vojvodina (16), VRBAS: Vrbas Karneks - Radni~ki (O) (19).

Rukomet Superliga (m) - ZREWANIN: Proleter Naftagas - Crvena zvezda (19), LAZAREVAC: Kolubara - Planinka (19.30).

Takmi~ewe u stonoteniskoj mu{koj Superligi nastavqa se danas, a rivali su ~etvrtoplasirana Vojvodina i posledweplasirani Stak. Me~ }e se igrati u stonoteniskoj dvorani SPC “Vojvodina” u Novom Sadu od 17 sati. Ostali me~evi 15. kola u mu{koj i `enskoj konkurenciji na programu su sutra i u nedequ. U minulom 14. kolu u Superligi za mu{karce postignuti su slede}i rezultati: Spartak – Smederevo 6:0, Kikinda – Stenes 6:1, Stak – Banat 0:6, Vr{ac – Vojvodina 2:6, Partizan – Crvena zvezda 3:6. Tabela: 1. Crvena zvezda 38, 2. Banat 32, 3. Spartak 28, 4. Vojvodina 28, 5. Partizan 23, 6. Vr{ac 21, 7. Kikinda 15, 8. Stenes 12, 9. Smederevo 3, 10. Stak 3. Posle 14. odigranih kola na listi najuspe{nijih stonoteni-

Pavlovi} imao ugovor s Formulom

Foto: F. Baki}

dom oprostiti od na{ih navija~a. Duel Vojvodina Srbijagas Proleter Naftagas igra se u maloj sali SPC Vojvodina i po~e}e u 18 ~asova. Ulaz je besplatan, a utakmicu prenosi RTV Vojvodina. A. P.

\oki} preuzeo FMP Dosada{wi trener ekipe Radni~ki basket Bo{ko \oki} vodi}e ekipu FMP-a iz @eleznika do kraja sezone. \oki} je na klupi FMP-a zamenio Vladu \urovi}a, koji je raskinuo ugovor sa klubom. On }e na klupi „pantera“ debitovati na utakmici posledweg kola Jadranske lige protiv Budu}nosti, koja }e biti odigrana u @elezniku. \oki} je ve} odradio trening sa novim klubom. Iskusni stru~wak je sa FMP-om osvojio Jadransku ligu 2004. i Kup Radivoja Kora}a 2005. godine.

sera nalazi se Zoran Savi} iz Vojvodine (86,84%) koji je odigrao 38 partija, od kojih je 33 dobio i pet izgubio. U 14. kolu ènske Superlige postignuti su ovi rezultati: Josip Kolumbo – Obili} 6:0, Vojvodina – Banat 6:0, Stari grad ôka 6:0. Odgo|eni su me~evi: Ba~ka Topola – Senta i Vr{ac êlarevo. Tabela: 1. Vojvodina 39 (13 me~eva), 2. Ba~ka Topola 28 812), 3. Stari grad 28 812), 4. Senta 25 (12), 5. Obili} 22 (13), 6. êlarevo 19 (13), 7. ôka 13 (14), 8. Vr{ac 10 (13), 9. Banat 4 (14), 10. Josip Kolumbo 3 (14). Stonoteniserka novosadske Vojvodine Andrea Todorovi} vodi na listi najuspe{nijih igra~ica Superlige (96,97 %), po{to je od 33 partije dobila 32, a samo jednu izgubila! S. S.

Srpski automobilista Milo{ Pavlovi} imao je potpisan ugovor za 2010. godinu sa ekipom Ju-EsF1 u {ampionatu Formule jedan, saop{tio je jedan od portparola ameri~kog tima Mladen Jergovi}. - Za ekipu je potpisao voza~ iz Beograda Milo{ Pavlovi}, koji ima zavidno me|unarodo trka~ko iskustvo. On je u Srbiji postao sportski nacionalni projekt i poneo je sa sobom adekvatnu finansijsku podr{ku svoje vlade. Me|utim, sve je bilo prekasno. Auto jednostavno vi{e nije mogao da bude zavr{en na na~in na koji je ekipa to zamislila i morali smo da odustaneno od takmi~ewa - rekao je Jergovi}. On je istakao da je ameri~ki tim èleo da se bori za bodove u {ampionatu F1, ali je morao da odustane nekoliko dana pre po~etka takmi~ewa. - Berni Eklston je nekoliko puta rekao da ekipa JuEsF1 nema {anse da se pojavi na startu sezone. Kada neko takvog kalibra, izjavi tako ne{to u novini poput londonskog Tajmsa, {ta biste vi u~inili da ste sponzor koji upravo razmi{qa da u tu ekipu uloìti ~etiri ili pet miliona evra? U najmawu ruku biste malo {tucnuli, u najve}u biste se okrenuli na drugu stranu, zajedno sa svojim novcem - objasnio je Jergovi}. On tvrdi da vlasnik ekipe Stefan GP Zoran Stefanovi} nije ni imao nameru da se pojavi na startu prve trke sezone za Veliku nagradu Bahreina. - Stefanovi} je galamio na sav glas da je kupio kompletan hardver Tojote i da èli da u~estvuje u ovoj sezoni. Me|utim, istina je da Stefanovi} nije Tojoti platio niti jedan jedini evro, i da nije dobio nijedan jedini evro od vlade u Beogradu. U wegovu kampawu niko nije poverovao ~ak ni ~elnici FIA - naglasio je Jergovi}.

SVETSKO PRVENSTVO (18)

Orli}i za opstanak Reprezentaciji Srbije na Svetskom prvenstvuu hokeju na ledu za igra~e do 18 godina koje se odr`ava u Estoniji ne cvetaju ru`e. Srpski oklopnici uspe{no su startovali pobedom u duelu sa doma}inom Estonijom, ali su usledili porazi od Italije, Islanda i Rumunije. Danas su posledwem kolu mladi hokeja{i Srbije igraju sa vr{wacima iz Hrvatske u susretu koji je biti ili ne biti za na{u

Zoran Savi} (Vojvodina)

ZIMSKO PRVENSTVO SRBIJE U PLIVAWU

DNEVNIK

1. 2. 3. 4. 5. 6.

Italija Hrvatska Rumunija Estonija Island Srbija

4 4 4 4 4 4

4 1 2 1 1 1

0 2 0 0 0 0

0 0 1 1 0 0

0 1 1 1 3 3

42:2 12 16:13 7 15:20 7 16:19 3 9:37 3 8:15 3

selekciju. Pobeda,a najverovatnije i remi donosi spas, a sve ostalo nas vodi u Diviziju tri. Danas se u posledwem, petom kolu sastaju: Rumunija - Island (11), Hrvatska - Srbija (14.30), Italija - Estonija (18). I. G.

BRI@ITKA MOLNAR MVP, TITULA PANATENAIKOSU: Panatinaikos iz Atine, za koji igraju Bri`itka Molnar i Sawa Toma{evi}, pobednik je Kupa Gr~ke. Bri`itka Molnar je progla{ena za najboqu igra~icu (MVP) finalnog turnira, koji je odigran u Retimnu, na Kritu. Panatinaikos je u finalu savladao Olimpijakos sa 3:1, po setovima 25:22, 19:25, 25:15 i 25:21. Panatinaikos je u Retimnu osvojio petu uzastopnu titulu pobednika Kupa Gr~ke.

MRE@A

DNEVNIK

Srpski tim oborio overkloking rekorde a se jo{ uvek mogu ugrabiti odli~ni rezultati nekog od najatraktvnijih ben~mark programa mogu da posvedo~e ~lanovi tima HW GURUS. Na{i overklokeri (nikolas61 i Perica_barii), oborili

Intel Core i7980X 6-jezgarni procesor. Posle utro{enih preko 30 litara te~nog azota, i odli~nih primeraka hardvera u kombinaciji sa velikim iskustvom na{ih najtrofejnih overklokera, odli~ni re-

petak19.mart2010.

^etvrt veka domena .com ompanija Simboliks, mali proizvo|a~ ra~unara iz Kembrixa u Masa~usetsu, registrovala je 15. marta 1985. domen symbolics.com. Pro{lo je zatim vi{e od mesec dana pre nego {to je registrovan slede}i. Do kraja godine registrovano je ukupno pet, a za stoti je moralo da se ~eka sve do 30. novembra 1987. Milioniti je registrovan 1997, a ve} 2000. godine dostignut je 21 milion. U narednih deset godina registrovano je jo{ 57 miliona .com domena. Danas se, prema najnovijim podacima, mese~no registruje oko 668.000 domena .com. Imena kao {to su Google, Yahoo, Microsoft, Facebook i eBay registrovana su tek devedesetih godina. Podse}awa radi, te davne 1985. godine

bio je aktuelan operativni sistem MS DOS 3.0, koji je koristio u to vreme najboqe prodava-

ni ra~unar Tandy 1000. Novoosnovana kompanija Del spremala se da ponudi svoj prvi ra~unar

Turbo PC, a na trì{tu je uskoro trebalo da se pojavi i Commodore Amiga 1000. Simboliks je po~etkom devedesetih bankrotirao, ali ga novi vlasnici i daqe drè u ìvotu. Zbog toga je symbolics.com najstariji .com domen koji jo{ radi. Neke od tih ranih domena danas dobro poznajemo. Pod rednim brojem devet 3. marta 1986. registrovan je hp.com, dok je IBM svoj domen registrovao dve nedeqe kasnije, a Epl se pridruìo klubu u februaru slede}e godine. Naàlost, internet arhiva poznata kao Wayback Machine doseè samo do sredine devedesetih godina, tako da se izgled strana starijih od 1996. godine danas te{ko nalazi. (Mikro)

GOOGLE NEXUS ONE su svetske rekorde za: 3Dmark 03, 05, 06 i Vantage segment u kategoriji ATI Radeon HD 5850 grafi~kih karti. Za ovaj poduhvat su koristili ASUS EAH5850/2DIS/1GD5 grafi~ku kartu koja se pokazala kao odli~na alatka za obarawe svetskih rekorda, kao i novi

zultati su bili i vi{e nego neminovni. Na{a ekipa trebalo bi da uskoro ponovi sve testove na novoj ASUS Rampage III Extreme mati~noj plo~i, te se nadamo da }e i rezultati biti jo{ boqi. (Ben~mark)

Opasnosti Farmvila remda hrawewe ov~ica i sadwa jagoda zvu~i bezazleno i idili~no, nema~ke slu`be za za{titu podataka upozoravaju da u svetu Farmvila, igre vrlo dobro poznate korisnicima Fejsbuka, nije sve tako ru`i~asto kako se naizgled ~ini. Farmvil je igra otvorena ~lanovima dru{tvene mre`e Fejsbuk koja se u rekordnom roku pretvorila u masovni fenomen. Gotovo 75 miliona virtuelnih farmera {irom sveta "nastanilo" se u Farmvilu, a svakim danom ih je sve vi{e. Ipak, nema~ki stru~waci za za{titu podataka upozoravaju na poku{aje vlasnika igre da prikupe informacije o igra~ima, a neki igra~i Farmvila prijavili su i neautorizovano povla~ewe novca s ra~una.

Ameri~ka kompanija Zinga, koja je vlasnik Farmvila, iznena|ena je brzinom kojom se igra pro{irila. Pokrenuta je u junu 2009, a o~ekivalo se da }e do kraja godine imati oko pet miliona korisnika, rekao je osnia~ firme Mark Pinkus. Igre poput Farmvila koje su vezane uz dru{tvene mreè trenutno su u usponu. Zinga tako nudi i Fi{vil, Petvil, Kafe Vorld i Mafija Vors. Virtualni svet onlajn igara u stvarnom je svetu izvor novca. Igra~i Farmvila, na primer, besplatno sti~u bodove i virtualni novac koji im omogu}uje da kupuju seme i ìvotiwe. Da bi to postigao, farmer mora da paziti da mu usevi ne uvenu. Ali, igra~ u nekim segmentima igre moè brè da napreduje ako na ra~un Farmvila uplati odre|eni iznos s kreditne kartice.

Premda ve}ina igra~a upla}uje male iznose, Zinga ima lepu zaradu. Prema podacima firme, wihove igre privukle su vi{e od 230 miliona igra~a. Wujork tajmes procewuje da im to donosi zaradu od pribli`no 250 miliona dolara godi{we. Neki kriti~ari upozoravaju na nepravilnosti u svetu onlajn igara, a posebnu zabrinutost izaziva pitawe za{tite podataka. Kada se pridru`ite Farmvilu, Zinga automatski dobija pristup va{em profilu, fotografijama i informacijama o va{im prijateqima. "Politika privatnosti vrlo je nejasna, a Zinga prisvaja pravo na pristup gotovo svemu", upozorava Henri Krajsman iz nezavisnog tela za za{titu podataka u Nema~koj.

Zinga kreira profile korisnika koje sastavqa na temequ informacija iz nekoliko izvora poput "blogova, servisa za slawe poruka, Zinginih igara i drugih korisnika Zinge", kako stoji na internet stranici firme. Nema~ke stru~wake za za{titu podataka zabriwava i to {to Zinga podatke o korisnicima ~uva trajno. Anna êhner, dvadesetpetogodi{wakiwa iz Minhena, marqivo je obra|ivala svoju farmu. Mnogi wezi prijateqi na Fejsbuku pridruìli su joj se u igri. Sve se ~inilo kao prijatna razonoda. Zatim je Zinga triput povukla novac s wenog Pejpal ra~una, iako im ona nikad to nije dozvolila. êhner je na to upozorila i svoje prijateqe na Fejsbuku. Novac joj je vra}en, ali wen entuzijazam prema Farmvilu naglo je "uvenuo".

Fantasti~no upakovan hardver redinom decembra pro{le godine Google je najavio svoj mobilni telefon. Po{to Google razvija i podràva Android platformu, jasno je bilo za{to je najavqeno da }e taj telefon imati Android OS. Google Nexus One je bio prvi telefon u ~ijem hardveru je Google trebao da ume{a prste. Naravno, Google nema pogone za proizvodwu elektronskih ure|aja, pa se obratio HTCu radi izrade ovog telefona. Za Nexus One se kaè da ga je HTC samo fizi~ki proizveo, dok je Google bio glavni za dizajn, a naravno i za brendirawe i daqu distribuciju. Dosada{we iskustvo sa Android telefonima je veoma pozitivno, ali je op{ti utisak da veza izme|u Google i wegovog operativnog sistema i proizvo|a~a nije toliko jaka. Ono u ~emu je Apple sa iPhoneom najja~i jer se i hardver i softver nalaze pod jednim krovom, {to je do sada davalo najboqe rezultate. Android platforma je sjajna, ali ~ini se da do sada Google nije obra}ao pa`we na one sitnice koje entuzijastima i naprednim korisnicima najvi{e zna~e. Prvi utisak jeste da je telefon za nijansu teì nego {to bi se po dimenzijama reklo. Drugi je da je Nexus One jedan od naj~vr{}ih telefona generalno gledano. Ove dve impresije vode samo do jednog zakqu~ka - da su hardverske komponente fantasti~no upakovane i da Nexus One prosto nije mogao da bude mawi i lak{i jer se ta~no ose}a da nema ni deli} milimetra {upqine bilo gde unutar telefona. Nexus One je uì i tawi od generalno sjajno "upakovanog" iPhone-a, uz malo ve}u duìnu tj. visinu ukupno je mawe zapremine, {to uz ~iwenicu da Nexus ima 0.2" ve}i ekran od iPhone pokazu-

je da ovaj telefon nije mogao da bude mawi i kvalitetniji nego {to jeste. Ekran koji ima Google Nexus One je idealan, pod uslovom da ne}ete da predstavite i tr`i{tu ponudite ne{to poput HD2 modela, kada se dosta `rtvuju dimenzije zarad zaista ogromnog ekrana. Du`ina dijagonale ekrana je 3.7" {to je s jedne strane i daqe

respektabilan podatak u industriji, a sa druge strane omogu}ava da telefon ne bude preveliki. Tip ekrana je AMOLED, a ovakvi ekrani danas predstavqaju najboqe {to se kod mobilnih ure|aja moè na}i. Ni{ta mawe nije bitna ni rezolucija ekrana od 480x800 ta~aka. Ekran osetqiv na dodir zna~i da 90% stvari radite preko wega, ali ~ak i iPhone kod koga je to najizraènije ima dva hardverska tastera. Nexus One ih ima malo vi{e. Pre svega, tu je kuglica za 4-smerno kretawe, koja moè da se pritisne pa sluì kao OK/Enter taster. Tu su jo{ tri obavezna Android tastera: home,

menu i povratak. ^etvrti taster je search. Sa gorwe strane nalazi se taster za zakqu~avawe i pozivawe otkqu~avawa telefona (koje se dovr{ava na ekranu isti sistem kao iPhone), kao i za ukqu~ivawe / iskqu~ivawe telefona, flight i silent mod. Na boku se nalaze vol +/tasteri za pode{avawe svih glasno}a na telefonu: zvona, razgovora, multimedije. Google Nexus One poseduje 3.5 mm

konektor za slu{alice koji se nalazi sa gorwe strane. Sa dowe strane je micro USB konektor za puwewe i data prenos, a tu vidimo i minijaturne konektore za dock, kao i otvor mikrofona. Kona~no, sa zadwe strane vidimo kameru, LED flash i zvu~nik. Ono {to se nadovezuje na ove utiske jesu sveukupne performanse sistema, koje su zahvaquju}i 1 GHz Snapdragon procesoru i 512MB rama fantasti~ne. Uz poboq{awe pona{awa ekrana, multitouch i brz hardver, Google Nexus One je u realnom radu ostavqa 2-3 boqi utisak od prvih Android telefona na tr`i{tu. Sam operativan sistem ne dolazi sa nekim zna~ajnim opcijama i mogu}nostima, ali ve} sada je mogu}nost nadogradwe i modu-

