Dnevnik 19.jun 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA 19. JUN 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

c m y

N

GODINA LXIX BROJ 23110 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

PROFESOR ALEK SAN DAR PAV KO VI], AUTOR KWI GA O RAS PA DU JU GO SLA VI JE ZA „DNEVNIK” KA@E

Ula zak Sr bi je u NA TO ne bi bio ni ka kav pro blem

str. 2

[ t a s k a s a r n a m a : HO ]E LI SE NO VI SAD UGLE DA TI NA PU LU I QU bQA NU?

A sad voq no, civili Ka ko su gra do vi napred mar{ pre tvo re ni u FI SKAL NA DE CEN TRA LI ZA CI JA PA LA NA PR VOJ PRE PRE CI

siroma{na se la

str. 7

Ma |ar ske lo kal ne upra ve do bi ja ju 32 od sto od sop stve nih pri ho da, a lo kal ne vla sti u SAD, [ved skoj i [vaj car skoj, re ci mo, ostva ru ju vi {e od 70 od sto sred sta va iz svo jih iz vo ra pri ho da. Op {ti ne u Sr bi ji – tek 20 od sto. str. 4

FE NO ME NI: PO PU LAR NI PI SAC OD LU ^IO DA UMRE ILI HO ]E LI SVET SVA RI TI EUTA NA ZI JU

Foto: S. [u{wevi}

Do sto jan stve ni od la zak Te ri ja Pra ~e ta

PR VA DO MA ]A „STAR VORS” KON VEN CI JA

KAD BI UMESTO PARASTOSA SLAVILI VASKRS DUDA: U ba~ kom me stu Ko viq, ju ~e je odr `a na ma ni fe sta ci ja „Ko viq ska ra ki ja da” u dvo ri {tu ~i ka Sa ve Gra or ca, ko ji je tvo rac „Ra ki ja de”, i to ve} {e sna e ste po re du.

Do bra ka pqi ca i za ku ska u hla do vi ni okre pi la je mno ge me {ta ne tog su bot weg po po dne va. str. 8

str. 12

nasLOVI Damir Grubor

Starosedeoci i do|o{i

\or|e Randeq

Autogol sa sredine terena

@eqko Vu~kovi} Mediji po matrici devedesetih

Antonija Na| osvojila srebro

INTERVJU NEDEQE

Mi{a Blam Miroslav Veskovi}

str. 8

@eqko Markovi}

Moramo biti ambiciozni

Teofil Pan~i}

Lustrirawe Ko{tane

bORA OTI]

Tami}

Osve`ewe s pquskovima

str. 17

Rusakov i Mayarev

^arlijev slu~aj str. 8 nije usamqen

Najvi{a temperatura 28°S

Po tra ga za srp skim Dart Vej de rom str. 13

2

dnevnik

nedeqa19.jun2011.

CITATI

„

Gra|ani mogu da budu potpuno mirni, ima}emo dovoqno p{enice i ima}emo vrlo male rizike u svim elementima koji uti~u na cenu hleba. U ovom trenutku imamo {asvim dovoqnu koli~inu hlebnog `ita, mo`emo mirno da sa~ekamo `etvu i sve procene govore da }e rod biti boqi nego pro{le godine i da }emo imati veoma zna~ajne koli~ine p{enice, iako je zasejana mawa povr{ina nego pro{le sezone Du{an Petrovi}, ministar poqoprivrede

”

Da ~i}: SPS po no vo s DS-om

Sr bi ja ve} sprem na za EU

No vi na crt za SB UN

Pred sed nik So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je (SPS) Ivi ca Da ~i} po ru ~io je da je ciq te stran ke da na na red nim iz bo ri ma ostva re zna ~aj ne re zul ta te i na kon to ga na pra ve ko a li ci ju sa De mo krat skom stran kom (DS). „Uz du `no po {to va we pre ma ko a li ci o nim part ne ri ma, ciq nam je da ih po be di mo na na red nim iz bo ri ma ko ji }e bi ti odr `a ni u re dov nom ter mi nu i na kon to ga da pra vi mo ko a li ci ju”, ka zao je Da ~i} na iz bor noj kon fe ren ci ji be o grad ske or ga ni za ci je SPS-a. On je od ko a li ci o nih part ne ra u Vla di Sr bi je za tra `io da se sa po {to va wem op ho de pre ma so ci ja li sti ma i wi ho vim stra na~ kim ko a li ci o nim part ne ri ma Je din stve nom Sr bi jom (JS) i Par ti jom uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je (PUPS). „Da ni je bi lo SPS-a, ne bi bi lo ni vla da ju }e ko a li ci je ili bi bi lo ne ke dru ge ko ja ne bi bi la ta ko do bra za Sr bi ju”, ka zao je Da ~i}.

[ef ~e {ke di plo ma ti je Ka rel [var cen berg oce nio je po vo dom 20. go di {wi ce po ~et ka ras pa da SFRJ da je Sr bi ja ve} ve o ma do bro pri pre mqe na za Evrop sku uni ju i na gla sio da put u EU vi {e ne bi tre ba lo ni ko me uslo vqa ti da qim hap {e wem op tu `e nih za rat ne zlo ~i ne. „To vi {e ne bi tre ba lo da igra ulo gu ka da je u pi ta wu ula zak u EU. Ne za bo ra vi mo ko li ko je ne ma~ kih rat nih zlo ~i na ca ve se lo {e ta lo sve tom 1950-ih i 1960-ih go di na. Ne moj mo bi ti ta ko li ce mer ni. Mi slim da se sve ze mqe biv {e Ju go sla vi je u tom sme ru tru de”, ka zao je [var cen berg, ina ~e knez iz sta re ne ma~ ke ple mi} ke lo ze. [var cen berg je za te mu ne de qe ko ju je slo va~ ka agen ci ja TA SR pri pre mi la po vo dom go di {wi ce po ~et ka ras pa da Ju go sla vi je re kao da je we go va `e qa da sve ze mqe za pad nog Bal ka na po sta nu ~la ni ce EU i da bi to za re gion bi lo no vo po gla vqe.

Sr bi ja je, u sklo pu svo je ini ci ja ti ve za po kre ta we ne za vi sne is tra ge o tr go vi ni qud skim or ga ni ma na Ko so vu, sa sta vi la ne {to iz me we ni na crt od lu ke ko ji }e po nu di ti Sa ve tu bez bed no sti Uje di we nih na ci ja, iz ja vio je {ef srp ske mi si je pri UN Fe o dor Star ~e vi}. „To je re vi di ra ni na crt, da bi se vi de lo ko ja bi dru ga for mu la ci ja mo gla da bu de usvo je na”, is ta kao je Star ~e vi} Ta nju gu. Sr bi ja je u apri lu Uje di we nim na ci ja ma pod ne la „kon cept pa pir” svo je ini ci ja ti ve za us po sta vqa we ne za vi snog is tra `nog me ha ni zma ko ji bi is pi tao na vo de iz iz ve {ta ja spe ci ja log iz ve sti o ca Sa ve ta Evro pe Di ka Mar ti ja. Od ta da se ra di na iz ra di kon kret nog pred lo ga ko ji bi SB na dnev ni red sta vi la ne ka ~la ni ca tog te la. Sr bi ja pred la `e da se, pod okri qem tog te la UN, for mi ra tim ne za vi snih is tra `i te qa, ko ji ma bi na ~e lu bio spe ci jal ni pred stav nik ge ne ral nog se kre ta ra UN.

SPC i EvroP Ska uni ja

Nad bi skup pre po ru ~u je Sr bi ju n Pi{e: @ivica Tuci} o k om svo j e pro { lo n e deq n e po s e t e Sr b i j i, pred s ed n ik Bi s kup s ke kon fe ren ci je Ne ma~ ke i nad bi skup Fraj bur ga Ro bert Co li}, iz ja vio je ne ma~ kim me di ji ma da Sr bi ju tre ba pri mi ti u Evrop s ku uni j u, da ona ima « f unk c i j u mo s ta» na Bal k a n u, po {tu je ver ska i qud ska pra va i «ja sno se raz vi ja u prav cu EU». „Tre ba ohra bri ti sta nov ni ke Sr b i j e. « V e } i n a ih `e l i u Evro pu, ose tio sam to u su sre ti ma, u to me im mo ra mo po mo }i»“, re kao je Co li}.

Za pa t ri j ar h a Iri n e j a, sa ko j im se su s reo u Be o g ra d u, nad bi skup ka `e da je «otvo ren ~o vek» ko ji se in te re su je za sve {ta se de {a va u Evro pi i za tra `e we pu te va ka woj.

Ova «pre po ru ka» pr vo pa sti ra pre k o tri d e s et mi l i o n a ne ma~ kih ka to li ka, si gur no ne }e bi ti ne za pa `e na u Ber li nu. U po li ti~ kim kru go vi ma ne ma~ ke pre sto ni ce, po seb no naj vi {im, stav cr kve se uvek pri ma sa uva `a va wem k zna wu. Ni je ne po zna to da je Ne ma~ ka «stub» EU kao i da u woj vla da skep ti ci zam pre ma pro {i re wu ove za jed ni ce. Po se ta pa tri jar ha Ber li nu, ma kad da do we do |e, ta ko |e }e po tvr di ti nad bi sku po ve re ~i da je Sr bi ji me sto u za jed ni ci dr `a va i na ro da. To `e li i ve }i na gra |a na Sr bi je, sve an ke te to po ka zu ju.

Pa tri jarh Iri nej je u vi {e na vra ta re kao da je Sr bi ji «me sto u Evro pi», ka woj ide mo sa bo ga tom kul tu rom i isto ri jom».

Ta ko se i u zva ni~ nim cr kve nim me di ji ma mo gu pro ~i ta ti tek sto vi ko ji pre od go va ra ju zi lot skim kru go vi ma ko ji `e le izo la ci o ni zam. «“Pra vo sla vqe“», kao or gan Pa tri jar {i je, do du {e pre iz bo ra sa da {weg pa tri jar ha, po sta vio je ver ni ke pred di le mu «Hri stos ili Evrop ska uni ja», jer ona, eto, nu di «od ri ca we od se be», a za to se za la `u „«evro pej ~i }i», a to «vre |a do sto jan stvo» Sr bi je“! Sr bi ma se na vod no nu di da za bo ra ve svo ju pro {lost, da ras kr ste sa hri {}an skim mo ra lom, sa pra vo sla vqem, sa sve tom Sa vom. Jed -

T

U EU su ve} godinama neke srpske eparhije – budimska, temi{varska, sredweevropska, zapadnoevroska, britansko-skandinavska, i nova: austrijsko-{vajcarska. Za dve godine, i sve eparhije u Hrvatskoj – zagreba~ko-qubqanska, gorwokarlova~ka, dalmatinska, pakra~ka i osje~ka Me |u tim, «ne po sva ku ce nu». Ne ma raz lo ga da za zi re mo od EU, «ako Evro pa po {tu je na{ iden ti tet, kul tu ru i ve ru», iz ja vio je pr v o j e r arh od m ah po s le usto li ~e wa ja nu a ra pro {le go di ne. «Si gur no da `e li mo tu za jed ni cu na ro da i da bu de mo za jed no sa wi ma».

Ar h i j e r ej s ki sa b or SPC, ili Si nod, ni ka da do sa da ni je ob ja vio zva ni ~an do ku ment sa sta vom o evrop skim in te gra ci ja ma. Iz ja ve po je di nih epi sko pa i te o lo ga po ka zu ju ipak da cr k ve n i qu d i ni s u do v oq n o in for mi sa ni o to me {ta je EU.

no stav no, po wi ma, EU je «an ti hri {}an ska za jed ni ca» i «pro stor slo bod nih zi da ra». Po sto ja }e mo mi i bez wih i mi mo wih, is ti ~e autor tih re do va, je ro mo nah iz Cr ne Go re. Tre ba se na da ti da ta kvih tek sto va u vre me sa da {weg pa tri jar ha ne mo `e bi ti u li stu ko ji iz la zi s we go vim bla go slo vom, kao {to sto ji u im pre su mu, ne zbog «an ti e vro pej stva», ve} zbog re~ ni ka ko jim se to is ka zu je.

Ako se ko pri bo ja va za iden ti tet, ili ve ru, mo `e mu se uka za ti na pri mer Gr~ ke, ko ja je odav no u EU, ili Ki pra, ne {to kra }e. ^lan stvo ne sa mo da ni je

o « sla bi lo, ili ugro zi lo iden ti tet, ve} ga je u~vr sti lo. Ze mqe su se u okvi ri ma in te gra ci je ve o ma raz vi le, a ti me su i cr kve do bi le pri li ku da u po voq ni jim okol no sti ma o~u va ju i raz vi ju svo ju mi si ju. U No vim ~la ni ca ma EU, Ru mu ni ji i Bu gar skoj, cr kve ta ko |e «pro fi ti ra ju».

Iz evrop skih fon do va ob na vqa ju ma na sti re, gra de pri stup ne pu te ve do wih, raz vi ja ju so ci jal nu de lat nost. Bu gar ska je uve la }i ri li cu u kan ce la ri je Bri se la. Ve }i na pra vo slav nih cr ka va, ta ko |e i ru ska, ve} go di na ma ima pred stav ni {tvo pri «usta no va ma evrop skih in te gra ci ja».

U EU su ve} go di na ma ne ke srp ske epar hi je – bu dim ska, te mi {var ska, sred we e vrop ska, za pad no e vro ska, bri tan sko-skan di nav ska, i no va: austrij sko{vaj car ska. Za dve go di ne, i sve epar hi je u Hr vat skoj – za gre ba~ ko-qu bqan ska, gor wo kar lo va~ ka, dal ma tin ska, pa kra~ ka i osje~ ka. Ukup no de set.

Stav dru gih ver skih za jed ni ca u Sr bi ji pre ma EU je pot pu no po zi ti van, ka to li~ ke, pro te stant skih cr ka va, Je vre ja i obe struk tu re isla ma.

Nad bi skup Co li} ro |en je u ne ka da ne ma~ kom se lu Fi li po vo, da nas Ba~ ki Gra ~ac, 1938.

I ovom pri li kom je is ta kao da su tu we go vi «ko re ni», «“otax bi na mog de tiw stva»“, i zbog te po ve za no sti `e li da se na |e Sr bi ji «bu du} nost u Evro pi». Ob i {ao je sa da svo je rod no se lo, osve tio spo me nik po stra da li ma na kra ju ra ta, me |u ko ji ma je i we gov {e sna e sto go di {wi ro |e ni brat Jo zef.

Ko men tar Am ba sa de Gr~ ke Po vo dom in ter vjua am ba sa do ra biv {e Ju go slo ven ske Re pu bli ke Ma ke do ni je u Sr bi ji, g. Qu bi {e Ge or gi jev skog, ko ji je ob ja vqen u Va {em li stu u ne de qu 12.6.2011. pod na slo vom „Pri stup EU ni je tur nir vi te zo va“, Am ba sa da Re pu bli ke Gr~ ke ima sle de }i ko men tar: Ko ri sno je da se ze mqe kan di da ti za bu du }e ~lan stvo u EU osla wa ju na svo je re zul ta te u is pu wa va wu pred u slo va i kri te ri ju ma, eko nom skih i po li ti~ kih, ukqu ~u ju }i i do bro su sed ske od no se, kao {to to pred vi |a ju evrop ske in sti tu ci je ko ji ma te `e da se pri kqu ~e. Po ku {aj gra |e wa na ci o nal nog iden ti te ta uzur pi ra wem isto ri je su sed nih ze ma qa, ne olak {a va pro ces pri kqu ~e wa. Za i sta, ka ko na gla {a va i za me nik port pa ro la SDS-a, g. Ka lin ka Sen tik Ga ber, te `we za ostva re we pro jek ta „Sko pqe 2014“ vo de u da qe na ru {a va we ne ga tiv ne me |u na rod ne sli ke biv {e Ju go slo ven ske Re pu bli ke Ma ke do ni je.

crna Hronika

Na Adi ot kri ve ni osta ci stre qa nih?

Na prob noj ja mi na Adi Ci gan li ji u Be o gra du ju ~e je pro na |e na kost qud ske ru ke i tra go vi kre ~a, na kon sa mo ne ko li ko mi nu ta po tra ge za po smrt nim osta ci ma stre qa nih na ovoj lo ka ci ji, me |u ko ji ma je bio i ge ne ral Dra go qub - Dra `a Mi ha i lo vi}. U po tra zi za stre qa ni ma, me |u ko ji ma je bio i ko man dant Ju go slo ven ske voj ske u otax bi ni Dra go qub Dra `a Mi ha i lo vi}, ko ri sti se naj sa vre me ni ja son da za pre tra gu te re na i teh no lo gi ja ko ja je pri me we na za na la `e we ma sov nih grob ni ca iz po sled wih ra to va. Po tra ga za po smrt nim osta ci ma po ~e la je na me stu ne ka da {weg za tvo ra na Adi Ci gan li ji. Is tra `i va wa su po ~e la na se ve ro za pad noj stra ni ne ka da {weg za tvo ra na Adi Ci gan li ji, na kon {to je ne ko li ko sve do ka tvr di lo da je Mi ha i lo vi} li kvi di ran na tom me stu. „Us pe li smo u ve o ma krat kom ro ku da uz po mo} sa vre me ne teh ni ke pro na |e mo ko sti i ostat ke li si ca. De lo vi ko sti ju su opr qe ni, {to uka zu je na po ku {aj uni {ta va wa do ka za spa qi va wem”, pre ci zi rao je Se kre tar Ko mi si je za ot kri va we taj nih grob ni ca Sr |an Cvet ko vi}.Po ka za lo se, ka ko je do dao, da je tro di men zi o nal na re kon struk ci ja me sta na Adi gde su, pre ma iz ja va ma sve do ka, stre qa ni Mi ha i lo vi} i osta li za tvo re ni ci, a ko ja je pret ho di la ske ni ra wu, bi la pre ci zna „do u me tar”. „Po li ci ja je bi la na li cu me sta i sa da je na po te zu Tu `i la {tvo ko je }e vo di ti pro ces eks hu ma ci je. Ko mi si ja je ovim za vr {i la svoj deo po sla”, re kao je isto ri ~ar Cvet ko vi}.

Pro na |e no te lo de ~a ka iz Pan ~e va Te lo ~e tr na e sto go di {weg M.R. iz Pan ~e va ko ji je u ~e tvr tak oko 17 ~a so va ne stao u ta la si ma Mo ra ~e, na |e no je ju ~e uju tro u pod vod nom ka na lu, pe de se tak me ta ra niz vod no od me sta gde je ne sre} ni de ~ak upao u re ku. Te lo su iz vu kli ro ni o ci re gi o nal nog cen tra iz Bi je le na kon vi {e od dva da na tra ga wa za ma li {a nom.

Ro ni o ci su od ~e tvrt ka po pod ne vi {e pu ta ro ni li od Ska li na do Ko lo vra ta u Do woj Go ri ci ne bi li us pe li da na |u te lo uto pqe nog de ~a ka. Te lo M.R. po sla to je na ob duk ci ju ode qe wa za sud sku me di ci nu Kli ni~ kog cen tra u Pod go ri ci.

INTERVJU

ALEKSANDAR PAVKOVI],

Ula zak ne bi bio e sum wi vo je da je NA TO or - zim. Ono {to je va `no je da je sa da ga ni za ci ja ko ja po ku {a va da {wa vlast za in te re so va na za ula po kri je go to vo ~i tav re - zak u NA TO. To na rav no ne ide jed gion Evro pe i Ju go i sto~ ne Evro pe no gla sno, ali bi joj ta kav ko rak dao i da na taj na ~in re gu li {e i kon - do dat ni le gi ti mi tet u o~i ma tzv. tro li {e voj ne si le na ovom pod ru~ - me |u na rod ne za jed ni ce. Ka rak te ri ju. U tom smi slu Sr bi ja osta je i da - sti~ no za ze mqe u re gi o nu ko je su qe re la tiv no van tog to ka, pa je in - re la tiv no ma le i re la tiv no si ro te res Za pad ne voj ne ali jan se o~i - ma {ne, je ste da vlast u tim ze mqa gled no da ukqu ~i Sr bi ju u bi lo kom ma tra `i uvek ne ku po dr {ku i ne ki ob li ku u okvi re NA TO-a {to je le gi ti mi tet van okvi ra svo je ze pri li~ no zna ~a jan pro je kat. O~i - mqe i u tom smi slu se Sr bi ja ne gled no je ide ja da se vi {e ne do zvo raz li ku je od dru gih. I sa svim je bi le no vi voj ni su ko bi na ovom pod lo pred vi dqi vo da }e vla sti tra ru~ ju i da se, s dru ge stra ne, is ko ri `i ti le gi ti mi tet van svo jih gra ni ste te „sit ne voj ne si le“ ko je ov de ca i po dr {ku sa stra ne – ta ko bi se po sto je za za jed ni~ ke pro jek te van mo glo po sma tra ti i pro je kat ula re gi o na NA TO-a, za ak ci je u ze `e wa u NA TO. Bo qe je po sma tra ti mqa ma kao {to je Av ga ni stan i u taj pro ces kao in te res vla sti za do bi lo kom dru gom re gi o nu gde se po - dat nim le gi ti mi te tom, ne go kao ja vi po tre ba za tim, ka `e pro fe sor deo ne ka kve {i re za ve re ko ja bi bi po li ti~ ke fi lo zo fi je Alek san dar la okre nu ta pro tiv in te re sa Sr bi Pav ko vi} u raz go vo ru za „Dnev nik“. je i we nog sta nov ni {tva. Mi slim Pro fe sor Pav ko vi} pre da je po da ula zak Sr bi je u NA TO ne pred li ti ku i me |u na rod ne od no se na sta vqa ne ki zna ~a jan pro blem za Uni ver zi te tu Me kva jer u Sid ne ju sta nov ni {tvo, ne go je to pi ta we (Austra li ja), kao i na ki ne skom ko je se ti ~e od no sa vla da ju }ih i Ma kau, a autor je broj nih kwi ga i osta lih po li ti~ kih stran ka pre ma ~la na ka o stva ra wu no vih dr `a va, ino stra noj za jed ni ci i na te za wa u te o ri ji i prak si se ce si o ni zma, tra `e wu po dr {ke od we... frag men ta ci ji Ju go sla vi je i we nim l To ni je ba{ po pu lar na po li uzro ci ma (ra stu na ci o na li zma i ra ti ka s ob zi rom na jo{ uvek otvo to vi ma na Bal ka nu), per spek ti va ma re no pi ta we sta tu sa ko so va i glo ba li za ci je... ra {i re nog ose }a wa da tu jo{ uvek ima {ta da se ka `e... l ko je su po u ke ko je mo `e mo da iz vu ~e mo iz sku pa na To i we - U tom po gle du uvek se po sta vqa go vih part ne ra u Be o gra du? pi ta we ko ja bi bi la naj bo qa po li - Ja san je in te res NA TO-a da ti ka srp ske vla de s ob zi rom na ~i ukqu ~i Sr bi ju, ono {to ni je ja sno we ni cu da je ve li ki broj dr `a va ve} ko ji je in te res Sr bi je da se ukqu ~i pri znao ne za vi snost Ko so va i da su u ta kav aran `man i tu po sto je kon - mno ge si le Za pad ne ali jan se to ura tro ver ze u ko je ne mo gu sa da da ula - di le. Ne bih mo gao da dam sa vet ka -

N

Gre {ka je ve} u~i we na Mno gi qu di mi sle da je u~i we na ogrom na gre {ka {to se ni je ra ni je, dok se to mo glo, i{lo na ne ko raz gra ni ~a va we ili po de lu Ko so va ko ja bi omo gu }i la ne al ban skom sta nov ni {tvu da do |e pod ju ris dik ci ju srp ske vla de.

Ta mo gu} nost je sa da iz gle da is kqu ~e na i sto ga ne ma mno go na de da }e to sta nov ni {tvo ima ti pu na po li ti~ ka pra va i prav nu za {ti tu. To je jed na od ve li kih tra ge di ja raz vo ja si tu a ci je. Ipak bi bi lo mo gu }e da se vr {i ona vr sta pri ti ska ko ja je mo gu }a, pr ven stve no na Evrop sku uni ju i SAD, da one omo gu }e traj ni je re {e we sta tu sa ne al ban skog sta nov ni {tva na Ko so vu.

RETROVIZOR n PU Beogradu je, u organizaciji Savezni~ka komanda za transformaciju, odr`ana trodnevna Strategijska vojna konferencija za partnere, na kojoj su u~estvovali predstavnici oko 60 dr`ava - ~lanica NATO-a, Partnerstva za mir, Mediteranskog dijaloga i Istanbulske inicijative. n Predsednik Srbije Boris Tadi} odbacio je mogu}nost da SNS formira vladu nakon narednih izbora. „Ube|en sam da je to nemogu} scenario i da }e gra|ani izra~unati da im je sa stanovi{ta wihovih interesa boqe da Srbija nastavi put EU, a ne da se ponovo zatvori”, izjavio je Tadi} gostuju}i na RTS. n Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} potvrdio je da je administracija EU srpskim vlastima uputila pismo kojim tra`i da se ispita privatizacija vi{e od 20 preduze}a, kako bi se utvrdilo da li su one bile u skladu sa zakonom i evropskim kriterijumima. Mediji spekuli{u da su pod lupom privatizacije Sartida, [invoza, C marketa, Mobtela.. n Republi~ka agencija za elektronske komunikacije (Ratel) nalo`ila je Telekomu Srbije da od 1. avgusta pove}a cene pretplate i lokalnih poziva u fiksnoj telefoniji. Pretplata se pove}ava sa 388 na 430 dinara, bez PDV, dok }e cena telefonirawa u lokalnom saobra}aju biti oko 100 odsto ve}a zbog skra}ewa trajawa impulsa. n Ajman al-Zavahri, dugogodi{wi „~ovek broj dva” teroristi~ke mre`e Al Kaida, zvani~no je postao wen vo|a, naslediv{i na toj poziciji Osamu Bin Ladena, kojeg su po~etkom maja likvidirali ameri~ki komandosi u Pakistanu. n Srpski i kosovski pregovara~ki timovi mogli bi tokom {este runde razgovora, najavqene za sredinu jula, da postignu sporazum o slobodi kretawa. Prema tim izvorima, Srbija }e prihvatiti kosovske li~ne karte i paso{e, kao i kosovske voza~ke dozvole i tablice, dok }e Kosovo tolerisati dokumente Srbije koji su izdati za Kosovo.

dnevnik

nedeqa19.jun2011.

PRO FE SOR, AUTOR KWI GA O RAS PA DU JU GO SLA VI JE

KARMA KOMA

Sr bi je u NA TO ni ka kav pro blem

ko da se po stu pi, de lom za to {to se stra nim me di ji ma raz ma tra sa svim i po li ti ka za pad nih ze ma qa raz li odvo je no od pi ta wa me |u na rod nog ku je u po gle du Ko so va, pa ni tu ne ma sta tu sa Sr bi je o ko jem je ov de bi lo kon sen zu sa ni me |u tim dr `a va ma. re ~i.

Tre ba lo bi uo~i ti dva aspek ta po l po sto ji li ne ka kvo re {e we li ti ke Sr bi je pre ma Ko so vu: je dan ko jim bi se po lo `aj srp skog `i je taj me |u na rod ni i ne ka vr sta pri - vqa po boq {ao? zna va wa sa da {we ne za vi sno sti Ko - Ni sam si gu ran da po sto ji re {e so va po spe {i la bi me |u na rod ni we ko je bi obez be di lo si gur nost i sta tus Sr bi je, pr ven stvo u po gle du nor ma lan `i vot srp skog i ne al ban ula ska u Evrop sku uni ju. To je po - skog `i vqa, jer ni je u mo }i i spo seb no pi ta we me |u na rod ne po li ti - sob no sti vla de Sr bi je da do bi je, ke i me |u na rod nih od no sa, to su pi - omo gu }i i raz vi je ta kvu po li ti ku ta wa ko je ne ma ju po ne kad pu no ve ze ko ja }e po mo }i sta nov ni {tvu da sa Ko so vom, ne go s od no si ma iz me |u nor mal no funk ci o ni {e i `i vi. ve li kih si la i za pad nih sa ve zni ka.

Be o grad je u tom po gle du ve o ma S dru ge stra ne, ono {to se ~e sto ogra ni ~en. To je ta ko za to {to tzv. za ne ma ru je je pi ta we za {ti te po li - me |u na rod na za jed ni ca, a pr ven ti~ kih i dru gih pra va srp skog i ne - stve no Evrop ska uni ja, ni ti je spo al ban skog sta nov ni {tva na Ko so vu, sob na ni ti za in te re so va na da omo {to se na `a lost i u na {im i u gu }i po li ti~ ka pra va srp skoj za jed -

3

ni ci na Ko so vu. Ta za jed ni ca to gle da kao pro blem ko ji je de li mi~ no ne re {iv ali ko ji ne zah te va mno go ula ga wa, ni ti mno go bri ge.

To je re al no sta we i vla da Sr bi je ne mo `e tu mno go {ta da pro me ni.

To ne zna ~i da ne tre ba da po ku {a da na |e ne ko traj ni je re {e we. l Ka ko gle da te na o`i vqa va we „ju gos fe re“?

- Ne ma ni ka kve sum we da je pro stor biv {e Ju go sla vi je pred sta vqao za jed ni~ ki eko nom ski pro stor, za jed ni~ ko tr `i {te, i da se to kom po sto ja wa Ju go sla vi je raz vio niz eko nom skih ve za ko je ni su ne sta le pre stan kom Ju go sla vi je. To je je dan aspekt na stav ka ju go pro sto ra ko ji je u ve li koj me ri u pro ce su.

Na i me, to se vi di u sva ko dnev nom `i vo tu: niz pro iz vo da iz biv {ih re pu bli ka se na la zi na ov da {wem tr `i {tu, a to je slu ~aj i u dru gim biv {im re pu bli ka ma. To ni je ju go no stal gi ~ar ski pro je kat, ne go pro mo vi sa we me |u sob nih eko nom skih in te re sa. Dru gi aspekt je ne ka vr sta po li ti~ ke i kul tur no po li ti~ ke ko or di na ci je i pi ta we je da li tu ima pro sto ra za o`i vqa va we ve za. To je mno go otvo re ni je pi ta we.

Ni je sa svim ja sno u ~i jem in te re su bi se ko or di ni sa le po li ti ke na tom ni vou iz me |u biv {ih re pu bli ka.

Ta kav vid ko or di na ci je ne mo ra bi ti u in te re su se ver nih re pu bli ka biv {e Ju go sla vi je ko je su okre nu te Evrop skoj uni ji – da na ozbiq ni ji na ~in pri la go |a va ju svo ju spoq nu i unu tra {wu po li ti ku s biv {im ju go slo ven skim re pu bli ka ma. Ko ji bi bi li in te re si ra znih po li ti~ kih eli ta da se umre `e po ju go slo ven skom re cep tu? Pre je EU za in te re so va na za me |u sob no raz vi ja we ve za na ju go slo ven skom pro sto ru i {i re, a spe ku la tiv no pi ta we je da li bi ula `e we svih biv {ih re pu bli ka u EU stvo ri lo ne ka kav blok ze ma qa ko je bi ko or di ni sa no de lo va le u okvi ru Uni je. Vi de }e mo {ta }e da qe bi ti jer ni je sa svim ja sno ka da }e i da li }e sve te re pu bli ke u}i u EU. n Re qa Kne `e vi}

V

Lustrirawe Ko{tane

elikani me|u qudima redak su prirodni fenomen, dragocen kosmi~ki izuzetak, i pri tome sasvim nepodlo`an uticaju nas ostalih, obi~nih egzemplara {arolikosti qudskog: pojavquju se kako im se }efne, kad koji ushtedne, ne pitaju}i se je li to nama zgodno, ili bi nam bilo zgodno nekako druga~ije. Eto, recimo, Bora se Stankovi} rodio celih sto godina, i jo{ koju pride, pre Novaka \okovi}a. I zato je Novak \okovi}, kad je bio mali – eto nam utehe: svako je jednom bio mali, ~ak i Novak – poha|ao Osnovnu {kolu „Bora Stankovi}“ na beogradskoj Bawici. A da je bilo obrnuto, da se Novak \. rodio vek pre Vrawanca, tada bi ovaj poha|ao O[ „Novak \okovi}“. I niko u tome, je li, ne bi video ni{ta ~udno.

Avaj, bilo je kako je bilo, ali neki me|u nama ne mire se pasivno sa zadatim stawem stvari.

Tako je, kako novine pi{u, „deo kolektiva Osnovne {kole ’Bora Stankovi}’“, a sve na ~elu sa direktorkom i plemenitom inicijatorkom, gra|ankom Marjanovi} Zdravkom, pokrenuo inicijativu da ova {kola, u kojoj je mladi Novak svojevremeno vredno u~io sve {to nikada nije `eleo da sazna o peronospori, nepravilnim glagolima i bruto nacionalnom proizvodu Malezije, „promeni ime u „O[ ’Novak \okovi}’“. I tako se, je li, dostojno odu`i svom najpoznatijem biv{em |aku. Koji ju je, dodu{e, ne zna se ta~no ~ime zadu`io, po{to nesporna ~iwenica da je ovaj beogradski mladi} jedan od najboqih tenisera sveta nema nikakve utvr|ene i utvrdive veze s ~iwenicom da je sve {to nikada nije `eleo da sazna o obojenoj metalurgiji, slo`enim jediwewima i ulozi derta i meraka u opusu Bore Stankovi}a u~io ba{ u toj, a ne u nekoj od drugih bezbrojnih beogradskih osnovnih {kola, i po{to je tako|e nemogu}e ozbiqno utvrditi i dokazati da Novak svojim {ampionskim igrama „pronosi slavu“ ba{ svoje biv{e {kole. Jer, naime, Novak nije me|u {ampionima sveta ni u biologiji ni u zemqopisu ni u poznavawu dela srpskih realista, nego u tenisu, koji ne spada me|u obavezne nastavne predmete u ovoj zemqi.

Biti izuzetan u bilo ~emu, bilo da je to pisawe romana ili igrawe lopte, nu`no zna~i biti daleko iznad duha Palanke i wenog shvatawa i ose}awa sveta, te same sebe u wemu. [to ne zna~i, dakako, da Palanka ne}e sebi zadr`ati pravo da o tebi sudi, mada je wen sud po sebi irelevantan, i kada je pohvalan, i onda kada to nipo{to nije. Palanka, naprosto, nema nikakvih pouzdanih merila, a nema ih jer je neozbiqna i povr{na, jer ni{ta ne zna, a jo{ mawe razume. Palanka je hirovita i povodqiva, lako se da fascinirati ne~im trenutno {qa{tavim i bu~nim, ne poznaje istorijsku perspektivu bilo koje vrste, ne razume koncept kulturnog ute-

meqewa, strana joj je svaka prosvetiteqska nakana, umesto koje radije bira dra`esni spektakluk.

Nije, da se razumemo, taj mladi} koji se vrhunski igra s onom `u}kastom lopticom ni{ta kriv u ovome bizarnom i posti|uju}em zame{ateqstvu, niti su krivi oni oko wega. Wegova je majka, ka`u novine, inicijativu uqudno odbila, rekav{i da „sigurno postoje i druge znamenitije li~nosti ~ije bi ime {kola mogla da ponese, pa i da sada{we ime odgovara ustanovi“. Pametnome dosta, ali pametan ne bi ni pokrenuo ovu nelagodom operva`enu stvar, od koje sada crvene obrazi onih koji tog bawi~kog (prazi)luka nisu ni jeli ni mirisali.

U dru{tvu i u kulturi u kojoj se svaka nadobudna malogra|anska {u{a stalno busa u prsa metani{u}i o „na{im svetlim tradicijama“ koje imamo slepo slediti ina~e }emo goreti u paklu, zapravo nikakve ozbiqne tradicije ne uspevaju da se zapate i da opstanu jer nema nikakvih ozbiqnih kontinuiteta, jer je sve uvek iznova podlo`no sumanutoj, neutemeqenoj reviziji, kako ve} kojem slu~ajnom prolazniku kroz ovu kulturu prhne. Pa je otuda normalno da nam ulice i trgovi ~e{}e mewaju imena nego {to se peru. Pa je tako mogu}e i to da neki qudi, u formalno-statusnom smislu intelektualci, mrtvi ozbiqni pokrenu inicijativu da se jedna {kola (ej: {kola!) odrekne imena znamenitog pisca u ime jednog 24-godi{weg mladi}a, hvala Bogu `ivog `ivcatog i zdravog zdravcatog, koji ina~e za `ivot zara|uje igraju}i lopte. To on radi zaista vrhunski, naklon do zemqe, ali to je i daqe samo igrawe lopte: tamo, pa vamo, pa tamo, pa vamo, pa tamo, pa vamo, tup, tup, ~ok, ~ok, i tako letwi dan do podne.

A {ta bi bilo da se neko od \okovi}a nije javio da celu tu stvar elegantno pomete tamo gde joj je mesto? Oti{ao bi siroti Bora bogu na istinu, lustriralo bi ga s Bawice pre nego {to ka`e{ „Ko{tana“, i nikome ni{ta. I sve bi prekrilo }utawe, ono re~ito i ve~ito }utawe, koje o nama govori jo{ vi{e i jo{ poraznije od svakog mahnitawa pretencioznih filistara. n te o fil pan ~i}

Isto rI^ar Ko sta NI Ko lI] o ha o tI^ NIm vI \e wI ma srp sKe pro [lo stI

Ve ~i te `r tve i ve ~i ti he ro ji u ~e je po ~e lo pr vo ske ni ra we te re na na Adi Cin ga li ji gde je za to ~en i stre qan ge ne ral Dra `a Mi ha i lo vi} pre {est i po de ce ni ja. Pen zi o ni sa ni par ti zan ski ge ne ral Ste van Mir ko vi} se ~u dom ~u di {to “tra ga ~i” ne zna ju da su se la ti li ulud nog po sla jer je, ka ko ka `e, Dra `a kre mi ran a we gov pe peo po sut ko je ku da, do da ju }i da o~i gle no ne ki ma tre ba ro man ti~ na pri ~a o na rod nom ju na ku. Ta po tre ba pod sta kla je mno ge da tvr de da srp sko dru {tvo jo{ ni je sa zre lo da pri hva ti ni da qu, a ka mo li ovu bli `u isto ri ju u ko joj se ne mo gu iz be }i zlo~ ni po ~i we ni na pro sto ru ne ka da {we Ju go sla vi je.

Ako se po sle to li ko de ce ni ja jo{ uvek ta ko raz li ~i to gle da na isto ri ju on da se kao sa svim lo gi~ no na me }e pi ta we ko li ko vre me na tre ba da pro |e da ve }i na u Sr bi ji pri hva ti da i u ovom na ro du, kao i u svim dru gi ma, ima onih ko ji su ~i ni li zlo ~i ne i da se za to mo ra od go va ra ti. Isto ri ~ar Ko sta Ni ko li}, sa In sti tu ta za sa vre me nu isto ri ju ka `e da ka da srp ska in te lek tu al na eli ta bu de sprem na da ra ci o na li zu je pro {lost on da }e i srp sko dru {tvo bi ti spo sob no da stva ri na zo ve prav nim ime nom i da pri hva ti isto ri ju ona kvu ka kva ona za i sta je ste.

- Ali to ni je ta ko jed no stav no.

Iako je, na pri mer, u srp skoj isto ri o gra fi ji sna `no pri su tan kri ti~ ki pra vac, i da qe je ak tu e lan pro blem we nog uti ca ja na kre i ra we isto rij ske sve sti dru {tva u ce li ni. U dru {tvi ma ma le ci vi li za cij ske raz vi je no sti, sa ni skom op {tom kul tu rom i vi {e ne go oskud nom na u~ nom tra di ci jom, i bez is kre nih zah te va za zna wem, isto ri o -

J

gra fi ja se uglav nom do `i vqa va kao deo pri stra sne stvar no sti, uto pqe na u svo ju oko li nu. Ta kvo dru {tve no okru `e we isto ri ~a ra vi di sa mo kao ide o lo ga - pr vo sve {te ni ka na ci je, dr `a ve ili kla se i pri hva ta ga sa mo kao tran smi si ju una pred po sta vqe nih tvrd wi i po li ti~ kih za da ta ka, pa se i na taj na ~in pod sti ~e rad ko ji je me {a vi na na u ke i pro pa gan de.

Ni {ta bo qe ni je ni u na {em okru `e wu. Ne dav no je, na pri mer, je dan cr no gor ski isto ri ~ar, pro fe sor na Fi lo zof skom fa kul te tu u Nik {i }u, iz ja vio da je sa dr `aj isto ri je u ux be ni ci ma stvar dr `av ne po li ti ke a ne na u ke. Osim to ga, kod Sr ba je jo{ uvek ja ka ep ska svest u tu ma ~e wu pro {lo sti, a ta svest ne tr pi ni ka kvo re la ti vi zo va we, ne pred vi |a mo gu} nost da Sr bi kao ko lek tiv mo gu da na ne su ne prav du dru go me na ro du i da ni su uvek `r tve, ve} i agre so ri - ob ja {wa va za na{ list Ni ko li}.

Ta svest ima svo je vr sno „fa ta li sti~ ko ve ro va we“ u sop stve nu „sve tost“ i u sop stve nu iskon sku ne sre }u, do da je Ni ko li}, jer ka ko ob ja {wa va, mi to lo go zo va ni to pos ve ~i te `r tve, po slu `io je po je di nim srp skim in te lek tu al ci ma da na ne kri ti~ ki iz gra |e nom „isto rij skom je din stvu“ sva ku srp sku kri vi cu od bi ju is ti ca wem ne ka da {weg stra da wa.

- Za to se i ne pri hva ta da su Sr bi u po sled wim ra to vi ma na ovim pro sto ri ma mo gli i da ~i ne zlo ~i ne pre ma pri pad ni ci ma dru gih na ci ja. Ta kve na sla ge u isto rij skoj sve sti te {ko se is ko re wu ju, jer je u qud skoj pri ro di jo{ uvek ja ka po tre ba za ira ci o nal nim po i ma wem pro {lo sti, za emo tiv nom na dah nu -

}em mitskm sa dr `a ji ma iz isto ri je - is ti ~e Ni ko li}.

U da na {woj “ha os isto ri ji”, gde sva ko mo `e da iza be re “po jed nog ju na ka” i da ga jav no ve li ~a i uz di `e u ne be sa bez ob zi ra na to ko joj ide o lo gi ji je on pri pa dao i {ta je u pro {lo sti ~i nio, da pri zna ili ne gi ra po sto ja we Sre bre ni ce i dru gih stra ti {ta, te {ko je o~e ki va ti da se u vre me sve pri sut ne kri ze mo ra la i jav nog in te re sa mir no po mi re sve te raz li ke i pri hva ti pra vi lo da sva ko u de mo krat skom dru {tvu ima pra vo na svo je mi {qe we. S dru ge stra ne, na me }e se i pi ta we da li se s pra vom tra `i sa mo od isto ri je da se “sre di” ka da je sve dru go u ha o su? Na{ sa go vor nik is ti ~e da je pi ta we da li se u Sr bi ji pro {lost mo `e pro u ~a va ti bez ide o lo {kog i po li ti~ kog kom plek sa, uz pu nu auto nom nost isto ri ~a ra.

- Moj od go vor je vi {e ne ga ti van ne go po zi ti van, jer Sr bi ja jo{ uvek ni je zre lo i raz vi je no dru {tvo.

Jo{ uvek je ak tu el na po de la na „pa tri o te“ i „iz daj ni ke“ i to u oba sme ra, u za vi sno sti od ide ja ko je se za stu pa ju i po nu |e nih ob ja {we wa.

To je sa mo do bar po ka za teq ne sprem no sti da se pri hva ti plu ra li zam ide ja zbog sna `nih re li ka ta ne ka da {we mo no cen tri~ ne ide o lo gi je i re vo lu ci o nar ne mi to lo gi je.

Sr bi ja se jo{ uvek ni je ni bli zu su o ~i la sa svo jim „bo ga tim“ to ta li tar nim na sle |em. Ni 2011. go di ne ne mo `e te, na pri mer, da u pu noj me ri na u~ ne slo bo de is tra `u je te rad taj nih slu `bi u SFRJ. O otva ra wu do si jea da i ne go vo rim, a kao {to svi zna mo, ni jed na ini ci ja ti va po tom pi ta wu ni je us pe la. Jo{ uvek se sle di i po {tu je na ~e lo „jed ne struk tu re“ ko je pod ra zu me va eli mi ni sa we svih raz li ka i do mi na ci ju

Gra ni ca iz me |u la `i i isti ne Za i sta, ni je la ko pi sa ti o kom pli ko va noj srp skoj pro {lo sti u 20. ve ku, naj su ro vi jem u qud skoj isto ri ji, ka ko ga ve} sa da oce wu ju po je di ni is tra `i va ~i, skre }e pa `wu Ni ko li}.

- Pro ble mi i do ga |a ji, jo{ od stva ra wa Ju go sla vi je pa do we nog ras pa da, bi li su iz u zet no kom plek sni i gle da ni sa ra znih uglo va mo gu da da ju raz li ~i te od go vo re. Mno gi isto ri ~a ri is tr za li su iz op {te sli ke po je di ne de lo ve, tu ma ~i li ih na svoj na ~in, in si sti ra li na wi ma i za kla wa li ce li nu pro ce sa. Ta~ no je da isto ri ~a ri ka da pi {u o pro {lo sti ne mi nov no uno se ne {to od svo jih ose }a wa o kon tro verz nim sa vre me ni ci ma i do ga |a ji ma i pre no se svo je dru {tve no okru `e we u mi nu la zbi va wa, ali isto rij ska na u ka ne mo `e da se za dr `i sa mo na pu kom re |a wu ~i we ni ca i jed no stav nom opi si va wu do ga |a ja. Ona jed no stav no ne sme da se dr `i „ve~ nih isti na“ ko je ni su pod lo `ne kri ti~ kom pro mi {qa wu. Isto rij ska na u ka mo ra da po nu di i no va zna wa i no va tu ma ~e wa, jer bi u su prot nom po no vo o`i ve le ira ci o nal ne pred sta ve o pro {lo sti i uki nu la bi se osnov na gra ni ca iz me |u la `nog i isti ni tog.

Ako se to ve} i ni je ostva ri lo. Na `a lost.

„jed no ga“. Mi slim da je kraj we vre me da srp sko dru {tvo pre sta ne da ro bu je isto ri ji, da na u ~i da raz li ku je pro {lost i sa da {wost, i da se okre ne bu du} no sti - re kao je Ni ko li}.

O po tre bi da se tu ma ~e we pro {lo sti pre pu sti isto ri ~a ri ma a ne po li ti ~a ri ma i wi ho vim spin dok to ri ma, du go se u srp skom dru {tvu pri ~a ali da qe od to ga se ni je oti {lo. Ima do sta pri me ra da se kroz svo je vr sne ra di o ni ce, po go to vo mla di ma, nu de raz li ~i ti pri stu pi do ga |a ji ma i li~ no sti ma ka ko bi oni oda bra li svoj ali i ~u li tu |i stav.

- Na rav no da tu ma ~e we pro {lo sti tre ba pre pu sti ti isto ri ~a ri ma, da tre ba or ga ni zo va ti svo je vr sne ra di o ni ce u ko ji ma bi se o svim spor nim pi ta wi ma pi sa lo i pri ~a lo otvo re no i bez pred ra su da. Sa znaj ni pro ces u na u ci je du go tra jan, pod ra zu me va ko ri {}e we no vih i dru ga ~i je ~i ta we sta rih iz vo ra, sa zre va we ide ja i pre va zi la `e we ra ni jih shva ta wa. Ta ko stvo re na zna wa do pri no se us po sta vqa wu iden ti te ta ka ko po je din ca ta ko i gru pe (na ci je ili dru {tva) na prin ci pi ma na u~ no sti i kri ti~ no sti. Ali, ni to ni je jed no stav no u da na {woj Sr bi ji.

Po lo `aj hu ma ni sti~ kih na u ka je is pod sva ke kri ti ke, one su na dru {tve noj mar gi ni jer je jed no sta no eli mi ni sa na sva ka po tre ba za te meq nim zna wi ma ko ja ne mo gu da se pri la go |a va ju tre nut nim po li ti~ kim po tre ba ma. Bi lo ~i jim. Tu se su sre }e mo i sa jed nim pro ble mom dru ge vr ste ko ji ni je od ju ~e i ko ji te meq no ospo ra va isto ri o gra fi ju.

Ne mo gu} nost ne po sred nog pri stu pa pro {lo sti i we na «po sre do va nost u

sa da {wost» u vi du isto rij skih iz vo ra ko ji ve li kim de lom ima ju pi sa ni ka rak ter, do ve la je do ra di kal ne ne ga ci je sa znaj ne mo }i isto rij ske na u ke.

Sve se vi {e po ri ~e isto ri o graf sko h« te we i tra ga we» za isti nom jer, na vod no, u isto rij skoj na u ci ne po sto je kri te ri ju mi isti ni to sti. Za to se sve ~e {}e tvr di da isto rij sko pri po ve da we ima smi sla pro ce wi va ti is kqu ~i vo sa mo ral nog i estet skog, a ne sa na u~ nog sta no vi {ta. Ne gi ra se epi ste mo lo {ka za sno va nost isto rij skih zna wa i ospo ra va oprav da nost te `we isto ri o gra fi je za isti nom.

Ta ko je otvo re na mo gu} nost pot pu ne re la ti vi za ci je isto rij skih zna wa. Na taj na ~in do la zi do svo je vr sne re gre si je isto rij ske sve sti i mi {qe wa i otva ra se pro stor za po be du n « e um skog» nad isto ri o gra fi jom, {to bi sa mo omo gu }i lo do mi na ci ju ira ci o nal nog i otvo ri lo pu te ve ka ne slu }e nim ma ni pu la ci ja ma isto rij skim zna wi ma - za kqu ~u je Ni ko li}. n Qu bin ka Ma le {e vi}

4

dnevnik

nedeqa19.jun2011.

A SA DA VAN RED NE VE STI: NA ]U LI TE U[I, IMA RAZ LO GA ZA PA NI KU!

FI SKAL NA DE CEN TRA LI ZA CI JA

Ma li ze le ni mu tan ti Ka ko }e nam do }i gla ve pre tvo re ni ntraks u Bo~arima! A jeste li znali da je krastavac otrovan, da je u januaru vra}en pasuq iz Kine zbog o{te}ewa zrna, u februaru kupus iz Albanije jer je bio promrzao, u martu zelena salata iz Italije zbog pove}ane koncentracije pesticida, u aprilu krompir iz Slovenije zbog prisustva te{kih metala, pa pasuq iz Kirgistana zbog nepravilnog deklarisawa proizvoda, a u Austriju veliki broj trulih plodova...? I {ta sada?

U Nema~koj je zadugo va`ila premisa – tek kada su nadle`ni sigurni da se pojavila opasnost i kada se sagledaju koji sve problemi i posledice mogu da proiza|u, po~iwu da se emituju upozorewa i uputstva kako da se postupa shodno situaciji. Slu~aj sa otrovnim mutantom bakterije e{erihija koli (EHEC) je, pak, pokazao da mo`e i druga~ije. Tako je resorna ministarka najpre pritisnula crveno dugme za alarm da se ne jede salata iz [panije, iako su se jo{ uvek obavqali testovi. Potom su postali „opasni“ krastavci. Pa su zvani~nici iz Dowe Saksonije optu`ili klice krompira da su uzrokovale trovawe, iako to jo{ uvek nije bilo potvr|eno kao uzro~nik, po onoj ameri~koj «“boqe se osigurati nego kajati“». Zatim su glavni uzro~nik postale zatrovane sojine klice, vaqda po logici – boqe prijaviti jedno vi{e osumwi~e-

A

D

ganizmu obi~no korisna. Aktuelna zaraza je veoma neobi~na, budu}i da je posledi~no dovela do te{kih bolesti, prete`no kod `ena, a u kratkom vremenu veoma agresivno napreduje razaraju}i bubrege zbog svog izuzetno otrovnog koktela.

U slu~aju sviwskog gripa javna upozorewa su se pokazala sasvim adekvatna – kada su se desili prvi smrtni slu~ajevi, qudi bi i{li kod doktora i na vakcinaciju, i virus je ubrzo oslabio. Ka-

Pra va vra ta pa ni ke Jo{ uvek je sve`e se}awe kod nas na ono ~uveno pomra~ewe Sunca u prole}e 2000. godine, koje je naro~ito „pogodilo“ zemqu Srbiju i wene `iteqe – a koji nisu smeli da pomole ni nos na ulici da im se ne bi ne{to desilo – toliko ubedqiv je bio propagandni pogon re`ima Slobodana Milo{evi}a za {irewe panike. O verodostojnim informacijama za „savladavawe pomra~ewa“ malo ko se raspitivao, tek ulice srpskih gradova su bile kao da je na wih pala hidrogenska bomba.

Zapravo, konstruisawe panike je postala neka vrsta stalne prakse u medijima tokom devedesetih u wihovoj politi~koj funkciji, koji su opasnost neprestano uve}avali, iako su, po pravilu, i sami kumovali wihovom nastanku. Posebnu ulogu su imale televizijske vesti – kao `anr visokog statusa i „zagarantovane objektivnosti“ („pa TV je rekla, mora da je istina“). Na vreme smo, dakle, izu~ili zanat spram kojeg ova ekolo{ko-higijensko-prehrambena problematika deluje kao par~e kola~a... no povr}e, nego jedno mawe...

Nisu li prebrza upozorewa samo dodavala strah na paniku potro{a~a? Nisu li ih dovela do jo{ ve}ih zabluda? S obzirom na japanski primer zemqotresa i cunamija pre tri meseca i krizu havarisane nuklearke Fuku{ima, kada se svet divio skoro samurajski disciplinoj reakciji Japanaca – bez ikakve panike – pitawe je da li je takvo pona{awe ba{ bilo adekvatno izazovu, budu}i da je radijacija zagadila ~itavo pogo|eno podru~je i okean pride, saznalo se naknadno. Epilog: prema „Dnevnikovoj“ dopisnici iz Tokija Masumi Kamedi, japanskoj vladi danas niko vi{e ne veruje i veliko je pitawe da li }e Japanci i ubudu}e biti tako hladnokrvni usred tragedije i nesre}e.

Zapravo tak kada se pojavi sumwa u krizni menaxment vlasti, u to da ona nije u stawu da iza|e na kraj sa situacijom, javqaju se primisli „mamika da li da nas hvata panika“? Ortvin Ren, istra`iva~ rizika na Univerzitetu u [tutgartu, pre neki dan je obelodanio svoje nalaze o krizi u Nema~koj i okolnim zemqama zbog otrovne bakterije. «“Posle svega“, izjavio je medijima, “ima puno kritika na ra~un upravqawa krizom, ali jo{ uvek imam utisak da rizik niti je pove}an, niti je sada potpuno iskqu~en»“. Jednom re~ju, opasnost mora da se sagleda realisti~no, ali briga ostaje. Da li je to dovoqan razlog za paniku. Za razliku od side, pti~jeg ili sviwskog gripa, u „slu~aju ehek“ nije odmah bilo jasno otkud opasnost dolazi, niti se mogao utvrditi zajedni~ki imeniteq u oboqevawu od paklenog mutanta.

Jer, enterohemoragijske bakterije e{erihije koli su samo jedan opasan soj bakterije koja je u or-

ok vlade u Evropi poku{avaju da pomognu svojim lokalnim samoupravama da prevazi|u krizu, centralne vlasti u Srbiji to ne ~ine, ve} smawuju}i transfere ka lokalnom nivou, dovode lokalne samouprave u jo{ te`i polo`aj. Posledice takvih poteza bi}e duboke – upozorio je jo{ pre dve godine Toni Levitas, ameri~ki stru~wak za pitawa decentralizacije i nau~ni saradnik Urban Instituta iz Va{ingtona.

Na`alost, i u 2011. godini op{tine u Srbiji tonu sve dubqe i sve su daqe od pozicije iz koje bi mogle da po~nu da le~e posledice takvih poteza. Lokalu je, dodu{e, ovih dana laknulo jer su, na predlog Ujediwenih regiona Srbije, vo|eni me|ustrana~ki razgovori o tome kako da se do|e do ve}ih transfera ka lokalnim samoupravama i kako da se za to na|u realna sredstva u buxetu Srbije, a pred poslanicima u republi~kom parlamenutu se na{ao predlog o finansirawu lokalnih samouprava. Mogu}e je da }e lokalne samouprave od 1. oktobra imati ve}a sredstva na raspolagawu.

Ali, pogledajmo kako stojimo u pore|ewu s Evropom? Direktor Centra za slobodno tr`i{te Miroslav Prokopijevi} navodi da lokalne uprave koje dobijaju 40 i vi{e procenata od sopstvenih prihoda (iz sopstvenih poreza), imaju veliku fiskalnu autonomiju, za razliku od lokalnih samouprava zemaqa u tranziciji koje u proseku dobijaju ne{to mawe od 20 odsto prihoda iz sopstvenih, kako fiskalnih tako i nefiskalnih prihoda. Ma|arske lokalne uprave dobijaju 32 odsto od sopstvenih prihoda. Lokalne vlasti u SAD, [vedskoj i [vajcarskoj, recimo, ostvaruju vi{e od 70 odsto sredstava iz svojih

da je kasnije mnogo pacijenata uspe{no izle~eno, pona{awe qudi se promenilo. Ehek je od po~etka pra}en neizvesno{}u o svojoj pravoj prirodi – {to je i dovelo do {irewa straha.

Upravo to je stavilo mnoge institucije pod pritisak. „One su mislile da je potrebno da brzo imenuju uzro~nika, da qudi ne bi podlegli panici“, ka`e Ren, ali to je samo dovelo do fragmentacije „kriznih {tabova“ u Nema~koj: institut Robert Koh i Fridrih Lefler, Savezno ministarstvo za vanredne situacije, pa zatim sve bundes pokrajine – svi su preko no}i po~eli da daju odgovore i kada nisu bili pitani. I komunikacija je po~ela da puca, informacije postale sve protivure~nije, a kakofonija sve glasnija.

Pouka je vi{e nego jasna: u krizi odgovorni moraju delovati preventivno i mora odmah biti jasno ~iji potpis i pe~at ima najve}u te`inu. Sve mora biti koordinisano iz jednog mesta da se ne bi {irilo ose}awe da jedna informacija pobija drugu. Ko slu~ajeve obelodawuje i manevri{e u vremenskoj oskudici dok jedna~ina jo{ uvek ima puno nepoznatih – kqu~na je stvar. Jer, naprosto, u doba informacione tehnologije i komunikacija svaki strah se brzo {iri, a potpoma`u ga mnogi mediji koji u borbi za svoju publiku, tj. za svaki dinar od oglasa, sva{ta ispri~aju. Tako je pti~ja gripa izazvala veoma retke slu~ajeve zaraze, ali nije bilo novina, TV stanice ili radija koji nije izve{tavao o te{kim posledicama bolesti. I iako na 70 stepeni termi~ke obrade meso postaje bezbedno, virus je izazvao preterane reakcije qudi. Opasnost je zapravo bila znatno mawa nego {to je to pret-

postavila ve}ina i kako su je predstavili je mediji. Ali kada publika vidi umiru}e labudove, ili kao sada krastavce koji su mnogo mawe fotogeni~ni – {ta vredi pri~ati o tome da je spram epidemije {panske gripe koja je odnela 10 miliona `ivota tokom 1918. i 1919. godine, azijske gripe 1957. od koje je umrlo 4 miliona qudi, miliona izgubqenih `ivota (otprilike tre}ina zara`enih) izgubqenih u hongkon{koj pandemiji 1966 – u svim zarazama u protekloj deceniji re~ o promilima stradalih.

Po ustaqenom mehanizmu, kada jedno dru{tvo do`ivi „napad“ u vidu nemilog doga|aja (virus, bakterija) – tu je i panika. Politi~ki vrh koristi priliku da deluje stavqaju}i se na branik narodnog opstanka. Sledi mobilizacija da se napada~ izbaci iz zajednice i hopla, evo nas ponovo – harmonija ponovo vlada. Na tom tragu su na raspolagawu razli~ite tehnike naduvavawa mawih nesre}a u velike katastrofe, s potencijalnim milionima umrlih, a sve zarad promocije „spasilaca“. Ali, ~iwenice su tvrdoglave – krajwa cifra umrlih od pti~jeg gripa svela se na broj mawi od statistike kojom se ina~e bele`i mortalitet obi~nog gripa.

I kao {to danas proizvo|a~i krastavaca u Srbiji moraju da bacaju svoj rod jer je postao previ{e jeftin i ne isplati im se da ga iznose na pijacu (a nema nikakve veze sa osumwi~enim {panskim krastavcima koji su, tako|e, u celoj pri~i sasvim nevini), tako se i pre sedam godina ~ula

ka“. Da imamo ose}awe da ~esto visimo na kon~i}u koji se prote`e u vi{euglu opasne tehnike, tehnologije, }udi maj~ice prirode, nesolidarnosti me|u qudima, neodgovornosti nadle`nih, iskakawa opasnih materija iz kontrole i kolote~ine, franken{tajnovskih iskrivqewa nauke... i da to nisu samo prolazne epizode, incidenti i akcidenti, ve} simptom {irih napetosti i protivure~nosti savremenog `ivota.

Izazivawe straha je postalo predmet instrumentalizacije medija, interesnih grupa i politi~kih ideologija, mo`e se re}i – deo wihovog zanata. Spram jednom pokrenutog i nauqenog mehanizma, saveti stru~waka qudima da se pridr`avaju visokih higijenskih standarda u pripremi hrane ili da odu kod lekara posle prvih simptoma bolesti, deluju gotovo naivno. Jer, {ta vredi {to je od po~etka godine u Srbiju do sada uvezeno 97 tona krastavaca iz [panije i {to su sve po{iqke bile redovno kontrolisane i bezbedne, kada je sada „zeleni hrapavi“ postao neka vrsta stra{ila?

Nekada su epidemije kolere bile vrlo ~esta pojava dok se nije shvatilo da salata boqe da bude zaki{eqena sir}etnom kiselinom, pa ne}e do}i do bolesti, odnosno da sir}e ubija bakteriju kolere kao i ve}inu drugih. Stoga kod nas nije bilo ~estih trovawa preko salate – {to nije slu~aj kod drugih naroda koji nemaju taj obi~aj. Prawe teku}om vodom svega {to se ne kuva, qu{tewe, zalivawe sir}etom i ~iste ruke

Po tra ga za iz vo rom Pro{le godine je u Kaliforniji bilo sli~nih smrtnih slu~ajeva poput ovih u Nema~koj i to od zatrovanih paradajza i spana}a.

Kada su zdravstvene vlasti SAD krenule da tragaju za izvorom zaraze, rezultat je bio da su jure}i profit veliki marketi uzgajawe i proizvodwu ovog povr}a prebacili u Meksiko, na planta`e u pograni~nom regionu. Tamo ~esto kubure s vodom pa su lokalci, tipi~no aqkavo, zalivali biqke ne gledaju}i previ{e odakle voda dolazi. Tako im se provukla i fekalna voda i – eto e{erihije koli. Ali kopaju}i jo{ dubqe, do{li su do toga da su paradajz i spana} transportovani kamionima u SAD u kojima su se krili i ilegalni imigranti iz kom{iluka, pa ba{ i nisu imali pravo re{ewe za nu`du usput. mantra „ne}u da jedem piletinu“.

Posledice su, naravno, velike {tete za privredu, ali i prilika da se na|e novi uzrok propasti malog ~oveka, da se crvena nit akumulacije negativnih predstava o tome {te se doga|a – zategne do pucawa. Broj `rtava, prepune bolnice, sve se boji crnilom preterivawa i to ne samo u tzv. `utoj {tampi, nego i u ozbiqnim medijima.

Na temequ nekoliko izolovanih, preuveli~anih ili na senzacionalisti~ki na~in protuma~enih incidenata, stvara se uverewe da qudima preti smrtna opasnost, koja se mo`e otkloniti jedino radikalnim merama asketske discipline i efikasnosti.

Ipak, polako se {iri svest i da u svoj toj zbrci imamo posla s jednim od obele`ja „dru{tva rizi-

mo`da deluju trivijalno, ali ~ika Jova Zmaj nije bez veze kovao svoje stihove deci...

Ali to je tako, panike }e ubudu}e biti sve vi{e u dru{tvima u kojima su rizici qudima za vratom, delom virtuelni, delom izmi{qeni, ali tako|e i veoma realni. Verovatno}a da se ~ovek razboli od eheka, u pore|ewu su drugim bole{tinama, relativno je mala: ako redovno pere ruke ili svoj list salate pre }e mu za zvezdane ve~eri pasti meteor na glavu.

Jedan bloger je kada je `uto{tampni „Bild“ preko naslovne strane masnim slovima posred slike ispisao „Krastavci ubice!!!“, samo prokomentarisao: Ja sam kupovao jeftine krastavce, qu{tio, prao i jeo. A vi? n Re qa Kne `e vi}

izvora prihoda. Op{tine u Srbiji tek 20 odsto.

Od 2007. godine, Zakonom o finansirawu lokalne samouprave (ZFLS) uvedene su bitne promene u sistemu finansirawa lokalne samouprave u Srbiji, a najva`nija je da su od centralnih vlasti dobile udeo od 40 odsto u porezu na dohodak gra|ana koji je ostvaren na wihovoj teritoriji, te da je porez na imovinu postao izvorni prihod lokalne samouprave koja je dobila ovla{}ewe da utvr|uje stopu poreza.

Ve} nakon usvajawa tog zakona, ukupni prihodi lokalnih samouprava pove}ani su za devet odsto u realnom iznosu, a povrh toga, kompletan rast je ustvari posledica rasta op{teg transfera, koji je sa 24,6 milijardi dinara u 2006. godini pove}an na 41,6 milijardi dinara u 2007. Na`alost, dobri rezultati koji su ostvareni primenom ovog zakona bili su kratkog veka: u prole}e 2009. godine Vlada Srbije je, pod pritiskom globalne ekonomske krize, odlu~ila da obustavi primenu zakona i skre{e sistem transfera za 15 milijardi dinara. Pored toga, smawewa su nastavqena i u 2010. godini, {to zna~i da je pomenuti zakon pod suspenzijom du`e nego {to je bio na snazi. A, po ra~unici op{tinskih ~elnika, ukupan nivo smawewa transfera za period 2009-2011. iznosi}e oko 58 milijardi dinara. Zbog toga je mnogim op{tinama onemogu}en normalan rad.

