Dnevnik 19.mart 2012.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 19. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23380 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MINISTAR EKONOMIJE NEBOJ[A ]IRI] NAJAVQUJE

akcije Telekoma sti`u za mesec dana

str. 6

T E M A „ D N E V N I K A ” : KO LI KO JE SR BI JA DO BRO ME STO ZA PO KRE TA WE PO RO DI^ NOG BI ZNI SA

Od alave dr`ave se ne `ivi

str. 6

IZBORI 2012.

Zahuktava se predizborna kampawa NASLOVI

Politika

Dru{tvo 13 Funkcionerima sti`u sve jeftiniji darovi

Crna

2 Partijska licenca na proveri

Ekonomija 4 Na lokalima katanci i pau~ina 4 Od danas krediti za poqoprivrednike

14 @ivot i rad na sala{u umesto droge 14 Oduzeto 805 voza~kih dozvola

Foto: Radivoj Hayi}

str. 2, 3, 9 i 11

PrOle]e mami: Po ka len da ru, pro le }e po ~i we u sre du, 21. mar ta, i tad bi dan i no} tre ba lo da tra ju jed na ko, 12 sa ti. To je tre nu tak pro le} ne rav no dne vi ce, ka da Sun ce u svom

NE IZ VE SNA SUD BI NA FA BRI KE „ABC FUD“ IZ RU SKOG KR STU RA

Reporta`e

Pred ste~ajem i fabrika i celo selo

21 Ugri i Turci se domun|avali na }irilici

Kultura

Novi Sad 7 Testirali uro|enu inteligenciju 9 No}no kupawe i klizawe hit na „Spensu”

Vojvodina 10 Borba protiv trgovine qudima 11 Ko koga „ore” u Oyacima?

12 Terapija blizu ku}e

pri vid nom go di {wem kre ta wu pre se ~e ekva tor i pre |e na se ver. To je tre nu tak ka da No vo sa |a ni od la `u zim sku gar de dor bu po stra ni, a uli ce se na pu ne {e ta ~i ma...

A. J.

str. 4

PO LI CI JA U JU @NO BA^ KOM OKRU GU SVA KO DNEV NO VO DI IS TRA GE O QU DI MA KO JI PRE MI NU NA NE PO ZNAT NA ^IN

Sumwive smrti ~este, ali nisu uvek zlo~in

23 Uru~ena „Dnevnikova” nagrada glumcu Radovanu Vujovi}u

Studentski 27 Velika trka za doma}e i inostrane stipendije

str. 15

SPORT

str. 16 – 19

Toplo Najvi{a temperatura 22°S

n

BORAC U MISLIMA CRVENO-BELIh

n

\OKOVI]: IGRAO SAM DOBRO, NASTAVQAM DAQE

2

ponedeqak19.mart2012.

POLiTikA

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

DSS za po li ti~ ku ne u tral nost „Pro gla {e we po li ti~ ke ne u- tral no sti je naj bo qi na ~in da se obez be di za {ti ta eko nom skih in te re sa Sr bi je, i to bi nam mo glo otvo ri ti sva vra ta, a ne za tvo ri ti ni jed na„, iz ja vio je ju ~e pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Ne nad Po po vi}.

Po we go vim re ~i ma, kao po li ti~ ki ne u tral na dr `a va, Sr bi ja bi mo gla raz vi ja ti naj bo qe eko -

nom ske od no se s Evrop skom uni jom, Ru si jom i SAD, a oni bi bi li za sno va ni na ~i stom ra ~u nu i obo stra nom in te re su.

DSS se za la `e za eko nom ski sa mo stal nu, po li ti~ ki i voj no ne u tral nu Sr bi ju ~i ji }e pro spe ri tet bi ti za sno van za unu tra {wem raz vo ju i ra stu do ma }e pri vre de i pro iz vod we, na vo di se u Po po vi }e vom sa op {te wu.

Po kret rad ni ka i se qa ka ide sam – Po kret rad ni ka i se qa ka na pred sto je }e iz bo re iza }i }e sa mo stal no i u~i ni ti sve da se ob ra ~u na s or ga ni zo va nim kri mi na lom uko li ko na kon maj skih iz bo ra bu de u~e stvo vao u vla sti – po ru ~io je ju ~e pred sed nik tog po kre ta Zo ran Dra gi {i} na pred iz bor nom sku pu.

– Tre ba da pro bu di mo pa met i sna gu dru {tva da se iz bo ri mo s or ga ni zo va nim kri mi na lom – naj ve }im zlom ko je Sr bi ju ra za ra u po sled wih 20 go di na – re kao je Dra gi {i} u be o grad skom Cen tru „Sa va” na osni va~ koj skup {ti ni Po kre ta za Be o grad, tvr de }i da je kri mi nal pro dro i u po li ti~ ke stran ke.

Na pred iz bor nom sku pu bi li su i pred stav ni ci Uni je `e na Sr bi je i Vla {ke de mo krat ske stran ke, ko ji su pru `i li po dr {ku Po kre tu rad ni ka i se qa ka, a pri sta li ce Vla {ke de mo krat -

ske stran ke, ko ji su do {li s tra di ci o nal nim be lim {u ba ra ma, vre me do po ~et ka sku pa pre kra ti li su vla {kim na rod nim igra ma.

RIK: Pro gla {e na ko a li ci o na li sta Re pu bli~ ka iz bor na ko mi si ja si no} je pro gla si la iz bor nu li stu broj je dan „Iz bor za bo qi `i vot – Bo ris Ta di}”. Li sta je pre da ta prek si no}, a RIK je utvr dio da je ovla {}e no li ce u ime ko a li ci je bla go vre me no pod ne lo pot pu nu li stu kan di da ta za na rod ne po sla ni ke, kao i svu pro pi sa nu do ku men ta ci ju. Pred stav ni ci li ste broj je dan Dra gan Ra du lo vi} i Igor Jo vi ~i} po sta }e ~lan RIK-a, od no sno za me nik ~la na.

PIK: „Iz bor za bo qu Voj vo di nu – Bo jan Paj ti}” broj 1 Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja je na ju ~e ra {woj sed ni ci pro gla si la ko a li ci o nu iz bor nu li stu pod red nim broj 1 „Iz bor za bo qi `i vot – Bo jan Paj ti}”. Pro gla {e wem iz bor ne li ste, na is toj sed ni ci, Ko mi si ja je utvr di la da ova ko a li ci ja is pu wa va uslo ve za od re |i va we ~la na i za me ni ka ~la na u pro {i re ni sa stav Po kra jin ske iz bor ne ko mi si je.

ARON ^ONKA (DZVM)

Dis kri mi na ci ja ma win skih stra na ka Li der De mo krat ske za jed ni ce voj vo |an skih Ma |a ra Aron ^on ka iz ja vio je da je dis kri mi na ci ja {to i ma win ske stran ke za iz bo re za re pu bli~ ki par la ment mo ra ju pod ne ti 10.000 ove re nih pot pi sa kao i stran ke ve }in skog na ro da, ali da }e tu po te {ko }u pre va zi }i za jed ni~ kim na stu pom {est ma win skih stra na ka u ko a li ci ji „Svi za jed no”, ko ja se na da osva ja wu tri do {est man da ta.

– Ni je isto pri ku pi ti to li ki broj pot pi sa iz ve }in ske po pu la ci je od {est mi li o na, kao iz ma win skih za jed ni ca, ko je bro je, u slu ~a ju ma |ar ske za jed ni ce, 200.000 do 250.000 ili slo va~ ke s 30.000 do 40.000 qu di – uka zu je ^on ka. – Isto ta ko, sma tra mo da je uvo |e we oba ve ze da se ove ra pot pi sa za re pu bli~ ke iz bo re

pla }a 58 di na ra po bi ra ~u, dis kri mi na tor ska pre ma stran ka ma ko je do sa da ni su ima le pri li ku da u~e stvu ju u vla sti ili ima ju po sla ni ke u par la men tu. One su ve} u star tu u te `em po lo `a ju i one mo gu }e ne da u~e stvu ju na iz bo ri ma. Ma win ske stran ke se na ovaj na ~in bri {u iz po li ti~ kog `i vo ta, a op sta ju smao one ma win ske stran ke ko je se pri kla wa ju ve }in skim srp skim stran ka ma, naj ~e {}e DS-u i SNS-u, pa ta ko ne mo gu da se auten ti~ no bo re za pra va ma win skih za jed ni ca.

Stran ke ma win skih za jed ni ca ko je se ve zu ju za ve }in ske i pre ko wih do la ze do po sla ni~ kih man da ta pod wi ho vim su ve li kim uti ca jem i ne mo gu auten ti~ no da za stu pa ju in te re se ma wi na.

M. Mr.

„Dveri” krenule iz Ni{a „Dve ri – Po kret za `i vot Sr bi je” po ~e le su svo ju iz bor nu kam pa wu u Ni {u po ro di~ nom {et wom i sku pom u Na rod nom po zo ri {tu. Aka de mik Ko sta ^a vo {ki re kao je da po dr `a va taj po kret jer mu se ne mo `e za me ri ti ni {ta {to ima ve ze s ko rup ci jom, pre va rom i pod va lom.

– „Dve ri” nu de Sr bi ji na du i obe }a va ju pre po rod na osno va ma

~a sti, po {te wa i po ro di ce – ka zao je ^a vo {ki no vi na ri ma.

Po ve re nik za Ni{ prof. dr Dra gi {a Bo jo vi} re kao je no vi na ri ma da „Dve ri” sa mo stal no na stu pa ju na re pu bli~ kim i lo kal nim iz bo ri ma. On je ka zao da su se ra ni je obra ti li pi smom na ci o nal nim stran ka ma za sa rad wu, ali da ni su do bi li od go vor.

„DNEVNIK” ISTRA@UJE

IMA LI NADE ZA DEPARTIZACIJU JAVNIH PREDUZE]A?

Par tij ska li cen ca na pro ve ri Kao i to kom sva ke pred iz bor ne kam pa we, ta ko i u su sret ovim |ur |ev dan skim iz bo ri ma stran ke gra |a ne oba si pa ju pri ma mqi vim obe }a wi ma. Jed no od „vru }ih“ je ono ko je je pre ne ko li ko da na iz neo za me nik pred sed ni ka DS-a i gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las, na ja vqu ju }i da }e me |u za ko ni ma ko ji }e bi ti usvo je ni na kon iz bo ra, bi ti i pro pis ko ji }e zna ~i ti de par ti za ci ju jav nih pred u ze }a. \i las pred la `e uki da we uprav nih od bo ra, uvo |e we nad zor nih, kao i stro ge kri te ri ju me za iz bor di rek to ra, i to pre ko jav nih kon kur sa. Sli ~an pred log jo{ po lo vi nom pro {le go di ne iz ne li su Uje di we ni re gi o ni Sr bi je, ali vla da ju }a ko a li ci ja ni je do da na {wih da na u~i ni la ni {ta da se ta kav za kon o jav nim pred u ze }i ma usvo ji.

Da je re~ o „ve li kom ko la ~u“, ko jeg }e se stran ke, ako i pri sta nu, od re }i te {ka sr ca, sve do ~i po da tak da na ra znim ni vo i ma u Sr bi ji ima oko 700 jav nih pred u ze }a.

Pla te di rek to ra u ovom sek to ru su ra zno li ke i kre }u se od 110.000 do 400.000 di na ra. U pro te klom man da tu par ti je vla sti ima le su do go vor o di rek to ro va wu jav nim pred u ze }i ma, pa ta ko DS ove iz bo re do ~e ku je da ~el nim me stom u Te le ko mu, EPS-u, „@e le zni ca ma Sr bi je„, PTT-u, JAT-u i Dr `av noj lu tri ji, so ci ja li sti u „Pu te vi ma Sr bi je„, „Sr bi ja {u ma ma„, „Du nav osi gu ra wu„, „Ga le ni ci„ i „Sr bi ja ga su„, G17 u „Aero dro mu Be o grad„, „Sr bi ja vo da ma„, „Ski ja li {ti ma„ i „Elek tro mre `i Sr bi je„, a LSV s di rek tor skim me stom u „Tran snaf ti„.

Da li je re~ o pred iz bor nom i par tij skog ple na. Va `no je {to obe }a wu u ko je gra |a ni mo gu da ve - se sti ~e uti sak da su po li ti~ ka ru ju? Pro fe sor Fa kul te ta po li - eli ta, i par ti je i gra |a ni sve sni ti~ kih na u ka u Be o gra du Slo bo - to ga da je par to kra ti ja na r|av na dan Or lo vi} ka `e za „Dnev nik“ da ~in ugro zi la me ri to kra ti ju, ta ko „u onoj me ri u ko joj pred log po ti - {to se us pon u ka ri je ri ni je de {a ~e od Dra ga na \i la sa, de lu je do sta vao pre ko zna wa, ve {ti na i kva li uver qi vo, za to fi ka ci ja, ve} pre {to je on s po zi ci ko par tij ske li Na raznim nivoima cen ce – ob ja {wa va je gra do na ~el ni ka Be o gra da ve} uveo Or lo vi}. u Srbiji ima oko taj si stem do la ska 700 javnih preduze}a Da li }e sam za na ~e lo jav nih prekon mo }i da zna ~i d u ze }a qu di od ga ran ci ju za is pu stru ke, pu tem jav nog kon kur sa, da wa va we obe }a wa, in te re so va lo je dr `a va u me ri u ko joj je vla snik „Dnev nik“. Or lo vi} je od go vo rio jav nog pred u ze }a sa mo za dr `i ele - da „u onoj me ri u ko joj De mo krat ment kon tro le“. ska stran ka bu de sto `er na par ti ja – Sve to za vi si }e jo{ od jed nog vla da ju }e ko a li ci je, ima mno go iz pro ble ma, a to je u ko joj me ri }e gle da da se to i ostva ri“. par ti je pu tem ko a li ci o nih do go – Sa mo je sad sve stvar di na mi ke vo ra pri sta ti na ta ko ne {to. Na - i re a li za ci je, da se to pi ta we sta dam se da jav na pred u ze }a vi {e ne - vi na dnev ni red – do dao je dr Sla }e bi ti pred met par tij ske po de le vi {a Or lo vi}.

Eko nom ski sa vet nik Bran ko Pa vlo vi}, ne ka da {wi di rek tor Agen ci je za pri va ti za ci ju od apri la do ju la 2004. go di ne, sma tra da se ne mo `e ve ro va ti ova kvim obe }a wi ma ak tu el ne vla sti da }e na kon iz bo ra pre sta ti par tij sko za po {qa va we.

– Ne mo `e se ve ro va ti u ta ko ne {to. Oni ne sa mo da po ~i va ju na par tij skim ka dro vi ma, pre ko ko jih obez be |u ju gla sa~ ku ma {i nu za se be i fi nan si je, ne go je to si stem or ga ni zo va nog kri mi na la – tvr di Pa vlo vi}. – Bez par tij skih ka dro va na tim svim va `nim me sti ma oni ne bi mo gli bi ti or ga ni zo va na kri mi nal na gru pa.

Jer, ne ra di se sa mo o pu kom par tij skom ple nu ve} taj plen ne ~e mu slu `i. A slu `i is pum pa va wu vi {e od mi li jar du evra go di {we iz le gal nih to ko va Sr bi je i sta vqa wa u wi ho ve pri vat ne xe po ve. Za to kad oni ka `u 2mi }e mo to da ura di mo„, to je kao ka da bi ste re kli: „sta vi }e mo pi ro ma na da bu de va tro ga sac“. Gra |a ni ne }e po ve ro va ti u to. I na ovim iz bo ri ma gla sa }e se „za“ i „pro tiv“, kao {to smo mi sru {i li Mi lo {e vi }a ne za to {to smo ima li spek ta ku lar no ube dqi ve ar gu men te, ne go za to {to su qu di re {i li da je to ga do sta i da ho }e pro me ne.

Na pi ta we ima ju li gra |a ni pred so bom al ter na ti vu ne kih stvar nih pro me na, Pa vlo vi} is ti ~e da „gra |a ni s pra vom ne raz mi {qa ju na ta kav na ~in, ve} po prin ci pu ’da ja ka znim ono ga ko je vlast’“.

S. Stankovi}

DS i URS: Mo gu }e je U Sr bi ji su se ste kli uslo vi za de par ti za ci ju i za kon ska re {e wa ko ji ma bi se spre ~i lo stra na~ ko ka dri ra we u jav nim pred u ze }i ma tre ba do ne ti od mah po kon sti tu i sa wu no vog sa zi va par la men ta, sa gla sni su i stran ke sa da {we vla da ju }e ko a li ci je i Srp ska na pred na stran ka. Go stu ju }i na RTS-u, funk ci o ner ke De mo krat ske stran ke i Uje di we nih re gi o na Sr bi je Na da Ko lun xi ja i Su za na Gru bje {i} oce ni le su da dva pred lo ga za de par ti za ci ju, ka ko su ih for mu li sa li za me nik pred sed sed ni ka DS-a Dra gan \i las i li der URS-a Mla |an Din ki}, u su {ti ni idu istim

tra gom, i da }e na kon iz bo ra bi ti mo gu }e do }i do kva li tet nog za kon skog re {e wa ko je bi ogra ni ~i lo uti caj dr `a ve u jav nim pred u ze }i ma.

Na da Ko lun xi ja je od ba ci la op tu `be po li ti~ kih pro tiv ni ka da je upra vo DS, kao naj ve }a stran ka vla da ju }e ko a li ci je, i naj od go vor ni ja za do mi na -

SNS: Farsa Pot pred sed nik GO SNS-a Ne ma wa Ste fa no vi} sma tra da je po mi wa we de par ti za ci je u pred iz bor noj kam pa wi stra na ka vla da ju }e ko a li ci je „far sa” jer su te stran ke, da su ima le is kre nu na me ru, de par ti za ci ju mo gle spro ve sti u pro te kle ~e ti ri go di ne.

– Ni je spo ran pred log, ali je spor no to {to se vi di da ov de ne ma is kre ne na me re. Za {to na pri me ru ni jed nog pred u ze }a pro te klih go di na ni je po ka za no da za to po sto ji vo qa? – upi tao je Ste fa no vi}.

ci ju stra na ka i neo d go vor no po slo va we u jav nim pred u ze }i ma, pod se tiv {i na to da su qu di ko je je po sta vi la ta stran ka upra vo ras krin ka li ve li ke kri mi nal ne afe re u ve li kim jav nim si ste mi ma, kao {to je „Ko lu ba ra”.

– Na {a opre de q e n ost za evro in te gra ci je pod ra zu me va bor bu pro tiv svih ob li ka ko rup ci je si stem skim re {e wi ma. Po sto ji i te ka ko po li ti~ ka vo qa i ona je do ka za na ~i we ni com da su na {e re for me oce we ne od li~ no i da smo do bi li sta tus kan di da ta za ~lan stvo u EU – re kla je Na da Ko lun xi ja.

PREDIZBORNA AKCIJA

NS: „Kar ta u jed nom prav cu” za od la zak Ak ti vi sti No ve Sr bi je iz ve li su ju ~e pred iz bor ni per for mans u Knez Mi haj lo voj uli ci u Be o gra da, pod na zi vom „Kar ta u jed nom prav cu”. Oni su pro la zni ci ma de li li „eks pres kar tu” za brz od la zak sa da {we vla de s po li ti~ ke sce ne, uz po ru ku: „Sr bi ja ne mo `e da ~e ka” i let ke na ko ji ma su is pi sa ni raz lo zi zbog ko jih sa da {wa ko a li ci ja na iz bo ri ma 6. ma ja mo ra da ode s vla sti. Na ve de no je da ova vlast mo ra bi ti sme we na za to {to je „obe }a la 400.000 no vih rad nih me sta, a ume sto to ga po de li la 400.000 ot ka za” i za to {to „u Sr bi ji 200.000 mla dih do 30 go di na tra `i po sao, 70 od sto `i vi u za jed ni~ kim do ma }in stvi ma s ro di te qi ma, a 38 od sto mla dih ra di bez ugo vo ra”.

Vlast tre ba da ode, sma tra Omla di na NS-a, i za to {to je za ~e ti ri go di ne za du `i la Sr bi ju za vi {e od se dam mi li jar di evra, za to {to jav nost ne ma uvid u ugo vor ko ji je Vla da Sr bi je pot pi sa la s „Fi ja tom„ i

{to je „sla ga la gra |a ne Sr bi je da }e do bi ti 1.000 evra po ak ci ja ma”.

– Da nas je u Sr bi ji za do voq na sa mo od la ze }a vlast – ka za la je pot pred sed ni ca NS-a Du brav ka Fi li pov ski no vi na ri ma, tvr de }i da „DS, G17 plus i SPS, ume sto re zul ta ta, opet da ju la `na obe }a wa”.

Tvr de }i da je sa da {wa vlast do ve la „gra |a ne Sr bi je na rub pro pa sti”, ona je iz ra zi la uve re we da }e gra |a ni na iz bo ri ma ka zni ti one ko ji su ih „ob ma nu li i pre va ri li”, is ta kav {i da su glav ni ci qe vi li ste „Po kre ni mo Sr bi ju” – po boq {a we eko no mi je i bor ba pro tiv ko r up c i j e i kri m i n a l a.

Ona je na ve la da }e u obla sti eko no mi je na pr vom me stu bi ti za p o { qa v a w e i po k re t a w e pri vre de, {to }e u~i ni ti spro vo |e wem no vog za ko na o jav nim na bav ka ma, sma we wem re gu la tor nih te la i agen ci ja i dr `av nog apa ra ta.

– Pri vu }i }e mo stra ne in ve sti to re na osno vu kan ce la ri je za br ze od go vo re, a oni }e ulo `i ti svoj ka pi tal u ~e ti ri osnov ne gra ne: ener ge ti ku, po qo pri vre du, in fra struk tu ru i gra |e vi nar stvo – na ve la je pot pred sed ni ca NS-a. – Iz gra di }e mo put nu

in fra struk tu ru Sr bi je, ne kre dit nim li ni ja ma, ne go kon ce si ja ma, ka ko se to ra di svu da u sve tu.

Ona je do da la da za „ski da we PDV-a na pro iz vo de za be be ne }e bi ti po treb ne ni ka kve pe ti ci je” ve} }e to ura di ti od mah po do la sku na vlast.

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak19.mart2012.

3

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

DS KRE NUO U KAM PA WU IZ KRA GU JEV CA

PO KRA JIN SKI IZ BO RI

Ta di}: Pre u zi ma mo ri zik i od go vor nost Ko a li ci ja „Iz bor za bo qi `i vot” po be di }e na iz bo ri ma 6. ma ja jer je wen iz bor mo der na, evrop ska i sna `na Sr bi ja, ko ja bri ne o svo jim qu di ma, po ru ~io je ju ~e li der DS-a Bo ris Ta di} iz Kra gu jev ca, gde je ta stran ka za po ~e la pred iz bor nu kam pa wu pod slo ga nom „Po sao. In ve sti ci je. Si gur nost”.

– I da nas je pred na ma iz bor da li ide mo pre ma EU zbog bo qeg `i vo ta, da li se bo ri mo za bo qu bu du} nost za na {u de cu.

To je na{ iz bor, bio je i bi }e – po ru ~io je Ta di}, na gla {a va ju }i da je ko a li ci ja ko ju pred vo di sprem na da pre u zme od go vor nost. – Na{ put je put ka EU, put za bo qi `i vot, put ko ji ne skre }e kad god se ne kom u~i ni da je to ko ri sno.

Li der DS-a je gra |a ne upi tao da li sma tra ju da li ta kav iz bor nu de qu di ko ji su mi {qe wa i ide o lo gi je me wa li „ka ko ve tar du va”.

ki udar ve tra i obez be de si gur nost sva kom de te tu? Da li bi gra |a ni Sr bi je da li tim

Li sta kan di da ta Pr vi na iz bor noj li sti DS-a „Iz bor za bo qi `i vot – Bo ris Ta di}” je za me nik pred sed ni ka DS-a i gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las. Na dru gom me stu li ste kan di da ta za po sla ni ke u bu du }em sa zi vu na la zi je pred sed ni ca Fon da „Dr Zo ran \in |i}” Ru `i ca Pa vlo vi}-\in |i}, na tre }em pred sed nik Po li ti~ kog sa ve ta DS-a Dra go qub Mi }u no vi}, a na ~e tvr tom li der ko a li ci o ne So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Ra sim Qa ji}. Na pe tom me stu je ge ne ti ~ar Mi o drag Stoj ko vi}, po sle ko ga sle de pot pred sed ni ci DS-a Je le na Tri van i Du {an Pe tro vi}, kao i pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak. Na de ve tom me stu kan di da ta za po sla ni ke je Mi li ca De le vi}, a na de se tom i je da na e stom vi so ki funk ci o ne ri DS-a Bo jan Paj ti}, Dra gan [u ta no vac. Me |u kan di da ti ma ko ji sle de su i Na da Ko lun xi ja, kao i pred sed nik Vla de Sr bi je Mir ko Cvet ko vi}, Gor da na ^o mi}, Vuk Je re mi}, Sne `a na Ma lo vi}, Bo jan Ko stre{, Bo `i dar \e li}, Mi lan Mar ko vi}, Oli ver Du li}, Go ran Bog da no vi}, Bo ri slav Ste fa no vi}, Alek san dra Jer kov i Bo {ko Ri sti}.

– Go vo ri li su da tre ba po bi ti sto ti ne mu sli ma na, da }e Evro pa u Sr bi ji ima ti cr nu ru pu na svi le nom te pi hu, po zi va li su na ubi stva i zlo ~i ne i pre ti li Zo ra nu (\in |i }u) na onaj kob ni dan – re kao je Ta di}. – Da li su to qu di ko ji ima ju ka rak ter da iz dr `e sva -

qu di ma sud bi nu u svo je ru ke?

Ja sam ube |en da ne jer gra |a ni `e le si gur nost i sta bil nost.

On je re kao da su pri pad ni ci De m o k rat s ke stran k e sprem ni da pre u zmu i naj ve }i ri zik i naj ve }u od go vor nost, i pod se tio na to da ni su me wa li mi {qe we pu ne 22 go di ne jer je

to bio wi hov iz bor, kao {to }e gra |a ni ovih da na ima ti iz bor da bi ra ju mo der nu i evrop sku Sr bi ju, ka ko je de mo kra te vi de.

– Ja sto jim pred va ma, svo jim po n a { a w em, svo j om re~ j u i imo vi nom. Sto jim svim {to sam ~i nio pret hod nih go di na, sa sprem n o { }u da pre u z mem ri zi ke. Sto jim pred va ma kao ~o vek ~i ja je po li ti ka do ve de na u pi ta we de cem bra pro {le go di ne ka da je od lu ka o sta tu su kan di da ta bi la od lo `e na – re kao je Ta di}. – Po {to va ni gra |a ni, ja vam obe }a vam da mi ni ka da ne }e mo od u sta ti. Sve i kad bih hteo, ne bih smeo zbog to ga {to znam da nas Zo ran po sma tra. Ne bih smeo jer o~i sva kog de te ta u Sr bi ji gle da ju u to ho }e li ima ti bo qe {an se ne go na {e ge ne ra ci je, da li }e mo ima ti mir i sta bil nost.

Li der DS-a je na gla sio da de m o k ra t e dr ` e obe } a w a, i pod se tio na to da su pro {li put obe }a li da }e do ve sti „Fi jat„ u Kra gu je vac i to su i ura di li.

Ko a li ci o ni part ner DS-a, li d er So c i j al d e m o k rat s ke par ti je Sr bi je Ra sim Qa ji} po ru ~io je da }e ta ko a li ci ja

po be di ti na iz bo ri ma, ali da ta po be da mo ra bi ti ve li ka i ube dqi va. On je re kao da je ta kva po be da po treb na da se for mi ra we vla de ne bi pre tvo ri lo u „{pan sku se ri ju i gu bqe we vre me na” i da bi oni ko ji su 2008. za po ~e li re for me sa da mo gli da ih spro ve du do kra ja.

Za m e n ik pred s ed s ed n i k a DS-a Dra gan \i las za tra `io je od gra |a na po ve re we i glas da bi bi la for mi ra na vla da ko ja }e obez be di ti da se „sno vi ostva re”. \i las je po zvao gra |a ne da ne gla sa ju sa mo za li ste, stran ke i pa ro le ve} da gla sa ju za qu de, i na gla sio da je pr vi na li sti DS-a Bo ris Ta di}, a na li sti SNS-a To mi slav Ni ko li}, dok je na bro ju tri kod SNS-a Jor go van ka Ta ba ko vi}, a kod DS-a na istom bro ju - Ru `i ca \in |i}. Na bro ju ~e ti ri kod na pred wa ka je Ve li mir Ili}, a kod li ste DS-a Ra sim Qa ji}, dok je na bro j u pet kod na p red w a k a Alek san dar Vu lin, a kod DS-a Mi o drag Stoj ko vi}.

Skup je po ~ eo iz v o | e w em him ne Sr bi je, a za vr {en him nom EU „Oda ra do sti„ i na rod nim ko lom u iz vo |e wu tru ba~ kog or ke stra.

Ni ko li}: Neo zbiq ne pred sed ni ko ve iz ja ve Li der Srp ske na pred ne stran ke To mi slav Ni ko li} re a go vao je ju ~e na za la ga we pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a za sna `ni ju po dr {ku pri vat nom bi zni su oce nom da su ta kve iz ja ve neo zbiq ne i uvre dqi ve po gra |a ne Sr bi je.

Ni ko li} je u pi sa noj iz ja vi do sta vqe noj me di ji ma po no vio

oce nu SNS-a da je re zul tat ra da Vla de Sr bi je, pred vo |e ne De mo krat skom stran kom, ka ta stro fa lan po Sr bi ju i we ne gra |a ne. „Za hva qu ju }i DS-u, Sr bi ja je pr va u re gi o nu po sto pi ne za po sle no sti, pr va po ra stu in fla ci je, po naj ni `im pla ta ma i pen zi ja ma, a na dru gom me stu u sve tu po bro ju od -

la za ka mla dih iz ze mqe”, na veo je pred sed nik SNS-a. On je do dao da je za pret hod ne ~e ti ri go di n e po s ao iz g u b i l o 264.493 rad n i k a, za tvo r e n o 130.000 ma lih i sred wih pred u ze }a, dok su po ste pe nu ko rup ci je na Bal ka nu od Sr bi je go re sa mo Al ba ni ja i Bo sna i Her ce go vi na.

„In du stri ja nam je uni {te na, a in ve sti to ri ote ra ni pre glo ma znom bi ro kra ti jom”, ka `e Ni ko li}.

On je po no vio da }e SNS, ako po be di na iz bo ri ma, ra di ti na obez be |i va wu no vih in ve sti ci ja, otva ra wu no vih rad nih me sta i is ko re wi va wu si stem ske ko rup ci je.

REKLI SU Da ~i}: Od bio sam na log iz EU

Sre} ko vi}: Ide mo s DS-om

Vu ~i}: Ima mo plan i qu de

Li der So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} je iz ja vio da ne }e una pred da pri ~a o ome s kim }e so ci ja li sti po sle iz bo ra pra vi ti ko a li ci ju i da vi {e u tom kon tek stu ne po mi we De mo krat sku stran ku jer su se pro me ni le okol no sti. Na pi ta we s kim }e so ci ja li sti pra vi ti po sti zbor nu ko a li ci ju, Da ~i} je u in ter vjuu „Pre su” re kao da }e vi de ti po sle iz bo ra.

– Za vi si }e od re zul ta ta. Ne }u una pred da pri ~am – re kao je on.

On je ka zao da je od bio na log Evrop ske uni je da iz da srp ske na ci o nal ne in te re se.

– Iz Evrop ske uni je su mi tra `i li da kao li der SPS-a na re dim Sla vi ci \u ki}-De ja no vi} da ne ras pi {e iz bo re na Ko so vu i Me to hi ju. To bi zna ~i lo da se od ri ~em Ko so va.

Ne ma tog zah te va ko ji bi me na te rao da to ura dim. Iz bo ri su ras pi sa ni, a da li }e bi ti odr `a ni, i ka ko, to je dru ga pri ~a – na po me nuo je Da ~i}.

– Iz vor ni Srp ski po kret ob no ve na maj skim iz bo ri ma na stu pi }e u okvi ru ko a li ci je oku pqe ne oko De mo krat ske stra ke – na ja vio je ju ~e mi ni star ve ra i di ja spo re Sr |an Sre} ko vi} Ta nju gu. – Ve ru je mo da u okvi ru te ko a li ci je mo `e mo da ti do pri nos da Sr bi ja bu de mo der na i pro e vrop ska ze mqa, ko ja se eko nom ski raz vi ja i ko ja ima ka pa ci te te da za po li ti~ ke part ne re i sa ve zni ka ima naj mo} ni je ze mqe sve ta i da upra vo zbog to ga mo `e mo da {ti ti mo dr `av ne i na ci o nal ne in te re se.

Sre} k o v i}, ko j i pred v o d i Iz v or n i SPO, i biv {i je pot pred sed nik te stran ke, uve ren je uz to da }e re zul ta ti pred sto je }ih par la men tar nih iz bo ra omo gu }i ti na sta vak pro ce sa mo der ni za ci je ze mqe, re for me u svim sfe ra ma dru {tva i pri to me za {ti tu kul tu re, tra di ci je i na ci o nal nog iden ti te ta u pro ce su glo bal nih in te gra ci ja.

– Srp s ka na p red n a stran ka ima plan i od go vor ne qu de ko ji }e stvo ri ti po vo qan am bi jent za po s lo v a w e i po s pe { i t i za po {qa va we –iz ja vio je ju ~e za me nik pred sed ni ka i kan di dat te stran ke za gra do na ~el ni ka Be o gra da Alek san dar Vu ~i} gra |a ni ma me sne za jed ni ce Kne `e vac u op {ti ni Ra ko vi ca. – Ta ko }e mo vra ti ti omla di nu ko ja, zbog ne za po sle no sti i bes per spek tiv no sti u Sr bi ji, ~e sto u ino stran stvu ra di po slo ve ko ji su da le ko is pod wi ho vog obra zov nog ni voa.

Vu ~i} je na veo da }e na pred wa ci, ka da do |u na vlast, otvo ri ti kan ce la ri ju za br ze od go vo re, i ob ja snio da }e we nim ra dom vre me za do bi ja we gra |e vin ske do zvo le bi ti sma we no na naj vi {e 60 do 90 da na.

– Ti me }e in ve sti to ri ma bi ti omo gu }e no da br `e i lak {e po slu ju, a sa mim tim i da za po {qa va ju vi {e qu di – is ta kao je Vu ~i}.

Li ga pre da la li stu Ko a li ci ja „Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne – Ne nad ^a nak” ju ~e je Po kra jin skoj iz bor noj ko mi si ji pre da la li stu kan di da ta za po sla ni ke u Skup {ti ni Voj vo di ne ko ji se bi ra ju po pro por ci o nal nom iz bor nom si ste mu.

Ko a li ci ju ~i ne Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i stran ka Za jed no za Voj vo di nu, a no si lac iz bor ne li ste je li der LSV-a Ne nad ^a nak. Port pa rol ka LSV-a Alek san dra Jer kov re kla je pri li kom pre da je li ste da }e na red ni sa ziv Skup {ti ne Voj vo di ne od re di ti ulo gu i po lo `aj Po kra ji ne u Sr bi ji jer pi ta wa auto no mi je, fi nan si ra wa nad le `no sti Po kra ji ne i kva li te ta `i vo ta we nih gra |a na ko na~ no do la ze na dnev ni red.

– Upra vo zbog to ga, u na red nom sa zi vu Skup {ti ne Voj vo di ne mo ra bi ti vi {e po sla ni ka sprem nih da bes kom pro mi sno

za stu pa ju in te re se gra |a na. Li ga {i su po ka za li da ra de, da ne }u te i da su im je di ne ga zde gra |a ni i gra |an ke Voj vo di ne – re kla je Alek san dra Jer kov.

LSV je prek si no} pre dao i li stu za u~e {}e na lo kal nim iz bo ri ma u No vom Sa du, a li sta no si na ziv „Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne – No vi Sad, na {a ku }a – Ne nad ^a nak”. Pr va na li sti je Alek san dra Jer kov, ko ja je i kan di dat ki wa LSV-a za gra do na ~el ni cu No vog Sa da.

E. D.

PUPS sa sta rim part ne ri ma Glav ni od bor Par ti je uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je ju ~e je jed no gla sno usvo jio ko a li ci o ni spo ra zum o za jed ni~ kom iz la sku na iz bo re sa So ci ja li sti~ kom par ti jom Sr bi je i Je din stve nom Sr bi jom, kao i li stu kan di da ta za po sla ni ke te stran ke. Ko a li ci o ni spo ra zum pot pi sao je pred sed nik stran ke Jo van Kr ko ba bi}, sa op {tio je PUPS. – Funk ci ja po sla ni ka je ve li ka od go vor nost i ne sa mo li~ na ve}, pre sve ga, od go vor nost pre ma gra |a ni ma ko ji od nas o~e ku ju da ra di mo u wi ho vom in te re su. Tu smo zbog pen zi o ne ra i svih so ci jal no ugro `e nih gra |a na, ako {ti ti mo wih, on da ima smi sla da po sto ji mo – re kao je Kr ko ba bi}.

De re ta na li sti „Pre o kre ta” Pred sed nik Gra |an skih ini ci ja ti va Mi qen ko De re ta bi }e na li sti po kre ta „^e do mir Jo va no vi} – Pre o kret” za par la men tar ne iz bo re, do go vo re no je na ju ~e ra {wem sa stan ku li de ra Li be ral no-de mo krat ske par ti je ^e do mi ra Jo va no vi }a s pred stav ni ci ma ne vla di nog sek to ra. „Pre o kret„ kao jed nu od kqu~ nih isti na is ti ~e zna ~aj mno go bo qe, efi ka sni je i ener gi~ ni je sa rad we dr `a ve i ci vil nog dru {tva i stva ra wa mo gu} no sti da gra |a ni, u part ner stvu s in sti tu ci ja ma, u~e stvu ju u stva ra wu

mo der ne, ure |e ni je i gra |a ni ma okre nu te evrop ske Sr bi je, sa op {tio je LDP. „O~e ku je mo otvo re no part ner stvo s ne vla di nim or ga ni za ci ja ma. Ima ih mno go, za i sta su raz li ~i te ori jen ta ci je, ali ih po zi vam da ra di mo za jed no”, re kao je Jo va no vi}.

De re ta je na ja vio da }e po ku {a ti kroz ta kvo an ga `o va we da do pri ne se vred no sti ma za ko je se za la `e: po {to va wu qud skih ma wi na, re {a va wu pro ble ma ma wi na, pro ble ma iz pro {lo sti, obra zo va wu i so li dar no sti u dru {tvu.

Din ki}: DS nas mi ni ra, sma tra ju nas kon ku ren ti ma Li der Uje di we nih re gi o na Sr bi je Mla |an Din ki} re kao je ju ~e u Ni {u „da ih DS di rekt no mi ni ra jer ih sma tra kon ku ren ti ma” i da }e bi ti iz ne na |e ni re zul ta tom URS-a na iz bo ri ma.

– DS tre ba da ka `e ko je wi hov kan di dat za pre mi je ra. Ako je Mir ko Cvet ko vi} imao pun man dat i ako je do bro ra dio, ne ka ka `u da je on wi hov kan di dat, pa da vi de {ta }e re }i gra |a ni – re kao je Din ki} u emi si ji „Pet do 12” na RTV „Be la mi”.

On je ka zao da sno si deo od go vor no sti zbog u~e {}a u Vla di, ali sa mo ta mo gde su oni pred la ga li kan di da te.

– Pri hva tio sam kan di da tu ru za pre mi je ra jer mi je do sta da to ra de lo {i ji od me ne, a da ja bu dem ne za slu `e no sa u ~e snik u lo {im po slo vi ma – ka zao je on, i na veo da je raz li ka iz me |u URSa i DS-a u to me „{to su oni te o re ti ~a ri, a mi prak ti ~a ri”.

Din ki} je re kao da }e po sle iz bo ra URS bi ti u opo zi ci ji, ako bu du vi de li da se dru ge stran ke „{a le sa svo jim mi ni stri ma i da pred la `u ne ke na ta me sta sa mo da bi bi li mi ni stri”. Li der URS je po no vio da je Sr bi ji po treb na ozbiq na vla -

da, ozbi qan mi ni star fi nan si ja, da Sr bi ji po treb na de cen tra li za ci ja i raz bi ja we par to kra ti je ko ja je za me ni la de mo kra ti ju.

Od go va ra ju }i na pi ta we da li bi za dr `ao ne kog od sa da {wih mi ni sta ra u bu du }oj vla di, on je re kao da je „Dra gan [u ta no vac do bro ra dio svoj po sao, kao i Ivi ca Da ~i}„.

Pred sed nik Bo ris Ta di} je, po we go voj oce ni, ura dio do bar po sao u spoq noj po li ti ci, a ak tu el ni gra do na ~el nik Be o gra da Dra gan \i las je spo so ban, ali je we mu u Be o gra du lak {e jer glav ni grad ras po la `e ve li kim bu xe tom.

Din ki} je re kao da u kam pa wi da ne ma vre me na za raz go vo re s dru gim stran ka ma, a da je o Ra si mu Qa ji }u za dr `ao do bro mi {qe we iako su pre go vo ri o ko a li ci ji pro pa li.

Li der URS-a je po tvr dio da }e is pu ni ti ra ni je obe }a we i da }e ku pi ti no vi mo del „fi ja ta” pro iz ve den u Sr bi ji. On je ka zao da je to obe }ao kad su mno gi sum wa li da }e taj auto mo bil bi ti pro iz ve den u Sr bi ji i da }e ga ku pi ti od u{te |e vi ne za to {to je do bar i {to je we gov „pe `o 206” star 12 go di na.

4

ekonomija

ponedeqak19.mart2012.

Od danas krediti za poqoprivrednike

Po qo pri vred ni pro iz vo |a ~i u Sr bi ji od da nas }e mo }i da pod no se zah te ve za sub ven ci o ni sa ne agrar ne kre di te sa fik snom ka mat nom sto pom od {est od sto go di {we. Kre di ti su di nar ski, rok ot pla te je do tri go di ne, sa grejs pe ri o dom od go di nu da na, a za sred stva }e mo }i da kon ku ri {u fi zi~ ka li ca - no si o ci re gi stro va nog po q o p ri v red n og ga z din s tva, pred u zet ni ci i prav na li ca.

Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} i pred stav ni ci 10 ba na ka pot pi sa li su 15. mar ta u Be o gra du ugo vo re o sub ven ci o ni sa nim kre di ti ma za pod sti ca we po qo p ri v red n e pro i z v od w e u 2012. go di ni. Ugo vo re su pot pi sa li KBC ban ka, So si e te `e ne ral ban ka, Kre di agri kol ban ka, In te za, Ko mer ci jal na ban ka, Pro kre dit, Hi po al pe adria, Agro ban ka, Po {tan ska {te di o ni ca i AIK ban ka Ni{.

Mi ni star Pe tro vi} je ka zao da }e kre di ti mo }i da se ko ri ste za sve na me ne u po qo pri vred noj pro iz vod wi - raz vo ja ra tar stva, vo }ar stva, vi no gra dar stva i po vr tar stva, sto ~ar stva kao i in ve sti ci o -

na ula ga wa u po qo pri vred nu me ha ni za ci ju i objek te. On je is ta kao da }e kre di te pod po voq nim uslo vi ma mo }i da ko ri ste sva re gi stro va na po qo pri vred na ga zdin stva, bez ob zi ra na to da li su upla ti la do pri no se za so ci jal no i pen zi o no osi gu ra we.

Vla da Sr bi je usvo ji la je 9. mar ta Ured bu o pod sti ca wu po q o p ri v red n e pro i z v od w e pu tem kre dit ne po dr {ke kroz sub ven ci o ni sa we de la ka ma te u 2012, a iz agrar nog bu xe ta za te na me ne je obez be |e no ukup no 400 mi li o na di na ra. Ukup no odo bre ni iz nos kre di ta po ko ri sni ku, uko li ko je on fi zi~ ko li ce i pred u zet nik, ne mo `e bi ti ve }i od pet mi li o na di na ra, cen zus za ze mqo rad ni~ ke za dru ge bi }e 15 mi li o na di na ra, a za prav no li ce pet mi li o na di na ra.

Odo bre ni iz nos mo `e bi ti po ve }an do 50 mi li o na di na ra za za dru ge i prav na li ca, uko li k o su sred s tva na m e w e n a raz v o j u sto ~ ar s tva, od n o s no na bav ci `i vo ti wa za tov i hra ne za te `i vo ti we. Zah te vi za odo bre we kre di ta mo gu se pod ne ti ban ci do 1. no vem bra 2012.

U KO VA ^I CI POT PI SAN UGO VOR

Belgijanci grade vetropark U ko va ~i~ koj op {ti ni u na red ne dve go di ne bi }e iz gra |e ni ve tro par ko vi ukup no in sta li sa ne sna ge 175 me ga va ta, vred ni 350 mi li o na evra, za {ta su u Po slov no-re kre a ci o nom cen tru „Re laks„ u Ko va ~i ci ugo vor o stra te {kom part ner stu pot pi sa li pred sed nik ko va ~i~ ke op {ti ne Mi ro slav Kri {an i me na xer za Sr bi ju bel gij ske fir ma „Elek tra vinds„ Kurt De ri ev.

Kri {an je is ta kao da je iz grad wa ve tro e lek tra ne naj ve }a in ve sti ci ja u isto ri ji ko va ~i~ ke op {ti ne, bi }e re a li zo va na u ka ta star skoj op {ti ni De be qa ~a na par ce la ma Ze mqo rad ni~ ke za dru ge „De be qa ~a„, a da je pla ni ra na in sta li sa na sna ga ve tro e lek tra ne 125 me ga va ta. Na ja vqe no je da }e u pe ri o du od dve go di ne, ko li ko }e tra ja ti re a li za ci ja pro jek ta, bi ti za po sle no 30 do

50 qu di, a po sle za vr {et ka iz grad we na odr `a va wu ve tro par ka }e bi ti an ga `o va no pe to ro qu di.

Pred sed nik ko va ~i~ ke op {ti ne je re kao da }e, ka da se is pu ne svi uslo vi za igrad wu ve tro par ka, ZZ „De be qa ~a„ in ka si ra ti 400.000 evra, a ima }e i tri od sto ude la u do bi ti fir me „Elek tra vinds – K„ ko ja }e re a li zo va ti iz grad wu ve tro e lek tra ne.

Dru ga fir ma, „Elek tra vinds – S„, re a li zo va }e iz grad wu ve tro par ka na pod ru~ ju ka ta star ske op {ti ne Ko va ~i ca, za {ta se tre nut no s pri vat nim vla sni ci ma ugo va ra za kup ze mqi {ta. Ve tro park u ata ru Ko va ~i ce bi }e sna ge 50 me ga va ta i, ka ko je pred vi |e no, udeo od dva od sto od do bi ti bi }e pri hod bu xe tu ko va ~i~ ke op {ti ne.

M. Mr.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

1

108,6854

110,9035

113,4543

108,3527

Australija

dolar

1

87,4380

89,2224

91,2745

87,1703

Kanada

dolar

1

83,6492

85,3563

87,3795

83,3931

Danska

kruna

1

14,6151

14,9134

15,2564

14,5704

Norve{ka

kruna

1

14,3616

14,6547

14,9918

14,3176

[vedska

kruna

1

12,2055

12,4546

12,7411

12,1681

[vajcarska

franak

1

89,9937

91,8303

93,9424

89,7182

V. Britanija

funta

1

130,4747

133,1375

136,1997

130,0753

SAD

dolar

1

83,0484

84,7433

86,6924

82,7942

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 3. 2012. godine

dnevnik

Sti`u nova poskupqewa Kra jem mar ta i po ~et kom apri la po tro {a ~e u Sr bi ji o~e ku ju no va po sku pqe wa bez al ko hol nih pi }a, fla {i ra nih vo da, ku} ne he mi je i ko zme ti ke. Ce ne hle ba, bra {na, uqa, mle ka, {e }e ra i sve `eg me sa i da qe }e bi ti sta bil ne, jer su mar `e za te pro iz vo de pod kon tro lom dr `a ve, ka `u tr gov ci.

Raz lo zi su no vo po sku pqe we, ka ko na vo de tr gov ci, no vi, vi {i, ce nov ni ci ko je su im pro sle di li do ba vqa ~i i pro iz vo |a ~i zbog ra sta kur sa evra i po sku pqe wa go ri va. U na red nom pe ri o du mo `e se o~e ki va ti po sku pqe we su ho me sna tih pro iz vo da od pet do 30 pro ce na ta, za vi sno od pro iz vo |a ~a, ja ja za 10 pro ce na ta, mar ga ri na za pet pro ce na ta, te ste ni na od 10 do 13 pro ce na ta kao i kva sca od pet do 12 pro ce na ta.

U ne kim tr go vi na ma po sku pe }e, ta ko |e, sve `a i smr znu ta pi le ti na za {est od sto,

ne ki kon di tor ski pro iz vo di, uglav nom iz uvo za, do de set od sto, su pe iz ke si ce pet od sto za ko li ko }e „sko ~i ti” i ce na ne kih vr sta ka fe, dok }e i mi ne ral ne vo de po sku pe ti za osam od sto, a ga zi ra ni so ko vi za pet pro ce na ta.

Vla da Sr bi je kra jem pro {le go di ne do ne la je Ured bu ko jom se mar `a u pro me tu osnov nih `i vot nih na mir ni ca ogra ni ~a va na de set od sto. Ured ba se od no si na p{e ni~ no bra {no tip 400 i 500, je sti vo sun co kre to vo uqe, ter mi~ ki ob ra |e no kra vqe mle ko (pa ste ri zo va no, ste ri li zo va no), jo gurt, be li kri stal ni {e }er, i sviw sko, go ve |e, ko ko{ je sve `e me so i slat ko vod nu ri bu.

Na po sku pqe wa or ga ni za ci je po tro {a ~a ne go du ju jer, ka ko ob ja {wa va ju, to }e do dat no uru {i ti iona ko ni zak stan dard gra |a na

Sr bi je. Pred sed ni ca Cen tra za za {ti tu po tro {a ~a (CEPS) Ve ra Vi da is ta kla je da su tr gov ci je dva do ~e ka li skok evra pre ma di na ru ka ko bi oprav da li po di za we ce na. „Bri ne nas po sku pqe we (ne kih) va `nih `i vot nih na mir ni ca, jer je to do dat ni udar na iona ko ta nak nov ~a nik na {ih po tro {a ~a„, ka za la je. Vi da je pod se ti la da na pro se~ nu po tro {a~ ku kor pu u Sr bi ji od la zi oko 40 od sto pro se~ ne za ra de, {to je znat no vi {e iz nad pro se ka u EU (oko 17 pro ce na ta), dok }e naj vqe na po sku pqe wa taj po s to tak po ve } a ti. Pred s ed n i c a CEPS-a po zva la je tr gov ce da bu du so li dar ni sa po tro {a ~i ma da u je ku kri ze ne mi sle sa mo na pro fit i da im re per ne bu de rast evra, ne go da se osvr nu na pro se~ ne pla te i pen zi je u Sr bi ji ko je du go ni su po ve }a ne.

NE MA TRA @WE ZA PO SLOV NIM PRO STO ROM

Na lokalima katanci i pau~ina Po {to ni je uro di la plo dom du go go di {wa pe smi ca da je re {e we kri ze u osni va wu ma lih i sred wih pred u ze }a, sa da se lan si ra po ru ka da kqu~ za ve li ku ne za po sle nost i po sr nu lu eko no mi ju le `i u po ro di~ nom po slu ili sit nom bi zni su. Me |u tim, ne za po sle ni i obes hra bre ni gra |a ni od ma hu ju ru kom i ka `u da su se sli~ nih me lo di ja i pra znih pred iz bor nih obe }a wa na slu {a li i pre vi {e i pi ta ju po li ti ~a re ko ji lan si ra ju ta kve pri ~e za {to ne po gle da ju za kqu ~a ne sta re i no ve lo ka le dok se sme {e pred TV-ka me ra ma i ru ku ju sa stra na~ kim pri sta li ca ma.

Ka tan ci i pa u ~i na na ma lim rad wa ma sa svim do voq no go vo re o to me ko li ko dr `a va pod sti ~e ma li bi znis i ko li ko se od we ga mo `e `i ve ti. Ta ko su oni {to su po ne {to i ra duc ka li, lo ka le na pu sti li, a mno gi no vo i zgra |e ni ni su ni iz da ti. To mo `e vi de ti sva ko ko pro {e ta gra dom ili

otvo ri ne ki od ogla sni ka: sa mo u jed nom bro ju za pro da ju i iz da va we je ogla {e no 114 lo ka la, za ku po vi nu dva, a za me nu tek je dan.

U ta kvoj si tu a ci ji una pred se zna da je ce na po slov nog pro sto ra ni `a ne go ika da pre, {to je uslo vqe no od no som po nu de i tra `we.

Jed na ~i ta teq ka, vla sni ca lo ka la, `a li nam se da ve} go di nu da na `e li da iz da rad wu od dva de se tak kva dra ta u pa sa `u Zmaj Jo vi ne uli ce u No vom Sa du za 100 evra me se~ no, me |u tim, za in te re so va nih ne ma. A ka da je pre ~e ti ri go di ne ku pi la taj po slov ni pro stor, iz da va la ga je za 400 evra. Za na me {ten lo kal u Uli ci La ze Te le~ kog tra `i se 6.000 di na ra me se~ no, ko li ko se do sko ra pla }a lo za na jam ga ra `e. Oglas se po na vqa ve} ne ko li ko pu ta, ali uza lud. Ne mo `e da se iz da ni lo kal u Du nav skoj, {to je ne ka da bi lo ne za mi sli vo jer po slov ni pro stor u sa mom

Kva drat 1.000 evra Ne ka da je kva drat ni me tar lo ka la bio bar dvo stru ko sku pqi od kva dra ta sta na. Da nas su tu ne gde. Ta ko se za use qiv lo kal od 38 kva dra ta na Li ma nu tra `i 39.000 evra, za 44 kva dra ta u cen tru 46.000, u Rad ni~ koj uli ci za 89 kva dra ta 62.000 evra. A ima i jef ti ni je: za ukwi `en po slov ni pro stor s dve kan ce la ri je od 32 kva dra ta na Li ma nu 2 tra `i se 16.000 evra, dok se za 1.000 ma we mo `e ku pi ti lo kal u cen tru Ki kin de od 80 kva dra ta.

cen tru gra da ni je imao ce nu, ko li ko se tra `i lo, to li ko se do bi lo.