Skaj TV deli televizore eliki dan za LG koji se pohvalio da je sklopio dogovor o najve}oj pojedina~noj isporuci svojih 3D LCD televizora. ^ak 15.000 komada bi}e isporu~eno britanskom Skaj TV-u, specijalizovanom za prenos sportskih doga|aja. Odluka Skaj TV-a da kupi ovoliku koli~inu novih TV prijemnika usledila je posle vrlo uspe{nog probnog emitovawa u 3D tehnologiji utakmice izme|u Arsenala i Man~ester Junajteda u januaru ove godine. Kako je sve pro{lo bez problema, Skaj TV ovu tehnologiju namerava i daqe

Usisava i {pijunira voga puta “âjnavi`n” ima asa u rukavu. Robotski usisava~ G182. Ipak, za razliku od svih ostalih robotskih usisava~a, posebice Roombe, koju o~ito kopira oblikom i bojom, ovaj je opremqen i WiFi vezom i veb-kamerom s mikrofonom. Ideja je da se kamera moè koristiti preko Interneta, te da se usisava~em moè, pored autonomnog rada, upravqati preko Interneta. I ne samo to – ugra|eni VOIP softver omogu}ava i komunikaciju s uku}anima, odnosno sa bilo kim koga zateknete u ku}i. Idealno za {pijunirawe dece i voipovsko podvikivawe na wih {to ne u~e dok ste vi na poslu!

da koristi, pa }e 15.000 kupqenih televizora i wima pripadaju}ih 3D nao~ara razdeliti po kafi}ima {irom Britanije, kao i po drugim javnim i javnosti dostupnim mestima. Ukrako, o~ekujte sve vi{e 3D sadr`aja, tako da je vreme da „obi~ne“ LCD TV prijemnike po~nete da mewate onima koji podr`avaju 3D...

lacije Android OS fakti~ki neograni~ena. Market i Mape su dodatno unapre|eni. Mape sada imaju mogu}nost turn by turn navigacije, ali ~iwenica je da Google mapa za Srbiju jo{ uvek treba da se razvije. [to se ti~e slu{awa muzike, rezultati su osredwi, mo`da tek malo iznad proseka. Muzi~ki plejer nije napredovao jo{ 1.5 Android. S jedne strane plejer je dobar, pregledan, lak za upotrebu, ali sa druge strane ne nudi neke opcije koje bi unapredile kvalitet zvuka. Kada je re~ o fotografijama, utisci su sli~ni. Aplikacija za kameru je do`ivela kozmeti~ke promene, ali je spisak opcija i daqe mali. Veli~ina fotografija je 5MP, a wihov kvalitet je u redu. Pregled fotografija je fantasti~an. Google Nexus One naravno poseduje GPS prijemnik. Osnovna aplikacija za ovu namenu je Google Maps koja jeste napredovala vremenom, ali i daqe nije na nivou neke kvalitetnije navigacione aplikacije. Branko Miti} (Ben~mark)

Cena je 360 evra, a na oficijelnim stranicama ka`u da is-

poru~uju u Srbiju i daju popuste na ve}e koli~ine. Ako imate vi{ak para, moete poruiti i robot-kosa~icu, jer kre}u lepi dani, a neko treba da odr`ava i onaj travwak ispred ku}e…

KWIGA

petak19.mart2010.

DNEVNIK

IZDAVA^KA DELATNOST KULTURNOG CENTRA NOVI SAD

TOP-LISTA

Od „Poqa” do Konrada o{ od slavne Tribine mladih, osnovane polovinom pedesetih godina pro{log veka, pa do potoweg i sada{weg Kulturnog centra Novog Sada, kwiga i kwièvno stvarala{tvo su pod ovim krovom okosnica svih zbivawa. Zametak su bila “Poqa”-~asopis za kwièvnost i teoriju, koji je po~eo da izlazi 1955. godine. Preko pola veka, ovde su sticale ime generacije pisaca, kwièvnih kriti~ara i teoreti~ara. A oni afirmisani, rado dolaze , da potvrde ime i prezime pred odabranom, dobro upu}enom publikom . I direktor KC NS je pisac, Laslo Bla{kovi}, dugogodi{wi urednik “Poqa”. Tako|e-~itan, nagra|ivan i prevo|en autor.

Klaudio Magris

Klaudio Magris na 4. me|unarodnom festivalu proze Glavni gost 4.me|unarodnog festivala proze u Novom Sadu, slede}eg meseca }e biti Klaudio Magris (1939), jedan od najzna~ajnijih savremenih italijanskih i evropskih pisaca. Magris je romansijer, pripoveda~, esejista, dramski pisac, kwi`evni istori~ar i novinar, a vi{e wegovih kwiga prevedeno je na srpski jezik. Na Proze festu }e se, izme|u ostalih, predstaviti i Dragoslav Mihailovi}, Vladimir Pi{talo, Mihajlo Panti}, Zoran ]iri}, Mirjana Novakovi}, Laslo Darva{i (Ma|arska), Muharem Bazduq (BiH). Svi se nadaju da }e se glavni festivalski program odr`ati u obnovqenoj zgradi Kulturnog centra u Katoli~koj porti. Ina~e 4. me|unarodni festival proze traja}e od 21. do 24. aprila. -U okvirima skromnih finansijskih mogu}nosti Kulturni centar nastoji da razvi-

ja i izdava~ku delatnost, ka`e Bla{kovi}. Imamo nekoliko edicija, a ve}ina je vezana za

KWIGA ZAUVEK

manifestacije koje organizujemo. Takva je biblioteka “Infant”. U woj je trotomna “Strategija novog teatra”, a prire|iva~ je Simon Grabovac. Prve dve kwige su iza{le krajem devedesetih, a tre}a-dvehiqadite. U ediciji “Anti}evi dani”, prema istoimenom memorijalu koji organizujemo tri godine , objavqujemo dobitnike nagrade “Miroslav Anti}”. Jedan od wih je Oto Horvat (“Izabrane i nove pesme”). Edicija “Prosefest” otvorena je za u~esnike Me|unarodnog festivala proze, koji }e se ~etvrti put odr`ati u Novom Sadu krajem aprila. Za sada smo objavili dva naslova: “Vrt ru`nih snova i druge pri~e” Kristofera Houpa i “Klatno”(minijature) \er|a Konrada, na{ih pro{logodi{wih gostiju. U odabiru naslova i autora, nastojimo da ispo{tujemo ~uvenu sintagmu \er|a Konrada o “me|unarodnoj integraciji inteligencije”. To zna~i da objavqujemo stvaraoce koji se podjednako dobro ose}aju u kulturi sopstvenog, ali i drugih naroda, zakqu~uje na{ sagovornik. Pre pet godina, KC NS je pokrenuo kolekciju “Anagram”, a prvi naslovi su bili “Vreme fantoma”(o piscima i kwigama) Vujice Re{ina Tuci}a, “U~iteq begunac” (pe-

sme) Borisa Kulenovi}a i “Besplatno bu|ewe” (365 i jo{ jedna haiku pesma) Milenka Fr`ovi}a. Pro{le godine iza{la je pesni~ka kwiga Miodraga Rai~evi}a “Dlan i lopata”, a nedavno, “Pri~e na putu” Mihajla Panti}a. U istoj ediciji uskoro }e se pojaviti pri~e Zorana ]iri}a. U biblioteci “Poqa”iza{la je, izme|u ostalog, istorija ku}e- “Tribina mladih: 1954-1977” prire|iva~a Gordane \ilas i Nedeqka Mamule. Kulturni centar je nedavno po~eo da izdaje naslove iz likovne umetnosti. Pro{le godine je iza{la monografija “Slika grada-Novi Sad u likovnim umetnostima od 18. do 21. veka”, koju su priredili Maja Erdeqanin, Vladimir Mitrovi} i Sava Stepanov. Laslo Bla{kovi} je ovih dana na Sajmu kwiga u Lajpcigu, na kome se Srbija i weni pisci promovi{u kao po~asni gosti ovog sajma 2011. godine. U toku je prevod wegovog romana “Adamova jabu~ica”na nema~ki jezik, a verovatno }e biti preveden i “Madonin nakit”. Bla{kovi}eve “Be~ke dnevnike”, koji su nastajali pre dve godine, tokom wegovog boravka u tom gradu, uskoro }e na nema~kom objaviti “Vizer”. Ovog leta on }e , kao dobitnik stipendije koja nosi ime nema~kog nobelovca Hajnriha Bela, boraviti u okolini Kelna, sa piscima iz Kine, [ri Lanke i Belorusije. Boravak }e iskoristiti i za povezivawe novosadskog sa kulturnim centrima Kelna i Berlina. Radmila Lotina

ILIJA BAKI], PISAC I NOVINAR

Me|u paralelnim stvarnostima ema jedne ve} bezbroj paralelnih stvarnosti, u~e nas Nauka i Umetnost (razlika me|u wima varqiva je i te{ko vidqiva). Svaki svet ima svoje kwige koje su, opet, svetovi u kojima ima kwiga. ^ovek jeste i svet i kwiga. Odre|ivawe najva`nijeg ili najboqeg pogre{no je i mawkavo po{to, kako to u~i i Hajzenbergov princip neodre|enosti, ako posmatrate ~esticu ne}ete videti talas i obrnuto. A realiteti ili opsene ili stvarnosti u kojima neke kwige nema, istovremeni su sa onima u kojoj ista postoji i {iri svoj uticaj kojim usmerava taj posebni, specijalni Univerzum. U mojim li~nim univerzumima,

stoga, biti{u (bez)brojne kwige-reperi; svaka otvara druga~ije vizure i horizonte koji se, potom, mada samosvojni, sklapaju u vi{edimenzionalni hologramski entitetobjekat (a svaki deli} nosi u sebi i sliku celine). Tako su se, u svoj logici, na Kafkin „Proces “ i „ Zamak “ nastavqale Borhesove „Ma{tarije“. „Rukopis na|en u Saragosi“ Potockog nastavio se u Xojsov „Uliks“ a potom na „Ubik“ Filipa Dika. Malarmeovo „Bacawe kocke“ i Lotreamonova „Moldororova pevawa“ vode Nadrealistima, Zenitistima, Novom nema~kom subjektivizmu i Signalistima. Anti~ka mitologija sre}e „Ajn{tajnovski presek“ Dilejnija i Zeleznijeva „Stvorewa svetlosti i tame“. „Zapisi iz mrtvog doma“ Dostojevskog rasprskavaju se u

Selbijevo „Posledwe skretawe za Bruklin“. “Don Kihot” i “Tristam [endi” idu ruku pod ruku sa O’Brajenovim „Tre}im policajcem“ koji sto-

KWI@EVNA BA[TINA

Prva srpska aritmetika rva srpska aritmetika „Novaja serpskaja aritmetika ili prostoje nastavlenije k hesapu“, koju je sa~inio u~eni somborski sudija Vasilije Damjanovi} (1735–1792), otisnuta je u {tampariji Dimitrija Teodosija u Veneciji 1767. godine. U woj se govori o pisawu i izgovarawu cifri, o brojevima, o merama i o nov~anim jedinicama, obja{weno je pet ra~unskih operacija, kao i pravilo trojno. Iako ova Aritmetika nije slu`ila kao uxbenik u {kolama ve} kao pomo} u svakodnevnoj trgova~koj praksi, ona ima veliki zna~aj za srpsku nauku i kulturu, jer je to prva matemati~ka kwiga napisana i {tampana na srpskom jeziku. Primerci te kwige postoje u Biblioteci

Matice srpske i obra|eni su u elektronskom katalogu ove ustanove.

ji „Na reci kod Dve ptice“. Vonegatova „Klanica pet“ prati Anxejevskog i wegova „Vrata raja“. „Ako jedne zimske no}i neki putnik“ Kalvina ikoga sretne bi}e to êstertonov „ôvek koji je bio ~etvrtak“ i to ba{ sred Simakovog „Grada“. „Gola} na urvini“ Strugackih mogao bi da ~uje Direnmatov „Nalog“ ili Pin~onovu „Objavu broja 49“ koju bi razglasila Skorsina „Zvona za Rankas“ i Silvin „Lope de Agire, princ slobode“. Bile bi to prave-pravcate „Stilske ve`be“ Kenoa, u „Tatarskoj pustiwi“ Bucatija na Lemovom „Solarisu“ ili sred Mekdonaldovog „Bespu}a“ odnosno Eliotove „Puste zemqe“ u kojoj je razigran nezaobilazni Gibsonov „Neuromanser“. I sve tako daqe i tako bliè do u - beskrajon singularnosti.

Najtraèniji naslovi u kwiàri “Solaris” 1.”Kao i sva ravnica”, Nenad ânak, Ju top agencija 2. “Porodi~ni bukvar”, Milica Novkovi}, autorsko izdawe 3. “Izgubqeni simbol”, Den Braun, “Solaris” 4. “Glasovi u vetru”, Grozdana Oluji}, SKZ 5. “Lovac na zmajeve”, Haled Hoseini, “Laguna” 6. “Lak na~in da prestanete da pu{ite”, Alen Kar,”Viva Partners” 7. “Doktor Aron”, Vuk Dra{kovi}, “Srpska re~” 8. “ûjte, Srbi”, Ar~ibald Rajs, “Partneon” 9. “Glad”, Mirjana Bobi}-Mojsilovi}, “Gane{a klub” 10. “Voda iz kamena”, Qiqana Habjanovi}-\urovi}, “Globosino”

NOVO IZ „DNEVNIKA” - NOVINE I ^ASOPISI

U istom krugu postojawa

denko Le{i}, univerzitetski profesor iz Sarajeva, objavio je nedavno svoj drugi roman - „Kwigu o Tari“, u novosadskom „Dnevniku” - novine i ~asopisi. Le{i} je poznat po kwigama iz oblasti nauke o kwièvnosti : „Poqa svijetla i tamna“, „Jezik i kwièvno djelo“, „Teorija drame kroz stoqe}a“, „Kwièvnost i wena istorija“, „Klasici avangarde“, „Teorija kwièvnosti“ (nedavno ponovo objavqena u Beogradu) i druge. U Londonu, u izbegli{tvu, Zdenko Le{i} napisao je prvi roman- „Sarajevski tabloid“ u kojem je u fikciju pretvarao svoje traumatsko iskustvo iz opsednutog Sarajeva. ¦Kasnije, u Seulu, gde je proveo tri godine, rade}i kao profesor na Univerzitetu za strane studije, nastao je roman „Kwiga o Tari“, u kojem je opisao disocijaciju vlastitog tragi~nog iskustva nakon sarajevske ratne drame. Na osnovu, novog, dalekoisto~nog, budisti~kog doìvqaja sveta ispitivao je mogu}nost savladavawa traume rata, ali i mogu}nosti romana da do izraàja dovede ta nova saznawa. Roman zapo~iwe pri~om o strepwi pred „slobodnim“ vremenom u kome bi se autor morao, najzad, suo~iti sa proteklim godinama. Iznalaze}i stalno nove obaveze, on izbegava takvu takvu mogu}nost, i ve{tinom dobrog pripoveda~a, ~itaoca zavodi u la`nu igru navodne potrage za glavnim junakom romana. Mogu}i junaci dobijaju svoj „usputni“ boravak u kwizi, a pravi se samo naslu}uju i postepeno naziru. Ne nalaze}i svoj mir, a po nagovoru korejskog profesora Kima, autor, u tom praznom vremenu, odlazi u budisti~ki manastir. Da li je to mesto gde se moè zaboraviti pro{lost? I da li „junak“, zapravo, èli da je zaboravi ili potisne, ili da se,

Najlep{e svetske kwiàre me{tene u nekada{wim crkvama ili pozori{tima, kwiàre ~iji enterijer posetiocima oduzima dah nalaze se {irom sveta: od Los An|elesa, preko Buenos Ajresa do Glazgova, najlep{e kwiàre na svetu mame qubiteqe kwige da zabavu i uto~i{te potraè me|u wihovim slavnim zidovima. Evo spiska : Boekhandel Selexyz Dominicanen u Mastrihtu: boìji hram pretvoren u hram kwige. Donedavno, dominikanska crkva stara osam vekova kori{}ena je kao stovari{te bicikala, ali su je holandske arhitekte Merks i @iro rekonstrukcijom pretvorile u jednu od najlep{ih svetskih kwiàra. El Alteneo u Buenos Ajresu: nekada{we pozori{te pretvoreno je u kwiàru, zadràvaju}i grandioznost, vitraè, oslikani plafon, ornamente, kao i balkone. Udobne foteqe raspore|ene su svuda po kwiàri, a weni spratovi kriju tematsku bibliote~ku podelu. Livraria Lello u Portu: biv{i bioskop postao je kwiàra jo{ krajem devetnaestog veka, a glavne karakteristike ovog

mesta su predivno stepeni{te, stakleni vitra`ni krov i naravno, mnogo, mnogo kwiga. Borders u Glazgovu: zgradu u kojoj se nalazi ova kwiàra projektovao je Ar~ibald Eliot 1827. godine za Rojal banku, a kwiàra se u wu uselila po~etkom milenijuma. Poznata je po tome {to weni ~itaoci imaju obi~aj da u kwigama uìvaju sede}i na stepenicama, {to je postalo turisti~ki mamac. Naàlost, unutra{wost kwiàre ni izbliza nije tako veli~anstvena kao spoqa{wost. Posada u Briselu: sme{tena u draàsnoj staoj ku}i u blizini crkve svete Magdalene u Briselu, ova kwiàra je ~uvena po enterijeru, kao i po kolekciji novih i polovnih kwiga o umetnosti. Osim toga, ima zavidnu kolekciju izlo`benih kataloga, koja datira od po~etka pro{log veka. El Péndulo u Meksiku: poseta ogranku “Pendula” u Meksiko Sitiju ve} dugo je poznata kao jedan od na~ina da se pobedi vru}ina u najve}em gradu na svetu. Wena otvorena arhitektura, koja ukqu~uje i nekoliko drveta, pravi je mamac za qubi-

najzad suo~i sa wom? „Ja nisam bio u prilici da ispratim svoju bra}u. I s jednim i s drugim rastao sam se samo u mislima“, zapisao je Zdenko Le{i} na stranicama “Kwige o Tari”. I ta svest koja se se}a, preuzima ulogu glavnog junaka.

