Dnevnik 19.jul 2010.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 19. JUL 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22782 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MINISTAR MILUTIN MRKOWI] OBE]AVA

Tender za @e`eqev most ove nedeqe

str. 4

Zakon o finansirawu do kraja godine str. 2

ISTORIJSKA POSETA: Hrvatski predsednik Ivo Josipovi} doputovao je ju~e u prvu zvani~nu posetu Srbiji, koju je predsednik Srbije Boris Tadi} ocenio kao istorijsku. Posle razgovora, predsednici Tadi} i Josipovi} potvrdili su da su dve dr`ave, nakon oscilacija u odnosima, na{le pravi put za re{avawe otvorenih pitawa, koji vodi najboqim susedskim odnosima.

“Srbija `eli najboqe odnose sa Hrvatskom u domenu kulture, ekonomije, bezbednosti, i da posta-

Tu`e se Mi{kovi} i Milka Forcan str. 5

nemo zajedno ~lanice EU. Hrvatska }e, naravno, pre Srbije postati ~lanica EU i Srbija podr`ava weno {to br`e u~lawewe”, rekao je Tadi}. Josipovi} je najavio da }e Hrvatska pomo}i Srbiji na putu do Evrope.

Dvojica predsednika prisustvovali su u Subotici obele`avawu 20. godi{wice osnivawa Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini. Tom prilikom Tadi} je izjavio da su odnosi Srbije i Hrvatske jedan od temeqa stabilnosti u jugoisto~-

NASLOVI

NA RIBARSKOM OSTRVU U NOVOM SADU

Udavio se mladi}

str. 12

Na{e gorivo vi{e nije najskupqe

str. 4

RADNICI „PUTA” NASTAVQAJU DANAS POSAO

str. 23

[iri se deo Bulevara Evrope

SPORT

BUTOROVI] NE DA MR\U PARTIZANU

str. 7

str. 16 – 19

NA[I ATLETI^ARI SPREMNI ZA NADMETAWE U BARSELONI

PEDROSA NAJBR@I U NEMA^KOJ

Politika

Prijatnije

Najvi{a temperatura 28° S

Crna

2 Poslanici danas o duplim funkcijama

Ekonomija 4 Jo{ se ne}emo voziti kao normalan svet 5 Dug nam jo{ uvek ne lomi le|a 5 Vi{e prodajemo Nemcima

DRUGI NAS PRESTIGLI PO CENAMA BENZINA I DIZELA

@ilniku posebna nagrada

noj Evropi. Dodao je da Srbija vodi politiku o~uvawa identiteta kulture, jezika i pisma svih naroda koji u woj `ive i naglasio da ne sme biti dovedeno u pitawe nijedno od tih prava. Josipovi} je zahvalio DSHV-u na zna~ajnom doprinosu o~uvawu hrvatskog identiteta u Srbiji i rekao da Hrvati u Vojvodini mogu o~ekivati pomo} obeju dr`ava. “Biti Hrvat u Vojvodini nekada nije bilo lako, ali opstanak i uloga Hrvata u Srbiji je nesporna”, naglasio je hrvatski predsednik. str. 3

Novi Sad 7 Vladaju}a koalicija osvojila Rumenku 8 Bez dadiqe se vi{e ne mo`e 9 Turisti tra`e suvenire

Vojvodina 10 Suboti~ani najboqi `eteoci 10 Tisa }e ipak cvetati

12 Deca nestaju zaqubqena, najstariji zbog zaborava

Dru{tvo 13 „Izgubi}u dobar glas, koji nemam”

Reporta`e 14 Samo kamen iz Nevesiwa garantuje kvalitet za bacawe

Studentska 15 Konobarisawe najpopularnije

2

POLITIKA

ponedeqak19.jul2010.

DNEVNIK

JOVICA \UKI], POKRAJINSKI SEKRETAR ZA FINANSIJE

Zakon o finansirawu Vojvodine do kraja godine Pokrajinski sekretar za finansije Jovica \uki} izjavio je da se u republi~kim organima priprema zakon o finansirawu nadle`nosti Vojvodine, te izrazio o~ekivawe da se taj akt, kao i zakon o javnoj svojini kojim bi trebalo da se vrati imovina lokalnim samopravama i pokrajini, usvoje do kraja godine.

- Usvajawem ta dva zakona bio bi zaokru`en status Pokrajine garantovan aktuelnim Ustavom.

Nakon toga svi nivoi vlasti mogli bi da se posvete svom poslu u ciqu obezbe|ivawa uslova za privredni razvoja cele dr`ave.

Da se vi{e ne „sudaramo“ na gra|evinama, ili na nekim investicijama, ve} da radimo sinhronizovano – istakao je \uki} za „Dnevnik“. Dodao je da bi se time izbegle i politi~ke tenzije koje su do sad pratile usvajawe republi~kog buxeta jer se uvek polemisalo oko toga da li }e biti ispo{tovan ustavni minimum od sedam procenata za APV. On je kazao de se bez utvr|ivawa zakona o finansirawu APV ne mo`e ni zamisliti dugoro~no planirawe u Pokrajini, te izrazio uverewe da }e se pokrajinski buxet za 2011. godinu ipak pri-

premati na osnovu tog novog zakonskog propisa. A optimisti~an je i u pogledu obima sredstava koja }e naredne godini Pokrajina mo}i da opredeli za investicije, uz ocenu da taj iznos mora biti mnogo ve}i nego u ovoj ili u prethodnoj godini. \uki} ka`e da je u odnosu na prethodnu ovogodi{wa buxetska godina zna~ajno boqa u realizaciji prihodne strane, pre svega u ubirawu poreza na dobit preduze}a, dok su privatizacioni prihodi smaweni, kako je to bilo i o~ekivano zbog toga {to se privatizacija privodi kraju. Ukazuje, me|utim, da su privatizacioni prihodi ~inili zna~ajan deo pokrajinskog buxeta unazad nekoliko godina, te da }e se puwewe kase u narednom periodu svesti na redovne prihode. Najavio je i mogu}nost zadu`ivawa, koja do sad nije kori{}ena.

- Ukoliko se na to odlu~imo, to }e pre svega biti nameweno za investicije koje su od najve}eg zna~aja i za Pokrajinu, ali i za celu dr`avu. Me|u takvim investicijama mogla bi biti i izgradwa tunela kroz Fru{ku goru, kako bi se realizovali strate{ki planovi razvoja Fru{ke

Japanski zajmovi umesto donacija Ambasador Japana u Srbiji To{io Cunozaki ocenio je da su odnosi dve dr`ave veoma dobri, posebno u oblasti kulture i kontakata qudi, ali da i daqe postoji prostor za wihovo poboq{awe, pre svega u oblasti ekonomije.

Ambasador To{io Cunozaki

Povod za intervju sa ambasadorom Cunozakijem je nedavni po~etak realizacije Projekta ranog otkrivawa raka dojke i unapre|ewa kapaciteta prevencije,

EU poma`e jug Srbije Potpredsednik Vlade Srbije Bo`idar \eli} i {ef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan De`er potpisa}e danas u Vrawu ugovor o dodeli bespovratnih sredstava za sprovo|ewe programa "Evropsko partnerstvo sa op{tinama - Progres".

Ciq programa je da u naredne tri godine bude podr`an razvoj 25 op{tina ju`ne i jugozapadne Srbije.

Progres je zajedni~ki program EU i vlada [vajcarske i Srbije, ka`e se saop{tewu, iz kabineta potpredsednika \eli}a.

Za realizaciju rograma EU }e izdvojiti 13,5 miliona evra, vlada [vajcarske 2,5 miliona, a Vlada Srbije u~estvuje sa 1,5 miliona evra.

Pre ceremonije potpisivawa, gostima }e se obratiti potpredsednik \eli} i ambasador De`er, kao i direktorka [vajcarske agencije za razvoj i saradwu Beatris Majer i menaxer Progresa Grem Tindal.

Posle potpisivawa, u~esnici skupa obi}i}e Bujanovac, gde }e se sastati sa ~lanovima Koordinacionog tela i razgovarati o napretku rada tog tela.

za {ta je japanska vlada obezbedila 5,8 miliona evra radi kupovine mamografa i druge opreme u 39 zdravstvenih centara u Srbiji. Ukupna vrednost japanskih donacija Srbiji od kraja 2000. iznosi oko 208 miliona evra.

Ambasador ne misli da }e se sa dolaskom nove vlade premijera Naoto Kana promeniti politika Japana prema Srbiji i veruje da }e zvani~ni Tokio nastojati da unapredi odnose dve dr`ave na svim poqima. Ono {to }e se, me|utim, promeniti, jeste vrsta pomo}i. On obja{wava da se donacije daju zemqama sa niskim prihodima, dok je Srbija postala zemqa ~iji gra|ani imaju "sredwe" prihode, i zbog toga }e ubudu}e od Japana dobijati pomo} u vidu zajmova. Dobre strane ovih kredita su {to su oni znatno ve}i od donacija, i sa veoma niskim kamatnim stopama, a uz povoqan period po~eka, primetio je on.

gore, a to bi bila najve}a investicija u Vojvodini nakon izgradwe kanala DTD. A tu je i izgradwa mosta u Novom Sadu na

vlade bio na zapo{qavawu, te izrazio zadovoqstvo efektima takve politike, koji su, kako je naveo, omogu}ili da ne do|e do dra-

Jovica \uki}

starim stubovima mosta „Franc Jozef“, ~ime bi se omogu}ila i rekonstrukcija petrovaradinskog podgra|a – naveo je \uki}.

Pokrajinski sekretar za finansije rekao je da je u kriznom periodu akcenat Pokrajinske

sti~nog pove}awa broja nezaposlenih u Vojvodini. On je u tom pogledu istakao zna~aj investirawa preko pokrajinskog Fonda za razoj, projekte novih tehnologija i programe zapo{qavawa pripravnika i javnih radova.

\uki} je kazao i da u pokrajinskoj administraciji o~ekuju da se do kraja ove godine realizuje dogovor izme|u Vlade APV i Ministarstva za NIP, po kojem je umesto finsirawa deonice Koridira 10, Pokrajini ustupqeno finansirawe prioritetnih projekata vojvo|anskih lokalnih samouprava, koji nisu dobili sredstava iz NIP-a, a ~ija ukupna vrednost iznosi oko ~etiri milijarde dinara, koliko je Vojvodina ina~e ve} bila predvidela za Koridor.

- Najpre je bila re{eno da se taj deo Koridora finsira kroz pokrajinski buxet, pa se od toga odustalo. I sad je napravqena praznina koja do kraja godine mora da se popuni iz republi~kog buxeta – kazao je \uki}.

Pojasnio je da to zna~i da u pokrajinsku kasu iz republi~kog buxeta treba da legne navedenih ~etiri milijarde dinara za finasirawe projekata lokalnih samouprva koji nisu dobili serdstva iz NIP-a. Dodao je i da }e se time ispo{tovati ustavni minimum po kojem Pokrajini treba da pripadne najmawe sedam odsto buxeta Republike, od ~ega je tri sedmine

nameweno za investicije u Vojvodini.

- Veoma je bitno da je obaveza Pokrajine da tri sedmine svog buxeta usmeri u investcije, a bez ove ~etiri milijarde, mi bismo bili onemogu}eni da ispunimo tu ustavnu obavezu – istakao je \uki}.

A kad je re~ o dinamici preuzimawa novih nadle`nosti, sekretar ka`e da je APV preuzela one poslove koje je realno mogla, s obzirom na to da jo{ nije usvojen zakon o finsirawu nadle`nosti. Naveo je da su tako uglavnom preuzete inspekcijske slu`be iz oblasti privrede, trgovine, ekologije... \uki} napomiwe da je za preuzimawe povernih poslova, kao i za neke novoutvr|ene izvorne ingerencije neophodna finansijska decentralizacija.

- Jedna od najve}ih nadle`nosti jeste odr`avawe puteva drugog reda, za {ta je neohpodno obezebditi sredstva. Tu treba da do|e do prekomponovawa u finansirawu, a re~ je o velikom novcu, jer }e Vojvodina biti nadle`na za oko hiqadu kilometara tih puteva – rekao je \uki}.

B. D. Savi}

IZMENE ZAKONA O ANTIKORUPCIJSKOJ AGENCIJI PRED PARLAMENTOM

Poslanici danas o duplim funkcijama Skup{tina Srbije nastavi}e danas ~etvrtu vanrednu sednicu raspravom o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije, koje preciziraju na~in prestanka jedne od javnih funkcija koje funkcioner obavqa suprotno odredbama zakona, odnosno kada za to nije dobio saglasnost Agencije.

Predlo`enim re{ewem utvr|uje se obaveza organa koji je funkcionera izabrao, imenovao ili postavio na kasniju funkciju da donese odluku o prestanku te funkcije u roku od tri dana od dana prijema odluke Agencije kojom je utvr|eno da je izbor, imenovawe ili postavqewe funkcionera izvr{en suprotno odredbama zakona.

Pored toga, propisuje se izu{tim aktom utvrdi druge javne zetak u odnosu na funkcionere funkcije koje ovi funkcioneri koje su na javnu funkciju nepomogu da obavqaju bez saglasnosredno izabrali gra|ani. sti Agencije.

Funkcioner, koji je 1. januara Precizira se i da funkcioove godine obavqao vi{e funkner ne mo`e da obavqa drugi pocija, a nije se do 1. aprila opresao ili delatnost dok je na delio koju }e funkciji, koja funkciju nastazahteva rad sa puPropisuje se viti da obavqa, nim radnim vredu`an je najka- izuzetak u odnosu na menom ili stalni snije do 1. sep- funkcionere koje su rad. Umesto dosatembra da obaveda{weg zakonna javnu funkciju sti Agenciju koje skog re{ewa neposredno sve funkcije, popredvi|eno je da izabrali gra|ani slove ili delatje funkcioner u nosti obavqa. trenutku stupawa Imaju}i u vidu veliki broj na javnu funkciju du`an da prifunkcionera na koji se zakon javi posao, odnosno delatnost primewuje, daje se mogu}nost dikoju obavqa, pri ~emu Agencija, rektoru Agencije da za pojedine po dobijawu obave{tewa, utvrkategorije funkcionera op|uje da li obavqawe drugog po-

sla ili delatnosti predstavqa sukob interesa. Ako Agencija utvrdi da sukob interesa postoji, odre|uje rok u kome je funkcioner du`an da prestane obavqawe posla tj. delatnosti, a ako ne postupi po odluci u predvi|enom roku, Agencija }e sprovesti postupak za utvr|ivawe povrede zakona. Predvi|eno je i da se, ako Agencija ne obavesti funkcionera da postoji sukob interesa, u roku od 30 dana od dana prijema obave{tewa, smatra da funkcioner mo`e da nastavi obavqawe poslova ili delatnosti.

Predlo`eno re{ewe je i da funkcioner mo`e da bude ~lan drugih udru`ewa ukoliko Agencija ne utvrdi da postoji sukob interesa.

DR@AVA ZABORAVILA NA PROSLAVU DANA USTANKA U SRBIJI

Antifa{isti samo kad Medvedev podvikne?

Dan ustanka u Srbiji protiv nema~kog okupatora u Drugom svetskom ratu, 7. juli, i ove godine obele`en je vi{e nego skromno. Da predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} nije tog dana polo`ila venac na spomenbistu narodnom heroju @ikici Jovanovi}u [pancu u Beloj Crkvi, lako se moglo ispostaviti da dr`ava ignori{e jedan od najva`nijih doga|aja u antifa{isti~koj istoriji zemqe.

Predsednica parlamenta istakla je da Srbija ne prihvata bilo koji oblik neonacizma, neofa{izma, netrpeqivosti i mr`we prema pripadnicima drugih naroda i veroispovesti.

Na obele`avawu 69. godi{wice ustanka naroda u Srbiji i po~etak borbe protiv fa{isti~kog okupatora, Slavica \uki}-Dejanovi} je naglasila da je „dolaskom nacista na vlast u Nema~koj 1933. do{lo do prekretnice u istoriji Evrope. Uspostavqen je re`im zasnovan na nasiqu i

iskqu~ivosti. Ratni vihor zahvatio je i na{u zemqu. Jugoslavija se na{la u haosu svetskog rata, koji je u ogromnom delu Evrope doneo razarawa, nasiqe i strah", rekla je ona.

– Na{a antifa{isti~ka borba predstavqa izuzetno ~astan civilizacijski ~in, koji je bio neophodan vid ot-

sednika Dmitrija Medvedeva.

U me|uvremenu, kako na politi~kom, tako i na obrazovnom poqu, traje revizija istorije, po kojoj bi ~etni~ki pokret trebalo poistovetiti s antifa{isti~kom ideologijom.

Istori~ar Ranko Kon~ar je na predavawu u Novosadskom klubu istakao da ravnote`e izme|u partizanskog i ~et-

Istori~ar Ranko Kon~ar postavqa pitawe da li je mogu}e pre}utati va`nost 7. jula samo zato {to su ga organizovali komunisti pora neprijatequ, uz ogromne `rtve. Te ~iwenice nijedna ideologija, ali ni dnevnopoliti~ka potreba ne mo`e dovesti u pitawe – rekla je Slavica \uki}-Dejanovi}.

I pored toga, ~in prve dame Skup{tine vi{e je li~io na li~ni gest nego na doga|aj iza kojeg stoji dr`ava. Dr`ava je, dodu{e, jasno stala iza proslave Dana pobede nad fa{izmom, ali tek nakon {to su stigle „packe“ ruskog pred-

ni~kog pokreta ne sme i ne mo`e biti.

– Po ranijem istorijskom i politi~kom mi{qewu, 7. juli je simbolizovao antifa{isti~ku borbu u Jugoslaviji.

On to i jeste bio i danas ga je nemogu}e izbrisati i izbaciti iz istorije. Me|utim, `ivimo u vremenu politi~kih i dru{tvenih promena kada je sve izlo`eno reviziji, ukqu~uju}i i na{u pro{lost. Ono {to je nekada bio, 7. juli da-

nas nije, jer je antifa{izam prestao da bude deo dr`avne tradicije. To je veliki problem ovog dru{tva – naglasio je Kon~ar.

Po wegovim re~ima, postavqa se pitawe da li je mogu}e pre}utati va`nost 7. jula samo zato {to su ga organizovali komunisti.

– Taj stepen revidirawa istorije nije do`ivelo nijedno dru{tvo na svetu. Postoji samo jedna istoriografija koju mo`ete proveravati i ona po~iva na ~iwenicama. Ne mo`e se dovoditi u pitawe postajawe anti~ke Gr~ke, Rimskog carstva, pojava nacizma u Evropi, pa ni doga|aj kakav je bio dan ustanka u Srbiji. Mi se danas suo~avamo s revizijom samo da bi bila napravqena ravnote`a sa ~etni~kim pokretom – rekao je Kon~ar. – Po nestanku komunisti~ke Jugoslavije bilo je potrebno na}i alternativni antifa{isti~ki pokret koji bi bio autenti~nije srpski, ali ~etni~ki pokret nije bio autenti~an antifa{isti~ki po-

kret. On je to bio tek nominalno i izuzetno kratko: od po~etka rata do sastanka u Divcima, kada za wih postaje va`nija borba protiv partizana nego protiv nacisti~kih okupatora. Politika mo`e izjedna~avati ova dva pokreta, ali za istorijsku nauku uvek }e postojati samo jedan pravi antifa{isti~ki – partizanski.

Kon~ar ka`e da je revizionizam najvidqiviji kod dana{wih politi~ara i u sistemu obrazovawa. Po wegovim re~ima, na qudima koji imaju najvi{e uticaja na sadr`aje u uxbenicima je najve}a odgovornost da se izbore za istinu, a iza wih uvek stoji dr`ava.

– Me|utim, imamo pojavu da biv{i ministar za informisawe u kabinetu dr`i portret Milana Nedi}a, koga smatra rodoqubom. To je apsurdno i to u drugim zemqama nikada ne}ete videti, iako i oni danas imaju neku vrstu revizije – rekao je Kon~ar.

P. Klai}

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

ponedeqak19.jul2010.

3

HRVATSKI PREDSEDNIK IVO JOSIPOVI] PRVI PUT U ZVANI^NOJ POSETI SRBIJI

Istorijski susret za re{avawe svih otvorenih pitawa Predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadi} i Ivo Josipovi} potvrdili su ju~e posle razgovora u Beogradu da su dve dr`ave, nakon oscilacija i problemati~nih odnosa u pro{losti, kona~no na{le pravi put za re{avawe otvorenih pitawa koji vodi najboqim susedskim odnosima i zajedni~kom putu u Evropsku uniju. Dva predsednika su na zajedni~koj konferenciji za novinare naveli da su razgovarali o svim pitawima koja su otvorena posle raspada zajedni~ke dr`ave, a predsednik Srbije je prvu zvani~nu posetu svog hrvatskog kolege Beogradu ocenio kao istorijsku. „Posle neformalnog sastanka u Opatiji na{i odnosi krenuli su novom dinamikom. Smatram da je to jedan od najboqih

primera bilateralne saradwe u regionu i on dobija svoje prakti~ne dimenzije“, rekao je Tadi}. „Srbija `eli najboqe odnose sa Hrvatskom u domenu kulture, ekonomije, bezbednosti, i da postanemo zajedno ~lanice EU. Hrvatska }e naravno pre Srbije postati ~lanica EU i Srbija podr`ava weno {to br`e u~lawewe“, rekao je Tadi}.

Kada je re~ o otvorenim pitawima, za Srbiju je, kako je istakao, su{tinski va`no omogu}avawe povratka izbeglica, da imovina Srba u Hrvatskoj bude za{ti}ena i da se re{i pitawe stanova i stambene politike u Hrvatskoj.

Za Srbiju je, kako je dodao, va`na i za{tita jezika i pisma Srba u Hrvatskoj, jer je pravo na kulturni identitet jedno od osnovnih qudskih prava.

Zagreb nema ambiciju da posreduje oko Kosova Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e da od zemaqa u regionu o~ekuje uzdr`an stav u vezi sa mi{qewem Me|unarodnog suda pravde o jednostrano progla{enoj nezavisnosti Kosova, a predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} poru~io da se Zagreb ne}e me{ati u to pitawe i izrazio nadu da }e Beograd i Pri{tina u saradwi s me|unarodnom zajednicom na}i re{ewe.

Josipovi} je podsetio da je Hrvatska priznala nezavisnost Kosova, i naglasio da zvani~ni Zagreb nema ambiciju da posreduje u re{avawu tog pitawa. On nije `eleo da pre mi{qewa MSP govori o tome kako }e se Hrvatska poneti prema eventualnim inicijativama Srbije u UN. Hrvatska vlada i Ministarstvo spoqnih poslova }e pa`qivo pratiti razvoj doga|aja, rekao je Josipovi}.

Predsednik Tadi} je rekao da Kosovo za Srbiju ostaje ju`na pokrajina koja nije i nikada ne}e biti ~lanica UN. On je istakao da je Srbija spremna za dogovor i za kompromis, ali da ni pod kojim uslovima, niti ucenama ne}e prihvatiti da direktno ili indirektno prizna nezavisnost pokrajine.

„Tu je tako|e i pitawe me|usobnih tu`bi pred Me|unarodnim sudom pravde. Ja sam izrazio stav da bi to pitawe treba-

ratne zlo~ine odgovaraju, da se odgonetne sudbina nestalih i da se ekshumiraju grobnice i u Srbiji i u Hrvatskoj.

Sve boqi odnosi: od neformalnog i zvani~nog do „netipi~nog”

lo re{iti vansudskim poravnawem i postupkom, a da se pri tom ne zanemari krivi~no gowewe krivaca za ratne zlo~ine“, rekao je Tadi}, i dodao da bi `eleo da i grani~ni sporovi budu re{eni dogovorom, bez me|unarodne arbitra`e.

Tadi} je ocenio da bi bilo dobro kada bi se vansudskim procesom re{ilo pitawe me|usobnih tu`bi, ali je podvukao da se nikako ne smeju zanemariti sudski procesi protiv krivaca i onih koji su po~inili ratne zlo~ine. Za stvarawe atmosfere pomirewa u regionu, veoma je va`no, po Tadi}evim re~ima, da svi krivci za

Predsednik Josipovi} je izjavio da je Tadi}u zahvalan {to je u wemu na{ao osobu koja ima viziju dobrih i kvalitetnih odnosa u regionu. „Va`no je da se suo~imo sa otvorenim pitawima, neka su re{ena a neka ~ekaju na akciju. Vreme je da sva otvorena pitawa ostavimo istoriji“, rekao je Josipovi}.

On se slo`io sa Tadi}em o tome {ta su kqu~na i otvorena pitawa za obe dr`ave, izdvajaju}i re{avawe sudbine nestalih. Naglasio je da je u tom smislu va`no to {to }e Srbija predati Hrvatskoj dokumenta u vezi s doga|ajima u bolnici u

Vukovaru za vreme rata. Po wegovim re~ima, velika je odgovornost dve dr`ave da qudima ~iji su najmiliji nestali omogu}e da ih dostojno sahrane, da im se zna grob - to je qudska i moralna obaveza, a ne politi~ko pitawe.

Josipovi} je izrazio zahvalnost zbog napretka na pronala`ewu kulturnog blaga odnetog iz Hrvatske.

Istakao je da, kada je re~ o povratku izbeglica, vlada u Zagrebu `eli da intenzivira napore kako bi svi problemi u tom procesu bili otkloweni. „Vrata su otvorena, svi koji se `ele vratiti to mogu u~i-

dr`avne granice, treba posti}i mo`da i „netipi~ni dogovor“, ne preciziraju}i kakve prirode, a, dodao je, ukoliko se u tome ipak ne uspe - onda i}i na arbitra`u.

Tadi} i Josipovi} saglasili su se i po pitawu BiH, poru~uju}i da su za su za dve dr`ave privatqiva sva re{ewa oko kojih se slo`e sva tri konstitutivna naroda.

Dvojica predsednika odgovorila su na veliki broj novinarskih pitawa, a jedno od wih je bilo i da li }e predsednik Srbije posetiti Vukovar. „Ne treba niko da me pozove u Vukovar, naravno da }u do}i u Vukovar, i mislim da je predsednik Josipovi} svojom politi~kom filozofijom doprineo re{ewu tog problema obilaze}i sva mesta stradawa“, kazao je Tadi}, i rekao da }e u dogovoru sa predsednikom Josipovi}em odabrati pravi trenutak za taj gest.

Josipovi} i Tadi} su se do sada vi{e puta neformalno sreli - u Opatiji, zatim na samitu u Briselu i na trila-

Posa|eno drvo u Parku prijateqstva Predsednik Hrvatske Ivo Josipovi} i ~lan Gradskog ve}a Beograda @eqko O`egovi} posadili su ju~e drvo u Parku prijateqstva na U{}u. Oni su posadili sibirski brest, a u tom parku ve} po tradiciji, mnogi dr`avnici i poznate li~nosti prilikom posete Beogradu zasade po drvo. niti. U Hrvatskoj nema nikoga ko bi `eleo iz politi~kih ili nekih drugih razloga da spre~i povratak“.

Josipovi} se slo`io sa Tadi}em da, kada se radi o pitawu

teralnom sastanku sa predsednikom Ma|arske, a posle i u Ba~kom Mono{toru, a posledwi susret bio je u junu, na regionalnom samitu u Istanbulu.

[EFOVI DVEJU DR@AVA U SUBOTICI NA PROSLAVI JUBILEJA DEMOKRATSKOG SAVEZA HRVATA U VOJVODINI

Pomo} u o~uvawu identiteta mawina Ivo boqi fudbaler, Boris ko{arka{ Predsednik Srbije Boris Tadi} i wegov hrvatski kolega Ivo Josipovi} su ju~e u Beogradu, pored politi~kih i ekonomskih tema, pri~ali i o sportu.

Tadi} je na konferenciji za novinare u Palati Srbije primetio da hrvatski predsednik boqe igra fudbal od wega, a Josipovi} je rekao da zato „Boris boqe igra ko{arku“. Predsednik Srbije pozvao je gra|ane Srbije i Hrvatske da dostojanstveno, fer, sportski i bez nacionalnog vre|awa navijaju na sportskim manifestacijama. Za ideju o formirawu regionalnih liga, Josipovi} je rekao da o tome treba da se izjasne sportski savezi.

- @elim da vam ka`em da }ete u nom pozvao vojvo|anske Hrvate obli`wem \ur|inu, obe}ao je meni uvek imati saveznika u borda se upi{u u poseban bira~ki ovada{wim Hrvatima pomo} mabi za interese, identitet, o~uvaspisak kako bi i ova mawina ti~ne dr`ave. we kulture i posebnosti hrvatostvarila pravo za neposredne - Sa strane Hrvatske mogu re}i skog naroda u Srbiji i Vojvodini izbore za svoj savet, kao i da decu da }emo vam pomo}i u o~uvawu rekao je ju~e predsednik Srbije upisuju u {kole na hrvatskom jekulture, tradicije i ostalim `iBoris Tadi} na sve~anoj akademiziku. votnim problemima kao {to }eji u Subotici, gde je povodom obePredsednik Hrvatske, koji je mo pomagati i srpsku mawinu u le`avawa 20 godina postojawa Depre akademije u Subotici poseHrvatskoj. U tom smislu siguran mokratskog saveza Hrvata u Vojvotio i sala{ Ivana Stipi}a u sam da dolaze vremena u kojima }e dini, boravio zai Hrvatska i jedno sa predsedSrbija u~inikom Hrvatske niti sve za Josipovi} za „Dnevnik”: Ivom Josipovidobrobit Otvoreno tr`i{te za sve }em. - To je jedno svih svojih od centralnih mePredsednik Hrvatske Ivo Josipovi} rekao je za “Dnevnik“ da gra|ana, stasta politike koju i drugog dana boravka u Srbiji o~ekuje konkretne rezultate, navqaju}i podana{wa Srbija javquju}i za danas vra}awe jedne ikone iz Daqa. sebno te`ivodi, jer u na{oj - Za nekoliko dana je sastanak me|udr`avne komisije, gde }e {te na polozemqi svaki grabiti uru~eni dokumenti vezani za Staji}evo, za bolnicu u Vuko`aj svojih na|anin ima pravo varu, u Hrvatskoj su ekshumacije… Prema tome, doga|a se dosta cionalnih na vlastiti idenstvari, dve vlade puno rade i to je dobro. Va`no je da {to pre remawina - retitet i to niko ne {imo zaostala pitawa i da se okrenemo privrednoj saradwi – kao je Ivo Josme da dovede u pikazao je Josipovi}. sipovi}. tawe.

Odgovaraju}i na pitawe kako ocewuje privrednu saradwu dve zePredsedTadi} je pred mqe, Josipovi} je rekao da bi „mogla bi biti puno intenzivnija“. nik DSHV-a oko 2.000 ~lanova - Posebno sada, u te{kim vremenima, otvorenost tr`i{ta u Petar Kuni simpatizera celom regionu zna~i jako puno za sve zemqe – dodao je Josipovi}. ti} se osvrDSHV-a, jo{ jednuo na prote-

ke koji su definisani zakonom rekao je Petar Kunti}.

Sve~anosti su prisustvovali su predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti}, ministar Oliver Duli}, ambasador Hrvatske @eqko Kupre{ak, ambasador Srbije Stanimir Vuki}evi}, predsednik Srpskog narodnog ve}a Milorad Pupovac te brojni drugi gosti.

Z. Romi}

SLAVICA \UKI]-DEJANOVI] U @ENEVI NA SUSRETU PREDSEDNIKA PARLAMENATA

REKLI SU SNS u Briselu ne samo strana~ki

Lider SNS Tomislav Nikoli} i wegov zamenik Aleksandar Vu~i} razgovara}e danas u Briselu sa predstavnicima EU o kqu~nim unutra{wim i spoqnim pitawima Srbije, izjavio je ju~e funkcioner SNS-a Marko \uri}. „^elnici SNS-a tokom posete Briselu prene}e evropskim zvani~nicima ono {to smatraju da je stav najve}eg broja gra|ana Srbije o kqu~nim problemima na unutra{wem i spoqwem planu“, rekao je \uri} na konferenciji za novinare.

Na Stipi}evom sala{u u \ur|inu

klih 20 godina re~ima kako su Hrvati u Vojvodini i DSHV pro{li kroz te{ka vremena, stavqaju}i se uvek na stranu demokratskih snaga u zemqi, i izlazili ja~i i organizovaniji.

- Sada je DSHV preuzeo na sebe odgovornost i za Hrvatsko nacionalno vije}e i uveren sam da }emo svi zajedno u~initi sve da ono bude efikasno i obavi sve zadat-

On je rekao da ta poseta ne}e imati samo strana~ki karakter i da predstavqa „potvrdu polo`aja i ugleda koji je SNS postigla za kratko vreme u krugovima EU od kojih su{tinski zavisi evropsko pridru`ivawe Srbije“. „SNS ocewuje ukupan bilans evropske politike Vlade kao nedovoqan i su{tinski negativan, jer je nizom postupaka posredno udaqila Srbiju od EU“, naveo je \uri} i dodao da je Vlada doprinela umawewu entuzijazma Brisela u odnosu na daqe pridru`ivawe Srbije EU, kao i porastu skepse koja postoji prema tom pitawu u pojedinim politi~kim krugovima najuticajnijih evropskih zemaqa.

Niko da se ne igra srpskim `rtvama Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} izjavio je da niko nema pravo da se igra `rtvama srpskog naroda i da }e, ukoliko do septembra na dnevnom redu Skup{tine Srbije ne bude bila deklaracija o osudi zlo~ina nad Srbima, ta stranka videti „{ta }e da radi“.

– Niko nema pravo da se igra `rtvama srpskog naroda koje su stradale na svojim ogwi{tima i niko nema pravo da ka`e da su samo Srbi krivi za sve ono {to se desilo, a da nisu krivci i

drugi narodi – rekao je Markovi} novinarima.

On je naveo da mu je predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi} rekla da se jo{ pravi predlog deklaracije, da se jo{ ne mo`e posti}i konsenzus i da je to problem.

– Nije problem u predsednici Skup{tine nego u partijama u vladaju}oj koaliciji i opoziciji – svako zastupa strana~ke interese – rekao je Markovi}, i dodao da }e JS sa~ekati do septembra da se predlog na|e na dnevnom redu parlamenta.

Sti`e i Ban Ki Mun

Predsednica Skup{tine Srbije Slavica - \uki} Dejanovi} boravi}e danas u @enevi, gde }e u~estvovati u radu Tre}e svetske konferencije predsednika parlamenata, saop{teno je iz kabineta predsednice parlamenta.

Svetska konferencija predsednika parlamenata odr`ava se svakih pet godina i predstavqa centralni politi~ki doga|aj na me|unarodnom planu.

Konferencija se odr`ava u organizaciji Interparlamentarne unije i Ujediwenih

nacija, u sedi{tu UN u @enevi.

O~ekuje se, navodi se u saop{tewu, dolazak predstavnika vi{e od 120 parlamenata.

Glavna tema konferencije }e biti „Parlamenti u svetu kriza: obezbe|ivawe globalne demokratske odgovornosti u ciqu op{teg dobra“. Kako je najavqeno, predsednici parlamenata su pozvani da usvoje zavr{ni dokument na ovu temu.

Sve~anom otvarawu prisustvova}e generalni sekretar UN Ban Ki Mun.

4

EKONOMIJA

ponedeqak19.jul2010.

MINISTAR MRKOWI] OBI[AO RADOVE NA AUTOPUTU

Tender za @e`eqev most ove nedeqe

Koridor vozi po planu

Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izrazio je zadovoqstvo dinamikom radova na Koridoru 10, od beogradske „Gazele“ do Horgo{a i najavio da }e slede}e godine, od Beograda do Horgo{a i Kelebije, mo}i da se putuje novim autoputem sa dve kolovozne trake.

- Ja sam zadovoqan. Od ’Gazele’ pa do Horgo{a stawe je izvanredno. ~estitam graditeqi-

DNEVNIK

jula po~eti radovi na samoj konstrukciji mosta.

- Veoma sam zadovoqan sa dinamikom radova. Qudi rade u dve smene. Kraj radova je planiran za kraj godine, a vrednost je oko 850 miliona evra – rekao je Mrkowi} prilikom obilaska radova na „ipsilon“ kraku kod Horgo{a.

Tehniki direktor projekta ispred PZP “Beograd” Du{an

Vlada Srbije }e krajem nedeqe raspisati tender za ponovnu izgradwu @e`eqevog mosta u Novom Sadu, koji }e biti jedan od kqu~nih objekta na `elezni~kom Koridoru 10 i zna~ajan ne samo za Srbiju, ve} i za Evropu, izjavio je Tanjugu ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi}. Ukupna vrednost radova na tom mostu iznosi oko 60 miliona evra, od ~ega }e 30 miliona obezbediti Evropska unija, a ostatak Srbija i Novi Sad, naveo je Mrkowi} prilikom inspekcije radova na `elezni~kom Koridoru 10, od Beograda do Horgo{a.

Napomiwu}i da je tenderska dokumentacija pripremqena, mi-

Stari @e`eqev most u Novom Sadu

nistar je uklazao da je su{tina u tome da posao na izgradwi tog objekta dobiju doma}a preduze}a,

koja }e imati dovoqno posla u naredne tri godine. Ministar Mrkowi} je naglasio da }e to biti

~etvrti most ~ija je izgradwa u toku, ili se priprema u Srbiji posle mostova kod Be{ke, preko Ade Ciganlije i od Zemuna do Bor~e. Rok za igradwu `e`eqevog mosta bi}e dve i po godine, rekao je ministar.

Novi most u Novom Sadu bi}e nalik nekada{wem @e`eqevom mostu, koji je sru{en u NATO bombardovawu u aprilu 1999. godine. Prema idejnom projektu kompanije za in`ewering Italijanske `eleznice „Italfer“, novi most bi trebalo da bude dug 470, a {irok oko 25 metara i, osim saobra}ajnih i `elezni~kih traka, da ima pe{a~ke i biciklisti~ke staze.

KADA ]E SRBIJA NAPLA]IVATI PUTARINU PUTEM VIWETA

ma na realizaciji projekata rekao je Mrkowi} Tawugu i RTS-u, posle inspekcije radova na severnom kraku Koridora 10, od Beograda do Horgo{a. Mrkowi} je sa saradnicima najpre obi{ao radove na „Gazeli“ i izraziv{i zadovoqstvo {to se sve odvija prema planu, na pet pristupnih konstrukcija od armiranog betona, najavio da }e 25.

Koci} obja{wava da posle obilnih padavina intezivno rade na deonici u du`ini od 70 kilometara.

- Do sada je ura|eno 600.000 kubika iskopa, 350.000 nasipa i zamene temeqnog tla. Bez obzira na vru}ine radimo “punom parom” i o~ekujem da }emo ispo{tovati sve rokove – isti~e Koci}.

A. A.

Pruga br`a pet godina Najkasnije za godinu i po dana trebalo bi da po~ne temeqna rekonstrukcija `elezni~ke pruge Beograd-Bar, koja }e do 2015. godine biti osposobqena za transport kontejnera i automobila iz fabrike u Kragujevcu, a prose~na brzina vozova bi}e pove}ana sa sada{wih 40 na 65 kilometara na sat, izjavio je na~elnik u Ministarstvu infrastrukture Miodrag Poledica.

Ukupna investicija procewena je na oko 337 miliona evra, pri ~emu }e Srbija obezbediti oko 198 miliona, a Crna Gora oko 139 miliona evra, rekao je

Poledica prenose}i akcente sa trilateralnog sastanka predstavnika Srbije, Crne Gore i Italije o planovima za rekonstrukciju te pruge, odr`anog protekle nedeqe u Podgorici.

Sredstva }e i srpska, i crnogrska strana poku{ati da obezbede preko kredita kod Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, a predstavnici Italije su na sastanku u Podgorici najavili da }e poku{ati da lobiraju za bespovratna sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije, rekao je Poledica.

Saradwa NIS-a i „Weftgasinkora” Naftna industrija Srbije i „Weftgasinkor“, }erka-firma ruske kompanije „Zarube`neft“, osnova}e zajedni~ko preduze}e za istra`ivawe i proizvodwu nafte u Republici Srpskoj. Memorandum o osnivawu zajedni~kog preduze}a u Bawaluci su potpisali zamenik predsednika Upravnog odbora “Gaspromwefta“ i generalni direktor NIS-a Kiril Krav~enko i opunomo}eni predstavnik “Weftgasinkora“ Jurij Belov. Delatnost zajedni~kog preduze}a bi}e istra`ivawe i eksploatacija ugqovodoni~kih sirovina na teritoriji Republike Srpske.

Po preliminarnim procenama, obim geolo{kih rezervi na teritoriji Republike Srpske iznosi oko 50 miliona tona u naftnom ekvivalentu. U slu~aju uspe{nih rezultata geolo{ko-istra-

`iva~kih radova, koji su planirani za 2011. godinu, eksploatacija nafte i gasa u Republici Srpskoj mo`e po~eti ve} 2014. godine. Maksimalna koli~ina proizvodwe na nalazi{tima mo`e biti dostignuta do 2020. godine i iznosi}e do milion tona godi{we. O~ekuje se da }e u prvoj fazi realizacije projekta obim zajedni~kih investicija u geolo{ko-istra`iva~ke radove iznositi oko 20 miliona dolara.

Po re~ima Kirila Krav~enka NIS i “Weftgasinkor“ ve} dugo rade u regionu i imaju zna~ajan potencijal za realizaciju ovog projekta, NIS ima iskustvo realizacije sli~nih projekata na teritoriji Srbije, a {irewe tog segmenta poslovawa kompanije na Republiku Srpsku u skladu je sa strategijom NIS-a za razvoj poslovawa u regionu.

D. Ml.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,59

104,684

107,091

102,276

Australija

dolar

1

69,5478

70,9671

72,5993

69,3349

Kanada

dolar

1

76,2126

77,768

79,5567

75,9793

Danska

kruna

1

13,7649

14,0458

14,3689

13,7227

Norve{ka

kruna

1

12,8339

13,0958

13,397

12,7946

[vedska

kruna

1

10,8732

11,0951

11,3503

10,8399

[vajcarska

franak

1

76,1222

77,6757

79,4622

75,8892

V. Britanija

funta

1

122,422

124,921

127,794

122,047

SAD

dolar

1

79,4593

81,0809

82,9458

79,216

Kursevi iz ove liste primewuju se od 16. 7. 2010. godine

Jo{ se ne}emo voziti kao normalan svet Jo{ krajem pro{le godine ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} najavio je mogu}nost ukidawa naplatnih rampi na autoputevima Srbije i pla}awe putarine putem nalepnica, o ~emu se u Vladi, po wegovim re~ima, ozbiqno razmi{qalo – pod uslovom da to bude isplativo. Uvo|ewe viweta za 2010. prvi put je najavio ministar ekonomije Mla|an Dinki} jo{ u novembru 2008, obja{wavaju}i tada da bi se na taj na~in ubrzao protok saobra}aja kroz Srbiju. Me|utim, polovina godine je istekla, a postoje}e rampe se do danas nisu makle sa svoga mesta, {tavi{e, grade se i nove na mestima otvorenog sistema naplate putarine, tako da, sude}i po onome {to se vidi na terenu, Srbija jo{ nije zrela za uvo|ewe viweta.

Ideja je bila da voza~i jo{ prilikom registracije kola plate godi{wu nalepnicu, a stranci bi je pla}ali na ulazu u zemqu. Time bi se osiguralo da svaki korisnik autoputa plati putarinu, pa voza~i vi{e ne bi imali razloga da zaobilaze autoputeve i uni{tavaju alternativne pravce. Me|utim, odmah u startu postavqeno je pitawe {ta s onim voza~ima koji ne voze autoputem, ve} magistralnim i regionalnim putevima, na kojima se ne pla}a putarina. Oni nisu `eleli ni da ~uju da prilikom registracije automobila pod obavezno moraju da kupe i godi{wu nalepnicu i tro{e novac za ne{to {to ne}e koristiti.

Posle pola godine od pri~e o uvo|ewu viweta ni{ta se nije promenilo. Putarina se i daqe pla}a na stari na~in, ke{om, kar-

ticama, bonovima ili elektronski tamo gde je to mogu}e, iako ima interesovawa i za uvo|ewe dnevnih, nedeqnih i mese~nih nalepnica, {to praktikuju mnoge zemqe. Srbija se ranije opirala uvo|ewu viweta s obrazlo`ewem da su na{i autoputevi neizgra|eni, da je za wihovo odr`avawe nedovoqan i sada{wi nivo putarine, te da ne bi mogla podneti pad priliva putarine zbog eventualnog izbegavawa pla}awa nalepnica. Me|utim, u slu~aju uvo|ewa viweta obe}ana je organizovana kontrola vozila, a kontrolori bi bili sada{wi zaposleni na naplatnim rampama.

Danas na na{im autoputevima imamo uglavnom zatvoreni sistem naplate putarine, {to podrazumeva velik broj i rampi i osobqa koje u wima radi. Tamo gde je sistem otvoren, u izgradwi su nove rampe, a po~ela je i modernizacija na~ina naplate putarine bez zaustavqawa, koja je najavqena na svim

ostati pri sada{wem na~inu pla}awa putarine – pa ima smisla da se rampe modernizuju, ili }e uvesti viwete, da se novac ne bi uzaludno tro{io. Za neograni~en broj odlazaka i povrataka u odre|enom periodu najpovoqnije su viwete, a takav sistem naplate

Najpre autoputevi Stru~waci ka`u da se kod nas posledwih 30 godina ulagalo u infrastrukturu za naplatu putarine, tako da prelazak na drugi sistem naplate ne bi bio isplativ. Da bi naplata putem viweta bila isplativa, upu}eni tvrde da najpre treba izgraditi dobru mre`u autoputeva koji bi obezbedili velik saobra}aj, a time i sigurnu naknadu od prodatih viweta. To potvr|uje i slovena~ki primer, kada je zbog uvo|ewa viweta 2008. naglo smawen saobra}aj na autoputevima, zbog ~ega je dr`ava zabele`ila gubitak od 40 miliona evra. deonicama autoputa kroz Srbiju.

Po{to je ve} mnogo novca ulo`eno u izgradwu i modernizaciju rampi jer su viwete odba~ene kao neprimerene za na{e prilike, Vlada bi morala odvagati da li }e

funkcioni{e u mnogim zemqama, poput Slovenije i Ma|arske, gde se nalepnice mogu kupiti za najmawe nedequ dana, a ko{taju od 11 evra u Ma|arskoj do 15 u Sloveniji. ^etiri dana vo`we putevima u

Ma|arskoj ko{ta 6,40 evra, u Austriji za deset dana pla}a se 7,60, a u Bugarskoj za sedam dana ~etiri evra. Mese~na viweta u Ma|arskoj ko{ta 17,5 evra, a u Sloveniji 30 za sve pravce.

Danas se za vo`wu automobilom od Beograda do Ni{a pla}a 730 dinara, a do Novog Sada 240 dinara, a isti cenovnik va`i i za strane tablice. Onima koji autoput koriste svakodnevno povoqnija je mese~na karta. Za deonicu od Novog Sada do Beograda ona ko{ta 9.600 dinara, {to je u{teda od 4.800 dinara u odnosu na redovnu cenu ukoliko neko svakodnevno prelazi istu relaciju.

Ovakav sistem putarine kakav danas imamo u Srbiji primewuje se jo{ od 1977. I sistem i cenovnik odre|uje Vlada, a viwete su izbegavane zato {to mali procenat gra|ana ~esto koristi autoputeve, tako da bi ve}ina voza~a pla}ala cenu koja nije primerena za jedno putovawe.

R. Dautovi}

DRUGI NAS PRESTIGLI PO CENAMA BENZINA I DIZELA

Na{e gorivo vi{e nije najskupqe u Evropi Iako po mnogo ~emu ne zauzimamo visoko mesto u Evropi, kada je cena litra goriva u pitawu, Srbija prati trendove cena daleko razvijenijih zemaqa. Naime, u Srbiji je cena litra benzina 119,40 dinara, ili gotovo 1,15 evro, dok je cena evrodizela 120,80 dinara {to je oko 1,16 evro. Istina, na pojedinim pumpama gorivo je nekoliko dinara jeftinije, pa se cena spu{ta za nekoliko evrocenti.

Treba re}i da su u gotovo svim zemqama Evropske unije cene goriva mawe-vi{e ujedna~ne, a najskupqi benzin kupuju voza~i u Gr~koj, gde litar benzina ko{ta 1,51 evro, dok je cena dizela je 1,32 evro. Oko 1,50 evro je litar benzina u Velikoj Britaniji, Holandiji, Dnaskoj, Finskoj i Nema~koj, gde je cena litra evrodizela od oko 1,25 evro do oko 1,45 evro. Od zemaqa EU, u Bugarskoj je najpo-

voqnije to~iti gorivo jer je cena benzina jedva iznad evra, a dizel je i ispod te cene. Na Kipru benzin ko{ta 1,09 evro, u Letoniji i Rumuniji 1,10 evro, a dizel-gorivo je u nekoliko zemaqa jeftinije nego kod nas – u Luksemburgu se ova vrsta goriva to~i za 1,01 evro, u Litvaniji 1,05, a na Malti za 1,06 evro. U okviru EU, gorivo je u proteklom periodu najvi{e po-

skupelo u Rumuniji – benzin 6,4 evrocenti po litru, a nafta 6,3 evrocenti. S druge strane, cena goriva najvi{e su pale u Nema~koj i [vedskoj. U Nema~koj je benzin pojeftinio 4,9 evrocenta po litru, a dizel 5,8 evrocenti, dok je cena benzina u [vedskoj smawena za 4,2, a dizela za 5,2 evrocenta po litru.

Od po~etka godine najve}e poskupqewe benzina bilo je u Gr~koj, jer je ovo gorivo poskupelo 44,2 centa po litru, ili 41,1 posto, a sledi Velika Britanija s rastom od 19,8 centi, ili 16,2 posto, dok je najmawe poskupqewe benzina u okviru EU zabele`eno u Ma|arskoj – 4,4 centa, ili 3,74 posto. U Gr~koj je od po~etka godine i dizel najvi{e poskupeo – 32,5 centa, ili 32,7 odsto, na Kipru je zabele`eno poskupqewe od 21,7 centa, odnosno 25,1 posto, a Ma|arska je ponovo zemqa u kojoj je litar ovog goriva

najmawe poskupeo – 6,4 centi, ili 5,8 posto.

U odnosu na po~etak godine, benzin je u proseku u EU skupqi 12,1 centi, ili 9,8 posto, a dizel 11,6 centi, odnosno 10,6 posto. Zanimqivo je da je jedino u Slova~koj sada dizel-gorivo jeftinije nego na po~etku godine, a do toga je do{lo zbog smawewa akciza.

