Dnevnik 19.avgust 2010.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 19. AVGUST 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22813 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DOK PROIZVO\A^I I TRGOVCI PI[U NOVA POSKUPQEWA

Na pijaci jeftiniji kafa, {e}er, ~okolada str. 6

Poskupela vekna koja nije trebalo

NASLOVI

PO^ELO RU[EWE NADVO@WAKA NA AUTOPUTU KOD NOVOG SADA

Politika 3 Dinki}: Tri milijarde penzionerima...

3 Vreme da se otkriju `rtve, ali i egzekutori

str. 6

Ekonomija 5 Obuzdati vlast u ar~ewu narodnih para

Nov~anik 6 „Imlek” ma{e uvozom mleka

Novi Sad 7 Oluja postavila pitawe fasada 8 Za {kolarca cela plata

Vojvodina 11 Vlasnici GM soje prepla{ili traktoristu

Nema~ka fabrika za 750 radnika

Crna

Foto: N. Stojanovi}

str. 11

Samo jednim mostom preko Ka}ke petqe str. 4

12 Simovi} i Kalini} zajedno na optu`eni~koj klupi?

13 Poslanik uhva}en u kra|i ribe

Reporta`a 14 Tita ne znaju, ali basket rasturaju

Dru{tvo 15 Dereglijama odvedeni na Sajmi{te

Toplo MALI AKCIONARI NEZADOVOQNI ODLUKOM SUDA U SPORU S BERZOM

Kazna zbog nabujale ambrozije

Spremaju demonstracije zbog akcija Apatinske pivare str. 4

str. 9 str. 16 – 20

SPORT

NOLE BOQI OD VIKTORA U AMERICI

DANAS TA^KA NA SLU^AJ ANTI]

DA^I] PODR@AO KARPOVA I ALISU

KRASI] OSTAJE U CSKA

Najvi{a temperatura 31° S

2

~etvrtak19.avgust2010.

POLITIKA

DNEVNIK

DOM NARODNE SKUP[TINE U I[^EKIVAWU JESENI

KOSOVO

Ta~i: Stop za srpske zvani~nike Premijer Kosova Ha{im Ta~i doneo je odluku kojom srpskim zvani~nicima vi{e ne}e dozvoliti da pose}uju Kosovo zbog, kako je navedeno, politi~kih provokacija koje su se mogle ~uti tokom wihovih ranijih dolazaka. Ta~i je obavestio visokog predstavnika EU na Kosovu Pitera Fejta o to-

me da Vlada ne}e dozvoliti ni posetu ministra za Kosovo i Metohiju Gorana Bogdanovi}a, najavqenu za danas. Ta~i je naveo da ta odluka nema nikakve veze sa slobodom kretawa, ve} da je wen ciq da se "preduprede politi~ke provokacije" zvani~nika Vlade Srbije na Kosovu.

Bogdanovi}: Demonstracija kvazidr`avnosti Ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Goran Bog-

danovi} izjavio je ju~e da je zabrana wegove posete Pokrajini, koju su donele privremene institucije u Pri{tini, poku{aj da se demonstrira kvazidr`avnost i da zato Euleks, u skladu sa svojim statusno neutralnim mandatom, mora da reaguje.

"Ja i moja porodica `ivimo na Kosmetu, odlazim i odlazi}u tamo. Ukoliko se dogodi bilo kakav incident, odgovornost je na Euleksu, koji mora da srpskim politi~arima obezbedi posete Pokrajini ", istakao je Bogdanovi} u pisanoj izjavi.

Salon kneza Pavla i Titovo mesto za kaficu Dom Narodne skup{tine zablista}e u punom sjaju tek na jesen, iako se o~ekivalo da }e oko hiqadu svetiqki obasjati ovo reprezentativno zdawe ve} tokom leta. Me|utim, kada su majstori „zagrebali“ po starim zidinama, otvarali su se novi poslovi, pa se sve produ`ilo jo{ nekoliko meseci. Da bi se zapo~eti posao zavr{io, potrebno je obezbediti oko 30 miliona dinara.

No, uporedo s radovima na fasadi, i u unutra{wosti parlamenta renovira se pone{to pa je tako nedavno „osposobqena“ jo{ jedna sala koja je gotovo pala u zaborav. Prostoriju u kojoj je nekada kafu pijuckao Josip Broz Tito, ili, recimo, obedovao savezni ministar policije SFRJ Stane Dolanc doskoro su koristile nekakve tehni~ke slu`be. S nekih milion dinara sala je sre|ena, ne ne{to specijalno luksuzno, i u woj }e mo}i ubudu}e da se smeste neke brojnije delegacije.