Po {to vla sni ci lo ka la da nas uza lud no ogla {a va ju pro da ju ili iz najm qi va we po slov nog pro sto ra, sti ~e se uti sak da je `i vot stao. Vi {e ni je dan bi znis ni je do voq no do bar da bi se od we ga mo glo `i ve ti i da bi oprav dao ula ga we u lo kal – ku po vi nu ili na jam. Tr `i {te ne kret ni na je uvek od raz pri li ka u ko ji ma `i vi mo i ono pr vo re a gu je na sta we u dru {tvu. Kri za, o~i to, tra je i tra je pa ne ma po ma ka u ovoj obla sti, lo ka li su stal no pra zni. Ne do sta tak ka -

pi ta la i dra sti ~an pad ku pov ne mo }i ne mo gu po kre nu ti no vu de lat nost.

Ima mi {qe wa da su pro pa sti ma lih rad wi do pri ne li i ve li ki tr go vin ski lan ci, gde po tro {a~ mo `e na jed nom me stu ku pi ti sve {to mu tre ba. Ipak, ma we rad we ne do sta ju oni ma ko ji vi {e ne ma ju nov ca da na pu ne ko li ca do vr ha u me ga mar ke ti ma jer, upr kos mo gu} no sti od lo `e nog pla }a wa, osi ro ma {e ni sloj gra |a na te {ko mo `e na jed nom iz dvo ji ti ve }u su mu pa ra, ve} ku pu je na ma lo kad mu {ta za tre ba.

R. Da u to vi}

NE IZ VE SNA SUD BI NA FA BRI KE „ABC FUD“ IZ RU SKOG KR STU RA

Pred ste~ajem i fabrika i celo selo Pri vred ni sud u Som bo ru za ka zao je za 4. april ro ~i {te na ko jem }e bi ti raz ma tra na od lu ka o uvo |e wu ste ~aj nog po stup ka u Fa bri ci smr znu tog po vr }a „ABC fud“ u Ru skom Kr stu ru.

Rad ni ci ove fa bri ke su u {traj ku ve} vi {e od ~e ti ri me se ca zbog ne is pla }e nih za ra da, dok s dru ge stra ne ve }in ski vla snik fa bri ke op tu `u je wih za pro past ne ka da ve o ma uspe {ne hlad wa ~e.

Go to vo ce lo se lo je `i ve lo od fa bri ke „ABC fud“ jer je go to vo 200 me {ta na ra di lo u hlad wa ~i, dok se osta tak ba vio pro iz vod wom po vr }a ko je je ova fa bri ka ot ku pqi va la.

Me {ta ni Ru skog Kr stu ra ka `u da se po sled wih me sec da na mo `e vi de ti ka ko ra zni po ve ri o ci u prat wi po li ci je iz no se pre o sta le za li he po vr }a, ali i, do da ju oni, vre dan in ven tar iz fa bri ke.

Ne ka da {wi pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta u fa bri ci, ko ji je kao teh no lo {ki vi {ak na pu stio „ABC fud“ kra jem pro {le go di ne, Mi haj lo Pap is ti ~e da ni je pri mio ot prem ni nu, ali i da mu je po slo da vac ostao du `an, do dao je on, oko 500.000 di na ra za ne is pla }e ne za ra de.

– Iza {ao sam iz {traj ka~ kog od bo ra jer ni sam vi deo re {e we – ogor ~en je Pap. – Di gao

sam ru ke ka da ni je is po {to van do go vor da nam se do kra ja 2011. go di ne is pla te za o sta le pla te.

Po s lo d a v ac je ta d a do b io 150.000 evra od pro da je rib wa -

sla va Va si na. Sa da je to ne va `no jer }e ve }in ski vla sni ci oti }i iz se la, a osta }e mo mi da se pi ta mo da li je mo glo dru ga ~i je.

Rad ni ci su u {traj ku ve} vi {e od ~e ti ri me se ca zbog ne is pla }e nih za ra da, dok s dru ge stra ne ve }in ski vla snik fa bri ke op tu `u je wih za pro past ne ka da ve o ma uspe {ne hlad wa ~e iz Ru skog Kr stu ra ka i 400.000 evra od pro da je far me, ali rad ni ci ni su do bi li ni {ta. Gde je no vac za vr {io ne znam, a sra mo ta je {to je do go v or po s tig n ut u pri s u s tvu po kra jin skog se kre ta ra Mi ro -

Ve }in ski vla snik fa bri ke „ABC fud“ je ki par ska fir ma „ETT Ev ge ni ja“ ko ja po se du je vi {e od 52 od sto ak ci ja. Vla sni ca ove fir me Vi o le ta [u le ji} is ti ~e da su rad ni ci naj ve }i kriv -

ci {to su ob u sta vom ra da uni {ti li fa bri ku ko ja je po slo va la ve o ma uspe {no.

– Od lu ka o uvo |e wu ste ~a ja je na su du pa ne ka on da ko na~ nu re~ – re kla je Vi o le ta [u le ji}.

– Ne ka nas ka zne {to smo od „ABC fu da“ na pra vi li naj pre sti `ni ju fa bri ku na Bal ka nu u toj bran {i i in ve sti ra li mi li o ne za una pre |e we pro iz vod we.

Ta ko |e, na gla si la je da me di ji ni su bi li ko rekt ni pre ma ru ko vod stvu fa bri ke to kom vi {e me se~ nog {traj ka.

– Bi lo je do voq no da se po za ba ve obra zov nim ni vo om onih ko ji su pred vo di li {trajk – do da la je ona.

Uz ga ji va ~i pa ri ke iz Ru skog Kr stu ra ka `u da su zbog pro pa sti hlad wa ~e sma wi li pro iz vod wu ove po vr tar ske kul tu re oko 30 od sto.

– Oni ko ji ima ju si gur ne na kup ce bi }e ubu du }e u po zi ci ji da bu du uce wi va ni i da pr vo kla snu pa pri ku pro da ju po ve o ma ni skim ce na ma – re kao je pred sed nik Udru `e wa uz ga ji va ~a pa pri ka Mi lan Ko va ~e vi}. – I me {ta ni Ru skog Kr stu ra ko ji su uz ga ja li kar fiol i ku ku ruz {e }e rac za po tre be fa bri ke „ABC fud“ su od u sta li od pro iz vod we ovih kul tu ra zbog ne iz ve sno sti wi ho vog pla sma na na tr `i {tu.

M. Ke ko vi}

Bo qa na pla ta po re za Sr bi ja je u ja nu a ru od po re za pri ho do va la naj vi {e za po sled wih de set go di na, za hva qu ju }i ob ja vqi va wu spi ska du `ni ka.

Naj ve }i rast u fe bru a ru za be le `en je u pri ku pqa wu po re za na do da tu vred nost i po re za na za ra de.

Di rek tor Po re ske upra ve Dra gu tin Ra do sa vqe vi} o~e ku je da }e na pla ta po re za u pr vom kvar ta lu ove go di ne bi ti za oko 2,5 od sto ve }a od pro jek to va nih 120 mi li jar di di na ra. Ra do sa vqe vi} je ka zao da su u ja nu a ru za be le `e ni naj ve }i pri ho di od po re za u po sled wih 10 go di na i da je na pla ta bi la de vet pro ce -

na ta ve }a od pla na. On je oce nio da je bo qoj na pla ti do pri ne lo ob ja vqi va we spi ska naj ve }ih du `ni ka.

“Ni ko me ni je pri jat no da se we go vo ime ili na ziv we go ve fir me na |e na tom spi sku du `ni ka Po re ske upra ve”, ka zao je Ra do sa vqe vi}. Rast po re skih pri ho da, do dao je, na sta vqen je i u fe bru a ru, ka da je pri ku pqe no 1,3 mi li jar de di na ra pri ho da vi {e od pla na.

Pre ma re ~i ma Ra do sa vqa vi }a, naj ve }i rast u fe bru a ru za be le `en je u pri ku pqa wu po r e z a na do d a t u vred n ost (PDV) i po re za na za ra de, a do bra na pla ta na sta vqe na je i u mar tu. Ra do sa vqe vi} je is ta kao da je Po re ska upra va u pro { loj go d i n i pri k u p i l a 600 mi li jar di di na ra po re za, {to je za 50 mi li jar di di na ra ili 500 mi li o na evra vi {e ne go u 2010. go di ni.

ekonomija

c m y

dnevnik

TEMA „DNEVNIKA”

^i ta o ci eko nom skih ru bri ka u no vi na ma ~e sto mo gu pro ~i ta ti iz ja ve do ma }ih eko no mi sta i zva ni~ ni ka me |u na rod nih fi nan sij skih in sti tu ci ja da Sr bi ja ima lo {e po slov no okru ` e w e, od n o s no da ov d e prak ti~ no ne po sto ji am bi jent ko ji bi po go do vao raz vo ju bi zni sa. [ta se za pra vo kri je iza tih re ~i, naj bo qe zna ju oni na {i su gra |a ni ko ji su se upu sti li u avan tu ru po kre ta wa pri vat nog bi zni sa.

– Ka da se sku pe svi po re zi i sve naj ra zli ~i ti je tak se ko je tre ba da pla ti mo, shva ti mo da su nam ras ho di prak ti~ no ne do sti `ni – ka `e u raz go vo ru za „Dnev n ik” no v o s ad s ki pred u - zet nik M. T., vla snik tr go vin ske rad we.

Ovih da na su se iz naj vi {eg dr `av nog vr ha, iz usta pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a, mo gla ~u ti ohra bre wa gra |a ni ma da se oku ra `e i po kre nu po ro di~ ni bi znis. Obra zlo `e we da dr `a va ne mo `e za po sli ti sve i da gra |a ni sa mi mo ra ju da se iz bo re za se be je do bro, ka `u pred u zet ni ci s ko ji ma je na{ list raz go va rao, ali je pro blem u to me {to dr `a va ~i ni sve da

KO LI KO JE SR BI JA DO BRO ME STO ZA PO KRE TA WE PO RO DI^ NOG BI ZNI SA

ih sa ple te na sva kom ko ra ku. I tu ni je pro blem ni u ka kvim sub ven ci ja ma ni ti bi lo ko joj vr sti po mo }i ko ju, ka `u, od dr `a ve ni ne o~e ku ju, ve} u oba ve za ma ko je se sva qu ju na pred u zet ni ke.

– Ne mo ra ~o vek da bu de ma k ro e k o n o m i s ta pa da shva ti da je jav na po tro {wa u ovoj ze mqi pre ve li ka i da se po re ski i ra zni dru gi na me ti to li ko po ve }a va ju da bi po tro {wa dr `a ve mo gla na sta vi ti da ra ste. Na rav no, pre ko le |a pri vre de – uka zu je M. T. On se, kao tr go vac, do du {e, ni ne su sre }e s ve ro vat no i naj ve }om po {a sti za pred u zet ni ke u Sr bi ji – ne mo gu} no {}u da na pla te svo ja po tra `i va wa. No vo sa |a nin R. G. je je dan od onih ko ji su se od va `i li da u|u u pred u zet ni~ ke vo de, ali je po sle ne ko li ko go d i n a po b e g ao oda t le gla vom bez ob zi ra – jer ni je uspe vao da na pla ti svoj pro iz vod.

– Po k re n uo sam ma l u pro iz vod wu i po ku {a vao

Sve tle }e re kla me, ~i sto }a...

Eko no mi sti uka zu ju i na ogro man broj raz li ~i tih da `bi na ko je vla sni ci po ro di~ nih i osta lih ma lih bi zni sa mo ra ju da pla te op {ti ni i dr `a vi: ma la rad wa mo ra da pla ti ~ak 35 ra znih po re za i da `bi na, a jed na ugo sti teq ska rad wa ~ak 42 raz li ~i te tak se. Pri tom, osta la je prak sa iz so ci ja li zma da se tro {ko vi ko mu na li ja pri vre di na pla }u ju oset no sku pqe ne go gra |a ni ma da bi se po kri li gu bi ci, a to sva ka ko ni je od li ka dr `a ve ko ja stva ra do bro po slov no okru `e we.

– Grad sku ~i sto }u me se~ no pla }am 2.000 di na ra, a stvar no ne znam {ta pla }am. Ne pra vi mo mno go sme }a u rad wi, a kon tej ner je uda qen 30 me ta ra i, na rav no, svo je sme }e sam ta mo od no sim – pri ~a M. T. On uka zu je i na to da je zbog be smi sle nih bi ro krat skih pro pi sa mo rao da pla ti pro je kat za iz ra du sve tle }e re kla me ko ju je na sle dio ka da je za ku pio lo kal.

– Prak ti~ no sam pla tio 100 evra ar hi tek ti sa mo da bi mi lu pio pe ~at – ob ja {wa va na{ sa go vor nik.

On je na veo pri mer da je iz voz u Ru si ju pro {le go di ne po ras tao za 48 od sto, od no sno na 792 mi lion do la ra, sa 535 mi li o na u 2010. go di ni. Tu po sto ji pro stor za mno go ve }i pla sman pre hram be nih i he mij skih pro iz vo da, vi na, na me {ta ja i auto mo bil skih de lo va. \o go vi} sma tra da uz ak tiv nu po dr {ku dr `av nih in sti tu ci ja tre ba lo bi ra ti na Bli skom is to ku, da bi se na {ao put za iz voz po qo pri vred no pre hram be nih pro iz vo da, ali i na me {ta ja.

On je kon sta to vao da je „`a lo sna ~i we ni ca da se na in dij sko tr `i {te iz vo zi ro ba u vred no sti od sa mo 8,4 mi li o na do la ra, dok je uvoz sa tog tr `i {ta 152,5 mi li o na”, is ti ~i }i da bi dr `a va mo ra la mno go vi {e da se po tru di da sa tom tra di ci o nal no bli skom ze mqom ostva ri zna ~aj ni ju pri vred nu sa rad wu.

Uspe {na zim ska se zo na Do kra ja zim ske se zo ne osta lo je jo{ oko me sec da na, a ve} se mo `e re }i da su pla nin ski cen tri ima li i do 30 od sto uspe {ni je re zul ta te ne go pro {le go di ne, oce ni li su Ta nju go vi sa go vor ni ci, do dav {i da su u to ku pri pre me i za pred sto je }e us kr {we i pr vo maj ske pra zni ke.

Za me nik me na xe ra za pro da ju i mar ke ting MK Ma un tin Ri zort Sve tla na Pe tro vi} je ka za la da je ove se zo ne bi lo 30 od sto vi {e no }e wa ne go pro {le zi mu, ne sa mo u okvi ru obje ka ta Ri zor ta, ne go u ce lom tu ri sti~ kom cen tru. Di rek tor tu ri sti~ ke or ga ni za ci je

5

Od ala ve dr `a ve se ne mo `e `i ve ti

Pri vre di neo phod na no va tr `i {ta Srp s koj pri v re d i }e bi t i neo p hod na no va iz vo zna tr `i {ta, s ob zi rom na kri zu evro zo ne ko ja se na sta vqa i ove go di ne, a na EU ot pa da vi {e od po lo vi ne srp skog iz vo za, po ka za la je ana li za stru~ wa ka In sti tu ta za tr `i {no is tra `i va we - IZIT. Ve} du `e vre me naj va `ni ja iz vo zna tr `i {ta su Ne ma~ ka i Ita li ja, ali je sa svim iz ve sno da }e se tr `i {te EU i da qe su `a va ti za ro bu iz Sr bi je, na vo de u IZIT-u i is ti ~u da pod hit no tre ba pro na la zi ti dru ga tr `i {ta, ka ko bi se bar de li mi~ no amor ti zo va li ne g a t iv n i efek t i kri z e evro zo ne.

Ta ko ana li ti ~ar IZIT-a Sa {a \o go vi} na vo di da no va tr `i {ta pre sve ga tre ba po tra `i ti u ze mqa ma ko je pri pa di a ju ZND-u, za tim u In di ji, Tur skoj, Azer bej xa nu, Poq skoj...

ponedeqak19.mart2012.

„Zla ti bor” Dar ko \u ro vi} je ka zao da je pr vi deo se zo ne bio iz u zet no do bar i ta da je za be le `e no 20 od sto vi {e no }e wa. Dru gi deo je bio ne {to lo {i ji zbog van red ne si tu a ci je, ali je to us pe lo da se na do me sti van red nim {kol skim ras pu stom ka da je Zla ti bor bio iz u zet no do bro po se }en, is ta kao je \u ro vi}. „S ob zi rom na okol no sti, zim ska se zo na se mo `e pro ce ni ti kao uspe {na, ~e mu je na ro ~i to do pri ne la do voq na ko li ~i na sne ga na Tor ni ku i Ob u do vi ci, ali i po voq ne ce ne ski pa so va”, oce nio je \u ro vi}.

da je raz vi jam po ste pe no– ob ja {wa va R. G. – Ni sam imao do voq n o u{te | e v i n e da od m ah raz vi jem obim po slo va wa ko ji bih `e leo pa sam re {io da bi znis po ste pe no uve }a vam, ra de }i pa ra lel no sta ri po sao. I da nas sam uve ren u to da mi je bi znis-plan bio do bar i da bih na kra ju us peo da stvo rim re spek ta bil nu fir mu, ali ni {ta mi to ni je vre de lo jer ni sam uspe vao da na pla tim pro da tu ro bu. Ro ko vi pla }a wa ni su, ka ko no vi ne ~e sto pi {u, 120 da na – ne ka da se na na pla tu ~e ka i po 600-700 da na. U ta kvoj si tu a ci ji, po sao se ni je mo gao raz vi ja ti pa sam od u stao.

On do da je da je sa da re la tiv no la k o na p la t i t i du g o v a w a

pu tem tr go vin skih su do va, ali se tu ja vqa ju dva pro ble ma. Pr vi – te {ko da }e te pre ko tr gov ca ko jeg ste tu `i li po sle po no vo mo }i da pla si ra te ro bu, a mno gi od wih ~e sto ima ju mo no po li sti~ ki po lo `aj. Dru go, ako ste ne ko me pro da li ro bu pre dve go di ne, a sa da je na pla ti te pu tem su da, iz gu bi li ste ceo pro fit na kurs nim raz li ka ma: ta da je evro bio 80 di na ra a sa da je 110.

Pred u zet ni ke u Sr bi ji ~e sto op tu `u ju da se ne ba ve pro iz vod wom ve} uslu ga ma, od no sno da lak {e pli va ju u „tran gefran g e” bi z ni s u. Is k u s tvo pred u z et n i k a M. R. po k a z u j e dru gu stra nu me da qe: on je u Ba na tu imao pro iz vod wu sto~ -

ne hra ne, ali jed no stav no ni je uspe vao da na pla ti svo ju ro bu.

– Ka da sam shva tio ku da to ide, pro dao sam sve {to sam imao i otvo rio lo ka le s br zom hra nom u gra du. Tu od mah na pla tim sve {to pro dam – ci ni~ no kon sta tu je M. R. Ovoj mu c i sva k a k o tre b a pri do da ti i ~i we ni cu da sva ki pro iz vo |a~ od mah mo ra da pla ti PDV na ro bu ko ju je pro dao iako on sam pa re od te pro da je vi di tek za go di nu da na. Upra vo to je, ka `u na {i sa go vor ni ci, ono {to se zo ve lo{ po slov ni am bi jent.

S wi ma se sla `e i eko no mi sta Alek san dar Ste va no vi} iz be o grad skog Cen tra za slo bod no tr `i {te, ko ji ka `e da je po slov na kli ma za pri vat ni bi znis iz u zet no lo {a, {to se mo `e vi de ti po bro ju uga {e nih ma l ih i sred w ih pred u z e } a.

Po kre ta ~i po ro di~ nog bi zni sa op te re }e ni su tro {ko vi ma kraj we ne ra zum ne dr `a ve, ko ja `e li da za hva ti vi {e ne go {to je to ra ci o nal no, ka `e Ste va no vi}.

– Qu di bi se ra do ba vi li bi zni som ka da bi tro {ko vi ra da bi li ras te re }e ni i ta ko se iz be glo za po {qa va we na cr no, i da se is pi ta po na {a we ne lo jal ne kon ku ren ci je u vi du po vla {}e nih fir mi – do da je Ste va no vi}.

On na vo di da sva ko ga ko za po ~i we pri vat ni ili po ro di~ ni bi znis ~e ka tr `i {te ko je ni je pre vi {e glad no, i ~i ja ap sorp ci o na mo} ni je pre ve li ka.

– To je ap so lut no ta~ no. Ka da ne li kvid no sti u pri vre di i ogrom nim na me ti ma dr `a ve pri do da mo i sma we nu ku pov nu mo} sta nov ni {tva, si tu a ci ja za po ro di~ ni bi znis je jo{ go ra. ^e sto pri me ti mo da se qu di za pra vo pla {e da u|u u rad wu i sa mo po sma tra ju iz log jer jed no stav no ne ma ju pa ra – do da je M. T. V. ^vor kov

KA KAV EKO NOM SKI MO DEL MI U STVA RI IMA MO

An ti li be ral na eko no mi ja ga zdo va la Sr bi jom Sa m o uki d a w e ca r i n a ni j e eko n om s ki li b e r a l i z am, po ku { a v a l i su go d i n a m a ozbiq n i eko n o m i s ti da ob j a sne vla d a j u } oj eli t i u Sr b i ji, ali to ni k o ni j e slu { ao.

Na ` a l ost, neo l i b e r a l i z ma u su { ti n i kod nas ni j e ni bi lo, a tim ime n om smo zva l i taj k un s ku i par t ij s ko-bi r o krat s ku eko n o m i j u. Po { to va w e za k o n a, is k o r e w i v a w e ko r up c i j e i pro f e s i o n al n o upra v qa w e jav n im do b ri m a, kao osnov n i po s tu l a t i svih, pa i eko n om s kih slo b o d a, ni su kod nas ba{ na { li plod n o tlo.

Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Qu bo mir Ma xar mi {qe wa je da „Sr bi ja s neo li be ra li zom ima ono li k o ve z e ko l i k o je ima l a Al ba ni ja En ve ra Ho xe s de mo kra ti jom”. Po we go vim re -

On sma tra da eko nom ska kri za s ko jom su su o ~e ni svet i Sr bi ja ne mo `e da se po re di s ve li k om svet s kom eko nom s kom kri z om iz 1929. go di ne i da sa da {wu kri zu „na du va va ju” po li ti ~a ri da bi wo me pri kri li svo je pro ma {a je.

Eko n om s ki eks p ert Cen tra za Li be ral node m o k rat s ke stu d i j e Bo { ko Mi j a t o v i} re kao je da je u sve tu pri sut na re ce si ja, ali ne i epo hal na kri za ko ja }e sa h ra n i t i li b e r al n u ide ju i ka pi ta li sti~ ki po re dak. Ka ko je ob ja snio, po da ci sta ti sti ke Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da po ka zu ju da je sa mo u 2009. go di ni

Sr bi ja s neo li be ra li zom ima ono li ko ve ze ko li ko je ima la Al ba ni ja En ve ra Ho ye s de mo kra ti jom (Qu bo mir Ma yar) ~i ma, kod nas je sve na an ti li be ral noj osno vi, {to po ka zu ju ve li ka ne li kvid nost, du go va wa pri vre de, dr `a ve ko ja iz no se mi li jar du evra, ja va {luk u jav nim pred u ze }i ma, par tij ski ka dro vi...

– Po re dak, pro pi si, za kon – kqu~ ne re ~i u li be ra li zmu – na ma su stra ne – do dao je Ma xar.

za be le `en pad bru to do ma }eg pro i zo da u sve tu od 0,7 od sto, dok su 1929. go di ne naj ra zvi je ni je ze mqe ima le pad BDP-a od 25 pro ce na ta.

Su p rot n og mi { qe w a je eko n o m i s ta Jo v an Du { a n i}, ko j i tvr d i da svet ni j e u re ce s i j i ve} u ra z or n oj kri z i, {to po k a z u j e pad za p o s le n o sti ko j a je, po we g o v oj oce n i

me r i l o, a ne BDP. Du { a n i} je pod s e t io da je Sr b i j a 2007. ima l a vi { e od dva mi l i o n a za p o s le n ih, a da n as 1,7 mi lion.

Po we g o v im re ~ i m a, u neo li b e r a l i z mu po s to j i pro blem od n o s a ra d a i ka p i t a l a jer sve pred n o s ti sa v re m e n e teh n o l o g i j e pri s va j a krup n i ka p i t al, dok je sve ve } i gu bit n ik rad.

– Ako je teh n o l o { ki na pre d ak po t i s nuo rad, sma w e na je za p o s le n ost, {to do v o di do pa d a do h ot k a i ra s ta si ro m a { tva – do d ao je Du { a ni}.

Eko n o m i s ta Bla g o j e Ba b i} is t a k ao je da su eko n om s ke po l i t i k e za s no v e n e na mark si z mu i ken z i j a n i z mu iz 70go d i n a pro { log ve k a uda r i l e u gra n i c e, na k on ~e g a je na i {ao neo l i b e r a l i z am, ko j i se ta k o | e su o ~ io sa svo j im gra ni c a m a. On je na g la s io da se eko n om s ki mo d el „so c i j al n otr ` i { nih pri v re d a” pri m io u Azi j i i da su azij s ke ze m qe us p e l e da stvo r e „pri v red n o ~u d o” jer su ima l e spo s ob n e upra v qa~ k e eli t e i „vo | e n o tr ` i { te” u ko j em su i dr ` a va i tr ` i { te uspe { no ko r i {}e n i.

E. Dn.

6

berza

ponedeqak19.mart2012.

MINISTAR EKONOMIJE NEBOJ[A ]IRI] NAJAVQUJE

Ak ci je Te le ko ma sti `u za me sec da na Mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja Ne boj {a ]i ri} iz ra zio je ju ~e o~e ki va we da }e iz me |u 15. i 20. apri la po ~e ti bes plat na po de la ak ci ja Te le ko ma Sr bi ja za oko 4,8 mi li o na gra |a na Sr bi je. Vla da Sr bi je za sta la je sa po de lom ak ci ja zbog pre go vo ra sa gr~ kim OTE-om i ta tran sak ci ja je za vr {e na, ta ko da je Re pu bli ka Sr bi ja po no vo po sta la vla snik 20 od sto tih ak ci ja, re kao je ]i ri} Ta nju gu.

Oko 4,8 mi li o na gra |a na Sr bi je do bi }e svo je ak ci je kom pa ni je ko ja je pro fi ta bil na i na kra ju }e od lu ~i ti da li }e te ak ci je pro da ti ili sa ~u va ti i ~e ka ti da se po -

ve }a wi ho va vred nost na Ber zi, ka zao je mi ni star. „Gra |a ni }e do bi ti oba ve {te we, bi }e uve de ni u Cen tral ni re gi star har ti ja od vred no sti, gde }e bi ti na ve de no da sva ki gra |a nin ima to li ko i to li ko ak ci ja, no mi nal ne vred no sti te i te”, ob ja snio je ]i ri} i na po me nuo da }e gra |a ni do bi ti po tvr du iz Cen tral nog re gi stra ko li ko ima ju ak ci ja i ko je no mi nal ne vred no sti.

Od go va ra ju }i na pi ta we da li bi usko ro tre ba lo o~e ki va ti pri va ti za ci ju Elek tro pri vre de Sr bi je (EPS), ]i ri} je na gla sio da je Vla da za u ze la ja san stav i re kla da pri va ti za ci je EPS-a u man da tu ove

Vla de ne }e bi ti i do dao da ne ve ru je da }e se to de si ti ni u man da tu sle de }e Vla de. ]i ri}, me |u tim, sma tra da tre ba ukqu ~i ti pri vat ni ka pi tal da za jed no sa dr `a vom par ti ci pi ra u iz grad wi no vih pro iz vod nih ka pa ci te ta, kao {to je po di za we no vih ho dro cen tra la, ter mo e lek tra na i u ko ri {}e wu ob no vqi vih iz vo ra za pro iz vod wu elek tri~ ne ener gi je.

Re pu bli ka Sr bi ja bi mo gla da po nu di ze mqi {te, a pri vat ni part ner, ne ka ve li ka svet ska kom pa ni ja, in ve sti ci je u pro iz vod ne ka pa ci te te, a pro fit bi se de lio u do go vo re nom od no su, do dao je mi ni star eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Ko mer ci jal na ban ka ni kad jef ti ni ja Pro te klih pet tr go va~ kih da na do ne li su naj ve }i ne deq ni pad tr `i {ta ak ci ja u te ku }oj go di ni, dok je ak tiv nost ula ga ~a za dr `a na na pri li~ no ni skom ni vou, uka zu ju ana li ti ~a ri bro ker ske ku }e Sin te za in vest. Uku pan pro met iz no sio je so lid nih 4,6 mi li o na evra, u ve li koj me ri za hva qu ju }i ob ve zni ca ma sta re de vi zne {ted we ko je su ~i ni le vi {e od po lo vi ne pro me ta. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, osla bio je 2,4 od sto, spu stiv {i se na ni vo od 542,2 po e na. Upr kos ovom gu bit ku, ova kor pa ak ci ja i da qe no si po zi ti van pri nos od po ~et ka go di ne od 8,7 pro ce na ta.

Naj pro met ni ja har ti ja na tr `i {tu bi la je Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je za be le `i la pro met od 32,8 mi li o na di na ra, ali uz kon ti nu i ra ni pad vred no sti ko ji je ovu ak ci ju spu stio is pod ni voa od 700 di na ra, pr vi put u po sled wih pet sed mi ca. Na kon

{to su u fe bru a ru ob ja vqe ni po slov ni re zul ta ti za 2011. go di nu, NIS je za be le `io sna `an rast vred no sti sti zav {i i na do mak ni voa od 750 di na ra, da bi u pro te kle dve sed mi ce usle di lo po ste pe no „hla |e we„ tr `i {ta uz po ste pe ni pad ce ne.

Od li ~an pro met pro te kle sed mi ce za be le `io je ze mun ski pro iz vo |a~ sred sta va za za {ti tu bi qa, „Ga le ni ka fi to far ma ci ja„ ko ji je bla go po ras tao na 2.050 di na ra uz re a li za ci ju od 22,3 mi li o na di na ra. Be o grad ska ber za sa op {ti la je da }e ova kom pa ni ja od 30. mar ta bi ti no va ~la ni ca in dek sa Be leks 15 {to }e je sva ka ko pri bli `i ti cen tru pa `we in ve sti to ra.

Od osta lih har ti ja so li dan pro met od 16,8 mi li o na di na ra za be le `io je vraw ski „Al fa plam„ i to u ne de qi ka da je obe lo da we no da ova kom pa ni ja po sle du `eg ni za go di na ne }e is pla ti -

Posledwa cena

Akcija NIS, Novi Sad

ti di vi den du svo jim ak ci o na ri ma. Naj ve }i deo pro me ta ove har ti je ostva ren je na ce ni od 7.250 di na ra. Me |u pro met ni jim har ti ja ma bio je i su bo ti~ ki Ve te ri nar ski za vod i to u naj ve }oj me ri za hva qu ju }i po sled wem tr go va~ kom da nu ka da je is pro me -

Vrednost prometa (din)

Agroseme, Kikinda

1.000

25.185.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun

2.050

22.328.853

Alfaplam, Vrawe

7.250

16.817.469

320

16.559.796

to va no 2,3 od sto ak ci ja. Na po sled woj ce ni od 320 di na ra tr `i {na ka pi ta li za ci ja ove kom pa ni je iz no si tek 723,3 mi li o na di na ra, dok je la ni ovo pred u ze }e ostva ri lo re kor dan po slov ni pri hod od 3,1 mi li jar du di na ra.

Ban kar ski sek tor je bio glav ni „kri vac„ sro za va wa tr `i {ta. Naj ve }a do ma }a ban ka pod kon tro lom dr `a ve, Ko mer ci jal na, osla bi la je ~ak 8,8 pro ce na ta, po sta viv {i no vi isto rij ski mi ni mum na ni vou od 1.612 di na ra. Uku pan pro met u tr go va wu bio je re la tiv no skro man i iz no sio je 3,4 mi li o na di na ra.

AIK ban ka je osla bi la pro te kle sed mi ce 3,7 od sto na 2.018 di na ra, ali se ni je spu {ta la is pod va `ne psi ho lo {ke gra ni ce od 2.000 di na ra.

KO SU NAJBOGATIJI MLADI RUSI

Te le fon po te le fon – ban ka! ta ko zva ne zlat ne mla de `i, ka ko ov de po ma lo pe `o ra tiv no na zi va ju de cu bo ga ta {a, i ujed no naj mla |i pred u zet ni ci su Ar ka dij

mi li o na ru ba qa (4,5 mi li o na do la ra) dok je Lu` ko va sa 18 go di na po sta la vla snik austrij ske kom pa ni je „Ele na L. Hen dels”. Osim

Mak sim No got kov je u{ao u bi znis kao je dva pu no le tan, pro da ju }i ra ~u na re, be `i~ ne te le fo ne i dru ge elek tron ske apa ra te, da bi da nas imao svo ju ban ku Abra mo vi~ (19) sin mi li jar de ra Ro ma na Abra mo vi ~a i Ele na Lu` ko va (20) }er ka Ele ne Ba tu ri ne i biv {eg mo skov skog gra do na ~el ni ka Ju ri ja Lu` ko va.

Mla di Abra mo vi~ sa 17 go di na po stao je vla snik 26 od sto ak ci ja kom pa ni je Kro zbi vred nih 137

Go di na ma su uz la ze }i pri vred ne si le po put Ki ne, In di je, Bra zi la i Ru si je slo vi le za mo tor svet ske eko no mi je. Ipak, no vi „ti gro vi” su ve} tu. Po jam BRIK (en gle ski „ci gla”) - Bra zil, Ru si ja, In di ja i Ki na, me |u eko no mi sti ma ve} de set go di na sto ji za stre lo vi ti i ne za u sta vqi vi pri vred ni rast.

Mo tor pri vred nog uz le ta u Bra zi lu i Ru si ji tre ba tra `i ti u ogrom nim re zer va ma ener ge na ta, a u Ki ni i In di ji u jef ti noj rad noj sna zi i ni skim tro {ko vi ma pro iz vod we. Na kon sa mo ne ko li ko go di na od uvo |e wa poj ma BRIC, ove ze mqe su se od pa siv nog po sma tra ~a svet skih pri vred nih zbi va wa pre tvo ri le u ak tiv ne i pre sud ne u~e sni ke, pa ~ak iu vre me kri ze u Evro pi i Se ver noj Ame ri ci u spa si te qe glo bal ne pri vre de.

Sa da i ove ze mqe do `i vqa va ju pr va spo ti ca wa. U Ki ni i In di ji su prog no ze za te ku }u go di nu sma we ne na se dam od sto. U po re |e wu sa eta bli ra nim pri vred nim si la ma je to, do du {e, jo{ uvek de set pu ta vi {e (za Ne ma~ ku se za te ku }u go di nu pro ce ne kre }u oko 0,7 po sto), ali se ipak ra di o „oset noj ko~ ni ci” ka ko su to na zva li svet ski me di ji.

Raz log za to tre ba pre sve ga tra `i ti u ra stu }im ce na ma si ro vi na ko je i Ki na i In di ja uvo ze u ogrom nim ko li ~i na ma. No i Ru si ja i Bra zil ko je ne mu ~e mu -

Gr ci: [ta je to po rez?

32.817.762

Ru ski tr go vac mo bil nim te le fo ni ma Mak sim No got kov (35) po stao je pr vi Rus ko ji je do speo na Forb so vu li stu mla dih mi li jar de ra i 13. naj mla |i mi li jar der u sve tu. Za raz li ku od mno gih mla dih bo ga tih Ru sa on je svoj ime tak ste kao sam.

We go vo li~ no bo gat stvo pro ce we no je na oko mi li jar du ame ri~ kih do la ra, a No got kov je u{ao u bi znis kao je dva pu no le tan 1995. go di ne pro da ju }i ra ~u na re, be `i~ ne te le fo ne i dru ge elek tron ske apa ra te, a ka sni je se spe ci ja li zo vao za pro da ju mo bil nih te le fo na.

Da nas je we go vo pred u ze }e „Svja znoj” dru go po ve li ~i ni u Ru si ji u obla sti tr go vi ne mo bil nim te le fo ni ma, pre dve go di ne on je osno vao isto i me nu ban ku, a raz vio je i po sao tr go vi ne na ki tom, na vo de ru ski me di ji. No got kov ve ro vat no ne }e jo{ du go bi ti je di ni ru ski mi li jar der na Forb so voj li sti mla dih bo ga ta {a, jer ka da je re~ o in ter net bi zni su ko ji be le `i vi sok rast, u we mu glav nu re~ u Ru si ji, kao i u sve tu vo de mla di.

Za raz li ku od No got ko va ko ji je svoj ka pi tal ste kao sop stve nim an ga `ma nom, de se ti ne Ru sa mla |ih od 35 go di na vo de krup ne po slo ve za hva qu ju }i to me {to su wi ho vi ro di te qi mi li jar de ri.

Ne ki od ti pi~ nih pred stav ni ka

Ko su no vi ti gro vi? ku sa si ro vi na ma tre nut no do `i vqa va ju stag na ci ju ra sta.

Bra zil tr pi zbog ra stu }ih pla ta i oja ~a wa svo je va lu te kao po sle di ce po ja ~a nog ula ska stra nog ka pi ta la. Ru si ja na pro tiv ima pro ble ma s od li vom ka pi ta la. Ko rup ci ja i dr `av ne in ter ven ci je u eko no mi ju pro u zro ko va le su, pre ma ne kim pro ce na ma, 2011. od liv od 85 mi li jar di do la ra u ino stran stvo. Ru sku pri vre du bi osim to ga tre ba lo hit no mo der ni zo va ti uz isto vre me no sma we we usred sre |e no sti na ener get ski sek tor.

No, eko no mi sti ve} vi de no ve uz la zne pri vred ne si le ko je bi mo gle pro me ni ti do sa da {wu eko nom sku sli ku sve ta. Ove ze mqe iz „dru gog re da” ve} sa da do pri no se ~e tvr ti ni ukup nog svet skog pri vred nog ra sta. Kao „no vi ti gro vi” sve ~e {}e se spo mi wu Mek si ko, In do ne zi ja i Ju `na Ko re ja. „Ove ze mqe su me |u sob no vr lo raz li ~i te, no one pod jed na ko pri vla ~e pa `wu ula ga ~a”, sma tra Lan ze ni. Me |u pri vre de ko ja bi u bu du} no sti mo gla od i gra ti ve }u ulo gu na glo bal nom tr `i {tu ame ri~ ka in ve sti ci o na ban ka Gold man Saks ubra ja i ze mqe po put Vi jet na ma i Fi li pi na, ali i Pa ki sta na i Ban gla de {a. No uz re zer vu ko ja se pre sve ga od no si na ne sta bil nu po li ti~ ku si tu a- ci ju u ne ki ma od ovih ze ma qa.

Isto va `i i za Egi pat, Iran i Ni ge ri ju.

VESTI

696

Veterinarski zavod, Subotica

dnevnik

mla do sti i bo gat stva Lu` ko voj i Abra mo vi ~u je za jed ni~ ko {to ne `i ve u Ru si ji, kao i mno gi bo ga ti Ru si.

Za sad ni ko od de ce bo ga tih Ru sa ni je us peo da ostva ri fi nan sij ske re zul ta te ka kve su po sti gli wi ho vi ro di te qi, iako

sta ti sti ka po ka zu je da se oko 90 od sto wih ba vi po ro di~ nim bi zni som ra de }i kao top me na xe ri u kor po ra ci ja ma i ban ka ma ko je su osno va li ro di te qi. Ret ki su i oni ko ji se sa mo stal no upu {ta ju u krup ne po slov ne po te ze, a je dan od iz u ze ta ka je An ton Zin ga re vi~ (30) sin bi zni sme na Bo ri sa Zin ga re vi ~a, ko ji je ne dav no in ve sti rao oko 25 mi li o na fun ti u kon trol ni pa ket ak ci ja en gle skog fud bal skog klu ba Re ding.

Ipak, te {ko je ve ro va ti da }e ne ko od wih mo }i da se me ri sa No got ko vom ko ji je sa 18 go di na po kre nuo sop stve ni bi znis po la ze }i prak ti~ no od nu le. Je dan od pe to ri ce naj bo ga ti jih bi zni sme na u Ru si ji Vla di mir Po ta win, ~i je je li~ no bo gat stvo Forbs pro ce nio na oko 18 mi li jar di do la ra ne dav no je u in ter vjuu za „Faj nen{l tajms” ob ja snio svo ju od lu ku da naj ve }i deo bo gat stva za ve {ta do bro tvor nim usta no va ma, a ne de ci. „Uko li ko `e li te da po mog ne te svom de te tu, daj te mu mi lion do la ra, a ako ho }e te da ga uni {ti te, daj te mu mi li jar du do la ra. Ako oni sa mi za ra de no vac, ima }e pra vo da ras po la `u wi me ka ko `e le, a ako im ja osta vim `i ve }e u mo joj sen ci. Mo `da oni ne `e le da bu du mi li jar de ri”, re kao je Po ta win ko ji ima tro je de ce.

Sta nov ni ci i pri vred ni ci gr~ kog osr tva Za kin tos su de ce ni ja ma pri kri va li vla sni {tvo nad hi qa da ma kva drat nih me ta ra ne kret ni na da ne bi pla }a li po rez i tak se. Ka ko pi {e atin ski dnev nik „Ka ti me ri ni”, op {ti na Za kin tos je ta ko do spe la u mi nus od 50 mi li o na evra te ne ma pri ho da ni za jav nu ra sve tu i ~i {}e we uli ca. Pred sed nik Op {ti ne Ste qos Bo zi kis je an ga `o vao slu `bu za fo to gra fi sa we iz va zdu ha i utvr dio da, ume sto 2,8 mi li o na kva drat nih me ta ra pri ja vqe nih i opo re zo va nih ne kret ni na, na Za kin to su po sto ji dva pu ta vi {e - 6,2 mi li o na kva drat nih me ta ra. Ta ko je utvr |e no da je je dan ho tel po vr {i ne 6.200 kva drat nih me ta ra, pla }ao po rez i tak se za pri ja vqe nih sa mo 60 kva drat nih me ta ra. Ot kri ve no je i da je jed no se o sko ga zdin stvo ko je, kao i osta la, u`i va po vla sti ce, “po do go vo ru” snab de va lo stru jom vi lu od 800 kva drat nih me ta ra, s ba ze nom.

[ved ska uki da no vac [ved ska, kao pr va u Evro pi uve la je nov ~a ni ce u slu `be nu upo tre bu. Sa da je na pu tu da po sta ne pr va dr `a va sve ta ko ja }e iz ba ci ti no vac iz upo tre be. Tre nut no je [ved ska u pred no sti pred dru gim teh no lo {ki raz vi je nim ze mqa ma u tr ci ko }e pr vi mo }i bez nov ca jer tek tri odsto nov ~a nih tran sak ci ja oba vqa s pa pir na tim nov ~a ni ca ma ili ko va ni ca m a. Ra d i po r e | e w a ce l a evro zo na jo{ de vet od sto tran sak ci ja oba vqa ~vr stim nov cem, a SAD se dam od sto. U [ved s koj je da n as ne m o g u } e pla ti ti jav ni pre voz nov cem jer su u upo tre bi ili pri pejd kar ti ce ili SMS po ru ke, a po sto ji ~ak i gra do vi u ko ji ma ban k ar s ke po s lov n i c e vi { e uop {te ne po slu ju s pa pir nim nov cem. Za ni mqi vo je i da su ne ke cr kve ve} pre {le na di gi tal no po slo va we te do na ci je pri ma ju pre ko elek tron skih kar ti ca ko je iz da ju ban ke. Je dan od po b or n i k a uki d a w a nov c a je i ne k a d a { wi ~lan „Abe„ Bjorn Ul va e us, ko ji se za za bra nu {tam pa wa nov ~a ni ca za lo `io na kon {to mu je sin opqa~ kan tre }i pu ta.

Ko rup ci ja je de ~ak i Ne ma~ ku Ko rup ci ja i bu ra zer sko po slo va we }e ove go di ne na ne ti

ne ma~ koj pri vre di {te tu od 250 mi li jar di evra, ka `e Fri drih [naj der sa uni ver zi te ta u austrij skom Lin cu. [naj der pro ra ~un ba zi ra na in dek su ko rup ci je ko ji sva ke go di ne ob ja vqu je or ga ni za ci ja Tran spa r en s i in t er n e { nel i na ukup n oj su m i svih do b a r a i uslu ga ko ji se u jed noj go di ni pla te u Ne ma~ koj. Pre ma po sled w em in d ek s u ko r up c i j e, Ne ma~ ka za u zi ma do bro 14. me sto me |u naj ma we ko rum pi ra nim ze mqa ma. Na vr hu te li ste je No vi Ze land. Ve li ke eko no mi j e Evrop s ke uni j e po p ut Fran cu ske i Ve li ke Bri ta ni je le `e is pod Ne ma~ ke. „Uko li ko Ber li nu uspe da sma wi ni vo ko rup ci je, re ci mo na onaj od 2004. go di ne, {te ta bi se sme sta sma wi la za 30 mi li jar di evra“, ka `e [naj der.

Fran cu ska pro tiv GMO Fran cu ski mi ni star po qo pri vre de Bru no Le Mer uveo je pri vre me nu za bra nu ge net ski mo di fi ko va nog (GM) ku ku ru za MON 810 ame ri~ kog pro iz vo |a ~a „Mon san to„. To je pre ven tiv na me ra „ra di za {ti te ~o ve k o v e oko l i n e”. Mi n i s tar stvo po qo pri vre de Fran cu ske je u fe bru a ru 2008. uve lo za bra nu se tve ge net ski iz me we nih use va kom pa ni je Mon san to zbog za bri nu to sti za jav no za dra vqe. Na kon to ga je, ipak, fran cu ski Dr `av ni sa vet oce nio da vla da ni je do ka za la da Mon san to vi use vi „no se po ve }a ni ni vo ri zi ka po qu de i oko li nu”.

Ne ma „ra ta” s Ki nom Ge n e r al n i di r ek tor Svet ske tr g o v in s ke or g a n i z a c i j e Pa skal La mi uma wio je zna ~aj spo ra oko ki ne ske kon tro le iz vo za me ta la iz gru pe ret ke ze mqe. On na vo di da ni je ve ro vat no da }e on eska li ra ti u tr go vin ski rat. Evrop ska uni ja, SAD i Ja pan pod ne li su ove ne de qe tu `bu STO pro tiv Ki ne zbog we nih re strik ci ja na iz voz me ta la ret ke ze mqe, ko ji se ko ri ste u iz ra di pro iz vo da vi so ke teh no lo gi je. La mi je, me |u tim, uka zao da „otkad je uve den si stem po rav na wa spo ro va, ni je dan tr go vin ski spor ni je iza zvao tr go vin ski rat.

To je na {e is ku stvo iz pro {lo sti. Ne mam raz lo ga da sum wam... da }e ovog pu ta bi ti dru ga ~i je”. „Raz u mem da je na slov o tr go vin skom ra tu udar ni ji od na slo va o tr go vin skim tr ve wi ma. Ali to tre nut no ni je re al nost”, do dao je.

Cr te `i Alek san dra Za ri }a

Za tva ra we Me mo ri ja la „Isi dor Ba ji}”

Iz lo `ba cr te `a Alek san dra Za ri }a pod na zi vom „Dnev nik” bi }e otvo re na da nas u 19 sa ti u Ma lom li kov nom sa lo nu Kul tur nog cen tra No vi Sad, na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 9. Iz lo `ba je za pis o ne sta ja wu ne vi nih qu di, `r ta va ho lo ka u sta. Autor je di plo mi rao na Fa kul te tu pri me we nih umet no sti i di zaj na u Be o gra du gde i `i vi i stva ra. Iz lo `ba tra je do 7. apri la.

D. Ig.

Sve ~a no za tva ra we Me mo ri ja la „Isi dor Ba ji}” bi }e odr `a no ve ~e ras u Si na go gi.

Na pro gra mu su fi na le C ka te go ri je pi ja ni sti~ kog tak mi ~e wa, na stup Fil har mo nij skog or ke stra „Ba na tul” iz Te mi {va ra pod di ri gent skom pa li com Ge org Ko sti na kao i pro gla {e we na gra |e nih tak mi ~a ra u A, B i C ka te go ri ji. Pro gram po ~i we u 18 sa ti, a ulaz je bes pla tan.

D. Ig.

Novosadska

Me sna za jed ni ca „Omla din ski po kret” sva kog rad nog da na od 9 do 19 ~a so va nu di ter mi ne za bes plat no igra we sto nog te ni sa. Obez be |e ni su sto, re ke ti i lop ti ce. Sve {to je po treb no po ne ti sa so bom je li~ na kar ta ili dru gi va `e }i do ku ment. Re zer va ci ja ter mi na mo gu }a je na te le fo nom 061/25 - 44 – 175, ili li~ no u Ma loj bi bli o te ci Me sne za jed ni ce.

Adre sa MZ je Uli ca Omla din skog po kre ta 11.

I. D.

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„Du ge no }i i cr ne za sta ve”

uspe va ju da iz po gra ni~ nog ma na sti ra ukra du ki vot ~i ja je sa dr `i na po zna ta sa mo srp skom kne zu La za ru Hre be qa no vi }u.

La zar od lu ~u je da po {a qe po te ru i za taj za da tak bi ra dvo ji cu pri pad ni ka vi te {kog Re da Zma ja – svog ku ma, to pli~ kog voj vo du Mi la na, i we go vog po bra ti ma, ~u ve nog ma ~e va o- ca Iva na Ko san ~i }a. Wi ma se pri dru `u je i mla di, svo je gla vi vi tez Mi lo{ Obi li}, ko ji je za pro sio ru ku naj mla |e La za re ve k}e ri. Troj ka kre }e u po tra gu pra te }i kr va vi trag pqa~ ka {a – od La za re ve pre sto ni ce Kru {ev ca do Pri le pa gde ih ~e ka sta ri pri ja teq, kra qe vi} Mar ko Mr wav ~e vi}.

N. R.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 10 sa ti uli ce De san ke Mak si mo vi}, Qu bi ce Ra vas, Mi la Mi lu no vi }a, Sa ve Vu ko sa vqe va, Da ni la Me da ko vi }a, Bog da na Po po vi }a, Bran ka ]o pi }a, Sla von ska, Jo va na Ri sti }a, Zet ska, Kne za Vla sti mi ra; od 11 do 12.30 sa ti uli ce Avra ma Mra zo vi }a, Dra ge De ja no vi}, Si me Mi lu ti no vi }a Sa raj li je, Sla vu je va, To me Ro san di }a, Zla ti bor ska, Bran ka ]o pi }a od 48 do108 i od 57 do 115, deo Ma ri je Bur sa}, Mi la Mi lo no vi }a, No va 10, Sa ve Vu ko sa vqe va, So kol ska. Ra ko vac: od 8.30 do 12.30 sa ti ce lo na se qe Ra ko vac, Sta ri Ra ko vac, Sa lak si je, Be le gir; od 8.30 do 13 sa ti deo na se qa Sa lak si je pre ma Ra kov cu. Fu tog: od 7.30 do 14 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma. ^e re vi}: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Sun ~i ca i Ka lu |e ri ca. Bu di sa va: od 8 do 16 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma.

V remeploV

Bo gat sli kar ski opus Ni ko le Alek si }a Ni ko la Alek si}, ro |en po ~et kom 19. ve ka u Be ~e ju, je dan je od naj bo qih i si gur no naj plod ni jih srp skih sli ka ra u 19. ve ku. Po {ko lo va wu u Be ~u i Ita li ji, do {ao je u No vi Sad 1834. da bi se ka sni je za stal no na sta nio u Ara du, gde je i umro 1873. Ra dio je ne ve ro vat no mno go. Sa mo u obla sti cr kve nog sli kar stva osta vio je oko hi qa du de la, raz ba ca nih po srp skim, ru mun skim i ne ma~ kim cr kva ma u Voj vo di ni. Mno ga od wih uni {ti li su ra to vi i ne u mi tan pro la zak vre me na. Ostva rio je vi {e isto rij skih kom po zi ci ja i sko ro ~e ti ri sto ti ne por tre ta svo jih sa vre me ni ka i ne kih isto rij skih li~ no sti. Iz lo `ba 60 we go vih ra do va otvo re na je 19. mar ta 1974. u Ga le ri ji ma ti ce srp ske.

N. C.

GRADWA FABRIKE VODE NA SREMSKOJ STRANI PREKO POTREBNA

Imo vin skoprav ni od no si uspo ra va ju po sao ve ka Pred u ze }e „Vo do vod i ka na li za ci ja” iz dvo ji lo je de set mi li o- na di na ra za iz ra du glav nog pro jek ta za iz grad wu fa bri ke vo de, a nad le `ni tvr de da po sao mo ra {to pre po ~e ti, bu du }i da po gon za pre ra du vo de na no vo sad skoj stra ni ima 50 go di na. Ka ko na vo de u „Vo do vo du i ka na li za ci ji„, ze mqi {te na ko jem bi tre ba lo da se pra vi fa bri ka, pla }e no je jo{ de ve de se tih go di na, ali jo{ uvek ni je u grad skom vla sni {tvu. U ovom pred u ze }u ka `u da grad tre ba {to pre da re {i pa pi ro lo gi ju, a ka ko sa zna je mo u Za vo du za iz grad wu gra da u to ku je za vr {na fa za re {a va wa imo vin sko-prav nih po slo va na lo ka li te tu pred vi |e nom za iz grad wu po stro je wa za pre ra du vo de na Pe tro va ra din skoj adi.

Ina ~e, Fa bri ka vo de na [tran du za sa da po kri va sve po tre be su gra |a na u gra du i pri grad skim na se qi ma, ali u „Vo do vo du” ka `u da je ne iz ve sno do ka da }e to tra ja ti.

Na vo de da ne mo gu da ga ran tu ju da }e u bu du} no sti bi ti do voq no vo de za sve, jer je Fa bri ka vo de na [tran du gra |e na jo{ {e zde se tih

go di na pro {log ve ka, a i ce vo vod je iz istog pe ri o da.

- Fa bri ka vo de na srem skoj stra ni gra da va `na je za kon ti nu i ra no snab de va we vo dom ~i ta ve te stra ne, jer se o~e ku je da }e obez be |i va ti 200 li ta ra vo de u se kun di. Iz grad wa po stro je wa za pre ra du vo de tre ba lo bi da tra je dve go di ne, a „Vo do vod” pla ni ra da ulo `i pet mi li o na evra - pre do ~a va ju u ovom pred u ze }u.