I u Srbiji je bilo re~i da bi, zbog visoke cene goriva i sve maweg prometa na benzinskim pumpama, trebalo smawiti akcize, ali se od pri~e nije mnogo odmaklo. A cena goriva stalno je i{la navi{e pa je litar benzina, koji je na po~etku godine ko{tao 105,90 dinara, sada 13,50 dinara, odnosno 13,1 evrocenti skupqi. Litar evrodizela na po~etku godine ko{tao je 104, 80 dinara i sada je skupqi 16 dinara, ili 16 evrocenti.

Dakle, Srbija je, kada je rast cena goriva u pitawu, od po~etka godine nadma{ila evropski prosek.

D. Mla|enovi}

Vi{e prodajemo Nemcima Vrednost spoqnotrgovinske robne razmene Nema~ke i Srbije opala je u prvih pet meseci ove godine za oko 3,3 odsto u odnosu na isti period 2009. i iznosila je oko 785,3 miliona evra, uz rast vrednosti srpskog izvoza, a pad uvoza iz Nema~ke, saop{tila je Privredna komora Srbije (PKS). U analizi predstavni{tva PKS u Frankfurtu, navedeno je da je Srbija u prvih pet meseci 2010. godine u Nema~ku izvezla robe i usluga u vrednosti 287,3 miliona evra, {to je za 12,6 odsto vi{e nego prethodne godine, a uvezla robe za 498 miliona evra, za 10,5 odsto mawe u odnosu na isti period 2009.

Deficit na strani Srbije je iznosio 210,7 miliona evra.

Udeo izvoza u Nema~ku u odnosu na ukupan izvoz iz Srbije iznosi 10,8 procenata, a uvoz iz Nema~ke ~ini 10,5 odsto ukupnog srpskog uvoza. Time je Nema~ka i daqe najva`niji spoqnotrgovinski partner Srbije u okviru Evropske unije, jer se nalazi na tre}em mestu po visini ukupno izvezene robe iz Srbije (nakon Bosne i Hercegovine sa 11,5 odsto i Italije 11,3 odsto), a po visini uvezene robe je i daqe na drugom mestu (Rusija je prva sa udelom od 12,4 odsto).

Izvoz sve ve}i Iako je izvoz u prvih pet meseci ove godine porastao za 20,4 odsto , a uvoz pove}an za 4 procenata, to ne zna~i da smo iza{li iz krize, upozoravaju proizvo|a~i.

Doma}i proizvo|a~i apeluju da vlada {to pre krene sa strategijom za stimulisawe izvoza. U periodu od januara do maja 2010. izvezli smo robe u vrednosti od 3.5 milijarde dolara, a uvezli za skoro 6,5 milijardi dolara, pa je tako deficit spoqnotrgovinske razmene za ovaj period 2,8 milijardi {to ?e mawe za 11,4 procenata u odnosu na isti period pro{le godine. Petomese~no pove}awe izvoza, na`alost, nije do{lo kao posledica pove}awa proizvodwe.

Tome su doprineli pad vrednosti dinara u odnosu na evro i pad doma}e tra`we, a analiti~ari privrednih kretawa ukazuju da je veliki rast izvoza u prvih pet meseci ove godine ostvaren pre svega zahvaquju}i pove}awu plasmana proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poqoprivrednih proizvoda.

“Poznato je da najve}i procenat na{eg izvoza ~ine gvo`|e i ~elik. Pro{le godine zbog krize nije radila jedna pe} u `elezari US Steel u Smederevu i to se osetno odrazilo na proizvodwu, a samim tim i na izvoz, ka`e Ivan Jak{i} iz Privredne komore Srbije.

ponedeqak19.jul2010.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

SUKOB ME\U NEKADA[WIM PARTNERIMA U „DELTI”

Sevaju tu`be izme|u Mi{kovi}a i Milke Forcan Predsednik “Delta holdinga” Miroslav Mi{kovi} podneo krivi~nu prijavu protiv svoje doskora{we saradnice Milke Forcan, prenose mediji. Najpoznatiji srpski tajkun tu`io je svoju doskora{wu saradnicu zbog nera{~i{}enih vlasni~kih odnosa u “Delta Maksiju”, ali i poslovnih poteza koje je ona povukla u ”Jugohemiji“.

Nekoliko beogradskih dnevnih novina objavilo je informaciju da je Mi{kovi} podneo tu`bu Prvom osnovnom tu`ila{tvu, ali i da }e mu Forcanova uzvratiti istom merom.

Vlasni~ki odnosi u zajedni~kim firmama Miroslava Mi{kovi}a i Milke Forcan i ~lanova wene porodice doveli su do raspa-

da ovog pozantog poslovnog tandema u Srbiji. Dva meseca nakon {to je Milka Forcan okrenula le|a Miroslavu Mi{kovi}u i napustila ”Delta holding“, wen doskora-

{wi {ef presavio je tabak i obratio se tu`ila{tvu. Kako pi{u mediji, Miroslav Mi{kovi} `eleo je da proda kompletan “Delta Maksi” Belgijancima, ali Milka Forcan i wena sestra Smiqka Mileusni}-Axi}, koje imaju deonice u tom preduze}u, na to nisu pristale zbog neslagawa oko me|usobnog vlasni~kog udela.

Razlog za tu`bu, kako pi{u mediji, je to {to je Forcanova u drugu kompaniju prenela deo nekretnina

”Jugohemije“, preduze}a u kome je ona na ~elu upravnog odbora, a wena sestra generalna direktorka.

U pojedinim novinama pojavile su se izjave Milke Forcan, u kojima ocewuje da tu`ba Miroslava Mi{kovi}a predstavqa zastra{ivawe we i wene porodice i najavquje kontratu`bu. Da u najve}oj srpskoj kompaniji sve nije kako treba {iroj javnosti bilo je jasno pre dva meseca, kada je Milka Forcan saop{tila da napu{ta “Deltu” i da }e se baviti savetovawem i lobirawem. Me|utim, u ekonomskim krugovima ~ulo se da tandem Mi{kovi} - Forcan ne funkcioni{e ve} dve godine i da je wen odlazak motivisan internim "vrednovawem qudi".

MMF UPOZORIO DA SE SPOQNO ZADU@EWE SRBIJE POPELO NA 77,5 ODSTO BDP-a

Dug nam jo{ uvek ne lomi le|a Srbija i daqe nije visoko zadu`ena zemqa, ali bi morala pa`qivije i sporije da se zadu`uje, osnovna je poruka novog izve{taja Me|unarodnog monetarnog fonda o stawu srpskog spoqnog duga.

Prema posledwoj projekciji MMF, ukupan spoqni dug na{e ekonomije }e u 2010. dosti}i svoj maksimum od 77,5 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP). Ako se zna da, prema kriterijumima Svetske banke, u visoko zadu`ene zemqe spadaju one ~iji je spoqni dug prema{io 80 odsto BDP, onda je jasno da Srbija jo{ nije pre{la tu granicu ali da od we i nije daleko.

Ipak, MMF pretpostavqa da }e se ekonomski rast Srbije postepeno ubrzavati, a deficit teku}ih pla}awa stabilizovati, spoqni dug Srbije }e ve} idu}e godine po~eti da se smawuje i do 2015. godine opa{}e na 66,3 odsto BDP. S druge strane, MMF izra`ava zabrinutost da }e mogu}e preno{ewe krize iz Gr~ke i {ira previrawa u Evropskoj uniji baciti senku na izglede ekonomskog rasta u Srbiji i regionu. U Va{ingtonu o~ekuju i da }e deficit teku}ih pla}awa ponovo porasti u 2010, ali i navode da su izgledi za finansirawe spoqnog deficita i otplatu duga povoqni.

Savetnik premijera Srbije Jurij Bajec ka`e da Srbija mora pa`qivo da se zadu`uje i ozbiqno da radi na reformi javne potro{we u ciqu wenog smawivawa.

Bajec je naveo da spoqni dug Srbije trenutno iznosi izme|u 23 i 24

INTERVJU

Bez para nema razvoja U doma}oj javnosti se godinama unazad vodi polemika da li je Srbija prezadu`ena ili nije. Oni koji tvrde da jeste neretko kao argument uzimaju podatak da je 2000. godine na{ spoqni dug bio vi{estruko ni`i nego danas. Oponenti im odgovaraju da je udeo duga u bruto doma}em proizvodu sada neuporedivo mawi nego pre 10 godina, a da razvoja privrede ne bi ni bilo bez zadu`ivawa, jer kompanije svakako ne bi mogle da finansiraju razvoj iz sopstvenih sredstava. S druge strane, jasno je i da kada visina duga pre|e odre|enu granicu onda on po~iwe da ko~i ekonomski razvoj. milijarde evra, od ~ega je oko osam milijardi (ili oko 32 odsto) dug dr`ave. Ako se doda i zadu`ewe po aran`manu s MMF-om, onda je javni dug oko 37 odsto BDP-a. Ve}ina duga, oko 15,4 milijardi evra, odnosi se na privatni dug firmi,

banaka i kompanija prema inostranstvu.

- Sama dr`ava mora vrlo oprezno da razmi{qa o zadu`ivawu. S druge strane, glavni problem privatni spoqni dug i osposobqavawe privrede da servisira svoje

obaveze - ka`e Bajec i podse}a da u prvim mesecima ove godine u Srbiji raste izvoz, kao i prihod deviznih rezervi po tom osnovu, uz napomenu da bi to trebalo da bude dugoro~na ekonomska orijentacija zemqe.

Bajec na spekulacije o tome da li nivo spoqne zadu`enosti Srbije ima sli~nosti sa du`ni~kom krizom u Gr~koj ka`e da "nismo ni u kakvom gr~kom scenariju". U Gr~koj je kriza buxetskog deficita nastala zbog velike javne potro{we, tamo{wi buxetski deficit je lane bio 13 odsto BDP-a, a u Srbiji ~etiri odsto, dok je ukupni javni dug Gr~ke dostigao je oko 300 milijardi evra, dok je u Srbiji oko 12 milijardi evra.

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} navodi i da je u periodu od 2008. do 2010. godine rast spoqnog duga Srbije delom bio rezultat pada vrednosti dinara koji je bio ve}i od inflacije.

Ona dodaje i da se u tom periodu "dr`ava razdu`ivala, a privreda zadu`ivala" prema inostranstvu.

Dragutinovi}eva je, povodom izve{taja MMF-a, rekla da samo oko jedna tre}ina otpada na dr`avni dug, a ostatak je privatni dug doma}ih firmi. Ministarka finansija je rekla da je u izve{taju MMF-a obuhva}en i neregulisani dug od preko 350 miliona evra biv{e SFRJ prema inostranstvu, od ~ega na Srbiju otpada 15 odsto, a ostatak na biv{e jugoslovenske republike.

V. ^vorkov

5

Posao na ~ekawu Direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Dejan Jovanovi} ocenio je da do kraja 2010. o~ekuje blago poboq{awe stawa na tr`i{tu rada i smawewe broja nezaposlenih.

"O~ekujem su da }e kroz sprovo|ewe mera aktivne politike zapo{qavawa, poboq{awe ekonomske situacije“, rekao je Jovanovi}. Jovanovi} je rekao da su iako su ve} uo~qivi pozitivni makroekonomski pokazateqi, kao {to je rast BDP, pomak u oblasti zapo{qavawa malo kasni.

"Mi nismo u toj meri osetili problem rasta nezaposlenosti kao druga dr`ave, koje su imale ja~e efekte krize, ali je taj problem bio prisutan i u Srbiji", rekao je Jovanovi} i dodao da }e prvi ciq u narednom periodu }e biti kreirawe novih radnih mesta.

Jovanovi} je naveo da se trenutno na evidenciji NSZ nalazi oko 746.000 nezaposlenih i dodao da je za tri meseca broj nezaposlenih smawen za 30.000.

Kako je objasnio, ne tra`e svi sa evidencije posao i anketa o radnoj snazi precizira da je broj onih koji `ele da se zaposle 573.000. Jovanovi} je rekao da me|u nezaposlenima oko 30 odsto nema zavr{enu ni sredwu {kolu, a dosta je i mla|ih od 30 godina i to oko 200.000, zbog ~ega je i NSZ pokrenula projekat Prva {ansa.

„Deli{es” za Francuze Francuski bi`nismen Pjer Vernizo novi je vlasnik fabrike konzerviranog vo}a i povr}a iz Vladi~inog Hana i planta`e u selu @itora|a, oboje iz sastava Poqoprivrednog kombinata "Deli{es". Francuski kupac je fabriku i planta`u platio 490.000 evra, ali je najavio da }e zna~ajna sredstva ulo`iti u modernizaciju proizvodwe, pove}awe kapaciteta fabrike i zapo{qavawe znatno ve}eg broja radnika.

Predsednik op{tine Vladi~in Han Nenad Mitrovi} je izjavio da su gra|ani ovu vest pozdravili, jer je kombinat "Deli{es", ne tako davno, bio stub razvoja op{tine i nosilac poloprivredne proizvodwe na jugu Srbije.

"Posle katastrofalno lo{e prodaje svih dr`avnih preduze}a u op{tini, o~ekujem da }e ovo napokon biti jedna uspe{na privatizacija, koja }e pokrenuti ekonomski oporavak i 'Deli{esa' i op{tine Vladi~in Han", rekao je Mitrovi}.

PREDRAG RADMILOVI], DIREKTOR NOVOSADSKOG JKP „PUT“

Borimo se na tr`i{tu kao i konkurencija Mada se iz samog imena firme to ne mo`e naslutiti, Javno komunalno preduze}e „Put“ je svakako jedna od najzna~ajnijih radnih organizacija za nesmetano funkcionicawe Novog Sada. Ne samo zbog toga {to je izgradila velike gradske bulevare, ve} i zbog toga {to je odr`avawe gradskih saobra}ajnica, posebno u zimskim uslovima, u delokruge wezinog rada. Direktor JKP „Put“ Predrag Radmilovi}, u razgovoru za „Dnevnik“, obja{wava da je 2009. godina, kao i za ukupnu privredu, bila te{ka za wegovo preduze}e. Dok su u prvom polugodi{tu imali gotovo punu uposlenost, druga polovina godine bila je problemati~na.

- Prili~no optimisti~ki gledamo na ovu godinu – ka`e Predrag Radmilovi}. - Dobro smo krenuli i mislim da ne}emo imati problema s uposleno{}u i obimom poslova. Imamo, ako ne najkvalitetniji, onda sigurno me|u najkvalitetnijim, in`ewerski i tehni~ki kadar za poslove kojim se bavimo. Radimo veoma slo`ene poslove. Podelio bi ih na poslove odr`avawa, gde imamo neku vrstu ekskluziviteta, jer nas je grad zbog toga i osnovao, i investicione poslove,

odnosno poslove izgradwe saobra}ajnica. z Da li ste u tim poslovima privilegovani, s obzirom da ste javno komunalno preduze}e?

- Nemamo nikakve povlastice zato {to smo gradsko komunalno preduze}e. Kad se gradi neka saobra}ajnica u Novom Sadu, Zavod za

Nedavno je raspisan novi tender za izgradwu druge faze Suboti~kog bulevara. Na osnovu zapisnika o otvarawu ponuda znamo da je na{a ponuda najpovoqnija. To je dobra vest za nas. Verujemo da }emo u narednim danima potpisati ugovor sa ZIG-om, {to }e najmawe dva-tri meseca imati uposliti na{e kapacitete.

Pro{la zima se ne}e ponoviti - Te{ko je re}i da li su problemi na po~etku pro{le zime bili objektivni ili subjektivni. Mi smo formirali komisiju koja je ispitala na{e gre{ke, utvr|ena je i odgovornost pojedinih qudi. Me|utim, videli ste {ta se de{avalo u Be~u ili Londonu kad je palo 20 santimetara snega. Saobra}ajni kolaps, {to zna~i da nema idealne zimske slu`be. Ako se tome dodaju na{e slabosti (nepropisno parkirana vozila, opstrukcija na terenu, automobili sa letwim gumama, koji se prepre~e na putu), onda se ne mo`e prst uperiti samo na JKP „Put“. Mi smo izvukli odre|ene pouke iz onoga {to nam se de{avalo pro{le zime i siguran sam da }emo ove godine boqe reagovati. Planiramo da skratimo rute na{ih vozila, da nam se ne bi doga|alo da, dok oni zavr{e svoju mar{rutu, sneg napada i poni{ti wihov posao. izgradwu grada (ZIG) raspisuje tender i mi se prijavqujemo sa svojom ponudom. Pro{le godine nismo uspeli da dobijemo posao na izgradwu Bulevara Evropa, jer su konkurenti ponudili boqe uslove.

z Kakav je odnos u va{oj ukupnoj godi{woj realizaciji? Koliko novca donose poslovi odr`avawa, a koliko poslovi izgradwe? Odnosno, koliko ste na tr`i{tu?

- Tre}inu realizacije donose nam buxetska sredstva, odnosno poslovi odr`avawa, dok dve tre}ine ostvarujemo na tr`i{tu, rade}i poslove za tre}a lica. Me|utim, na zahtev gradona~elnika Igora Pavli~i}a, po~etkom godine izradili smo elaborat o stawu ulica u Novom Sadu. Studija je pokazala da je stawe katastrofalno i da se godinama nedovoqno ulagalo. Dogovor je da se ide u detaqnije presvla~ewe. To jeste, u po~etku, skupqe re{ewe, ali ako se gleda dugovoro~no, onda je to, sigurno, jeftinije re{ewe. Zbog toga bi u narednom periodu mo`da i 50 odsto na{ih prihoda moglo da bude ostvareno na poslovima odr`avawa. Me|utim, na{ dugoro~ni ciq je da {to vi{e prihoda ostvarimo na investicionim poslovima. Tim pre {to je i stav grada da se mawe novca odvaja za subvencije. z U kojoj meri ste opremqeni? Odnosno da li ste i na tom planu konkurentni i da li mo`ete da odgovorite zahtevima tr`i{ta?

- Konkurentni smo i svoje poslove brzo i kvalitetno obavqamo. Me|utim, stawe na{e mehanizacije i opreme, posebno u onom

Foto: N. Stojanovi}

delu koji se bavi odr`avawem, nije zadovoqavaju}e i po~iwe da predstavqa ograni~avaju}i faktor. Na{i kamioni, posebno oni FAP-ove produkcije, stari su u proseku 15 godina. Imamo i novije kamione „Mercedesa“, ali oni su ve} pregurali {est-sedam zimskih slu`bi, tako da su postali podlo`ni kvarovima. Pojedini delovi opreme stari su od 20 do 30 godina, tako da su gotovo neupotrebqivi.

Sre}om, tokom posledwe dve godine, grad nam je pomogao da kupimo

male kamione putarce, vibro nabija~e, jedan kamion od 20 tona, posipa~e soli i jedan plug, tako da u narednu zimsku sezonu ulazimo ne{to boqe opremqeni. Pre ~etiri godine smo kupili asvaltnu bazu (150 tona na sat). Pretpro{le godine smo uspeli da je u potpunosti uposlimo, jer smo po~eli da snabdevamo preduze}a koja u~estvuju u gradwi autoputa. z Da li razmi{qate o {irewu va{e delatnosti?

- Tu smo malo ograni~eni, jer je na{ osniva~ grad Novi Sad i jer imamo precizno odre|en delokrug posla. Pre dve-tri godine smo se dokvalifikovali i osposobili za izvo|ewe vodovodnih radova. Me|utim, taj posao nije za`iveo.

Shvatili smo da je konkurencija na tr`i{tu izuzetno velika, da bi bio nu`an veliki napor da otkinemo mali deo tr`i{nog kola~a i da bi to bilo rasipawe energije.

Mislimo da je boqe da se usredsredimo na ono {to decenijama radimo i u ~emu smo se dokazali. Zato nam je najva`niji ciq da, {to vlastitim sredstvima, {to uz pomo} grada, obnovimo mehanizaciju i opremu i da budemo jo{ konkurentniji na tr`i{tu.

V. Harak

6

BERZA

ponedeqak19.jul2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Tr`i{te te{ko obolelo od nelikvidnosti Porast vrednosti berzanskih indeksa i pad prometa obele`ili su drugu julsku nedequ na Beogradskoj berzi. Korpa nalikvidnijih akcija Beleks 15 u proteklih pet dana trgovine porasla je 1,29 odsto dok je op{ti indeks Beleks lajn uve}ao vrednost za 1,34 odsto. Ukupan promet iz trgovine izme|u 12. i 16. jula vredeo je svega 290 miliona dinara, {to je 46 odsto mawe nego nedequ dana ranije. Me|u akcijama se najvi{e trgovalo AIK bankom, za 51,4 miliona dinara, a slede beogradski "Kopaonik" i "Imlek" sa 16,8 miliona dinara odnosno 11 miliona.

Brokeri obja{wavaju je doma}e tr`i{te hartija od vrednosti ipak, iako indeksi bele`e odre|eni rast, i daqe uspavano i optere}eno hroni~nim problemom nelikvidnosti.

U dobitnike sedmice su se svrstale akcije "Imleka" sa rastom od 21 odsto, "Velefarma" sa gotovo 20, te "Napred" koji je ostvario rast od skoro sedam procenata. Kada je re~ o "Imleku", brokeri dele utisak da je wegove akcije poguralo ponovno pokretawe pri~e o prodaji "Salfordovih" kompanija. Prema nekim najavama, "Salford", koji je pored "Imleka" ve}inski vlasnik i kompanija "Bambi Banat", "Kwaz Milo{" i "Suboti~ka mlekara", odr`ava aktivne kontakte sa potencijalnim kupcima a prodaja wegovih kompanija obavi}e se najkasnije do 2012. Tako su akcije "Suboti~ke mlekare" sko~ile ~itavih 60 procenata.

Kategoriju najve}ih nedeqnih gubitnika ~inili su Univerzal banka sa minusom od 13,5 odsto, Fidelinka je pojevtinila gotovo

Akcija

Posledwa cena

11 a Bambi deset procenata. Blago klizawe nastavile su i najlikvidnije vojvo|anske hartije od vrednosti - "Sojaproteinove", iako su u proteklom periodu ve} izgubile par desetina procenata. Brokeri, pak, obja{wavaju da je re~ tek o nominalnom padu

Vrednost prometa (din)

AIK banka, Ni{

2.836

51.474.408

Kopaonik, Beograd

1.900

16.881.500

Imlek, Beograd

1.477

11.049.321

Agrobanka, Beograd

7.528

10.286.566

897

9.520.897

Energoprojekt holding, Beograd BUGARI SE PLA[E POO[TRENOG PENZIONOG ZAKONA

Ne}emo sti}i da odemo u penziju Vi{e od ~etvrtine stanovnika Bugarske (26 odsto) ne veruje da }e sakupiti dovoqan broj godina za odlazak u penziju. To je pokazala anketa sprovedena posle obelodawivawa predloga novog zakona, po kojem bi Bugari u penziju odlazili sa 40, a Bugarke sa 37 godina radnog sta`a.

Prema anketi koju je sproveo Nacionalni centar za ispitivawe javnog mwewa, stanovnici Bugarske mla|i od 40 godina izjavili su da ~ak nisu u stawu ni da procene da li }e uspeti da sakupe dovoqno sta`a za penziju. Za razliku od wih, 34 procenata ispitanika, uglavnom visokoobrazovanih mu{karaca, starosne dobi od 40 do 60 godina, veruje da }e bez problema sakupiti sta`.

Najve}i problem za one koji se pla{e da ne}e do~ekati penziju je vreme provedeno u ~ekawu na posao.

Od ukupnog broja anketiranih, 17 odsto ne veruje da }e sakupiti dovoqno radnog sta`a za penziju jer su radili na crno i nisu osiguravani. Vi{e od dve tre}ine ispitanika (68 odsto), bi oti{lo u penziju pri prvoj prilici, dok samo {est procenata `eli da nastavi sa radom po sticawu uslova za penziju. Oko 38 posto Bugara je spremno da radi i dva posla, pod uslovom da poslodavac upla}uje osigurawe, koje bi pove}alo iznos wihove penzije.

vrednosti, s obzirom da je skup{tina ove kompanije najavila da }e u narednom periodu aktuelnim akcionarima podeliti novu emisiju akcija iz neraspore|ene dobiti. Tr`i{te je to ve} "ura~unalo", a stru~waci obja{wavaju da je sada{wa cena od 776 dinara ekvivalentna vrednosti od ne{to preko hiqadu dinara.

Ina~e, promet iz trgovine obveznicama stare devizne {tedwe ~inio je 49 odsto ukupnog. Najve}i promet u trgovini du`ni~kim hartijama ostvaren je serijom A2011, od gotovo 70 miliona dinara. Strani investitori u~estvovali su u pro{lonedeqnom prometu sa 35 odsto u proseku uz pribli`no jednako prisustvo na strani kupovine i prodaje.

E. D.

AMERI^KA BANKA PLA]A VELIKU OD[TETU KLIJENTIMA

Zaradili na krahu nekretnina Ameri~ka kompanija "Goldman Saks" je pristala da plati 550 miliona dolara po gra|anskoj tu`bi, zbog prevare klijenata vezanih za hipotekarne investicije. Ta kompanija je postigla nagodbu sa ameri~kom Komisijom za hartije od vrednosti i berze (SEC). Nagodbom je predvi|eno da Goldman plati SEC-u kaznu od 300 miliona dolara, dok }e ostatkom sume biti nadokna|ena {teta klijentima koji su izgubili novac u investicijama.

Ovim poravnawem, do kojeg je do{lo istog dana kada je ameri~ki Senat odobrio plan najstro`ih restrikcija banaka i Volstrita od Velike depresije iz 1930-ih godina, zavr{en je spor koji je trajao vi{e meseci i dr`ao u strahu klijente i investitore te banke.

Kazna koju }e da plati "Goldman Saks" najve}a je koju je ikada platila neka finansijska kompanija u istoriji SEC. Iznos te nagodbe, me|utim, predstavqa mawe od pet odsto neto profita te xinovske investicione kompanije u 2009. koji je dostigao 12,2 milijarde dolara posle isplate dividendi preferencijalnim akcionarima, ili ne{to vi{e od dvonedeqnog neto profita.

SEC je optu`io "Goldman Saks" da je prodavao hipotekarne vrednosne hartije, bez potpunog obave{tavawa kupaca o tome da su te obveznice dizajnirane

tako da se na wima zaradi u trenutku kolapsa tr`i{ta nekretnina. Te obveznice su ko{tale investitore bezmalo milijardu dolara i pomogle Goldmanovom klijentu, hex fondu "Polson", da zaradi na krahu tr`i{ta nekretnina, predo~io je SEC u tu`bi, pokrenutoj u aprilu.

Pokretawe te tu`be je bio najzna~ajniji zakonski postupak vezan za sunovrat hipotekarnog tr`i{ta u SAD, koji je tu zemqu gurnuo u recesiju. Jedan od direktora SEC Robert Huzami ocenio je ovu nagodbu kao "jasnu lekciju za firme na Volstritu da nijedan finansijski produkt nije previ{e kompleksan i nijedan investitor previ{e sofisticiran da bi se

izbegla velika cena ukoliko neka firma naru{ava fundamentalne principe po{tenog odnosa prema klijentu i pravi~nog poslovawa".

On je rekao da se nastavqa op{irna istraga poslovawa firmi na Volstritu s hipotekarnim obveznicama u godinama pre finansijske krize. Ova Goldmanova nagodba mo`da ne}e predstavqati kraj za wegov sukob sa zakonom. Investitori koji su izgubili novac na transakcijama mogli bi, uprkos poravnawu, da i daqe podnose sopstvene tu`be protiv te kompaniju za nadoknadu {tete, kazao je advokat Tomas Ajami koji se specijalizovao za finansijske prevare.

„Gugl” zaradio milijarde Ameri~ki "Gugl", najve}i svetski internet pretra`iva~, zabele`io je u drugom tromese~ju ove godine rast prometa i profita, ali i tro{kova. Tako je Gugl prvi put za dve godine ostvario slabiji poslovni rezultat od o~ekivawa analiti~ara. To je, kako se isti~e, posledica velikih tro{kova koji su prosto "pojeli" rast prometa od 24 odsto na 6,82 milijardi dolara, koji je ostvaren u odnosu na isti period lane.

U to se ra~una i prijem oko 1.200 novih zaposlenih, {to

predstavqa, prema mi{qewu analiti~ara, dodatne tro{kove za kompaniju i dodatnu bojazan da ta kompanija ne}e ispuniti o~ekivawa Volstrita. "Gugl" je zabele`io rast ~istog, neto profita od 1,84 milijardi dolara, 5,71 dolara po akciji, dok je on u drugom tromese~ju pro{le godine iznosio 1,48 milijradi dolara ili 4,66 dolara po akciji.

Promet je u drugom tromese~ju dostigao 6,82 milijarde dolara, dok je u dugom tromese~ju 2009. godine iznosio 5,52 milijarde dolara. Neto promet, u ko-

ji nije ura~unat promet koji "Gugl" deli sa svojim saradnicima na drugim veb sajtovima, dostigao je 5,09 milijardi dolara, {to je ne{to vi{e od 4,98 milijardi koliko su o~ekivali analiti~ari. "Gugl" planira daqe velike investicije koje kompaniji treba da obezbede budu}i rast, ali je vrednost wihovih akcija, reaguju}i na ove podatke o poslovawu, danas pala za gotovo ~etiri procenta.

Kompanija je ove godine ve} sprovela nekoliko zna~ajnih strate{kih promena, ra~unaju-

}i tu i odluku da okon~a saradwu sa kineskim zvani~nim organima zbog navodne cenzure rezultata internet pretra`ivawa. Ta internet kompanija je, me|utim, kako ukazuju analiti~ari, tu svoju odluku ve} morala da plati daqim padom tr`i{nog udela na kineskom internetu, koji je, sa gledi{ta broja korisnika, najve}i na svetu.

Prema prognozi analiti~ara, taj korak }e Gugl ko{tati i vi{e od 20-procentnog pada vrednosti akcija, od po~etka ove godine.

DNEVNIK

Evro i akcije u porastu Vrednosti akcija na evropskim berzama su danas pove}ane, potpomognute sino}nim ja~awem na Volstritu, dok se evro kretao ka nivou od 1,30 dolara, prvi put za vi{e od tri meseca, usled sve ve}e zabrinutosti zbog usporavawa oporavka ameri~ke ekonomije.

U Evropi je indeks FTSEurofirst 100 vode}ih britanskih akcija samo u petak je pove}an 44,98 poena, ili 0,9 odsto, na 5.256,27 poena, dok je nema~ki DAKS oja~ao 26,95 poena, ili 0,4 odsto, na 6.176,31 poen. Akcije na Volstritu su oslabile. Analiti~ar "Kredi agrikola" Mitul Koteha je izjavio da su tr`i{ta akcija {irom sveta spasena od ve}eg pritiska objavqivawem podataka o zaradi

kompanije "JP Morgan ~ejz" koja su bila boqa od o~ekivanih. Na to su uticale i nagodba od 550 miliona dolara izme|u "Goldman Saksa" i ameri~kih regulatora finansijskog tr`i{ta po gra|anskoj tu`bi za prevaru i vesti da je kompanija BP privremeno zaustavila curewe nafte iz bu{otine u Meksi~kom zalivu.

Evro je na kraju sedmice bio u porastu 0,4 odsto, na 1,2972 dolara. Od klizawa na ~etvorogodi{wi minimum od 1,1878 dolara po~etkom januara napredovao je 10 centi prema ameri~koj valuti, zahvaquju}i smirivawu zabrinutosti zbog suverene du`ni~ke krize u Evropi i usporenom oporavku ameri~ke ekonomije.

Nafta poskupela na blizu 77 dolara Sirova nafta je na kraju radne sedmice na berzi u Wujorku poskupela na blizu 77 dolara za barel, usled maweg rasta berzanskih indeksa i ja~awa evra, uz lagani oporavak ameri~ke privrede. Cena ameri~ke "lake" nafte za terminsku isporuku u avgustu je na Wujor{koj robnoj berzi porasla za 21 cent, na 76,83 dolara za barel, dok je istovremeno evropska "brent" nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu neznatno poskupela, na 76,13 dolara za barel, prenela je agencija AP. "Te~nim zlatom" se od po~etka sedmice trguje po ceni oko 77 dolara za barel, dok protivre~ni

signali, poput pozitivnih izve{taja o poslovnim rezultatima ameri~kih korporacija u drugom tromese~ju sa jedne strane i lo{ih ekonomskih pokazateqa sa druge, ukazuju na nesiguran privredni oporavak.

Na rast svetske potro{we nafte u ovoj godini najvi{e uti~e tra`wa u zemqama u razvoju, a posebno u Kini, tre}oj po veli~ini globalnoj privredi. "Kineska tra`wa nafte i daqe posti`e nove rekorde. Ta zemqa }e i ove godine dati najve}i doprinos globalnoj tra`wi najva`nije energetske sirovine", navodi se u izve{taju firme "Barkliz kapital".

VESTI Obi~na kriza buyeta Predsednik francuske vlade Fransoa Fijon ka`e da je Evropa jedinstvena u suo~avawu sa gr~kom du`ni~kom krizom i da }e iz krize iza}i ja~a nego ikad. Fijon je pru`io uveravawa ulaga~ima da Evropska unija i wen zajedni~ki novac nisu u opasnosti, kao {to neki tvrde. "Evropski proces odlu~ivawa je ~esto slo`en", ka`e Fijon i dodaje da su "oni koji su tokom posledwih 60 godina uporno pretskazivali neuspeh evropskog projekta i neodr`ivost evra, pokazali, po ko zna koji su put, da nisu u pravu". Gr~ke nevoqe su "klasi~na buxetska du`ni~ka kriza" koja ne odra`ava nikakvu slabost evra, rekao je Fijon i dodao da je kriza u Gr~koj proiza{la iz lo{eg vo|ewa javnih finansija i do{la je posle svetske ekonomske krize.

„Me~ka” vozi jo{ br`e Nema~ki automobilski gigant "Dajmler" je ostvario u drugom kvartalu profit od 2,1 milijardi evra, zahvaquju}i dobroj prodaji, merama {tedwe i slabqewu evra. U istom periodu pro{le godine, kompanija je zabele`ila gubitak od jedne milijarde evra.

Grupacija je objavila da joj je prodaja u drugom kvartalu porasla na 25,1 milijardi evra sa 19,6 milijardi evra pro{le godine.

Odeqewe “Mercedes-Benz” zabele`ilo je prodaju vrednu 14 milijardi evra i zaradu od 1,38 milijardi evra pre pla}awa kamata i poreza. Najve}i rast prodaje automobila ove marke desio se u Kini i SAD. Ranije, "Dajmler" i kineska kompanija "Foton" potpisali su ugovor o zajedni~koj proizvodwi te{kih kamiona u Kini. Ovo je prvi ugovor ovakve vrste za nema~ku kompaniju.

Milion i po novih radnih mesta Brazilska privreda otvorila je u prvih {est meseci ove godine 1.473.320 novih radnih mesta, objavilo je ministarstvo za rad te zemqe. Podaci potvr|uju snagu o`ivqavawa najve}e privrede Latinske Amerike. Ministar za rad Brazila Karlo{ Lupi prognozirao je pro{log meseca da bi brazilska ekonomija tokom cele ove godine mogla da

otvori dva miliona radnih mesta. Privreda zemqe je u prvom tromese~ju ove godine rasla najbr`im tempom u posledwih 14 godina, {to ukazuje da }e po rezultatima za celu godinu prevazi}i rast pivrede SAD i Evrope. Prema podacima vlade, bruto doma}i proizvod je od januara do kraja marta porastao devet odsto na godi{wem nivou, {to je najboqi rezultat od 1996. godine. U pore|ewu sa ~etvrtim tromese~jem pro{le godine, privreda zemqe je oja~ala 2,7 odsto.

Kina malo usporila Brzi kineski rast se usporava uporedo sa okon~awem programa ogromnih stimulativnih ulagawa i zauzdavawem kreditnog buma. Tre}a najve}a privreda sveta uve}ala se za 10,3 odsto u drugom kvartalu u odnosu na isto razdobqe pro{le godine.

To osetno mawe od ekspozivnog rasta od 11,9 procenata u prvom tromese~eju, saop{tio je Nacionalni statisti~ki biro. Usporavawe mo`e da pogodi kineske trgovinske partnere i uspori svetski ekonomski oporavak ako dovede do smawewa kineske potra`we za gvozdenom rudom, industrijskim delovima i drugim uvozom. Kina daje zamajac potra`wi u okru`ewu slabe prodaje u ostatku sveta.

„Pireus” ho}e dr`avne banke Gr~ka privatna Pireus banka je vladi ponudila svoj predlog da kupi udeo u dr`avnim bankama ATE banka i Helenik Postbanka za 701 milion evra. Izvr{ni direktor Pireus banke Mihalis Salas je izjavio da ta banka nudi da kupi 77,3 odsto udela u ATE banci i 33 odsto u Postbanci. Za sada nema reakcije iz vlade Gr~ke, prenela je agencija AP. Ova ponuda je usledila posle saop{tewa vladinih zvani~nika da je mogu}a integracija gr~kih banaka zbog akutne finansijske krize u zemqi.Gr~ki ministar finansija Jorgos Papakonstantinu je prethodno u parlamentu rekao da postoji "hitna potreba" da gr~ke banke razmote mogu}nost integracije. Vlada levog centra tako|e `eli prodaju dr`avne imovine, u okviru programa privatizacije kako bi pomogla dugom optere}enu ekonomiju.

Ili plata, ili obustava rada

Ceo dan bez tople vode Radnici „Toplane“ }e danas u 8 sati po~eti rekonstrukciju vrelovoda u bloku ulica Radomira Ra{e Radujkova i Vladike ]iri}a i zbog toga ne}e biti tople vode u Ulici Vladike ]iri}a od 5 do 25 i u Ulici Radomira Ra{e Radujkova od 2 do 10. O~ekuje se da }e tople vode ponovo biti u kasnim ve~erwim satima.

B. M.

U „Novitetu“ je za danas zakazan {trajk zbog ka{wewa drugog dela majske plate i zarade za juni i {to nije potpisan kolektivni ugovor. Proizvodni radnici u petak su obustavili rad, sat pre isteka radnog vremena, a u tome ih nisu podr`ali zaposleni iz administracije, mada i oni nisu primili platu i po.

Odluka o {trjku objavqena je na oglasnoj tabli, a u sindikatu „Solidarnost“ ka`u da }e se tek ujutro znati da li su radnici kao {to su bili u petak zainteresovani, biti istog interesovawa i danas, da {trajkom tra`e primawa.“Solidarnost“ nagla{ava da ve}i deo zaposlenih prima platu mawu od minimalca.

Z. D.

Novosadska ponedeqak19.jul2010.

Geopolitika vijetnamskih papu~a

K

nekoliko dana, trojna komisija - Katarina, novinar i pas - nisu uspeli da prona|u pravog vlasnika “vinovnika incidenta”.

Jula 1990. godine u bu|elarima Novosa|ana pojavile su se prve nov~anice od 50 dinara sa simpati~nim bucmastim de~akom na beloj hartiji, humorista Dragoqub Rusovi} “@ika @uq” duhovito{}u je osvojio jugoslovenske iseqenike u Australiji, a u Srpskom narodnom pozori{tu osnovano je Dru{tvo za za{titu Fru{ke gore. Uvodni govor dr`ao je beogradski glumac Aleksandar Ber~ek. U “Stanu” su pripremali odluku po kojoj bi prose~na kirija po kvadratnom metru iznosila 8,8 umesto dotada{wih 2,7 dinara, u Domu penzionera na Limanu otvoren je ~uveni restoran “Oaza”, a u domu na Novom nasequ proradio je prvi Klub za dnevni boravak.

Iako je privatna inicijativa u to vreme jo{ uvek bila u povoju, trgovci su ta~no znali {ta rade! Da bi “iskulirali” pla}awe cene tezge a istovremeno i parkinga, nakupci kod Ribqe pijace pravili su se da su wihovi kamioni – pokvareni. Pri~a sa “havarisanim” teretwacima tako je funkcionisala jedno vreme, da bi na kraju balade problemu doakali oni koji se ne mogu ba{ pohvaliti da su promu}urni, ali su zato superiorni kada je u pitawu - sila. Narodna milicija anga`ovala je te{ku mehanizaciju “Puta” i kamioni su odneseni. Da se vidi ko je ja~i.

D. Apro

V REMEPLOV

Napad na po`ar za mawe od minut Ispred kasarne u Futo{koj ulici 19. jula 1937. ~lanovi Novosadskog vatrogasnog dru{tva izveli su javnu ve`bu ko-

Nova radna grupa za odvikavawe od pu{ewa po metodu petodnevnog plana po~e}e rad u ponedeqak, 19. jula. Svi zainteresovani tada mogu do}i u Centar za preventivne zdravstvene usluge Doma zdravqa „Novi Sad“, Ulica Alma{ka 4, u 17.30 ~asova. Prijavqivawe za poha|awe ove grupe mogu}e je putem telefona 064/80-88-120 i mejlom cpznovisad@gmail.com.

Vi{e informacija mo`e se dobiti na telefon 064/80-88-120.

Q. Na.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

onfuzija i erozija “levice” i “desnice” sa virtuelnog geopoliti~kog plana spustila se me|’ “obi~an svet” negde sredinom jula 1990. godine. I to na ~estite prodavce i kupce na Futo{koj pijaci. Jedan Novosa|anin koji (kao ni ve}ina wegovih sugra|ana) nije imao novca za obu}u renomiranog nema~kog proizvo|a~a, na pijaci je od poqskog trgovca kupio papu~e “didasa” proizvedene u Vijetnamu. To i ne bi bio takav belaj da, kada je do{ao ku}i, nije shvatio da su obe papu~e – leve. E sad, istog dana, jedan drugi tipus kod istog Poqaka pazario papu~e “didasa”, s tim {to su mu pripale dve – desne. Dvojica papu~ara poku{ala su da prona|u Poqaka, ali je ovaj ve} odjezdio, te je ulogu “me~ mejkera” preuzela ekipa “Novosadske hronika”.

Tih dana velike poplave pogodile su Banglade{ i nekoliko kineskih provincija, predsedni{tava SFRJ i SR Srbije zakqu~ila su da je “ustavni poredak ugro`en”, u [vajcarskoj je nastao “Pokret za republiku Kosovo”, a u ^ehoslova~koj su se zapitali “preti li raspad federacije”. Ipak, u novosadskoj Ulici bra}e Lu~i}a op{tu pometwu uspeo je da napravi – jedan {arplaninac. Ogromni zalutali pas kroz otvorenu kapiju (bez pratwe, upozorewa i najave) u{etao je u dvori{te i za nekoliko sekundi sru{io je i rastrgao ve{ i izlomio ukrasno biqe Katarine T. Ni posle

Nova grupa za odvikavawe od pu{ewa

DANAS [TRAJK U „NOVITETU”?

ZA PONEDEQAK

ju su posmatrale wihove kolege i predstavnici vlasti. Ve`ba je uspela, jer su postignuti rekordni rezultati i vi{e disciplina. Na primer, da izvr{e komandu „napad na po`ar“, ekipi od 13 ~lanova bilo je potrebno samo 43 sekunde! Ipak, vatrogasci nisu bili sasvim zadovoqni. Jer, wihov trud i majstorstvo gledalo je svega nekoliko slu~ajnih prolaznika, a celo gra|anstvo je bilo pozvano da prati ve`bu.

N. C.

RADNICI „PUTA” NASTAVQAJU DANAS POSAO

[iri se deo Bulevara Evrope Pro{irewe Bulevara Evrope od Ulice bra}e Grulovi} do Futo{ke ulice po~iwe danas.

Posao je pripao „Putu“, a ko{ta oko 126 miliona dinara.

Deonica od 1.300 metara izgra|ena je 2006. godine, a u punom profilu, s dve kolovozne trake {irine 10 metara, prote`e se od Futo{ke ulice do Ulice Laze Nan~i}a. Odatle, do Bulevara cara Lazara kolovoz se su`ava na {irinu od sedam metara. Do sada su izgra|eni parkinzi za 193 vozila, biciklisti~ke staze {irine dva metra.

Prilikom izgradwe bulevar nije bio izgra|en u punom profilu, jer su vlasnici parcela s desne strane bulevara odbijali

da se nagode sa Zavodom za izgradwu grada. Ove godine to pitawe je re{eno i Bulevar Evrope, bar wegove dve faze, bi}e zavr{en.

Kada bude zavr{en, a najavqeno da }e ove godine biti ura|en deo od Ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta, Bulevar Evrope }e spajati autoput i Ribarsko ostrvo, gde je, po generalnom planu, predvi|ena izgradwa mosta koji bi ovu saobra}ajnicu spojio s obilaznicom oko Sremske Kamenice. Za sada preostaje da se izgradi jo{ oko pet kilometara puta, nadvo`wak preko nove ran`irne stanice i most preko kanala DTD. S. Krsti}

GO SPO SAOP[TIO REZULTATE IZBORA ZA SAVET MZ RUMENKA

Vladaju}oj koaliciji sva mesta Lista “Radimo za Rumenku”, na kojoj su se nalazili kandidati DS-a, LSV-a, G17 Plus, SPO-a i SVM-a, ubedqivo je pobedila na izborima odr`anim u subotu za Savet Mesne zajednice Rumenka, saop{teno je ju~e iz GO SPO. Kako se navodi, na izbore je iza{lo 1.713 bira~a, a lista “Radimo za

Rumenku” dobila je sva mesta u Savetu, kao i sva tri mesta u Nadzornom odboru mesne zajednice.

Iz pobedni~ke liste slede}a je Srpska napredna stranka, pa Srpska radikalna stranka, zatim Grupa gra|ana, a posledwa je bila lista DSS-a.

S. K.

MNOGE BOLESTI VOLE LETO

Infekcije vrebaju na kupali{tima Epidemija virusnog meningitisa je pre skoro dva meseca po~ela da se {iri gradom, a uzrok je najverovatnije prqava voda u kojoj se neko rashladio tokom vrelih dana. Infekcije i zarazne bolesti podjednako vrebaju iz Dunava i bazena. Institut za javno zdravqe Vojvodine od po~etka kupali{ne sezone svakodnevno kontroli{e kvalitet povr{inske vode na [trandu a jednom nedeqno kontrolu kvaliteta povr{inske vode ostalih javnih kupali{ta na reci – Be}arcu, [odro{u, Oficirskoj pla`i, pla`i u Futogu i na Bege~koj jami.

U odnosu na propisanu drugu klasu kvaliteta povr{inske vode koja omogu}uje kupawe, rekreaciju i sportove samo ~etvrtina analiziranih uzoraka zadovoqava propisane mikrobiolo{ke i fizi~ko-hemijske normative. Zato je neophodno tu{irati se nakon kupawa u Dunavu.

Veoma su va`ne i redovne kontrole mikrobiolo{ke kontrole na bazenima, voda treba da je dovoqno proto~na i da koncentracija hlora bude dovoqno velika.

Lekari upozoravaju da previsoka koncentracija hlora mo`e da nadra`i ko`u i o~i, posebno ako se kupa~i posle kupawa ne tu{iraju ve} se izla`u suncu. A ukoliko je koncentracija hlora niska ne} bi-

Pliva~ko uvo naj~e{}i problem Pliva~ko uvo, odnosno infekcija spoqnog u{nog kanala je naj~e{}a infekcija leti.

Dobija se zadr`avawem zaga|ene vode u u{nom kanalu, a u najve}em broju slu~ajeva je izaziva bakterija. Simptomi su bol i sekrecija iz uva i nagluvost.

Lekari upozoravaju da je tad zabraweno {tapi}ima otpu{avati uvo, jer }e se infekcija samo pro{iriti. Obavezno je zato javiti se lekaru. ti uni{teni svi mikroogranizmi i rizik od infekcija je u tom slu~aju ve}i.

Infekcija oka ili bazenski kowuktivitis, mo`e da zahvati

jedno ili oba oka. Izaziva ga hlamidija trahomatis, a infekcija nastaje kontaminacijom bazena urinom osobe koja ima genitalnu infekciju.

Kupawem u takvoj vodi preti opasnost od zaraze koja se javqa kao crvenilo oka, suzewe, ose}aj stranog tela u oku, otok kapka i osetqivost na svetlost. Ovo su simptomi i virusne upale oka, ali pacijent treba obavezno da se javi lekaru jer, ako je u pitawu hlamidija, ona se le~i antibiotski. ^este su i stoma~ne infekcije, koje se dobijaju gutawem zaga|ene vode kojom mogu da se prenesu bakterije, virusi i paraziti. Postoje ~ak i paraziti otporni na hlor a nalaze se u fekalnim vodama.

Simptomi su te~ne stolice, bol u trbuhu i visoka temperatura. Lekari tvrde da se naj~e{}e radi o bezazlenim infekcijama, ali da se mogu javiti i infekcije {igelom, salmonelom, e{erihijom koli…

Gqivi~nim infekcijama ko`e i sluznice pogoduje naro~ito toplota i vlaga. Idealna mesta za wihov razvoj su vla`ni pe{kiri i kupa}i kostimi.

I. Brcan

SPO NASTAVQA KAMPAWU

Za osam op{tina 4.000 potpisa Srpski pokret obnove zadovoqan je kampawom promovisawa svoje platforme za formirawe novih gradskih op{tina i do sada je prikupqeno 4.000 potpisa podr{ke gra|ana, saop{tio je potpredsednik GO SPO Nemawa Starovi} na ju~era{woj konferenciji za novinare. On je naveo da su do sada aktivisti stranke posetili skoro sve mesne zajednice gde su razgovarali s gra|anima i promovisali platformu, i napomenuo da }e nastaviti da sakupqaju potpise posle letwe pauze do cifre od 10.000 gra|ana koji su za formirawe osam gradskih op{tina: gradske, Veternika, Futoga, Petrovaradina, Sremske Kamenice, Ka}a, Klise i Rumenke.

Po re~ima Starovi}a postignuti su izuzetni rezultati u promovisawu platforme, po{to kampawa traje ne{to vi{e od mesec dana. S druge strane, SPO }e, kako navodi Starovi}, nastavaiti da intezivno sara|uje sa koalicionim partnerima u gradskoj vlasti, kako bi ispunili obe}awe da }e do kraja mandata, 2012. godine, biti donet novi Statut grada, {to bi, po wemu, bio pravi na~in da se formiraju nove gradske op{tine.

S. K.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 7.30 do 13 sati: ]irila i Metodija 48 do 46, De~je ustanove “[vr}a” i “Lane”, Heroja Pinkija 19 do 61 i 12 do 38, Milenka Gr~i}a 1 do 3 i 2 do 6, Solunska 3 do 13, od 8 do 9.30 sati: Kalmana Langa 2, Kornelija Stankovi}a 14 do 38, Milenka Gr~i}a 1 do 3 i 2 do 6, Solunska od 3 do 13, od 8 do 12 sati: [ekspirova 8 do 12 i Narodnog fronta 28 do 40 i 52.

