Dnevnik 19.april 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 19. APRIL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23410 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NAPRAVQENA STUDIJA O IZGRADWI INFRASTRUKTURE KROZ JAVNO-PRIVATNO PARTNERSTVO

Kon ce si ja pro bi ja tu nel kroz Fru {ku go ru str. 5

SINO] PO^EO 6. ME\UNARODNI FESTIVAL PROZE U NOVOM SADU

IZBORI 2012.

Ekonomija

TE MA „DNEV NI KA”: FINANSIJSKE IZVE[TAJE ZA PRO[LU GODINU DOSAD PODNELE 22 STRANKE

De mo kra te do ni ra lo pet fir mi

4 Ekonomisti upozoravaju na nerealnost predizbornih obe}awa

Dru{tvo 6 Pola veka neurohirurgije u Vojvodini 6 Romkiwe zabrinute zbog ra~una za komunalije

str. 2

Novi Sad 7 Gradski program vantelesne oplodwe usre}io Gavanske 8 Zbog topola opet masovno kijawe

PREDSEDNIK ODBORA SKUP[TINE SRBIJE ZA EVROPSKE INTEGRACIJE LASLO VARGA ZA „DNEVNIK“

Vlast ne bi ra ju am ba sa de

Vojvodina

POTPISAN UGOVOR O IZGRADWI FABRIKE VODE U ZREWANINU

Za tri godine zdrava ~esmova~a str. 11

Foto: B. Lu~i}

str. 3

Umetnost re~i je govor istine

str. 23

ODBOR CRNOMORSKE PARLAMENTARNE SKUP[TINE ZASEDAO U NOVOM SADU

str. 4

MA\ARSKA NE PRIZNAJE ODLUKE NA[IH SUDOVA

Danijeli starateqstvo, ali ne i deca str. 12

SPORT

Vi{e sunca

Najvi{a temperatura 20 °S

str. 16 – 21

n RAZGOVOR S ALMANOM n TENISERKE VERUJU U MOREIROM POBEDU U ME^U S RUSIJOM

10 Op{tina Pe}inci dodelila stipendije za vi{e od 200 studenata 12 Ekolo{ki koridor Tise pokre}e razvoj

Ekologija 13 Belgijanci veruju da je Vojvodina pogodna za solarne parkove 13 Be~ejci zasadili 4.000 topola i 2.000 ru`a

Crna 15 Za ubistvo `ene 30 godina robije

U IN\IJI SE DANAS OTVARA AUTLET CENTAR I PO^IWE GRADWA TEHNOLO[KOG PARKA

Na{ agrar iz la zi na Cr no mo re

n NOLE I JANKO USPE[NI U MONTE KARLU

NASLOVI

n TRENER ODBOJKA[A VO[E ZADOVOQAN SEZONOM

Pu te vi {o pin ga i soft ve ra vo de u Srem

str. 5

~etvrtak19.april2012.

POLiTikA

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

RIK: Dve no ve li ste So ci jal de mo krat ski sa vez pre dao je ju ~e Re pu bli~ koj iz bor noj ko mi si ji li stu kan di da ta za par la men tar ne iz bo re ko ju je, ka ko je re kao pred sed nik te stran ke Ne boj {a Le ko vi}, pot pi si ma po dr `a lo 11.360 gra |a na. On je no vi na ri ma ka zao da o~e ku je da we go va stran ka, ko ja je „naj o zbiq ni ji po li ti~ ki pro je kat u no vi joj isto ri ji”, pre |e cen zus. Na li sti „So ci jal de mo krat ski sa vez – Ne boj {a Le ko vi}” je 186 kan di da ta za po sla ni ke. Pr va na li sti je Da ni ca Gru ji ~i}, a Le ko vi} je dru gi. Ju ~e su li stu za pa ra la men tar ne iz bo re pre da la je ko a li ci ja pet

stra na ka na ci o nal nih za jed ni ca pod na zi vom „Sve za jed no”. Li stu je po dr `a lo oko 12.000 gra |a na. No si lac li ste Emir El fi}, pred sed nik Bo {wa~ ke de mo krat ske za jed ni ce, re kao je no vi na ri ma da li stu ~i ne i ~la no vi Gra |an skog sa ve za Ma |a ra, De mo krat ske za jed ni ce voj vo |an skih Ma |a ra, De mo krat ske za jed ni ce Hr va ta i Slo va~ ke stran ke. Ko a li ci ja „Sve za jed no” je dru ga ma win ska li sta, a pre we RIK je pro gla sio li stu Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra za pa ra la men tar ne iz bo re. Li sta „Sve za jed no” je 13. li sta ko ja se pri ja vi la za u~e {}e na par la men tar nim iz bo ri ma.

Ta di}: „Na pa li” smo sve de o ni ce u Sr bi ji Pred sed ni~ ki kan di dat Ko a li ci je „Iz bor za bo qi ì vot” Bo ris Ta di} i mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} pri su stvo va li su ju ~e po ~et ku grad we dve de o ni ce auto pu ta kroz Gr de li~ ku kli su ru, ko ja, ka ko je iz ja vio mi ni star, pred sta vqa naj te ì iza zov za grad wu ne sa mo na Ko ri do ru 10 ve} i u ce loj Evro pi. Ta di} je oce nio da je u ve o ma te {kom eko nom skom tre nut ku dr à va us po sta vi la si stem ko ji na kra ju da je re zul ta te, a to su upra vo no vi auto pu te vi, mo sto vi, in fra struk tu ra

ka kvu Sr bi ja ni je stva ra la pret hod nih de ce ni ja. – „Na pa li„ smo fak ti~ ki sve de o ni ce u Sr bi ji. Ovih da na se otva ra ju naj kom plek sni ji ra do vi, kao {to je pro boj Gr de li~ ke kli su re, ko ja je te {ka de o ni ca zbog struk tu re ze mqi {ta i sku ~e nog pro sto ra. Kre nu li smo s ra do vi ma pre ma bu gar skoj gra ni ci, obi la zni ca oko Be o gra da se pri vo di kra ju, kre }u ra do vi na Ko ri do ru 11 – ob ja snio je Ta di}. – U~i we na de la su sve do ~an stva da }e mo za vr {i ti ono {to je is pred nas.

TOMISLAV NIKOLI] U NOVOM PAZARU

Sa ra |i va }e mo sa sva kim ko è li do bro Sr bi ji Pred sed ni~ ki kan di dat Ko a li ci je „Po kre ni mo Sr bi ju” To mi slav Ni ko li} iz ja vio je ju ~e da }e ta ko a li ci ja, ka da po be di na iz bo ri ma, sa ra |i va ti sa sva kim ko è li do bro No vom Pa za ru i Sr bi ji, bez ob zi ra na ver sku i na ci o nal nu pri pad nost. On je po ru ~io da li sta ko ju pred vo di è li da No vom Pa za ru vra ti sta ri sjaj, da u we ga vra ti i pro iz vod wu i za po {qa va -

Li der SNS-a po zvao je gra |a ne da se ne de le ni po po lu, ni po pri pad no sti na ci ji, ni po pri pad no sti ve ri. – Sva ki ~o vek ko ji ve ru je u Bo ga je do bar ~o vek. A gde tra ì Bo ga, u ka te dra li, xa mi ji ili cr kvi, me ni je to sa svim sve jed no – re kao je Ni ko li}. On je do dao da sva ki ~o vek ima pra vo da od dr à ve tra ì {an su

Ne treba odr`ati lokalne izbore na Kosovu To mi slav Ni ko li} oce nio je ju ~e da 6. ma ja ne tre ba or ga ni zo va ti lo kal ne iz bo re na se ve ru Ko so va. Ni ko li} je u No vom Pa za ru re kao da bi dve ko sov ske op {ti ne (Zve ~an, Zu bin Po tok) mo gle, na osno vu re zul ta ta par la men tar nih iz bo ra u Sr bi ji, for mi ra ti op {tin ska ve }a i bez for mal nog spro vo |e wa gla sa wa. – Zna ~i, sve par ti je ko je bu du u~e stvo va le na iz bo ri ma u Sr bi ji ima le bi sra zmer no pra vo da u~e stvu ju u tim op {tin skim ve }i ma. To bi opet bi li iz bo ri. Ako ni je for mal no po treb no da or ga ni zu je mo iz bo re, za {to bi smo? – re kao je li der na pred wa ka. we jer iz to ga, ka ko je re kao, uvek pro is tek nu i do bri me |u na ci o nal ni od no si. – Sve nas je sa da, na `a lost, Vla da uje di ni la u si ro ma {tvu – re kao je Ni ko li}.

da iz dr `a va svo ju po ro di cu, i is ta kao da }e sva ko ko je stru ~an ima ti {an se u vla di, lo kal noj sa mo u pra vi, ili na bi lo ko jem dru gom me stu gde bu du od lu ~i va li na pred wa ci.

TE M A „DNEV N I K A”: FINANSIJSKE IZVE[TAJE ZA PRO[LU GODINU DOSAD PODNELE 22 STRANKE

De mo kra te do ni ra lo pet fir mi Fi n an s ij s ke iz ve {ta j e za 2011. go di nu do sta vi le su, do is te ka ro ka za to, 22 po li ti~ ke stran ke, na ve la je ju ~e port pa rol ka Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Alek san dra Ko sti}, do da ju }i da ta agen ci ja o~e k u j e i iz ve {ta j e ko j e su stran ke po sla le po {tom. Rok za pre da ju iz ve {ta ja is te kao je 17. apri la. Iz ve {ta je su do sta vi l i: DS, JS, PUPS, SPS, DSS, SPO, SNS, G17 plus, LSV, SDPS, DZVM, Ze l e n i Sr bi je, GG „Ra va ni ca – Ra do sav \or | e vi}”, Bo g a ta Sr b i j a, PSS–BK, Za jed no za [u ma di ju, Na rod na par ti ja, Uje di we na se qa~ ka stran ka, Udru `e ni pen zi o n e r i i so c i j al n a prav da, SDU, San xa~ ko-ra {ka par ti ja i Re for mi sti~ ka stran ka. Port pa rol ka Ko sti} je na ve la i da ne ki iz ve {ta ji ni su pot pu ni, ali da se ra ~u na da su pri -

U vr hu li ste po vi si ni pri lo ga su be o grad ske fir me RRC (4,5 mi li o na di na ra), „Awill co mu ni ca ti ons„ (4,5 mi li o na) i „Pro tec ta Gro up„ (dva mi li o na). A ne nov ~a ne pri lo ge da li su „Atom part ner„ iz Pan ~e va – oko 190.000 i „Aigo bu si ness„ – 93.000 di na ra. Me |u fi zi~ kim li ci ma, naj ve }i pri log za DS upla tio je Go ran Ja i} – 508.400 di na ra, a za tim Bran ka Ra da ko vi} – 500.000, obo je iz Be o gra da. Jo van Maj ski iz Ze mu na dao je 410.000, a Be o gra |a ni Mi haj lo Ja wi} i Iva na \u ri {i} – 350.300, od no sno 200.000 di na ra. Iz me |u osta log, i de se to ro gra |a na Vra wa pri lo `i lo je su me od 150.800 do 187.500 di na ra. No vac su da li i funk ci o ne ri de mo kra ta, Be o gra |a ni Mar ko \u ri {i} (225.000), Bran ko Ra duj ko (40.000) i Dra gan [u ta no vac (34.500), No vo sa |a ni – Bo ri slav No va ko vi} (135.900), Mi -

SNS: Za {est meseci prilog jednog preduze}a Srp ska na pred na stran ka na svo joj in ter net-stra ni ne ma kom ple tan fi nan sij ski iz ve {taj za 2011. ve} spi sak pri lo ga za april, kao i jul–no vem bar. U tim me se ci ma pri ku pi li su oko 6,05 mi li o na di na ra. Naj ve }i deo na pred wa ci ma je sti gao od po je di na ca – 5,85 mi li o na, dok je me |u prav nim li ci ma je dan do na tor – pred u ze }e „Li mex„ iz Be o gra da, ko je je da lo 200.000 di na ra. Po je di na~ no, SNS-u je naj vi {e dao Zo ran An ti} iz Ja go di ne – 350.000 di na ra. Iz me |u osta log, na spi sku su i tro ji ca Be o gra |a na, od ko jih je sva ki pri lo `io po 300.000 di na ra – Ni ko la Pe tro vi}, Zo ran Ba {a no vi} i Slo bo dan Ak sen ti}, dok je stra na~ ki funk ci o ner Igor Mi ro vi} iz No vog Sa da dao 35.000 di na ra. sti gli na vre me, kao i da }e ih stran ke do pu ni ti. Po po da ci ma DS-a s wi ho ve in ter net-stra ne, tu stran ku je la ne fi nan si ra lo pet pred u ze }a pri lo zi ma ~i ja je ukup na vred nost 10,83 mi li o na, dok je od po je di na ca pri ku pqe no jo{ 37,51 mi li o na di na ra.

lo{ Ga gi} (71.500), Ne boj {a Ma len ko vi} (65.500), Du {an Ele zo vi} (40.900), Igor Pa vli ~i} (39.300), Som bor ci – Si ni {a La zi} (138.300) i Ne ma wa De li} (71.100), Su bo ti ~a nin Ati la ^en ge ri (47.700)... Stran ku Ra si ma Qa ji }a SDPS do ni ra lo je u 2011. go di -

ni 19 fir mi, s ukup no 2,3 mi li o na di na ra, na vo di se u wi ho vom iz ve {ta ju. Me |u wi ma, naj ve }i je pri log no vo sad skog pred u ze }a „Ge ne ral Gro up Mul ti com pany„, 825.000 di na ra. Sle de „Sa gal„ iz Be o gra da (327.618 di na ra) i „Ge ne ral auto„ iz No vog Sa da (213.460 di na ra), kao i dru ga pred u ze }a, me |u ko ji ma su i no vo sad ska „Di ja go na la” i „No vi tet” (po 100.000 di na ra). Po je din ci su SDPS-u pri lo `i li ukup no 2,38 mi li o na di na ra, me |u ko ji ma naj vi {e Be o gra |a ni Bran ko Go gi} – 72.000 i Vo jin Vu ~i }e vi} – 70.000 di na ra. Na saj tu SPS-a sto ji sta ri iz ve {taj za 2010. go di nu, kao i spi sak pri lo ga za 2012. iz ko jeg se vi di da je tre nut no naj ve }i do na tor so ci ja li sta fi zi~ ko li ce iz Ba~ ke Pa lan ke – Bra ni slav Tri fu no vi}, s pri lo gom od po la mi li o na di na ra. G17 plus na uvid nu di „li stu da va wa” u 2011. go di ni, na vo de }i da su na ve de ni svi pri lo zi bez ob zi ra na za kon ski li mit. Naj ve }i po je di na~ ni do na tor ove stran ke je Ni {li ja Sa {a Mi tro vi} s 600.000 di na ra pri lo ga. Da ro dav ci su i stra na~ ki funk -

ci o ne ri, iz me |u osta log, @eq ko Iva wi, To mi slav Stan ti}, Ja dran ka Be qan-Ba la ban, Ni ko la No va ko vi}, ko ji su da li po 50.000 di na ra, dok je Da li bor No va ko vi} iz dvo jio 200.000. Din ki }e vu stran ku su fi na ni ra la i prav na li ca, a pri lo ge su da li „To dor” iz Vr wa~ ke Ba we (3,5 mi li o na di na ra), be o grad ski „Ze ro tra de„ (oko 850.000)... LDP ne ma na stra na~ koj in ter net-pre zen ta ci ji iz ve {taj za 2011. go di nu, a nu de spi sak ovo go di {wih do na ci ja. Po wi ho vim po da ci ma, za ovaj mart i april, LDP su fi nan si ra le dve be o grad ske fir me – CO PRO s mi lion di na ra, i PQN sa 715.000. Su me od po 650.000 do 715.000 di na ra pri lo `i lo je 15 po je di na ca, me |u ko ji ma su Be o gra |a ni Zo ran Osto ji}, Je le na Jo va no vi}, Sr |an Do bro sa vqe vi}... Ina ~e, pro tiv stran ke ko ja pro pu sti rok za pod no {e we go di {weg fi nan sij skog iz ve {ta ja Agen ci ja za bor bu pro tiv ko rup ci je mo `e po kre nu ti po stu pak za utvr |i va we pre kr {aj ne od go vor no sti. S. N. Kova~evi}

J. [e {eq: Opo re zo va ti taj ku ne Pred sed ni~ ka kan di dat ki wa Srp ske ra di kal ne stran ke Ja dran ka [e {eq iz ja vi la je da }e se bo ri ti za in te re se ma log ~o ve ka, a ne krup nog ka pi ta la, i to opo re zi va wem kom pa ni ja ko je ima ju pri hod ve }i od 100 mi li o na evra go di {we. – Sr bi ja je ugro `e na u te ri to ri jal nom, eko nom skom, du hov nom i sva kom dru gom smi -

slu, sve je pod re| no in te re si ma Bri se la, Va {ing to na i krup nog ka pi ta la – taj ku na, a in te re si obi~ nog ~o ve ka su mar gi na li zo va ni – po ru ~i la je Ja dran ka [e {eq. Ona je na gla si la da su To mi slav Ni ko li} i Bo ris Ta di} pri gra bi li neo gra ni ~e nu mo} pre ko taj ku na ko ji su kqu~ ni fak tor u po li ti~ kom `i vo tu Sr bi je. Po we nim re ~i -

ma, SRS je je di na stran ka ko ja se za la `e za pre ra spo de lu dru {tve nog bo gat stva. – To }e mo spro ve sti pre ko opo re zi va wa naj ve }ih pri vat nih kom pa ni ja ko je ima ju pri hod ve }i od 100 mi li o na evra go di {we, a no vac od tog po re za }e se usme ri ti ka so ci jal no i zdrav stve no naj u gro `e ni jim slo je vi ma – ob ja sni la je Ja dran ka [e {eq.

Da ~i}: Sr bi ji po treb na re vo lu ci ja Sr bi ji je po treb na re vo lu ci ja ko ja tre ba da se oba vi 6. ma ja i ko ja }e na vlast po no vo do ve sti rad ni~ ku kla su i si ro ma {an na rod, po ru ~io je ju ~e na pred iz bor nom sku pu u [ap cu kan di dat za pred sed ni ka Sr bi je ko a li ci je SPSPUPS-JS Ivi ca Da ~i}. Obra }a ju }i se svo jim sa rad ni ci ma, li der so ci ja li sta je re kao da oni ko ji

se bi do zvo le da ih vlast po kva ri, ne }e mo }i bi ti ni is pred ni iza we ga, ve} da }e za vr {i ti u za tvo ru. Li der so ci ja li sta je gra |a ni ma po ru ~io da uko li ko na iz bo ri ma gla sa ju za we ga kao za pred sed ni ka Re pu bli ke, a na lo kal nim i re pu bli~ kim iz bo ri ma za ko a li ci ju ko ju pred vo di, ne mo gu po gre {i ti, jer je je di no si gur no {to do -

bi ja ko a li ci ja SPS-PUPS-JS. Da ~i} je i [ap ~a ni ma po ru ~io da po li ti ka wi ho ve ko a li ci je in si sti ra na ne ko li ko stva ri.”Ne da mo Sr bi ju, Sr bi ja ni je na pro da ju. Ho }e mo u Evrop sku uni ju, ali sa mo do gra ni ce do ko je to ne ugro à va na {e na ci o nal ne i dr àv ne in te re se, ho }e mo u Evrop sku uni ju, kao ja ka po no sna dr à va, ko ju

ne }e sva ka dr `a va u Evro pi ra za pi wa ti na krst, ka ko joj se to proh te”, re kao je Da ~i}. On je re kao da je da wi ho va raz li ~i tost od dru gih vi di po mno go ~e mu, pa i po bo ji bil bor da, a da se wi ho va cr ve na bo ja, do dao je, vi di na ki lo me tar i da je to bo ja rad ni~ kog po kre ta i kr vi ko ja je pro li ve na za we ga.

TVIT CRTICA

Ko cvi ka od sli ke voj ni ka

^e da kod Mi la – Ne za o bi la zni ele ment tran sfor ma ci je Sr bi je je ste i dru ga ~i ji od nos pre ma ze mqa ma re gi o na – po ru ~io je li der Ko a li ci je „Pre o kret” ^e do mir Jo va no vi}. Jo va no vi} se u Pod go ri ci sa stao s cr no gor skim pre mi je rom Igo rom Luk {i }em i li de rom DPS-a Mi lom \u ka no vi }em. – Znam da sva ko ima svo je bri ge i pro ble me i ne mi slim da Cr nu Go ru ko ri stim i zlo u po tre bqa vam, ali mi je va `no da qu di

u Sr bi ji vi de da raz go va ra mo na dru ga ~i ji na ~in s li de ri ma u re gi o nu – re kao je Jo va no vi}. – LDP je va `na po li ti~ ka ka ri ka u evrop skoj ar hi tek tu ri na Za pad nom Bal ka nu. LDP je u ovom vre me nu u pred iz bor noj kam pa wi u Sr bi ji i mi kao po li ti~ ki pri ja te qi smo `e le li da mu po `e li mo uspeh na iz bo ri ma, ve ru ju }i da }e sva ki re zul tat ko ji ta par ti ja ostva ri bi ti no vo ohra bre we za evrop sku mi sao u Sr bi ji – re kao je \u ka no vi}.

Sli ka {e fa dr `a ve ko ji na pred iz bor nom bil bor du po stro ja va voj sku u naj ma wu ru ku iza zo ve ner vo znu {tu ca vi cu i alu zi je na mno go broj ne si vo ma sli na ste avan tu re iz bli ske pro {lo sti. Ta kva sce na uz ne mi ri la je Bo ja na \u ri }a iz LDP-a: „Ma lo je zlo kob no kad se za bil bord stra na~ kog kan di da ta ko ri sti fo to s pro fe si o nal nim voj ni ci ma. Iz gle da pre te }e, na ro ~i to u na {im uslo vi ma”.

Si tu a ci ja Kad se ~o vek na |e u ozbiq noj si tu a ci ji, obi~ no po ku {a da smi sli ne ki kon kre tan na ~in da je pre va zi |e. Za Mi la na Po po vi }a iz DSS-a i sa me si tu a ci je mo gu bi ti pro me wi ve: „Ako ne mo `e te da na |e te iz laz iz ove si tu a ci je, pro me ni te si tu a ci ju”.

]u {ka za do bro voq ca De te s ko jim ni ko ne }e da se igra be sno je i na ono {to na igru pri sta ne. Ima i ona da u voj sci uvek na gre be si ro ti do bro vo qac. Za „Dve ri„ u ova kvoj pri ~i di le me ne ma:

„Svi pred s ed n i~ k i kan d i d a t i ni su hte l i da iza | u na duel s Gli { i }em, pri s tao je d i n o Zu k or l i}. Ali ko n a~ n o }e i we m u ne k o od g o v o r i ti!”

Ti ple, {ta? „Tvi ter„ je po ne kad ma li da bi pre neo za um ne po li ti~ ke po ru ke. Za le ti se ~o vek da ob ja sni, gu ra sve u 140 ka rak te ra, pa mu po ne kad po is pa da ju ne ki is ka zni ele men ti. Kan di dat ki wa za gra do na ~el ni cu No vog

Sa da Ma ja Goj ko vi} je ne {to po ku {a la da ob ja sni: „Ka ko to ne vi di gra do na ~el nik? To je ta ko ru `no. 4 pr qa ve ru pe od iz va |e nih ti pli i ta ko po ~i ta vom gra du. Ru `no.”

Sto pa la Od po li ti~ ke agi ta ci je va qa ma lo i pre dah nu ti pa re }i even tu al no ne {to za ni mqi vo. Ma~ je to s dve o{tri ce. Ma rio Ma le ti} iz SNS-a u tre nut ku pre da ha kroz „Tvi ter„ ob zna nio naj ne -

po treb ni ju in for ma ci ju u isto ri ji pred iz bor nih kam pa wa: „Mi {el Oba ma no si ci pe le broj 44. #seminarkas #hit #vin #zanimqivosti #usa„. P. K.

c m y

politika

dnevnik

~etvrtak19.april2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PRED SED NIK OD BO RA SKUP [TI NE SR BI JE ZA EVROP SKE IN TE GRA CI JE LA SLO VAR GA ZA „DNEV NIK“

Vlast ne bi ra ju am ba sa de Sva pa `wa do ma }e jav no sti okre nu ta je de {a va wi ma ve za nim za op {te iz bo re u Sr bi ji. Me |u tim, ne mo è se za ne ma ri ti ni pi ta we da li zva ni~ ni ci Evrop ske uni je mo tre i kal ku li {u ka kav bi se ras plet mo gao de si ti 6. ma ja. Pred sed nik Od bo ra Skup {ti ne Sr bi je za evrop ske in te gra ci je La slo Var ga ka è za „Dnev nik“ da „i sa ma EU i dr à ve ~la ni ce pra te sve ono {to se de {a va u Sr bi ji“. – Wih to, pre sve ga, in te re su je s aspek ta re gu lar no sti i de mo kra ti~ no sti iz bo ra. Ovo ga pu ta, to je moj ose }aj, po li ti~ ka sce na u Sr bi ji ni je vi {e to li ko po la ri zo va na da bi i dr à ve ~la ni ce, a i sa ma EU, ima le po tre bu da otvo re no po dr à va ju jed nu, dru gu, ili tre }u stra nu. Mi slim da je to vi dqi vo. S dru ge stra ne, si gur no je bit no za EU i dr à ve ~la ni ce da se i na kon iz bo ra na sta vi ja san pro e vrop ski kurs – ob ja {wa va Var ga, sla ù }i se s oce na ma da o~e ki va wa evrop skih zva ni~ ni ka ni su vi {e ve za na za ne ku od re -

ja ti za svo je part ne re u Sr bi ji, to ve ro vat no va `i i obr nu to, ali ge ne ral no, si tu a ci ja ni je vi {e ta kva ka kva je bi la pre ~e ti ri go di ne, ka da su ja sno po ru ~i va li ko ju stran ku po dr `a va ju.

Ko so vo hi tan evrop ski po sao Iz bo ri }e se raz re {i ti 6. ma ja, a ko ji hi tan evrop ski po sao ~e ka no vu vla du? Var ga na vo di da je „ko sov ski pro blem naj va `ni ji evrop ski po sao“. – S jed ne stra ne, tu je pri me na do sa da po stig nu tih spo ra zu ma, ukqu ~u ju }i i ovaj o in te gri sa nom upra vqa wu pre la zi ma, s dru ge, na sta vak di ja log o te le ko mu ni ka ci ja ma i ener ge ti ci, s tre }e stra ne, zah tev ko ji se od no si na po ste pe no uki da we ta ko zva nih pa ra lel nih in sti tu ci ja – ta ko zva nih jer ih ta ko zo vu pred stav ni ci EU i dr `a va ~la ni ca. To je naj hit ni je {to se evrop skih in te gra ci ja ti ~e jer od to ga }e za vi si ti do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra za ~lan stvo – ob ja {wa va La slo Var ga za „Dnev nik“. |e nu stran ku, ve} vi {e da se na sta vi za po ~e ti trend in te gra ci ja. – Ima, na rav no, mno go evrop skih po li ti ~a ra ko ji na vi ja ju za jed nu ili dru gu ve li ku stran ku. Sva ka ko }e oni po li ti ~a ri ko ji pri pa da ju so ci ja li sti~ koj, so ci jal de mo krat skoj op ci ji, na vi -

Na pi ta we zna ~i li to da vi {e ne ma stra ha op ci ja u Sr bi ji ko je ni su na klo we we EU, kao {to je slu ~aj s DSS-om ili SRS-om, sa go vor nik „Dnev ni ka“ od go va ra da „stra ha mo `da ne ma, ali sva ka ko po sto ji ne si gur nost da li }e se po sle iz bo ra na sta -

vi ti ova ja sna i ne dvo smi sle na pro e vrop ska po li ti ka, {to zna ~i pa ra lel no i re {a va we pi ta wa Ko so va kao {to je to ~i we no u pro te klih ne ko li ko me se ci“. – U tom smi slu, po sto je ne stra ho vi ve} vi {e jed na re zer va jer tu po sto je raz ne kom bi na ci je i ni je is kqu ~e no ni da bu de for mi ra na ko a li ci ja ko ja ne }e mo }i da bu de pro e vrop ska, bez ob zi ra na to {to }e u woj u~e stvo va ti ne ke stran ke ko je su sa da pro e vrop ske. U tom smi slu ne si gur nost si gur no po sto ji. Ali, jed no je ja sno: vi {e sli ka ni je ta ko cr na i be la kao {to je bi la pre ~e ti ri go di ne, i to je vi dqi vo. „Dnev nik“ je in te re so va lo da li je za Evro pu pri hva tqi va ta kozvana ve li ka ko a li ci ja SNSa i DS-a, o ko joj se stal no spe ku li {e u Sr bi ji. – Mi slim da bi na na {u `a lost – go vo rim u ime jed ne ma le stran ke – to si gur no po dr `a li mno gi iz me |u na rod ne za jed ni ce, za to {to bi zna ~i lo ve }u sta bil nost u par la men tu i na po li ti~ koj sce ni. Ali si gur no

da to ne bi bi lo do bro za raz voj de mo kra ti je, za ukqu ~i va we ra znih in te re sa u pro ces od lu ~i va wa jer bi, prak ti~ no, dva li de ra do no si la od lu ku, i to bi on da i{lo ona ko po auto ma ti zmu kroz par la ment. Si gur no da bi evrop ski po li ti ~a ri to po dr à li i ne bi ima li ni {ta pro tiv, ali ne mi slim da bi, s dru ge stra ne, to po dr à li bi ra ~i jed ne ili dru ge op ci je. Bi lo bi to ve li ko iz ne na |e we za wih – sma tra Var ga. Na opa sku da i DS i SNS u svo je okri qe pri hva ta ju i stran ke na ci o nal nih ma wi na, Var ga pri me }u je da one „mo `da for mal no ne bi is kqu ~i va le na {u stran ku“. – Ali, uko li ko jed na vla da ima ve }i nu od 150 ili 170 po sla ni ka, on da ni je va `na ulo ga ne ko li ci ne po sla ni ka kao {to je slu ~aj ka da je ta ve }i na ta wa, pa su ve }e i {an se za ostva ri va we in te re sa bit nih za ma we po li ti~ ke stran ke. Ko a li ci ja DS-a i SNS-a bi prak ti~ no zna ~i la do no {e we od lu ka od li de ra dve naj ve }e stran ke. Iako se o to me spe ku li {e, ne mi slim da je to re al na op ci ja, ali, na rav no, ni {ta ne tre ba is kqu ~i ti – pod vla ~i Var ga. Po ku lo a ri ma se go vo ri da EU na kon iz bo ra mo è do sta uti ca ti na for mi ra we ko a li ci ja u Sr bi ji. Na pi ta we da li je to na {a re al nost, Var ga uka zu je da je „si gur no da je di plo mat ski kor u Be o gra du u~e snik po li ti~ kog ì vo ta, ali ne mi slim da je ulo ga am ba sa do ra i dru gih di plo ma ta to li ka ko li ko im se pri da je u jav no sti“. – Ne mi slim da }e po sle iz bo ra am ba sa do ri, ili qu di ko ji vo de EU, sa sta vqa ti vla du. Re al nost je da }e ima ti mi {qe we o to me, a sa sta vqa we vla de za vi si }e u ogrom noj me ri od do ma }ih ak te ra, i to pre sve ga od iz bor nog re zul ta ta – po ru ~u je Var ga. S. Stan ko vi}

â nak: LSV ne }e od u sta ti od voj vo |an ske imo vi ne Li der Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad â nak iz ja vio je na pred iz bor nom sku pu u Iri gu da LSV ni ka da ne }e od u sta ti od po vra }a ja imo vi ne ko ja pri pa da Po kra ji ni jer ono {to je ote to mo ra bi ti vra }e no pra vim vla sni ci ma. – Mi smo zna li da }e vra }a we imo vi ne Voj vo di ni i}i te {ko i spo ro, ali ni ka da ne }e mo od u sta ti od ono ga {to je na kon mog do go vo ra s pre mi je rom Mir kom Cvet ko vi }em u{lo u taj za kon – re kao je â nak, a sa op {ti la ova stran ka. On je pre ci zi rao da je u pi ta wu po qo pri vred no ze mqi {te

ko je ni je u pri vat nom vla sni {tvu, Pe tro va ra din ska tvr |a va, imo vi na No vo sad skog saj ma, Ra dio-te le vi zi je Voj vo di ne i Voj vo |an ske aka de mi je na u ka i

`no da se uve de prin cip da se ne mo `e ne ka `we no uzi ma ti tu |e i da se to kad-tad vra ti pra vim vla sni ci ma – ka zao je ^a nak.

Mo ra mo da se bo ri mo jer ne ma mo po sla s pro se~ nim lo po vi ma, ne go s eks per ti ma umet no sti, kao i Rud nik ugqa u Ko vi nu i le ga ti. – Si gu ran sam u to da }e sve ono {to sam na bro jao u naj sko ri je vre me bi ti vra }e no. U sva kom slu ~a ju, to je ni {ta u od no su na ono {to mi sli mo da Voj vo di ni pri pa da, ali je va -

Li der LSV-a je re kao da u Po kra ji ni ima 463 na se qe nih me sta, od ~e ga je 95 od sto na ci o- nal no me {o vi to, a sve ga de set od sto ima ka na li za ci ju. Po we go vim re ~i ma, naj ve }a ne sre }a ko ja ve `e sve op {ti ne bi bi la ne za po sle nost, da u mno gi ma od

wih pro blem broj je dan ni je nar ko ma ni ja. – Sve nas pri ti ska ista mo ra, a to je ì vot ko ji ni je do bar, de li mi~ no i zbog to ga {to se ne bo ri mo do voq no da nam bu de bo qe – re kao je â nak. Oce nio je da je za LSV bi lo te {ko da s pet po sla ni ka u Skup {ti ni Sr bi je to kom pret hod ne ~e ti ri go di ne ura di vi {e, i na ja vio da je sve ovo po ~e tak ono ga {to }e stran ka u~i ni ti u na red nom pe ri o du. – Mo ra mo da se bo ri mo jer ne ma mo po sla s pro se~ nim lo po vi ma, ne go s eks per ti ma – re kao je â nak. E. D.

REKLI SU Jer kov: Ima mo jo{ spo to va

Broz: Vra }a we sta rih vred no sti

[u ta no vac: Ose tqi vi do si jei

U Li gi so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne su, ka ko ka `e pot pred sed ni ca te stran k e Alek s an d ra Jer k ov, za p re p a { }e n i od lu kom RRA o za bra ni emi t o v a w a spo t a ove stran ke. – Ne ve ro vat no je {to je na{ spot, ko ji sa mo go vo ri isti nu o lo {oj pri va ti za ci ji, spo ran za RRA, a ni su im spor ni spo to vi u ko ji ma se po li ti ~a ri vre |a ju i pqu ju i da ju qu di ma la `na obe }a wa. Zah te va }e mo ob ja {we we od RRA jer sma tra mo da ni smo ni ko ga uvre di li, {i ri li mr `wu, pod sti ca li na si qe i dis kri mi na ci ju. Sa mo smo re kli isti nu, ali iz gle da da je pri va ti za ci ja NIS za bra we na te ma – re kla je za „Ku rir” Alek san dra Jer kov, i do da la da LSV ima jo{ sprem nih spo to va.

Pred sed nik Ko mu ni sti~ ke par ti je Jo sip – Jo {ka Broz iz ja vio je u Lo zni ci da se ta par ti ja za la è za vra }a we do sto jan stva na ro du i ob no vu sta rog si ste ma vred no sti. KP è li da po mog ne rad ni~ koj kla si da do |e do po sla, mla di ma da se bes plat no {ko lu ju a sta ri ma da se le ~e i pri ma ju re dov ne pen zi je. – Ka da u|e mo u par la ment, zna wem, do sto jan stvom, ~a {}u i po {te wem po ka za }e mo ko smo i {ta smo. Ne }e mo }i da nas pot ku pe da ne ka è mo sve ono {to zna mo. Tru di }e mo se da na rod ~u je sve ono {to tre ba da zna – re kao je Broz. On je na veo da pred stav ni ci ak tu el ne vla sti u pred iz bor noj kam pa wi gra |a ni ma nu de sa mo pra zna obe }a wa, ko ja im ne mo gu do ne ti bo qi ì vot.

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac iz ja vio je da je otva ra we taj nih do si jea ose tqi vo pi ta we i da we go vim re {a va wem tre ba sta vi ti ta~ ku na pro {lost. – To je ose tqi vo pi ta we. Tre ba da pri stu pi mo sve o bu hvat nom re {e wu pi ta wa otva ra we do si jea i ti me sta vi mo ta~ ku na ne {to {to je na {a pro {lost, ali ne mi slim da je to ne {to {to }e to do ne ti ne ka re {e wa – re kao je [u ta no vac za B-92. On je ka zao da ni je vi deo taj ne do si jee voj nih slu `bi, ni ti je „ko pao po wi ma”. – Ni sam fa sci ni ram do si je i ma, ni ti me to li~ no mo ti vi {e da ko pam po wi ma. To tre ba da se pre pu sti stru~ wa ci ma, da upo re de ka ko je to ura |e no u dru gim ze mqa ma, da vi di mo ka kvi su re zul ta ti – re kao je [u ta no vac.

priâonica „Be o grad ide na pred i vu ~e ce lu Sr bi ju”, Dra gan \i las (DS). *** „na \ur |ev dan, 6. ma ja, pra vi se raz li ka iz me |u Sr bi je ka kva je da nas i ka kva tre ba da bu de. o~e ku jem da olov ka tog da na bu de u ru ka ma Sve tog \or |a ko ji }e ubi ti a`da hu„, Ivi ca Da ~i} (SpS). *** „Di ja log Be o gra da i pri {ti ne bi }e na sta vqen po for mi ra wu no ve vla de, a DS ima ja san plan za sve o bu hvat no re {e we pro ble ma Ko so va„, Bo ri slav Ste fa no vi} (DS). *** „Vo jin po vra tak bi iza zvao pra vu ka ta kli zmu na po li ti~ koj sce ni. Srp ska ra di kal na stran ka bi do bi la ta kav za mah da bi i Bo ris Ta di} i To mi slav Ni ko li} bi li bu kval no pre ga è ni. To ga se oni naj vi {e pla {e”, Ja dran ka [e {eq (SrS). *** „na mer no ni sam è leo da od go va ram na sve {to je Dra gan \i las ju tros go vo rio, ra ~u nam da }e sku pi ti hra bro sti da do kra ja kam pa we iza |e na je dan TV-duel. Mi smo ma li obi~ ni qu di, ne ma mo sto ti ne mi li o na evra, yi po ve i te lo hra ni te qe...„, Alek san dar Vu ~i} (SnS). *** „ovih da na, po li ti~ ki pa tuq ci u po tra zi za Sne à nom, obi la ze Sr bi ju i tak mi ~e se u is ka zi va wu ani mo zi te ta, ili ~ak mr `we, pre ma Be o gra du”, Si ni {a Ko va ~e vi} (DSS). *** „Jer je to iskon ska ide ja ko ja se kao lo za vi je oko na {e du hov ne ver ti ka le. pri ~a o ne pri pa da wu blo ko vi ma sta ri ja je od Ti to ve ne svr sta no sti. Jo{ je sve ti Sa va, stva ra ju }i srp sku dr à vu, go vo rio da je Sr bi ja is tok Za pa du, a Za pad is to ku. Kad nas je Bog sta vio ov de gde je smo, naj bo qe je da po slu {a mo taj dik tat ge o gra fi je i pu ta ko ji nam je za be le èn pre vi {e od osam ve ko va„, San da Ra {ko vi} Ivi} (DSS). *** „po la ko, nig de ne ù ri mo. DS ve} du è ima lo{ od nos pre ma na ma, to tra je. pa i sam po stu pak sme ne Din ki }a je bio bez raz lo àn„, Ve ro qub Ste va no vi} (UrS). *** „na {i o~e vi su se bo ri li s pu {kom da bi iz vo je va li slo bo du. Mi }e mo se bo ri ti olov kom i gla vom da bi smo iz vo je va li slo bo du od ovih oku pa to ra ko ji su ob u ze li ze mqu”, Jo sip Broz (Kp). priredio: P. Klaji}

PIK pro gla sio li stu „Dve ri” Po kra jin ska iz bor na ko mi si ja pro gla si la je ju ~e iz bor nu li stu Gru pe gra |a na „Dve ri srp ska Voj vo di na”, pod na zi vom „Dve ri za srp sku Voj vo di nu”. Ova iz bro na li sta na pred sto je }im po kra jin skim iz bo ri ma na stu pa }e pod red nim bro jem de set. „Dve ri„ na po kra jin ske iz bo re po pro por ci o nal nom mo de lu iz la ze sa 45 kan di da ta, a pr vi na li sti je Ivan Ko sti}. Sle de Alek san dar \ur |ev, Mi lan ka Br ki}, Alek san dar Stoj ~i}, Mi ro slav Pa ro vi} i dru gi. Se dam kan di da ta je iz No vog Sa da, ~e tvo ro iz In |i je, po tro je iz Vr ba sa, Pan ~e va i Zre wa ni na. Uz eko no mi ste i in `e we re, ko ji pre vla |u ju na li sti, me |u kan di da ti ma ima i ne ko li ko pred u zet ni ka, je dan stu dent, jed na kwi `ev ni ca i jed na no vi nar ka. B. D. S.

IS TRA @I VA WE

IRI: Iz jed na ~e na tr ka Ni ko li }a i Ta di }a Bo ris Ta di} ima pred nost od tri po sto nad To mi sla vom Ni ko li }em, re zul tat je no vog is tra ì va wa jav nog mne wa, po ko jem bi, me |u tim, Ni ko li} u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra do bio je dan po sto vi {e gla so va od Ta di }a. Po is tra ì va wu Me |u na rod nog re pu bli kan skog in sti tu ta (IRI), Ta di} ima po dr {ku 31 od sto gra |a na, Ni ko li} 28 od sto, a sle de Ivi ca Da ~i} sa 13 od sto, Vo ji slav Ko {tu ni ca s de vet, ê do mir Jo va no vi} sa se dam, Zo ran Stan ko vi} s pet i Ja dran ka [e {eq sa ~e ti ri od sto po dr {ke. Pred sed ni~ ki kan di da ti Vla dan Gli {i}, Zo ran Dra gi {i} i I{tvan Pa stor ima ju po je dan od sto po dr {ke gra |a na. Na pi ta we ko ga bi po dr à li u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz -

bo ra, ako bi se kva li fi ko va li Bo ris Ta di} i To mi slav Ni ko li}, za li de ra SNS-a gla sa lo bi 35 od sto an ke ti ra nih, a za Ta di }a 34 od sto. U is tra ì va wu ko je je pre zen to va no po li ti~ kim stran ka ma i u ko je je Be ta ima la uvid, na vo di se da je spro ve de no 8. i 9. apri la na uzor ku od 1.422 is pi ta ni ka. Od an ke ti ra nih ko ji su re kli da }e si gur no iza }i na iz bo re, naj ve }u po dr {ku za par la men tar ne iz bo re do bio je SNS – 27 od sto, a sle di Ko a li ci ja „Iz bor za bo qi ì vot” s 24 od sto i ko a li ci ja oko SPS-a s 12 od sto. Po osam od sto po dr {ke ima ju „Pre o kret„, URS i DSS, a po pet od sto SRS i Po kret „Dve ri„, po ka za lo je is tra ì va we.

Ce SID: Mla di ak tiv ni na gla sa wu Is tra `i va we Cen tra za slo bod ne iz bo re i de mo kra ti ju, Cen tra za no vu po li ti ku i Fon da ci je „Fri drih Ebert„, ko je je ju ~e pred sta vqe no, po ka zu je da je ne ta~ na tvrd wa da mla di ne u~e stvu ju na iz bo ri ma jer go to vo dve tre }i ne is pi ta ni ka sta ro sti od 18 do 35 go di na ak tiv no u~e stvu je. Pro gram ski di rek tor Ce SID-a \or |e Vu ko vi} je re kao da ne po sto je zna ~aj na od stu pa wa kod mla dih u po re |e wu s pro jek ci jom od zi va u

Sr bi ji jer su mla di ak tiv ni kao i dru ge sta ro sne gru pe u Sr bi ji. Po we go vim re ~i ma, go to vo po lo vi na is pi ta ni ka, wih 48 od sto, re klo je da }e iza }i na iz bo re, dok je jo{ 28 od sto wih re klo da }e ve ro vat no gla sa ti 6. ma ja. Ne {to vi {e od po lo vi ne is pi ta ni ka po dr `a va ula zak Sr bi je u Evrop sku uni ji, pro tiv je sva ki ~e tvr ti is pi ta nik, a pro tiv ~lan stva u NA TO-u je go to vo 60 od sto is pi ta nih.

ekonomija

~etvrtak19.april2012.

OD BOR CR NO MOR SKE PAR LA MEN TAR NE SKUP [TI NE ZA SE DAO U NO VOM SA DU

Na{ agrar izlazi na Crno more

Vi no gra dar stvo i pro iz vod wa vi na, ali i dru ge agrar ne gra ne, mo gu bi ti va `an seg ment u pri vred noj sa rad wi Sr bi je sa ze mqa ma Cr no mor skog re gi o na, po ru ~e no je ju ~e sa sed ni ca Od bo ra za eko no mi ju, tr go vi nu, teh no lo gi ju i za {ti tu `i vot ne sre di ne Par la men tar ne skup {ti ne Cr no mor ske eko nom ske sa rad we (PS CES) u No vom Sa du. Par la men tar ci su raz go va ra li o per -

spek ti vi raz vo ja sek to ra vi no gra dar stva i pra vqe wu vi na u dr à va ma ~la ni ca ma Cr no mor ske eko nom ske sa rad we, a uka za no je na iz u zet ne mo gu} no sti ko je Voj vo di na i ce la Sr bi ja u toj obla sti ima ju. – Na {a ze mqa ima ve li ke iz vo zne mo gu} no sti u mno gim obla sti ma agro e ko no mi je, a za in te re so va na je i za tr ì {te Cr no mor ske eko nom ske zo ne i u pred sto je }em pe ri o du si gur no mo è is ko ri sti ti po ten ci ja le ko je nu de ze mqe tog re gi o na – iz ja vio

to ra vi no gra dar stva i pra vqe wa vi na ne go i pro ble me u ve zi s ca ri na ma, kao i dru ga eko nom ska pi ta wa ko ja mo gu una pre di ti ukup nu sa rad wu. – Voj vo |a ni ima ju sve kva li tet ni ja vi na i vi no gra dar stvo se ras pro str lo od ju `nog Ba na ta, se ver ne Ba~ ke, do Fru {ke go re – re kao je na otva ra wu sa stan ka pred sed nik voj vo |an ske vla de Bo jan Paj ti}, i do dao da Voj vo -

di na ima ve o ma iz ra `e ne in te re se u toj obla sti, s ob zi rom na to da je do net i Ma ster-plan Fru {ke go re, ko ji, iz me |u osta log, ob u hva ta i raz voj vi no gra dar stva. On je oce nio da in ten ziv na po qo pri vred na pro iz vod wa, ka kva je vi no gra dar stvo ili vo }ar stvo, pod ra zu me va vi {e ula ga wa, kao i vi {e is ku stva i zna wa, ali je re zul tat mno go bo qi. Pred stav ni ci par la men ta ne ma ju iz vr {na ovla {}e wa, ali mo gu kroz pre nos zna wa i teh no lo gi ja,

Po zdrav za Jor go van ku Otva ra ju }i skup, pred sed nik Od bo ra za eko no mi ju, tr go vi nu, teh no lo gi ju i za {ti tu `i vot ne sre di ne PS CES-a, jer men ski par la men ta rac Ga rik Mi na sjan, po seb no je po zdra vio ~la ni cu na {e de le ga ci je Jor go van ku Ta ba ko vi}, po `e lev {i woj i we noj stran ci uspeh na pred sto je }im iz bo ri ma u Sr bi ji. Tim po vo dom je na po ~et ku sku pa pro te sto vao Alek san dar Vla ho vi}, na po mi wu }i da u na {oj de le ga ci ji de lu ju pred stav ni ci vi {e stra na ka i da ni je ko rekt no na taj na ~in iz dva ja ti jed nu po li ti~ ku op ci ju. je {ef stal ne de le ga ci je re pu bli~ kog par la men ta pri PS CES-a Alek san dar Vla ho vi}. Na po mi wu }i da na {a ze mqa ima ve li ke iz vo zne mo gu} no sti u mno gim obla sti ma agro e ko no mi je, Vla ho vi} je is ta kao da su vi no gra dar stvo i pro iz vod wa vi na u tom po gle du ve o ma bit ni jer ze mqe Cr no mor skog re gi o na ima ju i ve o ma raz vi jen tu ri zam. Po me ni mo, sa sta nak „cr no mor skog” od bo ra, 38. po re du, or ga ni zo va la je Skup {ti ne Sr bi je, a ko or di na tor je voj vo |an ska vla da. Vla ho vi} je na po me nuo da dvo dnev ni skup pred stav ni ka par la me na ta osam, od ukup no 13 ze ma qa tog re gi o na, raz ma tra ne sa mo una pre |i va we i raz voj sek -

kao i pre pli ta wem is ku sta va do pri ne ti da qem raz vo ju pri vre de i eko no mi je i de fi ni sa ti za jed ni~ ke ci qe ve ~i ta vog re gi o na, uka zao je Paj ti}. Sa stan ku su pri su stvo va li ~la no vi Od bo ra iz Tur ske, Jer me ni je, Azer bej xa na, Bu gar ske... Par la men tar na skup {ti na Cr no mor ske eko nom ske sa rad we, ina ~e, po ma `e eko nom sku, tr go vin sku, po li ti~ ku i dru {tve nu sa rad wu me |u dr `a va ma usva ja wem aka ta ko ji da ju prav nu osno vu za sa rad wu na mi ni star skom ni vou, ima za ciq o~u va we par la men tar ne de mo kra ti je, ostva ru je sa rad wu s or ga ni ma CES-a i s re gi o nal nim or ga ni ma. S. G.

Otvoreno predstavni{tvo PKS u Zagrebu U Za gre bu je ju ~e sve ~a no otvo re no pred stav ni {tvo Pri vred ne ko mo re Sr bi je, ko je ima za ciq da po ve }a pri su stvo srp skog ka pi ta la i kom pa ni ja na hr vat skom tr `i {tu i una pre di eko nom sku sa rad wu dve ze mqe. Ka ko je is tak nu to na ce re mo ni ji otva ra wa, pri vred na sa rad wa dve ze mqe be le `i po zi ti van trend, ali je mno go pro sto ra i mo gu} no sti za we no una pre |e we go to vo u svim pri vred nim gra na ma. Pre ma po da ci ma PKS, hr vat ske in ve sti ci je u Sr bi ji od 1999. do po lo vi ne pro {le go di ne iz no si le su ne {to vi {e od 500 mi li o na evra, {to je 13 od sto ukup nih hr vat skih ula ga wa u ino stran stvu. Hr vat ska go spo dar ska ko mo ra otvo ri la je pred stav ni {tvo u Be o gra du pre de set go di na. U Sr bi ji po slu je oko 200 fir mi iz Hr vat ske, dok su naj ve }i in ve sti to ri Agro kor, Atlan tik gru pa, Nek se gru pa, Vin di ja...

S dru ge stra ne, pri su stvo kom pa ni ja i in ve sti ci ja iz Sr bi je u Hr vat skoj go to vo da je za ne mar qi vo, a raz lo zi za to bi li su broj ni pro ble mi od ne ca rin skih ba ri je ra do dis kri mi na ci je pred u ze }a iz Sr bi je u pri va ti za ci ji hr vat skih fir mi. Spoq no tr go vin ska raz me na Sr bi je i Hr vat ske la ne je bi la 933,6 mi li o na do la ra, za 26,7 od sto vi {e ne go go di nu da na ra ni je. Srp ski iz voz u Hr vat sku vre deo je 466,4 mi li o na do la ra i za 52 pro cen ta je ve }i ne go 2010, dok je uvoz po ve }an za 8,8 od sto i iz no sio je 467,2 mi li o- na do la ra. Hr vat ska je Sr bi ji de ve ti iz vo zni, a 12. uvo zni part ner. Sr bi ja naj vi {e u Hr vat sku iz vo zi me tal i pro iz vo de od me ta la, po qo pri vred no-pre hram be ne pro iz vo de, ma {i ne i dru ge ure |a je, he mij ske pro iz vo de, gu mu, pla sti ku, pa pir, elek tri~ nu ener gi ju, na me {taj.

dnevnik

EKO NO MI STI UPO ZO RA VA JU NA NE RE AL NOST PRED IZ BOR NIH OBE ]A WA

Investicije nas ne}e preplaviti – Mno go se, na ro ~i to ovih pred iz bor nih da na, pri ~a o in ve sti ci ja ma ko je i je su na su {na po tre ba Sr bi je u ci qu in te zi vi ra wa pri vred ne ak tiv no sti i na ro ~i to za po {qa va wa, me |u tim, ni je re al no u ovim vre me ni ma o~e ki va ti ve li ki pri liv stra nih ula ga wa u srp sku pri vre du – oce wu je u raz go vo ru za „Dnev nik” eko no mi sta Dra go van Mi li }e vi}. To pot kre pqu je re le vant nim po da ci ma o kre ta wu stra nih di rekt nih in ve sti ci ja u 2010. go di ni, jer za pro {lu go di nu jo{ ne po sto je sre |e ni po da ci. Od 105 ana li zi ra nih ze ma qa Sr bi ja, na i me, za u zi ma 81. me sto u 2010. go di ni sa sa mo 1,3 mi li jar dom do la ra SDI-ja. Is pod Sr bi je su ne ko li ko evrop skih ze ma qa. Re ci mo, u ê {ku je 2010. go di ne uli ve no 6,7 mi li jar di do la ra, u [ved sku 5,2 mi li jar de, Ukra ji nu 6,4... Bu gar ska je, na pri mer, ima la 2,3 mi li jar de do la ra stra nih di rekt nih in ve sti ci ja. Bo qi po ka za teq je kre ta we SDI-ja po gla vi sta nov ni ka, na po mi we Mi li }e vi}, a Sr bi ja je sa sa mo 179 do la ra po gla vi sta nov ni ka na za ~e qu ove le stvi ce. ê {ka je ta ko ima la 660 do la ra, Bu gar ska 338, Al ba ni ja 313 do la ra per ka pi ta... – Sa sta no vi {ta di na mi~ no sti svet ske tr go vi ne i po lo à ja Sr bi je, re al no je o~e ki va ti da bu du -

Bi ro kra ti ja, ko rup ci ja... Sr bi ja pa da na glo bal noj li sti kon ku rent no sti, a glav na ogra ni ~e wa za po slo va we u Sr bi ji su ne e fi ka sna dr `av na bi ro kra ti ja, ko rup ci ja, pri stup fi nan si ja ma, na vo di se u ana li za kon ku ren to sti pri vre de Sr bi je sa sta no vi {ta pri vred nih sek to ra i in du sti rij skih gra na, ko ju su ove go di ne na pra vi le Pri vred na ko mo ra Sr bi je i „ADM-kon sal ting”. Glav na ogra ni ~e wa bi zni su su i ne sta bil nost vla de, po re ske sto pe, kri mi nal i kra |a, re strik tiv ni pro pi si o ra du... }e in ve sti ci je do mi nan to bu du usme re ne na sek tor pro iz vod we hra ne i pi }a, kao i po qo pri vre de – ka `e na{ sa go vor nik, uz oce nu

da ni je o~e ki van ve li ki pri liv in ve sti ci ja u me tal ni kom pleks s ob zi rom na po lo `aj Sr bi je u svet skoj tr go vi ni.

Go vo re }i o eko nom skim pri li ka ma u ze mqi, Mi li }e vi} uka zu je na ne e fi ka san po re ski si stem, broj si ro ma {nih gra |a na ko ji Sr bi ju svr sta va u red za o sta lih ze ma qa Afri ke i Ju `ne Ame ri ke i na go ru }i pro blem – ne za po sle nost. – Pro cen tu al no je naj ve }i broj rad ni ka ostao bez po sla u pret hod ne ~e ti ri go di ne u Sr bi ji, gle da no pre ma u~e {}u ak tiv ne rad ne sna ge, od no sno sto pe za po sle nih u ak tiv nom sta nov ni {tvu. Sr bi ja je ze mqa ko ja ima ube dqi vo naj ma wi pro ce nat za po sle nih u rad no ak tiv nom sta nov ni {tvu, i to sa mo 37,9 od sto u 2010. go di ni, a jed na ko je bi lo i la ne – uka zu je Mi li }e vi}, na vo de }i da taj pro ce nat u EU 27 iz no si vi {e od 64, u Slo ve ni ji je 66,2 od sto, Dan skoj 73, Hr vat skoj 54… – Stvar nost u ze mqi Sr bi ji, ona eko nom ska, da le ko je od bi lo ka kvih nor mal nih `e qa i sta wa. Ume sto 200.000 no vih rad nih me sta u 2008. go di ni, ukup no je za ~e ti ri go di ne bez po sla osta lo vi {e od 350.000 qu di. Po ten ci jal no je ugro `e no bar jo{ oko 90.000 do 100.000 hi qa da qu di kroz blo ka de ra ~u na pri vred nih su bje ka ta i pred u zet ni ka. Ra ~u ni su, na i me, blo ki ra ni kod 40.000 pred u zet ni ka tre nut no i jo{ kod oko 22.000 ma lih i sred wih pred u ze }a, u ko ji ma ra di oko 68.000 rad ni ka ko ji usled blo ka de ne mo gu pri ma ti pla te. S. Glu {~e vi}

KA PI TAL NI PRO JEK TI ZA PRE O KRET U SRP SKOM AGRA RU

Paorski izvoz do 10 milijardi dolara Sr bi ja bi do 2020. go di ne mo gla iz vo zi ti hra ne za de set mi li jar di do la ra, a da bi se to ostva ri lo, do ma }i agrar ne sme bi ti pre pu {ten sti hi ji, ve} na pra vi na ~in pri pre mqen da uspe {no od go vo ri iza zo vi ma otvo re nog tr ì {ta, oce ni li su u~e sni ci okru glog sto la o pro ble mi ma agra ra u or ga ni za ci ji agen ci je Ta njug. Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} iz ja vio je da je 2012. go di na pre o kre ta za srp ski agrar, i na ja vio da je pret hod ne sed mi ce po ~e la re a li za ci ja ka pi tal nih pro je ka ta u agra ru, od ko jih je naj ve }i na vod wa va we, u {ta }e u na red ne ~e ti ri go di ne bi ti ulo è no oko pet mi li jar di evra. – Pro je kat na vod wav wa je u ran gu Ko ri do ra 10, ob no ve è le zni ce i iz grad we auto pu ta pre ma Ja dra nu – re kao je Pe tro vi}, i do dao da se pla ni ra u na red ne ~e ti ri go di ne na vod wa va we 1,1 mi li o na hek ta ra po qo pri vred nog ze mqi {ta, {est pu ta vi {e ne go sa da.