Kao pred u slov za iz grad wu fa bri ke i is ho do va we do zvo la, za po ~e to je re {a va we imo vin skoprav nih od no sa sa ta da {wim ko ri sni ci ma ze mqi {ta- „Sr bi ja {u me Be o grad” - [um sko ga zdin stvo „No vi Sad” i VDP „[aj ka {ka No vi Sad”, i sa wi ma su za kqu ~e ni spo ra zu mi o pre u zi ma wu ze mqi {ta. Na ini ci ja ti vu ZIG-a, Po kra jin sko jav no pra vo bra ni la -

{tvo po kre nu lo je po stu pak kon ver zi je pra va ko ri {}e wa u pra vo svo ji ne na par ce la ma „Voj vo di na {u ma”, a u skla du sa Za ko nom o pla ni ra wu i iz grad wi. Ja nu a ra ove go di ne Po kra jin sko jav no pra vo bra ni la {tvo je Za vo du do sta vi lo re {e we ko jim je usvo jen zah tev za kon ver zi ju i ze mqi {te ko ri sni ka JP „Voj vo di na {u me” pre {lo je u jav nu svo ji nu osni va ~a Auto nom ne Po kra ji ne Voj vo di ne.

ZIG sa da pri ku pqa do ku men ta ci ju za po kre ta we po stup ka utvr |i va wa jav nog in te re sa za ad mi ni stra tiv ni pre nos ovog ze mqi {ta u svo ji nu gra da. U to ku je i pot pi si va we anek sa spo ra zu ma sa VDP „[aj ka {ka”.

Upra va za ur ba ni zam i stam be ne po slo ve je u apri lu 2010. go di ne do ne la Re {e we ko jim se iz u zi ma iz po se da na ve de no ze mqi {te, od no sno par ce le ra di iz grad we pre ~i sta ~a vo de u ko rist No vog Sa da, ali u ovom po stup ku jo{ ni je do ne to pr vo ste pe no re {e we o na kna di, jer je Upra va tra `i la mi {qe we Mi ni star stva po qo pri vre de, ko je do da nas ni je do sta vqe no.

Q. Nato{evi}

NA TEHNOLO[KOM FAKULTETU

Te sti ra li uro |e nu in te li gen ci ju Test in te li gen ci je or ga ni za ci je Men sa Sr bi ja ju ~e je, na Teh no lo {kom fa kul te tu, po la ga lo oko 40 oso ba, ve }i nom stu de na ta. Oni su ima li 40 mi nu ta da re {e 36 za da ta ka, bez mo gu} no sti pre pi si va wa, s ob zi rom na to da je sva ko od wih do bio dru ga ~i ji test. Ka ko je ob ja sni la se kre tar ka Men sa Sr bi je Ire na ^a bar ka pa, ovim te stom me ri se ma te ma ti~ ko-lo gi ka in te li gen ci ja, od no sno uro |e na, a re zul ta ti mo gu da va ri ra ju plus ili mi nus 10 od sto.

-Te sti ra wu mo `e pri stu pi ti sva ko ko je na pu nio 17 go di na.

Test se re {a va tri pu ta u `i vo -

tu, a iz me |u te sti ra wa mo ra da pro |e go di nu da na. Te sto ve pre gle da jed na oso ba, ovla {}e ni psi ho log u Men si, a re zul ta ti se ~e ka ju do me sec da na- ka za la je ^a bar ka pa do da ju }i da su re zul ta ti taj ni, ne ob ja vqu ju se nig de i sti `u na adre su ko ju je kan di dat na veo.

Ob ja sni la je da se te sti ra we ra di s pro le }a i na je sen, i da se, uglav nom, po ja vi oko 80 qu di.

Pre ma we nim re ~i ma, naj vi {e je mla dih ko ji mi sle da }e im re zul ta ti po mo }i oko re fe ren ci za fa kul tet ili po sao. Ta ko, ~la no vi Men se uglav nom ima ju iz me |u

Fo to: S. [u {we vi}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGU

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Du ge no }i i cr ne za sta ve” De ja na Sto jiq ko vi }a. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Pro le }e 1386. go di ne. Gra ni ce Sr bi je po tre sa ju upa di osman lij skih pqa~ ka {kih hor di. U jed nom ta kvom pre pa du, br zi osman lij ski ko wa ni ci

Bes plat no na sto ni te nis

hronika

20 i 35 go di na, a ~lan mo `e po sta ti onaj ko, pre ma Ka ta lo voj ska li, ostva ri pre ko 148 bo do va na te stu. Ipak, ka ko na vo di sa go vor ni ca, ni je naj bit ni ja vi si na IQ. -Sa ma in te li gen ci ja je me ra po ten ci ja la, ali su {tin ski je

bit no {ta }e ~o vek sa tim da ura di. Ne ko mo `e da ima vi sok IQ ali da ga ne raz vi ja, dok ne ko sa ni `im IQ mo `e da is ko ri sti sve pri rod ne po ten ci ja le ko ji su mu da ti- za kqu ~i la je ^a bar ka pa.

A. J.

La ga no, no vo sad ski...

Fo to: S. [u {we vi}

ponedeqak19.mart2012.

SVAKOG RADNOG DANA U MZ „OMLADINSKI POKRET”

Sun ~a ni kej vi {e je ne go pri ma mqiv za {e ta ~e ka da gra ne pro le} ni dan i tem pe ra tu ra sko ~i. Tu, po red Du na va, naj ja sni je se ocr ta pra vo li ce gra da, ko ji se po la ko bu di iz zim skog sna. Lepo vreme bukvalno prodrma uspavane gra|ane, unese neku novu energiju, pozivaju}i ih na aktivnije poimawe provo|ewa jednog od prvih proletwih dana.

No vo sa |a ni, po zna ti po to me {to sve ra de na te na ne, upra vo ta ko }e i pro {e ta ti Ke jom, na pra vi ti ka kvu pa u zu na be de mi ma kraj re ke, i, uz po gled na Tvr |a vu, u`i va ti na po po dnev nom Sun cu. Pa {}e ko ji raz go vor ko ji }e pro du `i ti u`i van ci ju, tek da vre me br `e pr ole ti. Za pra vo, ko li ko to br zo i mo `e u No vom Sa du. La ga no - no vo sad ski.

A. J.

Pro mo ci ja u Je vrej skoj op {ti ni Pro m o c i j a kwi g e „So l i i Iso u Obe }a noj ze mqi” Avra ma Ati ja sa bi }e odr `a na da nas u 18 sa ti u Klu bu Je vrej ske op {ti ne.

Mo de ra tor je Qi qa na Le pu {a. Klub Je vrej ske op {ti ne na la zi se u Je vrej skoj uli ci 11, na pr vom spra tu.

D. Ig.

Kon cert kvar te ta „Tajj” Kon cert gu da~ kog kvar te ta „Tajj” bi }e odr `an u sre du, 21. mar ta u 19.30 sa ti u Mul ti me di jal nom cen tru no vo sad ske Aka de mi je umet no sti. Kvar tet ~i ne Alek san dra Kr~ mar ]u li brk vi o li na, Jo van ka Ma za li ca - vi o li na, Je le na Fi li po vi} - vi o la i Ti mea Kal mar - vi o lon ~e lo. Gost kon cer ta je So wa An tu ni} na fla u ti.

D. Ig.

8

ponedeqak19.mart2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Adam i Alen obradovali Nuki}e Blizanci Iva i Le na - Sne`ane ^ubrilo i \or|a Lakete, \e qaj i \e mi qe - Deri{e Salihi i Aslana Eminija, Adam i Alen - Kristine Nuki} Kopas i Dina Nuki}a.

Devoj~ice Ele na - Azre i Milo{a Pavlovi}a, Mi li ca Aleksandre i Du{ana Petrovi}a, Ma {a - Ane i Milorada Milini}a, Mi la - Biqane i Milo{a Bari{i}a, Na |a - Biqane i Nemawe Jelisavca, Iva na - Bojane Vezmar i Daniela [udara, Ha na - Bojane i Danijela Medo{a, Ne ve na - Bojane i Mladena \uki}a, Rad mi la - Vesne Mikuqevi} i Aleksandra Milenkovi}a, Emi na - Viktorie Zakinski-Toma i Marka Zakinskog, Te o do ra Gordane i Predraga Trkuqe, La na - Dajane Karanovi}, Te o do ra - Danijele i Bojana Rakite, Ni ko li na - Danice i Petra Ubavina, Ina- Dijane i Zorana Te{ovi}a, Do ris - Dijane i Marka Ka}anskog, Jo va na - @eqke i Du{ka Mijoka, So fi ja - Zorice i Stevana Nikolajevi}a, Te o do ra - Ivane Kave~an i Milana Obrenovi}a, Mi la na - Jadranke i Darka Lugowe, Sa ra - Jasmine i Neboj{e Cvetkovi}a, Ni ko li na - Jasmine i Nikole Sreji}a, La ra - Jasmine Kova~evi} i Vladimira Boli}a, Jo va na - Jelene i Aleksandra Subotina, Du wa - Jelene i Aleksandra Tomovi}a, So fi ja - Jovane i Zlatka Dubai}a, Len ka - Jovane i Koste Kolarskog, Do mi ni ka - Katarine i Milana Negrua, Una - Kristine

Ki{, Va len ti na - Qiqane Birman~evi}, Na |a Qiqane i Danila Vujo{evi}a, Lea - Maje i Marjana Zareva, Na |a - Marije Bo`ovi} Popovi} i Zorana Popovi}a, Ka lil na - Marije i Dalibora Kne`evi}a, Va len ti na - Marije Jovanovi} i Milana Kova~evi}a, Ele na - Marijane Na|babi-Pani} i \or|a Pani}a, Va sja - Milene i Vlada Toki}a, Ana sta si ja - Milice i Aleksandra Dra`i}a, Le na - Mire i Slobodana Radanovi}a, Va wa - Mirjane i Radovana Vulevi}a, La na - Mirjane Novakovi} i Milovana Mijoka, Ka ta ri na - Nevenke i Dejana Tewovi}a, Ele na - Sanele i Dejana Jak{i}a, Ma ja - Sawe i Dalibora Radovanca, Mi le na - Svetlane i @ivka Milo{evi}a, Mi li ca - Svetlane i Milana Mi{~evi}a, Da ni ca - Svetlane i Nemawe Maksimovi}a, Je li sa ve ta - Sla|ane i Stevana Soraka, Du wa - Sne`ane i Milisava Jovanovi}a, Mia - Stojanke i Milana Kova~evi}a, Mi la na Suzane i Milana Vuji}a, Ta ma ra - Suzane i Ra{ka Aqi}a, De ja na - Tatjane i Nemawe [krbi}a, Du {i ca - Tijane i Dragana Babin Bukurova, Da li ja - Fatime Bejtule, El ma - Fatime Huma i Fatmira Gudolija.

Ven~ani Alek san dra Bun ~i} i Zo ran Iyi}, Dra ga na Ni ke ti} i Gor di jan Sa vi}, So fi ja Mar ~i} i Bo ris Alek san dro vi}, Alek san dra Vla o vi} i Pre drag Alek si}, Ma ri na Ko sa no vi} i Ni ko la Mi {ko vi}, Ta ma ra Pa li~ ko i Er min Der vi {e vi}.

Ma ma Ma ri ja i ta ta Bra ni slav Pa ji} sa be bom Me ri mom i si nom Kon stan ti nom

De~aci An dri ja - Aleksandre Beli} i @eqka Babi}a, Lu ka - Aleksandre i \or|a [krbi}a, Mar ko - Bojane i Cvije Lon~ara, Vik tor - Vere i Vidoja Kne`evi}a, La zar - Vesne i Bo`e Vreki}a, Ni ko la Vesne i Jovana Rastovi}a, Amer - Vide Nikoli}, No vak - Dajane [elver i Zorana Gavri}a, Adam Danijele i Nikole ]ur~i}a, \u ra| - Dine i Du{ana Jak{i}a, De jan - Dragane i Bojana \oki}a, An drej - Dragane i Du{ka Vuli}a, Ni ko la - Dragice Jasika Miri} i Gorana Miri}a, Ste fan @eqke Lan~u{ki i Bojana Rebi}a, Ne ma wa Ivane i Neboj{e Kozarova, La zar - Ivane Radi} i Dimitrija Petrovi}a, Pa vle - Jelene i Vladana Bukvi}a, Mar ko - Jelice Buli} i Predraga Maro{a, Ili ja - Jovane Debeqa~ki i Miroslava Viraga, Stra hi wa - Marije Radoni} i Marjana Dimi}a, Mi lan - Marijane i Jovana Mihajlovi}a, Mar ko Marine i Branislava Nenadovi}a, Pa vle - Ma{e Jusufi i Stevana Kova~evi}a, Da ni lo - Milane Jerkovi}, Lu ka - Milinke i Nikole Nikoli}a, Jug - Milice Radulovi} Karali} i Sini{e Karali}a, Ivan - Milote i Pavla Urbana, Dra gan -

Mirjane Zeli} Bogdanovi} i Bogdana Bogdanovi}a, Mi ro slav - Miroslave [ante, Ra do van - Nade i Gorana Krivo{ije, Ste fan - Nata{e Barna-Zori} i Nemawe Zori}a, Vik tor - Nata{e i Vidaka Nikoli}a, Ma te ja - Nata{e i Nikole Mihajlovi}a, Ni ko la - Nikoline i Dragana Subotina, Ma ti ja - Nine Marinkovi} Cico i Laze Cice, Da mjan - Sandre i Gorana Joki}a, Vik tor - Sandre i Miroslava Ubovi}a, Mi haj lo - Sawe i Dejana Murga{kog, Veq ko - Svetlane i Gorana Milosavi}a, Mi haj lo - Svetlane i Milana Pavlovi}a, Pe tar - Sla|ane i Veselina Radosavqevi}a, Alek san dar - Sla|ane Kalawo{ i Vladice Nikoli}a, Ni ko la - Stojanke Male{-Gr~i} i \ure Gr~i}a, Ste fan - Stojanke Salijevi} i Steve Nikoli}a, Da mjan - Tamare i Nikole Stani}a, An drej - Tawe i Du{ana Savi}a, Mi lan - Tatiane i Ivana Ga{ka, La zar - Tatjane i Miqana Bugarina, Vuk - Tijane i Stanimira Trbovi}a, Pe |a - Tijane Tadin i Ivana Jane{a, La zar - Tihane PejakMom~ilovi} i Marka Mom~ilovi}a, Enis - Fatmu{e i Gazmena Sefaja.

Umrli

Ire na Mi lin ko vi} i Dra go slav Su bi}

Mladen Jovanovi} (1935), @ivko Jovi} (1938), Radojka Josimovi} ro|. Doji} (1926), Vukana Joci} ro|. Golubovi} (1935), Stanojlo Jo~i} (1947), Nikola Bjegovi} (1928), Zuqa Bajrami ro|. Sadiku (1948), Velimir Bari} (1930), Milica Belo{ ro|. Ziramov (1935), Katica Bur~er ro|. Neme{ (1922), Etelka Butina ro|. Beni} (1922), Qubica Vejnovi} (1935), Vitomir Vuji} (1936), @eqko Vukovi} (1964), Mane Glu{ica (1941), Qubica Guberini} ro|. Marinkov (1940), Mirjana Dakovi} ro|. Milovan~ev (1941), Ivan Divijakov (1936), Milivoj Dimi} (1939), Qubica Durutovi} ro|.

Tadi} (1920), Danica Zguri} ro|. Bori} (1931), Rade Zdravkovi} (1962), Nikola Ivani{ (1932), Radoslav Igwi} (1964), Milica Ili} ro|. ^obanovi} (1930), Qiqana Ka}ura ro|. Simin (1948), Sreto Kerkez (1939), Quba Kecman (1932), Stevan Ki{ (1924), Karlo Lerinc (1938), Josip Lovrekovi} (1952), \or|e Lukovi} (1931), Ferenc Ma|ar (1943), Marija Maro{ ro|. Hipik (1934), Leonora Miler-Hristidis ro|. Miler (1953), Aleksa Mogin (1952), Hasan Nuka (1941), Ru`enka O~ovaj ro|. Ir{aj (1929), Er`ebet Pasti ro|. Farago (1938), [tefanija Pa{}an ro|. Ludvig (1932), Mile Pilipovi} (1957), Milo{ Plav{i} (1926), Radomir Radakovi} (1946), @ivko Ratkovi}

(1928), Dragan Resanovi} (1931), Sa{a Riki} (1976), Qiqana Sekicki ro|. Stanojevi} (1932), Qubomir Stefanovi} (1934), Radivoj Todi} (1933), Bla`enka Tomi} ro|. Vargovi} (1968), Rajka Felbab ro|. Dra{kovi} (1943), Radoslav Filipovi} (1943), Branislav ^a~i} (1948), Jelica [apowac ro|. Juri{in (1913), Dragutin \or|evi} (1927), Qubica Vagner ro|. Lang (1936), @arko Qubi~i} (1960), Miladija Ratkovi} ro|. Mitovi} (1934), Tihomir Vi{wi} (1932), Zlatka Boji} (1964), Vitomir Borivojevi} (1932), Vidosava Vasin ro|. Goji} (1937), Stanko Drekovi} (1948), Lenka Duli} ro|. Paji} (1939), Sofija Zeremski ro|. Zoraja (1932), Stanislav Kaba~ (1938), Vili Konc (1937), Milka Luki} ro|. Milo{evi} (1929), Vukica Mari} ro|. Stojakovi} (1951), Milo{ Mari} (1949), Lazar Milkov (1921), Milojko Milosavqevi} (1930), Stana Milo{evi} ro|. \uri} (1929), Irina Miri~ ro|. [ugurova (1984), Aleksandar Nikoli} (1947), \ura Nosal (1952), Qiqa Pe}i} ro|. ^avi} (1942), \or|e Petkov (1947), Marija Po~u~a ro|. Bogi{i} (1948), Neboj{a Sinadinovi} (1959), Radomir Sladoje (1955), @ivanka To{i}-Stepanov ro|. Stepanov (1961), Milan Uli} (1935), Pavle ^evari (1948), Milica [upica ro|. Milo{evi} (1927).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

ponedeqak19.mart2012.

OVOG LETA U GRADU

Dve sto ti ne pro gra ma ~e ka tu ri ste No vi Sad se ove go di ne pro mo vi {e na ma pi tu ri sti~ ke pri vre de kao ma ni fe sta ci o ni grad, s ob zi rom na to da }e se u we mu or ga ni zo va ti bli zu 200 kul tur nih, sport skih, za bav nih i dru gih pro gra ma. Ve li ka ma ni fe sta ci ja, Evrop sko pr ven stvo u ru ko me tu, ko je je odr `a no sre di nom ja nu a ra, uspe {no je otvo ri la se zo nu i uti ca la na rast pro me ta stra nih tu ri sta. Ka ko na ja vqu ju iz Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sa da, `e qa je da odr `e taj trend, a po se ban ak ce nat se sta vqa na „vre lo le to”, ka da }e se odr `a ti pre gr{t atrak tiv nih ma ni fe sta ci ja, ka ko za tu ri ste ta ko i za lo kal no sta nov ni {tvo.

- Po red pri rod nih le po ta ko je okru `u ju No vi Sad, a sa mim tim pru `a ju mo gu} no sti za ak tiv no sti van ho te la i za tvo re nih obje ka ta, po put obi la ska Fru {ke go re, ma na sti ra, vin skih tu ra, bo rav ka na sa la {i ma

i ~ar da ma, te raz ne ak tiv no sti na Du na vu, `e qa nam je da No vi Sad po zi ci o ni ra mo kao ma ni fe sta ci o ni grad. Ta ko }e mo omo gu }i ti No vo sa |a ni ma, ko ji iz ra znih raz lo ga ne }e ima ti pri li ku da ot pu tu ju ne gde, pu no de {a va wa, `i vo sti i za bav nih sa dr `a ja u sa mom gra du - ka `e port pa rol ka TONS-a Ti ha na Vi da ko vi}.

Mart ve} te ~e di na mi~ no, u du hu kul tu re, a u apri lu nas o~e ku ju „Us kr {wa uli ca”, „No mus” i Fru {ko gor ski ma ra ton. U ma ju }e se odr `a ti ma ni fe sta ci ja evrop skog ka rak te ra „No} mu ze ja”, za tim Po qo pri vred ni sa jam, ma ni fe sta ci ja s naj du `om tra di ci jom „Ste ri ji no po zor je” i Svet ski kon gres vi na ra, na ja vqu je Ti ha na Vi da ko vi}.

Jun }e za po ~e ti jed nim od naj zna ~aj ni jih fe sti va la za de cu, „Zma je vim de~ jim igra ma„, sre di na ju na pred vi |e na je za pre -

sti `ni „Si ne ma si ti” ka da Trg slo bo de i dru ga grad ska me sta po sta ju ve li ka bi o skop ska po zor ni ca, a kraj ju na i po ~e tak ju la obe le `i }e In ter na ci o nal ni fe sti val al ter na tiv nog i no vog te a tra, po zna ti jeg pod skra }e ni com „In fant”.

Jul i av gust pred vi |e ni su za ak tiv no sti na Du na vu i no vo sad skoj pla `i [trand, te }e se pri re di ti tur nir u ru ko me tu na pe sku, „Vip bi~ ma sters”, tur nir u te ni su gla vom, mo to {ou na oba li Du na va, xet ski...A odr `a }e se i me |u na rod ni fe sti val za sve qu bi te qe vi na „In ter fest”.

- Let wi pro gram, po red ne iz o stav nog Eg zi ta, pri vo di mo kra ju ma ni fe sta ci jom Da ni Bra zi la u av gu stu, a za ve su za ovaj deo go di ne spu {ta na da le ko po zna ti Fe sti val uli~ nih svi ra ~a u sep tem bru - ka `e na {a sa go vor ni ca iz TONS-a.

I. Dragi}

„INFORMATIKA” NE PO[TUJE SKUP[TINSKU ODLUKU O OBJEDIWENOJ NAPLATI

Rok za pla }a we ra ~u na od re |en pro iz voq no? „In for ma ti ka” ne po {tu je od lu ku o ob je di we noj na pla ti ko mu nal no-stam be nih i dru gih uslu ga, ko ju je Skup {ti na gra da usvo ji la 1994. go di ne, a po sled wi put je me wa na tri go di ne ka sni je. Su gra |a ni ma je po zna to da na ra ~u nu ob je di we ne na pla te sto ji da je rok pla }a wa 20. u me se cu, ali to ni je u skla du sa od lu kom o ob je di we noj na pla ti, {to zna ~i da jav no pred u ze }e ne po {tu ju od lu ku svog osni va ~a, Skup {ti ne gra da. To tra je ve} go di na ma, a naj vi {e is pa {ta ju No vo sa |a ni.

U od lu ci sto ji da su „ko ri sni ci ko mu nal no-stam be nih uslu ga du `ni da svo je me se~ ne oba ve ze po iz da tim ra ~u ni ma iz mi re do 15. da na u me se cu za pret hod ni me sec, od no sno u ro ku od osam da na od da na pri je ma ra ~u na.” U „In for ma ti ci” nam ni su ob ja sni li ka ko mo gu da utvr de kad je gra |a nin pri mio ra ~un i za {to se svi ma kao rok pla }a wa ra ~u na 20. u me se cu, {to ni je u skla du s od lu kom. Ta ko |e, ima qu di ko ji ma ra ~un stig ne i 15. u me se cu, {to zna ~i da bi po od lu ci, wi ma rok pla }a wa bio 23. u te ku }em me se cu, ali „In for ma ti ka” o~i gled no ne ob ra ~u na va na taj na ~in.

Dru gi pri mer kr {e wa od lu ke bio je u fe bru a ru kad je „In for ma ti ka” pro du `i la rok pla }a wa do 22. u me se cu zbog van red ne si tu a ci je u ze mqi i pre po ru ke Vla de Sr bi je da ce la sed mi ca od

IZBORI 2012.

PROGLA[ENE IZBORNE LISTE

De mo kra te pr ve, Li ga dru ga na gla sa~ kom li sti }u Grad ska iz bor na ko mi si ja (GIK) usvo ji la je ju ~e iz bor ne li ste “Za bo qi No vi Sad – Bo jan Paj ti}” i “Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne – No vi Sad na {a ku }a – Ne nad ^a nak”. Ta ko }e na lo kal nim iz bo ri ma 6. ma ja pod red nim bro jem je dan na gla sa~ kom li sti }u bi ti de mo kra te, dok }e is pred Li ge bi ti broj dva. DS je pri ku pio 2.711, a LSV 3.557 pot pi sa. Obe li ste ima ju po 78 kan di da ta za od bor ni ke, ko li ko i ima me sta u skup {tin skim klu pa ma.

Ina ~e, obra sce za pri ku pqa we pot pi sa za iz bor nu li stu pre u ze lo je jo{ 11 stra na ka

i or ga ni za ci ja. Iz bor ne li ste spre ma ju Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, Uje di we ni re gi o ni Sr bi je, Na rod na stran ka, Udru `e ni pen zi o ne ri i so ci jal na prav da, De mo krat ska stran ka Sr bi je, Srp ska de mo krat ska stran ka, Srp ska ra di kal na stran ka, Srp ska na pred na stran ka, Gru pa gra |a na „Dve ri”, Li be ral no de mo krat ska par ti ja i So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je.

GIK je utvr dio da je uve re we o dr `a vqan stvu i po tvr da o pre bi va li {tu za od bor ni~ ke kan di da te Skup {ti ne gra da, ne mo gu da bu du sta ri ji od {est me se ci. Gla sa~ ki li sti}

za lo kal ne iz bo re bi }e be le bo je, a we gov for mat za vi si }e od bro ja iz bor nih li sta ko je }e se na }i na we mu. Iz bor na li sta za no vo sad sku Skup {ti nu mo ra da ima naj ma we 26 kan di da ta i po treb no je sa ku pi ti 780 pot pi sa, a za 78 od bor ni~ kih kan di da ta tre ba pri ku pi ti 2.340 pot pi sa. Od bor ni ke u Skup {ti ni gra da ima }e stran ke ko je pre |u cen zus od pet od sto od ukup nog bro ja bro ja bi ra ~a ko ji su gla sa li. Po li ti~ ke stran ke na ci o nal nih ma nji na u~e stvu ju u ras po de li man da ta i kad su do bi le ma we od pet od sto gla so va.

D. Igwi}

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Li sta DS-a pod bro jem je dan Za po zi ci ju broj je dan na iz bor nim li sti }i ma za lo kal ne iz bo re u Srem skim Kar lov ci ma, ko ji }e bi ti odr `a ni 6. ma ja, iz bo ri la se De mo krat ska stran ka. Kar lo va~ ke de mo kra te pr ve su pre da le svo ju li stu jo{ u pe tak, da bi Op {tin ska iz bor na ko mi si ja na kon pro ve re utvr di la da is pu wa va sve za kon ske uslo ve i pro gla si la je u su bo tu ne {to po sle 20 sa ti.

Li sta De mo krat ske stran ke u Srem skim Kar lov ci ma no si na ziv De mo krat ska stran kaMi len ko Fi li po vi}. No si lac li ste je ak tu el ni pred sed nik op {ti ne Mi len ko Fi li po vi}. Li sta ima 25 kan di da ta za od bor ni ke, ko li ko lo kal na skup {ti na i ima od bor ni~ kih me sta. Me |u wi ma je i 10 `e na.

Op {tin ska iz bor na ko mi si ja je u su bo tu u 22 sa ta pro gla si la i li stu Uje di we ni re gi o ni Sr bi je -Ja dran ka Be qan Ba la ban. URS je ta ko |e u pe tak pre dao svo ju li stu sa 25 kan di da ta za od bor ni ke, ali po sle de mo kra ta, svo jih do sa da {wih ko a li ci o nih part ne ra, ta ko da im pri pa da dru go me sto na iz bor nim li sti }i ma. No si lac ove li ste je Ja dran ka Be qan –Ba la ban i na woj se me |u kan di da ti ma za od bor ni ke na la zi jed na `e na vi {e ne go na li sti DS-a.

Obe stran ke su, ka ko ne zva ni~ n o sa z na j e m o, sa k u p i l e pot pi se za iz bor nu li stu za po kra jin ske po sla ni ke, i sva je pri li ka da }e ih pre da ti da nas. Kan di dat de moc ra ta za po k ra j in s kog po s la n i k a po

ve }in skom si ste mu je Bra ni slav Fi li po vi}, a URS-ov Sto jan Ru `i}. Ni jed na vi {e po li ti~ ka par ti ja, ko a li ci ja ni ti gru pa gra |a na za sa da ni je pre da la svo ju li stu za lo kal ne iz bo re.

Na pro {lim lo kal nim iz bo ri ma u tr ci za me sta u od bor ni~ kim klu pa ma u Kar lov ci ma bo ri lo se sa dam li sta.

Ube dqi vu po be du u od no su na osta le u~e sni ke u iz bo ri ma 2008. go di ne od ne la je ko a li ci ja ko ju su ~i ni li DS i ta da {wa G 17 plus, osvo ji vi {i 49,36 od sto gla so va, vi {e ne go svi dru gi za jed no. To im je u star tu obez be di lo 15 me sta, od no sno skup {tin sku ve }i nu.

Z. Ml.

Ma li sa jam le pih stva ri 13. do 17. bu de ne rad na. Ni smo sa zna li po kom osno vu „In for ma ti ka” mo `e da po me ra rok pla }a wa su prot no od lu ci o ob je di we noj na pla ti i bez za se da wa uprav nog od bo ra pred u ze }a. Pri tom su nam u pred u ze }u re kli da ne ma ju in ge ren ci je da rok pla }a wa bu de 25. u me se cu, do da ju }i da „In for ma ti ka„ pri me wu je i po {tu je sve od lu ke osni va ~a i sve u ve zi sa ob je di we nom na pla tom ra di u do go vo ru sa u~e sni ci ma iste. Ova kon tra dik tor nost naj vi {e za bri wa va su gra |a ne zbog ob ra ~u na za te zne ka ma te.

O~i gled no je da ka ma tu za ka {we we u pla }a wu „In for ma ti ka” ob ra ~u na va od 20. u me se cu. „Dnev nik” je ve} pi sao o ob ra ~u -

na va wu za te zne ka ma te i ni ta da ni je do bio de ci di ra ne od go vo re od „In for ma ti ke” ve} sa mo da oni po slu ju na osno vu od lu ke o ob je di we noj na pla ti ko mu nal no stam be nih i dru gih uslu ga. Me |u tim, kad je no vi nar pred u ze }u skre nuo pa `wu da po stu pa ju su prot no od lu ci, do bi li smo sle de }i od go vor: „Na po mi we mo da je od lu ka o ob je di we noj na pla ti ko mu nal no stam be nih i dru gih uslu ga do ne ta pre vi {e od 15 go di na.”

U Na ci o nal noj or ga ni za ci ji po tro {a ~a Sr bi je re kli su nam da }e ozbiq no po raz go va ra ti sa ru ko vod stvom „In for ma ti ke” oko ovog pro ble ma i ne po {to va wa grad skih aka ta.

D. Igwi}

Ma li sa jam le pih stva ri, 18. po re du, odr `a }e se u ne de qu, 25. mar ta, od 13 do 20 ~a so va, u ho lu Stu di ja M, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 3. Bi }e iz lo `e ne ru ko tvo ri ne, na kit, ode }a, mod ni do da ci, tor be, pri rod na ko zme ti ka, igra~ ke za de cu. Ulaz je bes pla tan. Vi {e in fo ma ci ja mo `e se na }i na saj tu www.ma li sa ja mle pih sva ri.iz.rs.

A. J.

NA „SPENSU” NO]NO KUPAWE I KLIZAWE HIT

Ne do sta ju sa mo di-yej i bar Slo bod no vre me mla di is pu wa va ju naj ~e {}e kroz pa siv ne sa dr `a je, kao {to su gle da we te le vi zi je ili iz la sci u grad, po ka za lo je is tra `i va we Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za omla di nu i sport, ko je je spro ve de no pro {le go di nem na uzor ku od 2.500 mla dih. Pre te `no se ba ve kom pju ter skim igra ma ili in ter ne tom, ali se ipak je dan deo wih an ga `u je i u dru {tve nim ak tiv no sti ma. Ne ki se, ume sto da vi kend uve ~e pro ve du u ne kom klu bu ili „vi se }i” na dru {tve noj mre `i, od lu ~u ju za re kre a ci ju u vi du kli za wa ili od la ska na ba ze ne. Na no} nom kli za wu u le de noj dvo ra ni Spen sa za te kli smo gru pu stu de na ta ko ja se opre de li la da dru ga ~i je pro ve de vi kend.

-Kli za we je za ni mqi va i ko ri sna re kre a ci ja i sva ka ko je za bav ni je ne go „saj ber svet”- ka `e stu dent ki wa Prav nog fa kul te ta Ni ko le ta Se le na. -To je od li~ na pri li ka za dru `e we, opu {ta we i le po is ku stvo. Ko li ko pri me }u -

9

jem, ima do sta mla dih ko ji zi mi idu na kli za we i ov de sam sre la oso be ko je du go ni sam vi de la.

We na ko le gi ni ca Je le na No va ko vi} po pr vi put se na {la na no} nom kli za wu, i iako su je pri ja te qi ube di li da jed no ve ~e mo `e da odvo ji za ovu ak tiv nost, uop {te se ni je po ka ja la.

- Ni je da ni sam qu bi teq ka ova kve re kre a ci je, ali, jed no stav no, ni je mi ni ka da na um pa da lo da ne de qu ve ~e pro ve dem na kli za li {tu. De lo va lo mi je kao da to ra de oni ko ji ne zna ju {ta }e sa mi sa so bom, ali, sad kad sam ov de, shva tam da je za i sta za bav no- ob ja sni la je.

Na Spen su ni je sa mo Le de na dvo ra na ta ko ja nu di no} ne sa dr `a je. Ne da le ko od we su ba ze ni gde se oku pi lo ne ko li ko gra |a na.

Ko ga god smo pi ta li za {to ba{ ve ~er wi ~a so vi, re kli su „jer ta da ne ma to li ko gu `ve„.

-Vo lim da do la zim no }u na ba ze ne. Ne ma to li ko qu di, a i ovaj ve ~er wi am bi jent ~i ni da se ose }a te kao da ste na ne kom dru gom me stu, u ne kom eg zo ti~ nom gra du.

Jo{ da ima di-xej i ka kav bar, kao no} na `ur ka na vo di, bi lo bi za i sta fe no me nal no- re kao je An dri ja Pe ka ri}.

Ne ki gra |a ni od lu ~i li su se da is pra te jed nu, a do ~e ka ju na red nu rad nu ne de qu na kli zaq ka ma, ob u ~e ni u {al i ru ka vi ce, a dru gi u vo di, no se }i mi ni mum ode }e. S ob zi rom na to da je Spens, u do go vo ru sa „No vo sad skom to pla nom” ne dav no po de lio do dat ne kar te za bes plat no kli za we i ku pa we, mo `da }e se qu di od lu ~i ti da, ume sto pa siv no, is pred te le vi zo ra, ve ~e pro ve du ak tiv ni je.

A. J.

KAD RADOVI U KARLOVA^KOJ AMBULANTI BUDU GOTOVI

Me di cin ske slu `be me wa ju me sta Na kon pa u ze usled ni skih tem pe ra tu ra u fe bru a ru, rad ni ci „Best iz grad we” na sta vi li su re kon struk ci ju de la am bu lan te u Srem skim Kar lov ci ma. Ka ko sa zna je mo od po mo} ni ce pred sed ni ka kar lo va~ ke op {ti ne Bri gi te Di mi tri je vi}, po za vr {et ku ra do va, u okvi ru ko jih }e bi ti iz gra |e ni kol ski pri laz i ram pa za in va li de, te otvo ren no vi ulaz s dvo ri {ne stra ne am bu lan te, sve slu `be Do ma zdra vqa }e bi ti kon cen tri sa ne u pri ze mqu.

- To je i bio ciq zbog u{te de u gre ja wu i lak {eg odr `a va wa - ka `e Di mi tri je vi }e va. - U ne ka da {wi rent gen ka bi net u sre di {wem de lu zgra de pre se li }e se pe di ja tri ja i de~ ji zu bar. Apo te ka „Apo te kar ske usta no ve No vi Sad” }e se pre me sti ti u deo zgra de gde je sa da De~ ji dis pan zer. Tu }e ras po la ga ti sa oko 80 me ta ra kva drat nih pro sto ra, {to je znat no vi {e od ono ga {to sa da ima u de snom kri lu objek ta. La bo ra to ri ja se sa spra ta spu {ta u pri ze mqe, u deo ko ji je ko ri sti la apo te ka, a ste pe ni {te u tom kri lu zgra de }e bi ti za tvo re no.

Za hva qu ju }i ova kvom ras po re du slu `bi, osta }e slo bo dan sprat i deo pri ze mqa le vog i ~i tav sprat de snog kri la objek ta. Ka ko }e bi ti is ko ri {ten taj slo bo dan pro stor, jo{ ni je po zna to. Od lu ku o to me tre ba da de ne se lo kal na sa mo u pra va, jer je am bu lan ta u we nom vla sni {tvu.

Za ob no vu Do ma zdra vqa Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne odo brio je 15 mi li o na di na ra, a na po ~e tak ra do va ~e ka lo se ~e ti ri go di ne. S ob zi rom na to da je pro je kat iz me wen, bi }e po treb no jo{ pa ra, ka `e Di mi tri je vi }e va.

- Pr vo }e bi ti za vr {en sre di {wi deo am bu lan te i ka da se pe di ja tri ja pre se li u we ga, on da }e re dom da se po me ra ju osta le slu `be i da se adap ti ra ju pro sto ri, ko je pri tom oslo bo de - ob ja {wa va po mo} ni ca pred sed ni ka op {ti ne. - Pro jek tom su pred vi |e ni i za nat ski ra do vi u ostat ku zgra de gde se na la zi Slu `ba op {te me di ci ne, po put spu {ta wa pla fo na, kre ~e wa, za me ne sto la ri je i grej nih te la.

Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak19.mart2012.

c m y

10

РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМА ПСИХОСОЦИЈАЛНЕ ПОДРШКЕ

Борба против трговине људима Грађевинари не хају за блато

БЕЧЕЈ: Родна кућа знамените бечејске браће Тан, хемичара Кароља и сликара Мора, је због оронулости, плански срушена последњих дана минуле године и сада брзо напредује изградња реплике куће, која је део културне баштине Бечеја. Колико брзо грађевинари граде, потврђује чињеница да не успевају да скину блато са точкова механизације која је на градилишту, али се креће и бечејским улицама.

- Прво су нам, због безбедности при раду, оградом „одузели“ тротоар у Улици Браће Тан и део места за паркирање, а сада су својом бахатошћу нанели и блато

на коловоз - оправдано се жале Бечејци који, баш, том улицом морају да дођу до Дома здравља, Економско-трговинске школе и Градског позоришта, те централног градског трга на ком су Градска кућа и српска православна и римокатоличка црква. Како слика казује више од речи, ових дана овако изгледа коловоз у бечејској Улици Браће Тан. Хоће ли неко уклонити блато с коловоза, или ће се оно, када се осуши, претворити у облаке прашине кад год прође неко возило... Одговор на то питање добићемо наредних дана. В. Ј.

ШИД: У оквиру пројекта програма психосоцијалне подршке, који се односи на децу са лаком интелектуалном ометеношћу у развоју, а реализује је Црвени крст Шид и О.Ш.“Јован Јовановић – Змај“ у Шиду, одржане су две радионице. Пројекат траје читаву деценију.

-Само у току једног месеца, одржи се осам оваквих радионица за децу - каже координатор програма психосоцијалне подршке Мајда Бабић. Друга радионица овога пута била је посвећена едукацији деце у превенцији борбе против трговине људима, чији реализатор је била ученица Гимназије „Сава Шумановић“ у Шиду Биљана Симић. Као вршњачког едукатора, деца су је радо прихватила, па се њихов искрен контакт ра-

Информативна радионица на тему превенције трговине људима

је зналачки употребила и врло мудро истакла важне васпитне моменте који су деци остали дубоко урезани у памћење – истиче

Прослава рођендана

зултирао позитивно, у стицању знања, везаних за ову материју. Овај едукативан разговор, уз примену адекватних наставних средстава, који је осмислио Црвени крст Србије, Биљана Симић

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16.10, 20.30), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (16.15), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.40, 14.10, 16.30), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (12.10, 14.30), „Ma pe tov ci” (14.15), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (12.30, 15, 17.30, 20), „I u do bru i u zlu” (18.10), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (13.15, 15.15), „Ovo zna ~i rat” (18.30), „Yej Ed gar” (22.30), „Vo za~” (22.25), „Po tom ci” (22.40), „Ko `a u ko joj `i vim” (20.05), „Yon Kar ter” (19.30, 22), „Usta ni~ ka uli ca” (18, 20.15, 22.20), „Lo raks” (12.40, 14.30, 16, 17.45), „^e li~ na le di” (17.15, 19.45, 22.15)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma pret pre mi je ra „Na ja vqe no ubi stvo” (19.30) No vo sad sko po zo ri {te Mar ta Be re{ one girl show (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Va se Sta ji }a 1: stal na po stav ka;

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Qubomir Petra Milojkovi} (1939) u 9.45 sati, Oskar Marije Ga`o (1947) u 10.30, Spasenica Mi}e Dobrijevi} (1912) u 11.15, Radivoj Dimitrija Andonovi} (1935) u 12, Predrag Jovana Radevi} (1969) u 12.45, Branislav Borivoja Vlaji} (1955) u 13.30, Danica Stojana Bjeki} (1939) u 14.15 i Leonora Karoqa Miler Hristidis (1953) - urna u 15 sati.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Miroslav Iva Raji} (1961) u 13 sati.

координатор програма борбе против трговине људима Душица Полетан. Посебна активност, која се догодила у току реализације програма психосоцијалне подршке,

КИКИНДСКИ ВОДОВОД ПОСЛОВАО ПОЗИТИВНО

Неминовне тужбе за неплатише

КИКИНДА: Јавно комунално предузеће „6.октобар” задужено за производњу и дистрибуцију воде на кикиндском подручју, протеклу годину завршило је добитком од пола милиона динара, за разлику од 2010. године када је губитак био 39 милиона динара. Директора Милан Караћ истиче да је важно то што су грађани уредно били снабдевени водом: - Укупна потраживања ЈКП су 120 милиона динара. Половину дугују грађани, а половину привредни субјекти. Дуговања грађана делом решавамо тужбама, а делом искључењима. Код привредних субјеката мали је број оних где су потраживања застарела. Уколико не дође до договора са овим дужницима утуживаћемо их. Спремни смо на сваку врсту договора о начину отплате и са грађанима и са привредницима. У протеклој години од сопствених средстава инвестирано је у локал за благајну у Микронасељу, обнављање опреме и израду пројакта и елабората. Лане је замењена водоводна мрежа у дужини од три километра, а у току ове године план је да се замене цеви у дужини од 3,2 километра. Ове године биће обухваћени Кикинда, Мокрин и Банатско Велико Село за шта ће из буџета општине бити издвојена 24 милиона динара, најавио је Караћ. Приход је у 2011. години био 290 милиона динара. Просечна зарада 135 запослених је око 35.000 динара, а уз додатке: топли оброк, регрес и минули рад достиже цифру од 41.000. А. Ђ.

VODI^

TELEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

односила се на прославу рођендана. Овога пута рођендан је прославила једна Јована. Том приликом присутне наставнице из школе и запослени у Црвеном крсту, помогли су учесницима овог великог догађаја за Јовану, у стварању културних навика, а то је честитка рођендана и заједничко певање рођенданске химне. Судећи по свему, кроз различите радионице, било да су психолошког, ликовног или друштвеног карактера, реализатори су увек познати. Поред наставног особља, Црвени крст има координаторе који се брину за успешну реализацију пројеката а односи се на приспелу групу од 31 школског детета и петоро корисника који су ван наставног процеса. Сарадници у овом деликатном васпитно образовном раду могу бити из Друштва за помоћ Ментално недовољно развијених особа, Аматерског позоришта, Локалне самоуправе и осталих друштвених институција, баш како то чини Црвени крст Шид. Д. Савичин

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati.

Tel: 456-564 i 063/746-1693

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak19.mart2012.

11

ПОЈАВИЛА СЕ ДОКУМЕНТАЦИЈА ЗА ДАВАЊЕ У ЗАКУП ДРЖАВНОГ ЗЕМЉИШТА

Ко кога ,,оре” у Оџацима?

У ПРВОМ ЦЕНТРУ ЗА ОБУКУ У СОМБОРУ

Заклетва младих војника

СОМБОР : У Првом Центру за обуку Војске Србије у Сомбору је, у суботу, свечану војничку заклетву положила мартовска класа војника и војника женског пола, који су се определили за добровољно служење војног рока. Поред поред великог броја родитеља, пријатеља и комшија младих добровољаца, ову свечаност је увеличао и заменик начелник Генералштаба Војске Србије генерал мајор Милан Бјелица, бригадни генерал Млађан Нишћевић, командант Друге брогаде ВС пуковник Милић Станић, као и представници Првом Центру за обуку ВС суседних јединица, представници политичког, друштвеног и привредног живота Сомбора и околних општина Свечану заклетву младим војницима и добровољним војницима женског пола, поред њиховог команданта потпуковника Лазара Остојића. са којим су и изго-

ворили речи заклетве, први је честитао заменик начелника ГШ ВС генерал мајор Милан Бјелица, који је истакао да се, у случају доборовољног служења војног рока, ради о високој свести младих људи, када је у питању значај јачања одбрамбених потенцијала земље.

-Определити се за овакав вид служења отажбини представља част, одважност и спремност да се чине подвизи за Србију, а речи свечане заклетве овог ешалона, као и оних у другим нашим градовима, одјекују широм Србије.нагласио је Бјелица уз оцену да су корените промене и реформа у ВС допринеле да је данас српска војска не само спремна да одговори на безбедносне изазове на својој териотрији, већ и да представља фактор стабилности у региону, док учешћем у пет мировних мисија УН доприноси и стабилности у свету. М. Миљеновић

ОЏАЦИ: Како је на волшебан начин из просторија Општинске управе Оџаци нестала документација, тачније 27 фасцикли са документацијом о давању у закуп државног пољопривредног земљишта, на исти начин се и појавила. Да ли је некоме јасно, како је могуће да се овако нешто догоди, за сада не можемо утврдити, али, у сваком случају, истражни органи, који су преузели расветљавање овог, можемо рећи случаја, ће морати да утврде, шта и зашто се то догодило.Како смо већ писали, ратари и сточари из оџачке општине су блокирали зграду општине пре недељу дана, када су сазнали да је поменута документација нестала. Општинско руководство је веома брзо реаговало на ову несвакидашњу и надасве чудну ситуацију, именовало је нову комисију за давање у закуп државног пољопривредног земљишта, која је по хитном поступку практично испочетка кренула у процедуру предвиђену законом. Група неодговорних ратара је самоиницијативно почела да обрађује државно пољопривредно земљиште, на шта су реаговали сточари са правом пречег закупа, па када се бар мало смирила ситуација и трактори склоњени испред зграде општине, незадовољни сточари су поново блокирали обај простор, на вест да се нестала документација ,,појавила“.

-Све што се дешава око лицитације државног пољопривредног земљишта у последњих неколико година, ствара основану сумњу у њихову досадашњу регуларност. Ако се они, који су мимо закона обрађивали државно земљиште, адекватно не казне, такве отимачине постаће пракса. Очекујемо да се кажњавање ових узурпатора државног земљишта, за које је предат списак свих који су учествовали, спроведе што пре. Ствар са нестанком документације је свима чудна и нејасна, једном нестане и после реакција се појави. Сигурно да ће морати истражни органи веома брзо да разјасне ове догађаје - рекао нам је сточар из Оџака Милан Богдановић.

-Иако не спадам у оне са правом пречег закупа, стао сам иза оправданих захтева сточара, пошто је очигледно у питању велика неправда. Ситан произвођач не може од појединаца да дође на ред, пошто су досадашње комисије радиле у њихову корист. Оно што је требало одавно урадити, као што је сада урађено је, да се оформи независна комисија, а не као што је била досадашња пракса, да у комисији главну реч воде сточари који су директно заинтересовани за исход лицитације. Најсретније решење би било да сви добијемо комад земље. Цео овај случај, због свих догађаја и око нестанка па појављивања документације, требало би да оде на ,,виши ниво“, по цену да се лицитација ове године не одржи -

своје мишљење је изнео пољопривредник из Оџака Игор Ђулаи. Након појављивања нестале документације, постоје захтеви једног дела сточара да се поступи по документацији која се појавила, како не би морали поново подносити захтеве, али су једногласни да се мора што пре пронаћи починилац дела нестанка документације, открити разлоге и адекватно казнити. Као што се постављало питање, како је поред видео надзора у згради општине нестало 27 фасцикли са документацијом, сада је још чудније како се иста, или ко зна већ каква документација, која је у истим зеленим фасциклама, нашла поново у просторијама Општинске управе. С. Милер

ИЗБОРИ 2012.

Жене радом потиснуле јачи пол

Саговорници брифинга с новинарима у просторијама СВМ

„Тројка” појачала СВМ БЕЧЕЈ: Општински одбор Савеза војвођанских Мађара из Бечеја представио је на прес конференцији тројицу нових чланова своје странке из актуелног састава Општинског већа. У питању су двојица демократа Андраш Боја и Душан Радивојевић, односно донедавни председник бечејских лигаша Шандор Пал.

- Пре три недеље смо закључили листу кандидата за локалне изборе, што је најбољи показатељ да тројица наших нових чланова нису дошли зарад користи на предстојећим изборима - приметио је покрајински посланик Ласло Фехер. Председник ОО СВМ и општине Бечеј Петер Кнези је истакао добру сарадњу током актуелног мандата с поменутим члановима Општинског већа и задовољство што ће с истим људима сарађивати у оквиру политичке опције којој припада. „Пред нама су две могућности. Једна је да наставимо путем којим смо ишли претходне четири године и да и даље посматрамо како председник општине и људи око њега некомпететно, без личног и политичког ауторитета, воде општину путем који није у интересу грађана... или да ми демократе узмемо ствари у своје руке и на предстојећим изборима изаберемо свог председника општине, покрајинског и републичког

посланика“ пише, између осталог, у тексту, који је потписао председник бечејских демократа Будислав Медурић. Андраш Боја и Душан Радивојевић су нагласили да су их, на минулим изборима, бирале присталице грађанске опције, те их је сплет околности одвео у ДС, а у СВМ су прешли због тога што је та партија задржала своју грађанску опцију и има велику аутономију на локалном нивоу.

- Треба рећи истину, а она је да нам нису пребачена средства у износу 236 милиона динара, која су нам на основу добрих пројеката одобрена и требала су да се утроше за побољшање водоснабдевања, инфраструктуру, адаптације спортских и других објеката. Пребацивање кривице једних на друге, а обе политичке опције су партиципирале у локалној власти и били најближи сарадници, је, најблаже речено, некоректно- јасан је Душан Радивојевић.

- ЛСВ је, наравно по мом мишљењу, у последње време драстично променио свој курс и није ми преостало ништа друго до да бирам нову политичку опцију. СВМ у Бечеју још увек има доста велику аутономију и верујем да ће у оквиру ове политичке опције моћи да остварим своје грађанске, националне и аутономашке интересе - конкретан је Пал Шандор. В. Јанков

СЕНТА: Прву листу за локалне изборе одборника за Скупштину општине Сента „Избор за бољи живот - Анико Ширкова„, коју сачињавају чланови Демократске странке и Социјалдемократске партије Србије (СДПС) Расима Љајића, предата је и прихваћена од Општинске изборне комисије. На овој листи је предложено 29 кандидата за одборнике, а како истиче председница Општинског одбора ДС Сенте Анико Жирош Јанкелић, куриозитет је да су на њој мушкарци у мањини. На листи „Избор за бољи живот - Анико Ширкова„ је 17 жена и само 12 мушкараца.

- Жене су се показале као веома агилне и успешне у протеклом

периоду, иза њих су резултати и то је разлог што су бројније на листи од представника јачег пола - каже Анико Жирош Јанкелић. Анико Ширкова је актуелна председница сенћанске општине и кандидат је демократа за ову дужност и у наредном мандату. Сенћанске демократе су саопштиле да ће из њихове средине посланички кандидати бити доскорашњи председник ОО ДС-а и директор Средње економско-трговачке школе Слободан Борђошки и испред Демократске омладине Агнеш Клошак. Кандидаткиња за посланицу у Скупштини АП Војводине по већинском систему је Анико Жирош Јанкелић. М. Мр.

Трибина ЛСВ-а у Ченти ЧЕНТА: Заменик председника Лиге социјалдемократа Војводине и кандидат за градоначелника Зрењанина Бојан Костреш казао је, на трибини у Ченти, да се ЛСВ 22 године залаже за пуну аутономију Војводине, што је, како је истакао, својим делима у Скупштини Србије и у покрајинском парламенту до сада и показала.

- Желимо да Војводина има више новца и да омогућимо квалитетнији живот грађанима. Били смо у Бачкој, сада смо у Банату, и свуда људе муче исти проблеми. Општа је беспарица и заиста се у Војводини тешко живи. Због тога је веома значајно да новац који се овде заради, овде и остане – поручио је Костреш. Он је нагласио да је седам одсто буџета Републике Србије далеко мање од онога што Војводини тре-

ба и што она заслужује, нарочито у ситуацији када држава дугује за 2009, 2010. и за прошлу годину.

- Дуговања су толика да је Војводина могла сама два пута да отплати НИС. Зато нам је потребна агресивнија покрајинска администарција, морамо бити ближи грађанима и способнији да реализујемо оно за шта се залажемо, уместо да стално зависимо од диктата из Београда – рекао је Костреш. Председник Савета Месне заједнице Чента и кандидат ЛСВ за посланика у Скупштини Војводине Јовица Момиров напоменуо је да ће Лига и даље заступати свој програм и да се нада подршци бирача.

- Верујем да сам стекао поверење код људи, и могу само да поручим да ћу бити искрен у заступању свих њихових интереса – додао је Момиров. Ж. Б.