Ka}: od 8 do 12.30 sati Benzinska pumpa “Jeli}”. Bano{tor: od 8 do 13 sati: Kru{eqeve. ^ortanovci: od 9 do 12 sati deo vikend naseqa Kara{, od 8.30 do 13.30 sati deo vikend naseqa Kraqev breg uz glavni put. Nemanovci: od 8 do 12.30 sati celo naseqe. Peji}evi sala{i: od 8 do 12.30 sati naseqe.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak19.jul2010.

DNEVNIK

SVE VI[E PORODICA SPAS TRA@I U BEJBISITERKAMA

Bez dadiqe se vi{e ne mo`e Novosa|ani su prili~no nepoverqivi kada je Jedna od glavnih roditeqskih briga je kome Jelena, koja je na{la pouzdanu bejbisiteru pitawu wihovo dete, a opreznosti nikada nipoveriti svog mali{ana na ~uvawe, ukoliko je ku zahvaquju}i preporuci svoje babice, ka`e je dovoqno. Zato Tabanxeli} u svojoj Agenciji lista za upis u vrti} ve} popuwena ili je preda se s devojkom dogovorila oko prihvatqive zapo{qava mlade devojke, psihi~ki i fizi~ki malen za pred{kolsku ustanovu. Mlade mame se cene, a to je 200 evra mese~no uz dodatno kusposobne za rad s decom, {to se potvr|uje testite{ko odlu~uju da ostave svoje dete s nepoznavawe.

U novosadskoj Agenciji za ~uvawe dece „Merawem i raznim uverewima o neka`wavawu. tom osobom, pa se pri izboru bejbisiterki najri Popins“ ka`u da ne praktikuju obavqawe - Tra`imo pre svega mla|e devojke, koje su ~e{}e oslawaju na intuiciju i na preporuku od ku}nih poslova, jer smatraju ~uvawe dece dospremnije za prilago|avawe novom vremenu i poznate osobe. Za tu uslugu roditeqi moraju da voqno odgovornim i zahtevnim poslom. novim principima vaspitawa. Uglavnom nas izdvoje od 150 do 250 evra mese~no, u zavisnosti roditeqi ponovo zovu i tra`e istu dadiod broja sati koliko dadiqa provede s dequ za drugo dete, tako da one zaista postatetom ili eventualnih dodatnih usluga, U novosadskoj Agenciji za ~uvawe dece ju poput ~lana porodice. Tako se de{ava i kao {to je ve~erwe ~uvawe ili ku}ni poslovi. Udaqenost baka „servisa“, produ- „Meri Popins“ ka`u da ne praktikuju obavqawe da dadiqe idu na more s wima – rekla je na{a sagovornica. `eno radno vreme, rad u smenama, a poneku}nih poslova, jer smatraju ~uvawe dece Mese~na cena dadiqa u pomenutoj kad i `eqa da se ve~e provede s prijatedovoqno odgovornim i zahtevnim poslom Agenciji je 24.000 za devet sati ~uvawa qima, glavni su razlozi unajmqivawa deteta dnevno, a postoji mogu}nost dogobejbisiterki.

- Radimo sve {to se ti~e deteta, pa tako dolavora za druga~iji broj sati, kao i opcija ~uva- Morala sam da se vratim na posao, a beba mi zi u obzir i peglawe de~ijih stvari i podgrejawa dece uve~e ili vikendom. je bila mala za vrti}, pa sam tra`ila devojku vawe ru~ka, ali glavni moto na{e Agencije je Vlasnica „Meri Popins“ ka`e da je ovaj vid koja }e osam sati provesti kvalitetno vreme s da po{tujemo {ta nam roditeqi ka`u i da ne ~uvawa deteta najluksuzniji, jer u pore|ewu s mojim sinom – rekla je Jelena Radoji~i} i dodauvodimo svoja pravila – rekla je vlasnica, trevrti}ima, radi se s detetom “jedan na jedan” i la da joj je pri izboru dadiqe najbitnije bilo nutno jedine Agencije za ~uvawe dece u Novom puna pa`wa je ka wemu usmerena. da ima iskustva u ~uvawu beba i da ju wen sin Sadu, Biqana Tabanxeli}.

I. Dragi} prihvati.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Blizanci u ~etiri porodice Blizanci Adisa i Asmir - Mevqude Ga{i i Bexeta Drmakua, Sofija i Sara - Qiqane Mileusni}-Lazi} i \or|a Lazi}a, Hana i David - Jelene Bursa}-Ihas i Igora Ihasa, Mario i Dario - Sla|ane Rexepov i Xemajqa Grekua.

Devoj~ice Martina - Marte i ^ongora Ko{e, Divna - Stanke Jovanovi} i Mirka Gruji}a, Leda - Isidore Nikoli}-Savin i Pavla Ba{i}a, Tea - Tine Poznanovi}-Ris i Branislava Risa, Luna - Sla|ane i Aleksandra Jak{i}a, Teodora - @eqke i Du{ana Deli}a, Lana - Miqane i Dragana Kalema, Zorica - Qubinke Bajinovi} i Milenka Stijepovi}a, Milica - Marije i Zorana Gorowe, Lea - Tatjane i Dragana Varagi}a, Sara - Marjane i Du{ana Kerkeza, Milena - Du{anke Peji} i Neboj{e Maksimovi}a, Duwa - Svetlane i Du{ana Kubeta, Jana - Milane i Borislava Vin~i}a, Petra - Dine i Nemawe Toma{eva, Simona - Aleksandre i Aleksandra Novakova, Katarina Kristine i Nenada Tucakova, Kalina - Tamare i Igora Ivani{evi}a, Helena - Irene i Qubi{e Dobri}a, An|ela - Danijele Petrovi} iDejana Brdari}a, Vanesa - Marije \anija i Ramisa Halilovi}a, Sofija - Jadranke i Zdenka Qubi{i}a, Milica - Nade Stojanov-Ivezi} i Marka Ivezi}a, Nikolina - Marijane Bo`i} i Milomira Gwatovi}a, Sandra - Ru`ice i Gorana Vukovi}a, Ana - Katice Hipik i @eqka Dragi~evi}a, Teodora - Bogdanke i Dragana Nikoli}a, Ma{a - Milane i Jasmina Bori}a, Helena - Dragane i Zorana Majki}a, Nikolina - Miomire Drobac i Slobodan Radosavqevi}a, Lana - Aleksandre Elia{ i Marcela Elia{a, Mina - Jovane i Miroslava Ugqe{a, Teodora - Jelene i Miodraga Beri}a, Vawa - Biqane i Nikole Mari}a, Lana - Sla|ane Jankovi} i Gorana Kqai}a, Mila - Na|e Bartek-Jak{i} i Gorana Jak{i}a, Duwa - Jelene i \or|a Zaki}a, Kalina - Svetlane i Dejana Kuzeka, Ivana - Maje i Du{ana Milo{eva, Nina - Marine i Vladimira Rujevi}a, An|ela - Brankice Ceki} i Pere Mili{i}a, Aleksandra - Marije i Lazara Mirosavqeva, Andrea - Sowe i Miodraga Zubca, Sofija - Aleksandre Tomi}-Kolarski i Bogdana Kolarskog, Senija - Maide i Senada Limania, Vawa - Marije i Dragana Br~i}-Kosti}a, Miona - An|elke i Vuka{ina Mar~ete, Nevena - Milene i @arka \urkovi}a, Marina Miroslave i Branislava Kevenskog, Matea - Martine i Lazara Duvwaka, Jovana - Dijane Trajkovski i Jovice Pavkova, Julijana - Kataline Huska i Lajo{a Makre, Ema - Kornelije i Miroslava ]erana, Milica - Miqane i Aleksandra Jovanovi}a, Jelena - Marijane Le{tar i Neboj{e Ostoji}a, Leoluna - Slavice i Sini{e Mati}a, Kristina - Katarine i Atile Valenta, Marija - Milke i Vladimira Drqi}a, An|elka - Danijele i Zlatka Vugdali}a, Sofija - AnaMarije i Dejana Kova~eva, Sara - Nata{e i Dragana Marjanovi}a, Ivana - Zorice i Sini{e Simi}a, Lena - Jelice i Bogoquba Velemira, Awa - Novke i Mileta Vo}ki}a, Anastasia - Tine i Dragana Aleksijevi}a, An|elija - Nade i @eqka Mr|e

Qubica Bujandri} i I{tvan [iket

De~aci Mihajlo - Sla|ane [uki} i Roberta Ile{a, Branislav - Lesje i Mileta Ra{ule, Aron - Hajdi Tot-Bre{}anski i Branka Bre{}anskog, Aleksa - Zorice i Vladimira Stefanovi}a, Jovan - Maje i Nedeqka Radulovi}a, Aleksa - Sla|ane Di{ovski Siv~ i Miroslava Siv~a, Andrija - Krunislave i Mali{e [upi}a, Veqko - Jelene i Gorana \ura{kovi}a, Danijel - Dragane Ratkovi} i Andora Tru{inskog, Filip - Milene Dudi}-Husag i Dene{a Husaga, David - Daniele i Jana Ga{para, Nikola - Elene i Darka [ija~i}a, Jovan - Bosiqke Joki} i Sa{e Bobi}a, Branislav - Marijane i Gorana \uri}a, Stefan - Jelene i \or|a Radi{i}a, Alen - Nata{e ]iri} i [efkia Ahmetia, Ogwen - Ivane i Borisa Kova~a, Matija - Sawe i @eqka Maru{i}a, Aleks - Tamare Radoj~in i ^abe Locia, Aleksa Isidore i Petra Pilipovi}a, Vuk - Marine i Mileta Savi}a, Nemawa - Katarine i Du{ana Popovi}a, Du{an - Olge i Bojana Radojevi}a, Stefan - Jasne i \or|a Radi{i}a, Nikola - Dijane i Radoslava Mari}a, Ogwen - Sandre i Gorana Bucala, Stefan - Stanislave Rajkov i Dalibora Bisa~kog, Stefan - Sanele i Tihomira Ristani}a, Mateja - Slavice i Mirka Ki{a, Mihajlo - Milane i Milorada Novakovi}a, Nikola - Bojane i Slobodana Ivanovi}a, Veqko - Nikoline i Jova Kolunxi}a, Dra{ko - Miroslave i Marka Kne`evi}a, Strahiwa - Biqane i Sr|ana Gojkova, Luka - Sne`ane Radovi}-Bara~kov i Neboj{e Bara~kova, Lazar - Jelice Zarupski i Dragana ^i~i}a, Du{an - Sne`ane Pavlovi} i Aleksandra Mali}a, Stefan Tamare Vidakovi} i Aleksandra Mojsejeva, Aleksa - Andree i Sa{e Vejnovi}a, Lazar - Zorice i Radovana To{i}a, Viktor - Danice i Nenada Nedeqkovi}a, Marko - Dragane Markovi} i Bojana Cvetanovi}a, Nemawa - Brankice Nikoli} i Save Mun}ana, Du{an - Mire i Igora Kostadinova, Dejan - Danijele i Andrije Plav{i}a, Nikola Dragane i Milorada Peri{i}a, Milan - Aleksandre i Vase Kalabe, Sergej - Milane i \or|a Bukvi}a, Stojan - Stanislave Tesli} Vuka{inovi} i Milana Vuka{inovi}a, Vasilije - Gordane i Dalibora Pavlovi}a, Nikola - Dragane i Branislava Babi}a, Jozef - Elene Ve~erove i Marjana Ve~ere, Nemawa - Natalije Bere|i-Radivojkov i Radovana Radivojkova, Vuk - Milice i Mladena Gu`vi}a, Milan Ine Margi} i Branislava \or|evi}a, Dimitrije - Bojane i Milana Dabi}a, Konstantin - Sofije i Nikole Kora}a, Aleks - Elenke i Juraja Kir`ova, Marko - Sne`ane i Ilije \eki}a, Lazar - Jelene i Aleksandra Luki}a, David - Olivere i Dejana Milin~evi}a.

Ven~ani Zorica Bogojevi} i Quban Zuber, Sofija Do{en i Bogdan Borovac, Ivona Stankovi} i Predrag Zeqkovi}, Maja Brki} i Miroslav Kop~anski, Qubica Kesi} i Vladimir Partalo, @eqka Ze~evi} i Du{ko Mijok, Tatjana Jevti} i Antonio Vi~evi}, Katarina Zari} i Veqko [imunovi}, Mirjana Lau{evi} i Sr|an Milo{evi}, Sla|ana Suboti} i Du{an Gvoji}, Nina Nikoli} i Vladimir ^edi}, Tijana Mazi} i Igor Zvezdin, Mina ^ankovi} i Slobodan Vrba{ki, Tatjana Raki} i Vasilije Milnovi}, Marina Predi} i Noel Himeno Aliaga, Bojana Kuzmanov i Jadranko Topalovi}, Tamara Jankovi} i Matju Alan Mari Kolin, Mirjana Ivkovi} i Pavle Blagojevi}, Stanislava [ili} i \or|e Pa~ari}, Branka Grkovi} i Mirko \akovi}, Jelena Milinovi} i Sa{a Cvetkovi}, Gordana Pungul i Marko Milovanovi}, Aleksandra Trifkovi} i Dragan [ari}, Sawa Dragovi} i Milan Dokni}, Marina Stan~ul i Nenad Radoj~i}, Annamaria Beres i Milan Ma{i}, Branka ^alaki} i Milorad Cicmil, Manuela Ivkov i Sin{a Uveri}, Ranka Radanovi} i Pe|a Jakovqevi}, Gordana Tanasi} i Vawa Radosav, Sun~ica Cvetkovi} i Milivoje [ujdovi}, Vesna Bi{evac i Sini{a Kova~evi}, Radmila Lakovi} i Branko Dragutinovi}, Milana Kne`evi} i Dragan Kqaki}, Marina Manojlovi} i Vlado Stan~evi}, Biserka Mijailovi} i Goran Gaji}, Qiqana Santra~ i Miroslav Petkovi}, Tamara Ivanov i Peter Borba{, Ivona Tintar i Dean ^avi}, Milica Ivkovi} i Goran Peki}, Vesna Petrovi} i Dejan Mari}, Jelena Pavlovi} i Nemawa Nikoli}, Nedeqka Jovi~i} i Dragan Damjanovi}, Mirjana Vujasinovi} i Quban Vujasinovi}, Andrijana Nikoli} i Dra`enko Brki}, Ivana Brki} i Aleksandar Moravac, Bojana Stojanov i Vladimir Popovi}, Slobodanka Ko{i} i Boris Frajzman, Rada Gvozdenovi} i Dejan ]urguz, Biqana Rastovi} i Mladen Svjetlanovi}, Milanka Cmiqanovi} i @eqko Su~evi}, Julijana Paro{ki i Darko Be{ker, Deana Maksimovi} i Danijel @ibert.

Milena i Milo{ Molnar s bebom Milom

Umrli Milo Vuka{evi} (1919), Zorica Mari} (1977), Radojka Popov ro|. Slijep~evi} (1924), Qiqana Despotov ro|. Ilijevska (1960), Milan Pu{ara (1923), Lazo Kanli} (1929), Sedat Jusufovi} (1953), Dragoslav Tosunovi} (1926), [piro Rudi} (1924), Sofija Vi|ikant ro|. Vlajkovi} (1932), Stojanka Radi} ro|. Risti} (1935), Svetlana Varenika ro|. Malin (1964), [tefanija Gaul ro|. Majsner (1922), Marija Nem~anin ro|. Puri} (1928), Slavica Veli~kovi} ro|. Savi} (1942), Onufrije Fejsa (1925), Gordana Jovi{i} ro|.

Kuvaqa (1953), Zlata Cvijanovi} ro|. Vitas (1914), Bela Francia (1941), Jadranka Mati} Ceznar ro|. Ceznar (1949), Jelisaveta Stefanovi} ro|.

Glezer (1921), Vlastimir Rajkovi} (1937), Nevenka [o{ki} ro|. Busi} (1937), Gruja Dragin (1938), Qubomir Dra{ko (1941), Jakov Molnar (1933), Andra{ Kolar (1970), Mihaq Balint (1932), Marija Crnkovi} ro|. Remeta (1917), Miodrag Risti} (1922), @arko Kokeza (1953), Momir Avramovi} (1945), Vladimir Me|e{i (1957), Sabo Pal (1944), Jeka Kova~evi} ro|. Boji} (1934), Mara [trbac ro|. Kova~evi} (1927), Radivoj Markovi} (1951), Lajko Laslo (1951), Vojin @ivkovi} (1934), Jovan Kr~mar (1940), Mla|en Marin (1930), Teodor Iwi} (1949),

Arpa{i Laslo (1937), Branko Vilova~ki (1937), Mara Plav{i} ro|. Mili~i} (1945), Milan Smiqani} (1939), Milo{ Milojevi} (1948), Sofija Vuka{evi} ro|. Popov (1950), Milan Kleut (1947), Vera Jak{i} ro|. Drap{in (1922), Jelena Sene{i ro|. Gostovi} (1929), Darinka @i`akov ro|.

Vuka{inovi} (1938), Tijana Gligori} ro|. Maleti} (1937), Aleksa Ore{~anin (2000), Milan Dautovi} (1933), Du{anka Srdi} ro|. Kne`evi} (1951), Sofija ]iritovi} ro|. Dejanovi} (1922), Zlatko Na| (1945), Milanko Brkqa~ (1936), Milan Puhalo (1953), Radojka Aleksi} ro|. Kne`evi} (1938), Mileva Kraw~evi} ro|. Ivankovi} (1932), Milan Kraq (1940), Milena Medovarski ro|. Samarxi} (1932), Spasenija Nestorovi} ro|. Rajni} (1934), Zlata Prokovi} ro|.

Ivankovi} (1923), Bogomil Karlavaris (1924), Jovan Tadi} (1949), Milivoje Nov~i} (1943), Du{anka Bojani} ro|.

Velemir (1929), Magdalena Kasa{ ro|. Hru{ovski (1927), Janko Masnikosa (1947), Goran Krsti} (1974), Mirjana ^eki} ro|. Ninkovi} (1952), Marko Rolovi} (1949), Marija Bugarin ro|. An|eli} (1950), Andrija Kova~ (1932), @ivan Danilovi} (1943), Radojka Mili} ro|. Voki} (1937), Dragoqub Latin~i} (1966), Dragica Peceq ro|. Gruji} (1957).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak19.jul2010.

9

NOVOSA\ANI KOJI NISU OTI[LI NA MORE UPLOVILI U PRAVO TROPSKO LETO

Na Dunavu i bazenima ne mawka zabave Ako je verovati lepu{kastim tetama na tv-u, koje nas obave{tavaju o vremenskoj prognozi, pred nama je pravo leto bez ~estih ki{a koje su nas mu~ile tokom juna. Temperature }e biti tropske, pa }e

Za vikend no}no kupawe Danas i sutra na otvorenim bazenima organizova}e se i no}no kupawe, od 20 do 23 ~asa. Pored zabavnih programa, na otvorenim bazenima }e se organizovati i kursevi za obuku nepliva~a, kao i program plivawa za poslovne qude, koji }e svaki dan, u jutarwim terminima, mo}i da se relaksiraju.

KARLOVCI VI\ENI OKOM TURISTA

Zadovoqni sme{tajem, mawkaju suveniri

sugra|ani koji nisu imali sre}e da negde otputuju, osve`ewe naj~e{}e tra`iti na

kreativni programi za sugra|ane, ali i muzi~ki programi za najmla|e.

na, odr`avaju se turniri u stonom tenisu, malom fudbalu, no`nom tenisu, odbojci na

bezenu i [trandu. U Spensu ka`u da }e zato na otvorenim bazenima po~eti sportsko-re-

Svaki dan u okviru „Rekreativnog centra“, koji se nalazi iza tribina olimpijskog baze-

travi, nadmetawe u kuglawu i takmi~ewa u raznim drugim sporskim ve{tinama. U nede-

qu od 16 ~asova, u okviru manifestacije „Leto na bazenu“, odr`a}e se muzi~ko dru`ewe uz takmi~ewe u brzom ispijawu sokova, a za najboqe su obezbe|ene nagrade. Bi}e tu i ~lanovi Kluba manekena Novog Sada, a tom prilikom odr`a}e se i audicija za nove plesa~e i modne manekene. Istovremeno, svi mali{ani mo}i }e da u~estvuju u likovnoj radionici i tako poka`u svoje vi|ewe leta na bazenu. [to se doga|awa na [trandu ti~e, tokom leta }e se odr`ati nekoliko veoma zanimqivih takmi~ewa, pa }e tako gradska pla`a od danas do nedeqe biti doma}in Xet ski kupa, ta~nije, takmi~ewa skutera na vodi. Od 21. do 23. jula odr`a}e se ~elenxer turnir u odbojci na pesku, a u drugoj polovini avgusta i prvenstvo dr`ave u bi~ voleju. Tako|e, svake sedmice, od ~etvrtka do nedeqe, na pla`i se na {picu odr`avaju i „[trandarije“ za mali{ane, gde klinci mogu u`ivati u predstavama i drugim zanimacijama.

B. Markovi}

NA[E TR@I[TE MEKA ZA TEHNI^KI NEISPRAVNU ROBU

Dr`i vodu dok prodavci odu - Novi, tek kupqeni televizor koji smo doneli ku}i, raspakovali i upalili, vi{e nismo mogli da ugasimo - po~iwe svoju pri~u Branka Gli{in,

koja je pro{le nedeqe pazarila u „Novelu“. Po{to je utvrdila da je aparat neispravan, odnela ga je u ovla{}eni servis, gde su joj rekli da mora da se zameni procesor. I sve bi bilo u redu da gospo|i nije obja{weno da taj deo mora da se poru~i te da }e wen aparat biti popravqen tek u roku od 45 dana.

Osetiv{i se prevarenom, zvala je poslovo|u „Novela“ zahtevaju}i novi televizor, ali je dobila odgovor da reklamaciju mogu da prihvate tek po{to dobiju

dali potvrdu, dobila je odgovor da mora da ~eka i tek posle silnog ube|ivawa i neprijatnosti kroz koje je pro{la, iako je pazarila pod garancijom, rekli su joj da je neispravan deo stigao i da }e televizor biti popravqen.

- Po{to mi nismo direktni uvoznik, postoji posebna procedura kada se ustanovi kvar. Na garantnom listu pi{e ko je uvoznik i ko je serviser pa kupac mora direktno wima da se obrati. Eventualnu zamenu pokvarenog aparata obavqamo tek po{to od servisa dobijemo potvrdu o neispravnosti- ka`e jedan od zaposlenih u „Novelu“ koji nije `eleo da se predstavi.

Predsednik Udru`ewa za za{titu potro{a~a Goran Papovi} ka`e da mu je pri~a o prevarenim kupcima bele tehnike odavno poznata i da je razlog tome ~iwenica da se uvozi {kart iz Evrope, koji se ovde potpuno legalno distribuira potvrdu od servisa da je aparat neispravan. Kada se ponovo obratila servisu kako bi joj iz-

Najve}i broj kvarova na beloj tehnici, aparatima za doma}instvo, kompjuterima i mobilnim

telefonima nastaje neposredno po isteku garantnog roka, pa su gra|ani prinu|eni da popravku plate iz svog xepa. De{ava se, kao i u na{oj pri~i da se kvar utvrdi odmah po obavqenoj kupovini.

Predsednik Udru`ewa za za{titu potro{a~a Goran Papovi} ka`e da mu je pri~a o prevarenim kupcima bele tehnike odavno poznata i da je razlog tome ~iwenica da se uvozi {kart iz Evrope, koji se ovde potpuno legalno distribuira. Zbog toga ali i zbog nejasno definisanog Zakona o za{titi potro{a~a kupac naj~e{}e nije siguran prilikom kupovine.

- Garantni list mora da bude u skladu s Naredbom za stavqawe robe u promet u kojoj je nazna~eno koliki je garantni rok za tu vrstu tehni~ke robe kao i koji su wegovi obavezni rezervni delovi ~ija je garancija pet do deset godina. Ukoliko to nije slu~aj obmanuti kupac mo`e da se obrati tr`i{noj inspekciji i da tu`i prodavca za gubitak upotrebne vrednosti kao i da tra`i nadoknadu {tete- savetuje Papovi} i dodaje da se Ministarstvo trgovine samo prividno bavi za{titom potro{a~a, a `eqa da disciplinuje i da formira sebi podobnu organizaciju potro{a~a ~ini se ja~a od po{tovawa zakona- zakqu~uje Papovi}.

B. Pe~urica-Pavlovi}

Ako je suditi po kwizi utisaka u op{tinskoj Turisti~koj organizaciji (TOOSK), posetioci Sremskih Karlovaca vi{e imaju re~i hvale, nego pritu`bi za ono {to ih ~eka ili do`ive prilikom boravka u tom mestu. Naj~e{}e hvale osobqe i kompletnu Turisti~ku organizaciju, zadovovqni su na~inom na koji im vodi~i prezentuju kulturno istorijsku ba{tinu, s odu{evqewem pi{u o izgledu centra. Ne skrivaju ni iznena|ewe ponudom i kvalitetom sme{taja.

- Obi~no imaju predrasude kada je sme{taj u pitawu – ka`e Aleksandra Ne{i} iz TOOSK-a. – O~ekuju ne{to skromno za 10 do 12 evra koliko preno}i{te u proseku staje, a onda se prijatno iznenade kvalitetom onog {to im se nudi. U posledwe vreme izostaju primedbe na restoransku uslugu, {to bi trebalo da zna~i da su time sada zadovoqniji.

Mada u kwizi utisaka nema puno zabele`enih primedbi, u TOOSKU- u ka`u da izvesne pritu`be ipak postoje. Turisti se najvi{e `ale na izbor suvenira i na to kako ne mogu da u|u u `eqene objekte, jer su oni zakqu~ani. To se naj~e{}e de{ava kada je re~ o Sabornoj crkvi, Patrijar{ijskom dvoru, muzeju, Karlova~koj gimnaziji, ukoliko posete

nisu unapred najavqene i organizovane. Me|u najve}im primedbama su i one koje se odnose na prevoz do Stra`ilova i fru{kogorskih manastira. Ako se izuzme auto - vozi}, koji je ove godine po~eo da prevozi posetioce do Stra`ilova, ali samo vikendom, nema drugog organizovanog prevoza do tog izleti{ta. Jo{ nepovoqnija je situacija s odlaskom do manastira. Turistima ostaje samo da anga`uju taksiste, koji do manastira i nazad voze za 1.000 do 1.500 dinara.

Bez obzira na sve to, broj turista je godinama otprilike na istom nivou, samo je lane zabele`en izvestan pad u odnosu na prethodnu godinu.

Prema evidenciji TOOSK - a, a to zna~i uz kori{}ewe usluga vodi~a, od po~etka ove godine Sremske Karlovce je posetilo 13.592 turista, {to je za pedesetak mawe nego u istom periodu 2009. Koliko wih protutwi Karlovcima, a pri tom u obilazak ide bez ili sa vodi~ima s kojim su iz odredi{ta i krenuli na put, niko ne zna. U TOOSKU- u ka`u da su me|u takvim turistima brojni putnici s brodova koji pristaju u Novom Sadu.

Oni ne anga`uju lokalne vodi~e i vrlo su {krti, jedva da promene koji evro.

Z. Ml.

OD DANAS U O[ „\OR\E NATO[EVI]“

Mali{ani kreiraju `ivot Kreativni kamp za decu od ~etiri do 12 godina po~iwe danas i traje do 30. jula u Osnovnoj {koli „\or|e Nato{evi}“. Svakog radnog dana od 10 do 13 sati deca }e mo}i u okviru ovog kampa da nau~e kako se prave lutkarske predstave, da saznaju kako se izra|uju lutke, stvara muzika koja prati likove u pozori{nim komadima i sli~no. Oni tako|e mogu da nau~e kako da se pona{aju u konfliktnim situacijama, {ta

sve mo`e da se reciklira i kako sa~uva na{a planeta.

Kamp se odr`ava u produ`enom boravku i dvori{tu {kole.

Dnevna ~lanarina je 150 dinara, za drugo dete 100, a tre}e je oslobo|eno pla}awa. ^lanarina za ceo kamp staje 1.000 dinara. Materijal koji }e deca koristiti u radionicama obezbedila je Fondacija „Deci na dar“, koja je i organizovala kamp.

Z. Ml.

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak19.jul2010.

c m y

10

DNEVNIK

JUBILARNE 50. @ETELA^KE SVE^ANOSTI U GORWEM BREGU, KOD SENTE

Najbr`i kosci Imre Farka{ i „Mezei ~okor” GORWI BREG: Pod motom „Vina, `ita i mira”, odr`ane su jubilarne `etela~ke sve~anosti u sen}anskoj op{tini prire|ene su 50.put od kojih 20.put u nasequ Gorwem Bregu.

Pred „Bilicki-mlinom” manifestaciju je otvorila predsednica sen}anske op{tine Aniko [irkova, u~esnicima se obatio i potpredsednik Parlamenta Republike Ma|arske I{tvan Jakab, a u ime doma}ina glavni organizator i predsednik KUD „Petefi [andor” iz Gorweg Brega Imre Es Sabo. @etela~ke sve~anosti su po~ele u subotu raznim takmi~ewima, izlo`bama rukotovorina i umetni~kih radova sa motivima `etve, odr`ano je i takmi~ewe u izradi `etela~kih kruna od p{enice, kao i takmi~ewe u bi~karewu. Ekipe iz pedesetak vojvo|anskih mesta i susedne Ma|arske na okupu su bile ju~e, a nadmetale

Pobednici u brzom ko{ewu Imre Fakra{ i ekipa „Mezei ~okor” iz Ade

su se u u prikazivawu tradicionalnog na~ina ko{ewa p{enice, prikazivawu `etela~-

kog doru~ka, ugarewu strwike kowima, a najzanimqivijer bilo je nadmetawe ekipa u brzin-

skom ko{ewu uz poziv „Ako si momak, do|i samnon da kosi{”.

U brzom ko{ewu trihumfovala je ~etvoro~lana ekipa „Mezei ~okor” (Poqski buket) iz Ade, koju je predvodio kosac Imre Farka{, a u sastavu su jo{ bili I{tvan Vrecko, Borbala Kopre i Ilonka Bako{.

U hladovini parka u centru Gorweg Brega u~esnici su se takmi~ili u pripremawu `etela~kog ru~ka. Razni specijaliteti su se kr~kali u kotli}ima, peklo se na ra`wu i ro{tiqu, vinari iz ovog kraja su se potrudili za degustaciju svojih proizvoda, a prikazani su i proizvodi starih zanata.

Odr`ana su i brojna sportska takmi~ewa u u seqa~kom rvawu, malom fudbalu, nadvla~ewu konopca i drugim disciplinama, a manifestacija je zavr{ena tradicionalnim `etela~kim balom.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

TAKMI^EWE @ETELACA U MU@QANSKOM RITU

Suboti~ani opet prvi ZREWANIN: Tradicionano, 27. po redu takmi~ewe `etelaca uprili~eno je u subotu na mu`qanskom ritu, kraj Zrewanina. Manifestacija je trebalo da bude odr`ana jo{ 3. jula, ali je zbog lo{ih vremenskih uslova bila odlo`ena. Ve{tinu ko{ewa ovog leta demonstriralo je 14 ekipa iz {est vojvo|anskih mesta. Prvu poziciju, kao i lane, osvojila je ekipa iz Subotice, pod vo|stvom Stipana Kujunxi}a, kome su pomagali Ru`a Juhas i Emera Poqakovi}. Drugo mesto pripalo je Mu`qancima - Jo`efu Dobo, wegovoj supruzi Iboqi, ^abi

Jak{i i Teodori [iveg. Po oceni `irija, kojim je predsedavao Ferenc Levai, tre}e mesto zaslu`ila je ekipa \er|a ^orda{a, tako|e iz Mu`qe, u kojoj su jo{ bili wegova supruga Marija, kao i Danijel Budai i Katica ^orda{.

Manifestacija u zrewaninskom prigradskom nasequ Mu`qa po~ela je prigodnim programon ispred prostorija Kulturno – umetni~kog dru{tva „Petefi [andor”, a zatim su `eteoci iza{li na `itno poqe.

Otvaraju}i hepening, zamenik pokrajinskog sekretara za poqoprivredu Jano{ Dobai je na-

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “Pri~a o igra~kama” (18), “Seks i grad” (19.45, 21.30) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: “Najdu`i penal na svetu” (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine Dunavska 35-37, radno vreme od 9 do 17 sati, radnim danima i vikendom, stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941-1945” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka.

Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka “Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak “\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Etel Stevana Lakato{ (1940) u 11.45 sati, Vojin Milana Cvijovi} (1932) u 12.30, Kosta Vitomira Kolari} (1928) u 13.15, Qubica Danila [arik (1954) u 14, Zdenka Frawe Skrobowa (1930) u 14.45, Smiqa Todora Reqi} (1941) u 15.30, Nikola @ivka Jawi} (1957) u 16.15 i Mariena Juraja Struharik (1919) u 17 sati.

Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawena Rozalija Jano{a Kalapi{ (1927) u 15 sati. Na grobqu u Sremskoj Kamenici Marko Jovana ]upi} (1932) u 17 sati.

Cvetawe Tise kod Kawi`e

Foto: M. Mitrovi}

KASNE PRIRODNI FENOMEN I TURISTI^KA SEZONA U KAWI@I

Tisa }e ipak cvetati KAWI@A: Zbog visokog vodostaja cvetawe reke Tise je izostalo u uobi~ajenom terminu sredinom juna, ali su se prvi znaci „procvetavawa” javili prethodnih nekoliko dana. Iz Turisti~ke organizacije op{tine Kawi`e najavili su ju~e da se glavno rojewe insekta tiski cvet, koji do~arava jedinstven prirodni fenomen cvetawa reke, o~ekuje za nadequ dana. Direktorka TOO Kawi`a Qubinka Maksimovi} Taqai ka`e da se prati stawe na reci i da }e o cvetawu Tise svakodnevno obave{tavati zainteresovane, koji `ele da do`ive ~ari ovog prirodnog fenomena, koji se od svih evropskih reka zadr`ao jedino na Tisi.

- Op{tina i Turisti~ka organizacija Kawi`a organizovali su ure|ewe pojasa {etali{ne staze

„Tiski cvet”, koje se nalazi uz najve}e stani{te tiskog cveta u ovom delu Potisja. U toku glavnog rojewa tiskog cveta na toj stazi postaviti turisti~ki info punkt i na istom prostoru organizova}e slu`ewe pi}a i hrane. O~ekujemo da i }e i ovog puta veliki broj znati`eqnika iz svih krajeva posetiti Kawi`u - ka`e Qubinka Maksimovi} Taqai.

Visok vodostaj Tise koji se zadr`ao dugo i do pre nekoliko dana potapao izleti{te „[trand” kod Kawi`e, poremetio je ovu letwu sezonu. Tisa je poplavila bazene, auto-kamp i druge objekte u nebrawenoj zoni, pa po~etak turisti~ke sezone tek predstoji. Sezona na bazenima za kupa~e po~e}e od 24. jula, a o~ekuje se da za nedequ dana bude u funkciji i auto-kamp.

M. Mitrovi}

Efikasnije oporezivawe ZREWANIN: Stru~ni timovi gradske Slu`be za poresku upravu, ~ije je formirawe u toku, zapo~e}e danas kampawu unapre|ewa efikasnosti naplate poreza na imovinu fizi~kih lica. Tokom jula ovi timovi upozna}e predstavnike saveta svih mesnih zajednica na teritoriji grada Zrewanina sa aktivnostima, posebno onim koje se ti~u rada na terenu i obilaska doma}instava. Prvi sastanci bi}e odr`ani danas u mesnim zajednicama Veqko Vlahovi}, Mu`qa, Dositej Obradovi} i Zeleno poqe. @. B.

Muzika Aleksandra Dujina glasio da seqacima samo cena `ita od 14-15 dinara po kilogramu garantuje minimalnu do-

bit. Zato im je savetovao da, ko god mo`e, sa~eka sa prodajom ovogodi{weg roda. @. B.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

NOVI BE^EJ: Virtouz na klavijaturma Aleksandar Dujin, koga publika zna kroz muzicirawe sa \or|em Bala{evi}em, predstavi}e se Novobe~ejcima u druga~ijem svetlu. U okviru „[esnaest turisti~kih viknda u Novom Be~eju”, na letwoj pozornici amfiteatra Tiskog keja, u subotu 24.jula, Dujin }e prirediti koncert autorske muzike pod nazivom „Drvena bajka”. Koncert }e po~eti u 19 sati, a ulaz je slobodan. M. K.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

APATIN: Upravni sud Srbije uva`io je tu`bu JP IC „Glas komune” u Apatinu i Javnog pravobranila{tva op{tine koja je podneta Vrhovnom sudu Srbije 25. septembra 2008. godine protiv Saveta Radiodifuzne agencije i doneo presudu kojom se uva`ava tu`ba i poni{tava re{ewe 2238/08 od 3. juna 2008. godine. Time je Upravni sud potvrdio navode iz tu`be da je Savet RRA nezakonito doneo re{ewe o izdavawu dozvole za emitovawe radio programa „Stefan street” d.o.o. iz Apatina, odnosno Radio Dunavu i tim re{ewem je Radio Apatin koji je delovao u okviru JP IC „Glas komune” ostao bez frekvencije.

Upravni sud Srbije je takvu odluku doneo nakon ocene navoda tu`be, odgovore na tu`bu kao i uvidom u spise predmeta. Tako|e je konstatovao da u postupku koji je prethodio dono{ewu osporenog re{ewa RRA nije izvr{io ocewivawe svih propisanih kri-

ponedeqak19.jul2010.

NAKON LIKVIDACIJE „GLASA KOMUNE”, SUD PONI[TIO RE[EWE SAVETA RRA

Presuda stigla prekasno terijuma i nije dao jasno obrazlo`ewe za kriterijume koje je ocenio tako da nisu pravilno utvr|ene sve odlu~ne ~iwenice, pogotovo {to je evidentno da je Radio Dunav samo ogranak Agencije za nekretnine „Stefan street” i nisu razvo|eni prihodi, a RRA je prihvatio finansijske rezultate iz 2005. i 2006. godine, s tim da izve{taj iz 2006. nije bio podnet Narodnoj banci Srbije. Tako|e je konstatovano da nisu pravilno vrednovani ni programski ni tehni~ki ni kadrovski potencijali u~esnika na konkursu, a ~ak je konstatovan i da je naveden pogre{an datum po~etka emitovawa programa Radio Dunava.

- S obzirom na to da je osporenim re{ewem Saveta RRA povre|en Zakon na {tetu JP IC

„Glas komune” RRA je du`an da ponovi postupak i otkloni uo~ene nezakonitosti nakon ~ega treba da donese novu, na Zakonu zasnovanu odluku - rekao je javni pravobranilac op{tine Branko Vojvodi}.

Za JP IC „Glas komune” i zaposlene u ovom kolektivu i vi{e od 4.000 potpisanih gra|ana na peticiji da Radio Apatin dobije frekvenciju, ova sudska presuda danas mo`e da bude samo moralna satinsfakcija, jer upravo Branko Vojvodi} Re{ewe o oduzimawu frekvencije razlog je {to je SO ostali bez svojih radnih mesta. donela odluku o ste~aju maja proRe{ewe Saveta RRA je onemogu{le i likvidaciji firme sa 30. }ilo da se JP IC „Glas komune” junom ove godine, a zaposleni su privatizuje, {to je RRA prema

oceni Upravnog suda, tako|e trebalo da vodi ra~una i time je o{te}ena i dr`ava, jer je imovina likvidiranog javnog preduze}a JP IC „Glas komune” delom prodata u bescewe, delom data na revers, a preostali deo dat na raspolagawu SO. Dakle, na novo raspisani konkurs JP IC „Glas komune” vi{e ne mo`e da se javi, jer firma vi{e ne postoji, a {tetu ne mo`e niko nadoknaditi, a i pitawe je da li }e za ovaj slu~aj neko snositi odgovornost ili je to, u odnosu na sve {to se doga|a u dr`avi i premali problem.

„MAKSIM GRUPA” U CEQU ZAVR[ILA PRVU GRINFILD INVESTICIJU U IN\IJI

Cinkara startuje 30. jula Poplavqeno @iti{te

SEDNICA SAVETA SREDWOBANATSKOG OKRUGA

[teta u @iti{tu ve}a od dru{tvenog proizvoda ZREWANIN: Poqoprivrednici i gra|ani ubudu}e bi trebalo da preuzmu deo rizika i {to vi{e osiguraju imovinu i useve, zakqu~eno je na sednici Saveta Sredwobanatskog okruga, kojoj su prisustvovali predsednici op{tina Novi Be~ej, @iti{te i Nova Crwa – Milivoj Vrebalov, Dragan Milenkovi} i Pera Milankov, zatim gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov, i pred-

diti besplatno seme i |ubrivo za jesewu setvu. Predlo`eno je i da se oprosti pla}awe zakupa za dr`avno zemqi{te i da se od Vlade Srbije tra`i pojednostavqivawe procedure tra`ewa pomo}i, odnosno da se ne postupa po pojedina~nim zahtevima o{te}enih, kojih je veliki broj, nego da se pomo} dodeli op{tini koja bi je kasnije prosledila gra|anima. Vi{e u~esnika sednice konstatovalo je da

Najvi{e izgreda posle pono}i Predstavnik Policijske uprave u Zrewaninu na sednici Saveta Sredwobanatskog okruga predstavio je podatke o stawu javnog reda i mira i konstatovao da u proseku, na godi{wem nivou, nije pove}an broj prekr{aja, kao i da se najte`i slu~ajevi bele`e posle pono}i, a posebno nakon 2 ~asa posle pono}i. stavnici Odeqewa za vanredne situacije i Policijske uprave.

Glavna tema sednice odnosila se na analizu stawa na poplavqenim podru~jima na teritoriji okruga.

Povr{inskim i podzemnim vodama u Sredwem Banatu poplavqeno je 57.344 hektara, od ~ega }e na vi{e hiqada hektara rod biti sasvim izgubqen. O{te}eno je vi{e od 600 ku}a. A, posebno frapantan podatak je da je {teta u Op{tini @iti{te ve}a od dru{tvenog proizvoda u toj sredwobanatskoj komuni!

Nakon predo~avawa podataka o {tetama na poqoprivrednom zemqi{tu, usevima i stambenim i pomo}nim objektima, ~lanovi Saveta su se slo`ili da bi trebalo zahtevati otpis potra`ivawa naknade za odvodwavawe u 2010. godini, prolongirati rokove za vra}awe kratkoro~nih i dugoro~nih kredita za finansirawe poqoprivredne proizvodwe i obezbe-

je ve}ina ovih zahteva ve} uva`ena.

- Budu}i da je 1. jula stupio na snagu Zakon o vanrednim situacijama i da slede organizacione pripreme, kako u {tabovima civilne za{tite, tako i u svim slu`bama obuhva}enim Zakonom, zakqu~ili smo da od Vlade tra`imo da proglasi vanrednu situaciju uzrokovanu poplavama na delu podru~ja Sredwobanatskog okruga. Tako|e, zatra`ili smo i prijem kod premijera Mirka Cvetkovi}a – rekla je posle sastanka na~elnica Sredwobanatskog upravnog okruga Tawa Dulovi}.

Na sastanku je bilo re~i i o radu inspekcija koje su u prethodnom periodu imale poja~ane kontrole ugostiteqskih objekata, vodosnabdevawa i zdravstvene ispravnosti pija}e vode, a bile su anga`ovane i na suzbijawu nelegalne prodaje mesa i prera|evina na pija~nim tezgama. @. Balaban

Letwi tabor na Tari BE^EJ: Ekspedicija od 82 ~lana Odreda izvi|a~a „Ivo Lola Ribar” iz Be~eja vratila se s tradicionalnog Letweg taborovawa, koje je ove godine bilo organizovano u selu Zaovine na Tari. Be~ejski izvi|a~i su deset dana proveli u predelu koji s pravom nazivaju oaza netaknute prirode. [atori su bili postavqeni na 1.280 metara nadmorske visine u srcu Tare, gde su be~ejski izvi|a~i kroz dru`ewe obnovili ve} nau~ene i stekli nove skautske ve{tine.

- Izuzetno kreativno smo proveli desetak dana na taborovawu.

Pored skautskih ve{tina, bilo je plivawa i veslawa na jezeru, pe{a~ewa u prirodi po predivnim terenima Tare i u ve~erwi satima zabavnog programa. Boravak u ovakvom rezervatu prirode mnogo }e nam zna~iti i kada je zdravstveni oporavak u pitawu. Ovo taborovawe, zajedno s prevozom, stajalo svega 8.700 dinara - rekao je ~lan [taba be~ejskih skauta Nemawa Galetin.

V. J.

IN\IJA: „Metal cinkara” iz In|ije, koja posluje u sastavu „Maksim grupe” iz Ceqa, po~iwe rad 30. jula ove godine, kada }e biti potpaqena pe} za topqewe cinka, a ve} 15. avgusta kupcima }e biti isporu~eni prvi pocinkovani komadi metala.Trenutno u cinkarni radi 35 radnika, a ovih dana bi}e primqeno jo{ 17 novih, kako bi cinkarna mogla da od po~etka avgusta radi punim kapacitetom.

Zavr{ni radovi na cinkari

U izgradwu i opremawe „Metal cinkare” u In|iji „Maksim grupa” iz Ceqa je ulo`ila 22 miliona evra, u toku su zav{ni radovi, testirawe instalisane opreme, ure|ewe okoline i sre|ivawe upravne zgrade, koja se nalazi odmah pored proizvodne hale.

- Ve} nam je stiglo oko 300 tona cinka, koji }e se topiti u cink-kotlu. Mi 30. jula potpaqujemo pe} i potrebno nam je 15 dana da se cink, kojim }emo pocinkavati razne vrste metala, istopi u te~no stawe i

tek onda zapravo po~iwemo pravi rad. Ne kasnimo, sve smo pripremili i nadamo se da }e cinakrna dobro raditi, jer je sve ve}a primena pocinkovanog ~elika, posebno u izgradwi infrastrukturnih objekata – ka`e savetnik vlasnika firme „Maksim grupa” i rukovodilac gradili{ta u In|iji, Milorad Usti}. „Maksim grupa” planira na istoj lokaciji, odmah pored cinkarne da gradi i pogon za proizvodwu kontejnera specijalnih namena, za transport i ~uvawe radioaktivnog otpada i svih drugih vrsta opasnih materija.Direktor „Maksim grupe” iz Ceqa, Maks Bastil ka`e da su posao oko gradwe cinakrne u In|iji zapo~eli pre po~etka ekonomske krize, ali da je kriza odlo`ila wenu gradwu u pro{loj godini. Uporedo sa odlagawem izgradwe cinakrne, koja je po kapacitetu najve}a na Balkanu,a po opremi u samom evropskom vrhu, odlo`ena je i izgradwa pogona za proizvodwu specijalnih kontjnera.

- Kada }e po~eti gradwa fabrike specijalnih kontejnera za transport i ~uvawe opasnih materija, odlu~i}e vlasnik „Maksim grupe”, ali, znam da }e u tom pogonu, koji }e u izgradwi i opremawu ko{tati kao i cinkarna – oko 21 miliona evra, posao dobili jo{ 200 radnika- ka`e savetnik Milorad Usti}.

Jo{ proletos je Maks Bastil najavio da }e izgradwa pogona za proizvodwu kontejnera specijalne namene po~eti posle pu{tawa u rad „Metal cinkare”.

Ako gradwa po~ne ove jeseni onda je sasvim sigurno da }e dogodine jo{ 200 radnika zaposliti „Maksim grupa” u In|iji.

S. Bojevi}

SLOBODARSKO SLAVQE U VOJKI

Voja~ke vatre i daqe gore VOJKA: @iteqi sremskog ve u~esnike antifa{isti~ke sela Vojka i ovog jula su obeleepopeje, voj~ane i goste, na slo`ili tradicionalnu partizanbodarsku tradiciju Vojvodine, a sku slavu, jednu od prvih memonaro~ito Srema i Vojke, podserijalnih sve~anosti te vrste za~etu posle drugog svetskog rata, koja te~e pod imenom „Voja~ke partizanske vatre”.

Delegacije Pokrajinskog, Op{tinskog i Mesnog odbora Saveza boraca, MZ Vojka, rezervnih vojnih stare{ina i druge polo`ile su vence na spomenik u centru sela na kojem su urezana imena 277 me{tana koji su dali Venci za 277 palih Voj~ana `ivot u borbi za slobodu, bilo tili su predsednik Pokrajinu partizanskim jedinicama ili skog odbora Saveza boraca Vojna strati{tima {irom Evrope, vodine Svetomir Atanackovi} a povodom 6,5 decenija pobede i nekada{wi komandant Prve nad fa{izmom, malobrojne `ivojvo|anske brigade general-pu-

kovnik @ika Stoj{i}. Sa spomenika slobodarima u Vojki posebno je nagla{eno da je od milion 700 hiqada `rtava u Jugoslaviji samo Vojvodina dana preko 307 hiqada boraca, dok je `rtava terora bilo mnogo vi{e, i da ne treba dozvoliti da se od dana{we mlade generacije kriju „istinite legende” o slobodarima Srema, Vojvodine, Srbije... Za borce i goste MZ Vojka i MO SUBNOR-a su priredili sve~ani ru~ak, a na slobodarskoj sve~anosti u Vojki stihove @arka Vasiqevi}a i Desanke Maksimovi} je govorila prvakiwa Srpskog narodnog pozori{ta iz Novog Sada Gordana \ur|evi} Dimi}.

A. N.

Dom kulture u zavr{noj fazi IN\IJA: Rekonstrukcija Doma kulture u Novim Karlovcima u{la je u svoju zavr{nu fazu. Prema re~ima nadle`nih iz Direkcije za izgradwu op{tine In|ija,svi unutra{wi radovi su zavr{eni, a trenutno se radi na pripremi za

postavqawe fasade. Kada svi radovi budu zavr{eni Dom Kulture }e imati sasvim nov izgled. Novi podovi, krov, PVC stolarija, izolacija, kompletno malterisawe i ure|ewe unutra{wosti, sasvim je sigurno doprine}e da ovaj va`an

objekat dobije izgled kakav zaslu`uje, a tako|e pru`i}e mogu}nost i svim korisnicima, kao {to je Kulturno umetni~ko dru{tvo „Paja Zari}” da obavqaju svoju deletnost bez problema koji su ih do sada pratili.

