Dnevnik 19.jun 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 19. JUN 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23470 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

TRA GE DI JA PRI PAD NI KA VOJ NE AKA DE MI JE NA VOJ NOM PO LI GO NU „PA SU QAN SKE LI VA DE” KOD ]U PRI JE

Dvoje kadeta po gi nu lo od za o sta le gra na te, sed mo ro po vre |e no U eksploziji zaostale granate na vojnom poligonu „Pasuqanske livade” ju~e ujutro poginuli su kadeti ~etvrte godine Vojne akademije, Smera pe{adija, Milina Mileti} (1989) iz Gorweg Milanovca i Filip Milojevi} (1988) iz sela Gorwa Trnava kod Topole.

U ovoj nesre}e te`e su povre|eni ka de ti Ta wa Mi lo {e vi} (1988) iz Lebana i Stefan Milosavqevi} (1988) iz Novog Sada, dok su lak{e povrede zadobili kadeti Mirjana Veli~kovi} (1988) iz Surdulice, Jelena Obradovi} (1985) iz Kra gu jev ca, Slo bo dan

Petrovi} (1988) iz Vlasova kod Ra {ke, Mla den Mi lo sa vqe vi} (1989) iz Aleksinca i Nikola Garabiqevi} (1966) iz [apca, svi, tako |e, ka de ti ~e tvr te go di ne Smera pe{adije, saop{tilo je Ministarstvo odbrane.

str. 15

OSMACI JU^E PO^ELI POLAGAWE ZAVR[NOG ISPITA

INTERVJU: CVI JE TIN MI LI VO JE VI], DI REK TOR AGEN CI JE „PRAG MA”

Da ~i} je ne for mal ni man da tar

str. 2

Ekonomija 4 Hitno smawiti poreze i spre~iti pad proizvodwe 5 Najlak{e je dogovoriti rasipawe dr`avnih para

Novi Sad 8 Radnici „Noviteta” danas protestnom {etwom tra`e doprinose

POT PRED SED NIK VOJ VO \AN SKOG OD BO RA LDP-a MI LI VOJ VRE BA LOV

For mi ra we vla de uspo ra va ju li der ske su je te

str. 3

Vojvodina 10 Ribwak „E~ka” uspe{an bez pomo}i vlade

Kultura

„MOL SON KURS” PRE U ZEO APA TIN SKU PI VA RU I CEO „STAR BEV”

Ame ri kan ci ulo vi {e „je le na”

Dru{tvo 13 Na novosadskom Medicinskom fakultetu po~eo upis

str. 4

Crna

Sun~ano i toplo Najvi{a temperatura 33 °S

Test iz mat erw eg jezika pro { ao, a sad mat em at ik a

str. 13

12 Filmski festival „Sinema siti” u Novom Sadu – gledajmo doma}e

14 U zatvorima Srbije 11.300 uhap{enih

Foto: S. [u{wevi}

NASLOVI

PO SLE 20. JU NA NOVOSA\ANIMA STI@U PORESKA RE[EWA

Porezi isti kao pro{le godine

str. 7

str. 16 – 21

SPORT

n SRBIJA DOMA]IN EP ZA RUKOMETA[ICE

n DRAGAN ZORI] ZDRAV KAO DREN

n VO[A PO^ELA PRIPREME ZA NOVU SEZONU

POLiTikA

utorak19.jun2012.

DA LI MO @E BI TI VLA DE BEZ LI DE RA URS-a

INTERVJU

Din ki} u vla sti od 2000. go di ne Mla |an Din ki} je kao ma~ka s devet `ivota, komentari{e jedan ~italac na internet-forumu vest da su Ujediweni region Srbije, a time i Dinki}eva pomalo zaboravqena stranka G17 plus, sklopili dogovor sa savezom oko socijalista. Tim dogovorom mogu}e je da Dinki} zajedno s liderom SPS-a Ivi com Da ~i }em ponovo u|e u Vladu Srbije, o kojoj se, kako ka`u, jo{ vode pregovori s Demokratskom strankom. Ako do tog dogovora ne do|e, poru~uju, razgovara}e s drugim strankama.

Sa svojim G17 plus Dinki} je u vlasti vi{e od decenije, a na nedavnim majskim izborima wegov savez URS osvojio je 16 mandata, iako mu predizborne prognoze nisu davale {ansu za ulazak u srpski parlament. Uo~i ovih izbora izvinio se gra|anima zbog neostvarenog obe}awa o po hiqadu evra od akcija javnih preduze}a. Bije ga glas da ru{i vlade u kojima sedi, mada on ka`e da je to urbana legenda. U pro{loj Vladi, koja je izabrana 2008. godine, bio je potpredsednik i obavqao je funkciju ministra ekonomije i regionalnog razvoja. Iz we je iza{ao 2011. kada je Vlada rekonstruisana, nakon wegovih `estokih kritika premijera Mir ka Cvet ko vi }a, „sporosti” i „poltrona” Vlade, kao i velike politi~ke sva|e s demokratama u koaliciji zbog izme{tawa investicije slovena~kog „Gorewa” iz Vaqeva u Zaje~ar. Mla|an Dinki} je pre toga bio u dve vlade koje je vodio predsednik Demokratske stranke Srbije Vo ji slav Ko {tu ni ca.

U prvoj Ko{tuni~inoj vladi, od 2004. do 2006. godine, Dinki} je bio ministar finansija. Na tada{wim izborima G17 plus je osvojio 34 mandata, a koalicija koju su sem DSS-a i G17 plus, ~inili i predstavnici saveza Srpski pokret obnove – Nova Srbija vladala je uz mawinsku podr{ku SPS-a. U tom periodu preuzeo je stranku posle razila`ewa s tada{wim predsednikom G17 plus i vicepremijerom Mi ro qu bom La bu som oko povla~ewa iz Vlade po{to su pregovori o pridru-

`ivawu Srbije Evropskoj uniji prekinuti. Iz Vlade s ministrima G17 plus izlazi krajem 2006. kada je postalo jasno da pregovori s EU ne}e biti nastavqeni. Usledili su vanredni parlamentarni izbori u januaru 2007. godine i izbor druge Ko{tuni~ine vlade, u kojoj je Dinki} do majskih izbora 2008. obavqao tako|e funkciju ministra ekonomije i regionalnog razvoja. Ina~e, u tom mandatu je prvoformirana skup{tinska ve}ina najpre nakratko dovela To mi sla va Ni ko li }a, tada{weg kadra Srpske radikalne stranke, na mesto predsednika parlamenta, nakon ~ega je savez DSS–NSa formirao novu ve}inu s Demokratskom strankom i G17 plus. Dinki}eva stranka tada je imala 19 mandata. Od 2000. do 2003. godine, u doba vladavine Demokratske opozicije Srbije, Mla|an Dinki} je bio guverner Narodne banke. Pre toga je bio anga`ovan u tada{woj civilnoj organizaciji, Grupi G17, ~iji je jedan od osniva~a. S. N. K.

dnevnik

CVI JE TIN MI LI VO JE VI], DI REK TOR AGEN CI JE „PRAG MA”

Da ~i} je ne for mal ni man da tar – U ovom trenutku Ivi ca Da ~i} je neformalni mandatar za sastav nove vlade Srbije. Kao {to se zna, predsednik Republike To mi slav Ni ko li} do sada nikome nije dao mandat. DS je javno proglasio svog lidera Bo ri sa Ta di }a, gotovo pa sigurno mandatara, a s tim se niko od potencijalnih koalicionih partnera nije sloìo javno osim LDP-a. Prema tome, Da~i} realno, kada se vrati s predstoje}eg puta iz Rusije, moè do}i kod predsednika Nikoli}a i kazati: Evo, ja mogu da skupim ve}inu i ja mogu da budem mandatar, a siguran sam da bi mu mandat za sastav vlade Nikoli} dao – izjavio je u intervjuu za „Dnevnik“ politi~ki analiti~ar i vlasnik agencije „Pragma“ Cvi je tin Mi li vo je vi}, obja{wavaju}i trenutnu situaciju traèwa vladaju}e ve}ina, usred koje lider socijalista po drugi put putuje za Rusiju, sada na ~etiri dana. – Ako èli, a moè se desiti i ne{to drugo jer ja ne znam psihologiju Ivice Da~i}a. Mo`da on misli da

jer sada ima dve blanko ponude – za premijera ili zamenika premijera. Jedino ako je wegov princip da ne `eli da u|e ni u jednu vladu po{to-poto, odnosno ako ima informacije da bi tim stavom poja~ao snagu stranke i vlastitu, onda se to mo`e desiti. Ovako ima ~istu poziciju i nema razloga da je gubi. Znam da ni DS-u ni SNS-u u prvoj fazi nije prioritet da formiraju zajedni~ku vladu ve} ako mogu sa SPS-om. Pri tom znam i o ~emu vi govorite jer sam upoznat s time da postoje signali iz Brisela da bi za Srbiju bilo dobro da SNS i DS, kao dve najve}e stranke, naprave tu zajedni~ku koaliciju. Verovatno bi, gledano iz ugla gra|ana Srbije, to bilo najmawe bolno re{ewe, a i iz fokusa tih stranaka. Problem je nakon isteka mandata takve eventualne vlade kojem }e se bira~kom telu obratiti DS, a kojem SNS. l Zbog ~e ga je, za pra vo, Sr bi ja u{la u ra {o mon u ko jem se ne zna ko, i zbog ~e ga, do ovog

Do sta to ga je ve} od lu ~e no l Ne ki iz vo ri tvr de da }e o vla da ju }oj ve }i ni sve bi ti od lu ~e no na kon ne kih pu to va wa po ino stran stvu ko ja se upra vo spre ma ju? – Nisam siguran u to da }e to tada biti odlu~eno, ali }e imati na zna~aju. Dosta toga je ve} odlu~eno, i Ivica Da~i} zna s kim }e, jedino mi, obi~ni smrtnici, to jo{ nismo saznali i oni iz wegovog {ireg okruèwa. Najbliì Da~i}evi saradnici ve} znaju ishod, mada ne i ~itav GO SPS-a. Realno, on ima dve mogu}nosti. Nudi mu se mesto zamenika premijera, u vladi u kojoj bi Tadi} bio premijer i LDP s politikom koja je dijametralno druga~ija, bar tako tvrdi Da~i}, od one koju zastupa SPS. Na drugoj strani mu se nudi neka vrsta relaksiranog poloàja, mesto premijera, koji }e u takvoj vladi imati mirniju situaciju po pitawu dràvne, ekonomske i socijalne politike. Uz SNS i URS, pa ~ak i eventualnu mawinsku podr{ku DSS-a, to je mnogo boqa pozicija wegove stranke. je to mesto sada „vru} krompir“. Da~i} je realno u toj poziciji da bira, i od wega zavisi ho}e li da bude premijer ili ne. l Da li bi ste se slo ì li s oce nom, ko ju smo ~u li od jed ne va `ne li~ no sti po li ti~ ke sce ne, da bi na kra ju vla da mo gla bi ti „ve o ma iz me {a na“ i da Da ~i} na po slet ku osta ne krat kih ru ka va? – To se moè desiti samo ako on odlu~i da ostane kratkih rukava

tre nut ka ko ~i for mi ra we skup {tin ske ve }i ne i no ve vla de? – Ni{ta spektakularno nije na sceni, samo rasplet onoga {to je zapo~eto 6. maja uve~e, kada je lider SPS-a Ivica Da~i} rekao da ne zna ko }e biti predsedni Republike, ali zna ko }e biti premijer. O~ito da je dobro akceptirao postizborni razvoj doga|aja. S druge strane, DS je malo po`urio s konstatacijom da se ve} zna ko }e

formirati vladu i da je stoèr budu}e proevropske vlade Srbije, u kojoj }e biti deo starih koalicionih partnera. Kada obe stvari dovedete u vezu, Da~i} je mnogo boqe shvatio {ta }e se de{avati za pet-{est nedeqa nego ~elnici DS-a. Lider DS-a Boris Tadi} je, pri tom, u no}i kada je izgubio u predsedni~koj trci od Tomislava Nikoli}a, kazao onu bespotrebnu re~enicu da ne èli da bude predsednik vlade Srbije, da bi je posle nekoliko dana, pod pritiskom svojih strana~kih kolega, povukao. S druge strane, SNS je nastupio mnogo mudrije kada je shvatio da je Nikoli} novi predsednik Srbije, i prepstio lopticu za formirawe vlade demokratama, koji su se samokandidaovali kao wen stoèr. l Po iz ja va ma Ta di }a, Da ~i }a i Dra ga na Mar ko vi }a Pal me sa mo dva da na na kon par la men tar nih iz bo ra, sve je upu }i va lo na to da su, {to se wih ti ~e, pot pu no iz ve sna de {a va wa ko ja sle de oko for mi ra wa vla sti? – SPS, kao tre}a snaga u parlamentu, pona{ao se shodno onome {to jeste: najpoèqniji koalicioni partner, s jedne strane DS-a, a s druge SNS-a, kao i malim strankama koje su u{le u parlament. Oni se pona{aju shodno tome jer, za{to bi poja~avali pozicije DSa, kada mogu sami o ne~emu odlu~ivati? Potpuno logi~no, dok je DS malo poùrio sa slavqewem te vladaju}e koalicije, koja je, kao, opet zasluìla podr{ku gra|ana na izborima, mada matematika ne kaè tako. Gotovo pola miliona qudi vi{e glasalo je protiv vladaju}e koalicije jer je LDP opoziciona stranka ~iji glasovi se ne mogu pripojiti, kao ni „beli listi}i„, odnosno nevaè}i glasovi. Tu je i problem da se unutar DS-a izgleda nedovoqno po{tuje rezultat koji je postigao Bo jan Paj ti}, odnosno DS u Vojvodini, zatim Dra gan \i las s gotovo 35 odsto dobijenih glasova onih koji su iza{li na izbore u Beogradu. Umesto toga, i{lo se s lo{om procenom, spasavawem kredibiliteta Borisa Tadi}a, a po meni – desilo se suprotno. Uvla~ewem Tadi}a kao kandidata za mandata-

ra DS-a za novu vladu de{ava se uru{avawe wegovog kredibiliteta kao do sada najja~eg politi~ara u Srbiji, i to ~oveka koji je jo{ uvek najja~i u DS-u. l [ta je pri vu klo Da ~i }a i Din ki }a, on no sno SPS i URS? – Logika stvari. Podse}am na to da je SPS na ovim izborima nastupao s istom retorikom kao 2008. godine, samo {to je tada iz ve} vi|ene koalicije s jedinstvenim radikalima, koje je vodio Tomislav Nikoli}, i DSS-om Vo ji sla va Ko {tu ni ce, pretr~ao na drugu stranu, protiv koje su glasali Da~i}evi glasa~i. Retorika socijalista o dràvnim i nacionalnim pitawima na ovogodi{wima majskim izborima je ista kao pre ~etiri godine, kao i ona koja se ti~e ekonomskih i socijalnih pitawa. Logi~no je da je takav SPS, koji je ubedqivo narastao danas, u poziciji da kaè da ne mora da bira samo jednu stranu. [ta je Da~i}a privuklo Dinki}u, kao {to rekoste i obrnuto? Pa i URS ima tu vrstu populizma. Regioni se zalaù za decentralizaciju, vra}awe finansijskih nadle`nosti lokalnim samoupravama, a u odnosu na nacionalnu i dràvnu politiku nema tu vrstu levih kretawa kao LDP, koji nervira SPS. URS je tu mnogo mirniji i bliì SPS-u. Tu je verovatno i neka saradwa koja se ra|ala protekle ~etiri godine dok su zajedno sedeli u Vladi, a podse}am na to da je pre toga Da~i} gotovo tri godine „~uvao“ svojom podr{kom mawinsku vladu Vojislava Ko{tunice, u kojoj je glavni partner bio Dinki}. Ta saradwa, dakle, nije od ju~e Dra gan Mi li vo je vi}

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE O NOV CU ZA PRED IZ BOR NU KAM PA WU

Sva ki bi ra~ dao ~e ti ri evra Predsednik Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zo ran Sto jiq ko vi} izjavio je ju~e da je mo`da optimista, ali da smatra da }e Srbija dobiti Vladu do kraja juna ili po~etkom jula. – Dobi}emo Vladu u roku kra}em od zakonskog jer nema vremena za ~ekawe – rekao je Stoiqkovi} na konferenciji za novinare Agencije za borbu protiv korupcije. Po wegovim re~ima, stranke su iz javnih izvora za op{te iz-

bore dobile oko 20 miliona evra. – Da li je mnogo ili malo? Ako svaki bira~ da ~etiri evra da dobije funkcionalnu i kvalitetnu vladu, to nije mnogo. Ako je lo{ politi~ki proces, onda je svaki dinar mnogo – rekao je Stoiqkovi}. Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zo ra na Mar ko vi} rekla je da su stranke dobile ozbiqan iznos novca iz javnih izvora i da to ~ini 80 odsto onoga {to su potro{ile u kampawi.

– Demokratska stranka je dobila 460.233.668 dinara, Srpska

napredna stranka 472.151.434, Socijalisti~ka partija Srbije

Ban kar ske ga ran ci je Agencija je predstavila i podatke o izbornom jemstvu, po kojima je DS za to jemstvo dr`avi za parlamentarne, predsedni~ke i pokrajinske izbore koristio bankarske garancije Razvojne banke Vojvodine, a SNS uplate s ra~una stranke, kao i ra~una privrednih subjekata (firma Block&Con nect) i fizi~kih lica... SPS je koristio bankarske garancije Univerzal banke i uplate s ra~una stranke, URS garancije Komercijalne banke i uplate s ra~una fizi~kih lica, a LDP garancije Razvojne banke Vojvodine i AIK banke.

178.255.215 dinara – rekla je Zorana Markovi}. – Ujediweni regioni Srbije su dobili 93.984.372 dinara, a Liberalnodemokratska partija 102.621.900 dinara. Tek sledi analiza, a potom }emo upoznati javnost s time koliko su stranke prikupile iz privatnih izvora i kako je tro{en novac. Mesec dana posle progla{ewa kona~nih rezultata parlamentarnih izbora istekao je zakonski rok za podno{ewe finansijskih izve{taja i vra-

}awe nepotro{enih para koje su iz buxeta strankama date za potrebe izborne kampawe. Zakonom o finansirawu politi~kih aktivnosti predvi|eno je da stranke u buxet moraju da vrate nepotro{eni novac koji im iz je javnog izvora dat za kampawu. Ukupan iznos du`ne su da vrate stranke koje su osvojile mawe od jedan odsto glasova, odnosno mawe od 0,2 odsto, ako je re~ o stranci koja zastupa neku nacionalnu mawinu.

TVIT CRTICA Gde }e vam du {a? Sve vi{e raste politi~ka temperatura, po{to jo{ nije formirana vlada Srbije. Savetnica za medije PSS-a Bla gi ca Ko sti} se pita: „Pro|e 40 dana od izbora, a Vlade jo{ nema. Gde }e vam du{a?!“ Glumac Bra ni slav Tri fu no vi} ima „predlog“: „Mislim da vlada treba da glasa o narodu... mo`da je to re{ewe...“ No, {efica NP-a Ma ja Goj ko vi} jo{ uvek je optimista: „Nadam se da }e danas odlu~ivati pristojan razum a ne nepristojna ponuda“, zapisala je Maja na svom „Tviter„ nalogu.

Cir kus i bla ma `a Novinar i analiti~ar Rat ko Dmi tro vi} nije ba{ sve „izanalizirao“. „Nije mi do kraja jasno zbog ~ega SNS ho}e da sastavi vladu, umesto da pusti DS

i ostale da se ulupaju i za godinu dana glatko dobije izbore„, u dilemi je Dmitrovi}. S druge strane, napredwak Ma rio Ma le ti} „prime}uje“: „Ovi pregovori oko formirawe vlade izme|u demokrata i socijalista su jedan veliki cirkus i blama`a“. Strpqewe „gubi“ i novinar Du {an Ja wi}: „Vidim, poregovori o vladi idu k’o podmazani. Sve mi se vi{e ~ini da je najboqe da je i ne formiraju“, konsatuje Jawi} na lajni.

Od Var da ra do Mi qac ke Funkcioner LDP-a Bo jan \u ri} ovako vidi dogovore lidera SPS-a i URS-a Ivi ce Da ~i }a i Mla |a na Din ki }a: „Umesto Miqacke, treba Vardar uzvodno da pote~e...to je na~in da poruku primi duet vokalnog soliste i wegovog novog tekstopisca i aran`era„, ukazuje \uri}.

Je {i} zna

Si ro ma’ sam, si ro ma’ sam…

A Mla |an Din ki} ju~e je na svoj „Tviter„ nalog „oka~io“ intervju koji je gradona~elnik In|ije Go ran Je {i} dao „Dnevniku“. „Je{i} o~ito zna {ta govori. Kamo sre}e da su svi u DS-u kao on!”, zakqu~uje Dinki}.

Funkcioner ZZ[-a Sa {a Mi le ni} smatra da Srbija treba da dobije novu himnu. „Predlog pesme za nacionalnu himnu: ’Siroma’ sam, siroma’ sam, al’ volim da `ivim, dok posledwi dinar imam ne}u da se smirim”, „pevu{i“ Mileni} na lajni.

Ma ki ja ve li sti Poverenik za informacije od javnog zna~aja Ro do qub [a bi} budno prati pona{awe politi~ara. „Makijaveli, otac misli ’ciq opravdava sva sredstva’ mrtav je 500 godina. Ali bar u na{oj politici, o~ito, i danas ima mnogo bukvalnih pristalica„, prime}uje [abi}.

Mla |i ni sa ve ti Pojedini „tvitera{i„ imaju svoje favorite, pa tako ima i onih koji tra`e da Mla |an Din ki} „u|e u vladu kako zna i ume i ostvari sve {to je obe}ao u predizbornoj kampawi!“ „Ne brini. Jedino u slu~aju da dobijem priliku da ispunim sve {to sam obe}ao u kampawi – ulazim u vladu„, odgovara Dinki}.

Ipak, lider URS-a nije samo ekonomski ekspert ve} pone{to zna da posavetuje i o udaji. Tako je dama s profila „Foks lejdi“ zapisala svoju „muku“: „Najlak{e je udati se, a najte`e za koga„. Dinki} se hitro ukqu~io u diskusiju: „To je bar lako. Mora biti ekstrapametan, duhovit, da ima dobru du{u i da prijatno izgleda... :)) I da voli istu muziku kao i ti, a da nije ~lan tvog benda :))„, „iskusno“ }e Mla|a.

Mon ti paj to nov ci A direktor Beogradske filharmonije Ivan Ta so vac ovako vidi stvari: „Pregovori o formirawu Vlade Srbije: Montipajtonovci najavili tu`be zbog kra|a ideja koje zbog opscenosti Bi-Bi-Si nikada nije emitovao”. S. Stankovi}

c m y

politika

dnevnik

POT PRED SED NIK VOJ VO \AN SKOG OD BO RA LDP-a MI LI VOJ VRE BA LOV

Formirawe vlade usporavaju liderske sujete Pot pred sed nik Po kra jin skog od bo ra LDP-a Mi li voj Vre ba lov oce nio je u iz ja vi za „Dnev nik” da zbog pre du gog iz bor nog i po sti zbor nog pro ce sa ce la Sr bi ja stag ni ra. Vre ba lov, ko ji je i pred sed nik op {ti ne No vi Be ~ej, is ta kao je i da zbog „neo zbiq no sti po li ti ~a ra ko ji pre go va ra ju o vla di” po sle di ce tr pe i gra |a ni, i pri vre da, i lo kal ne sa mo u pra ve jer „at mos fe ra ne iz ve sno sti ni je naj pri vla~ ni ja za po ten ci jal ne in ve sti to re”. – Su de }i po to me ka ko te ku ti pre go vo ri, ~i ni mi se da su, na à lost, ne ki li~ ni in te re si opet pre vag nu li nad op {tim in te re si ma. Ne de qa ma slu {a mo ko ko ga vo li, ko ko ga ne vo li, ko se s kim za me rio... A gde je tu in te res gra |a na? – za pi tao je on. Vre ba lov sma tra da bi u Vla di tre ba lo da se na |u DS, ko a li ci ja oko SPS-a, LDP i URS, ali da do go vo ri ne bi sme li da bu du op te re} ni „li der skim su je ta ma” ve} da se vo de op {tim in te re som. On ka è da je ne spor no da pre mi jer sko me sto u toj vla di tre ba da ima ju de mo kra te, a od svih par te nar u vla di o~e ku je da is ka ù mno go ve }u od go vor nost ne go {to to po ka za ju u pro ce su pre go vo ra.

da Sr bi ja do bi je pro e vrop sku vla du”. Mi li voj Vre ba lov bi }e i u ovom man da tu je di ni po sla nik te stran ke u voj vo |an skom par la men tu. On je man dat osvo jio na ne po sred nim iz bo ri ma, dok li sta LDP-a „Pre o kret„ ni je us pe la da obez be di neo p ho dan iz bor ni cen zus. Vre ba lov sma tra da je sla bi ji re zul tat we go ve stran ke na voj vo |an skim iz bo ri ma po sle di ca to ga „{to se vrh stran ke ni je do voq no

– Ne mo è stran ka ko ja je vo di la re sor eko no mi je u do sa da {woj vla di op tu ì va ti dru ge za ka ta stro fal no sta we u pri vre di. A to va ì i za sve osta le ko ji u pre go vo ri ma u pr vi plan is ti ~u me |u sob ne ne tr pe qi vo sti. Na dam se da }e se na {i li de ri uozbi qi ti i da }e li~ ne i par tij ske in te re se sta vi ti u dru gi plan i da }e ko na~ no po ~e ti da ra de po sao u in te re su gra |a na – uka zu je on. Vre ba lov sma tra da even tu al ni za o kret u pre go vo ro ma o vla di ko ji bi u igru uveo na pred wa ke ne bi

bio do bar za Sr bi ju, od no sno da bi us po rio pro ces evrop skih in te gra ci ja. – I zbog to ga li de ri DS-a, SPS-a, URS-a i LDP-a mo ra ju na pra vi ti kom pro mis jer gra |a ni ma je ve} pre ko gla ve da slu {a ju wi ho va pre pu ca va wa – na gla sio je Vre ba lov, i do dao da se to od no si i na we go vog li de ra, ma da je, ka ko ka `e, uve ren u to da je ^e do mir Jo va no vi} „spre man na ta kav kom pro mis, pa ma kar se i na we mu slo me ko la u ras po de li re so ra u no voj vla di, jer je osnov ni in ters LDP

LDP: Ispo{tovati voqu Vojvo|ana Po kra jin ski od bor Li be ral no-de mo krat ske par ti je po zvao je stran ke da u {to kra }em ro ku for mi ra ju pro e vrop sku re pu bli~ ku vla du, ~i me bi se, ka ko je na ve de no u sa op {te wu, is po {to va la vo qa Voj vo |a na ko ji su se ja sno iz ja sni li da je sa mo ta kva vla da pri hva tqi va za raz voj Sr bi je i Voj vo di ne. Pred sed ni {tvo Po kra jin skog od bo ra i Po kra jin ski od bor LDP-a raz ma tra li su iz ve {taj o re zul ta ti ma iz bo ra, kao i pro gram bu du }eg ra da i raz vo ja po kra jin ske or ga ni za ci je te par ti je. Od lu ~e no je i da se for mi ra po li ti~ ki sa vet Po kra jin skog od bo ra LDP-a i ime no va ni su ~la no vi bi roa Od bo ra ko ji }e do pri ne ti ja ~a wu ka pa ci te ta po kra jin -

ske or ga ni za ci je stranke. LDP u bu du }em ra du tre ba da osta ne ve ran svo jim ide lo {kim prin ci pi ma oli ~e nim u ne pre sta nom za la ga wu za pro me nu Usta va i po lo `a ja Voj vo di ne, ko ji pod ra zu me va do bi ja we za ko no dav ne, sud ske i iz vr {ne vla sti. Po no vqe no je opre de qe we da se osta ne pri sta vo vi ma de kla ra ci je Voj vo |an skog „Pre o kre ta”, ko ji je na pro te klim iz bo ri ma do bio po dr {ku oko 70.000 bi ra ~a i {i ro ke in te lek tu al ne jav no sti. Usta no vqe no je da je neo p hod no de fi ni sa we stra te gi je ru ral nog raz vo ja ko ja bi uze la u ob zir sve spe ci fi~ no sti Voj vo di ne u od no su na osta le re gi o ne Sr bi je, na ve de no je u sa op {te wu.

Ne moè stranka koja je vodila resor ekonomije u dosada{woj vladi optuìvati druge za katastrofalno stawe u privredi osla wao na svo je uspe {ne qu de u Voj vo di ni”. – Ja sam u No vom Be ~e ju do bio tri pu ta vi {e gla so va ne go {to je do bio moj li der ê do mir Jo va no vi}. Na {e stran ke ge ne ral no mo ra ju vi {e da se osla wa ju na qu de ko je ima ju re zul ta te na lo kal nom i re gi o nal nom ni vou ne go na stra na~ ke li de re – oce nio je on. Vre ba lov je na {em li stu po tvr dio da }e po kon sti tu i sa wu no vog sa zi va Skup {ti ne Voj vo di ne de lo va ti u okvi ru po sla ni~ ke gru pe de mo kra ta, s ko jom je sa ra |i vao i u pret hod nom mna da tu. U tom po gle du, ka ko je ka zao, o~e ku je na sta vak ko rekt ne sa rad we. – Sa rad wa s DS-om je pri rod na, pre sve ga zbog po li ti ke evrop skih in te gra ci ja na ko joj LDP in si sti ra, a ko ja pod ra zu me va uvo |e we evrop skih stan dar da u na {u ze mqu. Uve re ni smo u to da sa mo ta po li ti ka mo è do ve sti do bo qeg ì vo ta na {ih gra |a na – re kao je Vre ba lov. B. D. Sa vi}

utorak19.jun2012.

Stefanovi}: Nije bilo govora o kancelarijama – U di ja lo gu ko ji je Be o grad vo dio s Pri {ti nom ni ka da ni ko ni je po me nuo otva ra we kan ce ri je Vla de Ko so va u Be o gra du i Sr bi je u Pri {ti ni – ka zao je {ef pre go va ra~ kog ti ma Vla de Sr bi je Bo ri slav Ste fa no vi}, pre neo je B-92. – To ni kad ni je bi la te ma di ja lo ga ni for mal no, ni ne fo ra mal no. Ni ka da ni ko ta ko ne {to ni je po me nuo pre go va ra~ kom ti mu u bi lo ko jem ob li ku, a i da je ste, na{ od go vor bi bio ja san. Li der SPS-a Ivi ca Da ~i} pre kju ~e je iz ja vio „mi sli te da mo `e mo u vla du ko ja }e po sle tri da na re }i da mo ra bi ti is pu we no to da se otvo ri kan ce la ri ja Vla de Sr bi je u Pri {ti ni i Ko so va u Be o gra du”. Da ~i} je na veo da, uko li ko su na to pri sta le de mo kra te i na pred wa ci, on da sa mi tre ba da pra ve ko a li ci ju, i do dao da po li ti~ ki fak to ri u sve tu mo ra ju da upo zna ju sve na po li ti~ koj sce ni Sr bi je s ti me ka kvi se uslo vi po sta vqa ju Sr bi ji na pu tu ka pri je mu u EU.

REKLI SU Baki}: Da~i}evo glumatawe So ci o log Jo vo Ba ki} sma tra da je i da qe mo gu }e da DS i SPS for mi ra ju vla du, po seb no ima ju }i u vi du sla bost de mo kra ta. Po we go vim re ~i ma, Da ~i} mo ra da bu de u bu du }oj vla di, osim ako se ne for mi ra ve li ka ko a li ci ja. – DS sa da mo ra da po sta vi cr ve nu li ni ju, a to je da li der URS-a Mla |an Din ki} ne mo `e da bu de u ko a li ci ji. On da bi Da ~i} mo rao da bi ra da li }e u vla du s DS-om ili SNS-om. Sa da ima mo sa mo jed no glu ma ta we Ivi ce Da ~i }a –

sma tra on. Ba ki} is ti ~e da Da ~i} tre nut no po ni `a va de mo kra te. De mo krat ska stran ka mu to do zvo qa va i to je wen pro blem. De mo kra te su is ta kle Bo ri sa Ta di }a kao kan di da ta za pre mi je ra i ti me se bi su zi la ma ne var ski pro stor. Oni to stal no ra de, a fa sci nant no je to {to to ra de u ko rist svo je {te te, ka zao je Ba ki}.

Blagojevi}: Tadi} zato~enik strana~kih drugova Pro gram ski di rek tor Ce SIDa Mar ko Bla go je vi} sma tra da Da ~i }u ni je u in te re su da bu de pre mi jer. Ipak, on ve ru je da je u ovom tre nut ku ve ro vat ni ji do go vor SPS-a sa SNS-om ne go s DS-om. – DS vi {e ni je u is toj po zi ci ji kao pre ne ko li ko ne de qa. Da nas je u ma we po voq noj po zi ci ji ne go {to je bio ju ~e, {to otva ra pro stor Da ~i }u da pre u zme ini ci ja ti vu da pra vi sop stve ne ko a li ci je. DS je sa da pred iz bo rom – da li smo na vla sti ili ne – ka `e on. Bla go je vi} je re kao da ko a li ci ja

DS-a i SNS-a ne bi bi la od ko ri sti ni de mo kra ta ma ni na pred wa ci ma, i do dao da je „Ta di} za to ~e nik svo jih stra na~ kih dru go va, ko ji `e le vlast po sva ku ce nu”. – Ne mo `e stran ka da po sto ji na du gi rok ako ne ma ne ku ide o lo {ku vi zi ju dru {tva. To je ta ne sre }a DS-a ka da na pa da in te lek tu al ce, a on sam, osim Dra go qu ba Mi }u no vi }a, vi {e in te lek tu a la ca ne ma – uka zao je on.

ekonomija

utorak19.jun2012.

dnevnik

„MOLSON KURS” PREUZEO APATINSKU PIVARU I CEO „STARBEV”

Ame ri kan ci ulo vi {e „je le na” Jed na od naj ve }ih pi va ra na sve tu, ame ri~ ko-ka nad ski „Mol son kurs”, pre u zeo je „Star Bev”, u ~i jem je sa sta vu i Apa tin ska pi va ra. „Mol son kurs”, ko ji po slu je u Ka na di, SAD i Ve li koj Bri ta ni ji, ob ja vio je da je za kqu ~io ra ni je na ja vqe nu ku po vi nu „Star Be va” za oko 2,65 mi li jar de evra, ko ja ukqu ~u je „sta ro pra men”, vo de }i me |u na rod ni brend ove po slov ne je di ni ce ko ji se pro da je u vi {e od 30 ze ma qa {i rom sve ta. Sin di kat u Pi va ri ne o~e ku je zna ~aj ni je pro me ne no vom pro da jom kom pa ni je „Star Bev„. – Pro me ni lo se ne ko li ko vla sni ka, ali ne o~e ku je mo va `ni je pro me ne u si ste mu i or ga ni za ci ji po sla. Na ma je va `no da ra di mo. O~e ku je mo da }e

me nax ment na sta vi ti da vo di Pi va ru uspe {no kao do sa da – re kao je pred sed nik sin di ka ta u Pi va ri Dra gan Ma le{. U op {tin skom Sa mo stal nom sin di ka tu na vo de da Sin di kat Pi va re ni je wi hov ~lan, ali da su sva de {a va wa u Pi va ri zna ~aj na za grad.

sin di ka ta Slo bo dan Lon ~a re vi}. – Do sa da su rad ni ci Pi va re ima li re dov na pri ma wa, iz nad pro se ka, i na da mo se da }e ta ko i osta ti te da ne }e bi ti teh no lo {kih vi {ko va. Rad ni ci ni su iz ne ne |e ni {to je Pi va ra po no vo do bi la no vog vla sni ka. Vla sni ci su se ne ko -

Do sada su radnici Pivare imali redovna primawa, iznad proseka, i nadamo se da }e tako i ostati, te da ne}e biti tehnolo{kih vi{kova (Slobodan Lon~arevi}) – U Pi va ri u Apa ti nu je za po sle no oko 400 na {ih su gra |a na, {to zna ~i da od pri ma wa rad ni ka za vi si naj ma we 1.200 qu di, ako se ra ~u na da po ro di ca ima u pro se ku tri ~la na – ka `e pred sed nik Sa mo stal nog

li ko pu ta me wa li od pri va ti za ci je 2003. go di ne, pa za po sle ni ni sa da ne o~e ku ju zna ~aj ni je pro me ne bar {to se ti ~e ra da u pro iz vod nim po go ni ma. Ka ko je sa op {ti la ame ri~ ko-ka nad ska kom pa ni ja, iz vr -

{ni di rek tor za Ve li ku Bri ta ni ju i Ir sku „Mol son kur sa” Mark Han ter bi }e iz vr {ni di rek tor no ve po slov ne

je di ni ce, ko ja ima no vi na ziv „Mol s on kurs Cen t ral n a Evro pa”, ko ja za po {qa va oko 4.100 za po sle nih, ima de vet pi -

PRIVREDA BUDU]OJ VLADI PREDLO@ILA ANTIKRIZNI PAKET

U IN\IJSKOM AUTLET CENTRU

Do kra ja ju na sni `e we i 80 od sto Fe{n park autlet cen tar In |i ja u sa rad wi sa za kup ci ma od ju ~e je po kre nuo spe ci jal nu ak ci ju do dat n ih sni ` e w a ko j a }e tra ja ti u na red ne dve ne de qe, a gar de ro ba, obu }a i ak se so a ri }e bi ti sni `e ni i do 80 od sto.

„Najk” je omo gu }io po pust od 80 od sto na 450 ar ti ka la iz po nu de, a sni `e wa od 80 od sto su i u pro dav n i c a m a „Hu g o Bos” i „Mi das”. Ce ne jef ti ni je i do 70 od sto omo gu }i li su „Fe{n kom p a n i autlet”, „To m i Hil f i g er”, PWL fe{n, „Glem ap” i „Adi das”, dok }e ar ti kli u „Be o spor tu” bi ti jef ti ni ji 60 od sto. Rad no vre me Fe{n park autlet cen tra je sva kog da na od 10 do 21 ~as, a od ne dav no je, u sa rad wi sa sa o bra }aj nim pred u ze }em „La sta”, po se ti o ci ma iz Be o gra da i No vog Sa da obez be |en di r ek t an auto b u s ki pre voz do autle ta.

Hit no sma wi ti po re ze i spre ~i ti pad pro iz vod we Pri vred na ko mo ra Sr bi je oce ni la je da je u pr vih {est me se ci ra da no ve vla de po treb no pred u- ze ti hit ne me re ko je }e za u sta vi ti da qi pad eko nom ske ak tiv no sti u Sr bi ji i stvo ri ti pred u slo ve za neo d lo `ne struk tur ne i si stem ske re for me u ze mqi. Po treb no je sve ak tiv no sti usme ri ti na sma wi va we jav ne po tro {we, odr `a we ma kro e ko nom ske sta bil no sti i eko nom ski opo ra vak ze mqe i ve }e za po {qa va we, na ve de no je u Pred lo gu eko nom skih me ra, ko je su pro te kle ne de qe usvo ji li Skup {ti na i Uprav ni od bor PKS-a, a ko ji }e upu ti ti no voj vla di. ^lan Fi skal nog sa ve ta Vla di mir Vu~ ko vi}, u~e stvu ju }i u ra du PKS-a, vi so ko je oce nio Pred log eko nom skih me ra s kon kret nim pred lo zi ma i re {e wi ma, i na po me nuo da je on u glav nim cr ta ma „go to vo iden ti ~an” pred lo zi ma Fi skal nog sa ve ta za opo ra vak srp ske eko no mi je. U pred lo gu me ra PKS-a uka za no je na pri o ri te te ko ji ma bi mo ra la da se po za ba vi no va vla da – re for ma jav nog sek to ra, fi skal na re for ma uz sma we we po re za i do pri no sa na za ra de i sti mu la ci ju pro iz vod we, in ve sti ci ja i {ted we, pre i spi ti va we i uki da we ili sma we we po je di nih pa ra fi skal nih na me ta. Ko mo ra sma tra da tre ba uki nu ti sa mo stal no uvo |e we, od re |i va we vi si ne i ubi ra we pri ho da od raz li ~i tih dr `av -

Najve}i kola~ u dràvnim rukama Dr à va pre ra spo de qu je oko 45 od sto ukup nog do ma }eg pro iz vo da (BDP), na ve de no je, ta ko |e u PKS-u. Iz da ci za pen zi je i pla te za po sle nih u jav nom sek to ru to kom 2011. u~e stvo va li su u ukup nim jav nim ras ho di ma s vi {e od 50 od sto, a pro se~ na ne to za ra da u Sr bi ji je na ni vou 70 od sto pro se~ ne ne to za ra de u jav nim dr àv nim pred u ze }i ma, od no sno 78,5 od sto iste u dr àv noj upra vi. stva u ci qu po ve }a wa za po sle no sti, sma tra PKS. Po ve }a we re al ne odr ì ve za po sle no sti je kqu~ ni iza zov no ve vla de i za to je neo p hod no sa gle da ti, s jed ne stra ne, spo sob nost pri vre de da ge ne ri {e no va rad na me sta, a s dru ge, spo sob nost dr à ve da ge ne ri {e am bi jent, uka zao je PKS. Po slo dav ci na vo de da ima ju do sta po te {ko }a pri za po {qa va wu rad ne

nih ora ga na i sve pri ho de ve za ti za bu xet. No va vla da u pr vo po la go di ne man da ta mo ra, ta ko |e, da re {a va pro blem ne li kvid no sti i da us po sta vi ne po {to va we fi nan sij ske di sci pli ne, da po mog ne sma we we tro {ko va po slo va wa kroz uki da we ne po treb nih ad mi ni stra tiv nih pro ce du ra i da spro ve de re for mu rad nog za ko no dav -

sna ge i da po sto je mno go broj na ogra ni ~e wa u po gle du ra da na od re |e no vre me i dru gih flek si bil nih vi do va za po {qa va wa, ob ja vi la je Ko mo ra. Pri vre da se iz ja sni la da naj ve }i ne ga ti van fi nan sij ski uti caj na po slo va we ima ju oba ve zni pa ra fi skal ni na me ti, po re zi i do pri no si na za ra de za po sle nih (~ak 96 od sto) i po rez na do da tu vred nost (PDV, 87 od sto). Po po da ci ma PKS-a, u Sr bi ji je iden ti fi ka va no oko 370 ne po re skih da va wa ko je op te re }u ju pri vred ne su bjek te, dok fi nan sij sko op te re }e we po osno vu sa mo 77 ne po re skih na me ta iz no si oko 570 evra go di {we po jed nom za po sle nom u pri vre di. Do ma }a tra `wa, po oce ni PKS-a, kon stant no i zna ~aj no pre va zi la zi do ma }u pro iz vod wu, ta ko da je po tro {wa dr à ve i sta nov ni {tva ve o ma vi so ka i iz nad ni voa ko ji obez be |u je odr ì vost pa sto ga de fi cit bu xe ta kon ti nu i ra no ra ste i po kri va se sku pim za du ì va wem. Iz o sta nak bla go vre me nih re for mi ku mu li rao je du bo ke struk tur ne pro ble me na svim ni vo i ma, ko ji za po sle di cu ima ju na sta vak ne ga tiv nih tren do va – re al ni pad BDP-a, pad in du strij ske pro iz vod we, sma we we iz vo za, po ve }a we uvo za, rast spoq no tr go vin skog de fi ci ta, sma we we za po sle no sti, ne sta bil nost i kon stant no sla bqe we na ci o nal ne va lu te i po red ~e stih in ter ven ci ja NBS-a, upo zo rio je PKS. E. Dn.

va ra i pro da je vo de }e bren do ve na tr ì {ti ma u ê {koj, Sr bi ji, Hr vat skoj, Ru mu ni ji, Bu gar skoj, Ma |ar skoj, Cr noj Go ri, Bo sni i Her ce go vi ni i Slo va~ koj. – Uz bu |e ni smo {to smo za kqu ~i li ovu akvi zi ci ju, ko ja zna ~aj no po ve }a va mo gu} no sti za na{ da qi raz voj i pro {i ru je asor ti man na {ih pre mi jum bren do va – re kao je pred sed nik i iz vr {ni di rek tor „Mol son kur sa” Pe ter Svin burn. On je ka zao da po sto je broj ne mo gu} no sti na tr ì {tu ovog re gi o na. „Mol s on kurs” je u 2011. uvr {}en u li stu „Dau Xons in dek sa odr ì vo sti”, ko ja je naj pre sti `ni ji glo bal ni po ka za teq odr ì vo sti glo bal nih kor po ra ci ja. J. Prel~ec

KOMBAJNI POLAKO ULAZE U WIVE

Je ~am `a wu, p{e ni cu ~e ka ju – @e tva je~ ma u Sr bi ji po ~e la je to kom pro te klog vi ken da, a o~e ku je se da }e kra jem ove sed mi ce kom baj ni u}i i na pr ve par ce le pod p{e ni com – iz j a v io je di r ek t or udru `e wa „@i ta Sr bi je” Vu ko sav Sa ko vi}. Pro iz vo |a ~i su za sa da za do voq ni pri no si ma je~ ma ko ji na ja vqu ju do bar rod, is ta kao je on, na po me nuv {i da je na pr vim par ce la ma hek tar -

ski pri nos iz nad {est to na „{to je ve o ma do bro”. – No, ni je do bro to {to za sa da ne sti ù po voq ne ve sti ka d a je kva l i t et u pi t a w u, ali, ima ju }i u vi du da je è tva po ~e la pre dva da na, ra di se o ma lom bro ju uzo ra ka i po sto ji {an sa da to ne bu de to li ko cr no kao {to iz gle da na pr vi po gled – uka zao je Sa ko vi}. Ka da je re~ o p{e ni ci, on je na veo da }e to kom pred sto je }eg vi ken da u na {oj ze mqi za po ~e ti i è tva p{e ni ce na te re ni ma gde je pe sak pre o vla |u ju }a pod lo ga i ta mo gde su se ja ne ra ne sor te. Sa ko vi} je pod se tio na to da je je se nas u Sr bi ji za se ja no 471.000 hek ta ra, do da ju }i da }e pri no si ove go di ne po sve mu su de }i bi ti ne {to ma wi ne go la ne, ka da su u pro se ku iz no si li 4,25 to ne po hek ta ru.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

evro

113,8869

116,2111

118,8840

113,5382

Australija

dolar

90,6310

92,4806

94,6077

90,3535

Kanada

dolar

87,7335

89,5240

91,5831

87,4649

Danska

kruna

15,3166

15,6292

15,9887

15,2697

Norve{ka

kruna

15,0970

15,4051

15,7594

15,0508

[vedska

kruna

12,8671

13,1297

13,4317

12,8277

[vajcarska

franak

94,7715

96,7056

98,9298

94,4814

V. Britanija

funta

140,6532

143,5237

146,8247

140,2227

SAD

dolar

89,5759

91,4040

93,5063

89,3017

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 6. 2012. godine

Cena

Promet

[ajka{ka {e}erana, @abaq

20,00

3.456

603.954

Imlek, Beograd

19,20

2.372

5.027.683

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

12,50

900

6.300

4,00

13.000

169.000

3,23 Promena %

320 Cena

9.600 Promet

Montinvest, Beograd

-20,00

8.800

17.600

Telefonija, Beograd

-5,41

175

62.475

Politika, Beograd

-2,44

4.000

Nafta, Beograd EMU

Promena %

Tigar, Pirot Pet akcija s najve}im padom

Energoprojekt holding, Beograd Aerodrom Nikola Tesla, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-2,28 -1,28 Promena %

385 386 Cena

Cena

Promet

NIS, Novi Sad

0,00

593

5.793.768

AIK banka, Ni{

1,82

1.398

164.930

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.559

0,00

2.372

5.027.683

Energoprojekt holding, Beograd

-2,28

385

79.695

Soja protein, Be~ej

-0,41

485

28.130

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-1,28

386

296.644

Jubmes banka, Beograd

0,03

10.990

109.900

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.250

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,06

1.601

30.419

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.000

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.500

0,00

603.954

Tigar, Pirot

3,23

320

9.600

Veterinarski zavod, Subotica

0,31

321

32.100

79.695 296.644 Promet

593

5.793.768

Superprotein, Zrewanin

0,00

1.130

1.339.050

3.456

Promena %

19,20

0,00

20,00

Naziv kompanije

Imlek, Beograd

NIS, Novi Sad

[ajka{ka {e}erana, @abaq

BELEX 15 (438,51 1,78)

Dijamant, Zrewanin

0,00

6.500

130.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,31

321

32.100

Svi iznosi su dati u dinarima

UKRUP WA VA WE BAN KAR SKOG SEK TO RA ]E SE NA STA VI TI

U Srbiji ima previ{e banaka?

Ge ne ral ni se kre tar Udru è wa ba na ka Sr bi je Ve ro qub Du ga li} iz ja vio je da }e ukrup wa va we u ban kar skom sek to ru Sr bi je bi ti na sta vqe no pod uti ca jem kon ku ren ci je na tr ì {tu i sli~ nih tren do va ko ji do la ze iz ino stran stva. Du ga li} je pod se tio na to da taj pro ces tra je ve} du è, da je

Pred stav ni ci ma |ar ske OTP ban ke na ja vi li su pret hod nih da na da ta ban ka u Sr bi ji pla ni ra da pro {i ri svo je po slo va we, po ve }a tr `i {no u~e {}e i raz ma tra ku po vi nu ne ke od ba na ka. Zva ni~ ni ci OTP-a ni su `e le li da pre ci zi ra ju o ko joj ban ci je re~, ali su re kli da su raz go vo ri u to ku i da ni je re~ o ku po vi -

2003. go di ne u Sr bi ji bi lo 46 ni dr `av ne srp ske ban ke, od no ba na ka, kao i da je UBS jo{ ta da sno ban ke s do ma }im ka pi ta lom. Go vo re }i o od u zi ma wu do zvo le iz re kao stav da }e taj broj br zo za rad Agro ban ci i osni va wu No bi ti sve den na tri de se tak. Po ve agro ban ke, Du ga li} je oce nio po da ci ma Na rod ne ban ke, u Sr da to ni je iza zva lo bi lo ka kve po bi ji po slu ju 33 ban ke. tre se u ban kar skom sek to ru. Po Du ga li} je pod se tio i na to da we mu, „jav nost je na is pra van na broj ba na ka ni je sma wen ta ko da ~in shva ti la o ~e mu se tu ra di i je Na rod na ban ka Sr bi je uki da NBS je u tom tre la do zvo lu za rad nut ku re a go vao na ve} je to di rekt na U Srbiji je 2003. sa svim do bar na ~in, po sle di ca pro ce sa godine bilo ta ko da je sve po slo ukrup wa va wa i ve ko ji su bi li ka kon cen tra ci je ka 46 banaka, pi ta la u ban kar a sada posluju 33 rak te ri sti~ ni za tu ban ku pre u ze la no skom sek to ru na vo o sno va na„. svet skom ni vou, ko ji je pri su tan i u Sr bi ji i ko ji – Prak ti~ no su na sta vqe ne }e sva ka ko bi ti na sta vqen. ak tiv no sti pret hod ne ban ke, – Ima mo ve} na ja ve da }e ne ke kli jen ti su za {ti }e ni, {ted ni ban ke bi ti pre u ze te ili se spo - ulo zi za {ti }e ni, i je di nu {te ji ti s dru gim, i to je ten den ci ja tu }e ima ti ak ci o na ri ko ji su ko ja }e sva ka ko bi ti na sta vqe na ulo `i li svo je pa re u tu ban ku, ov de, i u ovoj i u na red nim go di - ali to je uvek ri zik kod ak ci o na ma, {to je pri rod na po sle di - nar skih dru {ta va, ni je do bro, ca kon ku ren ci je ko ja po sto ji u ali se i ta kve si tu a ci je do ga |a ban kar skom sek to ru – pre ci zi - ju – na veo je Du ga li}. rao je Du ga li}. On je za kqu ~io da „slu ~aj On je na veo da „u ovom tre - Agro ban ke” ni je pri ja tan za ban nut ku ima mo na ja vu jed ne tran - ku i sve one ko ji se ba ve ban kar sak ci je ta kve vr ste, ali mi - skim po slom, „ali ni je na bi lo slim da }e ih ubu du }e bi ti jo{ ko ji na ~in po re me tio si tu a ci ju i vi {e”. uti cao na ne si gur nost kli je na ta”.

utorak19.jun2012.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

PO LI TI ^A RI OD BA CU JU PRE PO RU KE O NU @NO STI [TED WE U BU YE TU

Najlak{e je dogovoriti rasipawe dràvnih para U raz go vo ri ma o eko nom skoj po li ti ci bu du }e vla de, po li ti ~a ri uglav nom od ba cu ju pre po ru ke eko no mi sta i Fi skal nog sa ve ta o nu `nim me ra ma {ted we kroz za mr za va we pla ta i pen zi ja, uz ar gu ment da tro {ak kri ze ne tre ba da sno se gra |a ni, kao i da bi „pre te ra na” {ted wa sma wi la po tro {wu, {to bi spre ~i lo eko nom ski rast. Iz po li ti~ kih stra na ka se, na pro tiv, ~e sto mo è ~u ti da je Sr bi ja „i su vi {e ste za la ka i{„, kao da smo pret hod ne ~e ti ri go di ne sma wi va li pla te i pen zi je, a za pra vo smo se za du ì li {est mi li jar di evra, sve po de vi zi „ne ma se, mo è se”. S dru ge stra ne, stru~ wa ci upo zo ra va ju na to da Sr bi ja vi {e ne ma pro sto ra da se da qe za du ù je i da }e vr lo br zo do }i dan ka da vi {e ni ko ne }e hte ti da nam po zaj mi no vac, po go to vo ne po ne koj iole pri stoj noj ka mat noj sto pi. A kad pa ra od za du ì va wa ne sta ne, je di ni „iz laz” bi }e nam in fla ci ja. Sr bi ja, za pra vo, ve} 12 go di na vo di po li ti ku sti mu li sa wa po tro {we kroz ve li ke jav ne ras ho de. Pla te su u ze mqi, ta ko, za to vre me ra sle ~ak ~e ti ri pu ta vi {e od bru to do ma }eg pro iz vo da, i to, na rav no, pre sve ga u jav nom sek to ru. Ta kva po li ti ka o~i gled no ni je da la è qe ne efek te – da je ste, ne bismo bi li

Po di la è we bi ra ~i ma Dru gi ar gu ment po li ti ~a ra kad bra ne pre ve li ku jav nu po tro {wu – onaj ko ji ka è da tre ba da {te di dr à va a ne gra |a ni – na ro ~i to ne pi je vo du i kraj we je de ma go {ki: jav na po tro {wa se od no si pre sve ga na gra |a ne ko ji pri ma ju raz li ~i te vr ste pri na dle `no sti iz bu xe ta, a ne na ne ka kvu ima gi nar nu „dr à vu”. Pla te iz bu xe ta pri ma vi {e od po la mi li o na za po sle nih u dr àv noj, po kra jin skoj i lo kal noj ad mi ni stra ci ji, jav nim pred uz e }i ma, pro sve ti, zdrav stvu, po li ci ji i Voj sci, ali i, prak ti~ no, jo{ oko 100.000 za po sle nih u pred u ze }i ma u re struk tu i ra wu. Wi ho ve pla te su po pra vi lu znat no vi {e od pla ta onih ko ji bu xet pu ne – za po sle nih u pri vat nom sek to ru. Na rav no, ka da se go vo ri o jav noj po tro {wi, ne tre ba za bo ra vi ti ni 1,7 mi lion pen zi o ne ra. S dru ge stra ne, ono {to se ko lo kvi jal no sma tra „ra si pa wem dr à ve” – tro {ko vi dnev ni ca i pu to va wa, te pla te naj vi {ih dr àv nih funk ci o ne ra – go di {we od ne su tek po ko ji pro mil bu xe ta. Na rav no, i tu tre ba {te de ti, ali zbog kre di bi li te ta vla de, no to ne mo è do ne ti ni ka kvu raz li ku u us po sta vqa wu fi skal ne sta bil no sti.

tu gde je smo. Pri vre da bi uz na pre do va la i sa da ne bi smo ima li pro ble ma s pu we wem bu xe ta. Za pra vo, u pe ri o du u ko jem je dr à va Sr bi ja tro {i la naj vi {e ika da – u pr va ~e ti ri me se ca ove go di ne, kad je u dr àv noj ka si na pra vqen mi nus od 80 mi li jar di di na ra – srp ski BDP do ì veo je pad, od no sno pri vre da je oti {la u re ce si ju. Pri tom, is tra ì va wa po ka zu ju da je upra vo ta da, u pr vom kvar ta lu ove go di ne, uku pan pro met ro be {i ro ke po tro {we, u od no su na pr vi pro {lo go di {wi kvar tal, opao ~ak 11 od sto. Na rav no, ova kvoj ra ~u ni ci se mo è sta vi ti za mer ka da ne vo di ra ~u na o vre me nu po treb nom da od re |e ne me re da ju efek ta, ali je sva ka ko ~i we ni ca da Sr bi ja u pret hod ne ~e ti ri go di ne ne sa mo da ni je {te de la ve} je tro {i la mno go vi {e ne go {to je pro iz vo di la, a re zul ta te ta kve po li ti ke gle da mo da nas. Stvar je u to me {to je Sr bi ja ma la otvo re na pri vre da: kad dr à va upum pa va pa re u po tro {wu, od to ga ma we ko ri sti ima ju do ma }i pro iz vo |a ~i ve} ma hom uvo zni ci i wi ho vi po slov ni sa rad ni ci iz ino stran stva. Ta ko, prak ti~ no, za du ù ju }i se u ino stran stvu, dr à va Sr bi ja sub ven ci o ni {e fa bri ke u Ita li ji i Ne ma~ koj. V. ^vor kov

PR VI KVAR TAL NI JE BIO NAJ BO QI ZA PRED U ZET NI KE

Osnovano 9.300 radwi, a izbrisano 11.500 U pr vom kvar ta lu ove go di ne osno va no je 2.800 no vih pred u ze }a, a ~ak 2.700 pred u ze }a iz bri sa no je iz re gi stra. U pr va ~e ti ri me se ca osno va no je 9.300 pred u zet ni~ kih rad wi, a u istom pe ri o du iz bri sa no je 11.500. – U pr va ~e ti ri me se ca iz bri sa no je 11.500 pred u zet ni~ kih rad wi, a pro {le go di ne u istom pe ri o du 11.600 rad wi – iz ja vi la je PiAr me na xer ka Agen ci je za pri vred ne re gi stre Ga bri je la Pet ko vi}-Jo va no vi}. Po we nim re ~i ma, po auto mat skom ste ~a ju je od ju la 2010. go di ne iz bri sa no 16.500 pri vred nih dru {tva.

