Dnevnik 19.jul 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

^ETVRTAK 19. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23500 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U SU [I STRA DA LO 70 OD STO KU KU RU zA

Vla da Sr bi je treba da pro gla si ele men tar nu ne po go du u Voj vo di ni

str. 4

RAD NI CI ZRE WA NIN SKOG BRO DO GRA DI LI [TA PRO TE STO VA LI IS PRED FA BRI^ KE KA PI JE

FUNK CI O NER SPS-a @I VO RAD SMI QA NI]

NASLOVI

Ekonomija 4 Vojvodina u SAD mo`e i bez carine

Ekologija 6 Za{ti}ene ptice na meti {vercera

str. 3

Vojvodina 11 Rumqani pripremaju teren za dolazak „Forda”

Dru{tvo

12 Novinarska udru`ewa tra`e da se obznani ko poseduje medije

„ B e g e j ” t o n e kao Tit an ik

Sr bi ja }e ipak mo ra ti da se de cen tra li zu je

NAJ VE ]I PRO BLE MI (NI)SU PR I ORI TET NO VE VLA DE

Re for me pen zi ja i jav nog sek to ra gur nu te pod te pih?

str. 5

DIJALOG U BA NO VI NI PRED STAV NIKA VLA STI, „SAL FOR DA” I SIN DI KA TA

Zbri wa vawe rad ni ka Novosadske mle ka re

str. 9

str. 4

DA LI ]E GRA \E VI NAR STVO DO BI TI JE DIN STVE NO MI NI STAR STVO

OD LU KA USTAV NOG SU DA SR BI JE

Usvo je ne 122 `al be ne i za bra nih tu `i la ca str. 13

Je dan auto put, a dva mi ni stra? str. 5

SPORT

str. 14 – 18

Veoma toplo Najvi{a temperatura 33 °S ZA NI MQIV EKS PE RI MENT MU ZEJA VOJ VO DI NE

n NA[I OLIMPIJCI zAGLEDANI U LONDON

n JOVOVI] TRENER RUKOMETA[A JUGOVI]A

n VOJVODINA SPREMNA zA ME^ SA SUDUVOM

n PARTIzAN BLISTAO NA MALTI

Neo lit ska p{e ni ca dobro rodila str. 7

POLiTikA

~etvrtak19.jul2012.

ANALITI^ARI

Vlast je mamac za neprirodne koalicije Do la zak, osta nak i op sta nak na funk ci ji je kraj wi `e qe ni ciq sve ga {to po li ti ~a ri ra de – ta ko u naj kra }em an li ti ~a ri ko men ta ri {u te `we po je di nih stra na ka ma wi na da, su prot no pro gra mu, tra di ci ji i ide o l o { kom opre d e q e w u,

ci ji, sve {to ra de slu `i da bi bi li re i za bra ni, a ako ni su, sve {to ra de za ciq ima da u pr vom na red nom tre nut ku bu du iza bra ni na fuk ci ju – re kao je Ta nju gu pro gram ski di rek tor Ce SID-a Mar ko Bla go je vi}. – Sta tus stra na ka ko je ~i ne

Stefanovi}: SNS u nedequ o kadrovima Funk ci o ner Srp ske na pred ne stran ke Ne boj {a Ste fa no vi} na ja vio je ju ~e da }e u ne de qu, 22. ju la, bi ti odr `a na sed ni ca Glav nog od bo ra stran ke na ko joj }e bi ti usvo je na od lu ka o kan di da ti ma za ka d rov s ka re { e w a stran k e u bu d u } oj vla di.

u~i ne sve da vra ta sa rad we s no vom vla da ju }om ko a li ci jom osta ve otvo re nim. Upra vo u tom pro sto ru, sma tra ju ana li ti ~a ri, tre ba tra ì ti od go vor na pi ta we {ta je zbli ì lo pri rod ne part ne re DS-a – SDPS Ra s i m a Qa j i } a ili SVM I{tva na Pa sto ra s vla dom ~i ja je oko sni ca SNS, ili {ta je opre de li lo SDA Su lej ma na Ugqa ni na da u~e stvu je u vla di de mo kra ta ~i jim je od no som pre ma Bo {wa ci ma sam Ugqa nin ne za do vo qan. – Ima je dan mo to ko jim se svi oni ru ko vo de – bo qe je bi ti na funk ci ji ne go ne bi ti – ili, dru ga ~i je re ~e no, po li ti ~a ri su u po li ti ci da bi bi li na funk ci ja ma, i to je kraj wi è qe ni is hod sve ga {to ra de. Shod no to me, ka da su na funk -

ma wi ne u ne koj dr `a vi je spe ci fi ~an i ni je stra no da te stran ke u sva koj op ci ji u~e stvu ju u vla sti jer su je di no ta ko vi dqi ve i ima ju pri li ku da se bo re za pra va za jed ni ce ko ju pred sta vqa ju, ali je u Sr bi ji na svim po li ti~ kim ni vo i ma po sta lo pot pu no pri rod no da stran ke ne spo ji vih pro vi ni jen ci ja ~ist in te res sa sta vi na vla sti. Za Bla go je vi }a, ta pri ~a je sa mo „do bar na ~in da se ubi je vre me”. – Ne ra di se o prin ci pi ma ne go o pre go vo ri ma ra zno rod nih par ti ja ko je sa da tre ba sop stve ne prin ci pe da do ve du na za jed ni~ ku ra van, a za pra vo pre go va ra se o ustup ci ma – per s o n al n im, ide o l o { kim, po li ti~ kim... – re kao je on.

Goati: Uvesti neka ograni~ewa Di rek tor „Tran spa rent no ju sa so ci ja li sti ma ili obr nu sti Sr bi ja„ Vla di mir Go a ti to uko li ko se ve }i na ~la no va iz ja vio je da ko a li ci je po sle par ti je ne opre de li za to – ob iz bo ra mo gu „okre nu ti„ iz bor ja snio je Go a ti. nu vo qu gra |a na, zbog ~e ga bi – Mo gu} no sti par tij skih tre ba lo uve sti ogra ni ~a va ju }a fa ra o na, ne pro men qi vih {e pra vi la. fo va par ti ja u Sr bi ji da po ni – Kod nas su na de lu ko a li ci {te vo qu gra |a na i po sle iz je iz ne na |e wa, ko a li ci je pre bo ra ka ù ’do bar dan, ~ar {i pa da. Vi od jed nom vi di te da jo’, mo è se sma wi ti sa mo tim sva ko mo è sa re cep tom iz sva kim i da gla Izra e la – re kao Naj j a ~ i {ok sa we ni {ta ni je Go a ti. i maj ka pro me na je zna ~i lo – re On sma tra da kao je Go a ti za stran ka ma ko je su u par ti ja ma je „No vi ma ga zin„. iz gu bi le iz bo re gu bi tak iz bo ra Po we go vim pred sto je pro me re ~i ma, ako La ne. bu ri sti~ ka par ti ja u Izra e lu - Par ti je su, ina ~e, vr lo ho }e da za kqu ~i po sti zbor ni inert ne or ga ni za ci je i me wa ju ko a li ci o ni do go vor, mo ra na se sa mo po sle {o ka, a iz bor ni re fe ren du mu da do bi je sa gla po raz je ste {ok. Pad Ber lin snost svih ~la no va stran ke. skog zi da do veo je u pi ta we ko – Pre ne se no kod nas, to bi mu ni sti~ ke par ti je, ali naj ja zna ~i lo da De mo krat ska stran ~i {ok i maj ka pro me na u par ka ili Srp ska na pred na stran ti ja ma je gu bi tak iz bo ra – is ka ne mo gu za kqu ~i ti ko a li ci ta kao je Go a ti.

– Mi do da nas unu tar stran ke ni smo hte li da ma ni pu li {e mo i spe ku li {e mo bi lo ka kvim ka drov skim re {e wi ma – re kao je Ste fa no vi} na kon fe ren ci ji za no vi na re. On je do dao da su svi raz go vo ri s ko a li ci o nim part ne ri ma jav ni i u na red nih ne ko li ko da na }e bi ti po zna to ko }e ko ja me sta za u zi ma -

ti u bu du }oj vla sti. On je is ta kao da SNS od vr {i o ca du `no sti pred sed ni ka stran ke Alek san dra Vu ~i }a o~e ku je da bu de je dan od no si la ca bor be pro tiv ko rup ci je i kri mi na la. – On }e u ne de qu sa op {ti ti svo ju od lu ku i kan di do va }e se za od re |e ne dr `av ne funk ci je – za kqu ~io je Ste fa no vi}.

LI DER SDA SU LEJ MAN UGQA NIN O^E KU JE DA DO GO VO RE SA OP [TE PRED SED NIK DR @A VE I SNS-a

Svakako ministar u novoj vladi

Vlast, i sa mo vlast Di rek tor Cen tra za pro u ~a va we al ter na ti va Mi lan Ni ko li} sma tra da su na pre do va we u po li ti ci, po ve }a va we uti ca ja par ti je i za do vo qe we svo jih pla no va ja ~i mo ti vi od pro gram skih i ide lo {kih. – Na rav no da stran ka ma ni je bit no ko je jo{ u vla sti jer ako je ne ko u~e stvo vao u ne koj ko a li ci ja, a pre ko me di ja se sva |ao i pro zi vao one s ko ji ma sa da `e li u vlast, ja sno je da im pro gram ne zna ~i ni {ta ve} sa mo vlast – re kao je Ni ko li} Ta nju gu. On, me |u tim, ob ja {wa va da stran ke ko je ~i ne pri pad ni ci na ci o nal nih ma wi na ima ju po seb ne mo ti ve da ba{ pre ko svo je par ti je u vla sti ta ma wi na do bi je na te `i ni i sna zi, a stran ka osta ne vi dqi va.

dnevnik

– Sva ka ko }u bi ti mi ni star u no voj vla di Sr bi je za odr `i vi raz voj ne do voq no raz vi je nih pod ru~ ja Sr bi je – iz ja vio je za „Dnev nik“ li der SDA San xa ka Su lej man Ugqa nin, ob ja {wa va ju }i da }e se ba vi ti istom ob la {}u kao i u Vla di u od la sku, u ko joj je mi ni star bez port fe qa. – Imao sam ~ast i za do voq stvo da raz go va ram s li de rom naj mo} ni je stran ke u Sr bi ji Alek san drom Vu ~i }em i vr lo smo bli zu po sti za wa do go vo ra o to me ka ko da uva `i mo in te re se i po tre be Bo {wa ka San xa ka i dru gih ma wi na, i da za jed no ra di mo na iz grad wi sre} ne sa da {wi ce i si gur ne bu du} no sti za sve na {e gra |a ne ko ji to od nas o~e ku ju – ob ja -

snio je Ugqa nin za na{ list. – Iden ti fi ko vao sam odr ì vi raz voj ne do voq no raz vi je nih pod ru~ ja kao kqu~ za raz voj Sr bi je. U tih 46 op {ti na ì vi oko mi lion sta nov ni ka i na{ je ciq da pri vu ~e mo pa `wu i do ma }ih bo ga tih qu di i di ja spo re – na kra ju, i stra nih in ve sti to ra – da na |u svoj in te res i ulo è svoj no vac, da na |u in te res i za ra du, a mi da za po sli mo qu de i oni osta nu da ì ve u tim obla sti ma. Na na {u opa sku da ga je li der na pred wa ka zvao, ali {ta su bi li we go vi uslo vi za ula zak u Vla du, Ugqa nin uz vra }a da je re~ „o ne kim stva ri ma ko je pred sta vqa ju i po tre be i in te res Bo {wa ka San xa ka“.

– Ne {to za {ta ni je bi lo raz u me va wa kod ove vla de. Tu smo se vr lo br zo do go vo ri li, a i pred sed nik dr `a ve To mi slav Ni ko li} po ka zao je vr lo po zi ti van

stav pre ma ma wi na ma i wi ho vim po tre ba ma, kao i Vu ~i}. To }e, na dam se, vr lo br zo bi ti sa op {te no jav no sti i o~e ku jem da oni to sa mi ka `u, a ne ja – na ja vqu je li der SDA San xa ka. On ka `e da je sre }an {to }e u no vu vla du u}i s jo{ jed nim stra na~ kim li de rom iz San xa ka, pred sed ni kom SDPS Ra si mom Qa ji }em, s ko jim je, ka ko ob ja {wa va, do bro sa ra |i vao i u pret hod noj. D. Mi li vo je vi}

Qaji} jo{ ~eka stav demokrata Li der So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Ra sim Qa ji} iz ja vio je ju ~e da jo{ ni je po stig nut do go vor o even tu al nom ula sku te stran ke u no vu vla du, da se i da qe ~e ka na stav DS-a na ~i joj je li sti SDPS u~e stvo vao na iz bo ri ma i da, uko li ko on bu de ne ga ti van, raz go vo ri o u~e {}u u ve }i ni ne }e bi ti na sta vqe ni. Qa ji} je u iz ja vi Ta njug u re kao da ago ni ja oko ula ska SDPS-a u vla du ko ju }e ~i ni ti na pred wa ci, ko a li ci ja oko so ci ja li sta i URS mo ra da se za vr {i na jed na ili dru gi na ~in i da }e ona, u sva kom slu ~a ju, da nas do bi ti epi log „jer ovo da qe ne vo di ni ~e mu i ni ku da”. On je pod vu kao da u ovom tre nut ku jo{ ne ma sta va de mo kra ta i

da je, pre ma to me, iz li {no go vo ri ti o to me da SDPS ula zi u vla -

du, o ~e mu spe ku li {u be o grad ski me di ji.

– Bez sta va DS-a kao na {eg ko a li ci o nog part ne ra ne }e mo ula zi ti ni u ka kve de taq ne i kon kret ne raz gvo re. Za me ne je to od pre sud ne va `no sti za to {to ho }u do kra ja da osta nem ko rek tan – na gla sio je Qa ji}. On je pod se tio na to da, osim na ~el nih raz go vo ra ko je je imao s man da ta rom Ivi com Da ~i }em i vr {i o cem du `no sti pred sed ni ka SNS-a Alek san drom Vu ~i }em, ni je bi lo ni ka kvih kon kret nih i de ta qih raz go vo ra, jer su, ka ko je do dao, Vu ~i} i Da ~i} uva `i li od lu ku da se ~e ka na stav de mo kra ta. – Ako od lu ka bu de ne ga tiv na, ne }e mo vo di ti ni ka kve da qe raz go vo re – za kqu ~io je Qa ji}.

JA HJA GA U BRI SE LU

Ni autonomija, ni specijalni status Pred sed ni ca Ko so va Ati fe te Ja hja ga je ju ~e u Bri se lu iz ja vi la da se pri re {a va wu pi ta wa se ve ra Ko so va ni ka da ni je ni po mi {qa lo na spe ci ja lan sta tus ili auto no mi ju. Ja hja ga je, po sle raz go vo ra s pred sed ni kom Evrop ske ko mi si je @o ze om Ma nu e lom Ba ro zom, ta ko na al ban skom je zi ku od go vo ri la na pi ta we no vi na ra o to me ka ko gle da na da na {wi po ziv pred sed ni ka Evrop skog sa ve ta Her ma na van Rom pe ja da se pi ta we se ve ra Ko so va re {i di ja lo gom Be o-

grad–Pri {ti na. Ja hja ga je sta vi la do zna wa da o to me ne mo `e bi ti raz go vo ra s Be o gra dom, po {to je se ver po ko sov skom Usta vu deo Ko so va. Isto pi ta we je po sta vqe no Ba ro zu ko ji je pod vu kao da sva pi ta wa tre ba re {i ti kroz „do bro su sed ske od no se”. On je do dao je da je pri li kom ne dav nog raz go vo ra u Bri se lu ta kav po ziv upu tio i pred sed ni ku Sr bi je To mi sla vu Ni ko li }u, na gla siv {i da se „isto to o~e ku je i od Ko so va, a upra vo sam i od pred sed ni ce Ja hja ge ~uo da je Ko -

so vo ve o ma pre da no do bro su sed skim od no si ma”. Pred sed nik Evrop ske ko mi si je je pod vu kao da je „ve o ma va `no da Ko so vo bu de kon struk tiv no an ga `o va no u di ja lo gu sa Sr bi jom, uz do bre uslu ge EU”. „Svi smo za in te re so va ni da se na |u traj na re {e wa prak ti~ nih pi ta wa {to }e od re di ti ka ko na pre dak Pri {ti ne, ta ko i Be o gra da ka EU”, re kao je Ba ro zo i do dao da je ne dav no, pri li kom su sre ta u Bri se lu, pod sta kao pred sed ni ka Ni -

TVIT CRTICA Let, let... Jo{ uvek se ne zna ko na ~an „spi sak“ stra na ka ko je }e ~i ni ti no vu vla da ju }u ko a li ci ju u dr `a vi. Pred sed ni ca Na rod ne par ti je Ma ja Goj ko vi} „za go net na“ je na laj ni: „Do sta wih je da nas pi ta lo je l’ ima ubr za nih kur se va pre le ta wa pre ko le ta?„, ne ve la je Ma ja na „Tvi te ru“.

Jetrve i svekrve Pr vi ~o vek „Dve ri“ Vla dan Gli {i} sli ko vi to go vo ri na laj ni o od lu ka ma USS-a. „Ustav ni sud pro tiv se pa ra ti zma u Voj vo di ni? Na dam se da to ni je po onoj na rod noj: Tu kle se je tr ve pre ko sve kr ve!„

Uglavnom i makar „Tvi te ra {i„ sva {ta pred la `u po li ti ~a ri ma na laj ni. Ta ko je je dan od

wih „pi sao“ li de ru URS-a Mla |a nu Din ki }u: „Znam da je u Sr bi ji onaj ko je na vla sti bez gre {an i sve mo gu}, za to se po tru di te da ma kar pro ce su i ra te ove biv {e!„ Din ki} od go va ra: „Zna te i sa mi da su te stva ri uglav nom u do me nu pra vo su |a...„

Carski patriotizam Funk ci o ner Po kre ta rad ni ka i se qa ka Or han Dra ga{ pri ja vio je svo ju „lo ka ci ju“ na „Tvi te ru“: „Po zdrav iz car skog gra da Du {a no vog, Pri zre na„. Ne ki „tvi te ra {i„ su zbog to ga ne go do va li: „[ta te bri ga, te be ni ko ne pro va qu je ta mo! Dig ni tri pr sta da vi di mo da si pa tri o ta„, po ru ~i li su Dra ga {u. A Dra ga{ „re pli ci ra“: „To li ko si ja ko i sa dr `aj no sro ~io re ~e ni cu da osta doh nem... [ta ima ko da me pro va qu je? A pa tri(j)oti zam tre ba te bi da do ka zu jem?„, za pi ta o je Dra ga{.

(Auto)graditeqi Funk ci o ner LDP-a Bo jan \u ri} ne ve ru je u gra di teq sko ume }e bu du }ih mi ni sta ra. „To li ko su op ti mi sti~ ni gra di te qi Ili} i Mr ko wi} da sum wam da oni mi sle da AUTO put zna ~i da se put pra vi sam od se be„, tu ma ~i \u ri} na laj ni.

(Na)migu{e

ogla sio se na laj ni i po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi}. „Ko sto ji iza pro da je ’Po li ti ke’? Ko god i {ta god sta ja lo iza, otvo re no je mno go pi ta wa ko ja ne sme ju osta ti bez od go vo ra„, zah te va [a bi}. A no vi nar Jak {a [}e ki} ova ko tu ma ~i ce lu tu si tu a ci ju: „Eto ’ve li ke ko a li ci je’ u ’Po li ti ci’ 50 od sto DS i 50 od sto SNS“.

Impresivni Mla|a

La `ni „tvi ter Slo bo dan Mi lo {e vi}„ ba vio se ju ~e od no som Ru si je pre ma na {im po li ti ~a ri ma. „Ru si nam pred sta vi li no ve ’mi go ve’. Ko nu zi nov mig Da ~i }u le vim a To mi Ni ko li }u de snim okom„, sli ko vi to }e „tvi ter Slo ba„.

LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} ko men ta ri {e stav li de ra URS-a: „Din ki} je ’im pre si van’:) Dr `i u vla di mi ni star stvo eko no mi je, kul tu re (nad le `no za me di je), APR, Agen ci ju za pri va ti za ci ju i ~u di se oko ’Po li ti ke’:)„

Fifti-fifti

Ne beri brigu

Po vo dom pro da je ude la u vla sni {tvu be o grad skog li sta „Po li ti ka“,

Na pred wak Bo jan Mar ja no vi} za pi tao je na laj ni: „[ta bi? Pu kla qu bav

iz me |u SPO–NS-a i LSV–NS-a? To li ko o to me da RDS ni je deo vla sti u No vom Sa du...” Port pa rol SPO-a Ne ma wa Sta ro vi} }e krat ko: „Ne be ri bri gu, pri ja te qu ;)„

Ej kafano, muko Pro sla vqe ni va ter po li sta Da ni lo Iko di no vi} „raz mi {qa“ na laj ni: „Ka fa na je ozbiq na in sti tu ci ja... Sa mo {to su je obez vre di li, kao i mno ge stva ri u ovoj ze mqi... Po re me }en si stem vred no sti... Ne ma nam spa sa„.

Amin, Srbijo Funk ci o ner ne ka da {we No ve de mo kra ti je @ar ko Jo ka no vi} upo re |u je na laj ni: „Da ~i} je tra `io bla go slov od pa tri jar ha za sa stav no ve vla de, a Ra sim tra `i bla go slov od Ta di }a da u|e u vla du... Amin, Sr bi jo!„ S. St.

politika

dnevnik

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE I POTPREDSEDNIK DS-a BOJAN PAJTI]

Pri~e o otcepqewu vre|aju gra|ane Vojvodine Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} iz ja vio je ju ~e da u Po kra ji ni ni jed na po li ti~ ka stran ka ne tra `i odva ja we od Sr bi je i da je stal no po na vqa we te te ze uvre dqi vo za sve gra |a ne Voj vo di ne. – Ot ce pqe we Voj vo di ne po mi wu po li ti~ ke sna ge ko je su dve de ce ni je iza zi va le ne sta bil nost, sva |e me |u qu di ma i ose }a we ne si gur no sti – re kao je Paj ti} za „No vi ma ga zin„. – Na ja va ma ot ce pqe wa Voj vo di ne od Sr bi je ba ve se oni ko ji ne ma ju do bre na me re ni pre ma gra |a ni ma po kra ji ne, ni pre ma gra |a ni ma Sr bi je, ve} sa mo `e le da obez be de gla so ve upla {e nih gra |a na ko ji do bro pam te pro ce se dez in te gra ci je Ju go sla vi je. Ko men ta ri {u }i od lu ku Ustav nog su da Sr bi je da po sle tri go di ne po ni {ti 22 od red be Za ko na o nad le `no sti ma Voj vo di ne, Paj ti} je re kao da to ni je slu ~aj nost. – Na iv no bi bi lo ve ro va ti da je slu ~aj nost to {to je Ustav ni sud, po sle tri go di ne raz ma tra wa, ob ja vio od lu ku o ustav no sti

Za ko na o pre no su nad le `no sti na AP Voj vo di nu upra vo na dan ka da je za kqu ~en Spo ra zum o for mi ra wu no ve re pu bli~ ke ko a li ci je i no} uo~i for mi ra wa no ve Vla de Voj vo di ne – uka zao je Paj ti}.

raz je po li ti~ ke vo qe te par la men tar ne ve }i ne - to ni je ta ko sa mo u Sr bi ji. Ovo je Za kon oko ko jeg je po stig nut kon sen zus stra na ka ko je su ga iz gla sa le i ko ji je Voj vo di ni obez be dio ko ri {}e we

vre de u Voj vo di ni, obez be di vi sok ste pen po {to va wa qud skih i ma win skih pra va i obez be di mo gu} nost da po kra ji na u sfe ra ma u ko ji ma sno si od go vor nost na ra ci o na lan i efi ka san na ~in od lu ~u je i pre u zi ma od go vor nost. On je na gla sio da je Ustav Sr bi je maw kav u mno gim ele men ti ma, ali od lu ka Ustav nog su da ne od no si se na pro ce wi va we ustav no sti po je di nih od re da ba za ko na ne go ob u hva ta ne ke we go ve od red be ko je ni ti su pro tiv u stav ne, ni ti ima ju nor ma tiv ni ka rak ter. – Opre de qe we da je Voj vo di na po kra ji na u ko joj se ne gu ju evrop ske vred no sti ne ma nor ma tiv ni ka rak ter, a Ustav ni sud je pr vo evrop ske vred no sti pro gla sio ne u stav nim. Ustav ni sud je opre de lio da su Ba~ ka, Ba nat i Srem ne u stav ni, {to je ta ko |e pa ra dok sal no opre de qe we, ko je ne ma re al no upo ri {te u Usta vu – re kao je Paj ti}. – Sr bi ji je po tre ban Ustav bo qi od po sto je }eg, ali se pla {im da uz od nos sna ga ka kav po sto ji u par la men tu ni taj ustav ne bi bio po voq ni ji po Voj vo di nu ne go {to je sa da {wi.

Mo`da vi{e kandidata za predsednika DS-a Paj ti} je re kao da ne bi bi lo neo bi~ no da se po ja vi ne ki pro tiv kan di dat Bo ri su Ta di }u na skup {ti ni stran ke jer je DS i te ka ko vi |ao i ri val stva i po li ti~ ke utak mi ce u svo joj isto ri ji. – Po sto ja we pro tiv kan di da ta sva kom kan di da tu mo è bi ti bla go rod no, na rav no, uko li ko se utak mi ca od vi ja fer i u skla du s de mo krat skim pro ce du ra ma. U tom smi slu, mo gu }e je da }e i Ta di} ima ti pro tiv kan di da ta na stra na~ koj skup {ti ni – re kao je Paj ti} za „Vre me”. – Vi deo sam da Zo ran @iv ko vi} is ti ~e u me di ji ma svo ju kan di da tu ru, ne znam da li }e on bi ti je di ni pro tiv kan di dat ili }e ih bi ti jo{. Le gi tim no je is ti ca we kan di da tu re za sva ku po zi ci ju, pa i za po zi ci ju pred sed ni ka stran ke. Paj ti} je od ba cio spe ku la ci je de la stru~ ne jav no sti i kre a to ra za ko na da je usva ja we tog ak ta bi la po li ti~ ka vo qa ta da {weg re ì ma. - Sva ki za kon ko ji pred lo ì vla da, a usvo ji ga skup {ti na, iz -

raz voj nih po ten ci ja la ko je je omo gu }io no vi Ustav Sr bi je - ob ja snio je Paj ti}. Za kon je, ka ko je do dao, bio ta ko de fi ni san da kroz raz voj ne me ha ni zme obez be di da qi raz vi tak pri -

Srbija }e ipak morati da se decentralizuje – Ne vi dim za {to se ne bi obez be di la ta kva ve }i na za ustav ne pro me ne ko je bi omo gu }i le de cen tra li za ci ju vla sti ka kva po sto ji u evrop skim ze mqa ma i de fi ni sa we auto no mi je

a pre sve ga one ko je se od no se na fi nan si ra we, jer jo{ uvek ni su re gu li sa ni iz vor ni pri ho di Voj vo di ne – uka zao je Smi qa ni}. On je do dao da je we mu ne ja sno za {to po od lu ci Ustav nog su da APV ne mo `e ima ti kan ce la ri ju u Bri se lu, dok to mo gu Kra gu je vac i Ni{, pa ~ak

POTPREDSEDNICA DS-a JELENA TRIVAN

Stranku }e zajedno voditi Tadi} i \ilas Pot pred sed ni ca De mo krat ske stran ke Je le na Tri van iz ja vi la je da }e tu stran ku u bu du} no sti za jed no vo di ti Bo ris Ta di} i Dra gan \i las, i oce ni la da je za Sr bi ju, od sta wa u DS-u, mno go va `ni je „ka kvi qu di, s ko jim zna wem i pro {lo {}u se spre ma ju da je vo de”. – Vi dim da u jav no sti vla da stav da je, po sle iz bo ra, na stu pio po top, ali ja ne mi slim da je raz log za to sta we u DS-u ne go to ko }e na kra ju vo di ti ovu ze mqu – re kla je Je le na Tri van za „Alo„. – Na ve li ku `a lost onih ko ji pla si ra ju te pri ~e o na {oj stran ci da bi se skre nu la pa `wa s ove i ova kve vla de, Bo ris Ta di} i Dra gan \i las }e za jed no vo di ti DS. Ona sma tra da je li der So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je Ivi ca Da ~i} me ta fo ra to ga da je u srp skoj po li ti ci sve mo gu }e.

– Iako po sop stve nim iz ja va ma ne ma ve ze s hap {e wi ma ha {kih be gu na ca i ni je bio oba ve {ten ka da su bi la naj ve }a hap -

{e wa kri mi na la ca, pred sta vqen je kao naj u spe {ni ji mi ni star – pod se ti la je Je le na Tri van. – Bio je opo zi ci ja vla di u ko joj je bio za me nik pre mi je ra, a da nas je, kao tre }e pla si ra ni, u pri li ci da naj ve }e stran ke uce wu je i da vo di Sr bi ju, iako ima sa mo 20 po sla ni ka. To vam je Sr bi ja, svi |a lo se ne kom ili ne.

i broj ne fir me. Ta ko |e, na veo je i da su ap surd ne si tu a ci je da lo kal ne sa mo u pra ve ne ma ju ni ka kve in ge ren ci je nad lo kal nim in spek ci ja ma „~i ji su {e fo vi u Be o gra du”, kao i to da do mo vi zdra vqa ne mo gu za po sli ti ni spre mam ~i ce bez sa gla sno sti ko mi si je re sor nog mi ni star stva u Vla di Sr bi je, ko je, ka ko je is ta ko, „po pra vi lu uop -

Kostre{ se izvinio bira~ima Za me nik pred sed ni ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i po sla nik u Skup {ti ni Sr bi je Bo jan Ko stre{ iz vi nio se ju ~e

{te ne od go va ra na ta kve zah te ve iz voj vo |an skih op {ti na”. – Mi slim da ta kve cen tra li za ci je da nas ne ma nig de u sve tu. Pa mi smo vaq da i jed na od ret kih ze ma qa gde se gra do na ~el ni ci ne bi ra ju na di rekt nim iz bo ri ma, ve} ih po sta vqa ju stran ke... Na `a lost, to je su na {i re stlo vi iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka, ali jo{ je `a lo -

Na{ veliki problem je {to se i postoje}e nadle`nosti smawuju, ali i {to se neke uop{te ne realizuju, a pre svega one koje se odnose na finansirawe, jer jo{ uvek nisu regulisani izvorni prihodi Vojvodine

Voj vo di ne ko ja bi omo gu }i la pri vred ni raz voj i Po kra ji ne i ce le ze mqe. Pa svi ma su pu na usta Evro pe i evrop skih za ko na...! Voj vo di na mo ra ima ti svo je nad le `no sti. A na{ ve li ki pro blem je u to me {to se i po sto je }e nad le `no sti sma wu ju, ali i to {to se ne ke uop {te ne re a li zu ju,

ZBOG PRELASKA ODBORNICE LSV-a U SUPROTAN TABOR

FUNKCIONER SPS-a @IVORAD SMIQANI]

Funk ci o ner So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je i pred sed nik op {ti ne Apa tin @i vo rad Smi qa ni}, ko ji je osvo jio i man dat po kra jin skog po sla ni ka na ve }in skim iz bo ri ma, iz ja vio je da je od lu ka Ustav nog su da o uki da wu de la nad le `no sti APV za we ga bi la iz ne na |u ju }a, po seb no zbog to ga {to je do ne ta u va ku u mu vla sti, od no sno u pe ri o du kad jo{ ni je for mi ra na no va re pu bli~ ka vla da. Smi qa ni} je za „Dnev nik” oce nio da ta kva od lu ka ipak oba ve zu je na usa gla {a va we za ko na s od lu kom USS-a, ali sma tra da }e pre do }i do ustav nih pro me na ne go do iz me na po sto je }ih pro pi sa o ste pe nu voj vo |an ske auto no mi je. – De cen tra li za ci je mo ra bi ti i u na {oj ze mqi. Si stem ova ko jed no stav no vi {e ne mo `e da funk ci o ni {e, {to je po seb no iz ra `e no na ni vou op {ti na, ali i na ni vou po kra jin ske auto no mi je. I za to mo ra do }i do pro me ne Usta va – is ta kao je Smi qa ni}. On je uve ren u to da su ustav ne pro me ne mo gu }e i u po sto je }em po li ti~ kom ras po re du u re pu bli~ kom par la men tu, gde je po treb no obez be di ti dvo tre }in sku ve }i nu.

~etvrtak19.jul2012.

sni je {to se u tom po gle du ni {ta ni je pro me ni lo ni 2012. go di ne, iako su uslo vi da nas mno go dru ga ~i ji jer smo tad ima li ra to ve, sank ci je... – na veo je Smi qa ni} On je ipak uve ren u to da }e ta kvi od no si mo ra ti da se me wa ju, od no sno da }e ustav ne pro me ne bi ti ne mi nov nost u pro ce su evro in te gra ci ja Sr bi je. B. D. Savi}

REKLI SU

Mihajlovi}: Do~ekani smo na no`

[api}: ^ume nas maltretira

Buha: Budala{tine

^la ni ca Pred sed ni {tva SNS-a Zo ra na Mi haj lo vi} iz ja vi la je da }e se u na red nim da ni ma zna ti ko }e sve ~i ni ti no vi mi ni star ski ka bi net, ali da su do bro do {li svi oni ko ji su sprem ni da da ju svoj mak si mum, bi lo po dr {kom pro me na ma, bi lo da di rekt no u to me u~e stvu ju. „Da li }e mo ima ti ve }i nu od 131 ili vi {e po sla ni ka, ma we je bit no od to ga da vla da bu de tim”, po ru ~i la je Zo ra na Mi haj lo vi}, ko ja je kan di dat ki wa za mi ni stra ener ge ti ke u no voj vla di. Ona je za „No vo sti” re kla da }e no voj vla di „sve bi ti iza zov, ima ju }i na umu te {ko eko nom sko, so ci jal no, po li ti~ ko, ali i me dij sko sta we”. – Kao ni ka da do sa da, iako jo{ ni je ni sa sta vqe na, ova vla da je do ~e ka na na no`. Bi }e nam te {ko, ali ima mo prin ci pe u svim pi ta wi ma, ja sne ci qe ve i plan pri o ri te ta, kao i stra te gi ju iz la ska iz kri ze. Za me ne je zna ~aj no da vla du ~i ne qu di ko ji zna ju da do ne su od lu ke, u in te re su gra |a na, a ne wih sa mih – ka za la je Zo ra na Mi haj lo vi}.

Be o grad ski od bor DSa tra ì od MUP-a da za {ti ti od bor ni ke SO Sur ~in, ko ji su iz lo è ni „fi zi~ kim i ver bal nim pret wa ma od Qu bi {e Bu he, zva nog û me„. Pred sed nik be o grad skog od bo ra DS-a Alek san dar [a pi} na veo je u pi smu Da ~i }u da je na sta vqe no „mal tre ti ra we ko ji ma su od kri mi nal nih gru pa iz lo è ni od bor ni ci DS-a u Sur ~i nu, a po seb no do sa da {wi pred sed nik te op {ti ne Vo ji slav Ja no {e vi}„. [a pi} u pi smu pod se }a na to da je iz bor pred sed ni ka op {ti ne „spre ~en” pre vi {e od me sec da na, ka da je u op {ti nu „ule te la ve li ka gru pa kri mi na la ca”, ko ja je jed nog od bor ni ka, ko ji je è leo da gla sa „po svo joj sa ve sti”, od no sno pro tiv ko a li ci je SNS–SPS–GGI, „bu kval no ote la iz pro sto ri ja op {ti ne”. „On je bio iz lo èn ozbiq nom mal tre ti ra wu, i to tra je i da nas”, na veo je [a pi}, uz tvrd wu da je„or ga ni za tor svih de {a va wa u Sur ~i nu Qu bi {a Bu ha, ko ji kao za {ti }e ni sve dok ima stal nu prat wu po li ci je”.

Za {ti }e ni sve dok u pro ce su za ubi stvo pre mi je ra Zo ra na \in |i }a, Qu bi {a Bu ha ^u me je za B-92 ne gi rao sve [a pi }e ve op tu `be kao „bu da la {ti ne” i tvr di da iza na vo da da mal tre ti ra od bor ni ke po Sur ~i nu sto ji do sa da {wi pred sed nik te op {ti ne Vo ji slav Ja no {e vi}. Po Bu hi nim re ~i ma, Ja no {e vi} po ku {a va da „pri kri je svo je kri mi nal ne ak tiv no sti” i u sur ~in skoj op {ti ni, pa iz tog raz lo ga skre }e pa `wu na we ga. – Gru pa gra |a na je pro tiv we ga pod ne la 49 kri vi~ nih pri ja va – re kao je Bu ha, ko ji je po tvr dio da je za jed no s gru pom gra |a na Sur ~i na le pio pla ka te pro tiv Ja no {e vi }a i ob ja snio da im je sa mo po ma gao ka da ih je vi deo na uli ci. – Sa mo sam po ma gao gru pi gra |a na ko ja je pod ne la kri vi~ ne pri ja ve pro tiv Ja no {e vi }a., Bu ha je od ba cio na vo de da je po ve zan sa SNS-om i da wi ho vi od bor ni ci le pe pla ka te po Sur ~i nu. On je [a pi }u po ru ~io da naj pre pro ve ri te na vo de, a ne da uvla ~i ceo DS u to.

gra |a ni ma Zre wa ni na zbog to ga {to, ka ko je re kao, wi ho va vo qa na pret hod nim iz bo ri ma ni je is po {to va na. – Ose }am oba ve zu i od go vor nost da se, kao no si lac li ste LSV-a u Zre wa ni nu na pret hod nim lo kal nim iz bo ri ma, iz vi nim svim gra |a ni ma, na ro ~i to oni ma ko ji su gla sa li za Li gu, jer nam se de si la si tu a ci ja da je od bor ni ca LSV-a Lu kre ci ja Ur su le sku pro me ni la stra na~ ki dres i na taj na ~in ugro zi la iz bor nu vo qu Zre wa ni na ca. Mo ja od go vor nost je naj ve }a i za to sam ose tio po tre bu da jav no

pre ne sem iz vi we we u ime svih li ga {a – re kao je Ko stre{, na po mi wu }i da }e Li ga u Zre wa ni nu mo ra ti da do `i vi od re |e ne tran sfor ma ci je i re for me te da si stem od lu ~i va wa ko ji je do sa da funk ci o ni sao i ko ji je do veo do ova kve gre {ke vi {e ne }e bi ti na sna zi. Ko stre{ je na ja vio da }e LSV ko ri sti ti sva do zvo qe na prav na i po li ti~ ka sred stva da bi vra tio man dat ko ji joj pri pa da. – Gra |a ni si gur no ni su gla sa li za nas da bi na kon to ga li ga {i ca da la po dr {ku na pred wa~ koj vla sti u gra du – oce nio je za me nik pred sed ni ka LSV-a. Pod se ti mo, od bor ni ca LSV-a Lu kre ci ja Ur su le sku iz E~ ke u po sled wem tre nut ku pri klo ni la se ko a li ci ji oku pqe noj oko SNS-a i SPS-a i ta ko omo gu }i la tim stran ka ma da obez be de skup {tin sku ve }i nu. Li ga {i su je op tu `i li da je za 15.000 evra pro da la man dat, {to je ona de man to va la za skup {tin skom go vor ni com. @. B.

SPO i DHSS u istom klubu Srp ski po kret ob no ve i De mo hri {}an ski sa vez Sr bi je ofor mi li su za jed ni~ ki po sla ni~ ki klub, ko ji }e bro ja ti pet po sla ni ka, sa op {te no je ju ~e iz tih stra na ka. SPO je sa ~e ti ri po sla ni ka bio na li sti „Pre o kre ta”, dok je DHSS s jed nim po sla ni kom – }er kom ne ka da {weg li de ra te stran ke Vla da na Ba ti }a Ol gi com Ba ti}, bio na li sti „Za evrop sku Sr bi ju”. U sa op {te wu, ko ji su pot pi sa li pot pred sed nik SPO-a Alek san dar Ju go vi} i Ol gi ca Ba ti}, na ve de no je da je do go vo re no da part ner te dve stran ke u iz grad wi mo der ne Sr bi je bu de kao i pro te kle dve de ce ni je De mo krat ska stran ka, kao i da }e da qa sa rad wa u par la men tu de mo kra ta i tog po sla ni~ kog klu ba bi ti usme re na is kqu ~i vo na za stu pa we in te re sa gra |a na Sr bi je. „Dva de set go di na brat ske bor be li de ra SPO-a i DHSS-a za bo qu, evrop ski usme re nu Sr bi ju,

po du dar nost pro gra ma ove dve stran ke i isti po gled na bu du} nost, po tvr |u ju kom pakt nost ovog sa ve zni {tva. Sa mo ja ka evrop ska-srp ska de sni ca – a evrop sku de sni cu u Sr bi ji pred sta vqa ju je di no SPO i DHSS – mo `e do pri ne ti br zom re {a va wu na sle |e nih pro ble ma”, pi {e u sa op {te wu. Ju go vi}, ko ji }e bi ti pred sed nik tog klu ba, i Ol gi va Ba ti}, ko ja }e bi ti we go va za me ni ca, is ta kli su da sa mo sa rad wa evrop ske le vi ce i evrop ske de sni ce mo `e Sr bi ju po ve sti pu tem pre po ro da. Zva ni ~an na ziv tog klu ba bi }e SPO–DHSS. Do sa da je, ka ko pi {e na skup {tin skom saj tu, oform qe no osam po sla ni~ kih klu bo va. Ka ko pi {e na tom saj tu, po sla ni~ ki klub SNS-a ima 64 po sla ni ka, klub SPS-a 25, DSS-a 21, URS-a 13, PUPS-a 12, NS-a osam, JS-a se dam, dok po sla ni~ ki klub SVM-a bro ji pet po sla ni ka.

ekonomija

~etvrtak19.jul2012.

dnevnik

U SU [I STRA DA LO 70 OD STO KU KU RU ZA

Vla da Sr bi je treba da pro gla si ele men tar nu ne po go du u Voj vo di ni Vlada Vojvodine je na ju~era{woj sednici usvojila zakqu~ke koji treba da obezbede uslove za umawivawe posledica velike su{e na vojvo|anskim wivama. Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu zadu`en je da pripremi posebno obave{tewe za sve lokalne samouprave u Vojvodini o postupawu u uslovima elementarne nepogode, a bi}e upu}en i zahtev Vladi Srbije da proglasi elementarne nepogode u AP Vojvodini. Naime, trenutne procene poqoprivrednih savetodavnih slu`bi u Sremu govore da je ~ak 70 procenata kukuruza u kriti~nom stawu. Ukoliko bi dobio dovoqnu koli~inu padavina u narednim danima, kukuruz na 30 procenta zasejanih povr{ina mogao bi doneti oko ~etiri tone prinosa, navedeno je u saop{tewu sa sednice Vojvo|anKA KO PRE KO OKE A NA

Voj vo di na u SAD mo è i bez ca ri ne Privredna komora Vojvodine zajedno s ambasadom SAD u Srbiji organizovala je stru~ni seminar o mogu}nostima preferencijalnog izvoza robe iz Vojvodine na ameri~ko trì{te. Seminar }e biti odràn sutra u Privrednoj komori Vojvodine, a po~iwe u 11 ~asova. Gostuje ekspertski predava~ Vi li jam Xek son, pomo}nik trgovinskog predstavnika za Op{ti sistem preferencijala SAD. On }e objasniti {ta

predstavqaju preferencijali za izvoz u SAD, govoriti o trenutnom izvozu Srbije po tom programu, kao i predlozima za poboq{awe spoqnotrgovinske razmene. Dnevni red obuhvata i prezentacije dosada{wih uspe{nih primera srpskih firmi koje izvoze u SAD koriste}i preferencijale. Ameri~ki Senat i Kongres su, da podsetimo, u okviru produ`etka Generalnog sistema preferencijala (GSP – Ge ne ra li zed System of Pre fe ren ces), lane potvrdili i Srbiju na listi zemaqa kojima je dozvoqen preferencijalni re`im izvoza u SAD. Time se kompanijama iz Srbije omogu}ava bescarinski izvoz vi{e od ~etri hiqade proizvoda u SAD do 31. jula 2013. Bescarinski izvoz (ukupno 4.650 proizvoda) odnosi se na najve}i broj industrijskih i poqoprivrednih proizvoda. S. G.

ske vlade. Rod kukuruza, posmatrano u odnosu na vi{egodi{wi prosek, mogao bi biti mawi i 60 procenata.

