Dnevnik 19.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 19. MAJ 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23439 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

„Dnevnikova” galerija malih maturanata

s tr. 1 0

KA KO SU PO SLO VA LE NAJ VE ]E KOM PA NI JE U SR BI JI

Nekome ni telefonija i struja ne donose profit

str. 5

I OVE GODINE MASOVAN PLES MATURANATA

IZBORI 2012.

Ekonomija

RIK DA NAS RAS PO DE QU JE MAN DA TE

4 Grejs period gra|anima (ni)je odlagawe bankrota

Foteqe kroje poslani~ke klupe

Poqoprivreda 6 Kriza pogurala kredite na wive

Novi Sad 8 Suhomesnato iz Ma|arske na pijaci kao alva

str. 2

str. 3

Kadril razigrao srce Vojvo|ana

Foto: F. Baki}

Sutra izbor druge polovine Skup{tine Vojvodine

str. 7 i 12

VO ZA ^I SE @A LE NA „ZAM KU” KOD IN \I JE

Ko skrene s autoputa, putarinu plati duplo? str. 4

str. 8

OD BI JE NE @AL BE OKRI VQE NIH IZ NO VO SAD SKE DI SKO TE KE „KON TRAST”

Ostaju iza re{etaka

str. 14

n NOLE BOQI OD FRANCUZA CONGE

n SVETSKI KUP U MILANU: n VOJVODINA I ZVEZDA [EKARI]EVOJ BRONZA NAJAVQUJU DOBAR DERBI

13 Urednici „Dnevnika” Aleksandri Brzak uru~en „Zeleni list”

Diskriminacija doktorke te{ka 400.000 dinara

Peticijom do kapele i spomen-parka

str. 16 – 20

Dru{tvo

APE LA CI O NI SUD U NO VOM SA DU O DE [A VA WI MA NA IN STI TU TU ZA ON KO LO GI JU U SREM SKOJ KA ME NI CI

STU DEN TI UNS-a @E LE DA SA ^U VA JU USPO ME NU NA NA STRA DA LE U „LAUNYU” I „KON TRA STU”

SPORT

NASLOVI

Jo{ toplije

Najvi{a temperatura 24 °S

str. 15

POLiTikA

subota19.maj2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. RIK DA NAS RAS PO DE QU JE MAN DA TE

Fo te qe kro je po sla ni~ ke klu pe Republi~ka izborna komisija dodeli}e danas mandate poslanicima Skup{tine Srbije da bi konstitutivna sednica srpskog parlamenta mogla biti odr`ana do 9. juna. Krajwi rok za ovaj posao isti~e sutra, ali zbog obaveza ve-

zanih za predsedni~ke izbore, RIK }e ras po de lu man da ta obaviti dan ranije. Shodno slovu zakona, dodela mandata te~e po~ev od prvog kandidata i potom daqe po redosledu na izbornoj listi. Bu-

du}i saziv parlamenta ~ini}e 73 poslanika Koalicije „Pokrenimo Srbiju”, 67 poslanika Koalicije „Izbor za boqi `ivot”, 44 poslanika Koalicije SPS–PUPS–JS-a, 21 poslanik DSS-a, 19 poslanika Pokreta „Preokret„, 16 poslanika

URS-a, pet Saveza vojvo|anskih Ma|ara, dva stranke Su lej ma na Ugqa ni na i po jedan liste „Sve zajedno”, Koalicije Albanaca Pre{evske doline i stranke „Nijedan od ponu|enih odgovora”. Verifikacijom

Vla da do 5. sep tem bra Zavr{etkom drugog kruga predsedni~kih izbora 20. maja bi}e zaokru`en izborni proces na svim novoima u Srbiji,

koja }e najkasnije do 9. juna dobiti novi parlament, a novu republi~ku vladu najkasnije do 5. septembra. Prvu sednicu novog saziva parlamenta treba da sazove predsednik starog, odnosno Sla vi ca \u ki}-De ja no -

vi}, i na woj }e biti potvr|eni mandati novim poslanicima. Skup{tina je konstitusana potvr|ivawem mandata dve tre}ine poslanika, ~ime i formalno prestaje mandat starom sazivu. Kako propisuje Ustav Srbije, parlament nakasnije 90 dana od dana konstituisawa mora da izabere vladu. U suprotnom }e biti raspu{ten i bi}e odràni novi izbori. Mandatara nove vlade predlaè predsednik Republike, a kandidat za predsednika vlade predlaè program i sastav budu}e vlade. Vlada je izglasana ako za wen izbor glasa ve}ina od ukupnog broja poslanika, a wen mandat po~iwe da te~e od trenutka polagawa zakletve.

mandata najmawe dve tre}ine novoizabranih parlamentaraca prestaje mandat starom sazivu Skup{tine izabranom 2008. godine. No, iako }e danas biti mandati podeqeni, sastav parlamenta bi}e poznat tek nakon

{to budu formirani organi vlasti na izborima, i to na svim nivoima. Ako se pogledaju udarna imena na listama, mo`e se pretpostaviti da barem petina ne}e sedeti u skup{tinskim klupama, {to zbog

neke druge funkcije na koju }e oti}i, ali i zbog trenutne nespojivosti poslani~ke klupe s foteqom na kojoj trenutno sede. Bez obzira na nespojivost funkcija, RIK je zauzeo stanovi{te, kako saznajemo, da se mandati moraju najpre raspodeliti, da bi neko uop{te mogao da se odrekne poslani~ke funkcije. Ako se pa`qivo i{~itaju izborne liste, sigurno je da }e na adre su RIK-a vr lo br zo sti }i iz ja ve o ne pri hva wu mandata. Jer Ustav i zakon zabrawuju da republi~ki poslanik bude premijer, zamenik, ministri... a svi oni su na poslani~kim listama. Isto tako, ne mogu biti gradona~elnici, predsednici op{tina i wihovih skup {ti na, po kra jin ski poslanici. U pro{lom skup{tinskom sazivu tri mandata su nerado vra}ena zbog ostanka na lokalnim funkcijama, a sva tri imena ponovo su se na{la na izbornim listama, iako im te ne spo ji ve funk ci je jo{ uvek traju. U susret formirawu svih nivoa vlasti, ruke trqaju oni koji su pet do deset mesta iznad broja osvojenih mandata. Kao i na svakoj rang-listi, ~ekaju pomerawe ako neko odustane. Posledwih godina, lideri stranaka vlasti odlazili su u Vladu, a opozicioni uglavnom sedali u poslani~ke klupe. S. Stan ko vi}

Be o grad: Po no vo na 16 iz bor nih me sta U nedequ }e, tako|e, biti zaokruèn i proces izbora odbornika u beogradskom parlamentu, budu}i da }e izbori biti ponovqeni na 16 izbornih mesta. Na izborima za 110 odbornika Skup{tine grada Beograda, koji su odràni 6. maja, lista „Izbor za boqi ìvot – Dragan \ilas” osvojila je 35,18 odsto glasova, odnosno 50 mesta, Koalicija „Pokrenimo Srbiju” 25,72 odsto glasova (37 odborni~kih mandata), tre}a je lista Koalicije SPS–PUPS–JS-a, koja je osvojila 9,14 odsto glasova, odnosno 13 mandata, dok je ~etvrti DSS sa 7,46 odsto glasova i deset osvojenih mandata.

Lista „Preokret” osvijila je 4,64 odsto glasova, SRS 3,95 odsto, „Dveri„ 3,58 odsto i URS 2,79 odsto. U Poslovniku grada Beograda pi{e da prvu sednicu saziva predsednik starog saziva, s tim da se Skup{tina konstitui{e u naredna dva meseca. Danom progla{ewa mandata novim odbornicima prestaje da va`e mandati starim, a gradski parlament smatra se konstituisanim izborom predsednika Skup{tine i sekretara. Budu}i gradona~elnik Beograda bi}e izabran iz reda odbornika, na predlog predsednika Skup{tine grada, a mandat je ~etiri godine.

PO VE RE NIK RO DO QUB [A BI] UPO ZO RIO

Iz bo ri us po ri li od go vo re? Poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Ro do qub [a bi} ocenio je ju~e da porast, i ina~e konstantno velikog broja àlbi koje gra|ani, mediji i ostali podnose, ukazuje na zabriwavaju}i odnos mnogih organa vlasti prema pravima utvr|enim u Zakonu o slobodnom pristupu informacijama i Zakonu o za{titi podataka o li~nosti. Ocewuju}i da se takozvanom predizbornom atmosferom takav odnos mo`da moè obja{wavati ali ne i opravdati, poverenik je naglasio da je primarni, osnovni zadatak organa vlasti – izvr{avawe zakona i, u okviru toga, ostvarivawe i za{tita prava gra|ana, i da se propu{tawe te obaveze ni~im ne moè pravdati. [abi} je ju~e naveo da je samo u prvoj polovini ovog meseca u slu`bi poverenika registrovano vi{e od 250 predmeta. U prethodnom mesecu, aprilu, bilo ih je 517, u martu 475. – To je tempo koji ~ini verovatnim da bi broj registrovanih predmeta u toku 2012. godine mogao biti i 6.000, dakle, oko 30 posto ve}i nego u prethodnoj 2011. godini, u kojoj je, opet, bio registrovan porast od oko 40 posto u odnosu na 2010. Pri tome, re~ je samo o predmetima u ko-

jima se vodi formalan postupak. Broj neformalnih obra}awa gra|ana i kontakata s wima je bar nekoliko puta ve}i – upozorio je [abi}, uz napomenu da je “evidentno da ubrzano raste i broj predmeta vezanih za za{titu podataka o li~nosti, koji je od po~etka godine oko 500, ali ve}ina `albi vezana je za slobodu pristupa informacijama. Po oceni poverenika, ovako veliki broj predmeta dvostruko je zabriwavaju}i.

– Pre svega zbog toga {to se veliki broj, ~ak ve}ina àlbi, mogla izbe}i, uz malo odgovorniji i korektniji odnos prvostepenih organa prema zahtevima gra|ana. êsto se ne postupa ni po sasvim nespornim zahtevima. Uz to, s obzirom na to da poverenik, usled hroni~nog nedostatka uslova za rad, radi s brojem saradnika koji je znatno mawi od predvi|enog, nije mogu}e da se po àlbama postupa u èqenom i zakonom utvr|enom roku – podvla~i [abi}. Posebnu pa`wu, po wegovom mi{qewu, zasluùje nedovoqna transparentnost u oblasti javnih finansija. Krajwe je vreme da se u~ini nespornim da su bilo kakvi problemi u pristupu informacijama o raspolagawu javnim, buxetskim novcem apsolutno nepoèqna, zabriwavaju}a stvar, podvla~i poverenik. U krug nu`nih pretpostavki za ostvarivawe najavqivanih i Srbiji neophodnih rezultata u borbi protiv korupcije neizbe`no spada prihvatawe i po{tovawe ~iwenice da je puna preglednost raspolagawa javnim novcem na svim nivoima nezamenqiv mehanizam kontrole vlasti od javnosti i mo`da najefikasnije preventivno sredstvo u borbi protiv korupcije, zloupotreba, neracionalnosti.“ S. St.

Pred sed nik Gra|ani Srbije }e u nedequ, 20. maja, izabrati predsednika dràve, koji }e zatim parlamentu predloìti onog kandidata za predsednika vlade koji moè obezbediti izbor vlade. Zakon o predsedniku Republike predvideo je obavezu predsednika dràve da Narodnoj skup{tini predloì za mandatara onog kandidata koji moè obezbediti izbor vlade, ali ne i rok u kojem treba da predloì tog kandidata.

Dva pu ta Bira~i }e u nedequ birati predsednika koji ima petogodi{wi mandat. Gra|ani Srbije glasa}e na 8.390 bira~kih mesta, {to u Srbiji, {to u inostranstvu, koliko je bilo i na op{tim izborima 6. maja, a pravo glasa mo`e da iskoristi 6.770.013 gra|ana Srbije. Za glasawe je, i kada su u pitawu predsedni~ki izbori i kada su u pitawu parlamentarni, od{tampano 6.803.863 glasa~ka listi}a, od kojih je 33.850 listi}a od{tampano kao rezerva. Prvi na listi}u, koji }e biti svetlodrap, bi}e predsedni~ki kandidat Koalicije „Izbor za boqi `ivot – Boris Tadi}”, a drugi kandidat Koalicije „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikoli}”.

Republi~ka izborna komisija ima rok od 96 sati od zatvarawa bira~kih mesta da saop{ti i u

„Slu`benom glasniku” objavi rezultate drugog kruga predsedni~kih izbora, {to }e, zatim, novoizabranom {efu dràve omogu}iti da poloì zakletvu i time otpo~ne upravqawe dràvom.

Za kle tva Tekst zakletve predsednika Republike glasi: „Zakliwem se da }u sve svoje snage posvetiti o~uvawu suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ukqu~uju}i i Kosovo i Metohiju kao wen sastavni deo, kao i ostvarivawu qudskih i mawinskih prava i sloboda, po{tovawu i odbrani Ustava i zakona, o~uvawu mira i blagostawa svih gra|ana Republike Srbije i da }u savesno i odgovorno ispuwavati sve svoje du`nosti”. Zakon o predsedniku Republike predvi|a i da niko ne mo`e vi{e od dva puta biti izabran za predsednika Srbije, bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat.

Nad le `no sti Kada je re~ o nadle`nostima, Zakon je precizirao da predsednik Republike donosi ukaze, odluke, pravila, naredbe, nare|ewa i druge pravne akte koji su odre|eni zakonom. Prvi ~ovek dr`ave ukazom progla{ava zakon, raspu{ta Skup{tinu, postavqa i opoziva ambasadore Srbije, daje odlikovawa i postavqa, unapre|uje i razre{ava oficire Vojske Srbije. Odlukom raspisuje izbore za poslanike, predla`e parlamen-

tu kandidata za predsednika vlade, daje pomilovawa, imenuje generalnog sekretara, {efa kabineta, savetnike predsednika Republike i druge funkcionere u Generalnom sekretarijatu i odlu~uje u pitawima za koja ne donosi druge pravne akte. Kada je re~ o nadle`nostima u oblasti odbrane, {ef dr`vave donosi odluke, pravila, naredbe, izdaje nare|ewa i druga pravna akta koja su odre|ena zakonom.

Gla sa we Na po~etku glasawa bira~ki odbor proverava glasa~ku kutiju u prisustvu bira~a koji prvi ujutru do|e na bira~ko mesto. U glasa~ku kutiju ubacuje se najpre kontrolni listi}, a zatim se ona u prisustvu prvog bira~a pe~ati, {to se unosi u zapisnik, a po otvarawu glasa~ke kutije najpre se proverava da li je kontrolni listi} u woj. Ukoliko ga nema, bira~ki odbor se raspu{ta, formira se novi i na tom mestu se glasawe ponavqa.

Pra vi la Izbor predsednika dràve obavqa se po istim zakonskim pravilima koji vaè za izbor poslanika pa tako bira~i mogu glasati samo ako pruè na uvid bira~kom odboru vaè}u li~nu kartu, paso{ ili voza~ku dozvolu koji sadrè jedinstven mati~ni broj gra|ana. Bira~ moè glasati i bez obave{tewa o danu i vremenu odràvawa izbora, koji je trebalo da dobije na ku}nu adresu, a ukoliko èli da glasa a nije u mogu}nosti da do|e na bira~ko mesto, o tome treba da obavesti bira~ki odbor na dan glasawa najkasnije do 11 sati. Glasa~u koji se na mestu glasawa zatekne u 20 sati bi}e omogu}eno glasawe. Bira~ka mesta moraju neprekidno biti otvorena do tada, svaki bira~ glasa li~no, i to samo jedanput, na overenim glasa~kim listi}ima,

a glasawe je tajno. Svakom glasa~u }e pre glasawa specijalnim sprejom biti obeleèn kaìprst desne ruke, kao znak da je ve} glasao, a ta oznaka na kaìprstu zadrà}e se minimum 24 sata. ^lanovi bira~kog odbora ne smeju ni na koji na~in uticati na odluku bira~a, a du`ni su da paze da ga niko ne ometa prilikom glasawa i da u potpunosti bude obezbe|ena tajnost glasawa. Bira~ moè glasati samo za jednog kandidata, zaokruìvawem rednog broja, a potom presavija listi} tako da se ne vidi kako je glasao i stavqa ga u glasa~ku kutiju, nakon ~ega napu{ta bira~ko mesto. Na bira~kom mestu zabraweno je kori{}ewe pejxera, mobilnih telefona i drugih sredstava veza i komunikacija.

c m y

politika

dnevnik

subota19.maj2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Su tra iz bor dru ge po lo vi ne Skup {ti ne Voj vo di ne Su tra se u Voj vo di ni, sem iz bo ra za pred sed ni ka Sr bi je, odr à va i dru gi krug gla sa wa za po kra jin ske po sla ni ke po ve }in skom mo de lu. Iz u ze tak je iz bor na je di ni ca Som bor 2, gde }e dru gi krug po kra jin skih iz bo ra bi ti odr àn naj ve ro vat ni je ne de qu ka sni je. – U ne de qu 20. ma ja, u iz bor noj je di ni ci Som bor 2 si gur no ne }e bi ti odr àn dru gi krug iz bo ra za po kra jin ske po sla ni ke – re kla je za „Dnev nik” Je le na Zlo ju tro iz Po kra jin ske iz bor ne ko mi si je. Ona je na ve la da je ta mo na po je di nim bi ra~ kim me sti ma pr vi krug po kra jin skih iz bo ra po ve }in skom mo de lu po no vqen ju ~e, da ti re zul ta ti jo{ ni su po zna ti, kao ni to da li }e bi ti pri go vo ra, a da PIK, iz me |u osta log, ima rok od 48 sa ti za is po ru ku gla sa~ kog ma te ri ja la bi ra~ kim od bo ri ma. Po we nim re ~i ma, dru gi krug iz bo ra u iz bor noj je di ni ci Som bor 2 odr à }e se u ro ku od se dam da na od pro gla {e wa re zul ta ta iz pr vog kru ga.

Je le na Zlo ju tro je re kla da se i ovog pu ta bi ra li {ta otva ra ju u se dam sa ti, da je gla sa we pred vi |e no do 20 ~a so va, a da su li sti }i po no vo sve tlo ze le ni.

gla so va. Gla sa se za jed nog od wih, a kan di dat ko ji osvo ji vi {e gla so va do bi }e man dat. U dru gom kru gu po kra jin skih iz bo ra 20. ma ja u~e stvu je ukup no

kal ne sa mo u pra ve da ju po jed nog po sla ni ka, iza bra nog na osno vu ve }in skog si ste ma. No vi sa ziv Skup {ti ne Voj vo di ne, kao naj vi {eg or ga na i no si o ca nor ma tiv ne vla sti u Po kra ji ni, tre ba lo bi da bu de kon sti tu i san naj ka sni je me sec da na od da na pro gla {e wa ko na~ nih

Izbor Vlade Vojvodine

Pred bi ra ~i ma, ko jih je u Voj vo di ni 1.735.555, na }i }e se gla sa~ ki li sti} s ime ni ma dva kan di da ta ko ji su u pr vom kru gu iz bo ra po ve }in skom iz bor nom si ste mu 6. ma ja osvo ji li naj vi {e

Prva sednica Skup{tine APV u roku od 30 dana Pr vu sed ni cu Skup {ti ne APV sa zi va wen pred sed nik u pret hod nom man da tu ta ko da bu de odr `a na u ro ku od 30 da na od da na pro gla {e wa ko na~ nih re zul ta ta iz bo ra, pred vi |e no je Sta tu tom Voj vo di ne. Po tom ak tu, pred sed nik Skup {ti ne u pro te klom ~e tvo ro go di {wem man da tu }e u ro ku od tri da na od da na pod no {e wa iz ve {ta ja Po kra jin ske iz bor ne ko mi si je o spro ve de nim iz bo ri ma sa op {ti ti da tum kon sti tu tiv ne sed ni ce no vog po kra jin skog par la men ta. Na pr voj sed ni ci, ko jom pred se da va naj sta ri ji pri sut ni po sla nik, bi }e po tvr |e ni man da ti no vo i za bra nim po sla ni ci ma. Skup {ti na je kon sti tu i sa na po tvr |i va wem naj ma we dve tre }i ne od 120 po sla ni~ kih man da ta. Skup {ti na za tim bi ra pred sed ni ka, pot pred sed ni ke i se kre ta ra po kra jin skog par la men ta.

118 kan di da ta {i rom Voj vo di ne, po dva u 59 po kra jin skih iz bor nih je di ni ca. Po do sad po zna tim re zul ta ti ma, naj vi {e kan di da ta za po sla ni ka ko ji se bi ra di rekt no ima Ko a li ci ja „Iz bor za bo qu Voj vo di nu – Bo jan Paj ti}” – 49. Ko a li ci ja „Po kre ni mo Voj vo di nu – To mi slav Ni ko li}” ima 31, a „Ivi ca Da ~i} – SPS, PUPS, JS, SDP Sr bi je” 15 kan di da ta. Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra ima de set, a Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne osam kan di da ta za po sla ni ka. Dva po sla ni~ ka kan di da ta ima sa vez Uje di we ni re gi o ni Sr bi je, a po jed nog De mo krat ski sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, „Pre o kret”, tj. Li be ral no-de mo krat ska par ti ja, i De mo krat ska stran ka Sr bi je. Ina ~e, u No vom Sa du se bi ra naj vi {e po sla ni ka – se dam, u Su bo ti ci ~e ti ri, u Zre wa ni nu i Pan ~e vu po tri, u Som bo ru i Ki kin di po dva, dok osta le lo -

Ni je pre ci zi ran rok u ko jem bi tre ba lo da bu de iza bra na Vla da Voj vo di ne, ko ja je no si lac iz vr {ne vla sti u Po kra ji ni. Sta tu tom je pred vi |e no da kan di da ta za pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne pred la è Skup {ti ni wen pred sed nik, po {to pret hod no sa slu {a mi {qe wa pred stav ni ka po sla ni~ kih gru pa u no vo kon sti tu i sa nom par la men tu. Kan di dat za pred sed ni ka Vla de po tom po sla ni ci ma iz no si pro gram te vla de i pred la è wen sa stav, a bi }e iza bra na ako se za wu iz ja sni ve }i na od ukup nog bro ja po sla ni ka. Man dat po kra jin ske Vla de te ~e od da na kad we ni ~la no vi po lo è za kle tvu, a tra je do is te ka man da ta Skup {ti ne ko ja ju je iza bra la. re zul ta ta po kra jin skih iz bo ra, ko ji se oba vqa ju po kom bi no va nom, pro por ci o nal no-ve }in skom, iz bor nom si ste mu. Pr va po lo vi na Skup {ti ne Voj vo di ne ili ras po red pr vih 60 man da ta ve} su po zna ti na kon iz bo ra ko ji su odr à ni 6. ma ja po pro por ci o nal nom si ste mu. S. N. K.

Po no vo gla saju 8.884 No vo sa |a na U No vom Sa du se su tra po na vqa ju lo kal ni iz bo ri na pet bi ra~ kih me sta. Pra vo gla sa ima 8.884 bi ra ~a, od no sno 2,8 od sto od ukup nog bro ja sta nov ni ka s pra vom gla sa. Ina ~e, 6. ma ja je na tim me sti ma gla sa lo 4.206 upi sa nih bi ra ~a, {to je ma we od 50 od sto. Od po no vqe nih iz bo ra naj vi {e o~e ku ju SRS i URS ko ji su osta li is pod cen zu sa sa 4,91 od sto osvo je nih gla so va, od no sno 4,55. Na ovih pet bi ra~ kih me sta ra di ka li su osvo ji li 236, a URS 190 gla so va. De mo kra te su na tri me sta po be di le u pro se ku s 200 gla so va, a na pred wa ci na dva s pri bli `no istim bro jem gla so va. DS je ukup no do bio 601, a SNS 338 gla so va. Da bi pre {li cen zus, SRS tre ba da du pli ra re zul tat i osvo ji oko 400 gla so va na ovih pet bi ra~ kih me sta, dok }e URS za ula zak u Skup {ti nu No vog Sa da mo ra ti da do bi je po dr {ku vi {e od 800

bi ra ~a. Pi ta we je i ko li ko }e No vo sa |a na iza }i na po nov no gla sa we. Iz bo ri se po na vqa ju na bi ra~ kim me sti ma 14 – MZ Ste pa no vi }e vo, Voj vo de Ste pe 112, 23 – MZ Adi ce, Si ma [o la je 2a, 41 – MZ „Ni ko la Te sla”, Ge ri Ka ro qa 5, 50 – Klub pen zi o ne ra „Gro zda Ga ji {in”, We go {e va 24 i 193 – O[ „Mi haj lo Pu pin”, Ve ter nik, Kra qa Alek san dra 38. D. Ig.

Bla go je vi}: Va `no je gla sa ti Pro gram ski di rek tor Cen tra za slo bod ne iz bo re i de mo kra ti ju Mar ko Bla go je vi} po zvao je ju ~e gra |a ne da iza |u na iz bo re 20. ma ja u {to ve }em bro ju jer }e, ka ko je re kao, onaj ko u ne de qu bu de iza bran bi ti za kor mi lom dr à ve na red nih pet go di na. Bla go je vi} je u iz ja vi Ta nju gu re kao da, iako sva is tra ì va wa jav nog mwe wa uka zu ju na to da bi od ziv u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra mo gao bi ti so li dan, na tim iz bo ri ma ne }e gla sa ti is tra ì va ~i, ve} bi ra ~i. – Ne }e is tra ì va ~i iza bra ti pred sed ni ka ve} gra -

|a ni ko ji iza |u na iz bo re. Da bi od ziv bio ona kav ka kvim ga pred vi |a ju is tra `i va ~i jav nog mwe wa, na iz bo re mo ra ju da iza |u svi ko ji su ra ni je re kli da }e na te iz bo re iza }i – ka zao je Bla go je vi}. – Za bi ra ~e u Sr bi ji pred sed ni~ ki iz bo ri su in te re sant ni, mo `da in te re sant ni ji ne go par la men tar ni, a na dru gi krug po pra vi lu iza |e znat no vi {e bi ra ~a ne go na pr vi. On je na veo da je 2008. go di ne, u dru gom kru gu pred sed ni~ kih iz bo ra gla sa lo ne ko li ko sto ti na hi qa da bi ra ~a vi {e ne go u pr vom.

ekonomija

subota19.maj2012.

dnevnik

VO ZA ^I SE @A LE NA „ZAM KU” KOD IN \I JE

Ko skrene s autoputa, putarinu plati duplo? Otvarawe Fas hion Par ka u In|iji otvorilo je i pitawe naplate putarine na deonici Novi Sad – Beograd za one voza~e koji bi da skrenu s autoputa i posete naveliko reklamirani i ishvaqeni autlet centar. Ogor~eni gra|ani obratili su se na{oj redakciji pitaju}i kako je mogu}e da za jednu te istu deonicu moraju dva puta plati putarinu po 240 dinara, samo zato {to su nakratko prekinuli vo`wu autoputem i skrenuli u novootvoreni in|ijski centar. Na{i ~itaoci ka`u da su na naplatnoj rampi na izlasku iz Beograda platili putarinu do Novog Sada, nakon deset kilometara vo`we, ugledav{i novootvoreni centar, skrenuli s autoputa, pro{li, pojeli sladoled i nastavili put, ali tada ih je do~ekala „zaseda” – kako ka`u, „konzerva od ku-

}ice„ i radnik koji je tra`io da se plati putarina. – Prvo nas je iznenadilo da uop{te radi naplatna rampa na nezavr{enoj petqi, drugo, kada smo se

smo pre kratkog vremna platili putarinu, radnik je odgovorio, i ne pogledav{i uplatnicu: „Dobro, 240 dinara!” Nismo mogli da verujemo {ta ~ujemo, a na na{e negodo-

greb putarina pla}a u zavisnosti od mesta ukqu~ewa, pa nije ista cena ako se u|e u Rumi ili kod [ida, za razliku od deonice Beograd – Novi Sad. Smatraju da je to ~ista kra|a i, blago re~eno, nekorektan odnos prema voza~ima koji i tako pla}aju preskupu putarinu jer se, na primer, za 30 evra moè voziti neograni~eno sedam dana po svim zemqama EU, gde su putevi kvalitetniji. Potraìli smo odgovor u JP „Putevi Srbije”. U tom javnom preduze}u obja{wavaju da se na autoputu Beograd – Novi Sad putarina napla}uje u takozvanom otvorenom sistemu naplate, koja podrazumeva unapred definisanu cenu za svaku naplatnu stanicu i ne zavisi od mesta ulaska i izlaska s autoputa, niti od broja pre|enih kilometara. U vezi s tim, kaù da na toj deonici nema duplog napla}ivawa putarine.

No ve ram pe do kra ja 2012. U sada{wim okolnostima, s obzirom na stepen izgra|enosti autoputa na deonici Beograd–Subotica, nije mogu}e organizovati naplatu putarine na drugi na~in osim postoje}eg, dok na ostalim delovima autoputa naplata funkcioni{e u zatvorenom sistemu i napla}uje se po pre|enom kilometru. Kada se zavr{i izgradwa naplatnih stanica na severnom kraku autoputa, i tu }e se uspostaviti zatvoreni sistem naplate i putarina }e se obra~unavati po pre|enom kilometru. Taj sistem mogao bi biti u primeni na deonici Beograd – Novi Sad do kraja ove godine. iskqu~ivali s autoputa, nismo videli da postoji rampa ve} radi samo ova za ukqu~ivawe na autoput – ka`u sagovornici „Dnevnika”. – Kada smo pokazali priznanicu da

vawe, radnik je rekao da smo taj dan stoti koji se `ale na ponovno pla}awe putarine. Ogor~eni ~itaoci pitaju kako to da se na autoputu Beograd–Za-

– Na naplatnim stanicama Be{ka i In|ija putarina je uvedena da bi se spre~ila upotreba autoputa bez naplate zaobila`ewem naplatne stanice Stara Pazova – odgovor je „Puteva”. – Tako|e, naplata je uvedena i na naplatnim stanicama Zmajevo i Vrbas da bi se spre~ilo zaobila`ewe naplatne stanice Sirig i upotreba tog dela autoputa bez naplate. U svim slu~ajevima kada se putarina plati na naplatnim stanicama Sirig i Stara Pazova, izlaskom na nekoj od navedenih naplatnih stanica posle toga, putarina se ne pla}a. (Ali se pla}a kod svakog ulaska!) Kako obja{wavaju u tom JP-u, otvoreni sistem naplate putarine podrazumeva naplatu prilikom prolaska kroz odre|enu naplatnu

ZA NO VE PUM PE 420 MI LI O NA

KA KO NA ]I IZ LAZ IZ PRE ZA DU @E NO STI U BAN KA MA

Grejs period gra|anima (ni)je odlagawe bankrota

RA STE GRA \E VIN SKI KON ZOR CI JUM

Bosanci sa Srbima i Slovencima Me|unarodnom konzorcijumu za gra|evinarstvo – „Feniks”, u kojem su do sada bile firme iz Srbije i Slovenije, pridruìlo se i nekoliko uspe{nih firmi iz Bosne i Hercegovine, a o pro{irewu se razgovara i s uspe{nim firmama iz Hrvatske, Crne Gore i Makedonije, saop{tio je ju~e taj konzorcijum. Predvi|eno je da Konzorcijum, pre svega, nastupa na trì{tima biv{eg SSSR-a, Isto~ne i Jugoisto~ne Evrope, kao i zemaqa Sredweg istoka i Severne Afrike. Potpisivawe Sporazuma o pridruìvawu obavqeno je na Tre}em sarajevskom poslovnom forumu. U Konzorcijumu „Feniks”, koji je na inicijativu firmi „PSPFarman„ iz Srbije i „Hidrija„ iz Slovenije, osnovan krajem januara ove godine u Beogradu, udruèno je 37 firmi iz Srbije i Slovenije, a od ju~e i ~etiri iz BiH. Konzorcijum „Feniks” sada udruùje 41 preduze}e iz Srbije, Slovenije i BiH s vi{e od 4,5 milijardi evra godi{weg prometa i zapo{qava vi{e od 35.000 radnika i ostaje otvoren za daqe {irewe, navedeno je u saop{tewu.

Srpsko bankarsko trì{te nije vi{e Eldorado za bankare, po receptu: kamate visoke, klijenti aùrni pa milina raditi. Sve vi{e banaka i klijenata susre}e se s te{ko}ama u vra}awu zajmova. To pokazuju i podaci: lane je 21 banka poslovala s dobiti a 12 s gubitkom. Moèmo li uskoro o~ekivati i prvi bankrot u finansijskom sistemu Srbije zbog nemogu}nosti da se naplate dugovi? – Te{ko da }e neka od ku}a u gubicima bankrotirati, Narodna banka vodi sasvim dobru politiku u ovoj oblasti pa je izvesno da do toga u skorije vreme ne bi trebalo da do|e – obja{wava stru~wak dr Si ni {a Osto ji}. – Moram da primetim da su banke i same krive {to su sada u problemima. Kredite su u vreme kreditne ekspanizije pre {est-sedam godina odobravale olako. Problemi su do{li sada. Mislim da bi i za banke i za problemati~ne klijente bilo najboqe da na|u zajedni~ko re{ewe. Tu im je na raspolagawu grejs-period za gra|ane. [to se ti~e privrednika, najboqe bi bilo da menaxmenti obe strane sednu zajedno za sto i na|u prihvatqivo re{ewe. Ukoliko banke zbog nemogu}nosti otplate gurnu klijente u bankrot, ne}e re{iti problem ni sebi ni wima. Naprotiv, bankrot bi tim firmama samo oteào poslovawe. Nisam pristalica ni otpisa dugova – jer se kod nas to do sada naj~e{}e svodilo na pomo} dràve i dug su preuzimali poreski obveznici. Nika-

da ne treba zaboraviti na to da smo to svi mi i da pla}amo tu|e nepromi{qenosti. [ta banke mogu u~initi za sebe i klijente da bi ovaj negativni talas ubla`ile? S privrednicima – velikim klijentima ostaje dogovor. O tome se ne govori u reklamama ve} se sve odvija iza zatvorenih vrata. Me|utim, nije lako na}i prihvatqivo re{ewe. Proizvodwa u Srbiji je mala pa ve}ina klijenata nema {ta da ponudi na prodaju

evru. Potowe mu~i i zadu`eni deo stanovni{tva. Gra|ani su na prvi pogled u boqoj situaciji. Kreditna aktivnost tu ve} podu`e stagnira. Banke u borbi za zaradu sve ~e{}e pozivaju klijente da dugove koje imaju objedine i promene

Pro ble ma ti~ no 300 mi li jar di O~igledno dolazi vreme mawih zarada za banke, ali }e zato biti vi{e opreza jer podaci govore da obezbe|ewa tipa zaloge ili hipoteke nisu sigurna za banku. Prodati takav „osigura~” na trì{tu je te{ko i ide se ispod cene, {to ne odgovara ni klijentu ni banci. [to se ti~e problemati~nih zajmova, u Srbiji ih je oko petina, i to u vrednosti od 300 milijardi dinara. ni za ratu. Nisu u boqem poloàju ni oni koji proizvode. Kada im po|e za rukom da plasiraju robu, dugo ~ekaju na naplatu: to se kod nas meri mesecima, a ne sedmicama. Sve to oteàva otplatu, posebno tamo gde su zajmovi indeksirani jer dinar svaki dan gubi vrednost prema

finasijsku ku}u. Nude im se ni`a kamata, grejs-periodi. Pireus banka je nedavno ponudila i zajam gde se u prvih {est meseci za refinansirawe duga po karticama ne pla}a kamata. Ali selidba iz banke u banku nije laka jer se tada pla}aju penali, kako je predvi|eno ugovo-

stanicu. Cene u tom sistemu su jedinstvene za svaku naplatnu stanicu, bez obzira na pre|enu relaciju. Cenu putarine nije mogu}e obra~unati po pre|enom kilometru jer se na pojedinim deonicama saobra}aj odvija u jednoj saobra}ajnoj traci na kojoj smerovi nisu fizi~ki razdvojeni i gde je mogu}e okretawe, ulazak i izlazak na pojedinim delovima autoputa. Ali, ka`u, to nije neobi~no jer je otvoreni sistem naplate putarine prisutan i u drugim zemqama, poput Hrvatske, Italije, Francuske, Makedonije. Kako dodaju, svako ima mogu}nost da bira da li `eli da pod tim uslovima koristi autoput ili da krene nekim od alternativnih pravaca koji nisu pod naplatom. R. Da u to vi}

ron. Za zajam od 100.000 dinara to moè biti oko 2.000 dinara. Tu mogu}nost je novi Zakon o za{titi korisnika finansijskih usluga sveo na najmawu meru, ali se primewuje na zajmove koji su odobreni nakon 5. decembra. Ve}ina kredita koje klijenti èle da refinansiraju je data pre tog roka. Najboqe re{ewe za banku i klijenta je refinansirawe kredita u ku}i kod koje ima zajam. Tu naj~e{}e nema dodatnih tro{kova i moè se na}i re{ewe na obostrano zadovoqstvo. Isplati se refinansirati zajam ako je nova kamata nià, ako otplata nije pre{la polovinu roka za vra}awe. Posebno moè biti u korist klijenta prebacivawe duga po onovu kartica i dozvoqenog prekora~ewa po teku}em ra~unu. Poznato je da su ti zajmovi s najvi{im stopama na na{em trì{tu Najboqe bi ipak bilo ne stvarati probleme ni sebi ni banci. Klijenti to ne mogu sami. Jedna od ku}a koja ima naplativost duplo boqu od srpskog proseka je Komercijalna banka. – Taj podatak nije slu~ajnost – kaè Go ran Mi li }e vi} iz te ku}e. – Pre nego {to odobrimo zajam, na{i stru~waci vrlo pa`qivo procewuju realne mogu}nosti klijenta da servisira svoje obaveze. Tek kada doti~no pravno ili fizi~ko lice pro|e sve na{e provere, dobija zeleno svetlo. Mo`da tako izgubimo ponekog dobrog klijenta, ali zato konstantno imamo mawak problema u naplati. D. Vu jo {e vi}

NIS to~i u Bugarskoj, Rumuniji... – Naftna industrije Srbije uloì}e u ovoj godini 462 miliona dinara u obnavqawe benzinskih stanica u Srbiji, a ta kompanija ve} je po~ela pro{irewe maloprodajne mreè u regionu, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, Rumuniji – najavio je ju~e izvr{ni direktor Bloka promet NIS-a Alek san dar Ma la win. – U Bugarskoj smo ve} kupili sedam benzinskih stanica, koje }e tokom leta po~eti da posluju pod brendom NIS-a, odnosno „Gaspromwefta”, a tako|e kre}emo u razvoj maloprodajne mreè u Bosni i Hercegovini i Rumuniji – rekao je Malawin novinarima povodom predstavqawa novog tipa prodavnica i restorana „Fre{„ na benzinskim stanicama NIS-a.

– U Srbiji planiramo da do avgusta rebrendiramo 23 benzinske stanice NIS-a, a wih 37 uskoro pu{tamo u rad – kazao je Malawin u razgovoru s novinarima na benzinskoj stanici NIS-a „Zmaj 2” na autoputu Beograd – Novi Sad. Na woj potro{a~i od sada imaju ve}i izbor namirnica, sve`eg vo}a, pi}a, brze hrane, slatki{a, ali i jednu od najboqih pica na svetu finskog proizvo|a~a „Kotipica”, kao najve}eg lanca picerija u severnoj Evropi, koji posluje i u Rusiji i Ju`noj Koreji.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU Australija Kanada Danska Norve{ka [vedska [vajcarska V. Britanija SAD

Valuta

evro dolar dolar kruna kruna kruna franak funta dolar

Va`i za

1 1 1 1 1 1 1 1 1

Kupovni za devize

111,0269 85,9675 85,7550 14,9338 14,5897 12,1508 92,4069 138,0417 87,6713

Jugoslovenski fond za `ita, BG

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 113,2928 87,7219 87,5051 15,2386 14,8874 12,3988 93,2928 140,8589 89,4605

115,8985 89,7395 89,5177 15,5891 15,2298 12,6840 96,4615 144,0987 91,5181

110,6871 85,7043 85,4925 14,8881 14,5450 12,1136

Promena %

Cena

Promet

20,00

3.000

Meser Tehnogas, Beograd

7,58

3.931

110.065

Go{a monta`a, Velika Plana

6,67

2.880

Komercijalna banka, Beograd

1,46

Ni{ka mlekara, Ni{ Pet akcija s najve}im padom Banini, Kikinda

87,4029

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 5. 2012. godine

Promena %

Cena

Promet

-2,46

1.466

186.239

28.800

NIS, Novi Sad

-1,17

591

2.461.590

1.735

48.588

Komercijalna banka, Beograd

1,46

1.735

48.588

1,25 Promena %

1.620 Cena

398.460 Promet

Imlek, Beograd

0,00

3.000

0,00

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

445

1.119.175

-12,00

20.376

101.880

Soja protein, Be~ej

-0,19

516

237.819

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

460

1.317.462

Jubmes banka, Beograd

0,00

11.204

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-0,13

2.347

2.994.930

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.610

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.400

0,00

Agrobanka, Beograd

-0,64

930

461.280

-10,71

2.500

290.000

Industrijske nekretnine, Beograd

-10,32

139

6.255

-7,84

341

44.375

-6,25 Promena %

750 Cena

87.000 Promet

NIS, Novi Sad

-1,17

591

2.461.590

Veterinarski zavod, Subotica

0,67

300

473.100

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.850

89.050

Soja protein, Be~ej

-0,19

516

237.819

Tigar, Pirot

1,05

480

13.440

Dijamant, Zrewanin

0,00

7.000

224.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,67

300

473.100

-12,00

20.376

101.880

Napred GP, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

92,1241 137,6191

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Napred Razvoj, Beograd

Neoplanta, Novi Sad

BELEX 15 (475,48 -0,52)

Banini, Kikinda

Svi iznosi su dati u dinarima

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota19.maj2012.

KA KO SU PO SLO VA LE NAJ VE ]E KOM PA NI JE U SR BI JI

Ne ko me ni te le fo ni ja i stru ja ne do no se pro fit „SI MENS” ZA PO SLIO JO[ 172 RAD NI KA

Ge ne ra to re sa da pro izvo di 800 Su bo ti ~a na Kom pa ni ja „Si mens„ sa op {ti la je ju ~e da je, ka ko je na ja vqe no po ~et kom go di ne, za po sli la jo{ 172 qu di u su bo ti~ koj fa bri ci za pro iz vod wu ge ne ra to ra za ve tro e lek tra ne, ta ko da da nas srp ski „Si mens„ bro ji ukup no 800 za po sle nih iz Sr bi je. – Do ma ja ove go di ne za po sli li smo 172 qu di, ali se tu sva ka ko ne za u sta vqa mo – re kao je di rek tor kom pa ni ja „Si mens” u Be o gra du Ti ho mir Raj li}. – Na ja vqe na in ve sti ci ja od 24 mi li o na evra u pro iz vod wu no vog ti pa ge ne ra to ra za ve tro e lek tra ne je u to ku, kao i plan da dve ma po sto je }im ha la ma fa bri ke, ukup ne po vr {i ne 26.000 kva drat nih me ta ra, do da mo jo{ jed nu po vr {i ne 2.100 kva dra ta. To }e di rekt no uti ca ti na

po zi ti van trend ra sta, ka ko pro iz vod we i iz vo za, ta ko i bro ja za po sle nih. „Si men so va„ fa bri ka u Su bo ti ci, ko ju je 2003. go di ne osno vao „Lo her GmbH”, deo „Flen der gru pe„, pro iz vo di ge ne ra to re za ve tro e lek tra ne, kao i pre tva ra ~e za so lar ne elek tra ne. „Si mens„ AG Ne ma~ ka je 2005. go di ne ku pio „Flen der gru pu„, a od ta da se fa bri ka pro {i ri la – od pr vo bit nih 12 za po sle nih, do {la je do go to vo 500. Od 1. ja nu a ra 2010. fa bri ka u Su bo ti ci in te gri sa na je u „Si mens„ d. o. o. Be o grad, a do sa da je pro iz ve la vi {e od 12.500 ge ne ra to ra. Upra vo ti pro iz vo di svr sta li su „Si men so vu„ fa bri ku u Su bo ti ci me |u pr vih de set iz vo zni ka iz Sr bi je.

Ne za po sle nost rak-ra na Naj ve }i iza zov sa ko jim se Sr bi ja su o ~a va je vi so ka sto pa ne za pol se no sti od 23,7 od sto, {to je jed na od naj vi {ih u Evro pi, ka `e pred sed nik PKS Mi lo{ Bu ga rin. „To do no si eko nom ske i so ci jal ne ri zi ke, kao i dis pro por ci je u od no su bro ja za po sle nih i bro ja pen zi o ne ra, bro ja za po sle nih u jav nom sek to ru i sek to ru pre ra |i va~ ke in du stri je, kao i u od no su ak tiv nog i iz dr `a va nog sta nov ni {tva”, ka zao je on u in ter vjuu za ma ga zin Bi znis. Pre ma we go vim re ~i ma, za to su neo d lo `ne re for me ko je }e omo gu }i ti no ve in ve sti ci je u sek tor raz me wi vih do ba ra i obez be di ti am bi jent za pri vla ~e we in ve sti ci ja u pri vat ni i jav ni sek tor, kao i da se re for mi {e rad no za ko no dav stvo i spro ve de po re ska re for ma ko ja je pri la go |e na eko nom skoj sna zi pri vre de. Bu ga rin je na gla sio da no va vla da mo ra {to pre da bu de for mi ra na, da bu de vr lo od lu~ na, hra bra i da u pr voj go di ni svo ga ra da pre du zme ne po pu lar ne me re i spro ve de du go od la ga ne, a neo p hod ne re for me jav nog sek to ra.