– Na broj iz bri sa nih je naj vi {e uti cao auto mat ski ste ~aj, ko ji se pri me wi vao kod pred u ze }a ~i ji je ra ~un bio u blo ka di u du `em pe ri o du – do da la je ona. Ka ko je re kla, Na rod na ban ka Sr bi je je oba ve {te we sla la su do vi ma, su do vi su spro vo di li auto mat ski ste ~aj i oba ve {ta li APR, ko ji je ta kva pred u ze }a bri sao iz re gi stra. – Taj trend je od po ~et ka go di ne uspo re ni ji, i na osno vu auto mat skog ste ~a ja iz re gi stra pri vred nih su bje ka ta iz bri sa no je 580 pred u ze }a – re kla je ona. Po we nim re ~i ma, naj vi {e osno va nih, ali i bri sa nih pred u ze }a je u sek to -

ru tr go vi ne i ugo sti teq skih i dru gih uslu ga i gra |e vi nar stvu.

tre]e doba

utorak19.jun2012.

^e ko vi, mo `da, u su bo tu Isplata drugog dela majske penzije za korisnike teku}ih ra~una mogla bi po~eti u subotu, 23. juna, a za one kojima prinadle`nosti na ku}nu adresu donosi po{tar od nedeqe. Na sajtu Fonda PIO jo{ uvek nije istaknuto obave{tewe o isplati penzija pa je mogu}e da startuje tek u ponedeqak, kada i jeste redovan datum. Naime, uobi~ajeno je da se penzije ispla}uju 10. i 25. u mesecu ako ti dani nisu nedeqa, a proteklih meseci praktikovano je da isplata po~ne subotom, i to dan-dva ranije od utvr|enih mese~nih isplata. Neke banke }e, ~ak i ako Fond PIO zvani~no ne po~ne isplatu, svojim klijentima ispla}ivati penzije od petka.

Ati la Var ga

KAKO SA^UVATI ZAPOSLENE KOjI NE]E DA [TRAjKUjU

Do la ze [u ma din ci na pa {u po Ba na tu ôkanin Ati la Vra ga u penziji je ve} {est godina i od tada ima dovoqno vremena da se posveti svojim glavnim zanimacijama, kao {to su p~elarstvo, vo}arstvo i povrtarstvo. Da p~elari je po~eo ba{ pred kraj svog radnog veka pod stru~nim nadzorom Imrea To ta Boj ni ka iz obli`we Sente, ina~e predsednika mesnog Udruèwa p~elara, kao i svoga {uraka Ti bo ra Ga la. – Nije te{ko ako ~ovek ne{to zavoli i ne pla{i se àoka, a nije ni opasno koliko neki pri~aju – uverava nas Varga, kome i u negovawu vo}waka kraj regionalnog puta na izlazu iz ôke prema Sanadu svesrdno pomaè supruga Ka ta lin. – Imamo 25 p~eliwih dru{tava. Naàlost, pro{la zima je bila ba{ èstoka i u~inila svoje pa je p~eliwak desetkovan kada je gotovo pola dru{tva oti{lo. Zato sada moram da pravim rojeve i proizvodim matice da bih pospe{io kvalitet i p~ele dobro pripremio za predstoje}u pa{u suncokreta. Naàlost, izostala je ona po bagremarima, koji zbog izmrzavawa nisu procvetali u uobi~ajeno vreme. Svake godine p~ele sam do sada nosio na Pali} zbog obiqaqa bagremovog cveta, ali ove godine ne jer mi je kolega koji p~elari gotovo pola veka javio da ne vredeti dolaziti. To ispostavilo ta~nim jer su

zbog slabog cvetawa pojedini p~elari morali prihrawivati svoje rojeve. Za Atilu p~elarewe nije tek puki hobi za ubijawe vremena ve} stalno pronalazi {ta korisno i pametno da uradi oko ko{nica. Na zaradu preterano i ne ra~una. – Meda proizvodimo koliko je potrebno mojoj porodici, mada pone{to uspem da prodam kom{iluku, poznanicima i prijateqima. Tokom beri}etnih sezona dnevno i po dva-tri kilograma. Najvi{e je me{anog livadskog i suncokretovog meda jer p~ele najboqe znaju da pome{aju slast – s odu{evqewem pri~a Atila o svojim „zaposlenima„, koji ne insistiraju na po{tovawu kolektivnog ugovora, ne traè povi{icu, niti planiraju da {tajkuju. Sem wega, u celom ataru ôke ostalo je jo{ jedva petnaestak p~elara, kojima se ~esto pridruùju kolege sa strane, iz okoline [apca i [umadije, pogotovo na ispa{u na poqa suncokreta. – Med je zdrav pa ga koristimo svaki dan. îm ustanemo, prvo je da uzmemo po ka{ikicu, s jabukovim sir}etom ili sokom limuna i ne{to propolisa, pome{amo s vodom pa nam je to umesto doru~ka – otkriva Varga recept za vitalnost. M. Mitrovi}

FOND PIO BI DA VOjNE I PAORSKE PENZIjE ISPLA]UjE MINISTARSTVO RADA

pen zi o ner skim di na rom dr à va gra di la i vo do vo de Radna grupa za restrukturirawe Fonda PIO, u kojoj su sem stru~waka samog Fonda, zastupqeni predstavnici Unije poslodavaca, Saveza penzionera, nekoliko sindikata i drugih nadle`nih organizacija, pripremila je niz mera koje bi trebalo da smawe izdatke Fonda za 13,2 odsto, ili 74,4 milijarde dinara. Tako bi se iz buxeta pokrivala polovina iznosa za isplatu penzija a u~e{}e svelo na 41,6 odsto. Jedna od predloènih mera je da se vojne, ali i penzije umirovqenih poqoprivrednika, ubu}e prebace u nadle`nost Ministarstva rada i socijalne politike. Militarne penzionere bi trebalo ispla}ivati iz buxeta ili osnovati poseban fond jer je sada u Fondu PIO samo ~etvrtina potrebnih para pokrivena. Za poqoprivredne i mawe, tek petina, dok sve ostalo pla}a dràva. Tako|e se predlaè i da finansirawe zdravstvene za{tite penzionera umesto Fonda preuzme buxet, a naknadu za tu|u negu i pomo}, telesno o{te}ewe i invalidsku – socijalno osigurawe. Iz transfera dràve teba iskqu~iti obavezu finansirawa penzija po

je prethodnih decenija potro{io ula`u}i u bolnice, puteve, preduze}a ili bawe, mogu oti}i u nepovrat ukoliko se i novi saziv vlade oglu{i o zahteve Fonda. Zato u

Ima pen zi o ner ske imo vi ne i u Vr wa~ koj Ba wi

Svakako najva`nija mera, koja bi mogla dugoro~no obezbediti redovnu isplatu penzija, omogu}avawe je Fondu da upravqawe imovinom. Jer, sada wome raspola`e samo na papiru. Milijarde evra, koje

radnoj grupi za restrukturirawe penzijskog sistema najavquju da }e se za pomo} u spre~avawu daqeg rasipawa novca obratiti prvo Vrhovnom sudu a potom, ako zatreba, i onom u Strazburu.

Vi{ak od doprinosa u protekle ~etiri decenije, kada je tri~etiri radnika upla}ivalo za jednog penzionera, ulagan je u bawe, zgrade, preduze}a, vodovod, bolnice i svuda se kao vlasnik kwiìla dràva. Popisano je da je od 1969. do 2000. Fond uloìo penzionerski dinar u 30 bawa i klimatskih le~ili{ta, 177 zdravstvenih centara, 21 dom penzionera, 20 specijalnih {kola, 351 radnu organizaciju, 26 rudnika, 55 vodnih objekata i 125 za{titnih radionica – samo u 30 rehabilitacionih centara vi{e od 500 miliona evra. Fond PIO je pravni naslednik Sredi{weg ureda za osigurawe radnika iz Kraqevine Jugoslavije pa tako i imovine iz predratnog perioda. Tu spadaju uredske zgrade u Vr{cu, Kru{evcu, Ni{u, Leskovcu, Kikindi i jo{ pet gradova, kao i stambene zgrade u Zemunu, Beogradu, Zrewaninu, ali i sanatorijumi u Vrwa~koj bawi i na Straìlovu. Fond PIO traì da se kona~no prikupi i sva arhivska gra|a za te objekte i pokrene postupak za povra}aj. Q. M.

Ko li ko je pre `i ve lo glad Mi lo {e vi }e ve epo he? Jo{ se ne zna ko }e praviti novu srpsku vladu, ali to ne treba, barem tvrde nadle`ni, da uti~e na redovnu isplatu penzija. One }e do formirawa kabineta i wegovog antikriznog programa ostati iste jer, ako se ni{ta ne bude mewalo, naredno pove}awe najstariji treba da dobiju 1. oktobra, kad je redovno zakonsko uskla|ivawe. No, ono je pod znakom pitawa, ako se prihvate sugestije Fiskalnog saveta i kompetentnih ekonomista da se penzije zamrznu narednu godinu dana da bi se smawile dotacije Fondu PIO iz buxeta. Te{ko je proceniti {ta }e se zaista s penzijama doga|ati, ali je izvesno da penzionere do formirawa novog kabineta niko ne}e dirati. Da li od svog ~eka mogu da pre`ive mesec druga je pri~a. Tako|e je izvesno, bez obzira na to ko bude formirao novu vladu i kada, da se penziona reforma mora nastaviti. Direktorka Fonda Dra ga na Ka li no vi} isti~e da reforma Fonda podrazume-

va i smawewe dotacija dr`ave za 18 odsto, ali to ni na koji na~in ne bi uticalo na visinu ili redovnost isplata penzija. Ona precizira da bi smawewe dotaci-

Dra ga na Ka li no vi}

ja uticalo na rashode, odnosno tro{kove koji proizlaze iz osnovne delatnosti penzionog sistema.

– @elimo da nas dr`ava posmatra kroz rashode koji stvarno proizlaze iz na{e osnovne delatnosti. A to bi dotacije drasti~no smawilo – s 49 na 31 odsto – objasnila je Dragana Kalinovi}. Dakle, smawewe dotacija Fondu PIO, uz druga~iju preraspodelu sada{wih obaveza koje su pripisane penzionom fondu, ne}e uticati na visinu ili redovnost penzija, ali bi reforma zna~ila boqu organizaciju i boqe obavqawe delatnosti Fonda. S druge strane, smawewe dotacija iz buxeta skinulo bi s le|a penzionera teret koji im se ve} godinama stavqa – da su najve}e “tro{axije” i da su za ovu dr`avu velik problem. Da bi se i maklo u daqu reformu penzionog sistema, prvo je neophodno da se uvede finansijska disciplina i poslodavci primoraju na to da redovno upla}uju doprinose za penziono osigurawe. U tom delu, osim boqe finansijske discipline, neophodna je i ve}a zaposlenost, ali

i smawewe sive ekonomije. Uz to, nova vlast morala bi da prihvati predlog na{eg fonda i izmeni Zakon o buxetu, buxetskom sistemu i Zakon o PIO. Dakle, da uradi upravo one stvari o kojima se ve} nekoliko godina pri~a a ni{ta nije u~iweno. Umesto toga, penzije su zarad formirawa nove vlade 2008. vanredno pove}ane deset posto, zatim je pao dvogodi{wi “led” pa lawsko “odmrzavawe” i ovogodi{we pove}awe samo 1. aprila s krajwom neizvesno{}u {ta }e biti do kraja godine. Da li }e kriza koja sve vi{e pritiska naterati srpsku vlast da uradi ono {to se mora da bi i sutra penzioneri i oni koji }e to tek postati imali ~emu da se nadaju, ostaje da se vidi. Tim pre {to penzioneri u Srbiji jo{ uvek pamte vreme Milo{evi}a kad mesecima nije bilo penzija. Tek pre nekoliko godina su, pretvarawem u javni dug, dobili ono {to devedesetih godina nisu. Qubinka Male{evi}

DUVAWE STRELICA UMESTO DOSADNIH VE@BI DISAWA

po sle ja ja ne ble {ti pred o~i ma

Gvo `|e na usta ula zi

ti jer obiluje holesterolom. ^esto se pomiwu kao dobri za le~ewe anemije spana}, kopriva i zeqe. Oni, dodu{e, jesu bogati gvo`|em, ali ih organizam slabo apsorbuje. Najboqa iskori{}enost gvo`|a je iz crvenog mesa i jaja. U narodnoj medicini poznati izvori gvo`|a su i kupinovo vino, ~aj od koprive, borovnice... Ako se promenom u

posebnim propisima i razliku do minimalne penzije. Radna grupa zatra`ila je i da im se vrati kontrola nad naplatom poreza i doprinosa.

DO FORMIRAWA NOVE SRPSKE VLADE PENZIONERE NE SME NIKO DA DIRA

KAKO LEKAR KA@E

Anemija nastaje zbog smawenog broja crvenih krvnih zrnaca, do ~ega dolazi zbog gubitka krvi, slabije proizvodwe krvnih }elija, wihove poja~ane razgradwe ili kombinacije svega toga. Naj~e{}e se javqa zbog nedostatka gvo`|a u organizmu, sastavnog dela hemoglobina, koji omogu}ava transport kiseonika u krvi. Anemija je skup znakova i simptoma, koji su ~esto odgovor na teìnu i trajawe hipoksije tkiva, odnosno nedostatka kiseonika. Ozbiqna anemija moè biti udruèna s pojavom slabosti, umorom, vrtoglavicom, glavoboqom, zujawem u u{ima, bleskovima pred o~ima... Da bi se odredila prava terapija, mora se prvo dijagnostifikovati uzrok nastanka. Analizom krvi utvr|uje se da li postoji anemija, ali i bledilo koè i, posebno, predela oko o~iju, tako|e mogu ukazati na wu. Ukoliko ne traje dugo i nije te{ka, moè se poku{ati izle~iti ishranom. Crvena mesa, posebno xigerica, najboqa su za poboq{awe krvne slike. Ali, s xigericom ne treba preteriva-

dnevnik

ishrani ne postignu boqi rezultati, vaqa uzimati preparate gvo`|a. Vitamin C poma`e apsorpciji gvo`|a pa uz namirnice bogate gvo`|em vaqa uzimati salatu, limun ili neki drugi izvor vitamina C. Zeleni i crni ~aj, pak, sadr`e supstance koje smawuju apsorpciju gvo`|a. j. Barbuzan

Star ci pu ca ju kao ninye U betonskoj xungli Tokija 600 penzionera okupqa se da bi se nadmetalo u starovremskoj ve {ti ni iz ba ci va wa stre li ca iz du vaq ke. Prastare ki{ne {ume Bornea rodno su mesto umet no sti pu ca wa iz duvaqke, a nova moda pretvarawa u sport te ve{tine koja je sluìla za lov zahvatila je ceo Ja pan, na ro ~i to wegov najstariji deo. Za samo pet godina broj ~lanova „duva~kostreli~arskih„ klubova utrostru~io se i dostiga impozantnu brojku od 30.000. Prose~na starost sportista je 70 godina. – Stariji qudi odu{e vqe ni su ovom ve {tinom jer se lako nau~i i nije potrebna naro~ita fizi~ka sprema. âk i ako ste vezani za kolica ili se te{ko kre}ete, to vas ne- Vr hun ski spor ti sti u 70. go di ni }e spre~iti da uspe{no poga|aIako je popularna kultura te ciq – kaè No bu hi ko Ja ma iz ba ci va we stre li ca du vaq da, jedan od brojnih instruktokom, ili „fukiju„ kako se zove ra duva~kog streli~arstva. na japanskom, odavno vezala za

nin xe i no} ne ubi la~ke akcije, stvarni isto rij ski po da ci malo govore o toj vezi. Poznato je da je taj sport, u kojem danas u`ivaju japanski penzioneri, u stvari nastao 1998, kada je jedan Japanac tra`io na~in da u~ini zanimqivim svoje dosadne ve`be disawa. Za ovaj sport su po treb ne pla sti~ ne stre li ce s tu pim vr hom i 120 cm du ge {u pqe ce vi, ka li bra .51. I me ta, na rav no. Po pu lar nost ovog spor ta ra ste sva ko dnevno a po{to broj starijih od 65 godina u Japanu raste eksponen ci jal nom br zi nom, o~ekuje se da }e sala za nadmetawe u duva~kom streli~arstvu biti sve vi{e, kao i da }e qubav prema strelicama prerasti Daleki istok i pro{iriti se na ~itav svet. I. Vujanov

USKORO U „TR@NICI”

Na li ci ta ci ji sil ni lo ka li i te zge Li ci ta ci ja za da va we u za kup 33 lo ka la i vi {e de se ti na te zgi i me sta za pro da ju na Ri bqoj pi ja ci, Fu to {koj, Li man skoj, Sa te lit skoj, Kvan ta {koj, Pe tro va ra din skoj, kao i Ka me ni~ koj pi ja ci odr `a }e se 22. ju na u „Tr `ni ci”, Uli ca @i ke Po po vi }a 4. Nad me ta we za po slov ne pro sto re na grad skim pi ja ca ma po ~i we u de vet sa ti, a za me sta za pro da ju vo }a, po vr }a, cve }a, ja ja, mle~ nih pro iz vo da, `i vin skog me sa, te ste ni na, za nat skih i ne pre hram be nih pro iz vo da li ci ta ci ja po ~i we u 10 ~a so va. Spi sak lo -

ka la, te zgi i pro daj nih me sta mo `e se vi de ti u pro sto ri ja ma ovog pred u ze }a, a oba ve {te we je po sta vqe no na sva koj pi ja ci, kao i na saj tu pred u ze }a www.tr zni ca.co.rs. U „Tr `ni ci” po ten ci jal ni za kup ci mo gu da do bi ju po dat ke o uslo vi ma ko je mo ra ju da is pu wa va ju, o vi si ni ka u ci je i neo p hod noj do ku men ta ci ji za u~e stvo va we na li ci ta ci ji. Pro daj na me sta na de te li nar skoj i Naj lon pi ja ci se mo gu do bi ti ne po sred nom po god bom, te je po treb no da za in te re so va ni za ku pac do |e u „Tr `ni cu”. I. D.

NA OTVORENOM BAZENU NA SPENSU

Br~ ka we po ~i we u pe tak Let wa se zo na na otvo re nom ba ze nu Spen sa po ~i we u pe tak. Kao i pret hod ne go di ne otvo re ni ba zen }e ra di ti u sme na ma, ta~ ni je od 6.30 do 7.30 ~a so va bi }e ter min za po slov ne qu de sa pro pu sni ca ma, od 8 do 9 ~a so va sme na za po slov ne qu de sa ku pqe nim kar ta ma, od 10 do 19 ~a so va je dnev na sme na za gra |an stvo, dok }e no} no ku pa we bi ti od 20 do 23 sa ta. Ula zni ca ko {ta 250, od no sno 200 di na ra za

Novosadska utorak19.jun2012.

Pi ja ca na va gi isto ri je de lo va gra da vi ken dom po ho de na ovo me sto ne bi li se op skr bi li po treb nim ba ka lu kom. Ima naj du ù tra di ci ju a u wu ve} oko dve go di ne ni je ula ga no, jer se na la zi u de lu gra da ko ji bi u bu du} no sti tre ba lo pop tpu no da se pre u re di, pa shod no to me ne ma smi sla tro {i ti no vac. Sa da je ta kva ka kva je, odr à va se tek to li ko da mo è ne sme ta no da funk ci o ni {e ~i ni se naj vi {e zbog qu di ko ji ima ju na vu ku da na wu svra }a ju, ali i zbog sta rih za ku pa ca. Isti na je i da se pro met na ovoj pi ja ci pre po lo vio od ka da je uki nu ta auto bu ska sta ni -

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

aj sta ri ja pi ja ca u gra du, Ri N bqa, po se du je ne ki oso be ni {arm, pa su gra |a ni iz ra znih

de cu. Pod se }a mo, u pi ta wu je sa vre me ni, tak mi ~ar ski, olim pij ski ba zen sa osam sta za, na we mu je ugra |e na sva naj sa vre me ni ja opre ma za pri pre mu i kon tro lu vo de, kao i ra sve ta ko ja omo gu }a va no} no ku pa we. Ka pa ci tet po se ti la ca je 1.500 ku pa ~a, a ba zen po se du je i sa vre me no ozvu ~e we. Pro {le go di ne, to kom av gu sta i sep tem bra, ba zen je ra dio 37 da na, a po se ti lo ga je 32 hi qa de i 262 ku pa ~a. B. M.

ca, ali je upr kos sve mu op sta la. Na rav no da su mno gi mi {qe wa da je tre ba sre di ti i ob no vi ti, jer deo gra da u ko me se na la zi pri pa da sa mom stro gom cen tru, ali, kao {to smo ve} po me nu li, ur ba ni sti~ kim pla nom je pred vi |e no da ovaj po tes do bi je sa svim no vo li ce, pa je sva pri li ka da ni pi ja cu ka kvu pam ti mo da nas u ne koj sko ri joj bu du} no sti ne }e mo vi {e gle da ti. Ova ~i we ni ca }e ne kom u sen ti man tal nom smi slu te {ko pa sti, ali stva ri se pro sto me wa ju. Do ta da jo{ uvek mo `e te da u`i va te u ne deq noj ku po vi ni na ovoj pi ja cim, ko je se ne sa da ne raz li ku je mno go od vre me na pre jed ne ge ne ra ci je. B. Mar ko vi}

SUTRA U GRADSKOJ BIBLIOTECI

Por tret pe sni ka Vla di mi ra Ko pic la

POSLE 20. JUNA STI@E POSEBNA PO[IQKA

Po re ska re {e wa usko ro na pra gu No vo sa |a ni }e po sle 20. ju na do bi ti na ku} ne adre se re {e wa za po rez na imo vi nu, ko ji }e bi ti isti kao i pret hod ne dve go di ne. Pre ma re ~i ma ~la na Grad skog ve }a za fi nan si je @iv ka Ma ka ri }a, sto pa po re za na imo vi nu osta la je ista i iz no si 0,4 od sto. - To zna ~i da ni ove go di ne ova sto pa od 0,4 od sto ne }e uti ca ti na po ve }a we po re za. Pri me ra gra |a ni za stan od 50 kva dra ta u pr voj zo ni pla }a }e 5.553 di na ra. Ina ~e, No vo sa |a ni su i da qe do bre pla ti {e, a s ob zi rom da ima do sta no vih re {e wa na pla ti vost po re za je oko 92 od sto. Ako se iz u zmu no vi po re ski ob ve zni ci na pla ti vost iz no si iz me |u 85 i 90 osto - na voe je Ma ka ri}.

Sa go vor nik na gla {a va da je la ne uskla |e na i ba za po da ta ka po re skih ob ve zni ka iz me |u “In for ma ti ke” i Grad ske po re ske upra ve, te da sa -

Po rez }e bi ti isti kao i pret hod ne dve go di ne. Sto pa po re za na imo vi nu i da qe iz no si 0,4 od sto da ima 150.000 po re skih ob ve zni ka. Upi tan da li }e kri za uti ca ti na pla }a ne po re za s ob zi rom da su gra |a ni ima ju sve ma we pa ra u ku} nom bu xe tu, Ma ka ri} ka `e da oni ko ji pla }a ju, pla }a ju

bez ob zi ra na kri zu, a ~ak da pla }a ju i ne ki su gra |a ni ko ji de ce ni ja ma ni su pla }a li po rez sa da su na to pri mo ra ni. – Mi smo na pla }i va wem po re za i sma we wem za ra da za po sle nih u jav nim pred u ze }i ma us pe li da u{te di mo i do 500 mi li o na di na ra go di {we. Ta kve stva ri obez be |u ju ne ku vr stu si gur no sti za bu du }i kri zni ta las. Isti na, za du `i li smo se pu tem emi to va wa mu ni ci pal nih ob ve zni ca, ali po ve o ma po voq nim uslo vi ma, uslo vi ma pre ma ko ji ma bih i sam uzeo kre dit – is ta kao je Ma ka ri}. Ma ka ri} je re kao da }e se no vac po re skih ob ve zni ka tro {i ti is kqu ~i vo za opre ma we i in fra struk tu ru. Q. Nato{evi}

IZABRANI NAJBOQI NA „TAMBURICA FESTU”

Stru ne su bo ti~ kog „Ha ja” naj lep {e tre pe ri le

Por tret pe sni ka i do bit ni ka na gra de „De san ka Mak si mo vi}” Vla di mi ra Ko pic la bi }e pred sta qen su tra u 19 ~a so va u ^i ta o ni ci Grad ske bi li o te ke, Du nav ska 1. Po red sa mog pe sni ka, go vo ri }e La slo Bo {ko vi}, Goj ko Bo `o vi} i Sa {a Ra doj ~i}. A. J.

U SREDU U NOVOSADSKOM KLUBU

Pred sta vqa we kwi ge Pa vla Ma le {e va Kwi ga “Tri red ri ba pli va - Sdi va ni o re ~i ma” Pa vla Ma le {e va bi }e pred sta vqe na su tra u 18 ~a so va u No vo sad skom klu bu, Uli ca Zmaj Jo vi na 3. O kwi zi }e go vo ri ti prof. dr Ve ra Va si}, \or |e Ran deq, iz da va~ Si ma Ma ti}, pred sed nik No vo sad skog klu ba Dra gan Ko ji}. A. Va.

U SVE^ANOJ SALI ZANATSKOG DOMA

Pro mo ci ja kwi ga Ta di je Era ko vi }a Kwi ge “Oso be sa po seb nim po tre ba ma” i “De da dr `i pri vat ne ~a so ve” auto ra dr Ta di je Era ko vi }a bi }e pred sta vqe ne ve ~e ras u 18 sa ti u sve ~a noj sa li Za nat skog do ma, Trg Ma ri je Tran da fil 14. Po se ti o ce }e po zdra vi ti Veq ko An |e li}, a o kwi ga ma }e go vo ri ti autor. Kao go sti na stu pi }e i Ne nad Jo va no vi}, ko ji }e svi ra ti na gi ta ri, i glu mac Mi o drag Pe tro vi}. N. R.

V remeploV

Ro de pre le te le 8.000 ki lo me ta ra Na u~ ni in te res za svet pti ca u Evro pi po ja vio se jo{ po ~et kom 19. ve ka. Po seb no su pro u ~a va ni pu te vi pti ca se li ca. Ta ko je 19. ju na 1911. u no vo sad skom ri tu pr ste no van ma li kor mo ran ko ji je po sle tri me se ca na |en u Ru mu ni ji na uda qe no sti od 360 ki lo me ta ra. Ne ke ro de, u isto

Zve zda po sled we ve ~e ri bio @eq ko Jok si mo vi}

Tam bu ra {ki or ke star „Ha jo” iz Su bo ti ce, naj bo qa je ban da na ju bi lar nom, pe tom po re du „Tam bu ri ca fe stu”, ko ji je uz u~e {}e 28 or ke sta ra iz 14 ze ma qa odr `an od 15. do 17. ju na na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Stru~ ni fe sti val ski `i ri ko jim je pred se da vao Zo ran Mu li} do de lio je pri zna wa za umet ni~ ki iz raz „Sav skim va lo vi ma“ iz Hr vat ske, or ke stru „Be ge~“ za ne go va we tam bu ra {ke tra di ci je i spe ci jal ne na gra de za „Ba ti -

Fo to: N. Sto ja no vi}

ne be }a re“ iz Ru mu ni je, „Bat mo no {tor ske tam bu ra {e“ iz Ma |ar ske i „Cir ku lan“ iz Slo ve ni je. Na gra du pu bli ke po neo je na{ srp ski or ke star „Lo la“ a pri zna we me di ja „Ba wa lu~ ki tam bu ra {i“. Na gra de je naj bo qi ma uru ~io pred sed nik Or ga ni za ci o nog od bo ra fe sti va la Jo van Pej ~i}. Fe sti val je od Tam bu ra {ke fe de ra ci je Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `ava do b io pri z na w e za ~u v a w e tra di ci je. A. L.

Or ke star „Ha jo“ oven ~an sla vom

Is kqu ~e wa stru je Ko viq: od 8.30 do 10.30 uli ce S. Mar ko vi }a, Par ti zan ska, La ze Ko sti }a, Ive Lo le Ri ba ra, Ukra jin ska, Kra qa Pe tra Pr vog, Ili je Ne {i }a, Trg So lun skih Do bro vo qa ca, Pa je Ga }a {a, Zmaj Jo vi na, Pe tra Drap {i na, pred u ze }a Pa u ni} Si los,Auto put, Hro mil, Nov ka bel, Mlin Ko viq, Pot ko zar je. Su sek: od 8.30 do 13 ~a so va po vre me no u po je di nim de lo vi ma vi kend na se qa Ko ru {ka. ^or ta nov ci: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Bo rov gaj. ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~a so va vi kend na se qe Sun ~a ni ca i Ka lu |e ri ca; od 9.30 do 13 ~a so va uli ca Du {a na Sa vi }a Do de. Srem ska Ka me ni ca: od 9 do 13 ~a so va Mi lu ti na Ta ti }a 1-9, 4, 8-14, 36-38, Bog da na Ga vri lo vi }a 27-29, 36-38, Da rin ke Gru ji} 12. Le din ci: od 7.30 do 14 ~a so va po vre me no u po je di nim de lo vi ma vi kend na se qa Bre sto vi i Li pa ri je; od 8.30 do 12.30 deo na se qa Ko za ra~ ka, \u re Jak {i }a, uli ce Du nav ska, Be o ~in ski put 60-76, vi kend na se qa Li pa ri je, Pi pa ri je 1, Pi pa ri je 2, Ki {aw, Ko va ~e vac, To ri ne, Iz vor.

vre me pr ste no va ne, pro na |e ne su po sle dve go di ne u Ita li ji, a `u te ~a pqe ~ak u Ni ge ri ji, 3.800 ki lo me ta ra da le ko. Utvr |e no je da su jo{ da qe na jug, ~i ta vih osam hi qa da ki lo me ta ra, od le te le be le ro de ko je su pr ste nom obe le `e ne 1908. u du nav skom ri tu kod Bo |a na. N. C. Fo to: R. Ha yi}

ûd na sud bi na jed ne fon ta ne ûd na je sud bi na na {e fon ta ne u Ka to li~ koj por ti, ko ja sva ko ma lo dru ga ~i je iz gle da i za dru go slu ì. Naj pre u woj vo de ni je bi lo ni za lek, da bi od jed nom osva nuo dan ka da je sve ù bo ri lo i iz gla da lo ka ko tre ba. Pro {lo je iz ve sno vre me, vo da je sta la a ma li ba zen ~i} po stao je ru glo, pu no sme }a,

fla {a, ke sa sa pri god nom ze le nom bo jom. Ne du go za tim, vo da je is pra `we na, fon ta na je o~i {}e na, pa sa da do bro do |e i za od la ga we sto li ce iz bi o sko pa pod ve drim ne bom. [ta je sle de }e, ne zna se, ali u na {em po i ma wu ove struk tu re sto ji da ona ima sa mo jed nu na me nu, onu de ko ra tiv nu. B. M.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

utorak19 . jun2012.

AKCIJA „DNEVNIKA” I „PROMETEJA„

„Pra vo go vor” na dar Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pr o me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na br oj te¬le¬fo¬na 528-765 od

15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Pra vo go vor”, auto ra Mi lo ra da Te le ba ka. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va. J. Z.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„@i ve ti slo bod no” Ni ka Vu ji ~i }a Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, da nas i u ~e tvr tak da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se da nas pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci do bi }e kwi gu „@i ve ti slo bod no” Ni ka Vu ji ~i }a, u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci kwi ge mo gu pre u ze ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Ro |en bez ru ku i no gu, Nik Vu ji ~i} je ~o vek ko ji je us peo da pre va zi |e svo je fi zi~ ke ne do stat ke i vo di ne za vi san, bo gat i is pu wen

ì vot, ta ko da mo è bi ti uzor sva ko me ko te ì pra voj sre }i. Ste kao je me |u na rod no pri zna we kao za go vor nik sop stve ne te o- ri je mo ti va ci je, a we go va glav na po ru ka qu di ma je da je naj va `ni je ima ti ciq u ì vo tu, bez ob zi ra na sve te {ko }e i na iz gled ne pre mo sti ve pre pre ke. On opi su je ve ru u Bo ga kao svoj glav ni oslo nac i iz vor sna ge i ob ja {wa va ka ko je od re dio ko na~ ni ì vot ni ciq – da in spi ri {e dru ge za bo qi ì vot i ti me do pri ne se po boq {a wu sve ta – {to je bio na ~in da i sam stek ne sa mo po u zda we i vo di is pu wen i slo bo dan ì vot i pri tom bu de na gra |en za svoj trud. A. Va.

U DRU[TVU QUBITEQA CVE]A

Pre da va we \or |a Sr bu lo vi }a Pre da va we “Sli ka Pe tro va ra di na i Pe tro va ra din skog {an ca s kra ja 18. i po ~et ka 19. ve ka” odr `a }e se da nas u 18 ~a -

so va u Dru {tvu qu bi te qa cve }a, Zmaj Jo vi na 3. Pre da va we dr `i \or |e Sr bu lo vi} a ulaz je bes pla tan. A. Va.

PUTARI [TRAJK UPOZOREWA OBUSTAVILI, GENERALNI NISU OTKAZALI

Nad „Pu tem” sen ka ve li ke kri ze Za po sle ni u JKP „Put” ju ~e ni su ra di li od 6.30 do 7.30 ~a so va zbog {traj ka upo zo re wa, ko ji je u ovoj grad skoj fir mi za po ~eo u pe tak 15. ju na. [traj ka~ ki od bor da nas ob u sta vqa {trajk upo zo re wa, ali ne ot ka zu je ge ne ral ni {trajk za ka zan za 25. jun, ka zao je pred sed nik [traj ka~ kog od bo ra Vla di mir Plav {i}. [trajk upo zo re wa tra jao je zbog ka {we wa dru gog de la pla te za maj i pr vog de la za jun i ne is pla} nih put nih tro {ko va za tri me se ca. Me |u tim u pro {log pet ka rad ni ci su pri mi li dru gi deo maj ske za ra de. - Me |u za po sle ni ma vla da je din stvo. Po vod za {trajk je mno go du bqi od ka {we wa pla ta, jer “Put” u je ku gra |e vin ske se zo ne ne ma nov ca za go ri vo i za gra |e vin ski ma te ri jal - is ta kao je Plav {i}. Pod vu kao je da Grad ne iz mi ru je nov ~a ne oba ve ze pre ma ko mu nal nom pred u ze }u. S dru ge stra ne, ~lan Grad skog ve }a za fi nan si je @iv ko Ma ka ri}, re kao je pro {log pet ka da Grad iz dva ja no vac za „Put” ka ko je pla nom bu xe ta pred vi |e no.

Slu `ba za in for mi sa we u JKP “Put” ju ~e je iz da la sa op {te we u ko jem ka è i da je ~i we ni ca da “Put” ima ve li ka po tra ì va wa od Gra da za iz ve de ne ra do ve i da }e is pla ta kom plet nog du ga bi ti je di no mo gu }a re ba lan som bu xe ta. U sa op {te wu se da qe ka è da je Grad u pe tak is pla tio maj sku kvo tu “Pu tu” a da }e put ni tro {ko vi za po sle ni ma bi ti na mi re ni pri li vom pre o sta log nov ca. Na gla {a va se da je pred u ze }e ju ~e iz mi ri lo oba ve ze pre ma do ba vqa ~i ma, {to tre ba da obez be di snab de va we re sur si ma i nor ma li za ci ju ra da. Po slo vi na svim gra di li {ti ma se od vi ja ju re dov no. Tre nut ni pro ble mi sa na pla tom, is ti ~e se u sa op {te wu, po ve za ni su sa ce lo kup nom lo {om eko nom skom si tu a ci jom u ze mqi i sve op {tom kri zom put ne pri vre de. Slu `ba JKP “Put” za in for mi sa we na vo di da je kon tra pro duk tiv no da u je ku gra |e visnske se zo ne, uz ve li ke pre u ze te po slo ve, bu de za po ~et {trajk jed nog de la za po sle nih i po je di na ca, ne sve snih {te te ko ja mo è traj no da bu de na ne ta. Z. Deli}

dnevnik

NA VELIKOM GRADILI[TU U RADNI^KOJ 20 SVE STOJI, NASTAVAK RADOVA SLEDI

Re ba lans na sta vqa grad wu vr ti }a

Ovih da na po gra du se spe ku li {e da se za vr ti} u Rad ni~ koj uli ci ne ma no va ca, te da on ne }e, ka ko je pla ni ra no, bi ti za vr {en na je sen. To bi zna ~i lo da bi na li sta ma ~e ka wa bi lo vi {e de ce ne go {to to sa da pred vi |a ju u „Ra do snom de tiw stvu”. Od ~la na Grad skog ve }a za du `e nog za fi nan si je @iv ka Ma ka ri }a sti `u ohra bru ju }e ve sti, a ka ko je re kao za na{ list, po sle re ba lan sa bu xe ta ova usta no va }e do bi ti no vac za dru gu fa zu ra do va. - Pa ra }e bi ti po sle re blan sa bu xe ta. To {to ne ki pi {u i pri ~a ju da pa ra ne }e bi ti za vr ti} u Rad ni~ koj ap so lut no je ne ta~ no. Ako smo ve} no vac iz dvo ji li za po ~e tak grad we, on da bi bi lo ne lo -

gi~ no da ne iz dvo ji mo i za za vr {e tak ra do va. U stva ri, to bi zna ~i lo da je no vac ba ~en u

vo du – ob ja {wa va Ma ka ri} i do da je da su ove sa da {we li ste ~e ka wa to tal no ne re al ne, jer

ve li ki broj ro di te qa ne do vo di de cu u vr ti} ka da ih upi {u. Skup {ti na gra da, ka ko je na ja vqe no, za se da kra jem ovog me se ca. Za to je ve o ma mo gu }e da }e po me nu ta od lu ka o re ba lan su bu xe ta, ko jom tre ba da se iz dvo je do dat ni nov ci za vr ti} u Rad ni~ koj uli ci ,bi ti usvo je na. Ka da bu de za vr {en ovaj vr ti} }e se pro sti ra ti na 3.500 kva drat nih me ta ra, ima }e 19 rad nih so ba i mo }i }e da pri mi oko 350 ma li {a na. Za pr vu fa zu iz grad we je iz dvo je no oko 90 mi li o na di na ra i rok iz vo |e wa pr ve fa ze ra do va bio je je 45 rad nih da na, a za dru gu fa zu iz vo |e wa ra do va, pred vi |e no je oko 62 mi li o- na di na ra. Q. Na.

„RADOSNO DETIWSTVO” O LISTI ^EKAWA

Pro {i re we gru pa upi su je u vr ti }e Ro di te qi ~i ja de ca ni su upi sa na u vr ti }e Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo” ima li su pra va ce le pro {le ne de qe da ulo è àl bu, a ka ko sa zna je mo do di rek to ra Bo ri sla va Sa mar xi }a, pre ma do sa da ob ra |e nim po da ci ma à li lo se 40 ro di te qa. - Ova ci fra i ni je ta ko stra {na s ob zi rom da je tre nut no na li sti ~e ka wa osta lo 2.301 de te, te smo re al no o~e ki va li da }e i àl bi bi ti vi {e. Ve ro vat no su ro di te qi ~u li da smo od Upra ve za obra zo va we tra ì li da se upi {e 20 osto vi {e de ce od za kon skih nor ma ti va, pa zna ju da

}e kao i pred hod nih go di na sva de ca, ko ja su osta la na li sti ~e ka wa bi ti upi sa na. Na vr ti }i ma “Ra do snog de tiw stva“ u pe tak }e bi ti ob ja vqe ni spi sko vi pri mqe ne, od no sno od bi je ne de ce, re {e no je na sa stan ku Uprav nog od bo ra ove usta no ve. Od 2.301 de te ta ko li ko ih je na li sti ~e ka wa, 1.499 wih je od bi je no, a 802 ne ma ni ka kvu {an su da se upi {e u vr ti}, jer su ro di te qi kon ku ri sa li na ne po sto je }a me sta. Naj vi {e de ce na li sti ~e ka wa je u ja sle nom uz ra stu, i wih je 1.327, za ce lo dnev ni bo ra vak od tri do se dam go di na 898 ma li {a na, a

po lu dnev ni bo ra vak ~e ka wih 76. Zbog to ga je Uprav ni od bor ne dav no do neo od lu ku da se na pi {e do pis i po {a qe Upra vi za obra zo va we, ka ko bi se tra `i lo odo bre we da se pri mi 20 od sto vi {e de ce od nor ma ti va. Ti me bi se, ka ko ka `e di rek tor, sma wi la li sta ~e ka wa i to za po lo vi nu, a ka da bu de go tov vr ti} u Rad ni~ koj uli ci, na je sen, li sta ~e ka wa fak ti~ ki ne bi ni po sto ja la. - Uko li ko nam upra va za obra zo va we odo bri upis de ce pre ko nor ma ti va, od mah bi oba ve {ta va li ro di te qe da do |u i

da upi {u svo je ma li {a ne, a ve ru jem da }e mo do kra ja ovog me se ca do bi ti sa gla snost – is ta kao je Sa mar xi}. Pod se }a mo da je kon kurs bio ras pi san za 1.668 ma li {a na. Za ja sle ni uz rast bi lo je 637 slo bod nih me sta, za ce lo dnev ni bo ra vak de ce od tri do se dam go di na 191 me sto a za po lu dnev ni bo ra vak 840. Na kon kurs je sti glo 3933 pri ja ve, od ~e ga je 2.600 ran gi ra no, 802 su bez {an se za upis zbog kon ku ri sa wa na ne po sto je }a me sta i 280 pri ja va sti glo je za de cu ko ja jo{ ni su na pu ni la jed nu go di nu. Q. Nato{evi}

RADNICI „NOVITETA” NEZADOVOQSTVO DANAS POKAZUJU NA ULICI

Pro test nom {et wom tra `e do pri no se Za po sle ni u „No vi te tu” da nas u 10 ~a so va kre nu }e iz se di {ta fir me na Fu to {kom pu tu 51 u pro te snu {et wu pre ma Grad skoj ku }i i Ba no vi ni, ma da su ju ~e pri mi li april sku za ra du. Pre ci zni je, za po sle ni su do bi li za ra du za dve sed mi ce, ko li ko su ra di li u mar tu, jer su i u mar tu {traj ko va li 14 da na zbog ka {we wa pla te. [trajk u „No vi te tu” je po ~eo 11. ju na i ne }e se pre ki da ti.

[traj ka~ ki od bor u pred u ze }i tra `i da se upla te i do pri no si za pen zij sko i zdrav stve no osi gu ra we, ko je „No vi tet” ni je pla }ao pu ne dve go di ne, od ju la 2010. Po li ci ja ni je do zvo li la [traj ka~ kom od bo ru da blo ki ra obe tra ke is pred „No vi te ta”. - Ume sto blo ka de po li ci ja nam je odo bri la pro test nu {et wu. Pro te stvo va }e svi za po sle ni, wih oko dve sto ti ne, da kle i ad -

^ITAOCI PI[U SMS

mi ni stra ci ja, a ne sa mo pro iz vod ni rad ni ci - pod vu kla je pred sed ni ca sin di ka ta „So li dar nost” Gor da na Ko ji}. Ko lo na }e i}i jed nim de lom ko lo vo zne tra ke do cen tra i za dr `a ti se kod Grad ske ku }e i Ba no vi ne. Na gla si la je da po slo dav ca ~e ka no va oba ve za, is pla ta za ra de za maj, ko ja bi pre ma ne dav no pot pi sa nom ko lek tiv nom ugo vo ru tre ba lo su tra da bu de na rad ni~ -

kim ra ~u ni ma. Pred sed ni ca sin di ka ta „So li dar nost” ka za la je da je ove go di ne sva kog me se ca u pred u ze }u bio za ka zi van {trajk, ali da je pla ta sti za la u po sled wi ~as, ta je ovaj vid pro te sta ot ka zi van. - Ne do pu stiv je od nos po slo vod stva pre ma rad ni ci ma. U „No vi te tu” se sve do sko ra ra di lo za pla te ko je su bi le ni `e od mi ni mal ca - tvr di Ko ji}. Z. Deli}

065/47-66-452

Li stom ~e ka wa pro tiv be le ku ge [ta zna ~i za ro di te qe: 802 de ce ne ma {an su da se upi {e u vr ti}?! 063/5846.. * * * Ka da se po gle da ko ga Evrop ska uni ja uva à va, pod ovim jo{ uvek pla vim ne bom ze mqe Sr bi je, na ro du ne pre o sta je dru go ne go da tra ì dru gi kon ti nent, sva ka ~ast na ro du evrop skom, i u baj bo ku je bo qe. 060/0227... * * * Ne ka da su Evro pqa ni pr vo pi ta li ko li ko ti je sta ro ga zdin stvo, ka kva mu je tra di ci ja, da li je sve ~i sto, pa se tek on da mo glo pri ~a ti. Sa da to ni je bit no, jer oni pra vi ne ma ju ni cvow ka, pa ni su ni in te re sant ni. 060/0227... * * * Za i sta je ~ud no ka ko to li ko de ce stek ne uslov za za vr {ni is pit ako ni su ele men tar no pi sme ni na kon osam go di na u~e wa, pro ve ra va wa i vred no va wa te pi sme no sti. Kad ne ko do gu ra do za vr {nog is pi ta, za i sta je ne bit no da li sta vqa ve li ko slo vo gde tre ba i gde ne tre ba, osim ako po la è zna we je zi ka. 064/4471... * * * Ka da su u pi ta wu mi ni stri i dru gi ko a li ci ja je „maj ka Ja wa”, a ka da ~o vek pro ve ri, ili pak ~u je ko su i {ta su u kra ju, za vi ~a ju: uglav nom mr ka ka pa. 060/0227... * * * [ta je Be o grad, tur ska ka sa ba ili srp ski glav ni grad?! Po sle pet ve ko va, Tur ci su iz gu bi li u Bal kan skim ra to vi ma i naj u re ni su sa ovih pro sto ra! Po sle jed nog ve ka vra }a ju

se po no vo u Sr bi ju, kroz kul tu ru: srp ski folk je pro `et „tur ci zmom”. Ne ma vi {e {u ma dij skih, vra wan skih, ni {kih... Srp ska te le vi zi ja je oku pi ra na tur skim se ri ja ma: Su lej man ve li ~an stve ni, Asi, Ki smet... Ko me Tur ci mo gu za hva li ti na ovom po klo nu? S’po {to va wem! 063/5230.. * * * Pr vi put, a ta ko i tre ba, da na na slov nim stra na ma dnev ne {tam pe ne ma pre te }ih na slo va u ve zi pri jem nog is pi ta, kao {to su:

„Ko po ku {a da pre pi {e, bi }e od stra wen sa is pi ta“ . U~e ni ci ma osmih raz re da je po treb na, pre sve ga, po dr {ka i ohra bre we, a ne pret wa. De ca ra de vi {e od ve }i ne od ra slih, ko ji su u rad nom od no su, pro vo de 5- 6 sa ti u {ko li. Dra gi osma ci sre} no, zna te i mo `e te mno go! 064/3047... * * * Zna te onu pri ~u o ca ru Tra ja nu, onu o ko zjim u{i ma. E pa ta ko bio jed nom je dan mlad, a la X.Klu ni i ka zao da je zdra vo pa me tan itd. On da zna te ko mu ni ka ci je, me di je, pa i pi sma. Ta ko jed no pi sa la tet ka Za ga (in ti mus), pa se ~u la tet ka Ve sna, pa dru ga tet ka, pa... Me |u tim, ni ko od oko li ne iz svi te ni {ta ne re ~e tim po vo dom (ta ma na pra ti vo `do ve), a u{i ko u{i- ~u ju ono {to `e le. Svi ta je sa mo po tvr |i va la, ali ipak u{i ~u ju sva {ta, ili ne ~u ju, ili tu |e bo qe ~u ju, ili je sve da le ko od isti ne, pa za ko pa no. Oslu {ni ma lo i na rod, to je ogle da lo isti ne. 065/9137... * * * Po sto ji jed na tra fi ka na bu le va ru Kne za Mi lo {a. Ta tra fi ka ve} go di na ma ur ni {e gra |a ne po me nu tog bu le va ra, po {to je di na ra di po ce lu no}, pro da je al ko hol. Po sle po no }i po ~i we or gi ja we do sa mog ju tra! Po sle broj nih po zi va po li ci ji, ko ja ne ma vre me na za ta kve stva ri, ~o vek pro sto ne zna {ta da ra di! Za to po zi vam gra |a ne da kon stant no po zi va ju, ka ko po li ci ju ta ko i ko mu nal nu in spek ci ju! Qu di te le fo ne u ru ke! Pa da vi di mo ko me }e da do sa di! 062/8819...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

utorak19.jun2012.

STANDARD NOVOSA\ANA NA DIJETI

Na hra nu ode po la pla te Pre ma po sled wim po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, pla te su gra |a na u apri lu ove go di ne bi le ve }e ne go pro {le go di ne u istom pe ri o du, ova raz li ka je ne pri met na u sva ko dnev nom ì vo tu. Rast pla ta iz bri san je ra stom ce na, pa je ku pov na mo} su gra |a na opa la. Naj vi {e su po sku pe li na me {taj, po ku} stvo i odr à va we sta na, hra na i pi }e, zdrav stvo, kao i ode }a i obu }a. No vo sad ske po ro di ce naj vi {e nov ca iz dva ja ju za hra nu i pi }e i me se~ no po tro {e sko ro po lo vi nu pri ho da, jer pro se~ na po tro {a~ ka kor pa do sti è i 400 evra. Za sta no va we iz dva ja ju tre }i nu, dok za osta le tro {ko ve osta je ma lo. Da bi us pe li da iz gu ra ju me sec su gra |a ni su se od re kli obra zo va wa, jer se u od no su na pret hod nu go di nu za kur se ve stra nih je zi ka iz dva ja ma we nov ca. Sma we na je i ku po vi na ode }e i obu }e, a da je stan dard opao go vo ri i ~i we ni ca da se sve ma we nov ca tro {i na re kre a ci ju a i kul tu ru- {te di se i na od la sku u bi o skop, ili po zo ri {te. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Na ci o nal nog udru è wa za za {ti tu po tro {a ~a Go rana Pa po vi }a, u po sled we dve go di ne stan dard gra |a na u ce loj dr à vi opao je za 60 od sto.

Tra di ci o na lna mu zi ka pred pu bli kom Kon cert tra di ci o nal ne mu zi ke odr `a }e se u ~e tvr tak 21. Ju na u 20.30 ~a so va u mul ti me di jal nom cen tru aka de mi je umet no sti, uli ca \u re Jak {i }a 7. Na stu pi }e Vla di mir Da bi} i stu den ti stu dij skog pro gra ma et no mu zi ko lo gi je: Ju li ja na Jo va no vi}, Mar ti na Ka rin, Go ran Mi lo {ev, Ta ma ra [tric ki, Mir ja na Ra i}, Ti ja na Stan ko vi}, Ne boj {a Ko ji}, Vla da na Bzov ski, Ta tja na To mi}, Slo bo dan El bet, Mi len ko Mar ti}, Mi le na Pe ja {i no vi}, Bo ja na Ma ho vac, Alek san dra Alek san dro vi}. Kon cert su pri pre mi li prof. dr Ni ce fra ci le, mr Ve sna Iv kov, prof. dr Se le na Ra ko ~e vi}, Ve sna Ka rin i Vla di mir Da bi}. Ulaz je bes pla tan. I. D.

Na obrazovawe novosadske porodice izdvajaju samo 0,7 odsto prihoda doma}instva - U od no su na 2010. go di nu stan dard je opao za 60 od sto, pa se mo `e iz ve sti za kqu ~ak da je u od no su na pret hod nu go di nu ku pov na mo} sa da ma wa za 30 od sto - re kao je Pa po vi}.

Pa po vi} is ti ~e da bi dr à va tre ba la da sta ne na kraj enorm nom ra stu ce na, a da po tro {a ~i mo gu da se bra ne je di no boj ko tom ku po vi ne. - Qu di nam se stal no à le i u kon stant nom su boj ko tu zbog vi so kih ce na. Za kon po nu de i po tra `we kod nas ne po sto ji. Tr gov ci gu bit ke po kri va ju ta ko {to po di ù ce ne pro iz vo da. Po tro {a ~i ma ne tre ba ju ni ka kve sta ti sti ke, oni zna ju ko li ko lo {e ì ve. Uko li ko dr à va ne {to ne ura di mo è se o~e ki va ti da }e ce ne i da qe enorm no ra sti, a mo ra mo uze ti u ob zir da se ra di o osnov nim ì vot nim po tre ba ma - is ti ~e Pa po vi}. Pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku pro se~ na za ra da No vo sa |a na bez po re za i do pri no sa u apri lu pro te kle go di ne iz no si la je 48.000 di na ra, dok je ove go di ne ci fra do sti gla 52.000 di na ra. Po tro {a~ ke ce ne po ra sle su za 3 od sto, {to je uti ca lo na sma we we po tro {we, ko ja je po u zda na me ra bla go sta wa. Naj vi {e nov ca tro {i se na hra nu, za {ta se iz dva ja 44 od sto od za ra de, a na ra ~u ne i stan od la zi 25 od sto. Naj ma we nov ca ula è se u no vu ode }u i obu }u 4,7 od sto, na re kre a ci ju i kul tu ru ide 4,3 od sto, a na obra zo va we od la zi sa mo 0,7 od sto pri ho da do ma }in stva. N. Radman

BIV[I U^ENICI TEHNI^KE [KOLE OBELE@ILI JUBILEJ

Po la ve ka ote klo kao re ka Biv {i u~e ni ci G41 raz re da Teh ni~ ke {ko le „Mi le va Ma ri} Ajn {tajn” Pa vle Sa raj li}, Ste van Vi di}, Dra go mir Cvet ko vi}, Ni ko la Pro {i}, Ivan Pro nek i Sve ti slav Sto ja no vi}, ko ji su ma tu ri ra li dav ne 1962. go di ne, obe le `i li su zlat ni ju bi lej {kol skog ra -

stan ka evo ci ra ju }i uspo me ne na da ne {ko lo va wa. Vra tiv {i se na krat ko u {kol ske klu pe, ko je su na pu sti li ka da su po lo `i li is pit zre lo sti pre 50 go di na, pre pri ~a va li su raz ne do go dov {ti ne, uz tu `no pod se}a we na ko le ge ko jih vi {e ne ma. I. D.