[te ta dve mi li jar de do la ra – Aktuelna su{a je prepolovila biqnu proizvodwu u Srbiji, a {teta je procewena na 2,1 milijarde dolara – izjavio je ekspert Privredne komore Srbije Vo ji slav Stan ko vi}. – Takva situacija }e se svakako odraziti na cene bra{na, uqa i {e}era, ali i na ostale proizvode kao {to su mleko i meso. On je, me|utim, poru~io da nema razloga za strah jer vlada ima instrumente da za{titi potro{a~e od cenovnog udara i omogu}i uredno snabdevawe po prihvatqivim cenama, pre svega osnovnim poqoprivrednim proizvodima. On je rekao i da su i zalihe dobre, te imamo 100.000 tona {e}era, 60.000 tona jestivog uqa i 300.000 tona p{enice. Talas vru}ine i nedostatak padavina u svim delovima Pokrajine, od Srema do Ba~ke i Banata,

padavina prose~no bi mogao biti 70 procenata mawi. Rod {e}erne repe }e bez ki{e biti smawen 40

do 50 procenata, a kod suncokreta se u sada{wim uslovima mo`e o~ekivati skra}ivawe vegetacije i 20 do 25 procenata mawi prinosi. U Banatu procene poqoprivrednih slu`bi tako|e predvi|aju katastrofalan efekat talasa vru}ine pa }e rod, bez obzira na to da li se radi o severnom, sredwem ili ju`nom Banatu, biti umawen i do 70 procenata, ali da u sredwem Banatu ima i parcela gde je usev kukuruza potpuno uni{ten. Nedostatak vlage i visoke temperature od 35 do 38 stepeni Celzijusa u junu i julu, naneli su znatne {tete i usevima u Ba~koj. Tako }e na severu Ba~ke usevi kukuruza, ako bude skorih padavina, biti tek 1,5 do dve tone po hektaru, a obilinije padavine bi mo`da pomogle da rod bude i malo ve}i. Lo{e je stawe i

na povr{inama pod sojom i suncokretom, koji tako|e trpe velika o{te}ewa zbog dugotrajnog nedostatka vlage i izuzetnih tempera-

RAD NI CI ZRE WA NIN SKOG BRO DO GRA DI LI [TA PRO TE STO VA LI IS PRED FA BRI^ KE KA PI JE

Pedesetak radnika zrewanin skog bro do gra di li {ta “Begej” okupilo se ju~e ispred fabri~kog kruga da bi izrazilo protest zbog lo{e situacije u preduze}u koje je do ju~e bilo jedan od najve}ih izvoznika u sredwem Banatu, a koja se ogleda u otpu{tawu 80 radnika na neodre|eno vreme i upu}ivawu 160 stalno zaposle nih na pri nud ni od mor. Predsednik Sindikata industrijskih radnika Vojvodine (SIRV) u bro do gra di li {tu Jo vi ca Lu ja nov poru~io je s protestnog skupa da zaposleni ne prihvataju izgovore menaxmenta da je zbog nedostatka posla i ekonomske krize “Begej”, koji je u vlasni{tvu holandske kompanije “Merkurijus interne{enel”, prinu|en na reorganizaciju. – Ne prihvatamo, tako|e, da se re or ga ni za ci ja spro ve de bez u~e{}a sindikata. Insistiramo na tome da ona bude ura|ena po Zakonu o radu i potpisanom kolektivnom ugovoru, uz socijalni program i otpremnine – rekao je Lujanov na sku pu u or ga ni za ci ji SIRV-a, ne iskqu~uju}i mogu}nost da poslovodstvo namerno `eli da gurne fabriku u ste~aj da ne bi imala obaveze prema zaposlenima. Lujanov je upozorio na to da }e eventualnim odlaskom “Begeja” s doma}e brodograditeqske scene, grad Zrewanin osta-

na francuskom trì{tu, ravnopravno s najpoznatijim imenima tamo{we industrije, svrstao u red vode}ih dobavqa~a u oblasti ekskluzivnog name{taja. Ugovorima }e u budu}nosti zna~ajno biti pove}an i ukupan izvozni rezultat cele drvne industrije Srbije, ~ime je „Simpo” odgovorio na zahteve iz Vladine Strategije izvoza, za pove}awe izvoza proizvoda vi{eg stepena obrade, s ciqem da se pove}a ukupan nacionalni dohodak. „Simpo” je snaàn prodor na vrlo zahtevno trì{te Francuske ostvario konstantnim ulagawem u inovacije, dizajn i istraìvawe trì{ta, kao i vrhunskim kvalitetom. Dosledno prate}i najaktuelniji evropski trend personalizacije proizvoda, kupcima u Francuskoj je omogu}eno da odabrane modele sofa upotpune detaqima i funkacionalnostima u skladu s wihovim specifi~nim estetskim zahtevima i potrebama, navode u „Simpu”.

Pri la go |a va we no vim okol no sti ma Direktor “Begeja” Dragomir Subi} isti~e da je ekonomska kriza kulminirala i u Evropi, da nema potra`we za brodovima koji su gra|eni u Zrewaninu, a banke ne prihvataju da kreditiraju potencijalne kupce ovda{wih plovila. – Uputili smo qude na prinudni odmor, a mi }emo u me|uvremenu pripremiti plan reorganizacije i poku{ati da se najboqe {to mo`emo prilagodimo novonastaloj situaciji – poru~io je Subi}. ti bez jo{ jedne, do ju~e perspektivne firme, a porodice radnika bez sigurne socijalne i ekonomske budu}nosti. Sekretar SIRV-a u brodogra di li {tu @ar k o Vu l e t in

tako|e sumwa da je posredi `eqa da se namerno izazove ste~aj. On je naglasio da je to krivi~no delo i da do sada nijedan takav slu~aj nije procesuiran.

tura. Tako|e je konstatovano da }e na svim povr{inama koje se navodwavaju prinosi kukuruza biti rekordni. S. G. BO QI DA NI ZA PAN ^E VA^ KU KOM PA NI JU

„Sr bi ja gas” pre u zi ma „Azo ta ru”

„Be gej” to ne kao Ti ta nik

„Sim po” osva ja Fran cu sku Od po~etka ove godine „Simpo” je utrostru~io vrednost ugovora za izvoz u Francusku i pove}ao isporuke na pet miliona evra, a sklopqeni su i prvi sporazumi za izvoz u slede}oj godini, vredni deset miliona evra, objavila je ju~e ta kompanija. Prilikom nedavne posete rukovodstva „Simpa” partnerima u toj zemqi, dogovoreno je da od septembra vrednost mese~nih isporuka bude milion evra. U kompaniji isti~u da postignuti dogovori imaju posebnu va`nost za industriju name{taja Srbije jer je u pitawu izvoz name{taja visoke cenovne kategorije, originalnog „Simpovog” dizajna, i to najekskluzivnijim trgovinskim lancima poput „Krozatjea”, „Kuir centra” i „Ro{ Boboa„. U tim salonima }e proizvodi vrawske fabrike biti pozicionirani na posebno brendirani prostorima, s oznakom „proizvedeno u Srbiji”. Time se „Simpo”

nije ugrozio samo useve pod kukuruzom nego i zasad soje, suncokreta i {e}erne repe. Prinos soje ukoliko u dogledno vreme ne bude

– Od rukovodstva brodogradili{ta zahtevamo da odustane od svojih namera jer mi uop{te nismo bili ukqu~eni u izradu plana reorganizacije. Niko nije proverio nastanak i struk tu ru du go va wa, zbog ~ega reorganizaciju, odnosno ste~aj, bez socijalnog programa, unapred ne prihvatamo. Nismo istra`ni organi i ne moèmo znati {ta je pravi razlog trenutne situacije u brodogradili{tu, ali se ne mirimo sa ~iwenicom da i pored na pla te od 25 mi li o na evra za ~e ti ri is po ru ~e na broda u ovoj godini firma ode u ste~aj – podvukao je Vuletin. Namera rukovodstva “Begeja” jeste da Privrednom sudu u Zrewaninu uskoro preda predlog plana reorganizacije i da po ve ri o ci ma po nu di mo gu} nost da svo ja po tra ì va wa konvertuju u vlasni{tvo. Ukoliko taj plan bude prihva}en, ali ga podnosilac ne ispo{tuje u predvi|enom roku, brodogradili{tu ne gine ste~aj. I dok direktor Dra go mir Su bi} tvrdi da fabrika nema dugova radnicima, zaposleni odgovaraju da su ostali uskra}eni za prekovremeni rad. O svim nedoumicama trebalo bi da bude re~i na dana{wem sastanku radnika i poslovodstva, na kojem }e posredovati gradona~elnik Zrewanina Go ran Kne è vi}. @. Ba la ban

– Pan~eva~ka „Azotara„ }e u narednih nekoliko dana i formalno pre}i u vlasni{tvo „Srbijagasa„ – izjavio je ju~e generalni direktor „Srbijagasa„ Du {an Ba ja to vi}. On je na konferenciji za novinare u Para}inu kazao da je pripremqen plan reorganizacije „Azotare„ i investicije od 80 miliona evra.

– To }e biti slede}i projekat „Srbijagasa„ ako ja budem vodio tu kompaniju – rekao je Bajatovi}. On je kazao i da je spremna investicija od 40 miliona evra u pove}awe enegretske efikasnosti u Metanolsko-sir}etnom komplesku, i to u saradwi s nema~kim partnerima. Bajatovi} je dodao je ostao problem „Petrohemije„ u Pan~evu „koja `ivi na osnovu toga {to ’Srbijagas’ ne napla}uje isporu~eni gas”. On je kazao i da svi ti projekti ~ekaju formirawe nove vlade koja treba da ih odobri. – Programi su gotovi, investitori su spremni – kazao je Bajatovi}, ali nije naveo o kojim investitorima je re~. On je istakao i da je „Srbijagas„ na primeru uspe{nog pronalaska starte{kog partnera za Srpsku fabriku stakla dokazao da javni sektor mo`e da bude investitor.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

Medifarm, Beograd

21,95

54.000

Dimni~ar, Beograd

3,51

5.900

Agroba~ka, Beograd

2,77

2.000

3.974.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun

1,64

2.104

77.850

Energoprojekt holding, Beograd Pet akcija s najve}im padom

1,19 Promena %

425 Cena

548.265 Promet

Ineks Budu}nost, Po`ega

-20,06

530

10.070

Vr{a~ki vinogradi, Vr{ac

-13,33

1.300

58.500

-4,19

640

6.400

Impol Seval, Sevojno NIS, Novi Sad Komercijalna banka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-2,40

609

464.438

-2,17 Promena %

1.306 Cena

178.946 Promet

NIS, Novi Sad

-2,40

609

464.438

[ajka{ka {e}erana, @abaq

0,00

4.041

292.328

Fabrika {e}era, Crvenka Soja protein, Be~ej Vr{a~ki vinogradi, Vr{ac

0,07

8.101

113.420

-1,92

510

66.300

-13,33

1.300

58.500

BELEX 15 (431,66 -0,76) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,15

1.352

60.810

NIS, Novi Sad

-2,40

609

464.438

Komercijalna banka, Beograd

-2,17

1.306

178.946

Imlek, Beograd

-0,85

2.330

403.140

Soja protein, Be~ej

-1,92

510

66.300

Energoprojekt holding, Beograd

1,19

425

548.265

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

0,00

385

259.107

Jubmes banka, Beograd

0,00

10.500

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,55

1.649

6.596

Galenika Fitofarmacija, Zemun

1,64

2.104

77.850

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,00

4.200

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.000

0,00

Tigar, Pirot

0,00

300

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

326

0,00

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak19.jul2012.

NAJ VE ]I PRO BLE MI (NI)SU PR I ORI TET NO VE VLA DE

SU FI CIT S KOM [I JA MA

Re for me pen zi ja i jav nog sek to ra gur nu te pod te pih?

CEF TA nas spa sa va Sr bi ja je u 2011. go di ni ostva ri la su fi cit u raz me ni sa ze mqa ma CEF TAe od 1,51 mi li jar du do la ra, po ka za li su ko na~ ni po da ci Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku za pro {lu go di nu. Su f i c it je re z ul t at uglav n om iz v o z a po q o pri v red n ih pro i z v o d a – `i t a r i c a, pro i z v o d a od wih i ra znih vr sta pi }a, kao i iz vo za pro iz vo da od me t a l a i elek t ri~ n e ener gi je. Kad je re~ o uvo zu, Sr bi ja je naj vi {e uvo zi la ka me ni ugaq, koks i bri -

Uni ja po slo da va ca Sr bi je sa op {ti la je ju ~e da se ne sme po no vi ti da se za ra ~un odr à wa ne kih ko a li ci ja u vla di re for ma Fon da pen zij sko-in va lid skog osi gu ra wa i jav nog sek to ra gur ne pod te pih, a dr à va na sta vi da qe za du ì va we ko je }e bi ti sve ne po voq ni je i s ve }im ka ma ta ma zbog vi so kog ri zi ka ze mqe. U UPS-u na po mi wu da re for ma Fon da PIO i jav nog sek to ra, ko je tre nut no pred sta vqa ju naj -

î we ni ca da 1.735.000 za po sle nih fi nan si ra go to vo 535.000 qu di ko ji ra de za dr à vu i 1.689.000 pen zi o ne ra, alar mant na je i eko nom ski ve o ma te {ko du go ro~ no odr ì va

ke t e, gvo ` |e i ~e l ik, naf tu i naft ne de ri va te, elek tri~ ne ma {i ne, kao i po vr }e i vo }e. Iz voz Sr bi j e, za po s ma t ra n i pe riod, iz no sio je 3,21 mi li jar de do la ra, a uvoz je bio oko 1,7 mi l i j ar d u, {to zna ~i da je po kri ve nost uvo za iz vo zom bi la 189 po sto. Re gion CEF TA je jed no od ret kih tr ì {ta s ko ji ma Sr bi ja ima kon ti nu i ra ni su fi cit u raz me ni, od no sno na ko je vi {e iz vo zi ne go {to uvo zi, i po u~e {}u u ukup nom iz vo zu Sr bi je to tr ì {te je dru go po zna ~a ju, po sle tr ì {ta EU.

va `ni je po slo ve u dr `a vi, ni je me |u pri o ri tet nim te ma ma ko ji ma }e se ba vi ti no va vla da Sr bi je. Iz da ci za pen zi je i osta le pri na dle `no sti ko je is pla }u je Fond PIO, uz iz da tak za za ra de za po sle nih u jav nom sek to ru i dru gih bu xet skih ko ri sni ka – pla ni ra nih 310,5 mi li jar di di na ra – prak ti~ no su dva naj ve }a iz dva ja wa iz bu xe ta – ukup no 63,07 od sto u 2012. go di ni. To li ka iz dva ja wa iz bu xe ta za za ra de

à vu i 1.689.000 pen zi o ne ra alar mant na je i eko nom ski ve o ma te {ko du go ro~ no odr ì va. Po sle di ca ta kvog od no sa je da se dr à va u ci qu fi nan si ra wa stal nog bu xet skog de fi ci ta za man da ta jo{ ak tu el ne teh ni~ ke vla de za du ì la za 7,4 mi li jar de evra. UPS je pod se tio na to da su po kre nu li ini ci ja ti vu za re struk tu ri ra we Fon da PIO i po sle 15 me se ci ra da za jed no s pred stav ni ci ma sin di ka ta i pen zi o ne ra, iz ra |en je pr vi plan re struk tu i ra wa Fon da PIO po sle vi {e od dva de set go di na. Da qe spro vo |e we re for u jav nom sek to ru i dr àv noj upra vi i pen zi je glav ni su raz log vi so ke jav ne po tro {we i bez re for me Fon da PIO, jav nog sek to ra i dr àv ne upra ve te {ko }e se stvo ri ti pro stor da se deo nov ca iz bu xe ta pre u sme ri u raz voj in fra struk tu re i pri vre de ko ji je di ni du go ro~ no mo gu omo gu }i ti po rast bru to do ma }eg pro iz vo da, za po sle no sti i ì vot nog stan dar da gra |a na. Ras tu }i broj pen zi o ne ra (1.689.124) uz isto vre me ni gu bi tak 245.000 rad nih me sta u pri vre di od 2008. go di ne do dat no je po gor {ao si tu a ci ju u Fon du PIO i po ve }ao tran sfer iz bu xe ta tom fon du, pi {e u sa op {te wu. Po bu xe tu Sr bi je za 2012. go di nu, tran sfer Fon du PIO na ime ne do sta ju }ih pa ra je 250,8 mi li jar di di na ra, {to je bio do sa da naj ve }i pred vi |e ni tran -

DI REK TOR PU DRA GU TIN RA DO SA VQE VI] NE NA ME RA VA DA POD NE SE OSTAV KU

Po re ska upra va se ne pre da je bez bor be Di rek tor Po re ske upra ve Sr bi je Dra gu tin Ra do sa vqe vi} iz ja vio je ju ~e, po vo dom na ja ve we go ve sme ne, da je on na tu funk ci ju do {ao pu tem jav nog kon kur sa i na osno vu Za ko na o dr àv nim slu `be ni ci ma i da na me ra va da na tom me stu i da qe osta ne. Li der Uje di we nih re gi on a Sr bi je Mla |an Din ki} na ja vio je za be o grad ske {tam pa ne me di je no vog di rek to ra Po re ske upra ve Sr bi je, ko ji ni je stra na~ ka li~ nost, ne è le }i da ka è o ko me je re~. Po we go vim re ~i ma, bi }e spro ve den i re i zbor di rek to ra fi li ja la PU, a no vi }e bi ti bi ra ni na jav nom kon kur su. – Din ki} ima ap so lut no le gi tim no pra vo da ta ko ne {to ka è. Na rav no, sva ka vlast ko ja do |e sa so bom do no si no va ka drov ska re {e wa i po li ti ku ko je }e spro vo di ti, ali u ovoj ze mqi po sto ji Za kon o dr àv nim slu `be ni ci ma ko ji mo ra da se po {tu je – na -

veo je Ra do sa vqe vi} u iz ja vi za Ta njug . On je na gla sio da su on, ali i mno gi dru gi u si ste mu dr `av ne upra ve, pro {li jav ni kon kurs Slu `be za upra vqa we ka dro vi ma, po lo `i li is pit pred Ko mi si jom, ko ju

po sta vqa Vi so ki slu `be ni~ ki sa vet, a za tim od mi ni stra i od Vla de do bi li re {e we o po sta vqe wu na man dat ni pe riod od pet go di na. – Opet, na gla {a vam, ne mo gu da za me rim ni {ta jed noj ta kvoj iz ja vi, ko ja je vi {e po li ti~ ke pri ro de. Ali, mi smo ta ko |e stru~ ni qu di. Ja sam dok tor prav nih na u ka i dok to ri rao sam na jav nim fi nan si ja ma – na veo je Ra do sa vqe vi}, i oce nio da je Po re ska upra va Sr bi je, na ~i jem je ~e lu, do sa da do bro oba vqa la svoj po sao, o ~e mu go vo re i po da ci o pre ma {e nom pla nu na pla te jav nih pri ho da. On je pod se tio na to da su we go vi pret hod ni ci bi li po sta vqe ni sa mo re {e wem Vla de Sr bi je, a da je on pr vi di rek tor Po re ske upra ve ko ji je na tu funk ci ju do {ao pu tem jav nog kon kur sa, i oce nio da je “na ~in sme ne pu tem de kre ta, ili ne kog di rekt nog na lo ga ko ji se mo `e upu ti ti Vla di Sr bi je, ne {to {to pri pa da pro {lo sti”.

„Er nest end Jang” i u Sr bi ji

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

114,4643

116,8003

119,4867

114,1139

Australija

dolar

96,0432

98,0033

100,2574

95,7492

Kanada

dolar

92,0649

93,9438

96,1045

91,7831

Danska

kruna

15,3772

15,6910

16,0519

15,3301

Norve{ka

kruna

15,3230

15,6357

15,9953

15,2761

[vedska

kruna

13,3857

13,6589

13,9731

13,3447

[vajcarska

franak

95,2837

97,2283

99,4646

94,9920

V. Britanija

funta

145,8515

148,8281

152,2511

145,4051

SAD

dolar

93,1968

95,0988

97,2861

92,9115

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 7. 2012. godine

Naj pre sti `i ja svet ska na gra da za pred u zet ni ke re vi zor s ko-kon s ul t ant s ke kom pa ni je „Er nest end Jang” ove go di ne }e pr vi put bi ti do de qe na u Sr bi ji, sa op {ti la je ju ~e ta kom pa ni ja. Be o grad }e se ta ko na }i me |u 140 gra do va, a Sr bi ja me |u 50 ze ma qa u ko ji ma se do d e q u j e ta pre s ti ` na na gra da. Do l a z ak naj p re s ti ` ni j e svet ske na gra de za pred u zet ni k e u Sr b i j u do p ri n e } e afir ma ci ji naj bo qih do ma }ih pred u zet ni ka i pru `i ti im mo gu} nost da sta nu ra me uz ra me s naj bo qi ma iz ce log sve ta.

Po treb ni ozbiq ni Uni ja po slo da va ca sma tra da je po treb no da se u okvi ru no ve vla de Sr bi je po seb no od re de oni ko ji }e se ba vi ti sa mo re for mom jav nog sek to ra i PIO fon da. Po treb ne su li~ no sti ko je ima ju do voq no stru~ nog zna wa i vi sok mo ral ni i po li ti~ ki in te gri tet za ba vqe we tim dve ma ozbiq nim re for ma ma, po ru ~i li su po slo dav ci. sfer Fon du iz bu xe ta. Ka ko su is ta kli u UPS-u, pre o sta le, a po seb no eko nom ske me re pred lo `e ne u za jed ni~ kim ci qe vi ma po li ti~ kih stra na ka ko je su na ja vi le svo je u~e {}e u no voj vla di Sr bi je, uglav nom su za po hva lu i uko li ko bu du spro ved ne, zna ~aj no }e po mo }i nor ma li za ci ji uslo va po slo va wa u pri vre di. Me |u tim, ~i we ni ca da 1.735 000 za po sle nih fi nan si ra go to vo 535.000 qu di ko ji ra de za dr -

me Fon da PIO u prak si za vi si }e od po li ti~ ke vo qe ~la no va no ve vla de Sr bi je i wi ho ve sprem no sti da Fon du PIO do zvo le po vra }aj i kon tro lu ogrom ne imo vi ne ko ja je iz gra |e na nov cem od do pri no sa za oba ve zno pen zi o no osi gu ra we u dru goj po lo vi ni 20. ve ka, ali i imo vi nu Pred rat nog pen zi o nog fon da, ko ja bi Fon du PIO tre ba lo da pri pad ne pre ma Za ko nu o re sti tu ci ji. E. Dn.

GO RAN JE [I] O DVO GO DI [WEM MO RA TO RI JU MU NA KRE DI TE

Po pu li zam ne po ma `e ni ko me

Pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du Go ran Je {i} iz ja vio je ju ~e da je pred log o dvo go di {wem za mr za va wu ban kar skih po tra ì va wa pot pu no ne ra ci o nal na ide ja, i na gla sio da po sto je dru gi mo de li ko ji ma se mo è po mo }i pri vre di i gra |a ni ma u te {koj eko nom skoj si tu a ci ji. Je {i} je u iz ja vi Ta nju gu oce nio da bi bi lo me {a we dr à ve u li be ral nu eko no mi ju i ban kar sku po li ti ku kad bi se po stu pi lo po pred lo gu „Del ta hol din ga” da se kre di ti za mr znu na dve go di ne da bi se po mo glo u sa vla da va wu po sle di ca eko nom ske kri ze. On sma tra da je ta iz ja va pred stav ni ka „Del ta hol din ga” „vr lo po pu li sti~ ka”, i na po mi we da u tom po gle du o~e ku je da „Mi {ko vi} ka è gra |a ni ma – iz vo li te kod me ne i ku pi te ’fi jat’ ta ko {to dve go di ne ne }e te pla ti ti, a po sle }e mo vi de ti ka ko }e se iz mi ri ti dug za do sta vqe nu ro bu”. – Po sto je dru gi mo de li i pu te vi ko ji ma se mo è po mo }i pri vre di i gra |a ni ma, a to su sma we we op {te po tro {we, ra ci o na li za ci ja ad mi ni stra ci je, sma wi va we po tro {we u jav nom sek to ru... – re kao je Je {i}. On je na gla sio da se srp skoj pri vre di mo è po mo }i osni va wem raz voj nih ba na ka, ko je bi odo bra va le „ne po li ti~ ke ne go ozbiq ne kre di te, gde se mo è da ti re lak sa ci ja u uslo vi ma pla }a wa”.

DA LI ]E GRA \E VI NAR STVO DO BI TI JE DIN STVE NO MI NI STAR STVO

Je dan auto put, a dva mi ni stra?

Pred sed nik No ve Sr bi je Ve li mir Ili} iz ja vio je da bi opet mo gao bi ti mi ni star za ka pi tal ne in ve sti ci je i da `e li da iz gra di dav no obe }a ni auto put Be o grad – ju `ni Ja dran te da se to ne }e ko si ti sa sa da {wom-bu du }om funk ci jom Mi lu ti na Mr ko wi }a. Ako bi bi lo ta ko, da li to zna ~i da }e mo za iz grad wu auto pu te va ima ti dva mi ni stra, jer {ta su ka pi tal ne in ve sti ci je ne go, iz me |u osta log, i iz grad wa sa o bra }aj ni ca od dr `av nog zna ~a ja, kao {to su auto pu te vi, bez ob zi ra na ko jem su ko ri do ru? Auto put pre ma ju `nom Ja dra nu za sa da ni ti ne ma ko ri dor ski sta tus ve} no si ozna ku lo kal nog pu ta E-763, {to zna ~i da, bar ka da je re~ o ter mi no lo gi ji, ne bi ni bio svr stan u ka pi tal nu in ve sti ci ju, upr kos to me {to smo taj pra vac sa mo i ni ci ja tiv no pro zva li Ko ri do rom 11, ali Evrop ska ko mi si ja to jo{ uvek ni je ami no va la. Slu {a ju }i ta kve i sli~ ne ras pra ve sa mo ne ko li ko da na pre for mi ra wa no ve vla de, rad ni ci za po sle ni u gra |e vin skom sek to ru, a po seb no Sin di kat gra |e vi na ra, pi ta ju se da li je iko od onih ko ji }e for mi ra ti vla du pro ~i tao wi ho ve ne dav no upu }e ne zah te ve o for mi ra wu je din stve nog mi ni star stva za gra |e vi nar stvo da bi se taj sek tor ob je di nio i svim ak tiv no sti ma ko or di ni ra lo na je din stven na ~in. Na i me, Re pu bli~ ki od bor Sin di ka ta gra |e vi na ra po sta vio je zah te ve no voj vla di i upu tio ih pred sed ni ku Sr bi je, ko a li ci o nim gru pa ma za for mi ra we vla de, Pri vred noj ko mo ri Sr bi je i Uni ji po slo da va ca.

Ne i ma ri sma tra ju da je ne sa mo za gra |e vi na re ve} i ze mqu u ce li ni iz u zet no va `no to {to je do sa da ra {tr ka na gra |e vin ska oblast, ko ja bi mo gla iz vu }i ze mqu iz kri ze i u vre me op {te bes pa ri ce do ne ti Sr bi ji pri -

grad wa bi ti je din stve na, ne za vi sno od to ga da li se ra di o sta no vi ma, pu te vi ma, auto pu te vi ma ili pru ga ma. Gra |e vin ci ka ù da su se do sa da osve do ~i li u rad oba kan di da ta za mi ni stre tog sek to ra, bez ob zi ra na to da li }e se zva ti in fra struk tu ra ili ka pi tal ne in ve sti ci je. Ob ja {wa va ju da bi vo le li ne ko ga ko bi se za la gao za rav no prav ni je u~e {}e do ma }ih fir mi na do ma }im ten de ri ma jer im je do ja di lo da bu du po di zvo |a ~i kod stra na ca, a, prak ti~ no, za vr {e kom ple tan pro je kat, dok stran ci be ru kaj mak. Ne za do voq ni su i rad ni ci iz obla sti vi so ko grad we i in du stri je gra |e vin skog ma te ri ja la jer je to bo `wa bri ga dr à ve za oì vqa va we tog sek to ra do ve la do ga {e wa ci gla na i ot pu {ta wa rad ni ka. Is ti ca we svet ske kri ze kao ali bi ja za po -

Vre me za re fe ren ce Pred sed nik Sin di ka ta Du {ko Vu ko vi} ka è da do sa da {wi na ~in ra da i ugo va ra wa po slo va ne sa mo {to do ma }im fir ma ma ni su omo gu }i li sti ca we re fe ren ci za po slo ve u ze mqi i ino stran stvu ne go su do ma }e kom pa ni je jo{ i osi ro ma {e ne – ka ko zbog ni ske ce ne ra da, ta ko i zbog pre du gih ro ko va pla }a wa kod dr àv nih ugo vo ra. U isto vre me, stra ne fir me ko je su do bi le po slo ve uglav nom su pro bi ja le ro ko ve iz grad we i po ve }a va le ce nu ko {ta wa, a po {to se svi ve li ki pro jek ti fi nan si ra ju uglav nom iz ino stra nih kre di ta, to zna ~i da je ze mqa vi {e za du è na i da gra |a ni mo ra ju da vra }a ju vi {e pa ra. sto jan de vi zni pri liv – {to je vi |e no jo{ osam de se tih – do ve de na na rub pro pa sti. Uko li ko dr à va è li da sa ~u va gra |e vin ski sek tor, mo ra }e s vi {e od go vor no sti da se wi me po za ba vi, {to zna ~i da ne }e bi ti sve jed no ni ko }e bi ti mi ni star gra |e vi nar stva, ni da li }e iz -

sr nu li gra |e vin ski sek tor ne i ma ri vi {e ne è le da slu {a ju jer ka ù – ako ima pa ra da se pla }a stra nim kom pa ni ja ma ko je su u ve }i ni slu ~a je va sku pqe, ima i za wih. Za to tra è mi ni stra ko ji }e ima ti vi {e slu ha za taj sek tor. R. Da u to vi}

ekOLOGiJA

~etvrtak19.jul2012.

dnevnik

KAMPAWA KOMPANIJA „JAPAN TOBAKO INTERNE[ENEL„ I „AGROSAVA”

Re ci kla `a am ba la `nog ot pa da Kom pa ni ja „Ja pan to ba ko in ter ne {nel” (JTI) u Sr bi ji je u sa rad wi sa uz ga ji va ~i ma du va na po kre nu la kam pa wu pri ku pqa wa am ba la `e od pre pa ra ta za za {ti tu bi qa ko ri {}e nih u pro ce su uz ga ja wa du va na. Pr va ak ci ja je or ga ni zo va na u srem s kim me s ti m a Go l u b in c ima, Qu k o v u, Hrt k ov c ima i Ku k u j ev -

bu t e r a pre p a r a t a za za {ti tu bi qa. - Kom pa ni ja JTI je ta ko |e or ga ni zo va la obu ku za uz ga ji va ~e na te mu pri me n e pre p a r a t a, pra vil nog ru ko va wa i skla di {te wa

Prva akcija je organizovana u sremskim mestima Golubincima, Qukovu, Hrtkovcima i Kukujevcima sa uzgajiva~ima duvana tipa „viryinija” cima, sa uz ga ji va ~i ma du va na ti pa „vir xi ni ja„ sa ko ji ma sa ra |u je kom pa ni ja JTI. Osim am ba la `e ko ja je ko ri {}e na pri uz ga ja wu du va na, pri ku pqe na je i am ba la `a od pre pa ra ta ko ji se ko ri ste pri tre ti ra wu i dru gih po qo pri vred nih kul tu ra na ga zdin stvi ma. Ove ak tiv no sti or ga ni zo va n e su uz po d r { ku kom p a n i j e „Agro sa va„, pro iz vo |a ~a i di stri -

am ba la `nog ot pa da i pri p re m a w a za re ci kla ù - ka è Po~etak na prikupqawa ambala`nog otpada u Golubincima di r ek t or fa b ri k e JTI a. d. „Sen ta”Da ni lo Sto ja no da se od go vor no po na {a ju pre ma vi}. - Sve ove ak tiv no sti su od ve oko li ni. li ke va `no sti za za {ti tu ì vot ne Pro i z v o | a~ du v a n a ti p a „vir x i sre di ne i stva ra we do bre na vi ke ni j a” No v i c a Sa v i} iz Go l u b i n a re ci kli ra wa. Na da mo se da }e ova ca po z dra v io je i pri k qu ~ io se kva ak ci ja bi ti pod strek i dru gim ak c i j i ko j a je pr v i put or g a n i z o po qo pri vred ni ci ma i kom pa ni ja ma va n a.

U OYACIMA ODR@ANA EKOLO[KA RADIONICA

Gor we Po du na vqe kao re zer vat bi os fe re

Or ga ni za tor ve o ma uspe {ne ra di o ni ce ko ja je odr `a na u Oxa ci ma u re sto ra nu „Bri o ni“, bio je Svet ski fond za pri ro du u sa rad wi Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, JP „Voj vo di na {u me“ i udru `e wa gra |a na „Po du nav“ iz Ba~ kog Mo no {to ra, uz do ma }in stvo Eko lo {kog po kre ta Oxa ka i Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je op {ti ne Oxa ci. Ra di o ni ca je bi la ve o ma po se }e na pred stav ni ci ma op {ti na Oxa ci, Apa tin, Ba~, Ba~ ka Pa lan ka, a

pri su stvo va li su joj na ~el ni ca Za pad no ba~ kog uprav nog okru ga Qi qa na So ko lo va, pred stav ni ci ode le wa za van red ne si tu a ci je iz Som bo ra, JP „Voj vo di na {u me“, Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Tu ri sti~ ke agen ci je „Fi ja ker“, Du nav skog tu ri sti~ kog kla ste ra, „Ma ge lan“ kor po ra ci je, udru `e wa gra |a na „Skla di {te“ Kru {~i}, Dru {tva za za {ti tu pri ro de „Ti kva ra“ Ba~ ka Pa lan ka i Udru `e we eko lo ga „Mo ston ga“ Oxa ci. Pre da va ~i na sku pu su bi li Du {ka Di mo vi}, pred stav nik Svet skog fon da za pri ro du, a ina ~e di rek tor pro gra ma za Sr bi ju –“Du nav sko kar pat ski pro gram”- sa te mom „Kon cept re zer va ta bi os fe re,

Okru g li sto “Kli mat s ke pro me ne i po li ti ka” odr `an je u okvi ru 19. fe sti va la evrop skog fil ma na Pa li }u, a ide ja je po te kla od isto i me ne stu di je En to ni ja Gi den sa. Fe sti val evrop s kog fil m a Pa l i} ne slu ` i se sa m o is k qu ~ i vo film skim iz ra zom umet no {}u. U po sled wih ne ko li ko go di na fe sti val ska de {a va wa obu ha va ta ju niz ras pra va ko je na spe ci fi ~an na ~in uka zu ju na go ru }e dru {tve ne pro ble me. U tom du hu, ove go di ne je or ga ni zo van okru g li sto po s ve } en kli mat skim pro me na ma, ko ji pra ti tra di ci o nal nu film sku se l ek c i j u evrop s kog eko l o {kog do ku men tar nog fil ma. U na ve de noj stu di ji “Kli mat ske pro me ne i po li ti ka” En to ni Gi dens upo zo ra va da se kli mat ske pro me ne umno go me raz li ku ju od osta lih pro ble ma sa ko ji ma se ~o ve ~an stvo da nas su o ~a va i da bi po sle di ce po `i vot na ze mqi mo gle bi ti ka ta stro fal ne, uko li ko do zvo li mo da se i da qe ne kon tro li -

vi zi ja pre ko gra ni~ nog re zer va ta bi os fe re Mu ra-Dra va-Du nav i me sto SRB Gor we Po du na vqe u we mu“. Je dan od pre da va ~a bio je i Mar ko Tu ca kov, pred stav nik Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, sa te mom „Spe ci jal ni re zer vat pri ro de Gor we Po du na vqe vred no sti i in sti tu ci o nal ni kon cept za {ti te“, za tim Rad mi la [a ki} iz JP „Voj vo di na {u me“ [G Som bor sa te mom „Okvir i or ga ni za ci ja upra vqa wa Spe ci jal nim re zer va tom pri ro de Gor we Po du na vqe“ i Ja dran ka De li}, pred stav nik Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de,sa te mom „Spe ci jal ni re zer vat pri ro de Ka ra |or |e vo i park pri ro de Ti kva ra”. Osnov na te ma sku pa je bi la kon cept re zer va ta bi os fe re, od no sno pod ru~ ja kop ne nih ili obal skih (mor skih) eko si ste ma, ko ja su me |u na rod no pri zna ta u okvi ru Uneskovog pro gra ma “ô vek i bi os fe ra”. Za re zer va te bi os fe re je re ~e no da su to pod ru~ ja za pro mo ci ju i de mon stra ci ju urav no te è nog od no sa iz me |u qu di i pri ro de. Re zer va te no mi nu ju na ci o nal ne vla de, a sva ki re zer vat mo ra za do vo qi ti od re |e ne kri te ri ju me i is pu wa va ti uslo ve da bi po stao deo svet ske mre è re zer va ta bi os fe re. U okvi ru ra di o ni ce, pri ka zan je film „Re zer vat bi os fe re Ron u Ne ma~ koj i re zer vat bi os fe re En tle buh u [vaj car skoj”, a i ra dom po gru pa ma da ta je mo gu} nost u~e sni ci ma ra di o ni ce da pre po zna ju mo gu} no sti za raz voj pre ko gra ni~ nog re zer va ta bi os fe re. S. Miler

- Sma tram da je to ve o ma do bro, jer na taj na ~in ~u va mo oko li nu i spre ~a va mo da se pra zna am ba la à od pre pa ra ta ko je mi ko ri sti mo na |e ta mo gde ne tre ba, po red pu ta, u {u mi, na wi vi i dru gim me sti ma gde mo è da na {ko di ì vot noj sre di ni. Ka ko bi svi po qo pri vred ni ci po ~e li da vo de vi {e ra ~u na o svom ot pa du, mi slim da je po treb na i po dr {ka dr à ve u smi slu iz ve snih pod sti ca ja za po qo pri vred ni ke ko ji u~e stvu ju u ak ci ji re ci kla è am ba la `nog ot pa da od pre pa ra ta ko je ko ri ste za za {ti tu bi qa - ka è No vi ca Sa vi}. U ci qu o~u va wa ì vot ne sre di ne, kom pa ni ja JTI u sa rad wi sa ko o pe ran ti ma pri ku pqa i sta re sti ro por ske kon tej ne re ko ji se ko ri ste za pro iz vod wu ra sa da du va na. Ove go di ne bi }e pri ku pqe no oko 60.000 sta rih kon tej ne ra ko ji }e bi ti pre da ti spe ci ja li zo va nim kom pa ni ja ma ko je }e ih uni {ti ti na od go va ra ju }i na ~in. Tekst i foto: M. Mitrovi}

Eko lo {ki fe sti val u Pan ~e vu Eko lo {ki fe sti val „Grin dejs“ bi }e odr àn na ta mi {kom ke ju u Pan ~e vu 20. i 21. ju la, a kao ma mac za sve one ko ji vo le do bru mu zi ku po slu ì }e bri tan ski bend „Dr Fil gud“. Od do ma }ih ben do va u~e stvo va }e „Van Gog“, „Sev dah Bej bi“, Trio Vlat ka Ste fa nov skog, Zlat ko Ma noj lo vi} i Slo ba Jo va no vi}. U okvi ru fe sti va la bi }e odr àn i Sa jam eko lo gi je od 12 do 17 sa ti, kao i tak mi ~e we mla dih ben do va. Pr vog da na fe sti va la sa po ~et kom u 20 sa ti na stu pa }e „Dr Fil gud“, dok je dru gi dan re zer vi san za tak mi ~e we mla dih ben do va ko ji }e ima ti jav ni mu zi~ ki ~as sa Zlat kom Ma noj lo vi }em i Vlat kom Ste fa nov skim. Pre ma re ~i ma PR fe sti va la Ve sne Zu bi} sva ko ko do ne se pet te tra pa ka, plus pet li men ki ili pet te tra pa ka plus pet pla sti~ nih bo ca, do bi }e fe sti val sku na ru kvi cu, ko ja je ujed no i ula zni ca za fe sti val. Ak ci ja je po ~e la 10 ju la i do 20.ju la ot pad se mo è do ne ti u pro sto ri je” Hi gi je ne”, u uli ci Di mi tri ja Tu co vi }a 5, u pe ri o du od 7 do 17 ~a so va na {al te ru, ili na No vo se qan skom pu tu bb od 7 do 20 ~a so va. Ot pad mo è da se za me ni i na sa mom ula zu fe sti va la. Ula zni ce mo gu da se ku pe u Tu ri sti~ koj or ga ni za ci ji Pan ~e va, tu ri sti~ koj agen ci ji „Vo ja xer“ i u „Ti ket klu bu Pan ~e vo“ po pro mo tiv nim ce na ma od 200 di na ra. Za in va li de je obez be |en bes pla tan ulaz, uz prat wu jed nog po se ti o ca, sa mo je po treb no da se ja ve na pul tu gde se pro da ju kar te. Z. Dg.