Ки кинд ска ДС пр ва пре да ла ли сту КИ КИН ДА: У су бо ту уве че пред став ни ци Оп штин ског од бо ра Де мо крат ске стран ке, чла но ви и кан да ти за од бор ни ке у ло кал ном пар ла мен ту на пред сто је ћим из бо ри ма, пре да ли су Оп штин ској из бор ној ко ми си ји ли сту од 39 од бор ни ка. Но си лац ли сте, пред сед ник ки кинд ских де мо кра та и по кра јин ски по сла ник Са во До бра нић ис та као је да се ве ли ки број гра ђа на и гра ђан ки ода звао по зи ву да по др же ли сте за ло кал не, по кра јин ске и ре пу блич ке од бор ни ке и по сла ни ке: -За до вољ ство же лим да по де лим са сво јим са рад ни ци ма јер смо по ка за ли да смо ор га ни зо ва на и од го вор на по ли тич ка пар ти ја. За ма ње од осам са ти, ус пе ли смо да при ку пи мо ви ше од 1.500 пот пи са нео п- ход них за пре да ва ње ло кал не ли сте кан ди да та за од бор ни ке. Ово је до бар и за ме не, охра бру ју ћи знак пред пред сто је ће из бо ре, јер сам си гу ран да ће мо оства ри ти нај бо љи ре зул тат у ло ка лу. На ли сти кан ди да та за од бор ни ке у Скуп шти ни оп шти не Ки кин да на ла зе се во де ћи љу ди оп штин ског

од бо ра, а има и но вих љу ди ко ји до са да ни су би ли по ли тич ки екс по ни ра ни, као и оних ко ји су не стра нач ке лич но сти.

-На ли сти су, из ме ђу оста лих: фи зи ја тар др Пер са Си мић, пси хо ло шки ња мр Бран ка Гра хо вац, др Де јан Пи ли по вић за по слен у Хит ној слу жби, те при пад ник на ци о- нал не ма њи не, ко ји је кан ди до ван као не стра нач ка лич ност Ла сло Киш. Ту су и чла но ви стран ке По кре та зе ле них, на шег ко а ли ци о ног парт не ра. На ли сти је и ак ту ел ни пред сед ник Оп шти не Или ја Во ји но вић, ње го ва по моћ ни ца Гор да на Бу ла то вић, пот пред сед ник у ки кинд ском од бо ру Де мо крат ске стран ке Дра ган Сто ја но вић и пред сед ник Из вр шног од бо ра стран ке Не бој ша Те па вац. У Оп штин ском од бо ру Де мо крат ске стран ке при ку пље но је ви ше од 200 пот пи са за ре пу блич ку и ви ше од 400 пот пи са за по кра јин ску про пор ци о нал ну ли сту. При ку пље ни су и пот пи си за ве ћин ске по сла ни ке за обе из бор не је ди ни це. А.Ђ.

Чанак у Скореновцу СКОРЕНОВАЦ: Лидер Лиге Социјалдемократа Војводине Ненад Чанак говориће на трибини која је најављена за 21. март у Дому омладине у Скореновцу, са почетком у 19 часова. Поред њега, присутнима ће се обратити и шеф Подручног изборног штаба Наташа Лалић и члан Председништва ЛСВ Тибор Ваш. Након изношења аргумената о томе због че-

га ЛСВ на републичком нивоу иде у коалицији са Демократском странком, а на Покрајинском и локалном нивоу самостално и представљања програма ове странке, биће представљен кандидат за посланика у Скупштини АП Војводине, на већинској листи Александар Топаловић из Ковина. З.Др.

ponedeqak19.mart2012.

ЗАНИМЉИВ ПРОГРАМ ЗА ДЕЦУ ИЗ ВРТИЋА У ВРШЦУ

Излети за здравље и знање

ВРШАЦ: Већ седам година у вршачким вртићима се реализује програм „Излетима до знања и здравља“ за предшколце из свих предшколских установа општине Вршац. Аутор и организатор овог програма је професор физичког васпитања у Техничко-медицинској школи и признати спортски

„Излетима до здравља и знања“ и она подразумева образовање деце предшколског узраста о правилној селекцији амбалажног отпада, рециклажи, стицању здравих навика и социјализацији деце. Реализује се у оквиру Хемијско-медицинске школе, финасира се из Буџетског фонда за заштиту животне средине и за минулих седам година у овоме је учествовало око 4.500 деце са подручја целе општине.

-Општина Вршац већ седам година одржава континуитет покровитељства ове акције. Битно што се ради са децом предшколског узраста, Мирослав Славуј и Владимир Бајић у Павлишу али Буџетски фонд радник у граду Мирослав Сла- за заштиту животне средине има вуј и циљ му је био да најмлађи- и пројекте у које су укључени ма омогући да кроз излете у око- основци и средњошколци, па и лини упознају природу и да се студенти из нашег града – рекао обуче на очувању њених лепота. је Бајић Ту је притекла и локална самоу-Циљ програма је да најмлађе права са потребним средствима, обучимо да према природи имају да се то ваљано реализује. коректан однос. У едукованом Ових дана програм је започет у делу посећујемо свако место у вртићу у Павлишу, где су креато- општини и све вртиће у граду, у ри програма са децом и њиховим којима спроводимо програм едуваспитачима причали о његовим кације, у вези са еколологијом и садржајима. Том приликом, овом здрављем. У програму учествују вртићу, првом у општини, уруче- педијатар др Гордана Павлов и не су канте за примарну селекци- професорка Снежана Илић, као ју отпада, а њих ће добити и дру- и 12 волонтера из Техничко-меги у граду и свим сеоским среди- дицинске школе са смерова занама ове општине. штите животне средине и медиКако се у разговорима са нови- цинска сестра - рекао је о свом нарима од професора Славуја и пројекту професор Славуј. Истачлана Општинског већа за еколо- као је да ће се организација излегију Бладимира Бајића чуло се та деце почети током априла ове да се ово ради у оквиру акције године. Р. Јовановић

vojvodina

dnevnik

c m y

12

РЕХАБИЛИТАЦИЈА ДАЉИНСКОГ ГРЕЈАЊА ПОЧИЊЕ ОД ЈЕСЕНИ

Боље грејање, уз уштеде

РУМА: Рума је међу девет општина у Србији која ће са 600 хиљада евра бити помогнута у рехабилитацији грејног система. До краја овог месеца биће потписани уговори између Немачке банке, Владе Србије и локалних самоуправа, а почетак радова на рехабилитацији румског даљинског грејања очекује се током јесени ове године и биће реализовано до 2015. године. Развојна немачка банка ће у Србију уложити 9,25 милиона.

-Инвестиција у овај систем ће се врло брзо исплатити, јер су уштеде могуће и до 30 процената, а са таквом уштедом енергије, за пар година ће се вратити инвестиција, а време експлоатације ће трајати наредних 50 година – казао је председник румске општине Горан Вуковић. Систем даљинског грејања у румској општини стар је 40 година. Планови су да се овом инвестицијом у центру града из-

Ускоро испитивања на хидрауличној мрежи

граде нове мазутне котларнице, са мазута пређе на гас, поправе и изграде нови топловоди како би се добио највећи степен енергетске ефикасности. Новина би била и та да би у будућности грађани плаћали рачуне на основу утрошка енергије, а не по квадратури стамбеног простора, као што је то сада случај.

-Поузданије грејање, енергетски ефикасније и исти квалитет грејања са мањим утрошком. Све ово ће бити могуће, јер ће бити замењена топлотна изолација, подстанице, а најважније од свега је да ће Румљани добити у континуитету боље грејање него до сада. У наредном периоду биће рађена испитивања на хидрауличној мрежи, како би се пронашло најоптималније решење рехабилитације у техничком и финансијском погледу - каже директор румског ЈП „Стамбено“ Љубомир Делић. Ј. Антић

ПОЧИЊЕ ДА РАДИ ЦЕНТАР ЗА ДИЈАЛИЗУ

У ОПШТИНИ СЕНТА БРИНУ О НАЈМЛАЂИМА

Деца у првом плану СЕНТА: Одборници Скупшти- и реализација Локалног плана акна општине Сента усвојили су на ције за децу.

- Програм, који обухвата наредне последњем заседању Локални план акције за децу општине Сента од четири године, Савет за права дете2012. до 2016. године, у чијој изра- та је израдио на основу анализе стади су, поред чланова чланова Саве- ња и богатог искуства, у досадата за права детета, у изради уче- шњој реализацији. Приоритет имаствовале стручне групе. Између ју активности на смањењу сиромаосталог, посебне групе су се бавиле штва деце, квалитетнијем образоваодређивањем циљева за реализаци- њу и бољем здрављу деце, заштити ју на пољу социјалне заштите, деце од злостављања, занемариваобразовања, здравља, културе, спорта, активности деце и спорта. Локални план акције за децу је стратешки документ општине Сента, којим су дефинисани правци деловања у области унапређења положаја деце. Председница Савета за права детета Анико Жирош Јанкелић потсећа да се Локални план акције за децу се остварује већ од 2007. године, пошто је акциони план био међу првим усвојеним стратешким документима општине Сента. Анико Жирош Јанкелић наглашава да, захваљујући одличној сарадњи између локалне самоуправе, установа и цивилних организација, Анико Жирош Јанкелић Фото: М. Митровић много тога је унапређено, што се ња, искоришћавања и насиља, затиче бриге о деци. У прошлој годи- штити деце из маргинализованих ни приликом доношења Статута група, бољој информисаност и општине Сента Локални план акци- усмеравању деце на повећање њије за децу је нашао стално утемеље- хове активности. Дефинисали су и ње у том акту, где је међу стална те- главне носиоце одређених делатнола, уврштен и Савет за права дете- сти и из којих извора ће се финанта, са јасним и веома важним над- сирати реализација - каже Анико лежностима. У надлежност Савета, Жирош Јанкелић. М. Митровић између осталог, спада и предлагање

Издавање локала у закуп

ПАЛИЋ: Објављен је оглас о давању у закуп пословних простора на Палићу о којима брине предузеће „Парк Палић”. Издају се бивши ресторан „Фонтана”, бивши хотел „Спорт”, кафе ресторан „Дел Лаго” и тераса „Деликатес„ на Мушком штранду, „Вила Богојвар” и Еко центар са вилом Вермеш. За просторе бившег ресторана „Фонтана” и хотела „Спорт” будући закупци неће плаћати накнаду, али ће бити у обавези да о свом

трошку, у року од годину дана, доведу пословне простое у функционално и употребљиво стање. Пословни простори се издају у закуп, путем јавног надметања, на рок од пет година. Пријаве се подносе у писменом облику, путем Службе за општу управу и заједничке послове, у Услужном центру Градске управе Суботица, стара Градска кућа, приземље, шалтер бр.1 и 2, закључно са 26. мартом 2012. године. С. И.

Начленик Бошко Стјепановић у сали за тзв. беле пацијенте

Савремена опрема за дијализу

Терапија близу куће

СТАРА ПАЗОВА: У Старој Пазови данас почиње да ради Центар за дијализу Дома здравља “Др Јован Јовановић Змај”, који је пре неколико дана обишао и председник Србије Борис Тадић, а који су у суботу освештали старопазовачки свештеници Миодраг Лујић и Срђан Ђурђевић. Како је, приликом посете, истакао председник Борис Тадић, уређење Центра за дијализу у окриљу Дома здравља у Старој Пазови је значајан допринос децентрализацији здравства Србије и доприноси, поред лечења и побољшању квалитета укупног живота оболелих од бубрежних болести, јер им здравствена услуга у својој средини омогућава да, после

неколико сати терапије, наставе са свакодневним активностима, не да губе по читав дан, одлазећи у Београд, или Сремску Митровицу, због здравствене помоћи, да би живели. Центар за дијализу у Старој Пазови је смештен у објекту Дома здравља, у којем су раније биле лабораторија и епидемиологија, у чију реконструкцију је уложено 3,5 милиона динара, док је опрему коју чини 15 савремених апарата за дијализу, сваки вредности 10.000 евра, донирала Влада Републике Италије. Најављујући почетак рада Центра, директор Дома здравља ”Др Јован Јовановић Змај” др Жељко Катић је нагласио да објекат има четири павиљона, два су меди-

цинска, тачније сала са осам лежаја и апарата за дијализу за бубрежне болеснике без крвнотрансмисионих болести, такозване беле пацијенте и друга сала за пацијенте са крвнотрансмисионим болестима, тзв. жуте, за које је обезбеђен посебан улаз и санитарни чвор. Ту је и простор за медицинско особље и технику, а поред климатизације и други пратећи садржаји, који треба да допринесу успешнијој терапији и угоднијем осећају пацијената, каже др Катић објашњавајући и да је цео здравствени тим, који ће у центру радити, прошао квалитетну обуку .У Центру за дијализу радиће три лекара и осам медицинских сестара, уз једног инжењера и спремачице,

а дужност начелника је припала др Бошку Стјепановићу, који подвлачи да су бубрежна обољења велики узрок смртности у Србији и велики проблем нашег здравства, да је 4.700 пацијената у Србији на дијализи. У старопазовачкој општини је, до пре годину дана, било 27, а сада је чак 30 осигураника, којима је неопходна ова врста здравствене бриге. Он је истакао да је Центар опремљен по најновијим светским стандардима, да се почиње са 18 пацијената из старопазовачке општине, полако ће се преузети и остали, а у другој фази би овај Центар требало да пружа услуге и пацијентима из општина Пећинци и Инђија. А. Мали

ЗАВРШЕН САЈАМ ПОЉОМЕХАНИЗАЦИЈЕ У БЕЧЕЈУ

Уговорена продаја у вредности од милион евра БЕЧЕЈ: Јуче завршени тродневни Сајам пољомеханизације у Бечеју, протекао је без икакве помпе и званичног отварања, али не и одјека међу излагачима и пољопривредним произвођачима.

- Колико год да су се политичари дистанцирали од овог сајма, а они су потребни због медијске пажње, Сајам пољомеханизације је оправдао сврху постојања. Овакву констатацију извлачим не само на основу посете пољопривредника из читаве Војводине, па и шире, него по основу обрта капитала. Излагачи су уговорили продају више од десет трактора и пар десетина прикључних машина, у укупној вредности од преко милион евра. Уз то, у директном контакту са излагачима, пољопривред-

Пратећа манифестација „Машине у раду“ побудила је посебну пажњу пољопривредника

ници су добили корисне савете пред наступајућу пролећну сетву - рекао је директор Бечејског сајма Давор Бошковић. И док је Сајам пољомеханизације одржан у центру Бечеја испред Спортског центра „Младост“, где су своје место имали и мали предузетници широке лепезе стваралаштва, дотле је показна манифестација „Машине у раду“ одржана крај Србобранског пута, на имању истакнутог бечејског пољопривредног произвођача Блаже Стајића. Преко стотину заинтересованих пољопривредника добило је потребне информације и тракторима и прикључним машинама, а онда су с посебном пажњом пратиле како се исте те машине понашају у раду. В. Јанков

dRU[TvO

dnevnik

MINE U SRBIJI NA 14 MILIONA KVADRATNIH METARA

Po to pqe ni bro do vi sedam decenija ~ekaju va|ewe Di rek tor Cen tra za raz mi ni ra we Sr bi je Pe tar Mi haj lo vi} izaj vio je da se mi ne i ka set na mu ni ci ja, rat no na sle |e Sr bi je, na la ze na 221 lo ka ci ji po vr {i ne 14 mi li o na kva drat nih me ta ra u 16 op {ti na.

Za ~i {}e we tog pro sto ra po treb no je iz me |u 14 i 20 mi li o na evra, re kao je Mi haj lo vi} Ta nju gu, i is ta kao da Sr bi ja ima „jo{ jed no rat no na sle |e – po to pqe ne bro do ve rat ne flo te Ne ma~ ke iz Dru gog svet skog ra ta u \er dap skoj kli su ri”.

Uz na po me nu da su „pro ble mi za raz mi ni ra we u Sr bi ji broj ni”, Mi haj lo vi} je pod se tio na to da se, osim ka set ne mu ni ci je na ju gu Sr bi je, uz ad mi ni stra tiv nu li ni ju s Ko so vom i Met hi jom na la ze i min ska po qa ko ja su po sta vqe na po sle 2000. go di ne.

– Utvr di li smo da je re~ o 3,8 mi li o na kva drat nih me ta ra tog pod ru~ ja pod mi na ma – re kao je Mi haj lo vi}, ko ji je na Ka ra |or |e vom br -

du kod Pa ra }i na pri su stvo vao po ~et ku raz mi ni ra wa lo ka ci je „Pa ra }in 4”, ko je oba vqa Ru sko-srp ski od red Agen ci je „Eme ri kon” i ko je

fi nan si ra vla da Ru ske Fe de ra ci je. – Sum wa mo da se u Sr bi ji na 64 lo ka ci je, na du bi ni i do 20 me ta ra, na la ze avi on ske bom be i ra ke te od NA TO-ovog bom bar do va wa 1999. go di ne.

Ka da je re~ o ne ma~ koj flo ti u Du na vu, tre ba pod se ti ti na to da je „Voj na ko man da Ne ma~ ke 1944. go di ne spro ve la sa mo po ta pa we svo jih rat nih bro do va ko ji su se po vla ~i li iz Cr nog mo ra pre ma Be o gra du”.

– Tom pri li kom po to pqe no je vi {e od 170 bro do va, a na na {oj stra ni Du na va su 22. Na ~e ti ri od wih su pro tiv brod ske mi ne i dru ga ne ek splo di ra na ubo ji ta sred stva – re kao je Mi haj lo vi}, i is ta kao da je „va |e we ove ne ma~ ke flo te na te ri to ri ji Sr bi je pro ce we no na 12 mi li o na evra”.

FUNKCIONERI PRIJAVILI POKLONE DOBIJENE PRO[LE GODINE

Sti `u sve jef ti ni ji da ro vi Is te kao je rok za pri ja vqi va we po klo na funk ci o ne ra i Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je, ko ja vo di re gi star po klo na, do bi la je 56 pri ja va pred stav ni ka vla sti, di rek to ra pred u ze }a, ~el ni ka in sti tu ci ja. Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je na vre me je pod se ti la sve funk ci o ne re u Sr bi ji da mo ra ju u ro ku pri ja vi ti sve da ro ve ~i ja je vred nost ve }a od 1.700 di na ra.

U ovom tre nut ku u re gi stru po klo na su po da ci o ne {to ma we od 500 po klo na ko je su funk ci o ne ri pri mi li to kom pro {le go di ne.

O~i gled no da je eko nom ska kri za do pri ne la to me broj da ro va bu de ma wi, kao i da je re~ o mno go je fi ni jim i sim bo li~ nim stva ri ma, tek da se ne bi do la zi lo pra znih ru ku.

No, kao i pret hod ne go di ne, naj vi {e po klo na pri mio je, i ured no pri ja vio, pred sed nik Sr bi je. Ta ko je iz Pred sed ni {tva sti gla ured no

bio je dr `a~ za kan ce la rij ski pri bor ko ji vre di 80.000 di na ra.

Me |u vred ni jim po klo ni ma ko je je {ef Sr bi je do bio pro {le go di ne je i ma ke ta mo sta kod Be {ke ko ju mu je po klo nio mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi}.

Pro ce we no je da ona vre di 40.000 di na ra.

Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} pri mi la je pro {le go di ne 44 po klo na, a pro ce we no je da vre de 307.750 di na ra. Od am ba sa do ra In do ne zi je pred sed ni ca srp skog par la men ta do bi la je deo na rod ne no {we te ze mqe i ona se sma tra naj sku pqim po klo nom jer je pro ce wen na 50.000 di na ra. Pred sed nik Ma |ar ske po klo nio joj je por ce lan sku po su du s po klop cem, a pr vi ~o vek par la men ta Jer me ni je sre br nu ~a {u za vo du s or na men ti ma. Od pred sed ni ka Skup {ti ne Fin ske do bi la je sta kle nu va zu, a osta li da ro vi su ve -

Mi ni stri u Cvet ko vi }e vom ka bi ne tu is po {to va li su za kon ski rok i na vre me pri ja vi li da ro ve ko je su do bi li pro {le go di ne. Naj vi {e da ro va do bio je mi ni star voj ni Dra gan [u ta no vac po pu we na pri ja va o 102 po klo na ko je je pro {le go di ne do bio Bo ris Ta di}. Vred nost se pro ce wu je na vi {e od 5,5 mi li o na di na ra i svi }e se vo di ti kao jav na svo ji na. Me |u do bi je nim po klo ni ma naj vred ni ji je ru~ no is tkan te pih ko ji je Ta di} do bio od pred sed ni ka Azer bej xa na Il ha ma Ali je va, za ko ji je pro ce we no da vre di 1,2 mi lion di na ra. Od pre mi je ra Ru si je Vla di mi ra Pu ti na na{ pred sed nik do -

}i nom kwi ge i mo no gra fi je dru gih dr `a va.

Srp ski pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} pri mio je 53 po klo na vred no sti 298.000 di na ra, a me |u naj sku pqim je te pih ko ji je do bio od pred sed ni ka Azer bej xa na. Za ni mqi vo je da su “pro ce ni te qi” za kqu ~i li da je on vre dan 150.000 di na ra {to je u od no su na onaj ko ji je do bio pred sed nik Ta di} de vet pu ta ma we. Do bio je pre mi jer i gra fi ku

Konkurs za |ake: „U~estvuj i ti” Fe sti val na u ke or ga ni zu je i dva na grad na kon kur sa za naj bo qe na u~ ne ra di o ni ce u~e ni ka osnov nih i sred wih {ko la, pod na zi vom „U~e stvuj i ti”, [ko le se mo gu pri ja vi ti do 1. apri la, na imejl adre su pro gram ske ko or di na tor ke Fe sti va la doc. dr Ti ja ne Pro da no vi}: pro danvc@df.uns.ac.rs.

Pro gram „Dan s na u~ ni ci ma” osmi {qen je ta ko |e kao kon kurs ko ji bi od ra sli ma omo gu }io da na ne ko li ko sa ti po se te ne ki od vo de }ih in sti tu ta ili la bo ra to ri ja i na u ~e vi {e o wi ho vim de lat no sti ma. Po se ti o ci }e bi ti oda bra ni ta ko |e na osno vu pri ja va na kon kurs, ~i je }e se pro po zi ci je tek utvr di ti. Vi {e in for ma ci ja o sve mu ve za nom za 4. fe sti val na u ke, mo `e se pro na }i na saj tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du: fe sti val na u ke @uns.ac.rs.

Usko ro bez ne sta {i ce ci to sta ti ka Vr {i lac du `no sti di rek to ra be o grad skog In sti tu ta za on ko lo gi ju i ra di o lo gi ju Zo ran Ra ko ~e vi} iz ja vio je ju ~e da bi za se dam do de set da na tre ba lo da bu de re {en pro blem ne sta {i ce ci to sta ti ka „5-flu o ro u ra cil”.

On je re kao da bi, za hva qu ju }i ak tiv no sti ma Fon da za zdrav stve no osi gu ra we i Mi ni star stva zdra vqa, u svih 27 usta no va {i rom Sr bi je u ko ji ma se le ~e on ko lo {ki pa ci jen ti, tre ba lo da bu de re {e no snab de va we ovim ci to sta ti kom.

– In sti tut za on ko lo gi ju i ra di o lo gi ju u Be o gra du ima ovaj ci to sta tik i ve} ga od sre di ne pro {le ne de qe pri me wu je u te ra pi ja ma – re kao je Ra ko ~e vi}, uka zu ju }i na to da je ne sta {i ca iza zva na ni skom ce nom tog le ka.

Po we go vim re ~i ma, sve pro pi sa ne on ko lo {ke te ra pi je i ci to sta ti ci do stup ni su pa ci jen ti ma u Sr bi ji i u na red nih {est me se ci ne tre ba o~e ki va ti ne sta {i ce.

– Ne tre ba o~e ki va ti ne sta {i ce le ko va, obez be |a ne su pa re, a ten de ri su za vr {e ni ili su u to ku – re kao je Ra ko ~e vi}, do da ju }i da pro blem je di no mo `e na sta ti u sa moj pro iz vod wi le ko va.

On je uka zao na to da se u Sr bi ji po ve }a va broj pa ci je na ta ko ji se le ~e ra dij skom te ra pi jom – zra ~e wem, a da bi se u pot pu no sti zbri nu li pa ci jen ti u svim zdrav stve nim usta no va ma u ze mqi, po treb no je na ba vi ti jo{ ~e ti ri ili pet apa ra ta za zra ~e we.

O po boq {a wu le ~e wa ret kih bo le sti Mi ni star zdra vqa Zo ran Stan ko vi} raz go va ra }e da nas s pred stav ni ci ma Na ci o nal ne or ga ni za ci je Sr bi je za ret ke bo le sti o mo gu} no sti ma za po boq {a we zdrav stve ne za {ti te tih pa ci je na ta, na ja vqe no je iz re sor nog mi ni star stva. Sa stan ku }e pri su stvo va ti i pred stav ni ci Re pu bli~ ke stru~ ne ko mi si je za ret ke bo le sti. Mi ni star stvo zdra vqa ra ni je je na ja vi lo da je za Fond za le ~e we pa ci je na ta obo le lih od ret kih bo -

le sti ove go di ne pred vi |e no 130 mi li o na di na ra, a da }e u na red nom pe ri o du bi ti od lu ~e no za ko li ko pa ci je na ta }e bi ti fi nan si ra no le ~e we i da }e bi ti de fi ni sa ni kri te ri ju mi.

Po po da ci ma Mi ni star stva zdra vqa, na osno vu iz me na i do pu na Za ko na o zdrav stve nom osi gu ra wu usvo je nih pro {le go di ne, stvo ren je prav ni osnov za iz dva ja we nov ca u bu xe tu Sr bi je za le ~e we obo le lih od od re |e nih vr sta ret kih bo le sti.

Sma wen broj od u sta ja wa od stu di ja

od pred sed ni ka Ru mu ni je Tra ja na Ba se skua, ali i mno go kwi ga, ma lih por ce lan skih va za, re pli ku ta wi ra iz di na sti je Ming, ru~ no tka ni }i lim...

Mi ni stri u Cvet ko vi }e vom ka bi ne tu na vre me pri ja vi li da ro ve ko je su do bi li pro {le go di ne. Naj vi {e da ro va do bio je mi ni star voj ni Dra gan [u ta no vac, u ~i joj pri ja vi je 22 po klo na, ~i ja vred nost je ukup no 42.000 di na ra. Me |u po klo ni ma su skulp tu ra ko wa ni ka, sta kle na ma pa An go le, tra di ci o nal na in do ne `an ska ma ~e ta... Mi ni star pro sve te @ar ko Ob ra do vi} do bio je 11 po klo na, ~i ja je ukup na vred nost 31.000 di na ra. Na spi sku po klo na mi ni stra Oli ve ra Du li }a su ~e ti ri sli ke ~i ja vred nost ne pre la zi 100 evra. Vi ce pre mi jer Vla de Sr bi je Jo van Kr ko ba bi} do bi jao je sa mo sim bo li~ ne da ro ve, me |u ko ji ma su uglav nom kwi ge i mo no gra fi je, a pri mio je i DVD be~ kog kon -

cer ta ko ji mu je po slao austrij ski mi ni star. Mi ni star di ja spo re Sr |an Sre} ko vi} pri ja vio je dva po klo na, a re kao je i da je pri mio ne ko li ko fla {a pi }a, re pli ke opa na ka i dru ge de lo ve no {wa ~i ja vred nost je da le ko is pod pro pi sa nog li mi ta za pri ja vqi va we. Mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} do sta vi la je spi sak na ko jem je pet po klo na ukup ne vred no sti 14.500 di na ra. Ona je pri ja vi la i da je za dr `a la am blem FBI-ja vre dan 1.500 di na ra i 500 gra ma {vaj car ske ~o ko la de u vred no sti 1.000 di na ra. Me |u pri ja vqe nim po klo ni ma mi ni star ke su {am pa wac “tri jumf”, vu ne ni {al, ka nad ski vi ski.

Mi ni star eko no mi je Ne boj {a ]i ri} za dr `ao je ka ri ka tu ru sa svo jim li kom, dok mu osta li po klo ni vre de ukup no 16.200 di na ra. Mi ni star kul tu re Pre drag Mar ko vi} ima pri ja vqe na dva po klo na ma we vred no sti.

Q. Male{evi}

„Pa dam na pa met” pa met”, za vi kend 12. i 13. ma ja, odr `a ti na vi {e lo ka ci ja u Kam pu su Uni ver zi te ta u No vom Sa du.

Je di ni dr `av ni uni ver zi tet u Voj vo di ni, od no sno fa kul te ti i in sti tu ti u we go vom sa sta vu, glav ni je or ga ni za tor Fe sti va la, ~i ji je glav ni po kro vi te qi i ove go di ne Vla da Voj vo di ne, od no sno wen Se kre ta ri jat za na u ku i teh -

13

DO 2020. U SRBIJI 38,5 ODSTO AKADEMACA

^ETVRTI FESTIVAL NAUKE U NOVOM SADU INSPIRISAN VELIKIM IZAZOVIMA 2020.

Pre sve ga or ga ni zo van za de cu i mla de, ali i za od ra sle svih uz ra sta, za ni ma wa i in te re so va wa ko ji `e le da se ne po sred no su o ~e i upo zna ju in spi ra tiv ni svet na u ke i u`i vo vi de i ~u ju {ta i ka ko ra de na u~ ni ci i is tra `i va ~i, pra vo je me sto pred sto je }i, ~e tvr ti po re du, Fe sti val na u ke u No vom Sa du, ko ji }e se pod mo tom „Pa dam na

ponedeqak19.mart2012.

no lo {ki raz voj, uz po dr {ku Cen tra za raz voj na u ke, dok je ge ne ral ni part ner Fe sti val na u ke Be o grad.

Kroz ra di o ni ce i eks pe ri men te ko ji }e bi ti iz vo |e ni u`i vo, na u~ no-po pu lar na pre da va wa, tri bi ne, iz lo `be i {et wu kroz la bo ra to ri je u ko ji ma se ra |a na u ka, po se ti o ci }e bes plat no mo }i da spo zna ju mno go to ga {to su mo `da mi sli li da je obi~ nom ~o ve ku ne pojm qi vo, a naj mla |i }e se mo `da ba{ na ovoj ma ni fe sta ci ji „za ra zi ti” na u kom i „za qu bi ti” u bi o he mi ju, nu kle ar nu fi zi ku, fo ren zi ku, bi o lo gi ju, elek tro ni ku i ~i po ve, na no teh no lo gi je, no ve ma te ri ja le…, ne ku od na u~ nih obla sti ko ju }e even tu al no iza bra ti za svoj bu du }i po ziv. Ovo go di {wa in spi ra ci ja i te ma Fe sti va la su: „Ve li ki iza zo vi 2020: Hra na, Ener gi ja, Zdra vqe, Kli mat ske pro me ne, Glo ba li za ci ja, Mul ti kul tu ra li -

zam, Ino va ci je”, po ru ~u ju or ga ni za to ri.

Fe sti val sva ke go di ne pri vla ~i mno go po se ti la ca, ali i na u~ ni ka i is tra `i va ~a ko ji u~e stvu ju u iz vo |e wu za ni mqi vih na u~ nopo pu lar nih sa dr `a ja (la ne je, na pri mer u~e stvo va lo vi {e od 300 is tra `i va ~a, na stav ni ka, stu de na ta i vo lon te ra s fa kul te ta i is tra `i va~ kih in sti tu ta UNS-a).

Ciq Fe sti va la na u ke je da na u ku pri bli `i dru {tvu, od no sno svom okru `e wu, u~i ni je tran spa rent ni jom, do stup ni jom obi~ nom ~o ve ku i raz bi je pred ra su de o na u ci kao ne ~em pot pu no stra nom i ne ra zu mqi vom, te je je dan od vr lo va `nih ci qe va i da se i ma li i ve li ki (na ro ~i to) edu ku ju o no vim teh no lo gi ja ma. Da se, ta ko |e, uma we ne ki od stra ho va ko ji se ne mi nov no ja vqa ju u dru {tvu uvo |e wem no vih teh no lo gi ja (npr. ge net ski mo di fi ko va na hra na, eks pe ri men ti u CERN-u...).

V. ^eki}

Vla da Sr bi je tre ba lo bi pre odr `a va wa iz bo ra da usvo ji stra te gi ju obra zo va wa do 2020. go di ne, po ko joj je je dan od naj va `ni jih ci qe va da na {a ze mqa ima bar 38,5 od sto gra |a na sta ro sti od 30 do 34 go di ne ko ji ima ju di plo mu fa kul te ta. To bi bi lo 15 po sto vi {e ne go sa da, a za stu dent ski in deks bi tre ba lo da kon ku ri {e ~ak 95 od sto ma tu ra na ta gim na zi ja, pre neo je ju ~e Ta njug.

Kraj wi ciq stra te gi je je da bu de {to vi {e vi so ko o bra zo va nih i {to ma we funk ci o nal no ne pi sme nih sta nov ni ka. U Sr bi ji je pro sek stu di ra wa pre „bo lo we” bio se dam do osam go di na, a od ge ne ra ci ja upi sa ne 2006. go di ne na Uni ver zi te tu u Be o gra du (po „bo lo wi”), na

vre me je di plo mi ra lo sa mo 10,15 od sto, dok je stu di je na pu sti lo 27,4 od sto. Od 2000. do 2004. go di ne od stu di ja je od u sta ja lo od 24 do 43 od sto upi sa nih.

Po toj stra te gi ji, osnov ci }e ima ti naj vi {e 25 oba ve znih ~a so va ne deq no, ode qe wa }e bi ti ma wa, po lo vi na sred wo {ko la ca i}i }e u gim na zi je, stu di je }e upi si va ti bez pri jem nog, a pla }a ti ih iz po voq nog dr `av nog kre di ta. Stu den ti s pri vat nih fa kul te ta mo }i }e da `i ve u do mo vi ma i hra ne se u men za ma, a 38,5 od sto sta nov ni {tva sta rog od 30 do 35 go di na ima }e fa kul tet sku di plo mu.

Iz dva ja we za obra zo va we tre ba lo bi da se po ve }a do 2020. sa sa da {wih 4,5 na {est od sto BDP-a.

Sti pen di je za 500 stu de na ta Na ci o nal ni sa vet ma |ar ske na ci o nal ne za jed ni ce }e ras pi sa ti kon kurst za 500 sti pen di ja za bru co {e i u tu svr hu je obez be |e no mi lion evra. Osim sti pen di ra wa, MNS nu di raz ne vi do ve po mo }i bu du }im stu den ti ma, po put pro gra ma pri pre me za po la ga we pri jem nog is pi ta, pu tem e-por ta la je din stve nog u Sr bi ji, kao i za po {qa va we pre ko mre `e part ner skih pred u ze }a.

Ove go di ne je u pla nu da se ras pi {e kon kurs za 500 sti pen di sta bru co {a, uz od go va ra ju }i broj men to ra.

– Va `an ele ment na {eg pro gra ma je ste po seb no ob u ~a va we na {ih bu du }ih sti pen di sta, u sa rad wi s Fi lo zof skim fa kul te tom, da {to bo qe na u ~e da go vo re srp ski. To smo ra di li pro {le go di ne, s tim da }e mo ove to omo gu }i ti i u~e ni ci ma tre }eg raz re da sred we {ko le, da bi se oslo bo di li stra ha ko ji je pri su tan zbog ne do voq nog zna wa srp skog. Zna mo da se ve }i na stu dent skih pro gra ma od vi ja na srp skom pa je neo p hod no we go vo zna we i da bu du pri pre mqe ni na po ~et ku stu di ja – is ta kao je pred sed nik MNS-a Ta ma{ Kor hec.

S. I.

Vre |a ti po na {a we, ne i li~ nost Dru gi tre ning aser tiv no sti, ~i ji je ciq pru `a we po mo }i u~e ni ci ma da se lak {e iz bo re s pro ble mi ma agre siv no sti i pa siv no sti, odr `an je u zre wa nin skoj Elek tro teh ni~ koj i gra |e vin skoj {ko li “Ni ko la Te sla”. Tre nin gu pod mo tom “Za stu pam se be – po {tu jem te be” pri su stvo va lo je de se tak sred wo {ko la ca oda bra nih po wi ho vim psi ho lo {kim pro fi li ma, od no sno po agre siv nom ili pa siv nom is ti ca wu od okru `e wa.

Pe da go {ki wa u po me nu toj sred woj {ko li Ve sna Uze lac iz ja vi la je da je glav ni ciq ovog pro gra ma re du ko va we pa siv nog i agre siv nog na ~i na re a go va wa i po na {a wa u ko rist aser tiv nog, za tim ja ~a we to le ran ci je na ne pri jat nost, po di za we sa mo po u zda wa i ospo so bqa va -

we za re {a va we kon fli ka ta na aser ti van na ~in.

– Ovim pro gra mom ta ko |e `e li mo da edu ku je mo |a ke i o wi ho vim pra vi ma, ali i o is kri vqe nim uve re wi ma i pred ra su da ma ko je ome ta ju aser tiv no de lo va we. Po di za we ni voa sa mo po u zda wa je kqu~ uspe ha ova kvog pro gra ma – ka za la je Ve sna Uze lac.

U~e ni ca Ti ha na Kraj nov je is ta kla da su po la zni ci tre nin ga za do ma }i za da tak do bi li da po pra ve od re |e ne agre siv ne ili pa siv ne si tu a ci je u od no si ma s ro di te qi ma ili part ne rom.

– Po ku {a la sam to da pri me nim u od no su s part ne rom. Ra ni je sam, u be su, vre |a la we go vu li~ nost, a ne po na {a we. Ka sni je sam to vre |a we usme ri la na we go vo po na {a we, ne i na li~ nost – ob ja sni la je ona. @. B.

dRU[TvO / cRna hROnika

ponedeqak19.mart2012.

MINISTAR POLICIJE IVICA DA^I]POSETIO CENTAR SPC NA ^ENEJU

@ivot i rad na sala{u ume sto dro ge

U Pa tri jar {ij skom do mu u Be o gra du ju ~e je pot pi san Me mo ran dum o sa rad wi MUP-a i Srp ske pra vo slav ne cr kve na spro vo |e wu Sta re te gi je za bor bu pro tiv dro ga u Re pu bli ci Sr bi ji. Me mo ran dum su pot pi sa li We go va sve tost pa tri jarh Irinej i mi ni star unu tra {wih po slo va Ivica Da~i}.

Pot pi sa va wu ovog do ku men ta, ko ji je pred sta vqen kao zna ~a jan po mak u bor bi pro tiv nar ko ma ni je, pret ho di la je po se ta mi ni stra Da ~i }a Cen tru za re ha bi li ta ci ju bo le sti za vi sno sti na ^e ne ju, ko ji pod ime nom „Ze mqa `i vih” ve} {est go di na ra di u sklo pu Epar hi je ba~ ke.

Da ~i} je u cen tru raz go va rao s dva de se tak {ti }e ni ka, uglav nom za vi sni ka od dro ge, i iz ra zio za do voq stvo {to je na li cu me sta imao pri li ku da se uve ri u svr sis hod nost cr kve ne far me na ko joj su se, pod nad zo rom oca Branka i dru gih sve {te nih li ca, do sa da mno gi iz vu kli iz pa kla dro ge.

– Zna ~a jan seg ment Stra te gi je za bor bu pro tiv nar ko ma ni je; ko ju je usvo ji la Vla da, ~i ni sa rad wa s ci vil nim sek to rom, gde su ver ske za jed ni ce po seb no is tak nu te kao zna ~aj ni part ne ri. Da nas pot pi su je mo Me mo ran dum sa Srp skom pra vo slav nom cr kvom ko ja ima {est cen ta ra za le ~e we za vi sni ka i od li~ ne re zul ta te s vi {e od 90 od sto iz le ~e wa za oso be ko je u cen -

tri ma pro ve du pre ko dve go di ne – re kao je Da ~i}.

Po re ~i ma oca Bran ka, ko ji vo di pro gram od vi ka va wa, pro blem za vi sno sti je, iz me |u osta log, i du hov ni pro blem.

– Ov de na ^e ne ju smo osno va li pr vi Cen tar pre {est go di na, ta ko {to smo do ve li ne ko li ko mo ma ka ko ji su ima li pro blem sa za vi sno {}u od dro ge – re kao je otac

mo za i ku i na po ra ~i ta vog dru {tva u re {a va wu ovog pro ble ma.

U cen tru na ^e ne ju {ti }e ni ci ma je sva ki dan is pla ni ran od ju tra do mra ka. Ra de se po slo vi u ba {ti, oko sto ke ili u ra di o ni ci u ko joj se iz ra |u ju su ve ni ri. Po sto je ter mi ni za re kre a ci ju, ba vqe we spor tom i od mor, ali svi {ti }e ni ci ka `u da je naj bo qe ka da ima do sta po sla jer upra vo ih je ta kav

Ivi ca Da ~i} s pred sta ni ci ma SPC

Bran ko. – Od sta re {ko le, ko ja je bi la pot pu no de va sti ra na, po la ko smo na pra vi li obje kat u ko jem su sme {te ni na {i {ti }e ni ci, a za tim i sve osta le pra te }e ko ji nam slu `e u ovoj te ra pi ji. Na kon to ga po ~e li su da ni ~u i dru gi i sa da, s pot pi si va wem Me mo ran du ma, slo `i }e se jo{ je dan ka mi ~ak u tom

U Cen tru u ^e ne ju sa da je 23 {ti }e ni ka

pri stup, uz du hov no uz di za we, naj bo qe uda qio od dro ge.

Naj mla |i {ti }e nik cen tra na ^e ne ju ima sve ga 18 go di na, a naj sta ri ji ~ak 47. Tre nut no ih je na ovom sa la {u ukup no 23, ve }i nom he ro in skih za vi sni ka, ali i dvo ji ca ko ja se le ~e od koc ka wa i je dan od al ko ho li zma.

– Ni sam ve ro vao da uop {te mo gu pre sta ti da se dro gi ram, a po go to vo ne u ova kvim uslo vi ma, gde je sve na do bro voq noj ba zi i gde, ako `e li{, mo `e{ sve na pu sti ti. Me |u tim, ka ko je vre me pro la zi lo, po ~eo sam dru ga ~i je da gle dam na stva ri i ma lo-po ma lo da shva tam {ta sam bio i {ta `e lim da po stig nem. Ov de sam go to vo go di nu da na i osta }u si gur no ba rem jo{ to li ko jer je za i sta po treb no do sta vre me na da po no vo iz gra dim u se bi nor mal nu li~ nost ko ju su go di ne he ro i na go to vo uni {ti le – ka `e je dan od sta ri jih {ti }e ni ka, ko ga, osim iz le ~e wa za vi sno sti, ~e ka i po nov no us po sta vqa we po ve re wa s po ro di com ko ja ga bo dri i o~e ku je.

N. Perkovi}

ISLAMSKA ZAJEDNICA NOVOG SADA O NAVODNOJ YAMIJI U ADICAMA:

„Pro vo ka ci ja Ju suf spa hi }a iz Be o gra da”

Pred stav ni ci Islam ske za jed ni ce No vi Sad i Sa ve ta Me sne za jed ni ce no vo sad skog na se qa Adi ce oce ni li su ju ~e da su spe ku la ci je o iz grad wi xa mi je u tom de lu No vog Sa da po ku {aj na ru {a va wa mir nog su `i vo ta Sr ba i mu sli ma na.

Ka ko pre no si Ra io-te le vi zi ja Voj vo di ne, pred sed nik Islam ske za jed ni ce No vi Sad Tatari Sami na kon fe ren ci ji za no vi na re op tu `io je „Ju suf spa hi }e iz Be o gra da” da su po ku {a li da une su ne mir u `i vot gra |a na Adi ca, na ja va ma da }e u su bo tu, 17. mar ta, na dan osme go di {wi ce pa qe wa xa mi ja u

bacio kosku pa se sada qudi tamo tuku i biju - rekao je Tatari Sami.

On je naveo da je Islamska zajednica Novi Sad dobila dozvolu gradskih vlasti da dogradi postoje}i verski objekat u Futo{koj ulici. Precizirao je da je planirano da taj objekat ima 5.000 kvadratnih metara i da bude na ~etiri sprata, a izgradwa zavisi od priliva novca od donatora.

Tatari Sami je dodao da u delu Adica, gde je navodno trebalo da se gradi xamija, ne postoji „nijedna muslimanska ku}a” i rekao da razume nezadovoqstvo Srba s Adica koji su prekju~e protesto-

S ju~era{we konferencije za novinare u novosadskoj Islamskoj zajednici

Be o gra du i Ni {u, polo`iti kamen-temeqac za izgradwu Islamskog kulturno-verskog centra.

- Nama nije ciq da se zavadimo sa svojim kom{ijama Srbima u Adicama. Jusufspahi}i su bacili kosku u poku{aju da nas zavade, po scenariju sli~nom onom u Makedoniji, kada je jedan ~ovek

vali, tvrde}i da se na tom placu planira izgradwa osnovne {kole.

Predsednik Saveta Mesne zajednice Adice Sr|an Egi} rekao je na zajedni~koj konferenciji za novinare u Islamskoj zajednici Novi Sad da ne postoje nikakvi pravni preduslovi za izgradwu xamije u Adicama.

- Ne}emo dopustiti {a~ici

zlonamernika da nam za jedan dan, koriste}i matricu 1990-ih godina, uni{ti zajedni~ki `ivot poru~io je Egi} i ocenio da iza spekulacija o izgradwi xamije stoje oni koji `ele da steknu jeftine politi~ke poene u vreme predizborne kampawe, ma po koju cenu.

Egi} je naveo da u Adicama ima velikih socijalnih problema i da je „izbijawe ~arki” me|u stanovni{tvom posledwe {to im treba.

Tatari Sami i Sr|an Egi}, obojica `iteqi Adica, na kraju konferencije za novinare su se zagrlili i izqubili pred kamerama, a konferenciji za novinare prisustvovali su i gra|ani - Srbi i muslimani.

Novosadska policija je potvrdila da je za subotu, 17. mart, bio prijavqen skup za polagawe kamen-temeqca za izgradwu islamskog verskog kulturno-obrazovnog centra. Pojedini mediji su u utorak dobili poziv za sve~anost postavqawa kamentemeqca u Ulici Vaska Pope bb, u Adicama. Poziv je stigao s adrese Rijaseta Islamske zajednice Srbije, iz kabineta srbijanskog muftije Muhameda Jusufspahi}a.

Kako je bilo navedeno u dopisu medijima, kamen-temeqac se postavqa u povodu „Dana xamija”, ustanovqenog u spomen na paqewe d`amija u Beogradu i Ni{u, posle nemira na Kosovu, 17. i 18. marta 2004. godine. U pozivu je bilo navedeno da }e postavqawu kamentemeqca prisustvovati i predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}, gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} i predstavnici svih verskih zajednica u Novom Sadu.

dnevnik

c m y

14

ZA DVE GODINE PRIMENE NOVOG ZAKONA O BEZBEDNOSTI SAOBRA]AJA

Od u ze to 805 vo za~ kih do zvo la – Od po ~et ka pri me ne no vog Za ko na o bez bed no sti sa o bra }a ja, kra jem 2009. go di ne, bez vo za~ ke do zvo le je osta lo 805 ne sa ve snih vo za ~a u Sr bi ji, zbog sa ku pqe nih 18 ka zne nih po e na ili te `ih pre kr {a ja – iz ja vio je ju ~e di rek tor Agen ci je za bez bed nost sa o bra }a ja Stojadin Jovanovi} Ta nju gu. – Za me sec ili dva bi }e or ga ni zo va na obu ka za te vo za ~e da bi mo gli vra ti ti do zvo le. Od re |e ni broj tih vo za ~a je ve} ste kao uslov da pri su stvu je se mi na ri ma i po la `e is pit ra di po nov nog do bi ja wa vo za~ ke do zvo le.

Po we go vim re ~i ma, Agen ci ja za bez bed nost sa o bra }a ja sprem na je da spro ve de obu ku i usko r o }e bi t i for m i r a n e gru p e po l a z ni k a. Obu k a }e tra ja ti 40 ~a so va, na kon ~e ga }e ne sa ve sni vo za ~i na is pi tu mo ra ti da do ka `u da su ste kli od go va ra ju }a zna wa da bi opet se li za vo lan.

Da bi vo za ~i mo gli u}i u po stu pak za vra }a wa do zvo le, pr vo tre ba da pla te sve nov ~a ne ka z ne za pre k r {a j e, od l e ` e za tvor ske ka zne uko li ko ih je

sud iz re kao i iz dr `e za {tit ne me re za bra ne upra vqa wa vo zi lom, kao i da do bi ju sve neo p hod ne po tvr de i pro |u le kar ski pre gled.

GUST OBLAK DIMA JU^E ZABRINUO BE^EJCE

Go re la tr ska Sta re Ti se Put ni ke ko ji su ju ~e oko po dne va do la zi li iz prav ca No vog Be ~e ja, No vog Sa da i Sr bo bra na za bri nuo je gust oblak cr nog di ma nad Be ~e jom. Ali, ka da su u{li u sam grad, vi de li su da je po `ar, ipak, iz van gra da, a oni ko ji su na sta vi li put ka Sen ti, mo gli su pri me ti ti s de sne stra ne u da qi ni va tru u pre de lu me an dra Sta ra Ti sa.

Ne ko je za pa lio tr sku Sta re Ti se na ne ko li ko sto ti na me ta ra od Pi va re i ve tar je ve li kom br zi nom {i rio po `ar. Po do ja vi, dva vo zi la Op {tin ske va tro ga sne je di ni ce iza {la su na te ren, ali je ve li ki deo tr ske ve} iz go reo.

– Lo k a l i z o v a l i smo va t ru s obe stra n e Sta r e Ti s e i ta k o

Ve tar je ote `ao va tro ga sci ma ga {e we po `a ra

Dim ni oblak di ma vi deo se s vi {e ki lo me ta ra

Fo to: V. Jan kov

pre s e k li da q e {i r e w e po ` a ra i spre ~ i l i even t u a l n o za hva t a w e obli ` wih stam b e nih obje k a t a, sa l a { e s le v e stra n e i deo da s e q a s de s ne stra n e – re k li su nam va t ro ga s ci po s le lo k a l i z o v a w a po ` a r a.

Sa mo za hva qu ju }i br zoj in ter ven ci ji va tro ga sa ca, po `ar se ni je pro {i rio i iza zvao ve }u ma te ri jal nu {te tu. Ali, in di rekt na {te ta je, sva ka ko, ve li ka i zna }e se tek ka sni jom ana li zom. Jer, tr {~a ra uz Sta ru Ti su je svo je vr sna re mi za za od re |e nu di vqa~. A stra da lo je ne ko li ko sto ti na me ta ra tr {~a re {i ro ke par de se ti na me ta ra.

V. Jankov

ARAN\ELOV^ANKA OSUMWI^ENA ZA PREPRODAJU DROGE

La bo ra to ri ja za ma ri hu a nu u ku }i

Za j ed n i~ k om ak c i j om pri pad n i k a po l i c i j e u Mla d e n ov cu i Po l i c ij s ke upra v e Sta r i grad u Be o g ra d u, uhap { e n a je S. R. (31) iz Aran | e l ov c a,

zbog po s to j a w a osno v a sum w e da je iz v r { i l a kri v i~ n o de l o neo v la { }e n e pro i z v od w e i sta v qa w e u pro m et opoj n ih dro g a.

Ka ko je sa op {tio Bi ro MUPa za sa rad wu s me di ji ma, po li ci ja je pri li kom pre tre sa sta na i dru gih pro sto ri ja ko je ona ko ri sti, na spra tu po ro di~ ne ku }e u oko li ni Aran |e lov ca, pro na {la la bo ra to ri ju za uz ga ja we in dij ske ko no pqe i u woj 40 ve }ih i 48 ma wih sta bqi ka ra sa da ko je su spre ma ne za da qi uz goj.

Pro na |e na je i opre ma za ve {ta~ ki uz goj – elek tri~ ni taj me ri za re gu la ci ju tem pe ra tu re i sve tlo sti, sve tiq ke ra znih ja ~i na od 400 do 600 va ti, sred stva za pri hra nu i za {ti tu bi qa i dru go.

Po is te ku po li cij skog za dr `a va wa, S. R. }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de na is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Kra gu jev cu, na vo di se u sa op {te wu.

(Tanjug)

crna hronika

dnevnik

ponedeqak19.mart2012.

15

UHAP[EN MLADI] U NOVOM SADU

Okri vqen za di lo va we he ro in a Mi lo {u S. (26) iz Novog Sada, okrivqenom za posedovawe i stavqawe u promet opojne droge, odre|en je pritvor nakona saslu{awa, saop{tio je ju~e za na{ list de`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Ne nad Si mo vi}.

Osumwi~enom se stavqa na teret, po saop{tewu policije, da je na Futo{kom putu, gde ga je policija zaustavila, bacio 34 paketi}a praha za koji se sumwa da je heroin.

E. D.

NOVOPAZARCI OSUMWI^ENI DA SU TUKLI RADNIKA OBEZBE\EWA NA STADIONU „SPARTAKA” U SUBOTICI

Uhap {e na {e sto ri ca na vi ja ~a Suboti~ka policija uhapsila je u subotu {est navija~a iz Novog Pazara. Po na{im informacijama, oni su poku{ali da u|u na stadion da bi gledali utakmicu „Spartak” – „Novi Pazar”, ali ih radnik obezbe|ewa nije pustio jer nisu imali ulaznice.

Kada su postali svesni toga da ne}e gledati utakmicu, istukli su radnika obezbe|ewa, koji je zadobio lak{e telesne povrede.

Nisu hteli da priznaju koje tukao Suboti~anina koji je samo radio svoj posao pa ih je policija zadr`ala. U saop{tewu

suboti~ke policije se navodi da su odredili su meru zadr`avawa do 48 sati Bel mi ru H. (1988), Mir sa du R. (1985), Se na du P. (1980), Fa hru di nu P. (1988), S. \. (1991) i Ja smi nu D. (1988), svi iz Novog Pazara, zbog postojawa osnova sumwe da su po~inili krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na sportskoj priredbi.

Svi osumwi~eni }e, uz odgovaraju}u krivi~nu prijavu, biti privedeni istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici.

S. I.

NESRE]A KOD BIKOVA^KE PETQE, NEDALEKO OD SUBOTICE

Po gi nuo mo to ra{

U saobra}ajnoj nesre}i, koja se dogodila kod Bikova~ke petqe u subotu oko 15 ~asova, poginuo je motociklista Tama{ M. (26) iz Malih Pijaca. On se motorom kretao pravcem iz Novog Sada ka Horgo{u, kada je izgubio kontrolu nad dvoto~ka{em, naleteo na za{titnu ogradu i poginuo na licu mesta.

– Lep je dan, pa smo odlu~ili da se provozamo. Nismo i{li prebrzo. U blizini ^antavira

iza{li smo na autoput i kada smo odlu~ili da krenemo ku}i, dogodila se nesre}a. Bilo je stra{no. Samo je izgubio kontrolu nad motorom – pri~a prijateq poginulog motocikliste.