NASTAVQENI PREGOVORI O FORMIRAWU GRADSKE VLASTI

Usagla{avaju sta vo ve o Sta tu tu gra da Pre go vo ri o stva ra wu grad ske vla sti, po po tvr di gra do na ~el ni ka Igo ra Pa vli ~i }a, na sta qe ni su a svi de ta qi bi tre ba lo da bu du do go vo re ni do pr v e kon s ti t u t iv n e sed n i c e Skup {ti ne gra da, za ka za ne za 29. jun. Port pa rol ka i na rod na po sla ni ca Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Alek san dra Jer kov iz ja vi la je za „Dnev nik” ka ko prav ni ti mo vi Li ge i De mo krat ske stran ke tre nut no usa g la { a v a j u sta v o v e o

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.00), „Loraks” (12.00), „Osvetnici” (14.20), „Pupijeva potraga” (12.40), „Diktator” (16.00, 22.25), „Qudi u crnom 3” (17.20, 21.30), „Sne`ana i lovac” (21.45), „Prometej” (17.45, 20.00, 22.30), „Na tajnom zadatku” (20.10), „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 12.30, 14.15, 14.30, 16.15, 16.30, 18, 18.15, 19.30, 19.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pet ka u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Ta wa Jo vi}, Mi le na Mar ja no vi}, Ta ma ra Ra {e ta, Bo ja na Stoj ko vi}, Qi qa na Mir ~i}, Mir ja na Mom ~i lo vi}, Ma ri ja na Ta na si je vi} i Vik to ri ja Sto ja nov iz No vog Sa da, Mi li ca Tr ni ni} iz Fu to ga, Iri na Ko re noj - Vra ~a ri} iz Be ~e ja, Ta bi ta Va len ti ni i Alek san dra Ba ji} iz Ba~ ke Pa lan ke, Mi ro sla va ôn ki} i Jo va na [a ta ra iz @a bqa, Vla da Iwac iz Pe tro va ra di na, Iva na [ap ~a nin iz Ba ~a, Bran ka Pa vlo vi} iz \ur |e va, Mi la na Vin ~i} iz In |i je, Mar ta Du dok iz Lu ga, Ana Mi len ko vi} iz Te me ri na i Ti ja na Da bi} iz Zre wa ni na, DE Â KE: Bo ja na Alek si}, Sla vi ca Mar ko vi}, Sla |a na To do ro vi}, Ma ja Ma ti}, Da ni ca Dra ì}, Ta ma ra Pe {i}, Ana Ta si}, Ma ri ja Dra ku li} i Je le na Vu ja si no vi} - Gr ki ni} iz No vog Sa da, Sla vi ca Gru bi {i} iz Gaj do bre, Ve sna Jo vi} iz Pe tro va ra di na, Ma ri ja Iva no vi} iz Ku le, Sa wa Me di} iz Fu to ga, Je le na Pu po vac iz Sta ni {i }a, Mi li ca Vuk mi ro vi} iz In |i je, On di na Cve ti ~a nin iz Su bo ti ce, Qi qa na Va si qev iz Be ge ~a, Qu bi ca Ami xi} iz Bu kov ca, Sla vi ca No vi} iz Srem skih Kar lo va ca, Je le na Ba jac i Iva na Sto ja ~i} iz Ba~ ke Pa lan ke, Mi li ca Bje lo pe tro vi} iz Te me ri na, Je le na Aza {e vac iz Ba ~a, Alek san dra Mi lo {ev iz Go spo |i na ca i Qu bi ca Mak si mo vi} iz Le di na ca.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Radomir Miodraga Dedi} (1937) u 10.30 ~asova, Pal Mihajla Arawo{ (1933) u 11.15 ~asova, Jovan Mladenovi} (1958) u 12 ~asova, Laslo \er|a ^awi (1959) u 12.45 ~asova, Branislava To{e Dimitrijevi} (1929) u 13.30 ~asova, Uro{ Tihomira Panti} (1949) u 14.15 ~asova, Vilmo{ Andrije Tokodi (1936) u 15 ~asova.

Sta tu tu gra da. Po red ove dve stran ke, u raz go vo ri ma u~e stvu ju jo{ i grad ski od bo ri So c i j a l i s ti~ k e par t i j e Sr bije i Sa v e z a voj v o | an s kih Ma |a ra. - Do go vo ri li smo se ko ji su to kqu~ ni po slo vi ko je tre ba ura di ti. Pre sve ga pri vla ~e we in ve sti ci ja, sma we we ad mi n i s tra c i j e i po b oq { a w e bez bed no sti. Usa gla si li smo se i da kan ce la ri ju AP Voj vo di ne u Bri se lu upo tre bi mo u fun ci ji Gra da i pre ko we kon -

ku ri {e mo kod evrop skih fon do va za do bi ja we pa ra. Raz go va ra li smo i o ne ko li ko ka pi tal nih pro je ka ta pre sve ga ve za nih za Pe tro va ra din - re kla je Jer kov. Po s le ne k o l i k o da n a za ti{ ja i krat ke pa u ze, pre go vo ri su ta ko na sta vqe ni, a ka ko na {i sa go vor ni ci ka `u, raz go v o r i o ras p o d e l i naj v a `nijih grad skih funk ci ja i ru ko vo de }ih me sta u jav nim pred u z e } i m a sa ~ e k a } e ne k o vre me. A. L.

Fe sti val „Zov rav ni ce” na [tran du Dru gi fe sti val igre i mu zi ke „Zov rav ni ce” odr `a }e se od ~e tvrt ka do ne de qe na [tran du. Na fe sti va lu }e u~e stvo va ti mu zi~ ke i osnov ne {ko le, pred {kol ske usta no ve, {ko le za de cu sa in va li di te tom, no vo sad ski Ge ron to lo {ki cen tar, ple sne i pe ve~ ke tru pe, ne a fir mi sa ni ben do vi...U ~e tvr tak i pe tak pro gra}m }e tra ja ti od 17 do 22, a u su bo tu i ne de qu od 14 do 24 sa ta. B. M.

Pred sta va „To bi nov dlan” Is pit na pred sta va stu den ta dru ge go di ne re `i je na Aka demi j i umet n o s ti Ni k o l e Spa si }a pod na zi vom „To bi nov dlan” odr `a }e se ve ~e ras, u 21.30 ~a so va, u Mul ti me di -

jal n om cen t ru Aka d e m i j e, Uli ca \u re Jak {i }a 7. Spa si} je u kla s i pro f e s o r a Alek san dra Da vi }a i do cen ta An ta la Si lar da. Ulaz je slo bo dan. A. J.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

OD ^ETVRTKA DO NEDEQE

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

utorak19.jun2012.

ПЕ ЋИ НАЧ КА ХИТ НА СЛУ ЖБА У НО ВОМ ПРО СТО РУ

ОДУ ЖИ ЛИ СЕ РА ДО ВИ НА ПИ ЈА ЦИ НА БА ГЉА ШУ

Над стре шни ца тр го в ци ма пре по ло ви ла про мет ЗРЕ ЊА НИН: Закупци тезги на пијачном простору у највећем зрењанинском насељу Багљаш и власници оближњих трговина у тржном центру огорчени су због тога што је пробијен рок за изградњу надстрешнице на пијаци. Посао је требало да буде завршен до 8. јуна, а због непредвиђених околности, радови су се одужили. Пијачари и трговци тврде да им је, од почетка уређења багљашке пијаце, промет драстично опао, јер тезге су привремено измештене на паркинг иза пијаце, тако да грађани који су до сада долазили аутомобилима нема-

је износио око 65.000 динара, а сада не сакупим ни 30.000 динара – жали се Весићева. Ни продавци воћа и поврћа на тезгама не крију огорчење. - Промет нам је ионако био лош, јер народ нема новца ни за основне намирнице, а да не говорим како нам је сада. Надамо се да ће изградња надстрешнице што пре бити завршена, како бисмо се вратили на старо место – истакла је једна од пијачних продавачица. Директор ЈКП “Пијаце и паркинзи” Бо ри вој До ро сло вач ки изјавио је новинарима да је разлог

dnevnik

c m y

Еки пе увек спрем не ПЕ ЋИН ЦИ: Пећиначки Дом здравља „Др Драган Фундук“ добио је нови простор у коме ће бити смештена Хитна служба. Овом инвестицијом вредном 8,8 милиона динара, које је локална самоуправа издвојила из општинске касе, обезбеђено је нових 160 квадрата простора у Дому здравља, чиме су створени адекватни услови за рад хитне службе. - Драго ми је што смо у условима кризе успели да реализујемо један овакав пројекат. Посебно ми је задовољство што смо смогли снаге да комплетну инвестицију изфинансирамо од сопствених пара. Један од задатака којима се општина бави свакако јесте побољшање примарне здравствене заштите, брига о младима, али и брига о старим лицима. Мислим да смо овом доградњом обезбедили квалитетан простор за рад хитне службе и да ће тиме бити омогућено и боље функционисање комплетног Дома здравља – казао је отварајући нови простор председник пећиначке општине Си ни ша Ву ков. Директорка пећиначког Дома здравља Љи ља на Ар се но вић истакла је да је до сада хитна служба радила у једној просторији, која јој је била заједничка са општом праксом, те да ће овим новим простором те две службе бити одвојене, чиме ће пацијенти добити већу удобност.

Си ни ша Ву ков све ча но пре се као врп цу

- Хитна служба је већ опремљена по свим прописаним стандардима, а опрема је релативно нова, старости свега три до четири године. Сада наша хитна служба има пет екипа, што значи да када дежурна екипа изађе на терен,

друга екипа долази на њихово место и у сваком тренутку има некога ко може да пацијентима пружи потребну помоћ – каже директорка Арсеновић. Ј. Ан тић

РИБ ЊАК „ЕЧ КА” УСПЕ ШНО ПО СЛУ ЈЕ И У ОТЕ ЖА НИМ УСЛО ВИ МА

Ша ран на су вом ле ду

Пи ја ца у Ба гља шу

ју где да паркирају возила. Због тога, уместо на ову, они одлазе на главну пијацу. - Промет се једноставно преполовио и тренутно не можемо да покријемо ни основне трошкове. Сви смо на ивици живаца. Из јавног предузећа “Пијаце и паркинзи” и градске управе су нам поручили да будемо стрпљиви. Сад више није у питању стрпљење, већ голи опстанак – рекла је за “Дневник” Ја сми на Ми три но вић, радница у књижари која се налази у тржном центру, тик до пијачног простора. Закупац киоска који се налази на багљашкој пијаци Ери ка Ве сић потврдила је за наш лист да сви трговци имају проблема због тога што су се радови одужили. - Годину и по дана је прошло откако сам закупила киоск и не памтим горе време за пословање него што је то данас. Морала сам да отпустим једну радницу јер је тешко зарадити за кирију, струју, доприносе, плате… Дневни пазар раније

пробијања рока тај што је пре недељу дана дошло до измене техничког решења, али да је главни део посла већ завршен. Архитекта Не бој ша Ми ла ко вић је појаснио да се тренутно пројекат усаглашава са техничким решењима произвођача панела. - Претходно смо се суочили са чињеницом да је катастарски фотографски план био непрецизан. Током извођења радова смо томе прилагођавали техничка решења, а сада су само дани у питању, па да се посао приведе крају – напоменуо је Милаковић. Изградња надстрешнице почела је у априлу а посао је поверен новосадском Грађевинском предузећу “Омега”, чији износ понуде је био 20.786.769 динара, са ПДВ-ом. У овој фирми су раније истакли да имају искуства у изградњи пијаца, јер су били ангажовани на извођењу радова на Најлонској и Футошкој пијаци у Новом Саду. Ж. Ба ла бан

Заменик покрајинског омбудсмана у Ковину КОВИН: Заменик покрајинског омбудсмана ће 20. јуна посетити Ковин и у периоду од 10,30 до 13,30 часова, у згради локалне самоуправе, примати грађане. Покрајински омбудсман позива све житеље ковинске општине, који имају било каквих недоумица, или проблема у било којој области људских права, да се током ових посета на информишу о начину на који З. Дг. могу остварити и заштитити своја права.

Нај мла ђа еки па „Сло жна бра ћа”

ЛУ КИ НО СЕ ЛО: Иако је економско по словање домаћих рибњака до ста отежано, делом и због одлуке Владе Србије да се уредба о субвенцијама за сточарску производњу не одно си и на узгој слатководне рибе, у Рибарском газдинству “Ечка” у Лукином Селу не по сустају, већ најављују нове инве стиције. За ме сец дана требало би да проради нови погон за прераду рибе, површине 700 квадратних метара, који ће омогућити пласман свежег шарана на сувом леду, а у такозваном северном рејону највећег слатководног рибњака у земљи реконструисано је де сетак мањих и већих језера која деценијама нису била у употреби, што ће додатно по спешити производњу. Са нових 70 хектара северних језера, сада ће у функцији бити приближно 1.700, од укупно око 2.700 хектара водених огледала, колико је ово пољопривредно газдинство имало до задњих дваде сет година. Директор РГ “Ечка” Не над Ра ду ло вић вели да се власник рибњака, компанија “Миротин” из Врбаса, одлучио за нова улагања упркос тешким временима, поприлично неповољним за инвестиције. Јер, многи рибњаци у другим крајевима Србије, због тешких услова пословања, драстично су смањили производњу, или је потпуно угасили. То, али и чињеница да овдашње аласе краси искуство и професионализам, довело је до тога да је да-

Нај ви ше риб ња ка има у сред њем Ба на ту

нас 70 одсто производње слатководне рибе у Србији лоцирано на територији средњег Баната, укључујући рибњаке у Сутје сци, Неузини, Дубици, Сечњу и Боки. На рибњаку “Ечка” кажу да им је држава забила клип у точкове и уредбом о обавезном ограничењу маржи на поједине прехрамбене производе на десет одсто, која је обухватила и слатководну рибу, иако се зна да су трошкови транспорта и складиштења живе рибе, као и одржавања воде и кисеоника у базенима, вишеструко већи од трошкова одржавања ме са и ме сних прерађевина. Уз то, и цена рибе не иде наруку домаћим аласима.

Уче сни ци „Шкем би ја де“

- Пре четири године килограм шарана у дисконту нашег рибњака коштао је 360 динара. Данас кошта 310 динара, или 330 динара у рибарницама. При свему томе, цена горива тада је износила 68, док је данас 148 динара. Соја, као основна храна шарана, на берзи је од тада поскупела са 30 на 60 динара. Целокупан репроматеријал поскупео је у просеку два и по пута – нагласио је Радуловић, напомињући да је РГ “Ечка” и поред тога успело да повећа производњу, која сада изно си 3.500 тона годишње, од чега се 2.500 односи на конзумну рибу намењену продаји, док је остатак Ж. Ба ла бан рибља млађ.

Сусрет књижевних стваралаца БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: Празник лепо писане речи и књиге био је Први сусрет књижевних стваралаца Бачког Петровог Села, Житишта и Ирига, који је одржан на иницијативу и у организацији Невладине организације „Бољи живот села“ у Бачком Петровом Селу. Управо из тог разлога већ је договорено да све прерасте у традицију и да се следећи Сусрет одржи у Житишту. Помоћ у организацији имали смо од Српске православе цркве, која је у Светосавком дому приредила ручак за све учеснике Сусрета, али и Месне заједнице у којој је уприличен дочек, односно библиотечког огранка у месту Народне библиотеке Бечеј, где је одржано књижевно вече - рекао је генерални секретар НВО „Бољи живот села“ Јанош Жолнаи. У првом Сусрету књижевних стваралаца три поменута места било је укупно десет учесника. Из Житишта су стигли Предраг Радаковић, Немања Савић и Весна Ћук, Ириг су представили Тодор Бјекић, Марија Бугарски и Стеван Пиштевић, домаћин је био заступљен Јаношем Жолнаием и Светиславом Травицом, а читали су своја дела и гости из Бечеја Ђорђе Бранков и Марија Вујовић. В. Ј.

Пи це ла са Кр ме ком

ОДР ЖА НА ДРУ ГА ШКЕМ БИ ЋИ ЈА ДА У АДА ШЕВ ЦИ МА

Пр ва на гра да Жељ ку Хру би ку Слат ком из Ши да

АДА ШЕВ ЦИ: У Адашевцима је ових дана одржана друга по реду „Шкембијада“. Организатор ове манифестације је Сло бо дан Ми лан ко вић, али, пошто се у овом селу нико не зове по имену, већ по надимку, Слободан је овде познатији као Пицела. - Једва смо накупили 20 учесника, а ја им обезбедио и шкембића и дрва и све, а њихово је било да уплате 1.200 динара

по екипи, да би пола трошкова покрио за награде. Споменућу бар неке од овогодишњих учесника: „Томос - сервис Дражић„ - Шид, „Сиса„ - Адашевци, „Голужа - Фитинг„ Шид, Браћа Сакан - Шид, „Слатки - но лимит„, „Боца„ - Адашевци, „Мирко и Гићан„ - Адашевци, „Лаки„ Јамена, „Сложна браћа„, власник ауто перионице „Златни лав“ Игор Кр мек. „Шапоња“ - Адашевци. Такмичење је

почело у 15 часова и трајало до 19.30 каже Миланковић. Судије које су донеле оцене су: Ми лан Не дић Ће вап из Адашеваца, Сте ван Пе шка из Шида. - За судије је најважнија боја, мирис, укус, а посебно љутина шкембића. Суштина је у томе колико ко стави поврћа у шкембиће - каже најмлађи учесник овог такмичења Са во Пе јић.

Прва награда је била велики котлић са ногарима, друга је велики плински горионик, а трећа мали котлић са ногарима. Судије су заиста имале пуне руке посла и док су они радили, публику и мештане села забављали су адашевачки музичари који су познати као „Куља, Шпира и Сланина“. Организатор је одлучио да учесницима и гостима понуди бесплатне шкембиће.

Прва награда припала је Жељ ку Хру би ку Слат ком из Шида, другу награду добили су „Мирко и Гићан“, са екипом, а трећу награду добио је „Томас сервис“ Шид. Испред Дома културе су били постављени столови за вечеру, на којој су сви учесници ове манифестације, али и мештани села, могли да вечерају, уз музику. Д. Са ви чин

vojvodina

dnevnik

МЛАДИ „КОСМОПОЛИТИ“ СЕ ВРАТИЛИ ИЗ ШВАЈЦАРСКЕ

СПОРЕЊА ЗАНАТЛИЈА И СРЕДЊИХ ШКОЛА

Теорија и пракса у складу с потребама ПАНЧЕВО: Удружење занатлија и предузетника у Панчеву сматра да средње школе не школују њима потребне кадрове и да је то разлог незапослености. Супротног мишљења су директори средњих школа, који тврде да привредници не сарађују са њима и да им зато нису познати ни њени потенцијали, посебно да школе прате напредак технологије и дешавања на тржишту рада. У Служби за запошљавање пак наводе да би међусобна сарадња морала бити много боља. Идеја занатлија је да ученик три године одлази на праксу код једног предузетника, да га он обучи и евентуално задржи за себе, или обучи за неког другог. Директор Машинске школе Панчево Милорад Илић каже да су занимања, која школа нуди, конкурентна и усклађена са потребама привреде, посебно нумеричари и техничари за компјутерско моделирање.

utorak19.jun2012.

Бечејско „Швајцарско вече”

- Данас се све ради помоћу рачунара, а наши ученици добијају добре вештине моделирања и пројектовања на рачунару, а нумеричари науче да пишу програме за нумеричке машине. У школи се ради на нумеричким струговима и глодалицама, али кад се то савлада, онда није проблем да се то пребаци на било коју другу машину - објаснио је Илић. И директор Пољопривредне школе Горан Бимбашић уверен је да школују кадрове који су привреди потребни и који могу и сами да се запосле, јер прате оно што је у пољопривредној производњи ново и актуелно, а саветују се и са Службом за запошљавање. Портпарол Службе за запошљавање Зорица Максимовић каже да би сарадња између привреде, службе и школства, требало да буде много боља. З. Дг.

БЕЧЕЈ: Друштво пријатеља деце општине Бечеј организовало је, по повратку бечејских „космополита“ с Интеркултуралне размене у Дечијем селу Песталоци, крај швајцарског града Трогена, у Центру за децу и младе „Швајцарско вече“. Председница Друштва Изабела Шормаз је истакла да су бечејски средњошколци већ седам година укључени у пројект Песталоци фондације, где упознају нове вршњаке, стичу нова сазнања о толеранцији, дечијим правима, култури других и по повратку имају обавезу да стечено знање и искуство примене у окружењу. Ове године је експедиција бројала 15 гимназијалаца, углавном првака, у пратњи два супервизора. Током двонедељног боравка у Швајцарској „космополите“ су се дружиле с вршњацима из Инђије и Зрењанина, али имале су и размену с гимназијалцима елитне школе из Волгограда, чија је историја дуга више од пет векова.

- Још пре званичне размене, током креативних радионица, упознали смо се с Русима, који су нам у најбољем светлу пренели

Функционисали смо као један уигран тим, током две недеље у Швајцарској. Издвојио бих гест нашег домаћина, који нам је омо-

Учесници „Швајцарске вечери“ у Бечеју

културу своје државе. Истакао бих да су професори у Русији међу најпоштованијим члановима друштва те многољудне земље.

гућио да присуствујемо фудбалској утакмици Шпанија – Србија у Сент Галену, када је Синиша Михајловић дебитовао као се-

лектор наше репрезентације. То је нешто незаборавно било за све нас - рекао је најстарији међу бечејским „космополитама“ једини ученик другог разреда Дамир Јазвин. Потом су своје виђење боравка у Швајцарској редом преносили Ана Вијатов, Милош Ивановић, Гергељ Молнар, Милан Станковић, Јелена Танасијин и Хасноши Тот-Чонгор. Било је речи о ономе шта се све радило у креативним радионицама, које су туристичке дестинације посетили током викенда... Приказан је кратки филм у ком радња почиње још у Бечеју током припрема за одлазак, а највећи део је посвећен активностима у креативним радионицама и посети атрактивним дестинацијама у Швајцарској. На крају је било дружење, уз обавезну чоколаду, како би на најукуснији начин дочарали незабораван боравак у „земљи чоколаде“. В. Јанков

У СТАРОПАЗОВАЧКОЈ ОПШТИНИ ПРОГЛАШЕНИ ЂАЦИ ГЕНЕРАЦИЈЕ

Најбољима по лап топ

Амбуланта у Војки чека унутрашње уређење

УРЕЂУЈУ СЕ АМБУЛАНТЕ У ВОЈКИ И ГОЛУБИНЦИМА

Лечење у бољим условима

СТАРА ПАЗОВА: Дом здравља “Др Јован Јовновић Змај” је ове године планирао побољшање и осавремењавање услова за пружње здраствених услуга у амбулантама у Војки и Голубинцима, Антитуберкулозног диспанзера у Новој Пазови и одељења педијатрије у Старој Пазови, а с обзиром на то да деценијама није улагано у објекте у Војки и Голубинцима, управо ових дана почињу радови на реновирању те две амбуланте, обе грађене седамдесетих година. Због реновирања, било је неопходно да се грађанима у Војки и Голубинцима обезбеди здравствена заштита. Радови у Војки почињу 17. јуна, па је амбуланта затворена, а осигураници ће здравствене услуге код својих одабраних лекара моћи да добију у амбуланти у Крњешевцима, са радним временом од 7 до 20 часова сваког дана, каже директор Дома здравља др Жељко Катић. Он је нагласио да грађани могу здравствену помоћ потражити и у Старој Пазови, али ће у Крњешевцима имати свог одабраног лекара, док је предвиђено да се за стоматолошке услуге обрате амбуланти у Новој Пазови иако им, наглашава др Катић, услуге током радова неће бити ускраћени у Старој Пазови, а лекове могу подизати

у апотекама и у Старој и у Новој Пазови. У Голубинцима ће радови на реконструкцији амбуланте почети 21.јуна, а здравствене услуге ће Голубинчани добијати у свом месту, јер ће служба бити смештена у Основној школи “23. октобар”. Директора Дома здравља смо питали зашто тако није решено и питање Војке и он је рекао да се, пре свега, бринуло о хигијенско-епидемиолошким условима, да лане уређена амбуланта у Крњешевцима пружа потпуне услове за рад лекара у две смене, рачунари су умрежени, док је за Голубинце узето овакво решење, јер другог није било. Радови ће, како је најављено, потрајати три до пет недеља, дакле све треба да буде завршено до краја јула, инвестиција у амбуланте је 12 милиона динара. Средства за реновирање обе амбуланте обезбеђена су из општинске касе, а носилац инвестиције је дирекција за изградњу општине Стара Пазова. Пошто су претходних година уређени простори око обе амбуланте, у Голубицима сређен парк са фонтаном, у Војки јесенас парк са летњом позорницом и паркингом, коначно је дошао на ред и унутрашњи изглед, свакако и функционалност објеката. А. Мали

СТАРА ПАЗОВА: У девет основних школа, на подручју старопазовачке општине, ових дана проглашени су ђаци генерације. У највећој школи у Срему, ОШ „Растко Немањић Свети Сава“ у Новој Пазови, од 190 свршених основаца, наслов ђака генерације, међу 16 носилаца дипломе „Вук Караџић“, понела је Марија Гагић, која се посебно истицала из српског и енглеског језика, те из биологије, док је у највећој основној школи у Старој Пазови ОШ „Пинки“, где је од 99 свршених основаца, чак 45 одличних, а 16 вуковаца, ђак генерације је Катарина Тукелић, која је изузетне резултате имала на такмичењима из математике, српског и енглеског језика, биологије, физике, хемије, ликовне културе, чак и одбојке и фудбала. У ОШ “Јанко Чмелик” у Старој Пазови ђак генерације је Ана Хавран, која је током осмогодишњег школовања, постигла изузетне успехе из свих предмета, не само на школским такмичењима у земљи, него је освојила и прву награду на међународном конкурсу Матице словачке из Словачке Републи-

ке. А у најновијој школи у Старој Пазови ОШ “Симеон Араницки”, наслов најбоље понела Ана Марија Ковачевић, која је током осмогодишњег школовања била успешна на такмичењима из математике, историје, инфоматике, биологије, српског и енглеског језика, а поред Вукове диплома носилац је и посебних диплома из историје и математике. Гордана Марковић је, међу 11 вуковаца од 71 свршеног основца у ОШ “Милан Хаџић” у Војки, понела титулу ђака генерације, а заслужила је, јер је имала највише успеха на такмичењима из већине предмета, поред одличног успеха свих осам година. У ОШ “23.окторбар” у Голубинцима ђак генерације је Немања Поповић, који је изузетне резултате постигао током школовања на такмичењима из математике, хемије и физике, а из биологије је стигао на републичко такмичење . Ђак генерације у Основној школи „Вера Мишчевић“ у Белегишу је Милош Личанин, ученик за којег кажу у школи да га, поред успеха у настави и на такмичењима, краси и добар

Фото: М. Митровић

шан на такмичењима из свих предмета. Најбољима су уручене књиге као награде за изузетан успех, док је трговинска фирма „Медијус“ из Нове Пазове, најбоље основце у шест основних школа, у Старој и Новој Пазови, Војки и Голубинцима, наградила по једним лап топом. А. Мали

Најезда крпеља у Суботици

Најбољи улов Кањижана П А Д Е Ј : Традиционално такмиечње пецароша у лову рибе удицом на пловак Куп „Златица 2012”, у недељу на реци Златици код Падеја окупило је 13 екипа из војвођанских места. Због наглог пораста водостаја и замућености воде улов је био нешто слабији од уобичајеног, али су Најуспешнији пецароши на Купу „Златица 2012” атмосфера и дружење били изузетни по ле- УСР „КА-МИ„ из Бачке Тополе пом времену. Најбољи улов од са 3.190 грама рибе које су упе4.235 грама имали су чланови цали Роберт Киш Карољ, Феекипе УСР „Братство„ из Кањи- ренц Мајор и Андор Вадоц, а же за коју су наступили Даниел трећепласирани су пецароши и Ђерђ Тертеи и Тибор Олах, УСР „Шаран„ из Новог Бечеја па им је припао победнички и Шандор Тапаи, Золтан Шељпрелазни пехар домаћина и ор- меши и Звонко Звекић са улоганизатора УСР „Златица„ из вом од 2.505 грама рибе. М. Мћ Чоке. Друго место припало је

Додела награда ученицима

однос према друговима и наставницима, а у ОШ „Слободан Савковић“ у Старим Бановцима ђак генерације је Јована Куљанин за коју директор школе Бошко Милојевић истиче да је свестрана. Никола Простран је ученик генерације у ОШ „Никола Тесла“ у Новим Бановцима у чијој биографији ће остати записано да је био изузетно успе-

Преса за балирање ПЕТ амбалаже

Делегација Бача посетила Бају

БАЧ: У оквиру пројекта који треба да допринесе подизању свести грађана о заштити и унапређењу животне средине, реализована је посета Баји у Мађарској. Представнике општине Бач и ЈКП „Тврђава“ из Бача, примио је градоначелник Баје Ферчак Роберт, који је био домаћин овог сусрета. Поред градске куће у Баји, гости из Бача су посетили компанију која рециклира секундарне сировине и други отпад у Вашкуту, фабрику за снабдевање водом града Баје, као и постројење за пречишћавање отпадних вода. Овом приликом делегација општине Бач је била гост и Техничког факултета у Баји, оделења које се бави анализом воде и системима за водоснабдевање и пречишћавање воде. Набављена је и стављена у функцију преса за балирање ПЕТ

амбалаже и папира, како би се лакше транспортовала секундарна сировина до рециклажног центра. Уз партнерску подршку града Сомбора, набављено је 25 контејнера, намењених за прикупљање ПЕТ амбалаже као и 35 металних контејнера за примарну селекцију отпада од папира, који су распоређени на критичним тачкама, тзв. зеленим острвима, која су распоређена у свим насељеним местима општине Бач. У оквиру пројекта су предвиђене и јавне трибине, које се и реализују, а њихова организација је неопходна због информисаности грађана о штетности загађења околине и потребама примарне селекције отпада, тако да прикупљање разврстаног отпада тече предвиђеним током и у планираним количинама. С. М.

СУБОТИЦА: Пролеће и лето су периоди када је вероватноћа од убода крпеља већа. Крпељи преносе и низ заразних обољења као што су крпељски енцефалитис, омска грозница, туларемија, сибирски краљевски тифус и друге. Временске прилике погодују разножавању крпеља због тога је локална самоуправа два пута сузбијала крпеље. Као урбана средина, са бројним парковима и излетиштима, са постојећом флором и фауном, територија Суботице је станиште на којем се очекује присуство крпеља. Као преносници узрочника лајмске и других болести присуство крпе-

ља представља ризик по здравље људи и кућних љубимаца. - Преносиоци су ретких болести и због тога је неопходно одмах се обратити лекару уколико приметите убод од крпеља. Крпељи паразитирају на топлокрвним животињама и људима – објашњава члан ГВ за екологију и комуналије Сузана Дулић. Како би се заштитили од крпеља, потребно је избегавати травната подручја са виским шибљем. Поред тога, може се заштити и тако што ће нанети на кожу средство које одбија крпеље. С. И.

Напредњаци и социјалисти воде Бач БАЧ: Novi predsednik Op{tine Ba~ od ju~e je Mirko Pu{ara iz Srpske napredne stranke, dok je za wegovog zamenika izabran Stanko Kondi}, predstavnik koalicije SPS-PUPS, odlu~eno je na konstitutivnoj sednici. Sednicama lokalnog parlamenta predsedava}e Lidija [amanovi} iz Grupe gra|ana, a weni zamenici su postali Borislav Antoni} (GG) i Jo`ef Kova~ (SPS-PUPS). ^lanovi op{tinske vlade bi}e: Anica Bo`in (GG) Stjepan Peri{ki} (SPS-PUPS), Radomir Cicmilovi} (SNS), Avdo Deli} (SNS), Janika Mesaro{ (SPS-PUPS), Zdenko Nosal

(SPS-PUPS), Dejan Jovi{i} (SPS-PUPS). Н. П.

kultura

utorak19.jun2012.

Да Нови Сад има одличну, неразмажену и веома културну филмску публику, али и да бренд „Синема сити“ поседује одређену снагу привлачности, видели смо уназад пар година, а то се потврђује и ових дана. На текућем, петом фестивалу „Синема сити“ који се, поред редовних организационих задатака, мора изборити и са добро подгрејаним салама (на ову врућину климатизација је ипак симболична и у СНП –у и у Културном центру Новог Сада, док је у „Арени синеплекс“ беспрекорна), кафеџијама, који у Католичкој порти прегласном и неукусном музиком конкуришу, не само фестивалском биоскопу на отвореном, већ и једни другима, гледалаца има где год се филмови пуштају. Готово и симболична цена једне биоскопске карте од 150 динара, сигурно доприноси овој новосадској филмофилској слици. Тако и није чудо да су улазнице за неке од пројекција унапред распродате. Рецимо, за документарни филм „Соња“ Драгане Кањевац о глумици Соњи Савић. Исто, није ни било сумње, за, такође документарно остварење „Слотера Ника за председника“. Овај филм потписује троје канадских редитеља (Роб Стјуарт и Лиса и Марк Веспи) који су се позабавили култним сатусом лика из овде некада омиљене крими тв серије и њеним културолошким и друштвеним одјецима током српских оловних деведесетих, обележених и масовним уличним антимилошевићевским протестима. Један од главних фестивалских догађаја, другог дана „Си-

СА ФИЛМСКОГ ФЕСТИВАЛА „СИНЕМА СИТИ“ У НОВОМ САДУ

Гледајмо домаће нема ситија“, била је премијера филма „Зверињак“ (такмичарска селекција „Национална класа“) за који је сецанарио, по својој истоименој драми, написао Душан Спасојевић, а режирао је Марко Новаковић. У поднаслову би „Зверињак“ могао да се зове и сурова, крвава се већ подразумева, српска прича. Смештена на почетак деведесетих година у сеоску забит западне Србије, док се рат у Југославији полако потпаљује, неколико пустих сељана се гложи са шумаром који им се, проливеном крвљу смртно замерио. Јер „српски ће сељак рађе сећи државну шуму и ићи у криволов него презати волове“, па због тога макар и главу изгубио. Из филма „Зверињак“ Укратко, у причи се у трагично клупко запетљало неко- филмом. Но, искусни, на телелико генерација, и зло узима визији већ прекаљени редитељ свој велики данак, али и за до- Марко Новаковић се ипак пребро, ипак, има наде, бар на више држао утабаних стаза, и кратко. Јер преко Дрине се већ то овдашњег телевизијског чују рафали и топовске грана- драмског програма и свих конте...Имамо у „Зверињаку“ све венција које то подразумевају. што је потребно: и аутентично Несумњиво, на то су у многоме написане ликове и ситуације, утицала и, познато је, веома ревисоку драму и глобалну мета- дукована средства за ову врсту фору. Функционисало је то при- продукције, а у оквиру РТС, колично добро на позоришној ја је продуцет филма и будуће сцени. Донекле, тако је и са мини ТВ - серије „Зверињак“.

Животни лук уметнице Мире Бртке све одговорнији према свету у којем живе, а књижевник Бошко Томашевић одговара Мирку Себићу на питање да ли је поезија закаснело прекорачивање:„. После холокауста знамо шта јесмо, после Гвантанама, такође. Тамо где смо прекорачили појављује се

надоместак, лаж позитивности која нам говори, храбрећи нас, да смо само људи у свему што чинимо, па и у најгрознијим злочинима. После Аушвица поезија сасвим лепо наставља да пева. Идемо даље само зато што не знамо куда даље идемо. Прекорачивање је збиљско...“ Ту је и интервју Адриана Крањчевића са музич-

ким педагогом Татјаном Гердец Мрђа, као и разговор Данијеле Јакоби са музичарем Славком Матићем, фронтменом групе „Збогом Брус Ли“. Дејмијеном Херстом, и рецепцијом овог британског уметника од стране Марка Стојановића, Јасне Гулан и Момира Буловића, бави се Соња Јанков, док о герилској уметности још једног Британца, Бенксија, и његовој субверзивности, пише Анастазија Цепф. „Сама идеја о музичком албуму Парис Хилтон болно је гротескна, међутим можемо захвалити Бенксију за саботажу изласка у септембру 2006. Том приликом му је пошло за руком да замени пет стотина копија и све документује видео снимком. На уметниковом оригиналу псећа глава је уместо главе дотичне особе, а неке од нумера су: Зашто сам позната?Шта сам учинила? и Чему ја служим?“, наводи Анастазија Цепф. У овом броју “Нове мисли“ објављена је прича „Пут“ Срђана В.Тешина, прозни редови Дејвида Седариса, као и прикази књига, представа и филмова, уз још низ других прилога. Н. Пејчић

РОМАН ЏУЛИ ОЦУКЕ, ДОБИТНИЦЕ НАГРАДЕ ПЕН/ФОКНЕР

Буда на тавану Роман „Буда на тавану„ добитнице ПЕН/Фокнер књижевне награде Џули Оцуке, може се наћи у књижарама у Србији, захваљујући издавачкој кући „Моно и Мањана”.Роман Оцуке награђен је 2011. наградом ПЕН/Фокнер у конкуренцији више од 350 романа и збирки прича. Реч је о роману о групи младих Јапанки које у првим деценијама 20. века путују у Сан Франциско, како би се удале за мушкарце који су их наручили поштом. Критичари су роман Џули Оцуке упоредили са малим дијамантом, књигом о америчким Јапанкама која спаја трагичну снагу грчког хора са интимношћу исповести, једноставним и очаравајућим делом и чудесном причом која изненађује и одушевљава.

С друге стране, потенцијал Спасојевићеве драме, за шта и сам као сценариста сноси одговорност, је знатно пригушен угуравањем/пре сликавањем обимног текста у филм. Посезало се, због економичности, превише, за брзоплетим, драматуршки не баш утемељеним решењима. Ток приче зато у филму (на сцени је то ипак много другачије) делује одвише намештен, исконструисан, а драмски

набој где треба, не досеже врхунце. Када смо на сусрету дела филмске екипе са новинарима, од више пута потврђено талентованог Новаковића чули да му је жеља била да направи „пре свега драму са осветничким елементима“ тако рећи, „вестерн или овдашњем контексту истерн“, постаје још јасније у којем је правцу „Зверињак“, као филм, могао и требало да иде.

Поред Николе Ристановског као шумара, за којег сам Новаковић каже да је један од водећих глумаца на Балкану, упечатљиве улоге у поменутим оквирима, донели су Александар Ђурица и Мики Крстовић, као његови неумољиви прогонитељи и џелати, наизглед неокрвављених руку. Потпуно заслужено, на изузетно топао пријем фестивалске публике наишао је, баш као и на новосадској премијери пре неколико месеци, документарно – играни филм „Жућко – Прича о Радивоју Кораћу“ (такмичарска селекција Национална класа). Редитељ је Гордан Матић који са Ђорђем Милосављевићем потписује и сценарио. Након пројекције део ауторске и филмске екипе се поклонио публици, а уследио је и разговор са гледаоцима на отвореној сцени. Била је то прилика да се још једном поздраве глумац Владимир Алексић ( игра Радивоја Кораћа), редитељ Матић, у филму наратор, наш млади кошаркаши ас Миленко Тепић... „Жућко“ је изузетан спортско биографски филм о једној од највећих овдашњих, а помало заборављених легенди, каквим би се поносила било која много престижнија кинематографија од ове наше. У овом случају, повремено у филму тако видљиво, невелики буџет, ако јесте у дизајну, у суштини није битно утицао на његов крајњи високи домет и значење. Зар је и смело да буде другачије када је о таквом јединственом човеку и спортисти реч. Гледајмо и домаће, не само зато што је наше. В. Црњански

НАГРАДА ФИЛМУ МАЈЕ МИЛОШ У БРИСЕЛУ

ЧАСОПИСИ: НОВА МИСАО

„Редитељка, вајарка, сликарка, модна креаторка. Мира Бртка рођена је у Новим Бановцима 1930. Све оно што је проживела и преживела, од трчкарања босих ногу по прашини у Бановцима, играња с крпицама међу Словакињама које су везле, па све до последњег Бијенала у Венецији где је учествовала у пројекту „Црвени кофер“ своје колегинице Доре Гарције у Шпанском павиљону или, до последњег дана марта ове године, када је у Петроварадину почела са радом Фондација „Бртка-Кресоја“, тешко да може да стане у један интервју“, пише Гордана Драганић Нонин на почетку разговора са Миром Бртком, објављеним у часопису за савремену културу Војводине „Нова мисао“ у броју 16 (фебруар/март 2012), уз који се поклања и ЦД о Мири Бртки под називом „ДНК уметника“. Тиме овај часопис наставља да своје странице посвећује назначајнијим савременим уметницима с ових простора. Још неколико интервјуа очекује читаоце овог броја „Нове мисли“. Чедомир Јаничић, виши кустос Градског музеја у Сомбору у разговору са Наташом Гвозденовић примећује да су уметници

dnevnik

c m y

„Буда на тавану„ Џули Оцуке испричан је језиком који је хипнотичан и неодољив и који њеној причи пружа моћ древних, безвремених митова, легенди које насељавају наше снове и истина које не можемо да поднесемо, навела је председница жирија награде Фондације ПЕН/Фокнер Марита Голден приликом проглашења добитнице. Џули Оцука је америчка књижевница јапанског порекла. Ауторка је књиге „When the Em pe ror Was Di vi ne„. Добитница је књижевне награде која се додељује америчким писцима азијског порекла, „Алекс„ награде савеза америчких библиотека, Гугенхајм стипендије и ПЕН/Фокнер награде за књижевности.

„Бели ирис” филму „Клип” Филм „Клип„ Маје Милош освојио је награду “Бели ирис“ за најбољи дебитантски филм на недавно завршеном фестивалу у Бриселу, саопштио је београдски дистрибутер филма, кућа „Так”. Међународни филмски фестивал у Бриселу трајао је од 8. до 16. ју-

на, а филм Маје Милош је добио, како се наводи, престижну награду. „Клип„ је постигао велики међународни успех и учествовао је на бројним фестивалима, укључујући фестивал у Ротердаму, где је добијао награде. Филм

је прича о тинејџерки Јасни која живи окружена оскудицом београдских преграђа и која туробну свакодневицу покушава да потисне експериментисањем у сексу, дрогама и изласцима, све време снимајући мобилним телефоном себе и људе који је окружују.

ПРИЗНАЊЕ ЗА ЗБИРКУ ПЕСАМА „ОБИЧАН ЖИВОТ“

Томиславу Маринковићу награда „Васко Попа” Песник Томислав Маринковић овогодишњи је добитник награде „Васко Попа„ за збирку песама „Обичан живот„, саопштено је у седишту компаније „Хемофарм„ у Београду. Дародавац награде је фондација „Хемофарм-Штада„, а покровитељ Општина Вршац која је и домаћин свечаног уручења, 29. јуна у Градској кући у Вршцу. Одлуку о добитнику донео је жири у саставу проф др Радивоје Микић, Душко Новаковић и Душан Белча. За збирку песама „Обичан живот” Маринковић је пролетос добио и награду „Мирослав Антић“. У образложењу жирија, који је одлуку донео једногласно, наводи се да је књига „Обичан живот” у издању Културног центра Новог Сада „дело аутентичног лиричара који полази од детаља из свакодневног живота и онда их преводи у чисто лирску сферу у којој они постају једна метафизичка интерператација људске судбине у савременом свету”. Председник жирија проф др Радивоје Микић констатовао је да је лауреат „закорачио у поезију када је проценио да су прошле године учења и да је наступио тренутак да не пише поезију из младалачког заноса већ из потребе да се у стихове одене један особени доживљај света”. Подсетивши да је Маринковић у књижевности присутан 29 го-

дина и да је за то време објавио седам књига поезије, Микић је истакао да овом књигом „аутор показује да је модеран песник који уме иза привидне једноставности да сакрије и хумор и иронију и благу сету са којом се суочава у свим оним тренуцима у којима у његов унутарњи свет падне нека драга успомена”.

Маринковић је по доласку у „Хемофарм” изјавио да награда „чини част и њему и његовој поезији и трајно учвршћује његову одговорност према сваком новом стиху и наредним књигама које намерава да напише”. „Писао сам је као неку врсту личног, интимног дневника”, ис-

такао је лауреат и додао: „То је дискретни манифест природе против неприроде, непосредно искуство против отуђеног мишљења, језик који именује предмете и душевна померања против немуштог језика политике и алаве апстракције”. Маринковић је признао да је стихове писао уверен да се у тишини своје радне собе сашаптава са могућим читаоцима своје поезије, верујући да неки од њих на сличан начин желе да доживе и осете свет. Томислав Маринковић рођен је 1949. у Липолисту код Шапца, а до сада је објавио више књига песама. Добитник је награде „Бранко Миљковић” за књигу „Школа трајања” и награде Сајма књига у Шапцу. Песме су му превођене на руски и јапански језик.Члан је Удружења књижевника Србије од 1985.и Српског књижевног друштва од 2007. За награду „Васко Попа“, која је додељена 18. пут, конкурисало је 90 песничких књига, а у ужи избор су уврштене књиге десет аутора. Награда „Вако Попа„ састоји се од повеље и новчаног износа који додељује фондација „ХемофармШтада„ и уручује се добитнику на рођендан великог песника чије име носи.

dru[tvo

dnevnik

OSMACI JU^E PO^ELI POLAGAWE ZAVR[NOG ISPITA

Test iz ma ter weg jezika pr o {ao, a sad ma te ma ti ka Ne {to vi {e od 78.000 osma ka po la ga lo je ju ~e u svo jim osnov nim {ko la ma pr vi deo za vr {nog is pi ta. Kao i ra ni jih go di na, i ove je pr vo pr o ve ra va no zna we iz ma ter weg je zi ka, i to kom bi na ci jom pi ta wa u te stu pod red nim br o jem dva, ko ju je ne {to pre po ~et ka te sti ra wa jav no, u ve sti ma na pr vom pr o gra mu RTS, iz bub wa iz vu kao mi ni star pr o sve te i na u ke pr o fe sor dr @arko Obradovi}. Mi ni star je bu du }im sred wo {kol ci ma po è leo uspeh na te stu i pre po ru ~io da ne ù re jer je dva sa ta, ko li ko te sti ra we tra je, do voq no za od go va ra we na 20 pi ta wa. Mi ni star je jo{ jed nom pod se tio osma ke na to da bi bi lo do bo ro da pr vo pa `qi vo pr o ~i ta ju sva pi ta wa, za tim na pi {u od go vo re gra fit nom olov kom pa tek u tre }em ~i ta wu, one za ko je su si gur ni da su ta~ ni, na pi {u he mij skom olov kom, {to }e se je di no i pri zna va ti kao od go vor. A po pr vim uti sci ma osma ka no vo sad ske Osnov ne {ko le „Ivo Lo la Ri bar“, ko je smo, ve} sat po sle po ~et ka te sti ra wa, oko 11 sa ti sre li na iz la sku iz {ko le, test iz srp skog je zi ka ni je bio te àk. – Znao sam od go vo re na svih 20 pi ta wa i za ma we od sat sam pr o ~i tao sve za dat ke, na pi sao od go vo re, pr vo gra fit nom, a za tim i he mij skom olov kom i mi slim da su svi ta~ ni – ka è Danilo Kruq, od li ~an u~e nik, ko ji je na pri jem nom u [ko li za di zajn „Bog dan [u put“ u No vom Sa du, od mo gu }ih 480 bo do va sa ku pio 400, ta ko da, za raz li ku od ve }i ne svo jih vr {wa ka, ve} zna i gde }e pr o ve sti na red ne ~e ti ri go di ne. I Milo{u Veselinovi}u ~i ni se da je ju ~e ra {wi test lak {i od pr ob nih – a we go va ge ne ra ci ja ove {kol ske go di ne ima la je dva – te je i on, ba{ kao {to je i mi ni star pre po ru ~io, sva pi ta wa sti gao pr vo da pr o ~i ta, a za tim i od go vo re na pi {e pr vo gra fit nom pa tek on da he mij skom olov kom. Mi lo{ je di no ni je ba{ si gu ran da li je ta~ no od go vo rio na 18. pi ta we,

gde je od po nu |e na ~e ti ri opi sa glav nog ju na ka u „Pig ma li o nu“ tre ba lo pre po zna ti naj bo qi. Ipak, mi sli da }e osvo ji ti mak si ma lan br oj bo do va i ma lo se pri -

onih ko je je upi sao, ne ta~ ni, je, ve ro vat no, i na da Jano{a Kova~a da }e na te stu iz srp skog je zi ka sa ku pi ti bar de set bo do va, kao i ona da }e se upi sa ti u Sa o bra }aj nu

Foto: S. [u{wevi}

Pola novih zadataka Pr o ce du ra za da na {wi test iz ma te ma ti ke }e bi ti ista kao ju ~e, to jest mi ni star pr o sve te }e ne {to pre 10 sa ti jav no iz vu }i kom bi na ci ju za da ta ka, a u~e ni ci bi i da nas u {ko la ma tre ba lo da bu du oko po la sa ta pre po ~et ka te sti ra wa da bi ima li vre me na da se ras po re de na me sta ko ja su im do de qe na. Od pri bo ra je da nas do zvo qe no une ti gra fit nu i he mij sku olov ku, gu mi cu, {e star, tr o u gao i le wir. \a~ ka kwi `i ca iz osnov ne {ko le s ove re nom fo to gra fi jom je oba ve zna, a sve osta lo, po ~ev od mo bil nih te le fo na i di gi tro na pa do kwi ga, sve sa ka ili pu {ki ca, stro go je za bra we no. Kao i ju ~e, i u da na {wem te stu bi }e ~e tvr ti na za da ta ka iz zbir ki za pri pre mu iz ko jih se osma ci za ovaj is pit pri pre ma ju jo{ od fe bru a ra, ~e tvr ti na za da ta ka bi }e ta ko |e iz ovih zbir ki, ali s pr o me we nim nu me ri~ kim vred no sti ma, dok }e po lo vi na za da ta ka za osma ke bi ti pot pu no no vi. bo ja va da na {weg te sta iz ma te ma ti ke jer za upis u Elek tro teh ni~ ku {ko lu tre ba mu {to vi {e bo do va na za vr {nom, s ob zi rom na ~i we ni cu da je od li ~an uspeh iz pret hod nih raz re da u osmom sveo na vr lo do bar. U skla du s do voq nim uspe hom i ti me da na dva-tri pi ta wa ni je znao od go vo re te da su i ne ki od

{ko lu. Ne {to ras te re }e ni ja je we go va vr {wa ki wa Aleksandra Francuski, ko ja, ma da ni je ba{ naj bo qe pr o {la na pri jem nom u [ko li za di zajn „Bog dan [u put“, ipak zna da joj je u ovoj {ko li me sto obez be |e no jer je pri jem ni po lo `i la, a do sta bo do va, kao jak vr lo do bra{, no si i iz osnov ne {ko le.

– Sve za dat ke sam ura di la, ali za ne ko li ko od go vo ra ni sam si gur na da su ta~ ni – ka è Alek san dra. – U jed nom pi ta wu ni sam ba{ si gur na da mi je sve ta~ no jer je tre ba lo pre po zna ti vr ste re ~i, br oj, rod i pa de`, a ni sam si gur na ni da li sam ta~ no od go vo ri la na pi ta we o pra vil noj upo tre bi za re za. Ipak, mi slim da je ovaj test iste te ì ne kao i pr ob ni, a na wi ma sam ima la 1314 bo do va pa se na dam da }e ta ko bi ti i sa da. Ma te ma ti ke se vi {e bo jim, ali tre ba lo bi da s bo do vi ma ko je sa ku pim bu dem pri mqe na na di zajn tek sti la, ma da sam è le la na di zajn gra fi ke, ali za taj smer ne }u ima ti do sta bo do va. I dok su |a ci svoj po sao ju ~e za vr {i li do 12 sa ti, za na stav ni ke ko ji te sto ve pre gle da ju on je po ~eo sat ka sni je, ka da je {ko la ma sti gao kqu~ za bo do va we. A ma da je po sled wih da na bi lo mno go po le mi ke oko tog kqu ~a, iz gle da da ne do u mi ca ne }e bi ti. – U uput stvu uz test |a ci ma je ja sno pre do ~e no da kod od go vo ra po {tu ju pra vo pi sne nor me, a kqu~ za bo do va we je ve o ma pre ci zan i ne osta vqa ni ka kve di le me na stav ni ci ma ko ji pre gle da ju te sto ve – ka è pr o fe sor ka srp skog je zi ka u no vo sad skoj Osnov noj {ko li „Sve to zar Mar ko vi} To za“, ko ja je ju ~e pre gle da la te sto ve osma ka iz Osnov ne {ko le „Do si tej Ob ra do vi}“, Budimka Reqin. – Na pr vi po gled ovaj test ni je na ro ~i to te àk, ~ak se ~i ni lak {i od pr ob nog. Bi lo je do sta pi ta wa s po nu |e nim od go vo ri ma pa je ta ~an sa mo tre ba lo pre po zna ti i za o kru ì ti ili pod vu }i. Me |u tim, osma ke je ma lo mo gla zbu ni ti ~i we ni ca da u pi ta wi ma ni je bi lo tek sto va iz ~i tan ki i lek ti re za osnov nu {ko lu, a bi lo je i ne ko li ko pi ta wa iz op {te kul tu re, a ne strikt no iz srp skog je zi ka. Sve u sve mu, po la ma le ma tu re je pr o {lo, a da nas od 10 do 12 sa ti osma ci }e po la ga ti dru gi deo, to jest pred wi ma }e bi ti test iz ma te ma ti ke. D. Deve~erski

Apa rat za ana li zu DNK U In sti tu tu za zdrav stve nu za {ti tu maj ke i de te ta Sr bi je „Dr Vu kan ^u pi}„ pu {ten je u rad di jag no sti~ ki apa rat DNK se kve na tor, u Slu `bi za me di cin sku ge ne ti ku. Apa rat }e omo gu }i ti de ci iz Sr bi je, Cr ne Go re i su sed nih dr `a va da

do bi ju bo qu di jag no sti ku i br `e ana li ze kom pa ti bil no sti kost ne sr `i da va o ca i pri ma o ca, kao i opo ra vak de ce obo le le od kan ce ra ko ja se le ~e u In sti tu tu za maj ku i de te. Po re ~i ma na ~el ni ce la bo ra to ri je za me di cin sku ge ne ti -

ku na In sti tu tu za maj ku i de te prof. dr Marije Gu}-[}eki}, po mo }u ovog apa ra ta mo gu }e je pre na tal no i post na tal no di jag no sti ko va we sub mi kro skop skih po re me }a ja u na sled nom ma te ri ja lu kao i bro ja ge na (maw ka ili vi {ka) ko ji mo gu

bi ti uzrok psi ho mo tor nog za sto ja u raz vo ju de te ta: – Pri me na se kve na to ra, ta ko |e, omo gu }a va i pra }e we hi me ri zma kod de ce kod ko je je oba vqe na tran splan ta ci ja kost ne sr `i i pro ce na we ne uspe {no sti – do da la je ona.