ZA[TI]ENE PTICE NA METI [VERCERA

Ba nat ska mo dro vra na po sla sti ca za {e i ke Mo dro vra na pr ste no va na u ata ru se la Ja zo vo kod ô ke, na se ve ru Ba na ta, za vr {i la je kao po sla sti ca na tr pe zi {e i ka iz Sa u dij ske Ara bi je. Po zna ti or ni to log i pred sed nik Dru {tva za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je Jo èf Ger geq iz Sen te pre do ~io je da se za taj slu ~aj sa zna lo jer je fo to gra fi ja pr ste no va ne mo dro vra ne sa se ve ra Ba na ta ob ja vqe na na jed nom in ter net por ta lu. [verc za {ti }e nih ret kih pti ca za da je ne sa gle di ve po sle di ce na po ri ma Dru {tva za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Sr bi je i ~la no vi ma mno gih udru è wa qu bi te qa pri ro de da se po ve }a broj gne zde -

we no je gne `|e we ovih pti ca. Pro blem sa ne do stat kom pri rod nih du pqi ko ji je za pre tio da pot pu no is tre bi ove vr ste pti ca re {i li smo pra ve }i ve {ta~ ka gne zda i du pqe, pa ih po sta vqa mo na me sti ma gde se one vi |a ju. Na na {u ve li ku ra dost pti ce su pri hva ti le ve {ta~ ke du pqe i u wi ma le gu mla dun ce, me |u tim, po vre me no su na me ti la `nih za {tit ni ka ko ji po sta vqa ju sli~ ne du pqe. Oni se pred sta vqa ju kao qu bi te qi pri ro de i pti ca, ali na kon {to se pti ce iz le gu, pre iz le ta wa ih hva ta ju naj ~e {}e za jed no sa ro di te qi ma i od no se ih u ka ve ze. Iz ka ve za ih ve} uho da nim ka na li ma pre no se [vercerski upakovane modrovane otkrivene na prelazu Horgo{–Reske

Mladun~e modrovrane

}ih pa ro va, me |u ko ji ma su naj u gro `e ni je mo dro vra ne i si ve ve tru {ke. - Po zna to je da se mo dro vra ne gne zde u du pqa ma sta rih sta ba la, ko je pra ve de tli }i i dru ge pti ce. Ka ko je wih i {u ma sve ma we, sma -

pre ko gra ni ce i da qe do ku pa ca pr do ~a va Jo `ef Ger geq. Deo ret kih i za {ti }e nih pti ca stra da ili bu de ulo vqen pri li kom se o be. Mo dro vra ne iz Afri ke u na {e kra je ve do le }u sre di nom apri la, le te }i iz nad kop na za o bi -

la znim pu tem pre ko se ver ne Afri ke, Bli skog is to ka i Bal ka na, ka ko bi iz be gle pre le ta we oke a na. Na pu te {e stvi ju u vre me se o ba na me ti su lo vo kra di ca zbog iz u zet no le pog per ja, ali i uku snog me sa, pa za vr {e na tre pe za ma kao spe ci ja li te ti, ko ji ma se sla de bo ga ti {e i ci. Na srp sko-ma |ar skom gra ni~ nom pre la zu Hor go{-Ros zke, pre ~e ti ti go di ne ot kri ven je naj dra sti~ ni ji pri mer {ver ca mo dro vra na. Ot kri ven je pa ket sa 22 je din ke ugro `e ne vr ste mo dro vra ne (co ra ci as gar ru lus). Pti ce su bi le spa ko va ne u pla sti~ noj ku ti ji, a kqu no vi, kri la i no ge za le pqe ni tra kom. Tom pri li kom je uhap {en dr `a vqa nin Sr bi je kod ko ga je po me nu ta po {iq ka pro na |e na, sve za ple we ne mo dro vra ne su bi le

mla de je din ke, a osno va no se sum wa lo da se ukra de ne iz gne zda na te ri to ri ji se ver ne Ba~ ke i Ba na ta. Iz ovog ja ta {ver co va nih mo dro vra na dve je din ke su ugi nu le, a osta le su na kon za ple ne sme {te ne u po se ban re ha bi li ta ci o ni cen tar u Ma |ar skoj. Mo dro vra na je ugro è na vr sta na ce lom pod ru~ ju svog ras pro stra we wa i ve li ki broj evrop skih dr à va ula è zna ~aj na sred stva na za {ti tu ove vr ste. U Sr bi ji je za {ti }e na kao pri rod na ret kost Ured bom o za {ti ti pri rod nih ret ko sti iz 1993. go di ne. Na la zi se na IUCN cr ve noj li sti ugro è nih vr sta, kao i na li sti or ga ni za ci je Bird Li fe In ter na ti o nal. U Evrop skoj Uni ji je stro go za {ti }e na i na la zi se na Anek su 1 Di rek ti ve o pti ca ma. M. Mitrovi}

OKRUGLI STO „KLIMATSKE PROMENE I POLITIKA”

Opa sno igra we s pri ro dom kih sta vo va u ovoj obla sti. Ne za o bi la zna za sve tvor ce i kre a to re po li ti ke, ova stu di ja ne za o sta je za dru gim Gi den so vim de li ma ko ja su po sled wih de ce ni ja do pri no si la me wa wu dru {tve ne i po li ti~ ke mi sli u Evro pi. Na sku pu je u~e stvo va lo 15 stru~ wa ka ko ji su se slo `i li da se „kri vi ca” u ova kvom sta wu pla ne te tra `i u ~o ve -

ku, ko ji ju je bes po {ted no i ne kon tro li sa no uni {tio. Dr à va je od g o vor n a da za u s ta vi pre k o mer n i raz voj, sma tra prof. dr Vu ka {in Pa vlo vi}. Sa wim se sla è, pro fe sor Prav nog fa kul te ta u Be o gra du dr Jo vi ca Tr ku qa, ko ji ka è da se ~o vek pre ma pri ro di tre ba po ne ti kao ~a rob wak {e grt. Dr Te re za Hor vat Sken de ro vi} je pak skre nu la pa `wu

Industrijske zemqe na potezu sa no od vi ja ju. Po li ti~ ke me re na svim ni vo i ma mo gu ima ti pre su dan uti caj na ogra ni ~a va we glo bal nog za gre va wa, na vo di Gi dens, i iz no si mno {tvo no vih ide ja i pred lo ga za raz re {a va we opre~ nih po li ti~ -

In du strij ske ze mqe emi tu ju naj ve }i deo {tet nih ga so va u at mos fe ru, te mo ra ju da pre u zmu naj ve }u od go vor nost za kon tro li sa we emi si je tih ga so va u bli skoj bu du} no sti. Ujed no, tre ba da pred wa ~e u sma we wu te emi si je i da se okre nu ni sko-kar bon skoj pri vre di i uvo |e wu dru {tve nih re for mi u skla du s kli mat skim pro me na ma. Ako one to ne mo gu da ura de, ni ko dru gi ne }e. Gra do na ~el ni ci bi tre ba lo da do ne su od lu ke ko je se od no se na sma we we efek ta sta kle ne ba {te, re ~e no je na sku pu.

da se po s le di c e kli mat s kih spi ri sa la de ba tu, En to ni Gi pro me na naj vi {e ose }a ju u po - dens upo zo ra va da se kli mat ske qo pri vre di i zbog to ga se tre - pro me ne umno go me raz li ku ju ba okre nu ti ka or gan skoj po - od osta lih pro ble ma sa ko ji ma se ~o ve ~ an qo pri vre di. stvo da nas su o- ô ve ~an stvo, Posledice po ìvot ~a va i da bi kao naj od go vor ni po s le di c e po je za „igra we” sa na Zemqi mogle bi pri ro dom, su o ~e no biti katastrofalne ì vot na Ze mqi mo gle bi je po no vo sa prog ukoliko dozvolimo ti ka ta s tro no za ma stru~ wa ka da se klimatske fal ne, uko li da je ovo tek po ~e promene i daqe ko do z vo l i mo tak - kad je o pri da se i da q e rod nim ka ta stro nekontrolisano ne kon tro li sa fa ma re~. Do k az odvijaju no od vi j a j u. za to su sve u~e sta P o l i t i ~ k e li j i eks trem n i vre men ski uslo vi ko ji su po - me re na svim ni vo i ma mo g u sle di ca kli mat skih pro me na. ima ti pre su dan uti caj na ogra Na okru glom sto lu u~e stvo va - ni ~a va we glo bal nog za gre va li su i pred stav ni ci dr àv - wa, na vo di Gi dens, i iz no si mno {tvo no vih ide ja i pred lo nog, pri vat nog i ne vla di nog ga za raz re {a va we opre~ nih sek to ra. U stu di ji „Kli mat ske pro - po l i ti~ k ih sta vo va u ovoj me ne i po li ti ka“ , ko ja je in - obla sti. S.Ir{evi}

„Mu zi ka sr ca” na tvr |a vi

Pi ja ca „Moj sa la{”

Koncert deveto~lane vokalne grupe „Muzika srca” odr`a}e se prekosutra u 21 ~as u „Pijano baru” na Petrovaradinskoj tvr|avi. Ova novosadska gru pa ne gu je po ma lo za bo ra vqeni stil vi{eglasnog pevawa, a u wihovom repertoaru nalaze se pesme koje pripadaju kla si~ noj, pop, rok, xez i filmskoj muzici. G. ^.

Pijaca „Moj sala{„ bi}e odràna danas od 14 do 20 sati na platou ispred Spensa. Ovo je posledwa pijaca u ovom delu sezone jer zbog velikih vru}ina i sezone godi{wih odmora, organizatori prave letwu pauzu od tri nedeqe. Tako }e pijaca „Moj sala{„ nastaviti sa radom 16. avgusta i odràva}e se svakog ~etvrtka do kraja septembra. Kao i svaki put do sada na pijaci izlaù kako poznati, tako i novi organski i tradicionalni poqoprivrednici iz Vojvodine. A. L.

DANAS ISPRED SPENSA

OD DANAS DO KRAJA AVGUSTA

Otvo re na bi bli o te ka na [tran du Biblioteka na [trandu, koja }e biti otvorena do kraja avgusta, po~iwe da radi danas. Qubiteqi pisane re~i ima}e na raspolagawu stotinak aktuelnih naslova, a isto toliko izdvojeno je i za najmla|e posetioce novosadske gradske pla`e. Ukoliko neko od {trandaro{a po`eli litera-

Novosadska ~etvrtak19.jul2012.

Svi mirisi leta

kon tej ne ra to je ozbiq no obi man po sao i , na rav no da se ne mo è o~e ki va ti da svi bli sta ju i mi ri {u kao osve ì va~ za ve{, {to zna ~i da dok god vre li ne bu du trop ske mo è mo o~e ki va ti da iz ne kih kvar to va ose ti mo „mi ris” svih onih osta ta ka ko ji se sa s tr pe za pre se le u kan te. Ni je pri jat no, ali je ta ko. Sa dru ge stra ne ute {no je zna ti da se kon tej ne ri re dov no pe ru, jer mo è mo za mi sli ti {ta bi bi lo da se to ne ~i ni. Pre gu ra }e mo za to i ove vru }i ne sa ma we ili vi {e mi ri snih no ta u no zdr va ma, ali }e mo bar bi ti za do voq ni {to zna mo da nam je u sto ma ku hlad na di wa, ili lu be ni ca. B. Markovi}

Bez pre ki da u ra du Kol cen tra Prekida u radu Kol centra novosadskog Doma zdravqa ju~e nije bilo, iako je najavqeno da }e biti mogu}ih privremenih smetwi. Tako|e, ne}e se ukidati ovaj na ~in za ka zi va wa pre gle da,

kako je u nekim medijima bilo govora, jer kako ka`u u ovoj ustanovi, telefonsko zakazivawe, kao napredna tehnologija, omogu}ava, naro~ito zaposlenim gra|anima, mawe utro{enog vremena. I. D.

V remeploV

Pro sla vi li se na {i pi lo ti Sa tada najve}eg jugoslovenskog vojnog aerodroma „Jovan Jugovi}”, 19. ju la 1931. poletela su tri aviona putem Ciriha gde je prire|eno takmi~ewe vazduhoplovaca iz {est evropskih zemaqa. Na{i piloti su postigli o~ekivani uspeh. Najboqi je bio kapetan Zlatko [inti},

cija „Budi drug, pokreni sa kwigom jedan krug„ u okviru koje }e biti odràno 30 radionica o zna~aju reciklaè papirnog otpada. Radionice }e po~iwati od 19 ~asova, a ulaznice za wih bi}e dve prazne aluminijumske limenke, ili pola kilograma papira za reciklaù. B. M.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

i s o k e tem p e r a t u r e ko je su ovih da na `i vu u ter mo me tru gu ra le i pre ko 40 ste pe ni za gre ja le su sve u gra du, pa iz u ze tak ni su bi li ni kon tej ne ri u ko ji ma se „kr~ ka lo” ra zno sme }e. Po ova kvim to plim da ni ma na tr pe za ma su gra |a na je, po r ed uobi ~ a je n ih na mir ni ca i vi {e vo }a (~i taj lu be ni ca i di wa), ~i ji osta ci za vr {a va ju u po me nu tim kon tej ne ri ma. A do bro je po zna to ka kvi se mi o mi ri si {i re oko kan ti, ka da osta ci mal ko od le `e u wi ma. Bla go re ~e no gro zni, pa se za t o po r ed re d ov n og pra ` we w a kon t ej n e r i re dov no i pe ru i to po pe de se tak dnev no. Uzi ma ju }i u ob zir da u No vom Sa du ima oko 7.000

turu koja se ne nalazi u ponudi, bibliotekari }e se potruditi da im dostave kwige iz centralne biblioteke. Biblioteka na [trandu i ovog leta bi}e sme{tena u blizini restorana „^iken tika„, a radno vreme je od 10 do 20 ~asova. U saradwi sa Pokretom gorana bi}e organizovana ak-

koji je na lova~kom aparatu jednosedu za 68 minuta preleteo 367 kilometara, {to je bio svetski rekord. Dve posade te{kih bombardera zauzele su 4. i 5. mesto na listi od dvadesetak ekipa. Do~ek na{ih leta~a po povratku u Beograd i Novi Sad bio je veli~anstven. N. C.

OVOG LETA BROJ INTERVENCIJA VATROGASACA VE]I ZA TRE]INU

Zbog ne ma ra mno go po à ra Od po~etka juna do sredine jula, vatrogasci su imali 392 intervencije, {to je za 30 od sto vi {e ne go pret hod ne go di ne u isto vreme. Od pomenutog broja intervencija, ~ak 315 je bilo po à ra, naj vi {e na otvo re nim pro sto ri ma. Od po~etka leta uga{en je 221 poàr na otvorenom, dok je pro {le go di ne za be leèna 161 intervencija ovog tipa. Komandant novosadske vatrogasne brigade Dra go slav Kli su ra kaè da se ova razlika u broju intervencija oseti kad je otvoreni prostori u pitawu, naro~ito kad je toplo vreme, jer visoke temperature i su{a, ali i qudska ne pa `wa i ne mar, pred sta vqaju idealne uslove za nastanak poàra. - Kako se ide ka periferiji broj intervencija se pove}ava. Kriti~ne ta~ke su Fru{ka gora, prigradska naseqa, atari. Qudi pale sme}e, strwiku i travu, loè vatru u {umi i na

tro{kove intervencije, u skladu sa posebnim propisom. [to se ti~e grada tokom leta, situacija je druga~ija, jer, kako kaè sagovornik, najve}i broj poàra nasta ne zboh ne is prav nih instalacija i zato {to se ne iskqu~uju razni elektri~ni aparati. - Na pr vom me stu onoga {to izaziva poàre u gradu i domovima su neispravne instalacije i improvizacija sa wima - kaè Klisura. - Qudi imaju obi~aj da se „poigravaju” sa instalacijama, {to dovodi do preoptere}ewa. Tako|e, niFo to: S. [u {we vi} je im strano ni lincouda qe no sti 200 cese. Podsetio je va we osi gu ra ~a i sta vqa we me ta ra od ru ba na ~lan 50 pome- neadekvatnih. Pregoreli osiKri ti~ ne ta~ ke {u me, {to sve nutog zakona ko- gu ra ~i mo ra ju da se me wa ju su Fru {ka go ra, Zakon o protivjim se zabrawuje originalnim. pri grad ska poàrnoj za{tispaqivawe ostaKlisura je upozorio da je na se qa, ata ri ti zabrawuje - kataka strnih use- kuhiwa najugroèniji deo stazao je Klisura. va, sme}a i biq- na i da oni koji odlaze na put Protiv onih koji su uhva}e- nih osta ta ka na otvo re nom obavezno iskqu~e elektri~ne ni na delu i prekr{ili su za- prostoru i da je izaziva~ po- aparate poput {poreta, ve{ kon podnete su krivi~ne pri- àra duàn da vatrogasno-spa- ma{ine, bojlera. jave a nadle`ni pokre}u pro- sila~koj jedinici nadoknadi A. Jerini}

MUZEJ VOJVODINE IMAO ZANIMQIV EKSPERIMENT

Neo lit ska p{e ni ca usred cen tra U dvori{tu Muzeja Vojvodine, Dunavska 35, pro{le nedeqe je pose~ena jednozrna p{enica koja je zasa|ena 26. oktobra 2011. kao deo izlo`be “Gospodari gline i ìta”. To je najstarija p{enica koju su na ovom podru~ju uzgajali preistorijski qudi iz neolitskog perioda. - Iako je ta na{a mala ba{ta veli~ine kvadratnog metra napravqena kao deo izlo`be, ona je postala samostalan projekat koji }emo nastaviti u slede}ih par godina i na toj parceli planiramo da zasadimo sve ìtarice, mahunarke i uqarice koji su qudi uzgajali u pro{losti u Vojvodini - rekao je kustos arheobotani~ar Alek san dar Me do vi}. - @etva je pro{la bez ve}ih pote{ko}a po{to smo koristili mehanizaciju iz bronzanog doba - srp od jelenskog roga sa kremenim se~ivima. Ova p{enica danas ne moè skoro nigde da se vidi, a 50 zrna koja su zasa|ena stigla su iz Izraela. Ako bi se gledalo prema ovom jednom zasa|enom kvadratnom metru, prinos p{enice bi iznosio ~ak 2,74 tone po hektru.Od setve, pa sve do danas, svake smo nedeqe slikali ovu p{enicu, tako da se wen napredak moè videti na sajtu Muzeja Vojvodine, kaè Medovi}. A. Va.

„CIKLONIZACIJA” U AKCIJI

Gra nu le po ta ma ni le ko mar ce Na podru~ju grada u toku je ~etvrta faza ovogodi{we sistematske akcije uni{tavawa komaraca. Kombinovani biolo{ki i hemijski tretmani protiv larvi komaraca i odraslih jedinki rade se i sa zemqe i iz vazduha, a nastavi}e se do kraja sezone. Najve}i deo tretmana ura|en je preventivno, kada su komarci uni{tavani u fazi larvi ledenim granulama koje nose biolo{ki preparat BTI, a ~itav posao izvo|en je iz helikoptera. Na gra|ane koji imaju septi~ke jame, {ahtove pod vodom, burad , kofe i druga sli~na izvori{ta takozvanih ku}nih komaraca iz „Ciklonizacije” apeluju da koriste BTI tablete, koje su dobili za uni{tavwe komaraca, jer je nemogu}e da ekipe ovo preduze}a u|u u svako dvori{te. Oni koji nisu dobili ove tablete, treba da se obrate svojim mesnim zajednicama. A. L.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 11.30 do 12.30 sati @itni trg 2-10, 1, Vojvode Bojovi}a 19-21, Masarikova 14-18, 29, Hilandarska 5-9; od 9 do 12 Branka ]opi}a, Veterni~ka 2830, Bege~ka 2-16, 1-17. Srem ski Kar lov ci: od 10 do 12 @elezni~ka, Bogoslovija i Internat, Bra}e Dejanovi}, Todora Kra~una, Tr`ni centar, Trg Branka Radi~evi}a 7-15, vrti} „Kockica”; od 8 do 12 deo Vinogradarke i Beogradske ulice. Su sek: od 8 do 13 vikend naseqe Koru{ka.

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak19 .jul2012.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

Mawi ra~un zbog kvara na kablovskoj TV Sta nov ni ci ma Srem skih Kar lo va ca ko ji su od pet ka do pre kju ~e bi li bez sig na la na ka blov skoj te le vi zi ji, bi }e ume we ni ra ~u ni za jul, sa zna je mo od vo de }eg sa rad ni ka RJ „Ka blov sko di stri bu tiv nog si ste ma -KDS” JP PTT sa o bra }a ja „Sr bi ja„ Mi la na La ti no vi }a. Po we go vim re ~i ma, uzrok pre ki da sig na la u jed nom de lu Kar lo va ca je ste ki da we ka blo va. To je ne {to, ka ko je re kao, {to se ~e sto de {a va, ali ne i ~e ka we na sa gla snost nad le `nog Za vo da za za {ti tu spo me -

ni ka kul tu re, {to je u slu ~a ju Kar lo va ca mo ra lo do dat no da se do bi je. Ume sto pod zem nom, no vi ka blo vi }e i}i nad zem nom mre `om i za ko pa we je bi lo po treb no do bi ti do zvo lu, pa je ceo po sao tra jao du `e. Na pi ta we za {to ko ri sni ci, ko ji su osta li bez ka blov ske pet da na, ni su oba ve {te ni o ra do vi ma, re ~e no je da je to prak sa ka da je wi hov broj iz nad 1.000, a ov de je ta kvih bi lo sto ti nak. Z. Ml.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Deset `ena”

Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, da nas da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, do bi }e kwi gu “De set è na” Mar se le Se ra no u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci kwi ge mo gu pre u ze ti u no voj kwi à ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. De vet è na ko je se ni ka da ra ni je ni su sre le, i Na ta {a, wi ho va te ra pe ut ki wa, sa sta ju se ka ko bi jed na dru goj po ve ri le svo je ì vot ne pri ~e, ve ru ju }i

da }e ra ne po ~e ti da za ce qu ju tek ka da se pre ki ne la nac }u ta wa i ti {i ne. Maj ke, }er ke, su pru ge, udo vi ce, qu bav ni ce – ne ke se su o ~a va ju sa pro {lo {}u ko ju ne mo gu da osta ve iza se be, dru ge su ne za do voq ne svo jom ulo gom u sa da {wo sti, tre }e pla {i bu du} nost ko ja im se pred o~i ma su `a va kao ne pre gle dan, mra ~an te snac. Upr kos raz li ka ma u go di na ma, pro fe si ja ma, sta le `u i ja ~i ni stra ha, usa mqe no sti i ne si gur no sti, one pod Na ta {i nim vo| stvom pri hva ta ju iza zov da raz u me ju i po no vo osmi sle svo je po sto ja we. A. Va.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” DARUJU KWIGE

„Ime moje i tvoje” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „Pro me tej„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po jed nom kwi¬gom sva kog rad nog da na. Da¬nas }e ~i¬ta¬lac, ko¬ji se pr vi ja¬vi na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 15 do 15.05 ~a¬so¬va, do¬bi¬ti kwi gu „Ime mo je i tvo je„, auto ra Iva na Klaj na i Mi la na [ip ke. Do bit nik }e kwi gu pre u ze ti u kwi `a ri “Most”, u Uli ci Zmaj Jo vi noj 22, sva kog rad nog da na od 12 do 16 ~a so va. J. Z.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Are na: „Diktator” (15.10, 16.45, 22.35), „Sneàna i lovac” (22.25), „Prometej” (20.05), „Madagaskar 3: Najtraèniji u Evropi” (12.45, 14.40, 16.30, 18.30), „Lol” (18.25), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 13.15, 14, 14.30, 15, 16.15, 17.45, 18.10 18.15, 20, 20.30, 22.20), „Nedodirqivi” (20.20), „ûdesni Spajdermen” (12.15, 14.45, 15.45, 17.30, 20.15, 19.30, 21.50, 22.45).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 ~a so va do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Sla |a na Oku li} i Sa wa Ro di} - Ron ~e vi} iz No vog Sa da, Sa {a De ja no vi} iz Srem skih Kar lo va ca, Ne deq ka Ke si} i Ire na Pi li po vi} iz Ba~ ke Pa lan ke, Da ni je la Ti ca iz Ru me, Sa wa Si ta{ iz Ba~ kog Gra di {ta, Mir ja na Du ru to vi} iz Plav ne, Sa wa Svi tli ca iz Rav nog Se la, Ra fa e la Er de qi iz Be ~e ja, Je le na Mi le nov iz Zre wa ni na i Ta ma ra Ma |ar iz Ka }a, DE Â KE: Ja smi na Jo va no vi}, Awa Voj vo di}, Sne à na Va si}, Da ni je la Jan ~i} i Je le na @u qe vi} iz No vog Sa da, Ane ma ri Haj du @ar ko iz Srem ske Mi tro vi ce, Dra ga na Dre zgi} iz Si ri ga, Alek san dra Ra ki} iz Ru men ke i Ga bri e la \u ri} iz Ba~ ke Pa lan ke.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Kostadin Gojka Petrovi} (1937) u 11.15 sati - ispra}aj, Nikola Dragomira Gruji} (1928) u 12, Radoslav Stanka Obradov (1963) u 12.45, Zoran Stevana Radovanov (1956) u 13.30 i Kata Milana Okanovi} (1919) u 14.15 sati. Na Gorwem starom grobqu u Futogu danas }e biti sahrawena Svetlana Mite Radovanov (1961) u 15 sati.

DNEVNIK

POSLE OPERACIJE U MOSKVI ZAHVALNA NA PODR[CI

Novi bubreg, novi ìvot Darje Kosti} Tri de se to go di {wa Dar ja Ko sti} se na kon uspe {ne tran splan ta ci je bu bre ga u Mo skvi pre ne de qu da na vra ti la ku }i i tek sa da po la ko ose }a pred no sti zdra vog or ga ni zma. Ovo je ne u po re di vo bo qi ose }aj od ì vo ta na he mo di ja li zi, ose }am se lak {e, imam vi {e ener gi je i sna ge, ka è za na{ list Dar ja, po zna ta kao „de voj ka ko ja vo li ì vot”. No vo sa |a ni su se jo{ jed nom is ta kli u hu ma no sti, ka da su or ga ni zo va ne broj ne iz lo `be, kon cer ti, svir ke, a sve za rad pri ku pqa wa neo p hod nih 70.000 evra za ope ra ci ju u Ru si ji. Dar ja je ne iz mer no za hval na svi ma na po dr {ci i ka è da je bi la u stal nom kon tak tu sa qu di ma ko ji su je to kom dvo go di {we bor be bo dri li i da bi bez

wih sve bi lo do sta te `e iz dr `a ti. - Bi la sam u Ru si ji dva me se ca. Ima la sam sre }e {to sam sa mo me sec da na ~e ka la na no vi

or gan, jer po je di ni pa ci jen ti ~e ka ju na ope ra ci ju i po osam me se ci. Usle dio je opo ra vak u bol ni ci jo{ me sec da na i sa da ku} ni opo ra vak. Pi jem do sta

ja ke le ko ve pro tiv od ba ci va wa or ga na, ko ji sla be imu ni tet i mo ram da vo dim ra ~u na o is hra ni i na ~i nu ì vo ta. Kod tran splan ti ra nih pa ci je na ta po treb no je pet me se ci do go di nu da na opre za, ali ni {ta mi ne pa da te {ko jer znam {ta sam sve pro {la da do |em do ovog sta wa - ka è Dar ja, sre} na {to je ko na~ no kod ku }e, okru è na po dr {kom dra gih i vo qe nih oso ba. Dar ja je ina ~e di plo mi ra la en gle ski je zik, a i mu zi ka joj je ve li ka qu bav, te }e na sta vi ti da pe va u svom rok ben du i fla men ko gru pi i ta ko po ka za ti da ne tre ba od u sta ja ti od ì vo ta i onog {to ga ~i ni le pim. I. Dragi}

REZULTATI INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE

Ulica Cara Du{ana najbu~nija? Epi de mi ja za u {a ka, ko ja se po ja vi la po ~et kom go di ne ka da su se stu den ti iz Bo sne i Her ce go vi ne vra ti li sa pra zni ka u No vi Sad i do ne li bo lest ko ja se pro {i ri la i na lo kal no sta nov ni {tvo, sma wu je se. Iz In sti tu ta za jav no zdra vqe Voj vo di ne po tvr |u ju da }e usko ro mo }i da od ja ve epi de mi ju. Za pro te klih me sec da na re gi stro va no je sko ro za tre }i nu ma we za ra znih bo le sti, kao {to su re spi ra tor ne, crev ne, vek tor ske (lajm ska bo lest) i pa ra zit ne ({u ga), re ~e no je na ju ~e ra {woj re dov noj kon fe ren ci ji za me di je ko ju or ga ni zu je In sti tut. Pol nih bo le sti je pri ja vqe no pri bli `no isto u od no su na pret hod ni pe riod, a i da qe je vo de }a pol na bo lest hla mi di ja.

Let wi pe riod po go du je tro va wu hra nom pro u zro ko va nim ra znim bak te ri ja ma, te je za be le `e no pet ma wih po ro di~ nih epi de mi ja, uka zu je le kar spe ci ja li sta

Let wi pe riod po go du je tro va wu hra nom pro u zro ko va nom ra znim bak te ri ja ma, te je za be le `e no pet ma wih po ro di~ nih epi de mi ja epi de mi o lo gi je dr Sve tla na Ili}. Sa vet je da se obra ti pa `wa na rok tra ja wa ku pov nih na mir ni ca, na ro ~i to ja ja, mle~ nih pro iz vo da i me snih pre ra |e vi na. Pre po ru ka, ka da je u pi ta wu vo da za pi }e, je da se ko ri sti ona iz vo do vod ne mre `e JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”, jer je utvr -

Re zul ta ti In sti tu ta po ka zu ju da kva li tet va zdu ha od go va ra po sto je }im na ci o nal nim nor ma ti vi ma u po gle du pri su stva ~a |i, sum por di ok si da, azot dok si da i pra {i ne. Naj u gro `e ni ji bu kom su gra |a ni ko ji sta nu ju u Fu to {koj uli ci, kod Spen sa, u Uli ci ca ra Du {a na i u Par ti zan skoj

uli ci, dok je naj ma we iz lo `e no bu ci sta nov ni {tvo na Pod ba ri i na No voj De te li na ri, na vo di @i va di no vi}. Jed nom ne deq no se kon tro li {e vo da re ke Du nav na jav nim ku pa li {ti ma u No vom Sa du, Fu to gu i Be ge ~u i re zul ta ti po ka zu ju da sa mo ~e tvr ti na od go va ra pro pi sa noj kla si kva li te ta. Vo da ku pa li {ta „[trand” kon tro li {e se sva ko dnev no i sko ro po lo vi na ana li zi ra nih uzo ra ka za do vo qa va pro pi sa ne mi kro bi o lo {ke i fiz~ko-he mij ske nor ma ti ve. Glav ni za ga |i va~ Du na va na no vo sad skoj pla `i je fe kal no za ga |e we, te se sa ve tu je oba ve zno tu {i ra we na kon ku pa wa na „[tran du”. I. D.

VODI^

tElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

|e no da je zdrav stve no is prav na, dok to ni je slu ~aj sa vo dom iz de set jav nih bu na ra na te ri to ri ji gra da, ka `e le kar spe ci ja li sta hi gi je ne dr Emil @i va di no vi}.

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Rumena~koj 102 (subota i nedeqa) 6624-668 4879-360 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak19.jul2012.

„SITANS” SE SASTAO S PREDSTAVNICIMA SAOBRA]AJNE INSPEKCIJE

Tak si sti ma „di vqa ci” naj ve }a mu ka ^la no vi tak si udru è wa „Si tans” sa sta li su se ju ~e sa pred stav ni ci ma sa o bra }aj ne in spek ci je ka ko bi se do go vo ri li oko re {a va wa ne pra vil no sti u tak si pre vo zu u No vom Sa du. Po red ni ske ce ne vo `we, tak si sti su se à li li i na ve li ki broj ne le gal nih tak si sta i ka ko ka ù, ne e fi ka san rad sa o bra }aj ne in spek ci je. - Me |u grad skim tak si sti ma do mi ni ra oni ko ji ra de ne le gal no. Ili ne ma ju pot pu nu do ku -

men ta ci ju, ili ne ma ju uop {te do ku men ta, {to se od ra `a va na kom plet nu de lat nost i na nas ko ji ured no iz mi ru je mo sve oba ve ze pre ma dr `a vi - re kli su pred stav ni ci „Si tan sa”. Glav ni sa o bra }aj ni in spek tor Mla den Ba {i} iz neo je po da tak da u gra du ra di oko 1700 tak si sta, a od tog bro ja oko 500 tak si sta po se du je po treb ne do ku men te za rad. S dru ge stra ne grad ska sa o bra }a na in spek ci ja ne ma do vo vo -

qan broj in spek to ra ka ko bi sank ci o ni sa lA sve ko ji ne le gal no ra de. Mi lan Pa u no vi} iz „Si tan sa” oce nio je da se sa o bra }a na in spek ci ja slo `i la sa pri med ba ma tak si sta o ne re gu lar no sti ma u tak si sa o bra }a ju i pro ble mi ma u pri me ni za ko na. Nad le `no sti in sek ci je su ogra ni ~e ne, ta ko da je tak si sti ma pre po ru ~e no da se obra te vi {oj in stan ci, na pr vom me stu, Grad skoj ku }i. J. Zdjelarevi}

U BANOVINI PREDSTAVNICI VLASTI, „SALFORDA” I SINDIKATA NAJAVILI

Di ja log zbri wa va rad ni ke Novosadske mle ka re Do 31. av gu sta tre ba da se re {i so ci jal ni sta tus za po sle nih u pro iz vod nom po go nu No vo sad ske mle ka re, ko ji su po sle za tva ra wa pre ra de mle ka u mle ka ri 12. ju la na pla }e nom od su stvu do 2. av gu sta, a on da na ko lek tiv nom go di {wem od mo ru do 31. av gu sta. To je re ~e no ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re po sle sa stan ka odr `a nog u Vla di po kra ji ne . Sa sta li su se pred stav ni ci po slo vod stva AD”Imlek „ u ~i jem sa sta vu je ov da {wa mle ka ra, obe u vla sni {tvu bri tan skog In ve sti ci o nog fon da „Sal fod”, sin di ka ta i Vla de Voj vo di ne.

Po kra jin ski se kre tar Va sin, pred stav nik „Sal for da” Pe tro vi} i sin di ka ta \o ki}

Petrovi}: Ukrupwujemo proizvodwu Di rek tor AD „Imlek” i pred stav nik „Sal for da” za Sr bi ju Slo bo dan Pe tro vi} ka zao je no vi na ri ma, da je zbog eko nom ske si tu a ci je i zbog efi ka sni jeg ra da „Imle ka”, po gon u No vom Sa du za tvo ren, te da „Sal ford” ra di na ukrup wa va wu pro iz vod we. U Sr bi ji ima pu no mle ka ra pre ko 250 i ve li ki broj ma wih u pri vat nom vla sni {tvu. - U za pad nim ze mqa ma ima do tri ve li ke mle ka re i ne ko li ko ma wih spe ci ja li zo va nih za po seb ne mle~ ne pro iz vo de. U evrop skim raz me ra ma Sr bi ji je po treb na jed na mle ka ra - ka zao je Pe tro vi}. Na veo je da „Sal ford” ima na me ru da pro da mle ka re ko je je za tvo rio u Piv ni ca ma, Oxa ci ma, [i du, ali da ne ma ku pa ca. -U Pa din koj ske li se sa da dnev no pre ra di 600 hi qa da li ta ra mle ka, u Su bo ti ci 160 hi qa da mle ka - pre do ~io je Pe tro vi}, re kav {i da „Imlek - Sal ford” ne ma na me ru da uki ne ot kup mle ka, ve} mle ko tran spor tu je iz naj u da qe ni jih sre di na u Sr bi ji do po go na za pre ra du. Na veo je da sto ~a ri ma da je pod sti caj.

Rad ni ci iz pro iz vod we ne }e mo ra ti da se da nas, ka ko je bi lo pla ni ra no, iz ja {wa va ju o po nu di „Sal for da” da ume sto u No vom Sa du ra de u mle ka ra ma u Su bo ti ci i u Pa din skoj ske li .Od lu kom „Sal for da„ u ov da {woj mle ka ri ra de sek to ri pro da je i si ro vi na. Po kra jin ski se kre tar za rad i za po {qa va we Mi ro slav Va sin pre do ~io je da je na sa stan ku do go vo re no da se so ci jal ni di ja log vo di iza za tvo re nih vra ta, i da me di ji bu du oba ve {te ni ka da se po stig ne do go vor iz me |u po slo vod stva „Imle ka”i sin di ka ta o sta tu su pro iz vod nih rad ni ka iz „No vo sad ske mle ka re”. Po no vio

je da Po kra ji na ne ma pra vo da se me {a u po slov nu po li ti ku „Sal for da”, ali da ima pra vo da tra `i da za po sle ni bu du mak si mal no za {ti }e ni. Na ja vio je da Vla da Voj vo di ne pri pre ma stra te {ke me re za {ti te mle kar stva u Po kra ji ni, o ~e mu }e jav nost usko ro oba ve si ti ti po kra jin ski se kre tar za po qo pri vre du Go ran Je {i}. Ka zao je i da }e to bi ti pri li ka za no vi nar ska pi ta wa u ve zi mle kar ske in du stri je uop {te, pa i po slov nih po te za „Sal for da„. Pred sed nik Grad skog ve }a Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta No vog Sa da Dra go \o ki} re kao je da je No vo sad ska mle ka ra” pi ta we za one ko ji su je pro da li, kao i to {to je po sle {est de ce ni ja uspe {nog ra da sti gla da to ga da se pre ra da mle ka uga si. - Lo {a po slov na po li ti ka je do ve la do ne ren ta bil no sti {to „Imlek” od n o s no „Sal f ord” na vo di kao raz log za za tva ra we pre ra de. Sin di kat sma tra da mle k a r a ima uslo ve da ra di uspe {no kao {to je ra di la i pre pri va ti za ci je - is ta kla je pred sed ni ca Grad skog odo bra sind ka ta po qo pri vre de, vo do pri vre de, {u mar s tva i pre hram be ne in du sti ri je Bran ka Po po vi}. Z. Deli}

NA RASKRSNICI BULEVARA OSLOBO\EWA RASE^ENI TROTOARI

No ve ka me re i auto bu ska sta ni ca No vo sa |a ni }e mo ra ti pa `qi vi je da vo ze na jo{ jed noj ras kr sni ci u gra du, jer }e ih usko ro sni ma ti ne ko li ko do dat nih ka me ra. Na i me, ra do vi na po sta vqa wu nad zor nih ka me ra na ras kr sni ci Bu le va ra oslo bo |e wa i Uli ce Mak si ma Gor kog za po ~e ti su ju ~e, a in ve sti tor je JKP „In for ma ti ka”. Ka ko ka `u u ovom pred u ze }u, ovo je sa mo na sta vak pro jek ta „No vi Sad, bez be dan grad”. Bi }e po sta vqe no 6 ka me ra vi so ke re zo lu ci je, ko je }e pra ti ti kom ple tan sa o bra }aj na ovoj pro met noj ras kr sni ci. ^e ti ri ka me re bi }e po sta vqe ne na prav ci ma, dok }e osta le dve nad gle da ti sa mu ras krsni cu. Za vr {e tak gru bih gra |e vin skih ra do va o~e ku je u sre du, dok }e se na kon kret no po sta vqa we sa ~e ka ti jo{ ne ko od re |e no vre me. Po red to ga, na su prot noj stra ni Bu le va ra oslo bo |e wa, od no sno na ras kr sni ci sa Uli com Bra }e Rib ni kar, rad ni ci „Pu ta” po ~e -

^ITAOCI PI[U SMS

Fo to: R. Ha yi}

RADOVI NA ZGRADI U CENTRU ^EKANI DVADESET GODINA

Kre nu lo od kro va Na po {ti noj zgra di na Po zo ri {nom tr gu po ~e li su gra |e vin ski ra do vi, pa }e ovaj no vo sad ski “Ska dar na Bo ja ni”, ko ji je ta ko ne do vr {en sta jao dve de ce ni je- ko na~ no do bi ti pra vi iz gled. Zgra da }e usko ro bi ti pre po kri ve na, a rad ni ci tre nut no ukla wa ju {ut i ot pad na stao ski da wem do tra ja log cre pa i du go go di {wim uru {a va wem zgra de. Na kon po sta vqa wa kro va bi }e po pra vqe na i fa sa da, ugra |e ni no vi pro zo ri, a ura di }e se i no va izo la ci ja u su te re nu objek ta, ko ji je go di na ma pod vo dom. Obje kat bi tre ba lo da bu de go tov kra jem sle de }e go di ne, a u we mu }e se na la zi ti rob na ku }a ita li jan skog “Atek sa”, pro sto ri je Po {te i Po {tan ske {te di o ni ce. N. R.

[TRAJKA^I U „NOVITETU” NAJAVILI ZA SUTRA

Pro test nom {et wom tra `e ove ru kwi `i ca Rad ni ci u {traj ku u AD „No vi tet” za ka za li su pro test nu {et wu u pe tak po {e mi po ko joj su ve} pre oko me sec da na pro te sto va li uli ca ma gra da, od fa bri ke na Fu to {kom pu tu 51 do Grad ske ku }e i Ba no vi ne; iz ja vi la je pred sed ni ca sin di ka ta So li dar nost” Gor da na Ko ji}. Jav ni skup je pri ja vqen po li ci ji i tra ja }e od 10 do 12 ~a so va. Ko lo na rad ni ka kre nu }e iz “No vi te ta” i kre ta }e se de lom ko lo vo zne tra ke na Fu to {kom pu tu do Grad ske ku }e i Skup {ti ne AP Voj vo di ne. Po vod za po nov ni iz la zak iz kru ga pred u ze }a je {to je po slo da vac pre kr {io Spo ra zum o pre ki du {traj ka pot pi san pre me sec da na i ni je re gu li sao do pri no se za zdrav stve no i pen zij sko osi gu ra we, ka za la je Ko ji}. Pre ma we nim re ~i ma za po sle ni u “No vi te tu” ~e ka ju da vi de li sting da je fir ma po ~e -

la da pla }a do pri no se, {to ina ~e dve go di ne ni je ~i ni la. Zbog to ga, pod vu kla je Ko ji}, ne ko li ko rad ni ka ne mo `e da se pen zi o ni {e. - Za po sle ni od ju ~e ne ma ju ove re ne kwi `i ce, mar ki ce za ove ru ni su sti gle i ne }e mo da ~e ka mo, ma da sva kog da na ~u je mo obe }a wa od me nax men ta da }e sve bi ti re {e no. Maj ska za ra da je is pla }e na. Pre ma ko lek tiv nom ugo vo ru pla ta tre ba da bu de 20. u me se cu, {to zna ~i da su tra u „No vi te tu” tre ba da bu de is pla }e na jun ska za ra da, ali sa mo za dve sed mi ce.U ju nu se {traj ko va lo dve sed mi ce, a da ni u {traj ku se ne pla }a ju ob ja sni la je pred sed ni ca „So li dar no sti”. Di rek tor „No vi te ta” Alek san dar Pe tro vi} ka zao je da se ra di na re gu li sa wu ra di i da bi taj po sao tre ba lo da se za vr {i za dan-dva. Z. Deli}

U DELU ULICE ILIJE BIR^ANINA

Bez sa o bra }a ja zbog vre lo vo da Re kon struk ci ja vre lo vod ne mre `e u Uli ci Ili je Bir ~a ni na na sta vqa se da nas, a zbog po me nu tih ra do va od re |u je se pri vre me na za bra na sa o bra }a ja u de lu Uli ce Ili je Bir ~a ni na, od Ha xi Ru vi mo ve uli ce do Uli ce Bran ka Ba ji }a. Mo le se gra |a ni da ima ju str pqe wa i raz u me va wa za po me nu te ra do ve jer }e se re kon struk ci jom vre lo vod ne mre `e obez be di ti kva li tet ni je gre ja wa po tro {a ~i ma iz ovog de la gra da. B. M.

„NS blok” za o`i vqa va we bu na ra li su pre kju ~e ra do ve na ure |e wu tro to a ra na auto bu skom sta ja li {tu, ko ji je bio u pri li~ no lo {em sta wu. Dok tra ju ra do vi, auto -

bu ska sta ni ca bi }e po me re na ne ko li ko de se ti na me ta ra da qe, a za vr {e tak po sla pla ni ran je za sle de }u sed mi cu. G. ^.

Udru è we gra |a na „NS blok” za la è se za oì vqa va we ve li kog bro ja ne ka da ko ri {}e nih jav nih bu na ra i ~e smi. Bu du }i da je ve }i na wih sa da van funk ci je zbog bak te ri o lo {ke ne is prav no sti vo de iz ovog udru è wa pred la ù da se, gde god je to mo gu }e, bu na ri pri kqu ~e na grad ski vo do vod. Ti me bi se gra du vra tio sta ri iz gled, a No vo sa |a ni ma omo gu }e no za do voq stvo br zog osve è wa u ovim vre lim let wim da ni ma. A. L.