Ka ko je is ta kao, to }e omo gu }i ti da pro iz vod wa hra ne bu de dve mi li jar de evra go di {we ve }a. – Pro me na si ste ma sub ven ci o- ni sa wa i pre la zak na da va wa po ko li ~i ni pro iz ve de ne i is po ru ~e ne ro be omo gu }i la je da znat no ve }i broj ga zdin sta va u Sr bi ji do bi je po mo} da se na efi ka sni ji na ~in ba ve po qo pri vre dom – ka zao je Pe tro vi}. Pred sed nik Uni je po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a iz Srem ske Mi tro vi ce Zla tan \u ri} na gla sio je da je naj bit ni je {to je no vim mo de lom sub ven ci o ni sa wa ob u hva }en ogro man broj po qo pri vred nih ga zdin sta va i po vr {i na, uka zav {i na to da je va `no i to {to je ak ti vi ran me ha ni zam Rob nih re zer vi za in ter ven ci je na tr `i {tu. On je re kao da je neo p- hod no po qo pri vred na ga zdin stva ukqu ~i ti u pri vred ne to ko ve, do da ju }i da vi {e od 90 od sto od ukup nog bro ja ga zdin sta va u na {oj ze mqi ~i ne upra vo ona sa

sit nim po se di ma, i da se na da da ne }e bi ti vra }a wa na sta ri si stem, jer je sta we bi lo „ka ta stro fal no”. Po qo pri vred nik iz Be ~e ja Va sa Xi gur ski je re kao da me ra 14.000 di na ra po hek ta ru „mo `da ni je bi la lo {a, ali je mak si mal no zlo u- po tre bqe na”, is ti ~u }i da svi mo ra ju bi ti ukqu ~e ni u le gal ne pri -

vred ne to ko ve jer sa mo ta ko mo `e bi ti ostva ren na pre dak. Xi gur ski, ko ji ob ra |u je de set hek ta ra ze mqe, ima 300 gr la sto ke, a go di {we pro iz vo di 500.000 li ta ra mle ka i znat ne ko li ~i ne me sa, ka zao je da se mo ra se uve sti red u agrar i ra di ti na da qem una pre |e wu sto ~ar stva, po boq {a wem sta tu sa re gi stro va nih ga zdin sta va.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Energoprojekt Niskogradwa, BG

20,00

660

204.600

Kompresor, Beograd

19,99

2.383

23.830

Energoprojekt Visokogradwa, BG

5,88

180

6.300

Agrobanka, Beograd

4,20

1.042

73.910

2,42 Promena %

1.690 Cena

8.450 Promet

^a~anska banka, ^a~ak

-12,00

7.920

Zdravqe, Leskovac

-12,00

Industrijske nekretnine, Beograd

BELEX 15 (504,42 -0,20) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-1,90

1.650

275.630

NIS, Novi Sad

0,15

657

5.307.331

Komercijalna banka, Beograd

2,42

1.690

8.450

Imlek, Beograd

0,13

3.000

330.000

Soja protein, Be~ej

-0,91

545

2.969.657

7.920

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,83

487

445.462

6.345

Energoprojekt holding, Beograd

-1,10

450

485.820

-10,32

139

695

Jubmes banka, Beograd

0,00

11.680

0,00

-9,09

900

8.348.400

Agrobanka, Beograd

4,20

1.042

73.910

-8,93 Promena %

1.000 Cena

8.000 Promet

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.650

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.000

20.000

Ratar, Pan~evo

-9,09

900

8.348.400

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.800

576.000

NIS, Novi Sad

0,15

657

5.307.331

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.100

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,91

545

2.969.657

Tigar, Pirot

0,00

497

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

300

0,00

Komercijalna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Ratar, Pan~evo Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Vojvo|anskih top-pet akcija

Be~ejska Pekara, Be~ej

0,00

250

169.250

Pekara 1. maj, Vr{ac

0,00

5.280

79.200

Svi iznosi su dati u dinarima

EPS izvozi struju

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak19.april2012.

NA PRA VQE NA STU DI JA O IZ GRAD WI IN FRA STRUK TU RE KROZ JAV NO-PRI VAT NO PART NER STVO

Elek t ro p ri v re d a Sr b i j e dnev no pro da je to kom apri la oko 10 mi li o na ki lo vat-~a so va stru je, po ce ni ko ja je za do vo qa va ju }a, ali sva ka ko ni `a ne go za vre me le de nog ta la sa, iz ja vio je di rek tor u di rek ci ji EPS-a za tr go vi nu elek tri~ nom ener gi jom Mi la din Ba sa ri}. Za pra zni ke smo pro da va li stru ju za oko pet evro cen ti po ki lo vat-~a su bez tro {ko va gu bi ta ka pre no sa, re kao je Ba sa ri} no vi na ri ma. Ce na po ko joj se stru ja pro da je me wa se na dnev nom ni vou i za vi si od si tu a ci je na re gi o nal nom tr `i -

{tu, ob ja snio je on i do dao da je EPS po ~eo da pro da ja elek tri~ nu ener gi ju 2. apri la. Plan s kim bi l an s om ni j e bio pred v i | en iz v oz stru j e ove go di ne, ali zbog ne {to ma we po tro {we u Sr bij, vi {e pro iz vod we u hi dro sek to ru i po u zda ni jeg ra da ter mo e lek tra na, stvo ri li su se uslo vi da EPS dnev no mo è da pro da je od re |e ne ko li ~i ne stru je, pre ci zi rao je Ba sa ri}.Ra di mo od da na do da na i sa gle da va mo ko li ko bi dnev no mo gli da pro da mo, ali se ne mo è go vo ri ti o vi {ku stru je i pla ni ra nom iz vo zu, ka zao je Ba sa ri} i do dao da EPS ne sme da ula zi u ri zi ke da du go ro~ no pla ni ra pro da ju, jer se ni kad ne zna ko li ko }e ta~ no elek tri~ ne ener gi je za tre ba ti za do ma }e tr ì {te, ~i je snab de va we je pr ven stve na oba ve za te kom pa ni je, ob ja snio je Ba sa ri}. On je na veo da ovih da na pro s e~ n a dnev n a po t ro { wa stru je u Sr bi ji iz no si oko 95 mi l i o n a ki l o v at-ca s o v a, za pra zni ke je bi la oko 80 mi li o na, dok je pro iz vod wa oko 100 mi li o na ki lo vat-~a so va, {to je ne {to vi {e u od no su na uobi ~a je nu pro iz vod wu za ovo do ba go di ne.

Koncesija probija tunel kroz Fru{ku goru Na ini ci ja ti vu Mi ni star stva za in fra struk tu ru i ener ge ti ku, JP „Pu te vi Sr bi je” iz ra di lo je Stu di ju za pri me nu jav no-pri vat nog part ner stva u fi nan si ra wu pro je ka ta put ne in fra struk tu re. Za pri vla ~e we pri v at n og ka p i t a l a i ostva re we part ner stva s jav nim sek to rom, pred lo è ni su po ten ci jal ni pi lot BOT-pro jek ti jav no-pri vat nog part ner stva za iz grad wu ~e ti ri sa o- bra }aj ni ce. Na pred lo è noj li sti je de o ni ca No vi Sad – Ru ma i tu nel is pod Fru {ke go re s al ter na tiv nim mo de lom na pla te pu ta ri ne – za ce lu de o ni cu ili sa mo za tu nel, za tim de o ni ca Ru ma–[a bac s iz grad wom no vog mo sta na Sa vi u zo ni tog gra da, po tom auto put Bu baw Po tok – Pan ~e vo s mo stom pre ko Du na va, ta ko |e s mo gu} no {}u na pla te pu ta ri ne ce lom de o ni com ili sa mo za pre la zak pre ko mo sta, te de o ni ce Po ja te–Pre qi na kao de la bu du }eg auto pu ta Be o grad – ju `ni Ja dran. Mi ni star za in fra struk tu ru i ener get ku Mi lu tin Mr ko wi} ka è da bi kon ce si ja do bro do {la jer bi ras te re ti la bu xet. Do sa da je iz do ma }ih pa ra iz gra |e na tek pr va de o ni ca auto pu ta pre ma mo ru, od Uba do Laj kov ca, du ga 12,5 ki lo me ta r a – {to su ra d i l e na { e fir me pred vo |e ne „Pu te vi ma Uì ce”, kre di tom iz Azer bej xa na }e se gra di ti dru ga, od Qi ga do Pre qi ne, du ga 42 ki -

Ko ri dor 10 za dve go di ne Ko ri dor 10 pod ra zu me va iz gra |en auto put sa {est tra ka na svih 800 ki lo me ta ra ko li ko pro la zi kroz na {u ze mqu na prav ci ma [id – Be o grad – Ni{ – ma ke don ska gra ni ca, Ni{–Di mi trov grad i Hor go{ – Su bo ti ca – No vi Sad – Be o grad. Se ver ni krak ko ri do ra je kom ple ti ran i jo{ je pre o sta lo da se kom ple ti ra ju `ni i iz gra di ju go i sto~ ni deo Ko ri do ra, od Ni {a do Di mi trov gra da, ko ji }e bi ti go tov do 2014. Na de o ni ci Pro sek – Cr ve na re ka, za ko ju je Evrop ska in ve sti ci o na ban ka odo bri la kre dit od 96,5 mi li o na evra, ra de gr~ ke fir me „Ter na” i „Ak tor” i ~e {ka „Sub te ra”. lo me tra, a ra do vi bi, po na ja vi mi ni stra Mr ko wi }a, tre ba lo da po~ nu 20. apri la. Ra di }e azer bej xan ska fir ma „Azvirt” i do ma }i kon zor ci jum s „Ener go pro jek tom” na ~e lu.

Pre o sta le de o ni ce bi se, ka ko sa da stva ri sto je, po nu di le u kon ce si ju, ali tre ba vi de ti za kon ske okvi re. Mr ko wi} pod se }a na to da je za kon ce si ju neo p ho dan i ten der jer ni je re~ o me -

EBRD ula`e u Bor Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj (EBRD) }e ulo `i ti 55 mi li o na evra u dva pro jek ta Ru dar sko-to pi o ni ~ar skog ba se na Bor - flo ta ci ju {qa ke i u Fa bri ku za pre ~i {}a va we vo da, na ja vi la je da nas de le ga ci ja te ban ke. „Na{ ciq je da se Evrop ska ban ka ukqu ~i u in ve sti ra we iz grad we zna ~aj nih obje ka ta RTB-a. Eko lo gi ja nam je bit ni ja od eko no mi je, ali ni eko no mi ju ne }e mo za po sta vi ti. Ne }e bi ti di ma, ni pr qa vih re -

Tehnolo{ki centar u Staroj Pazovi Teh no {ki cen tar u Sta roj Pa zo vi po ~e }e sa ra dom su tra, pu {ta wem u rad fa bir ke „Mi la ba u er teh hno lo xis”. Teh no lo {ki cen tar u Sta roj Pa zo vi je pr vi ta kve vr ste u Evro pi, osim ma ti~ ne fir me u Ne ma~ koj, a „Mil ba u er” je u we ga do sa da ulo `io ~e ti ri mi li o na evra. Cen tar }e pro iz vo di ti teh no lo {ka re {e wa za li~ na do ku men ta, ko ja omo gu }a va ju naj vi {i ste pen bez bed no sti po da ta ka i za po sli }e vi {e od 100 vi so ko

No v put sma wio bi sa o bra }aj nu gu `vu na Fru {koj go ri

|u dr àv nom spo ra zu mu, kao {to je slu ~aj s Azer bej xa nom. A u kon ce si ju se Sr bi ja vi {e ne sme za le te ti, po u ~e na lo {im is ku stvom s pro pa lom kon ce si jom Hor go{–Po è ga ko ja je na su du. Za to }e se even tu al no da va we no ve naj ve ro vat ni je osta vi ti bu du }oj vla di, ko ja bi ima la do voq no vre me na da od vag ne od lu ku. Austrij ski „[tra bag” je ve} po ka zao in te re so va we za iz grad wu de o ni ca od Obre nov ca do Uba i od Laj kov ca do Qi ga, ukup ne du ì ne oko 50 ki lo me ta ra. Po pro ce na ma pro jek ta na ta, vred nost ra do va je oko 228 mi li o na evra. I Ita li ja ni su za in te re so va ni za iz grad wu auto pu ta pre ma mo ru. Tra sa ta ko zva nog Ko ri do ra 11 kroz Sr bi ju, du ga oko 380 ki lo me ta ra, pro te è se od ru mun ske gra ni ce kod Vr {ca do Bo qa ra na cr no gor skoj gra ni ci. [e pa i iz grad wa Ko ri do ra 10 za ko ji su obez be |e ne pa re. Ovih da na tre ba da po~ nu ra do vi na po sled woj de o ni ci ju `nog kra ka, od Gr de li ce do Gra bov ni ce i od Vla di ~i nog Ha na do Ne re do va ca, ukup ne du ì ne oko 31 ki lo me tar, na ko joj je po sao po ve ren gr~ koj fir mi „Ter na”. Mr ko wi} ka è da }e obi la zni ca oko Be o gra da, ko ja ukqu ~u je de o ni ce od Ba taj ni ce do Do ba no va ca i od Or lo va ~e ka Bu baw Po to ku, bi ti go to va oko 1. ma ja, {to }e ubr za ti sa o bra }aj Ko ri do rom 10 jer se ne }e mo ra ti pro la zi ti kroz glav ni grad. R. Da u to vi}

obra zo va nih stru~ wa ka iz Sr bi je. Teh no lo {ki cen tar od 4.000 kva drat nih me ta ra, iz gra |en je na ze mqi {tu po vr {i ne 21.245 kva dra ta, o ~e mu je pot pi san ugo vor sa op {ti nom Sta ra Pa zo va. „Mil ba u er teh no lo xis” je }er ka fir ma „ Mil ba u er hol din ga”, ko ji je svet ski pro iz vo |a~ teh no lo gi je za iz ra du iden ti fi ka ci o nih do ku me na ta i za po {qa va oko 3.000 qu di u Ne ma~ koj, SAD, Ma le zi ji i Slo va~ koj.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

109,0779

111,3040

113,8640

108,7440

Australija

dolar

86,4737

88,2385

90,2680

86,2090

Kanada

dolar

84,0354

85,7504

87,7227

83,7781

Danska

kruna

14,6571

14,9562

15,3002

14,6122

Norve{ka

kruna

14,4516

14,7465

15,0857

14,4073

[vedska

kruna

12,2787

12,5293

12,8175

12,2411

[vajcarska

franak

90,7395

92,5913

94,7209

90,4617

V. Britanija

funta

132,3922

135,0941

138,2013

131,9869

SAD

dolar

83,1513

84,8483

86,7998

82,88968

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 4. 2012. godine

ka, ni pr qa vih ot pad nih vo da ko je }e oti ca ti u wih”, re kao je ge ne ral ni di rek tor RTBa Bor Bla go je Spa skov ski, u raz go vo ru sa pred stav ni ci ma ban ke ko je je pred vo di la pred sed ni ca Hil de gard Ga cek. Po we go vim re ~i ma, RTB ima ja snu vi zi ju, ~vrst te meq i do bre re zul ta te, ali to mo ra da po tvr di i Evrop ska ban ka da bi se ostva rio po sta vqe ni ciq. „Ube |en sam da }e mo is pu ni ti zah tev, jer smo se du go pri -

pre ma li, oko tri i po go di ne. Ra di lo se i ura di lo pu no”, re kao je na sa stan ku ge ne ral ni di rek tor RTB-a Bor Bla go je Spa skov ski. Hil de gard Ga cek iz ra zi la je za do voq stvo na kon raz go vo ra, is ti ~u }i da }e dva ti ma usko ro po ~e ti za jed ni~ ke ra do ve. „Vr lo br zo }e mo ostva ri ti za cr ta ne pla no ve. Ve li ko mi je za do voq stvo {to se na ova kav na ~in vo di ra ~u na o eko lo gi ji”, re kla je Ga cek.

Vlada tra`i kupca za `elezaru Mi ni star stvo fi nan si ja ob ja vi lo je, na osno vu za kqu~ ka Vla de Sr bi je, jav ni po ziv za iz bor stra te {kog part ne ra za „@e le za ru Sme de re vo”, a rok za do sta vqa we ko na~ nih oba ve zu ju }ih po nu da is ti ~e 4. ma ja. De taq ne in for ma ci je u ve zi sa tran s ak c i j om, mo g u} n o { }u upo z na v a w a sa po s lo v a w em kom pa ni je i po se ta ma kom pa ni ji se mo gu na }i u In struk ci ja ma za po nu |a ~e, ko ja }e bi ti do stup na svim u~e sni ci ma na kon pot pi si va wa ugo vo ra o ~u va wu po ver qi vih po da ta ka i upla te na kna de za tran sak ci o nu do ku men ta ci ju od 10.000 evra. Pri ja ve za u~e {}e i ot kup tran sak ci o ne do ku men ta ci je se mo gu do sta vi ti naj ka sni je do 27. apri la do 16 ~a so va po be o- grad skom vre me nu, a rok za do sta vqa we ko na~ nih oba ve zu ju }ih po nu da za iz bor stra te {kog part ne ra je 4. maj do 16 ~a so va. Pra vo na pod no {e we po nu de ima ju za in te re so va ni u~e sni ci ko ji se ba ve eks plo a ta ci jom ru da me ta la ili dru gih ru da ili pro iz vod wom si ro vog gvo `|a, kok sa, ~e li ka ili fe ro le gu ra. Po n u d e mo g u pod n o s i t i prav na li ca ko ja su u 2011. go di ni, na kon so li do va nom ili ne kon so li do va nom ni vou, ostva ri la po slov ni pri hod od naj ma we mi li jar du evra ili da vred n ost po s lov n e imo v i n e pre ma fi nan sij skim iz ve {ta ji ma na dan 31. de cem bra 2011. iz no si naj ma we 1,5 mi li jar di evra. Pra v o da pod n o s e po n u d e ima ju kom pa ni je ko je su upla ti le de po zit ili obez be di le ga ran ci ju za ozbiq nost po nu de i do s ta v e svu neo p h od n u do k u men ta ci ju pred vi |e nu tran sak ci o nom do ku men ta ci jom. Ako je za in te re so va ni po nu |a~ kon zor ci jum, neo p hod no je da ku mu la tiv no is pu wa va uslov da su svi ~la no vi kon zor ci ju ma za kqu ~i li pi sa ni ugo vor o kon zor ci ju mu i ove ri li ga kod su da i da je ugo vo rom o kon zor ci ju mu utvr |e no da sva ki od ~la no va pre u zi ma neo gra ni ~e nu so li dar nu od go vor nost za oba ve ze ko je pro is ti ~u iz ili su u ve zi sa jav nim po zi vom i da je bar je dan ~lan kon zor ci ju ma ot k u p io tran s ak c i o n u do k u men ta ci ju.

U IN \I JI SE DA NAS OTVA RA AUTLET CEN TAR I PO ^I WE GRAD WA TEH NO LO [KOG PAR KA

Putevi {opinga i softvera vode u Srem Po kre ta we jed ne i za vr {e tak dru ge ve li ke in ve sti ci je obe le ì }e da na {wi dan u In |i ji: ovaj grad }e da nas do bi ti pr vi autlet {o ping cen tar u Sr bi ji, a isto vre me no }e u ovom gra du za po ~e t i grad w a ve l i k og in f or m a t i~ k o-teh n o lo {kog par ka ko ji bi pre ma naj va ma tre ba lo da bu de naj ve }a in ve sti ci ja u in for ma ti~ ki sek tor Sr bi je. In f or m a t i~ k o-teh no lo {ki park pro sti ra }e se na 25.000 kva drat nih me ta ra, gde bi po sao tre ba lo da na |e oko 15.000 stru~ wa ka. Vred nost te in ve sti ci je in dij ske „Em ba si gru pe„ je oko 600 mi li o na evra, a u pr voj fa zi re a li za ci je tog pro jek ta bi }e ulo è no oko 40 mi li o na evra, na ja vio ju ~e je pred s ed n ik „Em b a s i gru p e„ Xi tu Vir va ni. On je uka zao da za vr {e tak ce log pro jek ta o~e ku je za pet go di na i da }e se u IT par ku u In |i ji pro iz vo di ti in for ma ti~ ki soft ver, a de li mi~ no i har dver. Dr àv ni se kre tar za di gi tal nu agen du Ja sna Ma ti} je oce ni la da }e u tom objek tu po sao na }i mno gi do ma }i in è we ri in for ma ti ke i dru gi vi s o k o o b ra z o v a n i ka d ro v i. Ma ti} je na gla si la da }e rad -

Jef ti ni je do 70 od sto U autlet cen tru ko ji }e da nas bi ti otvo ren u I|i ji }e se to kom ce le go di ne pro da va ti gar de ro ba, obu }a i ak se so ar sa sni `e wem od 30 do 70 od sto, sa op {te no je iz tog autlet cen tra. Na vi {e od 15.000 kva dra ta pro daj nog pro sto ra, {to pred sta vqa po vr {i nu od dva fud bal ska te re na, po se ti o ci ma }e bi ti na ras po la ga wu 65 pro dav ni ca naj po zna ti jih svet skih bren do va, a pr vog da na otva ra wa za kup ci pro sto ra na ja vqu ju po seb ne ak ci je. Ukup na vred nost ove in ve sti ci je 40 mi li o na evra a do sa da je ulo `e no 25 mi li o na evra. Za kup ci autlet cen tra su „Fe{n kom pa ni”, „Spor ti na”, „XYZ”, „To mi Hil fi ger”, „Adi das”, „Ni ke”, „Pu ma”, „Kon vers”, „Eho”, „Ofis [uz”, „Be o sport”, „Mi das”, „Ti me Out”, „Le vis”, „Bur ling ton”, „Li sca”, „Re tro”, „Ni ko las”. Po red pro dav ni ca po pu lar ne gar de ro be, u sklo pu autle ta bi }e otvo re na de ~i ja igra o ni ca, se dam obje ka ta za hra nu i pi }e, me wa~ ni ca, ban ka, a po se ti ci ma }e bi ti na ras po la ga wu i bes pla tan par king sa 1.200 me sta. In |ij ski autlet sme {ten je u ne po sre doj bli zi ni auto pu ta E75, ko ji po ve zu je Be o grad i No vi Sad.

na me sta u in |ij skom IT par ku bi ti ve o ma do bro pla }e na, sa od li~ n im uslo v i m a za rad i mo gu} no sti ma za pro fe si o nal no usa vr {a va we. Di rek tor Agen ci je za stra na ula ga wa i pro m o c i j u iz v o z a (SI E P A) Bo ` i d ar La g a n in re k ao je da iz g rad w a teh n o l o {kog par ka u In |i ji pred sta vqa is pu we we vla di nih obe }a wa da }e ak ce nat u pri vla ~e wu in ve sti ci ja sta vi t i na auto m o b il ski, elek tron ski i in for ma ti~ ki sek tor. La ga nin je oce nio da iz grad wom IT par ka u In |i ji Sr bi ja po sta je ve o ma kon ku rent na na evrop skom i svet skom tr `i {tu u toj obla sti, jer se o~e k u j e do l a z ak svet skih gi ga na ta po put Maj kro sof ta, kom pa ni je Ci sko i dru gih. Di rek tor SI E PE je na po me nuo da vla da ovu in ve sti ci ju ni je po dr `a la sub ven ci ja ma. Sve ~a no po la ga we ka me na te m eq c a za in f or m a t i~ k oteh no lo {ki park u In |i ji za ka za no je za 10 sa ti, a za ni mqi vo je da }e tom do ga |a ju pri su stvo va ti, iz me |u osta lih, sve {te ni ci hin du i pra vo slav ne kon fe si je. E. D.

dru[tvo

~etvrtak19.april2012.

dnevnik

KONKURS ZA UPIS U SREDWE [KOLE OD DANAS U PRODAJI

Za 78.004 osmaka 83.068 mesta POLA VEKA NEUROHIRURGIJE U VOJVODINI

Nove metode le~ewa

Kli ni ka za ne u ro hi rur gi ju Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne obe le `a va 50 go di na od osni va wa, {to je ujed no bio i po ~e tak ne u ro hi rur gi je u Po kra ji ni. Osni va~ i pr vi na ~el nik ne u ro hi rur {kog ode qe wa, ko je je ra di lo u okvi ru ta da {we Kli ni ke za hi ru ru gi ju Kli ni~ ke bol ni ce u No vom Sa du, je bio dr Mi lu tin Pe ri {i}, ko ji je do {ao s Ne u ro hi rur {ke kli ni ke u Be o gra du. Od ma log ode qe wa s de set kre ve ta pre |en je dug put i da nas je Kli ni ka za ne u ro hi ru ru gi ju sa vre me na kli ni ka s 28 bo le sni~ kih kre ve ta na ode qe wu i pet kre ve ta na ode qe wu po lu in ten ziv ne ne ge i sa se dam le ka ra spe ci ja li sta, dva le ka ra na spe ci ja li za ci ji i 29 me di cin skih se sta ra. – Ne u ro hi ru ru gi ja je us pe la da ostva ri ve li ki skok, uve den je ~i tav niz no vi na u le ~e wu – re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za {tam pu po sve }e noj zna ~aj nom ju bi le ju uprav nik Kli ni ke za ne ro hi rur gi ju Kli ni~ kog cen ra Voj vo di ne pr of. dr Pe tar Vu le ko vi}. – Zbri wa va mo ne u ro hi rur {ke pa to lo gi je iz svih obla sti ne u ro hi ru ru gi je pa iz Voj vo di ne ve o ma ma li br oj pa ci je na ta od la zi u ino stran stvo ra di le ~e wa. Pre ko Ode qe wa urgent ne hi rur gi je Urgent nog cen tra KCV-a ra di mo 24 ~a sa svih da na u go di ni.

To kom go di ne na Kli ni ci se ho spi ta li zu je vi {e od 1.000 pa ci je na ta, od ~e ga se pre ko 700 le ~i ope ra tiv no. Ka ko je is ta kao dr Vu le ko vi}, uz po dr {ku upra ve KCV-a i ru ko vod stva AP Voj vo di ne u ovoj go di ni su se ste kli uslo vi da se ne ke ope ra tiv ne in ter ven ci je uve du u re dov nu kli ni~ ku prak su, a me |u pr vi ma u Sr bi ji. – U Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne po sled wih go di na je na pra vqen zna ~a jan po mak u obla sti hi ru ru gi je, pre sve ga u di jag no sti ci, ali i u uvo |e wu raz li ~i tih me ra ope ra tiv nog le ~e wa – is ta kao je di rek tor Kli ni~ kog cen tra Voj vo di ne pr of. dr Dra gan Dra {ko vi}. – Uve de ne su me to de ko je spa da ju u sam vrh me di cin ske stru ke. Pre ne ko li ko go di na smo in si sti ra li na uvo |e wu mi ni mal no in va ziv nih pr o- ce du ra, en do skop skih ope ra ci ja, tran splan ta ci o nog pr o gra ma, pr o {i ri li smo po qe de lo va wa ne u ro hi rur gi je i va sku lar ne hi rur gi je gde se, u sa rad wi s ne u ro lo zi ma i ra di o lo zi ma, spro vo de pr o ce du re ko je su ono {to da nas svet ska me di ci na mo `e da pru `i. Ne u ro hi rur gi ja je jed na tri gra ne hi rur gi je ko je su pred vod ni ce u uvo |e wu no vih me to da. J. Barbuzan

PROTEST ZDRAVSTVENIH RADNIKA

Niske plate ne mogu biti jo{ niè U po re |e wu s pro se~ nom za ra dom u Re pu bli ci, ko ja je za fe bru ar iz no si la 40.003 di na ra, 17 gru pa po slo va za po sle nih u zdrav stvu ima ni ù pla tu. Sa mo vi so ko o bra zo va ni ka dro vi ima ju za ra du iz nad pro se~ ne, ali je naj ve }a mo gu }a za ra da po Ured bi o ko e fi ci jen ti ma 70.964 di na ra. ê ti ri do {est gru pa za po sle nih ima ju za ra du ko ja je is pod ili na ni vou mi ni mal ca, ko ji u Sr bi ji iz no si 20.240 di na ra. Ras pon za ra da u zdrav stvu iz no si 1 : 3,5 i to je od nos mi ni mal ne i naj vi {e za ra de u zdrav stvu, a {to je za ra da le ka ra sup spe ci ja li ste. Ovo je za na{ list iz ja vi la pred sed ni ca Po kra jin skog od bo ra Sin di ka ta za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti Voj vo di ne dr Du wa Ci vri}, a po vo dom da na {weg pro te sta zdrav stve nih rad ni ka u Be o- gra du ko ji or ga ni zu je Re pu bli~ ki sin di kat za po sle nih u zdrav stvu i so ci jal noj za {ti ti Sr bi je. – I po red to ga {to su za ra de u zdrav stvu ve o ma ni ske, Ured bom o ko e fi ci jen ti ma, ko ja stu pa na sna gu 1. ju la ove go di ne, stva ra ju se uslo vi za uma we we za ra da do de set od sto – ka è dr Ci vri}. – Sin di kat ni je za urav ni lov ku, ali sma tra mo da ni su stvo re ni uslo vi u ko ji ma svi za po sle ni mo gu pru ì ti svoj mak si mum. Uslo vi ra da i or ga ni za ci ja ra da ne za vi se od zdrav stve nih rad ni ka, ne go od Mi ni star stva i di rek to ra. Po we nim re ~i ma, ad mi ni stra tiv ne me re (u pro pi si va wu le ko va, upu }i va wu na di jag no sti~ ke pro ce du re i la bo ra to rij ske ana li ze) ko je le ka ri ma na me }e Re pu bli~ ki fond za zdrav stve no osi gu ra we, spre -

~a va ju ih da oba vqa ju svoj po sao u skla du s pra vi li ma stru ke, a pa ci jen te da do bi ju od go va ra ju }u zdrav stve nu za {ti tu. Ti me se uru {a va su {ti na od no sa le kar–pa ci jent, a to je me |u sob no po ve re we i od go vor na pa ci jen to ve po tre be. Mi ni star stvo zdra vqa je ad mi ni stra tiv nim ak tom one mo gu }i lo za kqu ~e we ko lek tiv nih ugo vo ra kod po slo da va ca ~i ji je osni va~ Re pu bli ka Sr bi ja. Gran ski ko lek tiv ni ugo vor se pri me wu je se lek tiv no – ju bi lar ne na gra de ni su is pla }e ne za po sle ni ma u sto ma to lo gi ji, apo te ka ma, re ha bi li ta ci o nim cen tri ma, sud skoj me di ci ni i za vo di ma za jav no zdra vqe. – Ko lek tiv no osi gu ra we, ko jim su ob u hva }e ni svi za po sle ni u zdrav stvu, go di na ma je omo gu }a va lo pre ven ci ju rad ne in va lid no sti. Oko 2.000 za po sle nih je upu }i va no u re ha bi li ta ci o ne cen tre Sr bi je sva ke go di ne. Od ove go di ne ta mo gu} nost je iz gu bqe na zbog zna ~aj ne ne u sa gla {e no sti, neo r ga ni zo va no sti i ne ko or di ni ra no sti Mi ni star stva zdra vqa i Re pu bli~ kog fon da zdrav stve nog osi gu ra wa. Pi ta we je ko me osta je 30 od sto od pre mi je osi gu ra wa ko ji su ima li na ve de nu na me nu? Tro most Mi ni star stva zdra vqa u uskla |i va wu Ured be o ko e fi ci jen ti ma s no men kla tu rom za ni ma wa uno si do dat nu kon fu zi ju me |u za po sle ne. Ured ba ne pre po zna je sa vre me ne obra zov ne pro fi le ne go ba ra ta ter mi ni ma iz pro {log ve ka. Na to je Sin di kat vi {e pu ta uka zi vao i zah te vao od go va ra ju }e re {e we, ali je ostao bez od go vo ra – ka `e dr Ci vri}. J. Barbuzan

– U pr vim raz re di ma sred wih {ko la u Sr bi ji ove go di ne 78.004 osma ka ~e ka 83.068 me sta, tj. ove go di ne u sred wim {ko la ma ima {est po sto me sta vi {e ne go {to ima u~e ni ka ko ji na wih kon ku ri {u – re kao je na ju ~e ra {woj kon fe re ci ji za no vi na re, pred sta vqa ju }i ovo go di {wi Kon kurs za upis u sred we {ko le, mi ni star pro sve te i na u ke pro fe sor dr @ar ko Ob ra do vi}. – Od ovih me sta, 21 od sto je u gim na zi ja ma, 20 od sto u tro go di {wim sme ro vi ma sred wih stru~ nih {ko la i pre o- sta lih 59 od sto u ~e tvo ro go di {wim sme ro vi ma sred wih stru~ nih {ko la, dok je za u~e ni ke s po seb nim po tre ba ma obez be |e no 1.678 me sta. Osim me sta u ode qe wi ma s na sta vom na srp skom je zi ku, i ove go di ne kon kurs je ras pi san i za po pu nu me sta u ode qe wi ma u ko ji ma se na sta va odr à va na ma |ar skom, ru mun skom, ru sin skom, slo va~ kom, hr vat skom, bu gar skom je zi ku. Kao i pret hod nih go di na, i ovo go di {wi Kon kurs za upis u~e ni ka u pr vi raz red sred wih {ko la sa dr ì ta ~an broj ras po lo ì vih me sta u ode qe wi ma svih dr àv nih sred wih {ko la s wi ho vim adre sa ma i bro je vi ma te le fo na, kon kurs ne uslo ve i ter mi ne, spi sak do ku me na ta po treb nih za upis, spi sak i uslo ve za sme {taj u |a~ ke do mo ve, uslo ve za do bi ja we |a~ kih sti pen di ja i kre di ta, a sa stav ni deo Kon kur sa su i pri ja va za upis, te for mu lar za upi si va we u~e ni~ kih è qa. Osim to ga, Kon kurs sa dr ì i spi -

sak s adre sa ma i bro je vi ma te le fo na svih pri vat nih sred wih {ko la ko je je akre di to va lo Mi ni star stvo pro sve te i na u ke. Kao i la ne, svi osma ci }e na kra ju osmog raz re da po la ga ti za vr {ni is pit, ko ji se sa sto ji od te sta iz ma ter weg je zi ka i ma te ma ti ke. Ove go di ne na te sto vi ma }e bi ti po lo vi na pot pu no ne po -

zna tih za da ta ka, ~e tvr ti na onih iz zbir ki za pri pre mu, dok }e pre o sta la ~e tvr ti na ta ko |e bi ti za da ci iz zbir ki, ali s iz me we nim nu me ri~ kim vred no sti ma kod ma te ma ti ke i re do sle dom po nu |e nih od go vo ra kod ma ter weg je zi ka. Na za vr {nom is pi tu osma ci mo gu osvo ji ti naj vi {e po 20 bo do va na te stu, a pri upi su u sred we

Uz Konkurs i Informator Kon kurs za upis u sred wu {ko lu osma ci mo gu na ru ~i ti pre ko svo jih {ko la ili ku pi ti kwi à ra ma „Pro svet nog pre gle da“ u No vom Sa du i Be o gra du po 210 di na ra. Uz Kon kurs, po 200 di na ra pro da je se ovo go di {wi In for ma tor, u ko jem se mo gu na }i po da ci o mi ni mal nom i mak si mal nom bro ju bo do va u~e ni ka pri mqe nih na sve obra zov ne pro fi le svih sred wih {ko la u po sled we ~e ti ri go di ne, {to ovo go di {wim osma ci ma mo è bi ti ve o ma ko ri sno kao ori jen tir pri sa sta vqa wu li ste sa è qa ma za na sta vak {ko lo va wa.

{ko le, na bo do ve s ovog is pi ta do da va }e im se i do 60 bo do va ko je mo gu da osvo je po osno vu uspe ha od {e stog do osmog raz re da osnov ne {ko le. Do dat ne bo do ve u~e ni ci mo gu ube le ì ti i po osno vu osvo je nog ne kog od pr va tri me sta na tak mi ~e wi ma u osmom raz re du, ali sa mo s tak mi ~e wa ko je or ga ni zu je Mi ni star stvo pro sve te i na u ke s od go va ra ju }im stru~ nim dru {tvom. Po upi snom ka len da ru, te sti ra we iz ma ter weg je zi ka za ka za no je za 18. ju ni, a iz ma te ma ti ke za 19, dok }e ko na~ ni re zul ta ti is pi ta bi ti ob ja vqe ni 25. ju na. Po sle to ga, 26. i 27. ju na kan di da ti za sred wo {kol ce pre da va }e li ste s 20 svo jih è qa za na sta vak {ko lo va wa, a ras po red po sred wim {ko la ma na ogla snim ta bla ma na }i }e se 6. ju la. Oni ko ji u ovom pr vom upi snom kru gu ne bu du ras po re |e ni ima }e {an su da se upi {u na ne ko od pre o sta lih me sta u {ko la ma, i to pre da va wem no ve li ste sa è qa ma 9. ju la. Ras po red u dru gom upi snom kru gu zna }e se 11. ju la. I ove go di ne, pre za vr {nog is pi ta na kra ju osnov nog {ko lo va wa, oni ko ji è le da se upi {u u ne ku od {ko la za ta len te po la ga }e pri jem ne is pi te u tim {ko la ma. Pri jem ni is pi ti u {ko la ma za ta len te za ka za ni su za 8, 9. i 10. jun, a wi ho vi re zul ta ti zna }e se do 15. ju na. Bo do vi osvo je ni na ovim is pi ti ma tim u~e ni ci ma do da va }e se na one iz osnov ne {ko le i sa za vr {nog is pi ta. D. Deve~erski

POLO@AJ ROMSKOG NARODA U BANATU

Romkiwe zabrinute zbog ra~una za komunalije Ro mi su vr lo spe ci fi~ na, za tvo re na za jed ni ca, i kroz re {a va we wi ho vih ì vot nih pro ble ma tre ba lo bi do ve sti do to ga da se ma lo otvo re da bi na ne ki na ~in dru {tvo pri hva ti lo wi ho ve obi ~a je, ali i oni ov da {we. Za to u ba nat skim op {ti na ma No vi Be ~ej i No va Cr wa ve le da po seb nu pa `wu po sve }u ju rom skoj po pu la ci ji. Na ro ~i to u no vo cr wan skoj ko mu ni, u ko joj je, po ka zao je to i po sled wi po pis sta nov ni {tva, za be le èn naj ve }i po rast bro ja pri pad ni ka rom ske na ci o nal ne ma wi ne pa je u ne kim se li ma broj rom ske de ce pre ma {io broj one ko ja po ti ~u iz srp skih fa mi li ja. Op {ti na No va Cr wa je ne dav no od Mi ni star stva za qud ska i ma win ska pra va, dr àv nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu do bi la 2,6 mi li o na di na ra za spro vo |e we pro jek ta na zva nog “Po boq {a we uslo va ì vo ta u rom skom na se qu u Srp skoj Cr wi sa na ci -

jom po sto je }eg ko lo vo za”. No vac je obez be |en od iga ra na sre }u. Pred sed nik no vo cr wan ske op {ti ne Pe ra Mi lan kov ka `e da lo kal na sa mo u pra va iz iona ko skrom nog op {tin skog bu xe ta za po mo} so ci jal no ugro `e nim

omo gu }i lak {i pri stup obra zo va wu, za po {qa va wu, zdrav stve nim i so ci jal nim uslu ga ma. O po lo `a ju Ro ma u Ba na tu bi lo je re ~i i pri li kom sko ra {we po se te za me ni ka za {tit ni ka gra |a na Go ra na Ba {i }a op {ti -

Naj ve }i pro blem Rom ki wa jeste te {ka ma te ri jal na si tu a ci ja, ta ko da se ve }i na zah te va upu }e nih za me ni ku za {tit ni ka gra |a na od no si la na ne pla }e ne ra ~u ne za vo du i stru ju gra |a ni ma iz dva ja zna ~aj ne svo te i da naj vi {e tih ko ri sni ka po ti ~e upra vo iz rom ske po pu la ci je. Mi lan kov do da je da se Ro mi ma po sve }u je po seb na pa `wa jer pred sta vqa ju sve sve }i pro ce nat ukup nog sta nov ni {tva, i pod se }a na to da je op {ti na u~e stvo va la i u pro gra mu pre ko gra ni~ ne sa rad we Sr bi je i Ru mu ni je pod na zi vom “Mre `a kan ce la ri ja za so ci jal nu in klu zi ju Ro ma”, ~i ji je ciq da im se

ni No vi Be ~ej. Na kon raz go vo ra s pred sed ni kom Skup {ti ne op {ti ne Do bri vo jem Ra {ko vim, kao i rad nog sa stan ka sa ~la no vi ma Sa ve ta za me |u na ci o nal ne od no se, Ba {i} je po se tio Udru `e we Rom ki wa i imao pri li ke da u raz go vo ru s pri pad ni ca ma tog na ro da ~u je ko je su ne da }e s ko ji ma se naj ~e {}e su sre }u. Naj ve }i pro blem Rom ki wa, za kqu ~e no je tom pri li kom, je ste te {ka ma te ri jal na si tu a ci ja, ta ko

da se ve }i na zah te va upu }e nih za me ni ku za {tit ni ka gra |a na od no si la na ne pla }e ne ra ~u ne za vo du, stru ju, ko mu nal ne uslu ge… Ba {i} je oku pqe nim Rom ki wa ma re kao da tu ni je na ru {e no wi ho vo pra vo i da po ta kvim pri tu `ba ma za {tit nik gra |a na ne po stu pa jer je to ne {to {to sva ko tre ba da pla ti. U osta lim slu ~a je vi ma ko ji se ti ~u so ci jal ne i zdrav stve ne za {ti te, rom ske `e ne su pod ne le svo je pri tu `be ko je }e slu `ba za {tit ni ka gra |a na raz mo tri ti. Po sle raz go vo ra s wi ma, Ba {i} je po se tio i rom sko na se qe u No vom Be ~e ju i tom pri li kom iz ja vio da je ste pen ostva ri va wa ma win skih pra va u Voj vo di ni, pa ta ko i u No vom Be ~e ju, mno go ve }i ne go u dru gim de lo vi ma Sr bi je, a da je osnov na od go vor nost za una pre |e we `i vo ta Ro ma na sa mim gra |a ni ma No vog Be ~e ja i na rom skoj za jed ni ci. @. Balaban

VESTI Letwa praksa za srpske studente iz dijaspore Mi ni star stvo ve ra i di ja spo re Vla de Sr bi je, u sa rad wi sa Sa ve tom stra nih in ve sti to ra i Pri vred nom ko mo rom Sr bi je, or ga ni zo va }e i ovog le ta, to kom ju la i av gu sta, tra di ci o nal nu dvo ne deq nu let wu prak su za stu den te iz di ja spo re u re no mi ra nim fir ma ma u Sr bi ji. Mi ni star ve ra i di ja spo re Sr |an Sre} ko vi} ob ja {wa va da su prak se stu de na ta iz di ja spo re od ve li kog zna ~a ja za pro je kat po vrat ka srp skih stru~ wa ka iz ino stran stva. – Ova kva sa rad wa iz me |u stu de na ta iz ra se ja wa i kom pa ni ja u ma ti ci pred sta vqa sjaj nu pri li ku da mla di pri me ne zna wa ste ~e na na fa kul te ti ma u ino stran stvu. To je i pri li ka da se ne ki od wih po za vr {et ku stu di ja vra te u Sr bi ju i mo `da za po sle ba{ u ne koj od re no mi ra nih kom pa ni ja u ko ji ma }e ovog le ta ra di ti – is ta kao je Sre} ko vi}. Na osno vu spro ve de nih is tra `i va wa, Mi ni star stvo je do {lo do za kqu~ ka da je od go va ra ju }a po slov na po nu da pre su dan fak tor u

do no {e wu od lu ke o po vrat ku u Sr bi ju. Ina ~e, u pro jek tu su pret hod nih go di na u~e sto va li Te le kom „Sr bi ja„, „Ernst i Jang”, „Go {a„, „Ja pan to ba ko in ter ne {e nel” i „Uni ka„ osi gu ra we. Q. M.

Najvi{e obolelih od zau{ki u Ju`noba~kom okrugu Epi de mi ja za u {ki u Voj vo di ni ra ste, re ~e no je ju ~e na re dov noj kon fe ren ci ji u In sti tu tu za jav no zdra vqe Voj vo di ne. Po po da ci ma In sti tu ta, u pro te klih me sec da na re gi stro va na su 103 no va slu ~a ja, ~i me se broj po ve }ao na 172. Od ukup nog bro ja pri ja vqe nih bo le sni ka, naj vi {e ih je iz Ju `no ba~ kog okru ga, gde je re gi stro va na 71 oso ba, iz Se ver no ba~ kog okru ga je 57 obo le lih, dok su osta li iz dru gih okru ga u Voj vo di ni. Po re ~i ma le kar ke spe ci ja li ste epi de mi o lo gi je dr Sve tla ne Ili} s In sti tu ta, obo le li su iz svih okru ga u Voj vo di ni: – Zna ~aj no je da se obo le li ja vqa ju iz svih okru ga, ali naj vi {e ih je iz Ju `no ba~ kog – ka za la je dr Ili}. – Naj ve }i broj obo le lih

je uz ra sta od 20 do 29 go di na, zbog ~e ga je za ve }i nu obo le lih vak ci nal ni sta tus ne po znat. Ovo je pri li ka da do mo vi zdra vqa pro ve re vak ci nal ne kar to ne. Zbog po ja ve ove epi de mi je do mo vi zdra vqa u na red nom pe ri o du kon tro li sa }e sve vak ci nal ne kar to ne i do dat no vak ci ni sa ti de cu sta ro sti od 12 me se ci do 14 go di na ko ja su pro pu sti la vak ci na ci ju, a ko ja po va `e }im za kon skim pro pi si ma pod le `u oba ve znoj imu ni za ci ji MMP vak ci nom. N. R.

Spre~iti zoloupotrebu dece Sa vet Re pu bli~ ke ra di o di fu zne agen ci je upo zo rio je ju ~e emi te re da obra te po seb nu pa `wu ka ko u pred iz bor nim spo to vi ma ne bi do {lo do zlo u po tre be de ce i na ru {a va wa wi ho vog do sto jan stva. Sa vet je na sed ni ci raz ma trao iz ve {taj slu `be o to me da se u spo to vi ma u~e sni ka po li ti~ ke kam pa we ko ji se emi tu ju u elek tron skim me di ji ma vr lo ~e sto po ja vqu ju de ca. Zbog to ga je, na osno vu ~la no va 8 i 19 Za ko na o ra di o di fu zi ji, Sa vet po slao upo zo re we emi te ri ma.

Pobratimi „Egzit” i britanski „Bestival”

GRAD ORGANIZUJE

Fe sti val „Ezit” po bra ti mio se sa bri tan skim fe sti va lom „Bes ti val” i ta ko pr vi put u~e stvu je u ini ci ja ti vi „Brat ski fe sti va li” Aso ci ja ci je ne za vi snih fe sti va la. To ukqu ~u je raz me nu iz vo |a ~a i pu bli ke, pa }e „Eg zit„od svog po bra ti ma ove go di ne do ve sti di xej tan dem iz gru pe „The Playgra und Syndi ca te„ a u su prot nom sme ru kre }e srp ski di xej du et „The Good Guys„. S dru ge stra ne, de set naj sre} ni jih po se ti la ca do bi }e po ula zni cu za brat ski fe sti val, a naj sre} ni ji me |u wi ma, po red to ga, do bi }e i bes pla tan put i sme {taj za dve oso be. „Bes ti val” se odr à va od 6. do 9. sep tem bra, u pri rod nom okru è wu ostr va „The Isle of Wight„ . Fe sti val „Eg zit” odr à va se od 12. do 15. ju la na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. A. L.

Ogla sni pro stor u Uli ci kra qa Alek san dra }e od 27. ma ja na ini ci ja ti vu gra do na ~el ni ka Igora Pavli~i}a kra si ti ma tur ski pa noi. S ob zi rom na to da je ka pa ci tet pro sto ra 64 pa noa, u~e ni ci sred wih {ko la ko ji `e le da wi ho vi pa noi bu du iz lo `e ni, tre ba da se pri ja ve mej lom na adre su gra do na cel nikns@no vi sad.rs do 1. ma ja, na kon ~e ga }e bi ti or ga ni zo va no jav no iz vla ~e we i me to dom slu ~aj nog uzor ka bi ti iza bra ni raz re di. Gra do na ~el nik je ape lo vao i na ko ri sni ke po slov nih pro sto ra da do zvo le po sta vqa we ma tur skih pa noa bez na dok na de. A. Va.

Novosadska ~etvrtak19.april2012.

KONCERT 5. MAJA

U centru 64 maturska panoa

Bala{evi} peva na Trgu slobode No vo sad ski kan ta u tor \or|e Bala{evi} odr `a }e 5. ma ja kon cert na Tr gu slo bo de. Ka ko sto ji u sa op {te wu or ga ni za to ra - Kul tur nog cen tra No vog Sa da, na stup pod na zi vom „Pa non ska mor na ri ca NS u ma ti~ noj lu ci” po klon je umet ni ka gra du, a ulaz je bes pla tan. J. Z.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

La |e su kre nu le, blo ka da je pre ki nu ta i {trajk ka kav No vi Sad ni je ra ni je ni je gle dao je za vr {en. Ova ko bi se ukrat ko mo gao opi sa ti epi log sko ro pro te sta za po sle nih u pred u ze }u “Du nav gru pa agre ga ti”. Na rav no, ima tu jo{ po je di no sti, a one su sle de }e. Na i me, pre ne go {to su se vra ti li rad nim oba ve za ma po slo vod svo i rad ni ci pot pi sa li su spo ra zum o is pla ti za o sta lih za ra da. E sad, po {to sva ko ra di svo je, Ka pe ta ni ja }e pod ne ti pre kr {aj ne pri ja ve pro tiv pet na est rad ni ka po me nu tog pred u ze }a zbog ome ta wa re~ nog sa o bra }a ja. Pod se ti mo, pri ja ve }e usle di ti jer su rad ni ci dva da -

na u blo ka di dr `a li plov ni put u re o nu Ka pe ta ni je. A Du nav? Pa, on je kao i uvek te kao gle da ju }i ka ko se rad ni ci na we mu bo re za svo ja pra va. Ova kva ra di ka li za ci ja {traj ka je usle di la, ka ko se ra ni je mo glo ~u ti, jer rad ni ci vi {e ni su zna li ka ko da skre nu pa `wu na se be i pro ble me sa ko ji ma su se su o ~i li. La |e su za to is te ra ne na re ku, “ram pa spu {te na”, pa po no vo po dig nu ta. Ta ko su odah nu li rad ni ci ko ji ma su obe }a ne za o sta le za ra de, ali i la |a ri, ko ji jed no vre me ni su mo gli da se mrd nu. Da kle, „Pan ta rei” i u No vom Sa du, i na de lu re ke na ko ji se on osla wa. B. Mar ko vi}

Fo to: R. Ha yi}

^u do od dva da na

Ta ta Du {an, ma la Je le na i ma ma Va wa Gra do na ~el nik Pa vli ~i} po se tio po ro di cu Ga van ski

ZAHVAQUJU]I GRADSKOM PROGRAMU VANTELESNE OPLODWE POSTAVQEN JO[ JEDAN DEFIBRILATOR

Srce sigurnije na Limanskoj pijaci

Apa rat za pru `a we po mo }i pri li kom pre stan ka ra da sr ca de fi bri la tor, po sta vqen je ju ~e na Li man skoj pi ja ci. Pre zen ta ci ji de fi bri la to ra pri su stvo va li su pred se nik Skup {ti ne gra da Aleksandar Jovanovi} , di rek tor „Tr `ni ce”, Du{an Baji} i di rek tor Za vo da za hit nu me di cin sku po mo} dr Nenad Aracki. - Hit nu me di cin sku po mo} ne mo ra da pru `i sa mo zdrav stve ni rad nik, ve} je za ru ko va we de fi bri la to ri ma ob u ~e no i 150 rad -

ni ka grad skih pred u ze }a. No vi Sad je pr vi grad u Sr bi ji u ko me je ovo omo gu }e no - re kao je Jo va no vi}. Is ta kao je i da je 2010. go di ne na @e le zni~ koj sta ni ci `i vot spa {en upra vo uz po mo} de fi bri la to ra i oso be ko ja ni je bi la zdrav stve ni rad nik. Po red Li man ske pi ja ce, de fi bri la to ri su do sa da po sta vqe ni i na @e le zni~ koj sta ni ci, [tran du, u {al ter sa li Grad ske ku }e, na Spen su i u zgra di Su da. J. Z.

Festival horova u „Jovan Jovanovi} Zmaj” gimnaziji Fe sti val omla din skih ho ro va Voj vo di ne, 36. po re du, odr `a }e se su tra u 18 ~a so va u sve ~a noj sa li Gim na zi je “Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Uli ca Zlat ne gre de 4. Na fe sti va lu }e u~e stvo va ti Mu {ki hor Gim na zi je “Jo van Jo va no vi} Zmaj”, @en ski omla din ski hor Su bo ti ca, Omla din ski de vo ja~ ki hor KUD-a “Dur mi tor” iz Ku le, Hor “Ju ven tus” iz Te me ri na i mno gi dru gi. G. ^.

V remeploV

Narod ugasio „Nedeqni list” Kwi `ev nik Ja kov Ig wa to vi} bio je po li ti~ ki pro ti vu re~ na li~ nost. Kao mlad advo kat 1848. bio je agil ni ~lan Glav nog od bo ra Srp ske Voj vo di ne u Srem skim Kar lov ci ma. Isto vre me no u Srem skim Kar lov ci ma bio je osu |en zbog po dr {ke vla di u Pe {ti, ko ja je po ve la rat pro tiv Sr ba. Do kra ja `i vo ta bio je pri sta li ca te snih ve za Sr ba i Ma |a ra, u ko joj bi ovi dru gi ima li od lu ~u ju }i re~. Za to je, uz znat nu ma te ri jal nu po mo} vla de u Pe {ti u No vom Sa du 19. aprila 1879. ob ja vio pr vi broj „Ne deq nog li sta”. Ali po sao mu ni je i{ao, jer na rod ni je hteo da ~i ta pro ma |ar ske no vi ne. Za to

Ja kov Ig wa to vi}

su Ig wa to vi }e ve no vi ne po sle tri go di ne za u vek pre sta le da iz la ze. N. C.

Jelena i nauka usre}ili Gavanske Jed no me se~ nu be bu Jelenu Gavanski, pr vu za ~e ta van te le snom oplod wom za hva qu ju }i pro {lo go di {wem grad skom pro gra mu za è ne do 44 go di ne, po se ti li su ju ~e gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pavli~i} i ~la ni ca Grad skog ve }a za so ci jal nu za {ti tu prof. dr Sawa Stojanovi}. Uz bu |e na i sre} na ma ma Vawa, a tu je bio i ta ta Du{an, is ta kla je da su sa da za bo ra vi li sve ono ru `no kroz {ta su pro {li i pre pu sti li se uì va wu u ro di teq stvu. Ovo im je bio tre }i po ku {aj van te le sne oplod we i ta man ka da se na da po la ko gu bi la, do ì ve li su naj ve }u ra dost. - Pre sre} ni smo {to smo po sta li ro di te qi. Za hva qu je mo Gra du i

U GIMNAZIJI „ISIDORA SEKULI]”

Dan otvorenih vrata Dan otvo re nih vra ta u Gim na zi ji “Isi do ra Se ku li}” bi }e odr `an da nas od 14 do 18 sa ti u ovoj {ko li, Uli ca vla di ke Pla to na 2. Istog da na u 19 sa ti u~e ni ci {ko le }e u Am fi te a tru na Spen su od i gra ti “Ha mle ta” Vi li ja ma [ek spi ra na en gle skom je zi ku. „Dan otvo re nih vra ta”se or ga ni zu je ka ko bi se u~e ni ci osmih raz re da, kao i wi ho vi ro di te qi in for mi sa li o op {tim uslo vi ma, ali i spe ci fi~ no sti ma vas pit no-obra zov nog ra da u {ko li. Q. Na.

m gra do na ~el ni ku {to su iz dvo ji li sred stva za tre }i po ku {aj van te le sne oplod we, kao i na {em dok to ru Arturu Bjelici, i oso bqu Be ta ni je na po dr {ci ko ju su nam pru `i li. Ovaj pro gram je ja ko

Grad ska upra va je usvo ji la 92 zah te va o pri zna va wu pra va na na kna du tro {ko va za van te le snu oplod wu u pret hod noj go di ni. Do sa da je iz dvo je no 12 mi li o na di na ra, a u bu xe tu je pla -

Jed no me se~ na be ba Je le na Ga van ski pr va za ~e ta po mo }u pro {lo go di {weg grad skog pro gra ma za `e ne do 44 go di ne va `an ka ko oni ma ko ji po ku {a va ju da ostva re po tom stvo no vac ne bi bio pre pre ka da do |u do ci qa, a ne ma va `ni jeg ci qa od ro di teq stva – re kla je za do voq na Va wa Ga van ski.

ni ra no jo{ 15 mi li o na za te na me ne. - Dra go mi je {to je pro ce nat uspe {no sti van te le sne oplod we u No vom Sa du do bar, ~ak ve }i od re pu bli~ kog. U po se ti smo

jed noj sre} noj po ro di ci i `e lim da im ovo bu de pod strek da pro {i re po ro di cu, i da Je le na usko ro do bi je bra ta ili se stru, a moj sa vet je da idu na tro je i vi {e de ce – is ta kao je gra do na ~el nik. Po re ~i ma Sa we Sto ja no vi} grad ski pro gram je spe ci fi ~an po to me {to pod ra zu me va da pa ro vi ko ji su jed nom po sta li ro di te qi za hva qu ju }i van te le snoj oplod wi, mo gu da kon ku ri {u za po ku {aj za dru go de te, uko li ko je to je di ni na ~in da ostva re po tom stvo. Ne ke `e ne su jo{ uvek u pro gra mu, a jo{ 16 No vo sa |an ki je za trud ne lo istom me to dom. I. Dragi}

BESPLATNI TRENINZI ZA [KOLARCE

Sport kao pravo, a ne privilegija No vo sad ski xu do klub pr vi je sport ski klub ko ji se pri kqu ~ io ak c i j i ko j u za j ed n o spro v o d e Grad i Udru ` e w e gra |a na „Plej”, a ko jom se pro mo vi {e sport kao pra vo de te ta, a ne pri vi le gi ja. Ciq ak ci je je da se kroz bes plat ne {ko le spor ta de ca pod stak nu na ba vqe we ne kom vr stom fi zi~ ke ak tiv no sti, a s ob zi rom na to da se tre nin zi ne pla }a ju, ro di te qi su oslo bo |e ni bri ge o nov cu. Vi {e od dve sta de ce uz ra sta od 8 do 14 go di na bi }e u pri li ci da po ha |a ove {ko le spor ta, a po red xu da, de ~a ci i de voj ~i ce usko ro }e mo }i da tre ni ra ju i ko {ar ku i od boj ku. De ca ko ja se bu du za in te re so va la za ova kav vid edu ka ci je

bi }e po zva na i u bes pla tan ko {ar ka {ki kamp na Le ten ci, ko ji oku pqa vi {e od tri sta de ce iz biv {ih ju go slo ven skih re p u b li k a. No v o s ad s ki xu d o

klub ju ~e su po se ti li gra do na ~el nik Igor Pavli~i} i pred stav n i c i Udru ` e w a gra | a n a „Plej” . J. Z. Fo to: B. Lu~i}

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak19.april2012.

dnevnik

IN SPEK CI JA SE DAM PU TA IZ DA LA NA LOG ZA HVA TA WE PA SA

^o por nad mu drio {in te re

Fo to: S. [u {we vi}

Bi ci kli uru ~e ni {ko la ma Pred stav ni ci Sa ve ta za ko or di na ci ju po slo va bez bed no sti sa o bra }a ja na pu te vi ma u No vom Sa du ju ~e su na Tr gu slo bo de pred stav ni ci ma 35 osnov nih {ko la uru ~i li 150 bi ci ka la. Oni su na me we ni una pre |e wu sa o bra }aj nog zna wa i vas pi ta wa u~e ni ka pr vih raz re da osnov nih {ko la u No vom Sa du. Ovo je na sta vak ra da Sa ve ta na po ve }a wu bez bed no sti de ce, kao

jed ne od naj u gro `e ni jih ka te go ri ja u~e sni ka u sa o bra }a ju. Do sa da su de qe ne bro {u re „De set lek ci ja ko je `i vot zna ~e” i pri ka zi van ani mi ra ni film „Ze le no sve tlo” u sklo pu pre ven ci je stra da wa de ce u sa o bra }a ju. No vac za bi ci kle sa ku pqen je od ka zni za sa o bra }aj ne pre kr {a je ko ji su na pra vi li su gra |a ni. B. M.