U budisti~kom hramu dolazi do spoznaje da ~ovek, kada izgubi ose}aj za pro{lost, kao da `ivot zapo~iwe izpo~etka. I ta igra zaborava i potiskivawa se}awa, kulminira u ti{ini i brdima me|u budistima. „Osje}ao sam se lak i bezbri`an, kao preporo|en“, samo je slika trenutnog privida, jer pri kraju romana ponovo se javqa pitawe glavnog junaka: „S vremena na vrijeme, obi~no sasvim neo~ekivano, kao iznenadna bol u prsima, upozoravao me da se jo{ uvijek nalazim u istom krugu postojawa.“Godine rata, Sarajeva, izbegli{tva, bra}e, nove sredine, samo su neke od tema u ovom dobro napisanom ,izuzetnom romanu. R. Giki}-Petrovi}

O[E ] T NE

teqe literature koji èle da vrela popodneva provedu daleko od vru}ine i vreve. Keibunsya u Kjotu: ako volite kwiàre, ~ak i ako ne umete da iz wihovih kwiga pro~itate ni slovce, ova kwiàra bi}e na vrhu va{e liste. Neki kaù da je za lepotu ovog prostora krivo osvetqewe, neki se kunu u male galerije, utisnute me|u police, ali svi se slaù da uzvi{enu atmosferu koju ima ova kwiàra malo koje mesto moè da nadma{i. Hatchards u Londonu: iako je kwiàra Kembrix univerziteta tehni~ki najstarija u Britaniji, ova kwiàra na Pikadiliju, koja posluje od 1797, sigurno je najaristokratskija. Ne samo zbog kraqevskih garancija koje poseduje, {to zna~i da kwigama snabdeva kraqicu i wenu porodicu, ve} zbog toga {to moè da se pohvali da su weni redovni posetioci bili Dizraeli, Vajld i Bajron. Otmeno, nema {ta.

KULTURA

DNEVNIK PETI MEMORIJAL „ISIDOR BAJI]”

Zadràn novi stil svirawa klavira Upravo zavr{en peti Memorijal „Isidor Baji}“ pokazao je ne samo da na pijanisti~kim konkursima u~estvuju sve mla|i kandidati, nego i da se zadrào ve} poodavno prisutan novi stil svirawa klavira, najzad i da je ostvaren vi{e no zadovoqavaju}i kvalitet muzicirawa kao rezultat visokog nivoa klavirske pedagogije i studioznog rada sa zapaènim, ~ak i posebnim talentima. Organizatori takmi~ewa mogu biti zadovoqni broj-

zetno pripremqen i priqe`an mladi dirigent Radu Popa. Zanimqivo je da su se pijanisti odlu~ili za izvanredno te{ke klavirske koncerte Bramsa i Rahmawinova. Upravo wihov simfonijski karakter, koji podrazumeva duboku pro`etost klavirske i orkestarske partije, ali i izraziti romanti~arski nemir, u~inili su da nas ve} prvi pijanista, Rus Iqa Lekanov iznenadi i uzbudi zrelom, sofisticiranom interpretacijom. Izvode}i soli-

Nastup mladog tajlandskog pijaniste Puma Proma{ara

nom publikom na svim etapama i kategorijama nadmetawa privu~enom raznovrsno{}u mladih izvo|a~a, ali i veoma zahtevnim programima. Razume se da je za profesionalne muzi~are, kao i za stalne posetioce koncerata, najzanimqivija bila najstarija, Ce kategorija Memorijala, jer upravo ovde do izraàja dolaze ne samo znawe, darovitost i spremnost, nego i psihofizi~ke sposobnosti i ume}e odràvawa konstantne forme kroz sve faze ogledawa. Stoga je na kraju sumirano, a verujemo da tako misli i ìri, ukupno sagledavawe takmi~ara ne samo u klavirskom koncertu u finalu, nego i u klavirskom kvintetu u polufinalu, te solisti~kim resitalima u prvoj i drugoj etapi. Trojicu finalista pratio je odli~an orkestar Temi{varske filharmonije „Banat“ i za saradwu izu-

sti~ku deonicu Prvog koncerta za klavir i orkestar u de-molu Johanesa Bramsa, akcenat je stavio na neuhvatqivu fluidnost lirsko-meditativnog, severwa~ki melanholi~nog raspolo`ewa i do kraja ispevanog tona u {iroko razvijanim, poeti~nim melodijama. Ne odnose}i se prema orkestru rivalski, ve} kao wegov ravnopravni partner i deo, Lekanov je muzikalnim dinami~kim nijansirawem plenio i u re~ito izvajanom drugom stavu, lepo ostvarenih lirskih dijaloga s drvenim duva~kim instrumentima, koji su mu „pomogli“ i u uzbudqivom uspiwawu ka jasno artikulisanoj prvoj temi finala. Ako je ovo introvertno i emotivno tuma~ewe, na kraju tre}eplasiranog Lekanova, povremeno delovalo i pomalo razvu~eno, onda je wegov sunarodnik, drugoplasirani Konstantin Lap{in, u

Tre}em klavirskom koncertu u de-molu Sergeja Rahmawinova, za mnoge ukuse doneo ve}i protok i razmenu energije, jarkiji temperament i sna`niji ose}aj „puwewa“ i „pra`wewa“, pa time i vi{e spoqa{weg sjaja i ja~eg dejstva na publiku. Upe~atqivo iznijansiran, tamno sonorni guda~ki uvod u varijacije na lirsku temu u drugom stavu, bio je podsticaj za zanimqiva filigranska ukra{avawa i gotovo miluju}im klavirskim zvukom osen~ene lirske oaze i rahmawinovqevski bolne {irine, a finalni, u velikoj zajedni~koj gradaciji, briqantno doneo asocijacije na prethodno izloène ideje. Troipo~asovno zavr{no takmi~arsko ve~e kulminiralo je jo{ jednim predstavqawem Bramsovog Prvog klavirskog koncerta u demolu, ~ija je maestralna, istovremeno i zloslutna, s obespokojavaju}im trilerima ispuwena orkestarska introdukcija, zapo~ela jo{ jedno izvo|ewe ovog, tragi~nim prizvucima obeleènog dela. U punoj rasko{i retkog muzi~kog dara, ostvario ga je tajlandski, tek 20. godi{wi umetnik, Pum Proma{ar, laureat takmi~ewa. Sviraju}i u spoju kontrolisane slobode i velike ekspresivnosti, oblo zaokruènih fraza i „{openovskim“ zvukom raspevanih ukrasa, dubqim urawawem u klavijaturu i s ve}im dinami~kim rasponom i kontrastima no Lekanov, pro~i{}eno u stilu i izrazu, potvrdio je da je prva nagrada i zvawe laureata celog takmi~ewa do{la u prave ruke. Na{ utisak o interpretativnim sposobnostima izuzetno usredsre|enog i podsticajnog, pravog profesionalnog orkestra Temi{varske filharmonije, ~ije su deonice ~vrsto isprepletene sa klavirom u oba izvo|ena dela, ali i pune pa`qivo ostvarenih solisti~kih istupa ( naro~ito izvanrednih horni), ostao je do kraja izuzetno pozitivan. Razume se i o dirigentu koji je umeo da muzikalno „di{e“ sa solistima, otkriv{i u svakom od trojice pojedina~ne osobenosti i znala~ki im pruì odgovaraju}u podr{ku i pouzdawe. Marija Adamov

U STERIJINOM POZORJU PREDSTAVQEN NOVI BROJ „SCENE”

Novo pozori{te i mladi rediteqi Na novo pozori{te Srbije i mlade rediteqe koji ga stvaraju, pa`wu skre}e novi broj (4 za 2009. godinu) ~asopisa za pozori{nu umetnost "Scena", koji je predstavqen prekju~e u Sterijinom pozorju. Mladi rediteqi u

O toj temi, odnosno o mladim rediteqima Kseniji Krnajski, Nikoli Zavi{i}u, Ani Tomovi}, An|elki Nikoli}, Bojanu \or|evu, Milo{u Loli}u i Vlatku Ili}u, u novom broju "Scene" govori Dejan Mija~, kao

O Jovanovi}evoj dramatici i pozori{tu pi{e Toma` Topori{i~, u povodu sedamdesetogodi{wice wegovog `ivota. Pored ostalog, Darinka Nikoli} ukazala je i na novu rubriku "Bele{ke o pozori{noj

petak19.mart2010.

SUSRET SA STVARAOCEM @ELIMIROM @ILNIKOM

I bele`ewe i provocirawe istorije Rediteq i scenarista @elimir @ilnik kao veteran, ali i te kako aktuelni i bitan ~inilac na{eg i evropskog filma, ujedno je, po nepresu{noj inspiraciji, kriti~kom anga`manu, energiji, modernom umetni~kom

je preksino}, u Art bioskopu “Vojvodina”, u okviru ve~eri “Susret sa stvaraocem” posve}enoj @ilniku i wegovom delu. Uz inserte dokumentarnih ostvarewa: “Lipawska gibawa”, “Do jaja”, igranog “Tako se kalio

Foto: N. Stojanovi}

senzibilitetu i dometima svojih radova, jedan od najmla|ih i najzanimqivijih filmskih autora sa ovih prostora, re~eno

~elik” i dokumentarno-igranih “Stara ma{ina” , “Kenedi se vra}a ku}i” i najnovijeg “Stara {kola kapitalizma”, pored sa-

mog autora, o wegovom opusu govorili su urednik filmskig programa TV Vojvodina Trifu Doru, urednik filmskog programa Kulturnog centra Novog Sada \or|e Ka}anski, predsednik Udruèwa filmskih i televizijskih radnika Vojvodine Sr|an Ili} i novinar i filmski kriti~ar na{eg lista Vladimir Crwanski. Ovom prilikom @ilnik je, ‘ivo se prise}aju}i doga|aja koji su inicirali i pratili snimawa pojedinih filmova, podsetio da su pokretne slike nezamewive u dokumentovawu pro{lih vremena i istorijskih doga|aja, u tome prevazilaze}i medije ~esto podre|ene dnevnoj politici i kratkoro~im interesima. Kako se jo{ ~ulo u izlagawima na ovoj ve~eri, @ilnikovi filmovi svojim anga`manom i specifi~nom estetikom ne samo da su beleìli istoriju nego su je i provocirali, otkrivaju}i nove prostore i postavqaju}i nove standarde u odnosu dru{tva, politike i umetnosti. "Susret sa stvaraocem” organizovali su Vojvo|anski klub, Udruèwe filmskih i TV radnika Vojvodine i Kulturni centar Novog Sada.

OTVARA SE NEOBI^NA IZLO@BA MILO[A VUJANOVI]A U MSUV

Magnetne silnice kao crteì Tehnikom koja je pravi kuriju?’... Ve} tridesetak godina se pratimo razvoj ideje..." Dr Staozitet i mogla bi se nazvati za dela koja su predstavqana u ni{a Dautovi}, autor drugog svetskom praizvedbom, novomuzejima i galerijama ne poteksta za izlo`bu "Magnetno sadski umetnik Milo{ Vujanostavqa pitawe ’Je li to zaista poqe crteà", smatra da su kod vi} kreirao je seriju crteà umetnost ili je to samo neka nas veoma retki poku{aji da se koja }e od ve~eras biti pred puslu~ajnost koju magnet pravi sa spoje nauka i umetnost, iako je blikom Muzeja savremene umetnosti Vojvodine. "Magnetno poqe crteà" je naziv iz kojeg se da naslutiti, ali nikako i pretpostaviti da je ova nova vrsta "grafike" delo magnetizma, odnosno wegovih silnica i metalnih opiqaka, koje je medijatizovao umetnik u forme crteà. Koncept postavke je interaktivan, pa }e posetioci na najboqi mogu}i na~in iskustveno - shvatiti o kakvom procesu je re~. - Slike sam stvarao tako {to sam preko stalnih magneta i metalnih tela, uglavnom kugli, navla~io platna i zasipao ih metalnim opiqcima. Izlo`bu ~ine tri interaktiv- Autor s jednim od radova na segmenta namewena publici - kugla, sto i tri TV ekrana na kojem se vide magnetTenk u {etwi gradom ne silnice. Spremio sam i video klipove sa procesom rada, Izlo`bu "Magnetno poqe crteà" Milo{a Vujanovi}a u oboga}ene nekim prirodnim MSUV prati i jedna fama. Udruèwe gra|ana "Evropska ravniilustracijama kao {to je poca" (nepoznato registru gra|anskih incijativa) tvrdi da je larna svetlost - objasnio je Vuumetnik koriste}i magnete jedne februarske no}i pokrenuo janovi} na ju~era{woj konfetenk koji se nalazi u neposrednoj blizini muzeja i "provezao ga renciji za novinare. kroz najuì centar", dok su ptice padale mrtve, a automobili Za izlo`bu autora koji inaostajali u kvaru. Da li je ovo samo {ala, ili atak na umetnika i ~e predaje na Akademiji umetMSUV, ostaje da se vidi. nosti u Novom Sadu, kustos je direktor MSUV @ivko Grozdani}. On se u tekstu o izlometalnim opiqcima i na taj nasvet odavno prevazi{ao trodi`bi zapitao o kakvom je delu ~in izigrava umetnost?’... menzionalnu postavku stvari. re~, traè}i odgovor u postmoUmetnik Milo{ Vujanovi} nam Otud Milo{ Vujanovi} smatra dernizmu: sugeri{e da emotivna svojstva da je tehnika koju je koristio za "U nekim teorijama postmoprethodne, modernisti~ke izlo`bu u MSUV - tehnika koderne uvek se postavqa pitawe umetnosti u kojima se crte` jom se saop{tava ili podsti~e ’[ta predstavqa ovo delo?’ koristio kao osnovni episterazmi{qawe. ili ’Za{to je izloèno u muzemolo{ki alat, zaboravimo i da I. Buri}

22. NEVENOV FESTIVAL DECE PESNIKA U SAVINOM SELU

Smotra darovitih

Svetislav Jovanov, Darinka Nikoli} i Milivoje Mla|enovi} na promociji „Scene”

Srbiji su se zapravo sukcesivno pojavqivali i dugo nije dolazilo do kriti~ne mase da bi moglo da se govori o smeni generacija, kako je primetila glavna i odgovorna urednica ovog ~asopisa Darinka Nikoli}, ali sada je do{lo vreme kada se to mo`e konstatovati i u "Sceni"su se usudili i da to ka`u i kroz objavqene tekstove.

i Gor~in Stojanovi} i Awa Su{a, koji su, po re~ima Darinke Nikoli}, scene svojih pozori{ta otvorili mladim qudima. Stranice u novom broju "Scene" posve}ene su i reditequ Du{anu Jovanovi}u, jednom od kqu~nih rediteqa Sterijinog pozorja, ili, kako je podsetila Darinka Nikoli}, tada{wih Jugoslovenskih pozori{nih igara.