Zapravo, precizna ra~unica koliko se prihoda u op{tini ostvari, a koliko joj se potom vrati iz republi~ke kase, danas je gotovo neizvodqiva. Naime, do 1990. godine postojao je sistem po kojem su sredstva ubirana u lokalnim samoupravama tu i ostajala, i od kojih su op{tine i gradovi potom izdavali povrat za Pokrajinu i Republiku. Danas se,

Ovla {}e wa, ali bez pa ra ^elnik op{tine Apatin socijalista @ivorad Smiqani} ka`e da zbog zakidawa na transferima lokalnim samoupravama najvi{e trpe investicije u op{tinama i gradovima, a potom i korisnici lokalnih buxeta.

– Mi smo ranije imali zna~ajne investicije u infrastrukturu.

Me|utim, sad je to nemogu}e jer moramo da vodimo ra~una o obavezama prema de~jim vrti}ima, {kolama i ostalim buxetskim korisnicima – veli Smiqani}. – Lokalnim vlastima su preneta neka ovla{}ewa, ali ne i pare.

INTERVJU

@EQ KO VU^ KO VI],

Me di ji se od pogubne rofesor savremenog bibliotekarstva, medijske kulture i estetike u medijima @eqko Vu~kovi} ocenio je da mediji u Srbiji nisu iskoristili {ansu da kriti~ki i celovito sagledaju de{avawa tokom ratova 90ih godina i zlo~ine koje su po~iweni, ali i svoju ulogu u tom periodu.

Vu~kovi} u intervjuu za „Dnevnik” ukazuje da je odgovornost medija tim ve}a {to se deceniju kasnije koristi ista matrica u odnosu prema nedavnoj pro{losti.

- A bez tog celovitog rasvetqavawa pro{losti u jednoj konstruktivnijoj i civilizovanoj debati, i bez te medijske istine i pomirewa, ne}e biti ni istinskog pomirewa u ovom regionu - ukazuje on.

Prema wegovim re~ima, da se nije promenila matrica koja je obele`ila medijsku scenu 90-ih u celom regionu, potvr|uje se na brojnim primerima, od senzacionalizma koje je pratilo izve{tavawe nakon hap{ewa Ratka Mladi}a, do nedavnog slu~aja „Pe{~anik”, emisije koja se vi{e ne}e emitovati na radiju B92 jer su wene autorke prekinule saradwu s tom medijskom ku}om po{to su insistirale na javnom izviwewu wenog rukovodstva zbog vre|awa `rtava ratova 90-ih u jednoj drugoj emisiji TV B92.

P

l Ka ko ste raz u me li gest autor ki „Pe {~a ni ka”, a ka ko iz o sta nak iz vi we wa B92?

- B92 kao komercijalna televizija ima pravo na slobodnu ure|iva~ku politiku, ma {ta ja ili bilo ko drugi mislili o toj ure|iva~koj politici. Nije sporno ni to da treba da se ~uje i druga strana, ali naravno uz jasnu ogradu od toga da se brani zlo~in. Jer, su~eqavawe mi{qewa ne podrazumeva i to da se brane

dnevnik

nedeqa19.jun2011.

PA LA NA PR VOJ PRE PRE CI

USKO RO NA SNA GU STU PA JU NO VA PRA VI LA ZA KRE DI TI RA WE GRA \A NA

I cela plata mo`e za ratu

su gradovi siroma{na sela

ka ko pri me }u ju lo kal ni ~el ni ci, ne zna ko li ko ko {ta dr `a va, jer se sva sred stva ko ja se ube ru na lo ka lu di rekt no sli va ju u re pu bli~ ku ka su, oda kle se op {ti na ma vra }a ju mr vi ce.

– Ma we op {ti ne ni su u is toj po zi ci ji kao grad ske, jer su, na pri mer, ce ne za ku pa ne po kret no sti znat no ma we od onih ko je se ostva ru ju u gra do vi ma. Po treb na je pro me na va `e }e prav ne re gu la ti ve, ko jom bi se po ve }ao broj iz vor nih pri ho da lo kal nih sa mo u pra va, kao i da se po ve }a u~e {}e op {ti na i gra do va u ostva ri va wu po sto je }ih pri ho da. Ta ko |e, po treb no je i po ve }a we ta ko zva nih ne na men skih tan sfe ra – na gla {a va pred sed nik op {ti ne No vi Be ~ej Mi li voj Vre ba lov na po mi wu }i da su u 2009. i 2010. go di ni tran sfe ri dra sti~ no sma we ni. U ne kim lo kal nim sa mo u pra va ma, kao {to je No vi Be ~ej, i do 50 pro ce na ta.

– To je po seb no pro ble ma ti~ no za op {ti ne u ko ji ma ovi tran sfe ri ~i ne i naj zna ~aj ni ji deo lo kal nog bu xe ta – oce wu je Vre ba lov, do da ju }i da su u po sto je }oj si tu a ci ji op {ti ne pri nu |e ne na uzi ma we kre di ta, oda kle se za po sled we dve go di ne uglav nom fi nan si ra ju ve }e in ve sti ci je u lo kal nim sa mo u pra va ma, kao {to su si ste mi ka na li za ci je, jav ne ra sve te, re kon struk ci ja vo do vod ne mre `e…

– Sr bi ja mo ra da od go vo ri na pi ta we 21. ve ka, a to je sva ka ko de cen tra li za ci ja – po ru ~u je Vre ba lov.

Bran ko Ga jin, pred sed nik op {ti ne Sr bo bran, oce wu je da je glav ni pro blem s fi skal nom de cen tra li -

Pred sed nik op {ti ne Srem ski Kar lov ci Mi len ko Fi li po vi} sma tra da je u kre i ra wu dr `av nog bu xe ta za 2011. go di nu bi lo pro sto ra da se op {ti na ma vra te tran sfer na sred stva u pu nom iz no su.

– Ov de se po sta vqa pi ta we ko ga cen tral na vlast, od no sno re pu bli~ ki bu xet, ka `wa va – is ti ~e Fi li po vi} i upo zo ra va na to da se ovim za pra vo ka `wa va ju gra |a ni ko ji na lo kal nom ni vou re {a va ju svo je pro ble me. – Ne mo `e cen tral na vlast za dr `a ti te pa re za se be i on da ih ras po re |i va ti po svo joj mi lo sti, a da lo kal ne sa mo u pra ve tr pe.

Fi li po vi} do da je da ni ko ni je pro tiv po li ti ke {ted we, ali uka zu je i na to da dr `a va ne mo `e uvek da {te di i to sa mo na ra ~un lo kal nih vla sti.

– Na `a lost, po li ti ka ko ja se vo di pre ma lo ka lu do ve la je do to ga da smo od gra do va na pra vi li se la. ^i we ni ca je da su broj ne lo kal ne sa mo u pra ve u ve o ma te {kom sta wu i u si tu a ci ji da ne mo gu da oba vqa ju osnov ne funk ci je, a ne ki ma je ra ~un

Ma|arske lokalne uprave dobijaju 32 odsto od sopstvenih prihoda, a lokalne vlasti u SAD, [vedskoj i [vajcarskoj, recimo, ostvaruju vi{e od 70 odsto sredstava iz svojih izvora prihoda.

Op{tine u Srbiji – tek 20 odsto za ci jom u Sr bi ji u to me {to ona po sto ji sa mo na pa pi ru, po {to se za kon o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve kr {i. A gde ne ma fi skal ne de cen tra li za ci je, ne ma ni in ve sti ci ja.

– Cen tra li zam gu {i in ve sti ci je.

Ne mo `e te da bu de te do ma }in, da uz me te hi po te kar ni kre dit, ili pak da sti ~e te ne ku imo vi nu – ka `e Ga jin na vo de }i sr bo bran ski pri mer, gde op {ti na ima in te res da na li ci ta ci ji ku pi ho tel „Elan”, ali da bi bi lo pot pu no ilu zor no da iz svo je ka se pa za ri „ne {to {to }e bi ti tu |e”, po {to je is kqu ~i vo Re pu bli ka vla snik sve jav ne imo vi ne.

– Su tra bi re pu bli~ ka Di rek ci ja za imo vi nu mo gla isti taj ho tel da pro da i to s pu nim pra vom, jer bi bio u wi ho vom vla sni {tvu. To je non sens ko ji ni ko u ino starnstvu ne mo `e da raz u me.

ve} blo ki ran – na vo di Fi li po vi}, do da ju }i da su naj vi {e po go |e ne ma we op {ti ne.

Pred sed nik op {ti ne Lu ~a ni Slo bo dan Jo lo vi} sma tra da je su {ti na, ipak, u pro me ni iz bor nog si ste ma.

- Ume sto pro por ci o nal nog, ko ji fa vo ri zu je cen tra li sti~ ku dr `a vu i u po gle du vla sti i u po gle du fi skal ne po li ti ke, tre ba uve sti ve }in ski iz bor ni si stem na svim ni vo i ma. U tom slu ~a ju ne bi ima li Sr bi ju kao jed nu iz bor nu je di ni cu ve} bi to bi le op {ti ne ili gra do vi, a po sla nik ili od bor nik {ti tio bi in te re se gra |a na, a ne par ti je. Sa da se fa vo ri zu je ve li ko bi ra~ ko te lo u ve li kim gra do vi ma, Be o gra du, No vom Sa du, Kra gu jev cu, Ni {u… a za op {ti ne tu ne ma me sta – ka `e Jo lo vi}. n Sla |a na Glu {~e vi}

PRO FE SOR ME DIJ SKE KUL TU RE I ESTE TI KE U ME DI JI MA

nisu odmakli matrice 90-ih zlo ~i ni. Mi ne mo `e mo za ne ma ri ti to da na jav noj sce ni po sto je i ta kvi ko ji iz no se dru ga ~i je vi |e we. Me |u tim, toj te mi mo ra se pri }i mno go sup til ni je i ob u hvat ni je, i ulo ga me di ja je tu ja ko va `na. Ne mo `e se sve sve sti na di rek tan su kob ne ko li ko raz li ~i tih mi {qe wa. Kad je re~ o autor ka ma „Pe {~a ni ka”, sma tram da ni is kqu ~i vost ipak ni je do bra, ~ak i ako ste u pra vu. Jer, kod nas se sve svo di na pi ta we in ci den ta, upra vo zbog to ga {to se u na {im me di ji ma uop {te su o ~a va wu s pro {lo {}u ne pri stu pa na od go va ra ju }i na ~in. Ni je to pi ta we sa mo jed ne emi si je. Od go vor nost me di ja je tu mno go ve }a i za ono {to se de {a va lo ne kad, ali i za ono {ta ra de da nas, jer oni ob li ku ju jav no mwe we. l Ali, ka kav od nos gra |a ni mo gu ima ti pre ma pro {lo sti ako im me di ji stal no pla si ra ju dva su prot na mi {qe wa? [ta se ti me po sti `e?

- To je ona sta ra ma tri ca o ko joj sam go vo rio. Za to me di ji mo ra ju na pot pu no dru ga ~i ji na ~in da pri stu pe toj te mi. Od nos pre ma po {lo sti mo ra bi ti si stem ski i vred no sno za sno van. A te vred no sti ukqu ~u ju isti nu, osu du zlo ~i na i pri zna va we `r ta va. I to tre ba da bu de prin cip svih me di ja. Sa mo ta ko us pe }e da sa gle da ju i svo ju od go vor nost, kao i

5

od go vor nost dru {tva, od no sno od re |e nih ak te ra. Po tom, tu svo ju od go vor nost tre ba da sta ve u kon tekst utvr |i va wa isti ne, po mi re wa i okre ta wa ka bu du} no sti. Ako osta ne mo unu tar iste ma tri ce i kao dru {tva u ce lom ovom re gi o nu, i kao me di ji, on da ni od po mi re wa ne }e bi ti ni {ta. Qu di ma se ko na~ no mo ra da ti ce lo vi ta sli ka o de {a va wi ma 90-ih go di na i tu je ulo ga me di ja ve o ma va `na. Iako je na {a ne dav na isto ri ja pod lo `na ra znim in ter pre ta ci ja ma, tu su ne ke stva ri ipak ne sum wi vo u~i we ne. l Ko li ko je ta sta ra ma tri ca da nas ta ko |e opa sna kao i 90-ih, a zbog po nov nog ja ~a wa ho mo fo bi je i {o vi ni zma?

- I kad se ne ke stva ri pri bli `a va ju svom raz re {e wu, on da ta ko |e ja ~a ju eks tre mi zmi, na {ta ni me di ji ni su imu ni. Ipak, me di ji i zbog dru {tve ne i eti~ ke od go vor no sti mo ra ju da is ko ri ste svo ju re al nu mo} da se od re de pre ma onom {to se do ga |a lo, a tek na dru gom pla nu da se ba ve sen za ci ja ma. ^i we ni ca je da ni pri va ti za ci ja, od no sno to kor po ra tiv no no vi nar stvo ni su omo gu }i li slo bo du i kri ti~ nost me di ja.

I bo jim se da se me di ji u Sr bi ji ipak ni su su {tin ski pro me ni li.

Me di ji i da qe ima ju sklo nost da re gi stru ju eks tre me, i to ~i ne ne kri -

ti~ ki. ^i we ni ca je da su me di ji ima lu ulo gu u ono me {ta se de {a va lo 90-ih, a ima ju je i da nas kad je re~ o to me na ko ji na ~in se pri stu pa i na ko ji na ~in se sa gle da va ju de {a va wa iz ne dav ne pro {lo sti i zlo ~i ni ko ji su po ~i we ni. l Mi sli te li da je na op sta ja we sta re ma tri ce pre su dan uti caj po li ti ke, ili pak kor po ra ci ja na da na {wu me dij sku sce nu?

- Bo jim se da su ti uti ca ji isu vi {e ja ki, pa ~ak ne kad i to li ko di rekt ni i isu vi {e pre po zna tqi vi.

A ako ne ma kri i ti~ no sti i slo bo de me di ja, on da je ne mo gu }e go vo ri ti o wi ho voj dru {tve noj i eman ci pa tor skoj ulo zi. Ta ko da da smo da le ko od od go vor nih me di ja, da ne po mi wem is tra `i va~ ko no vi nar stvo u si tu a ci ji kad je ova pro fe si ja u sva kom smi slu ugro `e na. S dru ge stra ne, mi ima mo ne tran spa rent nu vla sni~ ku struk tru u me di ji ma. I jav nost, na `a lost, ne ma ja snu pred sta vu o to me ka kvi po li ti~ ki, fi nan sij ski i dru gi in te re si sto je iza me di ja. Ta ko |e, ne ma ni kri ti~ ku svest o to me ka ko me di ji na sta ju, ko na wih de lu je i ko li ko su po ru ke ko je pri ma ju za pra vo uslo vqe ne. A po se ban pro blem je {to ni unu tar no vi nar ske pro fe si je ne po sto ji so li dar nost. n Bran ka Dra go vi} Sa vi}

ra |a ni Sr bi je }e se od na red nog me se ca za du `i va ti po no vim pra vi li ma Na rod ne ban ke Sr bi je, {to zna ~i da }e se mak si mal na ra ta ra ~u na ti na dru ga ~i ji na ~in. Kre di ti ra we u do ma }oj va lu ti bi tre ba lo da bu de po voq ni je u di na ri ma jer se za in dek si ra ne zaj mo ve u evri ma uvo di oba ve zno u~e {}e ili de po zit od 30 od sto. Za dug u do ma }oj va lu ti ne ma ovog ogra ni ~e wa, pa se otva r a j u no v e mo g u} n o s ti za ban ke i kli jen te.

Uku p an dug gra | a n a pre m a ban ka ma iz no si ne {to pre ko 500 mi l i j ar d i di na ra, a u ne ko li ko pret hod nih me s e c i za d u ` i va w e stag n i r a ili be le `i bla gi pad. Kod nas je dve tre }i ne kre di ta in dek s i r a no u evri ma i to od g o v a r a i sta nov ni {tvu i ba na k a m a. Gra | a ni ma jer su ka ma te za de vi zne zaj mo v e ma w e, a ban k a m a jer se ta k o {ti t e od ri z i k a na g lih pro me na na kurs noj li sti ~e mu je di nar sklon.

Ho }e mo li od ju la mo }i da se za du `i mo vi {e i pod po voq ni jim uslo vi ma u di na ri ma?

Od go vor na pr vo pi ta we je – ka ko ko! Na dru go: do kle god je re fe rent na sto pa Na rod ne ban ke ova ko vi so ka kao sa da – 12 od sto, di nar ski zaj mo vi }e bi ti sku pqi od de vi znih, pa se pred nost ko ju da ju de po zit ili u~e {}e tu pri li~ no to pi.

No v i ob r a ~ un za d u ` i v a w a pred vi |a da se gra |a ni ma od pla te ko ju me se~ no pri me od bi je iz nos za po tro {a~ ku kor pu za od ra slog ~la na do ma }in stva.

Po zva ni~ nim sta ti sti~ kim po da ci ma to je sa da 13.079 di na ra i sve {to je pre ko to ga pri ka za no kao zva ni~ na pla ta mo `e da ide u ra tu kre di ta – ako ban ka pro ce ni da kli jent mo `e re dov no da ser vi si ra oba ve zu. Ka ko svi zna mo da se od zva ni~ ne po tro {a~ ke kor pe te {ko mo `e pre `i ve ti, osta je da se vi di ka kvu }e po li ti ku ban ke u ovoj obla sti vo di ti.

– Po je di ne su ve} za cr ta le da }e na kon {to od pla te odu zmu “kor pu” od pre o sta log de la omo gu }i ti gra |a ni ma da se za du `e 70 ili 80 od sto. Sva ka }e mo }i da pro ce ni kli jen ta po na o sob – ka `e Ma li {a \u ki} sa Be o grad ske ban kar ske aka de mi je.

G

pa `we obra ti ti na to da li kli jent ima po ro di cu, ko li ko iz dr `a va nih ~la no va, ko li ko onih ko ji ra de, kao i na vi si nu wi ho vih pri ma wa. Tek ka da se to sa be re pro ce ni }e se ko ji li mit kli jent mo `e da ko ri sti.

Jav na je taj na da kod nas ve }i na po slo da va ca pri ja vqu je rad ni ke na mi ni mal nu za ra du ili tek ne {to ve }u su mu na ko je pla }a do pri no se, a da su stvar na pri ma wa ve }a. Pra ve su me jo{ ne mo gu da u|u u zva ni~ ni ob ra ~un za kre dit ali...

– Nov na ~in ob ra ~u na je do bar ko rak ka re al ni joj pro ce ni

di na re da bi po nu di li gra |a ni ma u za jam. Ka ma te za di na re se kre }u od 16 do 20 do sto, a za evro su jef ti ni je bar pet - {est od sto, pa se kli jen ti u star tu od lu ~u ju za ma wi tro {ak. [i ja ~i} pod se }a da nas eko nom ska te o ri ja u~i da se }a we na hi pe ri fla ci ju tra je sto go di na, a to je isto {to i po ve re we u do ma }u va lu tu. Tek ka da gra |a ni kod nas po~ nu da {te de u di na ri ma na sred wi rok i kre di ta }e bi ti vi {e i na du `e ro ko ve.

Ban k a r i pod s e } a j u da je u ovom tre nut ku ri zik na do ma }em tr `i {tu po ve }an, pa za to

spo sob no sti kli je na ta – ka `e Slo b o d an Ra c i}, di r ek t or glav ne fi li ja le AIK ban ke u No vom Sa du za pod ru~ je Voj vo di ne. – Bi lo bi do bro da tu u|u ho no ra ri, no vac ko ji se do bi ja po osno vu ~lan stva u od bo ri ma, su me od iz da va wa ne kret ni na…

Dru gim re ~i ma, tre ba sve vi {e pro ce nu ri zi ka pre ba ci va ti na ban ke.

U Kre di Agri kol ban ci ka `u da su ve} ra ~u na li ko }e ima ti po no vom mo gu} nost da se vi {e za du `i, a ko ma we. Po re ~i ma

ne tre ba o~e ki va ti u do gled no vre me pad ka ma ta na zaj mo ve bez ob zi ra na in dek sa ci ju. Sve se ~e {}e do ga |a da zbog gu bit ka po sla kli jent do la zi u si tu a ci ju da ne mo `e da ser vi si ra svo je oba ve ze. Za to ban ke sve ~e {}e tra `e sa rad wu sa osi gra va ju }im ku }a ma.

– Ri zik od gu bit ka po sla u na {im uslo vi ma je ogro man, i za to }e osi gu ra va ju }e ku }e bi ti ve o ma oba zri ve ka da ula ze u ove po slo ve. Bi }e to na kra }e ro ko ve. Mi ne pla ni ra mo sa rad wu

Ako neko vozi yip od par stotina hiqada evra, a nema posao i to nikome ne smeta, za{to banci zabraniti da ga kreditira od svog novca? ~la na IO mr Sve to za ra [i ja ~i }a, oni ko ji ima ju pla tu do 21.000 mo }i }e da se za du `e ma we, a svi ~i ja su re dov na me se~ na pri ma wa pre ko to ga – vi {e.

Ipak, ka da se ne ko od lu ~i na no vi dug ho }e li mu bi ti po voq ni je u di na ri ma i ko li ko?

Ma li {a \u ki} ob ja {wa va da je ra dio si mu la ci ju di nar skog i de vi znog zaj ma u iz no su od 2.000 evra, a na rok od tri go di ne.

Ako di nar bu de sla bio u skla du

Stam be ni zaj mo vi sa i bez u~e {}a Naj vi {e pro ble ma pre pri me ne no vih pro pi sa iza zva li su in dek si ra ni stam be ni kre di ti. Ta ko smo pro te kle sed mi ce bi li sve do ci po le mi ke iz me |u gu ver ne ra NBS De ja na [o {ki }a i mi ni stra za pro stor no pla ni ra we Oli ve ra Du li }a. Iz gle da da je re zul tat re mi, jer }e u~e {}e za stam be ne kre di te osta ti 20 od sto. Po pust }e ima ti sa mo oni ko ji se za du `u ju pre ko Na ci o nal ne kor po ra ci je za osi gu ra we stam be nih kre di ta, gde }e oba ve zno u~e {}e bi ti 10 od sto.

O~i gled no je da ju ri {a na ban ke za uzi ma we kre di ta pre ne go {to 1. ju la po~ ne pri me na pro pi sa – ne }e bi ti, i da je in te re so va we gra |a na za stam be ne kre di te u po sled we vre me ve o ma sla bo.

Po re ~i ma ~la na Iz vr {nog od bo ra So si je te @e ne ral ban ke Mi ro sla va Re bi }a, no vi na ~in ob ra ~u na je ipak bo qi jer da je vi {e mo gu} no sti ban ka ma da pro c e n e spo s ob n o s ti kli jen ta.

– Po sta rim pra vi li ma mak si mum za du `e no sti se od re |i vao pro cen tu al no: ne ko je mo gao uz pla tu od 300 evra da do bi je dug od sto, a onaj od 3.000 sa mo hi qa du, iako je bi lo ja sno da bo ga ti ji kli jen ti ne }e bi ti u eg zi sten ci jal nim pro ble mi ma ako im ra ta pre |e 2.000 evra – ob ja {wa va Re bi}. – Sa da }e mo kod od re |i va wa li mi ta vi {e

s in fla ci jom i za crt nom po li ti kom NBS, di nar ski za jam }e bi ti is pla ti vi ji. Ali na du `i rok od 36 me se ci kli jent ko ji se od lu ~io za in dek si ra ni kre dit bi }e u pred no sti.

U ban ka ma sma tra ju da je re fe rent na ka mat na sto pa ko ja je sa da 12,5 od sto su vi {e vi so ka da bi di nar ski kre di ti mo gli da ima ju po voq ne ka ma te. Po red to ga, iz vo ri za di nar ske zaj mo ve su sla bi. Kod nas na {ted wu u do ma }oj va lu ti ot pa da tek dva od sto , a ona je pre ko se dam mi li jar di evra. Ba za je sla ba i ban ka ri sma tra ju da se ba{ ne is pla ti me wa ti evre u

na tom po qu s ne kom ban kom, ali }e mo pra ti ti {ta se do ga |a na tr `i {tu i even tu al no u}i i u ta kve aran `ma ne – ka `e pr vi ~o vek kom pa ni je „Ba sler” u Sr bi ji Vla di mir Me da.

Kre di Agri kol ima za stra te {kog part ne ra Ak su, ve li ku evrop sku osi gu ra va ju }u kom pa ni ju. Po {to no vi pro pi si po ve }a v a j u od g o v or n ost ba n a k a u obla sti kre di ti ra wa, mo gu }e je da }e na pra vi ti s wi ma aran `man i to na rok od tri go di ne ako ne i kra }e.

Naj da qe je u toj obla sti od ma kla So si je te `e ne ral ban ka.

Ona sa osi gu ra wem Uni ka ve} ima ta kav pro gram. Za jam od 2.500 evra mo `e se od gu bit ka po sla osi gu ra ti na 36 me se ci a po li sa sta je 47,25 evra. Sa da je u to ku po pust, pa }e kli jent pla ti ti sa mo 31,5 evra za rok ko ji je na zna ~en u po li si, a ako kli jent iz gu bi po sao, osi gu ra va ju }a ku }a pre u zi ma ot pla tu.

Kli jen ti i ban ka mo gu ta ko da odah nu za taj pe riod. Je ste da je tro {ak ve }i ali je ri zik ma wi.

Sve to zna ~i da }e mo se ubu du }e za du `i va ti naj ~e {}e in dek si ra no u evri ma, uz po li su i na kra }e ro ko ve. Su ma do ko je }e se kre di ti odo bra va ti za vi si }e pr vo od vi si ne pla te i po me nu te po tro {a~ ke kor pe, ali sve vi {e i od al ter na tiv nih pri ma wa i op {te fi nan sij ske i imo vin ske si tu a ci je kli jen ta. Uosta lom, ako ne ko vo zi xip vre dan par sto ti na hi qa da evra, a ne ma po sao i to ni ko me ne sme ta, za {to ban ci za bra ni ti da ga kre di ti ra od svog nov ca? n Du {an ka Vu jo {e vi}

6

dnevnik

nedeqa19.jun2011.

PROFESOR MIROSLAV VESKOVI], NACIONALNI KOORDINATOR ZA NAUKU DUNAVSKE STRATEGIJE

Srbija mora da bude ambiciozna tra t e g i j a Evrop s ke uni je za Du nav ski re gion (EUS DR), ka ko je na ja vqe no, zva ni~ no }e bi ti usvo je na 24. ju na i pro gla {e ne fa ze we ne im ple men ta ci je, a dva da na ra ni je, 22. ju na u No vom Sa du odr `a }e se pr vi sa sta nak (kick-off meeting) ta ko zva n e sti r ing (upra v qa~ k e) gru pe po sve }en 7. pri o ri te tu Stra te gi je, a to je raz voj dru {tva zna wa, kroz is tra `i va we, obra zo va we i in for ma ci o ne teh no lo gi je. Do ma }in sku pa bi }e na ci o nal ni ko or di na tor za ovaj pri o ri tet prof.

S

ci o nal ni ko or di na tor Mi o- drag Po le di ca, iz Mi ni star stva za in f ra s truk t u r u i ener ge ti ku.

Iz bor pro fe so ra Ve sko vi }a svo je vr sno je pri zna we i Uni ver zi te tu u No vom Sa du ~i ji je on rek tor, a u kon tek stu ove stra te gij ske po du nav ske pri ~e va qa pod se ti ti da je po ~et kom 2010, ka da je rek tor Ve sko vi}, od no sno No vo sad s ki uni v er z i t et, pre u z eo jed n o g o d i { we pred s e d a v a w e Du n av s kom rek t or s kom kon fe ren ci jom, na we noj Go di {woj skup {ti ni u No vom Sa -

Ukoliko budemo nastojali da nadoknadimo u tehnolo{kom smislu ovih minulih 20 godina vra}aju}i se na tehnologije koje su blaga pro{lost i sada{wost mislim da ne}emo uspeti. Neke stvari moramo da presko~imo i da odemo korak ispred, da se prikqu~imo tehnologijama budu}nosti (Miroslav Veskovi}) dr Mi ro slav Ve sko vi}, rek tor Uni v er z i t e t a u No v om Sa du ko ji je za jed no s prof. dr Qu bo mi rom Fal }a nom, di rek to rom In sti tu ta za dru {tve ne na u ke Slo va~ ke aka de mi je na u ka, ime no van da ko or di ni ra ovaj pri o ri tet. Sr bi ja je, pod se ti mo, od fe bru a ra me |u ze m qa m a ko o r d i n a t o r i m a pri o ri tet nih obla sti Du nav ske stra te gi je, a po ve re ne su joj dve – osim na u ke, ko ju ko or di ni ra za jed no sa Slo va~ kom, sa Slo ve ni jom je nad le `na za `e le zni~ ki, drum ski i va zdu {ni tran sport, gde je na{ na -

du, usvo je na „No vo sad ska de kla ra ci ja o ulo zi uni ver zi te ta u kre i ra wu EU stra te gi je za Du nav ski re gion”. Za ko or di na tor sku mi si ju u EUS DR-u, rek t or Ve s ko v i} za „Dnev nik” ka `e da je to pre sve ga „ve o ma ve li ko pri zna we na {oj ze m qi i od g o v a r a j u } im struk tu ra ma”. Iako tek ovih da na pred sto ji usva ja we Du nav s ke stra t e g i j e u Evrop skom par la men tu, mno go broj ne ak t iv n o s ti we n e pre i m ple men ta ci je uve li ko su se za u ka le, a da je ovaj kon cept sna `nog raz v o j a ma k ro r e g i o n a

kroz za jed ni~ ku sa rad wu svih ze ma qa Po du na vqa, ~la ni ca i ne~ la ni ca EU, do bio ubr za we do ka zu je i pred sto je }i sa sta nak u sre du u No vom Sa du.

- Do l a z e pred s tav n i c i Evrop ske ko mi si je, kao i svi na ci o nal ni pred stav ni ci za sva ki od je da na est pri o ri te ta, od no sno glav nih obla sti de f i n i s a n ih stra t e g i j om i o~e ku jem da se do go vo ri mo o na red nim ko ra ci ma - ka `e Ve sko vi}. - U sa mom Ak ci o nom pla nu za ovu oblast de fi ni sa ne su ta ko zva ne ak ci je, ko je u prin ci pu ka `u u kom sme ru tre ba i}i. Da ti su i pri me ri pro je ka ta ko ji ni su oba ve zu ju }i, ve} su ilu stra ci je ka ko ih even t u a l n o mo ` e m o ra d i t i.

Na {a `e qa je da 22. ju na po~ ne mo pri ~u o to me ka ko `e li mo da re a li zu je mo od re |e ne pro jek te, da da mo di na mi ku, jer svi pri o ri te ti Du nav ske stra te gi je do le ta 2012. mo ra ju da t i od r e | e n e re z ul t a t e.

Po sta vqe ni ci qe vi su da se u is tra `i va wa i raz voj in ve sti r a tri od s to BDP-a do 2020; da se do 2013. svim gra |a ni ma EU u re gi o nu obez be di pri stup in ter ne tu pre ko {i ro k o p o j a s nih mre ` a; da se broj pa te na ta do bi jen u re gi o nu po ve }a za 50 po sto i da se udeo po pu la ci je od 30 do 34 go di ne s ter ci jar nim obra zo va wem po ve }a na 40 od sto do 2020.

Sr bi ja u ovom tre nut ku ima 19 od sto po pu la ci je s vi so kim obra zo va wem, a Evro pa 30 od sto, pa }e za nas bi ti ve li ki re zul tat ako do 2020. po stig -

ne mo tih 30 pro ce na ta. ^i ni nam se da su ovo u prin ci pu re a li sti~ ne stva ri i da Sr bi ja za jed no s EU, s Du nav skim re gi o nom mo ra da bu de am bi ci o zna! To je jed na od mo jih va `nih po ru ka, ne sa mo {to se ti ~e Du nav ske stra te gi je ne go i Sr bi je i po lo `a ja na u ke i vi so kog obra zo va wa. Uko li ko bu de mo na sto ja li da na dok na di mo u teh no lo {kom smi slu ovih mi nu lih 20 go di na vra }a ju }i se na teh no lo gi je ko je su bla ga pro {lost i sa da {wost mi slim da ne }e mo us pe ti. Ne ke stva ri mo ra mo da pre sko ~i mo i da ode mo ko rak is pred, da se pri kqu ~i mo teh no lo gi ja ma bu du} no sti. To je upra vo ono {to }e se de {a va ti i na kon ak tu el nog Sed mog okvir nog pro gra ma za is tra `i va we i raz voj EU (FP7). Na mer no

ne ka `em FP8, za to {to je ve} na ja vqe no da }e taj no vi ci klus is tra `i va wa ima ti po se ban na ziv, a pred lo zi su: Discover 2020, Imagine 2020, ili Horizon 2020. Sma tram da mo ra mo bi ti am bi ci o zni u tom smi slu i da pro sto ula zi mo u teh no lo g i j e bu d u} n o s ti i lo g i k u bu du} no sti!

Dr Ve sko vi }u ve o ma je zna ~aj na i omi qe na re~ „ino va ci ja” i uka zu je da ino va tiv nost u Sr bi ji mo ra mno go vi {e da se „na sta wu je” i to ne sa mo u pri rod nim i teh ni~ kim na u ka ma, ve} tre ba da uz na pre du je i ino va tiv ni na ~in kom b i n o v a w a zna w a re c i m o iz me di cin skih i dru {tve nih na u ka. Uka zu je i na to Du nav ska stra t e g i j a pro m o v i { e cen tre iz vr sno sti, te da je sa svo j im ko l e g om ko o r d i n a t o -

rom iz Slo va~ ke na sta no vi {tu da se mo ra ju for si ra ti ta kvi cen tri.

- Na sa stan ku u No vom Sa du po ku {a }e mo da iden ti fi ku je mo cen tre iz vr sno sti po po je di nim ze mqa ma, a on da ka da ima mo te me i po sto je }e cen tre da iz vr {i mo ne ku „po de lu ra da” i kre ne mo u onom prav cu ko ji Evro pa for si ra, a to smart spe ci a li sa tion, od n o s no pro f i l i s a n ost za od r e | e n u oblast- ob ja {wa va Mi ro slav Ve s ko vi}. - Po du n av s ki ma kro re gion u okvi ru svih tih pri o ri te ta iz Stra te gi je mo ra se pro fi li sa ti po po je di nim ze mqa ma i da od go va ra ju }i cen tri bu du no si o ci raz vo ja teh no lo gi ja i zna wa u ~i ta vom re gi o nu, a isto vre me no, tre ba lo bi na pra vi ti kom ple men tar nost po je di nih ze ma qa, in sti tu ci ja... Na gla sak }e bi ti na sti mu li sa wu iz vr sno sti, is t ra ` i v a w a i raz v o j a is tra `i va~ kog pro sto ra u Du nav skom re gi o nu.

Du n av s ka stra t e g i j a ne pred vi |a ni ka kve no ve fon do ve, ne ma no vih pa ra, ni ti no vih in s ti t u c i j a itd, ve} je ide ja da za pra vo tre ba ko ri sti t i po s to j e } e me h a n i z me fi nan si ra wa i kroz wih da ti od re |e nu pred nost pri o ri te ti ma iz Du nav ske stra te gi je.

Ta ko |e, uka zu je na{ sa go vor nik, u re gi o nu je neo p hod no uje di ni ti ino va ci o ne is tra `i va~ ke fon do ve, za jed ni~ ki ko ri sti ti is tra `i va~ ku in fra s truk t u r u, raz v i j a t i za jed ni~ ke dok tor ske stu di je... n Vesna ^eki}

S T A R O S E D E O C I I D O \ O [ I : MALI, FOBI^NI SVETOVI KOJI SE (NE) VOLE

A gde je na{a prava ku}a? i ta li La lu ko ji je na rod naj mno go qud ni ji na sve tu.

La la }e: Ta, Bo san ci!

Pa ka ko Bo san ci, La lo, raz mi sli ma lo: Ki ne zi, In dij ci...

Ta ka ki Ki ne zi i In dij ci, Bo san ci su! Od 1945. stal no do la ze ova mo a ni ka ko da ve} je da red svi stig nu!

Ot ka ko je Voj vo di ne, a re klo bi se na ro ~i to na kon Dru gog svet skog ra ta, od ta da je i vi ce va o „su `i vo tu” la lo {a i do |o {a. A da ne is pad ne da je „su `i vot” ne mo gu}, po ja vi se tu i ta mo i po ne ki „uje di ni teq ski” vic.

Za {to Bo sa nac i La la idu za jed no u op {ti nu?

Za to {to La la zna gde je op {ti na a Bo sa nac sve u op {ti ni!

Da li su ti vi ce vi za i sta ba zi ra ni na ne ~em re al nom ili su u pi ta wu is kqu ~i vo ste re o ti pi? Na jed nom fo ru mu ~i ta mo ozlo je |e ni ko men tar: „To je re al na sli ka su ko ba kul tu ra, isto ri je, vred no sti, obra zov nog ni voa... Je di no za jed ni~ ko {to ima ju do |o {i i sta ro se de o ci je ime – Sr bi. Sve osta lo se raz li ku je. To je kao ka da ho }e{ da na ka le mi{ vu~ ju ja bu ku na do ma }u ja bu ku: i jed no i dru go se zo vu ja bu ke, ali se ne mo gu ka le mi ti jer se vr lo raz li ku ju”.

Da li i pri ~a o do |o {i ma i sta ro se de o ci ma pred sta vqa deo voj vo |an skog mo za i ka to le ran ci je ili upra vo su prot no? Ka ko je mo gu }e da je dan re gion, ko ji je plan ski na se qa van u do ba Hab sbur {ke mo nar hi je, ko ji je, da kle, na imi gra ci ji na stao, sa da na se qa va ju qu di ko ji se nad gor wa va ju ko je pra vi a ko kri vi Voj vo |a nin? Ili ka ko je mo gu }e da ne ki od onih „sve `ih” do |o {a za pra vo iz du bi ne du {e mr ze Voj vo di nu, ~ak i to li ko da joj

P

ime ne ra do po mi wu? Da li je on da „voj vo |an ska to le ran ci ja” za pra vo sa mo pu sta pri ~a? Da ni je mo `da u pi ta wu pre tr pqe we ne go to le ran ci ja?

Nig de ne pi {e ko li ko je vre me na po treb no da bi ste bi li li cen ci ra ni kao Voj vo |a nin. Ba{ kao {to ne po sto je ni ga ran ci je na kon ko li ko vre me na }e po je din ci pre sta ti da po ku {a va ju da Voj vo di nu pri la go de se bi.

Uosta lom, ni ko do sa da pre ci zno ni je iz me rio ni ko li ke su men ta li tet ske raz li ke iz me |u ovih „austro u gar skih” kra je va i onih ta mo, isto „austro u gar skih” ili, pak, „pu stih tur skih”. Sa mim tim, da li su sli~ ni ji Ma |ar i Sr bin iz Voj vo di ne ili Sr bin iz Voj vo di ne i Sr bin iz Bo sne?

Ili se ce la pri ~a mo `e sve sti na su kob ru ral nog i ur ba nog?

No vo sad ska no vi nar ka Va wa \u ri} sti gla je u Voj vo di nu 1992. go di ne iz rod nog Trav ni ka, sa 10 go di na. Ima la je, ka `e, fa mi li ju u rav ni ci pa je i ra ni je na vra }a la. I ne ka ko se we ni ma u~i ni lo naj pri rod ni jim da spas od rat nog lu di la po tra `e upra vo u Voj vo di ni.

– Moj pr vi uti sak bio je da No vi Sad pru `a si gur nost, mir, to pli nu... ali sam se pre va ri la – ka `e nam Va wa.

Pri ~a da se sa po ro di com do se li la u Bu ko vac, u bli zi ni No vog Sa da. Ta mo je kre nu la u osnov nu {ko lu, za {ta je ne ve `u le pe uspo me ne.

– Bi la je ne ka de voj ~i ca ko ja me je re dov no pre sre ta la ka da sam do la zi la u {ko lu. Sme ja li su nam se ka da smo pri ~a li ije ka vi cu. Tek na kon go di nu da na ste kla sam pr ve pri ja te qe.

Va wa do da je da ni je ose }a la bli skost ni sa qu di ma iz sred we {ko le. Ima la je uti sak da

^la nak je deo pro jek ta „Di ja lo zi voj vo |an skih kul tu ra“, ko ji spro vo de Be o me dia mar ke ting i Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne, a fi nan si ra ga Evrop ska uni ja kroz Me dij ski fond u okvi ru evrop skih in te gra ci ja. Fon dom ru ko vo di De le ga ci ja EU u Sr bi ji, a re a li zu je ga BBC World Service Trust.

Sa dr `aj ~lan ka je is kqu ~i vo od go vor nost re a li za to ra pro jek ta i ni na ko ji na ~in ne od ra `a va sta vo ve i mi {qe we Evrop ske uni je.

Stanovni{tvo Srbije prema migracionim obele`jima

Ukupno

Doseqeno u naseqe sa podru~ja od ro|ewa biv{ih stanuje u republika istom mestu SFRJ

Republika Srbija

7.498.001

4.065.776

762.500

Centralna Srbija

5.466.009

2.986.977

398.283

Vojvodina

2.031.992

1.078.799

364.217

Centralna Srbija

100%

55%

7%

Vojvodina

100%

53%

18%

Struktura stanovni{ta Srbije prema migracionim obele`jima, podaci iz: Republi~ki zavod za statistiku, Popis stanovni{tva 2002, Kwiga 8: „Stanovni{tvo prema migracionim obele`jima – podaci po naseqima”) se No vo sa |a ni is kqu ~i vo dru `e s No vo sa |a ni ma. ^ak do te me re da se me |u sob no dru `e is kqu ~i vo mla di iz istih grad skih kvar to va: Li man ci s Li man ci ma, De te li nar ci s De te li nar ci ma, Pod bar ci s Pod bar ci ma...

– Ni sam ~ak ima la ni mom ka iz No vog Sa da, uvek ne kog sa stra ne...

Ta “do |o {ka” tra u ma po ~e la je da ne sta je tek na fa kul te tu.

Pre ci zni je, u mo men tu ka da je, kao stu dent ki wa dru ge go di ne `ur na li sti ke na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du, sa svo jom ge ne ra ci jom ot pu to va la u Se ge din, u po se tu ta mo {wim ko le ga ma stu den ti ma no vi nar stva.

– Za pra vo su tek u Se ge di nu po ~e li na {i pra vi stu dent ski da ni i dru `e we. Kao da nam je bi lo po treb no da ode mo iz No vog Sa da, ka ko bi smo svi po ka za li svo ja pra va li ca.

Od ta da da ti ra i we no ve li ko pri ja teq stvo sa ko le gi ni com sa `ur na li sti ke Du {kom Ba ji}, ro |e nom No vo sa |an kom.

– Do ta da sam Du {ku do `i vqa va la kao hlad nu i za tvo re nu oso bu, „ti pi~ nu No vo sa |an ku”, ko ja ne ma ri za qu de sa stra ne. Ali, da nas pri zna jem da su to bi le pred ra su de – iskre na je Va wa \u ri}.

Za raz li ku od Va we, Du {ki se 1992. go di ne `i vot ni je pro me nio. Od no sno, ona ni je mo ra -

la da na pu sti svoj rod ni grad, ni ti stan u ko jem je ro |e na a u ko jem i dan-da nas `i vi. Ona se sa mo se }a da su „tih go di na” u we no ode qe we po ~e la da do la ze de ca „sa stra ne”, od no sno iz Hr vat ske i iz BiH. – Ali, na ma de ci za i sta ni je bi lo va `no ko je oda kle do {ao.

Ni da nas joj, do da je Du {ka, to ni je va `no. Ilu stru je to pri me ri ma da joj je pr vi mo mak bio iz Kni na a da joj je naj bo qa pri ja te qi ca iz Sla vo ni je. A ta naj bo qa pri ja te qi ca je Jo va na Zdje la re vi}, ta ko |e biv {a stu dent ki wa `ur na li sti ke u No vom Sa du, ko ja je sa po ro di com iz be gla iz Sla vo ni je 1991.

– Qu di sma tra ju da su No vo sa |a ni za tvo re ni, da ni su pri ja teq ski na stro je ni... Iskre no, ja taj uti sak ni sam ste kla.

Mi slim da je to zbog to ga {to ni s am bi l a za t vo r e n a pre m a qu di ma – pri ~a nam Jo va na.

Ona na po mi we da ni ka da ni je bi la od ga ja na u mr `wi, ni ti se u we noj ku }i ika da mo glo za ne ko ga ~u ti da je „ba li ja”, „usta {a”...

– Od ga ja na sam ta ko da sam ta mo gde su mo ji qu di, osta lo mi je za i sta ne va `no.

Ma ri na Gru bor je iz Vr ba sa i ve} 14 go di na `i vi u No vom Sa du. Ona se, me |u tim, ipak ose }a de li mi~ no ne pri hva }e nom.

– I po sle 14 go di na, qu di ko ji su ro |e ni u No vom Sa du ni su ta ko ra di da pri hva te pri ja te qe sa stra ne, da po mog nu qu di ma. Za to se ne dru `im sa No vo sa |a ni ma, ve} sa qu di ma ko ji su ov de do {li iz Sre ma, iz Be o gra da... – pri ~a nam Ma ri na.

Ve li da joj je mo mak sa Kli se, ali da to ne me wa we no mi {qe we o No vo sa |a ni ma.

Mi lo{ Pe tro vi} iz Bo sne je do {ao ka da je imao 10 go di na, le ta 1995. Ni we ga ne ve zu ju le pe uspo me ne za pr ve da ne i go di ne bo rav ka u Voj vo di ni.

– Se }am se, bio sam 5. ili 6. raz red ka da je je dan dru gar ona ko, u {a li, re kao: „[to se pa li{ k’o Bo s a n ac na pra z an stan!” Se }am se da me je to ja ko, ja ko po vre di lo...

Ipak, sa da se, do da je, sme je na opa ske ti pa da je Ve ter nik, gde `i vi, za pra vo „ma la Bo sna”, kao i ko men ta ri ma da su „svi Bo san ci – di rek to ri”.

– Iako mi je to da nas sme {no, No vi Sad ipak ne sma tram svo jim gra dom. Hva la mu {to me je pri mio, ali ~ak i da nas, ka da idem ku }i u Ve ter nik, pi tam se ot kud ja ov de i gde je u stva ri mo ja pra va ku }a – iskren je Mi lo{, ali je i ube |en da }e ga to ose }a we „jed nog da na pro }i”.

Alek san dar ]i ri} je 1992. iz No vog Trav ni ka iz be gao u Bu ko v ac. Kao do | o{ ta k o | e je ose }ao ne tr pe qi vost, ali se vre me nom ose tio pri hva }e nim.

Ka `e da ne za me ra ni ko me zbog to ga i se }a se da su i on i we go vi dru ga ri u No vom Trav ni ku 1991. go di ne ig no ri sa li de cu ko ja su u wi ho vo ode qe we sti gli iz Vu ko va ra ko jeg su u to vre me „oslo ba |a li”. Alek san dar je ra dio i u ino stran stvu pa se uve rio da i ta mo te {ko pri hva ta ju do |o {e.

– Mi slim da je to nor mal no i ne vi dim raz lo ga za {to bi ov de bi lo dru ga ~i je.

Ni ko la Mi lin kov i Na ta {a Kr stin su „ov da {wi”. Ka `u da im ni je va `no oda kle je ko. Ni ko la, do du {e, „pri zna je” da se de ve de se tih go di na de sio „kul tu ro lo {ki {ok”, ka da je ve li ki broj iz be gli ca mo rao da do |e u Voj vo di nu. Na ta {u su ner vi ra li ko men ta ri ti pa: oni su do {li i za u ze li su nam me sta na fa kul te tu, od u ze li su nam po slo ve...

– Ali, mi mo `e mo da to li ko pu no da na u ~i mo od wih, da na u ~i mo da se bo ri mo, jer mi smo uvek `i ve li u iz o bi qu, a oni su iz gu bi li sve. I sa da mi je ja sno za {to su ti qu di do {li do ne kih po zi ci ja. To je bor ba za op sta nak – ob ja {wa va Na ta {a.

Va wi na po ru ka za kraj je da se pro tiv pred ra su da mo ra bo ri ti i da je be smi sle no da do |o {i mr ze one ko ji su sta ro se de o ci i obr nu to.

– Ako ta k o `i v i m o, on d a stva r a m o svoj ma l i fo b i~ n i svet, ko ji ni ka ko ne mo `e bi ti do bar! n Damir Grubor

nedeqa19.jun2011.

c m y

dnevnik

[ t a s k a s a r n a m a : HO]E LI SE NOVI SAD UGLEDATI NA PULU I QUBQANU?

7

HOTELI PRI BOLNICAMA SAMO PUSTA @EQA

Jav na ko rist od A sad voq no, pri vat nog in te re sa civili napred mar{ U rad Pula je ponosan na stvarawe multimedijalnog centra gradskih udru`ewa u nekada{woj kasarni Karlo Rojc. To je primer dobre prakse prenamene biv{i vojnih zona i kompleksa u dru{tveno korisne sadr`aje, u ovom slu~aju posebno za mlade i udru`ewa.

Stari post na blogu pulskog gradona~elnika Borisa Mileti}a, uporedo sa jo{ starijim iskustvima Qubqan~ana, i danas predstavqa zvezdu vodiqu svima koji na prostorima vladavine nekada-

G

stambeno zbrine veliki broj svojih pripadnika. Lokalnim samoupravama je ostavqeno da, s pravom pre~e kupovine, izaberu model, ali koji god model da su izabrali do{li bi do istoga – da od vojske otkupquju zemqi{te, pa i objekte, koji su svojevremeno ustupqeni za potrebe vojske.

- U jednom trenutku sve parcele koje je koristila vojska postale su vlasni{tvo Ministarstva odbrane, a u pitawu je gradsko zemqi{te koje je svojevremeno davano vojsci za wene potrebe. I sad se

{ni na~in za puwewe buxeta - navodi Panteli}.

Kada je u pitawu prenamena vojnih objekata u gradu – Ministarstvo odbrane, kako se mo`e videti na wihovom sajtu, na dra`bu dalo ukupno 24 objekta u samom gradu i okolini – u Gradskoj ku}i nam je nezvani~no re~eno da }e se o tome ozbiqno razmi{qati „tek kada vojni objekti ili parcele postanu vlani{tvo Grada„. Drugim re~ima, izgradwa stanova, molova, poslovnih prostora u biv{im kasarnama... nije zakucano re{ewe.

Izvesno je, me|utim, da Vojska nema nameru da gradovima i op{tinama bilo {ta ustupa bez nekog vida naknade. Ekonomska konjuktura u ovom trenutku, a da }e se ne{to zna~ajno promeniti nema konkretnih nagove{taja, ne ide na ruku lokalnim samoupravama.

- To u prevodu zna~i da }e, konkretno, kasarna „Ar~ibald Rajs„ u Futo{koj ulici do daqeg zvrjati prazna, pa tako }e predstavqati i tro{ak. A sa svojom arhitekturom i devet objekata koji ~ine taj kopleks mogla bi da bude idealno mesto za okupqawe raznih udru`ewa i organizacija, umetnika, zanatlija, i sa sadr`ajem koji bi u velikoj meri uticao na percepciju gra|ana o wihovim potrebama, ali i mogu}nostima - napomiwe Panteli}.

Kao deo kapmpawe za promovisawe prenamene kasarni, Kuda.org je snimila dokumentarni film o iskustvima Qubqane i Pule sa zaostav{tinom JNA. Metelekova i Rojc, nekada{wi ponosi me|u nekretninama JNA, danas su prosto-

Zoran Panteli}

nizu muzeja, Etnografskog u ju`nom delu Metelkove, ili kako je nazivaju Autonomne kulturne zone Metelkova mesto. „Karlo Rojc„ u Puli je, pak, druga pri~a - nastavqa Panteli}.

- U nekada najve}oj kasarni u SFRJ sa 5.000 vojnika, dakle ogromne povr{ine od 35.000 kvadratnih metara, sme{teno je 106 udru`ewa, najraznovrsnijih profila i interesovawa. Nama je model Rojca najbli`i jer pru`a mogu}nost da se na jednom mestu okupe organizacije i pojedinci koji bi kroz me|usobne uticaje i saradwu pomogli jedni drugima, i tako postali vidqivi. Upravo takve mogu}nosti pru`a kasarna „Ar~ibald Rajs“, biv{a „Mar{alka“.

Grad Pula godi{we sa oko 200.000 evra subvencioni{e tro{kove re`ije u Rojcu, i to je model koji Kuda.org vidi kao ulagawe koje bi na du`e staze, mo`da kroz 15 godina, Novom Sadu moglo da donosi i prihode. Metelkova je, Ko bi rekao da je ovo bila kasarna: Metelkova isti~e Panteli}, dokaz da takav {we JNA zagovaraju prenamenu nalazimo u paradoksalnoj situaprostor mo`e da postane turinapu{tenih kasarni u javni pro- ciji – da gradovi i op{tine morasti~ki atraktivan i prepoznastor, prostor namewen gra|anima. ju da otkupquju ono {to je nekad tqiv {irom sveta.

Istini za voqu, ovo je ipak samo - U primerima Qubqane i Pule bilo u wihovom vlasni{tvu - gojedna vrsta re{ewa, koje je legipokazalo se kako je odluka o prevori za „Dnevnik“ Zoran Pantetimno taman koliko i re{ewe konameni kasarni koja koreli} iz Centra za nove medije je danas sve vi{e diktiraju prazne spondira sa interesima i Kuda.org, ovda{we organizaMetelkova je prvo osvojena i tek gradske i op{tinske kase: prenapotrebama gra|ana, poslecije koja predvodi inicijanakon toga su po~eli pregovori s mena vojnih objekata u komercidi~no uticala i na sam tivu za prenamenu kasarni u gradom o statusu i uslovima jalne sadr`aje. grad, na kulturu ali i na javni prostor. kori{}ewa Pre pet godina Vlada Srbije je svest gra|ana o mogu}nostiKuda.org je pro{le godine usvojila Master plan kojim je ma u~e{}a i stvarawa, kao sprovela istra`ivawe za popredvi|eno da 447 vojnih komplektrebe izlo`be „A(U)KCIJA“ ko- ri koje karakteri{u kreativnost, kontra pristanku na ulogu pukog sa – 2196 objekata i ukupne povrjim su poku{ali da uka`u na pro- edukativnost, proaktivnost i in- konzumena. Ubijawe svake inici{ine od blizu 5000 hektara, bude blem (ne)raspolagawa javnim pro- teakcija, ali mo`da i vi{e od to- jative gra|ana za u~e{}em i stvaprodato javnim nadmetawima ili storima u gradu, i jedan od apo- ga – prepoznavawe op{teg dobra rawem, a to nije mogu}e bez obezda bude ustupqeno lokalnim samood strane tamo{wih vlasti. be|ivawa elementarnih uslova, u strofiranih problema bile su i upravama i javnom preduze}ima uz - Metelkova je 1993. godine bu- gradu koji i ovako kuburi sa odgokasarne, prevashono uticajna glenaknadu ili razmenu imovine, u kvalno osvojena, skvotirana od varaju}im koncertnim i galerijdi{ta o wihovoj budu}oj nameni. vidu pre svega stanova, ali iskqu- Tokom istra`ivawa razgova- strane raznoraznih udru`ewa, i skim prostorima, nas gra|ane No~ivo po tr`i{nim kriterijumirali smo sa velikim brojem qudi, tek nakon toga po~eli su pregovo- vog Sada sve izvesnije pretvara u ma. pored ostalih i s gradskim ocima, re s gradom o svom statusu i uslo- konzumente. To je problem na koji Vojska je, dakle, htela da se raod kojih smo dobili nedvosmileni vima kori{}ewa tog prostora, ko- i treba da uka`e na{a kampawa za tosiqa vi{ka imovine – nekih 40 odgovor da oni na kasarne koje is- ji se uzgred nalazi u centru Qu- prenamenu kasarni i da upravo u posto ukupne imovine koja je propuwavaju odre|ene uslove, gledaju bqane. Samo sedam godina kasnije, toj prenameni ponudi nove mogu}cewena na blizu milijardu evra – iskqu~ivo kroz optiku komerci- upravo gradski oci Qubqane po- nosti za grad i wegove gra|ane koja joj je zna~ajno optere}ivala jalnosti. Dakle, kao gra|evinsko ~eli su da deo tog prostora insti- zakqu~uje Zoran Panteli}. buxet, a s tim u vezi i nameru da zemqi{te zrelo za prodaju i nasu- tucionalizuju otvarawem prvog u n Denis Kolunyija

razvijenim zemqama odavno je praksa da se pri bolnicama otvaraju hoteli koje sem pacijenata mo`e da koristi i wihova pratwa, a u ovakav tip hotela naj~e{}e zalaze i lekari iz drugih gradova ili dr`ava kada se odr`avaju seminari i kongresi. Takve investicije su vi{estruko korisne, budu}i da zdravstvenoj ustanovi donose veliki profit.

U na{em regionu prvi takav hotel nedavno je otvoren sklopu kompleksa KBC-a Zagreb. Naime, tamo je zapo~eo s radom Hotel Rebro, koji je bolnica dala u najam privatnim investitorima na 20 godina, a zauzvrat dobija mese~nu naknadu od 56.500 evra koji }e biti usmereni za otplatu kredita utro{enih za dogradwu te najve}e hrvatske bolnice. Hotel Rebro ima tri zvezdice i nudi gostima 60 dvokrevetnih soba, po ceni od 500 kuna za no}.

U Srbiji i Vojvodini jo{ uvek u velikim gradovima nema ovakvih hotela, a po svemu sude}i,

neurolo{ka oboqewa i posttraumatska stawa ”Dr Borivoje Gwati}” u Starom Slankamenu, obi~no iznajmquju sobe kod me{tana po ceni od osam do deset evra, kako bi bili uz svoje te{ko obolele ro|ake. Dodu{e, u ovoj bolnici uprava je nedavno u dve zgrade uredila jednokrevetne sobe hotelskog tipa. Svaka prostorija ima kupatilo i klimu i to se od pacijenata, koji `ele svoj mir, dodatno napla}uje samo 200 dinara po bolni~kom danu. Me|utim, ovako jeftin hotelski sme{taj ne donosi profit bolnici, te je ona u te{koj finansijskoj situaciji. Po bolesni~kom danu po pacijentu, od zdravstvenog osigurawa dobijaju po 2.900 dinara, bez obzira kakvu terapiju primewuju, a le~ewe te{kog bolesnika i wegov boravak u bolnici ~esto ko{taju mnogo vi{e nego {to odobrava socijalno.

Me|utim, u na{oj zemqi ima i primera kako da se spoji dobro i korisno, pa je tako pri Specijalnoj bolnici na Zlatiboru otvo-

U Specijalnoj bolnica „Dr Borivoje Gwati}” u Starom Slankamenu jeftin hotelski sme{taj ne donosi profit bolnici, te je ona u te{koj finansijskoj situaciji dok ne pro|e ekonomska kriza – ne}e ih ni biti. Me|utim, politi~ari nemaju ni{ta protiv ovakvih projekata. Pomo}nik pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo Boris Kopilovi} ka`e za „Dnevnik” da su hoteli pri bolnicama svugde u svetu postali normalna stvar i da Novi Sad po svim standardima ispuwava uslove za tako ne{to.

- Bolnica je neprofitna organizacija, te hoteli u okviru wih zaista mogu da donesu novac. Primera radi, veliki broj pacijenata koji su na zra~noj terapiji u Institutu u Kamenici i ne moraju da le`e u bolnici. Ukoliko nisu iz Novog Sada, obi~no pla}aju sme{taj u hotelima ili hostelima. S wima po pravilu uvek ide i pratwa, pa bi ovaj poduhvat jednog dana zaista bio opravdan isti~e Kopilovi}.

On ka`e, da se u na{em gradu ~esto organizuju kongresi, seminari, predavawa, pa ~ak i sajmovi iz oblasti medicine, te bi ovakav hotel mogao da poslu`i i lekarima koji pla}aju usluge drugih hotela dok borave u gradu.

Ni ostale ustanove u Vojvodini nemaju hotele dok, primera radi, pratioci pacijenata koji se le~e u Specijalnoj bolnica za

ren i hotel „^igota„. Pacijenti koji imaju problem sa {titnom `lezdom ili gojazno{}u mogu tamo i o tro{ku dr`ave da odu na le~ewe, a wihova pratwa mo`e da bude sme{tena u hotelu.

Sem ove, po istom principu funkcionisala je i bolnica za rehabilitaciju „Zlatar” na Zlataru. U okviru ove bolnice tako|e postoji i komercijalni hotelski sme{taj. Me|utim lane je u ovoj odobrena rehabilitacija za reumatolo{ke bolesnike i za pacijente s povredama lokomotornog sistema – ruku i nogu, a ne kao nekada za sr~ane bolesnike.

Planinu Zlatar je Vlada Srbije 2005. godine proglasila vazdu{nom bawom na bazi kardiolo{kih indikacija, a sad odjednom – vi{e nije dobra za to.

Komercijalni deo ove ustanove sa 330 le`aja je u posledwe dve godine izdr`avao medicinski deo, ali toga vi{e nema. Otkako se o tro{ku dr`avnog zdravstvenog osigurawa do bawskog kreveta sti`e samo posle te{kih operacija i povreda, u nekim specijalizovanim bolnicama i rehabilitacionim centrima ka`u da vi{e ne mogu da pre`ive, dok su u drugim zadovoqni. n Qiqana Nato{evi}

NOVOSADSKI [TRANDARO[I ^ITAV VEK U@IVAJU U GRADSKOJ PLA@I

Ku pa ti lo na Du na vu za lu de lo mla de` vreme kada je Matica srpska me|u prvima u gradu bila prikqu~ena na kanalizaciju i kada je uva`eni gra|anin, gospon pesnik Jovan Jovanovi} Zmaj dobio dozvolu da svoju ku}u prikqu~i na novu infrastrukturu, te 1911. godine Novi Sad je zvani~no dobio gradsku pla`u, koja ovih dana proslavqa stogodi{wicu postojawa.

Ipak, i pre zvani~nog otvarawa i prvog upravnika [tranda Emila Sikle, Novosa|ani su Dunav za kupawe namenili mnogo ranije.

Prva slu`bena bele{ka o kupatilu na Dunavu poti~e iz 1827. godine, kako je u monografiji koja }e uskoro iza}i o [trandu napisao Mladen Bulut prikupqaju}i podatke nekoliko godina, i wome se Katarini Kriger iz Seghe|a, dana{weg Lov}enca, dozvoqava da splav sa kupali{tem postavi s leve strane pontonskog mosta u Petrovaradinu, nedaleko od vojne bolnice. Isprva su ova kupatila koristili jedino oficiri garnizona sa ~lanovima svojih porodica, ali se nova moda ra{irila i krenula je pomama za „{vim{ulima“, koji su sem higi-

U

jenske i razonodne uloge, bili i unosan posao za vlasnike. [vimme{teri su uz ulaznicu od 50 filera posetiocima davali i strogo propisanu kupa}u ode}u koja je prekrivala ~itavo telo kupa~a.

Zakupqivawe pe{~ane pla`e na kojoj se i danas nalazi [trand zabele`en je 1907. godine kada je dodeqena prva koncesija za pravqewe javnog re~nog kupali{ta.

^etiri godine kasnije [trand postaje deoni~arsko dru{tvo, a 1913. godine po~ela je izgradwa tri reda drvenih kabina, izme|u kojih su bili kiosci, frizerski salon, poslasti~arnica i prodavnica sokova, potom biletarnice na glavnom ulazu, baraka za bicikle, tu{eva, paviqona za vojnu muziku i na kra-

ju, 1920. godine, velikog drvenog restorana.

Plivaju}a drvena ograda koja je zaklawala i delila kupali{te na mu{ki i `enski deo, pala je krajem dvadesetih godina pro{log veka, ali je kupawe na [trandu i daqe podrazumevalo po{tovawe ~vrsto utvr|enih pravila. „ U strogo}i je najvi{e zastrawivao upravnik policije \or|evi} ne prezaju}i da vlastoru~no odmerava du`inu sukawa na `enskim kupa}im kostimima i progawaju}i mu{ke koji bi se, spu{taju}i bretele trikoa, nedoli~no ragolitli, dok je mladoj dami, koja se ne{to podaqe, usudila da gole grudi izlo`i suncu, zanavek zabranio ulazak na [trand“, pi{e Bulut u tekstu za monografiju.

Ipak, [trandaro{i su umeli da sprovedu i svoju voqu. Kako je navedeno u monografiji „Ime i prezime Novi Sad“ grupe autora, u izdawu „Prometeja“, tih „zlatnih godina“ [tranda zabelele`eno je i nekoliko qubavnih skandala, ali i „senzacionalnih otkri}a“ ~ista~a {trandovskih kabina koji su u izvesnim kabinama nalazili „ne-

ke gumice koje spadaju u intimnu tolaletu u nekim intimnim momentima. Samo je u jednoj nedeqi prona|eno „ni mawe ni vi{e nego ravno 42, naravno upotrebqena, komada tih gumica.“ Zbog velikog interesovawa za pla`u, [trand je rastao, te je sredinom tridesetih godina pove}an broj kabina na vi{e od 700, postavqene su trambuline, bilijarski stolovi, zabava je bila celodnevna i gotovo svi Novosa|ani koji su dr`ali do sebe imali su pretplatnu kartu.

Magija [tranda nastavila se i u godinama koje su usledile, te predratno kupali{te, prema opisu Pavla [osbergera u „Zborniku ~lanaka“ izgleda ovako: “Sastajali{te mladih bilo je na {picu, gde su se sun~ali ili odmarali u debeloj hladovini, igrali picigen, ru~ni i no`ni tenis, pingpong ili fudbal. Mali{ani su se zabavqali pored vode zidaju}i pe{~ane dvorce. Loptalo se {arenim loptama u vodi, kartalo za stolovima i na pesku, dr Ili} je igrao {ah s rivalima iz Beograda.

Ra|ale su se simpatije i sklapala prijateqstva”.

Kontinuitet starih dobrih vremena i provo|ewe ~itavog leta na dunavskom pesku prekinule su ne toliko same ratne godine, koliko racija. Nakon {to je pla`a s

Fotografije iz privatne kolekcije Slobodana Ko{uti}a

predznakom veseqa i u`ivawa, obele`ena smr}u, nakon {to je smeh zamewen zapomagawem i jaucima, novosadska pla`a je nekoliko narednih godina ostala prazna.