„DNEV NIK” I „MO NO I MA WA NA” PO KLA WA JU

„Po sled wi ran de vu” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom.

Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj

ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „Po sled wi ran de vu” Lin de Je lin u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi à ri “Vul kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. „Po sled wi ran de vu„ je isti ni ta, {ar mant na pri ~a o qu ba vi na da qi nu, o iza zo vi ma i pre pre ka ma ko je dvo je qu di po ku {a va ju da sa vla da ju u po tra zi za pra vom qu ba vqu. Na kon pro pa log bra ka glav na ju na ki wa Lin da pi ta se ima li pra vo na no vi po ~e tak. S dru ge stra ne, Ren di po sle pet na est go di na bra ka od lu ~u je da na pra vi pre kret ni cu u svom ì vo tu. Je di no {to è li na kon raz vo da je su pro la zne i neo ba ve zne avan tu re sa pre le pim è na ma. Ren di ì vi u Wu jor ku, a Lin da u î ka gu. Naj bo qi pri ja teq ga na go va ra da po zo ve Lin du. Bo qe od è ne ko ju ne è li po no vo da sret ne, je ste ona za ko ju mi sli da je ni ka da vi {e ne }e ni vi de ti. I ta ko je Ren di po zvao Lin du. A. Va.

U PO NE DE QAK U KAR LOV CI MA PO ^I WE ORE ZI VA WE

„Ha lo” sta vqa gra ne na spi sak Ore zi va we dr ve }a na jav nim po vr {i na ma is pod elek tro vo do va u Srem skim Kar lov ci ma po ~e }e u po ne de qak, 23. apri la, i tra ja }e do 26. apri la, sa zna je mo u op {tin skom Ode qe wu za ko mu nal no-stam be ne po slo ve i za {ti tu `i vot ne sre di ne. Ovaj po sao, ko ji se u Kar lov ci ma ra di jed nom go di {we, od vi ja }e se pre ma una pred pri pre mqe nom ras po re du, ali gra |a ni mo gu da ja ve do po ne deq ka na broj te le fo na Go ra na Lu ki }a 064/8249002, uko li ko ima ju pro ble me sa gra na ma dr ve }a, ka ko bi se even tu al no i to sta vi lo na spi sak za ore zi va we. U ko mu nal nom ode -

qe wu na po mi wu da u ob zir do la ze sa mo dr ve ta i gra ne na jav nim po vr {i na ma. I ove go di ne ore zi va we je po ve re no in |ij skom JKP „Ko mu nal cu”, a biq ni ot pad }e ukla wa ti rad ni ci JKP „Be li la„. Pla ni ra na vred nost ra do va je 120.000 di na ra. Pre ma sa da {wem ras po re du, ore zi va }e se sta bla u 28 uli ca. Za kraj je osta vqen put ka Stra `i lo vu, gde ni je evi den ti ra no da gra ne sme ta ju elek tro vo do vi ma, ve} po sto je pri med be zbog to ga {to ra sti we ome ta pro la zak auto bu sa. Z. Ml.

VESTI Pe sni ci re ci tu ju Pe sni ci Vo ji slav Ka ra no vi} i De jan Alek si} re ci to va }e svo je sti ho ve ve ~e ras od 19 ~a so va u ~i ta o ni ci Grad ske bi bli o te ke, Du nav ska 1. Vo ji slav Ka ra no vi} je do bit nik „Zma je ve na gra de” za kwi gu „Unu tra {wi ~o vek” dok je kwi ga De ja na Alek si }a „Je di no ve tar” do bi la na gra du „Me {a Se li mo vi}”. A. J.

„Hlad no pi vo” svi ra u „Fa bri ci” Za gre ba~ ki bend „Hlad no pi vo” na stu pi }e u su bo tu u 21 sat u klu bu „Fa bri ka”Stu dent skog kul tur nog cen tra No vi Sad. Na kon odr à nog kon cer ta 31. mar ta, ovaj bend tre ba lo je da na stu pi i 1. apri la, me |u tim svir ka je od lo è na zbog tra ge di je u klu bu „Kon trast”. Za su bo tu va è ula zni ce ko je su ku pqe ne za pr vo bit ni ter min, 1. april, a no ve se mo gu ku pi ti na pro daj nim me sti ma Gig stik sa. Ula zni ca ko {ta 1.000 di na ra. J. Z.

Ka mer ni kon cert stu de na ta Kon cert ka mer ne mu zi ke stu de na ta Aka de mi je umet no sti bi }e odr `an su tra u 19 ~a so va u Mul ti me di jal nom cen tru Aka de mi je, Uli ca \u re Jak {i }a 7. Ulaz je bes pla tan. A. Va.

ô por pa sa lu ta li ca, ko ji se na la zi u bli zi ni ras kr sni ce Fru {ko gor ske i Ji ri ~e ko ve uli ce na Li ma nu 1 i na pa da pro la zni ke, pri ja vqi van je se dam pu ta nad le `noj slu `bi „î sto }e”, sa zna li smo u Ko mu nal noj in spek ci ji. Pre ma re ~i ma glav nog ko mu nal nog in spek to ra Sr |a na Ja ko vqe va, in spek to ri su evi den ti ra li taj ~o por pa sa i za jed no sa re {e wem za ukla wa we i fo to gra fi jom pro sle di li na log „î sto }i”. - Ko mu nal ni in spek to ri su u ovoj go di ni se dam pu ta iz da va li na lo ge da se sa tog pod ru~ ja, ko je ob u hva ta Ji ri ~e ko vu i uli ce po red, uklo ne psi lu ta li ce i po seb no smo na -

gla si li „î sto }i” za bri nu tost gra |a na u tom de lu gra da - ka è Ja ko vqev. U od go vo ru „î sto }e” sto ji da ovo pred u ze }e od mah na kon do bi ja wa na lo ga od Ko mu nal ne in spek ci je iz la zi na te ren, jer je ve o- ma va `no da se na vre me od re a gu je. - Eki pe za du è ne za hva ta we lu ta li ca iz la ze na te ren po na lo gu in spek ci je - ka è port pa rol ka „î sto }e” Mi li ca Vla i sa vqe vi}. îm Ko mu nal na in spek ci ja iz da na log rad ni ci od la ze na me sto gde se na la ze psi i hva ta ju ih. Qu di mo ra ju da shva te da se psi stal no kre }u zbog ~e ga se de {a va da na {a eki pa iza |e na te ren, a ne za tke ne tu ì vo ti we. Zbog to ga je

va `no da se br zo od re a gu je, da qu di od mah pri ja ve pse, a in spek ci ja mo ra br zo da iz da na log, ka ko bi eki pe „^i sto }e„ ta ko |e u {to kra }em vre me nu oba vi le svoj deo po sla. Osta je ne ja sno za {to su ovi psi ta ko du go na uli ca ma Li ma na 1, ako iz „^i sto }e” tvr de da ih hva ta ju od mah na kon do bi ja wa na lo ga od Ko mu nal ne in spek ci je. Da pod se ti mo, na {oj re dak ci ji obra ti la se su gra |an ka, ko ju je ovaj ~o por od 12 pa sa, na pao uju tru ka da je i{la na po sao. Pre ma we nim re ~i ma, sta nov ni ci Li ma na 1 za bri nu ti su za svo ju bez bed nost, jer su psi iz u zet no opa sni. N. R.

ZA ME NA TO PO LA DU GO TRA JAN PRO CES

Zbog ma ca opet ma sov no ki ja we Be le pa hu qe, od no sno „ma ce”, ko je ovih da na pa da ju sa to po la, ne mo gu iza zva ti aler gi ju, ve} sa mo ki ja vi cu i na dra `e nost slu zni ce no sa. To po la je dr vo ~i je vr ste po sle dva de se tak go di na ula ze u re pro duk tiv nu fa zu, a ta da sa `en skih sta ba la po ~i wu da se oslo ba |a ju ma ce, ko je ve tar mo -

na me nu opre de qe no je dva mi li o na di na ra. - U sa rad wi sa na {im nad zo rom iz Za vo da za iz drag dwu gra da, in è we ri pro ce wu ju gde je naj po treb ni je uklo ni ti to po le ka è za na{ list port pa rol u „Ze le ni lu” Ivan No ì ni}. Pro blem u No vom Sa du je {to su

U buyetu „Gradskog zelenila” ove godine za zamenu prestarelih i ènskih topola drugim vrstama nameweno je dva miliona dinara è da no si i do de se tak ki lo me ta ra. Ma ce ovih da na za da ju ve li ke pro ble me No vo sa |a ni ma, jer upa da ju u o~i, usta, ko su i nos, iri ti ra ju }i ta ko ner vne za vr {et ke u no snoj du pqi i iza zi va ju ki ja we U bu xe tu „Grad skog ze le ni la„ sva ke go di ne od re |e na svo ta nov ca iz dva ja se za za me nu pre sta re lih i èn skih to po la dru gim vr sta ma. Ove go di ne za tu

se to po le ne ka da na la zi le na obo du gra da, gde im je i me sto, me |u tim, ka ko se grad {i rio, ta ista sta bla sa da su prak ti~ no u {i rem cen tru. Pod ru~ ja sa naj vi {e sta ba la to po la u gra du su po tez uz Du nav i Li ma ni. Ova vr sta dr ve }a je iz u zet no do bar pre ra |i va~ va zdu ha, a ko ri sne su i po red re ka zbog ve zi va wa ze mqi {ta. Me |u tim, po sle 30 do

35 go di na, ko li ko iz no si wi hov `i vot ni vek, one po sta ju kr te i opa sne po bez bed nost gra |a na. To se od no si i na su {ne, ali i na iz ra zi to ki {ne pe ri o de.

NA CI O NAL NO PR VEN STVO NA PRA GU

Ro bo ti u su bo tu de fi lu ju Spen som Na ci o nal no pr ven stvo u ro bo ti ci „Euro bot“,10. po re du, bi }e odr `a no u su bo tu, 21. apri la u am fi te a tru Spen sa. Ovo }e bi ti i kva li fi ka ci o ni tu r nir za isto i me no me |u na rod no tak mi ~e we mla dih iz do me na ro bo ti ke ko je se odr `a va u gra du La Fe r te, u Fran cu skoj. Na ovo go di {wem tak mi ~e wu na Spen su u~e sto va }e 14 eki pa iz Sr bi je, kao i ne ko li ko go stu ju }ih ti mo va iz ino stran stva. Ro bo ti ko je su iz ra di le ove eki pe tak mi ~i }e se u re {a va wu za dat ka, od no sno „sku pqa wu bla ga“ sa gu sar skog ostr va. Tak mi ~a we se od vi ja na sto lu di men zi ja dva pu ta tri me tra, a je -

dan me~ tra je 90 se kun di. Asi stent na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka i vo |a jed ne od do ma }ih eki pa Mi lan Lu ki} ob ja {wa va da }e po se ti o ci ima ti {ta da vi de, jer se eki pe i ro bo ti pri pre ma ju ozbiq no na sva ko dnev nim tre nin zi ma. - Iz Sr bi je }e pu to va ti tri naj bo qe eki pe sa na ci o nal nog tak mi ~e wa- ka `e Lu ki}. - Na {e eki pe, a tu pr ven stve no mi slim na Fa kul tet teh ni~ kih na u ka, na „Euro bo tu“ su u~e stvo va le 11 pu ta i uvek su bi le me |u pr vih de set. Lu ki} je bio ~lan naj u spe {ni je eki pe, ko ja je 2006. go di ne na Si ci li ji za u ze la tre }e me sto u ukup noj kon ku ren ci ji. Ipak, ka ko ka -

^ITAOCI PI[U SMS

`e, ako eki pe iz Sr bi je ne ostva re vr hun ske re zul ta te, ne tre ba bi ti raz o ~a ran, jer, za raz li ku od ve li kog bro ja ino stra nih ti mo va, ko ji ima ju hi qa de evra za ku po vi nu opre me, kod nas se u~e sni ci sna la ze ka ko zna ju i ume ju. - Ino stra ne eki pe, po seb no iz za pad ne Evr o pe, ima ju pra ve bu xe te i mo gu da bi ra ju opre mu ko ju ko ri ste, dok kod nas ti mo vi sve sa mi pra ve i obez be |u ju opre mu go to vo bez ika kvih pa ra. Ovo je dra go ce no is ku stvo za stu den te i sred wo {kol ce, jer u prak si re {a va ju in `e wer ske pro ble me o ko ji ma sa mo slu {a ju na pre da va wi ma - pre do ~io je sa go vor nik. A. J.

- Me |u gra |a ni ma, uglav nom, vla da po gre {no mi {qe we da im ma ce iza zi va ju aler gi ju, {to je za blu da, jer one sa mo iri ti ra ju slu zo ko ù no sa i ne iza zi va ju he mij ske re ak ci je - ka è No ì ni}. - Ma ce se stva ra ju pri li kom pu ca wa plo da to po le, ali u ovom pe ri o du po sto je i dru ge biq ke, a po seb no tra ve, ko je mo gu iza zi va ti aler gi ju. Pre ma No ì ni }e vim re ~i ma, aler gi ja se mo è ja vi ti uko li ko na ma ca ma osta ne po len ne kog dru gog dr ve ta ko je iza zi va aler gi je, {to gra |a ni bez le kar ske pro ve re ne mo gu da zna ju. Q. Na to {e vi}

Su tra Cvet na pi ja ca Dru ga pro le} na „Cvet na pi ja ca„ bi }e odr `a na su tra i u su bo tu na pla tou Spen sa od 8 do 20 ~a so va. Po kret go ra na ve} de vet go di na or ga ni zu je „Cvet nu pi ja cu” ka ko bi gra |a ni na jed nom me stu pro na {li sve {to je po treb no za ure |e we ba {ti, vr to va, bal ko na i do mo va. Su tra, od 10 do 11 ~a so va, na {tan du Po kre ta go ra na bi }e or ga ni zo va na kre a tiv no-eko lo {ka ra di o ni ca to kom ko je }e po se ti o ci mo }i da na u ~e ka ko da za sa de cvet, kao i da do bi ju cvet na po klon. U~e {}e i ulaz na „Cvet nu pi ja cu„ su bes plat ni. J. Z.

065/47-66-452

Adre sa je Al ma {ko gro bqe Mo li la bih po li ti~ ke par ti je da pre sta nu svo ja pro pa gand na pi sma da {a qu mom po koj nom pra de di, a ako ba{ è le, od 1965. je adre sa: Al ma {ko gro bqe, ako ba{ è le da se do pi su ju sa ,,kom {i ja ma”. Hva la! 060/0261... * * * Red je da pred sed nik dr à ve, ka da da je ostav ku, po zdra vi svoj na rod? 064/2085... * * * Sva ka ~ast stra na~ kim li de ri ma, pr vo vra ti ti ogrom ne dr àv ne pa re na astal, pa da raz go va ra mo! 064/2085... * * * Na vi {e me sta u gra du tre ba sta vi ti zid isti ne i pro sle di ti na pi sa no pred sed ni ku da hit no re {i! 064/2085... * * * „Vre me je, da Sun ce ka è, ko li ko je sa ti, jer kad’ ma sti lo sa zre u krv, bi }e isto: pe va ti i umi ra ti” B-)! „Tra ìm Azil u N.S.Gla sa~:-* 064/0485... * * * Gi ne ko lo gi ja Do ma zdra vqa No vi Sad - od de cem bra pro {le go di ne ne mo è mo da do |e mo do dok to ra. Tre ba lo bi da ba ci mo pa suq da vi di mo ka da }e dok tor bi ti na rad -

nom me stu. Pu na su nam usta pre ven ci je bo le sti, a tek rad u dru {tve noj i pri vat noj prak si isto vre me no. Stra {no. 060/0731... * * * KDS mi ni je do sta vio ra ~u ne. Na mo ju mol bu da to ura de, do bio sam od mu {ke oso be uvre de i go mi lu ne kul tu re kao da se ne ra di o ured nom pret plat ni ku. Ko me se tre ba ja vi ti da bi do bio ra ~un, zna li ko? 063/4801... * * * Bit no je da vla sni ke pa sa ka `wa va ju (i ka da ga dr `im na po vod cu, a ne ma slu ~aj no kor -

pu), a lu tli ce ne ma ju ga zdu od ko ga tre ba „ote ti pa re”, pa oni mo gu i da gri zu i bez po vod ca. [ta re }i... 063/5800... * * * Ako ima te bo le snu {tit nu `le zdu bo qe ne po ~i wi te sa za ka zi va wem u Kli ni~ kom cen tru, jer }e vas to do ve sti u jo{ bo le sni je sta we. Ka da sam po ku {a la da za ka èm pre gled kod en do kri no lo ga, re kli su mi da je za ka zi va we pre gle da 18. apri la, sre da. Taj dan ne ma {an se da za ka è te zbog to ga {to je stal no za u ze to. Zva la sam po no vo Kli ni~ ki cen tar gde se „za ka zu je za ka zi va we”, a go spo din na za ka zi va wu ka è: „To vam je kao da uz me te bu re od 10 li ta ra i si pa te u ~a {u„. 064/8249... * * * ô por pa sa lu ta li ca te ro ri {e ì te qe Li ma na je dan! Gra do na ~el ni ~e, {ta }e te pred u ze ti? 062/5343... * * * Go spo |o sa 060/6334... da li se vi mo `da spr da te sa va {im na bra ja wem, ta ko je sa mo se de }i po red te le vi zo ra, stvar nost je dru ga ~i ja! 063/8272... * * * Ako je te ma iz bo ra ma la i sred wa pred u ze }a, ne ka stran ke kan di du ju uspe {ne pri vred ni ke, a ne fi lo zo fe. Ar hi med 064/6862...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak19.april2012.

U „DU NAV GRU PI AGRE GA TI” OD JU ^E RAD NO

Ka pe ta ni ja rad ni ci ma pi{e pre kr {aj ne pri ja ve Za po sle ni u „Du nav gru pa agre ga ti” po ~e li su ju ~e po sle 10 ~a so va da ra de, po sle sko ro dve se mi ce pro te sta zbog lo {eg ma te ri jal nog po lo `a ja. Pred stav ni ci rad ni ka i po slo vod sto „Du nav gru pe age re ga ti” pot pi sa li su spo ra zum o is pla ti za o sta lih za ra da. Spo -

vre me no Bo ris Oreb iz Ka pe ta ni je No vi Sad iz ja vio je ju ~e da }e Ka pe ta ni ja pod ne ti pre kr {aj ne pri ja ve pro tiv 15 rad ni ka „Du nav gru pe agre ga ti”. Pri ja ve }e bi ti pod ne te Ko mi si je za pre kr {a je pri Mi ni star stvu za in fra struk tu ru i sa o bra }aj zbog ome ta wa

Ka pe ta ni ja No vi Sad }e zbog ome ta wa re~ nog sa ob ra }a ja pod ne ti pre kr {aj ne pri ja ve pro tiv 15 rad ni ka „Du nav gru pe agre ga ti” Ko mi si ji za pre kr {a je pri Mi ni star stvu za in fra struk tu ru i sa o bra }aj ra zum je pot pi sao i po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin kao pred stav nik Vla de Voj vo di ne ko ja je je mac da }e se spo ra zum re a li zo va ti. Isto -

re~ nog sa o bra }a ja. To kom pro te sta rad ni ci iz” Du nav gru pe agre ga ti” dr `a li su pro {le sed mi ce dva da na u blo ka di plov ni put u re o nu Ka pe ta ni je No vi Sa da.

Vla snik „Du nav gru pe agre ga ti” bi zni smen iz Ru me Du {an Bo ro vi ca ne }e pro tiv or ga ni za to ra pro te sta pod ne ti di sci plin ske i pre kr {aj ne pri ja ve. To je deo spo ra zu ma, jer je pro test vo |en mi mo sin di ka ta. Za po sle ni su se sa mo or ga ni zo va li, po {to po slo da vac ni je po {to vao po ti sa ni do go vor o di na mi ci is pla te pla ta, a po za vr {et ku {traj ka u de cem bru 2011. i to po sle tri me se ca {traj ko va wa. Pre ma ju ~e ra {wem spo ra zu mu za po sle ni ma u „Du nav gru pa agre ga ti” do pet ka bi tre ba lo da bu du is pla }e ne tri pla te iz ove go di ne u vi si ni mi ni mal ne za ra de i dru gi deo ok to bar ske za ra de iz 2011. Taj deo li~ nog do hot ka pri pa da za po sle ni ma, ko ji la ne u ok to bru ni su {traj ko va li. Spo ra zu mom je re gu li sa no da do kra ja sed mi ce za po sle ni bu du zdrav stve no osi gu ra ni, jer od 1. apri la ove go di ne ni su ima li ove re ne zdrav stve ne kwi `i ce.Bi }e do go vo re na di na mi ka is pla te no vem bar ske i de cem bar ske pla te iz 2011. za rad ni ke ko ji ni su u to vre me {traj ko va li, te is pla te za o sta lih dne vi ca, put nih tro {ko va i hra na ri ne. Rad na gru pa pre ma spo ra zu mu tre ba da ura di ela bo rat o eko nom skoj per pek ti vi ra da pred u ze }a. Di rek tor Ma {an Er ce go vi} ka zao je da sle di mi ran pe riod po slo va wa. Je dan od vo |a pro te sta Mi li voj [uj do vi} ka zao je, da je spo ra zum re a lan. Z. De li} Fo to: N. Sto ja no vi}

PRO JE KAT „IN FOR MA TI KE” I „STA NA”

Kre di ti }e izo lo va ti sta no ve Skup {ti ne sta na ra i gra |a ni No vog Sa da mo }i }e kre di ti ma da re {e pro blem lo {e ener get ske efi ka sno sti svo jih stam be nih obje ka ta, po boq {a wem to plot ne izo la ci je i za me nom sto la ri je, a u sa rad wi sa jav nim pred u ze }i ma “In for ma ti ka” i “Stan”. Ka ko je ob ja {we no na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je u pred u ze }u “In for ma ti ka”, kre di ti }e se odo bra va ti na pet go di na, a u to ku su pre go vo ri sa ko mer ci jal nim ban ka ma ka ko bi se iza bra la naj po voq ni ja po nu da. Vla sni ci sta no va i ku }a, od no sno skup {ti ne sta na ra mo gli bi da do bi ju okvir nu

VESTI Sli ke Vla di sla va [e {li je Iz lo `ba sli ka „Sli ke” Vla di sla va [e {li je bi }e otvo re na da nas u 19 ~a so va u ga le ri ji ogran ka Srp ske aka de mi je na u ka i umet no sti, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 6. Li kov ni kri ti ~ar Sa va Ste pa nov otvo ri }e ovu iz lo `bu. A. Va.

„Zna ko vi bo je” na Spen su Otva ra we pr ve iz lo `be oda bra ne na osno vu kon kur sa u ga le ri ji za mla de „Ma cut” na Spen su, odr `a }e se da nas od 19 ~a so va. Iz lo `bom pod na zi vom „Zna ko vi bo je” pred sta vi }e se mla da autor ka Bi qa na Jel ki}. B. M.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 10.30 ~a so va Mi {e Di mi tri je vi }a od 89 do 71, \or |a Ser vic kog od 2 do 22a i od 1 do 17, Ata na si ja Ge rec kog od 68 do 74, Bu le var ca ra La za ra od 92 do 122, Ko lo srp skih se sta ra od 15 do 23; od 11 do 12.30 ~a so va Kra qe vi }a Mar ka od 1 do 17 i od 6 do 10, \ur |a Bran ko vi }a od 7 do 19 i od 28 do 28b, Sve to jo van ska, @it ni trg od 3 do 13 i od 6 do 18; od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa Sa te lit, in di vi du al na grad wa. Ve ter nik: od 9 do 11 ~a so va deo na se qa Ve ter nik od Be lih dvo ra pre ma Du nav skim sa la {i ma i Du nav ski sa la {i. Srem ska Ka me ni ca: od 8.30 do 13 ~a so va K. Mak fel od 66 do 80 i 45, \ur |ev dan ska 2, 5, 7 i 10, Vi no gra dar ska od 3 do 9, So we Ma rin ko vi} od 1 do 13 i 2 do 4B i Li va de. Be ge~: od 7.30 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma.

ka ma tu za ove kre di te od 7 do 8 po sto na go di {wem ni vou, sa ro kom ot pla te od pet go di na, a gra |a ni bi kre dit vra }a li kroz ra ~un ob je di we ne na pla te „In for ma ti ke”. Uslov da skup {ti ne sta na ra kon ku ri {u za ovaj pro je kat je da im je na pla ti vost ra ~u na ob je di we ne na pla te pre ko 80 od sto i sa gla snost vla sni ka sta no va 50 od sto plus je dan. - Za mi {qe no je da “In for ma ti ka” obez be di sred stva i bu de ga rant po slov nim ban ka ma ko je }e gra |a ni ma da ti kre dit, a „Stan” }e ura di ti ela bo rat ener get ske efi ka sno sti objek -

ta i kom plet nu adap ta ci ju. O~e ku je se da }e gra |a ni u{te de ti na gre ja wu, a ta u{te da omo gu }i }e im ot pla tu kre di ta po dig nu tog za ovu na me nu - re kao je di rek tor „In for ma ti ke”, Zo ran De li}. Od 1. ok to bra ove go di ne sve zgra de mo ra }e da ima ju ener get ski pa so{ {to }e uti ca ti i na ce ne sta no va. Pro je kat „In f or m a t i k e” i „Sta n a” kom pa ti bi lan je i sa od lu kom Skup {ti ne gra da da se od na red ne grej ne se zo ne gre ja we na pla }u je pre ma stvar noj po tro {wi to plot ne ener gi je. J. Zdje la re vi}

ANA LI ZE IN STI TU TA ZA JAV NO ZDRA VQE

Uli ca ca ra Du {a na naj bu~ ni ja Pre ma re zul ta ti ma is pi ti va wa In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne naj bu~ ni je su uli ce Ca ra Du {a na i Par ti zan ska, u ko ji ma je to kom mar ta dnev na i no} na bu ka pre la zi la do zvo qe ne i na ci o nal nim nor ma ti vom pro pi sa ne vred no sti. Ta ko |e, ve o ma vi sok ni vo dnev ne bu ke iz me ren je i na Ke ju. Pre ma re ~i ma dok tor ke u In stu tu tu Mil ke Po po vi} naj ~e {}e utvr |e ne vred no sti bu ke od 1.000 Hz, mo gu do pri ne ti su bjek tiv nom ose }a ju uz ne mi re no sti. No vo na se qe i Pod ba ra naj ma we su ugro `e ni bu kom, me re wa su po ka za la da su ovo naj ti {i de lo vi gra da. Kva li tet vo de od re |en je na osno vu ana li za 558 uzo ra ka iz fa bri ke vo de i vo do vod ne mre `e

„Vo do vod i ka na li za ci ja”, a re zul ta ti su po ka za li da je 92 od sto uzo ra ka bi lo zdrav stve no is prav no. Pri li kom mi kro bi o lo {kog is pi ti va wa vo de utvr |e na je is prav nost 99,5 od sto uzo ra ka, dok su fi zi~ ko-he mij ske ana li ze utvr di le 92 od sto is prav nih uzo ra ka. U fi zi~ ko-he mij ski ne is prav nim uzor ci ma naj ~e {}e je bi la po ve }a na kon cen tra ci ja man ga na i gvo `|a. Vo da iz jav nih bu na ra i da qe ni je za pi }e jer su is pi ti va wa In sti tu ta po ka za la su da je vo da na ovim me sti ma fi zi~ ko-he mij ski ne is prav na. In sti tut je u pro te klih me sec da na kon tro li sao i zdrav stve nu is prav nost na mir ni ca. Od 274 uzor ka 272 uzor ka bi lo je is prav no. N. R.

PO SLE SE DAM GO DI NA STE ^A JA „NO VO TRAN SA”

Po ve ri o ci ma se sme {i no vac Po ve ri o ci “No vo tran sa” u ste ~a ju wih ukup no dve sto ti ne ko na~ no }e po sle se dam go di na od uvo |e wa ste ~a ja do bi ti no vac ko ji im pri pa da na osno vu za kon ske ka ma te u iz no su od 71, 67 od sto ko li ko iz no si osta tak od ste ~aj ne ma se. Pri vred ni sud u No vom Sa du je na ju ~e ra {wem ro ~i {tu za glav nu de o bu pri hva tio pred log Od bor po ve ri la ca, da sud ne pri hva ti do pun sko ro ~i {te, jer bi to sa mo odu go vla ~i lo po stu pak, ve} da se svi po ve ro ci od pr vog do po sled -

weg na mi re u iz no su ko ji im po za ko nu pri pa da. Po sle ove od lu ke su da, Pri vred ni sud bi za osam da na tre ba lo da do ne se re {e we o to me, pa se mo `e o~e ki va ti da no vac bu de upla }en svim po ve ri o ci ma. Biv {i rad ni ci “No vo tran sa” su u naj ve }em bro ju po ve ri o ci. Me |u tim, wi ma su is pla }e ne za o sta le za ra de, a sa da u glav noj de o bi po sle pro da je ce lo kup ne imo vi ne “No vo tran sa” pri pa da im i za kon ska za te zna ka ma ta za za ra de ko je ni su na vre me pri ma li. Z. D.

IZ BO RI 2012. LI DI JA PI RO [KI, NO SI LAC IZ BOR NE LI STE LI BE RAL NO-DE MO KRAT SKE PAR TI JE

Stru~ no {}u pro tiv pro pa da wa “Dnev nik” na sta vqa da ob ja vqu je od go vo re po li ti ~a ra, ko ji su no si o ci iz bor nih li sta na pet po na ma kqu~ nih pi ta wa. Li di ja Pi ro {ki je pr va na li sti Li be ral no-de mo krat ske par ti je “ê do mir Jo va no vi} - Voj vo |an ski pre o kret”. Ona ka è da LDP even tu al nu po sti zbor nu ko a li ci ju ne mo è da pra vi sa stran ka ma ko je su pro tiv ula ska Sr bi je u EU. Ko ji, je po va ma, naj ve }i pro blem u No vom Sa du i ka ko ga re {i ti? - Te {ko je iz dvo ji ti sa mo je dan, ali apo stro fi ra la bih spo ru i pre ve li ku bi ro kra ti ju, od ko je sve po ~i we, pa ta ko i iz o sta nak in ve sti ci ja. Grad mo ra da bu de part ner pred u zet ni ku, ali i gra |a ni ma. Ima mo ma lo in ve sti ci ja, a i wi ma ni je ciq na pre dak, ve} pro fit. Za to tre ba ve }i broj ma wih re al nih in ve sti ci ja, a ne ve li kih, te è ostva ri vih. Lak {e i efi ka sni je je odr à ti i po boq {a ti pred u ze }a ko ja ve} po sto je, ne go ula zi ti u me ga lo man ske pro jek te sa upit nim re zul ta ti ma.

LDP: Zlo u po tre ba de ce Grad ski od bor Li be ral no de mo krat ske par ti je iz ra zio je pro test po vo dom po na {a wa pred sed ni ka Skup {ti ne gra da, Alek san dra Jo va no vi }a, zbog, ka ko ka `u, zlo u po tre be de ce u po li ti~ ke svr he. Na i me, Jo va no vi} je u to ku pred iz bor ne kam pa we po se tio Si gur nu de~ ju ku }u, a na in ter net stra ni ci Skup {ti ne gra da i na we go vom tvi ter na lo gu ob ja vqe ne su fo to gra fi je na ko ji ma se vi de li ca de ce. Sle de }eg da na po de lio je bi ci kle u O[ „\u ra Da ni ~i}”. Ka ko ka `u iz no vo sad skog LDP-a, iako ne po sto ji za kon ska re gu la ti va ni ti sank ci ja za ova kav vid zlo u po tre be de ce u po li ti~ ke svr he, ne mo ral no je pri ku pqa ti po li ti~ ke po e ne na ovaj na ~in. J. Z.

[ta }e te u~i ni ti za de cu i omla di nu, ako do |e te na vlast? - Za de cu No vog Sa da je po tre ban kon sen zus svih po li ti~ kih su bje ka ta za dva de se to go di {wu

stra te gi ju bu du} no sti de ce: od pod sti ca wa ra |a wa pre ko ob da ni {ta, {ko lo va wa, spor ta, do dat nog obra zo va wa pa sve do wi ho vog za po {qa va wa. Ka ko }e No vi Sad po no vo po sta ti bez be dan grad?

- Na`a lost, in gi ren ci je gra da u do me nu bez bed no sti ni su do stup ne i za to in si sti ra mo da se Gra du i Po kra ji ni hit no vra te we ne nad le `no sti, iz me |u osta log i nad po li ci jom. Ova oblast ne sme da bu de pred met par tij skih kal ku la ci ja, ne go is kqu ~i vo oblast stru ke, i nad le `nost ovog gra da, a ne is kqu ~i vo Be o gra da. [ta vas i va {u stran ku iz dva ja i da je vam pred nost u od no su na dru ge par ti je? - Su o ~a va we sa isti nom je dan je od pri o ri te ta na {e par ti je. Za u sta vi }e mo pro pa da we gra da do vo |e wem stru~ nih qu di na pra va me sta. „Pre o kret“ je vi {e od stran ke, on je po kret. Da li ste sprem ni da se od rek ne te me sta gra do na ~el ni ka zbog even tu al ne po sti zbor ne ko a li ci je? - Nas ne in te re su je ma te ma ti ka, ne go ogro man po sao ko ji je pred na ma i mo ra da se oba vi. D. Ig wi}

PRED SED NIK GRAD SKOG OD BO RA SNS MI LO[ VU ^E VI]

Bo qi tret man voj nim in va li di ma Pred sed nik Grad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke i kan di tat za gra do na ~el ni ka Mi lo{ Vu ~e vi} po se tio je ju ~e Udru è we Rat nih voj nih in va li da gde se u raz go vo ru sa pred sed ni kom tog udru è wa Slo bo da nom Vra ~a ri }em upo znao sa ni zom po te {ko }a sa ko ji ma se su sre }e ova or ga ni za ci ja. Go ru }e pi ta we udru è wa je, ka ko je na ve de no, stam be no zbri wa va we ~la no va. - Srp ska na pred na stran ka po zi va sva udru è wa u No vom

Sa du, ko ja ima ju pro ble me, da nam se obra te i da za jed no po ku {a mo da na |e mo re {e wa - re kao je Vu ~e vi}. - Da nas smo se upo zna li sa kon kret nim ne vo qa ma voj nih in va li da, ko je }u kao gra do na ~el nik po ku {a ti da re {im. Ne }e mo do zvo li ti da se po no vi bru ka od pre ne ko li ko go di na ka da je kon kurs za do de lu sta no va po na vqan tri pu ta. Tre ti ra }e mo svo je su gra |a ne ka ko do li ku je, a ne da ih skla wa mo u stra nu. G. ^.

Tri bi ne SRS Grad ski od bor Srp ske ra di kal ne stran ke or ga ni zu je tri bi nu „Bi ram srp sku Ati nu” ve ~e ras u 18 ~a so va u MZ „Adi ce”, Si me [o la je 2a, i u 20 ~a so va u MZ

„Kli sa”, Sav ska 27. Na tri bi ni }e go vo ri ti kan di dat za gra do na ~el ni ka SRS \u ra| Jak {i} i kan di da ti za po kra jin ske po sla ni ke i grad ske od bor ni ke. A. L.

URS: Da ti {an su kre a tiv noj in du stri ji Kan di dat ki wa Uje di we nih re gi o na Sr bi je za gra do na ~el ni ka Ma ja Goj ko vi} iz ja vi la je ju ~e is pred sta rog voj nog bi o sko pa, ka ko po sto ji ne ko li ko obje ka ta ko ji su raz ru {e ni i po treb no ih je re kon stru i sta -

ti. Na ve la je pri mer Pe tro va ra din ske tvr |a ve, sta re ran `i ra ne sta ni ce i Stu di ja M. Na kon fe ren ci ji za no vi na re Goj ko vi }e va je pred sta vi la svoj pro gram, na ja viv {i pro tiv ~e ga }e se bo ri ti, ako joj gra |a ni

uka `u po ve re we.Ova kve objek te je po treb no re kon stru i sa ti i od wih stvo ri ti pre sti `na me sta, ~i me bi se stvo ri le mo gu} no sti za raz voj kre a tiv ne in du stri je, iz ja vi la je kan di dat ki wa URS. A. L.

„BO LE RO” PO ZI VA MA TU RAN TE

Pro ba 17. ma ja, kva dril su tra dan Me |u na rod na ma ni fe sta ci ja „Ples s Evro pom - ma tu rant ska pa ra da 2012” odr `a }e se 18. ma ja na Tr gu slo bo de u 12 ~a so va.

Ple sni klub „Bo le ro”, ko ji or ga ni zu je ma tu rant sku pa ra du, po zi va ma tu ran te da do |u na ge ne ral nu pro bu i uve `ba va we

OD SLE DE ]EG ME SE CA

\a ci na pro tiv po `ar noj obu ci No vo sad ski osnov ci i sred wo {kol ci tre ba lo bi od sle de }eg me se ca da po ha |a ju pro tiv po `ar nu obu ku, ko ja bi mo gla da po sta ne i oba ve zan deo na sta ve, na ja vqe no je ju ~e u Skup {ti ni gra da na sa stan ku ko jem su pri su stvo va li pred sed nik Skup {ti ne Alek san dar Jo va no vi}, di rek to ri osnov nih i sred wih {ko la iz No vog Sa da, pri pad ni ci Va tro ga sne bri ga de No vog Sa da, pred stav ni ci Upra ve za van red ne si tu a ci je i rad ni ci Za vo da za hit nu me di cin sku po mo}.

\a ke }e ob u ~a va ti pri pad ni ci no vo sad ske Va tro ga sne bri ga de i za po sle ni u Za vo du za hit nu me di cin sku po mo}. Ide ju o obu ci, ko ju je ini ci rao Jo va no vi}, po dr `a }e i grad ska Upra va za obra zo va we, ko ja }e to kom sle de }e ne de qe {ko la ma da ti pred log ras po re da obu ka. [ko le }e po tom u do go vo ru s Va tro ga snom bri ga dom i Za vo dom za hit nu me di cin sku po mo} or ga ni zo va ti ~a so ve. Grad ska upra va obez be di }e no vac za obu ku, pro tiv po `ar ne apa ra te i dru gu teh ni~ ku po dr {ku. J. Z.

kva dri la, ko ji }e se ple sa ti u cen tru gra da. Pro ba }e se odr `a ti na pla tou Spen sa, 17. ma ja, u 20 ~a so va. J. Z.

Pa ke ti de ci iz Mon te so ri ku }e De cu iz Mon te so ri-de~ je ku }e ju ~e je po se tio ~lan Grad skog ve }a za du `en za zdrav stvo, Alek san dar Ki raq i uru ~io im pre hram be ne pa ke te. Mon te so ri - de~ ja ku }a je bes pla tan vr ti} ko ji je na me wen de ci iz mar gi na li zo va nih gru pa sta nov ni {tva, a tre nut no u vr ti }u bo ra vi dva de set pe to ro de ce, uz ra sta od tri do {est go di na. U okvi ru Mon te so ri-de~ je ku }e ra di se i pred {kol ski pro gram, a ka ko ka `e ko or di na tor ka Ka ri tas de ka na ta No vi Sad, Ani ta Go bqai, zna ~aj no je da ro di te qi u~e stvu ju u ra du ku }e, kao i da de cu ka sni je upi {u u osnov ne {ko le ka ko bi na sta vi la {ko lo va we. J. Z.

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak19.april2012.

ПАСО за младе ствараоце БЕЧЕЈ: Свечаним отварањем изложбе ликовних радова сутра почиње завршни део 45. Уметничког такмичења средњошколаца (УТС - КМW). Бечеј је традиционални домаћин младим талентима, који паралелно с праћењем наставе на мађарском језику исказују интересовање из разних области уметничког изражавања. Током марта одржана су окружна такмичења на којима је неколико стотина талентованих средњошколаца показало своје умеће из ликовне, литерарне, рецитаторске, сценске, фолклорне и других области. Уз такмичење стотинак учесника ће се дружити и забављати. Организатор је најавио наступ групе ПАСО (Pannonia Allstars Ska Orchestra) из Мађарске, у суботу од 20 сати у Дому МКД „Петефи Шандор”, а

ПАСО најављује ска спектакл у суботу

улазнице за ска спектакл су у продаји по цени од 350 динара. Реч је о светски признатом бен-

ду који свира ска, реге и денс музику с приметним дашком В. Ј. мађарског фолка.

DNEVNIK

c m y

ОПШТИНСКЕ СТИПЕНДИЈЕ ЗА ПРЕКО 200 СТУДЕНАТА

Надају се послу близу куће

ПЕЋИНЦИ: И ове године ће из пећиначке општинске касе бити стипендирано преко 200 студената. Као и претходних година, стипендије се додељују на период од 10 месеци, а студенти су рангирани у две категорије, док посебну категорију чине апсолвенти. Студенти, са просеком преко 8,5 биће стипендирани са по 6.000 динара месечно, студенти са просеком испод 8,5 са по 3.000, а апсолвенти са по 4.000 динара месечно. Поред тога, у општини Пећинци је већ постала пракса да се сваке године, о трошку општине, апсолвенти воде на екскурзију у неку од европских престоница. - Став руководства општине је да је улагање у младе улагање у будућност. Живимо окружени новим технологијама и на овај начин свакако дајемо допринос, да ови млади људи сутра могу да одговоре захтевима привреде. Многе компаније, које послују на територији наше општине, користе модерне технологије, за које су потребни квалитетни кадрови, а ови млади људи ће сутра, када заврше школовање, бити у стању да одговоре свим изазовима – рекао је председник пећиначког парламента Живко Марковић.

Сваки динар студентима добро дође

Студенти сматрају ове мере општине позитивним, како због финансијске подршке, тако и због признања за труд који улажу у студирање, а већина њих се нада да ће, након завршетка студија, моћи да нађу посао у својој општини. - Стипендија ми лепо легне за месечне обавезе, да платим дом, мензу, или превоз. Планирам да завршим и мастер, а уколико будем у могућности, волео бих да останем овде – каже студент че-

тврте године Шумарског факултета Универзитета у Београду Стефан Балабан из Ашање. И апсолвенткиња Факултета за пословне студије Ивана Ковачевић из Сремских Михаљеваца каже да јој стипендија пуно значи и додаје: - Могу себи да купим понеку ситницу, а да не тражим паре од родитеља. Након завршетка школовања, тражићу посао овде. Многе фирме долазе и мислим да ће за нас бити посла. Ј. Антић

Празнична акција БЕЧЕЈ: Бечејско удружење младих - БУМ организовало је хуманитарну акцију „Ускршњи БУМ”. Активни бумоваци су кували, фарбали и декорисали 1.000 ускршњих јаја, добијених од овдашњих фирми „Агропродукт Шинкович” и „Чарли и син”, док је штампарија „Ситограф” урадила пропагандни материјал, а салон лепоте „Нефертити бјути” даровао награде. Јаја су делили пролазницима на градској пијаци уочи празника, 7. и 15. априла, а суграђани су да-

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (16), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (12), „Ma ~ak u ~i zma ma” (14), „Kung fu pan da 2” (12.30), „He pi fit 2” (13) „Ma pe tov ci” (11.50), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 20.15), „Usta ni~ ka uli ca” (18.20), „Lo raks” (11.30, 13.40, 15.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30) „Ogle dal ce, ogle dal ce” (13.50), „Gnev ti ta na” (19, 22.40), „Igre gla di” (17.15, 22.30),”Best eg zo tik Me ri golg ho tel” (18), „Ame ri~ ka pi ta: Po no vo na oku pu” (15.45, 10.05, 20.10, 22.35), „Ti ta nik 3D” (15.15, 21), „Pro je kat H” (20, 22), „Klip” (20.30), „Boj ni brod” (17.15, 19.45, 22.15), „Le gen da o kung fu ze ki” (13.30), „Pu to va we 2: Ta jan stve no ostr vo” (14.30) Kul tur ni cen tar No vog Sa da: „@u} ko” (19), „One” (21)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „na ja vqe no ubi stvo„ (19.30), Ka mer na sce na dra ma „Pro ba za ope ru„ (21) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Ru `no pa ~e” (18), ve li ka sa la „Pop ]i ra i pop Spi ra” (20) No vo sad sko po zo ri {te: „^a rob wak iz Oza” (19)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: TROJKE: Je le na Mak si mo vi} iz La}arka (dve devoj~ice i de~aka), DEVOJ^ICE: An ge li na Mr dak, Ma ri ja Ba bi}, Sil va na No va ko vi}, Xe mi qe [a }i ri i Il di ko Ci zler iz Novog Sada, Bran ka Je li} iz \ur|eva, Ste van ka Vi da kov iz Bano{tora, Mir ja na Ko sti} iz Petrovaradina i Ma ri {ka Kla ri} iz Rume, DE^AKE: Sve tla na Lam bi}, Ma ri ja Ili}, So fi ja Kur ba li ja, Je le na Jef te ni} i Gor da na Ni ko li} iz Novog Sada, Ka ro li na Faj ka iz Gorweg Brega, Bri gi ta Gun cer iz Be~eja i Je le na Mi la no vi} iz Sremskih Karlovaca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Vera Andrije Bla`evi} (1932) u 10.30 ~asova, Marija Dragana Laslo (1950) u 11.15, Dragica Velimira Stepanovi} (1937) u 12 ~asova, Katarina Alberta Tanuryi} (1946) u 12.45, Petar Vase Babi} (1954) u 13.30, Zorka Pavla Medan (1927) u 14.15, Slobodanka Mirka Veselinov (1954) u 15 i Sofija Milorada Radoni} (1929) u 15.45 ~asova. Na katoli~kom grobqu danas }e biti sahrawen Lajo{ Lajo{a Budai (1925) u 13 ~asova.

VODI^

TElEfONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

вали добровољни прилог за операцију очију њиховог вршњака Бојана Биге. За исти циљ организовано је и првенство у туцању ускршњим јајима у клубу „Стејџ”. - Реализујући сва три дела јединствене хуманитарне акције „Ускршњи БУМ” прикупили смо 53.625 динара и уплатили на рачун Бојана Биге. Део фарбаних јаја поклонили смо Геронтолошком центру у Бечеју, рекао нам је председник БУМ-а Александар Ђекић. В. Ј.

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik ОКОНЧАНО ЗАСЕДАЊЕ СО АДА

Пола сата за самодопринос АДА: Одборници Скупштине општине Ада прексиноћ су окончали последње заседање у овом мандату, прекинуто после размотрених 17 тачака дневног реда, због недостатка кворума, 15. марта. Наставак седнице уследио је из другог покушаја, јер 29. марта није било кворума, а шефови одборничких група били су сагласни да се размотри још девет тачака дневног реда, које се односе на поновно увођење самодоприноса у три месне заједнице, за шта је одборницима било потребно свега пола сата. Усвојене су одлуке о увођењу самодоприноса, расписивању референдума и решења о образовању комисија за спровођење референдума на подручју Прве Месне заједнице Ада и месних заједница Мол и Утрине. У Првој МЗ Ада референдум је заказан од 6. до 9.маја, у МЗ Утрине која обу-

хвата још насеља Оборњача и Стеријино село, изјашњавање ће се спровести од 20. до 21.маја, а у Молу од 20. до 23.маја. Програмима месних заједница предвиђено је да се самодопринос поново уведе на период од седам година, од 1.јануара 2013. до 31.јануара 2020. године, тако што би се од плата запослених и од прихода од самосталне делатности издвајало три одсто, а на приход од пољопривреде за самодопринос би се плаћала противвредност 20 килограма пшенице прве класе по хектару. У Првој МЗ Ада и Молу планира се прикупљање по 120 милиона динара, а у МЗ Утрине осам милиона динара. Средства самодоприноса намењена су за изградњу и одржавање комуналне инфраструктуре и подмиривање друштвених потреба грађана. М. Митровић

~etvrtak19.april2012.

ПОТПИСАН УГОВОР О ИЗГРАДЊИ ФАБРИКЕ ВОДЕ У ЗРЕЊАНИНУ

За три године здрава чесмовача

ЗРЕЊАНИН: Генерални директор аустријско-немачке компаније „Васертехник” Ралф Шредер и директор зрењанинског Јавног комуналног предузећа „Водовод и канализација” Милорад Бјелогрлић потписали су јуче, у Барокној сали Градске куће, уговор о изградњи фабрике воде у Зрењанину. Инвестиција је вредна 25,6 милиона евра и требало би буде завршена у наредне три године. Изградња, која ће започети за шест месеци, биће плаћена кредитом на 15 година, а

здравом пијаћом водом за отприлике 86.000 прикључених становника. Тиме ће коначно бити решен дугогодишњи проблем у граду, с обзиром на то да је још 2004. вода из градског водовода, одлуком санитарне инспекције, забрањенена за пиће због повећане концентрације арсена. - Више од две године је наш тим радио на решењу проблема, коме смо приступили веома озбиљно рекао је Шредер, док је Бјелогрлић подсетио да град Зрењанин четврт

Чачак за градоначелника Бечеја БЕЧЕЈ: Десета је у Бечеју предата листа „Уједињени региони Србије – Миодраг Јовићевић Чачак”. Кандидат УРС за председника општине Бечеј Миодраг Јовићевић Чачак апострофирао је активности којима ће дати приопритет, а то су децентрализација, економија и пољопривреда. Кандидат за покрајинског посланика по већинском систему у

изборној јединици број 10 је Магдолна Шлајф. На пропорционалној листи УРС је кандидат 22-годишњи магистрант политичких наука на престижном енглеском универзитету у Оксфорду Надина Фејеш. УРС у Бечеју на локалне изборе излази са листом од 20 кандидата међу којима су и нестраначки стручњаци. В. Ј.

СНС критикује локалну власт

СТАЈИЋЕВО, ЕЧКА: На изборној конвенцији листе „Покренимо Зрењанин”, одржаној у Стајићеву, кандидат Српске напредне странке за републичког посланика Мирко Крлић истакао је да је дошло право време да се смене лоши људи и лоша политика, како би шансу добили они који имају воље да земљу извуку из блата. Кандидат СНС за покрајинског посланика Иван Бошњак критиковао је понашање демократа који, како је рекао, чекају кампању да би се ангажовали на свим пољима, јер им мандат од четири године није био довољан. Кандидат напредњака за градоначелника Горан Кнежевић, на изборној конвенцији у Ечки

осудио је понашање локалне самоуправе у Зрењанину и осврнуо се на давно започету изградњу обилазнице. - Милета Михајлов двадесет дана пре избора обећава заврше-

Милета Михајлов, Клеменс Која, Бојан Пајтић и Милорад Бјелогрлић

отплата почиње 2015. године. Уговором је предвиђена могућност превремене отплате без посебних трошкова, као и умањење укупне цене, уколико се у међувремену обезбеде бесповратна средства из претприступних фондова ЕУ. Захваљујући изградњи ове фабрике биће омогућено снабдевање

века покушава да нађе квалитетно решење за пијаћу воду. - За то време недостајало нам је новца, а најчешће довољно знања и способности да се овако тешка вода, какву Зрењанин има, оспособи за пиће. Сасвим је сигурно да смо град који је имао највише пилот програма у Европи. Имали смо и

до грађана бити по европским стандардима. Јучерашњем потписивању уговора присуствовали су председник Владе Војводине Бојан Пајтић, амбасадор Аустрије у Србији Клеменс Која и градоначелник Зрењанина Милета Михајлов. Пајтић је поручио да оно што су генерације Зрењанинаца сањале и

РЕНОВИРА СЕ ВЕЛИКА САЛА ДОМА ОМЛАДИНЕ

Повратак култних музичких вечери

СОМБОР: Након што је пре скоро десетак година обновљен један део Дома омладине, који послује у оквиру сомборског Културног Центра „Лаза Костић“, из нове градске установе најављују наставак радова на простору намењеном овдашњој омладини. Тако је недавно директор КЦ „Лаза Костић“ Михајло Несторовић појаснио да је из градске касе обезбеђено седам милиона динара за прву фазу реновирања Велике сале Дома омладине. Према његовим речима, новац ће након окончаног поступка јавне набавке, крајем априла, бити искоришћен за звучну изолацију, неопходне електро радове, као и противпожарну заштиту, али и за постављање централног грејања. Несторовић је, као најновији пројекат установе којој је на челу, најавио и повратак некада култне манифестације, „Сомборских музичких вечери“. - У овој години обележиће се педесет година од одржавања првих „Сомборских музичких вечери“, чији је и идејни творац био недав-

Михајло Несторовић и Михајло Зурковић

но преминули пијаниста Душан Трбојевић, професор клавира на Музичкој академији у Новом Саду, а иницијатор ове манифестације је сомборски пијаниста и професор на овој академији Михајло Зурковић, који ће бити уметнички руководилац и селектор фестивала - каже Несторовић и додаје да ће се радити према Трбојевићевом концепту, уз новине актуелног музичког живота. Манифестација ће трајати пет дана априла са по два-три

догађаја дневно и то у згради Градске куће, Жупаније, односно Скупштине Града, Народном позоришту и у Галерији КЦ. Осим тога, у плану су концерти класичне музике, као и гостовања ансамбала и појединаца савременог музичког профила, а како Несторовић каже, у току су преговори са уметницима из наше земље и иностранства, који би требало да употпуне ову манифестацију. М. Миљеновић

Продужена грејна сезона

так радова. Такође, двадесет дана уочи избора најављено је свечано потписивање уговора за изградњу фабрике воде - истакао је Кнежевић. Ж. Б.

„Двери” за јаван рад ПАНЧЕВО: Група грађана „Двери Панчево“ предала је листу 24 кандидата за одборнике скупштине Града. Уколико градска изборна комисија верификује листу „Двери Панчево“, она ће бити под редним бројем 10 на гласачком листићу. - Не обећавамо мегаломанске пројекте, али зато обећавамо рад, вредан и јаван - изјавио је канди-

Потпис на уговор о градњи фабрике воде

И градоначелник Михајлов је јучерашње потписивање уговора назвао историјским чином. Он је напоменуо да је градска власт више од две године радила на проучавању нових технологија и инвеститора, и да је као круна свега уследило потписивање уговора са компанијом „Васертехник”. - Обећавам да ћемо за три године отворити фабрику воде - казао је Михајлов.

У Темерину 12 листа Променимо Темерин - Томислав Николић Српска напредна странка, Покрет социјалиста и под редним бројем дванаест Демократска странка војвођанских Мађара – Бела Чорба. Кандидати за посланике у Скупштини Војводине по већинском систему су Душан Бокић (СПС, ПУПС, ЈС, СДП Србије), Андраш Густоњ (ДСВМ), Радован Ђурђевић (Преокрет), Роберт Каран (ЛСВ Ненад Чанак), Ненад Љубичић (СРС), Миодраг Мандић (УРС Иван Тодоровић), Имре Нађ (СВМ), Тања Радовановић (ДС Избор за бољу Војводину – Бојан Пајтић), Савка Стратијев (Покренимо Војводину Томислав Николић СНС, НС, ПС, ПСС - БК и Слободан Томић (ДСС). М. М.

квалитетних решења, али су она била прескупа и неприхватљива за наше услове. Овај тендер, међутим, представља сублимацију свих знања које смо стекли у претходном периоду - казао је директор ЈКП „Водовод и канализација” и напоменуо да је најважније да ће квалитет воде која буде стизала

Историјски чин

ИЗБОРИ 2012.