NA MEDICINSKOM FAKULTETU UNS-a SUTRA PO^IWE PRVI UPISNI ROK ZA BRUCO[E

Tri da na za pre da ju do ku me na ta Ovo go di {wi ma tu ran ti ko ji `e le i is pu wa va ju uslo ve da kon ku ri {u za upis na Me di cin ski fa kul tet Uni ver zi te ta u No vom Sa du, do ku men ta i pri ja ve mo gu pod ne ti ve} od su tra, ka da na ovom fa kul te tu po ~i we pr vi rok za upis stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja u 2012/13. To {to jun ski upi sni krug ove go di ne me di ci na ri za po ~i wu ne de qu da na ra ni je od osta lih na Uni ver zi te tu u No vom Sa du po sle di ca je to ga {to no vo sad ski Me di cin -

uskla di s oni ma Mi ni star stva pro sve te (od 27. ju na do 18. ju la). Me |u tim, tra di ci o nal no, na osno vu do go vo ra ZMF-a, na svim me di cin skim fa kul te ti ma u Sr bi ji pri jem ni is pit odr `a va se isto vre me no, da kle istog da tu ma i to ta~ no u pod ne, ali je ove go di ne do {lo do po me nu tog ne po kla pa wa ro ko va na svim uni ver zi te ti ma. Za to je od lu ~e no da svi dr `av ni me di cin ski fa kul te ti, kao i VMA, uskla de ro ko ve s oni ma Uni ver zi te ta u Be o gra du. Ta ko i Me di cin ski fa -

ski po {tu je od lu ku Za jed ni ce me di cin skih fa kul te ta Sr bi je, ko ja je da tum pri jem nog is pi ta uskla di la s da tu mi ma upi snog ro ka Uni ver zi te ta u Be o gra du (od 20. ju na do 12. ju la). Na i me, UB ni je pri stao na to da svoj odav no ob ja vqe ni kon kurs za upis, pa ni ro ko ve, pro me ni i

kul tet Uni ver zi te ta u No vom Sa du pri ja ve i do ku men ta kan di da ta pri ma 20, 21. i 22. ju na, i to za upis na sve wi ho ve pro gra me aka dem skih i in te gri sa nih stu di ja (iz u zev za one na en gle skom je zi ku, gde je upis sa mo u sep tem bru). Pri jem ni is pit (test iz he mi je i bi o lo gi je) za upis na

VREMENSKE (NE)PRILIKE KRIVE ZA POGOR[AWE ZDRAVQA

Toplotni udar, a tek je prole}e

Leto kalendarski jo{ nije ni po~elo, a ve} se suo~avamo s temperaturama vi{im od 30 stepeni. Posebno smeta {to se vreme iz nedeqe u nedequ mewa pa temperatura vazduha varira i po dvadesetak stepeni. te promene te{ko podnose i zdrave osobe, a za hroni~ne bolesnike, decu i starije predstavqaju ponekad pravu moru. Uz sve to, neretko se de{ava da su ba{

oko dva litra dnevno. U vrelim danima i ishranu vaqa prilagoditi – prednost treba dati laganoj hrani, sve`im salatama i vo}u. Za starije osobe visoke temperature su vrlo opasne pa se preporu~uje da vreme od 11 do 18 sati provedu u svojim domovima ili prostorijama koje su dobro hla|ene. To nije vreme za {etwu, kao ni za ve}e fizi~ke aktivnosti. Nemojte piti alko-

Foto: N. Stojanovi}

vremenske (ne)prilike krive za pogor{awe zdravqa. Ovih dana u Vojvodini }e u najtoplijem delu dana biti oko 33 stepena. Vaqa imati na umu da je ta vrednost dobijena merewem u hladu, dok na suncu

hol ili pi}a s kofeinom jer oni ubrzavaju gubitak te~nosti iz organizma. Dete ne treba obla~iti u debelu ode}u jer znojne `lezde novoro|en~adi nisu dobro razvijene pa deca ne podnose dobro vru}inu. Ne

Visoke temperature, neodgovaraju}a ode}a i nedovoqan unos te~nosti mogu biti razlog pojave toplotne iscrpqenosti i toplotnog udara skala na termometru dostiè i 50 stepeni Celzijusa. Uz takvu brojku, neodgovaraju}a ode}a, fizi~ki napor i nedovoqan unos te~nosti su kombinacija koja nikako nije preporu~qiva. Jutra su jo{ uvek prijatno sveà, {to moè zavarati prilikom obla~ewa i spremawa za posao. Uzana ode}a, guste i sinteti~ke tkanine ve} posle 11 sati mogu biti vrlo neprijatni za telo i doprineti jo{ ja~em ose}aju toplote. Zato odgovaraju}om obla~ewu vaqa pokloniti posebnu pa`wu. Prozirna pamu~na ode}a, {e{ir na glavi, nao~are za sunce, ali i dobra za{tita koè od UV-zra~ewa su poèqna kombinacija za vrele dane. – Od izuzetne va`nosti je dovoqan unos te~nosti – kaè lekar op{te medicine dr Tihomir Zvonkov. – Da ne bi do{lo do dehidracije, voda mora biti oboga}ena elektrolitima (solima) i treba je uneti u potrebnim koli~inama,

izvodite ih u {etwu u najtoplijem delu dana i pazite da im ponudite dovoqno te~nosti. Visoke temperature, neodgovaraju}a ode}a i nedovoqan unos te~nosti mogu biti razlog pojave toplotne iscrpqenosti i toplotnog udara. Toplotna iscrpqenost se prepoznaje po postepenom razvoju slabosti, mu~nine, jakom znojewu pa i nesvestici. Ko`a je bledosiva i lepqiva, srce radi usporeno, krvni pritisak ima niske vrednosti. Pomo} se sastoji u rashla|ivawu i nadokna|ivawu te~nosti i soli. Toplotni udar je najozbiqnija komplikacija termi~kog stresa kada otkazuje termoregulacije organizma. Po~iwe glavoboqom, slabo{}u i naglim gubitkom svesti. Ko`a je crvena, suva i vru}a, puls je brz, a telesna temperatura je vrlo visoka. Prva pomo} je rashla|ivawe, a potrebno je pozvati i hitnu medicinsku pomo}. J. Barbuzan

Bes plat na kon tro la vo zi la Auto-mo to sa vez Sr bi je sa op {tio je da je po ~e la ak ci ja „Is prav no vo zi lo – bez bed no vo zi lo”, to kom ko je }e svi vo za ~i u Sr bi ji do 23. ju na bes -

Na 12 fakulteta UNS-a od 27. juna Na osta lih 12 fa kul te ta u sa sta vu Uni ver zi te ta u No vom Sa du pr vi upi sni rok po ~i we 27. ju na i tra ja }e do 18. ju la. Do ku men ta i pri ja ve svu da se pri ma ju od 27. do 29. ju na, a pri jem ni is pi ti su od 2. do 4. ju la, po ras po re du ko ji su na ~i ni li sa mi fa kul te ti. Za in te re so va ni se o po treb noj do ku men ta ci ji, ro ko vi ma i uslo vi ma mo gu in for mi sa ti na saj tu UNS-a: www.uns.ac.rs.

utorak19.jun2012.

in te gri sa ne stu di je me di ci ne i sto ma to lo gi je kan di da ti }e po la ga ti 27. ju na u 12 sa ti, dok }e po ten ci jal ni stu den ti in te gri sa nih stu di ja far ma ci je, te osnov nih stu di ja zdrav stve ne ne ge, spe ci jal ne re ha bi li ta ci je i spe ci jal ne edu ka ci je i me di cin ske re ha bi li ta ci je pri jem ni po la ga ti 29. ju na, po ras po re du ko ji je utvr dio fa kul tet. Pod se }a mo na to da i Aka de mi ja umet no sti UNS-a, zbog spe ci fi~ ne i slo `e ne pro ve re zna wa i ta len ta, sva ke go di ne ma lo

ra ni je od osta lih fa kul te ta u sa sta vu je di nog dr `av nog uni ver zi te ta u Voj vo di ni za po~ ne upi sni rok. Ta ko }e, ta ko |e su tra, i to sa mo 20. ju na, AU pri ma ti do ku men ta kan di da ta za Dram ski od sek (pri jem ni su od 22. do 26. ju na), 21. ju na pri ja vqu ju se kan di da ti za Li kov ni od sek (pri jem ni od 24. do 30 ju na), dok }e po ten ci jal ni stu den ti na Mu zi~ kom od se ku mo }i da se pri ja ve 25. ju na (pri jem ni od 28. ju na do 1. ju la). V. ^eki}

plat no mo }i da pro ve re teh ni~ ku is prav nost svo jih vo zi la. Ak ci ja se spro vo di u sa rad wi s Upra vom sa o bra }aj ne po -

li ci je MUP Re pu bli ke Sr bi je i Aso ci ja ci jom teh ni~ kih pre gle da. U sa op {te wu se pod se }a na to da je, to kom pro te kle ak ci je u no vem bru 2011. go di ne, pre gle da no vi {e od 10.000 vo zi la, od ko jih je 32 od sto ima lo ne ku ne is prav nost. Po sle ana li ze struk tu re ne is prav no sti, po ka za lo se da je 35 od sto vo zi la ima lo ne is pra van ko~ ni si stem, 18 od sto ne is pra van si stem za upra vqa we, a 27 od sto ne is prav ne si ste me za osve tqa va we.

CRnA HROnikA

utorak19.jun2012.

TU @I LA [TVO U ZRE WA NI NU PO DI GLO DVE OP TU @NI CE ZBOG SA O BRA ]AJ KI

Pod dejstvom alkohola druge odveli u smrt Vi {e jav no tu `i la {tvo u Zre wa ni nu po di glo je op tu `ni cu pro tiv Na ta {e K. S. (32) iz Ba nat skog Dvo ra, zbog sum we da je po ~i ni la te {ko kri vi~ no de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja. Op tu `ni com se okri vqe noj sta vqa na te ret da je 3. ok to bra 2011. go di ne, oko 7.30 ~a so va, pod dej stvom al ko ho la, upra vqa la auto mo bi lom mar ke “za sta va 10” i kre ta la se ne do zvo qe nom br zi nom lo kal nim pu tem iz prav ca Ele mi ra pre ma Zre wa ni nu. Pri li kom pre ti ca wa bi ci klist ki we V. S. iz Ele mi ra, okri vqe na ni je dr `a la svo je vo zi lo na po treb nom ra sto ja wu od ve lo si pe da ko ji se kre tao u istom sme ru. Sto ga je na le te la na zad wi deo bi ci kla, pa je V. S. pa la na ze mqu i za do bi la te {ke te le sne po vre de od ko jih je i pre mi nu la.

Tu ì la {tvo je, zbog isto vet nog kri vi~ nog de la, po di glo op tu `ni cu i pro tiv Se ba sti ja na K. (22) iz Zre wa ni na. Ka ko je re ~e no na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re, on je op tu èn da je 10. no vem bra pro {le go di ne, oko 3.30 sa ta, u Uli ci Pe tra Drap {i na u Zre wa ni nu, pod dej stvom al ko ho la upra vqao auto mo bi lom “ju go 45”, pri tom se kre }u }i ne do zvo qe nom br zi nom. Na spram ku} nog bro ja 2 mla di} je iz gu bio kon tro lu nad autom te je pre {ao na le vu ko lo vo znu tra ku, a za tim i sle teo na tro to ar i uda rio u sta blo dr ve ta i uli~ nu ogra du. U ovoj sa o bra }aj noj ne sre }i sa put nik N. K. iz Zre wa ni na za do bio je po vre de opa sne po ì vot, od ko jih je i pre mi nuo, dok je tre }i put nik u vo zi lu, o{te }e ni B. D., ta ko |e iz Zre wa ni na, lak {e po vre |en. @. B.

c m y

dnevnik

POD MET NUT PO @AR U PO SLOV NE PRO STO RI JE DRA GI CE AR SI] U ZRE WA NI NU

Zapaqena kancelarija ste~ajne upravnice

Ne po zna ti po ~i ni lac, ili vi {e wih, u ne de qu je, u ra nim ju tar wim sa ti ma, po lio ben zi nom i za pa lio po slov ne pro sto ri je di plo mi ra ne prav ni ce i li cen ci ra ne ste ~aj ne uprav ni ce Dra gi ce Ar si} iz Zre wa ni na, u Uli ci na rod ne omla di ne 15, u ne po sred noj bli zi ni cen tra gra da, sa zna je “Dnev nik”. Va tra je o{te ti la spoq ne de lo ve zgra de, od no sno kan ce la ri je, a u po à ru je iz go reo i deo po slov ne do ku men ta ci je. Sre }om, ve }a ne sre }a je iz beg nu ta za hva qu ju }i br zoj in ter ven ci ji va tro ga sa ca ko ji su po àr br zo lo ka li zo va li. Po sa zna wi ma na {eg li sta, pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu oba vi li su uvi |aj i u to ku je is tra ga ko ja bi tre ba lo da po ka è ko je pod met nuo po àr u kan ce la ri ju ste ~aj ne uprav ni ce i s ko jim raz lo gom. Od go vo re na ova pi ta wa ni je ima la ni Dra gi ca Ar si}, ko ja je ve} ju ~e ob no vi la o{te }e ni ula zni deo u kan ce la ri ju i sa sa rad ni ci ma ukla wa la ga re`.

INTERVJU

O{te }e na kan ce la ri ja pravnice Arsi}

– Stvar no ne mo gu da pret po sta vim ko je to u~i nio i za {to. Do du {e, po sled wih da na bi lo je te le fon skih uz ne mi ra va wa, ali im ni sam pri da va la zna ~aj – iz ja vi la je no vi na ri ma Dra gi ca Ar si}, ina ~e is ku sna ste ~aj na uprav ni ca ko ja je do sa da po sao oba vqa la u mno gim pro pa lim pred u ze }i ma u sred wem Ba na tu.

Ona je na gla si la da ni kad do sa da ni je ima la ni ka kvih pro ble ma, ni ti je bi lo ko ula gao pri med be na we nu sa ve snost i stru~ nost. I u Pri vred nom su du u Zre wa ni nu, gde se vo de ste ~aj ni po stup ci, “Dnev ni ku” je re ~e no da su iz ne na |e ni ovim ne pri jat n im do g a | a j em i da naj o -

{tri je osu |u ju na pad na svo ju sa rad ni cu. – Za i sta uvek od go vor no pri la zim svo jim oba ve za ma u svim pred me ti ma i na sto jim objek tiv no i ra ci o nal no da re {im pro ble me, iako je mno go po vi ka u jav no sti na nas ste ~aj ne uprav ni ke – is ta kla je Ar si }e va. Gra dom je ju ~e pro stru ja la vest da pod me ta we po à ra mo è ima ti ve ze sa ste ~aj nim po stup kom ko ji Dra gi ca Ar si} vo di u se ~aw skom pred u ze }u “Tran spe trol”. Po ne zva ni~ nim sa zna wi ma “Dnev ni ka”, je dan od ve }ih po ve ri la ca “Tran spe tro la” pro {le sed mi ce je po li ci ji pri ja vio te le fon ske pret we, ko jih ni je bio po {te |en ni biv {i di rek tor te pro pa le fir me A. [. (41) iz Se~ wa, ko ji je u zre wa nin skom Vi {em su du osum wi ~en za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja. S dru ge stra ne, Dra gi ca Ar si} tu in for ma ci ju ni je è le la da ko men ta ri {e, na po mi wu }i da sa svi ma ko ji su ukqu ~e ni u taj pred met ima do bre od no se i ko rekt nu sa rad wu. @. Ba la ban

DI REK TOR UPRA VE ZA IZ VR [E WE KRI VI^ NIH SANK CI JA MI LAN OB RA DO VI]

U zatvorima 11.300 osoba li{enih slobode PO @AR U @I TI [TU

Vatra progutala „Bosnu” Zgra da biv {e ka fa ne “Bo sna” u @i ti {tu kom plet no je iz go re la u po à ru ko ji je iz bio u pe tak uve ~e. Va tre na sti hi ja br zo je za hva ti la ceo obje kat, ko ji je, de lom, ko ri sti la ì ti {tan ska kom pa ni ja “Agro ìv”, a u ~i jem su dru gom de lu bi le pro sto ri je za tom bo lu. S ob zi rom na to da je re~ o sta roj gra |e vi ni, s pla fo nom od tr ske i bla ta, va tra se br zo pro {i ri la na po vr {i nu od oko 400 kva drat nih me ta ra. Iako su va tro ga sci u naj kra }em ro ku iza {li na te ren, ceo obje kat je ve} bio u pla me nu. Ali, br zom in ter ven ci jom va tro ga snih je di ni ca spre ~e no je {i re we va tre na okol ne objek te.

Ko man dant Va tro ga sno-spa si la~ kog ba ta qo na u Zre wa ni nu Bra ni slav Mi lo sa vqe vi} iz ja vio je ju ~e za “Dnev nik” da je va tro ga sna je di ni ca u @i ti {tu do ja vu o po à ru do bi la u 23.46 ~a sa. – Na li ce me sta, u pr vom na le tu, iza {la su dva vo zi la i ~e ti ri va tro ga sca. Kan si je je u lo ka li zo va wu po à ra u~e stvo va lo ukup no pet va tro ga snih vo zi la i ~e tr na est va tro ga sa ca, uz jed no vo zi lo i dva ~la na Do bro voq nog va tro ga snog dru {tva To rak. Po àr je lo ka li zo van u je dan sat po sle po no }i – po tvr dio je Mi lo sa vqe vi}, i na po me nuo da je oba vqen uvi |aj i da se utvr |u je raz log po à ra. @. B.

Si stem usta no va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja u Sr bi ji, iz grad wom ne ko li ko no vih obje ka ta i re kon struk ci jom de la po sto je }ih, de li mi~ no je amor ti zo vao pro blem pre na tr pa no sti, iz ra `en u po sled wih se dam-osam go di na. Na i me, s ~i we ni com da se u Sr bi ji od 2001. go di ne broj li ca li {e nih slo bo de po ve }a vao, te sre di nom pro {le de ce ni je pre ma {io ka pa ci tet za vod skog si ste ma, do sti `u }i broj iz me |u 11.000 i 11.500 oso ba ko ji je od ta da kon stan tan, uve }a va le su se iona ko kom plek sne oba ve ze in sti tu ci ja za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja na do sti za wu evrop skih stan dar da u po gle du uslo va sme {ta ja. Di rek tor Upra ve za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja Mi lan Ob ra do vi} u in ter vjuu za „Dnev nik“ oce wu je da se ukup ne pri li ke u usta no va ma si ste ma per ma nent no kre }u na bo qe. – U za tvor skim usta no va ma u si ste mu tre nut no je 11.300 li ca

wa va ju ka te go ri jom osu |e ni ka ko ji su pro ce we ni kao bez bed no sno vi so ko ri zi~ ni i ima ju du è ka zne. U taj no vi obje kat se uglav nom pre se qa va ju osu |e ni iz za tvo ra „Za be la„, onih Ni {u i u Srem skoj Mi tro vi ci. Ge ne ral na sli ka na ni vou si ste ma je, na rav no, da smo jo{ uvek pre op te re }e ni, ali je ovaj no vi za tvor so lid no ras te re tio ne ke pro ble me i ukup no si tu a ci ja je tre nut no sa svim za do vo qa va ju }a. l Koliko je osu|enika na izdrà va wu ka zni u Po seb nom ode qe wu u „Za be li„, u jav no sti na zva nom srp ski Al ka traz? – Po Za ko nu o iz vr {e wu ka zne za tvo ra za de la or ga ni zo va nog kri mi na la u ovom tre nut ku na iz dr à va wu ka zni je ukup no 13 osu |e nih. Taj broj se, da ta ko ka èm, me wa go to vo sva ko dnev no plusmi nus je dan, bu du }i da ne ki osu |e nik do |e, a ne ko bu de vra }en na iz vr {e we za tvor ske ka zne po

NE SRE ]A U PAN ^E VU

Struja ubila radnika Rad nik pred u ze }a “Pa non trejd” I. S. iz gu bio je `i vot u ne sre }i ko ja se do go di la ju ~e oko 10.30 sa ti u Pan ~e vu to kom ra do va na sa na ci ji ni sko na pon ske mre `e „Elek tro di stri bu ci je Pan ~e vo„, sa op {te no je iz Ode qe wa za od no se s jav no {}u „Elek tro voj vo di ne”.

U sa op {te wu se na vo di da su u to ku is tra `ne rad we nad le `nih or ga na ko ji ma }e se utvr di ti pod ko jim okol no sti ma se de si la ta ne sre }a. Do dat ne in for ma ci je, ka ko sto ji u sa op {te wu, bi }e do stup ne jav no sti na kon okon ~a wa po stup ka is tra `nih or ga na.

NA PU TU SEN TA–ADA

Poginuo motociklista U te {koj so a bra }aj noj ne sre }i ko ja se u ne de qu ne {to po sle 23 sa ta do go di la na re gi o nal nom pu tu Sen ta–Ada `i vot je iz gu bio vo za~ mo to ci kla Jo `ef Bar {i (1979) iz Sen te. Ne sre }a se do go di la ka da je Bar {i, vo ze }i mo to cikl, pre {ao na le vu stra nu ko lo vo za i na le teo na put ni~ ko mo tor no vo zi lo ko je mu je do la zi lo u su sret. M. Mr.

PRI JA VA KA WI [KE PO LI CI JE

Osumwi~en za potkopavawe nasipa Ka wi {ka po li ci ja pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv I{tva na K. (1969) iz Ador ja na, zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo o{te }e wa bra na, na si pa i vo do pri vred nih obje ka ta na {te tu Vo do pri vred nog pred u ze }a DTD „Sen ta” iz isto i me nog po ti skog gra da.

Po sa op {te wu po li ci je, osum wi ~e ni je u po sled wih me sec da na u bli zi ni Ador ja na na Ti si, is ko pa vao pe sak iz pod no` ja od bram be nog na si pa, usled ~e ga je do {lo do o{te }e wa i stva ra wa sla be ta~ ke od bram be nog na si pa. M. Mr.

„Pa di wa ku” po pu we na po lo vi na ka pa ci te ta novog zatvora

li {e nih slo bo de. To je uku pan broj po svim ka te go ri ja ma: pri tvo re nih, osu |e nih i pre kr {aj no ka `we nih oso ba. l Ko jim tem pom se use qa va no vi za tvor u Pa din skoj Ske li? – U no vom za tvo ru u Ske li, s oko 450 me sta, ve} je po pu we na po lo vi na ka pa ci te ta. Sa da se pre o sta la me sta po la ko po pu -

kla si~ nom re `i mu i osnov nom Za ko nu o iz vr {e wu kri vi~ nih sank ci ja. l Ima li pro ble ma s ka pa ci te tom usta no va u ko ji ma su ma lo let ni i mla |i pu no let ni iz vr {i o ci kri vi~ nih de la: u Vas pit no-po prav nom do mu u Kru {ev cu i ta ko zva nom ma lo let ni~ kom za tvo ru u Va qe vu?

– U ovom tre nut ku i te usta no ve su po pu we ne na ni vou op ti mal nog ka pa ci te ta, ali ni su pre pu we ne. U po gle du sme {ta ja, kao i osta lih pa ra me tra ko ji ka rak te ri {u ukup ne uslo ve bo rav ka i `i vqe wa, pot pu no objek tiv no go vo re }i, sta we je za i sta do bro. Mo gu da na ja vim

li ke u tom za tvo ru su za do vo qa va ju }e. Mi slim da je do sad ulo `en mak si mum na po ra i da je u~i we no do sta na po boq {a wu uslo va `i vqe wa osu |e ni ca. l Pla ni ra li se re kon struk ci ja za tvo ra u Voj vo di ni? – Si tu a ci ja u za tvo ri ma u Voj vo di ni je ista kao u osta lim u ce -

Mi lan Ob ra do vi}

da }e u Vas pit no-po prav nom do mu u Kru {ev cu no vi objek ti, u ko ji ma je sve iz u zet no le po i mo der no opre mqe no, ka ko spa va o ni ce i pro sto ri je za dnev ni bo ra vak, ta ko i u~i o ni ce i ka bi ne ti, bi ti use qe ni mo `da ve} za de set do pet na est da na. Ka pa ci tet i tih no vih obje ka ta je pot pu no pri me ren ak tu el nim po tre ba ma te usta no ve. Sta re zgra de do ma }e bi ti pri la go |e ne po po tre ba ma u po gle du do dat nih sa dr à ja za {ti }e ni ke s na me nom za rad, ho bi je ili pro vo |e we slo bod nog vre me na. Mi slim da je sa svim objek tiv na sli ka ako ka èm da su za do vo qa va ju }i i uslo vi u Ka zne no-po prav nom za vo du u Va qe vu. l [ta je u pla nu ve za no za di na mi ku re no vi ra wa èn skog za tvo ra u Po à rev cu? – Za i sta se tru di mo da sve bu de {to br è ura |e no. To, me |u tim, ne za vi si sa mo od nas ve} pr ven stve no od fi nan sij skih mo gu} no sti, ko je ni su sjaj ne. Ukup ne pri -

loj Re pu bli ci Sr bi ji, ne ma ni ka kve raz li ke. U na {em kom plek su u Srem skoj Mi tro vi ci je re kon stru i san ve li ki deo blo ko va, a na rav no da je u pla nu da re kon stru i {e mo po sto je }e objek te i da gra di mo no ve, ali, kao i uvek, fi nan si je su de ter mi ni ra ju }i i li mi ti ra ju }i fak tor, po ~e tak i kraj sve ga. l Pro te klih da na u de lu me di ja je bi lo na pi sa o pre na tr pa no sti u Spe ci jal noj za tvor skoj bol ni ci i o po pri li~ no su mor noj sli ci ta mo? – Ne mo gu da ko men ta ri {em no vin ske tek sto ve. Si tu a ci ja ni je ni bli zu ka ko je opi sa no. Ta ko |e, bez bed no sni aspe kat u toj usta no vi je pot pu no u re du. Na rav no da pro ble ma ima, kao {to, ina ~e, pro ble ma ima svu da. Ali, ne znam zbog ~e ga se od to ga pra vi mi sti fi ka ci ja, pred sta vqa se sen za ci o na li sti~ ki, bez do voq no re le vant nih in for ma ci ja za pot pu nu i objek tiv nu sli ku. J. Ja ko vqe vi}

PRI TVOREN SREM SKOMI TRO V^ANIN

Zbog droge iza re{etaka Po li ci ja je li {i la slo bo de jed nu oso bu zbog sum we da je iz vr {i la kri vi~ na de la neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met i omo gu }a va wa u`i va wa opoj nih dro ga, sa op {te no je ju ~e iz Po li cij ske upra ve

Srem ska Mi tro vi ca. Ka ko je na ve de no, po li ci ja je li {i la slo bo de Go ra na S. (39) iz Srem ske Mi tro vi ce zbog to ga {to je pri li kom pre tre sa we go vog sta na na |e na ma wa ko li ~i na ma ri hu a ne i di gi tal na va ga.

Na kon po li cij skog za dr `a va wa, Go ran S. je pri ve den is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Srem skoj Mi tro vi ci ko ji mu je od re dio pri tvor do me sec da na. (Ta njug)

crna hronika

dnevnik

utorak19.jun2012.

TRA GE DI JA PRI PAD NI KA VOJ NE AKA DE MI JE NA VOJ NOM PO LI GO NU „PA SU QAN SKE LI VA DE” KOD ]U PRI JE

Dvoje kadeta poginulo od zaostale granate, sedmoro povre|eno U eks plo zi ji za o sta le gra na te na voj nom po li go nu ‘’Pa su qan ske li va de’’ ju ~e uju tro po gi nu li su ka de ti ~e tvr te go di ne Voj ne aka de mi je, Sme ra pe {a di ja, Mi li na Mi le ti} (1989) iz Gor weg Mi la nov ca i Fi lip Mi lo je vi} (1988) iz se la Gor wa Tr na va kod To po le. U ovoj ne sre }e te `e su po vre |e ni ka de ti Ta wa Mi lo {e vi} (1988) iz Le ba na i Ste fan Mi lo sa vqe vi} (1988) iz No vog Sa da, dok su lak {e po vre de za do bi li ka de ti Mir ja na Ve li~ ko vi} (1988) iz Sr du li ce, Je le na Ob ra do vi} (1985) iz Kra gu jev ca, Slo bo dan Pe tro vi} (1988) iz Vla so va kod Ra {ke, Mla den Mi lo sa vqe vi} (1989)iz Alek sin ca i Ni ko la Ga ra bi qe vi} (1966) iz [ap ca, svi, ta ko |e, ka de ti ~e tvr te go di ne Sme ra pe {a di je, sa op {ti lo je Mi ni star stvo od bra ne. Na Voj no me di cin sku aka de mi ju u Be o gra du ne {to po sle 13 ~a so va

do ve ze no je ~e tvo ro ka de ta ko ji su po vre |e ni usled eks plo zi je ko ja se do go di la na po li go nu „Pa su qan ske li va de” to kom pri pre ma za iz vo |e we za vr {ne ve `be. Pa ci jen ti iz ]u pri je su do ve ze ni he li kop te rom na he li drom u bli zi ni VMA, na kon ~e ga su s ~e ti ri vo zi la Hit ne po mo }i pre ba ~e ni do Cen tra za hit nu po mo} te me di cin ske usta no ve.

Na ~el nik Voj no me di cin ske aka de mi je bri gad ni ge ne ral Ma ri jan No va ko vi} iz ja vio je da pa ci jen ti ni su ì vot no ugro è ni, a da dvo je te è po vre |e nih ima ju po vre de grud nog ko {a. No va ko vi} je no vi na ri ma, na kon {to je s mi ni strom od bra ne Dra ga nom [u ta nov cem ob i {ao pa ci jen te, re kao da je te è po vre |e nim ka de ti ma pr va po mo} uka za na u ]u pri ji i da je wi ho vo sta we sta bil no. Dru go dvo je ka de ta, ko ji su oko 13 sa ti ta ko |e pre ba ~e ni na VMA, ima ju lak {e po vre de od ge le ra na vi {e me sta na te lu, ali im ì vot ni je ugro èn. No va ko vi} je re kao da na VMA iz ]u pri je sa ni tet skim vo zi li ma bi ti do ve ze no pre o sta lo tro je ka de ta ko ji su lak {e po vre |e ni. – Ko mi si ja ko ju je for mi rao mi ni star od bra ne iza {la je na te ren da bi utvr di la okol no sti pod ko ji ma se na po li go nu

„Pa su qan ske li va de” do go di la eks plo zi ja u ko joj je po gi nu lo dvo je ka de ta Voj ne aka de mi je a sed mo ro ra we no – iz ja vio je Ta nju gu na ~el nik Upra ve Mi ni star stva od bra ne za od no se s jav no {}u pu kov nik Mi li vo je Pa jo vi}. On je na veo da je na „Pa su qan skim li va da ma” u tre nut ku ne sre }e bi lo oko 600 ka de ta i

Hro no lo gi ja ne sre }a l Sep tem bar 2008. – Avion „supergaleb G-4„ pao je na aerodromu u Batajnici kod Beograda tokom priprema za aeromiting, a pilot I{tvan Kanas je poginuo. l Jul 2009. – U blizini batajni~kog vojnog aerodroma sru{io se avion tipa MiG-29. Pilot aviona se katapultirao, ali je preminuo od posledica povreda. Prilikom udara aviona u zemqu poginuo je i jedan vojnik dok je drugi vojnik lak{e povre|en. l No vem bar 2010. – Preminuo vojnik na redovnom slu`ewu vojnog roka kom je pozlilo tokom redovnog jutarweg ve`bawa u Kasarni „Dediwe” u Beogradu. l De cem bar 2011. – Pripadnik padobranskog bataqona preminuo je u Ni{u po{to mu je pozlilo tokom izvo|ewe fizi~ke obuke pripadnika te jedinice.

sta re {i na i oso bqe za po dr {ku na po li go nu. Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac iz ja vio je ju ~e tim po vo dom da jo{ uvek ni su utvr |e ne okol no sti pod ko jim se eks plo zi ja de go di la, ali da }e on in si si sti ra ti na to me da se utvr de od go vor ni. Do za vr {et ka is tra ge mi ni star je s du `no sti uda qio sve sta re {i ne u lan cu ko man do va wa ko ji su u~e stvo va li u pri pre mi ve `be „Di plo mac 2012” na „Pa su qan skim li va da ma„. [u ta no vac je, na kon obi la ska ~e tvo ri ce po vre |e nih ka de ta na VMA, re kao da je re~ o tra ge di ji ka kva se ni je de si la du gi niz go di na, i is ta kao da }e is tra ga po ka za ti okol no sti pod ko ji ma je do {lo do eks plo zi je. Ka ko je do dao, jo{ uvek ni su utvr |e ne okol no sti pod ko jim se eks plo ziv na na pra va, ko ja je ju ~e uju tro eks plo di ra la, na {la na pro sto ru „Pa su qan skih li va da„ i ka ko je

Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac do za vr {et ka is tra ge uda qio je s du `no sti sve sta re {i ne u lan cu ko man do va wa ko ji su u~e stvo va li u pri pre mi ve `be „Di plo mac 2012” na Pa su qan skim li va da ma do {lo do we nog ak ti vi ra wa, ali }e on in si sti ra ti na to me da svi od go vor ni sno se od go vor nost. Od go va ra ju }i na pi ta we ka da bi is tra ga mo gla bi ti za vr {e na, [u ta no vac je re kao da ne }e in si sti ra ti na br zi ni, ali ho }e na od go vor no sti svih ko ji su bi li od go vor ni u lan cu ko man do va wa. [u ta no vac je ob ja snio da na tom pro sto ru ni je bi lo pred vi |e no bo je vo ga |a we, a da je obu ka ka de ta jed no stav na i ni je pod ra zu me va la ko ri {}e we oru` ja ni ti za {tit nih sred sta va. – Za me ne je ovo pot pu no no vo is ku stvo jer se ra di o ka de ti ma ko ji je tre ba lo da za tri me se ca po sta nu ofi ci ri Voj ske Sr bi je, ra di se o mla dim qu di ma ko ji ima ju voj no is ku stvo i bi }e va -

PO VO DOM SUM WI DA SU NA PRI [TIN SKOJ KLI NI CI „ME DI KUS” ILE GAL NO PRE SA \I VA NI OR GA NI

Marti svedo~i u septembru Sve do ~e we biv {eg {vaj car skog se na to ra i po sla ni ka Par la men tar ne skup {ti ne Sa ve ta Evro pe Di ka Mar ti ja, ko ji je ju ~e u Pri {ti ni tre ba lo da sve do ~i u slu ~a ju „Me di kus”, od lo `e no je za sep tem bar, po tvr di la je za agen ci ju Ta njug port pa rol ka Eulek sa Iri na Gu de qe vi}. Iz ve sti lac SE o tr go vi ni qud skim or ga ni ma tre ba lo je ju ~e da sve do ~i u Okru `nom su du u Pri {ti ni na su |e wu po vo dom sum we da su na pri {tin skoj kli ni ci „Me di kus„ spro vo |e ne ile gal ne tran splan ta ci je bu bre ga. Na ro ~i {tu 4. apri la Okru -

`no da se pot pu no ra sve tli na ko ji na ~in je do {lo do eks lo zi je – re kao je [u ta no vac. On je do dao da je kroz raz go vor s na ~el ni kom Ge ne ral {ta ba Qu bi {om Di ko vi }em i mno gim ofi ci ri ma uvi deo da se ta kva tra ge di ja ni je do go di la du gi niz go di na i da mu je, kao i dru gim ko le ga ma, iz u zet no te {ko. Mi ni star je jo{ jed nom pod vu kao da }e od go vor ni sno si ti od go vor nost. Di rek tor Op {te bol ni ce u ]u pri ji dr Pre drag Dre no va ko vi} iz ja vio da su dvo je po gi nu lih ka de ta u bol ni ci u tom gra du i ~e ka se da qi po stu pak, ko ji sle di u ova kvim si ta u a ci ja ma. Pro jek til ka li bra 30 mi li me ta ra, od ~i je de to na ci je je po gi nu lo dvo je a ra we no sed mo ro ka de ta Voj ne aka de mi je, ni je ju ~e ko ri {}en u pri pre mi ve `be „Di plo mac 2012” na po li go nu „Pa su qan ske li va de”, a is tra gom }e bi ti utvr |e no ka ko se na {ao na me stu gde ni je smeo da bu de, sa op -

`ni sud je pri hva tio zah tev Eulek so vog tu `i o ca Xo na ta na Ra te la da iz ve sti lac Sa ve ta Evro pe o tr go vi ni qud skim or ga ni ma sve do ~i na tom su |e wu. Od bra na se pro ti vi la po zi va wu no vih sve do ka, po seb no stru~ wa ka ko ji su deo Mi si je Euleks na Ko so vu, jer su na vod no pri stra sni. Euleks je ne ko li ko pu ta sa op {tio da sum wa da ile gal na tran splan ta ci ja or ga na u kli ni ci „Me di kus” ne ma ni ka kve ve ze s iz ve {ta jem Di ka Mar ti ja o tr go vi ni qud skim or ga ni ma na te ri to ri ji Al ba ni je to kom su ko ba na Ko so vu.

{ti li su nad le `ni iz Mi ni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je. Pret po sta vqa se da je taj pro jek til za auto mat ski ba ~ac gra na ta za o stao od pret hod nih bo je vih ga |a wa, a to po ka zu ju „i tra go vi r|e ko ji se mo gu vi de ti na we mu”, iz ja vio je na ~el nik Upra ve Mi ni star stva od bra ne za od no se s jav no {}u pu kov nik Mi lo vo je Pa jo vi}. On je na kon fe ren ci ji za no vi na re re kao i da }e is tra gom bi ti utvr |e no ka ko i za {to se taj pro jek til na {ao na me stu gde ne tre ba da bu de, ob ja sniv {i da se ga |a wa bo je vom mu ni ci jom iz vo de na pot pu no su prot noj stra ni po li go na „Pa su qan ske li va de”. Po we go vim re ~i ma, je dan od ka de ta je pro na {ao pro jek til i

do neo ga do gru pe ka de ta ko ji su iz vo di li ve `bu pra vqe wa ma ke ta, a po tom je je dan od wih no gom od gur nuo pro jek til ko ji je eks plo di rao. Pa jo vi} je do dao da osta je da se vi di i ka ko je do {lo do de to na ci je jer taj pro jek til „ima me ha ni zam za sa mo u ni {ta we u ro ku od 27 se kun di po is pa qi va wu iz ce vi”. On je na veo i da se taj po li gon pre gle da po sle sva kog ga |a wa bo je vom mu ni ci jom, u sklo pu re dov nih pro ce du ra pre iz me ne qud stva, a da }e is tra gom bi ti utvr |e no ka ko se pro jek til na {ao na pot pu no su prot noj stra ni od lo ka ci je gde se vr {e ga |a wa.

ru `a wa. Vu ru na je na veo i da su ju ~e ra {we ak tiv no sti iz vo |e ne u skla du s pla nom, a da su ka de ti i ka det ki we bi li po de qe ni u ~e ti ri gru pe u ko ji ma su ra di li voj ne ma ke te. Po we go vim re ~i ma, sta re {i ne su bi le ne po sred no uz sve gru pe ka de ta i ka det ki wa, a za tu vr stu ve `bu ni je bi lo pred vi |e no ko ri {}e we po seb ne za {tit ne opre me. Na ~el nik Upra ve Ge ner la {ta ba Voj ske Sr bi je za obu ku i dok tri nu Jo vi ca Dra ga ni} je ob ja snio da su pro ce du re ko je se pri me wu ju pri pre gle du te re na ve o ma stro ge, kao i u slu ~a ju ka da

Ni ko li}: Hit na is tra ga i utvr |i va we od go vor no sti Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} iz ra zio je ju ~e du bo ko à qe we zbog tra ge di je na voj nom po li go nu „Pa su qan ske li va de„, ka da je dvo je ka de ta ~e tvr te go di ne Voj ne aka de mi je po gi nu lo, a sed mo ro po vre |e no, i po zvao nad le `ne slu `be da hit no spro ve du is tra gu i utvr de ko je od go vo ran. Pred sed nik Sr bi je upu tio je te le gra me sa u ~e {}a po ro di ca ma na stra da lih, a po vre |e ni ma po è leo brz opo ra vak. Ni ko li} je is ta kao da tre ba u~i ni ti sve da se objek ti Voj ske Sr bi je obez be de na na ~in ko ji }e spre ~i ti da se tra ge di je po put ju ~e ra {we ika da vi {e po no ve. Pred sed nik Sr bi je po se tio je na VMA ka de te ko ji su po vre |e ni pri li kom eks plo zi je gra na te na voj nom po li go nu „Pa su qan ske li va de”. Ni ko li} je na VMA sti gao oko 14 sa ti, a na ula zu u tu usta no vu do ~e kao ga je mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac, na ~el nik Ge ne ral {ta ba VS ge ne ral-pot pu kov nik Qu bi {a Di ko vi} i na ~el nik VMA Mar jan No va ko vi}. – Ima mo in for ma ci je o svim vr sta ma ga |a wa. Na „Pa su qan skim li va da ma” se u ju nu i ma ju u ne ko li ko na vra ta ga |a lo iz te vr ste na o ru à wa, kao i na de se ti na ma dru gih lo ka ci ja. Sve is pi tu je mo – re kao je on. Na ~el nik Voj ne aka de mi je ge ne ral ma jor Mla den Vu ru na je is ta kao da su ka de ti i ka det ki we ju ~e iz vo di li ve `bu bez oru` ja i mu ni ci je i da se ra di o ka de ti ma i ka det ki wa ma za vr {ne, ~e tvr te go di ne, ko ji su ve} pro {li obu ku ga |a wa iz sveg pe {a dij skog na o -

se pro na |e ne ko od za o sta lih uboj nih sred sta va. Po we go vim re ~i ma, onaj ko pro na |e za o sta li pro jek til oba ve zan je da ga ne di ra ve} da o to me od mah oba ve sti nad le `nog sta re {i nu, ko ji po tom oba ve {ta va pi ro teh ni~ ke eki pe od go vor ne za uni {ta va we. Pred stav ni ci Mni star stva od bra ne i Voj ske Sr bi je su na kon fe ren ci ji za no vi na re jo{ jed nom iz ra zi li sa u ~e {}e po ro di ca ma po gi nu lih, a oce ni li su i da su me di cin ske eki pe br zo i pra vo vre me no re a go va le.

DA NAS PRE SU DA ZA KR VA VI OB RA ^UN NA DE TE LI NA RI

Poku{aj ubistva prekvalifikovan na te{ke povrede Ve }e no vo sad skog Vi {eg su da da nas }e ob ja vi ti pre su du Bran ku Ko ji }u (1986) iz No vog Sa da, ko ji se te re ti da je u no }i iz me |u 3. i 4. de cem bra pro {le go di ne u Uli ci Kal ma na Lan ga is pred bro ja 1 na De te li na ri u No vom Sa du, po sle sva |e Qu bo mi ru J. za ma hi va wem „le tir„ no `em na na neo osam po se ko ti na po grud nom ko {u, ra me ni ma, le |i ma i sla bin skom po ja su. Pro tiv op tu `nog je na ju ~e ra {wem su |e wu iz me we na op tu `ni ca te se vi {e ne te re ti za po ku {a ubi stva ve} za kri vi~ no de lo te {kih te le snih po vre da. U za vr {noj re ~i za me ni ca vi {eg jav nog tu `i o ca Qi qa na To mi} iz ja vi la je da je na glav nom pre tre su na kon iz ja va sve do ka, o{te }e nih pa i de lom i okri vqe nog, do ka za no da je on po ~i nio na ve de no kri vi~ no de lo. – Naj pre je do {lo do ver bal nog su ko ba, je dan dru gom su go vo ri li

po grd ne re ~i, sve do ci su ih raz va di li, na kon to ga op tu è ni je iz va dio no`, kru ìo oko klu pe na ko joj je o{te }e ni se deo, {to je ovog izi ri ti ra lo i uda rio ga je dva pu ta u gla vu – ka za la je za stup ni ca op tu `be. – Tom pri li kom okri vqe ni se za te tu rao, ali ne i pao, po tom je no èm vi {e pu ta uda rao o{te }e nog po te lu i pri to me mu na neo te {ke po vre de. O{te }e ni ta da ni je vi deo no`, ali sve do ci je su i oni su ga upo zo ri li, zbog ~e ga je uda rio okri vqe nog dva pu ta u gla vu. – Sa gla sna sam s iz me nom prav ne ka va li fi ka ci je, ali okri vqe ni je u~i nio de lo u sta wu nu `ne od bra ne iz ne ha ta, a ne s umi {qa jem. On je mi slio da tre ba da se od bra ni – na ve la je ju ~e u za vr {noj re ~i bra ni te qi ca op tu è nog advo kat Se na da La slo. – On ni je is pro vo ci rao tu ~u. Bio je u po gre {no vre me na po gre -

{nom me stu. Mo lim Sud da uzme u ob zir da moj bra we nik do sa da ni je ~i nio de la s ele men ti ma na si qa, da se pro tiv we ga ne vo di po stu pak za dru go de lo, kao i we go vu mla dost i sma we nu ura ~un qi vost, ka ja we. Pri sut na je gri à sa ve sti, sam je se be do voq no ka znio. Na po mi wem, tek kad je bio is po ro vo ci ran, iz va dio je no` i ola ko je dr ào da do ta kvih po sle di ca ne }e do }i. Op tu è ni Ko ji} je na kra ju jo{ jed nom iz ra zio à qe we zbog sve ga {to se de si lo. – Na à lost, ne mo gu da vra tim vre me, a u sve mu sam sa gla san s mo jim bra ni o cem – ka zao je on. Ob ja vqi va we pre su de, ali i od lu ke o uki da wu pri tvo ra op tu è nom, je da nas u de vet sa ti pred ve li kim ve }em ko jim pred se da va su di ja Sve tla na To mi}-Jo ki}. M. Vu ja ~i}

SPORT

utorak19.jun2012.

c m y

VOJVODINA JU^E PO^ELA PRIPREME ZA NOVU SEZONU

Rad no i bez ve li kih obe }a wa Fud ba le ri Voj vo di ne ju ~e su se oku pi li u Fud bal skom cen tru „Vu ja din Bo {kov”, a od mah po sle pro ziv ke od ra di li su i pr vi tre ning. Ti me su po ~e le pri pre me cr ve no-be lih za no vu se zo nu u ko joj ih pr ve tak mi ~ar ske oba ve ze, utak mi ce dru gog ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, o~e ku ju 19. ju la. [ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za gor ~i} i we go vi sa rad ni ci - po mo} ni ci Zol tan Sa bo i Spa so je Je la ~i}, tre ner gol ma na Sa {a To di} i kon di ci o ni tre ner Mi lan [o la ja - ra ~u na ju na ukup no 35 igra ~a s ko ji ma }e ra di ti, s tim da se na pr voj pro ziv ci ni su po ja vi li Da niel Moj sov ko ji }e, uz do zvo lu klu ba, sti }i 21. ju na, Ouma ru Abu ba kar (23. jun), Mi ro slav Ste va no vi} i Ne ma wa Bil bi ja (25. jun). To opet zna ~i da se ju ~e u Ve ter ni ku po ja vio i Al ma mi Mo re i ra, iako je po sto ja la mo gu} nost da }e i on ka sni ti. Mo re i ra ju ~e pre pod ne ni je tre ni rao zbog ne {to ka sni jeg do la ska u No vi Sad, ali je bi lo pla ni ra no da ve} u po sle po dnev nim sa ti ma po~ ne s ra dom. - Do ~e ka li smo, evo, po ~e tak pri pre ma - re kao je Zla to mir Za gor ~i} u pr vom obra }a wu no vi na ri ma. - Pred na ma je kra tak pe riod u ko jem nas o~e ku je pu no ra da i on }e po tra ja ti oko ~e ti ri sed mi ce, prak ti~ no do pr ve utak mi ce u kva -

S ju ~e ra {weg pr vog tre nin ga: fud ba le ri Voj vo di ne

li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe. U pr voj fa zi, u ko joj }e mo tre ni ra ti u FC „Vu ja din Bo {kov”, pla ni ra no je da od ra di mo 25 tre nin ga i od i gra mo dve tre ning utak mi ce. Pr vi ri val, 23. ju na, bi }e nam Je din stvo iz Sta re Pa zo ve, a ime dru gog ri va la u ovom tre nut ku jo{ ne znam.

PREDSTAVQENO PRVO POJA^AWE CRVENO-BELIH

De le ti}: Ve li ki ko rak u ka ri je ri

Mi o drag Pan te li} je ju ~e pred sta vio pr vog no vaj li ju u Voj vo di ni. Re~ je o 19-go di {wem Ze mun cu Mi lo {u De le ti }u, igra ~u ko ji je sti gao iz Mla de nov ca u ko jem je pro veo pret hod nih {est me se ci. Pan te li} je ob ja snio da je re~ o ofan ziv nom igra ~u sre di ne te re na, ko ji je jed no vre me pro veo i u ita li jan skom Kje vu, a sa da se na la zi i na spi sku re pre zen ta ti va ca Sr bi je do 19 go di na, pred ko ji ma je na stup na Evrop skom pr ven stvu. - Do la zak u Voj vo di nu je ve li ki ko rak u mo joj ka ri je ri - re kao je De le ti}. - Sti gao sam u ve li ki klub, sve stan sam da su o~e ki va wa od me ne vi so ka i na dam se da }u oprav da ti po ve re we qu di ko ji su me do ve li. Moj me na xer Vo ja Dra go vi} je ujed no i me na xer Ste fe na Api je, ko ji mi je o Voj vo di ni re kao sve naj lep {e.

Dru gu fa zu pri pre ma No vo sa |a ni }e od ra di ti u austrij skom me stu Zo hau (3. do 13. jul), u bli zi ni Gra ca. - Za tu fa zu ra da pla ni ra mo da od ra di mo 13 tre nin ga, ali i da od i gra mo ~e ti ri utak mi ce - ob ja snio je Za gor ~i}. - Zna ju se i sva ~e ti ri ri va la i bi }e to dan ski Ko pen ha gen (6. ju la), ukra jin ska Ta vri ja (8. jul), ~e {ki Ja blo nec (11. jul) i ni `e ra zred na austrij ska eki pa SV Vurm la (13. jul). Ras po la `e mo, za sa da, igra ~i ma ko ji su i u pro {loj se zo ni no si li dres Voj vo di ne, ali i oni ma ko ji su se vra ti li s po zaj mi ca, od no sno tro ji com mo ma ka iz na {e omla din ske eki pe (bra }a [a le ta i Mar ko Kor di} i Mir ko Iva ni}). Tu su i tro ji ca no vaj li ja, Mi lo{ De le ti} (Mla de no vac), Sr |an Be ~e li} (Ve ter nik) i Ste fan Bu ho rac (Do wi Srem). Uz wih, na po ~et ku pri pre ma po ja vi li su se i Edin Ru ste no vi} (Dri na, Zvor nik) i gol man Ni ko la Pre ki} (Austri ja), ko ji su na pro bi. Go vo re }i o

FS Ita li je: Ka `we no se dam klu bo va

U RUMUNIJI

Na dva me ~a 72 go la Dok Evrop sko pr ven stvo ula zi u za vr {ni cu, u Ru mu ni ji se igrao ba ra` za pla sman u vi {i rang, pa su u ta mo {wim klu bo vi ma pro ce ni li da na me {ta we ne }e bi ti pri me }e wo. Vo in ta La nu ri i Pu je {ti su se pred po sled we ko lo bo ri li za jed no me sto ko je vo di u vi {i rang tak mi ~e wa, sa tim da je Pu je {ti ju bi la po treb na po be da od ba rem {est go lo va raz li ke. Zna ju }i ra ~u ni cu, fud ba le ri Pu je {ti ja su u po sled wem ko lu po be di li ^e slau sa 36:2, ali im ni ta astro nom ska po be da ni je po mo gla s ob zi rom da je eki pa Vo in ta sa vla da la eki pu Pe ska ru su la sa 33:1. Po vo dom ovog ne za pam }e nog slu ~a ja oga sio se i Fud bal ski sa vez Ru mu ni je, ko ji je dis kva li fi ko vao sva ~e ti ri ti ma i dao pri li ku Uni rei iz [tal pua da se bo ri za ba ra`, ali su i oni od i gra li utak mi cu sa sum wi vim re zul ta tom pro tiv Ver ne sti ja ko ja je za vr {e na 7:7. Ga zda Vo in te iz La nu ra Kon stan tin Kr ste tvr di da we go va eki pa ni je na me sti la re zul tat, ve} da su igra ~i ima li mo tiv vi {e zbog pre mi ja. - Od li~ no, sa da ce la ze mqa zna za nas. Pu bli ci tet se ne de li na lo{ ili do bar. Ni smo pla ti li go sti ma da nas pu ste, mo ji mom ci su ima li pre mi je od 12 evra ako po be de! Za raz li ku od nas, Pu je {ti je pla tio ri va le 2.200 evra, to je pra va ma fi ja, a ne ovo {to smo mi u~i ni li - re kao je Kr sta. Na we go ve re ~i na do ve zao se i tre ner Ta se Lap to ju. - Mo ji igra ~i su pri ~a li s go sti ma i pi ta li su ih da ih pu ste, ali tek na kon {to smo ~u li da Pu je {ti vo di s ve li kom raz li kom na po lu vre me nu. Mi ni ne ma mo pa re da pot pla ti mo pro tiv ni ke. Od lu ~i li smo da igra mo po wi ho vim pra vi li ma, pa ni smo mi glu pi - re kao je Lap to ju.

Fo to: O. Ade mov ski

am bi ci ja ma u no voj se zo ni, Za gor ~i} je is ta kao: - Ni je dan klub u Sr bi ji ne ma pra vo ni {ta da obe }a va za Evro pu, jer fud bal se da nas igra svu da. Da }e mo sve od se be da na pra vi mo do bar re zul tat u kva li fi ka ci ja ma za Li gu Evro pe i to je je di no si gur no. Pre la zni rok je po ~eo i po tra ja }e do kra ja av gu sta, ta ko da je si gur no da }e pro me na u igra~ kom ka dru bi ti. Mi }e mo ra di ti s oni ma ko ji su tu, {to ne zna ~i da ne }e bi ti od la za ka i do la za ka. Ima mo spi sak in ter sant nih igra ~a ko je bi smo vo le li da vi di mo u na {em dre su, pre go vo ri su u to ku, ali ipak jo{ ne bih iz la zio s wi ho vim ime ni ma. Zna li se ne {to vi {e o sta tu su Ste fe na Api je ko jem je ugo vor is te kao? - Pre go va ra mo s Api jom, a da li }e on osta ti, za i sta ne znam - od go vo rio je Za gor ~i}, a po tvr dio je i sport ski di rek tor No vo sa |a na Mi o drag Pan te li}. A. Predojevi}

Man ~e ster si ti

PREMIJER LIGA

Si ti pro tiv Sa u temp to na na star tu U po ne de qak je ob ja vqen ras po red utak mi ca Pre mi jer li ge za se zo nu 2012/13, a bra ni lac ti tu le Man ~e ster si ti u od bra nu kre }e pro tiv Sa u temp to na. Iza bra ni ci Ro ber ta Man ~i ni ja, ko ji su u uz bu dqi voj za vr {ni ci se zo ne nad ma {i li Man ~e ster Ju naj ted, 18. av gu sta }e, na otva ra wu se zo ne, do ~e ka }e po vrat ni ka u eli tu na Eti ha du. Ju naj ted }e tog vi ken da go sto va ti Ever to nu, dok }e pr vi me~ na svom Old Tra for du ima ti ne de qu da na ka sni je, ka da igra pro tiv Fu la ma. Ar se nal, tre }e pla si ra ni tim iz pro {le se zo ne, pr vo igra pro tiv San der len da kod ku }e, pre go sto va wa Sto u ku i Li ver pu lu. Na star tu se zo ne }e bi ti vi |en i okr {aj dva u~e sni ka Li ge Evro pe, iz me |u Wu ka sla i To -

ten he ma. Ro ber to di Ma teo }e stal ni po sao na klu pi ^el si ja za po ~e ti pro tiv Vi ga na, dok }e plav ci pr vi me~ na Stam ford Bri xu od i gra ti pro tiv Wu ka sla. Li ver pul u pr vom ko lu igra pro tiv Vest Bro ma, a po tom ~e ka ju Si ti, da bi u tre }oj run di go sto va li Ar se na lu, a u pe tom do ~e ka li Man ~e ster Ju naj ted, dok }e iste ne de qe igra ti gra |a ni i tob xi je. Svon si }e go sto va ti Kvins park ren xer su, Vest Hem }e na po vrat ku do ~e ka ti Aston Vi lu, dok }e se u osta lim me ~e vi ma sa sta ti Sto uk i Re ding, od no sno Fu lam i Nor vi~. Naj za ni mqi vi ji duel po sled weg ko la, ko je je za ka za no za 19. maj, si gur no }e igra ti Wu kasl i Ar se nal, dok }e vre dan pa `we bi ti i okr {aj Vest He ma i Re din ga na Ap ton par ku.

Fud bal ski sa vez Ita li je po tvr dio je ka zne o od u zi ma wu bo do va za se dam klu bo va. Ka `we ni su pr vo li ga{ Pe ska ra, dru go li ga {i No va ra, Pa do va, Em po li i Re |i na, kao i tre }e li ga{ Al bi no le fe i ~e tvr to li ga{ Pja }en ca zbog na me {ta wa utak mi ca. Pe ska ra }e no vu se zo nu Se ri je A po ~e ti sa dva bo da mi nu sa, a istu ka znu u Se ri ji B za ra di la je Pa do va. Naj ma wu ka znu u Se ri ji B, od jed nog od u ze tog bo da, do bio je Em po li, dok je Re |i na ka `we na sa ~e ti ri bo da, ko li ko je „za ra di la” i No va ra. Naj go re je pro {ao tre }e li ga{ Al bi no le fe sa 15 od u ze tih bo do va, dok je ~e tvr to li ga{ Pja }en ca za ra di la 11 bo do va ka zne.

dnevnik

CRVENA ZVEZDA UZ KADROVSKE PROMENE PO^ELA PRIPREME

Ba baq ume sto Bor he

Fud ba le ri Cr ve ne zve zde u ne kom plet nom sa sta vu, bez stra na ca i ne ko li ko re pre zen ta ti va ca ko ji su do bi li pro du è ni od mor, po ~e li su pri pre me za no vu se zo nu. Po ve} usta qe noj prak si; ~el ni ci upra ve klu ba, bez pred sed ni ka Lu ki }a ko ji je od su tan, po zdra vi li su igra ~e i pre do ~i li im pla no ve. - Ni je bi lo ve li ke pri ~e, jed no stav no na pad na oba tro fe ja i {to du ì bo ra vak na evrop skoj sce ni, osnon vi su ci qe vi - po ru ~io je ge ne ral ni se kre tar \or |e Ste fa no vi}. Tre ner Ro bert Pro si ne~ ki je do dao: - Sve je uvek isto, tro fe ji su im pe ra tiv u ve li kom klu bu. Ve ru jem da ima mo eki pu ka dru da se po sle vi {e go di {weg po sta do mog ne ti tu le. Lo gi~ no, br zo nas ~e ka ju i kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe, gde ta ko |e è li mo da se do ka è mo. Od ka drov skih pro me na, tre nut no se naj ve }e od no se na na pa da ~e. - Osta je mo bez Bor he. To je ì vot. Bio je ve o ma va àn ~o vek za na {u igru. Iako je pu no kri ti ko van zbog ma we efi ka sno sti, uvek je pru ào mak si mum. @e lim mu pu no sre }e u no voj sre di ni - is ta kao je Pro si ne~ ki. Pr vi ope ra ti vac klu ba \or |e Ste fa no vi} ob ja snio je raz lo ge ra stan ka sa Ko lum bij cem. - Za ot kup we go vog ugo vo ra tre ba lo je da pla ti mo 650.000 evra. Ce na ni je spu {te na, uz to za na {e uslo ve ima i vi so ku pla tu. To kom zi me mo gao bi da na pu sti klub bez obe {te }e wa. Me na xe ment je pro ce nio da je bo qa op ci ja an ga ò va ti Austra li jan ca Eli ja Ba ba qa na toj po zi ci ji. Ne ja san je sta tus Bra zil ca Evan dra, ko ji je iz ra zio od re |e no ne za do voq stvo? - Isto ri ja se po na vqa, ali sve je do go vo re no s wim, sti è za dan-dva i na sta vqa ka ri je ru u Zve zdi - ra por ti rao je Ste fa no vi}.