Novosa|ani nisu mogli da zaborave pogrom.

Posle oslobo|ewa, sve do 1954. godine, [trand je bio zanemaren i slabo ure|ivan, da bi tek u to vreme bio pro{iren prema {picu.

Tada po~iwe ponovo da se ni`u sadr`aji koji privla~e kupa~e. Preure|ena su igrali{ta za fudbal i odbojku, a, izme|u ostalog, postavqeni su i stolovi za stoni tenis i gimnasti~ke sprave.

Kada je u velikoj poplavi 1965. godine bujica poru{ila gotovo sve kabine i objekte, krenulo se sa izgradwom novih, ciglom zidanih, kabina. [trand je po~eo da dobija dana{wi izgled, a broj kabina je porastao na 830.

U sto godina istorije i lepe i ru`ne, [trand je i daqe ostao omiqena pla`a Novosa|ana za koju umeju da ka`u da je najlep{a na Dunavu. I daqe se igraju picigen i tenis glavom, i daqe se ra|aju qubavi, doga|aju skandali, ali telo vi{e nije tabu, {ta vi{e, postalo je glavno obele`je pla`e. n Aleksadra Vidanovi}

8

I N T E R V J U

c m y

nedeqa19.jun2011.

dnevnik

MI HAJ LO MI [A BLAM, MU ZI ^AR

N E D E Q E

Ne veruju ni kad imate dobru voqu ije nostalgi~an. Odrastao je u gra|anskoj porodici koja je dosta arogantno “nevolela” komuniste, {to nije spre~avalo wegovog oca i wega da sviraju Titu. “Bili smo licemeri na tu temu. Kada je prohujalo vreme ru{ewa, mogu re}i da je to bila zgodna zemqa. Kao kosmopolitu i ateistu, uvek me je odu{evqavala ideja ukr{tawa kultura, religija i mentaliteta, to je Jugoslavija posedovala” pri~a nam Mihajlo Mi{a Blam, legendarni kontrabasista, pedagog i svetski putnik, koji je nedavno u Novom Sadu imao autorsko ve~e “Novi zvu~ni prostori”. Daqe svedo~i da Brozov sistem nikada nije progawao xez, ve} su to ~inili pojedinci.

- Legendarni bubwar Nafta pri~ao mi je anegdotu sa igranke. Video je devojke, a trebalo mu je 40 minuta do pauze. I on zapeva „Oj Kozaro„. Svi zaigraju, znaju}i da ima 20 minuta da im se udvara. Kasnije se pri~alo da su skojevci prekinuli igranku - nije ta~no, govori Blam, dodaju}i da je Kardeq citirao Tita re~ima “na{a omladina mora da upozna i tu vrstu svetske umjetnosti...” {to je bilo ogromno zeleno svetlo za xez. l Ka ko to da je bi lo sve ga ne ko li ko mla dih slu {a la ca u sa li Kul tr nog cen tra No vog Sa da?

- Pa, mo`da zato {to sam ja do{ao iz muzeja, ja sam neolitski ~ovek sa 64 godine (smeh). Svaki vremenski period ima i svoju publiku, a ja ih ina~e ~esto vi|am na svojim svirkama. l Po sto ji li oprav da we za do mi nant no lo {u mu zi ku ko ju slu {a mo na ra di ju i te le vi zi ji?

- Ne. To su li~ni afiniteti urednika. Muzika se deli na dobru i lo{u bez obzira na `anr, a ako imate urednika ~iji je li~ni afinititet iznad onoga {to svaki servis mora da produkuje, onda dolazi do sukoba. l @eq ko Mi tro vi} si gur no ne slu {a ono {to emi ti u je „Pink”, on po vla |u je ni skom uku su?

- [to da ne, to je biznis. On nema obavezu emitovawa druge muzike. Zamislite, hipoteti~ki, zakonsku zabranu izvo|ewa muzike koju mi s muzi~kim ukusom dr`imo za ki~. Da li bi

N

[ O R O M

S

iko od publike po~eo da slu{a ne{to drugo? Nije problem {ta se emituje, nego koliko se toga ne emituje. l Da li dr `a va mo `e stra te gi jom da stvo ri ukus, ili se to no si iz ku }e?

- Mo`e da donese zakon koji postoji svugde u svetu. Mo`ete emitovati 40 odsto strane muzike, 40 doma}e, 20 izvorne, a unutar toga se naprave kriterijumi. To se baci na papir i ko se toga ne pridr`ava ima da plati kaznu.

Kraj! To je vrlo jednostavna pri~a. l Ima li svr he da pri ~a mo o to me kad RRA to le ri {e i vul gar no sti ?

- Zemqa u kojo `ivimo tek li`e svoje rane. Ja, koji sam apoliti~an i smatram da umetnik ne sme da pripada nijednoj partiji. Znam jednu stvar: 80 procenata politi~ke elite su te{ki primitivci i ne mogu da o~ekujem ni{ta boqe. Moram sa~ekati da se na{a deca, koja jo{ peru sudove negde na Zapadu, vrate u tolikom broju da }e ovi morati prirodnim putem da izumru. l Svo je vre me no je Mi ni star stvo kul tu re od bi lo da vam po mog -

poverovao. Svi su mislili da je u pitawu neki trik. l [ta nam to go vo ri?

- O pokvarenosti dru{tva. Ne veruju vam ni kada imate dobru voqu. l Yez ni je po tre ban Sr bi ji?

- Ne, qudi se pona{aju kao da im nije potreban. To uvek vu~e u neprijatnu pri~u u kojoj se morate zaka~iti o nekog politi~ara. Na Dan dr`avnosti navikli smo da ispred Skup{tine svira simfonijski orkestar, hor, zna se {ta pripada Danu dr`avnosti. Bio sam {okiran, i to ime }u uvek, sa mazohisti~kom rado{}u da ponavqam: Veqa Ili} je doveo Cecu da nam peva. Pritom sam

Du {a in stru men ta Prethodna go{}a „Intervjua nedeqe„ profesorka Vladislava Gordi} Petkovi} pitala je na nevi|eno Mi{u Blama – kada bi sad birao, {ta bi studirao?

- Isto. l A da ni je kon tra bas?

- Klavir. Ona je du{a instrumenta. Sve vam daje, ritmiku, harmonizaciju, napor za ve`bawem – ~udestan instrument. ne u iz da va wu kwi ge “Xez u Sr bi ji: 1927-1944”...

- Ne samo da su odbili – nisu mi ~ak ni odgovorili! Zar nije to tragedija?!

Finesa koja me je sru{ila dogodila se kada sam skupio svoje pare, sve sam uradio i ponudio gotov proizvod velikim izdava~ima besplatno – niko mi nije

ja bio prinu|en da pla}am pretplatu javnom servisu, zbog li~nog afiniteta politi~ara koji je priveo i frigidnog Ko{tunicu i akademika Be}kovi}a. I pevala im je Ceca, protiv koje li~no nemam apsolutno ni{ta. l Da li vam je tu `i la {tvo do go vo rom s Ce com pqu nu lo u li ce?

“vorld mjuzik”. Xez nije umro, Berkli opstaje, Grac opstaje... Rok je jak u Rusiji, samo ga niko ne slu{a jer je na ruskom. Xez nije komercijalna muzika i ne tra`i mnogo publike kao rok. Dovoqno je imati jednog vi{e u publici nego vas na sceni i odradili ste svoje misionarstvo, figurativno govore}i.

Xez je edukativnija muzika, bazira se na klasici, a rok na bluzu. Rok je podeqen po dr`avama, a xez je opstao kao internacionalna pri~a, mi govorimo jedinstven jezik. l U eri smo glo bal ne pi ra te ri je, bes plat nog ski da wa pe sa ma sa in ter ne ta...

- To vi{e niko nikada ne}e mo}i da zabrani, besmisleno je pri~ati. Kao kada bismo govorili o zabrani cigareta da bismo prodavali vi{e droge. l Vr lo ste spon ta ni na sce ni, za {to na rod wa ci to ni su?

- Mo`da treba da pro~itaju kwige ~ika Frojda. Prvo, nikad nisam dozvolio sebi i mojim studentima da upotrebe re~ “tezga”. Nikada! Na traktorskoj prikolici, u Karnegi holu – to su sve koncertni nastupi. Najgore je videti nam}ora ili foliranta na bini, ako to nema{, nisi umetnik, ve} zanatlija. To se ta~no ose}a. Ja sam u Novom Sadu izgubio dva i po kilograma na koncertu. l [ta nam je ka za la sud bi na Dra ga na To ko vi }a i Du brav ke Ne {o vi}?

- Stra{ne stvari. U ovoj zemqi ~im pre|ete 35 godina postajete zaboravqeni starac. Jo{ gore ako ste peva~ ili peva~ica, niste dobrodo{li. Oduvek imamo crninu. Ve} u 40. se obla~i crnina i qudi te zovu “baba”. To je primitivna tradicija koje se ja u`asavam. Mnogo je nezaposlene mladosti, treba i tu ~a~nuti... l Za blu da ko ju la i ci ga je u ve zi sa kon tra ba som?

- Kontrabas se u glavama laika vezuje za Burdu{a, simpati~nog Cigana koji luta. U Beogradu, kada zovem taksi da prevezem kontrabas na svirku, a cena jednog je 75.000 evra, kad ga vide daju gas i odu. [ta daqe da pri~am, to je odnos plebsa. n Igor Mihaqevi}

B O R O M

Tami}

Ta mi} pa li na dva na ~i na. Ili upa li ili ga ma ni, tre }eg ne ma. Tro {i di zel go ri vo svih ve ro i spo ve sti ako mi tepamo jednom od najve}ih simbola bratstva i jedinstva, jugoslovenstva, uzdanice na{e odbrane u vreme miroqubive aktivne koegzistencije, junaku u na{em serijalu „Pre`ivqavawe“, osvaja~u najnepristupa~nijih mesta imenovanih za grawu novijih, lep{ih i boqih vikendica, hranitequ i dobavqa~u svega {to kod nas fali.

Tami} je bio (ponegde i ostao) ponos na{ih oru`anih snaga i vozilo kojem je ukazivano posebno poverewe i ~ast da armiji slu`i za obavqawe specijalnih zadataka. Uglavnom je bio namewen za transport hrane. Kad je pukla tikva i kad smo po~eli da jedemo semenke, Tami} je ostao nepora`en ali je ostao i bez posla. U svemu je bio pionir pa je tako na jedan dizela{ki na~in poru~io i ostalima {ta ih ~eka, ali slabo se na{ narod razume u ma{ineriju pa mnogi nisu shvatili da }e sve krenuti tragovima Tami}a.

Tami} je po ro|ewu Slovenac, po opredeqewu Jugosloven a po nameni i mogu}nostima nema {ta nije.

On je vozilo sa sedam to~kova, taj sedmi, to~ak sre}e, je onaj rezervni, ali neka ga – i on se ra~una. Vaqda ne postoji vozilo sa pristupa~nijim motorom. Pristup motoru je mogu} iz kabine, jednostavnim podizawem poklopca motora i wegovim oslawawem na {ipku koja je za tu namenu i postavqena na dohvat ruke i na vidnom mestu, da olak{a posao svima onima koji se razumeju u Tami}a. Ovakav na~in pristupa motoru je najpogodniji i mogu} je u svim vremenskim uslovima, na otvorenom putu, kad god zatreba.

Ki{a, vetar, snegovi ili blato ispod, odva`nim i sposobnim {oferima nisu nikakva prepreka.

T

- Nije. Pavaroti je sli~no pro{ao, a on je utajio 32 miliona dolara poreza. Wemu nisu me}ali ni narukvice i to nije nova pri~a. Ne pada mi na pamet da je {titim, ali siroma{an ~ovek ne}e ni do}i do toga da duguje milion dolara. l Ipak, Ita li ja je prav no ure |e na dr `a va?

- Tek utoliko {to otima imovinu kriminalcima po osudi, a mi oduzimamo pre osude. l Da li vam ne do sta je za kon jed nak za sve?

- Imamo zakone, ali ih ne po{tujemo. Radim velike projekte sa EU i shvatio sam da nije samo Srbija ta koja ima mediokritete i birokrate. Tr~im ~esto u Brisel da kukam za projekte u Nema~koj i Danskoj, nale}em na pet puta ve}e mediokritete nego {to sam ikada video u Srbiji. ^ovek je ~udno bi}e. l [ta vam naj vi {e sme ta u dnev no po li ti~ kom `i vo tu u Sr bi ju?

- Ni{ta. Znam probleme Srbije kao zemqe. U`asno mi smeta i iritira me primitivizam. l Re kli ste da je pa tri o ti zam ki~?

- Obrnuto! Uvek sam tvrdio da te drugi progla{avaju za ki~ ako si patriota. Jevrejin sam, ro|en u ovoj zemqi i ve}i sam patriota nego mnogi Srbi, a pritom sam i ponosni Balkanac, jer znam wegove dobre osobine.

Ukoliko nastupite kao patriota, onda vas gledaju kao budalu, ili ki~. l [ta }e na {im mu zi ~a ri ma do ne ti ula zak Sr bi je u EU? - Ni{ta naro~ito. Ako imate dovoqno snage da ponesete instrument i ne{to para u xepu – krenite. l Rok }e o`i ve ti ka da ga eli ta po~ ne slu {a ti, va `i li to i za yez?

- Tu ima velika razlika: rok je zavr{io svoju misiju, u du`em periodu }e biti mrtav i iza roka se pojavila

Drugi, malko komplikovaniji i zahtevniji pristup je onaj od dole. S te strane je motor goli{av i svaka {u{a mo`e da zaviruje i da mu radi {ta joj je voqa, uz uslov da se razume u ma{ine. Ako i ne ume – a voli, popravi}e posle to pravi majstori. Bilo je i slu~ajeva da se motoru pristupalo na najkomplikovaniji i najzahtevniji na~in, brusilicom. To je ipak najradikalniji metod i mogu da ga izvedu samo stru~waci ili vlasnici vozila koji su jako iznervirani zbog ne~ega. Na sre}u, nije ih bilo mnogo.

U kabini ima mesta za voza~a i onoliko putnika dok prvi ne ka`e da je tesno. Pozadi, u sanduku (tovarnom prostoru) je situacija mnogo komfornija ali su pravila ista.

Za prevoz `ive civilne sile, u svrhu udobnosti kori{}ene su drvene klupe, prazne i prevrnute gajbe od piva, bale slame, stolice ili su se putnici u tovarnom delu jednostavno dr`ali za alatke i vozali u stoje}em stavu. Da pojasnim, ~ovek stoji blago ra{irenih nogu, oslowen u tri ta~ke. Tre}i oslonac je dr`aqe od lopate, vila, motike ili sli~nih alatki, koje je osloweno o pod. Ovo ne pi{e u priru~niku o upotrebi Tami}a, to je na{ narod sam, onako iz glave patentirao.

Tami} pali na dva na~ina. Ili upali ili ga mani, tre}eg nema.

Tro{i dizel gorivo svih veroispovesti. Toliko kr{tenog dizela tokom na{ih ludih devedesetih nikada nigde ni jedna ma{ina nije proterala kroz auspuh. Kogod se bavio preprodajom goriva, dodavao je svoju komponentu u ovaj dragoceni fluid, s ciqem da svima bude dobro, sem motorima. Mnogi su pokojni, Tami} je i to pre`iveo. Bilo je tu razli~itih kr{tewa, od onog tradicionalnog, vodom, pa sve do razli~itih miropomazawa uqima i zejtinima, petrolejom i gazolinom i svim onim {to doprinosi pove}awu zapremine goriva u kanisterima a da se motor ne ugasi. Kad je na{a trgova~ka populacija iscrpela sve raspolo`ive aditive i resurse, pribegli su jedinom mogu}em receptu za opstanak trgova~kog lanca: otkuvavali su plasti~ne kanistere.

Tako smo svetu pokazali da na{oj genijalnosti nema kraja i pobili jo{ jednu nau~nu teoriju da je ~varak jedino telo koje se na toploti sku-

pqa, dok se, kao {to fizika ka`e, sva ostala u takvim uslovima {ire. U nameri da osujetimo sve koji nam ne misle dobro, muka nas je dovela do novog svetski priznatog otkri}a da se i plasti~ni kanisteri na toploti skupqaju ali brojevi utisnuti na wima ostaju isti. I posle kuvawa, na wima pi{e 10, 20, 25 ili 50 litara. Jo{ jedna potvrda izreke „pi{e i na tarabi, pa nije“.

Pro{lo je vreme zvani~nih barikada i kontrolnih punktova u ciqu suzbijawa {verca goriva i naplata mostarina. Tami} je u to posno vreme aktivno kori{}en za unutra{we probijawe neopravdanih i ni~im izazvanih sankcija. Trebalo je to gorivo iz pograni~nih oblasti dopremiti na {to br`i i jeftiniji na~in do `ednih ma{ina i skoro do (gorwe) polovine zar|alih rezervoara. Tami} i ma{ta voza~a su bili nepobedivi i u toj, naoko bezizlaznoj situaciji. Sada, po{to je sve ve} ru`na pro-

{lost i postoje garancije da nam se to vi{e nikada ne}e desiti, mogu da obelodanim jednu od nikada neotkrivenih tajni uspe{nog transporta dragocene te~nosti do tajnih skrovi{ta u unutra{wosti. Naravno da je za tu svrhu kori{}en Tami}.

Cerada je morala da bude dobro zategnuta, u predwi deo tovarnog prostora su sme{tana burad s gorivom koje je ve} probilo zid sankcija a do buradi je stavqano snopqe kukuruzovine. To je kod nas tradicionalan na~in kori{}ewa stabqika kukuruza u svrhu maskirawa i sakrivawa.

Ni to nije patent iz devedesetih. Jo{ u vreme logo{a, dok fa{izam nije ni bio izmi{qen, kod nas se pevalo: „Kukuruzi zeleni, sad se logo{ ne boji, ne boji se ni jednoga“... Za upotrebu u Tami}u bila je pogodnija zrela, suva stabqika.

Izme|u kukuruzovine i zadwe stranice na koju se pri~vr{~uje deo cerade koji se otvara, bile su postavqene ovce i jedan dobar pulin. U kabi-

ni Tami}a su sedeli voza~ i jedan suvoza~, obojica ladni ko {priceri, spremni da odgovore na pitawa odakle idu, {ta prevoze, da li na Tami}u radi ru~na i imaju li overen protivpo`arni aparat.

Ako odgovore potvrdno i lako na sva pitawa iz teorije, sledio je i prakti~ni deo ispita.

Uniformisani i ovla{}eni kontrolor je prilazio zadwem delu Tami}a, otkop~avao }o{ak cerade i tu ga je ~ekao Ficko, onako na zicer.

Tek kad kontrolor gurne nos da vidi da li ima {togod sumwivo, tek tada je Ficko lajao, sna`no, samouvereno i doma}inski, pretvaraju}i se da kobojagi ~uva samo ovce, a ~uvao je i burad s gorivom. Lave` je trajao sve dok kontrolor opet ne dobije svoju prirodnu boju lica i dok jedan od one dvojice {to su ladni ko {priceri ne smiri kera. Osta burad neotkrivena, ali sada, eto nema vi{e tajni, nek se zna.

Zna se da Tami} postoji u tri farbe, najvi{e je zelenih, pa onih plavih i najmawe ima onih `utih, {to su ih kadgod terali putari. Tami} ima i brata, Kombiku. San svakog Kombike je da, kad omatori i kad ga poderu, da od wega naprave Tami}a. Lako su na{i majstori pravili takve reinkarnacije. Ostave prvi frtaq, onaj do volana i motora, druga tri frtaqa otfikare, na to mesto Kombiki postave sanduk, obi~no onaj malko produ`eni, ofarbaju ga, oteraju ga na atest i dobiju zvani~nu potvrdu da je Kombika sad postao Tami}. Dobiju i jo{ jedno priznawe, da vi{e vole na{ narod nego {to su nas Slovenci voleli. Za originalnog Tami}a treba C kategorija a za ovog na{eg, lep{eg i sve`e ofarbanog, bila je doboqna i voza~ka dozvola B kategorije.

Tami} je i u svatove i{ao. Sreo sam jednu veselu garavu dru`inu s oki}enim plavim Tami}em. Skinuli ceradu, arweve okitili cve}em, za brisa~e vezali pe{kire, {ofer otvorio oba prozora da ~uje muziku i pesmu od pozadi i teraj u svatove. Svi stali i svi stigli. Sre}a da nije bilo ki{e, da ne treba cerada, da mogu svi da ih vide.

Za na{u miliciju Tami} je najve}a poslastica ve} skoro ~etvrt veka, mo`da i du`e. Za vojsku polako postaje samo uspomena, iako ni oni ne odustaju da ga se manu. U savremenim uslovima o~uvawa suvereniteta i integriteta i nije ba{ dobro da nekom pariramo sa borbenim vozilom kojem svi tepaju i vi{e ga niko ne zove pravim mu{kim imenom, nego je svima Tami}. U civilnom svetu, Tami} }e jo{ dugo biti u pokretu otpora prema mla|im generacijama.

Ize{ takvu mlade` koju mogu da oprave samo specijalizovani servisi a gazda samo treba da sipa i ne misli. Ko li nam to sve smisli? n Bora Oti}

„KO VI

Eh, k para va U

ba~kom mestu K tom po rodnoj k Laze Kosti}a, ju na manifestacija „Kov jada” u dvori{tu ~ika ca, koji je tvorac „Rak ve} {esnaeste po redu pqica i zakuska u hlad pila je mnoge me{tane t popodneva.

- A ko }e drugi to pok onaj koji voli rakiju, d vo|ansku tradiciju - zap ~u Sava dok se u pozadi burica. A onda je nast setnijem tonu da pripo ovo bilo podnebqe duda posekli.

Prva „Rakijada” u Ko na je 6. jula 1966. godin se promovi{e prava, is ja od vo}a i da se sa~uva ovog naseqa. Zato se ma tradicionalno odr`av nom „Parastos dudu”. D ravni~arsko sveto drvo sti gotovo da nije bil dudovih stabala, ku}e b ce bez duda. Ka`e Sava dina nije bilo vojvo| bez ove vo}ke, a da je d sadi carica Marija Ter „vrlo dobro znala {ta - Za{to danas imamo podvodnim vodama - pos va pitawe na koje je odm vor. - Dud skupqa vodu i ne dozvoqava vetrovim mqu.

Sava iskreno `ali { kao ranije, kada ih je ovim krajevima.

- Voleo bih da do~ek poznat po „Parastosu d

c m y

dnevnik

U P O T R E B A

a{inci, oko podneva. Ulica Zmaj Jovina, {iroka kao avenija, RUSAKOV (na zdra vqa): “Dobro do{li! Pa, vite, da vam ne{to zagwurena u rastiwe i sparnu vru}inu. Slobodan Radosavqeiskreno ka`em... ^ista savest je ~oveku najbitnija! Od ove dr`ave nivi} Rusakov (nastavnik) i Lazar Radovanovi} Maxarev (mesam dobio ni{ta, a da budem iskren, nisam ni{ta ni tra`io... Zaprasar) postavqaju {alungu za betonsku stazu preko travwaka na “ni~ijoj vo, jesam! Kupio sam na kredit lova~ku pu{ku za ku}ne potrebe. Nizemqi” izme|u kapije i belo ofarbane }uprije na kanalu obraslom vosam lovac. I televizor. – Se}am se, davno je to bilo, idemo u Komitet denim biqkama pored asfaltnog puta, zaogrnuti debelom orahovom moj tada{wi direktor ]ira Jovanovi}, zvani Ora{~anski, rodom iz senkom koja kao prohladna obloga relaksira zeleni svet ispred RusaJarka. I ]ira tamo ka`e nekom komitetliji: ’Daj jedan stan za mog kove ku}e.

Radosavqevi}a’. Tako su se nekad delili stanovi za kadrove! A ja kaMAXAREV (za te ~en u po slu): “Poma`em kom{iji Slobodanu, eno ga `em: [ta }e meni stan, kad imam ku}u. – Vite ovako, gospodine, spas u dvori{tu, sad }e izi}i, a moja je ku}a preko puta, desno, kod onog drje u radu. Ja sam seqa~kog roda, nastavnik tehni~kog obrazovawa, raveta tamo... Maxarevi su starosedeoci! A ~ime se bavim? Radio sam u dimo petnaest jutara zemqe, muzemo dve krave, supruga je svake subote Domu kulture, dok ga nisu zatvorili, konobariso u klubu, imali smo tana pijaci u Rumi. Imamo dve }eri, jedna psiholog, druga zavr{ila bimo televizor, {ah, domine... Ina~e sam mesar.” ohemiju, obe bez posla. Mati moja Saveta `ivi sa nama. Meni je moj “Mesar! – Koqete po [a{incima?” pokojni otac Todor rekao, i danas sam mu zahvalan na tome, kad sam poMAXAREV: “Nekad i po deset dana iz dana u dan!” {o u Mitrovicu u {kolu: ’Slobodane, nemoj se ni jednog posla bojati “I ne gu`vate no}u posteqinu? Ne mu~i vas savest?” i ne}e{ imati problema u `ivotu!’. A on je to nau~io u Nema~koj u zaMAXAREV: “Imo sam kadgod, evo da vam ka`em, zimskog klawa i po robqeni{tvu...»” trideset pet dana! Kad me uvati, krenem po ku}ama u novembru i zavr“Gde je bio u zarobqeni{tvu? – I od koga je nau~io?” {im u februaru. To sad ide brzo. Nekad smo ru{ili svin~e, a to je muRUSAKOV: “Od koga? Od gazde. [vabe! Oteran je u lager na grani~ewe `ivotiwe, vuci je iz obora, otima se, ski~i... Sad udarim u ~elo! ci Nema~ke i Francuske i tamo je bio u zarobqeni{tvu sa mojim striPadne. Pustim krv. I gotovo. Imam ve{tu i brzu ruku. Sviwa i ne zna cem Radom i ~ika \okom Radosavqevi}em, trgovcem, `ena mu je jo{ `ida je zaklana. Ja se se}am, kad je jo{ ’Mitros’ radio – pri~ali su na{i va, gospoja Boja, u~iteqica, Lazu i mene je u~ila, devesto trinaesto goodavde koji su tamo bili zaposleni – pa do|u iz Izraela u klanicu da di{te... ^ika \oka je bio tolma~ u lageru, kako je moj otac govorio, a kupe meso i dovedu svog majstora. Oni koqu po svojim obi~ajima i ne dozvoqavaju da ovi na{i koqu. I taj wihov majstor jednim idarcem ma~a odrubi glavu gove~etu! Uzimali su samo ple}ke, ostatak mesa ostave ’Mitrosu’, a plate celog bika. To je bio poso! A ovo danas...”

“Se}ate li se prve zaklane sviwe u karijeri?”

MAXAREV: “Ajao, kad je to bilo... Imo sam dvadeset godina mo`da, a jo{ malo pa }u napuniti {ezdeset. Da vam iskreno ka`em, ja sam dobar majstor, ali najve{tiji majstori u [a{incima bili su deda Mi{ko Tomi} i Belo{... A, evo ga, sti`e kom{ija Slobodan!

Novinari iz Novog Sada, dajem izjavu specijalno za ’Dnevnik’!”

RUSAKOV (sme je se i pru `a {a ku): “Dobar dan! Slobodan Radosavqevi}, {picnamet Rusakov! – Kako vam mo`emo pomo}i, gospodo?”»

“Se}ate li se kaldrme kojom niko nije i{ao?

MAXAREV: “Ja se se}am!”

RUSAKOV: “I ja se se}am, naravno... Vite ovako, kaldrma je u [a{incima postojala sve tamo do sedamdesete, kad su je povadili i, umesto kaldrme, put su poplo~ali kamenom Slo bo dan Ra do sa vqe vi} Ru sa kov (le vo) i La zar Ra do va no vi} Ma ya rev Fo to: S. [u {we vi} kockom celom du`inom Zmaj Jovine ulice, da bi pre godinu dana povadili i kamenu kocku i udarili ovaj asfalt. on je zarobqeni{tvu nau~io nema~ki jezik. I iz lagera ga prebace da Kaldrma je tako tresla i rasturala {inska kola i podbijala kopita ko- slu`i kod jednog nema~kog seqaka, doma}ina, posre}ilo mu se... Do{o wa, da su [a{in~ani, paralelno sa kaldrmom, evo ovuda i tamo s one je kod dobrih qudi! I kad se vratio u [a{ince, posle pet godina, plastrane, celom du`inom ulice, napravili dva zemqane puta, i godinama ko je ko malo dete za svojim pokojnim gazdom [vabom. Oplakao je gazdu se kolima i{lo samo tim putevima. I Laza pamti.” kod kojeg je slu`io kao ratni zarobqenik.”

MAXAREV (pri la zi ka na lu): “Pamtim, jo{ kako... Jedina }uprija “Oplakao je gazdu... [ta mu se dogodilo? Umro?”» bila je eno onde! I kad je blato kowima bilo do trbuha, i{lo se jednim RUSAKOV: “Ne. Ubio ga jedan Srbijanac, ratni zarobqenik, kad su od ta dva zemqana Kow ska pu ta. Kaldrma je bila jako zajebana, izloka- ih Amerikanci oslobodili. Tra`io od vojnika motor, a na motoru je na, kamenduske ko diwe, ovolike... Sud bo`iji! Kola klepe}u, kopita se bio {majser, odvozao se do ku}e tog [vabe, pozvao ga napoqe, ~ovek izvr}u, bubrezi otpadaju. Izjutra pu{tamo krave na pa{u u poqe Liget, iza{ao i ovoj ga {majserom isekao u vo}waku. @iva istina. A za{to ga tamo kod spomenika – paste, mi starosedeoci ka`emo Li get, a ne Le- je ubio? Ka`e: zamerio mu se... Moj otac Todor, ratni zarobqenik, get! – pa i krave izbegavaju kaldrmu, idu zemqanim putevima.” oplakao je tog [vabu, dobrog ~oveka, i do smrti je pomiwao i wega i RUSAKOV (ru kom pre ko pu ta): “Vite onu ku}u tamo... Da, da, tu kuwegovu `enu. Zavoleli su ga, po{tovali, bio im je kao sin. A wihova }u! [ta mislite, gospodine, kolika je razdaqina od ove moje ku}e do te dva sina mobilisana su u fa{isti~ku vojsku i poginuli su na Isto~nom tamo? Ja i Laza merili: osamdeset osam metara! – I sedamdesete godifrontu. I wihova majka, kao svaka majka, svakog dana je plakala pred ne, kad su umesto kaldrme udarili kamenu kocku, odlu~e u Mesnoj zajedfotografijama sinova, jedan je bio o`ewen. Nu|eno mu je i da ostane sa nici da taj zemqani teren, ovaj s ove strane puta i onaj s one strane puwima, ali moj otac je hteo u [a{ince. Pri~ao je da sve {to je kqu~no ta, vite koliko je to {iroko, poravnaju i ozelene...” nau~io o `ivotu, nau~io je od tog [vabe. I na mene je to preneo.”»

MAXAREV: “I povadili su dudove, Slobodane!” “[ta, na primer?» [ta je nau~io?”

RUSAKOV: “Da, dobro Laza ka`e, dudovi su bili s obe strane puta.

RUSAKOV: “Red, rad i disciplina! I iznad svega i po{tewe! PriI prvobitno zasade lipe, a pored kanala `ivu ogradu. Kako je vreme ~ao mi je, truckaju se {inskim kolima moj otac Todor i wegov gazda, prolazilo, svako je ispred svoje kapije sadio {ta je hteo i {ta se ve} letwim putem idu kroz poqe i ugledaju lanac na zemqi. Neko izgubio. moglo primiti... I ja zasadim ovaj orah! Nije neki, ali ra|a i pravi doI ka`e gazda mom ocu: ’Todore, uzmi taj lanac i skloni ga u kraj puta, bru ladovinu. A jedan odavde prigovara: ’[ta si zasadio orah, uo~in?’ onaj ~iji je, taj } « e do}i po wega.’ Za{to to pri~am? Tako je bilo i kod Pa, reko, {ta s’ tebe ti~e! I sad tu u Zmaj Jovinoj, vidite i sami, raste nas! Mi smo na na{oj wivi sve mogli ostaviti i niko ne}e ta»k » nuti. A sve i sva{ta: lipe, orasi, vi{we, ~empresi, bori}i, barske vrbe... Dodanas? Nisi siguran ni u svojoj ku}i! Vite ovako, mi imamo zemqu, ~e{la jedna koleginica iz Mitrovice, i kad je videla ovo rastiwe, ka`e: tvrta du`, koliko tu Lazo mo`e biti, dva kilometra odavde... I ja let’Pa vi u [a{incima `ivite kao u rajskoj ba{tu!’ U Jarku je jo{ lepwim putem vozim kombajn, jednoredni slovena~ki, i na nekoj akalici, {e.” blatwavoj rup~agi, otpadne mi kardan. Vratim se sa wive. I nisam ga MAXAREV: “A vite ove dve lipe kako su se ra{irile, prija im ova na{ao. Nije pro{lo ni petnaest minuta, odneo ga je vaqda prvi koji je zemqa. Tamo preko, na na{oj strani, ni jedna lipa nije pre`ivila! nai{ao. Takvi smo qudi. Takav nam je mentalitet. Srbi su dobrodu{ni, Kom{ija i ja zasadili bori}e ispred kapije i svi do jednog se osu{ili. naivni i podmitqivi! A Sremci su izuzetno trpqivi qudi. Trpe, trpe, A na ovoj strani nije se osu{io ni jedan, rastu ko ludi! ”» trpe... nevi|eno dugo trpe! I onda puknu... @iveli!”

Razgovor u [a{incima nastavqamo za stolom na otvorenoj terasi MAXAREV: “@iveli!” ku}e Radosavqevi}a u svetlozelenom dekoru li{}a vinove loze koja se FOTOREPORTER: “Hvala, bez mene... Vozim!” pu`e uz zid i konstrukciju terase. Gospo|a Slavica, rodom iz Be{eno“@iveli!” n @eqko Markovi} va, supruga Slobodanova, poslu`uje nas rakijom.

l Док су уста пуна демократије, унутрашњи органи обезбеђују пролаз. l Некада су сви мислили као један. Сада један мисли за све.

l Док коловође играју трусе на трусном подручју, земља се повлачи у се. l Нарцис је притка свакој цвећки.

NAOPA^KE

duda„ - kazao je on, koji je u svom dvori{tu posadio oko 150 stabala duda u nadi da }e wegova deca nastaviti da skupqaju ovu vo}ku i da peku rakiju dudaru.

Iz pri~a Koviq~ana rakija od duda prva dospeva pa je zato najdra`a, kao prvo dete – neki bi rekli. A poznata je i potome {to se upravo „dudara„ ne mo`e razbla`iti vodom, jer ne trpi blagost i odmah pobeli kao mleko. Zato i jeste jedan od osnovnih parmetara po kojem se odre|uje kvalitet rakije upravo boja, odnosno bistrina, a potom se ocewuju i miris i ukus.

- Rakija ne sme da bude zamu}ena i mora lepo da klizi niz grlo, bez gor~ine u ustima, isto tako svako vo}e ima svoj miris koji treba da se prepozna - ka`e jedan od ~lanova stru~nog `irija ovogodi{we „Koviqske rakijade” \or|e Popov.

Da ne bi bilo zabune, pored rakije od duda, bilo je tu i rakije i od drugog vo}a; breskve, kaj si je, ko mo vi ce, ma li ne, tra va ri ce, di we, kru {ke...

U~estvovalo je 48 qubiteqa „dobre kapqice” u takmi~ewu za izbor najboqe, prirodne, doma}e rakije. Po oceni enologa, rakija od kajsije koju je napravio Petar Boto{kiq iz Ka}a, progla{ena je za najboqu. Drugu nagradu osvojio je Novosa|anin Nenad Ratkovi} s rakijom od maline, a na tre}em mestu se izdvojio Miodrag Filipovi} iz Vojke, tako|e s rakijom od kajsije.

Ali, ipak, dud je tako bistar.

Ines Dragi} Fo to: S. [u{wevi}

l Откад власт и криминал иду руку под руку, не зна се ко кога води.

krenuti nego dudove i vojpo~eo je priini ~ula tamtavio u malo oveda kako je a, dok ga nisu

Ilija Markovi}

Koviq, poznaku}i pesnika u~e je odr`aviqska rakiSave Graorkijade”, i to u. Dobra kadovini okretog subotweg

kam da Koviq ne bude dudu”, ve} po „vaskrsu

@ I V O T A

[

kad bi umesto astosa slavili askrs duda...

{to nema vi{e dudova e bilo dva miliona u

9

Rusakov i Mayarev o na{em mentalitetu

IQ SKA RA KI JA DA”, [E SNA E STA PO RE DU

oviqu odr`ane, u `eqi da stinska rakia dud, simbol anifestacija va pod slogaDud je ina~e o. U pro{lolo druma bez bez duda, ulida pre 60 go|anskog sela dud po~ela da rezija, koja je radi”. o problema s stavio je Samah dao odgoi su{i tlo, a ma da nose plodnu ze-

nedeqa19.jun2011.

nedeqa19.jun2011.

dnevnik

c m y

10

SE ZO NA CVE TA WA TI SE

Pa non skoj prin ce zi se kla wa i Vik tor Igo e zo na ret kog pri rod nog fe no me na cve ta wa re ke, ko ji u Evro pi mo `e da se do `i vi jo{ je di no na Ti si, tek {to je iz ma kla. Ni je sva ka se zo na cve ta wa Ti se ista – la ne je iz o sta la zbog vi so kog vo do sta ja i mu qa, ko ji spre ~a va lar ve ~u de snog in sek ta iz ro da vo de nih cve to va jed no dne vi ca, da se iz mi go qe iz sta ni {ta u str moj i gli no vi toj oba li, pa se pre svla ~e na li {}u vr ba i to po la, oda kle se u pred ve ~er je ustre me na po vr {i nu re ke na qu bav ni ples, ko ji pra ti neo pi si vo {u {ta we le pr {a vih kri Ti ski cvet - prizori iz snova la u za no su krat kog da ha.

I dok su tu ri sti~ ki po sle ni ~ar sku re ku, pa i Ti ski cvet – su ci Ka wi `e i dru gih me sta gde pra vo ~u do. Po sle ve li kih po jo{ ima sta ni {ta ti skog cve ta, pla va se dam de se tih go di na pro u na sto ja wu da pri rod ni fe no {log ve ka i iz grad we bra ne kod men cve ta wa re ke uz dig nu do ni No vog Be ~e ja, ti ski cvet go to vo voa pre po zna tqi vog bren da, da je i{ ~e zao sa Pa non ske prin sprem ni da po re de taj pri zor sa ce ze, da bi pre de ce ni ju i po re ose }a wem pr ve qu ba vi ili le ka po no vo po ~e la da cve ta. Cve po tom Ni ja ga ri nih vo do pa da, ta Ti sa ne kad sla bi jim, po ne kad iz o sta nak cve ta wa Ti se, bez ob ja ~im in ten zi te tom i ne ba{ u zi ra na sve uzro ke ko ji uti ~u na pred vi dqi vom ter mi nu. spa ri va we mu` ja ka i `en ki ti Ovog pro le }a pro cve ta loj Ti skog cve ta (la tin skog na zi va Pa si po klo nio se ni ko dru gi do – lin ge nia lon gi ca u da), do `i vqa va se Vik tor Igo! Ve li ka be la la |a, kao ka da pa o re iz da go di na zbog ko ja no si ime „Vik tor Hu go”, su {e, ili vo} ke u cve tu opr qi od no sno na ma do bro zna nog ~u ve ra ni mraz. nog fran cu skog pi sca, pr vi put Zna la je kad god Ti sa ta ko da od ka da plo vi Pa non skom prin pro cve ta, da se od mno {tva in ce zom, za stao je na no vom pri se ka ta ti skog cve ta ni je mo glo sta nu re~ nog gra ni~ nog pre la za vi de ti s jed ne na dru gu oba lu re kod Ka wi `e. I po sa da i put ni ke, a bi lo ih je i to li ko da su se ci na gra ni ci, gde se sme wu ju dr na ta qi ga ma od vo zi li ra di is `a ve, a re ke ne za sta ju, brod-ho hra ne sto ke ili |u bre wa, da ba tel „Vik tor Igo” fran cu ske {te bu du plod ni je. Pri ro da na kom pa ni je „Cro i si Euro pe„ iz Pa non skoj prin ce zi, ka ko po pu Stra zbu ra, mo ra ju na re vi zi ju. lar no zo vu ne pred vi di vu rav ni Pa so {ka i ca rin ska kon tro la je

na vom i Ti som upu ti na kr sta re we od Bu dim pe {te do To ka ja i obrat no.

Brod se na Ti si za dr `a va ne pu nih me sec da na, a osta lih je da na est me se ci u go di ni kr sta ri evrop skim i dru gim svet skim vo do to ci ma.

Plo vid be ni agent Sen }an ka Ve ri ca Ve kow u prat wi bro da kroz na {u ze mqu ukr ca va se is pred Pr vog pa ro brod skog dru {tva Be o grad.

Wu i dru ge na {e zva ni~ ni ke ob ra do va lo je {to re vi zi ju bro da mo gu naj zad da oba vqa ju u nor mal nim uslo vi ma. „Vik -

S

ne iz be `na. Do sa da kod Ka wi `e su po zna ti brod-ho tel na {i po gra ni~ ni slu `be ni ci pre sre ta li su na sred re ke, ~am ci ma i bro di }i ma In spek ci je plo vid be, jer je ta mo mo rao da se uko tvi. Pri sta ja we uz bi lo ko ju vr bu bi lo bi isu vi {e ri zi~ no, bez ob zi ra {to je „Vik tor Igo” je dan od naj ma wih u naj ve }oj flo ti evrop skih put ni~ kih bro do va, ali je naj ve }i ko ji mo `e da je zdi Ti som!

Pa non ska prin ce za se pro te `e kroz pet dr `a va i plov na je 600 ki lo me ta ra, od u{}a u Du nav kod Sta rog Slan ka me na pa sve do Za ho wa. Plo ve wo me plo vi la te ret ne flo te sa {le po vi ma na kr ca nim bal va ni ma, pe skom ili {qun kom, ma li bro di }i na u ti ~a ra i ret ki iz let ni~ ki bro do vi, a sve ma we se qu qu {ka ju ~am ci pro re |e nih ti skih ala sa.

Brod-ho tel „Vik tor Igo” us ta la sa je u ~e ti ri na vra ta, kra jem ma ja i po ~et kom ju na, ka da se Du -

su uglav nom fran cu ski dr `a vqa ni, ali ima ih i iz dru gih evrop skih ze ma qa [vaj car ske, Bel gi je, Luk sem bur ga, Ho lan di je, Ne ma~ ke, Austri je, pa i iz Ame ri ke. Ve ri ca Ve kow kon sta tu je da je na `a lost vr lo ma lo in fra struk tu re na na {im naj ve }im re ka ma, pa „Vik tor Igo” jo{ je di no za sta je na re vi zi ji u No vom Sa du, ka da se ko ri sti pri li ka da tu ri sti vi de Pe tro va ra din sku tvr |a vu, a ima li bi mno go to ga da im po ka `e mo i da us put osta ve ko ji evro.

Za pe ca ro {e Du {a na Ra ki }a, Mar to na Ba tu i mno ge wi ho ve ko le ge iz Ka wi `e i na se qa u Po ti sju, cve ta we re ke je kao me lem na ra nu. Zna ti `eq ni ci

Brod-ho tel „Vik tor Igo” pr vi put u Ka wi `i

tor Igo” je pr vi brod ko ji se pri ve zao na no vom pri sta nu re~ nog gra ni~ nog pre la za kod Ka wi `e. Put ni ci u tom bro du

i ri bo lov ci sja te se u vre me cve ta wa, ne pro pu {ta ju }i je din stven ugo |aj, ali i za to {to u vre me cve ta wa ima ju da le ko

Ve ri ca Ve kow

ve }i ulov. Bo qe tr za ju {a ra ni, pa je Ra ki} upe cao {a ra na ka pi tal ca od je da na est ki la, pa ne {to sit ni je {a ran ~i }e od osam i pet ki la, amu ra od pre ko ~e tr na est ki la, gri zle su i mre ne... a Ba ta je po sle ne ko li ko go di na u vre me cve ta wa po no vo upe cao ke ~i gu. Da u vre me cve ta wa ni je bi la na sna zi za bra na pe ca wa so mo va, ko zna ka ko bi se oni pro ve li. Ti ski cvet i cve ta we re ke je dan je od naj bo qih po ka za te qa da je re ka ~i sta. ^u de sni in sek ti su pra -

Fo to: M. Mi tro vi}

va po sla sti ca za ri be, pa ih stra stve ni pe ca ro {i ko ri ste ka da za ba cu ju udi ce. n Milorad Mitrovi}

dnevnik

nedeqa19.jun2011.

Dve Decenije samostalnosti Hrvatske

Mo `da, ipak, uz la znom pu ta wom e pu bli ka Hr vat ska pre 20 go di na to ga mo ra ti da ura di ka ko bi uve ri la jav (25. ju na 1991.) pro gla si la je ne za nost u to da za i sta `e li da u~vr sti prav nu vi snost i do bi la pri zna we ce log dr `a vu. sve ta. Jed na od re pu bli ka biv {e Ju go sla Jer, kao i hap {e wa za rat ne zlo ~i ne, i vi je i we ni sta nov ni ci po ~et kom 90-ih hap {e wa i pom pe zne is tra ge o ko rup ci ji pro {log ve ka kre nu li su vr lo te {kim pu sti gli su za pra vo na ta la su „do dvo ra va wa“ tem tran zi ci je, iz la ska dru {tva i dr `a ve EU, ka ko }e re }i evro skep ti ci, od no sno iz so ci ja li sti~ kog okru` ja. Kao uosta lom rev no sne `e qe Ja dran ke Ko sor da is pu ni i ceo svet, i Hr vat ska je u ovih 20 iz u zet no obe }a wa svo ga biv {eg {e fa i do ve de Hr tur bu lent nih go di na pro `i ve la vr lo cr ne vat sku pred vra ta EU. tre nut ke, a opo ra vak i na pre dak su te {ki, Hr vat ska se sva ka ko me wa. Iz u zev {i spo ri, go to vo pre du ga~ ki za je dan qud ski Slo ve ni ju, to je ze mqa s naj br `im pri vek. I gde je sa da Hr vat ska? Je li bo qa, lo vred nim i so ci jal nim na pret kom u re gi ji, {i ja, si ro ma {ni ja, tu `ni ja, uspe {ni ja, iako to ne me wa ~i we ni cu da je 300.000 qu hra bri ja, ci vi li zo va ni ja ne go {to je bi la di ne za po sle no i da je pri vre da u ko lap su. pre 20 go di na?

Nu `no je da se pro me ne do go de i u sa mo me Ta~ no 20 go di na na kon {to su hr vat ski dru {tvu: za dr tost, na ci o na li zam, ne tr pe gra |a ni ma sov no iza {li na re fe ren dum o qi vost pre ma raz li ~i tom, a ko ja je, ka ko su pro gla {e wu ne za vi sno sti Hr vat ske, ko ju po ka za li po sled wi do ga |a ji u Spli tu, i te je po dr `a lo 94 po sto iza {lih, do go di }e se ka ko ja ka u ne kim de lo vi ma dru {tva, mo ra jo{ je dan re fe ren dum: onaj o ula sku Hr vat }e da po sta ne deo pro {lo sti. Qu di u Hr ske u Evrop sku uni ju. Pri sta nak ne }e bi ti vat skoj su na opre~ nim su stra na ma oko ve ni pri bli `no ta ko po zi ti van, ali bi }e to }i ne dru {tve no va `nih, pa i onih ma we va jo{ je dan pre lo man tre nu tak. Evro skep ti `nih pi ta wa: gru bo re ~e no, ra di se o po de ci }e re }i: na kon kr va vo iz bo re ne ne zvi li na tra di ci o na li sti~ ki i li be ral ni ji sno sti, sa da po nov no `r tvu je mo dr `a vu za sla vio 22. go di {wi cu od osni va wa. Iako deo dru {tva, pri ~e mu je ne za o bi la zan i ne ka kvu uni ju. S dru ge stra ne, za jed na ko ak tu el na pre mi jer ka i pred sed ni ca HDZ- jak uti caj Ka to li~ ke cr kve u ob li ko va wu to li ko ve li ki po sto tak gra |a na, ula zak u a pom pe zno na ja vqu je jo{ jed nu iz bor nu jav nog mne wa. Kao {to se do go di lo i s ko EU ozna ~i }e ko na~ ni iz la zak iz izo la ci je po be du, mno gi su ar gu men ti kon tra Ja - rup ci jom, ko ja je prak ti~ no bi la oza ko we u ko joj se Hr vat ska na la zi ve} de ce ni ja ma. dran ke Ko sor. Ze mqa je u ovih 8 go di na, na, ta ko je i s vr lo ne ga tiv nim tren do vi ma Pr vo u ov ki ru SFRJ, a po tom i u rat noj i {to zbog lo {eg vo| stva, {to zbog „spoq - u dru {tvu: po ~ev {i od na ci o nal nih ne tr po rat noj izo la ci ji, ko ju je ozna ~i lo be za nih“ uti ca ja (glo bal na fi nan sij ska kri - pe qi vo sti ko je vu ku ja ko ko re ne iz ra ta, a ko we na svim ni vo i ma, ne po {to va we qud za) upa la u pot pu ni ha os: pri vre da je po - ko je su u~vr {}i va ne u qu di ma jer je ta ko skih pra va i agre si ja. to nu la, bez po sla je 300.000 qu di, vla da bi lo lak {e vla da ti.

Do mo vin ski rat je, na rav no, naj Ta ko }e i da nas, kao {to se mo glo ja ~e obe le `io po ~e tak hr vat ske vi de ti u Spli tu pro {log vi ken da, sa mo stal no sti i ve }i na pro ble ma, kon zer va ti vi zam bi ti oprav da we za Hrvatsku uskoro o~ekuje referendum o ali i mno gi okvi ri da na {we dr ba ca we ka me na, pqu va we i uda ra we ulasku u EU ~iji rezultat ni izbliza ne}e `a ve, iza {li su upra vo iz pe to go ne ko ga ko je je dru ga ~i je (u ovom slu biti pozitivan kao ishod referenduma di {weg ra ta s po bor ni ci ma Mi lo ~a ju sek su al ne) ori jen ta ci je. Li be 1991. godine {e vi }e ve ve li ko srp ske po li ti ke ral ne op ci je u dru {tvu u ve }i ni slu udru `e nim s osta ci ma JNA. Hlad ~a je va }e i da nas do bi ti pred znak ne broj ke naj ja sni je go vo re o „ko mu war ski“, a ne tr pe qi vost iz me okrut no sti naj `e {}eg su ko ba na pod ru~ ju pre `i vqa va od de ma go gi je i sla ba {nog |u ta dva po la u dru {tvu ni je ni {ta ma wa Evro pe na kon Dru gog svet skog ra ta: vi {e tu ri zma ko ji za vi si od vre men skih ne go pre 11 go di na, ka da je HDZ pr vi put od 21.000 po gi nu lih, vi {e od po la mi li o (ne)pri li ka. Uz to, ~o vek ko ji je nad mo} - iz gu bio vlast od „le ve“ ko a li ci je na ja nu na prog na nih i iz be glih (iz be glo je i oko no pre u zeo vlast od ras pa le ko a li ci je i ar skim zbo ri ma. Ne tr pe qi vost ni u dru 300.000 Sr ba, od ko jih se ne {to ma we od ko ji je us peo da re for mi {e HDZ od za dr - gom sme ru ni je ni {ta ma wa pa, na pri mer, po lo vi ne vra ti lo u Hr vat sku – po da ci te de sni ~ar ske stran ke u evro pe i zo va ni ola ko svi ver ni ci do bi ja ju `ig za dr to sti.

Am nesty In ter na ti o na la), oko 1800 qu di se de sni cen tar, ko ji je se be po sta vio kao no - Hr vat sko dru {tvo tek o~e ku ju ko re ni te jo{ vo de kao ne sta li (po da ci Vla de RH), si o ca pro ce sa ula ska u EU i ko ji je ~ak i pro me ne i one }e opet mo ra ti da kre nu od hi qa de po ru {e nih do mo va, lo go ri... Du - mr zi te qe HDZ-a pri do bio sve `im, za pad - vr ha. Ne }e vi {e mo }i da sve {ten stvo pro bo ke po sle di ce ra ta ose }a ju se i da nas. wa~ kim sti lom vla da wa, biv {i pre mi jer mo vi {e ga `e we qud skih pra va na naj pri Hr vat ski gra |a ni jo{ se bo re s va `nim Ivo Sa na der, pao je u klup ko ko rup ci je, mi tiv ni ji na ~in, da se upor no me dij ski pi ta wi ma po put rat nih zlo ~i na na hr vat - mi ta, kri mi na la i ~ak se ni je mo gao su o- pro stor da je bes pri zor nim li ko vi ma i ma skoj stra ni, osu |e ni ka za rat ne zlo ~i ne u ~i ti s vla sti tim gra |a ni ma – uhva }en je u ni pu la ci ji sva ke vr ste, te da se po li ti zu je Me |u na rod nom su du u Ha gu, a ko ji su re dom Austri ji, gde u pri tvo ru ~e ka iz ru ~e we. ba{ sva ki de li} qud skih `i vo ta. Ho }e li u do brom de lu hr vat ske jav no sti do `i vqe - Sa na der vu ~e po put ho bot ni ce u tu iz u zet - i za to bi ti po treb na in ter ven ci ja ne ke ni kao he ro ji (Go to vi na, Mar ka~...). Tek no bol nu ta~ ku hr vat ske ne zvi sno sti: „spoq ne si le“? Je li Hr vat ska bo qa, lo po sled wih go di na, pod po ja ~a nim sve tlom pqa~ ka, ko rup ci ja, rat no i po rat no pro - {i ja, si ro ma {ni ja, tu `ni ja, uspe {ni ja, ula ska u Evrop sku uni ju, po ~e lo se ozbiq - fi ter stvo na svim ni o vi ma. hra bri ja, ci vi li zo va ni ja ne go {to je bi la ni je raz go va ra ti o ono me o ~e mu su pre 10 Sa na der je, kao {to je tek po vr {in ski pre 20 go di na? go di na go vo ri li sa mo naj hra bri ji – da su i evro pe i zo vao svo ju stran ku, „evro pe i zo Od go vor na ta pi ta wa hr vat ski gra |a ni hr vat ski voj ni ci u~e stvo va li u rat nim vao“ i ko rup ci ju – i to je we gov naj ve }i do - mo ra ju po tra `i ti u se bi, u svom do mu, na zlo ~i ni ma. met. Di vqi ka pi ta li zam iz Tu| ma no vog svo jim uli ca ma. No, ~i we ni ca da }e kroz Dva de se ta go di {wi ca hr vat ske ne za vi - do ba sveo je na do bro di ri go va no iz vla ~e - ne ko li ko me se ci iza }i na re fe ren dum o sno sti po kla pa se i sa sko rim par la men - we nov ca iz bu xe ta, no po sled wih go di na ula sku u Evrop sku uni ju (bez ob zi ra na we tar nim iz bo ri ma, ko ji bi po nov no mo gli ~i ni se kao da su se stva ri po ~e le po me ra - gov is hod), {to je za osta le ze mqe u re gi ji da do ne su za o kret pre ma le vom cen tru, na - ti s mr tve ta~ ke. Kre nuo je dr `av ni ob ra - jo{ do sta da le ka bu du} nost, da je mo `da tan kon pu nih 8 go di na vla da vi ne HDZ-a, ko ji ~un s ko rup ci jom i be za ko wem, ali }e ku {an su da pro me ne idu uz la znom pu ta wom. je ta ko |e ovih da na, ta~ ni je 17. ju na, pro - vlast, bi la ona le va ili de sna, jo{ mno go n Ana Dasovi}

R

lista Zvanica na Proslavi Dana Dr@avnosti ZavaDila Hrvatski Dr@avni vrH

Ta di} do la zi u Hr vat sku, ali ne na pro sla vu Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} ne ma u pla nu po se tu Hr vat skoj 25. ju na, ve} }e 26. ju na oti }i u Ja dov no kod Go spi }a na obe le `a va we 70. go di {wi ce stra da wa Sr ba, Je vre ja i Ro ma, sa op {te no je iz ka bi ne ta pred sed ni ka na kon {to su hr vat ski me di ji pre ne li in for ma ci ju da }e Ta di} bi ti po zvan u Hr vat sku na pro sla vu 20. go di {wi ce hr vat ske sa mo stal no sti. .

Pri pre me za pro sla vu te go di {wi ce pro ti ~u su sen ci na vod nog ne sla ga wa hr vat ske pre mi jer ke Ja dran ka Ko sor i pred sed nik Ivo Jo si po vi} oko to ga ka ko tre ba da iz gle da obe le `a va wa na ci o nal nog pra zni ka. Spor no je me sto odr `va wa, ali i li sta zva ni ca.

Pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} je na klo wen ide ji da na pro sla vu bu du po zva ni svi li de ri iz re gi o na, pa ti me i pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di}. Pred sed nik Ta di} bi }e po zvan na pro sla vu Da na hr vat ske dr `av no sti ako bu du po zva ni i dru gi pred sed ni ci iz re gi o na, re -

kao je Jo si po vi} me di ji ma. Ko men ta ri {u }i ka {we we u or ga ni za ci ji Da na dr `av no sti ko ji se s la vi 25. ju na, na po me nuo da ne tre ba tra `i ti kriv ca {to se ne zna pro gram pro sla ve.

Na i me, u jav no sti se spe ku li {e da se pred sed nik Jo si po vi} i pre mi jer ka Ko sor ne spo re sa mo oko go sti ju, ve} i oko to ga gde }e ma ni fe sta ci ja da se odr `i – u Vu ko va ru ili i u Za gre bu, ka ko pred la `e pred sed nik. I po red to ga, pred sed nik Hr vat ske je iz ja vio da }e pro sla va ima ti sve

va `ne ele men te i osvrt na 20-ogo di {wu isto ri ju ne za vi sno sti.

Oko ide je da se pro sla vu 25. ju na po zo ve i pred sed nik Sr bi je po de li la se i hr vat ska po li ti~ ka sce na. Hr vat ski me di ji su pre ne li opre~ ne sta vo ve po li ti ~a ra u ve zi sa tom mo gu} no {}u, gde su vla da ju }a Hr vat ska de mo krat ska za jed ni ca i ne ke de sni ~ar ske stran ke pro tiv mo gu }eg Ta di }e vog do la ska, dok su opo zi ci o ne So ci jal de mo krat ska par ti ja i Hr vat ska na rod na stran ka po zdra vi le tu ide ju.

Ta~ ku na ~i ta vu pri ~u sta vio je Ka vi net pred sed ni ka Sr bi je sa op {ta va ju }i da Ta di} ni je ni imao na me ru da do |e u Za greb ili Vu ko var 25. ju na, ve} da }e dan ka sni je oti }i u Ja dov no na obe le `a va we 70. go di {wi ce stra da wa Sr ba, Je vre ja i Ro ma. Ko me mo ra ci ju u Ja dov nu kod Go spi }a or ga ni zu je Srp sko na ci o nal no vi je }e ko je je upu ti lo po ziv i pred sed ni ku Hr vat ske Ivu Jo si po vi }u.

Pre ma po da ci ma Udru `e wa po to ma ka i po {to va la ca `r ta va lo go ra u Ja dov nom, usta {ki re `im u Hr vat skoj je u tom lo go ru za dva me se ca 1941. go di ne ubio oko 40.000 qu di, uglav nom Sr ba i Je vre ja.

11

ZEMAQSKI DANI TEKU

autogol sa sredine terena

M

islio sam da su to prvi znaci starosti: Novu godinu sam do~ekao pod piramidama u Gizi, a potom onim istim Mojsijevim Nilom krstario do Sudana i Asuana, najkra}e - bilo mi divno ko da sam na Mrtvoj Tisi u ^urugu pecao. Onda sam posle ~etvrt veka ponovo po{ao u haxiluk do Svetog grada Jerusalima i na Hristov grob, pa do onih jaslica u Vitlejemu i do kr{tewa na Jordanu sasvim na severu, kod Galilejskog jezera... Uz svu zahvalnost tamo{wem srpskom ambasadoru Wegovoj ekselenciji, a mom starom drugu Miletu Isakovu moram priznati da sam se vi{e uzbudio, ili bar uzrujao, ovih posledwih godina u Sarajevu, Skopqu, Qubqani, a pogotovo u Osijeku i Zagrebu. Jednostavno, ne zanimaju me vi{e predeli, nego samo qudi, novine i kwige na jeziku s kojim sam odrastao, pa ako ga negde i druk~ije nazovu, meni je svejedno, oni se u kaveze zatvaraju, a ja ih ionako sve razumem.

Da, pobojao sam se da mi to starost – i neka metafizi~ka jeza pred velikom tajnom postojawa, nastajawa i skorog nestajawa – diktira i neke stare mudrosti, tipa „te{ko svuda svome bez svojega...“ sve dok na sajtu B92 neki dan ne nai|oh na ama ba{ istovetne misli mog prijateqa i ne samo najboqeg hrvatskog pisca Miqenka Jergovi}a, nego i kwi`evnika kakav se na jugoistoku Evrope nije rodio od 1893, kad nam se ono u jednoj banatskoj selendri Ilan~i rodio Crwanski.

Pa tako pitaju Jergovi}a na B92: „Postoji dosta qudi na ovim prostorima kojima je zanimqivije da putuju po gradovima biv{e Jugoslavije nego da idu bilo gde na zapad. Jedan moj drugar mi je pri~ao da mu je prijateq iz Londona nudio mesec dana da kod wega besplatno stanuje, ali, on bi pre oti{ao do Splita, na primer... Split ga vi{e zanima od Londona. Kako to komentari{e{?“ A Jerga }e wima: „Isti sam takav. Ne volim putovati, osim po zemqama biv{e Jugoslavije. Sve drugo me pla{i i zamara. Mislim da se tu radi o nekoj vrsti anestezirawa turisti~kim posjetama `ivotu koji bi mogao biti tvoj, a nije.“ Pa i ja mislim da bismo imali najlep{u zemqu na svetu, samo da smo joj pru`ili {ansu. Kao {to bi i svaki pojedinac me|u nama mogao da bude najboqi ~ovek na svetu, samo da sam sebi da priliku. Ali ne}e, nema ni snage, ni navike. Linija maweg otpora je zakon i za onu svemo}nu elektriku, a da tek ne}e biti i za ovu neja~ qudskog roda i nakota. Samopo{tovawe je mnogo te`i posao i zadatak od hedonizma. A kod re{avawa tog zadatka – nema prepisivawa. Eto, kad se samo setim kako je bila zelena moja dolina. Kroz pola XX veka. U XXI veku mogla je biti jo{ zelenija, gotovo ~arobna, jer su sve druge evropske dr`ave lep{e, boqe i bogatije neg nekad, samo jedna nije. A ja sam, eto, uvek znao da odaberem, ~ak i pre ro|ewa.

I kad ho}u da napravim neki gotovo nemogu}i, a od mene, zakletog antikomuniste i neo~ekivani kalambur sve ~e{}e mi se otme da mi nikad nije bilo lep{e nego za Titovog `ivota! Quod erat demonstrandum ({to }u, dakle, i dokazati): pre onog najtu`nijeg datuma na{e novije istorije (4. maja 1980.), kad je, kako ve} re~e onaj legendarni voditeq sarajevskog TV Dnevnika Mufid Memija, „cela svetska istorija ostala udovica“, dakle pre te iznenadne i gotovo neverovatne smrti Najve}eg Sina Svih Na{ih Naroda i Narodnosti ja sam nau~io da plivam i teram bicikl, i{kolovao se, postao novinar, o`enio se i postao otac. A {ta sam postao u slede}ih 30 godina? Ni{ta do socijalni problem i sebi i drugima, starac i tehnolo{ki vi{ak u nekoliko medijskih ku}a sa kojima sam „zasnivao radne odnose“. I neke druge odnose polako prestajao da „zasnivam“. Mo`da samo jo{ ponekad snivam, ali ne}e biti da ih i zasnivam. I {ta jo{ mogu da postanem...? E, umesto tu`nog odgovora sad jedino mogu da ispri~am najnoviji „crwak“ – za{to ba{ bake i deke najvi{e ~itaju Bibliju? Pa – spremaju prijemni.

Pre{ao sam sedam gora i bio na sedam mora i tri okena, bio sam ~ak i toliko daleko od Novog Sada da se ni korak daqe ne mo`e napraviti a da ne po~ne{ ve} i ku}i da se vra}a{, (a to iz razloga {to su neki belosvetski mondijalisti izmislili da je Zemqa okrugla, i jo{ kojekakve budala{tine), i nigde more tako ne miri{e na borove i pinije kao u Istri i Dalmaciji. ^elnici svih dalmatinskih op{tina dr`e vaspitnu nastavu svom narodu i nerviraju se: „Ko vas je nau~io da toliko mrzite Srbe? Pa vi ste nas nau~ili, nismo ni znali da su nam oni krivi za sve dok nam va{ HDZ to nije objasnio, na mitinzima koje dr`ite 20 godina.“ I o tome sam saznavao uglavom iz Jergovi}evih kolumni u „Jutarwem listu“, „Globusu“ ili „Nacionalu“. On to ’ladno napi{e pod naslovom: „Mo`emo vam izbu{iti gume, ali vi nama spasite sezonu“, jer je lane ba{ bio qut {to su se Hrvati Srba setili tek kada je nastala kriza zbog mogu}e propasti qetne turisti~ke sezone, pa pozivali Srbe da ih spase.

Jest da se mo`e desiti da }e im neko mo`da izbu{iti gume ako do|u u Zadar ili im se mo`e dogoditi da ih neko zaje...a na pla`ama oko Splita, ali neka ipak oni uplate aran`man, pisao je Miqenko.

Ali ono {to se roditeqima Novaka \okovi}a i wegovoj dvojici bra}e dogodilo neki dan u Dubrovniku ima}e vi{e odjeka u Srbiji nego sve Jergovi}eve novinske kolumne, koje ovde ionako ~ita nas nekoliko dokonih budala. A desilo se da su roditeqi najva`nijeg Srbina XXI veka Novaka \okovi}a doplovili jahtom u Dubrovnik sa svim papririma i dozvolama, sa najavom i odobrewem lu~kih vlasti, a onda tri i po sata ~ekali da ih puste u luku, a da im nisu dozvolili ~ak ni upotrebu toaleta. I psovali im srpsku majku, naravno. A \okovi}i se lepo okrenuli i vratili u Tivat.