ТЕМЕРИН: Општинска изборна комисија у Темерину је прогласила 12 изборних листа за одборнике у СО Темерин. Под редним бројем један је Демократска странка – Борис Тадић, два Лига социјалдемократа Војводине – Ненад Чанак, три Српска радикална странка – др Александар Мартиновић, четири Група грађана ‘За просперитет општине Темерин‘, пет Уједињени региони Србије – Иван Тодоровић, шест Преокрет, седам Демократска странка Србије, Нова Србија – Војислав Коштуница, осам Савез војвођанских Мађара – Иштван Пастор, девет Јединствена Србија – Социјал демократска партија Србије, десет Ивица Дачић - Социјалистичка партија Србије-ПУПС, једанаеста листа

дат за одборника са листе „Двери Панчево“ Урош Андрејић. Прва на листи „Двери Панчево“ је књижевница Виолета Блага. Следе: Слободан Димовић, Коста Царина, Дејан Стојиљковић, Урош Андрејић, Милица Милошевић Пал, Александар Јовановић, Дејан Савић, Татјана Вулановић и Милан Новичић. З. Дг.

КИКИНДА: Грејна сезона у кикиндској општини није завршена 15. априла, како је планирано, због хладног времена које још увек траје. Директор ЈП „Топлана” Никола Терзин најавио је да ће станови бити топли и наредних дана уколико спољна температура буде нижа од 13 степени. „Топлана” ће бити у приправности до 1. маја, без обзира на спољну температуру. Рачун ове фирме је блокиран због дуга „Србијагасу” од око 200 милиона динара. „Србијагас” је блокирао рачуне топлана у Војводини ради одржања своје ли-

квидности и наплате дуговања. Дуг у кикиндској „Топлани” настао је због смањења наплативости потраживања, диспаритета цене гаса и цене даљинског грејања. Да би се помогло „Топлани” чланови Општинског већа су на јучерашњој седници донели одлуку да Општина Кикинда пружи гаранцију да ће дуг бити измирен. На тај начин Јавно предузеће „Топлана” наставиће реконструкцију топловодне мреже у Кикинди, а најважнија је замена најстаријег дела топловода у Улици браће Татић. А. Ђ.

Пројекти енергетске ефикасности ВРБАС: Општина Врбас конкурисала је код Министарства животне средине, рударства и просторног планирање за средства за реализацију три пројекта из области енергетске ефикасности, у јавним установама. Главни циљ пројеката је смањење потрошње енергије, како би се смањили трошкови и растеретио буџет, намењен грејању ових објеката. Према речима члана Општинског већа и руково-

диоца пројектног тима Горана Пејовића, у ОШ „Петар Петровић Његош“ пројектом је предвиђена уградња нових термостатских вентила, у ОШ „20. октобар“ замена комплетне столарије и постављање изолације спољних зидова, док се пројект за ЦФК „Драго Јововић“ односи на постављање соларних система за грејање воде. - У току припреме документације, ради се детаљни енергет-

ски преглед објекта и на основу тог прегледа, мапирају се црне тачке. Критеријуми су постављени тако да се са што мање улагања остваре што бољи ефекти. Први пројекат је вредан 2,6 милиона динара, други 14, а трећи 7,5 милиона динара. У сваком пројекту локална самоуправа би учествовала са по додатних десет одсто укупне суме - рекао је Пејовић. М. Кк.

покушавале да ураде, напослетку је учинио градоначелник Михајлов са својим сарадницима. Називајући потписивање уговора историјским чином, Пајтић је додао да се његов значај огледа и у томе што ће град, након изградње фабрике воде, бити још атрактивнији за инвеститоре који се баве прехрамбеном индустријом и који користе воду у својој производњи. - Покрајинска Влада ће давати пуну подршку за изградњу, не само ове, већ и других фабрика воде у местима по Војводини, у којима тај проблем није решен - поручио је Пајтић и приметио да долазак значајних компанија, попут „Васертехник” из Есена, показује да страни инвеститори овдашњу власт перципирају као озбиљног партнера. Аустријски амбасадор Клеменс Која је оценио да је сарадња са поменутом компанијом још један знак сарадње између две земље, и нагласио да Аустрија даје подршку Србији у процесу интеграција ка Европској унији. Ж. Балабан

Базари здравља у селима РУМА: У викендима који су пред нама односно, у суботу и недељу 21. 22. 28. и 29. априла биће одржани Базари здравља у осам села румске општине. Тако ће 21. априла бити у Платичеву и Кленку од 10 часова, 22. у Никинцима и Хртковцима од 10 часова, док ће 28. априла Базари здравља бити одржани у Краљевцима и Добринцима, 29. у Путинцима и Вогњу, такође од 10 часова. - Циљ ове манифестације је промоција здравих стилова живота. Наши лекари радиће ЕКГ дијагностику, односно контролу срчаног рада, мерење шећера у крви и холестерола, према потреби и триглицерида, као и контролу крвног притиска. Све прегледе пратиће савети лекара, а све са циљем превенције хроничних болести, спречавању компликација већ насталих болести и свеукупном очувању здравља – каже директор румског Дома здравља др Милан Митровић. У раду ће учествовати по два лекара опште медицине и четири медицинске сестаре у сваком месту, а сви прегледи и анализе су потпуно бесплатни. Ј. А.

Опремљеније спортске сале ВРБАС: Покрајински секретаријат за спорт и омладину издвојио 1,35 милиона динара за набавку кошева за фискултурну салу у Основној школи “Светозар Милетић” у Врбасу и 650.000 динара за реконструкцију дела спортске хале у Змајеву. Уговоре су потписали покрајински секретар Модест Дулић и помоћник председника општине Врбас Вукашин Вујичић, на основу конкурса за суфинансирање пројеката из области спорта. М. Кк.

vojvodina

~etvrtak19.april2012.

dnevnik

c m y

У БАЧ КО ПА ЛА НАЧ КОМ ДО МУ ЗДРА ВЉА

Уки ну та ам бу лан та спорт ске ме ди ци не

БАЧ КА ПА ЛАН КА: Надлежни у бачкопаланачком Дому здравља „Др Младен Стојановић” донели су ових дана одлуку да затворе амбуланту спортске медицине, а да запослени буду распоређени на друга радна места. Сазнали смо да ће се ова врста услуга давати у овдашњој приватној клиници „Медикум”. Тачније, др Не бој ша Ко ла ров, специјалиста спортске медицине радиће у служби хитне помоћи Дома здравља, а у приватној клиници пружаће услуге спортистима. До сада је средства за рад ове амбуланте обезбеђивала локална самоуправа, али је Спортски савез општине отказао Дому здравља даљу сарадњу због високих цена услуга. Ипак, овде се надају да је спортска медицина угашена привремено, јер се очекује доношење нове одлуке о мрежи здравствених установа. Тада ће се, вероватно после избора, знати које ће службе по стојати у домовима здравља. Упућенији кажу да су две уредбе с почетка ове године делимично у колизији, а говоре о плану мреже здравствених установа. Једна је од 27. јануара ове

Дом здра вља у Бач кој Па лан ци

године и по њој Бачка Паланка би, наводно могла при Дому здравља да има амбуланту спортске медицине, јер је општина са преко 20.000 становника (има скоро 60.000) и удаљена је више од 20 километара од најближе опште болнице (до Новог Сада је 42 километра). Међутим, по другој уредби од 4. фебруара, а по Правилнику о ближим условима за

обављање здравствене делатности у медицини спорта, предвиђено је да ради један доктор специјалиста и једна медицинска сестра-техничар на 100.000 становника. - Морам рећи да је и до сада моју плату, односно плату лекара специјалисте спортске медицине у Бачкој Паланци обезбеђивао Републичи фонд, а услуге прегледа плаћала локална самоуправа - каже др

Небојша Коларов специјалиста спортске медицине. - И у другим срединама постоје овакве амбуланте намењене спортистима, а као и ми пружају услуге и другим категоријама грађанства, поготово када је реч о лакшим повредама, па тако нису морали одлазити у велике медицинске центре. У другим срединама амбуланта спортске медицине ради, примера ради, при физијатрији, педијатрији, дечјим диспанзертима, али овде то није случај. Ово није решено системски, а за 12 година постојања наше амбуланте по седујемо 3.500 здравствених картона који ми неће битни доступни у приватној клиници где ћу радити хонорарно, јер картони припадају Дому здравља. Неколико година секција за спортску медицину Друштва лекара Војводине безуспешно покушава да се путем доношења законских решења избори да се у општинама уведу амбуланте спортске медицине, каже Коларов. Вероватно ће се и ово питање ускоро системски решити, јер је реч о бројној популацији младих спортиста о чијем се здрављу мора бринути. М. Су џум

Би ће ма ње не при јат них ми ри са

ПО ЧЕ ЛО УКЛА ЊА ЊЕ ПО ВР ШИН СКИХ НЕ ЧИ СТО ЋА СА БЕ ГЕЈ ЦА

Тран спорт до де по ни је

КУ ЛА: Након што су грађани Куле протестним скупом изразили своје незадовољство што, како кажу, морају да трпе несносан смрад, који се шири из десне делте Великог бачког канала, ових дана су започете прве активности на решавању овог проблема. Локална самоуправа је, у сарадњи са ЈВП „Воде Војводине” и ДВП “Бачка”, почела са уклањањем чепова, који су смањивали проток отпадних вода, као и површинских нечистоћа. Ипак, надлежни у општини Кула кажу да овде није реч о измуљавању Бегејца, како Куљани зову овај водо-

ток, већ да се уклањају површинске нечистоће, што ће допринети смањењу непријатних мириса. Иначе, Бегејац већ неколико година представља отворени канализациони ток отпадних вода из Црвенке. Из локалне самоуправе обавештавају грађане да је траса, којом ће се транспортовати површинске нечистоће, дуж улица Иве Лола Рибара, Јосипа Крамера, Петра Драпшина, Дожа Ђерђа и Пионирске, све до места које је предвиђено на депонији, док ће општина Кула, у сарадњи са ватрогасном службом, одржавати чистоћу, приликом транспорта. М. Кк.

МА ЂАР СКА НЕ ПРИ ЗНА ЈЕ ОД ЛУ КЕ НА ШИХ СУ ДО ВА

Да ни је ла до би ла ста ра тељ ство, али не и де цу Ду шан ка Сре мач ки у Сен ти

ПРЕД СТА ВЉЕН ПРО СТОР НИ ПЛАН ЗА ПО ТИ СЈЕ

Еко ло шки ко ри дор Ти се по кре ће раз вој СЕН ТА: Концепција просторног плана подручја посебне намене мултифункционалног еколошког коридора Тисе, за чију су израду започете активност, приказана је јуче у Сенти представницима потиских општина и ресорних покрајинских и републичких институција. Учеснике скупа у име домаћина поздравила је председница сенћанске општине Ани ко Шир ко ва, изразивши очекивање да ће израда овог планског документа значити неку врсту темеља за развој и отворити нове видике на свим животним пољима, са којима ће и локалне самоуправе ускладити своје планове. - Од великог значаја је што смо и на прагу Европске уније, па ће овај план представљати и могућност за коришћење предприступних фондова ЕУ - нагласила је Ширкова. Покрајинска секретарка за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине мр Ду шан ка Сре мач ки изразила је задовољство да је просторни план мултифункционалног еколошког коридора Тисе у поступку израде на основу одлуке донете у новембру прошле године у Скупштини АП Војводине. Она је напоменула да је кроз донете про сторне планове Србије и Војводине река Тиса препозната као један природни ресурс који имамо од памтивека, а нисмо

га искористили као што су то учиниле земље у окружењу. - Чињеница је да је река Тиса од међународног значаја, да је на свом путу кроз Србију пловна. Овим документом желе се искористити ресурси Тисе и њеног залеђа, а све у функцији одрживог бржег развоја локалних средина дуж реке. Већина локалних средина уз Тису је недовољно развијена, јер по утврђеним параметрима само су три локалне самоуправе сврстане у развијене, па је управо смисао израде просторног плана подручја посебне намене мултифункционалног еколошког коридора Тисе у томе да се све природне и створене вредности ставе у функцију развоја - нагласила је Сремачки. О координацији на изради плана говорила је мр Мир ја на Ке ре бић из Републичке агенције за просторно планирање, Организаицоне јединице за територију АП Војводине. Концепцију плана предочила је мр Дра га на Дун чић из Завода за урбанизам Војводине из Новог Сада, истакавни да је концепт плана стратешки за интегрисање развоја у областима посебне намене ка осталим секторима, са циљем да се оптимално искористе територијални капитал и компаративне предности реке Тисе. М. Ми тро вић

ВР БАС: Врбашанка Да ни је ла Бац ко вић је пре скоро две године добила стратељство над својом децом, али упркос одлуци овдашњих судова, четворогодишњи син и трогодишња ћерка још увек живе код оца у Мађарској. Старатељство над децом Данијели је доделио суд у Врбасу, а ту пресуду потврдили су Апелациони суд у Новом Саду и Врховни суд у Београду. Међутим, Данијелин бивши супружник, такође држављанин Србије, поднео је у Мађарској жалбу, која му је усвојена. Данијела се пита зашто су судови у Мађарској узели овај случај у разматрање када су она, њен бивши муж и њихово двоје деце држављани Србије. Она истиче да јој је сваки дан битан, јер деца расту без ње, а судови у Мађарској само развлаче цео случај што траје више од 18 месеци. - После силних перипетија, овај предмет се сада нашао по четврти пут код исте судије у Сегедину, која је након свог овог времена констатовала да ми ни не треба њихово

признање, јер смо сво четворо држављани Републике Србије, а не Мађарске. Питам се како то нико није приметио до сада, а то је прва реченица у мојој пресуди - огорчена је Данијела. Њен адвокат Жар ко Про да но вић каже да је непризнавање пресуде наших судова од стране мађарске државе, „шамар нашој држави”:

- Ако држава Мађарска не жели да прихвати нашу пресуду, то може значити да сумња у наше правосуђе. Ако је тако, онда морају рећи због чега сумњају- каже Продановић. Данијела је ангажовала и адвоката у Мађарској, а њеним апелима за помоћ одазвали су се амбасадор Србије у Мађарској и Министарство правде.

- Чак и ако одлука суда у Мађарској буде ишла у моју корист, може се десити да мој бивши муж поново уложи жалбу што опет значи одуговлачење. Са друге стране, ако мађарски судови донесу одлуку да није потребно њихово признање пресуде српских судова, очекујем да ће држава Мађарска сарађивати при извршењу пресуде и да ће ми надлежни органи пружити подршку при преузимању деце - каже Данијела. У њеном породичном стану у Врбасу све је спремно за долазак Ање и Кристијана и Данијела се нада да ће њена деца што пре бити поново са њом. У тешкој борби, она је истрајна, али посебну муку јој, како каже, задаје то што јој бивши муж поново брани да виђа децу. - Једно време сам виђала своју децу, али ми бивши муж сада поново ускраћује то право, правдајући се разним разлозима. Деца су мала, расту без мене и бојим се да ће заборавити мој лик и зато желим да се ова агонија што пре оконча - казала је Данијела Бацковић. М. Ке ко вић

ekologija

dnevnik

~etvrtak19.april2012.

ZA BRA NA SA KU PQA WA ZA [TI ]E NIH VR STA DI VQE FLO RE I FA U NE

Tri vr ste pu `a na po {te di Mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li} do neo je na red bu o za bra ni sa ku pqa wa po j e d i n ih za { ti } e n ih vr s ta di vqe flo re i fa u ne u ovoj go di ni. Pre ma ovom ak tu na te ri to ri ji Sr bi je za bra we no je sa ku pqa ti tr pqa sti kan ta rion, pla n in s ki kan t a r ion, ru me lij ski kan ta rion, bar sku pe r u n i c u - di v qu pe r u n i k u, cr n u ~e m e r i k u, me d i c in s ku pi ja vi cu i {um sku kor wa ~u. Na pod ru~ ju Za pad no ba~ kog, Ju `no ba~ kog, Se ver no ba~ kog, Se v er n o b a n at s kog, Ju ` no b a nat s kog, Sred w e b a n at s kog i Srem skog okru ga za bra wu je se sa k u p qa w e {im { i r i k a-ve -

pri na i je zi ~a ste ko stri kene pri ~ac. Na pod ru~ ju svih voj vo |an skih okru ga, ali i Po du nav skog, Bra ni ~ev skog, Bor skog i Ra sin skog okru ga ne sme ju se sa ku pqa ti ze le ne, ma le i ve li k e à b e. Sa k u p qa w e ba {ten skog pu à za bra we no je na pod r u~ j u Za p ad n o b a~ k og, Srem skog, Ma ~van skog i Bra ni ~ev skog uprav nog okru ga. U pet voj vo |an skih uprav nih okru g a: Za p ad n o b a~ k om, Se v er n o b a~ k om, Se v er n o b a nat skom, Sred we ba nat skom i Ju `no ba nat skom, za bra wu je se sa ku pqa we {um skog i vi no gra dar skog pu à. Q. Ma le {e vi}

BEL GI JAN CI ZA IN TE RE SO VA NI ZA ULA GA WA U ZRE WA NIN

Voj vo di na po god na za so lar ne par ko ve Bel gij ska kom pa ni ja “Elek tra vinds”, u part ner stvu sa gra dom Zre wa ni nom, pla ni ra iz grad wu so lar nog par ka in sta li sa ne sna ge 10 me ga va ta. Park }e bi ti na po vr {i ni od dva de se tak hek ta ra, i ukup ne vred no sti 20 mi li o na evra, re ~e no je na sa stan ku odr `a nom u Mul ti me di jal noj sa li Grad ske ku }e u Zre wa ni nu, na ko me je pred sta vqe no po me nu to pred u ze }e i pla no vi za in ve sti ci je u Sr bi ji. Pre go vo ri su u to ku, a po re ~i ma me na xe ra za raz voj u “Elek tra vind su” Bran ka Ku ri li }a, kom pa ni ji je po nu |e no ne ko li ko

bi ji na ovom pla nu – re kao je Ku ri li}, ko ji je, kao po god nost za ula ga we u so lar ni park u Zre wa ni nu, na veo po vla {}e nu ta ri fu u Sr bi ji za so lar nu ener gi ju, od 23 evro cen ta za ki lo vat. On je pre ci zi rao da je pla ni ra na grad wa so lar nog par ka do 10 me ga va ta, jer je za in ve sti ci je te sna ge nad le `na lo kal na sa mo u pra va, sa ko jom bel gij ska kom pa ni ja ve} ima od li~ nu sa rad wu. Za grad wu elek tra ne pre ko 10 me ga va ta nad le `ni su vi {i ni voi vla sti, a Bel gi jan ci bi po sao da za vr {e na lo ka lu.

Raz voj ob no vqi vih iz vo ra ener gi je Zre wa nin ski gra do na ~el nik Mi le ta Mi haj lov is ti ~e da je Zre wa nin ve} na ~i nio ne ko li ko pi o nir skih po du hva ta u raz vo ju ob no vqi vih iz vo ra ener gi je. - Jo{ pre ne ko li ko go di na u Op {toj bol ni ci “Dr \or |e Jo a no vi}” na pra vi li smo so lar ni park od 400 kva drat nih me ta ra i ta da je ova bol ni ca ta da bi la pr va u Sr bi ji ko ja je ko ri sti la ob no vqi ve iz vo re ener gi je i bi la naj ve }e so lar no po stro je we u ze mqi - re kao je Mi haj lov. Sa da na sta vqa mo da qe, i si gur no je da }e na{ grad bi ti je dan od li de ra u Sr bi ji u ko ri {}e wu ob no vqi vih iz vo ra ener gi je po ten ci jal nih lo ka ci ja za so lar ne par ko ve. Jed na je u pred gra |u Zre wa ni na, u in du strij skoj zo ni pre ma Ele mi ru, a dru ga u bli zi ni Per le za. - Raz voj ni tim na {e kom pa ni je, ko ja bro ji pre ko tri sto ti ne za po sle nih, u ovom tre nut ku, u se di {tu “Elek tra vind sa”, u Osten deu, ra di na in ve sti ci o nom pla nu. Voj vo di na je, ina ~e, do bar te ren za so lar ne par ko ve, ko ji se mo gu gra di ti na sla ti na stim ne plod nim ze mqi {ti ma, a Zre wa nin je ne ko li ko ko ra ka is pred dru gih u Sr -

Po re ~i ma me na xe ra “Elek tra vind sa” za pod ru~ je Sr bi je Kur ta Der jua, u ovom tre nut ku u na {oj ze mqi ta kom pa ni ja re a li zu je dve ve li ke in ve sti ci je. Jed na je u ju `nom Ba na tu, gde se, u oko li ni Ali bu na ra, gra di ve tro park ve li ~i ne 50 me ga va ta, ~i ja je vred nost pre ko sto mi li o na evra. Dru ga je u In |i ji, gde je u to ku iz grad wa po stro je wa za pre ra du bi o ma se, od no sno kla ni~ nog ot pa da, ka pa ci te ta 150.000 to na go di {we. Vred nost ove in ve sti ci je iz no si pre ko 21 mi lion evra. @. Ba la ban

NA STA VQA SE ^I []E WE SME TLI [TA PO SR BI JI

O~i {}e no 270 lo ka ci ja U pro te klih {est me se ci u okvi ru ak ci je “ Pri ja vi te lo ka ci je za ~i {}e we„, ko ja je za po ~e ta 10.ok to bra pro {le go di ne, o~i {e }e no ih je 270. Mi ni star stvo `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa na sta vqa ak ci ju i po zi va gra |a ne da i da qe pri ja vqu ju sva sme tli {ta i osta le ma we lo ka ci je. U ak ci ji “ O~i sti mo Sr bi ju”, 9. ju na po no vo }e bi ti or ga ni zo va no “Ve li ko spre ma we Sr bi je”. Tim po vo dom, Mi ni star stvo je ras pi sa lo kon kurs za su fi nan si ra we pro jek ta u okvi ru te ak ci je, ~i ji su no si o ci ne vla di ne or ga ni za ci je. Po ~et kom ja nu a ra ove go di ne pot pi san je spo ra zum sa 93 lo kal ne sa mo u pra ve i obez be |en no vac za ~i {}e we di vqih de po ni ja, na bav ku kan ti i kon tej ne ra. Obez be |e no je 76 mi li o na di na ra za ~i {}e we di vqih de po ni ja i 127 mi li o na za na bav ku kan ti i kon tej ne ra.

Na sta vqe na je i iz grad wa mre è re ci kla `nih cen ta ra u Sr bi ji. Iz grad wom 17 re ci kla `nih cen ta ra, za ko je su pro {le go di ne pot pi sa ni ugo vo ri vred ni vi {e od 650 mi li o na di na ra, Sr bi ja }e u pot pu no sti bi ti po kri ve na mre òm re ci kla `nih cen ta ra u ko ji ma }e se pri ku pqa ti, pri vre me no skla di {ti ti i raz dva ja ti se kun dar ne si ro vi ne. Po red to ga, ~e ti ri re ci kla `na cen tra su fi nan si ra na kroz ak ci ju “O~i sti mo Sr bi ju 2010”, pet je iz gra |e no a po mo} za adap ta ci ju do bi }e jo{ osam cen tra. Re ci kla `ne cen tre do bi }e: Be o grad, No vi Sad, Ni{, Kra gu je vac, Su bo ti ca, Zre wa nin, Pan ~e vo, Kra qe vo, â ~ak, Som bor, Va qe vo, Vra we, Uì ce, Po à re vac, Ru ma, Bor, In |i ja, Tr ste nik, Ada, Pa ra }in... Ina ~e, re ci kla `ni cen tri ve} po sto je u Be o gra du, Obre nov cu, Le skov cu i Ja go di ni. Q. M.

NA STRA @I LO VU I IRI [KOM VEN CU

Iz da va we pro sto ra za pr vo maj ske pra zni ke Za pr vo maj ske pra zni ke, za pe riod od 28.apri la do 2. ma ja, Jav no pred u ze }e „Na ci o nal ni park Fru {ka go ra„ }e iz da va ti pro stor na jav nim ze le nim po vr {i na ma na Stra ì lo vu i Iri {kom ven c u. Iz d a v a w e je ve} ogla{e no, a iz da je se pro stor za po sta vqa we po kret nih obje ka ta za bav nih iga ra i mon ta `nih obje ka ta za pru à we ugo sti teq skih i dru gih uslu ga. Iz da ju se i po sto je }e te zge na Stra ì lo vu i dr ve ni ki o sci na Iri {kom ven cu,

kod Pla n i n ar s kog do m a „Voj vo di na” za pe riod od 30. apri la do 31. ok to bra ove go di ne. Iz da va we }e se se oba vi ti u sre d u, 25.apri l a, na Stra `i lo vu, kod ula zne ka pi j e, u 10.30 ~a s o v a i na Iri {kom ven cu u 12 sa ti kod In f or m a t iv n og cen tra. Sa ko ri sni ci ma za u ze te ze le ne po vr {i ne, te zgi i ki o ska NP “Fru {ka go ra” za kqu ~i }e ugo vor o na ~i nu ko ri {}e wa, pra vi ma i oba ve za ma. Q. M.

U NE DE QU SE OBE LE @A VA DAN PLA NE TE ZE MQE

Mo bi li {i se, za {ti ti dom na{ je di ni Vi { e od mi l i j ar d u qu d i {i r om sve t a u ne d e q u, 22. apri la, obe le ì }e Dan pla ne te uz slo gan „Mo bi li {i Ze mqu“. Qu di svih na ci o nal no sti i po re kla kroz raz ne ma ni fe sta ci je, sku po ve, kon cer te, pre da va wa, dru è wa... zah te va }e o~u va we i bo qu za {ti tu na {eg je di nog do ma - na {e pla ne te. Svi oni, uje di we ni za odr ì vu bu du} nost, po zva }e po je din ce, or ga ni za ci je i vla de da se vi {e an ga ù ju i kroz svo je nad le `no sti i mo gu} no sti po mog nu da se Ze mqa sa ~u va za na red ne na ra {ta je. Go di na ma una zad Dan pla ne te obe le à va se i u na {oj ze mqi i to ne sa mo u glav nom gra du, ve} i {i rom Sr bi je. Od ma li {a na ko ji cr ta ju i pi {u o Ze mqi, do u~e ni ka ko ji ure |u ju i ~i ste uli ce i {ko le, stu d e n a t a ko j i pro m o v i { u eko lo {ke kam pa we, do gra |a na i NVO ogra ni za ci ja - taj dan je pri li ka da se za pi ta u ka kvom sta wu }e mo osta vi ti Ze mqu na {oj de ci. Dan pla ne te Ze mqe je je di ni pra znik ko ji se obe le à va u mno gim dr à va ma, bez ob zi ra na wi hov sta tus ili na ci ju. Osni v a~ “Da n a pla n e t e” je ame r i~ k i se n a t or Gej l ord Nel son, ko ji je pr vi go vo rio o na ci o nal nom eko lo {kom pla nu i ti me uz dr mao po li ti~ ke struk tu re, iz bo riv {i se da se re {a va we eko lo {kih pro ble ma sta vi na dnev ni red. Ta da je to bio ri zik ko ji je vre de lo

pre u z e t i. Vre m e n om je SAD po s ta l a ze mqa naj ve }i za ga |i va~, bez ima lo stra ha da bi za uni {ta va we ì vot ne sre di ne mo gle da bu du ka `we ne. Od ta da do sad mre ù ak ti vi sta aso ci ja ci je “Dan pla n e t e” ~i n i oko 12.000 or ga ni za ci ja u 174 ze mqe, a sa mo u SAD ima oko 3.000 gru pa s vi {e od 100.000 edu ka to ra ko ji vo d e na mi l i o n e pro j e k a t a raz v o j a i za {ti te ì vot ne sre di ne. Za ga |en va zduh, vo da, ze mqi {te, ne bri ga i ne haj onih ko ji mi sle sa mo na pro fit jo{ pr vi put, 22. apri la 1970. go di ne, na te ra li su ~ak 20 mi li o na Ame ri ka na ca da iza |u na uli ce, u par ko ve, tra è }i zdra vi ju ì vot nu sre di -

nu. Dan pla ne te Ze mqe je pri vu kao ne u o bi ~a je no mno go pa `we, a iz go di ne u go di nu, sve ve }i broj or ga ni za ci ja i udru `e wa, na u~ ni ka i stru~ nih ti -

Eko lo {ki fe sti val „Su per na tu ral” U Be o gra du, na Adi Hu ji, odr à }e se pe ti eko lo {ki „Su per na tu ral” fe sti val, ko ji sla vi me |u na rod ni Dan pla ne te Ze mqe uz u~e {}e eko lo ga i mu zi ~a ra iz ze mqe i sve ta. Po se ti o ci ke mo }i da uì va ju u do broj mu zi ci, zdra voj hra ni i pre da va wi ma na te mu eko lo gi je i to na dva hek ta ra ze mqi {ta o~i {}e nog od sme }a. Bi }e or ga ni zo va no ne ko li ko eko lo {kih, edu ka tiv nih pro gra ma, ko ji }e po se ti o ci ma pri bli ì ti mno go bro je ne aspek te za {ti te ì vot ne sre di ne. U „Ze le noj u~i o ni ci” or ga ni zo va na su pre da va wa do ma }ih i stra nih stru~ wa ka iz obla sti za {ti te vo da, bi o lo {ke ra zno vr sno sti, me nax men ta ot pa da... Broj ne ak ci je za ka za ne su i {i rom Voj vo di ne.

mo va, ali i gra |a na, pri dru `u je se ovoj ma ni fe sta ci ji. Svet je u naj ve }oj opa sno sti do sa da - kli mat ske pro me ne pred s ta v qa j u naj v e } i iza z ov sa da {wi ce. Sa dru ge stra ne, ja ~a we sve sti o efek ti ma kli mat skih pro me na je je din stve na pri li ka za iz grad wu zdra ve i pro spe ri tet ne pri vre de ~i ja }e osno va bi ti ko ri {}e we ~i sti jih teh no lo gi ja. Pro sla va Da na pla ne te Ze mqe je od kqu~ nog zna ~a ja za po ve zi va we po j e d i n a c a, pred u z e } a i vla da, ka ko bi za jed ni~ kim na po ri ma stvo ri li svet sku „ze le nu“ eko no mi ju, sma wi li za ga |e we, za {ti ti li bi o di ver zi tet, sa ~u va li pri rod ne re sur se... A. Br zak

BE ^EJ CI SE RAD NO UKQU ^I LI

Za sa |e no 4.000 to po la i 2.000 ru à Po vo dom Da na pla ne te Ze mqe, u naj ve }oj po ti skoj op {ti ni mi nu lih da na je vr lo rad no. JP „Ko mu na lac“ po de li lo je ne {to vi {e do 2.000 sad ni ca ru à svim me snim za jed ni ca ma, osnov nim i sred wim {ko la ma, Go ran skom par ku i ne kim rad nim or ga ni za ci ja ma. U~e ni ci u {ko la ma, a ak ti vi sti u me snim za jed ni ca ma, sa di li su cve }e, ko je }e kra si ti jav ne po vr {i ne na te ri to ri ji ~i ta ve op {ti ne. Ma da su jed no od naj ma wih op {tin skih na se qa, naj mla |e se lo Ra di ~e vi} tre bo va lo je naj vi {e, ukup no 300 sad ni ca ru à, a sve {ko le su za sa di le iz me |u 50 i 100 ru à u svo jim dvo ri {ti ma. Isto vre me no, na po te su Do wi rit iza Rib wa ka, rad ni ci JP „Ko mu na lac“ su na 18 hek ta ra ze mqi {ta za sa di li 4.000 sad ni ca to po la. - U pi ta wu su dve par ce le, jed na od oko 15 hek ta ra i dru ga

Ukras cele godine

od oko tri hek ta ra po vr {i ne ka `e {u mar ski in `e wer u JP „Ko mu na lac“ Ja sna Su ba kov.Sred stva, u iz no su od 1,9 mi li o na di na ra, do bi li smo na kon -

kur su Mi ni star stva po qo pri vre de, vo do pri vre de i {u mar stva. Za sa |e no je 4.000 sad ni ca to po le „ma |a ri ce“, a ima jo{ do sta po vr {i na ko je bi mo gle

da se po {u me, ali se pre to ga mo ra re {i ti pi ta we vla sni {tva ze mqe. Ov da {wa fir ma za od no {e we sme }a „Po ti sje“ ta ko |e se ukqu ~i la u ovu ak ci ju - bes plat no od no se ka ba sti ot pad, iz u zev gra |e vin skog {u ta, od re | e n ih da n a po utvr | e n om pla nu. Tra di ci o nal na ak ci ja „Pro le} no ~i {}e we“ ve} je za vr {e na u na se qe nim me sti ma, a ove i na red ne ne de qe re a li zu je se u tri be ~ej ske me sne za jed ni ce. Udru `e we gra |a na „Most“ u Ba~ kom Gra di {tu, u ~ast Da na pla ne te Ze mqe, 28. apri la or ga ni zu je ma ni fe sta ci ju „Ras cve ta ni april“, u okvi ru ko je }e bi ti iz lo `ba cve }a, sad ni ca i ba {ten skog mo bi li ja ra na otvo re nom pro sto ru. Vi {e in for ma ci ja mo `e se do bi ti pu tem saj ta: www.festivalpal.com ili telefonom od Ago{tona Legvaria na broj 063/1610242. V. Jankov

~etvrtak19.april2012.

OKRIVQENI MILO \URA[KOVI] JU^E PU[TEN IZ PRITVORA

Vla snik „Ni bens gru pe” do bi ja na ru kvi cu – Op tu `e ni vla snik „Ni bens gru pe” Mi lo \u ra {ko vi}, ko me se pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du su di po op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja,

Mi lo \u ra {ko vi}

pu {ten je ju ~e iz pri tvo ra, ali }e mu ta me ra bi ti za me we na elek tron skom na ru kvi com – iz ja vi la je ju ~e za “Dnev nik” su di ja Ma ja Ko va ~e vi}-To mi}, port pa rol ka Spe ci jal nog su da.

Su |e we okri vqe nom \ur {ko vi }u i {e sto ri ci we go vih sa rad ni ka, ko ji su s wim ta ko |e osum wi ~e ni za za lo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja te da su pri ~i ni li {te tu Fa bri ci ma zi va iz Kru {ev ca, u sa sta vu „Ni bens gru pe”, po ~e lo je kra jem fe bru a ra. U od bra ni pred su dom, \u ra {ko vi} je u pop tu no sti ne gi rao sve op tu `be ko je ga, iz me |u osta log, te re te da je pro tiv prav no pri ba vio oko 18 mi li o na evra imo vin ske ko ri sti i o{te tio FAM za oko 35 mi li o na evra. \ur {ko vi} je u pri tvo ru be o grad skog Cen tral nog za tvo ra bio od hap {e wa 12. ma ja 2011. do ju ~e, a sta vqa we elek tron ske na ru kvi ce je prak ti~ no me ra ku} nog pri tvo ra. J. J.

NA RAD SLU@BENIKA MUP-a 3.500 PRITU@BI

Mi to naj ~e {}a ko rup ci ja u po li ci ji Po mo} nik mi ni stra i na ~el nik Sek to ra unu tra {we kon tro le po li ci je Mi lo{ Opar ni ca is ta kao je ju ~e da su me |u naj ~e {}im ob li ci ma ko rup ci je u po li ci ji zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja i da va we mi ta. – Od oko 3.500 pri tu `bi na ra ~un ra da po li cij skih slu `be ni ka, za oko 15 pro ce na ta za kqu ~e no da su osno va ne – pre ci zi rao je Opar ni ca, i ob ja snio da su u ci qu bor be pro tiv ko -

li cij ska aka de mi ja u Ze mu nu, ~i ji je autor @e nev ski cen tar za de mo krat sku kon tro lu oru `a nih sna ga (DCAF). Di rek tor ka Be o grad skog cen tar za bez bed no snu po li ti ku So wa Sto ja no vi} na gla si la je da je u okvi ru pro ble ma ko rup ci je u Sr bi ji ta kav vid zlo u po tre ba i u po li ci ji za u zi ma zna ~aj no me sto. – ^ak oko 73 od sto gra |a na kao bez bed no sni pro blem vi di

CRnA HROnikA

TU@ILAC ZA RATNE ZLO^INE VLADIMIR VUK^EVI]

Jo{ vi {e od sto po ter ni ca za pri pad ni ci ma OVK Tu `i lac za rat ne zlo ~i ne Vla di mir Vuk ~e vi} re kao je ju ~e Ta nju gu da po sto ji jo{ vi {e od sto po ter ni ca ras pi sa nih za pri pad ni ci ma OVK-a ko ji se sum wi ~e za zlo ~i ne nad Sr bi ma nad Ko so vu i Me to hi ji. – Kad po sta nu do stup ni srp skim or ga ni ma go we wa, bi }e uhap {e ni i pro ce su i ra ni u skla du sa za ko nom i do ka zi ma ko je ima mo pro tiv wih – ka zao je Vuk ~e vi}. Na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Mer da re u su bo tu, 14. apri la, uhap {en je biv {i pri pad nik OVK-a Mark Ka swe ti zbog sum we da je po ~i nio rat ni zlo ~in nad srp skim ci vi li ma u Pri zre nu 1999. go di ne, a po tom mu je od -

re |en pri tvor od 30 da na. Vuk ~e vi} je ju ~e od ba cio tvrd we s Ko so va da je hap {e we Ka swe ti ja po li ti~ ki mo ti vi sa no kao ne pri hva tqi ve. Ka swe ti je u po ne de qak sa slu {an u Tu ì la {tvu za rat ne zlo ~i ne, a ju ~e je is tra ga na sta vqe na sa slu {a wem sve do ka. Pred met pro tiv Ka swe ti ja for mi ran je na osno vu fo to gra fi je do bi je ne od o{te }e nih, po mo }u ko je usta no vqe na we go va po ten ci jal na od go vor nost, re kao je ra ni je Ta nju gu za me nik tu ì o ca za rat ne zlo ~i ne Bru no Ve ka ri}. Na toj fo to gra fi ji se vi di ka ko Ka swe ti s jo{ tri pri pad ni ka OVK-a mal tre ti ra dva ci vi la ko ji ma su ru ke ve za ne ì -

ko rup ci ju, a 50 pro ce na ta gra |a na ve ru je u po sto ja we ko rup tiv nih ob li ka u po li ci ji, pre sve ga mi sle }i na uzi ma we mi ta – re kla je So wa Sto ja no vi}, dok je de kan Aka de mi je Go ran Mi lo {e vi} in si sti rao na „zna ~a ju i le po ti po li cij ske pro fe si je”, ali i na „du `no sti ma i oba ve za ma po li ca ja ca”. Pred stav nik DCAF-a Gre gor Zo re na zvao je ko rup ci ju jed nom od „ne sre} nih po ja va mo der nog dru {tva”, i pod se tio na prak se raz vi je nih ze ma qu u we nom su zbi ja wu. – Ko rup ci ja je svu gde oko nas, ali su prak se raz vi je nih ze ma qa do kaz da je ima ma we ta mo gde je pre ven ci ja i kon tro la nad zo ra raz vi je ni ja – na gla sio je Zo re. (Tanjug)

U ZREWANINSKOM SUDU OPTU@NICA PROTIV MLADI]A IZ NOVOG MILO[EVA

Pi jan na sr tao na po li caj ca

Osnov no jav no tu `la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu pro tiv Lo ran da T. (35) iz No vog Mi lo {e va zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ome ta wa ovla {}e nog slu `be nog li ca u oba vqa wu po slo va bez bed no sti ili odr `a va wa jav nog re da i mi ra. Po na vo di ma Tu `i la {tva, okri vqe ni je 16. apri la 2011. go di ne oko 23.40 ~a so va, u No vom Mi lo {e vu, is pred ugo sti teq skog objek ta “Ga lak si ja”, pod dej -

stvom al ko ho la, vre |ao po li caj ca R. G. i pre tio mu. Ka da je po li cij ski slu `be nik, za jed no s ko le gom R. M. s ko jim je bio u pa tro li, od Lo ran da za tra `io li~ nu kar tu da bi utvr dio we gov iden ti tet, okri vqe ni je na sta vio da ga vre |a, isto vre me no vi {e pu ta po ku {a va ju }i da ga uda ri. Po sle to ga je pri ve den u Po li cij sku sta ni cu u No vom Be ~e ju, a ta mo je al ko-te sti ra wem utvr |e no da ima 1,71 pro mil al ko ho la u kr vi. @. B.

com na le |i ma, dok ih oni uda ra ju kun da ci ma i spro vo de u lo gor. U ko or di na ci ji s MUP-om, Tu `i la {tvo za rat ne zlo ~i ne, u

ovom slu ~a ju, po stu pa }e u skla du s no vim Za ko ni kom o kri vi~ nom po stup ku i od red ba ma o tu `i la~ koj is tra zi.

PREKSINO] NA NOVOM BEOGRADU U KLASI^NOJ SA^EKU[I LIKVIDIRAN NARKODILER

MUP: Ubi je ni bio ~lan Ke ki ne gru pe U kla si~ noj sa ~e ku {i na No vom Be o gra du ubi jen je Vu ja din Pe ja no vi} (34), zva ni Vu le Ba la vi, je dan od vi so ko po zi ci o ni ra nih ~la no va ta ko zva ne Ke ki ne gru pe, po tvr |e no je Ta nju gu u MUP-u. Pe ja no vi} je prek si no} oko 21 ~as ubi jen hi ci ma u gla vu i gru di u vo zi lu mar ke „opel” ne po sred no na kon iz la ska iz ka fi }a „Kej lar go”. Auto mo bil je bio na par kin gu u Uli ci Ju ri ja Ga ga ri na is pred bro ja 219. Na vo di se da je Pe ja no vi} iz dah nuo na li cu me sta, a po li ci ja in ten ziv no tra ga za po ~i ni o ci ma ovog ubi stva. Ne ko li ko go sti ju re sto ra na po ku {a lo je da mu pru `i pr vu po mo}. Me |u tim, ni je da vao zna ke `i vo ta, a i u me |u vre me nu je sti gla eki pa Hit ne po mo }i, ko ja je sa mo kon sta to va la smrt. Pret po sta vqa se da je re~ o pro fe si o- nal nom ubi stvu jer je je dan me tak po go dio sle po~ ni cu, a dru gi pro -

Me sto ubi stva Pe ja no vi }a na No vom Be o gra du

Da~i}: Na mestu ubistva prona|eno 14 ~aura

rup tiv nih ak tiv no sti pri pad ni ka po li ci je otvo re ne li ni je na ko je gra |a ni 24 ~a sa mo gu da upu te ano nim nu pri ja vu. Po mo} nik mi ni stra unu tra {wih po slo va je is ta kao da se gra |a ni naj ~e {}e `a le na sa o- bra }aj ce pod lo `ne uzi ma wu mi ta, na pri vi le gi je po je din ci ma pri li kom iz da va wa li~ nih do ku me na ta i pre ko ra ~e we ovla {}e wa po li ci je. On je na ja vio mo gu} nost uvo |e we „te sta in te gri te ta” ko ji se pri me wu je u Evro pi. – Tre ba po di }i svest qu di, po seb no ru ko vo di la ca. Si stem sku ko rup ci ju ne stva ra ~o vek ve} lo {a za kon ska re {e wa – re kao je Opar ni ca na pred sta vqa wu pu bli ka ci je „Uput stva za o~u va we po li cij skog in te gri te ta” na Kri mi na li sti~ ko-po -

dnevnik

c m y

Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivi ca Da ~i} iz ja vio je ju ~e da je na me stu ubi stva Vu ja di na Pe ja no vi }a pro na |e no 14 ~a u ra ko je se tre nut no na la ze na ve {ta ~e wu i da je „o~i gled no re~ o su ko bu u ma fi ja {kim kru go vi ma”. Da ~i} je po tvr dio da je Pe ja no vi} bio evi den ti ran u Be loj kwi zi MUP-a Sr bi je kao pri pad nik ta ko zva ne Ke ki ne kri mi nal ne gru pe. - On (Pe ja no vi}) je i ra ni je vi {e pu ta bio pri vo |en, pro tiv we ga su pod no {e ne kri vi~ ne pri ja ve, a ~ak je i dva pu ta osu |i van, po na {im evi den ci ja ma uslov no - ka zao je Da ~i} u iz ja vi za TV B92. Pre ma re ~i ma Da ~i }a „i sam ubi je ni je osum wi ~en da je u~e stvo vao u ubi sti ma dru gih, ta ko da je pot pu no mo gu }e da ima raz li ~i tih mo ti va za we go vo ubi stvo”.

{ao pra vo kroz sr ce. Pe ja no vi} je od ra ni je po znat pol ci ji kao nar ko di ler iz no vo be o grad skog kla na De ja na Sto ja no vi }a Ke ke. On je pri pa dao gru pi ko ja je osum wi ~e na da je 2006. go di ne pre ti la aten ta tom ta da {wem mi ni stru unu tra {wih po slo va Dra ga nu Jo ~i }u i di rek to ru po li ci je Mi lo ra du Ve qo vi }u. Ta ko zva nu Ke ki nu gru pu for mi rao je Sto ja no vi}, a uslov je bio da je pre pri je ma po je di nac mo rao ima ti iz vr {e no ubi stvo ili bar po ku {aj ubi stva. Gru pa je vi {e go di na bi la u su ko bu s gru pom po koj nog Ste va na Je zdi mi ro vi }a zbog pri ma ta na te ri to ri ju No vog Be o gra da. U tom su ko bu bi -

lo je na obe stra ne vi {e mr tvih i ra we nih. Ke ki na gru pa bi la je po zna ta po ubi stvi ma, po ku {a ji ma ubi stva, si lo va wi ma, raz boj ni {tvi ma, iz nu da ma, uce na ma, na sil ni~ kom po na {a wu, kra |i vo zi la, vra }a wu ukra de nih ko la uz ot kup i kri jum ~a re wu nar ko ti ka. Za ve }i nu tih kri vi~ nih de la pod no {e ne su pri ja ve ko je ni su okon ~a ne pre su da ma, a iz vr {i o ci su na slo bo di. Ke ki na gru pa se do vo di i u ve zu s or ga ni zo va wem ne re da u \e no vi na fud bal skoj utak mi ci Ita li ja–Sr bi ja, a spo mi wu se i ve ze s pro da jom fud ba le ra iz naj ve }ih srp skih klu bo va.

OKRIVQENI ZA PROIZVODWU DROGE AMFETAMIN PREME[TEN IZ PRITVORA BEOGRADSKOG CZ

Za ru bi ca po no vo u srem sko mi tro va~ kom za tvo ru

Osu |e nik dr Mi lan Za ru bi ca, ko ji je po sled wih me se ci bio u pri tvo ru be o grad skog Cen tral nog za tvo ra zbog no vog pro ce sa u ko jem je osum wi ~en za ile gal nu pro iz vod we dro ge am fe ta min po ~et kom 2011. go di ne, ne dav no je vra }en u ka zni o ni cu u Srem skoj Mi tro vi ci ra di da qeg iz dr `a va wa je da na e sto go di {weg za tvo ra. Na tu ka znu

dr Za ru bi ca je osu |en pre se dam go di na po op tu `bi za pro iz vod wu am fe ta mi na od 2001. do fe bru a ra 2003. go di ne u svo joj fir mi „Le nal farm„ u Ugri nov ci ma. U za tvo re no ode qe we mi tro va~ kog KPZ-a upu }en je 12. apri la, shod no sud skom re {e wu o uki da wu pri tvor ske me re ko ja je Za ru bi ci od re |e na u ma ju pro {le go di ne, na -

kon {to je pro tiv we ga po kre nut no vi kri vi~ ni po stu pak. Ina ~e, jo{ ni je stu pi la na prav nu sna gu op tu `ni ca ko ju je Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal kra jem no vem bra pro {le go di ne po di glo pro tiv Za ru bi ce, sta vqa ju }i mu na te ret da je 2010. go di ne i do ma ja 2011, pri li kom odo bre nih iz la za ka iz za tvo ra na vi ken de to -

Mi lan Za ru bi ca po no vo iza re {e ta ka ka zni o ne u Srem skoj Mi tro vi ci

kom iz dr à va wa za tvor ske ka zne, us peo da ob no vi ile gal nu pro iz vod wu am fe ta mi na u po go ni ma svo je fa bri ke, dok se jo{ osmo ri ca s wim sa o kri vqe nih, kao ~la no vi gru pe, te re te za u~e {}e u za bra we nim ra bo ta ma. Advo kat Mi lan Zin do vi}, bra ni lac okri vqe nog Za ru bi ce, ka è da jo{ uvek ni je za vr {e no ve {ta ~e we ko je je u tom pred me tu Spe ci jal ni sud na lo ìo u ja nu a ru ove go di ne, vra tiv {i op tu `ni cu na do pu nu is tra ge. Ta ko za sa da ne ma na ja va ka da bi su |e we mo glo po ~e ti. – Od bi jen je zah tev od bra ne za po na vqa we pre su |e nog kri vi~ nog po stup ka Za ru bi ci, u ko jem je 2005. pra vo sna `nom pre su dom Spe ci jal nog su da osu |en na ka znu od 11 go di na za tvo ra ko ju iz dr à va. To je sa da pred Ape la ci o nim su dom, ko ji tre ba da od lu ~i o àl bi od bra ne na ne ga tiv nu pr vo ste pe nu od lu ku – re kao nam je ju ~e advo kat Mi lan Zin do vi}. J. J.

crna hronika

dnevnik BIV [I [EF OBEZ BE \E WA RAT KA MLA DI ]A JU ^E U BE O GRAD SKOM SU DU TVR DIO:

Dràvni vrh naredio ~uvawe Mladi}a Po no vqe ni po stu pak de se tor ki okri vqe nih da su u raz li ~i tim pe ri o di ma od 2002. do 2006. go di ne po ma ga li u skri va wu ha {kom op tu è ni ku, biv {em voj nom ko man dan tu bo san skih Sr ba Rat ku Mla di }u, ko ji je pred Pr vim osnov nim su dom u Be o gra du po ~eo pre ~e ti ri me se ca, pri bli à va se fi na lu na kon {to je jo{ ne ko li ko sve do ka sa slu {a no ju ~e na su |e wu. Sve dok Bra ni slav Pu ha lo, ko ji je svo je vrem no bio {ef obez be |e wa biv {eg na ~el ni ka Ge ne ral {ta ba Voj ske Re pu bli ke Srp ske, re kao da se, iako je od 1995. bi lo

Bra ni slav Pu ha lo u su du

po zna to da je Mla di} na ha {koj po ter ni ci, on kra jem de ve de se tih „slo bod no kre tao po Be o gra du, od la zio u re sto ra ne i na fud bal ske utak mi ce“, do 2001. go di ne, kad ga je i po sled wi put vi deo. – Ni ka da ni smo ima li na log da se ge ne ral {ti ti od dr `av nih or ga na, ne go smo ga, po na lo gu dr `a ve, {ti ti li od lo va ca na uce we ne gla ve – is ta kao je ju ~e Pu ha lo, go vo re }i o tom pe ri o du. Na vo de }i da li~ no ve ru je da je to bi lo mo gu }e sa mo uz „do go vor ta da {wih vi {ih in stan ci“, Pu ha lo je po ja snio da mi sli da je to mo `da mo glo bi ti u „do go vo ru iz me -

|u ta da {wih na ~el ni ka ge ne ral {ta bo va Voj ske Ju go sla vi je Mom ~i la Pe ri {i }a i Voj ske RS po koj nog Mo mi ra Ta li }a“. Od go va ra ju }i na pi ta wa su da to kom sve do ~e wa, Pu ha lo se osvr nuo i na op tu `be ko je okri vqe nog Bla go ja Go ve da ri cu te re te da je „to kom 2002, po seb no od ju na do kra ja ok to bra iste go di ne, tre bo vao na mir ni ce od Voj ske Ju go sla vi je pu tem ma te ri jal nih li sto va, pri ka zu ju }i da su za po tre be pri pad ni ka ta da {we je di ni ce 30. ka drov skog cen tra, a da je, u stva ri, iste do tu rao Mla di }u i pri pad ni ci ma we go vog obez be |e wa“. – Ni je Go ve da ri ca na svo ju ru ku mo gao iz ne ti 500 hle bo va iz ka sar ne u Top ~i de ru i da ih od ne se Rat ku Mla di }u – oce nio je Pu ha lo. S tim u ve zi je do dao da mi sli da ta kva de {a va wa ni su mo gla pro }i ne za pa `e no i da o to me oba ve {te wa ne stig nu do qu di ko ji su u tom pe ri o du 2002. go di ne bi li na vr hu voj nih struk tu ra. U sve do ~e wu Pu ha lo ni je po me nuo ni kog dru gog od okri vqe nih ko je op tu `ba te re ti da su raz li ~i tim rad wa ma, u op tu `ni com na ved nom pe ri o du, po ma ga li Mla di }u u skri va wu. Po stu pak je po no vqen na kon {to je Ape la ci o ni sud uki nuo pr vo ste pe nu pre su du ko jom su op tu `bi bi li oslo bo |e ni okri vqe ni: Stan ko Ri sti}, Qi qa na Va sko vi}, Bo ri slav Iva no vi} i Pre drag Ri sti}, dok su usled za sta re go we wa bi le od bi je ne op tu `be pro tiv okri vqe nih: Sa {e Bad wa ra, Rat ka Vu ~e ti }a, Ta tja ne Va sko vi}, Bo ja na Va sko vi }a, Mar ka Lu go we i Bla go ja Go ve da ri ce. J. J.

U VI [EM SU DU U BE O GRA DU PO ^EO PRO CES ZA PQA^ KU VE KA

Policijska sveska najavila hap{ewe Je dan od op tu è nih za u~e {}e u pqa~ ki u Usta ni~ koj uli ci u Be o gra du 10. mar ta 2011. go di ne, ka da je ote to oko 83 mi li o na di na ra (800.000 evra) od rad ni ka obez be |e wa fir me „Se ku ri tas ser vis”, No vi ca Elek is pri ~ao je ju ~e, na po ~et ku su |e wa u Vi {em su du u Be o gra du, da je dan pred hap {e we sa znao da su on i „ne ki qu di ko je po zna je” osum wi ~e ni za to raz boj ni {tvo. – Uhap {en sam 30. mar ta u re sto ra nu „Ru no list” u Sur ~i nu. Dan ra ni je sam u dvo ri {tu svo je ku }e pro na {ao sve sku Dru gog ode qe wa be o grad ske po li ci je u ko joj su bi le opi sa ne ak ci je „Et na”, „Aure li jus” i „Fe niks” – re kao je Elek, ne gi ra ju }i da je u~e stvo vao u pqa~ ki u Usta ni~ koj uli ci. Ka ko je is pri ~ao, u sve sci, ~i ju je fo to ko pi ju ju ~e pri lo ìo su du, pi sa lo je da je ak ci ja „Fe niks” po ~e la 11. mar ta, i da se we go vo ime spo mi we tek 18. mar ta. – Vi deo sam da se po mi wu ime na jo{ ne kih qu di ko je znam, ali se na to ni sam oba zi rao. Su tra dan su me uhap si li sa è nom i bra tom. Uce wi va li su me da im vra tim sve sku da bi za uz vrat pu sti li è nu i bra ta – re kao je Elek. On je is pri ~ao da je po sve sku, ko ju je sa krio u mo to ru, po slao bra ta ko ji ju je fo to ko pi rao i sa ~u vao ko pi ju, a ori gi nal vra tio po li ci ji. Tu fo to ko pi ju ju ~e je pri lo ìo su du. Ne gi ra ju }i da je u~e stvo vao u pqa~ ki u Usta ni~ koj, Elek je ta ko |e na veo da je tog da na bio u re sto ra nu „Ko le ba” u Sur ~i nu, gde je ugo va rao ku po vi nu svi wa man gu li ca i gde se za dr ào do 15 sa ti. Na po me nuo je da je u isto vre me u tom lo ka lu bio i pred sed nik op {ti ne Sur ~in Vo ji slav Ja no {e vi} s de le ga ci jom iz Hr vat ske i Pri vred ne ko mo re, i do sta vio su -

du fo to gra fi je ko ji ma pot kre pqu je te na vo de. Iz re sto ra na je, ka ko je na veo, oti {ao ku }i, a uve ~e opet u vi {e ka fa na. – Ja sam emo tiv no uni {ten i ra stro jen. Ka te go ri~ ki ne gi ram da imam bi lo ka kve ve ze s iz vr {e wem kri vi~ nih de la – re kao je Elek, ne gi ra ju }i i u~e {}e u pqa~ ki 18. ja nu a ra 2010. go di ne na par kin gu iza Tr `nog cen tra „Pi ra mi da” u No vom Be o gra du, ka da je od rad ni ka obez be |e wa iste fir me „Se ku ri tas ser vis” ote to oko 23 mi li o na di na ra. Tog da na je, ka ko je na veo, sla vio go di {wi cu bra ka i ceo dan bio s po ro di com i go sti ma. Pr vop tu è ni Bog dan Re sto vi}, kao i osta li op tu è ni ko ji su ju ~e iz ne li od bra ne, ta ko |e su ne gi ra li u~e {}e u pqa~ ka ma. Toj gru pi od 12 ~la no va su di se u istom pro ce su osim za pqa~ ku u Usta ni~ koj uli ci. Op tu è ni Uro{ Pe tro vi} i Ne nad Ku ri lo, ko ji su po sle vi {e od go di nu da na skri va wa uhap {e ni pro {le sed mi ce na Zla ti bo ru i No vom Sa du, iz ne }e od bra nu u na stav ku su |e wa, ko ji je za ka zan za 25. april. Pro tiv Pe tro vi }a, Ku ri la i jo{ {e sto ri ce osum wi ~e nih za broj na raz boj ni {tva pro {le sed mi ce po kre nu ta je is tra ga pred Vi {im su dom u Be o gra du za dru ga raz boj ni {tva i pqa~ ke po Sr bi ji. Na op tu è ni~ koj klu pi su, osim Pe tro vi }a i Ku ri la, Ele ka i Re sto vi }a, i Mi lan Mr vi}, Ivan Ju rek, Mi lo{ Mar ko vi}, Pe tar Ob ra do vi}, Bo ris Po li}, Ne nad Gr ~i} i Se nad De na i ja. Op tu è ni Alek san dar Bu la ji} je jo{ u bek stvu. Go di nu da na pre ove pqa~ ke, ista gru pa je na go to vo iden ti ~an na ~in opqa~ ka la pred u ze }e „Se ku ri tas” kod Tr `nog cen tra „Pa mi da”. (Ta njug)

~etvrtak19.april2012.