S. B.

11

JP IC „Glas komune” u ~ijem sastavu je vi{e od 40 godina delovao Radio Apatin i ne{to vi{e dvonedeqnik „Glas komune”, sa 17 zaposlenih, odmah je po dobijawu re{ewa Saveta RRA o nedobijawu frekcvencije ulo`io prigovor Savetu RRA nakon uvida u dokumentaciju koju je predao Radio Dunav, u prostoriajma Saveta, a bez obja{wewa prigovor je odbijen i tada je uz pomo} javnog pravobranioca op{tine upu}ena i tu`ba Vrhovnum sudu. Istovremeno je od RATELA tra`eno da se ispita mogu}nost za jo{ jednu frekvenciju na podru~ju apatinske op{tine. Drugu frekvenciju RATEL je utvrdio krajem pro{le godine i trenutno je u toku konkurs za tu frekvenciju koju je raspisao Savet RRA, a evo sada je Upravni sud konstatovao i nezakonitost dono{ewa re{ewa kojim je Radio Apatin ostao bez frekvencije.

J. Prel~ec

VESTI Nagrade Sremske privredne komore [IMANOVCI: Sremska privredna komora, koja obele`ava tri i po decenije postojawa, dodelila je tradicionalna priznawa za posebno uspe{ne poslovne rezultate u 2009. godini. Priznawa su dodeqena u hotelu „Evropa” u

Nagrada za najinvesticiju u Sremu

[imanovcima. U konkurenciji privrednih dru{tava nagra|eni su Robno-transportni centar „Luka Leget” u Sremskoj Mitrovici, „Viktoriaoil” u [idu, „Grubin eksport-Import” u Staroj Pazovi, „Rumaguma” u Rumi, „Esca Food solutis” u In|ji i „Agena Tehnology” u [imanovcima. Za najuspe{nije javno preduze}e progla{eno je JKP „Komunalac” u In|iji. Nagrada za najuspe{nijeg preduzetnika pripala je SATR „Auto Beli” u [idu. Zemqoradni~ka zadruga „[imanovci” u istoimenom sremskom mestu nagra|ena je kao najboqa u regionu. Za najvredniju investiciju u Sremu u 2009. progla{en je Sportski centar F[ Srbije-Nacionalna ku}a fudbala u Staroj Pazovi. Industriji mesa „\ur|evi}” u Suboti{tu pripalo je priznawe za doprinos za{titi i unapre|ewu `ivotne sredine.

S. B. - A. N.

Gradski prevoz od septembra IN\IJA: Saobra}ajno preduze}e „Lasta” }e od prvog septembra prevoziti stanovnike op{tine In|ija u gradskom i prigradskom saobra}aju, odlu~eno je na sednici Skup{tine op{tine In|ija. „Lasta” je prema konkursu bila u obavezi da obezbedi osam solo autobusa, tri minibus vozila, vozila namewena za vu~u pokvarenih autobusa i servisno vozilo – pokretnu radionicu, pumpe za gorivo kapaciteta 30.000 litara, parking prostor za parkirawe 20 autobusa, prostor za odr`avawe vozila i kvalifikovano osobqe.

S. B.

CRNA HRONIKA

ponedeqak19.jul2010.

c m y

12

DNEVNIK

POSLE TRAGEDIJE U ]UPRIJSKOJ DISKOTECI

Policija traga za ubicom Policija intenzivno traga za Qubomirom Popovi}em, zvanim Qutko (32) iz ]uprije, za koga se sumwa da je ispred diskoteke "Palaco" u ]upriji, pucao u no}i petak na subotu oko 1.30 sati, kada je smrtno stradala jedna devojka, a druga devojka i mladi} raweni, izjavila je danas Tanjugu portparolo Policijske uprave (PU) u Jagodini Gordana Cveti}.

U pucwavi koja se dogodila u dvori{tu diskoteke, smrtno

NA RIBARSKOM OSTRVU

Udavio se mladi}

Novosa|anin Marko D. (1991) nestao je ju~e oko 16 sati dok se kupao na divqoj pla`i na Ribarskom ostrvu u Novom Sadu. Kako smo nezvani~no saznali, mladi} je bio u dru{tvu s drugarima i bratom. Prvo su se igrali s loptom uz obalu, ali je Marko iako slab pliva~, po~eo da pliva ka drugaru koji je bio udaqen 30 metara i odjednom je po~eo da se davi

i doziva u pomo}, ali su drugari mislili da se {ali. Poznanik je zaplivao ka wemu, ali kad je ve} skoro stigao do davqenika, wega vi{e nije bilo na povr{ini vode.

De`urni istra`ni sudija novosadskog Vi{eg suda Tatjana \ura{kovi} iza{la je na uvi|aj i naredila da odmah do|u ronioci radi potrage za telom.

M. V.

HAG U POSLEDWOJ NEDEQI PRED LETWU PAUZU

Presuda Haradinaju, nastavak su|ewa Karayi}u Izricawe pravosna`ne presude biv{em zapovedniku OVK Ramu{u Haradinaju obele`i}e posledwu nedequ u radu Ha{kog tribunala uo~i letwe pauze, uz nastavak su|ewa Radovanu Karaxi}u, Mom~ilu Peri{i}u i Jovici Stani{i}u. Apelaciono ve}e Tribunala, kona~nu presudu Haradinaju i wemu podre|enim Idrizu Baqaju i Qahu Brahimaju, izre}i }e u sredu, 21. jula. Haradinaj i Baqaj ne}e biti prisutni u sudnici.

Prvostepenom presudom, izre~enom po~etkom aprila 2008. godine, Haradinaj i drugooptu`eni

Baqaj oslobo|eni su krivice po svih 37 ta~aka optu`nice za zlo~ine nad Srbima, Romima i Albancima u okolini De~ana 1998.

Tre}eoptu{eni Qah Brahimaj osu|en je na {est godina zatvora zbog okrutnog postupawa prema zarobqenicima u logoru OVK u selu Jablanica. On je izdr`ao ve}i deo kazne i na privremenoj je slobodi na Kosovu, ali }e po nalogu suda prisustvovati izricawu presude. @albom na tu presudu, tu`ila{tvo je zatra`ilo da apelaciono ve}e Tribunala nalo`i delimi~no ponavqawe su|ewa Haradinaju po {est od 37 ta~aka optu`nice koje su se odnosile na zlo~ine nad pritvorenicima u jablani~kom logoru, zato {to nisu saslu{ani kqu~ni svedoci. Tu`ioci su, tako|e, zatra`ili da Baqaj bude osu|en za silovawe i ubistvo.

Biv{i predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} sutra }e nastaviti unakrsno ispitivawe svedoka optu`be, sarajevskog lekara Milana Mandilovi}a. Karaxi} je optu`en je za genocid nad nesrbima u Srebrenici i jo{ osam bosanskih op{tina; artiqerijske napade na civile u Sarajevu; progon Muslimana i Hrvata {irom BiH i uzimawe me|unarodih talaca 1992-95.

Na su|ewu biv{em na~elniku General{taba Vojske Jugoslavije Mom~ilu Peri{i}u sudije }e sutra saslu{ati novog svedoka od-

brane. General Peri{i} optu`en je za pomagawe i podr`avawe zlo~ina nad nesrbima u Sarajevu, Zagrebu i Srebrenici 1993-95, koje su po~inile Vojska Republike Srpske S i Srpska vojska Krajine (SVK). Po optu`nici, VJ, VRS i SVK bile su jedna armija pod kontrolom generala Peri{i}a. Zastupnici optu`be nastavi}e, tako|e sutra, dokazni postupak protiv biv{eg na~elnika Slu`be dr`avne bezbednosti Srbije Jovice Stani{i}a i wegovog pomo}nika Franka Simatovi}a zvanog Frenki. Stani{i} i Simatovi} optu`eni su za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj i BiH 1992-95.

Izvo|ewe dokaza optu`be u toku je i u postupku protiv nekada{wih visokih zvani~nika policije RS Mi}a Stani{i}a i Stojana @upqanina, optu`enih za zlo~ine nad nesrbima 1992.

je, hicima iz vatrenog oru`ja, stradala, Jasmina I. (20), a raweni su wena sestra Jelena (22) i mladi} Goran G. (24) iz ]uprije.

"Stawe Gorana G. koji se nalazi u {ok sobi Op{te bolonice u ]upriji je i daqe veoma kriti~no, a stawe Jelene, na kojoj je izvr{eno nekoliko operacija, stabilno je", izjavila je danas Tanjugu de`urni anesteziolog dr Qiqana Milanovi}.

U saop{tewu PU se navodi da su ubijena, i povre|ena devojka i mladi}, "stajali u dvori{tu diskoteke, kada je osumwi~eni Popovi} ispalio vi{e hitaca iz vatrenog oru`ja u pravcu Gorana G."

Sva troje rawenih su policijskim kolima prevezeni u Op{tu bolnicu u ]upriji, gde je Jasmina I. "usled zadobijenih rana preminula".

Policijska uprava u Jagodini pozvala je gra|ane da pomognu u pronala`ewu Popovi}a i ako "znaju gde se nalazi da jave najbli`oj policijskoj stanici ili na telefon 035 - 92".

Posle ubistva devojaka Ivane Stojkovi} (26) i Biqane Obradovi} (19) iz Kru{ara kod ]uprije, u }uprijskom nasequ "Ada", na Vaskrs 4. aprila iz vatrenog oru`ja, koje je po~inio wihov kom{ija Toplica Markovi} (30), ovo je novi {ok i nemili doga|aj koji je potresao stanovnike ]uprije, gradi}a na Velikoj Moravi.

POLICIJA USPE[NO PRONALAZI NESTALE OSOBE

Deca nestaju zaqubqena, najstariji zbog zaborava U proseku svaki tre}i dan policija ima prijavu nestanka osobe u ju`noj Ba~koj. Od 75 prijavqenih nestanka ove godine do prekju~e, radi se na rasvetqavawu jo{ pet. Wih jedanaestoro je prona|eno mrtvo, dok su ostali prona|ena na podru~ju novosadske policijsake uprave ili su se sami vratili ku}i.

Broj nestalih je blago pove}an u odnosu na protekle godine.

- Najozbiqnije pristupamo svakoj prijavi nestanka, ali trenutno tragawe se obavqa kad je re~ o maloletnom licu. Ona su priporitetna jer su podlo`ni zloupotrebama. ^esto se iza nestanak maloletnika kriju banalni razlozi kao {to su sva|e u porodici. Naravno, tragamo neretko i za starijima, pa imamo slu~ajeva kada mu` iza|e i ostane du`e u kafani, a `ena ne zna {ta je s wim jer se ne javqa, do|e i to prijavi - ka`e za "Dnevnik" {ef grupe za potrage u novosadskoj Policijskoj upravi Miroslav Vojvodi}.

Na udaru su, ipak, najvi{e deca iz socijalno ugro`enih porodica. Uglavnom se kao uzroci nestanka pojavquju sva|e s roditeqima, lo{ uspeh u {koli, neuzvra}ena qubav, a primetni su i slu~ajevi ulaska u lo{e dru{tvo kao i avanturizam. Nezrele devoj~ice ~esto stupe u seksulane odnose, zaqube se i odu od ku}e.

- Tako|e, imamo prijave iz romskih porodica u kojima se }erke udaju pre punoletstva, a

roditeqi jedne i druge starne ne mogu da se dogovore oko miraza. Iako roditeqi znaju s kim je oti{la k}erka, ponekad zakqu~e da je lak{i na~in da prijave nestanak policiji da bi re{ili taj problem, pa je to kao neka vr-

- Ovih dana smo utvrdili da je jedan novosadski agent za nektrenine, a potom i gra|evinski investitor star oko 35 godina, koji je zapo~eo nekoliko zgrada u Sremskoj Mitrovici oti{ao u Bugarsku. Wegov nestanak

sta pritiska. Mi proveravamo i takve prijave, pronalazimo lica i kasnije ih upu}ujemo u Centar za socijlani rad zbog wihove mladosti. – ka`e Vojvodi}.

Ako klinci be`e zbog qubavi i sva|a sa roditeqima, qudi u sredwim godinama naj~e{}e be`e od du`ni~ko-poverila~ikih odnosa.

prijavqen je 4. maja. On se tereti da je prevario kupce stanova.

Nestanak je prijavila supruga koja je pokrenula brakorazvodnu parnicu. – obja{wava Vojvodi} uz opasku da relativno retko nailazi na elemenate krivi~nog dela kod potrage za nestalima.

OBRA^UN DVAJU GRUPA MLADI]A U DISKOTECI „MANIJA“ U VRDNIKU

Mladi} rawen no`em u stomak

^arke i sva|a dveju grupa mladi}a u diskoteci „Manija“ u Vrdniku prerasle su u ozbiqan sukob u kome je Milo{ A.(18) , iz Vrdnika, zadobio ubod no`em u predelu stomaka, posle ~ega je hitno prevezen u Op{tu bolnicu u Sremskoj Mitrovici, gde mu je ukazana hitna lekarska pomo}. Mladi} je posle operativnog zahvata u predelu stomaka, sme{ten u Odelewe intenzivne nege. De~ak je operisan i prema izjavi de`urnog lekara,nije u `ivotnoj opasnosti.

Sukob grupe mladi}a iz Sremske Mitrovice i grupe iz Vrdnika, po~eo je ju~e pred zoru u diskoteci „Manija“ u Vrdniku, kada su mladi}i iz Sremske Mitrovice, u pripitom stawu, po~eli da se prskaju hladnim pivom. Prvo su momci iz Vrdnika molili goste da prestanu sa prskawem, a onda je do{lo do sva|e.

Jedan od mladi}a iz Sremske Mitrovice, ~ije podatke jo{ uvek nema ni policija, jer je u begstvu, pozvao je Milo{a A. da iza|u napoqe. Na samim vratima diskoteke, kako je Milo{ A. krenuo da iza|e napoqe, uboden je no`em u predelu stomaka, a izvr{ilac ovog dela je pobegao sa mesta doga|aja. Odmah posle rawavawa Milo{a A. svi mladi}i iz Sremske Mitrovice su oti{li sa mesta doga|aja, ne ~ekaju}i da stigne po-

licija. Niko nije verovao da bi moglo do}i do obra~una no`em.

Me|utim, Milo{ A. kada je uboden no`em hitno je prevezen u bolnicu u Sremsku Mitrovicu.

Ina~e, u diskoteci „Manija“ doga|alo se i do sada da do|e do obra~una, posebno vikendom, kada diskoteka ima goste – poznatije peva~e, onda se okupe mladi i iz okolnih mesta, pa ponekad do|e i do fizi~kog obra~una – ka`e nam jedan od mladih Vrdni~ana, koji nije u~estvovao u ovom obra~unu,ali je bio prisutan kada se sve odigralo.

Policija je veoma brzo reagovala, saslu{ala mladi}e iz Vrdnika, koji su bili svedoci ove tu~e, a obavqen je i detaqan pregled okoline oko diskoteke „Manija“, kako bi se prona{ao no` kojim je uboden Milo{ A. [to se izvr{ioca ovog krivi~nog dela ti~e on je za sada u bekstvu, a jo{ uvek nije utvr|en i nije saop{ten wegov identitet. Me|utim, {anse da ostane nepoznat su minimalne, jer nekoliko mladih iz Vrdnika, koji su i{li u sredwe {kole u Sremskoj Mitrovici, ka`e da im je poznat, ali mu ne znaju ime i prezime. Zvani~no saop{tewe od Policijske uprave Sremska Mitrovica o~ekuje se danas.

S. Bojevi}

Posledwi put je takav slu~aj zabele`en pro{le godine u martu na podru~ju Ba~ke Palanke kad je prona|en le{ zakopan u ataru nad kojim je izvr{eno te{ko ubistvo.

Govore}i o aktuelnim slu~ajevima Vojvodi} spomiwe slu~aj devoj~ice iz @abqa, ~iji povratak ku}i se o~ekuje svakog ~asa.

- Ona je, navodno, oti{la s momkom na more.. Momak se javio ocu i najavio wen povrtak. Ona je oti{la zbog qubavi sa mladi}em deset godina starijim. Imamo sve` slu~aj i od 8. jula sa sedamnaestogodi{wom devoj~icom iz Bege~a koja se posva|ala se s roditeqima zbog neke drugarice. Navodno roditeqima se nije svidelo weno dru{tvo. kada su isterali wenu drugaricu iz ku}e i ona je oti{la i sada se ne zna gde je. – ka`e Vojvodi}.

Kod zrelih `ena naj~e{}e problemi u braku odlu~uju da napuste supruga ili se vrate roditeqima. Stariji neretko di`u ruku na sebe usled te{ke bolesti ili nema{tine. Najstariji nestaju usled demencije.

- Imali smo slu~aj u maju ove godine kad je socijalno ugro`ena `ena iz Srpskog Itebeja do{la kod bakice wenih godina u Bege~.

Stanovale su dve godine zajedno, a onda je vlasnica ku}e prijavila da je nestala wena poznanica.

Znala je samo da se zove Marija, bez prezimena, fotografije, pa ~ak ni godi{ta. Mariju smo kasnije prona{li u bolnici u Zrewaninu s upalom plu}a. – ka`e Vojvodi}.

M. Vuja~i}

ADVOKAT BORIS ALEKSI]

[e{equ se ograni~avaju prava Pravni savetnik predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava [e{eqa Boris Aleksi} izjavio je ju~e u Zemunu da su predstavnici tima za odbranu posetili lidera radikala u Ha{kom tribunalu, ali da je samo on ostvario privilegovanu komunikaciju sa wim. Ta komunikacija je prilikom posete u petak uskra}ena Nemawi [arovi}u, koji je rukovodilac i "keis-menaxer", zadu`en za predmet nepo{tovawe suda, primetio je Aleksi} na redovnoj konferenciji za {tampu.

- Na taj na~in ponovo se ograni~avaju [e{eqeva prava, jer u Ha{kom tribunalu poku{avaju da ga ostave bez odbrane, ~emu }e se on suprotstaviti - rekao je Aleksi}.

Aleksi} je dodao da u pravnom timu nisu dobili obrazlo`ewe zbog ~ega je [arovi}u ukinuta privilegovana komunikacija. Zvani~nik SRS je kazao i da su u Ha{kom tribunalu preduzeti odgo-

varaju}i koraci da bi bila ispitana odgovornost i pokrenula istraga protiv pojedinih ~elnika tu`ila{tva Ha{kog tribunala zbog pritiska na svedoka.

Re~ je o Hildegard Uerc-Reckof, biv{oj glavnoj tu`iteqki tog tribunala Karli del Ponte i zameniku tu`ioca Danijelu Saksonu, naveo je Aleksi}. On je istakao da postoje saznawa o ubacivawu pripadnika britanske i ameri~ke obave{tajne slu`be u ha{ko tu`ila{tvo, {to je protivno pravilima Ujediwenih nacija Tu`ila{tvo bi trebalo da sprovedu istragu, dok bi i Srbija trebalo da razmisli sa kim sara|uje i kome je otvorila arhive, primetio je funkcioner SRS. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnih prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993.

(Tanjug)

INCIDENT U KRAGUJEVCU

Kamenovana privatna firma Ve}a grupa nepoznatih napada~a kamenovala je rano jutros privatno preduze}e “034 Grup” iz Kragujevca, polomila portirnicu i stakla na slu`benom vozilu parkiranom na ulazu u firmu. Vlasnik firme Jova Aleksi} izjavio je FoNetu da se napad dogodio jutros oko 2 ~asa i da je no}ni ~uvar koji se nalazio u portirnici ostao nepovre|en. Preduze}e “034 Grup” bavi se proizvodwom predlegura i legura obojenih metala, recikla`om i trgovinom u oblasti crne i obojene metalurgije i distribucijom i prodajom aluminijumskih profila gr~ke firme Etem.

DRU[TVO

DNEVNIK [TA JE DR@AVA ZA[TITILA U CENTRU BA^KE PALANKE

Od Gra|anske {kole do ruiniranog muzeja U lokalnim medijima u Ba~koj Palanci pojavilo se obave{tewe, odnosno oglas, Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture. Zavod obave{tava sopstvenike, pravna lica koja koriste i upravqaju nepokretnostima, kao i op{tinu, ali i zainteresovane organe i ustanove, da je evidentirano pedesetak objekata koja u`ivaju prethodnu za{titu Zakona o kulturnim dobrima. Re~ je o prostorno-istorijskoj celini starog centra Ba~ke Palanke s industrijskom zonom, ali tu su i objekti van prostorno-istorij-

i da bi ponovo postala ukras, a ne ruglo starog centra Ba~ke Palanke. Tender je davno zavr{en, a nadle`ni ka`u da je ~ak izabran i izvo|a~ radova. U wenoj blizini je nekoliko {kola, crkva, Narodna biblioteka, lepe nove zgrade op{tinskih javnih preduze}a i ustanova, a samo najve}a i najstarija gra|evina jadno izgleda. Ispada da zgrada sada{weg Muzeja izgleda ba{ kao da je iz (pra)istorije.

Oni koji godinama kritikuju lokalnu vlast da nije gotovo ni{ta uradila na o~uvawu fasada starih zdawa u centru varo{i

Oni koji godinama kritikuju lokalnu vlast da nije gotovo ni{ta uradila na o~uvawu fasada starih zdawa u centru varo{i znaju da ka`u da se objekti koji su pod za{titom dr`ave ovde mogu prepoznati na prvi pogled po katastrofalnim fasadama ske celine. Me|u za{ti}enim objektima tako se na{lo niz starih ku}a, ali i, na primer, Rimokatoli~ka crkva, kao i Slova~ki evangelisti~ki hram.

Pod za{titom su i kompleks mlinova (~etiri zgrade) u ulici Jugoslovenske armije, pa mlin u Ulici Jug Bogdana 2, magacin za duvan, stara `elezni~ka stanica u @elezni~kom nasequ, kafana kod `elezni~ke stanice u @elezni~kom nasequ 2, `elezni~ka okretnica, kapela na grobqu, zgrada vrti}a... Me|u za{ti}enim objektima je i najstarija zgrada, odnosno [kolski centar u Ulici bra}e Ribnikara 21, sada Muzej.

U toj zgradi bila je pre vi{e od sto godina prva Gra|anska {kola, a posle Drugog svetskog rata, Ekonomska i osnovne {kole. Danas je Muzej, ali zgrada izgleda jadno. Pre nekoliko decenija, prilikom popravke, posao je ura|en toliko lo{e da je zgrada „secovala“, odnosno delom napukla, i preti joj ru{ewe. Pre nekoliko godina lokalna vlast je saop{tila da je od Fonda za razvoj AP Vojvodine dobijeno – a sada ispada da tek treba da se dobije – na desetine miliona dinara da bi se zgrada renovirala

znaju da ka`u da se objekti koji su pod za{titom dr`ave ovde mogu prepoznati na prvi pogled po katastrofalnim fasadama.

Ali, u saop{tewu Pokrajinskog zavoda, izme|u ostalog, pi{e da }e se tri godine od objavqivawa oglasa na pobrojane objekte primewivati mere za{tite utvr|ene Zakonom o kulturnim dobrima. Tako|e, upozorava se na to da su sopstvenici navedenih nepokretnosti du`ni da se u svemu pridr`avaju odre|enog ~lana pomenutog Zakona i da pre preduzimawa radova, verovatno na sanaciji, moraju da se obrate Zavodu. Neki vlasnici ku}a ve} negoduju jer, kako ka`u, ispada da su ne{to kupili ili nasledili, a da nisu znali da }e posle mnogo godina oni morati da odr`avaju, na primer, fasade objekata koji su pod za{titom dr`ave. I to za sva vremena, i onako kako dr`ava bude htela.

Oni stru~niji ka`u da je ovo ipak dobro jer boqe i{ta nego ni{ta, a na ovaj na~in }e barem objekti u vlasni{tvu dr`ave mo`da sinuti starim sjajem iz vremena prethodnih dr`ava, odnosno kraqevina i carevina od kada i datiraju.

M. Suyum

On je istakao da je ove godine za razvojne projekte izdvojeno oko 30 posto vi{e i da je za direktne materijalne tro{kove istra`ivawa nameweno oko 450 miliona dinara, dok }e u novu laboratorijsku opremu biti ulo`eno jo{ oko 200 miliona

„Izgubi}u dobar glas, koji nemam” – Volim {to sam alkoholi~ar jer ne bih znala koliko je moj `ivot vredan, koliko mogu da budem sre}na danas, na ovoj vru}ini, besparici i svim ostalim li~nim bolestima. Sre}na sam mama i baka i ni{ta nije lo{e kao pre.

Re~i Beogra|anke Nade`de (52) dugo su nam odzvawale u u{ima dok smo ~itali aktuelne podatke u vezi s porastom broja alkoholi~arki u Srbiji. Wih, navodno, ima oko 150.000 i ta brojka ubrzano susti`e mu{ku kotu. Piju kri{om i vi{e, ose}aju krivicu i osudu, ali retko tra`e pomo}. Porodice zata{kavaju ovaj problem, a kada nevoqe odu do vraga, mu`evi se lako i brzo odlu~uju na razvod braka i one ostaju same. Do tada su verovatno imale krupne probleme na poslu ili su bez wega i ostale.

– Ja sam alkoholi~arka odkad znam za sebe. Krenula sam vrlo mlada, najmawe 20 godina znam da sam alkoholi~arka, ali nisam znala {ta da uradim. [to sam vi{e pila – vi{e mi se pilo, {to sam vi{e `elela da stanem s tim mu~ewem – i daqe sam vi{e pila.

Probala sam sve: selila iz stana u stan, mewala mu`eve, pi}a, na~ine pijewa, skupqa, jefitnija, vikendom... ni{ta nije pomoglo, i shvatila sam da ne mogu sama – ka`e nam Nade`da, koja }e 30. jula godinu dana biti trezna zahvaquju}i pomo}i i dru`ewu u Anonimnim alkoholi~arima Srbije (AAS).

Na{oj sagovornici najvi{e je pomogla iskrena `eqa da prestane. Putem interneta je na{la AAS, udru`ewe koje postoji u svim zemqama, iako je u Srbiji odskora – pre tri godine. Dve i po godine je redovni posetilac, prve je bila na 365 sastanaka, ali se i daqe napijala.

– Na tri meseca, pola godine, nedequ dana, sve dok nisam prihvatila program, razumela moju bolest i krenula na oporavak od 12 koraka. Naravno da je porodica

biti odr`ana prva uspe{na „Parada ponosa“ u Beogradu.

Vr{ilac du`nosti predsednika Gej-strejt alijanse Lazar Pavlovi} izjavio je da su aktivisti gej udru`ewa od marta ove godine razgovarali s predstavnicima parlamentarnih strana-

trpela. To tada nisam znala, sada gledam trezna i shvatam koliko i {ta je moja porodica pretprela, dva sina iz prvog i }erka iz drugog braka. Mu`evi su vi{e patili nego ja i uvek su mi davali podr{ku. Moj drugi suprug je nebrojeno puta na poziv policije dolazio na razna mesta da me preuzme, ili u urgentni centar da me podigne kada me policija prona|e na ulici. Strpqivo me je dovodio, nije mi zvocao i nije me osu|ivao.

Bila sma quta {to to ne radi.

Ni{ta nije vredelo – pri~a nam Beogra|anka koju smo upitali da li je sna`no patrijarhalno vaspitawe u Srbiji razlog za specifi~ne probleme koje imaju `ene alkoholi~ari, navedene na po~etku teksta.

– Ne znam {ta je uzrok, nisam merodavna da odgovorim. Sve {to ste naveli odnosi se na mene, iako sam pila u mladosti. ^ak i

kom{ije, dobar glas, pobogu, koji nisam nikad ni imala, sada shvatam. To je opasna maska!

Nade`da je duboko uverena u to da `ena alkoholi~ara ima vi{e od mu{karaca. Stanuje u zgradi od 12 spratova, odli~no ih prepozaje

Najdivnija „{taka” – Iskreno, sita sam autoriteta, saveta qudi koji nemaju to iskustvo, koji su kwi{ki obu~eni. Ja sam svojim iskustvom shvatila da apsolutno svako ko iskreno `eli da prestane, 100 posto mo`e da se oporavi. Dru`imo se, nema autoriteta, nema boqeg ili lo{ijeg, iskreni smo, otvorimo um da prihvatimo znawe i voqu da do|emo na sastanak. Danas ne bih to mewala ni za {ta. Naravno, bolest nije izle~iva. Neki ka`u da jeste, ali moja nije, i samo mo`e biti zaustavqena. Ako zaboravim da sam alkoholi~arka na jedan dan, pa uzmem pi}e, ponovo sam na dnu. Moram da se opomiwem – priznaje Nade`da dok obja{wava za{to bi zavisnice morale da se obrate Anonimnim alkoholi~arima Srbije.

Na pitawe da li su sastanci AAS-a postali svojevrsna “{taka” te prosta zamena zavisnosti, odgovorila je: – To vam je mnogo slatko pitawe! Mo`ete vi tako to da gledate, onda to jeste tako i ovo je najdivnija {taka koju imam. Upravo se sastajem s devojkom od 27 godina koja je potpuno potonula u bolest. Pri~a}emo o sebi, `ivotu, svojoj bolesti i osta}emo obe trezne. Pa vi izvagajte... kada su mi svi uku}ani bili tu, mrtva sam pijana i niko ni ne vidi gde pijem. Verujem da je to istina jer sam to ja, opisali ste me. Prvenstveno sam se bojala osude, da ne izgubim porodicu,

i tvrdi da ih ima minimum 20! Me|utim, to niko javno ne pokazuje, ve{to kriju.

– I ja sam mislila da sam ve{ta, ali su svi znali. Uvek je kod nas bilo lo{ije ako je `ena alkoho-

li~ar – pri~a nam danas trezna `ena, koja potvr|uje da porodice mahom kriju bolest `ene. – Da, 100 posto. Kada sam na{la udru`ewe, mu` i deca rekli su mi “{ta }e ti to, kevo, samo prestani, nisi ti ba{ alkoholi~ar da mora{...” To je stid i poricawe istine. Pitam ih “zar se niste umorili da me upi{kenu dovodite odnekud kad vas policija nazove”, jednom mese~no minimum, jer ne~ega se ni ne se}am. Onda sledi tajac, pa vremenom sve vi{e odobravawa i danas su svi sre}ni.

Wen posao, sre}om, nije ispa{tao, ali samo zato {to je dobro izve`bala sve na~ine za manipulaciju.

Me|u `enama ima dosta povratnica i danas je polna struktura anonimnih alkoholi~ara ujedna~ena. Emancipacija u tom smeru ide veoma sporo, otkriva nam Nade`da, tako da su najboqi rezultati oni postignuti anonimno. Potpuno je vratila samopo{tvoawe, porodica joj je na okupu, “ro|ena je pre godinu dana”, kako sama ka`e.

– Danas `ivim u dana{wem danu i ono {to sam ju~e rekla je istorija, ne mogu to da promenim, ali sutra ne znam {ta }e biti. Ne znam ni da li }u piti, ali to me ne zamara – poentira trezna alkohoIgor Mihaqevi} li~arka.

STUDENTI NA PROPUTOVAWU PO STAROM KONTINENTU

Prvi put u Evropu ^etiri studentkiwe iz Zrewanina – Tawa Jela~a, Marija Kunkin, Marijana Milanovi} i Brankica A{owa dobitnice su stipendije za tronedeqno putovawe Evropom, na konkursu koji za najboqe fakultetlije ve} {estu godinu za redom organizuje Ambasada Austrije, u saradwi sa Evropskim pokretom u Srbiji. Grad Zrewanin, tako|e, wima je dodelio po 20.000 dinara za xeparac, a tim povodom u Plavom salonu Gradske ku}e uprili~en je i prijem kod lordmera Milete Mihajlova. Studentkiwe nisu krile uzbu|ewe {to }e upoznati gradove Starog kontinenta, po~ev od wegovog severa pa do juga.

- Peta sam godina studija, odnosno druga godina master stu-

dinara, kao i da je u posledwe tri godine porastao izvoz srpske odbrambene industrije i da „besposadne borbene platforme, zemaqske i vazdu{ne, nisu vi{e budu}nost, ve} realnost u trenutnim borbenim operacijama“.

„Parada ponosa” podi`e rejting Beograda Odr`avawe „Parade ponosa“ bi omogu}ilo da rejting Beograda, kao otvorene i slobodne metropole u koju je svako dobrodo{ao, poraste – ocenili su predstavnici Gej-strejt alijanse i Kvirija centra, i izrazili uverenost da }e do kraja ove godine

13

@ENE KRIJU DA SU RAVNOPRAVNE – PO ALKOHOLIZMU

Novi pravilnik o opremawu Vojske – Do kraja oktobra o~ekuje se dono{ewe novog pravilnika o opremawu Vojske, koji bi se primewivao od po~etka 2011. godine – najavio je na~elnik Uprave Ministarstva odbrane za odbrambene tehnologije pukovnik prof. dr Bojan Zrni}.

ponedeqak19.jul2010.

ka i dr`avnih institucija, od kojih su dobili podr{ku. Pavlovi} je ocenio da je, za razliku od pro{le godine, ove situacija za odr`avawe manifestacije boqa, i ukazao na nedvosmislenu podr{ku predsednika dr`ave Borisa Tadi}a.

dija u Subotici. Nikada nisam putovala u inostranstvo i velika mi je ~ast {to }u sada to mo}i. Planiram da obi|em {to vi{e gradova i dr`ava tokom 22 dana, koliko traje putovawe.

Dogovorile smo se da krenemo od Holandije i na kraju se spustimo u Italiju – rekla je Brankica A{owa.

Po re~ima predsednika Evropskog pokreta u Zrewaninu Nikole [lajha, do sada je preko ovog programa 1.000 srpskih studenata putovalo Evropom. Proteklih godina iz Zrewanina je u proseku bilo po deset studenata, dok je ovog leta bilo mawe prijava. Zato }e evropske dr`ave obi}i ukupno 100 studenata iz na{e republike.

Ciq projekta je da se najboqi studenti upoznaju sa zemqama i kulturom Evrope ali i da predstave Srbiju. Organizator putovawa obezbe|uje vozne karte, putno osigurawe, stipendiju od 200 evra i studentske karte za muzeje i javni prevoz.

Ina~e, Ambasada Nema~ke i Evropski pokret u Srbiji nedavno su raspisali konkurs za

studente druge, tre}e i ~etvrte godine koji nikada nisu putovali u inostranstvo. Dobitnici }e imati priliku da na licu mesta, tokom dvonedevnog studijskog boravka u Nema~koj, steknu saznawa o politi~koj, ekonomskoj i kulturnoj tradiciji dr`ave koja je osniva~ Evropske unije. @. B.

VESTI Japan: Srbija dobra za ulagawa Ambasador Japana u Srbiji To{io Cunozaki ocenio je da su odnosi dve dr`ave veoma dobri, posebno u oblasti kulture i kontakata qudi ali da i daqe postoji prostor za wihovo poboq{awe, pre svega u oblasti ekonomije.

Ambasador Cunozaki je ocenio da Srbija ima veliki potencijal za ulagawa. Razlozi su dobar geografski polo`aj Balkana i posebno Srbije u regionu, weni ekonomski odnosi sa drugim dr`avama, kao {to su ugovori o slobodnoj trgovini koje ima sa velikim zemqama, kao {to je Rusija, kao i izgledi da postane ~lanica Evropske unije.

Romi zatrovani olovom Predsednik Univerzalnog dru{tva za hinduizam u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama Rajan Zed rekao je da je „{okiran“ izve{tajima da Romi na severu Kosova i Metohije skoro jednu deceniju `ive u kampovima zatrovanim olovom. Prema po-

jedinim izve{tajima, `ivot u kampovima zatrovanim olovom prouzrokovao je ozbiqna o{te}ewa vitalnih organa, ~ak i mo`dana o{te}ewa romskim i drugim porodicama raseqenim u kampove na severu Kosovske Mirovice posle NATO bombardovawa 1999.

Pijani vikend u Beogradu Beogradski hostel „Fair“ uvrstio je u ponudu za inostrane turiste program „Pijani vikend“ u Beogradu, petkom i subotom ili subotom i nedeqom, za 39 evra. Program ukqu~uje prevoz od areodroma, `elezni~ke ili autobuske stanice, do~ek uz doma}u {qivovicu. Posle doru~ka, predvi|eni su {etwa Skadarlijom i ru~ak u restoranu „Tri {e{ira“, a od 17 ~asova zagrevawe za no}ni provod po beogradskim klubovima i do~ek zore uz cigansku muziku na brodu. Drugi dan je predvi|en za slobodne aktivnosti, a gosti u okviru aran`mana imaju i deset ~a{ica doma}e {qivovice, pet krigli hladnog piva i pet koktela.

REPORTA@E

ponedeqak19.jul2010.

c m y

14

DNEVNIK

I ZAVI^AJNA HERCEGOVINA ZNA KAD GAJDOBRA KOLEKTIVNO NA PETROVDANSKIM SVE^ANOSTIMA KUVA RA[TAN

Samo kamen iz Nevesiwa garantuje kvalitet za bacawe Dug je put pre{ao ra{tan, taj nezamenqivi ro|ak kupusa i povod da se Gajdobra jednom godi{we na|e na mapi vojvo|anskih manifestacija. Iz rodnog mu mediteranskog zale|a i obale doneli su ga posle rata doseqenici iz Hercegovine, gde je, pored Dalmacije, uspe{no hranio generacije, kad pripreti glad.

Od 2007. u Gajdobri se na Petrovdan, seosku slavu, okupe najve}i majstori kuvawa ra{tana, pa uz dru`ewe, pesmu i igru odmere snage pored kazana, a sve uz biqku koja “raste u kamenu”.

Na{e neznawe eliminisao je Nenad Pjani} iz ekipe “Lazin trg”, koji nam obja{wava da se specijalitet od ove dvogodi{we biqke pravi od pet sastojaka: vode, krompira, soli, mesa i, naravno, ra{tana. Nekada su u Herecegovini, po pravilu, kao dodatak da se zamrsi, kori{}ene govedina i ov~etina, me|utim, s novim teritorijama idu i novi obi~aji, pa je u Vojvodini ravnoj u igru u{la sviwetina ili kombinacija nare~enih. Kuvawe dugo tri-~etiri sata, a sve po julskoj `egi, najboqe se podnosi uz vitamine iz fla{e (naro~ito onaj pivski B), ili drugo osve-

`ewe. Neki su se opredeqivali i za `estoke malingane. Kao za inat, ra{tan je obi~no na trpezama u hladnim mesecima, vele da je najboqi tokom mraza, no kada ga svaka gajdobranska du{a

suvo, masno, sirovo ili prekuvano.

Saznajemo da ideja o Ra{tanijadi poti~e iz glave Vladimira [u{i}a, ~oveka koji je posle na{eg divana s Nenadom obrado-

Na mestu okr{aja kutla~a, kamena i konopca

ima u ba{ti, nije problem ni leti pokazati ~ari lokalnog delikatesa s istorijskom patinom. Tajna kuvawa, osim kvaliteta sastojaka, le`i u wihovoj pravoj meri i tempirawu vatre, kako jelo ne bi bilo previ{e

vao pred kamerama kolega fanove i drugare iz vi{estruko nagra|ivane peva~ke grupe “Zvuci s kamena”. Biv{e “Gajdobranske letwe igre” prerasle su u “Petrovdanske sve~anosti”, a od pet ekipa iz 2007. takmi~ewe u kuva-

NA SEVERU BANATA ^ESTO SE ZBUNI I GRAVITACIJA

Reka Zlatica ume da te~e i uzvodno Posle dugotrajno visokog voto~no od Vrbice. Onda 34 nareddostaja, Tisa se vra}a u svoje kona kilometra do Tise kod Paderito, a raduje se i wena leva ja krivuda kroz Banat. Na putu pritoka Zlatica, koja se u Pakod Crne Bare preko Zlatice je nonsku princezu uliva kod Padeja, jer kad naraste Tisa – Zlatica zna i uzvodno da pote~e! Stari `iteqi Padeja nekad su za ono {to nisu verovali da }e se ostvariti ili to smatrali nemogu}im, govorili: "Bi}e to kad Zlatica uzvodno pote~e!"

Ali ravni~arske reke, pa i Zlatica, znaju da promene }ud pa su qudi bili primorani na to da je ukrote i na neki na~in U{}e Zlatice u Tisu, kod Padeja zbune geografiju i gravitaciju. Zato se ponekad doga|a ~uveni most Devet grla, relada Zlatica pote~e uzvodno, pa tivno dug, da bi se moglo pre}i ta izreka vi{e ne va`i. Arhipreko reke kad se u prole}e vovirana je ve} vi{e od stole}a, da izlije. Prvi regulacioni zakad je kod Padeja, od 1890. do hvati na Zlatici zapo~eti jo{ 1895. izgra|ena ustava. Ina~e, pre milenijum i po, u doba AvaZlatica u na{u zemqu sti`e iz ra, a u skoroj pro{losti uglavRumunije, gde se na ma|arskom nom je ukqe{tena izme|u nasizove Aranka, 3,5 kilometra ispa, koji su je posledwih pet ki-

lometara pravolinijski usmerili do Tise.

Druga ustava na Zlatici izgra|ena je na granici s Rumunijom od 1959. do 1961, radi spre~avawa poplava. Pri visokim vodostajima Tise ustava na u{}u Zlatice zatvara se kad nivo vode dostigne kotu od 77,60 metara, a istovremeno se delimi~no zatvara i ustava na granici i propu{ta samo ograni~ena koli~ina vode, pa se tada pretvara u akumulaciju, a kod Padeja crpna stanica vodu iz Zlatice prebacuje u Tisu.

Problem odvo|ewa voda Zlatice re{en je wenim povezivawem s Kikindskim i, daqe, glavnim Kanalom DTD. Kad se sve sabere i oduzme, boqe su tri ustave, zbuwena gravitacija i geografija i ukidawe validnosti jedne izreke, nego da severno par~e Banata plave i Tisa i Zlatica!

M. Mitrovi}

wu ra{tana poraslo je na 17 timova, koliko se prekju~e skupilo kraj vatri. Nije to najboqe {to Gajdobra mo`e, lane ih je bilo gotovo dvostruko vi{e. Da li kriza ili kotizacija od 2.000 dinara po timu, tek, ove godine kuvari su bili ne{to stidqiviji. Redovno se ovde okupe ekipe iz Silba{a, Novog Sada, Ba~ke Palanke, Trebiwa i drugi majstori s teritorije koja se danas politi~ki korektno zove region. Ve} dva dana ranije u goste je zemqacima do{lo oko 300 zavi~ajaca iz okoline, BiH i Hrvatske, a sve zbog Petrovodana, jakako.

Dok smo se kupali u dimu i znoju, usmerili smo pa`wu na momke koji su odmerili snage u disciplini bacawa kamena s ramena. Komad te`ak 7,3 kilograma, mada se neki kunu da ima preko deset, donesen je iz Nevesiwa, tek da ne bude zabune. Kombinacijom snage i tehnike, posle dve serije i finala lovor je odneo Risto Vujadinovi}, zvani Striko, a ostali imaju godinu dana da ve`baju i dovedu se u red. Leti kamewe i preko osam metara, izgleda da je ra{tan zdravo dobar. Po{to se uz gusla-

Prava biqka da se ni u kr{u ne ostane gladan

re, a svirao niko drugi do ~i~a Dobrivoje, folklora{e i hranu najboqe u`iva crvenih dlanova, na scenu su stupili poteza~i konopca, druge, tradicionalne sportske discipline Ra{tanijade.

Ve~e je odmaklo, kazani se hladili, {to nas dovodi do pobednika ove neobi~ne disipline. Zlato su odneli momci iz do-

ma}eg tima “Galerija”, drugi je “Vele`”, kom{ije naravno, dok se bronzom imaju zadovoqiti “Draga~i” iz Silba{a. U restoranu “Lipa” imali su posle dovoqno vremena i prilike da ugovore novi megdan dogodine, isprave gre{ke i u`ivaju u slasti pobede. O ra{tanu da ne govorimo...

Igor Mihaqevi}

KRIZA DESETKOVALA SAMIT KOTLI]A NA SOMBORSKOM ]ELAVOM TRGU

Kuvarima mame vi{e ne mewaju pelene

Udarila kriza sa svih strana, i pored izliva optimizma na mozak na{e vlade, pa nekako bi red da se 14. somborski kotli} odr`i u skromnijem obimu i primerenije ovoj na{oj sit'aciji. Kaliralo to, ka`u upu}eni, i na ~uvenoj bajskoj fe{ti ribqeg paprika{a, pa {to ne bi i kod nas, van EU. Tek, na glavnom somborskom Trgu Svetog trojstva bi postavqeno 220 stolova, a u ulici ka "Slonu" isto toliko vatri bi zapaqeno. Svejedno, gu`va, narod iskoristio pri-

li}, nakon ~ega se kolektivno pristupilo pru`awu vaskolikog doprinosa zaga|ewu neba nad zapadnom Ba~kom i probijawu ozonske rupe. Svirali "Novosadski svirci" na tambure i jo{ neki novosadisti na struju, pa se narod veselio kol'ko je ko umeo. Kako je i broj stolova bio smawen, ne{to se pokuwili i takmi~ari, pa je `iri, kojem je predsedavao Miroslav - Mi}a Bo`in, novinar i jo{ {to{ta novosadski, a na{ ~ovek, doma}i iz Stapara, imao posla tek s 20 i

jeg u~esnika, pa je laureat, ovda{wi vitez kutla~e i alevom uflekane keceqe Sava Savanov, star tek 63 godine.

Nagrada za najlep{e ure|en astal oti{la je u Ni{, timu "Zlatni {ampawac - Cekin", dok je najveselije dru{tvo bilo "[ala zabava", kao {to i prili~i doma}inski razga}enim ekipama ovda{wim. Jeste da su organizatori, mesna Turisti~ka organizacija, ove godine proglasili i ~etvrte i pete po ume}u u kuvawu, ali ni wih ni tek po stepenicu vi{e

BE^EJAC JOVAN VELICKI „DOKTORIRAO“ U SOPSTVENOM VO]WAKU

@estoka medova~a po ~ukundedinom receptu

Ima raznih {kola, dr`avnih, privatnih, inostranih, dunsterskih, ali je, zna se, oduvek najva`nija ona – `ivotna. Jeste da se u woj ne sti~u formalne diplome, ali ve} pet godina u sopstvenom vo}waku akademski predano "studira" Be~ejac Jovan Velic-

promenili i stekli tananiji ukus. Najvi{e sam kooperirao s kom{ijom, p~elarom Arpadom Feherom, od koga dobijam garantovano kvalitetan med. Svake godine, ~im ispe~em rakiju, Arpi je degustira s brojnim prijateqima i bele`i svaku primedbu, da mu~enici ukinemo svaku falinku. Cenim da sam u tome uspeo i tek sad iza{ao na tr`i{te sa 100 litara medova~e. Mogao sam i vi{e, ali ne}u!

Ho}u da ova rakija, u neku ruku, bude unikatna – obja{wava Velicki. „Vo}wak Velicki“ je s leve strane puta Be~ej – Novi Be~ej prema Tisi.

Zasad na jednom hektaru ima po 200 stabala jabuka i kajsija, po stotinak A za trezvewake Velicki pravi pekmez bresaka i {qiva i neki. Bavio se on, pride, i teori{to malo me{anog vo}a. Vlajom, ali je po oceni degustatora snik je svojevremeno radio kao zaslu`io doktorsku titulu rabravar, vodoinstalater, potom kijom medova~om. bio profesionalni voza~, a sa– Punih pet godina sam radio da se potpuno posvetio svom, i na receptu iz 1837. Naravno, mokod dr`ave, zvani~no registrorao sam da ga modifikujem jer su vanom poqoprivrednom gazdinse za ova dva veka qudi mnogo stvu.

– Sve sam stignem da obradim i, {to je mnogo bitno, trudim se da {to mawe prskam, a i kad to radim, koristim „{pecije“ organskog porekla. Naravno, sve {to proizvedem odmah i prodam, pa mogu da ula`em u inovirawe proizvodwe i, naro~ito, pakovawa. Jer, sve su moje rakije u specijalno dizajniranim staklenim bocama sa `igom i gumenim ~epom – na plutani bi se zalepio med pa bi se raspao. Zapremina fla{a za medova~u je od minijaturnih 0,04, preko 0,5 do 0,7 litara – ka`e Velicki.

Naravno, kvalitet mora i da ko{ta. Medova~a od sedam deci „hiqadarku“, a pakovawe od pola litra 700 dinara. Ista zapremina kajsijeva~e je 600, likera orahovca i {qivovice po 300, a jabukova~e tek 200 dinara.

– Toliko je lane ko{tala i tegla pekmeza, a koliko }e ove godine, sam Bog zna. Tehnologija je od na{ih baka, kao i na~in su{ewa {qiva. Ve} imam poruxbine za sve {to napravim i dok god teram kvalitet, ne brinem za tr`i{te – optimista je Velicki.

V. Jankov

Ozonski omota~ prvi je krenuo da bu{i gradona~elnik

liku da se pro{eta, vidi i bude vi|en, ili ka{ikom oda po~ast dobrim kuvarima, ufleka toaletu ribqim paprika{em i malo digne ru~ice u vazduh, zaboravi na svaki belaj i oda se makar na jedno ve~e udribrigu-na-veseqe `ivotnom vjeruju.

Kako, za razliku od ko zna koliko godina unazad, kuvari doma}i i gostuju}i ovog puta nisu morali u nebo da gledaju i begaju od ki{e, vatre ispod kotli}a su ipak sa~ekale da se u piromanskoj raboti na ]elavom trgu prvo iska`e somborski lordmer Nemawa De-

kusur uzoraka. Mo`da su amateri shvatili svoje kulinarske domete, pa su se za pregr{t sponzorskih nagrada nadmetali samo pravi maheri kotli}awa.

Za najmla|eg kuvara progla{en je dvanaestogodi{wi Marko Batkovi} iz Sombora, {to dr`i vodu, pogotovo {to su ranijih godina ponosni roditeqi, iz samo wima znanih razloga, prijavqivali kao kuvare de~icu koja obi~no nisu mogla da li~no prime nagradu, jer im mame ba{ u tom trenutku mewaju "pampers". Sli~no je pro{la nagrada za najstari-

plasirane niko `iv nije zapamtio, jer je nagrada za prvog kuvara ve~eri oti{la u ruke profesionalcu, Marinku Kova~u, Ba~komono{torcu u ~ijem svakodnevnom ume}u u`ivaju pasionirani posetioci glasovitog somborskog restorana "Slon". Po{to je ovo druga godina zaredom da ba{ Marinko briqira na "Somborskom kotli}u", nezvani~an ve}inski stav brojnih posetilaca je da se za dogodine on prekomanduje u program van konkurencije, pa da se i drugi neko keri kako kuva ba{ najboqi ribqi paprika{.

M. Miqenovi}

STUDENTSKI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak19.jul2010.