Kraj za Pa {e ka Tran sfer Bra zil ca Vi ni si ju sa Pa {e ka bio je je dan od „naj te ìh” u po sled wih ne ko li ko go di na na Ma ra ka ni. Ma le ro zni na pa da~ je to kom zim skih pri pre ma u Austri ji do ì veo te {ku po vre du, pre lom no ge. Opo ra vak je po tra jao, a u ne dav no za vr {enm pro le} nom de lu se zo ne pro veo je na te re nu tek ne {to vi {e od po la ~a sa. - Ras ki nu li smo ugo vor s Pa {e kom. Ve li ki je igra~, ogrom na je {te ta, ali dru gog iz bo ra ni je bi lo. Pro ces re ha bi li ta ci je se odu ìo, ni je spre man za tak mi ~e we, pa je ra sta nak bio ne mi no van - kon sta to vao je ge ne ral ni se kre tar cr ve no-be lih \or |e Ste fa no vi}.

I Pet ko vi} od la zi Ni ko la Pet ko vi} ni je vi {e fud ba ler Cr ve ne Zve zde, po {to je ras ki nuo ugo vor sa naj tro fej ni jim srp skim klu bom. Pet ko vi} je do ve den kao za me na za Du {ka To {i }a, dok je To {i} bio na po zaj mi ci u Be ti su. Sna `ni le vi bek ni je us peo da se na met ne Pro si ne~ kom, a to tal no je pao u dru gi plan do la skom Fi li pa Mla de no vi }a. Pet ko vi} je i 2008. go di ne na stu pao za Cr ve nu Zve zdu, ta da ja bio ne {to stan dard ni ji. Da je od la zak Pet ko vi }a bio pla ni ran go vo ri i ~i we ni ca da je do ve den Qu bo Ne na di}, iz Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca. U `i `i in te re so va wa sport ske jav no sti je trio La zo vi}To {i}- Mi ja i lo vi}, za ~i je uslu ge po sto ji in te re so va we ino stra nih klu bo va.

Osta je na Ma ra ka ni: Evan dro

- ê ka mo La zo vi }a i To {i }a, po nu di li smo wi ho vim me na xe ri ma po voq ne ugo vo re, a pr vi je ta kvu po nu du do bio Mi ja i lo vi}. Na dam se da }e osta ti na Ma ra ka ni - za kqu ~io je Ste fa no vi}. Upra vo na ovim ~i we ni ca ma i tre ner Pro si ne~ ki gra di op ti mi zam. - Pre la zni rok je tek kre nuo, bi }e ne kih od la za ka i do la za ka, ali su {ti na je da ko stur eki pe iz pro {le po lu se zo ne, ko ja je od i gra na ve o ma do bro, osta je na oku pu. @e li mo da bu de mo jo{ bo qi, do mi nant ni na do ma }oj po zor ni ci - kon sta to vao je Pro si ne~ ki. Na kon re dov nih te sto va i pre gle da cr ve no-be li pri pre me na sta vqa ju na Ro gli od 22. ju na do 2. ju la, uz tri kon trol na me ~a (Dom à le, Olim pi ja i Kr {ko). Dru ga fa za pri pre ma bi }e spro ve de na na Zla ti bo ru, uz dva pri ja teq ske du e la pro tiv Var da ra i Je din stva (Uì ce). Z. Rangelov

VRU]E LETO U IN\IJI

Jed ni od la ze, dru gi do la ze Pro {lu fud bal sku se zo nu pro ve de nu u Pr voj li gi, fud ba le ri In |i je za vr {i li su na pe tom me stu {to je, sva ka ko, so li dan uspeh. Iako su naj ver ni ji na vi ja ~i, bar na star tu je se wih bor bi za bo do ve, pri èq ki va li po vra tak u Su per li gu, is po sta vi lo se, na à lost, da je to bi la ne mo gu }a mi si ja. Ve }i na pr vo ti ma ca ko ja je na stu pa la u naj e lit ni joj kon ku ren ci ji je, po sle po vrat ka ze le no-be lih u ni ì rang tak mi ~e wa, oda bra la po voq ni je de sti na ci je da na sta vi ka ri je ru. Ve te ran Pre drag Ko xo je pro {log le ta oka ~io ko pa~ ke o klin, pa mu je, ob zi rom da je maj sto ri ja ma na te re nu obe le ìo je dan pe riod in |ij skog naj po pu lar ni jeg spor ta, do de qe na fo te qa di rek to ra klu ba. Sa mo ne {to mla |i, jed no vre me igra~, ka sni je i tre ner Zo ran Jan ko vi}, vi {e stru ki bu gar ski re pre zen ta ti vac, ta ko |e je pre stao s ak tiv nim igra wem, pa wi ho vi na sled ni ci ni su ima li sna ge ni ume }a da se upu ste u bor bu za jed nu od pr ve dve po zi ci je na ta be li ko je vo de u elit no dru {tvo. Ta ko je me sto u gor wem do mu u mi nu loj se zo ni bi lo re a lan do met ipak skrom nog iz da wa In |i ja ca. Isti na, pre o sta li pr vo tim ci, ka pi ten Bra ni mir Ko sti}, ne ko li ko go di na mla |i Bo jan Du ba ji} i Sr |an Di mi trov, omla di nac Dar ko Le ma ji}, po vrat ni ci u ma ti~ ni klub Mi lo{ Mi li no vi}, Qu bi {a Ke ki}, Ni ko la Pe tro vi}, Zdrav ko Li va ja, Da ni lo Mar ko vi} i Alek san dar Mar ja no vi} i no vaj li je Ni ko la Ko la rov,

Bo ris Mi le ki}, Mi ro slav Mi lu ti no vi}, Dar ko Ada mo vi}, ê do mir Tom ~i}, Dar jan To do ro vi}, \u ro Ste van ~e vi}, Maid Ja ga wac, Ste fan Jo si fov ski, Mi o drag Va si qe vi} i Vla di mir Di zda re vi}, ima ju }i u vi du sla bi ju kon ku ren ci ju ne go ina ~e, mo `da su mo gli i ne {to vi {e da u~i ne, da ni su bi li op te re }e ni po vre da ma. Am bi ci o zni tre ner Zo ran Go ve da ri ca je za to ve o ma ~e sto je dva sa sta vqao start nu po sta vu. Pot se ti mo, uosta lom, da mla di ve o ma po u zda ni {to per \or |e Kne è vi}, iz ve sno vre me pr vo ti mac {vaj car skog Gras ho per sa, uop {te ni je na stu pao u ve }em de lu je se we i ~i ta voj pro le} noj se zo ni {to je, sva ka ko, bio ve li ki hen di ke za za oset no pod mla |e ni po gon in |ij skog klu ba. Sre }om, Go ve da ri ca je, po red bor be za {to bo qi pla sman, mi slio i o bu du} no sti klu ba, pa je po red ve} po me nu tog omla din skog re pre zen ta tiv ca Le ma ji }a, ne ko li ci ni we go vih vr {wa ka iz pod mlat ka pru ìo {an su da za a i gra ju na pr vo li ga {koj sce ni {to su Mi le Vu ja sin, Ni ko la Stan ko vi}, Ne ma wa Kr sti}, Bo ban \e ri} i Alek sa Du ka nac i te ka ko do bro is ko ri sti li. Oprav da li su ukak za no po ve re we, po tvr di li kva li tet, pa se ve} u na red nom pr ven stvu start na po sta va ze le no-be lih bez wih ne }e mo }i ni za mi sli ti. A, upra vo je wi ho va afi ir ma ci ja naj ve }i ka pi tal in |ij skog klu ba ste ~en u ne dav no za vr {e nom {am pi o na tu. D. Vi}enti}

SPORT

c m y

dnevnik

utorak19.jun2012.

14. FUD BAL SKO PR VEN STVO EVRO PE U POQ SKOJ I UKRA JI NI SE LEK TOR NE MA^ KE JO A KIM LEV

UEFA NE MA MI LO STI

Plan je is pu wen, ume mo i bo qe Se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Ne ma~ ke Jo a kim Lev re kao je da je we go va eki pa pro pu sti la {an su da u pr vom po lu vre me nu re {i utak mi cu s Dan skom. - Bi lo je te {ko, ali smo i pro pu sti li {an su da re {i mo me~ u pr vom po lu vre me nu da smo

Ru si ka `we ni sa jo{ 30.000 evra Evrop ska fud bal ska uni ja ka zni la je Fud bal ski sa vez Ru si je s 30.000 evra zbog di vqa wa na vi ja ~a na utak mi ci pr o tiv Poq ske. Nov ~a na ka zna ne pod ra zu me va i od u zi ma we {est bo do va u kva li fi ka ci ja ma za EP 2016, ko jom je UEFA za pre ti la pr o {le sre de ka da su Ru si ka `we ni sa 120.000 evra, zbog in ci e na ta na me ~u sa ^e {kom. - FS Ru si je ka `wen je s 30.000 evra zbog ko ri {}e wa pi ro teh ni~ kih sred sta va wi ho vih na vi ja ~a, is ti ca wa na ci o na li sti~ kih obe le` ja i ula za ka na te ren na utak mi ci pr o- tiv Poq ske. Ka `wen je i FS Poq ske s 4.000 evra, zbog uba ci va wa pe tar di na te ren. Se lek ci je Ru si je i Poq ske is pa le su sa Evrop skog pr ven stva na kon grup ne fa ze tak mi ~e wa.

- Mi slim da smo u du e lu s Dan ci ma bi li zre li ji. Ose }a li smo ve li ki pri ti sak, po {to je bi la od lu ~u ju }a utak mi ca. Mo gli smo i da is pad ne mo, ta ko da je bi lo pri ti ska. Ja ko smo sre} ni {to smo is pu ni li ciq i pro {li u ~e tvrt fi na le. Ali, mi slim da mo `e mo bo qe i mi slim

RE PRE ZEN TA TI VAC HO LAN DI JE GRE GO RI VAN DER VIL

Ro nal da je ne mo gu }e za u sta vi ti Ho land ski od bram be ni igra~ Gre go ri van der Vil, osim raz o ~a ra wa zbog is pa da wa s Eura 2012, po de lio je i odu {e vqe we ve {ti nom ne za u sta vqi vog Kri sti ja na Ro nal da, ko ji je, s dva go la, prak ti~ no sam po be dio „ora we” (2:1). Ri skant no (pre)ofan ziv na igra Ho lan |a na u dvo bo ju s Por tu ga lom osta vi la je ogro man pro stor za na pa da ~a ma drid skog Re a la ko ji je bio ne u hva tqiv za su par ni~ ku od bra nu i od veo svo ju re pre zen ta ci ju u ~e tvrt fi na le.

ni. Jed no stav no, ni sam imao pri li ke da is ka `em svo je na pa da~ ke kva li te te. U broj nim si tu a ci ja ma bio sam slo bo dan i u pri li ci da kre nem na pred, ali mi sa i gra ~i ni ka da ni su do da li lop tu - po ru ~io je Van der Vil. Dru gi ho land ski bek Ron Vlar ta ko |e je kri ti ko vao iz da wa Ho lan |a na na Euru 2012, iz vi niv {i se na vi ja ~i ma zbog tri po ra za u gru pi. - Mi slim da svi mo ra mo da se po gle da mo u o~i i da ana li zi ra mo {ta je to bi lo po gre {no, ka -

Dan ski se lek tor Ol sen i Jo a kim Lev

da }e mo se po pra vi ti - do dao je Lev. Ne ma~ ka }e u ~e tvrt fi na lu igra ti pro tiv Gr~ ke. - Ne znam da li je Ne ma~ ka ikad iz gu bi la od Gr~ ke, a ne znam ni to da li sam ja igrao pro tiv wih... Ni ko ni je o~e ki vao da }e Gr ci pro }i. Ima li su na {am pi o na tu tri pri li ke i da li tri go la. Oni se uvek ja ko do bro bra ne i bo re se kad je opa sno. Si gur no nas ~e ka ve li ki iza zov - za kqu ~io je Jo a kim Lev.

VEJN RU NI VE LI KI OP TI MI STA

Mo è mo da bu de mo pr va ci Evro pe Vejn Ru ni je ne str pqiv. Kao za pe ta pu {ka ~e ka da opa li na Evrop skom pr ven stvu. Na pa da~ Man ~e ster ju naj te da ni je imao pra vo igra wa u pr va dva ko la, u ko ji ma je En gle ska re mi zi ra la s Fran cu skom (1:1) i ot pi sa la [ved sku i (3:2), zbog cr ve nog kar to na do bi je nog u me ~u kva li fi ka ci ja pro tiv Cr ne Go re. Ru ni je sa da to li ko za pet, da ve ru je da Gor di Al bion mo è da po sta ne {am pion Evro pe. - Sre }a je uvek po treb na, ali mi slim da ima mo {an su. En gle ska uvek pri èq ku je tro fej s ve li kih tur ni ra i ve ru jem da mo è mo to da ostva ri mo. Ima mo tim, de lu je mo or ga ni zo va ni je na te re nu i te {ko nas je po be di ti - po ru ~i la je pr va zve zda eki pe Ro ja Hox so na. Ru ni je za hva lio pret hod nom se lek to ru Fa bi ju Ka pe lu, ko ji se za la gao za ubla à va we ka zne zbog uda ra wa Cr no gor ca Mi o dra ga Xu do vi }a. - Iskren da bu dem, o~e ki vao sam da bu dem na [am pi o na tu i da je osta la ka zna od tri utak mi ce. Bio

Ro sic ki oti {ao u Prag Ka pi ten ê {ke To ma{ Ro sic ki ot pu to vao je iz kam pa u Poq skoj za Prag, gde }e po ku {a ti da za le ~i po vre du Ahi lo ve pe te i spre mi se za ~e tvrt fi na le EP. Uz Ro sic kog, u glav ni grad ê {ke vra tio se i fi zi o te ra pu et na ci o nal nog ti ma Pa vel Ko lar. Ro sic ki se po vre dio u me ~u dru gog ko la A gru pe pro tiv Gr~ ke, na ko jem je ê {ka sla vi la sa 2:1. Se lek ci ja ê {ke }e u ~e tvr tak igra ti u Var {a vi pro tiv Por tu ga li je utak mi cu ~e tvrt fi na la EP.

I PO RED ELI MI NA CI JE DAN SKE, SE LEK TOR MOR TEN OL SEN TVR DI

- Sma tram da mo è mo da ostva ri mo po be du. Ne è lim da da jem obe }a wa i po di èm o~e ki va wa jav no sti, ali ~vr sto ve ru jem da ima mo i sna ge i kva li te ta da ostva ri mo tri jumf pro tiv Ukra ji ne - za kqu ~io je Vejn Ru ni.

- Igrao sam ve} tri pu ta pro tiv Ro nal da i ovo {to je pri ka zao u na {em me |u sob nom du e lu ni je bi lo ni ka kvo iz ne na |e we. Ka da je ova ko ras po lo èn, we ga je ne mo gu }e za u sta vi ti, od no sno na bi lo ko ji na ~in mar ki ra ti iz ja vio je 24-go di {wi Van der Vil. De sni bek Ajak sa ta ko |e je pri znao da ni je od i grao tur nir na è qe nom ni vou, op tu ìv {i pri tom svo je sa i gra ~e. - Isti na je da ni sam igrao do bro, ali ni je sva kri vi ca na me -

Ol sen je is ta kao da je Ne ma~ ka sja jan tim i je dan od fa vo ri ta za ti tu lu, ali da je me~ mo gao dru ga ~i je da se za vr {i. - Hte li smo da ih spre ~a va mo da do |u u {an se. Igra li smo pro tiv ve li kog ti ma, ali da je Ja kob Po ul sen is ko ri stio svo ju {an su, mo `da je mo glo da bu de dru ga ~i je. Ali, na rav no, bi li su bo qi. Fa li la nam je i sre }a do dao je Ol sen. - Ovaj tim ima bu du} nost, de fi ni tiv no, a mi slim da smo na ovom tur ni ru do stoj n o pred s ta v qa l i dan s ki fud bal.

Jed na od osni va ~i ca ukra jin ske fe mi ni sti~ ke or ga ni za ci je Fe men Ina [ev ~en ko na ja vi la je sek su al ni na pad na pred sed ni ka UEFA Mi {e la Pla ti ni ja. - Evrop sko pr ven stvo pre tvo ri lo je Ukra ji nu u bor del. Mno ge le pe, ali neo bra -

PRED VE ^E RA [WI DUEL UKRA JI NA-EN GLE SKA

Ne iz ve stan na stup Vol ko ta Ju nak en gle ske po be de nad [ved skom, Tio Vol kot, mo rao je ra ni je da na pu sti po sled wi tre ning Gor dog Al bi o na. Te `i na we go ve po vre de za sa da ni je po zna ta, a Vol kot je pre ki nuo

Ovaj tim ima bu du} nost Se lek tor Dan ske Mor ten Ol sen re kao je da je raz o ~a ran {to je we gov tim eli mi ni san ve} u pr voj fa zi Evrop skog pr ven stva u Ukra ji ni i Poq skoj. Dan ska je u po sled wem ko lu gru pe B po ra è na sa 2:1 od Ne ma~ ke, a Ol sen je re kao da bi ve ro vat no bi lo ne za slu è no da je po be di la pan ce re. - Mo ra mo da bu de mo raz o~ a ra ni re zul ta tom, ali ne sme mo ti mom i igrom. Bi li smo sjaj ni u po ku {a ju. Igra li smo pro tiv svet ske eli te i bi li smo rav no prav ni do kra ja. Na à lost, na kra ju smo ka @we ni zbog ne pa `we - re kao je Ol sen.

Duel Van der Var ta i Kri sti ja na Ro nal da

Pla ti ni ju pre te sek su al nim na pa dom

sam odu {e vqen ka ko se biv {i se lek tor Ka pe lo bo rio za me ne, za jed no smo i{li u [vaj car sku i su spen zi ja mi je na kra ju sma we na re kao je Ru ni. En gle zi ma je ve ~e ras pro tiv Ukra ji ne po tre ban bod za pla sa man u ~e tvrt fi na le.

Tio Vol kot

tre ning zbog pre do stro `no sti, ob ja snio je en gle ski se lek tor Roj Hox son. Me |u tim, we gov na stup u da na {wem, od lu ~u ju }em 3. ko lu gru pe D pro tiv Ukra ji ne, na la zi se pod zna kom pi ta wa. Pod se }a mo, En gle zi ma tre ba sa mo je dan bod pro tiv Ukra ji na ca ka ko bi i ma te ma ti~ ki osi gu ra li pla sman u ~e tvrt fi na le.

4:5 3:3 5:3 2:3

0 1 2 3

5:2 5:4 4:5 2:5

0:1 1:0 2:3 1:2 2:1 1:2 9 6 3 0

0 0 0 2

1:1 1:3 1:1 4:0 sino} sino} 5:1 4 4:2 4 2:2 2 1:7 0

1 1 1 1

B gru pa

1 1 2 0

D gru pa

OGLA SI LE SE UKRA JIN SKE FE MI NIST KI WE

Vejn Ru ni

0 1 1 2

Ho lan di ja – Dan ska Ne ma~ ka – Por tu ga li ja Dan ska – Por tu ga li ja Ho lan di ja – Ne ma~ ka Por tu ga li ja – Ho lan di ja Dan ska – Ne ma~ ka 1. Ne ma~ ka 3 3 0 2. Por tu gal 3 2 0 3. Dan ska 3 1 0 4. Ho lan di ja 3 0 0 [pa ni ja – Ita li ja Ir ska – Hr vat ska Ita li ja – Hr vat ska [pa ni ja – Ir ska Hr vat ska – [pa ni ja Ita li ja – Ir ska 1. [pa ni ja 2 1 2. Hr vat ska 2 1 3. Ita li ja 2 0 4. Ir ska 2 0

Ne pot ce wuj te Gr~ ku Ne ka da {wi se lek tor re pre zen ta ci je Gr~ ke Oto Re ha gel upo zo rio je Nem ce da ne sme ju da pot ce ne se lek ci ju He le na u me ~u ~e tvrt fi na la Evrop skog pr ven stva. Re ha gel je 2004. go di ne sa se lek ci jom Gr~ ke na pra vio jed no od naj ve }ih iz ne na |e wa u isto ri ji fud ba la i osvo jio ti tu lu pr va ka Evro pe. - Gr~ ka ni ka ko ne sme da bu de pot ce we na. Igra ju s mno go stra sti, sli~ no kao i pre osam go di na. Isto vre me no, u od bra ni su iz u zet no ~vr sti i si gur ni - ka zao je Re ha gel ne ma~ kim me di ji ma.

2 1 1 0

1:1 4:1 1:2 1:1 0:1 0:1 6 4 4 2

C gru pa

BIV [I SE LEK TOR HE LE NA OTO RE HA GEL

is ko ri sti li jo{ ne ku pri li ku. Ni smo ima li ubi la~ ki in stikt. Ume sto to ga smo iz ne na da pri mi li gol, ta ko da je bi lo ja ko te {ko - re kao je Lev po sle tre }e po be de re pre zen ta ci je Ne ma~ ke. Ak tu el ni vi ce {am pi o ni Evro pe su go lo vi ma Po dol skog i Ben de ra po be di li Dan sku sa 2:1. Jo a kim Lev je do dao da je we gov tim ose }ao pri ti sak uo~i me ~a s Dan skom, ali i da je sre }an jer je is pu wen je dan ciq.

A gru pa Poq ska – Gr~ ka Ru si ja – ê {ka Gr~ ka – ê {ka Poq ska – Ru si ja Ru si ja – Gr~ka Poq ska – ê {ka 1. ê {ka 3 2. Gr~ ka 3 3. Ru si ja 3 4. Poq ska 3

zo va ne `e ne pri si qe ne su da pro da ju svo je te lo. Pla ni ra le smo da pre ki ne mo sva ku utak mi cu na EP, ali ni je nam us pe lo. Ipak, ne od u sta je mo, u pla nu nam je sek su al ni na pad na Pla ti ni ja - ot kri la je [ev ~en ko za ne ma~ ki Bild. ^lanice Femena su posledwih meseci golim grudima protestvovavale protiv procvata prostitucije tokom fudbalskog {ampionata Evrope. Femen je osnovan u Kijevu 2008. godine i prema zvani~nim podacima trenutno ima oko 300 aktivistkiwa, uglavnom studentkiwa izme|u 18 i 20 godina, od kojih wih 30 u~estvuje u toples akcijama.

ko nam se ne bi vi {e po no vi lo. Ne ka ovo bu de lek ci ja za sve nas - re kao je Vlar po sle po ra za od Por tu ga la ca. - Ovo je vr lo bol no, ni smo o~e ki va li ova kav kraj. Ne znam da li je ovo kraj jed ne ere ho land skog fud ba la. To }e tre ner od lu ~i ti. Deo igra ~a je sta ri ji, ali u eki pi ima mo do voq no kva li te ta, sa mo {to se on ni je po ka zao na ovom tur ni ru. Po sle ova kvih iz ja va i sli~ nih ko men ta ra jo{ ne kih re pre zen ta ti va ca ko ji se to kom tur -

1:1 Fran cu ska – En gle ska Ukra ji na – [ved ska 2:1 0:2 Ukra ji na – Fran cu ska [ved ska – En gle ska 2:3 1. En gle ska 2 1 1 0 4:3 4 2. Fran cu ska 2 1 1 0 1:1 4 3. Ukra ji na 2 1 0 1 2:1 3 4. [ved ska 2 0 0 2 3:6 0 19. jun: [ved ska – Fran cu ska (20.45) 19. jun: En gle ska - Ukra ji na (20.45)

ni ra ni su ustru ~a va li od kri ti ka na ra ~un svog sta tu sa u eki pi, o~i gled no je da je pred se lek to rom Ber tom van Mar vaj kom ili we go vim even tu al nim na sled ni kom ve li ki po sao u vra }a wu za jed ni~ kog du ha u eki pu.

PO SLE PO BE DE NAD HO LAN DI JOM RA STU APE TI TI POR TU GA LA CA

Ciq je po lu fi na le Se lek tor Por tu ga la Pa u lo On je do dao da je po no san na to Ben to re kao je po sle po be de nad {to je Por tu gal u~i nio kao tim i Ho lan di jom da su we go vi igra ~i po ru ~io da }e sprem ni do ~e ka ti po ka za li kva li tet nu igru, me |u ~e tvrt fi na le. sob no po ve re we i sa mo po u zda we. - U stru~ nom {ta bu ima mo od Por tu gal ci su u po sled wem ko li li~ ne qu de za ana li zu pro tiv ni ka. ta ko zva ne „gru pe smr ti„ na Evrop skom pr ven stvu po be di li svet ske vi ce {am pi o ne sa 2:1 i sa da ih u ~e tvrt fi na lu ~e ka okr {aj sa ê {kom. - Re a go va li smo fan ta sti~ no po sle pri mqe nog go la. Mo gli smo i ube dqi vi je da po be di mo, ali ni smo is ko ri sti li ne ko li ko {an si. Igra ~i Fud ba le ri Por tu ga la su to kom utak mi ce po ka za li kva li tet nu igru, me |u Po gle da }e mo sve snim ke ê {ke i sob no po ve re we i sa mo po u zda we. iz ve {ta je s wi ho vih utak mi ca u Po ka za li smo da, iako smo iz gu bi Gru pi A i po tom se od lu ~i ti za li pr vu utak mi cu, mo è mo da pro stra te gi ju u toj utak mi ci. Glav ni |e mo da qe - re kao je Ben to po sle ciq nam je sa da da do |e mo do po lu utak mi ce u Har ko vu. fi na la - na gla sio je Ben to.

HO LAN \A NI PR VI PUT NA EP NA NI ZA LI TRI PO RA ZA

Bi li smo pre spo ri

Se lek tor Ho lan di je Bert van Mar vajk re kao je da su stru~ ni {tab i igra ~i raz o ~a ra ni po sle po ra za od Por tu ga la (1:2). Ho lan |a ni su ta ko za vr {i li tak mi ~e we s tri po ra za. - Zna li smo da mo ra mo da po stig ne mo dva go la i za to smo ri zi ko va li i po ~e li ofan ziv no. Mi slim da smo do bro kre nu li i br zo po ve li. Po sle gre {ke Van der Vi la u{la je ner vo za u eki pu. Ni smo is ko ri sti li svo je {an se ka sni je, a bi li smo sve ner vo zni ji - re kao je se lek tor Ho lan di je po sle me ~a u Har ko vu. Ho lan di ja je pr vi put u svo joj re pre zen ta tiv noj isto ri ji du goj

107 go di na ve za la tri po ra za na tak mi ~ar skim utak mi ca ma. - Da smo do bi li pr vu utak mi cu s Dan skom u ko joj smo ima li pu no pri li ka za gol, ve ro vat no bi mno go to ga bi lo dru ga ~i je. Mi slim da je na{ pro blem na ovom tur ni ru bi lo to {to ni smo igra li do voq no br zo - ob ja snio je Van Mar vajk. On je re kao i to da umor igra ~a po sle na por nih se zo na ne sme da bu de iz go vor, jer sve re pre zen ta ci je ima ju taj pro blem. Ho land skom se lek to ru ugo vor is ti ~e tek 2016. go di ne, ali on ni je `e leo da spe ku li {e da li }e osta ti na klu pi Ho lan di je.

sport

utorak19.jun2012.

dnevnik

PODRU^NA LIGA ZREWANIN

PODRU^NA LIGA SUBOTICA

Raz i gra ni Jo vi ca Lu kin

^e ti ri pu ta Sta ni}

Crvena zvezda (VS) - Rusanda 4:1 (2:1) VOJ VO DA STE PA: Igrali{te Crvene zvezde, gledalaca 80, sudija: Biki} (Zrewanin). Strelci: Lukin u 30. 42. i 47. \uri} u 48. za Crvenu zvezdu, a N. Kuru~ev u 27. minutu za Rusandu. @uti karton: Tomas (Crvena zvezda). CR VE NA ZVE ZDA: Gli{i} 7, Ceko 7, Popovi} 7, Miqu{ 7, Lukin 8, Radin 7, Tomas 7, ]ur~i} 7, Rosandi} 7 (Karanovi} 6), \uri} 7 (\ogo 6), Kosti} 7 (Medar 7). RU SAN DA: Mi. Kuru~ev 7, \uri} 6, Na. Kuru~ev 7 (Subi~in), Mi{kovi} 6, Milo{evi} 7, Marinac 6, Zaki} 7 (Sabovqev), Stojkov 6 (Bibin 7), N. Kuru~ev 7, Eremi} 7, Cveti} 6. U otvorenoj i koretnoj igri sparno vreme je bilo najve}i protivnik fudbala. Gosti su posle dobre akcije poveli preko Nemawe Kuru~eva. Tada na scenu stupa razigrani i raspolo`eni Jovica Lukin, koji posle duplog pasa u 30. minutu izjedna~uje rezultat, da bi u 42. minutu, posle solo prodora, postavio rezultat poluvremena. Na po~etku drugog dela opet je Lukin lepim {utem sa oko 25 metara iz trka pogodio mre`u gostiju, a minut kasnije posle dobre akcije \uri} izbija sam ispred gola i postavqa kona~an rezultat.

OFK Gradnulica - Borac (A) 2:2 (1:0) ZRE W A N IN: Igra li {te OFK Granulica, gledalaca 100, sudija: Kesi} (Zrewanin). Strelci: Stoisavqevi} u 34. T. Grbu{i} u 74. za OFK Gradnulicu, a D. Opa~i} u 48. i To{kov u 70. minutu za Borac. @uti kartoni: Gavri}, Kneèvi} (OFK Gradnulica), a D. Opa~i} (Borac). OFK GRAD NU LI CA: Palfi 6, Munxi} 7, @iìk 7, V. Grbu{i} 7, Gavri} 7, Kneèvi} 7, Stoisavqevi} 8, Novakov 7, Buka 7 (Turinski 6), T. Grbu{i} 8, Roksi} 7. BO RAC: Medi} 6, Kova~evi} 6 (Jawatov 6), Z. Opa~i} 7, D. Opa~i} 8, Gruji} 8, Samolovac 7, To{kov 7, \uri} 7, Vujani} 6, Stepanovi} 7 (Lavrwa), Brakus 6 (Levnaji}). U korektnoj igri gosti su se pokazali kao dobra ekipa. Doma}i su poveli u 34. minutu, kada je Grbu{i} odigrao povratnu loptu, a Du{an Stoisavqevi} efektnim {utem sa 16 metara pogodio mreù. U nastavku susreta Dragan Opa~i} je {utem sa 30 metara iznenadio Palfija, da bi To{kov iz kontre u 70. minutu doneo prednost gostima. Nedugo zatim dobra akcija Stoisavqevi}a koji je uposlio Tomislava Grbu{i}a koji {ansu pretvara u izjedna~ewe.

Mladost (BD) - Naftagas (B) 3:1 (2:0) BA NAT SKI DE SPO TO VAC: Igrali{te S. D. „Mladost”, gledalaca 150, sudija: Si~ (@iti{te). Strelci: Topalovi} u 26. Smiqani} u 33. i Gavrani} u 90. (iz penala) za Mladost, a Dragi} u 47. minutu za Naftagas. @uti kartoni: Mitri}, F. Krivo{ija (Mladost). MLA DOST: S. Piva~ 7, B. Piva~ 8, O. Krivo{ija 7, S. Mijatovi} 8, Mitri} 7, Zagorac 7 (Te{i} 7), Topalovi} 7, S. Krivo{ija 7 (A. Mijatovi} 7), Smiqani} 7, Gavrani} 8, Ko~i} 7. NAF TA GAS: Markov 7 (Nemawa Raci} 7), ^olakovi} 7, Lazar 6, Ka{qik 6, Dragi} 7, Ara|anski 6, Pilip 7, \eri} 6 (Bukva 6), Tri{i} 6 (Nenad Raci} 7), @eraji} 7, Fodor 6. U otvorenoj igri bez kalkulacija u 26. minutu posle izvedenog kornera i povratne lopte natr~ao je Topalovi} i doneo prednost doma}inima. A u 33. minutu posle solo akcije Gavrani}a i dobrog {uta golman je kratko odbio, a Milo{ Smiqani} efektno postavio rezultat poluvremena. U nastavku susreta korner za goste koristi Nemawa

Dragi} i glavom smawuje vo|stvo doma}ih, da bi Gavrani} sa bele ta~ke overio trijumf u posledwim trenucima susreta.

Potisje - Vojvodina 0:3 (0:1) KNI ]A NIN: Igrali{te kraj „Bikare”, gledalaca 300, sudija: Toma{ev (Zrewanin). Strelci: Stefanovi} u 19. I. Srdanov u 50. i Kalajxija u 90. minutu. @uti kartoni: Petrovi} (Potisje), a @miri} (Vojvodina). Crveni kartoni: Da. Stojkovi} (Potisje), a I. Srdanov (Vojvodina). PO TI SJE: De. Stojkovi} 5, Milovac 6, Stojanovi} 6, Petrovi} 6, Bala` 7, G. Ili} 7 (M. Anti}), Marinkovi} 6, Da. Stojkovi} 5, Stankovi} 6 (N. Anti} 6), D. Ili} 7, Mihajlovi} (Ici} 6). VOJ VO DI NA: V. Srdanov 7, Stefanovi} 7, Lazarevi} 6 (Kalajxija 6), @miri} 6, Brajkov 7, Je{i} 6, I. Srdanov 5, Amixi} 8, Golubovi} 7, Malba{ki 7 (Divni}), Rudi} 6 (Milovac 6). Samo {to je susret po~eo posle duplog pasa Stefanovi} je iskosa doneo prednost gostima. U 50. minutu Igor Srdanov je lepim {utem preko golmana sa 25 metara udvostru~io prednost. Imali su doma}i priliku u 87. minutu, ali je {ut Marinkovi}a sa bele ta~ke golman Perle`ana odbranio. U posledwim trenucima utakmica Kalajxija je poklon pretvorio u zaslu`en trijufm gostiju.

Bile}anin - Krajina 4:1 (3:1) SE ÂW: Igrali{te kod „Tami{a”, gledalaca 150, sudija: Nedovi} (Banatski Dvor). Strelci: Markovi} u 14. i 40. P. Lazi} u 32. Martinovi} u 71. za Bile}anin, a Stoisavqevi} u 44. minutu za Krajinu. @uti kartoni: Br~i}, Rogan, Martinovi}, V. Lazi} (Bile}anin), a Triki}, Tawga (Krajina). BI LE ]A NIN: Milovanovi} 7, Juhas 7, Br~i} 7, Papi} 8, Vukoje 8 (V. Lazi}), Rogan 8, Gruba~i} 7, Markovi} 8 (Uqarevi}), Martinovi} 7, Vu~kovi} 8 (Milo{evi}), P. Lazi} 7. KRA JI NA: Rodi} 6, N. Novakovi} 6 (Stojakovi}), Triki} 6 (S. Kova~evi}), Kosanovi} 6, Tawga 7, Stoisavqevi} 7, Grmu{a 7, \. Novakovi} 6, Berdovi} 6 (Poznanovi}), Stoji} 7, N. Kova~evi} 6. U utakmici bez posebnog zna~aja doma}i su overavali ulazak u Vojvo|ansku ligu. Dobro proigravawe u 14. minutu Slavko Markovi} koristi za vo|stvo doma}ih. U 32. minutu Petar Lazi} izvanrednim volejom sa 18 metara pogodio je ra{qe gostiju.U 40. minutu priliku Markovi} koristi za pove}awe vo|stva. A onda, u posledwim trenucima prvog dela, posle kornera, na drugoj stativi je bio usamqen Stevica Stoisavqevi} i pogodio mreù za rezultat poluvremena. U nastavku susreta, tempo igre je opao, da bi u 71. minutu centar{ut Vu~kovi}a, Martinovi} efektno glavom zakucao loptu u mreù za krajwi ishod ove utakmice.

Mladost (L) - Borac (ZR) 3:3 (3:2) LU KI ]E VO: Stadion S. C. „Mladost”, gledalaca 80, sudija: Jerinki} (Kikinda). Strelci: Maksimovi} u 8. i 22. L. Arsi} u 42. za Mladost, a P. Stana}ev u 21. Rackov u 26. i Ruì} u 53. minutu za Borac. @uti kartoni: Stefanov, Brkqa, Palana~ki (Mladost). Crveni karton: Pavlovi} (Borac). MLA DOST: Subu 5, Stefanov 6, P. Arsi} 6, Pajevi} 7, Brkqa 6 (Milinkovi}), Stani} 6, Stani{i} 6, @uà 7, L. Arsi} 7, Palana~ki 7, Maksimovi} 8. BO RAC: \or|evi} 7, Pavlovi} 5, A. Stana}ev 7, Mikala~ki 7, Rackov 7, \ulinac 7, P. Stana}ev 6 (Barna), Ruì} 7, Dabi} 6, Lazi} 6, Mili}evi} 6 (Po{tin).

BA NAT SKI DE SPO TO VAC: Mla dost - Naf ta gas (Bo ka) 3:1, ZRE WA NIN: OFK Grad nu li ca - Bo rac (Alek san dro vo) 2:2, @I TI [TE: Be gej - Naf ta gas (Ele mir) 1:0, LU KI ]E VO: Mla dost - Bo rac (Zre wa nin) 3:3, KNI ]A NIN: Po ti sje - Voj vo di na (Per lez) 0:3, SE ^AW: Bi le }a nin - Kra ji na (Kra ji {nik) 4:1, VOJ VO DA STE PA: Cr ve na zve zda Ru san da (Me len ci) 4:1, RU SKO SE LO: Cr ve na zve zda - OFK Klek 4:0. 1. Bi le }a nin 30 22 2 6 81:41 68 2. C. zv. (RS) 30 19 5 6 80:27 62 3. Bo rac (A) 30 15 5 10 53:39 50 4. Kra ji na 30 15 3 12 64:49 48 5. Naf ta g. (E) 30 13 8 9 38:34 47 6. Grad nu li ca 30 14 4 12 52:42 46 7. Be gej 30 13 4 13 64:35 43 8. Bo rac (ZR) 30 12 7 11 54:49 43 9. Voj vo di na 30 13 3 14 39:44 42 10. C. zve. (VS) 30 13 3 14 49:59 42 11. Mla d. (BD) 30 13 1 16 46:56 40 12. Ru san da 30 12 4 14 45:57 40 13. Mla d. (L) 30 9 8 13 42:62 35 14. Po ti sje 30 9 4 17 52:80 31 15. OFK Klek 30 8 3 19 46:91 27 16. Naf ta g. (B) 30 6 4 20 29:71 22 Bi le }a nin (Se ~aw) kao pr vak pla si rao se u Voj vo |an sku li gu Is tok. Iz li ge su is pa li: Naf ta gas (Bo ka), OFK Klek, Po ti sje (Kni }a nin), Mla dost (Lu ki }e vo). No vi ~la no vi su: Rad ni~ ki (Zre wa nin), Voj vo di na (No vo Mi lo {e vo), Rad ni~ ki (Su tje ska), Na pre dak (^e ste reg), Je din stvo (Bo ~ar).

Na po~etku susreta Maksimovi} je lepom varkom i {utem sa 20 metara pogodio mre`u Zrewaninaca, da bi gosti u 21. minutu posle grube gre{ke doma}eg golmana izjedna~ili. A samo minut kasnije opet je Maksimovi} na istovetan na~in doneo prednost doma}inima, a u 26. minutu kiks doma}e odbrane koristi Rackov. Luka Arsi} je na dobro proigravawe postavio rezultat poluvremena. Nastavak je pripao doma}inima, ali su gosti u 53. minutu ukazanu {ansu realizovali i ostali nepora`eni. S. M. Petrovi}

Begej - Naftagas (E) 1:0 (1:0) @I TI [TE: Igrali{te „Dragan Vu~urevi}-Vu~ko”, gledalaca 150, sudija: Mati} (Novi Be~ej). Strelac: Umi}evi} u 14. minutu. @uti kartoni: Nikoli} (Begej), a Kosanovi}, Raca (Naftagas). BE GEJ: Biki} 7, Umi}evi} 7 (Runi} 7), Kapur 7, Sirar 7, Grbi} 7, Erdeqan 8, Radakovi} 7 (Paunovi} 7), Suxukovi} 7, ]ulafi} 7 (Vu~urevi} 7), Nikoli} 7, Glu{ac 7. NAF TA GAS: Radulovi} 7, Manger 7, Kosanovi} 7, Skuban 6 (Surla), D. Dabi} 7, Titin 7, R. Dabi} 7 (Mi{~evi} 7), Stepanov 7, Topalov 7, Raca 7, Kurtovi} 7 (Pra{~evi}). U korektnoj igri po sparnom vremenu odlu~io je {ut Ogwena Umi}evi}a u 14. minutu, kada je pogodio same ra{qe Elemiraca. Bilo je prilika sa obe strane, ali mre`e su do kraja susreta mirovale.

Crvena zvezda - OFK Klek 4:0 (2:0) RU SKO SE LO: Igrali{te Crvene zvezde, gledalaca 200, sudi ja Ko zli na (Mu`qa), strelci: Marijanovi} u 12. Nikoli} u 31. i 49. Mujki} u 57. minutu. CR VE NA ZVE ZDA: Mitrovi} (Vukosav), ]eki} 8, Krxalin 8, [}epanovi} 7, Marijanovi} 8 (Klasni} 8), [ibul 8, Mujki} 8, Uzelac 7 ([}epan~evi} -), Nikoli} 8, ^udanov 7, Kewalo 7. OFK KLEK: Tarana 7, Milanovi} 6, Petkovi} 6, Milankov 6, Kosni} 6, Perovi} 7, Grkini} 6, Kova~evi} 6, Bogdanov 6, Vu~eti} 6, Provixalo 7. Fudbaleri Crvene zvezde lako su stigli do planirane pobede protiv skromnih gostiju iz Kleka. Pobedu su podarili nedavno preminulom Neboj{i Te{anovi} Nedi, koji je bio jedan od najranijih sponzora u klubu. Mre`u gostiju prvi je na~eo iskusni Marijanovi}, na 2:0 povisio je Nikoli} i on se i potrudio za tre}i gol na utakmici a kona~an rezultat postavio je Jasmin Mujki}. M. Ra~i}

Proleter - Panonija 6:0 (2:0) WE GO [E VO: Stadion Proletera, gledalaca 300, sudija: Trbovi} (Novi Kneèvac). Strelci: R. Stani} u 42. 45. 70. i 74. ^voro u 47. i Perovi} u 78. minutu. @uti kartoni: Despotovi}, M. Stani} (Proleter), a Pavlovi}, êh, Deak, Kuzmanovi} i Cveti}anin (Panonija). Crveni karton: Ruskovski u 47. minutu (Panonija). PRO LE TER: \or|evi}, Perovi} 8, Panovi} 7 (]ulibrk), \isalov 7, M. Stani} 7 (Medakovi}), Radi} 7, Despotovi} 7, ^voro 8, R. Stani} 9, Grbi} 7, Gu{i} 7 (Jokanovi} 7). PA NO NI JA: Sabo 5, Vukovi} 5, êh 5 (\erek 5), Ruskoski 5, Pavlovi} 5, Bo{kovi} 5, Deak 5, Kuzmanovi} 5, Serdar 5, Cveti}anin 6, Vukovi} 6. Fudbaleri Proletera odigrali su posledwu utakmicu pred svojim navija~ima pobediv{i visokim rezultatom Panoniju. Nezadrìvi Rade Stani} je postigao ~etiri lepa gola. Posle ove pobede Proleter je i zvani~no potvr-

dio dominaciju u ligi i osvajawe prvog mesta za ulazak u Vojvo|ansku ligu grupa Istok. S. St.

Krivaja - Jadran 3:4 (2:1) KRI VA JA: Stadion Krivaje, gledalaca 200, sudija: Cvetkovi} (Bajmok). Strelci: Raji} u 10. Plav{i} u 44. i 70. za Krivaju, a Stojanovi} u 25. i Radulovi} u 72. 75. i 85. minutu za Jadran. @uti kartoni: Plav{i} (Krivaja), a Stojanovi} (Jadran). KRI VA JA: Bawanin 6, Milo{evi} 6 (Vujaklija), Nedi} 7 (Balunovi}), Dikli} 6, Pe{ut 6, Plav{i} 7, Pani} 7, Borenovi} 7 (Lon~ar), Raji} 7, Mihailovi} 6, Jovanovi} 7. JA DRAN: Garda{evi} 7, Major 6 (Branovi}), Stani{i} 6, ^ekli} 6, B. Vojni} Tuni} 6, I. Vojni} Tuni} 6, Jovi~evi} 6, \or|evi}, Stojanovi} 7, @muki} 7, Matkovi} 7, Radulovi} 8.

ân ta vir - ô ka 3:2, Baj {a Slo bo da 3:0, We go{ - Ta van ku 3:3, Su bo ti ca . Po ti sje 3:0, Pre po rod Ba~ ka 4:3, Kri va ja - Ja dran 3:4, Pro le ter - Pa no ni ja 6:0, Vi no gra dar - Ti sa 6:0. 1. Pro le ter 30 20 4 6 74:35 64 2. Kri va ja 30 18 6 6 74:34 60 3. Vi no gra dar 30 15 8 7 63:37 53 4. Pre po rod 30 15 5 10 62:46 50 5. We go{ 30 14 7 9 57:51 49 6. Baj {a 30 13 8 9 46:32 47 7. Pa no ni ja 30 14 4 12 50:40 46 8. Ti sa 30 13 5 12 51:48 44 9. Ta van kut 30 13 5 12 53:41 43 10. Ba~ ka 30 12 6 12 62:52 42 11. ô ka 30 11 8 11 41:52 41 12. Ja dran 30 10 6 14 46:58 36 13. ân ta vir 30 10 5 15 41:41 34 14. Po ti sje 30 9 4 17 43:73 31 15. Su bo ti ca 30 6 5 19 39:66 23 16. Slo bo da 30 3 2 25 28:124 8

Fudbaleri Krivaje napravili su iznena|ewe pred svojim navija~ima iako su u prvom poluvremenu vodili 2:1 golovima Raji}a i Plav{i}a. U nastavku igre gosti su bili agilniji i borbeniji i preko raspolo`enog Radulovi}a, koji postigao het-trik, odneli bodove. S. Stojiqkovi}

PODRU^NA LIGA SOMBOR

Cr ven ~a ni ove ri li vi {i rang Polet - Crvenka 2:5 (1:2) KA RA VU KO VO: Igrali{te Poleta, gledalaca 150, sudija: Marjanovi} (Sombor). Strelci: Miki} u 41. i Stanojkovi} u 80. za Polet, a \ur|evi} u 22. Suboti} u 38. Matija{evi} u 49. i 63. i Popovi} u 75. minutu za Crvenku. @uti kartoni: Markovi}, Cvetkovi} (Polet), a Bata (Crvenka). PO LET: Ivanovi} (Petrovi}), Jovanovi}, Jov~i} (Smiqkovi}), @. Stankovi}, Markovi} (Aleksi}), Cvetkovi}, I. Stankovi}, Popovi}, Miki}, Bogdanovi}, Stanojkovi}. CR VEN KA: Vrbqanac, Dragovi}, Vidari} (Ko~i}), [u{ilovi}, Latinovi}, Bata (Sviti}), Martinovi}, Suboti} (Popovi}), Matija{evi}, Male{, \ur|evi}.

Sla vqe Cr ven ~a na u Ka ra vu ko vu

Crven~ani su lak{e nego {to su o~ekivali overili titulu u Karavukovu. Uvodni trenuci utakmice su pripali doma}im fudbalerima koji su prokockali da realizuju dve idealne prilike. Prvi pogodak gosti posti`u preko \ur|evi}a, pred kraj poluvremena Milan Suboti} je pove}ao vo|stvo gostiju da bi u fini{u prvog dela Miki}a smawio rezultat. U nastavku susreta gostuju}i tim je dominirao i savladao visokim rezultatom Polet. Ovom pobedom Crven~ani su overili ulazak u Vojvo|ansku ligu grupa Zapad. S. Jovin

Zadrugar - Sloga 5:3 (3:1) SRP SKI MI LE TI]: Igrali{te Zadrugara, gledalaca 150, sudija Raki} (Apatin), strelci: Brakovi} u 16. Paji} u 27. Pjevi} u 41. Stojiqkovi} u 64. Ran~i} u 89. za Zadrugar, Batalo u 19. Mari~i} u 82. i Rebi} u 87. minutu za Slogu. @uti kartoni: Miki}, Mili}evi} (Zadrugar), Kova~ (Sloga). Crveni karton: Kova~ (Sloga). ZA DRU GAR: Jovanovi} 6, Stojanovi} 8, Paji} 8, Mladenovi} 7, Veli~kovi} 8, Niki} 7 (Mili}evi} 7), Ran~i} 7, Lepojevi} 7 (Stojiqkovi} 8), Blagojevi} 7 (Risti} 7), Brankovi} 7, Pjevi} 8. SLO GA: Dereti} 6, Vein 7, Drezgi} 7, Mari~i} 7, Kova~ 6, Sadov-

ski 7, Jezdi} 6 (Rebi} 7), Sekuli} 7, Batalo 7 (Ninkovi} 7), Baki} 6 (Draì} 7), Pustaji} 7. Doma}in je do{ao do pobede zasluèno, protiv podmla|ene ekipe iz ônopqe. Utakmicu je obeleìo je veteran Pjevi}, lepim golom i veoma dobrom igrom. A. î~i}

Kordun Omladinac (B) 3:5 (2:4) KQA JI ]E VO: Igrali{te Korduna, gledalaca 50, sudija: Kir{ner (Sombor). Strelci: Zori} u 33. i 73. (iz penala) Grujin u 45. za Kordun, a Dujmovi} u 17. \ur|ev u 30. Jovanovi} u 35. i 42. Hocieslavski u 75. minutu za Omaldinac. @uti kartoni: Hocieslavski i Miji} (Omladinac). Crveni karton: Kr{i} u 20. Ili} u 65. minutu (Kordun). KOR DUN: Karas, Pavlovi} (Zavo|a), @ivkovi} (Pavlica), Cime{a, Kr{i}, Stanojevi}, Grujin, Zori}, Stokrpa (Boca), Ili}, Matko. O M L A D I NAC: Dubravac, Miji} (Topalov), M. Halas, Pa~irski, Tripunovi}, Leri}, Dujmovi}, R. Halas (Vlaisavqevi}), \ur|ev (Komu{anac), Hocieslavski, Jovanovi}. Neo~ekivan poraz doìveo je Kordun. Takvom razvoju doga|aju doprinela je ~iwenica da su doma}i ostali ve} u 20. minutu broj~ano slabiji, jer je Kr{i} doìveo direktno iskqu~ewe. Pored toga Karas nije golman i dobio je ~etiri gola koji su se mogli braniti, a i sa kondicijom su doma}i kuburili tako da je Omladinac zasluèno slavio. J. D.

Hajduk - @AK 4:2 (2:1) STA PAR: Igrali{te Hajduka, gledalaca 100, sudija: Mijatovi} (Sombor). Strelci: Stoj{i} u 23. 28. i 87. Vuki~evi} u 68. za Hajduk, a Vidakovi} u 14. i Savi} u 70. minutu za @AK. @uti kartoni: Ni{evi}, Puri} (Hajduk), a Gaji} (@AK). Crveni karton: Vidakovi} (@AK). HAJ DUK: M. Pekez, Stani~kov, Ni{evi} (Voli}), Lazendi}, I. Pekez, Puri}, Pe{i}, Pelengi} (Stani}), Stoj{i}, Luki}, Vuki~evi}. @AK: Vukovi}, Maji}, Gaji}, Savi}, Elez, Obradovi}, Maziwanin, Radusin, Kova~evi}, Vidakovi}, Sabo. @elezni~ari su poveli preko Vidakovi}a, me|utim isti igra~ je

RI \I CA: Gra ni ~ar - BSK (Ba~ ki Bre sto vac) 5:0, DE RO WE: Omla di nac - Bo rac (Ba~ ki Gra ~ac) 2:1, KQA JI ]E VO: Kor dun - Omla di nac (Bu ko vac) 3:5, KRU [^I]: Mla dost - Ku la 3:3, SRP SKI MI LE TI]: Za dru gar Slo ga (^o no pqa) 5:3, PRI GRE VI CA: Pri gre vi ca - Gra ni ~ar (Ga ko vo) 3:2, KA RA VU KO VO: Po let - Cr ven ka 2:5, STA PAR: Haj duk - @AK (Som bor) 4:2. 1. Cr ven ka 29 22 2 5 80:33 68 2. BSK 29 19 4 6 64:42 61 3. Haj duk 29 13 7 9 56:43 46 4. Pri gre v. 29 14 4 11 46:41 46 5. Kor dun (-1) 29 14 1 14 53:45 42 6. Gra ni ~. (R) 29 13 3 13 52:46 42 7. Omla d. (D) 29 13 2 14 40:49 41 8. Za dru gar 29 10 9 10 45:37 39 9. Po let 29 12 3 14 57:53 39 10. Mla dost 29 11 5 13 41:49 38 11. Slo ga 29 11 4 14 47:57 37 12. Ku la 29 10 6 13 41:49 36 13. Omla d. (B) 29 9 6 14 44:56 33 14. Bo rac 29 10 3 16 43:68 33 15. Gra n.(G)(-1) 29 10 4 15 43:73 33 16. @AK 29 6 7 16 36:47 25

iskqu~en ve} u 24. minutu zbog nesportskog pona{awa. Sa igra~em mawe Somborci nisu imali nikakve {anse za uspeh. Hajduk je bio boqi i slavio sigurnu pobedu.J. D.

Prigrevica - Grani~ar (G) 3:2 (0:0) PRI GRE VI CA: Igrali{te Prigrevice, gledalaca 50, sudija: Merdanovi} (Srpski Mileti}). Strelci: Kneèvi} u 49. i 90. V. Raki} u 50. za Prigrevicu, a Skrobowa u 50. Krstanovi} u 58. minutu za Grani~ar. @uti kartoni: Gavrilovi} i Ostoji} (Prigrevica). PRI GRE VI CA: Te{i}, ôvi}, Radoj~i}, Gavrilovi}, ]u}a, Kneèvi}, D. Raki}, V. Raki}, Ostoji}, Mitrovi}, N. Raki}. GRA NI ÂR: Milovi}, Sekis, [}eki}, Dubaji}, Prekrajac, Mili}, Stoj~i}, Markovi}, Skrobowa, Krstanovi}, Xebi}. U ravnopravnoj igri doma}i su bili ne{to spretniji i sretniji pred protivni~kim golom {to je i odlu~ilo pobednika. J. D.

Grani~ar - BSK 5:0 (3:0) RI \I CA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 150, sudija: Deli} (Kula). Strelci: [veqo u 4. 18. 30. i 63. Baqak u 87. minutu. @uti kartoni: Brala, Mi. Gwatovi}, Oluji} (Grani~ar), a Divjak i S. Stani} (BSK). Crveni karton: Bagi} u 23. minutu (BSK). GRA NI ÂR: Pavasovi}, Brala (Lali}), Mi{kovi}, Ni. Koùl, Oluji}, [kori} (Ma. Gwatovi}), Ne. Koùl, Mom~ilovi}, [veqo, Mi. Gwatovi} (Vukas), Baqak. BSK: Keki}, Bagi}, Mi. Boì}, Mitrovi}, Ni. Boì}, ûi}, Kora}, Orsi}, S. Stani}, D. Stani}, Divjak. Doma}i fudbaleri bez problema su savladali drugoplasiranu ekipu. Sve je re{eno jo{ u prvom delu susreta. Ri|i~ani su pruìli dopadqivu i tehni~ki doteranu igru i sa lako}om su stigli do sigurnog vo|stva. Posebna pri~a bio je [veqo koji je bio nere{iva enigma za goste.