U VI [EM SU DU U SU BO TI CI PRE SU \E NO ZA ZLO ^IN U BAJ MO KU PRO [LOG OK TO BRA

Za ubistvo ène 30 godina robije Vi {i sud u Su bo ti ci ju ~e je na 30 go di na za tvo ra osu dio Ro lan da G. iz Su bo ti ce zbog kri vi~ nog de la te {kog ubi stva Sta ne Ivan ko vi} 17. ok to bra 2011. go di ne u Baj mo ku, te mu je pro du ìo pri tvor. Pre su da je ne prav no sna `na, na ve la je u sa op {te wu se kre tar ka Vi {eg su da u Su bo ti ci Je le na Bo go vac-Ze li}. Da pod se ti mo, ka da je ot kri ve no ubi stvo u Baj mo ku, Ro land je sa svo jom ma lo let nom de voj kom po be gao u Ma |ar sku, gde su ga br zom i efi ka snom ak ci jom po li ca ja ca iz Ma |ar ske u sa rad wi sa svo jim srp skim ko le ga ma uhva ti li i iz ru ~i li Po li cij skoj upra vi u Su bo ti ci. Sre di nom ok to bra pro {le go di ne je pri ja vqen Sta nin ne sta nak, a ne ko li ko da na na kon to ga i ma lo let ne Baj mo ~an ke. Be ì vot no te lo 57-go di {we Sta ne Ivan ko vi} je pro na |e no u po dru mu we ne po ro di~ ne ku }e. Sta na je ra di la u Ne ma~ koj i otac ma lo let ne de voj ke joj je ~u vao ku }u. Osum wi ~e ni Ro land je, ka da je s ju ga Ma |ar ske iz ru ~en srp skim pra vo sud nim or ga ni ma, pri znao

Sta na Ivan ko vi} je ubi je na u svo joj ku }i u Baj mo ku

ubi stvo i re kao da we go va de voj ka ne ma ve ze sa zlo ~i nom. Ubi stvo se do go di lo 17. ok to bra 2011. go di ne i iste ve ~e ri je s po koj ni ~i ne „vi za” kar ti ce ne ko na ban ko ma tu uzeo no vac. Po na {im in for ma ci ja ma, Sta na je 15. ok to bra 2011. go di ne do {la ku }i iz Ne ma~ ke, a dva da na ka sni je je wen brat pri ja vio ne sta nak jer mu se ni je ja vi la, ni ti otvo ri la

vra ta. Ubi je na je mu~ ki i svi re po, a te lo joj je bi lo umo ta no u naj lon ke su i za ko pa no u po dru mu we ne ku }e. U Baj mo ku je osta lo jo{ ne ko li ko ne re {e nih ubi stva iz ko ri sto qu bqa. Sre di nom ju na pro {le go di ne u svo joj po ro di~ noj ku }i ubi je na je Pi ro {ka [e va rac, ne ko li ko go di na ra ni je p~e lar Alek san dar Ka por, kao i kr -

znar Imre Osvald. Svi su `i vo ta li {e ni u svo jim ku }a ma na svi rep na ~in. Me |u tim, je dan od naj svi re pi jih zlo ~i na u Su bo ti ci jo{ uvek ni je re {en. Ubi stvo ma lo let ne Mi li ce Ba ra {in i da qe ni je ra sve tqe no. Is tra `ni or ga ni se ne ogla {a va ju o ovom slu ~a ju i sa mo se ka `e da je is tra ga u to ku. S. Ir {e vi}

NA KON HAP [E WA GRU PE SR BA U BEL GI JI, OSUM WI ^E NE ZA KRI JUM ^A RE WE AR SE NA LA ORU@ JA, PRI VO \E WE I U SR BI JI

Goranu V. iz êlareva pritvor u Specijalnom sudu Na kon hap {e wa osmo ~la ne gru pe u po ne de qak u Bel gi ji, od ko jih su pe to ro srp ski dr à vqa ni, a tro je tur ski, ju ~e je u is tra `nom ode qe wu Spe ci jal nog su da pri tvo ren Go ran V. (52) iz ê la re va. We mu je pret h od n o Po l i c ij s ka upra va u No vom Sa du od re di la me ru za dr à va wa do 48 sa ti, a po tom je uz kri vi~ nu pri ja vu za pro met oru` ja pri ve d en na sa s lu { a w e is t ra `nom su di ji Po seb nog ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du na kon ~e ga mu je od re |en pri tvor. We gov bra ni lac, no vo sad ski advo kat Qu bo mir Apro iz ja vio je da }e se à li ti na re {e -

we o od re |i va wu pri tvo ra jer sma tra da za to ne ma osno va. Ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, okri vqe ni je iz neo od bra nu i ni je pri za no de lo ko je mu se sta vqa na te ret. Ina ~e, sin ovog okri vqe nog s istim ime nom i pre zi me nom (23), s bo ra vi {tem u Bel gi ji, je me |u li {e ni ma slo bo de u bel gij skoj ak ci ji. Ta ko |e, ne zva ni~ no sa zna je mo da je ju ~e po sle pod ne u is tra `no ode qe we Spe ci jal nog su da pri ve de no jo{ jed no li ce iz Srem ske Mi tro vi ce ko je se te re ti za isto de lo. Ka ko je na{ list pi sao, u Bel gi ji je po ~et kom ove ne de qe za ple we no de vet auto mat -

skih pu {a ka „ka la {wi kov”, de set ru~ nih bom bi, dve trom blon ske mi ne, pi {toq ka li bra 7,65 i 655 me ta ka. Tom pri li kom uhap {e ni su, osim na ve de ne dvo ji ce ko ji ima ju fir mu u No vom Sa du, Slo bo dan K. (31) iz ^e la re va i Go ran B. (36). Ulo gu Mi lo {a B. (23) i Mi la ne S. (27), ko ji su po svoj pri li ci mo mak i de voj ka, po li ci ja je do dat no pro ve ra va la i na po ~et ku bi lo je ne iz ve sno da li }e oni bi ti za dr `a ni jer je mo gu }e da su se slu ~aj no za te kli u ovoj si tu a ci ji te da su kre nu li do Bel gi je s pot pu no dru gim pla no vi ma. Okri vqe ni ma se pri pi su je da su u pre pra vqe nom re zer vo -

Za ple we ne pu {ke, bom be i mu ni ci ja

a ru kom bi ja za ben zin pro kri jum ~a ri li ar se nal oru` ja, a ni je is kqu ~e no da su ga ne ki od wih vi {e pu ta kri jum ~a ri li, te da su po li ci je vi {e ze ma qa pro pu {a ta le tran sport i iz ve le hap {e we pri li kom pri mo pre da je. Ne ki be o grad ski me di ji su sa op {ti li da bez bed no sne slu `be ne is kqu ~u ju da je oru` je mo glo bi ti na me we no za iz vo |e we te ro ri sti~ kih ak ci ja ili naj te ìh kri vi~ nih de la. Na vod no, me |u uhap {e nim Tur ci ma je je dan ko ji ima bel gij sko dr à vqan stvo, a on bi, na vod no, mo gao da se te re ti da je bio spo na iz me |u snab de va ~a i na ru ~i la ca ro be. Bel gij ska po li ci ja ra di na hap {e wu na ru ~i la ca. – Ak ci ja se na sta vqa hap {e wem na ru ~i la ca oru` ja – iz ja vio je mi ni star po li ci je Ivi ca Da ~i}. – Pro na |e no oru` je bi lo je ras klo pqe no i sa kri ve no u po seb nom bun ke ru u jed nom vo zi lu. Bel gij ska po li ci ja je za hval na srp skim ko le ga ma, a u ak ci ji su u~e stvo va le jo{ i po li ci je i tu ì la {tva Bel gi je, Ne ma~ ke, Austri je i Ma |ar ske. Pri pad ni ci osum wi ~e ne gru pe te re te se za kri vi~ no de lo pro iz vod we, dr à wa i sta vqa wa u pro met oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja. E. D.

NE LE GAL NO ORU@ JE IZ VO ZNI ADUT NA [IH KRI JUM ^A RA

Od srpskih rati{ta do evropskih prestonica Hap {e we {e sto ro srp skih dr à vqa na zbog sum we da su {ver co va li oru` je u Bel gi ju ni je mno go iz ne na di lo ni do ma }u ni stra nu jav nost jer ako se zna da u Sr bi ji po sto ji go to vo mi lion ko ma da ile gal nog oru` ja, ovaj bi znis se sam po se bi na met nuo. Na rav no, i eko nom ski mo me nat je vr lo zna ~a jan jer je oru` je na cr nom tr ì {tu Za pad ne Evro pe ne ko li ko pu ta sku pqe ne go u Sr bi ji. Iako ni je sa op {te no ko me je oru` je bi lo na me we no, ni je is kqu ~e no da je po sla to i za po tre be srp skih kla no va u Bel gi ji, Ho lan di ji, Dan skoj ili [ved skoj, ko je tra di ci o nal no va è za naj ja ~e cen tre na {ih kri mi na la ca. Zbog po ve za no sti s tur skim dr à vqa ni ma ko ji su po sre do va li u ovoj tr go vi ni, is tra ga ide i u prav cu islam skih eks tre mi sti~ kih gru pa, ali za sa da ne ma pre ci znih po da ta ka o to me.

Po pro ce ni bel gij ske po li ci je, za ovu po {iq ku osum wi ~e ni bi u Bel gi ji na pla ti li i do 50.000 evra jer je u toj dr à vi vr lo te {ko na ba vi ti to li ku ko li ~i nu oru` ja od jed nom. S dru ge stra ne, u Sr bi ji ili Re pu bli ci Srp skoj ovo oru` je je naj ve ro vat ni je na ba vqe no za 5.000 do 10.000 evra, ob zi rom na to da se „ka la {wi kov„ kod nas na cr nom tr ì {tu mo è ku pi ti i za 300 do 500 evra, a me ci za we ga i za ma we od evra ko mad. Bel gij ska po li ci ja je sa op {ti la da je hap {e wem ove gru pe pre se ~en je dan od la na ca kri jum ~a re wa oru` ja u Bel gi ju, u ko joj se po sled wih go di na be le ì rast kri vi~ nih de la iz vr {e nih te ìm na o u ru à wem kao {to su auto mat ske pu {ke i trom blo ni. Po po da ci ma Cen tra za kon tro lu ma log i la kog oru` ja (SE E SAC), Bal kan je i da qe kr cat ile gal nim oru` jem, upr kos broj nim

ak ci ja ma za raz o ru à va we ko je su spro vo |e ne u svim dr à ma. Taj cen tar je ne dav no iz neo po da tak da na Bal ka nu po sto ji vi {e od 4,3 mi li o na ko ma da ra znog oru` ja za ko je vla sni ci ne ma ju ni ka kvu do ku men ta ci ju. To kom ra to va de ve de se tih go di na pro {log ve ka, na ovom pod ru~ ju ci vi li su go mi la li oru` je ko je sa da, zbog po o {tre nih za kon skih pro pi sa o dr à wu oru` ja, pred sta vqa ba last vla sni ci ma te ga se oslo ba |a ju pro da ju }i ga po vr lo ni skim ce na ma pre pro dav ci ma ili ko lek ci o na ri ma. To kom rat nih go di na mno gi su u Sr bi ji oru` je s ra ti {ta ku po va li i zbog vr lo ni ske ce ne jer se u pr voj po lo vi ni de ve de se tih ru~ na bom ba mo gla ku pi ti za pet ne ma~ kih ma ra ka, pi {toq za 50, a „ka la {wi kov„ za 100. N. Per ko vi}

SPORT

~etvrtak19.april2012.

dnevnik

c m y

VOJVODINA PROPUSTILA PRVU [ANSU ZA FINALE

Po prav ni u pe tak

Va ter po li sti Voj vo di ne pro pu sti li su pr vu pri li ku da se pla si ra ju u fi na le Pr ven stva Sr bi je. Iza bra ni ci De ja na Sta no je vi }a su la ko po be di li Cr ve nu zve zdu u pr voj utak mi ci u No vom Sa du sa 8:3, a on da su isto ta ko la ko po ra `e ni u Be o gra du u dru gom me ~u 5:7. Obe utak mi ce ima le su sli ~an po ~e tak, u No vom Sa du je sa 5:0 po ve la Voj vo di na, a Zve zda sti za la re zul tat, dok su u Be o gra du iza bra ni ci De ja na Sa vi }a ste kli iden ti~ nu pred nost, a No vo sa |a ni po ku {a li da je su stig nu. Na kra ju }e, ipak, maj sto ri ca da od lu ~i fi na li stu. Tre }a, od lu ~u ju }a utak mi ca igra se u pe tak u 18.50 ~a so va na

pro ma {i li kon tru. Za tim smo jo{ jed nom us pe li da uhva ti mo pri kqu ~ak na 6:3, a on da opet pro ma {i li {an su. Jed no stav no oni su ovo ga pu ta bi li bo qi i za slu è no su po be di li - ka è pr vo ti mac Voj vo di ne Mi ro slav Ran |i}. On is ti ~e da je Zve zda na ro ~i to do bro od i gra la pr vo po lu vre me, ka da je i ste kla tu od lu ~u ju }u pred nost. - Mi u na pa du u te pr ve dve ~e tvr ti ne jed no stav no ni smo po sto ja li, a ka da smo u dru gom po lu vre me nu po ~e li da igra mo na {u igru, da pli va mo i ide mo u kon tre do {li smo i u si tu a ci ju da sma wi mo pred nost ri va la. Na à lost, ni smo us pe li i da ih su stig ne mo. Sa da nam pred sto ji

Mi ro slav Ran |i} ve ru je da }e Vo {a igra ti u fi na lu

ba ze nu Sla na ba ra (pre nos je na TV Are na sport). - Kao {to smo mi u pr voj utak mi ci bi li bo qi i za slu `e no po be di li, ta ko je sa da u dru gom me ~u Zve zda bi la bo qa i za slu `e no sla vi la. I oni su po ve li sa 5:0, a ka da ne ko stek ne ta kvu pred nost on de je dru gom ti mu te {ko da se vra ti u utak mi cu, po go to vo je to pro blem mla dim eki pa ma kao {to je na {a. Us pe li smo i po red to ga da uhva ti mo pri kqu ~ak na 5:2, ali smo on da

Fo to: F. Ba ki}

maj sto ri ca u ko joj ima mo do bre {an se. Ali, mo ra mo da se sti sne mo i bo qe od i gra mo, ka ko bi smo se pla si ra li u fi na le, jer od ovog su sre ta nam za vi si ce la se zo ne. Zve zda }e sa da igra ti ras te re }e no, do bi la nas je dva pu ta u Ku pu i igra la u fi na lu sa Par ti za nom, sa da mi mo ra mo u maj sto ri ci da pru `i mo mak si mum i da po ka `e mo da nam je me sto u fi na lu - is ta kao je Ran |i}. G. Malenovi}

Ni su se umo ri li: No vak \o ko vi} i Jan ko Tip sa re vi}

TURNIR U MONTE KARLU

No vak i Jan ko la ko do tre }eg ko la No vak \o ko vi} i Jan ko Tip sa re vi} pla si ra li su se u tre }e ko lo tur ni ra u Mon te Kar lu. \o ko vi} je nad i grao Ita li ja na An dre a sa Se pi ja sa 6:1, 6:4, a Tip sa re vi} [pan ca Al ber ta Mon ta wes sa 6:2, 6:3. \o ko vi} u bo ga toj ri zni ci tro fe ja jo{ ne ma pe har na me wen po bed ni ku tur ni ra iz Ma sters se ri je u Mon te Kar lu. Ka da je pro {le go di ne bio u ura gan skom na le tu pre sko ~io je Kne `e vi nu, a pret hod no je dva pu ta eli mi ni san u po lu fi na lu, dok je 2009. sti gao do fi na la. Sa da se na me ra ~io na ti tu lu. Ni je imao pro ble ma da na star tu tak mi ~e wa, u dru gom ko lu, i sed mi put u isto to li ko me ~e va sa vla da Se pi ja, od no sno da ostva r i 21. po b e d u u 2012. go di ni (uz dva po ra za). Za to mu je tre ba lo sat i po. Br zo je No vak do {ao do 4:0, is ko ri stiv { i dve od ~e t i r i brejk lop te, a on da je pe ti gem po tra jao du go. Ita li jan, 44. igra~ sve ta, ta da je po ka zao zu be i imao tri {an se da odu zme ser vis pro tiv ni ku, ali ni je us peo. Upi sao se tek za 1:5, a po sle 43 mi nu ta \o ko vi} je od ser vi rao pr vi set - 6:1. U tom de lu ima li su isti broj vi n e r a, po {est, Se pi je na pra vio sa mo

~e ti ri ne iz nu |e ne gre {ke vi {e (13-17), ali su No va ko vi ser vi si bi li do voq no do bri da, uz sjaj ne ri ter ne, la ko i ube dqi vo re {i pr vi deo igre u svo ju ko rist. I u na stav ku je Sr bin igrao ko li ko mu je tre ba lo da se ne umo ri mno go. Na po ~et ku dru gog se ta imao je brejk lop tu, ali Ita li jan, ko ji je pret hod no eli m i n i s ao Ru m u n a Vik t o r a Ha ne skua, ni je se pre da vao i po veo je 1:0. Ipak, sle de }u ni je

mo gao da spa se i \o ko vi} je ste kao ne do sti `nu pred nost 2:1. Us peo je Se pi da osvo ji jo{ tri ser v is ge m a i ~a s no se opro sti od tur ni ra u Mon te Kar lu - 4:6. No vak je imao 17 di rekt nih po e na i 26 ne iz nu |e we gre {ke, a Se pi 12 vi ne ra i 30 gre {a ka. \o ko vi} }e se u tre }em ko lu sa sta ti sa Alek san drom Dol go po lo vim, ko ga je sa vla dao u je di nom do sa da {wem su sre tu, pro {le go di ne na US

IZBOR MAGAZINA „TAJM”

No vak me |u 100 naj u ti caj ni jih No vak \o ko vi} na {ao se me |u 100 naj u ti caj ni jih qu di na sve tu u iz bo ru ma ga zi na “Tajm”. U gla sa wu za naj u ti caj ni je na sve tu u~e stvo va li su po se ti o ci in ter e net stra ni ce tog li sta, a me |u kan di da ti ma su bi li po zna ti po li ti ~a ri, glum ci, pe va ~i, re di te qi, no vi na ri. Iako se zna da je pr vi re ket sve ta u{ao u elit no dru {tvo, po zi ci ja na ko joj se na {ao bi }e ob ja vqe na na knad no. „\o ko vi} je isto rij sku 2011. za vr {io kao pr vi te ni ser sve ta sa za ra dom od 12.6 mi li o na do la ra, tri Gren slem ti tu le (Austra li jan Open, Vimbldon i US Open) i sa vr {e nim sko rom od 6-0 pro tiv Ra fa e la Na da la u fi na li ma. Po {to je po be dio Na da la u te ni skom kla si ku u fi na lu Austra li jan Ope na po ~et kom ove go di ne, naj ve }i za ba vqa~ me |u te ni se ri ma je na ~e tvr ti ni pu ta da po sta ne pr vi igra~ od Rod Lej ve ra ko ji je u istom tre nut ku vla snik sve ~ti ri Gren slem ti tu le“, pi {e “Tajm”.

ope nu. Ukra ji nac (23 go di ne) tre nut no je 21. na ATP li sti, a u Mon te Kar lu je 16. no si lac. U pr vom ko lu bio je bo qi od Ar gen tin ca Hu a na Iwa si ja ^e le (6:2, 6:2), a u dru gom od Austra li jan ca Ber nar da To mi }a (6:2, 5:7, 6:1). Tip sa re vi} se osmi ne fi na la do mo gao pre ko Mon ta we sa. On je bez ve }ih pro ble ma po be dio [pan ca po sle sat i 33 mi nu ta igre. Srp ski te ni ser je is ko ri stio du plu ser vis gre {ku pro tiv ni ka pri re zul ta tu 2:2, pr vi na pra vio brejk i osvo jio ~e ti ri ve za na ge ma za vo| stvo od 1:0 u se to vi ma - 6:2. U istom rit mu na sta vio je Jan ko u dru gom se tu. [pa nac je na pra vio brejk i sma wio na 5:3, ali je Tip sa re vi} uz vra tio istom me rom i pla si rao se u osmi nu fi na la. Tip sa re vi} }e u na red nom me ~u igra ti pro tiv Fran cu za @i la Si mo na, ko ji je po be dio Por tu gal ca Fre de ri ka @i la sa 6:3, 6:0. Jan ko ima ne ga tiv ni skor sa Si mo nom 0:3, a po sled wi put Fran cuz je po be dio pro {le go di ne u dru goj run di u Sin si na ti ju sa 2:1. Tur nir u Mon te Kar lu igra se za ukup ni na grad ni fond od 2.950.000 evra, a po bed nik }e osvo ji ti ~ek na 460.000 evra i 1.000 ATP bo do va.

U SUSRET POLUFINALU SVETSKE GRUPE FED KUPA RUSIJA–SRBIJA

Na {e da me ve ru ju u po be du Fed kup re pe re zen ta ci je Ru si je i Sr bi je, ko je se u Mo skvi pri pre ma ju za po lu fi nal ni su sret Svet ske gru pe A ovog vi ken da u Mo skvi, odr `a le su kon fe re ci ju za me di je. Na kon fe ren ci ji su bi li Je le na Jan ko vi}, Bo ja na Jo va nov ski, Alek san dra Kru ni} i se lek tor De jan Vra ne{. Srp ki we su is ta kle da im se ve o ma do pa da Mo skva, da je go sto prim svo do ma }i na iz u zet no, je di no je te ren u ja ko lo {em sta wu i svi ve ru ju da }e do po ~et ka me ~a bi ti u bo qem sta wu. - Te ren je jo{ uvek me kan i pun ru pa, {to je po ten ci jal na opa snost za sve igra ~i ce. Na dam se da }e ga do vi ken da po pra vi ti, ka ko se ni ko ne bi po vre dio. At mos fe ra u na {em ti mu je kao i uvek na vi so kom ni vou i tru di mo se da se {to bo qe pri pre mi mo za na stu pa ju }i me~. Ru ski tim do bro po zna je mo, ja ke su i bez [a ra po ve. Ima ju ve li ki broj igra ~i ca, ko je su pod jed na ko ne u god ne pro tiv ni ce, ali ko god bu de u ti mu mi }e mo se tru di ti da {to bo qe od i gra mo, jer zna mo {ta nam je ciq - re kao je se lek tor De jan Vra ne{. Je le na Jan ko vi} je ta ko |e apo stro fi ra la lo{ te ren, ali se na da da }e se stva ri po pra vi ti do vi ken da. - Me ~e vi ne }e bi ti ni ma lo la ki, bi }e ne iz ve sni, ali mi }e mo da ti sve od se be i pro ba }e mo pr vi

Alek san dra Kru ni}, Je le na Jan ko vi}, De jan Vra ne{ i Bo ja na Jo va nov ski

put u isto ri ji da se pla si ra mo u fi na le Fed ku pa. At mos fe ra u eki pi je od li~ na i sve smo zdra ve {to je naj bit ni je, jer nas o~e ku je te àk po sao. Ru ski we ima ju iz u ze tan tim i u ko jem god sa sta vu bu du na stu pa le ne }e nam bi ti la ko. Ali, uz po zi tiv nu at mos fe ru i è qu na dam se da }e mo iz ovog su sre ta iza }i kao po bed ni ce. Ovo je za nas ve li ki iazov, jer smo pr vi put u isto ri ji i u po lu fi na lu, a è qa nam je ne sa mo da se pla si ra mo u fi na le, ve} i da osvo ji mo tro fej - re kla je Jan ko vi }e va.

Ana: Div no je bi ti deo ti ma Ana Iva no vi} se si no} pri kqu ~i la ti mu u ru skoj pre sto ni ci. - Div no je bi ti deo ti ma ov de u Mo skvi. Na rav no, po lu fi na le je sa mo po se bi ve li ki do ga |aj, a ta ko |e za nas je to pri li ka da se osve ti mo za po raz ko ji smo do `i ve li od Ru si je to kom po sled weg su sre ta. Bi }e in te re sant no vi de ti ka kvi su te re ni. Ret ko igra mo na {qa ci u dvo ra ni, ali tu ve} imam ne kog is ku stva zbog tur ni ra u [tut gar tu - re kla je Iva no vi }e va.

Po seb nu pa `wu pri vu kla je Kru ni }e va ko ja je ro |e na u Mo skvi i u ko joj je ì ve la 18 go di na (po sled wih go di nu i po da na ì vi i tre ni ra u Bra ti sla vi). - Ose }am se su per, at mos fe ra je od li~ na. Ru ski we ima ju ulo gu fa vo ri ta, jer su ve} osva ja le tro fej Fed ku pa. Me |u tim, mi }e mo da ti sve od se be, a u svo jim re do vi ma ima mo i dve biv {e pr ve igra ~i ce sve ta. Mi slim da su sve de voj ke u do broj for mi. Fed kup se raz li ku je od po je di na~ nih tur ni ra, ov de igra{ za svo ju ze mqu, Sr bi ju, {to je pot pu no dru ga ~i je. Ve ru jem da mo è mo do fi na le - re kla je Kru ni }e va i po à li la se na te ren ko ji je po we nim re ~i ma ka ta stro fa i odva ja se ka da tr ~i{. Bo ja na Jo va nov ski je krat ko pro ko men ta ri sa la: - Ma lo sam se bo qe adap ti ra la na {qa ku. Sko ro go di nu da na ni sam igra la na ovoj pod lo zi, ta ko da mi je tre ba lo ne ko li ko da na

u|em u igru. Te ren je sa da ma lo bo qi, pa se na dam da }u bi ti sprem na za me ~e ve za vi kend. Odr à na je i kon fe ren ci ja ru ske re pre zen ta ci je na ko joj su se, po red se lek to ra [a mi la Tar pi {~e va, po ja vi le i re pre zen ta tiv ke Ma ri ja Ki ri len ko, Ana sta si ja Pa vqu ~en ko va, Sve tla na Ku zwe co va i Ele na Ve sni na. Naj vi {e pi ta wa upu }e nih ru ski wa ma od no si lo se na Olim pij ske igre, kao i na no ve fri zu re wi ho vih de vo ja ka – [a ra po ve (ko ja ni je u Mo skvi) i Ku zwe co ve ko ja se na kon fe rec ni ji po ja vi la sa no vom eks tra va gant nom fri zu rom. Se lek tor Tar pi {~ev se slo ìo sa srp skim se lek to rom da je te ren u lo {em sta wu. - Ni mi ni smo za do voq ni te re nom, ve ru jem da }e bi ti u bo qem sta wu do vi ken da ka da bu de po ~eo me~, tra ì li smo od iz vo |a }a ra do va da u~i ne sve {to mo gu i po pra ve te ren. Iza bra li smo {qa ku jer su to tra ì le na {e te ni ser ke, iz raz lo ga {to im po sle ovog Fed kup me ~a sle di se zo na na {qa ci, pr vo u ha li a po sle se pre la zi na otvo re no, gde je glav ni ciq svi ma da {to bo qe od i gra ju gren slem u Pa ri zu – Ro lan Ga ros. Srp ki we su ja ko do bre igra ~i ce, glav no oru` je Iva no vi }e ve je for hend i we ga tre ba da se pa zi mo, dok je Jan ko vi }e va dru gi tip igra ~i ce, ona se sjaj no kre }e na te re nu, uvek je na lop ti i pro tiv we se mo ra pu no tr ~a ti. Po ku {a }e mo i è li mo da do bi je mo ovaj me~ ob zi rom na ka ta kli zmu ko ja nas je za de si la – is ta kao je Tar pi }ev, a mi sle }i na od su stvo Zvo na re ve i na po vre du ko ju ima jed na od naj bo qih te ni ser ki ru skog ti ma.

c m y

dnevnik

SPORT INTERVJU S POVODOM

~etvrtak19.april2012.

PR VO TI MAC VOJ VO DI NE AL MA MI DA SIL VA MO RE I RA

Ni sam znao da imam pro blem s tre ne rom Falkaoa (Atletiko) i Viktor Luis (Valensija) u duelu

DA NAS PR VE PO LU FI NA LNE UTAK MI CE LI GE EVRO PE

Spor ting usa mqen me |u [pan ci ma U polufinale Lige Evrope plasirala su se tri {panska tima, Atletik Bilbao, Atletiko Madrid i Valensija, i Sporting iz Lisabona. Bi}e to svojevrsno mini-prvenstvo Iberijskog poluostrva, a ~ast ostatka Starog kontinenta brani portugalski Sporting, koji }e u dvome~u s Atletikom iz Bilbaoa poku{ati da stigne do finalnog me~a, koji se igra u Bukure{tu. - Dobili smo mo`da i najte`eg rivala – konstatuje trener Sportinga Rikardo Sa Pinto. Baskijci su prvo eliminisali Man~ester junajted, a potom

Da nas LI SA BON: Spor ting Atle tik (su di Erik son, [ved ska) (21.05) MA DRID: Atle ti ko - Va len si ja (Tom son, [kot ska) (21.05) su bili boqi i u duelu sa [alkeom. Igraju sjajno u gostima, pa bi odluka o kona~nom pobdniku mogla da padne ve} ve~eras. Baskijici su s puno nade otputovali u Lisabon, svesni da su imali sre}e prilikom `reb i

da su izbegli qute rivale, madridski Atletiko i Valensiju. - Ne}emo ni{ta da mewamo, igra}emo kao i do sada, otvoreno i na pobedu - obja{wava trener Atletika Marselo Bijelsa. – Nadamo se da }emo posti}i barem gol, a tada bi u revan{u mi bili u prednosti. Prvi put smo u ulozi favorita i jedino me to brine. U drugom polufinalnu sasta}e se Atletiko iz Madrida i Valensija. - Slavili smo pre dve godine, na{ ciq je da i ove godine igramo u finalu – kaè Dijego Simeoni, trener Atletika. - Bi}e to veliki okr{aj , odlu~i}e nijanse, jedan gol, trenutna forma igra~a, raspoloèni pojedinac... I u taboru Valensije ne kriju da èle trofej, koji bi nagradio igre tima u posledwih nekoliko godina. - Ovoj generaciji fudbalera Valensije potreban je jedan trofej – smatra trener Valensije Unai Emeri. – Svesni smo da u [paniji pored Barselone i Reala te{ko moèmo sti}i do pehara pa je ovo prava prilika da ga osvojimo, bez obzira {to nas o~ekuje teàk rival. Na{e mesto je u finalnom me~u u Bukure{tu. G. K.

Re ding se vra }a u Pre mi jer li gu Fudbaleri Redinga obezbedili su povratak u Premijer ligu naredne sezone pobedom nad Notingem Forestom sa 1:0. Jedini gol na utakmici postigao je Mikele Ligertvud u 81. minutu. Tim Brajana Mekdermota tako

je do{ao do 15. pobede u posledwih 17 me~eva sezone, uz po jedan poraz i remi, i to ih ~ini ekipom sa najboqom formom u engleskom fudbalu u bilo kom rangu. Kraqevsko plavi su prethodni put u najvi{em rangu bili od 2006. do 2008. godine, a tada ih je vodio Stiv Kopel. Pro{le sezone izgubili su finale plejofa za plasman u Premijer ligu od Svonsija sa 4:2, po{to su prethodno izbacili Kardif.

Mekdermot je u klub do{ao u decembru 2009. godine, a zanimqivo je da je Reding pred po~etak sezone prodao najboqeg strelca [ejna Longa, koji je oti{ao u Vest Bromvi~ i kapitena Mata Milsa, koji sada brani boje Lestera. Sli~an slu~aj je bio u tri od posledwe ~etiri godine, kada su uvek prodavali najboqeg igra~a u prethodnoj sezoni. Pored wih dvojice, Reding je dao niz sada{wih premijerliga{kih igra~a, me|u kojima su i Kevin Dojl, Endi Hant, Gilfi Sigurdson, Stiv Sidvel i Niki [ori. Stadion Madejski, koji je dobio ime po vlasniku Xonu Madejskom, prima 24.000 gledalaca, ali imaju dozvolu da ga pro{ire do kapaciteta od 36.900 mesta. Kuriozitet je da }e promociju u vi{i rang izboriti i najve}i lokalni rival Svindon, iz ~etvrte u tre}u ligu, po{to im treba jedan bod u posledwa tri kola.

Do ~e kan je zi mus kao istinska zvezda i ~ovek koji }e, zajedno s ostalim igra~ima, fudbalere Vojvodine dovesti najpre do finala Kupa Srbije, a onda i do pehara koji nedostaje novosadskom timu u klupskoj riznici. Me|utim, od Almamija da Silve Moreire navija~i crvenobe lih ni su vi de li puno, a wihove lepe èqe i velika nadawa pukli su kao mehur od sapunice posle poraza od Borca u Novom Sadu. Uop{teno govore}i, Vojvodina je ovog prole}a razo~arala svoje simpatizere bledim igrama i slabim rezultatima. - Doìveli smo veli ko raz o ~a ra we eliminacijom iz Kupa, kako mi, igra~i, tako i ~itav klub i na{i navija~i - rekao je Almami Moreira. - Verovali smo da moèmo da u|emo u finale, kao i da osvojimo pehar. Fudbal je, me|utim, nepredvidiv i pokazao je to u utakmici s â~anima. Niko od nas nije o~ekivao poraz od Borca, na terenu je u tom me~u postojao samo jedan tim - Vojvodina, ali {ta to vredi. Slaèm se da je Kup jedan od razloga {to sam doveden u Novi Sad, no nije i jedini, jer je jo{ utakmica pred nama i imamo novu priliku da se iz bo ri mo za iz la zak u Evropu.  Upravo u duelu s Borcem napravili ste potez ko ji je uz bur kao jav nost. Pri li kom iz me ne igra ~a, umesto da se rukujete s Bojovi}em koji ulazi na teren umesto vas, otr~ali ste di-

mene. Jedino {to mogu jeste da se izvinem Bojketu (Milanu Bojovi}u) {to se nisam rukovao s wim. Posle smo nas dvojica razgovarali i on me je razumeo. Bila je to jako va`na utakmica i za klub i za mene i bio sam isfrustriran odlukom trenera Vuki}evi}a.  O~ekujete li da }e vas rukovodstvo kluba kazniti zbog toga {to se dogodilo? - Ne vidim zbog ~ega bih bio ka`wen. Zar zbog toga {to sam `eleo da igram?  Na konferenciji za medije kada je odlazio iz Vojvo di ne, De jan Vu ki }e vi} vas je apo stro fi rao kao jednog od najve}ih krivaca za prole}na posrtawa crveno-belih i, ~ak, rekao da

Ri tual  Prilikom izlaska na teren pre svake utakmice, primetno je da uvek ulazite posledwi na teren. Da li je re~ o nekom ritualu, ili ne~em drugom? - Nisam komplikovan ~ovek. Da, ulazim uvek posledwi, a sve je po~elo pre nekoliko godina zato {to sam uvek kasnio prilikom izlaska na teren. Sada je to, mo`e se re}i, ve} postao deo nekog mog rituala - objasnio je Moreira.

Po be da u Su bo ti ci  [ta o~ekujete u narednoj prvenstvenoj utakmici sa Spartakom u Subotici? - O~ekujem na{u pobedu - bez dileme je odgovorio Moreira. - Razo~arani smo porazima i potrebno nam je samopouzdawe pred fini{ sezone i ve}a vera u vlastite mogu}nosti. Posle pobede u Kuli bilo je fascinantno videti lica saigra~a... Ni{ta ne pomaè povratku morala kao pobede. rektno u svla~ionicu. To je nai{lo na osude, a nas zanima va{e obrazloèwe o tome {ta se dogodilo? - Mogu da razumem interesovawe javnosti, jer smo svi èleli da pobedimo. Moja reakcija bila je uzrokovana time {to nisam bio sre}an zbog iz-

za vas ne bi bilo vi{e mesta u eki pi ka da bi on ostao trener. Kakav je bio va{ me|usobni odnos? - Iskreno, uvek `elim da imam dobar odnos sa saigra~ima i trenerom. Jedemo isti hleb, zajedno smo na terenu i me|usobno se dopuwujemo. Iz-

HAJN KES I MU RI WO RAZ LI ^I TO O PO BE DI BA JER NA NAD RE A LOM

Strast i su dij ske gre {ke Iako je ceo svet video da je Real Madrid odigrao lo{e na Alijanc areni i zasluèno izgubio (1:2)u prvoj utakmici polufinala Lige {ampiona od Bajerna, trener @oze Muriwo ne misli tako. - Izgubili smo, ali nismo to zasluìli. Pravednije bi bilo da je ostalo nere{eno, ali to je fudbal. Ko postiè golove taj i pobe|uje. Mi imamo veliku {ansu u revan{u u kojem ba{ i ne moramo da napravimo neki istorijski podvig, ve} da uradimo ono {to je mogu}e i dosti`no.

@oze Muriwo i Jup Hajnkes

Optimista sam i verujem da }emo ponovo do}i u Minhen i igrati finale- rekao je Muriwo posle me~a.

On smatra da je kod prvog gola Bajerna, koji je postigao Frank Riberi, bio ofsajd, ali nije bquvao vatru na sudije.

- Sudije gre{e, ali to je normalno- kaè Portugalac. Bajern je nastavio neverovatan niz protiv Real Madrida: Bavarci nikada nisu izgubili na svom terenu od Reala jo{ od 1976. godine, od tada imaju devet pobeda i jedan remi.Trener Jup Hajnkes kaè da je pobeda wegovog tima zasluèna i pohvaquje ga za strpqivost i upornost. - Radili smo naporno za ovu pobedu i zasluìli smo je. Rekao sam da }emo igrati strastveno svih 90 minuta i tako je i bilo - istakao je 66-godi{wi trener.

nena|en sam time {to je biv{i trener izjavio o meni, jer nikakav problem s wim nisam imao. On izgleda sa mnom jeste. To govori o karakteru tog ~oveka, jer mi nikada ni{ta nije rekao i mislio sam da

~ionici osetio bilo je zbog toga {to ne pobe|ujemo i ne ostva ru je mo è qe ne rezultate. Ako i postoji neki drugi problem, ja zaista za we ga ne znam. Raz go va ra mo me |u sobno, {alimo se i nisam osetio nezadovostvo prema meni. Iskreno, da sam èleo da uzmem veliki novac, sigurno ne bih do la zio u Vojvodinu, a sada se o tome pri~a kao da za ra |u jem mi lion dolara.  Kako se ose}ate u Novom Sadu? - Uvek èlim da budem na mestu gde se ose}am dobro i gde me qudi prihvataju. Kada sam do{ao, pred sed nik Butorovi} i ja smo iskreno razgovarali i o~e ku jem da isto bude i u slu~aju da klub nije zadovoqan sa mnom. [to se samog grada ti~e, u pore|ewu s Beogradom, primetio sam da su Novosa|ani opu{teniji i strpqiviji. Nema one nervoze, haosa i trke kao u Beogradu, {to me je, posebno u saobra}aju, veoma nerviralo.

Jo{ uvek me zo vu Almami Moreira ima ve} 34 godine. Zanimalo nas je dokle planira da igra. - Imam ugovor s Vojvodinom i za narednu sezonu, ali me iznena|uje to {to me qudi i daqe zovu, s obzirom na to da nisam vi{e mlad. Ose}am se sjajno i fizi~ki i mentalno i igra}u sve dok mogu da dajem sebe fudbalu sa svih 100 posto mogu}nosti. imamo dobar odnos. ôvek sam koji ima karakter i uvek u lice svakome kaèm ono {to mislim i zato sam iznena|en wegovim re~ima.  Va{e igre tokom ovog prole}a nisu bile na nivou ugleda koji imate. Zbog ~ega? - Prihvatam kritike javnosti i navija~a i razumem qude {to su ne za do voq ni mo jim igrama. Nisam zadovoqan ni ja. Analiziram svoju igru posle svakog susreta i upitao sam se - {ta to radi{?. Znam da mogu puno boqe i da moram da pruìm mnogo vi{e od ovoga do sada. Nemam, ipak, dilemu oko plasmana Vojvodine u Evropu, jer je to najmawe {to mo è mo da ura di mo. Ima mo dobre igra~e, tim i veliku èqu da bude tako. Vuki}evi} je, tako|e, rekao da postoji nezadovoqstvo pojedinih igra~a odnosom izme|u visine va{ih primawa i onog {to pruàte na terenu? - Bilo je za o~ekivati da }e trener koji odlazi po~eti da pri~a o platama, ~ime je pokazao nepo{tovawe. Jedino nezadovoqstvo koje sam u svla-

 Utisak je da posebno uvaàvate predsednika UO FK Vojvodina Ratka Butorovi}a. - Imam veliko, ogromno po{tovawe prema predsedniku. On me je doveo, sedeli smo licem u lice i mislim da se ni{ta od tada nije promenilo. Wegovo mi{qewe mi je veoma bitno, jer je verovao u mene kada me je dovodio i ja wemu verujem. Naravno, izuzetno mi je va`no i mi{qewe saigra~a.  Moète li navija~ima da obe}ate boqe igre u nastavku sezone? - Ne mogu ni{ta da obe}avam. Volim fudbal, uìvam u wemu i èlim da budem na svom nivou. Uradi}u sve da bude tako {to pre, ali da garantujem ne mogu. Treniram jako i dobro i izuzetno mi je stalo da to pokaèm i navija~ima Vojvodine i bitna mi je wihova podr{ka. Ona (podr{ka) je va`na i mladim igra~ima u timu kojih ima dosta, kako bi stekli neophodno samopouzdawe i osetili wihovu qubav sada, kada nam ne ide - rekao je na kraju Almami Moreira. Alek san dar Pre do je vi}

SA SED NI CE UPRAV NOG OD BO RA FK VOJ VO DI NA

Ne ma pri ja va

Odràna je sednica Upravnog odbora FK Vojvodina, na kojoj su se u prvom planu na{li doga|aji na utakmici u Kuli, izme|u Hajduka i novosadskog tima. Sa zakqu~cima UO javnost je upoznao potpredsednik kluba Du{an Vlaovi}. - Oduka je da ne podnosimo bilo kakvu prijavu FSS protiv Hajduka, niti protiv predsednika ovog kluba Zorana Osmaji}a rekao je Vlaovi}. - Da li je do{lo do incidenta i koje je vrste on bio, utvrdi}e nadle`ni organi u koje imamo puno poverewe. Sednica UO bi}e nastavqena u ~etvrtak, a na woj }e u ìì interesovawa biti izbor novog {efa struke, kao i sportskog direktora. Saznajemo da }e do pronalaèwa odgovaraju}eg re{ewa ekipu u prvenstvenim duelima voditi Zlatomir Zagor~i}, koji u FK Vojvodina radi s pionirima i ima profi licencu i Spasoje Jela~i}, dosada{wi pomo}nik {efa stru~nog {taba.

S PORT

~etvrtak19.april2012.

dnevnik DRU @E WE ZVE ZDINIH NA VI JA ^A I IGRA ^A

VOJ VO \AN SKA LI GA–IS TOK

Baj mo ~a ni pre u ze li vrh Slo bo da - Rad ni~ ki (B) 0:1 (0:1) NO VI KO ZAR CI: Sta d ion „Ili j a Pan t e l i}”, gle d a l a ca 100, su d i j a Ko w e vi} (Vr { ac), stre l ac: Vu k o vi} u 17. mi n u t u. @u t i kar t o ni: Fu } ak, \u k a n o v i}, Ran kov, Di m i t ri}, La k a t u{ (Slo b o d a), Tre { wi} (Rad ni~ k i). SLO B O D A: To d o r o v i} 7, Gru bor 6 (La ka tu{ 6), La ni {ta nin 6, Opa ~i} 7, Pe tro vi} 6 (\u ka no vi} 6), Mar ko vi} 6 (Jor gev -), Pr o li} 6, Fu }ak 7, Di mi tri} 6, Ran kov 7, Aram ba {i} 6. RAD N I^ K I: Se k u l i} 7, Ma slo va ra 7, Vu~ ko vi} 7 (Ta ta lo vi} -), Ko wo vi} 7, Kne `e vi} 7 (La zi} 7), Vu ko vi} 8, Tre { wi} 7 (Qu b oq ~ i} 7), Bo gu no vi} 7, To mi} 7, Ma ra vi} 7, Ba ~i} 7. Fud b a l e r i Rad n i~ k og iz Baj mo ka po te {kom tre nu i ki {i ostva ri li su za slu `e nu, mi ni mal nu po be du i ta ko sa tri no va bo da pre u ze li vrh ta be le. Stre lac je di nog po got ka za go ste iz Baj mo ka bio je Sr |an Vu ko vi} u 17. mi nu tu. Vu ko vi }a je od li~ no upo slio is ku sni Ma ra vi}, a ovom ni je bi lo te {ko da sa tri-~e ti ri me tra sa vla da so lid nog gol ma na do ma }i na To do ro vi }a. Ina ~e, Baj mo ~a ni su to kom ce log me ~a ima li te ren sku ini ci ja ti vu. M. Se ku li}

Je din stvo - Pro le ter 3:1 (1:1) NO V I BE ^ EJ: Sta d ion kraj Ti se. Gle da la ca: 200. Su di ja: Mom ~i lo vi} (Ba~ ka To po la). Strel ci:Ra di {i} u 33. i 50., Ma le{ u 75. mi nu tu za Je din stvo, ^e ~a ri} u 45.mi nu tu za Pro le ter. @u ti kar to ni:Ivan ~ev, [ke ro, Ma le{, Ma ti} (Je din stvo), Lu ki},Te o fi lo vi}, Mo {e sku, \or |e vi}(Pro le ter). Cr ve ni kar to ni: Na sta no vi} u 66 i Ili} u 77. mi n u t u, tre n er Ka r a kli} i pred stav nik eki pe Te o fi lo vi}. JE D IN S TVO: Nem ~ ev 7, Ivan ~ev 7, Sto ji sa vqe vi} 7, [ke ro 7 (Ni ko li} 7) Stan ko vi} 7 Dr qa ~a 8, Ma le{ 8, [i ja no vi} 8, Ma ti} 7 , Ra di {i} 8, Va si ~in 7 (Mi lo sa vqev -) PRO LE TER: Kri vo ku }a 6, Li ki} 6 ([u qa gi}-) , Ili} 6, Mi k o v i} 5, Te o f i l o v i} 7, Na sta no vi} 6, ^e ~e ri} 6 (To mi} -)Mo {e sku 6, Alek si} 5 (Ka r a k li} -)Iva n o v i} 5, \or |e vi} 6. Vo de }i gol do ma }ih je usle dio po sle ak ci je ko ju je za po ~eo Sto ji sa vqe vi}, a [i ja no vi} ide al no upo slio Ra di {i }a, ko ji je za pli vao kroz va zduh i gla vom lop tu zaj ku cao

u mre ù. U po sled wem mi nu tu pr vog de la, po sle neo pre zno sti do m a } ih, iz j ed n a ~ io je ê ~a ri}. U na stav ku is ta kao se Og wen Ma le{. Naj pre je u 50. mi nu tu pro na {ao Ra di {i }a ko ji po sti è dru gi gol, da bi u 75. mi nu tu iz slo bod nog udar ca po sta vio ko na ~an re zul tat. U 77. mi nu tu utak mi ca je bi la na ivi ci pre ki da, ali je su di ja Mom ~i lo vi}, ovu iz u zet no dra ma ti~ nu utak mi cu, ipak us peo da pri ve de kra ju. S. Da vi do vi}

Ko lo ni ja - Bu du} nost 2:2 (1:1) KO VIN: Sta dion Rad ni~ kog, gle da la ca 200, su di ja: Ni ko li} (Kni }a nin). Strel ci: Mi lo {e vi} u 10. a Bo `in u 75. za OFK Ko lo ni ju, a Po pov u 20. i Mom ~i lov u 83. mi nu tu za Bu du} nost. @u ti kar to ni: Bo ` in (OFK Ko l o n i j a), a Po p ov (Bu d u} n ost). Cr v e n i kar ton: Ra din u 55. mi nu tu (Bu du} nost). OFK KO LO NI JA: \o ko vi} 7, La ko vi} 7, Bo `in 7, Mi l o { e v i} 7 (Mak s i m o v i} 6), Ra d en k o v i} 6, An t i} 6 (Ko v a ~ e v i} 6), Pu { i c a 6 (Ki{ 6), @i vi} 7, Vel ~a no vi} 6, De li bla }a nin 6, Ma |a rov 6. BU D U] N OST: ]ir k o v i} 7, Gr ban 6, Va si qe vi} 6, Mom ~i lov 7, \u ka no vi} 6, Pti ca 6 (Ma noj lo vi} 6), Ili} 7, Pe rin 6 (Hu~ ka 6), Po pov 7, Ra di {i} 7, Ra din 6. Do ma }i fud ba le ri ni su us pe li da po be de vr lo do bru i bor be nu eki pu iz Srp ske Cr we ko ja je od 55. mi nu ta igra la s igra ~em ma we. Naj lep {i po go dak po sti gao je Mi lo {e vi}, ka da je sa ne kih 20 me ta ra re zant nim {u tem sa vla dao naj bo qeg po je din ca na ovom me ~u gol ma na ]ir ko vi }a. Go sti su u sa moj za vr {ni ci us pe li da osvo je bod, po sle po got ka Mom ~i lo va. B. St.

Di na mo - Obi li} 10:0 (5:0) PAN ^E VO: Sta dion Di na ma, gle da la ca 200, su di ja: Na ran ~i} (Zre wa nin). Strel ci: Ar bu ti na u 11. i 33. Sa va no vi} u 15. Po po vi} u 40. Sa ri} u 44. Nov ko vi} u 57. Vu ja si no vi} u 65. Ni ko lov u 70. i 78. Te o fa nov u 85. mi nu tu. DI NA MO: Lu ko vi}, Kra ~u nov 7, Vu ja si no vi} 7, Te o fa nov 7, Po po va no vi} 8, Pe {te rac 8 (Bo gu no vi}), Ar bu ti na 8, Pe jo vi} 7 (Nov ko vi} 7), \u ri} 7, Sa va no vi} 7 (Ni ko lov 8), Sa ri} 7. OBI L I]: Ra d a k o v i} 5, Stoj kov 5, Hu sak 5, Jan ~i} 5, Ra d o { e v i} 5, Vran k o v i} 5,

Ba ji} 5, \u ki} 5, Bo à nin 5, Jev ti} 5, Ko va~ 5. Go sti iz No vog Kne èv ca do {li su sa je da na e sto ri com igra ~a i ni su us pe li da pru è do sto jan ot por do ma }i nu. Do ma }i tim je ru tin ski od ra dio po sao. B. St.

Bo rac (S) - AFK 4:0 (1:0) STAR ^E VO: Sta dion Bor ca, gle da la ca 300, su di ja: Da vi do vi} (@i ti {te). Strel ci: Pet ko vi} u 36. 54. i 69. Ar se ni je vi} u 90. mi nu tu. @u ti kar ton: Ma ka run (Bo rac), a Ki{ (AFK). Cr ve ni kar ton: Mi ha lek u 70. mi nu tu (AFK). BO RAC: [a rac, Jo va no vi} 7, Ho rung 7 (Bje li} 7), Po qak 7, Kr sti} 8, ]ir ko vi} 7, Ar se ni je vi} 7, Pet ko vi} 9, @i ko vi} 7, Ba bi} 7 (Ma ka run 7), Pe ro va no vi} 7 (Sta ni sa vqe vi} 7). AFK: Ro ha ~ek 6, Pe ko 6, Ki{ 6, La tak 6, Na| pal 6, Ko{ 6, ]e ran 6, Man di} 6, @mu ki} 6, Mi ha lek 6, Sa zi 6 (\o li} 6). Is ta kao se tro stru ki stre lac Bo jan Pet ko vi} ko ji je prak ti~ no sam re {io po bed ni ka ovog me ~a. Naj lep {i po go dak po sti gao je u 69. mi nu tu ka da je iz slo bod nog udar ca sa vla dao Ro ha ~e ka. B. St.

Ba~ ka 1901 - Ba~ ka (P) 6:1 (3:1) SU B O T I C A: Sta d ion Ba~ ke, gle da la ca 200, su di ja Stan ko vi} (Pan ~e vo), strel ci: Ko zo{ u 16. 25. i 60. Ni ku to vi} u 18. Bo dar u 80. i So viq u 86. za Ta ta lo vi} u 27. mi nu tu za Ba~ ku (P). @u ti kar to ni: Go dar (Ba~ ka 1901.), R. Pe t ro v i}, Mi l en k o v i} (Ba~ ka P.) BA^ K A 1901: Gor j a n ac -, Lu ka~ 7, Hu bert 7, S. Mar ko vi} 8, \e reg 7, Go dar 7, Ko zo{ 9, N. Mar ko vi} 8, BUr sa} 7 (So viq 7), Si mo vi} 8 (Raj ko va }a -), Ni ku to vi} 8. BA^ KA (P): Za ri} 6, S. Pe tro vi} 6, Ki ta no vi} 6 (Ba la `i} 6), Va da si 6 (Mi len ko vi} 6), Po lo vi na 7, Ra |e no vi} 6, Ta ta lo vi} 6, [i car 7, R. Pe tro vi} 6 ([o per 6), Mi lo ra do vi} 6, La za re vi} 6. Po ve li su do ma }i ni ve} u 16. mi nu tu pre ko Igo ra Ko zo {a, ka da je od bra na Pa }i ra na za sta la, a naj bo qe se sna {ao Ko zo{ i is ko sa po slao lop tu u gol. Sa mo po sle dva mi nu ta do ma }in je po sti gao i dru gi gol, a stre lac je bio ka pi ten Ni k u t o v i}. Ma l o ka s ni j e Slo bo dan Mar ko vi} je po slao lop tu iz du bi ne do Ko zo {a ko ji je lo bo vao Za ri }a sa ne kih 15 me ta ra. Go sti su sma wi li re zul tat u 27. mi nu tu

BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Je din stvo - Ko za ra (Ba nat sko Ve li ko Se lo) 3:1, PAN Ê VO: Di na mo - Obi li} (No vi Kne è vac) 10:0, STAR Ê VO: Bo rac AFK (Ada) 4:0, SU BO TI CA: Ba~ ka 1901 - Ba~ ka (Pa ~ir) 6:1, NO VO MI LO [E VO: Voj vo di na Rad ni~ ki (Zre wa nin) 2:1, KO VIN: Ko lo ni ja - Bu du} nost (Srp ska Cr wa) 2:2, NO VI KO ZAR CI: Slo bo da - Rad ni~ ki (Baj mok) 0:1, NO VI BE ÊJ: Je din stvo - Pro le ter (Ba nat ski Kar lo vac) 3:1. 1. Rad ni~ ki (B)22 16 2. Pro le ter 22 14 3. Di na mo 22 14 4. Ba~ ka (S) 22 13 5. Jed. (NB) 22 12 6. Bo rac 22 11 7. Bu du} nost 22 10 8. Slo bo da 22 10 9. Ko lo ni ja (-1)22 9 10. Ko za ra 22 9 11. AFK 22 7 12. Jed. (BK) 22 7 13. Rad.(ZR) 22 3 14. Ba~ ka (P) 22 4 15. Obi li} (-1) 22 3 16. Voj vo di na 22 2

2 4 6 2 4 4 6 3 4 6 4 7 5 7 3 9 6 7 5 8 5 10 4 11 8 11 2 16 0 19 0 20

50:29 49:22 69:17 56:15 51:32 45:39 40:32 28:27 42:30 25:23 29:37 30:40 21:48 34:55 16:93 16:63

50 48 46 45 40 37 35 33 32 32 26 25 17 14 8 6

Je din stvo (BK) - Ko za ra 3:2 (2:0)

Bo sut - Slo ga (Z) 1:0 (0:0) BO SUT: Igra li {te Bo su ta, gle da la ca 60, su di ja Tre }a ko vi} (Srem ska Mi tro vi ca).Stre lac: Ob ra do vi} u 91. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ko va ~e vi}, Dra ku li}, Za ri} (Bo sut), Ka ra kli}, Do bo, Be la mar ko vi} (Slo ga). BO SUT: Pe tro vi} 7, Ko va ~e vi} 6, Gli {i} 6, Da mja no vi} 6, Dra ku li} 8, Mi lo va no vi} 6, Se dla re vi} 7, Ob ra do vi} 8, Ku zma no vi} 9, Z.Dra gi} 7 (Za ri} 6), D.Dra gi} 6 (Bog da no vi} 7). SLO GA: An do no vi} 7, Do bo 6, Vu ga 6, Ili} 7, Kne `e vi} 6, Ka ra kli} 7, Sa raj li} 6, Jef ti} 6, Ani ~i} 7 (Jo vi ~i} 6), Vi da~ ko -

Na pre dak - Pla ni nac 3:3 (2:2) [U QAM: Igra li {te Na pret ka, gle da la ca 100, su di ja Bo ro |i (Srem ska Mi tro vi ca).Strel ci: De jan An dri} u 16, 28.i 60.za Na pre dak, Si mi} u 40.i Mi }i} u 41.i 69.za Pla ni nac.@u ti kar ton: De jan An dri} (Na pre dak). NA PRE DAK: \ur |e vi} 7, Za ri} 6, Sta ni mi ro vi} 7, Osto ji} 7, Si mi} 8, Sra gan An dri} 7

BE [E NO VO: BSK-Gr gu rev ci 2:1, [U QAM: Na pre dakPla ni nac 3:3, BO SUT: Bo sutSlo ga (Z) 1:0.

1.Slo ga (Z) 2.Bo sut 3.BSK 4.Pla ni nac 5.Na pre dak 6.Gr gu rev ci

je ogrom na raz li ka. O~e ku jem kva li tet nu i za ni mqi vu utak mi cu, a ve ru jem da }e mo opet uz po mo} na {ih na vi ja ~a osvo ji ti no ve bo do ve- po ru ~io je biv {i Uì ~a nin, je dan od stu bo va Zve zdi ne od bra ne Ni ko la Mak si mo vi}. Ogla sio se i ~u var mre è cr ve no- be lih Bo ban Baj ko vi} sa na me rom da raz ja sni po je di ne de ta qe iz me di ja, u ko ji ma se na vo di da }e to kom le ta na pu sti ti Ma ra ka nu. - Moj klub je sa mo Zve zda, ja sam we no de te. Ne è lim da idem i se be vi dim i u na red noj se zo ni u cr ve no-be lom. @e lim da osva jam tro fe je sa klu bom ko ji vo lim naj vi {e na sve tu. Da kle, ni sam na ja vio od la zak - iskren je kao i uvek za me nik ka pi te na.