Drugih u~esnika u nesre}i nije bilo, a istraga je u toku.

Istra`ni organi, kako nezvani~no saznajemo, nisu iza{li na lice mesta pa je saobra}ajna policija sama obavila uvi|aj.

S. I.

SRS OPTU@UJE SUD U HAGU

Tri bu nal ~i ni sve da uni {ti [e {e qa Predstavnici Srpske radikalne stranke optu`ili su ju~e Ha{ki tribunal da ~ini sve da bi onemogu}io odbranu i ugrozio zdravqe Vo ji sla va [e {e qa. ^lan tima za [e{eqevu odbranu u procesu koji se protiv wega vodi za nepo{tovawe suda, De jan Mi ro vi}, naveo je da je statusna konferencija u ovom slu~aju zakazana za danas.

– Ha{ki tribunal nam nije omogu}io ni pravo na `albu jer oni ne rade tokom vikenda. Mi ovo mo`emo shvatiti kao poku{aj da mu se dodatno ugrozi zdravqe i onemogu}i odbrana – rekao je Mirovi} na konferenciji za novinare, i dodao da zakazivawe statusne konferencije, dan uo~i pretresa po glavnom postupku, ima za „ciq da spre~i adekvatnu odbranu Vojislava [e{eqa”. – Pre sedam dana, kada je amikus kurije (prijateq suda) tra`io da ne prisustvuje

konferenciji zbog porodi~nih razloga, to je odobreno, a sada [e{eq, koji je imao operacije na srcu, mora da se pojavi u sudnici.

Ha{ki tribunal podigao je optu`nicu protiv [e{eqa u januaru 2003. godine za ratne zlo~ine na podru~ju Hrvatske, BiH i Vojvodine, a on se dobrovoqno predao u februaru iste godine. Su|ewe mu je po~elo u novembru 2007. godine, a izno{ewe zavr{nih re~i po~elo je 5. marta. Tu`ila{to je za [e{eqa zatra`ilo kaznu od 28 godina zatvora, tvrde}i u zavr{noj re~i da je optu`eni kriv po svih devet ta~ka optu`nice.

Lider radikala je u svojoj zavr{noj re~i naglasio da Tu`ila{tvo ni{ta nije uspelo da doka`e, isti~u}i da tu`ioci la`nim svedocima nisu dokazali wegovu krivicu ve} dodatno degradirali svaki integritet Tribunala.

(Tanjug)

ODLUKA FEDERALNOG SUDA [VAJCARSKE

^lan „Gwi lan ske gru pe” bi }e iz ru ~en Sr bi ji Pripadnik „Gwilanske gripe” [em si Ne hi ju bi}e izru~en Srbiji, odlu~io je {vajcarski Federalni sud, godinu dana po{to je Nuhiju uhap{en u toj dr`avi na osnovu srpske poternice.

– Savezni sud [vajcarske je odlu~io da se pripadnik „Gwilanske grupe” [emsi Nuhiju izru~i Srbiji – izjavio je portparol Saveznog ureda za pravosu|e Fal co Ga li.

– Presudom suda, koja je doneta 7. marta, odluka o izru~ewu Nuhijua je postala pravosna`na – rekao je Gali za portal Al bin fo.ch, isti~u}i da je ustaqena

praksa da datum ekstradicije ne saop{tavaju unapred.

Odluka o izru~ewu je, kako navode pri{tinski mediji, doneta 7. marta i na wu Nuhiju vi{e nema pravo `albe, iako jo{ uvek ostaje nejasno kada }e ta~no jedan od osmorice pripadnika „Gwilanske grupe” koji nisu u zatvoru biti izru~en Srbiji. „Gwilanska grupa” je naziv za grupu kosovskih Albanaca, pripadnika OVK, koji su optu`eni za „ubistava i svirepe zlo~ine nad civilima Srbima i nealbancima u Gwilanu, u drugoj polovini 1999. godine”, prenosi RTS.

„Grupa je kidnapovala, silovala i ubijala Srbe na tri poznate lokacije u Gwilanu tokom 1999. godine. Mnoge `rtve su ubijene u podrumu sredwo{kolskog internata u Gwilanu„, navodi se u optu`nici, na osnovu koje je Vi{i sud u Beogradu po~etkom pro{le godine osudio devet pripadnika ove grupe na ukupno 101 godinu zatvora.

Srpska policija je 26. decembra 2008. u Pre{evu Deo grupe uhap{en je krajem 2008. uhapsila deset ~lanova „Gwilanske grupe”. U bekstvu Mu sli ju, Fa dik Ali ju, Idriz su jo{ Fa zli Aj da ri, Re xep Ali ju i Ra ma dan Ha qi mi.

Ali ju, [a }ir [a }i ri, [ef ket (Tanjug)

T E M A „ D N E V N I K A ” : POLICIJA U JU@NOBA^KOM OKRUGU SVAKODNEVNO VODI ISTRAGE O QUDIMA KOJI PREMINU NA NEPOZNAT NA^IN

Sum wi ve smr ti ~e ste, ali ni su uvek zlo ~in Iako se u Novom Sadu, ukqu~uju}i prigradska naseqa, zabele`i prose~no jedan slu~aj sumwive smrti dnevno, kad lekar ne `eli na licu mesta da potpi{e umrlicu pa provera ulazi u proceduru na vi{e nivoa, po~ev{i od policije, lane i pretpro{le godine nijedana ovakva situacija nije progla{ena zlo~inom. Pri tome, naravno, bilo je i uvi|aja, gde je o~igledno neko izboden no`em i zate~ene su premeta~ine, ali se tako ne{to u startu nije svrstavalo u sumwive smrti ve} odmah u ubistvo, na {ta su dokazi upu}ivali.

Bele`e se i neobi~ni slu~ajevi: na jednom ba~kom sala{u ~ovek je krajem pro{le godine sam sebe usmrtio no`em, utvrdila je istraga, a nedaleko odatle jedan me{tanin je upucao sebe i istovremeno upotrebio bombu kojom se razneo, a istra`iteqi su na licu mesta zatekli pi{toq zabijen u plafon.

Izme|u ostalog, za razre{ewe tog slu~aja kori{}ena je i “parafinska rukavica”.

I svedoci su zna~ajni u proveri slu~ajeva. Qudi koji preminu na nepoznat na~in ~esto imaju i povrede na telu. Tada se moraju utvrditi na~ini povre|ivawa, na primer, ako je neko pao ispred radwe, onda }e se o~evici tra`iti me|u mu{terijama i prodavcima.

Tako|e, nije mali broj slu~ajeva koji u po~etku bivaju zabele`eni kao sumwive smrti, a zapravo je re~ o predozirawu narkomana.

Ovi zavisnici su nesvesno ili iz samo wima znanih razloga uneli u svoj organizam kobne supstance.

Ima slu~ajeva da je neko od wih ba{ iza{ao s le~ewa pa upotrebio staru standardnu dozu ili ~ist opijat.

– ^esto na tim osobama postoje povrede za koje nije mogu}e lako i brzo utvrditi da li su nastale usled sr~anih tegoba, jer je neko pao i udario glavom ili ga je neko

skoj Policijskoj upravi Ni ko la La za re vi}. – Moramo postupati savesno, od uvi|aja pa nadaqe. Naravno, u celoj pri~i, kruna svega je rad stru~waka u Institutu za

U Novom Sadu lane 285 misterija – Pro{le godine bilo desetak procenata slu~ajeva sumwivih smrti vi{e nego prethodne, 2010. Dosta je rada provedeno po obradi sumwivih smrti da se ne bi propustilo da je po~iweno krivi~no delo ubistva, a pod pla{tom prirodne smrti ponekad prikrivenim kao slu~ajevi samoubistva ili sli~nim definicijama – ka`e za na{ list operativac novosadske Policijske uprave Danilo Petrovi}. – Pro{le godine ukupno je re{eno 366 predmeta, od ~ega je 285 sumwivih smrti, 36 samoubistava, odnosno prose~no tri u mesec dana, a radili smo i na 11 poku{aja samoubistva. Zabele`eno je u tom periodu {est slu~ajeva zadesnog samopovre|eivawa i tri pronalaska kostiju qudskog porekla koji su po pravilu ostaci upokojenih, zate~enih na starim grobqima, a otkrivenih pri gra|evinskim radovima.

Obradili smo 25 predmeta u vezi s NN le{evima, od kojih je identefikovano 23, a preostala dva su u fazi zavr{etka rasvetqavawa. prethodno udario pa je tako stradao. Naravno, ne treba praviti paniku, ali ni podceniti te slu~ajeve. Svaka sumwiva smrt je potencijalno ubistvo. Veoma je tanka nit izme|u toga – obja{wava za “Dnevnik” {ef grupe za rasvetqavawe krvnih delikata u novosad-

sudsku medicinu. Na svakoj sumwivoj smrti postoji nekakav rad, nekad se on vidi vi{e ili mawe, ali svakako moramo iskqu~iti ubistvo.

– Naj~e{}e kod sumwivih smrti istraga utvrdi da se radi o slu~ajevima infarkta, reinfarkta,

ponekad bude re~ o upali plu}a ili ne~emu drugom, ali u ovoj referadi ispostavi se da pre svega otka`e srce – navodi operativac novosadske Policijske uprave u grupi za rasvetqavawe krvnih delikata Da ni lo Pe tro vi}. – Nekom pozli u ku}i, nekom u prodavnici, nekom na ulici ili na poslu, uglavnom u svakodnevnim situacijama, radi se o raznovrsnim slu~ajevima. Smrt prijave kom{ije ili rodbina, a Hitna pomo}, koja izlazi na lice mesta, konstatuje da je osoba preminula i zove policiju, potom izlazi uvi|ajna ekipa, a obave{tava se i istra`ni sudija koji nare|uje obdukciju, zatim pogrebnici prenose telo u Instutut za sudsku medicinu, tako da u mehanizmu provere bude {est nivoa. Obi~no obdukcija bude gotova ve} sutradan, ali i ranije, ako smatramo da slu~aj treba ubrzati zbog sumwivih povreda.

Uo~qivo je da je nekoliko novosadskih gra|evinskih investitora u posledwe vreme oduzelo sebi `ivot: pro{le godine – trojica. U policiji ve} du`e neki naga|aju da su se ti qudi, koji su u{li s velikim parama u biznis i godinama poku{avali da po{teno rade, odlu~ili na taj korak jer vi{e nisu mogli da pla}aju zelena{ima kamate.

– Da su ti {to su se ubili bili prevaranti, ne bi sebi prekratili `ivot. U okolini Novog Sada ~ovek, koji je ostao bez ku}e, ubio je u sudnici sudiju koji je vodio slu~aj, dok je zelena{ ostao na svom. Navodno, ti zelena{i su zara|ivali pozajmquju}i gra|evincima vi{e nego da prodaju kokain, belo robqe ili oru`je.

M. Vuja~i}

PROCES BIV[EM DIREKTORU CARINE ZBOG CENE DVE SPORNE CISTERNE BITUMENA, KOJI JE SEPTEMBRA 2000. UGRA\EN U NOVOSADSKI MOST SLOBODE

Ker te so va od bra na tra `i iz u ze }e tu `i o ca

Obnova novosadskog Mosta slobode avgusta 2000. godine, sru{enog u NATO-ovom bombardovawu Srbije 1999, odnosno slu~aj dve cisterne bitumena vrednog 21.070 nema~kih maraka, koji je ugra|en u most a bio je evropska donacija namewena Subotici za popravku gradskih saobra}ajnica, po memorandumu “nafta za demokratiju“ gradovima u kojima je bila na vlasti tada{wa opozicija, stigla je do vrha pravosu|a.

Naime, ovih dana }e Republi~ko tu`ila{tvo odlu~ivati o zahtevu za izuze}e zamenika osnovnog tu`ioca u Subotici, postupaju}eg u “slu~aju bitumen“, a koji je podnela odbrana biv{eg direktora SUC-a Mi ha qa Ker te sa, optu`enog za zloupotrebu slu`benog polo`aja 5. septembra 2000. zbog

toga {to je tog dana bitumen koji je bio namewen gradu Subotici s Carine prosledio radi ugradwe u novosadski Most slobode. Kertesu je stavqeno na teret krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja za koje je po zakonu zapre}ena kazna do deset godina zatvora jer je re~ o iznosu eventualne {tete ve}em od 600.000 dinara Odbrana je zahtev za izuze}e postupaju}eg tu`ioca podnela uz obrazlo`ewe da “postoje okolnosti koje izazivaju sumwu u nepristrasnost” te se tvrdi da je do kvalifikacije dela u Kertesovom slu~aju optu`ba do{la tako {to je vrednost bitumena u ukupnom navedenom iznosu od 611.033 dinara „obra~unata na osnovu uli~nog kursa nema~ke marke“.

Pri tome, odbrana posebno isti-

~e da je „Zakonom o deviznom poslovawu uli~ni kurs, odnosno uli~na prodaja deviza, zabrawena i sankcionisana kaznom zatvora od {est meseci do pet godina”. „Kvalifikatorna okolnost za postojawe krivi~nog dela zloupotrebe slu`benog polo`aja po optu`nici Osnovnog javnog tu`ila{tva u Subotici podignutoj 2005. godine,zavisila je od dinarske protivvrednosti iznosa 21.070 nema~kih maraka 5. septembra 2000. godine, kao dana izvr{ewa krivi~nog dela, koliko je, po optu`nici, ukupno ko{tala koli~ina 44.830 kilograma bitumena za koju se tereti Kertes„.

Odbrana, izme|u ostalog, navodi da su se „na su|ewu 24. januara ove godine dve ekipe sudskih ve{taka saglasile u tome da je zva-

ni~ni kurs nema~ke marke 5. septembra 2000. bio {est dinara za jednu marku, tako da je vrednost celokupne koli~ine bitumena bila 120.426 dinara, a po stimulativnom ban~inom kursu od 14 dinara za jednu marku, 421.402 dinara. Po uli~nom kursu je vrednost bitumena iznosila 611.033 dinara“.

Dodaje se da je na su|ewu prezentovan i „slu`beni izve{taj NBS-a, s izri~itom naznakom da NBS ne mo`e sudu dostaviti tra`ene podatke o uli~nom kursu jer je takav kurs nedozvoqen i ne mo`e se koristiti, izuzev u informativne svrhe”.

U zahtevu se tvrdi da je u pogledu optu`be u ovom slu~aju, za sve oblike krivi~nog dela zloupotreba slu`benog polo`aja koje se

po oba kursa marke i zvani~nom i stimultivnom mogu kvalifikovati, „nastupila apsolutna zastarelost krivi~nog gowewa 5. septembra 2010. godine“.

Odluku postupaju}eg zamenika tu`ioca da ostane pri pravnoj kvalifikaciji dela zasnovanoj na vrednosti bitumena po uli~nom kursu nema~ke marke odbrana je u zahtevu za izuze}e navela kao „okolnost koja izaziva sumwu u nepristrasnost i grubu povredu zakona na {tetu okrivqenog“.

Isti~e se da je “nastavak krivi~nog progona nakon {to nastupi apsolutna zastara, nezakonit, te da je u slu~aju Kertesa progon nastavqen kori{}ewem uli~nog kursa marke pri kvalifikovawu krivi~nog dela, suprotno zakonu

i pisanom izve{taju Narodne banke Srbije“. „Time je postupaju}i tu`ilac pokazao potpunu pristrasnost, {to je osnov za wegovo izuze}e„, navodi Kertesova odbrana u zahtevu za izuze}e.

Kertesova odbrana je 12. marta dostavila podnesak Republi~kom tu`ila{tvu, nakon {to im je Osnovno tu`ila{tvo u Subotici odbacilo zahtev za izuze}e postupaju}eg zamenika tu`ioca podnet na pretresu 24. januara ove godine, a potom je Vi{e tu`ila{tvo u Subotici zahtev za izuze}e osnovnog tu`ioca odbacilo kao neblagovremen. U podnesku Republi~kom tu`ila{tvu odbrana osporava pomenutu odluku osnovnog tu`ila{tva u Subotici te tra`i wegovo izuze}e.

J. J.

SPORT

ponedeqak19.mart2012.

dnevnik

c m y

16

LI O NEL ME SI NAJ BO QI FUD BA LER NA SVE TU

Jo{ nisam dostigao zenit Da bi se do se gle vi si ne po treb no je od ri ca we. Mno go od ri ca wa. Li o nel Me si je na vr hu sve ta. Naj bo qi je fud ba ler ko ga je svet gle dao u po sled woj de ce ni ji. A jo{ ima mno go to ga da po ka `e. Ima sa mo 24 go di ne, a ve} je tri pu ta uza stop no osva jao Zlat nu lop tu na me we nu naj bo qem fud ba le ru sve ta.

Ka ko se po sti `e ta kav uspeh?

Ve li kim ra dom i `r tvo va wem.

U emo tiv nom in ter vjuu za lon don ski „San”, Me si je ob ja snio {ta je sve ura dio sa ci qem da uspe. Na pu stio je po ro di cu u Argen ti ni, od bi jao je iz la ske na za ba ve i mu ~io sa mog se be (ne, fi zi~ ki, na rav no) ka da bi iz gu bio.

- Uvek sam `e leo i znao da }u bi ti pr o fe si o nal ni fud ba ler.

Znao sam, ta ko |e, da }u mo ra ti

dru go vi bi me zva li da iza |e mo, da se dru `i mo, „vi si mo” u kra ju, ali ja sam osta jao kod ku }e. Ni je mi `ao zbog to ga, jer sam znao da }e u mom `i vo tu uvek na pr vom me stu bi ti fud bal. Ni {ta se ni je pr o me ni lo do da nas. Ka da mo ji sa i gra ~i iza |u, ja osta nem kod ku }e, jer nas su tra ~e ka tre ning.

Ove se zo ne dao je 51 gol za Bar se lo nu u 45 utak mi ca u svim tak mi ~e wi ma. Za stra {u ju }e. A da bu de jo{ stra {ni je po pr o tiv ni~ ke od bra ne, Me si ka `e da mu je ciq da jo{ na pre du je.

- Iz go di ne u go di nu ra dim na se bi, po boq {a vam se. Imao sam sre }u da po~ nem jo{ kao de ~ak i {to sam uvek imao do bru eki pu po red se be, ko ja mi je po ma ga la da do stig nem ovaj ni vo. Ipak, i sad mi slim da imam jo{ mno go to ga da pru `im. Jo{ ni sam do -

- No vac me ne uz bu |u je ili zbog nov ca ne igram bo qe. Ono {to me ~i ni sre} nim je kad imam lop tu u no ga ma. Mo ti va ci ja do la zi upra vo oda tle - od ti ga da igram igru ko ju obo `a vam. Da me ne pla }a ju kao pr o fe si o nal nog fud ba le ra, pri stao bih da igram xa be.

Vo leo bi, a to i pla ni ra, da do kra ja ka ri je re osta ne u Bar se lo ni.

- Isti na je da imam `e qu i ide ju da osta nem u Bar si i ov de za vr {im ka ri je ri. Ne znam {ta }e se de si ti u bu du} no sti, ali ako se ja bu dem pi tao on da }e to bi ti Bar se lo na.

Ne vo li da gu bi (a ko vo li?).

Kad iz gu bi to te {ko pod no si.

- Ja sam tak mi ~ar po pri ro di i vr lo lo {e se ose }am kad nam ne ide. Vi di se po me ni da sam uzru jan, da sam lo {e vo qe. Ta da

Trenutak s utakmice Proleter – In|ija

Fo to: F. Ba ki}

Na Slanoj bari mre`e mirovale Pro le ter – In |i ja 0:0

mno go to ga da se od rek nem i da }e bi ti bol no. @r tvo vao sam se na pu stiv {i Argen ti nu, oti {ao sam od po ro di ce da bih po ~eo no vi `i vot. Osta vio sam pri ja te qe iza se be. Sve se pr o me ni lo. Sve. Ali, sve {to sam ura dio ima lo je sa mo je dan ciq - da igram fud bal i da bu dem us pe {an - ka `e Me si.

Uvek je sa mo po sve }en fud ba lu. Ni {ta dru go ga ni je za ni ma lo.

- Od u vek sam vo leo da igram fud bal i sa mo sam to me bio pot pu no po sve }en. Za to i ni sam iz la zio uve ~e, na za ba ve ili ra dio mno ge stva ri ko je su ra di li mo ji vr {wa ci. Kad sam bio de te,

Muamba i daqe kriti~no Fud ba ler Bol to na Fa bris Mu am ba, ko ji je ko la bi rao na me ~u sa To ten he mom, i da qe se na la zi u kri ti~ nom sta wu, sa op {tio je pre mi jer li ga {ki klub. „Mu a ma ba je pri kqu ~en na apa ra te i ta ko }e osta ti na red na 24 sa ta. To je nor mal na pro ce du ra u ova kvim okol no sti ma. Sr tru~ wa ci za kar di o lo gi ju }e na sta vi ti da pra te we go vo sta we”, ka `e se u naj no vi jem sa op {te wu Bol to na.

- Si tu a ci ja je ozbiq na. Na red na 24 sa ta su kqu~ na. Dir nu ti smo po dr {kom i pa `wom ko je sti `u sa svih stra na. Svi se mo li mo za Mu am bu i na da mo da je do voq no jak da do bi je ovu bit ku - re kao je tre ner Oven Kojl po iz la sku iz bol ni ce.

Mu am ba je u Bol ton sti gao 2008. go di ne iz Bir min ge ma.

Ro |en je pre 23 go di ne u Kin {a si, glav nom gra du De mo krat ske Re pu bli ke Kon go, ali su we go vi rod te qi emi gri ra li u Ve li ku Bri ta ni ju.

Mu am ba je pro {ao sve mla |e se lek ci je re pre zen ta ci je En gle ske, za omla din sku je za be le `io 33 na stu pa, dok je u dre su Bol to na po sti gao tri go la na 130 utak mi ca.

sti gao ze nit. Jo{ sam mlad i raz vi jam se kao fud ba ler.Ni kad ne }u pre sta ti da u~im. ^ak i kad pre sta nem da ak tiv no igram, ni ak da ne }u re }i: „Da, bio sam kom ple tan igra~„. Jer, ka ko sta ri{ ta ko sti ~e{ is ku stvo. To zna ~i da po sta je{ bo qi ka ko vre me od mi ~e. Pod vo| stvom Pe pa Gvar di o le, re ci mo, na u ~io sam ka ko da igram mno go vi {e tak ti~ ki, {to je, mi slim, bi lo naj po treb ni je za me ne i mo ju igru. Tre ba lo je da na u ~im ka ko da raz mi {qam na te re nu kad moj tim ne ma lop tu.

Iako je naj pla }e ni ji fud ba ler sve ta, ka `e da mu no vac ni ka da ni je bio mo tiv.

ne raz go va ram ni sa kim. Sa mo se po vu ~em u se be i pre mo ta vam film sa te utak mi ce u ko joj smo iz gi bi li. Raz mi {qam o to me gde sam gre {io, gde smo gre {i li kao tim. To je, po ne kad, mu ~e we.

Bez ob zi ra na to da li igra tak mi ~ar sku utak mi cu ili sa pri ja te qi ma, Me si je uvek Me si.

- Uvek igram da po be dim, uvek igram isto, bez ob zi ra na to ka kav je me~ u pi ta wu. Uvek se tru dim da dam sve od se be, da po mog nem ti mu, da za do vo qim na vi ja ~e. Da po be dim. Ne znam da igram dru ga ~i je -re kao je na kra ju Me si.

NOVI SAD: Sta dion Sla na ba ra, gle da la ca 800, su di ja: Pa u no vi} (Kla do vo). @u ti kar to ni: Mi lu ti no vi} i Le ma ji} (In |i ja). Cr ve ni kar ton: Asa ni u 61. mi nu tu (Pro le ter).

PRO LE TER: Je li} 7, Ra da ko vi} 7 (^i ~ak), \u li} 7, B. Kra si} 7, @i gi} 8, De sni ca 7, Vu ka so vi} 8, Ob ra do vi} 7, O. Kra si} 6 (Vi slav ski), Ga li} 6 (Pe kez), Zec 7.

IN \I JA: Mi li no vi} 7, Mi lu ti no vi} 7, Vu ja sin 6 (Mar ja no vi} 7), Tom ~i} 7, Me le ki} 7, Ko sti} 7, Stan ko vi} 7, Ste van ~e vi} 7 (\e li} 6), To do ro vi} 7, Du ba ji} 7 (Li va ja), Le ma ji} 7.

Voj vo |an ski der bi iz me |u Pro le te ra i In |i je za vr {io se po de lom bo do va. Te ren sku ini ci ja ti vu ima li su do ma }i ni, ima li su i ne ko li ko po voq nih pri li ka, me |u tim, ni su ima li ras po lo `e nog strel ca, pa je ~e ta iz In |i ja osvo ji la bod. Pr vi su pri pre ti li go sti, Stan ko vi} je {u tem sa 20 me ta ra po ku {ao da iz ne na di gol ma na Pro le te ra Je li }a, ali je ovaj bio na vi si ni za dat ka. U 25. mi nu tu naj bo qi ak ter utak mi ce Mar ko Vu ka so vi} ga |ao je do wi le vi ugao, a Mi li no vi} je bio na me stu.

U na stav ku se igra lo na je dan gol, re |a le su se ak ci je do ma }ih, u 70. mi nu tu, na kon od li~ no iz ve de nog slo bod nog udar ca, Pe kez je lop tu po slao u gol aut. Do sta po met wi u od bra ni go sti ju pra vio je br zo no gi \u ro Zec, po be gao je u 84. mi nu tu ~u va ri ma, ide la no upo slio Ob ra do vi }a, ali je no vaj li ja u re do vi ma Pro le te ra {u ti rao kraj go la.

Dva mi nu ta ka sni je ide a lan cen tar {ut Ze ca u vo| stvo ni su us pe li da pre tvo re Vi slav ski i Pe kez.

M. Po po vi}

Srp ski in ter na ci o na lac Ne nad Mi li ja{ pro gla {en je za naj bo qeg stra nog igra ~a u isto ri ji Vul ver hemp to na, u iz bo ru ugled nog fud bal skog ma ga zi na „^e ti ri-~e ti ri-dva”.

Mi li ja{ je za ne pu ne tri se zo ne od i grao 59 utak mi ca i po sti gao ~e ti ri go la u dre su Vul ve re hemp to na. „Srp ski in ter na ci o na lac ni ka da ni je do bio glav nu ulo gu na sta di o nu Mu li no, ali ka da god je do bi jao {an su, we go va ubo ji ta le vi ca je pra vi la pro ble me sva kom ti mu.

Ra ni je je imao od re {e ne ru ke u ve znom re du Cr ve ne zve zde, a sma tra mo da ima pra vo da bu de pro gla {en za naj da ro vi ti jeg stran ca ko ji je ika da no sio Nenad Milija{ dres na ran xa ste bo je”, ka `e se u Kri sti ja no Ro nal do (Man ~e obra zlo `e wu ma ga zi na „4-4-2”. ster ju naj ted), Pa o lo di Ka nio Po red srp skog fud ba le ra, za (Vest Hem), Tje ri An ri (Ar se naj bo qe stran ce iza bra ni su i nal) i dru gi.

2:1

Mla dost (L) - No vi Sad

0:0

Te le op tik - Slo ga

0:0

Sin |e li} - Mla de no vac

2:1

Be `a ni ja - Na pre dak

0:1

Rad ni~ ki (S) - Rad ni~ ki (N)

1:0

^u ka ri~ ki - Mla di rad nik

2:0

Pro le ter - In |i ja

0:0

Ko lu ba ra - Ba nat

5:3

1. Rad ni~ ki (N)

19

11

3

5

26:16

36

2. Do wi Srem

19

9

7

3

19:8

34

3. Slo ga

19

9

4

6

18:15

31

4. Te le op tik

19

8

6

5

25:11

30

5. No vi Sad

19

8

6

5

23:20

30

6. Ko lu ba ra

19

9

2

8

23:23

29

7. Be `a ni ja

19

6

10

3

13:7

28

8. In |i ja

19

8

4

7

23:21

28

9. Pro le ter

19

9

1

9

17:18

28

10. Ba nat

19

7

6

6

21:19

27

11. Mla dost (L)

19

6

8

5

13:13

26

12. Mla de no vac

19

6

6

7

23:26

24

13. Na pre dak

19

5

8

6

12:15

23

14. Rad ni~ ki (S)

19

5

6

8

12:20

21

15. Sin |e li}

19

5

4

10

21:26

19

16. M. rad nik

19

5

4

10

14:22

19

17. Srem

19

3

8

8

17:22

17

18. ^u ka ri~ ki

19

3

5

11

17:34

14

U sle de }em ko lu (24/25. mar ta) sa sta ju se: No vi Sad - Do wi Srem, Ba nat - Sin |e li}, In |i ja - ^u ka ri~ ki, Srem - Pro le ter, Mla di rad nik - Rad ni~ ki (S), Rad ni~ ki (N) - Be `a ni ja, Na pre dak - Ko lu ba ra, Mla de no vac - Te le op tik, Slo ga (K) - Mla dost (L).

SRPSKA LIGA VOJVODINE

U ISTO RI JI VUL VER HEMP TO NA

Milija{ najboqi stranac

Do wi Srem - Srem

Ju`nobanatski derbi doma}inu Do li na – Vr {ac 5:0 (2:0) PADINA: Sta dion Do li ne, gle da la ca 400, su di ja: Ma li xan (No vi Sad). Strel ci: \a ko vi} u 23. (iz pe na la) i 72. Me mo vi} u 41. Jo si mo vi} u 77. i ^i `ik u 80. mi nu tu. @u ti kar to ni: ^i `ik (Do li na), a Pe rin, \u ri}, Pje vac i Ko we vi} (Vr {ac).

DO LI NA: Jev ti} 7, Iva ni {e vi} 7 (Trip ko vi} 7), Ka ran fi lov ski 7, Ne du ~i} 7, Me mo vi} 8, Vu ko sa vqev 7 (Sta ji} 7), Nin kov 7, Jo si mo vi} 7, \o ko vi} 7, ^i `ik 8, \a ko vi} 8 (Du da{ 7).

VR [AC: Pje vac 5, Ko we vi} 5, Ba bi} 6, Pe rin 6, Ran kov 6, \u ri} 5, An |e li} 5 (Ra ni mi rov 5), Po pov 6 (Br |a nin 5), Mi haj lo vi} 6, \u ki} 5 (Pi sme nar 5), Ka lin 5.

B. Stoj kov ski

Sen ta – Slo ga (T) 0:1 (0:1) SENTA: Grad ski sta dion u Na rod noj ba {ti, gle da la ca: 400. Su di ja: \. Mak si mo vi} (In |i ja).

Stre lac: Zu ki} u 38.mi nu tu. @u ti kar to ni: Ra din, Va sin, Ma ra{ 8Sen ta), Su vaj d`i}, Si mi}, Mr va qe vi} (Se lo ga). Cr ve ni kar to ni:

Mi li} (Sen ta) i Mi qa no vi} (Slo ga).

SEN TA: @iv kov 7, Far ka{ 7, Ka ka{ 7, Ra din 6 (Va sin -), Cvet ko vi} 7, Bo ki} 8, Be sla} 7 (Ma ra{ 7), Po pov 6, Jo va no vi} 7, Te {a no vi} 6 (Ra i ~e vi} -), Mi li} 6.

SLO GA: Jor gi} 8, Su vaj d`i} 7, Kra go vi} 7, Mi qa no vi} 6, Sta no jev 7, Stan ko vi} 7, Si la |i 7 (Si mi} 6), Mr va qe vi} 7, Po pin 7, Zu ki} 8 (Bub we vi} -), Uze lac 7 (To mi} -).

Go sti iz Te me ri na ubra li su ~i tav plen u Na rod noj ba {ti, za hva qu ju }i de li mi~ no i su di ji, ko ji je u ne ko li ko na vra ta o{te tio do ma }u eki pu. U 5.mi nu tu u ka zne nom pro sto ru ne pro pi sno je za u sta vqen Jo va no vi}, ali se pi {taq ka su di je Mak si mo vi }a ni je ogla si la. Te me rin ci ma je pr vo po lu vre me pri pa lo vi {e po {an sa ma ne go po igri. U tri na vra ta go sti su ima li ide al ne pri li ke, ali je do bro funk ci o ni sa la od bram be na li ni ja do ma }ih ,pred vo |e na no vaj li jom Bo ki }em. Je did ni po go dak po stig nut je u 38.mi nu tu ka da je u pe ter cu lop ta ve} vi |e na u ru ka ma gol ma na

Ve ter nik Vi skol - Tek sti lac Ba~ ka To po la - Ce ment Ki kin da - Rad ni~ ki (NP) Mla dost (BJ) - Pa li} ^SK Pi va ra - Rad ni~ ki ([) Do li na - Vr {ac Za dru gar - Du nav Sen ta - Slo ga (T)

0:0 1:2 1:1 0:0 0:0 5:0 1:0 0:1

1. Rad ni~ ki (NP)1610 6 0 2. ^SK Pi va ra16 9 4 3 3. Ce ment 16 8 3 5 4. Rad ni~ ki ([)16 7 4 5 5. Tek sti lac 16 6 5 5 6. Slo ga 16 7 2 7 7. Mla dost (BJ)16 6 4 6 8. Pa li} 16 5 6 5 9. Sen ta 16 6 3 7 10. Du nav 16 6 3 7 11. Do li na 16 6 3 7 12. Ki kin da 16 6 3 7 13. B. To po la 16 5 3 8 14. Ve ter nik 16 4 4 8 15. Za dru gar 16 5 1 10 16. Vr {ac 16 5 0 11

36 31 27 25 23 23 22 21 21 21 21 21 18 16 16 15

26:10 21:13 17:16 16:14 16:13 18:18 19:13 22:17 19:22 16:19 19:23 19:24 11:15 22:21 21:32 11:23

U sle de }em ko lu (24/25.mar ta) sa sta ju se: Do li na - Ve ter nik Vi skol, Vr {ac - ^SK Pi va ra, Rad ni~ ki ([) Mla dost (BJ), Pa li} - Za dru gar, Du nav - Ki kin da, Rad ni~ ki (NP) - Sen ta, Slo ga - Ba~ ka To po la, Ce ment - Tek sti lac Ites.

@iv ko va, ali je Zu ki} te lom od gur nuo ~u va ra mre `e pa je za vr {i la u mre `i. Jo{ jed nom su di ja je o{te tio Sen }a ne, pro pu stiv {i da u 61.mi nu tu do su di naj stro `u ka znu, ka da je u {e sna e ster cu obo ren Ma ra{.

M. Mi tro vi}

SPORT

c m y

dnevnik

VOJ VO DI NA PO BE DI LA U@I ^A NE I OKRE NU LA SE PO LU FI NA LU KU PA

Borac u mislima crveno-belih Ne, nije to bilo blistavo izdawe fudbalera Vojvodine u duelu sa Slobodom Point, niti im je put do trijumfa bio lak, a ipak su gledaoci aplauzima pozdravili pobedu doma}ina od 2:0. Upozoravao je trener novosadskog tima Dejan Vuki}evi} na to da ekipa iz U`ica ume organizovano i disciplinovano da se brani, a prisutni na stadionu „Kara|or|e”, wih oko 5.000, imali su priliku da se uvere u ta~nost te tvrdwe. Gosti su igrali zatvoreno i vrebali priliku da iz izuzetno opasnih kontri i polukontri eventualno iznenade favorita. Imala je Vojvodina inicijativu, ali najboqu priliku propustili su U`i~ani u 34. minutu, kada je samo majstorstvo golmana Nemawe Supi}a spre~ilo loptu da zavr{i put u mre`i doma}eg tima, posle {uta Pilipovi}a.

Posle 0:0 na poluvremenu, za~uo se s tribina i poneki zvi`duk na ra~un u~inka Vuki}evi}evog tima. Ipak, trener Novosa|ana je i u najavi utakmice insistirao na tome da je wegovoj ekipi potrebno strpqewe, jer rival nije ni lak, ni naivan. To su fudbaleri Slobode pokazali i u 72. minutu, kada je ponovo Supi} sjajnom odbranom osujetio opasan poku{aj Pejovi}a. Na zadovoqstvo doma}ih navija~a, u samom fini{u je Vojvodina

sam ulagao jo{ kao klinac u Makedoniji.

Iako su se branili, gosti su imali dve zaista sjajne prilike?

- Imali su po jednu {ansu u svakom poluvremenu i svaka ~ast na{em golmanu Supi}u koji je u ovda navrata izvanredno reagovao.

Sada vam sledi, kako ste i sami najavili, prva polufinalna utak-

Trener Vojvodine Dejan Vuki}evi}, posle pobede nad Slobodom Point Sevojno, a pred prvu polufinanu utakmicu Kupa Srbije s Borcem u ^a~ku, ovako razmi{qa: - Trebale su nam pobede nad Novim Pazarom i U`i~anima za samopouzdawe i stvarawe povoqnog ambijenta pred istorijske me~eve koji su pred nama.

Plasman u finale Kupa name}e nam se kao obaveza. Dobro je to {to, osim

Brankovi}a koji }e utakmicu u ^a~aku propustiti zbog `utih kartona, mo`emo da ra~unamo na sve igra~e. Odmorili smo nekolicinu wih i rekao sam igra~ima da ne mogu da zamislim finale na na{em stadionu a da Vojvodina ne bude u wemu. Borac je, naravio, dobru ekipu, ali, objektivno, imamo ja~i tim i proba}emo da ve} u prvoj utakmici re{imo dosta toga kada je plasman u finale u pitawu.

pogodiv{i mesto na kojem nije bilo nikoga iz zgusnute odbrane rivala?

- Lopta je preletela sve posle centar{uta Kataija, do{la do mene i imao sam dovoqno vremena da naciqam i pogodim gol - dodao je Mojsov. - Taj pogodak je, ~ini mi se, potvrda moje dobre tehni~ke potkovanosti, odnosno rada koji

PAR TI ZAN PRE GA ZIO JA GO DI NU

Nek razmi{qa Zvezda

Ka pi ten Par ti za na Sa {a Ili}

se u pravo vreme u{li u formu pred prvi duel polufinala Kupa sa Crvenom zvezdom.

Me~ sa Jagodincima bio je sve samo ne ono {to se o~ekivalo.

Kako su gosti ostvarili tri pobede a Partizan samo jednu, o~ekivala se ~vrsta partija. Me|utim, brzim golom sve je poni{tio kapiten vaqka Sa{a Ili}.

- Drago mi je da je tako, posebno zbog pozicije sa koje sam ga dao. Retko mi se u karijeri de{avalo da van 16 metara budem precizan, a sad mi je to uspelo dva puta. Dobio sam dodatno samopouzdawe i sigurno da }u od sada ~e{}e {utirati - rekao je Ili}.

U pravo vreme ekipa ulazi u formu ?

- To je najve}i dobitak ove pobede. O~ekujem da }emo protiv Zvezde biti jo{ boqi - nada se kapiten.

Zadovoqan je i trener Grant.

- Odigrali smo dobru utakmicu i zaslu`eno slavili ubedqivu pobedu. Efiksanost je proradila, segment koji nam je do sada najvi{e falio.

Idemo daqe u nove pobede.

U sredu gostujete Crvenoj zvezdi ?

- Velika utakmica. Dva dobra rivala, konkurenta za trofeje.

Zvezda gazi, mi smo sve boqi i o~ekujem praznik fudbala na Marakani - istakao je Avram Grant.

I. La za re vi}

`nu utakmicu u ^a~ku. Ve} smo se okrenuli tom susretu jer `elimo da se plasiramo u finale kupa. ^iwenica je da su ^a~ani odigrali slabije posledwa dva susreta, ali mogu}e je da se i oni ~uvaju za sredu. Nadam se da }emo odigrati na visokom nivou, a ponovo }e nam u nastojawima da ostvarimo `eqeni rezultat biti potrebno str-

]ulibrk opravdano pocrveneo

Slede istorijske utakmice

Fudbaleri Partizana zabele`ili su i drugu uzastopnu pobedu ovog prole}a savladav{i u ~etvrtom kolu Jagodinu sa 4:0 (3:0). Crno - beli su se time u~vrstili na ~elu tabele i ~ini

BE O GRAD: Rad - OFK Be o grad NO VI SAD: Voj vo di na - Slo bo da Po int SU BO TI CA: Spar tak ZV - No vi Pa zar BE O GRAD: Par ti zan - Ja go di na ^A ^AK: Bo rac - Haj duk BOR ^A: BSK Bor ~a - Cr ve na zve zda IVA WI CA: Ja vor - Me ta lac SME DE RE VO: Sme de re vo - Rad ni~ ki

U 74. minutu duela u Novom Sadu, arbitar Spasi} iz Surdulice pokazao je drugi `uti, automatski i crveni karton U`i~aninu ]ulibrku. U prvom poluvremenu ovaj igra~ zaradio je opravdno prvu javnu opomenu, ali je, samo par minuta posle toga, Spasi} propustio da mu ve} u 36. minutu poka`e put u svla~ionicu, kada je grubo zaustavio Marka Poletanovi}a.

U nastavku, me|utim, ]ulibrk je poku{ao da ukrade vreme simulirawem povrede u svom {esnaestercu. Spasi} nije naseo na provokaciju i gosti su ostali sa desetoricom igra~a na terenu.

mica Kupa Srbije u ^a~ku. Borac u posledwe dve utakmice nije igrao na `eqenom nivou, po{to je kod ku}e prvo izgubio od BSK Bor~e (0:2), a u subotu je, ponovo na svom stadionu, remizirao s Hajdukom (0:0)?

- Pobeda nad Slobodom je zna~ajna jer nam je obezbedila to da se mirno pripremamo za izuzetno va-

19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19 19

16 14 10 9 7 8 7 8 6 6 5 4 4 3 2 1

1 3 1 1 3 6 7 10 7 11 9 9 11 10 10 11

43:7 39:14 34:10 28:15 15:13 20:18 22:25 22:26 21:16 14:24 14:25 12:25 11:24 8:23 11:28 9:30

50 44 38 36 30 29 26 25 24 20 20 18 16 15 13 10

pqewe i disciplinovana igra. U tim se vra}aju Trajkovi}, Vuli}evi}, Pavlovi} i Mito{evi}, bi}e tu i Apija, a zna~ajno za nas je i to {to su oni koji su ih mewali protiv Slobode pru`ili dobre partije i pokazali da imamo veliki igra~ki potencijal - istakao je Daniel Mojsov.

A. Pre do je vi}

HAJ DUK IZ ^A^ KA DO NEO BOD

@al za celim plenom Fudbaleri Hajduka na gostovawu u ^a~ku igrali su nere{eno -0:0. Nakon poraza od Jagodine na svom terenu, sigurno je da Kuqanima bod iz ^a~ka mnogo zna~i i da su se zadovoqni vratili sa gostovawa.

- Ne mogu re}i da nisam zadovoqan sa bodom, ali ostaje `al za celim plenom jer smo imali dve sjajne prilike, koje Bubalo i Paunovi}, na na{u `alost, nisu realizovali. Imaju}i u vidu da smo igrali protiv odli~nog Borca, bod je vredan, jer je trebalo nakon poraza od Jagodine ekipu vratiti u `ivot - ka`e trener Hajduka Zoltan Sabo.

Ono {to je obele`ilo susret u ^a~ku, kada je Hajduk u pitawu, jesu zna~ajne promene u timu. Na gol je stao mladi Peri}, Dabi} je dobio priliku od prvog minuta, ba{ kao i Maksimovi} i Veselinovi}, a i Vasiqevi} je bio starter. Iz tima koji je izgubio od Jagodine izostali su golman Bra}, Fejsa, Vejnovi}, ]ovin i ^ovilo.

- Na po~etku na{e saradwe rekao sam da nikom mesto u timu nije zagarantovano, te da oni

ZVE ZDA SVE UBE DQI VI JA U PR VEN STVU

Pravi ritam za kom{ije Sve {to je trebalo da Zvezda u drugom delu sezone uradi do najva`nijeg ispita, polufinalni okr{aji s Partizanom, uspe{no je uradila. Renkonstuisan i oja~an tim tokom prole}a igra sve boqe, sve lak{e i ubedqivije dolazi do pobeda u prvenstvu. Redom su padali Spartak, Javor, Smederevo i BSK. Pobedni~ki niz je sve du`i, u Bor~i su razigrani jo{ neki fudbaleri, drugi su pak osve`eni...

- Zadovoqan sam, naravano, jer smo odigrali dobru utakmicu, uz ~etiri postignuta gola. Ne znam za{to se opet postavqa pitawe realizacije, kad smo u dve posledwe utakmice dali po ~etiri komada. Nije bilo nervoze nakon provg dela i egal rezultata.

Stalno smo tra`ili gol kroz igru i {anse. Sada je va`no da se psiholo{ki dobro spremimo za sredu i okr{aj s Partizanomkonstatovao je trener Robert Prosine~ki.

Nije tajna da svaki trener ima me|u igra~ima nekog svog qubimca, u kojeg veruje, koga smatra nezamenqivim ~lanom postave. U redovima crveno- belih to je Kolumbijac Kristijan Borha, koji puno radi za tim, sada je najistureniji napada~a, ali je i veliki potro{a~ povoqnih prilika.

- Imao je par {ansi, proma{io, ali uvek bio koristan. Na

2 2 8 9 9 5 5 1 6 2 5 6 4 6 7 7

1:0 (0:0) 2:0 (0:0) 1:0 (0:0) 4:0 (3:0) 0:0 1:4 (1:1) 1:1 (1:1) 1:2 (1:1)

U sle de }em ko lu (24. mar ta) sa sta ju se - BE O GRAD: OFK Be o grad - Voj vo di na, KU LA: Haj duk - Par ti zan, U@I CE: Slo bo da Po int - Spar tak Zla ti bor vo da, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Bo rac, JA GO DI NA: Ja go di na - Rad, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Ja vor, LU ^A NI: Me ta lac - Sme de re vo, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - BSK Bor ~a.

Da ni jel Moj sov (des no) po sti gao je pr vi gol u me ~u sa Slo bo dom

DE JAN VU KI ]E VI]

postigla dva gola preko Mojsova i Kataija, upisa{i tri vredna boda.

- U`i~ani su se branili i sa po 9-10 igra~a i bilo je te{ko prona}i kqu~ za wihovu bravu - rekao je najboqi pojedinac utakmice, makedonski reprezentativac Daniel Mojsov. - Ipak, verovali smo i znali da }emo ih otvoriti i bili smo strpqivi. Drago mi je {to

JE LEN SU PER LI GA SR BI JE – 19. ko lo

1. Par ti zan 2. C. zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad ni~ ki 5. Spar tak ZV 6. Ja go di na 7. Slo bo da Po int 8. OFK Be o grad 9. Rad 10. Sme de re vo 11. Haj duk 12. BSK 13. Ja vor 14. Bo rac 15. No vi Pa zar 16. Me ta lac

smo pobedili i popravili lo{ utisak s novosadske premijere protiv Metalca i sada mo`emo da se posvetimo polufinalu Kupa i prvoj utakmici s Borcem, koju u sredu igramo u ^a~ku.

U 80. minutu upravo vi ste bili ~ovek koji je sru{io otpor Slobode Point Sevojno. Postigli ste gol u maniru iskusnog napada~a,

17

ponedeqak19.mart2012.

Dar ko La zo vi}, dvo stru ki Zve din stre lac u Bor ~i

kraju efektnim golom re{io je susret. Pohvale za Borhu, nisam razmi{qao da ga zamenim na poluvremenu- objasnio je Prosine~ki kakav status u`iva Borha.

Predah u proteklom kolu o~igledno je prijao Darku Lazovi}u, koji je sa dva lepa pogotka slomio otpor BSK-a.

- Lo{ teren ote`avao je na{u pas igru, ali opet je bilo osmi{qenih akcija, uz ~etiri pogotka, mogli smo jo{ koji put da pogodimo mre`u doma}ina. Verovali smo u sebe, nije bilo sumwe u pozitivan ishod. Bor~u smo ve} zaboravili, sve misli okrenute su crno- belima. Veru-

jem da }emo pru`iti svoj maksimum, da }e ambijent opet biti fantasti~an i da }emo izboriti povoqan rezultat- poru~io je Lazovi}.

Bi}e Prosine~ki u narednim danima na slatkim mukama, jer krug potencijalnih startera za megdna protiv kom{ija je pro{iren. U {picu napada, uz efikasnog Milunovi}a koji je bio na po{tedi u Bor~i, name}e se sve boqi Kasalica, zatim i Miri}. U manevru, pored Milivojevi}a, Evandra i Mijailovi}a, odli~nim partijama preporuku za mesto ispisao je i Kadu.

Z. Ran ge lov

Tre ner Haj du ka Zol tan Sa bo

svojim odnosom prema radu i obavezama sebe stavqaju u tim ili izbacuju iz wega. Jesmo u ^a~ku igrali sa pet novih igra~a, {to je svakako plus za nas, jer je konkurencija za mesto u postavi poja~ana, {to je zna~ajno jer nam sledi veoma te{ka serija utakmica, budu}i da u narednih pet kola igramo protiv ~etiri najboqe plasirane ekipe u na{oj ligi - napomenuo je Sabo.

U narednom kolu u Kulu dolazi Partizan. \. Bo ja ni}

UZ PR VI TRI JUMF SU BO TI ^A NA

Vi{e od tri boda

Prva pobeda u prole}nom delu Superlige do~ekana je u Subotici, a gol Vladimira Torbice iz penala najavquje boqe prole}e za golubove.

– Ova pobeda vredi i vi{e od tri boda. Zna~i nam i na psiholo{kom planu, bili smo blizu ovakvog rezultata i u prethodna dva me~a. Novi Pazar se bori za opstanak i bilo je te{ko igrati protiv rivala koji se brani. Ipak, bili smo agresivniji i uporniji i gol je stigao kao nagrada takvog odnosa prema igri – kazao je trener Spartaka ZV Zoran Milinkovi}.

Penal je skrivqen na Aleksandrom Noskovi}em, koji je dobio {ansu da zaigra od prvog minuta.

– Ovo je zaista va`na pobeda za nas, jer }e nam sada biti lak{e u predstoje}im susretima. Tokom svih 90 minuta smo imali inicijativu, bili smo boqi rival na terenu i pobeda je stigla kao nagrada za predanu igru. Ovo je tek najava dobrih igara Spartaka, bi}e jo{ bodova – najavio je Noskovi}.

N. S.

18

S PORT

ponedeqak19.mart2012.

Da las do bio der bi Tek sa sa

ABA MU[KA LIGA Ma ka bi - Rad ni~ ki Zla to rog - Kr ka Ci bo na - He li os Za greb - [i ro ki Ce de vi ta - He mo farm Olim pi ja - Bu du} nost C. zve zda - Par ti zan

92:76 57:67 87:72 48:72 80:64 72:68 sino}

1. Ma ka bi 25 24 1 2140:1721 49 2. Ce de vi ta 26 19 7 2193:1927 45 3. Par ti zan 25 18 7 1951:1737 43 4. Bu du} nost 25 17 8 1864:1761 42 5. [i ro ki 26 15 11 1960:1881 41 6. Olim pi ja 26 14 12 1941:1984 40 7. Ci bo na 26 13 13 2099:2068 39 8. Rad ni~ ki 26 12 14 2106:2124 38 9. Za greb 26 12 14 2007:2118 38 10. C. zve zda 25 11 14 2005:2007 36 11. Kr ka 26 9 17 1893:1988 35 12. He mo f. 26 7 19 1868:2074 33 13. He li os 26 7 19 1863:2134 33 14. Zla to rog 26 2 24 1688:2052 28 Na Faj nal - for u Tel Avi vu ko ji se igra 28. i 29. apri la sa sta }e se: Ma ka bi - Bu du} nost, Ce de vi ta - Par ti zan mt:s.

AGRO@IV PRVA LIGA Pro le ter - Na pre dak Sme de re vo - Voj vo di na Me ta lac - @e le zni ~ar Slo ga - Ta mi{ Bo rac - Rad ni~ ki FMP M. Vi zu ra - BKK Rad ni~ ki Slo bo da - OKK Be o grad 1. Voj vo di na 26 2. BKK Rad n. 26 3. FMP 26 4. Me ga Vi zu ra 26 5. OKK Be o g. 26 6. Ta mi{ 26 7. Sme de re vo 26 8. Bo rac 26 9. Slo ga 26 10. Slo bo da 26 11. Me ta lac 26 12. Na pre dak 26 13. @e le zn.

26 14. Pro le ter 26

23 3 19 7 17 9 17 9 15 11 15 11 14 12 12 14 13 13 11 15 10 16 8 18 6 20 2 24

70:76 90:95 79:65 74:70 67:69 87:89 75:73

2272:1951 49 2166:2065 45 2065:1920 43 2133:2060 43 2018:1917 41 1892:1878 41 2174:2179 40 1898:1869 38 2066:2133 39 1920:2041 37 1959:2045 36 1986:2088 34 2034:2148 32 1924:2215 28

Pla sman u Su per li gu iz bo ri li su: Voj vo di na Sr bi ja gas, BKK Rad ni~ ki, Me ga Vi zu ra i Rad ni~ ki FMP. Iz li ge su is pa li: @e le zni ~ar (In |i ja) i Pro le ter (Zre wa nin).

PRVA @ENSKA LIGA Plej - of Vr bas - Par ti zan Ga le ni ka Ja go di na 2001 - He mo farm C. zve zda - Vo `do vac Voj vo di na NIS - R. Ko ra} Plej -aut Be o ~in - Pro le ter ^e la re vo - Spar tak Sta ra Pa zo va - Stu dent Lo zni ca - Rad ni~ ki [a bac

58:106 57:89 65:66 58:52 75:63 57:44 67:51 35:66 slo bo dan

U duelu dve teksa{ke ekipe u NBA, Dalasa i San Antonija, uspe{nija je bila {ampionska, koja je dobila sa 106:99, a najzaslu`niji za to je Dirk Novicki. Nemac je ubacio 27 poena, uz {est skokova. Uz wega su jo{ ~etvorica igra~a imala dvocifren u~inak, Teri,

An ders Bar dal

Norve`aninu Andersu Bardalu je na posledwem takmi~ewu sezone, letovima na Planici, bio potreban samo jedan bod za titulu, a on je na zatvarawu sezone bio 23. Norve`anin je tako postao prvi skaka~ svoje zemqe posle Espena Bredesena i sezone 1993/94 koji }e do}i do titule u generalnom plasmanu Svetskog kupa. On je na kraju imao 1.325 bodova, a pratili su ga Austrijanci Gregor [lirencauer i Andreas Kefler sa 1.267, odnosno 1.203 boda.