I na to stvarno nemam ni{ta pametno da dodam. Nego, da li }e se neko u Hrvatskoj setiti koliko su stotina hiqada evra dali za ovogodi{we reklame u Srbiji za spas svoje turisti~ke sezone? I taj ra~un ako ne ispostaviti, a ono bar predo~iti dubrova~koj policiji i carini? Ne}e, jer je i ovo i ono komunisti~ka dr`ava, i bi}e takve sve dok di{e i posledwi moj vr{wak koji je {kolovan po zakonima Edvarda Kardeqa, ponavqa~a u sredwoj u~iteqskoj {koli i Josipa Broza, KV bravara i akademika.

Jer u stvarnom svetu svakom bi ve} prvog dana bilo jasno da je to {to su dubrova~ki polupismeni policajci uradili hrvatskom turizmu na po~etku prvog letweg meseca bio autogol glavom – sa pola terena.

Mo`e li se dobaciti lopta glavom sa pola terena? Sa 50 metara? Ko ka`e da ne mo`e? U ovom slu~aju porodice \okovi}, kao i u svakom ratu, pobednika nema. Svi su pora`eni. I svi smo pora`eni. Hiqade srpskih porodica ne}e ni ovog leta videti Istru i Dalmaciju, predele svog detiwstva. Ne}u oti}i ni ja, a planirao sam. Ali ne zbog \okovi}evog tate, nego „iz razloga sopstvene bezbednosti“. Idem tamo gde }e me voleti, makar zbog ono malo novca koji }u tamo potro{iti.

A za{to bi me ina~e i voleli, nisam ja vi{e ni izbliza ko kad je onaj neumrli bio `iv.

A znate li kada je Yaji} kao igra~ izlazio na teren a jedan mu gledalac pritr~i i ka`e: „Ajde Yaja, molim te, pozdravi me da ovi oko mene vide da se znamo“, a ina~e se zvao Mile.

Sad jednoga dana Yaja i nije bio tako dobar na terenu i po zavr{etku utakmice ugleda ovog navija~a pa mu ka`e: „Zdravo Mile“, a Mile }e ti wemu sve po spisku. n \or|e randeq

12

dnevnik

nedeqa19.jun2011.

BIL GEJTS, [TREBER KOJI POMA@E DECI

Mi li jar der pu no rad no vre me u fon da ci ji tkad se pe sma „« Mi li jar der“ B » ru na Mar sa po pe la na top-li ste, tro je de ce Bi la Gej tsa je pe va ju sva ki dan. Ta ti, na rav no, da bi ga za fr ka va li.

Bil Gejts je ve} zna na pa met, i to je pri znao u in ter vju Ke ro lajn Gre jem za ~a so pis @i vot. Za va lio se u fo te qu i za pe vao. Ima 55 go di na, bo gat je i iz gle da bo qe ne go ikad, sto ga bi pe sma mo gla da go vo ri i o we mu. Bez broj je pu ta bio na Forb so voj na slov noj stra ni, a Opra mu je do bra pri ja te qi ca i upra vo je na go va ra da deo bo gat stva na me ni we go voj ini ci ja ti vi „Gi ving Pled ge„.

Maj kro soft, ko ji je 1975. go di ne osno vao s Po lom Ale nom, po stao je div od 400 mi li jar di do la ra. S kra qi com ni je na ro ~i to bli zak, ali ga je jo{ 2005. pro gla si la vi te zom.

De ca su mu, osim „Mi li jar de ra”, ot kri la i ~a ri Laj de Ga ge. „Znam sa mo ne ke pe sme jer se moj 12-go di {wak stal no bri ne da na {a de ve to go di {wa ki wa ne slu {a pro ste re ~i u pe sma ma”, ot krio je Gejts ko ji ima i 15-go di {wu }er ku Xe ni fer.

Sve je da nas oko we ga opu {te ni je. Vi {e ni je naj bo ga ti ji ~o vek na sve tu jer je po sle 20 go di na pri mat pro {le go di ne pre pu stio mek si~ kom mo gu lu Kar lo su Sli mu, ali iz teh ni~ kog raz lo ga – dao je 28 mi li jar di do la ra za svo je hu ma ni tar ne ini ci ja ti ve, pa je pao na „sa mo“ 56 mi li jar di. „Mi slim da to li ko nov ca ne }e bi ti do bro za wih“, re kao je o bo gat stvu i svo joj de ci. „Do bi }e od go va ra ju }e obra zo va we, ali mo ra }e tra `i ti sop stve ni put, mo ra ju sa mi ot kri ti {ta }e ra di ti u `i vo tu“.

Ma lo je re }i, na vo di no vi nar ka, da se Gejts po na {a kao ~u dak. Ne

O

Melinda i Bil Gejts

zna i ne `e li da se po na {a kao da raz u me dru {tve ne im pli ka ci je sa mog se be. Ili ih mo `da raz u me bo qe od ostat ka sve ta, kao kad je raz vio per so nal ni kom pju ter. Na vod no da }e osta vi ti de ci po de set mi li o na do la ra. „Bi }e to de li} mog nov ca“, ka `e Gejts i is ti ~e da je osta lo od lu ~io da da za pro me nu sve ta. „Osim naj bo qeg obra zo va wa, uvek }u im pla ti ti naj bo qu zdrav stve nu za {ti tu ko ja po sto ji, ali mo ra }e sa mi da na |u na ~i na da za ra de no vac. Oni su nor mal na de ca, ima ju du `no sti, do bi ja ju xe pa rac”, ob ja snio je Gejts.

Ni kad ni je do pu {tao da mu bo gat stvo uti ~e na po ro di~ ni `i vot.

On i su pru ga Me lin da bri nu se o de ci kao da ne ma ju voj sku po slu ge. « „U svo jim dva de se tim ni kad ni sam uzeo slo bo dan dan. Ni je dan.

Jo{ sam fa na tik, ali ma lo ma we.

Igram te nis, brix, pro vo dim vre me s po ro di com. Vo zim se po gra du u nor mal nom mer ce de su, a ne kad sam imao le kus. Ima mo po ro di~ ni por {e, di van auto za po vre me no vo zi ka we. Ima mo i ka mi o net ko ji ko ri sti mo kad svi pe to ro ide mo ne kud.

Sta ri je k}er ke ja {u, pa ~e sto ide mo na tro dnev na tak mi ~e wa. De ca oku pi ra ju ve li ki deo mog dnev nog ras po re da”, ot krio je Gejts.

Na pi ta we da li su i we go va de ca tra `i li aj pod i aj fon, li ce mu se za le di lo: „Ima ju vin do uz za me ne.

Zejn ple jer je od li ~an pre no sni ple jer. Ni su us kra }e ni”.

No} pre in ter vjua bio je na kon cer tu U2 u Si je tlu, kod svog do brog pri ja te qa Bo na. S wim i we go vom su pru gom po de lio je na slov nu stra nu ~a so pi sa Tajm 2005. kad su kao trio do brih sa ma ri }a na ca pro gla {e ni oso ba ma go di ne. „Oti {li

smo na kon cert s }er ka ma i tro je Je dan od naj po zna ti jih qu di na pri ja te qa pa sam mo rao da ih vo zim sve tu Bil Gejts, za kqu ~io je ka ko u ka mi o ne tu”, re kao je Gejts. Da li je vak ci ni sa we na ju no sni ji na ~in ih je Bo no po zvao u bek stejx? „Hmm, da nov cem po mog ne si ro ma {ni ma. ne jer je za pra vo spa vao kod nas”, „Umre ti od ma la ri je u tre }oj go dao je o~e ki va ni od go vor. di ni ni je isto {to i ima ti 70 ka No vi nar ka na vo di da se oko Gej da mo `e{ umre ti od sr ~a nog uda tsa, dok pri ~a o pri vat nim stva ri ra ili ra ka. Svet ve} ula `e stra ma, ne iz be `no stva ra nad re al ni ho vi te na po re u rak, pa bi mo je bo do `i vqaj. „To je kao da upo zna te gat stvo na to ima lo be zna ~a jan {e fa dr `a ve. Na la zi mo se u kon uti caj”.

Gejts lo {e re a gu je na skep ti~ na fe ren cij skoj dvo ra ni no vog, bli pi ta wa, po put ono ga o Zim bab veu sta vog se di {ta fon da ci je Bi li Me lin da Gejts, u 500 mi li o na do la ra pla }e noj sta kle noj eko lo {koj kan ce la ri ji za ko ju Gejts u {a li ka `e da je „uglav nom ~e do mo je `e ne - ja sam sa mo pot pi sao ~e ko ve”.

Gejts pri ~a gla sno, neo bi~ no vi so kim gla som.

Stal no je u po kre tu dok go vo ri, qu qa se u fo te qi, ru ke za {tit ni~ ki pre - I milijarder je bio nekada de~ak kr {ta va na gru di gde ka `u da Mu ga be o va dik ta tu ra ma, lup ka pr sti ma o pod, igra se he oti ma stra nu po mo}. „Ni ko ne {a mij skom. Ne gle da u o~i i ne pri qe po mo} pre ko Mu ga bo ve vla de”, sta je na }a ska we. od bru sio je Gejts. „Mi {a qe mo vak Pre tri go di ne pre stao je da ope ci ne i pra ti mo sva ku po je di na~ no. ra tiv no vo di Maj kro soft. Mno gi Qu di ne skla di {te vak ci ne, ne }e sma tra ju da se po vu kao jer vi {e ni te u Mu ga be o voj vi li na }i pun po je mo gao da se no si sa su par ni ci ma drum vak ci na za po lio. Ha, ha, ha po put Epla i Gu gla. Ne `e li di rekt no da od go vo ri na pi ta we da li s« ve sam ih uzeo”, sme je se opo na {a ju }i iz raz dr Ive la, a za tim se na je Maj kro soft za we ga pro {lost, glo uozbi qi. „Tre ba da vi di te ka ali ka `e : „Do kra ja `i vo ta }u pu kav je to u`as kad u|e te u bol ni cu no rad no vre me ra di ti u ovoj fon gde le `e de ca obo le la od ko le re. da ci ji. Ne na me ra vam da se vra tim Gu be vi tal nu te~ nost, mo zak im ot na ~e lo Maj kro sof ta„. ka zu je. Kao otac i kao ~o vek mo gu We go va fon da ci ja da nas je te re }i sa mo jed no – u`as”. {ka 37,1 mi li jar du do la ra, za hva On ve ru je u hu ma ni tar nu po mo} qu ju }i i do na ci ja ma de o ni ca we go ~ak i u slu ~a je vi ma po put In di je ko ja pri ma mi li jar de, a ima 70 svo jih mi li jar de ra i sve mir ski pro gram. „Ze mqe ko je pri ma ju po mo} sa zre va ju. Ko re ja je u jed noj ge ne ra ci ji od pri ma te qi ce po sta la do na tor ka. Ki na je pri ma la ve li ku po mo}, a vi {e joj ne tre ba. In di ji na se ve ru jo{ tre ba po mo}. Ne dav no sam bio u Utar Pra de {u, da le ko je to od ovo ga”, ka `e po ka zu ju }i ru kom po kon fe ren cij skoj dvo ra ni. „Tre ba i}i na te ren. Sreo sam de voj ~i cu, Ho {man, `r tvu po li ja.

Ima tri go di ne i ni kad ne }e ho da ti. Tek shva ta ko li ko }e bi ti raz li ~i ta od dru ge de ce. Raz go va rao sam s we nom maj kom i se strom. Zbog sve ga {to smo ta mo na pra vi li Ho {man }e bi ti po sled we de te u In di ji ko je je osta lo pa ra li zo va no od po li ja”, is ta kao je Gejts.

Sme je se na pri ~e svo jih ko le ga o vog men to ra Vo re na Ba fe ta, ali to me ka ko je s wim i}i u si ro ma Gejts `e li da qu di zna ju da }e sve {ne ze mqe gde je „ni ko i ni {ta”. do ni ra ti.

I re dak pri vat ni in ter vju dao „Ne ma ju poj ma ko sam, a i da zna ju, je ka ko bi pro mo vi sao za po ~e tu ne bi im ni {ta zna ~io. Oni ko ji se ve li ku do na tor sku kon fe ren ci ju bo re za pre `i vqa va we na ovom sve ko ju kao su o sni va~ iz 2000. i part - tu mo `da su ~u li za Maj kla Xor da ner or ga ni zu je s Glo ba lom ali jan - na ili Mu ha me da Ali ja, ali si gur som za vak ci na ci ju i imu ni za ci ju no ni su ~u li za Bi la Gej tsa”, tvr di.

(GA VI).

We go va zna ti `e qa za teh no lo Do ma }in lon don ske kon fe ren gi jom i da qe je ne za sit na. Do bar je ci je je bri tan ski pre mi jer Dej vid pri ja teq osni va ~a Fej sbu ka Mar ka Ka me ron. To }e bi ti vr hu nac ini Za ker ber ga ko ji mu je ve} pot pi sao ci ja ti ve za pri ku pqa we 3,7 mi li da }e da ro va ti ve }i nu svo ga bo gat jar de do la ra, ko ju je Gejts po kre nuo stva. „Smo tan” u ko mu ni ka ci ji, ra di vak ci na ci je pro tiv ma la ri je, slu ~aj no se iz la nuo da se Za ker berg upa le plu }a i osi pa 243 mi li o na ve rio s Pri si lom Kan. de ce u naj si ro ma {ni jim ze mqa ma.

No vi nar ka pi {e da je, ka da ga je O~e ku je se da }e Gejts i Ka me ron pi ta la o we go voj „za o stav {ti ni”, ob ja vi ti da je no vac pri ku pqen i shva ti la ka ko su se ose }a li za po da }e to kom sle de }e ~e ti ri go di ne sle ni Maj kro sof ta ka da bi Gejts spa si ti ~e ti ri mi li o na `i vo ta. na sa stan ci ma sa tro wi ho ve ide je.

Gej tso va fon da ci ja po ~e la je s „Ostav {ti na je glu post! Ne `e lim ra dom dis kret no 1994. go di ne kad ostav {ti nu. Ako qu di vi de da je je Gejts shva tio da je smrt nik. Na - sto pa smrt no sti de ce pa la s de vet i me, na kon ven ~a wa s biv {om di - mi li o na go di {we na ~e ti ri mi li rek tor kom u Maj kro sof tu, Me - o na zbog na {eg ula ga wa, on da bra lin dom, we go va maj ka Me ri umr la vo: ra dio sam s pu no pa met nih qu di, je od ra ka doj ke. Otac, Bil sta ri - ne ke su stva ri funk ci sa le, ne ke ji, u o~a ju je ko pao po sto ti na ma ni su, ali ono {to je osta lo i {ta je pi sa ma s naj ra zli ~i ti jim mol ba - stvar no kul je ste to da smo qu di ma ma ko ja su se go mi la la na rad nom da li mo}”, is ta kao je.

Gej tsa uvek opi su ju kao {tr be ra, sto lu we go vog si na sa mo da bi ne {to ra dio. Po ~eo je Bi lu da {a qe ali to, kad se vi di ko li ko ga sna pi sma za ko je je mi slio da su vred - `ne stra sti po kre }u i ko li ko je na pa `we, a Bil bi pot pi si vao ~e - ka rak te ra i pa me ti ulo `e no u we ko ve ko je je otac slao s krat kim go ve pro jek te, is pa da pri li~ no ne no ta ma. Otac Bi la Gej tsa da nas je pre ci zno. „Ako bi ti {tre ber zna su pred sed nik fon da ci je i u 85. go - ~i da }e{ uze ti kwi gu o vak ci na ma di ni sva ki dan do la zi na po sao. U ko ja ima 400 stra ni ca i pro u ~i ti pi smu sna ji uo~i ven ~a wa, a {est ka da su efi ka sne, a ka da ni su, te me se ci pre svo je mr ti, Me ri Gejts, za tim to is ko ri sti{ da pod stak u~i te qi ca i po slov na `e na, na pi - ne{ qu de da na u ~e vi {e, ne ka sam sa la je: „Od onih ko ji ma je mno go {tre ber. Pri zna jem kri vi cu. Sa da to, mno go se i o~e ku je”. Gejts za do voq stvom”. jo{ ~u va to pi smo. n E. N. L.

F E N O M E N I : POPULARNI PISAC ODLU^IO DA UMRE ILI HO]E LI SVET

Do sto jan stve ni od la zak Te ri ja Pra ~e ta uta na zi ja, pro ces u ko jem le ka ri pa ci jen tu ko ji je od lu ~io da okon ~a svoj `i vot po ma `u da umre, po sta je sve ozbiq ni ja te ma od ka ko je bri tan ski pi sac Te ri Pra ~et zva ni~ no na ja vio da bi mo gao da se raz du `i s ovom pla ne tom “asi sti ra nim sa mo u bi stvom” na jed noj kli ni ci u [vaj car skoj. Tvo rac ur ne be sno sme {nih i za bav nih ro ma na o Disk sve tu bo lu je od Al chaj me ro ve bo le sti zbog ~e ga je od lu ~io da svet na pu sti sa ma lo vi {e do sto jan stva ne go {to mu ovo te {ko obo qe we do zvo qa va.

On je po ~eo da kom ple ti ra do ku men ta ci ju ko ja mu je po treb na ne bi li bio pri mqen na kli ni ku za euta na zi ju.

Pra ~et, me |u tim, jo{ uvek ni je od lu ~io da li }e pot pi sa ti pa pi re i da ti do zvo lu le ka ri ma da mu odu zmu `i vot jer, ka ko je re kao pre ne ko li ko da na, tre ba da za vr {i kwi gu i vi di svoj do ku men tar ni film ”Te ri Pra ~et: Bi ram da umrem“.

- Je di na stvar ko ja me spre ~a va da pot pi {em pa pi re je {to sam sni mio ovaj film i sa da mo ram da za vr {im pro kle tu kwi gu - re kao je u svom ma ni ru bri tan ski pi sac.

A, po me nu ti do ku men ta rac je ve} iza zvao la vi nu kon tro ver zi.

Pra ~et je u sa rad wi sa te le vi zi jom Bi-Bi-Si sni mio do ku men tar ni film “Iza brao sam da umrem” gde je pri ka za no ka ko te {ko obo le li bri tan ski mi li o ner umi re is pi ja wem smr to no sne pi lu le pred su pru gom i ka me ra ma. Sce ne iz ovog po tre snog ostva re wa {o ki ra le su Bri tan ce, ali i osta tak sve ta ko ji je imao pri li ke da ga po gle da, {to je po sle di~ no uro di lo o{trim kri ti ka ma pro tiv ni ka ta ko zva nog asi sti ra nog sa mo u bi stva.

Pi ter Sme dli, ko ji je od lu ~io da okon ~a svoj `i vot na {vaj car skoj kli ni ci do zvo lio je sni ma we tre nut ka ka da is pi ja otrov. Kraj

E

{i sa mo u bi stvo euta na zi jom. On sma tra da bi obo le li od ne iz le ~i vih bo le sti ili wi ho ve po ro di ce ~la no vi ma te ko mi si je mo gli da iz lo `e raz lo ge zbog ko jih bi im tre ba lo do pu sti ti da umru.

- Ka da bih znao da mo gu da umrem ka da bu dem po `e leo, ta da bi sva ki dan ko ji `i vim vre deo kao mi lion kwi ga. Ka da bih znao

Smedli je popio otrov i oprostio se sa najbli`ima i ovim svetom

da mo gu da umrem, ta da bih `i veo.

Moj `i vot, mo ja smrt, moj iz bor obra zlo `io je pro {le go di ne pi sac svoj stav.

Pro fe sor fi lo zo fi je na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom

Tvo rac ur ne be sno sme {nih i za bav nih ro ma na o Disk sve tu bo lu je od Al chaj me ro ve bo le sti zbog ~e ga je od lu ~io da svet na pu sti sa ma lo vi {e do sto jan stva ne go {to mu to te {ko obo qe we do zvo qa va we ga se sve vre me na la zi la su pru ga Kri sti na. Pri ka za na je po tre sna sce na u ko joj Sme dli, dr `e }i Kri sti nu za ru ku, ka `e: ”Dra ga, bu di ja ka”, a za tim mu gla va klo ne.

Te ri Pra ~et se ve} du go za la `e i za osni va we ko mi si je u Ve li koj Bri ta ni ji ko ja bi od lu ~i va la o to me ko me tre ba po mo }i da iz vr -

sta nak na do bro voq no okon ~a we `i vo ta.

- Is pa da kao da je `i vot re surs ko jim ras po la `e po je di nac, a da je umi ra we ne {to {to ni je u we go voj mo }i. Jo{ vi {e se ovaj pro blem za o {tra va ako oso ba, ko ja od lu ~i se bi da pre kra ti `i vot, ni je te {ko bo le sna, da kle, ako se ra di o ~i stom su i ci du. A to je jo{

Sa du Da mir Smi qa ni}, ~i ji je pre vod kwi ge ne ma~ kog auto ra Ber nhar da Ta u re ka “Fi lo zo fi ra ti: U~i ti umi ra ti?” ne dav no ob ja vqen, za “Dnev nik” ka `e da je neo bi~ no u ovom pro ble mu to {to do bar deo jav no sti zah te va od po je din ca da auto nom no vo di svoj `i vot, a ujed no osu |u je we gov pri -

uvek ta bu-te ma - ob ja {wa va Smi qa ni}.

Na{ sa go vor nik ka `e da mo ti va ci ja Te ri ja Pra ~e ta da po dr `a va euta na zi ju, ni je uslo vqe na is kqu ~i vo eti~ kim pa ra me tri ma, ve} – kao {to je po zna to – ima i oso bi to bi o graf ske cr te.

- S ob zi rom na to da bo lu je od jed n og ob l i k a Al c haj m e r o v e bo le sti, da kle da se i sam na la zi u pro ce su po ste pe ne per so nal ne dez in te gra ci je, ra zu mqi vo je da Pra ~et `e li da jav no sti de m on s tri r a ve r o d o s toj nost svo je po dr {ke onim bo le sni ci ma ko ji je di ni iz laz iz svo je bo le sti vi de u euta na zi ji.

Ko li ko se mo `e vi de ti iz we go v ih za p a ` a w a o bo r av k u u [vaj car skoj, po ka zu je se da na vod no in sce ni ra we hu ma nog od la ska iz `i vo ta mo `e bi ti i

PUT OKO SVETA

SEKS ZA [U ME: Je dan par, ak ti vi sta po kre ta za za {ti tu svet skih {u ma „Seks za {u me”, uhap {en je u ka te dra li u Oslu zbog upra `wa va wa sek sa is pred cr kve nog ol ta ra. U `e qi da skre ne pa `wu na pro blem uni {ta va wa {u ma, par se to kom ver ske slu `be ski nuo i po ~eo da vo di qu bav, sve dok ver ni ci u cr kvi ni su po zva li po li ci ju.

PR VA @E NA: Pr vi put u 96 go di na du goj isto ri ji jed na `e na bi }e na ~e lu kam pa za obu ku ame ri~ kih ma ri na ca u Ju `noj Ka ro li ni. Na u`as ma ~o mu {ka ra ca me |u ma rin ci ma, taj cen tar vo di }e bri gad ni ge ne ral Lo re ta Rej nolds. Rej nold so va je u ma rin ci ma ve} 24 go di ne i na no voj du `no sti bi }e za du `e na za Is to~ ni re grut ni re gion, ko ji po kri va 23 sa ve zne dr `a ve.

MA [TA WE: Kom pa ni ja “Er bas” pred sta vi la je u Lon do nu pro vid ni avion u ko jem bi put ni ci mo gli da vi de sve kroz pro vid ne zi do ve avi o na, a pred vi |e ni su i ho lo gram ski ekra ni za za ba vu. Ako sve bu de i{lo u pla nu, ovo }e po sta ti stvar nost tek za 40 go di na.

DO BIO KRI LA: Pen ta gon i da qe ne mo `e da utvr di gde je 6,6 mi li jar di u ke {u ko ji je avi o ni ma slat u Irak po sle in va zi je, a ame ri~ ki fi nan sij ski in spek to ri pr vi put pri hva ta ju mo gu} nost da je on ukra den. U pi ta wu je vi {e od po lo vi ne ke {a ko ji je u Irak pre ba ci van na ime ob no ve i dru ge pro jek te u toj dr `a vi.

dnevnik SVARITI EUTANAZIJU

fasada, iza koje se kriju ekonomski interesi.

Tro{kovi prihvatawa jednog „klijenta“ u ustanovi Dignitas, naknada za kremaciju i transport pokojnika (ili onog {to je od wega ostalo) iznose 10 hiqada funti, {to zaista nije malo. Stoga se postavqa dubqe pitawe {ta uop{te zna~i humano umirawe i ne nosi li svaki ~in umirawa, ~ak i onaj koji je pojedinac sam odabrao, stigmu jedne neizbe`ne banalnosti? - ka`e Smiqani}.

Eutanazija svoje najve}e protivnike ima u glavnim monoteisti~kim religijama. Hri{}ani, Jevreji i muslimani dele zajedni~ko stav da je bog stvoriteq i gospodar `ivota i smrti i da eutanazija nije dopu{tena, jer je nasilni~ki ~in u suprotnosti s bo`jim zakonima i ozbiqno naru{ava svetost qudskog `ivota.

Imaju}i to u vidu, jasno je da {irom sveta `ive milioni qudi koji „asistirano samoubistvo“, pravdaju}i se verom, ne `ele da dopuste. I pored toga postoji nekolicina zemaqa u kojima je eutanazija mogu}a iako sputana mno{tvom pravila.

Asistirano samoubistvo legalno je u Holandiji, Belgiji, Albaniji i Luksemburgu. [vajcarska je postala najpoznatija od svih dr`ava koje odobravaju eutanaziju jer u wenim klinikama posledwe trenutke `ivota provede veliki broj Britanaca ~ija zemqa ovu lekarsku intervenciju zabrawuje.

Slu~aj Terija Pra~eta, wegove odluke da se podvrgne eutanaziji i filma koji je nedavno emitovan, ve} dovodi do ozbiqnih rasprava u Velikoj Britaniji. Ho}e li pobornici eutanazije isposlovati promenu zakona u ovoj dr`avi, niko ne mo`e da predvidi. U svakom slu~aju, poznatom piscu ostaje [vajcarska kao opcija. Ukoliko potpi{e dokumenta i krene u zemqu ~okolade i bankara, ta odluka }e tek da zapali veoma gorqivu raspravu izme|u suprotstavqenih tabora. n Pe tar Kla i}

nedeqa19.jun2011.

PRVA DOMA]A „STAR VORS” KONVENCIJA DANAS ]E NAPUNITI BEOGRADSKI SKC

Po tra ga za srp skim Dart Vej de rom P rva „Star vors„ konvencija u Srbiji odr`ava se danas u beogradskom Studentskom kulturnom centru, na inicijativu profesora engleskog jezika i kwi`evnosti Nemawe ]ali}a i poznatog doma}eg strip autora Vladimira Vesovi}a. Izme|u ostalog, programom je predvi|eno pet predavawa o razli~itim aspektima „Ratova zvezda”, potkrepqenih audio-vizuelnim materijalom, te berza kolekcionarskih predmeta i nagradni kviz za sve koji misle da detaqe pri~e o xedajima dr`e u malom prstu. Sve ostalo je ostavqeno na voqu ma{ti posetilaca koja, imaju}i u vidu pri~u oko koje se okupqaju, nesumwivo mora biti ogromna.

Iako je sporadi~nih okupqawa pripadnika fan klubova bilo i jo{ osamdesetih godina, sve je zaista po~elo 1999. godine, kada se okon~alo dugo ~ekawe da kompjuterska tehnologija dovoqno uznapreduje toliko da „Lukasfilms” napokon nastavi bajku zapo~etu sedamdesetih godina pro{log veka. Zapravo da joj, hronolo{ki gledano, udari temeqe jer su prvobitno snimqeni ~etvrti, peti i {esti deo pri~e, pa tek onda prva tri. Ali to je ve} abeceda „Star vorsa” koju u prste poznaje ~ak i obi~ni vikend fan.

Dakle, te godine su u Denveru, u organizaciji „Lukasfilmsa” ~iji su ~elnici shvatili da je to odli~an na~in da se promovi{e pri~a kojoj je posle duge pauze trebalo udahnuti novi `ivot, ameri~ki fanovi po prvi put ukrstili svetlosne sabqe, okupiv{i se kako bi proslavili predstoje}i bioskopski pohod „Star vors Epizode 1: Fantomska napast„. Tamo se to zove SV proslava (Star Wars Celebration) i poklonici onoga {to je do tada bi-

iole dr`i do sebe na naredne proslave nije odlazio nekostimiran, te su slede}i ovakav doga|aj u Los An|elesu 2006, gde je proslavqeno 30 godina od snimawa prvog filma „Nova nada”, preplavili zagri`enici obu~eni kao ozlogla{eni „stormtruperi” ili imperijalni oficiri s jedne ili kao xedaji, Vukiji, piloti lovci Nove republike, pa ~ak i maleni Evoksi, s druge strane. Ako je neko dovoqno pervezan da `eli da vidi dva „stormtrupera” u qubavnom zagrqaju, ovo je pravo mesto za to. Naravno, te{ko da mo`emo znati koji su polovi zastupqeni pod ovim kompletnim maskama...

Besmrtnog u~iteqa Jodu je bilo malo te`e iskopirati ali su zato mnogi

na neameri~kim prostorima 2007. godine u Londonu i 2008. u Tokiju. Iste godine po~ela je i trka nekoliko ameri~kih gradova koji su `eleli da budu doma}ini zasad posledwe, pete po redu, proslave odr`ane 2010. godine, u kojoj je, u konkurenciji sa Baltimorom, Mineapolisom, ^ikagom, Indijanopolisom i Los An|elesom, pobedio Orlando, dom prvog „Diznilenda”. Ina~e, bilo je to prvo pojavqivawe pomalo zaboravqenog Marka Hamila (Luk Skajvoker) na ovim proslavama i posledwe za Karolin Blekiston (Mun Matma).

Da li }e i ova na{a „Star vors konvencija” obilovati istinski „nalo`enim” zalu|enicima jedne od najlep{ih modernih saga, od glave do pete preobu~enim u svoje omiqene likove iz daleke, daleke galaksije i ho}emo li izvu}i iz mraka srpskog Dart Vejdera, ostaje da se vidi. Ako ni{ta drugo, ka`u da Srbi vole oru`je

jedva do~ekali da na sebe ogrnu pla{t jednog od naj~uvenijih romanti~nih zlikovaca svih vremena - Darta Vejdera, koji je u me|uvremenu dobio i svoj zasebni fan-klub.

Usledile su dve veoma uspe{ne SV proslave koje su duh sage donele hiqadama wenih poklonika

i ve} su se ~uli komentari da je {teta {to svetlosne sabqe nisu prave. U svakom slu~aju, ako je suditi po fan stranici na Fejsbuku, organizatori mogu o~ekivati nekoliko hiqada posetilaca i, bilo da ste jedan od wih ili ne, neka Sila bude s vama... n Alek sa Gru be {a

Prvi put u muzeju Kako je prva zvani~na proslava odr`ana u prostranoj zgradi denverskog Muzeja avijacije, krasili su je bezbrojni originalni rekviziti sa snimawa „Zvezdanih ratova”, me|u kojima su, naravno, glavne zvezde bili ~uveni pobuweni~ki „iks-ving lovac” i trkalica malenog Anakina Skajvokera u prirodnoj veli~ini. Na`alost, verovatno najpoznatiji svemirski brod „Star vors” sazve`|a ofucani korelijanski transporter friziran u spektakularni {vercerski „Milenijumski soko” neponovqivog Hana Soloa, nikada nije napravqen ceo u prirodnoj veli~ni i sve {to se od wega moglo videti u toj razmeri je komandna kabina, a sve ostalo su makete i kompjuterska animacija... la najpoznatija nau~nofantasti~na trilogija su ovo prihvatili s odu{evqewem, nastavqaju}i da na isti na~in do~ekuju i naredne dve nedostaju}e epizode „Zvezdanih ratova”, kao i tridesetogodi{wicu od snimawa prva tri filma.

Slede}e okupqawe je bilo 2002, povodom „Epizode 2: Napad klonova”, u ogromnom konresnom centru Indijanopolisa, gde je ovaj trodnevni doga|aj sezone posetilo preko 75.000 qudi, od kojih je retko ko ku}i i{ao bez kesa sa nimalo jeftinim suveniri-

ma na temu „Zvezdanih ratova”.

Ipak, te godine je najpopularniji bio deo odeqak u kome su glumci davali autograme, a naro~ito {tand koji je pripadao Keri Fi{er, `eni koja je udahnula besmrtnost princezi Lei. Tre}a proslava je uprili~ena 2005, na istom mestu i neposredno pred premijeru „Epizode 3: Osveta sita” i bila je prelomna po tome {to je donela takmi~ewe posetilaca u {to vernijim kostimima omiqenih likova iz „Star vors” serijala. Od tog trenutka, vi{e nijedan fan koji

GOLI[AVE TAJNE HOLIVUDA

^ar li jev slu ~aj ni je usa mqen `utoj {tampi {irom planete gomilaju se naslovnice u nastavcima o najnovijim seksualnim poduhvatima nesta{nog superstara ^arlija [ina koji je, nakon {to su u javnost procurili neve{to skrivani detaqi o wegovim bahanali-

U

Tabloidi su, ba{ kao i danas, preuveli~avali ionako lascivnu pri~u, pa je ispalo da je Arbakl koristio i fla{u koka-kole u bludne svrhe. Na kraju balade Debeli je oslobo|en, ali se wegova karijera nikada vi{e nije oporavila, tako da se ovaj slu~aj danas

Nesta{ni ^arli i jedna od mnogih

I NI KO DA IH UZME: Japanska policija i snage civilne za{tite, koji ra{~i{}avaju ru{evine posle razornog zemqotresa i cunamija, u protekla tri meseca prona{li su u priobalnom pojasu vi{e od 12 miliona dolara. Do sada je, ina~e, pro na |e no pre ko 85 od sto vlasnika para.

13

jama, na neko vreme najuren iz Holivuda. ^arlijev slu~aj nije usamqen, a epilog i reakcija poslodavaca i javnosti nije uvek bila identi~na [inovom slu~aju.

Skandali u kalifornijskoj „Svetoj {umi“ po~eli su jo{ dok na filmu nije bilo ni zvuka. Jedna od najve}ih zvezda nemih komedija, Rosko Debeli Arbakl bio je zvezda i jednog od najso~nijih holivudskih su|ewa. Na wegovoj `urci koja se otela kontroli umrla je jedna devojka, a wena prijateqica je la`no optu`ila Debelog za ubistvo i to nano{ewem te{kih povreda tokom seksa.

prikazuje kao reprezentativan primer kako ~ak i izmi{qen skandal mo`e uni{titi zvezdu.

U dana{we vreme kada tabloidima dominiraju „an|eli“ poput Paris Hilton i Lindzi Lohan, te{ko je shvatiti „veliki greh“ Ingrid Bergman. Ro|ena [ve|anka imala je za svoje vreme preliberalan stav prema seksualnosti i braku, pa je 1950-ih imala qubavnu vezu s re`iserom Robertom Roselinijem. Ingrid je tada bila udata, a kada se iz prequbni~ke romanse rodilo i dete, po~eo je pravi moralni atak na wu sa svih strana. Weni filmovi su zabra-

tak godina Mia je kod Vudija prowivani, a ona je morala da na{la Sunine goli{ave fotograse preseli u Italiju. Ubrzo fije. U vreme razotkrivawa skanse razvela i udala za Roselidala Sun je bila punoletna pa ninija, a u wihovom braku zaje bilo nikakvih pedofilskih op~eta je jo{ jedna filmska tu`bi, ali je zato Alenu ukinuto zvezda – Izabela Roselini. starateqstvo nad jo{ troje dece Krajem 1950-ih i taj brak je koje je imao s Miom – jednim biookon~an, a Ingrid su ipak lo{kim i dvoje usvojenih. Ipak, sve oprostili, pa je ubrzo na kraju je Vudi legalizovao svoju osvojila i drugog Oskara. vezu i o`enio Sun-Ji. Nakon „Kazablanke“, filmU novije vreme uzro~nik jednog ski svet }e je ve~no pamtiti od najve}ih skandala s maloleti kao `enu koja nikako nije nicom je glumac Rob Lou. Rob je, mogla da se odlu~i izme|u za razliku od wegovih prethodnidve qubavi. ka, bio prvi koji je to i dokumenRoman Polanski je od rotovao, {to je kasnije postala pra|ewa do`ivao stra{ne stvava moda u Holivudu. Na video-kari, tako da su tra~evi koji seti (ako jo{ niste zaboravili kru`e o wemu i wegovoj po{ta je to) zabele`en je wegov rodici zapravo u svemu najseks s dve devojke, a jedna od wih mawi problem. Kao dete je je imala samo 16 godina. Lou je pro`iveo u`ase holokausta, imao veoma originalnu odbranu a vrhunac sopstvene `ivot- Sve su joj oprostili: Ingrid („Nisam znao da je maloletna“), a ne drame je do`iveo kada je ozlo- {io s wom u krevetu. Optu`en za zatim se i „rehabilitovao“ odlagla{ena banda ^arlsa Mensona u silovawe, oralni seks s detetom jednom od svojih krvavih pirova i sodomiju, Polanubila wegovu suprugu, glumicu ski je na kraju, pre [eron Tejt. Polanski je oduvek dono{ewa kona~ne presude, pobegao iz Amerike, pa je i daRo man Po lan ski ni je bio qe na snazi nalog za wegovu ekstradicije di ni maj stor fil ma ju. ko ji je, u sek su al nom Roman Polanski smi slu, ba lan si rao na nije bio jedini majivi ci le gal nog. Bi lo stor filma koji je, u ih je i ima ih jo{, seksualnom smislu, balansirao na ivici od ^ar li ja ^a pli na pa legalnog. Bilo ih je do Vu di ja Ale na i ima ih jo{, od ^arlija ^aplina pa bio „zaqubqenik“ u mlade glumi- do Vudija Alena. Roman Polanski na ivici legalnog ce poput Nastasje Kinski, i to Dok se kod ^aplina radilo „tek“ skom u kliniku na le~ewe od zanikada nije krio, sve dok nije iz- o premalom broju godina wegove visnosti od alkohola i seksa. Kabio skandal oko navodnog seksu- partnerke, najve}i greh Alena nisnije je Rob, pa`qivim odabirom alnog ~ina s jednom maloletni- je ispala mladost devojke, nego uloga, postao pozitivac i prava com, koji je zavr{io na sudu. Poincestuoznost veze. Vudi je naidobrica u razli~itim TV serijalanski je za francuski ~asopis me, 12 godina bio u vezi s glumi- ma, a wegov onda{wi imix lo{eg trebalo da fotografi{e model com Miom Farou, koja je s biv- momka je danas ve} gotovo zaborastar samo 13 godina, ali je posle {im suprugom usvojila osmogodi- vqen. nekoliko alkoholnih pi}a zavr{wu Sun-Ji Preven. Nakon desen Alek san dar De ve tak

Novosadska nedeqa19.jun2011.

daNas u gRadu bIoskopI Arena: Sala 3, 4 i 6: „Zla to ko sa i raz boj nik” (11.30), „Ran go” (13.30), „Rio” (12), „Pi ra ti sa Ka ri ba na ~ud nim pli ma ma” (15.30, 18, 22.40), „Ma mur luk u Bang ko ku” (20.40, 22.45), „H Men:pr va kla sa” (20.20), „Kung fu pan da 2” (13, 14, 16, 19.30), „Ha na” (18.10), „Su per 8” (15 17.15, 21.30). Sala 1, 2 i 5 Si ne ma si ti.

Jadran: „Be li la vo vi”„ (19), „Cr ven ka pa” (21).

muZeJI Muzej grada, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Muzej Vojvodine, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak od 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta -an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Zbirka strane umetnosti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Srem ski Kar lov ci, Mi tro po li ta Stra ti mi ro vi }a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Srem ski Kar lov ci, Kar lo va~ kog mi ra 18, 063/8826675 (15–19)

galeRIJe Galerija Matice srpske, Trg ga le ri ja 1, 4899–000 (uto rak–su bo ta 10–18, pe tak 12–20): stal na po stav ka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg ga le ri ja 2, 528–185 (10–18, ~e tvr tak 13–21): stal na po stav ka „Srp ska li kov na umet nost pr ve po lo vi ne 20. ve ka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Va se Sta ji }a 1: stal na po stav ka;

Trio „Kre a tiv” na stu pa u sa le tli Koncert u~enika muzi~ke {kole „Isidor Baji}”, trio „Kreativ” iz klase profesorice Kse ni je Mi ja to vi}, odr`a}e se ve~eras u 18 ~asova u Dunavskom parku. U slu~aju lo{eg vremena, program se preme{ta u

Muzej Vojvodine, Ulica Dunavska 35. Organizator “Dunavske saletle” je udru`ewe gra|ana “Art on vils”, a pokroviteq Naftna industrija Srbije. Ulaz na ovaj doga|aj je besplatan.

A. J.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” NAGRA\UJU

Kwi ga o kr sto vi ma No vog Sa da i Pe tro var di na Izdava~ka ku}a”Prometej” u saradwi s „Dnevnikom” daruje dva ~itaoca na{eg lista sa po dva kwige. Oni koji se prvi jave od 15 do 15.05 ~asova na broj telefona 528-765, dobi}e po primerak kwige. Danas poklawamo „ Krstovi Novog Sada i Pe tro var di na” auto ra Du {a na Sa la ti }a. Nagra|eni ~itaoci mogu svoj poklon da podignu u kwi`ari „Most Prometej”, Ulica Zmaj Jovina 19, telefon 452-744. U kwizi je opisan drvni krst na Kameni~kom putu: „Dr ve ni krst sa li me nim Hri sto vim ras pe }em, po sta vqen na Kameni~kom putu, izradio je nepoznati majstor po

pravilima koja su va`ila za ovaj tip krsta. Hristovo telo iz ra `e no od rav ne li me ne plo~e bojeno je svetlo braon, kosa, brada i trnov venac tamno braon, a pla{t na bedrima be lom bo jom. Li me ni {tit nik, pored za{tite krsta od padavina, u~vr{}uje tri kraka krsta. Na krst su se urezivali inicijali vernika koji je dao prilog za izradu krsta, kao i inicijali majstora. U slu~aju da se dotrajali drveni krst zamewivao novim, ponovo su urezivani isti inicijali.

Vernik prilo`nik ili wegova po ro di ca odr `a va li su krst, a ~esto je osnivan i nov~ani fond u tu svrhu”.

A. J.

v Remeplov

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

U uto rak grad osta je bez vo de Pogon za preradu i distribuciju vode na Sun~anom keju }e u utorak, 21. juna, od 8 do 18 ~asova biti bez struje zbog radova na wegovoj trafo stanici.

U navedenom vremenu ba~ka strana grada snabdeva}e se vodom iz rezervoara, dok }e sremska strana, izuzev Instituta u Sremskoj Kamenici biti pot-

puno bez vode, javqaju iz JKP „Vodovod i kanalizacija”.

Na ba~koj strani grada u sistemu }e se nalaziti svega 200 do 300 litara vode u sekundi, {to }e imati za posledicu da }e pritisak vode u mre`i biti takav da }e bez vode biti najve}i deo grada i prigradskih naseqa. Stabilizacija vodosnab-

TURISTI^KE AGENCIJE PRIPREMILE ATRAKTIVNE PONUDE

Gr~ ka sr cu i yepu naj mi li ja Prodaja aran`mana za letwu sezonu uveliko je po~ela, {to raduje turisti~ke agencije koje su pripremile prili~no {irok spektar ponuda za u`ivawe i br~kawe na pla`ama poznatih letovali{ta. Dok se oni „sa dubqim xepom” nasla|uju ekskluzivim ponudama i biraju hotele po broju zvezdica, gra|ani sa kromnijim primawima se prera~unavaju ho}e li uspeti da „skrpe„ za najbli`e, a samim tim jeftinije more. Ona stara „za svakoga pone{to” prisutna je u svim katalozima agencija, jer aran`mani variraju od najpovoqnijih do najbasnoslovnijih.

Ipak, ve}ina se odlu~uje za proverene destinacije na kojima }e mo}i i da u{tedi.

Prema podacima turisti~kih agencija u vrhu najpo`eqnijih zemaqa za letovawe je Gr~ka, ko-

Prema wegovim re~ima sugra|ani se najvi{e raspituju za „last minut” ponude, koje su svakako povoqnije od standardnih

aran`mana, naro~ito u jeku sezone.

U agenciji „Grand turs” potvrdili su interesovawe za Gr~ku, a u wihovoj ponudi deset dana na Zakintosu, uz organizovani prevoz ko{ta od 195 do 239 evra, u zavisnosti od termina koji se izabere. U pomenutoj agenciji ono {to su izdvojili kao novinu jesu Italija i [panija, a ove destinacije su „zapale za oko” mnogim sugra|anima.

Jedna od atraktivnih ponuda za ovu sezonu je 13 dana u [pani-

{ta iz Modene, bila je najboqa ikada vi|ena na sceni Srpskog narodnog pozori{ta. Goste je predvodio ~uveni dirigent Karlo Feli~i ^elini, pevali su Margarita Rinaldi, najboqi sopran Italije, i \ulete For|ani, jedan od najboqih baritona verdijevskog repertoara na svetu.

Ovo gostovawe u okviru saradwe gradova pobratima, Modene i Novog Sada, potrajalo je ne ko li ko da na. Go sti su predlo`ili Novosa|anima da slede}e godine u Modenu do|e novosadski balet.

Do bro su oce ni li mo gu} nost ovog ansambla, jer je wegov nastup u Italiji bio vi{e nego dobro primqen.

N. C.

ji uz obilazak Francuske, koja uz sedam punih pansiona i autobuski prevoz ko{ta 419 evra.

Tako|e, aktuelna ponuda je i Sicilija, ~ija cena, uz polupansionski sme{taj u hotelu i autobus, ide od 470 do 500 evra.

Turisti~ka agencija „Magelan” u svojoj ponudi izdvaja Tursku, za koju se mora izdvojiti od 300 evra pa navi{e, u zavisnosti od izbora sme{taja. Egipat, u kojem letovawe ko{ta oko 500 evra uz avio prevoz kao i Dubai, koji dosti`e cenu ~ak i do 1.000 evra biraju uglavom parovi ili porodice s ve}im finansijskim mogu}nostima, napomenuo je Ste vo Je li} iz agencije „Magelan”.

Ove letwe sezone poraslo je interesovawe za odmor u Crnoj Gori, gde sme{taj u hotelu ko{ta od 300 do 1.000 evra, a najam apartmana se mo`e na}i za 150 do 200 evra.

I. Dragi}

NA BULEVARU JOVANA DU^I]A

Ta bli} is pod pla ta na Na Novom nasequ na Bulevaru Jovana Du~i}a u maloj, ogra|enoj ba{tici, ispod velikog platana, sedi grupa qudi, straije gospode. Uz razgovor i oba ve zno pri ja teq sko pod ba da we vre me pre kra }u ju igraju}i karte. Wih desetak, neki ve} 20 godina, svakog dana u po po dnev nim ~a so vi ma se

stva i qubavi prema ovoj staroj kartaro{koj igri.

Osniva~ ovog neformalnog kluba Ni ko la Kne `e vi} ka`e da je glavna poenta dru`ewe jer su „~lanovi” uglavnom penzioneri, koji imaju vi{ak vremena.

On dodaje da mladi ne dolaze jer igraju neke druge igre, koje su trenutno popularnije, ali i da

Fo to: S. Mi le ti}

dru`i razbacuju}i tabli}, a u nekim prilikama se odigra i koja partija {aha. Ne igraju u novac, niti u bilo kakvu nagradu, ve} iz ~istog zadovoq-

RaspoRed bogoslu`ewa u cRkvama Novog sada Pravoslavne crkve Cr kva Sve tog ve li ko mu ~e ni ka Ge or gi ja (Sa bor na) u 9 ~a so va Cr kva Us pe ni ja pre sve te Bo go ro di ce (Us pen ska) u 9.30 ~a so va Cr kva Sve tog Ni ko laja (Ni ko la jev ska) u 9 ~a so va Cr kva Sve ta tri je rar ha (Al ma {ka) u 9 ~a so va Cr kva Vaz ne se wa go spod weg na Kli si u 9.30 ~a so va Crkva Sv. Kirila i Metodija na Telepu - jutarwa slu`ba u 8 ~asova.

Subotom, nedeqom i praznikom - u produ`etku Svete liturgije ve~erwa slu`ba u 18 ~asova Us pen ska ka pe la u 8.30 ~a so va Al ma {ka ka pe la u 9 ~a so va Cr kva Sve tih apo sto la Pe tra i Pa vla u kru gu Voj ne bol ni ce u Pe tro va ra di nu u 10 ~a so va Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Cr kva Sve ti apo sto li Pe tar i Pa vle (Sve to za ra Mi le ti }a 44) u 10 i 18 ~a so va

Su gra |a ni se naj vi {e ras pi tu ju za „last mi nut” po nu de, ko je su sva ka ko po voq ni je od stan dard nih aran `ma na, na ro ~i to u je ku se zo ne ja pru`a odmor porodicama, a ujedno je interesantna omladini.

- Mnogi mladi parovi s decom biraju gr~ko more, odnosno kontinentalni deo u koji spadaju mawa i mirnija mesta kao {to je Paralia, Leptokaria i Olimpik Bi~, a u taj u`i izbor spada i Halkidiki, dok su mladima interesantnija gr~ka ostrva poput Zakintosa, Skiatosa i Tasosa ka`e Mar ko Cve ti ni} iz agencije „Kompas” dodaju}i da su rezervacije po~ele ve} u novembru pro{le godine.

De`urna apoteka danas je „Higija” u Wego{evoj ulici 16.

Apoteka radi od 7.30 do 19.30 ~asova, a stalno no}no de`urstvo je u apoteci „Bulevar” na Bulevaru Mihajla Pupina 7. B. M.

Grkokatoli~ka crkva

Go sti iz Mo de ne odu {e vi li Pre ma svim me ro dav nim ocenama, opera koju je 19. ju na 1963. izveo ansambl pozori-

devawa na ovoj strani se o~ekuje oko 20 ~asova, dok }e sremska strana biti stabilizovana do 22 ~asa.

Cisterne sa pitkom vodom bi}e postavqene ispred Urgentnog centra, De~je bolnice i odeqewa za dijalizu Klini~kog centra Vojvodine.

A. Va.

De `ur na apo te ka „Hi gi ja”

dobrodo{ao svako ko voli dru{tvo i naravno kartawe.

- Ne igramo mi samo karte, nekad se malo i po~astimo, uglavnom skuvamo neki kotli} ili

pe~emo ro{tiq. Imali smo nekad i pravi sto za kartawe, na kojem je odjednom moglo igrati {est qudi, ali su nam ga ukrali.

Najve}i nam je problem {to nemamo adekvatne prostorije. Na{li smo nekoliko odgovaraju}ih, me|utim tra`e za zakup puno novca, koji mi nismo u stawu da platimo. Sramota je da Novo naseqe, koje ima oko 8.500 penzionera nema ni jedan klub gde bi se oni mogli sastajati – ka`e Kne`evi}.

Jedan od veterana u ovom dru{tvu je i Sta ni mir Ga ji} koji dolazi na kratawe ve} nekih deset godina i kako ka`e, dolazi iz ~istog zadovoqstva i zbog dru{tva.

- Ne dolazim svaki dan, jer me nekad obaveze spre~avaju, ali ~im imam slobodno popodne – tu sam. Neki qudi dolaze ~ak i pre podne, tako da dr`ewe traje ceo dan. Preko leta budemo ovde, a na zimu smo u Gerontolo{kom centru, po{to smo ~lanovi, ali te prostorije nam nisu dovoqne i nadam se da }emo u budu}nosti imati sopstvene. Nastavqa}u da dolazim na kartawe dokle god budem mogao - rekao je Gaji} i vratio se na svoje mesto da nastavi sa igrom.

G. ^.

Rimokatoli~ke crkve @up na cr kva Ime na Ma ri ji na (Ka te dra la) u 7 sa ti na hr vat skom i ma |ar skom je zi ku, u 8.30 na ma |ar skom, u 10 sa ti na hr vat skom i u 11.30 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve tog Ro ka (Fu to {ka 9) u 7 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve te Eli za be te (]i ri la i Me to di ja 11, Te lep) u 7 i 10 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve ti duh (Ve le bit ska 13, Kli sa) u 8 sa ti na ma |ar skom i u 9.30 sa ti na hr vat skom je zi ku Fra we va~ ki sa mo stan Sve tog Iva na Ka pi stra na (ca ra Du {a na 4) u 8.30 na hr vat skom, u 10 i 18 sa ti na ma |ar skom je zi ku Cr kva Sve tog Jur ja ([tro sma je ro va 20, Pe tro va ra din) u 18 sa ti Cr kva Uz vi {e we Sve tog kri `a (Ko ste Na |a 21, Pe tro va ra din) u 7, 9 i 19 sa ti @up na cr kva Sve tog Ro ka (Pre ra do vi }e va 160, Pe tro va ra din) u 18 sa ti

Protestantske crkve Re for mat sko-hri {}an ska cr kva (Pa vla Pa pa 5) u 10 sa ti na ma |ar skom je zi ku Re for mat sko-hri {}an ska cr kva (]i ri la i Me to di ja, Te lep) u 8 sa ti na ma |ar skom je zi ku Slo va~ ko-evan ge li sti~ ka AV cr kva (ugao Jo va na Su bo ti }a i Ma sa ri ko ve) u 10 sa ti sve ~a na li tur gi ja na slo va~ kom i u 17 sa ti ve ~er we na srp skom je zi ku Pro te stant sko-evan |e o ska cr kva (Pe tra Drap {i na 42) u 9 i 18 sa ti Evan|eoska crkva (Kolo srpskih sestara 24) nedeqa i ~etvrtak u 19 bogoslu`ewe Evangeli~ka metodisti ~ka cr kva, (Lukijana Mu{ic kog 7) u 10 i 19 ~asova

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

nedeqa19.jun2011.

15

AL TER NA TIV NO LE ^E WE SVE PO PU LAR NI JE

TRA DI CI O NAL NI HU MA NI TAR NI TE NI SKI TUR NIR

De ci Svra ti {ta s qu ba vqu

- Ho me o pa ti ja ne le ~i bo lest u oso bi ve} oso bu u bo le sti. Ni je nam na pr vom me stu di jag no za ko ju ne ko ima, ve} sta we u ko me se ta oso ba na la zi. Sa gle da va mo oso bu u ce li ni i na to me za sni va mo ho me o pat ski tret man - ob ja {wa va su {ti nu ho me o pat skog le ~e wa pred sed ni ca Uprav nog od bo ra Udru `e wa za kla si~ nu ho me o pa t i j u „Ha n e m an” Spo m en k a Dra go je vi}.

Po we nim re ~i ma, ho me o pa ti ja je uvek al ter na ti va i qu di se uglav nom obra }a ju ka da su ve} is cr pe li sve me to de kon ven ci o nal ne me di ci ne. Evi dent no je da se No vo sa |a ni sve

Hu ma ni tar ni te ni ski tur nir u or g a n i z a c i j i Ju n i o r Cham b er In t er n a t i o n al „JCI OpeNS„ odr `an je ju ~e na te re ni ma „Elit cen tra„ na Bu le va ru Jo va na Du ~i }a 25, a sav pr ku pqe ni pri log na me wen je no vo sad skom Svra ti {tu za de cu s uli ce. Po red broj nih po zna tih li~ no sti ko ji su do {li da po dr `e ovu ak ci ju, Ana Iva no vi} i Vla de Di vac po s la l i su svo j e naj d ra ` e sport ske re kvi zi te - re ket i pa ti ke, ko ji su pro da jom na auk ci ji obez be di li 210 evra.

Re ket je pro dat za 115, a pa ti ke za 95 evra.

Je dan od or ga ni za to ra tur ni ra i me na xer JCI- a Ne nad Ili} re kao je za „Dnev nik” da je glav ni ciq ove ak ci ja „po boq {a we `i vo ta mla dim qu di ma iz Svra ti {ta, ka ko bi se oni i ose }a li de lom na {eg dru {tva”. }em bro ju i po mog nu ko li ko mo gu. Jer ko }e nam po mo }i ako ne }e mo sa mi se bi - za pi tao se gi ta ri sta Gri ve Alek san dar Ga bri}.

Svra ti {te ko je je otvo re no 2010 go di ne, iako u sa mo 64 kva drat na me tra, ~e sto zbri -

Ana Ivanovi} i Vlade Divac poslali su svoje najdra`e sportske rekvizite - reket i patike, koji su prodajom na aukciji obezbedili 210 evra

kup re pre zen ta ci je Sr bi je Ta tja na Je~ me ni ca i Ne nad Ili}.

Ovaj za ni mqi vo re vi jal no nad me ta we kao i ce lu auk ci ju svo jim ko men ta ri ma pro pra tio je vo di teq Igor Bra kus.

Za do bru za ba vu po sle od i- gra nih te ni skih me ~e va bi li su za d u ` e n i mom c i iz rok ben do va „Gri va„ i „Amaj li ja„, ko ji su pri sut ne pod se ti li na svo je naj ve }e hi to ve.

- Uvek sam spre man da po dr `im ova kva oku pqa wa hu ma ni tar nog ka rak te ra. No vo sa |a ni tre ba da do |u u {to ve -

JO VA NA BJE LI] - SR ^A NA NA VI JA ^I CA FK „VOJ VO DI NA”

Ka da `e na vo li fud bal...

Kod nas jo{ uvek po sto je oni ko ji pra ve po de le na „mu {ke” i „`en ske” stva ri, te je ta ko fud bal i na vi ja we re zer vi sa no za mu {kar ce. Bor ba `e na za rav no prav nost {i ri se po svim po qi ma, te je za {la i na fud bal ski te ren, od no sno na tri bi ne.

Stu d ent k i w a Jo v a n a Bje li} va t re n a je na v i j a ~ i c a fud b al s kog klu b a „Voj v o d i na”, iako je tek pro {le go di ne, ka ko ka `e, „u{la na se ver” s na v i j a ~ i m a. Jo{ kao ma la od la zi la je na utak mi ce, na za pad ni deo sta di o na, a od 2010. re dov na je me |u na vi ja ~i ma. Ka `e da ni je je di na ko ja raz b i j a ste r e o t ip n a mi {qe wa o de voj ka ma.

-Ne vo lim ta kvu vr stu pred ra su da ko ja se za sni va na te zi da „mom ci na vi ja ju, a de voj ke su za ku hi wu”. Ni su svi isti i ov d e se gle d a qu b av pre m a klu bu, a ne da li si mu {ko ili `en sko. Ne ka `em da je tri bi na za de voj ke, ali po zna jem mo ma ke ko je ni ka ko ne bih mo gla da za mi slim da na vi ja ju. Imam do sta dru go va na vi ja ~a i do sa da ni sam ~u la ni je d an ne g a t i v an ko m en t ar u ve zi sa mo jim pri su stvom na utak mi ca ma - re kla je ova stu dent k i w a do d a j u } i da we n i ro di te qi, ipak, ni su su vi {e

tre ti ra ju oso be ko je se od lu ~e za ho me o pa ti ju - do da je ona.

Ina ~e, ho me o pat ski pre pa ra ti su uvek pri rod nog po re kla - biq n og, `i v o t iw s kog ili mi n e r al n og. Te o r et s ki, pre pa rat se mo `e pra vi ti i od neo pi pqi vih ma te ri ja la i po ja va u pri ro di, po put sun ~e ve sve tlo sti.

- Iz le ~e we je uvek pro ces i oso ba tre ba da bu de str pqi va i is traj na do kra ja. De {a va se da qu di ne ma ju do voq no str pqe wa pa od u sta nu ili, ka ko nam ~e sto do la ze oni ko ji su ve} sve is pro ba li i ne ma ju vi {e ener gi je, le ~e we bu de ne {to kom pli ko va ni je. Ono {to

Na prvom mestu nije dijagnoza koju neko ima, ve} stawe u kome se ta osoba nalazi

- Do la zim da po dr `im ovu ak c i j u is p red ru k o m et n og klu ba “Voj vo di na” i `e lim da po ka `em ovoj ma loj de ci {ta za wih sport u `i vo tu mo `e da zna ~i. Mo `da se u wi ma kri ju ne ki na {i bu du }i {am pi o ni - re kao je Ho xi}.

Eg zi bi ci o ni te ni ski me~ oko 17 ~a so va od i gra li su sa jed ne stra ne ru ko me ta{ Veq ko Ho xi} i pred sed ni ca JCI-a No vi Sad An drea Mla din te sa dru ge, biv {a se lek tor ka Fed

No vo sa |a ni ve ru ju ho me o pa ti ji

ne i pre ko osam de se to ro de ce.

U tom cen tru re gi stro va no je 167 de ce, od ko jih 25 po se }u ju Svra ti {te sva ki dan, pa je sva ka po mo} od ode }e, obu }e, sred sta va za hi gi je nu, {kol skog pri bo ra, te do hra ne uvek po treb na.

A. L. Fo to: S. [u {we vi}

OD SU TRA KOD [TRAN DA

Na pla ta par kin ga Na pla ta par ki ra wa na par ki r a l i {ti ma u oko l i n i [tran da po ~i we su tra, a osta vqa we auto mo bi la }e se na pla }i va ti na ukup no 670 me sta.

Ovi par k in z i se na l a z e u Fru {ko gor skoj u bli zi ni glav nog ula za na pla `u, na pla tou kod ro ni la~ kog klu ba „Da nu bi us”, is pod i oko Mo sta slo bo de.

Ce lo dnev na par king kar ta ko {ta }e 40 di na ra.

B. M.

„@en ski ba zar” u CK13 Jo va na sa dru ga ri com na „rad nom za dat ku”

odu {e vqe ni we nim od la sci ma na utak m i c e, ali joj ne bra ne.

Iako se be sma tra de lom eki pe, po ne kad do `i vqa va ne pri jat no sti od stra ne pro tiv ni~ kih na vi ja ~a u vi du pro ziv ki.

Ipak, sa ko leg ni ca ma or ga ni zu je ak ci je po put po de le fla je ra po gra du, ka ko bi ani mi ra le qu de da idu na utak mi ce ili pra ve igre za de cu u okvi ru ko jih ma li {a ni ima ju pri li ku da se upo zna ju i sli ka ju sa fud ba le ri ma.

Stu dent ki wa Pri rod no-ma te ma ti~ kog fa kul te ta ka `e da na

Va tre ne Ju `no a fri kan ke i Bra zil ke Is tra `i va we ne ma~ ke agen ci je „Sport Markt” po ka za lo je da fud bal sve vi {e pri vla ~i `e ne ko je se u na vi ja~ koj po pu la ci ji sko ro iz jed na ~u ju s bro jem mu {ka ra ca. Pre ma re zul ta ti ma, ovaj sport na vi ja~ ki pra ti 38 od sto `e na, pa s ob zi rom na to da je od oko {est mi li jar di qu di na ze mqi, wih 800 mi li o- na na vi ja ~a, is pa da da za qu bqe ni ca u „bu ba ma ru” ima ot pri li ke 300 mi li o na. Fud bal ge ne ral no, ukqu ~u ju }i i ama ter ski sport, po put ni `ih li ga ili mla |ih uz ra snih ka te go ri ja, naj vi {e za ni ma Ju `no a fri kan ke (62 od sto), dok su Bra zil ke na dru gom me stu (57 od sto).

pre da va wi ma ko ri sti stru~ ni, aka dem ski je zik, ali da se na sta di o nu ko ri sti - na vi ja~ ki.

Ge ne ral no va `i mi {qe we da su `e ne emo tiv ni je od mu {ka ra ca, da sve pri hva ta ju k sr cu, vo le bez re zer vno. Klu bo vi su u wi ma do bi li ver ne pra ti o ci svih de {a va wa, pre, to kom i na kon utak mi ce, ka da tim do bi ja ili gu bi. Sa go vor ni ca nam je pri zna la da ne ret ko za pla ~e zbog eki pe i ni je je stid da to po ka `e.

-Ja, li~ no, bi la sam po vre |e na i sta dion sam na pu sti la u su za ma - ka za la je Bje li} se }a ju }i se ne slav ne utak mi ce Voj vo di na-Par ti zan. Dru go vi ko ji su bi li sa mnom, a i ve }i na tri bi ne, bi li su vid no raz o ~a ra ni ce lom utak mi com i ne prav dom, ali u isto vre me smo bi li ve o ma po no sni na na {e igra ~e, ko ji su do ne li pra vu od lu ku na pu stiv {i sta dion. Po pre ki du me ~a i iz la sku sa sta di o na, ma lo je bi lo onih ko ji ma ni je bi la su za u oku - se ti la se Jo va na Bje li}.

A. Je ri ni}

Pro d aj n a iz l o ` ba ra z nih vr s ta ru k o t vo r i n a „@en s ki ba zar” odr `a }e se da nas u 16 ~a so va u Omla din skom cen tru CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a 13. Ve }i na pro iz vo da ko ji su iz lo `e na na „Ba za ru” su uni kat ni. Ulaz je bes pla tan.

I. D.

~e {}e od lu ~u ju na le ~e we ho me o pat skim pre pa ra ti ma, no o broj ka ma je te {ko go vo ri ti jer sva ki ho me o pa ta ima svo ju prak su, a udru `e we ne ma zbir nu ba zu po da ta ka jer se ne ke oso be ja ve jed nom, pa kad vi de da im je bo qe, pre sta ju da do la ze. Mno gi su gra |a ni po zo vu sa mo ka ko bi se oba ve sti li o to me {ta je ho me o pa ti ja, dru ge in te re su ju pre pa ra ti a ne ki pro |u kroz ~i tav pro ces pa mo gu iz is ku stva da go vo re o to me ka ko ova vr sta le ~e wa za i sta de lu je. ^e sto ro di te qi ko ji su se ve} le ~i li ho me o pat skim pu tem do ve du svo ju de cu ili qu di pro sto do |u po pre po ru ci.

- Sva ko te lo ima ener gi ju i fre kven cu na ko joj vi bri ra.

Po sao ho me o pa te je ste da na |e sup stan cu u pri ro di ko ja ima istu fre kven cu jer je je dan od osno vih po stu la ta ho me o pa ti je - sli~ no se sli~ nim le ~i.