Foto: B. Lu~i}

sezoni 1900-2000" iz pera Svetislava Jovanova, koji je tako|e najavio nove rubrike u narednom broju. I one }e biti okrenute teatrolo{kim istra`ivawima, kao tekstovi Ane Tasi}, Nikite Milivojevi}a i Toma`a Topori{i~a u ovom novom, po re~ima Jovanova rediteqski orijentisanom broju "Scene". N. Pej~i}

Od 15. do 17. maja u Savinom Selu odrà}e se 22. me|unarodni Nevenov festival dece pesnika, jedna od najve}ih manifestacija u na{oj zemqi koja okupqa darovitu decu pesnike, poetske i prozne stvaraoce, prosvetne radnike i sve one koji rade sa decom i za decu. Na Festival je tokom protekle dve decenije stiglo vi{e desetina hiqada radova, od kojih su ~lanovi stru~nog ìrija i Organizacionog odbora objavili 20 antologija sa radovima darovite dece, odràli niz savetovawa, izlo`bi, muzi~ko-scenskih priredbi i druèwa sa u~enicima osnovnih {kola, sve u slavu poezije i lepe pisane re~i. Najboqe me|u najboqima kao i wihove mentore i ove godine na

zavr{nim sve~anostima u O[ "Branko Radi~evi}" u Savinom Selu o~ekuje pregr{t lepih i vrednih nagrada, a unikatna plaketa lista za decu "Neven" i Plaketa "Nikola Puti}" bi}e uru~ene detetu koje je napisalo najboqu pesmu, odnosno kratku lirsku pri~u. Tako|e, oni }e krajem godine mo}i da konkuri{u za neku od nagrada koju dodequje Pokrajinski sekretarijat za sport i omaldinu namewenu darovitoj deci. U~enici osnovnih {kola mogu do 11. aprila pojedina~no ili kolektivno da po{aqu svoje radove napisane na slobodnu temu na adresu: Nevenov festival dece pesnika, 21467 Savino Selo, po{tanskih fah 17.

SVET

petak19.mart2010.

PRIPREMA NOVOG DOKUMENTA O OGRANI^EWU STRATE[KOG OFANZIVNOG NAORU@AWA

Rusija i SAD bli`e novom sporazumu

MOSKVA: Na pregovorima Rusije i SAD, o pripremi novog sporazuma o ograni~ewu strate{kog ofanzivnog naoruàwa, postignut je “veoma dobar napredak”, izjavila je ameri~ki dràvni sekretar Hilari Klinton. Ona je, ipak, rekla da ne moè da prognozira kada }e priprema sporazuma biti zavr{ena. Klintonova je doputovala u glavni grad Rusije gde }e, kako je najavqeno, razgovarati sa ministrom inostranih poslova Sergejom Lavrovom i u~estvovati na sutra{wem susretu “bliskoisto~ne ~etvorke” (SAD, Rusija, Evropska unija i UN), prenela je agencija AP. Glavna pa`wa razgovora Lavrova i Klintonove bi}e posve}ena pripremi novog sporazuma o ogra-

ni~ewu naoruàwa, koji treba da zameni prethodni START-1, istekao 5. decembra pro{le godine. Na dnevnom redu razgovora su i iransko nuklearno naoruàwe i bliskoisto~no pitawe. U Moskvi boravi i generalni sekretar UN Ban Ki-mun. On je, na susretu sa Lavrovom, rekao da svetska organizacija sa optimizmom gleda na rad Rusije i SAD na novom sporazumu. U subotwem telefonskom razgovoru Dmitrija Medvedeva i Baraka Obame, izraèno je zadovoqstvo visokim stepenom usagla{enosti glavnih odredbi nacrta sporazuma. Lideri dve zemqe su istakli da “sada moè da se govori o konkretnim datumima predaje nacrta sporazuma na potpisivawe {efovima dràva”.

Hilari Klinton i Sergej Lavrov

Putin: Rusija pu{ta u rad reaktor u iranskoj centrali Bu{er VOLGODONSK: Rusija }e sredinom godine pustiti u pogon nuklearni reaktor u atomskoj centrali Bu{er u Iranu, izjavio je premijer Rusije Vladimir Putin. “Nastavqamo rad na razvoju energetskih kapaciteta i kod ku}e i u inostranstvu”, rekao je Putin na sastanku pove}enom nuklearnoj energiji u ju`nom ruskom gradu Volgodonsku i dodao da je pu{tawe u rad prvog reaktora u elektrani Bu{er planirano za dolaze}e leto. Rusija je sa Iranom sklopila dogovor o izgradwi pomenutog reaktora snage 1.000 megavata jo{ pre 15 godina, ali je projekat, vredan milijardu dolara, vi{e puta odlagan, {to su brojne diplomate videle kao `equ Moskve da izvo|ewe radova ko-

Vladimir Putin

risti kao jedno od sredstava u diplomatskim odnosima sa Teheranom, podsetio je Rojters. Izgradwa atomske centrale, prve u Iranu, bila je svojevremno izvor neslagawa Rusije i Zapada, koji sumwi~i Teheran za izgradwu nuklearnog oru`ja. Tokom posledwih godina SAD su smawile pritisak i Va{ington sada tvrdi da bi atomska elektrana smawila potrebe Irana da oboga}uje uranijum u sopstvenoj reìji. Moskva tvrdi da je re~ o civilnoj elektrani i da ne moè sluìti za proizvodwu nuklearnog oru`ja, budu}i da je pod nadzorom Me|unarodne agencije za atomsku energiju. Iran je, prema sporazumu, obavezan da sve potro{ene gorivne {ipke vrati u Rusiju. (Tanjug)

GR^KA TRAGA ZA FORMULOM IZLASKA IZ TE[KE FINANSIJSKE KRIZE

Ako ne da EU, da}e MMF ATINA, BERLIN: Gr~ka bi mogla da zatraì pomo} MMF-a kako bi prevazi{la ekonomsku krizu ukoliko joj EU slede}e nedeqe ne obezbedi “jasnu pomo}”, saop{tila je vlada u Atini. Portparol vlade Georg Petalotis rekao je da }e predstoje}i samit EU 25. i 26. marta, na kojem }e zemqe ~lanice poku{ati da prona|u re{ewe za Gr~ku i pomognu joj da iza|e iz te{ke finansijske krize, biti od odlu~uju}e va`nosti. “Verujem da }e samit jasno pokazati da li evropski partneri èle da podrè jednu zemqu... ili }emo morati da potraìmo neko drugo re{ewe”, kazao je on. “Ulaèmo velike

napore da postignemo na{e ciqeve kako bismo obezbedili jasnu podr{ku EU i da ne bismo morali da se obratimo MMF-u, ali ako uslovi za zajam... ne budu onakvi kakve o~ekujemo, (pomo} MMF-a) mogu}nost je kojoj sigurno mo`emo da se okrenemo”, objasnio je portparol. Nijedna ~lanica Evropske unije ranije se nije obratila MMF-u za pomo}. Ministri finansija evrozone obe}ali su da }e pomo}i Gr~koj, ali do sada nisu usaglasili ta~ne detaqe pomo}i ili iznose koje su spremni da izdvoje. Merkelova za izbacivawe iz evrozone Nema~ka kancelarka Angela Merkel rekla je da bi 16

Angela Merkel

nacija evrozone trebalo da razmotre mogu}nost izbacivawa zemqe koja kr{i zajedni~ka fiskalna pravila u evrozoni. Ta opcija bi trebalo da bude posledwe sredstvo, rekla je Merkelova i ocenila da se zemqe evrozone suo~avaju sa najve}im izazovom do sada, kada je re~ o problemima Gr~ke i wenih dugova. Ni jedna zemqa ne bi trebalo da bude prepu{tena samoj sebi, rekla je Merkelova u nema~kom parlamentu. Kancelarka je dodala da podr{ka Gr~koj nije pravi odgovor ve} ga{ewe po`ara i naglasila da problem treba “sase}i u korenu”, prenosi Radio Slobodna Evropa. (FoNet, Beta)

DNEVNIK

UJEDIWENE NACIJE

Bogate zemqe izneverile siroma{ne WUJORK: U objavqenom izve{taju generalnog sekretara UN Ban Ki-muna navedeno je da bogate zemqe nisu odràle svoja obe}awa da }e pomo}i siroma{nim i da moraju da prikupe dodatnih 35 milijardi dolara godi{we, po~ev od ove godine, kako bi se ispunili ciqevi UN u borbi sa siroma{tvom do 2015. Ki-mun dodaje da je umereni optimista da postavqeni ciqevi mogu biti ostvareni, ali samo ukoliko razvijene zemqe odrè svoje obe}awe, a wihovi lideri pokaù politi~ku voqu da ostvare takozvane Milenijumske ciqeve. Ti ciqevi podrazumevaju da broj siroma{nih u svetu do 2015. godine bude prepolovqen, da se obezbedi osnovno obrazovawe svoj deci, zaustavi {irewe HIV-a i za polovinu smawi broj qudi koji nemaju pristup pija}oj vodi. Prema izve{taju, samo za pomo} Africi bi}e ove godine potrebno dodatnih 20 milijardi dolara. “Ukoliko obe}awa ne budu ostvarena, siroma{ni }e patiti, a veliki broj qudi }e umreti”, navodi se u izve{taju.

Ban Ki-mun

Ban Ki-mun poziva sve svetske lidera da do|u na samit UN koji }e se odr`ati od 20. do 22. septembra, gde }e se razmotriti {ta je sve potrebno uraditi u narednom periodu kako bi se postavqeni ciqevi ostvarili. Generalni sekretar UN navodi da su ipak postignuti odre|eni rezultati. Kao primer navodi zna~ajno smawewe broja umrlih od velikih bogiwa u podsaharskoj Africi izme|u 1999. i 2004. godine, kao i ubrzawe uvo|ewa osnovnog obrazovawa za decu u tom regionu.

SUDAN

Mirovni sporazum s pobuwenicima DOHA: Sudanska vlada potpisala je ju~e u Dohi predlog mirovnog sporazuma s mawom pobuweni~kom grupom iz Darfura, dok pregovori Kartuma s vode}om pobuweni~kom grupom u toj zemqi za sada stoje u mestu. Sporazum o prestanku vatre i predlog mirovnog sporazuma potpisali su savetnik sudanskog predsednika Omara elBe{ira i vo|a Oslobodila~kog pokreta za pravdu El-Tijani ElSisi. “Ovo je va`an korak u naporima za uspostavqawe mira u Darfuru”, ocenio je na ceremoniji potpisivawa sporazuma sudanski pot-

predsednik Ali Osman Taha. Vlada u Kartumu je pre tri nedeqe sklopila va`an dogovor s vode}om pobuweni~kom grupom Pokret za pravdu i jednakost, koji je predvi|ao prestanak vatre i kona~ni mirovni sporazum do 15. marta, ali dve strane do sada nisu potpisale taj sporazum. Taj dogovor pozdravila je i me|unarodna zajednica ocewuju}i ga veoma va`nim za uspostavqawe mira u Darfuru. Druga velika pobuweni~ka grupa Oslobodila~ka vojska Sudana odbija da se prikqu~i pregovorima za postizawe mira. (Beta-AP)

FRANCUSKA

Sarkozi }e goniti ~lanove ETA

PARIZ: Francuski predsednik Nikola Sarkozi obe}ao je ju~e da }e goniti grupu pripadnika baskijske separatisti~ke grupe ETA, okrivqenih za ubistvo francuskog policajca u okolini Pariza. Obra}aju}i se pripadnicima francuske policije, Sarkozi je izjavio da }e ova grupa biti “gowena i veoma strogo ka`wena”. “Jedan od ~lanova ove bande ubica se nalazi u pritvoru i posedujemo dovoqno precizne informacije uz pomo} kojih }emo prona}i wegove sau~esnike”, rekao je Sarkozi.

Policajac @an-Ser` Neren (52) ubijen je utorak u predgra|u Pariza kada je wegova patrola presrela vozilo koje se velikom brzinom udaqavalo sa mesta kra|e kola, podse}a Rojters. [panac, za koga se veruje da je ~lan ETA, uhap{en je na licu mesta, a policija je u potrazi za preostalim ~lanovima grupe ume{ane u ovu pucwavu. Neren je prvi francuski policajac koga je ubila ETA, koja je pod sve ve}im pritiskom nakon serije hap{ewa va`nih vo|a u [paniji i Francuskoj. (Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI REYEP TAJIP ERDOGAN Premijer Turske Rexep Tajip Erdogan na{ao se ju~e na udaru o{trih kritika turske javnosti posle izjave da bi Jermeni koji ilegalno borave u toj zemqi mogli biti deportovani. “Ako bude neophodno, mogao bih da budem prinu|en da im ka`em da se vrate u wihovu zemqu. To nisu moji sugra|ani... Nemam obavezu da ih gledam ovde”, rekao je Erdogan .

HENK AZARIJA Glumac Henk Azarija dava}e glas Gargamelu a peva~ica Kejti Peri [trumpfeti u novom filmu o malim plavim stvorewima. Film “[trumpfovi” govori o `ivotu bra~nog para koji ~eka dete i ~iji se `ivot mewa iz korena kada upozna [trumpfove. Snimawe filma koji je me{avina igranih scena i kompjuterske animacije po~e}e u aprilu u Wujorku. Film }e sti}i u bioskope idu}e godine.

TOM ÂPLIN Peva~ engleske grupe “Kin” Tom âplin izjavio je da mu je bavqewe golfom pomoglo da prevazi|e probleme sa drogom i pi}em. Kada je Alis Kuper èleo da ostavi pi}e rekao je: ‘[ta }u da radim ako ne smem da pijem?’, pa je po~eo da igra golf i postao je potpuno opsednut wime - a to isto se i meni dogodilo”, ispri~ao je âplin.

Osu|eni kradqivci natpisa iz Au{vica VAR[AVA: Sud u Krakovu osudio je na kazne od godinu i po do dve i po godine zatvora trojicu kriminalaca koji su 18. decembra pro{le godine, po naruxbini iz [vedske, ukrali tablu sa napisom “Rad osloba|a” (Arbeit maht frei) sa glavne kapije biv{eg nacisti~kog logora Au{vic. Bra}a Radoslav i Luka{ M. i Pavel S. priznali su tokom istrage policiji da su krivi i zatra`ili da sud izrekne presudu bez redovnog postupka, te naveli da je prihvataju. Pored kazni zatvora svaki od wih plati}e i nov~anu kaznu od 2.500 evra. Policija je zbog kra|e velikog metalnog natpisa “Rad Deo natpisa „Arbeit macht frei” osloba|a” sa kapije logora uhapsila 20. de- vi~no delo kra|e nacionalnog kulturnog blacembra petoricu Poqaka. ga neprocewive istorijske vrednosti, tek ~ePored te trojice osu|enih i jo{ jednog sit- ka a Poqska je zatra`ila od [vedske da joj nog kriminalca i jednog preduzetnika sa se- izru~i Hegstrema. vera Poqske preko koga je, prema saznawima [ve|anina su kao naru~ioca kra|e natpisa policije, kra|u naru~io [ve|anin Anders “Rad osloba|a” prepoznala dvojica Poqaka Hegstrem, biv{i vo|a jedne {vedske neonaci- osumwi~enih za kra|u. Blizu wihovih ku}a, sti~ke grupe. Dvojicu Poqaka su|ewe za kri- na drugom kraju zemqe, na severu Poqske, po-

licija je samo tri dana posle kra|e na{la natpis prese~en na tri dela i zakopan u {umi, sa namerom da tu sa~eka pogodan trenutak za {verc u [vedsku. [vedski sud je 11. marta odlu~io da izru~i Poqskoj Hegstrema koga poqski organi gone kao organizatora kra|e u Au{vicu, ali Hegstremov advokat je najavio àlbu. Hegstrem je izrazio sumwu da bi mu pred poqskim sudovima bilo garantovano pravo na pravedan proces, a {vedskim medijima se poàlio da je bio samo posrednik i da je pomogao poqskoj policiji da tablu tako brzo na|e. Poqska policija je to kategori~no demantovala. U slu~aj je prema pisawu {vedskih medija upleten i tajanstveni gastarbajter iz biv{e Jugoslavije, kome se zna samo ime, Vladimir Z. On je navodno bio veza Hegstrema i poqskih kriminalaca, ali o wegovoj ume{tanosti nema do sada nikakvih zvani~nih informacija, a Poqska nije traìla wegovo izru~ewe.