Mali Kristalni globus osvojio je Slovenac Robert Krawec, svetski {ampion u toj disciplini.

Krawec je na posledwem takmi~ewu sezone bio tre}i, iza Martina

Koha iz Austrije i [vajcarca Simona Amana, {to mu je bilo dovoqno za titulu. Upravo Koh i Aman su u poretku plasmana u letovima bili odmah iza slovena~kog skaka~a, [vajcarac je bio drugi, a pobednik finala sezone tre}i.

Posledwe takmi~ewe sezone brojalo je samo jednu rundu, po{to je druga zbog jakog vetra otkazana.

Iza najboqe trojice na{ao se [lirencauer, ispred Nemaca Riharda Frajtaga i Zeverina Frojnda, Keflera i doma}eg skaka~a Jurija Tepe{a. Prvu desetoricu na Planici su kompletirali rekorder te letaonice Bjorn Ejnar Romoren i wegov sunarodnik Anders Fanemel.

Mi re ru po be da, Hir {e ru Glo bus [vedski skija{ Andre Mirer pobedio je u [ladmingu i osvojio mali Kristalni globus u slalomu, dok je Marsel Hir{er pobednik u generalnom plasmanu Svetskog kupa. Mirer je stazu pro{ao u vremenu 1:32,47 minuta, ispred Nemca Feliksa Nojrojtera, koji je zaostao 30 stotinki, dok je Austijanac Mario Mat bio tre}i (1:33,07). Do titule i velikog Kristalnog globusa u generalnom plasmanu do{ao je Hir{er koji je sezonu zavr{io sa 1.355 bodova, 25

vi{e od [vajcarca Beata Fojca, dok je tre}i Hrvat Ivica Kosteli} sa 1.131 bodom.

Rezultati: 1. Andre Mirer ([vedska) 1:32, 47 minuta, 2. Feliks Nojrojter (Nema~ka) 1:32,77, 3. Mario Mat (Austrija) 1:33, 07, 4. Fric Dofer (Nema~ka) 1:33,36, 5. Stiv Misilije (Francuska) 1:33,63...

Kona~an poredak u slalomu: 1.

Mirer 644 poena, 2. Kosteli} 610, 3. Hir{er 560, 4. Kristijan Devil (Italija) 450....

PAN ^E VO: Dvorana Streli{te, gledalaca: 600. Sudije: Alimpi} i Crwanski (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Dinamo 3(2), Jugovi} 3(3). Iskqu~ewa: Dinamo 8, Jugovi} 8 minuta. Crveni karton: Steji} (Jugovi}).

DI NA MO: Qubenovi} (6 odbrana), Komlanov 3, Lazi} 4, M. M. Petrovi}, Pej~inovi}, Ra-

19 17 13 12 10 9 9 10 8 7 8 8 7 6 4 4

2 0 3 1 2 6 1 7 3 8 3 9 3 9 2 9 4 8 3 11 0 13 1 12 0 14 2 12 1 16 0 17

31:25 26:31 22:17 30:29 24:20 20:23 23:22 33:29

653:552 624:525 589:538 559:507 538:540 539:544 563:575 561:540 553:561 590:627 533:561 478:525 548:575 515:542 562:618 534:612

40 37 28 25 23 21 21 20 20 17 16 17 14 14 9 8

@ENSKA SUPERLIGA @e le zni ~ar - C. zve zda Rad ni~ ki Lep. - ^a ~ak Kwaz Mi lo{ - No pal Maks Sport - Za je ~ar Na i sa - Ja go di na

35:29 24:22 29:37 19:27 25:29

PRVA MU[KA LIGA Vr bas Kar neks - Voj put Pro le ter - C. zve zda Pri boj - @e le zni ~ar N. Be o grad - Mla dost TSK No va Pa zo va - Ja go di na Zla tar - Mo kra Go ra Za je ~ar - No vi Pa zar

18:21 29:24 31:23 32:26 28:27 31:29 10:0

Mo me nat iz du e la L.A. Kli per si – Hju ston

Bibo, Kid i Karter. S druge strane Grin i Dankan su ubacili po 17, Spliter je imao 15.

Boston je u gostima pora`en od Denvera 98:91, Sa{a Pavlovi} nije dobio priliku da igra.

Klipersi su bili boqi od Hjustona 95:91, a Wujork od Indijane sa 102:88. [arlot je savladao Toronto sa 107:103, Wu Orlins Wu Xersi 102:94. ^ikago je i bez Dereka Rouza bio boqi od Filadelfije 89:80, dok je Juta posle produ`etka pobedila Golden Stejt sa 99:92.

Na veliki irski praznik dan Svetog Patrika Boston Seltiksi pora`eni su u Denveru. Dani-

@ENSKA SUPERLIGA

In |ij ka ma vred ni bo do vi @elezni~ar MC – Crvena zvezda 35:29 (17:11)

MU[KA SUPERLIGA

21 21 21 20 21 21 21 21 20 21 21 21 21 20 21 21

qi bio Xeremi Lin sa 19 poena, {est asistencija i sedam skokova, a po 16 poena su ubacili Stodemajer i Entoni. Kod Indijane najboqi je bio Hibert sa 24 poena i 12 skokova. Niksi su na mestu koje vodi u plej of. ^ikago je do pobede nad Filadelfijom predvodio Votson sa 20 poena.

Kod Siksersa je odli~an bio Holidej sa 30 poena. Augustin je

Bar da lu Svet ski kup

Dinamo – Jugovi} Unimet 26:31(13:14)

1. Par ti zan 2. Voj vo di na 3. Rad ni~ ki 4. Me ta lop.

5. Ru dar 6. Ju go vi} 7. Na pre dak 8. C.zve zda 9. Ko lu ba ra 10. @e lezn.

11. Po `a re v.

12. Sme de r.

13. Cr ven ka 14. PKB 15. Di na mo 16. Obi li}

lo Galinari je ubacio 20 poena, ali je najboqi bio Farid sa 18 poena i 16 skokova. Boston su sa po 22 poena predvodili Pirs i Garnet, dok je Rondo imao 16 asistencija. Juta je bez Ala Xefersona pobedila Golden Stejt posle produ`etka, pa je ekipu predvodio Derek Fejvors sa 23 poena i 17 uhva}enih lopti. On je zakucavawem i poenom sa li-

SKIJA[KI LETOVI NA PLANICI

Ka }a ni fu ri oz ni u Pan ~e vu

Cr ven ka Ja fa - Po `a re vac Di na mo - Ju go vi} Uni met Me ta lo pla sti ka - Voj vo di na Rad ni~ ki - Cr ve na zve zda PKB - Obi li} Na pre dak - Par ti zan Sme de re vo - @e le zni ~ar Ru dar - Ko lu ba ra

dnevnik

Odli~na partija: Branko Kankara{

dosavqevi}, Golubovi} 4, Milosavqevi} 5, Bo{kovi} 5, Pade `a nin, Vu ko vi} 1, Ra ki}, Krsti}, Kali}, Erva}anin 4(2).

JU GO VI]: Kukobat (12 odbrana, 1 penal), Suxum 9(2), Vasi} 2, [ipka 2, Kankara{ 9, Radakovi} 1, Vugdragovi} 1, Travar 2, Ili}, Krsman~i} 2, Perovi}, Steji}, Vu~i}evi}, Vujadinovi} 3.

Ru ko me ta {i Ju go vi} Uni meta slavili su u susretu 21. kola Superlige na gostovawu u Pan ~e vu pro tiv Di na ma 31:26, ~ime su nastavili niz od tri vezane pobede koji ih je trasirao u gorwi superliga{kog ka ra va na. Na dru goj

strani, crnoj seriji davqenika iz Pan~eva ne nazire se kraj. Gosti su zaslu`eno stigli do bodova ali prava je {te ta {to di na mov ci ni su umeli da sa~uvaju prednost koja je u pojedinim trenucima iznosila i tri gola. Borbena i poletna ekipa Jugovi}a, bila je najboqa kada je to bilo najpotrebnije. Suxum, Kankara{ i gol man Ku ko bat naj za slu `niji su {to su dva boda oti{la u Ka}. Tako su izabranici trenera Jordovi}a napravili lepu uvertiru pred derbi susret narednog vikenda, kada nebesko-plavi do~ekuju kragujeva~ki Radni~ki.

IN \I JA: Sportska hala, gledalaca:250, sudije: Savi} i Radulovi} (obojica iz Beograda). Sedmerci: @elezni~ar MC 5 (3), Crvena zvezda 5 (4), iskqu~ewa: @elezni~ar MC 8, Crvena zvezda 4 minuta. @E LE ZNI ^AR MC: Mi{kovi} (9 odbrana), Cveti}, Popovi} 5, Jak{i} 1, Predojevi} 5, Jezdimirovi} 3 Rupi} 1, Jankovi} (2 odbrane), Mili}, Stani} 2, Moise 2, Vrdoqak 9 (3), Suqanovi} (2 odbrane), Veraja 7.

CR VE NA ZVE ZDA: Mari} 3, Bokari} 3, Kokoreskovi} 1, Steki}, Mistri}, Pavlov 2, Radovi} 3, Le`aja (3 odbrane, 1 sedmerac), Obradovi} 6, M. Milivojevi} 1, Trifunovi} 10 (4), J. Milojevi}, Stepandi}, ^oli} (9 odbrana, 1 sedmerac).

Osvajawem pet bodova na tri utakmice prole}ne sezone rukometa{ice @elezni~ar MC-e su opstanak u elitnom dru{tvu u~inile mogu}om misijom. U derbiju za~eqa savladale su i veoma jaki sastav Crvene zvezde i mesto fewera{a prepustile ^a~ankama. Me|utim, In|ijke imaju utakmicu vi{e odigranu pa im prakti~no borba za opstanak tek predstoji.Poja~ani tim @elezni~ara MC-a, obzirom na raspored, ipak, je bli`i ostvarewu ciqa.

Uostalom, upravo je me~ sa Beogra|ankama potvrdio wihovu snagu.

D. Vi}enti}

nije za slobodna bacawa me~ odveo u produ`etke. Pol Milsap je dodao 13 poena i imao 12 skokova. Kod Voriorsa je 19 poena imao Robinson, Dejvid Li je imao poen mawe. Klipersi su savladali Roketse sa 95:91 i ostali u trci za prvo mesto u diviziji sa Lejkersima. Pol je postigao 23 poena, imao po pet asustencija i skokova. Grifin je imao 18 uz osam skokova. Kod Roketsa se izdvoio Kortni Li sa 25, Dragi} je imao 14 aistencija i 11 poena.

Wujork je zabele`io i tre}u uzastopnu pobedu, a drugu u nizu nad Indijanom. Ponovo je najbo-

sa 23 poena i 11 asistencija bio najboqi u pobedi Bobketsa nad Reptorsima, u ~ijim redovima je najboqi bio Bejles sa 29 poena.

Hornetsi su savladali Netse 102:94, predvo|eni Kamanom i Belinellijem, po 20 poena, dok je za Netse 20 poena uz 12 asistencija zabele`io Deron Vilijams.

Re zul ta ti: L.A. Klipers - Hjuston 95:91, [arlot - Toronto 107:103, ^ikago - Filadelfija 89:80, Denver - Boston 98:91, Dalas - San Antonio 106:99, Juta Golden Stejt 99:92 (produ`etak), Indijana - Wujork 88:102, Wu Xersi - Wu Orleans 94:102.

He mo farm i bez Pan ti }a Hemofarm je uspeo da izbori opstanak u regionalnoj ABA Ligi, ali pred ekipom iz Vr{ca je te{ka misija da u~ini ne{to vi{e u srpskoj Superligi, odnosno da izbori izlazak na Jadran i u narednoj sezoni. Dok ostale ekipe, u~esnice Superlige Srbije, poku{avaju da poja~aju sastave, Hemofarm se osipa.

Ove sezone Hemofarm su ve} napustili trener @eqko Lukaji}, igra~i Boris Savovi} (Galatasaraj) i Ivan Mara{ (oti{ao u belgijski Deksija Mons), a posledwa informacija, koju je objavio specijalizovani sajt www.ko sar ka.rs jeste da je i Mladen Panti} napustio vr{a~ki tim.

Prema saznawima tog sajta, Panti} }e karijeru nastaviti u ukrajinskom Dwepru, sa kojim je potpisao ugovor do kraja sezone.

PRVA B LIGA (OD 1 DO 6)

No vo sa |a ni pre ma o~e ki va wu Be~ejac–Dunav 8:13 (1:2, 3:5, 3:3,1:3) BE ^EJ: Plivali{te zatvorenog bazena OSC Mladost, gledalaca 100.

Sudije: \er| Ba~awi i Pavle Ki{ (obojica iz Novog Sada). Igra~ vi{e: Be~ejac 13(4), Dunav 11(9). Peteraca nije bilo.

BE ^E JAC: Dobo`anov (11 odbrana), Brkqa~, Strainov 3, Davidov, Bo`i} 1, Terzi}, Korovqev, Na}uk 1, Tomi}evi} 2, Pelengi} 1, \uri~in, Markovi}.

DU NAV: Peti} (8 odbrana), Mari} 1, [iman 1, Joksimovi}, Tohoq 2, Gvozdanovi}, Prekoga~i} 1, ]atovi} 1, Leki} 1, Kati} 1, Bukvi} 2, Maksimovi} 3, Vitorovi}.

Mladi Novosa|ani su, prema o~ekivawu, pobedom startovali u nastavku prvenstvene trke. Ali, ako se ima u vidu da su u prvom takmi~arskom delu pobedili Be~ejce u svojoj vodi rezultatom 10:2, onda je jasno da su mladi}i s Tise ovoga puta pru`ili jak otpor vr{wacima s Dunava.

Malobrojni gledaoci imali su priliku da vide sasvim solidan

Re zul ta ti: Sin gi du num TENT 9:9, Be ~e jac - Du nav 8:13, Ze mun - Par ti zan 2 10:10.

1. Sin gi du num 2. Du nav 3. Par ti zan 2 4. Ze mun 5. Be ~e jac 6. TENT

11 11 11 11 11 11

10 10 7 6 4 4

1 0 2 2 2 1

0 115:54 31 1 117:80 30 2 118:80 23 3 105:93 20 5 92:10014 6 115:14312

me~ u vodi i sada je to bio pravi vojvo|anski derbi prvoliga{kog B karavana. Momci trenera Marka Orlovi}a su bili izvanredni u trenucima kada su igrali s igra~em vi{e i vrlo dobri s igra~em mawe, pa je onda razumqivo {to su zabele`ili novu pobedu. Trener Be~ejaca Darko Pesla} mora}e u sastav da uvrsti jo{ nekog Stefana, jer su trojica imewaka, Strainov, Tomi}evi} i Na}uk, postigli 75 odsto golova za svoj tim. Ali, i ovoga puta je najboqi u timu Be~ejaca bio golman Lazar Dobo`anov s 11 odbrana, pa u tome treba tra`iti razlog {to gosti nisu ubedqivije slavili.

V. Jankov

SPORT

c m y

dnevnik

NOVAK \OKOVI] O PORAZU OD IZNERA

ponedeqak19.mart2012.

19

VELIKA NAGRADA AUSTRALIJE

Igrao sam do bro, Ba ton za vr teo cir kus na sta vqam da qe Srpski teniser Novak \okovi} je posle poraza od Xona Iznera u polufinalu turnira Masters serije u Indijan Velsu izjavio da je odigrao dobar me~.

- Mislim da sam igrao dosta dobro, s obzirom na okolnosti koje su me zatekle i na protivnika koji je odigrao zaista fantasti~an me~ i nije mi dao puno prilika na wegov servis. Sa neke strane je logi~no o~ekivati da kad igrate protiv nekog ko ovako efikasno servira da ne}ete imati puno ritma - rekao je \okovi}.

Prvi reket sveta smatra da je odigrao samo jedan lo{ gem na me~u.

- Normalno je za wegovu visinu da se slabije kre}e sa osnovne linije i da kad oseti da ima priliku da }e da potegne i da odigra jak udarac i i}i }e na sve ili ni{ta. Servirao je jako dobro, ja ne mislim da sam lo{e odigrao. Jedino taj gem na 5:4 u prvom setu, to je jedini lo{ gem u celom me~u. Zato samo treba ~estitati protivniku i nastaviti daqe.

Me~ je bio vrlo uzbudqiv i po publici i po kvalitetu tenisa, posle prvog taj-brejka koji je bio vrlo napet, kako si pristupio drugom taj-brejku?

\o ko vi} ~e sti ta Iz ne ru na za slu `e noj po be di

- O~igledno je da je vrlo frustriraju}e kad igrate protiv tako dobrog servera koji ubacuje 70 posto prvog servisa i sa prosekom od 135 miqa za prvi servis. Zaista morate da budete jako strpqivi i sabrani i da ~ekate svoju priliku ukoliko se ona uka`e. Bilo je par prilika i ja mislim da sam se potrudio da ih iskoristim, me|utim, nisam ni{ta mogao jer je on odigrao zaista vrlo dobro. \okovi} smatra i da ameri~ki teniser ima kvalitet za TOP 10.

- Sa ovakvim servisom i forhendom Izner je dokazao sposob-

SENIORSKO PRVENSTVO SRBIJE

Maj stor Mi lin ko vi} U Ni{u je odr`ano Prvenstvo Srbije u xudu za seniore i seniorke. Za ovaj doga|aj vladalo je prili~no interesovawe, a za najboqe progla{eni su Jovana Rogi}, ~lani ca no vo sad ske Sla vi je u `enskoj i Aleksandar Kukoq (Rekord) u mu{koj konkurenciji. Kukoq je napravio najprijatnije iznena|ewe, u kategoriji do 90 kilograma savla dao je Dmi tri ja Ge ra si menka, koji je u naju`oj konkurenciji za plasman na Olim-

Mi tar Mi lin ko vi}

pijske igre u Londonu, a na tatami se vratio posle tri sedmicem, po{to je zale~io povredu.

Rogi}eva je osvojila peto seniorsko odli~je i bila je zaista neprikosnovena u kategoriji do 57 kilograma. Wu o~ekuje prvenstvo Evrope i nada se da }e ostvariti dobar rezultat. Ina~e, me|u devojkama najubedqivije bile su devojke iz novosadskog Partizana.

Pa`wu je izazvao i izlazak na tatami Mitra Milinkovi}a, jednog od na{ih najboqih xudista. On ima 41 godinu i u superte{koj kategoriji bio je bez premca. Svu trojicu rivala savladao je iponima. Isto

je uradio i na Prvenstvu Vojvodine.

Osva ja ~i me da qa - se ni o ri: 1. Nikolajevi} (Dinamo), 2.

Jureki} (Partizan, Kikinda), 3. Dejanovi} (13. maj) i Neranxi} (OXK Beograd). Do 66: 1.

Ciganovi} (Rekord), 2. Vuk~evi} (OXK Beograd), 3. Ivan~ik (C. zve zda) i Vu ko li} (Sirmijum). Do 73: 1. Kri`an (OXK Beograd), 2. Tomi} (Rekord), 3. Kova~evi} (Slavija) i Begovi} (Bezbednost). Do 81: 1. Ivezi} (OXK Beograd), 2.

Nefedov (Slavija), 3. Do{en i Ostoji} (oba C. zve zda). Do 90: 1.

Kukoq (Rekord), 2.

Ge ra si men ko (C. zvezda), 3. Glu{ac (Par ti zan) i Si mi} (Re kord). Do 100: 1. Di {o vi} (OXK Beograd), 2.

Ni ko li} (C. zve zda), 3. Ju tri {i} (Institut za xudo) i Pr go wi} (Ce ment). Iznad 100: 1.

Mi lin ko vi} (Ce ment), 2. Ja blan (@andarmerija), 3.

Jovanovi} (C. zvezda) i Gaji} (Slavija).

Se ni or ke - do 48: 1. Sa va no vi} (C. zve zda), 2. Sa vi} (^ukari~ki), 3. Nikoli} (C. zvezda) i Sakal (Proleter).

Do 52: 1. Smiqkovi} (Partizan, Novi Sad), 2. @ivkovi} (TSK, Temerin), 3. Stanko vi} (Ni{) i Veq ko vi} (Bor). Do 57: 1. Rogi} (Slavija), 2. Bo`i} (Kinezis), 3. Kalini} (Vojvodina) i Opa~i} (Bezbednost). Do 63: Miqkovi} (Partizan, NS), 2. Opa~i} (Bezbednost), 3. Ili} (Carina) i Nikolajevi} (Dinamo).

Do 70: 1. Jandri} (Partizan, NS), 2. Tu ba (Mla dost), 3.

Stankovi} (Ni{) i Kne`evi} (TSK). Do 78: 1. @abi}, 2. Mili{i} (obe Partizan, NS), 3.

Markovi} (Radni~ki, Obrenovac) i Peji} (Ni{). Iznad 78: 1. @abi} (Partizan, NS), 2.

Le po vi} (Olimp), 3. Ar si} (Partizan, Kraqevo) i Todorovi} (Partizan, NS). M. P.

nost da bude jedan od 10 najboqih tenisera na svetu. On je to imao i prethodnih nekoliko godina, samo je bilo pitawe kada }e po~eti da veruje svom instiktu, udarcima i kvalitetu. Sada je sve to stiglo i on zaslu`uje da bude u top 10. U tre}em setu nekoliko puta sam vodio sa 30:0 i imao neke {anse, ali se onda on pojavio sa izvanrednim udarcima i to je to. Moram da mu stisnem ruku i ~estitam na pobedi - istakao je \okovi}.

U drugom polufinalnom me~u Fedrere je pobedio Nadala sa 2:0 (6:3, 6:4), posle samo 92 minuta igre.

Prvi pobednik prve trke ovogodi{weg, 63. po redu {ampionata Formule jedan, vo`ene za Veliku Nagradu Australije, je Britanac Xenson Baton za volanom Melarena. On je prvi zavrteo ovogodi{wi najbr`i cirkus, koji }e trajati do 25. novembra, a majstore volana ~eka jo{ 19 nastupa i kako je prva trka pokazala veoma zaimqiva bitka za {ampionski lovor. Drugo mesto na stazi u melburnskom Albert parku osvojio je aktuelni {ampion Nemac Sebastijan Fetel iz Red Bula, a tre}e Batonov sunarodnik i klupski kolega Luis Hamilton. Ovo je Batonu bila tre}a pobeda u Melburnu, jer je ve} na ovoj pisti slavio 2009. i 2010. godine. Zanimqivo je da je poredak prve trojice na ovogodi{woj trci identi~an kao i 2009. {to je prokomentarisao i pobednik po prolasku kroz ciq.

ka Vebera. Povratnik u Formulu jedan Finac Kimi Raikonen (Lotus) zavr{io je kao sedmi iza Japanca Kamuija Kobaja{ija (Zauber).

Ve} na po~etku trke bilo je nekoliko incidenata, od kojih je nave}i bio sudar Australijanca Danijela Rikarda iz ekipe Toro Roso i Brazilca Bruna Sene iz Vilijamsa. I pored udesa, Rikardo je uspeo da zar{i trku i ~ak uzme bodove kao deveti.

Trku je uspeo da zavr{i i jedan od debitanata Francuz @an Erik Verwe iz Toro Rosa i to kao 11, {to zna~i da mu je do boda nedostajalo samo jedno mesto, koje je ugrabio Britanac Pol di Resta iz Vilijamsa. Drugi debitant Francuz [arl Pik iz Marusije odustao je pet krugova pre kraja trke. Veliki gubitnici trke u Melburnu bili su Francuz Roman Gro`an iz Lotusa koji je imao odi~nu tre}u poziciju na startu, ali je u drugom

Vo za ~i

1. Baton (V. Britanija, Meklaren) 25 bodva, 2. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 18, 3. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 15, 4. Veber (Australija, Red Bul) 12, 5. Alonso ([paija, Ferari)10, 6. Kobaja{i (Japan, Zauber) 8, 7. Raikonen (Finska, Lotus) 6, 8.

Perez (Meksiko, Zauber) 4, 9.

Rikardo (Australija, Toro Roso) 2, 10. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) 1.

Kon struk to ri 1. Meklaren 40, 2. Red Bul 30, 3. Zauber 12, 4. Ferari 10, 5. Lotus 6, 6. Toro Roso 2, Fors Indija 1.

Od 12. kruga su krenuli i prvi odlasci u boks, a Hamilton se zatim na{ao iza Meksikanca Ser-

TURNIR U KI BISKEJNU

Bo ja ni po ziv ni ca

Srpska teniserka Bojana Jovanovski dobila je specijalnu pozivnicu organizatora za u~e{}e na VTA turniru u Majamiju. Jovanovski je pro{le godina ispala u prvom kolu.

Pored srpske teniserke, pozivnice su dobile Venus Vilijams, kojoj }e turnir u Majamiju biti prvi u 2012. godini, Alisa Klejbanova, Aleksandra Voznijak, Olivija Rogovska, Heder Votson, Garbin Mugurza Blanko i @eng [uai.

TURNIR U MUMBAJU

Jo va ni ti tu la Srpska teniserka Jovana Jak{i} osvojila je titulu na fju~ers turniru u Mumbaju, po{to je u finalu savladala Izraelku Keren [lomo sa 6:3, 7:6 (7:5). Jak{i} je ovom pobedom do{la do prvog trofeja u 2012. godini, a wen uspeh ostao je u senci ~etvrtfinalnog duela i incidenta u kojem je Tamara ^urovi} diskfalifikovana, jer je povredila linijskog sudiju. ^urovi} je pri vo|stvu od 5:3 propustila tri set lopte na svoj servis, a zatim u besu bacila reket u pravcu linijskog sudije i tom prilikom povredila mu potkolenicu.

Yen son Ba ton, po bed nik pr ve ovo go di {we tr ke

- Isto kao i 2009. godine, bolid je sjajan i brz, ovo je savr{en po~etak sezone, zaslu`ili smo to - rekao je Baton.

Meklaren je dominirao i u kavlifikacijama, pol poziciju imao je Hamilton, dok mu je u prvom redu na startu dru{tvo pravio Baton. Ali, ve} na prvoj krivini Baton je pretekao Hamiltona i do kraja trke sa~uvao prednost. On je odvezao perfektnu trku bez ijedne gre{ke.

Fetel je bio tek {esti u kvalifikacijama, ali je na kraju, po{to je dobro morao da se pomu~i, uspeo da se probije do drugog mesta. Dodu{e, ovaj put mu je u tome pomogla i ekipa Meklarena, jer su Baton i Hamilton do 30. kruga bili na vode}im pozicijama, a onda su ih obojicu pozvali u boks, {to je Fetel iskoristio da se ugura izme|u wih na pobedni~kom postoqu.

Odli~nu trku imao je i [panac Fernando Alonso iz Ferarija, koji je uspeo znatno da popravi plasman sa starta i da sa 12. pozicije na kraju trku zar{i kao peti iza Australijanca Ma-

krugu izleteo sa staze, te Nemac Mihael [umaher iz Mercedesa, koji je morao da odustane u 11. krugu, a tada je zauzimao tre}u poziciju. Na`alost, sedmostruki svetski prvak je o{tetio bolid posle izletawa sa staze.

Re zul ta ti 1. Baton (V. Britanija, Meklaren) 1:34:09,565, 2. Fetel (Nema~ka, Red Bul) +2,1 sekunda, 3. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) +4,0, 4. Veber (Australija, Red Bul) +4,5, 5.

Alonso ([panija, Ferari) +21,5, 6. Kobaja{i (Japan, Zauber) +36,7, 7. Raikonen (Finska, Lotus) +38,0, 8. Perez (Meksiko, Zauber) +39,4, 9.

Rikardo (Australija, Toro Roso) +39,5, 10. Di Resta (V. Britanija, Fors Indija) +39,7, 11. Verwe (Francuska, Toro roso) +39,8, 12. Rozberg (Nema~ka, Mercedes) +57,6, 13. Maldonado (Venecuela, Vilijams) +1 krug, 14. Glok (Nema~ka, Marusija) +1 krug.

hija Pereza iz Zaubere, koga nikako nije mogao da obi|e, {to je iskoristio Fetel da mu se {to vi{e pribli`i. Drugi odlasci u boks su usledili od 30. kruga, a rizik Meklarena iskoristio je Fetel i pre{ao na drugo mesto.

Trka je ubrzo bila gotova za Rusa Vitalija Petrova iz Keterhema koji se zaustavio na startno-ciqnom pravcu, pa je zbog wega u 37. krugu na stazu iza{ao i „sejfti kar�, koji se povukao u 41. krugu.

U me|uvremenu je i Petrovov klupski kolega Finac Heiki Kovalainen morao da odustane i da parkira bolid u boks. Do novog incidenta do{lo je u 46. krugu izme|u Barzilaca Felipea Mase iz Ferarija i Bruna Sene iz Vilijamsa. I dok je Sena uspeo da se vrati na stazu za Masu je to bio kraj. No, i Sena je odustao {est krugova pre kraja, a wegov klupski kolega Pastor Maldonado se u posedwem krugu okrenuo na stazi i odustao, ali je u{ao u plasman sa krugom zaostatka.

Slede}a trka vozi se na stazi Sepang za Veliku nagradu Malezije slede}eg vikenda.

G. M.

UZ PLASMAN VOJVODINE NIS U POLUFINALE PLEJ - OFA

No vo sa |an ke re `i ra le sen za ci ju Dugo }e qubiteqi `enske ko{arke pamtiti utakmicu u kojoj su ko{arka{ice Vojvodine NIS, u hi~kokovskoj zavr{nici, izborile plasman u polufinale plej-ofa i time se pridru`ile Partizanu (naredni rival), Hemofarmu i Vo`dovcu.

Mlada novosadska ekipa u{la je u sezonu s ambicijama da se afirmi{u mlade igra~ice i da se ostvari {to boqi plasman na tri fronta. Ako je deseto mesto u Regionalnoj ligi neuspeh, onda je pobeda nad Radivoj Kora}em (58:52, u Beogradu 78:73 za doma}ina) u revan{ susretu ~etvrtfinala plej ofa i prolaz me|u ~etiri ekipe pravi podvig, koji je obi~no pozori{na publika u maloj dvorani Spensa ovoga puta fanati~nim navijawem znala da isprati.

Mi lo rad Se li mo vi}

- Po bed ni ka ovog dvo me ~a presudila je ve}a `eqa mojih ko{arka{ica, ovo je bio trijumf kolektiva. Devojke su verovale da mogu da nadoknade

minus od pet ko{eva {to se pokazalo ta~nim. Od prvog minuta krenuli smo anga`ovano i borbeno, a segment igre koji nam je doneo povoqan rezultat protiv zaista kvalitetnog i ja~eg rivala je svakako bila odbrana - kazao je trener Milorad Selimovi}.

U drmati~noj zavr{nici doma}in je kona~no imao sre}e.

- Imali smo utakmicu u svojim rukama, ali za razliku od ranijih duela, ovoga puta nismo platili danak nezrelosti. Gubili smo u toku sezone ve} dobijene utakmica, a ovoga puta nam se sve to vratilo na najboqi mogu}i na~in. Prolaz u polufinale plej - ofa je nagrada za ulo`en trud tokom sezone i priznawe devojkama, koje su sada stekle psihi~ku stabilnost i shvatile da mogu mnogo vi{e. Bez obzira

na kvalitet ekipe Radivoj Kora}a, koja je definitivno ja~i rival, pokazali smo da je u ko{arci sve mogu}e i da mali mogu da sru{e velike, uz ogroman trud i veru u sebe. Publika nas je sjajno podr`ala i bila na{ {esti igra~, hvala joj na tome.

Naredni rival je aktuelni {ampion Partizan Galenika.

- Partizanu se ne mo`e pretiti, ali imamo pravo da verujemo da }emo i protiv veoma inspirativnog rivala prikazati u dve utakmice kvalitetne partije.

Tra`i}emo svoju {ansu i o~ekujem da, kao {to je to bio slu~aj u me~u sa Kora}em, kada su predwa~ile Radovi}, Popovi} i Bo{kovi}, i protiv crno -belih neka od devojaka odsko~i - ne predaje se mladi stru~wak Milorad Selimovi}.

I. Grubor

Svet poznatih

ponedeqak19.mart2012.

С

Анри прави „лудило” од гајбе

Т

ијери Анри (34) планира да сруши вилу вредну шест милиона фунти у Лондону и изгради веће здање у којем ће бити све што је једном врхунском спортисти потребно за живот, забаву и опуштање. Бивши нападач Арсенала демолираће луксузну вилу изграђену 1999, која важи за један од бисера модерне архитектуре у Великој Британији. Између осталог, на новој гајби Анри ће имати акваријум вредан 250.000 фунти, који ће се протезати читавом једном вертикалом виле, и имати за-

премину од 20.000 литара воде. У њему ће живети 300 рибица, чија ће храна годишње коштати око 2.500 фунти, док је одржавање акваријума на годишњем нивоу око 12.000 фунти. Поред акваријума, француски репрезентативац и тренутни играч Њујорк Ред Булса имаће бар, биоскоп и базен, као и велики светларник, а цена куће након реновирања биће око десет милиона фунти. На новој гајби, са Анријем ће бити и босанска манекенка Андреа Рајачић, са којом је у вези већ дуже време.

c m y

20

dnevnik

Ким Кардашијан има још један порнић?

тарлета је опет на мети трачева, пошто Интернетом кружи порно снимак са девојком која „необично личи на њу”. Ким Кардашијан данас је једна од највећих ријалити звезда, иако је „каријеру” у шоубизнису почела тако што је на Интернет процурео кућни видео који су направили она и певач Реј Ј. Амерички таблоиди преносе да је Ким, главна звезда најбогатије телевизијске породице, тренутно у преговорима са адвокатима како би зауставила објављивање још једног порно снимка.

На снимку је лепа бринета која заиста личи на Ким, у „акцији” са непознатим мушкарцем. Снимак траје мало мање од сат времена, а непознати власник тренутно покушава да га прода. Кардашијанова се није огласила поводом навода да је она на снимку. Старлета се недавно развела од кошаркаша Криса Хамфриза, са којим је била у браку читава 72 дана, а гламурозно венчање као и крах везе приказани су у њеном ријалитију „Ким и Кортни освајају Њујорк”.

Никола Којо – едукативни ријалити на селу Г

лумац Никола Којо у емисији „ТВ Лица - као сав нормалан свет”, открио да је купио комад земље на селу, на којем ће изградити „комуну”, идеалну за снимање едукативног ријалитија.

Да је Џејмс Бонд жена... Ј

една од звезди новог филма о тајном агенту Џејмсу Бонду Наоми Харис, открила детаље о лику који тумачи у остварењу „Скајфал„. Наоми Харис у филму „Скyфалл” игра лик агента Еве, жене која би све дала да буде сам Џејмс Бонд. „Она би хтела да буде женски Џејмс Бонд, али нико не може да буде као он”, рекла је глумица магазину „Тотал Филм”. „Ева мисли да је подједнако добра као агент 007”, рекла је Наоми и додала да је за улогу морала „озбиљно да тренира”. „Тренирала сам кикбокс, а када сам први пут пуцала из пиштоља, препала сам се на смрт. Касније сам научила да уживам у баратању ватреним оружјем”. „Скyфалл” са Данијелом Крејгом у главној улози режира Сем Мендес, а поред „Еве” у њему играју и Џуди Денч, Ралф Фајнс, Бен Вишо,

Беренис Марло и Хавијер Бардем. Нови филм о тајном агенту 007 у биоскопе стиже 26. октобра ове године.

Никола Којој је у емисији „Као сав нормалан свет” открио да планира да се одсели из Београда. Глумац је рекао да је уморан од живота у граду и да је са својим пријатељима већ купио комад замље на селу. „Преморен сам од живота у граду, јурцања за паркингом, нервозних возача и решио сам са пријатељима да одем одавде. Купили смо један леп комад замље на ко-

ме ћемо направити типске кућице, базен, тениске терене, једну малу комуну. Разговарали смо о томе и можда бисмо направили један едукативни ријалити шоу као доказ да се може без града, да је цела поента да за стан у Београду негде у Србији можеш да направиш огромну кућу, базен, све што пожелиш, да будеш на здравом ваздуху и да ти из дневне собе поглед сеже далеко”, рекао је Којо.

Вујићев шешир „пробало” 100.000 људи

Ф

илм Здравка Шотре „Шешир професора Косте Вујића” за 19 дана у Србији видело више од 100.000 људи. И поред неповољних временских услова публика је пунила биоскопске дворане широм Србије, а на свакој премијери екипа филма предвођена доајеном нашег глумишта, Александром

Мадонине дивље девојке К

раљица попа је објавила тизер за други сингл, „Girls Gon Wild”, са новог албума „МДНА”. Званичан датум објављивања сингла још увек није познат, али је Мадонин менаџер Гај Осери на свом Твитер профилу потврдио да ће ово бити други сингл и да стиже ускоро. „Редитељи спота за песму који је снимљен ове недеље, су Мерт и Маркус који су радили и фотографије за омот албума”, написао је Гај. Мадонин први сингл „Giv e M e All Your L uvin„, који је премијерно извела у полуфиналу Супер Бо-

ула, тренутно је десети на Билбордовој топ листи, а уједно и њен 38. сингл који је дебитовао међу десет најпродаванијих у Америци чиме је оборила сопствени рекорд. Мадона је демантовала гласине да јој на албуму гостује и Бритни Спирс рекавши да су све то лажи, али да она Бритни много воли и да јој је увек добродошла као гост на позорници. Албум „МДНА„ биће објављен 26. марта, а фанови ће у новим песмама моћи да уживају на промотивној турнеји у оквиру које ће да посети и Загреб.

Берчеком, је дочекана са овацијама. „Шесир професора Косте Вујића” снимљен је према култном роману Милована Витезовића. Филм прати ексцентричног професора немачког језика, Косту Вујица и невероватан разред матураната Прве мушке гимназије у коме су били Михаило Петровић- Мика Алас, Јован

Цвијић, Јаша Продановиц, Павле Поповић, Милорад Митровић... генерација коју Србија и свет и данас славе. За сада рекорд по гледаности држи филм „Парада” који је у биоскопима у Србији и региону видело више од пола милиона људи. Ранији рекорд држао је филм Драгана Бјелогрлића „Монтевидео, бог те видео”.

reporta@e

c m y

dnevnik

ponedeqak19.mart2012.

21

VI [E GRAD, KRA QEV SKA VA RO[ U MA \AR SKOJ, ^UVA ISTO RI JU I OV DA [WIH PRO STO RA I VLA STO DR @A CA

Uga ri i Tur ci se do mun |a va li na }i ri li ci evdalinku o Vi{egradu na Drini, malo ko od nas nije pevu{io, ili hodio po ~uvenoj }upriji kojoj je svetsku slavu proneo nobelovac Ivo Andri}, ali i druga najbli`a nam varo{ istog imena, ne ~etrdesetak kilometara severno od ma|arske prestonice Budimpe{te, sme{tena na desnoj obali Dunava, ima puno

S

cima rano renesansne letwe palate ma|arskog kraqa Matije Korvina. Mala varo{, a grandiozna tvr|ava i kraqevska palata - zato je Vi{egrad atrakcija za posetioce, koji imaju {ta da vide i nau~e iz burne pro{losti Ma|arske.

Vi{egradska tvr|ava gra|ena je za vreme vladavine kraqa Bele ~etvrtog (1235.-1270.) polovinom

nakita kraqice Marije Lascaris, `ene kraqa Bele ~etvrtog. Zbog izuzetnog polo`aja, svako ko je u pro{losti hteo da kontroli{e Dunav kao va`nu saobra}ajnicu, morao je posedovati Vi{egradsku tvr|avu. Zbog toga su se za wu vodile mnoge bitke. Turci su poku{avali da je zauzmu pet puta, dok su je hri{}anske vojske, pre svega

S Vi {e grad ske tvr |a ve Du nav kao na dla nu

Ras ko{ tr pe ze iz vre me na sa mi ta kra qe va Ugar ske, ^e {ke i Poq ske

dodirnih ta~aka sa istorijom Srbije i biv{e Jugoslavije. Sredwevekovna Vi{egradska tvr|ava sa koje se kao na dlanu vidi velika okuka Dunava, jedno je od zna~ajnijih mesta gde su se u pro{losti severnih suseda vodile odsudne bitke. Vi{egrad je poznat i po osta-

13.veka. Glavna svrha izgradwe tvr|ave bila je kontrolisawe dr`avnog puta i promet la|ama na Dunavu. U tvr|avi su se nalazile kasarna i kraqevska rezidencija.

Sagra|ena je tako da slu`i za odbranu od najezde Turaka. Novac za podizawe tvr|ave obezbe|en je od

u vreme gra|anskih ratova, napadale {est puta.

Kada je po~etkom 14. veka kraq Karoq Robert preuzeo tvr|avu, tu je premestio kraqevsku prestonicu iz Temi{vara. Svetu krunu u Vi{egrad je prene{ena 1323. godine i tu se ~uvala, najverovatni-

POD VI ZI SLE POG VIR TU O ZA UGQE [E BR KQA ^A

U {ko li pe ti ce, na sce ni ova ci je

U

gqe {u Br kqa ~a, osamnaestogodi{wegi Apatinca, mnogi smatraju ~udom, jer iako slep od ro|ewa, pravi je muzi~ki virtuoz. Ugi, kako ga od miqa zovu prijateqi, se ve} mo`e ponositi sa 29 nagrada sa republi~kih i me|unarodnih takmi~ewa mladih muzi~ara i talenata, a uz to je odli~an |ak Sredwe muzi~ke {kole u Somboru. Skromnost mu je vrlina, a muzika najve}a qubav.

Za wegov talenat odnedavno se pro~ulo van Srbije, te je dobio poziv za svoj prvi internacionalni nastup i to u Moskvi, gde je u~estvovao na otvarawu centra za mlade pijaniste. Odu{evi je sve, i kolege i publiku!

- Koncert nije bio takmi~arski, pa nisam imao tremu. Za moj odlazak u rusku prestonicu moram odati veliku zahvalnost srpskom privredniku u Moskvi, Ne boj {i Mi ja no vi }u, ka`e Ugqe{a jo{ pun utisaka iz Moskve.

Ugqe{in `ivot ne razlikuje se od `ivota ostalih mladi}a.

Dokazao je da mo`e sve kao i ostali koji vide, i uz desetine muzi~kih nagrada uspeo je da bude u dva navrata najboqi u~enik {kole. Govori engleski jezik.

- Mnogo zavisi i od sredine u kojoj se na|e{. Ja sam imao sre}e i od prvog dana su me u {koli svi lepo prihvatili, pomagali mi oko svega, a posebno nastavnici, me|u kojima je Eva Antalovi}, koja mi je bila mentor u ni`oj i sredwoj muzi~koj {koli. Moje pra}ewe nastave na ~asovima se razlikuje samo po tome {to sve zapisujem Brajevim pismom. Osim muzike, omiqeni predmeti su mi strani jezici i informatika. U {koli u~im engleski i italijanski, i ba{ ta dva jezika najvi{e volim, a nekako mi i le`e. Za neke odre|e-

Ugqe {a mu zi kom odu {e vqa va pu bli ku

ne hobije nemam puno vremena, jer dnevno za svojim pijaninom provedem i po {est, sedam sati ve`baju}i. Volim muziku [opena Rahmawinova, Betovena, Lista i Mocarta - isti~e Ugqe{a.

Ugqe{a lako ~ita note, a uz pomo} govornog kompjuterskog programa, lako savladava gradivo i dopisuje se sa vr{wacima.

Koristi mobilni telefon, razmewuje SMS poruke, i provodi dosta vremena za ra~unarom.

-Radim na ra~unaru, volim da se dru`im, da slu{am muziku. [etwe me opu{taju, a leti rado sa roditeqima odem na plivawe.

Ipak, moja soba je moje carstvo.

Tu su sme{teni moj pijanino, sintisajzer i kompjuter. Prvi solisti~ki koncert imao sam sa nepunih 14 godina. Ipak, sve }e daqe zavisiti od uspeha na Muzi~koj akademiji u Novom Sadu, napomiwe mladi apatinski virtuoz. Majka Gor da na i otac Mit ke Br kqa~ veruju da }e wihov sin jedinac nastaviti i u novoj sredini da muzi~ki napreduje.

Ve}i deo `ivota posve}uju sinu i poma`u mu da ostvari bar deo svojih `eqa, a najve}a nagrada im je kada vide osmeh na wegovom licu.

J. Prel ~ec

je u starom torwu, naredna dva veka! Iz tog perioda Vi{egrad je ostao upam}en po saboru kraqeva 1335. godine. Tu su se za istim stolom na{li ugarski kraq Robert Karoq, vladar tada{we ^e{ke (Bohemije) Jovan Luksembur{ki i poqski Kazimir tre}i. Na tom skupu kraqeva dogovorena je uspostava trgovinskih ruta do Be~a, radi lak{eg pristupa tada{wim evropskim trgovinskim centrima.

Bio je to prvi samit te vrste, a po uzoru na taj istorijski susret diplomate novijeg doba su 15.februara 1991. utemeqili su Vi{egradsku grupu, alijansu ~etiri sredweevropske dr`ave: Ma|arske, Poqske, Slova~ke i ^e{ke. Sve te dr`ave su 1.maja 2004. pristupile Evropskoj uniji.

Kraqevska palata je po~eo graditi Karoq Robert, a daqe su je gradili i ure|ivali kraqevi Lajo{ i `igmong, ali je 1405. go-

dine kraqevska rezidencija preme{tena u Budim, pa je Vi{egrad slu`io kao pomo}na rezidencija.

Palata je bila za to doba moderna i slovila je za jednu od najluksuznijih u Evropi. Imala je podno grejawe u spava}im sobama, kupatila sa kadama od crvenog mermera i saunom. Iz tog vremena nije sa~uvano ni{ta od rasko{nog name{taja, ali su ostale lakovane kerami~ke plo~ice ukra{ene grbovima i reqefno izra|ene. Od keramike su bile izgra|ene kaqeve pe}i, u to doba uvezene iz {vajcarske, jer su tada bile veoma popularne u sredwoj Evropi. Naslednik kraqa `igmonda, Albert (1437-1439) je `iveo u vi{egradskoj palati, a nakon wega je kori{}ena samo kova~nica novca.

U Vi{egradu je po dolasku na vlast stolovao i kraq Ma}a{ Huwadi, poznat i kao Matija Korvin

(1443-1490), sin Jano{a Huwadija, ~uvenom na na{im prostorima kao Janko Sibiwanin, koji je bio regent Ugarske. Za vreme vladavine Karoqa Roberta i Matije Korvina tvr|ava je nadogra|ivana dodatnim zidinama, terasama i cisternama za vodu, a tu se nalazila i kova~nica novca.

Nazvan je Korvin, zbog gavrana (latinski naziv: corvus) koji je imao na svom {titu.

Ma}a{, sin Jano{a Huwadija, izabran je za ugarskog kraqa 1.458. godine i bio je posledwi ma|arski vladar koji je speo da sredi unutra{we prilike u zemqi, uspostavi jaku kraqevsku vlast.

Uspe{no je ratovao protiv Turaka i Habzgurgovaca pa je 1486. osvojio i Be~. Pod wegovom vladavinom obnovqena je 1471. srpska despotovina u Ugarskoj sa despotom Vukom Brankovi}em. Vuk Brankovi} je u Ugarskoj u`ivao veliki ugled, gde su mu poveravane ~ak izuzetno osetqive doplomatske misije, u to doba u posredovawu o miru izme|u ugarskog kraqa Matije Korvina i turskog sultana Bajazita Drugog. Sa~uvanih pet pisama iz tog perioda svedo~e da su se zvani~ni kontakti izme|u ugarskog kraqevstva i turske carevine odvijali na srpskom, odnosno da su jedni drugima pisali }irilicom!

Tekst i foto: Mi lo rad Mi tro vi}

RI BO ^U VA RI PRO TIV RI BO KRA DI CA I TRO MOG SUD STVA

Kra du ri bu, lo me penye re, prav du za o bi la ze [

ta vredi {to ribo~uvarska slu`ba JP „Komunalac“ iz Be~eja, preduze}a koje je upravqa~ Parkom prirode „Stara Tisa“ kod Bisernog ostrva, u saradwi s policijom radi brzo i efikasno protiv robokra|e, kada sudstvo, ko zna iz kojih razloga, ote`e s re{avawem slu~ajeva koji su i ribama u pomenutoj vodi jasni.

- U{li smo u tre}u godinu sudskog postupka protiv Tibora \. iz Ba~kog Gradi{ta i Predraga K. iz ^uruga, koji su zajedno nezakonito ribarili na vodi i potom napali slu`beno lice. Sve je zapisni~ki konstatovano, mre`e s kojima su krivolovili su zaplewene, ali sudski postupak jo{ traje.

A ima slu~ajeva koji tek ~ekaju da budu procesuirani. Takav odnos sudstva prema ribokradicama, bez obzira na na{e efikasno delovawe, ohrabruje one koji se odlu~e da kradu ribu iz vode najve}eg re~nog meandra u Vojvodini- ka`e ribo~uvar Mihaq Novak iz Ba~kog Gradi{ta.

U daqem razgovoru saznali smo na kakve sve neprijatnosti nailaze ribo~uvari izvr{avaju}i svoje radne zadatke na vodi Stare Tise od Novog Be~eja do ^uruga, ali i posle toga.

- Ima na terenu svega i sva~ega. Ne mire se ribokradice, iako su svesne svojih prekr{aja i krivi~nih dela, time {to im oduzimamo alat za krivolov. Za kratko vreme su nam probu{ili ili isekli 12 guma na slu`benom automobilu.

Razbijeni su prozori na ribolova~koj ku}ici koja je locirana na Bisernom ostrvu kraj mosta od Ba~kog Gradi{ta, ali i na ku}ama ribo~uvara.

Bili su policajci na uvi|aju, napisani su izve{taji o razbijenim prozorima ku}a ribo~u-

nepune dve godine pomenutih {est ribo~uvara u vi{e navrata je spovelo akcije hvatawa ribokradica i oduzimawa mre`a i drugog alata za ribarewe.

- Za nepune dve godine oduzeto su 330 ribarske mre`e u

Mre `a be {e za kri vo lov, sad }e na re ci kla `u

vara Zorana Davidovca i @ivka Milina u ^urugu i mojoj ku}i u Ba~kom Gradi{tu, dodaje Mihaq Novak.

Riba se krade, bez obzira na to {to pored pomenute trojice ribo~uvara, jo{ toliko wih brine o redu u Parku prirode.

U delu kod ^uruga je @arko Ivanov, za novobe~ejski deo zadu`en je Damir Tolma~ i teren uz vikend naseqe kraj Ba~kog Gradi{ta Atila Hanak. Za

ukupnoj du`ini od 14.055 metara, kao i tri vr{ke. Sve je ovih dana komisijski provereno, mre`e i vr{ke su ise~ene i odnete na recikla`u.

Na kraju vaqa podsetiti da je sanacionim izlovom alohtone ribe voda Stare Tise dobila drugu kategoriju i zbog bogatstva autohtonom ribom omiqeno je mesto za sportske ribolovce. Na `alost, i za ribokradice.

V. Jan kov

22

FiLMSkA PLAneTA

ponedeqak19.mart2012.

dnevnik

„ЦРНА ЗОРИЦА” УСКОРО ПРЕД ГЛЕДАОЦИМА

У СРБИЈИ НОВИ ТРЕНД

Дух Србије невидљив у модерном добу

Опоравак биоскопске мреже?

Редитељи филма „Црна Зорица” смо дошли до авантуре, а онда реРадослав Павковић и Христина Ха- шили да не снимамо уопште, јер нам џихараламбус, у сусрет премијери се учинило сувише тешко, иако смо 20. марта у београдском Сава цен- већ имали и причу и ликове”, испритру (новосадска премијера је зака- чао је Мојсин, додавши да су се на зана за 21. март), објаснили су да су желели да „направе Балкан готик” и прикажу дух Србије који још постоји, али није толико видљив у овом модерном добу. Павковић је на недавно одржаној конференцији за новинаре рекао да су желели да сниме црну комедију, али их је интересовала и мистерија и бајка, а без романсе, пак, нема ништа. „Црна Зорица” је прича о девојци која носи проклетство и сваки мушкарац који се заљуби у њу, страда, и док сељани желе да је убију, млади полицијаца Мане, који не верује у магију, покушава да открије да ли је она серијски убица или само девојка жељна љубави. Горан Мојсин, који је заједно са Хаџихараламбус напиСцена из филма „Црна Зорица” сао сценарио, објаснио је да им је највцехи проблем било да од- крају одлучили за „жанровски мереде жанр у коме желе да раде ланж”, који ће им омогућити да улафилм. зе и излазе из жанрова како желе. „Кренули смо од црне комедије, Глумци су истакли да је било запа је то прешло у комедију, затим довољство радити један овако бај-

ковит и неуобичајен филм, који „отвара нове путеве у српској кинематографији” и похвалили редитељски тандем, истакавши да је боље имати „један пар очију више”.

Хаџихараламбус је рекла да су реакције на филм позитивне и да ће бити приказан на фестивалу у Солуну, а можда и на Фестивалу фантастике у Америци.