SPORT

c m y

dnevnik

utorak19.jun2012.

POSLE DVA VIKENDA SVETSKOG GRAN PRIJA

La vi ce i da qe u pro ble mi ma Bi le su od boj ka {i ce Sr bi je do main na jed nom od tur ni ra dru gog ko la svet skog Gran pri ja i ugo sti le Ar gen ti nu, Ku bu i Tur sku, ali su iz vo je va le sve ga jed nu po be du. Ni su bi le na {e de voj ke na uobi ~a je nom ni vou. Uz do sta mu ke sa vla da le su sa mo Ar gen ti nu i ni su tra `i le oprav da we za lo {e par ti je. Iako je am bi jent u be o grad skoj ha li „Pi o nir” bio za sva ku po hva lu, iz o- sta le su po be de la vi ca, ali su Tur ki we i Ku ban ke do {le u ve o ma do broj for mi. Srp ki we su pre ne de qu da na za po ~e le pri pre me za Olim pij ske igre, u ja kom su tre nin gu, pa i ni je za ~u |e we {to su na utak mi ca ma u Be o gra du bi le ve o ma te {ke i uspo re ne. Ipak, se lek tor Ter zi} ni je bio za do vo qan igrom i na ~i nom na ko ji su de voj ke pri {le utak mi ca ma, a da zlo bu de jo{ ve }e, u po sled wem me ~u po vre di la se Ste fa na Veq ko vi} i ni je ot pu to va la na Taj land na tre }i vi kend Gran pri ja. Na Taj lan du }e Sr bi je igra ti s do ma }i nom, SAD-om i Ar gen ti nom. - Ne ko li ko pu ta smo re kli da ni ka da ni je pro blem ka da se iz gu bi, sa mo je neo p hod no da i ta da bu de mo na vi si ni za dat ka. Re kao sam po sle me ~a s Ku bom da tre ba 1. SAD 6 2. Kina 6 3. Turska 6 4. Tajland 6 5. Kuba 6 6. Brazil 6 7. Japan 6 8. Nema~ka 6 9. Poqska 6 10. Srbija 6 11. Portoriko 6 12. Italija 6 13. Koreja 6 14. Domin. R. 6 15. Argentina 6 16. Tajpeh 6

6 6 5 5 5 5 3 3 3 2 2 1 1 1 0 0

0 0 1 1 1 1 3 3 3 4 4 5 5 5 6 6

18:2 18:2 16:7 16:6 16:7 16:12 12:10 11:9 12:11 11:13 7:15 7:16 7:16 5:15 4:18 1:18

18 18 15 14 14 11 10 9 9 8 5 5 4 4 0 0

Jovana Brako~evi}

sve za jed no da nas bu de sra mo ta, i sa da sto jim pri to me. S Tur skom smo ne {to bo qe igra li i de li mi~ no se is ku pi li za o~aj no iz da we od dan ra ni je. Isti na je da smo u ve li kom ra du, da smo svi umor ni od te snog ras po re da, ali ni {ta od to ga ne sme da bu de iz go vor za slab pri stup me ~u. Ima mo jo{ tri utak mi ce Gran pri ja i pro ba }e mo da se pla si ra mo na fi nal ni tur nir, ako se to ne de si, na sta vi }e mo s pri pre ma ma za Olim pi ja du jer je to naj vi {i ciq ove go di ne - is ta kao je na{ se lek tor Zo ran Ter zi}. Na {a naj e fi ka sni ja re pre zen ta tiv ka je Jo va na Bra ko ~e vi} i o~e ku je da }e igre re pre zen ta ci je Sr bi je do }i na ni vo iga ra ak tu el nog pr va ka Evro pe.

- Mo gle smo bo qe da od i gra mo ovaj tur nir u Be o gra du, ali nas je sve sti gao umor. De lo va le smo te {ko i tro mo, tru di le smo se, ali su Tur ska i Ku ba sa da bi le bo qe. Na{ pre vas hod ni ciq je Olim pi ja da i to svi zna ju, u Lon do nu }e mo si gur no bi ti na vr hun cu for me i ta mo }e mo po ka za ti pra vo li ce. Ostao nam je jo{ je dan vi kend Gran pri ja, od i gra }e mo ga {to bo qe mo `e mo, iako s ve li kim ka drov skim pro ble mi ma, ali {ta je tu je, ima mo kva li tet da po be di mo sva ko ga na sve tu. SAD, Ar gen ti na i Taj land su nam ve o ma do bro po zna ti, da }e mo mak si mum i vi de }e mo za ko li ko bo do va }e to bi ti do voq no - re kla je Bra ko ~e vi }e va. M. Risti}

POSLE ODUSTAJAWA HOLANDIJE

Sr bi ja do ma }in EP za da me Po sle Evrop skog pr ven stva za mu {kar ce, ko je je odr `a no u ja nu a ru u Sr bi ji, Ru ko met ni sa vez Sr bi je do bio je no vo po ve re we Evrop ske ru ko met ne fe de ra ci je - or ga ni za ci ju {am pi o na ta Sta rog kon ti nen ta za da me. Tur nir }e se odr `a ti od 4. do 16. de cem bra ove go di ne u Be o gra du, No vom Sa du, Ni {u i Vr {cu. [am pi o nat je pr vo bit no tre ba lo da or ga ni zu je Ho lan di ja, ali je ona pre dve ne de qe od u sta la od or ga ni za ci je. U kon ku ren ci ji su, po red Sr bi je, bi li jo{ Hr vat ska, Dan ska, Ma ke do ni ja, Island, Nor ve {ka, Poq ska, Ru mu ni ja, Ru si ja, Slo va~ ka i [ved ska. Na {a ze mqa je do bi la pred nost u od no su na pre o sta lih de set kan di da ta jer je or ga ni za ci ja EP za mu {kar ce u ja nu a ru oce we no naj vi {om oce nom. Ko men ta ri {u }i od lu ku pred sed nik EHF-a Tor Lian je re kao: - Pre za do vo qan sam {to }e mo se vra ti ti u Sr bi ju u de cem bru ove go di ne. RSS je ura dio ne ve ro va tan po sao u or ga ni za ci ji {am pi o na ta za ru ko me ta {e i uve ren sam da }e or -

Sa sednice Izvr{nog odbora OK 11. SORV u Novom Sadu

no sti ma oko SORV, ali da su stru~ ne slu `be ra di le pu nom pa rom i da su sre di le ur ba ni sti~ ku do ku men ta ci ju za te re ne za Igre. Ra di se o po vr {i ni od 22 hek ta ra, gde }e bi ti fud bal ski i atlet ski te re ni, kao i ne ko li ko po mo} nih te re na, a da je za akva park, ko ji }e bi ti na po vr {i ni od tri hek ta ra, ura |e na pro jekt na do ku men ta ci ja, ali se s ra do vi ma ka sni jer ni su jo{ sti gle sa gla sno sti nad le `nih or ga na.

Na ovoj sed ni ci iza bra na je Sport sko tak mi ~ar ska ko mi si ja u ko ju su u{li: Raj ko Pa u no vi}, pred sed nik (Zo na Ju `na Ba~ ka), El vi ra Ig wa to vi} (Srem), Pe tar Pe ro vi} (Ju go za pad na Ba~ ka), Fra wa Ore {ko vi} (Ju `ni Ba nat) i Mi lo rad ]i ri} (Se ver ni i Sred wi Ba nat), ~la no vi, a za za me ni ke ~la no va iza bra ni su: Du {an Ko la rov (Po ti sje), Mi lan Ba we glav (Se ver na Ba~ ka), Slav ko Ko va ~e vi}

(Ju `ni Ba nat) i Vla di mir Pe tro vi} (Se ver ni i Sred wi Ba nat). Usvo jen je iz gled i sa dr àj ~lan ske kar te 11. SORV, a do go vo re na je i da qa di na mi ka na re a li za ci ji Ope ra tiv nog pla na OK 11.SORV. - U pe ri o du pred na ma sva ko bi tre ba lo da ra di svoj deo po sla, OK i Pri prem ni ko mi tet gra da do ma }i na – re kao je Pe ri {i}. – No, sve va qa ra di ti u za jed ni~ kom do go vo ru. Tre ba lo bi ubr za ti iz ra du ma sko te Iga ra i iza bra ti pro mo te re, kao i da se {to pre re {i pi ta we ge ne ral nog spon zo ra, kao i da ne tre ba za bo ra vi ti da je ovo go di na stan dar di za ci je i usa gla {a va wa pro gra ma sa Za ko nom o spor tu i zah te vi ma Mi ni star stva omla di ne i spor ta re pu bli ke. Ta ko |e, po Za ko nu o spor tu svi smo u oba ve zi da pri pre mi mo pro gra me i pro jek te za na {e ma ni fe sta ci je ko je tre ba pre da ti do sep tem bra. To zna ~i da nas u pred sto je }em pe ri o du ~e ka pu no po sla. Bran ko Ga jin je jo{ jed nom po no vio da se u Sr bo bra nu pr vo mo ra kon sti tu i sa ti lo kal na vlast, pa tek on da u}i u sve ove po slo ve. - [to se ti ~e OK Igre su mo gle po ~e ti kra jem ma ja, jer su kon sti tu i sa ni svi or ga ni. I mi ~e ka mo da se vlast u Sr bo bra nu kon sti tu i {e i da kre ne mo po pla nu za re a li za ci ju Olim pi ja de. Ra di mo ozbiq no i od go vor no i mo è mo bi ti pri mer mno gi ma ka ko se sve mo è ura di ti do bro i na vre me – is ta kao je na kra ju pred sed nik Iz vr {nog od bo ra i Olim pij skog ko mi te ta dr Mi lo rad Mi ja to vi}. S. Jakovqevi}

ga ni za ci ja `en skog tur ni ra bi ti jed na ko uspe {na - re kao je pr vi ~o vek EHF-a. Na {a re pre zen ta ci ja je kroz kva li fi ka ci je iz bo ri la me sto na [am pi o na tu Sta rog kon ti nen ta, a po red we na pr ven stvu }e u~e stvo va ti i na ci o nal ni ti mo vi Ne ma~ ke, Ma |ar ske, Ru mu ni je, Cr ne Go re, Ru si je, Fran cu ske, Ma ke do ni je, [ved ske, ^e {ke, Hr vat ske,

Iz van red ni uslo vi Srp ska {e sto ~la na ka ja ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je pri pre ma se u ma |ar skom Sol no ku za pred sto je }e pr ven stvo Evro pe. Olim pij ski ~e tve rac i dvo sed sva ko dnev no tre ni ra ju pod bud nim okom tre ne ra Mi ro sla va Alek si }a. U pi ta wu su za -

Mla den ko \u ra no vi} opet ko me sar Pred log za no ve or ga ne i te la OK 11. SORV obra zlo `io je Mi lo rad Pe ri {i}, is ta kav {i da je bi lo vi {e kan di da ta za ko me sa ra za tak mi ~e we i we go vog za me ni ka i da se u kon sul ta ci ja ma sa svim pred stav ni ci ma zo na do {lo do dva ime na. Ta ko je za ko me sa ra pred lo `en Mla den ko \u ra no vi}, ko ji je istu funk ci ju oba vqao na olim pi ja da ma u Ba~ koj To po li i Adi, a za za me ni ka Qu bo mir Ob ra do vi}, ko ji je bio ko me sar na po sled woj SORV u Ba~ koj Pa lan ci. Re~ je o dvo ji ci is ku snih sport skih rad ni ka i oni su jed no gla sno iza bra ni.

Tor Lijan i Velimir Marjanovi} tokom EP za mu{karce

ZA EP U ZAGREBU REPREZENTATIVCI SE PRIPREMAJU U SOLNOKU

SEDNICA IZVR[NOG ODBORA OLIMPIJSKOG KOMITETA 11. SORV

Na sed ni ci Iz vr {nog od bo ra Olim pij skog ko mi te ta 11. sport ske olim pi ja de rad ni ka Voj vo di ne, odr `a noj u No vom Sa du, raz go va ra lo se o ak tiv no sti ma ovog te la iz me |u dve sed ni ce, kao i o ono me {ta je u tom pe ri o du ura dio grad do ma }in 11. SORV Sr bo bran. U pr vom de lu Mi lo rad Pe ri {i}, pred sed nik Sa ve za sport za sve Voj vo di ne i pod pred sed nik OK, je is ta kao da je sve {to je pla ni ra no za taj pe riod i ura |e no, dok je pred sed nik Op {ti ne Sr bo bran Bran ko Ga jin re kao da zbog pred iz bor nih ak tiv no sti ni je bi lo vre me na za ozbiq ni je ba vqe we ak tiv -

Paji} i Stanojevi}

vr {ne de se to dnev ne pri pre me pred na stup u Za gre bu. - Pr vi put smo u Sol no ku i mo ram da pri znam da su uslo vi za tre ning vi {e ne go od li~ ni. Ra di se o za tvo re nom de lu sta rog to ka Ti se. Sta ja }a vo da. Iz vu ~e no je de vet sta za na 1.000m du ì ne. Kao ne ko kamp na se qe sa ku }i ca ma i kan ti nom ogra |e no sa mo za ka ja ka {e - re kao je za sajt KSS Olim pi jac De jan Ter zi}. Kvar tet u k-4 1000m (Zo ri}, Hol pert, Alek si} i Ter zi}) na da ju se le pim ve sti ma u Za gre bu. To }e bi ti wi hov dru gi za jed ni~ ki na stup na EP. Pro {lo go di {wi de bi na Adi Ci gan li ji do neo im je po lu fi na le. U me |u vre me nu, za go di nu da na, sta sa li su, oja ~a li, po sta li olim pij ci i znat no su ik su sni ji i zre li ji {to bi sve mo glo da bu de ga rant vi so kog do me ta mu {kog ~e tver ca. - Po sle Poq ske smo po ~e li pri pre me za EP, za me ni li smo ~e tve rac i sa da ve sla mo Ne la ko ji nam vi {e od go va ra. Glav ni deo pri pre ma je od ra |en na Sav skom je ze ru gde smo ura di li naj te è tre nin ge. Sa da di è mo for mu i sku pqa mo sve ì nu. Dru {tvo na tre nin zi ma nam pra vi austra lij ski ~e tve rac sa

Ken Va la som i [ve |a nin Gu staf son. Ipak ne ra di mo za jed ni~ ke tre nin ge jer se oni spre ma ju sa mo za Olim pi ja du i na la ze se u dru gom tre na `nom ci klu su. [ta o~e ku je te u Za gre bu? - Na tak mi ~e we ide mo s mno go op ti mi zma. Da }e mo sve od se be i na da mo se naj bo qem. U do broj smo for mi. Ose }aj u ~am cu je ve o- ma do bar, fo ku si ra mo se sa mo na se be i `e li mo da iz ve sla mo naj bo qu tr ku - po ru ~io je Ter zi}, a na we go ve re ~i na do ve zao se Alek san dar Alek si}. - O~e ku je mo da iz ve sla mo na {u naj bo qu tr ku i na kon we bu de mo za do voq ni. Je di ni me da qa {i ove se zo ne, dvo sed u k2 500m Pa ji} i Sta no je vi} pu ni su op ti mi zma. Iako ni su us pe li da is pu ne olim pij sku kvo tu za od la zak u Lon don me da qa bron za nog sja ja sa Svet skog ku pa im je bi la sla ba ute ha. - Do bro smo tre ni ra li po sle Po zna wa. U do broj smo for mi mo `da ~ak i u bo qoj ne go u ma ju ka da smo ju ri li olim pij sku nor mu. U Za greb ide mo na naj vi {i pla sman. Ovo tak mi ~e we nam je va `no i ako iz ve sla mo na svom naj bo qem ni vou 500m mo `e mo da se bo ri mo za ne ku od me da qa. A za {to ne i na 1000m - op ti mi sta je re pre zen ta ti vac iz [ap ca De jan Pa ji} ko jeg po sle Za gre ba, za tri ne de qe o~e ku je i na stup na mla |e se ni or skom {am pi o na tu Evro pe u Por tu ga li ji. J. G.

Dan ske, Ukra ji ne, [pa ni je i Nor ve {ke, ko ja je bra ni lac ti tu le. Po sled we me sto, ko je je pret hod no bi lo re zer vi sa no za Ho lan di ju kao do ma }i na, do de qe no je Islan du, ko ji je bio naj bo qi tre }e pla si ra ni tim u kva li fi ka ci ja ma. @reb za Evrop sko pr ven stvo bi }e odr `an u pe tak u Mo na ku, to kom EHF kon gre sa. J. G. DRAGAN ZORI] IPAK PUTUJE NA EP U ZAGREB

Zdrav sam kao dren Dra gan Zo ri} pu tu je na Evrop sko pr ven stvo i ve sla ~e u k-2 200m sa svo jim du go go di {wim part ne rom Og we nom Fi li po vi }em. Tr o fej nom ba~ ko pa lan ~a ni nu bu kval no je pao ka men sa sr ca ka da je po sle de taq nih pre gle da i ana li za na In sti tu tu u Srem skoj Ka me ni ci, ~uo vi {e ne go ohra bru ju }e re zu la te - pr o {i re na sr ~a na aor ta je sa svim nor mal na za spor ti stu we go ve kon sti tu ci je i ga ba ri ta i mo `e ne sme ta no da na sta vi sa tre nin zi ma i tak mi ~e wem.

Dragan Zori}

- Jo{ sam ma lo pod uti skom sve ga {to mi se iz de {a va lo u po sled wa dva da na, a ne po sred no pred po ~e tak EP. Ce le go di ne se spre mam za ovo tak mi ~e we u Za gre bu i ni sam mo gao da ve ru jem da ne }u i}i. Ipak, is pa lo je sve naj bo qe po me ne. Raz u mem qu de iz Za vo da za sport da su oni `e le li da spre ~e bi lo ka kve su mqi ve po sle di ce po mo je zdra vqe, i da u sve tlu po sled weg tra gi~ nog do ga |a ja ko ji se de sio sa ve sla ~em, mo ra ju da bu du ve o ma opre zni, ali ta kav {ok da mi pri re de, ni sam se na dao. Do bio sam po tvr du od vr hun skih ka dri o lo ga sa In sti tu ta u Ka me ni ci da je mo je zdrav stve no sta we od li~ no - re kao je za sajt KSS ka ja ka {ki as iz Ba~ ke Pa lan ke Dra gan Zo ri}. J. G.

sport

utorak19.jun2012.

BARA@ ZA PODRU^NU LIGU ZREWANIN

Sla vqe go sti ju

Lehel - Radni~ki (S) 2:3 (0:1) ZRE WA NIN: Igrali{te „Kraj Skrobare”, glejdalaca oko 1000, sudija: Bogi~evi} (Zrewanin). Strelci: Vukovi} u 55. i Jovanovi} u 80. za Lehel, a Skoko u 45. Kolunxi} u 47. i Ogwenovi} u 50. minutu za Radni~ki. @uti kartoni: Pavlov (Lehel), a Samarxi}, Ogwenovi}, Drobwak (Radni~ki). LE HEL: Horvat 6, Obradovi} 6 (Demir), Xajski 7, Mili}evi} 7, Raki} 6 (Arsi} 7), Ivanov 6, Jovanovi} 7, Vinai 7, Vukovi} 7, Stameni} 6 (Pavlov), Mihajlov 6. RAD NI^ KI: Stamenkovi} 7 (Jankulov 7), Dubqevi} 7, Krneti} 7, Drobwak 8, Skoko 7, Mago~evi} 6 (@eèq 7), Samarxi} 6, \urovi} 6 (Gajevi}), Milo{ 7, Ogwenovi} 7, Kolunxi} 7. Gosti su poveli sa 3:0 i na ovoj utakmici je sve bilo re{eno. Doma}ini su uspeli da postignu dva pogotka, ali to je bilo dovoqno samo da ublaè poraz, pa su se fudbaleri iz Sutjeske na kraju zasluèno radovali.

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA - ISTOK POT PO RAW: Pot po raw - Ka ra{ (Ku {tiq) 2:2, JA SE NO VO: Ka ra{ Je din stvo (Vlaj ko vac) 3:2, DU PQA JA: Ba nat - Vi no gra dar (Gu du ri ca) 0:3, BA NAT SKA PA LAN KA: Du nav - Haj duk ([u {a ra) 2:0, VE LI KO SRE DI [TE: Bo rac - Bo rac (Vra ~ev Gaj) 1:0, ALI BU NAR: Bu du} nost - Cr ve na zve zda (Pa vli{) 3:1, KU SI]: [e vac - Ra tar (Kru ~i ca) 2:2. Slo bod ni su bi li: Haj du ~i ca i Do bri ca.

1. Do bri ca 30 2. Bu du} nost 29 3. Je din stvo 29 4. C. zve zda 29 5. Bo rac (VS) 29 6. Bo rac (VG) 29 7. [e vac 30 8. Ka ra{ (K) 29 9. Ra tar 29 10. Pot po raw 29 11. Ka ra{ (J) 29 12. Haj du ~i ca 29 13. Du nav 29 14. Haj duk 29 15. Vi no gra dar 29 16. Ba nat 29

21 20 17 15 12 12 10 10 10 11 10 10 11 10 9 2

6 3 3 6 2 10 6 8 6 11 4 13 9 11 8 11 7 12 4 14 7 12 6 13 3 15 5 13 7 13 3 24

75:29 69 91:35 63 49:30 53 77:41 51 56:42 42 57:52 40 42:50 39 41:46 38 49:45 37 53:68 37 46:68 37 41:48 36 57:72 36 47:62 35 57:60 34 21:111 9

PRVA JU@NOBANATSKA LIGA

OP[TINSKA LIGA-[ID

Ne u hva tqi vi Ob ra do vi} Sed mi ca Va {i ~a na Slavija - Sloga (BNS) 1:2 (0:2) KO VA ^I CA: Igrali{te „kraj Rasadnika”, gledalaca 200, sudija: Feren~ek (Bela Crkva). Strelci: Straku{ek u 64. za Slaviju, a Obradovi} u 20. i 26. minutu za Slogu. @uti kartoni: Mihalek, \urovski, Halupa, Straku{ek (Slavija), a S. D. Jovi} (Sloga). Crveni karton: Qavro{ (Slavija). SLA VI JA: Zekovi} 7, Mihalek 6, \urovski 6, Qavro{ 6, Okuka 7, Vasi} 7 (Straku{ek 7), Bako{ 6 (Bire{), Halupa 6, Nikolovski 6, Valovec 6 (Petrovi~ 6), \uri{ 6. SLO GA: M. Milanovi} 7, Kalkan 7, S. S. Jovi} 7, Mar~eti} 7, [arac 7, Zec 7, Obradovi} 8 (Ku`i}), Jak{i} 7 (Lazarevi}), S. D. Jovi} 7, D. Milanovi} 7, Perla{ 7. U otvorenoj igri neuhvatqivi Nenad Obradovi} je dva puta bio precizan posle kontri Novoselaca, a Straku{ek je posle konerna i gu`ve postigao po~asni pogodak za doma}ina.

Mladost - BAK 2:0 (1:0) OMO QI CA: Igrali{te S. C. „Powavica”, gledalaca 150, sudija: Petrovi} (Vr{ac). Strelci: Savkovi} u 39. Luki} u 83. minutu

(iz penala). @uti kartoni: Simi}, Luki}, Petrovi} (Mladost), a Stefanovi} (BAK). MLA DOST: Stefanovi} 7, Boì} 7 (Sladakovi}), Simi} 6, Kalapi{ 7, Sto{i} 6, Maksimovi} 7, Savkovi} 7, Savanovi} 7 (Arsi} 6), Kruni} 7 (Petrovi} 6), Smiqani} 6, Luki} 8. BAK: Stefanovi} 6, Juga 5, Markovi} 5, Jovi~in 6, [upi} 7, Radulov (Vitomirov 7), Marila 6, Nedi} 6, An|eli} (Ili} 7), @ivkovi} 6, Georgijevski (Miuca 5). U otvorenoj igri posle grube gre{ke gostuju}eg golmana koji je ispustio loptu Savkovi} je istu prosledio u mreù. Bilo je èqe i htewa sa obe strane, da bi najboqi akter susreta Luki} u 83. minutu sa bele ta~ke overio trijufm Omoq~ana.

Borac - Vulturul 3:0 (1:0) SA KU LE: Igrali{te „u Porti”, gledalaca 200, sudija: Baji} (Pan~evo). Strelci: Pavlovi} u 3. Zekanovi} u 58. Kodi} u 83. minutu. @uti kartoni: Carevi}, V. Milovac, Krsti}, Pavlovi} (Borac), a Paunovi} (Vulturul). BO RAC: Antanasijevi} 7, V. Milovac 7, Carevi} 7, Mladeno-

SOMBORSKA MFL

Sja jan fi ni{ OFK Mladost APA - Dinamo (Sonta) 6:1 (2:0) APA TIN: Stadion Mladosti, Gledalaca 100, Sudija: Mi{~evi} (Apatin). Strelci: B. Jelisavac u 33, Luki} u 42, Uzelac u 65, 79, 83, Jano u 81. minutu za OFK Mladost APA, Brkin u 61. minut za Dinampo. @uti kartoni: Uzelac (Mladost), [arac, A. Durakovi} (Dinamo) OFK MLA DOST APA: Ra{eta, ^oni}, Rapaji}Vujin, Jano, Marin (Deli}), Luki} (Uzelac), Petrovi}, B. Jelisavac (Mehmedi), Mar~eta, Todorovi}. DI NA MO: Balog, A. Durakovi}, M. Vidakovi} (Majstorovi}), (D. Durakovi}), Bori}, Krpijan, Brkin, I. Mihaqev, [arac, \ur|evi}, L. Mihaqev, Petrovi}. Raspolo`eni kraj biv{eg Super – liga{a iz Apatina. Slede}e godine Podru~na liga Sombor i nova {ansa i izazov, za jednu sasvim novu generaciju Mladosti. M. Jovi}evi}

BA^ KI MO NO [TOR: Du nav - Je din stvo (Ri ba re vo) 2:1, APA TIN: Mla dost - Di na mo (Son ta) 6:1, RAS TI NA: Ras ti na - Li par 1:2, SOM BOR: Me ta lac - Oya ci 2:2, SOM BOR: [i ka ra - Alek sa [an ti} 0:3 (par for fe), SVI LO JE VO: Te re kve{ - Rad ni~ ki (Rat ko vo) 3:1, LA LI]: Pa no ni ja - Ru sin (Ru ski Kr stur) 1:2. 1. Mla dost 26 23 3 0 86:8 72 2. Rad ni~ ki 26 20 1 5 87:34 61 3. Li par 26 19 2 5 60:33 59 4. Ru sin 26 13 7 6 53:34 46 5. Te re kve{ 26 13 3 10 50:33 42 6. A. [an ti} 26 11 3 12 46:53 36 7. Pa no n. (-1) 26 11 3 12 40:52 35 8. Ras ti na 26 9 6 11 35:40 33 9. Du nav 26 10 1 15 38:77 31 10. Oya ci 26 8 5 13 30:46 29 11. [i ka ra (-1) 26 8 4 14 27:42 27 12. Me ta lac 26 6 7 13 43:50 25 13. Di na mo (-1) 26 6 2 18 28:56 19 14. Je din stvo (-1)261 1 24 14:77 3 Mla dost i Rad ni~ ki su no vi ~la no vi Pod ru~ ne li ge Som bor

REVIJALNA UTAKMICA U DOWIM PETROVCIMA

Po sle de ce ni je u vi {em ran gu

Dowi Petrovci - Reprezentacija Druge sremske lige 3:3 (2:1) DO WI PE TROV CI: Igrali{te Dowih Petrovaca, gledalaca 250, sudija Bazi} (Be{ka). Strelci: Peji} u 26. i 41. i Bosni} u 53. za Dowe Petrovce, @ivkovi} u 21, Stefanovi} u 73. i Male{evi} u 82. za Reprezentaciju. DO WI PE TROV CI: Deli}, Sirixanski, B. Oparu{i}, Ga{pa-

dnevnik

(Qukovo), Quboja (Podunavac, Belegi{), Stefanovi} (Podunavac), Joveli} (Borac, Martinci), \or|i} (Grani~ar), @ivkovi} (Qukovo), Opa~i} (Popinci), Male{evi} (Borac).Igrali su jo{: Milo{evi} (Qukovo), @akula (Jedinstvo, Plati~evo), Novi} (Popinci), Me|ed (Hrtkovci), Milovano-

balskog saveza Sremska Mitrovica, predao je Milan Juri{i}. Zatim je Vladimiru Ga{parevi}u, za desegodi{wu vernost (on je igra~ iz Golubinaca), predat vredan ru~ni sat. Reprezentacija je povela, nakon odli~ne akcije, a precizan je bio @ivkovi}. Najboqi strelac sla-

Napredak - Omladinac (M) 7:0 (5:0)

BA RAN DA: Rad ni~ ki - Vr {a ju naj ted (Vr {ac) 5:1, SA KU LE: Bo rac - Vul tu rul (Gre be nac) 3:0, JA BU KA: Ju go sla vi ja - Par ti zan (Gaj) 3:2, IZ BI [TE: Po let - Slo ga (Plan di {te) 2:1, OMO QI CA: Mla dost - BAK (Be la Cr kva) 2:0, KO VA ^I CA: Sla vi ja - Slo ga (Ba nat sko No vo Se lo) 1:2, SEF KE RIN: Tem po - Rad ni~ ki (Ko vin) 1:2, DE BE QA ^A: Spar tak - Par ti zan (Uq ma) 4:0 (pre kid u 52. mi nu tu, go sti osta li sa se dam igra ~a). 1. Rad ni~ . (K) 29 21 6 2 84:26 69 2. Bo rac 29 16 6 7 56:31 54 3. Rad ni~ . (B) 29 14 7 8 64:36 49 4. Ju go sla vi ja 29 13 9 7 50:41 48 5. Vul tu rul 29 13 4 12 42:32 43 6. Mla dost 29 13 4 12 54:45 43 7. Slo ga (P) 29 13 4 12 49:44 43 8. Vr {a cju n. 29 12 5 12 33:36 41 9. Po let 29 11 7 11 37:47 40 10. Sl. (BNS) 29 11 5 13 46:48 38 11. BAK 29 10 7 12 45:38 37 12. Sla vi ja 29 10 5 14 49:61 35 13. Par ti z. (G) 29 10 4 15 43:47 34 14. Tem po 29 9 7 13 27:55 34 15. Par ti z. (U) 29 6 6 17 36:64 24 16. Spar t. (-1) 29 5 4 20 25:87 18

vi} 7, Jovanovski 7, Kodi} 7, Zekanovi} 7 (Milanko), Pavlovi} 7 (Petrovi}), Krsti} 7, Bojkovi} 7, M. Milovac 7 (]iri}). VUL TU RUL: Anti} 6, Popa 6, Paji} 7, Nikoli} 6, Timotijevi} 7, Morariu 6, Bobi} 6, Paunovi} 6, Vu~kovi} 6, Mazaran 6 (Sekuli}), Gajta 7. OP[TINSKA LIGA IN\IJA–STARA PAZOVA

Uze li bod li de ru

Dunav - ^SK 1:1 (1:0) NO VI SLAN KA MEN: Igrali{te Dunava, gledalaca 100, sudija ]iri} (In|ija). Strelci: Cvi{i} u 2. za Dunav, P. Subotin u 65. za ^SK. @uti kartoni: Cvi{i}, Kiti}, Vojvodi} (Dunav), P. Subotin (^SK). DU NAV: Jelovac 8, Milo{evi} 7, Kne`evi} 7, Dra~a 7, Davidovi} 8, Vojvodi} 8, Cvi{i} 7, Vuka{in 7, @ivkovi} 7, Kiti} 7, Stevanovi} 7 (Rukavina 7). ^SK: Vojnovi} 7, Jawin 7 (Za}iri 7), J. Subotin 7, Lipov~an 7 (Dini} 7), Bakvi} 7, Lap~i} 7, Tica 7, Dragi~evi} 7, P. Subotin 7, Joki} 7, Arsi} 7. B. Vujaklija JAR KOV CI: Bo rac-Po let 0:0, KR ^E DIN: Fru {ko go rac-Slo ga (M) 4:3, NO VI SLAN KA MEN: Du nav-^SK 1:1. 1. ^SK 20 12 5 3 38:13 41 2. Du nav 20 9 7 4 29:20 34 3. Po let 20 8 6 6 25:27 30 4. Fru {ko go rac20 7 6 7 26:27 27 5. Bo rac (J) 20 6 5 9 26:25 23 6. Slo ga (M) 20 2 3 15 20:52 9

Fru{kogorac Sloga (M) 4:3 (2:1) KR Ê DIN: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 100, sudija Mihajlovi} (In|ija). Strelci: Prodanovi} u 20, Ivan~evi} u 33. i Filipovi} u 47. i 54. za Fru{kogorac, Milo{evi} u 39, Kusi} u 78. i Davidovski u 89. za Slogu. @uti kartoni: Obradovi} (Fru{kogorac), J. Hajnal (Sloga). Crveni karton: Jovanovi} (Sloga). FRU [KO GO RAC: Vu~i} 6, Prodanovi} 7 (Simonovi} 6), Livaja 7, Boì} 7, ôrtan 7, Filipovi} 9, S. Petkovi} 7, Ivan~evi} 8 (Krsti} 6), Obradovi} 7, Lili} 7 (D. Petkovi} 6), Pejakovi} 8. SLO GA: Bradi} 6, L. Ipa~ 6, P. Hajnal 6, J. Hajnal 6, Belanovi} 7, Milo{evi} 7, R. Ipa~ 6, Kusi} 7, Davidovski 7, Jovanovi} 6, Mikulinac 6. S. Ranitovi}

Borac (J) - Polet 0:0

Za jed ni~ki sni mak u~e sni ka re vi jal nog su sre ta u Do wim Pe trov ci ma

revi}, Se~anski, Mudri}, Peji}, ^vorkov, V.Mati}, Luka~, [u{a. Igrali su jo{: Tomi}, Bosni}, B. Mati}, ^oli}, Ivan~evi}, N. Oparu{i}. Trener: Darko Drqan. RE PRE ZEN TA CI JA DRU GE SREM SKE LI GE: ^i~a (Hrtkovci), Pani} (Popinci), Samarxi} (Grani~ar, Grabovci), Katari}

vi} (Grani~ar), Kosti} (Grani~ar), Jandri} (Borac). Treneri: @ivko Budimirovi} (Popinci), Petar Jefti} (Qukovo). Pre po~etka revijalne utakmice, kapitenu Dowih Petrovaca Vladimiru Ga{parevi}u, pehar za osvojeno prvo mesto, u Drugoj sremskoj ligi, u ime Podru~nog fud-

vqenika Peji}, do kraja poluvremena je preokrenuo rezultat. U nastavku precizni su bili jo{ Bosni} i za reprezentaciju Stefanovi} i Male{evi}. Tre}e poluvreme je nastavqeno u dobroj i bogatoj trpezi uz muzikudo kasno u no}. B. Rokni}

JAR KOV CI: Igrali{te Borca, gledalaca 50, sudija Sekuli} (Stari Banovci). @uti kartoni: Do{en (Borac), Kalezi} (Polet). Crveni karton: Jovi} (Polet). BO RAC: Milinovi} 7, Naranxi} 7, Mraovi} 6 (Peura~a 7), Ke`i} 6, Do{en 7, M. Novkovi} 7, Mandi} 7, Trbojevi} 6 (Lazi} 7), Petrovi} 7, Jawanin 7, D. Novkovi} 8. PO LET: Pa{i} 7, Baweglav 7, Mr|a 7, ]ali} 6, Kukoq 7, Mari} 6, Todorovi} 6 (Kalezi} 6), Baji} 6, Bozoqac 7 (Popovi} 6), Jovi} 6, Vukovi} 6. M. Obradovi}

VA [I CA: Igrali{te Napretka, gledalaca 200, sudija Mati} ([id). Strelci: Mladenovi} u 16, 42. i 54, D. Dobrojevi} u 21, N. Petrovi} u 28. i 68. i Starovlah u 38. minutu. NA PRE DAK: M. Dobrojevi} -, Luki} 7 (@. \a~anin 6), P. Petrovi} 7, V. Petrovi} 8, Gali} 7, D. Dobrojevi} 8, Z. \a~anin 7 (Harbok 6), Starovlah 8, N. Petrovi} 8 (Maleti} 7), Tuti} 7, Mladenovi} 8. OMLA DI NAC: Obradov 6, Bukor 6, [inka 6, Simi} 6, Runti} 6, Si~ 6, Nikoli} 6, Jovi~i} 6, Koh 6, Fajfri} 6 (Gruji} 6), Luka~ 6. Va{i~ani su jo{ jednom pokazali i dokazali da su najboqa ekipa u ligi. U egzibicionoj igri, prvak je lako postigao sedam golova, a gosti iz Molovina mogu biti zadovoqni kona~nim rezultatom. D. Dobrojevi}

BI KI] DO: OFK Bi ki}-Sin |e li} 3:0, ILIN CI: Bo rac-Sre mac 4:3, VA [I CA: Na pre dak-Omla di nac (M) 7:0, QU BA: Je din stvo-Gra ni ~ar 3:2, MO RO VI]: Je din stvoJed no ta 3:0 (go sti ni su do {li), KU KU JEV CI: Fru {ko go rac-OFK Ba ~in ci 1:0.OFK Bi nu la i Omla di nac iz Ba tro va ca bi li su slo bod ni. 1. Na pre dak 26 18 6 2 72:28 60 2. OFK Bi ki} 26 17 4 5 67:28 55 3. Sin |e li} 26 16 3 7 56:36 51 4. Ba ~in ci 26 16 2 8 86:30 50 5. Je din . (M) 26 15 3 8 75:37 48 6. Jed no ta 26 13 7 6 60:42 46 7. Je din . (Q) 26 13 4 9 57:47 43 8. Fru {ko g. 26 12 3 11 49:40 39 9. Omla d. (B) 26 9 5 12 52:53 32 10. Gra ni ~ar 26 7 5 14 46:65 26 11. Bo rac 26 7 4 15 35:69 25 12. Bin gu la 26 6 4 16 33:79 22 13. Omla d. (M) 26 5 2 19 19:73 17 14. Sre mac 26 1 4 21 30:111 7 Na pre dak iz Va {i ce, kao pr vak Op {tin ske li ge-[id, od idu }e se zo ne igra }e u Dru goj srem skoj li gi.

OFK Biki} - Sin|eli} 3:0 (3:0)

Fru{kogorac OFK Ba~inci 1:0 (1:0)

BI KI] DO: Igrali{te OFK Biki}a, gledalaca 250, sudija Grkini} ([id). Strelci: Kurbalija u 24, Dobri} u 30. i Solakovi} u 38. @uti karton: Drenovac (Sin|eli}). OFK BI KI]: Bugarski 8, Vu~kovi} 9 (Majher 8), Gledi} 9, Ceti} 9, Basrak 9, Rado{evi} 9, Mrvaqevi} 9, Solakovi} 10, Vranov 9, Kurbalija 9, Dobri} 9. SIN \E LI]: Medakovi} 7, Damjanovi} 7, Mari} 7 (Gubi}), Drenovac 7, Geordini 8, Vudrak 7, Kova~evi} 7, Todorovi} 7 (Toma{evi}), Stojakovi} 7 (Savi}), [arac 8, Mileti} 7. Gost iz Gibarca obe}avao je iznena|ewe, ali je u prvom delu bio prosto prega`en i nemo}an da bilo {ta u~ini. Kurbalija je na~eo mre`u Medakovi}a preciznim udarcem sa 20 metara. Dobri} je volej udarcem pove}ao rezultat, a kona~ni je postavio Solakovi}, najboqi pojedinac susreta, iz blizine. D. Hnatko

KU KU JEV CI: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 300, sudija Stanivukovi} (Erdevik). Strelac: Golubovi} u 16. @uti kartoni: Vuk{i}, Radivoj{i} (Fru{kogorac), Ga~i}, Maro{i~evi} (OFK Ba~inci). FRU [KO GO RAC: Vorkapi} 8, Bajagi} 8, Iliba{i} 8 (Obradovi} ), Marti} 8, Radivoj{i} 8, Stoj~evi} 8, Adamovi} 7 (Amanovi}), Trgi} 8, Golubovi} 8, Vuk{i} 8, Galija{ 8. OFK BA ÎN CI: Zadripko 6, Junuzovi} 5, Mili} 5, Maro{i~evi} 5 (Xuwa), Gruji~i} 6, Kalini} 6, Lazarov 5 (Trbi}), Blaànovi} 5 (Meni~anin), Milinkovi} 5, Ga~i} 5, Cuper 6. Posle brze kontre Golubovi} je sa oko desetak metara matirao nemo}nog Zadripka i tako doneo zasluènu pobedu svom timu u duelu protiv neugodnih kom{ija. R. Grkovac

Jedinstvo (Q) - Grani~ar 3:2 (1:1) QU BA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 80, sudija Softi} (Ba~inci). Strelci: D. Ruman u 7. i 17. i Cerovski u 82. za Jedinstvo, Star~evi} u 6. i Joki} u 50. za Grani~ar. @uti kartoni: Cigankov (Jedinstvo), Boban Cvijanovi} (Grani~ar). JE DIN STVO: Petkovi}, Mr|anovi}, [ili, Toman, Cerovski, ]ali}, D. Ruman, Rami}, A. Ruman, Cigankov, Pavlovi}. GRA NI ^AR: Bogdan Cvijanovi}, Kova~evi}, Ili}, Boban Cvijanovi}, Vukovi}, Star~evi}, Riki}, Remi}, D. Juro{evi}, Joki}, S.Juro{evi}. Rezultat ne govori sve. Doma}ini su tesno slavili, ali propustili su priliku da gostuju}u mre`u napune do vrha. D. Polimac

Borac - Sremac 4:3 (1:1) ILIN CI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Grkini} ([id). Strelci: Stoj{i} u 35, Krwaji} u 60. i Simeunovi} u 70. i 89. za Borac, Ivani{evi} u 3. i 50. i B. Ostoji} u 52. za Sremac. @uti kartoni: Parenta, Budimir, Ugrenovi} (Sremac). BO RAC: Stankovi} 7, Simeunovi} 7, Trivi} 7 (Prodanovi}), Simi} 7, I. Filipovi} 7, [arkanovi} 7, Stoj{i} 7, Savi} 8 (Peji} 7), Benkovi} 7, Krwaji} 7, D. Filipovi} 7. SRE MAC: Ne{i} 7, Santra~ 7 (Ugranovi}), Rajkovac 7, B. Ostoji} 7, Parenta 7, R. Ostoji} 7, Milankovi} 8, Ivani{evi} 8, Budimir 7, Ore{~anin 7, Balo{ 7 (Novak 7). Najlep{i trenutak na utakmici bio je prvi gol Ivani{evi}a. Bio je to izvanredan {ut s 20 metara u same ra{qe. N. Bo{wakovi}

JU@NOBANATSKA LIGA ZAPAD

Pra ve dan re mi Budu}nost (BB) - Jedinstvo Stevi} 1:1 (0:1) BA NAT SKI BRE STO VAC: Stadion: Budu}nosti. Gledalaca: 100. Sudija: Aleksandar Bogdanovi} (Pan~evo). Strelci: Tahirovi} u 57 za Budu}nost, Ili} u 11 (iz jedenaesterca ) za Jedinstvo Stevi}. @uti kartoni: Petrovi} (Budu}nost), Mladenovski (Jedinstvo Stevi}). BU DU] NOST: Zubovi} 7, Grubni} 6, Lo{i} 6, Krajinovi} 7, Milo{evi} 7, Radojevi} 6 ( D.Popovi} 6), M. Popovi} 7, Tahirovi} 7, Brajovi} 6 ( Dini} 7), Kosti} 6, Petrovi} 6. JE DIN STVO STE VI]: Kne`evi} 7, Okuka 6 (Mladenovski 6), Traj~evski 6 (\okovi} -), Brkovi} 7, Spaskovski 7, I. Pe{ovski 7 (Stoj~evski 6), Spasi} 6, Ili} 7, S.Pe{ovski 7, Nestorovski 6, Zlatanovi} 6. U derbiju kola od po~etka me~a vi|ena je otvorena igra sa puno prilika pred oba gola. Gosti su poveli u 11. minutu iz penala. Doma}ini su izjedna~ili u 57. minutu kada je, posle centar{u-

SA MO[: Po be da - @e qe zni ~ar (Pan ~e vo) 5:2, VOJ LO VI CA: Mla dost - Pla vi Du nav (Sko re no vac) 7:0, CRE PA JA: Voj vo di na - Bo rac (Plo ~i ca) 12:3, UZDIN: Uni rea Pro le ter (Mra mo rak) 2:1, BA NAT SKI BRE STO VAC: Bu du} nost - Je din stvo Ste vi} (Ka ~a re vo) 1:1, DO LO VO: Do lo vo - Omla di nac (De li bla to) 2:1, GLO GOW: Glo gow - BSK (Ba va ni {te) 1:3. Slo bod na je bi la Stre la (Iva no vo). 1. Bu du} nost 27 21 4 2 81:17 67 2. Voj vo di na 27 19 4 4 88:19 61 3. @e le z. (-1) 28 18 1 9 84:40 54 4. Omla di nac 27 16 3 8 73:39 51 5. Je d. Ste v. 27 14 8 5 95:45 50 6. Mla dost 27 14 6 7 57:27 48 7. P. Du n. (-1) 27 13 4 10 43:51 42 8. Glo gow (-1) 27 11 3 13 71:64 35 9. Uni rea 27 10 5 12 54:52 35 10. BSK (-1) 27 9 3 15 53:75 29 11. Bo rac (-1) 27 10 0 17 37:78 29 12. Do lo vo (-3) 27 7 3 17 34:71 21 13. Stre la 27 5 4 18 32:80 19 14. Pro le t.(-1) 27 5 3 19 36:92 17 15. Po be da (-1) 27 4 3 20 26:11314

ta, Tahirovi} sa pet metara glavom zatresao mre`u gostiju B. Stojkovski

SPORT

c m y

dnevnik

utorak19.jun2012.

No le i po sle Vimbldo na broj 1 No vak \o ko vi} od da nas, do fi na la US Ope na u sep tem bru, bra ni ne ve ro vat nih 5.600 po e na, dok u istom pe ri o du Ra fael Na dal mo ra da od bra ni sve ga 2.590. Tre nut na raz li ka je 2.220 bo do va u ko rist Sr bi na. Bez ob zi ra na is hod pred sto je }eg Vimbldo na, ko ji po ~i we 25. ju na, a za vr {a va se 8. ju la, No vak \o ko vi} osta }e pr vi re ket sve ta. Sve i da No le is pad ne u pr vom ko lu, {to je go to vo ne za mi sli vo, a dru gi te ni ser pla ne te Ra fael Na dal vra ti vimbldon sku kru nu, po re dak se pred start Olim pij skih iga ra u Lon do nu, na istim te re ni ma, ne }e pro me ni ti. Ne }e se pro me ni ti ni po sle OI, gde }e zla to vre de ti 750, sre bro 450, a bron za 340 bo do va. Znat no ve }u {an su da ugro zi \o ko vi }ev sta tus â&#x20AC;&#x17E;Bro ja 1â&#x20AC;?, Na dal }e ima ti u pe ri o du po sle Lon do na, ka da se te ni se ri bu du vra ti li na ame ri~ ke be to ne. Ra ~u na ju }i od da nas, do kra ja US Ope na u sep tem bru, \o ko vi} bra ni 5.600 bo do va (Vimbldon ti tu la 2.000, Mon treal ti tu la 1.000, Sin si na ti fi na le 600, US Open ti tu la 1.000), dok je Na dal u istom pe ri o du 2011. go di ne bio znat no lo {i ji pa ta ko sa da bra ni sve ga 2.590 bo -

No vak \o ko vi} i Ra fael Na dal

do va (Vimbldon fi na le 1.200, Mon treal pr vo ko lo 90, Sin si na ti ~e tvrt fi na le 180 i US Open fi na le 1.200). Tre nut ni od nos, na ATP li sti za ovaj po ne de qak, iz no si 2.220 bo -

ATP top 20 (1) No vak \o ko vi} (Sr bi ja) 12.280, 2. (2) Ra fael Na dal ([pa ni ja) 10.060, 3. (3) Ro xer Fe de rer ([vaj car ska) 9.435, 4. (4) En di Ma rej (V. Bri ta ni ja) 6.980, 5. (5) @o-Vil fred Con ga (Fran cu ska) 5.230, 6. (6) Da vid Fe rer ([pa ni ja) 5.180, 7. (7) To ma{ Ber dih (^e {ka) 4.685, 8. (8) Jan ko Tip sa re vi} (Sr bi ja) 3.200, 9. (9) Huan Mar tin Del Po tro (Ar gen ti na) 3.180 10. (10) Xon Iz ner (SAD) 2.655, 11. (11) Ni ko las Al ma gro ([pa ni ja) 2.605 12. (12) Mar di Fi{ (SAD) 2.535, 13. (13) @il Si mon (Fran cu ska) 2.525, 14. (14) Huan Mo na ko (Ar gen ti na) 2.115, 15. (15) Gael Mon fis (Fran cu ska) 1.805, 16. (16) Fer nan do Ver da sko ([pa ni ja) 1.765, 17. (17) Fe li si ja no Lo pez ([pa ni ja) 1.725, 18. (25) Ma rin ^i li} (Hr vat ska) 1.665, 19. (19) Ri {ar Ga ske (Fran cu ska) 1.600, 20. (18) Kei Ni {i ko ri (Ja pa na) 1.600.

TURNIR U BIRMINGEMU

Je le na bez ti tu le Srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} ni je us pe la da osvo ji ti tu lu na tur ni ru u Bir min ge mu, po {to je u fi na lu po ra `e na od Ame ri kan ke Me la ni Udan. Uda no va je do ti tu le do {la tri jum -

Je le na Jan ko vi}

fom sa 6:4, 6:2, po sle jed nog sa ta i 36 mi nu ta igre. Ame ri kan ka je ta ko do {la do svo je pr ve VTA ti tu le, dok Jan ko vi }e va ni je osvo ji la ti tu lu ve} dve go di ne.

Dru gi me |u sob ni duel Jan ko vi }e ve i Uda no ve bio je ne iz ve stan sa mo u pr vim ge mo vi ma se to va, a Ame ri kan ka je bo qe ko ri sti la {an se ko je su joj se pru à le i za slu è no je sla vi la. Ima la je de vet pri li ka za brejk i is ko ri sti la je pet, dok je Je le na us pe la sa mo dva pu ta da odu zme ser vis pro tiv ni ci, a {an su za to je ima la osam pu ta. Srp skoj te ni ser ki to je bi lo 27. fi na le u ka ri je ri i 15. po raz u tim du e li ma pod okri qem VTA. Jan ko vi }e va je ta ko ujed no do ì ve la dru gi po raz od Uda no ve, pret hod ni put Ame ri kan ka je sla vi la na Vimbldo nu pre tri go di ne. Tur nir u Bir min ge mu igrao se za na grad ni fond od 220.000 do la ra, Udan je osvo ji la ~ek na 37.000, a Jan ko vi }e va na 19.000 do la ra.

Bo ja na ni je us pe la Srp ska te ni ser ka Bo ja na Jo va nov ski ni je us pe la da se pla si ra u glav ni `reb tur ni ra u Ist bor nu.Jo va nov ski je u po sled wem ko lu kva li fi ka ci ja iz gu bi la od Lo re Rob son iz Ve li ke Bri ta ni je sa 6:2, 6:3.

Pod ne ta tu `ba pro tiv Nal ban di ja na Ar gen tin ski te ni ser Da vid Nal ban di jan na la zi se pod po li cij skom is tra gom zbog na sil ni~ kog po na {a wa.Po {to je ne i me no va na oso ba pod ne la tu `bu pro tiv we ga za na pad na li nij skog su di ju fi nal nog me ~a u Kvin su. Lon don ska po li ci ja ni je sa op {ti la ko je pod neo tu `bu, a en gle ski me di ji su pre ne li da bi to mo gao da ura di bi lo ko od gle da la ca ko ji su u`i vo gle da li me~ ili pra ti li te le vi zij ski pre nos, kao i su di ja li~ no. Nal ban di jan je ju ~e ner vo zan zbog ne ko li ko iz gu bqe nih po e na u me ~u sa Hr va tom Ma ri nom ^i li }em {utnuo drvenu reklamu koja se nalazila ispred sudije i tom prilikom arbitru rasekao nogu. Direktor turnira u Kvinsu Kris Kermod rekao je da je sudi-

Nalbandijan s povre|enim sudijom

ja dobio prvu pomo} na terenu i da mu posle lekarskog pregleda nije bilo potrebno daqe le~ewe.

do va u ko rist \o ko vi }a, ko ji je se zo nu po ~eo sa 13.630 bo do va, a tre nut no ima 12.280 (-1.350). Na dal je 2012. go di nu do ~e kao sa 9.810, a tre nut no ima 10.105 (+295) i pred wim je da le ko ve }i pro stor za na pre dak. S ob zi rom na to da je to kom 2011. go di ne, do kra ja US Ope na, \o ko vi} osvo jio sve tur ni re osim Ro lan Ga ro sa i Sin si na ti ja, pra vu pri li ku da osvo ji sve `e bo do ve, a ne sa mo da ih bra ni, na{ naj bo qi te ni ser svih vre me na ima }e tek na je sen, ka da je zbog po vre de i po sle to ga ne {to lo {i je for me, be le `io is pod pro se~ ne re zul ta te za we ga. Od Wu jor ka, do kra ja se zo ne, 11. no vem bra, \o ko vi} }e bra ni ti sa mo 560 bo do va na ~e ti ri tur ni ra ko ja je pri ja vio i ovog pu ta: Ma sters [an gaj (0), Ba zel (180), Ma -

sters Pa riz (180) i Ma sters kup u Lon do nu (200). Tu }e \o ko vi} ima ti pri l i k e da po n o v o od m ak n e [pan cu, ko ji ta ko |e ne bra ni ve li ki broj bo do va u tom pe ri o du, ali ko ji tra di ci o nal no ve}, go di na ma una zad, lo {e igra to kom je se ni. Od US Ope na, do kra ja se zo ne, Na dal }e bra ni ti 300 bo do va iz To ki ja, 90 iz [an ga ja, nu la iz Pa ri za i 200 iz Lon do na. Ne ma sum we, bi }e ne iz ve sno do sa mog kra ja, a ako mi sli da se ume {a u tr ku sa mla |im ri va li ma, tre }e pla si ra ni Ro xer Fe de rer mo ra }e da osvo ji mno go to ga do US Ope na, jer }e od tog tre nut ka uglav nom bra ni ti bo do ve. [vaj ca rac je pro {le se zo ne bri qi rao to kom je se ni i on }e bi ti taj ko ji }e bi ti pod naj ve }im pri ti skom u [an ga ju, Ba ze lu, Pa ri zu, Lon do nu. Ti tu la na gren sle mu, sa mim tim i Vimbldo nu, vre di 2.000 po e na, fi na le 1.200, a po lu fi na le 720. Jan ko Tip sa re vi} za dr ào je osmo me sto na naj no vi joj ATP li sti, dok je Vik tor Tro ic ki na za do vao za jed nu po zi ci ju i sa da je 34. igra~ sve ta. Pro {lo ne deq ni \o ko vi }ev od mor ni je is ko ri stio [pa nac Ra fael Na dal, po {to je is pao u ~e tvrt fi na lu tur ni ra u ne ma~ kom gra du Ha leu, ta ko da je raz li ka iz me |u dvo ji ce naj bo qih i da qe 2.220 bo do va. U Top 20 ni je bi lo ve }ih pro me na, a naj ve }i na pre dak, od ~ak se dam me s ta za h va q u j u } i tri j um f u na Kvin su ostva rio je Hr vat Ma rin î li}, ko ji je sa da 18. na sve tu. Du {an La jo vi} za dr ào je 193 me sto sa 264 bo do va, Ni ko la ]i ri} je po pra vio pals man za jed no me sto i sa da je 208. sa 238 bo do va. Od srp skih igra ~a sle de Ili ja Bo zo qac (334.) i Bo ris Pa {an ski, ko ji je na pre do vao za 19 me sta i sad je 338. sa 130 bo do va.