065/47-66-452

Je di ni pro blem su ba ke s ja ji ma Sla bo ra di ova ko mu nal na po li ci ja. Ju ri sa mo ne ke ba be sa ja ji ma, a ne gle da ju ~o po re lu ta li ca, iz met, kli me ko je ka pqu po gra |a ni ma i jo{ mno go stva ri za ko je su za du `e ni. 062/2630... * * * Uli ca La sla Ga la je „za vr {e na”. Bi la sam pri sut na kad je bi ci kli sta sru {io sta ri jeg ~o ve ka na iz la zu uli ce La sa Ga la na Bu le var oslo bo |e wa gde ne ma tro to a ra. Dve ru {ev ne ku }e tu sto je, kao kost u gr lu i pra ve pro blem pe {a ci ma, a o este ti ci da ne pi {em. 064/8249... * * * Na kon od lu ke Ustav nog su da Sr bi je o uki da wu ve }eg bro ja nad le `no sti AP Voj vo di ni uzeh da i{ ~i tam taj fa mo zni Ustav RS. Na |oh od red be o po kra ji na ma (da ih ne ko men ta ri {em, jer to ~i ne mno gi i pre i sa da), ali ne na |oh ni slo va o re gi o ni ma. Sto ga me ~u di

stal no pro mo vi sa we ne ka kvih re gi o na od stra ne po je di nih po li ti ~a ra ka da wi ho vo po sto ja we ni je u skla du sa Usta vom, od no sno re gi o ni su pro tiv u stav ni. 069/2907... * * * Ka `u, FI AT je naj ve }i in ve sti tor u Sr bi ji. Ja mi slim dru ga ~i je, Sr bi ja je naj ve }i in ve sti tor u FI AT-u. 063/5568.. * * * Eki pa, po zdrav od Mir ja ne. 064/9208... * * * Da li je mo gu }e da vlast u No vom Sa du i Voj vo di ni ne mo `e da za u sta vi pro pa da we fir mi u No vom Sa du? Sad kad se za tvo ri i mle ka ra u na {em gra du ne }e po sto ja ti ni je dan pro iz vod ni po gon, a ne ka da je No vi Sad bio cen tar pro iz vod we u Voj vo di ni. Imam uti sak da se to na mer no ra di. Qu di na vla sti, {ta }e mo je sti kad ni {ta ne pro iz vo di mo? Do zo vi te

se pa me ti i pre sta ni te sa mo da se bo ri te za po li ti~ ke funk ci je, re {a vaj te ma lo ì vot ne pro ble me. Su gra |an ka, ko ja }e usko ro i}i na ka zan na rod ne ku hi we ako po li ti ~a ri bu du na sta vi li ova ko da nas uni {ta va ju. 063/4764... * * * Pred la èm da jav ni tu ì lac re a gu je po vo dom is ti ca wa pro vo ka tiv nog tran spa ren ta za vre me „Eg zi ta“. Or ga ni za to ri ni su ma lo let ni da ne bi zna li {ta su ura di li. Sr bi ja je na {a Re pu bli ka, Be o grad na{ glav ni grad, a No vi Sad naj vi {e na sve tu vo li mo!!! 063/5225.. * * * Sav se na je ìm od po mi sli {ta sve mo è da nam se de si ako se pri va ti zu je „Vo do vod“, To pla na ili „Elek tro voj vo di na“. 063/5010.. * * * Dra gi mo ji imam pred log! Od pred sed ni ka dr à ve sve do gra do -

na ~el ni ka ne ka od 1.av gu sta pri me mi ni ma lac (uki nu ti za li he i pri vi le gi je) sve da pla te i `i ve nor mal no {to o~e ku ju od svo jih gra |a na! 063/8914... * * * Ka da se upi {e te na fa kul tet mo ra te da ku pi te in deks. In deks na Prav nom fa kul te tu u No vom Sa du pro da ju za 1.000 di na ra, a isti taj in deks na „Me ga tren du“ u Be o gra du pla ti te 500 di na ra. Fa kul te ti su po sta li naj pro fi ta bil ni je usta no ve kod nas. 064/8249... * * * Go spo do „eg zi tov ci“, za {to jav no sti ne sa op {ti te pra vu isti nu o ukup nom bro ju po se ti la ca? Na „Eg zi tu“ je ukup no bi lo ma we od 25.000 qu di, ko ji su se ~e ti ri ve ~e ri po ja vqi va li na kon cer tu. Ra di se o istim oso ba ma, ko je ne tre ba mno `i ti sa ~e ti ri. To li ko ra di isti ne. 060/6613...

~etvrtak19.jul2012.

dnevnik

vOJvOdinA

dnevnik ДЕМОКРАТЕ СТАЛЕ У ОДБРАНУ БИВШЕГ ДИРЕКТОРА МУЗЕЈА

Био лојалан, па ипак смењен

ЗРЕЊАНИН: Бура око смене директора Народног музеја Зрењанин Божидара Воргића се не стишава. Његово рашчињење на конститутивној седници Скупштине града, које су иницирали одборници нове владајуће коалиције оличене у СНС, СПС, ДСС, НС и СПО, и које је уследило у пакету са сменом готово свих директора јавних предузећа и установа из редова Демократске странке и Лиге социјалдемократа Војводине, понајвише је изненадило зрењанинску јавност. Јер, осим добрих резултата установе којом је до јуче руководио, Воргић је био и један од иницијатора и главних покретача грађанске иницијативе под називом „Истина за Горана Кнежевића”. Лојалност Кнежевићу ипак га није спасла од смене, па је за вршиоца дужности директора изабран Видак Вуковић, кадар СПС-а, иза ког су далеко мањи резултати постигнути у музеју у односу на Воргића. - Безобзирност и бахатост нове локалне власти посебно је изражена у смени директора музеја који је за осам година на руководећем месту установу поставио у сам

врх, не само у Србији већ и у региону – рекао је на јучерашњој конференцији за новинаре функционер Градског одбора ДС и бивши заменик градоначелника Горан Каурић, подсећајући да је зрењанински музеј проглашен за најбољи у Србији у 2006. и 2011. години због великог броја посетилаца, преко 85.000, и због 34 организоване тематске изложбе и реновиране сталне поставке. По речима Каурића, ДС-у, иако се најчешће није слагала са политичким ставовима Воргића, није падало на памет да оспори његове резултате, углед и репутацију у свету културе. - Напротив, подршком и поверењем у његову стручност доказивали смо да је важан резултат, а не припадност странци. То што је Воргић био на челу Одбора за пуштање на слободу Горана Кнежевића, када су сви окретали главу од градоначелника, није било довољно да га исти Кнежевић на нелегитимној Скупштини смени са места директора – навео је Каурић. Ж. Балабан

НАСТАВЉА СЕ КОМУНАЛНО ОПРЕМАЊЕ БЕОЧИНСКЕ ОПШТИНЕ

Пијаћа вода из још једног бунара

БЕОЧИН: Следеће недеље у рад ће бити пуштен новоизбушени бунар на изворишту воде „Дунав“ који ће у систем беочинског водовода испоручивати нових 12 литара у секунди пијаће воде. - Опремање бунара је у завршној фази, потом следи теситирање и његово пуштање у рад, објашњава Василије Цогољевић, директор Јавно комуналног предузећа „Беочин“. Према његовим речима овај бунар ће допринети стабилности система водовода који, како обја-

шњава, грађанима ове сремске општине већ испоручује дупло више воде по становнику од норми које се поштују у Европској унији. Упркос оваквом капацитету, током таласа врелих дана део насеља Черевић имао је проблема са водоснабдевањем. - Жао нам је што су грађани у овом делу наше општине имали неколико дана поремећај у водоснабдевању. Догодило се да смо имали хаварију у комбинацији са екстремно великом потрошњом која је била последица реалне потребе за већим количи-

Капитални пројекти Беочински комуналци се спремају да у наредном периоду изведу неколико капиталних пројеката. У претходне четири године направљена је комплетна пројектна документација за санацију депоније и замену азбест-цементних цеви на територији општине, а осмишљени су и регионални и локални план управљања отпадом.

нама воде, али и њеног расипања за заливање башта, дворишта и пуњење базена. Уз све то систем константно урушавају и неодговорни грађани који имају „дивље“ прикључке - објашњава Цогољевић. Иначе, у протекле четири године ЈКП „Беочин“ је прешло пут од запуштеног локалног предузећа са застарелом механизацијом, до ефикасно организованог предузећа. - У претходне четири године купили смо два нова камиона за одношење смећа и обновили један стари. Купљен је и утоваривач – ровокопач. Ми смо мала општина и ово је сасвим довољно да систем функционише по свим савременим мерилима. Први пут у историји Беочин је добио и модерну чистилицу за улице, а грађани савремену шалтер В. Х. салу, каже Цогољевић.

~etvrtak19.jul2012.

ЛИЦИТАЦИЈА ДРЖАВНОГ ПОЉОПРИВРЕДНОГ ЗЕМЉИШТА ИПАК ОДРЖАНА

Сточари се предомислили због полиције ОЏАЦИ: Најава незадовољних сточара и ратара, да ће онемогућити одржавање лицитације државног пољопривредног земљишта, није спроведена и она је одржана у сали НЛБ Банке у Оџацима. Већ дуго у оџачкој општини никако да се стишају страсти око давања у закуп државног пољопривредног земљишта. Лицитација за државно пољопривредно земљиште је била заказана за 12.,13. и 14. јул, међутим није одржана, на интервенцију адвоката, кога су ангажовали незадовољни сточари. Пред зграду општине Оџаци, дотерали су тракторе и чак једну краву, а након састанка са Изабелом Шерић, председницом општине и члановима

општинског већа, на коме ништа практично није решено, разишли су се и најавили блокаду комплетне зграде. Повод за све ово је списак од 26 сточара, међу којима су и земљорадничке задруге „Пољокоп“ из Лалића, „Агродунав“ из Каравукова и „Јединство“ из Оџака, који су стављени у пасивни статус, што значи да не могу да учествују на лицитацији, као и губитак свих статусних права у наредне три до пет година. Лицитација је одржана без икаквих инцидената, пошто су незадовољни сточари готово мирно седели у оближњим кафеима. Разлог за овако мирну атмосферу био је присуство великог броја припадника

полицијских снага и интервентне јединице МУП, које су биле у приправности око зграде општине, сале где се одржавала лицитација, као и на неколико места у граду. Вероватно је најава сточара око спречавања лицитације озбиљно схваћена. -Из полиције нам је запрећено ћемо бити ухапшени, спроведени код судије, а затим одведени у затвор, ако будемо ометали рад општинских органа и спровођење лицитације, због тога смо одлучили да одустанемо од протеста, а правду ћемо потражити судским путем – рекао је Југослав Димитријевић, власник фарме крава из Оџака. С. Милер

НАПРЕДУЈУ РАДОВИ НА ГРАДИЛИШТУ „АЛБОНА” У РУМИ

Припремају терен за долазак „Форда” РУМА: Почетком маја ове године у румској радној зони Запад почелa je изградња енглеске фабрике „Албон“, а пре двадесетак дана и изградња фабрике „Адрианатекс“. Ова зона, која се простире од „Руматранса“ до фирме „Андријашевић“, потпуно је инфраструктурно опремљена, а радове су обишли представници румског општинског руководства и уверили се да све тече по плану. - Стварањем услова за изградњу нових фабрика и запошљавање људи, начинили смо још један корак ка останку младих у Руми, што јесте један од наших основних циљева - истакао је заменик председника румске општине Драган Кардаш. У „Албону“ до краја године посао ће добити око 200 радника, док ће у „Адрианатексу“ до јесени бити запослено 60 жена, а до краја инвестиционог циклуса посао ће бити обезбеђен за око 250 радника. У првој фази „Албон“ ће на око 2,5 хектара изградити производну халу од око 10 хиљада квадрата вредну око 8,5 милиона евра, а радови ће тећи у две фазе. „Албон“ има погон и у пећиначкој индустијској зони у Шимановцима где послују од 2006. године, а румски погон мора почети да ради 1. јануара наредне године јер тада у овом погону тре-

Постављени конструкцијски стубови

ба да почне серијска производња клипњача за амерички „Форд“, вредна 40 милиона евра. - Управо је завршена темељна конструкција и постављени су конструкцијски стубови, а најкасније за две недеље биће постављена и челична конструкција. Затим на ред долази кровна конструкција и на крају фасада. Веома смо задовољни динамиком радова, иако је веома тешко радити на овим високим температурама.– казао је шеф градилишта „Албона“ Александар Божић. Енглезима ће у Руми прве комшије бити „Адрианатекс“ која ће про-

изводити купаће костиме познате италијанске марке „калцедонија“. Изградња ове фабрике је на земљишту површине око 2,3 хектара, такође добијеном без накнаде. До краја године требало би да буде изграђен тренинг центар површине 870 квадрата, у коме ће бити обучени радници, а до 2015. године и до 5000 метара квадратних. Почетак производње планиран је за јесен јер инвеститор већ има уговорене послове за инострано тржиште. Сада се завршавају темељи за тренинг центар и насипа плато који ће бити асфалтиран. М. Марушић

АНАЛИЗА ВОДЕ НА БАЗЕНИМА ОПОВРГЛА ГЛАСИНЕ

Нема епидемије менингитиса КИКИНДА: Ових дана градом кружи прича о томе да је у Кикинди већи број деце оболео од менингитиса, а да је узрочник обољења боравак на купалиштима. Трагом гласина позвали смо педијатре у дечјем и школском диспанзеру од којих смо чули да је прича о већем броју деце оболеле од менингитиса нетачна. Докторка Ана Абухаија, педијатар у дечјем диспанзеру, истиче да је број деце која су се јављала лекару просечан за ово доба године. - Најчешће деца имају високу температуру, дијареју или повраћају. Вирусне инфекције лети су уобичајене. Дешава се да се инфекција прошири, да дете оболи од менингита, али то је уобичајена појава. На дечјем одељењу у болници било је двоје деце са менингитисом, али није истина да су та деца болест добила услед купања на базену. Како је рекла педијатар у школском диспанзеру др Ивана Савковић, гужви нема, а највише пацијената се јавило због упале ушију и гнојне ангине што је такође уобичајено за ово доба године када се уши чешће квасе, а ушни канали остају мокри што доводи до запаљења. Према информацијама које смо добили на инфективном одељењу у Болници се налази једна особа оболела од менигитиса, али она није боравила на базе-

нуи или неком другом купалишту у граду. Директор Спортског центра „Језеро“ Милован Ранђић каже да је чуо за гласине и да су јуче добили резултате испитивања исправности воде на отвореним базенима који су показали да је вода одличног квалитета и да је потпуно исправна за купање.

Редовна контрола Сања Брусин Белош је истакла да се током летње сезоне проверава исправност воде из отворених базена Спортског центра „Језеро“, док се једном у две недеље узоркује вода са затворених базена. Од почетка купалишне сезоне осам пута је анализарина вода и то са купалишта Плава bања, на Старом језеру и Пескари. Приче да су базени затворени, да не раде, да су се појавили менингитис и шуга нису тачне. - Према последњим анализама, вода на свих пет отворених базена Спортског центра „Језеро“ исправна је хемијски и микробактериолошки. Концентрација резидуланог хлора је задовољавајућа, а он даје значајну дозу сигурности да ништа од

бактерија и вируса не може да се размножава у тој води. На Плавој Бањи ове године има доста купача и вода на овом купалишту је специфичног хемијског састава. Вода је минерализована и слана , али не слана у смислу морске воде. Примећено је да се вода сваке године све више минерализује те су доминатни ањон сулфати и натријум. Микробиолошки, од четири узорка, два су била задовољавајућа за купалишта, а два нису. Бактерије које су пронађене у овој води су хетеротрофне и нису опасне. Вода на Плавој бањи припада водама пете класе и то није вода која би требало да се користи за купање - рекла је начелница Одељења хигијене и хумане екологије у Заводу за јавно здравље др Сања Брусин-Белош. А. Ђуран

dRU[TvO

~etvrtak19.jul2012.

NA NO VO SAD SKOM UNI VER ZI TE TU SVO DE BI LANS PR VOG UPI SNOG RO KA

Pre o sta lo in dek sa i za sep tem bar

Ve} ju ~e, po sled weg da na pr vog kru ga upi sa stu de na ta u pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja na Uni ver zi te tu u No vom Sa du, po lo vi na fa kul te ta u we go vom sa sta vu do sta vi la je nad le `noj slu `bi re zul ta te jun skog upi snog ro ka. Na tih se dam fa kul te ta: Po qo pri vred nom, Prav nom i Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du, Gra |e vin skom i U~i teq skom na na stav nom ma |ar skom je zi ku u Su bo ti ci, Teh ni~ kom fa kul te tu „Mi haj lo Pu pin” u Zre wa ni nu i na Pe da go {kom u Som bo ru ukup no je upi sa no 2.007 stu de na ta, od ko jih 1.263 na te ret bu xe ta, dok }e 744 pla }a ti {ko la ri nu. Na go to vo svim od tih fa kul te ta, osim na U~i teq skom u Su bo ti ci, pre o sta lo je slo bod nih me sta i za sep tem bar ski upi sni rok. Po qo pri vred ni fa kul tet u jun skom ro ku upi sao je 703 bru co {a (565 na te ret bu xe ta i 138 sa mo fi nan si ra ju }a), a za sep tem bar ski je osta lo slo bod no sve ga 22 me sta na pet stu dij skih pro gra ma i is kqu ~i vo za one ko ji }e pla }a ti {ko la ri nu. Prav ni je u pr vom ro ku po pu nio je 669 me sta (176 na bu xe tu i 493

sa mo fi nan si ra ju }a), a u dru gom kru gu upi sa mo `e pri mi ti jo{ 211 bru co {a ko ji }e sa mi pla }a ti {ko la ri nu. Aka de mi ja umet no sti po de li la 141 in deks (127 bu xe tli ja ma i 14 sa mo fi nan si ra ju }im bru co {i ma), a za dru gu upi snu tr ku ima ukup no 29 slo bod nih me sta (od to ga 23 bu xet ska) i to: na Mu zi~ kom de part ma nu 16 (de set na bu xe tu) i na Dram skom 13, is kqu ~i vo sa mo fi nan si ra ju }ih, dok na Li kov nom ne ma me sta. U jun skom ro ku Gra |e vin ski fa kul tet po pu nio je 53 is kqu ~i vo bu xet ska me sta, a u sep tem bru mo `e da pri mi jo{ 91 bru co {a, i to 67 na bu xet. TF „Mi haj lo Pu pin” upi sao je 228 stu de na ta u pr vu go di nu (199 na bu xet), a slo bod no je ~ak 194 me sta (31 bu xet sko i 163 sa mo fi nan si ra ju }a). In deks Pe da go {kog fa kul te ta u pr vom ro ku ste klo je 158 stu de na ta (od ko jih 108 na te ret bu xe ta), pa }e u sep tem bru mo }i da bu de upi sa no jo{ 77 bru co {a, ali sa mo se dam na bu xet, dok bi osta l i pla } a l i {ko l a r i n u. Ako je za ute hu bu du }im sa mo fi nan si ra ju }im stu den ti ma i wi ho vim ro di te qi ma, pod se -

}a mo na to da je na Pe da go {kom fa kul te tu u Som bo ru (kao i na U~i teq skom u Su bo ti ci) {ko la ri na 50.000 di na ra, {to je naj ni `e na UNS-u. Me di c in s ki fa k ul tet jo{ ni j e do s ta vio Uni ver z i te tu zva ni~ ne re zul ta te jun skog upi sa, ali ne sa mo da je po pu nio pla n i r a n u upi s nu kvo tu na osnov nim i in te gri sa nim stu di ja ma, ve} je ov de, po go to vo na me di ci ni, far ma ci ji i sto ma to lo gi ji, kao i uvek pre bu ki ra -

no. Is pod upi sne cr te osta lo je go to vo isto ono li ko kan di da ta ko li ko je do bi lo in deks pa ta ko za sep tem bar ski rok ne ma slo bod nih me sta na stu di ja ma na srp skom je zi ku. O~e ku je se da }e i svi osta li fa kul te ti ovih da na do sta vi ti Uni ver zi te tu svo je po dat ke, te da }e po ten ci jal ni kan di da ti za sep tem bar sku upi snu tr ku do kra ja ju la zna ti gde }e mo }i da kon ku ri {u za in deks. V. ^e ki}

Vre me da se ob zna ni ko po se du je me di je – îm se ne {to kri je, zna ~i da po sto je ne ke lo {e na me re – oce nio je ~lan Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Da ni lo [u ko vi}, i na gla sio da slu ~aj „Po li ti ke” i to {to se vla snik o~i to kri je go vo ri da se na sta vqa prak sa da me di ji bu du kon tro li sa i ni i da se vla sni ci ne zna ju. On na po mi we da se tu ra di o pri vat nom tran sfe ru ko ji dr à va ne mo è kon tro li sa ti, ali ga mo è u~i ni ti tran spa rent ni jim, i da mo no pol ska ko mi si ja tre ba da

usta no vi da li se tom ku po vi nom na ru {a va kon cen tra ci ja vla sni {tva na tr ì {tu i da li po sto ji mo no pol. – Dr à va mo è one mo gu }i ti tran sak ci je dok se ne utvr di vla snik – sma tra on. ^la ni ca Sa ve ta za bor bu pro tiv ko rup ci je Je li sa ve ta Va si li} na gla {a va da bi dr à va ko na~ no tre ba lo da po~ ne da utvr |u je ko su vla sni ci me di ja, i to kon tro lom to ko va nov ca. – Sa vet je ra dio iz ve {taj o me di ji ma i po ka za lo se da smo sa mo u ma lom bro ju slu ~a je va do {li do po da ta ka o vla sni ci ma me di ja – pod se ti la je Je li sa ve ta Va si li}. Ona ka è da se po sta vqa pi ta we za {to dr à va ni je is ko ri sti la pra vo pre ~e ku po vi ne ko je je

VAC: Pro da ja u skla du sa za ko nom Ne ma~ ki me dij ski kon cern VAC sa op {tio je ju ~e da je pro da ja we go vog ude la u iz da va~ koj ku }i „Po li ti ka no vi ne i ma ga zi ni” bi la u skla du sa za ko nom i osni va~ kim ak ti ma. U pi sa noj iz ja vi o de ta qi ma pro da je Po li ti ke, „VAC me dij ska gru pa ci ja” je po tvr di la da je pro da la svo jih 50 od sto ude la u be o grad skoj iz da va~ koj ku }i „Po li ti ka no vi ne i ma ga zi ni” „Pro da jom svog ude la VAC me dij ska gru pa ci ja do sled no spro vo di svo ju 2010. go di ne na ja vqe nu stra te gi ju po vla ~e wa iz Sr bi je”, na ve de no je u krat koj iz ja vi.

NA CI O NAL NI SA VE TI DVA ME SE CA BEZ UPLA TE

Mawe novca ugro zi }e pro jek te Si tu a ci ji u dr `a vi se od ra zi la i na rad na ci o nal nih sa ve ta, ko ji pro te kla dva me se ca ni su do bi li ni di nar. Ka ko za „Dnev nik„ ob ja {wa va pred sed nik Iz vr {nog od bo ra Na ci o nal nog sa ve ta hr vat ske na ci o nal ne ma wi ne Dar ko Sa ri} Lu ken di}, ka da su zva li da pi ta ju, re ~e no im je da }e no vac bi ti upla }en i uma wen 20 od sto. – Tim nov cem ina ~e pla }a mo funk ci o ni sa we Sa ve ta – is ta kao je Dar ko Sa ri} Lu ken di}. – Ne dav no smo ras pi sa li kon kurs za

udru `e wa ko ji ma sa da tre ba da is pla ti mo no vac da bi re a li zo va la svo je pro jek te. Na da mo se da se to uma we we od no si sa mo na jul jer bi u pro tiv nom bi li do ve de ni u pi ta we mno gi pro jek ti. Da nas }e mo ima ti sa sta nak po vo dom ovog pro ble ma, a na kon to ga }e Ko or di na ci ja na ci o nal nih sa ve ta Sr bi je odr `a ti kon fe ren ci ju za no vi na re. Osim te te me, na dnev nom re du }e bi ti i dru ge, po put od lu ke Ustav nog su da Sr bi je u ve zi s ovla {}e wi ma i Sta tu tom AP Voj vo di ne. S. I.

„ZE LE NO ZVO NO” SLA VI 21. RO \EN DAN

NO VI NAR SKA UDRU @E WA I STRU^ WA CI OSU DI LI NE TRAN SPA RENT NU PRO DA JU „PO LI TI KE”

Dva da na na kon pro me ne vla sni {tva u „Po li ti ci” i da qe se ne zna ~i ji ka pi tal sto ji iza „Ist me di ja gru pe” ko ja je od ne ma~ kog VAC-a ku pi la udeo u toj kom pa ni ji. Mi ni star kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva Pre drag Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da Mi ni star stvo kul tu re ni je nad le `no ni za onaj deo ka pi ta la ko ji je u vla sni {tvu dr `a ve, pa sa mim tim ni za deo u ino stra nom vla sni {tvu. – Nad le `ni su dru gi de lo vi Vla de – re kao je on. Mar ko vi} je pod se tio da je taj dru gi deo vla sni {tva pro dat jo{ 2002. go di ne, ka ko je do dao, po we go vom mi {qe wu „pod pot pu no ne ja snim okol no sti ma”. – Ka ko je bi lo mo gu }e da se ta ko br zo, ta ko la ko i ne tran spa rent no pro da ve li ki deo tra di ci je i ka pi ta la? Ali – to se do go di lo – na veo je mi ni star. – Sa da je u pi ta wu ve} ne {to dru go. Je dan ino stra ni su vla snik, a ne znam ko sto ji iza tih qu di ili ko je wi hov za stup nik ov de, i ni je mi po sao da to znam, pro dao je svoj udeo fir mi re gi stro va noj u dru gom de lu Evro pe, iza ko je ta ko |e ne znam ko sto ji. On je na gla sio da je pr va stvar ko ju je ura di lo sa da {we Mi ni star stvo kul tu re i in for mi sa wa bi lo „in si si ti ra we na to me da pred stav ni ci me di ja u~e stvu ju u ra du rad ne gru pe za me dij sku stra te gi ju, ko ja je jed na od kqu~ nih stva ri da se ubu du }e za ko nom obez be di tran spa rent nost vla sni {tva”. – Ne za to da bi se ne ko me od u zi ma lo, ne go da ~i ta o ci i gle da o ci ne bi bi li do vo |e ni u za blu du da pra te raz li ~i te me di je, a da je iza wih isti vla snik – ob ja snio je Mar ko vi}, do da ju }i da ti za ko ni jo{ ni su u{li u pro ce du ru. Ne tran spa rent nu pro me nu de la vla sni {tva no vin ske ku }e “Po li ti ka” stru~ wa ci ko ji se ba ve bor bom pro tiv ko rup ci je vi de kao do kaz da se u Sr bi ji na sta vqa prak sa da ni su po zna ti vla sni ci me di ja ni ti ko ih kon tro li {e.

dnevnik

ima la kao vla snik 50 od sto ak ci ja „Po li ti ke”, bu du }i da je na to ima la pra vo po Za ko nu o pri vred nim dru {tvi ma. Uko li ko je ta~ no da je VAC po ~et kom apri la po nu dio „Po li ti ci a. d.” da ku pi 50 od sto ak ci ja po 4,7 mi li o na evra, uz pre u zi ma we od re |e nih oba ve za, to go vo ri da dr à va ni je ni {ta ura di la i da je pro pu sti la da is ko ri sti to pra vo. ^lan Od bo ra Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je ê do mir û pi} sma tra da bi sa da tre ba lo is pi ta -

vla sni {tva u me di ji ma, {to je i obe }a la u ko a li ci o nom spo ra zu mu. U za jed ni~ kom sa op {te wu NUNS-a, UNS-a, ANEM-a, „Lo kal pre sa„ i NDNV-a na vo di se ta ko |e da se od no ve vla de o~e ku je i da is pu ni obe }a wa iz Me dij ske stra te gi je ve za na za po vla ~e we dr à ve iz vla sni {tva nad me di ji ma. Ka da je re~ o pri me ni Me dij ske stra te gi je, po me nu ta no vi nar ska i me dij ska udru è wa pod se }a ju na to da ni su pri hva ti la stav da u Sr bi ji tre ba for mi ra ti jo{ {est re gi o nal nih jav nih ser vi sa, kao ni stav da sa ve ti na ci o nal nih ma wi na tre ba da bu du vla sni ci ma win skih me di ja. Uprav ni od bor Aso ci ja ci je me di ja ta ko |e o~e ku je hit nu re ak ci ju nad le `nih dr àv nih or ga na ko jom bi bi la u~i we na tran spa rent nom no va vla sni~ ka struk tu ra naj sta ri jeg dnev nog li sta u Sr bi ji i na Bal ka nu. UO Aso ci ja ci je me di ja sma tra po na {a we ko je pro me nu vla sni~ ke struk tu re u dnev nom li stu „Po li ti ka„ svo di na ni vo slu ~aj no ili us put no do bi je ne ne va `ne in for ma ci je ne pri me re nim i neo dr ì vim – po seb no ka da se o no vom vla sni ku ni {ta ne zna. List „Po li ti ka” od utor ka ima no vog vla sni ka – 50 od sto

Pe tro vi}: Ne ta~ ne in si nu a ci je SNS-a Pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Du {an Pe tro vi} iz ja vio je ju ~e da su tvrd we Srp ske na pred ne stran ke o we go vom u~e {}u u pro me ni su vla sni {tva u „Po li ti ci” „in si nu a ci je” i „pot pu na ne i sti na”. – In si nu a ci je SNS-a o mom u~e {}u u pro me ni su vla sni {tva u no vin skoj ku }i „Po li ti ka a. d.„ su pot pu na ne i sti na i ni je vred no po tro {i ti ni jed nu re~ na da qi ko men tar – re kao je Pe tro vi}. ti ugo vo re ko ji su za kqu ~e ni pri li kom pro da je ude la „Po li ti ke” ne ma~ koj kom pa ni ji i utvr di ti da li je u tim ugo vo ri ma omo gu }e no da se „Po li ti ka” da qe pro da je. – Tre ba is pi ta ti ka kvi su ugo vo ri sklo pqe ni, ako ste ugo vo ri ma omo gu }i li da se ona pro da je, tu se ne mo è ni {ta ura di ti, o to me je tre ba lo raz mi {qa ti ra ni je i dr à va je tre ba lo da se osi gu ra – re kao je û pi}. Zbog ne tran spa rent ne pro me ne vla sni {tva nad „Po li ti kom„ ogla si la su se i sva no vi nar ska udru è wa u Sr bi ji. No vi nar ska i me dij ska udru è wa i aso ci ja ci je po ru ~i la su ju ~e da se no voj vla sti ve} na pri me ru pro da je de la li sta „Po li ti ka” pru ì la pr va pri li ka da obez be di tran spa rent nost

ude la u toj kom pa ni ji ku pi la je od ne ma~ ke gru pa ci je VAC fir ma „Ist me di ja grup”, re gi stro va na u Mo skvi, a iza pro da je, ka ko tvr de u SNS-u i URS-u, sto ji DS, ko ji je te na vo de de man to vao i sna `no osu dio. SNS je pre kju ~e u sa op {te wu upi tao da li „iza te za ku li sne rad we sto je Mi ro slav Bo gi }e vi} i Du {an Pe tro vi} ili mo `da Bo `i dar \e li}„. I iz URS-a su po sta vi li pi ta we ko su no vi vla sni ci tog li sta i da li je ta~ no da je re~ o pot pred sed ni ku Pe tro vi }u i „s wim po ve za nim li ci ma, taj ku nom i jed nim od fi nan si je ra DS-a Mi ro sla vom Bo gi }e vi }em i we go vim sa rad ni kom Uro {em Ste fa no vi }em, ko ji je di rek tor mo skov ske fir me „Ist me di ja grup„.

Pre po zna tqiv kon cept se li se u No vi Sad Zre wa nin ski klub “Ze le no zvo no”, pre po zna tqiv voj vo |an s ki brend, pro s la v i } e u su bo tu svoj 21. ro |en dan. û ve no “Zvo no” osno va no je u Zre wa ni nu 1991. i za vi {e od dve de ce ni je pre va li lo je dug i tr no vit put od ka fe-pi ce ri j e do svo j e v r s ne usta n o v e kul tu re i po kre ta ~a broj nih dru {tve nih ak ci ja. Tri go d i n e od osni v a w a “Ze le no zvo no” se se li u zgra du Na rod nog po zo ri {ta “To {a Jo va no vi}” i kao Po zo ri {ni klub na sta vqa ak tiv no sti, i uz po ve }a nu pro duk ci ju i ra zno vr snost pro gra ma po sta je jed na od naj zna ~aj ni jih kul tur nih in sti tu ci ja u re gi o nu. Go sto va li su ov de broj ni glum c i, pe v a ~ i, no v i n a r i, kwi èv ni ci, so ci o lo zi, po li t i ~ a r i… “Ze l e n o zvo n o” ugo sti lo je Ra de ta [er be xi ju, Di n a Dvor n i k a, Dar k a Run d e k a, Ram b a Ama d e u s a, Laj ka Fe lik sa, La sla Ve ge la, Za g or k u Go l u b o v i}, Mir k a \or |e vi }a, Da ni cu Vu ~e ni}, Te o f i l a Pan ~ i } a i broj n a dru g a pre p o z na t qi v a ime n a iz Sr bi je i re gi o na. – Re pu ta ci ja naj po zna ti jeg klu b a na ovim pro s to r i m a ste ~e na je po ten ci ra wem kon stant ne raz me ne ener gi je iz me |u go sti ju i do ma }i na, kao i pro pa gi ra wem na ~i na ì vo ta s fi l o z o f i j om traj n og kva li te ta – ka è ge ne ral ni me na xer i al fa i ome ga “Ze -

le nog zvo na” Bra ni slav - Gu ta Gru ba~ ki. – Svo jim sta vom i od n o s om pre m a raz l i ~ i t im vi do vi ma umet no sti, kul tu ri, iz da va {tvu, no vi nar stvu, mo di, mar k e t in g u, ugo s ti t eq stvu, i stva ra wem sop stve ne pro duk ci je, ovaj klub ini ci ra i bo gat kul tur ni i so ci jal ni ì vot, ka ko u gra du, ta ko i u {i rem re gi o nu. Naj va `ni ji pro je kat qu di oku p qe n ih oko ovog klu b a pred s ta v qa Po k ret “No v i op ti mi zam” ko ji de lu je u pro te k lih se d am go d i n a. Ovo udru è we ini ci ra lo je broj ne ak ci je {i rom Voj vo di ne, a voj v o | an s ke zna m e n i t o s ti i ov da {we vred no sti pred sta vi lo je i u gra do vi ma u okru è wu. – “Ze le no zvo no” }e od je se ni pre p o z na t qiv kon c ept, obo ga }en no vim ide ja ma, za po ~e ti i na no vo sad skoj kul tur noj sce ni, gde }e u na red nim go di na ma svog de lo va wa po s ta t i neo d vo j i v i seg m ent voj v o | an s kog glav n og gra d a. Srp s ko na r od n o po z o r i { te }e pu bli ku do ~e ka ti u pot pu no re no vi ra nom pro sto ru te a tra u No vom Sa du, kao i u pro s to r i j a m a svog Po z o r i {nog klu ba, gde }e ugo sti ti ~u v e n u ide o l o g i j u “Ze l e n og zvo na” – na ja vqu je Gru ba~ ki de {a va wa u eks “Tre mi”, a bu du }em no vo sad skom “Ze le nom zvo nu”. @. Ba la ban

NO V SIN DI KAT ZDRAV STVA PRI STU PIO UDRU@ENIM SINDIKATIMA SRBIJE „SLO GA”

Ukrup wa va we i ja ~a we rad ni~ kog po kre ta No v i sin d i k at zdrav s tva Sr b i j e pri s tu p io je ju ~ e Udru è nim sin di ka ti ma Sr bi j e „Slo g a”, a do k u ment o pri s tu p a w u post p i s a l i su pred s ed n i c i dva sin d i k a t a @i vo rad Mr ki} i @eq ko Ve se li no vi}. Pred sed nik „Slo ge” Ve se li no vi} je na za jed ni~ koj kon fe ren ci ji za no vi na re re kao da je sin di kal na sce na u Sr bi ji pot pu no raz bi je na i da so ci jal ni di ja log prak ti~ no ne po sto ji jer pra va rad ni ka za stu pa ju, ka ko je re kao, „ù ti sin di ka ti”, ko ji vo d e ra ~ u n a o in t e r e s i m a Vla d e i po s lo d a v a c a, a ne svog ~lan stva. – @e l i m o da pre k i n e m o usit w a v a w e sin d i k a t a i za la ` e m o se za udru ` i v a w e i sa m im tim ja ~ a w e rad n i~ k og po k re t a i po b oq { a w e po l o à j a rad n i k a u Sr b i j i. Na -

me r a v a m o da stvo r i m o sna `an blok ko j i }e na t e r a t i Vla d u da una p re d i so c i j al n i di j a l og – re k ao je Ve s e l i n o vi}. Po re ~i ma pred sed ni ka No vog sin di ka ta zdrav stva Sr bi j e Mr k i } a, taj sin d i k at ima oko 15.000 ~la no va od oko 110.000 za p o s le n ih u zdrav stvu. On je do dao da je od lu ka o pri s tu p a w u Udru ` e n im sin di ka ti ma Sr bi je „Slo ga” do n e t a zbog po t re b e da se osna `i bor ba za pra va za po sle nih u uslo vi ma neo li be ral nog ka pi ta li zma. – Pre po zna li smo da je USS „Slo ga” auten ti ~an i je di ni le vi ~ar ski sin di kat, ko ji }e za s tu p a t i in t e r e s e na { eg ~lan s tva i bo r i t i se za ukrup wa va we sin di kal ne sce ne i za so ci jal ni di ja log – re kao je Mr ki}.

SE E MO uko rio Ili }a Or ga ni za ci ja me di ja ju go i- sto~ ne Evro pe (SE E MO) osu di la je ju ~e naj no vi je uvre de ko je je li der No ve Sr bi je Ve li mir Ili} upu tio no vi na ri ma i po zva la sve po li ti ~a re u Sr bi ji da pre sta nu sa pret wa ma i vre |a wem no vi na ra. - Po zi vam li de re par ti ja u Sr bi ji da pre sta nu sa pret wa ma i vre |a wi ma no vi na ra. Po {to va we slo bo de {tam pe je osnov ni deo de mo kra ti je i fun da men tal -

ni kri te ri jum za pri stu pa we EU - po ru ~io je ge ne ral ni se kre tar SE E MO Oli ver Vu jo vi}. U osu di uvre da ko je je Ili} upu tio no vi nar ki Te le vi zi je B92 Oqi Be} ko vi}, SE E MO pod se }a u sa op {te wu, da je li der NS u vi {e na vra ta u pro te klih de set go di na vre |ao no vi na re a 2003. ~ak i uda r io no v i n a r a to k om in ter vjua.

crna hronika

dnevnik

~etvrtak19.jul2012.

OD LU KA USTAV NOG SU DA SR BI JE

Usvo je ne 122 `al be ne i za bra nih tu `i la ca

NE SRE ]A KOD VR WA^ KE BA WE

@e na po gi nu la, mu` i }er ka te {ko po vre |e ni U sa o bra }aj noj ne sre }i ko ja se ju ~e oko 12 ~a so va do go di la na pu tu Kra qe vo – Vr wa~ ka Ba wa u se lu Do wi Gra ~ac, po gi nu la je Qu bi ca J. (40), ko ja je bi la na me stu su vo za ~a. Te {ke te le sne po vre de za do bi li su wen su prug Du {ko P. (40), ko ji je upra vqao vo zi lom, i wi ho va }er ka An to ne la J. (18), ko ji su zbri nu ti u Zdrav stve nom cen tru „Stu de ni ca” u Kra qe vu. Zdrav stve no sta we po vre |e nih

je sta bil no, pre ne la je Ra diote le vi zi ja Sr bi je. Do ne sre }e je do {lo ka da je vo zi lo mar ke „fol ksva gen pa sat”, srem sko mi tro va~ kih re gi star skih ozna ka, ko je se kre ta lo iz prav ca Kra qe va, iz le te lo s pu ta i uda ri lo u be ton sku ban de ru. Uvi |aj je iz vr {io is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Kra qe vu, Sud ska je di ni ca u Vr wa~ koj Ba wi.

U BA NAT SKOM ARAN \E LO VU OT KRI VE NI ILE GAL CI

U dve ku }e 24 Av ga ni stan ca

Po li ci ja je u Ba nat skom Aran |e lo vu, op {ti na No vi Kne è vac, u dve ku }e u vla sni {tvu Dra ga na P. (1983), pre kju ~e pr o na {la 24 dr à vqa ni na Av ga ni sta na ko ju su ile gal no bo ra vi li u Sr bi ji. Pr o tiv Dra ga na P. pod ne ta je kri vi~ na pri ja va zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ne do zvo qe nog pre la ska dr àv ne gra ni ce i kri jum ~a re wa

qu di. On je osum wi ~en da je uz od re |e nu nov ~a nu na dok na du pru ìo sme {taj mi gran ti ma do wi ho vog ile gal nog pre ba ci va wa u Ma |ar sku. Pre kr {aj nu su di ja u No vom Kne èv cu ka znio je de set pu no let nih dr à vqa na Av ga ni sta na ka zna ma za tvo ra od tri da na, a ~e tvo ri ci ma lo let ni ka iz re ~en je ukor i ot kaz bo rav ka u tra ja wu od go di nu da na. M. Mr.