Занимљиво је их позивају са фестивала који су посвећени хорор жанру, а први за филм су чули, пре него што је и почела монтажа, организатори „Фестивала полицијског филма” у Лијежу (Белгија). Директор фотографије је Владан Јанковић, аутор музике Димитрис Фрицалас, сценограф Аљоша Спајић, костимограф Зора Мојсиловић, а монтажер Марко Глушац. У филму играју Љума Пенов, Бранислав Трифуновић, Мирјана Карановић, Никола Пејаковић, Михајло Миша Јанкетић, Олга Одановић, Зоран Цвијановић, Милош Самолов, Добрила Стојнић, Младен Андрејевић, Дубравко Јовановић, Стефан Бундало. Продуценти су „Супер филмс” (Београд), „Федерицо филм” (Пољска), „Фраме бy фраме” (Кипар) и „Пан ентертаинмент” (Грчка). Филм ће након београдске премијере, 21. марта бити приказан у Новом Саду у „Арени синеплекс“, а дан касније, екипа филма ће се поклонити крагујевачкој публици у тамошњем новом биоскопу „Синеплекс”. (Танјуг)

Биоскопска мрежа у Србији полако почиње да се опоравља, захваљујући како пројектима приватних компанија - домаћих и страних, тако и ангажовању Министарства културе и локалних самоуправа. Најновији пример је биоскоп „Фонтана„ на Новом Београду, отворен ових дана после више од 10 година од последње пројекције. Реновирана сала има савремене дигиталне, али и класичне пројекторе (за 35-милиметарску филмску траку), а намењена приказивању европске и домаће продукције. Обнову је иницирала Општина Нови Београд, са намером да развије Центар европског и дечијег филма. Нови Београд је протекле зиме добио и модерни „Синеплекс„ у тржном центру Делта си-

укључио у оживљавање једног у Нишу, у сарадњи са локалном самоуправом. Реновирани „Вилин град„ са две сале, од којих је једна опремљена за 3D пројекције, биће отворен 4. априла премијером 3D верзије хита „Титаник„. Ипак, највећи број сала у Србији још је у јадном стању. Директор Кинотеке Радослав Зеленовић одавно апелује да се формира мрежа биоскопа локалних самоуправа, како би сваки већи град имао бар једну филмску салу, као што има музеј или библиотеку. Коначно се на том плану ангажовало Министарство културе, схватајући да није довољно само суфинансирати производњу домаћих филмова који затим не могу

СНИМА СЕ У БЕОГРАДУ

„Последњи и први”, прича о српском рулету Играни филм „Последњи и први„, који се управо снима у Београду, биће прича о српском рулету, односно ризичним тркама аутомобила, али и о два брата, љубави и жртви, најавили су редитељ Предраг Стојић и сценариста Марко Крстић, обојица дебитанти. „Филм смо спремали шест година, од тога смо четири радили на сценарију, а две у продукцији. Задовољан сам како је кренуло. Прву недељу смо ‘изгурали‘, остале су још три недеље снимања„, изјавио је Стојић на конференцији за новинаре у „Супермаркету„. Он је додао да ће овај филм бити и „прича о једном лепом граду, Београду приказаном на начин какав бисмо желели да буде„. Куриозитет је да ће у овом филму први пут „заиграти„ нови Мост на Ади. „То је прича о средњој класи, мада акценат није на социјалном аспекту, о два брата анестезиолога, од којих је старији завршио факултет, а млађи брат још студира и улази у свет трка колима које се полуи-

легално одржавају на улицама„, рекао је Стојић. Браћу играју популарни глумац Никола Ђуричко и млади Вук Јовановић, а у филму дебитује Мина Манојловић као девојка старијег брата. Остале улоге играју Никола Којо, Љубомир Бандовић, Марко Баћовић... Прозни писац млађе генерације Крстић изјавио је да је овај филм важан зато што има актуелну тему и што кроз питања љубави и жртве покушава да врати вредности изгубљене у процесу транзиције. За сценарио су коришћени аутентични документи и медијски написи, али је све стилизовано. „Повезали смо акционе сцене са елементима мелодраме. Желимо да се после пуно филмских прича о рату окренемо нама данас, човеку и његовим дубинама, али и да наш филм буде комуникативан„, рекао је Крстић. Ђуричко је изјавио да је срећан што су ови млади људи успели у свом науму јер зна колико је пуно препрека између човека који хоће да сними филм и реализације тог сна.

Депардје: „Играћу Строс Кана, јер га не волим” Француски глумац Жерар Депардје изјавио је да је „без велике симпатије„ прихватио да у филму Абела Фераре о сексуалном скандалу у који је био уплетен Доминик Строс Кан игра „арогантног„ и „самодопадног„ бившег директора Међународног монетарног фонда.

„Учинићу то, јер га не волим„, казао је Депадје, који се посебно прославио играјући разметљиве јунаке попут Сирана де Бержерака и Астериксовог другара Обеликса. „Он је непријатан. Мислим да је мало попут свих Француза, помало арогантан. Уосталом, ја не волим баш пуно Французе„, казао је јуче познати глумац за швајцарску телевизију.

„Он је прави Француз: арогантан, умишљен. Може да се одглуми„, коментарисао је Депардје. Строс Кан је важио за главног фаворита на предстојећим председничким изборима у Француској све док прошлог маја није ухапшен у Њујорку под оптужбом да је сексуално злостављао једну хотелску собарицу. Касње, по повратку у Француску, у јавности су испливали још неки скандали у којима је био уплетен. Депардје је рекао да није толико згрожен Строс-Кановим понашањем, колико га нервира његова свеукупна појава. „Начин на који хода, са једном руком у џепу. Сви ми можемо да имамо прљаву машту. Добро је познато да типови који располажу тако великом моћи као и новцем, попут оних у ММФ-у или највиших званичника, могу да буду такви„, казао је 63-годишњи глумац. Он је на крају додао да не намерава да се превише удубљује у улогу, јер се „никада није превише потресао због људи без достојанства„. (Танјуг)

ка је само у енергији. Њихова жеља да раде је заразна„, истакао је он, помињући да се радује и сценама „луде„ вожње, што је „сан сваког дечака„. Извршни продуцент филма „Последњи и први„ је Милан Обрадовић, а продуцентска кућа је „Анунаки„.

(Tанјуг)

Стиже „Гнев титана 3Д” Филм „Гнев титана 3Д„ (Wrath Of The Ti tans 3Д), наставак остварења „Борба титана„ из 2010. године, биће на редовном репертоару домаћих биоскопа од 29. марта, најавио је дистрибутер „Так„. Филм „Борба титана„ постигао је велики успех широм света, а његов наставак у режији Џонатана Либесмана доноси сличан спој грчке митологије и акције. Након херојске победе над Кракеном, Персеј, Зевсов син, сада је рибар и самохрани родитељ десетогодишњег сина Хелиоса, који покушава да води миран живот. У међувремену, између богова и Титана води се борба за надмоћ. Опасно ослабљени, богови губе контролу над заробљеним Титанима и њиховим опаким вођом, Кроносом, оцем дугогодишњих владара Зевса, Хада и Посејдона. Снага Титана све више расте и на Земљи настаје пакао. Уз помоћ краљице Андромеде, Посејдоновог сина, по-

да стигну до корисника, јер немају где да се прикажу. Министар Предраг Марковић објаснио је у недавном интервјуу Танјугу да се Министарство анагажовало „тамо где је могуће брзо, са што мање новца, постићи што већи ефекат, уз помоћ Републике, али и уз партнерство”. „Где је постојала спремност и између министарстава и локалних самоуправа, ми смо уложили да се што пре ставе у функцију сале које могу да постану биоскопске и оне се отварају редом. Десетак се отвара у ова два месеца, а 25 до

У „Арени синеплекс” више од 400.000 гледалаца

Никола Ђуричко у сцени филма

„Сценарио ми се свидео, али нисам веровао да ће стићи до снимања. Ипак, успели су да пронађу средства, а да задрже енергију и драго ми је што су и мене увукли и свој свет„, рекао је он. Ђуричко је додао да у сценама са младим колегама није осетио разлику у техници глуме. „Разли-

Реновирана „Фонтана” на Новом Београду

ти, као заједнички пословни подухват аустријске компаније „Синеплекс„ и домаћег дистрибутера „Мегаком филм„. Овај мултиплекс, који је на том месту наследио биоскоп „Стер синемас„, опремљен је најновијом дигиталном технологијом, има пет сала са опремом “Real D” и у прва три месеца рада бележи врло добру посету. Поента је, како у изјави Танјугу истиче представник „Мегакома„ Марко Чкоњевић, да је на наше тржисте ушао велики и озбиљан приказивач који ће да развија инфраструктуру.

лубога Агенора, и палог бога Хефеста, Персеј храбро креће у подземни свет како би ослободио Зевса, савладао титане и спасао човечанство. Продуценти обећавају да ће „Гнев титана„ бити спектакуларнији, бољи и смелији филм од свог претходника, јер је већа пажња посвећена детаљима приче и главним јунацима. „Преузели смо све што нам се допало у првом филму - спектакуларне визуелне ефекте и митолошки свет, који смо створили, и подигли их на следећи ниво. Ретко имате прилику да се вратите истој причи са више средстава и већом подршком, па смо зато одлучили да митолошка бића, киклопи и Минотаур, буду још већи„, објаснио је продуцент Базил Иваник. Филм је сниман на различитим локацијама у Енглеској, Велсу и на Канарским острвима, а главне улоге играју Сем Вортингтон, Рајф Фајнс, Лијам Нисон, Дени Хастон.

Искусни приказивач Зоран Цветановић, који већ 15 година држи “Роду”, а од прошле године и реновирану “Арену синеплекс” у Новом Саду, оценио је у изјави Танјугу да то и код нас може да буде исплатив посао. Нова “Арена” са шест сала, врхунском техничком опремом и добрим дизајном седишта привукла је током 2011. више од 400.000 гледалаца. „То јесте мултиплекс, али са душом. Имамо 3Д, али и кафе, пријатан ентеријер, што све заједно доприноси да биоскоп опет постане место за излазак, социјални догађај уместо гледања филма са пиратског диска”, истиче он. За оживљавање биоскопа, сматра Цветановић, нужно је да се поред отварања и опремања нових сала поведе рачуна о домаћој продукцији. „Биоскопи живе и од америчког филма, али без јаког домаћег филма нема развоја целе индустрије. Ту Министарство културе треба да помогне, у производњи. Није срамота снимити филм који публика хоће да гледа„, тврди он додајући да се за сиромашну средину као што је Србија пречесто суфинансирају квази-уметнички пројекти. „Филм се прави за биоскоп„, закључује Цветановић наводећи као добре примере „Монтевидео, Бог те видео„, „Параду„, „Шешир професора Вујића„. То потврђује и пораст посете биоскопима у Србији, са око 2.060.000 у 2010. години на 2.643.000 у 2011. години. Већ 20. марта „Синеплекс„ ће отворити мултиплекс у Крагујевцу, у оквиру новог тржног центра “Pla za”, на истом принципу као у Делта ситију - уз афирмацију доласка у биоскоп, подизање стандарда услуге и пратеће садржаје, каже Чкоњевић, наводећи и пример већ популарног “Колосеја”, који такође ради у оквиру једног тржног центра (Ушће). „Прати се тренд укупног доживљаја на таквом месту. Такви биоскопи одговарају ономе што је демографски најближе циљној групи, а то је публика од 12 до 25 година, генерације за које је идеалан концепт - све на једном месту„, додаје он. „Мегаком„ не одустаје ни од класичних биоскопа па се тако

краја године„, најавио је министар. Већ су оспособљене сале у Свилајнцу, Деспотовцу, а пре неколико дана отворен је биоскоп у културном центру у Пожеги. Што се тиче главног града, прича како нема биоскопа постала је донекле флоскула која се изговара по инерцији. Чињеница је да је због лоше приватизације “Београд филма” 2007. изгубљен велики број сала, али и да још од краја 90-их година ради наш први мултиплекс “Таквуд”, који води приватна дистрибутерска кућа „Так вижн„, затим такође приватни “Рода синеплекс” и “Шумадија” на Бановом брду, ту су и четири сале у Dому синдиката, редовни репертоар у „Академији 28”...

c m y

kultura

dnevnik

ponedeqak19.mart2012.

23

У ЈДП-у УРУЧЕНА „ДНЕВНИКОВА“ НАГРАДА ГЛУМЦУ РАДОВАНУ ВУЈОВИЋУ

Најбољи у „Рођени у YU” и „Метаморфозама” Традиционална награда коју редакција нашег листа додељује за уметничко остварење на Стеријином позорју, уручена је глумцу Радовану Вујовићу протеклог викенда у Југословенском драмском позоришту у Београду, након извођења представе „Рођени у YU“, једну од две за коју је добио ово наше признање. Овом младом глумцу редакција Културне рубрике „Дневика“ доделила је награду на протеклом Позорју за глумачка остварења у представама „Рођени у YU“ у режији Дина Мустафића, и „Метаморфозе“, у режији Александра Поповског, обе у извођењу Југословенског драмског позоришта. Такође по традицији, Радовану Вујовићу је уручена слика на поклон, а овог пута била је то графика аутора Цветана Димовског. Поклон је уручила новинарка нашег листа Наташа Пејчић, чланица жирија ове награде, уз Нину Попов Бриза, уредницу, и новинара Игора Бурића.

- Не могу да кажем да очекујем, да се унапред надам некој награди, и да унапред сматрам да сам направио неку улогу „за награду“, али наравно да ми је увек јако драго да неко некад препозна квалитет

у томе што радим. Значи ми то, лепо је да добијете такво признање за свој рад, да то не иде тек тако непримећено. Али, није то главни разлог, и није то нешто најбитније везано за глуму што се мене тиче, мада јесте додатна позитивна мотивација да се и даље настави с радом. Има још толико награда које човек може освојити и то је лепо. – истиче за наш лист лауреат „Дневникове“ награде Радован Вујовић - Најбитније ми је да ми је занимљиво то што радим, на било који начин. Или, да сам тренутно у фази када желим да направим неки јако занимљив лик, у одређеној врсти представе или жанра, или нешто што мене лично занима или емотивно дира. Углавном је битан неки садржај који мене не оставља равнодушним, него ме напротив тера да радим. У Југословенском драмском позоришту Радован Вујовић игра у представама „Метаморфозе“, „Рођени у YU “, „Швабица“ и „Тартиф“. Новосадска публика запазила га је у одличној представи Српског народног позоришта „Брод за лутке“ Милене Марковић, у режији Ане Томовић. Глуми и у „Атељеу 212“, као и у позориштима „Бошко Буха“, и „Пуж“. К. Р.

ПОСЛЕ НОВОГ САДА, „ПЕР.АРТ“ У ШТУТГАРТУ ОКУПЉА НОВУ ГРУПУ САРАДНИКА

Интерактивна припрема пројекта Пројекат „Lim bo: a col lec ti ve in di vi dual“, чију је реализацију асоцијација „Пер.Арт“ са својим партнерима „ТкХ“ и Форумом за нови плес СНП током фебруара припремала у Новом Саду, крајем марта се сели у Штутгарт (Aka de mie Schloss So li tu de), где је и започето истраживање друштва кроз извођачке уметности. Ана Вујановић и Саша Асентић, као аутори пројекта, у Штутгарту ће окупити нову групу публике, студената и уметника, сa којима ће сарађивати у креирању позоришне представе замишљене као интерактивни перформатив на тему „колективне индивидуе“, могућностима јединке у друштвеном окружењу. „Пер.Арт“ током марта наставља и рад на новом циклусу инклузивих радионица за особе са интелектуалном ометеношћу, емоционално и ментално реконструишући представе и изложбе које су креирали током 13 година рада у оквиру програма „Уметност и инклузија“. Учесницима радионица које се два пута недељно одвијају у ШОСО „Милан Петровић“, Српском народном позоришту, Галерији Матице српске, придружили су се студенти Одсека медијских студија и

Представе резултат инклузивних радионица

Одсека српске књижевности и језика Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, те студенти Катедре за специјалну рехабилитацију и едукацију на Медицинском факултету у Новом Саду. Као актер независне сцене, „Пер.Арт“ је почетком марта учествовао на завршној конференцији пројекта „Рашколовано знање:

колективно самообразовање у уметности и култури“ у Београду, који су током три године пaртнерски реализовале организације „ТкХ“ (Београд) и „Контрапункт“ (Скопље), окупивши преко 70 учесника из Србије и Македоније, као и преко 30 сарадника с простора бивше Jугославије и шире. И. Бурић

НОВИ РОМАН АНДРЕЈА РУБАНОВА У ИЗДАЊУ „СОЛАРИСА“

Руски бестселер „Хлорофилија” Новосадски издавач „Соларис”, који се прославио „открићем” Дена Брауна пошто је имао осећај да купи ауторска права за „ Да Винчијев код” пре него је постао глобални феномен, сада је лансирао роман „ Хлорофилија” руског аутора Андреја Рубанова, који је већ постао бестселер на домаћем терену. Преводилац Мелина Панајотовић, која је роман превела с руског језика у сарадњи са Галином Лукић, „открила” је у Москви овај роман, а ако је судити по информацијама на Интернету, он ће свакако стићи и до страних тржишта хитова, јер га глобална књижара „Амазон” већ продаје на руском за читаоце у САД. Рубанов (43) је дипломирао новинарство на најугледнијем московском универезитету „М. Ломоносов”, али је водио веома буран живот бавећи се пословима као што су телохранитељ, секретар за штампу руског представника у Чеченији, шофер, грађевински радник, бизнисмен, новинар у листовима „жуте штампе”. Дебитантски роман „Садите и израшће”, који је објавио као самиздат 2005, скоро је заузео прво место на листи национaлних бестселера и од тада је објавио седам романа. Док је први роман имао аутобиографски карактер, у следећим се бави мрачном страном савремене Русије, а „Хлорофили-

ја” је први излет у антиутопију и фантастику. Рубанов је, уместо предговора, овај роман представио на следећи начин: „Ова књига ће вам растурити мозак. Ова књига говори о томе како је Москва зарасла у траву висине ТВ торња. Ова књига говори о томе како су Руси дали Кинезима Сибир под закуп. Ова књига говори о томе како се људи претварају у биљке. Ова књига говори о временима која ће доћи, ако свако буде задовољавао само свој апетит. Добро дошли у Москву. Добро дошли у Хлорофилију“. Аутор је радњу сместио у следећи, 22. век, али, за нешто више

од сто година, људи који су преживели глобалну катаклизму приморани су да живе у огромном мегалополису у какав се претворила Москва, у којој положај у друштву зависи од спрата на коме може да станује. То значи да су богати на највишим спратовима, док сиротиња живи близу земљи до које не допире светлост сунца. У том свету главни јунак је новинар Савелије Херц, који може да обезбеди стан на приличној висини, али не и на врху где су олигарси и кинески бизнисмени који експолоатишу богатства Сибира. За ту привилегију плаћају довољно да житељи Москве могу од тих прихода да живе, и из досаде се одају пороку да једу срж биљака која их постепено претвара у биљке, а да већ пре тога губе све одлике људскости. Да ли ће и Херц коме је супруга трудна постати биљка? Шта ће се догодити са људима ако се Кинези повуку и оставе их без прихода, у ком правцу ће кренути да би опстали, да ли ипак постоји живот и изван мегалополиса, или су људи изгубили способност да се изборе за опстанак, питања су која поставља аутор и на крају нуди неке од могућих одговора. Неки критичари су овај роман навели као доказ да будућност светске књижевности живи на Истоку а не на Западу. (Танјуг)

Фото: Б.Лучић

ДАНАС СЕ У СИНАГОГИ ЗАТВАРА 6. МЕМОРИЈАЛ „ИСИДОР БАЈИЋ“

Концерт и проглашење победника за крај Концертом финалиста у Ц категорији, и наког тога проглашењем победника у свим категоријама и доделом награда, вечерас ће у Синагоги бити затворен 6. Меморијал „Исидор Бајић“. Ово бијенално интернационално пијанистичко такмичење, у организацији Музичке школе „Исидор Бајић“, трајало је од 9. до 19. марта. Такмичење се одвијало А, Б и Ц категорији, у етапама, и данас се завршава финалем у Ц категорији. У оркестарско финале у Ц категорији пласирали су се Куми Мацуо из Јапана, Сара Вујадиновић из Србије и Денис Жданов из Украјине. Њихов наступ уз пратњу филхармонијског оркестра „Банатул“из Темишвара, са диригентом Георгом Костином почеће у 18 часова у Синагоги.Улаз је слободан.

Првонаграђени такмичари у свим категоријама конкуришу и за титулу лауреата Меморијала „Исидор Бајић“.Додељује се и награда публике, а поред „редовних“ признања, биће додељена и специјална награда која носи име Клода

Дебисија (поводом 150-годишњице рођења композитора) за коју конкуришу кандидати у свим категоријама. Награда „Исидор Бајић“, највише по једна у категоријама, биће додељена најбоље пласираном такмичару из Републике Србије који није освојио прву, другу или трећу награду на овом такмичењу. Најбоље пласираном такмичару у А или Б категорији с територије Војводине биће додељена награда „Станислава Тешић”. Чланови жирија 6. Меморијала „Исидор Бајић“ су: Роберт Андрес (Хрватска / Португалија), Фабио Бидини (Италија), Светозар Иванов (Бугарска), Емануел Красовски (Израел), Ванеса Латарш (Велика Британија), Хеди Саланки Рубардт (Мађарска), Миртала Салазар (Мексико), Едвард Туржон (Канада) и Дејвид Вестфал (САД) Н. П-ј.

СУТРА ПОЧИЊУ 41. ДАНИ КОМЕДИЈЕ У ЈАГОДИНИ

„Својта” отвара фестивал Представа „Својта„ Небојше Ромчевића, у режији Николе Завишића, и извођењу Позоришта „Бошко Буха„ из Београда, отвориће 41. позоришни фестивал најбољих комедиографских остварења Србије „Дани комедије“, који ће се одржати у Јагодини од 20. до 27. марта, одлучио је Управни одбор фестивала.

„при чему су изоштрени пародични и апсурдни тонови, што све осигурава сигурну забаву и плодно тло за критичко разматрање околности наших живота”. У званичној конкуренцији за награде на фестивалу је седам представа, а публика ће другог дана фестивала видети предста-

Из представе „Ожалошћена породица“

Селектор фестивала, позоришна критичарка и тетаролошкиња Ана Тасић, навела је да је ‘Својта‘ „црна комедија која одражава наше друштвене околности битно одређене различитим видовима превара и манипулација, као упадљивом важношћу материјалних интереса појединаца, у јавности представљених као опште политичко добро”. Ана Тасић је додала да је Завишићева режија врло динамична,

ву „Седам и по„ Мирослава Момчиловића, у режији Даријана Михајловића, коопродукцију Атеља 212, Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз и Народног позоришта из Бања Луке. Трећа представа је „Ожалошћена породица„ Бранислава Нушића, у режији Андраша Урбана, Народно позориште Ниш, а четврта је „Кумови„, текст и режија Душан Ковачевић, у извођењу Звездара театра из Београда.

„Комедија забуне” Вилијама Шекспира, у режији Милана Нешковића и извођењу Народног позоришта / Казалишта / Непсинхаз Суботица, је на репертоару петог дана, а „Урнебесна комедија„ Душана Ковачевића, у режији Маја Гргић и извођењу Српског народног позоришта, изводи се шестог дана. Последња у званичној конкуренцији је „Добри ујкица„ Алана Ејкборна, у режији Стефана Саблића, и извођењу Установе културе „Вук Караџић„ Београд. На дан затварања фестивала и Светски дана позоришта 27. марта, у част награђених Позориште „Славија” из Београда извешће представу „Догодине у исто време” Бернарда Слејда, у режији Божидара Ђуровића. Фестивал ће отворити наша прослављена филмска и позоришна глумица Милена Дравић, овогодишња добитница највеће награде фестивала „Златни ћуран” за животно дело, која ће јој бити уручена на отварању фестивала. Представе ће оцењивати стручни жири у саставу: редитељ Југ Радивојевић (председник) и глумци Дара Џокић и Драгиша Милојковић, за награду „Мија Алексић” и статуете „ћуран”, а публика за награду „Миодраг Петровић - Чкаља” најсмешнијој представи на фестивалу. Пре почетка прве преставе, у оквиру пратећег програма, у фоајеу Центра за културу биће отворена изложба докумената „Нушић у Јагодини” чији су аутори вајар Марија Вулић и историчар Нинослав Станојловић. (Танјуг)

24

svet

ponedeqak19.mart2012.

INDONEZIJA

dnevnik

NE MA^ KA DO BI LA NO VOG PRED SED NI KA

Deset mrtvih u udesu kombija YAKARTA: Najmawe deset osoba poginulo je ju~e kada je na wihov kombi naleteo voz u Indoneziji. U kombiju se nalazilo 14 qudi a voza~ nije na vreme primetio voz koji je i{ao ka wima na pru`nom prelazu u provinciji Zapadna Java. Sedam osoba poginulo je na licu mesta, a troje je podleglo povredama kasnije u bolnici. Jo{ ~etvoro povre|enih nalazi se u kriti~nom stawu.

(Ta njug)

FRANCUSKA Evakuacija zbog bombe MARSEQ: Vlasti u Marsequ pristupile su ju~e evakuaciji stanovni{tva oko ove mediteranske luke kako bi mogli da uklone nema~ku bombu te{ku jednu tonu koja datira jo{ iz Drugog svetskog rata.Oko hiqadu qudi je evakuisano, zaustavqen je pomorski saobra}aj i blokiran je pristup nekim priobalnim putevima. Bombu su pre nedequ dana slu~ajno otkrili gra|evinski radnici bu{e}i zemqi{te, a predvi|eno je da bude preba~ena u vojnu bazu gde }e biti izvr{ena wena detonacija.

Regionalne vlasti su saop{tile da sistem za paqewe bombe vi{e ne funkcioni{e, ali da 650 kilograma eksploziva koji se nalaze u woj predstavqaju opasnost.

(Ta njug)

Joahim Gauk na ~elu dr`ave BERLIN: Nema~ka je ju~e dobila svog 11. posleratnog predsednika - Joahim Gauk (72), evangelisti~ki sve{tenik iz Rostoka. Izabran je u Saveznoj skup{tini u prvom krugu glasawa za {efa nema~ke dr`ave, na ~ijem ~elu }e, prema Ustavu, biti narednih pet godina. Nema~kom sada vladaju dvoje isto~nih Nemaca- kancelar Angela Merkel, ro|ena, do du{e, u Hamburgu, ali odrasla u DDR i Gauk, ro|en 24. januara 1940. godine u Rostoku, u porodici jednog oficira mornarice, ~ija su oba roditeqa bili ~lanovi partije NSDAP, koju je od 1921. godine vodio Adolf Hitler. Novi nema~ki predsednik, koga Merkelova, kako

tvrde mediji, nije htela, ali je poklekla pred pritiskom svojih koalicionih kandidata liberala, progutala „knedlu” i dala „zeleno svetlo” za Gauka, biv{eg kandidata wenih politi~kih protivnika - socijaldemokrata i zelenih - `eli u svom predsedni~kom mandatu da ohrabruje i bude u~iteq demokratije.

Wegov ciq je da „qudi u Nema~koj ponovo u~e da `ive u dobroj zemqi koju mogu voleti”, a wegova qubav prema slobodi i spremnost za odgovornost bi}e - tvrde analiti~ari, „lajt motivi” wegovog predsednikovawa. Gauk, kome danas 80 odsto Nemaca veruje je, pi{u nema~ki mediji, prvobitno je `eleo da bude novinar, ali

TURSKA Policija suzavcem rasterivala Kurde

Nema~ki parlament

ISTANBUL: Turska policija upotrebila je ju~e suzavac i vodene topove u sukobu sa nekoliko hiqada Kurda u Istanbulu i gradu Dijarbakir na jugu Turske, koji su poku{ali da proslave Navroz, kurdsku Novu godinu. Policija je upotrebila suzavac i vodene topove kako bi onemogu}ila vi{e hiqada Kurda da se okupe na centralnom trgu u Dijarbakiru, glavnom gradu u ju`nom delu zemqe gde Kurdi ~ine ve}inu. Me|utim, uprkos policijskoj akciji, grupa od najmawe 5.000 qudi je pohrlila ka trgu i okupila se u centru grada da bi obele`ila svoj tradicionalni praznik Navroz. I u Istanbulu je policija upotrebila suzavac i vodene topove i spre~ila je Kurde da se okupe na lokaciji gde je glavna kurdska stranka organizovala proslavu. Mnogi okupqeni nosili su ode}u u bojama zabrawene Kurdske radni~ke partije (PKK) - zelenoj, crvenoj i `utoj.

Ankara i ve}i deo me|unarodne zajednice su je ozna~ili kao teroristi~ku formaciju.

(Ta njug)

Vlada da radi u interesu gra|ana PODGORICA: Vi{e od 10.000 gra|ana Crne Gore okupilo se ju~e na protestu u Podgorici, zbog te{kog socijalnog i ekonomskog stawa u zemqi, zahtevaju}i od crnogorske vlade da radi u interesu gra|ana, a ne tajkuna i poru~uju}i joj da, u suprotnom, treba da ode sa vlasti. Sa protesta pod motom „Vrijeme je”, koji su organizovali Unija slobodnih sindikata, Mre`a za afirmaciju vladinog sektora i Studentska unija, istaknuto je da su crnogorskim gra|anima potrebni odgovorne vlasti i ~isti ra~uni, a je postao evangelisti~ki sve{tenik - harizmati~an i konzervativan, omiqen i popularan, ugledan i obo`avan, ali i kritikovan.

Gauk }e stajati na ~elu 82milionske nema~ke dr`ave.

On ima pravo na najvi{e dva mandata po pet godina, nema vrhovnu komandu nad odu`anim snagama i protokolarno }e stajati na ~elu zemqe, kao ustavni organ koji predsetavqa dr`avu „kod ku}e” i u inostranstvu.

Gauk je prvi nema~ki predsednik, koji u dvorac „Belvi” ulazi u „divqem braku”. On ve} 12 godina `ivi zajedno sa Danijelom [at, novinarkom, koja se bavi politi~kim novinarstvom i koja }e, kako se najavquje, napustiti struku, po izboru svog `ivotnog saputnika za predsednika. Sam Gauk, otac ~etvoro dece, nije razveden.

(Ta njug)

vlada Crne Gore, ako to ne mo`e da ispuni, neka podnese ostavku.

Skup u centru Podgorice je zavrsen bez incidenata, a na prilazima gradu bile su poja~ane policijske patrole.

HRVATSKA

Umro hrvatski general Imre Agoti} ZAGREB: Prvi zapovednik Hrvatskog ratnog vazduhoplovstva general Imre Agoti}, koji je {iroj javnosti poznat kao glavni pregovara~ 1991. godine sa tada{wom Jugoslovenskom narodnom armijom i svedok na su|ewu biv{em predsedniku Srbije i SRJ Slobodanu Milo{evi}u, umro je ju~e u 70. godini u Zagrebu. Agen-

cija Hina navodi da je Agoti} kao pukovnik JNA pre{ao u Hrvatsku vojsku, da je u~estvovao u pregovorima o povla~ewu JNA iz Hrvatske i da je bio ~lan Dr`avne komisije za odnose sa Unproforom, a kasnije i savetnik predsednika Hrvatske Stjepana Mesi}a za vojna pitawa i nacionalnu bezbednost.

GR^KA

Novi {trajkovi u lukama ATINA : Zaposleni u lukama i na gr~kim brodovima odr`a}e dvodnevni {trajk u znak protesta protiv mera {tedwe koje je usvojila vlada kako bi se izbegao bankrot zemqe. Sindikat lu~kih radnika i pomoraca odlu~io je da odr`i 48-~asovni strajk, po~ev od danas, {to }e

izazvati poreme}aj u saobra}aju sa mnogim ostrvima. Ovaj potez je povu~en posle neuspelih pregovora sa ministarstvom pomorstva zbog smawewa plata, penzija i drugih socijalnih davawa, {to je te{ko pogodilo mnoge radnike i slu`benike zaposlene u ovoj oblasti.

(Ta njug)

Nikola Sarkozi razqutio Angelu Merkel

Solarne oluje prete nacionalnoj bezbednosti LONDON: Velika Britanija je dodala vulkane i solarne oluje na listu pretwi nacionalnoj bezbednosti na kojoj se ve} nalaze poplave, grip i terorizam. Prema nedavno objavqenom vladinom izdawu za 2012. Nacionalnog registra za vanredne situacije, Britanci smatraju najve}im pretwama pandemiju gripa, poplave, teroristi~ke napade i vulkanske erupcije u zemqama kao {to je Island.

Solarne oluje, erupcije magnetske energije su deo normalnog 11-godi{weg sun~evog ciklusa, ali predstavqaju pretwu komunikacionom sistemu, elektronskom sistemu i elektri~nim mre`ama, navodi se u ovom registru. Oluje mogu povrediti qudi ali isto tako pore-

CRNA GORA

metiti elektri~ne mre`e, GPS sisteme i satelitske sisteme. Na primer 1989. godine, jaka sun~eva oluja dovela je do kolapsa elektri~nog sistema u Kvebeku kada je {est miliona qudi ostalo bez struje, dok je najja~a sun~eva oluja od 2004. do danas, koja se dogodila pro{le sedmice, pro{la bez ozbiqnijih posledica.

Svemirski rat se ne nalazi na britanskoj listi najve}ih pretwi. Registar pretwi je stvoren 2008. godine i bavi se pretwama qudskom blagostawu, prirodnoj okolini ili bezbednosti u Velikoj Britaniji i on je javna verzija Nacionalne liste pretwi koja je tajna.

(Ta njug)

FRAN CU SKA–NE MA^ KA: Francuski predsednik Nikola Sarkozi uspeo je da „izvede iz takta” nema~ku kancelarku Angelu Merkel, poznatu po hladnom temperamentu. Nema~ka kancelarka je pred svojim bliskim saradnicima iskazala qutwu zbog posledwih izjava francuskog predsednika, zameraju}i mu zbog prevrtqivosti: Iako mu je Merkel jo{ u po~etku zvani~no pru`ila podr{ku kao kandidatu na predstoje}im predsedni~kim izborima u Francuskoj, Sarkozi je u sredu izjavio da je „kampawa stvar francuskog naroda” i da zbog toga kancelarka ne}e do}i na miting.Zato je kancelarka i liderka konzervativne nema~ke stranke odlu~ila da ne u~estvuje ni na jednom Sarkozijevom mitingu, pi{e nema~ki ne-

deqnik „[pigel”. Merkel je, me|utim, ranije ~inila sve kako bi udovoqila francuskom predsedniku: odbila je da primi wegovog protivnika Fransou Olanda, socijalisti~kog kandidata, i prihvatila je, po~etkom godine, poziv za u~e{}e na Sarkozijevim predizbornim mitinzima, a ~ak je javno priznala da se nada wegovom reizboru.

Takvu podr{ku je wena koalicija u Nema~koj smatrala neprili~nom i donela joj je gomilu kritika, podse}a francuski dnevnik „Figaro”. Kancelarka je na posledwem samitu u Briselu imala raspravu u ~etiri oka sa Sarkozijem, gde ju je francuski predsednik pozvao na barem jedan miting, ali Merkel sada vi{e ne `eli da se pojavi ni na jednom.

Na takvu wenu odluku i izliv qutwe uticale su posledwe Sarkozijeve izjave o „navali stranaca” i imigraciji u Evropi, a takve izjave, koje znatno nagiwu udesno, lo{e prolaze u Nema~koj. Angelu Merkel je razqutila i pretwa Sarkozija da }e Francuska napustiti [engen zonu ukoliko se ne izmeni sporazum o slobodnom kretawu, podse}aju francuski mediji.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI BA RAK OBA MA Ameri~ki predsednik Barak Obama obu~en u zeleno proslavio je praznik Svetog Patrika u irskom pabu „Dabliner” sa ro|akom iz Irske uz kriglu crnog irskog piva „Ginis”. U vrtu Bele ku}e glavna fontana izbacuje zelenu vodu, a radnici sve pripremaju za posetu u utorak, irskog premijera Ende Kenija.

SIL VAN [A LOM Izraelski vicepremijer Silvan [alom izjavio je danas da je Izrael zadovoqan odlukom SWIFTA-a da obustavi mogu}nost Irana da koristi elektronski sistem transfera fondova te mre`e za me|unarodne transfere.

UGO ^A VES Veneculeanski predsednik Ugo ^aves posle skoro tronedeqnog le~ewa na Kubi vratio se u Venecuelu gde ga je u subotu pozdravilo vi{e hiqada pristalica.Obra}aju}i se okupqenim s balkona predsedni~ke palate ^aves je poru~io da }e pobediti na izborima u oktobru, tra`io jedinstvo u narodu i guvernera jedne provincije, koji je kritikovao vlast, proglasio „izdajnikom revolucije”

LO VO KRA DI CE U NA CI O NAL NOM PAR KU U KA ME RU NU

Ubi je no vi {e od 500 slo no va JA UN DE: Lovokradice su od januara ubile vi{e od 500 slonova u Nacionalnom parku Buba N|ida na severu Kameruna, ocenio je upravnik turisti~kog centra u ovom rezervatu. Vlada je javila da je preduzela mere da za{titi slonove.

-Mi, upravnici i radnici u parku, smo svi jednoglasni u tome da smatramo da je ubijeno preko 500 slonova - rekao je Pol Bur, direktor turisti~kog centra ovog parka. -Mogao bi se znati ta~an broj ubijenih `ivotiwa da vlada ho}e da izdvoji sredstva, ali o~igledno vlada `eli da umawi razmere ubijawa.

Lovokradice su, po wegovim re~ima, organizovane kao vojska, dobro opremqene i potpuno spremne da oru`ano reaguju na poku{aj kamerunskih snaga da ih zaustave. Od po~etka marta kada je vojska poslata u park, poginuli su dva vojnika i jedan lovokradica, prema informacijama koje vlasti nisu potvrdile, ali ni demantovale.

moja ku]a

dnevnik

ponedeqak19.mart2012.

25

Најнеобичније фотеље на свету

Л

аунџ фотеље, у слободном преводу могли бисмо рећи и седалице за ленчарање, подразумевају седалице које имају одмориште за ноге. Обично су врло удобне, одличног су

пити за 1.000 америчких долара. Зеро гравити фотеља ће вас довести најближе што се може до бестежинског стања (осим самог путовања у свемир). Може се поставити у неколико положа-

дизајна и коштају цело богатство. Колико им дизајн може бити необичан или чак чудан, најбоље показују следећи примери Фотеља у облику каде дело је лондонског студија Бек-Ки Ким. Идеја је била уклонити све препреке између опуштајуће топле купке и угодног окружења дневне собе. Сплеш фотеља Мајкла Вендела је инспирацију нашла у макро снимку падања капљица воде, која због беле боје више личи на кап млека. Израђена је од пескареног фибергласа. Дизајнер Јорис Ларман као основу за дизајн узима фотељу насталу еволуцијом кости са које је нестао непотребни материјал, стварајући изглед органске структуре налик дрвету која ће се угодно обавити око онога ко седи у њој. Ко воли антику волеће и Капитело. Може се користити за седење или пак као самостална скулптура у затвореном или отвореном простору. Настала је још 1971. године и може се ку-

ја зависно од расположењу или задатку. Као и код путовања у свемир, цена је папрена – 2.310 америчких долара. Берди фотеља је одличан додатак за све модерне интеријере.

ДЕСЕТ САВЕТА ЗА СТАНОВАЊЕ

Ф

Фенг шуи за бољи проток енергије

енг шуи је древна кинеска вештина уређивања дома којој је циљ омогућити што бољи проток енергије. Сматра се да домови уређени по правилима фенг шуиа зраче позитивном енергијом, а својим укућанима омогућују срећу и благостање на свим пољима живота.

2. У спаваћој соби се не препоручује држање телевизора, рачунара или огледала насупрот кревета, које означава трећу особу у вези. Уколико их баш никако не желите макнути, свакако их преко ноћи прекријте пластичним столњаком.

3. Сваки дан барем двадесет минута проветравајте спаваћу собу

Животни простор увек би требао да буде светао, уредан и прозрачан, но осим тога постоји још неколико правила којих бисмо се, по саветима фенг шуи мајстора, требали придржавати уколико желимо извући најбоље из свог дома: 1. Простор око улазних врата куће мора бити слободан и прозрачан, што значи да је забрањено ту остављати ципеле, папуче и капуте

јер ћете на тај начин из ње избацити стару енергију и напунити је новом, свежом.

4. Кревет наслоните уза зид. На тај начин ћете се боље одморити и бити спремнији на нове изазове. Такође, припазите да кревет никад не буде смештен изравно насупрот вратима собе.

5. Иако се сматра да је акваријум с рибицама симбол среће и

плодности, од велике је важности његова позиција у стану. Уколико је правилно смештен, омогућава бољу финансијску ситуацију, но ако га поставите на криво место, могло би доћи до новчаних проблема и тешкоћа на послу. Ако приметите овакве промене, преместите акваријум на неку другу локацију у стану.

6. Побрините се да у кухињи насупрот пећи не поставите фрижидер, машину за прање посуђа или судопер. Сукоб ватреног и воденог елемента доводи до несугласица и сукоба унутар чланова породице.

7. Мермерни сто у трпезарији могао би бити узрок стресу и проблемима на послу. Замените ли га дрвеним, врло брзо ћете приметити позитивне промене.

8. Немојте куповати црвене кауче и фотеље. Црвена је боја ватре и страсти, стога није погодна за места која су замишљена за одмор и релаксацију, а осим тога доноси и тешкоће на послу.

9. Купатило се никад не би требало налазити у средини куће. Такође, саветује се редовно поклапање поклопца на вц шкољки.

10. Редовно чишћење стана и бацање непотребних ствари ослобађа простор од негативне енергије. Добро је решити се старог папира, неношене одеће или увелог цвећа које блокира правилни проток енергије у стану.

Ради се о потпуно органском производу израђеном од повијуше, дрва и коже. Под Модерн фотеља је израђена од лагане пене и водоотпорног винила. Ради се о издржљивом луксузном производу који се може купити по цени од 3.995 америчких долара у Фронт Геиту. Софт Пип је одличан комад за све који воле ултра-модерни минимализам и индустријски дизајн. Дизајнирале су га Саманта Снидаро и Андреа Фино. Израђена је од челичних цеви обложених плишем и кожом на месту за седење. Тур де Франс - назив говори све, врло мудро смишљена фотља израђена је од рециклираних делова бицикла, са покојим новим делом. Удобност и забава у једном. Булом фотеља има облик људског тела, а име је добила по пријатељу из детињства дизајнера Оливера Мургуа. Удобан и мекан наслоњач провокативног дизајна продаје се по цени од 950 америчких долара. Теди Бер фотељу је дизајнирао шведски дизајнер Мати Кленел и направи је од огромне крпене играчке. Ради се о медведу који је

прави хит у модерним интеријерима. Црвен цвет фотеља обликом лепог цвета и жарким бојама оживи сваки простор. За оне који воле цвеће ово је неизоставан додатак дневној соби.

Претворите сутеренске просторије у животни простор Д

анас, када је сваки квадрат важан, све више људи претвара сутеренске просторе у додатне просторије које не служе само за одлагање старих и сувишних ствари. Међутим, такви простори су изнимно захтевни за уређење, стога треба добро припазити. Приликом унутрашњег уређења сутерена ваља обратити пажњу на неколико важних детаља који ће увелико дефинисати будући изглед читавог простора. Како је сутерен заправо етажа испод пода приземља, која је делимично укопана у терен те

најмање једним својим прочељем изван терена, први и основни задатак је осигурати што је могуће бољи доток природне светлости, стога при избору прозора саветујемо да потражите оне с тањим оквирима (без обзира да ли је реч о дрвеним, ПВЦ или алуминијумским). Како се у сутеренским просторима може појавити проблем влаге и плесни, могућност доброг проветравања је изнимно важна, стога предлажемо да прозори свакако имају могућност отварања на кип, што се, за разлику од класичног отварања та-

квих ниско смештених прозора, показује и важним сигурносним елементом. Осим обавезне добре топлотне и звучне изолације, добро решење за сутерен су рефлектујућа и затамњена стакла прозора, за које не препоручујем тешке и тамне завесе, већ прозрачне ролло варијанте светлих тонова. Алтернативно, могу се користити и прозрачне, тање класичне завесе, али у том случају предлажемо да се користи више текстила како би се омогућило њихово густо постављање (мноштво набора). Како су светлост и осећај прозрачности

изузетно важни у свим сутеренским просторима, предлажем да уместо класичних, непрозирних врата радије одаберете врата која су у целости или деломично стаклена. С обзиром да су сутерени обично мрачнији, предлажем да основни тонови буду нијансе беле боје, комбинујте с нежнијим пастелним нијансама које ће визуелно ‘утоплити’ просторије. Дрвене подне облоге као и дрвени удобни намештај, такође ће додатно креирати осјећај топлине, нарочито ако се на подовима нађе и неколико вишебојних дебљих тепи-

ха мањих или средњих димензија. Уз светле зидове, добро ће изгледати било која нијанса паркета, а савјетујем да се приликом постављања дрвених облога у сутеренима води рачуна о заштитним премазима против влаге. Такође ваља имати на уму да неке врсте дрва, попут егзота као што је тиковина, добро подносе влажније просторе. За сутеренске станове препоручују се водоотпорне керамичке плочице са специјалним фугама као и помно постављен доњи хидроизолацијски слој. Ако се одлучите за ламинат, предлажемо да претходно свакако проверите да ли садржава слој отпоран на влагу. Будући да сутеренски простори нису места с којих ће пуцати добар поглед на околиш, предлажемо да се унесе што је више могуће природних елемената, као што је собно биље које ће добро подносити засењене просторе (на пример, бршљан). Код сутеренских станова, појава кондензата и плесни честа је појава. Узрок томе је

лошија топлинска изолација, која је на старијим објектима извођена у складу с технологијом свога времена. Савјетујемо вам да уградите топлотну изолацију на унутарњим зидовима стана: положите на зид стиропор или уоквирену камену вуну на коју се онда причвршћују гипс плоче, нпр. кнауф или ригипс. Важан фактор топлотне изолације је полагање парне бране између топлотне изолације и гипс-плоча. Парна брана изводи се од полиетиленске фолије и треба имати затворене преклопе фолија како би се спречио улазак ваздуха. Унутрашње облоге одаберите по властитој жељи и стилу. Омогућују ли вам прилике веће и финансијски захтевније, али дугорочније захвате, проблем можете решити и уградњом квалитетне фасаде, која подразумева топлотну изолацију од камене вуне или стиропора, полимерцементни морт армиран мрежицом, импрегнацију и завршну жбуку (минералну, силикатну или силиконску).

de^Ji dnevnik

ponedeqak19.mart2012.

Put jed ne se men ke

c m y

26

dnevnik

[ta je bi lo?

Jed na te {ka kru {ka pa la na Du {ka.

Ba{! Ba{! Ba{!

i lo je ve tro vi to i iz jed nog sun co kre ta je pa la jed na se B men ka. Tu se men ku je od neo ve -

I ja bu ka ma la na So fi ju pa la.

Ma la! Ma la! Ma la!

tar i ona se iz gu bi la. Bi lo joj je hlad no i bi la je tu `na jer ni je ima la dru ga. On da je po ~e la ki {a i se men ka se ot ko tr qa la u ze mqu. On da ju je uze la kr ti ca.

Hte la je kr ti ca da je po je de, ali se men ka je po be gla. Ot ko tr qa la se jo{ da qe. Vi deo je je dan ~i ~a ka ko se se men ka ko tr qa i od lu ~io je da je za sa di. Ki {a je i da qe pa da la i od jed nom po ~e la je da ra ste kli ca te se men ke.

Da ni su pro la zi li a se men ka se pre tvo ri la u jed nu pre le pu biq ku. ^i ~a ko ji ju je ga jio, bio je sre }an ,kao i biq ka, {to je ta ko ve li ka.

Al je ona po je la ono {to je hte la!

Isi do ra Bi go vi} O[ „23. ok to bar” Srem ski Kar lov ci

Ma ri a na \o ki}, II-6 O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko” ^e re vi}

San

@a na Stoj {in, VI II-a, O[ „Maj {an ski put”, Su bo ti ca

U par ku

Sa wa la sam jed ne no }i je dan ru `anm san i ni sam mo gla da se smi rim ceo dan.

Pa me pi ta{ ka kav san, sa mo da ti ka `em ru `an i o~a jan.

Na da Ra du kin, III-5 O[ „\u ra Jak {i}” Ka}

U par ku de ce vi {e ne ma, li {}e opa da, zi ma se spre ma i dr ve }e u par ku ve ~i to dre ma.

Ta da ki {a pa da ceo dan,do bro je {to imam ki {o bran da me {ti ti ceo dan.

Do bri voj Ran |e lo vi}, III-3 O[ „Ni ko la Te sla” No vi Sad

U je sen ki {a pa da Od Be o gra da, pa sve do No vog Sa da.

P

Mo sto vi

r v i mo s to v i ko je sam vi deo i upam tio su vr ba ski mo sto vi.

To su ne ka da bi li mo sto vi na re ci ko ja se zva la Cr na ba ra. Ka da je, dav no, pro ko p an ka n al Du n av-Ti s aDu nav, Cr na ba ra je po sta la deo ka na la, a vr ba ski mo sto vi su po sta li mo sto vi na ka na lu.

Ja naj ~ e { }e pre l a z im pre ko Vi no grad skog mo sta i to kad idem kod ba ke.

Sta ri ji Vr ba {a ni se se }a ju da je na tom me stu ne ka d a bi l a ske l a, a ne most. To je pr vi most pre ko ko ga sam u `i vo tu pre {ao ka da su me do vo di li ku }i iz po ro di li {ta. Po ne kad pre |em i pre ko mo sta u Sta rom Vr ba su. ^uo sam da je, 1999. go di ne to kom bom b ar d o v a w a bio sru {en. Od sta rog mo sta ostao je sa mo deo ko ji je ugra | en u spo m en plo ~ u

kraj no vog mo sta. Sta ri most je bio po kre tan. Ka da su pro la zi li bro do vi most je di zan. Ne ko vre me je kraj tog sta rog, sru {e nog mo sta po sto jao ma li, pon ton ski most od bu ra di, sa mo za pe {a ke. Ipak, me ni je naj lep {i vr ba ski Kri vi most. Iz vi jen i ta nak, pod se }a me na sr nu ko ja je `e le la da pre sko ~i ka nal, pa su joj pred we no ge osta le s jed ne, a zad we s dru ge stra ne ka na la.

Jo{ ni kad ni sam pre {ao pre ko we ga. Sa mo sam ga po sma trao.

Mi slim da bi svi vr ba ski mo sto vi bi li mno go lep {i ka da bi is pod wih pro ti ca la ~i sta vo da, po ko joj bi, kao ne kad, plo vi li bro do vi, a ne pla sti~ ne fla {e, auto mo bil ske gu me, ke se...

Iva na Te {a no vi}, II-2, O[ „So wa Ma rin ko vi}”, No vi Sad

Da imam ~a ro ban {ta pi} ~a ro ban {ta pi} ja bih `e le la da stvo rim D a jed imam nu ku }i cu u ko joj bi ima la po seb ne mo }i i bi la bih

vi la. To bi se de si lo u jed noj du bo koj tam noj {u mi. Ka da bih ima la ne vi dqi vu mo}, sa kri va la bih se kao ne ki ~a rob wak i oti {la bih u dvo rac u ko jem bi `i ve li mo ji otac i maj ka. Vo le la bih i da sam na u~ nik ko ji bi omo gu }io da bu du zdra vi i sta ri i ma la de ca. Ove mo }i bih stvar no `e le la da imam.

Ni ko la Za ri}, V-2 O[ „Brat stvo je din stvo” Vr bas

Da ja Pet ko vi}, III-7 O[ „Sve to zar Mar ko vi} To za” No vi Sad

Ras cve ta no dr vo ro la zim po red vi si ba ka i qu bi ~i ca, po bes kraj P nom po qu zum bu la mle~ no-

Kri sti na Mar ton, I-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

Sve ti Sa va

pla ve bo je i jar ko `u tih kit wa stih nar ci sa.

Dok ih gle dam, po ne ka p~e li ca mi za zu ji oko gla ve, a bu ba ma ra se sa vr {e no ka mu fli ra la na mo joj cr ve noj ma ji ci.

Ma sla~ ci i qu ti }i uobra `e no iz mi le iz tra ve u po ku {a ju da nad ra stu nar cis. Od svih tih div nih cve ti }a, skre nu lo mi je pa `wu jed no ve li ko dr vo ja bu ke. Pu no be lih cve to va, ko ji svo jim mi ri sem opi ja ju, a is pre ple ta ne gra ne kao da je ne ko smo tao u ple te ni cu. Ni sam mo gla da odo lim tom div nom mi ri su, pa sed nem u hlad, ko ji su pra vi li ma li sne `ni cve ti }i. Uto nu la sam u san i sa wa la ka ko le tim iz nad obla ka i va si o ne, kad je dr vo po ~e lo da me dr ma. To je bi la mo ja maj ka ko ja je ski da la po kri va~ s me ne. Za hva li la sam se dr ve tu {to je do {lo u moj san i vo le la bih da je to bi la stvar nost.

Sve ti Sa va - ve li ko ime, Sve ti Sa va - ve li ki dan, Sve ti Sa va - za ve ru bo rac, Sve ti Sa va - du hov ni otac, po ma `e qu di ma da ostva re svoj san.

Sve ti Sa va kao Bo` ji dar, ostva ru je svoj san jed ne dav ne zo re, kad pro na {av {i put do Sve te go re, za u vek na pu {ta car ske dvo re.

Ne ka se ra dost stva ra dva de set i sed mog ja nu a ra, se di mo se we ga ko ji je le ~io bo le sni ka i spa sao da vqe ni ka, mo lio se za bo ga qa, na pi sao pr ve kwi ge, ~i nio sve {to va qa.

Se ti mo se ko je bio Sve ti Sa va i sre} na vam {kol ska sla va.

Sa wa De be qa~ ki, V O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Alek san dra Gru ji}, IV-4, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

Emi li ja [a ro vi}, VI-1 O[ „Vuk Ka rayi}” No vi Sad

STUdenTSki dnevnik

dnevnik [ANSA ZA POSAO I PRAKSU

Sa jam za po {qa va wa na FTN-u Stu dent ska or ga ni za ci ja „EESTEC LS„ No vi Sad, u sa rad wi s no vo sad skim Uni ver zi te tom, po {e sti put, or ga ni zu je Sa jam za po {qa va wa i stru~ nih prak si „Kon teh12”. Sa jam }e se odr `a ti u sre du i ~e tvr tak na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka.

Stu den ti }e ima ti pri li ku da pro na |u po sao ili me sto za usa vr {a va we u jed noj od kom pa ni ja ko je }e bi ti pre zen to va ne. Kan di da ti za po sao mo }i }e da osta ve svoj CV u elek tron skoj for mi na saj tu www.konteh.org ili da ga uru ~e po ten ci jal nom

po slo dav cu to kom tra ja wa saj ma.

Osim pre zen ta ci ja kom pa ni ja, bi }e odr `a ne i se ri ja ra di o ni -

ca i tri bi ne na ko ji ma }e mla di mo }i da u~e stvu ju.

Stu den ti }e ima ti pri li ku da se upo zna ju sa ni zom kom pa ni ja raz li ~i tih pro fi la kao {to su „Codecentric”, „Hinttech”, „Elsys”, „ATB Sever”, „Novatronics”, „Zepter”, „Prozone”, „E-smart Systems”, a po pr vi put na saj mu }e se po ja vi ti „Grundfos”.

Ge ne ral ni vi {e go di {wi po kro vi teq Saj ma je „Microsoft Development Center Serbia”, dok su ovo go di {wi zlat ni spon zo ri „Fi at”, „In fo ma ti ka” i „Le vi9”.

A. J.

ponedeqak19.mart2012.