8 8 8 8 8 8

5 5 3 2 2 0

2 1 2 4 3 2

1 2 3 2 3 6

12:2 24:11 11:11 18:16 11:21 7:22

17 16 11 10 9 2

(Gru ji} 7), Mo rak 8, To do ro vi} 7 (Kru ni} 6), De jan An dri} 9, Vu le ti} 8, Mi {~e vi} 7. PLA NI NAC: Pej ~i no vi} 7, ^e vi zo vi} 6, Da vi do vi} 7, An dri je vi} 7, Al ter 7, Ma le ti} 6, Smi qa ni} 6,Man di} 8, Sa vi} 8, Ri sti} 7, Mi }i} 7 (Sre} ko vi} 7). U [uq mu je od i gra na kva li tet na utak mi ca za ovaj rang tak mi ~e wa.A, gle da o ci su mo gli vi de ti {est efekt nig go lo va. D. Ri sti}

sve me ~e ve, zbog nas, na vi ja ~a, upra ve ko ja ve ru je u nas- is ta kao je Baj ko vi}. Od bra na Zve zde de lu je si gur no, a Baj ko vi} je u pro te klih ne ko li ko me ~e va po neo i ka pi ten sku tra ku. - Za slu gom ~i ta ve eki pe pri ma mo ma lo go lo va. Ne op te re }u jem se re kor di ma, vo leo bih da na toj li sti, po du `i ni ne sa vla di vo sti, osta ne i da qe klup ska le gen da Zvon ko Mi lo je vi}. Sti ca jem okol no sti, me wao sam ka pi te na Mi ki }a ko ji je bio po vre |en. Ni je to za me ne, ali pri zna jem iz u zet no je lep ose }aj bi ti u ta kvoj ulo zi u Zve zdi- is ta kao je Bo ban Baj ko vi}. Z. Ran ge lov

@o ao Ave lan` po no vo u bol ni ci Biv {i pred sed nik Svet ske fud bal ske fe de ra ci je @o ao Ave lan` u po ne de qak uve ~e po no vo je pri mqen u bol ni cu zbog pro ble ma sa sr cem i di sa wem. U sa op {te wu bol ni ce “Sa o ma ri ta no” u Sao Pa u lu, na vo di se da su sr ~a ne i plu} ne funk ci je 95-go di {weg Ave lan `a osla bi le, zbog ~e ga su le ka ri mo ra li da mu da ju le ko -

ve za kon tro lu krv nog pri ti ska. Ave lan`, ko ji je bio i ~lan Me | u n a r od n og olim p ij s kog ko mi te ta, pre me sec da na je ho spi ta li zo van u Rio de @a ne i ru zbog bak te rij ske in fek ci je. On jo{ pi je an ti bi o ti ke zbog te in fek ci je, ko ja mu je o{te ti la zglob de sne no ge.

ODBOJKA[KE TABELE DRU GA LI GA – SE VER (@)

BSK - Gr gu rev ci 2:1 (1:0) vi} 6, Be la mar ko vi} 6 (Be lo vu ko vi} 6). U za ni mlji voj i bor be noj igri po bed nik je od lu ~en u na dok na di vre me na.Se dla re vi} je iz veo ~e tvr ti uza stop ni kor ner, Ob ra do vi} se vi nuo kroz va zduh, za hva tio lop tu gla vom, i sa pet me ta ra sa vla dao ne mo} nog gol ma na An do no vi }a. M. La zo vi}

Ipak, ne is kqu ~u je se mo gu} nost da uko li ko na le to stig ne pri ma mqi va po nu da Zve zda osta ne bez pro ve re nog gol ma na. - Ako klub od lu ~i da me pro da, to je ne {to dru go. Do ta da nig de ne mr dam. Za me ne na sve tu ne po sto ji ni {ta ve }e od Ma ra ka ne i Zve zde – kon sa to vao je po pu lar ni Baj ko. Na vi di ku je osva ja we Ku pa. - @e li mo tro fej, ali i da jo{ jed nom u pr ven stvu sa vla da mo Par ti zan i do ka `e mo da smo naj bo qi u Sr bi ji. Do kra ja se ne od ri ~e mo ti tu le. Us po ri li su nas kik se vi u Kra gu jev cu i No vom Pa za ru. Fud bal je ~u do, a po tru di }e mo se da do kra ja se zo ne do bi je mo

Bo ban Baj ko vi}

BA NAT SKO KA RA \OR \E VO: Igra li {te Je din stva, gle da la ca 200, su di ja: Zi na ja (Su bu ti ca). Strel ci: No vak u 2. \a ko vi} u 37. Kra si} u 82. za Je din stvo, a V. Ki ta no vi} u 49. M. Bu ni} u 89. mi nu tu za Ko za ru. @u ti kar to ni: Bi cok (Je din stvo), a D. Ki ta no vi} (Ko za ra). JE D IN S TVO: ]u l i b rk 7, Tr ku qa 7, Mar kov 7, De li} 7 (Jak {i}), Mi la ko vi} 7, Dap ~e vi} 7, Po po vi} 7, Mar ti no vi} 7 (Kra si} 7), \a ko vi} 7 (Bi cok), Na |a lin 7, No vak 7. KO ZA RA: Ra doj ~i} 7, M. Bu ni} 7, Anu {i} 7 (Va `i} 7), Utr `en 7, Stu par 7, D. Ki ta no vi} 7, B. Bu ni} 7, Re qi} 7 (Bje la no vi}), V. Ki ta no vi} 7 (\a ko vi}), Po pi} 7, Zeq ko vi} 7. U ve o ma ko rekt noj, in te re sant noj utak mi ci do ma }i su bi li bo qi. Be} u 2. mi nu tu po sle cen tar {u ta s le ve stra ne Mla den No vak je lop tu za ku cao pod pre~ ku. U 37. mi nu tu po sle le pe ak ci je do ma }ih igra ~a \a ko vi} je po sta vio re zul tat po lu vre me na. U na s tav k u su s re t a ne s mo tre nost do ma }e od bra ne is ko ri stio je Vla di mir Ki ta no vi} i sma wio re zul tat. A, on da u 82. mi nu tu po sle so lo ak ci je Kra si} je us peo po sti }i po go dak, da bi Mi lan Bu ni} mi nut pre kra ja po sta vio ko na ~an re zul tat. M. N. P.

Ne spret ni strel ci re zul tat ni je ube dqi vi ji kri vi su do ma }i ne spret ni strel ci. M. Ili}

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde su na sta vi li sa le pom prak som, or ga ni za ci jom dru `e wa igra ~a i na vi ja ~a u „Red star {o pu“, uz do dat nu po god nost da dre so ve svo jih qu bi ma ca mo gu da ku pe po pre po lo vqe nim ce na ma. Pri sta li ce na {eg naj tro fej ni jeg klu ba, uglav nom mla |eg uz ra sta, mo gle su da se sli ka ju i do bi ju auto gra ne od Mi lo {a Di mi tri je vi }a, Jo va na Kr ne te, Ni ko le Mak si mo vi }a, Du {ka To {i }a i Bo ba na Baj ko vi }a. Cen tral na te ma }a ska wa bi la je po be da nad ve ~i tim ri va lom u po lu fi na lu Ku pa, ali i pred sto je }i du e lu pro tiv Slo bo de. - Zve zda se uvek bo ri za tro fe je, Slo bo da za op sta nak u li gi. To

pre ko Ta ta lo vi }a iz slo bod nog udar ca. Da bi u dru gom de lu Ba~ ka iz Su bo ti ce bi la bo qa i po sti gla jo{ tri le pa go la. S. Sto jiq ko vi}

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (DRU GI RAZ RED)

BE [ E N O V O: Igra l i { te BSK-a, gle d a l a c a 100,su d i j a Bo r o | i (Srem s ka Mi t ro v i ca).Strel c i: A. Ple m i} u 13. i Sla d o j e v i} u 67. za BSK, a Ne d eq k o v i} u 57. mi n u t u za Gr g u r ev c e.@u t i kar t o n i. Ma rin k o v i} (BSK), Pet k o v i}, Ra d o s a v lje v i}, Si m i} (Gr g u rev c i). BSK: Pa ni} 8, T. Ple mi} 8, Ko va xi} 7, Sla do je vi} 8, Rat ko vi} 7, Kon rad 7, I. ]i ri} 8, Ma rin ko vi} 7 (Nik {i} 7), To di} 7 (D. La ke ti} 7), S. La ke ti} 7, A. Ple mi} 8. GR G U R EV C I: \et k o v i} 7, Pa u no vi} 7, Ra do sa vlje vi} 6, Je re mi} 7, Ni ko la Si mi} 7, V. To ma {e vi} 7 (Vu ~i ni}), Ne boj {a Si mi} 7, Vu ko vi} 7, M. To ma {e vi} 7, Pet ko vi} 7, Ne deq ko vi} 8 (Kr sti} ). Be {e nov ci su bi li bo qi ri val to kom ce log su sre ta, a {to

Baj ko vi} ne mr da s Ma ra ka ne

8. Par ti zan 9. Apa tin 10. FOK

Mla dost (I) – Srem NS vo lej tim – Ru ma Ki kin da – Ki 0230 Ba~ ki zmaj – Fu tog Pr vi tem po – @i ti {te

0:3 3:0 1:3 0:3 3:1

1.Fu tog 17 2. Pr vi tem po17 3. Mla dost 17 4. Srem 17 5. NS vo lej 17 6. Ru ma 17 7. Ki 0230 17 8. Ba~ ki zmaj 17 9. Ki kin da 17 10. @i ti {te 17

45 43 39 38 23 21 19 12 11 4

15 2 14 3 13 4 13 4 8 9 8 9 6 11 3 14 4 13 1 16

47:11 44:14 43:16 40:15 26:33 26:34 24:38 20:44 14:42 11:48

DRU GA LI GA – SE VER (M) Mla dost – Voj vo di na 2 RFU – FOK Par ti zan – Ba va ni {te Apa tin – Slo ven Srem – In |i ja 1.Slo ven 17 2. In ]i ja 17 3. Voj vo di na 17 4. Mla dost E. 17 5. Srem 17 6. RFU 17 7. Ba va ni {te 17

17 0 13 4 11 6 10 7 9 8 7 10 6 11

51:11 45:17 40:25 37:29 36:36 30:41 24:36

0:3 3:1 0:3 0:3 1:3 49 41 31 31 25 18 18

17 5 12 17 5 12 17 2 15

23:40 17:41 19:46

18 14 10

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – BA NAT (@) Pro le ter – Kra ji {nik 3:0 MD Zre wa nin 2 – Ba nat 3:0 Vr {ac – Ko ral 3:0 Rad ni~ ki – Klek 2 0:3 Her ce go vi na slo bo dan 1.Vr {ac 15 2. Zre wa nin 15 3. Ba nat 15 4. Pro le ter 15 5. Rad ni~ ki 16 6. Klek 15 7. Ko ral 15 8. Her ce go vi na 15 9. Kra ji {nik 15

13 2 12 3 12 3 10 5 6 10 4 11 4 11 4 11 3 12

43:8 39:14 37:13 35:18 20:33 18:34 15:34 14:40 10:37

40 36 34 32 17 14 13 9 9

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA – BA NAT (M) Gor wi grad – Pro le ter Her ce go vi na – Ba nat Bo rac 2 – Rad ni~ ki

0:3 3:1 1:3

1.Pro le ter 14 2. Rad ni~ ki 14 3. Ba nat 15 4. Her ce go vi na 15 5. Bo rac 15 6. Gor wi grad 15

35 33 26 17 15 6

12 2 11 3 8 7 6 9 5 10 2 13

38:12 35:15 31:26 21:32 21:33 11:39

c m y

dnevnik

SPORT

~etvrtak19.april2012.

VOJ VO \AN SKA LI GA – ZA PAD

SRP SKA LI GA – VOJ VO DI NA

Grad ski der bi Zve zdi

Pa zov ~a ni po to pi li i Te me rin ce

Cr ve na zve zda - In deks 1:0 (1:0) NO VI SAD: Igra li {te Cr ve ne zve zde, gle da la ca 200, su di ja Joj ki} (No vi Sad), stre lac Stoj ~i} u 31. mi nu tu. @u ti kar to ni: Spa so je vi}, Jo va no vi}, Ava ku mo vi}, Tri {i}, Oki qe vi}, Ra |en, Pe ki} (Cr ve na zve zda), Jo vo vi}, Me di}, Ve se li no vi} (In deks). CR VE NA ZVE ZDA: Vu ki} 7, Spa so je vi} 7, Ra do va no vi} 8, Jo va no vi} 7, Ava ku mo vi} 8, Iv ko vi} 7 (Ta di} -), Pe ki} 7 (Ka ra} -), Tri -

Pe ki} (Cr ve na zve zda) u pr o do ru Fo to: D. Iva ni}

{i} 7 (Ra |en -), Stoj ~i} 8, Vu~ ko vi} 7, Gor da ni} 8. IN DEKS: Smi qa ni} 7, Bo jo vi} 7, Jo vo vi} 7 (Kla ji} -), Sal ka ji 6 (Bla go je vi} 7), To po li} 7, Sa ve qi} 7, Me di} 7, Po we vi} 7, Zlat ko vi} 6 (Ve se li no vi} 6), Per vaz 6, Vu ja no vi} 7. ê ta sa Naj lo na na sta vi la je pr o le} nu è tvu bo do va. U ma lom grad skom der bi ju za slu è no je sa vla da la In dek sa. Na kon po ~et nog is pi ti va wa sna ga do ma }i su kre nu li agre siv no, {to im se is pla ti lo. Pe ki} je iz veo aut, na od bi je nu lop tu na tr ~ao je Stoj ~i} i Smi qa ni} je mo rao da va di lop tu iz mre è. U na stav ku ne {to an ga ò va ni ja igra go sti ju, ali bez pra ve pri li ke za gol. Imao je na pa da~ do ma }ih Pe ki} ko lo sal nu pri li ku da po ve }a re zul tat, iz bio je sam is pred gol ma na Smi qa ni }a ali je gol man In dek sa us peo da za u sta vi lop tu. M. Po.

Rad ni~ ki (SM) - Obi li} 1:1 (1:1) SREM SKA MI TRO VI CA: Sta dion Rad ni~ kog, gle da la ca 150, su di ja Zeq ko vi} (Cr ven ka).Strel ci: De ra ji} u 13. za Rad ni~ ki, a @i voj nov u 32. mi nu tu za Ob li}. @u ti kar to ni: Cvje ti} (Rad ni~ ki, Jan ko vi}, Bu kvi}, An |i}, Pa lin ka{, To mi} (Obi li}).Cr ve ni kar ton: Mar ~e ti} (Obi li}). RAD NI^ KI: [i vo qic ki 7, Ste vi} 7, Bo san ~i} 7, Ivi} 7, Pro ki} 7 (Cvje ti} 7), Nin ko vi} 7, Ri sti} 7 (Ga ~i} 7), Va si qe vi} 7 ( Ma nev 7), De ra ji} 8, Sko ru pan 7, \ur |e vi} 7. OBI LI]: \u ro vi} 7, Vu ~i ni} 7, Spa si} 7, ]et ko vi} 7, Mar ~e ti} 7,N. Bu kvi} 7, Kr sti} 7, @i vo ji nov 8, Jan ko vi} 7 (To mi} 7), S. Bu kvi} 7, An |i} 7 (Pa kin ka{ 7). Iza bra ni ci Bran ka Mar ko vi }a str pqi vom i bor be nom igrom do {li su do bo da, na op {te iz ne na |e we i sa mih go sti ju.Li der je u dru gom po lu vre me nu igrao pra vu vik tor ju pred go lom \u ro vi }a, ali, opet, strel ci su bi li ne pre ci zni i ne sna la `qi vi. B. Rok ni}

Pr vi maj - Omla di nac 1:0 (1:0) RU MA: Sta dion Pr vog ma ja, gle da la ca 150, su di ja Pa pi {ta (Ja me na).Stre lac: An |i} u 8. mi nu tu. @u ti kar to ni. Ko la re vi}, Kne `e vi}, No va ko vi} (Pr vi maj), Sto i sa vqe vi}, [qe pi ca (Omla di nac). PR VI MAJ: Dro bac 8, Pu ti ca 7, Alem pi} 6, Kne `e vi} 7, La zi} 8, Jo va no vi} 7, An |i} 9, Ko la re vi} 7, Mar ~e ta 8 (Pu po vac), No va ko vi} 7 (Je`), Mi la no vi} 7 (Mar ko vi}).

MLA DE NO VO: Bu du} nost-Mla dost (T) 2:1, SREM SKA MI TRO VI CA: Rad ni~ ki-Obi li} 1:1, RU MA: Pr vi maj-Omla di nac 1:0, BA^ KA PA LAN KA: Ba~ ka-Sta ni {i} 2:1, NO VI SAD: Bo rac-Po let 3:1, Cr ve na zve zda-In deks 1:0, KA]: Ju go vi}-Je din stvo 0:0, BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost-Slo ga 2:1. 1. Rad n. (SM) 22 14 5 3 44:16 47 2. Je din stvo 22 10 8 4 27:14 38 3. Cr. zve zda 22 11 3 8 34:26 36 4. In deks 22 9 9 4 23:16 36 5. Slo ga 22 10 4 8 36:28 34 6. Omla di nac 22 9 7 6 23:19 34 7. Bu du} nost 22 9 5 8 25:22 32 8. Bo rac 22 9 4 9 29:24 31 9. Mla d. (BP) 22 7 9 6 28:23 30 10. Mla dost (T) 22 7 8 7 30:30 29 11. Pr vi maj 22 9 2 11 23:26 29 12. Ju go vi} 22 6 7 9 28:37 25 13. Sta ni {i} 22 6 7 9 23:32 25 14. Po let 22 5 8 9 26:30 23 15. Obi li} 22 3 6 13 15:40 15 16. Ba~ ka 22 3 6 13 15:45 15

OMLA DI NAC: Ja go di} 6, Ha ka~ 5 (]e ran), Ili} 6 (Mra ~a jac ), [qe pi ca 7, Sto i sa vqe vi} 7, Mi lo sa vqe vi} 6, Cvi ja no vi} 6 (Xe pi na ), Je li} 7, Mi lo va no vi} 6, Ste fa no vi} 8, Vi da ko vi} 6. Ve} u 8. mi nu tu znao se po bed nik ove za ni mqi ve utak mi ce.Stre lac je bio An |i}.Maj stor ski je ma ka zi ca ma iz ne na dio od li~ nog Ja go di }a. J. \or |e vi}

Ju go vi} - Je din stvo 0:0 KA]: Sport ski cen tar „Si get”, gle da la ca 200, su di ja Je ri lo vi} (Apa tin). @u ti kar to ni: Gro zdi}, \u ki}, @i va nov (Ju go vi}), [u {a, Vu ji ~i}, Ogri zo vi}, \u ki} (Je din stvo). JU GO VI]: Su va ra -, Gro zdi} 7 (Mi qa ni} -), Kqa ji} 7, @i va nov 7, Ki zi} 7, An tu ni} 7, \or |e vi} 7, \u ki} 7, Sa vi} 7 (Mi li} -), Ni ko li} 7, Sr di} 7 (Smi qa ni} -). JE DIN STVO: Jov {i} 8, Kne `e vi} 7, Ze ka no vi} 7, Vu ji ~i} 7, [u {a 7, Du ki} 7, Dra gin 6, Ogri zo vi} 6, Er ceg 6 (Gu {a -), Pej ~i no vi} 7, @a ku la 6. Obo stra no ~vr sta igra oba ti ma. Pre ma pri ka za noj igri ~i ni se da je ne re {en re zul tat naj po voq ni ji is hod, ma lo su Ka }a ni bi li bli `e po be di. U dru gom po lu vre me nu do ma }i ni su ima li vi {e pri li ka i {an si, a naj bo qu pri li ku u 65. mi nu tu pro pu stio je Zdrav ko Sa vi} ka da ni iz pe na la ni je sa vla dao od li~ nog gol ma na La za ra Jo vi {i }a. M. Gr bi}

Bo rac (NS) - Po let 3:1 (1:0) NO VI SAD: Igra li {te Bor ca, gle da la ca 150, su di ja Gra o vac (Ru ma), strel ci: Mak si mo vi} u 24. Do bri wac u 70. i S. Pa pri} u 86. za Bo rac, a Ze qak u 58. mi nu tu za Po let. @u ti kar to ni: A. Pa pri}, Mak si mo vi} (Bo rac), Mar tin (Po let). BO RAC: Ro mi} 7, [uw ka 7, S. Pa pri} 7, Mi ri} 7, A. Pa pri} 7, Mak si mo vi} 8, Go sto ji} 8, Do bri wac 7, To mqa no vi} 8 (Ve se li no vi} -), Ku koq 7 (Mi tro vi} -), \a ko vi} 7 (Gru ji} -). PO LET: \u ri {i} 7, Ra ko ~e vi} 7, Pa po vi} 6, B. Do bri je vi} 6, V. Do bri je vi} 6 (Vu ka {i no vi} -), [e gan 7, Ba ko vi} 6, Ma lac ko 7, Pu li} 6 (Ze qak 7), Mar tin 6, Svr ko ta 7. M. Po.

Bu du} nost - Mla dost (T) 2:1 (1:1) MLA DE NO VO: Sta dion Bu du} no sti, gle da la ca 100, su di ja: \u ro vi}(Sa vi no Se lo), strel ci: Ma ri} u 13. i Ve ji no vi} u 57. za Bu du} nost, a ]uk u 27. mi nu tu za Mla dost, `u ti kar to ni: Lu go wa i Ma ri} (Mla de no vo), Kri vo ka pi} (Mla dost). BU DU] NOST: Lu go wa 7, Ka ra no vi} 7, Vig we vi} 7, Maj ki} 7, No vak 7, Pu |a 7, [e {um 7, Kne `e vi} 6 ([qi var -), Ma ri}7, Kaj tes 7 (B. Sr di} - ), Ve ji no vi} 7. MLA DOST: Om ~i ku{ 7, Ga vri lov 6, Vi da ko vi} 6, Na u mov 6, [i ja ~i} 6, Kri vo ka pi} 7, Jan dri} 6, Be ri} 6, ]uk 7, Ran ~i} 6, Fi li po vi} 7. M. \. Kre me no vi}

PR VA LI GA SR BI JE

Go le a da i re mi u Ze mu ne lu Te le op tik i Rad ni~ ki iz Ni {a, u Sport skom cen tru Ze mu ne lo, od i gra li su ne re {e no 4:4(!) u za o sta lom me ~u 23. ko la Pr ve li ge Sr bi je.

Rad ni~ ki (NP) - Slo ga 2:0 (0:0) NO VA PA ZO VA: Grad ski sta dion, gle da la ca 500, su di ja Kr sti} (Be o grad), strel ci: Ro mi} u 65. i Pa vlo vi} u 80. mi nu tu. @u ti kar to ni: Pa vlo vi}, Pu ni {i}, Ga ji} (Rad ni~ ki), Kra go vi} (Slo ga). RAD NI^ KI: Uro {e vi} 6, Za go rac 6, Pu ni {i} 7, Pa vlo vi} 8, Isa i lo vi} 7, Ba ji} 7, Rni} 7, Bo {ko vi} 6, Ga ji} 8 (Osto ji} -), ê }a ri} 6 (Ro mi} 7), Ba le {e vi} 6 (ê pr wa 7). SLO GA: \u ri kin 7, Bub we vi} 6, Kra go vi} 6, Mi qa no vi} 6 (Tor bi ca -), Sta no jev 7, Stan ko vi} 6, Si la |i 7 (Ko bi la rov 7), Mr va qe vi} 6, Si mo vi} 7, Zu ki} 6, Ze ~e vi} 7 (D. To mi} -). Po kli za vom te re nu na ko me je bi lo te {ko vla da ti lop tom obe eki pe pri ka za li su do pa dqi vu i di na mi~ nu igru. Rad ni~ ki je to kom ce le utak mi ce bio u ofan zi vi ali je eki pa Slo ge odo le va la na pa di ma do ma }e eki pe. U 8. mi nu tu Rad ni~ ki je bio u pri li ci da do |e do vo| stva, lop ta je od sko ~i la i uda ri la Kra go vi }a u ru ku pa je su di ja Kr sti} po ka zao na be lu ta~ ku. Pa vlo vi} sa je da na est me ta ra {u ti rao u le vu stra nu, ali ga je gol man \u ri ~in pro zreo i lop tu iz ba cio u kor ner. Go sti su u 38. mi nu tu ima li pri li ku, ali je Si mo vi }ev uda rac pro {ao je po red de sne gol ma no ve sta ti ve. U na stav ku Rad ni~ ki je igrao ener gi~ ni je i u 57. mi nu tu Isa i lo vi} je po go dio sta ti vu. De se tak mi nu ta ka sni je po sle le pe ak ci je s de sne stra ne ê pr wa je uba cio lop tu u {e sna e ste rac Slo ge na tr ~ao je Ro mi} i uba cio lop tu u mre ù. De se tak mi nu ta ka sni je Ga ji} je po go dio pre~ ku, a od mah za tim Ba ji} je pro pu stio pri li ku za gol. Dru gi gol je po stig nut u 80. mi nu tu. Pa vlo vi} se iz bo rio za lop tu i sa pre ko 20 me ta ra sna `nim udar cem po go dio mre ù. Do kra ja Rad ni~ ki ima jo{ ne ko li ko pri li ka. J. Vu ko vi}

Do li na - Ki kin da 1:1 (1:0) PA DI NA: Sta dion Do li ne, gle da la ca 300, su di ja: Jo co vi} (Vr bas). Strel ci: \a ko vi} u 45. za Do li nu, a Spa hi} u 92. mi nu tu za Ki kin du. @u ti kar to ni: Ka ran fi lov ski, V. Du da{ (Do li na), a Ku bu ro vi}, Sto ja ko vi}, Spa hi} (Ki kin da). DO LI NA: Jev ti} 7, Vu ko sa vqev 6 (Sta ji} 6), Mi la {i no vi} 7, Me mo vi} 7, êr wo{ 7, Jo si mo vi} 7, Ka ran fi lov ski 7, Nin kov 7 (S. Du da{ 7), î ìk 7, Trip ko vi} 7, \a ko vi} 7 (V. Du da{). KI KIN DA: Haj ro vi} 7, Sto ja ko vi} 7, Ba bi} 6 (Bil bi ja 6), Cr no mar ko vi} 7, Ku bu ro vi} 7, Plav {i} 7, Ste pan ~ev 6 (Cvi ja no vi} 6), Spa hi} 7, Ge ci} 6, Ive ti} 6 (Kre so ja 6), Ma li no vi} 7. U der bi ju za ~e qa oba ti ma ima li su svo je pri li ke, ali su gol ma ni Jev ti} i Haj ro vi} bi li na vi si ni za dat ka. Do ma }i tim do {ao je u vo| stvo u 45. mi nu tu po sle do bro iz ve de nog kor ne ra \a ko vi} je bio na pra vom me stu i svoj tim do veo u vo| stvo. Ka da se o~e ki vao kraj me ~a i po be da do ma }i na, Spa hi} je sa ne kih 25 me ta ra iz ne na dio do ma }eg gol ma na i svom ti mu do neo vre dan bod. B. Stoj kov ski

Pa li} - Tek sti lac 2:0 (1:0) STA RA PA ZO VA: Sta dion Sta re Pa zo ve, gle da la ca 150, su di ja Pr qa (Sve to zar Mi le ti}), stre lac: Pan te li} u 2. i 53. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ho xi} (Pa li}), D. Vu ko vi} (Tek sti lac). PA LI]: Jo va no vi} 7, Ho xi} 7, Ro di} 7, Sa la ti} 7, Kli su ra 7, Man di} 7, Pr {i} 7 (Lu mo va 7), Di mi} 8, Pe ro vi} 7 (Pa vlo vi} 7), Pan te li} 8, Ne deq ko vi} 7 (Var ga 7). TEK STI LAC: Ig wa to vi} 7, Kr {i} 6, Ri sti} 7, B. Vu ko vi} 7, Mom ~i lo vi} 6, Ma ki} 6 (Ili} 6), Ste va no vi} 6 (Ka u rin 6), Trif ko vi} 7 (Je` -), Pe ru no vi} 6, D. Vu ko vi} 7, Ar si} 6. Di na mi~ na i bor be na utak mi ca. Na gol se ni je du go ~e ka lo, ve} u 2. mi nu tu Di mi} je iz veo kor ner, naj bo qe se sna {ao Pan te li} i sa pet me ta ra po slao lop tu u mre `u. Go sti su ima li {an su pre ko Pe ru ni -

~i }a u 37. mi nu tu, ali je gol man Jo va no vi} bio na me stu. U dru gom de lu igre Pa li }a ni su igra li jo{ bo qe i po sti gli i dru gi gol. Po no vo pre ko Pan te li }a, jed nog od naj bo qeg igra ~a na te re nu. Ka da ga je Di mi} po slu `io a on je pla si rao lop tu u gol. Pa li }a ni su ima li jo{ ne ko li ko {an si do kra ja su sre ta, ali se re zul tat ni je pro me nuo. S. St.

Mla dost (BJ) - Ve ter nik Vi skol 2:1 (1:0) BA^ KI JA RAK: Sta dion „Li va di ca”, gle da la ca 400, su di ja Pan to vi} (Ru ma), strel ci: Ra do ja u 28. (iz pe na la), Mu dri ni} i 84. za Mla dost, a [vo wa u 80. mi nu tu za Ve ter nik Vi skol. @u ti kar to ni: S. Ra ti}, \u ki}, re zer vi gol man Lo li} (Mla dost), Erak, [vo wa, Be ~e li}, Sta ki}, Mar ko vi} (Ve ter nik Vi skol). MLA DOST: Ba ji} 7, Ko si} 8, S. Ra ti} 8, Ba bi} 8, N. Ra ti} - (Kan tar 8), Ra do ja 8, Ko zo mo ra 8, \u ki} 7 (Rat ko vi} -), Gra ho vac 7 (Vi {e kru na -), Jo va no vi} 7, Mu dri ni} 8.

(Srem ska Mi tro vi ca), stre lac: Vu ka no vi} u 65. mi nu tu. @u ti kar to ni: [vo wa, Jo va ni}, Vu ka no vi} (~SK Pi va ra), Ba ko{, Za rin (Za dru gar). ^SK PI VA RA: Tan ko si} 7, Zeq ko vi} 7, Je vi} 7, Ko va ~e vi} 7, Vor gu ~i} 7, [vo wa 8, La }a rak 6 (Ma ri} 7), Jo va ni} 7 Te pi} 7 (Do ri} -), Vu ka no vi} 7 (Ili} -), Stan ko vi} 7. ZA DRU GAR: \u ri} 7, Rud ni~ ki 7, Ja wa nin 7, ]ir ko vi} 6, Vi {ko vi} 7, \o ki} 7 (Ni ni} 6), Vu ko je 6, Rat ko vi} 6, Ba ko{ 6 (Se la ko vi}-), Mi lo vac 7, Za rin 7. Do bra fud bal ska pred sta va na sta di o nu Pi va re u ko joj su obe eki pe u{le s mo ti vom da po be de. I jed ni i dru gi su igra li otvo re no, na pa da~ ki, re |a le su se pri li ke na obe stra ne ali go lo va ni je bi lo sve do 65. mi nu ta. Zeq ko vi} se po sle du plog pa sa sa mla |a nim Ma ri }em pro {e tao po de snoj kor ner li ni ji a ka da je do {ao na {est se dam me ta ra od go la za vr nuo je lop tu na tri ~e ti ri me tra od go la gde se na {ao po kre tqi vi Vu ka no vi} i to pov skim udar cem po go dio

@e stok duel na Li va di ci

VE TER NIK VI SKOL: Kne `e vi} 7, Be ~e li} 7, Ja na} ko vi} 7, Se dlar 6, [vo wa 8, Sli jep ~e vi} 7, Sta ki} 6, Mar ko vi} 7, Erak 6, Ba bi} 7, @i gi} 6. Ja ra ~a ni su dik ti ra li ri tam i ve} u 4. mi nu tu po sle asi sten ci je Mu dri ni }a br zo no gi \u ki} {u ti rao je po red go la. Op sa da go la go sti ju ni je je wa va la, a ofan zi va se is pla ti la u 28. mi nu tu ka da je Erak u ka zne nom pro sto ru ne pro -

su prot ni ugao go la go sti ju. Ulo ì li su za dru ga ri’ mno go tru da u po sled wih pet na e stak mi nu ta ali ni su us pe li sti }i do è qe nog ci qa, osva ja wa jed nog bo da. U dru gom po lu vre me nu obe eki pe tra ì le su od su di je po je dan je da na e ste rac. V. Vu ja no vi}

Vr {ac – Sen ta 1:1 (1:1) VR [AC: Grad ski sta dion u Vr {cu, su di ja: Ma li xan (No vi Sad),

Se ri ja [i |a na Rad ni~ ki ([) - Ba~ ka To po la 2:1 (1:1) [ID: Grad ski sta dion, gle da la ca 100, su di ja Mi ja ji lo vi} (Vr {ac), strel ci: Pe tro vi} u 16. Ba qak u 60. za Rad ni~ ki, a Stan ko vi} u 8. mi nu tu za Ba~ ku To po lu. @u ti kar to ni: Bje lo{, Ili} (Rad ni~ ki), ô ro vi}, Bo jo vi} (Ba~ ka To po la). RAD NI^ KI: Vuk sa no vi} 7, Ku ca lo vi} 7 (Sa vi} -), Pe tro vi} 8, Bje lo{ 7, Ili} 7, Si mi ki} 7, Ne di} 6 (Vu ~i} -), Zec 7, \o ki} 6 (Sto jiq ko vi} -), Ba qak 7, ]i ri} 7. BA^ KA TO PO LA: Kro ni} 7, Dra gi} 7, \u ka no vi} 7, ô ro vi} 6 (Bo jo vi} -), Kri vo ka pi} 7, Mi lo va no vi} 7, Jo ve ti} 6, Mar ti no vi} 6, Stan ko vi} 7 (An xi} -), Ve se li no vi} 6 (Re sa no vi} -), Ke ke zo vi} 6. Go sti su ve} u 8. mi nu tu po ve li. De se tak mi nu ta ka sni je de sni bek do ma }ih, Mla den Pe tro vi} je iz slo bod nog udar ca is ko sa sa 20 me ta ra efekt nim udar cem sa vla dao gol ma na To pol ~a na Bo ja na Kro ni }a. U 60. mi nu tu po sle od li~ no iz ve de nog slo bod nog udar ca sa de sne stra ne pred go lom go sti ju naj bo qe sna {ao Dar ko Ba qak i svo joj eki pi obez be dio po be du. M. ]ur ~i} pi smo za u sta vio Ko zo mo ru. Si gu ran re a li za tor naj stro è ka zne bio je kre a tor igre Ste fan Ra do ja. Pet mi nu ta ka sni je ve li ki hen di kep za do ma }i na, zbog po vre de meg dan je mo rao da na pu sti ka pi ten Ne ma wa Ra ti}. Bor ba se jo{ vi {e ras plam sa la u dru gom po lu vre me nu pa su Ve ter ni ~a ni iz jed na ~i li re zul tat. Po got kom ka pi te na Go ra na [vo we po sle cen tar {u ta mla dog Be ~e li }a. Po be du pla vo-be lih re ì rao je naj bo qi stre lac Mi lo{ Mu dri ni}, to pov skim udar cem po slao je pro jek til u su pro tan ugao i sta vio pot pis na po raz go sti ju. M. Me ni }a nin

^SK Pi va ra – Za dru gar 1:0 (0:0) ^E LA RE VO: Sta dion Pi va re, gle da la ca 200, su di ja: Ga li}

strel ci: \u ri} u 16. za Vr {ac, Ra din u 7. mi nu tu za Sen tu, ù ti kar to ni: An |e li}, Ra ni mi rov, Sa raj lin, Ti sme nar, \u ri}, Po pov (Vr {ac), [a ra pa (Sen ta) VR [AC: Pi je vac 8, Mo to rov 6, Ko we vi} 6 (od 53. Sti ja ~i} 6), Be qin 7, Ba bi} 7, Ti sme nar 7, An |e li} 7, Sa raj lin 6, Ra ni mi rov 6, û ki} 6 (od 55. Jok si mo vi} 7), \u ri} 7 (od 70. Po pov 7) SEN TA: @iv kov 7, Far ka{ 7, Ka ka{ 7, Ra din 7, Cvet ko vi} 7, Bo ki} 7, Be sla} 7 (od 46. [a ra pa 7), Po pov 8, Ma ra{ 8, \e ri 7, Jo vano vi} 7 (od 78. Va sin -) Pri èq ki va li su fud ba le ri Vr {ca no vu po be du, me |u tim po sle è sto ke bor be sa teh ni~ kim su per i or ni jim pro tiv ni kom mo ra ju bi ti pre za do voq ni osva ja wem jed nog bo da. Sen ta je odr à la

^SK Pivara - Zadrugar 1:0, Mladost (BJ) - Veternik Viskol 2:1, Dolina - Kikinda 1:1 , Vr{ac Senta 1:1, Radni~ki ([) - Ba~ka Topola 2:1, Pali} - Tekstilac 2:0, Dunav - Cement 2:1, Radni~ki (NP) - Sloga (T) 2:0 1. Rad n. (NP) 21 13 7 1 33:14 46 2. ^SK Pi v. 21 12 4 5 26:19 40 3. Rad n. ([) 21 10 6 5 24:17 36 4. Slo ga (T) 21 11 2 8 22:20 35 5. Pa li} 21 9 7 5 28:17 34 6. Mla d. (BJ) 21 8 6 7 25:18 30 7. Du nav 21 9 3 9 24:25 30 8. Ce ment 21 8 4 9 22:23 28 9. Sen ta 21 7 6 8 25.29 27 10. Tek sti lac 21 7 5 9 20.22 26 11. B. To po la 21 7 4 10 14:18 25 12. Ve ter nik 21 6 5 10 28:25 23 13. Do li na 21 6 5 10 21:30 23 14. Ki kin da 21 6 4 11 22:33 22 15. Za dru gar 21 6 3 12 24:35 21 16. Vr {ac 21 6 3 12 16:29 21 U sle de }em ko lu (21/22.apri la) sa sta ju se: Ve ter nik Vi skol - Rad ni~ ki (NP), Slo ga (T) - Du nav, Ce ment - Pa li}, Tek sti lac Ites - Rad ni~ ki ([), Ba~ ka To po la - Vr {ac, Sen ta - Do li na, Ki kin da - ^SK Pi va ra, Za dru gar Mla dost (BJ).

~as fud ba la na Grad skom sta di o nu u Vr {cu, ali ni je ima la sre }e da pred nost u po se du lop te, te ren sku ini ci ja ti vu i ve li ki broj pri li ka ma te ri ja li zu je po be do no snim po got kom. Sjaj nom gol ma nu do ma }ih Fi li pu Pi jev cu pri pa da ju naj ve }e za slu ge {to su Vr {~a ni us pe li da se iz bo re za po de lu ple na. Po ve la je Sen ta u 7. mi nu tu po sle so lo ak ci je Mi la na Ra di na. N e o d b r a w i v o m udar cu pret ho dio je sja jan la `wak ve zwa ka go stu ju }e eki pe. Vr {~a ni su iz jed na ~i li ne pu nih de set mi nu ta ka sni je ka da je Bran ko \u ri} na asi sten ci ju An |e li }a na naj bo qi mo gu }i na ~in za vr {io ak ci ju ko ju je za po ~eo Ti sme nar. Fo to: B. Lu ~i} U dru gom po lu vre me nu se prak ti~ no igra lo sa mo na po lo vi ni Vr {~a na. Ivan Ma ra{ je ne bro je no pu ta pro tut wao po de snoj stra ni, slao upo tre bqi ve cen tar {u te ve, a Pi je vac je ~i nio ~u da na go lu po sle {u te va La za ra Po po va u dva na vra ta. Ka da ni je pri pre mao pri li ke sa i gra ~i ma, Ma ra{ je bio glav ni pra ta go ni sta na pa da Sen te, ali je pro sto ne ve ro vat no ka ko je gol man Vr {ca od bra nio we go ve udar ce gla vom iz sr ca {e sna e ster ca u 60. i 65. mi nu tu. Re zer vi sta [a ra pa je u 75. mi nu tu po ku {ao da lo bu je gol ma na Vr {ca sa 30 me ta ra, me |u tim lop ta je za vr {i la na pre~ ki. Do ma }i su u fi ni {u osve `e ni iz me na ma us pe li da do |u do da ha, ali vi {e od jed nog udar ca u okvir go la ko ji je upu tio Jok si mo vi}, jed no stav no ni su mo gli. B. Jo si mov

Du nav - Ce ment 2:1(1:0)) STA RI BA NOV CI: Igra li {te Du na va, gle da la ca: 200, su di ja: Pa {tar (Su bo ti ca). Strel ci: A{}e ri} u 44. i 77. za Du nav, a De sni ca u 61. mi nu tu za Ce ment. @u ti kar to ni: Ja gu zo vi}, Lu ki}, Ka ~ar, Zo go vi}, Ha ska (Du nav), Su ba {i}, Mi lo vi}, \e ri}, Sta ni mi ro vi} (Ce ment). DU NAV: La zo vi} 7, Ja gu zo vi} 7 (Ha ska 7), @e `eq 7, Lu ki} 7, Ko kir 7 (Fur tu la -), Ka ~ar 7, A{}e ri} 8, Ili si} 7, Zo go vi} 7, Jer ko vi} 7, Ru smir 7 (Ni ni}). CE MENT: Su ba {i} 6, Ga {pa re vi} 6, Ra din 6, Ki{ 6, Mi lo vi} 6, \e ri} 6, Mi li }e vi} 6 (Sta ni mi ro vi} 7), Lu ka ja 6 (Xa ri} 6), De sni ca 7, Ili} 6 (Gr ko vi} -), Ka li nov 6. Bo do vi su osta li u Sta rim Ba nov ci ma, a naj ve }e za slu ge za to pri pa da ju Pe tru A{}e ri }u, kor pu lent nom cen tar fo ru. Sa dva go la uve }ao je gol ge ter ski sal do na li sti strel ca i go sti ma iz Be o ~i na po ko le bao sve na de da mo gu da pri re de iz ne na |e we i stig nu bar do re mi ja. Ka pi ten Du na va A{}e ri} ni je is ko ri stio je da na e ste rac u 21. mi nu tu ali se u na stav ku is ku pio sa dva po got ka. P. Plav {i}

SPORT

~etvrtak19.april2012.

dnevnik

VLADE DIVAC, PREDSEDNIK OKS

Sr bi ja u zna ku bro ja 100 Predsednik Olimpijskog komiteta Srbije (OKS) Vlade Divac rekao je ta~no 100 dana uo~i po~etka Olimpijskih igara u Londonu da je za srpski tim sve u znaku broja 100, jer se o~ekuje osvajawe 100. medaqe, 100 je godina od prvog u~e{}a Srbije na Igrama i da tim ima oko 100 sportista. - Na dana{wi dan Olimpijski tim broji 80 sportista, ali bi}e nas siguran sam oko 100, jer ~ekamo plasman odbojka{a i odbojka{ica i jo{ nekih individualnih sportista koji ozvani~ewe vize imaju po plasmanu - rekao je Divac, posle sve~anosti u rezidenciji ambasadora Velike Brita-

nije Majkla Devenporta povodom 100 dana do po~etka Igara. Na ovoj sve~anosti uprili~ena je i modna revija na kojoj su predstavqeni modeli kompanije „Zekstra” specijano dizajnirani za olimpijce Srbije. Od tri ponu|ene kombinacije, `iri, u sastavu Milica Mandi} (tekvondo), Olivera i Nikolina Moldovan (kajak), Slobodan Soro (vaterpolo), Nikola Stoji} i Jovan Popovi} (veslawe). izabrao je dve, a narednih dana navija~i }e putem sajta OKS izabrati jednu koja }e biti zvani~na za London. Doma}in skupa britanski ambasador Majkl Devenport

~estitao je srpskim sportistima na sjajnom foto - fini{u i ve} izborenih 80 viza. - Ostalo je jo{ 100 dana do po~etka Igara za organizatore u Londonu, koji se tako|e vredno pripremaju, to je kao posledwih 100 metara jedne trke. Mogu da vam ka`em da je moja zemqa spremna i da }emo sigurno biti dobri i ponosni doma}ini. Opravda}emo status jedinog grada koji je tri puta organizovao Olimpijske igre - rekao je Devenport. Olimpijske igre u Londonu odr`a}e se od 27. jula do 12. avgusta ove godine.

EVROLIGA

Mi ro ti} i Ma ~van zve zde u uspo nu Trofej Evrolige namewen zvezdi u usponu drugi put zaredom pripada crnogorskom ko{arka{u, krilnom igra~u Real Madrida Nikoli Miroti}u. Prema izboru trenera evroliga{kih klubova, 21-godi{wi Miroti} je pokazao najvi{e od svih mladih igra~a i, kako se ocewuje, zna~ajno je doprineo igrama Real Madrida u ovoj sezoni. Miroti} je ove sezone ostvario svoj prvi evroliga{ki dabl-dabl u~inak (protiv Armanija je postigao 11 poena i imao 10 skokova), a u decembru je progla{en za MVP tog meseca u Evroligi. Prose~no je postizao 14,6 poena po utakmici, a bio je i najboqi izvo|a~ penala - pogodio je 56 od 61 slobodnog bacawa ili 91,8 procenata. Crnogorac je blistao u me~u protiv Makabija, kada je u pobedi Reala Milan Ma~van (88:64) postigao 26 poena, {to mu je najboqi skor u ovu istu nagradu i u 2013. godini, jer ispuwavaju stakarijeri. Odli~an je bio i protiv Partizana u gruprosni kriterijum, odnosno dovoqno su mladi. noj fazi. Tada je postigao 21 poen ({utirao je bez Prvi put priznawe Zvezda u usponu dodeqeno je gre{ke sa linije bacawa 10 od 10) i imao je osam sko2005. godine. Tada je dobitnik bio Erazem Lorbek takova. Zanimqivo, ovo je prvi put da jedan isti igra~ da ~lan Klimamija iz Bolowe. Sledili su ga Andrea dobija dva puta ovo priznawe. Barwani (2006, Beneton), Rudi Fernandez (2007, HuDrugo mesto pripalo je igra~u Partizana Milanu ventud), Danilo Galinari (2008, Armani Xins MilaMa~vanu, dok je tre}i centar Galatasaraja Furkan no), Novica Veli~kovi} (2009, Partizan) i Riki RuAldemir. Miroti} i Aldemir mogu da konkuri{u za bio (2010, Barselona).

Detaq s prijema u ambasadi Velike Britanije

Spar si sru {i li Lej ker se U NBA ligi odigrano je pet utakmica, a ve~e je obele`io duel Los An|eles Lejkersa i San An to ni ja, koji su dobili Sparsi sa 112:91. Tim iz Teksasa tako je Lejkersima naneo najubedqiviji poraz ove sezone, a tim iz grada an|ela ponovo je bio osla bqen ne i gra wem zvezde tima Kobija Brajanta. Sparse je predvodio Toni Parker sa 29 poena i 13 asistencija, dok je sjajan bio i Tim Dan kan sa 19 po e na i osam skokova. Kod Lejkersa Endru Bajnam je postigao 21 poen, dok su Tim Dankan (San Antonio) Pau Gasol i Met Barns ubacitrojicu igra~a sa bar 20 poena. li po 16. Stiv Novak i Xej Ar Smits su Wujork je sa 116:110 slavio postigli po 25 poena, dok je Tajprotiv Bostona, zahvaquju}i odson ^endler me~ zavr{io sa 20 li~nom Karmelu Entoniju, koji poena. U timu Seltiksa Pol je postigao 35 poena i imao 12 Pirs je postigao 43 poena, {to skokova i deset asistencija, a nije bilo dovoqno da svoj tim Niksi su pored wega imali jo{ spase poraza, a na terenu se na-

@EN SKA KO [AR KA SVE PO PU LAR NI JA U TI TE LU: Ko {ar ka {i ce Ti te la, ro |e ne 1998. go di ne, u Re gi o nal noj li gi osvo ji le su pr vo me sto, u kon ku ren ci ji eki pa Vr ba sa, Be o ~i na, Su bo ti ce, Siv ca i Sr bo bra na. Eki pa de voj ~i ca ro |e nih 2001. u mu {koj mi ni ba sket li gi ostva ri le su 4 po be de i 4 po ra za i u kon ku ren ci ji 16 eki pa osvo ji le su osmo me sto, {to je ve li ki uspeh s ob zi rom da igra ju pro tiv de ~a ka. Ova eki pa u~e stvu ju u Ba nat skom re gi o nal nom tak mi ~e wu u mi ni ba ske tu (de voj ~i ce 2001. go di {te i mla |e) i naj u be dqi vi je od svih u~e sni ka se pla si ra la u plej - of, pa je re al no o~e ki va ti da }e i tri jum fo va ti.Ma le Ti te qan ke su do bi le svih osam utak mi ca, a wi hov tre ner Ti bor î ko{ ve ru je da }e ve }i na wih, uz kva li te tan rad i raz voj, jed no ga da na za i gra ti u ve li kim klu bo vi ma. Da se u @KK Ti tel va qa no ra di po tvr |u je i ~i we ni ca da je u for mi ra wu i tre }a eki pa ko ja bi tre ba lo da se ukqu ~i od je se ni u tak mi~ we u svom uz ra stu. Pred sed nik klu ba Go ran ôr to se za hva qu je spon zo ri ma i svim qu di ma do bre vo qe ko ji po ma ù da se èn ska ko {ar ka krup nim ko ra ci ma raz vi ja u Ti te lu.A po da tak da }e ova pi to ma va ro {i ca od je se ni ima ti tri tak mi ~ar ske eki pe naj re ~i ti je go vo ri o po pu lar no sti ko {ar ke me |u de voj ~i ca ma. @. M.

PE TI IN KLU ZIV NI KAMP ZRE WA NI NA CA: Ka ra te klub Zre wa nin je di ni je na ovim pro sto ri ma ko ji u svom re dov nom tre na `nom pro ce su or ga ni zu je rad sa spor ti sti ma ome te nim u raz vo ju. Za pet go di na na tom pla nu je po stig nu to mno go vi {e ne go {to je iko o~e ki vao, na za do voq stvo i de ce i ro di te qa. U klu bu su naj vi {e po no sni na or ga ni zo va we je din stve nih in klu ziv nih kam po va na ko ji ma se spor ti sti iz re dov ne po pu la ci je i oni sa smet wa ma u raz vo ju zbli à va ju, upo zna va ju i za jed no tre ni ra ju. Ovo go di {wi pe ti in klu ziv ni kamp oku pio je 30tak spor ti sta sa smet wa ma u raz vo ju i spor ti sta iz re dov ne po pu la ci je iz Zre wa ni na, a za broj ne ak tiv no sti, ko je su se tra di ci o nal no odr à va le u De li blat skoj pe {~a ri (SRC âr dak), bi la je za du è na vo lon ter ka zre wa nin ske Kan ce la ri je za mla de Ta tja na Pr pi}, kao i se kre tar Udru è wa „Sun co kret” Sla vi {a Ba bi}. Ge ne ral ni po kro vi teq 5. in klu ziv nog kam pa bio je grad Zre wa nin, a part ne ri u re a li za ci ji pro jek ta bi li su jo{ i Udru è we za men tal no ne do voq no raz vi je ne oso be „Sun co kret”, Kan ce la ri ja za mla de, Spor tre ha me di ca i JP Voj vo di na {u me. Na ovo go di {wem kam pu zre wa nin skim ka ra ti sti ma pri dru ì li su se i tak mi ~a ri Atlet skog klu ba Ba nat, ko ji su sa tre ne rom Pe trom Tan ko si }em pri pre ma li za pred sto je }a tak mi ~e wa. @. B.

{ao i Sa{a Pavlovi}, koji se za 16 minuta nije upisao u strelce, ali je imao po dva skoka i ukradene lopte, uz jednu asistenciju. Minesota je nastavila sa porazima, ovoga puta boqi od Timbervulvsa bio je Memfis sa 91:84. Najboqi kod Grizlisa bio je Rudi Gej sa 28 poena i devet skokova, dok su Majk Konli i Zak Rendolf dodali po 16 poena. Kod Timbervulvsa Hose Barea je zabele`io 28 poena i osam asistencija, dok je crnogorski reprezentativac Nikola Pekovi} imao 16 poena i 11 skokova. U tom duelu Rik Adelman ponovo nije mogao da ra~una na Kevina Lava zbog potresa mozga i Darka Mili~i}a, koji je zaradio povredu tetive. U preostala dva me~a ve~eri Indijana je pobedila Filadelfiju sa 102:97, dok je Detroit bio boqi od Klivlenda sa 116:77.

Uni ka ha gu bi A li cen cu? Unikaha bi ove sezone mogla da ostane bez A licence Evroplige. Ovu mogu}nost najavio je prvi ~ovek elitnog takmi~ewa \ordi Bartomeu. On je rekao da {panskom klubu preti oduzimawe A licence ako takmi~ewe u nacionalnom prvenstvu ne zavr{i bar na de ve tom me stu. Pra vi lo Evrolige je da klubovi, ukoliko `ele da zadr`e evroliga{ki status, ne mogu da budu lo{ije plasirani od polovine timova u nacionalnom prvenstvu. - Pravilo je takvo kakvo je. Ukoliko Unikaha zavr{i na desetom mestu ili lo{ije plasirana izgubi}e svoju A licencu - rekao je Bartomeu.

c m y

dnevnik

SPORT

~etvrtak19.april2012.

TRE NER OD BOJ KA [A VOJ VO DI NE NS SE ME NI KO LA SA LA TI] RE ZI MI RAO SE ZO NU

Naj u spe {ni ji smo u Sr bi ji SRP SKA EKIPA RA BI TA OSVO JI LA TI TU LU AZER BEJYANA: Od boj ka {i ce Ra bi te iz Ba kua, za ko ju igra pet srp skih igra ~i ca a sa klu pe je vo di Zo ran Ga ji}, osvo ji la je pe tu uza stop nu ti tu lu pr va ka Azer bej ya na. Do ti tu le su do {le: Na ta {a Kr sma no vi}, Sil vi ja Po po vi}, Sa wa Sta ro vi}, Ja sna Maj sto ro vi} i Mi ra Go lu bo vi}, ko ja je pro gla {e na za naj bo qeg blo ke ra i sme ~e ra plej-ofa. Ra bi ta je osvo ji la pr vo me sto u Azer bej ya nu, dru go pla si ra na je Lo ko mo ti va iz Ba kua, ko ju tre ni ra Dra gu tin Bal ti}, a tre }i je Ba ki iz Ba kua.