ZA TRE]I TURNIR SVETSKE LIGE U KAQININGRADU

Ko la ko vi} iza brao Se lek tor od boj ka {ke re pre zen ta ci je Sr bi je Igor Ko la ko vi} sa op {tio je spi sak igra ~a na ko je ra ~u na za utak mi ce tre }eg tur ni ra A gru pe Svet ske li ge u Ka qin ingra du. Se ni o ri Sr bi je }e pr vu utak mi cu u Ka qin gra du od i gra ti u pe tak 22. ju na pro tiv Ku be od 15.30 sa ti, dan ka sni je pro tiv nik je Ru si ja, a u ne de qu Ja pan. Na fi nal nom tur ni ru Svet ske li ge, od 4. do 8. ju la u So fi ji, igra }e {est re pre zen ta ci ja - do ma }in Bu gar ska, po bed ni ci gru pa, kao i naj bo qa dru go pla si ra na se lek ci ja.

Igor Ko la ko vi}

Uko li ko Bu gar ska osvo ji pr vo me sto u D gru pi, pla sman na fi nal ni tur nir iz bo ri }e dve naj bo qe dru go pla si ra ne se lek ci je. Po pra vi li ma FIVB, pla sman eki pa sa istim bro jem bo do va se od re |u je pr vo na osno vu bro ja po be da, za tim na osno vu set ko li~ ni ka, a uko li ko je i broj po be da i set ko li~ nik iden ti ~an, na osno vu poen ko li~ ni ka. Na spi sku Ko la ko vi }a su - teh ni ~a ri: Vla do Pet ko vi} i Mi haj lo Mi ti}. Ko rek to ri: Sa {a Sta ro vi} i Alek san dar Ata na si je vi}. Li be ro: Ni ko la Ro si}. Blo ke ri: Mar ko Pod ra {~a nin, Mi lan Ra {i} i Sre} ko Li si nac. Pri ma ~i: Ni ko la Ko va ~e vi}, Mi lo{ Ni ki}, Uro{ Ko va ~e vi} i Mi lo{ Ter zi}.

DIREKTOR AGRO@IV LIGE O DE[AVAWIMA U @ELEZNIKU

Bo ji}: Zbog ~e ga bih ka `wa vao < N o n e > D i r e k t o r Iako je sva ki duel ve ~ih ri Agro ìv Ko {ar ka {ke va la utak mi ca vi so kog ri zi ka, li ge Sr bi je Pre drag pa Mi ni star stvo unu tra {wih Bo ji} re kao je za B92 da po slo va na la è i sma we ni ka ne }e po kre ta ti po stu pak zbog de - pa ci tet dvo ra ne, ta kav slu ~aj {a va wa na od lu ~u ju }oj utak mi ci ni je bio u @e le zni ku, a Bo ji} fi nal ne se ri je.Par ti zan je u pe - is ti ~e da ne po sto ji ta kvo pra tak osvo jio 11. uza stop nu ti tu lu, vi lo {to se ti ~e ko {ar ka {kih po be dom nad Cr ve nom zve zdom sa utak mi ca. 86:82, u dvo ra ni u @e le zni ku, - Ka pa ci tet dvo ra ne je to li zbog za u ze to sti Pi o ni ra. ki ko li ki je, nig de ne pi {e mi Ta utak mi ca je od i gra na u ni mum ili mak si mum dvo ra ne prak ti~ no ne re gu lar nim uslo - za ko {ar ka {ku utak mi cu. To je vi ma, ko je ni ko iz Ko {ar ka - dvo ra na gde je Par ti zan osva jao {kog sa ve za Sr bi je ili ru ko - ti tu lu, tu su se igra le evrop vod stva pret hod nih da na ni je ske utak mi ce. @i vi mo u Sr bi ko men ta ri sao. ji, ja bih vo leo da po sto ji pu no - Otvo re no }u da vam ka èm, dvo ra na sa pre ko 15.000 me sta ni sam po kre nuo po stu pak, i ne sa do b rom kli m a t i z a c i j om. znam zbog ~e ga bih. Igra no je u Ova ko bi bi lo i u Pi o ni ru, to sa li ko ja ap so lut no, sto pro cent no, za do vo qa va sve uslo ve za igra we ko {ar ka {kih utak mi ca. To pi {e u pro po zi ci ja ma tak mi ~e wa -re kao je Bo ji}.- [to se ti ~e dru gih stva ri, po na {a wa na vi ja ~a, ono je bi lo isto, ap so lut no isto kao u Pi o ni ru na pret hod nim utak mi ca ma, i pret hod nih go di na na utak mi ca ma plejofa, ka da igra ju ova dva klu ba. To je {i ri pro blem, to ni je u do me nu ni or ga ni za to ra, od no sno klu bo va, ne go svih za jed no, Ko {ar ka {i Par ti za na na po bed ni~ kom po sto qu ukqu ~u ju }i i dr à vu. To se de {a va svu da u Evro pi, su uslo vi ko je, na à lost, ne gle da mo na Evrop skom pr ven mo è mo da pro me ni mo. [to se stvu u fud ba lu gro zne sce ne. ti ~e uslo va, kli za wa i tem pe Iako se pret hod nih da na mno ra tu re, isto bi bi lo i ta mo go pri ~a lo o uslo vi ma u @e le re kao je Bo ji}. zni ku, pr vi ~o vek Su per li ge is - Shva tam igra ~e i tre ne re, ti ~e da ne sma tra da su oni bi li ru ko vod stvo Par ti za na, ko ji su ne re gu lar ni. bi li u ha li. Ni ko ni je sre }an ka - Do bi li smo pr va ka, na go stu da vi di da ne ko ne ko ga pqu je, ili ju }em te re nu, ni je vi |en ni je dan, vre |a na naj go ri na ~in. To ra de ni naj ma wi in ci dent iz me |u na vi ja ~i i Zve zde i Par ti za na, i igra ~a, a to ga je bi lo i kod nas i jed ni i dru go to ra de. To je te {ko na evrop skoj sce ni. Vi de li smo is ko re ni ti, tu ne po ma ù ni ka ~e sti ta we po sle utak mi ce, mak zne. Par ti zan je zbog to ga pla }ao si mal nu po mo} or ga ni za to ra u i dra kon ske ka zne u Evro li gi. teh ni~ kim de ta qi ma oko do de le Mi }e mo te {ko do }i u si tu a ci ji me da qa, pe ha ra, to se za vr {i lo kao u NBA li gi, da do la ze ma me na je dan ap so lut no re gu la ran i ta te sa de com. U Sr bi ji je dru na ~in - na gla sio je Bo ji}. ga ~i je, i u Evro pi je dru ga ~i je.

Upr kos to me {to is ti ~e da su se na vi ja ~i ne sport ski po na {a li, pqu va li tre ne ra Par ti za na Vla di mi ra Jo va no vi }a, a po go di li fla {om Sve ti sla va Pe {i }a, Bo ji} is ti ~e da ne pla ni ra sa da ni ka kve ka zne. - Me ne kri ti ku ju da iz u zet no pu no ka `wa vam, ali su to ka zne ko je je di no ima ju svhru ako po zi tiv no de lu ju na one ko je ka `wa va te. Na `a lost, ni sam vi deo da je ta ko, svi zna te da na vi ja ~e ka zne ne mo gu da pro me ne - is ta kao je Bo ji}. - Za vr {i lo se ver bal nim na vi ja wem, ba ca wem sit nnih pred me ta. Se }a te se da smo u Pi o ni ru ima li pro bi ja we ogra de i pad de se ti ne na vi ja ~a, ka da, sre }om, ni je bi lo te `ih po sle di ca.

De jan Mu sli

Mu sli sti `e u Par ti zan mt:s? Ta len to va ni cen tar Ka he La bo ral mo gao bi da po ja ~a cr no-be le. Ni je po zna to da li bi do {ao na po zaj mi cu ili bi we gov ugo vor bio ot ku pqen. Cr no-be li tek {to su pro sla vi li osva ja we 11. uza stop ne ti tu le, a upra va ve} raz mi {qa o eki pi za na red nu se zo nu. Pr vi na li sti po ja ~a wa mo gao bi da bu de De jan Mu sli.Ta len to va ni cen tar (21, 212) tre nut no je pod ugo vo rom sa Ka hom La bo ral i ni je po zna to da li bi u Par ti zan mt:s do {ao kao po zajm qen igra~ ili bi ga srp ski {am pion ku pio. Mu sli je ka ri je ru po ~eo u FMP @e le zni ku, a 2010. pre se lio se u Vi to ri ju. Kao po zajm qen igra~ na stu pao je za Fu en la bra du, Mon te gra na ro i Me ga Vi zu ru. De jan Mu sli na {ao se na {i rem spi sku se lek to ra Du {a na Iv ko vi }a za pred sto je }e kva li fi ka ci je za Evrop sko pr ven stvo. NBA LIGA

^e tvr ta utak mi ca je zbog za u ze to sti Pi o ni ra, zbog Gran Pri ja od boj ka {i ca, igra na u @e le zni ku, a di rek tor Su per li ge is ti ~e da se, {to se ti ~e sle de }e se zo ne, ne }e dru ga ~i je pla ni ra ti ter mi ni od i gra va wa utak mi ca plej-ofa. - Sva ki klub ko ji po ~i we pr ven stvo zna ko ja su pra vi la. Mo ra ju da obez be de do vo qan broj igra ~a, li cen ci ra nog tre ne ra i sport sku ha lu ko ja od go va ra pro po zi ci ja ma. Ni ko ne zna da li }e u fi na lu igra ti Bo rac i Slo ga, Par ti zan i Zve zda, Voj vo di na ili ne znam ko. To je oba ve za klu bo va ko ji igra ju u li gi - na gla sio je Bo ji}.

Ma ja mi sru {io Okla ho mu Ko {ar ka {i Ma ja mi ja po ve li su sa 2-1 u ve li kom fi na lu NBA li ge, tri jum fom na Flo ri di sa 91:85 nad Okla ho mom u no }i iz me |u ne de qe i po ne deq ka. Utak mi cu sa ne ti pi~ no ma lo po e na obe le `i li su Le bron Xejms i Dvejn Vejd, ko ji su sa 29, od no sno 25 po e na, vo di li svoj tim do pre o- kre ta, po {to su u tre }oj ~e tvr ti ni gu bi li sa de set raz li ke. Na dru goj stra ni, Ke vin Du rent je po sti gao 25 po e na, dok je Ra sel Vest bruk do dao 19. Na red na utak mi ca fi nal ne se ri je igra se u ~e tvr tak uve ~e, ta ko |e na Flo ri di.

svet

utorak19.jun2012.

SIRIJA

dnevnik

IZRAEL

Na pa da ~i na oso bqe UN mo ra ju bi ti ka `we ni DA MASK: Napada~i na posmatra~e UN u Siriji moraju biti privredeni pred lice pravde, zatraìla je komesar UN za qudska prava Navi Pilej. “Moramo u~initi sve da obezbedimo ka`wavawe svih po~inilaca nedela, ukqu~uju}i onih koji su napali posmatra~e UN u Siriji”, kazala je ona na sastanku Saveta za qudska prava, prenosi AFP. Misija UN za nadgledawe u Siriji (UNSMIS) u subotu je obustavila svoje operacije zbog rastu}eg nasiqa koje ugroàva wihove ~lanice. Jedan konvoj UN koji je poku{ao da dospe do Al-Hafe pro{le nedeqe se na{ao na meti oruàne vatre, i nateran je da se vrati po{to ga je napala grupa qudi koji su ga kamenovali.

Pilej je, obra}aju}i se Savetu na otvarawu 20-te sesije, rekla da bombardovawe od strane sirijske vlade predstavqa zlo~in protiv ~ove~nosti. - Vlada u Siriji bi trebalo pod hitno da obustavi kori{}ewe te{kog naoru`awa i granatirawe naseqenih mesta, po{to takve akcije predstavqaju zlo~in protiv ~ove~nosti i ratni zlo~in - kazala je ona. Pilej je prethodno rekla da bi zlo~ini koji su po~iweni u Siriji trebalo da budu predmet pred Me|unarodnim krivi~nim sudom u Hagu. Vi{e od 14.400 qudi je ubijeno tokom ustanka protiv re`ima predsednika Ba{ar al-Asada, kako tvrdi nevladina organizacija Sirijski nadzor qudskih prava.

NIGERIJA

Bom ba ma na hri {}an ske cr kve ZA RIJA: U bomba{kim napadima na tri hri{}anske crkve na severu Nigerije poginulo je najmawe 45 qudi, a na desetine wih je raweno. Bilans `rtava se tokom no}i popeo na 45 mrtvih”, izjavio je neimenovani zvani~nik Crvenog krsta izra`avaju}i bojazan da bi broj `rtava mogao biti ve}i. Vla sti po kra ji ne Ka du na uvele su, posle napada, 24-~asovni policijski ~as koji je odmah stupio na snagu, kako bi se o~uvao red u zemqi, rekao je portparol lokalne vlade Reuben Buhari za AFP. Prve dve eksplozije, koje je iza zvao bom ba{ sa mo u bi ca,

dogodile su se u razmaku od nekoliko minuta, a meta su im bile dve crkve u Zariji, izjavio je {ef policije provincije Kaduna, Mohamed Abubakir Xinxiri. Tre}a eksplozija bila je kod crkve u gradu Kaduna, pola sata kasnije, dodao je on. Kada su vesti o napadima dospele u javnost, hri{}ani, ve}inom mla|i qudi, iza{li su na glavni autoput koji vodi do Abuxe i napadali sve one za koje su mislili da su muslimani. U sukobima je povre|eno najmawe 100 qudi. Crkve su ~esta meta bomba{kih napada u Nigeriji koja ima 160 miliona stanovnika i skoro isti broj hri{}ana i muslimana.

EGIPAT

Mu sli man ska bra }a po bed ni ci iz bo ra KA I RO: Na osnovu ~etvrtine obra|enih glasova na izborima u Egiptu kandidat Muslimanske bra}e Mohamed Mursi ima neznatnu prednost nad protivkandidatom Ahmedom [afikom. Predstavnici Muslimanske bra}e su naveli da je Mursi dobio oko 51 odsto glasova, dok je za [afika glasalo oko 49 procenata egipatskih glasa~a. Drugi krug predsedni~kih izbora odr`an je uz veliko prisustvo policije i vojske {irom zemqe. Pobednik drugog kruga

izbora posta}e ~etvrti predsednik Egipta od svrgavawa monarhije pre gotovo 60 godina. Ko god od dvojice kandidata da pobedi, nasledi}e te{ku bezbednosnu i ekonomsku situaciju i o{tro podeqenoj zemqi. Prvi krug predsedni~kih izbora u Egitpu odràn je u maju i u wemu je u~estvovalo 13 kandidata. Egiptski vladaju}i vojni savet saop{tio je ju~e da }e vojska odràti ceremoniju prenosa vlasti na novoizabranog predsednika krajem juna, javila je dràvna agencija MENA.

Ra ke tom na ci vi le TEL AVIV: Grupa nepoznatih napada~a ubacila se u Izrael preko granice s Egiptom sa Sinaja, otvoriv{i antitenkovsku vatru na izraelske civile. Tom prilokom jedan Izraelac i jedan ekstremista su ubijeni. Izraelski mediji navode da su se teroristi ubacili kroz ogradu na granici, aktivirali eksplozivnu napravu du` takozvanog pojasa Filadelfija i ispalili granatu na raketni pogon na zaposlene u Ministarstvu odbrane koji podi`u grani~nu ogradu. Nakon {to su se ubacili, ekstremisti su, tako|e, po~eli da pucaju, raniv{i dvojicu radni-

ka, od kojih je jedan kasnije podlegao povredama. Petoro Palestinaca, ukqu~uju}i jednu `enu i weno dete, raweno je prethodne no}i u dva izraelska vazdu{na udara na pojas Gaze, objavili su lokalni mediji i zvani~cnici. Izraelska armija je saop{tila da je to bio odgovor na rakete ispaqene na jug Izraela tokom vikenda. Palestinci su raweni u bombardovawu jedne metalne radionice u gradu Rafa kraj granice s Egiptom. Bombardovan je i jedan ciq u gradu Gazi, {tab Brigada Kasam, vojnog krila Hamasa koji vlada pojasom Gaze, ali nije bilo rawenih.

Jedan ekstremista je ubijen u razmeni vatre kada su izraelske snage stigle na popri{te napada, izjavio je izraelski vojni portparol brigadni general Joav Mordehaj za izraelski radio. On je rekao da je organizovana potera i da je stanovnicima okolnih naseqa re~eno da ostanu tamo dok ne bude zavr{ena. Dva glavna puta u blizini zatvorena su za civilni saobra}aj. Ju~era{wi incident pokazuje da egipatska vlada gubi kontrolu nad Sinajem gde je politi~ki haos i nepristupa~an teren ohrabrio i aktivnost islamskih militanata, navodi AP.

FRANCUSKA

So ci ja li sti ma ap so lut na ve }i na u par la men tu PA RIZ: Socijalisti francuskog predsednika Fransoa Olanda osvojili su apsolutnu ve}inu glasova na parlamentarnim izborima. To je navedeno u preliminarnim procenama u koje je uvid imala francuska agencija Frans pres. Socijalisti su sa svojim saveznicima osvojili izme|u 308 i 320 mesta od ukupno 577 u francuskom parlamentu, daleko vi{e od neophodnih 289 za apsolutnu ve}inu, tako da }e mo}i da vladaju bez podr{ke Zelenih ili ekstremne levice. Desni~arska Unija narodnog pokreta (UMP) biv{eg predsednika Nikole Sarkozija je, sa svojim saveznicima, osvojila izme|u 213 i 231 poslani~kog mesta, Zeleni izme|u 18 i 24, a ekstromno levi~arski Levi front od devet do 11, navodi se u preliminarnim rezultatima agencija Sofr i CSA. Prema ovim rezultatima, potvr|uju se i predvi|awa da }e ekstremo desni~arski Nacionalni front prvi put od 1998. godine ponovo sedeti u francuskom parlamentu. - Ova nova ozbiqna i velika ve}ina omogu}i}e nam da sada plasiramo zakone za promene i da}e nam velike odgovornosti u Francuskoj

i Evropi - izjavio je televiziji Frans 2 francuski ministar spoqnih poslova Loren Fabijus. Francuski premijer @an-Mark Ero izjavio je, komentari{u}i prve preliminarne rezultate, da je pred socijalistima sada „ogroman zadatak”. - Zadatak pred nama je ogroman. Ni{ta ne}e biti lako - rekao je on. Lideri UMP-a pozvali su, posle prvih procena rezultata izbo-

ra, na jedinstvo nakon podela u partiji tokom predizborne kampawe vezanih za pitawe da li i}i u alijansu sa ekstremnodesni~arskim Nacionalnim frontom. Predsednica FN-a Marin le Pen izgubila je li~nu izbornu trku za svega 118 glasova, ali su wena ne}aka i jedan poznati advokat iz redova te stranke osvojili mesta u parlamentu, {to je Lepenova nazvala „ogromnim uspehom”.

- Mi imamo jedino razloge da budemo sre}ni {to smo postigli spektakularne rezultate u drugom krugu izbora - izjavila je Marin le Pen. Francuska vlada formalno je podnela ostavku {to je u skladu sa republikanskom tradicijom Francuske, dan nakon odrànih parlamentarnim izborima u zemqi. U saop{tewu se navodi da je „odmah ponovo izabran premijer @an Mark Ero za mandatara i zatraèno je da formira novu vladu” koja se o~ekuje da bude kadrovski gotovo identi~na kao dosada{wi kabinet, prenela je agencija AP. Ovaj proceduralni korak je usledio po{to su socijalisti preuzeli potpuni primat u parlamentu, gde sa svojim saveznicima imaju 577 poslani~kih mesta posle parlamentarnih izbora, {to daje predsedniku Olandu „odre{ene ruke” i u parlamentu da moè da pogura svoj levi~arski reformski program. AP podse}a da je rivalska konzervativna partija biv{eg predsednika Nikole Sarkozija, Unija za narodni pokret, najve}i gubitnik parlamentarnih izbora u Francuskoj.

NEMA^KA

Ah ma di ne yad se po vla ~i iz po li ti ke BER LIN: „Napredan, veran i blizu naroda” - tako sebe vidi iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad, koji je najavio da se slede}e godine povla~i iz politike. „Planiram da se vratim nauci... Osam godina je dovoqno’’, rekao je za ’’Frankfurter algemajne cajtungu’’ Ahmadinexad, koji po iranskom ustavu nema pravo da se slede}e godine ponovo kandiduje na izborima. On je, ipak, dodao da }e se mo`da na Univerzitetu politi~ki anga`ovati, ali da ’’ne}e osnovati ni politi~ku partiju niti grupu’’. Povodom krvavih nemira u Siriji i pitawa kako mo`e Iran, kao saveznik sirijskog predsednika da doprinese tome da se nasiqe okon~a, Ahmadinexad je rekao da stotinu godina u svetu

vlada sistem, koji je prouzrokovao mnoge probleme, poput tih u Siriji, Bahreinu i Jemenu. „Narod ima pravo na slobodu, izbore, osnovna prava, pravednost, po{tovawe i nezavisnost. Reforme su nu`ne - ove na sredwem istoku, kao i na zapadu’’, rekao je iranski predsednik i dodao da se izbori moraju odr`avati u mirnoj atmosferi’’. Na pitawe da li je u Siriji mogu}e ’’jemensko re{ewe’’, bez Asada i wegove porodice, Ahmadinexad je rekao da ’’svi delovi sirijskog naroda, sve grupe i plemena, zaslu`uju po{tovawe’’. Povodom iranskog nuklearnog programa, on je naglasio saradwu svoje zemqe sa IAEA i istakao da neprijateqstvo Evropqana i Amerikanaca prema Irancima ’Æ’nije ni{ta novo’’.

Na ocenu FAZ-a da je osnovni problem atomskog sukoba nedostak poverewa i pitawe za{to Iran ne dozvoli ono {to IAEA zahteva - inspekciju vojnih postojewa u Parhinu, Ahmadinexad je odgovorio ’’Parhin’’ nije u wihovim ugovorima sa IAEA. „Iran je jedina zemqa koja je IAEA stavila na raspolagawe ukupne informacije o svojim nuklearnim aktivnostimai i nau~nicima iz nuklearne oblasti....sve informacije, koje smo dali IAEA na|u se kasnije ili u novinama ili kod tajnih slu`bi, iako je IAEA obavezna na poverqivost...’’, rekao je Ahmadenixad, naglasiv{i da je siguran da ni Nema~ka ne bi dozvolila IAEA da pretra`i svako mesto.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ЏANG DE \IJANG [ef partije jugozapadnog kineskog megapolisa, ^ong}inga, Xang De|ijang priznao je da je skandal zbog koga je smewen wegov predhodnik naneo ozbiqnu {tetu imixu zemqe i vladaju}e komunisti~ke partije. U pitawu je retko iskrena procena kineskih politi~kih previrawa posledwih godina, {to se ne doga|a ~esto u ovoj zemqi, u kojoj se partija ne kritikuje javno.

MA RION LE PEN Dvadesetdvogodi{wa unuka @an-Mari le Pena, je nakon izbora u postala najmla|a zastupnica u francuskom modernoj politi~koj istoriji. Ona }e zauzeti jedno od dva zastupni~ka mesta koje je dobio radikalno desni~arski Nacionalni front, koji 25 godina nije bio u parlamentu. Studentkiwa prava je svoje mesto zaradila u izbornoj jedinici Vaukluz u drugom krugu.

NA BIL EL ARA BI Generalni sekretar Arapske lige Nabil el Arabi zala`e se za raspore|ivawe mirovnih snaga u Siriji, kako bi u toj zemqi „nametnule prekid vatre”. El Arabi je rekao da se mandat posmatra~ke misije Ujediwenih nacija u Siriji mora promeniti, jer ne mo`e zaustaviti borbe, u kojima je od marta pro{le godine poginulo oko 14.000 qudi.

SA STA NAK G20 [A QE JA SNU PO RU KU STA ROM KON TI NEN TU

Od Evro pe traè od go vo re za re {a va we kri ze LOS KA BOS: Svetski lideri, koji su odahnuli nakon {to su proevropske stranke odnele tesnu pobedu na izborima u Gr~koj, spremni su da na samitu Grupe 20 najrazvijenijih zemaqa sveta i onih u brzom usponu (G20), pove}aju pritisak na Evropu da izna|e dugoro~nu strategiju za spas zajedni~ke valute i okon~awe finansijskih turbulencija. Lideri G20 po~eli su ju~e dvodnevni sastanak u meksi~kom letovali{tu u ciqu dono{ewa mera za podsticawe privrednog rasta i zaposlenosti, koji posustaju na globalnom nivou, prenosi Rojters. Napredak Evrope ka odrìvim re{ewima za du`ni~ku krizu glavne su ta~ke sednice G20 na temu globalne ekonomije. Iako su izbori u Gr~koj ublaìli neizvesnost oko mogu}eg raspada evrozone, trì{no olak{awe moglo bi lako da ispari.

Dràve G20 èle da ~uju da li Evropa sprema ozbiqan plan za unapre|ewe finansijske, fiskalne i politi~ke unije u ciqu ja~awa otpornosti monetarne unije, {to je korak koji lideri EU nisu bili spremni da preduzmu uo~i evropskog samita, koji }e se odràti krajem juna.

Premijer Kine Hu \intao poru~io je da ~lanice G20 treba da razgovaraju o du`ni~koj krizi „na konstruktivan i kooperativan na~in, ohrabruju}i i po dr `a va ju }i na po re Evrope da re{i krizu i po{aqe po zi ti van sig nal tr `i {tima”.

Sa takvim stavom slaè se i Japan. „Mi (kineski vicepremijer Vang Ki{an i ja) smo se sloìli da zatraìmo dodatne korake od evrozone, pogotovo od Nema~ke, budu}i da je stabilnost u Evropi od kqu~nog zna~aja”, rekao je ministar finansija Japana Jun Azumi po dolasku u Meksiko. Predsednik Svetske banke Robert Zelik bio je znatno o{triji, navode}i da je ovo „apsolutno kriti~no vreme” i upozoravaju}i Evropu da ne ispusti priliku da preduzme odlu~nu akciju. „êkamo da nam Evropa kaè {ta }e uraditi”, rekao je Zelik. O~ekuje se da }e lideri G20 usvojiti „Akcioni plan Los Kabosa”, namewen promovisawu ekonomskog rasta, zaposlenosti i trgovine, kao i investirawa u infrastrukturu, uz istovremeno pridràvawe obe}awa da }e buxetski deficiti biti smaweni.

PO ZIV BO [WA CI MA DA SE PRI JA VE U SRE BRE NI CI RADI GLA SA WA

Do dik `e li na ~el ni ka Sr bi na SA RA JE VO: Raseqeni Bo{waci iz Srebrenice pozvani su da u {to ve}em broju prijave mesto boravka u tom gradu kako bi mogli da iza|u na lokalne izbore u oktobru. Bo{waci iz Srebrenice koji su 1995. godine raseqeni i proterani, danas u tom gradu nemaju pravo glasa na izborima, osim ako ne poseduju li~nu kartu izdatu u Srebrenici, odnosno prijavqeno mesto prebivali{ta u tom gradu. Prema Izbornom zakonu Bosne i Hercegovine, pravo glasa u odre|enoj op{tini, imaju samo osobe koje imaju prijavqeno prebivali{te u woj, bez obzira na masovne migracije stanovnika tokom rata u BiH, 1992-1995. godine. Brojni Bo{waci, pred-

ratni stanovnici Srebrenice, jo{ imaju prijavqene stalne adrese boravka u op{tinama na teritoriji Federacije BiH, jer se pla{e da bi prijavqivawem u Srebrenici, koja administrativno pripada Republici Srpkoj, izgubili pravo da ostvare socijalne, zdravstvene i bora~ke beneficije. Kao razloge zbog kojih nisu do sada tra`ili li~nu kartu i mesto prebivali{ta u Srebrenici, povratnici navode i nemogu}nost le~ewa u drugim gradovima i kantonima u Federaciji BiH. Zato su vlasti u Federaciji BiH nedavno donele odluku prema kojoj Srebreni~ani ne}e izgubiti ste~ena socijalna i zdravstvena prava u Federaciji

BiH ako je wihovo zvani~no mesto boravka u Srebrenici. Ciq je da do 21. avgusta ove godine od tri do pet hiqada raseqenih Srebreni~ana prijave prebivali{te u tom gadu kako bi stekli pravo da glasaju na predstoje}im lokalnim izborima u tom gradu. Koordinator projekta registracije bira~a u Srebrenici Emir Suqagi} rekao je medijima da administracija u Srebrenici, koja pripada Republici Srpskoj, „poku{ava na sistemski i sistematski na~in da omete proces registracije bo{wa~kih bira~a u Srebrenici”. - Kad do|emo da izvadimo li~nu kartu od nas se tra`i ~itav niz dokumenata koji nisu propi-

sani zakonom. Takvi dokumenti se, recimo, ne tra`e od gra|ana srpske nacionalnosti - kazao je Suqagi}. Na pro{lim lokalnim izborima 2008. godine, Parlament BiH je napravio iznimku i dozvolio predratnim stanovnicima da glasaju u Srebrenici, bez obzira na trenutno mesto boravka. Me|utim, predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik nedavno je odlu~no odbacio mogu}nost da se u Srebrenici i ove godine primene iznimke iz 2008. godine. On je najavio da }e u oktobru novi na~elnik Srebrenice sigurno postati kandidat koga zajedni~ki predlo`e stranke sa srpskim predznakom.

PO BE DA NO VE DE MO KRA TI JE U GR^ KOJ ZA PRE DAH EVRO PE

Sa ma ras do bio man dat za for mi ra we vla de ATI NA: Lider Nove Demokratije, koja je pobedila na nedeqnim parlamentarnim izborima u Gr~koj, Antonis Samaras dobio je mandat za formirawe vlade. Predsednik Gr~ke Karolas Papuqas dao je mandat Samarasu koji je najavio da `eli da postigne dogovor o formirawu koalicione vlade narednih dana sa politi~kim snaga ma ko je ve ru ju u evrop sku orijentaciju zemqu. Samaras je istakao da }e odmah po zavr{etku razgovora sa predsednikom Papuqasom krenuti sa pregovorima sa drugim liderima partija koje su izabrane u gr~ki parlament. Samaras je, ina~e ranije, izjavio da vlada mora biti brzo formirana, kao i da mu je ciq da zemqa ostane u evrozoni. Pre ma pre li mi nar nim re zul ta ti ma pre bro ja nih 99 od sto gla so va, No va De mo kra ti ja je osvo ji la 29,7 od sto, is pred ko a li ci je SI RI ZA ko ja je do bi la 27 od sto gla so va. Li de ru No ve De mo kra ti je Sa ma ra su tre ba }e po dr {ka so ci ja li sti~ kog PA SOK-a za for mi ra je vla de, po {to }e, sa 50 me sta bo nu sa ko je se da je par ti ji ko ja osvo ji naj ve }i broj gla so va na iz bo ri ma, No va De mo kra ti ja i PA SOK ima ti 162 me sta od ukup no u 300 u par la men tu do voq no za for mi ra we vla de. Iz PA SOK-a su iz ra zi li sprem nost za pru `a we po dr {ke {irokoj koaliciji koja }e ukqu~ivati i politi~ku koaliciju SIRIZA, mada smatraju

MMF spreman za saradwu I Me|unarodni monetarni fond spreman je na saradwu sa novom gr~kom vladom. „Razmotrili smo rezultate izbora i spremni smo da zajedno sa novom vladom pomognemo Gr~koj da povrati finansijsku sitabilnostt, ekonomski rast i zaposlenost”, saop{teno je iz MMF-a, prenosi BBC. îtava Evropa sa pa`wim je pratila parlamentarne izbore u Gr~koj, po{to su se tuma~ili kao vrstareferenduma za ili protiv evra. Posledice ovih izbora mogle bi da destabilizuju evrozonu {to bi bio teàk udarac za samit G20, koji }e biti odràn u ponedeqak i utorak u Los Kabosu, u Meksiku.

da je najva`niji ciq da se formira nova vlada i okon~aju politi~ku neizvesnost. Predsednik tre}eplasirane stranke, socijalisti~kog PASOK-Evangelos Venizelos je zbog ras po de le po sla ni~ kih mesta, koju izgleda da objavqivawe preostalih rezultata glasa wa ne }e bit no pro me ni -

ti, pozvao pobednika Samarasa da formira koalicionu vladu koju bi ~inili Nova demokratija, Siriza, PASOK i Demokratska levica. Ta grupacija imala bi jaku ve}inu sa 240 do 300 glasova, smatra on. Predsednik Sirize Aleksis Cipras je, me|utim, ve} po objavqivawu prvih rezultata re-

kao gr~kim medijima da ne èli ni da poku{a da formira vladu, ako u tome ne uspe prvoplasirana Nova demokratija. Mediji zakqu~uju da upravo zato moè nastati „velika koalicija” koju bi ~inile dve tradicionalne stranke - Nova demokratija i PASOK, i Demokratska levica, sa ukupno 181 poslanikom. Sve tri partije se zalaù za ostanak u zoni evra, uz pregovore sa poveriocima o me ra ma za sti mu li sa we pri vrednog razvoja, koje bi omogu}ile Gr~koj da lak{e vrati veliki dràvni dug. Sa mo dve pr vo pla si ra ne stranke popravile rezultat u od no su na prethodne, tako|e prevremene parlamentarne izbore, odràne 6. maja, isti~u gr~ki mediji. Ti izbori, posle kojih nije bilo izrazite ve}ine, niti koalicione vlade, potopili su Gr~ku u politi~ku maglu, izazivaju}i frustraciju u Evropi i „privremeno” obustavqawe isplate tran{e od 2,6 milijardi evra pomo}i. Agencija AFP prenela je da je Nema~ka spremna da obezbedi Gr~koj jo{ vremena kako bi sprovela reforme. Nema~ki {ef diplomatije Gvido Vestrvele izjavio je da bi Nema~ka mogla da obezbedi Gr~koj dodatno vreme za sprovo|ewe reformi, ali nije naveo detaqe. - Ne}e biti su{tinskih promena u aran`manu sa Gr~kom, ali mogao bih da zamislim da se ponovo razmori wegovo odlagawe - rekao je on.

SA NA DER SLI KE KA ^IO I U PO DRUMU

Zbir ka pod kqu ~em USKOK-a ZA GREB: Nekada{wi hrvatski premijer Ivo Sanader imao je ~ak 250 slika, koje su bile oka~ene ~ak i u {pajzu i podrumu wegovog doma. Polovina ovih slika koja je pripadala wegovoj supruzi stavqena pod hipoteku da bi se prikupile pare za kauciju za izlazak Sanadera da se brani sa slobode. Zagreba~ki „Jutarwi list” pi{e da je Sanader imao gomile slika hrvatskih autora koje su u wegovom domu bile oka~ene u sobama, hodnicima, kuhiwi, ali i u {pajzu i podrumu. Navodi se da je nekada{wi hrvatski premijer, dok je boravio u ku}i, u ruci stalno imao ~eki} i eksere kojima bi slike zakucavao na zidove. Zato su, dodaje se, slike bile prvo {to su slu`benici USKOK-a uo~ili kada su i decembru 2010. godine, uz sudski nalog, u{li u ku}u Sanaderovi}. Tada su ih, kako se navodi, prebrojali i bilo ih je 250. Sanader, koji je tada ve} bio u pritvoru u Austriji, za svoju

}e zbirku re}i da ju je stvarao ~itavog `ivota. Iako mu niko ne mo`e osporiti umetni~ki afinitetet, ve} na prvi pogled ~ini se da je slike vi{e gomilao nego skupqao.

- Znam da su mi te slike u kuhiwi i{le na `ivce, kao i mojoj Mirjani. Govorila je da je to prenaki}eno, ali on je stalno donosio ~eki} i eksere i zakucavao te slike. Nakitio je razne slike s raznim osobama, pa i svoje portrete, sve je to hteo videti na zidu - ispri~ala je USKOKovim istra`iteqima Sanaderova ta{ta Karmela [ari} - podse}a list. Ona je kazala da, kada u stanu vi{e nije bilo mesta . Kada vi{e u stanu nije bilo mesta na zidovima, sliku Dure Pulitike navodno je obesio u ostavu, iznad metli. Ina~e, ku}a Sanaderovih u Kozar~evoj ulici, broj 21, sada je kompletno pod sudskim blokadama. Polovinu, koja je u vlasni{tvu Sanadera, blokirana je na zahtev USKOK-a kao imovina biv{eg premijera, dok je svoju polovinu supruga Mirjana stavila dobrovoqno pod hipo-

teku kako bi sakupila kauciju za pu{tawe Sanadera iz zatvora. List uka zu je i da su ne ka da{we po se te do mu Sa na de ro vih zna ~i le svo je vr stan sta tu sni simbol, te da se tom po vla sti com ni je mo glo po hvali ti pu no qu di. Da nas po se te Sa na deru qu di iz po li ti~ kog `i vo ta, ka ko se na vo di, uglav nom iz be ga va ju, a po se }u ju ga qu di ko ji ga se ni su od re kli. Zi do vi ku }e, me |u tim, zja pe pra zni jer su sve umet ni ne kod po li ci je. Naj po zna ti ji hr vat ski me sar i bli ski pri ja teq biv {eg pre mi je ra Stje pan Fi o li} pri znao je pro {le sed mi ce da se kod we ga na la zi dva de stak umet ni~ kih de la ko je je pre dao USKOK-u. Ve ru je se, na i me, da je Sa na der umetni ne sakri vao na jo{ ne ka mesta, kao i da }e ove tek pro na |e ne bi ti po vod no ve is tra ge i naj ve ro vat ni je no ve op tu `ni ce pro tiv ne ka da {weg hr vat skog pre mi je ra.

utorak19.jun2012.

c m y

balkan

dnevnik

@EQ KA CVI JA NO VI]:

OHR je tre ba lo odav no da ode SA RA JE VO: Ministar za eko nom ske od no se i re gi o nal nu sa rad wu Re pu bli ke Srp ske @eq ka Cvi ja no vi} izjavila je da je davno bilo vreme za ukidawe Kancelarije vi so kog pred stav ni ka u BiH (OHR), kao i da za to postoji i voqa odre|enih dràva. Ona je ocenila da vi{e niko ne zna, jednako kao ni visoki predstavnik, kakva je uloga OHR-a u BiH. Sada imamo sna`no izraènu prisutnost EU, {to je dobra stvar budu}i da smo dràva koja se èli kretati prema Evropi i èlimo imati sagovornike sa druge strane. To sigurno nije visoki predstavnik i OHR - rekla je Cvijanovi}eva za zagreba~ki „Ve ~er wi list”, iz da we za BiH. Navode}i da je nedavno visoki predstavnik poru~io da

BiH mora ispuniti odluku Suda za qudska prava u Strazburu u slu~aju „Sjedi}-finci protiv BiH”, pre odlaska u Brisel, Cvijanovi}eva kaè da ne razume za{to je Valentin Incko uop{te komentarisao to pitawe. - Imamo posebnog izaslanika EU u BiH i vaqda je on taj koji je relevantan da prenese stav Evrope - rekla je Cvijanovi}eva. Ona je kazala da su, s druge strane, neki politi~ki lideri u Sarajevu navikli da sve èqe ostvaruju na na~in da „otr~e” kod nekog ambasadora i visokog predstavnika. - Kod politi~ara u Srpskoj takva navika ne postoji. Ne traìmo od wih da ispune na{a o~ekivawa, ~ak {ta vi{e - traìmo da se ne me{aju u ova pitawa - objasnila je ministarka.

FI LIP VU JA NO VI] OD GO VO RIO AM FI LO HI JU

O ob no vi We go {e ve ka pe le pi ta se vla da POD GO RI CA: Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} kaè da je Amfilohiju rekao da o obnovi Wego{eve kapele na Lov}enu moè odlu~ivati samo vlada Crne Gore. Amfilohije je ju~e zatraìo da, povodom 200. godi{wice ro|ewa Petra Drugog Petrovi}a Wego{a, bude obnovqena crkva na Lov}enu. Amfilohije je rekao da je o mogu}nosti obnove Wego{eve kapele, sru{ene pre 40 godina, ve} raz go va rao sa Vu ja no vi }em. Po vo dom ove ini ci ja ti ve mi tro po li ta Am fi lo hi ja, predsednik Crne Gore je saop{tio da o woj moè odlu~ivati samo vlada Crne Gore, te ako proceni da treba proveriti da li je prihvatqiva o tome mo è za tra ì ti mi {qe we vlade Crne Gore, saop{teno je iz Vu ja no vi }e vog ka bi ne ta. Mi tro po lit Am fi lo hi je je

ranije najavio da }e se, povodom inicijative za obnovu Wego {e ve ka pe le ne Lov }e nu, obratiti i premijeru Igoru Luk{i}u. - Tra`imo i zahtevamo, molimo se i nadamo da }e to biti ispuweno, odnosno da }e se, povodom 200 godi{wice ro|ewa Petra Drugog Petrovi}a Wego{a, koji se rodio 1813. godine, obnoviti i crkva Svetog Petra Cetiwskog na Lov}enu - kazao je mitropolit Amfilohije. Wego{ je, po sopstvenoj `eqi, sahrawen u kapeli na Lov}enu, koju je tokom Prvog svetskog rata sru{ila austrougarska vojska. Ju go slo ven ski kraq Alek sandar Kara|or|evi} obnovio je kapelu, ali je ona sru{ena tokom komunisti~ke vladavine, a Wego{eve kosti od 1974. godine po~ivaju u mauzoleju na Lov}enu, koji je izgra|en po projektu Ivana Me{trovi}a.

Za pa qe na za sta va LGBT po pu la ci je POD GO RI CA: Zastava duginih boja, kao zvani~no univerzalno obele`je LGBT populacije, koja je bila postavqena na jarbolu ispred zgrade u kojoj je sedi{te institucije za{titnika qudskih prava i sloboda Crne Gore u Podgorici zapaqena je pro{le no}i od strane, za sada, nepoznatih osoba. Pro{le sedmice, prilikom prijema direktora LGBT Foruma progres Zdravka Cimbaqevi}a kod ombudsmana [u}ka Bakovi}a prihva}ena je inicijativa tog foruma da na slu`benoj zgradi za{titnika qudskih prava i slo-

boda bude istaknuta zastava duginih boja, kao vid podr{ke ove institucije obele`avawu Prajd meseca. Iz LGBT Foruma progres je saop{teno da spaqivawe zastave predstavqa jo{ jednu manifestaciju mr`we i netolerancije prema LGBT zajednici u Crnoj Gori. Ovaj postupak dodatno zabriwava sa aspekta ukupne bezbednosti, iz razloga {to je postavqawe zastave javno najavqeno i izvr{eno kao deo po~etka priprema za odr`avawe prve Povorke ponosa u Crnoj Gori naredne godine.

Pla te u Cr noj Go ri krenule niz br do POD GO RI CA: Plate u Crnoj Gori idu nizbrdo, cene uzbrdo, pokazali su najnoviji poda ci Za vo da za sta ti sti ku (Monstat). Prose~na zarada u Crnoj Gori u maju je iznosila 487 evra, odnosno bila je za 0,8 odsto mawe nego u aprilu, dok je vrednost minimalne potro{a~ke korpe iznosila 789 evra, {to je za 2,1 odsto vi{e nego u istom periodu pro{le godine. Za mi ni mal nu po tro {a~ ku korpu tako su potrebno gotovo dve prose~ne plate u Crnoj Gori. Ako se ima u vidu da su potro{a~ke cene u maju, u odnosu na april, zabele`ile rast od 0,4 odsto proizilazi da su realne neto zarade u istom peri-

odu ostvarile pad od 1,2 odsto, saop{teno je danas iz Monstata. Rast neto zarada u maju zabele`en je u sektorima zdravstve ne i so ci jal ne za {ti te, snabdevawa vodom i dr`avnoj upravi, dok je najve}i pad plata bio prisutan u sektorima snadbe va we elek tri~ nom ener gi jom, usluge sme{taja i ishrane, va|ewe ruda i kamena, te informisawe i komunikacije. U ukupnoj strukturi minimal ne po tro {a~ ke kor pe na hranu i bezalkoholna pi}a odnosi se 257 evra, na neprehrambene proizvode i usluge 345 i na vrednost imputirane rente 186 evra.

iZ dRUGOG UGLA

utorak19.jun2012.

dnevnik

Еуро 2012: Инвестиције које ће се исплатити Радио Слободна Европа

Злато – спас у кризним временима Дојче веле

акит са дијамантима одувек је за многе жене имао чаробну привлачност. Ту привлачност није изгубио ни у временима дужничке кризе. Да ли драго камење и златно прстење могу да буду добра инвестиција? Дужничка криза озбиљно је уздрмала наизглед непоколебљиву немачки врлину: уместо марљивог сакупљања новца на штедном рачуну, немачки потрошачи тренутно су све растрошнији. Од таквог тренда велику корист има индустрија накита, каже Јоахим Динкелман из Савезног удружења златара. „Наша бранша није толико зависна од реалне економске ситуације, већ много више од расположења потрошача, а оно је и даље веома добро. Такође су важни и ниска стопа незапослености и високе плате. У том смислу је расположење потрошача добро, што се директно одражава на нашу браншу“, каже Динкелман.

Улагање у трајне вредности Индустрија накита 2011. године је забележила промет од око пет милијарди евра. Добре две трећине тог износа су од продаје накита, док је једна трећина од продаје сатова. И ове године јувелири рачунају са позитивним пословањем. Високе цене злата, сребра, платине и дијаманата очигледно да ни мало не утичу на спремност купаца да издвоје велике суме новца. „Захваљујући купцима код којих расте смисао за вредност, продаја најлуксузнијег накита је изузетно добра. Главни разлог је тај што цене злата непрестано расту, а такође је и вредност дијаманата веома стабилна. И људи онда улажу у вредности које су трајне“, објашњава ДИнкелман. Али да ли су висококаратно злато или драго камење добра инвестиција за појединце? Немачка фондација за тестирање производа „Штифтунг варентест“ упозорава да би то могло да буде непрегледно и несигурно тржиште за аматере. Онај ко се ту не разуме добро, боље му је да остане по страни. У том случају је накит или дијамант боље носити, него га чувати у сефу за боља времена.

Сличног мишљења је и Јирген Курц из Немачког удружења за заштиту вредносних хартија из Диселдорфа. Он упозорава да се приликом куповине накита не плаћа само материјал, већ и рад који је у тај комад накита уложен, а често је обрачуната и провизија препродавца. „Да ли ће им се то кроз године исплатити, то је отворено питање. Постоји и опасност да накит, колико год у тренутку куповине изгледао ванвременски, једног дана изађе из моде. Тада власнику остаје само вредност материјала“, упозорава Курц.

Последња сламка у несигурним данима Ситуација је мало боља када је у питању чисто злато. Али стручњаци не препоручују дугорочне инвестиције у мале количине злата. Код малих количина је продајна маржа увек виша, и то вишеструко, него код већих количина. Чињеница да тренутно влада појачана потражња за најплеменитијим од свих метала, објашњава се тиме да је злато психолошки још увек у главама грађана нешто што би могло да се опише као последња сламка у несигурним временима, каже Јирген Курц из Удружења за заштиту вредносних хартија. „Кад запрети инфлација или нека већа криза, грађани проналазе спас у злату. Тако је одувек било и тако ће и бити. Ипак мора да се зна да код злате нема дивиденда ни камата. Кад уложите у злато, користи имате само од раста курса. А већ више пута се показало да у кризним временима курс злата нагло скаче. Али када се кризе превазиђу цена злата истом брзином почиње да пада. То значи, да је у депоу добро имати и злато, али не у превеликим количинама“, каже Курц. Али накит и скупоцени сатови ипак поседују вредност која не може да се упореди са другим скупоценим предметима, као што су аутомобили или дизајнерска одећа. „Код накита и сатова на крају остаје, ако не нека лична, интимна вредност, онда свакако вредност материјала“, закључује Јоахим Динкелман из Савезног удружења златара. Моника Ломилер / Борис Рабреновић

Експонат хаљина Јаворов лист Отава ситизен

увена хаљина Јаворов лист биће само један од шездесет експоната на изложби у отавском Музеју цивилизације, посвећеној дијамантском јубилеју краљице Елизабете. То је драгуљима опточена хаљина, британског дизајнера Нормана Хартнела, коју је краљица носила на вечери у „Ридо холу„, када је 1957. године боравила у Канади, први пут после крунисања. О посебности те хаљине говори и податак да су текстови о њој у то време покрили исти медијски простор као и поплаве у Валенсији, Шпанија, због којих је око четврт милиона људи без својих кућа. Остали изложени предмети такође указују на повезаност краљице са Канадом, почев од ручно рађене порцеланске вазе у славу крунисања, па до сувенира везаних за краљевску посету 2002. године, када је краљица бацила пак на церемонијалном почетку Канукс игара у Ванкуверу. Изложба ће бити отворена 1. јула, на Дан Канаде, и трајаће до почетка следеће године. У Поштанском музеју, који се налази у оквиру Музеја цивилизације, тренутно је у току, а трајаће до октобра, изложба марака из свих крајева света са ликом краљице Елизабете.

ре пет година, када су Пољска и Украјина добиле заједничку организацију овогодишњег Европског првенства у фудбалу, страх од имиџа заосталих земаља у очима света их је натерао на велику потрошњу. Украјина је спискала 13 милијарди долара на пројекте у вези првенства док је Пољска потрошила 25 милијарди. Питање које се сада поставља је да ли се то исплатило. Велики спортски догађаји обично иза себе оставе „крда белих слонова” у виду скупих али празних и недовољнио искоришћених стадиона, док се владе муче да поврате уложени новац. Али, Пољска и Украјина су потрошиле много више на путеве него на спортске објекте, због чега су добиле похвале за оставштину која ће дуго трајати. “Економска корист европског првенства за Пољску и Украјину је значајнија него што је то иначе случај са великим спортским такмичењима,” сматра консултантска кућа „Капитал Економикс„. Пољска је дуго имала једну од најгорих инфраструктура у ЕУ: споре железнице, оронуле железничке станице, распадајући аеродроми са лошим везама са оближњим градовима и, што је кључно, недостатак аутопутева, што узрокује честа саобраћајна загушења на уским путевима који пролазе кроз градове и села. Роберт Добржински, један од партнера за централну и источну Европу логистичке компаније „Панатони„, каже да је Пољска често губила послове у трци са боље повезаним земљама као што су Мађарска и Чешка Република. “У многим случајевима, Пољска би имала смисла као пословна дестинација, али квалитет инфраструктуре је био тако низак да би инвеститори ишли негде друго,” рекао је Добржински. Пољска је 2007. имала само нешто више од 800 километера мо-

дерних аутопутева. Данас их има више од 2.000 и до 2015. би требало да има негде око 3.000 километара. Без Европског првенства као замајца, требало би много више година да се ови пројекти заврше, каже Марцин Хера из ПЛ 2012, тела пољске Владе које је било одговорно за организацију првенства. “Ово су инвестиције које мењају квалитет функционисања земље,” каже Хера. Влада проце-

на инвестиција исплатити у ширем смислу. Одређени економски подстицај очекује се од доласка туриста: обе земље се надају порасту од милион посетилаца. Украјина, међутим, има репутацију која би могла да умањи неке од очекиваних користи. “Долазак страних туриста и велики инфраструктурни пројекти неће имати дугорочан позитиван ефекат на украјинску економију

чем који су додељени приватним компанијама. Упркос Владином негирању неправилности, Украјина је потрошила двоструко више од Пољске за изградњу нових стадиона и реконструкцију већ постојећих. Украјина није добила помоћ какву је Европска унија дала Пољској, што је натерало владу да преузме већину терета на своја плећа. Али Томас Фијала, директор кијевске инвестицијске банке „Дра-

њује економнски утицај турнира на око два посто бруто домаћег производа. Украјина је обновила распадајућу инфраструктуру из совјетског времена у четири града у којима се играју утакмице, Кијеву, Љвову, Доњецку и Харкову, укључујући и обнову аеродрома и оправку хиљада километара оштећених путева. “Што се инфраструктуре тиче, Украјина се значајно променила,” каже Борис Колесников, заменик украјинског премијера који је одговоран за организацију првенства, и додаје да ће се већи-

уколико се пословна клима и међународни углед Украјине значајно не поправе”, закључује аустријска Рајфајзен банка у анализи. Украјини је већ наштетитио негативни публицитет око случаја Јулије Тимошенко, бивше премијерке која служи седмогодишњу казну због злоупотребе положаја. Она је добила широку подршку од западноевропских политичара који су забринути због атрофе демократских слобода. Поред тога, највећи уговори за пројекте везане за Еуро 2012 су контроверзни због навода о корупцији и превари, посебно они с једним понуђа-

гон капитал„, каже да укупни украјински јавни дуг - за који се очекује да ће се стабилисати на око 36 посто бруто друштвеног производа наредне године - остаје на ниском нивоу у поређењу са другим земљама у развоју. И док је макроекономски ефекат на Пољску позитиван, последице су за неке фирме катастрофалне. Три велика уговарача и око стотинак малих су ове године банкротирали - углавном због тога што су се укључили у рат ценама да би добили послове, али су их онда уништиле брзорастуће цене горива, челика и асфалта.

Бесплатна одећа за матурске вечери Глас Америке

ад Американци заврше средњу школу, многи славе то своје достигнуће одласком на матурско вече. То је обично свечана забава на којој се ученици облаче у вечерње хаљине и смокинг. Медјутим, не могу сви да себи приуште хаљину за ту прилику. Многе организације широм Сједињених Држава дају бесплатне хаљине и одела ученицима. Новинарка Гласа Америке Елизабет Ли извештава из Лос Андјелеса о програму којим се тинејџерима омогућава да прису-

ствују неким од најгламурознијих матурских вечери у земљи. Ученици имају мисију: да пронадју савршену одећу за матурско вече. „Од како сам била девојчица прижељкујем матурско вече.“ Лесли Пајн прича да то није обична игранка. „Мислим да је то награда за све матуранте. Сви се радују вечери кад славе сва своја достигнућа.“ Матурско вече је посебно важно за ученике у опасним квартовима каже Џонатан Зајкнер, извршни директор омладинског центра под називом „Место зва-

но дом“. Лоциран је у једном од квартова у којим харају локалне банде у Лос Андјелесу и током читаве године организује менторске и образовне програме, те дели бесплатне хаљине и одела за младе током сезоне матурских вечери. Све их добијају тинејжери који не би могли да их плате. „Велики број ученика напушта средњу школу у овом кварту. Око 50 посто младих који почну школовање не матурирају.“ Они који матурирају, имају шансу за више образовање и избављење од насиља и сиромаштва. Матурско вече је круна тог

достигнућа. Карлос Хернандез је настарији од петоро браће. Он никада није имао одело „Моја мама тренутно не ради већ само тата ради. Морамо да се прилагодимо томе.“ Пошто је овде добио одело то му омогућава да иде на интервју за посао и обуче се лепо за матуру како би пружио добар пример својој браћи. „Осећам да морам да им покажем да морамо да и постигнемо нешто у животу.“ Поред одеће и ципела, сваки ученик добије наруквицу на којој пише „платићеш касније“. То је подсетник младима да треба да се реванширају за љубазни гест људи који су им поклонили те ствари тиме што ће и сами нешто поклонити заједници. На дан матурске вечери, ово је више од пуке игранке за Лесли Пајн и њене другаре. Они почињу дан фотографисањем у парку, онда аутобусима и лимузинама иду на матурско вече у холивудском стилу. На самој прослави, Лесли Пајн снима видео како би забележила матурско вече. А хаљину коју је добила од оргнизације „Место звано дом“ носила је и на забави после матуре. „Знам да су многи људи војни да потроше бар 1000 долара. Моја другарица је потрошила 600 долара за матурску хаљину. А лимузина кошта 100 долара.“ Многи ученици кажу да ова уштеда за одећу олакшава присуство матурској вечери која симболизује прелазак из детињства у свет одраслих. Елизабет Ли

GLOBUS

dnevnik

место да једе свадбену торту са младом, пијани младожења завршио је у кухињи са конобарицом која је послужила ту исту свадбену торту... У Аустрији је недавно одржана свадба коју ће, нажалост, млада памтити до краја живота. Недуго пошто јој је младожења стар 27 година рекао „да”, смувао је конобарицу. Локални медији пишу да је младожења из места Фелкирк, у току свадбеног весеља, отишао у кухињу где је водио љубав са конобарицом која је неколико тренутака раније послужила сватове тортом. Младожењу на делу је ухватио младин отац, након чега су гости замољени да напусте весеље, пише „Austrian Ti mes”. Несрећна млада је истог дана покушала да поништи брак, али ће према аустријском закону морати да сачека да прође шест месеци.