Ustav ni sud Sr bi je usvo jio je ju ~e 122 àl be ne i za bra nih jav nih tu ì la ca i za me ni ka jav nih tu ì la ca, i na lo ìo Dr àv nom ve }u tu ì la ca da u ro ku od 60 da na od pri je ma od lu ke Su da, iz vr {i wi hov iz bor u skla du s Pra vil ni kom i me ri li ma za oce nu stru~ no sti, ospo so bqe no sti i do stoj no sti. Na 15. sed ni ci Ustav nog su da do ne ta je za jed ni~ ka od lu ka ko jom su usvo je ne 62, a na 19. sed ni ci Ve li kog ve }a jo{ 60 àl bi ne i za bra nih jav nih tu ì la ca i za me ni ka jav nih tu ì la ca. Sud je utvr dio da u po stup ku od lu ~i va wa o pri go vo ri ma pod no -

vi zi je od lu ~i vao stal ni sa stav tih te la. Po stu pak re vi zi je po pri go vo ri ma na od lu ke DVT-a okon ~an je pro {le go di ne i ta da je no vi sa ziv tog te la usvo ji 33, a od bio 129 pri go vo ra, dok je no vi sa ziv VSSa po stu pak re vi zi je za vr {io kra jem ma ja i od ukup no 752 pri go vo ra ne i za bra nih su di ja usvo jio 98, a od bio 630. U Ustav nom su du je do 6. ju la for mi ra no ukup no 485 pred me ta, od to ga 363 po àl ba ma su di ja, a 122 po àl ba ma jav nih tu ì la ca i za me ni ka jav nih tu ì la ca. (Ta njug)

Biv {a mi ni star ka oslo bo |e na op tu `bi u afe ri „aero drom” Biv {a mi ni star ka sa o bra }a ja i te le ko mu ni ka ci ja Ma ri ja Ra {e taVu ko sa vqe vi} i jo{ pet op tu è nih u slu ~a ju „aero drom“, ju ~e ob ja vqe nom pre su dom Vi {eg su da u Be o gra du oslo bo |e ni su op tu `bi za kri vi~ no de lo zlo u po tre be u ve zi s re kon struk ci jom „Ter mi na la 2„ i „VIP-sa lo na„ 2003. i 2004. go di ne na Aero dro mu „Be o grad„. Osim Ma ri je Ra {e te-Vu ko sa vqe vi}, svih op tu `bi su oslo bo |e ni okri vqe ni: biv {i za me nik ge ne ral nog di rek to ra Aero dro ma Du {ko Gri li hes, biv {i ge ne ral ni di rek tor Aero dro ma Bra ni slav Vi ta so vi}, biv {i po mo} nik ge ne ral nog di rek to ra Aero dro ma Sla |an Iko vi}, te su vla sni ci fir me „Ko lu ba ra in vest grad wa“ De jan Mi {o vi} i La zar Bun ~i}. Pre se dam me se ci ob u sta vqen je po stu pak pro tiv Jo va na \e na di }a, vla sni ka fir me „Ter mo e ner go-in è we ring“, ko ji je pre mi nuo po sle du è bo le sti. U obra zlo è wu pre su de su di ja Zo ran Ge ra si mo vi} je na veo da to kom po stup ka ni su do ka za ni op tu `ni na vo di ko je je iz ne lo Vi {e tu ì la {tvo u Be o gra du. Op tu `ni ca je sum wi ~i la okri vqe ne „za pre ko ra ~e we slu `be nih ovla {}e wa“ pri li kom re kon struk ci je „Ter mi na la 2“ i „VIP-sa lo na“ na Aero dro mu po vo dom, „spor nih“ mo men ta u ve zi s po stup ci ma iz bo ra iz vo |a ~a pro je ka ta za idej na ar hi tek ton ska re {e wa, a po tom i za re a li za ci ju gra |e vin skih, in sta la ter skih i za nat sko-za vr {nih ra do va, kao i ve za no za pro ce du ru za kqu ~e wa ugo vo ra. Pred sed nik ve }a su di ja Dra ga mir Ge ra si mo vi} je na veo da je pre su da do ne ta na osno vu broj nih do ka za iz ve de nih to kom pre tre sa, me |u ko ji ma is ka za sve do ka, do ka za ko je je do sta vi la od bra na, kao i raz ja -

Kin go ri: Mla di} ni je mi slio to {to je go vo rio pu sti te ma lu de cu i è ne, ne moj te da se ne ko de te iz gu bi. Ne boj te se ni {ta, ni ko vam ne }e ni {ta ura di ti – ka è Mla di} na snim ku. Kin go ri, ko ji je pri su stvo vao toj si tu a ci ji i ko ji se vi di na snim ku, iz ja vio je da je „ge ne ral Mla di} ra dio pra vu stvar u tom kon kret nom tre nut ku”, po ku {a va ju }i da umi ri qu de i obe }a va ju }i im da }e bi ti bez bed ni. Ali, „na osno vu na {e pro ce ne, on je sa mo hteo da taj kon kret ni tre nu tak pro |e i ve ro va li smo da, po sve mu su de }i, on ne mi sli to {to go vo ri”, do dao je biv {i po sma tra~ UN. Tu ì lac je pri ka zao i sni mak na ko jem se vi di ka ko voj ni ci Voj ske Re pu bli ke Srp ske da ju iz be gli ca ma – pre sve ga de ci – keks, ~o ko la de i ci ga re te.

ti va wa od lu ka pr vog sa sta va DVT-a i pri me ni kri te ri ju ma i me ri la za oce nu stru~ no sti, ospo so bqe no sti i do stoj no sti. Re~ je o jav nim tu ì o ci ma i za me ni ci ma jav nih tu ì la ca ko ji ni su iza bra ni na op {tim iz bo ri ma, ni ti u po stup ku pre i spi ti va wa od lu ka pr vog sa sta va Dr àv nog ve }a tu ì la ca. Po sle op {tih iz bo ra odr à nih de cem bra 2009. go di ne, Ustav nom su du je àl be naj pre pod ne lo 837 ne i za bra nih su di ja i 162 tu ì o ca, ali su one iz me na ma za ko na pre tvo re ne u pred stav ke o ko ji ma je u po stup ku re -

VI [I SUD U BE O GRA DU IZ RE KAO OSLO BA \A JU ]U PRE SU DU MA RI JI RA [E TA-VU KO SA VQE VI] I JO[ PE TO RI CI OP TU @E NIH

NA SU \E WU BIV [EM KO MAN DAN TU VRS-a U HA GU SVE DO ^IO VOJ NI PO SMA TRA^ UN

Sve dok Tu ì la {tva Xo zef Kin go ri, biv {i voj ni po sma tra~ UN u Sre bre ni ci, oce nio je ju ~e, na su |e wu Rat ku Mla di }u pred Ha {kim tri bu na lom, da je op tu è ni, ka da je umi ri vao iz be gli ce u Po to ~a ri ma i obe }a vao im bez bed nost, ura dio pra vu stvar, ali da, po sve mu su de }i, ni je mi slio to {to go vo ri. Tu ì lac Kve ke Van der puj pri ka zao je sni mak na ko jem se vi di Mla di} ka ko 12. ju la go vo ri iz be gli ca ma iz Sre bre ni ce, ko je su se oku pi le u ba zi ho land skog ba ta qo na UN u Po to ~a ri ma i oko we, da se ne pla {e, da }e svi bi ti eva ku i sa ni i da im ni ko ne }e ni {ta ura di ti. – Do }i }e 30 auto bu sa i pre ba ci }e vas u Kla daw. Bez pa ni ke, pro -

si la ca àl bi ni je obo re na pret po stav ka da ova li ca is pu wa va ju uslo ve za iz bor na jav no tu ì la~ ku funk ci ju, ob ja vqe no je na saj tu Su da. Ustav ni sud je za to po ni {tio od lu ke Dr àv nog ve }a tu ì la ca ko ji ma su od bi je ni pri go vo ri pod no si la ca àl bi iz ja vqe ni pro tiv od lu ka ko ji ma im je pre sta la jav no tu ì la~ ka funk ci ja. Isto vre me no je na lo ìo Dr àv nom ve }u tu ì la ca da u ro ku od 60 da na od da na pri je ma od lu ke Ustav nog su da iz vr {i wi hov iz bor u skla du s ~la nom 14, st. 1 i 2 Pra vil ni ka o po stup ku pre i spi -

– ^im je ka me ra pre sta la da sni ma, ne ki od wih su oti {li i uze li po de qe ne stva ri na zad – re kao je Kin go ri. – Ni smo mo gli da shva ti mo za {to to ra de. Kin go ri, ko ji je bio raz me {ten u Sre bre ni ci od mar ta do ju la 1995. go di ne, iz ja vio je da je gra na ti ra we Sre bre ni ce po ~e lo 6. ju la i da je na red nih da na in ten zi vi ra no. Gra na ti ra we je, po we go vim re ~i ma, do la zi lo sa stra ne VRS-a pre ma en kla vi i od vi ja lo se u ta la si ma, s pa u zom od 20-30 mi nu ta iz me |u dva na pa da. – Na ma se ~i ni lo da su (Sr bi) ~e ka li da qu di po sle gra na ti ra wa iza |u da po ku pe ra we ne i po gi nu le, i ka da iza |u, po no vo bi gra na ti ra li da bi bi lo vi {e `r ta va – re kao je Kin go ri. (Ta njug)

{we wa Ko mi si je ve {ta ka ko ja je oba vi la eko nom sko-fi nan sij sko i ar hi tek ton sko-gra |e vin sko ve {ta ~e we, te ni za dru gih.

ja, a to je pri ba vqa we pro tiv prav ne imo vin ske ko ri sti se bi ili dru gom, ili na no {e we {te te. Ni je do ka za no da su oni ni za se be ni za

wih ostva ri va ti„, na ve de no je, iz me |u osta log, u obra zlo `e wu pre su de. Po re ~i ma su di je Ge ra si mo vi }a, „ne po sto ji do kaz da je po sto jao bi lo ka kav do go vor iz me |u okri vqe nih“. Ta ko |e, iz do ka za i is ka za sve do ka pro iz la zi da su

Tu `i la {tvo na ja vqu je `al bu

Ma ri ja Ra {e ta-Vu ko sa vqe vi}

Ra {e ta: Ve ro va la sam u po be du prav de Biv {a mi ni star ka Ma ri ja Ra {e ta-Vu ko sa vqe vi} je u iz ja vi za me di je iz ra zi la za do voq stvo zbog pre su de. – Ve ro va la sam da }e na kra ju prav da po be di ti – na gla si la je ona, po na vqa ju }i re ~i iz obra zlo è wa pre su de da je sud po stu pio na osno vu ~i we ni ca i do ka za. Wen advo kat Dra gan Su ba {i} je ka zao da je od bra na na glav nom pre tre su „iz ne la do ka ze da op tu `ni ca ne ma upo ri {te ni u za ko nu ni u ì vo tu“. – Dru ga ~i ja sud ska od lu ka bi za nas bi la pot pu no ne ra zu mqi va. @a lo sno je da {to su ovi qu di bi li go di na ma u si tu a ci ji da tr pe u po gle du zdrav stve nom, u po gle du po ro di ce i ka ri je re. Za pat we ko je su kao qu di do ì ve li, na à lost, ne ma le ka – ka zao je Su ba {i}, ~i me je na go ve stio mo gu} nost po kre ta wa po stup ka za na kna du ne ma te ri jal ne {te te.

U po gle du sa mog kri vi~ nog de la zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja, sud je, po re ~i ma glav nog su di je, na {ao da je „sta tus slu `be nog li ca spo ran je naj ma we u jed nom slu ~a ju„. „U rad wa ma okri vqe nih ne do sta je bit no obe le` je kri vi~ nog de la zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a -

dru ge pri ba vi li ko rist, a iz ve {ta ~e wa Grad skog za vo da za ve {ta ~e we pro iz la zi da ni je na stu pi la ni {te ta za Aero drom. Ne ma ni od {et nog zah te va Aero dro ma ’Be o grad’ jer {te ta ni je ni na stu pi la, ve} ko rist zbog iz gra |e nih obje ka ta i pro fit ko ji }e se go di na ma iz

Vi {e tu ì la {tvo u Be o gra du ulo ì }e àl bu na pre su du ko jom su ju ~e biv {a mi ni star ka za te le ko mu ni ka ci je Ma ri ja Ra {e ta-Vu ko sa vqe vi} i we ni sa rad ni ci oslo bo |e ni op tu `bi za zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja. – Ni smo za do voq ni pr vo ste pe nom pre su dom i u za kon skom ro ku od 15 da na po pri je mu pi sa nog ot prav ka pre su de Tu ì la {tvo }e ulo ì ti àl bu Ape la ci o nom su du u Be o gra du – re kao je Ta nju gu {ef ka bi ne ta re pu bli~ kog tu ì o ca Vla di mir \or |e vi}.

pred met ni ugo vo ri i anek si ugo vo ra pro la zi li pro ce du ru i pa ra fi ra we u svim stru~ nim slu `ba ma pre pot pi si va wa od di rek to ra. Op tu `ni ca je okri vqe ne sum wi ~i la za „pre ko ra ~e we slu `be nih ovla {}e wa u na me ri da se bi i dru gi ma pri ba ve imo vin sku ko rist u iz no su vi {em od 1.500.000 di na ra“. Od bra na je tvr di la da su sve fa ze pro jek ta re a li zo va ne „po Za ko nu o jav nim na bav ka ma, dru gim re le vant nim pro pi si ma, kao i na osno vu do bi je nih do zvo la i sa gla sno sti nad le `nih in sti tu ci ja„. J. Ja ko vqe vi}

VLA SNIK „NI BENS GRU PE” I DA QE S ELEK TRON SKOM NA RU KVI COM

\u ra {ko vi }u pro du `en ku} ni pri tvor Po seb no ode qe we Vi {eg su da u Be o gra du pro du `i lo je ju ~e za do tri me se ca ku} ni pri tvor vla sni ku „Ni bens gru pe” Mi lu \u ra {ko vi }u, ko me se su di zbog op tu `bi da je o{te tio kru {e va~ ku fa bri ku ma zi va FAM za oko 35 mi li o na

Mi lo \u ra {ko vi}

evra, a we go va od bra na na ja vqu je àl bu. – Kri vi~ no van pre tre sno ve }e Po seb nog ode qe wa Vi {eg su da u Be o gra du pro du ì lo je \u ra {ko vi }u me ru za bra ne na pu {ta wa ku }e uz elek tron ski nad zor ko ji spro vo di Upra va za iz vr {e we kri vi~ nih sank ci ja – re kao je we gov bra ni lac Zo ran Ate qe vi}, i do dao da }e na tu od lu ku ulo ì ti àl bu Ape la ci o nom su du u Be o gra du. – Ulo ì }u àl bu jer sma tram da ni je bi lo osno va ni da mu se ta kva me ra od re di, a ka mo li da se pro du à va. Kri vi~ no van pre tre sno ve }e su da du `no je da na sva ka tri me se ca pre i spi ta da li i da qe sto je raz lo zi za „me ru”, a od bra na ima pra vo da i u tom

ro ku pod no si pred lo ge za uki da we „me re”. \u ra {ko vi} je 18. apri la pu {ten iz pri tvo ra Okru `nog za tvo ra u Be o gra du u ko jem je pro veo go to vo go di nu i ta da je pre ba ~en u ku} ni pri tvor, a na no gu mu je sta vqe na elek tron ska na ru kvi ca pu tem ko je se kon tro li {e we go vo kre ta we. On je 12. ma ja 2011. go di ne uhap {en za jed no sa sa rad ni ci ma. Su |e we \u ra {ko vi }u i we go vim sa rad ni ci ma bi }e na sta vqe no na je sen. Oni su op tu `e ni da su, zlo u po tre bom slu `be nog po lo `a ja, pri ba vi li oko 18 mi li o na evra imo vin ske ko ri sti \u ra {ko vi }u i isto vre me no o{te ti li FAM iz Kru {ev ca za oko 35 mi li o na evra. \u ra {ko vi} je ne gi rao na vo de op tu `ni ce. (Ta njug)

sport

~etvrtak19.jul2012.

dnevnik

U SU SRET 30. LET WIM OLIM PIJ SKIM IGRA MA U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST) BO JAN JA NI], KA PI TEN OD BOJ KA [A

Mo ja po sled wa {an sa za olim pij sku me da qu Kapiten mu{ke odbojka{ke reprezentacije Bojan Jani} rekao je da uo~i starta Olimpijskih igara u Londonu ima motiv vi{e, jer je to gotovo izvesno wegova posledwa {ansa da osvoji medaqu. - Olimpijska medaqa bi svakako bila vrednija nego neka druga koju sam do sada osvojio. Imam 30 godina, 99,99 posto ne}u igrati za ~etiri godine i imam motiv vi{e - rekao je Jani} Tanjugu. Pre ma we govim re~ima, turnir u Londonu bi}e jedan od neizvesnijih u istoriji, ali da ba{ tu Srbija tra`i svoju {ansu. - Na papiru je nikad neizvesni je, iz me |u osta log jer su zbog Londona neke ekipe poput nas, Rusi je, Itali je Svetsku

ligu i ovog leta stavili u drugi plan. Tu su Poqaci koji su osvojili Svetsku ligu, pa Amerikanci koji su uvek dobri.

Jani} zbog bolest nije bio ~lan tima Srbije koji je pro{le godine u Be~u osvojio evropsko zlato, ali dodaje da bi iskustvo sa tog takmi~ewa moglo da ima veliki zna~aj.

- Mom ci ko ji ima ju to zla to sva ka ko ima ju vi {e sa mo pu zda wa. Kad ose ti{ jed nom ka ko se osva ja ne ki tur nir to si gur no da je si gur nost, ali sa dru ge stra ne bi }e jo{ te è jer }e nas svi gle da ti kao jed nu ozbiq nu eki pu. Ipak, ne tre ba da se oba zi re mo pre vi {e,ovo je no va eki pa, bez Iva na Miq ko vi }a i svi smo èq ni do ka zi va wa. On upo zo ra va da je ve o ma va `no sa ~u va ti kon cen tra ci ju, upr kos spek ta klu ko ji pra ti Olim pij ske igre. - Ce la fr ka ra ste, mo ra mo da dr ì mo gla vu bli è pa to su, da ne od le ti mo i da raz mi {qa mo sa mo o to me da ide mo na Igre zbog ono ga za {ta se naj vi {e spre ma mo, da ostva ri mo ne ki za pa èn re u zul tat. Sad kre }e mo u za vr {ni deo pri pre ma, gde tre ba da se ubr za mo, jo{ bo qe da se uigra mo. Vre me na ne ma ni ma lo ni pu no, ali po mom mi {qe wu ta man. Sr bi ja }e u Lon do nu igra ti u B gru pi sa se lek ci ja ma SAD, Tu ni sa, Ne ma~ ke, Bra zi la i Ru si je, a pla sman u ~e tvrt fi na le iz bo ri }e po ~e ti ri se lek ci je iz obe gru pe.

MA JA OG WE NO VI], KA PI TEN OD BOJ KA [I CA

Da po ka è mo ko je {am pion Evro pe Kapiten ènske odbojka{ke reprezentacije Maja Ogwenovi} izjavila je da jedva ~eka po~etak Olimpijskih igara da ekipa pokaù kako nije slu~ajno aktuelni {ampion Evrope. - Sa nestrpqewem o~ekujemo po~etak Olimpijskih igara. To je san svakog sportiste i uop{te ne treba tro{iti re~i o tome. Mi smo pre ~etiri godine u Pekingu imale priliku da igramo, ali nismo se ba{ sna{le i nije to bila Srbija na koju je na{a publika navikla - rekla je Ogwenovi}eva Tanjugu. Prema wenim re~ima, devojke u Pekingu psiholo{ki nisu izdràle pritisak koji nosi spektakl kao {to su Olimpijske igre. - Iz vi{e razloga nije bilo kako smo èlele. To su bile prve Olimpijske igre za svaku od nas, prevelik uspeh bio je i sam plasman, zatim zbog nekih drugih faktora, od same atmosfere u Olimpijskom selu, od silnog {oka {to sre}ete mnoge poznate sportiste. Uop{te, sistem i organizacija Olimpijskih igara se razlikjue od Evropskog i Svetskog prvenstva, Svetskog kupa. Nadam se da ovog puta ne}emo dozvoliti da pravimo, ne mogu da kaèm gre{ke tog tipa, ali bi}emo pripremqenije. Ogwenovi}eva isti~e da je ekipa ovog leta maksimalno odigrala Evropsku ligi i Gran pri, ali da je London primarni ciq. - Evroligu smo osvajali tri puta zaredom, pro{le godine na Gran priju smo pokazali da moèmo da se borimo sa najve}im odbojka{ki silama i osvojili bronzu. Nekako smo od po~etka znali da su Olimpijske igre primarni ciq ove godine i takmi~ewe za koje se mi prakti~no ~etiri godine spremamo. Ona navodi da nije mala stvar {to Srbija ide u London kao zvani~ni {ampion Evrope.

- Nije to bilo pre tri-~etri godine, nego par meseci. Raduje me {to }e nas ostale reprezentacije gledati sa malo vi{e respekta i volela bih da opravdamo ulogu, ne mogu da ka`em favorita, ali kao prvakiwe Starog kontinenta trebalo bi da poka`emo da se to nije desilo slu~ajno - poru~ila je Ogwenovi}eva. Odbojka{ice Srbije igra}e u B grupi sa selekcijama Kine, Ju`ne Koreje, Turske, SAD i Brazila, a plasman u ~etvrtfinale izbori}e po ~etiri tima iz obe grupe.

ATLE TI ^A RI IVA NA [PA NO VI] I MI HAIL DU DA[

I od la zak u Lon don je ve li ki uspeh Atletski klub Vojvodina na Olimpijskim igrama ima}e dvoje takmi~ara, Ivanu [panovi} i Mihaila Duda{a. I dok }e lepoj Zrewaninki ovo biti druge Igre, Mihail }e prvi put osetiti ~ari najve}eg sportskog nadmetawa. Za oboje posledwa provera pred London bilo je Evropsko prvenstvo u Helsinkiju. I dok je Duda{ u Finskoj zauzeo ~etvrto mesto u desetoboju (do bronze mu je nedostajalo 65 bodova), Ivana [panovi} je razo~arala, nije uspela da se plasira u finale skoka udaq, pa je morala da se zadovoqi 15. mestom. Pred wima je novi izazov i daleko ja~a konkurencija u Londonu, pa im je preko potrebno samopouzdawe. - Proteklih godinu dana jako sam se spremao. Ta~nije, naporno radim ve} 15 godina od kada sam po~eo da sawam o Olimpijskim igrama. Sada je to stvarnost. Forma }e mi biti na vrlo viskom nivou, mnogo boqa nego pro{le godine, a na meni je da dam svoj maksimum i da vidim kako }e to rezultirati na samom takmi~ewu - ka`e Mihail Duda{. Da li si zadovoqan uslovima priprema za London? - Od kada sam pre godinu dana u{ao u olimpijski krug uslovi za pripreme su se mnogo poboq{ali i ja se zahva-

Mi hail Du da{ i Iva na [pa no vi}

qujem Olimpijskom komitetu. Pripreme su bile na najvi{em mogu}em nivou, {to }e se, verujem, odraziti na rezultate. [ta o~ekujete da ostvarite na OI? - Da uìva i da pruìm svoj maksimum - istakao je desetobojac. I Ivana [panovi} je zadovoqna uslovima u kojima se pripremila za Olimpijske igre. - Vizu sam obezbedila jo{ pro{le godine, pripreme su protekle u najboqem redu i nadam se da }u biti spremna za London i da }u dati svoj maksimum - rekla je Ivana. O rezultatu u Londonu Ivana je rekla: - Ne bih èlela da prognoziram, jer sam se ve} nekoliko puta opekla kada sam to radila, a sam nastup na Olimpijskim igrama uspeh je sam po sebi.Tamo smo svi na istom i svi kre}emo od nule, a pobedi najboqi u tom trenutku. Ne èlim da se optere}ujem time s kim }u da se takmi~im i da li je meni tamo mesto ili ne. Smatram da jeste i za mene su i malo i veliko finale, kao i medaqa podjednak uspeh - jasna je Ivana. Fo to: R. Ha yi} G. Ma le no vi}

PRI PRE ME RU KO ME TA [A ZA OLIMPIJSKE IGRE

Vu ko vi} skra tio spi sak Selektor Veselin Vukovi} objavio je spisak od 17 rukometa{a na koje ra~una u posledwoj fazi priprema za Olimpijske igre. Za rukometni olimpijski turnir, koji po~iwe 29. jula, svaka reprezentacija mo`e da ra~una na 14 +1 igra~a, a Vukovi} }e na turnir u [vedsku (Skandinavija open) povesti slede}e igra~e - golmani: Darko Stani}, Dragan Marjanac i Strahiwa Mili}, leva krila: Ivan Nik~evi} i Dobrivoje Markovi}, desna krilo: Rajko Prodanovi}, bekovi: Momir Ili}, Momir Rni}, @arko [e{um, Nikola Manojlovi}, Nenad Vu~kovi}, Marko Vujin, Ivan Stankovi}, Dalibor ^utura, pivoti: Bojan Beqanski, Rastko Stojkovi} i Alem Toski}. Sa spiska su otpali Petar Nenadi}, Luka Mitrovi}, Milo{ Kostadinovi} i Slavi{a \ukanovi}. - Posle utakmice sa Tunisom skratili smo spisak za ~etvoricu igra~a. Momci

su izuzetno dobro radili, ali to su pravila igre koja smo dogovorili na po~etku priprema. U [vedsku putujemo sa 17 igra~a. Nadam se da }e spisak tek 27.jula biti onaj koji ne mo`e da se me-

wa. Ovih 17 su u konkurenciji za 14 +1 u~esnika na OI - rekao je selektor i prokomentarisao dosada{wi deo priprema: - Dobro radimo i verujemo u to {to radimo. Dosta toga smo

napravili. Imamo do po~etka jo{ desetak dana, koje }emo iskoristiti da polako privodimo kraju sve {to smo zamislili. Malo nas je poremetio raspored, koji smo planirali sa odi-

Igra ~i op ti mi sti Na konferenciji za medije, pored selektora Veselina Vukovi}a, predstavnicima sedme sile su se obratili i igra~i @arko [e{um, Ivan Nik~evi}, Rajko Prodanovi} i Momir Rni}. - Dobro radimo i treniramo. @eqno i{~ekujemo po~etak OI. I daqe se odvija borba u na{em kolektivu za tih 15. Svi èlimo da do~ekamo taj po~etak - rekao je @arko [e{um. Ivan Nik~evi}, levo krilo: - Radimo, spremamo se, privodimo kraju pripreme. êka nas jo{ par pripremnih utakmica da proverimo jo{ neke stvari. Siguran sam da }emo spremni do~ekati po~etak OI. Rajko Prodanovi}, desni krilo: - Odigrali smo dve pripremne utakmice. Polako ulazimo u takmi~arski ritam. Skra}en je i spisak, sve ide u dobrom smeru. Ovako je bilo i pred EP, kada smo pokazali koliko moèmo. Nadam se da }e tako biti i sada. Ne vidim razlog da ne bude tako. Mislim da publika prepoznaje koliko dajemo za dràvu i reprezentaciju. Momir Rni}, bek: - Ostalo je jo{ malo do po~etka OI. U [vedskoj nas o~ekuju jo{ dve provere. Nadam se da }emo OI do~ekati spremni. gravawem utakmica sa [panijom. Previ{e za moj ukus gubimo vremena u putovawima. [ta je, tu je, morali smo tako. Nadam se da }emo po~etak do~ekati spremni, {to je najva`nije zdravi. Velika je stvar {to nismo imali ni jednu povredu. êka vas i Skandinavija open u Kristijan{tadu. - O~ekujem da nastavimo ono {to smo zapo~eli. Protiv Tunisa je bilo dosta dobrih napada, ali smo primetili pojedine

gre{ke koje nam se nisu ranije de{avale. To je zbog nedostatka sve`ine, momcima su te{ke noge. Poku{ava}emo u hodu da ispravqamo te gre{ke. Moj utisak od me~a sa Tunisom je vi{e od onoga {to sam o~ekivao za ovu fazu priprema. Prvo igramo sa [ve|anima, pitawe je kakvo }e biti su|ewe. Poku{a}emo da u finalu igramo sa Danskom. Ako bude Norve{ka, radi}emo ne{to drugo rekao je Vukovi}.

SPORT

dnevnik

~etvrtak19.jul2012.

U SU SRET 30. LET WIM OLIM PIJ SKIM IGRA MA U LON DO NU (27. JUL - 12. AV GUST)

Srp ska po li ci ja obez be |u je na {e te ni se re Mi si ja OKS u Lon donu Mi si ja Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je ot pu to va la je u Lon don. Pred stav ni ci na {eg sa ve za }e na red nih da na pri pre mi ti sve neo p hod ne de ta qe za do la zak na {ih spor ti sta u glav ni grad Ve li ke Bri ta ni je. Na ~e lu de le ga ci je na la zi se pred sed nik OKS Vla de Di vac. Sr bi ju }e u Lon do nu re pre zen to va ti 115 spor ti sta. - Mi si ja }e pri pre mi ti te ren za do la zak na {ih spor ti sta u Lon don i na dam se da }e mo se ta mo ~e sto vi |a ti ka da bu de mo pro sla vqa li osva ja we me da qa - re kao je Di vac. [ef Mi si je OKS Bra ni slav Jev ti} is ta kao je da }e srp ski olim pij ski tim u Lon do nu ima ti ukup no 204 ~la na. - Ima mo 115 spor ti sta, plus dvo ji cu ko ji su re zer ve i sprem ni da usko ~e u slu ~a ju po vre da, a osta ta tak ti ma su slu `be na li ca ko ja }e ima ti za da tak da pru è lo gi sti ku. Ve} u pe tak kre }u strel ci, za tim 24. ju la do la zi ve li ki ~ar ter sa 120 li ca, a po sled wi sti ù te kvon di sti 5. av gu sta. ê ka nas do sta po sla - ob ja snio je Jev ti}.

Na {e te ni se re, No va ka \o ko vi }a, Jan ka Tip sa re vi }a, Vik to ra Tro ic kog, Ne na da Zi mo wi }a, Anu Iva no vi} i Je le nu Jan ko vi}, na O l i m p i j s k i m igra ma u Lon do nu obez be |i va }e srp ska po li ci ja. Za me nik {e fa Mi si je Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je (OKS) Ni ko la Ku qa ~a ob ja snio je uo~i pu ta za Lon don da je zbog ve li ke uda qe no sti od Olim pij skog se la sa te ni se ri ma do go vo re no da oni bu du sme {te ni na Vimbldo nu gde }e se igra ti tur nir. - Od Olim pij skog se la do Vimbldo na ima dva sa ta vo `we, li~ no smo to pro ve ri li, iako do ma }i ni ka `u da ima sat i 20 mi nu ta i do go vo ri li smo se da te ni se ri bu du sme {te ni u Vimbldo nu. Na pra vi }e mo ma lo srp sko se lo, a o bez bed no sti na {ih te ni se ra bri nu }e srp ska po li ci ja - re kao je Ku qa ~a.

Ana bro ji da ne

Pre ma we go vim re ~i ma, Iva no vi} i \o ko vi} do la ze ne {to ra ni je u Lon don, dok }e Jan ko vi }a, Tip sa re vi}, Tro ic ki i Zi mo wi} do pu to va ti 24. ju la. - Oni }e ima ti iste uslo ve kao da su u se lu, ali zbog ~i we ni ce da je te nis spe ci fi ~an

ASMIR KO LA [I NAC, BA CA^ KU GLE

Od li~ no sam se spre mio Re pre zen ta ti vac u ba ca wu ku gle Asmir Ko la {i nac re kao je da se u svom rod nom gra du Sje ni ci kva li tet no pri pre mao za Olim pij ske igre. - Od ra dio sam pri pre me bo qe ne go {to sam o~e ki vao, pa se na dam da }u u Lon do nu to i po ka za ti. U go di na ma ko je pred sto je, o~e ku jem da is pi {em le pe stra ni ce atlet ske isto ri je - re kao je Ko la {i nac ra di ju Sto plus. Olim pij ske kva li fi ka ci je u ba ca wu ku gle odr `a }e se 3. av gu sta u 9, dok je fi na le istog da na u 21. Osva ja~ bron za ne me da qe na Evrop skom pr ven stvu u Hel sin ki ju je is ta kao da mu pu no zna ~i po dr {ka ce le Sje ni ce, gde je pre ne ki dan u we go vu ~ast pri re |en kul tur no - umet ni~ ki pro gram. - Pre sre }an sam, a ose }am se mo `da i lep {e ne go ka da sam u Hel sin ki ju pri mao me da qu. Pred sed nik Op {ti ne Sje ni ca Ha zbo Mu jo vi} re kao je da je

Asmir Ko la {i nac spor ti sta na ko ga mla di tre ba da se ugle da ju. - Ret ko ko ji Sje ni ~ak je bio zve zda u evrop skim okvi ri ma, pa

za to ima mo ~ast da je Asmir na{ su gra |a nin. Za nas je on {am pion, bez ob zi ra na re zul tat na pred sto je }im Olim pij skim igra ma - is ta kao je Mu jo vi}.

JA MAJ ^A NIN JO HAN BLEJK U VR HUN SKOJ FOR MI

Bol tu ne }e bi ti la ko Ja maj ~a nin Jo han Blejk je na mi tin gu u Lu cer nu is tr ~ao 100 me ta ra u vre me nu 9 se kun di i 85 sto tin ki i ta ko na sta vio da po -

- Ni sam hteo da se tro {im i tr ~im pre te ra no br zo, ipak is tr ~ao sam do bro vre me i dra go mi je zbog to ga, mi slim da sam na do brom pu -

Ri va li i pri ja te qi: Usein Bolt i Jo han Blejk

ka zu je zu be pred Olim pij ske igre. Blej ku je ovo bi la pr va tr ka na kon {to je dva pu ta bio br `i od ko le ge iz re pre zen ta ci je Use i na Bol ta na ja maj ~an skim mi tin zi ma.

tu pred Olim pij ske igre. @e lim da na sta vim da tr ~im ova ko i da osta nem ne po be |en i na Igra ma re kao je Blejk. Bolt ni je u~e stvo vao na mi tin gu u Lu cer nu, ve} se od lu ~io da se za -

pu ti u Bir min gem gde }e bi ti tre ning kamp ja maj ~an skih atle ti ~a ra. Upr kos to me {to u dve po sled we tr ke u ko ji ma je tr ~ao sa Blej kom Bolt ni je ostva rio po be du i {to Jo han o~i gled no tr ~i u iz u zet noj for mi, Bolt je i da qe pr vi fa vo rit u tr ka ma na 100 i 200 me ta ra. Uo~i ob ra ~u na na OI wih dvo ji ca ka `u da wi ho vo pri ja teq stvo ne }e bi ti ugro `e no {ta god da se de si u fi na lu. - Po be da, po raz ili od u sta ja we, {ta god da se do go di mi }e mo osta ti do bri pri ja te qi - re kao je Blejk, a Bolt na to do da je: - Ako ne kim slu ~a jem ne bu dem bio u sta wu da tr ~im, vo leo bih da Blejk po be di. Po sve mu su de }i o~e ku je nas pa kle na tr ka, jer po red Bol ta i Blej ka ne tre ba za bo ra vi ti ni wi ho vog tre }eg ko le gu iz re pre zen ta ci je Maj kla Frej te ra. Na daj mo se da Bolt ove go di ne ne }e pre stu pa ti pri li kom star ta kao na Svet skom pr ven stvu 2011. go di ne ka da je zbog to ga bio dis kva li fi ko van pa je zla to oti {lo u ru ke Jo ha na Blej ka.

sport, da sa mo cen tral ni te ren na Vimbldo nu ima krov od lu ~i li smo se da ih ne iz la `e mo na por nim pu to va wi ma - po ru ~io je Ku qa ~a. Pred sed nik OKS Vla de Di vac do dao je da }e te ni se ri ima ti svo ja me sta u se lu i da }e slo bod -

ne tre nut ke ko ri sti ti za dru `e we sa osta lim spor ti sti ma. - Na rav no da }e i oni do la zi ti u se lo, po seb no No vak ko ji je li der na {eg ti ma, no si lac za sta ve i si gur no je da }e sva ki slo bo dan tre nu tak bi ti uz tim re kao je Di vac.

Ana Iva no vi} je sprem na za svoj de bi na Olim pij skim igra ma. Na {a naj bo qa te ni ser ka je pre ~e ti ri go di ne na ja vi la u~e {}e na Igra ma u Pe kin gu, ali je zbog po vre de mo ra la da ot ka `e. Sa da je od mor na, sprem na za put u Lon don, pri zna je da ne str pqvo ~e ka po la zak za Ve li ku Bri ta ni ju. Ona i No vak \o ko vi} }e ne {to ra ni je ne go osta tak srp ske eks pe di ci je oti }i na po pri {te Iga ra. - Olim pij ske igre usko ro po ~i wu i uz bu |e we je na vi so kom ni vou. Ne mo gu da do ~e kam da vi dim ka ko iz gle da Vimbldon. Re kli su mi da }e bi ti do sta dru ga ~i je ne go {to je bi lo na gren slem tur ni ru - re kla je Iva no vi }e va. Osim u sin glu, Ana Iva no vi} }e se u Lon do nu tak mi ~i ti i u mik su sa Ne na dom Zi mo wi }em. Olim pij ski te ni ski tur nir }e se igra ti na te re ni ma Vimbldo na, a naj ve }i pro blem za or ga ni za to re je da li }e us pe ti da opo ra ve tra vu na ko joj se igrao gren slem pre sa mo dve sed mi ce.

Olim pij sko se lo, dru go li ce Iga ra Po ~e tak Olim pij skih iga ra kao „svet pun alo ko ho la i or gi sve je bli ì, a spor ti sti se u ja”. - U ì vo tu ni sam vi deo to li jav no sti, osim po po stig nu tim re zul ta ti ma, sve ~e {}e spo mi - ko ba ha na li ja kao ta mo - pri wu i u dru gom kon tek stu. Te ma - znao je on, a „Fi ga ro” na vo di da seks to kom tak mi ~e wa sve je ak - je te go di ne broj pre zer va ti va tu el ni ja. Olim pij ska se la, ko ja ugo {}u ju vi {e od 10.000 spor ti sta u vre me let wih Olim pij skih iga ra i oko 3.000 wih to kom zim ske Olim pi ja de, pred sta vqa ju klu bo ve za tvo re nog ti pa u ko ji ma se, ka ko na vo de ne ki od olim pi ja ca, sti ~e ne za bo rav no is ku stvo, uz al ko hol i seks. Ku li se ovog za man da qe nog sve ta, ko ji se uglav nom za mi {qa kao me sto U Olim pij skom se lu sva {ta se do ga |a na me we no za in ten ziv ne fi zi~ ke i men tal ne pri - upo tre bqe nih to kom Olim pij pre me, sru {i la su sve o do ~e wa skih iga ra do sti gao re kord od ne kih od spor ti sta ko ji su ima - 100.000 za dve ne de qe. - Za vre me Olim pi ja de, 70 do li pri li ke da ot kri ju {ta se u po za di ni do ga |a, a ko ja je sa ku - 75 od sto olim pi ja ca ima sek su al ne od no se, tvr di Ra jan Loh te, pio ame ri~ ki ma ga zin ESPN. - Ta mo se sve de {a va br zi nom re kor der u pli va wu, ko ji }e ove od 100 na sat. Ta mo sti ~e te je - go di ne u Lon do nu tre }i put u~e din stve no is ku stvo i go mi lu stvo va ti na Igra ma. - Vr hun skim spor ti sti ma je, uspo me na, bi lo da je re~ o spor tu, sla vqu ili sek su - ka è ~la - ina ~e, te {ko da upo zna ju ne kog, ni ca ame ri~ ke fud bal ske eki pe po {to ~e sto tre ni ra ju od {est uju tru do pet po pod ne. Za to je Ho up So lo. - Ono {to se u Olim pij skom do la zak u Olim pij sko se lo kao se lu de {a va, to i osta je iz me |u pr vi dan na fa kul te tu - pre na we go vih zi do va - ob ja {wa va preg nu ti ner vi, a svi po ku {a va ame ri~ ka pli va ~i ca ko ja je u~e - ju da no} za vr {e sa ne kim - ob ja stvo va la na Olim pi ja di u Bar se lo ni Sa mer San ders. Ka k o za k qu ~ u j e fran c u s ki dnev nik „Fi ga ro” , Olim pij ska se la, u ko ji ma se na la ze apart ma ni, di sko te ke, ba ro vi i gde spor ti sti se bi da ju odu {ka po sle spar tan skih pri pre ma, pra va su me sta za upo zna va we, ali i za ne {to vi {e, ako ne ko è li. Ame ri~ ki olim pi jac u stre qa {tvu Xo{ La ka tos, ko ji je u sep tem bru 2000. go di ne tre ba lo da vra ti kqu ~e ve svog apart ma na u Oli pij skom se lu u Sid ne ju, po tru dio se da u gar so we ri, po {to mu je ci mer oti {ao, osta ne jo{ ne de qu da na, za hva qu ju }i qu ba zno sti spre ma ~i ce, a ono {to se ta mo do ga |a lo opi sao je

{wa va ka pi ten ame ri~ ke va ter po lo eki pe To ni Aze ve do. Ame ri~ ka {am pi on ka u vo `wi BMH bi ci kla Xil Kint ner ka è da su Ita li ja ni na ro ~i to otvo re ni za dru è we i da ~e sto osta vqa ju otvo re na vra ta, a biv {a ame ri~ ka fud ba ler ka Bren di ê stin pri ~a ka ko je 1996. go di ne u Atlan ti u tr pe za ri ji na i {la na dva fran cu ska ru ko me ta {a ko ji su na se bi ima li sa mo ~a ra pe, kra va te i ka mu fla `ne xokstrep ga }i ce. U Van ku ve ru, pre dve go di ne, je dan ski ja{ se pri se }a ka ko je vi deo {e sto ro spor ti sta - Nem ce, Ka na |a ne i Aus tri jan ce, ka ko se oku pqa ju ra di po no} nog ku pa wa, ko je se ve o ma br zo pre tvo ri lo u po no} ne or gi je. - Spor ti sti su eks tre mi sti. Ka da tre ni ra ju, tre ni ra ju do kra ja, ka da iza |u da ne {to po pi ju, po pi ju po 20 ~a {i ca - ob ja {wa va ame ri~ ka fud ba ler ka Ho up So lo. Ipak, sve to na spor ti ste mo è da de lu je i zbu wu ju }e, kao {to po ka zu je slu ~aj ame ri~ kog bi ci kli ste Tej lo ra Fi ni ja, ko ji je sko ro za bo ra vio da ima tr ku 2008. go di ne, a sa da obe }a va da }e se u Lon do nu, tru di ti da se dr ì {to da qe od è na.

sport

~etvrtak19.jul2012.

AK TU EL NI TRE NU TAK KA] KOG JU GO VI ]A

Jo vo vi} tre ner, do {ao Jo ki} Sve to zar \i le Jo vo vi} no vi je tre ner ru ko me ta {a Ju go vi} Uni me ta. Od lu ku Uprav nog od bo ra ka} kog su per li ga {a po tvr dio je di rek tor Dra gan Vr go vi}.

Og wen Jo ki}

- U kon ku ren ci ji su bi la ~e ti ri vr lo ozbiq na tre ne ra. Po sle du gog raz ma tra wa, UO se od lu ~io za fi nan sij ski naj pri hva tqi vi jeg kan di da ta, po {to su sva ~e tvo ri ca po stru~ no sti do bro ko ti ra la. Uve ren sam da smo se opre de li li za bi lo kog od wih ne bi smo po gre {i li. Po red po voq ni jih fi nan sij -

skih zah te va u od no su na osta le kan di da te, Jo vo vi} iza se be ima i is ku stvo ra da u Su per li gi, vo de }i Voj vo di nu, Cr ven ku i Vr bas. On je po seb no is ta kao da mu se is pu ni la du go go di {wa è qa da ra di u Ju go vi }u, jer }e ra di ti sa mla dim igra ~i ma i, {to je naj va `ni je, u sta bil nom klu bu re kao je Vr go vi}. No vi {ef stru ke pro ziv ku }e oba vi ti 30. ju la (18~), a ka kva je si tu a ci ja s od la sci ma i do la sci ma Vr go vi} ka è: - Klub su na pu sti li Jo {i} (Voj vo di na) i Ku ko bat (Island), Kan ka ra {u i [ip ki su is te kli ugo vo ri i s wi ma smo u pre go vo ri ma, dok osta li igra ~i ne }e me wa ti sre di nu. Ugo vor na dve go di ne pot pi sao je su per ta len to va ni sred wi bek Og wen Jo ki}, sa is ku snim le vim kri lom Dra ga nom Su xu mu smo bli zu do go vo ra, osta le su oko do go vo ra ni jan se. U Jo ki }a ula è mo ve li ke na de, sa zreo je, fi zi~ ki je ja ~i, za dr ào je br zi nu, ~i me }e po ve }a ti kva li tet na {e igre. Ka }a ni ma je u le pim uspo me na ma ostao we gov otac Ne boj {a, ko ji je osta vio du bok trag u Ju go vi }u, a mi ve ru je mo u onu sta ru iz re ku da „krv ni je vo da„ i da }e i Og wen za do vo qi ti pro bir qi vu ka} ku pu bli ku - na da se Vr go vi} i do da je da bi ti me Ka }a ni za vr {i li pre la zni rok, a even tu al ni do la sci za vi si li bi od is ho da pre go vo ra s Kan ka ra {em i [ip kom. Do la skom Jo ki }a kom ple ti ran je igra~ ki po ten ci jal ko jim ras po la ù Ka }a ni. Za o~e ki va no kva li tet ne igre bi }e

Sve to zar Jo vo vi}

za du `e ni i po ten ci jal ni se ni or ski re pre zen ta tiv ci Vu ko vqak i Jo ki}, te ~e ti ri stan dard n a ju n or s ka re p re z en t a tiv ca Vu ~i }e vi}, Kr sam n~i}, Cr no gla vac i Ili}. Ako to me do da mo i ne ko li ko is ku sni jih, do voq no mla dih i iz van red no ob u ~e nih igra ~a, pred vo |e nih Tra va rom, [ip kom, Ste ji nom, Va si }em... eto raz lo ga za no va ma sov na oku pqa wa na vi ja ~a Ju go vi }a. Ako se sve ovo uzme u ob zir, Ju go vi} bi u na stu pa ju }em pr ven stvu opet mo gao da bu de hit. J. Ga li}

SU SRE TI: DAR KO JAN DRI], TE NI SER IZ BE O ^I NA

Bes pa ri ca naj ve }a pre pre ka Za Dar ka Jan dri }a, ~la na TK vi ma. A ni je la ko igra ti na dva Brejk iz Be o ~i na, pro {la go di fron ta.U fi na lu sam na kon na bi la je uspe {na. Ube dqi vo je vo| stva Jef te Ke si }a (6:2) u na za vr {io na pr vom me stu rang-li ste Te ni skog sa ve za Sr bi je. Ok to bar ska na gra da Be o ~i na bi la je ve li ki pod strek da na sta vi u istom rit mu. U ovoj se zo ni, pred od la zak na za slu è ni od mor, osvo jio je tur nir TK Me ri di ja na (No vi Sad), a po tom je ti tu lu naj bo qeg po neo i na let wem dr àv nom pr ven stvu u [ap cu. Na istom tur ni ru Dar ko je po stao dr àv ni pr vak i u igri pa ro va. – Ti tu la u No vom Sa du, na tur ni ru pr ve ka te go ri je, zna ~a jan je uspeh. Sve ri va le do bio sam u dva se ta, a u fi na lu bio bo qi od Mar ka To do ro vi }a 2:0 (6:2, 7:6), a u [ap cu smo nas dvo ji ca, u igri pa ro va, bi li naj bo qi - ka è Jan dri}. Tur nir u [ap cu, na ko jem je osvo jio oba pr va me sta, du go }e Dar ko Jan dri} pam ti ti. – Za sve mla de igra ~e dr àv red na dva se ta osta vio sr ce na no pr ven stvo je ve li ki iza zov. te re nu i po sle ve li ke bor be Po sre }i lo mi se da se oki tim tri jum fo vao tri jum fo vao. {am pi on skim ti tu la ma i po je Oku {ao se Jan dri} i na tri di na~ noj kon ku ren ci ji u u pa ro - me |u na rod na ITF tur ni ra.