Ima mo po da tak da tre nut no na sve tu po sto ji oko dva de set hi qa da ho me o pat skih sred sta va, od no sno pre pa ra ta, ko ji ma se

je si gur no - ho me o pa ti ja mo `e sa mo da po mog ne, ni u kom slu ~a ju ne mo `e da {te ti - ka `e Dra go je vi}.

Ho me o pa ti ja je pre ne ko li ko go di na u{la u za kon kao le gi tim na al ter na ti va kon ven ci o n al n oj me d i c i n i. Ka k o sto ji u za ko nu, ho me o pa te ne mo gu da bu du oso be ko je ni su me di cin ski rad ni ci iako, ka ko ka `e Dra go je vi}, naj bo qe svet s ke ho m e o p a t e ni s u po stru c i me d i c in s ko oso b qe.

Da kle, ho me o pa ta mo `e da bu de sva ko ko pro |e obu ku, bez ob zi ra na osnov no za ni ma we.

- Ka da se qu di ja ve, pr vi raz go vor u pro se ku tra je oko dva i po sa ta. Za to vre me, ho me o pa ta sti ~e uvid u kom plet nu sli ku sta wa u kom se ~o vek ne la zi, ka ko fi zi~ kog ta ko i men tal nog i du hov nog. Sva koj oso bi pri stu pa se in di vi du al no, uz uva `a va we svih we nih spe ci fi~ no sti. Ho me o pa ti ja je na u ka i umet nost le ~e wa ka `e na kra ju Spo men ka Dra go je vi}.

J. Zdje la re vi}

sport

c m y

16

nedeqa19.jun2011.

dnevnik

SVET SKA LI GA

Stan ko vi} pre lo mio Fin ska - Sr bi ja 2:3 (20:25, 25:23, 17:25, 36:34, 11:15) TAM PE RE: Le de na dvo ra na, gle da la ca: 3.050, su di je: To do rov (Bu gar ska), Van Kom pel (Ho lan di ja).

FIN SKA: Esko 2, Sil tai 2, Ku na ri 12, Mi. Oiva nen 37, [u mov 12, Ma. Oiva nen 9, Ter va por ti (l), Sa mel vuo, Hi e ta nen 6, Tu o mi nen, Si vu la 1, Le to nen 1.

SR BI JA: Ko va ~e vi} 15, Ja ni} 15, Vl. Pet ko vi} 4, Stan ko vi} 14, Sta ro vi} 25, Pod ra {~a nin 18, Ro si} (l), Ter zi} 4, Sa mar xi} (l2), Ra {i}, Do ki}, Ve. Pet ko vi}.

Od boj ka {i Sr bi je osvo ji li su sa mo dva bo da u pr vom me ~u ~e tvr tog vi ken da Svet ske li ge na go sto va wu u Fin skoj, a ima li su pri li ku da pri gr le sva tri bo da, ali u pre lom nim tre nu ci ma ni su

Dragan Stankovi}

ima li re {e wa za upor ne Fin ce ko ji, ~i ni se, ni ka ko ne le `e na {oj re pre zen ta ci ji.

Pr vi put je u ovom iz da wu Svet ske li ge na{ se lek tor Ko la ko vi} po ~eo sa Ja ni }em u po sta vi (Ni ki} ni je bio ni u sa sta vu zbog bo lo va u le |i ma) i to se od po ~et ka is pla ti lo. Na{ ka pi ten bio je si gu ran na pri je mu i u na pa du, a po {to nam je i blok bio na uobi ~a je nom ni vou, Fin ci ni su ima li pu no pri li ka da za u sta ve za huk ta le or lo ve. Bez gre {a ka igra li smo u na pa du, Ja ni} i Sta ro vi} bi li su pu ca~ ki ras po lo `e ni i za to su na {i mom ci bez pro ble ma po ve li (25:20). Fin ci su iz jed na -

Ras po red A gru pa Brazil - Portoriko (danas i sutra, 15), SAD - Poqska (danas, 02.00).

B gru pa Nema~ka - Bugarska (danas i sutra, 18), Japan - Rusija (danas i sutra, 16).

C gru pa Finska - Srbija (danas, 17.30), Argentina - Portugal (sutra, 02.00 i 23.00).

D gru pa Italija - Francuska (danas, 20.30), Koreja - Kuba (danas i sutra, 07.00). ~i li po sle bo qe igre u za vr {ni ci dru gog se ta, pri ka zav {i ve li ku bor bu, ali i is ko ri stiv {i ~i we ni cu da se na {oj re pre zen ta ci ji „skra ti la ru ka” u bit nim mo men ti ma. Blok Fi na ca od lu ~io je osva ja ~a dru gog se ta, iako se ~i ni lo da }e na {a se lek ci ja la ga no po ve sti 2:0, jer je dva pu ta ima la po ne ko li ko po e na vi {ka.

Pred vo |e ni Mi kom Oiva ne nom, le de ni su osu je ti li pla ve u na me ri da do |u do mak si mal ne po be de.

Bo qe su ser vi ra li, pri ma li se vis i bi li si gur ni ji u na pa du od boj ka {i Sr bi je {to je bi lo do voq no za vo| stvo u se to vi ma. Ube dqi vo su po ve li, ak ti van je bio Sta ro vi}, a sa mo raz i gra ni Oiva nen ni je mo gao sam da se su prot sta vi or lo vi ma. [est me~ lop ti pro pu sti li su od boj ka {i Sr bi je u ~e tvr tom se tu i po sle ve li ke dra me u{lo se u taj-brejk. Po no vo su na {i mom ci kon tro li sa li re zul tat, ali ka da je tre ba lo da za da ju za vr {ni uda rac, ni je bi lo ras po lo `e nog po je din ca {to su upor ni Fin ci zna li da is ko ri ste.

U pe tom se tu, kod re zul ta ta 11:11 na pra vi li su na {i mom ci se ri ju 4:0 i do {li do va `na dva bo da, a sve je pre lo mio blok Stan ko vi }a za 13:11.

M. R.

EVROP SKA LI GA ZA DA ME

Jo{ jed nom mak si mal no Fran cu ska - Sr bi ja 0:3 (21:25, 21:25, 18:25) SAN DI EO: Grad ska ha la spor to va, gle da la ca 1.500, su di je: Vo le ma i nen (Fin ska), Ku ter (Ho lan di ja).

FRAN CU SKA: Su lar, Te re 1, Ba u er 17, Bu ske (l), Lo zan ~i} 5, Ri -

A gru pa Francuska - Srbija [panija - Gr~ka 1. Srbija 7 7 2. Francuska 7 3 3. [panija 7 3 4. Gr~ka 7 1

0 4 4 6

21:2 12:12 11:14 4:20

0:3 3:0 20 10 10 2

B gru pa Ma|arska - ^e{ka Izrael - Bugarska

0:3 1:3

C gru pa Rumunija - Turska

3:1

Zajedni~ki snimak A i B rukometne reprezentacije Srbije

ME \U NA ROD NI TUR NIR „TRO FEJ SR BI JA 2011”

Tri jumf Slo ve na ca, Sr bi ma dru go i tre }e me sto Re pre zen ta ci ja Slo ve ni je po bed nik je ru ko met nog tur ni ra „Tro fej Sr bi ja 2011”, ko ji je pro te kla tri da na odr `an u No vom Sa du i Be o gra du. Ima ju }i u vi du da su Slo ven ci i obe se lek ci je Sr bi je ima li po dve po be de, od no sno ~e ti ri bo da, zmaj ~e ki su bi li naj bo qi u kru gu te tri re pre zen ta ci je, pa im je po bed ni~ ki pe har za slu `e no za vr {io u ru ka ma. Na {a A se lek ci ja (ne) o~e ki va no je po ra `e na od B ti ma Sr bi je, a Slo ven ci su ube dqi vo sla vi li nad Nor ve `a ni ma, ~i me su iza bra ni ci Ve se li na Vu ko vi }a za vr {i li na dru gom me stu, a Igo ra Bu tu li je na tre }em.

Prvo kolo: Srbija B – Slovenija 24:32 (11:16), Srbija A – Norve{ka 31:26 (17:12). Drugo kolo: Srbija B – Norve{ka 34:32 (15:15), Srbija A – Slovenija 27:24 (13:13). Tre}e kolo: Srbija A – Srbija B 30:34 (12:18), Slovenija – Norve{ka 39:25 (19:12).

1. Slovenija 3 2 0 1 95:76 4 2. Srbija A 3 2 0 1 88:84 4 3. Srbija B 3 2 0 1 92:94 4 4. Norve{ka 3 0 0 3 83:104 0

Srp ska B se lek ci ja od i gra la je znat no bo qe i ozbiq ni je i za slu `e no sa vla da la sta ri je i is ku sni je ko le ge. Ve} na kon pr vih 15 mi nu ta B se lek ci ja je ima la ~e ti ri go la pred no sti i uspe {no je odr `a va la to vo| stvo sve

(18:25, 25:19, 25:23, 25:22), Cr ve na zve zda - Pu te vi (I) 3:0 (25:18, 27:25, 25:20). Ju ni or ke - Voj vo di na - Po {tar 3:0 (25:14, 25:21, 25:19), Vi zu ra Su per no va - Cr ve na zve zda 3:2 (22:25, 22:25, 25:22, 25:19, 15:13).

Da na {wi pro gram: ju ni o ri Voj vo di na NS se me - Pu te vi (I) (17), Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (K) (19). Ju ni or ke - Voj vo di na Vi zu ra (17), Cr ve na zve zda - Po {tar (19).

M. R.

NO VI SAD: Ve li ka dvo ra na SPC „Voj vo di ne”, gle da la ca 500, su di je: Hru bi~ i Mi lo {e vi} (Hr vat ska). Sed mer ci: Sr bi ja A 1 (1), Sr bi ja B 3 (2), is kqu ~e wa: Sr bi ja A 2, Sr bi ja B 2 mi nu ta.

SR BI JA A: Ma ri ja nac (7 od bra na), [e {um 3, In |i} 1, Nik ~e vi} 3 (1), Ri sta no vi} (5 od bra na), Bo ji no vi}, Rni} 2, Vu~ ko vi} 2, Stan ko vi} 6, P. Ne na di} 2, \u ki} 6, Be qan ski 5, Ma ri ja no vi}.

SR BI JA B: Mi li} (15 od bra na), Pri bak 4, Pu {i ca, Hol pert 1, Mar kez, S. Aba xi} 5, Di mi tri je vi} 1, Mar ko vi} 8 (2), Vi lov ski 2, D. Ne na di} 8, Mi lo {e vi}, Pa vi} 4, Ze le no vi} 6.

Slo ve ni ja - Nor ve {ka 39:25 (19:12) NO VI SAD: Ve li ka dvo ra na SPC Voj vo di na, gle da la ca: 250, su di je: Mo {o rin ski i Pan xi} (Sr bi ja). Sed mer ci: Slo ve ni ja 6 (5), Nor ve {ka 4 (3), is kqu ~e wa: Slo ve ni ja 6, Nor ve {ka 12 mi nu ta.

SLO VE NI JA: Skok (21 od bra na, sed me rac), Ma~ kov {ek 1, Mi klav ~i~ 3, Raz gor 9 (2), Pu ceq, Flajs 1, ^e ma{ 4, Bez jak 3, Sku be 3, Vran, Mar gu~ 5 (1), Su {in 1, Cin ge {ar 1, Bun da lo 3, Do le nec 5 (2), Pro{t.

NOR VE [KA: To vas (9 od bra na), Gjer de 4, Bi lov-Ol sen, Le ke bo 3, Kar lsen, Ram bo 1, Han sen 4, Ber ge 3, Med hus, Jen dal 2, Rajn kind, Lind bo 5 (3), Ha u ge, Ste ga vik 1, Pol sen 2, Dal. do pred kraj pr vog po lu vre me na, da bi za hva qu ju }i od li~ noj par ti ji ka pi te na Do bri vo ja Mar ko vi }a u fi ni {u ovog de la igre pred nost po ve }a na na 18:12. Od li~ nu par ti ju u re do vi ma po bed ni ka osim Mar ko vi }a pru `io je i gol man Stra hi wa Mi li}, a u dru gom po lu vre me nu efi ka sno {}u su se is ta kli Dra {ko Ne na di} i Ne ma wa Ze le no vi}, ko ji su, u mo men ti ma ka da je A se lek -

ci ja po ku {a va la da uhva ti re zul tat ki pri kqu ~ak pre ko Stan ko vi }a, \u ki }a i Be qan skog, ipak, us pe li da sa ~u va ju pred nost i na kra ju za slu `e no do |u do tri jum fa od 34:30.

Ve se lin Vu ko vi}, sav u go loj vo di, {to zbog vru }i ne, {to zbog igre iza bra ni ka, re ~e: – Za kqu ~ak po sle tur ni ra je da ve }i na igra ~a ne vo di ra ~u na o se bi i fi zi~ koj pri pre mi. Ima mo i

si tu a ci ju da su po je din ci ve} u sed mom, osmom mi nu tu mr tvi i pra va je sre }a da ni smo ima li ne ku ozbiq ni ju po vre du.

Ve }i na igra ~a igra u ino stran stvu i iza se be ima vr lo na por ne se u zo ne:

Mar ja nac naj bo qi Za naj bo qeg gol ma na tur ni ra pro gla {en je Dra gan Mar ja nac (Sr bi ja A). U ru ke Slo ve na ca oti {la su sva osta la pri zna wa, za osva ja ~e tur ni ra, naj bo qeg strel ca - Ga spe ra Mar gu ~a i naj bo qeg igra ~a - Se ba sti jan Sku bea.

– Igra ju i u raz li ~i tim li ga ma, za vr {a va ju {am pi o na te u raz li ~i to vre me, ne ki naq p{ta ju klu bo ve, tra `e no ve i sve su to objek tiv ni pro ble mi.

Ge ne ral ni uti sak ne mo `e bi ti do ba ar, jer si no} ni pri stup ni je onaj ka kav tre ba da bu de u re pre zen ta ci ji. Ne ka `em da ni je bi lo do brih stva ri, re ci mo, pro tiv Slo ve na ca, ali... Iz gle da da kad smo se do go vo ri li da spa ku je mo stva ri u Pa zo vi jo{ u to ku da na igra ~i su ve} mi sli ma bi li na od mo ru. To je ta ko srp ski.

J. Ga li}

]ir ko vi }u kor mi lo Voj vo di ne Iako je sa ru ko me ta {i ma Voj vo di ne osvo jio du go pri `eq ki va ni tro fej na do ma }oj sce ni, Kup Sr bi je, tre ner \u ra| Tr bo je vi} je od cr ve no-be lih do bio sa mo za hval ni cu i {tu ro ob ja {we we ru ko vod stva klu ba da No vo sa |a ni

FI NALE PR VEN STVA SR BI JE ZA JU NI O RE I JU NI OR KE

Ju ni o ri i ju ni or ke Voj vo di ne za be le `i li su si gur ne po be de u pr vim me ~e vi ma fi nal nih tur ni ra od boj ka {kog pr ven stva Sr bi je. Voj vo di na NS se me, ko ja bra ni ti tu le osvo je ne u po sed we dve go di ne, bi la je bo qa od kra gu je va~ kog Rad ni ~og, a No vo sa |an ke su, od boj ka {ki re ~e no, „is pe gla le” be o grad ski Po {tar.

Re zul ta ti: ju ni o ri - Voj vo di na NS se me - Rad ni~ ki (K) 3:1

Sr bi ja A - Sr bi ja B 30:34 (12:18)

NO VO SAD SKI SU PER LI GA[ OD LU ^IO

ba ~ev ski 10, Fa e{, Sto 1, Mo lin `e, [lek 9, Da ska lu 5, Ka ma ra 2.

SR BI JA: La za re vi}, Bra ko ~e vi} 19, Ma la gur ski, Kr sma no vi} 5, Ma le {e vi} 10, Mol nar 2, An to ni je vi}, Og we no vi} 5, Nin ko vi}, Ra {i} 11, Po po vi} (l), Ro si}.

Od boj ka {i ce Sr bi je za be le `i le su i sed mu po be du u tre }em iz da wu Evrop ske li ge ~i ji su je di ni osva ja ~i. Srp ki we su po no vo bi le bo qe od Fran cu ske u pr vom me ~u ~e tvr tog vi ken da.

Iako su Fran cu ski we u ju ~e ra {wem me ~u po ka za le so lid nu igru, na {e de voj ke su u naj va} ni jim tre nu ci ma pra vi le se ri je i osva ja le se to ve. Sa mo su pla ve u tre }em se tu bi le pot pu no nad mo} ne i naj lak {e osvo ji le taj deo igre.

M. R.

Tri jum fi Voj vo di na

Foto: F. Baki}

\or|e ]irkovi}

`e le da an ga `u ju stru~ wa ka ko ji }e sa pr vom eki pom da ra di pre i po sle pod ne. Ma lo ~ud no, za to {to ve }i na pr vo ti ma ca no vo sad skog su per li ga {a pre pod ne ra di u jav nim pred u ze }i ma, opet za hva qu ju }i po je di nim ~la no vi ma ru ko vod stva klu ba.

U uto rak }e No vo sa |a ni u {e fa stru~ nog {ta ba pro mo vi sa ti mr \or |a ]ir ko vi }a, a za we go vog po mo} ni ka mr Vla di mi ra Cvi ja na.

Isti na, sve se to dr `i u stro goj taj no sti, ka ko bi tro fej ni tre ner

iz La za rev ca, Vla di mir Dra gi }e vi}, mo gao na mi ru da za vr {i svoj pro je kat ra da, ko jim kon ku ri {e za me sto {e fa stru~ nog {ta ba Voj vo di ne. Ba rem je di rek tor cr ve no–be lih, Dar ko Jev ti}, na ja vio ta kav prin cip pri li kom iz bo ra na sled ni ka \u ra |a Tr bo je vi }a. \or |e ]ir ko vi} iza se be ima bo ga tu igra~ ku ka ri je ru.

Na stu pao je za Voj vo di nu, Ju go vi}, Sin te lon i Par ti zan.

Sa cr ve no–be li ma i cr no–be li ma je osva jao tro fe je na do ma }oj sce ni. Igra~ ku ka ri je ru je na sta vio u Ru mu ni ji. Od tre ner skog is ku stva, po se du je jed no i po go di {wi sta` po mo} nog tre ne ra u ru mun skoj Kon stan ci, gde je asi sti rao svom du go go di {wem men to ru, Zo ra nu Kur te {u. Va `io je za igra ~a ko ji ras po la `e naj ve }im bro jem po la za u pri pre mi na pa da. Po `r tvo van, tem pe ra men tan i iz u zet no pro do ran, bio je sjaj ni plej mej ker u vre me ka da se na na {im pro sto ri ma igrao mno go kva li tet ni ji ru ko met. Vla di mir Cvi jan je na stu pao za eki pu Mi li ci o na ra, ko ju je ne ko li ko se zo na pred vo dio i kao tre ner.

Mi li ci o nar je uga {en pre go di nu da na, ali u po pu lar nom Cvi ji ni je se uga si la qu bav da se afir mi {e kao ru ko met ni stru~ wak. \or |e ]ir ko vi} je za vr {io ma ster stu di je na FFK, a Vla di mir Cvi jan je ma gi star ru ko me ta. Ve o ma su mla di i pred wi ma je, si gur no, sjaj na tre ner ska bu du} nost. Do dok tor ske di plo me u ru ko me tu se, ipak, sti `e ti tu la ma.

J. Ga li}

Jan ko Tip sa re vi}

TUR NIR U IST BOR NU

Tip sa re vi} u fi na lu Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} pla si rao se u fi na le tur ni ra u Ist bor nu po be dom nad Ja pan cem Ke i jem Ni {i k o r i j em.Tip s a r e v i} je do ~e tvr tog fi na la na ATP tur ni ri ma u ka ri je ri do {ao tri jum fom sa 6:2, 6:4, po sle jed nog sa ta i 19 i 19 mi nu ta. Tip sa re vi} }e se za pr vu ti tu lu u ka ri je ri bo ri ti sa An dre a som Se pi jem iz Ita li je, ko ji je sla vio pro tiv Ru sa Igo ra Ku wi ci na sa 6:4, 2:6, 6:4.

Ni {i ko ri je bez pro ble ma osvo jio pr vi gem na me ~u, a Tip sa re vi} se po tom ma lo mu ~io, ali je us peo da iz jed na ~i.

Na{ te ni ser po tom je za i grao mno go bo qe i od mah od u zeo Ja pan cu ser vis za 2:1. Ni {i ko ri je imao pri l i k u da do | e do

brej ka u na red nom ge mu, ali je Tip sa re vi} uz vra tio. Srp ski te ni ser je na sta vio sa si gur nom igrom i u sed mom ge mu do {ao do jo{ jed nog brej ka i pri li ke da ve} u na red nom ser vi ra za set, ko ju je is ko ri stio bez iz gu bqe nog po e na.

Na sa mom star tu dru gog se ta Tip sa re vi} je po tre }i put na me ~u Ni {i ko ri ju od u zeo ser vis, a po tom od mah po veo i sa 2:0. Niz srp skog te ni se ra za po ~et u pr vom se tu Ja pa nac je pre ki nuo tek u tre }em ge mu po {to je osvo jio tek svoj tre }i ser vis gem na me ~u. U na red nim ge mo vi ma obo ji ca su bi li si gur ni na svo jim ser vi si ma, pa je Tip sa re vi} u de se tom ge mu od ser vi r ao za ~e t vr t i tri j umf u isto to li ko su sre ta sa ja pan skim te ni se rom.

SPORT

dnevnik

nedeqa19.jun2011.

17

EVROPSKO PRVENSTVO NA MIRNIM VODAM A U BEOGRADU

An to niji Na| sre br na me da qa Milorad ^avi}

MITING U RIMU

Tri jumf ^a vi }a Naj bo qi srp ski pli va~ Mi lo rad ^a vi} po be dio je na tr ci na 100 me ta ra del fin na mi tin gu u Ri mu. ^a vi}, ko ji se pre dve go di ne u Ri mu oki tio zlat nom na 50 me ta ra del fin i sre brom na du plo du `oj de o ni ci na Svet skom pr ven stvu, do tri jum fa u ve~ nom gra du je do {ao u vre me nu od 52.40 se kun de. Srp ski pli va~ je iza se be osta vio Po qa ka Kon ra da ^er ni ja ka, sa vre me nom od 52.86, i Xej so na

Dan for da, ko ji je imao za o sta tak od 54 sto tin ke u od no su na ^a vi }a. ^a vi} je u Ri mu ostva rio dru gi naj bo qi re zul tat ove se zo ne, po {to je u Aj ndho ve nu, ka da je do {ao do olim pij ske A nor me za Igre u Lon do nu, ostva rio vre me od 52.10 se kun de.

Po red ^a vi }a, na mi tin gu u~e stvu je i Mi ro sla va Naj da nov ski, ko ja je bi la 18. na 50 me ta ra slo bod no u vre me nu od 26.22 se kun di.

SVETSKI KUP U MINHENU

Mi ro sa vqev 15. va zdu {nom pu {kom Ni ko od srp skih stre la ca ni je us peo da se pla si ra u fi na le pr vog da na ~e tvr tog Svet skog ku pa, ko ji se odr `a va u Min he nu. Naj u spe {ni ji je bio No vo sa |a nin Ne ma wa Mi ro sa vqev, ko ji je za u zeo 15. me sto u ga |a wu va zdu {nom pu {kom sa 595 kru go va. We mu je ne do sta ja lo dva kru ga do fi na la, a ~ak de vet stre la ca sa 596 je ras pu ca va lo za tri me sta u fi na lu. Ste van Ple ti ko si} je osvo jio 19. me sto sa 595, a Dra gan Mar ko vi} 101. sa 583 kru ga od 128 tak mi ~a ra. Pr vo me sto osvo jio je olim pij ski {am pion iz 2004. i olim pij ski vi ce {am pion iz 2008.

Ki nez Ki nan @u sa 703,0 (599) kru go va is pred su na rod ni ka Tao Van ga sa 701,5 (598) i Slo va ka Jo ze fa Gon ci ja sa 699,8 (599) kru go va.

Va zdu {nom pu {kom za `e ne od srp skih tak mi ~ar ki naj bo qe pla si ra na je bi la An drea Ar so vi} na 30. me stu sa 396 kru go va, Iva na Mak si mo vi} je bi la 67. sa 393, a Dra ga na To do ro vi} 104. sa 389 kru go va od 141 tak mi ~ar ki.

Po be di la je Ki ne ski wa \i je ki -

ong Ksi je sa 503,5 (399) kru go va is pred ^e hi wa Ka ta ri ne Emons sa 501,8 (398) i Ade le Si ko ro ve sa 501,0 (398). Obe ^e hi we su ta ko do {le do olim pij skih kvo ta za Lon don. Tre }u vi zu uze la je Dan ki wa Ane te Jen sen na ~e tvr tom me stu sa 500,9 (398) kru go va.

U eli mi na ci ja ma MK pi {to qem sva tro ji ca na {ih pred stav ni ka su pro {la u kva li fi ka ci je. Da mir Mi kec je u pr voj gru pi bio dru gi sa 570 kru go va, a Di mi tri je Gr gri} 16. sa 555. U dru goj gru pi An dri ja Zla ti} je bio dru gi sa 567 kru go va. Kva li fi ka ci je i fi na le u ovoj di sci pli ni na pro gra mu su da nas (fi na le je u 12 ~a so va).

Kod da ma MK pi {to qem na pro gra mu je bio pr vi deo, pre ci zna paq ba. Zo ra na Aru no vi} je po sle pr vog de la 21. sa 289 kru go va, Ja sna [e ka ri} 39. sa 287 i Je le na Aru no vi}73. sa 281 kru gom od 105 tak mi ~ar ki. Da nas je na pro gra mu dru gi deo, br za paq ba (fi na le je u 14 ~a so va).

Po red pi {to qa {a da nas }e od na {ih tak mi ~a ra na va tre nu li ni ju i se ni o ri MK pu {kom 60 le `e }i u eli mi na ci ja ma. G. M.

DAN GIM NA STI KE ZA SVE: Sokolsko dru{tvo Vojvodina je 10. put organizovalo sokolski slet na otvorenim terenima Sokolskog doma u Novom Sadu. Manifestacija, pod nazivom Dan gimnastike za sve, okupla je oko 500 dece iz sokolskih dru{tava i gimnasti~kih klubova iz Srbije. Nastupili su ve`ba~i iz Zrewanina, Sente, [apca, Sremske Mitrovice, Batajnice, Beograda, Vr{ca, Smedereva i Novog Sada u 22 koreografije. Posle sve~anog defilea, publici su se prvo, ve} tradicionalno, predstavili doma}ini iz Sokolskog dru{tva Vojvodina sa grupnom ve`bom u koju je bilo ukqu~eno vi{e od 100 mali{ana. Slet je otvorila Sowa Kon~ar Ni~i}, na~elnica Uprave za sport i omladinu Novog Sada, a prisutne je pozdravila i predsednica Sokola Srbije dr Gordana Rajinovi}.

G. M. Foto: F. Baki}

R e p r e z e n t a t i v k a Sr bi je An to ni ja Na| osvo ji la je sre br nu me da qu na pr ven stvu Evro pe u Be o gra du u di sci pli ni ka jak jed no sed na 1.000 me ta ra.

Ona je sta zu pre {la u vre me nu 3:57,716 mi nu ta, dok je zla to osvo ji la Ma |a ri ca Ka ta lin Ko va~ u vre me nu 3:55,252 mi nu ta.

Bron za je pri pa la Po qa ki wi Edvi ti Xen {ev skoj u vre me nu 4:02,752 mi nu ta.

- Ve o ma sam uz bu |e na, pri `eq ki va la sam me da qu pred do ma }om pu bli kom - re kla je An to ni ja Na| po sle tr ke.

Za dla ku je bez me da qe ostao Mar ko To mi }e vi} u di sci pli ni K1 na 1000 me ta ra. On je za vr {io na ~e tvr toj po zi ci ji iza Por tu gal ca Fer nan da Pi men te.

Pr ven stvo Evro pe odr `a va se na Sav skom je ze ru na Adi Ci gan li ji, uz u~e {}e pre ko 500 tak mi ~a ra iz 30 ze ma qa. Da nas, po sled weg da na }e u A fi na lu u di sci pli ni K1 na 5000 me ta ra ve sla ti Mar ko To mi }e vi}, a u di sci pli ni C1 na 5000 me ta ra Du {an Ru `i}. ta ko |e, u A fi na le su se pla si ra li i De jan Pa ji} i Du {ko Sta no je vi} u K2 na 500 me ta ra. Oni su u svo joj gru pi bi li 4, a on da su po be di li u po lu fi na lu i ta ko ste kli pra vo na stu pa u A fi na lu. Za od li~ ja }e se nad me ta ti i se stre Oli ve ra i Ni ko li na Mol do van u K2 na 500 me ta ra. One su di rekt no u{le u fi na le, jer su bi le dru ge u svo joj

Antonija Na| se okitila srebrom na EP

gru pi. U A fi na lu }e ve sla ti i Re na ta Ku bik Ma jor, An to ni ja Na|, Mar ta Ti bor i An to ni ja Pan da u ~et vro se du na 500 me ta ra. One su pr vo bi le 4. u svo joj tr ci, a on da i pr ve u po lu fi na lu. U A fi na lu }e na stu pi ti Dra gan Zo ri} i Og wen Fi li po vi} u dvo se du na 200 me ta ra. Oni su bi li tre }i u po lu fi na lu, a

SVETSKI KUP U HAMBURGU

De bi tant ski ~e tve rac u fi na lu Ve} na svom de bi ju na me |u na rod noj sce ni srp ski ~e tve rac bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e (Ne ma wa Ne {i}, Mi lo{ Sta no je vi}, Ne nad Ba bo vi}, Mi lo{ To mi}) do {ao je u pri li ku da se bo ri za me da qu. Dru gog tak mi ~ar skog da na Dru gog svet skog ku pa u Ham bur gu na {a po sa da je iz ve sla la sjaj nu tr ku u re pe sa `u i tri jum fom u vre me nu od 6:02.95 obez be di la me sto u fi na lu ko je je na pro gra mu da nas od 12,46 ~a so va.

– Pre za dov qni smo tr kom.

Mom ci su do ka za li da ni smo po gre {i li {to smo na pra vi li ovaj ~e tve rac jer su ve} na de bi ju po ka za li da mo gu da po stig nu za vid ne re zul ta te – si jao je od sre }e tre ner ~e tver ca bez kor mi la ra za la ke ve sla ~e De jan Gu slov.

U fi na lu da nas }e se, po red srp skog ~e tver ca, tak mi ~i ti i po sa de Ki ne 2, Ki ne 1, ^e {ke, Dan ske i Ne ma~ ke 1.

– Mi slim da }e fi na le bi ti otvo re no. Sve po sa de su iz jed na ~e ne i osva ja ~e me da qa od lu ~i }e sit ni ce – dao je prog no zu fi na la Gu slov.

Srp ski dvo jac (Mar ko Mar ja no vi}, Ni ko la Sto ji}) ni je us peo da se pla si ra u fi na le. U

Milo{ Tomi}, Nenad Babovi}, Milo{ Stanojevi}, Nemawa Ne{i}

re pe sa `u, na {em dvoj cu je za dla ku iz ma klo jed no od pr va dva me sta ko ja su vo di la u fi na le, s vre me nom 6:39.54 za u zeo je tre }e me sto sa sa mo 0.88 se kun di za o stat ka za po sa dom Poq ske, ko ja

u Min he nu, mo ra ti da se za do vo qi B fi na lom ko je je na pro gra mu da nas u 9,06 ~a so va u ko jem }e mu pro tiv ni ci bi ti po sa de Bra zi la, Nor ve {ke, Ki ne i Ar gen ti ne 2.

Ka sa sa ~u vao be lu ma ji cu

Tri a tlon ci na [tran du uli ca ma No vog Sa da oko [tran da, a on da }e tr ~a ti pet ki lo me ta ra po ke ju. Uz ovu, glav nu, tr ku odr `a }e se i ma li tri a tlon.

Start je u 12 ~a so va na [tran du.

Tr ku je po mo gao Po kra jin ski se kre ta ri jat za sport i omla di nu, a or ga ni za to ri iz Di na mi ka se za hva qu ju svi ma ko ji su im po mo gli u or ga ni za ci ji ovog tak mi ~e wa.

G. M.

je kroz ciq pro {la kao dru ga i ta ko u{la u fi na le. Pr vo me sto s vre me nom 6:37.07 je za u ze la po sa da Ju `no a fri~ ke Re pu bli ke.

Na{ dvo jac }e ta ko, kao {to je bio slu ~aj i na Svet skom ku pu

TRKA KROZ SRBIJU

DANAS U NOVOM SADU

Da nas }e se na naj po pu lar ni jem ku pa li {tu na Du na vu, [tran du, odr `a ti 16. po re du No vos da ski sprint tri a tlon u or ga ni za ci ji TK Di na mik. Ovo }e bi ti tr ka za Kup Sr bi je, a o~e ku je se u~e {}e oko 80 tak mi ~a ra iz Sr bi je i ze ma qa u re gi o nu.

Tak mi ~a ri u sprint tri a tlo nu }e pli va ti 750 me ta ra, za tim }e vo zi ti bi cikl 20 ki lo me ta ra

me da qe }e po ku {a ti da se do mog ne i Ni ko li na Mol do van u K1 na 200 me ta ra. U B fi na lu }e da nas na stu pi ti Mi len ko Na {a ga }in u K1 na 500 me ta ra, jer je bio 6. u po lu fi na lu, Mar ko No va ko vi} u K1 na 200 me ta ra, jer je bio 5. u po lu fi na lu i Go ran Cvi ta no vi} u C1 na 200 me ta ra, po {to je bio 6. u po lu fi na lu.

Re zul ta ti, mu {kar ci ka jak: K1 1000 m: 1. Hof (Me~ k a) 3:22,485, 2. Ju re nia (Be lo ru si ja) 3:25,029, 3. Pi men ta (Por tu gal) 3:25,8881, 4. To mi } e vi} (Sr bi ja) 3:25,935. K2 1000 m: 1.

Ile, Hol s tajn (Ne ma~ k a) 3:07,095, 2. Jur ~en ko, Po gre ban (Ru s i j a) 3:07,827, 3. Ko k ew, Dom bi (Ma |ar ska) 3:08,205. K4 1000 m: 1. Pi men ta, Ri be i ro, Sil va, Fer nan dez (Por tu gal) 2:49,618, 2. Hof, Gros, Brec ki, Gej nert (Ne ma~ ka) 2:49,960, 3.

Ga vri la, Va si le, Jo ne ti ku, Ne a gu (Ru mu ni ja) 2:50,056. Ka nu: C1 1000 m: 1. Bren del (Ne ma~ ka) 3:47,155, 2. Ci ri la (Ru mu ni ja) 3:49,645, 3. Bo u za ([pa ni ja) 3:50,065. C4 1000 m: 1. Tot, Mat. [a fran, Mih. [a fran, Mi ke (Ma | ar s ka) 3:16,042, 2. And. Bah da n o vi~, Rab ~ an k a, Alek.

Bah da no vi~, Va u ~et ski (Be lo ru si ja) 3:16,270, 3. Ku zwe cov, I{mu k a me dov, [am {u r in, ^er ni{kv (Ru si ja) 3:16,528. C2 1000 m: 1. Ko ro va {kov, Per vu kin (Ru si ja) 3:28,584, 2. And. Bah da no vi~, Alek. Bah da no vi~ (Be lo ru si ja) 3:28,614, 3. Mi ha la ~ i, Du mi tre s ku (Ru mu n i j a) 3:28,818. @e ne, ka jak: K1 1000 m: 1. Ko va~ (Ma |ar ska) 3:55,252, 2. Na| (Sr bi ja) 3:57,716, 3. Xen {ev ska (Poq ska) 4:02,752. K2 1000 m: 1. ^i pe{, Sa bo (Ma |ar ska) 3:31,741, 2. Ve ber, Di e ce (Ne ma~ ka) 3:32,629, 3. Ser ge je va, Sa la ko va (Ru si ja) 3:34,927.

G. M.

Ivan Stevi}, Tom Meusen i Gabor Kasa

Ga bor Ka sa, bi ci kli sta su bo ti~ kog Spar ta ka ko ji vo zi za tur sku Ma ni sa spor, osvo jio je ~e tvr to me sto u {e stoj eta pi 51. tr ke Kroz Sr bi ju, od So ko ba we do Kla do va du goj 189 ki lo me ta ra i sa ~u vao be lu ma ji cu Pla nin ka vo de za naj bo qeg vo za ~a do 23 go di ne kao i ~e tvr to me sto u ge ne ral nom pla sma nu. @u tu ma ji cu sa ~u vao je Ivan Ste vi}, re pre ze na ta ti vac Par ti zan Pa u er muv, i no si }e je da nas u po sled woj, sed moj, eta pi od Le pen skog vi ra do Be o gra da u du `i ni od 168 ki lo me ta ra. Ste vi} ima dve se kun de bo qe vre me od Dan ca Mi ha e la Ra smu se na (Kri sti na vo ~is) i 14 se kun di pred no sti u od no su na Me tjua Kon ver se ta (Fran cu ska, AVC).

U ciq {e te eta pe u Kla do vu kao pr vi u{ao je Bel gi ja nac Tom Me u sen (Te le net Fi dea) ko ji je za

oko 50 me ta ra osta vio iza se be He nin ga Bo me la (Ne ma~ ka, Bran den burg) i Alek se ja Li al ka (Ka zah stan, Asta na). Ga bor Ka sa je u ciq u{ao kao ~e tvr ti.

Ve} na po ~et ku eta pe osam bi ci kli sta je po ku {a lo da po beg ne i ste kli su po la mi nu ta pred no sti, ali ih je glav na gru pa uhva ti la. Po sle Bo qev ca {e sto ri ca vo za ~a be `e na 20 se kun di. No, glav na gru pa im ne do zvo qa va da po beg nu i ubr zo ih do sti `e. Za tim, se odva ja ju tro ji ca vo za ~a, ko ji pred Bor ima ju 50 se kun di pred no sti, a po sle Bo ra ve} dva mi nu ta. Pred nost be gu na ca je naj vi {e iz no si la {est ipo mi nu ta, a on da je glav na gru pa po ~e la da sma wu je raz li ku, da bi na 25 ki lo me ta ra od ci qa tro jac imao pred nost od dva mi nu ta. No, pred ciq gru pa ih je su sti gla.

G. M.

18

sport

nedeqa19.jun2011.

HAJ DUK BEZ NAJ BO QEG STREL CA

Ni ko la Ko ma zec

Ko ma zec u Pe tro lu lu I zi mus je bi lo ja sno da }e su per li ga{ Haj duk iz Ku le osta ti bez svog naj bo qeg strel ca Ni ko le Ko ma ze ca ( 24)po {to su ne ki evrop ski ti mo vi i ta da `e le li da ga an ga `u ju. Pre svih Spar tak iz Tr na ve. No, {to ni je ura |e no u zim skom pre la znom ro ku, od ra |e no je sa da. Naj e fi ka sni ji Ku qa nin u pro te kloj se zo ni ({est go lo va) po stao je ~lan ru mun skog pr vo li ga {a Pe tro lu la iz Plo e {ti ja.

- Bi lo je in te re so va wa od do ma }ih i stra nih klu bo va:Slo bo dan sam igra~ i mo gao sam da bi ram na ko ju }u stra nu. Naj u por ni ji su bi li Spar tak iz Tr na ve i ma |ar ski De bre cin, a bi lo je i po nu da iz Bu gar ske. No, ta da se po ja vi la po nu da Pe tro lu la iz Plo e {ti ja, naj kon kret ni ja i naj po voq ni ja.

Na kon tro dnev nog pre go va ra wa pot pi sao sam ~e tvo ro go di {wi ugo vor i vr lo sam za do vo qan – ka `e Ko ma zec.

Sa zna wa o no vom klu bu su ve o ma po voq na.

- Re~ je o ve o ma am bi ci o znom klu bu na mer nom da za dve-tri go di ne u~e stvu je u kva li fi ka ci ja ma za Li gu {am pi o na. Vra ti li su se u naj ja ~u ru mun sku li gu, a no vi sta dion }e za me sec da na bi ti za vr {en. Pre za do vo qan sam onim {to sam vi deo u klu bu i gra du ko ji je bli zu Bu ku re {ta i fi nan sij ski je mo }an – is ta kao je Ko ma zec.

Pe tro lul je tri pu ta bio pr vak Ru mu ni je, dva pu ta po bed nik Ku pa, a 1963. go di ne je igrao u ~e tvrt fi na lu Ku pa sa jam skih gra do va. \. Bo ja ni}

dnevnik

Vi qa{ Bo a{ pre u zi ma In ter?

Tre ner fud bal skog klu ba Por to An dre Vi qa{ Bo a{ vi |en je na klu pi mi lan skog In ter a na kon {to je Fi o ren ti na od bi la da pu sti srp skog stru~ wa ka Si ni {u Mi haj lo vi }a. Ka ko pre no si „Skaj sport 24”, u In ter u su fru stri ra ni ~i we ni com da Fi o ren ti na ne pu {ta Mi haj lo vi }a, ko ji ima ugo vor do ju na 2012. Iako se spe ku li sa lo da bi Mi haj lo vi} mo gao ve} ovog le ta da se ra sta ne sa klu bom iz Fi ren ce, ita li jan ski me di ji tvr de da je ta op ci ja ot pa la.

Po {to ih je od bio i Mar se lo Bi jel sa, ~el ni ci In ter a su, na iz ri ~i ti zah tev vla sni ka Ma si ma Mo ra ti ja, po ku ca li na vra ta Por to vog stra te ga, ko ji je ovog le ta osvo jio tro stru ku kru nu (Li gu Evro pe, Kup Por tu ga li je i ti tu lu pr va ka dr `a ve). Vi qa{ Bo a{ (33) je je dan od naj tra `e ni jih stru~ wa ka u ovom tre nut ku jer ga mno gi vi de kao pra vog na sled ni ka @o zea Mu ri wa. On je ra ni je iz ja vqi vao da `e li da osta ne u Por tu, ko ji tra `i 15 mi li o na evra za obe {te }e we.

Na In ter o voj li sti `e qa je i se lek tor Tur ske Gus Hi dink, ko ga mno gi ve} vi de na klu pi ^el si ja. Me di ji tvr de da bi sa da {wi In ter ov tre ner Le o nar do mo gao da pre |e u Pa ri Sen @er men kao sport ski di rek tor.

Vi qa{ Bo a{

I Abra mo vi~ `e li Bo a {a Vla snik ^el si ja Ro man Abra mo vi~ `e li da klub pre u zme do sa da {wi tre ner Por ta An dre Vi qas-Bo a{. Abra mo vi~ je pla ni rao da eki pu u na red noj se zo ni vo di ho land ski stru~ wak Gus Hi dink, ko ji je se lek tor re pre zen ta ci je Tur ske.

Me |u tim, on ima jo{ 12 me se ci ugo vo ra sa Fud bal skim sa ve zom Tur ske. Ho lan |a nin je ra dio u ^el si ju tri me se ca, i pred vo dio je klub do FA ku pa 2009.

Bri tan ski me di ji na vo de da je ru ski mi li jar der na se be pre u zeo oba ve zu da pro na |e no vog tre ne ra, ko ji }e da za me ni Kar la An }e lo ti ja.

Abra mo vi~ je na vod no na pra gu do go vo ra sa Vi qas-Bo a {om. Mla di stru~ wak, ko ga na zi va ju no vim @o ze om Mu ri wom, na pra vio je sjaj ne re zul ta te na klu pi Por ta pro {le se zo ne.

Abra mo vi~ je od lu ~io da vra ti i Klo da Ma ke le lea. Biv {i fud ba ler ^el si ja oba vqao bi ne ku funk ci ju u klu bu u ode qe wu za do vo |e we mla dih igra ~a. Osim po tra ge za no vim tre ne rom, vla snik ti ma iz Lon do na po ku {a va da do ve de igra ~e, is kqu ~i vo po svom uku su, a na we go voj li sti `e qa su Da vid Vi qa, Lu ka Mo dri} i Nej mar da Sil va.

@i gi} bli zu Ma la ge Srp ski fud ba ler i ~lan en gle skog Bir min ge ma Ni ko la @i gi} bli zu je pre la ska u Ma la gu. Bir min gem je ove se zo ne is pao iz Pre mi jer li ge. I po red osva ja wa Li ga ku pa i obez be |e nog u~e {}a u Li gi Evro pe na red ne se zo ne, @i gi} ne `e li da igra u dru go li ga {koj kon ku ren ci ji. U tr ku za vi so kim na pa da ~em kre nu la je i Ma la ga, ~i ji bo ga ti vla sni ci `e le da na pra ve kon ku ren tan tim za sle de }u se zo nu.

Klub je ve} an ga `o vao Ru da van Nis tel ro ja, Jo ri sa Ma tij se na, Di je ga Bu o na no tea, Na }a Mon re a la i @e re mi ja Tu la la na.

Po red @i gi }a, na li sti `e qa Ma la ge je jo{ i La san Di ja ra. Za Sr bi na jo{ po sto je po nu de ne -

Fer nan do To res

ma~ kih pr vo li ga {a Nir nber ga i Ha no ve ra, ko ji bi ra do u svom ti mu vi de li go ro sta snog gol ge te ra. Ni ko la @i gi} je u za vr {e noj

se zo ni u dre su Bir min ge ma po sti gao pet go lo va na 25 utak mi ca. Zbog po vre de ga ni je bi lo na te re nu po sled wih {est ne de qa.

]o si} osta je u Zve zdi Mla di fud ba ler Uro{ ]o si} pro ve {}e jo{ go di nu da na na po zaj mi ci u Cr ve noj zve zdi, na kon {to se we gov klub, mo skov ski CSKA, slo `io sa tim.

Vr {i lac du `no sti ge ne ral nog se kre ta ra Zve zde \or |e Ste fa no vi} po sti gao je u Mo skvi do go vor

sa di rek to rom ar me ja ca Ro ma nom Ba ba je vim. ]o si} je zi mus sti gao iz Ru si je na Ma ra ka nu i bio je stan dar dan u ve }em de lu pro le} ne se zo ne. U tro fej nom mo skov skom klu bu pro ce ni li su da bi osta nak u Be o gra du bio naj bo qi za we gov raz voj ni put.

ZA VR [E NA OVO SE ZON SKA SREM SKO KAR LO VA^ KA FUD BAL SKA BAJ KA: Re vi jal nom utak mi com sa Re pre zen ta ci jom No vo sad ske li ge za vr {e na je ovo se zon ska fud bal ska baj ka srem sko kar lo va~ kog Stra `i lo va Mi la na.Pr vi ~o vek grad skog Sa ve za \or |e @u ti} uo~i utak mi ce uru ~io je pe har ka pi te nu Stra `i lo va Mi la na Ati li Hor wa ku za osvo je no pr vo me sto, ujed no po `e lev {i kar lo va~ koj eki pi uspeh i u Pod ru~ noj li gi.

OP TI MI ZAM FER NAN DA TO RE SA

^el si fa vo rit za ti tu lu [pan ski re pre zen ta ti vac Fer nan do To res iz ja vio je da je ^el si glav ni fa vo rit za osva ja we ti tu le u Pre mi jer li gi na red ne se zo ne.

- Ju naj ted je {am pion, ali mi slim da smo mi glav ni fa vo ri ti. Iza me ne je naj go ra se zo na u En gle skoj i vo lio bih da je za bo ra vim {to pre. Ni je mi `ao {to

Grad ski fud bal ski sa vez je do {ao na re vi ju u kom plet nom sa sta vu {to je za sva ku po hva lu, pred stav ni ci svih klu bo va iz li ge su uve li ~a li pro sla vu, a fud ba le ri obe eki pe su od i gra li le pu utak mi cu (2:1 za Stra `i lo vo Mi lan , na sli ci) ka ko pri li ~i pri red ba ma ove vr ste.Bra }a Mi lan i Ran ko \u ro vi}, tvo ri ci i je di ni fi na si je ri jed nog sa svim no vog, or ga ni zo va nog i uspe {nog klu ba u od no su na pret hod ne go di ne,

sam do {ao u ^el si. Uve ren sam da }e mo bi ti ne po be di vi ka da u|e mo u for mu - re kao je To res. [pa nac je do dao da ga je po vre da ome la da pru `i par ti je ka kve se od we ga o~e ku ju i uti ca la da po stig ne skrom nih 12 po go da ka u se zo ni.

- Ni sam od i grao utak mi cu pot pu no spre man ni za Li ver pul ni

za ^el si, a na dam se da }e se to na red ne go di ne pro me ni ti. O~e ku jem da klub bu de uspe {ni ji, kao i pu no go lo va na mom kon tu - re kao je To res. To res je u ja nu a ru pre {ao iz Li ver pu la u ^el si za 50 mi li o na fun ti, {to je re kor dan iz nos za ostrv ske klu bo ve, a u ka ri je ri je bra nio bo je i ma drid skog Atle ti ka.

su po sle utak mi ce upri li ~i li dru `e we za oko sto ti nak go sti ju, ~i me su jo{ jed nom po ka za li da im je kud i ka mo vi {e sta lo do klu ba od sa mih Kar lov ~a na.Da li }e se ova fud bal ska baj ka na sta vi ti i na red ne se zo ne is kqu ~i vo za vi si od \u ro vi }a, tek osta }e za be le `e no da je vre me wi ho vog upra vqa wa klu bom bi lo pre le po, za u`i va we i po nos.

B. P.

SPORT

dnevnik

Ju ni or sku ru ko met Za ni mqi vo je to da na spi sku nu re pre zen ta ci ju Sr ne ma Du {a na Be o ~a ni na? bi je od 17. do 31. ju la – Dra ga{ je do bio pred nost o~e ku je Svet sko pr zbog od bra ne, a ni Du {an se jo{ ven stvo u So lu nu. Iza bra ni ci ni je skroz opo ra vio od ope ra ci Igo ra Bu tu li je za ri va le }e je ra me na. ima ti vr {wa ke iz Fran cu ske, Po vre da mu ~i i sred weg be ka Slo ve ni je, Nor ve {ke, Tu ni sa i Sa vu Me {te ra? ^i lea. Na Tro fe ju Sr bi je ju ni – Bez we ga }e mo bi ti naj ma we o ri oku pqe ni u B re pre zen ta ci de set da na, a on je osno va ti ma. ju za u ze li su tre }e me sto,a iz Ka kva su o~e ki va wa u Gr~ koj. utak mi ce u utak mi cu po ka zi va Pod se }a wa ra di, ta mo su ju ni o li su sve bo qe iz da we. Sa da ih ri 2001. go di ne po sti gli naj ve }i na Ko pa o ni ku o~e ku ju za vr {ne uspeh, ka da su bi li zlat ni na pri pre me za SP u Gr~ koj. Tim EP? po vo dom ju ~e je odr `a na i kon – Ko rak po ko rak, zna ~i pr vo fe ren ci ja za me di je gde se sed va qa pro }i gru pu. Osno vu smo moj si li pr vi obra tio tre ner ju iz gra di li, sad usa vr {a va mo de ni o ra Igor Bu tu li ja. ta qe. O~e ku jem bo qi re zul tat – Za bri nut sam – po ~eo je Bu no na pro {lom EP. Gru pa je ste tu li ja. – Mo ra ju mno gi da na u ~e naj te `a, ali ve ru jem u pu le ne. da se ni {ta ne mo `e stvo ri ti za Ne sme ju da se op te re te stva ri me sec da na. Go di na ma se stva ra ma po put onih da su iz la zna ge i ku je uspeh. Ne mo gu }e je da se u klu bo vi ma ne ra di sa igra ~i ma. Za bri nut sam vi |e nim na tur ni ru, ali i tre ning cen tru u Sta roj Pa zo vi, pre sve ga ti me ka ko mno gi re pre zen ta tiv ci iz gle da ju. Bri ne me i {to bi se ri po put Me {te ra i Di mi tri je vi }a ni su igra li u Par ti za nu ko li ko su mo gli i ko li ko je tre ba lo. A, po sled wih se dam- osam ko la Su per li ge bi lo je kao let wa li ga, sve se zna lo. Ako u ovim uslo vi ma ne for si ra mo na {e bi se re, za do bro bit srp skog ru ko me ta, ka da }e mo? Ovo su igra ~i ko ji }e jed nog da na za i gra ti i Igor Butulija za A tim. Di mi tri je vi} je bio sja jan u kva li fi ka ne ra ci ja i da im je ovo po sled wa ci ja ma, dao 13 go lo va Islan du, a {an sa, ne ma ni gle da wa u ne bo, u Par ti za nu ga ne ma. Evo, Zve ni {ta od to ga ne do no si po be du. zda bi ga od mah uze la, kao i Me Am bi ci je su da pro |e mo gru pu, {te ra. Ma da, to je ne re al no. Ni ako to uspe mo, do sta stva ri mo pi vot Ni ko li} ne igra u PKB-u, `e da nam se otvo ri. Sma tram da kao ni sred wi bek To do ro vi}, a ova ge ne ra ci ja mo `e da na pra vi o~e ki vao sam da }e da ima kqu~ bo qi re zul tat na SP, ako bu du nu ulo gu. fo ku si ra ni ovih me se ca da na, Bu tu li ja je re kao da ne mo `e mi slim da mo `e mo da do ne se mo da ve ru je da i po sle sve ga ne ki i le pe ve sti, tj. da u|e mo u za vr sma tra ju da mo `e mo da ostva ri {ni cu u bor bu za me da qu – uve mo re zul tat za de set da na, kao da ren je Bu tu li ja. je to da gur ne mo pr ste u stru ju, Se ni o ri su ga an ga `o va li, se na pu ni mo se, pa ide mo da qe. Ju ni or ke bi tre ba lo, oba ve zno, a ~e ra {wi te sto vi na Ma ra ka ni, {ta o pri kqu ~i va wu psi ho lo ga ipak, su po ka za li da ima i onih eki pi mi sli tre ner ju ni o ra? ko ji su u do broj for mi.

– Kad po me ne{ psi ho lo ga, – Gle da mo ko je na pre do vao, a kod nas se od mah po mi sli - lud. ko ne da bi zna li da do zi ra mo A, on je osno va tre nin ga u te ni tre nin ge. su. Jo{ dok sam ra dio u Be ~u, Na va {em i spi sku tre ne ra uzeo sam psi ho lo ga za eki pu, pa ka de ta Jo ka no vi }a pre kla pa ju smo jed nog ri va la ko na~ no po se od re |e ni igra ~i? be di li po sle de set go di na. Na – Zna se hi je rar hi ja, A tim je za pa du je do ka za no da sve mo `e naj bit ni ji, sle de ju ni o ri, pa ka - da se is pra vi. Psi ho lo gi ja je de ti. Po sle se dam da na ve} bih ve o ma bit na stvar, ali i ona se mo gao da mu pro sle dim ne ke u~i. A, mi je pot ce wu je mo! Sve mom ke, la ko }e mo se do go vo ri - pi je vo du, sa mo da to igra ~i ti. Pa vi} si gur no osta je sa na - ozbiq no shva te. Ako ga pri hva ma. Te sto vi su po ka za li da ima te kao {a lu, ne va qa - na gla sio ne ve ro vat ne pre di spo zi ci je. je Bu tu li ja.

J. G.

Vladislav Veselinov u Vojvodini Ru ko met ni re pre zen ta tiv ni pi vot Bo sne i Her ce go vi ne Vla di slav Bu co Ve se li nov vra tio se iz [ved ske, gde je mi nu le se zo ne na stu pao za eki pu Kri sti an {ta -

da. Na kon krat kog od mo ra, za bes kom pro mi snog bor ca na par ke tu, ili „raz bi ja ~a stra ho va” ka ko ga ~e sto na zi va ju stru~ wa ci, Ve se li nov se od lu ~io da ka ri je ru na sta vi u no vo sad skom su per li ga {u Voj vo di ni.

Vla di slav Ve se li nov ro |en u Novom Kne`evcu 21. januara 1982 . godine (viso k 190 cm, te` ak 100 kg). R ukomet nu karijeru zapo~ eo je u ro dnom Nov om Kne`e vcu u Obil i} u, pot om je igrao u Kiki ndi, S logi iz Doboja, hrvatskom Pore~u, sarajevskoj Bosni Lidu, zatim u [vajcarskoj za Kadeten [afhausen, a pro{le sezone za {vedski Kristian{tad.

Verujemo da }e Buco Veselinov zajedno sa Stevom Popovim predstavqati sjajan tandem na crti i stub odbrane Vojvodine u novoj sezoni u kojoj Novosa|ani gaje velike ambicije, kako na doma}oj sceni, tako i na me|unarodnoj u Kupu pobednika kupova.

J. G.

19

NOLE SPREMAN ZA VIMBLDON

IGOR BUTULIJA, SELEKTOR JUNIORA

Neophodan psiholog

nedeqa19.jun2011.

Nadal i Federer favoriti No vak \o ko vi} na pred sto je }em Vimbldo nu ima no vu {an su da pr vi put u ka ri je ri po sta ne pr vi re ket sve ta. \o ko vi }a u pr vom ko lu o~e ku je duel sa @e re mi jem [ar di jem iz Fran cu ske, a pred po ~e tak naj pre sti `ni jeg tur ni ra na sve tu srp ski te ni ser is ti ~e da spre man do ~e ku je tre }i Gren slem se zo ne, kao i da Ra fa e la Na da la i Ro xe ra Fe de re ra sma tra naj ve }im fa vo ri ti ma za osva ja we ti tu le.

- Ve o ma sam za do vo qan ka ko sam igrao u po sled wih {est-se dam me se ci, to je naj bo qi pe riod u mo joj ka ri je ri. Na dam se da }u da na sta vi ti u istom rit mu i igra ti do bro. Se zo na na tra vi je ve o ma krat ka, ta ko da se svi tru di mo da se spre mi mo za Vimbldon, ko ji je naj va `ni ji tur nir - re kao je \o ko vi}. \o ko vi }ev naj bo qi pla sman na Vimbldo nu je za sa da po lu fi na le, ali je zbog ne ve ro vat nog ni za od po ~et ka se zo ne i sa mo jed nim po ra zom je dan od naj ve }ih fa vo ri ta za tri jumf u Lon do nu.

- Mi slim da sa da ima vi {e igra ~a ko ji kon ku ri {u za ti tu lu.

Bi }e za ni mqi vo vi de ti ko }e bi ti na vr hu po sle ove dve ne de qe, ali se Na dal i Fe de rer, zbog sve ga {to su ura di li do sa da na Vimbldo nu, iz dva ja ju - is ta kao je \o ko vi}. \o ko vi} je re kao i da o~e ku je da }e Na dal i Fe de rer od i gra ti mno go bo qe u Lon do nu ne go {to je slu ~aj bio sa tur ni ri ma ko ji su p r e t h o d i l i Vimbldo nu.

- Sla `em se da oni uvek po dig nu ni vo svo je igre na ve li kim tur ni ri ma, po seb no Gren sle mo vi ma. Wih dvo ji ca su ve li ki {am pi o ni, a re zul ta ti ko je su po sti gli u po sled wih pet-{est go di na go vo re sve. Ali, sa da igra ~i, kao {to sam ja, ili Ma ri, ve ru ju da mo gu da ih po be de, i mi slim da je to pra vi pri stup na gla sio je srp ski te ni ser.

Srp ski te ni ser se osvr nuo i na niz od 43 uza stop ne po be de.

- Bio je to dug niz, ko ji ni sam o~e ki vao. Imao sam pra vi men tal ni pri stup, po ku {ao sam da osta nem fo ku si ran i po sve }en na sva ki me~ po je di na~ no.

Osvo ji ti se dam ti tu la za ma we

od po la go di ne je ne ve ro va tan uspeh. Igrao sam od li~ no i na Ro lan Ga ro su, ali sam, na `a lost, tak mi ~e we za vr {io u po lu fi na lu, a od ta da sam od ma rao i spre mao sam se za Vimbldon - re kao je tre nut no dru gi re ket sve ta.

NOVAK \OKOVI] ZA SARAJEVSKI „SAN”

Nikad ne bih sko~io padobranom Je dan je od naj bo qih te ni se ra sve ta, tre nut no je dru gi na ATP li sti, ali usko ro o~e ku je i pr vu po zi ci ju. Zo vu ga „No vak ne u stra {i vi”, te ni ser ko ji ne zna za po ra ze, a on pri zna je da we go va sna ga le `i u re dov nom tre ni ra wu, men tal noj sna zi i na rav no, ogrom noj po dr {ci po ro di ce - ma me Di ja ne, oca Sr |a na, bra }e Mar ka i \or |a, kao i de voj ke Je le ne Ri sti}, sa ko jom ve} ne ko li ko go di na `i vi u Mon te Kar lu. Ali po red to ga {to je te ni ska zve zda, on je i iz vr stan imi ta tor, za ba vqa~, jed nom re~ ju, u we go vom dru {tvu ni ka da ne mo `e bi ti do sad no. We go ve me ~e ve pra ti svet ski xet set, qu di po put glum ca Ro ber ta de Ni ra i mno gih dru gih. Iako mi sli te da o we mu zna te sve, No vak uvek ot kri je ne {to no vo. Na po ~et ku raz go vo ra za sa ra jev ski „San” \o ko vi} je re kao da je u be lom spor tu imao mno go uzo ra.

- Tru dio sam se da od sva kog uzmem ono naj bo qe. Ali, pr vi uzor mi je bio Pit Sam pras. Se }am se da sam se bu dio da gle dam we go ve me ~e ve. Sva ki po tez sam de taq no ana li zi rao. Tu su i Bo ris Be ker, Mo ni ka Se le{...

Srp skom te ni se ru je ~ast {to su broj ne le gen de srp skog spor ta po put Vla de Div ca pri zna li da usta ju u glu vo do ba no }i ka ko bi pra ti li we go ve me ~e ve.

- Dra go mi je ka da ta kvi aso vi gle da ju mo je me ~e ve. Ja sam srp ske ko {ar ka {e re dov no gle dao ka da sam bio u mo gu} no sti. To mi je je dan od omi qe nih spor to va, po red te ni sa na rav no. U fud ba lu na vi jam za Cr ve nu zve zdu u Sr bi ji, a u Evro pi za Mi lan i Man ~e ster ju naj ted.

Sr bin je na gla sio da mu je na red ni ciq osva ja we pr vog me sta na ATP li sti i {to du `e za dr `a va we na sa mom vr hu.

- Osim to ga, na rav no, kao i svim spor ti sti ma, `e lim da me zdra vqe slu `i i da po vre da u mo joj ka ri je ri bu de {to ma we. A, ako me pi ta te do ka da pla ni ram da se ba vim te ni som i {ta }u ra di ti ka da oka ~im re ket o klin, za i sta ne znam. Raz mi {qam o sva koj se zo ni po je di na~ no.

Pri znao je ta ko |e da pri vat no ni je ne u stra {iv kao {to de lu je na te re nu.

- Te ren je jed no, pri va tan `i vot ne {to sa svim dru go. Re ci mo, pro {le go di ne sam se upla {io ka da sam bio u jed nom lu na par ku u Pa ri zu i pro bao vo `wu u jed noj od

- Te ren je jed no, pri va tan `i vot ne {to sa svim dru go. Svi mi iza |e mo na we ga sa jed nim ja snim ci qem, a to je po be da. Ka da se ta epi zo da za vr {i, ~e sti ta mo jed ni dru gi ma.

Obo ji ca su sjaj ni mom ci. Ra fa je ~ak do {ao po sle tur ni ra u Ri mu i me ni i mom ti mu ~e sti tao na po be di. Se }am se da sam sa wim za jed no igrao fud bal na hu ma ni tar nom tur ni ru pre ne ko li ko go di na.

No vak je na gla sio da se od li~ no sla `e sa mla |om bra }om Mar kom i \or |em i da sva ki slo bo dan mo me nat ko ri sti ka ko bi bio sa po ro di com.

ZA ME^ SA [VEDSKOM

Srbija kompletna No vak \o ko vi} po tvr dio je da }e igra ti za se lek ci ju Sr bi je u ~e tvrt fi na lu Dej vis ku pa pro tiv [ved ske. Bra ni o ci ti tu le }e ta ko na go sto va wu u [ved skoj, od 8. do 10. ju la, bi ti ve li ki fa vo ri ti za pla sman u po lu fi na le. Uz to, do ma }i ni }e bi ti do dat no osla bqe ni ne i gra wem naj bo qeg te ni se ra Ro bi na So der lin ga, ko ji je od lu ~io da ne bra ni bo je svo je ze mqe u du e lu sa Sr bi jom zbog gu stog ras po re da. \o ko vi} je ove go di ne pro pu stio duel sa In di jom u No vom Sa du, gde su srp ski te ni se ri, po sle mno go mu ke i tri da na bor be, sti gli do ~e tvrt fi na la. Sr bi ja }e ta ko u [ved skoj igra ti u naj ja ~em sa sta vu, po {to je iz ve sno da }e uz \o ko vi }a bo je na {e ze mqe bra ni ti Vik tor Tro ic ki, Jan ko Tip sa re vi} i Ne nad Zi mo wi}. spra va. Ta ko da, ipak, ni sam sto od sto ne u stra {iv.

Na pi ta we {ta ni ka da u `i vo tu ne bi smeo da ura di, No vak je na veo ska ka we s pa do bra nom.

- Ni ka da ne bih sko ~io pa do bra nom. Pla {im se vi si ne - ot krio je No vak, iako je ne dav no sni mio re kla mu na ko joj je igrao te nis na kri lu avi o na i iz gle dao kao da je to za we ga ma~ ji ka {aq.

Xo nu Me kin rou je ne ve ro vat no da se od li~ no sla `e s naj ve }im ri va li ma Ra fa e lom Na da lom i Ro xe rom Fe de re rom, a No va ku je to pot pu no pri rod no.

TENISERKE U CENTRU PA@WE:U Londonu je organizovana `urka na kojoj su glavne zvezde bile teniserke. @urku su organizovali VTA i Ri~ard Brenson, vlasnik kompanije Virxin, a woj su, uz teniserke, prisustvovale i brojne zvanice.

Sve teniserke do{le su u toaletama poznatih britanskih dizajnera. Jelena Jankovi} nosila je haqinu koju je specijalno za

- Sjaj no, sve me slu {a ju. To kom go di ne ret ko ima mo pri li ku da se dru `i mo jer sam stal no na tur ni ri ma. Ali, po no san sam {to smo ove go di ne, zbog tur ni ra u Be o gra du, pro ve li Us krs za jed no i u po ro di~ noj at mos fe ri. Or ga ni zo va li smo i mi ni tur nir u ku }i u tre di ci o nal nom ku ca wu ja ji ma, a naj mla |i \or |e je bio po bed nik. Vo li mo, kao i svi mom ci, da ne ka da za jed no od i gra mo i ne ku igri cu na kom pju te ru.