Мачка навучена на игрице

Ко је ов де луд

ј де што је же ну по слао на ле то ва ње са де цом ка ко би се оже нио (!), не го се же на на љу ти ла јер ни је би ла по зва на на свад бу. Ко ли ко љу ди то ли ко ћу ди, исто то ли ко и оби ча ја, али слу чај јед ног два пу та оже ње ног Ара пи на по стао је вест због ре ак ци је „ста ре” же не. Му шка рац из Рас Ал Ка и ма ха по слао је же ну са де цом на од мор. Ка да се су пру га вра ти ла ку ћи, угле да ла је дру гу же ну, ко ју је њен су пруг у ме ђу вре ме ну оже нио. „Су пру га ни је љу та што се њен су пруг по но во оже нио, већ што ју је тре ти рао као и све дру ге на ив не же не… жао јој је што ни је мо гла да при су ству је свад би и бла го сло ви ње гов брак”, пре но си арап ски днев ни лист „Ал ка леј”.

устралијанка не зна шта ће са својом љубимицом, која је постала зависна од iPa da. Ен Друе из Сиднеја досадило је да купује лоптице и друге играчке за своју љубимицу Тајгерлили, па је на iPad инсталирала неколико апликација које носе ознаку „корисно за кућне љубимце”. Мачка се „навукла” на игрице, па је Друеова једва одваја од апарата већ пет месеци. „Мислили смо да би Тајгерлили уживала у некој стимулацији која не подразумева само гумене играчке и клупко вуне, па смо инсталирали неколико апликација. Почели смо са веома једноставним, али те јој више нису забавне, па сам морала да нађем и неке компликованије”, рекла је Ен за аустралијску штампу. Она је морала да купи посебну заштитну навлаку, како мачка не би изгребала екран уређаја. Ен је додала и да Тајгерлили тренутно током једног дана у неколико наврата проведе петнаестак минута играјући се на iPa du.

енка шар-пеја усвојила је два младунчета угрожене врсте тигра. Клеопатра, смеђа женка врсте шар-пеј, усвојила је у зоолошком врту Октјабарски у Сочију два младунчета сибирског тигра која је мајка напустила када су се родили. Мале тигрице добиле су имена Клиопа и Пљуша, а Клеопатра их чисти језиком, мази и доји као да су њени младунци. Запослени у зоо врту дају им и козје млеко, рекла је директорка установе Викторија Кудлајева. Мање од 400 примерака сибирског тигра опстало је у дивљини, а највећи број примерака те угрожене врсте живи на истоку Русије.

војица сладолеџија сукобила се у Блекбурну у Енглеској око муштерија. Један замерио другом за нелојалну конкурен-

цију. Обрачун сладолеџија на улицама Блекбурна! Продавци сладоледа „Мр Випи” и „Мр Јами” оштетили су један другом комбије због нелојалне конкуренције. Сукоб је избио када је један од продавац пришао деци која су чекала у реду и рекао им да је „његов сладолед укуснији и јефтинији” него код његове конкуренције. Продавац сладоледа „Мр Випи” по имену Зехер Рамзан пришао је конкурентском комбију који је возио Мухамед Мула и шипком му разбио прозорско стакло. Потом је уследио реванш - Мула је својим комбијем улетео у Рамзин комби!

Из Турске препао пљачкаше у Лондону

ританац који се налазио у Турској у тренутку када су пљачкаши упали у његову кућу, успео је да отера непозване госте уз помоћ веб камере. Мушкарац у чију кућу су упали пљачкаши, налазио се на пословном путу у Турској. Пре него што је морао да се обрачуна са лоповима, разговарао је са супругом користећи се МСН-ом и веб камером. Након разговора супруга је изашла из куће, али је веза

Раскид после сто година везе

Куца усвојила тигриће

Хладни рат

Жено, волим те, али не толико

би и Полди били су у „вези више од века, али сада управа Зоо-врта у Клагенфурту каже да су раскинули. Управница врта Хелга Хап рекла је за аустријску штампу да су запослени већ неко време примећивали да Биби и Полди нису у добрим односима, а све је кулминирало када је Биби „крвнички” ујела Полдија и одгризла му комадић оклопа. Две џиновске корњаче биле су заједно још откада су биле мла-

Млада с гостима, младожења с конобарицом

На у чио по ли ци ју па ме ти а Ју тјуб ка на лу об ја вљен је ви део „не са ве сних по ли ца ја ца” ко је је уко рио са ве сни гра ђа нин. Ви дев ши их ка ко се во зе пар тол ним ко ли ма без ве за них по ја се ва и још при ча ју мо бил ним те ле фо ном, је дан Рус је за у ста вио сво ја ко ла, са че као по ли цај це и кре нуо да их до во ди у ред. „Спу сти про зор”, чу је се глас му шкар ца, а он да сле ди „бу кви ца” и за по ја се ве и за те ле фо ни ра ње. За див но чу до, по ли цај ци су са мо ћу та ли...

utorak19.jun2012.

дунци, а у Зоо-врт у Клагенфурту дошли су из Базела пре 36 година. Није познато које непремостиве разлике су довеле до раскида везе дуге више од века, али управа врта нада се да ће Биби и Полди успети да се помире. „Стручњаци кажу да је изузетно ретко да се две животиње ‘посвађају’ након деценија проведених заједно, па се надамо да ћемо успети да их помиримо. До тада, међутим, биће у одвојеним кавезима”, рекла је Хапова.

тарији Американац грешком је својој жени купио огрлицу вредну 25.000 долара. Морис Бренч (90) хтео је свјој супрузи Хелен да купи нешто посебно за годишњицу брака, па је отишао у јувелирницу „Ла фоли” у Челсију у Мичигену. Он је одабрао огрлицу са дијамантима, није питао за цену, и радници дао кредитну картицу. Морис се захвалио, узео поклон и отишао кући. Хелен је, наравно, била одушевљена огрлицом, а цену је сазнала тек када су њихова деца сређивала рачуне и на дединој картици видели ставку од 25.000 долара. „Не знам ја колико коштају те светлуцаве стварчице! Мислио сам да су на огрлици циркони, и знао сам да би се Хелен допала”, рекао је романтични деда, који је ипак морао да врати огрлицу.

остала у функцији. У једном тренутку мушкарац је случајно погледао монитор свог компјутера и видео два странца како претурају ствари. Тада је повикао: „Излазите из моје куће, звао сам полицију”. Престрављени пљачкаши су брже-боље побегли, а полиција је касније похвалила прибраност власника. „Власник куће је реаговао веома паметно, и тако успео да спречи пљачку”, рекао је детектив Менди Колтман.

SveT POZnATiH

utorak19.jun2012.

c m y

dnevnik

У ПРИПРЕМИ НОВИ АЛБУМ „РИБЉЕ ЧОРБЕ”

„Узбуна” за нови почетак

„ФЕЈТ НО МОР” НАЈАВЉУЈЕ КОНЦЕРТЕ

Умрлица као оглас

ланови бенда „Фејт но мор” који ће крајем месеца наступити на фестивалу „Белгрејд колинг„ на београдском Ушћу, имају необичан смисао за хумор, који су поделили са фановима и то тако што су датуме своје летње турнеје најавили путем умрлице. Када је „умрлица” постављена на њихову званичну Фејсбук страницу, многи фанови познатог бенда били су збуњени, али када су боље погледали фотографију било им је јасно да је у питању само још један пример необичног хумора каквом су склони момци из „Фејт но мор„. Испод слике сваког од петорице чланова бенда стоји име земље у којој наступају, а уместо уобичајеног епитафа поређани су градови и датуми турнеје, међу којима и „Белгрејд колинг„, јер ће у Београду овај сјајан бенд наступити 29. јуна.

рпски рок је умро, не није, или ипак јесте. Нешто се помиче, дешава... Ако је промоција ЦД-а и књиге Момчила Бајагића Бајаге окупила најпознатије рокере српске сцене, онда је доказ да и даље живи. До прошле године ситуација је била критична, фолк, турбо-поп и све врсте денс-тренс музике гурнуле су у запећак оно што је на овим просторима било аутентично. На срећу малобројније, али верне публике ситуација се мења. Потврда томе је и „Узбуна”, која је у најави, узбуна коју од августа месеца покреће Рибља чорба. Са Бором Ђрорђевићем, фронтменом Рибље чорбе, срели смо се на промоцији Бајагине књиге „Водич кроз снове” и албума „Даљина, дим и прашина„. Иако је била ужасна гужва, Бора Чорба је као и увек расположено одговарао на питања, насмејан, није штедео комплименте за човека који је поред њега једини писао за групу. - Знам шта Момчило Бајагић - Бајага пише и како пише. Он је једини поред мене који је имао ту привилегију да пише за Рибљу чорбу. Верујем у његове поетске и музичке могућности. Бајага је компоновао и написао неке од најлепших песама на просторима бивше Југославије и Србије. Нови Бајагин ЦД није у потпуности преслушао, а од онога што је чуо издваја насловну нумеру. - Чуо сам првих пар песама, оне које се врте на МТВ-у. Највише ми се допала насловна песма „Даљина, дим и прашина”. То је Бајага. Можда је ово почетак повртака правог рока на нашу музичку сцену... - Почевши од прошле године, након великог поста рока, било је много више по-

Син Озија Озборна има мултипле склерозу син фронтмена Џек„БлекОзборн, Сабат” Озија Озборна сазнао је да болује од мултипле склерозе након што је на једном оку изгубио чак 60 одсто вида. Двадесетшестогодишњи Џек који је зависност од дрога и алкохола заменио пре неколико година за здрав живот, одлучио је да неће пасти у депресију већ се храбро ухватити у коштац са болешћу, најпре због своје двомесечне кћеркице Перл. - Добио сам дете, посао ми иде добро, размишљао сам само о томе зашто ми се баш сад то догађа - био је искрен Озборн, који ће морати у потпуности да промени досадашњи начин живота како би што више успорио ток ове изузетно прогресивне болести.

сла за све бендове. Мањих свирки је било на све стране, али и великих концерата. То је помак, још је преостало да се појаве неки нови, млади аутори, који ће унети мало свежине и биће боље. Одличних свирача има, увек их је и било, понављам недостају аутори. Осим добрих аутора, потребна је и већа подршка медија. - Медији, они су најбитнији тренутно. Потребна нам је много већа подршка, да нас има што више у новинама, на телевизији. „Рибља чорба” је једна од ретких група која не посустаје. Успева и успевала је да опстане у свим музичким превирањима.

- Чорба је преживела ова турбулентна времена и преживљава и даље. Не само да преживљавамо него упорно идемо напред, гурамо... А догурали су и до новог материјала. - Од августа улазимо у студио и почињемо снимање новог албума. Стил нам је нови и стари, презадовољан сам песмама које смо направили. Верујем да ће албум бити одличан и доста слушан кад буде објављен. Наслов албума још увек није прецизиран. - Нисам сигуран како ћемо га назвати, за сада је у оптицају радни наслов „Узбуна”. З. Драгојевић

И Тони Паркер настрадао због Ријане

еторо људи завршило је у болници због туче музичара Дрејка и Криса Брауна у једном њујоршком ноћном клубу, а међу повређенима је и француски кошаркаш и звезда Сан Антонија Тони Паркер.

Брауну је ударила крв у мозак и кренуо је да се обрачуна са Дрејком, након чега је настао општи пичвајз у клубу. У тучи је најтеже повређен члан обезбеђења музичара Криса Брауна, под називом Биг Пет. Репер је на твитеру поста-

али и две девојке. За једну, 24годишњу Аустралијанку, се одмах сазнало да је морала на ушивање (имала је чак 16 шавова!), а данас је откривено и да је друга девојка, по имену Вероника, такође морала на ушивање повреда на десној руци. Несрећна Вероника је била у сендвичу два табора, када је избила туча. Крис Браун, који је током везе са Ријаном био оптужен да ју је физички малтретирао, тврди да је он такође жртва и да није желео да започне кавгу. Полиција, изгледа, мисли као он. Према најновијим информацијама из САД, могуће је да ће полиција ухапсити репера Дрејка вечерас на концерту. Крис Браун, наводе извори у њујоршкој полицији, биће испитан као „сведок и жртва” догађаја, док би 24-годишњи Дрејк могао да буде главни оптужени за метеж. То потврђује и Браунов адвокат. „Верујем да полиција гради овај случај против Дрејка и ње-

Бивши муж глумице Еве Лонгорије открио је француским медијима да му је у тучи повређено око, због чега ће неко време одсуствовати са припрема репрезентације Француске за предстојеће Олимпијске игре у Лондону. „Био сам са Крисом Брауном и мојом друштвом у том клубу, када је одједном почела туча. Флаше су летеле по целом локалу! Покушао сам да заштитим пријатељицу и на мене се сручило неколико боца. Примио сам и неколико удараца. Око ми је повређено и не могу ништа да радим наредних седам дана. Носим терапеутско сочиво и морам да стављам капи за очи. Како је све било, имао сам среће”, испричао је Паркер француским медијима у вези са тучом која је избила око певачице Ријане. Крис Браун, Ријанин бивши дечко, послао је боцу шампањца у сепаре где је био њен садашњи момак, такође репер Дрејк. Уместо „хвала”, добио је простачки одговор: „Сада ја јеб** љубав твог живота. Покушај да живиш са тим”. Наравно, Крису

вио фотографију свог повређеног телохранитеља који има огромну посекотину по глави. Али, нису само учесници туче повређени. Осим телохранитеља, Криса Брауна, било је и колатералне штете. Повређен је, дакле, кошаркаш Тони Паркер,

гове екипе”, каже Браунов адвокат. Дрејков представник за штампу одбија било било какву његову везу са тучом. „Дрејк је кренуо из клуба када је све почело. Он није умешан у тучу”, каже Дрејков ПР.

Најлепше и најбогатије Ч

асопис „Форбс” објавио листу најплаћенијих модела на свету. Прва је, наравно, Жизел. Бразилска манекенка Жизел Бундшен прва је на „Форбсовој” листи најплаћенијих модела, са зарадом од 45 милиона долара у периоду од маја 2011. до маја 2012. године. Жизел није ту астрономску цифру зарадила само од „шетње” по писти, већ и кампања за брендове као што су „Пантен”, „Еспри”, „Версаће” и други. „Анђео” који очекује друго дете далеко за собом је оставио манекенку на другом месту, Кејт

Мос са „само” 9,2 милиона долара. Трећа је Рускиња Наталија Водјанова (8,6), а четврта Адријана Лима (7,3). Дуцен Крос зарадила је 6,9 милиона, а Алесандра Амбросио 6,6 милиона долара. Миранда Кер седма је са четири милиона, Лара Стоун осма са 3,8, девета Керолин Марфи (3,5) а десета Кендис Сванпул која је зарадила 3,1 милиона. Од десет најбогатијих, чак шест су „анђели” бренда „Викторијас сикрет”. Подсетите се њихових ревија у фотогалерији.

mre@A / OGLASi

dnevnik ЗГОДНИ ДОДАЦИ

Паметни кишобран за пуне батерије

ваке године у ово време тржиште запљусне мноштво летних хај тек справица. Једна од њих је нови хај тек кишобран који би могао бити занимљив. Бустер Броли (Bo o ster Brolly) је кишобран који су заједнo развили глобални мобилни оператер из Велике Британије Водафоне и Универзитетски колеџ из Лондона. Дизајниран је како би вас заштитио од кише, али такође и како би појачао ваш мобилни сигнал захваљујући микроантени смештеној у жицама кишобрана. Ту је такођер и ЛЕД расвета, хандс-фри постоље за ваш такође „паметни” телефон и неколико

омпанија „Кенон„ је објавила да ће потпуно аутоматизовати производњу замењивих сочива за дигиталне камере са једним сочивом у свом погону у Уцуномији, главном граду јапанске префектуре Точиги која се налази у региону Канто, на острву Хоншу. Та аутоматизација ће почети следеће године, пренела је јапанска новинска агенција Кјодо. Замењива сочи-

плов мобилни телефон „ајфон„ се од јесени претвара у место за куповину улазница, пренели су француски електронски медији. Карте за концерте, биоскоп и друге биће доступне преко „ајфона„ захва-

ва би требало у будућности да буде проширена на целу палету

дигиталних камера са погонима у префектурама Оита и Нагасаки, наведених као могући кандидати. „Кенон„ је објавио и да ће одржати запосленост пребацивањем радника из погона у Уцуномији у друге погоне. Велики број произвођача је, истовремено, приморан да пребацује производњу у друге земље због јачања вредности јапанске валуте јен и повећања трошкова.

„Гуглу” захтеви за укидање политичких порука

олитичке поруке представљају највећи део садржаја које владе траже од „Гугла„ да укине са својих страница, објавила је та Интернет компанија. - То је забрињавајуће не само због довођења у питање слободе изража-

Број захтева је удвостучен у другом полугођу 2011. године, показује листа на којој су Украјина, Јордан и Боливија поменути по први пут, пренела је агенција АФП. - Приметили смо да нам владина тела разних земаља понекад траже да

вања, већ и због тога што неки од тих захтева потичу из земаља за које се то не би претпостављало - из западних демократија обично недовођених у везу са цензуром - навела је један од „Гуглових„ аналитичара Дороти Чау у петом полугодишњем извештају „Гугла„ о транспарентности.

повучемо политичке поруке које су наши корисници објавили на Интернету - навела је Чауова. Шпанске власти су, на пример, затражиле од „Гугла„ да повуче 270 резултата претрага који упућују на блогове или чланке где се спомињу неке јавне личности, као што су челници општина или државни тужиоци. (Танјуг)

љујући само једној апликацији - „Пасбук„ (Pas sbo ok) интегрисаној у „Еплов„ оперативни систем „iOS 6”. Најављен као бесплатан, „iOS 6” ће са собом донети више од 200 низ нових функционалности.

ИЗ „НИНТЕНДА”

Представљена нова конзола интендо је ексклузивно представио у Паризу своју нову играчку конзолу „ви у„ (Wii U), пренели су француски електронски медији. То је била прилика за оне који нису могли да посете сајам Е3 (Elec tro nic En ter ta in ment Ex po) у Лос Анђелесу да открију нову конзолу јапанског гиганта. „Ви у„, чија је продаја предвиђена за крај године по цени која се још држи у тајности, требало би да помери границе играња игрица. „Нинтендо„ рачуна да ће конзола привући играче могучношћу играња више играча на различитим нивоима у истом тренутку. (Танјуг)

Стижу аутоматски произведена сочива

„Ајфон” од јесени место за карте Е

флексибилних соларних панела који - када је лепо време и светло - могу напајати све ваше уређаје. Програмери тврде овај кишобран може да напуни батерију телефона за мање од три сата. Костур кишобрана је направљен од карбонских влакана - и такође је отпоран на ветар. - Желели смо да створимо практичну, али хај тек иновацију која би заиста могла да побољша искуство оних који посећују концерте. Концепт Бустер Броли чини управо то спајајући најновију технологију са поузданим и провереним британским кишобраном „, рекао је Даниел Кроок, директор бранд маркетинга за Водафоне.

utorak19.jun2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Advokatska kancelarija „Vu~evi}” iskreno sau~estvuje u bolu koleginice Biqane, povodom smrti wenog oca

SOBE I APARTMANI na moru Utjeha kod Bara, blizu mora, povoqno. Telefoni 021/6363291, 062/8510-669, 064/3903-391. 54651

Dipl. in`. Du{an Petra Markovi}

DVOSOBAN stan, 56m2, Novo naseqe, 2. sprat, useqiv odmah. Cena dogovor. Agencije iskqu~ene. Telefoni: 061/11-50-459, 060/596-63-88. 54966

VODOINSTALATER: izvo|ewe instalacija, popravka i remont, popravka bojlera, odgu{ewe kanalizacije i ostale vodoinstalaterske usluge. Telefoni: 021/6317-587, 065/31-50198. 54914 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 55134

Posledwi pozdrav od wenih kolega: Zorana Vu~evi}a, Milo{a Vu~evi}a i koleginice Sne`ane Kne`evi}.

Duboko nas je potresla vest o iznenadnoj smrti dragog i plemenitog Duleta.

55178

Neka po~iva u miru, sa an|elima.

Lidija i Ratko Dangubi}.

EKSTRA lokacija, Liman II Narodnog fronta, 68m2, 5. sprat, lift, pored {kole 61.000E. Telefoni: 061/158-1972, 063/52-39-37. 55158

PRODAJEM lokal 43m2 u radu, ful opremqen. Kraqa Petra 2. Telefon 065/55-106-55. 54909

Uro{a Panti}a

Danas, 19. juna 2012. godine, navr{ile su se dve godine od odlaska u neugled na{e voqene majke, bake, sestre, snajke i supruge

55181

Stane Ka~ar

3 Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada u 56. godini preminuo

Tvoj um i du{a su sa tvojim najmilijim.

55172

Posledwi pozdrav dragom kumu

Bo{ko Qubojevi} Sahrana je danas, 19. 6. 2012. godine, u 15 ~asova, na ^eratskom grobqu u Sremskim Karlovcima. O`alo{}eni: supruga Nada, sinovi Bojan i Qubomir, snaja Darinka i unuk Du{an. 55179

Posledwi pozdrav dragom ujaku ^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 55049

Zaposleni u „Bermetu” iskreno sau~estvuju u bolu na{eg Qube povodom smrti wegovog oca

Du{anu

Kuma Marina i Zoran.

55173

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

dragom

Na{em pozdrav.

Duletu,

posledwi

Uro{u Panti}u Bo{ka Qubojevi}a Ostajemo tu`ni za tobom i nemamo prave re~i da ka`emo koliko }e{ nam nedostajati.

Uro{u Panti}u Sestri~ina Qubica sa porodicom.

od: sestre Duje, sestri~ine Svetlane i unuka Stefana.

Rada Bumbaroski Buba S ponosom i qubavqu ~uvamo uspomene na tebe. Tvoji: Nikola, Sale, Zoka i Milo{. 55152

Posledwi bratu

pozdrav

Du{an Markovi}

Porodica Antoni}.

55175

55176

20. 6. 1999 - 20. 6. 2012.

Posledwi pozdrav od wegovih kolega s posla.

55180

55167

dragom

Mojoj dragoj

Branki

Uro{u Panti}u posledwe zbogom. od: sestre Miqane, zeta Baneta, prijateqa Zorana i Bele.

Mirjana Raki} sa decom.

55177

55162

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Voqenom suprugu, tati i sinu

utorak19.jun2012.

Opra{tamo se od na{eg biv{eg kolege i sau~estvujemo u bolu porodice

Pete Karoqa

Du{anu Markovi}u

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula u 83. godini na{a voqena majka, svekrva, baka i prabaka - nana

Branislava Dimitrijevi} Pal~ikin

Posledwi pozdrav dragom i cewenom kolegi. posledwi pozdrav od: supruge Diane, dece Isidore i Petra i majke Mirjane.

ro|. Trifunovi}

Kolektiv JP Zavod za izgradwu grada Novi Sad. 59830/P

Posledwi pozdrav suprugu na{e drage koleginice

Sahrana je 19. 6. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Hvala za svu qubav i dobrotu koju si nam nesebi~no pru`ala.

Sahrana je u sredu, 20. 6. 2012. godine, u 13 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}eni: sin Paja, snaja Ana, unuci Branislav, Jelena, Mirjana i praunuke Ana i Vawa.

55168

55160

Uro{u Panti}u

Posledwi pozdrav mom an|elu

Posledwi pozdrav na{oj dragoj strini i nani

Zaposleni Visoke {kole strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a, Novi Sad. 390/P

Duletu

Posledwi pozdrav dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon te{ke bolesti preminuo

Branki Dimitrijevi} Pal~ikin

od tetke Julijane.

S po{tovawem i qubavqu: snaja Ka}a, unuka Slavica, zet @are, praunuke Marija i Jelena.

55169

55161

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav na{em

Uro{ Panti}

Posledwi pozdrav mom

26. 7. 1949 - 17. 6. 2012. Posledwi ispra}aj je danas, 19. 6. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ena supruga Du{anka i }erka Biqana. 55138

Posledwi pozdrav dragom

Duletu

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Urketu

Du{anu

Uro{u Panti}u od wegove ta{te Dragice.

od Daniele Marjanovi} sa porodicom.

Uro{u

Po~ivajte u miru. Saose}amo sa bolom porodice.

Ukiju

]erka Biqana i zet Radoslav.

od wegove Boki.

55141

55139

od porodice Bubalo. Kuma Adrijana sa porodicom. 55170

^ETRDESETODNEVNI POMEN Pro{lo je ~etrdeset dana od kada si nas napustila, ali }e{ zauvek `iveti u na{im srcima i se}awima.

Posledwi prijatequ

pozdrav

55171

55157

dragom

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Milan Nikoli}

od: Mi{e, Gordane i Bojana Vu~i}evi}a.

Dragom bratu od sestre Mare sa porodicom.

Danas, 19. juna navr{ava se sedam godina od kako je preminula na{a voqena

O`alo{}ena supruga Vesa.

POMEN

Milo{ Kuzmanovi}

Stana Vrawe{ Zlatka Miniha

Sne`ana Pe{kan

55156

POMEN Danas, 19. 6. 2012. godine navr{ava se sedam godina od smrti mog supruga

Uro{u Panti}u Danas, 19. 6. 2012. godine, u 11 ~asova, ponovo }emo sa prijateqima i rodbinom posetiti tvoj ve~ni dom. Tvoji najmiliji.

55147

2008 - 2012.

Vreme prolazi, a bol, tuga i praznina sve su ve}i. @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Zauvek u srcu i mislima tvojih najmilijih.

Tvoji najmiliji. 55153

55154

55149

55136

55146

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.05 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.35 23.05 23.55 00.50 01.20 02.10 02.50

tv program

utorak19.jun2012.

Добро јутро, Војводино Међ.тероризам после 1945. Агро мозаик Вести Живот Све о животињама Кухињица Име мог сокака Вести Нови таблоид НС Грување Вести Добар посао Живопис Вести за особе са оштећеним слухом Здравље пре свега Живот Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Џонатан Крик Радар Војвођански дневник Међународни тероризам после 1945. Оперативци Џонатан Крик Један на један Радар Девојка која воли живот Нови таблоид НС

06.30 07.30 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.03 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Панонско јутро У огледалу Лола Била једном једна недеља Без цензуре Ноге на пут Бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Трибина о здрављу Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Панонска хроника Глас Америке Ноћни програм

06.30 07.00 07.20 08.10 08.35 09.30 11.00 11.25 12.00 12.30 12.40 13.10 14.35 15.00 15.10 16.10 16.40 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.15 00.05

Кухињица – мађ. Здраво живо Здравље пре свега Све(т) око нас ТВ баштине Сећање на Мариа Дел Монака Хлеб наш насушни Зелени сат Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Тихо венчање, филм Све(т) око нас Потрошачки репортер Наши дани (мађ) Верска емисија (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Оперативци Грување ТВ баштина ТВ Продаја

14.24 16.15 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.06 20.37 21.35 23.15 23.18 00.05 00.20 00.27 01.19 02.00 02.06

Све о жи во ти ња ма: се вер ни мор ски слон За ни мљи ве чи ње ни це и не ве ро ват не ин фор ма ци је о нај ом и ље ни јим, нај чуд ни јим, нај вред ни јим или нај о па сни јим жи во ти ња ма. Сва ка епи зо да по све ће на је јед ној жи во ти њи. (РТВ 1, 19.00)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.45 09.50 10.02 10.26 11.00 11.06 11.49 12.00 12.15 12.33

04.07

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.10 Серијски програм 10.05 Документарни програм 10.30 Азбука родитељства 11.00 Вести 11.15 Рецепти Лауре Равајоли 11.30 Живети тај живот 13.00 Вести 13.10 Опчињени 14.05 Све што желим 14.30 Спринт 15.00 Вести 15.10 Украдена срца 15.40 Рецепти Лауре Равајоли 16.00 Објектив на словачком 16.15 Објектив на мађарском 16.30 Истрага 17.00 Храна и вино 17.30 Новосадско поподне 18.45 Бели мантил 19.00 Објектив 19.30 Објектив на словачком 19.45 Објектив на мађарском 20.00 Прст у око 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.35 Рецепти Лауре Равајоли 23.10 Живети тај живот 23.20 Украдена срца

09.45 10.30 11.00 12.30 14.30 16.30 18.30 19.30 21.45 22.45

НБА Кошаркологија Прави НБА ВТА Хертогенбош АТП Хертогенбош ВТА Хертогенбош АТП Хертогенбош Премијер лига НБА Преглед аргентинске лиге АТП и ВТА Хертогенбош

Ток шоу У нај но ви јем из да њу еми си је чу ће те ко ри сне са ве те уко ли ко же ли те да се ба ви те ма не кен ством или мо де лин гом од ма не к ен к е Ива не Стан ко вић. Да ли тре ба рас ки ну ти ду гу ве зу ка да на и ђе кри за ре ћи ће вам Зо ран из Кок тел бен да. Бо јан из Кок тел бен да ће вас на сме ја ти до су за, а за до бру пе сму би ће за ду же на Жа на. (КТВ, 20.00)

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Музиканти Вести Гастрономад Квадратура круга Путопис Вести Цркве-како их тумачити Евронет Дневник Спорт плус Фудбал - ЕП: Хрватска-Шпанија Фудбал - ЕП: Италија-Република Ирска Ово је Србија Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица Дневник Мазурка Фудбал - ЕП: Енглеска-Украјина, пренос Мазурка Вести Скок у будућност Дневник Евронет Ружна Бети Музиканти Вести(03.00,04.00,05.00) Фудбал - ЕП: Шведска-Француска Фудбал - ЕП: Енглеска-Украјина

Ен ди Мек да у ел

Со ко са Хад со на Еди Со ко Хо кинс, нај чу ве ни ји про вал ник на све ту, на кон де сет го ди на из ла зи из за тво ра ре шен да во ди ис пра ван жи вот. Али то му не ће би ти ла ко... Уло ге: Брус Ви лис, Де ни Аје ло, Ен ди Мек да у ел, Џејмс Ко бурн Ре жи ја: Мајкл Лех ман (Пр ва, 22.00) 06.15 06.30 07.00 09.00 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 22.00 00.00 01.00 02.00 02.30 03.00

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Ликвидатор Тачно 1 Трачара Аси Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Аси Лото Езел Филм: Соко са Хадсона Шатра Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

ФУД БАЛ: ЕП

Швед ска – Фран цу ска (РТС 2, 20.37) 06.02 06.00 06.53 07.19 07.29 07.35 07.46 07.58 08.10 08.21 08.33 09.02 09.21 09.40 09.46 09.57 10.28 10.58 11.26 11.57 12.28 12.51 13.49 14.01 14.29 14.49 15.08 15.37 16.17 16.47 17.46 18.44 19.31 20.01 20.08 20.37 22.38 23.37 00.07 00.15 00.45 01.54 02.49 03.17 03.51

dnevnik

c m y

Концерт за добро јутро Слагалица, квиз Датум Верски календар Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Шах Енциклопедија за радознале Музика у свету математике Калиграфија Датум Верски календар Све боје живота Мера за музику Траг Грађанин 41. међународно такмичење музичке омладине-свечано отварање Наука 2012. Трезор Шах Енциклопедија за радознале Музика у свету математике Калиграфија Позитивна енергија Време је за бебе Животна средина и здравље Капри Тамбурица фест 2012 Еко хомо Други век Датум ТВ мрежа Фудбал - ЕП: Шведска-Француска, пренос Капри Живот са музиком Знакови времена Либела Мадредеуш Трезор Позитивна енергија Време је за бебе Животна средина и здравље

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 13.00 14.00 14.50 15.50 16.20 16.50 17.50 18.40 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00

Глас Америке Биљана за Вас Маратон Цртани филм Документарни филм Филм: Официр с ружом Топ шоп Љубав у залеђу Монк Вече са Џулсом Холандом Мућке Ало, ало Документарни филм Обични људи Филм: Јагоде у грлу Мућке Ало, ало Филм: Пут у дивљину Удовице Филм: Пророчанство 5 - Напуштени 02.00 Филм: Дечаков живот 04.00 Домаћа музика 04.30 Филм: Пророчанство 5 - Напуштени

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9 15.00 Дечији програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

06.30 Заувјек сусједи 08.30 Топшоп 08.50 Долина сунца 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Дневни магазин 12.30 Цртани филмови 14.00 Филм: Девојка мог пријатеља 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Џои 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.25 Штрумфови 20.15 Увод у анатомију 21.10 Филм: Бриџит Џонс: На ивици разума 23.15 Вести 23.50 Спортски преглед 00.10 Жива мета 01.00 Увод у анатомију 01.50 Филм: Без кључа 03.25 Саут Парк

Бри џит Џонс: На иви ци ра зу ма Сим па тич на, де бе љу шка ста 30-то го ди шња ки ња Бри џит, ма шта о љу ба ви, успе шној ка ри је ри те ле ви зиј ске ре пор тер ке... Она је же на ко јој све иде на о па ко и ко ја упа да у мно ге ка та стро фал не си т у а ци је. У на став к у фил ма она је та мо где смо је и оста ви ли - у за гр ља ју шар мант ног Дар си ја... Уло ге: Ре не Зел ве гер, Хју Грант, Ко лин Фирт Ре жи ја: Би бан Ки дрон (Б92, 21.10)

Ре не Зел ве гер

05.45 Добро јутро 10.00 Магазин ин 11.30 Градске вести 12.00 Тачно у подне - уживо 13.00 Звезде гранда 15.40 Национални дневник 16.00 Моје срце куца за Лолу 17.00 Мала невеста 17.30 Кукавица 18.30 Национални дневник 19.00 Мала невеста 20.30 Љубав и освета 21.30 Гранд парада 22.30 Мултимилионер 23.30 Добро вече, Србијо 00.30 Филм: Ловац на сунце 02.30 Код Гринових 03.15 Тјудорови 04.00 Бекство 05.00 Моје срце куца за Лолу

Је ле на Ве ско вић

Гра ни ца Да нас же на у јед ној ру ци др жи вар ја чу, а у дру гој бе бу... Док ку ва ру чак она ре ша ва про бле ме на по слу, a сти же и да сре ди нок те, из бе ли зу бе... Ко ја је гра ни ца ко ја одва ја обич ну же ну од су пер же не? Шта ће вам от кри ти Ли ди ја Ву ки ће вић и шта од се бе тра жи Са ња Ма рин ко вић у од но су на оста ле мла де ма ме? Во ди тељ к а: Је ле на Ве ско вић (Хе пи, 20.20) 05.00 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00 01.40 03.30 04.30

Јутарњи програм Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Пресовање Телешоп Вести Изгубљене године Телешоп Вести Ћирилица Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Док. програм Граница Слепа правда Изгубљене године Луда кућа Изнајми звезду Граница Моја Србија Насловна страна – квиз

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем.

dnevnik

utorak19.jun2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

МРАЧНИ ЕВРОПСКИ 20. ВЕК

Пи ше: др Марк Мазовер 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Четири венчања - Америка Највећи губитник Уштедети купујући Нова нада посластичара Л.А. Инк Стручњак за торте Грађевинске интервенције Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима Породилиште Лепота по сваку цену Ургентни центар Л.А. Инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима

08.00 Ловци на нацисте 09.00 Прича о струји 10.00 Пет америчких гиганата 11.00 У телу Хенрија осмог 12.00 Фарма из Едвардијанског доба 13.00 Звезде сребрног екрана 14.00 Ко си заправо ти? 15.00 Тајм тим година XI 16.00 Прича о струји 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Фарма из Едвардијанског доба 19.00 Вучице 20.00 Ратници 21.00 Тајни рат 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Траговима Тинтина 00.00 Исток-Запад: путовања из средишта Земље 01.00 Капија просвећења

08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Мала сирена Ружно паче Ози Бу Намештаљка У рату са војском Звезде љубави Мој први господин Каубоји у срцу Победници и грешници Ф.С.И. Еротски филм

Ка у бо ји у ср цу Два мла да ку бан ска му зи ча ра, Реј и Ти то, има ју уоби ча је не сно ве – да по ста ну по зна ти ста нов ни ци у сво јој род ној Ха ва ни. Реј жи ви са Ке ри дад и њи хо во дво је де це, и ко ли ко год их уза јам но по ве зу је љу бав, на ла зе се пред раз во дом. Ти то, са дру ге стра не, жи ви сам са сво јом ба ком... Уло ге: Рејчел Ли Кук, Лук Кирби, Лиза Реј, Кит Карадин Ре жи ја: Леонард Фарлингер (Синеманија, 20.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 09.01 Дивљи пламен 10.11 Место под сунцем, док. серија 11.03 Природни свет, док. серија 12.00 Дневник 12.33 Моћ судбине 13.21 Тражећи Бака Мекхенрија, филм 15.11 Понос Раткајевих 16.03 Горски лекар 16.46 ТВ календар 17.26 Хрватска уживо 17.54 Југославија - држава за један век, док. серија 18.29 Др Оз, ток шоу 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Боје туризма 21.00 Једном заувек, филм 23.10 Дневник 3 23.55 Секс и град 00.24 Циклус љубића - Р. Пихлер: Четири годишња доба 01.53 Евро 2012. Украјина Енглеска, снимак 03.38 Др Оз, ток шоу

07.48 08.18 08.41 09.05 09.27 09.51 10.15 11.17 12.32 12.49 13.35 14.09 14.48 15.10 15.32 16.00 16.28 16.54

01.18 01.45 02.26 03.06

06.00 07.30 09.00 10.00

12.35 14.10 16.05 17.55 20.05 22.10 00.00 00.55 02.25 03.50

Грегов дневник Драгоцени живот Последњи владар ветрова Циркус наказа. Вампиров помоћник Мала продавница ужаса Краљев говор Аутостоперски водич кроз галаксију Непобедиви Други живот Човек звани храброст Царство порока Цимерка Убица са интернета Разведени

07.50 08.00 08.15 09.10 10.05 10.20 10.25 11.20 11.40 12.05 12.55 13.10 14.05 15.00 16.55 17.00 17.10 17.58 18.05 18.30 19.05 20.00 21.00 23.40 23.55 01.30 02.30

Поп Пикси Мој џепни љубимац Кобра 11 Кисмет - окови судбине ТВ продаја Кувар и по, кулинарски шоу Ватрено небо ТВ продаја Ексклузив Таблоид Вечера за 5 ТВ продаја Крв није вода Кобра 11 Езел РТЛ 5 до 5 Евро - специјал из Пољске Вечера за 5 Кувар и по, кулинарски шоу Ексклузив Таблоид РТЛ Данас Крв није вода Кисмет - окови судбине Менталист РТЛ Вести Војници, филм Астро шоу РТЛ Данас

Јед ном за у век Ста ра кра љи ца по зи ва на при јем бра ћу Грим и по чи ње им при ча ти исти ни ту при чу о де вој чи ци Да ни ел ко ја је ја ко во ле ла свог оца. Јед ног да на њен отац, удо вац, пред ста вља јој но ву мај ку, Род ми лу и ње не две кћер ке. Не срећ ни отац уми ре, а ма ла Да ни ел по ста је слу шки ња... Уло ге: Дру Баримор, Анђелика Хјустон, Дагреј Скот, Патрик Годфри Ре жи ја: Енди Тенант (ХРТ 1, 21.00)

22.35 23.30

06.00 07.35 09.05 10.45

Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Неш Бриџис Убиства у Мидсомеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсомеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Скандал Браћа и сестре Председников човек Видовњак

Дру Баримор

17.53 18.48 19.31 20.00 20.35

Рејчел Ли Кук

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Мала ТВ Фантастични пријатељи Х2О Уз мало воде! Патак Фрка Пипи Дуга Чарапа Градић Вокавил Најбоље из историје ХРТ-а Горски лекар Хрватска хроника БиХ Идемо на север Југославија - држава за један век, док. серија Љубав у залеђу Музика, музика... Еџмонт Обична клинка Уби ме досада Реконструкција Додела награда Владимир Назор, пренос Топ гир 10, док. серија Нови клинци с Беверли Хилса Ружиона Евро 2012, емисија Евро 2012. Украјина Енглеска / Шведска Француска, пренос Евро 2012, емисија Евро 2012. Украјина Енглеска / Шведска Француска, снимак Калифорникација Веруј ми Закон и ред Ноћни музички програм

Необуздана Ајрис Последњи циглар у Америци Биографија - Сузан Сарандон Убиство у затворском дворишту Последњи циглар у Америци Биографија - Иан Флеминг Сањала сам Африку Опседнута Биографија - Сузан Сарандон Последњи циглар у Америци Биографија - Иан Флеминг Воз трезор Резервне убице Решен случај

08.10 Пацов 10.00 Запослени људи 12.00 Прича о сексу 14.00 Похлепни 16.00 Сенке и магла 18.00 Дневник кошаркаша 20.00 Дивља вожња 22.00 Далеко од очију 00.00 Еротски филм 02.00 Еротски филм

Вој ни ци Ха у ард То ли вер је бив ши вој ник аме рич ке мор на ри це за по слен у стро го чу ва ном за тво ру где се на ла зе мла ди за тво ре ни ци оп ту же ни за нај го ре зло чи не. Ка да гру па ви јет нам ских те ро ри ста от ме кћер ку аме рич ког тај ку на, ње но спа са ва ње ће би ти по ве ре но упра во То ли ве ру. Уло ге: Мајкл Дудикоф, Кери Хируки Тагава, Тајрин Тарнер, Ченон Ро Ре жи ја: Луис Морно (РТЛ, 23.55)

Мајкл Дудикоф

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Генералка Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Пен и Телер – Лаж или истина Разоткривање митова Позадина авионских несрећа Отмица и спасавање Преживљавање Пен и Телер – Лаж или истина Позадина авионских несрећа

08.35 08.45 10.45 11.30 12.30 16.00 20.00 20.30 21.00 23.00 01.00 01.15

Фитнес Фудбал Тенис Тенис Тенис Тенис Фудбал Тенис Бокс Фудбал Мотоспортови Фитнес

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Ели та зре ла за ста рач ки дом

па да ње мо ћи пар ти је нај у оч љи ви је је би ло ко ји су се одр жа ва ли на вла сти у це лом том ре ги о- у Пољ ској. У зва нич ном Ку бја ко вом из ве - ну, ука зи ва ли на опа сно сти пред ви ђа ња оно га што шта ју, ко ји је на ру чен сеп тем бра 1981. да би се мо гло де си ти на кон њи хо ве смр ти: 1985. нај би се ана ли зи ра ли узро ци на стан ка кри зе у ко јој је ста ри јем ме ђу њи ма, че хо сло вач ком пред сед ни ку ја чао по крет „Со ли дар ност„, аутор тог из ве шта ја – Гу ста ву Ху са ку, би ло је 76 го ди на, док је нај мла ђи при пад ник ли бе рал не стру је у пар ти ји – за бе ле жио Ча у ше ску (не ра чу на ју ћи Ја ру зел ског) имао 67 го је и то да по ре кло дру штве ног су ко ба не тре ба тра - ди на. Бу гар ски пред сед ник То дор Жив ков (74) до жи ти са мо у по ли тич кој опо зи ци ји не го и у си ту а - шао је на че ло др жа ве 1954. Хо не кер, но вај ли ја ме ци ји „ка да се про ши ри јаз из ме ђу про гла ше них ци - ђу пред сед ни ци ма, пре у зео је власт у Ис точ ној Не ље ва со ци ја ли зма и по стиг ну тих ре зул та та“. „Со - мач кој 1971. Би ла је то ели та ар три тич не ге ри ја ли дар ност„ је по ка за ла да су рад ни ци у Гдањ ску три је ко ја се же сто ко опи ра ла про ме на ма. Кри за озбиљ но схва та ли со ци ја ли зам – кри ти ко ва ли су на след ни ка у Ју го сла ви ји, ко ја је усле ди ла по сле при ви ле го ва не пар тиј ске ру ко во ди о це и ни је их за - Ти то ве смр ти 1980, би ла је за бри ња ва ју ћи знак. ни мао ка пи та ли зам или тр жи ште. На пад с ко јим се Пер со нал на власт би ла је опа сна, на ро чи то на пар ти ја су о ча ва ла био је та ко си ло вит упра во за то Бал ка ну, јер је под сти ца ла ства ра ње по ро дич них што она ви ше ни је би ла увер љив во ђа на пу ту у со ци ја ли зам. То ком се дам де с е т их го ди н а пољ ска еко но ми ја је би ла па ра диг ма кон ти ну и те та ста љи ни стич ког мо де ла: раст про из вод них сред ста ва го то во стал но је над ма ши вао раст по тро шне ро бе, а струк ту рал них про ме на и мо дер ни за ци је го то во да ни је ни би ло. Ула га ње у те шку ин ду стри ју би ло је при о ри тет чак и на ред не де це ни је. Оту да не ве ри ца пар ти је због штрај ка рад ни ка бро до гра ди ли шта, да не по ми ње мо не ве ро ват но по ве ћа ње бро ја чла но ва удру же них са мо стал них син ди ка та на око осам ми ли о на – пре ма ши ли су ви ше не го дво стру ко број чла но ва Пољ ске ује ди ње не рад нич ке пар ти је – у Љубав до последњег даха: Брежњев и Хонекер са мо не ко ли ко ме се ци. По кре ту „Со ли дар ност„ у на сле ђе је оста вље на ди на сти ја. Нај у пе ча тљи ви ји при мер је Ру му ни ја – пар ти ја ли ше на свр хе и ле ги ти ми те та. Већ се де ша - иро нич но на зва на Ча у швиц – јер се до слов но пре ва ло, у осмој де це ни ји 20. ве ка, да др жав ни зва нич - тво ри ла у при ват ни по сед. Мар ги на ли зо ва ни су ни ци и ин ду стриј ски ру ко во ди о ци ис ко ри шћа ва ју чак и нај ви ши еша ло ни из пар тиј ске но мен кла ту власт. У нео че ки ва ном од ма ку од це ло куп ног со ци - ре, по што су све од лу ке, без прет ход ног од лу чи ва ја ли стич ког по ли тич ког ис ку ства – у том по те зу ња, до но си ли во ђа и ње го ва моћ на, зло коб на же на пре по зна ва ли су се до га ђа ји из ме ђу рат них го ди на Еле н а. Пар т иј ски ру ко во ди о ц и про л а з и л и су – власт је пре пу ште на чо ве ку из вој ске, ге не ра лу углав ном као њи хо ви ото ман ски прет ход ни ци – Ја ру зел ском. Ја ру зел ски је твр дио да су ње го ва пре ме шта ни су из јед ног ме ста у дру го да би се власт и уво ђе ње ван ред ног ста ња ну жни да би се из бе гла со вјет ска Ме ђу „ма лим Ста љи ни ма“ Ис точ не Евро пе ин ва зи ја. Та тврд ња је би ла не тач на, прем да та да мно ги то ни су зна 1985. нај ста ри ји је био пред сед ник Че хо сло вач ке ли. Али за то су мно ги уви де ли да Гу став Ху сак са 76 го ди на, док је нај мла ђи је Пољ ској ује ди ње ној рад нич кој Ча у ше ску имао 67. Пр ви чо век Бу гар ске То дор пар ти ји не до ста јао ауто ри тет да и да ље бу де на вла сти. Жив ков (74) до шао је на че ло др жа ве још 1954. Адам Мих њ ик је пи с ао: „Основ ни раз лог за удар и уво ђе ње ван ред ног ста ња 13. де цем бра ни је био ра ди ка - спре чи ло да ство ре ја ка упо ри шта ко ја би мо гла ли зам ’Со ли дар но сти’ не го сла бост ба зе Ује ди ње - угро зи ти њи хо вог го спо да ра. Кад је Ча у ше ску о ва не рад нич ке пар ти је“. Број чла но ва пар ти је опао је ћер ка Зо ја, сту дент ки ња ма те ма ти ке, по ку ша ла да с 3,1 ми ли о на 1980. на 2,1 ми ли о на 1984. За бри ња - по бег не од ро ди те ља, раз гне вље ни отац за тво рио ва ју ће је би ло то што су Пар ти ју на пу шта ли ма хом је ма те ма тич ки ин сти тут у Бу ку ре шту, а то је зна мла ди чла но ви – до 1987. ви ше од по ло ви не чла но - чи ло пре ста нак ра да у тој уста но ви око две сто ти ва Пар ти је има ло је пре ко 50 го ди на. Пра ва при ро - не нај у глед ни јих ру мун ских ма те ма ти ча ра. Чак и у да од но са из ме ђу на ро да и вла да ју ће кла се огле да - бла жим слу ча је ви ма зло у по тре бе вла сти би ле су ла се у го то во дво го ди шњем ван ред ном ста њу ко је уоби ча је не оп ту жбе и гла си не због не по ти зма, што је увео Ја ру зел ски. „Пр ви пут“, ре чи су фи ло зо фа је ука зи ва ло на ду бо ко не по ве ре ње на ро да пре ма Ле ше ка Ко ла ков ског, „апа рат ко му ни стич ке мо ћи ели ти за ко ју се сма тра ло да је из не ве ри ла соп стве био је при ну ђен на то да по ве де рат про тив соп - на на че ла. стве ног дру штва“. Ру му ни ја се из два ја на још је дан на чин – као Ниг де дру где у ко му ни стич ком бло ку пар ти ја илу стра ци ја по ку ша ја ко му ни стич ке ели те да по ни је би ла у та квој си ту а ци ји ни ти су ње ни из гле ди вра ти не што сво је по пу лар но сти кроз сна же ње на би ли та ко очи глед но без на де жни као у Пољ ској. ци о нал них аспи ра ци ја. Ча у ше ску је ис ко ри шћа вао Али, из у зев у Ис точ ној Не мач кој и Че хо сло вач кој, на ци о на ли зам ви ше од ијед ног дру гог во ђе и ус пео те шко да се мо гло ре ћи да је функ ци о ни са ла као је да по стиг не при ви дан рас кид с Мо сквом, за шта ко хе зив на ад ми ни стра тив на си ла. Углав ном су га је За пад бо га то на гра дио. Али на ци о нал ни ко му власт пре у зе ли „ма ли Ста љи ни“ и њи хо ве кли ке. ни зам по стао је део оп ште стра те ги је за одр жа ва Ипак, чи ни ло се да су са ми вре ме шни по ли ти ча ри, ње на вла сти.

Књи гу Мар ка Ма зо ве ра „МРАЧ НИ КОН ТИ НЕНТ / Евро па у 20. ве ку„ мо же те по ру чи ти од Клу ба чи та ла ца Из да вач ке ку ће „Ар хи пе лаг” (Те ра зи је 29/II, Бе о град), пу тем те ле фо на 011/ 3344–536 и 3344-427, и-меј ла klub@arhipelag.rs или СМС-а 063/1643–609.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

utorak19.jun2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Пра во је вре ме да за поч не те ди је ту, од да нас па на да ље. Ле то је го то во по че ло па тре ба да се по ка же те у нај леп шем из да њу. Скло ни сте вра ћа њу у про шлост те вам се по ја вља ју мно ге осо бе из дав ни на.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

19. jun 2012.

Уто рак је дан ва шег за шти ти ни ка Мар са па се по ка жи те у свом пу ном ен ту зи ја зму. Ипак, бу ди те опре зни у са о бра ћа ју и ко му ни ка ци ји јер сте де кон цен три са ни у том до ме ну. Љу бав?

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Млад Ме сец у ва шем зна ку ће про ћи ви ше не го зна чај но. Ве о ма ди на ми чан пе ри од за вас, а по ста је све уз бу дљи ви ји. Мо же те се до те ри ва ти, ку по ва ти ства ри и по кло не. Љу бав ни су сре ти.

Ме сец је да нас млад, та ко зва ни Мла ђак, што ће те емо тив но до жи ве ти као зна чај но за не ке но ве по чет ке. Не мир ни сте и пре о се тљи ви, нео д луч ни. Парт нер ски од нос из и ску је сву па жњу.

Ово је ге не рал но пе ри од по све ћен дру штву и при ја те љи ма. Због то га ни је ни чу до што вам се и по сло ви од ви ја ју и њи хо вим по сред ством. По зна ник по зна ни ка мо же би ти ве о ма зна ча јан за вас.

У ка ри је ри се мно го то га де ша ва, а ви сте узе ли ак тив но уче шће у све му то ме. Кон цен три са ни сте на мно го ства ри па не мој те ићи и су ви ше у ши ри ну већ су зи те круг при о- ри те та. Дру жи те се с де цом.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

У по слу су мо гу ћи ра зни за ни мљи ви су сре ти, по себ но да нас. Ин ту и тив ни сте па ослу шни те сво је не све сно би ће. Уко ли ко се ба ви те не крет ни на ма, узми те у об зир и окол но сти ко је не за ви се од вас.

Су сре ће те се с мно го за ни мљи вих и сим па тич них осо ба па ка ко зна ти ко је пра ва или пра ви? Сви су пра ви и зна чај ни, на свој на чин, и сви до при но се укуп ном и оп штем ша ре ни лу ко ло ри та.

Не ко из сен ке вас по др жа ва, или вас уз не ми ра ва, на свој на чин. Тај ни су сре ти су под зна ком пи та ња, у сва ком по гле ду. У би зни су је вре ме за но ве по чет ке. Ис ко ри сти те све шан се и кон так те.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

По ку шај те да бу де те бр жи и ефи ка сни ји, за др жа ва ју ћи озби љан и од го во ран на ступ у од но су на оне ко ји вас окру жу ју. Та ко ђе, не бу ди те и су ви ше зах тев ни и стро ги, ни пре ма се би, ни пре ма дру ги ма.

По зи тив но са зна ње за вас – да смо ушли у еру Во до ли је – до при но си да бу де те осо бе ни, кре а тив ни, да сте сво ји на сво ме. Да кле, не ма ме ста фр ци и па ни ци, са мо опу ште но и у скла ду са со бом.

Пре о се тљи сте у сва ком по гле ду, због мла дог Ме се ца. Не мој те узи ма ти све здра во за го то во, по го то во у оно ме што вас емо тив но до ти че. Ра чу нај те на не у ра чин љи вост. Ди на ми ка у ку ћи.

TRI^-TRA^

Ша ки ра труд на већ два ме се ца? V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 33 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 33 Niш

Evropa

и тоПло

НО ВИ САД: Сун ча но и то пло. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 17, а мак си мал на 33 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: Пре те жно сун ча но и вр ло то пло вре ме. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни и ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 16, а мак си мал на 33 сте пе на. СР БИ ЈА: Сун ча но и вр ло то пло вре ме. По под не на ју го за па ду ло кал ни раз вој обла ка. Ве тар слаб до уме рен ју го и сточ ни и ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 13, а мак си мал на 35 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: Сун ча но и вр ло то пло до ви кен да уз мак си мал не тем пе ра ту ре пре ко 30, а по не где око 35 сте пе ни. Од пет ка не ста бил но с мо гу ћим ло кал ним пљу ско ви ма по под не, а кра јем сед ми це и по чет ком иду ће осве же ње и тем пе ра ту ре ис под 30 сте пе ни од иду ћег по не дељ ка.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Због не по вољ них тер мич ких усло ва би о ме те о ро ло шке при ли ке и да ље мо гу узро ко ва ти уоби ча је не те го бе код хро нич них бо ле сни ка и осе тљи вих осо ба. За то се сви ма пре по ру чу је ре дов но узи ма ње те ра пи је, уме ре не ак тив но сти и од го ва ра ју ћа за шти та од UV зра че ња.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 23 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Јед ном од нај згод ни јих слав них па ро ва, Ша ки ри и Же ра ру Пи кеу, ме ди ји јед но став но не да ју ми ра. Та ко је је дан мек сич ки ме диј у јав ност пу стио трач да је ле па пе ва чи ца труд на већ два ме с е ца. Ако је ве ро ва ти мек сич ком пор т а лу ТВНо т ас, шпан ски ре пре зен т а ти вац Же рар Пи ке и ко лум биј ска ле по ти ца Ша ки ра кра јем го ди не ће по ста ти ро ди те љи. На и ме, по след њих да на ме диј ским ку ло а ри ма шу шка се ка ко је Ша ки ра у дру гом ме с е цу труд но ће те да са сво јим дра гим пла ни ра ку по ви ну ку ће у Бар с е ло ни. Упр кос че стим на пи си ма ме ди ја о рас па ду њи хо ве ве зе, Же рар и Ша ки ра срећ но су за љу бље ни већ две го ди не, а ако се тра че ви о труд но ћи по ка жу исти ни тим мо жда ће мо уско ро чу ти и свад бе на зво на.

VIC DANA Та та: Си не, го ри ку ћа, бр зо на по ље! Син: Че кај да об ја вим на Феј су. Та та: Та гуј ме е е ее...

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

440 (19)

Slankamen

402 (12)

Apatin

489 (20)

Zemun

393 (8)

Bogojevo

423 (20)

Panчevo

390 (6)

Smederevo

520 (8)

Baч. Palanka 388 (18) Novi Sad

366 (16)

Tendencija opadawa i porasta

SAVA

N. Kneжevac

337 (-2)

Tendencija opadawa

Senta

356 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

408 (12)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

96 (-12)

TISA

54 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa, stagnacije i porasta

S. Mitrovica 218 (13) Beograd

Kusiћ

336 (8)

52 (0)

Reшeњe iz proшlog broja