[am pi o nat ru ko me ta {a u Sr bi ji obo rio sve re kor de Evropska rukometna federa ci ja i wen mar ke tin {ki partner INFRONT objavili su da je Evropsko prvenstvo u Srbiji (15 - 29. januar) oborilo sve re kor de gle da no sti. Sliku iz Srbije preko 75 licenciranih TV stanica u 200 zemaqa videlo je kumula-

gle da la ca, za raz li ku od 280.000 sa prethodnog {ampionata u Austriji. I zvani~ni sajt EP u Srbiji zabele`io je najve}u pose}enost u istoriji evropskih prvenstava. ^ak milion unikat nih po se ti la ca je pre ko sajta dolazilo do relevantnih

Odbojka{i Vojvodine NS seme poraèni su od Crvene zvezde u finalu plej-ofa i time ponovili rezultat od pro{le sezone (tada ih je u finalu dobio Partizan), ali su osvojili trofej nacionalnog kupa. Osvojen kup i plasman u finale plej-ofa dovoqni su da Novosa|ani mogu da kaù da je sezona iza wih, ipak, uspe{na. No, ostao je àl i gorak ukus u ustima crveno-belih zbog slabog izdawa u finalu plej-ofa, kada su izgubili tri me~a uzastopno. Poznato je da je te{ko dva puta dosti}i vrhunsku formu u svega mesec dana {to se potvrdilo i u slu~aju Novosa|ana. Evidentno je bilo da su se crveno-beli potro{ili na finalnom tuniru Kupa, a potom i u te{koj polufinalnoj seriji plej-ofa s kragujeva~kim Radni~kim, pa su samo na jednom susretu finala li~ili na sebe i prikazali deo kvaliteta i potencijala, {to nije bilo dovoqno makar za jednu pobedu. Igrawem finala plej-ofa i osvajawem Kupa, Novosa|ani su, po rezultatu, najsupe{niji odbojka{ki kolektiv u zemqi, Zvezda je osvojila prvenstvo, ali se nije plasirala na finalni turnir Kupa. - Sezona je bila duga i naporna, ali kada se sve sabere moèmo da kaèmo da smo ostvarili zacrtane ciqeve osvajawem Kupa i igrawem finala plej-ofa. Po tome smo najsupe{niji u zemqi i tako|e je veoma bitno {to smo za narednu sezonu obezbedili igrawe u Kupu CEV-a. Ostaje àl za duplom krunom, ali nas je veoma izmorilo igrawe utakmica u sistemu sreda-subota,{to se odrazilo na na{u igru. Zgusnut je bio kalendar takmi~ewa, zbog po~etka priprema reprezentacije je sve moralo ranije da se zavr{i, a nismo uspeli da dva puta u kratkom periodu dostignemo vrhunac forme, pa smo, verujem, zbog toga odi-

grali veoma slabo u finalu - kaè Nikola Salati}, {ef stru~nog {taba Vojvodine NS seme.  Da li ste li~ no za do voq ni u~i we nim? - Bio bih potpuno zadovoqan da smo odigrali boqe u finalu i da smo pruìli ve}i otpor Crvenoj zvezdi. Tada bih mogao da ~estitam igra~ima na svemu, jer nije problem izgubiti, bitan je i na~in na koji se izgubi. Ne kaèm da

je sezona iza nas neuspe{na, ali sam ube|en da je moglo i moralo boqe. Puno je bilo ~inilaca koji su nam ote`avali posao tokom sezone, sve se svodi na igra~e i stru~ni {tab, a tu je krivica podeqena.  [ta vam je kon kret no ote `a va lo se zo nu? - Nismo zaista imali sre}e sa zdravstvenim biltenom. Rano u sezoni se povredio Mrdak i bio je

odsutan vi{e od dva meseca sa tegobama do kraja sezone. Na wegovo mesto smo morali da prekomandujemo Nemawu ûbrila koji je ponovo ispao `rtveno jagwe, ali je morao da popuni mesto korektora na kojem se nekoliko puta dobro sna{ao, ali je sigurno mogao vi{e da pruì igrawem na wegovoj poziciji sredweg blokera. Onda se na kraju prvog dela sezone povredio i prima~ servisa Milan Kati}, kojeg smo tada izgubili do kraja sezone zbog delikatne povrede ramena. Naravno, ne ra~unam sitne povrede koje su uobi~ajene za odbojku i dugu sezonu.  To ni su svi pro ble mi? - Nisu. De{avalo nam se nekoliko dana pre finalnog turnira Kupa da su nam ruke bile vezane zbog restrikcija struje pa smo trenirali van Spensa i to pod dnevnim svetlom. Sada kada razmislim o tome, zbog svega nam je taj pehar Kupa jo{ draì. Imali smo i problema sa zauze{}u na{e hale u kojoj treniramo, pa smo bili ~ergari i trenirali gde je to bilo mogu}e. Ne traìm alibi za poraz u finalu plej-ofa, ali ovo su ~iwenice.  Ka kvi su vam pla no vi za sle de }u se zo nu? - Ve} sada smo krenuli s razgovorima o ciqevima za slede}u sezonu. Treba da vidimo da li nam se svima poklapaju ciqevi i mi{qewa i kako }emo da nastavimo. Treba razgovarati o fizinomiji tima, Mirosavqevi}u i Stefanovi}u su istekli ugovori i treba oformiti ve} sastav koji }e biti oboga}en za dva, ili tri nova igra~a. Naravno, da li }e mo}i da se dovode nove snage i koje zavisi}e od finasijske situacije, jer nas o~ekuje i igrawe skupog CEV Kupa i zato sada ni{ta konkretnije ne moè da se kaè i uradi dok se ne vidi s ~ime rasplaèmo - istakao je Nikola Salati}. Mar ko Ri sti}

^A SO PIS VO LEJ VORLD PRO MO VI SAO SRP SKU OD BOJ KA [KU BRA ]U KO VA ^E VI]

tivno 1,47 milijarda gledalaca. To je porast za 40 posto u od no su na pret hod no EP u Austriji (1,03 mil), odnosno 20 posto vi{e od dosada{weg rekorda sa Euro 2008. iz Norve{ke, kada je najboqi evropski rukomet gledalo 1,22 milijarda gledalaca. Rekord je postignut i u broju sati. Sa rukometnog doga|aja godine u Srbiji emitovalo se 1.898 sati programa, za razliku od 1.700 iz Austrije 2010. Deseto Evropsko prvenstvo, odr`ano u ~etiri srpska grada, bilo je rekordno i po broju gledalaca na tribinama. U pet hala najboqe evropske rukometa{e gledalo je 300.000

informacija, a broj ukupnih poseta (2,45 miliona) je gotovo tri puta ve}i u odnosu na Austriju. Otvoreno je 9,99 miliona stranica za razliku od 4,61 miliona pre dve godine, a Fejsbuk stranica {ampionata imala je preko 35.000 fanova. Platforma EHF Euro 2012 na Jutjubu do`ivela je izuzetnu po pu lar nost. Ko ri sni ci iz ~itavog sveta su pregledali video materijale (utakmice, izjave, najave) vi{e od 860.000 puta. Evropsko prvenstvo u Srbiji osta}e upam}eno i po tome {to je televizijski signal sa jednog rukometnog takmi~ewa prvi put i{ao u HD formatu.

SPORT SKI SA VEZ OP [TI NE SE ^AW

Pred sed nik Mi lo{ \i ku

Diplomirani pravnik Milo{ \iku jednoglasno je izabran za predsednika Sportskog saveza op{tine Se~aw. U Upravni odbor imenovani su: Zoran Rikalo, Marija A}imovi}, Slobodan Repac, Milovan Vu~kovi}, Nikola [kori}, Dra{ko Dragi} i Radenko Ugr~i}. Izbor \ikua za prvog ~oveka se~awskog Sportskog saveza svojevrsno je priznawe dugogodi{wem uzornom sportskom radniku, godinama najagil ni jem ~la nu upra ve Rad ni~kog iz Sutjeske i jednom od organizatora Kupa Libertatea – Letwih igara op{tine Se~aw. \iku je, ujedno, i predsednik disciplinske komi si je za fud bal Pod ru~ ne lige.

- Savez brine o funkcionisawu 23 kluba. Svi oni su listom istakli dobru saradwu i sa Savezom i sa lokalnom samoupravom, posebno sa predsednikom op{tine Predragom Milo{evi}em, koji redovno pokazuje razumevawe za intere se klu bo va, jer do bi ja mo planirana sredstva, obezbe|uje nam prevoz i pokriva tro{kove – rekao je \iku. On je dodao da je za wega, kao pred sed ni ka Sport skog saveza, osnovno da takvu saradwu odr`i i ubudu}e. - Pred nama je i priprema Letwih op{tinskih igara u Sutjesci. Uskoro }e na{a komisija obi}i teren i u~initi sve da se pripreme obave blagovremeno – najavio je novi predsednik SS Se~wa. @. B.

Ni ko la i Uro{ sta za ma Gr bi }a U posledwem broju magazina FIVB Volejvorld objavqena je pri~a o bra}i Kova~evi}, Nikoli i Uro{u, odbojka{kim reprezentativcima Srbije. Bra}a Kova~evi} su pro{le godine zajedno osvojili sedam medaqa. Nikola je sa seniorskom reprezentacijom osvojio zlatne medaqe na Eevropskom prvenstvu i na Predolimpijskom turniru u Londonu, kao i nagradu za najboqeg prima~a na EP.Uro{ je s kadetskom reprezentacijom Srbije osvojio zlatne medaqe na Evropskom i Svetskom prvenstvu, bio najboqi igra~ (MVP) na oba prvenstva, a dobio je i nagrade za najboqeg poentera i najboqeg sme~era na EP. Uro{ je s juniorskom reprezentacijom osvojio bronzanu medaqu na Svestkom prvenstvu i zlatnu medaqu na Balkanskom prvenstvu, kao i nagradu za najboqeg prima~a, a sa seniorskom reprezentacijom osvojio je zlatnu medaqu na EP. Prenosimo prevod teksta objavqenog u magazinu FIVB Volejvorld. Odbojka ponekad mo`e da postane porodi~ni posao, kao {to je to mnogo puta bio slu~aj kod dvojice najpopularnijih srpskih, a izvorno jugoslovenskih odbojka{kih zvezda Vladimira i Nikole Grbi}a. I premda je Vladimir zavr{io igra~ku karijeru, ostao je u odbojci kao potpredsednik Odbojka{kog saveza Srbije, dok je Nikola oti{ao iz reprezentacije nakon Svetskog prvenstva 2010. godine u Italiji. Ovo je tradicija koja se daqe nastavila zahvaquju}i doprinosu bra}e Kova~evi}, Nikoli i Uro{u. Na Svetskom kupu FIVB u Japanu, kada je Srbija gubila od

Ni ko la i Uro{ Ko va ~e vi} u Ja pa nu

Poqske u Nagoji, Evropski prvaci iz 2011. godine, ipak, su zasadili potencijalno zna~ajno seme za budu}nost, u trenutku kada su se na terenu nakratko na{li Nikola i Uro{ zajedno. Uro{ ima samo 19 godina, ali se isti~e kao jedan od najperspektivnijih odbojka{a u Evropi, po{to je dao ogroman doprinos uspesima srpske kadetske reprezentacije koja je pro{le godine postala evropski i svetski prvak, a Kova~evi} mla|i bio je progla{en za MVP u oba takmi~ewa. Za svoj uspeh osvojio je nagradu Olimpijskog komiteta Srbije za najboqeg

mladog sportistu godine.Uro{ je prvi put uvr{ten na spisak seniorske reprezentacije 2010. budu}i da se Srbija trudila da postupno podmladi svoju ekipu. Nikola, u me|uvremenu, ~etiri centimetra ni`i i 12 kilograma lak{i, ostvario je veoma dobar u~inak na putu ka Evropskom zlatu u Be~u sa titulom najboqeg prima~a. Iako su se ponovo na{li zajedno, kada je reprezentacija zapo~ela pripreme za Svetsko prvenstvo, ve}i deo vremena je svako i{ao svojim putem. Uro{, ina~e levoruk, trenutno igra drugu sezonu u Sloveniji za odbojka{ki

klub ACH Volej Qubqana, a Nikola je napustio Italiju kako bi se oprobao u ruskoj avanturi sa klubom pred kojim je budu}nost, sa sedi{tem u Ni`wem Novgorodu. Svetski kup FIVB je ispao prili~no razo~arawe za reprezentaciju Srbije, koja je na ovom takmi~ewu zavr{ila na osmom mestu. No, iako su {anse za imitirawe bra}e Grbi} u predstavqawu svoje zemqe na Olimpijskim igrama smawene neuspehom u Japanu, ne bi bilo nikakvo ~udo videti bra}u Kova~evi} jednog dana zajedno na olimpijskom postoqu.

kultura

~etvrtak19.april2012.

INTERVJU

dnevnik

СТАША ЗУРОВАЦ, КОРЕОГРАФ И РЕДИТЕЉ БАЛЕТА „МИЛЕВА АЈНШТАЈН” У СНП-у

Плес, али и ликовност и нарација Балет “Милева Ајнштајн”, настао према мотивима истоимене драме Виде Огњеновић, премијерно ће, у кореографији и режији Сташе Зуровца, госта из Хрватске, бити изведен 28. априла

“Циркус примитиф балет” настала је 2003, када постаје и директор Балета у ХНК Ивана пл.Зајца у Ријеци, а такође наставља да ради и као кореограф. Зуровац је добитник награда у Хрватској,

Живо ткиво представе l Докле сте исписали књигу сарадње са овим ансамблом који сте већ упознали? - Невјероватна је заправо чињеница да смо ми мјесец дана пред премијеру готови с балетом. То је ријеткост и код мене, једино ми се то десило са „Дискретним шармом буржоазије“ у Ријеци, тако да сам јако задовољан. Сада имамо времена да се бавимо естетиком, што врло ријетко у тој репертоарној динамици позоришта човјек има да доведе до фине израде. Мислим да је то за играче искључиво важно и увијек сам и себе развијао као аутора у том смислу не да будем што мање оптерећење за играча, него што већи потицај. Они су живо ткиво на којима остаје представа и театар без њих не вриједи, једино због њих и постоји, од чистачице до управника. Једино сви радимо у позоришту, и постојимо, само због представа. на сцени “Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта. Након својевремено драмске, затим недавно и оперске представе, сада ћемо видети и балет инспирисан поменутим комадом Виде Огњеновић, који говори о oвoj нашој познатој суграђанки. На сцену СНП –а, где је пре неколико година радио “Божанствену комедију”, балет „Милева Ајнштајн“ поставља Сташа Зуровац, који уз играчку каријеру деведесетих година почиње да ствара и кореографску. Његове прве кореографије датирају из 1996, а прва целовечерња под називом

Хановеру, а такође и у Београду (Фестивал кореографских минијатура и “Перистил” града Београда). l Гледали смо драму и оперу по овом комаду, а шта кореографа инспирише у њему? - Овај балет није по драми, него по мотивима, који су мени били занимљиви да, слиједећи тај драматуршки низ који постоји у драми, сваку сцену направим онако како пише у редослиједу, и извучем оне мотиве који су мени важни да интерпретирам оно што пише у драми. Не оно што

Фото: Б. Лучић

пише о животу Милеве Ајнштајн, нити о животу Ајнштајна, него оно што пише у драми. Дакле, ја интерпретирам већ нечији поглед, а не оно што је наравно претпоставка у томе, да се њена драма темељи и на повјесним и тачним чињеницама, које дају аутентичност. И ја сам исто ишао из те поставке, тако да сам се ба-

вио опширним истраживачким радом што се тиче Милевиног и Ајнштајновог живота, и заједничког, а и оног након оне точке када су њихови животи почели ићи у неким различитим правцима, па све до Милевине смрти. Када узмем неки литерарни предложак да бих интерпретирао то дјело, онда тражим оно

што су јаки моменти, што су обрати, нека предвиђања, ствари које се виде већ на почетку, а зна се како ће завршити, и како такву информацију држати занимљивом гледатељу који од почетка зна да нешто иде у криво. Па ту линију вући кроз неку особу, лајтмотив, ту присутност судбине. Занима ме онај нуклеус, онај подтекст, оно што пише између ријечи, али врло ме понекад занима и дословност, зато што мислим да и то има своју занимљивост. l Најавили сте да се неће све базирати само на плесу него и на покрету, филму, музици. Да ли вам управо такав израз највише лежи? - Мислим да је то израз који мене заправо занима од почетка, тај тотални театар који сам кроз минутажу тог цјеловечерњег балета градио, и те изворе напајања тог дјела, да се он искључиво не базира на тијелу и истраживању покрета, провлачењу оваквом и онаквом, него да се бави драматургијом, ликовношћу, другачијом врстом изражавања и играча самих. Сматрам балетске играче пуно комплекснијима него што се обично они сматрају. Ја их гледам као умјетнике и посебне инвидидуе, сваког особно. Никад их не посматрам као масу плесача пред собом осим када је то нужност за сцену, али и тада имамо индивидуални приступ што се тиче неких корекција, мотивација. Никад то не сводим на оно што је за-

право понижавајуће за сваког умјетника, да га се сведе под неку масу. l Како ће сада изгледати обај балет на сцени? - Увијек човјек покушава, како у избору тема, тако и у избору ликовности, стално да истражује. Тако смо и овај пута некако посегнули за нечим новим што се нас тиче као неког тима, можда не што се тиче повјести уметности, али сигурно нешто што је нама, мени као аутору, било важно да на интуитивној разини савладам као неку врсту изражавања. Биће врло занимљиво, имали смо једну идеју коју смо на крају доста и редуцирали, али остала је иста. Но, не волим да причам какав ће бити ликовни идентитет, али, у сваком случају ће пропратити ту идеју. Наравно, у костиму смо покушали задржати вријеме, и заправо једино у костиму. Ово остало су доста апстрактни елементи који подсјећају на просторе и некакве амбијенте кроз које се драма креће. Мислим да ће бити врло занимљиво. Углавном је у чистој форми, с доста реквизите. Скоро свака сцена је у неком другом начину изражавања, граничена често с некаквом кореодрамом, која опет крене у некакав плес, па у формалне ствари, па у показивање, у наративно. Било ми је то врло занимљиво да кроз такав начин човјек ипак успе задржати линију у комаду и да буде јасан. Нaташа Пејчић

U SUBOTU U BE^U

ПРИЗНАЊЕ ЗА ИЗЛОЖБУ У МУЗЕЈУ ВОЈВОДИНЕ

Сави Стојкову награда Вукове Tribina o novosadskom panku задужбине за уметност У свечаној сали Вукове задужбине у Београду јуче је сликару Сави Стојкову свечано уручена награда ове задужбине за 2011. годину за уметност. Награде за науку и уметност су почетком фебруара додељене Снежани Са-

(1925) је уручио председник Задужбине Миодраг Матицки. Председник Одбора за доделу награде у области уметности Драшко Ређеп прочитао је образложење награде у коме се наводи да је Стојков један од доајена српског

марџији за књигу „Облици усмене прозе„ и Стојкову за уметност за изложбу у Музеју Војводине у Новом Саду али сликар тада, по савету лекара и због лошких временских прилика, није присуствовао уручењу награде. Награду у виду повеље, плакете и новчаног износа Стојкову

сликарства и стваралац који „дуготрајно и понесено вуковску идеју блискости са дугом народног стваралаштва преноси на пространом, може се без претеривања рећи планератном атласу”. Изложба посвећена шумама, као типолошкој загонетки, показала је не само незаустављиву

страст Саве Стојкова за тишину нијанси, него је, на трагу Короа, показала наше богате крошње и наш безусловни хлорофил. Сликарство које је било инспиративно за велики број критичара неколико генерација, наводи се у образложењу одлуке. Ређеп је говорио и о бајковитим представама српског севера Саве Стојкова на којима је све на око спокојно и води као једном од главних мотива сликара Војводине старе. Сава Стојков опомиње да је могуће бити благородан, смеран, тих, насмејан и чинити добра која се увек враћају, рекао је Ређеп и додао да награда Вукове задужбине Сави Стојкову - чија се дела виде и у серији „Бела лађа„ али и на светским дворовима представља повратак истинском и најчистијем вуковском принципу. Видно дирнут и узбуђен, Стојков се захвалио свима на награди и рекао да ће бити радостан ако успе да се одужи свом „вољеном народу”. „Жао ми је што не умем да искажем колико сте ми радост учинили„, рекао је Стојков пољубивши плакету. Награде Вукове задужбине додељују се сваке године од 1990. за науку и уметност. (Танјуг)

ИЗ ИЗДАВАЧКЕ КУЋЕ „ТАНЕСИ”

Кључна дела јапанске књижевности Издавачка кућа „Танеси„ одлучила је да домаћој публици, жељној нешто „егзотичније„ литературе, представи два кључна дела јапанске књижевности 20. века - „Сунце на заласку„ Осаму Дазаија и „Душа„ Нацуме Сосекија. „Сунце на заласку„ објављено је 1947. године и радња се догађа у Јапану после Другог светског рата. Прича, заснована на елементима пишчеве биографије, кроз живот браће Кжука и Наођија и њихове мајке показује породицу у кризи, нестајање старог стила живота и долазак индустријског друштва. Дазаи је, иначе, један од најзначајнијих јапанских приповедача и романсијера 20. века. Рођен 1909. у старој аристократској породици, још као студент

приступио је комунистима у које се касније разочарао. Био је нар-

коман и човек који је издао другове. Оболевши од туберкулозе бацио се у реку 1948. и убио. Осећај кривице почињених грехова био је једна од главних тема његове књижевности. „Душа„ или „Кокоро„ Нацумеа Сосекија, први пут је објављен 1914. године. Реч је о изузетном роману о страху, самоћи и крхкости људског постојања. Роман се бави модернизацијом Јапана кроз замршену причу о пријатељству два мушкарца млађег ученика и учитеља. Сосеки је био један од значајнијих писаца на прелазу из 19. у 20. века. Његова дела поставила су темељ савременом јапанском роману, а главна тема романа била је модернизација Јапана у такозваном Меиђи периоду (18681912).

Stu dent ski kul tur ni cen tar iz No vog Sa da u sa rad wi sa KUD „Ju nion“ odr à }e u su bo tu 21. apri la u Be ~u (Klub slo ven skih stu de na ta, Modnsche in gas se 11, Ro te Tur) tri bi nu po sve }e nu no vo sad skoj pank sce ni, ko ja }e ob u hva ti ti pro mo ci ju kwi ge „No vo sad ska pank ver zi ja“ auto ra Sa ve Sa vi }a i Igo ra To do ro vi }a, za tim iz lo `bu fo to gra fi ja iz kwi ge, pred sta vqa we „To Be Punk“ fe sti va la i CD i vi deo iz da wa SKCNS-a. U Ve li koj Bri ta ni ji pro {le go di ne obe le è no je 35 go di na pan ka. Iako je u kra je ve biv {e Ju go sla vi je pank sti gao dve go di ne ka sni je, je dan od pr vih gra do va, uz Qu bqa nu i Ri je ku, u ko jem je ovaj po kret uzeo ma ha bio je No vi Sad. Kwi ga „No vo sad ska pank ver zi ja“, auto ra Igo ra To do ro vi }a i Sa ve Sa vi }a, u iz da wu SKCNS, do pri ne la je bo ga toj isto ri ji no vo sad ske sce ne. No vo sad ski pank po kret je od kra ja 70-ih pa do da nas po me rio mno ge gra ni ce, ne sa mo na lo kal nom ni vou, i iz ne drio ve li ki broj kre a tiv nih po je di na ca i gru pa u svim do me ni ma umet ni~ kog iz ra à va wa, bez ob zi ra da li se ra di lo o ~la no vi ma ben do va, qu di ma ko ji su ra di li pr ve fan -

Pla kat za tri bi nu u Be ~u

zi ne i or ga ni zo va li kon cer te do onih obi~ nih po se ti la ca svir ki. Na kon ve li kog uspe ha ko je je do `i ve la kwi ga „No vo sad ska

pank ver zi ja“ ~i ja su dva iz da wa raz gra bqe na u krat kom pe ri o du, Stu denst ki kul tur ni cen tar No vi Sad po kre }e pr vi pank fe sti val na ovim pro sto ri ma „To Be Punk“ fe sti val i ob ja vqu je niz CD iz da wa le gen dar nih no vo sad skih ben do va ali i de bi al bu ma mla dih sa sta va. U sklo pu tri bi ne u Be ~u bi }e or ga ni zo va na iz lo `ba fo to gra fi ja iz kwi ge „No vo sad ska pank ver zi ja“ kao i pro jek ci ja vi deo spo to va i `i vog ma te ri ja la no vo sad skih pank ben do va. Na tri bi ni }e go vo ri ti Igor To do ro vi}, je dan od dvo ji ce auto ra kwi ge, kao i Alek san dar Pa vlov i Jo van Gve ro u ime Stu dent skog kul tur nog cen tra No vi Sad. S. S.

ПОРТУГАЛСКА ПЕВАЧИЦА ВЕЧЕРАС НАСТУПА У СИНАГОГИ

Фадо и глас Терезе Салгуеиро Позната португалска певачица Тереза Салгуеиро, некадашња чланица групе „Мадредеуш“, поново гостује у Новом Саду, где ће вечерас приредити концерт у Синагоги. Терезу Салгуеиро ће на концерту пратити Кариса Марцелино (хармоника), Оскар Торес (контрабас), Андре Филипе Сантос (гитара) и Руи Лобато (бубањ, перкусије и гитара). Фадо и глас Терезе Салгуиеро још једном ће, на задовољство многих, испунити простор Синагоге. Организатор је агенција Мy Wаy из Београда, а продукција концерта у Новом Саду реализује се у сарадњи с Музичком омладином Новог Сада. - Тереза, певачица неодољивог гласа, допринела је да португалски звук фадо музике заволе људи широм света. Пред Новосађанима ће изводити песме с новог албума под називом “Мистерија” . – најављују организатори овог концета. - Рад на овом остварењу трајао је од новембра 2010. до јула 2011, а сам албум је плод заједничке сарадње и истраживања фадо диве и музичара које је одабрала. Будући да долазе из различитих средина, окупљени уметници желели су да обједине богате и разно-

врсне хармоније трагајући при том за заједничким језиком. Комбинација инструмената настала је као резултат тежње за иновацијом, али и прилагођавања таквих новина карактеристикама сензибилитета самих музичара. Текстови песама говоре о загонеткама живота, па отуда и назив албума “Мистерија”. „Ова музика је створена првенствено за живо извођење. Музичари на сцени доносе раскошан спектар емоција позивајући публику да својом енергијом употпуни извођење што сваки концерт претвара у јединствен и несвакидашњи угођај“.Филмофилима позната и из остварења Вима Вендерса „Лисабонска прича”, Тереза Салгуеиро је због свог талента и преко 900 одржаних концерата широм света, постала културни амбасадор своје земље Португала. Рођена је 1969. у Лисабону. У седамнаестој години постаје певачица групе „Мадредеуш“, чувеног португалског састава чији је рад био посвећен промовисању фадо музике. Од 1986. до 2007. са „Мадредеушом“ снимила je више од дванаест награђиваних албума, продатих у преко пет милиона примерака широм света и постала један од водећих португалских вокала. Н. П-ј.

~etvrtak19.april2012.

c m y

kultura

dnevnik

СИНОЋ ПОЧЕО 6. МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПРОЗЕ У НОВОМ САДУ

Уметност речи је говор истине У културном центру Новог Сада, који је организатор и домаћин, синоћ је започео Шести међународни фестивал прозе - Прозефест, на коме ће се данас и сутра публици представити девет писаца из Словачке, Словеније, Немачке и Србије. На завршној вечери Слободану Тишми биће уручена награда „Милован Видаковић“ за целокупно прозно стваралаштво. Фестивал је отворио прошлогодишњи учесник Драган Великић, беседом о односу историје-стварности и уметности. - Уметност не опонаша стварносст, она не препричава, она не имитира, она не копира, нити има оригинал према коме се односи, рекао је, између осталог, Великић.Чувени „предложак“ уметничког дела је тек будалаштина сувише здравог, бирократског разума. Уметничко дело је свет за себе, оно је свој сопствени предложак, свој властити оригинал. И стварност и уметности су говор разлике и не-

стабилности, путовања и преобличавања, другим речима, говор истине, јер само разлика даје да

тлана Велмар Јанковић, коју је представио Иван Радосављевић. Последњи синоћни гост Прозефе-

ДАНАС НА ПРОЗЕФЕСТУ

Књижевници међу гимназијалцима Други фестивалски дан почиње у подне, књижевним разговорима у две новосадске гимназије. У Гимназији „Лаза Костић“ представиће се Ото Толнаи и Антон Балаж, а у Гимназији „Јован Јовановић Змај“ гошће су Светлана Велмар-Јанковић и Јелена Ленголд. Вечерњи програм у сали „Трибина младих“ у КЦ НС почиње у 18 часова, наступом Владана Матијевића, кога ће представити Милета Аћимовић Ивков. Сат касније своју прозу ће читати Јелена Ленголд, а представиће је Ирена Јаворски. У 20,30 наступа Јани Вирк, а о његовом стваралаштву говориће Гојко Божовић. Улаз на све програме је слободан.

Фото: Б. Лучић

ствари буду виђене у њиховој истини. Потом је Ото Толнаи читао одломке из своје најновије прозе, а о његовом стваралаштву говорила је Владислава Гордић Петковић. Своју прозу уживо је читала и Све-

ста био је Антон Балаж из Словачке, а публици је о њему говорио Мићо Вујичић. У музичком програму наступила је Ана Клем Аксентијевић, која је свирала на виоли. Р. Лотина

ТРАДИЦИОНАЛНА МАНИФЕСТАЦИЈА 19. МАЈА СА ВИШЕ ОД 200 САДРЖАЈА

СТУДЕНТИ ЉУБОСЛАВА МАЈЕРЕ ОДУШЕВИЛИ НА ФЕСТИВАЛУ У КИКИНДИ

Програми „Ноћи музеја” у 65 градова

Права мала ремек-дела

Више од 200 музеја, галерија и изложбених простора у 65 градова Србије отвориће своја вра-

први пут отвара своја врата посетиоцима „Ноћи музеја„ је Народна библиотека Србије. Про-

та у „Ноћи музеја„, 19. маја, а први пут манифестацији се прикључују Апатин, Горњи Милановац, Ириг, Параћин и Лепен-

грам у престоници биће тек детаљно представљен, али организатори су открили да ће у седам зона публици понудити борбе

У Новом Саду на 50 места У Новом Саду публику очекује више од 100 садржаја на 50 локација. Између осталог, биће представљени цртежи из приватне колекције које су начинили посланици за време седница у парламенту, писма која су размењивали вајарка Вука Велимировић и сликар Урош Предић, фотографије одеће коју су носили Јосип Броз Тито и Јованка Броз... Нови Сад ће представити декаду 50-их и приказати почетке најпопуларнијег музичког жанра – рокенрола. Заинтересовани ће сазнати чему служи “драпирање” али и видети како изгледају традиционалне војвођанске кухиње. Дегустираће се бачки медењаци, шапице, лење пите са вишњама и кифле са салом. Фризираће се у стилу осамдесетих, а заљубљеници у гигабајте моћи ће да погледају кућне рачунаре који су били популарни у бившој СФРЈ 80-тих година. ски вир, најављено је јуче на конференцији за новинаре у Београду. Најбогатији програм понудиће Београд, где је на 67 локација планирано више од 100 програма, а једна од институција која

неустрашивих мачевалаца и борилачке вештине азијских ратника, док ће неколико корака даље бити изложени приватни предмети Николе Тесле из собе 3327 хотела „Њујоркер„, у коме је славни научник провео по-

следњих десет година свог живота. Од 18 часова до 2 сата после поноћи Нишлије ће моћи да се упознају са археолошком поставком Народног музеја, погледају изложбу о Стевану Сремцу, видео презентацију „Константин који спаја„, изложбу старе штампе, а Ниш арт фондација за ову ноћ припрема посебно изненађење. Концепт крагујевачке „Ноћи музеја„ базира се на промоцији културног наслеђа тог краја те ће кроз фото-документарну изложбу бити представљен намеснички период владавине кнеза Павла Карађорђевића, документи, писма, честитке краља Александра Обреновића и Драге Машин, слике Петра Лубарде из циклуса „Крагујевац 1941” и друго. Догађаји у Краљеву биће у славу реке Ибар, у Врбасу ће посетиоцима бити дочаран изглед средњовековне пијаце, док ће у Новом Пазару сви заинтересовани имати прилику да се опробају у ткању на разбоју, погледају фотографије градске и сеоске ношње и изложбу Удружења ликовних уметника Босне и Херцеговине. Пошто је прошле године завршена кровна конструкција над археолошким налазиштем Лепенски вир, „Ноћ музеја„ биће одлична прилика да посетици виде како изгледа овај локалитет ноћу. „Звезде„ вечери биће скулптуре из Лепенског вира, а припремљена је и музичко-светлосна инсталација која ће оживети један од најзначајнијих археолошких локалитета. Од 18 сати врата ће посетиоцима отворити музеји, галерије и изложбени простори и у Шапцу, Суботици, Аранђеловцу, Бечеју, Ваљеву, Тителу, Смедеревској Паланци, Бачкој Тополи, Инђији, Врању, Зрењанину, Бору… Овогодишња, девета по реду, манифестација одржава се под слоганом „Одличан провод у музејима„, а српска „Ноћ музеја„ је трећа по величини у Европи, након француске и руске. (Танјуг)

У ОКВИРУ ПРОЈЕКТА „ОПЕРА У БИОСКОПУ”

Продато десет милиона карата Рекордних десет милиона карата продато је широм света у оквиру пројекта „Опера у биоскопу”, који је пре неколико година покренула Метрополитен опера у Њујорку. „Опера у биоскопу” је завршила своју шесту сезону протеклог викенда, емитовањем Вердијеве „Травијате„ путем сателита у 1.500 биоскопа у Северној Америци и у више од 40 земаља широм света.

Близу 250.000 људи уживало је у суботу у директном преносу оперске представе, а само у Северној Америци је зарада на биоскопским благајнама износила 2,4 милиона долара Последњу представу у сезони, у одложеном преносу у Азији и на другим континентима, видело је додатних 100.000 љубитеља опере. Седма сезона, која ће почети у октобру, донеће чак 12 преноса, међу којима су и две премијере.

Ретко се пише о студентима, њиховим вежбама и испитима, али оно што су урадили студенти треће године глуме Академије уметности у Новом Саду, у класи Љубослава Мајере, изводећи Чеховљевог „Галеба” као пратећи програм 62. фе-

Позоришта младих - „Поводом Галеба” Бориса Лијешевића... Такође, Мајера није погрешио кад је захтевао од својих студената да млади и неискусни какви јесу, покажу сву сложеност драмског класика у једном од својих најбољих издања,

дела. Уметност као лепота, лепота као смрт, тешке су теме, тешко и бреме, али ослобађајуће у односу на друштвени и интимни контекст у ком се живи. Зато, само напред! Педагошки, без издвајања, ево је подела, достављена руком написа-

истовремено преносећи сву неизвесност властитог уметничког опредељења. Резултат је „Галеб” у пуном сјају свог трагичког патоса, са тек понеком дистанцом (комичким или ироничним односом) за коју, ипак, треба мало (више) осећаја и знања, што на нивоу постигнућа ову генерацију, очигледно вредну и мотивисану, несумњиво очекује врло брзо. Трансформација је кључна реч за представу „Галеб” Мајериних студената. Ликовна, психолошка, естетска, сви ови задаци постигнути су на нивоу правих малих ремек-

на (чак је и то неко лепо урадио), иако је се као репертоарске књижице не би постидео ниједан официјелни театар: Урош Младеновић (Трепљев), Александра Белошевић/ Александра Пејић (Аркадина), Николина Спасић/ Уна Ђелошевић (Нина Заречна), Кристина Јевтовић (Полина), Владимир Максимовић (Шамрајев), Никола Шурбановић (Сорин), Татјана Матеша (Маша), Милан Новаковић (Медведенко), Предраг Моца Момчиловић - Мајерин асистент (Дорн), Угљеша Спасојевић (Тригорин). И. Бурић

„Галеб”, драмска птица чудновата

стивала професионалних позоришта Војводине у Кикинди, хвале је вредно и заслужује простор, чак и кад је њихов наступ програмски укрштен са представама главноф програма као што су „Јулије Цезар” Вилијама Шекспира, у режији Андраша Урбана (Народно позориште Суботица), или „Приче птице лажљивице” Јована Царана (НП „Тоша Јовановић” Зрењанин). Љубослав Мајера није погрешио кад је изабрао текст познат по томе што представља „позориште у позоришту”. На ту тему, занимљива референца је и актуелна представа

Фото: Аладин Бакхит

НОВО НА РЕПЕРТОАРУ „АРЕНЕ СИНЕПЛЕКС”

Анимирани филм и акциона авантура На редовном репертоару новосадског биоскопа „Арена синеплекс“ од данас су два нова филма. Духовити анимирани филм за најмлађе „Легенда о кунг-фу зеки 3Д„ у режији Лијуна Сун, прича је о наизглед стидљивом и плашљивом зеки, који зарађује за живот правећи палачинке и изненада постаје мајстор борилачких вештина и супротставља се свом највећем непријатељу, злој панди по имену Слеш. То је духовита алтернатива холивудским анимираним филмовима са истом темом. За главног негативца изабрана је панда, што је занимљив обрт ка-

ко у односу на холивудске, тако и у односу на јапанске анимације, у којима су панде увек приказане као најслађа створења на свету.

Филм „Бојни брод” (Bat tles hip) у режији Петера Берга је акциона авантура, борба против супериорних снага за опстанак планете, одиграва се на мору, копну и ваздуху.У филму играју Лајам Нисон, Тејлор Кич („Џон Картер: Између два света”), Александар Скарсгерд (серија „Права крв”, „Меланхолија”), Бруклин Декер („Моја назови жена”), а дебитује популарна певачица Ријана. Филм је углавном сниман у Хонолулу, на Хавајима, и добио је, до сад, највећу подршку Америчке морнарице у току продукције.

svet

~etvrtak19.april2012.

NE SMI RU JU SE STRA STI NA KO REJ SKOM PO LU O STR VU

UKRATKO

Pjon gjang pre ti no vom nu kle ar nom pro bom

Le ka ri ubi ja li be be? MO SKVA: Istraìteqi u Pjatigorsku zapo~eli su proveru navoda da su lokalni lekari ubijali jo{ nero|enu decu trudnica koje su odbile da im daju mito od oko 500 evra. Te tvrdwe objavio je ruski internet portal „Lajf wuz”. Kako prenosi dnevni list „Izvestija”, medicinsko osobqe aku{erske klinike iznu|ivalo je novac za poro|aje, a u sedam slu~ajeva trudnice nisu èlele da plate mito, zbog ~ega su im, navodno, davali lekove od kojih je dolazilo do smrti nero|ene dece. Lekari u porodili{tu odlu~no su negirali ove tvrdwe, kao i to da su od majki traìli novac, dok su novinari „Lajf wuza” ostali pri svojim navodima isti~u}i da su spremni da pomognu istraìteqima da se slu~aj detaqno ispita.

SEUL: Severna Koreja je ju~e saop{tila da je spremna da odgovori na me|unarodnu osudu wenog pro{lonedeqnog neuspelog lansirawa rakete, pove}avaju}i tako verovatno}u da bi mogla da izvede novu nuklearnu probu. Severna Koreja je tako|e odustala od plana da dozvoli povratak inspektorima Me|unarodne agencije za atomsku energiju. SAD ka`u da je Severna Koreja izvela prikriveni test rakete dugog dometa, ~ime je prekr{ila dogovora od 29. februara o moratorijumu na nuklearne probe u zamenu za pomo} u hrani.

~ari o~ekuju tre}i test i da }e Severna Koreja prvi put testirati nuklearno oru`je koriste}i visoko oboga}eni uranijum.”Ako izvede nuklearnu probu, to }e pre biti uranijum nego plutonijum zato {to Severna Koreja `eli da iskoristi test kao veliku globalnu reklamu za svoje novije, ve}e nuklearne kapacitete”, rekao je Baek Seung iz Korejskog instituta za vojne analize u Seulu. Severna Koreja je u utorak odbacila saop{tewe Saveta bezbednosti UN kojim se o{tro osu|uje weno nedavno lansirawa rakete dugog dometa.

IZRAELSKI MINISTAR ODBRANE EHUD BARAK

Ni smo obe }a li da ne }e mo na pa sti

Rom ni za ~vr {}i stav VA [ ING T ON: Verovatni kandidat republikanaca na predsedni~kim izborima u SAD Mit Romni zalaè se za okon~awe spoqne politike koja se zasniva na traèwu konsenzusa. On se zalaè za zauzimawe ~vr{}eg stava prema Iranu. „Svet je boqi kada SAD preuzmu vo|stvo. Ne treba da se igramo ‘Majko, smem li’ kada su u pitawu uvo|ewe sankcija Iranu i odnosi s Kinom i Rusijom”, izjavio je glavni Romnijev savetnik za spoqnu politiku Ri~ard Vilijamson. Vilijamson je bio savetnik predsednika Ronalda Regana, bio je na vi{e diplomatskih funkcija u republikanskim vladama i specijalni izaslanik Xorxa Bu{a Mla|eg u Sudanu. Romni }e, prema wegovim re~ima, voditi predsedni~ku kampawu kao ~ovek koji moè da SAD ponovo u~ini dràvom koja mir osigurava snagom pre nego „upravqawem postepenim smawewem (svoje) vojne sile”.

Pjongjang smatra da je potez SAD neprijateqski ~in i da vi{e nije u obavezi da po{tuje sporazum sa Va{ingtonom, raspr{iv{i tako nade da }e novi lider Kim Xong Un ubla`iti spoqnu politiku koja se godinama bazirala na pretwi atomskim arsenalom da bi se iznudili ustupci regionalnih sila, prenosi Rojters. „Tako smo u stawu da preduzmemo neophodne osvetni~ke mere budu}i da smo iza{li iz sporazuma”, prenela je zvani~na agencija KCNA, ne navode}i koje bi to akcije mogle da budu. Mnogi analiti-

TEL AVIV: Izraelski ministar odbrane Ehud Barak izjavio je da Izrael nikada nije obe}ao SAD da }e se uzdràti od napada na Iran, tokom pregovora o nuklearnom programu. Barak je te razgovore ozna~io gubqewem „dragocenog vremena” i time jo{ vi{e istakao neslagawe izme|u dve zemqe Ehud Barak saveznice - Izraela i SAD u odnosu na to kako postupiti prema Iranu i razvoju iranskog nuklearnog programa. „Mi se nismo obavezali ni na {ta. Dijalog s Amerikancima je direktan i otvoren”, kazao je Barak za izraelski vojni radio. Izraelski lideri smatraju da bi Iran naoruàn atomskom bombom bio egzistencijalna pretwa po jevrejsku dràvu i isti~u da ne}e dozvoliti da je napravi. Oni podse}aju da je iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad pozvao

na brisawe Izraela sa mape sveta, a holokaust u Drugom svetskom ratu ozna~io mitom. Upozoravaju}i na opasnost zbog povezanosti Irana s arapskim ekstremisti~kim organizacijama, oni su vi{e puta nagovestili mogu}nost napada na iranska nuklearna postrojewa ukoliko se nastavi oboga}ivawe uranijuma, jer to smatraju kqu~nim za izradu oru`ja. Izrael ka`e da se Iran brzo pribli`ava ta~ki kada se vi{e ne}e mo}i zaustaviti, podse}a AP.

SAD, me|utim, zagovaraju diplomatiju i ekonomske sankcije, nagla{avaju}i da vojna opcija treba da bude posledwa ako sve ostalo propadne. Barak je komentari{u}i razgovore zapo~ete u Istanbulu tokom vikenda izme|u SAD, Rusije, Kine, Velike Britanije, Francuske, Nema~ke i Irana, rekao da ne veruje da to moè spre~iti Iran da razvije nuklearno oru`je i ocenio da razgovori moraju da daju brè rezultate. „To zahteva nekoliko direktnih sastanaka da se svi zahtevi iznesu. Tada se moè videti da li druga strana nastoji da dobije na vremenu, razvla~e}i ih na godinu, ili zaista druga strana istinski teì da se na|e re{ewe”, rekao je Barak, istakav{i da bi Izrael bi sre}an kada bi se pokazalo da gre{i u oceni da razgovori ne}e navesti Irance da zaustave svoj nuklearni program.

Za `r tve zlo sta vqa wa u ka to li~ kim cr kvama osam mi li o na evra BE^: Komisija koja se bavi istragom seksualnog i fizi~kog zlostavqawa za koje su odgovorni sve{tenici Katoli~ke crkve u Austriji, odredila je osam miliona evra od{tete za `rtve zlostavqawa. Do 3. aprila komisiji su podnete ukupno 1.244 `albe, a 702 slu~aja su razre{ena, izjavila je na konferenciji za novinare predsednica komisije Valtraud Klasnic. Od podnetih `albi oko 20 je odbijeno, navela je ona i dodala da o~ekuje da }e svi slu~ajevi biti re{eni do kraja godine. „Sru{ili smo zid }utawa”, kazala je Klasnic. Osim finansijske od{tete, koja }e biti ispla-

}ena iz fonda koji je osnovala Katoli~ka crkva, komisija }e organizovati i terapiju za `rtve zlostavqawa. Me|u `rtavama oko 75 odsto su mu{karci, skoro polovina su zlostavqani izme|u 10 i 13 godina, a 31 odsto u mla|em uzrastu od tog, preneo je AFP. Zlostavqawe je u proseku trajalo oko ~etiri godine, a u 40 odsto slu~ajeva se`e u {ezdesete godine pro{log veka. Komisiju je u martu 2010. uspostavio nadbiskup Be~a kradinal Kristof [enborn, nakon niza optu`bi o seksualnom zlostavqawu iza koga je stajalo sve{tenstvo.

dnevnik UPO ZO RE WE STA NOV NI [TVU MEK SI KA

Pro ra dio Po po ka te petl

MEK SI KO SI TI: Meksi~ke vlasti podigle su nivo pripravnosti na peti od ukupno sedam stepeni, po{to je vulkan Popokatepetl po~eo da izbacuje paru i pepeo. Nacionalni centar za spre~avawe katastrofa saop{tio je u utorak da se nivo lave podi`e u krateru vulkana, visokog 5.450 metara. Centar je upozorio da bi moglo do}i do jakih eksplozija koje izbacuju u`areno kamewe, velike oblake pepela i mogu}e reke blata i rastopqenog kamewa niz padine vulkana. Vlasti su zatvorile lokalne {kole, a timovi za vanredne situacije po~eli da pripremaju stanovni{tvo za evakuaciju. Lokalni stanovnici i turisti pozvani su da ostanu na najmawe 12 kilometara od kratera, da ~iste pepeo sa krovova i da prekriju

usta kako ne bi udisali pepeo. Uzbuna je sada na najvi{em nivou `ute faze, a slede}i nivo je cr-

vena uzbuna, koja verovatno zna~i po~etak evakuacije. Jedna od najsna`nijih erupcija vulkana, koji zovu jo{ i „El Popo”, desila se 2000. godine kada je evakuisano 50.000 qudi koji `ive u wegovoj blizini. Erupcije tog vulkana u centralnom Meksiku, sa malim prekidima, bele`e se od decembra 1994. godine.

NORVE[KA

Brej vi ko va srp ska ve za OSLO: Norveànin Anders sreo jednog Srbina, ratnog heroja, Bering Brejvik potvrdio je da se u a NRK navodi da je Brejvik mogao Liberiji sastao sa jednim srpskim sresti Ulemeka, tokom „lova na diekstremnim nacionalistom, ali je jamante u Africi”. odbio da navede ime te osobe i raz„Srpski ratni heroj koji je u loge susreta. Norve{ka radio-teborbama ubio brojne muslimane levizija ranije je objavila da policija u Norve{koj istraùje mogu}u vezu izme|u Andersa Beringa Brejvika i Milorada Ulemeka Legije, biv{eg komandanta „crvenih beretki”, osu|enog za ubistvo biv{eg srpskog premijera Zorana \in|i}a. NRK, na osnovu policijske dokumentacije u koju je imao uvid, navodi da policija istraùje mogu}e kontakte koje su Brejvik i Ulemek mogli da imaju po~et- Anders Brejvik kom 2002. godine u Liberiji. poku{avao je da zaradi novac na Brejvik je rekao policiji da je krvavim dijamantima u ratom raswegova organizacija „Vitezovi trzanoj zemqi zapadne Afrike”, templari” formirana 2002. godine navodno je rekao Brejvik. kao „rezultat NATO bombardovaTokom policijskog ispitivawa, wa hri{}ana u Srbiji”. Brejvik je on je odbio da govori o detaqima dodao i da je razlog {to je putovao svojih navodnih kontakata. NRK u Liberiju 2002. godine bio da se prenosi da je samo rekao: „Sada ste sretne sa ratnim herojima iz Srbio~igledno svi zate~eni tada{wim je, prenosi norve{ka dràvna teratnim zlo~inima, ali oni su helevizija. roji, zar nije ta~no”. Terorista koji je 22. jula proOn je tre}eg dana su|ewa odbio {le godine u bomba{kom napadu u da govori o svojim kontaktima s centru Osla, a zatim na ostrvu drugim ekstremnim nacionalistiUtoji ubio 77 qudi nije èleo da ma koji su doveli do osnivawa grukaè koga je sreo u Liberiji, ali, pe „Kraqevi templari” kojoj tvrdi prema navodima NRK, policija veda pripada. ruje da bi ta osoba mogla biti Mi„Ne èlim da se izjasnim o tolorad Ulemek Legija. me”, odgovorio je Brejvik vi{e puPolicija ispituje i za{to je ta na uporna pitawa tuìteqke Brejvik 2002. godine putovao u LiInge Bejer Eng, prenose svetske beriju. Brejvik tvrdi da je tamo agencije.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TED NUYENT Ameri~ki rok i kantri peva~ Ted Nuxent, koji se javno deklari{e kao pristalica Republikanske partije, izazvao je skandal izjavom da }e on slede}e godine biti ili u zatvoru ili mrtav, ukoliko Barak Obama u novembru ponovo bude izabran za predsednika SAD. On se u Sent Luisu pojavio na bini sa automatskom pu{kom, uzvikuju}i: „Hej, Obama propalice, mo`da bi ovo hteo da proba{„.

[IN TA RO I[I HA RA Gradona~elnik Tokija [intaro I{ihara izjavio je da `eli da, novcem iz buxeta, kupi ostrva Senkaku u Isto~nokineskom moru, koja su ve} dugo predmet spora Kine i Japana Za ostrva, koja Kinezi zovu Diaoju, a koja predstavqaju bogato ribarsko podru~je i potencijalno nalazi{te nafte, obe dr`ave tvrde da istorijski, i prema svim drugim pravima, pripadaju wima.

ASMA AL-ASAD Supruge diplomata {irom sveta uputile su onlajn peticiju èni sirijskog predsednika Asmi al-Asad, traè}i od we da se angaùje i uti~e na svog muà kako bi se zauzstavilo nasiqe u zemqi. „Draga Asma. O~ekujemo da se izjasnite za mir i zaustavite krvoproli}e. Dignite svoj glas! Prestanite da budete posmatra~!”

RA DI KAL NI KON ZER VA TIV CI PRO TI VE SE [KO LO VA WU DE VOJ ^I CA

Oko 150 u~e ni ca otro va no za ga |e nom vo dom u Av ga ni sta nu KA BUL: Avganistanski zvani~nici rekli su da je oko 150 u~enica na severu Avganistana sme{teno u bolnicu zbog trovawa vodom, optu`uju}i za to radikalne konzervativce koji se protive {kolovawu devoj~ica. U~enice sa simptomima glavoboqe i povra}awa su u kriti~nom stawu i nalaze se u bolnici, a neke kod kojih je zdravstveno stawe boqe pu{tene su na ku}no le~ewe, preneo je Rojters. Zvani~nici su sigurni da je voda otrovana zato {to ona u ve}em rezervoaru kojom se dopuwuju baloni iz kojih deca piju vodu nije zaga|ena. „Potpuno smo sigurni da je voda koju su devoj~ice pile u {koli bila otrovana. To je delo

Sve u~enice sme{tene u bolnicu

ili onih koji su protiv {kolovawa devoj~ica ili neodgovornih naoru`anih pojedinaca”, re-

kao je portparol sekretarijata za obrazovawe provincije Takar.

Ipak, nijedna konkretna grupa nije optuèna za napad zbog straha od odmazde. Talibanska vlada je od 1996. do 2001. godine zabranila {kolovawe ènske dece smatraju}i da to nije u skladu sa islamom. Me|utim, po sle svr gavawa talibanskog reìma 2001. godine, ènska deca su se vratila u {kole, naro~ito u Kabulu. Naàlost i danas ima sporadi~nih napada na u~enice, nastavnice i {kole, naro~ito u konzervativnijim sredinama na jugu i istoku zemqe gde talibani jo{ imaju po dr {ku. Avgani stanska vlada je pro{le godine saop{tila da se talibani, koji sada nastoje da se prikaù kao umereni, vi{e ne protive {kolovawu ènske dece.

BALkAn

dnevnik GE NE RAL NI [TRAJK U SLO VE NI JI

Jan {a: Ne }e bi ti kle ~a wa pred sin di ka ti ma QU BQA NA: Sin di ka ti u jav nom sek to ru Slo ve ni je stu pi li su ju ~e uju tro u ge ne ral ni {tajk zbog pla ni ra nih vla di nih me ra {ted we, dok je pre mi jer Ja nez Jan {a po ru ~io da }e slo ve na~ ka vla da pre ki nu ti tra di ci ju da kle ~i pred sin di ka ti ma Slu `be ni ci {traj ku ju na rad nim me sti ma, uz po {to va we za kon skog mi ni mu ma pro ce sa ra da,

ina ~e po dr `a va ju {trajk. Zbog {traj ka, ka ko se is ti ~e, ne }e bi ti ugro `e na bez bed nost gra |a na i wi ho ve imo vi ne, ali }e gra |a ni {trajk ose ti ti zbog mi ro va wa u dru gim jav nim usta no va ma. [trajk je or ga ni zo van u tre nut ku dok tra ju pre go vo ri sa Vla dom u na sto ja wu da se po stig ne do go vor o me ra ma {ted we. Vla din glav ni pre go va ra~, mi ni star za po ro di cu i so -

Pro te sti pro tiv vla di nih me ra {ted we

deo {traj ka ~a }e pro te sto va ti i pred zgra dom Vla de Slo ve ni je, a o~e ku je se da }e im se pri dru ì ti i rad ni ci i pen zi o ne ri. Zbog {traj ka su za tvo re na de ~i ja ob da ni {ta, a u zdrav stve nim usta no va ma oso bqe ra di kao u vre me de ùr stva. [traj ku ju i po li caj ci i ca ri ni ci, ko ji ra de spo ri je ne go ina ~e, zbog ~e ga se o~e ku ju za sto ji na gra ni~ nim pre la zi ma. Va tro ga sci ra de kao u vre me de ùr stva, a zbog za kon skih ogra ni ~e wa ne {traj ku ju voj ni ci, ko ji

ci jal nu bri gu An drej Vi zjak, iz ja vio je da Vla da è li da se po stig ne kom pro mis sa sin di ka ti ma. Jan {a je uo~i {traj ka o{trim to nom za pre tio da }e {traj ka ~i osta ti bez pla }e ne dnev ni ce i re kao da vi {e ne ma pro sto ra za ma ne vri sa we da se ì vi na ra ~un dru gih ili na ra ~un bu du }ih ge ne ra ci ja. Vla da Slo ve ni ja je pred lo ì la da se pla te 160.000 za po sle nih u jav nom sek to ru ze mqe sma we, u pro se ku 7,5 od sto, o ~e mu par la ment tek tre ba da se iz ja sni.

Mi ni star fi nan si ja Ja nez [u {te ri~ je, na ja vqu ju }i pro gram {ted we iz ra zio na du da }e se sin di ka ti sa gla si ti sa me ra ma ko ji ma je pred vi |e no da se jav na po tro {wa ove go di ne sma wi za oko mi li jar du evra. Po vla di nom pred lo gu, sma we we pla ta za za po sle ne u jav nom sek to ru tre ba lo bi da se pri me wu je od ju na. Li de ri slo ve na~ kih sin di ka ta su, me |u tim, upo zo ri li da se ne sla ù sa pred lo è nim me ra ma {ted we. Slo ve na~ ki dnev nik „De lo„ oce wu je u ko men ta ru po vo dom {traj ka da su raz lo zi ne za do voq stva za po sle nih u jav nom sek to ru mno go du bqi od pred lo è nih me ra {ted we. Ka ko na vo di „De lo”, pro blem le ì u to me {to vla da, pod iz go vo rom {ted we, po ku {a va da iz me ni mo del dr à ve bla go sta wa. Kao jo{ ve }i pro blem, naj ti ra `ni ji slo ve na~ ki dnev nik na vo di to {to se tim pla nom ne ugro à va sa mo obra zo va we u jav nim u ko rist pri vat nih {ko la, ve} i {to se na ru {a va auto no mi ja uni ver zi te ta ko ji se, ka ko oce wu je, jo{ od u pi ru ko ri sto qu bi vim prin ci pi ma ka pi ta la i po hle pe. Dnev nik „Ve ~er„ kri ti ku je raz voj neo li be ra li zma za ko ji na vo di da je stvo rio „voj sku zom bi ja ko ji su sprem ni da pri hva te bi lo ka kav po sao za ma lu pla tu”.”Si gur nost i do bro pla }e ni po slo vi u jav nom sek to ru tre ba da bu du pri mer dru gi ma u Slo ve ni ji, a ume sto to ga, za po sle ni u jav nom sek to ru su za pla {e ni sud bi nom rad ni ka u pri vat nim kom pa ni ja ma ko ji su ve} po sta li `r tve si ste ma”, za kqu ~u je slo ve na~ ki dnev nik.

HRVATSKA

Jo si po vi}: Ne ì vim u ote tom sta nu ZA GREB: Hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi} ne gi rao je op tu `be po sla ni ka da „ì vi u je vrej skom sta nu u ko ji je 1945. go di ne ule teo we gov otac dok je oslo ba |ao Za greb Jo si po vi} je vr lo br zo re a go vao i kao la` oce nio ju tro {wu tvrd wu po sla ni ka Hr vat skog de mo krat skog sa bo ra za Sla vo ni ju i Ba ra wu Igo ra ê {e ka. „Mo ji ro di te qi sta nu ju u sta nu ko ji je sa gra |en 70-ih go di na, da kle mno go go di na na kon Dru gog svet skog ra ta, ko ji su ot ku pi li kao dru {tve ni stan”, od go vo rio je on. „Ja sa svo jom fa mi li jom ì vim u sta nu ko ji smo 2006. ku pi li od pri vat nog vla sni ka. Tu se ra di o la ì ko ja po ka zu je ko li ko ni sko mo è pa sti po li ti ~ar”, na gla sio je hr vat ski pred sed nik. On se, ka ko je re kao, „kao {ef dr à ve na ta kvu po li ti~ ku be du ne bi ni osvr tao da ona ne go vo ri o sprem no sti po je di nih po li ti ~a ra i wi ho vih stra na ka da se u po li ti ci ko ri ste naj pr qa vi jim i naj ni ìm sred stvi ma da bi re kli da su svi lo po vi, da ni ko ne va qa i da je sve mrak”.

„Ni {ta, pa ni qud sko do sto jan stvo ta kvim qu di ma ni je sve to. [ta je ta kav po li ti ~ar spo so ban da u~i ni obi~ nom gra |a ni nu kad bez ima lo sra ma u Sa bo ru, ko ri ste }i svoj imu ni tet, jer za ta ko {to bi ga si gur no tu ìo, kle ve }e pred sed ni ka dr à ve”, re kao je Jo si po vi}. Hr vat ski pred sed nik je is ta kao da je ta vim tvrd wa ma ê {ek po ka zao ne po {to va we in sti tu ci ja i dr à ve u ~i je ime se di u Sa bo ru. „Ovo ni je pr vi put da se po li ti ka i deo me di ja svr sta va ta ko da

ne do stoj no la è, {to go vo ri o ten den ci ji da se sva kog upr qa i da se od sva kog na pra vi lo po va, kri mi nal ca i li ce ne do stoj no jav ne funk ci je”, re kao je Jo si po vi}, ko ji sma tra da ve }i na hr vat ske jav no sti raz u me pri ~u. Na gla sio je da ta kvi qu di kao ê {ek ko ji stal no la ù, {a qu po ru ku qu di ma {to mo gu o~e ki va ti od wih i wi ho vih stra na ka. „A kad je re~ o mom ocu, on je ~a sna li~ nost na ko ju sam po no san. On je ste bio par ti zan, ali ni je bio me |u ju na ci ma i he ro ji ma ko ji su 8. ma ja 1945. oslo ba |a li Za greb, ve} je bio ne gde dru gde. Ce la pri ~a, osim dis kre di ta ci je me ne li~ no, è li i da dis kre di tu je i an ti fa {i sti~ ki i par ti zan ski po kret”, re kao je Jo si po vi}. Za kqu ~io je da ta la`, ko li ko god bi la ne u god na za we ga i we go vu fa mi li ju, ima mno go ve }i zna ~aj u kon tek stu raz vo ja hr vat skog dru {tva kao od go vor nog i de mo krat skog. ê {ek je na ak tu al nom sa tu u Sa bo ru po sta vio pi ta we Zo ra nu Mi la no vi }u o vra }a wu sta no va od u ze tih na kon 1945. go di ne.