Ot krio je ta ko |e da vo li da se opu {ta uz do bar film, dru `e we s po ro di com i de voj kom i da ide na

pli va we kad ima tu mo gu} nost.

- Vo du obo `a vam. A, {to se ~i ta wa ti ~e, vo lim psi ho lo gi ju, de la ko ja go vo re o sta wu du ha, in te lek tu. Tu je i na{ mal te zer Pjer, ko ji obo `a va da spa va sa na ma. Na ro ~i to ka da sam du go od su tan, ta da ima obi ~aj da spa va na mom ja stu ku.

Obo `a va mo ga, on je kao ~lan po ro di ce. Pre tri go di ne sam ga ku pio Je le ni za ro |en dan.

Po no san je {to je pri vr `en po ro di ci, ko ja ga go to vo svu da pra ti.

- Oni su mi naj ve }a po dr {ka.

Sva ka ko da je po seb na in spi ra ci ja da igram ka da zna te da su oni u pu bli ci. Ne mo gu ba{ na svim tur ni ri ma da bu du uz me ne, ali ka da god su u mo gu} no sti, do |u. Jed no wi ho vo „Aj de, No le” je od neo pi si ve vred no sti.

No le tu vi {e ne sme ta ju sen za ci o nal ne pri ~e u ta blo i di ma o we go vom pri vat nom `i vo tu.

- U po ~et ku mi je to mno go vi {e sme ta lo, ali sa da se tru dim ko li ko je mo gu }e da ne obra }am pa `wu na ta kve stva ri. Sva ko ra di svoj po sao. Ali mo ram da pri znam, no vi na ri su bit ni u sva kom po slu, na rav no, ka da pi {u o re al nim stva ri ma.

I we go va de voj ka Je le na je na vi kla na po pu lar nost i pa `wu sed me si le.

- Na vi kla je na sve. Je le na zna ka kav je moj po sao. Ona je iz gra |e na li~ nost, ma gi star eko no mi je.

Sa da spre ma dok to rat, ima svoj po sao i we na ne se bi~ na po dr {ka mi mno go zna ~i.

Na pi ta we ho }e li usko ro da uplo vi u bra~ ne vo de, No vak je ostao neo d re |en.

- Po la ko, ko rak po ko rak... Ka ko bi lo, neo pi si va `e qa mi je da jed nog da na po sta nem po ro di ~an ~o vek i imam do sta de ce. To je naj ve }e bo gat stvo u ko jem ~o vek mo `e bes kraj no da u`i va.

wu dizajnirala Vivijen Vestvud, dok se Ana Ivanovi} pojavila u haqini Metjua Vilijamsona(na slici).

Veliku pa`wu privukla je trenutno najboqa teniserka na svetu Karolina Voznijacki u haqini Stele Mekartni, dok je Marija [arapova nosila toaletu iz kolekcije modne ku}e Aleksander Mekvin.

20

dnevnik

nedeqa19.jun2011.

DANAS PO^IWE 125. TURNIR U VIMBLDONU

P O Z A J M Q E N A R E P O R T A @ A :

Mesto na kojem se stvara istorija e {ko da je dav ne 1877. go di ne iko mo gao da pret po sta vi da }e te re ni “Ol In gland kri ket end loun te nis kla ba” u ju `nom pred gra |u Lon do na – Vimbldo nu, iz ra sti u te ni sku in sti tu ci ju i me sto na ko jem se pi sa la i dan-da nas se pi {e isto ri ja “be log”, ali i spor ta uop {te. A de si lo se upra vo to, jer Otvo re no pr ven stvo En gle ske odav no je ka len dar ski u{lo u tre }i vek po sto ja wa i po sta lo je kult na de sti na ci ja za sa me spor ti ste, ali i sto ti ne hi qa da gle da la ca ko ji ga sva ke po sled we ne de qe ju na i pr ve sed mi ce ju la po ho de, kao sve ti li {te spor ta.

T

U `rebu po 128 teniserki i tenisera Kao i na svim grend-sle mo vi ma, u glav noj kon ku ren ci ji u `en skom i mu {kom tak mi ~e wu na Vimbldo nu na stu pi }e po 128 te ni ser ki i te ni se ra.

Igra se na tri do bi je na se ta, {to od spor ti sta zah te va mak si mal nu fi zi~ ku i psi ho lo sku pri pre mqe nost.

Igra ~i ko ji osvo je tur nir, da kle, u ro ku od dve ne de qe od i gra }e ~ak po se dam me ~e va, {to zna ~i da }e na te ren iz la zi ti sva kog dru gog da na.

Za vi ru ju }i u isto ri ju Vimbldo na, sa zna }e mo da je te 1877. go di ne pr vi po bed nik po stao Spen ser Gor, a da je fi nal ni su sret pra ti lo ne kih 200 gle da la ca ko ji su pla ti li ula zni ce po ce ni od jed nog {i lin ga. Po re |e wa ra di, da nas je ula zni ca za kom pleks vimb don skih te re na po sta la pra va re li kvi ja, a za we nu ce nu se ne pi ta (iako je u ra spo nu od pet do ~ak 90 fun ti), o ~e mu naj bo qe sve do ~e du gi re do vi is pred bla gaj ni u ko ji ma se da ni ma i no }i ma bu kval no kam pu je, ka ko bi se sti glo do vred nog par ~e ta har ti je.

Na da na {wu adre su na ^er~ ro u du klub se pre se lio 1922. go di ne, a ko li ko je zna ~aj dat tom ~i nu, sve do ~i ~i we ni ca da je no vi dom Vimbldo na otvo rio ta da {wi en gle ski kraq Xorx Pe ti. Iz gra |en je sta dion s 14.000 me sta, a `e qa En gle za bi la je se te nis po pu la ri {e i to ne sa mo u Ujed we nom kra qev stvu. Me |u tim, pra va po pu la ri za ci ja usle di }e de ce ni ja ma ka sni je, s raz vo jem mo der nih tran sport nih sred sta va, ka sni je i me di ja. “Ol In gland kri ket end loun te nis klab” po sta }e te ni ska Me ka, me sto na ko jem se su sre }u i ko eg zi sti ra ju pro {lost, sa da {wost, ali i bu du} nost.

Ovog le ta, da kle, naj ve }i te ni ski tur nir sla vi 125-go di {wi cu po sto ja wa i ~el ni qu di pla ne tar no naj spek ta ku lar ni jeg tak mi ~e wa pri -

pre mi li su i plan pro sla ve ju bi le ja. Spe ci jal ni pro gram Bi-Bi-Si ja bi }e emi to van u na red ni po ne de qak (po ~e tak dru ge sed mi ce tak mi ~e wa), a u vimbldon skom mu ze ju bi }e po sta vqe na spe ci jal na iz lo `ba o isto ri ji tun ri ra. De voj ~i ce i de ~a ci ko ji sku pqa ju lop ti ce no si }e no vo di zaj ni ra ne ma ji ce s lo gom pro sla ve, Sle zin ge ro ve lop ti ce ta ko |e }e bi ti obe le `e ne ovim lo gom, a za ni mqi vo je da }e ~ak i {am pa wac ko ji se ser vi ra u re sto ra ni ma bi ti obe le `en na isti na ~in.

Ipak, vra ti mo se tak mi ~e wu ko je tre ba da usle di od su tra. Kao ni ka da ra ni je, qu bi te qi te ni sa u Sr bi ji ni su s to li kim ne str pqe wem i{ ~e ki va li po ~e tak Vimbldo na. Raz log je ja san – No vak \o ko vi} je dan je od naj ve }ih fa vo ri ta za osva ja we kru ne, a uko li ko bi uzeo ti tu lu (ili se pla si rao u fi na le), No le }e i zva ni~ no po sta ti pr vi igra~ sve ta. [to se te ni skih za qu bqe ni ka {i rom sve ta ti ~e, una pred se pri pre ma ju za ve li ke bit ke iz me |u “ve li ke troj ke” svet skog te ni sa, jer Ra fael Na dal, No vak \o ko vi} i Ro xer Fe de rer to za i sta je su. Wi ho vi me |u sob ni du e li pra vi su pra zni ci atom skog te ni sa i s ne str pqe wem se o~e ku ju, ta mo ne gde u sa moj za vr {ni ci. Me |u tim, tri jum fom na Kvin su, [ko tlan |a nin En di Ma rej pod gre jao je na da wa do ma }i na da }e, pr vi put od 1936. go di ne ka da je ti tu lu osvo jio po sled wi Bri ta nac – Fred Pe ri, je dan igra~ s Ostr va us pe ti da se odr `i po bed ni~ ki go vor, {to }e sa mom tak mi ~e wu si gur no do da ti jed nu no vu di man zi ju.

Na ~u ve noj vimbldon skoj tra vi, da kle, vo di }e se ve li ke bit ke, a u pred no sti }e, kao i uvek, bi ti te ni ser ke i te ni se ri ko ji ras po la `u ra zor nim ser vi si ma i od li~ nim vo le ji ma. Me |u tim, ne ko je no vo vre me, pa se i kri te ri ju mi me wa ju. Ti tu lu kod da ma 2010. go di ne osvo ji la je Se re na Vi li jams, ko ja }e, su de }i po na ja va ma, na po kon na stu pi ti na jed nom tak mi ~e wu po sle opo ra vqa wa od dvo stru ke ope ra ci je sto pa la.

Kod xentlme na, ka ko ih En gle zi oslo vqa va ju, tro fej bra ni Ra fael Na dal, igra~ ko ji je la ne bio bo qi od svih sjaj nih ser ve ra i ser vis-vo lej igra ~a i ko ji je do ka zao da i na tra vi Vimbldo na maj stor stvo ima po seb nu ce nu – ume da tri jum fu je nad si ro vom sna gom i si lo vi tim udar ci ma.

Otvo re no pr ven stvo En gle ske ka rak te ri sti~ no je i po to me da

pr ven stvu En gle ske! Pa, vi on da ri zi kuj te, ako vam se is pla ti.

“Ol In gland klab” je vaq da je di no me sto na sve tu na kom mo `e te, na sa mo ko rak-dva is pred vas, da sret ne te kru ni sa ne en gle ske gla ve, prin ce ze i prin ce ve, raz ne lor do ve, er lo ve, dvor ske da me i osta le, ali i naj bo qe igra ~e sve ta ko ji {pa ci ra ju me |u na vi ja ~i ma. To je pri vi le gi ja ko ju ne }e te ima ti na

Vremenske (ne)prilike Ve li ki pro blem na Otvo re nom pr ven stvu En gle ske stva ra ju vre men ske (ne)pri li ke. Ne ret ko se u ra ni jim go di na ma do ga |a lo da ti pi~ no en gle ska ki {a pot pu no is tum ba pro gram, da se zbog pqu sko va ne igra ju me ~e vi po ne ko li ko da na i tu su pe dant ni or ga ni za to ri ne mo} ni.

Cen tral ni te ren u Vimbldo nu je sa da po kri ven po kret nim kro vom, ta ko da za vr {ni ca tur ni ra ne }e bi ti ugro `e na uko li ko nad En gle skom bu du ki {ni obla ci, ali }e, kao i sva ke go di ne, or ga ni za to ri pa `qi vo oslu {ki va ti ve sti iz ra dar ske i hi dro me te o ro lo {ke slu `be i na da ti se da }e ih ki {a mi mo i }i. igra ~i ce i igra ~i mo ra ju da igra ju u be loj opre mi i to je pra vi lo od ko jeg ne ma od stu pa wa. En gle ska tra di ci ja je tu ne u mo qi va, a No vak \o ko vi} je, pre ne ki dan, iz ja vio da se una pred ra du je na stu pi ma na tra vi i u be loj opre mi. Sli~ no raz mi {qa ju i osta li, jer pro fe si o na li za ci ja spor ta sru {i la je mno ga pra vi la, a sta ri na Vimbldon se ne da i na sta vqa da `i vi ne ki svoj fi ni, ar ha i~ no le pi i set ni, a opet to li ko va `an i ce wen `i vot. Upr kos svom nov cu ve li kih mul ti na ci o- nal nih kom pa ni ja ko je ula `u ogro man no vac u ovaj sport.

Zna me ni tost Vimbldo na je, {to se gle da la ca ti ~e, i to li ko opi si va na po sla sti ca – ja go de sa {la gom, ko ju te ni ski ho do ~a sni ci mo gu da ku pe go to vo na sva kom ko ra ku kom plek sa. Taj spe ci ja li tet, iskre no go vo re }i, ni je ni {ta po seb no, jer po sto ji i {i rom sve ta, ~ak uku sni ji (re ci mo – tor ta od ja go da kod nas), ali, i to je deo tra di ci je, le gen da ka `e da ako ni ste pro ba li vimbldon ske ja go de sa {la gom, isto je kao da ni ste ni bi li na Otvo re nom

osta lim naj ve }im tur ni ri ma i to je po ~ast o ko joj sa wa ju hi qa de akre di to va nih no vi na ra ko ji iz ve {ta va ju s Vimbldo na.

I, eto, po ~e tak no vog iz da wa ve li kog tur ni ra sa svim se pri bli `io… Naj bo qe igra ~i ce i igra ~i ima }e po dr {ku svo jih fa no va, sli ka iz Vimbldo na i}i }e u sve ze mqe sve ta, a maj stor stvu maj sto ra di vi }e se qu di svih bo ja ko `e. Uko li ko se za sport ka `e da ve zu je qu de {i rom sve ta, usu |u je mo se da tvr di mo ka ko je Vimbldon jed na od naj ~vr {}ih “spa ja li ca”. Po stao je to za hva qu ju }i du `i ni svog tra ja wa, ve li ~i ni sa mog do ga |a ja, ali i svo joj ~u do tvor noj tra vi na ko joj su se spo ti ca li mno gi ve li ka ni, a na ko joj su se ra |a le ne ke no ve ve li ~i ne. Svi oni is pi si va li su stra ni ce isto ri je te ni sa i spor ta, a s ne str pqe wem o~e ku je mo ne ke no ve li sto ve na ko ji ma }e me sto na }i i Srp ki we i Sr bi, pre svih No le, a za wim i Vik tor Tro ic ki, Jan ko Tip sa re vi}, Ne nad Zi mo wi}, Je le na Jan ko vi}, Ana Iva no vi}… n Aleksandar Predojevi}

U Kara|or a ra |or |e vo, jed na od re zi den ci ja u ko ju je Ti to, uz Bri jo ne, naj ra di je do la zio, da nas iz gle da pot pu no isto kao i 3. ja nu a ra 1980. kad je oda tle oti {ao na le ~e we u Kli ni~ ki bol ni~ ki cen tar u Qu bqa nu oda kle se vi {e ni je vra tio. ^ak je i na da mast nim sal ve ta ma, po sta vqe nim uz ta wi re i pri bor za ru ~ak ko ji su or ga ni zo va li na {i do ma }i ni - ka pe tan Bo ri voj [i ki}, uprav nik kom plek sa Ka ra |or |e vo, i pot pu kov nik Bra ni slav Je la ~a, di rek tor Upra ve re pre zen ta tiv nih obje ka ta - iz ve zen ne ka da {wi ju go slo ven ski grb sa {est ba kqi, uga slih vr lo br zo na kon Ti to ve smr ti. Kad smo po sle 31 go di ne, sti ca jem okol no sti upra vo na ne ka da {wi Dan mla do sti, 25. ma ja, do {li u taj „za bra we ni grad” ko ji je da nas u nad le `no sti Voj ske Sr bi je, ~i ni lo se kao da }e sva kog tre nut ka ona mo sti }i „ne pri ko sno ve ni maj stor he do ni zma”, ka ko su ti ho oni naj hra bri ji na zi va li Ti ta, s obi rom na to ko li ko je znao da u`i va u ovo ze maq skim ra do sti ma.

Jed na ~i sta ~i ca glan ca la je kva ke na ula znim vra ti ma Vi le za od mor, dru ga bri sa la ru ko hvat na jed nom od mo sti }a pre ko mre `e ka na la ko ji spa ja ju broj na je ze ra, tre }a u Ku }i na vo di pra la po do ve.

Dvo ji ca rad ni ka ma lim vo zi li ma su, na lik trak to ri ma, ko si li tra vu, a ve li ka si vo ma sli na sta voj na ka mion-si ster na za li va la je ki lo me tre sta za i pu te qa ka oko kom plek sa zgra da i 16 je ze ra. No, osim ovi na ra “Ju gar weg”, to ga da na tu ni ko ni je sti gao. Na {a do ma }i ca Ta tja na Kr sti}, za du `e na za kon -

K

sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a, u Ka ra |or |e vo sa svo jim go sti ma mo gu do }i jo{ je di no mi ni star od bra ne, dr `av ni se kre tar Mi ni star stva od bra ne i na ~el nik Glav nog {ta ba Voj ske Sr bi je.

Taj ne ka da {wi Ti tov za bra we ni grad, u ko ji se ni je mo glo tek ta ko dok je Jo sip Broz bio `iv – a pret po stav ka o to me ka ko iz gle da mo glo se po vre me no vi de ti tek u `ur na li ma film skih no vo sti, ka da bi tu do la zi li uva `e ni stra ni go sti – uto nuo je u ras ko{ ze le ni la i pot pu ni mir, luk suz ka kav mo gu pri u {ti ti sa mo ret ki. Kom pleks Ka ra |or |e vo pro sti re se na 436 hek ta ra, od ~e ga vi {e od po lo vi na ot pa da na {u me. Lo vi {ta se do di ru ju s kom plek som Ka ra |or |e va i ta ko |e su pod voj nom upra vom.

Tu je lo vio Ti to s mno gim svo jim go sti ma, a deo tro fe ja na la zi se u Lo va~ koj ku }i i dru gim objek ti ma tog kom plek sa.

Za raz li ku od Bri jo na, dru gog omi qe nog Ti to vog bo ra vi {ta, po Ka ra |or |e vu ne tr ~e kr da mu flo na ili je le na lo pa ta ra, no svo jom oko li nom, pre sve ga buj nom ze le ni lu i glu vom ti {i nom, Ka ra |or |e vo pod se }a na dru gi Ti tov raj.

Na rav no, u va zdu hu ne do sta ju ete ri~ na uqa, to li ko svoj stve na Me di te ra nu, ali ih na do me {ta ju mi ri si mo ~var nog ra sti wa i ozon na pum pan iz hi qa du i hi qa du hra sto va ko ji okru `u ju kom pleks. Ti to je tu vo leo da do la zi u ra no pro le }e i je sen. Le ta u Ka ra| ro |e vu ni su oso bi ta, vla `na su i spar na, u {ta smo se i sa mi uve ri li – ve} kra jem ma ja ko {u qa se le pi za ko `u. Obi qe vo de za si ti va zduh vla gom i ko mar ci ma. No, bu |e we pri ro de u ra -

Nije ba{ preterani luksuz...

tak te s no vi na ri ma, ka `e da je ta ko u Ka ra |or |e vu sva ki dan: sve mo ra bi ti ~i sto i ured no, kao da }e sva ko ga tre nut ka na i }i ne ko od oso ba ko je na kon Ti to ve smr ti i ras pa da Ju go sla vi je sa da mo gu ko ri sti ti taj re pre zen ta tiv ni obje kat bli zu gra ni ce sa Hr vat skom, ne da le ko od Ba~ ke Pa lan ke i sa mo 130 ki lo me ta ra uda qe nom od Be o gra da. A wih ni je pu no i ne spu {ta ju se ~e sto na je dan od dva aero dro ma u kru gu kom plek sa: uz pred -

no pro le }e i rap so di ja bo ja u sep tem bru su pre div ni u Ka ra |or |e vu.

A Ti to je znao da u`i va. Ka ra |or |e vo je po sled wih go di na `i vo ta, na kon ras ki da s Jo van kom, bi lo we go vo uto ~i {te. Ne mo `e se re }i da ga je okru `i vao luk suz.

Sr bi jan ske ko le ge ko ji su Ka ra |or |e vo po se ti li pre eki pe „Ju tar weg“ (Ta tja na Kr sti} ka `e da smo pr vi hr vat ski no vi na ri ko ji su na kon ra ta ob i {li Ka ra |or |e -

PISMO „DNEVNIKU” IZ PARIZA

Bi}e uskoro, opet, propast sveta vo i le ta, a s wim i lak {ih te ma. Za {to je to ta ko od u vek, od go vor je ta ko |e od u vek bio jed no sta van i ta ko |e od u vek ne ta ~an. Kao, le ti se od ma ra mo, kao pla `e su za la ko {ti vo, kao le ti se lu do i neo ba ve zno za ba vqa mo... Bu di bog sna ma, kao da osta li deo go di ne ne ide mo na go di {we, i po go to vo pra zni~ ne i {kol ske od mo re ne ko ri sti mo za iste svr he – da se od mo ri mo. Da je mit o let woj {e mi bez bri `nog du ha ras pro stra wen mo `e mo da za pa zi mo i po be lo svet skoj, isti na za pad wa~ koj {tam pi i me di ji ma.

Jed na od ured no po na vqa nih te ma je i pro past sve ta. Za bav na je i la ka. Sa mo {to to po ov da {wem no vi nar skom tret ma nu iz gle da go to vo uvek – ozbiq no. Da kle te ma je ste za bav na ali ba{ i ni je uvek la ka. A ka da no vi na ri od lu ~e da u wu ukqu ~e i ozbiq ne isto rij ske iz vo re po me {a ne sa “na u~ nim” te ma pre sta je da bu de i za bav na, {ta vi {e za bri wa va ju }a.

E

Na zo vi mo to sen za ci o na li zmom.

Mo `da vam je pro ma klo, ali ko li ko pro {log me se ca, ta~ ni je 21. ma ja, upra vo pre bro di smo jo{ je dan me |u sma ko vi ma sve ta. Iz ve stan Ha rold Kam ping, nu me ro log i sim bo li ~ar bro je va, sra ~u nao je ka ko ba{ taj da tum ko re spon di ra sa 7000tom go di {wi com No je ve bar ke. Za ba va pre sta je ka da u ve sti ma na la zi mo da su u Ma ni li, na Fu i li pi ni ma, hri {}an ski fun da men ta li sti pred ska za we uze li za ozbiq no.

Pri dru `i li su im se ne ma lo broj ni Ame ri kan ci, na pu {ta ju }i fa mi li je i po sao, e da bi… ne zna se {ta.

Po go to vo ako se zna da je isti Kam ping ve} jed nom na ja vqi vao stra {ni sud 6. sep tem bra 1994, sa sve po vrat kom Hri sta i gor qi vim pri sta li ca ma u Al me di.

Ni je za za ne ma ri ti ni pro te kli 11. maj u Ri mu. Ista ma tri ca. Ne ka kav astro log na ja vio je ka ta stro fa lan ze mqo tres. Kao i obi~ no, qu di su se pre stra {i li, vi de lo se to po pod o~ wa ci ma pro la -

zni ka na ju tar wim uli ca ma i po po spa no sti na po slu.

Sle de }i smak sve ta, naj bli `i u ka len da ru, de si }e nam se 21. de cem bra. 2012. Ve} su na pi sa ni broj ni ro ma ni i sni mqe ni fil mo vi ka ko }e to da iz gle da. Vaq da za iste te, ko mer ci jal ne po tre be, je i iz mi {qen. Ali, ovo ga pu ta « ozbiq no ,» iz ka len da ra drev nih i ne po sto je }ih vi {e Ma ja. Da tum 21. de cem bar za -

pra vo od go va ra 11. av gu stu 3114. ko ji je i po sled wi da tum u po me nu tom ka len da ru. Ma je su ve ro va le da od to ga da na po ~i we no vi ci klus, na kon 5126 go di na. Pred ska zi va ~i sa mo ni su na gla si li da se ra di o jed nom me |u broj nim kom plet no raz li ~i tim astro ka len da ri ma ovog na ro da, i da se ide ja o po sled wem stra {nom usu du ni ne spo mi we, po go to vo u ta kvom kon tek stu.

Ko li ko su pred ska za wa var qi va vi de li smo i u slu ~a ju go le me pa me ti No stra da mu sa. Ni je te {ko pred vi de ti po ja vqi va we i ne sta ja we ve li kih, bez i me nih qu di, ka ta stro fe i ne sre }e bez ja snih da tu ma. Na `a lost, ~ak i me to da na knad nog ugla vqi va wa isti na u pred vi |a wa – ni je uro di la plo dom.

Pr ste je u pred ska za wi ma ima la i ve li ~i na kao {to je Isak Wutn. ^o vek ko ji je ot krio si lu te `e, bio je i mi stik. Iz ra ~u nao je po po da ci ma iz Bi bli je – Da ni je lo ve kwi ge u Sta rom za ve tu – raz me re sta rog hra ma u Je ru sa li mu. Za tim po vu kao ne ko li ko ana lo gi ja i ja sno uvi deo da }e nam se svet “uga si ti” 2060. Jer to }e se do go di ti 1260 go di na na kon kru ni sa wa Kar la Ve li kog – 800 go di ne. Mno gi da na {wi ~i ta lac iz gu bi }e `i vot no str pqe we do tog da tu ma.

Tra di ci ja pred ska za wa sta ra je ko li ko i ~o ve ~an stvo, ali naj i lu stra tiv ni ji me |u drev nim pri me ri ma ~i ta mo u No vom Za ve tu. Apo -

stol Jo van ka zu je ale go ri ju o po be di Do bra nad sna ga ma Zla. Ne sre }a je sa ~i we na od ze mqo tre sa, po cr ne log Sun ca, kr va vog Me se ca i zve zda ko je pa da ju ka Ze mqi… Ni u jed nom tre nut ku taj u`as ne ve zu je za da tu me. Tu ma ~i Sve tog Jo va na zna ju da je svo je mu ke po svoj pri li ci vi deo kao unu tra {wu bor bu du {e, a ne kao ka ta stro fu ko ja }e se nad ne ti i uni {ti ti ~o ve ~an stvo. Ka ta stro fi sti kao te o re ti ~a ri i ka ta stro fi ~a ri kao ve ru ju }i u pred ska za wa za bo ra vqa ju da se apo ka lip sa po sve tom Jo va nu za vr {a va he pi en dom: an |eo si la zi s ne ba, {~e pa va zma ja ko ji je i \a vo i Sa ta na, ve zu je ga u lan ce za sle de }ih hi qa du go di na.

Bog spa sa va ~o ve ~an stvo.

Sa da slo bod no od lo `i te no vi ne i pli vaj te. [ti vo je bi lo za bav no i la ko. „Bi }e sko ro pro past sve ta – nek’ pro pad ne ni je {te ta” ka `e ka fan ska pe sma. Stvar no i ni je, jer vi di mo se na kon pr vog sle de }eg sma ka, po sta rom. n Du{an Simin

dnevnik

nedeqa19.jun2011.

21

KAKO JE NAJPOZNATIJI HRVATSKI NOVINAR DO@IVEO TITOV ZABRAWENI GRAD

|e vu se pe kla „ti to va ~a”

vo) tvr de da da nas sva ki va `ni ji taj kun u Sr bi ji u`i va u ne u po re di vo ve }em luk su zu. No, na rav no, ne mo `e ba{ sva ko se bi da pri u- {ti 436 hek ta ra ze le ni la i ce lu ma lu voj sku ~i sta ~i ca i po mo} nog oso bqa ko ji se bri nu da sve bes pre kor no funk ci o ni {e.

Iako u Ka ra |or |e vu ne }e te na }i zlat ne sla vi ne ili ba sno slov no sku pe lu ste re ka kvi su kra si li evrop ske dvo ro ve, Ti to je ov de imao sve {to se mo `e za mi sli ti, ~ak i vi {e od to ga. U pro sto ri ji is pred one ve li ke dvo ra ne, u okvi ru Vi le za od mor, u ko ju sta ne ne -

{an ka. Uz zu ja we mo to ra ugra |e nih unu tar {an ka otvo ri la bi se do tad ne vi dqi va vra ta {ca na ugla ~a noj dr ve noj po vr {i ni, a po tom bi se kroz dva otvo ra po di gle ~a {e na pu we ne vr hun skim pri }i ma. Broz bi u`i vao gle da ju }i za ~u |e ne go ste, za di vqe ne igra~ kom ko ja mu je bi la da ro va na.

Dru go ~u do teh ni ke iz tog vre me na je ve li ki So ni jev tri ni ton iz dav ne 1979. go di ne, ta da ba sno slov no skup i te `i od 200 ki lo gra ma. U od no su na da na {we pla zme i LCD te le vi zo re, kao da je iz vre me na kad su Ze mqom vla da li di no -

...ali zgodno mesto da se drugima kroji sudbina

ko li ko sto ti na oso ba, a ko ju su do bro za pam ti li pred vod ni ci Hr vat skog pro le }a jer je ov de odr `a na 21. sed ni ca CJ SKJ, na la zi se neo bi ~an {ank, ~u do teh ni ke onog gre me na. Ka da bi go sti se li na bar ske sto li ce oko pra znog {an ka i ~e ka li ko no ba ra da po slu `i pi }e – ob ja {wa vao nam je je dan od za po sle nih na odr `a va wu, po seb no de mon stri ra ju }i {ta bi se da qe do ga |a lo – ko no bar bi pri {ao i pri ti snuo dug me s dru ge stra ne

sa u ru si. I to bi, uz Si men so ve apa ra te za ma sa `u, od luk su za bi lo sve. No, i za te luk su zne ne ma~ ke apa ra te za ma sa `u Ti to }e pro na }i bo qe re {e we, za me ni }e ih ma ser ka ma, pre le pim mla dim se stra ma Ra doj kom i Dar ja nom Gr bi}, {to je od ra ni je bio pred met o{trih bra~ nih ne su gla si ca osta re log Ti ta i we go ve znat no mla |e su pru ge Jo van ke.

Iako su u Ka ra |or |e vu od se da li broj ni vi so ki ino stra ni go sti, 12

oso ba na bal ko nu Vi le za od mor, je di nom sme {taj nom ka pa ci te tu glav ne zgra de u kom plek su ne ka da {we Ti ro ve re zi den ci je, u ze le noj rav ni ci Ba~ ke, te {ko da bi do bio vi {e od ~e ti ri zve zdi ce, me re no ne pre te ra no stro gim ho tel skim stan dar di ma. So be su ve li ke, le pe i pro stra ne, go to vo ste ril no ~i ste, s odvo je nim ma lim dnev nim bo rav kom i spa va }im de lom s ve li kim fran cu skim le `a jem i ku pa ti lom. No, one se ni po ~e mu ne raz li ku ju od kla si~ nih so ba, na pri mer u Ma ri o tu ili Hil to nu, ~ak su po opre mqe no sti is pod wih.

U wi ma su no }i pro vo di li biv {i kam bo xan ski princ No ro dom Si ha nuk, ko jeg je vi {e od lo va na di vqa~ za ni mao lov na `e ne, za tim uvek smrt no ozbiq ni Le o nid Bre `wev, pa biv {i ma |ar ski ko mu ni sti~ ki pred sed nik, ta ko |e stra stve ni lo vac, Ja no{ Ka dar. U Ka ra |or |e vu su od se li En ri ko Ber lin ger, se kre tar Ko mu ni sti~ ke par ti je Ita li je, i we gov ta da {wi {pan ski ko le ga San tja go Ka ri qo, pro sla vqe ni bri tan ski feld mar {al Mon to me ri, uti caj ni ho land ski princ Ber nard i dru gi pri pad ni ci ta da {weg po li ti~ kog kre ma.

U Ka ra |or |e vu je odr `a na i po zna ta 21. sed ni ca na ko joj je u je sen 1971. sme we no ta da {we hr vat sko vo| stvo i slo mqe no Hr vat sko pro le }e. U toj su dvo ra ni i da nas isti si vi iti so ni, ma sov ni sto lo vi i te {ke sto li ce o hra sto vi ne, ze le na kra qev ska pe} i gu ste za ve se na pro zo ri ma. Seo sam na krat ko u jed nu od se dam sto li ca na ~e lu, onu u sre di ni, gde je bi lo Ti to vo me sto. Oda tle su se sme wi va li Sav ka Dab ~e vi} Ku ~ar, Mi ka Tri pa lo i Dra gu tin Ha ra mi ja – i naj mla |i me |u wi ma i da nas je di ni `iv iz te eki pe, ta da {wi pred sed nik omla di ne Hr vat ske Ivi ca Vr ki} – ve} su on da do ne te mno ge pre lom ne od lu ke o sud bi ni i bu du} no sti na {e ze mqe.

Na istom tom me stu, u Ka ra |or |e vu, ali ne u ve li koj dvo ra ni u ko joj su se, uz va `ne po li ti~ ke sku po ve, odr `a va li i do ~e ci No ve go di ne i za ba ve na kon lo va, do go dio se i onaj kon tro verz ni sa sta nak pr vog hr vat skog pred sed ni ka Fra we Tu| ma na i ta da {weg sr bi jan skog vo `da Slo bo da na Mi lo {e vi }a. Taj se su sret do go dio u mar tu 1991. u sa mo pred ve ~er je ra ta u biv {oj Ju go sla vi ji. Ne ma pi sa nog tra ga o tom sa stan ku, no ne ki od u~e sni ka, a na ro ~i to deo ta da {wih Tu| ma no vih sa rad ni ka ko ji su se po sle s wim raz i {li, kao {to je biv {i pred sed nik Stje pan Me si}, go vo re ka ko se na tom sa stan ku pe vu {i la pe sma „Ne ma te vi {e, Ali ja”. Ako se za i sta, ka ko to ne ki tvr de, u Ka ra |or |e vu de li la Bo sna i Her ce go vi na Ali je Izet be go vi }a, on da je re~ o pr vo ra zred noj iro ni ji. Dok je Ti to na tom me stu, u Ka ra |or |e vu, po ku {a vao svim sna ga ma i po sva ku ce nu da odr `i ze mqu na oku pu, {e ta ju }i se istim tim sta za ma, u pi to mom ba~ kom kra jo li ku, Tu| man i Mi lo {e vi} do go vo ri li su se o we noj po de li.

Tim sta za ma, ko je od Vi le za od mor vo de uz je ze ra i dr vo re de pa non skog hra sta, ~em pre sa, pla vog ke dra, pla ta na i ari {a, ko ji ma su

Na rav no, tu je i vin ski po drum. I ta mo je Ti to znao da svra ti, na ~a {i cu iz ko lek ci je naj bo qih svet skih vi na. Dve hi qa de bo ca, ko li ko ih je tu zna lo da bu de, ce nom su pred sta vqa le pra vo bo gat stvo. Vr hun ska i ar hiv ska vi na astro nom ske vred no sti, od ko jih je osta lo sa mo de se tak bo ca, za vr {i la su na kraj we neo bi ~an, pot pu no bi za ran na ~in. No vi na ri ma je to ot krio pot pu kov nik Mi lan Ra da ko vi}, biv {i uprav nik Ka ra |or |e va.

Ka ko je Ti to po sled wih go di na `i vo ta mu ku mu ~io s cir ku la ci jom i ka ko mu je uvek bi lo hlad no, ka da bi svra tio u vin ski po drum, oso bqe za du `e no za we go vu si gur nost za gre ja lo bi pro sto ri ju da bi se Ti to ugod ni je ose }ao.

No, tem pe ra tu ra ko ja je od go va ra la Ti tu, ni je pri ja la bo ca ma, pa se vi no po ~e lo kva ri ti, a da bi se ipak po ne {to spa slo, pre to ~e no je u ka zan i is pe ~e na je ra ki ja. Re zul tat te ak ci je, od ko je bi se sva kom qu bi te qu vr hun skih vi na di gla ko sa na gla vi, bi la je lo zo va ~a, pri god no na zva na „ti to va ~a”, ni po ~e mu na ro ~i ta ra ki ja.

Ho da ju }i ne ka da {wim Ti to vim sta za ma, na i {li smo i na ve li ku kru {nu pe} na otvo re nom, sme -

Vi la za od mor, je di ni sme {taj ni ka pa ci te t glav ne zgra de u kom plek su ne ka da {we Ti ro ve re zi den ci je, u ze le noj rav ni ci Ba~ ke, te {ko da bi do bio vi {e od ~e ti ri zve zdi ce, me re no ne pre te ra no stro gim ho tel skim stan dar di ma u pro le }e 1991. ka ko bi bi li si gur ni da ih ni ko ne pri slu {ku je, i{li i po ver qi vo raz go va ra li Tu| man i Mi lo {e vi}, na ro ~i to je vo leo da {e ta Ti to. Je dan od tih pu te qa ka na zvao je “sta zom zdra vqa” i wo me je, ka `u upu }e ni, ho dao i kad mu je to ve} bi lo vr lo te {ko, osla wa ju }i se o {tap. Na do mak Vi le za od mor je oma wa Ku }a na vo di, s pre kra snim po gle dom na naj ve }e od 16 je ze ra ko je u ra no ju tro i smi raj da na pre pla ve ja ta bar skih pti ca. Je ze ra su pu na ri be, uglav nom amu ra, {a ra na i tol sto lo bi ka i tek ih jed nom go di {we iz lo ve, ka ko bi odr `a li rav no te `u.

Ti to je, pra }en u prat wi be lih pu dli ca, vo leo da {e ta uz ve li ko je ze ro, sed ne u fo te qu od ple te nog pru }a, za pa li naj bo qi ku ban ski tom pus, ko ji ma ga je op skr bqa vao i da nas `i vu }i we gov pri ja teq Fi del Ka stro, te da raz mi {qa ka ko raj po sto ji i na ze mqi, pa u onaj ne be ski ne ma po tre be pre te ra no da `u ri. Vo leo je, u tim {et wa ma, da svra ti u Ba~ ku ku }u, ti pi~ no zda we tog mi kro pod ne bqa, s ori gi nal nim na me {ta jem kao iz ne ke re kla me ne kog et no se la. Ov de su zbir ka lo va~ kih tro fe ja, pre pa ri ra ni me dved, mu flon i orao i vi {e je len skih ro go va za ko ji ma bi te {ko pa ti li da na {wi lov ci, sku pqa ju }i tro fe je.

{te nu ne po sred no uz Vi di ko vac, ka ko se zo ve pro stra na lo va~ ka ku }a, sva u sta klu, iz ko je se pru `a pre kra san po gled na park i je ze ro.

Tu, uz kru {nu pe}, me sto je na ko jem su se na kon lo va ili u dru gim pri li ka ma lo `i le lo gor ske va tre. Kru {na pe} bi la je „rad no me sto” Ti me Si mi }a, pe ka ra po zna tog po iz vr snim le pi wa ma ko je bi ona ko vre le, rav no iz pe }i, do no si li Ti tu i we go vom dru {tvu.

Na rav no, u bli zi ni je, ne po sred no uz me sto za lo gor sku va tru, bio i ro {tiq, a sa mo ma lo da qe i vin ski po drum. Zna lo se u`i va ti.

Po se ti o ca Ka ra |or |e va vi {e od sve ga im pre si o ni ra }e po tu ni mir i iz van re dan trud za po sle nih da sa ~u va ju ne sa mo le po tu i iz gled ne ka da {weg Ti to vog „za bra we nog gra da”, ne go i duh tog vre me na. Kad za ko ra ~i te u pro sto re Vi le za od mor i sed ne te u ma siv ne ko `ne fo te qe, ili kad pro {e ta te ne kim od rad nih ka bi ne ta ~i ji su zi dov vi ukra {e ni ve li kim uqi ma na plat nu ta da {wih ve li kih sli ka ra, ili ka da do dir ne te kla vir u pro sto ri ji s onim ~u de snim {an kom oda kle se ula zi u naj ve }u dvo ra nu, ose ti }e te, da {ak isto ri je ko ja se ov de, u zgu snu tom vre me nu, do ga |a la u dru goj po lo vi ni pro {log ve ka. Taj da {ak go to vo da je mo gu }e opi pa ti. n Drago Hedl

Je dan raz go vor u piv ni ci i lo je to u jed noj min hen skoj piv ni ci ka da je ne zna nac pri {ao sto lu za ko jim je se deo ~o vek, na zva }e mo ga Bal zer, ski nuo svoj {e {ir i qu ba zno ga upi tao da li mo `e da do bi je we gov pot pis. Ra di se o ape lu da Nor ve {ka ne tre ba da se po tur ~i, pa ako Go spo din ho }e – mo lim da pot pi {e ov de…

“Ali za {to bi Nor ve {ka tre ba lo da se po tur ~i?” pi tao je go spo din Bal zer iz ne na |e no.

“Upra vo to ne tre ba da se de si.

Sto ga mo ja pe ti ci ja. Ako bi ste da li va{ pot pis…”

“Ne raz u me te me sa svim. Ima li bi lo ka kvih na zna ka o to me da bi Nor ve {ka mo gla da se po tur ~i?”

“Ako ov de ne ko ne kog ne raz u me, on da ste to si gur no Vi”, od go vo rio je stra nac, sa da ve} za ni jan su gla sni je. “U pe ti ci ji ne sto ji da Nor ve {ka mo `e da se po tur ~i, ne go da ne bi tre ba lo da se po tur ~i. I ja se na dam da i vi de li te to mi {qe we...”

“Ja?”

B

“Ili bi ste `e le li da se Nor ve {ka po tur ~i? Da se iz nad Osla za vi jo ri po lu me sec? Ili da hra bri ri ba ri iz Lo fo te na ubu du }e mo ra ju da se mo le Ala hu? Tre ba li sve to da se do go di? Da ili ne?”

“Ne”, re ~e go spo din Bal zer, “Na rav no ne, ali...”

“Pa, mi smo on da isto mi {qe ni ci! A sa da Vi svo je ime...”

“Ali – sad mi mo ra te do pu sti ti da se ta~ no iz ra zim – ali ka ko ste uop {te do {li na to da bi tur ska flo ta mo gla da osvo ji Nor ve {ku?

Ob ja sni te mi to ipak, mo lim vas!”

“Flo ta?” za mo me nat je ne po zna ti za }u tao, da bi mu se po tom oza ri lo li ce. “A ta ko! Ja sam ve} spo me nuo da se mo ra po ja sni ti ka ko bi to mo glo da iz gle da – mo `e ali ne mo ra – ta ko da Nor ve {ka po sta ne tur ska. Jer Tur ci, na rav no, ta ko |e mo gu da na va le i svo jim kop ne nim sna ga ma. Pre ko Ru si je, Fin ske i La po ni je... ali…”

“Ali?”

“Ali da li bi Ru si to do pu sti li?

Pri li~ no ne ve ro vat no – ili?”

“Pri li~ no ne ve ro vat no”, po tvr dio je go spo din Bal zer.

“Ali jo{ ne ve ro vat ni je mi se ~i ni da Tur ci ne ma ju ba{ ni ka kvu na me ru da osvo je Nor ve {ku. Sto ga…”

Ipak on ni je sti gao da do vr {i re ~e ni cu. “U re du!” po vi ~e ne zna nac na glas. “Sa svim u re du! Tur ci – mo lim vas! ^e mu oni u Nor ve {koj, ta mo gde su, u Tur skoj, uvek je ta ko le po i to plo! Ka da bi do {li u le de ne fjor do ve, me |u tim, vi di se od mah...”

“Moj go spo di ne!”

“Da?” upi ta ne zna nac.

“Moj go spo di ne, pa vi ste sa da sa mi do {li na to da ni je iz gled no da Tur ci…”

“Ni naj ma we ni je iz gled no!”

“Ne ma ju ni naj ma weg iz gle da da osvo je Nor ve {ku – ~e mu bi on da tre ba lo da slu `i va {e upo zo re we?”

Ne po zna ti se na sme jao. “Mi slim da vam je ko na~ no po sta lo ja sno. Sa -

mi ste do {li na to da Nor ve {ka ne tre ba da bu de tur ska. Nor ve `a ni si gur no i sa mi mi sle isto. Tur ci su, ka k o smo sa g la s no utvr d i l i, istog mi {qe wa, {to zna ~i da sva ko, ali sva ko zdra ve pa me ti, mo ra da po dr `i moj apel. Da kle, ako pot pi {e te ’Ge org Vil helm’ na ovoj do woj li ni ji...

“Ne!” “Ne? Zna ~i `e li te da na{ ger man ski brat ski na rod pad ne u mi lost i ne mi lost sta nov ni ka azij skih ste pa?”

“Ne!” “Pa, do bro! Mo lim vas, ov de je mo ja olov ka, da... ta mo na ta~ ka stoj li ni ji... hva la vam, go spo di ne... go spo di ne Bal zer!”

Pri ja teq ski kli ma ju }i gla vom stra nac se uda qi, i pri |e sto lu po red, gde je raz go va rao je dan sta ri ji par.

“Nor v e { ka”, ~uo je go s po d in Bal zer, i jo{ – “Tur ci...” n Robert Gernhard

Kad krst za pu ca a ka to li~ koj cr kvi u Fran cu skoj ni je la ko da pri ku pi pri ho de po zna to je ve} vi {e od ve ka, ot ka ko se ra sta la s dr `a vom. Isti na, ni je sa svim ta~ no da je dr `a va ne fi nan si ra, bu du }i da kroz op {tin ske fon do ve za odr `a va we spo me ni ka ipak ne {to nov ca utek ne u cr kve nu ka su: u sva koj, ~ak i naj ma woj va ro {i ci, oba ve zno se pro na |e raz log za ras ta u ra ci ju isto rij ske ba {ti ne, a pod wu se mo `e pod ve sti sve ono {to lo kal no sta nov ni {tvo sma tra svo jim dra go ce nim na sle |em. Za `i vot di ja ce ze, me |u tim, ni ovaj pri kri ve ni na ~in po mo }i ni je do vo qan.

Za Fran cu ze se zna da ni su ve li ki bo go moq ci, ko ji ma se jo{ Mo li jer jav no na sce ni ru gao u 17. ve ku, a da Vol te ra vek ka sni je i ne po mi we mo – i da su mno gi za se be sa ~u va li iz raz k « a to lik - ne prak ti kant .» To }e re }i, ne ide u cr kvu, ne zna se da li stvar no ve ru je u Bo ga, ali po {tu je tra di ci ju. Da kle ni su ne ver ni ci, ali ni ver ni ci. Jer da bi ne ko bio ka to lik (ili ver nik), vaq da je va `no da ve ru je i pri dr `a va se ka no na upra vo te ve re. Ve }i na ih, ipak, u cr kvu ne ide.

Po sled wih de ce ni ja bez ma lo je sto hi qa da fra ta ra na pu sti lo cr kvu – ali ne i ve ru, a po ne gde ~ak i pra vo da odr `a va ju mi se i mo li tve – sa mo zbog ce li ba ta. Ka to li~ ka cr kva svo jim slu `be ni ci ma ne pri zna je pu te nu qu bav, i mo `da ba{ za to, ka da se ova do go di, pre vag ne nad qu ba qu pre ma bo` jim ka no ni ma.

Sto ga je ka to li~ ka cr kva na ni vou di je ce za pri nu |e na da se sna la zi sa sve ma we i sta ri jih ver ni ka.

Uobi ~a je ne kam pa we sku pqa wa nov ca iz gu bi le su mo ti vi {u }u sna gu i po let, {to je ne ke na ve lo da se pri hva te no ve me di je i pri stu pe u pri do bi ja wu ako ne no vih ver ni ka, a ono bar wi ho vog nov ca.

Ta ko je di je ce za iz Nan si-Tu la ob le pi la Mert-i-Mo zel za ~u |u ju }im pla ka tom. Na we mu je krst okre nut ta ko da slu `i kao re vol ver, dr `i ga qud ska {a ka i – is pa qu je met ke! Pra vi krst ko jim se pu ca na ko me ~i ta mo: “Ne raz o ru `a vaj te se, ude li te!” Sve pod se }a na gra fi ke 70tih go di na pro {log ve ka: bo je su od pla ve do qu bi ~a ste, do mi ni ra ru `i ~a sta, {to met ke ko ji pod se }a ju na la ti ce cve }a ~i ni be za zle ni jim. Na sva kom met ku pi {e po jed na po ru ka kao {to su mir, qu bav, po {to va we, prav da, na da, so li dar nost, me |u sob na is po mo}…

Na rav no da su gra |a ni bi li po ma lo za ~u |e ni, ali re zul tat se is pla tio. Po go to vo ka da se zna da su se ve} pro {le go di ne po ~e li na vi ka va ti na ovu vr stu kam pa we s pla ka tom I « su sa: da ruj te nam, do |a vo la! Pre ma re ~i ma Fran so az Pe ni go, gla sno go vor ni ce di je ce ze, pri vu kli su pre ko hi qa du no vih do na to ra, i to mno go mla |ih od uobi ~a je nog pro se ka. n E. N. L.

D

22

МИКРОФОНИЈА

nedeqa19.jun2011.

dnevnik

ХАРДКОР У НОВОМ САДУ Е СЦ

НА

С

ve je u Novom Sadu po~elo da pr{ti daleke 1983, kada se na pank sceni pojavio bend Vrisak generacije, druga~iji, `e{}i i br`i od ostalih. Gaga i ekipa, po ugledu na Discharge, GBH i sli~ne tada aktuelne britanske hardkor pank bendove nisu ostavqali ravnodu{nim nikoga gde god su svirali. Mister Xoint je koketirao sa hardkor zvukom, ali je definitivno prvi novosadski bend koji je uzore na{ao u ameri~kom hardkoru bio Kapetan Le{i, ~ije pesme bi bez problema mogle da upadnu u diskografiju Minor Threata. Odmah {potom na scenu je stupio hardkor grajnd bend Fear Of Dog i tako|e ostavio upe~atqiv utisak. Potom su do{le 90-te i najezda mladih bendova: Mitesers, Prole}e, Kataklizma zvuka, Serum ID, Fet Mama Seks, Buka za decu, Chronic Infection, Nospeedlimit … Sve je trajalo ni deceniju, a potom je usledila ti{ina. Bend Lockdown koji se pojavio u nevreme, kada nije ni bilo scene, jedan je od najkvalitetnijih hardkor bendova sa ovih prostora. [o qa: Posle godina pospanosti i apatije na sceni re{ili smo da se organizujemo, u~vrstimo veze, poboq{amo komunikaciju i izgradimo ose}aj zajedni{tva kroz na{u razli~itost. Hardkor danas ima mnogo poxanrova ali ideja i poruka su isti. Osnovan je “Rebuild Collective” - skup drugara koji u`ivaju u muzici koju sviraju, organizuju koncerte bendova sli~nih ideja iz na{e zemqe i inostranstva, prave fanzine, bave se fotografisawem koncerata, organizovawem projekcija filmova o promovisawu ideje hardkore muzike.

Sve {to radimo iskqu~ivo sami finansiramo, radimo iz qubavi prema hardkoru, da bismo pomogli jedni drugima i uputili mla|e qude koje zanima ova muzika. Ovo je na{e vreme i na{a “Novi Sad hardkor” scena. @elimo da ona bude kvalitetna, inspirativna za qude, da se ose}aju prijatno na de{avawima koje organizujemo i da ne zaboravimo da radimo na sebi

Више од музике nalnih na~ina razmi{qawa na koncertima 2000tih umesto otvorene podr{ke i tap{awa mogli ste ~uti samo podsmehe i {aputawa. Hardkor scenu nije zaobi{la ni popularizacija interneta i wegove prednosti i mane. Dobili smo mogu}nost pristupa svakoj mogu}oj informaciji koja nas zanima, ali nismo dobili katalizatore, tj naj~e{}e ste dolazili do neke muzike i ideja koje su promovisali veliki medije, najve}e izdava~ke ku}e, qudi koji `ele da eksploati{u na{u slobodu i na~in `ivota. Hardkor nikad nije bio samo muzika nego mnogo vi{e od

Conviction o{ jedan kvalitetan bend iz J Novog Sada je Conviction, koji svira metalizirani hardkor sta-

Through These Eyes a stvar ne bude prepu{tena saД mo novijem hardkor zvuku pobrinuo se Through These Eyes, po-

Conviction toga. To je borba za o~uvawe i stvarawe zdrave svesti, promovi{u}i toleranciju, qudska i `ivotiwska prava, dijalog i nenasiqe kao vidove re{avawa problema, promociju pozitivnog i konstruktivnog na~ina razmi{qawa za pojedinca i dru{tvo.

Grоund Zеrо osle pospanih 2000-ih toj sveП sti najvi{e je te`io i doprineo bend Ground Zero ~iji zvuk je fuzija ekstremnog metala i brzog hardkor panka inspirisani muzikom koju sviraju Catharsis i Converge, neokrast scenom, hardkorom 90-ih i blek metalom. Tekstualno usmereni na li~ne poglede na me|uqudske odnose, dru{tvene kli{ee, qudsku prirodu, od emotiv-

РЕЦЕНЗИЈА

rog faha. Mogu se pohvaliti desetinama odr`anih koncerata. Ne ustru~avaju se da ka`u {ta misle o dru{tvu i problemima oko sebe i trude se da hardkor sceni vrate svest, stavove i razmi{qawe.

vratni~ki bend peva~a Strive For More koji nas sme{ta u vremensku kapsulu i vra}a u zlatno doba “youth crew” hardkor zvuka s kraja 80-tih. Na wihovim koncertima ponovo }ete ~uti odre~no NE konzumirawu i ubijawu `ivotiwa, zloupotrebi alkohola i droga i NE barijerama na koje nailazimo u na{im `ivotima zasnovanim na strahovima, mr`wi i ignoranciji. [o qa: Дrago mi je ponovo videti qude

THIRD I: CD “NICE NOISE”

lodija i strasti, {to }ete definitivno osetiti ako posetite neki od wihovih koncerata. Sastav Vault Of Pain je zavr{io sjajno izdawe “Дevastation of Humanity”. Wihova svirka podseti}e vas na bendove tipa Hatebreed.

Fast As We Go Far nam donosi ne{to svetliji zvuk po ugledu na {vedske i kalifornijske Бlink 182, NoFx, Бodyjar … Melodi~ni hardkor/pop pank koji }e vam se sigurno svideti ako ste ikada probali da stanete na dasku sa ~etiri to~ki}a i probali da surfujete po betonu ispred SNP-a. Aktivni bendovi na HCNS sceni su jo{ i Remedy koji se bazira na ~vr{}em zvuku wujor{ke {kole hardkora, kao i Kolaps, koji je veoma koncertno aktivan u posledwe vreme.

Treba spomenuti i najmla|e: Shoomar, Step off, Losin’ it.

Андерграунд за јак желудац

a varewe i razumevawe poeЗ tike, atmosfere i energije grupacije pod imenom „Third

I“, morate imati dobar, utreniran i kondiciono zdrav `eludac. Jedanaest „pesama“ koje su NA CD-u „Nice Noise” Industrial / Noise / Dark ambient - izdava~ „Samostalno”, 2011, Predrag i Nenad ovoga puta priredili u svojoj maloj ali pikantnoj andergraund muzi~koj kuhiwi, jesu metalni opiqci koji u harmoni~nom redu zve~e u napu{tenoj hangarskoj prostoriji. Uz zvuke iwem natopqenog vetra.

Ovo nije klasi~an album.

Sastavqen je od instrumentalnih linija, sempl odbqesa-

ka, raznoraznih i raznorodnih useka i rezova o{trim {iqkom u limeni, ulubqeni, usijani krov. Atmosferski i psiholo{ki, ovo jeste jedno te{ko, tromo i gotovo uzbu|uju}e, deprimiraju}e CD ostvarewe, koje vam tek na tre}i poku{aj preslu{avawa - kao meni na primer- dozvoqava da mu se pribli`ite i osetite ga blizu i nadomak svoje slepoo~nice. Numera „Nightmares Again“ se ispostavqa kao najinteresantniji komad. U svakom slu~aju, ovo {to su nam oni priredili u svih jedanaest zvu~nih stanica jeste - pakleno. Милан Б. Поповић

Rebuild фанзин [o qa: Po{to smo pre interneta morali nekako da budemo u sferi de{avawa i da se informi{emo o naj no vijim bendovima ~itali smo intervjue po fanzinima dok nam se tra ke

ФЕСТИВАЛ У ТОМАШЕВЦУ: Sle de }e su bo te, 25. ju na, u To ma {ev cu }e bi ti odr `an za ni mqiv mu zi~ ki fe sti val, ta ko zva ni „TLO fest”. Za do bru za ba vu or ga ni za tor se po tru dio da an ga `u je i atrak tiv na ime na do ma }e mu zi~ ke sce ne. Na ja vqe ni su no vo sad ski ben do vi Ate ist Rep i Ri tam Ne re da, zre wa nin ski Over drajv i Lu de kra ve iz Ba~ kog Pe trov ca. С. С.

ТОП 10 - МАЈ 2011.

Fast As We Go Far kao individuama i brinemo jedni o drugima jer samo tako }emo stvoriti dru{tvo koje je produktivno i ~ije ime }emo nositi sa ponosom u srcu.

A ovako je krenulo. [o qa: Se}am se da sam se upoznao sa drugarom sa Bulevara koji mi je pu{tao vhs kasetu na kojoj se nalazio snimak matinee (koncertno de{avawe preko dana) u klubu Garuda. To je za mene bilo nezamislivo, gledati qude u Judge, Youth Of Today, Ignite majicama i atmosferu doslednu hardkor koncerata u Americi krajem 80-ih u po bela dana u Novom Sadu i pored toga osvrnuti se oko sebe i videti da nema ni~eg sli~nog toj atmosferi i pri~i koja je krasila novosadsku hardkorpank scenu 90-tih. Bez obzira na te{ko}e u dr`avi i dru{tvu ti qudi su ipak odr`avali zdrav razum i gurali scenu u pravom smeru. Stvari su posle 90-tih postale usporenije, stavovi omek{ali, qudi apati~niji i letargi~niji. Na pomiwawe bilo kakve pri~e na sceni o zdravoj kolektivnoj svesti, razmi{qawu svojom glavom, buntu protiv konvencio-

koje zanima strejt ex na~in `ivota, koji je deo hardkor scene od wenog po~etka ali je kao i scena zamro u na{em gradu 2000-tih. Radi se o na~inu `ivqewa koji promovi{e osloba|awe qudske psihe i tela od oblika zavisnosti kao {to su: droga, alkohol, cigarete, zloupotrebe `ivotiwa, qudskih

ne bi izlizale u kasetofonu. “Tri drugara” je bio jedan od najboqih magazina o hardkoru i panku u Evropi. Kao i ostalo, sve je nekako nestalo po~etkom 2000-te. Pre godinu dana re{ili smo da ispravimo gre{ku pokretawem “Rebuild”, hardkor fanzina, koji je trenutno na `alost jedini u na{em Through These Eyes

nih do konceptualno anga`ovanih tematika ali bez plitke politike i parola. Zajedno ih sve ove godine dr`i prijateqstvo i strast prema stvarawu, bini i ekstremnom zvuku! Bend je izdao „Possess Me„ „ Last Goodbye „, „ Morbus Panonicus „ i nekolicinu DIY (do it yourself) kompilacija. Tako|e promovisali su na{u scenu i turnejom u Rusiji.

ВРЕМЕПЛОВ

Е

R.O.I.R. end koji je jedan od popularniБ jih u hardkor `anru u Evropi je na{ novosadski Reflections Of

Internal Rain, prepoznatqiv i po tome {to ga ~ine akademski umetnici i jedan pravnik. Momci su upravo na svojoj drugoj, velikoj evropskoj turneji. Sviraju brz hardkor pank i neokrast. Gde god da sviraju prave najlep{u atmosferu, izazivaju}i qude na stejx dajving i igrawe sa puno pozitivne energije. Proverite wihovo izdawe “Last Flood” koje je objavio SKC Novi Sad, ne}ete pogre{iti. I obavezno posetite wihov concert.

11. Jennifer Lopez feat. Pitbull - On The Floor 12. Jessie J feat. B.o.b - Price Tag 13. Bruno Mars – The Lazy Song 14. Alexandra Stan - Mr. Saxobeat 15. Rihanna – S&M 16. Lady Gaga - Born This Way 17. LMFAO f. L. Bennet & Goonrock - Party Rock Anthem 18. Snoop Dog - Sweat Adele - Rolling In The Deep 19. Lady Gaga - Judas 10. Adele - Rolling In The Deep

emocija i seksualnih odnosa i promovi{e odgovornost prema sebi i zajednici ali nikad sa porukom: “Бiti boqi od drugih” , ve}: “Бiti boqi od samog sebe.”

Младе снаге a sceni su prisutni i mla|i bendovi Furtive Forest koji Н upravo zavr{ava svoj prvi EP. Odlikuje ih hardkor zvuk pun me-

gradu. U wemu mo`ete pro~itati vesti o najnovijim de{avawima u hardkor i pank muzici. Fanzin promovi{e i te`i da probudi u qudima stavove i ideje zbog kojih smo i daqe tu gde jesmo, pose}ujemo hardkor koncerte, slu{amo tu muziku. “Rebuild” nam {aqe poruku da moramo gledati na sebe i mewati prvo stvari na sebi ako `elimo ne{to promeniti oko nas. Игор Тодоровић

Invisible Touch за успех

ngleski rok bend Genesis 21. juna 1986. godine dospeo je na sam vrh britanske liste sa albumom „Invisible Touch“. Album je samo desetak dana pre toga objavqen, a najzaslu`niji za takav uspeh ostvarili su hitovi „In Too Deep“, „Land of Confusion“ i naravno „Invisible Touch“.

Grupa Genesis osnovana je 1969. godine od strane Fil Kolinsa, Tonija Benksa i Majka Raterforda, koji su tokom ~itave karijere ostali stalni ~lanovi sastava. U periodu dugom vi{e od ~etrdeset godina,

www.rockulice.com

СВАКЕ НЕДЕЉЕ ВАШЕ ПРЕДЛОГЕ, ПРИМЕДБЕ, ПОХВАЛЕ И СУГЕСТИЈЕ МОЖЕТЕ СЛАТИ НА e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs

bend je snimio 15 studijskih albuma i svojim lakim notama i slu{ljivim zvukom obele`io rokenrol XX veka.

U martu ove godine, Fil Kolins je odlu~io da zavr{i svoju muzi~ku karijeru zbog zdravstvenih problema. Д. Влашки Приредио: Сава Савић

dnevnik

nedeqa19.jun2011.

23

P O D S E ] A W A : PRE 70 GODINA HITLER JE KRENUO U UNI[TAVAWE SOVJETSKOG SAVEZA ALI TO JE BIO PO^ETAK WEGOVOG KRAJA

Zlo ~i ni „Bar ba ro se” du go bi li pre }ut ki va ni re 70 go di na, 22. ju na 1941. go di ne, 3,3 mi li o na ne ma~ kih voj ni ka upa lo je u So vjet ski Sa vez. Pre ma pla nu “« Bar ba ro sa“» So vjet ski Sa vez je tre ba lo raz bi ti na de lo ve, ot por slo mi ti, qu de pre tvo ri ti u ro bo ve, a s na pre do va wem Ver mah ta u du bi nu te ri to ri je – je vrej sko sta nov ni {tvo is tre bi ti. Ma ni~ ni dik ta tor je fik si rao svo je ci qe ve i stra te gi ju: Hi tler je uni {ta va we Ru si je sa wao pu nih 20 go di na: 1926. je u svo joj pro gram skoj kwi zi „«Majn kampf»„ ob na ro do vao po tre bu za ne ma~ kim pro do rom na is tok za rad le ben sra u ma (pro sto ra za `i vot) – na ru ski ra ~un. Op se siv noj mr `wi pre ma Je ve re ji ma do dao je i `e qu za uni {te wem „ni `e slo ven ske ra se“.

Ipak, isto ri ~a ri be le `e da je Ru si ja sve do 1939. go di ne igra la sa mo pod re |e nu ulo gu u Hi tle ro voj spoq no po li ti~ koj stra te gi ji i kon kret nim voj nim pla no vi ma.