Trenutno, u sali je sme{ten jedan veliki sto za ru~avawe, ali kada bi se skinuo stolwak, ne bi mnogo odskakala od sala

kako navodi sekretar skup{tine Veqko Odalovi}, „ne{to je nestalo iz zgrade, ne{to je zavr{ilo u pra{ini kupole skup{tinskog zdawa, a mnogo toga izgorelo je tokom protesta 2000. godine“. Stoga u renoviranu salu ni{ta nije vra}eno da bi izgledala „kao {to je nekada bilo“.

Ko su gosti zbog kojih je bilo potrebno obezbediti jo{ jedan dodatni prostor za zvanice u Domu narodne skup{tine? Biv{i ambasador pri UN u @enevi i savetnik za me|unarodnu saradwu predsednice skup{tine Branko Brankovi} obja{wava za „Dnevnik“ da je re~ o prostoriji koja tek treba „da se dovr{i i slikama i svim ostalim, a u tom salonu mogle bi biti primane delegacije raznih parlamentarnih odbora“.

Uloga kancelarija Evropske unije u Beogradu i Pri{tini je samo da podr`e komunikaciju dve strane prilikom zahteva srpskih zvani~nika da posete Kosovo, izjavila je za KiM radio portparolka Kancelarije EU u Pri{tini Julija Rojter. "Kosovska vlada je ta koja odlu~uje o tome da li }e neka poseta biti zabrawena. Mi ne u~estvujemo u dono{ewu tih odluka, ve} samo posredujemo u komunikaciji Beograda i Pri{tine povodom zahteva za posetu", objasnila je ona.

Zakonom re{iti finansirawa Srba na Kosovu Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanovi} najavio je ju~e dono{ewe zakona kojim }e sistemski biti re{en problem finansirawa Srba na Kosovu i Metohiji. On je Tanjugu rekao da je do sada "kosovski dodatak", koji je nedavno ukinut odlukom Ustavnog suda Srbije, primalo oko 44.000 gra|ana.

Po wegovim re~ima, privremene nov~ane nadonkade primalo je 20.758 gra|ana koji su do 1999. godine radili u dr`avnim i dru{tvenim preduze}ima. Uve}anu nadoknadu na osnovnu platu dobijalo je

23.178 gra|ana koji su radili u buxetskim ustanovama, podsetio je Bogdanovi}.

Za plate i privremene nadoknade izdvajalo se 1,714 milijardu dinara mese~no, odnosno mawe od 24 milijarde dinara godi{we, a ne kako se u javnosti spekulisalo – 500 miliona evra.

Ministar je istakao da inicijativa za ocenu ustavnosti odluke pred Ustavnim sudom nije potekla od dr`avnih institucija ve} od gra|ana koji su `iveli na prostoru ju`ne srpske pokrajine, a koji taj dodatak nisu primali.

Deklaracija koju niko ne priznaje Ne pristajemo na izdvajawe teritorija svojih op{tina iz Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija sve dok je ova teritorija u me|unarodnopravnom smislu sastavni deo Republike Srbije, navodi se u tekstu "Deklaracije o nezavisnosti saveza op{tina Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija", u koji je KiM radio imao uvid.

Dr`avni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} izjavio je FoNetu da se "ne zna" ko je inicijator i autor deklaracije o severu Kosova, i napomenuo da svi odri~u bilo kakve veze s

wom. Na pitawe koliko je realna mogu}nost da Srbi proglase autonomiju na severu Kosova, Ivanovi} je odgovorio da na prostorima gde Srbi `ive ne}e biti Pri{tine, bez obzira na to da li se radi o severu ili jugu.

Predsednik Zajednica srpskih op{tina i naseqa Kosova i Metohije Marko Jak{i} izjavio je da ta skup{tina "ne stoji iza Deklaracije Saveza op{tina Kosova i Metohije", ve} smatra da je to "procurilo iz Ministarstva za Kosovo i Metohiju, i to ilegalnim putem i kanalima".

sti se za neke mawe posete, recimo, kada do|u poslanici Evropskog parlamenta ili nekih drugih skup{tina, ako je re~ o predstavnicima odbora za inostrane poslove ili evropske integracije i tome sli~no. Kada se ova sala finalno sredi, to }e biti izvanredan kutak za lepe razgovore uz ru~ak upravo na tom i takvom, nivou.

trebalo da postoji i kapelica, ali to treba videti u dokumentaciji Skup{tine, muzeju ili u arhivi".