BALKAN

DNEVNIK

IVO JOSIPOVI] O PREDLOGU MA\ARSKOG PREDSEDNIKA LASLA [OQOMA

Beograd i Zagreb bez posrednika ZAGREB: Predlog ma|arskog predsednika Lasla [oqoma za odràvawe trojnog sastanka predsednika Hrvatske, Srbije i Ma|arske je ponuda i inicijativa, a ne posredovawe u odnosima izme|u Zagreba i Beograda, izjavio je hrvatski predsednik Ivo Josipovi}. Gostuju}i u Dnevniku Hrvatske televizije, Josipovi} je preksino} izjavio da jo{ nema kona~ne potvrde da }e predsednik Srbije Boris Tadi} u~estvovati na najavqenom sastanku {efova dràva i vlada balkanskih zemaqa u subotu, 20. marta, na Brdu kod Krawa u Sloveniji. Taj sastanak Josipovi} je ocenio vrlo vrednom inicijativom premijerke Jadranke Kosor i slovena~kog premijera Boruta Pahora, isti~u}i da bi bilo dobro da se on odrì i da bude no-

Ivo Josipovi}

vi po~etak u odnosima u jugoisto~noj Europi. Na pitawe da li se taj sastanak odr`ava u smislu da EU Hrvatsku vi{e voli da vidi u balkanskom savezu, nego u svom dvori{tu, Josipo-

vi} je odgovorio da to nije ta~no, jer je Hrvatska na evropskom putu, u dogledno }e vreme u}i u EU. I Hrvatskoj i celoj Evropi ciq je da ceo region bude re-

gion stabilnosti i mira. „To podrazumeva napredak i ulazak svih susednih zemaqa sutra u EU i, ako to budu `elele, i u NATO“, rekao je Josipovi}. On je naglasio da je glavni ciq wegove prve spoqnopoliti~ke turneje u kojoj je posetio Sloveniju, Austriju i Ma|arsku, bilo ja~awe evropskih pozicija Hrvatske. Josipovi} je rekao da mu najvi{i slovena~ki zvani~nici nisu prigovorili zbog protivqewa Arbitra`nom sporazumu o re{ewu grani~nog spora izme|u Hrvatske i Slovenije i da smatra da je to dobar primer kompromisa. On je naglasio i da }e svako ko je legalista po{tovati taj sporazum, pa }e ga po{tovati i on, dodaju}i da je to prepoznato i u Qubqani.

CRNA GORA

[inavatra kao crnogorski dr`avqanin {eta Budvom PODGORICA: [ef crnogorske diplomatije Milan Ro}en potvrdio je da je tajlandska vlada upozorila Ministarstvo inostranih poslova Crne Gore da „ima indicija“ da bi biv{i premijer te zemqe Taksin [inavatra, iz neke tre}e zemqe, mogao da uti~e na podizawe tenzija na Tajlandu. Ro}en je novinarima u parlamentu kazao da Crna Gora „ne bi dozvolila nikome“ da sa wene teritiorije radi protiv interesa bilo koje dr`ave. „Pripremili smo odgovor i odgovori}emo da ~ak i kada bi bilo

ko poku{ao, ne samo gospodin [inavatra, da sa teritorije Crne Gore radi protiv interesa bilo koje druge zemqe, nadle`ni dr`avni organi Crne Gore mu to nikada ne bi dozvolili“, rekao je Ro}en. Uprava policije Crne Gore ranije je saop{tila da se biv{i tajlandski premijer Taksin [inavatra, za kojim je raspisana me|unarodna poternica, nalazi u Crnoj Gori od 13. marta. Policija je u saop{tewu navela da je [inavatra doputovao u Crnu Goru 13. marta privatnim

Taksin [inavatra u Budvi

avionima iz Dubaija, da je crnogorski dràvqanin i da prema wemu „nema osnova za preduzimawe mera iz svoje nadle`nosti“. Gra|ani su u vi{e navrata posledwih dana vi|ali biv{eg tajlandskog premijera kako se sa porodicom i pratwom {eta u Budvi. Vi{e gra|ana i nekoliko novinara videlo je [inavatru u nedequ i u utorak uve~e kako ve~era u Starom gradu u Budvi, {to su objavili pojedini podgori~ki mediji. Prema navodima dnevnog lista „Vijesti“, [inavatra sa porodicom i obezbe|ewem boravi u luksuznoj vili Milo~er kod Budve, gde }e se zadràti do ~etvrtka, 18. marta. [inavatra ima crnogorski paso{ i za wim su vlasti Tajlanda raspisale poternicu jer je u toj zemqi u odsustvu osu|en na dve godine zatvora zbog korupcije. [inavatra je zba~en sa vlasti 2006. godine posle vojnog udara zbog optu`bi za korupciju i zloupotebu vlasti. Tajlandsko ministrstvo spoqnih poslova tvrdi da [inavatra koristi la`no ime Taki [inegra u paso{ima koji su mu izdati u Crnoj Gori, Nikaragvi i Ugandi. Crnogorska policija izjavila je da ne moè uhapsiti

Milan Ro}en

biv{eg tajlandskog premijera Taksina [inavatru koji boravi u Crnoj Gori, jer za wim nije raspisana „crvena poternica“. „Generalni sekretarijat Interpola u Lionu nije prihvatio poternicu Interpola iz Bangkoka i ta poternica nije uneta u Interpolovu bazu podataka“, pojasnila je crnogorska policija. Na taj na~in, „strogo je zabrawena bila kakva aktivnost ili intervencija u slu~ajevima koji imaju politi~ku, vojnu, versku ili rasnu pozadinu“, navode iz policije Crne Gore.

Po~eli novi pregovori o autoputu PODGORICA: Predstavnici Vlade Crne Gore i gr~ko-izraelskog konzorcijuma „Aktor [ikun binui“ po~eli su razgovore o uslovima gradwe autoputa od Bara do granice sa Srbijom. Crnogorska vlada nedavno je raskinula ugovor sa hrvatskim konzorcijumom „Konstruktor“, jer nije uspeo da obezbedi validne bankarske garancije kojima bi potvrdio da je finansijski sposoban da gradi crnogorski autoput. Prema ranijim najavama, pregovori sa Grcima i Izraelcima ne}e trajati vi{e od mesec dana, a posle toga bi}e im ostavqen rok od dva meseca da obezbede bankarske garancije kao uslov da bi mogli u}i u posao.

Uo~i pregovora, iz Vlade Crne Gore je obja{weno da }e se sa Grcima i Izraelcima razgovarati „o svim aspektima“ projekta, a glavni problem u novim pregovorima bi}e cena. Gr~ko-izraelski konzorcijum, kao drugorangirani na tenderskom postupku za gradwu autoputa, ranije je nudio cenu od 3,92 milijarde evra, dok su Hrvati bili spremni da saobra}ajnicu izgrade za 2,78 milijardi evra. Sa Grcima i Izraelcima su tokom januara vo|eni nezvani~ni razgovori, dok su ~ekane garancije od „Konstruktora“ za mogu}nost ulaska u posao. Ako ne uspeju ni pregovori sa gr~ko-izraelskim kon-

zorcijumom, prema ranijim obja{wewima iz Vlade Crne Gore, razmatra}e se nove varijante, pre svega, otvarawe drugih ponuda na tenderskom postupku za gradwu autoputa. Budu}a saobra}ajnica bi}e duga oko 170 kilometara, a prvo bi se gradila deonica duga 40 kilometara, od Podgorice do Mate{eva, u pravcu Kola{ina. Pripremni radovi za izgradwu puta od Bara do granice sa Srbijom sve~ano su otvoreni 15. oktobra pro{le godine u selu Gorwe Mrke kod Podgorice, u prisustvu premijera Crne Gore, Hrvatske i Srbije Mila \ukanovi}a, Jadranke Kosor i Mirka Cvetkovi}a.

Atina pozitivna prema Skopqu, ali nema reciprociteta

Atina

ATINA: Atina u sporu sa Skopqem oko imena najju`nije republike biv{e SFRJ nastavqa da vodi pozitivnu politiku, ali u tome nema reciprociteta, izjavio je ju~e portparol gr~kog Ministarstva inostranih poslova, Grigoris Delavekuras. „Na`alost, reciprociteta nema. @elimo da vlada (premijera Makedonije Nikole) Gruevskog ima pozitivan i konstruktivan

pristup dijalogu. Verujem da bismo uz politi~ku voqu mogli brzo do}i do re{ewa“, rekao je Delavekuras na konferenciji za novinare. Razlog sporu izme|u dve zemqe, koji traje ve} 19 godina, protivqewe je Gr~ke da wen severni sused zvani~no uzme ime Makedonija, jer je to naziv jedne wene pokrajine. Delevakuras je, tako|e, kazao da veruje da }e pro-

mena biti, iako ih zasad nema, prenela je ANA. On je dodao da }e Gr~ka nastaviti da daje pozitivne inicijative u ciqu „stvarawa pozitivne klime u na{im odnosima“. Podsetiv{i da je premijer Jorgos Papandreu, koji je i {ef gr~ke diplomatije, vi{e puta pokrenuo inicijativu za susret s Gruevskim, Delavekuras je zakqu~io da „na na{oj strani ostaje dobra voqa. (Beta)

petak19.mart2010.

RUMUNIJA

MMF jedina rumunska vlada BUKURE[T: [est od 10 Rumuna ove godine zara|uje mawe nego pro{le, rezultat je ju~e objavqene ankete agencije GfK Rumunija. Prema toj anketi sprovedenoj u februaru, broj Rumuna kojima su se smawili prihodi pove}ao se 10 odsto u odnosu na pro{lu godinu. Bukure{t ^etiri od 10 ispitanika izjavila su da su im prihodi na pro{logodi{wom nivou, dok isto toliko wih smatra da su mawi, a samo se petina Rumuna nada da }e im se ove godine prihodi pove}ati. Ve}ina Rumuna ne veruje u mogu}nost {tedwe niti u sigurnost radnog mesta. Prema anketi, 84 odsto Rumuna ocewuje da ove godine ne}e biti u stawu da ne{to u{tedi, prvenstveno zbog toga {to su se cene pove}ale u odnosu na pro{lu godinu. Tri ~etvrtine ispitanika je odgovorilo da }e se cene tokom cele godine pove}avati, u najboqem slu~aju, u istom ritmu

kao i do sada. Samo 10 odsto Rumuna razmi{qa o kupovini automobila i pet odsto o kupovini ku}e. Rumuni sve vi{e strahuju za stabilnost radnog mesta, pa ~ak devet od 10 osoba ocewuje da }e nezaposlenost ove godine biti u porastu. Rumunsko javno mwewe deli mi{qewe da bi bez sporazuma o stranom zajmu od me|unaronih finansijskih institucija, situacija u zemqi bila lo{ija nego {to jeste, jer se Vlada pokazala nesposobnom da preduzme antikrizne mere. U Rumuniji se pomiwe i izraz da je MMF jedina rumunska vlada.

HRVATSKA I BiH

Dobra saradwa policija ZAGREB: Ministar unutra{wih poslova Hrvatske Tomislav Karamarko i ministar bezbednosti BiH Sadik Ahmetovi} ocenili su ju~e u Zagrebu da su odnosi dve dràve postojani i kvalitetni, a da je saradwa dva ministarstva „kvalitetna“. Kako se navodi u saop{tewu hrvatskog MUP-a, tokom razgovora je nagla{ena „intenzivna, na operativnom nivou kvalitetna saradwa policija u zajedni~kim akcijama suzbijawa trgovine drogama u kojima je oduzeto vi{e od 30 kilograma droge, a 40 osoba je uhap{eno“. Istaknuta je i dobra saradwa u slu~aju ubistva novinara nedeqnika Nacional Ive Pukani}a i wegovog saradnika Nike Frawi}a. Ahmetovi} je, kako se navodi u saop{tewu, istakao da je za bezbednost vaàn ulazak BiH u NATO, dodav{i da }e po~etak pregovora te dràve za pristupawe EU doprineti brèm ure|ewu bezbednosnog sistema u BiH. Ministri su razgovarali i o sprovo|ewu Sporazuma o pograni~nom saobra}aju i saradwi izme|u dve dràve, naglasiv{i da je sporazum potrebno uskladiti s evropskim pravnim tekovinama. Taj sporazum }e, kako se isti~e u saop{tewu, olak{ati ìvot i kretawe stanovnika s obe strane granice. Karamarko i Ahmetovi} su naveli da vlade dve dràve treba da usklade sporazume o predaji i prihvatu osoba koje nezakonito borave na teritoriji tih dràva, odnosno o saradwi u borbi protiv prekograni~nog kriminala. (Beta)

REPUBLIKA SRPSKA

Dodik formulisao pitawe MOSKVA, BAWALUKA: U slu~aju raspisivawa referenduma u Republici Srpskoj, narod bi bio pitan „da li podràva pravno nasiqe Visokog predstavnika u BiH“, rekao premijer Republike Srpske Milorad Dodik u intervjuu televiziji „Rusija danas“. Dodik je izjavio da bi u slu~aju raspisivawa referenduma u RS, narod u srpskom entitetu u Bosni i Hercegovini bio pitan da li podràva pravno nasiqe Visokog predstavnika u BiH. „Iako nismo iskqu~ili mogu}nost da u budu}nosti na referendumu bude otvoreno pitawe statusa Republike Srpske, ono je u ovom trenutku irelevantno“, rekao je premijer Dodik u intervjuu televiziji „Rusija danas“. „Republika Srpska po{tuje Dejtonski sporazum i teritorijani integritet BiH i u skladu sa tim donosi odluke“, rekao je Dodik koji je podsetio da je srpski entitet nastao mirovnim sporazumom iz 1995. godine i da se nalazi pod za{titom Ujediwenih nacija. Premijer RS podsetio je da je su{tina Dejtonskog sporazuma bila da stvori novi, federativni politi~ki sistem u BiH u kojem bi nekoliko etni~kih grupa ìvelo zajedno. „No Zapad, Bosanci i muslimani èle stvarawe centralizovane dràve. To kr{i Dejtonski sporazum. Oni èle promenu Ustava da bi ozakonili kontroverzne odluke visokog predstavnika, èle da se koriste evropskim integracijama kao izgovorom da bi dobili unitarnu cen-

tralizovanu dràvu“, upozorio je Dodik. „BiH je dràva u ~iju se unutra{wu politiku sna`no me{aju strani faktori. Tu ne govorim jedino o Visokom predstavniku“, primetio je premijer RS. Na pitawe novinara ruske TV da li se na Balkanu moè o~ekivati jo{ jedno otcepqewe, posle odluke privremenih vlasti da na Kosovu i Metohiji jednostrano proglase nezavisnost pokrajine, Dodik je rekao da je „to primer da Zapad zauzima razli~ite pozicije o sli~nim pitawima“, jer je „Zapad podrào separaciju Kosova, dok u slu~aju BiH promovi{e suprotnu ideju“. „îwenica da je Kosovo jednostrano proglasilo nezavisnost, uz pomo} Zapada, destabilizovalo je situaciju na Balkanu i izmenilo odnose u regionu i u celokupnom sistemu me|unarodnih odnosa“, istakao je premijer RS. „Jedno je sigurno, a to je da Zapad ~ini sve da utemeqi naciju Velike Albanije. Kasnije, oni }e tvrditi da je to demokratski princip i posledica èqe za integracijom“, rekao je Dodik.

@ENSKA POSLA

petak19.mart2010.

Pravila pametne kupovine este li se ikada vratili ku}i iz dugo planiranog {opinga, otkrili da vam se polovina kupqenih odevnih predmeta uop{te ne svi|a, sklonili ih u orman i vi{e nikada iz wega izvadili? Ne brinite, svima se to bar jednom dogodilo. No, kako se ne bi ponovilo, uzmite u obzir slede}ih nekoliko pravila “pametnog” {opinga. Ukoliko `elite efikasnu kupovinu – kupujte sami. [oping je zabavniji ukoliko ga delite s prijateqicom, ali wegov ili wen stav mogao bi trenutno uticati na va{u odluku, a vi biste iz {oping centra na kraju dana mogli da se vratite nezadovoqni sadr`ajem va{ih torbi. Ukoliko niste navikli da nosite {tikle, a kupujete pantalone ili haqinu na koje }ete

ih nositi, u {oping ne morate i}i u wima, ali ih ponesite sa sobom kako biste videli da li odgovaraju odevnom predmetu koji isprobavate. Kada kre}ete u kupovinu, nosite dowe rubqe koje }ete u budu}e nositi ispod majice ili haqine koju `elite da kupite. Kada kupujete komad ode}e, poku{ajte da prona|ete prirodno

osvetqewe u radwi kako biste videli pravu boju. Halogene svetiqke ~esto mogu da zbune. Ponesite fotoaparat i slikajte ode}u koju isprobavate. Na taj na~in }ete lak{e odlu~iti {ta da kupite, a verovatno}u da }ete kupiti ne{to {to vam se ne svi|a svodite na minimum. Poku{ajte da izbegavate kupovinu trendi komada ode}e. Oni }e najverovatnije brzo iza}i iz mode, pa zato birajte bezvremenske klasi~ne komade. Isprobajte sve {to kupujete jer veli~ine variraju od brenda do brenda. Nikada nemojte ignorisati tkaninu ode}e koju `elite kupiti. Birajte prirodne tkanine – vunu, lan i pamuk.