PREDSTAVQENE VE[TINE NEOPHODNE PRI ZAPO[QAVAWU

SVE VI[E STUDENATA LETI RADI

Konobarisawe najpopularnije Sve ve}i broj mladih "uska~e“ u raznorazne posli}e da bi sebi zaradilo za izlaske, letovawe, xeparac... U ovu grupu spadaju pre svega studenti, koji su preko leta slobodni pa ne `ele da „sede kod ku}e“ nego da u~ine ne{to za sebe. Zato „hvataju“ prolazne poslove dok se ne zavr{i letwa sezona, a veoma malo ih radi i u toku {kolske godine. Mnogi su u~laweni u razne studentske zadruge jer se nadaju da }e preko wih uspeti da ulove dobru priliku za posao. Ipak, iskustva su veoma razli~ita: zadruge ne mogu da na|u posao za svakog studenta ili se i ne trude da ga na|u.

– ^lanica sam jedne omladinske zadruge ve} godinama, ~lanstvo nije skupo, a i sve se nadam da }e me nekada pozvati i re}i da imaju neki posao za mene, ali to se do sada nije desilo! Ne znam da li nam za sve treba „veza“ ili „dupla veza“ – pomalo razo~arano komentari{e mlada Novosa|anka.

Ipak, postoje i pozitivne strane ove pri~e. Jelena, studentkiwa FTN-a, godinama preko svoje studentske zadruge radi na pumpi, zaradom je zadovoqna jer po-

kriva wene potrebe, a i ne mora da tra`i novac od roditeqa.

Posledwih godina kod studenata ipak preovladava nepoverewe u zadruge, „veze“, poznanstva, pa se sami snalaze i tra`e poslove, a glavni vodi~ u najraznovrsnijoj ponudi poslova su dobre oglasne novine. Ipak, studenti se dr`e onih poslova koji ne zahtevaju veliki fizi~ki napor, a donose potrebnu zaradu. Ve}ina se aktivira u ugostiteqstvu, pre svega kao konobari, {ankeri, pera~i, ~ista~i, zatim, rade u fotokopirnicama, pet-{opovima, auto-perionicama... Najvi{e se i tra`e poslovi u kafi}ima i kafanama, jer se radi "na dnevnicu", a ne "na platu" kao u ostalim slu~ajevima. Prose~na dnevnica u kafi}ima kre}e se od 600 do 800 dinara, {to obi~no zavisi od lokacije ugostiteqskog objekta. U nekim kafi}ima, osim osnovne dnevnice, radnici imaju i jedan ili eventualno dva procenta od pazara koji ostvare, pravo na kafu, a ukoliko lokal prodaje i hranu, mogu i da jedu besplatno.

– Na{li ste pravu osobu za razgovor!... Student sam Filo-

zofskog fakulteta i ve} dve godine radim i uporedno studiram, nije mi problem da sve postignem, samo mi ponekad, kao i svi-

insistira na iskustvu qudi koje zapo{qava i, mo`da ne previ{e o~igledno, ali ve}ina insistira na tome da zaposleni budu - devoj-

ma, pukne film i bude mi dosta svega. Radim kao konobarica u jednoj kafanici, zaradom sam zadovoqna jer mo`e da pokrije moje potrebe i obaveze kao {to su redovno pla}awe kirije za stan, ra~una, izlaske, hranu, ode}u i obu}u. Dnevnica mi je 1.000 dinara, a bak{i{ zavisi od koli~ine posla koju imam – ispri~ala nam je Jasmina.

Veliki problem prilikom zapo{qavawa na ovakvim mestima je u tome {to ve}ina poslodavaca

ke. Poslodavci obi~no zahtevaju sanitarnu kwi`icu (ko{ta oko 1.200 dinara) i na prijavi svojih zaposlenih, ali studenti obi~no rade pod ugovorom koji se produ`uje na svakih sedam do deset dana.

– Za studente koji ho}e da rade tokom celog leta zarada mo`e biti veoma lepa – evo, ja ve} godinama radim kao konobar i vrlo sam zadovoqan. Da nisam, sigurno ne bih ni radio taj posao.

Bak{i{ ume da bude dobar, ali ipak mislim da devojke boqe

KAKO SE S MALO NOVCA I PUNO DOBRE VOQE MO@E PUTOVATI EVROPOM, PO RECEPTU JASNE @UGI]

U`iva u Berlinu, sprema se za Francusku

Uprkos ukidawu viza, studenti naj~e{}e leto provode u Srbiji jer im je te{ko da sebi priu{te odlazak u inostranstvo. Ipak, za one malo aktivnije, postoje razne mogu}nosti da za malo novca, takore}i besplatno, posete strane zemqe u okviru seminara koje organizuju omladinski i volonterski centri, kulturna dru{tva i mnoge druge organizacije posve}ene mladima.

Studentkiwa druge godine `urnalistike na novosadskom Filozofskom fakultetu Jasna @ugi} posetila je mnoge zemqe zahvaquju}i ~lanstvu u raznim udru`ewima. Folklorom se bavila 11 godina, a ve} ~etiri godine svira tamburu u orkestru Srpskog kulturnog centra „Vuk Stefanovi} Karaxi}“ iz Ba~ke Topole. Sa SKC-om ~esto putuje po Srbiji, ali i inostranstvu. Ove godine su posetili srpska kulturna udru`ewa u [vajcarskoj, Nema~koj i Sloveniji i s wima su tamo imali zajedni~ke nastupe.

– Svaki put kad ih pose}ujemo sme{teni smo u porodicama svojih doma}ina. Tu se razvijaju prijateqstva, pa kasnije i oni dolaze kod nas. Srbi u inostran-

Jasna @ugi}

stvu obi~no slu{aju narodwake i u svojim domovima imaju razli~ite srpske simbole – ka`e Jasna.

Trenutno je u Berlinu, kod drugova koje je upoznala pro{le godine u Nema~koj na projektu „Kako prijateq postaje neprijateq ,preko no}i'?“ u okviru programa „Govor mr`we u medijima“, a u realizaciji Omladinskog centra CK-13. Preko ove organizacije je dva puta i{la i u Makedoniju. Po wenim re~ima, mladi Nemci su veoma kreativni, zabavni i aktivni u dru{tvu. Mnogo ula`u u ekologiju i na razne na~ine poku{avaju da sa~uvaju prirodu.

– Tu sam dve nedeqe kao turista – pri~a Jasna. – Upoznajem grad, qude, wihov svakodnevni `ivot i u~im nema~ki. Obe moje drugarice `ive u stambenim zajednicama, s nekoliko mladih qudi u ogromnim stanovima. Ovde mi se ne svi|a hrana, nije kao kod ku}e. Povr}e nema ukus, a meso ne jedemo po{to su oni vegetarijanci. Super je {to svuda po gradu postoje akcije tipa javne kuhiwe. Tu jedino mo`e{ da jede{ jeftino a veoma ukusno.

Jasna ka`e da su joj tamo najzanimqivija naseqa koja su nastala nakon ru{ewa Berlinskog zida jer podse}aju na hipi-zajednice. U svojim ku}ama organizuju razli~ite projekte i radionice za preradu drveta, servisirawe bicikla i sli~no. Planira da ove godine poseti i Francusku, jer tamo do sad nije bila.

Smatra da je odlazak u inostranstvo preko organizacija koje su posve}ene mladima veoma jeftin i dobar na~in da se upoznaju nove kulture i novi qudi, steknu prijateqstva, ali i mogu}nost da drugi upoznaju nas i na{u kulturu.

Svetlana Vasili}

prolaze. Preko leta uspem da zaradim novac za sve svoje potrebe i jo{ da u{tekam koji dinar da imam kada krene fakultet, jo{ ako me roditeqi "poguraju" s hranom ili parama, ja sam „na kowu“ – ka`e @are, student Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitawa.

Ve}ina poslodavaca je spremna na saradwu sa studentima, ali neke norme moraju da se znaju. Na posao ne sma da se kasni, prema mu{terijama mora da se ophodi s po{tovawem, mora da se radi, stolovi, stolice, pepeqare, moraju biti ~isti, odela ispeglana, a osmeh obavezan.

- Moja iskustva s kombinacijom rada i studirawa su veoma lo{a. Radila sam neko vreme u jednom lokalu blizu Novosadskog sajma, uslovi su bili super, ali ja u toj ulozi nisam mogla da se sna|em, bilo mi je optere}ewe {to radim, a moram na fakultetu da budem redovna, jo{ mi se ni roditeqi nisu sagali s tom idejom tako da sam od posla odustala i sada samo studiram – obja{wava Oqa, studentkiwa druge godine FTN-a.

Jasmina Karahoyi}

NOVOSADSKI AKADEMCI NA LETWEM RASPUSTU

U~ewe i(li) u`ivawe Sezona godi{wih odmora po~ela je i za studentski "radni narod", ali nemaju svi akademci privilegiju da se bezbri`no prepuste ~arima leta - putovawima, dru`ewima, ludim `urkama do jutra.... Oni koji za uslov treba da se izbore u septembarskom roku, osim zagrevawa atmosfere u klubovima, mora}e malo da zagreju i stolicu i eventualno prona|u neki posao zbog izostanka roditeqskog xeparca.

– Planirao sam da novac koji zaradim kao {anker na "Egzitu" iskoristim za zaslu`eni odmor i odem u Gr~ku. Nadam se da }u tamo napuniti baterije za ono {to me ~eka kad se vratim – ka`e student zavr{ne godine FTN-a Danilo Bojovi}, i dodaje da mora da polo`i preostale ispite do kraja godine da bi upisao master studije.

Wegov kolega Mitar Novakovi} ovog leta ne}e raditi, ve} }e slobodno vreme iskoristiti da se odmori od, kako ka`e, jedne od najnapornijih, ali najuspe{nijih godina u svom {kolovawu.

– Stvarno sam se potrudila da mi leto ostane slobodno jer imam dosta planova. Nije bilo

lako, ali isplatilo se, jer sada mogu da se opustim i ne mislim na fakultetske obaveze. Naredne mesece prove{}u s dragim qudima i ube|ena sam u to da }e mi ovo leto biti nezaboravno – poverava nam studentkiwa druge godine `urnalistike na Filozofskom fakultetu Maja Zazuqak.

Za one ~ije su fakultetske obaveze ipak bile preobimne da bi se mogle re{iti u jednom roku bi}e kqu~na dobra organizacija da bi u septembarskom roku stekli uslov za upis u narednu godinu, a istovremeno i iskoristili letwe dane do maksimuma.

Studentkiwa druge godine Pravnog fakulteta Ivana Stanojevi} nagla{ava da ima previ{e gradiva i da svaki predmet zahteva dosta truda i vremena, zbog ~ega }e neke letwe radosti ipak morati da propusti: – Neki planovi su mi propali zbog u~ewa, ali ni{ta zna~ajno. Osim dru`ewa s prijateqima, dru`i}u se i s kwigom, ali mislim da }u bez problema uskladiti obaveze i u`ivawe jer sve se mo`e kad se ho}e.

Aleksandra Brki} Milica Te{i} Stefan Zlatkovi}

OSMI ME\UNARODNI KAMP MLADIH U BA^KOM MONO[TORU

Dobre vibracije

Me|unarodni kamp mladih Crvenog krsta Sombor po~eo je danas i traje do 29. jula. U realizaciji {vajcarske humanitarne organizacije „Op{tine zajedno“ , u Ba~kom Mono{toru okupi}e se oko 80 mladih iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Ma|arske i Makedonije.

Kamp se odr`ava osmi put, a ciq je susret i upoznavawe razli~itih kultura. Pru`a se i mogu}nost volonterima CK-a da istra`uju razli~ite oblike komunikacije, da razmene mi{qewa, budu kreativni,

razviju ideje i vizije, bave se sportom i dobro se zabave. Program je osmi{qen tako da se tokom dana odr`avaju obavezne radionice, a popodne radionice po izboru.

Neki u~estvuju prvi put, a ima i onih kojima ovo nije prvo leto u kampu: – Ovo mi je tre}i put da dolazim u ovaj kamp. Najvi{e mi se svi|a samo mesto jer je divno, odvojeno od sveta, i to {to ponovo vidim qude koje sam upoznala

prethodnih godina, i s kojima sam odr`avala kontakt u me|uvremenu – ka`e Jelena Jankovi} iz Rume.

Ima i onih koji su i u~esnici, ali i vo|e radionica: - Dolazim sedmi put. U~esnik sam u obaveznim radionicama, a vo|a sam sportske, koja je po izboru. S prethodnih kampova kao najlep{e pamtim dru`ewa uz logorsku vatru i upoznavawe s jednom devojkom koja je i ovaj put ovde – odu{evqen je Stevan Zec, volonter somborskog CK-a.

Jovana @arkovi}

Autorke su studentkiwe `urnalistike na novosadskom Filozofskom fakultetu, na praksi u na{em listu

15

Ceni se timski rad

O ve{tinama koje su neophodne pri zapo{qavawu i tome kako ih predstaviti poslodavcu minule srede govorila je Lidija Smirnov, savetnica u britanskoj ambasadi za visoko obrazovawe i razvoj radne snage, na predavawu u Centru za razvoj karijere i savetovawe studenata, Univerziteta u Novom Sadu. Dvadesetak studenata i diplomaca pa`qivo su slu{ali savete o ve{tinama i na~inima kako se najboqe pripremiti za intervju za posao. Ume}e komunikacije, kako verbalne tako i neverbalne, neophodno je prilikom predstavqawa poslodavcu. Dana{wi poslodavci najvi{e cene timski rad, poznavawe rada na ra~unaru, fleksibilnost i ume}e prilago|avawa odre|enoj situaciji. Osim toga, va`no je znati gde i kako na}i informacije, kako analizirati odre|ene podatke, odrediti prioritete u korist uspe{no obavqenog posla, imati ose}aj za multikulturu, kreativnost… Lidija Smirnov je predstavila i sposobnost “vo|e”, osobe koja zna da na|e kreativno re{ewe u ciqu savladavawa problema.

Akademcima je preporu~ila kwigu “Ve{tina opho|ewa s qudima” Lesa Giblina da bi lak{e savladali ve{tine komunikacije.

– Najve}i problem je kako ovde funkcioni{e tr`i{te rada. Potra`wa za poslom je ve}a nego za radnicima – rekla je Lidija Smirnov, i dodala da visokoobrazovne ustanove treba vi{e da pripremaju studente i informi{u ih o ponudama i mogu}nostima koje ih o~ekuju nakon studija. – Na Zapadu su slu`be i centri ~ija je osnovna uloga savetovawe studenata i pripreme za posao sastavni deo univerziteta, {to smatram da je izuzetno korisno. Tako mladi qudi i budu}i akademski gra|ani postaju samosvesniji i snala`qiviji, {to je i glavna razlika tamo{wih i srpskih studenata.

I. Dragi}

EFG BANKA NASTAVQA LEPU TRADICIJU

Po 1.000 evra najboqim apsolventima EFG Eurobanka nastavqa lepu tradiciju. Petu godinu zaredom dodeli}e po 50 {kolarina od hiqadu evra najboqim studentima zavr{nih godina osnovnih integrisanih studija. Novac je namewen studentima dr`avnih univerziteta u Srbiji. Na konkurs se mogu javiti akademski gra|ani koji u {kolskoj 2010/2011. prvi put ostvaruju status apsolventa i imaju prosek ve}i od 9,55. Uslovi su jo{ i da pokazuju liderski potencijal, interes za razvoj lokalne zajednice i da dobro poznaju strane jezike. Vrednova}e se i nagrade koje su ostvarene tokom {kolovawa u vannastavnim aktivnostima. Detaqniji podaci su na sajtu www.iie.eu.

Studenti se za ovu nagradu prijavquju putem interneta, i to na engleskom. EFG banka je do sada kod nas dodelila 1.300 {kolarina u iznosu ve}em od 1,3 milion evra.

D. V.

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

SPORT

ponedeqak19.jul2010.

DNEVNIK

c m y

16

SUTRA PO^IWE SVETSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE

Te{ko do medaqa

Srbiju }e na juniorskom atletskom prvenstvu sveta, od 20. do 25. jula u Monktonu (Kanada), predstavqati osmoro takmi~ara.

Odlukom trenera reprezentacije Mirjane Stojanovi}, Rifata Zilki}a i Dragi{e \or|i}a, na {ampionatu }e u~estvovati po ~etiri mlade atleti~arke i atleti~ara: Amela Terzi} (1.500 metara), Marija Vu~enovi} (kopqe), Bojana Vukovi} (troskok), Marija Stamboli} (800 metara), Nemawa Cerovac (1.500 metara), Emir Bekri} (400 prepone), Bo`idar Antunovi} (kugla) i Branko Paukovi} (kopqe).

Relaksacija: Ivana [panovi}, Mihail Duda{ i Igor [ar~evi}

TROJE SRPSKIH ATLETI^ARA I[^EKUJE PO^ETAK EVROPSKOG PRVENSTVA U BARSELONI

Vrhunski uslovi i sjajna atmosfera Amela Terzi}

U Atletskom savezu Srbije ocewuju da }e veliki uspeh za na{e reprezentativce predstavqati ulazak u finale, za razliku od prethodnog SP u Bidgo{}u, na kojem je Ivana [panovi} osvojila zlatnu, a Tatjana Jela~a i Mihail Duda{ bronzane medaqe.

Na osnovu ostvarenih rezultata, najvi{e se o~ekuje od kugla{a Antunovi}a i Vu~enovi}eve u bacawu kopqa.

Ivana [panovi}, Mihail Duda{ i Igor [ar~evi} u~esnici su predstoje}eg Evropskog prvenstva u atletici, koje }e se od 27. jula do 2. avgusta odr`ati u Barseloni.

Predvo|ena trenerom Goranom Obradovi}em, novosadska atletska trojka ve} je otputovala u [paniju i tamo }e se pripremati za izazove koji su pred wom.

Javnost u Srbiji najvi{e o~ekuje od skaka~ice udaq Ivane [panovi}, koja je ove godine ve} sko~ila 6,78 metara i time popravila li~ni i dr`avni seniorski rekord u ovoj disciplini. Ivana veruje da bi s daqinom koju ve} ima u nogama mogla da stigne i do medaqe, a ono {to ni ona, a ni trener Obradovi} ne `ele glasno da ka`u, jeste wihova ideja da [panovi}eva napadne i

Obradovi} trener Igokee Novi u~esnik regionalne NLB lige Igokea iz Aleksandrovca na putu je da anga`uje Sa{u Obradovi}a, nekada{weg trenera Kelna, Kijeva i Turova. Obradovi} i Igokea blizu su dogovora, po kojem bi mladi stru~wak preuzeo ambiciozni klub iz Republike Srpske.

Lokalni mediji prenose da }e se Obradovi} na}i na kormilu projekta, o ~ijoj ozbiqnosti govore pove}an buxet za narednu sezonu i nova dvorana u kojoj }e Igokea igrati utakmice.Aleksandrov~ani su kona~no stekli pravo nastupa u NLB ligi, a nedugo zatim raskinuli saradwu sa trenerom Dragom Karali}em.

Obradovi} (41) je pro{lu sezonu po~eo u poqskom Turovu, ali je posle samo nekoliko meseci dobio otkaz. Pre toga je nekada{wi

Sa{a Obradovi}

reprezentativac Jugoslavije trenirao ukrajinski Kijev i nema~ki Keln, u kojem je zavr{io igra~ku karijeru.

Letos su mnogi pri`eqkivali da on bude naslednik Svetislava Pe{i}a na klupi Crvene zvezde, {to se nije ostvarilo.

daqinu od sedam metara. S druge strane, desetobojci Mihail Duda{ i Igor [ar~evi} `ele da prevazi|u granicu od 8.000 poena, ~ime bi, tako|e, popravili li~ne i dr`avne rekorde. Ipak, Duda{evi izgledi za visok plasman su malo ve}i, po{to se mirno pripremao za EP, dok je [ar~evi} jurio normu i normalno je da je sada dosta isrpqen. Duda{ je, ~ak, najavio da mo`e da se ume{a i u borbu za medaqe, ukoliko bi mu se kockice slo`ile.

Dakle, mali tim iz Novog Sada ve} tri dana je u [paniji, a prve impresije preneo je za ~itaoce „Dnevnika“ trener Goran Obradovi}.

- Put do odredi{ta bio je dosta turbulentan. Iz Beograda smo i{li do Barselo-

EP MLADIH U HRVATSKOJ

Srbija sedma

Mlada reprezentacija Srbije pobedila je Ukrajinu rezultatom 107:93 i zauzela sedmo mesto na Evropskom prvenstvu. Posle tri nesre}na i nespretna poraza - sa ukupno ~etiri poena razlike - pa onda debakla sa Rusijom, mladi srpski ko{arka{i smogli su snage da pobedom zavr{e {ampionat Evrope.

Oni su u Zadru savladali Ukrajinu rezultatom 107:93 (26:15, 24:35, 25:25, 32:18) i plasirali se na sedmu poziciju.

Objektivno, trebalo je da se „orli}i“ plasiraju u polufinale i ume{aju u borbu za medaqe.

Ovako su uspeli samo da poprave rezultat sa Rodosa 2009, kada su wihovi prethodnici bili jedanaesti.

VELIKA NAGRADA NOVOG SADA 2010

Slavili Pletikosi} i Arsovi}eva Posledweg dana Velike nagrade Novog Sada 2010, koju je organizovala Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790 u sklopu proslave 220 godina postojawa, ga|ali su mu{karci MK pu{kom 60 le`e}i i `ene MK pu{kom trostav. Stevan Pletikosi}, ~lan kragujeva~kog „^ika Mate“ pobedio je MK pu{kom 60 le`e}i sa 697,2 (593) kruga ispred klupskog kolege Milutina Stefanovi}a sa 696 (593) i Milenka Sebi}a iz beogradskog Policajca sa 693,8 (592) kruga.

Pletikosi} i Stefanovi} su u finale u{li saistim brojem krugova, ali je Pletikosi} u finalnoj seriji bio uspe{niji (104,2) i na kraju slavio. Kod juniora najboqi je bio @arko Trifuwagi} (Streqa~ka dru`ina Novi Sad (1790) sa 590 krugova ispred Marka @ivi}a (Ni{) sa 589 i Borislava

Maziwanina (Policajac) sa 580 krugova.

Kod `ena u disciplini MK pu{ka tri puta 20 metaka pobedila je Andrea Arsovi} iz beogradskog Partizana sa 676,2 (576) krugova.

Woj je ovo druga titula na ovom me|unarodnom turniru, jer je pobedila i MK pu{kom 60 le`e}i.

Arsovi}eva je najboqe ga|ala u finalu (100,2) i uspela da nadoknadi dva kruga zaostatka za Lidijom Mihajlovi} (Ni{), Swe`anom Pej~i} (Hrvatska) i Esmari Van Renen (Ju`na Afrika), koje su u finale u{le sa po 578 krugova.

Pej~i}eva (94,1) i Van Renenova (89,6) su podbacile u finalu i pale na ~etvrto, odnosno sedmo mesto. To je iskoristila Ta{ana Bogatinovski (Pan~evo) i finalnom serijom od 97,7 uspela da se domogne srebra. Wen rezultat je na kraju iznosio 674,7 (577) krugova.

Stevan Pletikosi}

Bronza je pripala Lidiji Mihajlovi} (Ni{) sa 673,3 (578) krugova. Bogatinovska je bila najboqa juniorka i slavila je ispred Dragane Todorovi} iz Novog Beograda U{}a (571) i Katerine Biser~i} iz Ni{a (568).

G. Malenovi}

ne preko Minhena. Na`alost, u Minhenu nismo uspeli da stignemo na planirani let, pa smo morali da sa~ekamo drugi avion za najve}i grad u Kataloniji. U Barselonu smo stigli s tri sata zaka{wewa, ali motke na{ih desetobojaca nisu. Smestili smo se u mestu San Cugat. To je predgra|e Barselone i nalazi se oko 25 km zapadno od ovog grada.

U San Cugatu se nalazi jedan od najboqih trening centara u Evropi - Centar D’Alt Rendiment ili skra}eno CAR. Imate li dobre uslove za treninge i da li je gu`va u centru?

- Ovde se trenutno nalazi preko 500 vrhunskih sportista na pripremama i to su pliva~i, biciklisti, gimnasti~ari, atleti~ari... Uslovi su gotovo idealni. Na ras-

polagawu imamo sve {to nam je potrebno i ube|en sam da }e Ivana, Mi{a i Igor po~etak Evropskog prvenstva, na kojem su svo troje debitanti u seniorskoj konkurenciji, do~ekati maksimalno pripremqeni i motivisani. Raduje me {to je atmosfera me|u wima sjajna i {to poma`u jedno drugom u veoma napornim treninzima.

Mo`ete li i da se relaksirate posle treninga?

Naravno. Na raspolagawu nam je olimpijski bazen, tako da i proces relaksacije proti~e na najboqi mogu}i na~in. Ipak, posve}eni su atleti~ari nastupu na EP i uveren sam da }e na wemu dostojno reprezentovati boje Srbije - zakqu~io je Obradovi}.

A. Predojevi}

SUSRETI: IVICA MAVRENSKI, KO[ARKA[KI TRENER

Vernost Pe~uju

Ko{arka{ki trener Ivica igra~e, pa }e ostali biti u nezaMavrenski posledwe dane letvidnoj situaciji, ali sam sada u weg odmora provodi u Novom fazi tra`ewa stranaca. Moja Sadu pre povratka u Pe~uj ,s kopolitika je da se dovedu igra~i jim je potpisao dvogodi{wi ugoiz Srbije, jer wima nekako najvor. Mavrenski je u ovom ma|arvi{e verujem, ali to u ovom treskom klubu proveo drugi deo nutku nije realno, jer ne znamo s pro{le sezone i, iako nije uskakvim }emo buxetom raspolapeo da ih uvede u plej-of, ostagati u sezoni koja dolazi. vio ih u ligi, {to je bio primarni ciq. ^elnicima Pe~uja svideo se na~in rada na{eg stru~waka koji je u ozbiqniju trenersku pri~u u{ao vode}i Vojvodinu Srbijagas, potom i beogradsku Vizuru.

- Pro{le sezone nismo mogli da se domognemo plejofa, ali je najva`nije bilo to {to smo opstali u ligi.

U ovom trenutku tim je jo{ u pravqewu, buxet nije bog zna kakav, jer je lokalna vlast glavni sponzor, ali se nadamo da }emo uspeti da oformimo respektabilan sastav. Potpisao sam ugovor na godinu dana, s mogu}no{}u nastavka saradwe na jo{ toliko - ka`e Mavrenski. z Kakve su ambicije Pe~uja u slede}oj sezoni?

- Ponovo se pri~a o ulaIvica Mavrenski sku u plej-of, ali ni{ta z Kakav je kvalitet lige? konkretno ne mo`e da se ka`e dok se ne vidi s ~im raspola`e- Ma|arska ko{arka je velika mo. Treba da skoknem do Pe~uja nepoznanica za sve izuzev za i da razgovarama s ~elnicima wih. Kvalitet je veoma dobar, kluba o finansijskoj situaciji, ali ga nigde ne pokazuju. Wihokako bih mogao relano da sglevi timovi ne igraju evropska dam potencijale ekipe i da se takmi~ewa, pod izgovorm da je postavim u skladu s mogu}nostiskupo, ali to za mene nije realma. Veliki problem za sve bi}e no jer mnogobrojni klubovi daju odredba tamo{weg Ko{arkavelike novce za dovo|ewe kva{kog saveza koji je propisao da litetnih stranaca, {to svakako od 12 igra~a na utakmici mora nije jeftino. Trenutno je na da bude devet Ma|ara, pa se dovlasti velika ~etvorka, a osta{lo u situaciju da su doma}i li klubovi se nadaju da mogu da igra~i postali skupqi od strase ravopavno bore i da urade nenaca. Vode}i timovi u Ma|ar{to vi{e ako im se uka`e priskoj prigrabili su dobre doma}e lika.

z Bili ste trener Vojvodine, kako vam se ~ini trenutna ko{arka{ka situacija u Novom Sadu?

- Veoma mi je `ao zbog svega {to se de{ava u ko{arka{kom Novom Sadu, posebno tu mislim na Vojvodinu u kojoj sam radio. Dok sam bio tu, klub je

bio popri{te me|ustrana~ke borbe, nisam politi~ar ali sam imao takav utisak, a mislim da se to reflektovalo i na trenutnu situaciju. ^ini mi se, iz ove perspektive, da nedostaje dobra voqa za napredak i dok se qudi ne dogovore ne}e biti prosperiteta ko{arke u Novom Sadu. Mora da se napravi dugoro~nije re{ewe kako bi se izbegla katastrofa ko{arke u na{em gradu, ali svakako i da na{a reprezentacija nastavi s dobrim rezultatima - zakqu~io je Mavrenski.

M. Risti}

SPORT

c m y

DNEVNIK

RATKO BUTOROVI], PREDSEDNIK FK VOJVODINA

vodine Dragana Mr|e u Partizan, razqutili su predsednika novosadskog superliga{a Ratka

Ratko Butorovi}, predsednik Vojvodine

NOVO PRIZNAWE ZA NAPADA^A BAJERNA

Mileru nagrada Bavarske

Napada~ Bajerna iz Minhena i nema~ke fudbalske reprezentacije Tomas Miler zaradio je novo priznawe za sjajne igre ove sezone.

Re~ je o nagradi koju dodequje bavarsko ministarstvo obrazovawa i kulture na godi{wem nivou i to od 2002. godine.

- ^estitam ti. Zaslu`io si nagradu - rekao je Bajernov trener Luj van Gal prilikom uru~ivawa nagrade Mileru.

Tomas Miler

Pored Milera, prvi ~ovek pokrajine Bavarske Horst Zehofer nagradio je 24 sportista koji su na Zimskim olimpijskim i paraolimpijskim igrama u Vankuveru osvojili medaqe, kao i ko{arka{e Brozea iz Bamberga, pobednike nema~kog prvenstva i Kupa.

Podse}amo, Miler je u pro{loj sezoni postigao 13 golova i imao 11 asistencija u Bundesligi, a uz to zabele`io je jo{ dva gola i tri asistencije u Ligi {ampiona. Na Mundijalu u Ju`noj Africi osvojio je Zlatnu kopa~ku za najboqeg strelca (pet golova i tri asistencije), kao i nagradu za najboqeg mladog igra~a turnira.

Samo da nastavimo ovako

Butorovi}a. Mnogobrojni pozivi novinara sa naj~e{}im pitawem -kakvi su rezultati pregovora sa predsednikom crno-belih \uri}em, naveli su predsednika Vojvodine Butorovi}a da izjavi slede}e: - Re~ je o klasi~nim pritiscima na na{ klub. Do susreta izme|u mene i gospodina \uri}a uop{te nije do{lo. Da mi se predsednik Partizana najavio za razgovor rado bih to u~inio, ali, ponavqam, nikakvog kontakta nismo imali - isti~e Butorovi}.

Postoji li ikakva mogu}nost da Mr|a obu~e Partizanov dres?

- Takva mogu}nost uop{te ne postoji - tvrdi Butorovi}. - Vojvodina ne}e biti ni~ija filijala i dok sam ja predsednik ni jedan na{ igra~ koji je pod ugovorom ne mo`e da pre|e ni u Partizan, ni u Crvenu zvezdu.

Ukoliko bi Partizan za Mr|u ponuduio 3-4 miliona kao visinu obe{te}ewa?

- Ni da nam ponudi 55 miliona ne bih ga pustio u Partizan - jasan je Ratko Butorovi}, kojeg je posebno razqutila informacija da bi u paketu sa Mr|om put Top~iderskog brda mogao da krene i jedan od najtalentovanijih izdanaka Vo{ine {kole Slobodan Medojevi}.

Crvena zvezda u subotu se „izmerila“ u me~u sa prvakom Turske, a trener fudbalera Zvezde Ratko Dostani} izrazio je zadovoqstvo onim {to je video u me~u svojih izabranika sa igra~ima Burse (2:2). Iako je tek u fini{u stigla do nere{enog ishoda (2:2), igrom je Crvena zvezda zaslu`ila najmawe toliko, smatra wen strateg.

- Protiv Burse smo pokazali da smo na dobrom putu, ali i da ima jo{ dosta prostora za napredak. Zaslu`ili smo barem remi i mogu da ~estitam igra~ima na prikazanom.

Dostani} je posebno istakao pristup utakmicama, ~ak i kada

Opreznost nije mana Petrovi} blizu Porta Kako se i o~ekivalo, briqantna partija Radosava Petrovi} u prvom me~u u Beogradu otklonila je nedoumice kod evropski klubova zainteresovanih za wega. Porto je dobro zagrizao i transfer se o~ekuje ve} posle revan{a sa Pjunikom.

- Ta~no je da su Portugalci vrlo ozbiqni u svojim namerama – potvrdio je gensek Darko Grubor.

Kako je krenuo prelazni rok jo{ }e se dobro i zavr{iti po Partizan. [ampionu se otvorilo da So{o ne ra~una trenutno na Ivana Stevanovi}a i dobio ga je na pozajmicu, a verovatno }e, pored Kizita, bez obe{te}ewa uzeti jo{ jednog igra~a.

- Espawol ne ra~una na Lolu Smiqani}a, a duguje nam 900 hiqada evra, pa je raskid ugovora jedna od solucija. Tako|e, mo`da ga uzmemo i na pozajmicu, koju bi [panci finansirali – rekao je Grubor.

oko 1.000 metara. Zato se ~ini pametnim to {to crno – beli podno Ararata sti`u dva dana ranije.

- Dobra okolnost je {to ni kod nas nije mnogo boqe vreme, pa smo ve} pomalo pripremqeni – ka-

Sudi Poqak Borski Revan{ me~ drugog kola kvalifikacija za Ligu {ampiona izme|u Pjunika i Partizana sudi}e poqska ~etvorka, predvo|ena Mar~inom Borskim.

Pomo}nici su mu Rafal Rostkovski i Toma` Listkijevi~, a ~etvrti sudija je David Pjasecki.

su na drugoj strani slabije ekipe od Burse.

- Sada imamo tri-~etiri iskusna lidera, koje ostali odli~no prate i funkcioni{u kao tim. Pristup protiv Burse je ne{to {to bi trebalo da nas uvek krasi. Ako nastavimo ovako, imamo lepu budu}nost. [ef struke crveno-belih pru`io je {ansu i nekim igra-

izjavi da se igra~i ose}aju ‘te`im’ nego {to bi trebalo, s obzirom na to da smo i daqe u fazi priprema. Ali pristup utakmicama je za svaku pohvalu i pored jakih treninga - rekao je Dostani}.

Do povratka u Beograd, Zvezda }e imati jo{ jednu jaku proveru, protiv bundesliga{a Hanovera.

Crvena zvezda i Bursa u Sloveniji odigrale `estok me~

PRVOTIMAC PARTIZANA NEMAWA TOMI] UO^I REVANA[ SA PJUNIKOM

Fudbaleri Partizana danas putuju na revan{ drugog kola kvalifikacija za Ligu {ampiona. Crno-beli u sredu (17, RTS) u Jerevanu protiv Pjunika brane beogradskih 3:1.

Vaqak }e protiv sebe, osim Jermena, imati i dug put i lo{u klimu. Od Beograda do Jerevana leti se oko {est sati, a grad je na nadmorskoj visini od

17

ZVEZDIN TRENER RATKO DOSTANI] POSLE REMIJA S BURSOM

Nismo ni~ija filijala U~estali natpisi o navodnom prelasku kapitena i golgetera Voj-

ponedeqak19.jul2010.

`e vezista Nemawa Tomi}. – Ipak, Inter iz Bakua i kiparski Apoel upozoravaju nas da ni{ta ne prepustimo slu~aju.

Lo{i vremenski uslovi ne smeju da nam smetaju – ka`e Tomi}.

Sjajni vezista optimista je pred revan{, ali i vrlo oprezan.

- Pro{le go- Nemawa Tomi} dine su nam glave do{le prepotentne izjave pred me~ sa Apoelom. Tu {kolu sam nau~io, posebno {to Pjunik zna da igra fudbal.

Po Tomi}u prednost Partizana je u slabijoj odbrani Jeremena.

- Oni igraju u ~udnoj fomaciji 3-4-3. Vr{e presing na sredini terena i ako vam uzmu loptu dosta su opasni, a ako ne, tada za wih nastaju problemi.

Mi to moramo iskoristiti.

Trener Stanojevi} je najavio defanzivniju taktiku?

- Svakako da se ne}emo braniti, to nije na{ manir. Ali, u situaciji kada imamo finu prednost, a jo{ uvek smo te{ki posle priprema, ne smemo puno da se zale}emo. Kako protivnik nije Real pusti}emo ih da se otvore, a onda ih ugro`avati kontrama.

Tomi} je zadovoqan svojom partijom u Beogradu.

- Va`no je bilo da dobro po~nem. Znamo svi {ta je bilo pro{le godine. Sada sam re{en da poka`em sav svoj talenat, u koji mnogi veruju, i hvala im na tome. Ho}u da se odu`im Partizanu na afirmaciji koju mi je omogu}io i pomognem na putu ka Ligi {ampiona – zakqu~io je Tomi}.

I. Lazarevi}

~ima koji su istog dana u~estvovali u pobedi nad slovena~kim tre}eliga{em Ver`ejom (4:1).

Upravo je Milo{ Trifunovi} bio strelac izjedna~uju}eg pogotka.

- Svih 30 igra~a koji su ovde izuzetno dobro rade. Stojim pri

- Sami smo hteli {to ja~e utakmice u ovom pripremnom periodu. Protiv timova kakva je Bursa dobra igra mojih fudbalera jo{ vi{e dobija na zna~aju. Ra~unam da }emo i na slede}im me~evima igrati kvalitetno - jasan je Dostani}.

NAKON PRVOG SUSRETA S NOVIM TRENEROM

Kasiqas impresioniran

Tokom pro{le nedeqe fudbaleri madridskog Reala imali su prvi slu`beni susret s novim trenerom @ozeom Muriwom, koji ima zadatak da vrati Real u vrh {panske Primere i Evrope.

Jedan deo fudbalera Reala verovatno je jo{ uvek opijen velikim uspehom na jugu Afrike, gde je [pannija prvi put osvojila titulu prvaka sveta i pridodala

stru~wakom. Verujem u uspeh rekao je Iker Kasiqas, prvi golman Reala i reprezentacije [panije. - Rekao nam je, onima koji su osvojili titulu prvaka sveta, da zaboravimo te dane ve} ovog trenutka. Imamo nove obveze, vezane su za Real, i tra`i da budemo spremni i odmorni za sve zadatke koje nam je pripremio. Radujem se novim izazovima.

Iker Kasiqas

je tako onoj evropskoj, osvojenoj pre dve godine.

Ipak, nema mnogo vremena za slavqe, pogotovo za igra~e Reala, koji moraju da vrate poverewe navija~a i krenu u veliki obra~un s Barselonom, kao i ostatkom fudbalske Evrope.

-Impresioniran sam prvim susretom s Muriwom. Imao sam i ranije priliku da razgovaram s wim i po~a{}en sam, kao verovatno i svi ostali, {to }emo ove i idu}ih sezona raditi s takvim

Ju`na Afrika i Mundijal, ipak, jo{ su u `i`i, pa se i Kasiqas prisetio istorijskog uspeha.

- Uspeli smo da napravimo veliku stvar. Mislim da je jednako kao titula va`na ~iwenica da su navija~i Reala navijali i poistovetili se s ]avijem, a oni iz Barselone s Ramosom. To zajedni{tvo je veliki dobitak za {panski fudbal i najava je za super sezonu i u Primeri - istakao je Kasiqas.

MARKO JAK[I], PRVOTIMAC IN\IJE

Sa~uva}emo elitni status Pouzdani {toper In|ije Marko Jak{i} posle dugotrajnih pregovora sa ~elnicima apatinske Mladosti stigao je po~etkom 2009. godine na stadion kod `elezni~ke stanice. Tada{wi trener zeleno-belih Milan \uri~i} prepoznao je wegove kvalitete, insistirao na dovo|ewu u svoju ekipu, pa je bilo prirodno da mu ve} u nastavku prvenstva dodeli ulogu komandanta odbrane. O~ekivano, tada 22-godi{wi fudbaler je opravdao wegovo poverewe, prigrabio dres startera, odigrao ~ak 15 me~eva prole}ne sezone i postao qubimac navija~a.

- Veoma rano, kao osnovac, ve`bao sam sa pionirima Grani~ara iz Ada{evaca, stigao ~ak do prvog tima a zatim sam krenuo u sredwu {kolu i nastavio da treniram u Mladosti. Proveo sam izvesno vreme na kaqewu u Big Bulu i Tavankutu, vratio se u Apatin i ve} sa 17 godina debitovao protiv Srema. Kasnije sam prihvatio poziv trenera Milana \uri~i}a, pre{ao u In|iju a uskoro }u zaigrati u najja~oj srpskoj ligi - isti~e o~igledno zadovoqni Jak{i}.- Priliku da se plasiramo u Super ligu prokockali smo godinu dana ranije, umesto remija izgubili smo odlu~uju}u utakmicu u

Po`arevcu, ali sam sada, zajedno sa saigra~ima, ipak u{ao u istoriju in|ijskog kluba.

In|ija je u pomenute dve sezone imala izuzetno dobre odbrambene igra~e, uglavnom iskusnije. Pomenu}emo Kristijana Tucakovi}a, Miroslava Blanu{u, Lazara ^ukvasa, Borislava Jovanovi}a, Nenada \urovi}a, Muhameda Omi}a, ali ste, ipak, u`ivali poverewe trenera, najpre Milana \uri~i}a a zatim i Mom~ila Rai~evi}a i odigrali skoro sve utakmice za bodove. O~igledno, konkurencija je bila `estoka i korektna.

- Upravo tako. Veliko drugarstvo u ekipi, zajedni~ka `eqa da

se ostvari zacrtani ciq iznedrila je plasman u elitnu konkurenciju. O~igledno, imao sam sre}e da stignem u ambicioznu sredinu, izuzetno kvalitetnu ekipu i saigra~e kojima je plasman u vi{i rang takmi~ewa bio zajedni~ki i jedini ciq, pa mi nije bilo te{ko da opravdam poverewe stru~nog {taba i steknem naklonost navija~a. @reb je hteo da premijeru u Superligi igrate na stadionu Partizana protiv aktuelnog prvaka dr`ave, a zatim pred svojim simpatizerima ugostite Crvenu zvezdu. Te{ko i prete{ko breme za debitanta u elitnom dru{tvu.

- Da li je to dobro ili lo{e pokaza}e vreme. Uostalom, mo`da i nije tako crno kao {to izgleda.

Smatram da je dobro da najboqe rivale preturimo preko glave ve} na po~etku borbi za bodove i da se kasnije usredsredimo na utakmice protiv ostalih, sigurno mawe kvalitetnih rivala. @eqa svih u klubu je da izborimo opstanak u elitnom dru{tvu. Naravno, ne}e to biti ni malo lako, konkurencija }e izgleda biti ja~a nego u ranijim {ampionatima, sve ekipe se tako|e `estoko pripremaju i o~ekuju dobre rezultate, ali sam veliki optimista. Ima}emo dobru ekipu, sastavqenu od iskusnih i mladih

Marko Jak{i}

igra~a, imamo i sjajnog trenera, pa dobre igre i povoqni rezultati ne}e izostati - optimista je pouzdani {toper In|ije.

Da. Vi}enti}

18

SPORT

ponedeqak19.jul2010.

DRUGA EVROPSKA LIGA ZA DAME

Bugarska – Srbija 0:3 (16:25, 20:25, 14:25) GABROV: Hala sportova, gledalaca: 2600, sudije: Zulfugarov (Azerbejxan) i Zahorcova (^e{ka).

BUGARSKA: Nenova 3, Marinova, Zetova 10, @arkova 4, Janeva 4, Ruseva, Karaka{eva, Filipova, Rabaxijeva 6, Vasileva 5, Filipova 9, Nikolova.

SRBIJA: Nikoli} 11, Brako~evi} 15, @ivkovi}, Krsmanovi} 3, Majstorovi} 1, Molnar

Jovana Brako~evi}

10, Vesovi}, Ogwenovi} 3, Veqkovi}, Bjelica, Ra{i} 7, ]ebi}.

U utakmici za presti`, odbojka{ice Srbije pobedile su Bugarsku u prvom me~u {estog vikenda druge Evropske lige i nafinalni turnir }e s vode}e po-

Izraelke na F4 Sa dva trijumfa nad Gr~kom (3:2, 3:0) odbojka{ice Izraelaizborile su posledwu vizu za finalni turnir u Turskoj.

Po{to se me~evi Turske u B grupi nisu ra~unali, Izraelke su iza sebe ostavile [paniju i Gr~ku. zicije na{e A grupe. Odranije se znalo da su se ove dve ekipe ve} plasirale na finalni turnir, uz doma}ina Tursku, i da }e oba selektora ove me~eve iskoristiti kao finalne pripreme za igrawe na fajnal-foru slede}eg vikenda. Ubedqivo su na{e

A grupa

Bugarska – Srbija 1. Srbija 2. Bugarska 3. Rumunija 4. V. Britanija

0:3

11 10 1 31:5 11 9 2 29:9 12 4 8 13:25 12 0 12 2:36

21 20 16 12

devojke osvojile prvi set. Boqe su servirale i koristile kontra napade. Jovana Brako~evi}, uz oporavqenu Jelenu Nikoli}, bila je na vrhunkom nivou, a Molnarova i sredwaci Ra{i} i Krsmanovi} pobrinule su se za nekoliko efektnih poena iz bloka.

Servis je bio najja~e oru`je na{ih devojaka. U drugom setu, kod rezultata 4:4, serijom servisa Jelene Nikoli} i dobrih napada Brako~evi}eve napravile su plave seriju 4:0 i re{ile set u ranoj fazi. Iskqu~ile su servisima iz igre Evu Janevu kapitena Bugarske, pa je Zetova bila nemo}da da sam ne{to vi{e u~ini.Sli~an scenario vi|en je i u re}em setu, ali umesto ve} pomenutog para puca~a, aktivirala se Bri`itka Molnar i Srpkiwe su mnogo lak{e od o~ekivanog do{le do maksimalne pobede.

Selektor `enske odbojka{ke reprezentacije Srbije Zoran Terzi} izjavio je posle pobede nad Bugarskom (3:0) u pretposledwem kolu grupe A Evropske lige da ga vi{e od bodova raduje odli~na igra srpskih odbojka{ica.

- Osim pobede i bodova koji su nam obezbedili prvo mesto u grupi pred odlazak na finalni turnir, raduje me odli~na igra. Ovaj rezultat dobija na zna~aju ako se uzme u obzir da smo se mu~ili sa istim rivalom pre samo dvadesetak dana u Subotici. Tako|e, Bugarke su bile ja~e za jednu izuzetnu igra~icu, Zetovu. Devojkama svaka ~ast, i nadam se da }e ponoviti ovakvu igru i u nedequ, bez obzira na to u kojem }emo sastavu igrati - rekao je Terzi} posle utakmice u Grabovu.

Posledwi me~ grupe A Bugarska i Srbija odigra}e danas od 18 ~asova.

M. R.

TURNIR ^ETIRI NACIJE

Savladana i Rusija @enska juniorska reprezentacija Srbije zabele`ila je drugu pobedu na 6. me|unarodnom turniru juniorskih reprezentacija „4 nacije“ u Italiji. Srbija je u Raguzi, u 3.

FINALNI TURNIR SVETSKE LIGE U NI[U

Srbija i Crna Gora za trofej NI[: Bazen ^air.

Gledalaca 3.000. Sudije: Bok (Nema~ka), Naumov (Rusija). Igra~ vi{e: Hrvatska 16 (8), Srbija 12 (7). Peterci: Hrvatska 2 (2), Srbija 1 (1).

HRVATSKA: Ni`i}, Buri}, Bo{kovi} 5, Dobud 1, Jokovi} 1, Kara~, Markovi} 1, Bu{qe, Sukno 2, Muslim 1, Pa{kvalin, Obradovi}, Pavi}.

SRBIJA: Soro, Avramovi}, Goci}, Udovi~i} 2, Vapenski, D. Pijetlovi} 2, Niki}, Aleksi} 1, Ra|en 1, Filipovi} 4, Prlainovi} 3, Mitrovi} 1, G. Pijetlovi}.

U finalu Svetske lige za vaterpoliste ve~eras }e se od 20 ~asova u Ni{u sastati reprezentacije Srbije i Crne Gore. Plasmanom u finale ove dve reprezentacije su obezbedile „vizu“ za Svetsko prvenstvo koje }e se slede}e godine igrati u kineskom gradu [angaju. Delfini su u polufinalu savladali Hrvatsku 14:11, a Crnogorci su bili uspe{niji od Australije 8:6 i bori}e se pored trofeja i za 100.000 evra. U Utakmici za tre}e mesto od 18.30 ~asova sasta}e se Hrvatska i Australija.

Izabranici Dejana Udovi~i}a uspeli su po drugi put na finalnom turniru u Ni{u da savladaju pulene Ratka Rudi}a. Kao i prva i ova druga utakmica bila je izuzetno te{ka. Hrvati su boqe u{li u me~ i zahvaquju}i razigranom Mihu Bo{kovi}u (postigao pet golova, od toga ~etiri u prve dve ~etvrtine) odr`avali prednost tokom prve i druge ~etvrtine, koja je nekoliko puta iznosila i dva

Hrvatska - Srbija 11:14 (5:4, 3:4, 2:4, 1:2)

Andrija Prlainovi} u duelu s Hrvatima

su Andro Bu{qe i Filipovi} imali malu raspravu, a onda je zbog prigovora crveni karton dobio i selektor Hrvata Ratko Rudi}. Uzavrela atmosfera iz bazena prenela se i na tribine, pa je podr{ka na{im momcima bila sve glasnija kako jeutakmica odmicala. Krajem tre}e ~etvrtine imali su delfini prednost od dva gola, prvo 11:9, pa 12:10 i tim rezultatom u{lo se u zavr{nicu.

Hrvati su odmah smawili na 12:11, ali je Filipovi} iz peterca po-

Kenguri namu~ili \eti}e Australija - Crna Gora 6:8 (3:1, 0:3, 2:2, 1:2) NI[: Bazen ^air, gledalaca: 1.500, sudije: Gomez (Italija) i Rostard (SAD). Igra~ vi{e: Australija 11 (5), Crna Gora 12 (4).

Peterci: Australija 1 (1), Crna Gora 1 (1).

AUSTRALIJA: Stenton, Kembel 1, Bird, O’Haloran, Mejtland, martin 2, Junger, Mekgregor 1, Svift, Hojden, Koteril 1, Miler 1, Denerlej.