Od de set naj ve }ih kom pa ni ja u Sr bi ji – me re no ostva re nim pri ho dom u 2011. go di ni – se dam je la ne po slo va lo s pro fi tom, dok su tri ima le ne to gu bi tak. Kao i ra ni jih go di na, naj ve }e pri ho de u ze mqi ima la je Naft na in du stri ja Sr bi je, a sle de je EPS i Te le kom, po ka zu ju po da ci ob ja vqe ni na saj tu Agen ci je za pri vred ne re gi stre. NIS je la ne pri ho do vao 192 mi li jar de di na ra, EPS 126, a Te le kom 87 mi li jar di. Na ~e tvr tom me stu po vi si ni pri ho da je jo{ jed na ener get ska kom pa ni ja u ko joj dr `a va ima vla sni {tvo – „Sr bi ja gas” (74

mi li jar de), dok su se na pe tom i {e stom me stu sme sti la dva ve li ka tr gov ca – bel gij ski „De -

Na ber zi i ni je ta ko stra {no Iako su ce ne ve }i ne ak ci ja na Be o grad skoj ber zi ve o ma ma le, a in deks naj li kvid ni jih ak ci ja Be leks 15 ta vo ri na ve o ma ni skim gra na ma, kom pa ni je ~i je su ak ci je u po me nu toj kor pi naj tr go va ni jih na do ma }em fi nan sij skom tr `i {tu ma hom su is ka za le po zi ti van po slov ni re zul tat u 2011. go di ni. Od ovih 15 kom pa ni ja, sa mo jed na je la ne bi la u mi nu su – Agro ban ka (~ak 29 mi li jar di di na ra) pa ne tre ba da ~u de uve ra va wa bro ke ra da je ve }i na do ma }ih pred u ze }a ko ja se ko ti ra ju na ber zi – pot ce we na. Ovo me tre ba pri do da ti i po zi ti van sal do Te le ko ma, ~i je }e se „bes plat ne” ak ci je vr lo br zo na }i na Ber zi i sa svim si gur no od mah u}i na li stu naj li kvid ni jih. Uz ve} po me nu ti NIS, AIK ban ka je ostva ri la za ra du od tri mi li jar de di na ra, Ko mer ci jal na od 3,5 a „Imlek” od 1,9 mi li jar du. „Ener go pro jekt” je pri ho do vao 278 mi li o na di na ra, „So ja pro tein” 1,1 mi li jar du, a be o grad ski Aero drom 1,6 mi li jar du. U plu su su bi li i Jub mes ban ka (241 mi lion), „Ga le ni ka fi to far ma ci ja” (762 mi li o na), „Me ta lac” (406 mi li o na), „Je din stvo” iz Se voj na (380 mi li o na), vra wan ski „Al fa plam” (481 mi lion), pi rot ski „Ti gar” (122 mi li o na) i Ve te ri nar ski za vod „Su bo ti ca„ (69 mi li o na di na ra).

lez” (70 mi li jar di) i no vo sad ski ogra nak slo va na~ ke tr go vin ske ku }e „Mer ka tor„ s 53 mi li jar de di na ra pri ho da. Sle di ih po sred nik u tr go vi ni ga som iz me |u Sr bi je i Ru si je „Ju go ros gas” ko ji je la ne imao pri hod 46

sve tu „usi sa va ju” naj vi {e nov ca. Ipak, ni to uvek ni je do voq no da se na pra vi pro fit, s ob zi rom na to da su dve od ovih kom pa ni ja la ne po slo va le u mi nu su. Za ra du su na pra vi li NIS (41 mi li jar da di na ra), „Sr bi ja gas” (1,25 mi li jar da) i „Ju go ros gas” (1,5 mi li jar da), dok su ne to gu bi tak ima li EPS (4,9 mi li jar di) i „Lu koil” (go to vo mi li jar du di na ra). Od ve li kih kom pa ni ja iz sek to ra ener ge ti ke re la tiv no do bar re zul tat na pra vio je i OMV, s pri ho dom od 35 mi li jar di i do bi ti od 629 mi li o na di na ra. Sli~ no je i s tr go vin skim ku }a ma: dok je „Mer ka tor-S” za ra dio 2,2 mi li jar de di na ra, „De lez”, na sled nik ne ka da „Del ti nih” tr go vi na, iz gu bio je la ne go to vo 1,4 mi li jar du di na ra.

NIS je lane prihodovao 192 milijarde dinara, EPS 126, Telekom 87, „Srbijagas” 74, „Delez” 70, novosadski ogranak slovana~ke trgovinske ku}e „Merkator” 53 milijarde dinara mi li jar di di na ra, a za tim jo{ jed na ener get ska kom pa ni ja „Lu koil” sa 44 mi li jar de. Tu su i Jav no pred u ze }e „Pu te vi Sr bi je” (39 mi li jar di) i nor ve {ki „Te le nor” (38 mi li jar di di na ra). ^ak pet od na ve de nih de set kom pa ni ja pri pa da ener get skom sek to ru, a po dve su u tr go vi ni i te le fo ni ji. Ja sno je da naf ta, stru ja i gas i ov de kao i svu da u

Ina ~e, od de set naj ve }ih, ~ist pro fit su na pra vi li jo{ Te le kom (22 mi li jar de), „Pu te vi Sr bi je” (73 mi li o na) i „Te le nor” (4,7 mi li jar de di na ra). Re la tiv no vi so ke pri ho de (15 mi li jar di) imao je i tre }i do ma }i ope ra ter mo bil ne te le fo ni je VIP, ali je ova kom pa ni ja na pra vi la mi nus od 2,5 mi li jar de di na ra. V. ^vor kov

POQOPRivRedA

subota19.maj2012.

ZA VR [EN 79. ME \U NA ROD NI PO QO PRI VRED NI SA JAM

Pla nu lo sto ti ne trak to ra, po no vi le se i sta je – Najve}i sajam u na{oj zemqi i jedan od najve}ih sajmova iz oblasti agara u Evropi – 79. me|unarodni poqoprivredni sajam zavr{en je ju~e, a izlo`bu vi{e od 1.500 izlaga~a iz Srbije i 58 zemaqa sveta,

broj savetovawa i prezentacija, me|u kojima su bile i one koje su organizovali predstavnici ovogodi{we zemqe partnera – Austrije, i na kojima su preneta iskustva te zemqe u razli~itim oblastima poqoprivrede.

videlo je vi{e od 250.000 posetilaca – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare generalni direktor Novosadskog sajma Go ran Va si}. On je istakao da je i ova priredba pokazala vitalnost doma}e poqoprivrede i da, osim komercijalnog zna~aja, ima i sve ve}i edukativni, o ~emu govori i veliki

Trgovinski ata{e Austrije u Srbiji An dre as Ha jed nta ler ukazao je na to da je nastup kojim su se ta zemqa i weni privrednici predstavili na tr`i{tu Srbije bio veoma uspe{an, te da su izlaga~i izuzetno zadovoqni ostvarenim poslovima i kontaktima, koji bi u danima posle sajma trebalo da se realizuju.

Fo to: R. Ha yi}

Posetom i postignutim uspehom zadovoqni su i izlaga~i, pre svih iz oblasti poqoprivredne mehanizacije jer je, osim velikog broja posetilaca, bilo i mnogo kupaca. Izvesno je da }e posle ove priredbe na doma}im poqima biti veliki broj novih i savremenih ma{ina, a dobroj prodaji su, bez sumwe, doprineli povoqni uslovi kupovine koje su obezbedili mehanizatori, ali i mere Vlade Srbije – kupovina poqoprivredne mehanizacije uz subvencije. Prodato je vi{e stotina, pre svega traktora i prikqu~nih ma{ina, a dobro su se prodavali i kombajni. Na {tandovima proizvo|a~a prehrambenih proizvoda tokom sajma bilo je veoma `ivo, a razgovaralo se i o uspostavqawu saradwe s mnogim stranim partnerima, dobro su poslovali i izlaga~i na Izlo`bi stoke jer je sklopqeno dosta poslovnih aran`mana, a predstavqawem i interesom posetilaca zadovoqni su i izlaga~i na Izlo`bi organskih proizvoda. Zvar{etkom ovog sajma prakti~no su ve} po~ele pripreme za naredni, jubilarni 80. me|unarodni poqoprivredni sajam, koji }e trajati od 18. do 24. maja 2013. godine, a zemqa partner bi}e Hrvatska. D. Mla |e no vi}

„Vik to ri ja lo gi stik” u jav nim skla di {ti ma Kompenzacioni fond Srbije i kompanija „Viktorija logistik„ potpisali su ju~e protokol o saradwi koji predvi|a kori{}ewe kapaciteta ~lanica „Viktorija grupe„ za potrebe sistema javnih skladi{ta. Ugovor su na 79. me|unarodnom poqoprivrednog sajmu u Novom Sadu potpisali direktor Kompenzacionog fonda Mi lan \a kov i vr{ilac du`nosti direktora „Viktorija logistika„ Go ran Bor ~ak. \akov je rekao da je pristupawe „Viktorija logistika„ sistemu javnih skladi{ta veoma dobra vest jer }e poqoprivredni proizvo|a~i dobiti mogu}nost vi{e za skladi{tewe proizvoda i dobijawe robnih zapisa. – Nadamo se da }e pove}awe skladi{nih kapaciteta poqoprivrednicima jo{ vi{e olak{ati trgovinu proizvodima na Produktnoj berzi, dati mogu}nost da prodaju robu kada je cena najboqa, ali i da kupe poqoprivrednu mehanizaciju ili dobiju bankarske kredite – rekao je \akov.

So ja hit na ber zi Soja je na novom apsolutnom cenovnom rekordu. Protekle nedeqe svi kupoprodajni ugovori preko Produktne berze u Novom Sadu realizovani su po ceni od 51,84 din/kg (48,00 bez PDV). U odnosu na cenu iz prethodne nedeqe to je porast od ~ak 4,57 posto. Tra`wa je izuzetno zainteresovana za ovu robu, tim pre {to su svetski bilansi soje u ozbiqnoj krizi, {to je u krajwoj instanci i generisalo ekstremno visoke cene i na svetskom tr`i{tu, ali i na na{em.

Protekle nedeqe zakqu~ena su ~etiri terminska kupoprodajna ugovora u trgovawu sojom novog roda. Cena je 39,13 din/kg (36,22 bez PDV-a). To je vrlo bitan podatak za trì{nu procenu cene soje roda 2012. u vreme ètve te kulture. Podsetimo, prvo trgovawe sojom roda 2011. pro{le godine u septembru startovalo je cenom 33 din/kg, bez PDV-a. Trì{te p{enice i kukuruza je potpuno neinteresantno. Cena p{enice je 23,54 din/kg (21,80 bez PDV-a), dok je prose~na cena kukuruza iznosila 21,60 (20 bez PDV-a). Najzna~ajnija vest s tog trì{ta jeste trgovawe p{enicom roda 2012. godine po 18,36 din/kg (17 bez PDV-a). Sojina sa~ma prodavala se po prose~noj ceni od 54,42 din/kg (46,12 bez PDV), {to je rast u odnosu na prethodnu nedequ od {est odsto.

Naveo je da je raspore|enost javnih skladi{ta u Srbiji trenutno dobra, ali da ima i delova zemqe gde nije dobra pokrivenosta, zbog ~ega se intenzivno radi na obezbe|ewu novih skladi{nih prostora. Tokom pro{le godine 60.000 tona poqoprivrednih proizvoda bilo je uskladi{teno u javnim skladi{tima. \akov je najavio da se vode pregovori o licencirawu skladi{ta koja mogu da prime dodatnih 120.000 tona poqoprivrednih proizvoda i da }e pristupawem „Viktorija logistika„ kapacitet javnih skladi{ta tokom ove godine dosti}i 250.000 tona. Licencirana javna skladi{ta u Srbiji izdaju korisnicima robni zapis za ~uvawe poqoprivrednih proizvoda, {to predstavqa hartiju od vrednosti kojim se dokazuje vlasni{tvo nad deponovanom robom. Poqoprivredni proizvo|a~i mogu trgovati robnim zapisom ili ga iskoristiti kao sredstvo obezbe|ewa za dobijawe kratkoro~nih kredita.

dnevnik

PO QO PRI VRE DA SVE IN TE RE SANT NI JA ZA BAN KA RE

Kri za po gu ra la kre di te na wi ve Kreditna aktivnost ve} duè stagnira. Privreda, ba{ kao i gra|ani, s mukom vra}aju stare zajmove i sve teè se odlu~uju za uzimawe novih. Jedna od svetlijih ta~aka u tom lancu je poqoprivreda, gde se beleì porast zaduènosti. Tako u vreme kada ba{ sve vrste kredita stagniraju ili imaju blagi pad, kod agrara se beleì rast. Najsveìji podaci Kreditnog biroa Udruèwa banaka Srbije govore da su se krajem aprila krediti za indvidualna poqoprivredna gazdinstva zaustavili na 27,310 milijardi. U odnosu na kraj pro{le godine to je porast od 6,4 posto, a od marta do aprila 2,9 procenata. Otkud pove}ano interesovawe za ovu oblast? Stru~waci za finansije smatraju da se tome ne treba ~uditi. Agrar je uvek bio oslonac privrede kod nas pa je i logi~no da se bankari sve vi{e interesuju za poqoprivredu. Pozitivna strana je i to {to od setve do ètve i prikupqawa novca treba da pro|e daleko mawe vremena nego do prve zarade kod drugih investicija. Na okretawe banka ka gazdinstvima uticala je i dràva, koja je iza{la sa svojim programom subvencionisanih kamata. Kada su se prepolovile u odnosu na komercijalnu ponudu, i poqoprivrednici su se zainteresovali. Kredita namewenih sto~arima i ratarima ima ovih dana dosta. Mogu preko zajmova obezbediti repromaterijal, obnoviti vozni park, kupiti zemqu. Za bankare je to veoma zanimqivo jer je prodaja putni~kih vozila znatno opala. Zato se od limuzina rado okre}u ka traktorima. Na kredit se moè kupiti i zemqi{te. Osim dràvnih subvencija, tu su i {anse da se obezbede povoqne kreditne linije preko me|unarodnih organizacija. S pribliàvawem Srbije Evropskoj uniji izvesno je da }e tih pogodnosti biti jo{.

Dosta banaka je iskoristilo sajamsku priredbu u Novom Sadu da predstavi zajmove, a ta ponuda traja}e sve do sredine juna. Tako Komercijalna banka nudi dugoro~ne kredite za mehanizaciju. Nameweni su poqoprivrednicima nosiocima registrovanih gazdinstava, a za kupovinu traktora, kombajna i prikqu~nih ma{ina. Uslov je da imaju otvoren teku}i ra~un u toj ku}i. Zajam se odobrava na 84 meseca za nabavku nove mehanizacije i na 60 rata za polovnu.

di{we. Najavili su da }e biti vi{e programa uz podr{ku IPA-fondova i programa Evropske unije. Ku }a In te za je u mno gim aspektima bankarskog poslovawa prva na tr`i{tu. Udeo u oblasti poqoprivrede raste – sada je 16 odsto – i imaju nameru da ga pove}avaju. Ova banka ima zajmove za kreditirawe kupovine zemqi{ta. Osim toga, nudi zajam i pri nabavci po li se osi gu ra wa. Pro gram „Farmer obrt„ predvi|a zaj-

Kao obezbe|ewe za zajam, banke tra`e menicu, jemstvo ili hipoteku nad zemqi{tem u vlasni{tvu klijenta ili ~lana wegovog doma}instva Klijenti imaju grejs-period od {est meseci, a nakon toga sledi pla}awe prve rate. Kamata je 8,95 posto na godi{wem nivou uz primenu valutne klauzule i nema dodatnih tro{kova po osnovu zahteva za obradu. Kredi agrikol je u mati~noj zemqi Francuskoj fokusirana na poqoprivredu: tamo finansiraju 80 odsto agarara. U Srbiji imaju nameru da se sve vi{e posvete ovim programima. Jedna su od ku}a koja u~estvuje u programu subvencionisanih dr`avnih zajmova. Nedavno su ponudili indeksirane zajmove s nominalnom stopom od 7,75 posto go-

move od 1.000 do 100.000 evra na rok od 12 do 24 meseca, a kamata je od 16,01 do 19,25 posto godi{we za indeksirane zajmove. Ukoliko su u dinarskoj protivvrednosti, onda je od 25,72 do 29,17 posto. Kao obezbe|ewe za zajam banke traè menicu, jemstvo ili hipoteku nad zemqi{tem u vlasni{tvu klijenta ili ~lana wegovog doma}instva. Kada biraju kredit, za poqoprivrednike vaì {to i za ostale: pre kona~ne odluke poèqno je obi}i vi{e banka i tek kada se saberu utisci, odlu~iti. D. Vu jo {e vi}

GE NE RAL NI DI REK TOR „KAR NEK SA” JA RO SLAV STU PAV SKI

Ima mo kva li tet i za Evro pu i za Ru si ju – I „Karneks” i sve na{e veli ke me sne in du stri je na istom su, zajedni~kom putu – da se kvalitetom izbore za jaku poziciju na zahtevnim trì{tima kakva su Rusija ili zemqe EU. Da li }e trì{no u~e{}e mesnih industrija kod nas biti koji procenat mawe ili ve}e, nebitno je iz te perspektive. Va`no je da zajedni~ kim sna ga ma una pre di mo do ma }u in du stri ju me sa jer ona zna~ajno moè doprineti boqem rezultatu na{eg agrara na svetskoj pijaci i uve}ati dobit Srbije od izvoza – nagla{ava u razgovoru za „Dnevnik” direktor „Karneksa” Ja ro s lav Stu p av s ki, do bit nik priznawa za najboqeg menaxera u agobiznisu, koje mu je, u okvi ru na gra de „Ap so lut ni {ampion u kvalitetu” dodelio Novosadski sajam.

ide ka Evropskoj uniji i za{to u te zemqe moèmo izvoziti samo proizvode koji su termi~ki obra|eni na preko 70 stepeni. Time smo, automatski, izvoz sveli na gotova jela i pa{tete, odnosno limenke, i jasno – ve} nismo konkurentni. O~ekujem da }e novi ministar poqoprivrede u svom mandatu staviti ta~ku na pri~u o vakcinaciji sviwa protiv kuge. îwenica je da trenutno nemamo genetiku koja moè parirati zemqama EU, posebno Danskoj i Nema~koj, ali bi sada{we mere agrarne politike mogle zna~ajno doprineti tome da srpsko sto~arstvo stane na ~vrste noge. l Kon kret no, ka ko }e me re pod sti ca ja u sto ~ar stvu po mo }i i ko me? – Koliko znam, uskoro }e resorno ministarstvo iza}i sa

Ko ra di ne ka se ne bo ji ot ka za – Nijedan radnik „Karneksa„ ne treba da se pla{i za svoje radno mesto. Tako|e, nijedan radnik u „MK-grupi„ ne treba da strahuje – kaè Jaroslav Stupavski. – U „Karneksu„ je trenutno zaposleno 1.208 qudi. Svako ko je spreman da zaradi svoju platu nema razloga da brine. l Ho }e mo li, ka da do bi je mo do zvo lu za iz voz sviw skog me sa, mo }i da bu de mo kon ku rent ni na evrop skom tr ì {tu? – Jedna smo od retkih zemaqa koja ima vakcinu protiv sviwske kuge, i to je osnovni razlog za{to na{e meso ne moè da

subvencijama od 10.000 dinara po grlu za uvoz genetski ~iste rase mati~nog stada. S takvom subvencijom }emo dobiti rase s kojima }emo mo}i da konkuri {e mo ze mqa ma Za pad ne Evrope. Najva`nije u svemu je {to }e ta stimulacija imati pozitivan efekat na prirast,

{to se ti~e proizvodwe tovqenika ne treba da se pla{imo jer na{ narod zna da proizvede sviwu, samo mu treba dobar materijal. Veoma je va`no i to {to }e najavqene subvencije u sto~arstvu i}i di rekt no pro iz vo |a~ima. l Da li se „MKgru pi„ is pla ti lo da in v e s ti r a u “Kar neks”? – îm je dala ponudu za preuzimawe “Kar nek sa”, „MKgrupa” je znala da kupuje dobar brend koji iza sebe ima 50 godina razvoja. Znala je da ulazi u dosta kom pli ko va nu teh no lo gi ju pro iz vod we u me snoj in du striji, ali je verovala da je to jedna od Fo to: R. Ha yi} tre nut no naj i spla smawewe konverzije hrane i tivijih investicija u Srbiji. boqu mesnatost... Jer, to je ono Ve} posle pet meseci moèmo {to mi nemamo a Evropa ima. re}i da nismo pogre{ili. Ima, Najavqene subvencije za tov naravno, jo{ mnogo prostora da teladi i prasadi od 50 evra po se unapredi proizvodwa, da se biku i pet evra po sviwi, takosma we tro {ko vi, na ro ~i to |e su odli~no re{ewe. Naime, energije, i da “Karneks” kao ako dràva bude davala subvenkompanija ponovo krene uzlacije po predatom tovqeniku, znom putawom po{to je u potaj }e tovqenik morati da zasledwe dve godine bio u silavr{i u registrovanoj klanici, znoj. Obe}avamo potro{a~ima a time }e se nelojalna konkuda }e na raspolagawu imati rencija u mesnoj industriji kamnogo novih proizvoda, naravna li sa ti. U sva kom slu ~a ju, no, visokokvalitetnih.

l I ovu go di nu obe le ì li su ote à va ju }i fak to ri po slo va wa – kurs na ne sta bil nost, op {ta ne li kvid nost, pad ku pov ne mo }i gra |a na… Ka ko uspe va te upr kos tim okol no sti ma? – „MK-gru pa„ je jed na od najstabilnijih firmi u dràvi i nemamo problem s novim in ve sti ci ja ma, li kvid no {}u... Mo`da je najve}i problem to {to ima mo ma we partnera s kojima moèmo da sa ra |u je mo. Ne iz o stav no, tu je pitawe svetske ekonomske krize, koja je destabilizovala sve zemqe, a moè se, s jedne strane, re}i da se Srbija dosta dobro nosi s tim. O~ekujem da }e nova vlada da povu ~e re strik tiv ne me re i omogu}i, pre svega malim i sredwim preduze}ima, povoqne kredite ili subvencije da bi oìvela proizvodwu. Kada je o “Karneksu” re~, poslovawe je stabilno, okrenuti smo investicijama i izvozu, a trenut no pro iz vo de pla si ra mo na trì{ta Australije, BiH, Makedonije, Crne Gore… Ove go di ne smo ori jen ti sa ni ka ruskom trì{tu i ba{ za vreme sajamskih dana imali smo par poseta iz Rusije. Veliko je intersovawe s Kosova, iz Albanije i, u protekla dva meseca, ~ak iz Katara, te smo podneli zahtev za pro{irewe “Halal” sertifikata, a o~ekujemo i zeleno svetlo za izvoz u Evropsku uniju. S. Glu {~e vi}

NA [ALTERIMA „ELEKTROVOJVODINE”

I u po ne de qak pla }a we s po pu stom Stimulativni popust od 5 odsto ostvari}e svi potro{a~i, koji i u ponedeqak 21. maja plate ra~un za potro{enu struju. Po{to je uobi~ajeni rok za pla}awe ra~una 20. u mesecu, a ovog meseca 20. je nedeqa, Elektrovojvodina je produ`ila rok za pla}awe, pa }e popust va`iti i za sugra|ane, koji struju plate u ponedeqak. Pravo na popust od 5 odsto ostvari}e potro{a~i, koji su sve prethodne ra~une platili. N. R.

DANAS I SUTRA NA TVR\AVI

Be bi Eg zit za klin ce i klin ce ze Festival optimizma - Babi Egzit bi}e odr`an u danas i sutra na Petrovaradinskoj tvr|avi, od 16 do 19 ~asova. Ova manifestacija se organizuje povodom Svetskog dana porodice. Kao i do sada, program }e biti pripremqen na pet paralelnih bina sa razli~itom tematikom: Bina \a~ki oskar, [arena bina Dunava, Bina {ampiona, Bambina

Novosadska subota19.maj2012.

Na [trandu sledi dobra berba?

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

u de }i po ko li ~i ni iz da tih lo ka la na [tran du, pre o sta lo ih je jo{ sa mo ~e ti ri, ugo sti te qi su pro ce ni li da }e ova se zo na bi ti bo qa ne go pret hod ne i da }e na pra vi ti do bar po sao. Isto mi sle i u “Grad skom ze le ni lu”, gde ka ù da su lo ka li ovo ga pu ta “pla nu li” br è ne go ra ni jih se zo na. Sva glav na me sta za ka fi }e i pro da ju hra ne su iz da ta a osta la su jo{ sa mo dva ki o ska sa ba {ta ma na [pi cu, jed no me sto za ku ku ruz i ko ki ce i vo de ni to bo gan. Zna ~i, ako ste è le li da ove go di ne po slu je te na [tran du do bra no ste za ka sni sli, osim ako vam ni je ine te re sant no ne {to od pre o sta log. Ne zna mo da li je ove go di ne pre su di la du go ro~ na vre men ska prog no za, ko ju su pra ti li ugo sti te qi,

stejx i Bina talenata. Koncept festivala zasnovan je na interakciji, na de~ijem u~e{}u u stvarawu razli~itih sadr`aja, te predstavqawu ozbiqnih tema na deci zanimqiv na~in. Posebna pa`wa bi}e posve}ena kulturi komunikacije, inkluzije, ishrane i ekolo{koj kulturi. Autor projekta \or |e Mo ji}. Q. Na.

ili tek wi hov in stikt za bi znis, ali iz najm qi va we lo ka la uvek no si sa so bom do zu ri zi ka. Ne ma li broj pu ta de si lo se da su za kup ci „pu kli” jer je le to bi lo pro men qi vo, sa mno go hlad nih, ili ki {o vi tih da na. Hva ta li su se za gla vu, gle da li u ne bo i mo li li da bu du bar na nu li. Ka kvo }e le to bi ti ono ko je je pred na ma ne zna mo, ali zna mo da se zo na za ka fe yi je mo è bi ti uspe {na, je di no ako vre me bu de le po u kon ti nu i te tu i bez ve }ih iz ne na |e wa. Iz re ka ka è da „Ko ne ri zi ku je, taj ne pro fi ti ra”. Pre ma to me, mo è mo sa mo da dr ì mo pal ~e ve da vre me bu de le po, jer }e ta ko ko ri sti ima ti ne sa mo ugo sti te qi, ve} i svi qu bi te qi uì va wa na na lep {oj no vo sad skoj pla ì. B. Mar ko vi}

I OVE GODINE MASOVAN PLES NA TRGU SLOBODE

Ma tu rant ski ka dril raz i grao sr ce gra da Nekoliko stotina novosadskih maturanata pokazalo je da je ples najboqi, najkreativniji i najveseliji na~in da zakqu~e jedan period {kolova-

sinhronizovani i okreti u skladu s taktom kadrila, pobrinuli su se organizatori iz

Ak ti vi sti no vo sad skog Dru {tva za bor bu pro tiv {e }er ne bo le sti ma tu ran ti ma po de li li po ste re i pla ve ru è – sim bol bor be pro tiv dijabetesa. Po di ù }i pla ka te i ru è, ma tu ran ti na pra vi li ì vi mo za ik wa, i s osmehom na licima, cupkaju}i u ritmu kadrila, nastave s pripremama za vi{e {kole i fakultete. Neki od wih napravi}e pauzu kako bi bili sigurni ~ime }e daqe da se ba-

Plesnog kluba „Bolero„, koji su dan ranije, na platou Spensa s maturantima uve`bali plesne pokrete.

ve, dok su drugi odavno odlu~ili kojoj obrazovnoj ustanovi }e pokloniti svoje poverewe. I jedni i drugi ju~e su zaboravili na aktuelne obaveze i u potpunosti se posvetili smehu i igri. Na Trgu slobode, odigrali su kadril, u okviru tradicionalne manifestacije „Ples sa Evropom - maturantska parada 2012”. A, kako bi koraci bili

Pored zabavnog, maturantska parada ima i humanitarni karakter. Aktivisti novosadskog Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti, maturantima su podelili postere i plave ruè simbol borbe protiv {e}erne bolesti. Podiù}i plakate i ruè maturanti su napravili svojevrsan ìvi mozaik i na taj na~in ukazali na va`nost podizawa svesti o prevenciji {e}er-

Uki da se li ni ja 17 Javno gradsko saobra}ajno preduze}e obave{tava da }e od 1. juna prestati da saobra}aja linija broj 17 koja ide do Velikog rita. Ova linija pokrenuta je 1. decemrba pro{le godine i od samog po~etka koristi je mali broj putnika. A. L.

Deo Grbavice bez vo de U ulicama Alekse [anti}a i Lasla Gala danas od 8 do 15 ~asova ne}e biti vode, zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i. Cisterna s pitkom vodom bi}e postavqena na uglu ulica Alekse [anti}a i Pu{kinove. I. D.

V remeploV

Osno van no vo sad ski „Ju go pe trol” U prole}e 1945. osnovano je Dr`avno petrolejsko preduze}e za promet naftnim derivatima, koje je imalo filijalu i u Novom Sadu. Posle dve godine sve ove poslovne jedinice postale su samostalna preduze}a. Tako|e i novosadski „Jugope-

trol” nastao odlukom Vlade NR Srbije od 19. ma ja 1948. Tada je Novi Sad imao svega dve benzinske pumpe koje su ostvarile promet od 52 hiqade tone derivata. Dvadeset godina kasnije ova brojka je pove}ana na 560 hiqada tona. N. C.

Fo to: F. Ba ki}

Ple sa lo se i u Kar lov ci ma

ne bolesti i spre~avawu epidemije dijabetesa, od koga u Evropi boluje 35 miliona osoba. Novosadski maturanti ju~e su bili deo mnogo {ire slike, jer se istog dana u isto vreme, maturantske parade odr`avaju u svim ve}im gradovima Srbije i Evrope. Starijim generacijama pokazali su kako se ne pla{e obaveza koje ih ~ekaju, a mla|ima ostavili nimalo lak

DANI KVARNERA U NOVOM SADU

Delikatesima zva li u go ste

Kultura, obi~aji i muzika Kvarnera i Opatije predstavqeni su ju~e Novosa|anima u Ulici Modene. Novosa|ani su imali prilike da u`ivaju u ukusima opatijskih delicija poput pr{ute, sira, suvih smokvi, badema i drugih specijaliteta. Isti program bi}e prire|en i danas od 10 do 18 ~asova ispred Info centra TONS-a. “Dani Kvarnera” zavr{avaju se koncertom klape „Volosko” ve~eras u 20 ~asova u Sinagogi, a ulaz je besplatan. I. D.

Fo to: F. Ba ki}

S. [u {we vi}

zadatak - da naredne godine budu jo{ boqi i veseliji. Maturantski kadril odgran je i u Sremskim Karlovcima. U~enici zavr{nog razreda Karlova~ke gimnazije su se na Trgu Branka Radi~evi}a, ispred Bogoslovije, ovim plesom ukqu~ili u manifeastaciju, koja je. naravno, izazvala pa`wu Karlov~ana. J. Zdjelarevi}

nOvOSAdSkA HROnikA

subota19 . maj2012.

PREKSINO] U ULICI MAKSIMA GORKOG

Van da li pa li li kon tej ne re Vandali su sebi opet dali odu{ka i zapalili vi{e plasti~nih kontejnera za komunalni otpad preksino} u Ulici Maksima Gorkog. Na dve lokacije kontejneri su izgoreli u potpunosti, a nekoliko metara daqe izgorela su jo{ dva, no nisu za daqnu upotrebu. Javno komunalno preduze}e „^isto}a” najavquje da }e zameniti zapaqene kontejnere i apeluje na gra|ane da ~uvaju zajedni~ku javnu imovinu kako bi Grad izgledao pristojno i uredno. A. L.

dnevnik

STUDENTI @ELE DA SA^UVAJU USPOMENU NA NASTRADALE U „LAUNYU” I „KONTRASTU”

Pe ti ci jom do ka pe le i spo men-par ka

Grupa studenata sa Univerziteta u Novom Sadu pokrenula je inicijativu za podizawe kapele i spomen-parka u Studentskom gradu u znak se}awa na wihove kolege i ostale mlade qude koji su nastradali u poàrima u novosadskom klubu „Kontrast„ i kafi}u „Launx”. Do sada su za tu ideju, kako kaù, prikupili podr{ku vi{e od 5.000 gra|ana. Predlog za ~itavu akciju potekao je od studenata sa Prirodno matemati~kog fakulteta (PMF) ~iji je kolega Renato Vukovi} iz Kikinde, nastradao u poàru u Kontrastu. - Do{li smo na ideju da pokrenemo inicijativu kad smo bili na davawu 40 dana

na{em drugu Renatu. Wegova majka nam je rekla da su se roditeqi sloìli da se podigne verski objekat u spomen wihove dece i mi smo odmah podràli ideju i voqni smo da prikupimo {to vi{e potpisa - kazala je sudentkiwa PMF-a Jadranka Tot . Studenti su peticiju predali Rektoratu Univerziteta i Gradskoj ku}i. Novosa|ani koji èle da potpisom podrè ovu incijativu mogu to u~initi u studentskom gradu i na Trgu slobode tokom vikenda i cele naredne nedeqe. Potpisi se, tako|e, prikupqaju u Kikindi i Beogradu. A. J.

DANAS NA TEKIJAMA

Mu zi~ ka sve ~a nost u ~ast Bo go ro di ce Koncert „Molitvom i pjesmom Gospi Tekijskoj” bi}e odr`an danas u 17 sati u hramu Marije Sne`ne na Tekijama u Petrovaradinu. Drugu godinu zaredom Biskupijsko svetili{te Marije Sne`ne na Tekijama doma}in je muzi~ke sve~anosti na kojoj }e okupqeni peva~i i muzi~ari odati po~ast Bogorodici. Ove godine nastupi}e hor ~asnih sestara „Slu`benice bezgre{ne Device Marije” iz Ruskog Krstura, bogoslovi \akova~ko-osije~ke nadbiskupije iz Hrvatske, Vokalno-instrumentalni sastav „Proroci” iz Subotice, Kulturnoumetni~ko dru{tvo „Vranovci-Bukovqe” iz Slavonskog Broda, me{ovtiti hor HKUD „ Jela~i}” iz Petrovaradina, vokalno-instrumentalni sastav „Tekije”, te umetnica na sredwevekovnim duva~kim instrumentima Me i la To me de Abreu Pi hler. Program po~iwe nakon svete liturgije koju }e predvoditi sremski biskup monsiwor \u ro Ga {pa ro vi} uz koncelebraciju monsiwora \u re Xu xa ra, apostolskog egzarha za katolike isto~nog obreda. Na litrugiji }e pevati bogoslovi \akova~ko-osije~ke nadbiskupije. Z. Ml.

NA TEZGAMA POD NEBOM CENE SE NISU MEWALE OD SEPTEMBRA

Su ho me sna to iz Ma |ar ske na pi ja ci kao al va ^ajne kobasice, pe~enica, ple}ka, kulen i sirevi iz Ma|arske, koji spadaju u najskupqe prehrambene proizvode, preplavili su pija~ne tezge. Mnogi Novosa|ani preorijentisali su se na ku-

{ke pijace, broj mu{terija se pove}ava. - Qudi kupuju kod nas masovno i ~esto se de{ava da je promet toliki da na kraju radnog dana ostanemo bez pojedinih artikala - ka`e

Pe {a ~e we do Pa ra go va

Naj bo qe pe va la Sil vi ja Sta ni {i}

Fe sti val „Grin lav 3” na Spen su

Sil vi ja Sta ni {i} je pobednica novosadskog nadmetawa muzi~kih talenata „Staropramen karaoke izazova” u organizaciji Apatinske pivare. Pesmom grupe „Point Sisters” - „Aj em so eksajtid” i neverovatnim glasom izborila je u~e{}e u velikom finalu nacionalnog takmi~ewa 20. juna, put u Prag i posetu Staropramen muzeju. Publika i `iri su jednoglasno izabrali pobednicu. Drugo mesto osvojio je Igor Ger be{, a tre}e Mi le na Al bi ja ni}. I. D.

Bekspriens i Respekt dixejs organizovali su festival „Grin lav 3”, koji }e biti odr`an ve~eras u 21 sati u maloj sali Spensa. Na ovoj `urci, koja se organizuje prvi put u na{em gradu, nastupi}e vrhunski dixejevi Umek i Bel tek. Ulaznice za festival mogu se kupiti na blagajni Spensa ili u Gigstiksu, koji se nalazi u Pariskom magazinu. N. R.

Ot ka zan kon cert Go ra na Ka ra na

Nova grupa za odvikavawe od pu{ewa, po metodu petodnevnog plana, po~e}e rad u ponedeak 21. maja. Oni koji `ele da se oslobode ove lo{e navike mogu do}i u Centar za prevenciju, Rumena~ka 102, u ponedeqak u 18 ~asova. Prijavqivawe za poha|awe ove besplatne grupe mogu}e je preko telefona 021/479 - 0668 i 064/80-88-120. I. D.

Koncert peva~a Go ra na Ka ra na koji je trebalo da bude odr`an 20. maja, otkazan je, javqaju iz marketinga Srpskog narodnog pozori{ta. Ovaj popularni dalmatinski peva~ trebalo je da nastupi na sceni „Jovan \or|evi}”. A. L.

Bez du va na za pet da na

dinara za kilogram, pe~enica 700, a ple}ka 500, dok su cene ovih proizvoda u mesarama za 100 dinara vi{e. [to se ti~e slatki{a ponuda je bogata, a cene su, u odnosu na prethodnu godinu, vi{e za 10 dinara. ^okolada od 100 gr na pija-

Ki lo gram ko ba si ce na pi ja ci je od 380 do 550 di na ra, a ista ta kva u me sa ra ma 820. ^aj na ko ba si ca i ku len na te zga ma ko {ta ju 450 di na ra, dok u rad wa ma ki lo gram ~aj ne ko {ta 700 di na ra, a ku le na 1.300

Planinarsko smu~arsko dru{tvo “@elezni~ar„ organizuje sutra pe{a~ewe od Bocki preko Liparija, Torine, Starih Ledinaca, Popovice do Paragova. Polazak je 8.20 sati ispred @elezni~ke stanice autobusom sa linije 71 za Bocke.Staza je du`ine 14 kilometara, a vodi~ }e biti Zo ran Ob ra do vi}. Telefon na koji se mogu dobiti sve bli`e informacije je 062464-239. A. L.

VESTI

- Penzioneri sa malim penzijama jedva sastavqaju kraj s krajem, pa je logi~no da }e `eleti da pro|u jeftinije. Ako pogledamo samo cenu parizera, koji starija generacija najvi{e kupuje, kod nas je kilogram 180 dinara, dok je u mesarama do 300 dinara - ka`e ova tr-

povinu te hrane sa pija~nih tezgi, jer je zna~ajno jeftinija od takve u radwama, ili mesarama. Kupce je na pijacu privukla i ~iwenica da se cene ovih proizvoda nisu drasti~no mewale jo{ od septembra pro{le godine. Prema re~ima trgovkiwe sa Futo-

na{a sagovornica. - Na nabavnu cenu proizvoda mi dodamo samo deset odsto, zbog ~ega je na{a roba u odnosu na onu u radwama jeftinija i do 100 dinara. Kako na{a sagovornica tvrdi, ove namirnice kupuju i penzioneri i sredwo{kolci.

govkiwa.- Sredwo{kolci najvi{e kupuju slatki{e, a po{to im je xeparac mali, radije }e kupiti kod nas ~okoladu za 70 dinara nego u radwi za 130. Cene suhomesnatih proizvoda na pijaci nisu se mewale od septembra pro{le godine. Za kilogram kobasice na pijaci potrebno je izdvojiti od 380 do 550 dinara, dok je takva kobasica u mesarama 820. ^ajna kobasica i kulen na tezgama ko{taju 450 dinara, a u radwama se za kilogram ~ajne treba izdvojiti 700 dinara, a kulen je 1.300 po kilogramu. Vir{le su 200

ci ko{ta 70 dinara, dok se u prodavnicama cene kre}u od 110 do 140 dinara. „Milka” od 300 gr ko{ta 200 dinara, a u marketima staje od 310 do 380 dinara. Gumene bombone 300 gr na pijaci ko{taju 140 dinara, dok je ovaj slatki{ u marketima skupqi, za 100 grama treba dati 80 dinara. Na pija~nim tezgama mogu se na}i i razli~ite vrste kafe. Limenku nes kafe sugra|ani, koji kupuju na pijaci plati}e 450 dinara, dok je limenka iste kafe u marketima 550 dinara. N. Radman Fo to: R. Hayi}

GRAD OLAK[AVA @IVOT OSOBAMA SA INVALIDITETOM

Ba za po da ta ka dra go ce na po mo} ^lan Gradskog ve}a za zdravstvo prof. dr Alek san dar Ki raq i predsednik Savet za osobe sa posebnim potrebama Ja dran ka No va kov posetili su ju~e Udruèwe gra|ana za cerebralnu i de~iju paralizu „Sunce” i sa wima razgovarali o problemima i na~inu na koji bi Grad Novi Sad mogao da pomogne osobama sa invaliditetom. - Naàlost, osobe se invaliditetom imaju mnogo problema i ne moèmo sve da ih odjednom

re{imo, ali se nadam da }emo za jednu ili dve godine re{iti ve}inu - ka`e Kiraq. – Radimo na izradi zajedni~ke baze podataka, kako bi im pomogli da izbegnu brojne administrativne procedure. Tu bazu podataka }e koristiti sva javna preduze}a i sve ustanove u gradu, a osobe sa invaliditetom ne}e vi{e morati da vade razli~ite potvrde i uverewa ve} }e pomo}u identifikacionih kartica mo}i da ostvare svoja prava.

^ITAOCI PI[U SMS

Prema re~ima Jadranke Novakov Koordinacioni odbor telesnih invalida obratio se sa inicijativom da se da se pratiocima osoba sa invaliditetom, koje ne mogu samostalno da koriste gradski prevoz, obezbede besplatne karte za javni prevoz na teritoriji grada. Gradsko saobra}ajno preduze}e je u pro{le godine u decembru definisalo 17 grupa stanovni{tva koji imaju pravo na besplatni prevoz, a gradona~elnik Novog Sa-

da Igor Pa vli ~i} dao je preporuku da u tu strukturu u|u i pratioci. Tako sada korisnika ovih olak{ica u Novom Sadu ima oko stotinu. - Ostvarili smo mnogo boqu komunikaciju sa udru`ewima, uradili strategiju o pristupa~nosti i edukovali veliki broj qudi o raznim diskriminacijama sa kojima se susre}u osobe sa invaliditetom - rekla je Novakov. G. ^.

065/47-66-452

I di vqa ci za vo la nom Ko je dao voza~ku dozvolu voza~ima gradskog prevoza?! Svaki put kada se vozim, molim Boga da stignem `iva i zdrava, verovatno kao i ve}ina putnika… Zanima me samo {ta je razlog tolikog divqawa za volanom?! Ima nas koje neko ~eka ku}i, misle li oni o tome? 065/6655... * * * Futo{ki taksisti redovno parkiraju vozila na trotoaru u Futo{koj ulici, od broja 7 pa nadaqe i na parnoj strani od broja 14, a naravno i na autobuskoj stanici i nikom ni{ta, niko ih ne dira, a pe{aci i putnici neka se provla~e izme|u wih i sve tako do daqweg... 064/3222... * * * ...Nemojte me u crkvu nositi, jer kad god sam Boga molila da me spase nevoqe o~ajne, on se svagda molbi oglu{io. Ve} me pravo grobqu ponesite, kopajte mi raku preduboku, da me mrtvu ne ogreje sunce, jer moj `i-

vot studena je zima, nek mi bude od zemqice toplo... 064/0485... * * * „Be`i, idu zeleni svemirci!” Javqaju uli~ni prodavci jedni drugima, kada nai|e komunalna policija da ih „hvata”. Policajci imaju i civile, koji prvo fotoaparatom slikaju prodaju, pa ih onda uniformisani

„hvataju!” Lepo! E, sad, jo{ kad bi slikali momenat davawa „onoga” iz ruke prodavca u ruku, pa u xep „zelenog” - gde bi nam bio kraj?! Ali kraj se ne vidi! S’po{tovawem! 063/5230… * * * Nije u pravu Krtini} da u nas nije bilo papada~i groznice. Bilo je itekako, ba{ u Ba~koj, 1953. godine sam radio u bolnici i video kad je lekar ispisao dijagnozu pacijentu papatatchi. Zahvalan na prostoru, Pera. 063/7007... * * * U Ba~kom Jarku drum ispred Osnovne {kole „Slavko Rodi}” je od samih rupa, kada neko nastrada bi}e kasno. Molimo nadle`ne da se taj drum, te rupe popune, da ne bi neko poginuo. Putari stavqaju bele linije, a ko upadne u tu rupu, mo`e kobno da se zavr{i. Po{aqite komunalnu inspekciju. 065/5503...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota19.maj2012.