FTN IDE U SUSRET POTENCIJALNIM BRUCO[IMA

Mo gu} no sti stu di ra wa pred sred wo {kol ci ma Fa kul tet teh ni~ kih na u ka }e, u na red nom pe ri o du, odr `a ti pre zen ta ci ju svo jih ak tiv no sti po sred wim {ko la ma u Sr bi ji i Bo sni i Her ce go vi ni ka ko bi |a ke upu tio u mo gu} no sti stu di ra wa na ovom fa kul te tu. Mar ke ting tim FTN-a }e po red

Teh ni~ ka {ko la u Be ~e ju

Mu zi ka bli `a sr cu, ali ve ran i stru ci di-xe ja Va wa wu, ko ji ga je ke. Svo ju mo ti va ci ju u ovim upu tio u teh ni ke di xe jin ga. kri znim vre me ni ma na la zi Na stu pao je u sko ro svim upra vo u mu zi ci. Ona ga opu klu bo vi ma i ba ro vi ma u No {ta, ~i ni da za bo ra vqa na vom Sa du, a po sled wih ne ko pro ble me. li ko me se ci ob i {ao je i - Naj ve }a mo ti va ci ja je gra do ve u Voj vo di ni. Ra dio de fi ni tiv no iz raz za dov je i kao po dr {ka po zna tim qnih qu di na `ur ka ma jer ime ni ma iz sve ta elek tron se do bro pro vo de u ovo vre ske mu zi ke kao {to su Mar me ne ma {ti ne i pre ma lo op ko Na sti}, De jan Mi li }e ti mi zma u va zdu hu- ob ja {wa vi}, Mar ko Mi lo sa vqe vi} i va mla di di-xej. dru gi. Ovaj stu dent kao svoj Po we go vim re ~i ma, na naj dra `i na stup na vo di onaj po ~et ku je bi lo te {ko usa u Je li sa ve ti nom ba sti o nu, gla si ti stu di je i pu {ta we kad je jo{ bio „ze len”, a ra mu zi ke no }u, rad nim da ni dio je pred oko 3.000 qu di. ma, jer su mu pre da va wa bi Iako ga je tre ma tre sla od la ra no iz ju tra. Do da je da se gla ve do pe te, sve je pro te do brom or ga ni za ci jom mo klo u sa vr {e nom re du. Kao i `e sve uskla di ti ali da ima u sva kom po slu, pa i ovom, i od ri ca wa. Mu zi~ ki seg aneg do te su ne iz be `ne. ment `i vo ta ma lo za po sta -To je bi lo on da kad je pe vi is p it n e ro k o ve ali, sma „Sexy and I Know it„ gru pe Alek san dar Su bo tin, od no sno di-yej Spir: upra vo zbog to ga, tru di se LMFAO po sta la hit a wen maj stor za klup sku mu zi ku i at mos fe ru da {to pre za vr {i fa kul in tri gan tan spot iza zvao ve li Iako je deo mu zi~ ke sce ne, sa - tet i po sve ti se stva ra wu no vih ku po ma mu u gra du, zbog po ma lo go vor nik sma tra da je ona ma lo zvu ko va. pro vo ka tiv nog ple sa ko ji se iz “za mr la” u od no su na ra ni je go - Pla ni ram da za vr {im fa vo di u we mu- se }a se di-xej Spir. di ne. Ka ko ka `e, sla bo ima ve - kul tet i na |em po sao ve zan za - Spre mao sam se da je pu stim, ne }ih i ozbiq ni jih klup skih de - stru ku. Na me ra vam da mi mu zi ka o~e ku ju }i ni {ta vi {e od osme ha {a va wa, ali, u po re |e wu s okol - i da qe bu de ho bi, ali, ako bu de na li ci ma qu di u klu bu. Me |u nim gra do vi ma, si tu a ci ja ni je bi lo pri li ke da ona bu de pri tim, na mo je odu {e vqe we, ceo to li ko lo {a. Alek san dar bi mar na, ne }u se uop {te bu ni ti. klub je po ~eo da iz vo di taj ples, `e leo da u bu du} no sti i No vi [ta vi {e, to bih vi {e `e leo mr da li su ku ko vi ma le vo-de sno, Sad `iv ne po tom pi ta wu jer jer mi je ona bli `a sr cu- za kqu ta ko da ni je bi lo dru ge osim da sma tra da ima pro sto ra za raz voj ~io je Alek san dar Su bo tin. im se pri dru `im. mu zi ke, a i do vo qan broj pu bli A. Jerini}

Ve li ka tr ka za do ma }e i ino stra ne sti pen di je Stu den ti iz Sr bi je mo gu da kon ku ri {u za vi {e od sto ti nu do ma }ih i stra nih sti pen di je pa sko ro 20.000 aka de ma ca sva ke go di ne bu xet do pu wa va nov cem ko ji su za slu `i li od li~ nim oce na ma. Za raz li ku od pret hod nih de ce ni ja, gde je po nu da sti pen di ja bi la skrom na, sa da je sva ke go di ne sve ve }a. Stu den ti ma se otva ra ju vra ta fon do va, za du `bi na, in sti tu ci ja... U „In fo stu du“, na pri mer, mo gu da se pro na |u pu te vi ka de se ti na ma sti pen di ja. Nu di se stu di ra we u Ko re ji, Ma -

Let wi „Best” kur se vi ju, Slo va~ ku, Tur sku, Esto ni ju, Bel gi ju, Ma |ar sku, Ukra ji nu, Austri ju, Poq sku, [pa ni ju, Ita li ju, Fin sku i mno ge dru ge ze mqe. Sme {taj i hra na su pla }e ni, kao i par ti ci pa ci ja, a za in te re so va ni tre ba da pla te sa mo put ko ji sa mi or ga ni zu ju.

Pri ja vqi va we na kur se ve mo gu }e je pre ko saj ta www.best.eu.org gde

treba da se napravi nalog.

Potom se odabere kurs na koji `eli da se ode,a mo`e se prijaviti na najvi{e tri kursa u jednoj sezoni. Neophodno je poslati i motivaciono pismo na engles kom jeziku. Kandidati }e biti obave{teni od strane lokalne „Best” grupe kada treba da do|u na validaciju naloga odnosno na

proveru redovnosti nekog studenta Univerziteta u Novom Sadu na osnovu overenog semestra u indeksu.

Spisak svih kurseva i detawnije informacije o temama, terminima i mestima wihovog odr `avawa, mogu se na}i na pomenutom sajtu. Rok za prijavqivawe je 25. mart.

A. J.

po slov nog klu ba „Pri vred nik“ po ma `u 19 aka de ma ca go di {we.

O{tra je i tr ka za sred stva Fon da za mla de ta len te, ko ji je za po sled we tri go di ne po de lio 6.000 sti pen di ja. Pro {le go di ne bi lo ih je 983 i to u iz no su od po 25.000 di na ra me se~ no. Jo{ ve }i su iz no si wi ho ve „Do si te je“ za na sta vak stu di ja u ino stran stvu.

Mi ni star stvo pro sve te go di {we do de li 11.000 sti pen di ja i oko 15.000 kre di ta. Jo{ 700 ta len to va nih fi nan si ra i Fond za raz voj na -

Mno ge in sti tu ci je ko je po ma `u aka dem ce, osim nov ca, nu de i usa vr {a va we, se mi na re i sa vla da va we ra znih ve {ti na, ne ke ga ran tu ju i po sao za naj bo qe sti pen di ste le zi ji, Ki ni, Dan skoj, Ho lan di ji, In do ne zi ji, Sa u dij skoj Ara bi ji, iz u ~a va we oke a no lo gi je i dru gih na u ka u Ame ri ci .

Ova vr sta po mo }i zna ~aj na je i zbog to ga {to mno ge od in sti tu ci ja ko je po ma `u aka dem ce, osim nov ca, nu de i usa vr {a va we, se mi na re i sa vla da va we ra znih ve {ti na. Ne ke ga ran tu ju i po sao za naj bo qe sti pen di ste, {to je u hro ni~ nom ne do stat ku rad nih me sta i te ka ko bit no. Aka dem ci naj vi {e vo le sti pen di je kom pa ni ja, jer su wi ho vi iz no si i u vred no sti od ne ko li ko sto ti na evra me se~ no, a i po ve }a va ju {an se za po sao ~im do bi ju di plo mu. Kom pa ni je ~la ni ce Srp skog

u~ nog pod mlat ka. Srp ske aka dem ce po ma `u i vla de Fran cu ske, Mek si ka, SAD, Ve li ke Bri ta ni je, Ne ma~ ke, Ho lan di je... Ve li ki broj stu de na ta po ma `u i fon da ci je „Dr Zo ran \in |i}“ i „Kon rad Ade na u er“. Go to vo sve op {ti ne i gra do vi fi nan si ra ju naj bo qe mla de, a ve }i na ima uslov po vrat ka u za vi ~aj.

Ta kve sti pen di je, na pri mer, ima ju Su bo ti ca, In |i ja, Svi laj nac, [a bac, Ja go di na... Uslov po vrat ka ima ju i dr `av ne sti pen di je ko je po ma `u {ko lo va we u ino stran stvu. Ma da se ~e sto de si da mla di, ka da se vra te, ne mo gu da na |u po sao, iako ima ju oba ve zu da pet go di na ra de u ze mqi.

A. J.

ZA STUDENTE I SREDWO[KOLCE

In `e wer sko tak mi ~e we „Pra vi TI”

PRIJAVA DO 25. MARTA

Stu dent sko udru `e we „Best” or ga ni zu je 44 aka dem ska kur sa, raz li ~i tih te ma iz obla sti teh ni~ kih i teh no lo {kih na u ka, kao i iz obla sti me nax men ta, eko no mi je, za {ti te `i vot ne sre di ne, ko ji }e se to kom le ta od vi ja ti {i rom Evro pe. Stu den ti }e ima ti pri li ku da ot pu tu ju u ^e {ku, [ved sku, Ru mu ni -

{ko la u No vom Sa du, po se ti ti i sred we {ko le u Zre wa ni nu, Vr ba su, Vr {cu, In |i ji, Ru mi, Srem skoj Mi tro vi ci, Su bo ti ci, Som bo ru, Ba~ koj Pa lan ci, Apa ti nu, Ki kin di, Ku li, [ap cu, Lo zni ci, Va qe vu, Bi je qi ni, i dru gim ve }im gra do vi ma.

Da nas, u 13 ~a so va, tim FTN-a po se ti }e Gim na zi ju „Jo van Jo va no vi} Zmaj” u No vom Sa du i Teh ni~ ku {ko lu u Som bo ru. Tim su tra, u 12.30 ~a so va, ide u no vo sad sku gra |e vin sku {ko lu „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn”, a u 13.20 ~a so va po se ti }e Ma {in sku {ko lu. Isti dan u 10,10 pre zent ci ja }e bi ti odr `a na u Teh ni~ koj {ko li u Vr ba su, a u 14 sa ti u Gim na zi ji u ovom me stu. U sre du, u 12.40 ~a so va gim na zi ja “Sve to zar Mar ko vi}” u No vom Sa du ugo sti }e mar ke ting tim FTN-a, a istog da na u 12,35 ovaj fa kul tet pred sta vi }e se u Be ~e ju u gim na zi ji , a u 14, 15 u Teh ni~ koj {ko li u ovom gra du.

A. J.

SKORO 20.000 STIPENDISTA GODI[WE

ALEKSANDAR SUBOTIN, POZNATI NOVOSADSKI DI-YEJ

Sto ji na uz dig nu toj plat for mi, gla ve nag nu te na jed nu stra nu, dok pu bli ka la ga no ula zi u klub, tra ga ju }i za iz vo rom zvu ka. I svi di `u ru ke u we go vom prav cu, po zdra vqa ju }i to {to je u tre nut ku naj ve }e eufo ri je u klu bu pu stio ne ki mu zi~ ki hit i po di gao at mos fe ru jo{ vi {e.

Kao ka kvo „mu zi~ ko bo `an stvo„, mag za mik se tom i stu dent Po qo pri vre dog fa kul te ta Alek san dar Su bo tin (25), No vo sa |a ni ma po znat kao di-xej Spir.

- Sve je po ~e lo pre ne ko li ko go di na, na jed nom od pr vih Eg zit fe sti va la. Dens are na i He pi no vi sad stejx su me na ve li da za vo lim elek tron sku mu zi ku i, jed no stav no, po ~eo sam da se ose }am sjaj no slu {a ju }i na stu pe ra znih di-xe je va- ka `e Alek san dar.- Ka ko jed na stvar vo di ka dru goj, po `e leo sam da po sta nem je dan od wih, jer mi se svi de la ta mo} upra vqa wa at mos fe rom i ceo taj kon cept di-xej kul tu re mi je po stao ve o ma za ni mqiv.

Di-xe jin gom se ba vi oko pet go di na, a mu zi ku pro du ci ra sko ro dve go di ne. Uglav nom pu {ta ha us uz do dat ke dru gih pra va ca, ali, ka ko ka `e, u glo ba lu sve je to klup ska dens mu zi ka. Svoj po ~e tak ve zu je za ku} ne `ur ke, kad je pre ko ra ~u na ra pu {tao mu zi ku, sve dok ni je upo znao ko le gu

27

Udru `e we stu de na ta teh ni ke Evro pe „Best” iz No vog Sa da or ga ni zu je jed no dnev no in `e wer sko tak mi ~e we „Pra vi TI“ za stu den te i sred wo {kol ce iz No vog Sa da, ko je se odr `a va 24. mar ta na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka. Ovim tak mi ~e wem pru `a se mo gu} nost u~e sni ci ma da, kroz tim ski rad, po ka `u svo je ve {ti ne i pro {i re zna wa iz obla sti pri rod nih i in `e wer skih na u ka, i da svo je ide je ostva re u prak si.

Ti mo vi }e ~i ni ti po ~e ti ri ma tu ran ta jed ne sred we {ko le, ko ji ma }e bi ti pri dru `en naj ma we je dan stu dent. Tak mi ~e we }e bi ti iz obla sti tim skog di zaj na, od no sno kon stru i sa wa mo de la ko ji mo ra da is pu ni od re |e ni za da tak. Pre sa mog tak mi ~e wa or ga ni zo va na je i pre zen ta ci ja fa kul te ta u~e sni ka, a po sle iz ra de pri stu pi }e se te sti ra wu mo de la i pro gla {e wu po bed ni ka.

A. J.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

28

ponedeqak19.mart2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

IZ DA JEM no vu na me {te nu gar so we ru, Augu sta Ce sar ca br. 11.

Te le fon: 062/511-503.

48911

VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

49133

Ti ja na Ze ~e vi} 1985 - 2012.

Sklo pi la si o~i a re kla nam ni {ta ni si.

Gra ni ce tvo je do bro te du {e ni kad ne }e mo pro na }i.

Bez te be `i vi mo, za to bom tu gu je mo, ka ko bez te be da se sa ku pi mo, ka ko ro |en dan da ti pro sla vi mo.

An |e le na{, po no si }e mo se to bom.

Tvo ji: na na Mi lan ka i de da Ri sti vo je.

49214

SPLA VU u Fu to gu po treb ni ku va ri. Te le fon: 063/8901-989.

49099

KU PU JEM kwi ge. Te le fon 064/99-45-002. Mi le.

48827 MA SA @A re laks 1000 din, ce log te la 2000 din, kra qev ska 3.000 din. Ma ser ka sa is ku stvom.

Te le fon 061/294-3277.

48993 KU PU JEM sta re auto mo bi le, sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, aku mu la to re, ka ro se ri je, ~i sti mo po dru me, ta va ne, od no si mo {ut. Te le fon 6618846, 063/8485-495, 064/95-33-943.

49228

Za tvoj ro |en dan

Ti ja na Ze ~e vi} Zla sud bi no, {to si ta kva, {to me mla du u grob sa tra.

Sa mo sli ka mo ja va ma osta da nad wom pla ~e te do gro ba.

Ro |en da ne mo je obe le `i te, i me ne se se }aj te, za me ne se mo li te.

Bra ta mi ~u vaj te, a ja vas ~e kam ov de znaj te.

Tvo ji ro di te qi i brat.

49215

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 18. 3. 2012. go di ne pre mi nuo

Slav ko Va si qe vi} 1935 - 2012.

Sa hra na je da nas, 19. 3. 2012. go di ne, na ~e nej skom gro bqu, u 15 ~a so va.

O`a lo {}e na po ro di ca: sin Mi o drag, supruga Qubinka, sna ja Qi qa na i unuk Sr |an Va si qe vi}.

OG-2

Sa velikom tugom opra{tam se od svog dragog kuma

Slav ka Va si qe vi}a @iveo si burno, oti{ao tiho u nezaborav. Pamti}u te po dobroti, razumevawu i strpqewu.

Oti{ao si me|u an|ele. Neka te oni sada ~uvaju kada te ja nisam mogla sa~uvati.

Neizmerno }e{ mi nedostajati.

Kuma Qiqana.

OG-3

Po sled wi po zdrav kom {i ji i pri ja te qu

dra gom

P O M E N

Dra gan Bje lo gr li} 25 go di na je pro {lo kao tren...

Tvo ji naj mi li ji.

49219

Tu `nim sr cem ja vqa mo svim ro |a ci ma i pri ja te qi ma da je na {a

Spa se ni ja (Mi }a) Do bri je vi} pre mi nu la 16. 3. 2012. go di ne, u 101. go di ni.

Sa hra na je 19. 3. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca Do bri je vi}.

OG-1

Po sled wi po zdrav vo qe nom de di

\or |u Kan tar xi }u Slav ku Va si qe vi }u od unu ka Ra do sla va sa po ro di com. od po ro di ce Sto ja na Su ba {i }a.

49216

Dra gi de da, ne ka ti je la ka ze mqa.

49256

^iTUQe l POMeni

dnevnik

ponedeqak19.mart2012.

3

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N bra tu

29

U~i te qi ca i maj ka pre mi nu la je po sle du ge i te {ke bo le sti.

Oba ve {ta va mo rod bi nu, pri ja te qe i kom {i je da je u 77. go di ni pre mi nuo na{ dra gi

Qu bi ca Po qan ski

Ra di voj An do no vi}

Veq ku T. Mir ko vi }u 21. 9. 1952 - 9. 2. 2012.

Sa mo Bo `i ja pro mi sao ru ko vo di la je mo jim mi sli ma, re ~i ma i de lom da na |em put do Tvo je stra dal ni~ ke, a tr pe qi ve du {e i da u woj pre po znam i po dr `im Tvo je naj ve }e bla go ko je se zo ve ~e sti tost, sa ko jom si ro |en i is tra jao.

A sa da ka da si usnuo i oti {ao, ne ka Tvo ja du {a bli sta go re u ve~ no sti kao ne ka da Ti u li ku ove sli ke.

Hva la Ti za ver no po ve re we!

Te bi moj do bri Kic ko!

1933 - 2012.

Sa hra na je da nas, 19. 3. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: se stri }i Pa ja i Jo va sa po ro di ca ma, pri ja te qi, kom {i je, Jor dan ka, Ni ko la, Ma ri ja, An |el ka, Ja ro.

Sa hra na je u To va ri {e vu, 19. mar ta, u 14 ~a so va.

O`a lo {}en sin @i va.

49244

49243

3

Umr la je mo ja vo qe na i je di na se stra

Sa tu gom u sr cu oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a do bra ma ma i ba ba

Tvo ja ver na Se ka.

49250

Dra ga

Qu bi ca Po qan ski

Sa tu gom i po {to va wem se opra {ta mo od

u~i te qi ca u pen zi ji

Zor ka Pi ro {ki

Sa hra na je da nas, 19. mar ta, u 14 ~a so va, u To va ri {e vu.

1922 - 2012.

Sa hra na je da nas, 19. 3. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, u Sr bo bra nu.

O`a lo {}e ni: }er ka Ve ra i sin Alek san dar sa po ro di ca ma.

Se ko mo ja, za u vek }e{ mi ne do sta ja ti.

Tvo ja se stra Na da.

49241

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N dra goj nam su pru zi, maj ci, sve kr vi i ba ki

Da no oti {la si ti ho, kao {to si i `i ve la.

A le pe uspo me ne sa na {eg dru `e wa osta }e da `i ve sa na ma.

Po sled wi po zdrav

49245

Po sled wi po zdrav tet ki i na ni

ba ba Qu be

Zor ki Pi ro {ki Po ro di ce: Mi lo va no vi}, Be ra, Smir nov, Ku ri li} i Po po vi}.

Po sled wi po zdrav od: Va we, Sne `a ne i Vla de Kon da~.

Je le ni Sta ni {i} Le li

od Ve ci nih kom {i ja.

od: su pru ga Da mja na, si na Sve ti sla va, sna je Ja smi ne i unu ka Mi lu ti na i Ni ko le.

49240

49252

S tu gom i po {to va wem, po ro di ce: Mur ga {ki, Far ka{, Tin tor, Bor {o{, Ko va ~ev, Ge ci, Zi ro je vi}, La ho{, Ba ro, ]e sa rov, Je vi}, Mer~, Put nik i Mi li vo jev.

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da nas je za u vek na pu stio na{ vo qe ni

ro|. Bi zjak

ro |e ne Vu ko vi} u Da bri ci - Her ce go vi na

\or |e Kan tar xi}

pre mi nu le 18. 3. 2012. go di ne u 89. go di ni.

Sa hra na je da nas, 19. 3. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na Gaj do bran skom gro bqu.

S tu gom i po {to va wem, sin Mi len ko i sna ja Ana.

1925 - 2012.

S qu ba vqu i po {to va wem se }a ju je se we ni: sin Mi lan i k}er ka Mir ja na sa po ro di ca ma.

Po sled wi po zdrav

Sa hra na je da nas, 19. 3. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Sr bo bran skom gro bqu.

O`a lo {}e ni: }er ka An ki ca, zet @a re, unuk Vla di mir i unu ka Ve sna sa po ro di ca ma.

49204

49251

dra gom

49246

Ol ga Bre be ri na

Qu bi ce Bu kvi}

Po sled wi po zdrav bra tu, {u ra ku i uja ku

Bra ti ~i na Rad mi la sa de com.

49242

49013

Da na, 19. 3. 2012. na vr {a va se 10 go di na od ka ko je umr la na {a do bra, dra ga ma ma i ba ka

Sa tu gom se opra {ta mo od na {e dra ge maj ke

Qu bi ci Po qan ski

3

49247

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti

Po sled wi po zdrav dra gom ta ti

\or |u Kan tar xi }u

\or |u Kan tar xi }u

Upo ko jio se u Go spo du na{ do bri „Ba ba� u 78. go di ni.

Ste va nu Apa to vi }u

^i ki

Ste van Apa to vi}

Bio si pre do bar za sve.

Se stra \u |a, zet Gi {a, Ci ca, Vla da, Si ni {a i Kse ni ja sa de com.

od po ro di ca: Kr sti} i Aj di}.

49254

49255

Sa hra na je da nas, 19. 3. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Do wem gro bqu u Srem skim Kar lov ci ma.

O`a lo {}e na po ro di ca.

49253

od: si na Ra de, sna je Dra gi ce, unu ka Alek san dra i De ja na sa po ro di ca ma.

od: si na Sa ve, sna je Mi ce, unu ka Ra do sla va i \or |a sa po ro di ca ma.

49248

49249

Изблиза: Лав Толстој - несуђени Новосађанин Ко је, када , како и зашто планирао пресељење горостаса из Јасне Пољане - Лава Николајевича Толстоја у Нови Сад, у Шафарикову улицу број 35 и какве су везе постојале између неких знаменитих житеља Новог Сада с краја деветнаестог и почетка двадесетог века? Гости: Павле Живанов, Владимир Јокановић, Миша Хижа и Мирјана Миленковић. (РТВ 1, 21.00) 06.30 08.55 09.05 09.30 10.10 10.55 11.30 12.00 12.10 13.05 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 17.00 17.20 17.50 18.55 19.30 20.10 21.00 21.30 22.00 22.30 22.35 23.00 23.55 00.20 00.45 01.10

tv program

ponedeqak19.mart2012.

Добро јутро, Војводино Потрошачки репортер Кад зазвони Зелени сат Миљеница Комшилук Кухињица Вести Бразде Чари риболова Хроника Славоније,Барање и западног Срема Вести Све(т) око нас Политбиро Вести за особе са оштећеним слухом Живот Миљеница ТВ Дневник Један на један Разгледнице Комшилук ТВ Дневник Серија недеље: Поаро Изблиза Живопис Војвођански дневник Први пут на гласање Међународни тероризам од 1945. Серија недеље: Поаро Један на један Изблиза Живопис НС џез фестивал 2010.

07.00 Снежна краљица, цртани филм 08.15 Цртани филмови 08.30 Верски недељник 09.30 Путеви наде 10.00 Бразда (мађ) 10.30 „Дуриндо из 2010.“,мађарска народна музика 6. део 11.00 Урбана џунгла,емисија на мађарском са титл.на српском 11.30 Лендава-Оркестар „100 виолина“ (мађ) 12.00 Из наше архиве-Обојени свет (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Заједно 13.15 Биоскоп 13.45 Дотики (слов) 15.15 Добро вече, Војводино (мађ) 16.15 Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) 16.45 ТВ Магазин (рум) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ.

20.00 Наши дани (мађ) 21.00 Омладинска емисија (мађ) 21.30 Инспектор Колиандро: „666“ 23.15 ТВ баштина

06.00 08.00 10.00 13.00 14.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

06.30 08.30 09.00 09.10 10.30 11.00 11.10 11.35 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.30 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Улови трофеј Тема недеље Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Аналија Здравље и Ви Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Вино и виноградарство Глас Америке Ноћни програм

Новосадско јутро Храна и вино Вести Серија Ленија Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серија Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Рецепти Лауре Равајоли Објектив (слов) Објектив (мађ) Вреле гуме Храна и вино Новосадско поподне Сремски Карловци Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Спринт Истрага Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

Рецепти Лауре Равајоли (Новосадска ТВ, 22.30)

09.30 Премијер лига: Њукасл – Норвич 11.15 АТП Мастерс Индијан Велс финале 13.30 Руска кошарка: Локомотив Кубан – Красније Крилија 15.00 Прави НБА 15.30 Преглед АТП Мастерс Индијан Велс 16.30 Руска лига: Спартак М - ЦСКА 19.00 НБА: Мајами – Орландо 21.00 Преглед Премијер лиге 22.00 КХЛ плеј оф: Атлант – СКА 23.45 Преглед ФА куп 01.00 Преглед холандске лиге

08.00 08.15 09.00 09.04 09.44 09.55 09.59 10.30 11.00 11.05 12.00 12.15 12.30 12.37 13.20 14.57 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.08 21.08 22.00 22.05 23.00 23.04 23.50 00.05 00.14 01.07

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Оно као љубав Гастрономад Вести Лов и риболов Еко караван Вести Биографије Дневник Спорт плус Евронет Истражитељи из Мајамија Нанчероу, филм Гастрономад Ово је Србија Монтевидео, бог те видео Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Монтевидео, бог те видео Песма без граница Вести Упитник Вести Истражитељи из Мајамија Дневник Евронет Тихи сведок Ноћни биоскоп: Убиствено узбуђење, филм 02.35 Оно као љубав

Милош Биковић

СЕРИЈА

Монтевидео, Бог те видео Љубавни неспоразуми између Тиркета и Росе, с једне стране, и Моше и Валерије, с друге стране, се настављају. И док је Роса у свему томе сасвим невина и наивна, Валерија испољава све своје женске каприце Улоге: Милош Биковић, Петар Стругар, Нина Јанковић, Милутин Караџић, Бранимир Брстина, Данина Јефтић, Војин Ћетковић, Небојша Илић Режија: Драган Бјелогрлић (РТС 1, 20.08)

05.15 05.30 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 21.10 22.15 00.00 00.30 01.30 02.30

Ексклузив Експлозив Тајна старог моста Сулејман Величанствени Три Хил Дођи на вечеру Бандини Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Сурвајвер специјал Бандини Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Филм: Од колевке до гроба Сурвајвер-без цензуре Три Хил Експлозив Ексклузив

Монсерат Кабаље

Монсерат Кабаље у Београдској арени

06.00 08.00 09.30 10.00 10.15 12.00 14.00 16.00 16.40 17.05 18.30 19.30 20.00 21.00 21.12 22.45 23.15 00.00 00.55 02.35 03.00 04.30

Доушници Долина сунца Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Наша мала клиника Вести Спортски преглед Два и по мушкарца Вести + Између две ватре Штрумфови Гладијатори Скривена камера Ноћни ТВ пројекат Велика Србија Вести + Спортски преглед Истражитељи из Мајамија Филм: Контрола летења Саут Парк Филм: Змија Укључење у Б92 Инфо

Концерт прослављене шпанске оперске певачице Монсерат Кабаље, која је у Београдској арени наступила уз пратњу Симфонијског оркестра РТС-а, под диригентском палицом свог земљака Хозеа Кољада. Специјални гости на концерту су били сопран Снежана Савичић Секулић и Харис Џиновић. (РТС 2, 22.30) 06.02 07.09 07.42 07.47 07.52 08.14 08.25 08.30 08.40 09.10 09.37 09.45 09.51 09.59 10.29 10.53 12.23 11.53 12.27 13.00 14.00 14.09 14.39 15.06 15.14 15.43 15.50 16.40 17.14 18.10 18.38 19.09 20.00 20.35 21.05 22.30 23.33 01.34 02.26

Концерт за добро јутро Слагалица Ози бу Мифи Попај Оливија Животиње којима се дивимо Приче о речима Зоотека плус Вечни сјај детињства Како су се волели наши преци Датум Верски календар Вреле гуме Магазин Лиге шампиона Клиника Вет Европа и Срби Београдска филхармонија Животна средина и здравље Трезор Приче о речима Зоотека плус Вечни сјај детињства Како су се волели наши преци Арт зона Датум Сат Све боје живота Поаро 25 година Бајаге и инструктора Ад либитум Верски мозаик Србије Бинго Трст-град науке Поаро Монсерат Кабаље у Београду Бели, бели свет, филм Трезор Арт зона

06.00 06.30 07.00 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.15 17.05 18.00 18.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00

ВОА С.О.С Маратон Двоугао Копаоник Породица Серано Отворени студио Топ шоп Отворени студио Породица Серано Отворени студио Слике живота Копаоник Вести Доктор Хаус Терминатор 24 Менталиста Вести Филм: Турбо тата Филм: Дани грмљавине Менталиста Филм: Криминалистички роман 24 Терминатор

dnevnik

c m y

30

Маријана Мићић

Ноћни ТВ пројекат По први пут гост емисије постаје домаћин коме смо поред те улоге наменили и неке друге. Баш зато гост Ноћног ТВ пројекта не може да буде свако. Ово су само неке од захтевних рола у којима ће се гост опробати улога водитеља вести, стендап комичар, учесник скривене камере... Водитељке: Анђелка Прпић и Маријана Мићић (Б92, 21.12)

Краљевство љубимаца У Покетвилу живи прелепа маца принцеза Ава која спаја нова пријатељства, између љубимаца и деце. Једног дана, на путу до своје сестре близнакиње Еве, замени се са девојчицом Кет - себе пошаље у стваран свет док девојчицу пошаље на њено место у Покетвил. (Хепи, 10.50) 05.00 07.55 08.05 08.55 09.05 09.25 09.30 09.45 10.00 10.25 10.50 11.15 11.40 11.55 12.30 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 14.45 15.30 15.40 16.00 16.15 17.55 18.30 18.40 19.10 19.20 20.30 22.00 22.05 22.50 23.20 03.00 03.45

Јутарњи програм Вести Беверли Хилс Ноди у земљи играчака Ешли Торк Срећна звезда, припреме Телешоп Залив шкољки Генератор Рекс Краљевство љубимаца Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Телешоп Вести Беверли Хилс Парови уживо поподне Срећна звезда, припреме Вести Телешоп Филм Телемастер Рекорд Насловна страна - квиз Срећна звезда, припреме Парови уживо вече Ћирилица Вести Добра жена Парови - преглед дана Парови - уживо ноћ Звездана капија - Атлантис Ћирилица

Добро јутро Све за љубав Градске вести Тачно у подне- живо Папарацо лов Курсаџије Сестре Национални дневник Острво Мала невеста Национални дневник Мала невеста Острво Гранд народ пита Амиџи шоу Детективске приче Филм: Лара Крофт: Пљачкаш гробова - колевка живота 03.00 Калифорникација 04.00 Филм: Клатно смрти 05.45 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 21.15 22.45 00.00 01.00

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak19.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

14

31

ИЗ ВО ЂАЧ РЕ КЛАМ НИХ РА ДО ВА НА БАЛ КА НУ

Пи ше: Иван Станковић 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Џон, Кејт и осморо деце Мали људи, велики свет Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Гојазни тинејџери Исповести сакупљача животиња Болести којих се стидимо Л.А. Инк Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Гојазни тинејџери

07.00 09.02 10.13 11.09 12.00 12.31 13.17 14.11 14.41 15.13 16.03 17.25 18.20 19.12 19.30 20.35 21.37 22.42 23.15 23.50 00.22 01.12 01.57 02.39

Добро јутро, Хрватска Лугарница Екстремни градови Деби Тревис преуређује Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Треће доба Глас домовине Понос Раткајевих Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу 20пет, квиз Дневник Тито - последњи сведоци тестамента, док. серија Пулс Хрватске Реконструкција Дневник 3 Свет профита Катарина Ливљанић, док. филм Ин медијас рес Др Хаус Трачара

08.00 Како је Франц постао Лист 09.00 Човекова историја 10.00 Нелсон Мендела – Човек мира 11.00 Пројекат Мендела 12.00 Кајање Џејн Остин 13.30 У крупном кадру 14.00 Ко си заправо ти?

15.00 Героуов закон 16.00 Најгори послови у историји 17.00 Човекова историја 18.00 Мрачна страна Микеланђела 19.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 20.00 Заљубљен у Барбару 21.30 7.7. 2005. – Напад на Лондон 23.00 Героуов закон 00.00 Најгори послови у историји 01.00 Човекова историја

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Завера Розвел Црвенкапа Осека Два играча са клупе Пророчанство судњег дана Зли поручник Побуна Професионалац Еротски филм Еротски филм

Про фе си о на лац До ју че уни вер зи тет ски про фе сор и пи сац-бо ем, при пад ник бе о град ске ин те ли ген ци је и ва тре ни про тив ник Ми ло ше ви ће вог ре жи ма, Те ја је да нас ди рек тор јед не ве ли ке из да вач ке ку ће... Уло ге: Бора Тодоровић, Бранислав Лечић, Драган Јовановић, Јосиф Татић, Наташа Нинковић, Горица Поповић Ре жи ја: Душан Ковачевић (Синеманија, 22.00)

06.00 07.35 09.05 10.30 12.00 12.25 14.15 16.10 16.40 18.10 20.05 21.05 22.05 23.30 00.00 01.50 04.20

Управо венчани Срећковић Џеси Стоне: Без кајања Прљави Џо Васпитање за почетнике Летописи Нарније: Путовање Намерника зоре Краљев говор Холивуд на снимању Ко је Кларк Рокфелер? Солиста Царство порока Срећа Злочинац Калифорникација Посредници Проклетници Војска палих анђела (2010)

07.30 Кобра 11 09.20 Ексклузив викенд 10.05 Вечера за 5 11.10 Ватрено небо 12.10 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 Сурвајвер: Повратак у цивилизацију 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.05 Вечера за 5 18.00 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 21.00 Сурвајвер 21.45 ТВ премијера: Деца човечанства, филм 23.40 РТЛ вести 23.55 Сурвајвер: Без цензуре 00.50 ЦСИ Мајами 01.35 Астро шоу 02.35 ЦСИ Мајами

ТВ ПРЕ МИ ЈЕ РА

Де ца чо ве чан ства

Лиза Еделштајн

СЕ РИ ЈА

Др Ха ус Кад чо век угро зи жи вот да би спа сио не знан ца ко ји је пао на ши не под зем не, из дра ма тич не сце не иза ђе чу де сно не по вре ђен, али од јед ном се сру ши. И бол ни цу оп чи ни чо ве ков не се би чан чин, али от кри ју да се ју нак на из глед ве ли ким де лом ни је ре шио ста рих на ви ка... Уло ге: Хју Лори, Лиза Еделштајн, Роберт Шон Леонард, Омар Епс (ХРТ 1, 01.57)

08.20 08.47 09.10 10.00 10.45 11.07 11.55 12.15 12.45 13.20 14.45 15.00 15.25 15.48 16.33 17.08 18.00 18.20 18.30 19.33 20.00 20.50 21.40 22.32 23.18 23.59 00.29 00.50 01.31

Бранислав Лечић

Филм: Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Дијагноза: Убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Филм: Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Хаваји 5-0 Закон и ред - Злочиначке намере 00.20 Медијум

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 22.20

Мега Минди Конор на тајном задатку Школски сат Алиса, слушај своје срце Деграси Нови нараштај Ждероња Музика, музика... КС Аутомагазин 4 зида Бигфут: Незабораван сусрет, филм Цртани филм Деграси Нови нараштај Обична клинка Школски сат Мала ТВ Доктор Ху Регионални дневник Жупанијска панорама Даунтаун Еби Телетабис Ин медијас рес Топ гир 10, док. серија Др Хаус Трачара Злочиначки умови Калифорникација Симпсони Мерси Којак

07.05 08.40 10.40 12.05 13.40 15.10 16.40 18.15 19.45 21.35

Град без Божића Скоро жена Кад анђели наврате у град Основне ствари Управник ред рока Мрачни анђео Осамнаести анђео После Џимија Девлин Жена, мајка, убица: Прича Мари Хили 23.10 Кад прошлост сустигне

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Пронађени рај Уврнута наука Хана и њене сестре Експлозивна мисија Мала Пурпурна ружа Каира Пројекат Икс Без срца Милф о Маниацс Сливерс оф Феар

Же не ви ше не мо гу да ра ђа ју, а нај мла ђи ста нов ник пла не те упра во је пре ми нуо у сво јој 18. го ди ни. Све на де за оп ста нак чо ве чан ства су не ста ле, а ци ви ли за ци ја то не у ха ос... Уло ге: Џулијан Мур, Клајв Овен, Клер -Хоуп Ашити, Мајкл Кејн (РТЛ, 21.45)

Џулијан Мур

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Генералка Град мотора Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Сам у дивљини Најбољи остају Водич из безизлазних ситуација Желели сте да знате Разоткривање митова Сам у дивљини Најбољи остају

08.30 08.45 10.00 11.30 13.00 15.00 16.30 17.30 18.30 19.15 20.45 21.05 21.35 21.45 22.45 23.15 00.30

Мотоспортови Алпско скијање Биатлон Крос-кантри скијање Карлинг Бициклизам Скијашки скокови Фудбал Биатлон Билијар Сви спортови Рвање Сви спортови Рвање Биатлон Скијашки скокови Бициклизам

Све му мо гу да одо лим осим ис ку ше њу

У

оде лу, крај ње на дрн дан, оби ла зио бих ис - пре го ва рач ко ту ма че ње, чи ји је ис ход не из бе жно пред гра ни це све ко ло не и пр вом по ли цај цу по ве ћа ње ми та. Ни је ми би ло те шко да пла тим и ко ји је кон тро ли сао са о бра ћај по ка зао сво ју тај по ве ћа ни део, али је про блем био у то ме што се „слу жбе ну“ ле ги ти ма ци ју, стро гим гла сом за тра - то мо гло са мо ка да УН мом ци ни су на ца ри ни, а жио аси стен ци ју при пре ла ску и... успе вао. Пре ла - та да је на ста ја ла ве ли ка гу жва. Мо рао сам да до зио сам гра ни цу за не ко ли ко ми ну та, уз сва мо гу ћа ско чим том глу пом про пи су, а мо је ме ха ни чар ске кла ња ња и из ви ња ва ња. Пре стао сам кад сам схва - спо соб но сти рав не су ну ли, сре ћан сам кад по го тио да је то што сам ура дио ма ло озбиљ ни ја ствар дим на ко јој стра ни аута је мо тор. Али за то је раз од олак ша ва ња пре ла ска гра ни це, ко ја би мо гла има ти и за кон ске по сле ди це. Ка сни је сам пре шао на дру ге на чи не убр за ва ња пре ла ска, од ко јих је нај ин те ре сант ни ји био „ди пло мат ски па сош„. На и ме, умет нич ки по крет ко ји су у Љу бља ни по кре ну ли чла но ви гру пе „Лај бах„: ство ри ли су сво ју вир ту ел ну др жа ву „Но је Сло ве ни ше Кунст„. Они су из да ва ли лич на до ку мен та при ста ли ца ма и при ја те љи ма, ко ја су из гле да ла вр ло ре спек та бил но и увер љи во. Пре ко Фран ци ја За вр ла (био је је дан од ли де ра у оса мо ста ље њу Сло ве ни је де ве де се тих го ди на, вр ло зна ча јан но ви нар „Мла ди не„ и ме ђу пи о ни ри ма Пи-Ар про фе си је) апли ци рао сам и до био чак ди пло - Теледириговане казаљке у колима „дурака” мат ски па сош, ко ји сам се оба зри во ко ри стио. Да га те сти рам, у јед ну зе мљу сам ми шља ње не ко га ко ни је оп те ре ћен свим де та љи ма ушао с њим. Ди ван осе ћај, иако су про пу сти ли да да ло ре зул тат. ме осло ве с Ва ша ек се лен ци јо. Фо ку си рао сам се на ка заљ ку за го ри во, ко ја је Бу гар ски ца ри ни ци су би ли нај го ри по трет ма ну би ла је ди на ме ро дав на за пре лаз гра ни це. Ре ше ње је пут ни ка и нај бо љи за при ма ње ми та. До се ти ли су би ло јед но став но – по што је то ин стру мент ко ји ра се па су уме сто уоби ча је них 20 ма ра ка, ко ли ко су ди на елек трич ни на пон, за што га не по сма тра ти као на пла ћи ва ли да те без ве ли ког мал тре ти ра ња пу сте, пре ки дач на ра дио-апа ра ту, ко јим се по ве ћа ва или по че ли да при ма ју бок со ве ци га ре та ко ји су, ка кве сма њу је ја чи на то на? Два мај сто ра ко ји ма сам то ли слу чај но сти, исто то ли ко ко шта ли. Он да си мо - пред ло жио ре кли су да је то не мо гу ће, тре ћи је ре гао да ви диш ца ри ни ка ко ји го ми лу тих бок со ва но - као: А што не би мо гло? си на зад у фри-шоп па их ти он Та ко сам до био до дат ни пре да по но во ку пу јеш и та ко уне до ки дач у ауту ко јим сам, по же Бу га ри су би ли вр ло глед. љи, „ре гу ли сао“ ни во бен зи на По ред њих су би ли УН кон ин вен тив ни ка ко да за ра де у ко ли ма. Те шко је опи са ти мо тро ло ри, ко ји су се по вла чи ли ју сре ћу ка да сам ви део из не на ми ту, па су до не ли на од мор сва ких не ко ли ко са ти на ђе но ли це бу гар ског ца ри ни про п ис по ко ј ем у зе м љу не и он да је на ста јао стам пе до пре ка да сам је ди ни ко ји ула зи у мо же ући ауто мо бил ко ји ла ска гра ни це, где је све би ло ње го ву зе мљу по про пи са ном има ма ње од че твр ти не мо гу ће пре не ти. На рав но, уз до стан дар ду. Про ве ра вао је, гле го вор. Не бро је но пу та сам ви дао, чак ме је пи тао је сам ли ре зе р во а ра го ри ва, а из део ка ко ко ло не ци стер ни с бен - Бу гар ске не мо же иза ћи ако нор ма лан, где ку пу јем го ри во зи ном, без ика квог за др жа ва ња, и слич но. Те шка ср ца ме је пу има ви ше од че твр ти не! пре ла зе гра ни це. стио да про ђем, без ми та. Кад су санк ци је по о штре не, Сти ца јем окол но сти, исти од лу чи ли да за бра не и пре нос го ри ва за соп стве не ца ри ник је био у сме ни и кад сам се вра ћао. Ње гов по тре бе па га тих го ди на у Ју го сла ви ји ни је би ло по бед нич ки из раз, ко ји је на го ве шта вао сре ћу што мо гу ће ку пи ти на бен зин ским ста ни ца ма. Све су би - ће ме ухва ти ти у пре сту пу, за ле дио се кад је ви део ле за тво ре не јер је био за бра њен увоз го ри ва, али да имам са мо че твр ти ну ре зе р во а ра. Гле дао је, што ко ла су се нор мал но во зи ла, за хва љу ју ћи ве ли ком ме не, што ин стру мент та блу, оби ла зио око аута луп бро ју љу ди ко ји су се сна ла зи ли и по ста ја ли ди ле ри ка ју ћи по ли му, на кра ју ме је пу стио и, пре зри во ме бен зи на. Би ло би до вољ но да по зо ве те „свог“ ди ле - гле да ју ћи, ре као: Ду рак (бу да ла). До Бе о гра да ме је ра (а сва ко је, на рав но, имао свог), и до шао би за др жа ло од лич но рас по ло же ње, од сре ће што сам га по ла са та, без об зи ра на то где сте, и на по јио ва шег зе знуо, ле по сам мо гао да за ми слим ка ко при ча ко ме зим ца. На рав но, по мно го ве ћој це ни, ко ја је ле га ма о не кој бу да ли ко ја из Бу гар ске из ла зи пра ишла и до пет ма ра ка за ли тар (на пум па ма у су сед - зног ре зер во а ра. ним зе мља ма це на је у то вре ме би ла ма ње од по ла Кад сам ко ле га ма из лон дон ског „Са чи ја„ по ку мар ке). Ауто мо бил ко ји сам та да во зио имао је при - шао да опи шем сво ју сре ћу, гле да ли су ме бе ло, не ви ле ги ју да ни јед ном за три го ди не ни је тан ко ван на схва та ју ћи че му то ли ко ус хи ће ње: пре ћи гра ни цу бен зин ској пум пи. без че ка ња, с пу ним ре зер во а ром?! Ех, ти Бал кан ци. Бу га ри су би ли ин вен тив ни ка да је у пи та њу А ја сам схва тио да сре ћу чи не ма ле ства ри. шан са да не што до дат но за ра де: до не ли су про пис И шта сам све на у чио у тим смут ним вре ме ни ма: по ко јем у зе мљу не мо же да уђе ауто ко ји има ма 1. Све му мо гу да одо лим осим ис ку ше њу. ње од че твр ти не ре зе рв о а ра го ри ва, а из Бу гар ске 2. Раз ми шљај из ван пра ви ла. не мо же да иза ђе ако има ви ше од че твр ти не?!

3. Пре не го што бу деш пре те ра но кре а ти ван, про Пра ва „Ква ка 22”, иде ал на за флек си бил ност и ве ри да ли је то ле гал но. Књи гу Ива на Стан ко ви ћа „ОСНО ВИ КА КО ДА ЛО ГИ ЈЕ”, уз по пуст од 30 од сто, за 907 ди на ра, мо же те на ру чи ти од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), путем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696 или меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak19.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По не де љак баш и ни је ваш оми ље ни данм али га при хва ти те као иза зов и мо гућ ност да ра ди те и за ра ди те но вац ко ји вам је то ли ко по тре бан. Не мој те се уле њи ти ни уго ји ти док је Ве не ра у ва шем зна ку.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

19. mart 2012.

Бли жи се ваш ро ђен дан. По че так про ле ћа је на ви ди ку, већ ми ри ше у ва зду ху. Вре ме про ла зи све бр же па не би сте сме ли да про пу шта те при ли ке. По бољ ша ње фи нан сиј ске си ту а ци је. Не мир ни сте и нер во зни.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Ваш Мер кур је ре тро гра дан – у пре во ду: кре ће се уна зад. У ка ри је ри су при сут не од ре ђе не не де фи ни са не си ту а ци је и окол но сти. Чу вај те сво је тај не, ако мо же те и уме те. Ви ше слу шај те, ма ње при чај те.

Да нас сте не мир ни, не ста шни и ра до зна ли. Све би сте хте ли, са да и од мах. Ако на и ђе те на на што до бро и па мет но, он да се др жи те до га на до сле дан на чин. При ја те љи вас по др жа ва ју, а и во ље на осо ба.

Ан га жо ва ни сте на рад ном ме сту у прав цу ре ша ва ња те ку ћих или за о ста лих по сло ва. Бу ди те стр пљи ви пре ма са рад ни ци ма. У љу ба ви се са ња ју ве ли ки сно ви, ко је тре ба и оства ри ти. Не у хва тљив парт нер.

Пр ви рад ни дан у не де љи ће би ти са мо на ста вак прет ход них. На ви ке и ру ти на, ни шта за ни мљи во, ни шта но во. Има те до бре од но се с ино стран ством, би ло да по слу је те или пу ту је те. Ис ко ри сти те шан се за се бе.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

По слов на си ту а ци ја је ста бил на и ре ла тив но мир на. Са мо ви ни сте ни мир ни ни са свим за до вољ ни. Ваш парт нер је у сво јој по зи тив ној фа зи па по штуј те пу то ка зе и по ру ке ко је вам упу ћу је.

Има те вре ме на да по ла ко и си гур но ре ши те све зва нич не од но се и уго во ре, по себ но у при ват ном би зни су, да би сте се би обез бе ди ли си гур ни ји ста тус и по зи ци ју. Сле ди по ве ћа ње при хо да и оби ма по сла..

У по слу по ву ци те не ке по те зе ко ји ће по твр ди ти или уте ме љи ти рад ну осно ву. Не мој те се из не на ди ти не пла ни ра ним тро шко ви ма. Оно што је ле по и ак ту ел но је љу бав ни од нос, из ла сци и про вод.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ва ша Ве не ра је до бро по ста вље на, до но си вам љу бав и по ве ћа ње при хо да. Ово је вре ме ка да тре ба да до бро уте ме љи те осно ву за све, а пре све га на лич ном и по слов ном пла ну, на че му ће те ра ди ти.

Ма што ви ти сте у по слу, али не мој те гу би ти по јам о ре ал ној си ту а ци ји у ко јој ра ди те. Тро ши те и ула же те у свој дом, ку пу је те цве ће, сре ђу је те ба шту, и то је ОК. Упра во код ку ће вам је нај леп ше.

Уко ли ко има те не са ни цу, то је због пре оп те ре ће но сти и не из ве сно сти ко ја вас оче ку је, или бар ви та ко до жи вља ва те си ту а ци ју. У осно ви, све ће би ти ОК, спа вај те спо кој но, жи ви те спо кој но и ак тив но.

TRI^-TRA^

Још деце и венчање?

V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло

Vojvodina Novi Sad

21

Subotica

19

Sombor

20

Kikinda

20

Vrbas

21

B. Palanka

21

Zreњanin

22

S. Mitrovica 22 Ruma

22

Panчevo

22

Vrшac

22

Srbija Beograd

22

Kragujevac

23

K. Mitrovica 22 Niш

24

Аме рич ки та бло и ди не од у ста ју од сво је на ме ре да вен ча ју нај по зна ти ји хо ли вуд ски пар Бре да Пи та и Ан ђе ли ну Џо ли. Ма га зин „ОК!” је на на слов ној стра ни об ја вио вест под пом пе зним на сло вом „Ко нач но го спо ђа Пит”. У члан ку се на во ди да су иза Бре да и Ан ђе ли не „па кле не две не де ље пу не сва ђа и су за”, али да се хо ли вуд ски пар са да од лу чио на ко рак ко ји су сви че ка ли - вен ча ње”. Бред и Ан ђе ли на ра ни је су ре кли да ће се вен ча ти са мо уко ли ко то бу ду зах те ва ла њи хо ва де ца, а „ОК!” ма га зин пре но си да ће де це уско ро би ти осмо ро, по што је оска ров ка на вод но труд на и че ка бли зан це, ово га пу та де ча ке. Ан ђе ли на и Бред има ју ше сто ро де це - Ме док са (10), За ха ру (7), Пак са (8), Шај ло (5) и тро го ди шње бли зан це Ви ви јен и Нок са.

Evropa Madrid

НО ВИ САД: То пло уз сун ча не пе ри о де и уме ре но наоблачење. Ве тар уме рен ју го за пад ни и за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал Rim на тем пе ра ту ра око 7, а мак си мал на до 21 сте пен.

London ВОЈ ВО ДИ НА: То пло уз уме ре но наоблачење са се ве ро за па да и ма лу шан су за крат ко трај ну ки шу кра јем да на. Ве тар уме рен за пад ни и Cirih ју го за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 4 до Berlin 10, а мак си мал на од 19 у Су бо ти ци до 22 сте пе на на ју гу Ба на та. СР БИ ЈА: То пло уз сун ча не пе ри о де. По под не сти же уме ре но Beч наоблачење на се вер и за пад Ср би је где кра јем да на по сто ји мања шан са за крат ко трај ну ки шу по не где. У ве ћи ни пре де ла оста је су во. Ве тар Varшava уме рен ју го за пад ни, на се ве ру по под не за пад ни. При ти сак из над нор ма Kijev ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 0 до 10, а мак си мал на од 19 до 24 сте пе на.

Moskva Прогноза за Србију у наредним данима: У уто рак ма ло све жи је уз Oslo про ла зно сла бо из ра же но наоблачење. Би ће и сун ча них пе ри о да. У дру гој по ло ви ни сед ми це сун ча но уз све жи ја ју тра и мак си мал не тем пе St. Peterburg ра ту ре од 16 до 20 сте пе ни.

Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Не што не Pariz по вољ ни ја би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја усло вље на при бли жа ва њем хлад ног фрон та мо же иза зва ти по ја ча ње те го ба код ре у ма ти ча ра и Minhen ср ча них бо ле сни ка. Ме те о ро пат ске ре ак ци је мо гу би ти из ра же не у Budimpeшta фор ми гла во бо ље, бо ло ва на ме сти ма ста рих ра на и пре ло ма. У са о бра ћа ју је нео п ход на по ве ћа на па жња.

Stokholm

15 18 12 5 11 15 9

VIC DANA Сто ји де бе ли чо век ис пред вр ти ћа. До ла зи вас пи та чи ца и ка же: - Опро сти те, ви че ка те де те? А чо век од го во ри: - Не, то ми је од пи ва!

16 5 8 4 19 11 6 18 8

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

185 (13)

Slankamen

238 (0)

Apatin

240 (14)

Zemun

292 (-2)

Bogojevo

201 (10)

Panчevo

312 (4)

Baч. Palanka

208 (6)

Smederevo

480 (-6)

Novi Sad

195 (4)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

191 (7)

S. Mitrovica

146 (2)

Tendencija porasta

Senta

254 (7)

Beograd

240 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

317 (0)

Tendencija porasta

Titel

232 (2)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

96 (20)

TISA

80 (-10)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

98 (10)

Reшeњe iz proшlog broja