CRNA GORA: Radi}, Brguqan, Paskovi}, Danilovi}, Vuk~evi}, Ti~i}, M. janovi} 2, N. janovi}, Ivovi} 3, Zlokovi} 3, Gojkovi}, Joki}, [}epanovi}. gola prednosti (5:3, 7:5, 8:6). Posebno je Hrvatima i{lo sa igra~em vi{e (iskoristili su osam od sedam situacija) i to je i bio kqu~ sjajne igre u prvom delu me~a. Ali, nisu se predavali na{i momci, predvo|eni Filipom Filipovi}em uspeli su da naprave preokret. Krajem drugog i po~etkom tre}eg perioda napravili su seriju od 3:0 i poveli 9:8. Tada je tenzija u bazenu dostigla vrhunac, prvo je iskqu~en Petar Muslim zbog udarawa Filipovi}a, potom

novo doneo dva razlike (13:11), da bi ta~ku na i stavio odli~ni Andrija Prlainovi} dva minuta pre kraja za kona~nih 14:11.

Selektor Dejan Udovi~i} iznena|en je bio velikim brojem golova na susretu, ali nije `eleo da komentari{e su|ewe za razliku od kolege Ratka Rudi}a.

- Jo{ u petak sam rekao da }emo se igra~i i ja truditi da ne reagujemo na ovakav na~in su|ewa. Nismo o~ekivali ovako veliki broj golova, naro~ito na po~etku, ali Foto: S. [u{wevi}

Obezbe|eno prvo mesto

DNEVNIK

kolu, savladala Rusiju sa 3:0, po setovima 25:19, 25:15 i 25:22. Juniorke Srbije }e danas u finalu, u Raguzi, od 21 ~as igrati protiv B selekcije Italije.

PRIJATEQSKE UTAKMICE

Pobeda Vo{e na Tari Fudbaleri novosadske Vojvodine nalaze se na pripremama za predstoje}u sezonu na Tari. U prvom, od ~etiri najvaqena kontrolna me~a tokom priprema, Novosa|ani su se sa-

stali sa ekipom Mladosti iz Lu~ana.

Vojvodina je pobedila 2:0 golovima Mereba{vilija i Mito{evi}a u drugom poluvremenu. Planirano je da Novosa|ani na Tari ostanu do 28. jula.

M. R.

Zvezda remizirala Fudbaleri Crvene zvezde odigrali su nere{eno 2:2 protiv turskog {ampiona Burse u generalnoj probi pred po~etak nove sezone.

Crveno-beli su do prednosti do{li ve} u 2. minutu golom povratnika Ogwena Koromana, ali je ve} u 15. minutu bilo 1:1 - strelac Turgaj Badahir. Pablo Bataqa je u 55. minutu doveo Bursu u prednost, da bi izjedna~ewe Zvezdi doneo rezervni igra~ Milo{ Trifunovi} u 89. minutu.

Podela plena u Kuli U drugoj kontrolnoj utakmici fudbaleri Hajduka su sa Veternikom igrali nere{eno 1:1. Do vo|stva su fudbaleri Hajduka do{li u 35. minutu kada je kapiten Bogi} odli~no na boku uposlio Komazeca, a ovaj novajliju Laki}a.

U drugom poluvremenu trener Deli} je uveo drugih jedanaest igra~a i videlo se tada da to nije vi{e ona igra iz prvog poluvremena. To su gosti iskoristili i u 78. minutu stigli do izjedna~ewa(1:1). \. B.

kasnije smo uspeli da poboq{amo igru sa igra~em mawe, pa nam je to donelo mirno}u u napadu. kada nam se ukazala prilika da prelomimo utakmicu to smo i u~inili. Da nismo ko zna {ta bi bilo u nastavku.

Ulaskom u finale smo ostvarili ciq, a to je bio plasman na Svetsko prvenstvo. Time su tenzije popustile, o~ekujem te{ku utakmicu sa Crnogorcima, ali potrudi}emo se da se odu`imo navija~ima i i}i }emo na pobedu - rekao je Udovi~i}.

Selektor Hrvatske Ratko Rudi}, podsetio je da je wegov tim odli~no po~eo me~.

- Prvi deo utakmice odigrali smo dobro i imali smo odli~nu realizaciju igra~a vi{e. Me|utim, kada se lomio rezultat nismo bili zadovoqni odlukama sudija. No, na kraju Srbija je zaslu`eno pobedila, iskoristila je svoje {anse, a mi nismo. Vidi se da nismo dovoqno fizi~ki spremni. Ali, uprkos porazima zadovoqan sam, po{to smo dobro igrali. Pali smo kada je do{lo do zamora. Predstoji nam Svetski kup u Oradei, gde }emo prvu utakmicu opet igrati sa Srbijom, a onda nas ~eka te`ak rad do Evropskog prvenstva u zagrebu.

Ovde nam je bilo te{ko, jer se igralo svaki dan, a mislim da }e u Zagrebu biti lak{e, jer se igra svaki drugi dan - rekao je Rudi}.

Andrija Prlainovi} je pobedu posvetio ni{koj publici.

- Ne pamtim da se Svetska liga igrala u ovakvom ambijentu. ^estitke zaslu`uju i Hrvati, jer su ponovo pokazali da su odli~na ekipa i sigurno }e nam biti jedan

[panija i SAD za peto mesto [panija i SAD }e danas igrati za peto mesto od 11.20 ~asova. [panci su ubedqivo savladali Ju`nu Afriku 12:1, a Amerikanci Kineze 13:6. Ju`na Afrika i Kina pre toga }e se od 10 ~asova boriti za sedmo mesto. od glavnih rivala na EP u Zagrebu. Bilo bi lepo kada bi pobedili u finalu. Crna Gora je odli~na ekipa. Nemam emocije, sada je to za mene utakmica kao i svaka druga.

Poku{a}emo da na|emo i posledwi atom snage, da obradujemo navija~e. Ako damo sve od sebe a u tome ne uspemo ne}emo da `alimo - rekao je Prlainovi}.

Filip Filipovi} je rekao: - Ostvarili smo ciq, plasman na Svetsko prvenstvo idu}e godine u [angaju. Nije mi jasan kriterijum su|ewa. Bitno je da u finale ne ulazimo povre|eni i sa frakturama. Finale je finale.

Imamo probleme, o wima se malo zna. Igra~i su prinu|eni da razmi{qaju o svom statusu, wima se prodaje magla i dok traje takmi~ewe od strane raznih pregovara~a.

Zato treba da damo sve {to mo`emo da ostvarimo uspeh. Tu nema kalkulisawa, ali posle dve jake utakmice sa Hrvatima u ~etiri dana, dve pobede dosta smo istro{eni. Ali kada po~ne me~ sve se zaboravqa.

G. Malenovi}

VELIKA NAGRADA NOVOG SADA 2010.

Zlatna Arsovi}eva Drugog dana me|unarodnog streqa~kog turnira „Velika nagrada Novog Sada 2010“ ga|alo se MK pu{kom.

Gran pri organizuje Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790 u okviru proslave 220 godina postojawa, a u~estvuju takmi~ari iz Ma|arske, Slovenije, Hrvatske i Srbije. Kao i vazdu{nom pu{kom najprecizniji je i MK pu{kom tri puta 40 metaka bio Ma|ar Peter [idi sa 1.273,7

(1.172) kruga. Drugo i tre}e mesto uzeli su na{i strelci Milenko Sebi} sa 1.258,7 (1.160) i Stevan Pletikosi} sa 1.255,9 (1.159) krugova. Devojke su pucale MK pu{kom 60 le`e}i i slavila je reprezentativka Srbije Andrea Arsovi} sa 588 krugova ispred koleginoca Lidije Mihajlovi} sa 587 i Bojane Nikoli} sa 585 krugova. Danas }e mu{karci pucati MK pu{kom 60 le`e}i, a devojke MK pu{kom tri puta 20 metaka.

G. M.

EP IGRA^A DO 20 GODINA U ZAGREBU

SVE^ANA PROSLAVA 220 GODINA STREQA^KE DRU@INE NOVI SAD 1790: U Titovim salonima na Petrovaradinskoj tvr|avi Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790 sve~ano je obele`ila 220 godina postojawa. Sve~anost su ulep{ali mnogobrojni strelci i na{i reprezentativci koji se u Novom Sadu kroz treninge i takmi~ewa pripremaju za Svetsko prvenstvo u Minhenu od 29. jula do 11. avgusta. prisustvovali su i treneri i ~lanovi stru~nog {taba, predstavnici pokrajinskih i gradskih struktura, prijateqi kluba, kao i mediji. Streqa~ka dru`ina je najstariji sportski klub u Srbiji i predstavqa prvi oblik slobodnog gra|anskog udru`ivawa kod nas. Predsednik Izvr{nog odbora Dru`ine i na{ proslavqeni reprezentativac Nemawa Mirosavqev podsetio je na mnogobrojne uspehe u dugoj istoriji i istakao da iako klub mo`da i nije najboqi trudi se ve} 220 godina i trudi}e se i daqe. Ispred Pokrajinskog sekretarijata na jubileju je strelcima ~estitao Milorad Dokmanac, a ispred Grada Novog Sada zamenik gradona~elnika Sa{a Igi}. Direktor Streqa~ke dru`ine Novi Sad 1790 dodao je da je veomaleop primati ~estitke, ali i zahvaliti se na pomo}i svima.

G. M.

Orli}i za sedmo mesto Tim Bo{ka \oki}a nije stigao da se oporavi od {okantnog poraza u ~etvrtfinalu od doma}e Hrvatske u petak, pa je dan kasnije pretrpeo jo{ jedan poraz, ~etvrti na Evropskom prvenstvu. I Rusi su bili

boqi od Srba 92:80 (23:23; 21:6; 23:20; 25:31), pa }e se sa Crnogorcima boriti za peto mesto, a orli}ima preostaje da protiv Ukrajinaca poku{aju da se domognu sedmog. Prethodno, Crna Gora je bila ubedqiva protiv Ukrajine - 84:61.

EP ZA JUNIORKE U LETONIJI

Porazom u drugi krug Mlada `enska ko{arka{ka reprezentacija Srbije pora`ena je od selekcije [panije rezultatom 75:67 u posledwem kolu grupe C na EP u Letoniji. Bio je to me~ koji je odlu~ivao pobednika grupe, na-

`alost, na{e devojke su poklekle, ali i pored poraza Srpkiwe su uspele da izbore plasman u drugi krug takmi~ewa, a osim wih daqi plasman iz grupe C izborile su [panija i Italija.

c m y

SPORT

DNEVNIK

ponedeqak19.jul2010.

19

TURNIR U ATLANTI

Tipsarevi} peti nosilac Janko Tipsarevi} se o`enio, sa Srbijom pro{ao u polufinale Dejvis kupa, a sada je vreme da uradi ne{to za svoj nov~anik i ATP renking.

(SAD), Lejton Hjuit (Australija) i Orasio Zebaqos (Argentina).

Janko }e se u prvom kolu sastati sa odli~nim ju`noafri~kim serverom, 203 centimetra

Janko Tipsarevi}

Pripreme za posledwi grend slem turnir sezone, US open, za Janka Tipsarevi}a po~iwu ve} od ponedeqka.Srpski teniser, koji trenutno zauzima 46. mesto na svetskoj rang listi (nekada bio 33.) u~estvova}e na turniru u Atlanti, gde je imenovan za petog nosioca.

Turnir se igra na betonu za nagradni fond od 531.000 dolara, a prva ~etiri favorita su Endi Rodik (SAD), Xon Izner

visokim Kevinom Andersonom (97. reket sveta). Bi}e to wihov prvi okr{aj. Ako pobedi ~eka}e Izraelca Dudija Selu, ili mladog Amerikanca Donalda Janga.

Ne ra~unaju}i junski nastup u Hertogenbo{u, gde je u finalu pora`en od Ukrajinca Sergeja Stahovskog, Tipsarevi} je na {est turnira zaredom, ukqu~uju}i Rolan Garos i Vimbldon, padao na prvoj prepreci.

SRPSKI ODBOJKA[I STIGLI U ARGENTINU: Odbojka{i Srbije rano jutros po na{em vremenu doputovali su u Argentinu, gde }e na finalnom turniru braniti naslov vice{ampiona Svetske lige. Srpski odbojka{i su jo{ pro{le godine pokazali da u nacionalnom timu postoji kvalitet ~ak i kada nema Miqkovi}a, Grbi}a, Geri}a. Ove godine su to samo potvrdili, ostvariv{i devet pobeda u Svetskoj ligi, {to im je, uz nekoliko povoqnih rezultata u drugim grupama, bilo dovoqno da se plasiraju na fajnal siks u Kordobi. Ali, dok su letos proslavqeni asovi prisko~ili u pomo} za finalni turnir u Beogradu, sada }e u Ar-

gentini igrati oni koji su na ramenima izneli i prvu fazu takmi~ewa: Dragan Stankovi}, Sa{a Starovi}, Bojan Jani}, Marko Podra{~anin...

Srbija }e se takmi~iti u E grupi F6 turnira sa Brazilom i doma}inom, dok grupu F ~ine Italija, Rusija i Kuba. Svi u na{em taboru znaju da }e biti te{ko ponoviti uspehe iz Rio de @aneira 2008. i Beograda 2009. godine, gde su osvojene srebrne medaqe.

U no}i izme|u ~etvrtka i petka po centralnoevropskom vremenu sasta}emo se sa Brazilom, koji je pro{le godine u beogradskoj Areni slavio u finalu protiv Srbije rezultatom 3:2.

VELIKA NAGRADA NEMA^KE

Pobednik Dani Pedrosa Voza~ Repsol Honde Dani Pedrosa pobednik je Velike nagrade Nema~ke, osme trke sezone u kraqevskoj klasi Moto GP {ampionata.[panac je do drugog trijumfa u ovogodi{wem {ampionatu, a desete u najja~oj klasi ukupno, do{ao u vremenu od 28:50.476 ispred sunarodnika Horhea Lorenca na Jamahi.Na tre}i stepenik pobedni~kog postoqa popeo se voza~ Dukatija Kejsi Stoner, koji je vodio veliku borbu sa Valentinom Rosijem, koji se fanta-

Rezultati Dani Pedrosa ([panija), Repsol Honda 28:50.476, 2.

Horhe Lorenco ([panija), Fiat Jamaha + 3.355, 3. Kejsi Stoner (Australija), Marlboro Dukati + 5.257, 4. Valentino Rosi (Italija), Fiat Jamaha + 5.623, 5. Andrea Doviciozo (Italija), Repsol Honda + 17.158, 6. Marko Simon~eli (Italija), San Karlo Honda Gresini + 17.757, 7. Niki Hejden (SAD), Marlboro Dukati + 17.935, 8. Ben Spiz (SAD), Monster Jamaha Teh 3 + 20.957, 9. Hektor Barbera ([panija), Interveten Honda + 22.000, 10. Marko Melandri (Italija), San Karlo Honda Gresini + 35.217, 11. Loris Kapirosi (Italija), Rizla Suzuki + 45.042, 12. Aleks De An|elis (San Marino), Interveten Honda + 45.204

sti~no vratio u {ampionat posle {est nedeqa pauze zbog povrede.

Trka za Veliku nagradu Nema~ke vozena je iz dva dela, jer je ve} posle devet krugova na stazi bila istaknuta crven zastava posle incidenta u koji su bili ume{ani voza~ LCR Honde Randi De Punije, Aleks Espargaro na Pramak Dukatju i voza~ Suzukija Alvaro Bautista. Sve je krenulo od kontakta De Punijea i Espargara, posle kojeg je na wih naleteo Bautista, dok su [panci pro{li sa lak{im povredama, francuskom voza~u je konstatovan prelom potkolenice, tj. ista povreda koju je do`iveo Rosi pre {est nedeqa.

Na startu prve trke Pedrosa je poveo ispred Lorenca, Hektora Barbere na Aspar Dukatiju, Stonera, Andree Dovicioza na Repsol Hondi, voza~a San Karlo Honde Gresini Marka Simon~elija, Rosija i Nikija Hejdena na Dukatiju.

Ve} u prvom krugu Lorenco je uspeo da se na|e ispred Pedrose, dok su Barberu redom preticali Doviciozo, Stoner, Simon~eli, Rosi, a potom i Hejden i Marko Melandri na privatnoj Hondi ekipe San Karlo Gresini.

Melandri je tada pretekao i Hejdena, dok je Rosi uspeo da se pored Simon~elija probije do ~etvrte pozicije u ~etvrtom krugu.

U osmom krugu vi|eno je prvo odustajawe kada je Kolin Edvards izleteo sa staze, a dva kruga kasnije istaknuta je crvena zastavica.

Usledila je pauza od 20 minuta, a trojica voza~a koji su bili ume-

Dani Pedrosa slavio u Nema~koj

{ani u incident nisu mogli da se na|u na startu druge trke jer nisu uspeli da se na svojim motorima vrate do boksa u roku od pet minuta po{to je trka prekinuta.

U trenutku prekida poredak je bio: Lorenco, Pedrosa, Stoner, Doviciozo, Rosi, Hejden, a posle novog starta poveo je opet Pedrosa, ispred Lorenca, Dovicioza, Stonera, Hejdena, Rosija, Simon~elija i Melandrija. U prvom krugu trka je bila gotova za voza~a Pramak Dukatija Miku Kalija, koji je izleteo sa staze, a samo krug kasnije Rosi je pretekao Hejdena, dok je Lorenco uspeo da se vrati na ~elo.

U roku od dva kruga ispred Dovicioza su uspeli da se na|u i Stoner i Rosi, dok je od osmog kruga po~ela velika borba Lorenca i Pedrose na ~elu. U 11. krugu Pedrosa je uspeo da do|e do prve pozicije i iz kruga u krug je malo

pomalo pove}avao svoju prednost, dok se tada intezivirala borba Rosija i Stonera. Biv{i i sada{wi {ampion su se nekoliko puta smewivali na tre}oj poziciji, a Australijanac je iz te bitke kao pobednik iza{ao na samom kraju trke.

Pedrosa je tada ve} slavio novi trijumf, ispred Lorenca, Stonera i Rosija, a potom su sledili Doviciozo, Simon~eli, Hejden i Ben Spiz na Jamahi Teh 3. Prvu desetoricu na osmoj trci sezone kompletirali su Barbera i Melandri, dok su do bodova do{li i Loris Kapirosi na Suzukiju i voza~ Interveten Honde Aleks De An|elis, koji mewa povre|enog Hiro{ija Aojame.

Ovogodi{wi Moto GP {ampionat se nastavqa 25. jula trkom za Veliku nagradu Sjediwenih Dr`ava , gde }e se na}i samo voza~i u najja~oj klasi.

SEBASTIJAN VETEL U RAZGOVORU ZA [PIGL

Sebastijan Fetel

- Ekipa ima prioritet, ali na kraju poredak voza~a uvek predvodi najbr`i ~ovek. Svaki voza~ zapravo je egoista jer ne mo`ete da stignete u Formulu 1 ako niste takvi. Va{ ekipni ko-

lega zapravo je prvi ~ovek kojeg `elite da pobedite jer ima isti bolid i uslove kao i vi - rekao je Fetel.

Konkretno, o odnosu s Veberom, mladi nema~ki voza~ je rekao:

Do{le [imi}eva i Mihajlovi}eva @enski odbojka{ki klub Varadin BMG gradwa nastavqa sa anga`ovawem igra~ica za predstoje}i sezonu u Prvoj ligi. Posle dovedene trojke, Nevena Iri~anin-Vawa Radanovi}-Bojana Popovi}, novi prvoliga{ doveo je mladu tehni~arku Vawu [imi} (Spartak) i prima~a servisa Jovanu Mihajlovi} (Zrewanin 023).

Uz postoje}i fond igra~ica, Varadinke ve} sada imaju respektabilan sastav za drugi rang takmi~ewa, a ~lan uprave Milorad Grgurovi} Bado najavio je jo{ nekoliko poja~awa, a prema wegovim re~ima na~elno je postignut dogovor s kvalitetnom korektorkom.

M. R.

Vawa [imi}

NOVI SAD PIONIR PETROL

Ekipa kompletirana Odbojka{icama Novog Sada Pionir petrola u protekloj se-

Dragana Ili}

zoni za malo je izmakla druga pozicija i plasman u Superligu, pa u novu sezonu nadmetawa u Prvoj ligi `ele da u|u u jo{ kvalitenijem sastavu. Postoje}i igra~ki kadar obogatili su s dve iskusne igra~ice, koje su pro{le sezone igrale za Vojvodinu, Draganom Ili} (sredwi bloker) i Sowom Klisurom (korektor). Iz kluba je oti{la Ivana Tomi} (Futog), a prema re~ima trenera Vladimira Medenice, ekipa je za sada kompletirana, a ako bude trebalo popuni}e sastav iz sopstvenog pogona mla|ih kategorija.

M. R.

SKIT: TURNIR U SLOVENIJI

Voza~i moraju da budu egoisti Nema~ki voza~ Formule 1 Sebastijan Fetel (Red Buls Rejsing) progovorio je za nedeqnik „[pigl“ o svom odnosu s kolegom iz ekipe Markom Veberom. Zategnut odnos dvojice voza~a kulminirao je na Velikoj nagradi Turske ove sezone, kada su se sudarili na stazi, a zaiskrilo je ponovno i na Velikoj nagradi Velike Britanije, ta~nije uo~i slu`benog treninga za trku. Naime, tada se Veber po`alio da su s wegovog bolida uzeli predwe krilce i stavili ga na Fetelovu formulu, a na wegovu su tehni~ari vratili stari i zakrpqeni deo.

IZ @OK VARADINA

- Oduvek je postojala odre|ena distanca izme|u nas. Radimo zajedno u odre|enim podru~jima kako bismo pridoneli napretku i razvoju bolida. Ali, pored toga, svako je usredsre|en na sebe i tra`i svoju prednost.

Posle 10 od 19 trka, Fetel zauzima ~etvrto mesto sa 121 bodom, dok je Veber tre}i sa sedam bodova vi{e. U vo|stvu je Luis Hamilton sa 145 bodova. U devet preostalih trka Fetel ima jasan ciq, a on je da zavr{i sezonu u samom vrhu i postane {ampion.

- Ne u`ivam u osvajawu drugog mesta. Potrebna mi je samoafirmacija i dokaz da sam boqi od ostalih - objasnio je on.

Amanovi} oborio rekord J o v a n Amanovi} oborio je sa 114 golubova sopstveni dr`avni rekord u disciplini skit za osnovni deo na turniru na streli{tu u Pragerskom kod Maribora.Reprezentativac klu- Jovan Amanovi} ba Novi Sad u finalu je imao 20 golubova i sa 134 goluba je ubedqivo trijumfovao. Raniji rekord je bio 111 krugova i Amanovi} ga je postavio na Svet-

skom kupu u Italiji. Drugo mesto pripalo je tako|e novosadskom reprezentativcu Goranu Stojadinovi}u koji je imao 126 golubova (107 i 19).

20

IZ DRUGOG UGLA

ponedeqak19.jul2010.

Nema~koj nedostaju obrazovani imigranti ema~ka prema svemu sude}i nije ba{ najatraktivnija kao zemqa useqavawa, bar ne za visoko kvalifikovane imigrante. Neke druge zemqe su na tom planu o~igledno privla~nije. A evo i za{to…

U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama 55 odsto imigranata je visoko kvalifikovano, ka`e Gunar Hajnzon, sociolog iz Bremena, u Australiji ih je 85 od-

kada se za imigrante pau{alno tvrdi da su glupi. Osim toga, ovaj zahtev samo podsti~e predrasude.“ Sli~no reaguje i Barbara Jon, biv{a opunomo}enica Berlinskog senata i predsednica Paritetnog dobrovoqnog udru`ewa. „Ta~no je da bi Nema~ka trebalo da prima ve}i broj visokokvalifikovanih imigranata“, ka`e Barbara Jon. „Za te imigrante vrata su otvorena - to je predvi|eno i novim zakonom o useqavawu.

Ko dolazi u Nema~ku, mora da zara|uje najmawe 70.000 evra, {to je

sto, a u Kanadi ~ak 99 odsto. U Nema~koj udeo visokokvalifikovanih u populaciji migranata iznosi samo pet do deset procenata.

Dvojica politi~ara stranaka Unije zato su predlo`ila da se odrede kriterijumi za imigrante koji bi odista bili od koristi za dr`avu: re~ je o dobroj stru~noj spremi, stru~noj kvalifikaciji i nivou inteligencije - koji bi se proverio pomo}u testa inteligencije. Ovo posledwe je izazvalo zgra`awe. I savezna vlada nije prihvatila ovaj predlog. „Odbijamo zahtev da imigranti pola`u test inteligencije“, ka`e portparol vlade Kristof [tegmans i dodaje: „Upravo se ovaj zahtev ne odlikuje posebnom inteligencijom. Nema sumwe da je re~ o diskriminaciji

nemogu}e sa osnovnom {kolom.

Ili se pak otvori firma sa najmawe 10 zaposlenih i uplati milion evra. Dakle, imamo oko 900 do 1000 qudi koji na taj na~in dolaze u Nema~ku, a to je sme{no za svetskog prvaka u izvozu - potrebno nam je mnogo vi{e - na hiqade…“ Prema oceni Barbare Jon, uslovi za doseqavawe su strogi, birokratske prepreke prevelike i `ivotni partner imigranta ne dobija automatski dozvolu za rad. „Mi vi{e nismo ti koji biraju imigrante, nego oni biraju zemqu u koju odlaze. A Nema~ka, trenutno, nije wihov omiqeni ciq“, ka`e Barbara Jon. Situacija bi mogla da se popravi kada bi u Nema~koj bile automatski priznate strane diplome i nema~ka vlada upravo na tome radi.

Arnd Rikman Mirjana Kine-Veqkovi}

Doj~e vele

N

ajvi{a loto maks premija u kanadskoj lutriji podeqena je izme|u dva dobitna listi}a, jednog iz Saska~uana i jednog iz Wufaundlenda i Labradora. Oni su dobili po 25 miliona dolara, ali je jo{ 29 sre}nika dobilo po milion dolara, kao ‘ute{nu’ nagradu.

Jednu polovinu premije dele tri `iteqa Hepi Veli-Gus Beja, Xerald Hilej, wegova supruga Vini i koleginica Marx Vajt.

Drugi deo dobitka pripao je bra~nom paru Klarensu i Delores Diro{er iz Il-a-la-Kros, Saska~uan, koji isti~u da je to za wih i emotivno i zastru{uju}e iskustvo.Treba re}i i da jedan odsto od premije dobijaju i prodavaci koja su prodali sre}ne listi}e, {to zna~i da je radost zbog dobitka u{la u jo{ dva doma.

N

DNEVNIK

Mala privreda - re{ewe za nezaposlenost Glas Amerike nogi Amerikanci su usled globalne ekonomske krize izgubili posao, me|utim prema podacima Kofmenovog indeksa preduzima~kih aktivnosti, broj registrovanih privatnih firmi je u periodu izme|u 2007. i 2009. godine porastao. Neki ekonomisti smatraju da je upravo recesija ono {to je mnoge Amerikance nateralo da zapo~nu privatni biznis.

Radni dan Xesija Rau~a pomalo je neobi~an. On nema uobi~ajenu kancelariju ve} mu sto u lokalnoj kafeteriji slu`i i kao radni sto. Xesi je pre ~etiri meseca osnovao svoju firmu i ve} vidi dobre strane tog poteza.

“Imam slobodu da odlu~im {ta }u da radim. Spavam du`e ujutru, ali i odlazim u krevet malo kasnije,” ka`e Rau~.

Zapo~iwawe sopstvenog biznisa nosi i odre|eni rizik. “@ivim od u{te|evine {to je zastra{uju}e i mu~no i zbog toga moji roditeqi brinu. I ja sam nervozan,” dodaje Rau~. Rau~ je doneo odluku da otvori svoju firmu po{to mu je istekao ugovor sa nevladinom organizacijom za koju je radio: “Poslao sam mno{tvo rezimea.

Jako je te{ko prona}i posao u

M

gradu koriste}i se tradicionalnim metodama.”

Pamela Stro tako|e smatra da je te{ko na}i posao: “Bilo je zamaraju}e. Bila sam nezaposlena 10 meseci tokom kojih sam poslala 250 prijava za posao,” ka`e Pamela.

Dok je tra`ila posao u oblasti kompjuterske tehnologije, Stro je zaradila ne{to novca kao stru~wak za kompjutere pru`aju}i usluge firmama.

“To nije bila svesna odluka. Po~ela sam da radim za sebe jer su mi se otvorile mogu}nosti preko prijateqa i kontakata, koje ne bih mogla da iskoristim da nisam zapo~ela sopstveni biznis,” ka`e ona. Situacije sli~ne ovima u kojima su se na{li Pamela Stro i Xesi Rau~ zadesile su qude {irom Sjediwenih Dr`ava. Godi{wi izve{taj

Kofmenove fondacije o preduzima~kom indeksu pokazuje da je 2009. godine otvoreno najvi{e

privatnih firmi u posledwih 14 godina. Barbara Pouzner, vlasnica grupe “Preferred Staffing” ka`e da je ve}ina qudi koji su joj se tokom pro{le godine obratili za pomo}, visoko kvalifikovana i voqna da radi za mawe novca.

“Do{li su kod nas jer su bili otpu{teni ili primorani da se prevremeno penzioni{u, a onda su neki od wih shvatili da bi mogli da zapo~nu sopstveni biznis,” ka`e Pouzner.

Ipak i pored toga {to je sve ve}i broj preduzima~a, Biro za statistiku rada nije zabele`io zna~ajan pomak u broju qudi koji zapo~iwu privatni biznis.

“Za svakog kojeg dodamo, mo`da izgubimo jednog,” ka`e Pouzner.

Ostaje nada da }e se rizici na kraju isplatiti.

Elizabet Li

Od burki do pokrivki Doj~e vele rancuska skup{tina usvojila je na ju~era{woj sednici sporni zakon o zabrani no{ewa burke. Zakon bi trebalo da potvrdi jo{ Senat, ali se smatra da je to gotova stvar.

Burka bi uskoro mogla da nestane sa francuskih ulica. Prva parlamentarna prepreka ve} je uklowena. Glasovima vlada-

F

ju}e stranke UMP (Unije za narodni pokret), nacionalna skup{tina izglasala je zabranu pokrivawa lica u javnosti – kako se to zvani~no ka`e.

Najve}a opoziciona stranka PS (Socijalisti~ka partija) nije glasala. Socijalisti dodu{e podr`avaju zabranu no{ewa burke, bar na javnim mestima, ali su istovremeno izrazili sumwu da je ovaj nacrt zakona u skladu sa ustavom. Dr`avni savet je kao savetodavno telo ve} najavio rezerve prema

tom zakonu, a i organizacije za za{titu qudskih prava odbile su zakon zato {to ograni~ava prava pojedinca, ali i slobodu veroispovesti. Vlada je svojevremeno reagovala i iz teksta zakona izbrisala sve indicije u vezi sa islamom. Ni re~i burka i nikab se vi{e ne pojavquju. Zabrana no{ewa burke pretvorila se u zabranu pokrivawa lica.

Ane Kristin Hekeman Mirjana Kine Veqkovi}

Lutrijska groznica trese Kanadu su dobitni listi}i prodati u Saska~uanu i Wufaundlendu.

U loto groznicu ukqu~io se i matemati~ar Arvind Gupta, profesor sa Univerziteta Britanska Kolumbija, koji je najavqivao da }e premija biti izvu~ena ba{ u nedeqi kada se to i dogodilo. Dvojica drugih, Dejvid Oldos, sa Berklija, i Dejvid Tomson naveli su, pak, klasi~nu tvrdwu za razbijawe iluzija u~esnicima u ovoj sveop{toj pomami u igri na sre}u.

Po re~ima prvog, ve}a je verovatno}a da nekoga pogodi grom dva ili tri puta, nego da dobije toliki novac, dok je drugi rekao da onaj ko pogodi dobitnu

Otava san Mogu}nost dobijawa rekordno visoke premije vi{e je nego u~etvorostru~ila prodaju loto tiketa tokom ~etiri nedeqe u kojima nije bila izvu~ena premija.

Svako je imao svoju varijantu kako sti}i do dobitka, od birawa sre}nih brojeva, preko onih vezanih za ro|endane dragih osoba, pa do nasumi~no izabranih listi}a. ^inilo se da svi u~estvuju, da svi pri~aju samo o premiji i sawaju o dobitku. Mnogi su ve} po~iwali u mislima da raspore|uju novac, kada je objavqeno da

kombinaciju mo`e da o~ekuje da ga pogodi asteroid.

Kombinatorika govori i da je verovatno}a da neko dobije premiju ravna jedan prema 27 miliona, odnosno ista kao i da }e neko pro}i kroz 27 semafora i da }e ga svugde do~ekati zeleno svetlo.Tomson, verovatno zbog toga, ka`e da je u~estvovawe u igrama na sre}u u su{tini pla}awe poreza na budale. Otkako je septembra 2009. godine ustanovqen loto maks, ovo je tre}i put da se stigne do premije od 50 miliona.

Prvu je dobio bra~ni par iz Manitobe, dok su drugu podelila dva dobitnika, iz Britanske Kolumbije i Kvebeka.

Kontrola buyeta u zemqama EU Bi-Bi-Si redsednik Evropskog saveta, Herman van Rompej, ka`e da su se ministri finansija zemaqa EU dogovorili da po~nu da prate buxete me|usobno od idu}e godine. On je rekao da treba uvesti vi{e sankcija za zemqe koje kr{e buxetske propise koje va`e za svih 27 ~lanica EU. BBC-jev ekonomski analiti~ar Endru Voker ka`e da je glavna lekcija koju su ministri finansija EU nau~ili iz krize evrozone, da treba efikasnije da upravqaju novcem koji vlade imaju na raspolagawu.

Dosada{wi propisi na snazi u EU, o ograni~ewu vladinog zadu`ivawa nisu bile efikasne, i buxetske te{ko}e nekih ~lanica su nanele ekonomsku {tetu drugima u EU. Ministri finansija 27-morice vode razgovore o reformama, a obra}aju}i se novinarima posle sastanka radne grupe za ova pita-

P

Herman van Rompej

wa, predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je rekao da su se ministri dogovorili da je potrebno da detaqnije me|usobno nadziru buxetska stawa. Rekao je i da su ministri razgovarali o reformi sistema sankcija za zemqe koje kr{e pravila, ukqu~uju}i i

predlog o pro{irewu sankcija. Herman van Rompej je rekao da EU treba da obrati vi{e pa`we na dugovawa vlada zemaqa ~lanica.

Ipak, ministarski razgovori o ovim pitawima su jo{ na po~etku, i jo{ nema dogovora o mehanizmima koji bi osigurali efikasnost predlo`enih promena. Javnosti je jo{ vrlo malo poznato o karakteru novih sankcija o kojima ministri razgovaraju, iako je Herman van Rompej rekao da bi one mogle da obuvate kako finansijske tako i nefinansijske mere.

Predlog o uvo|ewu novih sankcija pokre}e i neka osetqiva politi~ka pitawa. Te{ko je pomiriti princip suvereniteta dr`ava ~lanica EU sa bilo kakvom vrstom uticaja spoqa, ili uticaja EU, na tako osnovne politi~ke oblasti kao {to su vladina potro{wa i poreska politika.

c m y

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

Vuk Karaxi} Uz zvuke svih sova, u~imo slova nova.

U~imo slova lepa, u kamionu Vuk Karaxi} nova slova {lepa.

Hvala Vuku dragom, mi u~imo sa sposobno{}u jakom.

Ima{ dobru ma{tu, a ja pravim slovnu ba{tu.

Stefan Tanasi}, III-1 O[ „Vuk Karaxi}“ Srbobran

Dnevnik D

anas je Sveti Ilija, narod ga jo{ zove Gromovnik, a moja slava.

Aleksa Sekuli}, III-1, O[ „Avram Mrazovi}“, Sombor

O

Ovo je prvi put da slavimo kod ku}e. Do sada smo je slavili u tatinom selu iznad Cetiwa koje se zove ]ekli}i. Do{lo nam je puno gostiju: rodbina, prijateqi i wihova deca. Jeli smo, pili, pevali i dru`ili se do kasno u no}.

Jeste bilo lepo, ali kad sam video krevet odmah sam zaspao.

Dejan Vujovi}, III-1 O[ „Nikola Tesla“ Novi Sad

ponedeqak19.jul2010.

21

Mobi Dik Kad ~ujem tresak, graju, nemir, krik, znam da televizorom vlada jedan Mobi-Dik! On bje{e, vjerovatno, nedu`ni kit, naravi dobre i nikako zao.

Ali to sve u crta}ima tuma~i se „tako i kao“!

Mene odu{evi film, crta}, pa i kwigu pro~itan o tom ~udesnom kitu, o tom ~udesnom poduhvatu avanture i krika, o podvizima jednog Mobi-Dika!!!

Primjeri su brojni, i svaki novi TV film, ne mo`e se poredit’ s’ tim!

Mo`da ja previ{e ma{tam i ta ma{ta vodi me svuda, a mo`da je to samo jedna `eqa luda; Da, ho}u da vidim podvige, avanture, i s’ kitovima do`ivim taj ~uveni krik, Ho}u i ja da budem Mobi-Dik!!!

An|ela Dragovi}, VI-1 O[ „Da{o Pavi~i}“ Herceg Novi

Moja preokupacija ovih dana

vih dana iz moje glave, mojih misli ne izlazi matura. Matursko ve~e i zavr{etak jednog perioda `ivota. Da li sam preosetqiva? Mislim da jesam. Da li sam sama sebi ponekad te{ka? Mislim da jesam. Da li sebi postavqam suvi{na pitawa? Naravno.

Bli`i se kraj osmog razreda. Kraj osmogodi{weg {kolovawa. Uz sve brige, strahove od kontrolnih i pismenih zadataka, to je jedan lep deo mog `ivota. Dru`ewe, deqewe u`ine s drugovima iz razreda, poneko {aputawe na ~asu, prve qubavi, sve to je stalo u tih osam godina. I tome se polako ali sigurno bli`i kraj. Da li sam sre}na? Ne znam. Mo`da pre tu`na. Znam kako mi je bilo, a ne znam {ta me ~eka. Neizvesnost nikom nije lepa. Za{to bi meni bila? Pre neki dan, birala sam haqinu za maturu. Radovala sam se kada sam je kupila. A ve} slede}eg trenutka o~i su mi bile pune suza. Da li se svi tako ose}aju? Da li su sre}ni ili tu`ni? Ili sve pomalo? Uvek sam se radovala prole}u, mesecu maju i divnim toplim danima. Sada, te dane do~ekujem u nekom ~udnom stawu, s nekim posebnim strahom u du{i. Tra`im potvrdu da li je to normalno. Preispitujem sebe, jer prvi put, taj divan mesec maj, do~ekujem s nekom zebwom. Vreme tako brzo prolazi, ka`u moji roditeqi ~esto.

Iako sam jo{ uvek dete, shvatam o ~emu pri~aju, jer je i meni sve tako brzo pro{lo. Toliko lepih

do`ivqaja! Pa {kola mi je bila kao druga ku}a!

I sad mi sve nekako ne izgleda i te{ko i stra{no i stvari zbog kojih sam se nekad brinula, sada su tako neva`ne. Daleke. A opet, kao da je sve bilo ju~e. Svega se se}am. Svog prvog dana u {koli. Se}am se svojih misli, ~ak i kako sam bila obu~ena. Pitam se opet i opet, gde je sve to nestalo? Ne, nije nestalo, u meni je, u mom se}awu. U mojoj du{i. Sad je moja du{a uznemirena.

Radujem se maturskoj ve~eri. Radujem se svojoj haqini. Radujem se {to smo porasli, i {to smo osam divnih godina bili zajedno. A opet tako sam tu`na.

Ne `elim da odrastem. Ne `elim da se prekine ovo na{e dru`ewe. Svi ovi dani }e ostati zauvek iza nas, jer vreme ne ~eka. Sve ovo }e ostati zauvek iza nas, sva dru`ewa, smejawa, i svako plakawe zbog lo{e ocene, i uzdasi sre}e zbog svake petice. Mi }emo ostati u nekom vremenu, u na{im mislima u koferu punom uspomena. Ne mogu da se otrgnem od takvih misli. Sre}a i tuga. Kora~amo napred, a ne znamo {ta nas ~eka.

Da li sam preosetqiva? Ne mislim da jesam, ve} znam. Suvi{e mislim i to znam, ali to sam ja, i time sam zaista preokupirana svih dana.

Vawa Bosi}, VIII-4 O[ „Petefi Pandor“ Novi Sad

Tiha no}

Most prijateqstva vako prijateqstvo se gradi, S kao most. Mostovi dugo traju, a nadam se i prijateq-

stvo.

Nisam svadqiva, ali jedna od mojih najboqih prijateqica uporno mi slama srce, a da toga nije ni svesna!

Jednog dana moja prijateqica me je ispitivala {ta je serenada. Nisam znala odgovor. Po~ela je da me proziva, odakle meni sve te ~etvorke i petice, ako ne znam {ta je serenada. To je kap koja je prelila ~a{u. Nisam mogla vi{e da opra{tam. Ovaj prijateqski most, na `alost, se sru{io. No}ima nisam spavala, ali polako sam se navikavala. Puno puta mi je slala poruke, zvala na mobilni telefon, ali ja nisam odgovarala.

Shvativ{i gde je pogre{ila, izviwavala mi se i molila za opro{taj. To je bilo najbitnije.

Zajedno smo sagradile jo{ boqi i ~vr{}i most.

No} je bila tiha i tajna, a na nebu blistala je jedna zvezda sjajna.

Tri mudraca za zvezdom hitaju, da malog de~aka ugledaju.

Pastiri an|ela saslu{a{e rado, uzev{i u ruke jagwe mlado.

U kolevci mali Isus spi, dok Marija ne`no nad wim bdi.

Danica Golub, V razred O[ „@arko Zrewanin U~a“ Nadaq

Vladimir Sari}, II-3, O[ „Sowa Marinkovi}“, Novi Sad

Nikola Stojkovi}, II-5, O[ „Jovan Popovi}“, Bano{tor

Ana Sekuli}, V-v O[ „\or|e Nato{evi}“ Novi Sad

Prole}e Sija sunce, cveta cve}e dolazi nam prole}e.

A ptice selice sti`u sa juga da vide ponovo mene i mog druga.

Mart je mesec suncem obasjan ali i april je ~aroban.

Jer u prole}e je divan dan u prole}e je moj ro|endan.

Leon Nikoli}, I-d O[ „Jo`ef Atila“ Novi Sad

Dan {kole Danas je dan na{e {kole.

Sva deca taj dan vole.

Raduju se pevaju i vesele i svakom dobar uspeh `ele.

Brankovo ime moja {kola nosi i sa tim svaki |ak se ponosi.

Wegova dela svi ~itaju s wegovim junacima druguju.

Nikola Mili{i}, V-2 O[ „Branko ]opi}“ Mladenovo

22

FILMSKA PLANETA

ponedeqak19.jul2010.

DNEVNIK

REDITEQ I SAVETNIK MINISTRA ZA KULTURU GORAN MARKOVI]

Opstrukcije ko~e Zakon o kinematografiji

U NA[IM BIOSKOPIMA

^arobwakov {egrt Film „^arobwakov {egrt“ (Sorcerer’s apprentice) rediteqa Xona Turtiltoba, u produkciji kompanije „Volt Dizni“, premijerno je prikazan 14. jula u bioskopu „Kolosej“, a u distribuciji „Taramaunta“.

Tvorci fran{ize „Nacionalno blago“ ovoga puta kreairali su avanturu o ~arobwaku i wegovom bespomo}nom {egrtu, koji se na{ao u sred borbe

izme|u dobra i zla. Prema sinopsisu, Baltazar Blejk, koga igra Nikolas Kejx, odli~an je ~arobwak u savremenom Menhetnu koji poku{ava da odbrani grad od svog iskonskog neprijateqa, Maksima Horvata (Alfred Molina).

Baltazaru je za tu borbu potrebna pomo} i on regrutuje Dejva Statlera (Xej Barukel), naizgled prose~nog momka.

^arobwak daje svom nevoqnom u~eniku ubrzan kurs iz umetnosti i nauke o magiji i zajedno ovi neverovatni partneri }e poku{ati da zaustave sile zla. U gluma~koj ekipi su jo{ Tereza Palmer, Monika Belu~i, Tobi Kebel i Omar Benson Miler. Film je od 15. jula na redovnom repertoaru beogradskih bioskopa „Kolosej“, „Ster sinemas“ i „Roda“.

FILM @EQKA MIRKOVI]A NA SARAJEVSKOM FILMSKOM FESTIVALU

Kroz istoriju, historiju i povijest Dokumentarni film „Dugo putovawe kroz istoriju, historiju i povijest“ rediteqa @eqka Mirkovi}a, ra|en u produkciji televizije „SiTi-Vi“ (SEETV), uvr{ten je u zvani~nu takmi~arsku selekciju Sarajevskog filmskog festvala, koji }e biti odr`an od 23. do 31. jula, najavio je producent Du{an Gaji}.

On je rekao da }e film, posle uspe{ne premijere na Me|unarodnom festivalu „Zagrebdoks“ u martu, u~e{}a na festivalu „Balkan Trafik“ u Briselu i festi-

valu „Beldoks“ u Beogradu, biti prikazan 25. jula u Sarajevu. U svojevrsnom roudmuviju, pisci Miqenko Jergovi} (Hr-

vatska) i Marko Vidojkovi} (Srbija) smewuju se za volanom „juga“, u vo`wi putem koji

se nekad zvao autoput Bratstva i jedinstva.

Tokom 3.000 kilometara, od Triglava do Vardara, oni se bave razlikama u tuma~ewu istorije na podru~ju biv{e Jugoslavije i istra`uju kako podele u vi|ewu pro{losti uti~u na sada{wost i budu}nost regiona. Tokom leta film }e biti prikazan i na Festivalu kreativnog dokumentarca u Herceg Novom i na Me|unarodnom festivalu dokumentarnog i kratkometra`nog filma - „Dokufest“ u Prizrenu.

(Tanjug)

Rediteq i savetnik ministra za kulturu Srbije Goran Markovi} izjavio je da je „nastao vrlo dramati~an trenutak“ u vezi sa Nacrtom zakona o kinematografiji, koji zbog opstrukcija kasni sa ulaskom u skup{tinsku proceduru. „Nacrt je zavr{en, napravqene su sve mogu}e javne diskusije i konsultacije i sve mogu}e korekcije“, istakao je Markovi} u intervjuu Tanjugu. Markovi} je dodao da je „taj zakon, koji li~i na zakone iz zemaqa u okru`ewu, mo`da, ~ak na francuski, a najvi{e na ma|arski, pa i hrvatski i bugarski, dakle na zakone u zemqama u kojima vlada dobra klima za stvarawe filma, sada pred ulaskom u Skup{tinu“. „Me|utim, postoji jako mnogo opstrukcija, postoji mnogo politi~kih i ne znam kakvih sve snaga koje poku{avaju, iz meni stvarno neobja{wivih razloga, da stopiraju izlazak tog zakona“, ukazao je on. Izraziv{i nadu da je to „ne{to {to je prolazno ili ne tako su{tinsko“, podsetio je da su ~lanovi radne grupe „i{li po raznim ministarstvima“ i obja{wavali nacrt. „Bili smo s predsednikom vlade (Mirkom Cvetkovi}em) koji nas je saslu{ao vrlo pa`qivo. Od svih qudi smo dobijali saglasnost da je takav zakon potreban, pogotovo {to }e to biti uvod u mnoge druge zakone, kao {to su oni o pozori{tu i izdava{tvu, koji su vrlo bitni“, rekao je Markovi}. Najavquju}i da }e zakon o kinematografiji „probiti led“, primetio je da se „taj led izgleda vrlo te{ko probija“.

Na pitawe o roku za ulazak budu}eg zakona u skup{tinsku proceduru, odgvorio je da su rokovi ve} istekli. „Taj zakon je trebalo da u|e, po svemu {to je ura|eno, u prole}nu proceduru u Skup{tini“, rekao je on i napomenuo da se zapravo jo{ od 2003. radi na zakonu o kinematografiji, ali se „godinama stvar prolongira, jer to neko stalno ko~i“. „Mislim da ako ni sada, odmah na po~etku jeseweg zasedawa Skup{tine ne u|e u proceduru, onda mi nemamo vi{e

razloga uop{te da se trudimo, jer je o~igledno da ova dr`ava taj zakon ne}e“, ukazao je Markovi}.

Na pitawe o stawu na{e bioskopske mre`e, odgovorio je da je „ne samo kao savetnik ministra za kulturu, nego kao ~ovek koji se bavi filmom, u`asnut zbog nestanka bioskopa“. „Tome su kumovali mnogi.

Na primer, beogradski bioskopi, kojih je bilo tridesetak, nestali su. U jednom trenutku su prodati nekom ~oveku koji je posle to preprodavao, uglav-

nom - zatvoreni su. Jedan jedni koji je radio, zahvaquju}i grupi entuzijasta - „Balkan’, i taj je sad opet zatvoren“, kazao je Markovi}. Prema wegovom mi{qewu, ako izuzmemo multiplekse koji su produ`ena ruka

Posle pola godine, izgurati ili odustati „Mislim da je ovo trenutak kada moramo da se suo~imo sa tim.

Ili }emo izgurati ovaj zakon ili }emo prosto odustati od svega“, rekao je Markovi}, dodav{i da, pre svega, misli na one koji su radili na nacrtu, kolege Gorana Paskaqevi}a i Predraga Mikija Manojlovi}a koji su bili u radnoj grupi sa stru~wacima iz Ministarstva kulture i pravnicima.

Markovi} je kazao da su „proveli vi{e od pola godine rade}i to, sastan~e}i, lupaju}i glavu kako da se usklade stvari“. „Ako to sada padne u vodu, vi{e ne vidim ~ak ni razlog da se uop{te bavim tim poslom savetnika ministra kulture za kinematografiju“, izjavio je Markovi}. holivudske blokbaster proizvodwe i nemaju mnogo veze sa autorskim filmom ili sa evropskim filmom, onda nemamo mesto gde te filmove mo`emo da prika`emo.

Markovi} je primetio da se „de{ava jedna vrlo ~udna stvar

U QUTOMERU, U SLOVENIJI, OD 26. DO 31. JULA, NEZAVISNE @ANROVSKE POSLASTICE

Grosman festival filma i vina Slovena~ki „Grosman festival filma i vina“, {esti po redu, bi}e odr`an od 26. do 31. jula 2010. u Qutomeru. I ove godine organizatori najavquju odli~an program za sve qubiteqe nezavisne `anrovske filmske produkcije: horora, nau~ne fantastike i drugih provokativnih filmskih ostvarewa, ali i dobre muzike i vina, jer se festival odr`ava u srcu vinarske regije Slovenije – Prlekiji. Publici }e biti predstavqena odabrana selekcija najaktuelni-

iz Srbije: rediteq Mladen \or|evi}, predstavi}e svoje kontoverzno ostvarewe iz pro{le godine „@ivot i smrt porno bande“, u kategoriji za najboqi muzi~ki dokumentarac izme|u ostalih, takmi~i}e se i srpski film „Boye – prvi pravi `enski zvuk“ u re`iji Brankice Dra{kovi}, dok }e za pripremu Parade monstruma, biti zadu`eni majstori specijalnih efekata iz Srbije Miroslav Lakobrija i Sendi Kumalakanta. Wihove ekipe Lakobrija FX i Mad Squir-

Dinko Tucakovi} u `iriju Jedan od ~lanova festivalskog `irija bi}e direktor Muzeja jugoslovenske kinoteke Dinko Tucakovi}. Kako je rekao agenciji Beta, u revijalnom programu „Grosmana“ - festivala koji odr`ava sna`ne veze sa srpskom filmskom scenom, bi}e prikazani filmovi „Dr`ava mrtvih“ i „Zabraweni bez zabrane“ na kojima je Tucakovi} bio kore`iser. jih filmskih ostvarewa, kao i oma`i pojedinim autorima kroz filmove koji su ve} postali klasici horora i fantastike.