Izbegnite dramu u vezi ko èlite da izbegnete dramu u odnosu s partnerom, oduprite se navikama koje }e uni{titi dobru i funkcionalnu vezu. Kritikovawe “wegovih” - Bez obzira na to {ta mislite o wegovoj porodici, ako mu date do znawa koliko izlu|uju, to }e stvoriti jaz izme|u vas dvoje. âk ako i on misli da mu je rodbina malo „nakrivo nasa|ena“, niko ne èli da ~uje kritike onih sa kojima je u krvnom srodstvu. [pijunirawe - Mo`da mislite da sebi ~inite uslugu time {to ga konstantno kontroli{ete i vr{ite nadzor nad wegovim Fejsbukom, Tviterom i mejlovima, jer smatrate da }ete tako biti sigurni od drugih devojaka. Ali, ako budete poku{avali da saznate gde je i {ta misli, postoje velike {anse

[minka za sme|e o~i rava ste sre}nica ako imate sme|e o~i. Nije tajna da tamnije o~i privla~e vi{e pa`we jer deluju tajanstveno. Ujedno vam nije te{ko daodaberete prikladnu {minku. Jer ako se i na{minkate u sme|im nijansama, va{ mejkap ne}e delovati preterano. Ali upravo zbog toga mnoge vlasnice lepih sme|ih o~iju su zapale u mejkap rutinu. Jednostavno su prestale da eksperimenti{u. Za{to ne biste izvukli maksimum iz svoje lepote?

Sme|im o~ima mnogo vi{e ogovara miks sme|e, bronzane i crne, nego sive boje.

Koje boje odabrati Palete maslinastosme|ih boja odli~no odgovaraju ènama koje imaju svetlosme|e o~i, posebno ako je boja koè tamnija. Ako èlite da eksperimenti{ete, odaberite tamnoplavu i kaki boju. Ako imate svetao, skoro porcelanski ten, za vas su svetle hladne boje – svetloplava, morskozelena i ciklama. Izbegavajte nijanse naranxaste i pink.

Orijentalni izgled Za posebne trenutke koristite crni tu{ za o~i. Nanesite ga na gorwi kapak {to bli`e korenu trepavica. Kod spoqwe ivice kapka napravite lagani luk pre-

ma obrvama. Na dowi kapak nanesite crnu olovku za o~i. Nanesite je tako|e {to bli`e korenu trepavica. Pripazite da na unutra{wi ugao kapka ne nanesete previ{e olovke. Orijentalni utisak }ete ostvariti uz pomo} senki za o~i maslinaste, kestawaste i zlatne boje. Poigrajte se s te tri razli~ite nijanse i stvorite tajanstven kolorit na svojim o~ima. Na kapak nanesite senku boje kestena. Uz ivicu kapka prate}i crtu tu{a nanesite senku maslinaste boje. Zlatnu senku nanesite u unutarwi ugao kapka i malo osen~ite podru~je ispod obrva. To }e otvoriti va{ pogled. Pripazite da su prelazi izme|u pojedinih senki blagi. To }ete posti}i uz pomo} kori{}ewa ~etkica umesto sun|era za nano{ewe. Za kraj nanesite jedan sloj maskare na

Biqni ~ajevi za mr{avqewe ti~u na metabolizam i razmenu materija u organizmu, pove}avaju potro{wu kalorija i odli~no upotpuwuju gotovo svaku dijetu. Trenutno postoje razni proizvodi na tr`i{tu koji }e vam pomo}i da smr{ate, ukqu~uju}i posebnu dijetnu hranu i pi}a, dodatke ishrani i tablete, ali postoji i druga opcija, a to je prirodnim putem uz pomo} biqaka. Evo nekoliko biqnih ~ajeva koji stimuli{u metabolizam i pove}avaju potro{wu energije, i tako podsti~u mr{avqewe.

lijumom, magnezijumom, kalcijumom, fosforom i dobar je izvor energije. Kalijum koji se nalazi u nani igra va`nu ulogu u regulaciji otkucaja srca. Magnezijum je va`an za metabolizam. U~estvuje u vi{e od 300 enzimatskih sistema, u stvarawu energije, u procesima koagulacije i transportu glukoze u }elije. Ostale vitalne hranqive materije prona|ene u nani su cink, bakar, mangan, vitamin C, niacin i folna kiselina. Tako|e, sadr`i omega-3 masne kiseline i vitamin A.

mnoge bolesti, od kojih se mnoge odnose na stimulaciju sistema za varewe. \umbir kao jak antiseptik uravnote`uje crevnu floru jer uni{tava bakterije truqewa, a poma`e u razvoju bakterijama kiselog vrewai podsti~e crevnu

peristatiku. Aromati~ni sastojci |umbira zajedno sa taninom iz zelenog ~aja pove}avaju potro{wu energije u organizmu.

âj od koprive âj od nane i limuna Priprema: Za jednu {oqicu ~aja treba vam 1-2 ~ajne ka{ike su{ene nane koju prelijete sa 250ml vrele vode. Ostavite da odstoji pet minuta, procedite , a zatim dodajte 1-2 ~ajne ka{ike limunovog soka. Kako deluje: Nana pomaè pri razgradwi masno}a i smawuje apetit. Ona je tako|e poznata kao dobro sredstvo za osloba|awe od stresa. Nana je bogata ka-

Vitamin C iz limuna poma`e pri osloba|awu masno}a iz tkiva i wihovom sagorevawu.

Zeleni ~aj sa |umbirom Priprema: Za jednu {oqicu ~aja nare`ite na plo{ke 2cm |umbira. Zajedno sa ~ajnom ka{ikom zelenog ~aja prelijte sa 250ml vru}e vode. Ostavite da odstoji pet minuta, a zatim procedite. Kako deluje: \umbir se koristi vekovima kao prirodni lek za

Priprema: Za jednu {oqicu ~aja treba vam 1-2 ~ajne ka{ike su{enog li{}a koprive. To prelijte sa 250 ml vrele vode. Ostavite da odstoji pet minuta, pa procedite. Kako deluje: Silicijumska kiselina, vitamin C i drugi va`ni minerali (magnezijum, kalcijum, kalijum) iz koprive zajedno poja~avaju sagorevawe masno}a. Kopriva ima blaga diuretska svojstva, koja poma`u pri izlu~ivawu vi{ka vode i toksina iz tela, i pro~i{}avawu krvi.

DNEVNIK

dowe i dva sloja na gorwe trepavice.

Sme|e nijanse Ne svaki sme|i mejkap jednak. Igrajte se raznim nijansama sme|e boje kako biste shvatili koja vam najboqe odgovara. Za dnevni izgled dovoqne su vam dve nijanse. Svetlu mat nijansu nanesite na ceo gorwi i dowi kapak. Uz rub trepavica nanesite ili tanku crtu tamnosme|e senke za o~i ili sme|u olovku. Ako odaberete senku, delova}ete prirodnije jer ne}ete imati nagli prelaz. Za kraj nanesite po jedan sloj maskare. Za ve~erwe izdawe slobodno se igrajte zlatnim tonovima i svetlucavim sme|im nijansama. Obavezno nanesite najsvetliju i sjajniju nijansu uz unutra{wi deo kapka. Bronzani sjaj mo`ete naneti i ispod obrva. Tamniju nijansu sme|e senke nanesite u debqem sloju na ceo kapak. Koristite tu{ ili olovku za o~i, pomo}u koje }ete stvoriti dramati~niji izgled.

da }ete mnoge situacije pogre{no protuma~iti, i kona~no uraditi ono ~ega se pla{ite, kad mu ionakone verujete. Sva|e u javnosti - Normalno je da se par povremeno posvadi, osobito ako je dugo vremena zajedno, ali kada sva|e toliko iza|u van kontrole da se de{avaju u javnosti, to je zbiqa neugodno i to je problem kojeg treba re{iti ako `elite da veza potraje. Zapustili ste se - Kada se zaqubi{ u nekog, o~ekuje{ da posle nekog vremena likom makar podse{a na sebe. Ako se dogodi da prestane da se brinete o sebi (bilo da se radi o debqawu, prestanku {minkawa ili op{tem zanemarivawu same sebe) to mo`e parteru poslati poruku da vam nije stalo niti do vas samih, ni do wega.

Poku{avate da ga promenite Mnoge ène misle da pomaù svom partneru kada poku{avaju da promene wegove navike (ili izgled), ali to moè prouzrokovati mnogo problema. Dozvoqavawe da se problemi nakupe - Svako u jednom trenutku pomisli kako je wegova veza savr{ena. Ali ako u va{oj misiji da odrìte tu savr{enost i izbegnete drame ~esto izbegavate re{avawe nekih problema i pre}utkujete to, ne ~inite ni sebi ni partneru uslugu. Dobra komunikacija je temeq sre}ne, dugotrajne veze. Laète ga - Lagawe bilo kome, de~ku, prijateqici ili porodici ne moè da zavr{i dobro. Nemojte to da radite jer biste se mogli zaplesti u mreù laì iz koje se vi{e ne}ete izvu}i.

DNEVNIK

OGLASI

petak19.mart2010.

IZDAJEM dvosoban stan blizu Medicinskog fakulteta, sajma, novogradwa, 53m2, Ul. Branka Baji}a 66 . Telefon: 465-265, 401004 i 064/053-2400. 101590

KUPUJEM jednosoban ili jednoiposoban stan bez posrednika, ukwi`en, prednost Limani, Novo naseqe. Telefon: 064/1814703. 101761

PRODAJA stana, Beograd, Slavija, cg, ukwi`en, 83m2. Telefon 066/514-83-99. 101666

PRODAJEM novu garsoweru, Bra}e Ribnikar, 2. sprat, 26m2. Telefon 063/805-45-30. 101759

PRODAJEM 10 jutara zemqe u komadu blizu Fabrike vode i hladwa~e u Jasku. Telefon 064/401-41-80. 101610

IZDAJEM lokal od 80m2 u Dunavskoj ulici, godinama razra|en kao seknd hend {op. OG-1

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190. 100085

VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86330. 101587 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 101990

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke, kvalitet ekstra. Dostava na adresu, povono! Mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 101483

ARPAXIK - holandski `uti u ve}im koli~inama na prodaju. Tel.: 021/714-374, 064/158-4008. 100989

VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Tel.: 064/3280-738. 100994 PRIRODNI preparati protiv hemoroida - {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren. Eliminisawe za 8 dana deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49. 101839

PRODAJEM kopir aparat Canon 2010, mo`e i A3 format. Telefon 063/805-45-30. 101760 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile. Telefoni: 063/84-85-495, 66-18846, 6614-274. 101393 ARHITEKTA sa licencom izra|uje tehni~ke izve{taje za legalizaciju objekata, projektovawe i dizajn enterijera, cena povoqna. Telefoni: 066/6367625, 021/636-7625. 101796

^ITUQE z POMENI

petak19.mart2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ voqeni suprug i tata

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

POMEN

[EST MESECI

U subotu, 20. 3. 2010. godine navr{ava se {est meseci od kako nisi sa nama. Pomen }emo obele`iti u subotu, na grobqu u Novim Ledincima, u 11 ~asova.

tugujemo kumom

na{im

Iliji Karanovi}u

Milan Pawak

Posledwi pozdrav

dragim

Iliji Karanovi}u Trajkom Lazi}em

Sahrana je danas, 19. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na Gorwem starom grobqu u Futogu. O`alo{}ene: supruga Zorica i }erka Jelena.

od tenisera „Elit”- a, grupe A: @ike, Paje, Pante, Mi{e, Emila, Radeta, [qive i Bore.

Wegovi kumovi [kori}i.

Trajko Lazi}

od kolektiva Sportsko-poslovnog centra „Elite”.

101924

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav stricu i dedi

dragom

241/P

101953

101922

Posledwi pozdrav

Hvala ti za svu qubav i dobrotu koji si nam poklawao.

Posledwi pozdrav {ogoru

Tvoji: supruga Rosa, sin Nikola, snaja Jasmina i unuka Vawa.

101950

Petar Kqai}

Posledwi pozdrav dragom Bati.

Milanu - Mi}i Pawku

Mi}i

Petru Kosti}u

Peri Markovu

Voqeni brate, protekla godina je nemilosrdno potvrdila da vi{e nisi sa nama. Ma koliko godina prohujalo iz srca te istisnuti ne mo`emo.

od Cice Filipovi}.

od kom{ija: Karagi} i Bokan.

od: Dese, Sowe i Bore.

od familije Fekete.

Neute{ne tvoje sestre: Milka, Maca, Leposava i Milica.

101926

101927

101920

101961

101977

Posledwi pozdrav stricu i dedi

Posledwi pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom te~i i {ogoru

Pera Markov

[ESTOMESE^NI POMEN

1925 - 2010.

Sahrana je danas, 19. 3. 2010. godine, u 15 ~asova, na pravoslavnom grobqu u Ba~kom Gradi{tu.

Iliji Karanovi}u

Mi}i

Peri Markovu

od Ivicinih prijateqa sa tenisa. Daka, Jasa, Sa{a, Mi}a, Boris, Mare.

od kumova: Gavrilovi}, Stani{i} i Obradovi}.

101984

101925

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 85. godini preminula na{a draga mama, baka i prabaka

od Vere i Milorada sa decom.

Wegovi najmiliji: sin Isidor, snaha Zorica, unu~ad Pera, Bane, Biqana i praunuk Aleksa.

101921

Posledwi bratu

pozdrav

jedinom

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

\uri Samarxiji

Sahrana }e se obaviti 19. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na Gospo|ina~kom grobqu.

Dragom prijatequ

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 17. marta preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

\uri Samarxiji

od sestre Milke Rodi} sa porodicom.

od sestre Dese sa porodicom.

101938

101939

Posle kra}e i te{ke bolesti napustio nas je na{ voqeni

\ura| Samarxija

Du{ku Petrovi}u posledwi pozdrav od: Duwe, Gordane i Jove Radeke.

101994

od @areta i Ka}e.

101962

O`alo{}ena deca: }erka Jelisaveta, sinovi Milan i Vojislav sa svojim porodicama. 101982

Petru Kosti}u

101918

Milanka \uki} ro|. Jerkov iz Gospo|inaca

Katarini ]esarov

Petar Kosti}

obele`i}emo 20. 3. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Mila moja! Pro{lo je 6 najtu`nijih i najbolnijih meseci od kada si oti{la u nepovrat. U na{im du{ama i srcima ti }e{ mila moja uvek biti sa nama. Tvoj suprug Bane sa decom i unucima. 101967

Posledwi pozdrav ~ika Peri

Petru Kosti}u

Sahrana je danas, 19. 3. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: supruga Tereza, sinovi Petar i Dragan i unuci Nenad, Ivana i Jelena.

od porodica: Ku`et i Miqkovi}.

101960

101964

GODI[WI POMEN na{oj dragoj sestri

Qubici Popov ro|. Mitri~evi}

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da }e se sahrana obaviti 19. 3. 2010. godine, u 14 sati, na grobqu u Ba~kom Jarku.

obele`i}emo u subotu, 20. 3. 2010. godine, u 11 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

Supruga Dragica, sin Bogdan i }erka Marijana sa porodicama.

O`alo{}eni weni: bra}a i sestre sa porodicama.

101936

101963

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN na{em najdra`em

petak19.mart2010.

Pro{lo je ~etrdeset dana od kada nas je napustio na{ dragi suprug i otac

[ESTOMESE^NI POMEN

Danas se navr{avaju tri godine od kako nije sa nama na{

Mariji Savi~in 22. 3. 1999 - 22. 3. 2010. Tiho `ivot `ivela si, a jo{ ti{e nestala si, dala si nam sre}u svu da te pamtimo i po dobru i po zlu. Znaj mama dobro smo, i ~esto te spomiwemo, zaboravu te ne damo. Tvoji: sin Nikola, }erka Angelina sa porodicom.

Ratko Kaurin

Vladimiru Pan~i}u

Mi}o Vi{wi}

obele`i}emo u subotu, 20. 3. 2010. godine, u 11 ~asova, na Alma{kom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa. S tugom i qubavqu: mama, tata i sestra.

Pomen }emo odr`ati u subotu, 20. 3. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Rumenki.

101788

101913

101751

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

1952 - 2010.

O`alo{}eni: supruga Zorka i deca Vladislav i Sla|ana sa porodicom.

[ESTOGODI[WI POMEN Na dana{wi dan, navr{ilo se {est godina od kako nije sa nama na{ dragi

Miladin ^ak{iran

Vreme ne mo`e da izbri{e tugu za tobom. Se}awe i qubav uvek }e ostati.