I NIS u Slobodnoj carinskoj zoni Po ~et kom go di ne NIS AD i Slo bod na zo na u{li su u za jed ni~ ki pro je kat pro {i re wa Slo bod ne zo ne No vi Sad na te ri to ri ju NIS AD- Ra fi ne ri ju naf te No vi Sad. Ovaj po slov ni po du hvat po dr `a li su Grad, Vla da Voj vo di ne i Upra va za slo bod ne zo ne Mi ni star stva fi nan si ja Re pu bli ke Sr bi je. Slo bod na

zo na ob u hva ti }e obje kat uqa re, blen ding po stro je we, bun ker sta ni cu na Du na vu. Naj va `ni ja in ve sti ci ja ko ja se pla ni ra na lo ka ci ji 3 ( NIS – Ra fi ne ri ja naf te) je ste iz grad wa no vog po stro je wa - uqa ra 3, u ko joj se pla ni ra du bin ska pro iz vod wa ba znih i tra fo uqa. Ka pa ci tet ovog po go na iz no si }e 100.000

to na ba znih uqa go di {we, a ukup na vred nost in ve sti ci je je pre ko 80 mi li o na evra, a po lo vi nu ovog nov ca ulo `i }e stra ni in ve sti to ri. Pro {i re we Slo bod ne zo ne do pri ne }e i po ve }a wu iz vo za, otva ra wu no vih rad nih me sta, raz vo ju teh no lo gi je i pri vred nih su bje ka ta ko ji po slu ju van ove zo ne. N. R.

PACIJENTI MORAJU DA BUDU UPORNI

Nesta{ice lekova kao talasi S ob zi rom da je far ma ce ut ski sek tor u ne iz ve snoj fi nan sij skoj si tu a ci ji No vo sa |a ni ma se po vre me no do ga |a da do bi ju neo p ho dan lek. Iz apo te kar ske usta no ve „No vi Sad” ka ù da po sto ji ne sta {i ca, ali da je ona krat ko traj na i po vre me na, a u sa ve tu sa le ka rom pa ci jen ti mo gu da do bi ju za me nu za lek, ko ji tre nu to ne do sta je. Ne sta {i ca uglav nom ne tra je du è od me sec, dva da na. - Mi smo sa mo jed na ka ri ka u ovom sek to ru. Ono ga ~e ga ima na tr ì {tu, ima i kod nas u apo te ci. Po ne kad ni mi ne zna mo pra vi raz log ne sta {i ce, ali uglav nom je u pi ta wu za stoj u Agen ci ji za kon tro lu le ko va, ili u di stri bu ci ji ka è Zla ta Na| iz grad ske apo te kar ske usta no ve.

U sko ri je vre me ne do sta ja li su an ti de pre si vi „flu mi rin” i „flu ni san”, sa da je obez be |en „flu mi rin”, ko ji mo `e da se ko ri sti ume sto „flu ni sa na”, ko ji bi usko ro tre ba lo da se po ja vi na apo te kar skim ra fo vi ma. Iako je fa bri ka za pro iz vod wu le ko va „Ju go re me di ja” u blo ka di, „lo pion” ko ji pro iz vo di ova fa bri ka za le ~e we kar di o- va s ku lar nih bo le s ti ne ne dosta je, ali ga apo te kar s ka usta no va ima sa mo u do zi od dva mi li gra ma. Mo `da pe riod ne sta {i ce po je di nih le ko va ni je du go tra jan, ali za pa ci jen ta ko ji re dov no tre ba da pri me wu je svo ju te ra pi ju, ova kva si tu a ci ja ni je ni ma lo ugod na i be za zle na. I. D.

Nose ba{tenski i krupni otpad

VESTI @urka u Klubu „Rut 66” Ve li ka pro le} na `ur ka „Old tajm dis ko gen ga” odr `a }e se ve ~e ras od 21 ~as u Klu bu „Rut 66”. Spe ci jal ni gost je kre a tiv ni stu dio „Vi le” ko ji }e iz ve sti ne ko li ko krat kih ta ~a ka, ko je su scen ska i vi zu el na no vi na kod nas. Mul ti in stru men ta li sta Mik ki }e svi ra ti kon ge, bon go se, uda raq ke, fla u tu i usnu har mo ni ku u skla du sa rit mo vi ma i me lo di ja ma ko je }e kre i ra ti di xej re zi dent tim. Ulaz ko {ta 200 di na ra. B. M.

Akcija za @enski kreativni prostor Pro mo ci ja kam pa we za iz gra wu @en skog kre a tiv nog pro sto ra odr `a }e se da -

nas od 16 do 19 ~a so va na Tr gu slo bo de. Ov de }e se odr `a ti @en ski ba zar, a za na tli je }e pri ka za ti uni ka te ko je sa me iz ra |u ju. Ka ko su sa op {ti li or ga ni za to ri, ak ci ja }e ima ti pri zvuk pro te sta, jer „za na tlij ke ru ko tvo ri ne ne }e spu sti ti na tlo i za u ze ti jav nu po vr {i nu, ali }e ih pro da va ti na ak ci ji”. A. J.

Koncert Ansambla „Vila” Go di {wi ga la kon cert An sam bla „Vi la” odr `a }e se su tra u 20 sa ti u Po zo ri {tu mla dih, Uli ca Ig wa ta Pa vla sa 4. Pre ko 350 iz vo |a ~a pred sta vi }e srp sku, ali i umet ni~ ke tra di ci je dru gih na ro da u obla sti fol klor nog, in stru men tal no-or ke star skog i hor skog stva ra la {tva. N. R.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „kung fu panda 2” (13.20), „Hepi fit 2” (12.15), „[e{ir profesora koste vuji}a” (15.30), „Loraks” (14.15, 16), „Ogledalce, ogledalce” (13), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (17.50, 20.10, 22.35), „Projekat H” (20.05, 22), „Bojni brod” (17.40), „Legenda o kung fu zeki” (13.45), „Lok aut” (22.10), „Osvetnici” (14, 16.50, 17.30, 19.30, 22.15), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (15.40), „diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 20.30, 22)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: Scena „Jovan \or|evi}” balet „Pipi duga ~arapa” (18), Scena „Pera dobrinovi}” drama „Urnebesna tragedija” (19.30) Po zo ri {te mla dih: mala sala „veseli muzi~ari” (11)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „vi{e od pola veka za{tite prirode u vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski karlovci, karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti, do ju ~e u isto vre me, ro di le su: DE VOJ Î CE: Du {an ka Kon ti} i Sve tla na Vu li} iz No vog Sada, Jo va na Sa vi} iz ê re vi }a i @eq ka Ami xi} iz Bu kov ca, DE Â KE: Sne à na Sta ni sa vqe vi}, Mir ja na Uve ri}, Ni ko li na Mu ler, Ma ri na Vin xa no vi}, Iva na Ga gi} i Mi li ca Bra ci} iz No vog Sa da i Mir ja na To do ro vi} iz Ve ter ni ka.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Ivan Milana Vukovi} (1942) u 10.30 ~asova - urna, Desanka Save Mati} (1926) u 11.15 - ispra}aj, Mom~ilo Milana Deni} (1932) u 12, Bora Stojana Jawi} (1929) u 12.45, Mevqude Emina [aku (1940) u 13.30, Zdravko Blagoja Vojnovi} (1935) u 14.15 i Qubica Mihajla Hajzerler (1931) u 15 ~asova - ispra}aj.

Ba {ten ski ot pad u po ne de qak }e se od no si ti na Te le pu, a u uto rak u Ko vi qu, Kli si, Sla noj ba ri, Vi dov dan skom na se qu i Kli san skom bre gu. Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da do su tra }e bi ti po sta vqe ni u Me snoj za jed ni ci „Bu ko vac” u uli ca ma Ka ra |or |e va 37 i 129, Vi dov dan ska 51 i u Uli ci 22. av gu sta iz me |u bro je va 64 i 76. Od su tra do utor ka kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni i u MZ „Srem ska Ka me ni ca” u Ka ra |or |e voj uli ci kod okret ni ce na Du na vu, u Uli ci Mar ka Ore {ko vi }a iza {ko le MUPa, na Pa ra go vu kod re sto ra na „Pa ra go vo”, na Po po vi ci kod Mo {i ne vi le i na ula sku u na se qe Ta tar sko br do. A. L.

„Male gradske pri~e” Pro mo ci ja fo to - mo no gra fi je „Ma le grad ske pri ~e” Dra gu ti na Sa vi }a bi }e odr `a na u po ne de qak, 21. ma ja u 20 ~a so va u Klu bu „Tri bi na mla dih” Kul tur nog cen tra gra da, Ka to li~ ka por ta 5. Ulaz je bes pla tan. A. J.

Jo{ jedan kafi} na otvorenom bazenu Otvo re ni ba zen na Spen su po ~e }e da ra di po ~et kom sle de }eg me se ca, a za raz li ku od pro {le go di ne na we mu }e se na la zi ti jo{ je dan ka fi}. [to se ti ~e ba ze na na “Saj mi {tu” oni }e po ~e ti da ra de ka da kre ne let wi ras pust, a na wi ma je po treb no do ve sti u red teh ni ku i oba vi ti sit ni je in ter ven ci je. Su de }i pre ma pro {loj se zo ni, otvo re ni ba zen na Spen su se po ka zao kao ide a lan za ma lo dru ga ~i ju za ba vu ne go ku pa li {ta na „Saj mi {tu”. Me nax ment Spen sa }e ove go di ne po ku {a ti da raz dvo ji po nu -

du „Saj mi {ta” i Spen sa, {to zna ~i da je „Saj mi {te” po god ni je za ne ku po ro di~ nu pri ~u, dok je no vi ba zen pri ma mqi vi ji za mla |u ge ne ra ci ju. Pro {le go di ne na no vom ba ze nu je bi lo ja ko di na mi~ no u ve ~er wim sa ti ma, {to zna ~i da je on sjaj na de sti na ci ja za no} ne za ba ve. Za to je u pla nu da se ove se zo na na otvo re nom ba ze nu Spen sa ~e {}e or ga ni zu ju `ur ke i dru `e wa. [to se ti ~e po nu de u okvi ru ba ze na ona }e se sa sto ja ti od pi }a, sla do le da i hra ne ko ja ne mo ra da se pri pre ma na li cu me sta. B. M.

Vreme predloga za gradska priznawa Obra zlo `e we ini ci ja ti ve za do de lu Ok to bar ske na gra de i No vem bar ske po ve qe prav na i fi zi~ ka li ca mo gu do 15. sep tem bra od no sno 1. ok to bra pod ne ti na adre su Skup {ti ne gra da, @ar ka Zre wa ni na broj 2. Ko mi si ja za obe le `a va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu grad skog par la men ta do de qu je ova pri zna wa za iz u zet ne re zul ta te u obla sti pri vre de, dru {tve nih i dru -

gih de lat no sti, gra |a ni nu ili gru pi gra |a na, pred u ze }i ma, usta no va ma i dru gim or ga ni za ci ja ma. Ok to bar ska na gra da do de qu je se po vo dom obe le `a va wa 23. ok to bra - Da na oslo bo |e wa gra da. Dok se po vo dom obe le `a va wa 9. no vem bra 1918. go di ne, da na ka da je srp ska voj ska oslo bo di la Grad i 25. no vem bra da na pri sa je di we na Voj vo di ne Kra qe vi ni Sr bi ji, za slu `nim gra |a ni ma uru ~u je No vem bar ska po ve qa. A. L.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JkP “Stan” 520-866 i 520-234 kol centar preduze}a „Put” 6313-599 kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JkP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „konkordija” 452-233 dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 dnevni centar za stara lica 4889-512 info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE no}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

SPENS [IRI PONUDU

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA dom zdravqa „novi Sad”, kol centar 4879-000 klini~ki centar 484-3484 no}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena vuka (subota i nedeqa) 6624-668 no}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 vr{a~ka 28 4790-584 klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 de~ja bolnica 425-200 i 4880-444 institut - Sremska kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 viP - taksi 444-000, SMS 1088 delta plus - taksi 422-244 Maksi novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 de`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

subota19.maj2012.

dnevnik

c m y

„Dnevn i k o v a” gal er i j a m a l ih mat ur an at a

a `e qom da ovo go di {wim osma ci ma po mog ne da im osmo go di {we dru `e we osta ne za u vek sjaj na per la u ni ski se }a wa, „Dnev nik” sva kog da na osim ne de qe ob ja vquje za jed ni~ ke fo to gra fi je ma lih ma tu ra na ta iz {ko la sa te ri to ri je Gra da No vog Sa da i iz Srem skih Kar lo va ca.

U „Dnev ni ko voj” ga le ri ji ma lih ma tu ra na ta pred sta vi }e mo svih 3.240 ma lih ma tu ra na ta iz No vog Sa da i se la ko ja pri pa da ju Gra du, kao i 76 ma tu ra na ta iz Srem skih Kar lo va ca. Pro de fi lo va }e ta ko kroz ovu ma lo ma tu rant sku ga le ri ju sli ke 141 ode qe wa iz 35 osnov nih {ko la, u ko ji ma se na sta va od vi ja na srp skom, slo va~ kom i ma |ar skom je zi ku.

Osnov na {ko la „Vuk Karayi}”, Novi Sad

VI II 1

VI II 2

Osnov na {ko la „Ivan Gunduli}”, Novi Sad

VI II 1

Osnov na {ko la „Ivan Gunduli}”, odeqewe na ^eneju

VI II 2

Osnov na {ko la „Veqko Petrovi}”, Bege~

VI II

U ponedeqak: O[ „Veqko Petrovi}”, Bege~, O[ „Ivo Andri}”, Budisava i O[ „Marija Trandafil”, Veternik

VI II 1

vojvodina

dnevnik ПО НО ВО АКРЕ ДИ ТО ВА НА ВИ СО КА ШКО ЛА У КИ КИН ДИ

Ме ста за 170 сту де на та

КИ КИН ДА: Висока школа у Кикинди, поново је, по речима директорке Ми лан ке Маљ ко вић, добила акредитацију као установа. Рокови за пријемне испите биће накнадно објављени путем медија и на сајту школе. Школарина на редовним студијама је 44.000 по години и плаћа се у ратама. - Наредних пет годин, као и до сада, издаваћемо државне и валидне дипломе које важе у свим крајевима света где је интере сантан позив из области дру штве но - хума ни стич ких наука. Координатор за основне студије у школи магистар Ан ге ла Ме са рош-Жив ков, нагласила је да су акредитована и сва четири смера на основним студијама: струковни васпитач деце у пред-

школским установама, на коме ће ове године бити примљено 90 студената, затим струковни васпитач за традиционалне игре, струковни васпитач деце у јаслицама, здравственим и социјалним установама и нови смер, струковни педагошки асистент. На ове смерове, биће примљено по 30 студената, што значи да ове године има места за 170 студента. Др Је ле на Ми ћић-Ка ра но вић, координатор за специјалистичке струковне студије, истиче да ће од ове године, четврта генерација радити по новом, измењеном програму који подразумева већи број изборних предмета и интердисциплинаран приступ различитим методичким областима. Конкурс за специјалистичке студије биће отворен од 15. јула до 1. октобра. А. Ђ.

subota19.maj2012.

БЕЗ ГУ БИ ТА КА У ЈКП ТЕ МЕ РИН

Уско ро про ши ре ње то пло во да

ТЕ МЕ РИН: Управни одбор ЈКП Темерин усвојио је извештај о пословању овог предузећа у 2011. години.У изузетно сложеним условима рада остварена је добит од 3,5 милиона динара. Захваљујући разумевању оснивача, локалне самоуправе, завршетком три бунара значајно је побољшано снабдевање пијаћом водом у сва три насељена ме ста. Ангажовање службе за наплату потраживања, одобравањем попуста цена комуналиних услуга од пет одсто за редовне платише, значајно је повећало прилив средстава, а ради смањења трошкова одржавања и уштеде у потрошњи горива, продата су сва дотрајала возила. Радови на уређењу пијаце се приводе крају, у току је ремонт

грејања, а у спортској хали, постављају се нове плочице у термалним базенима. Почели су радови на Јавној депонији поред регионалног пута Темерин – Сириг, а у ЈКП Темерин се спремају за увођење стандарда ИССО 9001. Управни одбор ЈКП Темерин је донео одлуке о проши- ЈКП Темерин брине и о комплексу базена рењу топловода и о куповини комбиноване радне шћење снега, чекић за разбијање бетона користиће грађевинмашине: ровокопач, утоваривач. - Све чешће су хаварије на ска оператива и служба за одрводоводу и топловоду, а нову жавање гробља – каже дирекмашину, која има виљушкар, тор ЈКП Темерин Ми ро слав утоваривач, кашику, грн за чи- Кља јић. М. М.

ГЕ РОН ТО ЛО ШКИ ЦЕН ТАР НАЈ БО ЉИ ПО СЛО ДА ВАЦ

Ула жу у обра зо ва ње свих рад ни ка Ре кор дан број да ва ла ца кр ви БЕ ЧЕЈ: Карактеристика минуле четврте овогодишње акције добровољног давања крви у Бечеју је масовност. Одазвао се позиву, чак, 191 житељ Бечеја, 186 их је прегледано, а 168 је дало крв, од којих 11 први пут.

Имајући у виду досадашње три овогодишње акције,које су биле само нешто слабијег одзива,екипа Покрајинског завода за трансфузију крви задовољна је прикупљеним контигентом пакетића драгоцене течности. В. Ј.

„При ма” по чи ње но ву се зо ну КИ КИН ДА: У „Прима продукту” у Кикинди до краја месеца почеће нова сезона прераде грашка. Завршне припреме за поновно покретање производње су у току. - Због мање засејаних површина, ове године производња ће бити умањена – каже директор сировинског сектора Дра ган Алек сић – План је да се произведе 15 милиона јединица грашка што је за 50 процената мање него прошле године. Разлози су скупоћа и и компликована производња. Грашаком се снабдевамо од произвођача који се највећим делом налазе у кииндској општини и у Бачкој. Све што произведемо пласираћемо на руско тржиште, тако да ћемо произвести што је више могуће. С обзиром на то да је производња умањена и број сезонских радника биће мањи него претходних година. Прошле године током сезоне ангажовано је стотинак радника, али ће их ове године бити педесетак. А. Ђ.

СУ БО ТИ ЦА: Геронтолошки центар у Суботици је добитник награде за најбоље предузеће из области јавног и комуналног сектора, коју сваке године додељује Инфостуд. - Ова награда је плод напорног рада руководства наше установе и свих запослених којих има преко три стотине. Мото којим се руководимо и то не само ове, него и свих претходних година, гласи “Задовољан радник је и успешан радник“- рекао је заменик директора Геронтолошког центра др Не над Ива ни ше вић.- Услови рада наших запослених се из године у годину побољшавају, набавља се најсавременија опрема и друга средства рада, улаже се у едукацију и развој вештина свих запослених, од радника у одржавању до стручних лица која раде са најтежим корисницима. Нажалост, на висину зарада не можемо да утичемо, јер се она одређује на републичком нивоу и исплаћује из републичког буџета, али се трудимо да запосленима, колико

С до де ле при зна ња

је установа у могућности, помогнемо на начин што их стипендирамо уколико желе да се додатно образују, набављамо стручну литературу и омогућавамо контакте са другим стручним лицима и образовним институцијама. Из

ВЕК И ПО ЧУ РУ ШКЕ ЦР КВЕ

Ме ђу нај ве ћим у срп ском пра во сла вљу

ЧУ РУГ: Данас ће у Чуругу низом приредби започети прослава 150. годишњице храма Светог Вазнесења, која ће трајати до четвртка, 24. маја, када је црквена слава Спасовдан. Један од најмонументалнијих храмова у српском православљу подигнут је након што је у сукобима 1848. године Чуруг, па и сеоски храм потпуно запаљен и разрушен. Припреме за градњу нове цркве почеле су 1855. године, пројекант је био немачки војни инжињер Јосиф Крафт, а градили су га чувени мајстори тог времена Јаков Колман, зидар и Франц Шмаус, тесар, док је лимарске радове извео Матијас

Вихтнер. Храм и централни торањ су били готови 1858. године, али је Црквена општина желела да поред централног торња сазида још два мања, те је храм осветио епископ бачки Платон Атанацковић 1862. године. Централни торањ је висок 56,57 метара, а споредна два по 32 метра. Главна особеност је масивни трем са коринт ским стубовима на западном прочељу. Највећа и најзначајнија уметничка творевина у храму је дагоцени иконостас од белог мермера са розетама изнад престолних икона, те позлаћеним и богато изрезбареним дверима. Има изглед старих иконостаса наших

Сла ва об но вље ног хра ма

Из ло жбе лут кар ства СУ БО ТИ ЦА: У оквиру 19. Међународног фе стивала позоришта за децу који се одржава у Суботици од сутра до 26. маја, биће отворено и неколико из ложби по све ће них лут кар ској уметно сти и уметницима који се баве израдом ових специфичних „глумаца” - из Пољске, Хрватске и Србије, као и позоришних плаката инспирисаних Фе стивалом. По сетиоци Фе стивала имаће прилику да по сете изложбу

„Пољске позоришне лутке” насталу у сарадњи са Археолошким и етнографским музејом из Лода (Пољска), затим, „Фе стивалски плакат” - изложбу ра до ва студе ната Фа кул те та примењених уметно сти из Београда, „Љубав је ту” - ауторску изложбу Ма ри је Мал бас. Ту је и приказ одабраних портрета лутака које су го стовале на Међународном фе стивалу казалишта лутака у Загребу „Лутке2 (Лутке на квадрат)”. С. И.

тог разлога неколико наших запослених у четвртој и петој деценији живота су почели да студирају или похађају више школе, и то у делу стручног кадра који нам је неопходан. Да подсетимо, недавно је Геронтолошки центар у Суботици добио вредну донацију из Немачке, тачније из Минхена. Реч је о 20 инвалидских колица, ходалица, 50 врста различитих штака, пелене за одрасле, постељину, а у просторијама Геронтолошког центра „Кертварош“ у улици Алексе Шантића број 27, отворен је Дневни центар и саветовалиште за особе оболеле од деменције. Боравак у Центру је бесплатан, а радно време је од 819 часова сваког дана. С. И.

Сутра од 20 сати предвиђено је отварање изложбе фотографија Сте фа на Дра ги на о обнови и рестаурацији храма, о којој ће говорити стручњаци Покрајинског завода за заштиту споменика културе. У оквиру „Ноћи музеја” од 23 сата у Музеју жртава рације - Топалов магацин, биће отворена изложба о страдању Чуружана у рацији 1942. године. У недељу је у цркви, од 19 сати, промоција монографије о храму. Говоре владика бачки Ири неј и аутори Ми лан ка и Бра ни слав То дић. Ученици ОШ „Ђура Јакшић” извешће представу „Извор наше духовности”. За понедељак је планирано отварање изложбе Удружења ликовних стваралаца „Лазар Лечић” у просторијама ДОНКТ „Прело” и вече посвећено Ђорђу Крстићу. О иконама чурушког храма говориће кустос Народног музеја у Београду Ни ко ла Ку со вац. Знаменитим Чуружанима др Јовану Туцакову, др Лазару Пачуу, свештенику Василију Теофановићу и епископима буковинском Данилу и темишварском Никанору, посвећено је вече у уторак 22. маја. Дан уочи славе је славско бденије у храму и вече духовне музике, а на Спасовдан у четвртак, 24. маја свету архијерејску литургију служиће епископ бачки Иринеј. У поподневним и вечерњим сатима биће одржан културно-уметнички програм.

средњовековних манастира, а пројектовао га је чувени српски археолог проф. Михаило Валтровић. Јединствене иконе на иконо стасу су дело једног од најпознатијих наших сликара 19. века Ђорђа Крстића. Храм у Чуругу је одувек имао лепа и велика звона. Сада су у употреби четири и то: велико контра „Ге“ са иконом светог Ђурђа, државним грбом и ликовима владара тешко 4.775 кг; средње старо велико „Це“ са иконом Вазнесења тешко 1.733 кг; звоно „Е“ са иконом два анђела, а између њих свети крст из кога зрачи светост, тешко 1.030 кг и „Ас“ старо звоно са иконом светог Саве тешко 446 кг. Велико звоно спада међу највећа у православном свету. Л. Ка ћан ски

VESTI Свет књи ге у Пан че ву ПАН ЧЕ ВО: У Галерији Историјског архива отворена је изложба “Свет књиге-читајте да бисте живели” Музеја Војводине из Новог Сада. Изложба је базирана на књигама од 12. до 20. века које се налазе у Збирци старе и ретке књиге Музеја Војводине. Aуторка је Ли ди ја Му сте да на гић, музејски саветник у Музеју Војводине. - Изложба се базира на репрезентативним примерцима књига од XII до XX века које се налазе у Збирци старе и ретке књиге Музеја Војводине, од фототипског примерка Мирослављевог јеванђеља,Четворојеванђеља словенско-влашке редакције XVI века, преко култних књига из XVIII века попут Стематографије, Историје, Фисике, Магазина, богослужбене књиге, те до XIX века и Вукових Рјечника из 1818. и 1852, Шафарика, Даничића, српских романтичара, и појединих издања XX века - рекла je Лидија Мустеданагић. З. Дг.

Без са о бра ћа ја у Гим на зиј ској улици

ЗРЕ ЊА НИН: Део Гимназијске улице у Зрењанину, од Јеврејске до Улице Светозара Марковића, од 4. јуна биће затворен за саобраћај сваког дана од 9 сати пре подне, па све до касних вечерњих сати, најављено је из ЈП Дирекција за изградњу и уређење града Зрењанина. У овој улици налазе се бројни кафићи, па је локална самоуправа, по трећи пут подржала иницијативу предузетника овог дела града, те у улици неће бити саобраћаја три месеца, до 15. септембра, када Гимназијску очекује реконструкција. Гимназијска улица налази се у централном језгру града, под заштитом државе је, а чини пешачку зону заједно са паралелним улицама Краља Александра и Карађорђевом, као и са Тргом слободе. В. Х.

Но ва по се тљи на деч јем оде ље њу

КИ КИН ДА: Дечјем одељењу кикиндске болнице уручено је јуче 20 комплета постељине која је била неопходна. Постељину је донирала локална самоуправа, а начелник дечјег одељења др Талал Абу Хаија истакао је да је постељина била напотребнија јер је нису ни имали, а да им је сада најнеопходнија машина за сушење веша. На дечјем одељењу има 15 кревета и тренутно се лечи десетак пацијената. Ускоро ће постељину добити и порођајно одељење. А.Ђ.

„Ноћ му зе ја” у Гла ва ше вој ку ћи

НО ВИ БЕ ЧЕЈ: Завичајни клуб Новобечејаца и Врањевчена и општина Нови Бечеј организатори су културне мнифестације „Ноћ музеја“ у Новом Бечеју, у „Главашевој кући” У занимљивом прогаму који је прилагођен свим узрастима учествују: Иштван Ме са рош, Мо ника Мо ња Јо ва нов, деца Предшколске установе „Пава Сударски“, група васпитачице Ме лин де Си мић, ученици новобечејских основних школа „Милоје Чиплић“ и „Јосиф Маринковић“, чланови КУД „Бећарац“ Нови Бечеј, под руководством Оље Бла жин, Ра до ван Вла хо вић, књижевник из Новог Милошева, и Ка ро ли на Ду даш, диригент духовне музике из Новог Милошава. Програм почиње вечерас у 19 сати, а улаз је слободан. М. К.

vojvodina

subota19.maj2012.

c m y

dnevnik

МА ТУ РАН ТИ ПЛЕ СА ЛИ ШИ РОМ ВОЈ ВО ДИ НЕ

За Ги ни са у рит му Штра у со вог ка дри ла Фо то: Р. Ха џић

ПЕТ МЕ ДА ЉА ЗА „ДТД РИ БАР СТВО” НА МЕ ЂУ НА РОД НОМ ПО ЉО ПРИ ВРЕД НОМ САЈ МУ

Зла тан ри жо то с мор ским пло до ви ма

На овогодишњем Међународном пољопривредном сајму компанија „ДТД Рибарство” Бачки Јарак освојила је пет медаља за производе од рибе. Велика златна медаља освојена је за рижото са морским плодовима, а добијене су и медаље за паштету од шарана и комплет за рибљи паприкаш. Компанија „ДТД Рибарство” представила је на сајму и нову линију производа који представqа својеврстан пионирски подухват у Србији, а реч је о рибљем роштиљу. Нови производи „Рибела” - рибље виршле и рибље димљене кобасице потпуно су нова врста производа на домаћем тржишту и омогућавају потрошачима да на врло једноставан начин и за веома кратко време припреме здрав оброк од рибе. - Рибље виршле и кобасице израђене су од амура, а садрже око 16 одсто протеина и 14 одсто масти, а омотач код кобасица је је-

стив - рекао је извршни директор сектора за прераду рибе Си ни ша Си мић. Виршле и кобасице од амура су посне, брзо и лако сварљиве, без вештачких арома и боја, што говори о безбедности производа. Такође они не садрже глутен па их могу конзумирати и сви они који се придржавају правила безглутенске исхране. Познато је да деца и млади често конзумирају производе ове врсте који се лако и брзо припремају, а изузетно висок садржај рибе, око 65 одсто, потврђује хранљивост овог производа. Амур од којег су израђени ови производи, узгајан је на рибњацима „Рибарства” у строго контролисаним условима, што гарантује квалитет сировине, а самим тим и квалитет крајњег производа. Месо амура је посно и често на менију у оквиру разних видова дијеталне исхране. А. Вар га

Традиционални Матурантски плес, највeћи синхрони плес на свету, заплесали су јуче, тачно у подне, матуранти широм Војводине. Уз музику из оперете „Слепи миш“ Јохана Штрауса плесали су, пред неколико стотина суграђана, матуранти бечејске Економско-трговинске школе на централном градском тргу и тиме се укључили у традиционалну манифе стацију. Била је то права плесна икебана на популарној бечејској Погачи. Слично је било у 14 градова Србије, али и још десетак европских земаља. Лањски рекорд износи 32.750, а иницијатор и организатор читаве манифестације, Плесни савез Словеније, очекује око 36.000 учесника у овогодишњој матурантској паради плеса. - Наша школа се први пут укључила у ову манифестацију. Укупно 140 матураната припремало се минула два месеца, успешно су одплесали валцер и дали свој допринос обарању Гинисовог рекорда у категорији „највећи

и матуранти на Главном тргу у Сенти, а у ритму Штраусовог квадрила, овог пута у граду крај Тисе плесало је 338 матураната. Председница Савета за право детета у Сенти, професорка физичког васпитања Ани ко Жи рош Јан ке лић која је 2008. године први пут извела сенћанске матуранте на трг укључивши их у програм „Европа плеше“, истиче да су први пут на тргу заплесали сви матуранти сенћанских средњих школа што до сада није био случај. Сенћанске матуранте, које је за наступ припремила плесни инструктор професорка Је ле на Ха лас, поздравило је више хиљада грађана окупљених овим поводом на тргу испред Градске куће. И матуранти апатинских

Бе чеј ски ма ту ран ти на По га чи

симултани плес – највећи кадрил плес“ - рекла је професорка у Економско-трговинској школи Жељ ка Ко ва чев. Овој манифестацији прикључило се и око 80 матураната врбаских школа, а координаторка ма-

Апатински ма ту ран ти

У Сен ти пле шу уз ква дрил

турантске параде за Врбас Је ле на Не дић Ша ба но вић каже да су се ђаци припремали скоро два месеца вежбајући кораке на часовима физичког васпитања. Плесали су

школа показали су своје плесачко умће на тргу. Момци у црним мајицама, а девојке у наранџастим имали су подршку Апатинаца. В. Х.

dru[tvo

dnevnik MAJ – RO \EN DAN SKI ME SEC ZA FA KUL TE TE UNS

Po ~e lo je „zlat nim in dek si ma”

Maj je „ro |en dan ski me sec„ vi - sti gli od li~ ne na u~ ne re zul ta te {e fa kul te ta u sa sta vu Uni ver - i ko ji su do pri ne li pro mo ci ji zi te ta u No vom Sa du, pa su ta ko FTN-a na na ci o nal nom i me |u na ju ~e sla vi li Fa kul tet teh ni~ kih rod nom ni vou. Na gra du su do bi li: na u ka (52 go di ne) Pri rod no-ma te - doc. dr Iva na Lon ~a re vi} i mr ma ti~ ki (43), pri god nim sve ~a no - @eq ko Te ki}. Ka ko FTN sva ki svoj Dan obe sti ma i uru ~e wem na gra da i pri zna wa naj bo qim i naj u spe {ni jim le ì i ne kim le pim po klo nom sa na stav ni ci ma, sa rad ni ci ma, is - mom se bi, za una pre |e we na sta ve, tra ì va ~i ma i stu den ti ma. Na uslo va ra da... i ko rist na stav ni FTN-u, naj ve }em i naj slo è ni jem ci ma i stu den ti ma ni sa da ni je bi fa kul te tu, s 1.000 za po sle nih i lo iz nim ke, pa je u na stav nom blo 11.000 stu de na ta, pro sla va je kao i ku pu {ten u rad lift za oso be s pret hod nih go di na tro dnev na. Po - in va li di te tom. Pri rod no-ma te ~e la je pre kju ~e ma ti~ ki fa kul do de lom „zlat nih Ju ~e, na dan kad je tet, osno van 22. in dek sa” tre }oj osno van – 18. ma ja ma ja 1969, si no} je ge ne ra ci ji stu de na ta, ko ji su stu 1960, kao Ma {in ski svoj Dan obe le ìo sve ~a nim pro gra di je upi sa li fa kul tet u No vom mom u Srp skom na {kol ske 1962/63. Sa du u sa sta vu rod nom po zo ri (ovaj lep obi ~aj Uni ver zi te ta {tu. Uru ~e ne su uve den je na pro sla vi ju bi lar ne u Be o gra du, na FTN-u na gra de stu den ti 50. go di {wi ce je odr à na cen tral na ma ko ji su u to ku stu di ra wa ostva FTN-a), a za vr {i pro sla va ri li pro se~ nu }e se da nas sve ~a oce nu 10; za po sle nom pro mo ci jom i uru ~e wem di plo ma ma gi stri ma ni ma ko ji ove go di ne za o kru ù ju teh ni~ kih na u ka i ma ster in è - 10, 20 ili 30 go di na sta à na PMF-u; pri zna wa su do bi li i na we ri ma. Ju ~e, na dan kad je osno van - 18. stav ni ci i sa rad ni ci ko je su od ma ja 1960. kao Ma {in ski fa kul - 2008. do 2011. go di ne stu den ti oce tet u No vom Sa du u sa sta vu Uni - wi va li kao naj bo qe: prof. dr ver zi te ta u Be o gra du, na FTN-u je Pal Bo à i dr So wa Ka i {a re vi} odr à na cen tral na pro sla va. Na (Bi o lo gi ja); prof. dr Ag ne{ Ka sve ~a noj sed ni ci Sa ve ta i Na - por i dr Mi li ca Ru tow ski(Fi zi stav no-na u~ nog ve }a Fa kul te ta ka); prof. dr \er |i Va {tag i mr uru ~e na su pri zna wa: naj bo qem Bo ja na Sre }o (He mi ja); prof. dr di plo mi ra nom stu den tu Mo ni ki Jo van Plav {a i dr Vla di mir Bra ti}, ma ster in è we ru Elek - Mar ko vi} (Ge o gra fi ja) i prof. tro teh ni ke i ra ~u nar stva, s pro - dr Ne nad To fa nov i asi stent se kom 10; na u~ nom rad ni ku s naj - Mir ja na Mi ka la~ ki (Ma te ma ti ve }om pro duk ci jom doc. dr Igo ru ka). Spe ci jal na pla ke ta pri pa la Bu da ku; naj bo qe oce we nom na - je prof. dr Stan ku Sto jiq ko vi }u, stav ni ku (po mi {qe wu stu de na - sa Na ci o nal nog in sti tu ta za ta) prof. dr Sr bo qu bu Si mi }u; zdra vqe u Be tes di, SAD, kao iz u naj bo qe oce we nom asi sten tu Ve - zet nom go stu ju }em pro fe so ru. sni Mi lo va no vi}, ma ster in è - Oni ma ko ji su po seb no do pri ne li we ru gra |e vi nar stva. Pr vi put pro mo ci ji PMF-a u ze mqi i ino do de qe na je i na gra da iz Fon da stra stvu po pr vi put do de qe ne su „Mom ~i lo Mo mo Nov ko vi}” pla ke te „PMF, to sam ja”. Post (osno va nog u znak se }a wa na ne ka - hum ne pla ke te doc. dr Mi le ni da {weg asi sten ta FTN-a), ko ja se Dal ma ci ja i vr hun skom stu den tu do de qu je na stav ni ci ma i sa rad ni - he mi je Re na tu Vu ko vi }u ko ji su ci ma ovog fa kul te ta ko ji su ost- ne dav no tra gi~ no stra da li u po va ri li iz van red ne re zul ta te u ra - à ru u dis ko te ci „Kon trast” u du sa stu den ti ma u na stav nim i No vom Sa du, uru ~e ne su wi ho vim van na stav nim ak tiv no sti ma, po - ro di te qi ma. V. ê ki}

IS TRA @I VA WE O ME DIJ SKIM SLO BO DA MA U SR BI JI

Od stu pa wa od evrop skog stan dar da Ve li ki broj no vi na ra u Sr bi ji, ~ak tri ~e tvr ti ne, sma tra da u ze mqi po sto je pro ble mi ve za ni za slo bo du me di ja, po ka za lo je is tra `i va we „Me dij ske slo bo de Sr bi je u evrop skom ogle da lu„. Oce we no je da su od 27 kri te ri ju ma ko ji ma Sa vet Evro pe me ri slo bo du iz ra `a va wa, u Sr bi ji ostva ri va tek ~e ti ri. U po gle du slo bo de ula ska u no vi nar sku pro fe si ju, slo bo de pri stu pu in ter ne tu i stra nim me di ji ma u rav ni smo sa Evro pom. Kri te ri jum po ko jem se u~e {}e u iz vr {nim or ga ni ma vla sti raz dva ja od pro fe si o nal nog oba vqa -

Ko or di na tor ka is tra `i va wa Jo van ka Ma ti} oce ni la je da je prak ti~ no naj ve }i pro blem {to se ne zna ko li ko funk ci o nal nih me di ja i no vi na ra u Sr bi ji ima, ali ni ko su vla sni ci me di ja. Ona je do da la da mo ra da se us po sta vi „a`ur na ba za po da ta ka o me dij -

An ke ti ra ni ured ni ci, vla sni ci i po li ti ~a ri Ko ri {}e ni su jav no do stup ni po da ci o me dij skom sek to ru, a an ke ti ra no je 240 glav nih ured ni ka in for ma tiv nih me di ja iz 79 me sta u Sr bi ji, 69 me dij skih vla sni ka, 40 par tij skih funk ci o ne ra iz 10 gra do va u Sr bi ji, 50 pri pad ni ka de vet ma win skih na ci o nal nih za jed ni ca kao i pred stav ni ci 26 dr `av nih, re gu la tor nih i sa mo re gu la tor nih te la sa nad le `no sti ma u me dij skom sek to ru. wa me dij skih po slo va ta ko |e je za stu pqen u Sr bi ji, na evrop skom je ni vou i ogra ni ~a va we pra va me di ja da eks klu ziv no iz ve {ta va ju o zna ~aj nim do ga |a ji ma. Iz ve {taj, me |u tim, kon sta tu je zna ~aj na od stu pa wa od evrop skih stan dar da u obla sti me dij ske eko no mi je i ne za vi sno sti me di ja od po li ti~ kog uti ca ja, kao i u obla sti rad no-so ci jal nih pra va i bez bed no sti no vi na ra.

skom si ste mu„ i is ta kla da po li ti ~a ri po ka zu ju ve li ku po tre bu da ko ri ste me di je za sop stve ne svr he i da im je to ~e sto omo gu }e no. Is tra ì va we su spro ve li „Ci vil Rajts De fen ders„, ANEM, NUNS, NDNV i Lo kal pres, a ono sa dr ì prav nu i ko mu ni ko lo {ku ana li zu po da ta ka o za kon skom, po li ti~ kom, eko nom skom i pro fe si o nal nom okru è wu u ko jem funk ci o ni {u me di ji u Sr bi ji.

subota19.maj2012.

PRED SED NIK VLA DE VOJ VO DI NE BO JAN PAJ TI] PO SE TIO NO VU PO LI KLI NI KU IN STI TU TA ZA ZDRAV STVE NU ZA [TI TU DE CE I OMLA DI NE VOJ VO DI NE

Le ~e we ma li {a na po svet skim stan dar di ma Pred sed nik Vla de Voj vo di ne dr Bo jan Paj ti} ob i {ao je ju ~e no vo i zgra |e nu Po li kli ni ku In sti tu ta za zdrav stve nu za {ti tu de ce i omla di ne Voj vo di ne i po vo dom teh ni~ kog pri je ma objek ta upra vi In sti tu ta pre dao sve `aw de~ jih, pla sti~ nih kqu ~e va ~i me je sim bo li~ no pre dao obje kat na ko ri {}e we. - Ovo je jed na od naj mo der ni jih i na lep {ih in sti tu ci ja de~ je za {ti te u re gi o nu - re kao je dr Paj ti}. - Ova po li kli ni ka }e go di {we pri ma ti150.000 ma lih pa ci je na ta {to go vo ri ko li ko je bi lo po treb no da se na pra vi ova kav obje kat ko ja po naj vi {im stan dar di ma omo gu }a va di jag no sti ku i le ~e we ma li {a na i to isto ona ko ka ko se le ~e wi ho vi vr {wa ci u naj ra zvi je ni jim ze mqa ma. Pre ko 300 mi li o na di na ra smo in ve sti ra li u ovu zgrad ko ja je na pra vqe na u re kod nom ro ku. Obje kat ima oko 2.500 kva drat nih me ta ra ko ji

omo gu }a va ~i tav spek tar zdrav stve ne za {ti te bu de po kri ven. Po re ~i ma prof. dr Ge or gi o sa Kon stan ti ni di sa u zdrav stvo ula ù sve ze mqe, jer evro ulo èn u ovu oblast, ulo èn je u kva li tet qud skog ì vo ta. No vac ulo èn u de~ ju za {ti tu je

URED NI CI „DNEV NI KA” ALEK SAN DRI BR ZAK URU ÊN „ZE LE NI LIST”: Najistaknutijim za{titnicima ìvotne sredine u 2011. godini u okviru akcije Ekolo{kog magazina „êkaju}i vetar” Radio Begrada 2 i Pokreta gorana Vojvodine ju~e su 29. put, a tre}u godinu zaredom u sve~anoj sali Karlova~ke gimnazije, uru~ena priznawa „Zeleni list”. Me|u dobitnicima je i urednica ekolo{ke strane u na{em listu Alek san dra Br zak. Kako je u obrazloèwu re~eno, Aleksandri Brzak se „zeleni list” dodequje za istrajnost i upornost da se na ekolo{koj strani u „Dnevniku” redovno i objektivno izve{tava o svim va`nim doga|ajima, akcijama i investicijama u oblasti za{tite ìvotne sredine na podru~ju cele Vojvodine. Zahvaquju}i se na priznawu, Brzak je istakla kako ovu nagradu doìvqava kao priznawe novinskoj ku}i koju predstavqa, a koja 11 godina zna~ajan prostor posve}uje ekolo{kim temama i za{titi ìvotne sredine:

ula ga we u po boq {a we kva li te ta de~ jeg ì vo ta ili u pro du è we ì vo ta ma li {a na. - Za to sam za hva lan i na {em osni va ~u i Vla di Re pu bli ke Sr bi je ko ji su pre po zna li pri o ri te te u zdrav stve noj za {ti ti - is ta kao je dr Kon stan ti ni dis. -

Ula ga we u Po li kli ni ku ko ja ima 44 am bu lan te, dva lif ta, pet ula za i svu po treb nu in fra struk tu ru je sva ka ko do bro ulo `en no vac. Sa tim ula ga wem do bi ja mo pre sve ga skra }e we ~e ka wa pa ci je na ta na uslu gu, a na sto ja }e mo da to bu de kra }e od po la sa ta, do bi ja se mo gu} nost di rekt nog za ka zi va wa pre gle da iz do ma zdra vqa bez da ro di te qi do la ze i ~e ka ju u na {oj usta no vi, do bi ja mo pre gle de i di jag no sti ku ko je do sa da ni smo ima li, a ono {to je na va `ni je, do bi ja mo kval tet pre gle da bez gu `vi u hod ni ci ma. Pri jem pr vih pa ci je na ta }e bi ti iz me |u 5. i 9. ju na ka da obje kat do bi je upo treb nu do zvo lu. Go to vo sav po tre ba na me {taj je sti gao, o~e ku je se da stig ne jo{ deo opre me, a ovih da na se o~e ku je i sa gla snost Mi ni star stva zdra vqa za pri jem 15 se sta ra i dva le ka ra. J. Bar bu zan

- „Dnevnik” je jedini dnevni list koji ima ekolo{ku stranu i kroz napise o o~uvawu, ali i naru{avawu ìvotne okoline kontinuirano radi na wenoj za{titi i {irewu ekolo{ke sveti kod gra|ana. „Zeleni list”dobili su jo{ Udruèwe „Eko park” i urednik elektronskog ekolo{kog biltena „EKO-NEC” Mi li sav Pa je vi} iz Kragujevca, Preduze}e za reciklaù plastike „Grintek” iz Novog Sada, Pokret gorana Brusa, urednik Ekolo{kog magazina radio „Sava” Beograd „202” Du {an Ra {e ta, ~lanica Gradskog ve}a Subotice za ekologiju i komunalije Su za na Du li}, Vla di mir Va wa Gr bi} i „Borci za Drinu”, profesor iz Zrewanina Vu ko man R. Mak si mo vi} i Udruèwe gra|ana „Kobra” iz Dowe Toponice. Priznawe „Crni list”, koji se dodequje za naru{avawe ìvotne sredine pripao je fabrici uqa i biqnih masti „Vital” iz Vrbasa. Z. Ml. Foto: S. [u {we vi}

VESTI Pro mo vi sa ni dok to ri na u ka Na Uni ver zi te tu u No vom Sa du rek tor prof. dr Mi ro slav Ve sko vi} 16. ma ja pro mo vi sao je pet na est dok to ra na u ka. Naj vi {i na u~ ni ste pen ste kli su: Dra ga na Mi lu ti no vi}, Sve tla na Ka {i ko vi}-Le ~i} i Dra go sla va @iv kov-[a po wa (me di cin ske na u ke), Ve sna Re in ders, Bo jan Te pav ~e vi} i Ni no slav Zu ber i Pla ton So viq (teh ni~ ke), Na ta {a Bi kic ki (lin gvi sti~ ke), Alek san dar Ili} (ge o- graf ske), Dra go sla va @u ti} (kwi `ev ne), Sve tla na Vu ko sav i Ugqe {a Stan kov (tu ri zam), Mi lan Bo ri {ev (bi o lo {ke na u ke), Ste vo Po po vi} (in ter di sci pli nar na oblast me nax ment u spor tu) i Ti mea Haj nal-Ja fa ri (po qo pri vred ne na u ke). V. ^.