– Zbog ne do stat ka ma te ri jal nih sred sta va, ko je su naj ve }a pre pre ka mo me tre ne ru ocu Bo {ku i me ni, ni sam u mo gu} no sti mno go da pu tu jem. Ta mo gde sam ma lo bio naj bo qe sam od i- grao u Mo sta ru, sti gao sam do po lu fi na la. Po red ju ni or skih, Dar ko( ro |en 1994. go di ne) je od i grao i tri se ni or ska tur ni ra. – Sva ki su sret sa sta ri jim te ni se ri ma ve li ki je iza zov, pri li ka da ne {to na u ~i{ i stek ne{ is ku stvo. U â~ ku sam igrao u fi na leu, a ina ~e u ovoj kon ku ren ci ji za u zi mam tre nut no tre }e me sto rang-li ste TSS. Dru gog sep tem bra ta len to va ni Be o ~i nac }e pro sla vi ti pu no let stvo. – Do kra ja se zo ne na sto ja }u da za dr ìm vi so ke po zi ci je i kod ju ni o ra i kod se ni o ra. Na dam se da }u na }i spon zo ra za ne ko li ko me |u na rod nih tur ni ra, u pla nu su i fju ~er si u Sr bi ji, a ve li ka mi je è qa da osvo jim i pr vi ATP poen – is ta kao je Jan dri}, ko ji ima ve li ku po dr {ku od oca Bo {ku, maj ke Mil ke i se stre Ti ja ne, ko ja je kre nu la bra to vim sto pam. M. Po po vi}

OTVO RE NO PR VEN STVO VOJ VO DI NE U TRA PU

Zoran Jak {i} po bed nik Zo ran Jak {i}, ju ni or ski re pre zen ta ti vac Je din stva trap (Sta ra Pa zo va), po be dio je na Otvo re nom pr ven stvu Voj vo di ne u ga |a wu gli ne nih go lu bo va sa 138 go lu bo va (117 u osnov nom de lu i 21 u fi na lu). Dru go me sto pri pa lo je is ku snom Ra de tu Pa vlo vi }u

iz Ri ko {e ta (Be o grad) sa 133 go lu ba (116 i 17), a tre }i je bio Ivan Ro ` ek (Je din s tvo trap) sa 132 go lu ba (112 i 20). U~e stvo va lo je 19 tak mi ~a ra, a fi na le je vre de leo 110 go lu bo va i dvo ji ca stre la ca sa tim re zul ta tom ras pu ca va la su za jed no em sto u plej ofu. U ekip noj kon ku ren ci ji sla vi lo

je Je din stvo trap (Sta ra Pa zo va) sa 342 go lu ba (Jak {i} 117, Ro `ek 112, Ne di} 113), is pred Gro fa iz Ka li {ta kod Po `a rev ca sa 320 i Tro fe ja (Be ~ej) sa 291 go lu bom. Jak {i} je ne dav no na ju ni or s kom {am p i o n a t u Evro p e osvo jio iz van red no pe to me sto.

dnevnik PAR TI ZAN BLI STAO U LA VA LE TI

U re van {u jo{ bo qe Ka ko su pri èq ki va li, fud ba le ri Par ti za na ve li ki te ret u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na ski nu li su ve} u pr vom me ~u pro tiv Va le te, po be div {i je na we nom bu wi {tu 4:1 (3:0). Sko ro je iz ve sno da su cr no – be li ve} obez be di li pla sman u na red nu run du. Sve je za Par ti zan i{lo ka ko se sa mo po è le ti mo è, u uto rak uve ~e. Br zi gol, a po tom i do mi na ci ja na te re nu Be o gra |a ne je od ve la ka ube dqi voj po be di. Ru ka tre ne ra Ver me zo vi }a vi de la se ve} na we go vom de bi ju. Eki pa je od i gra la tak ti~ ki per fekt no, ne dav {i Mal te à ni ma ni ka kvu na du za bo qi re zul tat. Mom ci ko ji su po ~e li me~ pa `qi vo su iza bra ni po ce nu da naj i sku sni ji, ujed no i ka pi ten Sa {a Ili}, osta nu na klu pi. Po ~ev od gol ma na Stoj ko vi }a pa do na pa da ~a Ste fa na [}e po vi }a, sve je fun ci o ni sa lo kao {vaj car ski sat. Ak sen ti je vi} je do ka zao da je u ovom tre nut ku pr vi pik stru~ nog {ta ba, dok je Osto ji}, per fek tan u od bra ni, us peo i da po stig ne gol. Iva nov se do ka zao i kao or ga ni za tor igre, ujed no se i sam upi sav {i u strel ce. Go ran Lo vre de lo vao je si gur no, sve dok se ni je po vre dio u 39. mi nu tu, kao i Sa {a Mar ko vi} ko ji je pr vi put od i grao ceo me~ za cr no – be le. Fan ta sti~ nim go lom Ne ma wa To mi} po tvr dio je kla su, dok je Ste fan Ba bo vi} po ka zao ka ko mu ni je stra no ni da igra ne {to po vu ~e ni je. Go lom na tak mi ~ar skom de bi ju Ste fan [}e po vi} uve ra va stru~ ni {tab da }e bi ti pra vo po ja ~a we. Svo jih pet mi nu ta imao je i Zu bi ja ko ji je u par na vra ta ugro zio ri va la. Ako se po ju tru dan po zna je, ovaj Par ti zan bi tre ba lo da osta vi mno go bo qi uti sak u Evro pi od onog la ne.

Tre ner Ver me zo vi} za do vo qan je iz da wem svo jih pu le na. - Pr va utak mi ca je uvek naj va `ni ja i sre }an sam zbog ove po be de. Mom ci su u{li hra bro u me~, po ka za li kla su i za slu `e no tri jum fo va li. Ozbiq nost kod wih me ra du je jer smo mi Par ti zan. Ni {ta ni je pre pu {te no slu ~a ju, {to za nas uvek mo ra da bu de vo di qa re kao je tre ner.

re van{. U Be o gra du }u mla |im igra ~i ma do zvo li ti da ose te ukus evrop kog me ~a. Ste fan [}e po vi} si jao je od sre }e po sle uspe {nog de bi ja. - Po stig nu ti gol mi pu no zna ~i na sa mo po u zda wu, ali ovo je po be da eki pe. U{li smo u me~ skon cen tri sa no, po sti gli br zi gol po sle ko jeg nam je bi lo mno go lak {e. Te ren je bio lo{, kao i vre me, ali

Mo ha med Zu bi ja i Vla di mir Ver me zo vi}

Od lu ka da se na te re nu ume sto Ili }a na |e Lo vre ima la je po kri }e. - Sa le ta sam pla ni rao za dru go po lu vre me, ali je vi {a si la ipak pre su di la. Sa i bez Ili }a ova eki pa ima dru ga ~i ju di men zi ju, ne ula ze }i u to da li je bo qa ili go ra. Lo vre se po vre dio ? - On je ose tio bol u pri mi ca ~u ve} na pri pre ma ma, ali je tra `io da igra, {to sam mu i omo gu }io. Pro laz u tre }e ko lo je mal te ne obez be |en. - Ni je go to vo dok ni je go to vo, pa ta ko ja i po sma tram pred sto je }i

iz di gli smo iz nad sve ga i za slu è no po be di li – re kao je [}e po vi}. Ras po lo èn je bio i Ni ko la Ak sen ti je vi}. - Do bi li smo pr vu tak mi ~ar sku utak mi cu ove se zo ne, zbog ~e ga smo pre sre} ni. Is pu ni li smo zah te ve stru~ nog {ta ba i la ga no sla vi li. Ali, re van{ u Be o gra du ne }e bi ti for mal nost jer è li mo da di è mo for mu iz me ~a u me~. Pred na {im sjaj nim na vi ja ~i ma ve ru jem da }e mo bi ti jo{ bo qi i po zi vam ih da nas po dr è – re kao je Ak sen ti je vi}. I. La za re vi}

JU GO VI] S NO VIM TRE NE ROM I UPRA VOM

Te pi} tre ner, Baj lov pred sed nik Fud ba le ri Ju go vi }a (Voj vo |an ske li ge za pad) po ~e li su pri pre me za no vo pr ven stvo. Po sle od la ska Zo ra na Bla `i }a, no va klup ska upra va, na ~e lu sa pred sed ni kom Alek som Baj lov, br zo je re a go va la i za {e fa stru~ nog {ta ba an ga `o va la Mi la na Te pi }a. Te pi} je fud bal igrao u TSK-u, Slo gi, Mla do sti (Ba~ ki Ja rak), be o- grad skom Par ti za nu, ~e ti ri go di ne u Gr~ koj... Tre ner sku ka ri je ru je po ~eo u TSK-u, gde je jed no vre me bio i sport ski di rek tor. Na pr vu pro ziv ku se oda zva lo 18 fud ba le ra, ko ji su u pro te kloj se zo ni no si li dres Ka }a na, a do ~e ka li su ih no vo i za -

Ar se nal }e igra ti {a o lin fud bal Pro te kle se zo ne Ar se nal je u Pre mi jer li gi pri mio ~ak 49 go lo va, pa je upra va klu ba iz gle da od lu ~i la da igra ~e na u ~i drev nim bu di sti~ kim ve {ti na ma {a o lin maj sto ra ka ko bi u no voj se zo ni pri mi li ma we go lo va. To mas Ver ma len je do sa da naj bo qe sa vla dao drev ne ve {ti ne. De fan zi vac je iz gle dao kao da je ro |en u {a o lin odo ri, jo{ kad mu se pri do da i o{tri ca u ru ku ma i naj u bo ji ti ji stre lac bi raz mil sio dva pu ta da li da {ut ne ka go lu Ar se na la. Ipak, naj va tre ni ji na vi ja ~i Ar se na la ni su odu {e vqe ni ma ska ra dom wi ho vih qu bi ma ca i na da ju se da }e se igre klu ba sa Emi rejts sta di o na po boq {a ti. Na i me, igra ~i Ar se na la su bi li odu {e vqe ni po ste ri ma ko je su ki ne ski na vi ja ~i na pra vi li pro {le go di ne pri li kom tur ne je tob xi ja po Da le kom is to ku, na ko ji ma su oni bi li ob u ~e ni kao {a o lin rat ni ci, da su ove go di ne re {i li da sni me i vi deo. Ver ma len je bio naj vi {e us hi }en, pa je on i oda bran da glu mi u vi deu.

bra ni pred sed nik Alek sa Baj lov, sport ski di rek tor Ma rin ko Ko ~i} i no vi tre ner Mi lan Te pi}. - Sma tram da sam do {ao u pra vu sre di nu i ve ru jem da za jed ni~ kim sna ga ma mo `e mo da po s tig n e mo do b re re z ul ta te. Ima mo do voq no vre me na da se upo zna mo i da se na vik ne te na moj rad. Znam da je li ga ja ka, ne ma sla bih ti mo va. Uz kva li te tan rad i ne ko li ko po ja ~a wa ve ru jem da mo `e mo da ostva ri mo bo qe re zul ta te ne go u mi nu loj se zo ni- re kao je Te pi}. - U no vu se zo nu ula zi mo sa do sta op ti mi zma. Ciq nam je da se, za raz li ku od ne ko li ko pret hod nih se zo na, bo ri mo ne za vrh

ta be le i pre la zak u vi {i ste pen tak mi ~e wa, gde je ovoj eki pi po uslo vi ma i kva li te tu me sto. Go to vo kom ple tan igra~ ki ka dar je ostao iz pro {le se zo ne. Uz dva-tri pro ve re na igra ~a ko je pla ni ra mo da do ve de mo kre }e mo u bor bu za gor wi deo te be le – is ta kao je Baj lov. Pri pre me }e se oba vi ti na Sport skom cen tru Si get, a Te pi} pla ni ra da od i gra de se tak pro ver nih utak mi ca. Pr vu ja ~u pro ve ru Ka }a ni }e ima ti po ~et kom av gu sta u [aj ka {u, gde }e u~e stvo va ti na tra di ci o nal nom tur ni ru, gde }e uz do ma }i na Bor ca na stup ti @SK iz @a bqa i [aj ka{ iz Ko vi qa. M. Gr bi}

Jo ve ti} ko {ta 30 mi li o na Fud bal ski klub Fi o ren ti na od bio je 13 mi li o na evra i dvo ji cu igra ~a Ju ven tu sa u za me nu za cr no gor skog re pre zen ta tiv ca Ste va na Jo ve ti }a. ^el ni ci klu ba iz Fi ren ce sa op {ti li su da }e 22-go di {weg igra ~a pu sti ti tek ako do bi je po nu du od 30 mi li o na evra. In ter net sajt Goal.com pre no si da je ak tu el ni {am pion Ita li je po red nov ca Fi o ren ti ni po nu dio Ale san dra Ma tri ja i Mi ke lea Pa ci jen cu, a da bi Jo ve ti} u no vom klu bu imao go di {wu pla tu od ~e ti ri mi li o na evra, uz bo nu se. Sport ski di rek tor Fi o ren ti ne Da ni je le Pra de ka zao je da }e qu bi ~a sti pre go va ra ti o tran sfe ru

Jo ve ti }a je di no ako im ne ko po nu di 30 mi li o na evra. - Raz go va rao sam sa vla sni ci ma klu ba i re kli su mi da Jo ve ti} ni je na pro da ju. Je di no ako ne ko po nu di 30 mi li o na, bez igra ~a ukqu ~e nih u raz me nu, mo `e mo da sed ne mo za sto i pre go va ra mo - ka zao je Pra de i do dao: - Jo ve ti} je ve o ma kva li te tan igra~ i `e li mo da na we mu gra di mo bu du} nost klu ba. Re pre zen ta ti vac Cr ne Go re u Fi o ren ti nu je do {ao iz Par ti za na u ma ju 2008. go di ne za osam mi li o na evra, a u me |u vre me nu je po stao je dan od naj bo qih igra ~a klu ba iz Fi ren ce, ko ji je pro {lu se zo nu za vr {io na 13. me stu ita li jan ske Se ri je A.

VRD NI^ KI RU DAR DO BIO TRE NE RA

Ne deq ko Ba bi} na klu pi Fud ba le ri Ru da ra iz Vrd ni ka, ko ji se tak mi ~e u Srem skoj li gi, do bi li su no vog tre ne ra. To je Ne deq ko Ba bi} (po se du je B li cen cu), ko ji je do sad vo dio Fru {ko gor ski par ti zan (Bu ko vac), Fru {ko go rac (Srem ska Ka me ni ca), bio po mo} nik u fu to {kom Me tal cu i Ka be lu, a ra dio je i u fud bal skim {ko la ma. Vrd ni ~a ni ima ju do sta vi so ke am bi ci je u ovoj se zo ni, a Ba bi} je spre man da od go vo ri iza zo vu . Ina ~e, Ru dar je ju ~e po ~eo pri pre me. M. P.

SPORT

dnevnik

~etvrtak19.jul2012.

VE^ERAS NA „KARA\OR\U” PRVI ME^ 2. KOLA KVALIFIKACIJA ZA LIGU EVROPE : VOJVODINA–SUDUVA

Danas 17.00 An`i - Honved 17.00 Milsami - Aktobe 17.00 Hazar Lankaran - Leh 17.00 Naftan - C. zvezda 17.30 Lokomot. (P) - Vitese Arhem 17.30 Renova - Gomel 17.45 Levadia Talin - Anartosis 18.00 Metalurg Rustavi Viktoria Plzen 18.00 Inter Baku - Asteras Tripolis 18.00 Jivaskila JK - Zeta Golubovci 18.00 Olimpija (Q) - Tromso 18.30 Diferdan` - Gent 18.30 [ahtjor Soligorsk Rid 19.00 Arhus - Dila Gori 19.00 AIK - Hafnafjordur 19.00 APOEL - Senica 19.00 Bnei Jahuda - [irak 19.00 Eski{ehir - St. Xonston 19.00 Tirana - Alesund 19.00 Levski (S) - FK Sarajevo 19.00 Metalurg (D) - ^elik 19.00 Mlada Bolesav - Tor A 19.00 Rosenborg - Ordaba{i 19.00 Ruh - Metalurg Skoppje 19.00 Slaven Belupo - Portdaun 19.00 Trnava - Sligo Rovers 19.15 Da~ija Ki{wev - Elfsborg 19.30 Rapid (B) - Mipa 19.30 Jang Boj - Zimbru 19.30 @algiris - Admira Vaker 19.45 Tvente - Inter Baku 19.45 Servet - Ganxasar 20.00 L. Metalurgs - Legija Var{ava 20.00 Makabi Netawa - Kups 20.00 Mura - CSKA Sofija 20.15 Slovan (B) - Videoton 20.30 Hajduk (S) - Skonto Riga 20.30 Vojvodina - Suduva 21.00 [iroki Brijeg - Sent Patriks Revan{ me~evi su na programu 26. jula.

Mak si mal nim za la ga wem do ci qa Pu n ih me s ec da n a tra ju pri pre me fud ba le ra Voj vo di ne za no vu se zo nu, a we no otva ra we usle d i } e ve ~ e r as, pr v om utak mi com 2. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe, u ko joj do ~e ku ju li tvan sku Su du vu. To k om pri p rem n og pe r i o d a Voj vo di na je od i gra la {est kon trol nih utak mi ca, u ko ji ma je ostva ri la po tri po be de i re mi ja, na go ve {ta va ju }i da je pred we nim ti mom, ali i na vi ja ~i ma, obe }a va ju }a se zo na. Ipak, u duel s Li tvan ci ma No vo sa |a ni, iako fa vo ri ti, ne }e u}i ola ko. Lo {e is k u s tvo iz pro { le se z o n e i utak mi ce s Va du com do bra je i jo{ uvek bol na opo me na, pa je {ef stru~ nog {ta ba Zla to mir Za g or ~ i} na kon f e r en c i j a za me di je re kao: - Ne sle di nam la ka utak mi ca. Moj sa rad nik Zol tan Sa bo i ja gle da li smo Li tvan ce u du e li ma s Da u ga vom i do {li smo do za kqu~ ka da je re~ o ve o ma bor be nom ti mu, ko ji u svo jim re do vi ma ima tro ji cu - ~e tvo ri cu igra ~a oko ko jih se vr ti wi ho va igra. Je smo fa vo ri ti, ali sa mo pod uslo v om da svi igra ~ i ulo ` e mak si mum zna wa i na po ra u obe

Ouma ru Abu ba kar, qu bi mac Vo {i nih na vi ja ~a

Abubakaru preminuo otac Qu bi mac no vo sad ske pu bli ke i je dan od naj bo qih igra ~a Voj vo di ne Ouma ru Abu ba kar pre dva da na do `i veo je po ro di~ nu tra ge di ju, pre mi nuo mu je otac. - Ka da je sa znao tu vest, Abu ba kar je, kao pra vi pro fe si o na lac od ra dio tre ning, iako mu ni je bi lo ni ma lo la ko - re kao je Za gor ~i}. - O~e ku jem da }e ve ~e ras za u ze ti me sto u ti mu, ma da sam, kao {to ste vi de li, osta vio otvo re nom i op ci ju da, uko li ko ipak ne bu de spre man da igra, me |u star te ri ma bu de Mi lan Bo jo vi}.

Upra va Voj vo di ne je po nu di la Abu ba ka ru Ouma ruu da mu or ga ni zu je put u Ka me run ka ko bi pri su stvo vao sa hra ni oca, ali je on tom pri li kom od go vo rio: Ne mo gu da odem, u ~e tvr tak moj tim igra va `nu utak mi cu. U znak po {to va wa pre ma Abu ba ka ro vom pre mi nu lom ocu, igra ~i Voj vo di ne }e ve ~e ras igra ti s cr nim flo rom, a na sta di o nu ne }e bi ti pu {ta na mu zi ka.

utak mi ce. Igre iz pri prem nog pe ri o da da ju nam osnov da bu de mo op ti mi sti i ve ru jem da }e mo ve ~e ras ostva ri ti do bar re zul tat i do }i do pred no sti pred re van{ u Ma ri am po qu. Tre ba pod se ti ti da je tim Su du ve po ra `en od Le to na ca u pr vom me ~u na svom te re nu (0:1), ali da je do pro la ska u 2. ko lo sti gao po sle po be de u re van {u u Da u gav sku (3:2). To ja sno sve do ~i o to me da je re~ o eki pi ko ja se na pre da je do po sled weg ato ma sna ge i si gur no je da su Za gor ~i} i we go vi sa rad -

ni ci upo zo ri li svo je u~e ni ke na to. - Su du va je ti pi ~an pred stav nik ru ske {ko le fud ba la - do dao je Igor \u ri}, sta me ni {to per Voj vo di ne i po vrat nik me |u cr ve no-be le. - O~e ku je nas ni ma lo la ko za da tak na pu tu ka pro la sku u 3. ko lo kva li fi ka ci ja, ali sam ube |en da mo è mo da ostva ri mo taj ciq. Sla èm se sa {e fom Za gor ~i }em u po gle du to ga da nam je za we go vu re a li za ci ju po treb no da sva ki od nas pru ì mak si mum - re kao je \u ri}. Ka da se re~ po ve la o sa sta vu eki pe, Zla to mir Za gor ~i} je na gla sio: - Po zna to je da Ser ì wo Grin, igra~ ko ji nam je sti gao ovog le ta, ne ma pra vo na stu pa zbog su spen zi je iz pro {le se zo ne, ka da je za ra dio cr ve ni kar ton u dre su Lev skog iz So fi je. Na we ga ne }e mo mo }i da ra ~u na mo ni ve ~e ras, ali ni u re va{ utak mi ci u Li tva ni ji. Uz to, \or |e Jo ki} ni je li cen ci ran za na stup, jer je tek od ove sed mi ce u pu nom tre nin gu. Svi osta li igra ~i su zdra vi, pa }u ve ~e ras na te ren iz ve sti sle de }i tim: Su pi} - Vu li }e vi}, Traj ko vi}, \u ri}, Pa vlo vi} - A|u ru, Mi to {e vi} - Mo re i ra, Ste va no vi}, Bil bi ja - Abu ba kar (Bo jo vi}). Ve ~e ra {wi duel igra se od 20.30 ~a so va na sta di o nu „Ka ra |or |e„, a iz FK Voj vo di na po na vqa ju da se kar te pro da ju sve do po ~et ka me ~a na bla gaj ni sta di o- na i to po ve o ma po pu lar nim ce na ma od 100 (Za pad), 70 (Is tok) i 50 (Se ver) di na ra. Ni ka kve pro pu sni ce i pret plat ne kar te ne }e va ì ti, pa iz klu ba po zi va ju gle da o ce da na vre me do |u i u|u na sta dion, ka ko se bes po treb no ne bi stva ra le gu `ve na ula zi ma. A. Predojevi}

CRENA ZVEZDA GOST NAFTANA

U Be lo ru si ju po po be du Cr ve na zve zda no vi evrop ski fi zi~ ka sna ga. Me |u tim, ako spu ci klus za po ~i we u Be lo ru si ji. Ri - sti mo lop tu i bu de mo igra li na {u val u dru gom ko lu kva li fi ka ci ja igru, kroz pas tra ì li pu te ve do za Li gu Evro pe je Naf tan, eki pa go la, ve ru jem da }e mo u re van{ u}i ko ja po svim pa ra me tri ma ne bi tre ba lo da pred sta vqa ozbiq ni ju pre pre ku Be o gra |a ni ma. Uz do zu op ti mi zma pri hva }e na je ulo ga fa vo ri ta, ali pri su tan je i oprez. - Pr ve utak mi ce u se zo ni su uvek naj te è. Ne ma go vo ra o pot ce wi va wu Naf ta na. Du go se spre ma mo za ove kva li fi ka ci je i sa da ima mo pri li ku da po ka è mo svi ma ko li ko smo do bro ra di li u pret hod nih me sec da na. Ne ma sum we da smo bo qi tim od be lo ru skog, ali to mo ra mo da po tvr di mo na te re nu. Dra` fud ba la i je ste u to me da ne po be |u je uvek bo qi ri val i da je uvek sve mo gu }e. Za to mo ra mo da bu de mo mak si mal no opre zni i skon cen tri sa ni - po ru ~io je Mi lo{ Di mi tri je vi} ko ji se opet na met nuo u ve znom re du. Stru~ ni {tab je de Zve zdi na uzda ni ca Dar ko La zo vi} taq no ana li zi rao ma ne i vr li ne pro tiv ni ka, upo znao sa po voq nih re zul ta tom, od no sno igra ~e sa wi ma, a pu no pa `we po po be dom - is ta kao je Di mi tri je sve }e no je i psi ho lo {koj pri pre mi. vi}. - Vi de li smo da je to skup sna Naj ve }i adut cr ve no- be lih tre `nih i vi so kih po je di na ca ko ji ba lo bi da bu de hi tri mla di re pre ~i ne kom pakt nu ce li nu i naj ja ~e zen ta ti vac Dar ko La zo vi}, ko ji je oru` je im je skok igra, pre kid i ne dav no pro du ìo ugo vor.

- Uè le li smo se tak mi ~ar skih me ~e va. U Be lo ru si ju pu tu je mo sa ja snim ci qem da po be di mo i uve ren sam da uko li ko svi da mo svoj mak si mum to mo è mo i da ostva ri mo. Sve za vi si od nas i na {e igre. Po ka za li smo u pro te kloj po lu se zo ni ko li ko vre di mo i ako bu de mo kon cen tri sa ni i is po {tu je mo do go vor iz svla ~i o ni ce, o~e ku jem da ve} u Be lo ru si ji za vr {i mo do bar deo po sla oko pro la ska u na red nu run du kva li fi ka ci ja – kon sta to vao je La zo vi}. Di le ma oko na stu pa Lu ke Mi li vo je vi }a zbog po vre de sko~ nog zglo ba po tra ja }e ve ro vat no do pred po ~e tak utak mi ce. - Otok ni je spao, ose }am se bo qe, ali na po sled wem tre nin gu ni sam iz dr ào do kra ja. Na dam se da }u ipak bi ti spre man za ve o ma va `nu utak mi cu. Osnov na stvar je da pru ì mo svoj mak si mum. Ima mo do bre opo me ne iz pri prem nog pe ri o da, ka da smo zna li da po lo ì mo oru` je i pred da le ko sla bi jim eki pa ma - na po me nuo je Mi li vo je vi}. Su sret u Vi teb sku po ~i we u 17 ~a so va, uz di rek tan TV pre nos na RTS-u, a prav du }e de li ti Fi nac To ni Asa ma. Z. Rangelov

Ze ni ~a ni ma pri ja lo na Zla ti bo ru ^e lik iz Ze ni ce je u sep tem bru 2010, na kon 20 go di na, go sto vao u No vom Sa du i sa Voj vo di nom od i grao pri ja teq sku utak mi cu. Ovih da na Ze ni ~a ni su po no vo do {li u Sr bi ji, pri pre ma li su se na Zla ti bo ru. Iz u zet no su za do voq ni uslo vi ma i go sto prim stvom do ma }i na, a na ro ~i to su bi li odu {e vqe ni ka da su se na utak mi ci sa kru {e va~ kim Na pred -

kom po ja vi li Ra do mir An ti}, Vla di mir Pe tro vi} Pi `on, Du {an Sa vi} i dru gi pro sla vqe ni fud ba le ri. Evo ci re ne su uspo me ne na pro {la vre me na, a svi ma je bi lo dra go {to su Ze ni ~a ni iza bra li ba{ Sr bi ju za pri pre me. Ina ~e, ^e lik je od i grao pet pro ver nih utak mi ca, tri je do bio pa je tre ner Vla di mir Ja go di} i zbog to ga za do vo qan. S. L.

sPORT

~etvrtak19.jul2012.

dnevnik

OTVORENO PRVENSTVO SRBIJE NA OTVORENIM VODAMA

Ma ra ton ci tra `e svo je me sto Marina Mun}an

NA MITINGU U ITALIJI

Ma ri na Mun }an vra ti la re kord Srp s ka atle t i ~ ar ka Ma r i n a Mun } an po sta vi la je no vi na ci o n al n i re k ord na 1.500 me ta ra. Ona je, na mi tin gu u ita li jan skom gra du Li wa no Sa bja do ro, na pra vi la re zul tat 4:06,48. Ovo je dru gi put u po sled wa tri da na da je obo ren na ci o nal ni re kord na 1.500 me ta ra, na kon {to je Ame la Ter zi} u fi na lu omla din skog Pr ven stva sve ta osvo ji la sre br nu me d a q u sa vre m e n om 4:07,59. Pre to ga re kord je ta ko |e bio u vla sni {tvu Ma ri ne Mun }an – 4:08, 02, po sta vqen 2007. go di ne u Osa ki. - Za do voq na sam ostva re nim re zul ta tom i ovo mi je do bar in -

di ka tor da u Lon don od la zim u od li~ noj for mi - iz ja vi la je Mun }an. Wen tre ner Mi le Ugrin re kao je da je ova ko do bar re zul tat o~e ki vao i ra ni je. - Dra go mi je {to je ovaj re zul tat po stig nut pred Olim pij ske igre i ne bi me ~u di lo da Ma ri na na Igra ma na pra vi jo{ bo qi. Osta je mo `da `al {to na pr ven stvu Evro pe u Hel sin ki ju ni je us pe la da is tr ~i ova ko do bar re zul tat, jer je sti gla iz Ame ri ke sa mo de se tak da na uo~i tak mi ~e wa i ni je se akli ma ti zo va la - iz ja vio je Ugrin. Mun }an je u Hel sin ki ju osvo ji la 12. me sto sa vre me nom 4:15,63.

Park pri ro de Sta ra Ti sa kod Bi ser nog ostr va ugo stio je pli va ~e ma ra ton ce iz osam na {ih klu bo va, ali i Ma ke do ni je, Slo ve ni je i [vaj car ske, pa je Otvo re no pr ven stvo Sr bi je (Open) na otvo re nim vo da ma po pri mi lo me |u na rod ni ka rak ter. Or ga ni za tor atrak tiv nog tak mi ~e wa je Pli va~ ki sa vez Sr bi je, a do m a } in i su o r g a n i z a t or bio je PK Be ~ej. Pr vog da na pli va lo se 5000 me ta ra, a su tra dan je sta za bi la dvo stru ko du `a. - Sta zu od pet ki lo me ta ra pli va lo je 17 tak mi ~a ra, 12 u mu {koj i u 5 `en skoj kon ku ren ci ji, a na de set ki lo me ta -

na gra da. Od re di li smo mi i za ak tu el ni Open na gra du po bed ni ku u vi si ni 250 evra, uz uslov da re zul tat na 5.000 me ta ra bu de bo qi od 58 mi nu ta, a na 10.000 me tar 2 sa ta i 20

- Sa vez, na ~i jem sam ja ~e lu, ~lan je PSS i ta ko smo ukrup ni li sna ge za pro spe ri tet da q in s ko ma r a t on s kog pli va wa u Sr bi ji. Ciq nam je da se oma so vi mo, {to ne

Mol ski ma ra ton Is ko ri sti li su en tu zi ja sti iz Mo la pri li ku to {to se u wi ho voj bli zi ni odr à va dr àv no pr ven stvo u da qin skom pli va wu i pro mo vi sa li svoj tra di ci o nal ni ma ra ton na Ti si. - Po 8. put or ga ni zu je mo ma ra ton na Ti si. Pli va se od Ade do Mo la u du ì ni 3,5 ki lo me tra. La ne je bi lo pre ko 120 tak mi ~a ra u se dam ka te go ri ja. Po zi va mo sve za in te re so va ne da nam se pri dru è u su bo tu, 21. ju la, na pla ì u Adi. Start je za ka zan za 15 sa ti, a na gra de su pe ha ri i me da qe - re kao je pred sed nik Or ga ni za ci o nog od bo ra ma ra to na na Ti si u Mo lu Ra do van Te {i}.

mi ve} na red ne Olim pi ja de ne bi s mo ima l i svog pred stav ni ka u Rio de @e ne i ruop ti mi sta je Mi haj lo Ko ji}. Tak mi ~e wu na Sta roj Ti si pri s u s tvo v ao je i se l ek t or re pre zen ta ci je Sr bi je u da qin skom pli va wu Ne nad Jo vi} iz Pan ~e va, ko ji je iz vr {io oda bir kvar te ta ko ji }e nas pred s ta v qa t i ve} ovog vi ken da u Her ceg No vom na 3 ki lo me tra du goj sta zi, a on da sle di iz bor u~e sni ka za tr ku u Sa vi kod [ap ca du goj 19 ki lo me ta ra, ko ja se odr `a va 5. av g u s ta u okvi r u Svet s kog ku pa na otvo re nim vo da ma. - Do bro je da ima {to vi {e ova kvih tak mi ~e wa, da or ga -

LIGA [AMPIONA

Tri na {e pri ja ve Tri srp ska klu ba su se pri ja vi la za u~e {}e u Li gi {am pi o na u na red noj se zo ni za va ter po li ste, Par ti zan Raj faj zen, Cr ve na zve zda i Voj vo di na.

PARTIZAN SE POJA^AO

Mu sli pot pi sao R e p r e z e n t a t i v a c Sr b i j e De j an Mu s li pot pi sao je tro go di {wi ugo v or sa ko -

Ovaj cen tar ka ri je ru je po ~eo u FMP-u iz @e le zni ka, a 2010. go di ne oti {ao je u {pan sku Ka hu La bo ral. Klub iz Vi to ri je

Start trke na 10 kilometara Open Srbije na otvorenim vodama

Dejan Musli

{ar ka {kim klu bom Par ti zan. Mu sli ima 22 go di ne, vi sok je 213 cen ti me ta ra, a u ugo vo ru sa cr no-be li ma po sto ji op ci ja da po sle dve go di ne mo `e da pro na |e an ga `man u ino stran stvu.

LIGA [AMPIONA

REZULTATI Uli ses - [e rif 0:1 Flo ra - Ba zel 0:2 Hel sin ki - KR Rej kja vik 7:0 Nef ~i - Ze sta fo ni 3:0 Di de lan` - Sal zburg 1:0 Slo van Li b. - [a htjor(K) 1:0 @i li na - Kir jat [mo na 1:0 TNS - Hel sing borg 0:0 Sken der beg - De bre cin 1:0 Va le ta - Par ti zan 1:4 [a mrok - Ekra nas 0:0

Gru pa E Ne ma~ ka - Ru si ja Ukra ji na - Fran cu ska Sr bi ja - Gr~ ka 1. Sr bi ja 4 4 0 2. Ne ma~ ka 4 3 1 3. Ru si ja 4 2 2 4. Gr~ ka 4 1 3 5. Fran cu ska 4 2 2 6. Ukra ji na 4 0 4

74:59 62:75 86:69 307:234 8 263:248 7 268:294 6 290:328 5 275:248 4 214:252 4

Tre }e ko lo - da nas: Ne ma~ ka Ukra ji na (16.15), Ru si ja - Sr bi ja (18.30), Gr~ ka - Fran cu ska (20.45).

po tom ga je slao na po zaj mi ce u Fu en la bra du, Mon te gra na ro i Me ga Vi zu ru. Mu sli je dru go po ja ~a we Par ti za na na po zi ci ji cen tra u po sled wa tri da na, po {to je sti gao i \or |e Ga gi} iz He mo far ma.

Tip sa re vi} is pao u du blu Srp sko-poq ski te ni s ki dubl Jan k o Tip sa re vi} - Lu ka{ Ku bot eli mi ni san je u pr vom ko lu tur ni ra u {vaj car skom gra du G{ta du. Bo q i od wih bi l i su Rus Mi h ail Ju ` ni i Ukra j i n ac Ser g ej Sta k ov s ki, ko j i su sla v i l i 2:1 (6:7 (4:7), 7:5, 10:8). Na tur n i r u ko j i se igra za uku p an na g rad n i fond od 410.175 evra Tip s a r e v i} je po s ta v qen za pr v og no s i o - ca u po j e d i n a~ n oj kon k u ren c i j i. Osmi te ni ser sve ta slo bo dan je na star tu tak mi ~e wa, a we gov pr vi ri val bi }e kva li fi kant, Austri ja nac Mar tin Fi {er. Taj me~ na pro gra mu je u ~e tvr tak.

ra star to va lo je 9 tak mi ~a ra, 7 u mu {koj i 2 u `en skoj kon ku ren ci ji. Svi su iz ra zi li za do voq stvo or ga ni za ci jom i uslo vi ma za tak mi ~e we, {to ide u pri log mo joj tvrd wi da je ovo ide al no me sto za pri pre m e pli v a ~ a ma r a t o n a c a. Is k o r i s ti l i smo pri l i k u bo rav ka ~el ni ka PSS, ko ji je i or ga ni za tor tak mi ~e wa, da raz go va ra mo na te mu da va wa ve }eg zna ~a ja ovoj vr sti pli v a w a. Po k u { a } e m o da izlo bi ra mo da tak mi ~e we na Sta roj Ti si u|e u pro gram LEN ku pa ve} idu }e go di ne, {to zna ~i da bi smo je dan put go di {we ugo sti li evrop ske ma ra ton ce- re kao je pred sed nik Od bo ra za da qin sko pli va we PSS Be ~e jac En dre Sa bo. De ce ni ja ma PSS ni ja pri da vao ve }u pa `wu da qin skom pli va wu na otvo re nom, a on da je u po sled we dve go di ne pre p o z nat zna ~ aj ove vr s te pli va wa, pa je usle di la po dr {ka kroz or ga ni za ci ju tak mi ~e wa, oda bir re pre zen ta ci je i omo gu }a va we u~e {}a na me | u n a r od n im tak m i ~ e wi ma. - Do bro je da smo stva ri po kre ni li s mr tve ta~ ke, {to jo{ uvek ni je do voq no do bro, ka mo li ide al no, a {to nas opet mo t i v i { e da ra d i m o jo{ bo qe. Ube |en sam da }e sle d e } e dr ` av n o pr v en s tvo bi ti bo qe. A da bi smo pri vu kli stra ne pli va ~e, mo ra mo na vre me da ob ja vi mo vi si nu

mi nu ta. Is po sta vi lo se da je to, ipak, bi la vi so ka nor ma, pa smo od lu ~i li da ubla `i mo kri te ri jum i vred nost na gra da. Ove go di ne su po bed ni ci u obe kon ku ren ci je i obe tr ke do bi li po 150 evra, a dru go pla si ra ni po 100 - ukqu ~io se u raz g o v or pred s ed n ik PSS Slo bo dan Bo ka ni}.

ide la ko. Do sa da se na{ rad za sni vao na en tu zi ja zmu po je di na ca, a sa da je sti gla po mo} iz PSS i bo q i t ak je pri me tan. Go di na ma sam pli vao kao ve te ran na ra znim tak mi ~e wi ma i ti me pro mo vi sao da qin sko pli va we na otvo re nom i mo ti vi sao mla de da se i oni opro ba ju u sve

Rezultati Tr ka na 5000 me ta ra– è ne: 1. Ni ka Ko za mer nik (Slo ve ni ja) 1:04:30,65, 2(1. u Sr bi ji) Je le na Je ~an ski (Swim star – Be ~ej) 1:07:01,07, 3(2). Mi na Ma sti lo vi} (11. april No vi Be o grad) 1:10:23,15 i 4(3). Lu na De ni} (Par ti zan – Be o grad) 1:20:48,20. Mu { kar c i: 1. Mar t in Hol ([vaj c ar s ka) 1:00:02,09, 2(1). Igor Mi j a t o v i} (Par t i z an – Be o g rad) 1:01:12,03, 3. Ev ge nij Pop Acev (Ma ke do ni ja) 1:01:46,37, 4(2). Ni ko la Stu par (No vi Sad) 1:03:22,72, 5. De jan Mla de nov ski (Ma ke do ni ja) 1:03:25,29. i 6(3). Mi lo{ Bo ì no vi} (Cr ni ca – Pa ra }in) 1:03:27,25. Trak na 10.000 me ta ra– è ne: 1. Lu na De ni} (Pa ti zan – Be o grad) 2:51:30,53 i 2. Bo ja na De di} (Po let – Som bor) 2:59:18,18. Mu {kar ci: 1. Ev ge nij Pop Acev (Ma ke do ni ja) 2:08:13,11, 2. De jan Mla de nov ski (Ma ke do ni ja) 2:11:25,70, 3. Alek san dar Ili ev ski (Ma ke do ni ja) 2:15:42,94, 4.(1. u Sr bi ji) Bo ì dar Ra ce (Par ti zan – Be o grad) 2:18:54,03, 5(2). Se ba stian Sa bo (Be ~ej) 2:20:03,59 i 6(3). Mi lo{ Bo ì no vi} (Cr ni ca – Pa ra }in) 2:21:21,70. Slu {a sve iz pri kraj ka do a j en ma r a t on s kog pli v a w a Mi haj lo Ko ji} iz Ba~ ke To po l e, ak t u e l n i pred s ed n ik Sa ve za za da qin sko ma ra ton sko pli va we Sr bi je, a mi ne pro pu {ta mo pri li ku da ~u je mo i we go vo mi {qe we o vas kr snu }u ove vr ste pli va wa na otvo re nom.

ovo, a ne ki i do ka `u. Po ja vio se no v i ta l as mla d i } a ro |e nih 1994, 95, 96, pa i mla |ih, ko ji su per spek ti va na {eg ma ra ton skog pli va wa i tre ba im pru `i ti du `nu pa `wu. Jer, ne tre ba iz gu bi ti iz vi da da je ma ra ton sko pli va we na 10.000 me ta ra olim pij ska di sci pli na, pa za {to

ni zu je mo, kao ove go di ne, i ne k o l i k o kon t rol n ih oku pqa w a u ba z e n i m a ili na otvo re nom, s ci qem da se do bi je ja sni ja sli ka o mo gu} no sti ma {to ve }eg bro ja per spek tiv nih tak mi ~a ra - raz mi {qa we je se lek to ra Ne na da Jo vi }a. U kra }oj tr ci po be di li su Slo ven ka Ni ka Ko za mer nik i [vaj ca rac Mar tin Hol, ali zbog pro me ne le ta avi o na mo ra li su da se vra te od mah i ni su u~e stvo va li u tr ci du plo du è de o ni ce. To je na naj bo qi na ~in is ko ri stio tri ling iz Ma ke do ni je, jer su Ev ge nij Pop Acev, De jan Mla de nov ski i Alek s an d ar Ili j ev s ki, upra vo ovim re dom, osvo ji li pr va tri me sta. Pri jat no je iz ne na di la Be ~ej ka Je le na Je ~an ski. Iako je bi la naj mla |a u~e sni ca, sti gla je na 5000 me ta ra od mah iza Slo ven ke i oki ti la se ti tu lom pr va ki we Sr bi je, a u mu {koj kon ku ren ci ji {am pion je po stao Igor Mi j a t o v i} iz be o g rad s kog Par ti za na. Na 10 ki lo me ta ra {am pion Sr bi je je po stao Bo ì d ar Ra c e iz be o g rad s kog Par t i z a n a, vi c e { am p ion je Be ~e jac Se ba sti jan Sa bo, a tre }e pla si ran, kao i na upo la kra }oj sta zi, Mi lo{ Bo ì no vi}, ~lan PK Cr ni ca iz Pa ra }i na. Lu na De ni} iz be o grad skog Par ti za na je {am pi on ka, a Bo ja na De di} iz som bor skog PK Po l et vi c e { am p i o n k a Sr bi je. V. Jan kov

kultura

dnevnik ПРИЗНАЊЕ БРАНКОВОГ КОЛА ЗА УКУПАН СТВАРАЛАЧКИ ОПУС ЈЕРМЕНСКОМ ПЕСНИКУ

~etvrtak19.jul2012.