Uspomenu na wega ~uvaju wegovi najmiliji.

Tvoji najmiliji. 101554

101893

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN

Tijani Ze~evi} @eqku Mirkovi}u

Ilija Karanovi} Sahrana je danas, 19. 3. 2010. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: sin Ivica, snaja Qiqana i unuk Bojan.

mr. Mirko Jasi}

1957 - 2010.

Vreme prolazi, praznina i tuga nikad pro}i ne}e; jer on `ivi, voqen i ~uvan od zaborava u srcima i mislima na{im. Wegovi najmiliji: supruga Zora, k}erka Jasna i unuci Ivana i Sr|an.

obele`i}emo u subotu, 20. 3. 2010. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu.

101876

GODI[WI POMEN

Mihajlo Komatinovi} Bata

Posledwi pozdrav prijateqici

dragoj

Milici Todorovi} Cici

Pro{la je godina od kad si nas ostavio i oti{ao. U nama je ostala tuga, nepre`aqena. Tvoje ve~no mesto poseti}emo 20. 3. 2010. godine, u 11 sati.

Dru`ewe i planinarewe sa tobom osta}e nam u najlep{oj uspomeni.

Tvoja o`alo{}ena supruga Stevka i sin Dragan.

Mara, Dan~e, Vera, Ana, Jelica, Eva, Miqa i Marika.

101803

101905

O`alo{}eni: supruga Jelica, sin Rado{ i }erka Duwa.

Mama Ana, tata Dragan i brat Nemawa.

101867

101750

101894

Posledwi pozdrav najdra`em uji

Posledwi pozdrav

Na dana{wi dan, navr{ava se 12 godina od kada se upokojio na{ nepre`aqeni i nezaboravqeni suprug, otac, deda i pradeda

Teodoru - Bati Keki}u

Teodoru Keki}u Bati od: Milana, snajke \ur|ice Vrba{ki, Dobrile, Stefana i Vladimira Babi}.

Kom{ije sa Bulevara oslobo|ewa 23, u Novom Sadu.

101864

101873

Ivan Mitreski 1925 - 1998. O`alo{}ene porodice: Mitreski, \ur|evi}, Kilibarda i \uki}.

na na{u

19. 3. 1993 - 19. 3. 2010.

Spomenki @ivkovi}

1956 - 2010. Sahrana je danas, 19. 3. 2010. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

O`alo{}eni: suprug Branko - @ile, }erka Nata{a i sin Nemawa sa porodicama.

101903

101880

Porodica Tanaskovi}.

Prolaze godine bez tebe Gorane, ~itava ve~nost na{eg `ivota. Tvoji najmiliji: supruga Milanka, mama Mara i tata Pera.

101881

101762

Posledwi pozdrav

SE]AWE

101896

TU@NO SE]AWE

Goran Dereta

Spomenka @ivkovi}

preminula je 17. marta 2010. godine u 75. godini. Ispra}aj je danas, 19. marta 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Umesto slavqa ostala je samo tuga i rana u na{em srcu. Prva radosti, mladosti rano uga{ena, nikada pre`aqen, uvek si u na{im mislima, pri~ama, suzama, an|ele na{. Oti{la si iznenada, mi te nosimo u srcu ve~no. Deda i nana.

101829

Sa bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga supruga, majka i baka

Milica Todorovi} Cica

Danas je tvoj 25. ro|endan

Tijana

Posledwi pozdrav dragoj

Na{a draga

Tama suncu prekrila je zrake, nema meni jedinice u majke, nema kome ro|endan da slavi, niti vrata ku}nog praga da otvori, nestala je radost, sre}a, nastala je tuga drugom je namera to bila... osta samo uspomena, bila jednom jedna Tijana.

Mima

Mirjanu Jovi} Mimu

Mima

ro|. Obradovi} Pet godina je pro{lo od kako si postala najlep{i nebeski cvet. Tuga je prisutna, a se}awe ve~no. U subotu, 20. 3. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu slu`i}e se pomen na{oj Mimi. Weni: deca Milica i Milo{ sa Vladicom, mama Cana i tata Qubi{a. 101754

Ma koliko da smo daleko jedna od druge, vezane smo zauvek. Mi delimo uspomene koje niko ne zna. Mi delimo tugu koju niko ne bi razumeo. Mi delimo radosti koje su na{e skriveno blago. Uvek }e{ imati nezamewivo mesto u mom srcu. Tvoja sestra Qiqa sa Jovom, Nikolom i Reqom. 101756

Nisu godine, ni snegovi, ni otpale latice ru`a procvetalih za Tebe, ni{ta promenile. Vidimo te kako zami~e{ iza }o{ka Dunavske, u snovima, u o~ima tvoje dece... Znamo da vidi{ i ti nas. Nata{a, Dejan, Vuk i Maksim. 101866

Nikoli Porobi}u Tucku od: strine Danice, Miroslava, Milana i Nade.

101879

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 15.00 15.05 16.35 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 21.30 22.00 22.35 23.45 01.15

TV PROGRAM

petak19.mart2010.

Jutarwi program Izlog strasti Vojvodina kao drugi svet Bajko kviz Vesti Dunav- Tri ~oveka u ~amcu PCTV Dokolica Kuhiwica Vesti Tabloid Vesti @ivopis Ru~ak na lepe o~i Vesti Egzit koncerti 2009.-suba stage, koncert Katie B Vesti Ku}a zaboravqena od Boga, film ^udesni svet TV Dnevnik Tajna hrane: [e}er Izlog strasti Razglednica Plej gejms Agro mozaik TV Dnevnik Lavina, film Igra Vojvo|anski dnevnik 5kazawe Ku}a zaboravqena od Boga, film Igra

Bez cenzure (Panonija, 20.00) 06.00 07.25 08.00 08.10 08.35 09.00 10.20 11.00 12.20 12.30 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40 00.20

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Poqoprivreda danas Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Lice s naslovnice Tin in Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti Poqoprivreda danas U ogledalu E TV-emisija Vojvo|anske vesti Pravila igre Vrele gume Dok. program Bez cenzure Da se upoznamo ^uvaj me Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru Glas Amerike

N’Bu{ Rajt

06.55 07.20 08.35 09.45 10.15 10.40 12.00 12.30 12.40 13.00 13.55 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.45 20.00 21.30 22.30 00.10

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano 5kazawe Me|uprostor ^emu... Cve}e? Porodica Serano Vojvo|anski arhitekti Vesti (ma|) Wu{kawe U Aninoj ku}i Paideja Izbliza Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Zabavna muzika (ma|) Crtani film (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Adam [angala, film (slov) Ne{to kao sre}a, film TV prodaja

12.30 12.45 12.57 13.46 14.25 15.17 16.03 17.00 17.45 18.25 18.59 19.30 20.10 21.12 22.05 23.11 00.00 00.24 01.26

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Razglednica Na skriveno te vodim mesto Bostonski advokati Fudbal - @reb za ~etvrtfinale Lige {ampiona Dnevnik Sport plus Istra`iteqi iz Majamija Vreme je za bebe Sat TV lica: Moma kapor... kao sav normalan svet Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Visoki napon Da, mo`da, ne Istra`iteqi iz Majamija Dnevnik Berlin Aleksanderplac No}ni bioskop: Vintersovi, film

Vintersovi

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.35 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Nodi Objektiv S vetrom u le|a Crta Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv Katapultura Sprint Objektiv Najboqi lek Objektiv (slov) Objektiv S vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Nodi Lenija Buntovnici Objektiv Karmelita S vetrom u le|a

07.00 08.00 10.00 11.00

Klupske TV TVS Ful Tilt poker Liga {ampiona: Barselona – [tutgart NBA akcija NHL: Toronto – Wu Yersi Liga {ampiona: ^elsi – Inter ATP Masters Indijan Vels 1/4 finala NBA u`ivo Ful Tilt poker ATP Masters Indijan Vels 1/4 finala

12.45 13.15 15.15 17.00 20.45 21.00 22.00

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Izlog strast, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program 12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks

06.00 07.00 10.00 10.35 11.25 12.10 12.30 13.00 13.30

Jadranka Jovanovi}: Donna con te Puna je bila sala Centra “Sava” te januarske ve~eri. Primadona Beogradske opere punim srcem je zahvalila publici izvev{i neke od {lagera iz svog bogatog repertoara uz pratwu orkestra “Stanislav Bini~ki”, kojim je dirigovao Vojkan Borisavqevi}. (RTS 2, 23.47) Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije.

Aron Stanford

Ku}a zaboravqena od Boga [ta se de{ava kad vas jednom okrive? Ovo je drama puna emotivnog naboja koja prati `ivot Yona Filipsa, mladog, privilegovanog belca kome je sud odredio da radi u domu za problemati~nu omladinu u wujor{kom Harlemu. Uloge: Kertis Wusmit, N’Bu{ Rajt, Jani King, Hulito Mekalum Re`ija: Yastin Golding (RTV 1, 15.05)

06.05 08.00 09.06 09.21 09.36 10.08 10.42 11.09 11.57

DNEVNIK

Yim Vinters je udovac koji ìvi u predgra|u Wu Yersija sa sinovima Gejbom i Pitom. Pit ima problema sa sluhom i zbog toga mu je te{ko u {koli. Gejb je pametniji i ambiciozniji, ali po~iwu da ga iritiraju ograni~ene mogu}nosti ìvota u malom mestu. Uloge: Entoni Lapaqa, Aron Stanford, Park Veber, Mi{el Monagan, Ron Livingstom, Alison Yeni Reìja: Yo{ Sternfeld (RTS 1, 01.26)

06.00 07.00 07.50 08.45 09.40 10.05 11.00 11.10 11.40 12.30 13.15 15.15 15.30 16.20 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 21.40 23.30 23.35 00.25 00.26 01.15

Divqa stvorewa Hiqadu i jedna no} Ukradena sre}a Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajput Ro|en da preìvi Film: Udarna grupa Sloboda Foks vesti âri Hiqadu i jedna no} Take{i Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Fort Bojar Foks dosije Potera za sre}kom Foks vesti âri No}ni program-Foks non-stop Divqa stvorewa Film: Sjaj u o~ima

06.55 07.27 07.53 08.17 08.19 09.11 09.42 10.04 10.30 11.00 11.30 12.03 12.25 13.00 14.00 16.00 16.38 17.55 20.00 20.28 21.00 21.50 23.47 00.43

Kuvati srcem Mali medved Mi{a Holini heroji Ozi bu-pingvini O divqim ìvotiwama Ve~ni sjaj detiwstva Neobi~no o biqkama Kontekst @ivot i standardi Metropolis Dosije o... Skrajbun Mera za muziku Trezor ju~e Ve}e od ìvota, film Ovo je Srbija Jugoslavija u ratu 1941-1945. Ko{arka - PS: Vojvodina Srbija gas - Proleter Naftagas, prenos Lovci Lov i ribolov Bostonski advokati Kome se prikloniti, film Koncert Jadranke Jovanovi} Ve}e od ìvota, film

06.00 06.30 07.00 07.40 08.30 09.25 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 22.45 23.20 23.45 00.00 00.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Slavni Ubiti i pre`iveti Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op SMS Top {op Poslovni dan Top {op Ubiti i pre`iveti Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Pomorska patrola Fojlov rat Top lista Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Pomorska patrola

14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 21.30 22.00 00.00 00.35 01.20

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.40 11.45 12.00 13.00 13.55 14.00 16.00 16.45 16.55 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 19.55 20.00 21.00 21.10 23.00 23.30 00.45 01.00 03.00

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Broj3vi Top{op Evrowuz Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Neobi~ne `ivotiwe Liga Evrope Vesti B92 Stawe nacije UEFA Evropa liga, pregled Planeta Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Dolina sunca Potraga Patrola Film: Nebeski borci Vesti B92 Broj3vi Moje drage kom{ije

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Duval i Moreti Magi~na privla~nost Farma - uìvo Mobto Siti kids Daniela Farma - uìvo Mobto Petkom u dva Farma - uìvo Nacionalni dnevnik Mobto Gre{ne du{e Magi~na privla~nost Kuku Vasa U sosu Grand klub Nacionalni dnevnik Mobto Farma Loto Grand {ou U tu|oj koì Farma - uìvo Siti Film: Pasionada Film: Arsen Lupen

Emi Rosam

Pasionada Romanti~na komedija o portugalskoj udovici i wenoj }erki koja `eli da postane profesionalni kockar. Britanski udvara~ }e osvojiti weno srce ali iako se predstavqa kao ribar, on ima druge namere… Uloge: Yejson Ajsaks, Emi Rosam, Sofija Milos, Tereza Rasel, Sejmor Kasel Re`ija: Den Ajerlend (Pink, 01.00)

Sigma 6 (Hepi, 10.40) 05.00 07.00 07.45 08.00 08.25 08.40 09.00 09.15 10.00 10.15 10.40 11.00 11.25 11.45 12.00 13.00 13.55 14.10 15.00 15.30

Muzi~ki spotovi Lude godine Nodi Mala princeza Pokojo Nodi Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Sigma Do neba [edou rajders Presovawe Kvizi} Bli~ Presovawe Lude godine Vinks Kartel

16.15 17.45 18.35 18.55 19.20 19.30 20.30 22.00 23.00 23.55 00.05 00.20 01.00 02.00 04.45

@ivot je lep Tajanstvene pri~e Kviz brzotrz Telemaster Rekord Rebelde Imperija Kin Biseri Luda ku}a Telemaster Slike iz regiona Kartel Tajanstvene pri~e Dok. program Vremenska prognoza

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 09.00 Karmelita, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Na zdravqe, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Magije misterije ~uda, 14.00 Zoo hobi, 14.30 Svetiwama u pohode, 15.00 Srbija koju volim, 16.00 Srbija i svet, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Slavni parovi, 18.00 Karmelita, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Vetar u le|a, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 00.30 Karmelita

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

petak19.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TAJNE AMERI^KE ISTORIJE

31 8

Pi{e: Dejvid [ugerts

Yada Pinket Smit

Detektiv za prqave poslove Po{to ga izbace iz policije posle nespretnog hap{ewa pripadnika narko-mafije, Andre [ame radi kao privatni istraìteq prodaju}i svoje usluge onome koji nudi najvi{e. Me|utim, klijenti nisu uvek ugledni i bogati... Uloge: Kenen Ajvori Vajans, Yada Pinket Smit, ârls S. Duton, Seli Ri~ardson-Vitfild, Endrju Divof Reìja: Kenen Ajvori Vajans (Nova TV, 21.50) 08.05 08.15 10.15 11.15 12.00 12.45 13.45 15.45 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.50 23.35 02.05 03.05 04.30

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

06.00 07.40 09.50 11.50 13.35 15.25 16.45 18.10 19.35 20.05 20.35 21.30 22.55 00.25 02.00

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Provereno Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Dnevnik ^arlijevi an|eli, film Detektiv za prqave poslove, film Operacija pandora, film Vidoviti Milan, tarot {ou Gospodin pravi, film Mu{karac za `enidbu, film

Ovo je civilizacija Podzemni rat Vivaldijevim stopama Otmica [ta je ubilo mamute? Borba protiv Crvenog barona U potrazi za Trifoom Izdaja Pri~a o dvorcima i kraqevima Misterije olupina na dnu okeana Triler u Manili Tajne Renesanse Faraoni koji su izgradili Egipat Ku}a iz edvardijanskog doba Kutije Stenlija Kjubrika Izdaja Pri~a o dvorcima i kraqevima Misterije olupina na dnu okeana

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Kako sam sistematski uni{ten od idiota Wujor{ka luka Mleta~ki trgovac Malkolm Iks [ampion kartinga Dvostruka prevara Goli{ave lepotice ^udnije od fikcije

Grad duhova U svemiru i okolini Sedam `ivota Misterija ubistva na Menhetnu Belami 37. godi{wa nagrada za `ivotno delo - Majkl Daglas @ivi dokaz Klika Filmovi i zvezde Kalifornikacija Pacifik Henk i Majk Brda imaju o~i 2 Iza neprijateqskih linija 2 Izdajnik

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Dolina sunca 10.20 Afrika, ~arobni kontinent: Upravqawe parkovima prirode, dok. serija 10.47 Afrika, ~arobni kontinent: Parkovi prirode Za{tita, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.32 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Glas domovine 15.00 Drugo mi{qewe 15.30 Nau~na petica 16.20 Hrvatska u`ivo 17.45 Iza ekrana 18.20 Kod Ane 18.38 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 Tito, dokumentarno-igrana serija 21.10 Ni~iji sin, film 22.55 Lica nacije 00.30 Drugi red partera 01.20 Zvezdane staze

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Davawe {anse qubavi Yordan Ne{ Briyis Zakon i red Medijum Da ne Medijum Zakon i red