Sa bor SPC ne ras pra vqa o pa pi Sve ti ar hi je rej ski Sa bor Srp ske pra vo slav ne cr kve, ko ji je u za se da wu, ne }e raz ma tra ti mo gu} nost upu }i va wa po zi va pa pi Be ne dek tu XVI da pri su stvu je obe le `a va wu 17 ve ko va Mi lan -

skog edik ta, 2013. go di ne u Ni {u. Vla di ka ba~ ki Iri nej je re kao da je Sa bor sva pi ta wa oko obe le à va wa Mi lan skog edik ta ve} raz mo trio i do neo od go va ra ju }e od lu ke znat no ra ni je. Ina ~e, be o grad ski nad bi skup Sta ni slav Ho ~e var iz ja vio je ju ~e da nas da ka to li~ ki ver ni ci u Sr bi ji ima ju ve li ku è qu da na obe le à va wu ju bi le ja 17 ve ko va od Mi lan skog edik ta, vi de i pa pu.

Kwi ì ce se mo gu ove ri ti i po sle 3. ju na Gra |a ni bi do 3. ju na tre ba lo da iza be ru bar jed nog le ka ra da bi mo gla da im bu de ove re na zdrav stve na kwi ì ca, ali ako to ne u~i ne do ta da, mo }i }e za le ka ra da se opre de le i u na red nom pe ri o du, iz ja vi la je po mo} ni ca mi ni stra zdra vqa Zo ri ca Pa vlo vi}. Pre ma we nim re ~i ma, oni ko ji ne bu du ima li ove re ne kwi ì ce mo }i }e da do bi ju hit nu me di cin sku po mo} bes plat no, na te ret sred sta va oba ve znog zdrav stve nog osi gu ra wa, ali ne i „pot pu nu„ le kar sku po mo}.

Pa vlo vi} je is ta kla da je uslov za ove ru kwi ì ca, osim iza bra nog le ka ra, i re dov na upla ta do pri no sa za zdrav stve no osi gu ra we i pod se ti la da je zbog ne re dov nih upla ta po slo da va ca na ~i wen dug od 85 mi li jar di di na ra. Ka ko je ka za la, od ne dav no je omo gu }e no da ka da po slo da vac po~ ne da upla }u je do pri no se i na sta vi to re dov no da ~i ni, kwi ì ca gra |a ni ma mo è bi ti ove re na na tri me se sa, bez ob zi ra {to sva ra ni ja du go va wa ni su iz mi re na.

Uglav nom se bu di mo uz ju tar wu ka fu Vi {e od po lo vi ne gra |a na Sr bi je bu di se uz po mo} ka fe, bi lo da je uùr ba no is pi ja ju pri li kom spre ma wa za po sao, sa pri ja te qi ma ili ko le ga ma u ka fi }u, ili na te na ne pre li sta va ju }i no vi ne, po ka za la je naj no vi ja ana li za Agen ci je za is tra ì va we tr ì {ta GfK. Pre ma tom is tra ì va wu, do ma }i po tro {a ~i u pro se ku po pi ju jed nu i po {o qi cu ka fe to kom pre po dnev nih ~a so va, a svo -

je na vi ke ne me wa ju ni vi ken dom, ka da je ju tar wa ka fa ta ko |e ne iz o stav na. Tur sku ka fu uglav nom pi ju bez do da ta ka, a {e }er i mle ko naj ~e {}e do da ju u in stant ka fu.

Za po sle ni is pi ta ni ci svo ju ju tar wu ka fu naj ~e {}e is pi ja ju }a ska ju }i sa ko le ga ma na po slu, dok sta ri ji gra |a ni to ra di je ~i ne sa mi ili u dru {tvu kom {i ja. Mla |i is pi ta ni ci uglav nom ne ma ju usta qe ne na vi ke po pi ta wu is pi ja wa ka fe, ve} to ~i ne kod ku }e, sa pri ja te qi ma u ka fi }u ili kod pri ja te qa. Qu bi te qi ka fe se za tur sku ka fu opre de qu ju zbog we nog pri jat nog mi ri sa i ja kog uku sa, ka ko bi se raz bu di li, dok se za in stant ka fu opre de qu ju zbog do stup no sti pro iz vo da, kao i pri jat nog mi ri sa, ko ju is pi ja ju iz ~i stog za do voq stva i pri li kom dru `e wa sa pri ja te qi ma.

CRnA HROnikA

subota19.maj2012.

dnevnik

c m y

NOVOSADSKI APELACIONI SUD POTVRDIO KAZNU GORANU BO@I]U IZ BOKE

Za ubi stvo su pru ge 30 go di na za tvo ra

ODBIJENE @ALBE OKRIVQENIH IZ NOVOSADSKE DISKOTEKE „KONTRAST”

Osta ju iza re {e ta ka

Ape la ci o ni sud u No vom Sa du po tvr dio je re {e we Vi {eg su da u No vom Sa du ko jim je jo{ dva me se ca pro du èn pri tvor pro tiv Alojza G., Slavi{e S., Dejana R. i Miroslava P. okri vqe nih u kri vi~ nom po stup ku za te {ko kri vi~ no de lo pro tiv op {te si gur no sti, sa op {ti la je ju ~e za „Dnev nik” port pa rol ka tog su da Anita Budimir. Od lu ~u ju }i o àl bi bra ni o ca okri vqe nog Mi ro sla va P., iz ja vqe noj pro tiv re {e wa o pro du è wu pri tvo ra, Ape la ci o ni sud u No vom Sa du na {ao je da su na vo di àl be neo sno va ni. Na i me, pri tvor pro tiv okri vqe nih pro du èn je s ob zi rom na to da is tra ga u tom kri vi~ nom pred me tu jo{ ni je okon ~a na

te da po sto ji osno va na bo ja zan da bi okri vqe ni, u slu ~a ju da se na |u na slo bo di, mo gli uti ca ti na jo{ ne sa slu {a ne sve do ke u prav cu sma we wa, od no sno iz be ga va wa svo je kri vi~ ne od go vor no sti, is ti ~e Ape la ci o ni sud. Osim to ga, Ape la ci o ni sud u No vom Sa du na {ao je da su osno va ni i raz lo zi iz ko jih je pr vo ste pe ni sud pro du `io pri tvor okri vqe ni ma, ima ju }i u vi du da je po sto je po seb no te {ke okol no sti ko je ka rak te ri {u iz vr {e we kri vi~ nog de la za ko je je za pre }e na ka zna za tvo ra ve }a od de set go di na a ko je se ti ~u na stu pa wa po sle di ce – smr ti {est mla dih oso ba i la kih te le snih po vre da ko je je za do bi lo ~e ti ri li ca. M. B.

NA GRANI^NIM PRELAZIMA BATROVCI I HORGO[

Od u ze ti pi {toq i li si ce

Ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci, u sa rad wi s gra ni~ nom po li ci jom, spre ~i li po ku {aj kri jum ~a re wa elek tri~ nog oma mqi va ~a i po li cij skih li si ca, sa op {te no je iz Upra ve ca ri na. Ca rin ski slu `be ni ci su, ka ko se na vo di, u auto mo bi lu bu gar skih re gi star skih ozna ka, ko jim je upra vqao bu gar ski dr `a vqa nin, pre kju ~e pro na {li elek tri~ ni oma mqi va~ mar ke „ta ser” tip C-2, iz la zne sna ge 5.000 vol ti, s pri pa da ju }im pa tro ni ma i fu tro lom, kao i jed ne

Na kon ot kri va wa, ne pri ja vqe na ro ba, ko ja se mo `e sma tra ti li~ nim na o ru `a wem, za jed no s od go vor nim li cem pre da ta je u da qu nad le `nost is tra `nih or ga na. Ne {to ra ni je, ca ri ni ci su na gra ni~ nom pre la zu Hor go{, na iz la zu iz Sr bi je, ot kri li i za ple ni li je dan pi {toq mar ke „~e {ka zbro jov ka”, ka li bra 7,65 mi li me ta ra, i de set me ta ka, a taj pi {toq je pro na |en u auto bu su pre vo zni~ ke fir me iz No vog Pa za ra, ko ji sa o bra }a na li ni ji No vi Pa zar – Ro {tok u Ne ma~ koj.

Ape la ci o ni sud u No vom Sa du po tvr dio je pre su du Vi {eg su da u Zre wa ni nu od 9. de cem bra pro {le go di ne ko jom je okri vqe ni Goran Boì} iz Bo ke ogla {en kri vim za iz vr {e we kri vi~ nog de la te {kog ubi stva i osu |en na ka znu za tvo ra od 30 go di na, sa op {te no je ju ~e iz tog su da. Od lu ~u ju }i o àl ba ma vi {eg jav nog tu ì o ca u Zre wa ni nu, okri vqe nog kao i we go vog bra ni o ca pro tiv na ve de ne pre su de, po stu pa ju }e ve }e Ape la ci o nog su da u No vom Sa du je 1. mar ta ove go di ne odr à lo jav nu sed ni cu ve }a ko joj su pri su stvo va li za me nik Ape la ci o nog jav nog tu ì o ca i okri vqe ni Go ran Bo ì}. Na kon {to je raz mo trio spi se pred me ta, na vo de iz ja vqe nih àl bi, pi sa ni pred log ape la ci o nog jav nog tu ì o ca u No vom Sa du te sa slu {ao iz la ga we pri -

sut nih stra na ka, Ape la ci o ni sud u No vom Sa du na {ao je da su na vo di iz ja vqe nih àl bi neo sno va ni te da pre su da ne sa dr ì bit ne po vre de od re da ba kri vi~ nog po stup ka na ko je sud pa zi po slu `be noj du `no sti. Ima ju }i u vi du da je u pr vo ste pe noj pre su di ~i we ni~ no sta we pot pu no i pra vil no utvr |e no, da pre su da sa dr ì raz lo ge o svim od lu~ nim ~i we ni ca ma kao i da je pra vil na od lu ka o ka zni, dru go ste pe ni sud je od bio àl be i pr vo ste pe nu pre su du po tvr dio, ka è se u sa op {te wu su da. Pre su dom Vi {eg su da u Zre wa ni nu okri vqe ni Go ran Bo ì} (43) ogla {en je kri vim da je 18. ju na 2011. go di ne u ba nat skom se lu Bo ka li {io ì vo ta Sne à nu Po pa di} (43), s ko jom je od 1995. go di ne do de cem bra 2009. go di ne ì veo i s ko jom ima jed no za jed ni~ ko de te, na

Ku }a u Bo ki u ko joj je usmr }e na Sne `a na Po pa di}

taj na ~in {to joj je u we noj ku }i, na kon ver bal ne pre pir ke, za dao vi {e uda ra ca ru ka ma po gla vi i te lu, te je vu kao po po du so be, na nev {i joj la ke te le sne

po vre de, a za tim je obo rio na kre vet te joj {a k a ma ste z ao vrat, usled ~e ga je na stu pi la smrt o{te }e ne. M. B.

NAKON TERORISTI^KOG NAPADA NA PUNKT MUP-a U DOBROSINU, NEDALEKO OD BUJANOVCA

Da ~i}: Ciq li kvi da ci ja po li ca ja ca Mi ni star unu tra {wih po slo va Ivica Da~i} oce nio je ju ~e da je na pad na po li cij sko ode qe we Do bro sin po li cij ske sta ni ce u Bu ja nov cu pu caw u za jed ni~ ki `i vot, i za tra `io re ak ci ju me |u na rod ne za jed ni ce i me |u na rod nih sna ga na Ko so vu i Me to hi ji. – Ovo je pri mer dra sti~ nog kr {e wa svih spo ra zu ma s me |u na rod nom za jed ni com ve za nih za ad mi ni stra tiv nu li ni ju. O~e ku jem da me |u na rod ne sna ge na KiM re a gu ju i li~ no sam in si strao na to me da za -

jed no po ku {a mo da pro na |e mo tra go ve ko ji bi upu ti li na iz vr {i o ce – re kao je Da ~i} po vo dom na pa da ko ji se do go dio pret pro {le no }i ne da le ko od ad mi ni stra tiv ne gra ni ce na po ru ~u ju se la Stu blin u op {ti ni Gwi la ne. U na pa du ni ko ni je po vre |en, a s ob zi rom na to da su u po li cij skom objek tu u Do bro si nu bi la ~e ti ri po li cij ska slu `be ni ka, dva srp ske i dva al ban ske na ci o nal no sti, Da ~i} je oce nio da to ni je bio sa mo na pad na po li ci ju Sr bi je ve} „pu caw u za jed ni~ ki `i vot”. On je re kao da o~e ku je da pri pad ni ci me |u na rod ne za jed ni ce re a gu ju, kao {to su, ka ko je pod se tio, „`e sto ko re a- go va li” ka da su uhap {e ni pri pad ni ci Ko sov ske po li cij ske slu `be (KPS) ko ji su pre {li ad mi ni sta -

tiv nu li ni ju. On je ta ko |e in si stri rao na pri sut no sti mul ti et ni~ kih po li cij skih sna ga na tom pod ru ~u ju. – Za jed ni~ ki in te res nam je mir i bez bed nost. @e li mo da {to vi {e Al ban ca u~e stvu je u po li cij skoj slu `bi na toj te ri to ri ji. In ten ci ja nam je mul ti et ni~ ka po li ci ja i zbog bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la – ka zao je Da ~i}. Mi ni star je po ru ~io da se in ten ziv no ra di na pro na la `e wu tra go -

– O~i gled no je da ni je re~ o ama te ri ma ve} o is ku snim i ob u ~a va nim oso ba ma – oce nio je Da ~i}. – Ta ko |e, oprav da na je sum wa da je ciq na pa da bio po ku {aj iza zi va wa de sta bi li za ci je bez bed no sne si tu a ci je u ovom de lu Sr bi je. – Mak si mal nu pa `wu mo ra mo da usme ri mo ka sva kom even tu al nom na red nom po ku {a ju ta kve vr ste de sta bi li za ci je – re kao je Da ~i}, ko ji je po no vio da i pred stav ni ci me |u na rod ne za jed ni ce na KiM mo ra ju da oba ve svoj deo po sla jer je wi -

Euleks odbio saradwu Da ~i} je re kao da je „raz o ~a ran od no som me |u na rod ne za jed ni ce, ali da po li ci ja ima do voq no sna ga na te re nu i da }e mul ti et ni~ ka po li ci ja do bi ti pan ci re i bi ti ospo so bqe na da od go vo ri na sva ku vr stu de lo va wa”. – MUP je tra `io da se vo di za jed ni~ ka is tra ga o ovom slu ~a ju – Euleks na Ko so vu, oda kle su do {li na pa da ~i, a MUP s ove stra ne ad mi ni stra tiv ne li ni je, ali Euleks ni je pri hva tio da do |e na za jed ni~ ki uvi |aj na po li cij ski punkt u se lu Do bro sin, na vo de }i da to ni je u wi ho voj nad le `no sti – ka zao je Da ~i}. va ko ji }e uka za ti na po ~i ni o ce ovog de la, i na veo da sma tra o~i gled nim da je re~ o oni ma ko ji ni su `e le li „sa mo da is pa le po ko ji hi tac” ve} da je „ciq bio da se li kvi di ra ju po li cij ski slu `be ni ci ko je je sa mo sre }a spa sla”.

ma lak {e da oba ve uvi |aj s dru ge stra ne ad mi ni stra tiv ne li ni je. – Uve ren sam u to da }e mo za jed ni~ kim sna ga ma do }i do po da ta ka i ja snih ~i we ni ca o ~e mu se i o ko me ta~ no ra di – re kao je on, i do dao da }e se ra di ti na po boq {a wu uslo va

u ko ji ma po li ci ja oba vqa dru `no sti na tom pod ru ~u ju. Pro blem pred sta vqa, na gla sio je, {to se sva ki rad na po boq {a wu uslo va mo `e tu ma ~i ti kao po ku {aj Sr bi je da pra vi ne ke gra ni~ ne je di ni ce. – U sva kom slu ~a ju, po li ci ja tre ba da od go vo ri na sva ki na pad, da za {i ti ti se be, `i vo te svo jih qu di – ka zao je Da ~i}. On sma tra da spo ra zum s me |u na rod nom za jed ni com ne funk ci o ni {e do bro i da ga je Sr bi ja pri hva -

ti la, ka ko je re kao, uglav nom „jer ni smo ima li dru ge”. – Ka kvi su to spo ra zu mi ko ji su uvek na stra ni Al ba na ca i ne {ti te do voq no Sr be? – re zig ni ra no je upi tao Da ~i}. On je po li cij ski punkt u Do bro si nu ob i {ao sa sa rad ni ci ma, di rek to rom po li ci je Miloradom Veqovi}em, ko man dat nom @an dar me ri je Bratislavom Diki}em, a raz go va rao je i s po li caj ci ma ko ji su te no }i na pad nu ti. Ne po sred no uo~i do la ska mi ni stra Da ~i }a na pad nu ti punkt ob i- {la je me {o vi ta ko mi si ja u ko joj su, osim pri pad ni ka srp ske voj ske i po li ci je, bi li i pred stav ni ci Kfo ra i Eulek sa. Na pad na punkt u Do bro si nu je tre }i od 1999. go di ne. (Tanjug)

ZBOG BACAWA MOLOTOVQEVOG KOKTELA NA GR^KU AMBASADU 2009.

„Anar hi sti” sep tem bra u su du po li cij ske li si ce, bez bi lo ka kvih ozna ka. Ro ba je na |e na u tor bi ci za li~ nu hi gi je nu, pr vu po mo} i u xe pu na slo na su vo za ~e vog se di {ta, a vo za~ je, na pret hod no po sta vqe no pi ta we ca ri ni ka da li ima ne {to da pri ja vi ca rin skoj kon tro li, od go vo rio od re~ no. Ka ko se do da je u sa op {te wu, vo za~ je na kon to ga po ka zao ne u o bi ~a je nu ner vo zu, zbog ~e ga je i odvo jen za de ta qan pre gled.

Vo za ~i i put ni ci su iz ja vi li da ne ma ju ni {ta da pri ja ve za ca rin sku kon tro lu, ali je de taq nim pre gle dom iz me |u se di {ta na ko jem ni ko ni je se deo i opla te auto bu sa, ot kri ven pi {toq uvi jen u be lu plat ne nu kr pu de li mi~ no ob mo ta nu se lo tej pom. Pro tiv vo za ~a je po kre nut pre kr {aj ni po stu pak, dok je oru` je pre da to u da qu nad le `nost po li ci je, na vo di se u sa op {te wu. (Tanjug)

Su | e w e „be o g rad s kim anar hi s ti ma” zbog ba c a w a Mo l o to vqe vog kok te l a na gr~ ku am ba sa du u Be o gra du 2009. go di ne, ko je je tre ba lo da kre ne iz po ~et ka u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du, ju ~e je od lo è no za 26. sep tem bar. Su |e we je od lo è no jer se je dan od {e sto ro op tu è nih, Ivan Savi} ni je po ja vio u sud ni ci. Op tu è ni su Tadej Kurepa, Sawa \oki}, Nikola Mitrovi}, Ratibor Trivunac, Ivan Vulovi} i Sa vi}.

Ra ti bor Tr na vac, je dan od op tu `e nih

Pr vom pre su dom „be o grad ski anar hi sti” bi li su oslo bo |e ni op tu `bi za iza zi va we op {te opa sno sti ba ca wem tri Mo lo to vqe va kok te la na am ba sa du Gr~ ke u Be o gra du 24. sep tem bra 2009. go di ne. Tu pre su du je, me |u tim, Ape la ci o ni sud uki nuo i na lo `io no vo su |e we. Tri vu nac je op tu `en kao pod stre ka~, Ku re pa kao po ma ga~, dok se osta li te re te da su sa i zvr {i o ci kri vi~ nog de la. Oni su bi li uhap {e ni 3. sep tem bra 2009. go di ne, a pu {te -

ni da se bra ne sa slo bo de 17. fe bru a ra 2010. go di ne. Vi {e Tu ì la {tvo u Be o gra du pr vo bit no je tu gru pu op tu ì lo za te ro ri zam, za {ta je za pre }e na ka zna od tri do 15 go di na za tvo ra, ali je ka sni je pre kva li fi ko va lo op tu `ni cu i slu ~aj pro sle di lo Osnov nom tu ì la {tvu u Be o gra du. Na pad na am ba sa du Gr~ ke „anar hi sti” su obra zlo ì li zah te vom za oslo ba |a we Todorosa Iliopulosa, uhap {e nog u Gr~ koj u de cem bru 2008. go di ne, to kom ne re da u toj ze mqi. (Tanjug)

crna hronika

dnevnik

JU ^E U PE TRO VA RA DI NU

Opqa~ ka na me wa~ ni ca Ne po zna ti raz boj nik opqa~ kao je ju ~e oko 14 sa ti me wa~ ni cu „Ofis si stem” u Pe tro va ra di nu, u Pre ra do vi }e voj uli ci 92. Iz gred nik, ma ski ran ka pu qa ~om, u{ao je s pi {to qe mi i na re dio rad ni ci da leg ne na pod, a po tom se sam po slu `io iz ka se, iz ko je je od neo oko 2.000 evra i vi {e de se ti na hi qa da di na ra. U ovom raz boj ni {tvu ni ko ni je po vre |en, sa zna je „Dnev nik” ne zva ni~ no. M. V.

subota19.maj2012.

APE LA CI O NI SUD U NO VOM SA DU O DE [A VA WI MA NA IN STI TU TU ZA ON KO LO GI JU U SREM SKOJ KA ME NI CI

Dis kri mi na ci ja dok tor ke te {ka 400.000 di na ra Ape la ci o ni sud u No vom Sa du pra vo sna `no je osu dio prof. dr M. E. s In sti tu ta za on ko lo gi ju u Srem skoj Ka me ni ci za dis kri mi na tor ski od nos pre ma biv {oj le kar ki tog In sti tu ta V. K., sa op {tio je ju ~e taj sud. M. E. je, po toj pre su di, oba ve zan da dok tor ki V. K., za jed no s In sti tu tom, is pla ti ukup no 400.000 di na ra od {te te na ime pre tr pqe nih du {ev nih bo lo va. U op {ir nom sa op {te wu, ob ja vqe nom ju ~e na saj tu Ape la ci o nog su da, na vo di se da je „u to ku pr vo ste pe nog po stup ka pra vil no utvr |e no ~i we ni~ no sta we iz ko jeg pro iz la zi da su se tu è ni dis kri mi na tor ski po na {a li pre ma V. K. u od no su na uslo ve ra da i pra va iz rad nog od no sa jer je tu è ni prof. dr M. E. oma lo va à vao V. K., te ne pri me re nim, ne do zvo qe nim po stu pa wem i po na {a wem pre ma woj u rad noj sre di ni po vre dio pra vo li~ no sti, ugled i ~ast tu ì qe„.

Tu è ni In sti tut je, po na la zu Ape la ci o nog su da, ta ko |e od go vo ran za {te tu ko ju je dr V. K. pre tr pe la u ve zi s ra dom u toj zdrav stve noj usta no vi. „Od go vor nost se sa sto ji u pro pu {ta wu svo jih za kon skih oba ve za ko je se od no se na uslo ve ra da i sva pra va iz rad nog od no sa te ig no ri sa we pri tu `bi tu ì qe na ne pri me re no i ne do zvo qe no po na {a we tu è nog prof. dr M. E.„, sto ji u obra zlo è wu Ape la ci o nog su da. Osim to ga, Ape la ci o ni sud je dr V. K. oslo bo dio oba ve ze da pla ti In sti tu tu mi lion di na ra tro {ko va svo je spe ci ja li za ci je, ko ju je u pr vo ste pe noj pre su di do neo Osnov ni sud u No vom Sa du. Na i me, taj sud je u pre su di od 14. ju na pro {le go di ne ta da pro ce nio da V. K. mo ra da na dok na di In sti tu tu po me nu ti iz nos jer je ras ki nu la ugo vor ko ji je pot pi sa la s tom usta no vom na de set go di na. „Ape la ci o ni sud u No vom Sa du na {ao je da je upra vo kri vi com tu è nih V. K. do ve de na u

In sti tut u Srem skoj Ka me ni ci

si tu a ci ju da vi {e ne mo è da ra di u okru è wu u ko jem je bi la iz lo è na dis kri mi na tor skom po na {a wu tu è nih„, pi {e u obra zlo è wu, i do da je se da zbog to ga V. K. ni je kri va za pre sta nak svog rad nog od no sa u In sti tu tu, a sa mim tim ni je ni oba ve zna da toj usta no vi vra ti na kna de za post di plom ske i dok tor ske stu di je i stru~ no usa vr {a va we. M. B.

U NO VO SAD SKOM SU DU NA STA VQEN PRO CES ZA UBI STVO BRA^ NOG PA RA NA TE LE PU TE @AK ZLO ^IN U SE LU MLA DE NO VAC

Maj ka osum wi ~e na za ubi stvo tro go di {wa ka Tri de set ~e tvo ro go di {wa S. S. uhap {e na je zbog sum we da je ju ~e oko 13 sa ti no `em ubi la svog tro go di {weg si na u se lu Mla de no vac. Ubi stvo se do go di lo u po ro di~ noj ku }i u Uli ci De si mi ra Bla go je vi }a 12. Ka ko B-92 ne zva ni~ no sa zna je, S. S. je si na naj pre po ku {a la da za da vi dok ga je uspa vqi va la, a za tim ga je no `em ubo la u sto mak. De te je od za do bi je nih po vre da od mah pre mi nu lo. Uvi |aj u ku }i zlo ~i na oba vi la je mla de no va~ ka po li ci ja, ko ja je pri ve la osum wi ~e nu maj ku. Me {ta ni se la Mla de no vac is pri ~a li su re por te ru B-92 da je S.

S. sa ma po zva la po li ci ju i da je bi la hla do krv na dok su je od vo di li iz ku }e. Ka ko B-92 ne zva ni~ no sa zna je, re~ je o po ro di~ noj tra ge di ji jer je è na ima la psi hi~ kih pro ble ma. U Cen tru za so ci jal ni rad ni su è le li da da ju iz ja vu po vo dom slu ~a ja jer tvr de da è na ni je bi la na wi ho voj evi den ci ji. Me |u tim, po ne zva ni~ nim sa zna wi ma, ne po sred no po sle zlo ~i na, rad nik Cen tra za so ci jal ni rad je do {ao na li ce me sta. U tre nut ku ka da je S. S., ka ko se sum wa, ubi la si na, u dvo ri {tu ku }e bio je i wen mu`, ko ji ni je ni slu tio {ta se do ga |a na spra tu.

SU \E WE OP TU @E NI MA ZA [VERC CI GA RE TA U SLU ^A JU (BAJ RU [E VI]) JE RE MI]

Okri vqe ni tvr de da su op tu `be ne ta~ ne Svi okri vqe ni u slu ~a ju Bo ja ne (Baj ru {e vi}) Je re mi}, vla sni ce fir me „Tref ren ta kar“, ne gi ra li su op tu `be ko je ih te re te zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja od 1996. do 2001. go di ne u ve zi s ne za ko ni tim pro me tom ci ga re ta. U na stav ku su |e wa pred Spe ci jal nim su dom u Be o gra du, u to ku dva da na maj skog ter mi na glav nog pre tre sa, sa slu {a ni su svi op tu `e ni pa od na red nog ro ~i {ta po ~i we iz vo |e we do ka za. Po sle Bo ja ne Je re mi}, ko ja je tvr di la da je u po slo va wu ko mi si o ne pro da je u (bes)ca rin skoj zo ni, stro go po {to va la pro pi se o pri vrem nom uvo zu ci ga re ta po ko ji ma su oba vqa ne na bav ke za ta kvu vr stu pro dav ni ca, od bra nu su iz ne li i okri vqe ni: vla snik {pe di ci je „[op” Va len tin Pe trov, rad ni ci Mi o drag Pra i lo vi} i Pre drag Jo van ~i}, te biv {i di rek tor ju go slo ven ske Sa ve zne upra ve ca ri ne Mi haq Ker tes. Svi okri vqe ni su u iz ne tim od bra na ma, ne gi ra ju }i op tu `be, pr ven stve no ob ja {wa va li sam po stu pak ca ri we wa, od no sno {pe di cij ski po sao, te s tim u ve zi, po zi va ju }i se na re le vant nu do ku men ta ci ju, tvr di li da ni ka kve zlo u po tre be u ra du ni su u~i ni li. Mi haq Ker tes je na veo da je SUC, na kon {to je on iza bran za ge ne ral nog di rek to ra, po stao jed na od naj mo der ni je opre mqe nih ca rin skih slu `bi u re gi o nu pa i {i re, upr kos pot pu nim go to vo jed no de ce nij skim me |u na rod nim sank ci ja ma ko je su to kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka bi le uve de ne ta da {woj SR Ju go sla vi ji. Iz me |u osta log, uka zao je na to da se kri vi~ ni po stu pak u ovom

slu ~a ju od no si na pre ko gra ni~ ni pro met ro ba na me we nih za ko mi si o nu pro da ju u slo bod nim ca rin skim pro dav ni ca ma fir me „Tref ren ta kar“, te da ta kvu de lat nost re gu li {u pro pi si o pri vre me nom uvo zu. On je od bra ni iz a na li zi rao ~ak oko tri sta do ku me na ta, od oko 7.000 ko li ko ih ukup no ima u spi su pred me ta, a ko ji se od no se na 40 ka mi o na ko ji su, po te zi op tu `be, spor ni, a u{li su pre ko ca rin skog punk ta Pre {e vo i na sta vi li pre ma Ke le bi ji. Ker tes je pre do ~io da je upra vo on kao di rek tor SUC-a opre mio Ca ri nu je din stve nim elek tron sko-ra ~u nar skim si ste mom kao i ske ne ri ma za pre gled to va ra ko ji su u to vre me bi li me |u naj mo der ni jim u evrop skim raz me ra ma. – Za {to bih na ba vqao ta kvu opre mu za ca rin sku kon tro lu da sam imao na me ru da se upu {tam u bi lo {ta ne za ko ni to? – za pi tao je Ker tes. Okri vqe ni Va len tin Pe trov je u od bra ni na veo da pre ko gra ni~ ni tran sport pod kla u zu lom TIRkar net, pod ra zu me va da sa dr àj tran sport nih vo zi la mo ra bi ti ori gi na lan i da pod le ù TIRkon ven ci ji, ko ju ze mqe pot pi sni ce mo ra ju da po {tu ju. Na po mi wu }i da tran sport no vo zi lo ko je u TIR-kar ne tu ula zi u ze mqu ne pod le è ca rin skoj kon tro li, Pe trov je do dao da u ta kvim slu ~a je vi ma {pe di ter ne ma ni ka kvu ulo gu u po gle du od re |i va wa vr ste to va ra. Su |e we se na sta vqa u ju nu, ka da }e na po ~et ku do ka znog po stup ka bi ti sa slu {a ni ve {ta ci eko nom ske stru ke ko ji su u ovom pred me tu oba vi li obim no ve {ta ~e we. J. J.

Slankamenac vo dio ver bal nu bit ku sa su di jom i ve {ta ci ma Kao i u po ne de qak, na ju ~e ra {wem glav nom pre tre su po vo dom ubi stva bra~ nog pa ra na Te le pu u No vom Sa du 30. de cem bra 2010. go di ne, u no vo sad skom Vi {em su du sa slu {a ni su sve do ci i sud ski ve {ta ci, ko ji su ma hom od go va ra li na pi ta wa i slu {a li pri med be okri vqe nog Alek san dra Slan ka men ca (45), zva nog Ce ping. Pod se ti mo, be `i vot na te la bra~ nog pa ra Jo si pa Di we {a (76) i Ro za li je Pa li} (70) pro na |e na su 1. ja nu a ra pro {le go di ne u Pa non skoj uli ci. – Ka ko su mo gu }e to li ko raz li ~i te pro me na na pro na |e nim te li ma kad je raz li ka iz me |u pro sto ri ja dva ili tri ste pe na, a te la su na |e na na oko pet me ta ra uda qe no sti? – za pi tao je na po ~et ku se ri je pi ta wa op tu `e ni Slan ka me nac.

Ja ma u {a kov da u ovoj fa zi do ka znog po stup ka mo `e po sta vqa ti pi ta wa, a ne da upu }u je pri med be i opa ske. Sud skom ve {ta ku dr Bra ni sla vu Bu da ko vu okri vqe ni je po sta vqao ista ili sli~ na pi ta wa,

ka i pred lo `io no vo ve {ta ~e we jer ve {ta ci ni su ima li isto ri ju bo le sti sa da pokjnog bra~ nog pa ra, a pri li kom uvi |a ja ni je utvr |e na tem pe ra tur na raz li ka u pro sto ri ja ma gde su za te ~e na be `i vot na te la, {to je, ka ko je na -

Sa mo Je le na Di we{ odgovara za dro gu Na kon za vr {e nog do ka znog po stup ka, za me ni ca vi {eg jav nog tu ì o ca je sa op {ti la da od su sta je od ta~ ke u op tu `ni ci ko jom se Slan ka me nac te re ti i za po se do va we ve }e ko li ~i ne nar ko ti ka za te ~e nih u sta nu u vre me hap {e wa, pa }e iz me we nom op tu `ni com za to te re ti ti dru go o- kri vqe nu Je le nu Di we{, ko ja se bra ni sa slo bo de, a ko ja je bi la u ve zi i sta no va la sa Slan ka men cem pre kob nog do ga |a ja. Je le na je u po stup ku pri zna la ovo de lo, na ve la je za me ni ca tu ì o ca. Na to je re a go vao advo kat \or |e Ne deq kov, bra ni lac po slu `be noj du `no sti op tu è ne Je – Pro sto ri ja gde je za te ~e na Ro za li ja bi la je to pli ja od pro sto ri je gde je bio Jo sip. To ob ja {wwa va to li ke raz voj ne pro me ne. Ina ~e, za vre me uvi |a ja ni je me re na tem pe ra tu ra, re~ je o su bjek tiv nom do ì vqa ju – ka zao je sud ski ve {tak dr Vla di mir Pi li ja obra za ù }i na laz. – Spo qa {wa tem pe ra tu ra mo è uti ca ti na br ì raz voj tru le `nih pro me na. – Jo sip je bio te àk sr ~a ni bo le snik, a mo jim po ja vqi va wem on je pao, a Ro za li ja je bi la te {ki {e }e ra{ – pro ko men ta ri sao je okri vqe ni, ali i od mah upo zo ren od pre sed ni ce ve }a su di je Zo re

le ne Di we{ (ko joj je po koj ni Jo sip biv {i tast), i na po me nuo da sud sko ve }e ima mo gu} nost da od bi je iz me nu op tu `be s ob zi rom na to, ka ko je na veo, da je po treb no za to da ti rok, uz opa sku da iz me na ni je na go ve {te na pra vo vre me no i da od bra na ni je sto ga ak tiv no u~e stvo va la u ve zi s tom op tu `bom pa je, ka ko je ka zao, uput no da se ta op tu `ba iz dvo ji i spro ve de u po seb nom po stup ku. Pred sed ni ca ve }a su di ja Ja mu {a kov da la je Tu `i la {tvu rok od osam da na da do sta vi iz me we nu op tu `ni cu.

a on je bio u pot pu no sti sa gla san s pret hod nim od go vo ri ma svog ko le ge. – Ne bih mo gao da ka `em ta~ no broj ~a no ko li ka je tem pe ra tur na raz li ka u pro sto ri ja ma gde su bi la te la, ali ona je po sto ja la – ka zao je ovaj ve {tak. – Ni sam imao uvid u Ro za li ji no zdrav stve no sta we pre smr ti. To {to je ona {e }e ra{ ni je ima lo uti ca ja na po me nu te pro me ne na te lu. Pri li kom ob duk ci ja ni su kon sta to va ni tra go vi bo le sti ko ji su mo gli ima ti uti ca ja na we nu smrt. Advo kat Pe tar Cvet ko vi}, bra ni lac okri vqe nog Slan ka men ca, za me rio je na la zu ve {ta -

veo, va `no zbog bit nih raz li ka u tru le `nim pro me na ma na le {e vi ma. Ta ko |e, ovaj bra ni lac je pred lo `io da se usta no vi {ta se de {a va s uzor kom pqu va~ ke ko ji je uzet od osum wi ~e nog na kon hap {e wa da bi se utvr di lo {ta je okri vqe ni i u ko joj me ri kon zu mi rao, ra di od re |i va wa na ko ji na ~in su se od vi ja le we go ve osnov ne psi hi~ ke funk ci je u vre me ~i we wa kri vi~ nog de la ko je mu je sta vqe no na te ret. Bra ni lac Cvet ko vi} je re pli ci rao Tu `i la {tvu kad je su ge ri sa no da skre ne pa `wu kli jen tu na po na {a we i op {ir nost pri -

li kom po sta vqa wa pi ta wa, ta ko {to je us tvr dio da pri ti sak ko ji su do vi ima ju u po gle du br èg re {a va wa ta ko zva nih ì vih pred me ta ni ka ko ne mo è i}i na {te tu we go vog bra we ni ka i pre la ma ti se pre ko we go vih le |a. Sud sko ve }e je od bi lo pre lo ge od bra ne. – Le ka ri su ima li na red bu da usta no ve po vre de, na ko ji na ~in su na sta le i wi ho vu uzro~ no-po sle di~ nu ve zu sa smr }u i to su ura di li – ka za la je su di ja Ja mu {a kov. Za me ni ca vi {eg jav nog tu ì o ca Ma ri ca Bu ri} ka za la je da se pro ti vi iz vo |e wu no vih do ka za s ob zi rom na to da je okri vqe ni pri znao de lo, a ve {ta ci su ura di li na la ze i mi {qe wa da bi se utvr di lo sta we okri vqe nog u vre me iz vr {e wa de la. Slan ka me nac je ~e sto ~i tao po du è na vo de iz za pi sni ka ne po sta vqa ju }i pi ta we, od no sno sta vqao je pri med be. U jed nom tre nut ku, po sle broj nih ko men ta ra i pri med bi okri vqe nog, pred sed ni ca ve }a mu je re kla da ni je raz u me la pi ta we po sta vqe no ve {ta ku, na {ta je on od go vo rio: – Ni sam ga Va ma ni po sta vio. Na kon to ga, su di ja Ja mu {a kov ga je upo zo ri la da po sta vqa pi ta wa pre ko we da bi ih mo gla dik ti ra ti u za pi snik. Na kon to ga su na ma ho ve usle di le otre si te re ka ci je op tu è nog po put: – Ne }e te, vaq da, da ka è te da ne mam re to ri~ ke spo sob no sti? Pa ci vi li zo va ni smo qu di, obo je ima mo di plo me. Go spo |o, ma ni te me cen zu re, ne moj te bi ti ta ko sa mo u ve re ni u svoj sta tus. Mo lim Vas da osta va rim svo ja gra |an ska pra va... – ka zao je okri vqe ni. Pred sed ni ca ve }a re kla mu je da vaq da ne mi sli da zna o me di ci ni vi {e od dok to ra. – In te re so vao sam se za bo le sti kr vi, po ti ~em iz po ro di ce le ka ra, a je dan od mo jih ro |a ka je je dan od osni va ~a In sti tu ta u Srem skoj Ka me ni ci – re kao je Slan ka me nac. Na sta vak glav nog pre tre sa za ka zan je za 27. jun. M. Vu ja ~i}

AK CI JA AUSTRI JSKE PO LI CI JE

Raz bi je na ban da pro val ni ka s Ko so va Austrij ska po li ci ja sa op {ti la je da je raz bi la ban du pro val ni ka tre zo ra, po re klom s Ko so va, ko ja je od 2010. po ~i ni la naj ma we 44 pro va le na te ri to ri ji po kra ji na Gor wa i Do wa Austri ja, Salc burg i Bur gen land. Ban da je svo jim kri mi nal nim de lat no sti ma na pra vi la {te tu u vi si ni od 850.000 evra. Dvo je osum wi ~e nih je uhap {e no, a {est ~la no va je u bek stvu, na ve la je ju ~e po li ci ja Gor we Austri je. Ple nom iz pro va la ~la no vi ban de su fi nan si ra li sku pe auto mo bi le i od mo re. Oni su u

Austri ju sva ki put, ra di pro va le, do pu to va li avi o nom. Od 2010. je ova ban da iz vr {i la se ri ju pro va la u pred u ze }a, ko ri ste }i uvek iste me to de - pre se ca la je ogra de ka ko bi do spe la u fir mu i ka ko bi mo gla da ima i put za bek stvo. To kom no }i ban da je pro va qi va la u pred u ze }a i za dr à va la se u wi ma sve dok ne bi pro na {la is pla ti vi plen. ê sto bi ban da pot pu no ra zo ri la pro sto ri je, pre tra ù ju }i sva ki ugao, dok ne bi pro na {la tre zor.Tre zo re su, po tom, naj ~e {}e na li cu me sta otva ra li. Po red nov ca,

~la no vi ove ban de ~e sto su kra li i ka me re, mo bil ne te le fo ne, ra ~u na re. To kom jed ne pro va le oni su ukra li 2.000 kar ti ca za na pla tu ko ri {}e wa auto pu ta, ko je su pre ko jed nog pre por dav ca pro da va li u me stu Vels. U pro va la ma je u~e stvo va lo do pet oso ba, a ban da se, pre ma pret po stav ki po li ci je, sa sto ja la od ukup no osam ~la no va. Oni su, ra di pro va le, do pu to va li s Ko so va ili su sed ne Slo va~ ke, jer je vo |a u Bra ti sla vi us po sta vio se di {te oda kle je sve or ga ni zo vao. (Ta njug)

SPORT

subota19.maj2012.

TUR NIR U RI MU

dnevnik

c m y

DA NAS U MIN HE NU FI NA LE LI GE FUD BAL SKIH [AM PI O NA (20.45)

\o ko vi} u dva se ta Ba jern za pe ti tro fej, ^el si za pr vi do po lu fi na la Prvi teniser sveta Novak \okovi} pobedio je Francuza @oaVilfreda Congu sa 2:0 (7:5, 6:1) i plasirao se u polufinale Mastersa u Rimu. Srpski teniser je do ~etvrtfinala do{ao

rio me~, prvi je servirao i bez izgubqenog poena osvojio prvi gem, a zatim do{ao i do prve brejk {anse koju koristi i udvostru~uje prednost. Ve} po sle de se tak mi nu ta igre prvi reket sveta poveo je

No vak \o ko vi}

nakon pobeda nad Bernanrdom Tomi}em i Huanom Monakom. Conga je kao peti nosilac bio slobodan na startu, a zatim je izbacio Troickog i Del Potra. \okovi} je odli~no otvo-

sa 3:0. Conga u ~etvrtom gemu prekida ovu seriju i smawuje na 3:1. \okovi} se dobro kretao, dok se Conga uglavnom bra nio da le ko iza osnov ne linije. Izgledalo je da }e No-

Tip sa re vi} iz ba cio Bra ja ne Janko Tipsarevi} i Poqak Luka{ Kubot plasirali su se u polufinale Mastersa u Rimu u konkurenciji dublova. Tipsarevi} i Kubot su eliminisali druge favorite, najboqi dubl svih vremena bra}u Boba i Majka Brajana sa dva puta po 6:4. Nenad Zimowi} i Majkl Qodra pora`eni su u ~etvrtfinalu od {panskog para Granoqers/Lopes sa 2:0, po setovima 6:4, 6:2.

vak lako osvojiti prvi set, ali je Conga zaigrao dosta agre siv ni je. Fran cuz osva ja dva brejka, a \okovi} jedan. U osmom gemu rezultat je bio nere{en, 4:4, a \okovi} potom dolazi do 5:4. Conga ne do zo vo qa va srp skom te ni se ru da osovji set, a rezultat je ponovo nere{en. Velika borba se vodila u narednom ge mu, Con ga jo{ jednom dolazi do brejk lop te, ali je ne koristi. \okovi} osvaja veoma va`an gem za 6:5, a u narednom lako dolazi do tri set lop te. Fran cuz nakon neliko atrak tiv nih uda raca poravnava rezultat, ali Novak ponovo dolazi do set lop te. Con ga pravi suplu servis gre{ku i omogu}ava prvom teniseru sveta da osvoji prvi set, nakon ne{to ma we od sat vre me na igre. Drugi set je po~eo identi~no kao prvi. \okovi} osvaja prvi gem, a zatim i brejk. Do 3:0 dolazi bez izgubqenog poena. Conga ne osvaja ni ~etvrti gem, a \okovi} osvaja i drugi brejk u drugom setu. ^inilo se da se Conga povredio, slabo se kretao, a \okovi} osvaja i peti gem nakon mawe od minuta. Kada je izgledalo da je sve re{eno, Conga osvaja gem, imao je {ansu i za brejk, ali je ne koristi. Posle sat i 24 minuta igre \okovi} dolazi do me~ lopte, koju je iskoristio i plasirao se u polufinale.