On je u svo jim go vo ri ma vi {e po mi wao iz gled ni rat pro tiv za Posledwi povratnici iz zarobqeni{tva 1955. godine pad nih si la. Ipak, u av gu stu 1939. skva su ve} bi li na pe ti. Mo lo za pa wio je svet pak tom o ne na pa - to ga Ru si ja mo ra bi ti po ko re na. tov je po tvr dio ru ske in te re se da wu sa Sta qi nom. Pre to ga, u av - Po ~et kom 1941. go di ne. [to br na Bal ti ku i Bal ka nu, {to je Hi gu stu 1936. go di ne – s po ~et kom `e Ru si ja pad ne, to bo qe... Pet gra |an skog ra ta u [pa ni ji – on je me se ci za spro vo |e we.“ tle ra ube di lo da su te ri to ri jal ni proh te vi dve stra ne ne po mir upo zo ra vao na „boq {e vi~ ku opa Bez ob zi ra ko li ko pro ble ma qi vi. snost“ i u~vr stio pret po stav ku o ti~ na ta lo gi ka bi la, ge ne ra li su Kri mi nal ni po du hvat „Bar ba ne iz be `nom su ko bu s Mo skvom. }u ta li – ni je se ~u la ni ka kva kri ro sa“ je mo gao da po~ ne: Hi tler je Pre o ri jen ta ci ja pla no va u ti ka, ni ka kva al ter na tiv na stra ope ra tiv ci ma na lo `io uni {ta Ber li nu, ta ko da se te `i {te sa te gi ja. Ge ne ral feld mar {al Val va we ne pri ja te qa, „boq {e vi Za pa da usme ri na Ru si ju, usle di la ter fon Bra u hi~ do du {e iz re kao sti~ ke ko me sa re i ko mu ni sti~ ku je za hva qu ju }i eko nom skoj lo gi ci je da bi „bi lo bo qe da se za dr `e in te li gen ci ju“, {to je ubr zo pre ra to va wa – So vjet ski Sa vez je pri ja teq ski od no si sa Ru si jom“, to ~e no u uput stva za li kvi da ci ju tre ba lo da snab de va Ne ma~ ku ali je to od mah, jo{ to kom no }i, uhap {e nih so vjet skih ru ko vo di ener gen ti ma, ma te ri ja lom i hra - za bo ra vqe no. Ta kva po slu {nost la ca. Ta kav me tod je ve} pri me nom za je dan du go traj ni rat s Ve - ge ne ra la, mno gi is tra `i va ~i se wen u Poq skoj, pa i Fran cu skoj li kom Bri ta ni jom i Sje di we nim sla `u, plod je pre o vla |u ju }eg gde je ubi je no ne ko li ko hi qa da Ame ri~ kim Dr `a va ma, bu du }i da pru sko-voj nog men ta li te ta i po tam no pu tih rat nih za ro bqe ni ka. su ne ma~ ki pla ne ri bi li sve sni slu {no sti pred hi je rar hi jom – U ra nim ju tar wim ~a so vi ma 22. da SAD ne }e du go osta ti po stra - za kle tva ko ju su jo{ od 1934. go di ju na 1941. go di ne ne ma~ ka ni. Ta za vi snost od Ru si je ar mi ja od 3,3 mi li o na qu di kao re sur sa ni je bi la sa mo Hi tle ro va iz mi {qo - Vi {e od 18 mi li o na qu di je pro {lo je pre {la gra ni cu bez ob ja ti na, ne go je u to bio ube - kroz Vermaht, i ret ko ko ja ne ma~ ka ve ra ta. Tri jum fa li sti~ ka |en ~i tav voj ni vrh. Mo - po ro di ca ni je zna la da to ni je bi la sa op {te wa pr vih ne de qa sve do ~i la su o br zim po be gli se ra ~u na ti i na po dr ni ka kva „ne vi na voj na si la” da ma i ne znat nom ot po ru {ku bit nih de lo va eli te: So vje ta, da bi po ~et kom ju ide o lo {ki mo tiv kr sta la ge ne ral Hal der ve} pro gla sio {kog ra ta pro tiv boq {e vi zma ne mo ra li da po la `u (na pred log po be du. Hi tler je ob na ro do vao bio je vi {e ne go ja san. ar mi je) bi la je da se „sva ki voj nik kao pri o ri te te ne ma~ ke kon tro Po sle ka pi tu la ci je Fran cu ske bez u slov no po ko ra va vo |i ne ma~ le Bal tik, Ukra ji nu i ju `no pod 22. ju na 1940. ve} su se ~u li gla so - kog raj ha i na ro da Adol fu Hi ru~ je s `i vot no va `nim eko nom vi u Ver mah tu da bi ne ma~ ke tru - tle ru“. Osim to ga, po ~et ni uspeh skim re sur si ma, s tim da je za u zi pe tre ba lo ve} te je se ni da umar - i po be da nad Fran cu skom je u~vr ma we Mo skve bi lo spo red no. {i ra ju u So vjet ski Sa vez, kao i sti la po ve re we u fi re ra, a ni Ali, po sle br zog na pre do va wa u da }e to bi ti pra va de~ ja igra. {ta ma we zna ~aj na je i bi la ~i sre di {te te ri to ri je, Ge ne ral Na ro ~i to je {ef Ge ne ral {ta ba we ni ca da su sta qi ni sti~ ke {tab je od lu ~io da kon cen tri {e Al fred Jodl bio po bor nik na pa - ~ist ke ka snih tri de se tih go di na sna ge oko Mo skve. Po sle ogor ~e da na Ru si ju – br za po be da na is to - zna ~aj no pro re di la ofi cir ski nih bor bi Hi tler je pred lo `io ku da la bi kri la za su o ~a va we s ka dar Cr ve ne ar mi je.

Ipak, u bit ku se ni je kre nu lo za u zi ma we Le win gra da na se ve ru „re me ti la~ kom“ Ve li kom Bri ta ba{ sa „ura“, pi sao je ne dav no i Ki je va na ju gu. ni jom ko ja ni je ima la pu no raz u- Ijan Ker {o, bri tan ski isto ri Kra jem sep tem bra Nem ci su za me va wa za Hi tle ro vo pre kra ja we ~ar za ne ma~ ki ne deq nik Cajt. po se li Ukra ji nu, ve li ki deo Kri Sta rog kon ti nen ta. Sam Hi tler Hi tler je po ve ro vao da Ru si ma ma i Do wec ke obla sti. Le win je 31. ju la svo jim ge ne ra li ma iz ni je ni do ka kvog su prot sta vqa - grad je tre ba lo od se }i, ta ko da lo `io da ka pi tu la ci ju Lon do na wa we go voj si li, i 31. ju la 1940. tri mi li o na sta nov ni ka po u mi re vi di u sklo pu eli mi na ci je Ru si je. je ob na ro do vao svo ju od lu ku. Tog od gla di. Ko na~ no, 2. ok to bra pod Ta kav uspeh bi sa sa ve zni kom Ja le ta i je se ni Nem ci su svim si - {i from „Taj fun“, po ~eo je na pad pa nom na Da le kom is to ku osla bi la ma ras pa li li iz va zdu ha po Ve - na Mo skvu ko ja je tre ba lo da pad lo ame ri~ ku po dr {ku Bri tan ci li koj Bri ta ni ji, i ka da je so vjet - ne ve o ma br zo zbog na do la ze }e zi ma. Po we go vom dik ta tu „raz bi ja ski {ef di plo ma ti je Mo lo tov me. Po ~et kom de cem bra Ver maht we Ru si je bi uni {ti lo po sled we do {ao u Ber lin 12. i 13. no vem - je bio na ma we od 20 ki lo me ta ra en gle ske na de. Go spo dar Evro pe i bra 1940, od no si Ber lin - Mo - od cen tra glav nog gra da, ali su Bal ka na je on da Ne ma~ ka. Za rad

P

Po sle 1945. mno go se go vo ri lo ta 1995. ko ju je vi de la {i ro ka jav o „ra tu za is tok“, a po ja vi li su se nost, do pri ne la je ko na~ nom kri i mno go broj ni me mo a ri o Sta - ti~ nom sta vu pre ma Ver mah tu. qin gra du kao ve li koj dra mi, i o Vi {e od 18 mi li o na qu di je pro Mo skvi kao tri jum fu ru ske zi me {lo kroz tu ar mi ju, i ret ko ko ja nad hra brim ne ma~ kim voj ni ci - ne ma~ ka po ro di ca ni je zna la da ma. O to me da su na rat nom po qu to ni je bi la ni ka kva „ne vi na voj Nem ci po ga zi li sve va `e }e kon - na si la“.

Ka da je Vol fram Ve te 1984. ven ci je – ni {ta se ni je mo glo ob ja vio kwi gu „Po du hvat Bar ba pro ~i ta ti. O uzro ci ma ra ta {i ro sa“ ko ja je po pr vi put ob ja vi la re ne su sta re na ci sti~ ke la `i da do ka ze i na red be da se po ~i ne se Ne ma~ ka mo ra la bra ni ti pre rat ni zlo ~i ni, sve do ~io je i o te ven tiv no od boq {e vi~ ke agre si je {ko }a ma u svom ra du: to kom se – to kom 50-tih jo{ uvek se pri ~a dam de se tih je sva ki i naj ma wi na kre ta la u okvi ri ma na ci sti~ ke pre dak u do ku men to va wu tog u`a pro pa gan de. ^ak je pr vi de mo sa bio ospo ra van i na pa dan, a krat ski po sle rat ni pred sed nik mno gi ofi ci ri Ver mah ta bi li su Ade na u er po seg nuo za sta rim ge za po {qa va ni kao isto ri ~a ri. ne ra li ma Ver mah ta ka da je pra Mno gi ni su ni hte li da pri hva te vio no vu voj sku – Bun de sver. Ta ko da su po sto ja le na red be da se ubi je Adolf Hoj zin ger, ge ne ral ko ji ja ju za ro bqe ni po li ti~ ki ofi se iz me |u 1941. i 1945. nad vi jao s ci ri Cr ve ne ar mi je kao i da su Hi tle rom nad voj nim kar ta ma i one iz vr {a va ne, da su ru ski gra pla ni rao „ost krig“ – pe de se tih do vi i se la srav wi va ni sa ze po stao ge ne ral ni in spek tor Bun mqom, pre tva ra ni u {ut i pe peo, de sve ra. da je ubi je no tri mi li o na so vjet Ne {to u sve sti je po ~e lo da se skih Je vre ja a 30 mi li o na qu di me wa tek po ~et kom 80-tih, po sle iz glad wi va no. ame ri~ ko-so vjet ske se ri je ko ja je emi to va na na te le vi zi ji ARD, a Sto ga ne tre ba da za ~u di {to je za po ~e li ja ki mra ze vi ko ji su za - pro tiv ko je su qu ti to pi sa li pi slo vi ma i bro jem, je dan je di ni ge u sta vi li ten ko ve a voj sku is cr - sma biv {i ofi ci ri. Od pro du ne ral Ver mah ta od go va rao za zlo pqi va li. Ka da je Cr ve na ar mi ja cen ta ko ji ju je ku pio, Hajn ca ~i ne, ali i on ih ni je po ~i nio na 5. de cem bra po kre nu la ve li ku Ver ne ra Hib ne ra, tra `i li su da is to~ nom fron tu. Re~ je o Jo ze fu pro tiv o fan zi vu, ne sta li su iz - se ubi je! Iste re ak ci je do `i ve la [ojn gra be ru ko ji da nas ima pre gle di da }e Mo skva pa sti – i ceo je tri go di ne pre to ga kwi ga „Ni ko 90 go di na i ko jeg je sud u Min po du hvat „Bar ba ro sa„ je pro pao. smo ka me ra di“ isto ri ~a ra Kri he nu osu dio na du go go di {wu ro To je bio po ~e tak kra ja. Ver - sti ja na [traj ta, po ko joj je vi {e bi ju zbog zlo de la u Ita li ji. Pre maht se za gla vio kod Mo skve, Ja - od tri mi li o na so vjet skih voj ni ma kon cep ci ji utvr |e noj 1959. u pan je bom bar do vao Perl Har bur ka u ne ma~ kom za ro bqe ni {tvu ta da {woj Ze maq skoj upra vi za {to je iza zva lo rat Sje di we nih skon ~a lo. Do du {e, pr va ozbiq na pra vo su |e u Lu dvig sbur gu, me sni Dr `a va ne sa mo pro tiv Ja pa na ne go i Hi tle ra.

Rat je pre ra stao u svet ski, a od br ze po be de Raj ha ni je osta lo ni {ta: Hi tle ro va ha zar der ska igra ovla da va wa sve tom vo di la je u su no vrat.

Mno gi isto ri ~a ri da nas se pi ta ju za {to je Nem ci ma tre ba lo to li ko pu no vre me na da bi se su o ~i li s isti nom o zlo ~i na~ kom ka rak te ru ra ta pro tiv So vjet skog Sa ve za?

Isto ri ~ar Vol fram Ve te u jed nom ne dav nom in ter vjuu za ne - Iskopavawa pre nekoliko godina su potvrdila ratne zlo~ine ma~ ke me di je re kao je da je re~ o ko lek tiv nom is kri - kwi ga o ra tu za Ru si ju ob ja vqe na su do vi je tre ba lo da vo de po stup vqa va wu, ti pi~ nom za to vre me. je 1969, ali {e zde se to sma {i se u ke pro tiv na ci sti~ kih zlo ~i na Ka da su se u de cem bru 1955. go di - to vre me ni su pre vi {e in te re so ca, a pre ma ta da {woj de fi ni ci ji, ne vra ti li po sled wi rat ni za ro - va li za isto ri ju – ra |e za ne ka kve rat ni zlo ~i ni ni su spa da li u tu bqe ni ci sa is to ka, jo{ uvek se ap strakt ne te o ri je o fa {i zmu. ka te go ri ju. Ali oko to ga ni ko ni go vo ri lo da je rat strikt no vo - La `i o~e va su ipak od ba ci va li i je pre vi {e lu pao gla vu. |en po me |u na rod nim pra vi li ma. otud je do {ao pod strek za is tra Ima li, pak, da nas se }a we na Zlo ~i ni na ci sti~ kog pe ri o da su `i va wa. na pad na So vjet ski Sa vez ja ko ge ne ral no po ti ski va ni i pre }ut upo ri {te u ko lek tiv nom pam }e Po ~ev od 1989, za po ~et je pro ki va ni. Uz to je an ti boq {e vi - ces otre `we wa i de zi de o lo gi za wu Ne ma ca? Em pi rij ski se to te zam iz na ci sti~ kog vre me na `i - ci je, ka ko na is to ku, ta ko i na za {ko mo `e utvr di ti, ali se sa si veo i u an ti ko mu ni zmu Hlad nog pa du. Isto ri ~a ri su do bi li pri gur no {}u mo `e re }i: ne ma~ ka ra ta ko ji je tek po ~i wao. Rat stup no vim iz vo ri ma, a raz me na kri vi ca za taj uni {ta va la~ ki pro tiv Ru si je se ~i nio jo{ uvek ne ma~ kih s ru skim ko le ga ma je rat ko ji je oko 27 mi li o na so vjet le gi tim nim – a stra ho va we da po sta la mno go ve }a. Sa rad wa na skih gra |a na pre tvo rio u `r tve, „Ru si do la ze“ po sta lo je u Za pad - ra znim ni vo i ma do ve la je do po vi {e se ne mo `e la `i ra ti a da noj Ne ma~ koj kla si ~an pri mer mi re wa. Ipak, jed no je {ta se zbi se ~o vek pri to me `e sto ko ne de pro jek ci je ono ga {to su Nem ci va u za jed ni ci isto ri ~a ra, a sa skre di tu je. Ima ko zna {ta se ta za pra vo u~i ni li Ru si ma – na pa - svim dru go {ta }e od tog wi ho vog da do ga |a lo i to se ni ka da ne }e li, pqa~ ka li, po ro bqa va li i zna wa pri hva ti ti dru {tvo. Ve li za bo ra vi ti. ubi ja li. ka iz lo `ba o zlo ~i ni ma Ver mah n Reqa Kne`evi}

DOLE RUKE SA MLADIH KAMBOYANKI

De di ca, ali ne sa unu ~i com am bo xan sko Mi ni star stvo ino stra nih po slo va upra vo je do bi lo za kon sku po dr {ku za za bra nu bra ko va iz me |u stra na ca sta ri jih od 50 go di na i mla dih Kam bo xan ki, kao i onih ko ji ne za ra |u ju vi {e od 1700 evra me se~ no.

No vi pro pi si, ne dav no iz gla sa ni, sme ra ju da iza |u na cr tu tr go vi ni be lim ro bqem, sti hi ji ko ja je o~i to uze la ma ha i ve} be le `i zna ~a jan broj mla dih `r ta va ra zno li kog mal tre ti ra wa. Bu du }i da su po me nu te de voj ke zva ni~ no uda te, te {ko je bi lo {ta le gal no is te ra ti, dr `e }i se is kqu ~i vo me |u na rod nih pro pi sa.

Gla sno go vor nik mi ni star stva Ko ji Ku ong ve ru je da }e no ve me re obes hra bri ti ve ze ko je osta vqa ju uti sak da je re~ o de di ci sa unu ~i com». I do da je: «H « o }e mo da mla de Kam bo xan ke ka da se uda ju za stran ca vo de uqu dan `i vot, da `i ve u stvar nom bra ku. »

K

Na po rast ova kvih bra ko va uti ~u naj vi {e sta ri ji Ju `no ko re jan ci. Ali ni ci tav re gion ni je ostao bez zna ko va po ra sta ove po {a sti, ukqu ~u ju ci Fi li pi ne i Taj land, ko ji ~e ka ju pr va is ku stva sa Kam bo xom, e da bi se po ve li za we nom za kon skom re gu la ci jom. Ki na se ne ogla {a va, iako ne ma lo we nih ma lo let ni ca kre }e ovom stran pu ti com. ^i we ni ca da je Kam bo xa bit no ma wa od osta lih ze ma qa oda kle se de voj ke od vo de po ja vu je u~i ni la vi dqi vi jom.

Mla de de voj ke u `ar go nu na zi va ju « su pru ge iz ka ta lo ga». Po sao oba vqa ju zva ni~ ne agen ci je za skla pa we bra ko va. Iza ovih « za ko ni tih pro vo da xi ka kri je se go le mi, do bro osmi {qe ni pro fit. Ima se la, kao u pro vin ci ji Kam pun ~an, gde su sko ro sve mla |e de voj ke po {le «za mu `em».

Jed no stav no, po ja ve se agen cij ski po sred -

ni ci i is«pre go va ra ju broj de vo ja ka na ve li ko». Pre to ga pre gle da ju ih ve} svr sta ne u re du i sa ~i ne spi sak kao na sto~ nom saj mu, k » a `e ^iv Kek, pred sed ni ca kam bo xan ske Li ge za pra va ~o ve ka. N « a kon to ga ih od vo de u pro dav ni cu, ku pe im le pe ha qi ne, od ve du do fri ze ra... Za in te re so va nom kup cu po treb no je sa mo da is pla ti po sred ni ka i agen ci ju ko ja }e se po bri nu ti za bra~ ne pa pi re. » Ni je ~u do {to su u jav nost do pr li broj ni skan da li o tret ma nu ovih « su pru ga u» no vim otax bi na ma». Pro {lo me se~ na cr na hro ni ka ipak je do bra no po tre sla Kam bo xan ce. Mu` je na svo ju m « la di cu upla tio {est po li sa za `i vot no osi gu ra we, u od {tet noj vred no sti od mi lion do la ra (bez ma lo 700.000 evra). Ubr zo je ne sre} ni cu na kqu kao le ko vi ma za uspa vqi va we i pod met nuo po `ar u ku }i.

Na rav no, ima i uspe lih slu ~a je va ova kvih aran `ma na. Star ci ma je vi {e po treb na me di cin ska se stra ne go `e na. Ali ipak, mal tre ti ra we i za vi snost, da ne ka `e mo rop stvo, sve vi {e po ka zu ju svo je pra vo li ce. Pri si la na pro sti tu ci ju po ve }a va zva ni~ ne po li cij ske do sjee. I da sve bu de jo{ go re, pr sti ~la no va fa mi li je i “pri ja te qa” iz oko li ne, sve se ~e {}e po mi wu u kon tak ti ra wu po sred ni ka i agen ci ja. [to ih spa sa va “iz la ska na te ren”.

Za sa da je Kam bo xa pr va i je di na ze mqa na sve tu ko ja je za bra ni la bra ko ve de vo ja ka s mu {kar ci ma u po od ma klim go di na ma.

Sli~ nost se, iz da le ka, vi di sa mo sa Jor da nom, gde de voj ke is pod 18 go di na mo ra ju da do bi ju sud ski pri sta nak za uda ju ako je `e nik sta ri ji 20 go di na vi {e od wih. n E. N. L.

24

nedeqa19.jun2011.

oglasi

SLO BO DAN Novosa|anin 54. godine, zgodan, privla~an, upoznao bi `enu istih osobina, radi lepih trenutaka. Materijalno stawe mi nije bitno. Telefon: 062/852-3209.

31091 KA NAD SKI dr`avqanin tra`i `ensku osobu do 45 godina.

Telefon 0038765 399241. 31236

IZ DA JEM sobe i apartmane u ^awu. 018/213-708, 064/849-61-09 i 067/859-097.

28671 U KUM BO RU apartmani, sobe uz more svih struktura sa pogledom na Herceg Novi, ulaz u Bokokotorski zaliv. Telefon 021/461072, 00-382-31-684-719.

29234 SO BE i apartmani na moru, Utjeha kod Bara. Blizu mora.

Povoqno. Telefoni: 021/6363291, 064/316-2303.

30445 RI SAN - BO KA povoqno kompletno opremqeni apartmani, klima, TV i bez restrikcije vode. Telefon 064/505-3707.

31103 IZ DA JEM povoqno u Kumboru kod Herceg Novog sobe - apartman blizu pla`e. Telefoni: 021/881-003, 0637702637.

31141 SU TO MO RE, izdajem sobe sa upotrebom kupatila i kuhiwe, povoqno. Telefoni: 021/530309, 021/898-568, 064/165-7393.

31282 BO KA KO TOR SKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite pla`ama, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora. Cena 6 evra. Telefon 00382/32371-657.

30467 IZ DA JEM ku}u uz obalu mora.

Kru~e do Utjehe. Telefon 021/504450 Qubica.

31169

dnevnik

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Tel. 021/6399-305.

30969 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor.

Tel. 021/6399-305.

30970 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura, popravni. Povoqno. Telefon 021/6367482, 063/471-644.

30973

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

30971 OZBIQ NOJ `eni izdajem name{ten stan u dvori{tu za pomo} nepokretnoj `eni, uglavnom popodne. Telefon 021/5044-50 Qubica.

31168 VI [I fizioterapeut - maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, reume, povrede ko{tano-zglobnog sistema, kineziterapija, masa`a, fizikalna terapijaaparati. Tel. 064/216-54-24. 30979

IZ DA JEM name{ten stan, garsoweru, okolina Sajma - Ilija Bir~anina. Cena 120 evra. Telefoni: 021/6337-631, 063/1071003.

30999 PO VOQ NO izdajemo kvalitetne name{tene stanove svih struktura na odli~nim lokacija.

Telefoni: 062/466-056, 021/55-75-92.

31276 IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a.

Svoj parking u dvori{tu. Cena 200E od 1. 7. Telefoni:064/3531-161 i 062/83-74-805.

30011 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u stambenoj zgradi Ul. Jug Bogdana. Telefon 064/8223848.

30150 IZ DA JEM nov stan 70m2 mo`e da bude poslovni prostor sa kablovskom tv, klima uz dogovor.

Telefoni: 6398-007, 504-214, 064/3212497.

30175 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan kod `elezni~ke stanice.

Telefon: 063/501-328.

30469 IZ DA JEM trosoban name{ten stan u Ul. Laze Kosti}a. Telefon: 063/7722-321.

30470 IZ DA JEM nov name{ten jednosoban stan, kod Sajma, sa CG, kablovskom, telefonom i terasom, od 1. jula. Telefon 060/5474478.

30495 IZ DA JEM dvosoban stan 50m2, kod Hotela „Aleksandar�.Name{tena kuhiwa, sobe prazne. Telefon 063/777-6455.

30769 GR BA VI CA, izdajem komfornu moderno name{tenu garsoweru.

Nov name{taj, bela tehnika, klima. Aleksandar gradwa. Telefon 064/888-2630.

30924

oglasi

dnevnik

GR BA VI CA, Gogoqeva, izdajem jednosoban stan, 35m2, prazan, ima kuhiwske elemente, drugi sprat, novija zgrada, terasa, {pajz... Tel. 063/18-28-647. 30925 IZ DA JEM dvosoban stan 47m2 + 5m2, prazan na I spratu kod Satelitske pijace. Telefoni: 060/6415-520 i 021/6415-520.

30939 IZ DA JEM name{ten jednosoban stan u Ivana Kosan~i}a 17, slobodan od 20. 6. 2011. Telefon 064/888-1180.

30957 U CA RA DU [A NA izdajem name{tenu garsoweru 130 E. Telefon 064/3810-695.

30987 NA TE LE PU izdajem lep jednosoban komforan stan prazan.

Telefon 505-556.

30992 IZ DA JEM praznu garsoweru 29m2 sa izdvojenom kuhiwom u Gogoqevoj ulici, prvi sprat, terasa, telefon, centralno grejawe. Telefoni: 021/2989017, 064/158-45-45.

30998 IZ DA JEM komfornu name{tenu garsoweru. Telefon 064/8881035.

31022 IZ DA JEM name{ten stan (31m2) Sremska Kamenica, ul.

Vojvode Mi{i}a (80E). Telefoni: 401-814 i 063/7-130-314. Zvati posle 20 ~asova.

31054 GAR SO WE RA, komforna, name{tena, klima, kod stadiona Vojvodine (na Bulevaru) od 1. 7.

2011. cena 140 E. Telefoni 526830 i 064/57-55-987.

31063 LI MAN III, Narodnog fronta 28/IV, izdajem prazan jednoiposoban stan 43m2, kuhiwski elementi, klima, terasa, lift, parking, park. Telefoni: 062/1662041, 021/641-7165.

31066 IZ DA JEM jednosoban komforan stan. Povoqno. Maksima Gorkog 49. Telefon 064/27-45868.

31081 IZ DA JEM jednoiposoban stan 30m2, na Limanu, zvati posle 15 sati. Telefon 021/540-771.

31082 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru u centru Novog Sada.

Telefon 060/100-61-63.

31095 IZ DA JEM na du`i period kompletno name{ten dvosoban stan od 43m2 sa terasom u novoj zgradi, u Maksima Gorkog. Telefon 064/3468-936.

31108 NA LI MA NU I izdajem trosoban stan moderno name{ten, kompletna kuhiwa i bela tehnika, mese~no pla}awe. Telefon: 453-123 i 064/161-25-35.

31115 IZ DA JEM dvosoban stan kod Sajma. Telefon 021/444-258, 064/111-3561.

31134 IZ DA JEM na du`i rok, odmah useqiv prazan stan, povr{ine 68m2, Gagarinova ulica, 16A, 5/17, Novi Sad. Telefon 063/564-034.

31155 IZ DA JEM garsoweru povr{ine 32m2, kompletno opremqen u neposrednoj blizini fakulteta.

Telefoni: 063/8142-234, 064/1585191.

31156 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru u C. Du{ana. Telefon 063/543-710.

31165 IZ DA JEM neme{tenu garsoweru u Jevrejskoj 23, psa` Papilon. Telefon 063/87-888-63, 063/543-710.

31167 IZ DA JEM name{tenu garsoweru na podbari, kraj Alma{ke crkve. Telefon 021/797-893.

31170 IZ DA JE MO ~etvorosoban name{ten stan u Petrovaradinu za 3 u~enika ili studenta. Uslovi povoqno. Telefon 021/6434410.

31190 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan 40m2 u Novom Sadu kod sajma za u~enike ili studente. Telefon 063/337-246.

31191 IZ DA JEM dve name{tene garsowere u [afarikovoj i Kosan~i} Ivana, i stan dupleks u centru.

Mo`e za EXIT. Tel. 064/2825903, 021/547-311.

31218 GAR SO WE RA u Tozinom soka~etu na Novom nasequ. Telefon 503-667.

31226 IZ DA JEM kompletno name{ten dvosoban stan, visoki parter, centralno grejawe, blizu autobuske stanice. Telefoni: 021/6330-891, 062/858-6667.

31235

IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs.Tel.: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

31278 IZ DA JEM opremqen jednosoban stan, 2 le`aja, terasa, kod @eqezni~ke stanice od 1. VII 2011. Telefon 021/467-065, 063/891-4433.

31231 VE LI KA PO NU DA stanova za izdavawe, svih kvadratura, name{tenih i nename{tenih! Ponuda lokala i poslovnih prostora na razli~itim lokacijama u gradu! Telefoni: 065/2019004, 021/6624-325, www.so lis-ne kret ni ne.com.

481734

PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 31277

KU PU JE MO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137. 482982 KU PU JE MO stanove svih struktura za raselewe. Telefon 636-68429.

481808

PRO DA JEM nov name{ten stan u Bawi Koviqa~i II sprat 35m2+gara`a sve ukwi`eno i odmah useqivo. Telefon 64/94354-97.

30943

GAR SO WE RA, 28m2, Jovana Cviji}a 19, 1. sprat, dvori{na, terasa, parket, PVC, CG, lift, 1200e/m2 sa PDV-om. Telefon 062/77-222-7.

31042 PRO DA JEM garsoweru na Detelinari, novu, sun~anu, telefon, kablovska, terasa. Odvojena kuhiwa sa velikim prozorom, hitno, povoqno. Tel.: 063/507097 i 021/2977-565.

31065 HIT NO, povoqno i jeftino, garsowera 32m2, name{tena, u`i centar, 30000E. Telefon: 523-956.

31125 NO VA useqiva garsowera sa terasom, IV sprat, (nije posledwi) zgrada sa liftom, cena 27.000e. Hitno! Tel.: 063/10-30232, 065/3333-177.

31225 PRO DA JE MO novu garsoweru u centru blizu Socijalnog za 34.000. Useqiva odmah. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 31254 PRO DA JEM gasroweru, 15.500 evra. Agencije iskqu~ene. Telefon 064/820-58-16.

31286 PRO DA JEM jednosoban stan, ukwi`en, ima terasu, 2. sprat, kod @eqezni~ke stanice. Telefon 021/467-065, 063/891-4433.

31232 HIT NO prodajemo jednosoban stan, 38m2 u Petrovaradinu, blok 8, za 28.000, mo`e biti jednoiposoban. Telefoni: 6447622, 063/540-165.

31260 PRO DA JEM jep jednosoban stan od 30m2 kod satelitske pijace za 29.000 bez ulagawa. Tel. 6447-622, 063/540-165.

31266 U KRA QE VI ]A MAR KA 28m2, tre}i sprat, lift, terasa. Povoqno! Tel.: 451-318, 060/0753782. [ifra 46755.

481862 NA NO VOJ DE TE LI NA RI ukwi`ena garsowera 25m2 u novijoj lepoj zgradi gleda na dvori{te, prvi sprat, terasa, lift 31.000. Telefoni: 451-318, 523193. [ifra 47422.

481863

U BO RE PRO DA NO VI ]A novija ukwi`ena garsowera, drugi sprat, lift, terasa. Telefoni: 451-318, 523-193. [ifra 46993.

481864 NO VA DE TE LI NA RA, nova brzo useqiva garsowera 24m2, cena 27.300 sa PDV-om. Telefon 636-8429.

481810 BUL. OSLO BO \E WA, ukwi`en stan od 29m2 na II spratu, ima terasu, cena 30.000. Telefon 636-6952.

481811 GR BA VI CA, kod Medicinske skole, nova odli~na garsowera od 25m2 po ceni od 31.000 sa povratom PDV-a. Telefon 6366952.

481815 NO VI BU LE VAR, nova garsowera od 24m2 po ceni od 26.800.

Telefon 063/516-478.

481825 USE QI VA garsowera 24m2, upotrebna dozvola, terasa, lift, CG, cena 27.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6604.

481775 BU LE VAR - klasi~na garsowera 22m2, ukwi`ena, odmah useqiva, fr. balkon, lift, CG, cena 27.200E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6606.

481779 NO VA useqiva garsowera 25m2, odli~na gradwa-sendvi~ zid, CG. Cena sa PDV-om 31.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607.

481792 BU LE VAR OSLO BO \E WA Liman 30m2, odli~an raspored, terasa, lift, CG, 4. sprat-nije zadwi, ukwi`en, useqiv cena 38.600E. hitno!!! Tel.: 021/424963, 064/823-6610.

481793 GAR SO WE RA 27m2, Grbavica, luks oprema, ukwi`ena, odmah useqiva, lift, terasa, CG, cena 33.400E. Telefoni: 064/8236610, 021/424-963.

481799 USE QI VA garsowera 20m2, 1. sprat, terasa, Ul. Janka ^melika, klasi~an raspored, cena 16.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6607.

481795 FUNK CI O NAL NA, prostrana, ukwi`ena i name{tena garsowera kod Socijalnog, 31m2, cena 33.800 evra! Telefoni: 065/2019-013, 021/4274-277, ({ifra:19665), www.so lis-ne kret ni ne.com.

481742 PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru od 22m2, odmah useqiva, zbog odlaska u inostranstvo!

Ul. Laze Lazarevi}a. Cena 21.000 evra! Telefoni: 064/1340459, 021/427-277, ({ifra:20447), www.so lis-ne kret ni ne.com.

481743 GAR SO WE RA na Grbavici u dvori{tu nove zgrade, opremqena kuhiwa, klima, kablovska, cena 18.000 evra. Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra:20560), www.so lis-ne kret ni ne.com.

481744

RI BQA PI JA CA - stan od 28m2 na prvom spratu, odvojena kuhiwa, useqiv, sigurnosna vrata, lift... Hitno!!! Telefoni: 064/1126-239, 021/427-277, ({ifra:20620), www.so lis-ne kret ni ne.com.

481749 NO VA DE TE LI NA RA, garsowera na I sprat 24m2, 31000 evra, sa komplet novim name{tajem.

Telefoni: 526-622; 064/300-4955.

483024 DE TE LI NA RA, Janka ^melika, kod {kole, odmah useqiva name{tena garsowera u zgradi, potkrovqe, 19.500E. Telefon 063/441-663.

483019 NO VO SAD SKOG SAJ MA nova garsowera 27m2 na prvom spratu sa liftom, ima terasu, dvori{no orjentisana, brzo useqiva.

Telefon 062/528-137.

482984 @E LE ZNI^ KA odli~na garsowera 23m2, ukwi`ena, ima terasu, zgrada sa liftom, gleda na dvori{te. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

482985 LI MAN, Balzakova kod Doma zdravqa, ukwi`ena garsowera 25m2. Tel. 6624-218.

482970 GAR SO WE RA, 26m2, N. Detelinara, H. Ruvimova, 4. sprat, lift, terasa, cg, novo, ukwi`eno, 30.900E. Telefon 063/7451344.

481907 JED NO SO BAN, 31m2, odvojena kuhiwa i trpezarija, B. J. Tomi}a, 4. sprat, ukwi`en 28.850E. Telefon 063/745-1344.

481899 HIT NO prodajem 39m2 na Bulevaru oslobo|ewa, kompletno renoviran, odmah useqiv, ukwi`en! Cena 37.000. Telefon 452737.

481890 PRO DA JEM 37m2 na II spratu, terasa, nov, prazan odmah useqiv, ukwi`en. Cena 33.000E. Telefon 452-771.

481891 SA VE KO VA ^E VI ]A 30m2, jednosoban, ukwi`en, II sprat, lift 33.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

481847

UKWI @E NA garsowera na Novoj Detelinari, Ul. Haxu Ruvimova, prvi sprat, 24m2, odli~na dvori{no orjentisana, cena 27.500 evra! Telefoni: 063/7161744, 021/427-277, ({ifra: 20739), www.so lis-ne kret ni ne.com.

481745 UKWI @E NA novija garsowera na Podbari, 30m2 po ceni od 31.000 evra, sa mogu}no{}u kupovine na kredit! Telefoni: 063/716-1744, 021/427-277, ({ifra:20667), www.so lis-ne kret ni ne.com.

481746 [I RI CEN TAR - odmah useqiva garsowera od 24m2+4m2 terasa, prizemqe, CG, povoqno! Telefoni: 064/134-0459, 021/520231, ({ifra:20686), www.so lisne kret ni ne.com.

481747 OD LI^ NA novija garsowera na Grbavici, idealna za izdavawe! Tel.: 062/479-575, 021/520231, ({ifra:20646), www.so lisne kret ni ne.com.

481748

CEN TAR, ukwi`en JS sa odvojenom kuhiwom, 28m2. Mo`e kredit. Telefoni: 522-177, 064/215-6090.

483016 NO VI SAD, Somborski bulevar, (bli`e Limanu) neuseqava ni sta no vi, no vo, 16m21700 E, 29m2-31500 E, 35m238.000 E, 31m2-33.600 E, 80m251.300 E. Cene sa PDV-om. Mo`e sve vrste kredita. Telefoni: 526-622, 065/5454-038.

483018 LI MAN kod Merkatora odli~an renoviran, jednosoban stan 30m2 na ~etvrtom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 6612262.

482987 NO VO NA SE QE - useqiv, ukwi`en jednosoban stan od 36m2, terasa, cena 33.000 evra.

Zgrada ima lift. Proto~na topla voda. Telefoni: 063/1827627, 021/520-231, ({ifra:20644), www.so lis-ne kret ni ne.com.

481750

nedeqa19.jun2011.

RAD NI^ KA odli~an stan 32m2 u novijoj zgradi, odmah useqiv, ima terasu. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

482989 RI BQA PI JA CA 30m2 -20000 evra.

Ukwi`en.

Telefon 064/215-6090.

483017 NO VO NA SE QE u Tozinom sokaku 43m2 na tre}em spratu sa liftom, ukwi`en, ima terasu.

Tel.: 528-137, 661-2262.

482988 IVE AN DRI ]A - odli~an jednosoban stan od 47m2 sa mogu}no{}u prepravke u jednoiposoban, prizemqe sa ba{tom, cena 41.200 evra. Dogovor! Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra:12942), www.so lis-ne kret ni ne.com.

481751 JED NO SO BAN noviji stan na Grbavici, odli~an za izdavawe!

Cena 40.200 evra! Telefoni: 063/433-738, 021/427-277, ({ifra:20487), www.so lis-ne kret ni ne.com.

481752 NOV 33m2, useqiv, jednosoban, klasi~an raspored, 1. sprat, grejawe, cena 29.700E. Telefoni: 064/823-6606, 021/6614-200.

481800 USE QIV - 37m2, Somborski bulevar, 1. sprat, lift, terasa, CG, neprolazne sobe, odvojena kuhiwa od dnevne. Cena 36.000 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6601.

481777 @. STA NI CA 30m2, ukwi`en, odmah useqiv, 2. sprat, CG, lift, klasi~an raspored, cena 33.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6607.

481784 NO VI BU LE VAR, nov odmah useqiv ekstra luks kompletno name{ten 1.0 stan od 32m2. Telefon 63-68-429.

481826 MA STER CEN TAR, kompletno renoviran, prazan bez ikakvih ulagawa 1.0 stan po ceni od 34.000 Tel. 636-6952.

481819 DE TE LI NA RA, ukwi`en 1.0 stan od 31m2 na II spratu po ceni od 27.800. Telefon 636-8429.

481812 RAD NI^ KA ULI CA, ukwi`en, useqiv 1.0 stan od 32m2, blizina Dunava, {kole, centra.

Telefon 636-8429.

481813 SA JAM, kod ABC centra, odli~an kompletno renoviran, prazan, odmah useqiv i ukwi`en 1.0 stan 32m2 po ceni od 33.000. Telefon 066/941-6-888.

481814 PRO DA JEM hitno dobar stan 33m2, terasa, kuhiwa sa trpezarijom, useqiv. Ukwi`en. Cena samo 27.400 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [-46794.

481865 U RAD NI^ KOJ ULI CI kod {kole i u blizini Keja klasi~an jednosoban stan 32m2, lift, terasa, ukwi`en, kuhiwa sa ostavom. Telefoni: 523-193, 063/10-88-993.

481866 U KRA QE VI ]A MAR KA 35m2 u novijoj zgradi, drugi sprat, cena 38.000. Telefoni: 523-193, 060/0753-782. [ifra 47027.

481867 NA LI MA NU 3 kod Merkatora klasi~an jednosoban stan 30m2 sa odvojenom kuhiwom u odli~nom stawu, ~etvrti sprat, lift.

Telefoni: 451-318, 523-193. [ifra 47388.

481868 BU LE VAR, kod Futo{ke pijace, nov i ukwi`en mawi 1.0 stan, cena 31.000. Telefon 636-6952.

481809 HIT NO!!! 38m2 ukwi`en, mo`e kredit, sre|en, bez ulagawa, terasa, CG, cena 29.000E. Telefoni: 064/823-6601, 021/542-779.

481798

25

POD BA RA, jednosoban 38m2, prizemqe, dvori{na strana, novija zgrada, ukwi`en 31.000. Telefoni: 444-107, 633-7853.

481849

ADA MO VI ]E VO naseqe, Bra}e Grulovi}, drugi sprat, 65m2, izuzetan stan, nova zgrada, useqiv, italijanski investitor, Izgradio Best izgradwa 1250e/m2.

Tel. 063/562-411.

30946 NA PRO DA JU dvosoban eta`ni stan u centru Sente, prizemqe, centralno grejawe. Advokat Du{an Nikoli}. Telefoni: 024/815-535, 063/541-624. 31078 PO VOQ NO prodajem nov dvosoban stan na prvom spratu 49m2, Ul. Marka Miqanova br.

7. Telefon: 063/518-446. 31112 PRO DA JE MO ukwi`en dvosoban stan od 46m2 na drugom spratu za 36.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

31258 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 44m2, Petrovaradin, ukwi`en, Blok VI II, 5.sprat, bez lifta, gradsko CG, mo`e kredit, 36.000 E. Telefon 063/88-56041, 021/63-63-741.

31000 PO VOQ NO jednoiposoban stan 41m2 na petom spratu u Prezidentovoj zgradi, }o{ak Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope. Tel. 063-47-57-65.

31047 PO VOQ NO jednoiposoban stan 36m2 na petom spratu u Prezidentovoj zgradi, }o{ak Futo{kog puta br.1 i Bulevara Evrope. Tel. 063-47-57-65.

31049 BEZ PO SRED NI KA prodajem stan u Danila Ki{a na ~etvrtom spratu povr{ine 47m2. Telefon 063/56-11-02.

31067 PRO DA JEM 1.5 stan, 42m2 na Prvom spratu u Radni~koj ulici, ukwi`en, renoviran, cena: 60.000e Tel. 064/150-1252. 31179 PRO DA JEM komforan nov mawi jednoiposoban stan u Ul. Danila Ki{a. Telefon: 064/4201500.

31203 SOM B OR S KI BU L E V AR, 34m2, terasa 29.500 evra, Telep, 35m2, terasa, 1. sprat 235.00 evra, Telefoni: 021/541-948, 064/239-4331.

31212 PRO DA JE MO jednoiposoban ukwi`en stan od 46.5m2 na Novom nasequ za 43.500. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

31259 PRO DA JE MO jednoiposoban ukwi`en stan u Novosadskog sajma ulici na tre}em spratu za 50.000.

Telefon 6447-622, 063/540-165.

31262 PRO DA JEM jednoiposoban nov stan na Grbavici za 41.500. Tel. 6447-622, 063/540-165.

31263 PRO DA JEM jednoiposoban stan 47m2 kod Master centra sajam za 41.500. Telefon 6447-622, 063/540-165.

31264 PRO DA JEM ukwi`en jednoiposoban stan 51m2 na drugom spratu za 41.000. Zgrada je od fasadne cigle. Telefon 6447-622, 063/540-165.

31265 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 46m2, 650e/m2. Agencije iskqu~ene. Telefon 064/820-58-26.

31283 LI MAN I, 35m2 ukwi`en jednoiposoban, lift, terasa 41.200 idealan za izdavawe, blizina fakulteta. Telefoni: 444-107, 633-7853.

481850 KOD LI MAN SKOG PAR KA u [ekspirovoj ulici mawi jednoiposoban stan 39m2 ukwi`en, cena 36.000 evra. Telefon 063/10-88-993.

481870

26

oglasi

nedeqa19.jun2011.

NA LI MA NU II kod „Jovan Popovi}„ {kole, ukwi`en jednoiposoban stan 39m2, kuhiwa odvojena sa prozorom. Povoqno! Telefoni: 451-318, 060/0753-782.

481871 LI MAN III, 52m2 jednoiposoban, potrebna ulagawa, lift, terasa 46.350. Telefoni: 444107, 633-7853.

481854 U STRA @I LOV SKOJ ULI CI 40m2 na drugom spratu novija zgrada 50.000. Telefoni: 523193, 063/550-387.

481879 LI MAN, kod fakulteta, renoviran, ukwi`en stan od 40m2 po ceni od 45.600. Telefon 6366952.

481816 SA JAM, odli~an, ukwi`en 1.5 stan po ceni 41.200. Telefon 636-6952.

481817 LI MAN, nov useqiv 1.5 stan od 46m2 po ceni od 51.500. Telefon 636-6952.

481818 LI MAN 2, odli~an 1.5 ukwi`en stan, cena 48.000. Telefon 63-66-952.

481820 NO VO NA SE QE, odli~an, ukwi`en 1.5 stan u zgradi od fasadne cigle, bez ikakvih ulagawa po ceni od 41.000. Telefon 636-8429.

481821 NO VA DE TE LI NA RA, Janka ^melika, nov, brzo useqiv stan od 43m2 po ceni od 46.000 na II spratu, povrat PDV-a. Telefon 063/516-478.

481822 CEN TAR, kod glavne po{te, noviji 1.5 stan, ukwi`en, cena 52.500. Telefon 636-8429.

481827 BU LE VAR OSLO BO \E WA, dobar i ukwi`en 1.5 stan 47m2 po ceni od 40.000. Telefon 063/516-478.

481829 OD LI ^AN!!! 40m2 jednoiposoban, ukwi`en, useqiv odmah, terasa, CG. Cena 37.000 evra, nije fiksno. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6610.

481776 JED NO I PO SO BAN 36m2, mo`e kredit, 3. sprat, lift, terasa, useqiv odmah,CG, cena sa PDV-om 40.800E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604.

481774 SOM BOR SKI BU LE VAR 47m2, 2. sprat, useqiv, terasa, grejawe, perfektan raspored cena sa PDV-om 41.200E. Telefoni: 064/823-6621, 021/6614-200.

481791 LI MAN 3 - 52 m2+44m2 teraseba{tice, ukwi`en, useqiv odmah, jednoiposoban, CG, cena 53.550E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601.

481787 LI MAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu sa liftom. Odmah useqiv, 52m2, cena 49.900 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra: 11666) www.solis-nekretnine.com.

481753 ATRAK TI VAN mawi jednoiposoban stan u blizini centra, deo kod Ribqe pijace, 35m2, na prvom spratu, u novijoj zgradi, odmah useqiv, hitna prodaja!

Cena 37.000 evra! Telefon 064/2003-103, ({ifra: 10385), www.solis-nekretnine.com.

481754 JED NO I PO SO BAN stan od 52m2 na Limanu, kod Doma zdravqa, lift, terasa, ukwi`en, cena 52.000 evra. Telefoni: 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 11010), www.solis-nekretnine.com.

481755 OD MAH USE QIV, kompletno adaptiran, 41m2, bez ulagawa, Liman 1, u funkciji jednoiposobnog, cena 46.500 evra. Telefoni: 064/1126-239, 021/520-231, ({ifra:20628), www.solis-nekretnine.com.

481756 GUN DU LI ]E VA odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 40m2 ima terasu, cg, povoqno. Telefoni: 528-137, 661-2262.

482990 DA NI LA KI [A!!! 48m2 jednoiposoban stan u odli~noj zgradi, odli~nog rasporeda, ukwi`en useqiv po dogovoru. Telefon 063/8680-335.

483003 PA RI SKE KO MU NE stan 38m2, kao jednoiposoban ukwi`en, odmah useqiv, u dobrom stawu. Telefoni: 528-137, 6612262.

482986

LI MAN III, kod Merkatora, 30m2m mo`e biti jednoiposoban, renoviran, lift, terasa, ukwi`en. Telefoni: 444-107, 633-7853.

481848 JED NO I PO SO BAN, 39m2, ugao Bulevara oslobo|ewa i Avgusta Cesarca, 5. sprat, 2 lifta, cg, luks, novo 47.400E. Hitno! Telefon 063/745-1344.

481902 JED NO I PO SO BAN, 33m2, Liman 3, Bulevar cara Lazara, kod Limanske pijace, prizemqe, plus terasa od 20m2, ukwi`en, 36.500E. Telefon 063/745-1344.

481900 JED NO I PO SO BAN, 43m2, Novo naseqe, Bulevar kneza Milo{a, 2. sprat, cg, terasa, ukwi`en, 39.150E. Telefon 063/7451344.

481908 LEP jednoiposoban 42m2 Stevana Mokrawca, odvojena kuhiwa, lepa terasa, useqiv, ukwi`en.

Povoqno. Telefon 063/517-846.

482974 NOV dvosoban 44m2, Temerinska, III sprat sa liftom, dvori{no orijentisan, odvojena kuhiwa, velike sobe, lepa terasa, Hitno! Telefon 063/517-846.

482975 KLA SI ^AN dvosoban 64m2, Rumena~ki put, VI sprat sa liftom, fasadna cigla „Neimar”, ukwi`en, hitno! 49.900. Telefon 063/517-846.

482976 DVA DVO SOB NA stana, N. Detelinara, Svete Kasapinovi}a, lift, terasa, cg, novi, useqivi, 49m2, 1. sprat sa cenom od 55.650E i 53m2, 4. sprat sa cenom od 53.600E. Telefon 063/7451344.

481901 NO VI JI STAN 56m2 kod Futo{ke pijace, povoqno. Telefon 6624-218.

482971 CEN TAR, dvosoban stan 44m2, ukwi`en, blizina Izvr{nog ve}a. Telefon 6624-218.

482972 DVO SO BAN, 52m2, Liman, Balzakova,12. sprat, lift, terasa, cg, ukwi`en,48.200E. Telefon 063/745-1344.

481903 DVO SO BAN, 47m2, Grbavica, Bra}e Ribnikar, 4. sprat, cg, nov, ukwi`en, name{ten, cena 51500E. Telefon 063/745-1344.

481898 HIT NO prodajem 52m2 na Limanu III u Balzakovoj ulici, prazan, lift, terasa, ukwi`en!

Cena 45.000E. Telefon 452-942.

481892 CEN TAR, Radni~ka ulica, neposredna blizina Suda i SPENS-a, ukwi`en dvosoban stan od 50m2. Cena 51.500E. Telefon 452-737.

481893 [ON SI, veoma povoqna ponuda za prodaju dvosobnog stana od 59m2, III sprat sa liftom, ima terasu, 50.000E. Telefon 452771.

481894 SA JAM, direktno od investitora, odmah useqivi stanovi, 48-m2-53.700 E, 44.60m2-39.000 E, 73.49m2-72.000 E, 70,28m272.000E, 64.52m2-69.500 E. Cena sa PDV-om. Odli~na gradwa.

Telefoni: 526-622, 065/5454-038.

483020 NO VA DE TE LI NA RA, Janka ^melika, odli~an dvosoban stan, 45m2, III sprat, lift, terasa.Odmah useqiv. Telefon 063/780-9909.

483021

POD BA RA, \or|a Jovanovi}a, dvosoban, odmah useqiv stan 42m2-49.750E. II sprat, terasa.

Odli~an! Telefoni: 522-177, 063/780-9909.

483022 NO VI SAD, Grbavica, odli~an ukwi`en, dvosoban stan, cena 42 m2.

Telefoni: 526-622, 064/2156090.

483023 PA RI SKE KO MU NE!!! Klasi~an dvosoban stan od 60m2 U zgradi od fasadne cigle, odr`avan za 57000E. Povoqno!!! Telefon 063/8680-335.

483004 LI MAN III!!! Klasi~an dvosoban stan od 49m2 na prvom spratu, ukwi`en useqiv po dogovoru isto~na strana.

Telefon 063/8680-335.

483005 DRA GE SPA SI]!!! Klasi~an dvosoban stan od 59m2 odr`avan useqiv po dogovoru ju`na strana. Ukwi`en. Pozovite!!! Telefon 063/8680-335.

483006 LI MAN III!!! Klasi~an dvosoban stan ju`na strana, prvi sprat, ukwi`en, useqiv, fasadna cigla kod pijace!!! Telefon 063/8680-335.

483007 LI MAN Balzakova odli~an dvosoban stan 64m2 u kvalitetnoj zgradi na ~etvrtom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 6612262.

482991 HIT NO!!! Liman tri u blizini {kole 52m2, ukwi`en, zgrada sa liftom, 46.400 dogovor oko cene. Telefoni: 528-137, 661-2262.

482992 TO ZIN SO KAK - Novo naseqe odli~an, komplet renoviran stan 58m2 prvi sprat sa liftom, ukwi`en. Samo na ovom broju 528-137, 063/538-166.

482993 DE TE LI NA RA kod ABC marketa dvosoban stan 56m2 odli~nog rasporeda na tre}em spratu sa liftom za 51.500. Telefoni: 528-137, 661-2262.

482994 HIT NO prodajem dvosoban stan na Limanu III, 57m2, ukwi`en, kod Limanskog parka, 13. sprat, hitna prodaja!

Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra:14381), www.solis-nekretnine.com.

481757 KLA SI ^AN dvosoban stan izvanrednog rasporeda, Ulica Maksima Gorkog, drugi sprat, 56m2, cena dogovor! Telefoni: 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra:10544), www.solis-nekretnine.com.

481758 UKWI @EN, dvosoban stan u Ul. Dragi{e Bra{ovana, Liman II, u blizini {kole i obdani{ta, 54m2, cena 58.800 evra, nije fiksna cena!

Telefoni: 063/1827-627, 021/427-277, ({ifra:20344), www.solis-nekretnine.com.

481759

dnevnik

PRO DA JEM odmah useqiv renoviran dvosoban stan kod SUP-a! Telefoni: 063/7726-845, 021/427-277, ({ifra: 20619), www.solis-nekretnine.com.

481760 BUL. CA RA LA ZA RA - odli~an dvosoban stan sa odvojenom kuhiwom, trpezarijom, lep velik dnevni boravak i spava}a soba. U hodniku dosta mesta za plakare. ^etvrti sprat, 57m2, cena 52.800 evra, postoji mogu}nost dogovora od ceni! Telefoni: 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra:20571), www.solis-nekretnine.com.

481761 ATRAK TI VAN dvosoban stan kod Sajma! Ukwi`en dvosoban i odmah useqiv stan od 53m2, mo`e i za kupce sa kreditom, cena 55.000 evra. Telefoni: 064/2003103, ({ifra:20685), www.solisnekretnine.com.

481762 SOM BOR SKI BU LE VAR nov, useqiv, dvosoban stan od 54m2 na tre}em spratu, terasa, lift, CG, topla voda, povrat PDV-a, hitno i povoqno! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:20742), www.solis-nekretnine.com.

481763 STAN na Grbavici sa gara`om, renoviran i name{ten. Mo`e kredit! Cena 50.500 evra. Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:17284), www.solis-nekretnine.com.

481764 NO VA DE TE LI NA RA, 45m2 dvosoban, ukwi`en, useqiv, lift, terasa, CG, cena 46.500E. Telefoni: 064/823-6610, 021/6614-200.

481801 NO VO NA SE QE kod robne ku}e 51m2, useqiv odmah, ukwi`en, dvosoban, terasa, CG, odli~an raspored, terasa, lift, sre|en, cena 46.400E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601.

481782 GR BA VI CA, Lasla Gala hitno, nov, useqiv 2.0 stan od 53m2 po ceni od 47.400. Telefon 6368429.

481830 NO VA DE TE LI NA RA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2 po ceni od 52.000. Telefon 63-66-952.

481831 OKO LI NA BU LE VA RA i @elezni~ke stanice, 2.0 klasi~an stan od 54m2, sre|en i ukwi`en, cena 47.500. Telefon 636-6952.

481832 NO VO NA SE QE, zgrada od fasadne cigle, 2.0 stan od 59m2 odli~nog rasporeda, III sprat sa liftom, cena 52.000E, nije fiksno. Telefon 63-66-952. 481833 LI MAN, blizina Dunava, dobar 2.0 ukwi`en stan od 59m2, cena 59.700. Telefon 63-66-952.

481834

LI MAN, ukwi`en stan od 57m2 na IV spratu (nije posledwi sprat) sa liftom i terasom za 53.000. Tel. 636-8429.

481828 GR BA VI CA, ukwi`en klasi~an 2.0 stan na I spratu 48m2, cena 49.500. Tel. 636-8429.

481823 LI MAN, ukwi`en, useqiv stan od 52m2 po ceni od 46.500. Telefon 636-8429.

481824 CAN KA RE VA 52m2, nov dvosoban stan na drugom spratu, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 53.600. Telefoni: 444107, 633-7853.

481855 NA LI MA NU TRI 52m2, lift, terasa, ukwi`en. Hitno!!!!! Cena 46.350. Telefoni: 451-318, 523-193, [ifra 47442.

481872 PRO DA JEM odli~an dvosoban stan 56m2, kod Limanskog parka, u odli~nom stawu, sa terasom i liftom. Ukwi`en. Hitno, cena 53.900. Telefoni: 451-318, 523193.

481874 KLA SI ^AN dvosoban stan 63m2 Bul. oslobo|ewa, prvi sprat, ukwi`en, komplet sre|en. Povoqno! Tel.: 451-318, 064/8380012. [ifra 46456.

481875 NA GR BA VI CI gradio „Aleksandar” 52m2 na III spratu, ukwi`en 2003. godine gra|en, cena 56.650. Telefoni: 523-193, 451-318.

481876 KOD SO CI JAL NOG dvosoban ukwi`en stan 51m2, lift, terasa, dobar raspored, ni`i sprat. Tel.: 451-318, 063/553-899.

481877 KOD LI MAN SKE PI JA CE klasi~an dvosoban stan 65m2, ukwi`en. Hitno 60.000. Telefoni: 523-193, 451-318. 481878 KEJ, M. Miqanova, 60m2 klasi~an dvosoban, odvojena kuhiwa, ostaju plakari i kuhiwa 59.000 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

481851 PAR TI ZAN SKIH BA ZA 60m2, dvosoban sa odvojenom trpezarijom, odmah useqiv, ukwi`en 58.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444107, 633-7853.

481852 TUR GE WE VA 57m2, klasi~an dvosoban, ukwi`en, lift, terasa 58.800. Slike na sajtu www.trefnekretnine.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

481853 NA N. NA SE QU, prodajem dvosoban stan 39m2 iz predsobqa se ulazi u sve prostorije, odvojena kuhiwa, nema lift. Cena 29.000 evra. Telefoni: 063/10-88-993, 451-318.

481869

PRO DA JEM lep dvoiposoban stan kod Limanskog parka, pogled na Dunav. Telefon 063/506198.

30627 PRO DA JEM dvoiposoban ukwi`en stan na Detelinari, 64m2 (61, 5m2 ukw.) - 47.000E, IV sprat, staro vlasni{tvo. Telefon 063/501-671.

30752 PRO DA JEM dvoiposoban stan, Liman III [ekspirova, 66m2, I sprat, dvori{no orjentisan, blizina {kole, obdani{ta i parka. Tel. 064/9109-065. 30997 PRO DA JE MO stan 71m2, nov, prano, proto~na za 900E po kvadratu, mo`e i na rate, dogovor.

Telefon: 021/6313-237 i 060/3451313.

31096 SO CI JAL NO, ukwi`en dvoiposoban 73m2, odli~nog rasporeda, terasa, lift. Mo`e zamena za mawi. telefon 065/3333177, 063/10-30-232.

31221 RU [EV NA ku}a na placu 17 h 40m, predvi|eno porodi~no stanovawe, Salajka.

Tel. 065/3333-177, 063/10-30-232. 31223 PRO DA JEM lep ukwi`en dvoiposoban stan od 61m2 u blizini Sajma. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

31257 PRO DA JE MO ukwi`en dvoiposoban stan na Limanu na prvom spratu. Tel. 6447-622.

31261 IZ VR [NO VE ]E, 73m2, prizemqe, tri sobe, posebno kuhiwa, terasa, visoki plafoni, mo`e i za poslovni prostor. Vredi kupiti. Tel. 066/97-13-888.

28944 JE DIN STVE NA ponuda! Vojvode Mi{i}a, 71m2, 4 sprat, trosoban, renoviran, dvostrano orjentisan, parking, 62.000 fiksno, mo`e kreditnom, vlasnik.

Telefoni: 456-132, 063/533-648.

30738

oglasi

dnevnik

POD GRA \E Tvr|ave, salonski trosoban stan /poslovni prostor 90m2, sa podrumom 90m2/ visoko prizemqe, 1.350e/m2. Telefon 063/562-411.

30947 PRO DA JEM trosoban stan na Grbavici u novijoj zgradi za 56.000, odmah useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

31256 [ON SI, Bul. Slobodana Jovanovi}a 74m2, dvoiposoban, renoviran, drugi sprat, lift, terasa 71.000. Telefoni: 444-107, 6337853.

481856 CA RA DU [A NA 64m2, dvoiposoban, noviji, ukwi`en, dvori{na strana 66.000, mogu}nost kupovine gara`e u istoj zgradi.

Tel.: 444-107, 633-7853. 481857 LI MAN II, odli~an, ukwi`en 2.5 stan na II spratu od 65m2 po ceni od 67.000. Telefon 6366952.

481835 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an, noviji, ukwi`en 2.5 stan po ceni od 54.600. Telefon 6366952.

481836 NO VA DE TE LI NA RA - dvoiposoban stan 60m2, useqiv odmah, ukwi`en, terasa, lift, CG, cena 56.650E. Tel.: 021/6614-200, 064/823-6606.

481783 LI MAN - 57m2 dvoiposoban, ukwi`en, odmah useqiv, 4. sprat, lift, terasa, CG, cena 51.500E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6621.

481789 UKWI @EN 50m2, odmah useqiv, 1. sprat, terasa, CG, dvoiposoban stan, sre|en bez ulagawa. Cena 42.250E. Tel.: 021/542779, 064/823-6606.

481781

GR BA VI CA - Gogoqeva ulica 67m2 useqiv, dvoiposoban, terasa, lift, CG, odlican raspored, cena sa PDV-om 65.600E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779.

481794 NO VO NA SE QE dvoiposoban stan 70m2, prvi sprat, odmah useqiv, odli~nog rasporeda, zgrada od fasadne cigle za 65.000. Telefoni: 528-137, 063/538-166.

482995 [EK SPI RO VA originalan dvoiposoban stan 66m2 na prvom spratu, kompletno renoviran.

Telefoni8 528-137, 063/538-166.

482996 HIT NO!!!! Novo naseqe dvoiposoban stan 64m2 plus terasa 24m2, odmah useqiv, lep raspored za 51.500. Telefoni: 528-137, 661-2262.

482997 CEN TAR!!! Dvoiposoban stan od 64m2 na drugom spratu u odli~nom stawu sa prelepom terasom. Tel. 063/500-213.

483008 LI MAN II, na prodaju ukwi`en dvoiposoban stan od 65m2, I sprat, lift, terasa. Cena 67.000E. Tel. 452-737.

481895 BRA NI MI RA ]osi}a 69m2, III sprat, novija zgrada, bez ulagawa, useqiv, ukwi`en, ima gara`u! Cena 67.000. Telefon 063/10-88-017.

481896 DVO I PO SO BAN, 72m2, Bulevar Jovana Du~i}a, Novo naseqe, 4. sprat, cg, terasa, ukwi`en 55.000E. Telefon 063/745-1344.

481904

NOV neuseqavan dvoiposoban 52m2, centar, @elezni~ka, VI sprat sa liftom. Ukwi`en, useqiv 49.000. Tel. 063/517-846.

482977 NO VI JI trosoban 82m2, Danila Ki{a, blize Bulevaru oslobo|ewa, I sprat, dvostrano, dve terase, ekstra sre|en, ukwi`en. Povoqno. Tel. 063/517-846.

482978 UKWI @EN i useqiv trosoban 80m2, Liman IV, Narodnog fronta, VI sprat, lift, nije posledwi, mogu}e troiposoban 72.000. Tel. 063/517-846. 482979 KLA SI ^AN trosoban 79m2, Bulevar kod Betanije, vojna zgrada, fasadna cigla, dva kupatila, dvori{no, odli~an raspored, ukwi`en. Hitno! Telefon 063/517-846.

482980 NOV trosoban 68m2, Kosovska, IV sprat sa liftom, kompletno luks opremqen, CG, ukwi`en, useqiv 72.000. Telefon 063/517846.

482981 LI MAN IV, trosoban stan 85 m2, lep raspored, zgrada od fasadne cigle. Tel. 6624-218.

482973 NA GR BA VI CI u blizini Bulevara oslobo|ewa, klasi~an trosoban stan 72m2, prvi sprat, ukwi`en, prazan, komplet renoviran, dvostran, dve terase, odvojena kuhiwa. Telefoni: 523-193, 065/4318-780. [ifra 43842.

481885 NA GR BA VI CI u Ulici Mi{e Dimitrijevi}a nov trosoban stan na prvom spratu 65m2 komplet sre|en gleda na dvori{te, dve terase, cena 58.700. Telefoni: 451-318, 065/4318-780. [ifra 47178.

481886

NA LI MA NU II Fru{kogorska trosoban ukwi`en stan 83m2, II sprat. Ekstra ponuda 79.700. Tel.: 523-193, 063/550-387. [ifra 47419.

481887 LI MAN II!!! Trosoban stan od 73m2 ni`e spratnosti, izvorno stawe, jugo-istok. Hitno i povoqno!!! Telefoni: 063/8680335, 063/500-213.

483009 VLA DI KE PLA TO NA!!! Prvi sprat, trosoban stan u odli~nom stawu, u odli~noj zgradi, bez ikakvog ulagawa. Pozovite!!!

Telefon 063/500-213.

483010 LI MAN III!!! U zgradi od fasadne cigle trosoban stan od 78m2, odli~na zgrada u blizini pijace!!! Jugoistok. Telefon 063/8680-335.

483011 KOD LU TRI JE trosoban stan 71m2 na prvom spratu, ukwi`en za 63.000. Telefoni: 528-137, 661-2262.

482998 LI MAN trosoban stan 80m2, ukwi`en, lift, terasa za 74.200, odmah useqiv. Telefoni: 528137, 661-2262.

482999 CEN TAR nov trosoban stan, 65m2 perfektan raspored, CG, terasa, lift, pogled na Fru{ku goru, cena sa PDV-om. Telefon 064/823-6601.

481790 TRO SO BAN 79m2, useqiv, ukwi`en, odli~an raspored, Bulevar oslobo|ewa, lift, terasa, CG, brzo useqiv, mo`e kredit cena sa PDV-om 72.100E. Telefoni: 021/542-779 064/8236621.

481788

HIT NO!!!! Centar-Pap Pavla 67m2, odmah useqiv trosoban, odli~an raspored, CG, terasa, cena 56.700E - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6607, 021/424963.

481803 KU ]A - 100m2 useqivo, prizemqe, sre|en trosoban stan, potkrovqe sirovo stawe, plac 465m2, voda, struja, gas, cena 41.200E. Telefoni: 064/8236606, 021/542-779.

481805 TRO SO BAN 67m2, nov, upotrebna dozvola, 1. sprat, terasa, CG, mo`e kredit, cena sa PDV 65.300E. Telefoni: 021/661-4200 064/823-6604.

481785 TRO SO BAN 72m2, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, odli~an raspored, terasa, CG, cena 61.800E. Telefoni: 021/424-963 064/8236607.

481786 HIT NO!!! 75m2 trosoban, odmah useqiv, Nova Detelinara, terasa, CG, cena 58.200E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6606.

481780 U OKO LI NI SAJ MA, klasi~an trosoban stan bez ulagawa.

Dvostrano orjentisan, 82m2 na tre}em spratu, lift, cena 67.000 evra. Tel.: 063/520-296, 021/520231, ({ifra: 20412), www.so lisne kret ni ne.com.

481765 TRO SO BAN komforan stan na Avijaciji, mo`e kredit! Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:12269), www.so lis-ne kret ni ne.com.

481766 KOM FO RAN trosoban stan na Grbavici, 76m2 na drugom spratu, ukwi`en i odmah useqiv.

Hitna prodaja! Cena samo 64.500 evra. Tel.: 064/2003-103, 021/520231, ({ifra:17022), www.so lisne kret ni ne.com.

481767 LI MAN kod Merkatora, 78m2 klasi~an trosoban stan. Kuhiwa sa trpezarijom. Dvostrano orjentisan. Potrebno renovirawe. Tel.: 063/520-296, 021/520231, ({ifra:20218), www.so lisne kret ni ne.com.

481768 „PARK CITY” - trosoban stan od 71m2 na prvom spratu sa velikom terasom, cena 103.000 evra za dogovor! Tel.: 065/2019-004, 021/427277, ({ifra:10244), www.so lis-ne kret ni ne.com.