11.15 11.45 12.15 12.45 13.00 13.50 15.30 16.15 16.40 17.10 17.35 18.00 18.55 19.05 20.00 21.35 23.35

Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Drugo lice An|eo i |avo Malkolm u sredini Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Kraq Kvinsa Ekskluziv Ve~era za 5 Uteriva~ pravde, film Opasna zona, film Voz smrti, film

Opasna zona

Ana Vilenica

SERIJA

Dolina sunca Stela i Sofija raspravqaju {ta da urade jer je vi{e nego o~igledno da je Irena u vezi s Avgustininim Matejom. Inspektorica Ines poseti Gordana u fabrici kako bi s wim razgovarala o ubistvu advokata Zori}a i ~iwenice da on `eli da kupi Sofijinu zemqu... Uloge: Ana Vilenica, Barbara Prpi} Bifel, Bojana Gregori} Vejzovi}, Ivan Herceg, Robert Kurba{a, Zijad Gra~i} (HRT 1, 18.38)

08.15 08.35 09.00 09.25 10.00 13.25 13.55 14.15 15.00 15.15 15.30 15.45 15.55 16.20 17.05 18.20 18.50 19.25 20.15 21.10 22.15 23.45

Krava i Pile Holini junaci Hannah Montana Vip Muzi~ki klub Prenos sednice Hrvatskog sabora Prijateqi Zovem se Erl Ksena - princeza ratnica Kod Ane Puni krug Izazovi TV vrti} Tajni dnevnik patke Matilde Zvezdane staze Drugi red partera @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu ^arolija Mu{karci na stablima Mankelov inspektor Valander Malo mi je jedan `ivot s tobom - koncert u ~ast \or|u Novkovi}u

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 00.45 02.45

Odbegli robija{ Intermeco 1 Moja slatka debequca Saut Park Intermeco 2 Trava Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Muzika `ivota Intermeco 3 ^ast silnika Saut Park Lanac komande Trava Milioni Zavodnice

04.00 06.00 08.00 10.20 12.10 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Mra~ne vode Bili Batgejt Dan {akala Na te`i na~in Gospo|a Braun Teorija prozora Bra}a Bluz 2000 Misteriozni ~ovek Veronika Gerin Mra~ne vode Dva

Ameri~ki policijski mar{al Pit Nesip i wegov brat i kolega Teri su obezbe|ewe avionskog prevoza kompjuterskog kriminalca Erla Lidija, na letu tokom kog se dogodi pqa~ka aviona. Lidi i Teri bivaju isisani iz aviona po{to Pit nepa`qivo upotrebi svoj pi{toq... Uloge: Vesli Snajps, Geri Busi, Janisi Butler, Majkl Yeter, Korin Nemec, Malkolm-Yamal Vorner Re`ija: Yon Badam (RTL, 21.35)

Vesli Snajps

09.35 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Usporen snimak Kako to rade? Stvarno velike stvari Londonska garaà Ameri~ki ~operi Trgovci automobilima Prqavi poslovi Ekstremne drvose~e Stvarno velike stvari Londonska garaà Razotkrivawe mitova Kako to rade? Razorna laboratorija Razotkrivawe mitova Ta~ka preloma Divqe i bez cenzure Londonska garaà Budu}i svet

08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.30 15.00 17.00 18.30 19.00 19.10 20.00 21.45 23.00 00.00 00.45

Avantura Skija{ki skokovi Biatlon Biatlon Fudbal Kros-kantri skijawe Skija{ki skokovi Brzo klizawe Kros-kantri skijawe Fudbal Skija{ki skokovi Tenis Alpsko skijawe Najja~i ~ovek Ekstremni sportovi Skija{ki skokovi

Kad mason projektuje grad... Do vremena Ameri~ke revolucije ve} je bilo so je ”odanost i prijateqstvo”. Ipak, ova ~etiri utvr|eno da jedan prefiweni i obrazovani elementa, istorijski gledano, predstavqaju `rtve xentlmen moè imati mnoge razloge da za{titi prinete paganskim bogovima zemqe, vazduha, vasvoje poruke. Xorx Va{ington je u ratu nadgledao tre i vode. Tako|e predstavqaju i ~etiri strane obimnu mreù obave{tajaca (gotovo od samog posveta, odnosno ~etiri vetra. Ovakva simbolika ~etka postojala je ”tajna slu`ba”). Va{ington i poti~e iz vremena pre nego {to su bogovi uop{te wegovi saradnici poznavali su dve vrste tajnog imali imena. Dvanaest znakova Zodijaka podeqemastila. Jedno je bilo obi~no nevidqivo mastilo no je u ~etiri grupe po tri, za koje se kaè da koje se moglo otkriti zagrevawem. Drugo su nazipredstavqaju aspekte zemqe, vazduha, vatre ili vali ”dvojaka mrqa”. Poruka bi bila napisana jedvode. Po takvoj definiciji, ceremonija polagawa nom hemikalijom, a primalac je morao upotrebiti drugu da je pro~ita. U principu se nevidqiva poruka ispisivala izme|u vidqivih redova – otuda izraz ”~itati izme|u redova”. Tomas Xeferson, kao tre}i predsednik, pazio je da wegove diplomatske poruke ostanu tajna pa je koristio aparat za {ifrovawe koji je sam smislio. Sastojao se od dvadeset {est to~kova s alfabetom na zajedni~koj osovini – rudimentarni oblik ~uvene ma{ine ”enigma” koju }e koristiti Nemci tokom Drugog svetskog rata. Izbor prvog predsednika okon~an je pre nego {to je i po~eo – samo jedna osoba je odgovarala. Majstor i predsednik na delu Kongres je 1787. godine izglasao da se formira savezni okrug od sto kvadratnih kamena temeqca za zgradu Kapitola bila je onomiqa (259 kvadratnih kilometara), iliti diliko paganska koliko neka ceremonija uop{te strikt Kolumbija. Va{ington je 1790. godine domoè biti. A upravo ta ceremonija, s vrlo malo bio deo teritorije od dràva Merilend i Virxivarijacija, postala je deo bukvalno svakog polaganija, tako da je nastao kvadrat stranice deset miwa kamena temeqca za sve va`nije istorijske qa. Udesio je da bude okrenut kao dijamant, s uglozgrade u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama. vima koji su bili okrenuti ta~no prema severu, juVremenom je postalo gotovo nemogu}e izvesti gu, istoku i zapadu. A za{to ba{ kvadrat? Ako puikakvo zna~ajnije polagawe kamena temeqca u stite masona da {krabucka za svoj ra~un, verovatAmerici bez u~e{}a masona i ove mistrije: polano }e nacrtati ili kvadrat ili krug. gawe kamena temeqca za Smitsonijan institut, Predvi|ena su dva {iroka vidika. Jedan je gleVa{ingtonov spomenik, Ku}u hrama ([kotski dao na zapad, sa Xenkins hila, i to }e postati lored), Masonski hram Velike loè (danas Muzej kacija zgrade Kapitola. Drugi vidik okrenut je na èna u umetnosti), Vrhovni sud SAD, Nacionalnu jug: tu }e se nalaziti predsedni~ka rezidencija, katedralu, Kongresnu biblioteku, Xefersonov danas nazvana Bela ku}a. ûveni citat ârlsa Dispomenik, Centralnu po{tu i za zgradu Stejt dikensa iz 1842, kada je pisac stigao u posetu, opisupartmenta. Kada je Va{ington trebalo da poloì je aspiracije Va{ingtona i wegovu stvarnost: zakletvu kao prvi predsednik 1789, u gradu Wujor”Ponekad ga nazivaju ku, tada{woj prestonici, Grad veli~anstvenih razsagra|ena je bina ispred daqina, ali mo`da bi bigradske ku}e u Vol stritu Va{ington je 1790. godine dobio lo prikladnije da ga na- deo teritorije od dràva Merilend i okupili su se zvani~nizovu Grad veli~anstvenih ci i ~itav Kongres SAD. i Viryinija, tako da je nastao namera”. Prva od “nameTada su primetili da nisu kvadrat stranice deset miqa, ra” bio je Kapitol, ~ija doneli Bibliju za cereokrenut kao dijamant, s uglovima je izgradwa zapo~eta 18. moniju. septembra 1793. PolagaAli ne brinite ni{ta. prema severu, jugu, istoku i zapadu wem kamena temeqca ruPo{to je glavni organizakovodio je Va{ington, tor, kancelar Wujorka Rokoji nije bio samo predsednik Sjediwenih Amebert Livingston, slu~ajno bio i masonski Veliki ri~kih Dràva nego i Veliki majstor zidar, kao i majstor, smesta je prona|eno re{ewe. Kolega mauvaèni stare{ina svoje loè, Aleksandrije br. son poslat je malo daqe niz ulicu, u kafanu u kojoj 22. U procesiji je nosio ceremonijalni ma~, kao i je sastanke odràvala loà broj jedan, Svetog \ormasonsku Bibliju koju je koristio na svojoj inau|a, pa je doneta elegantna Biblija iz 1767. koju je guraciji. Va{ington je naneo cement pomo}u srekoristila loà. Va{ington je poloìo ruku na brne mistrije na~iwene za tu priliku, a potom je Bibliju, nasumice otvorenu na Kwigu postawa, pospustio kamen podignut pomo}u drvene trokrake glavqa 49 i 50. Poloìo je zakletvu, a onda je pobodizalice. `no poqubio kwigu. Do dana dana{weg statua Vrhunac slu`be bio je kada je Va{ington u~iXorxa Va{ingtona obeleàva mesto na kojem se to nio ne{to {to bi ve}ina Amerikanaca smatrala desilo, ispred dana{we savezne zgrade u Vol striveoma ~udnim: polio je kamen ”ìtom, vinom i tu. Ista ta Biblija otada je kori{}ena za jo{ ~euqem”. Ameri~ki masoni su iz nekog razloga zatiri inauguracije: Vorena Hardinga 1921, Dvajta nemarili so, mada masonski tekstovi tradicioAjzenhauera 1953, Ximija Kartera 1977. i Xorxa nalno pomiwu i wu. @ito simboli{e ”obiqe”, Bu{a (starijeg) 1989, koji su je nasumice otvarali. vino je ”radost i veseqe”, uqe je ”mir i sloga”, a KRAJ

Kwigu Dejvida [ugertsa „TAJNA UDOVI^INOG SINA“, po 880 dinara, mo`ete naru~iti od izdava~a IK „Stilos art“ putem telefona 021/4891–644 i 4891–645, mejla narudzbe@stylos.rs ili sajta www.stylos-art.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak19.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Potro{a~ki ste raspoloèni, pa se uputite da pajate po radwama. Uìvajte u kupovini. Raspoloèwe vam se popravqa iz dana u dan. Uostalom, prole}e je na vidiku! Izlasci i provod, tako|e!

BIK 20.4-20.5.

Divan dan za vas, i danas i sutra. Mesec plovi kroz va{ znak, pa ste romanti~ni i skloni hedonizmu. Qubav vas provocira iz tajnosti pa }ete joj te{ko odoleti. Dugoo~ekivani susret je prijatan. Dru{tvo.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

19. mart 2010.

Va{a planeta Merkur, taj nesta{ni ve~ni de~ak, pliva i davi se u vodenom znaku Riba. Tu on nema {ta da traì, a jo{ mawe {ta da kaè. Cela ta situacija vam ne ide u prilog. Intuicija. Imate strpqewa i apetita za sve one lepe stvari i susrete koje vam ovaj dan donosi. Dru{tvo je pouzdano, a draga osoba ima posve prijateqski odnos prema vama. U karijeri nema zati{ja. Prihodi. Iako je po~etak vikenda, mogu}e su neke promenqive okolnosti u vezi s karijerom. Moète se osloniti na jednu ènsku osobu koju znate ve} dugo. Aktivni ste, vitalni i radni, dugoro~no motivisani. Imate povoqan upliv Meseca iz temeqnog znaka Bika, pa i pouzdanu emotivnu situaciju i saradwu s porodicim, dragom osobom, detetom. Delujete pomalo iscrpqeno, pa se odmarajte.

VAGA 23.9- 23.10.

Okrenuti ste i usmereni ka drugima, ka partneru, pa nije ni ~udo {to ne vodite dovoqno ra~una o sebi. Prona|ite zajedni~ki ciq s dragom osobom, i sve }e te}i lak{e i lep{e. Porodica.

[KORPION 24.10- 23.11.

Partner je u svojoj opu{tenoj fazi zadovoqstva, pa to imajte u vidu kada pomislite da vas nedovoqno slu{a. Iskoristite trenutne slabosti drage osobe za ono {to `elite ve} izvesno vreme.

STRELAC 24.11- 21.12.

Kra}i put ili produèni vikend i nije tako lo{a ideja. Moète u posetu ro|acima, prijateqima, ili jednostavno filozofirati ìvotne filozofije. Nova qubav vam se sme{i ili promi~e neprime}eno.

JARAC 22.12-20.1.

Ne dr`e vas ni mesto ni vreme pa vas ima svuda, gotovo istovremeno. Mentalno ste aktivni, sastanci ne}e izostati, pa je ovo veoma dinami~an dan za vas. Jedno u qubavi nalazite spokoj.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Poslovna situacija vas sve vi{e angaùje, pali i àri, zanosi i zavodi. Imate sjajne ideje, ali se i suvi{e rastrète na mnogo strana, raznih tokova, tako da moète izgubiti kontinuitet.

RIBE 20.2-20.3.

Zadali ste sebi veoma ambiciozne ciqeve, pogotovo one koji su vezani za zvani~ne papire i dokumenta, posao i diplome, edukaciju i putovawa. Kalo sti}i i posti}i sve to? Svesno i ve{to. Prihodi.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Tukla ga devojka Tamnoputi momak zelenih o~iju koji je palio ènska srca u kriminalisti~koj seriji “CSI: Las Vegas” prijavio je nasiqe u porodici, pri kome je on bio `rtva. Otkako je Geri Durdan napustio snimawe serije pre dve godine, wegova karijera, a i privatni ìvot idu silaznom putawom. Geri je u vezi sa [pankiwom Marijom Asis del Alamo, s kojom neretko dolazi u sukobe. Wihove burne sva|e ~esto kulminiraju raskidima, a posle mirewa neko vreme ìve u miru. Da je primirje pro{lo dokazuje i glum~ev poziv policiji. Geri je prijavio da ga devojka fizi~ki zlostavqa. Kada je policija stigla, prona{la je glumca okrvavqenog, izgrebanog lica i van sebe, dok se slatka Marija mirno predala.

VIC DANA 18

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 18 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 19 Ni{

NOVI SAD: Toplo i sun~ano sa malo oblaka. Vetar slab do umeren jugozapadni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 3 do 18 stepeni. VOJVODINA: Jo{ toplije sa du`im sun~anim periodima i malo oblaka. Vetar slab do umeren jugozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 1, a maksimalna 18 stepeni. SRBIJA: Jo{ toplije i prete`no sun~ano sa malo oblaka. Vetar slab do umeren jugozapadni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -2, a maksimalna 20 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend jo{ toplije uz du`e sun~ane periode. Temperature }e prelaziti 20 stepeni u ve}ini mesta u nedequ. U ponedeqak i utorak prolazna naobla~ewa sa povremenom ki{om i mawim padom temperature.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

DUNAV

TAMI[

SAVA

125 (-6)

Slankamen

380 (-20)

Ja{a Tomi}

Apatin

194 (-8)

Zemun

459 (-13)

Tendencija stagnacije

Senta

350 (-21)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

468 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

314 (-9)

Tendencija opadawa

Smederevo

584 (-2)

Titel

396 (-20)

NERA

Novi Sad

275 (-15)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

166 (-7)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac 329 (-27) S. Mitrovica

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

518 (-9)

subota

pre podne

nedeqa

po podne veoma dobro

7 9

8 5

7 3

83 (3)

petak

414 (-12)

sreda

~etvrtak

12~ 00’

Bezdan

Ba~. Palanka 215 (-11)

180 (-2)

TISA

SUDOKU 3

VODOSTAWE

najboqe

St. Peterburg 1

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: I pored relativno povoqnog uticaja biometeorolo{kih prilika, oprez se savetuje kardiovaskularnim i psihi~kim bolesnicima zbog ekstremnih termi~kih uslova. Od meteoropatskih reakcija se o~ekuju glavoboqa, pospanost i vrtoglavica. Potrebna je dodatna pa`wa svih u~esnika u saobra}aju.

Baca~ kopqa ka`e klupskom kolegi: - Danas se moram jako potruditi, u gledali{tu je i moja ta{ta. Kolega odgovori: - ^ove~e, to je preko sto metara, te{ko da }e{ je pogoditi!

Evropa

TOPLIJE

2 2

7 7

ponedeqak

prva ~etvrtina

utorak

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

www.ribolovacki-magazin.co.rs

JO[

Vojvodina Novi Sad

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 2

Re{ewe iz pro{log broja