U finalu Lige fudbalskih {ampiona ve~eras u Minhenu snage }e odmeriti Bajern i ^elsi. Prvci put u novoj istoriji elitnog klupskog takmi~ewa jedan od finalista bi}e i doma}in zavr{nog me~a. Malo ko je o~ekivao da }e Bavarci i Londonci ukrstiti kopqa za najvredniji klupski pehar, mnogo vi{e je onih koji su verovali da }e pod svodom Alianc arene igrati dva {panska kluba, Barselona i Real. Me|utim, u polufinalnim me~evima Bajern i ^elsi su bili boqi i sre}niji od {panskih velikana. Bavarci su do sada ~etiri puta

Pru en sa na cen tru MIN HEN: Alianc arena, kapacitet: 69.901 gledalac, sudija Pruensa (Portugal), po~etak u 20.45 sati. BA JERN: Nojer - Lam, Boateng, Timo{~uk, Kontento (Rafiwa) – [vajn{tajger, Miler, Kros – Roben, Riberi – Gomez. ÊL SI: êh – Bosingva, Kejhil, Luis, E. Kol – Lampard, Obi Mikel, Esijen, Mata – Drogba, Kalu (Starix). ma imaju nekoliko igra~a kojima je ovo me~ karijere, {to moè da prevagne na wihov tas. Uz to, ekipa je u posledwih nekoliko nedeqa u sjajnoj formi - kaè trener Bajerna Jup Hajnkes. Arjen Roben je sa Bajernom u polufinalu ve} eliminisao je-

Londonaca i da ih dovede do finala Lige {ampiona. - Mnogo toga se poklopilo u na{u korist. Kada sam preuzeo tim niko u klubu nije ra~unao da mo `emo do fi nala Li ge {ampiona, a mi }emo igrati za vredni pehar. Siguran sam da

Oni }e bi ti u cen tru pa `we: Lam pard, Ri be ri, Drog ba i Ro ben

trijufovali u Ligi {ampiona. Sredinom sedamdesetih godina bili su neprikosnoveni, Bekenbauer, Majer, Brajtner, Gerd Miler i ostali fudbalski majstori tri puta su za redom osvajali trofej. êlsi je tek dolaskom na ~elo kluba Romana Abramovi~a izrastao u veliku ekipu. Londonski plavci u svojim vitrinama imaju dve titule Kupa UEFA, ~etiri naslova prvaka Engleske i jedno finale Lige {ampiona (Moskva), ali daleko po uspesima zaostaju za Bajernom. - Doma}i teren je nesumwivo velika prednost, ali ne i odlu~uju}a. êlsi ima iskusan tim, moè da igra u razli~itim sistemima, {to smo videli i u ~etvrtfinalnim i u polufinalnim me~evima. Pored toga, Londonci su gladni trofeja, u svojim redovi-

dan svoj biv{i klub (Real), a uveren je da }e u finalu Lige {ampiona biti boqi od jo{ jednog. - U fudbalu mora{ da bude{ siguran u sebe. êlsi je vrhunski tim i veoma ga po{tujemo, ali ovo je finale gde popravnog nema- rekao je Roben, koji je tokom tri sezone na Stamford Brixu bio saigra~ Xona Terija, Frenka Lamparda i Petra êha.- Ostao sam u kontaktu sa igra~ima êlsija. Mo`da posle utakmice moèmo da popijemo pivo zajedno, ali za vreme me~a ne}emo biti drugovi. Naravno, o~ekujem pobedu Bajerna. Uvek je poseban ose}aj kad igra{ protiv svog biv{eg kluba. Posle odlaska trenera Viqa{a Boa{a wegov naslednik Roberto di Mateo za kratko vreme uspeo je da stabilizuje formu

}emo dati maksimum u nameri da trijumfujemo - rekao je Di Mateo. I jedni i drugi u okr{aj }e u}i oslabqeni, kod Bajerna nedostaja}e Holger Bad{tuber, David Alba i Luis Gustavo,a Di Mateo ne mo`e da ra~una na Branislava Ivanovi}a, Raula Mirale{a, Ramireza i Xona Terija. - Jako je te{ko sti}i do finala Lige {ampiona, mi imamo ekipu da u najzna~ajnijoj utakmici i trijumfujemo. Pitawe je da li }e mi se jo{ jednom ukazati prilika da igram u zavr{nom me~u Lige {ampiona,a vi{e je mojih saigra~a u istoj poziciji, pa }emo i zato u~initi sve {to je u na{oj mo}i u ~vrstoj nameri da slavimo - jasan je najboqi strelac ^elsija Didije Drogba. G. Ko va~

PRED SED NIK BA JER NA ULI HE NES

êl si ne do la zi na Ok to ber fest To {to }e utakmica Bajern - êlsi biti odigrana na Alijanc areni predstavqa idealan i jedinstven scenario, a pobeda bi bila najva`nija u istoriji nema~kog kluba- smatra Uli Henes, predsednik Bajerna. On je upozorio da se êlsi ne sme potceniti, iako je tokom sezone igrao promenqivo. Plavci su osvojili FA kup, ali im samo osvajawe Lige {ampiona omogu}ava igrawe u klupskoj eliti Starog kontinenta.

Do sa da {wa fi na la Min hen, 1993: Olim pik – Mi lan 1:0 Ati na, 1994: Mi lan – Bar se lo na 4:0 Be~, 1995: Ajaks – Mi lan 1:0 Rim, 1996: Ju ven tus – Ajaks 4:2 (1:1) Min hen, 1997: Bo ru si ja (D) – Ju ven tus 3:1 Am ster dam, 1998: Real – Ju ven tus 1:0 Bar se lo na, 1999: Man ~. ju naj ted – Ba jern 2:1 Pa riz, 2000: Real – Va len si ja 3:0 Mi la no, 2001: Ba jern – Va len si ja 5:4 (1:1) Gla zgov, 2002:Real – Ba jer 2:1 Man ~e ster, 2003: Mi lan – Ju ven tus 3:2 (0:0) Gel zen kir hen, 2004: Por to – Mo na ko 3:0 Is tan bul, 2005: Li ver pul – Mi lan 6:5(3:3) Pa riz, 2006: Bar se lo na – Ar se nal 2:1 Ati na, 2007: Mi lan – Li ver pul 2:1 Mo skva, 2008: Man ~. ju naj ted – ^el si 8:7 (1:1) Rim, 2009: Bar se lo na – Man ~. ju naj ted 2:0 Ma drid 2010: In ter – Ba jern 2:0 Lon don, 2011: Bar se lo na – Man ~. ju naj ted 3:1

- Pred ^elsijem je odlu~uju}i me~ posle slabe sezone u Premijer ligi. Ako neko misli da }e to biti Oktoberfest, silno se vara - upozorio je predsednik. Henes je kao igra~ sa Bavarcima tri puta osvajao Kup {ampiona (1974, 1975, 1976), a bio je ~lan upra ve ka da je osvo je na ti tu la pr va ka Evrope 2001. godine(pobe|ena Valensija na penale).

Svi za ra |u ju Finale }e gradu Minhenu doneti ~istu zaradu od najmawe 50 miliona evra, procewuju nema~ki finansijski stru~waci. Gradona~elnik Kristijan Ude otkrio je medijima da je prestonica Bavarske u organizaciju finala uloìla 1.4 miliona evra i da veruje da }e novac biti vi{estruko vra}en. - U ekonomsku korist smo se uverili prilikom posledweg finala L[. Za gradove u kojima se odràvaju finalne utakmice to je dodatna, ekonomska korist i zato je toliko kandidata za organizaciju finala- izjavio je Ude. Procena finansijskih stru~waka je da }e Minhen inkasirati najmawe 50 miliona evra, koliko je zaradio Madrid 2010. godine, kada su u finalu igrali Bajern i Inter iz Milana. Iz Engleske se o~ekuje dolazak vi{e od 20.000 navija~a sa ulaznicama, a jo{ dobar deo do}i }e u Minhen turisti~ki i finale gledati na video bimu na centralnom gradskom trgu. O interesovawu za ovaj spektakl najboqe govori podatak da su svi sme{tajni kapaciteti, uprkos visokim cenama, popuweni i da jo{ samo ima mesta za kampovawe. Profitira}e i vlasnici restorana i trgovci, ali trenutno je u Minhenu najtraènija roba - ulaznica za utakmicu. Finalisti su dobili po 17.500 ulaznica, ostatak sponzori Lige {ampiona i UEFA. Kod preprodavaca ulaznica je ve} dostigla cenu od 1.000 evra.

c m y

dnevnik

SPORT

subota19.maj2012.

RO BERT PRO SI NE^ KI UO^I ZVE ZDI NOG GO STO VA WA U NO VOM SA DU

Idemo da pobedimo

De taq me ~a s jed nog od pret hod nih der bi ja iz me |u Voj vo di ne i Zve zde

Fo to: fkvoj vo di na.com

VOJ VO DI NA SPREM NA ZA SU TRA [WI OKR [AJ SA CR VE NOM ZVE ZDOM

Inspirativni izazov Sta dion „Ka ra |or |e” bi }e su tra po pri {te du e la fud ba le ra Voj vo di ne i Cr ve ne zve zde. To je der bi po sled weg ko la Su per li ge, ali ne obi ~an. Zve zda je osi gu ra la igra we u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe,a No vo sa |a ni ima ju {an su da to ura de su tra.Vo {a se na la zi se na tre }oj po zi ci ji, ko ja je ga ran ti je iz la zak u Evro pu, ali joj osta je da to me sto sa ~u va, ma da }e i ~e tvr to pla si ra ni tim igra ti na me |u na rod noj sce ni. [ef stru ke Voj vo di ne Zla to mir Za gor ~i} i {to per Da niel Moj sov su bi li sa go vor ni ci no vi na ri ma uo~i ove utak mi ce. - Na {a o~e ki va wa u ovoj utak mi ci su po zna ta - re kao je Za gor ~i}. - Da kle, kal ku la ci ja ne sme da bu de. Na rav no, ne ma mo pra vo da pre ti mo ti mu Cr ve ne

zve zde, ali ova utak mi ca je ve li ki iza zov za sve nas. Pru `i }e mo i vi {e od mak si mu ma u na me ri da sla vi mo i ka sni je za i gra mo u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe. Sem Alek san dra Ka tai (jo{ je u bol ni ci) i Al ma mi Mo re i -

na rav no, da po be di mo - na gla sio je Za gor ~i}. Pred {to pe rom Da ni e la Moj so va i sa i gra ~i ma te `ak je za da tak. - Ri val ima i kva li te tan tim i po je din ce i u~i ni }e mo sve da ih ne u tra li {e mo. Ima mo i mi

TV prenos iz Novog Sada i Beograda Qu bi te qi fud ba la ima }e pri li ku da i su tra na TV RTS po sma tra ju di rekt ne pre no se. Od lu ~e no je da to bu de kom bi no va ni pre no si Voj vo di ne i Cr ve ne zve zde, od no sno, Par ti za na i Me tal ca. re, osta li igra ~i su zdra vi i sprem ni za okr {aj . - Zve zda je skup do brih fud ba le ra i ima pre po zna tqiv stil igre. Upra vo smo to me i pod re di li na {e tre nin ge, jer `e li mo da spre ~i mo wi ho vu do mi na ci ju u po se do va wu lop te i,

kva li tet i sma tram da smo bo qi tim od Zve zde, {to }e mo i do ka za ti na te re nu - is ta kao je Moj sov. Ka pi je sta di o na „Ka ra |or |e” bi }e u ne de qu otvo re na od 12.30 ~a so va. M. Pa vlo vi}

Zve zda je osva ja wem Ku pa for mal no okon ~a la tak mi ~ar ski se zo nu. Sla vqe je po tra ja lo, ali sle di der bi me~ u No vom Sa du. - Dao sam mom ci ma slo bo dan dan, da se pro ve se le. Mo ram da vi dim u ka kvom su sta wu, a pre o sta la dva tre nin ga tre ba da ot klo ne i ne ke sit ni je di le me oko sa sta va. Ima umor nih i ro vi tih igra ~a. Ne ki }e na po {te du, po put re ci mo Du {ka To {i}, ko ji je ~ak igrao i na onom pri ja teq skom su sre tu u Ati ni pro tiv Olim pi ja ko sa. [an su }e do bi ti ne ko li ko fud ba le ra sa ma wom mi nu ta òm - sa op {tio je tre ner Ro bert Pro si ne~ ki. Voj vo di ni je neo p ho dan tri jumf za Evro pu. - To je wen pro blem. Mi ide mo u No vi Sad da po be di mo, jer è li mo na taj na ~in da okon ~a mo se zo nu. Na ma sva ki me~ mno go zna ~i, uvek je to no va pri li ka za do ka zi va we. Cr ve no-be li }e put voj vo |an ske rav ni ce na dan utak mi ce, a ka ran tin }e od ra di ti u klup skom ho te lu na sta di o nu. Gra dom ve} kru è ku lo ar ske pri ~e.

Ro bert Pro si ne~ ki

- Ne }u ni da pri ~am o to me. Da pre pu sti mo ne ko me bo do ve, pa to ni je svoj stev no Zve zdi i mo joj tre ner skoj fi lo zo fi ji. Na ma uvek tre ba po be da. Ne }u da do zvo lim opu {ta we u eki pi i ne ve ru jem da }e se to de si ti. Da kle, Zve zda }e pu nom sna gom i am bi ci o zno od i gra ti der bi, uz `e qu da osvo ji tri bo da.

- Ne ma ju raz lo ga za sum wu klu bo vi ko ji su di rekt no za in te re so va ni za pla sman na evrop sku sce nu. Po no vi }u, ne ma ni ka kvih do go vo ra, ta kve sta vri u fud ba lu ne pri zna jem i ne po zna jem. Moj za da tak je da mak si mal no mo ti vi {em i po dig nem eki pu, ko ja je osva ja wem Ku pa ostva ri la je dan od ci qe va u se zo ni - is ta kao je Ro bert Pro si ne~ ki. Z. Ran ge lov

OZVA NI ^E NE PRO ME NE U PAR TI ZA NU

Vermezovi} i Tumbakovi} tandem za uspehe Uprav ni od bor Par ti za na ime no vao je ju ~e no ve qu de za du `e ne za sport ski sek tor. [ef stru~ nog {ta ba je Vla di mir Ver me zo vi}, sport ski di rek tor je Qu bi {a Tum ba ko vi}, a Mom ~i lo Vu ko ti} je di rek tor Omal din ske {ko le. Ujed no je ras ki nu ta sa rad wa sa do sa da {wim tre ne rom Avra mom Gran tom. - Par ti zan kao mo `da naj ve }i klub u ze mqi ima ja sne ci qe ve. Ra di }u na to me da se oni i ostva re. U fud ba lu se od pro {lo sti ne `i vi, ve} se sa mo gle da na pred. Sve stan sam o~e ki va wa na vi ja ~a, kao i svo jih, a to je igra we u Li gi {am pi o na. U~i ni }e mo sve na tom pla nu da to i po stig ne mo. Moj plan je da ima mo ba zu u Omla din skoj {ko li i da se po ja ~a mo sa kva li tet nim stran ci ma. Igra ~i ko ji do la ze iz ino stran stva mo ra ju bi ti bo qi od na {e de ce da bi wi hov an ga `man imao smi sla. Ne obe }a vam ku le i gra do ve, jer se u fud ba lu stva ri vr lo br zo me wa ju. Naj va `ni ji bi }e nam pr vi me~ u na red noj se zo ni, jer on od re |u je wen ka sni ji tok - re kao je Ver me zo vi}. Qu bi {a Tum ba ko vi} na svoj po vra tak i na no vu funk ci ju u Par ti za nu gle da ova ko: - Stvar no je le po vra ti ti se u ovaj sport ski cen tar, vra ti ti se u Hum sku. Po sle du gih 10 go -

di na pra vo je za do voq stvo vi de ti i vas no vi na re i ve ru jem da }e gu{t tek bi ti u pe ri o du

Qu bi {a Tum ba ko vi}

ko ji je is pred nas. Na {i ja sni ci qe vi bi }e de fi ni sa ni kroz du go ro~ ni ju {e mu, a to su do ma }e pr ven stvo i {to du `i osta nak u Evro pi. Na dam se da }e mo us pe ti da ura di mo vi {e od onog {to su u~i ni li na {i pret hod ni ci. Po zna ti i tro fej ni tre ner je o no voj funk ci ji re kao:

IZ BOR NA SKUP [TI NA GFS NO VI SAD

Uro{ Milojkovi} predsednik U pri su stvu 60 de le ga ta i broj nih go sti ju, odr `a na je iz bor n a Skup { ti n a Grad s kog fud bal skog sa ve za No vog Sa da. Na pred log klu bo va i stru kov nih or ga ni za ci ja za no vog man da ta ra pred lo `en je i jed no gla sno iza bran Uro{ Mi loj k o v i}.Mi l oj k o v i} je niz go di na pred sed nik voj vo |an skog li ga {a Cr ve ne zve zde i pred s ed n ik Te r i t o r i j al n og fud bal skog sa ve za No vog Sa da - Za hva qu ju }em se na po ve re wu, za i sta me je ova kva po dr { ka pri j at n o iz n e n a d i l a, pa }e mi to bi ti ve li ki pod strek da na s ta v im us p e { an rad Sa ve za i da ga po dig nem na jo{ vi {i ni vo. Na pra vio sam kon cep ci ju raz vo ja i na dam se da }u uka z a n o po v e r e w e oprav da ti - re kao je Mi loj ko vi}.

- Ja bih vo leo da, i tru di }u se, da bu dem jo{ uspe {ni ji na me stu sport skog di rek to ra. Ali,

U Iz vr {nom od bo ru }e bi ti:\or |e @u ti}( pot pred sed nik), Mi lan Ra da ko vi} (su dij ska or ga ni za ci ja), Sa {a Mi la no vi} (tre ne ri), Ran ko \u ro vi}, Go ran An ti}, Go ran Ma~ ki}, Mi l o r ad To m i}, Ri s to Xo xo, Mi lan [o di} i Vla di mir Sa mar xi}. U Di sci plin skoj ko mi si ji su Mom ~i lo Mi }a no vi} (pred sed nik), Du {an Bar bu lo vi} i Mi lo mir \u ki}, Nad z or n i od b or }e ~i n i t i Isi dor Se kic ki (pred sed nik), Jo van Ko so vi} i Mi o drag Go gi}, a u Ko mi si ji za àl be Mi la din Ze le no vi}, Mi lan @iv ko vi} i Vla di mir Lu à ji}. ^la no vi Skup {ti ne jed no gla sno su po dr à li To mi sla va Ka ra xi }a za no vi man dat pred sed ni ka FSS, kao i Rat ku Bo rov ni ci za ~el ni ka FS Voj vo di ne. M. Po po vi}

de taq ni je }e mo pri ~a ti na na red noj kon fe ren ci ji ko ju }em upri li ~i ti Ver me zo vi} i ja, a ovo je sa mo je dan uvod u sa rad wu - na po me nuo je Tum ba ko vi}. Do sa da {wi di rek tor Omla din ske {ko le Ne deq ko Ko sti} pre u ze }e ska u ting slu `bu cr no-be lih. A. La za re vi} DA NAS NA TE RE NU OFK FU TOG

Festival talentovanih mali{ana Na te re nu OFK Fu to ga da nas }e pro de fi lo va ti de se ti ne i de se ti ne ta len to va nih ma li {a na (ro |e ni od 2000. do 2005. go di ne) u nad me ta wu za pe har tra di ci o nal nog me mo ri jal nog tur ni ra „Bo {ko Pe ro {e vi}”. Osni va~ OFK Fu to ga Pe tar Du di ja je upu tio po ziv svim klu bo vi ma i {ko la ma fud ba la da pri ja ve eki pe, bez bi lo ka kve upla te i ko ti za ci je, i da svo jim u~e {}em pro du `e tra ja we ovog svo je vr snog fe sti va la de~ jeg dru `e wa i ra do sti. Tur nir }e po ~e ti u 9 ~a so va i za vr {i }e se istog da na.

sport

subota19.maj2012.

dnevnik

KA JA KA [I CA AN TO NI JA NA\ [I RI OP TI MI ZAM

ê tve rac mo è do olim pij ske me da qe Ka ja ka {i ca An to ni ja Na|, uz jo{ de set ko le ga (za sa da), bra ni }e bo je na {e ze mqe na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Do olim pij ske vi ze ova atrak tiv na da ma do {la je u ~e tver cu sa se stra ma Mol do van, Ni ko li nom i Oli ve rom, i An to ni jom Pan dom za u zev {i dru go me sto u po lu fi na lu SP u Se ge di nu. - U Se ge di nu smo bi le me |u pr vih osam po sa da iz Evro pe, ~i me smo di rekt no obez be di le olim pij sku nor mu. Ta ko smo ostva ri le ì vot ni san i is pu ni le do ta da naj va `ni ji sport ski ciq. Po sle po lu fi na la, gde smo bi le dru ge, ma lo smo se opu sti le, {to ina ~e ni je uobi ~a je no i pa met no. To se od ra zi lo na fi nal nu tr ku, pa ni smo do {le do me da qe na SP - pri se ti la se An to ni ja pla sma na na OI, a po tom do da la:- Te {ko je re ~i ma opi sa ti {ta spor ti sta ose }a ka da iz bo ri u~e {}e na Olim pja di. Slu {a la sam pri ~e da u~e {}e na Olim pi ja di ostaj ne u se }a wu za ceo ì vot, na dam se da }u i ja po sle Lon do na ima ti ta kav ose }aj. Ovo }e bi ti mo je pr vo u~e {}e na naj ve }oj i naj pre sti `ni joj smo tri spor ti sta. To je kru na mo je do sa da {we ka ri je re, ali ni ka ko ne è lim da sta nem na to me, na pro tiv, to mi da je sna gu za jo{ ve }im ra dom i upor no {}u, ka ko bi sti gla i do Ri ja 2016. Ovih da na u Po zna wu odr à va ju se kva li fi ka ci je za OI za one tak mi ~a re ko ji do sa da ni su obez be di li pla sman, kao i Svet ski kup. Me |u tim, An to ni ja ni je me |u u~e sni ci ma. - Na à lost, pre me sec da na sam se po vre di la na pri pre ma ma (po pu ca li li ga men ti te ti ve de snog ru~ nog zglo ba) i po pre po ru ci le ka ra pre sko ~i la sam pr vo kon trol no tak mi ~e we. Po sle dve i po sed mi ce se la sam u ~a mac, ve slam ali ne ja kim tem pom. [to je naj va `ni je ni sam is pa la iz for me, iz dr `qi vos i fi zi~ ka spre ma su na vi so kom

ni vou, je di no sam ma lo iz gu bi la na sna zi. Za mo ju do bru for mu za slu `an je atlet ski tre ner Fe renc Ka ma si, s ko jim ra dim sva ko dnev no. Pre ma re ~i ma ~la ni ce no vo sad ske Voj vo di ne, po vre da sre }om ni je osta vi la tra ga. - Ka da sam sa zna la za vr stu po vre de sve la |e su mi ta da po to -

nu le. Bi la sam vaq da ta da naj ra zo ~a ra ni ja na pla ne ti. Vi {e go di {wi trud je pro pao za mal te ne je dan dan. Tri da na sam pla ka la, sve se to od ra zi lo i na imu ni tet. Me |u tim, po zna va ju }i se be kao upor nu oso bu i men tal no ja ku zna la sam da }u pre va zi }i kri zu i da }u oti }i na Olim pi ja du. Sli~ no mi se do go di li pre

dve go di ne ka da su mi zbog mo no nu kle o ze pred vi de li pa u zu od {est me se ci, da bi se po sle pet sed mi ca vra ti la i u~e stvo va la na svet skom i evrop skom pr ven stvu. Pr vu i je di nu pra vu pro ve ru pred OI An to ni ja }e ima ti na EP u Za gre bu (22-24. jun). - Po po vrat ku mo jih dru ga ri ca iz Poq ske pri kqu ~i }u im se na tre nin zi ma pod nad zo rom Dra ga na Plav {i }a. Iako mo è mo da u~e stvu je mo u vi {e di sci pli na,Sa vez je od lu ~io da se tak mi ~i mo sa mo u ~e tvr cu. Olim pi ja da ni je obi~ na re ga ta, pa da sva ko od nas ve sla {ta ho }e. Ova ko ne }e mo ra si pa ti sna gu i ener gi ju na vi {e di sci pi na, ve} }e mo se usred sre di ti na sa mo jed nu. Ne ki spor ti sti tre ni ra ju ceo ì vot i ne odu na OI, a mi smo me |u sre} ni ci ma ko ji su osvo ji li nor mu. Pr vi put ide mo na OI i ne è li mo da to upro pa sti mo. An to ni ja sma tra da wih ~e ti ri mo gu mno go da po stig nu, jer su kao tim sin hro ni zi va ne, le po se pra te, di {u i raz mi {qa ju kao je dan, {to je pred u slov za do bar re zul tat. - Sve ~e ti ri ima mo è qu da osvo ji mo me da qu u Lon do nu. Olim pij ski ko mi tet Sr bi je nas je od li~ no pro pra tio, ima li smo pri pre me kao ni ka da do sa da. No, bez ob zi ra na sve ne za hval no je ba vi ti se prog no za ma oko pla sa na na Olim pi ja di, ne è lim da bak su zi ram. @e qa nam je me da qa, ali bi smo bi li za do voq ne i ka da bi smo sti gle me |u pet po sa da. Je di no ne bih vo le la da bu de mo ~e tvr te. Ve ruj te, vi {e bih vo le la da bu dem po sled wa ne go ~e tvr ta. Na dam se da }e se sve koc ki ce slo ì ti i da }e mo us pe ti da se pop ne mo na po bed ni~ ko po sto qe. Na{ ~e tve rac vre di za me da qu, s tim {to to mo ra mo „sa mo” da po tvr di mo u Lon do nu - na gal si la je An to ni ja Na|. Jo vo Ga li}

KROS TI TEL SKIH OSNOV ACA: U Titelu je odràn tradicionalni kros (22. kros) Radio-televizije Srbije. Kroz ciq je pro{lo 280 |aka O[ „Svetozar Mileti}„ (150 niìh i 130 vi{ih razreda). Nastavnica fizi~kog vaspitawa Gordana Buqin je rekla da je Kros u potpunosti uspeo i da su svi u~enici istr~ali predvi|enu duìnu staze. Sekretar Sportskog saveza Milutin Radosavqev uru~io je diplome prvoplasiranim takmi~arima. @. M.

FI NA LE KU PA SR BI JE

N[K DDOR osi gu rao vo| stvo U ~e tvr tom ko lu fi na la ku pa Sr bi je u {a hu, ko je se igrau Kra gu jev cu, No vo sad ski N[K DDOR je po be dom pro tiv La ste iz Be o gra da pre bro dio jo{ jed nu pre pre ku na pu tu ka po bed ni~ kom pe ha ru. Po sle re mi ja [o la ka i Ko va ~e vi }a po be du je osi gu rao Du {an Po po vi} u to pov skoj za vr {ni ci pro tiv Zo ra na Ar so vi }a, {to je bio sig nal da i Mar ku{ u ne {to po voq ni joj po zi ci ji mo è da re mi zi ra sa Pa vlo vi }em. Naj pri jat ni je iz ne na |e we pri re di li su do sa da ne po ra è ni mom ci iz Ju go vi }a, ko ji su se po sle ovog ko la na {li na vi so kom tre }em me stu. Vred na je po me na i èn ska eki pa BAS-a (Na ta {a Boj ko vi}, An |e li ja Sto ja no vi}, Iri na ô qu {ki na, Qi qa Dr qe vi}) ko ja se tre nut no na la zi na pe tom me stu. Re zul ta ti 4. ko la: No vo sad ski {k DDOR - La sta (Be o grad) 2,5:1,5 (Mar ku} – M. Pa vlo vi} re mi, [o lak – Bre wo re mi, Ko va ~e vi} – M. R. Sa vi} re mi, D. Po po vi} – Z. Ar so vi} 1:0), Va qev ski {k 2005 - Vo do vod (Kra gu je vac 0:4, Rad ni~ ki (Kra gu je vac) - Ju go vi} (Ka}) 1,5:2,5, Me ta lac Ta ko vo (Gor wi Mi la no vac) - Bo rac (â ~ak) 3,5:0,5, O[K Pa ra }in - BAS (Be o grad) 1:3, PTT (Be o grad) - Her ce go vac (Gaj do bra) 3,5:0,5, Ba nov ci Du nav - Sta ra Pa zo va 1,5:2,5, Trep -

Du{an Popovi}

~a (Ko sov ska Mi tro vi ca) slo bod na. Pla sman po sle 4. ko la: 1. No vo sad ski {k DDOR 12 (12), 2. Vo do vod 9 (11), 3. Ju go vi} 8 (10), 4. La sta 7 (10), 5. BAS 7 (9), 6. Me ta lac Ta ko vo 7 (8,5), 7-8. Va qev ski {k 2005, PTT 6 (8), 9. Rad ni~ ki 6 (7,5), 10. Sta ra Pa zo va 5 (8), 11. O[K Pa ra }in 4 (7), 12. Bo rac 4 (6,5), 13. Trep ~a 4 (6), 14. Her ce go vac 3 (4,5), 15. Ba nov ci Du nav 3 (4). B. Dan ko vi}

ME^ ZA TI TU LU SVET SKOG PR VA KA

U Mo skvi ni {ta no vo

De taq s jed ne od tr ka kro sa u Be ~e ju

KROS RTS U BE ^E JU

Tr ~a lo 850 u~e ni ka U~e ni ci ~e ti ri osnov ne i tri sred we be ~ej ske {ko le (850 |a ka) tr ~a lo je u tra di ci o nal noj ma ni fe sta ci ji Kros RTS. Ka rak te ri sti ka ju ~e ra {we ma ni fe sta ci je je da se, po sle vi {e de ce ni ja, na Grad skom sta di o nu kraj Ti se odr `a lo jed no atlet sko tak mi ~e we, ali i da se na tri bi na ma oku -

pio naj ve }i broj po se ti la ca od ka ko su fud ba le ri Be ~e ja iz gu bi li pr vo li ga {ki i dru go li ga {ki sta tus. - Odr `a no je ukup no 16 tr ka u obe kon ku ren ci je svih raz re da osno va ca, i {est tr ka u pr va tri raz re da sre wo {ko la ca. Ove go di ne su tr ~a la sa mo de ca iz Be ~e ja, jer su

di rek to ri {ko la u Ba~ kom Gra di {tu i Ba~ kom Pe tro vom Se lu iz ra zi li `e qu da tr ~e u svo jim me sti ma, ka ko bi {to ve }i broj u~e ni ka uzeo u~e {}e u tra di ci o nal noj ma ni fe sta ci ji - re kao je po mo} nik pred sed ni ka op {ti ne za omla di nu i sport Go ran Straj ni}. V. Jan kov

Pe ta par ti ja me ~a za ti tu lu svet skog {am pi o na iz me |u ak tu el nog svet skog pr va ka Anan da i iza zi va ~a Geq fan da (igra se u ga le ri ji Tre tja kov u Mo skvi) re zul tat ski ni je do ne la ni {ta no vo – re mi. Iz ne na |e wa za qu bi te qe {a ha, po ko men ta to ri ma, ali ne i za sa me ak te re, su pri re |i va na sa mo u iz bo ru pri me we nih otva ra wa. Uglav nom su po na vqa ne ne ke ra ni je od i gra ne par ti je iz ba ze po da ta ka dru gih ve le maj sto ra {a ha.

b4 12.Sc2 0–0 13.g3 a5 14.Lg2 Lg5 15.0–0 Le6 16.Dd3 L:d5 17.c:d5 Sb8 18.a3 Sa6 19.a:b4 S:b4 20.S:b4 a:b4 21.h4 Lh6 22.Lh3 Db6 23.Ld7 b3 24.Lc6 Ta2 25.T:a2 b:a2 26.Da3 Tb8 27.D:a2

Anand–Geq fand Si ci li jan ska od bra na La ske ro va va ri jan ta 1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 e5 6.Sdb5 d6 7.Lg5 a6 8.Sa3 b5 9.Sd5 Le7 10.L:f6 L:f6 11.c4

Re mi, re mi, za re mi su sprem ni! B. D.

SPORT

c m y

dnevnik

subota19.maj2012.

PR VI VI KEND SVET SKE LI GE

Or lo vi ma ma wi deo ko la ~a Sr bi ja - Ru si ja 2:3 (21:25, 22:25, 25:19, 25:20, 9:15)

Ge ri Na irn, Sa {a Jo ki} i Alek san dar Kra vi}

DA NAS U @A BQU

Me |u na rod ni tur nir u golfu Na te re nu Golf cen tra kraj @a bqa da nas }e se odr à ti me |u na rod ni tur nir (No vi Sad open 2012). - Na tur ni ru No vi Sad open nad me ta }e se 44 igra ~a, {to je mak si ma lan ka pa ci tet te re na. Do la ze igra ~i iz Slo ve ni je, Hr vat ske, BiH, Ma |ar ske i Ru mu ni je i re pre zen ta ci ja Sr bi je. Na {i re pre zen ta tiv ci su po ~e li pri pre me za Svet sko pr ven stvo, ko je }e se odr à ti u Tur skoj, uz u~e {}e 100 na ci ja. In te re sant no je da }e pr vi put u isto ri ji gol fa u Sr bi ji na Svet skom pr ven stvu na stu pi ti i na {a èn ska re pre zen ta ci je - re kao je Sa {a Jo ki}, pred sed nik Golf klu ba Cen tar. ^lan no vo sad skog Grad skog ve }a za du èn za sport Alek san dar Kra vi} iz ra zio je za do voq stvo {to iz go di ne u go di nu golf na pre du je na ovim pro sto ri ma. - Po red an ga ò va wa na stva ra wu sve ve }eg bro ja tak mi ~a ra, Golf Cen tar do pri no si i una pre |e wu tu ri sti~ ke po nu de Voj vo di ne i Sr bi je. Ovo je pra vi pri mer ka ko se ve li kim an ga ò va wem, vred nim

ra dom i do brom vi zi jom mo `e do }i do kva li tet nih re zul ta ta - re kao je Kra vi}. Za po se ti o ce tur ni ra }e bi ti or ga ni zo van Golf de mo dan, ko ji }e odr `a ti PRO Ge ri Na irn, spe ci jal ni gost No vi Sad ope na i Golf Cen tra. On je po re klom iz Austra li je, a gol fom se ba vi 37 go di na i osno vao je Golf aka de mi ju u Ho lan di ji. Na irn }e svo je bo ga to is ku stvo i zna we sti ca no {i rom sve ta po ku {a ti da pre ne se gol fe ri ma u na {oj ze mqi. - U Sr bi ji sam pr vi put i si gur no je da ne }e bi ti i po sled wi. Odu {e vqen sam onim {to sam ov de vi deo, od te re na Golf Cen tra, do ma }i na, ko ji ima ju sna `nu ener gi ju da iz ne su je dan ova ko ve li ki pro je kat, do pre le pog gra da - re kao je Na irn. Start tur ni ra je da nas u 11 ~a so va, u 12 po ~i we golf De mo dan, a pro gla {e we po bed ni ka je u 17 ~a so va. Za No vo sa |a ne }e bi ti or ga ni zo van pre voz, ~u ve ni auto bus „Lon do nac„ }e pre ve sti za in te re so va ne do Golf Cen tra. Po la zak je is pred re sto ra na „Sat„ na Be o grad skom ke ju u 9.30, a po vra tak u 13 ~a so va.

TR KA „TRO FEJ SA JAM SKIH GRA DO VA”

Da nas od No vog Sa da do ^e ne ja

2:3 0:3

Da na {wi pro gram A gru pa (Ha ma ma cu) Srbija – Kuba Japan – Rusija

(6) (9)

B gru pa (To ron to) Kanada - Brazil Poqska - Finska

(22) (00.00)

C gru pa (Fi ren ca) Koreja - SAD (17) Italija - Francuska (20.30) Alek san dar Ata na si je vi} na pada ru ski blok

ju jed nu od naj ja ~ih se lek ci ja na sve tu. Psi ho lo {ka pred nost u pe tom se tu je bi la na stra ni Sr bi je, ko ja je us pe la da iz jed na ~i na 2:2 , ali je po ~e tak od lu ~u ju }eg se ta pri pao Ru si ma, ko ji su na kra ju za slu `e no sla vi li.

od lu ~u ju }i seg men ti za wi ho vo vo| stva. Or lo vi su do bro za po ~e li dru gi set. Vo di li su s tri po e na pred no sti sve do sre di ne se ta (14:11), ali je Be re` ko s tri uza s top n a po e n a vra t io egal i „kva li tet” u igri Ru sa.

Srp ki we no }as s Taj lan dom

Tr ka da nas star tu je u 15 ~a so va

- Vo zi }e se 25 kru go va, od no sno 105 ki lo me ta ra, a start je u 11 is pred re sto ra na Trag u Pe tro va ra di nu, gde je i ciq u 14 ~a so va. Na toj sta zi }e de lo vi ulu ca Be o grad ska, Pre ra do vi }e va, Du nav ske di vi zi je i Ka me ni~ ki put, oko Pe tro va ra din ske tvr |a ve, bi ti za tvo re ni za sa o bra }aj od 10 do 14.30 - re kao je Su bi}. Kao uvod no tak mi ~e we su tra }e se od 10 ~a so va odr `a ti tr ka Du nav skog ku pa u or ga ni za ci ji BSV i BK Elit, ko ja }e se vo zi ti

A gru pa Srbija – Rusija Japan – Kuba

na is toj sta zi u du `i ni od 30 ki lo me ta ra (se dam kru go va). Po kro vi teq tr ke je Skup {ti na gra da No vog Sa da, a tr ku su po mo gli Re gi o nal na pri vred na ko mo ra No vi Sad, ~i ji je pred sed nik mr Dra gan Lu ka~ pred sed nik or ga ni za ci je tr ke, No vo sad ski sa jam, Za vod za hit nu me di cin sku po mo} i sa o bra }aj na po li ci ja. Tro fej sa jam skih gra do va je uvr {ten u sport ske ma ni fe sta ci je od iz u zet nog zna ~a ja za No vi Sad. G. Ma le no vi}

Pr vu utak mi cu na In ter kon ti nen tal nim kva li fi ka ci ja ma za Olim pij ske igre od boj ka {i ce Sr bi je od i gra le su ra no ju tros s Ki ne skim Taj pe hom, a dru gi me~ igra ju ka sno no }as( od 4 ~a sa) s Taj lan dom.

Po sle uvod nih iz jed na ~e wa u pr vom se tu, Ru si ja se pr va od le pi la na 7:4. Sna `no je na pa dao Be re` ko, ali je uz vra tio mla |a ni Ata na si je vi} i Sr bi ja je do brim ser vi som i igrom u po qu us pe la da pre o kre ne na 13:12. Ipak, ja ki ser vi si Ru sa i iz u zet no vi so ki blok bi li su

Dr `a la se Sr bi ja do brim pri je m om i so l id n im u~in k om sred wih blo ke ra, gde se is ta kao Dra gan Stan ko vi}, ali je Mo roz do neo Ru si ma vo| stvo od 2:0 u se to vi ma. U tre }em se tu su se na {i mom ci su po ve li sa 10:7, uz vra ti la je Ru si ja pre ko ras po lo -

è nog tan de ma Be re` ko-Mo roz i po ve la 19:18. Mla di pri ma~ ser vi sa Uro{ Ko va ~e vi} raz i grao se u za vr {ni ci, a ka da mu se pri kqu ~io i ka pi ten Ja ni}, or lo vi su sma wi li na 1:2 u se to vi ma. Na sta vio je Ko va ~e vi} do mi na ci ju i u ~e tvr tom se tu. Sa pet uza stop nih po e na Sr bi je je po ve la 11:5 i na ja vi la da mo è do pot pu nog pre o kre ta. Ipak, ni su se Ru si pre da va li. Pro ra dio je wi hov blok i Kru glov je iz blo ki rao Ja ni }a za pre o kret na 15:14. Uz vra tio je istom me rom Stan ko vi} i Sr bi ja je po ve la 21:16, a on da je u~in ku do pri neo i Ra {i} as ser vi som pa je me~ oti {ao u taj-brejk. Ru si su na po ~et ku od lu ~u ju }eg se ta po ve la 5:0, a na pro me nu stra na se oti {lo s re zul ta tom 8:2. Ve lik pred nost s po ~et ka pe tog se ta Ru si su za dr à li, uz ma we tr za vi ce, ali su is ko ri sti li tre }u me~ lop tu za mi ni mal nu po be du i ve }i deo bo dov nog ko la ~a. M. R.

Foto: F. Baki}

Bi ci kli sti~ ki sa vez Voj vo di ne i klub Ve lo iz No vog Sa da or ga ni zu ju da nas i su tra 13. me |u na rod nu ju ni or sku tr ku Tro fej sa jam skih gra do va ka te go ri je 1,1. O~e ku je se u~e {}e 15 eki pa iz {est ze ma qa (Slo ve ni ja, Hr vat ska, Ma |ar ska, Ru mu ni ja, Bu gar ska i Sr bi ja). Pr va tr ka da nas se vo zi na sta zi du goj 120 ki lo me ta ra na re la ci ji No vi Sad - Ka} - Bu di sa va - Ko viq - [aj ka{ - Bu di sa va Ka} - @a baq - Te me rin - Ba~ ki Ja rak - ^e nej. - Ce re mo ni jal ni start je is pred ho te la „Bra }a Dri ni}” u 14.45, a zva ni~ ni je u 15 kod ben zin ske pum pe „Ra dun AVIA”. Sa o bra }aj }e na de o ni ca ma bi ti pri vre me no ob u sta vqen ka da bu de pro la zio ka ra van bi ci kli sta. Do la zak pr vih tak mi ~a ra na ciq o~e ku je se oko 17,45 ~a so va - sa op{{tio je di rek tor tr ke Ne boj {a Su bi}. Su tra }e se vo zi ti na ve o ma zah tev noj i za ni mqi voj sta zi oko Pe tro va ra din ske tvr |a ve.

HA MA MA CU: Ha ma ma cu are na, gle da la ca: 800, su di je: Vang (Ki na), Jo (Ko re ja). SR BI JA: U. Ko va ~e vi} 12, Ja ni} 13, Pet ko vi} 6, Ter zi} 1, Stan ko vi} 10, Ni ki} 4, Mi ti}, Ra {i} 1, Ata na si je vi} 16, Sta ro vi} 2, Pod ra {~a nin 7, Ro si}. RU SI JA: Abro si mov 5, Si vo `e lez 11, Be re` ko 23, U{a kov 1, Mu ser ski 13, [~er bi win 1, Ili wik, Kru glov 6, Ro di ~ev, Ob mo ~a jev, Mo roz 16, Kob zar. Od boj ka {i Ru si je po be di li su Sr bi ju u pr vom me ~u Svet ske li ge, u ko me su iza bra ni ci Igor Ko la ko vi }a na dok na di li mi nus od 0:2 i sti gli do jed nog bo da. Uti sak je da su or lo vi pro pu sti li pri li ku da sa vla da -

ZA VR [E NA AK CI JA SPORT SKI ^AS – IS PRA VI SE: Akcija Sportski ~as - Ispravi se, koju od oktobra pro{le godine sprovodi Viner {tedi{e osigurawe uz podr{ku Ministarstva omladine i sporta, zavr{ena je u Osnovnoj {koli „\or|e Nato{evi}“ u Novom Sadu. Sportski ~as u Novom Sadu je ~etrnaesti i s manifestacijama

odrànim u Beogradu, Subotici, Kraqevu, Poàrevcu, Kleku, Uìcu, Kragujevcu, Smederevu, Lajkovcu, Pan~evu, Ni{u, Vrawu i Qigu ukupno je okupio preko 2300 u~enika uzrasta od 11 do 14 godina. U okviru edukativno-sportskog ~asa, ~iji je ciq bio da deci {kolskog uzrasta predstavi va`nost bavqewa sportom, s |acima je radio stru~ni tim

sastavqen od lekara fizijatara i odbojka{a iz gradova u kojima se manifestacija organizovala. Sistematski pregledi sprovedeni u osnovnim {kolama pokazuju da u nekim sredinama ~ak 70 do 90 procenata dece, uzrasta od 11 do 14 godina, ima krivu ki~mu. Do deformiteta ki~me, u periodu kada deca naglo rastu i razvijaju se, dolazi zbog ne-

dovoqne fizi~ke aktivnosti, nepravilnog dr`awa i dugog sedewa. Viner {tedi{e osigurawe, dugogodi{wi sponzor nacionalnog odbojka{kog prvenstva, sprovodi akciju [kolski ~as – Ispravi se, uz veliku pomo} prijateqa iz Odbojka{kog saveza Srbije i Udru`ewa odbojka{kih klubova prvih liga.