Kao i do sada, na Grosman festivalu bi}e zapa`eno prisustvo filmskih stvaralaca

rel FX, transformisa}e posetioce u vampire, zombije, vukodlake, mumije i druge monstrume, koji }e pro{etati ulicama Qutomera u zavr{nici festivala.

Me|u gostima koji su najavqeni za Grosman 2010. je i

pionir brazilskog horora @oze Mojika Marins, rediteq, scenarista, glumac i producent, koji }e ove godine primiti nagradu Festivala za `ivotno delo, a publika }e biti u prilici da pogleda retrospektivu wegovih filmova. Grosman }e ove godine ugostiti i kontroverzne rediteqe Uve Bola, koji }e predstaviti svoja tri novija ostvarewa: „Rampage“, „Darfur“ i „May Schmeling“, kao i Toma Sixa sa pro{logodi{wim ostvarewem „The Human Centipede: First Sequence“.

Po tradiciji, nakon prikazivawa filmskog programa, posetioce svake ve~eri o~ekuje bogat muzi~ki program. Najavqeni su brojni izvo|a~i: Rok Predin, Hladno pivo, Banane Metalik, Odpisani i drugi, a glavne zvezde svakako }e biti ~lanovi grupe Laiba}, koja nastupa 30. jula na Gradskom trgu u Qutomeru. U prate}em programu Grosmana po-

setioce i ove godine o~ekuju brojne aktivnosti: promocije kwiga, izlo`be, sajam filmova, stripova, kwiga, muzi~kih izdawa.

Grosman festival filma i vina od osnivawa 2005. godine ima izuzetnu saradwu sa srpskom filmskom i kulturnom scenom. Rediteq Slobodan [ijan, kriti~arski dvojac „[ok Koridora“ – Nenad Bekvalac i Aleksandar Radivo-

- sa digitalnom tehnologijom sada skoro svako mo`e da napravi film, ali ne mo`e niko da ga prika`e i tu je problem“. „Nije vi{e problem napraviti fim. Nekada je bio problem skupiti u`asne pare, politi~ki se dodvoriti ili napraviti kompromis... pa napraviti film. Onda je to bilo va`no. Sada mo`e svako da napravi film, ~ak i sa jednim fotoaparatom, ali ni jedan od multipleksa nikada ne}e prikazati jedan takav film“, rekao je on.

Markovi} je ocenio da je „re{ewe u onome {to donosi novi zakon o kinematogafiji, a to je dr`avno pomagawe bioskopima koji prikazuju doma}i i evropski film“ i naveo niz beneficija i materijalnih stimulansa za one bioskope koji }e se baviti time. „Ne vidim drugi na~in, kako }ete nego da pla}ate nekome da prikazuje doma}i ili evropski film. To je na~in da on pre`ivi, da ne bude pojeden od multipleksa“, rekao je on.

Poznati rediteq je napomenuo da „nema ni{ta protiv multipleksa“ i da neki put i sam ide da gleda holivudske filmove. „Volim Holivud, ali vrlo je bitno da postoji i alternativa. U svakoj civilizovanoj zemqi, evropskoj, postoje bioskopi koji prikazuju druga~ije

jevi}, novinar, kriti~ar i upravnik „Festivala srpskog filma fantastike“ Jovan Risti}, kriti~ar i publicista Dejan Ogwanovi}, samo su neki od redovnih saradnika iz Srbije. Tako|e, izuzetno dobri partnerski odnosi uspostavqeni su izme|u Grosmana i Doma omladine Beograda, u kojem je odr`ano nekoliko predstavqawa ovog festivala pred beogradskom publikom.

filmove. Mislim da smo zaslu`ili, zbog na{e kinematogafije, zbog na{e filmske istorije, da imamo qudske bioskope u kojima se prikazuju i oni drugi filmovi“, zakqu~io je Markovi}.

(Tanjug)

Rekordna zarada Kamerona Poznato je da je nau~nofantasti~ni film „Avatar“ rekorder u zaradi na bioskopskim blagajnama sa vi{e od 2,7 milijardi inkasiranih dolara, ali je finansijski rekord ostvario i re`iser Xejms Kameron.

Na wegov konto kao rediteqa, scenariste i producent ovog megahita, a prvenstveno od odli~ne prodaje DVD-a, slilo se 350 miliona dolara.

Kako pi{e vebsajt „Deadline Hollywood“, Kameron }e zahvaquju}i ovom filmu zaraditi jo{ vi{e, budu}i da izdavawe DVD-a u 3D verziji tek treba da usledi u novembru.

Studio“Twentieth Century Fox“ i Kameron najavili su i „posebno izdawe“ filma sa vi{e od osam minuta novih scena. Niko zato ne sumwa da }e nastavak Avatara, najavqen za 2014. oboriti nove rekorde. A postoje ~ak i naznake da }e se snimati i tre}i deo.

Po svemu sude}i, Forbs }e morati da „revidira“ svoju listu najbogatijih li~nosti u svetu {oubiznisa, na kojoj je pro{le nedeqe Kameron na{ao na drugoj poziciji iza Opre Vinfri.

c m y

KULTURA

DNEVNIK

ponedeqak19.jul2010.

23

OTVOREN 17. FESTIVAL EVROPSKOG FILMA NA PALI]U

Intelektualni i kulturni vodi~ kroz Evropu - Mislim da mi ova nagrada daje za pravo da ove ve~eri budem malo li~an. Ispri~a}u vama za{to volim Pali}ki festival. Ovde sam do{ao prvi put 1995. godine sa filmom "Urnebesna tragedija". Taj film su pratile u`asne okolnosti. Za vreme snimawa je jo{ uvek trajao rat. Film sam snimio u nekoj vrsti egzila u Bugarskoj i potpuno sam izgubio veru da }e ikada ugledati svetlost dana. Onda je ovde, u ovoj ba{ti bila premijera „Urbenesne tragedije“, i uop{te cela atmosfera oko ovog festivala, ovo jezero, priroda, arhitektura i qudi koji su tu bili, odjednom su mu udahnuli veru da se sve ipak daqe kra}e, i ne samo da je Evropa tu iza ugla, nego je ona stvarno bila tu i duhovno, me|u nama. Posle tog festivala dobio sam novi vetar u jedra. Od tada je pro{lo 15 godina, a ovaj festival je sve boqi i boqi, ba{ta je puna i meni je veliko zadovoqstvo {to mogu 17. Festival evropskog filma na Pali}u da proglasim otvorenim - rekao je Goran Markovi}, preksino} na Letwoj pozornici otvoriv{i ovu zna~ajnu filmsku manifestaciju.

Goranu Markovi}u je ovom prilikom uru~ena nagrada „Aleksandar Lifka“ za doprinos evropskom filmu. Tradicionalno ova se nagrada dodequje i jednom stranom autoru.

Ove godine je to francuski rediteq gr~kog porekla Kosta Gavras. Umesto rediteqa koji je bio spre~en da do|e, poslao je telegram izviwewa, nagradu

blici i organizatorima obratio se i pokrajinski sekretar za kulturu Milorad \uri} koji je istakao da ovaj festivala ima podr{ku Sekretarijata, ne samo zato {to prikazuje filmove koji su nastali u Evropi, ve} zato {to predstavqa intelektualni i kulturni vodi~ za to kako misliti Evropu. \uri} je ~estitao organizatorima festivala jer su od nevelikih sred-

Pali}kog festivala je da on postane broj jedan ne samo na mapi srpskih ve} i evropskih filmskih festivala.

Takmi~arski programa festivala po~eo je ostvarewem „Devojka sa slomqenim nosem“ Sr|ana Koqevi}a, posle kojeg je prve ve~eri prikazan i rumunsko nema~ki film „Orden ~asti“ Kalina Petera Necera.

Vladimir Crwanski

Glas potla~enih i poni`enih

Sa otvarawa festivala na Pali}u

je primila, direktorka Francuskog kulturnog centra u Novom Sadu Sidoni Peron.

Uru~ewe nagrada je propra}eno projekcijom inserata iz filmova Gavrasa: „Z“, „Nestao“, „Opsadno stawe“ i Gorana Markovi}a: „Specijalno vaspitawe“, „Nacionalna klasa“, „Ve} vi|eno“, „Sabirni centar“.

Direktor Pali}kog filmskog festivala Radoslav Zelenovi} se posebno osvrnuo na delo Gorana Markovi}a. On se prisetio pitawa jednog kriti~ara Markovi}u povodom „Specijalnog vaspitawa“. Na pitawe zbog ~ega je wegov film tako za{e}eren, jer stvarnost popravnih domova je mnogo crwa, Markovi} je odgovorio da ni{ta nije lak{e ne-

go pokazati strahotu samu po sebi. „Mogao sam da stavim pred kameru de~aka od 14 godina sa dosijeom od 40 provalnih kra|a, ali ja ne prodajem tu|u nesre}u“.

- Kako tada tako i kasnije Markovi} je otvoreno prikazivao probleme sa kojima smo se sudarali.

Kako probleme dru{tva, prikazivao je i probleme pojedinca, etike, dostojanstva i morala. Malo je autora ~iji je opus tako {iroko `anrovski postavqen, kome filmovi ne li~e jedan na drugi. Ovo su samo neki, a ima jo{ sijaset razloga zbog kojih smo odlu~ili da ovogodi{wu nagradu „Aleksandar Lifka“, autoru sa na{eg prostora a za doprinos evropskom filmu, dodelimo upravo Goranu Markovi}u- rekao je Zelenovi}.

Na sve~anosti otvarawa pu-

PISMO IZ PARIZA: IZLO@BA LUA DIBUA

Drangularijum {umskog vuka Lu Dibua je ime koje se direktno prevodi kao “{umski vuk” ili onaj nevaqali Crvenkapicin vuk iz {ume koji je spreman da sve pojede, a i da udeli neki savet ako zatreba. Re~ je, naravno, o izuzetnom umetniku nadrealisti~kog senzibiliteta koji ve} godinama pleni najboqe pariske galerije svojim kola`ima, dadaisti~kim objektima, crte`ima i ilustracijama velikih pesni~kih monografija u kojima staje uz rame Maks @akobu, Bretonu, Apolineru.

U predgovoru kwizi tekstova Maksa Zhakoba koju je ilustrovao Dibua, kriti~ar prime}uje da ilustrator svojim senzibilitetom i imaginacijom nikada samo “ne prati” velikog pesnika ve} ga gotovo uvek nadopuwuje i na najboqi na~in obja{wava.

Ro|en u Burzesu sredinom pro{log veka, pesnik i slikar Dibua od najmawih nogu posve}uje veliku pa`wu re~ima i wihovim posebnim konotacijama; ovaj zaqubqenik fantasti~nog i imaginarnog, oniri~nog i ironi~nog u umetnosti, otkriva prvi put u {esnaestoj godini stihove Tristana Cara da bi ubrzo pro{irio poetska znawa dru`e}i se sa bliskim prijateqima Andre Bretona, za~etnika francuskog nadrealizma.

Na svojoj `ivopisnoj `ivotnoj stazi on }e uskoro otkriti dadaiste i zaqubi}e se u teatar pa }e osnovati i svoju pozori{nu trupu jednostavno nazvanu “Kabare”. Me|utim, Dibua isti~e da se wegov pravi rad sastojao od putovawa u nesvesno, kao i od otkrivawa ose}awa religije i spiritualnog, iako on podvla~i da za wega spiritualnost nikada nije podrazumevala ~istu kritiku ovog fenomena ve} odre|eno estetsko promi{qawe pomenutog.

Op~iwen dadaisti~kim objektima on stvara kutije, serije kutija koje po wemu “defini{u svet” i rezimiraju ga, u smislu da svaka kutija na izvestan na~in `eli da “zarobi vreme”, kao {to i reprezentacija

stava uspeli da naprave veliki festival.

Dobrodo{licu u~esnicima festivala i publici po`eleo je i gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} koji je rekao da „ovaj festival nije samo mesto puke projekcije filmova, ve} mesto gde se filmovi kriti~ki sagledavaju, gde se o wima stru~no diskutuje isto koliko i u`iva“.

Ciq Subotice i organizatora

Na Letwoj pozrnici posle projekcije inserata iz filmova „Nezaposleni qudi“, „Pioniri maleni mi smo vojska prava“, „Rani radovi“, „Crni film“, „Inventar“, Predsednik Saveta Festivala evropskog filma na Pali}u, glumac Branislav Le~i} je reditequ @elimiru @ilniku uru~io „Erste Underground Spirit Award“, nagradu za posebna dostignu}a na poqu nezavisnog filma.

Zahvaquju}i se @ilnik je rekao: „Re{io sam da vam ne ka`em mnogo, jer mislim i ose}am da, mawe vi{e, znate sve“ i ispra}en je velikim aplauzom.

Izme|u ostalog u obrazlo`ewu ove nagrade ka`e se da je @ilnik „rediteq ~ije je delo duboko urezano u istoriju svetske kinematografije kao glas potla~enih i poni`enih, glas pojedinaca i grupa sa margine, kao pobuna protiv svakog represivnog dru{tvenog sistema“.

@elimiru @ilniku nagrada „Andergraund spirit” za dostignu}a na poqu nezavisnog filma

DANAS PROMOCIJA U NA[OJ AMBASADI U LONDONU

Monografija „Svetska ba{tina – Srbija” Monografija "Svetska ba{tina - Srbija", koju je objavilo Ministarstvo kulture Srbije, kao i objavqeni prevodi savremene srpske kwi`evnosti na engleski jezik, bi}e predstavqeni danas u prostorijama ambasade Srbije u Londonu, saop{teno je iz ministarstva kulture. U saop{tewu se navodi da }e monografiju predsta-

viti ministar kulture Neboj{a Bradi}, a o prevodima savremenih srpskih pisaca }e govoriti prevodilac Zoran Paunovi} i specijalni savetnik ministra kulture Zoran Hamovi}.

Promocija je deo projekta "Ambasadorov izbor" koji se realizuje u okviru projekta Godina kwige i jezika, kao deo si-

stemskog me|unarodnog predstavqawa srpskih pisaca i izdava~a. Tokom zvani~ne posete Londonu, ministar kulture Srbije }e se sastati i sa predstavnicima Javnog servisa Velike Britanije (BBC), Nacionalnog pozori{ta, Narodnog muzeja, Britanske biblioteke i Britanskog saveta, dodaje se u saop{tewu Ministarstva kulture.

^ASOPISI: GODI[WAK POZORI[TA SRBIJE ZA 2008/2009.

Pregled teatarske sezone

leptira, tako ~esta na wegovim kola`ima predstavqa odre|eni simbol vremena, kratkotrajnosti sveta u kome pesnik/kola`ista poku{ava da zaustavi trenutak lepote, da ovekove~i efemerno. Wegovi kola`i i objekti vrve od svetova Edgara Alana Poa, Bodlera, Vajlda i Remboa, ali umetnik isti~e da nam on ne name}e didakti~ko tuma~ewe svetova ovih pesnika - u svakom od wih borave raznovrsna mogu}a ~itawa wihovoga dela. “Ja nudim celu gamu ~itawa gledaocu mojih kola`a”, ka`e Lu Dibua “ali im nikada ne name}em ~itawe!”. Ovaj wegov stav o~ituje se mo`da najboqe u kola`u “Izviwewe” koji ilustruje su-

sret francuskih pesnika Remboa i Verlena ili na kola`uslici koji po Luu Dibua mo`da najboqe obja{wava wegovo katoli~ko vaspitawe, na kojoj Frojd, Tristan Cara i Hajdeger istra`uju ulogu nesvesnog u pri~i o majci, ocu i incestu.

Ili je to mo`da, samo pri~a o insektu koji se kao replika Dalijevih se}awa javqa na mnogobrojnim umetnikovim radovima.

Veliki drangularijum ovog umetnika, wegovi mnogobrojni objekti i kola`i su nedavno bili izlo`eni u Luovoj galeriji “Les yeux fertiles” na levoj obali Sene i svaki posetilac iza{ao je iz ove galerije- bogatiji za jednu pesmu.

Nina @ivan~evi}

U izdawu Sterijinog pozorja, nedavno je iza{ao iz {tampe novi Godi{wak pozori{ta Srbije, koji nudi celokupni pregled pozori{ne sezone 2008/2009, prakti~no u svim na{im teatrima. Objavqeni su premijerni i reprizni repertoari na{ih pozori{ta, pore|anih po azbu~nom redu, pa tako prvo slede beogradski teatri, a zatim i oni iz Kikinde, Kragujevca, Kraqeva, Kru{evca, Lazarevca, Leskovca, Ni{a, Novog Pazara, Novog Sada, Pirota, Ruskog Krstura, Sombora, Sremske Mitrovice, Subogice, [apca, U`ica, Vrawa, Vr{ca, Zaje~ara, Zrewanina i Ba~kog Petrovca.

U rubrici "Pozori{ni festivali" objavqeni su programi ovih manifestacija, po~ev od Me|unarodnog pozori{nog festivala "Slavija" u Beogradu, preko "Dana komedije"u Jagodini, "Milivoja @ivanovi}a" u Po`arevcu, Nu{i}evih dana u Smederevu,"Pozori{ta zvezdari{ta" u Beogradu, Festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodine u Zrewaninu, "Joakima Vuji}a" u [apcu, "^ari" u Zaje~aru, Joakimfesta i "Zlatne iskre" u Kragujevcu, Me|unarodnog festivala pozori{ta za decu u Subotici, Sterijinog pozorja i Infanta u Novom Sadu, Festivala monodrame i pantomime u Zemunu, Tvr|ave teatra u Smederevu, Petrova~kih pozori{nih dana u Ba~kom Petrovcu, Bitefa u Beogradu, Pozori-

{nog festivala u Mladenovcu, Dana Zorana Radmilovi}a u Zaje~aru, Borinih pozori{nih dana u Vrawu, Vr{a~ke pozori{ne jeseni u Vr{cu, "Kvarteta" u Novom Sadu, do Me|unarodnog regionalnog pozori{nog festivala u Subotici.

Odeqak o pozori{nim akademijama i fakultetima sadr`i osnovne podatke za period 2008/2009 koji se odnose na grupe na fakultetima, broj studenata po godinama i klasama, imena i prezimena diplomiranih studenata, nagrade o predstavama i pojedincima, kao i podatke o javnim studentskim ispitnim predstavama. Pomenuti podaci dati su za Akademiju umetnosti, Fakultet dramskih umetnosti, Fakultet muzi~ke umetnosti (solo pevawe), Fakultet scenskih i primewenih umetnosti i Akademiju lepih umetnosti - svi u Beogradu, Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru, i Akademiju umetnosti u Novom Sadu.

Godi{wak pozori{ta Srbije sadr`i i pregled rada Muzeja pozori{ne umetnosti Srbije i

Pozori{nog muzeja Vojvodine, kao i Dokumentaciono - istra`iva~kog centra Sterijinog pozorja. Tako|e je objavqena i bibliografija o pozori{tu i dra-

mi vezana za 2009. godinu, kao i indeks autora izvo|enih dela, zatim u~esnika u inscenaciji, kao i naslova predstava. U rubrici "In memoriam" Godi{wak pozori{ta Srbije opra{ta se od svog urednika - redaktora mr Mirjane Markovinovi}.

N. Pej~i}

24

SVET

ponedeqak19.jul2010.

DNEVNIK IRANSKI FIZI^AR [AHRAM AMIRI

IRAK

SAD mi ponudile da budem deo razmene {pijuna

Bomba{ samoubica u redu za plate BAGDAD: Vlasti Iraka su saop{tile da je najmawe 43 qudi poginulo, a vi{e od 40 osoba povre|eno u napadu bomba{a samoubice na pripadnike sunitske policije u jugozapadnom delu Bagdada.

Spasavawe rawenih

Bomba{ se digao u vazduh me|u pripadnicima policije „Sahva“ („Sinovi Iraka“), koji su ~ekali na isplatu zarada, a me|u poginulima, pored ~lanova policije, ima i vojnika, rekli su agenciji AP policijski zvani~nici.

U redovima „Sahve“ nalaze se muslimani suniti, koji su ranije bili povezani sa Al Kaidom, ali su krajem 2006. godine pre{li na stranu vlasti i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, poma`u}i im da stabilizuju zemqu. U posledwih nekoliko meseci zabele`en je pove}an broj napada na lidere

„Sahve“, naj~e{}e u okolini prestonice Bagdada, najverovatnije iz osvete zbog wihovog prelaska na stranu vlasti.

Pobuwenici u Iraku poku{avaju da iskoriste politi~ki vakum u zemqi, nastao zbog nemogu}nosti {itskih, sunitskih i kurdskih partija da postignu dogovor o formirawu nove vlade, iako su izbori odr`ani po~etkom marta.

SAD planiraju da do 1. septembra ove godine smawe broj vojnika u Iraku na 50.000 sa sada{wih 80.000, kao i da okon~awu borbene operacije i svoju ulogu u toj zemqi svedu na obu~avawe i pru`awe pomo}i ira~koj policiji i vojnicima, do potpunog povla~ewa iz zemqe, planiranog za kraj slede}e godine.

TEHERAN: Iranski fizi~ar [ahram Amiri, koji tvrdi da su ga u junu 2009. u Saudijskoj Arabiji oteli ameri~ki agenti, izjavio je da su mu SAD ponudile da bude deo razmene {pijuna s Teheranom. U intervjuu koji je preksino} objavqen na iranskoj televiziji, dva dana po wegovom povratku u tu zemqu, Amiri je rekao da su mu obave{tajne slu`be SAD ponudile da ga vrate u Teheran u okviru razmene za tri ameri~ka {pijuna uhap{ena u Iranu.Troje ameri~kih turista, navodnih {pijuna, iranske vlasti uhapsile su u julu pro{le godine na granici sa Irakom. „Oni (ameri~ki agenti) su `eleli da ka`em da sam iranski agent koji se in-

VISOKA PREDSTAVNICA EVROPSKE UNIJE ZA SPOQNU POLITIKU KETRIN E[TON

Poziv Izraelu da dodatno ubla`i blokadu Gaze GAZA: Izrael bi trebalo da dodatno ubla`i blokadu pojasa Gaze i omogu}i Palestincima da obnove izvoz sa te teritorije, izjavila je ju~e u tom podru~ju visoka predstavnica Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton. „Stav EU je veoma jasan: mi `elimo da qudi imaju priliku da mogu da se kre}u slobodno ili da vidimo da roba ne samo ulazi u Gazu, ve} i izvoz iz Gaze“, rekla je E{tonova na konferenciji za novinare tokom posete tom podru~ju pod kontrolom Hamasa. Prema Rojtersu, Visoka predstavnica E{ton je rekla da }e o ovom pitawu razgovarati kasnije u toku dana sa izraelskim premijerom Bewaminom Netanijahuom.

Ketrin E{ton s predstavnicima Izraela

„U ovom trenutku ne postoji predlog na stolu da bude otvorena luka. Najboqa opcija ~i-

ni se, a wu Palestinci najvi{e podr`avaju, jeste otvarawe kopnenih prelaza i to je ono na

~emu radimo“, istakla je E{tonova. Ketrin E{ton je u Gazi posetila kancelariju Ujediwenih nacija i trebalo bi da se sastane sa lokalnim preduzetnicima. E{tonova ne planira da se sastane sa liderima radikalne islamske organizacije Hamas, koju EU i Sjediwene Ameri~ke Dr`ave smatraju teroristi~kom.

Ovo je druga poseta Visoke predstavnice E{ton pojasu Gaze za ~etiri meseca. Izrael je ubla`io kopnenu blokadu pojasa Gaze, posle me|unarodnih kritika zbog napada izraelske vojske na konvoj brodova kojim je prevo`ena humanitarna pomo} u tu oblast 31. maja kada je poginulo devet qudi. Zabrana izvoza sa tog podru~ja ostaje, me|utim, i daqe na snazi.

[panija }e razmatrati zabranu no{ewa burki MADRID: Parlament [panije razmatrata}e predlog da se zabrani no{ewe burki u javnosti, ~ime }e se pridru`iti ostalim evropskim zemqama koje razmatraju sli~an korak, saop{tla je ju~e glavna {panska opoziciona Narodna partija.

Ta stranka }e po~etkom nedeqe pokrenuti raspravu u dowem domu parlamenta o burkama, islamskoj no{wi koja pokriva ~itavo telo, zato {to smatra „da takva odora degradira `enu“. [panska vlada podr`ava

zabranu no{ewa burki u vladinim zgradama, naveo je ministar pravde Fransisko Kamano. On je dodao da je ode}a poput burke „te{ko spojiva sa qudskim dostojanstvom“ i poru~io je da }e vlada u predstoje}em zakonu o verskim pitawima tra`iti da se ograni~i no{ewe burki, koje po wegovim re~ima, „uni`avaju `enu“.

U [paniji `ivi oko milion Muslimana, od ukupno 47 miliona stanovnika. Najvi{e ih ima u severoisto~noj pokrajini Kata-

loniji, I ju`noj Andaluziji, ali se na ulicama retko mogu videti `ene u burkama. Drugi po veli~ini gradu u zemqi, Barselona odlu~ila je pro{log meseca da }e zabraniti no{ewe burki i nikaba u op{tinskim zgradama, ~ime se pridru`ila velikom broju katalonskih gradova koji su uveli sli~nu meru.

Portparol [panske islamske komisije ocenio je da no{ewe burki treba da bude stvar li~nog izbora, kao i da izglasavawe zakona protiv wih „podri-

va gra|anske slobode“. Nekoliko evropskih zemaqa je raspravqalo o uvo|ewu zabrana za no{ewe burki i nikaba, velova koji pokrivaju lice, ukqu~uju}i Belgiju, Holandiju i Francusku. Dowi dom francuskog parlamenta je 13. jula velikom ve}inom usvojio zabranu no{ewa burki na javnom mestu, u poku{aju da „za{titi francuske vrednosti“. Taj potez je razgnevio muslimane u Francuskoj, kojih u toj zemqi ima oko pet miliona.

filtrirao u ameri~ku obave{tajnu agenciju CIA. Rekli su da bih onda mogao da budem deo razmene za tri ameri~ka {pijuna uhap{ena na ira~koj granici i vratim se u Iran“, kazao je Amiri. On je dodao da su mu ameri~ke slu`be to

ponudile u junu, po{to su saznale da je, dok se nalazio u SAD, stupio u „kontakt“ sa iranskim obave{tajnim slu`bama. Troje mladih Amerikanaca uhap{eni su 31. jula 2009. kada su pre{li granicu Iraka i Irana. Iranske vlasti navele su da bi protiv troje Amerikanaca, koji se i daqe nalaze u zatvoru, mogao da bude pokrenut proces zbog ilegalnog ulaska na teritoriju Irana, a mo`da i za {pijuna`u.

Amiri je u intervjuu ponovio da su ga ameri~ke slu`be i agenti Saudijske Arabije otele u junu 2009. i prebacile u SAD. Ameri~ki zvani~nici to negiraju, tvrde}i da je Amiri u SAD bio po sopstvenoj voqi.

AVGANISTAN

Dvojica poginula, 11 zatvorenika pobeglo KABUL: Jedan ~uvar i zatvorenik poginuli su ju~e u eksploziji i razmeni vatre koja se dogodila u zatvoru u zapadnoj avganistanskoj provinciji Farah, a 11 robija{a je, pri tom, uspelo da pobegne.

Odgovornost za detonaciju eksploziva, koji je prokrijum~aren u zatvor da bi bila razbijena kapija i omogu}eno 19-orici zatvorenika da pobegnu, preuzeli su talibani, koji tvrde da je u napadu poginulo 15 ~uvara, javila je agencija AP. Jedan zatvorenik je ubijen, a trojica su rawena u razmeni vatre sa stra`arima, koji su uspeli da wih osmoricu ponovo vrate u }elije, kazao je zamenik guvernera provincije Farah Jonus Rasuli. Po re~ima generala Abdul Maktara iz avganistanskog zatvorskog departmana, u okr{aju je od zadobijeih povreda preminuo jedan od ~uvara.

KAVKAZ

U autobuskoj nesre}i poginulo osam osoba VLADIKAVKAZ: Osam osoba je ju~e poginulo, a 16 povre|eno u atuobuskoj nesre}i na Kavkazu, saop{tio je ogranak ministarstva za vanredne situacije u ruskoj dr`avi Severna Osetija. Autobus sa 25 putnika survao se u klisuru na putu od ^invalija, glavnog grada Ju`ne Osetije, do Vladikavkaza, glavnog grada Severne Osetije, prenela je ruska novinska agencija Itar-Tass.Spasioci i timovi hitne pomo}i su na mestu nesre}e, koja se desila na teritoriji Ju`ne Osetije koja je u avgustu 2008. proglasila nezavisnost od Gruzije.

KINA

Po`ar u rudniku odneo 28 `ivota PEKING: U po`aru koji je izbio u rudniku ugqa u severozapadnoj kineskoj provinciji [ansi poginulo je 28 qudi, saop{tili su ju~e vladini zvani~nici. Nesre}a se dogodila kada se u privatnom rudniku Sjaonangu, u gradu Han~eng, zapalio podzemni kabl, {to je uzrokovalo po`ar i smrt svih rudara koji su se nalazili u oknu, preneo je Rojters.

Kineska agencija Sinhua javqa da su do sada izva|ena tela petorice rudara i da je istraga u toku. Navodi se i da je policija pritvorila vlasnika rudnika u kojem se dogodila nesre}a.

I pored toga {to su bezbednosne mere zna~ajno poboq{ane u posledwih nekoliko godina, kineska rudarska industrija je jedna od najsmrtonosnijih po radnike u tom sektoru u svetu, s obzirom da je samo tokom pro{le godine u incidentima i eksplozijama poginulo vi{e od 2.600 rudara.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TAJIP ERDOGAN Turska }e formirati profesionalnu armiju za borbu protiv kurdskih terorista koji iz severnog Iraka napadaju ciqeve u Turskoj, izjavio je premijer Tajip Erdogan. U Turskoj se u posledwe vreme ~uju upozorewa da regruti od 18 ili 20 godina, sa nekoliko meseci obuke, nisu u stawu da se uspe{no bore protiv dobro obu~enih kurdskih pobuweni~kih jedinica, koje imaju baze u susednom Iraku.

HILARI KLINTON Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton po~ela je ju~e turneju po ju`noj Aziji posetom Pakistanu. Klintonova }e poku{ati da uveri Pakistance i wihove lidere da su SAD posve}ene dugoro~nim razvojnim ciqevima, a ne samo kratkoro~nim ostvarewima na poqu bezbednosti.Oni se, me|utim, sla`u da je nepoverewe prema SAD u Pakistanu duboko.

NELSON MANDELA Ju`noafrikanci su ju~e proslavili ro|endan svog biv{eg predsednika i dobitnika Nobelove nagrade za mir Nelsona Mandele sadwom biqaka, kre~ewem klinika i pozivima na jedinstvo. Mandela, koji je ju~e napunio 92 godine, proveo je dan sa porodicom u Johanesburgu. Pro{le godine je u Ju`noj Africi ustanovqen Mandela dan, koji pada na ro|endan velikog borca za qudska prava.

Oluja skratila maskenbal u Be~u „Lajf bol“, manifestacija ~iji je prihod namewen borbi protiv side, odr`an je preksino} u Be~u, na trgu ispred gradske ku}e, ali je u~esnicima i slavnim gostima ugo|aj pokvarila oluja. Maskenbal, ~uven po ekstravagantnim kostimima, odr`an je po 18. put.

Zabava je prekinuta odmah posle nastupa holivudske zvezde Vupi Goldberg, a biv{i ameri~ki predsednik Bil Klinton, plesa~ica Dita Fon Tiz i neke druge zvezde nisu dobili priliku da se obrate publici, javile su agencije.

Maskenbal,tradicionalno privla~i hiqade qudi koji se u ma{tovitim i ~esto oskudnim kostimima okupqaju i ple{u ispred neogotskog zdawa gradske ku}e.

Tokom preksino}ne zabave bilo je planirano da publika

vidi i video poruke glumice [eron Stoun i modnih kreatora Keneta Kola, Kalvina Klajna i Dijane fon Firstenberg.

Sre}niji koji su platili ulaznice izme|u 75 i 150 evra mogli su da se sklone na plesnu pistu unutar gradske ve}-

nice, gde su mogli da prika`u svoje ekstravagantne kostime.

Bili su tu grupa pozla}enih fauna s elektri~nim girlandama na le|ima, devojke preobu~ene u cvetove, `ena-leopard u dru{tvu mu{karca-drveta sa bujnim li{}em na glavi, par preru{en u saksije sa cve}em, \avo i Smrt, kao i Adam i Eva. Bal je bio uvod u 18. me|unarodnu konferenciju o sidi „AIDS 2010“, na kojoj se do 23. jula o~ekuje oko 25.000 u~esnika iz ~itavog sveta. Glavna tema konferencije u Be~u je „prava sada i odmah“, ~ime se `eli jasno staviti do znawa da je borba protiv side vezana za qudska, socijalna i razvojno politi~ka pitawa.

(Tanjug)

BALKAN

DNEVNIK

BUGARSKA

Simeon Sakskoburgotski

Bojka Borisova i ministra poqoprivrede Miroslava Najdenova da }e tu`iti Bugarsku sudu u Strazburu zbog moratorijuma, koji je uvelo Narodno sobrawe na kori{}ewe wegove restituirane imovine.

Sud u Plovdivu pre desetak dana odbacio je zahtev naslednika cara Borisa III - Simeona Sakskoburgotskog i wegove sestre Marije-Luize Borisove Hrobok, protiv dr`ave, kojim su

tra`ili da se vrati u vlasni{tvo biv{i carski dvorac „Kri~im“ i wiva povr{ine 37,15 hektara.

Ministarstvo poqoprivrede najavilo je da }e tra`iti povra}aj ve} vra}ene imovine biv{em bugarskom caru Simeonu Sakskoburgorskom, koji je bio i bugarski premijer.

Bugarsko Ministarstvo poqoprivrede zatra`ilo je od Sofijskog okru`nog suda povra}aj svih 1.600 hekatara {uma u Rili.

Ministarka pravde Margarita Popova izjavila je da svaki bugarski dr`avqanin ima pravo da {titi svoja prava pred evropskim sudovima, budu}i da je Bugarska ~lanica EU.

Uhap{en najboqi pqa~ka{ banaka SOFIJA: Bugarska policija je u akciji u turisti~kom centru Sun~ev breg uhapsila je najboqeg bugarskog pqa~ka{a banki Stojeneta Stavreva - Kempesa. Stavrev je praznio sefove banaka, najvi{e u Blagoevgradu, odakle je ukrao 1,5 miliona leva (750.000 evra).

Bugarski ministar unutra{wih poslova Cvetan Cvetanov izjavio je da su pripadnici policije u Kempesovom stanu prona{li kqu~eve i niz instrume-

nata koje je koristio u pqa~kama.

Bez ograda ispred ambasada u Sofiji SOFIJA: Barijere, pregrade i betonske ograde ispred ambasada Turske, [panije, Velike Britanije, Nema~ke i rezidencije turskog ambasadora u Sofiji bi}e uklowene, odlu~ila je bugarska me|uministarska komisija.

Komisija, koju je formirao Kalin Georgiev glavni sekretar bugarskog Ministarstva unutra{wih posloa (MUP) i u kojoj su tako|e predstavnici resora za spoqne poslove, proce-

nila je da barijere treba ukoliniti, kako bi se na ulicama nesmetano odvijao saobra}aj.

Za sprovo|ewe odluke zadu`ena je lokalna administracija Sofija koja je pomenutim ambasadam dala „razuman rok“ za uklawawe barijera.

Zamenik gradona~elnika Sofije Qubomir Hristov izjavio je da inostrane misije u bugarskoj prestonici imaju pravo na privilegovani parking, ali pod uslovom da ga plate.

Prona|en je i ugovor o kori{}ewu sefa na ime Stavreva, u kome je bilo 30.000 evra.

Kempes je u pqa~ki banaka koristio ustaqenu {emu, iznajmqivao je sefove sa ukradenim li~nim kartama, a zatim je ulazio tri-~etiri puta u trezor, „razra|ivao“ brave i pripremao kqu~eve. Lopov je istovremeno pratio pa`qivo korisnike sefova, posle ~ega je kalauzima pqa~kao wihove kasete.

Policija zadr`ala osam emigranata SOFIJA: Pripadnici bugarske policije zadr`alu su kasno preksino} u oblasti Svilengrada osmoro ilegalnih emigranata koji su nezakonito pre{li dr`avnu granicu izme|u Turske i Bugarske.

Niko od emigranata nije posedovao li~na dokumenta, a prema sopstvenim iskazima sedmoro wih ~etiri mu{karaca i tri `ene su gra|ani Iraka, starosti od 19 do 33 godina. Sa wima je bila i jedna 12.godi{wa devoj~ica iz Sirije, saop{teno je iz bugarske policije.

[imonovi} pomo}nik Ban Ki Muna ZAGREB: Dosada{wi hrvatski ministar pravde Ivan [imonovi} danas }e preuzeti funkciju pomo}nika generalnog sekretara UN Ban Ki Muna. Wegova du`nost bi}e vo|ewe Kancelarije za qudska prava u Nujorku i komunikacija s visokim komesarom za qudska prava Navi Pilaj, ~ije je sedi{te u @enevi. [imonovi} je izabran me|u ukupno 128 prijavqenih kandidata, odnosno izme|u ~etiri kandidata u naju`em izboru. [imonovi}a je na funkciji hrvatskog ministra pravde zamenio Dra`en Bo{wakovi}, ~iji je izbor potvr|en u Saboru 7. jula.

OSVETA ZBOG UBISTVA OCA

Maloletnik ispalio deset hitaca TUZLA: Da bi se osvetio za smrt svoga oca, trinaestogodi{wi R. A. iz Tuzle osumwi~en da je sa deset metaka ubio Saba-

hudina Mehi~i}a - Kadriju (43) iz @ivinica u BiH. Zlo~in se dogodio ispred Doma zdravqa u

25

GR^KA

Biv{i car tra`i pravdu u Strazburu SOFIJA: Biv{i bugarski car Simeon Sakskoburgotski li~no je obavestio premijera

ponedeqak19.jul2010.

tom gradu. Mehi~i}evi sinovi Miki i Jasmin Hidanovi}, uz pomo} majke Nerxade i samog Kadrije, 25. avgusta pro{le godine ubili su F.A. oca maloletnog de~aka, prenose mediji.

Mehi~i} je ubijen dok je izlazio iz svog xipa marke „mercedes ML“.

Miki Hidanovi} je nedavno nepravosna`no osu|en za ubistvo F.A. na kaznu od 15 godina zatvora.

Osim wega, osu|eni su i Jasmin Hidanovi}, Nerxada Hidanovi} i ubijeni Sabahudin Mehi~i}, prenose sarajevski mediji

RUMUNIJA Temperature ve}e od 30 stepeni BUKURE[T: Na celoj teritoriji Rumunije ju~e je bilo veoma toplo, sa temperaturama ve}im od 30 stepeni Celzijusa. U prestonici Bukure{tu zabele`eno je 36 stepeni u hladovini, a slu`bama hitne pomo}i se zbog vru}ine obratilo oko 200 osoba. Gradske vlasti su na glavnim trgovima i u parkovima postavile 14 klimatizovanih {atora, gde se ukazuje pomo} onima kojima pozli. Pla`e na rekama i jezerima {irom zemqe su pune, a oko 100.000 qudi rashla|uje se na obalama Crnog mora. Direktor Meteorolo{kog instituta Jon Sandu izjavio je ju~e da }e temperature iznad 36 stepeni u Rumuniji potrajati jo{ dve sedmice, ali da }e povremeno padati jake ki{e sa vetrom, grmqavinom i gradom.

Atina obavijena dimnom zavesom ATINA: [irom Gr~ke ju posledwa dva dana izbilo je 45 po`ara, primoravaju}i na evakuaciju nekoliko kampova u blizini Atine. Iako je po`ar spalio velike povr{ine vegetacije, nije naneta ve}a {teta imovini, saop{tila je vatrogasna slu`ba. Sedam po`ara izbilo je u okolini Atine, prave}i gust oblak dima iznad gr~ke prestonice, prenela je agencija Rojters. Ipak, prema re~ima vatrogasaca, vatra na dva glavna fronta u Atini se sti{ava i nema opasnosti.

Prvi {umski po`ari ove letwe sezone u Gr~koj izbili su blizini Atine. Situaciju je dodatno pogor{ao vetar brzine 65 kilometara na sat, koji je pro{irio plamen u pravcu jugo-istoka.

U ga{ewu vatre u~estvovalo je vi{e od 150 vatrogasaca, 32 ma{ine, {est aviona i ~etiri helikoptera. Mnogi sumwaju da je po`are neko namerno podmetnuo.

„Jo{ uvek ne mogu da ka`em, ali ne mislim da je bilo podmetawa. Po~eo je negde i brzina {irewa je bila velika i vetar je bio sna`an“, ka`e Evdoksija Kelidou Xianakouli iz op{tina Kapandriti.

Letwe vatrene stihije ~este su u okolini gr~ke prestonice, a u proteklih nekoliko godina u po`aru je uni{teno na desetine ku}a i hiqade hektara {ume u blizini Atine.

ALBANIJA

Autobus se survao u provaliju TIRANA: Najmawe 14 qudi je poginulo, a 16 povre|eno u saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u Albaniji. Nesre}a se dogodila kada je autobus pao niz liticu u provaliju duboku oko

400 metara. Povre|eni su prevezeni u bolnice u Tirani i Skadru. Strahuje se da bi broj `rtava mogao bi da bude ve}i, jer se tri deteta i jedna odrasla osoba nalaze u veoma te{kom stawu.

Vlada Albanije proglasila je ju~era{wi dan danom `alosti u zemqi.

Nesre}a se dogodila 140 kilometara severno od Tirane u jednom selu u oblasti Puka, saop{tila je policija. Autobus se kretao po „te{kim vremenskim uslovima“ koje je prouzrokovao iznenadni pqusak, rekao je portparol policije.

Vlasti su poslale nekoliko helikoptera da pomognu u prevozu povre|enih, a za sada nije poznato koliko je putnika bilo u autobusu.

Predsednik Bamir Topi i premijer Saqi Beri{a posetili su povre|ene u bolnici u glavnom gradu Albanije.

CRNA GORA

Ministar poru~io da podr{ka dr`ave ne}e biti ve~na PODGORICA: Crnogorski ministar ekonomije Branko Vujovi} izjavio je ju~e da podr{ka dr`ave privrednim gigantima u zemqi ne mo`e „trajati ve~no“.

Uo~i najavqenog potpisivawa ugovora o poravnawu sa Kombinatom aluminijuma Podgorica (KAP), kojim se dr`ava vra}a u vlasni~ku strukturu fabrike aluminijuma, Vujovi} je kazao da je vlada davawem kreditnih garancija „u~nila sve da o~uva doma}e privredne gigante“, ali da se „ne mo`e o~ekivati da }e ta podr{ka trajati ve~no“. „Ne mo`e se o~ekivati da }e podr{ka vlade trajati ve~no i da }e strpqewe i razumevawe koje imamo bilo ko mo}i da iskoristi u ciqu abolirawa eventualnih gre{aka i neuspeha”, poru~io je ministar ekonomije u izjavi podgori~kom „Danu“.

Dr`avne garancije za spasara. Dr`ava }e na taj na~in imavawe KAP-a iznose 135 miliona ti mogu}nost da uti~e na izbor evra. KAP je u vlasni{tvu rupredsednika uprave i izvr{nog ske Centralnoevropske aluminijumske kompanije (CEAK).

Tim novcem je finasiran socijalni program, reprogram duga kod banaka, te obaveze prema dobavqa~ima.

Potpisivawem ugovora o poravnawu izme|u drKombinat aluminijuma Podgorica `ave i KAP-a, dr`ava se vra}a u vlasni~ku menaxmenta fabrike aluminijustrukturu fabrike aluminijuma I nik{i}kih Rudnika boksima. Tim ugovorom vlada }e preuta, koji je trenutno tako|e u zeti polovinu akcija koju posevlasni{tvu CEAK-a Potpsivaduje ruski vlasnik i imati svog we ugovora o poravnawu o~ekuje predstavnika u odboru direktose krajem jula.

(Tanjug)

Nenezi}: Nema mesta za pesimizam PODGORICA: Ministar turizma Crne Gore Predrag Nenezi} izjavio je da }e spektakularni rezultati ovogodi{we turisti~ke sezone izostati, ali da nema mesta tvrdwa dela javnosti da je ona propala.

Letwa sezona je skra}ena, ne samo u Crnoj Gori, ve} i na celom Mediteranu, kazao je Nenezi}, koji je uveren da }e intenzivan „{pic“ popraviti slab po~etak leta. Zahvaquju}i porastu broja gostiju tokom „{pica“ sezone, Nenezi} smatra da }e se i u 2010. godini ostvariti planirani prihodi.

Predrag Nenezi}

Poboq{awu sezone, tvrdi on, doprine}e i pove}ano konzumirawe doma}ih proizvoda, pa }e se na taj na~in smawiti uvoz. „Spektakularni rezultati }e izostati, ali nema mesta tvrd-

wama dela javnosti da je sezona propala. Nije dobro za Crnu Goru {to neki doma}i mediji {ire pesimizam, ali sve }e se to vrlo jednostavno demantovati u oktobru, kada budemo sabirali rezultate“, rekao je ministar, preneli su podgori~ki mediji.

Prema wegovim re~ima, optimizam ulivaju i brojne investicije koje su u toku, kao i projekti sa ~ijom }e se realizacijom zapo~eti nakon leta. „Crna Gora je uspela da u vrlo nezahvalnom periodu za ulagawa, privu~e investiture, {to mnogim drugim destinacijama nije po{lo za rukom“, kazao je on.

SVET POZNATIH

ponedeqak19.jul2010.

DNEVNIK

c m y

26

Dobar koncert, malo publike

PAPARACO

B Sil

Ko }e biti novi Halk

lumac Mark Rafalo pregovara o ulozi Halka u „Osvetnicima” umesto Edvarda Nortona. Jo{ nije postignut sporazum, ali da glumac, ~ija je najnovija uloga u filmu „Deca su dobro” u kojem igra davaoca sperme za lezbejski par, jedini kojeg je studio „Marvel” uzeo u obzir.

Rafalo je poznat i po ulogama u filmovima „Ve~ni sjaj besprekornog uma”, „Bra}a Blum„ i „Zodijak”.

Ranije je jo{ saop{teno da Edvard Norton ne}e igrati legendarnog strip junaka u tre}em visokobuyetnom holivudskom filmu od 2003. u kojem se pojavquje Halk. U prvom ga je tuma~io Erik Bana, dok se Norton pojavio u ulozi sna`nog zelenog yina u filmu „Neverovatni Halk” iz 2008.

U „Osvetnicima” koji bi u bioskope trebalo da stignu 2012. glumi}e i Robert Dauni Mla|i, Samjuel L. Yekson, Skarlet Johanson, Kris Evans, Kris Hemzvort, Yeremi Rener...

Mark Rafalo

Marijon Kotijar

P

Lepa Marijon

relepa glumica Marijon Kotijar ne nalazi se na listama najseksepilnijih ili najlep{ih `ena. Wene goli{ave fotografije ne kru`e internetom, ali svaki put kada se pojavi na crvenom tepihu o woj se danima pri~a. Lepa francuska glumica svetsku slavu je stekla ulogom Edit Pjaf u filmu „La vie en rose”, za koju je nagra|ena i Oskarom za najboqu glumicu.

Privla~na spoqa{nost i gluma~ki talent doneli su joj brojne nove anga`mane pa nema nikakve potrebe da pa`wu na sebe privla~i golotiwom ili skandalima. Lepa Marijon je snimqena na premijeri svog novog filma „Inception”. U filmu glumi zajedno s Leonardom di Kaprijom i Elene Pejy.

Tinejy zvezda, peva~ica Majli Sajrus je uslikana kako sa de~kom Lijamom Hemsvortom, glumcem, ide na romanti~nu ve~eru u Los An|elesu.

IN

Hali Beri

Lindzi Lohan

Nina Mori} se opet udaje H Nina Mori}

OUT

G

ritanski muzi~ar Sil je dvosatnim koncertom na parkingu zadarskih Jazina itekako ispunio o~ekivawa tek 1.500 obo`avalaca.

Wegova pojava i hit „Papa was a rollin stone”, kojim je otvorio koncert, izazvali su ovacije publike i glasne uzvike obo`avateqki. Britanac od 47 godina pojavio se u uskim farmericama i kratkom prsluku, ispod kojeg je provirio wegov stoma~i}.

Iako je u prodaju bilo pu{teno oko pet hiqada karata, Sil je na Jazinama okupio samo 1500 fanova. Ali, to ni najmawe nije uticalo na atmosferu i dva sata vrhunskog spektakla.

rvatska manekenka Nina Mori}, koja ve} godinama `ivi u Italiji, po drugi put }e stati pred oltar.

Nina (33) je u jednom intervjuu otkrila da je zaqubqena ko nikada do sada i da sa osam godina mla|im de~kom, hokeja{em Martinom Evansom krajem leta planira ven~awe.

- Nisam trudna, samo nas dvoje `elimo da na{u qubav ozvani~imo. Ven~awe }e biti odr`ano u Kanadi, a onda }emo da razmi{qamo o deci izjavila je Nina.

Mankenka je bila u braku sa italijanskim producentom i novinarem Fabricijom Koronom.

Kada pet g se osvrn sam odina i em unaz ad t s odra ada misl etim kak svet sla i da ila da s o u, sa am sve z d ne zn a mi je ja nam o s am n i{ta no da .

Sigal ipak ~ovek od zakona

BISERI

V

i{i sud u Los An|elesu je tu`bu biv{e asistentkiwe Stivena Sigala (58), Kajden Ngujen (23) da ju je glumac seksualno uznemiravao odbacio kao neosnovanu.