CRNA GORA

Per for mans MANS-a: Ve{ za Luk {i }a POD GO RI CA: Pred stav ni ci MANS-a odr `a li su per for mans is pred Vla de Cr ne Go re sa po ru kom da pre mi jer Igor Luk {i} vi {e ne }e bi ti u pri li ci

da do bi je jo{ je dan man dat. ^la no vi Mre è za afir ma ci ju ne vla di nog sek to ra su is pred zgra de vla de raz vu kli ì cu na ko joj su ra {i ri li do wi ve{, obe le èn ime ni ma pre mi je ra i mi ni sta ra. Pred stav ni ci MANS-a su na ve li da je raz log ta kvog per for man sa sa zna we da je Luk {i} na slu `be nom pu to va wu u Esto ni ji ku pio se bi ve{ na tro {ak dr àv nog bu xe ta. „MANS è li da uka è ko li ko su be smi sle ni na me ti ko je vla da Cr ne Go re i Luk {i} na me }u gra |a ni ma. Do wi ve{ je ne kon ven ci o na lan na ~in da se uka è na sve to i po ka zu je da vla da i pre mi jer ne ma ju gra ni ca ka da je u pi ta wu zlo u po tre ba nov ca gra |a na”, ka zao je pred stav nik MANS-a De jan Mi lo vac. Or ga ni za to ri per for man sa su od ne li u zgra du vla de Luk {i }ev ve{ kao po klon gra |a na, dok su mi ni stre po zva li da sa mi uzmu svo je do we ru bqe.

~etvrtak19.april2012.

U MA KE DO NI JI RE KON STRU I SA NA UBI STVA

Jan ku lov ska: Ubi ce ni su uhva }e ne SKO PQE: Ma ke don ska mi ni star ka Gor da na Jan ku lov ska ka è da je na pra vqe na pr va re kon struk ci ja pe to stru kog ubi stva i ape lo va la da se u jav no sti ne {i re dez in fo ma ci je Ona je po no vi la da je MUP na do brom tra gu, ali da je po treb no vre me da bi se do {lo do isti ne. Jan ku lov ska je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kla da bi ob ja vqi va we de ta qa sa mo ote à lo is tra gu, isto vre me no de man tu ju }i spe ku la ci je da su ubi ce uhva }e ne i ape lu ju }i da se ne {i re dez in for ma ci je u jav no sti. U ve zi ju ~e ra {weg saop{tewa izvesne Armije za osloba|awe okupiranih albanskih zemaqa, Jankulovska je rekla da to uzimaju sa rezervom, ali da prate situaciju. „Radi se o takozvanoj organizaciji koja se javqala sa saop{tewima i u pro{losti. Pratimo situaciji i ne èlimo da dajemo ocene koliko je realno ono {to je napisano u saop{tewu. Ranija pisawa ove organizacije se nisu potvrdila, ali mi ne odbacujemo ni{ta unapred”, rekla je ministarka.

Gordana Jankulovski

Ona je dodala da je prioritet otkrivawe po~inioca petostrukog ubistva i da MUP ne}e reagovati na svaku spekulaciju koja se pojavi na dru{tvenim mre`ama. Izjava Jankulovske je usledila nakon vi{e~asovnog brifinga Operativnog {taba MUP-a, koji je formiran u vezi ubistva i kome je prisustvovao i premijer Nikola Gruevski. Zvani~nici Ministarstva unutra{wih poslova u izjavi radiju „Slobodna Evropa” rekli su rani-

je ju~e da je situacija mirna i stabilna posle protesta u nekoliko gradova, ali su upozorili da tenzije ipak postoje, te da se ~ak i podgrejavaju. MUP je novinare informisao da je u nasilnim protestima protiv zlo~ina od pre dva dana u Skopqu privedeno 14 osoba i da }e protiv wih biti podnete prijave. U sukobima su povre|ena trojica policajaca i jedan televizijski snimateq, dok je troje gra|ana pretu~eno.

EU: O~u va ti et ni~ ku ko eg zi sten ci ju BRI SEL: Evrop ska uni ja o~e ku je te meq nu is tra gu o ne dav nom pe to stru kom ubi stvu kod Sko pqa i tra `i da se, upr kos zlo ~i nu, o~u va et ni~ ka ko eg zi sten ci ja u Ma ke do ni ji, sa op {tio je ju ~e Pe ter Sta no, port pa rol ko me sa ra za pro {i re we [te fa na Fi lea. „Raz u mem emo ci je gra |a na Ma ke do ni je, ali je od naj ve }e mo gu }e va `no sti da ne do |e do da qeg po gor {a wa u ze mqi, kao i da se po li cij ska is tra ga spro ve de do kra ja i da se po ~i ni te qi zlo ~i na

Pe ter Sta no

pri ve du prav di”, re kao je on no vi na ri ma u se di {tu Evrop ske ko mi si je.

„Po zi va mo sve gra |a ne Ma ke do ni je da sva ki po na o sob ura di sve {to je u wi ho voj mo }i da se sa ~u va ko eg zi sten ci ja me |u na ro di ma, po ~e mu je Ma ke do ni ja to li ko po seb na”, pod vu kao je Sta no. On je re kao da Bri sel pa `qi vo pra ti raz voj si tu a ci je na te re nu i da EU osta je u bli skom kon tak tu ka ko sa vla sti ma Ma ke do ni je, ta ko i sa me |u na rod nim or ga ni za ci ja ma. „Na {e oce ne do sa da {wih na po ra ma ke don ske po li ci je su po zi tiv ne”, re kao je Sta no.

UBI JEN SR BIN U HR VAT SKOJ

Na gla vu mu sta vqe na ka pa s pe to kra kom KAR LO VAC: Is pred svo je ku }e u se lu Kr sti wa kod Voj ni }a u Kar lo va~ koj `u pa ni ji ubi jen je 75-go di {wi Mom ~i lo [pa no vi}, a we go vo te lo na |e no je pre kju ~e po pod ne.

Hr vat ski me di ji iz ve sti li su da je [pa no vi }ev le{ bio pre kri ven }e be tom, a da mu je na gla vu sta vqe na par ti zan ska ka pa sa zve zdom pe to kra kom. Pred stav ni ci `u pa nij skog tu `i la -

Uvi |aj na me stu zlo ~i na

{tva po tvr di li su da je re~ o na sil noj smr ti. Iako po je di ni me di ji iz ve {ta va ju da je za da vqen, uzrok smr ti bi }e po znat na kon ob duk ci je u kar lo va~ koj bol ni ci. Sum wa se da je sta rac ubi jen zbog nov ca, a da je par ti zan ska ka pa sta vqe na na we go vu gla vu ka ko bi se is tra ì te qi na ve li na po gre {an trag, ka è pred sed nik Me snog od bo ra Kr sti wa Pre drag Gu {i}. Me |u na ci o nal ni od no si u tom vi {e et ni~ kom na se qu vi {e su ne go do bri, re kao je Gu {i}. [pa no vi} je bio tih i po vu ~en i ì veo je sam u ku }i u se lu bli zu gra ni ce sa Bo snom i Her ce go vi nom. Imao je rod bi nu u Be o gra du. Hra nio se kod jed ne me {tan ke u se lu, a kad se ni je po ja vio na ru~ ku, ona je na zva la we go vu pr vu kom {i ni cu, ko ja ga je na {la mr tvog.

Uslo vi za ula zak u NA TO POD GO RI CA: Pot pred sed nik Atlant skog sa ve ta SAD Dej mon Vil son oce nio je ju ~e da Cr na Go ra pre ula ska u NA TO mo ra da re {i pi ta we do mi na ci je Ru si je na svo joj te ri to ri Vil son je za ju ~e ra {we pod go ri~ ke „Vi je sti„ re kao da je Cr na Go ra dr à va sklad nih mul ti et ni~ kih od no sa, „ras te re }e na kon fli ka ta re gi o na i dr à va ko ja od svih ze ma qa biv {e Ju go sla vi je ima naj bo qe od no se sa su se di ma”, ali i uka zao da to ni je do voq no za po ziv za ~lan stvo u NA TO-u. „Mo ra ju se pru ì ti do ka zi po sve }e no sti bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la, ko rup ci je, ne po ti zma... Tu su pi ta wa do mi -

Dej mon Vil son

na ci je ne kih dru gih dr `a va na te ri to ri ji Cr ne Go re, pre sve ga Ru si je. Sve se to mo ra re {i ti pre po zi va za ~lan stvo u NA TOu”, po ru ~io je Vil son. De le ga ci ja Atlant skog sa ve ta SAD bo ra vi u po se ti Cr noj Go ri ka ko bi

pro ce ni la do sa da {we re zul ta te dr `a ve u is pu wa va wu uslo va za ula zak u NA TO. Cr na Go ra je u ak ci o nom pla nu za ~lan stvo u NA TO-u i cr no gor ski zva ni~ ni ci od pred sto je }eg sa mi ta se ver no a tlant skog sa ve za u ^i ka gu o~e ku ju da po tvr di „per spek ti vu ~lan stva” Cr ne Go re u toj or ga ni za ci ji. Pot pred sed nik Atlant skog sa ve ta SAD je pod se tio da pred sto je }i sa mit NA TO-a ni je sa mit pro {i re wa i za kqu ~io da Cr na Go ra „ima jo{ po sla” da oba vi do po zi va u ~lan stvo.

@enska posla

~etvrtak19.april2012.

dnevnik

c m y

одећа открива ко сте

ИМАТЕ ВЕЛИКУ СТРАЖЊИЦУ?

Одлично, није то мана Н

аучници са Унивезитета Оxфорд установили су да таложење масног ткива у стражњици смањује ново ‘лошег’ ЛДЛ холестерола те повисује ниво ‘доброг’ ХДЛ колестерола, који штити од задебљања артерија Своју анализу су објавили у стручном часопису те додали да велика стражњица чак смањује и ризик од дијабетеса. ‘Глутеофеморално сало наталожено око стражњице делује као својеврсни тампон, скупљајући упалне масти које би на неком другом месту биле

тa значи ако носите мини, високе пoтпетице или тренерке... Оно што одевате може дати прилично добар увид у оно што уистину јесте и што покушавате сакрити од других Клиничка психолошкиња др. Џенифер Баумгартнер у књизи „Одећа открива ко сте“ објављеној у САД-у тврди да избор гардеробе открива све о нашим тајним жељама. Превелик деколте говори да сте гладне моћи и жељне контроле, док превише накита открива да сте несигурне или можда имате финансијске потешкоће. Многе падају у замку куповања искључиво дизајнерске одеће, све време носе одећу за посао или једноставно купују превише. Још један типичан проблем је што заглаве у модној рутини, што резултира тиме да задњих пет година не мењате изглед и стил. Др. Баумгартнер каже: ‘Наше понашање, од тога што једемо до избора мушкараца с којима излазимо, мотивисано је унутрашњим факторима. Зашто би било другачије с одећом коју купујемо? Све што требате учинити јесте пратити навике куповања, или обратити пажњу на стилове које имате у ормару како бисте утврдили образац.’

опасне. Будући да се масно ткиво на стражњици спорије разграђује од масноће на трбуху, производи мање цитокина који изазивају упале и повезује се с дијабетесом и срчаним болестима , каже професор Џиммy Бел из Хамерсмитх болнице. ‘Масноће долазе у ‘доброј’ и ‘лошој’ форми. Сагоревате ли превише ових добрих масти, не чините себи добро’, додаје. С друге стране веће количине масних наслага око струка имају негативно деловање на здравље и зато их је нужно уклонити.

БоРИТЕ СЕ пРАВИМ СРЕдСТВИМА пРоТИВ ЦЕЛУЛИТА

Заблуде о жениној највећој ноћној мори

ене су често у заблуди кад је у питању њихова највећа мора – целулит. Често се против њега боре погрешним средствима, те не знају што га изазива и како спречити његову појаву. Целулит се најчешће јавља на бе-

дрима и стражњици, али се може појавити и на трбуху, надлактицама и грудима. овај естетски проблем чешћи је код жена, премда га могу имати и мушкарци. Мршави људи немају целулит? Заблуда је да мршави људи немају целулит. Витке жене такође могу имати проблема с целулитом, поготово ако су њихове мајке имале исти проблем. Фактори ризика на које не можете утицати Генетика је један од главних фактора. Ако је ваша мајка имала целулит, веројатно ћете га и ви имати. Хормоналне промене у трудноћи и старење такођер су фактори ризика на које не можете утицати. Фактори ризика на које можете утицати неке ствари могу спречити или барем успорити гомилање целулита, а то су избјегавање честих дијета и враћање килограма, дијете богате угљенохидратима, нагло повећавање телесне масе те недовољан унос течности у организам. Сунчање може сакрити целулит? Сунчањем можете ‘закамуфлирати‘ целулит, али кад се бо-

ја испере с тела, он може изгледати још горе јер често излагање УВ зрацима оштећује и тањи кожу, па је целулит још видљивији. Како га се решити? Ако целулит изазива повећање масних наслага, логично је да ће губитак тежине бити добра стратегија. но, код неких жена

хова је делотворност још увек под великим упитником. Биљне креме које садрже низ састојака, као што су гинко, слатка детелина и јаглац, утичу на циркулацију и могу ублажити проблем. Масаже су само привремено решење Разни третмани и антицелулитне масаже једним делом могу неутрализовати изглед ‘наранчине коре‘, али у већини случајева целулит се враћа након престанка третмана. Терапије ласерима, радиоваловима, липосукција и мезотерапија јако су скупе, а њихов је учинак привремен.

‘Ваша одећа открива што се заправо догађа у вама. Ваше мисли и осећаји скривени су ормару – само их требате потражити’, каже др. Баумгартнер. Тако је на пример ношење превише накита покушај да другима покажете како сте богате, али заправо имплицирате да имате новчаних проблема. Одећа којом откривате деколте, попут оне коју фаворизује глумица Кристина Хендрикс, значи да желите моћ и контролу, као и оно очекивано – привлачење пажње. Жене које су закопчане до грла поручују својим шефовима да ‘женственост значи слабост, а не моћ’, док се због високих потпетица жене могу чинити мање ин-

телигентнима, али и уливати поверење тако што ће се по висини изједначити с мушким колегама. А ако сте често у фармеркама и тренеркама са запуштеном фризуром, будите опрезне – претерано се поистовећујете с мајчинством и потискујете друге делове себе, веројатно због кривње или исцрпљености. Млада дјевојка која носи кратку сукњу веројатно само тражи пажњу, али ако сте старија жена у миници, то значи да имате проблема с прихватањем да сте одрасли. У својој књизи, 34-годишња психолошкиња, која такође ради и као саветница за одевање, описује типичне грешке које жене чине код избора одеће.

‘Тек тада ћете моћи унети стварне промене и пронаћи одећу која одговара вашој новој и побољшаној верзији.’ Њена књига открива и начине на које можете изаћи из модне рутине. Како бисте унели промене, препоручује да се ослоните на контрасте, попут златног ремена на црну одећу или нешто што ће оставити утисак, попут светлих потпетица. Др. Баумгартнер открива да својим клијенткињама прописује ‘медијску дијету’, односно смањено излагање сликама које штете њиховом самопоштовању. Жене потом потиче да купују одећу коју воле, те да изаберу познати узор у одевању и проучавају њен начин одевања.

ИпАК јЕ јАКо ВАЖно

целулит се може повећати губитком килограма. правилна прехрана и вежбање такође могу помоћи да се решите целулита. Јесу ли креме делотворне? Креме на бази ретинола могу помоћи у борби против целулита јер ретинол стимулише стварање дебљег слоја коже који прекрива грудвице. нека истраживања тврде да могу помоћи и креме с метилксантином, али њи-

неочекиван утицај црвеног меса на жене

ене које током рестриктивне дијете смање препоручени унос црвеног меса у прехрани, склоније су депресији и анксиозности, показује ново истраживање. Код жена које једу мање од препоручене количине јагњећег и јунећег меса, двоструко су веће шансе да ће дијета резултирати поремећајем менталног здравља, закључили су научници након истраживања проведеног у Аустралији. Истраживање, у којем је учестввало више од 1.000 жена, показало је да потпуни прелаз на извор протеина као што су пилетина и риба није тако здрав као што се сматрало. ‘Првобитно смо мислили да црвено месо није добро за здравље, због осталих студија у другим земљама, које су показале да црвено месо може бити повезано с

неким здравственим ризицима. Но, испада да је оно ипак јако важно за здравље’, тврди Фелисе Џека са Универзитета Декин. ‘Код жена које су конзумирале мању количину црвеног меса од препоручене, открили смо да је двоструко вероватније да ће им бити дијагностикован депресивни или анксиозни поремећај, за разлику од оних које су уносиле препоручене количине’, додала је докторица Џека. Ннаучници саветују женама које су на дијети да уносе препоручену количину црвеног меса. Но, истраживање је показало да је конзумирање већих количина црвеног меса од препоручених такође повезано с повећањем депресије и анксиозности. Министарство здравља не препоручује више од 70 грама црвеног меса дневно.

dnevnik

OGLASi

~etvrtak19.april2012.

IZDAJEM jednoiposoban stan, CG, telefon, kablovska klima, prazan, povoqno na du`i period. Telefon: 064/97-440-79. 50591 IZDAJEM povoqno name{tenu garsoweru kod Sajma. Telefon: 063/408-902 i 021/6365-807. 51134 IZDAJEM prazan renovirani trosobni stan, 75m2, Liman II, drugi sprat, Bulevar oslobo|ewa 139. Telefon 063/547451. 51268 IZDAJEM praznu garsoweru od 30m2 kod Sajma, Bra}e Popovi} br. 4, 110 evra. Tel. 064/22-15-667. 51272

BULEVAR, u blizini hotela „Park”, nov stan sa odvojenom kuhiwom, ukwi`en, cena 29.900. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15020

U GUNDULI]EVOJ ulici u novijoj ukwi`enoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15001 CARA DU[ANA, ukwi`ena novija garsowera od 24m2 na III spratu, 25.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15002

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 51312 DAJEM ~asove iz matematike. Dolazim ku}i. Telefon 063/490-136. 50935 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Tel. 021/6399-305. 51311

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, la tinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Tele fon 021/6399-305. 51313

PRODAJEM stan u blizini Sajma: 60m2, CG, terasa, tre}i sprat, ukwièn, cena: 50.000E. Telefon: 063/7016367. 51149 NOVA DETELINARA, mawi 1,5 stan, ukwièn I sprat, cena 36.500. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15003 GRBAVICA, u „Aleksandar„ zgradi, novi ukwièn 2,0 stan na II spratu sa liftom + parking mesto u dvori{tu, cena 51.000. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15004 LIMAN, originalno 1,5 mawi stan, ukwièn, cena 46.300 evra. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15005 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, moè i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15006 LIMAN, na mirnom mestu (uvu~ena zgrada) klasi~an 2,0 ukwièn stan od 57m2 odli~nog rasporeda, II sprat sa liftom, cena 51.500. Tel. 064/220-95-65, 636-8429. 15007 NOVO NASEQE, u novijoj zgradi, 2,0 stan na I spratu, 49m2 cena 43.300 evra, mogu}a i zamena za garsoweru ili 1,0 stan uz doplatu... Telefon: 6368429, www.bomil.rs. 15008 ]IRPANOVA, ukwièn, useqiv 1,5 stan, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15009 PRODAJEM dva stana u Petrovaradinu na atraktivnoj lokaciji. Nova, odmah useqiva, cena - dogovor. Telefon 064/1148319. 51372

BULEVAR EVROPE, u luks „Zoned”-ovoj zgradi odli~an odmah useqiv nov 2,5 stan, cena 55.500 evra. Tel. 63-66952, www.bomil.rs. 15010

KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15011 GRBAVICA, noviji 2,5 stan od 66m2, ukwièn, na II spratu sa liftom, cena 66.900. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15012 LIMAN, u Fru{kogorskoj ulici mawi 2,5 stan u prizemqu, ukwièn, cena 42.000 evra. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15013 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwièn 3,0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15014 OKOLINA BULEVARA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwièn 3,0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 67.000. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15015

LIMAN, ukwi`en originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15016 BETANIJA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4,0 stan odli~nog rasporeda, ukwi`en, nije dupleks, cena 88.600. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 15017 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran, 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Tel. 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 15018 HITNO, kod Betanije,u Mi~urinovoj ulici, prodajem nov 4.0 stan odli~nog rasporeda od 80m2, povoqno!!! Telefon: 63-66-952, www.bomil.rs. 15019

PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvoqena gradwa, asfaltni put, centar sela, ima struja, voda, telefon, gas. Telefoni: 063/507-097, 021/29-77-565. 51314

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 50206 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 51357

KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-2514. 50354 PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14. 50355

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak19.april2012.

Posledwi pozdrav

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a majka

3 Posledwi pozdrav dragoj supruzi, majci, baki i prabaki

Peri Bandaru Zori Medan

Sofija Radoni}

od: Mike, Makse, Radeta, Mankija, Sremca, Bubeta, Veska i Braneta.

Dragiwi Mihaqev ro|enoj 1930.

Sahrana je danas, 19. 4. 2012. godine, u 15.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od porodica: Mihaqev, Stojanovski, Nobile i Vukovi}.

O`alo{}eni: Qubomir i Vuka.

Sahrana }e biti odr`ana u petak, 20. 4. 2012. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu. 51360

51340

51384

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: izno{ene koke nosiqe, tovne pili}e, prasi}e. Dostava na ku}nu adresu. Povoqno! Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 51253

od: prija Nade, Sa{ke, Marine i Milana.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi prijatequ

pozdrav

velikom

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

51382

POTREBNA `ena za prodaju cve}a na Limanskoj pijaci. Uslov dobro poznavawe posla, dogovor je realno mogu}. Telefon: 66-19-236 i 063/83-98-759. 51271 POTREBNA radnica za rad u mewa~nici i trafici. Telefon 060/69-29-005. 51383

Posledwi pozdrav

Vera Bla`evi} 1932 - 2012. Ispra}aj }e se obaviti 19. 4. 2012. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

^oki i Lola. od porodice Tonte.

O`alo{}ena porodica. 51374 51341

51358

Posledwi pozdrav

KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/99-45-002. Mile. 51210 KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile. 51211 KUPUJEM staro gvo`|e, stare automobile do 200E, ~istimo podrume, odnosimo {ut, ve{ ma{ine, {porete. Telefoni: 064/95-33-943, 063/84-85-495, 6618-846. 51323

Gojku Bjelici

Laslo Mariji

Tu`nim srcem javqamo rodbini i prijateqima da je na{a draga mama, svekrva, ta{ta i baka

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 17. aprila u 85. godini preminula na{a draga majka i baka

Laslo Marija

Zorka Medan

Petru Babi}u

Porodica Antoli}.

Petru Babi}u

preminula u 61. godini.

od porodice ]ulum.

Sahrana je u ~etvrtak, 19. 4. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Ve~no o`alo{}ena porodica.

^ETVOROGODI[WI POMEN na{em dragom

Na{a

Bobice oti{la si tiho, kao {to si i `ivela, u zagrqaj an|ela, koji }e te ~uvati i nikada vi{e ne}e{ biti sama. Volimo te beskrajno. Tvoji: Mirko, Branka, Mrvica, Oqa, Lale i Kalina.

51359

Sa tugom opra{tamo se od na{e drage {kolske drugarice

^ETVOROGODI[WI POMEN Danas, 19. aprila navr{avaju se ~etiri godine od kako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

^ETVOROGODI[WI POMEN

Milo{u Mi{~evi}u

Mane [kori} 19. 4. 2008 - 19. 4. 2012.

Mane [kori}

Miki, tvoje prisustvo bilo je na{e bogatstvo, tvoja qubav na{a snaga, tvoje srce na{ ponos. Zato se}awe na tebe ima snagu `ivota.

Vere Bla`evi} Vera, Drenka i Ivanka.

Sre}ni {to smo te imali, zauvek tu`ni {to smo te izgubili a ti nam nedostaje{ u svakom trenutku radosti, sre}e i tuge. Tvoji najmiliji: supruga Jovanka, sinovi Neboj{a i Nikola.

51365

51369

Vole te tvoji: Qubica, Rade i Andrea.

51376

51353

Posledwi pozdrav dragoj

O`alo{}eni: sinovi Ranko i Nenad, unuci Sr|an, Neboj{a, Tatjana i snaha Qiqana.

51339

51355

51385

Sahrana }e se obaviti 19. 4. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Dragi brate, tuga za tobom ostaje ve~na. Tvoj brat Du{an sa porodicom. 51370

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Opra{tamo se sa qubavqu sa na{om prijateqicom

Veri

Verom Bla`evi}

Veri Bla`evi}

profesorom

dugogodi{woj profesorki ruskog jezika

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Sa velikim iznena|ewem i nevericom primili smo tu`nu vest, a danas se i opra{tamo od na{e ujne

Mariji

Laslo Marije Se}a}emo se ujne sa qubavqu i po{tovawem. Po~ivaj u miru. Posledwi pozdrav od o`alo{}enih: Milo{a, Milice, Lidije i Dragana. 51380

od porodice Brzanovi}.

od wenih koleginica: Gordane, Radmile i Plamenke.

Draga na{a Vera, hvala na qubavi i prijateqstvu. Nama ostaje da te ~uvamo u se}awima i molitvama.

Kolektiv Karlova~ke gimnazije.

Tvoji: An|a, Branka, Marija, Sa{a i Du{ko. 51350

51366

51373

600/P

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Dragi

~etvrtak19.april2012.

Obave{tavamo rodbinu, kom{ije, prijateqe i poznanike da }emo u subotu, 21. 4. 2012. godine davati godi{wi pomen na{em dragom

Gojko Bjelica Gojku Bjelici

zauvek nas je napustio.

Porodica [qivan~anin.

S tugom i nezaboravom, opra{tamo se od plemenitog i dragog prijateqa. Marija, Dragutin, Qiqana i Rajko Pi`urica. 51327

51321

Navr{ava se tu`na godina od smrti drage nam

Posledwi pozdrav dragom kumu

Jovanke [terleman ro|. Maqkovi}

Petru Osmaji}u

Pomen }e se odr`ati na Gradskom grobqu u Novom Sadu, 21. 4. 2012. godine, u 12.30 ~asova, grobno poqe VIII. Pozivamo rodbinu i prijateqe da nam se pridru`e da zajedno odamo po{tu dragoj nam pokojnici.

Gojku Bjelici S tugom, opra{tamo se od po{tovanog i dragog kuma.

Polazak na grobqe iz ku}e `alosti ulica Wego{eva 61, u Kuli, u 11 ~asova.

Vlado Vu~eli} sa porodicom.

]erka Katarina. 51328

Ve~no zahvalni na qubavi koju si nam pru`io.

51322

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

IN MEMORIAM

O`alo{}ena porodica.

14. april 2010. godine je dan, kada je iznenada prestalo da kuca plemenito srce na{e drage mame, k}erke, sestre i voqene

51367

Sreti Kerkezu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je pro{lo najtu`nijih godinu dana od smrti na{e voqene

obele`i}emo u petak, 20. 4. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Sa tugom i po{tovawem: supruga Qubica i deca Du{ko i Jadranka sa porodicama. 51332

Posledwi kom{iji

pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj snaji, jetrvi, ujni i strini

Gordane ^alija ro|. Vajagi}

dragom

Mnogo nam nedostaje{, ali tvoja dobrota, tvoj vedar lik i lep osmeh pratioci su u na{em svakodnevnom `ivotu, na{im mislima i se}awima.

Goga, qubavi na{a, za tobom tuguju svi oni, koje si ti neizmerno volela.

Vesne Stojanovi}

Katarini Tanurxi}

Godi{wi pomen }e se odr`ati na Gradskom grobqu u subotu, 21. 4. 2012. godine, u 11 ~asova.

Milo{u Radi}u Porodica Stojanovi}.

PO^IVAJ U MIRU!

od porodica: Tanurxi}, Dejanovi}, Vukadinov, Stojkovi}, Piper~evi} i ostale rodbine.

od porodice [umar.

51342

51346

Obave{tavamo da je 17. aprila u 87. godini preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je 17. 4. 2012. godine u 58. godini preminula na{a najvoqenija supruga, majka, sestra, tetka i baka

51320

POMEN ^etrdeset je dana od kako nije sa nama

Budai Lajo{ Aleksa \. Mogin S tugom, qubavqu i po{tovawem, sestra i zet. 51331

51324

[ESTOMESE^NI POMEN

dr Ilonki - Cici [e}erov

modni kroja~

Slobodanka Veselinov

Sahrana je danas, 19. 4. 2012. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu (Futo{ka) u Novom Sadu. Za sve {to je za nas u~inio ve~na mu slava i hvala. Neute{ni: supruga Rozalija, sin Lajo{, unuka Andreja, zet Aleksandar i mnogobrojna rodbina.

ro|. Sani~anin

ro|. Fodor

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 19. 4. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Nemamo Te ve} pola godine, a kao da smo se ju~e oprostili. Nedostaje{ nam svima.

51344

O`alo{}ene porodice: Veselinov, Sani~anin i Harison. 51368

Oni koje si volela. 51307

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.00 11.25 11.35 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 15.30 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.05 19.30 20.10 21.00 22.00 22.35 22.45 23.15 00.05 00.15 00.40 01.35 02.20 02.45 03.15

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Заједно Вести Миљеница Кухињица Хроника 62. Фестивала професионалних позоришта Војводине Изборна хроника Вести Из нашег сокака Додати живот годинама Вести Документ Повратак на село, док. програм Вести за особе са оштећеним слухом Фолдер култура Плави круг Миљеница Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Први пут на гласање Изборна хроника ТВ Дневник Поаро Сучељавање Војвођански дневник Први пут на гласање Чарде на Дунаву Поаро Хроника 62. Фестивала професионалних позоришта Војводине Један на један Сучељавање Концерт године 2000. и 2001. Фолдер култура Плави круг Документ

Чарде на Дунаву Телевизијски серијал „Чарде на Дунаву” настао је из жеље аутора да широј јавности открије лепоту специфичног угоститељског миљеа који се негује на обалама Дунава. То су чарде, настале још у давна времена, а остале до данашњих дана. (РТВ 1, 22.45)

06.30 07.00 08.00 09.00 09.50 10.45 11.45 12.30 12.40 13.10 14.30 14.50 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 21.35 23.00 23.25 00.00

tv program

~etvrtak19.april2012.

Кухињица – мађ. Ток шок Концерт године 2000.и 2001. Грување Грување уживо у студију „М“ НОМУС 2008. Сучељавање (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Седморица дивљих, филм Цртани филм ТВ Баштина Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Први пут на гласање Немир, филм Фолдер култура ТВ Баштине ТВ Продаја

06.00 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

06.30 08.30 09.00 09.10 10.00 11.00 11.15 11.30 12.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.50 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

Музичко свитање Панонско јутро Аналија Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Војвођанске вести Аналија Арт бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести Глас Америке

Новосадско јутро Храна и вино Вети Серијски програм Прст у око Вести Рецепти Лауре Равајоли Капри Серијски програм Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) Азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Капри Украдена срца

09.30 Фудбал мондијал магазин 10.00 Тенис студио 10.30 АТП Мастерс Монте Карло 1/8 финала 18.30 Тенис студио 19.00 НБА уживо 20.00 НБА: Њујорк – Бостон 21.45 Премијер лига Магазин 22.15 КХЛ финална игра: Динамо М – Авангард 00.00 Тенис Студио 01.00 Лига шампиона: Челси – Барселона

Ток шоу У најновијем издању емисије погледајте шта позната глумица Ева Рас говори о серији „Бела лађа“. Погледајте и по чему се Катарина Бојић разликује од познате светске глумице Анђелине Џоли. До суза ће вас насмејати стонотенисер Илија Мајсторовић, а уживо ће певати Марко Булат. (КТВ, 22.30)

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.45 09.55 10.00 10.30 11.12 12.00 12.15 12.30 12.40 13.23 14.50 15.05 15.53 16.50 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.09 21.05 22.40 22.43 23.30 23.45 23.52 00.40

Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Кошаркаши Гастрономад Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Сунце Дневник Спорт плус Евронет Место злочина - Њујорк Обавезана тајном, филм Гастрономад Ово је Србија Село гори, а баба се чешља Евронет Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Село гори, а баба се чешља Реч на реч Вести Место злочина - Њујорк Дневник Евронет Ружна Бети Ноћни биоскоп: Лутајућа ружа, филм

Радна акција У старој згради у Земун пољу живи породица Миленковић: Срђан, његова супруга Александра и њихова деца Невена и Урош. Срђан је запослен у Клиничком центру Србије, а Александра је домаћица која свакодневно брине о лошем здрављу њиховог шестогодишњег сина Уроша. (Прва, 22.25) 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.25 20.20 21.20 22.25 23.15 00.00 00.30 00.45 01.15

Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена Аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајавер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Сулејман Величанствени Сурвајвер Радна акција Кобра Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Три Хил

Еби Корниш

Кенди Када се млади Аустралијанац Дан, даровити песник и прилично неодговоран момак упустио у везу с привлачном студенткињом сликарства Кенди, обоје улазе у озбиљне проблеме с наркоманијом. Дан различите врсте дрога с лакоћом набавља од контроверзног дилера и хомосексуалца, али хероин убрзо почиње да узима свој данак. Улоге: Хит Леџер, Еби Корниш, Џефри Раш Режија: Нил Армфилд (РТС 2, 23.15) 07.34 07.39 07.48 08.12 08.23 08.35 08.50 09.20 09.34 10.01 10.04 10.30 10.58 11.23 11.59 12.30 13.00 13.56 14.11 14.41 14.55 15.22 15.25 15.56 16.42 17.10 18.05 18.40 19.05 19.29 19.53 20.00 21.46 22.15 23.15 01.11 01.44 02.37

06.30 07.00 08.00 08.30 10.00 11.00 11.35 12.00 12.15 13.00 14.00 14.30 15.30 18.00 18.30 20.10 21.00 23.00 00.00 02.00

dnevnik

c m y

Ози бу Мунзи Попај Оливија Френине ципеле Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба Вита студентис Плесачи Српске спортске легенде Контекст У свету Траг у простору Међународно такмичење музичке омладине Беокулт Трезор Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба Вита студентис Плесачи Ликовна колонија РТС ТВ лица: Снежана Савичевић Секулић Породични кругови Капри Самертајм џез фестивал Метрополис Ликовна колонија РТС Попај Разоткривање заборава Београдска филхармонија Место за нас Капри Кенди, филм Бунт Трезор ТВ лица: Снежана Савичевић Секулић

Кефалица Маратоон Улови трофеј Филм: Кад голубови долете Отворени студио Топ шоп Отворени студио Вести Отворени студио Љубав у залеђу Вести Доктор Хаус Филм: Без весла Вести Филм: Провалник Доктор Хаус Филм: Породица Адамс Ред и закон Филм: Бладрејн Љубав у залеђу

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.00 Заувјек сусједи 08.00 Топшоп 08.20 Долина сунца 09.15 Топшоп 09.30 Хоћу да знам 10.00 Вести 10.15 Дневни магазин 12.00 Цртани филмови 13.45 Филм: Стигла вам је пошта 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Два и по мушкарца 17.30 Џои 18.00 Квиз: Пут око света 18.30 Вести+ Између две ватре 19.30 Штрумфови 20.05 Истражитељи из Мајамија 21.00 Фудбал, Лига Европе, ½ финале: Атлетик Билбао – Спортинг Лисабон, пренос 23.00 Студио Лига Европе 23.15 Вести 00.00 Филм: Ретке птице 01.40 Истражитељи из Мајамија 02.30 Саут Парк 02.55 Филм: Бал монструма 04.45 Укључење у Б92 Инфо

05.00 07.00 08.00 08.25 08.35 08.50 09.10 09.20 09.30 09.40 10.00 10.25 10.50 11.05 11.30 11.55 12.20 12.45 13.20 13.40 13.55 14.00 15.55 16.10 16.15 17.55 18.30 19.00 20.30 22.00 23.20 23.30 00.30 02.00 03.20

Добро јутро Србијо! Цртани филмови Звезданиште Метеор и моћни камион Боба и Биба Ешли Тајни свет меде Бенџамина Торк Поп Пикси Телешоп Залив шкољки Генератор Рекс Моји џепни љубимци Бакуган Кунг фу мајстори Зодијака Винкс Залив шкољки Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Вести Телешоп Једна жеља једна песма Телемастер Насловна страна – квиз Изгубљене године Филм Долина вукова Вести Звездана капија - Атлантис Филм Долина вукова Филм

Вилијем Харт

Ретке птице Дејв Парсел је власник ексклузивног ресторана у градићу на Њуфаунледу. Међутим, његов бизнис убрзано пропада. Док се спрема да потпуно одустане од посла са рестораном, Дејв решава да за крај опустоши свој вински подрум и тако се утеши. Улоге: Вилијем Харт, Моли Паркер, Енди Џонс Режија: Стурла Гунарсон (Б92, 00.00)

05.45 Добро јутро 10.00 Брачни судија 11.30 Градске вести 12.00 Тачно у подне- живо 13.00 Недељно поподне 14.40 Љубав и освета 15.30 Сити 15.40 Национални дневник 16.00 Моје срце куца за Лолу 17.00 Мала невеста 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.00 Љубав и освета 21.30 48 сати свадба 22.30 Све за љубав 00.00 Немогућа мисија 00.45 Филм: Манџуријски кандидат 03.00 Калифорникација 04.00 Звер 05.00 Друго лице планине

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak19.april2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л. н. ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник најгора мама на свету Богата млада, сиромашна млада л.а. Инк стручњак за торте обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - америка највећи губитник мајами инк нова нада посластичара најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем стручњак за торте Пацијенти са необичним здравственим проблемима л.а. Инк нова нада посластичара

08.00 Трамбо 09.30 мане: Човек који је измислио модерну уметност 11.00 Дешифранти 12.00 на трагу плавом дијаманту 13.00 Ратници 14.00 Изгубљене мумије Папуе нове Гвинеје 15.00 Звезде сребрног екрана 16.00 стопама Берлиоза 17.00 Путовање које је потресло свет 18.00 Пет америчких гиганата 19.00 једна ноћ у Торину 20.30 Прерафаелитско братство: Викторијански револуционари 21.00 Витезови маргата 22.00 ловци на нацисте 23.00 Звезде сребрног екрана 00.00 стопама Берлиоза 01.00 Путовање које је потресло свет

08.00 старла и јахачи драгуља 09.30 спаркијева велика вантура 11.00 Филм: Последњи сати на Земљи 13.15 Филм: Човек са четири ноге 16.00 Филм: Било једном у Кини 3 18.00 Филм: Далтри Калхун 20.00 Филм: нек ти је са срећом 22.00 Филм: Краљ 00.00 Ф.с.И. 01.00 Породичне секс афере

нек ти је са сре ћом Ти неј џер ка ко ја не ве ро ват но ли чи на ло кал ну вел шку ле по ти цу, уби је ну пре 14 го ди на, иза зи ва не мир код јед ног од љу ди од го вор них за ње ну смрт... уло ге: Еј ми Ро сум, Су зан Линч, Ом Пу ри Ре жи ја: Фи ли па Ку зинс (Си не ма ни ја, 20.00)

Еј ми Ро сум

06.00 07.50 08.10 09.55 11.40 13.20 14.55 16.15 18.25 20.05 21.50 22.45 00.35 02.20 04.05

Произведено у Дагенхаму Васпитање за почетнике Ранго ухвати ритам 3Д ондин улични плес 3Д Гномео и јулија непобедиви Права љубав Душа сурфера најгоре место на свету за хомосексуалце 28 дана касније луда вожња Паклени план дружине чудака Инвазија света: Битка лос анђелес

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Бран ко Ђу рић

ни чи ја зе мља Бо сна и Хер це го ви на, 1993, вре ме нај же шћих рат них су ко ба. Чи ки и Це ра вој ни ци су ар ми је Бо сне и Хер це го ви не, ко ји су се игром слу ча ја за те кли у ро ву на ни чи јој зе мљи, за јед но с ни ном, не ис ку сним вој ни ком срп ске стра не... уло ге: Бран ко Ђу рић, Ре не Би то ра јац, Фи лип Шо ва го вић, Џорџ Си а ти дис, Серж-Хен ри Вал ке, Сај мон Ке лов, Ке трин Кол триџ Ре жи ја: Да нис Та но вић (ХРТ 1, 21.35) 08.40 Добро јутро, Хрватска 09.02 лугарница 10.16 Филмска звезда: Риба у борби за опстанак, док. филм 11.08 Деби Травис преуређује 12.00 Дневник 12.32 Кад заволим, време стане 13.18 Др оз 14.08 Тренутак спознаје 14.35 Хрватска хроника БиХ 14.50 Културна баштина 15.08 Понос Раткајевих 16.01 алиса, слушај своје срце 17.30 Хрватска уживо 18.20 8. кат 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 19.59 спорт 20.10 све у 7!, квиз 21.05 Пола уре културе 21.35 Циклус добитника оскара: ничија земља 23.20 Дневник 3 23.40 спорт 23.55 нено Белан, концерт 01.20 Ин медиас рес 02.05 Закон и ред: оделење за жртве

07.50 мала ТВ 08.20 мега миндy за децу 08.45 Конор на тајном задатку 09.10 Школски час 10.00 Пренос седнице Хрватског сабора 13.25 луд за коњима,филм 14.50 Деграси нови нараштај 15.15 Девојчица из будућности 15.40 Школски час 16.25 мала ТВ 16.55 јом Хашоа, пренос 17.35 Културна баштина: сецесија у осијеку 17.55 обртник 100% предузетник 18.00 Регионални дневник 18.20 Жупанијска панорама 18.30 Три Хил 19.15 Телетабис 19.40 музика, глазба... 20.00 Ин медиас рес 20.50 Фудбал: Европска лига 21.00 Фудбал - Евролига: атлетико м - Валенсија, пренос 23.25 Закон и ред: оделење за жртве 00.06 у канцеларији 00.28 симпсони 00.49 Браћа и сестре 01.30 Којак

06.00 07.30 09.00 11.00 12.30 14.00 16.00 17.30 19.30 21.00 23.00 00.30

Три слепа миша Пре него што се он пробуди спортске стране мрачни анђео осуда Господин шав Чудна фреквенција ии спортске стране Кора без стида немогуће бекство Чудна фреквенција иии убиство у затворском дворишту

04.00 Четвртак 06.00 Ејс Вентура, шашави детектив 08.00 Кад китови дођу 10.00 можда беба 12.00 Ксанаду 13.50 Дони Дарко 15.40 Хавана 18.00 муза 20.00 новине 22.00 Четвртак 00.00 Између слаткица и мачкица 02.00 Загреј ме

неш Бриџис убиства у мидсамеру Вокер, тексашки ренџер неш Бриџис Видовњак монк Вокер, тексашки ренџер убиства у мидсамеру Дијагноза: убиство монк Видовњак убиства у мидсамеру Филм: Завет

07.55 моји џепни љубимци 08.10 Кобра 11 10.05 Ексклузив таблоид 10.25 Галилео 11.20 Ватрено небо 12.15 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТл 5 до 5 17.10 Галилео 17.58 Кувар и пол 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТл Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 увод у анатомију 21.45 сурвајвер 22.50 ЦсИ 00.35 РТл вести 00.50 ЦсИ Њујорк 02.20 астро шоу

сЕ РИ ја

ЦсИ ЦсИ тим ис тра жу је слу чај ка ми о на за сме ће ко ји је ки ло ме три ма то ком во жње из ба ци вао от пад. Во зач је по ку ша вао да по бег не, али по ги нуо је у су да ру с дру гим во зи лом... уло ге: Ви ли јам Пе тер сен, Марџ Хел ген бер гер, Ге ри Дур дан, Џорџ Идс Ре жи ја Ен то ни Зи кер (РТЛ, 22.50)

Марџ Хел ген бер гер

08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Врхунско градитељство Како то раде? у делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима аутомобили амерички чопери Прљави послови опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Прљави послови Дајнамо, чудесни мађионичар Пецање голим рукама уклета кућа Разоткривање митова Прљави послови

08.30 10.00 10.45 11.45 12.00 14.00 14.15 16.30 17.30 18.30 21.00 23.15 00.45 01.00

Билијар Дизање тегова Бициклизам Фудбал Билијар олимпијске игре Фудбал Бициклизам Фудбал Билијар Борилачки спорт Билијар аутомобилизам аутомобилизам

Сва ки се љак вре ди ви ше од бо га те ни шта ри је

ко ло ва ње де це је од 1881. при мо ра ло по ро - мо гао тра жи ти да од у ста не од свих до ба ра и са ста рим ди цу Тол стој да зи ме про во ди у мо сков ској му жем оде не куд, као над ни чар ка. Кад су се јед ном удоб ној ку ћи. Али у ду ши гроф се уда ља вао по сва ђа ли, узео је сво је би са ге, у њих на тр пао оде ћу и од сво јих бли жњих. За пи сао је у днев ник: „Сви се кре нуо, „у Па риз или мо жда Аме ри ку”. Али зна ју ћи сме шта ју. Кад ће по че ти да жи ве?” Иако је мр зео да же на сва ки час тре ба да му се по ро ди, од лу чио је да град ски жи вот, по ко рио се же љи су пру ге. У по чет ку је се вра ти ку ћи. Су тра, 18. ју на 1884, ро ди ла се Алек чак обла чио фрак и пра тио нај ста ри ју кћер на ба ло ве сан дра, кћер ко ја ће по ста ти нај о да ни ји и нај стра стве и увео је у ари сто крат ске кру го ве. Гро фи ца, је на кон ни ји Тол сто јев уче ник, ње го ва се кре та ри ца и би о граф. 11. по ро ђа ја, ода бра ла је дан „се би сло бо дан дан”, Гро фи ца се с де цом вра ти ла у Мо скву, а остав ши ишла у по се те и пра ти ла кћер на кон цер те, не ви де ћи сам на има њу, Тол стој је у по кај нич ким пи сми ма на да се муж све ви ше уда љу је од ње. Оде вен у ту луп од зи вао се бе се бич ња ком и „пр ља вим ско том”. Чак је ов чје ко же, од ла зио је с др во се ча ма да оба ра ста бла. до дао: „За што не по ку шаш да спа ваш са ма?” Има ли У ја ну а ру 1882. при ја вио се да по пи су је ста нов ни - су 13 де це, а по Тол сто је вом „Је ван ђе љу”, „је ди но зна штва Мо скве и ода брао нај си ро ма шни је че твр ти. По - че ње пол ног чи на, гад ног и жи во тињ ског, је ра ђа ње се ћи вао је „са мо дно” и бр ло ге, по сма трао бе ду и го - де це”. Ипак ни су од лу чи ли да спа ва ју за себ но, иако је во рио: „У очи ма Бо га са мо је дан му жик ви ше вре ди не го чи та ва по ро ди ца ни шта ри ја по пут ме не. Од кад је цар уки нуо кмет ство, мно ги се ља ци су се за ду жи ли да би за ку пи ли зе мљу, а го спо да ри су оста ли го спо да ри.” Од у ста ти од рас ко ши, умет но сти, на у ке, на пу сти ти град, жи ве ти с на ро дом и ра ди ти сво јим ру ка ма: то ме је те жио. Же ни је пре пу стио упра ву њи хо вим до бри ма. У Ја сној По ља ни је оде вен као се љак, ко сио жи то за јед но са се ља ци ма, учио да пра ви ци пе ле и гра ди пе ћи. Уз то је и сам спре мао сво ју со бу. У кру гу сво је по ро ди це осе ћао се све уса мље ни је. Пи сао је же ни: „Ти се си гур но сад при пре маш за бал. Мно го Сва ке го ди не све број ни ја фа ми ли ја То ло стој жа лим и те бе и на шу кћер!” У ње го вом жи во ту се по ја вио опа сан чо век ко ји ће Со фи ја ка сни је твр ди ла да сен зу ал ност ни кад ни је на ње га има ти го то во пре су дан ути цај. Вла ди мир има ла зна чај ни ју уло гу у ње ној љу ба ви пре ма су пру Черт ков бив ши офи цир, твр до глав и огра ни чен, био је гу. Де о ба Тол сто је ве имо ви не при вре ме но је убла жи та лен то ван про па ган дист Тол сто је вих иде ја. Био је ла гро фи чи ну огор че ност. Зна ла је да бо гат ство ње све што гроф ни је: упо ран и фа на ти чан. Уско ро ће се них бли жњих, ипак, не ће би ти пот пу но ра су то. При за ве ли ког чо ве ка бо ри ти две сна жне лич но сти: су пру - хва ти ла је де о бу на сле ђа из ме ђу се бе и де це. га, на сил на и љу бо мор на, али ко ја га још увек во ли, и У ме ђу вре ме ну је Тол сто јев углед пре шао гра ни це мрач ни уче ник, про ра чу нат, не флек си би лан и без о се - Ру си је: из три по ште сва ког да на у Ја сну По ља ну до ћа јан. По ми шље њу гро фи це, Черт ков је ко ри стио ла - но си ли су хр пе пи са ма са свих стра на све та. И нај кра ко вер ност учи те ља и по на шао се као ње гов во ђа. Пре - ћи про ро ков спис пре во ђен је на де се ти не је зи ка. у зео је кон тро лу над ње го вом ду Ипак, Тол сто је ве про тив реч но шом, а ус пут и из да њи ма ње го сти стал но су чу ди ле мно штво До без у мља је гро фи ца вих де ла. обо жа ва ла ца ко ји су се пи та ли би ла љу бо мор на на Тол стој бра нио сво ју ве ру, Со за што сво је бо гат ство ни је раз де фи ја ин те ре се њи хо ве де це од лио си ро ма шни ма. Тол сто јев ин му же вље вог уче ни ка хи ро ва екс тра ва гант ног оца: Вла ди ми ра Черт ко ва, ко ји је ти мус, Ма кла ков, ру ски ам ба са „Тол стој, ве ли ки при ја тељ чо ве дор у Фран цу ској 1917. је то об био бив ши офи цир, чан ства, твр ди да ши ри оп шту ја снио: „За бра ни ла му же на”. твр до глав и огра ни чен, љу бав, а за бли жње се ни кад ни Тол стој је лич но од у стао од свог али та лен то ван је истин ски бри нуо”. Љу бо мор бо гат ства, али та кво сред ње ре но ни је же ле ла да му жа де ли ни ше ње је че сто би ло пред мет из про па ган дист Тол сто је вих с ким. Јед ном му је пре ба ци ла ру ги ва ња, а и сам је уви ђао тај иде ја. Чак их је оп ту жи ла на стра ност: „Мој муж је пе де оби чан ком про мис. за хо м о с ек с у а л н ост раст. Имам до ка зе.” А ти „до ка Го спо дар је пре стао да пу ши и зи” су за пра во би ли ста лан бо ра пре шао на ве ге та ри јан ску ис хра вак у ку ћи тог про кле тог уче ни ка, као и то што му се ну. Јер „сва ко ме со је за пра во ме со ле ши не, а ње го вим Тол стој по ко ра вао. Иако се јаз из ме ђу су пру жни ка по - је де њем се са у че ству је у уби ству”. Отуд и ду ге рас ве ћа вао, још увек су спа ва ли за јед но. Со фи ја ни је би - пра ве из ме ђу гро фи це и ку ва ра ка ко Тол сто ју да се ла „за не ма ре на”. Тол стој је че сто на крат ко бе жао у спре ме је ла без ме са, али соч на и обил на. Јед ном је у „сво је сте пе”, а гро фи ца је зна ла раз лог: при сва ком по се ту до шла пи шче ва тет ка, ко ја је ве о ма во ле ла ме по врат ку, већ пр ве но ћи, она је тре ба ло да „оба ви сво - со. Со фи ја је од лу чи ла да јој сер ви ра пе че но пи ле. Го ју брач ну ду жност”. Има ла је ути сак да сад слу жи са - спо ђа се не ма ло из не на ди ла кад је у тр пе за ри ји ви де мо за то и то ју је је ди ло. Кад је оста ла труд на 13. пут, ла ко кош, ве за ну но гом за сто ли цу, ко ја се очај нич ки би ла је бе сна, а сна жни про рок ту жан. На сто јао је да ба тр га ла. По ред ње је ста јао ве ли ки ку хињ ски нож. же ну при ве де свом уче њу, а она ни је хте ла: „Жив ци су „Ако же ли те ме со, сло бод но се сна ђи те!”, ре као је јој на че ти. Стал но ми сли о труд но ћи. То је пре ве ли ки Тол стој уз ши рок осмех. Тет ка се на сме ја ла ша ли и за грех. Сра мо та.” до во љи ла по вр ћем и во ћем. Тол стој се мно го пу та на шао у ис ку ше њу да „поч не То ком ле та це ла по ро ди ца, по ве де на оче вим при ме жи ве ти као лу та ли ца и хо до ча сник”, али на кон 22 го - ром, по све ти ла се ра до ви ма у по љу. Чак им се и гро ди не бра ка, ни је од сво је же не, из ну ре не по ро ђа ји ма, фи ца, оде ве на као се љан ка, при дру жи ла. Књи гу Вла ди ми ра Фе до ров ског „Ро ман о Тол сТо ју”, из да ва ча „ака дем ска књи га” (Па ши ће ва 6/III, но ви сад), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-меј ла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak19.april2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Имате све бољу ситуацију на личном плану па тиме и веће самопоуздање и бољи статус у пословању. Партнер само треба да се препусти вашој иницијативи. А питање је шта и како вреднујете.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

19. april 2012.

Предстојећи дани наглашавају потребу да будете брзи и ефикасни. Марс се полако покреће, што вам доноси и резултате уложеног труда на помало успоренији начин. Али то није разлог да се не борите.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Немојте губити основни правац нити скретати с правог пута. Држите се онога што сте одлучили и наумили. Пријатељи и свако додатно разматрање тема и дилема ће вас ослабити у реализацији. Акција!

Месец је у ватреном знаку Овна, што доприноси вољи и иницијативи коју имате. Пословно сте мотивисани, а емотивно острашћени. У љубави је леп период уколико нађете довољно времена за драгу особу.

Имате много посла, све више неког новог, што је добра вест. Прихватите рад као својеврсни изазов, упркос неким недовољно јасним околностима. Ипак, према сарадницима и извршиоцима будите неповерљиви.

Отварају вам се могућности да се лакше и боље презентујете у јавности, у свом окружењу. Истовремено, имате већи утицај на партнера. Активни сте на личном и пословном плану. Занос.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Радите више ствари истовремено, поготово када сте у контакту с пријатељима. Партнерско-љубавни однос је испуњен лепим утисцима и искуствима. Драга особа је материјалистички оријентисана.

Функционишете на званичан и транспарентан начин. Тим пре уколико је то обавеза или посао повезан за уговоре и закон. Нека све буде како треба, како је прописано. Више партнера је у игри.

Пословна ситуација је генерално стабилна, упркос свему. Могло би се рећи да тачно знате шта радите. Било киша или сунце, љубав цвета све више и више. Некако с пролећа... како каже песма.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Покрећете се у односу на друге, иницирате сусрете. И то је ОК. Емотивно сте стабилни. Овог пролећа поведите рачуна о свом здравственом стању. Чувајте се вируса, инфекција и хроничних потешкоћа.

Имате много жеља, које треба сами себи да испуните. Не очекујте потпуно разумевање од других. Могуће су преваре и илузије у пословању или у односу на сараднике. Не дајте се преварити!

Имате могућности да уређујете свој дом или радите код куће, у пуном интензитету. Наравно да се никад нећете превише оптеретити. Све су то интелектуалне и релативно лаке ситуације. Друштво.

TRI^-TRA^

Хајди има момка! V REMENSKA

PROGNOZA

Више

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 20 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 17 Niш

По чет ком овог ме се ца ма не кен ка Хај ди Клум слу жбе но се раз ве ла од пе ва ча Си ла, с ко јим је би ла се дам го ди на у бра ку и до би ла тро је де це. То ни је спре чи ло 38-го ди шњу Хај ди да љу ба ви да дру гу шан су. Хај ди, слав ни су пер мо дел, све ви ше вре ме на про во ди са сво јим ко ле гом и чла ном жи ри ја „Germany’s Next Top Model” То ма сом Хаyом (42). Атрак тив ни Не мац на вод но је лу до за љу бљен у Хај ди. Хај ди и То мас су го ди на ма при ја те љи, али чи ни се да је њи хов од нос пре ра стао у не што мно го ви ше. Ка ко пи шу стра ни ме ди ји, пар је не дав но сни мљен ис пред сту ди ја то ком па у зе. Хаy ни је ски дао ру ке с Хај ди, а она осмех с ли ца. Ви де ло се да се од лич но за ба вља ју.

Evropa

Сунца

НО ВИ САД: Топлије и сунчаније време. Ветар слаб до умерен јужни и југозападни. Притисак испод нормале. Температура од 6 до 19 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Топлије и сунчаније време. Поподне ће се само понегде у јужним пределима јавити пролазна киша или повремени пљускови. Ветар слаб до умерен јужни и југозападни. Притисак испод нормале. Минимална температура од 5 до 20 степени на западу. СР БИ ЈА: Топлије уз више сунчаних периода. Слаба киша је могућа само понегде на истоку током јутра, а касније поподне поново ће се јавити пролазна киша и пљускови. У питању су мале количине падавина. Ветар слаб до умерен јужни и југозападни. Притисак испод нормале. Минимална температура 3, а максимална 22 степена Целзијуса. Прогноза за Србију у наредним данима: У другој половини седмице умерено топло време, али и променљиво уз смену сунчаних периода и пролазну кишу и пљускове. У недељу постепено разведравање, а почетком идуће седмице сунчано и топло време уз температуре преко 20 степени, а понегде и до 25 у уторак.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Очекује се нешто повољнија биометеоролошка ситуација. Известан опрез се и даље саветује срчаним и психичким болесницима. Од метеоропатских реакција могу се јавити главобоља и болови у мишићима.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 10 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA Две плавуше на паркингу покушавају да отворе свој ауто. - Уф, не могу никако да откључам ова врата! - Боље пожури јер почиње киша, а кров нам је отворен.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

179 (-6)

Slankamen

305 (-5)

Apatin

242 (-6)

Zemun

357 (-11)

Tendencija porasta

Senta

316 (-4)

Bogojevo

211 (-7)

Panчevo

368 (-14)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Smederevo

510 (-14)

Titel

312 (-4)

NERA

Baч. Palanka 229 (-2) Novi Sad

242 (-2)

Tendencija opadawa i stagnacije

Jaшa Tomiћ

Hetin

336 (120) N. Kneжevac

SAVA

48 (4)

Tendencija stagnacije

282 (-4)

Tendencija porasta i stagnacije

S. Mitrovica 261 (12) Beograd

Kusiћ

305 (-11)

210 (0)

Reшeњe iz proшlog broja