S PORT

subota19.maj2012.

SVETSKI KUP U MILANU

Bron za za [e ka ri }e vu Na {a naj u spe {ni ja re pre zen ta tiv ka u stre qa {tvu, Ja sna [e ka ri} osvo ji la je jo{ jed no od li~ je u pre bo ga toj ka ri je ri. ^la ni ca be o grad ske Cr ve ne zvze de osvo ji la je bron za nu me da qu u ga |a wu MK pi {to qem 30 plus 30 me ta ka na Svet skom ku pu u Mi la nu sa 788,2 (583) kru go va. [e ka ri }e va je u pe tak sa 292 kru ga pre ci znom paq bom za u zi ma la de se to me sto, da bi ju ~e po sle br ze paq be i 291 kru ga za u ze la {e sto me sto i pla si ra la se u fi na le, a ta mo je tre }om se ri jom od 205,2 kru ga us pe la da se po me ri na tre }e me sto i osvo ji pr vu me da qu za na {e strel ce u Mi la nu. - Iz u zet no sam za do voq na i zbog me da qe, ali i zbog do brog fi na la. Ujed na ~e no sam ga |a la oba de la i na {la se u fi na lu, a on da od li~ nom se ri jom do {la do me da qe. Od sko ~i la je re zul ta tom u fi na lu Ma ru {ko va i sa osme po zi ce do {la do sre bra re kla je [e ka ri }e va po sle fi na la. Po be di la je Ukra jin ka Ole na Ko ste vi~ sa 795,5 (589) kru go va, dok je sre bro pri pa lo ^e hi wi Len ki Ma ru {ko voj sa 789,2 (582) kru ga, ko ja je pr vo ras pu ca va la sa jo{ {est tak mi ~ar ki za dva me sta u fi na lu, a on da naj bo qom se ri jom u plej - ofu od 207,2 us pe la da se do mog ne dru gog me sta. Od osta lih na {ih tak mi ~ar ki Zo ra na Aru no vi} je za u ze la 29. me sto sa 574 kru ga (285 pre ci zna, 291 br za), a Bo ba na Ve li~ ko vi} je bi la 60. sa 551 (292, 259). Ina ~e, ~la ni ca Bo ra 030 je po sle pr vog da na i 292 kru ga pre ci znom paq bom za u zi ma la osmo me sto, ali je ima la pro blem sa br zom paq bom

i „upu ca la” sa mo 259 kru go va (pro ma {i la je dan me tak) {to joj je dra sti~ no po kva ri lo pla sman. U di sci pli ni MK pu {ka tro stav (3h20 me ta ka) ni jed na od na {ih tak mi ~ar ki ni je us pe la da se pla si ra u fi na le. Naj bli `a je bi la An drea Ar so vi} ko joj je sa mo krug ne do sta jao do fi na la

Ja sna [e ka ri}

(581), ova ko je ~la ni ca be o grad skog Par ti za na za u ze la 11. me sto sa 580 kru go va, Iva na Mak si mo vi} je bi la 28. sa 574, a Dra ga na To do ro vi} 41. sa 570 kru go va. Po be di la je Ne mi ca So wa Faj l{if ter sa 690,0 (588) is pred ^e hi we Ka te ri ne Emons sa 684,2 (585) i Ki ne ski we Pe i ji lig Li sa 680,3 (582) kru ga. Da nas su na pro gra mu za na {e tak mi ~a re eli mi na ci je MK pi {to qem (Mi kec, Zla ti, Gr gi}) i MK pu {kom 60 le `e }i (Mi ro sva qev, Pla ti ko si}, Se bi}). G. M.

dnevnik MU[KA SUPERLIGA SRBIJE

Ka ta stro fa No vo sa |a na Partizan MTS – Vojvodina Srbijagas 91:54 (23:16, 18:11, 27:14, 23:13) BE O GRAD: Ha la „Pi o nir“, gle da la ca 1.500, su di je: Be lo {e vi}, Mr dak, Ve sko vi}. PAR TI ZAN MTS: Kec man 5, Ra du qi ca 21, Lu ~i} 9, Mi lo sa vqe vi} 15, Bog da no vi} 4, Ka ti} 2, Bo ì} 2, â ka re vi} 3, Xejms 7, Ma ~van 9, An |u {i} 5, Ber trans 9. VOJ VO DI NA SR BI JA GAS: Pet ko vi}, Ku è ta 2, Mar ko vi} 5, Mi lo {e vi} 8, Sto ja ~i} 2, Ive qa 2, Ka li ni} 4, Bu ni} 14, Ma ro je vi}, Dun |er ski 1, Ze ko vi} 12, Vu jo {e vi} 4. Ko {ar ka {i Voj vo di ne Sr bi ja ga sa do ì ve li su istin sku ka ta stro fu u be o grad skom „Pi o ni ru“, gde su od {am pi o na Par ti za na po ra è ni sa ~ak 37 ko {e va raz li ke. Ma lo ko se na dao da }e raz li ka bi ti ba{ ovo li ka, ali pre ma vi |e nom na te re nu, to i ni je ne ko ~u do. No vo sa |a ni su u utak mi cu u{li ne ka ko ne mo ti vi sa no i ni su po ka za li ba{ ne ku ve li ku è qu da se rav no prav no su pro sta ve do ma }i ma. Pod se ti mo da su u pr vom de lu go sti na svom te re nu sla vi li s de set raz li ke i to je bi lo le po iz ne na |e we. Ve} od pr vog tre nut ka cr no – be li su kre nu li ap so lut no kon cen tri sa no i od mah po ka za li ko }e bi ti ga zda na te re nu i taj deo igre do bi li su sa 23:16. U dru goj de o ni ci No vo sa |a ni su za i gra li agre siv no u od bra ni i us pe li da igra ~e Par ti za na uda qe od svog ko {a. To je, do ne kle, uro di lo plo dom, jer uspe va li su da sma we vo| stvo do ma }ih na tri ko {a raz li ke. Ni je ni ta na da du go tra ja la. Pr vo je is ku sni Kec man po go dio za troj ku, a is ta kao se Mi lo sa vqe vi} i na po lu vre me se oti {lo s re zul ta tom 41:27. Od mor je vi {e pri jao da le ko na dah nu ti joj eki pi iz Be o gra da.

NBA LIGA

Hi bert raz bio Hit

Dra gan Ze ko vi}

Igra li su mno go bo qe i u po qu i pod svo jim i ri val skim obru ~em. Raz bi li su igru cr ve no – be lih, a naj bo qi igra~ utak mi ce Ra du qi ca mno go je do pri neo to me da na kra ju tre }e ~e tvr ti ne sto ji re zul tat 68:41. A kad je kre nu la po sled wa de o- ni ca o~i gled no je bi lo da go stu ju }i tim vi {e i ne pru `a ne ki ot por. Isti na, u ne ko li ko na vra ta po ku {ao je Mi lo {e vi} da ne ka ko

JUGOVI] DO^EKUJE PO@AREVAC

CRVEN^ANI GOSTUJU PKB-u

Ne u speh se le ~i po be da ma Na kon ne u spe log po ho da na Kup Sr bi je, ru ko me ta {i Ju go vi} Uni me ta okre }u se tak mi ~e wu u na ci o nal nom {am pi o na tu. Da nas do ~e ku ju eki pu Po à rev ca, ko ja slam ku spa sa za op sta nak u li gi vi di u po be di u Ka }u. - Sva ko ima svoj mo tiv i pra vo na na du, a na{ mo tiv je da za dr ì mo pe tu po zi ci ju na ta be li, ili da se pop ne mo ste pe ni cu vi {e. Zna ~i, ne in te re su je nas Po à re vac i ne op te re }u je mo se wi ho vim sta tu som. Sva ko tre ba da gle da se be, {to je sport ski re kao je sred wi bek Ka }a na Ni ko la Ra da ko vi}. Na pi ta we ko li ko je po raz u Ku pu osta vio tra ga, od go vo rio je: - U Bo ru smo do ì ve li ve li ko raz o ~a re we, to {to nam se de si lo ni smo za slu ì li. Na dam

Sred wi bek Ka }a na Ni ko la Ra da ko vi}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Pr va li ga Sr bi je - NO VI SAD: Pro le ter - Slo ga, IN \I JA: In |i ja - Mla de no vac, SOM BOR: Rad ni~ ki - Do wi Srem, SREM S KA MI T RO VI CA: Srem - Sin |e li}, BE O G RAD: û k a r i~ k i - No v i Sad, PO @ A R E V AC: Mla d i rad n ik - Ba n at, BE O G RAD: Be à ni ja - Mla dost (L), LA ZA RE VAC: Ko lu ba ra - Te le op tik. Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va. Srp ska li ga Voj vo di na - KI KIN DA: Ki kin da - Ba~ ka To po la, BA^ KI JA RAK: Mla dost - Ce ment, Ê LA RE VO: ^SK Pi va ra - Slo ga (T), VR [AC: Vr {ac - Du nav, [ID: Rad ni~ ki - Pa li}. Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Is tok NO VI KO ZAR CI: Slo bo da Voj vo di na (NM), NO VI BE ÊJ: Je din stvo - Ba~ ka 1901,BA NAT SKI KAR LO VAC: Pro le ter - Bo rac (S), SRP SKA CR WA: Bu du} nost Ko za ra.

Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad NO VI SAD: Cr ve na zve zda Bu du} nost (M), KA]: Ju go vi} Bo rac (NS), ER DE VIK: Slo ga - Pr vi maj, SI VAC: Po let Obi li}, STA NI [I]: Sta ni {i} - Omla di nac. Utak mi ce po ~i wu u 16.30 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da ZMA JE VO: [aj ka{ - Su tje ska, SR BO BRAN: Sr bo bran Vr bas. Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da NO VI SAD: @e le zni ~ar - Fru {ko go rac. Me~ po ~i we u 17 sa ti.

Ko{arka Agro`iv superliga - BE O GRAD: Rad ni~ ki FMP - Cr ve na zve zda Di va (18).

Rukomet Su per li ga za mu {kar ce KA]: Ju go vi} Uni met - Po `a re vac (19), PA DIN SKA SKE LA: PKB - Cr ven ka Ja fa (19), PAN ^E VO: Di na mo - Sme de re vo DU

In te gral (19), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Me ta lo pla sti ka (19). Kup Sr bi je za da me - ZA JE ÂR: Fi na le (18). Pr va mu {ka li ga - SU BO TI CA: Voj put - Mla dost TSK (19), PRI BOJ: Pri boj - No va Pa zo va (18), NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - No vi Be o grad (18), KI KIN DA: Cr ve na zve zda - @e le zni ~ar (19). Pr va èn ska li ga - NO VI SAD: Voj vo di na - Pro le ter Su per pro tein (18, Spens), ZE MUN: BMS Mi le ni jum - Me ta lac (19). Dru ga mu {ka li ga, se ver ADA: Po ti sje Ple teks - Haj duk (20), JA BU KA: Ja bu ka - Ti tel XD (19). Dru ga èn ska li ga, se ver ZRE WA NIN: Le hel - Rad ni~ ki (B) (19.30). Pr va voj vo |an ska mu {ka li ga - NO VI KNE @E VAC: Obi li} Vla di mi ro vac (18), JA [A TO MI]: Rad ni~ ki - La vo vi (19.30), KQA JI ]E VO: Kqa ji }e vo - Pu tin ci (17). Pr va voj vo |an ska èn ska li ga - CRE PA JA: Cre pa ja - Mi le ti} (18), UZDIN: Uni rea - Slo ven (18.30), RU SKI KR STUR: Ru sin Do lo vo (17).

trg ne svoj tim i – ni je us peo. Pred nost se ra pid no po ve }a va la u ko rist na {eg naj bo qeg ti ma, a s tri bi na su na vi ja ~i po zdra vqa li le pe po te ze, na ro ~i to one ko je je ~i nio Ra du qi ca. I na kra ju pra vi tri jumf, na ko ji ni ko ne mo `e da pri go vo ri. Par ti zan je ovom po be dom osi gu rao pr vu po zi ci ju u plej – ofu, a Voj vo di na osta je u bor bi za tre }e me sto. M. P.

Ko { ar k a { i In d i j a n a Pej ser sa po ve li su 2:1 u se ri ji pro tiv Ma ja mi Hi ta, dok San An to nio Spar si ima j u 2:0 pro t iv LA Kli per sa. In di ja na je raz bi la Ma ja mi 94:75 u pr vom me ~u na svom par ke tu, a do m i n i r ao je cen t ar Roj Hi bert sa 19 po e na uz 18 sko ko va i 5 blo ka da. Spar si su po no vo bi li ube dqi vi pro tiv Kli per sa, a u tri jum fu od 105:88 is ta kao se To ni Par ker sa 22 po e na (5sk, 5as). Hi bert je imao od li~ nu po mo} osta lih sa i gra ~a, a naj e fi ka sni ji je bio Xorx Hil sa 20 po e na uz 5 asi sten ci ja. De ni Grejn xer je uba cio 17 po e na uz 7 sko ko va, dok je Dej vid Vest imao 14 po e na i 9 uhva }e nih lop ti. Hit je po no vo bio ne mo }an u re ke tu (5236 u sko ko vi ma za Pej ser se), a naj bo qi u ti mu iz Ma j a m i j a neo ~ e k i v a n o je bio Ma rio ^al mers, ko ji je pro ma {io troj ku za pro du `e tak u dru gom me ~u, sa 25 po e na uz 6 sko ko va i 5 asi sten ci ja. Le Bron Xems je uba c io 22 po e n a uz 7 sko ko va, a o~aj no je od i grao Dvejn Vejd sa sa mo 5 po e na (2/13 iz igre), te po 5 sko k o v a i iz g u b qe n ih lop ti.

se da }e mo u sko ri joj bu du} no sti ima ti no vu pri li ku i da }e mo je is ko ri sti ti. Po zna to je da u spor tu ni {ta bo qe ne mo ti vi {e od po ra za, ta ko da se na dam da }e mo ne u speh {to pre da za bo ra vi mo i pre bo li mo. Po be dom nad Po `a rev com Ka }a ni bi po pra vi li po zi ci ju na pr ven stve noj ta be li i ta ko na sta vi li po hod ka me stu ko je bi ih od ve lo u Evro pu. - Utak mi ca ne }e bi ti la ka s ob zi rom da na {i go sti po red kva li te ta ima ju i do dat ni mo tiv da nas po be de i osta nu u li gi. Iz is ku stva znam da }e bi ti mak si mal no mo ti vi sa ni,{to zna ~i da ako ho }e mo da tri jum fu je mo da mo ra mo da od i gra mo ma si mal no od go vor no - is ta kao je Ra da ko vi}. Utak mi ca po ~i we u 19 ~a so va. J. Gali}

Op ti mi zam uz opre znost Pr ven stvo Su per li ge u{lo je u od lu ~u ju }u i re zul tat ski ve o ma ne iz ve snu za vr {ni cu, sa mno go mo gu }ih kom bi na ci ja za one ko ji u na red na tri ko la tra è spas od is pa da wa. Ru ko me ta {i Cr ven ke su u tom kru gu i do spa sa mo gu do }i sa mo iz u zet nim pod vi gom, s ob zi rom da dve utak mi ce igra ju na stra ni, a jed nu pred svo jim na vi ja ~i ma. Pr vo od ta dva go sto va wa je u Be o gra du, gde ih o~e ku je eki pa PKB, ko ja ta ko |e bi je gr ~e vi tu bor bu za op sta nak (ima 20 bo do va kao i Cr ven ka). - Za obe eki pe ovo je va `na utak mi ca, ali bi lo ka kav is hod da bu de on jo{ uvek ne }e re {i ti bu du }i na{ i wi hov sta tus, ali }e sva ka ko olak {a ti ili ote à ti put do è qe nog ci qa - ne ra -

do se upu stio u prog no zu tre ner Cr ven ke Igor De sni ca, uz na po me nu da }e na ras plet uti ca ti i re zul ta ti dru gih utak mi ca, pre sve ga go sto va we Po `a rev ca u Ka }u i Sme de re va u Pan ~e vu. Gol man Jo vi ca Vi tas, od ko ga se o~e ku je da na sta vi se ri ju uspe {nih od bra na, bez ima lo re zer ve is po qa va ve li ki op ti mi zam. - Bo qi smo i us pe }e mo da po be di mo ve ~e ras i u na red na dva su sre ta i ta ko do ka za ti da je za na ma vre me ola kog gu bqe wa bo do va, kao i da ima mo kva li tet da na sta vi mo du go go di {wu tra di ci ju ~lan stva u naj e lit ni jem dru {tvu - ka `e on i obe }a va da }e i ovo ga pu ta svo jim in ter ven ci ja ma une ti ohra bre we i op ti mi zam svo jim sa i gra ~i ma. T. Jovovi}

76. SVETSKO PRVENSTVO TOP DIVIZIJE U FINSKOJ I [VEDSKOJ

Da nas od lu ka o fi na li sti ma Jo{ jdnom se po ka za lo da je Svet sko pr ven stvo u Fin skoj i [ved skoj jed no od naj ne i zve sni jih u pro te klih de se tak go di na. âk tri od ~e ti ri ~e tvrt fi nal na du e la od lu ~e na su u po sled wim mo men ti ma, je di no je re pre zen ta ci ja Ru si je ne {to lak {e iza {la na kraj sa Nor ve {kom. U pr voj po lu fi nal noj utak mi ci sa sta }e se ne po ra è na Ru si ja, pred vo |e na Mal ki nom, Po po vom i Ove~ ki nom, i do ma }in Fin ska, ~i je su per ja ni ce Fil pu la, Jo ki nen i le gen dar ni Ko i vu. Ve li ku ulo gu ima }e i in spi ra ci ja ~u va ra mre è, Se mjo na Var la mo va s jed ne i Pe tri Ve ha ne na s dru ge stra ni, ko ji su po bro ju od bra na tre nut no naj u spe {ni ji na {am pi o na tu. Da li }e stra {ni Ru si us pe ti da ski nu Fin ce s tro na osta je da se vi di. Dru gi po lu fi nal ni duel igra ju kom {i je. Ne ka da jed na ze mqa i re ÊTVRTFINALE Rusija - Norve{ka SAD - Finska [vedska - ê{ka Kanada - Slova~ka

5:2 (2:1, 0.1, 3:0) 2:3 (0:0, 1:1, 1:2) 3:4 (1:2, 1:1, 1:1) 3:4 (1:2, 2:0, 0:2)

@e sto ke bor be vo di }e se da nas u po lu fi nal nim okr {a ji ma

pre zen ta ci ja, da nas qu ti ri va li ê si i Slo va ci ukr sti }e {ta po ve u bor bi za fi na le. Oklop ni ci ê {ke od sti ca wa ne za vi sno sti 1993. ima ju vi {e uspe ha, osvoji li DANAS POLUFINALE (13.30) Rusija - Finska (17.30) ê{ka - Slova~ka SUTRA (15.00) Utakmica za 3.mesto (19.30) Finale

su {est zla ta, sre bro i ~e ti ri bron ze. Slo va ci ima ju zla to, sre bro i bron zu. Se lek tor ^e ha Ha dam {~ik uzda se u trio Hem ski Erat - Ne dved i gol ma na Ko va ra. Slo va ci se uzda ju u tim sku igru, ali i u tan dem Ko pec ki - Ra di vo je vi}, kao i gol ma na Ja na La koa. In spi ra ci ja i ma wi broj gre {a ka od lu ~i }e po bed ni ka u ovom me ~u, a tra di ci ja je na stra ni ^e ha. I. Grubor

subota19.maj2012.

c m y

kULTURA

dnevnik

ВЕЧЕРАС СЕ ПО ШЕСТИ ПУТ У НОВОМ САДУ ОДРЖАВА ПОПУЛАРНА КУЛТУРНА МАНИФЕСТАЦИЈА

Сто разноврсних програма у „Ноћи музеја” Шеста новосадска „Ноћ музеја„ одржава се вечерас, а музеји, галерије и друге установе културе своја врата отвориће у 18 часова. Посетиоци ће до два сата иза поноћи моћи да, кроз километарску шетњу, посете 50 локација у граду и Подграђу Петроварадинске тврђаве и виде око 100 разноврсних садржаја. У Заводу за културу Војводине љубитељи лего коцкица представиће историју света, а на Новосадском отвореном универзитету биће изложене макете авиона, тенкова, возила и бродова из колекције чланова Макетарског клуба Нови Сад. У Збирци стране уметности Музеја града публици ће бити доступна изложба уметничких и историјских предмета која је урађена по стандар-

дима неопходним за кретање особа са инвалидитетом и прилагођена је слепим и слабовидим особама. У Културном центру Новог Сада, Новосађани ће моћи да уживају у звуцима клавирске музике и „Пијанистичком маратону„ . Позоришни музеј ће скице и фотографије костима Анамарије Михајловић дизајнираних за војвођанска позоришта, представити у Туристичко-информативном центру. Шта су изабрани представници народа цртали за време седница и расправа о важним темама биће представљено кроз изложбу „Уметност маргиналија„ у галерији „Подрум„. На платоу испред Српског народног позоришта одржаће се балетски перформанс, а Музеј

играчака „«Фантази„» доноси причу о дечјим најбољим пријатељима. Интимна преписка сликара Уроша Предића са младом уметницом Вуком Велимировић биће постављена у згради САНУ, а на истом месту одржаће се концерт Лазара Новкова и „Фрејм оркестра„. У Фото, кино и видео савезу Војводине моћи ће да се погледа видео презентација свих изложби које су постављене у прошлогодишњој „Ноћи музеја„, а у Француском институту посетици ће уживати у афропоп и џез музици. У Архиву Војводине биће постављена изложба поводом 130 година од рођења новинара Душана Шијачког. Музеј Војводине припремио је изложбу о развоју

ПОЗОРИШНИ МУЗЕЈ ВОЈВОДИНЕ ОБЕЛЕЖАВА ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ РАДА

„Ловорoв венац” Бори Драшковићу Позоришни музеј Војводине обележава данас три деценије од оснивања. Свечаност пово-

Управног одбора Музеја, Зоран Т. Јовановић, театролог и Зоран Максимовић, директор Музеја.

дом Дана музеја ће се одржати данас у 17 часова у малој сали Позоришта младих. У оквиру програма биће уручена Награда за животно дело из области театрологије „Ловоров венац“ овогодишњем добитнику Бори Драшковићу, истакнутом редитељу, драматургу, професору универзитета, доктору хонорис кауса, театрологу, члану ПЕНа. Реч на уручењу Награде имаће Едмонд Карвак, председник

Ову награду Музеј је установио 2004. и од тада признање је добило шест еминентних стручњака из ове области. Током програма прославе биће уручене и захвалнице истакнутим сарадницима. Позоришни музеј Војводине је музеј специјализованог типа и оријентисан је на прикупљање и афирмацију грађе везане за театарску област, како из њене историје, тако и из савреме-

ног тренутка. За своју основну делатност има, као и сви музеји систематско евидентирање, истраживање, прикупљање, заштиту, чување, обрађивање, проучавање, излагање и презентовање музејског материјала. Поред основних, Музеј континуирано објављује монографије о позоришним ствараоцима и институцијама, а такође и књиге о теорији драме; издаје периодичну публикацију „Алманах позоришта Војводине“ и лист за позоришну кулуру „Војвођанска сцена“; организује научно-стручне скупове, трибине и разговоре о актуелним темама, догађајима и личностима. У фонду Музеја је похрањено више од 60.000 предмета (манускрипти драмских дела, плакати, програми, преписка, уметничка дела, макете, сценографске и костимографске скице, мемоарска грађа, лични предмети еминентних позоришних стваралаца, фотографије). Усклопу манифестације „Ноћ музеја“, у Туристичкој организацији Новог Сада и Заводу за културу Војводине биће отворена изложба „Позоришни костими Анамарије Михајловић“ ауторке Љиљане Динић.

ВОЈВОЂАНСКИ СИМФОНИЈСКИ ОРКЕСТАР СУТРА ЗАТВАРА КОНЦЕРТНУ СЕЗОНУ

Солиста на гитари Зоран Крајишник Војвођански симфонијски оркестар концертом који ће се одржати сутра у новосадској Синагоги у 20 часова заокружиће успешну сезону. Након седам концертних вечери разноликог програма на којима су се нашла дела како „традиционалних“ тако и савремених композитора, као и низа гостовања познатих светских имена, на затварању сезоне уз „Симфоничаре“ и њиховог шефа-диригента, маестра Берислава Скендеровића наступиће и наш угледни солиста на гитари, Зоран Крајишник. Уметничка активност Зорана Крајишника обухвата бројне реситале и концерте, како са камерним саставима, тако и са симфонијским оркестрима широм земље и иностранства (Русија, Чешка, Данска, Немачка, Француска, Италија, Луксембург, Америка, Румунија, Мађарска, Велика Британија... ). Поред богате извођачке делатности, Крајишник је и редовни професор на Академији уметности у Новом Саду и Бања Луци. Заједно са Војвођанским симфонијским оркестром Зоран Крајишник извешће популарну композицију „Фантазију за је-

дног каваљера“, шпанског композитора Хоакина Родриге. На програму је и Моцартова попу-

прва званична концертна сезона. „У оркестру заиста влада посебна енергија која нас по-

У НОВОСАДСКОМ ПОЗОРИШТУ У ПОНЕДЕЉАК ПРЕМИЈЕРА „БЕРЖИЈАН И ДИДЕКИ“

Померање стилских граница У Новосадском позоришту/ Ујвидеки синхаз, у понедељак, 21. маја ће бити премијерно изведена представа „Бержиан и Дидеки (Просјаци цвећа)“, коју је по адаптираном и драматизованом роману Ервина Лазара режирала Кинга Мезеи. Биће то четврта и последња овосезонска премијера. Јучерашњој конференцији за новинаре присуствовала је само драматуршкиња Ката Ђармати,

Представљена као веома важан пројекат, представа „Бержијан и Дидеки“ вратила је на сцену Кингу Мезеи, која ће након паузе од седам година поново режирати у Новосадском позоришту. Ката Ђармати је подсетила да је у њему Кинга Мезеи режирала неке од најбољих представа (Припитомљавање“, „Пац“, „Виа Италија“), а да ће и њен нови рад померити грани-

јер због више силе, неприлике изазване само неколико дана пре премијере – болести глумца – целокупна екипа морала је вредно да ради како би представа била спремна за понедељак, али и недељу, када је заказана изведба за новинаре.

це, јер ће спојити уметност немог филма, фотографије, музике... - Практично смо измислили непостојећи жанр, спојили бурлеску и бајку, са хармонијом хумора и трагичног – каже Ката Ђармати.

ЗА КЊИЖЕВНУ НАГРАДУ „ВАСКО ПОПА”

У ужем избору 10 песника

ларна увертира за оперу „Фигарова женидба“, као и Бетовенова Седма симфонија. Захваљујућу ангажману и посвећеном раду маестра Скендеровића који се налази на месту директора Војвођанског симфонијског оркестра, успешно је завршена

креће, а то се осети оног момента када изађемо на сцену. Поред тога, заједнички рад и колегијалност у оркестру дефинитивно су допринели квалитетнијој концертној сезони“ каже један од музичара из оркестра. Улаз на концерт је слободан.

компјутера, Музеј савремене уметности Војводине изложиће репрезентативна дела из сопствене збирке, а у Малом ликовоном салону представиће се Леа Видаковић. У Студију М, посетиоци ће прошетати кроз историју радија и телевизије, а деца ће уживати у радионицама и програму који је за њих припремило Позориште младих. Улазнице за „Ноћ музеја„ могу да се купе се у пословницама ОТП банке, у Туристичком информативом центру у Улици Модене, на продајним местима „Кардс сервиса„ у ТЦ „Базар„, књижарама Лагуна и Вулкан. Цена улазнице је 400 динара, а за посетиоце старије од 70 и млађе од 7 година, улаз је бесплатан. Ј. Здјеларевић

У ужем избору за награду „Васко Попа„ коју додељује Друштво пријатеља Вршца „Вршац лепа варош„ и компанија „ХемофармШтаде„, нашло се десет песника, саопштило је Српско књижевно друштво. У ужем избору су књиге Енеса Халиловића, Томислава Маринковића, Радивоја Шајтинца, Дејана Алексића, Владимира Копицла, Јелене Ленголд, Небојше Васовића, Живорада Недељковића, Дејана Илића и Симона Симоновића. Жири у саставу Радивоје Микић, Душан Белча и Душко Новаковић од 90 приспелих песничких књига и избора из поезије, сачинио је ужи избор. Име добитника биће саопштено 13. јуна Награда „Васко Попа„ која се састоји од повеље и новчаног износа који додељује фондација „Хемофарм-Штаде„ биће уручена добитнику на рођендан великог песника чије име носи, Васка Попе, 29. јуна у Вршцу.

„Бержијан и Дидеки“ је роман савременог мађарског писца, писан као бајка, али за одрасле, који ће у Новосадском позоришту имати јединствену драматизацију. За Кату Ђармати он је мајсторском вештином написана филогенеза једног човека, уметника, дело које се може схватити и као раскошна, феноменално иронично написана прича о Бержиану и његовом друштву, а исто тако може се читати и као духовита критика друштва у којем живимо. Композитор музике која ће бити извођена уживо у представи, на клавиру, је Силард Мезеи. Костимографкиња је млада и врло талентована Ева Гемери. Фотографије које ће чинити својеврстан декор у представи су дело Петера Филепа и Ержебет Мезеи. У представи глуме: Арон Балаж (Бержијан), Емина Елор (Џепнаенци Клопедија), Атила Немет (Мајстор Шроф), Габор Понго (Виолин), Даниел Хуста (Винко Подрумач, Нижибрад), Тамаш Хајду (Длакодлак Млекобрк), Золтан Ширмер (Страховити Опак, Маторбрад), Агота Силађи (Дидеки, Главнобрад). И. Бурић

„ПАС-ПОРТ“ ПРЕМИЈЕРНО У СУБОТИЧКОМ ПОЗОРИШТУ „КОСТОЛАЊИ ДЕЖЕ”

Живот на граници У Позоришту „Костолањи Деже“ у Суботици, због малог броја публике који прима, вечерас и сутра премијерно ће бити изведена представа „Пас-порт“, коју је као истраживачки пројекат о животу људи на административној граници режирао Андраш Урбан. Ова представа је прва од три које ће на исту тему Андраш Урбан креирати још у Сегедину, а затим и као заједничку – сегединско-суботичку копродукцију. Представе су део ИПА пројекта Европске уније за прекограничну сарадњу. „Волим ово место, зато што је овде најукуснији хлеб на свету. Мрзим, зато што је нетрпељиво. Волим, зато што имамо топло лето и хладну зиму: можемо на плажу или на санкање. Ово је једна вукојебина. Мрзим ово место, јер нема море. Волим да живим овде, зато што је ово погранична зона и свака појава је из-

раженија. Овде примају сваку будалу и будалаштину. На овом месту има човек за шта да се бори. Мрзим ово место јер нема никаквих могућности или оно што је и постојало, већ је уништено. Овде се рађају људскији људи него на етничко хомогеним територијама. Мрзим што свако одлази одавде. Идеално је место и за патњу. Мрзим због депресије. Волим зато што може све да поднесе. Мрзим што је једноставно. Волим зато што многи нападају. Мрзим...“ Наведене речи су део сценског текста који је формиран анкетирањем пограничног становништва. Драматург представе био је Атила Антал, костиме је креирао Золтан Плетл, музику Рихард Добо, а глумци су: Арпад Месарош, Имре Елек Микеш, Јелена Михајловић, Марта Береш, Сузана Вуковић. И. Б.

svet

subota19.maj2012.

SIRIJA

dnevnik

GR^ KO NA PU [TA WE EVRA KO [TA LO BI EU HI QA DU MI LI JAR DI DO LA RA

Ban Ki-mun: Za 14 meseci 10.000 poginulih DAMASK, WUJORK: Ge ne ral ni se kre tar Uje di we nih na ci ja Ban Ki mun sma tra da je Al Ka i da od go vor na za eks plo zi je dva auto mo bi la bom be u ko ji ma je pre ne de qu da na u Da ma sku po gi nu lo naj ma we 55 oso ba. Ban Ki-mun je re kao da je bi lans po gi nu lih u Si ri ji to kom 14 me se ci su ko ba sa da naj ma we 10.000 qu di. „Pre ne ko li ko da na do go dio se ve li ki, ozbiq ni i ma siv ni te ro ri sti~ ki na pad. Sma tram da je Al Ka i da od go vor na za we ga, {to je po no vo stvo ri lo ve o ma ozbiq ne pr o ble me”, re kao je Ban Ki-mun. U eks plo zi ji dva auto mo bi la bom be 10. ma ja u Da ma sku po gi nu lo je 55 qu di, a ra we no 372, {to je naj smr to no sni ji na pad u Da ma sku od po ~et ka po bu ne pr o tiv si rij skog pred sed ni ka Ba {a ra el Asa da pre 14 me se ci. An ti re `im ski si rij ski ak ti vi sti po zva li su na pr o te ste pod slo ga nom „He ro ji uni ver zi te ta Ale po” u znak so li dar no sti sa stu den ti ma ko ji su de mon stri ra li, upr kos bru tal noj re pre si ji na uni ver zi te tu. Stu den ti su

u ~e tvr tak pr o te sto va li na Uni ver zi te tu u Ale pu zah te va ju }i pad re ì ma Ba {a ra el Asa da, ka da su po sma tra ~i UN po se ti li grad ka ko bi nad gle da li pre kid va tre ko ji se uglav nom ne po {tu je ve} me sec da na, na ve li su ak ti vi sti. „Hi qa de stu de na ta sa ra znih fa kul te ta iza {lo je sa svo jih pre da va wa ka da su sti gli po sma tra ~i UN”, re kao je ak ti vi sta Mu ha med Ha la bi za AFP. Oni su, ta ko |e, „zah te va li na o ru à va we (po bu we ni~ ke) Oslo bo di la~ ke si rij ske armi je”, re kao je on u te le fon skom raz go vo ru. Vi deo-sni mak ko ji su ob ja vi li ak ti vi sti po ka zu je ve li ki br oj stu de na ta ko ji su op ko li li jed no vo zi lo UN, vre |a li Asa da i uz vi ki va li: „Qu di è le pad re ì ma”. Na dru gom vi deo-snim ku vi de se mla di ko ji sa zad weg se di {ta vo zi la po sma tra ~a UN sni ma ju ka ko sna ge obez be |e wa bru tal no tu ku stu den te pen dre ci ma. Su ko bi u Si ri ji se na sta vqa ju, upr kos spo ra zu mu o pre ki du va tre 12. apri la i pri su stvu vi {e od 250 po sma tra ~a ko ji ga nad gle da ju.

UKRATKO Japan lansirao satelit TOKIO: Ja pan je ju ~e sa ostr va Ta ne ga {i ma lan si rao ra ke tu H2A ko jom je u or bi tu oko ze mqe iz ba cio je dan ju `no ko rej ski i tri ja pan ska sa te li ta. To je bi lo pr vo ko mer ci jal no lan si ra we sa te li ta iz ne ke dru ge ze mqe ko jim se Ja pan ukqu ~io sve mir ske po slo ve. Ju `no ko rej ski sa te lit KOM PAST-3 se odvo jio od ra ke te po sle 16 mi nu ta le ta pra }en tri ma ja pan skim sa te li ti ma. To je vi {e na men ski sa te lit za po sma tra we ko ji je pro iz veo Ko rej ski aero na u ti~ ki in sti tut, sa op {ti la je ja pan ska sve mir ska agen ci ja Xak sa. Je dan od ja pan skih sa te li ta „[in zu ku” slu `i }e za glo bal no nad gle da we stru ja u oke a ni ma, a dru ga dva ma wa sa te li ta su eks pe ri men tal ni mo de li, sa op {tio je zva ni~ nik, a pre neo je Bi-Bi-Si. To je bi lo 21. lan si ra we ra ke te H-2A raz vi jen od stra ne Xak se ko ja ve} ra di na ra ke ti H-3. Mi cu bi {i he vi in du striz (MHI) ko ja ko ri sti ra ke tu jo{ od 2007. na da se ve }em bro ju ko mer ci jal nih lan si ra wa u po slu ko jim tre nut no do mi ni ra ju Evro pqa ni i Ru si.

U udesu 34 mrtva HANOJ: U ude su put ni~ kog auto bu sa u cen tral nom de lu Vi jet na ma naj ma we 34 oso be su po gi nu le, a 25 je po vre |e no, pre no se vi jet nam ski me di ji. Auto bus je upao u re ku Se re pok to kom no }i dok je pro la zio pre ko mo sta ko ji po ve zu je pro vin ci je Da klak i Dak Nong, pre ne le su agen ci je.

Po re ~i ma za me ni ka di rek to ra Op {te bol ni ce u Dak La ku, me |u po gi nu li ma su i dva vo za ~a auto bu sa, dok je 16 po vre |e nih u kri ti~ nom sta wu. Za me nik pred se da va ju }eg pro vin ci je Da klak, Din Van Kit, re kao je da je pred wi deo auto bu sa de for mi san zbog ~e ga je ote `an rad spa si la~ kih eki pa. U Vi jet na mu je u sa o bra }aj nim ne sre }a ma u pr va ~e ti ri me se ca ove go di ne na star da lo 3.100 qu di, {to je 30 od sto ma we ne go u istom pe ri o du pro {le go di ne.

Studentski protesti u Kanadi MONTREAL: Su o ~e na sa jed nim od naj ve }ih stu dent skih pro te sta u isto ri ji Ka na de, vla da pro vin ci je Kve bek pred lo `i la je na crt hit nog za ko na u ci qu okon ~a wa oku pqa wa i de mon stra ci ja pro tiv po ve }a wa {ko la ri na Vla sti Kve be ka su sa op {ti le da su ka sno prek si no} uhap {e na 122 stu den ta, a da je na uli ce Mon tre a la iza {lo vi {e hi qa da de mon stra na ta ko ji su lo mi li iz lo ge pro dav ni ca i pro zo re ba na ka i ga |a li po li ci ju ra znim pred me ti ma. Ten zi je su na sta vqe ne ju ~e u me stu Ga ti no gde su eva ku i sa na tri ko le xa na kon uz bu ne da je pod met nu ta bom ba. Stu dent ski pro te sti zbog po ve }a wa {ko la ri na su po ~e li jo{ pre tri me se ca a kul mi ni ra li su u po ne de qak ka da je pod neo ostav ku mi ni star obra zo va wa. Vla da Kve be ka je sa op {ti la da je ve }i na stu de na ta mir no za vr {i la se me star, bez {traj ko va.

Evrozona, brod koji tone LONDON: Zva ni~ ni Lon don pri pre ma hi tan plan ka ko bi se iz bo rio sa mo gu }im iz la skom Gr~ ke iz evro zo ne, po {to je gu ver ner Ban ke En gle ske Ser Mer vin King upo zo rio Evro pu da se ce pa iz nu tra, pi {e bri tan ski „Gar di jan„. Iz ve {ta ji iz Ati ne ko ji uka zu ju da se ve li ke su me nov ca iz vla ~e iz Gr~ ke, za bri nu li su vla sti Ve li ke Bri ta ni je o po sle di ca ma ce pa wa evro zo ne za bri tan sku eko no mi ju, ko ja je za gla vqe na u dvo stru koj re ce si ji. Pro ce wu je se da bi ne plan sko gr~ ko na pu {ta we evra ko {ta lo Angela Merkel i Barak Obama Uni ju hi qa du mi li jar di do la ra. Ka ko tvr di bri tan ski skom do bu. Na{ naj ve }i tr go vin dnev nik, zva ni~ ni ci iz Ban ke En ski part ner, evro zo na, ce pa se iz gle ske, Tre zo ra i mi ni star stva nu tra bez ijed nog o~i gled nog re fi nan si ja pra ve plan u o~e ki va wu {e wa da se to za u sta vi”, sma tra gr~ kog iz la ska iz mo ne tar ne uni - King.

Gru pa ze ma qa G8 o evro zo ni U ame ri~ kom Kemp Dej vi du ju ~e je po ~eo sa mit {e fo va dr `a va i vla da gru pe ze ma qa G8 na ko jem }e se ras pra vqa ti o mno gim me |u na rod nim kri znim te ma ma. Ipak, sve o~i su upr te na du `ni~ ku kri zu u euro zo ni i opa snost ko ju ona pred sta vqa za glo bal ni opo ra vak. Na me |u na rod noj sce ni pr vi put }e se po ja vi ti no vi fran cu ski pred sed nik Fran soa Oland. je. Pro ce wu je se da bi to iza zva lo {te tu svet skoj eko no mi ji isto kao i pro past ban ke Li man Bra ders sep tem bra 2008. go di ne. Ser King je na go ve stio da }e Cen tral na ban ka pred u ze ti ko ra ke ka sti mu li sa wu ra sta, ako evrop ski po li ti ~a ri ne us pe ju da iza }u na kraj sa du `ni~ kom kri zom. „Pro la zi mo kroz ve li ku fi nan sij sku kri zu, naj ve }u od re ce si je iz tri de se tih go di na pro {log ve ka, naj ve }u ban kar sku kri zu u isto ri ji Bri ta ni je, ima mo naj ve }i fi skal ni de fi cit u mir no dop -

Dag Me kvi li jams iz Cen tra za eko nom ska i po slov na is tra `i va wa sma tra da bi pla ni ra ni ras kid sa je din stve nom va lu tom ko {tao dva od sto BDP-a ze ma qa evro zo ne. „Ne plan sko raz dru `e we pro u zro ko va lo bi pad od ~ak pet od sto BDP-a, ili oko hi qa du mi li jar di do la ra”, do dao je Ma kvi li jams. Od liv ka pi ta la iz Gr~ ke po ve }ao se po {to je po sta lo ja sno da ko a li ci o na vla da ne }e bi ti sa sta vqe na. Od par la men tar nih iz bo ra 6. ma ja, sa ra ~u na u Gr~ koj po vu ~e ne su tri mi li jar de evra. Cen tral na ban ka je sa op {ti la da je sa mo u

jed nom da nu po dig nu to 800 mi li o- na evra. Ina ~e, Rej ting agen ci ja „Fi~” sma wi la je za je dan ste pen kre dit ni rej ting Gr~ ke na ^C, sa pret hod nih B-, na vo de }i kao raz log „po ve }a we ri zi ka” da bi Gr~ ka mo gla da bu de pri mo ra na da na pu sti evro zo nu. Fi~ je u sa op {te wu na veo da je sni `a va we rej tin ga usle di lo po -

En gle ske ban ke o in fla ci ji, King je re kao da je pri vred ni rast ma wi, a in fla ci ja ve }a ne go {to se o~e ki va lo pre sa mo tri me se ca. „Ovim tem pom pro iz vod wa }e tek 2014. go di ne do }i na ni vo iz 2008. ka da je kri za po ~e la”, is ta kao je gu ver ner Ban ke En gle ske. Pred po la zak na sa mit G8 gru pe, bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron po ru ~io je da, ako se od no si u evro zo ni ne sre de, o~e ku je je mo gu }i ras kid, do dav {i da evrop skih li de ri ne iz o stav no mo ra ju da do ne su ne ke od lu ke. „Ili Evro pa ima po sve }e nu, sta bil nu i uspe {nu evro zo nu, sa ba na ka ma sa si gur nim ka pi ta lom, si ste mom ko ji ras po re |u je fi skal ni te ret i je din stve nu mo ne tar nu po li ti ku, ili je u pi ta wu „te ri to ri ja bez ma pe”, ko ja no si ogro man ri zik za sve”, na veo je Ka me ron. „Ko ji god put da se iz be re, spre man sam da u~i nim sve da sa ~u vam ze mqu i obez be dim eko no mi ju i fi nan sij ski si stem Bri ta ni je”, is ta kao je Ka me ron.