СA ФЕСТИВАЛА ЕВРОПСКОГ ФИЛМА НА ПАЛИЋУ

Инвазија с Месеца Бабкену Симоњану награда и непријатељи у брдима „Бранко Радичевић” Престижна међународна награда Бранковог кола ‘’Бранко Радичевић’’, за укупан песнички и стваралачки опус, припала је угледном јерменском песнику Бабкену Симоњану. Ову одлуку једногласно je донео жири у саста-

ву: Ненад Грујичић, Владимир Јагличић и Ирена Бера. Награда ће свечано бити уручена на 41. Бранковом колу, које ће трајати од 7. до17. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду. Бабкен Симоњан, јерменски песник, есејиста, србиста, преводилац и публициста, рођен је 1952. у Јеревану. Аутор шест књига поезије и више од 800 есеја, путописа, превода и препева. Песме су му претежно у везаном стиху, у класичним формама и облицима: рубаије, катрени, дистиси и сонети.

У издању Бранковог кола, 1998. појавила се на српском језику књига Ходочашће Бабкена Симоњана. - Тематски и садржајно везан за мит Арарата и Нојеве барке, богато јерменско наслеђе и традицију, али и за мотиве Косова и српске баштине, налазећи у њима заједничке елементе трагизма и подвига, Бабкен Симоњан отвара библијску димензију певања и стварања - речено је у образложењу жирија. О његовој поезији високу оцену дали су класици јерменске књижевности Ованес Шираз, Силва Капутикјан, Геворк Емин, Маро Маркарјан и други. Књижевни радови Бабкена Симоњана преведени су на руски, естонски, италијански, српски и друге језике. Др Бабкен Симоњан предаје српски језик на универзитету у Јеревану, почасни је конзул Србије у Јерменији. Од 1975. године, Бабкен Симоњан бави се јерменско-српским књижевним и културним везама, истражује јерменску дијаспору у Србији. Објавио је низ огледа и текстова на јерменском и српском језику. Нарочито су значајни његови радови на истраживању јерменских споменика, надгробних плоча и рукописних извора у Србији, у којима тумачи културноисторијску генезу поменутог феномена. Много пута је предочавао јерменску књижевност у Ср-

бији и српску у Јерменији. Истраживао је и околности у којима је 1847. прва књига Бранка Радичевића штампана управо у ‘’јерменскоме намастиру’’ у Бечу. Од 1980. редовно преводи на јерменски језик српску народну, средњовековну, класичну и савремену књижевност. Превео је многе српске легенде, бајке и народне приповетке, те дела Јефимије Мрњавчевић, Петра Петровића Његоша, Бранислава Нушића, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић и других савремених српских аутора. Приредио је прву Антологију српске поезије на јерменском језику, коју је објавила позната издавачка кућа ‘’Аполон’’ у Јеревану. У припреми је и Српско-јерменски речник. Поред низа истакнутих признања, добитник је и највеће јерменске награде „Кандило“, за област књижевности и преводилаштва, коју му је доделио Свети Ечмиадзин (центар Јерменске апостолске цркве) заједно са Савезом писаца Јерменије. Међу досадашњим добитницима међународне награде ‘’Бранко Радичевић’’ налазе се европски песници: Вјачеслав Купријанов (Швајцарска), Филип Танселен (Француска), Насо Вајена (Грчка), Никита Данилов (Румунија), Валериј Латињин (Русија) и Керол Ен Дафи (Велика Британија), чије су се књиге на српском језику појавиле у издању Бранковог кола, а у преводу Николе Вујчића, Емилије Церовић, Ксеније и Ивана Гађанског, Миљурка Вука диновића, Зорана Костића и Милене Борић.

СУТРА У СИНАГОГИ, НА НОВОСАДСКОМ МУЗИЧКОМ ЛЕТУ

Квартет Тамаре Обровац Концертом квартета хрватске певачице Тамаре Обровац, сутра у 21 час у Синагоги наставља се циклус „Новосадско музичко лето“, у организацији Музичке омладине Новог Сада (МОНС). Квартет у саставу Тамара Обровац, вокал, Матија Дедић, клавир, Звонимир Шестак, контрабас и Крунослав Левачић, бубњеви, приредиће Новосађанима вече етноџеза.

лекта, стиче велику популарност и широм света. Номинација за награду „world mu sic 2004“ (у категорији европске музике) Би-Би-Сијевог радија, али и награда публике, као и многобројне позитивне реакције међународне критике само су нека од сведочанстава њеног великог међународног успеха. Тамара Обровац је досад објавила седам ауторских компакт-дискова.

Квартета Тамаре Обровац, снимљеним 1998. први пут је представљен такав начин размишљања и компоновања. Поновни сусрет квартета на концерту у Грожњану (лето 2011) покренуо је нову креативност и сасвим другачије интерпретације старих композиција. Циљ новог пројекта „Uli ka re vi val“ јесте поновно окупљање, сада већ зрелих, музичара из Квартета Тамаре Обровац и реинтер-

Углавном весели и откачени отклон од стварносних тема и невоља, у Главном такмичарском програму текућег Фестивала европског филма на Палићу донео нам је филм „Челично небо“. Као редитељ потписује га Тимо Вуоренсола, познат и као певач популарног финског метал бенда „Алyмyсто“. Тако је и у стилу фронтмена рок групе, на Летњој позорници, четврте фестивалскe вечери, најавио свој филм, напомињући да је на њему са екипом пријатеља радио шест година. Идеја се родила током једног из-

Симпозијум природи

Како напомињу у МОНС–у, њен је глас подједнако ефектан у певању текстова и вокализама, када постаје додатни инструмент. Уз међународну концертну активност Тамара Обровац компонује и музику за позориште и филм и до сада је и за то примила значајан број награда и признања. - У композицијама у којима спаја џез и етничке утицаје завичајне Истре, Тамара Обровац ствара уникатну ауторску поетику и форму. У нумерама с албума „Улика“ у извођењу

претација старих нумера из нове, зрелије уметничке визуре – наводе у МОНС-у. - Овај пројект је заправо и обновљена сарадња изврсних и награђиваних уметника са засебним успешним каријерама Тамаре Обровац и Матије Дедића. Занимљив спој истарске и медитеранске музике и савременог џеза ови уметници доносе с лакоћом, спонтаношћу, инвентивним импровизацијама, слободом, хумором и снажном комуникативношћу, својственим само највећим уменицима. Н. Пејчић

ЗА ВЕНЕЦИЈАНСКИ ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛ КРАЈЕМ АВГУСТА

Изабран жири Мостре Хонгконшки редитељ Питер Чен и британска глумица Саманта Мортон биће у жирију овогодишњег Венецијанског филмског фестивала који почиње идућег месеца, најавили су организатори.Деветочланом жирију, који додељују главну награду - „Златног лава„, а којим ове године председава амерички продуцент Мајкл Ман, придружиће се и француска глумица и манекенка Летиција Каста и израелски редитељ Ари Фолман. Чен је започео каријеру радећи на филмовима Џекија Чена, а његов редитељски првенац „Alan and Eric: Bet we en Hel lo and Go odbye„ је 1991. добио неколико награда. Чен је продуцирао и филм „Телохранитељи и

убице„ Тедија Чена, који је постигао велики успех у азијским земљама и освојио осам награда на Филмском фестивалу у Хонг Конгу. Како преноси агенција АФП, 35-годишња Саманта Мортон је два пута била номинована за Оскара. Публика је недавно могла да је види у остварењу Дејвида Кроненберга „Космополис”. Међу осталим члановима жирија су наша уметница перформанса Марина Абрамовић, италијански редитељ Матео Гароне, француско-швајцарска редитељка Урсула Мејер и аргентински редитељ Пабло Траперо. Венецијански фестивал, 69. по реду почиње 29. августа и траје до 8. септембра.

ци, сви на свој начин зависни од доминантног деде, главе породице. У, с почетка, мање више идиличну атмосферу постепено се увлачи тензија коју потенцира деда истичући како има све већих проблема са номадима, сточарима с друге стране брда. Они му, наводно, угрожавају посед пуштајући стоку на његову страну. Убрзо следи низ догађаја после којих откривамо не само односе међу рођацима већ и ко им је стварни непријатељ. „Иза брда“ је мало ремек дело продукционе економичности и креативне употребе

главна стилска одлика овог у целини симпатичног и довољно интелигентног лудистичког спектакла. Није незанимљиво, како сам редитељ каже, десет одсто буџета филма су унапред финансирали фанови. А то је нешто више од милион евра, што упоште није лоше. Њихова имена су се нашла и на одјавној шпици филма. Након овог ватромета боја, акције у свемиру и безазленог подсмеха аутодеструктивности људског рода у Главном такмичарском програму видели смо и тихи, минималистички у сваком погледу на елементарно сведен, а снажан филм „Иза брда“. Као сценариста и редитељ потписује га Емин Алпер чије је то прво дугометражно остварење. Прича се одвија у сеоској забити, у Турској. Пензионисаном оцу у посету долази син са своја два сина. Ту у малој заједници су и још неки рођа-

филмског медија у служби сецирања мрачних страна људске природе. У програму „Паралеле и судари“ али ван такмичарске конкуренције приказан је филм „Врата“, најновије остварење једног од најистакнутијих мађарских редитеља Иштвана Сабоа. Реч је о камерној драми, такорећи телевизијском филму, несумњиве елеганције и класичне литерарне специфичне тежине, али не и врхунских домета. Прича говори о хладно – топлом односу једне младе амбициозне списатељице и старије ћудљиве жене коју, књижевница ангажује као кућну помоћницу. Ова млада интелектуалка и грађанка на месту имаће пуно тога да научи о животу и смрти, искрености и правој љубави од неугледне и опоре старе служавке, коју игра Хелен Мирен. В. Црњански

Из филма „Челично небо”

ласка у грaд када се мало попило. Неко је предложио да се сними нешто о нацистима који су после Другог светског рата избегли на тамну страну Месеца. Звучало је блесаво, а онда је на интернету открио колико има људи који верују да су нацисти на Месецу нашли уточиште и чекају моменат када ће отпочети инвазују на Земљу... Резултат је забавна и саркастична СФ маштарија, која нам Вуоренсола представља као истинског филмофила и љубитеља научно фантастичног жанра. У форми постмодерног колажа, рачунајући и на колективно филмско несвесно гледалаца, редитељ и његов сценаристички тим, „Челично небо“ састављају од шуме цитата и асоцијација, постављајући их у духовите односе и комбинације. Отуд главну наративну нит – спасавање Земље од нацистичког напада из свемира НОВОСАДСКИ УМЕТНИЦИ НА ЕКОЛОШКОЈ ТРОМЕЂИ

Улазнице стају 500 динара и продају се у Музичкој омладини Новог Сада (Католичка порта 2/3, тел. 021/452-344) од 8 до 14 часова, као и два сата пред почетак концерта у Синагоги. - Певачица, флаутисткиња, композиторка и текстописац Тамара Обровац једна је од најзначајнијих и најсвестранијих уметница на хрватској музичкој сцени подсећају у Музичкој омладини Новог Сада. - Њен музички израз, стваран под утицајима истарске народне музике и дија-

често заглушују детаљи и истицање занимљивих критичких паралела са стварним личностима и институцијама као што су, рецимо, Уједињене нације, председница САД, ПР и стајлинг стручњак, који има незаобилазно место у креирању светске политике и рата и мира, на Земљи и у околини. Музика Лајбаха, ослоњена на цитате популарних Вагнерових музичких тема, као иронијска контекстуализација не одвећ оригинална али довољно другачија од много пута већ виђеног, намеће се и као

Указујући на велики потенцијал запуштеног каналског система за наводњавање, за који су овогодишње високе температуре и суша управо алармирали надлежне и показали неопходност хитног регулисања каналског система, од 22. до 28. јула у Шебешфоку (Бездан, Србија), на Великом бачком каналу, биће одржан међународни симпозијум уметника „Еко арт тајм“. Симпозијум који је организован на тромеђи Србије, Хрватске и Мађарске, у заштићеној зони природе првог реда, бавиће се кроз уметност еколошким проблемима везаним за водотокове, њихово чишћење и ревитализовање. Рад симпозијума указаће на велики број чинилаца који ремете виталност река и канала (муљ, пластика, фабрички отпад, отровне материје...). На симпозијум је позвано петнаест уметника, различитог уметничког и медијског израза, из земље и иностранства. У оквиру симпозијума биће одржано предавање и дискусија из области заштите вода, а учесници ће посетити споменик на Батини, Сомбор и музеј великог српског уметника Милана Коњовића. У раду „Еко арт тајм“ из Новог Сада учествују уметници чланови групе „16_11 Урбан дисктрикт“: Душан Тодоровић, Слободан Миљевић, Маја Јоцков, Видоје Туцовић, Ненад Илић. И. Б.

ПОВОДОМ 50 ГОДИНА РАДА СЛАВНОГ ПЕВАЧА

Боб Дилан најавио нови албум Певач и текстописац Боб Дилан најавио је да планира да изда нови албум у септембру ове године и тако обележи пола века од објављивања свог првог албума, преносе амерички медији. Дилан ће свој 35. албум, који ће изаћи 10. септембра у Великој Британији и 11. септембра у САД, назвати „Темпест’’. Према ранијим наводима у медијима Дилан је направио албум у року од месец дана у студију у Санта Моники, а укупно трајање је 68 минута. Албум садржи 10 нумера, а продуцент новог материјала је сам Дилан који се потписао именом „Џек Фрост’’. „Темпест‘’ ће обележити 50 година Дилановог рада. Он је свој први албум издао 1962. године. Дилан тренутно приводи крају своју европску турнеју, а очекује се да ће отпочети нову 2013. године како би промовисао албум.

Ово је први албум после божићног албума ‘’Christ mas in the He art„ из 2009. године. Неки од најпознатијих хитова овог музичара су - „Blo win‘ in The Wind‘’, „The Ti mes They Are A-Chan gin‘’’, „Li ke a Rol ling Sto ne‘’, „Just Li ke A Wo man‘’.

svet

~etvrtak19.jul2012.

dnevnik

PO BU WE NI CI NA JA VQU JU OD LU ^U JU ]U BIT KU ZA PRE STO NI CU SI RI JE

Uhap {en La slo â ta ri, Ubi je ni mi ni star naj tra è ni ji na ci sta od bra ne i Asa dov zet DA MASK: Najmawe dvojica visokih zvani~nika sirijskog reìma su ubijena, a nekoliko ih je te{ko raweno u samoubila~kom napadu koji se dogodio to kom sa stan ka mi ni sta ra vlade Ba{ara al Asada sa vojnim i bezbednosnim funkcionerima. Ubijeni su ministar

Borbe za Damask nastavqene su i tokom no}i, a opozicioni aktivisti tvrde da je nekoliko kasarni u blizini predsedni~ke palate u plamenu. Ka`u da je vlada u pojedine delove grada uputila jo{ vojnika, kao i da je nekoliko qudi ubijeno u sukobima i bombardovawu. Sirij-

Ba {a r ov te lo hra ni teq ubio mi ni stra

odbrane Daud Rajha i Asadov zet, zamenik ministra odbrane Asef [avkat. Bomba{-samoubica je bio pripadnik naju`eg Asadovog obezbe|ewa, a odgovornost za napad preuzela je islamisti~ka organizacija Liva al-Islam, Jo{ nekoliko visokih zvani~nika Asadovog re `i ma je te {ko ra we no u ovom napadu.

ske vlasti, me|utim, negiraju da je u toku op{ta ofanziva opozicije, koja je jo{ pre nekoli ko da na na ja vi la ko na~ nu borbu za prestonicu. Opozicija je tada rekla da je operacija dobro planirana i da su jo{ pro{le nedeqe na stotine pobuwenika stigle u prestonicu. U me|uvremenu, zvani~nici Ujedniwenih nacija poku{ava-

li su da ubede Kinu i Rusiju da dogovore o{trije mere o Siriji, uo~i ju~era{weg glasawa Saveta bezbednosti o nametawu sankcija. Iza sla nik Ko fi Anan, u Moskvi je poku{ao da pridobije ruskog predsednika Vladimira Putina, a generalni sekretar UN-a Ban Ki-mun pregovarao je sa zvani~nim Pekingom - da ne blokira rezoluciju kojom se, kao posledwa mera, dozvoqava i vojna akcija. Postoje dva nacrta. Prema prvom, ruskom predlogu, predvi|eno je produ`ewe mandata posmatra~koj misiji u Siriji, i posle 21. jula za jo{ tri meseca. Po drugom, britanskom nacrtu predvi|eno je ograni~awe misije na 45 dana i rok od 10 dana u kojem vlada Sirije treba da obustavi nasiqe i povu~e vojsku iz naseqenih mesta. U suprotnom, Damasku }e biti uvedene sankcije. Kqu~ni ka men spo ti ca wa su pret wa sankcijama i spomiwawe Glave sedam Poveqe UN kojom bi se omo gu }i la upo tre ba si le sa ciqem da se zaustavi gra|anski rat u Siriji. Rusija se odlu~no protivi tome i najavila je veto na svaku rezoluciju u kojoj se spomiwe Glava sedam. Isto vre me no, fran cu ski predsednik Fransoa Oland potvrdio je da se brigadni general Manaf Tlas, jedan od najvi{ih zvani~nika koji su napustili sirijski re`im nalazi u Parizu.

SEVERNA KOREJA

Kim Yong Un po stao mar {al PJON GJANG: Severnokorejski lider Kim Xong Un dobio je titulu mar{ala, javili su dràvni mediji, ~ime je jo{ vi{e u~vr{}en wegov poloàj vrhovnog komandanta u trenutku izvo|ewa kqu~nih promena u vrhu korejske Narodne armije. Dràvni mediji prenose da su najvi{i vojni i vladini zvani~nici odluku o dodeqivawu titule mar{ala doneli u utorak, sedam meseci od dolaska mladog vo|e na vlast i nedavnih smena u vrhu korejske vojske. Severna Koreja je u ponedeqak saop{tila da je sa mesta na~elnika general{taba smewen Ri Jong Ho, visokopozicionirani zvani~nik u vojnim i politi~kim krugovima Pjongjanga, javqa AP.

Kim Yong Un

Slede}eg dana je mawe poznat general Hjon Jong ^ol imenovan za vicemar{ala, {to je ~etvrto po redu imenovawe od kada je Kim preuzeo vlast u zemqi nakon smrti svog oca i neprikosnovenog lidera zemqe Kim Xong Ila. Uklawawe Rija, koji je bio vicemar{al od 2010, ali i mentor mladom Kimu, izazvalo je iznena|ewe kod mnogih, a kao zvani~an razlog navedeno je we go vo zdrav stve no sta we u koji poznavaoci prilika u Severnoj Koreji sumwaju. Ri je izgledao zdravo prilikom nedavnih pojavqivawa i wegov odlazak je izazvao spekulacije me|u analiti~arima da ga je Kim uklonio kako bi stavio „svoj znak” na zemqu.

BU DIM PE [TA: Ma|arske vlasti uhapsile su Lasla âtarija (97), osumwi~enog za ratne zlo~ine tokom Drugog svetskog rata. Tuìla{tvo je saop{tilo da je protiv wega podignuta optu`nica. âtari je prvi na listi najtraènijih nacisti~kih zlo~inaca Centra „Simon Vizental”. Osumwi~en je za likvidaciju 300 Jevreja 1941. i za deportaciju 15.700 Jevreja u logor smrti Au{vic 1944. godine. Bio je policijski oficir u slova~kom gradu Ko{ice, koji je u vreme deportacije Jevreja u logor Au{vic bio pod ma|arskom upravom. Sud u êhoslova~koj je 1948. godine, u odsustvu, osudio âtarija na smrt. Posle rata, âtari je ìveo i radio u Kanadi, gde je prebegao 1949. predstavqaju}i se kao jugoslovenski dràvqanin. Izdràvao se od trgovine umetninama. Kanadsko dràvqanstvo je stekao 1955, ali mu je ono oduzeto 1997. godine kada je otkriven. Dva meseca kasnije pobegao je iz Kanade, od kada ìvi u Budimpe{ti.

Pre nekoliko dana, novinari britanskog lista „San” prona{li su ^atarija u wegovom stanu u ma|arskoj prestonici. Otvorio im je vrata u ~arapama i dowem rubqu i, na engleskom sa kanadskim akcentom, rekao da ne `eli da razgovara o svojoj pro{losti negiraju}i da je izvr{io bilo kakav zlo~in.

LIBIJA

Ma la {an sa za no vu eru re for mi u zemqi TRI PO LI: Liberalni savez, Alijansa nacionalnih snaga, koju ~ini 60 mawih partija, pobedila je na prvim slobodnim parlamentarnim izborima odr`anim u Libiji i osvojila 39 od 80 poslani~kih mesta koliko je rezervisano za politi~ke partije, saop{tila je Izborna komisija. Na drugom mestu je, sa 17 poslanika, Pravedna i konstruktivna partija Muslimanske bra}e, {to predstavqa redak poraz islamista posle Arapskog prole}a, s obzirom na to da je ta struja pobedila na izborima u Egiptu i Tunisu. Odnos snaga u parlamentu zavisi}e od preostalih 120 mesta koja }e pripasti nezavisnim kandidatima. Analiti~ari predvi|aju da }e Alijansa nacionalnih

Mah mud Yi bril

snaga formirati saveze sa mawim partijama i brojnim nezavisnim poslanicima. Me|utim, {ef Pravedne i konstruktivne partije Muhamed Savan izjavio je Rojtersu da wegova grupa tako|e o~ekuje da se formira saveze sa nezavisnim poslanicima.

„Smatramo da je ovo pobeda za sve Libijce i spremni smo da sara|ujemo sa bilo kojom strankom koja je spremna da slu`i zemqi. Mislim da mo`emo dobiti izme|u 60 i 70 poslani~kih mesta” rekao je Savan. Iako su izbori pokazuju slabiji u~inak politi~kog islama, Mahmud Xibril i ostali kandidati odbacili su da budu ozna~eni kao sekularisti, tako da, prema nekim tuma~ewima, ishod ovih izbora pokazuje malu verovatno}u za novu eru liberalnih reformi u zemqi. Xibril je vi|en kao neko ko }e obnoviti ekonomiju zasnovanu na nafti, za koju Me|unarodni monetarni fond predvi|a da }e se brzo oporaviti.

INDIJSKI OKEAN

Po to nuo tra jekt s naj ma we 280 put ni ka LON DON, DO DO MA: Tanzanijski trajekt sa najmawe 280 putnika potonuo je ju~e u Indijski okean, kod ostrva Zanzibar, a u toku je spasila~ka operacija tanzanijske mornarice i policije, javio je britanski Bi-Bi-Si. Po prvim izve{tajima, najmawe 12 putnika se utopilo i prona|eno je 10 pre`ivelih brodolomnika, a spasila~ka operacija traje bez obzira na lo{e vremenske uslove, rekao je dr`avni ministar iz zanzibarske predsednikove kancelarije Mviwihaji Makame novinarima, prenosi AFP. U saop{tewu tanzanijske mornarice se navodi da je brod „MV Skagit” upao u te{ko}e zbog jakih vetrova, po{to je oko podneva po lokalnom vremenu isplo-

vio iz luke Dar es Salam ka Zanzibaru, tanzanijskom poluautonomnom arhipelagu i popularnoj turisti~koj destinaciji, dodaje BBC. Na trajektu je bilo 250 odraslih, 31 dete i {est ~lanova posade, kada je brod potonuo, tj. okrenuo se naglava~ke u Indijski okean kod isto~ne afri~ke obale u blizini ostrva ^umbe, potvrdio je Said Kamis, bezbednosni zvani~nik Zanzibarske lu~ke korporacije za agenciju Rojters. Jo{ se ne zna {ta je izazvalo nesre}u na redovnoj liniji izme|u Dar es Salama i Zanzibara, niti da li je bilo turista na trajektu po{to je Zanzibar poznato letovali{te, navela je tanzanijska policija.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SERGEJ LAVROV Ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov rekao je ju~e da su sirijski pobuwenici ozna~ili sada{we borbe u toj zemqi kao „odlu~uju}e”. „U tom kontekstu usvajawe (zapadne) rezolucije predstavqao bi direktnu podr{ku revolucionarnom pokretu. Ako se radi o revoluciji, UN nema nikakve veze sa tim”, rekao je na margini sastanka u Kremqu izme|u Vladimira Putina i Rexepa Tajipa Erdogana.

NURIJEL RUBINI Svet }e 2013. zahvatiti „prava oluja”, s obzirom da }e ekonomije {irom sveta ili usporiti, ili potpuno stati, da i daqe rastu geopoliti~ke pretwe, a du`ni~ka kriza u evrozoni produbquje, prognozirao je ameri~ki ekonomista i profesor Nurijel Rubini. Rubini, poznat pod nadimkom „Doktor Katastrofi~ar” predvideo je i finansijsku krizu iz 2008. znatno pre wenog po~etka.

GERT VILDERS Gert Vilders, poznat po tome {to jasno izri~e svoje stavove, ali se dosad nije protivio ~lanstvu Holandije u Evropskoj uniji. Uo~i prevremenih izbora on je kona~no promenio plo~u: „Evro nije nikakav novac, on nas samo ko{ta na{eg novca. Evropska unija je nesre}a za Holandiju“, ~uje se u izbornom spotu wegove Stranke za slobodu, na tre}em mestu od deset stranaka koje su u{le u parlament.

Slu pao ote ti avion, pa se ubio SOLT LEJK SI TI: Pilot „Skajvest erlajnza”, osumwi~en za ubistvo biv{e devojke, oteo je prazan putni~ki avion i wime uleteo u parkirali{te, a kasnije je prona|en mrtav. Brajan Hexlin, star 40 godina, uspeo je da presko~i bodqikavu ìcu na ogradi op{tin skog aero dro ma Sent Xorx u Juti tako {to je preko we prebacio tepih. „U{u wao se na aero drom preko no}i, u{ao u „Skajvestov” avion koji moè da ponese 50 putnika, i odvezao se”, rekao je portparol grada Sent Xorx, Mark Mortenson. Hexlin je krilom o~e{ao zgradu terminala i slupao se u aero drom sko par ki ra li {te pre nego {to je uspeo da poleti. „Policajac u patroli je oko jedan sat iza pono}i na{ao kraj ograde motocikl, ~ije je motor radio. Dok je traìo

vla sni ka, vi deo je na parkirali{tu putni~ki avion i pozvao nadle`ne u Skajvestu”, rekao je Mortenson. Aviokompanija je poslala jednog zaposlenog da ugasi motor aviona, a unu tra je pro na |en Hed` lin sa ru pom od metka u glavi. Ni je ja sno ka ko je Hexlin uspeo da u|e u avion. Mortensen ka`e da se ograda duga~ka 10 kilometara, iako je napravqena po zakonskim stan dar di ma, ne mo `e nad gle da ti sve vre me. Ekspert za civilnu avija ci ju Xef Prajs sa Bra jan Hey lin Metro po li ten stejt univerziteta u Denveru rekao zuje na potrebu da se propisi je da sada{wi ameri~ki pro- izmene. pi si ne zah te va ju stal no Po wegovim re~ima, Hexlin nadgle da we aero drom skih nikada nije trebalo da uspe da ograda, ali da ovaj slu~aj uka- u|e u avion, bez obzira na to

{to je nedozvoqeno u{ao na aerodrom. „Morao je biti zakqu~an i obez be |en, iako ni je bio u upo tre bi”, re kao je Prajs. Hex lin je bio „Skaj ve stov” pilot od 2005. godine, ali je na odsustvu od 13. jula, otkako je policija otkrila le{ wegove biv{e devojke. Kristina Korneho, pripadnica Nacionalne garde Kolorada iz Kolorado Springsa (39), prona|ena je mrtva. Ona je ubijena sa vi{e uboda no`em. Hexlinu su oduzete kartice za ulazak u prostorije aviokompanije bilo gde u SAD. Kako javqaju lokalni mediji, pozivaju}i se na sudske dokumente, Hexlin je ~etiri godine bio u vezi sa Korneho, a u martu je uhap{en zato {to ju je, prema navodima policije, maltretirao. Trebalo je da iza|e pred sud u avgustu, a pu{ten je na slobodu uz kauciju od 10.000 dolara.

balkan

dnevnik

NE KA DA [WI SPE CI JAL NI IZA SLA NIK UN ZA BIV [U JU GO SLA VI JU

Aka {i: UN kriv za Sre bre ni cu ZA GREB: Nekada{wi specijalni izaslanik UN-a za biv{u Jugoslaviju Jasu{i Aka{i rekao da je najve}i deo odgovornosti za masakr u Srebrenici na Savetu bezbednosti UN. Aka{i, koji se tada nalazio na terenu, rekao je u intervjuu za hrvatski „Ve~erwi list” da

~elu s Karaxi}em i Mladi}em”, rekao je Aka{i, dodaju}i da je to bila „izgubqena igra”. Aka{i je rekao da je sat vremena nakon napada NATO snaga na polo`aje Srba primi telefonski poziv zapovednika holandskih snaga koji je zatra`io zaustavqawe NATO udara, jer

Jasu{i Aka{i

se koncept „za{ti}enih zona” pokazao proma{ajem i da „te zone nikada nisu bile sigurne”. „Za to je bilo potrebno znatno vi{e trupa UN-a nego {to je tamo bilo anga`ovano. U Srebrenici smo imali ~etiri ili pet stotina slabo naoru`anih holandskih vojnika. Osim toga, UN na terenu nije imao nikakve informacije o napadu Srba na

su wihove bombe padale preblizu holandskih trupa. „Osetio sam potrebu da izrazim nezadovoqstvo wegovom `eqom, ali je NATO ipak zaustavio napade, pa je Srebrenica pala. U to vreme niko, ama ba{ niko, nije mogao zamisliti {to bi se onde moglo dogoditi”, objasnio je specijalni izaslanik. Aka{i je uveren da niko nije

mogao predvideti „takvo neprijateqstvo srpske strane”. „Znali smo da su tamo neki Srbi bili ubijeni, pa da su bili ubijeni neki muslimani. Ta su se se}awa intenzivirala me|u Srbima, posebno kod Ratka Mladi}a. Ponavqam, nismo imali dovoqno sredstava za osigurawe tog podru~ja”, rekao je Aka{i. Aka{i je rekao da ne èli da kritikuje poteze lidera UN-a, ali da su oni slali tri izve{taja Savetu u kojem smo naveli propuste koncepta „za{ti}enih zona” i traìli da se to izmeni. „Savet nikada nije odgovorio na to. Savet je morao da bude po{teniji, on se naime nije pona{ao u skladu sa stvarno{}u koja je vladala na terenu”, rakao je Aka{i. Na pitawe za{to me|unarodna zajednica nije reagovala kao u slu~aju Kosova 1999. godine, Aka{i je rekao da je „akcija na Kosovu bila je legitimna, ali nezakonita”. „Wu nije potvrdio Savet bezbednosti, ali istovremeno je bi la usmerena na spasavawe ìvota, odnosno nedu`nih qudi. Postoje situacije u kojima UN reaguje, a isto tako i NATO. Za ovu akciju nisu data ovla{}ewa, a trebalo je”, ocenio je Aka{i.

CR NO GOR SKI PAR LA MENT OD BIO PRED LOG PO SLA NI KA SND-a

Bez ob no ve We go {e ve ka pe le

POD GO RI CA: Parlament Crne Gore odbio je da raspravqa o zakonskom predlogu koji se odnosi na obnovu Wego{eve kapele na Lov}enu. Predlog poslanika Srpske nove demokratije Emila Labudovi}a, u ju~era{wem glasawu o dnevnom redu redovne sednice parlamenta, nije prihvatila ve}ina poslanika Skup{tine Crne Gore. Obnovu Wego{eve kapele nedavno je zatraìo i mitropolit Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori Amfilohije, na {ta je iz Vlade Crne Gore poru~eno da samo ona o tome moè da odlu~i. Premijer Igor Luk{i} je ranije rekao da ne dolazi u obzir ru{ewe Wego{evog mauzoleja na Lov}enu i ako bi se uop{te razgovaralo o mogu}nosti obnove stare kapele, to, po wegovom obja{wewu, moè biti samo originalna kapela, a ne ona koju su Kara|or|evi}i podigli 1925. godine.

Wego{ je kapelu na Lov}enu podigao kao spomen svom stricu i duhovnom i dr`avnom predhodniku Petru Prvom Petrovi}u, sa zavetom da on bude u woj sahrawen. Wego{evi zemni ostaci sahraweni su u kapelici na Lov}enu 1855. godine, ~etiri godine nakon wegove smrti. Po {to je ori gi nal na We go {e va ka pe la o{te }e na u austro u gar skom bom bar do va wu 1916. godine, kraq Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Aleksandar Kara|or|evi} je naredio da se stara kapela sru{i i podigne nova, {to je, prema tuma~ewima nekih istori~ara, bio izraz politi~ke mo}i novog suverena nad Crnom Gorom Kapela na Lov}enu je sru{ena 1974. godine, kada je na wenom mestu podignut velelepni mermerni mauzolej.

~etvrtak19.jul2012.

Eks plo zi ja na aero dro mu u Bu gar skoj, tro je mr tvo SO FI JA: Troje qudi je poginulo, a vi{e od 20 je raweno u eksploziji bombe u autobusu na aerodromu u Burgasu, na Crnom moru, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova Bugarske. „Troje qudi je poginulo a vi{e od 20 je povre|eno”, rekao je portparol ministarstva policije agenciji Frans pres, dodav{i da „nacionalnost `rtava jo{ nije utvr|ena”. Izraelski zvani~nici su potvrdili da su u autobusu bili izraelski dr`avqani. Policija je navela da je aerodrom u Burgasu zatvoren i da se avioni preusmeravaju na aerodrom u Varni. Dr`avni radio BNR navodi da je re~ o autobusu sa izraelskim putnicima i da je vatra zahvatila jo{ dva autobusa.

Mu ke s ime ni ma Bal ka na ca BRI SEL: Zvani~nici u Briselu o~igledno imaju problem da upamte imena i likove zvani~nika sa Balkana, {to je potvrdio i dana{wi gaf Hermana van Rompuja, koji ni posle sastanka sa kosovskom predsednicom Atifetom Jahjagom nije mogao da zapamti weno ime. „Kako se zovete, draga (What`s your name, dear)?” - pro{aptao je Rompej Jahjagi neposredno pred po~etak konferencije za novinare, dok su stajali za govornicom u sedi{tu EU u Briselu. Snimak je, uz izjave Rompuja i Jahjage, objavila interna tele-

„Kada govorimo o jezi~nim interferencijama, o doticajima jezika, to je veoma veliki prostor i veoma je veliki dijapazon leksika koji se iz jednog jezika, u me|ujezi~nim kontaktima, uta~e u drugi. Sa kontaktom turskog i bosanskog jezika imamo veliki broj pojmova koji su do{li sa osmanskom kulturom u na{u kulturu”, istakla je [iqak za Anadoliju.

Ona je kazala da postoji vi{e semanti~kih poqa po kojima se razvrstavaju turcizmi u na{em jeziku, kao {to su poqe vere i verskih obi~aja, zatim ode}e, a najvi{e kada je u pitawu ode}a ranijih perioda, po qe kul tu re sta no va wa i druga. Isti~u}i kako postoji mnogo re~i koje su preuzete iz turskog, a retko ko zna da su

Herman van Rompuj

vizija EU. „Jah-ja-ga”, dva puta je ponovila kosovska predsednica - iako se sa snimka pred po~etak susreta jasno iz wihovog }askawa moglo ~uti da su se ranije

ve} sastajali. Ovo je posledwi u nizu gafova evropskih zvani~nika u posledwih nekoliko meseci. Tokom nedavne posete Tomislava Nikoli}a Briselu, {efica evropske diplomatije Ketrin E{ton zapawila je izve{ta~e kada je saradnike pitala da li neko od wih zna „kako izgleda Nikoli}”. Na dan drugog kruga predsedni~kih izbora u Srbiji, 20. maja, Evropska komisija uputila je ~estitiku novom predsedniku Srbije Nikoli}u, ali - nekoliko sati pre zatvarawa birali{ta.

BOSNA I HERCEGOVINA

Mi jo vi}: BiH pre ti is kqu ~e we iz SE BA WA LU KA: BiH se suo~ava sa mogu}im iskqu~ewem iz Saveta Evrope ukoliko za mesec i po dana ne uskladi Ustava BiH sa Evropskom konvencijom za qudska prava, i ne sprovede odluke u slu~aju „Sejdi}-Finci”, upozorila profesorka Pravnog fakulteta u Bawaluci Qiqana Mijovi}. Po wenim re~ima, ne{to vi{e od mesec i po dana ostalo je do isteka roka za uskla|ivawe Ustava BiH sa Evropskom konvencijom za qudska prava i protokolima 1 i 12, odnosno za sprovo|ewe odluke

Evropskog suda u slu~aju „Sejdi}Finci”. Ukoliko se to do tada ne dogoditi, kako je kazala, postoji opravdana bojazan da }e za BiH uslediti sankcije koje mogu i}i do iskqu~ewa iz Saveta Evrope. Mijovi}eva, koja je i biv{a sudija Evropskog suda za qudska prava, je na skupu o pitawu nacionalnih mawina u Bawaluci ocenila da unutar vladaju}ih struktura u BiH ne postoji ni spremnost ni `eqa za primenu presude Evropskog suda u slu~aju „Sejdi} i Finci protiv BiH”.

Sejdi}, Rom, i Jakob Finci, Jevrejin, tuìli su BiH Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu, koji je 2009, na osnovu te tu`be, presudio da BiH treba da izmeni svoj Ustav kako bi se pripadnicima mawinskih zajednica omogu}ilo da se kandiduju za najvi{e funkcije u dràvi. Na me|unarodnom skupu odrànom u Bawaluci, Mijovi} je podsetila da je presuda „Sejdi}Finci” prva presuda Evropskog suda za qudska prava kojom je jedna dràva osu|ena za diskriminaciju.

RUMUNIJA

Od ja stu ka i jor ga na do ~ar {a va i pa pu ~a

Sulejman Veli~anstveni iz TV serije – prepoznavawe re~i

Jedan o~evidac izraelske nacionalnosti, koji je telefonom razgovarao sa izraelskim vojnim radiom, rekao je da je eksplozija verovatno izazvao bomba{ samoubica koji je aktivirao bombu prilikom ulaska u autobus. (Ta njug)

GA FO VI ZVA NI^ NI KA U BRI SE LU

OSMAN SKI JE ZIK I KUL TU RA NA BAL KA NU

SA RA JE VO: Osmanski jezik i kultura ostavili su zna~ajan pe~at na jezik i kulturu bal kan skih na ro da, ko ji svakodnevno upotrebqavqaju usvojenice iz turskog jezika, a da toga nisu ni svesni. Otuda i anegdota kako je jedan [umadinac, upitan da li u srpskom jeziku ima turcizama, odgovorio: „Ama, jok, bre”. Jastuk, jorgan, {e}er, ka{ika, xezva, tepsija, tava, ~arape, avlija, kapija, ba{~a, kaldrma, filxan, jogurt, ~orba, ~ar{av, papu~e... sve su ovo re~i turskog porekla koje u bosanskom, hrvatskom i srpskom jeziku nemaju zamenu. Ono {to je karakteristi~no za podnebqe Balkana je da su narodi u velikoj meri zadr`ali turcizme u govoru, pa ih, uprkos uticajima drugih jezika i promenama u sopstvenim, i danas upotrebqavaju. Jedan od najuticajnijih turkologa na prostorima Balkana Amina [iqak-Jesenkovi} podsetila je da je osmansko carstvo bilo rasprostraweno na ovda{wim prostorima tokom 500 godina i da se uticaj wihove vladavine i danas prime}uju, ali i ~uju.

tog porekla, poput termina kat, kojeg su se Bosanci odrekli, a Hrvati prihvatili kao svoju, [iqak je dodala: ”Sijaset na turskom zna~i politika, ali mi u bosanskom imamo sijaset (mno{tvo) takvih re~i, koje su kod nas poprimile drugo zna~ewe”. „Primera radi, nafaka na turskom zna~i alimentacija, dok se kod nas odnosi na `ivotnu sudbinu ili ono dobro {to nas ~eka”, dodala ona. [i qak je is ta kla i da kvan ti tet tur ci za ma ko je upotrebqavamo u svakodnevnom govoru zavisi od sociokulturne sredine iz koje poti~emo, starosnog doba i naglasila da je to sociolingvisti~ka tema. „U zavisnosti od toga da li ste rasli u mahalama ili nekoj urbanoj sredini, u ku}i ili u zgradi, od toga {to ste ~itali, takvo }e biti i va{e jezi~ko znawe. Ukoliko ste ~itali Aliju Nametka, Skendera Kulenovi}a, pa ~ak i Ivu Andri}a, nai}i}ete na veliki broj orijentalizama i to }ete apsorbovati u va{e jezi~ko znawe”, navela je ona. (Ta njug)

Pon ta: Iz ve {taj EU iz ba lan si ran BU KU RE[T: Rumunski pre- rewe EU” u odanost Rumunije mijer Viktor Ponta izjavio je principima vladavine prava i ju~e da }e Rumunija izvu}i po- demokratskih vrednosti, ali da trebne zakqu~ke iz izve{taja ga je Ponta uverio da }e gre{ke EK i dodao da je taj izve{taj brzo biti ispravqene. bio izbalansiran. Brisel je bio uznemiren zbog Ponta se obratio novinari- odluka Pontinih socijal-libema u Bukure{tu, ubrzo nakon rala da smawe ovla{}ewa {to je prvi ~ovek Komisije @o- Ustavnog suda, zamene ombudze Manuel Barozo iz Brisela smana i pokrenu postupak za poru~io da se Rumunija „povukla sa ivice ambisa”, ali da }e ova zemqa, kao i Bugarska, ostati pod budnim nadzorom EU.On je tako|e dodao da je dobio obe}awa rumunskog premijera da }e nedavne sporne odluke biti poni{tene. „Rumunija se odmakla od ivice, ali jo{ ne moèmo Viktor Ponta da kaèmo da je proces zavr{en”, rekao je Baro- smenu predsednika Trajana Bazo novinarima nakon {to je Ko- seskua, politi~kog suparnika misija predstavila izve{taje rumunskog premijera. nadzornih tela o Bugarskoj i Ru„Spreman sam da podnesem sve muniji. neophodne politi~ke `rtve jer Barozo je rekao da }e Rumuni- vodim ra~una o imixu Rumunije. ja ostati pod strogim nadzorom Mislim da treba da uradimo viEK i u narednih {e{t meseci. {e protiv tih laì na ra~un RuOn je napomenuo da je niz nedav- munije lansiranih iz Rumunije”, nih poteza rumunskog premijera dodao je Ponta. Viktora Ponte „uzdrmalo pove(Ta njug)

~etvrtak19足. jul2012.

OGLASi

dnevnik

OGLASi

PLA VU [A, 173/54 god, upoznala bi interesantnog mu{karca za putovawa, zajedni~ki posao, uzajamno pomagawe. Telefon: 061/30-48021. 56766

IZ DA JEM sobe i apartmane u âwu. 00382/67859-097, www.danojlovicapartmani.piczo.com 55918 IZ DA JEM garsoweru u centru Budve blizu mora, 25E. Kumbor sobu sa kupatilom i kori{}ewem kuhiwe za 4 osobe, 20E. Telefon 0038269045009. 56042 SO BE i apartmani na moru Utjeha kod Bara, blizu mora. Povoqno. Telefoni: 062/8510-669, 021/63-63291. 56056 BO KA KO TOR SKA, izdajem sobe u Risnu, lepe hladovite plaè,a, upotreba kuhiwe, udaqeno 250m od mora, povoqno. Telefoni: 00382/32371-657, 063/10-62862, 060/0237-857www.banicevicsmjestaj-risan.me 56701 IZ DA JEM sobe i dvokrevetni komforan apartman sa ili bez upotrebe kuhiwe, u blizini bazena bawa Vrdnik. Telefon 063/75-11-606. 56815 PO VOQ NO izdajem dve sobe - apartman u Kumboru kod Herceg Novog, 100 m od plaè. Telefon 021/881-003, 063/14-77-199. 56929

^A SO VI EN GLE SKOG 800 din. 60 min, prevodi engleskog A-format. 800 din. Dolazi na ku}nu adresu. Telefon 063/117-6403. 56622 ^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 56858 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 56859

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 56860

IZ DA JEM name{tenu garsoweru M. Gorkog 6, ispred Spens-a. Telefon 063/511939. 56381 PE TRO VA RA DIN, izdajem jednoiposoban stan 36m2 u stambenoj zgradi, 2. sprat, CG, lift. Telefon 0230/27153 i 063/80-176-20. 56537

~etvrtak19.jul2012.