Ngujen je u tu- Stiven Sigal `bi navela da ju je tretirao kao „seksualni objekat“ i tra`ila milion dolara od{tete. Advokati glumca poznatog po akcionim filmovima su od po~etka tvrdili da ne postoji osnov za sudski proces. Ipak, nekoliko puta su poku{ali da se nagode sa Kajden, a nakon kona~ne odluke suda niko se zvani~no nije oglasio.

Sigal je biv{u manekenku po~etkom godine zaposlio kao li~nog asistenta. Kajden je trebalo i da se pojavi u glum~evom rijalitiju „Stiven Sigal - ~ovek od zakona” ~ije je snimawe, zbog tu`be, odgo|eno.

Niv Kembel, glumica

PORODICA

DNEVNIK

Kako se nositi s letwom vru}inom epodno{qiva letwa vru}ina svakim nas danom sve vi{e iznena|uje. @urimo da {to pre obavimo dnevne obaveze kako bismo stigli me|u hladne zidove prostorije rashla|ene klimom. Tokom dana lovimo najvi{e hlada, ali bez obzira na ro koliko smo uspeli da se sakri-

N

osve`e na{a, od sunca uzavrela, tela. Ali, ako se istu{iramo hladnom vodom, ona }e nam samo prividno pru`iti ose}aj sve`ine. Me|utim, ako se istu{iramo toplom ili mlakom vodom, izlazak iz kade ili tu{a pru`i}e suprotan u~inak, {to zna~i da }emo se ose}ati mnogo sve`ije nego posle hladnog tu{a.

jemo od sunca, ono je i daqe nepodno{qivo. Dok na vrelom asfaltu sve vi{e ostajemo bez vazduha pitamo se ho}e li toj groznoj vru}ini ikada do}i i kraj, i {ta mo`emo da u~inimo da je barem malo ubla`imo.

Tu{ – Najlep{e je kada, posle naporne {etwe gradom stanemo pod hladan tu{, pa kapqice

Voda - Kud god da idete, ponesite bo~icu vode. Letwe sparine mogu da dovedu do dehidracije.

Krema – Posle tu{irawa nama`ite se osve`avaju}om, hidratantnom kremom koja ~uva va{u ko`u od isu{ewa, i na dodir stvara prijatan rashla|uju}i efekat.

Prirodom protiv insekata osta vam je komaraca i drugih insekata zbog kojih ne spavate celu no} iako ste koristili skupa sredstva za odbijawe insekta od va{e ko`e koja ste kupili u apotekama? Ne samo da su sredstva skupa, nego je problem i u tome {to dosta proizvoda sadr`i spojeve sumwivog ili dokazano negativnog delovawa, koji se u krvotok apsorbuju za nekoliko minuta.

Vreme je da poku{ate s ne~im novim, prirodnijim i {to stvarno deluje, a to su prirodna eteri~na uqa, odnosno te~-

D

ni ekstrakti dobijeni iz cvetova, plodova, listova, stabqika, korewa, semena, vo}a, kore biqaka i drve}a, kao i mahovine. Uqa predstavqaju `ivotnu snagu biqaka. Wihovi mirisi deluju na na{ mozak, {to se podsvesno odra`ava na ose}aj sklada i dobrog raspolo`ewa, a uz to neka od wih imaju antibakterijska, antigqivi~na i antivirusna svojstva.

Najefikasnija eteri~na uqa za za{titu od komaraca su uqa lavande, citronele, ru`e, geranijuma, kedra i ~ajevca. Me{awem tih biqnih uqa koja slu`e kao baza za razre|ivawe eteri~nih uqa, lako mo`ete dobiti lekovitu smesu koja }e na va{a ~ula delovati opu{taju}e, a istovremeno oterati dosadne insekte. Ujedno, biqna uqa sli~na su masno}i na{e ko`e, sadr`e velike koli~ine vitamina i nezasi}enih masnih kiselina koji neguju ko`u. Sve {to treba da u~inite jeste da pome{ate 100 mililitara biqnog (baznog) uqa sa

40-ak kapi eteri~nog uqa, ako pravite koncentraciju za odrasle, dok za decu na 100 mililitara uqa stavite 15 kapi, i nama`ete po telu. [ta ako vas ubode?

Ako vas ili va{e dete ubode p~ela ili neki drugi insekt ili vas ope~e meduza, evo nekoliko prakti~nih saveta kako olak{ati neprijatnost i bol.

Ubod p~ele ili mrava - odstranite `aoku, ipripremite oblog napravqen od jedne ka{i~ice soda bikarbone i jedne ka{ike destilovane vode s nekoliko kapi eteri~nog uqa kamilice ili l a v a n d e .

Obloge mewajte dok otok ne splasne. Primewujte na deci starijoj od dve godine.

Ujed komarca – razredite uqe lavande ili ~ajevca, pa ga nanesite na mesto ujeda.

Postupak ponavqajte svakih sat vremena. Ako je upala jaka, potrebno je staviti hladni oblog od nekoliko kapi rimske kamilice, lavande ili melise i destilovane vode.

Ujed krpeqa ili pijavice – Krpeqa odstranite pincetom, a postoje i specijalne pincete za uklawawe krpeqa. Na mesto ujeda nanesite eteri~no uqe ~ajevca. Posle 20-ak minuta pijavicu mo`ete da odstranite prstima. I nekoliko dana posle toga na mesto ujeda nanosite uqe kako bi se infekcija povukla.

Ujed pauka – dve do tri kapi ~ajevca i lavande pome{ajte s jednom ka{i~icom alkohola ili jabukovog sir}ta. Nama`ite na mesto ujeda tri puta dnevno.

Ubod ose – na~inite oblog od jabukovog sir}eta i dve kapi lavande ili ~ajevca. Oblog mewajte dok otok ne splasne.

Meduza - uklonite pipke, zahva}eno mesto dobro operite vodom i sapunom, i nanesite eteri~no uqe lavande i kamilice rimske, pa ga zatim ohladite ledom.

Sprej za rashla|ivawe – Ne toliko popularna, ali jedna od najnovijih inovacija na tr`i{tu. U toplim letwim danima odli~no do|e kao prenosna stvar~ica za trenutno rashla|ewe. [e{iri – Ponovo su u modi!

Osim {to daju damski izgled, {tite na{e lice od prodornog sunca. Razne boje, veli~ine, oblici, ma{nice i materijal ovde su da ih odaberete i pro{etate gradom Ishrana – Da, i ishrana je va`na. Hranimo li na{e telo brzom hranom, ~ipsom, ~okoladom i ostalim nezdravim namirnicama, naro~ito leti, ne treba da se ~udimo {to nam je toliko vru}e! Zapamtite, to je va{e telo i sigurno nije zaslu`ilo da ga tako terori{ete. Tokom toplih dana organizam tra`i sve`e povr}e, kao i puno vo}a bogatog vitaminima. Isprobajte razno sezonsko vo}e i u`ivajte u osve`ewu.

Kretawe – Da biste spre~ili prekomerno znojewe za vreme sun~anih dana, dobro je ubaciti ve`bawe u svakodnevni raspored. Ose}a}ete se boqe, a s obzirom na to da ste potro{ili odre|enu koli~inu masno}a i kalorija, va{e telo tekom vru}ina ne}e lu~iti toliko znoja koliko ina~e tro{i.

osta vam je neprestanih prepirki, bezobraznog odgovarawa, lagawa, zanovetawa i ostalih problema koje va{e dete ima u pona{awu? Postoje prakti~ne i prili~no jednostavne strategije kako se nositi s nedisciplinom.

Bezobrazno: ^ini se da va{e dete ne razume koje je pona{awe prikladno, a koje ne. Ignori{e vas, bezobrazno odgovara, odbija da po{tuje ku}na pravila... ^ak i govorom tela pokazuje aroganciju, a i prosto se izra`ava, otprilike kao da mu je Bart Simpson glavni uzor.

Re{ewe: Ovde se morate nositi s dva problema – govorom tela i jezikom koji dete koristi, a ~ini se da bi va{em detetu trebao „trening“ na oba fronta. Dajte mu jasno do znawa da ponekad gestovi govore glasnije i jasnije od re~i: kad vam koluta o~ima, prekrsti ruke, lupka prstima ili stopalom – o~ito pokazuje da mu nije stalo do toga {ta mu govorite. Nemojte to tolerisati. A {to se ti~e odgovarawa i kori{}ewa prostih re~i, mo`da biste mogli da ograni~ite gledawe televizije, odnosno da povedete razgovor o tome zbog ~ega se ne{to {to se vidi i ~uje na televiziji ne mo`e koristiti kod ku}e. Ako bezobrazni tinejxer poku{a da vas uvu~e u sva|u, odlu~no i bez podizawa glasa ponovite svoju odluku i dajte mu do znawa da ne}ete nastaviti razgovor. Posle toga iza|ite iz prostorije.

Odgovarawe: Ne mo`ete svoje dete ni{ta zamoliti, a da vam ono na to bezobrazno ne odbrusi ne{to.

Re{ewe: Nemojte ignorisati ili tolerisati takvo pona{awe. Time dete pokazuje mawak po{tovawa prema vama, a nau~i}e se da se tako pona{a i prema drugima, {to }e mu itekako ote`ati `ivot. Naravno, i vi morate imati po{tovawa prema svom detetu, i na sopstvenom primeru prema drugima pokazati da se to odnosi na sve. Ne dozvolite da vas uvu~e u bespo-

D

ada ste pozvani na intervju, verovatno }ete imati barem jedan dan za pripremu. Poku{ajte da saznate kakav stil odevawa neguju u firmi, kakvi su odnosi u firmi, kako se o~ekuje da se zaposleni pona{aju. To mo`ete saznati od osoba koje su radile u toj firmi ili jo{ uvek rade, na internet forumima, a mo`ete i da odete pred firmu na kraju radnog vremena i pogledate kako su zaposleni koji odlaze s posla, obu~eni i kako se pona{aju u neformalnom razgovoru.

Pripremite se za razgovor. U dana{we vreme gotovo svaka firma ima veb stranicu, gde mo`ete saznati mnogo korisnih podataka o kompaniji. Tako|e, na Internetu poku{ajte da prona|ete novinske ~lanke vezane uz tu firmu, {to }e vam pomo}i da steknete {iru sliku o preduze}u, wegove pozitivne i negativne strane, da saznate wegove konkurente i poslovne partnere. Nau~ite termine svojstvene toj firmi i poku{ajte da ih upotrebqavate na razgovoru.

Obucite se {to se lep{e i profesionalnije. Neka ode}a koju }ete obu}i bude poslovna, ~ista i uredna.

Sredite kosu, stavite diskretnu {minku, pobrinite se da nemate zadah, da su vam ruke i nokti ~isti i uredni, te da lepo miri{ete, ali {to diskretnije.

Zapamtite kako se zove osoba kod koje idete na razgovor i koja je wena funkcija. Naj-

K

ponedeqak19.jul2010.

27

Priprema je put do posla

boqe je da poranite desetak minuta, kako biste se pribrali dok ~ekate na razgovor. Poku{ajte da budete samouvereni, gledajte osobe pravo u o~i, rukujte se s osobom s kojom se upoznajete i nemojte zaboraviti na iskren sme{ak.

Bez obzira na to {to ste po{tom ili mejlom poslali svoju

biografiju, molbu za posao i preporuke nemojte zaboraviti sve to da ponesete sa sobom. Kada sedite ispred osobe koja vas intervjui{e, poku{ajte da se opustite i nemojte ni u kojem slu~aju prekrstiti ruke ili noge.

Posle upoznavawa, po~nite sa neformalnim razgovorom. On je uvek dobar za probijawe leda, pre nego {to po~nu prava pitawa.

Nemojte lagati, jer ne samo da poslodavci vrlo lako prepoznaju la`, nego }e se la` kasnije vrlo brzo otkriti ako dobijete posao. Ostavite utisak jake osobe. Jedno od naj~e{}ih pitawa koje }e vam poslodavac postaviti jeste koje su va{e mane i prednosti.

Naravno, vi{e }ete se usmeriti na prednosti, ali ukoliko spomenete i neku manu verovatno }ete impresionirati poslodavca, jer }e to biti znak da ste spremni da priznate mane i poku{ati da se promenite na boqe.

Pa`qivo slu{ajte osobu s kojom razgovarate i postavite va`na pitawa u vezi posla koja vas zanimaju. Pitawe o plati ostavite za kraj ili pri~ekajte neka sam poslodavac ponudi platu. Zavr{ite razgovor sa sme{kom, ~vrstim rukovawem i srda~nim pozdravom. Upitajte ga kada mo`ete o~ekivati odgovor.

Disciplina, {ta je to trebne sva|e. Vi ste roditeqi i zadu`eni za postavqawe pravila.

Ne slu{a vas: Va{e dete se „iskqu~i“ kad god mu ne{to govorite ili ga zamolite da ne{to uradi.

Re{ewe: Pobrinite se da imate potpunu pa`wu deteta pre nego {to po~nete bilo {ta da obja{wavate. To mo`da zna~i da stanete ispred televizora koji gleda, iskqu~ite CD plejer ili da mu zaustavite igrawe igrice na kompjuteru. Dobro re{ewe je i da dete za vama ponovi ono {to `elite da uradi, kako biste bili sigurni da je shvatio poruku.

Prekida vas: Kad zapo~nete razgovor s nekim, va{e

dete po~iwe da dosa|uje i prekida razgovor.

Re{ewe: Dajte detetu do znawa da prekidawe tu|eg razgovora nije lepo i da treba pri~ekati dok ne do|e red na wega.

Tada nastavite razgovor sa sagovornikom, bez obzira na upadice svog deteta. Tek kad zavr{ite razgovor s odraslom osobom, skrenite pa`wu na dete, kako bi wihovo strpqewe bilo nagra|eno. Dete mora znati da }e imati {ansu da vam ka`e ono {to je htelo.

Zadirkivawe: Va{e dete stalno zadirkuje i podbada svoju mla|u sestru ili brata, i to je ne{to {to obi~no rezultira suzama va{eg mla|eg deteta.

Re{ewe: Podsetite svoje starije dete da je zadirki-

vawe zabavno samo kada i druga osoba u`iva u tome – a o~ito da va{em mla|em detetu to nije zabavno ako pla~e. I smislite kaznu za ovo pona{awe – mo`da „tajm aut“ u drugom delu stana ili ku}e i bez igra~ki i televizora.

Lagawe: U posledwe vreme uhvatili ste svog sina u la`i, i to se de{ava prili~no ~esto.

Kada ga suo~ite s ~iwenicama, prizna istinu, ali uznemirava vas kako lako izgovara la`i i koliko ~esto to ~ini.

Re{ewe: Razmislite o tome koliko puta vi iskrivqujete ili „nate`ete“ istinu. Izgovorite li i vi pokoju la` s vremena na vreme? Onda nemojte biti prestrogi sa svojim detetom, naro~ito ako se radi o sitnicama. I razmislite o tome da li su va{e uobi~ajenekazne previ{e stroge. Jer ako su kazne jako stroge mogu}e je da se va{e dete pla{i da vam prizna gre{ku – a tada je te`wa da la`e (upravo zbog tog straha od kazne) velika. Va{e dete mora ose}ati da je iskrenost najboqi put i da vam se mo`e poveriti oko svega {to mu se doga|a. Ali, za tako ne{to mora postojati razumevawe za sve sitne „gluposti“ koje smo i sami pravili kao mali.

Krade: Uhvatili ste ga kako krade slatki{e od brata ili sestre, novac od vas ili slatki{e u radwi.

Re{ewe: Dajte detetu do znawa da je kra|a potpuno neprihvatqivo pona{awe i insistirajte na tome da se iskupi osobi od koje je krao – da vrati novac ili nadoknadi slatki{e koje je uzeo. Ako se ovaj problem nastavi ili jo{ gore eskalira, morali biste da potra`ite stru~nu pomo} jer to mo`e biti znak ozbiqnijih problema.

28

ponedeqak19.jul2010.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi i dobrom ~oveku

ponedeqak19.jul2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 17. jula u 71. godini preminula na{a draga majka i baka

29

S tugom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je preminula na{a voqena

Angelina Hadna|ev Leposava Jovanov Beba

ro|. Strajin 1925 - 2010.

od Irene i Stevana Boru{.

Sahrana je danas, 19. 7. 2010. godine, u 15 ~asova, na grobqu u @abqu.

O`alo{}eni: sin Sr|an, unuci Jovan i Du{an.

Ispra}aj je u utorak, 20. 7. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Sestra Du{ica Simi}, sestri} Dragan, snaja Svetlana Simi} sa decom i sestri~ina Milica Ili} sa porodicom.

5353

5351

Voji Cvijovi}u

Posledwi pozdrav tetka

Dana, 19. 7. je {est godina od kako sam izgubila mog voqenog supruga

5359

Dana, 17. 7. 2010. godine, posle kratke i te{ke bolesti u 76. godini preminuo je na{ dragi

Zdenki

Nenad Suji}

Kostu Hutalarovi}a Slobodanka, Desanka i Milan.

Dragi Kole, moja velika qubav te nije mogla sa~uvati.

Sahrana je u utorak, 20. 7. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Supruga Milica.

Buba sa porodicom.

5355

5352

5250

U 73. godini preminuo je na{ dragi otac, deda i pradeda

3

Pet godina tu`nih je od kada niste sa nama, uvek }ete biti u na{im srcima i mislima na{i voqeni

FRU[KA GORA, [irine, {iroka - gudura, 9 km od Novog Sada, 8.555m2 plac, tvrd put, struja, lep pogled, 1/1 cena 2, 5 eura 1m2. Telefon 069/18-26-726.

4805

Spasoje Devrwa VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefon: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167 4875 KADA SERVIS - obnova glazure uvoznim materijalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, garancija. Telefon 6321-332, 064/4000-817, 065/543-68-96.

5341 ROLETNE, komarnici, PVC i ALU stolarija, zatvarawe terase, potprozorske daske, venecijaneri, brzo i povoqno. Telefon 063/8424716, 063/84-26-848, 021/500-612 4004

Milan Todorovi}

Qubi{a i Branko Milkov

Voqeni nikada ne umiru.

Sahrana je danas, 19. 7. 2010. godine, u 15 ~asova, na ^eneju.

2005 - 2010.

O`alo{}ene porodice: Todorovi} i Lazi}.

Tvoji najmiliji.

5357

5255

Uspomenu na vas ~uva}e ve~no od zaborava: otac i deda Milivoj, brat i stric Ilija i snaja Radojka sa sinom Stevom i }erkom Marinom. Porodica Milkov.

5350

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula u 56. godini

Qubica [arik ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85-495, 6618-846.

4874

19. 7. 1999 - 19. 7. 2010.

Sahrana je danas, 19. 7. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: sestra Jelena i brat Stevica sa porodicom i ostala rodbina.

Posledwi pozdrav dragoj baki

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je umrla na{a mila mati

Mileni ^aki} Lagumxija

Milena ^aki} Lagumxija

od: unuke Sowe ]ulibrk, zeta Steve i praunuke Isidore.

Sahrana je u utorak, 20. 7. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: }erka Zineta Paunovi} i sin Zinko Lagumxija sa porodicama.

5348

5358

Posledwi pozdrav na{em dragom te~i

Vojinu Cvijovi}u

Porodica Staji}.

Posledwi pozdrav

5349

POMEN

POMEN mom dragom suprugu

Voji Cvijovi}u

Stanko Jandri}

Milanu ^uri}u

Sa po{tovawem i tugom porodice: Atarac i Sekuli}.

Milane, osamnaest godina bez tebe, postoji tuga koju vreme ne le~i.

Tvoja supruga Natalija.

5354

5360

Posledwi pozdrav dragom stricu

5283

Dragi Stanko, pro{le su tri najtu`nije godine, a ti }e{ uvek biti tu.

Tuguju za tobom: supruga Du{anka, sinovi Zoran i Sa{a, snaje i unu~ad.

5295

Kosti Kolari}u Gordana, Aleksandra i Zlata sa porodicama.

5327

Nina Martinovi}

Kosmos Ko smo u odnosu na to kakve re~i izgovaramo? Postoje li lepe i ru`ne re~i? Da li je mogu}e da pa`qivim odabirom re~i koje koristimo promenimo kvalitet svog `ivota? Gosti: prof. dr Svenka Savi} i Ivana Perkovi}, istra`iteqka korisnog mi{qewa.

Autorka i voditeqka: Nina Martinovi} (RTV 1, 22.40) 06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 14.50 15.00 15.10 16.40 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.40 00.35 02.05

06.30 07.00 08.20 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 22.20 23.40 00.05

TV PROGRAM

ponedeqak19.jul2010.

Jutarwi program Izlog strasti Neverovatne pri~e Bajko kviz Vesti Paideja Plej gejms Znawe imawe Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Svetkovine ^udesni svet Predlog top liste Vesti Irena Hus Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Zelena salata Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz Hronika Me|unarodnog filmskog festivala-Pali} Duel struna Vojvo|anski dnevnik Vesti iz matice Kosmos Premijerni koncert Ku}a zaboravqena od Boga, film Svetkovine

Kuhiwica (ma|) Ludaci, film Crtani film Brazda, za poqoprivrednike (ma|) Ma|arska narodna muzika Urbana yungla (ma|) Emisija (ma|) Irena Hus Hronika Me|unarodnog filmskog festivala-Pali} Vesti (ma|) Zajedno Tajna hrane: Vi{wa ^ari ribolova Dotiki (slov) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Na{i dani (ma|) Omladinska emisija (ma|) Pod obru~em Kowokradice, film Nek svira tambura: Zvonko Bodan TV Prodaja

06.00 07.25 08.00 08.35 09.00 10.20 11.00 12.30 14.00 14.40 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 18.30 20.00 20.30 22.00 22.40 23.05

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Travel Beli luk i papri~ica Svet poqoprivrede Vojvo|anske vesti U ogledalu E -Tv Vojvo|anske vesti Hronika op{tine Vrbas Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti I mi smo tu Razgoli}eni

06.05 08.00 09.00 10.05 10.38 11.14 12.00 12.30 12.45 13.30 15.10 15.58 17.00 17.20 17.25 17.45 18.26 19.00 19.30 20.07 21.05 22.05 00.00 00.15 01.07 01.49 03.25 04.03 04.32 05.11 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Ne{to izme|u Lov i ribolov Eko karavan Povratak na novo Dnevnik Kuvati srcem Mesto zlo~ina Princ od papira, film Visoki napon, kviz Sti`u dolari Dnevnik Evronet [ta radite bre Beogradska hronika Putopis Francuska Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Svedok Pesma i bingo Dnevnik Mesto zlo~ina Vremeplovac Agire, gnev Bo`ji, film Eko karavan Putopis: Francuska Lov i ribolov TV prodaja Verski kalendar

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.29 07.54 08.18 08.25 08.45 08.52 09.16 09.43 09.54 10.30 10.52 11.21 11.48 12.15 13.00 14.00 14.51 15.33 16.00 16.03 17.40 18.14 18.37 19.02 19.26 19.38 20.30 21.00 21.45 00.08

Dejan Petrovi}

Pesma i bingo 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 18.00 19.00 19.25 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15 23.15

Hrana i vino Denis napast 7 NS dana Moja porodica Objektiv Misterije KGB Lenija Objektiv Smrt {pijunima Buntovnici Objektiv Srbija koju volim Vitra` Sofa Neon siti Objektiv (slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Objektiv Moja porodica Radionica Moja Amerika Smrt {pijunima Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

06.30 08.00 10.00 11.00

Klupske TV TWS Ful Tilt poker Pentatlon Svetski kup: Engleska 12.00 ATP [tutgart, finale 14.30 U susret Premijer ligi: Liverpul – ^elsi 16.15 Golf: Open ^ampion{ip 17.00 Moto GP Nema~ka - Trka 125cc 18.00 Ruska liga: Krila Sovjetov – CSKA 18.15 Moto GP Nema~ka – Trka 125cc 22.30 Premijer liga Magazin 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Pregled Moto GP Nema~ka 00.15 U susret Premijer ligi: ^elsi – Derbi 02.00 Ruska liga: Krila Sovjetov CSKA 03.45 Pregled Moto GP Nema~ka 04.00 Klupske TV

Emisija zapo~iwe svoj karavan po Srbiji, i to na Zlatiboru. Gledaoce }e zabavqati na{e najve}e zvezde narodne muzike: Miroslav Ili}, Sne`ana \uri{i}, Jelena Bro}i}, Truba~ki orkestar Dejana Petrovi}a i Slobodan Mulina.

Voditeqi: Suzana Man~i}, Dejan Panteli}, Svetlana Aleksi} i \or|e Mari~i} (RTS 1, 22.05)

00.33 01.33 01.57 02.56

Gomboce Mali medved Mi{a Ozi bu Kwi`evna {kolica Dosije iks i oks Vodi~ kroz modernu arhitekturu Beograda Stvarawe istorije Recept za igru Enciklopedija Total tenis Svetski izazov Priru~nik za neupu}ene Trag Operska galaksija Trezor Kwi`evna {kolica Stvarawe istorije Tehnologija danas Ovo je Srbija Biciklizam: Tur de Frans, prenos Eko recept Sabor folklornih ansambala „Zlatni opanak“ Gomboce Mali medved Mi{a Ozi bu Po{tar sa Himalaja Me|unarodni filmski festival - Pali} 2010 Povratak na novo Veliki kawon, film Biciklizam: Tur de Frans, pregled Spomenici yez tradicije Tehnologija danas Trezor ju~e Operska galaksija Milena Kiti}

Jasna i neposredna opasnost Ninya ratnici Opasne igre Srce na dlanu ^ari Seks i grad Film: Kraqevi brzine Film: Kobra Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Kviz: Ludi kamen Ninya ratnici Hiqadu i jedna no} Film: Pakleni vetar Film: Dvanaest majmuna Foks vesti Film: Kristal Opasne igre Film: Kristal

^eri ^ung

Jednom lopov, uvek lopov Yo, Yim i ^eri su trojica vrhunskih lopova, koje je odgajio isti ~ovek, nakon {to ih je pokupio kao siro~i}e sa ulice. Jo{ od malih nogu u~io ih je kako da ukradu sve {to im padne {aka.

Uloge: Ju Fat ^ou, Lesli ^ong, ^eri ^ung, Kong ^u Re`ija: Yon Vu (B92, 21.00) 07.00 08.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.30 14.05

Tora Bir~

06.55 07.40 08.35 09.30 10.20 11.20 13.05 15.05 15.20 16.10 17.00 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.00 02.00 02.05 04.00 05.00

DNEVNIK

c m y

30

Yek Rajan ovog puta dobija zadatak da istra`i delikatnu situaciju u vezi sa trgovinom droge. Naime, blizak prijateq predsednika SAD ubijen je od strane kolumbijskog kartela.

Uloge: Harison Ford, Donald Mofat, Henri ^erni, En Ar~er, Tora Bir~ Re`ija: Filip Nojs (Avala, 21.30) 07.30 Gor{tak 08.30 Svemirska krstarica – Galaktika 09.30 Na tragu prirode 10.00 Za dobar dan 12.00 Vesti u 12 12.30 Za dobar dan 13.00 Korov 13.30 ^ist ra~un 14.00 Vesti u 14 14.30 Milica dva² 15.00 Dok. program 16.00 Doktor Haus 17.00 NCIS 18.00 Vesti 18.30 Simpsonovi 19.00 ^ist ra~un 19.30 Denis napast 20.00 Milica² 20.30 24 21.30 Film: Jasna i neposredna opasnost 23.30 Svemirska krstarica Galaktika 00.30 Milica² 01.00 Film: Gde je Marlou?

16.00 16.35 17.30 18.30 19.05 19.35 20.00 21.00 23.00 23.35 00.35 02.00

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Beogradski ZOO Film: Urlikov pokretni zamak Vesti B92 Nacionalna geografija Stjuardese Vesti B92 Dora istra`uje Trnav~i} u divqini Dolina sunca Film: Jednom lopov, uvek lopov Vesti B92 Stjuardese Film: Kuhiwa Ukqu~ewe u B92 Info

06.00 Silikonske lepotice 07.00 Jutarwi program 10.00 Film: Daviteq protiv daviteqa 11.45 Siti kids 12.00 Pali an|eo 14.00 Balkan parti 15.30 Siti 16.00 More qubavi 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Valentina 18.00 Lola 19.00 Grand klub 19.15 U sosu 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Kursayije 21.00 Film: Ko to tamo peva 22.45 Film: Qudi od rata 00.45 Siti 01.00 Film: Staklena ku}a 2: Dobra majka

06.00 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 14.30 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.30 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Tele{op Presovawe Dork hanters Ble~ Zakumi Yem Presovawe Dino king Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Taina ^ovek lav Rebelde Tele{op Plejada - Leto na Adi Tajanstvene pri~e Telemaster Zakumi Klinika ]irilica Ekstremni sport Luda ku}a Telemaster Riko{et La Lola Plejada - Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Milomir Mari}

]irilica U najnovijoj emisiji „]irilica“ bi}e re~i o kriminalu, nedo~ekanoj slobodi, demokratiji... Gosti: Joca Jovanovi}, Zoran Petrovi} Piro}anac i Slavko Niki}.

Autor i voditeq: Milomir Mari} (Ko{ava, 21.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nicam, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30Biber 01.00 Izlog strasti, 02.30 No}ni program

08.45 Ski Jahorina, 09.15 Fokus, 09.45 Muzika, 12.00 Maksimalno opu{teno, 12.55 Hit nedeqe, 13.00 Fokus, 13.45 Top {op, 16.00 Zdravqe i Vi, 17.00 Fokus, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.40 FAM, 21.10 Bulevar, 22.00 Holivud, 22.25 Bawe Srbije, 23.05 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.30 Auto {op, 00.40 Fokus, 01.10 Ski Jahorina, 01.40 Veb yank

07.00 De~ija serija, 08.00 555 li~nosti, 09.00 Sva{taonica, 09.30 Ispod poklopca, 10.00 Film info, 10.30 Zdravqe, 12.15 Zlatno poqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Serija, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Izvori zdravqa, 19.00 Putopis, 20.30 Samo vas gledamo, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film

12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis Napast, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Raskr{}a, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Of Road avantura, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [ampioni, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

ponedeqak19.jul2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TITO U LOVU, LOV U POLITICI

31 19

Pi{e: Danilo Todorovi}

Famke Jansen

Ja, {pijun Specijalni agent Aleks Skot i svetski bokserski prvak u sredwe te{koj kategoriji Keli Robinson udru`uju se zbog opasnog zadatka. Dvojac, naime, mora vratiti ukradeni Svi~blejd, najsofisticiraniji prototip ameri~kog borbenog aviona.

Uloge: Edi Marfi, Oven Vilson, Famke Jansen, Geri Kol Re`ija: Beti Tomas (Nova TV, 21.35) 08.00 08.25 08.45 10.40 12.35 13.16 14.10 16.10 18.25 19.15 20.05 21.35 23.35 00.35 01.05 01.35 02.35 03.25 05.15 05.40

Brac Pepa prase Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Lud, zbuwen, normalan Ja, {pijun, film Nestali Seks i grad Bra~ne vode Ezo TV Post mortem Pravila uspeha, film Seks i grad Bra~ne vode

08.00 Van Gog – kompletna pri~a 09.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 10.00 Bobi Kenedi: ^ovek koji je hteo da promeni Ameriku 11.00 Hiro{ima 12.00 Odbrana morala – pri~a o Meri Vajthaus 13.30 Velike britanske vojskovo|e 14.00 Ko si zapravo ti?

15.00 2. svetski rat u boji 16.00 Kraqevski dnevnici 16.30 Misterije istorije 17.00 Drevni plasti~ni hirurzi 18.00 Gospodari rata 19.00 Mi Evropqani 20.00 Atina: Istina o demokratiji 21.00 Podzemni rat 22.00 Snimawe rata 23.00 2. svetski rat u boji 00.00 Kraqevski dnevnici 00.30 Misterije istorije 01.00 Drevni plasti~ni hirurzi

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma Mala princeza @ikina `enidba Nevoqe Takva – strah pred bogom Zatvorska pti~ica Ni{ta bez mame Beograd 011 Seksi fudbalerke Ja sam Dejvid

06.00 07.30 09.05 09.35 11.15 13.05 14.40 16.45 18.05 20.05

Klika Traga~: Dolazak tame Holivud na snimawu Oluja rata 2 Lovac na blago Samo pek Uveli snovi Mali Dodo Vrhunska igra Krsta{ki pohod u farmerkama Xo{ua Plove}i bar 2 Pravi seks 32: Neki to vole vru}e U znak se}awa na mog oca Prkos

21.45 23.30 01.15 02.05 03.40

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.13 Pet zvezdica 10.15 Faraoni koji su izgradili Egipat, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Moj greh 13.15 Letwa slagalica 14.20 Meklodove }erke 15.05 Hrvatsko podmorje 15.35 A sad u Evropu!

16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.10 Potro{a~ki kod 21.30 Istorijske serije dramskoga programa: Kowanik 22.20 @iveti zdravije 22.25 Dnevnik 3 23.00 Hronike Pulskog filmskog festivala 23.15 Dr Haus 00.00 No}i kontroverznih filmova: Po`uda, film 01.45 Prqavi seksi novac

@ilijet Bino{

Po`uda Dr Stiven Fleming je ministar u britanskoj vladi. O`ewen je s Ingrid Lojd koja poti~e iz vrlo stare i ugledne porodice. S wom ima odraslog sina i }erku tinejyerku. Na jednom prijemu javi mu se Ana Barton i predstavi kao sinovqeva devojka.

Uloge: Yeremi Ajrons, @ilijet Bino{, Miranda Ri~ardson, Rupert Grejvs Re`ija: Luj Mal (HRT 1, 00.00)

08.05 08.15 08.30 08.55 09.15 09.40 09.50 10.00 10.25 12.00 12.40 13.35 13.55 14.25 15.10 15.20 16.05 17.00 18.30 19.30 20.00 20.05 21.00 21.35 22.25 00.00 00.45

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac De~ak i veverica Garfild i prijateqi Igrajmo se!

Na glasu Hajdi Vo`wa iz snova, film Ru`na Beti 2 Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Kod Ane Bra}a i sestre 2 Putovawe `ivota Sawari, film Mu}ke Gara`a Ve~eras...

Tra~erica Bitange i princeze Prqavi seksi novac Miris love, film [apta~ica duhovima Letwi retrovizor

06.30 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.40 19.10 21.00 22.00 00.00

Pruga Santa Fe Intermeco 1 S vetrom u le|a Gospodari horora Intermeco 2 @ene fudbalera Trava S vetrom u le|a Trava I ostade nijedan Intermeco 3 Lulu na mostu Gospodari horora Badi u nevoqi @ene fudbalera

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.20 00.00 02.00

Gospodin 3000 Carevo novo odelo Elizabeta Na te`i na~in Velika bela nada Gospo|a Braun Kviz Yoni „Britva“ Tejlor Izvo|a~ Slu~ajna kurva

07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00

Meklodove }erke Fojlov rat Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Kalifornijanci Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Hrabra nova devojka Ru` za usne Inspektor Mom 2: Kidnapovawe u 10 lakih koraka 03.00 Mama u {esnaestoj 05.00 Ne{ Briyis

07.30 Mifi 07.45 JuHu i prijateqi 08.00 RTL ritam zona - Pop hitovi 10.10 Nestala 11.15 K.T. 2 11.45 Ekskluziv 12.35 Punom parom 13.00 Bibin svet 13.30 Los Viktorinos 14.15 Najlep{i urok 15.50 Nestala 16.35 Pod istim krovom 17.05 Kraq Kvinsa 17.35 Rejmond 17.55 Bibin svet 18.55 Ekskluziv 19.10 Ne daj se, Nina 20.00 Diskaveri pustolovine: Apokalipsa 21.45 No} posle sutra, film 23.45 Diskaveri pustolovine: Apokalipsa

No} posle sutra Za Toma Parkera, nekada{weg radnika ameri~ke sigurnosne slu`be u Berlinu, svaki dan je novo, bolno se}awe na porodicu koju je morao da ostavi. Sme{ten u tek formiranoj dr`avi, sastavqenoj od ostataka Amerike, Parker dobiva samoubila~ki zadatak...

Uloge: Din Kejn, Betina Cimerman, Yoana Tejlor, Najyel Benet Re`ija: Kristof [riv (RTL, 21.45)

Betina Cimerman

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako se pravi?

Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se to pravi Kako se pravi?

Ameri~ke drvose~e Ameri~ka luka Sam u divqini U deli}u sekunde Auta po meri Prqavi poslovi Ameri~ke drvose~e

08.30 08.45 09.15 10.15 11.15 12.30 17.30 19.10 20.00 20.45 21.00 22.25 22.30 23.30 00.30

Motosportovi Automobilizam Fudbal Biciklizam Fudbal Biciklizam Fudbal Biciklizam Fudbal Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Biciklizam Fudbal Biciklizam

Nema ne`nih du{a u politici ovore}i o Titovom vremenu, svestan sam toga presko~im da mi ne bi zamerili kada pi{em o Titu u da je ono neponovqivo i ne `elim da ga ni na jednom drugom vremenu. Iako sam tada bio i suvi{e koji na~in upore|ujem sa sada{wim, pre svega mlad, nisam mogao, makar i kasnije, da o tome ne buzbog velikih politi~kih promena koje su se desile i dem obave{ten. Zbog toga i kada pi{em o Titu u jedkod nas i u svetu. Tito je obele`io i vreme i dr`avu, nom drugom vremenu, ne mogu a da ne pomenem i to vrei mesta i lovi{ta. U davawu Titovog imena svemu me u kontekstu ranije postavqene dileme: da li se i{lo se do neukusa. Tito, me|utim, nije izuzetak ni mo`e staviti znak jednakosti izme|u Tita i re`ima, kod nas ni u svetu, ni u pro{lom ni u sada{wem vrei tada i kasnije? Moje sumwe u to da se mo`e staviti menu – da li~nost mo`e biti ja~a i popularnija od znak jednakosti proisti~u iz poznavawa Tita, ali i dr`ave ili partije. I danas prilikom glasawa li~iz ~iwenice da sam svedo~io doga|ajima koji su me nost dobije vi{e glasova od svoje partije, i to se dauverili u to da je bilo ve}ih katolika od pape. Za nas zove liderstvo. Kada je o liderstvu re~, Tito je bio svetski lider: vi{e qudi u svetu je znalo za Tita nego za Jugoslaviju. @elim da ka`em ne{to i o samom re`imu, ali i mojoj dilemi – da li se izme|u re`ima i Tita mo`e staviti znak jednakosti? Se}am se da sam tokom „dru`ewa“ s Titom slu{ao i pro~itao mnogo o de{avawima u ratu, odmah posle wega i ne{to kasnije. Po sada{woj terminologiji, takozvanoj komandnoj odgovornosti, mo`e mu se pripisati krivica za sve {to u re`imu nije bilo dobro, s obzirom na polo`aj koji je imao. Teorijski, to je verovatno ta~no, ali, kao {to ne mo`e biti ta~no da je za sve zaslu`an, ne mo`e biti ta~no ni da je za sve kriv. Imaju}i to u vidu, `eleo sam da saznam gde je ta granica u dono{ewu odluka za koje se Tito pitao i koje je odo- Posledwi trofej oca nacije bravao.

Bez obzira na to {to sam tada bio i suvi{e mlad i, razliku od ove dileme, nisam sumwao da je Tito – pokao takav, nisam mogao biti u~esnik tih doga|aja, to litika. pitawe optere}ivalo me je i pri pisawu ove kwige.

Postoje i druga~ija mi{qewa o Titu, koja iznose Moje vi|ewe Tita u vremenu u kojem pi{em o wemu drugi autori. Ne `elim da polemi{em s wima ni da nije se uklapalo s predstavom o wemu kao u~esniku osporavam wihova mi{qewa, ali mogu izneti i svoje surovih obra~una koji mu se pripisuju. To, naravno, vi|ewe Tita i Titovog vremena. Ni ja koji ga vidim u nikada nije bilo tema u razgovoru s wim. nekom drugom svetlu i kakvog ga prikazujem u ovoj Optere}ivala su me dva doga|aja: Goli otok i Blajkwizi, nemam razloga da Tita prika`em druga~ije burg. nego {to sam ga li~no do`iveo u tom vremenu i taDobrici ]osi}u bilo je dozvoqeno da obi|e Goli kvim okolnostima. Nemam razloga ni da se udvaram otok. Slavoqub \uki} u kwizi Politi~ko grobqe Titu. Doskora je bilo jeres, a ni danas nije ba{ popuprikazuje kako su Rankovi} i Kardeq, na pitawe da larno govoriti afirmativno o Titu. Uz sve slabosti li znaju {ta se tamo de{ava, ubedili ]osi}a u to da sistema, s kojim sam i sam „ratovao“ bore}i se za svonisu znali kakvo je pravo stawe na Golom otoku. Ako ja ube|ewa, bio sam svestan toga da sistem ne garantuoni to zaista nisu znali, je ni pravdu ni pravednost zakqu~ujem da to nije znao i da se za sve to treba izboni Tito. Kada je re~ o Sumwe u to da se mo`e staviti znak riti, pa makar i pred sudojednakosti izme|u Tita i re`ima Blajburgu, imao sam privima, kao {to je to bio like da razgovaram s Blaslu~aj s „Jelenom“. Veroproisti~u iz mog poznavawa Tita i `om Mandi}em, ~lanom doga|aja koji su me uverili u to da je vao sam da se kroz borbu u Titovog kabineta odgookviru sistema mo`e do}i bilo ve}ih katolika od pape, ali vornim za {tampu, koji je do wegovog privrednog i nisam sumwao da je Tito – politika politi~kog poboq{awa. na moje pitawe o de{avawima u Blajburgu odgovoMoje uverewe potvr|ivala rio: „Tito je u to vreme bio u bolnici. Kada su ga obaje i praksa jer je sistem s vremenom postajao mawe rivestili da su savezni~ke snage vratile sve one koji su gidan i sve demokratskiji. na bilo koji na~in bili na strani neprijateqa u borTito je, bez svake sumwe, bio autokrata, a re`im bi protiv fa{izma, dao je nalog da treba osuditi i autoritaran. Ali i u takvim uslovima tr`i{na pristreqati samo one za koje se sigurno zna da su u~inivreda uzimala je sve vi{e maha, probijala stege sili zlo~ine, a da sve ostale treba pustiti da se vrate stema, ali i proizvodila nove probleme. I u okviru svojim ku}ama i da }e im tamo sami qudi suditi ako istog sistema i zakonodavstva u wemu, postojala su su bili krivi, kao i da o tome postoje dokumenti“. uspe{na i neuspe{na preduze}a. Iako se mewao, siNi u `ivotu ni pri pisawu ove kwige nisam se opstem je sa zaka{wewem pratio nove sadr`aje i u sve tere}ivao politi~kim obra~unima tokom cele wegove}oj meri zaokru`ivao se u okviru republika – pove politi~ke karijere. To je politika i sve {to ona liti~ki i privredno. To je dovodilo do novih prove} podrazumeva, a podrazumeva i ratovawe i borbu blema jer tim zaokru`ivawem po~elo se postavqati za vlast – bez milosti. Pretpostavqam da oni koji su pitawe prelivawa dohotka, i do sve ve}ih me|urepuse bavili i bave politikom znaju kakvoj se opasnosti bli~kih tenzija. Bilo je poku{aja da se i to re{i, izla`u, ranije vi{e nego danas, ali ne verujem da meali to ve} nije tema ove kwige. |u wima ima qudi ne`nih du{a. U doga|ajima posle rata nisam bio u~esnik, ali nisam `eleo ni da ih KRAJ

G

Kwigu Danila Todorovi}a „TITO - LOV - POLITIKA” u izdawu „Slu`benog glasnika”, po ceni od 380 dinara, mo`ete naru~iti preko telefona 011/ 36-444-52 ili mejla prodaja@slglasnik.com, www.slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak19.jul2010.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Odnos s partnerom lako mo`e izma}i kontroli i nepotrebno se zakomplikovati. Budite tolerantni na tu|e i svoje slabosti. Jednostavno, vremena nisu laka. Poslovno ste pod povoqnim uticajem.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

19. jul 2010.

Ponedeqak ne}e po~eti na najboqi mogu}i na~in, ali treba da imate na umu da ne zavisi sve od vas.

Da zavisi, sve bi bilo br`e i boqe. ^uvajte se od `arkog Sunca i nepotrebne nervoze.

BIK 20.4-20.5.

V REMENSKA

DNEVNIK

c m y

32

Komunikacija je veoma zna~ajna pa nemojte odustati od kona~nih dogovora. Kra}i put vam mo`e te{ko pasti, ali, na kraju dana }ete konstatovati da niste pogre{ili. Glamur.

Danas sve shvatate i do`ivqavate i suvi{e ozbiqno i pomalo dramati~no. U qubavi odr`avate telepatski odnos, uz obostrane strasti, sumwe i posesivnost. Izra`ena je intuicija. Opustite se.

Umorni ste ve} od svega, od navika i odmora, pa vam je potrebna afirmacija, koja }e se i dogoditi u dogledno vreme. Za sada se i daqe dr`ite povu~eno i ~uvajte svoju privatnost. Porodica.

Bilo da ste se upravo vratili s odmora ili tek planirate da krenete, jo{ uvek ste optere}eni obavezama i odgovorno{}u, {to na li~nom planu, {to u odnosu na partnera, porodicu. Qubav.

VAGA 23.9- 23.10.

Prolazite kroz fazu u kojoj nema vatrometa ni izazova, ve} sve sama rutina i sitnice koje `ivot zna~e. [ta re}i, sem da izdr`ite jo{ malo, da ~itate kwige ili ih pi{ete.

Putujete na Hrvatsko primorje.

[KORPION 24.10- 23.11.

Dru{tveni `ivot je i daqe nagla{en. Od vas se izgleda konstantno ne{to o~ekuje, tra`i i podrazumeva. Ostvarujete dobre kontakte s mu{kim autoritetima, pogotovo u poslu. Trivijalnosti.

STRELAC 24.11- 21.12.

Finansijska situacija je optere}ena nekim zadu`ewima, u bilo kojem pravcu, blokadama i situacijama zbog vi{e sile, {to vam stvara optere}ewe. Ali, spremni ste na rizike, aktivni i voqni.

JARAC 22.12-20.1.

Ovi vreli dani samo vas mogu oterati u neki hlad i odmor. Na li~nom planu `elite sve, sada i odmah.

U svom domu mo`ete kako ho}ete.

Seoba, ulagawe, ru{ewe zidova i barijera.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Jo{ uvek zavisite od okolnosti na koje ne mo`ete uticati u potpunosti. Radite s okolnostima koje vam se serviraju ispred nosa, na najboqi mogu}i na~in. Ne mo`ete ni{ta planirati.

RIBE 20.2-20.3.

Posla imate koliko ne}ete, {to ne zna~i da treba zasukati rukavi}e i krenuti u punoj brzini. Naprotiv, dozvolite sebi slobodne trenutke, sate i dane, slobodu izbora i opet neko putovawe.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Pamuk je seksi Nova reklamna kampawa „Viktorijas sikret” pokazuje da pamu~ni dowi ve{ mo`e da bude jo{ seksepilniji od ~ipke ili satena.

Miranda Ker (26) u reklami prikazuje ~ari pamu~nih brushaltera, ga}ica, majica, natkolenica... A slogan je „Ko ka`e da pamuk nije seksi”.

Australijska manekenka, ina~e devojka glumca Orlanda Bluma, definitivno je dokazala da pamuk nije samo za majice i udobnu ode}u.

PRIJATNIJE

Vojvodina Novi Sad

27

Subotica

28

Sombor

27

Kikinda

27

Vrbas

27

B. Palanka

27

Zrewanin

27

S. Mitrovica 27 Ruma

28

Pan~evo

28

Vr{ac

27

Srbija Beograd

28

Kragujevac

27

K. Mitrovica 29 Ni{

29

Evropa

NOVI SAD: Prijatna temperatura, uz promenqivu obla~nost, sun~ane intervale, ali i mogu}u kratkotrajnu ki{u. Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Temperatura od 18 do 27 stepeni.

VOJVODINA: Malo ni`a i prijatna temperatura, uz promenqivu obla~nost, sun~ane intervale i mogu}e povremene pquskove.

Vetar slab do umeren severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Jutarwa temperatura od 17 do 19, a maksimalna od 27 do 29 stemepni.

SRBIJA: Prijatnije vreme, uz malo ni`e temperature, skoro svugde ispod 30 stepeni. Bi}e promenqivo obla~no uz sun~ane periode i povremene lokalne pquskove. Vetar slab severozapadni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura od 16 do 20, a maksimalna od 26 do 30 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak prijatna temperatura uz mogu}e kratkotrajne lokalne pquskove. Od srede opet po~iwu vru}ine. Krajem sedmice novo osve`ewe.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekivano osve`ewe donosi olak{awe ve}ini qudi. Hroni~ni bolesnici i meteoropate }e se ose}ati boqe, ali im se ipak savetuje da poslu{aju savete lekara i ograni~e svoje aktivnosti. Mogu se javiti zamarawe i nervoza. U saobra}aju je potrebna ve}a pa`wa.

Madrid

37

Rim

31

London

27

Cirih

28

Berlin

28

Be~

24

Var{ava

22

Kijev

34

Moskva

33

Oslo

20

VIC DANA Pita Perica majku: - Mama, {ta je to impotencija?

Majka razmi{qa {ta da ka`e klincu od pet godina, pa objasni: - To ti je, sine, kao kada poku{ava{ da kuvanim {pagetima igra{ pikado.

SUDOKU

St. Peterburg 27 Atina

36

Pariz

30

Minhen

25

Budimpe{ta

26

Stokholm

25

1

7

7

2

3

5 1

4 VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

TISA

3

SAVA

Bezdan

161 (-5)

Slankamen

340 (-24)

Ja{a Tomi}

Apatin

225 (-8)

Zemun

368 (-20)

Tendencija stagnacije

Senta

390 (-38)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

376 (-24)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (-23)

Tendencija opadawa

Smederevo

524 (-16)

Titel

357 (-33)

NERA

Ba~. Palanka 222 (-13) Novi Sad

256 (-21)

Tendencija opadawa

Hetin

110 (-20) N. Kne`evac 379 (-43) S. Mitrovica 152 (-16)

68 (-8)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Beograd

Kusi}

6

8

2 4

9

6

4

7

3

5

2

8

8

4

3

9

2

5

7

6

1

5

2

7

1

6

8

3

9

4

3

8

5

2

9

4

1

7

6

8

4

1

9

6

3

7

8

5

2

6

7

6

2

8

5

1

4

3

9

2

5

8

3

4

9

6

1

7

6

7

1

5

8

2

9

4

3

9

3

4

7

1

6

2

8

5

6

3 6

1

4

316 (-19)

52 (-4)

7

6 1

3

4

9

7

2

8

9 8

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

Re{ewe iz pro{log broja