Oba mi na ti ha di plo ma ti ja O~e ku je se da }e Ba rak Oba ma na sa mi tu G8 iz vr {i ti pri ti sak ne ma~ ku kan ce lar ku An ge lu Mer kel da po dr `i pa ket za pri vred ni rast Evro pe, ume sto me ra stro ge {ted we ko je su gr~ ki bi ra ~i od ba ci li. Ipak, ka ko pro ce wu ju ana li ti ~a ri, Oba min uti caj na evrop ske li de re je mi ni ma lan. Iako SAD ima eko nom skog po ten ci ja la da po mog ne Evro pi da se iz vu ~e iz ha o sa, Oba mi na ad mi ni stra ci ja je od lu ~i la da se di rekt no ne me {a. Ume sto to ga, ame ri~ ki pred sed nik iz brao je ti hu di plo ma ti ju. Na sku pu u Kemp Dej vi du po ku {a }e da ube di Mer ke lo vu da pri me ni me re ko je }e sti mu li sa ti pri vred ni rast. sle ja ~a wa par ti ja ko je se pro ti ve me ra ma {ted we na par la men tar nim iz bo ri ma i ne u spe ha for mi ra wa vla de, zbog ~e ga je Gr~ ka mo ra la da za ka `e no ve iz bo re. Pred sta vqa ju }i kvar tal ni iz ve {taj

Ame ri~ ki zva ni~ ni ci, ta ko |e, po ka zu ju ner vo zu, po sma tra ju }i ra stu }u kri zu. Pred sed nik SAD Ba rak Oba ma upo re dio je kri zu sa ~e o nim ve trom ko ji bi mo gao da ugro zi krh ki ame ri~ ki opo ra vak.

U Moskvi opet zabrawena gej parada MOSKVA: Mo skov ske vla sti za bra ni le su po sed mi put odr à va we gej pa ra de, pla ni ra ne za 27. maj, uz obra zlo è we da bi mo gla da iza zo ve „ne ga tiv ne re ak ci je” sta nov ni ka. Dru {tvo }e shva ti ti pa ra du kao „pro vo ka ci ju ko ja mo ral no na no si {te tu de ci i ado le scen ti ma”, re kao je or ga ni za to ri ma zva ni~ nik mo skov ske op {ti ne Va si lij Olej nik, ka ko je sa op {ti lo udru è we Gej Ru si ja. Or ga ni za to ri su ob ja sni li da su za tra ì li do zvo lu za {et wu oko 1.000 oso ba glav nom mo -

skov skom uli com na kon sku pa na Tr gu re vo lu ci je, u bli zi ni Kre mqa. Vla sti su od bi le iz da va we do zvo le ~ak i na kon „na {e sa gla sno sti da pa ra da bu de na ne kom dru gom me stu i na {eg obe }a wa da ne }e bi ti go lo ti we”, na pi sao je na Tvi te ru pred sed nik udru è wa Gej Ru si ja Ni ko laj Alek se jev. On je do dao da è li da ulo ì àl bu na tu od lu ku i po no vio da è qu da pa ra da bu de odr à na i po red ri zi ka od po li cij ske re pre si je. „Pri pre mi te se na su ko be 27. ma ja”, upo zo rio je Alek se jev. Od pr vog zah te va za

odr `a va we pa ra de 2006. go di ne, pri pad ni ci ma LGBT za jed ni ce ni jed nom ni je do zvo qe no da se oku pe u Mo skvi, a sva ki wi hov po ku {aj oku pqa wa spre ~i la je po li ci ja. Skup {ti na Sankt Pe ter bur ga, dru gog gra da po ve li ~i ni u Ru si ji, kra jem fe bru a ra usvo ji la je za kon o za bra ni pro pa gi ra wa ho mo sek su al no sti. Na osno vu tog za ko na, Ni ko laj Alek se jev pr vi je gej ak ti vi sta ko ji je u ma ju osu |en na nov ~a nu ka znu za to {to je raz vio tran spa rent is pred zgra de lo kal nih vla sti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YASTIN BIBER Pop zve zda Xa stin Bi ber (18) pri znao je da za vr {a va we sred we {ko le ni je bi lo vi so ko na li sti we go vih pri o ri te ta. „Mo ja ma ma je è le la da ja za vr {im {ko lu i to sam ura dio sa mo zbog we. Ovaj na ~in ì vo ta pru ìo mi je dru ga ~i ju per spek ti vu, jer sam pro pu to vao ceo svet”, ob ja snio je Xa stin. Bi ber je ob ja snio da se u {ko li do sta „pi {e i ~i ta”, a we ga to ne za ni ma, jer „vo li da iz la zi”.

@AN-MARK ERO No va fran cu ska vla da ju ~e je na pr voj sed ni ci za tra `i la da se pla ta pred sed ni ka i svih mi ni sta ra sma wi za 30 od sto .To kom pr vog sa stan ka 34-~la nog mi ni star skog ti ma, ~i ji je sa stav ob ja vio pre mi jer @an-Mark Ero, usvo jen je de kret o zna ~aj nom sma we wu pred sed ni~ kih i mi ni star skih pri ho da, sa mo dan po {to je ne ma~ ka vla da od lu ~i la da po dig ne pla te svo jim mi ni stri ma i kan ce lar ki An ge li Mer kel.

KETRIN E[TON Pro gon oso ba dru ge sek su al ne ori jen ta ci je mo ra se za u sta vi ti, po ru ~i la je {e fi ca evrop ske di plo ma ti je Ke trin E{ton u de kla ra ci ji ko ju je, iz me |u osta lih, po dr `a la i Sr bi ja. „U ce lom sve tu ima slu ~a ja dis kri mi na ci je, pa ~ak i ubi ja wa qu di zbog wi ho ve sek su al ne ori jen ta ci je i rod ne pri pad no sti”, po ru ~i la je E{to no va.”Re~ je o istim qud skim pra vi ma ko je tre ba da u`i va ju svi i svu da”.

Dru {tve na mre à Fej sbuk iza {la na ber zu WU JORK: In for ma ti~ ki gi gant i naj po pu lar ni ja dru {tve na mre à na sve tu, „Fej sbuk”, iza {la je na ber zu. „Fej sbuk” }e po ku {a ti da za ra di sko ro 15 mi li jar di do la ra na osno vu no ve pro ce ne vred no sti we go vih ak ci ja. „Fej sbuk” je pro ce nio da im jed na ak ci ja vre di 38 do la ra i o~e ku je da }e, ka da po~ ne tr go vi na na ber zi, wi ho va vred nost ra sti. Vred nost kom pa ni je mo gla bi ta ko da do stig ne 104 mi li jar de do la ra, dok bi osni va~, 28-go d i { wi Mark Za k er b erg, da nas mo gao da za ra di osam mi li jar di do la ra. Ipak, glav n o pi t a w e je s te {ta }e bi ti po sle, od no sno, da Mark Zakerberg li }e „Fej sbuk” bi ti u sta wu da svo jim de o ni ~a ri ma do ne se ogrom nu za ra Stiv Vo zni jak ka è da }e ku pi ti ak ci je du, ko ju svi o~e ku ju. Su o sni va~ „Epla” „Fej sbu ka” po bi lo ko joj ce ni i on ni je je -

di ni ko ji to na me ra va. Za ker berg je sa jo{ tri pri ja te qa sa Uni ver zi te ta „Har vard” for mi rao Fej sbuk 2004. go di ne, a da nas kom pa ni ja ima pre ko 3.000 za po sle nih. Ovog me se ca”Fej sbuk” je imao vi {e od 900 mi li o na ak tiv nih ko ri sni ka od ko jih je vi {e od po lo vi ne to ~i ni lo pre no snim ure |a ji ma. Fej sbuk je jo{ u ja nu a ru 2009. u stu di ji ana li ti~ kog ser vi sa za pro met na in ter ne tu pro gla {en za naj k o r i { }e n i j u dru { tve n u mre `u, me re no bro jem me se~ nih ko ri sni ka. To kom 2011. go di ne „Fej sbuk” je imao pro met od 3,71 mi li jar du do la ra, a iz la zi na ber zu NES DEK. Ta ber za je dru ga po ve li ~i ni, po sle Wu jor {ke ber ze, me re no vred no {}u ak ci ja kom pa ni ja ko je su re gi stro va ne na woj.

U ZAMENU ZA PODR[KU USTAVNIM PROMENAMA U OBLASTI PRAVOSU\A

Ne pri stoj na Luk {i }e va po nu da opo zi ci ji POD GO RI CA: Crnogorski premijer Igor Luk{i} predloìo je opozicionim liderima uvo|ewe trobojke kao predsedni~ke zastave i intonirawe prve dve strofe crnogorske himne u sve~anim prilikama, u zamenu da opozicija u parlamentu da neophodnu dvotre}insku podr{ku ustavnim promenama u oblasti pravosu|a. Nova srpska demokratija (NOVA) i Pokret za promene (PZP) odmah su odbile ovu ponudu, dok najja~a opoziciona stranka, Socijalisti~ka narodna partija (SNP), jo{ nije saop{tila stav o Luk{i}evoj ponudi. Premijer je opoziciji ponudio da potpi{u politi~ki sporazum, prema kome bi se identitetska pitawa, umesto Ustavom, regulisala izmenama zakona. Pored uvo|ewe trobojke sa aplikacijom dràvnog grba kao predsedni~ke zastave i skra}ewa ili izmene posledwa dva stiha himne, Luk{i} je predloìo i usvajawe zakona o upotrebi slu`benog jezika i jezika u slu`benoj upotrebi. Luk{i} je u predlogu sporazuma naveo da bi se wegovim potpisivawem stvorili uslovi za prevazilaèwe svih vrsta podela u Crnoj Gori u korist wene evropske budu}nosti. Iz opozi-

UKRATKO Spre ~e na pqa~ ka u „Go re wu” QU BQA NA: Slovena~ka policija uhapsila je ju~e ~etvoro qudi osumwi~enih da su poku{ali da proizvo|a~a ku}nih aparata „Gorewe” o{tete za tri miliona evra. Policija je sprovela istragu u okviru koje je izvr{en pretres 17 ku}a na teritoriji Ceqa i Maribora, a tri osumwi~ena zadr`ana su u pritvoru, prenela je slovena~ka agencija STA. Pretres, koji je ukqu~ivao i sedi{te „Gorewa”, sproveli su policija Ceqa i Nacionalni istra`ni biro (NBI). Portparol „Gorewa” Elizabeta Bilu{ izjavila je da je NBI nedavno obavestio kompaniju da prate nekoliko osoba koje se spremaju da po~ine krivi~no delo u ciqu prevare firme.”’Gorewe’ je postupilo u skladu sa smernicama NBI, tako da kompanija nije o{te}ena”, poru~ila je Bilu{.

Po pla va u se li ma BA WA LU KA: Zbog obilnih padavina prethodnih dana, oko 200 stambenih objekata u nekoliko sela na podru~ju Sanskog Mosta je poplavqeno. Usled obilnih ki{a, desne pritoke reke Sane, Bliha i Zdena, izlile su se iz korita, a nadle`ni razmi{qawu o progla{ewu vanredne situacije. [to se ti~e Sanskog Mosta, najkriti~nija situacija je u naseqima Husimovci, Kamengrad i Zdena, gde je voda prodrla u ku}e, pri~iniv{i veliku materijalnu {tetu. Po re~ima stanovnika pomenutih sela, ni najstariji me{tani ne pamte da se vodostaj ovih reka tako znatno pove}ao u vrlo kratkom periodu, preneli su bawalu~ki mediji. Osim u pomenutim selima, reka Sana se izlila na podru~ju sela Vrhpoqe i Trnova, gde je poplavqeno pedesetak ku}a. Ugro`ena podru~ja je obi{ao Mustafa Avdagi}, na~elnik Sanskog Mosta, koji je naveo kako }e uskoro zasedati [tab Civilne za{tite i razmatrati mogu}nost eventualnog progla{ewa vanredne situacije. „Na teren }emo poslati i inspekcijske slu`be kako bi utvrdile stawe u kojem se nalaze kanali za odvod povr{inskih i podzemnih voda. Prema na{im informacijama, mnogi nesavesni gra|ani su zatrpali delove tih kanala, {to je rezultiralo ovakvom situacijom”, rekao je Avdagi}. Usled obilnih padavina izlile su se i reke Vrbawa, Ukrina i Jo{avka.

Igor Luk{i}

cije je ranije poru~eno da ne}e podr`ati ustavne promene u oblasti pravosu|a za koje je po-

slu`benog, vra}awe trobojke kao jedne od dr`avnih zastava, skra}ewe himne, op{ti reizbor

Cr no gor ski pre mi jer po nu dio pro me nu za sta ve i skra }i va we him ne. Naj ja ~a opo zi ci o na stran ka SNP jo{ se ni je iz ja sni la trebna dvotre}inska ve}ina u parlamentu, ako najvi{i pravni akt ne bude promewen i u delu identitetskih pitawa i ukoliko ne do|e do velikih kadrovskih promena u sudstvu. Glavni zahtevi opozicije su da srpski jezik dobije status

sudija, kao i nezastarevawe krivi~nih dela iz oblasti organizovanog kriminala i korupcije. NOVA je Luk{i}evu ponudu odbacila kao nepristojnu i uvredqivu. „Ponudu da se pitawa srpskog jezika, statusa srpskog naroda, narodne zastave i ~i-

{}ewa himne od stihova ratnog zlo~inca budu re{ena iskqu~ivo na nivou zakona odbijamo kao nepristojnu i uvredqivu”, rekao je zamenik predsednika NOVE Goran Danilovi}. Danilovi} je istakao da o statusu srpskog jezika i pravima srpskog naroda nema poga|awa, jer je re~ o osnovnim qudskim pravima i slobodama, koja se jedino mogu definisati Ustavom. „Iznena|eni smo inovativno{}u predloga po kojem bi narodna trobojka trebalo da bude op{ivena `utim obrubom i zaki}ena crnogorskim grbom. Takva ~etvorobojka nije nikada postojala u crnogorskoj istoriji”, naveo je Danilovi}. Iz Pokreta za promjene je, tako|e, saop{teno da za wih Luk{i}eva ponuda nije prihvatqiva. „Luk{i}evu ponudu ne}emo razmatrati, jer premijer nije ni pomenuo re{ewa koja se ti~u reforme pravosu|a, na ~emu mi insistiramo”, rekao je lider PZP-a Neboj{a Medojevi}. Luk{i} je ranije poru~io da je vlada Crne Gore posve}ena dogovoru s opozicijom o ustavnim promenama u oblasti pravosu|a, jer je to u interesu daqeg evropskog puta te dr`ave.

PREMIJER HRVATSKE POZVAO SINDIKATE DA PRIHVATE REFORME

Mi la no vi} uki da be ne fi ci je

ZA GREB: Hrvatski premijer Zoran Milanovi} pozvao je sindikate javnog sektora da prihvate reforme kojima bi bile ukinute velike radni~ke beneficije, pokazav{i, po prvi put, odlu~nost da sprovede planove o reformisawu slabe doma}e privrede. „Mora}emo da izmenimo odre|ene navike zbog krize. Na{a javna potro{wa relativno je visoka i mora}emo da redefini{emo neka prava i obaveze u javnom sektoru da bismo sa~uvali stara i otvorili nova radna mesta u privatnom sektoru”, poru~io je Milanovi} na sastanku vlade. „Ove godine ne}e biti sna`nog rasta, borimo se da ostvarimo bilo kakav rast. Ovo mora biti godina konsolidacije, a slede}a mora da donese stvarne promene i privredni rast”, rekao je Milanovi}. Centralno-levi~arska vlada, koja je na vlasti pro{log decembra smenila konzervativce, `eli da ove godine smawi buxetski deficit na 2,8 sa 4,5 odsto iz 2011, {to je prvi veliki poku{aj uravnote`ewa buxeta u posledwih 20 godina hrvatske nezavisnosti. Hrvatska, koja bi trebalo da postane ~lanica Evropske unije 1. jula 2013, ve} je tri godine u recesiji, bez naznaka oporavka, prenosi Rojters.

Nijedna vlada od progla{ewa nezavisnosti Hrvatske 1991. nije pokrenula ozbiqne strukturne reforme, pogotovo u oblasti krutih zakona o radu, uglavnom zbog glasnog protivqewa sindikata. Vlada je u posledwih nekoliko meseci pokrenula debatu o izmeni kolektivnih ugovora kojima se reguli{u prava i beneficije radnika, koje ostaju va-

ci, sa druge strane, smatraju da rigidna pravila o radu i lo{a javna administracija smawuju konkurentnost Hrvatske i ograni~avaju privredni oporavak. Svetska banka, Me|unarodni monetarni fond i brojni analiti~ari navode da je poboq{awe investicione klime u Hrvatskoj kqu~ni uslov ekonomskog oporavka. Birokratija, neflek-

Zoran Milanovi}

lidne neograni~eno ili dok radnici i sindikati ne dogovore nova pravila. Sindikati se protive takvim izmenama, navode}i da bi one omogu}ile poslodavcima da lak{e otpu{taju radnike u vreme kada je stopa nezaposlenosti prema{ila 20 odsto. Poslodav-

sibilni zakoni o radu, visoki porezi i korupcija smatraju se najve}im preprekama za investirawe. Mnogi analiti~ari za ovu godinu predvi|aju daqi ekonomski pad, dok se vlada u Zagrebu nada da }e biti ostvaren privredni rast od 0,8 odsto.

Me si} ka `wen s 2.000 evra ZA GREB: Sud u slovena~kom gradu Kopru osudio je ju~e pravosna`nom presudom biv{eg hrvatskog predsednika Stjepana Mesi}a da plati od{tetu 2.000 evra Jo{ku Jorasu, zato {to ga je 2004. godine nazvao „redikulom (budalom) u funkciji drugih”. Mesi} je najavio da }e se na presudu àli- Stjepan Mesi} ti Evropskom sudu za qudska ga su slovena~ki mediji dugo naprava u Strazburu, javila je zivali „borcem za granicu”, jer Slovenska agencija STA, ~ije osporava hrvatski suverenitet pisawe prenose hrvatski medi- u svom selu, tvrde}i da je to ji. Presudu je za STA potvrdio sporno podru~je jer jo{ nije poJoras, koji ìvi u nasequ Mli- stignut me|udràvni ugovor o ni u op{tini Buje u Istri. We- granici.

STA je objavila je da je sud u Kopru Mesi}a osudio zbog povrede dostojanstva, ~asti i dobrog imena, {to je Joras traìo u svojoj privatnoj tu`bi kojom je zahtevao 31.000 evra od{tete. Slovena~ka agencija podse}a da je Joras izazvao inci dent na slo ve na~ ko-hr vat skoj granici 2004. godine tako {to je zatvorio prelaz gredom, na {ta je Mesi}, kao tada{wi predsednik Hrvatske, rekao da je nedopustivo da neko zatvara puteve i seli deo teritorija jedne dràve u drugu. Mesi} osporava i nadle`nost slovena~kog suda za taj slu~aj, isti~u}i da je on hrvatski dràvqanin i da je spornu izjavu dao na teritoriji Hrvatske.

subota19.maj2012.

c m y

Balkan

dnevnik

De di Sa ve Mi lo {e vi }a devet go di na za tvo ra BA WA LU KA: Savo Milo{evi}, deda srpskog fudbalera Save Milo{evi}a, osu|en je u Okru`nom sudu u Bijeqini na devet godina zatvora zbog ubistva sina Steve Milo{evi}a. Savo Milo{evi} (84), iz sela Johovac kod Bijeqine, u junu pro{le godine ubio je sina Stevu (68), oca fudbalera Save Milo{evi}a. Obrazlaù}i presudu, sudija Mensur \onli} rekao je da je tuìla{tvo dokazalo krivicu optuènog. U presudi se navodi da je Savo Milo{evi} sina usmrtio posle porodi~ne sva|e, odnosno da ga je prvo ranio noèm, a onda u wega pucao dva puta iz pu{ke M-48, nanev{i mu smrtonosne povrede. Osu|eni Milo{evi} moè se àliti Vrhovnom sudu BiH.

NA PROSLAVI POVODOM OBELE@AVAWA DVE DECENIJE VLADE RS

Do dik: BiH ne u speo eks pe ri ment BA WA LU KA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da se BiH pokazala kao neuspe{an eksperiment i ponovo kritikovao me|unarodnu zajednicu da je degradirala Dejtonski sporazum. Dodik je na proslavi povodom obeleàvawa dve decenije vlade Republike Srpske pohvalio re{ewa Milorad Dodik iz Dejtonskog mirovnog sporazuma, ali je i ponovo kri- riment”. „U Republiku Srpsku tikovao me|unarodnu zajednicu svi su dobro do{li i ona se poda je „degradirala” taj dokument. kazuje kao zajednica koja moè „Nemamo razloga da ne kaè- da prihvati i uvaì sve razlimo da smo u BiH, u taj projekt ~itosti i da ih afirmi{e, i wedejtonske BiH, uneli svoj su- ne {anse su u tome”, rekao je Dobjektivitet, koji nikada se sme- dik sino} na sve~anosti. mo da zaboravimo, kao i svoju teDodik je naveo da „u politi~ritoriju”, rekao je Dodik. kom smislu {to samostalnija Dodik je poru~io da se Srpka RS u BiH moè da bude na{ propokazala kao zajednica koja mo- jekat kojim svi treba da se poè da prihvati i afirmi{e sve svete, bez èqe da ugrozimo razli~itosti, a da se BiH danas druge, preneli su bawalu~ki mepokazuje kao „neuspe{an ekspe- diji.

Stra ni inve sti to ri na pu {ta ju BiH SA RA JE VO: Sve vi{e stranih investitora povla~i novac iz Bosne i Hercegovine zbog ~ega je, prema podacima Ministarstva spoqne trgovine i ekonomskih odnosa te zemqe, iz BiH ove godine vi{e novca oti{lo nego {to je u wu ulo`eno U prva tri meseca ove godine, strani investitori povukli su iz BiH vi{e od 100 miliona Za tri meseca povu~eno 100 miliona KM konvertibilnih maraka (KM) je 34 miliona, a luksembur{ke kapitala, dok su ukupne strane firme 28 miliona maraka. investicije u tom periodu bile Trend pada priliva novca u BiH upola mawe, pi{e „Dnevni je prisutan jo{ od 2007. godine. avaz”. Strana ulagawa u prvom List navodi da, kada je re~ o inkvartalu ove godine iznosila su vesticionoj konferenciji „Saoko 50 miliona KM. Od toga je rajevo Bizinis forum”, koji je petnaestak miliona KM stiglo ju~e zavr{en, od najavqivanih iz Hrvatske i Slovenije, a po desetina milijardi maraka, o oko pet miliona ulo`ili su kojima se godinama govori, ne}e [vajcarska, Italija i Turska. biti ni{ta. Na tom Forumu S druge strane, austrijske kom- krediti pojedinih zemaqa pokupanije povukle su 45 miliona {avaju se prikazati kao inveKM iz BiH, kompanije iz Srbi- sticije u BiH, dodaje list.

RUMUNIJA

Pre ti ka zna zbog Velikog brata BU KU RE[T: Rumunija bi od 1. juna mogla da bude ka`wena pred Sudom pravde Evropske unije iznosom od 40.000 evra dnevno ukoliko wen parlament do tog datuma ne usvoji zakon o kontroli telefonskog i internet saobra}aja, izjavio je ju~e ministar komunikacija Dan Nika. „Ukoliko se zakon o zadràvawu elektronske komunikacije, tzv. zakon Velikog brata, ne usvoji, mora}emo da pla}amo kaznu od 40.000 evra dnevno od 1. juna”, rekao je Nika, javila je rumunska agencija A|erpres. Direktiva Evropske komisije o zadràvawu podataka, u medijima nazvana zakonom „Velikog brata”, nalaè kompanijama u zemqama EU koje pruàju telefonske i internet usluge da godinu dana ~uvaju sve podatke koji se ti~u telefonskih poziva i razmene elek-

tronske po{te, pri ~emu sadràji razgovora, zvani~no, ne bi bili predmet nadzora. Direktiva je usvojena u rumunskom parlamentu 2008. godine, ali ju je Ustavni sud 2009. proglasio neustavnom. Rumunski ministar komunikacija nagla{ava da su odredbe zakona, koje su progla{ene neustavnim, izmewene, a da provajderi koji se sa tim ne slaù jer nemaju sredstva da ~uvaju sve podatke, ovu situaciju mogu da re{e sudskim procesom. Zakon o nadzoru telekomunikacionog saobra}aja nai{ao je na brojne kritike zemaqa ~lanica, a nakon Rumunije, i Nema~ka i ê{ka su ovu direktivu proglasile neustavnom zbog naru{avawa privatnosti. Pored brojnih kontroverzi, ostale ~lanice EU su ovaj zakon usvojile.

Svet poznatih

subota19.maj2012.

RO\ENDANSKI INTERVJU

dnevnik

„АТЕИСТ РЕП”

Двадесет три године маторих покварењака

овосадска панк-рок атракција „Атеист реп” жари и пали пуне 23 године. Гомила хитова, подједнако важећа на свим екс-Ју просторима обезбедила је „маторим покварењацима„ етикету култног, а уочи концертне прославе 23. рођуса у новосадском клубу „Соња” у суботу 19. маја у студентском кампусу на Лиману проћаскали смо са Радулетом, Др Попом, Лекијем и Дулесом. l Повод за 23. рођенданску свирку била је фотка коју сте добили од једног фана, управо са концерта у „Соњи” из 1991. године. Неки су из садашње тада били у публици, а неки на бини, каква су сећања? РАДУЛЕ: То је била прва свирка са Ацкетом на бубњевима, сећам се да су тада неки од нама битних ликова из музичког подземног света први пут

рекли - није ово само зајебанција, па ви и свирате. Мислим да је управо Ацкетов долазак и Гојин прелазак на гитару отворио бенду могућност за прелазак на виши ниво игре. ДР ПОП: Фотка је заправо снимак плаката који сам својевремено, те 91. залепио на прозору бициклане, где и данас стоји. Акција радија 021 представљања појединих делова града избацила је тај стари плакат у жижу.Сећања на концерт су кратки флешеви јер их је пуно било од тада. Сећам се свог предгрупног наступа, потом силне свирке и веселих фаца. ЛЕКИ: На тој свирци сам први пут гледао Атеисте. Један пријатељ (касније опеван у песми) ме је тад наговорио да одем да видим локалну атракцију И свог комшију Сашу са којим сам, као клинац, играо фудбал у дворишту, у новој улози. Морам признати да ме је пре свега тамо одвела жеља да видим извесну девојчицу, о којој ми је у суперлативима причао Томи ган, али је ипак утисак вечери био изузетан концерт. Већ тада сам знао да ћу једнога дана свирати са њима, али сам мислио да ће то бити саксофон који сам у то време још свирао. А, ето, видиш, завршио на месту бека… l Храбро грабите ка бронзаном јубилеју, 25-годишњици. Хоће ли за тако значајан јубилеј АР припремити нешто посебно? ДР ПОП: Још је рано откривати тактичко-техничке замисли за прославу ЧЕТВРТ ВЕКА АТЕИСТ РЕПА, ал’ већ сад знам да ће бити шик. РАДУЛЕ : Као и обично - још је рано за такве планове, то ћемо кад дође време, можда... l Која вам песма АР прва пада на памет (у овом часу)? РАДУЛЕ: „Вартбург лимузина“. ДР ПОП: Најфришкија: „Мене за буџу“! ДУЛЕС: „Палија“. ЛЕКИ: Мени је већ дуже време “Песма за крај” омиљена. Музички је помало неуобичајена за Атеисте, аранжман је одлично урађен, има суптилних динамичких нијанси, хармонски је богатија, али пре свега због одличног текста пуног животне мудрости која нам свима, или бар

мени, тако често недостаје у свакодневном животу… l Тренутно најомиљенија домаћа песма (бенд)? ДУЛЕС: Ајсбрн – „Денс„ РАДУЛЕ: Е, сад, само једно, па никада нисам могао да издвојим само једно. Мускат Хамбург – „Страно, а домаће“. ЛЕКИ: На свом МП3 уређају у последње време често слушам Рингишпил, омиљена ствар ми је (не знам назив) минијатура у којој Вук и Сава показују сав свој раскошан таленат, текст почиње са “Студентски дани нису тако тешки”… l Тренутно најомиљенија страна песма (бенд)? ДУЛЕС: Хот Вотер Мјузик - „Драг мај боди„ РАДУЛЕ: Ла Плеб – „Домаће, а страно“. ЛЕКИ: Једна стара- из седамдесетих, Џони Мичел - „Фјури сингс д блуз„ l Да ли ће и колико нових песама публика 19. маја моћи да чује? РАДУЛЕ: Три нова комада, то је довољно, једна премијера и две претпремијере. l Ко је кога „за буџу„? РАДУЛЕ: Код нас махом за буџу мајмуни и мајмунице бирају највеће мајмуне и мајмунице, вређајући тиме сам тај род примата. Но то је непроменљива неминовност јер се ради о вишевековној дресури, које се тешко ослобађа мозак навикао на потчињавање и неактивност. l Доскора сте свирали углавном у државама из окружења, а онда су уследиле Енглеска и Швајцарска. Да ли је то нови истински мотив за бенд маторих покварењака? ЛЕКИ: Свакако да су путовања један од основних мотива бављења овим “послом” И његов најлепши (изузимајући сам чин стварања му-

зике) део. Конкретно, за мене је путовање у Лондон и шетње по знаменитим местима, које препознајем и по песмама мог омиљеног и свакако “најенглескијег бенда” Кинкс, потпуно непроцењиво… РАДУЛЕ: То је итекако добар мотив, видети како пролази свирка тамо где постоји језичка баријера, мада је у нашем случају то тежи хендикеп, пошто су нам текстови једнако битни као и музика. Оно што је добро је то што је на тим концертима било више људи на крају него на почетку наше свирке, тако да можемо писати бар по бод у гостима. l Део публике каже да се стекао утисак по материјалу са „При-

че маторих покварењака„ да се бенд мало уморио, што се не би могло рећи по живим наступима. Делите ли ово мишљење? ЛЕКИ: Не бих да упадам у замку полемисања са таквим мишљењем, али у самој формулацији питања се налази и одговор: то је само део публике. Чињеница да ми трајемо толико година, да се генерације смењују и да на концерте долази нова и, природно, млађа публика, говори о виталности бенда и музике коју правимо. ДР ПОП: Право на мишљење сви имамо, ал’ ко је био на концерту, неком, нашем, тешко да и даље мисли као ови горе споменути. l Какав ће у целини бити нови материјал у поређењу са досадашњим опусом? ДР ПОП: Наставићемо истом линијом на којој јесмо, можда ћемо бити за нијансу оштрији и жешћи него до сада! l Хоће ли бити гостију на бини, на концертној прослави 23. рођендана? РАДУЛЕ: Нисмо планирали, тако да је могуће и да ће се појавити неко. ДР ПОП: Само ако дођу на пробу! Ко не дође на пробу, нема шта да тражи горе. l У претходних неколико година летњи месеци АР били су ударнички. Шта вас очекује у новој летњој сезони? ДР ПОП: Да ти кажем, очекује нас неколико одличних летњих фестивала, а то је оно што највише волим(о), из више објективних разлога, које због уштеде простора, овај пут не бих наводио. l Колико вас је као бенд пореметило сазнање да је званично издање све теже продати? ДР ПОП: Данима већ, ево, не могу себи да дођем, све мислим, лоше сањам, кад оно... ЛЕКИ: Није нас уопште пореметило. То је процес који траје већ дуже време, ми се прилагођавамо новонасталим ситуацијама и реагујемо, чини ми се на одговарајући начин. РАДУЛЕ: Знамо то одавно и није нас нешто пореметило, пошто

користимо друге начине комуникације са заинтересованим људима, пре свега интернет. Питање је шта ће сутра бити, али изгледа да су ипак плоче идеалан формат за тврдо издање. l Најдража песма из бенда у коме је сваки члан свирао пре АР? РАДУЛЕ: Флуорел Тачкаш беше бенд, а песма - „Скок у мрак„. ДР ПОП: Нисам свир’о, ал’ „У змајовом гнезду“ од Флуорел Тачкаша! ЛЕКИ: Најдражи период ми је свакако био рад у “Ла стради” где сам се дружио, стварао и учио од старијих и паметнијих Слободана Тишме, Даниела Старог и Роберта Радића, дивних људи и великих уметника.

Ствар “Океан” је савршена илустрација величине тог бенда. ДУЛЕС: Митесерс - „Драго камење„. l Како вам се концертно чини Нови Сад у поређењу с градовима из земље и окружења по броју и квалитету свирки и местима за свирке? РАДУЛЕ: Клубова и бендова има у изобиљу, када би људи још имали и кинте коју би могли да одвоје да испрате све то - где би нам био крај... Овако се дешава да на пиздарија добрим свиркама буде мали број продатих карти и питање је да ли ће се ти бендови одважити следећи пут да крену у авантуру тог типа. l Да ли сте се у међувремену чули с Ником Слотером и да ли уопште одржавате контакт? РАДУЛЕ: Повремено скајп и мејлови, ускоро треба да дође поново на неки филмски фестивал у Новом Саду, само се тренутно не могу сетити на који и када. Мало им се одужила реализација документарца, имају и они својих зајебанција са државом и економијом... пардон - са лоповима. l Панк фестивал у Блекпулу је свакако био велико искуство? Да ли у вашој богатој каријери заузима посебно место? РАДУЛЕ: Наравно да заузима посебно место, то је било искуство које се можда дешава једном у животу, само што тога постанеш свестан тек када се вратиш у стварност. Пуно тога се не може набрзака препричати, јер не можеш да повучеш никакву паралелу са било чим одавде. l Који је у каријери био најризичнији период за опстанак бенда? РАДУЛЕ: Период када смо се возили Кликиним комбијем, буквално. Мада се са сетом сећам тих времена и радо бих да се понови понешто од тога, али не често. l Колико чланова је укупно прошло кроз бенд? РАДУЛЕ: На бини - Пећинко, Попе, Гоја, Заре, Ацке, Леки, Барбун, Дулес и ја - девет комада. Ако нисам некога заборавио, а мислим да нисам. l Када се бенду последњи пут десило да вас је домаћин свирке испалио за лову? ДР ПОП: У Младенову, давних дана. l Колико добар менаџер заиста значи бенду у Србији? РАДУЛЕ – одговор на 21+22: Заправо се не сећам када се то последњи пут догодило, зато што имамо једног од најбољих манаџера који се обучавао у престижним школама менаџмента и има доста радног искуства са преварантима, па зна како да се према коме постави. ДР ПОП: Одличан менаџер јако пуно значи, и то људи са сличним афинитетима добро знају, на радост нас и нама драгих особа. l Колико још рођенданских прослава „матори покварењаци„ могу да гарантују на окупу? ЛЕКИ: Да гарантујемо не можемо ни ову следећу, узевши у обзир здравствени билтен, али у маниру правих, маторих, лажљивих покварењака можемо да обећамо бар још толико… ДР ПОП: Тек смо почели! РАДУЛЕ: Ниједну, осим ако откажу крај света ове године. Сава Савић

Фото: званични сајт бенда

Ко је то лењ за вен ча ње

уд но, али ле њост је је ди ни раз лог за што се нај по зна ти ји бо ем ски пар на све ту, глу ми ца Хе ле на Бо нам Кар тер и ре ди тељ Тим Бар тон, још увек ни су вен ча ли. Још увек ни смо у бра ку јер смо ле њи. На ше ку ће су вен ча не, што је од лич но јер та ко има мо мно го ви ше про сто ра и мо же мо да се оса ми мо ка да нам је то по треб но”, об ја сни ла је глу ми ца.

Она ка же и да се са Ти мом по не кад не срет не да ни ма, иако су им ку ће спо је не, али нај ви ше вре ме на про во де под истим кро вом, али одво је но. Хе ле на је са Ти мом сни ми ла се дам фил мо ва и ка же да му уло гу не мо же да од би је, не за то што јој је он дра ги, већ за то што је - филм ски ге ни је. По пу лар ни пар има дво је де це, осмо го ди шњег си на Би ли ја и че тве ро го ди шњу ћер ку Нил, а за јед но су већ 11 го ди на.

Ово је нај сек се пил ни ји му шка рац на све ту?

з гле да да је про шло вре ме хо ли вуд ских ле по та на и фуд ба ле ра ко ји сни ма ју мод не еди то ри ја ле у га ћа ма...сек се пил да нас под ра зу ме ва „моћ де дук ци је” и име Шер лок Холмс. Бри тан ски глу мац Бе не дикт Кам бер бач про гла шен је за нај сек се пил ни јег му шкар ца на све ту по из бо ру чи та ла ца та бло и да „Сан”. „Мо дер ни Шер лок” из БиБи-Си је ве се ри је, ко ји се не дав но на шао и на „Тај мо вој” ли сти најутицајнијих личности, на листи најсексепилнијих је прешишао једног славног фудбалера и холивудског заводника - Дејвида Бекама и Џонија Депа.

Друго место припало је некадашњем Арманијевом манекену Дејвиду Бекаму, треће је заузео Џои Есекс, четврто Хери Стајлс из бенда Оне Дирецтион, а пето Зејн Малик. Од оних „које знамо”, на листи се налазе имена Рајана Гослинга, Џонија Депа и Роберта Патинсона, који су завршили на седмом, дванаестом, односно 21. месту. Још један фудбалер је нашао своје место на листи најсексепилнијих поред Дејвида Бекама, а то је Кристијано Роналдо, који се налази на 16. месту.

dnevnik

oglasi

subota19.maj2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

KU PU JEM stare automobile do 200E, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, ~istim podrume, tavane, odnosim {ut. Telefoni: 6618-846, 064/95-33943, 063/84-85-495. 53050

subota19.maj2012.

Posledwi pozdrav dragom bratu, ujaku i dedi

POMEN

Stan ko Sta ni vuk

Posledwi pozdrav dragoj i jedinoj sestri

19. 5. 2011 - 19. 5. 2012. â&#x20AC;&#x17E;I pro|e godina tuge i bola, i mnoge godine jo{ }e pro}i, a djeca tvoja ~eka}e o~e tihim korakom kad }e{ im do}iâ&#x20AC;?. Uspomenu na tebe ~uvaju tvoja djeca: sin Mi lo{, }erke Mi li ja, Jo van ka, Rad mi la, Sve tla na i Sla |a na sa po ro di ca ma.

Mom ~i lu De ni }u

53401

od: sestre Le po sa ve, zeta Jo le, sestri~ina Mi ce i Se ke, unuka Ba ne ta i zetova Mi la na Bo `a ni }a i Mi la na Kru ni }a.

Posledwi pozdrav mojoj najdra`oj mami

\ur |i ci Ra ki} od wene ro|ene sestre Vi de Pa vlo vi} iz [apca.

53398

Posledwi pozdrav velikom u~itequ i ~oveku

OZBIQ NA veza, korektan, slobodan, obezbe|en, visok, trezven, nepu{a~, Novosa|anin, penzioner, bez dece, prednost bez dece do 50 godina. Telefon: 6392-071. 53144

IZ DA JEM name{tenu garsoweru 35m2 CG, kablovska, telefon, ul. Mileve Simi} 8 - Slana bara. Telefon 064/136-0012. 51876 IZ DA JE se name{ten stan na Novom nasequ. Telefoni: 6215-156 i 063/194-55-88. 53032 IZ DA JEM praznu garsoweru kod sajma, u Bra}e Popovi}a br. 4 po ceni od 100E. Telefon 0642215667 . 53097

PO TRE BAN prazan dvosoban stan (dve sobe, kuhiwa) na du`e vreme. Telefon 0649312459. 53038

[EK SPI RO VA 28, sedmi sprat, 55m2 -58.000E. Telefon 063/532-037. 53180

PRO DA JEM troiposoban stan na Limanu IV. Telefon 021/6369-008. 52906

PRO DA JEM u Novom Sadu, na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a. Telefon 021/842-894. 53229 PRO DA JEM placeve u centru ^eneja, ul. Vuka Karaxi}a. Telefon 063/248-150. 50856

SREM SKA KA ME NI CA, Staro selo, 8km od Novog Sada, 3 X 1700m2, idealni placevi, put, struja, izvorska voda, lep pogled. Telefon 069/18-26-726. 53041 PRO DA JEM placeve u Starim Ledincima, ukwi`ene, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put. Telefoni: 063/507-097, 021/2977-565. 53179

Zaborav ne postoji, a uspomene nikada ne}e izbledeti.

HI DRO I ZO LA CI JA ravnih i kosih krovova, zgrada, gara`a, terasa, podruma, kupatila. Kvalitet zagarantovan. Telefon 063/803-47-35. 53020 IZ RA DA roletni, venecijanera, harmonika vrata, fiksnih i rolo komarnika. Telefoni: 065/581-6333, 6434199. 53093 PO PRAV KA i ugradwa klima ure|aja, bele tehnike, bojlera, {poreta, ve{ ma{ina itd. Dajemo garanciju. Vi{egodi{we iskustvo. Telefoni: 061/13-11-283, 021/6415-210. 53124 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 53126 SVE zidarske radove izvodimo. Zvati na broj 064/3123280. 53253

Pe tru Ivan ~e vi }u

\ur |i ci Ra ki} 1941 - 2012. iz Ka }a Nikad te ne}u zaboraviti i ve~no }e{ `iveti u mom srcu. ]erka Ve sna. Sahrana je u subotu, 19. maja 2012. godine, na Ka}kom grobqu, u 15 ~asova. 53402

53403

Posledwi pozdrav dragom bratu i ujaku

Posledwi pozdrav na{oj dragoj baki

Mom ~i lu De ni }u

od: sestre Mi le i sestri~ina Iva ne i Lo le.

Oqi - Qu bi ci Haj zler Jor dan Ku ka vi ca sa po ro di com.

Po~ivaj u miru.

Navr{ava se tu`nih ~etrdeset dana od smrti

De san ki Ma ti}

ro |e na Mil no vi}

od sta na ra zgra de Bul. kra qa Pe tra I br. 45.

Ve~nu zahvalnost ose}aju: supruga An ge la i k}i Ma ri ja Ne {i} sa po ro di com.

53392

53386

dragom

S tugom se opra{tamo od na{eg voqenog

pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 82. godini preminula na{a draga

Oqa - Qu bi ca Haj zler

Na| Ja no {a 21. 11. 1932 - 29. 3. 2012.

Posledwi kom{iji

53396

53400

53393

Posledwi pozdrav

Draga Baki, zauvek }e{ `iveti u na{im se}awima i na{im srcima. Mnogo te volimo. Tvoji: unuka Mia, praunuk Alek sa i zet De jan.

Ispra}aj je 19. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Weni najmiliji: Alek sa, Mia, De jan, Qi qa i Mi {a. 53395

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ voqeni

PRO DA JEM koke nosiqe, stare deset meseci, te{ke 2kg, komad 150 dinara. Ve}e koli~ine dostavqamo. Telefoni: 021/848-188, 063/511932. 53082

Pe tra Ivan ~e vi }a KU PU JEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 44677

Mom ~i lu De ni }u

Tvoja qubav, dobrota dostojanstvo `ive u nama.

Zdrav ko Voj no vi} i

Porodica Tu ca kov.

Iva na, \or |e, Ol ga, Du {an sa fa mi li jom @i vi}.

53405

53387

1935 - 2012. Sahrana je u subotu, 19. 5. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u N. Sadu. O`alo{}eni: sin Dra gan i }erka Mir ja na sa po ro di ca ma. 53397

^iTUQe l POMeni

subota19.maj2012.

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

Kar lo Gri zeq

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N

\u ri ca Man di}

Za u vek }e{ osta ti u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Stal no si nam u mi sli ma i mno go nam ne do sta je{.

Brat Sti pan sa po ro di com.

Tvo ji: su pru ga, de ca, sna ja i unu ci.

53391

53350

po zdrav

na {em

S E ] A W E

Du {i ca i La ci ka sa de com Ma ri ja nom, Anom i San drom.

53360

53359

53336

Ja vqa mo tu `nu vest rod bi ni i pri ja te qi ma da je pre mi nuo

Sa `a qe wem se opra {ta mo od ko le ge

od: Ve sne, Dra ga na, Uro {a i Ma {e Vu ~u re vi}.

Pe tar Ivan ~e vi}

Mom ~i la De ni }a

1935 - 2012. Sa hra na je da nas, 19. 5. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, u se lu Bez dan na Do wem gro bqu.

Ima li smo tu sre }u i za do voq stvo ra di ti sa to bom. Za hval ni Jo van Pe sla} i Ra di slav Ko ~o ba.

O`a lo {}e na po ro di ca.

Pe tar Ivan ~e vi}

Za ka wi Mir ko

Mo mi

od sa rad ni ka sa po sla: Jo ki }a, Mu ti }a, Ne sto ro vi }a, La zi }a, Lu ki }a.

Mom ~i lu De ni }u

Po ro di ca [o lak.

53363

53346

53389

Umro je na{ dra gi stric i de da

2011 - 2012.

S qu ba vqu i tu gom uspo me nu na we ga ~u va ju: su pru ga Gor da na, }er ke Mir ja na i Dra ga na i se stra Ju la sa po ro di com.

Oti {la si u na{ ne za bo rav.

Kom {i je iz Fru {ko gor ske 39.

Po sled wi dra gom

Uspo me nu na te be i tvoj lik ~u va }e mo u na {im sr ci ma. Ne ka te an |e li ~u va ju. Tvo ji: La zar, Do bri la i Pe tar. 53379

^ E T V O R O G O D I [ W I P O M E N

Pe tar Mel van

Na ta {a

Mo mi De ni }u

Mom ~i lu De ni }u

Po sled wi po zdrav stri cu

Zbo gom dra ga

Po sled wi po zdrav dra gom

Po sled wi po zdrav dra gom ko le gi

dnevnik

Da nas, 19. 5. 2012. go di ne, na vr {a va se pet tu `nih go di na od ka da ni je sa na ma na{ su prug, otac, de da i tast

53354

24. 5. 2008 - 24. 5. 2012. ^e ti ri go di ne bo la i pra zni ne. Vre me ne le ~i tu gu i bol ko ja je osta la za to bom. S qu ba vqu i po {to va wem ~u va mo uspo me nu na te be. Su pru ga Er `i ka, sin Gor dan, sna ha Sve tla na, unu ci Fi lip i Ivo na.