IZ DA JEM name{ten dvosoban stan od 60m2 na Limanu III, kod Doma zdravqa. Telefoni: 065/4000-445, 064/1046500. 56826 IZ DA JEM name{tenu garsoweru od 30m2 kod Sajma, cena 130e plus depozit. Telefon 063/538-413. 56882

GR BA VI CA, novija ukwièna garsowera, cena 27.800. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15001 BUL. OSLO BO \E WA, u novijoj zgradi, ukwièna kompletno name{tena garsowera, cena 28.600. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15002 S. DE TE LI NA RA, ukwièn 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15003

CA RA DU [A NA, ukwièn 2.0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000. Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15004 NO VA DE TE LI NA RA, nov,useqiv, odli~an 1.5 stan od 35m2 po ceni od 36.000, Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15005 GR BA VI CA, kod Limanskog parka, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15006 GR BA VI CA, odli~an nov 2.0 stan fantasti~nog rasporeda, ukwièn, cena 57.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15007 BU LE VAR OSLO BO DE WA, 2.0 stan od 60m2 na I spratu po ceni od 49.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15008 NO VO NA SE QE, odli~an klasi~an ukwièn 2.0 stan od 54m2 novija gradwa, cena 38.,500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15009 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2.0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56.650, moè i zamena za 3.0-3.5 stan na Limanu i okolina... Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15010 DVO SO BAN stan, 56m2, Novo naseqe, 2. sprat, useqiv odmah. Cena dogovor. Agencije iskqu~ene. Telefoni: 061/11-50-459, 060/59663-88. 56542 PRO DA JEM dvosoban stan, 52m2, ukwièn, cg, kablovska, Ulica Branimira ]osi}a. Bez posrednika. Telefon 063/894-1238. 56861 SA TE LIT, ukwièn dvosoban stan, 48m2 na drugom spratu. Cena 30.000 evra. Telefon 060/02-01-000. 56893 GR BA VI CA, nov, neuseqavan jednoiposoban stan, na prvom spratu. Cena 52.200 evra. Telefon 060/02-01-000. 56891

OGLASi l ^iTUQe

~etvrtak19. jul2012.

NO VA DE TE LI NA RA, noviji, ukwièn 2.5 dupleks, cena 37.100. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15011 KEJ, ukwièn, odràvan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15012 OKO LI NA BU LE VA RA, zgrada od fasadne cigle, na mirnom mestu u zelenilu, odli~an 2.5 stan, bez ulagawa, I sprat, ukwièn, cena 70.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15013 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an nov odmah useqiv 2.5 stan od 64m2, ukwièn, po ceni od 62.600. Telefon 6368429, www.bomil.rs. 15014 RU ME NA^ KA ul., ukwièn 2.5 stan od 61m2 po ceni od 46.350. Telefon 6366-952, www.bomil.rs. 15015 LI MAN 2, prazan i ukwièn 2.5 stan od 68m2, cena 62.800. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15016

LI MAN, ukwièn originalno 3.5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15017 BU LE VAR EVRO PE, u novoj zgradi, nov neuseqavan 4.0 stan od 80m2 po ceni od 65.100 sa PDV-om. Telefon 636-6952, www.bomil.rs. 15018 LI MAN, u zgradi od fasadne cigle odli~an 3.5 stan od 93m2, ukwièn, cena 92.700. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15019 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15020 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4.0 stan od 100m2, cena 105.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs. 15021 TRG MLA DE NA CA, troiposoban ukwièn stan od 116m2, na tre}em spratu sa liftom i velikom terasom. Cena 105.000 evra. Telefon 060/02-01-000. 56890

PRO DA JEM vikendicu za stanovawe sa vo}wakom na placu od 1700m2 potez Mala Testera. Telefon: 060/7668810. 56869

FRU [KA GO RA, Alibegovac, [irine, 8km od Novog Sada, 5.300m2, plac, put, struja, voda-izvor, lep pogled. Telefon 064/288-61-71. 55963 PRO DA JEM placeve u Starim Ledincima, ukwiène, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put, autobus. Telefoni: 063/507097, 021/2977-565. 56868 PRO DA JEM ku}u u Kamenici ili mewam za dvoiposoban stan u Novom Sadu uz doplatu. Telefon: 060/7668810. 56870 KU ]A, Sremska Kamenica, kod Policijske {kole, ukwièna, 106m2, na placu 800m2, sa garaòm. Cena 80.000 evra. Telefon 060/0201-000. 56892

GA [E NI kre~, 7 din. na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal. Telefoni: 021/847-034 i 064/613-8368. 55280

Na{ dragi ujak Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg voqenog brata Qubi{e.

BA GAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegli, Cvijanovi}, Ul. jevrejska br. 23. Telefoni: 021/421-452, 064/131-2135. 54892 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 56752

Posledwi pozdrav na{oj Ceci

Surovo je, oti{la je moja voqena Sele

Iva Simovi} dipl. in`. arhitekta

umro je i sahrawen u Londonu. Uvek }emo ga se se}ati sa qubavqu i osmehom.

Svetlani Radovanov

Svetlana Radovanov

Qu{o uvek }e{ `iveti u na{em srcu. O`alo{}ena bra}a Milan i Aleksa Rudovi} sa porodicama.

Sowa Stoja i Tawa Marjanovi} - Lakovi}.

56979

56984

dragom

TRIDESETOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

Posledwi bratani}u

pozdrav

Pamti}emo te zauvek po tvom vedrom duhu i hrabrosti.

Od malena malo o{trog rata u mnogo saveta i puno qubavi da sestra brata ne izneveri. Utihnulo je sve sem ponosa na moju Sele, zauvek.

Kolege i koleginice analiti~ari Policijske uprave Novi Sad.

Brat Du{an sa Jelenom i Milkom.

56982

56958

Qubi{i od tetaka: Branke, Bebe, Danice, Svetlane i Stanke. Qubo, neka po~iva{ u miru, suzo na{a isplakana od malih tvojih dana.

Qiqani \ur|evi} Ceci

Tu`nim srcem javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je 17. jula u 55. godini preminuo na{ dragi

Na ovaj put si oti{la bez mene, a nije trebalo tako.

1982 - 2012. Nikada te ne}e zaboraviti: brat Mikica i otac Du{ko.

56980

KU PU JEM vitrine za kwige. Telefon 063/512-560. 56601

dnevnik

56981

Svetlana

Dragoj sestri i tetki

Moj put }e biti ka vama u zagrqaj u ve~nom sastanku. Suze, bol i vapaj do ve~nog sastanka. Sestra Mira Igi}. 56959

Vidi Samarxija Qubi{a Nikoli} Sahrana je danas, 19. 7. 2012. godine u 15 ~asova iz kapele na grobqu u Starom \ur|evu. O`alo{}eni: supruga Biqana i k}eri Mirjana, Jelena i Sne`ana.

Draga na{a

posledwi pozdrav od: Jovanke, Viktora i Violete sa porodicom.

56987

56985

Svetlana

Na{a draga

zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. ME LE MI „Stanil” poma`u protiv ujeda komaraca, ojeda ko`e i hemoroida. Telefon: 0616157316. 55166

Sestra Milica i sestri~ina Iva. 56961

Svetlana Radovanov AGEN CI JI „BO MIL” potreban agent prodaje sa iskustvom minimum od godinu dana, plata dogovor mogu} i fiksni deo! Telefon 6366952, www.bomil.rs. 15022 STO LAR SKOJ RA DI O NI CI potreban stolar sa profesionalnim odnosom prema poslu. Telefon: 063/510-235. 56813

PRO DA JEM ogrevno drvo bukva, cer, hrast ta~na mera, po potrebi rezano i cepano. Telefoni: 064/1433409, 021/6419-439. 56535 ^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495. 56763

Od na{e drage

Ceco, strepeli smo, a i nadali se boqem zbog Tvojih godina, upornosti i neispuwenih `eqa. Uzalud. Po`urila si u zagrqaj roditeqa svojih. Tu`ni: Mirjana i Nikola Cvetkovi}. 56975

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 17. 7. 2012. godine, u 73. godini preminula na{a draga supruga, majka i baka

Svetlane - Cece Radovanov 1961 - 2012.

oprosti}emo se u ~etvrtak, 19. jula 2012. godine, u Futogu, Cara Lazara 151. Opelo je u 14 ~asova, u crkvi. Sahrana je na Gorwem starom grobqu.

Katica Kuzmanovi} Ispra}aj je u petak, 20. 7. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

S tugom, porodica.

O`alo{}eni: suprug Rade i sinovi Radica i Dragan sa porodicama. 56970

56957

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Mojoj Ceci, za sve divne godine.

~etvrtak19.jul2012.

Sa tugom u srcu obave{tavam rodbinu i prijateqe da je 17. 7. 2012. godine, u 93. godini, preminula moja baka

Svetlana Radovanov

Draga na{a

Darinka Vi{ekruna

Kata Okanovi}

ro|. Beni}

... jer ni bol, ni tuga, niti bo`ja kazna, ni smrt {to se ruga, ni ono od ~ega drugi pogled skre}u, ni sve {to me ve~no zamara i mu~i - prepreka ti nije... Zato me nau~i kako da ti zahvalim za sre}u!

Sahrana je danas, 19. 7. 2012. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Sne`ana.

O`alo{}en unuk Milorad Pavlovi}.

56960

56935

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

ro|. [evi} preminula je 17. 7. 2012. godine, u 92. godini.

Sa tugom i opra{tamo se od

po{tovawem

S po{tovawem se opra{tamo od bake

Sahrana je danas, 19. 7. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Ba~koj Palanci. Draga majko i draga bako, nikada ne}emo zaboraviti tvoju posve}enost nama, tvoj bistri um, qubav i optimizam koji si zadr`ala do kraja `ivota. Tvoj lik osta}e zauvek u na{em se}awu, a tvoja qubav duboko u na{im srcima.

Tvoji: sin Danko, snaha Biqana, unuke Svetlana i Jelena i praunuci Danilo i Sa{a. 56930

Vida Samarxija

Kate Okanovi}

Sahrana je 20. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, u Ba~kom Jarku. Suprug Ratko.

PETOGODI[WI POMEN na{em an|elu

Kate Okanovi}

Radenko Pavlovi} sa porodicom.

Porodica Rolovi}.

56963 56937

Posledwi pozdrav majci

POMEN

56942

POMEN mom dragom suprugu

Maji Eremi}

Vidi

Spasoje Devrwa 19. 7. 1999 - 19. 7. 2012.

Milanu ^uri}u

S qubavqu te se se}amo i zauvek ~uvamo u na{im srcima i mislima. Hvala svima koji te se se}aju i pomiwu. Pomen }emo obele`iti u subotu, 21. 7. 2012. godine, u 10 ~asova, na Majinom mestu, na Gradskom grobqu.

19. 7. 1992 - 19. 7. 2012. od: sina Gorana, snahe Gordane, unu~adi Dalibora i Danijele.

od: sina Zorana, snahe Borke i unu~adi Mile, Gorana i Zorane.

Uspomena na tebe je ve~na.

Vreme ne le~i rane i ne bri{e suze. Uvek }u te nositi u srcu i sa ponosom se}ati.

Tvoji: mama, tata i brat.

Tvoji najmiliji. Tvoja supruga Natalija. 56931

Posledwi pozdrav dragoj nam

56854

56965

56966

Danas je 40 dana od kako nije sa nama

Posledwi pozdrav strini

\ura \in

Vidi

legenda Novog Sada

Vidi

od: }erke Gordane sa porodicom, unuk Darko, unuka Dragana i zet Ilija.

od: @eqe i Slavice sa porodicom.

Nedostaje{ mi mnogo qubavi moja, dani i no}i, predugi su sati, dok ~ekam da mi se javi{. O~i suze liju, a srce }e ve~no da pati.

56911

DVOGODI[WI POMEN

Dana 17. 7. 2012. godine preminuo je na{ voqeni otac

Radenko Gr~e

Nikola Gruji}

Dok `ivimo mi, `ive}e{ i ti u na{im srcima i du{ama.

u 84. godini. Sahrana je danas, 19. 7. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Brat Rajko sa porodicom.

K}eri: Vesna, Zorica i Sawa sa porodicama.

Tvoja Roberta. 56955 56962

56964

Opra{tam se od moje Cece, velikog borca i prijateqa.

Posledwi pozdrav.

56789

56943

Posledwi pozdrav na{oj

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami i baki

Svetlana Radovanov Osta}e u ve~nom se}awu slu`be u kojoj je ostavila deo svog `ivota. Aktivni i penzionisani radnici Policijske uprave Novi Sad. 607/P

Svetlana Radovanov Svetlana Radovanov Ceca

Ivana sa porodicom.

56948

1961 - 2012.

Ceci

Posledwi pozdrav koleginici i iskreno sau~e{}e porodici.

od Savke i Branke.

56947

Kolege i koleginice iz Odeqewa za logistiku Policijske uprave Novi Sad. 56938

Katici Sekeru{ ro|. Popin iz Despotova 1925 - 2012. Majko, opra{tamo se od tebe. Po~ivaj u miru, jer si to zaslu`ila. Zahvalne }erke Maca i Zorica sa porodicama. 56932

tv program

~etvrtak19.jul2012.

06.20 Кратак час професора Аркадија 06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Међународни тероризам после 1945. 09.30 Центар света 10.00 Вести 10.10 Велики природни спектакли 11.00 Све о животињама 11.30 Кухињица 11.55 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Из нашег сокака 13.05 Додати живот годинама 14.00 Вести 14.05 Документ 14.35 Повратак на село 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Велики природни спектакли 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.10 Фудбал: Војводина у квалификацијама за Лигу Европе, емисија уживо 20.25 Фудбал: Војводина - Судава (Литванија), пренос 22.25 Војвођански дневник 23.00 Чарде на Дунаву 23.30 Оперативци 00.20 Хроника филмског фестивала „Палић 2012“ 00.35 У поверењу 01.20 Концерт године 2010.

06.00 08.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 00.00

Музичко свитање Панонско јутро Лола Вреле гуме За корак испред Без цензуре Путоманија Војвођанске вести Панонска хроника Портрет привредника Љето са Шквера Војвођанске вести Лола ДОК Војвођанске вести Др Мартин Војвођанске вести Глас Америке

ФУД БАЛ

Наф тан Но во по лотск– Цр ве на зве зда (РТС 1, 16.55)

(РТВ 1, 20.25)

Ми ро слав Ву ли ће вић

06.30 07.00 07.50 08.10 09.00 10.15 10.45 11.45 12.30 12.40 13.05 14.00 14.30 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.00 23.25 00.00

Кухињица – мађ. Ток шок Здраво живо Концерт године 2010: Ритам нереда Грување уживо у студију М Ноћна смена Концерт Кокан Димушевски Пословни успех (мађ) Вести (мађ) Украјинска панорама Биографије Концерт године 2010: Ритам нереда Хроника филмског фестивала „Палић 2012” ТВ баштине Добро вече, Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Оперативци Биографије Фолдер култура ТВ баштине ТВ Продаја

02.38 03.00 03.48

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Нешто између Вести Сасвим природно Моја лепа Србија Белдокс фестивал Дневник Спорт плус Касл Летњи биоскоп: Мачак у чизмама, филм Ово је Србија Срећни људи Београдска хроника Фудбал - Квалификације за Лигу Европе: Нафтан Новополотск - Црвена звезда, пренос Евронет Слагалица Дневник Срећни људи Чувар, филм Вести Око магазин Касл Дневник Евронет Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Инцидент код Оглала, филм Нешто између Вести(04.00,05.00) Око

06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.00 01.00 01.30 02.00

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Апсолутна моћ Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Тамна олуја Трачара Експлозив Ексклузив Кобра

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.03 09.53 09.57 10.29 11.01 12.00 12.15 12.29 13.15

ФУД БАЛ

Вој во ди на–Су да ва

Ни ко ла Ми кић

06.30 08.30 09.00 09.05 11.00 11.05 11.30 12.30 13.00 13.05 14.00 15.00 15.05 15.30 16.00 16.30 17.00 18.40 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Вести Украдена срца Река наде Рецепти Лауре Равајоли Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Зове море Азбука родитељства Рецепти Лауре Равајоли Храна и вино Убиства у Мидсамеру Бели мантил Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) Лична грешка Витраж Опчињени Објектив Зове море Река наде Украдена срца

10.00 Мобил 1 10.30 Фудбал: Ама Зулу – Манчестер јунајтед 12.30 Фудбал: Бенфика – Фиго Тим 14.30 АТП Хамбург 1/8 20.30 Фудбал: Ама Зулу – Манчестер јунајтед 22.15 Премијер лига, магазин 23.15 Квалификације за Лигу Европе: Мура - ЦСКА Софија 00.15 Фудбал: Бенфика – Фиго Тим 02.00 Једрење – 34 Амерички куп

14.35 15.19 16.15 16.55 17.45 19.01 19.30 20.05 21.01 22.39 22.42 23.12 00.00 00.15 00.24 01.08

Фолк шоу

Ма ри на Та дић

Ужи ва ће те у пе сми ко је за вас из во де: Ма ри на Та дић, Лек синг тон бенд, Сла ђа на Ива ни ше вић, Алек с а Је лић, Ду ња Флеш, Ин Ви во, Игор Икс, Ма гла бенд, Да ја на Пе не зић, Тро пи ко бенд и Бо ра Чор ба. Му зич ки кок тел за све љу би те ље пра ве му зи ке! (КТВ, 20.00)

06.02 06.50 07.15 07.25 07.31 07.42 07.53 08.04 08.09 08.16 09.04 09.19 09.45 09.50 10.00 10.24 10.54 11.19 11.38 12.08 12.35 13.00 14.00 14.47 15.02 15.28

Концерт за добро јутро Слагалица Верски календар Мунзи Велики и мали Откривајмо свет са Ђолетом Томас и другари Ози бу Дени и Деди Верујте али не претеријте Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Датум Верски календар Српске спортске легенде Европа и Срби У свету Траг у простору Ликовна колонија РТС Јулијан Рахлин и гудачи св.Ђорђа Беокулт Трезор Верујте али не претеријте Политичке идеје у Срба Под отвореним небом Датум

dnevnik

06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.00 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.10 21.10 23.10 23.45 00.05 01.45 02.35 03.00

07.00 10.25 11.00 12.30

По ро дич ни кру го ви: Сна га по ро ди це у кри зи Ка да се ја ве про бле ми у по ро ди ци, као што су: бо лест, гу би так дра ге осо бе, ло ше оце не у шко ли, љу бав ни про бле ми пу бер те тли ја, гу би так по сла, сва ка по ро ди ца га ре ша ва на свој ствен на чин. Го сти: проф. др Ма ри ја Ми тић, Ми ли ца Но ва ко вић, аутор „По ро дич ног бу ква ра”, Мир ја на Ма ри чић, пси хо лог и др Ми лис Ве син, про то је реј. (РТС 2, 16.31) Капри Породични кругови Дневник РТ Војводине Шта радите, бре Бициклизам: Рур де Франсе, снимак 18. 28Разгледница 18.59 Закључано 19.24 Црвена јабука: За нека нова сећања 20.00 Живот и стандарди 20.31 Метрополис 21.00 Капри 21.56 Међу нама 22.44 Бунт 23.19 Концерт Шабана Бајрамовића 00.14 Бициклизам: Тур де Франце, преглед 01.39 Фудбал-Квалификације за Лигу Европе: Нафтан Новополотск - Црвена звезда

14.00 15.10 16.00 16.20 16.50 18.30 19.00 20.15 20.45 21.30 22.15 00.00 00.30 02.30

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Моја грчка авантура Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Увод у анатомију Филм: Блејд 3: Тројство Вести Спортски преглед Филм: У сенци вампира Увод у анатомију Саут Парк Филм: Мали детективи у лову на ситнице

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Брачни судија Недељно поподне са Леом Киш Тачно у подне-живолу Мала невеста Национални дневник Академија дебелих - уживо Кукавица Национални дневник Мала невеста Љубав и освета Академија дебелих - преглед дана 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм: Фреди је крив за све Отети

15.36 16.31 17.00 17.20 17.40

06.00 ВОА 06.30 Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве 07.00 Маратон 08.00 Цртани филм 09.00 Документарна серија 10.00 Филм: Низводно од сунца 12.00 Топ шоп 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Злочиначке намере 15.00 Мућке 15.40 Ало, ало 16.15 Документарна серија 17.15 Обични људи 18.15 Филм: Кошава 20.00 Мућке 20.30 Ало, ало 21.00 Филм: Изгубљено у ватри 23.00 Удовице 00.00 Мућке 00.30 Ало, ало 01.00 Филм: Дамер

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Ма ри са Ко лан

Фре ди је крив за све

Ра де Шер бе џи ја

Уна Је дан ро ман тич но за ми шљен ин тер вју на ме њен сту дент ском ли сту у пот пу но сти ме ња жи во те дво је љу ди – сту дент ки ње Уне и углед ног про фе со ра. Она је ле па и ин те ли гент на. Про фе сор је чо век чи ја пре да ва ња о ма сов ним ме ди ји ма слу ша ју са за до вољ ством сви сту ден ти. Уло ге: Со ња Са вић, Ра де Шер бе џи ја Ре жи ја: Ми лош Ра ди во је вић (Хе пи, 20.20) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 10.25 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 22.50 23.40 01.30 02.10 03.40 04.10

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Сабрина Винкс Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Мелроуз Плејс Телешоп Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Документарни програм Уна, филм Агенција Мелроуз Плејс Љубавни сигнали Документарни програм Голи зивот Насловна страна – квиз Јелена

У овом ин спи ра тив ном лу ди лу све по чи ње ка да по тен ци јал ни мла ди ани ма тор, 28го ди шњи Горд Бро ди, на пу шта си гур ност до ма сво јих ро ди те ља ка ко би на пра вио ве ли ку ка ри је ру у Хо ли ву ду. Та да по чи ње и пра ви па као... Уло ге: Том Грин, Рип Торн, Еди Кеј То мас, Ен то ни Мајкл Хол, Ма ри са Ко лан Ре жи ја: Том Грин (Пинк, 00.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak19.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

КО ЛЕК ТИВ НИ ПОР ТРЕТ ШЕ ЗДЕ СЕ ТО СМА ША

Љу би ша Ра јић 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Највећи губитник Најгора мама на свету Дадиља на задатку Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Мајами инк Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем Стручњак за торте Ургентни центар Л.А. Инк Најбољи амерички кувар Најбољи британски ресторан са Гордоном Ремзијем

Ловци на нацисте Прича о струји Пољска битка за Британију Менделсон, нацисти и ја Најгори послови у историји Героуов закон Тајм тим година XИ Прича о струји Човекова историја Најгори послови у историји Средњи век Тајни рат Тајна несталог шпијунског авиона Ловци на нацисте Човекова историја Скривени светови: Подземни Рим Када су Мавари владали Европом

Ловци на змајеве Ози Бу Шетња по сунцу Снегови Килиманџара Нестанак Гарсија Лорке Доланов кадилак Мортадело и Филемон Посао за странце Еротски филм Еротски филм

По сао за стран це Џу ли Стај рон је успе шна по слов на же на ко ја има не ко ли ко при ја те ља и ни ко га од по ро ди це. По чи ње да сум ња да јој се спре ма от каз. У по ку ша ју да бу де за ко рак ис пред сво јих прет по ста вље них, са ста је се са Ни ком Хе ри сом. Ње на уз не ми ре ност пре ов ла да ва ка да мо ра да одр жи ве ли ку пре зен та ци ју ван гра да... Уло ге: Џу ли ја Стајлс, Сто кард Че нинг Ре жи ја: Па трик Стет нер (Си не ма ни ја, 22.00)

Џу ли ја Стајлс

Мегаум Срећа Превелики за пропаст Гуливерова путовања Ледена стаза Боље сутра Драга, смањио сам децу Душа сурфера Срцоломац Париз експрес Игра престола Прави секс Збогом, Гари Лоша учитељица Последње истеривање ђавола 04.35 Завера ћутања

06.00 07.35 08.45 10.25 11.50 13.30 15.05 16.35 18.20 20.05 21.45 23.30 00.20 01.35 03.10

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Филм: Ефекат Делфи Филм: Седам Синбадових авантура 01.20 Видовњак

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Ви не са Шоу

Љу бав ни ци Ле о нард је ду бо ко не сре ћан и чак по ми шља на са мо у би ство. На пу сти ла га је ве ре ни ца у ко ју је био за љу бљен и ни је се про на шао у по слов ном по гле ду. Уско ро упо зна је две де вој ке: Са ру, кћер оче вих по слов них парт не ра и Ми шел, атрак тив ну ком ши ни цу... Уло ге: Жо а кин Фе никс, Гви нет Пал троу, Ви не с а Шоу, Иса бе ла Ро се ли ни Ре жи ја: Џејмс Греј (ХРТ 1, 01.12) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.01 Дивљи Пламен 10.10 Место под сунцем, док. серија 11.01 Планински горила, док. серија 12.00 Дневник 12.31 Моћ судбине 13.22 Дуги пут љубави, филм 14.47 Хотографије у Хрватској 15.14 Понос Раткајевих 16.00 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 17.59 Морешка на светога Тодора 18.29 Др. Оз, ток шоу 19.11 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Кратки сусрети 20.38 Моћ боја, док. серија 21.05 Бесана ноћ, филм 23.10 Отворено 00.00 Дневник 3 00.45 Секс и град 01.12 Љубавници, филм 02.58 ЦСИ: Лас Вегас 03.40 Шаптачица духовима

07.50 Телетабис 08.15 На крају улице 08.40 Фантастични пријатељи 09.05 Х2О Уз мало воде! 09.30 Не дај се, Флоки! 10.00 Градић Вокавил 10.27 Најбоље из историје ХРТ-а 11.29 Горски лекар 12.12 Еџмонт 12.35 Обична клинка 13.00 Дарма и Грег 13.20 Музика, музика... 13.30 Староградске приче и легенде 13.55 Тајне великог Меконга, док. серија 14.45 Залагаоница, док. серија 15.10 Трауматологија 15.35 Други формат 16.25 Идемо у Америку с Гораном Милићем 17.15 Љубав у залеђу 18.00 Хрватске олимпијске медаље 19.30 Дражесни мајски пупољци 20.25 Фудбал Лига првака - 2. претколо (1. утакмица): Хајдук - Сконто, пренос 22.22 Злочинци у оделима 23.10 ЦСИ: Лас Вегас 23.56 Мућке 00.26 Битанге и принцезе 01.04 Шаптачица духовима 01.46 Уби ме досада 02.15 Добра жена 02.58 Звездана врата 03.41 Ноћни музички програм

07.30 Моји xепни љубимци 07.45 Езел 10.05 Кисмет - окови судбине 11.10 Ватрено небо 12.05 Упознај Хрватску - специјална емисија ХТЗ-а 12.25 Ексклузив таблоид 12.50 Вечера за 5 13.45 Бибин свет 14.15 Пороци Мајамија 16.15 Бибин свет 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Штиклама до врха 20.50 Компанија 00.55 РТЛ Вести 01.10 Двострука опасност, филм 02.55 Астро шоу

СЕ РИ ЈА

Шти кла ма до вр ха Вен ди је им пре си о ни ра на фил мом чи ја рад ња се од ви ја у Ин ди ји, али на жа лост, мо жда и због сво је ло ка ци је, чи ни се да филм не мо же да до не се ве ли ку за ра ду. Она од лу чи да ор га ни зу је екс тра ва гант ну за ба ву на филм ској пре ми је ри те сво јој при ја те љи ци по ну ди шан су да сми сли мод ну кре а ци ју за глав ну зве зду фил ма... Уло ге: Брук Шилдс, Ким Реј вер, Линд си Прајс, Пол Блак торн, Ро берт Бу к ли, Џу ли јан Сандс (РТЛ, 20.00)

Ким Реј вер

09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00 00.30

Биографија - Дејвид Крозби Погрешан човек Завера Мастергејт Биографија - Музичка секција Ген Х полицајац Остављен: Свет у рату Биографија - Дејвид Крозби Завера Мастергејт Биографија - Музичка секција Бекство Истеривачи духова 2 Убиство на планини сенки

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 23.45 00.40 01.40

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 15.50 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Осумњичени Бронсон Пеги Су се удаје Момак остаје на филму Ени Хол Риба звана Ванда Јентл Корак испред Без срца Осумњичени Еротски филм Еротски филм

08.30 09.00 09.15 10.15 12.00 12.15 13.15 17.45 20.00 21.00 23.00 00.30

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Мајстори за оружје Ништа лично Људско тело Тајне Морнаричких фока Мајстори за оружје Ништа лично

Аутомобилизам Коњички спорт Бициклизам Атлетика Фитнес Бициклизам Бициклизам Фудбал Најјачи човек Борилачки спорт Бициклизам Фудбал

На уч ни при ступ срп ском ва ша ру

е зде се то сма ши гле да ју те ле ви зи ју, али је већ дру га ствар јер је ствар по сла, а не ствар за мно го ма ње не го оста ли свет. Они су ме - он да ка да се ни шта не ра ди. Ма да то ни је то ли ко ђу по след њи ма ко ји су ку пи ли те ле ви зор ва жно јер ше зде се то сма ши има ју сре ће да им је у бо ји по што су јед но дру го ме ре кли: „Атен бо ро ва гра ни ца из ме ђу по сла и сло бод ног вре ме на при се ри ја ‘Жи вот на Зе мљи‘ вре ди ин ве сти ра ња у лич но не ја сна. ко лор те ле ви зор, зар не?!„ и ти ме на шли раз лог за Нај кра ће ре че но, је ди но што спу та ва кре а тив ку по ви ну. Они су са свим за до вољ ни ма лим екра - ност ше зде се то сма ша у сло бод но вре ме ну је су фи ном, а оне ве ли ке као по ла зи да сма тра ју до стиг ну - нан си је. Ма да о њи ма не ра до го во ре јер при ча о па ћем за про ста ке. Те ле ви зор не за у зи ма у њи хо вом жи во ту и про сто ру ни ка кво цен трал но ме сто и они се не оку пља ју око те ле ви зо ра. За то ни је дан пра ви ше зде с е то смаш не ма са те лит ску ан те ну; она је во до дел ни ца из ме ђу ше зде се то сма ша и оста лог све та. По што су че сто за по сле ни у про фе си ја ма ко је не ма ју фик си ра но рад но вре ме, ра до пре под не за јед но с де цом по гле да ју „Оп ста нак„, а уве че гле да ју по зо ри шне пред ста ве и по ли тич ке три би не (ово по след ње ра ди је од би ло че га). Ина че се згра жа ју над про гра мом, по себ но кул тур ним про гра мом, али не ко мен та ри шу „Ди на сти ју„и „Да лас„ јер то већ пре ва зи ла зи до бар укус. Ду ци Си мо но вић и за ре во лу ци о на ре пре ви ше ра ди ка лан То су, јед но став но, ства ри о ко ји ма се у при стој ном ше зде се то сма шком дру - ра ма ни је њи хов имиџ, у на сту пу искре но сти ре ћи штву не го во ри. ће: „Но вац ни ко га ни је учи нио срећ ним, али је лак Ше зде се то сма ши це не спорт као ре кре а ци ју, као ше би ти не сре ћан кад имаш до вољ но па ра„. сред ство за не гу те ла, али рет ко упра жња ва ју би ло На ши ше зде се то сма ши, за раз ли ку од европ ка кав спорт, сем во жње би ци кла. Не кад су це ни ли ских, углав ном не при па да ју имућ ном сло ју. Ипак, ски ја ње, по себ но нор диј ске ди сци пли не, али ви ше ка да пу ту ју, ни за жи ву гла ву не би при ста ли на па не ма ју па ра за та ко не што. Сла лом пре зи ру, де фи - кет-аран жма не и оста ле ви до ве не ма што ви тог од ни шу ћи га као нај глу пљи пут из ме ђу две тач ке. мо ра у чо по ру. А ако већ кре ну с па кет-аран жма Али у по та ји не ми сле то већ им сме та што се то ли - ном, то је за то што је то нај јеф ти ни ји на чин да се ко ко је ка квих ма ло гра ђан ских шу ша до ко па ло па ра стиг не до не ког не за ни мљи вог ме ста с пла жа ма за и ски ја и ква ри ужи ва ње пра вим за љу бље ни ци ма ма сов не ту ри сте, ода кле мо же да се ин ди ви ду ал но зи ме. Осим то га, ап со лут ни су за го вор ни ци за бра - стиг не на не ко за ни мљи во ме сто где оби чан свет не бок са и слич них спор то ва ко ји и ни су спор то ви не од ла зи. Они су ти пич ни ан ти ту ри сти и је ди но и сма тра ју да елит ни спорт тре ба да бу де про фе си - што их спре ча ва да иду где хо ће је сте ма њак па ра. о на лан и ко мер ци ја лан, а За уз в рат, има ју ви ш ак да на ро ду тре ба вра ти ти иде ја. Пра ви ше зде се то сма ши нај ма ње ма сов ни ре кре а тив ни Док се ишло на мо ре, спорт ко ји би фи нан си ра ла они су би ли пр ви у от под но се бив ше ше зде се то сма ше. др жа ва. За то це не Ду ци ја Уко ли ко фи ло зоф Љу ба Та дић има кри ва њ у не д ир н у т их Си мо но ви ћа и ње го ве ме ста где су с ло кал ним је дан став, они тре ба да има ју књи ге, са мо се по ма ло бо ри ба рем пи ли ви но и је су про тан. А ако Ма ти ја Бећ ко вић је ин тен зи те та ње го вог ан ли тек из ва ђе не шкољ ке га жма на. спре мље не на ле шо. На ми сли не што, ше зде се то сма ши из Све у све му, ше зде се то од мо ру не игра ју пре фе про те ста не ми сле ни шта сма ши су вр ло флек си би ранс, али оба ве зно но с е лан свет, ко ји час по сла не ку озбиљ н и ј у књи г у мо же не ку но ву ствар да пре тво ри у те му за рас пра - ко ју не чи т а ју јер нај ве ћи део вре ме на про ве ду ву. Је ди но тре ба да пре то га про на ђу ко шта ми сли рас пра вља ју ћи. На мо ре иду за то што су им ле ка и ко шта тре ба да ми сли. На при мер, ако Ми хај ло ри пре по ру чи ли, али кад са ми би ра ју, ра ди је би Мар ко вић ми сли јед но, он да они тре ба да ми сле ра ју пла ни ну и ак ти ван од мор уз шет ње, ло вље дру го. Или ако Љу бо мир Та дић има је дан став, он - ње ра зних бу ба и леп ти ра ко је кла си фи ку ју и об да они тре ба да има ју су про тан став. Јер пра ви ше - ја шња ва ју сво ме по том ству уз по моћ гим на зиј зде се то сма ши нај ма ње под но се бив ше ше зде се то - ског зна ња и но во ку пље ног при руч ни ка и слич не сма ше (као и сву ква зи ро бу). А ако Ма ти ја Бећ ко - ак тив но сти. По по врат ку с од мо ра ни ка да се не вић ми сли не што, он да ше зде се то сма ши из про те - хва ле ти ме да су по цр не ли, они зна ју да је пре те ста не ми сле ни шта. ра но сун ча ње штет но. Ина че, ви ше во ле да по ка На тај на чин и цир кус мо же по ста ти та ма. До - жу да су по цр не ли по ли цу и ру ка ма ис под ни воа вољ но је да не ки ше зде се то смаш от кри је у не ком крат ких ру ка ва као до каз ак тив ног од мо ра, не го фран цу ском ча со пи су да је до шао ред да се рас пра - по це лом те лу као до каз па сив ног ле жа ња на сун вља о цир ку су и рас пра ва ће по че ти. На рав но, ни - цу. ко ме од ше зде се то сма ша не ће па сти на па мет да У ино стран ство иду на кон гре се и се ми на ре, али оде у цир кус (сем уко ли ко их де ца не на те ра ју на их увек му чи тај про блем да су стран ци обич но бо то), већ ће ле по про чи та ти шта Фран цу зи ка жу о ље ин фор ми са ни од њих и да у јед ном пре да ва њу то ме и он да се ба ци ти на тај ја сни до каз ду бо ке са жи ма ју цео нај но ви ји раз вој со ци о лин гви сти ке, пуч ке кул тур не тра ди ци је ко ји је да нас под врг нут или на ра то ло ги је, или пси хо дра ме или сен зи тив ног гру бој ко мер ци ја ли за ци ји. И при том ће се ја сно тре нин га, а да и не го во ри мо о то ме што стран ци то огра ди ти од би ло ка квог емо ци о нал ног и на ци о- чи не без ру ко пи са у ко ји оби чан се ми нар ски и кон нал ног при сту па. Ка да то бу де ис цр пе но, на ћи ће се гре сни свет, ко јем они при па да ју, гу ра нос на ме већ не што. Али им не ће па сти на па мет да оду на шта ју ћи на о ча ре. Али то за њих и ни је од ла зак на до ма ћи ва шар, сем уко ли ко ни су ет но ло зи. Али, то од мор. Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak19.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ва ше по ја вљи ва ње у јав но сти оста вља од го ва ра ју ћи и упе ча тљив ути сак. У љу ба ви сте скло ни то ме да по пу сти те дра гој осо би, у дру штву – да се при ла го ди те, ако тре ба, на крат ко. У осно ви сте сво ји и сло бод ни, кре а тив ни и хра бри.

BIK 20.4-20.5.

Че твр так са мо по ка зу је ка ко вре ме, тј. рад на не де ља, бр зо про ла зи. Што сте сти гли, ура ди ли сте, што ни сте, има још да на за мег да на. Об у зе ти сте с ви ше са др жа ја и раз ли чи тих оба ве за па се ан га жу је те у мно го то га. При хо ди.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

19. jul 2012.

Мо же те се до те ри ва ти и ићи у шо пинг јер вам то не ка ко иде од ру ке у по след ње вре ме. А и од кар ти це, нов ча ни ка, че ко ва. Са мо се не мој те за ду жи ва ти јер ће те се би ство ри ти про блем те жак за ре ша ва ње. Успех.

Да нас сте кра љев ски рас по ло же ни, до сто јан стве ни и скло ни гла му ру и ви со ком сти лу. По слов ни са стан ци су успе шни и на ни воу, што обе ћа ва до бре ре а ли за ци је и са рад њу ко ја ће тра ја ти, уз обо стра не ин те ре се.

Кроз ваш знак је за пло вио Ме сец, ко ји вам до но си про мен љи ве окол но сти и осе ћа ња. Јед на жен ска осо ба вам мо же по му ти ти ра чу не и про ме ни ти пла но ве. Де ца та ко ђе. По ка жи те сво ју емо тив ну и ро ман тич ну стра ну.

По слу шај те са ве те оних ко ји вас во ле, уку ћа на, ослу шни те сво ју де цу јер је вре ме да се по ву че те и ви ше од ма ра те ових да на. Шет ња у су тон је увек до бар из бор јер сми ру је жив це и ак ти ви ра плу ћа, ми ши ће. Тро шко ви.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Рас ки да те с не ким ства ри ма или осо ба ма ко је вам ни су при ја ле. По треб на вам је про ме на, ко ју са ми се би мо же те ре а ли зо ва ти. Тај не љу бав не стра сти су по пут оштри це но жа па ако пад не те, са ми ће те се исе ћи.

По слов на си ту а ци ја за слу жу је ва шу па жњу. Мо гу ћи су про бле ми у ве зи с не ким ду го ва њи ма или огра ни че ња због ви ше си ле. За у зми те ди пло мат ски став, као што уме те, али ипак оства ри те сво је ин те ре се и те жње. Пу то ва ње је увек су пер.

Иако вас ни ко и ни шта не ће угро зи ти у по зи ци ји ко ју има те, ипак су мо гу ће же сто ке си ту а ци је и про ме не, у ко ји ма би би ло нај бо ље да не уз ме те уче шћа. Др жи те се по стра ни ко ли ко год мо же те. Успех у при ват ном би зни су.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Кри зан пе ри од за вас, ко ји мо же би ти и кон струк ти ван, и успе шан, уко ли ко по ву че те пра ве по те зе, го то во по инер ци ји, по ин ту и ци ји. На рав но, у да том тре нут ку не ће те зна ти да ли сте по гре ши ли или не, али то је тај ри зик. Стра сти.

Ва ша ма шта мо же сва шта. Вре ме је да по тра жи те не ка но ва ре ше ња, иде је и ком би на ци је, ко је укљу чу ју ино стран ство или кра ћа пу то ва ња, би ло да се ра ди о по слу или при ват ној сфе ри. У љу ба ви склад и опу ште ност.

Мо ре је ак ту ел но овог ле та за вас. Има те по тре бу да се кре ће те, пли ва те, сни ма те, сли ка те, пе ва те, пле ше те, и то са сти лом. Умет ност вам до но си рас те ре ће ње. На рад ном ме сту је при лич но стре сно. Из бе га вај те су ко бе.

TRI^-TRA^

По вре да на сни ма њу V REMENSKA

PROGNOZA

Поново

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 33 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 32 Niш

Evropa

веома тоПло

НО ВИ САД: На кон све жег и при јат ног ју тра, у то ку да на сун ча но и опет ве о ма то пло. Ве тар слаб ју го и сточ ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 16, а мак си мал на око 32 сте пе на. ВОЈ ВО ДИ НА: На кон све жег и при јат ног ју тра, у то ку да на сун ча но и опет во ма то пло. Ве тар слаб ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту уме рен. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 33 сте пе на. СР БИ ЈА: На кон све жег и при јат ног ју тра, у то ку да на сун ча но и ве о ма то пло. Ве тар слаб ју го и сточ ни и ис точ ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 10, а мак си мал на 35 сте пе ни. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так и су бо ту пре те же но сун ча но и ве о ма то пло, од 30 сте пе ни на се ве ру Вој во ди не до 37 на ју гу Ср би је. У су бо ту кра јем да на на се ве ру Ср би је ло кал ни пљу ско ви, а у не де љу у ве ћи ни кра је ва про ла зна ки ша и пљу ско ви уз осве же ње. По чет ком иду ће сед ми це при јат но вре ме, без ве ли ке вру ћи не и са мо гу ћом крат ко трај ном ки шом.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва не ре ла тив но по вољ не би о ме те о ро ло шке при ли ке и тер мич ки усло ви мо гу до при не ти сма ње њу те го ба код свих хро нич них бо ле сни ка, из у зев ср ча них. Од ме те о ро пат ских ре ак ци ја мо гу ће су не са ни ца, нер во за и уз не ми ре ност у бла гој фор ми.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 19 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Ха ле Бе ри (44) је током снимања акционе сцене у Лос Анђелесу пала на бетонски плочник и повредила главу, и хитно је пребачена у болницу. Беријева тренутно снима „Кошницу”, акциони трилер у којем глуми оператерку телефонске линије хитне службе, која мора да се суочи са убицом из своје прошлости како би спасла живот једне девојчице. Њена ПР служба одбила је да званично коментарише ову незгоду, па није познато у ком се стању глумица налази. На лицу места је извршен увиђај. Ово није први пут да се добитница Оскара за филм „Бал монструма” повредила усред снимања. Прошле године је, током паузе снимања „Атласа облака”, повредила ногу и неко време је носила гипс.

VIC DANA Се ћаш ли се дра ги, ка ко је гр мело и се ва ло кад смо се упо зна ли? - Да, се ћам се. А ја ни сам озбиљ но схва тио опо ме ну при ро де.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

161 (10)

Slankamen

208 (4)

Apatin

238 (12)

Zemun

255 (2)

Bogojevo

223 (12)

Panчevo

270 (0)

Baч. Palanka

225 (7)

Smederevo

456 (4)

Novi Sad

186 (6)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

185 (-2)

S. Mitrovica

44 (-13)

Tendencija porasta

Senta

255 (1)

Beograd

200 (2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

336 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

190 (2)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

72 (6)

TISA

-40 (-2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

34 (0)

Reшeњe iz proшlog broja