481769 NO VO NA SE QE, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 70m2 po ceni od 64.900. Telefon 636-8429.

481838 CEN TAR, kod Izvr{nog ve}a, luks stan od 85m2 na I spratu, odli~an raspored. Telefon 060/02-01-000.

481839 KEJ, u odli~noj zgradi od fasadne cigle, ekstra stan 87m2 na IV spratu sa liftom, cena 98.700. Tel. 636-8429.

481840 NO VO NA SE QE 78m2, odli~an, trosoban, ukwi`en, dva lifta, terasa, bez ulagawa 67.000. Telefoni: 444-107, 6337853.

481858 BE O GRAD SKI KEJ 72m2, trosoban, odmah useqiv, lift, terasa 61.800. Telefoni: 444-107, 633-7853.

481859 IN VE STI TOR „MOJ DOM” prodaje u Ul. Laze Kosti}a br.

7, stan od 75m2, trosoban, dvori{na strana, pogled ka F. gori, useqiv nov. Povrat PDV-a. Pozovite 060/07-537-82.

481880 IN VE STI TOR prodaje odli~an trosoban stan 65m2, dve lepe sobe i posebno dnevna soba, toalet i posebno kupatilo!! Kuhiwa sa ostavom, terasa, lift, I sprat.

Bulevar Evrope. Uredni papiri, pla}ene komunalije. Telefoni: 021/451-318, 523-193.

481881

GR BA VI CA, noviji ukwi`en 3.0 stan na II spratu 65m2 po ceni od 69.500. Telefon 63-68-429.

481837 KOD SAJ MA i Betanije ukwi`en stan 82m2, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, tri velike sobe sa izlazom na terasu, sre|en, III sprat sa liftom 67.000. Tel.: 451-318, 060/1088-993.

481882

BAL ZA KO VA 113m2, bez posrednika, ukwi`en, trostrano orijentisan, cena dogovor, fotografije i skica na www.ogla si.rs. Tel. 061/1366-266.

31217 PRO DA JE MO u Danila Ki{a ~etvoroiposoban stan za 119.000. Postoji mogu}nost dogovora za gara`u. Telefoni: 6447-622 i 063/540-165.

31255 PRO DA JEM u Sremskim Karlovcima nov dupleks 65m2, cena 790 E/m2. Telefon 063/548-906.

30994 PRO DA JEM troiposoban stan na Limanu IV. Telefon 021/6369-008.

31064 PRO DA JEM ili mewam troiposoban za mawi stan u centru.

Telefon 063/815-0622.

31102 PRO DA JEM troiposoban stan, 72m2 u Vojvo|anskoj br. 2 na prvom spratu. Telefoni: 021/551638, 062/528-433. cena 71.000e.

Nije agencija.

31234 SA LON SKI stan kod Skup{tine 112m2 na prvom spratu, komplet renoviran, ukwi`en, cena 139.000. Telefoni: 451-318, 523-193.

481884 PRO DA JEM u Podgori~koj ulici na prvom spratu troiposoban stan. Telefoni: 063/7726845, 021/427-277, ({ifra: 20361), www.so lis-ne kret ni ne.com.

481770 TRO I PO SO BAN 73m2, Branimira ]osi}a, ukwi`en, useqiv, terasa, lift, CG, odli~an raspored, cena 67.000E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6621.

481778 BU LE VAR nov - 100m2 troiposoban, ukwi`en, useqiv, dvori{na strana, 4. sprat, terasa.

Lift, CG, odli~an raspored, cena 98.000. Telefoni: 021/542779, 064/823-6610.

481797 LI MAN originalan odli~an raspored, troiposoban stan 80m2, na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528137, 063/538-166.

483000 RAD NI^ KA!!! Prvi sprat, troiposoban stan sa lepom velikom terasom, ukwi`en, useqiv po dogovoru! Telefoni: 063/8680-335, 063/500-213.

483012 LI MAN III!!! Originalan troiposoban stan, u odli~nom stawu. Pozovite!!! Telefon 063/8680-335.

483013 PE TRO VA RA DIN, uli~ni deo ku}e u Preradovi}evoj 76m2, troiposoban 55.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853.

481846 U STRA @I LOV SKOJ ULI CI ~etvorosoban klasi~an 118m2, tre}i sprat novija zgrada, ukwi`eno dvostran sa gara`om. Telefoni: 523-193, 063/550-387.

481888 LI MAN DVA ~etvorosoban stan 110m2 u novijoj zgradi na drugom spratu sa liftom, ukwi`en. Telefoni: 528-137, 6612262.

483002

nedeqa19.jun2011.

CEN TAR - Maksima Gorkog 112m2 ~etvoroiposoban, komplet renoviran, ukwi`en, useqiv, terasa, CG, cena 138.000E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542779.

481802 OD LI ^AN ~etvorosoban dupleks u mirnoj ulici, u blizini Futo{ke pijace i bulevara. Izuzetno kvalitetna oprema kao i cela zgrada. Ukwi`en, 86m2, cena 100.000 evra! Telefoni: 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra:20746), www.so lis-ne kret ni ne.com.

481773 RAD NI^ KA ULI CA - ~etvorosoban stan od 114m2, dodatno sre|ivan. Bez ulagawa. Dvostrano orjentisan.

Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:20445), www.so lis-ne kret ni ne.com.

481771 BU LE VAR OSLO BO \E WA, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en 4.0 stan 97m2, cena 98.900.

Telefon 636-6952.

481841 BU LE VAR OSLO BO \E WA, „Aleksandar”, nov, luks 4.0 stan od 105m2 na II spratu. Telefon 636-6952.

481842 CEN TAR, odli~an, ukwi`en, noviji 4.0 stan od 110m2 po ceni 125.000. Telefon 064/220-9565.

481843 NOV - dupleks stan! Grbavica, stan sa gara`om od 30m2 u suterenu zgrade. ^etvorosoban po strukturi sa dva kupatila, odli~no organizovan i odmah useqiv! Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra: 12501), www.so lis-ne kret ni ne.com.

481772 NO VA DE TE LI NA RA, trosoban dupleks 75m2, 59500 evra, hitno, mo`e kredit. Telefoni: 526-622; 064/300-4955.

483025 LI POV GAJ 132m2 petosoban odli~an dupleks stan, odmah useqiv, izuzetno svetao, ukwi`en. Samo na ovom broju 063/811-7331.

483001

FU TOG, spratna ku}a sa nusprostorijom, legalizovano, na glavnoj ulici blizu {kole, obdani{ta, autobuske stanice.

Mogu} svaki dogovor. Telefon 064/43-07-600.

30626 NO VI SAD, ukwi`ena, novija ku}a, fasadna cigla, 215m2, 4 stana (73, 63, 47, 32m2), plac 480m2, tri gara`e, tri uli~na ulaza. Cena 107.000E. Telefoni: 522-177, 065/54-540-38.

29990 BU LE VAR - Sajam, ku}a 430m2, restoran 135m2, autoperionica 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa. UTU, cg, 20m front. Novo, 258.000e, zamena.

Telefoni: 063/161-28-73, 064/596-58-74.

30941 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena.

Telefoni: 419-375, 060/4419-375.

31061 SA LAJ KA, B. Radi~evi}a, prodajem mawu uli~nu, renoviranu ku}u, cena 45.000E. Telefon 065/3333-177.

31224 PRO DA JEM ve}u ku}u, Kisa~ka 44, u Novom Sadu. Agencije iskqu~ene. Telefon 064/820-5826.

31284

PLAC u Ka}u

na lepom mestu sa sru{enom ku}om od 140 m2. Mo`e zamena za garsoweru u Novom Sadu.

Telefon

062/800-11-51.

30996

PRO DA JEM ku}u preko puta Dnevnika. Agencije iskqu~ene.

Telefon 064/820-58-16.

31285 PRO DA JEM ku}u na Klisi (kod zatvora) omawu na lepom mestu ili mewam za stan. Telefoni: 453-548 i 6416-892.

30989 ^E RE VI] prodajem ku}u, na samom Dunavu, struja voda, telefon, ukwi`eno.

Telefon 064/285-38-94.

31200

27

PRO DA JEM novu ku}u u Ka}u, plac 5.20 ari: 110m2 stan, plus 110m2 poslovni prostor, lokal 60m2 u radu. Telefon 064/249-3922.

31219 PRO DA JEM ku}u, 150m2, dva kupatila, plac 44 ara, voda, struja, gas, telefon + prate}i objekti. Srpska Crwa.Telefon 023/811-236.

31241 KU ]A u Zelenici, pored mora, udaqenost 300 metara, super za u`ivawe, mogu}nost nadgradwe, 76m2. Cena 65.000e. Mo`e zamena. Telefon 064/11-22-706.

31233 IRI [KI VE NAC, prodajem ku}u na placu od 2.600 m2. Voda, struja i asfaltni put. Telefon 6411-964.

30611 NE [TIN - selo pored Dunava, ku}a na prodaju, struja, voda, grejawe na gas, telefon, sa velikim placem. Telefon: 021/504629.

31056 U SREM SKIM KAR LOV CI MA prodajem mawu ku}u za ru{ewe sa prikqu~cima. Telefon 063/582-686.

31072 SREM SKA KA ME NI CA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546739, 063/500-833 posle 16.

31111 KOM FOR NA KU ]A u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat, gara`a, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/6494-367.

30096 BA^ KI JA RAK prodajem plac 354m2, temeq, projekat, pla}ene komunalije, asfalt, struja, voda, plin. dozvola, Telefon 6363723, 062/8170-802.

31230 PRO DA JEM na Kamewaru spratnu vikendicu povr{ine 90m2. Ima vodovod, plin, satelitska, pokrivena terasa 50m2 plac 6 ari. Telefoni: 063/508747, 021/400-073.

30931 PRO DA JEM dva placa u Feketi}u za gradwu ku}e. Jedan plac 720m2 a drugi blizu centra 1000m2, vrlo povoqno i hitno!

Telefoni:453-548 i 6416-892.

30990 PRO DA JEM zemqu na Banstolu 4500m2 (Kraqev breg) po povoqnoj ceni hitno! Telefoni: 453-548 i 6416-892.

30991 PRO DA JEM parcelu 6, 5 k.j. pogodno za izgradwu hala ili sportskih objekata na ^eneju kod aerodroma, udaqeno 140m od asfaltnog puta Novi Sad - Subotica. Zvati iskqu~ivo radnim danom od 9 - 15 sati na telefon: 063/504-423.

31228 PO PO VI CA, plac sa prelepim pogledom na Novi Sad, 1.100m2. Cena 38.500 evra. Telefon 064/1-789-789.

28321 U SREM SKIM KAR LOV CI MA na asfaltnom putu za Stra`ilovo, prodajem dva hektara poqoprivrednog zemqi{ta.

Mogu}i prikqu~ci. Telefon 063/582-686.

31074 U VRD NI KU, preko puta Bawe, prodajem plac, veli~ine 35 ari.

Telefon 066/058-317.

31094 VI KEND ku}a u Zano{u kod Karlovaca 70m2, prate}i objekti 2.500 plac. Sve komforno za stanovawe, tvrd put. Telefon 064/04-38-702.

31207 DVA JU TRA zemqe u Sr. Karlovcima, 1 km od mesta 7.000e., 2 hektara na Banstolu 12.000e. Telefon 064/04-38-702.

31208 LE DIN CI - TO RI NE, plac 9 ari, potpun pogled na Novi Sad, struja, gas, voda, telefon. Telefon 063/750-93-94.

31220 PLAC iza „Belih dvora” od 520m2, pored glavnog puta za Veternik, ulica Leptirova. Struja i voda kod placa. Telefon 021/504-194.

30095 PE TRO VA RA DIN - Tranxament 2.700m2 sa pogledom na Dunav, grad i Fru{ku goru. Dozvoqena gradwa. Telefon 064/2287-731.

30446 PLAC izme|u Novog naseqa i Veternika i u Petrovaradinu, cena 13.000E. Telefon: 065/3333-177, 063/10-30-232.

31222 PLAC 520m2 iza „Belih dvora” pored glavnog puta Novi Sad Veternik, ulica Leptirova, blizu struja i voda. Telefon 021/504-194.

31239

28

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa19.jun2011.

PRODAJEM vikendicu u Petrovaradinu, 55m2, plac 1.300, ukwi`eno sa prelepim pogledom, 27.000 evra, i placeve u Petrovaradinu 10e/m2. Telefon 064/146-54-74.

31245 AUTO-PUT Novi Sad - Zrewanin izme|u Ka}a i @abqa, plac 10.000m2, front 300 metara na glavnom putu, cena 4e/m2. Telefon 063/152-052-1.

31172 PETROVARADIN, prazni placevi za gradwu i placevi sa starim ru{evnim, ukwi`enim ku}ama. Mogu}e kompenzacije u ceni. Telefon 063/585-076.

31173 KUPAC iz inostranstva kupuje luks ku}u u centru Novog Sada ili na Telepu. Potrebna je mirna lokacija, velik plac, uredna dokumentacija.

Telefon 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

481735 KLISA - mawa, novija trosobna ku}a od 63m2 na placu od 600m2. Ukwi`ena, na asfaltu sa svom infrastrukturom. Povoqno! Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra: 31099), www.solis-nekretnine.com.

481739

SAMOSTALNA ku}a na Salajci, 100m2 na placu d 330m2, ukwi`ena, samo 62.000 evra! Telefoni: 065/2019-011, 021/520231, ({ifra:31086), www.solisnekretnine.com.

481740 KU]A na Telepu, 300m2 na placu od 560m2, odli~na i ukwi`ena, veoma kvalitetna, 90% zavr{ena i odmah useqiva! Cena 220.000 evra!

Telefoni: 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra:30520), www.solis-nekretnine.com.

481741 TELEP u blizini Univera, trosobna ukwi`ena ku}a oko 80m2 na placu 622m2, kolski ulaz, ~vrsta gradwa 93.000. Telefon 063/811-7331.

482983 KLISA, ukwi`ena, ku}a 250m2/560m2-96,000E. Prizemqe + Sprat. Fasadna cigla. Odli~na gradwa, ravan plac. Telefon065/5454-038.

483014 NOVI SAD, Slana Bara, ukwi`ena ku}a 215m2, plac 480m2107,000E. Prizemqe + Sprat.

Fasadna cigla, 4 odvojene stambene jedinice, 2 el. brojila, 3,5 km do SNP. Blizu {kole, vrti}a, po{te, gradskog prevoza. Odli~na gradwa.

Telefon 065/5454-038.

483015 KU]A u Futogu kod dolme, 40m2 jednoiposobna, bez ulagawa, plac 276m2, izlaz na dve ulice, cena 25.000E - nije fiksno.

Telefon 064/823-6601.

481806 PETROVARADIN - Blok vila, spratna porodi~na ku}a, gra|ena 80-tih godina, povr{ine oko 190m2 na placu od 600m2. Ukwi`ena. Useqiva. Cena 158.000 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/427-277, ({ifra: 30813), www.solis-nekretnine.com.

481738 ^ARDAK, ukwi`ena trosobna ku}a 100 m2 na placu od 1000m2.

Telefon 6624-218.

482969 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete.

Telefon 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

481736

PRODAJEM plac na Glavici!

Povr{ina iznosi 1.760m2, za dve ku}e, lep pogled, svi prikqu~ci, cena 14.000 evra! Telefoni: 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra:70403), www.solis-nekretnine.com.

481737

PRODAJEM ili izdajem namenski gra|eno, kompletno opremqeno, licencirano zabavi{te u Novom Sadu. Telefon 063/501-671.

30750 PRODAJEM uli~ni lokal od 20m2, strogi centar, Laze Tele~kog ili mewam za stan + doplata. Telefon 063/501-671.

30751 CENTAR - izdajem lokal u cen tru od 85m2. Te le fon 064/90-143-90.

28861 IZDAJEM lokal, centar 64m2, jako prometna ulica, Laze Kosti}a, klima, dve telefonske linije, dva sanitarna ~vora, dva ulaza. Telefon 063/506-506.

30644 IZDAJEM autoperionicu na odli~noj lokaciji, mo`e i druga delatnost. Telefon 063/512-511.

30933 IZDAJEM od 10. 7. 2011. godine lokal - bife, ugao Kisa~ke i Bul. Ja{e Tomi}a. Telefon 064/42-105-87.

31117 IZDAJEM lokal 30m2 kod Detelinarske pijace, Janka Veselinovi}a 4, uli~ni, sanitarni ~vor. Telefon 063/848-2794.

31143 IZDAJEM lokal u Temerinskoj ulici 52m2, telefon, wc, re{etka, cena 250e. Te~efon 064/46-396-76.

31209 IZDAJEM lokal - 40m2, mo`e i kafana, parking {iri -16m za 7 vozila, Feje{ Klara, 56 Telep Radovan. Telefoni: 505-367, 060/518-19-55.

31211 PRODAJEM ili izdajem lokal u Kornelija Stankovi}a 26m2+12m2. Telefon 064/266-3894.

30927 PRODAJEM ili izdajem lokal 52m2 centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Opremqen za butik.

Mesto ekskluzivno. Ukwi`en, cena povoqna. Telefon 061/62144-24.

30974 PRODAJEM lokal B. Ribnikara, pasa`, dva nivoa, 50m2, luks opremqen, 26.000e. Hitno. Telefon 061/512-6 888.

31187 NOVO NASEQE 55m2, opremqen restoran sa kompletnom opremom 51.500 nije fiksno.

Sli ke na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Te le fo ni: 444-107, 633-7853.

481845 HITNO, lokal, 180m2, Grbavica, M. Dimitrijevi}a, sre|en, 135.000E. Telefon 063/745-1344.

481905

IZDAJEM poslovni prostor, Temerinska ulica, ku}a do ulice 150m2, ku}a u dvori{tu 60m2, 7 ari placa, kolski ulaz. Telefoni:065/6411-730, 021/6411-730.

31162 IZDAJEM poslovni prostor u Jevrejskoj 23, pasa` Papilon.

Te le fon 063/87-888-63, 063/543-710.

31166 IZDAJEM na Telepu poslovni prostor od 120m2, sve sre|eno za tihu delatnost (labaratorije, kwigovodstvo, proizvodwu i apoteku) predstavni{tvo. Telefon 505-556.

30993 IZDAJEM opremqen kancelarijsko - agencijski poslovni prostor u naju`em centru. Telefoni: 061/232-72-51, 021/371-989.

30995 IZDAJEM kancelarijski prostor u strogom centru od 50m2, cg, klima, interfon, telefon, parking, visoki parter. Telefon 062/29-18-29.

31137

USTUPAM uz nadoknadu od dve hiqade evra mesto za parkirawe automobila u suterenu @elezni~ka 50.

Telefon 021/541378.

30695 PRODAJEM GARA@U od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Cena 6.900 eura. Telefon 063/520-245.

29490 PRODAJEM parking mesto u dvori{tu Ul. Tolstojeva br. 6 i gara`u u suterenu iste zgrade.

Telefon 063/503-619.

30938

KUPUJEM auta novija, starija, havarisana, dolazim po pozivu, maksimalno pla}am. Telefon: 063/7081-939 i 021/822-714.

30438 KUPUJEM sve marke automobila, mo`e i havarisana. Dolazim po pozivu. Pla}am maksimalno na licu mesta. Odmah. Telefoni: 064/337-7695, 824-611.

30439 PRIMAM automobile gara`irawe i ~uvawe. Telefon 021/886-323.

31014 BMW 3.0 D Xip, star 5.5 godina, snaga motora 218 KS, zapremina 2993 cm3, ful oprema (panorama krov, {iber, ko`a, telefon original BMW, kuka original, krovni nosa~, za prtqag sa koferom original BMW, zimske gume) pre{ao 41.000km, cena 25.000 fiksno. Telefon 063/548-441.

30533 VW POLO 1.6, 97. godi{te, 5v, cb, el. podiza~i, servo, {iber, kanxa, metalik, registrovan do aprila 2012., cena 2.300e. Telefon 062/77-222-7.

31043 „GOLF 3Æ” 1,8 benz. kabrio odli~an, mo`e zamena za novije zastavino vozilo, dogovor. Telefon: 021/6313-237, 060/345-1313.

31097

PRODAJEM cirkular motor 4kw, punkt aparat, inkubatore 112 jaja 5000 dinara, ne okre}u se, ne sipa se voda, kaveze za prepelice, ze~eve, pili}e. Telefon 022570787 Be{ka.

30859 TERETNA prikolica, polovna, sa original brojem sa torzionim osovinom. Cena 100 evra.

Telefon 063/524-090.

31071

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: betonskih stubova, fert gredice, obra|ena armatura, {qunak, cement, ispona, cigla, blokovi, mre`e, crep na ku}nu adresu. Telefon 021/847-034.

28289

FRI@IDER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Te le fo ni: 063/574-162, 069/574-1622.

31101

SAMO za penzionere i prosvetare relativno povoqno molersko - farbarski radovi. Telefoni: 6435-231, 6430-549, 064/230-68-98.

30253 TAPETARSKE USLUGE: presvla~ewe kau~a, foteqa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stolica. Telefoni: 021/6394-686, 064/170-18-63.

30755 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

31080 ROLETAR, popravqam i izra|eujem sve vrste roletni i venecijanera. Telefon 064/1127-141.

31090 KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta.Najpovoqnije u gradu, Temerinska 8 (u dvori{tu). Telefoni: 6612-570, od 9-12 i 15-19.

31178 ZIDAR izvodi sve mawe gra|evinske radove i popravke krova ako curi i vla`i. Dugogodi{we iskustvo. Telefoni: 6434-313, 064/1571404.

31189 MOLER izvodim sve vrste molersko-farbarske radove po povoqnim cenama.

Telefon 063/8350-834.

31198 VODOINSTALATERSKE usluge ma{insko odgu{ewe kanalizacije snimawe ceni, izrada instalacija, odr`avawe, servis, garancija, ra~un. Non-stop.

Telefon 6393-737, 064/160-47-25.

31237

PRODAJEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu!

Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

30981 KUPUJEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Non-stop, Mladen! Telefoni: 421-516 i 064/157-25-14.

30982

PRODAJEM koke nosiqe stare 11 meseci, komad 150 dinara.

Mogu}nost dostave. Telefoni: 021/848-188, 063/511-932.

31051 MINI FARMA vr{i rasprodaju koka nosiqa starih godinu dana po ceni 130 dinara komad.

Telefon 063/587-698.

31150

HITNO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefon 021/6624503, 064/6588-613.

31229 DVA diplomirana farmaceuta i tri farmaceutska tehni~ara, potrebna za rad u apotekama u Novom Sadu. Mogu i po~etnici.

Telefon 372-322.

31055 AGENCIJI za nekretnine „Bomil” potrebni agenti prodaje. Telefon 636-6952.

481844

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav bratu

Mladen Popovi} Sahrana je u ponedeqak, 20. 6. 2011. godine, u 14.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Milovanu od brata Uro{a Oqa~e.

O`alo{}ena supruga Soka, sestre Stevka i Milica i porodica Roganovi}.

31344

OG-8

Posledwi pozdrav kumu.

Posledwi pozdrav bratu

Milovanu

Dragan Popovi}

od Jovana Oqa~e sa suprugom.

Porodica Jahuri}.

31347

31362

Posledwi pozdrav bratu

Dragan Popovi} Puni{a

Milovanu

1954 - 2011.

Posledwi pozdrav od drugova.

Zoran, Vesko, \e{o, Zoran, Vesna i Rale.

od Mihajla Oqa~e sa porodicom.

31360

31348

Posledwi pozdrav bratu

Dragan Popovi} 26. 6. 1957 - 17. 6. 2011.

Ti si bio na{ oslonac, na{ vodi~ kroz `ivot, ali daqe moramo sami uz sigurnost da si uvek sa nama.

Tvoja supruga Milenka, sin Milivoje, }erke Dragana i Tijana i unuk Danilo.

Milovanu

od Oqa~a Milo{a i Marka.

31361

31349

Posledwi pozdrav na{em KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852-743, 063/7852-728.

31093 ORMANI - fabri~ki limeni, polovni, dvokrilni i trokrilni za radnike. Telefoni 063/524-090.

31070

HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, podruma, gara`a, skidawe vlage sa zidova.

Garancija. Telefoni: 021/731895 i 064/128-94-87.

28851

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

23485 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za otpad. Telefoni: 6618-846, 063/848-5495.

30888 BURAD - hrastova polivna od 500, 400, 300 litara i ba~va od 700 litara za kominu. Povoqno.

Telefon 064/288-61-71.

31016

Draganu Popovi}u Puni{i ~lanu „Pipo” udru`ewa Udru`ewe pipera iz Zmajeva.

31363

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Sa puno tuge i bola, nosi}emo te u na{im srcima. @elimo ti miran spokoj, jer od tebe smo mnogo nau~ili - kako da ~inimo dobra i kako da se `ivotu radujemo.

od Mimeta i Didike.

Nikola Raki}

na{em dugogodi{wem ~lanu, pecaro{u, nauti~aru, ~lanu uprave SRD „Ribolovac” i velikom zaqubqeniku u Dunav od pecaro{a i svih ~lanova Udru`ewa sa Ribarca.

OG-1

pozdrav

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

OG-2

Nikoli

Nikoli

ro|. 17. 4. 1942 - 17. 6. 2011. dipl. in`. {umarstva O`alo{}eni: supruga Vera, }erka Aleksandra, unuci Dragan, Nikola, zet Branislav, sestra Mira, sestri} Zoran i mnogobrojna rodbina.

29

Posledwi pozdrav bratu

Milo{u - Bati Ladaru

Milo{u - Bati Ladaru

Posledwi kom{iji

nedeqa19.jun2011.

od porodice Markovi}.

od sestre Darinke i zeta Tihomira.

31343

31346

dragom

Zahvaqujemo se: prijateqima, kom{ijama i osobqu „Urgentnog Centra Novi Sad”. S po{tovawem, porodica Raki}.

Posledwi pozdrav dragom ocu i suprugu.

Ispra}aj pokojnika }e se obaviti u ponedeqak, 20. 6. 2011. godine, na Gradskom grobqu, u 10 ~asova, a povorka kre}e za Obrenovac, u 11 ~asova, gde }e se obaviti sahrana u 15 ~asova.

31341

Voqeni deko!

Nikola Raki}

Milo{ Ladar

Dragi tata

1948 - 2011.

Petru Be~eli}u

Ve~no }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

Porodica Kerkez.

Tvoji kumovi: Kolunxi}i i Kolesari.

31356

31340

D V ANAE S TOG OD I[ WI POM E N

Mila na{a devoj~ice

Na ve~ni po~inak }emo ga ispratiti u ponedeqak, 20. 6. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zauvek u srcima.

Tvoji najmiliji.

31335

Nikola Raki}

Nikola Raki}

Oti{ao si zauvek, napustio si nas kada si nam bio najpotrebniji. Mnogo nam nedostaje{. Sa tugom i bolom uvek }emo te nositi u na{im srcima.

20. 6. 1999 - 20. 6. 2011.

Unuci: Dragan i Nikola.

Godine prolaze, qubav, tuga i bol za tobom su ve~ni.

Tvoji: Nikola, Sa{a, Zoka i Milo{.

Dana, 20. juna navr{i}e se deset godina od kako nisi sa nama.

Previ{e je tuge u na{im srcima, kada tvoje milo ime pomenu iz oka nam tu`nu suzu pokrenu. @ive}e{ ve~no u na{im srcima. Volimo te.

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

An|eliji Nenin - Radi} @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

O`alo{}eni: }erka Danka, sin Milo{ i suprug Milorad.

31120

31274

SE]AWE

Obave{tavamo tu`nog srca rodbinu i prijateqe da je posle kra}e i te`e bolesti preminuo na{ voqeni

Milovanu Oqa~i

Miodrag Kecman Linke Mi{i}

od porodica: Axi} i Vujakovi}.

2008 - 2011.

Nena, Slavica i Bata Crevar.

31345

SE]AWE Tata i dejka na{,

]erka Dragana, mama i tata.

31303

Opra{tamo se od na{e divne prijateqice i kume

Tvoja }erka Aleksandra.

31342

Tatjana Rada Bumbaroski Buba

Zbogom dragi i dobri tata, po~ivaj u miru i spokoju. U mom srcu i mom se}awu za mene }e{ uvek biti `iv.

[ESTOMESE^NI POMEN Danas, 19. 6. 2011. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu obele`i}emo {estomese~ni pomen na{oj dragoj majci i supruzi

Uvek }e{ biti sa nama.

Jovan Ivan~evi} 21. 6. 1991 - 21. 6. 2011.

Za tebe ka`u da te nema ve} dvadeset godina...

A mi, ne govorimo tako - te godine, to nemawe tebe, samo je privid.

Vole te tvoji najmiliji.

Tvoji najmiliji.

Gradimir Vujovi} Sahrana je danas, 19. 6. 2011. godine, u 16.30 ~asova, na Ka}kom grobqu.

O`alo{}ena porodica Vujovi}: supruga Kosa, }erka Leposava, zet Branko i unuci: Strahiwa, Milica, Maja i Milosav.

OG-3

31350

Posledwi pozdrav pa{ancu

Posledwi pozdrav bratu i deveru

Milovanu Oqa~i

31309

31351

dragom

Posledwi pozdrav dragom tetku

Milovanu Oqa~i

Gradimiru Vujovi}u

31136

Posledwi pozdrav dragom i po{tovanom tetku

Posledwi pozdrav bratu

Gradimiru Vujovi}u

Gradimiru Vujovi}u

Posledwi pozdrav stricu

Gradimiru Vujovi}u

od pa{anca Milana Petkovi}a sa porodicom.

od brata Gojka i snaje Du{anke Oqa~a sa porodicom iz Futoga.

od: Tamare, Koke, Dragice i Svetka.

od sestre [anovi} Nade, Jovice i dece.

od porodice Luburi} sa svastikom Drenkom.

od: Radice, Stojana i dece.

31359

31336

OG-6

OG-7

OG-4

OG-5

30

tv program

nedeqa19.jun2011.

06.00 07.30 08.30 09.00 10.00 12.00 13.45 14.20 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 00.15 00.45

Музичко свитање Глас Америке ЕТ ТВ Зоо пузле Откос Филм: Доба љубави Арт бокс Хало председниче Војвођанске вести Путоманија Дискавери Војвођанске вести Улови трофеј Информативни преглед Вреле гуме Војвођанске вести Седми дан Лице с насловнице Вино и виноградарство Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

Нови таблоид

06.30 07.30 08.00 08.40 10.10 10.40 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.30

Кухињица-мађ. Агро мозаик Црно бели свет Широки план (рус) Српски екран, емисија МТВ-а Програм за децу (слов) Духовка (слов) Емисија за село (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда, емисија за пољопривреднике (мађ) Мађарска народна музика Заједно Каштел из Ечке, док. ем. на рус. са титл.на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Украјинска панорама Спектар (буњ) Македонско сонце Емисија на мађарском ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда, емисија за пољопривреднике (мађ) ТВ Магазин (рус) Дотики (рум) ТВ Спорт (мађ) Црна кугла, филм ТВ Продаја

14.15 14.57 15.05 15.15 16.10 16.13 17.14 17.49 18.26 19.00 19.30 20.05 21.04 22.30 22.35 23.13 00.00 00.18 02.14 02.18

Гости емисије „Нови таблоид” су Татјана Војтеховски, ПР менаџер и новинар, Тања Бањанин, поп певачица и помоћница покрајинског секретара за омладину и спорт и др Душко Илић из Академије здравог живота. Аутор и водитељ: Александар Филиповић Водитељка: Марина Буљовчић (РТВ 1, 14.00) 07.00 ТВ Баштина 08.00 Вести 08.05 Јединствена госпођица Ц, филм 09.50 Позоришна представа за децу 10.05 Та дивна створења 10.30 Кад зазвони 11.00 Знање имање 12.00 Вести 12.10 Верски недељник 13.05 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид 15.30 Вести 15.40 Здраво живо 16.05 Преокрет 17.00 ТВ Дневник 17.30 Филм: Најдивнији дан мог живота 19.00 Hearts-In-Harmonu, пренос 21.00 Грување 22.00 Војвођански дневник 22.30 Спортска хроника 22.50 Класик рок 23.20 Из студија „М“ 00.15 Нови таблоид 01.45 Преокрет

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 12.39 13.05 13.20 13.35

03.48 03.59 04.54 05.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Дизни на РТС Хана Монтана Дневник Спорт плус Балканском улицом: Владимир Пиштало Време је за бебе Гастрономад Вести Сат Вести Горки плодови Шта ја имам од тога Луд, збуњен, нормалан Сасвим природно Слагалица, квиз Дневник Горки плодови Ја имам таленат (полуфинале 4) Вести Увиђај Скок у будућност Дневник Егзит уживо Вести Ја имам таленат (полуфинале 4) Гастрономад Сат Горки плодови Верски календар

07.00 07.35 08.30 11.00 11.35 15.00

Радмили Бакочевић

16.00 17.00 17.10 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.30

Шерлок Холмс ЗОО хоби Азбука родитељства НС клинци Породични спортић Лична грешка 7 НС дана ИЦТ плус Авантуре Шерлока Холмса Неон сити Витраж Трогодишњица рада актуелне управе Новог Сада Славни парови Објектив Спорт нетворк Храна и вино Квадрат вароши Објектив Дунавска салетла Ево нас код вас Славни парови Објектив Авантуре Шерлока Холмса Тајанствене приче

Недељом увече

05.32

Музика за добро јутро Амен ађес Датум Верски календар Време одлуке Дозволите... У граголанији Мале приче Занимање дете Ана и њена браћа, ЕБУ док.програм за децу Кајак и кану: ЕП, финале (500м), пренос Знање имање Кајак и кану: ЕП, финале (2000м), пренос Српски источници УНХЦР-повратак: Косово Верски календар Кајак и кану: ЕП, финале (5000м), пренос Мој љубимац Играј фудбал, буди срећан Бициклизам: Трка кроз Србију, репортажа Е-ТВ Чаролија се наставља Недељом увече Верски календар Човек у празној соби, филм Јелен топ десет Други светски рат-изгубљени филмови Бициклизам: Трка кроз Србију, репортажа Грегориан Викенд евронет Кајак и кану: ЕП, финале Јелен топ десет Други светски рат-изгубљени филмови Мој љубимац

06.00 06.30 09.30 10.02 10.30 12.30 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 16.00 16.05 18.00 18.30 19.00 19.30 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00 02.00 03.30 04.30

ВОА Маратон Топ шоп Здравље и Ви Филм: Заљубљена сирена Топ шоп Инфо Откопчано Вести Слике живота Инфо Док. серија: Универзум Вести Филм: Бруцош Вести Кефалица Милица² Без трага Филм: Војцек Фринџ Вести Милица² Филм: Маргот на венчању Филм: Бруцош Откопчано Филм: Маргот на венчању

06.02 07.00 07.29 07.35 07.45 08.00 09.01 09.26 09.31 09.41

7 НС дана Аутор: Ђорђе Драгомировић (Новосадска ТВ, 12.30)

08.45 НХЛ Стенли куп, финале 11.00 Манчестер Сити, Преглед сезоне 14.00 ВТА Хертогенбох, финале 16.00 НБА Финална игра 18.00 Вимблдон, најава 18.30 АТП Хертогенбох, финале 20.30 Премијер лига Магазин 21.00 У сусрет Вимблдону 23.30 Вимблдон, најава 00.30 Аргентинска лига: Велез - Расинг 02.30 Руска лига: Волга - Зенти

11.36 12.30 14.00 14.31 14.46 15.00 17.01 17.30 18.04 18.30 19.03 20.00 20.56 21.05 22.23 23.08 23.55

Мишел Монахан

Кис кис бенг бенг Ситни лопов одлази у Лос Анђелес где се лажно представља као глумац. Он учествује на једној аудицији, али сплетом несрећних околности заједно са својом девојком бива умешан у убиство. Детектив који спроводи истрагу убациће га у неочекивану улогу... Улоге: Роберт Дауни Џуниор, Вал Килмер, Мишел Монахан Режија: Шејн Блек (Прва, 21.00) 06.30 09.00 11.00 12.00 13.45 15.30 16.00 18.00 18.15 18.55 21.00 23.20 00.30 01.30 03.30 05.20

Домаћин Филм: Тајна Николе Тесле Галилео Филм: Месец и звезде Ја волим Србију Вече са Иваном Ивановићем Филм: Писма од убице Вести Експлозив-најбоље Филм: Људи у црном 2 Филм: Кис кис бенг бенг Фајронт република Жене Филм: Људи у црном 2 Филм: Месец и звезде Топ спид

16.00 16.35 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 23.55 01.30

Еукануба: Чудесни пси ЕУ планета Знање на поклон Вести Б92 Два и по мушкарца С.И.У: Тим ЗОО истраживача Вести Б92 Филм: Анђео чувар Вести Б92 Наша мала клиника Вимблдон, специјал Утисак недеље Вести Б92 Спортски преглед Филм: Точкови Укључење у Б92 Инфо

Последња емисија, пред летњу паузу, посвећена је нашој примадони Радмили Бакочевић. У емисији наступају и флаутисткиња Анђела Братић, тенор Данило Стошић, баритон Павле Жарков и пијаниста Владимир Глигорић и Ана Аћимовић... Водитељи: Дејан Ђуровић и Катарина Ерић (РТС 2, 20.00)

10.00 09.00 09.50 10.40 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.30 14.15 14.30 15.00

dnevnik

00.25 01.12 01.41 04.04 04.49

06.00 09.00 09.10 09.25 09.35 09.40 09.55 10.00 11.25 11.45 12.05 12.20 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 18.35 19.30 21.00 23.00

Јутарњи програм Здраво, Кити Ноди Мегаминималс Здраво, Кити Телешоп Вести Драгонс – метал ејс Сабрина Хорсленд Дино ратник Легенда о Неши Аби Пресовање Телешоп Вести Бонс Је л истина Телешоп Вести Пад у рај, филм Телемастер Хепи караван Је л истина Изгубљене године Срећна звезда – уживо Забава са Диком и Џејн, филм 01.00 Изгубљене године 03.00 Бонс 05.00 Сведочанства о генијима

Оља Бећковић

Утисак недеље Гости емисије „Утисак недеље” су: Вук Јеремић - министар спољних послова Србије Чедомир Јовановић председник ЛДП-а и Александар Вучић - заменик председника СНС. Ауторка: Оља Бећковић (Б92, 21.00)

07.00 10.00 12.00 13.00 15.00 16.00 17.00 18.45 19.30 20.00 22.00 23.30 01.45 03.45

Добро јутро Велики брат Гранд хитови Филм: Последњи круг у Монци Ја то тако Мала невеста Недељно поподне са Леом Киш Аутостопери Национални дневник Велики брат – избацивање Амиџи шоу Филм: Четири венчања и сахрана Филм: Мрежа 2: Без излаза Филм: Мистериозна трудноћа

Енџи Хармон

Забава са Диком и Џејн Ово је прича необичне породице која проналази нови начин плаћања рачуна на комичан начин. Дик и његова супруга Џејн су уживали у благодетима луксузног живота. Међутим, све им креће низбрдо када Дик губи свој посао. Једини начин да наставе са својим раскошним животом чини им се да је у криминалу. Тада креће права комедија... Улоге: Џим Кери, Теа Леони, Алек Болдвин, Енџи Хармон Режија: Дин Паризот (Хепи, 23.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa19.jun2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

9

31

МЕН ТАЛ НА ДИ ЈАГ НО ЗА НА ЦИ ЈЕ

Pi­{e:­Du{an Kecmanovi} 07.54 08.55 09.35 10.07 11.38 12.00 12.27 13.23 14.00 15.05 15.37 16.07 17.41 18.17 19.30 20.13 21.09 21.49 23.56 02.06 02.47 03.17

Кејт Блан шет

Ин ди ја на Џонс и кра љев ство кри стал не ло ба ње То ком Хлад но га ра та со вјет ски аген ти мо тре про фе со ра Џон са кад му мла ди чо век до не се ко ди ра ну по ру ку од оста ре лог и по лу де лог ко ле ге Хен ри ја Ок сли ја. Во ђе ни сјај ном Ири ном Спал ко, Со вје ти пра те Џон са и мла ди ћа Му та у Пе ру... Уло ге: Ха ри сон Форд, Кејт Блан шет, Ка рен Ален, Шиа Ла бе о уф, Реј Вин стон Ре жи ја: Сти вен Спил берг (Но ва ТВ, 21.15) 07.40 07.55 08.10 08.35 08.50 09.15 09.40 10.10 11.10 11.45 12.45 14.50 17.00 17.10 19.05 19.15 20.05 21.15 23.30 01.20

08.00 Шесторица који су обишли свет 08.30 Дигсвил 1.

09.30 Ози Бу 10.00 Вук и лисица 10.30 Дигсвил 2.

11.00 Магије, мистерије и чуда 12.00 Лилика 14.00 Медитеранео 16.00 Саблазан 18.00 Марион – краљица лопова 2.

20.00 Господин суботње вече 22.00 Мејби бејби 00.00 Прича о Монели 01.00 Опасна игра

Карлитос и животна шанса Пљачка у Бруклину Ванредне мере Баариа Погрешно осуђен Холивуд на снимању Тајни живот пчела Чаробњаков шегрт Игра престола Пркос Стјуарт: Живот уназад Сестринство крви Телефонска говорница

06.20 11.20 13.20 15.10 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Неш Бриџис Браћа и сестре У потрази за судбином Отета усред бела дана Закон и ред Ерика Све по закону Добра жена Браћа и сестре Брик Лејн Добра жена

Ро зен штра се Ка да Ру тин су пруг умре у Њу јор ку 2000., она је у цр ни ни, пре ма стро гим оби ча ји ма ор то док сних Је вре ја, што је ње ној де ци ипак пре те ра но. Из не на да у њен стан уђе стра нац, за ко га се ис по ста ви да јој је ро ђак, по ка зу ју ћи јој ње ну фо то гра фи ју ка да је би ла де вој чи ца то ком Дру гог свет ског ра та... Уло ге: Ка тја Рај ман, Ма ри ја Шре дер, До рис Ше де, Ју та Лам пе, Свеа Лох де, Јур ген Во гел Ре жи ја: Мар га рет фон Тро та (ХРТ 1, 23.56)

Тими Тим, цртани Пепа, цртани Бакуган, цртани Чугингтон, цртани Бyблејд метал фјужн, цртани Винкс, цртани Аутомотив Брачне воде Брза благајна Додир с неба Синбадово златно путовање, филм Сахара, филм Вести Мастершеф, ријалити шоу ИНА Плаве вести Дневник Над липом 35 Индијана Џонс и краљевство кристалне лобање, филм Ред карпет, шоубиз Крвави злочин, филм

08.00 Стопама Густава Малера 09.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз 10.00 Менделсон, нацисти и ја 11.00 Историја расизма 12.00 Тајне цивилизације: Инке, Маје и Ацтеци 13.00 Фарма из Едв. доба 14.00 Трамбо 15.30 Велике британске војсковође 16.00 Геније дизајна 17.00 Прича о сателитима 18.00 Камерман: Живот и дело Џека Кардифа 19.30 Мистерије историје 20.00 Кајање Џејн Остин 21.30 Свет новца: Кока кола пред нестајањем?

22.00 Ко си заправо ти?

23.00 Кракатау – последњи дани 00.00 Геније дизајна 01.00 Прича о сателитима

09.05 10.50 12.15 14.00 16.25 17.50 18.15 20.05 21.55 23.00 01.15 02.50 04.30

Пријатељи Нора Фора ТВ календар Филмска матинеја: Трик је у огледалима, филм Мањински мозаик Дневник Плодови земље Ријека: Море Недељом у два Мир и добро Фотографија у Хрватској Ловци на слонову кост, филм Глобално село Лепом нашом Дневник 1 против 100, квиз Стипе у гостима Сведоци, филм Циклус европског филма: Розенштрасе, филм Монк Еко зона Глобално село

Ник Нолт

48 са ти Џек Кетс је по ли ца јац ко ји во ли да ра ди сам и не др жи се пра ви ла по ли циј ске стру ке. Ка да срет не дво ји цу ко ле га, ко ји од ла зе да оба ве ру тин ско хап ше ње сит них кри ми нал ца у хо тел, он им се при дру жи. По ли цај ци по ку ца ју на вра та, а кри ми нал ци отво ре ва тру... Уло ге: Ник Нолт, Еди Мар фи, Џејмс Ре мар, Со ни Ланд хем Ре жи ја: Вол тер Хил (РТЛ, 14.50)

Ма ри ја Шре дер

08.37 Златна кинотека: Немачка, нулте године, филм 09.50 Библија 10.00 Загреб: Међумурско прошчење, пренос 11.15 Бразде за сећање, док. филм 12.00 Додела награда Владимир Назор, пренос 13.05 Монк 14.30 Олимпијски магазин 14.55 Кошаркашко ЕП (Ж): Хрватска - Грчка, пренос 16.42 Олимп - спортска емисија 18.03 Међународни дечји фестивал Шибеник, снимак свечаног отворења 19.21 Гаража 20.00 Циклус филмског спектакла: Препад на Ромела, филм 21.40 Филмски бутик: Велики газда, филм 23.25 Ноћни музички програм

06.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

Повратак у будућност Ноћ ајкула Мистерије Америчка прича 2: Фивел иде на запад Батерије нису приложене Породица Кременко Слепи миш Ово је војска

\04.00Бели песак 06.00 Милерово раскршће 08.00 Купе де вил 10.00 Предлог 12.00 Рођење 14.00 Сусрет са Венером 16.00 Повратак у рај 18.00 Бела палата 20.00 Чувај се лепих отмичарки 22.00 Бели песак 00.00 48 сати 02.00 Крем бруле

08.00 Драгон Бол З 09.15 Мемоари невидљивог човека, филм 11.10 Леси, филм 13.05 Емпире рекордс, филм 14.50 48 сати, филм 16.40 Дискавери: Преживети дивљину - Кина, док. серија 17.40 Ексклузив с Татјаном Јурић 18.30 РТЛ Данас 19.05 Језикова супа, ријалити шоу 20.00 Биг брадер, ријалити шоу 22.00 ЦСИ Мајами 00.40 Астро шоу 01.40 РТЛ Данас 02.15 Иза непријатељских линија, филм

твдод, сатнице, 19. јун (диска-19) Ева 10.00 Пут торнада 10.55 Грађевинске интервенције 11.50 Човек, жена, дивљина 12.45 Лов на сабљарке 13.40 Разоткривање митова 14.35 Обалски спасиоци 15.30 Оружје будућности 16.25 Борна кола браће Хау 17.20 Аутомобили 18.15 Пета брзина 19.10 Трговци аутомобилима 20.05 Преживљавање удвоје 21.00 Прича о пиратима са Росом Кемпом 21.55 Дискавери ми је спасио живот 22.50 Макинтајер 23.45 Каскадерски зависници 00.40 Какав алат!

01.40 Преживљавање удвоје

08.30 10.00 10.30 11.45 12.00 12.45 15.45 16.30 18.00 18.30 19.00 19.15 20.30 01.15

Аутомобилизам Сви спортови Веслање Супербајк Супербајк Аутомобилизам Супербајк Атлетика Суперспорт Аутомобилизам Мотоспортови Веслање Фудбал Мотоспортови

М

До виђења у следећем рату

ир ко ји нам стал но из ми че и за ко јим тим они ма за ко је сма тра да ни су ње го ви. Сва ки од тих ви ше че зне мо, не за ви си од то га да ли мр - уче них љу ди скре тао је па жњу на од ре ђе ни из вор зи мо или во ли мо не ког чо ве ка или не ко ли - ира ци о нал не и ван ра ци о нал не сла бо сти чо ве ка пре ко љу ди. Он за ви си од то га да ли во ли мо или мр зи - ма сво ји ма, бри ге за њих, љу ба ви пре ма њи ма и мо гру пе љу ди, це ле на ро де, ет но на ци о нал не гру пе, спрем но сти да се за њих жр тву је. По сто ји та ко зва ре ли ги о зне гру пе, оне ко ји де ле исту ра су, исту кла - на при мор ди јал на уза јам на ве за ност чла но ва гру пе, су, исте по гле де. Ка да би мир за ви сио од то га ко ли - ко ју дик ти ра за јед ни штво је зи ка, ве ре, кул ту ре. Све ко љу ди, као по је дин ци, мр зе или во ле не ко ли ко су то та ко зва не да то сти. Ове ве ли чи не су не из ве де дру гих љу ди, мир би био трај но ста ње јер љу ба ви и не и не у пит не. Чо ве ку, исти на, мо же да се не до пад мр жње по је ди на ца уза јам но се по ти ру; тач ни је, др - не ње го ва ве ра и кул ту ра. Та ко ђе, мо же оце ни ти да же у рав но те жи. Ва ља пој ми ти да су љу ди, као чла но ви гру па, од го вор ни за то што у све ту не ма ми ра, што га ни ка да ни је би ло и, сва је при ли ка, ни ка да не ће би ти јер не ве ру јем да ће чо век ика да пре ста ти да бу де би ће гру пе. Крат ко ре че но, рат је увек су коб гру па. У мо дер но вре ме, рат је су коб др жа ва, ет но на ци о нал них гру па ко је не ма ју др жа ву, ет но на ци о нал них гру па ко је де ле исту др жа ву, ви ше др жа ва про тив јед не др жа ве или ви ше др жа ва про тив ску пи не дру гих др жа ва. Рат је увек та мо где по сто ји ан та го ни зо ва ње две или ви ше гру па. За то сма трам тач ном опа ску Пи те ра Син ге ра, Гру па не ма але тр на ти ву фи ло зо фа ети ча ра: „Ако ро ди тељ ска љу бав, ка да је ви ше не го пре те ра на, мо же је, из хи ља ду раз ли чи тих раз ло га, у да том тре нут ку у рет ким слу ча је ви ма би ти опа сна, емо ци о нал на ве - ко ри сни је да бу де дру ге ве ре, па да про ме ни ве ру, а за ност за гру пу је не у по ре ди во опа сни ја, а ње не по - ти ме и гру пу ко јој при па да. Мо же и да уоп ште не сле ди це има ју гло бал но зна че ње“. ма ри ко је је ве ре, ко је кул ту ре, ко ји му је ма тер њи Не ћу го во ри ти о објек тив ним раз ло зи ма за су коб, је зик, ко су му пре ци. Ме ђу тим, то се де ша ва ве о ма као што је же ља да се по ве ћа или са чу ва те ри то ри - рет ко. ја, же ља за осве том, же ља да се при гра бе из во ри Чо век је би ће гру пе у ко јој је ро ђен, у ко јој је из енер ги је и дру га бо гат ства, да се со ци јал но, по ли - ра стао, ко јој кул ту ром при па да, ма шта ми сли ли тич ки и еко ном ски пот чи не при пад ни ци дру гог ко - мон ди ја ли сти, ко смо по ли ти, ин тер на ци о нал ци, ка лек ти ва, да се очу ва или стек не на ци о нал ни су ве ре - ко се све не зо ву. Тај вид ве за но сти за гру пу је ве ли ни тет и те ри то ри ја, да се про ши ри сфе ра ути ца ја. ким де лом ира ци о на лан или ван ра ци о на лан. Чо ве ку Све су то ви ше-ма ње ра ци о нал ни је бли жа ње го ва кул ту ра и ни раз ло зи ан та го ни зо ва ња ве ње го ва ве ра, ње гов је зик и ње Чо век је би ће гру пе у ко јој го ви оби ча ји за то што же ли да ли ких ко лек ти ва и њи хо вих су ко ба. Ма да су љу ди ма по ме ну му бу ду бли ски, дра ги, за то што је ро ђен, ма шта ми сли ли ти раз ло зи до вољ ни за су коб, мон ди ја ли сти, ко смо по ли ти же ли да их осе ћа сво јим, не го ти раз ло зи не мо ра ју би ти ни је за то што их на про сто осе ћа и ин тер на ци о нал ци. ди ни ни глав ни, не мо ра ју чак сво јим, а да о то ме уоп ште не Та ве за ност за гру пу је уоп ште би ти раз лог за су коб. раз ми шља. По сто ји још је дан Љу ди се мо гу за до во љи ти ве ли - ве ли ким де лом ира ци о нал на вид ира ци о нал не и ван ра ци о чи ном зе мље и бо гат ства ко је нал не ве за но сти чо ве ка за гру или ван ра ци о нал на по се ду ју. Та ко ђе, мо гу схва ти пу ко јој при па да, а то је ди ка тат ти да им по ко ра ва ње при пад ни би о ло шке при ро де. Чо век је не са мо ду шев но и ду хов но би ће већ и ка дру гог ко лек ти ва мо же до не ти ви ше ште те не го ко ри сти. Или мо гу по же ле ти да пре ки ну спи ра лу део би о ло шког све та, па ни је чуд но што ње го во зла по чи јем се дик та ту сва ки рат за вр ша ва по здра - по на ша ње ве ли ким де лом од ре ђу ју дик та ти би о вом по бе ђе них: „До ви ђе ња у сле де ћем ра ту“. Ко - ло шке при ро де. Та ко, по јед ном од дик та та би о ло нач но, на ци о нал ни су ве ре ни тет и ауто но ми ја мо гу шке при ро де, ге ни сва ког жи вог ство ра, па и чо ве се сте ћи и очу ва ти и сред стви ма ко ја не во де отво - ка, не би са мо да пре жи ве не го и да се што ви ше умно жа ва ју. Умно жи ти се ма ње мо гу про стом ре ре ном су ко бу. Љу ди ра ту ју за то што по сто је и дру ги раз ло зи за про дук ци јом, то јест ти ме што их пре но си мо на су коб пре ма ко ји ма су љу ди већ ма не сло бод ни. Јед - по том ке, а ви ше на шом бри гом за жи вот и до бро но став но ре че но, не мо гу да би ра ју да ли ће се од - бит што ве ћег бро ја срод ни ка, што ће ре ћи, свих но си ти пре ма при пад ни ци ма дру гог ко лек ти ва ан та - оних ко ји с на ма де ле ве ли ки број ге на. Пре ма то го ни стич ки или не. Они мо ра ју да се по на ша ју ан - ме, ка да је чо век по зи тив но при стра стан пре ма та го ни стич ки. Не ма ју ал тер на ти ву за то што су раз - они ма с ко ји ма је у срод ству, ка да је спре ман да се ло зи о ко ји ма го во рим ира ци о нал ни или ван ра ци о - за њих жр тву је све до гу бит ка вла сти тог жи во та, нал ни. И за то што про из ла зе из то га што је чо век он за пра во сле ди би о ло шки дик тат уто ли ко што та квим по на ша њем омо гу ћу је мак си мал но умно би ће гру пе. От ка ко по сто ји. Уче ни љу ди су раз ли чи то про чи та ли ира ци о нал - жа ва ње вла сти тих ге на. У сва ком слу ча ју, мно го ну и ван ра ци о нал ну стра ну чо ве ко ве при вр же но сти ве ће не го он да ка да ге не пре но си на де цу, уну ке, они ма ко је пре по зна је као сво је и од бој но сти пре ма пра у ну ке. Књи гу „ОЧИ МА ПСИ ХИ ЈА ТРА”, у из да њу „Клија”, мо же те ку пи ти за 1.080 ди на ра у но во сад ским књи жа ра ма „Мост”, „Дел фи”, „Лео ко мерц”, „Ри зни ца”, „Со ла рис”, „Фи не га нов сан” и „Ма ла ве ли ка књи га”.

Prvi­broj­ Slobodne­Vojvodine"­{tampan­je­kao­organ­Pokrajinskog­narodnooslobodila~kog­odbora­za­Vojvodinu­ " 15.­novembra­1942.­u­ilegalnoj­{tampariji­u­Novom­Sadu.­ Od­1.­januara­1953.­ Slobodna­Vojvodina"­izlazi­pod­imenom­ Dnevnik".­ " " Prvi­urednik­-­narodni­heroj­SVETOZAR­MARKOVI]­TOZA­pogubqen­od­okupatora­9.­februara­1943.

Izdava~­„Dnevnik­Vojvodina­pres­d.o.o.”,­21000­Novi­Sad,­Bu­le­var­oslobo|ewa­81.­Te­le­faks­re­dak­ci­je­021/423-761.­ Elek­tron­ska­po­{ta­re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, In­ter­net:­www.dnevnik.rs.

Glavni­i­od­go­vor­ni­ured­nik­Aleksandar \ivuqskij (480-6813).­Generalni­di­rek­tor­Du{an Vlaovi} (480-6802).­ Zamenik­generalnog­direktora­Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure­|u­je­re­dak­cij­ski­ko­le­gi­jum:­ Nada Vujovi} (za­me­nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­unutra{wa­politika­480-6858),­ Miroslav Staji} (pomo}nik­glavnog­i­od­go­vor­nog­ured­ni­ka,­nedeqni­broj­480-6888),­Dejan Uro{evi} (ekonomija­480-6859), Petar De|anski (desk,­no}ni­urednik­480-6819),­Vlada @ivkovi} (no­vo­sad­ska­hro­ni­ka,­421-674,­faks­6621-831), Nina Popov-Briza (kul­tu­ra­480-6881),­Svetlana Markovi} (voj­vo­|an­ska­hro­ni­ka­480-6837),­ Petar Tomi} (svet­480-6882),­\or|e Pisarev (dru{tvo­480-6815),­Mi{ko Lazovi} (reporta`e­i­feqton­480-6857), Branislav Puno{evac (sport­480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet­slu`ba­480-6883),­ Ivana Vujanov (revijalna­izdawa­480-6820),­Filip Baki} (fo­to­480-6884),­ Branko Vu~ini} (teh­ni~­ka­pri­pre­ma­480-6897,­525-862), Nedeqka Klincov (teh­ni~­ki­ured­ni­ci­480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu­`ba­pro­da­je­480-6850),­ Svetozar Karanovi} (Oglasni­sektor­480-68-68),­Filip Gligorovi} (Sektor­informatike­480-6808),­ Ma­li­ogla­si­021/480-68-40.­Besplatni­mali­oglasi­za­Oglasne­novine­021/472-60-60.­ Ru­ko­pi­si­i­fo­to­gra­fi­je­se­ne­vra­}a­ju.­ Cena­primerka­30­dinara,­subotom­i­nedeqom­35­dinara.­ Mese~na­pretplata­za­na{u­zemqu­940,­za­tri­meseca­2.820,­za­{est­meseci­5.640­dinara­(+ptt­tro{kovi).­ [tam­pa­„Dnevnik­-­[tam­pa­ri­ja”,­Novi­Sad;­Direktor­021/6613-495. @iro­ra~uni:­AIK­banka­105-31196-46;­Rajfajzen­banka­265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

nedeqa19.jun2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Не де ља је под ути ца јем ха о тич ног Ура на, па бу ди те спрем ни на све вр сте из не на ђе ња. Као да вам дру ге осо бе или окол но сти кре и ра ју дан. Не мој те се нер ви ра ти, ни ти ква ри ти од но се с де цом.

BIK 20.4-20.5.

Ак тив ни сте, и тре ба да бу де те. Ба ви те се фи зич ким ак тив но сти ма и ре ду куј те ис хра ну, у ци љу мр ша вља ња. Са да је пра во вре ме за то, док Ме сец опа да, и док се још ни сте ски ну ли у ку па ћи ко стим.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

19. jun 2011.

За ба вља те се на свој на чин, и то вам баш та ко па ше. Глав ни сте играч у свом ти му, још увек, па ве се ло ор га ни зу је те дру штво око се бе. При че и при чи це, кра ћа пу то ва ња, мен тал не ак тив но сти.

Ме сец је да нас и су тра у ва зду шном зна ку Во до ли је па сте бу квал но не у хва тљи ви, жељ ни про ме на и иза зо ва. Тај ре во лу ци о нар ни дух мо же вас од ве сти у опо зи ци ју. Кон тро ли ши те им пул се.

По ку ша ва те да на мет не те свој ауто ри тет, али вам то баш не ка ко не иде. Ра ди је се укљу чи те у дру штво, играј те са сво јом де цом и про на ла зи те не ке ин те ре сант не са др жа је за овај дан. По се те, из ла сци.

Још увек мо же те оства ри ти од ре ђе не кон так те с ино стран ством, од ва жи ти се на пу то ва ње и за слу же ни од мор, чак и у соп сте вој ре жи ји. Од ма рај те се, са ку пи те енер ги ју и по бољ шај те здрав стве ну си ту а ци ју.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Оба ве зе вас не на пу шта ју, чак ни ви кен дом. Ако се уса ми те, мо же те на пра ви ти пла но ве за пред сто је ћи пе ри од и ти ме уште де ти се би вре ме при ли ком ре а ли за ци је. Ипак, дру штво вам ве о ма при ја.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Бу ди те па жљи ви у са о бра ћа ју ових да на. Бу ди те буд ни и при бра ни. Про ве ри те ис прав ност свог во зи ла. Не ко вам ква ри пла но ве. До го во ри се не ће ис пу ни ти она ко ка ко су пла ни ра ни. Про ме не.

Тро ши те ре сур се, би ло да је у пи та њу но вац, вре ме или енер ги ја, и то по ма ло уза луд но. Не мој те па да ти на ту ђе не про ми шље не зах те ве и сла бо сти, већ бу ди те до след ни, као што и је сте, углав ном. Стра сти.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Уме те да ужи ва те као пра ви хе до ни ста, а да при то ме са чу ва те ма ле тај не ве ли ких мај сто ра. На ви ди ку су про ме не или пу то ва ња, за ба ва дру ге вр сте. Парт нер ски од нос вам је ве о ма ва жнан.

Кроз ваш знак је за пло вио Ме сец па сте пре о се тљи ви на ути ца је и сиг на ле из окру же ња. Не мој те би ти фру стри ра ни ни нер во зни, већ бу ди те сво ји. Ра ди те по сво ме, а не по ту ђим же ља ма.

По ве ди те ра чу на о свом здра вљу, пре све га оном мен тал ном. Мо же те би ти под при ти ском, има ти не са ни цу, а да ни сте у ста њу да пре ци зно де фи ни ше те узро ке и раз ло ге, ко ји су штин ски по сто је.

TRI^-TRA^

Пе сник Ки ја ну V REMENSKA

Глу мац Ки ја ну Ривс (46) ре као је у јед ном ин тер вјуу да же ли да се окре не ду хов но сти и фи ло зо фи ји, а не ма те ри јал ним вред но сти ма, и за то ће об ја ви ти збир ку крат ких ха и ку сти хо ва. Ривс је ове го ди не већ об ја вио ху мо ри стич ку сли ков ни цу „Ода сре ћи” на ста лу у са рад њи са јед ном аме рич ком умет ни цом, а са да ће се пред ста ви ти и као пе сник.

- Књи га ће се зва ти „Ха и ку о на ди”, и же лим да се ба вим иде ја ма од са мо у би ства до еуфо ри је. Ис тра жи ћу ду би не људ ске ду ше - ре као је глу мац. У „Оди сре ћи” Ривс се на ду хо вит на чин ба вио те мом са мо са жа ље ва ња, па је на пи сао и би се ре као што су „пе рем ко су шам по ном ту ге, на кон ку па ња са пу ном бо ла”. Ко зна шта нас че ка у ха и ку пе сма ма...

PROGNOZA

VIC DANA

Освежење

Vojvodina Novi Sad

24

Subotica

20

Sombor

22

Kikinda

22

Vrbas

23

B. Palanka

24

Zrewanin

24

S. Mitrovica 24 Ruma

24

Pan~evo

26

Vr{ac

28

Srbija Beograd

26

Kragujevac

29

K. Mitrovica 33 Ni{

33

Evropa

с ПљусКОвима

Madrid 32 NOVI SAD: Osve`ewe sa pquskovima dolazi sa severozapada od sredine dana. Vetar ujutru slab, a zatim umeren severozapadni. PriRim 27 tisak ispod normale. Jutarwa temperatura 19, maksimalna do 24 steLondon 20 pena, popodne u daqem padu.

VOJVODINA: Osve`ewe sa pquskovima zahvata najpre sever VojCirih 20 vodine, a jug Banata popodne. Vetar pre podne slab, a popodne umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 16, Berlin 19 maksimalana 29 stepeni na jugoistoku Banata.

Be~ 19 SRBIJA: Osve`ewe sa pquskovima zahvata sever Srbije, dok }e u centralnim i ju`nim predelima biti vrlo toplo u ve}em delu dana.

Var{ava 20 Osve`ewe u ove krajeve sti`e kasnije popodne, a na krajwi jug Srbije Kijev 30 uve~e. Vetar pre podne slab, a popodne na severu Srbije umeren severozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 14, a popoMoskva 27 dnevne do 34 stepena na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ponedeqak svugde sveOslo 18 `ije uz prijatne temperature i sun~ane periode. Od utorka sun~ano i svakim danom sve toplije, pa }e od sredine idu}e sedmice ponovo bi- St. Peterburg 21 ti vru}e uz temperature preko 30 stepeni Atina 29 BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Usled uticaja fronta hroni~ni bolesnici mogu ose}ati tegobe, pa im se savetuje da po{tuju preporuke lekara. Glavoboqa, reumatski bolovi i nervoza se o~ekuju kod osetqivih osoba, a u ju`nim delovima zemqe kod wih mogu biti izra`eni zamor i malaksalost. U saobra}aju se preporu~uje dodatna opreznost.

Pariz

21

Minhen

17

Budimpe{ta

20

Stokholm

16

Зо ве мај ка пла ву ша ћер ку пла ву шу да ма ло по раз го ва ра ју: - Ћер ко, да си ле па, је си, да си згод на је си, али бра те, го то во да не маш па ме ти. Шко ла сла бо, по сао сла бо, му шкар ци те во за ју ко ка ко хо ће - и ту ма ти куц не у сто - бо ље да сам др во ро ди ла...

- Ма ма, ма ма, не ко ку ца на вра та!

- Не ка, ћер ко, се ди да до вр ши мо раз го вор, ма ма ће отво ри ти...

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

109 (-13)

Slankamen

242 (-6)

Apatin

184 (-13)

Zemun

292 (-9)

Bogojevo

184 (-9)

Pan~evo

308 (-8)

Smederevo

472 (-12)

Ba~. Palanka 198 (-7) Novi Sad

188 (-5)

Tendencija opadawa

Ja{a Tomi}

TISA N. Kne`evac

209 (-2)

Tendencija opadawa

Senta

274 (0)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija opadawa

Titel

236 (-5)

NERA

Hetin

90 (10)

SAVA

4 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 170 (-30) Beograd

Kusi}

248 (5)

50 (0)

Re{ewe iz pro{log broja