53367

Oba ve {ta va mo pri ja te qe i kom {i je da nas je na {a maj ka i ba ki li

G O D I [ W I P O M E N

53171

T R O G O D I [ W I P O M E N su pru gu

na {em dra gom i vo qe nom su pru gu i ocu

De san ka Ma ti} 1926 - 2012.

Mi le tu Sto ji }u 6. 3. 1945 - 21. 5. 2011. obe le `i }e mo da nas, 19. 5. 2012. go di ne, u 11 ~a so va.

Dra gan To {i} Ne mo gu go di ne da iz bri {u tvoj na sme ja ni mi li lik. Ti zna{ da mi na te be mi sli mo i ~u va mo te od za bo ra va, a mi zna mo da nas tvo ja div na du {a i da qe ~u va i pa zi za u vek.

Vre me po ne kad br zo pro la zi, ali tu ga, bol i za bo rav ni ka da. Uspo me nu na te be u svom bol nom sr cu do kra ja `i vo ta ~u va }e: tvo ja An |a, Ma ja, Bo ba i Zo ran.

na pu sti la po sle kra }e bo le sti. Is pra }aj je da nas, 19. 5. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. O`a lo {}e ni: }er ka Ka ti ca, unu ke Je le na i Bu ba, zet Mi lo rad i pra u nu ci Iva na i \or |e. 53365

Rad mi lu Mo ji }u dipl. in`. teh no lo gi je Tri go di ne `i vim bez te be, ~e kam da na |em svoj mir i svoj san po red te be.

3 Tvo ji naj mi li ji: su pru ga Ja wa, }er ke Ra do van ka i Dra ga na, unu ci Sre ten, Dra ga na, Go ra na i Dra gan, ze to vi Uro{ i Ra do mir.

Pro {lo je ~e tr de set da na od smr ti na {eg dra gog Su pru ga Ivan ka Mo ji}.

53388

53169

53349

Pro {lo je ~e tr de set da na bez na {eg ta te

Na{ mi li su prug, brat, zet, stric, ujak, te ~a i de da

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da }e mo u su bo tu, 19. 5. 2012. u 11 ~a so va, na Grad skom gro bqu, da va ti {e sto me se~ ni po men na {em naj mi li jem su pru gu, ocu i de di

P O M E N Pro {lo je {est tu `nih me se ci od smr ti na {eg naj dra `eg

\or |a Stan ko vi }a 1933 - 2012. Za hva qu je mo svi ma ko ji su pri su stvo va li is pra }a ju. O`a lo {}e na po ro di ca. 53361

T U @ N O S E ] A W E na na {e dra ge ro di te qe

Mla de na Pa ji }a Dra gi na{, vo qe ni ta ta, i da qe ne mo `e mo da ve ru je mo da si oti {ao. Sva kog da na nam ne do sta je{ i tu pra zni nu ni {ta is pu ni ti ne mo `e. Bez gra ni~ no smo po no sni {to smo te ima li, a tu `ni {to smo te iz gu bi li.

Bo ra Ja wi} dr Slav ka Mi le ti }a

pre mi nuo je po sle te {ke bo le sti u 84. go di ni.

Kar lu Gri ze qu

Sa hra na je da nas, 19. 5. 2012. go di ne, u 12.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Dra gi na{, oti {ao si na put bez po vrat ka, ali u na {im sr ci ma osta je{ za u vek.

1931 - 2011. Po men obe le `a va mo u Sa bor nom hra mu u No vom Sa du, da nas, 19. 5. 2012. go di ne, u 11 ~a so va.

Ra da i Re ~i ne mo gu opi sa ti ko li ko te vo le tvo ji: si no vi Bran ko i Zo ran, sna je Le la i Na da i tvo ji vo qe ni unu ci Mir ja na, Mla den, Lu ka i Da vid. 53364

O`a lo {}e ni: su pru ga Kse ni ja, bra }a Du {an i Uro{ i se stra Ol gi ca.

Su pru ga Ilin ka, de ca Ma ja i Ma rio sa po ro di ca ma.

De san ka - Mi lu {ka

2009 - 2012. 2006 - 2012.

Su pru ga Slo bo dan ka i }er ke Si mo ni da i Mi li ca sa po ro di ca ma.

Pi li} iz Ka }a

Vre me pro la zi, ali pra zni na je uvek ista. Sin Mi }a sa po ro di com. 53370

53390

53381

53225

^iTUQe l POMeni

dnevnik

P O M E N

P O M E N Na vr {a va se go di na od kad smo osta li bez ta te, de de i ta sta.

subota19.maj2012.

Na vr {a va se de set go di na od smr ti

G O D I [ W I P O M E N

Po vo dom pe de set go di na ma tu re sa tu gom i po {to va wem se }a mo se pre mi nu lih:

T U @ N O S E ] A W E na na {e vo qe ne ro di te qe.

Gli go ri je Ka me na ro vi}

prof. Bu di mi ra Star ~e vi }a,

An ka Ni ko la je vi} Pan te li ja Ni ko li}

1931 - 2007.

@i vo ra da ^i ~ov ca iz Ko vi qa

Tvo ja po ro di ca.

Ute he ne ma, za bo rav ne po sto ji, ra na je do `i vot na, le pe uspo me ne na te be su sa na ma, i ve~ no ti hva la za sve dra gi ta ta. ]er ka Ka ti ca, zet Dra gan i unu ka Va wa.

53181

53316

Pro {lo je pet go di na od ka ko si iz ne na da za spao. Me |u svo ji ma si vo qen i pri su tan sva ko dnev no.

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N

\o ki Plav {i }u iz Ko vi qa Ko li ko nam ne do sta je{ ni ka da ne }e{ sa zna ti. S po no som te spo mi we mo, s qu ba vqu te u sr cu ~u va mo. Tvo ji naj mi li ji: }er ka Ma ri ca i sin Ste van sa po ro di com. 53214

Da na, 22. ma ja 2012. go di ne na vr {a va se de set go di na od ka da je pre mi nuo

Jo van Be qan ski La la

Su pru ga i }er ke sa po ro di ca ma.

1901 - 1982.

P O M E N Da na, 27. ma ja 2012. go di ne na vr {i }e se pet go di na od ka ko ne ma na {e maj ke, ba ke i pra ba ke

Upr kos go di na ma ko je su pro {le i da qe ose }a mo isti bol i tu gu kao pr vog da na. Maj ka tr ~i ka te bi sva kog vi ken da, za li va su za ma tvo ju ve~ nu ku }u. ^u va mo te od za bo ra va u na {im mi sli ma. Ve~ no za to bom tu gu ju: maj ka Mi le va i se stra Bran ka sa po ro di com.

Po ro di ce: Ni ko la je vi} i Vu ke li}.

53236

2006 - 2012.

Na ta {a Asa no vi} - Pu {ka{

Pro la zi du ga, tu `na go di na bez te be. U na {im sr ci ma i na {oj du {i osta }e{ za u vek.

53083

3 ^ E T R D E S E T O D N E V N I P A R A S T O S

Mi le na Be qan ski Cr na

Va {a }er ka, sin i unu ~ad.

53327

Ne deq ka Bo go je vi }a, Mi ro sla va Po po va, Rat ka To do ro vi }a, Ni ko le Ata nac ko vi }a, Ro do qu ba Mi le no vi }a, Qu bo mi ra Za ri na, Mi len ka \e ri }a, \or |a Jel ~i }a i Pe tra Ka {i ko vi }a. Uvek }e `i ve ti u na {im se }a wi ma.

1926 - 2011. Dra gi na {i ro di te qi, vre me pro la zi, bol i tu ga za va ma ni kad ne }e pre sta ti. Da nam je sa mo da va {u bla gu ru ku mo `e mo ose ti ti na na {em ra me nu.

raz red nog stra e {i ne i dru go va:

Mi li ce Vu ja ni} ro|. Si ri {ki 1924- 2007. Uvek }e mo te vo le ti i bi }e{ u na {im sr ci ma. Tvo ji: }er ka So fi ja, unu ke Du da i Ne na i unuk Mi ro slav sa po ro di ca ma.

53330

Qu bi ci Ko za rev ro|. Ga li} iz Gar di no va ca obe le `i }e mo da nas, 19. 5. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na Grad skom gro bqu. We ni naj mi li ji: sin Ne deq ko, }er ka Ma ra, zet Mar ko, sna ja Be ba, unu ke Qi qa i Ma ja i pra u nu ka San dra Dro po.

53245

Ma tu ran ti IVa raz re da Ogled ne po qo pri vred ne {ko le u Fu to gu, {kol ske 1961/62 go di ne.

53237

53145

S E ] A W E

Po vo dom ~e tr de se to dnev nog po me na na {em dra gom su pru gu, ocu, de di, bra tu, uja ku, sve kru i ta stu

IN MEMORIAM

Sa ve ta ]o si} Mi haj lo - Mi le Gru jo vi} O`a lo {}e na we go va po ro di ca.

Ste va nu Dra gi nu

2003 - 2012.

iz Ade 19. maj 1940 - 11. april 2012.

Da nas, 19. 5. 2012. go di ne na vr {a va se de vet go di na od ka da ni je sa na ma na {a ma ma, ba ka i sve kr va.

iz ra `a va mo za hval nost ro |a ci ma, kom {i ja ma, ko le ga ma, pri ja te qi ma i mno go broj nim su gra |a ni ma ko ji su nam iz ra zi li sa u ~e {}e i po lo `i li cve }e na we gov grob. Na{ Ste va osta vio nas je tu `ne. Sla va mu. Po ro di ce: Dra gin, Jak {i} i Jer kov.

Na vr {a va se pet go di na od smr ti dra gog nam i vo qe nog su pru ga, de de i pra de de

P O M E N Da nas, 19. ma ja 2012. na vr {a va se osam go di na od pre ra ne smr ti mo je ni kad pre `a qe ne je di ni ce

53132

2002 - 2012. P O M E N

Mi haj lo Stoj kov

La zar Ha xi}

@a kli ne Pa vlov

Go di ne pro la ze, ali vre me ne mo `e iz bri sa ti qu bav, se }a we i tu gu za to bom. Su pru ga Stan ka, unu ka Og we na i unuk Bra ni slav sa po ro di com.

Ne iz mer no sam joj za hva lan {to mi je po da ri la i vas pi ta la div nog unu ka, ko ji je u 21. go di ni `i vo ta di plo mi rao na gra |e vin skom fa kul te tu u To ron tu. Ni si ima la sre }e da se to me za jed no ra du je mo. Do gro ba o`a lo {}e ni: otac Bla go je i sin Mar ko Pa vlov.

Vre me te ~e, a se }a wa osta ju za u vek.

53172

53162

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N dra gom su pru gu, ocu i de di

S qu ba vqu i tu gom, tvo ji naj mi li ji.

53155

dipl. in`. Og we na Gru e va

1926 - 1999.

advo kat

ro|. Ta si}

53291

21. 5. 2006 - 21. 5. 2012.

Ni ka da je ne }e pre `a li ti: k}i Ol gi ca sa po ro di com i sna ha Da nil ka sa po ro di com.

53154

53276

Mi lo rad - Mi le Sa vin

Po ro di ca.

Po men }e mo obe le `i ti u ne de qu, 20. 5. 2012. go di ne, u 11.30 sa ti, u Ka te dra li ime na Ma ri ji na, a na Ka to li~ kom gro bqu u 12.30 sa ti. Vre me pro la zi ali u na {im sr ci ma qu bav i po {to va we osta je. Su pru ga Ru `a, }er ka Be a tri sa i sin Mi haj lo sa po ro di ca ma. 53030

P O M E N Na vr {a va se {est me se ci od ka ko ni je sa na ma na{ su prug, otac i de da

na {em dra gom

P O M E N

Jo vo Nov ko vi}

Zla to mi ru Di mi tri }u

Goj ko Tu ~i}

obe le `a va mo u ne de qu, 20. 5. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, na gro bqu u Ve ter ni ku, i po zi va mo svu rod bi nu da do |u. We go vi naj mi li ji: su pru ga Vi da, sinovi Ra do sav i No vak, sna ja Ve sna i unu ci. 53309

19. maj 2010 - 19. maj 2012.

27. 11. 2011 - 19. 5. 2012. Po men }e se odr `a ti da nas, 19. 5. 2012. go di ne, u 10.15 ~a so va, na Ve ter ni~ kom gro bqu. Pu no nam ne do sta je{. Tvo ji: su pru ga Bran ka, sin Mla |en i }er ka Sne `a na sa po ro di ca ma. 53138

Dve go di ne tu ge i ne pre bo la za mo jim vo qe nim su pru gom.

Da na Nov ko vi}. 52021

Mi lo ra du Ini }u iz Ste pa no vi }e va Go di {wi po men }e mo obe le `i ti da nas, 19. 5. 2012. go di ne, u 10 ~a so va, na gro bqu u Ste pa no vi }e vu. Na {em dra gom ta ti ve~ ni mir i spo koj. Za u vek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma i mi sli ma. Tvo ji: sin Ili ja i }er ka Ve ra sa po ro di ca ma. 53259

07.00 08.00 08.05 08.40 09.00 09.30 10.30 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 13.05 14.00 15.00 15.05 16.20 16.45 17.00 17.25 17.50 19.00 19.30 20.10 21.05 22.00 22.35 23.30 23.55 00.35

tv program

subota19.maj2012.

Кухињица Вести Програм за децу Вуков видео буквар Хајде са мном у обданиште Колико се познајемо Питам се, питам се Путеви наде Агро мозаик Вести Академац Увек медаља Без упута Биографије Вести за особе са оштећеним слухом Петказање Све о животињама Потрошачки репортер ТВ Дневник Програм за децу и младе Са девојком као ти, филм 1.део Интервју са Амбасадором Израела у Републици Србији (Јосеф Леви) ТВ Дневник Ловац Фаца, забавни програм Војвођански дневник Из нашег сокака Ноћ музеја Ловац Са девојком као ти, филм 1. део

07.30 08.15 09.00 10.00 10.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 18.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

Глас Америке Приче из књижаре Буди родитељ Е-ТВ Ноге на пут Млади пишу нову агенду за Владу-инфо Хало, председниче Простор Лице с насловнице Војвођанске вести Здравље је лек Ноге на пут Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Војвођанске вести Филм: Последњи заокрет Глас Америке

ФУДБАЛ: ЛИГА ШАМПИОНА

Бајерн–Челси, финале (РТС 1, 20.40) 06.05 08.00 09.06 10.57 12.33 13.00 13.18 13.51 14.10 15.04

03.42 04.12 04.28 04.51 05.47

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Плава птица Дневник Увиђај Гастрономад Ви и Мира Адања Полак ТВ лица...као сав нормалан свет Село гори, а баба се чешља Госпођица Марпл: Зла судбина, филм Квадратура круга Слагалица Дневник Фудбал: Лига шампиона, спортски програм Фудбал-Лига шампиона: Бајерн-Челси, финале, пренос Село гори, а баба се чешља Код судбине, филм Мира Адања Полак и Ви ТВ лица...као сав нормалан свет Квадратура круга Моја лепа Србија Лети, лети песмо моја мила Село гори, а баба се чешља Верски календар

04.00 09.00 10.00 11.15 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 19.15 20.00 21.30 23.55 01.20

Дођи на вечеру Домаћин Галилео Филм: Крвави дијамант Шатра Жене Сулејман Величанствени Радна акција Галилео Вести Аси Сулејман Величанствени Квиз: Савршен минут РБ еко герила Филм: Пакао на торњу

15.51 16.50 18.31 19.00 19.30 20.10 20.40

Ноћ музеја Шетња кроз музеје, галерије, архиве и друге изложбене просторе у Новом Саду и другим градовима Војводине биће уприличена у емисији „У ноћи музеја“. Уживо из „Студија М“, са поставке РТВ-а „Звук и слика у времену“, посвећене историјату РТВ Војводине. (РТВ 1, 23.30)

06.30 09.00 10.00 11.30 11.45 12.30 12.40 13.05 14.20 15.45 16.10 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 20.30 22.00 23.00

ТВ баштине Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (слов) Ми растемо, програм за децу (слов) ТВ баштина Вести (мађ) Емисија на мађар. с титл.на српском + музика Музички програм-етно Деца Дине Хајде са мном у обданиште Вуков видео буквар Питам се, питам се Жене на селу ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Фестивал „Танцуј, танцуј” - Гложани, пренос (слов) 42. фестивал Танцуј, танцуј, пренос из Гложана Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Музички програм

06.30 09.15 09.35 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 15.30 16.00 16.05 16.30 17.00 17.05 18.00 18.00 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

Серијски програм Време је на мојој страни Серијски програм Азбукаодитељства Серијски програм Ленија Вести Ево нас код вас Вести Дракула Витраж Вести Личности и догадјаји Време је на мојој страни Вести Серијски програм Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфонет Неон сити Све што желим Седам НС дана Личности и догадјаји Објектив Лична грешка Серијски програм

23.05 00.02 02.09 02.54

09.15 Мото ГП Ле Ман – Тренинг 3 Мото 3 12.30 Прави НБА 13.00 Мото ГП Ле Ман – Квалификације Мото 3 16.00 АТП Мастерс Рим 1/2 Финала 18.00 Мастерс Студио 20.00 АТП Мастерс Рим 1/2 Финала 21.30 НБА плеј оф 00.00 Чемпионшип плеј оф, финале 02.00 Руска кошарка финале

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

Зрно по зрно У новом издању емисије, поред редовних рубрика гледаоци могу погледати и најзначајније догађаје који су обележили 79. Међународни пољопривредни сајам у Новом Саду: представљање апсолутног шампиона квалитета као и победнике у категорији најбољег грла сименталске расе говеда и домаћих оваца. (КТВ, 12.00)

dnevnik

c m y

05.55 Одбојка-Светска лига: КубаСрбија, пренос 07.10 ТВ лица 08.06 Велики је свет 08.34 Бернард 08.38 Срећни клинци 09.00 Чудовишта и гусари 09.12 Зујалице 09.35 Вилењаци 09.46 Верски мозаик Србије 10.29 Клиника вет 11.00 Профил и профит 11.30 Књига утисака 12.12 Свет здравља 12.42 Време одлуке 13.00 Моја лепа Србија 13.38 Грађанин 14.07 Лети, лети песмо моја мила 14.40 Одбојка (ж): Квалификације за ЛОИ, Кинески Таипеи - Србија (р) 16.00 Одбојка: Светска лига, Куба Србија (р) 17.25 Вреле гуме 17.55 Рукомет (ж): Куп Србије, финале, пренос 18.36 Миксер 2012 - најава фестивала (у полувремену) 19.48 Школска олимпијада 19.59 Тотал тенис 20.16 Изгубљени светови 21.00 Потрошачки саветник 21.31 У ноћи музеја, пренос 23.20 Миксер 2012 - најава фестивала

Драган Станковић

ОДБОЈКА: СВЕТСКА ЛИГА

Куба–Србија (РТС 2, 05.55) 23.23 Концерт Масима Савића 23.53 Вреле гуме 00.23 Фудбал: Лига шампиона, Бајерн-Челси, финале (р) 02.30 Одбојка: Светска лига: КубаСрбија (р) 03.55 Одбојка (ж): Квалификације за ЛОИ, Србија - Тајланд 05.22 Клиника Вет

06.00 06.30 08.00 08.30 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.30 16.00 18.00 18.30 19.00 19.30 19.55 20.00 21.00 23.00

ВОА Маратон Здравље и Ви Последња оаза Топ шоп Филм: Дани од снова Здравље и Ви Сваштарица Улови трофеј Биљана за вас Слике живота Обични људи Рабит Фол Слике живота Улови трофеј Мајсторски Двоугао Узвраћен ударац Филм: Колико ме волиш? Филм: Озлоглашена Бети Пејџ 01.00 Филм: Последња оаза 03.00 Узвраћен ударац 04.30 Филм: Озлоглашена Бети Пејџ

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика 12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мегаминималс Меда Чарли Барби и 12 принцеза, анимирани филм Генератор Рекс Гормити Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање

Голи живот

Џенифер Лав Хјуит

Велика матурска журка Нова генерација средње школе Хантингтон Хилс управо је дипломирала. Матуру прослављају великом забавом коју у свом стану приређује Моли. На ту забаву долази Престон Мејерс, који је годинама био потајно заљубљен у лепу и за њега недостижну Аманду Бекет. Улоге: Џенифер Лав Хјуит, Итан Ембри, Чарли Корсмо Режија: Гери Елфонт, Дебора Каплан (Б92, 22.00) 05.40 08.00 08.40 09.10 10.30 11.00 11.35 14.30 16.00 18.30 19.05 19.35 20.00 22.00 23.05 00.00 01.40 02.25 04.00

Угледни бизнисмен из Париза, Крсто Мартиновић први пут открива да наши мангупи нису били само пријатељи Алена Делона, него су деценијама јуришали на Брижит Бардо. Брижитка је за све остала пусти сан, осим за Кићу Мартиновића који је годинама с њом сваки дан ручао док су му се сви остали могли само да диве. (Хепи, 21.30) 13.40 13.55 14.05 15.30 15.50 17.55 18.30 19.10 19.45 21.30 23.00 01.00 01.45 03.30 04.20

Телешоп Вести Бекство, филм Вести Долина вукова Телемастер Моја Србија Црни Груја Бледи месец, филм Голи живот Три мускетара, филм Црни Груја Коњи врани, филм Матрјошки Голи живот

Заувјек сусједи Добра земља Топшоп Цртани филмови Више од живота Вести Б92 Пријатељи Интернат АТП Мастерс 1000, Рим, 1 полуфинале Вести Сунђер Боб Штрумфови АТП Мастерс 1000, Рим, 2 полуфинале Филм: Велика матурска журка Вести Б92 Филм: Решен да умре Гладијатори Филм: Реквијем за један сан Филм: Дух с Интернета

07.00 10.00 12.30 13.30 14.00 16.00 17.30 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30

Добро јутро Викендвизија Живот у тренду Звезде и фанови Голд музички магазин Филм: Дервиш и смрт Мала невеста Магазин ин Национални дневник Нове курсаџије Звезде гранда Филм: Љуби, љуби, ал’ главу не губи 01.15 Филм: Против мере 03.00 Филм: Принцеза Jуки 04.45 Филм

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм 08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota19.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 23.40 00.40

09.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.20

Четири венчања - Америка Венчаница из снова Мајами инк Девојчице и дијадеме Џон, Кејт и осморо деце Обрачун посластичара Стручњак за торте Шта не треба обући Луда вожња Богата млада, сиромашна млада Л.А. Инк Кејт и осморо деце Најбољи амерички кувар Нисам знала да сам трудна НY Инк Четири венчања - Америка Промена пола Л.А. Инк НY Инк

08.05 08.30 09.00 09.17 09.20 11.05 13.00 13.15 15.05 17.28 17.30

Џу ли јан Мур 08.00 Ван Гог – комплетна прича 09.00 Четири века телескопа 10.00 Излазак из сенке: Прича о Ирени Жолио Кири и Фредерику Жолио Кири 11.00 Када су Мавари владали Европом 13.00 Азијски мушкарци на платну и екрану 14.00 Други светски рат у боји 15.00 Путовање у свет тетоважа 16.00 Ван Гог – комплетна прича 17.00 Једнакост за све: Тусен Лувертир и Хаићанска револуција 18.00 Визија Вангари Матајие 19.00 Лујза од Пруске – краљица срца 20.00 Величанствени Тати 21.00 Како су направљени „Мајмуни“ 22.00 Игра сенки 23.00 Путовање у свет тетоважа 00.00 Ван Гог – комплетна прича 01.00 Једнакост за све. Тусен Лувертир и Хаићанска револуција

08.00 Три прасета 08.30 Дечак који је викао вук 09.30 Чудесни подвизи младог Херкула 10.30 Операција Далматинац 12.00 Мрачне душе 14.00 Краљица Лангкасуке 16.00 Тајна Николе Тесле 18.00 Последњи круг 20.00 Америчка пита 22.00 Нови светски хаос 00.00 Еротски филм 01.00 Еротски филм

Аме рич ка пи та Џим, Оз, Финч и Ке вин су че ти ри при ја те ља ко ји скла па ју пакт да ће из гу би ти не ви ност до ма ту ре. То се ис по ста вља као ни ма ло лак за да так. Оз по чи ње да пе ва не би ли при ву као па жњу де во ја ка. Ке вин по к у ша ва да убе ди сво ју де вој ку да спа ва са њим. Финч ши ри трач о њи хо вом пак ту... Уло ге: Џеј сон Бигс, Крис Клин, То мас Ијан Ни ко лас, Та ра Р ид, Ме на Су ва ри Ре жи ја: Пол Вајс (Си не ма ни ја, 20.00)

Де вет ме се ци Се мју ел Фулк нер је успе шан деч ји пси хи ја тар. Ње го ва ду го го ди шња де вој ка Ре бе ка ра ди као учи те љи ца пле са. Њи хов је жи вот на из глед са вр шен, али док је Се мју ел пот пу но за до во љан за јед нич ким жи во том, Ре бе к а при жељ ку је де те.... Уло ге: Хју Грант, Џу ли јан Мур, Том Ар нолд, Џо ан Кју зак, Џеф Гол дблум Ре жи ја: Крис Ко лум бус (ХРТ 1, 20.10) 08.20 Кинотека - циклус класичног вестерна: Последњи бунтовници југа, филм 09.50 Вести из културе 10.13 Кућни љубимци 10.47 Пол ориха, док. серија 11.16 Нормалан живот 12.00 Дневник 12.10 Спорт 12.30 Ветерани мира 13.15 Духовни изазови 13.45 Призма 14.30 Мањински мозаик 14.45 ХАЗУ портрети 15.00 Еко зона 15.30 Ти чудесни младунци, док. серија 16.29 Евромагазин 17.20 Репортери 18.20 Потрошачки код 18.50 Глобално село 19.30 Дневник 19.59 Спорт 20.10 Девет месеци, филм 22.00 Пацифик 22.55 Дневник 3 23.20 Вести из културе 23.30 Чувар, филм 01.02 Филмски маратон: Ускраћени загрљај, филм 02.37 Филмски маратон: Последњи бунтовници југа, филм

09.10 09.33 09.57 10.27 10.50 12.19 13.11 13.41 14.15 14.47 16.15 18.03 18.33 19.05 19.30 20.00 20.35 21.40 22.35 23.20 00.50 02.00

Та ра Р ид

06.00 07.40 09.10 10.55 13.00 14.40 16.20 17.55 20.05 21.55 23.50 01.30 03.40 05.30

Кони и Карла Доктор Дулитл 5 Душа сурфера Феномен Срећно до краја живота Лото тикет Девојка из планинске колибе Мртав угао Циркус наказа. Вампиров помоћник Адвокат из Линколна 13 Следећа три дана Циркус наказа. Вампиров помоћник Холивуд на снимању

Аниманијаци Алба и Адам Мала ТВ Кућни свемирци Малени ловци на благо, филм Одабрао Ђело Х. КС Аутомагазин Обртник и партнер 4 зида Шилох, филм Једног лепог дана, филм Ружиона Док. филм за младе Телетабис Музика, музика... Фудбал - Лига првака, емисија Минхен: Фудбал - Лига првака, 1. полувреме Минхен: Фудбал - Лига првака, 2. полувреме Фудбал - Лига првака, емисија Манкелов инспектор Валандер Домагој Павловић и Симфонијски оркестар ХРТ-а Ноћни музички програм

07.30 09.00 10.30 12.00 14.00 15.30 17.00 19.00 20.00

Злочин из страсти Долина светлости Божићни поклон Готика Јуда Божић за ожењене Сурова казна Биографија - Пипа Мидлтон Хистерија: Прича о групи Деф Лепард 22.00 Луди пандури 00.00 Четврти спрат

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Запослени људи Кад китови дођу Сенке и магла Осуђеници Месечина и Валентино Пурпурна ружа Каира Жртве рата Тежак избор Еротски филм Еротски фил

18.30 19.10 20.00 22.20 00.10 01.40

Видовњак Монк Браће и сестре Хаваји 5-0 Филм: Шампиони формуле 1 Све по закону

Бен 10 Училица ТВ продаја Кувар и по Колумбо Пороци Мајамија ТВ продаја Бетовен 5, филм Немогућа мисија 2, филм Кувар и по Дискавери: Преживети дивљину - Алабама, док. серија РТЛ Данас Галилео Љупке кости, филм Шлампави мужеви, филм Телефонска говорница, филм Астро шоу

Те ле фон ска го вор ни ца Стју Ше пард је пре вр тљи ви, дво лич ни и аро гант ни ПР струч њак, ко ји си пре тва ра да у сво јим ру к а ма др жи цео свет. Сва ког да на из исте те ле фон ске го вор ни це зо ве де вој ку с ко јом ва ра су пру гу. Али јед но га да на те ле фон за зво ни пре не го што он поч не да те ле фо ни ра... Уло ге: Ко лин Фа рел, Ки фер Са тер ленд, Ра да Ми чел, Кеј ти Холмс, Фо рест Ви та кер Ре жи ја: Џо ел Шу ма хер (РТЛ, 00.10)

Ко лин Фа рел

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.30 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Људских руку дело Стварање будућности Грађевинске интервенције Луд за индустријом Врхунско градитељство Врхунско оружје Велике селидбе Како се прави? Како се то прави Трговци Позадина авионских несрећа Борба са силама природе Како се прави? Обнова Јапана Исповести мафијаша Преживљавање Да ли бисте преживели? Уништавање! Борба са силама природе Обнова Јапана

08.30 08.45 09.30 10.30 12.00 13.45 14.45 17.30 18.45 19.30 20.15 21.15 22.30 23.30 00.45

Фитнес Бициклизам Кануинг Кануинг Тенис Скокови Бициклизам Скокови Скокови Скокови Тенис Коњички спорт Борилачки спорт Бициклизам Бициклизам

Сек су ал но вас пи та ње бу ду ћег кра ља

а бу и зи ра ње пол но сти, по себ но пред брач не, по Кон зер ва тив но-пу ри тан ски став пре ма от кри чи ње да се сма њу је у ме ђу рат ном пе ри о ду. Нај - ва њу жен ског те ла у срп ском дру штву пре овог плод ни ји до ма ћи сек со лог др Алек сан дар Ко - вре ме на био је не са мо од раз до ма ћих схва та ња стић због сво јих књи га же сто ко је на па дан – за ши ре - већ и дру штве них кон вен ци ја при сут них у ве ћи ни ња пор но гра фи је. Та ко у „По ли ти ци„ од 22. ма ја 1932. европ ских, мно го раз ви је ни јих др жа ва. Док је из др Ду шан По по вић и др Свет. Мо а ча нин пи та ју Ко - ла га ње (укљу чу ју ћи и на го) му шког те ла мно го сти ћа „да ли је све стан ка ко уга рак ко ји је уба цио у ма ње про бле ма тич но и мо гло се ви де ти и на бе о мно ге срећ не по ро ди це мо же про из ве сти по жар и те - град ским ку па ли шти ма или штран до ви ма вој во шко мо рал но и фи зич ки оште ти ти, па чак и уни шти ти ђан ских гра до ва, жен ско је би ло и на одво је ним мно ге мла де на ра шта је?“ ку па ли шти ма скри ва но гло ма зним ха љи на ма за Здрав стве ни про све ти те љи су твр ди ли да је на ве ћи ку па ње или чак – по вик то ри јан ском оби ча ју – у про блем, пр вен стве но жен ске по пу ла ци је, не по зна ва - по себ ним по крет ним ка би на ма за ку па ње. „Ерот ње соп стве не сек су ал но сти. Иван Ђа ја је, ипак, скре тао па жњу на рас ко рак из ме ђу ра не пол не зре ло сти му шка ра ца у гра до ви ма, и ка сне же нид бе (чи је узро ке ви ди у еко ном ским усло ви ма), што, по ње му, до во ди до сек су ал них фру стра ци ја и де ви ја ци ја. На се лу је око 40 од сто мла дих па ро ва жи ве ло не вен ча но, кра јем три де се тих су у пол не од но се сту па ли по сле про ше ви не, док је свад ба че сто за ме њи ва на –ра ди из бе га ва ња ве ли ких тро шко ва или љу ба ви – от ми ца ма. Оба ве зни део вас пи та ња Алек сан дра Обре но ви ћа би ла је при ме на та да по пу лар ног че ли че ња те ла: ку па ње у хлад ној во ди, шет ње, ја ха ње и из бе га ва ње оса мљи ва ња. Део над зо ра над раз во јем мла дог кра ља од по чет - Скра ће не на но во сад ском Штран ду ха љи не за ку па ње ка пу бер те та би ла је ду жност гру пе љу ди, ко ја је во ди - ски вр ху нац“ до 1914. у на шој штам пи би ли су ла ра чу на и о ње го вим пр вим сек су ал ним ис ку стви ма. цр те жи мла дих же на чи ја су те ла окло пље на кор Де да по мај ци ди ри ген та Во ји сла ва Бу бу ше Си ми - се ти ма ко ји се ре кла ми ра ју. Упа дљи во од су ство жен ских ак то ва у срп ској ћа, Јо ван П. Јо ва но вић, ин же њер, ка сни је ми ни стар гра ђе ви на, као сту дент ци ри шке Ви со ке по ли тех нич ке ли ков ној умет но сти пре Пр вог свет ског ра та и њи шко ле ак тив но се ба вио гим на сти ком. По по врат ку у хо ва ре ла тив но рет ка по ја ва у ме ђу рат ном сли кар Ср би ју оже нио се, до био че тво ро де це и на ста вио да ству та ко ђе ука зу ју на пу ри тан ски тренд. На рав но, ве жба на вра ти лу у дво ри шту, на згра жа ње су гра ђа на, иле гал на ди стри бу ци ја пор но граф ских „ан за чу ђе них што се је дан „озби љан, по ро ди чан чо век, зихтскар ти“ или ча со пи са и књи га са слич ним од ли чан струч њак, сва ко ју тро „пре ме ће по шип ки као илу стра ци ја ма ко ји су сти за ли из аустро у гар ског цир ку за нер“. Кад је по сле мај ског пре вра та 1903. по - су сед ства или у ко фе ри ма пут ни ка с не ких да љих ста вљен за ми ни стра, на мол бу пре ми је ра Ни ко ле Па - де сти на ци ја где је њи хо ва до ступ ност би ла ве ћа (у Па ри зу, Бу дим пе шту, Бе чу и ши ћа, не вољ но је мо рао пре ста Мин хе ну су сту ди ра ли мно ги ти с том ак тив но шћу. Јед ног од пи о ни ра срп ски сту ден ти), по кри ва ла Спорт ске ак тив но сти су до ју го сло вен ске сек со ло ги је је сво јим про из во ди ма и срп Пр вог свет ског ра та би ле мно го ско тр жи ште. Ме ђу тим, ни је при хва тљи ви је ако су би ле за о др Алек сан дра Ко сти ћа се мо гло оче ки ва ти да ће се на де ну те на ци о нал но-по ли тич ким и ле ка ри су же сто ко ње му по ја ви ти не ка од до ма пла штом. Је дан од пи о ни ра бри оп ту жи ва ли да сво јим ћих вер зи ја чу ве ног пред рат ге о свом те лу и „ве ло си пед ског“ књи га ма „мо же те шко ног беч ког пор но-ро ма на „Јо спор та био је ва јар Ђор ђе Јо ва мо рал но и фи зич ки зе фи на Мин цен ба хер„. но вић, ко ји је во зио и да нас за ди По сле Пр вог свет ског ра та вљу ју ће ту ре, од Па ри за до Бе о- оште ти ти, па чак и уни шти ти, све је ви ше ме шо ви тих пла жа. гра да. мно ге мла де на ра шта је” Ме ди цин ска от кри ћа, култ Мо да на ла же от кри ва ње те ла, хи ги је не и здра вља (у Не мач кој скра ћи ва ње жен ских су ка ња, се пред Пр ви свет ски рат отва ра ју и пр ви му зе ји хи - ку па ће ко сти ме, др жа ње ди је те да се „очу ва ли ни ги је не), по кре ти ко ји су по зи ва ли на „по вра так при - ја“, упо тре бу пре па ра та за „чвр сте гру ди“ или ро ди“, укљу чу ју ћи и по ја ву ну ди зма, ра сту ћа по ну - оних ко ји су обе ћа ва ли њи хо во уве ћа ње, као и да ко зме тич ких про из во да ко ји по ста ју до ступ ни ји, сред ста ва за де пи ла ци ју. У срп ским сре ди на ма, и ути цај здрав стве ног про све ћи ва ња и ши ре ње спор - ван ве ћих град ски цен та ра, све је уоч љи ви је ши та и ту ри зма (ма сов ни ји од ла зак у ба ње и на мо ре), ре ње жен ских спор то ва, „ха зе не“, вр сте ру ко ме та, осим мо де, до при не ли су да се од нос пре ма те лу бр - као и те ни са, пли ва ња. Из бо ре за мис су, пак, кри зо ме ња. И ули це срп ских гра до ва, као и дру гих у ти ко ва ле фе ми нист ки ње, сма тра ју ћи да то до при по сле рат ној Евро пи, би ле су ис пу ње не мла дим, но си мо рал ној де гра да ци ји де во ја ка. здра вим, сте ге осло бо ђе ним „те ли ма“, али и оним За му шки део од ра сле по пу ла ци је по ја вљу ју се ра том ука же ним. О хи ља да ма за бо ра вље них ин ва - пре па ра ти за по пра вља ње по тен ци је, елик си ри ли да, ба че них на мар ги ну дру штва, че сто од ба че них про тив ће ла во сти, сте зни ци за по пра вља ње ли и од по ро ди це, ко јој су по ста ли те рет, пи сао је још ни је. Све је то, ипак, би ло на ме ње но ма њи ни ко у при по ве ци „Све ће то на род по зла ти ти„ Ла за Ла - ја је има ла до вољ но вре ме на и нов ца да се то ме за ре вић. по све ти. Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио” (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota19.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ме сец про ла зи кроз ваш знак па сте емо тив но осе тљи ви ји и скло ни ро ман ти ци. Ла ко би сте се мо гли и за љу би ти. Не ко вам се вра ћа, из бли же про шло сти. Скло ни сте пре те ри ва њу у све му, па и у слат ки ши ма.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

19. maj 2012.

Су бо та ће вас оп те ре ти ти сва ко днев ним по сло ви ма и сит ни ца ма ко је жи вот зна че. Фи нан сиј ска си ту а- ци ја је све бо ља, иако тро шка ри те ван сва ке кон тро ле. Вре ме је за до бар про вод с дру штвом.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Због Ве не ре у ва шем зна ку мо же те се до те ри ва ти, ку по ва ти ле пе ства ри или по кло не дра гим осо ба ма. Мо же те се лу до за ба вља ти и дру жи ти са сим па тич ним би ћи ма. Да кле, жи вот је леп!

Упу ће ни сте на ма те ри јал ну си ту а ци ју, зна чај не ду го роч не по сло ве и по те зе. Парт нер ски од нос из и ску је по ве ре ње и вер ност. Ви ше па жње и вре ме на по све ти те дра гој осо би и при ја те љи ма.

Иако је су бо та, мо гли би сте се афир ми са ти у ка ри је ри. Не ке срећ не окол но сти су вам на кло ње не, и не ке зна чај не осо бе, та ко ђе. У љу ба ви ко ја тра је, ва жна је ко му ни ка ци ја и при ја тељ ска осно ва.

Ак тив ни сте, ни шта но во. Не мој те ићи и су ви ше у ши ри ну већ су зи те круг ин те ре со ва ња и ан га жо ва ња. У од но су на парт не ра сте ја сни и од ре ђе ни па би сте мо гли уне ти и ма ло ча роб не за во дљи во сти.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Љу бав ни од нос је у осно ви ста би лан и за ни мљив. Парт нер је да нас про мен љи вог рас по ло же ња па би сте мо гли на мет ну ти сво је же ље, на стр пљив и не жан на чин. Пру жа те кон крет ну по др шку при ја те љи ма.

На про сто сте иза зва ни и про зва ни да по кло ни те па жњу осо ба ма ко је су за ин тер со ва не за вас. Да кле, ни сте са ми ни тре нут ка већ дру штве ни и упу ће ни на јав ност. Но ва љу бав или аван ту ра?

Ви кенд је па је вре ме да се ма ло опу сти те, од мо ри те и ослу шне те сво је емо ци је. Ин ту и ци ја вас упу ћу је ка дра гој осо би, љу бав ном од но су и про во ду. Учи ни те та ко, не ће те по гре ши ти!

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Про ла зи те кроз по зи тив ну љу бав ну си ту а ци ју у ко јој мо же те ра чу на ти на дра гу осо бу. Не бу ди те и су ви ше озбиљ ни, али оста ни те прак тич ни и до след ни, као што је сте. Сред њи пут је увек нај бо ље ре ше ње.

По вра так сун ча них да на вам вра ћа до бро рас по ло же ње. Ра дуј те се но вим су сре ти ма и мо гућ но сти ма. Ушли смо у вре мен ску еру Во до ли је па сте сво ји на сво ме. Про ши ри те ви ди ке.

Не ка ко бр зо сти жу ти ви кен ди, па сте све бли же ле ту и ле то ва њу. Овај ће те сва ка ко про ве сти нај бо ље што уме те. Мо же те лен ча ри ти ко ли ко год хо ће те. И то има сво јих до брих стра на, ка жу пси хо ло зи.

TRI^-TRA^

Пор но Скот V REMENSKA

PROGNOZA

Још

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 24 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 23 Niш

Зве зде ри ја ли ти ја Корт ни Кар да ши јан и њен мо мак Скот Ди сик, на кон си на Меј со на, оче ку ју дру го де те. Њи хо ву по ро дич ну иди лу на ру ши ла је шо кант на вест због ко је је Корт ни свог дра гог из ба ци ла из ку ће. На и ме, Ско тов при ја тељ из де тињ ства До налд Блан ко из ја вио је да је Скот зве зда де се так ама тер ских пор но-фил мо ва. - Скот је јед но став но оп сед нут сек сом. У ку ћу је до во дио го ми лу де во ја ка и ра дио с њи ма раз не ства ри, а не ке ве че ри су и сни мље не. Си гур но по сто ји осам или де вет та квих сни ма ка. Та да смо ми сли ли да, ако поч не мо да се сни ма мо то ком сек са, мо жда јед но га да на по ста не мо слав ни. Ина че, Скот се на шао у ри ја ли ти шо уу за хва љу ју ћи Корт ни. Од у век је хтео да се про би је и по ста не сла ван - ре као је До налд. Шо кант ну при чу от крио је ма га зин „Life&Style”, а љу та Корт ни је на ту вест ре а го ва ла та ко што је из ба ци ла Сок та из ста на.

Evropa

тоПлиЈе

НО ВИ САД: Пре те жно сун ча но и још то пли је вре ме. Ду ва ће слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра је 9, а мак си мал на до 23 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Пре те жно сун ча но и још то пли је вре ме. Ду ва ће слаб ис точ ни и ју го и сточ ни ве тар. При ти сак је ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра је 8, а мак си мал не 24 сте пе на. СР БИ ЈА: Ују тру ве дро, у цен трал ним и ју жним пре де ли ма ве о ма хлад но. То ком да на сун ча но и то пли је вре ме, а по сле под не до ла зи до раз во ја обла к а уз ма њу шан су за ре ђу по ја ву ло к ал них пљу ско ва. У Вој во ди ни оста је сун ча но то ком це лог да на. Ду ва ће слаб ис точ ни ве тар. При ти сак око и ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 1, а мак си мал на 25 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу сун ча но и још то пли је вре ме. У по не де љак и да ље то пло, али са про ла зном ки шом. Од утор к а ма ло ни же тем пе ра ту ре уз про мен љи во вре ме и сме ну сун ча них пе ри о да и че сте ки ше. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја при ја ће ве ћи ни хро нич них бо ле сни ка. Из ве стан опрез са ве ту је се осо ба ма са ср ча ним обо ље њи ма. По ре ме ћај сна и нер во за мо гу се ја ви ти као ме те о ро пат ске ре ак ци је. У са о бра ћа ју се пре по ру чу је до дат ни опрез.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 17 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA При ча ју две пла ву ше где су би ле у вре ме не стан ка стру је. Ка же пр ва: - Ја сам би ла у лиф ту и че ка ла сам два са та док ни је до шла стру ја. – Ћу ти, ја сам се за гла ви ла на по крет ним сте пе ни ца ма и исто сам че ка ла два са та.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

224 (-11)

Slankamen

285 (10)

Apatin

300 (-6)

Zemun

332 (11)

Bogojevo

271 (-4)

Panчevo

338 (8)

Baч. Palanka

270 (4)

Smederevo

492 (12)

Novi Sad

250 (12)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

206 (2)

Tendencija porasta

Senta

264 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (2)

Tendencija porasta

Titel

276 (10)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

152 (14)

TISA

89 (-1)

Tendencija porasta

S. Mitrovica 295 (53) Beograd

Kusiћ

278 (11)

120 (-20)

Reшeњe iz proшlog broja