– Prvi put sad to ~ujem. Moram da vam priznam, a u posledwe dve godine, od kada sam savetnik predsednici, i{li smo po Evropi i van we i posetili mnoge parlamente, niko nam nigde nikada nije rekao da postoji bilo gde mesto gde se oba-

Interesovalo nas je kako Dom Narodne skup{tine izgleda u pore|ewu s parlamentima drugih zemaqa. Na{ sagovornik tvrdi da „{to se ti~e reprezentativnosti, Dom je jedno od najlep{ih i najfunkcionalnijih skup{tinskih zdawa u Evropi".

– Putovao sam s predsednicom od Pariza, Stokholma, do Irana, svugde su parlamenti reprezentatvni, tu zbora nema, ali verujte mi da je na{ parlament na izuzetnom evropskom niovou i jedna od najlep{ih zgrada koje postoje u Evropi za poslove parlamenta – tvrdi Brankovi} u izjavi za „Dnevnik“.

Euleks svima mora da omogu}i da se nesmetano kre}u po Kosovu i Metohiji. On je dodao da ga odluka Vlade Kosova ne}e spre~iti da danas u Prilu`ju kod Vu~itrna prisustvuje obele`avawu seoske slave.

EU: Ne me{amo se

se dosetili da je prema projektu arhitekte Konstantina Jovanovi}a, na mestu gde se danas obeduje bila predvi|ena kapela! Branko Brankovi} je izri~it da ni{ta o tome ne zna, ali da je ~uo pri~e o tome „da je u nekom originalnom nacrtu

Srpska lepotica

Ivanovi}: Ja danas idem Dr`avni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanovi} tako|e je izjavio da o~ekuje reakciju Euleksa na odluku Pri{tine da srpskim politi~arima zabrani ulaz u Pokrajinu. "Mislim da

ke funkcionere u programu ru~ak ili ve~era, to se ~ini u klubu poslanika, koji je tako|e dr`avna institucija i mo`e da pru`i potrebne usluge daleko jeftnije nego beogradski restorani. Ovo {to je renovirano pre nekih mesec dana kori-

koje su ve} renovirane i u kojima se odr`avaju sednice skup{tinskih odbora.

Po~etkom sedamdesetih godina pro{log veka, u tada{wem salonu nalazio se originalni name{taj od punog drveta, da bi ga zamenila iverica tada ~uvenog „Slovenijalesa“.

Danas se gotovo niko ne se}a kako je originalno izgledao, a

Delegacije u kojima su pre svega dr`avnici, a to su {efovi dr`ava, predsednici parlamenata i vlada, primaju se, naravno, u takozvanom diplomatskom salonu, ili kako ga neko zove „Salon kneza Pavla“ koji je izvanredno ure|en, gde im je doma}in predsednica Skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi}. A ako je za te i takve viso-

U razgovorima o tome kako treba preurediti prostor Doma da bi bilo dovoqno mesta za sve poslani~ke klubove, a da se ne naru{i izgled spomenika kluture, „meta“ je u vi{e navrata bio skup{tinski restoran. Osim dileme o tome da li su narodnim predstavnicima potrebna dva restorana – u Domu i staroj zgradi u Ulici kraqa Milana, ima i onih koji su

LIDER LDP ^EDOMIR JOVANOVI]

SNS pravi paralelne institucije Predsednik Liberalno demokratske partije ^edomir Jovanovi} optu`io je ju~e Srpsku naprednu stranku da u~lawivawem sudija stvara paralelne institucije i ugro`ava demokratski poredak, a vlast za nesposobnost da to spre~i. "Prelazak 650 sudija u SNS je po~etak stvarawa paralelnih institucija, a vlast se sakrila iza sudija i tu`ilaca, nemo}na da re{i probleme. Potreban nam je sistem, a sistema nema ako se predsednik Boris Tadi} bavi Dimitrovgradom, premijer Mirko Cvetkovi} {qivama, a [e{eqev pionir Aleksandar Vu~i} reformom pravosu|a", rekao je Jovanovi}. On je na konferenciji za novinare u Skup{tini Srbije optu`io SNS i za opstrukciju reforme pravosu|a jer su razre{ene sudije, kako je naveo, odnele na stotine predmeta i materijalnih dokaza da bi novim sudijama vezale ruke. "Ovo nije pitawe za sudije i tu`ioce, jer ne mo`e predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nara Mesarevi} sama da brani reformu pravosu|a, nego je to pitawe za institucije i zato parlament mora da preuzme odgovornost. Tra`imo sednicu Odbora za pravosu|e da bi se utvrdilo koliko je ta~no sudija pre{lo u SNS. Da li }e

svaka partija imati svoje sudije", upitao je Jovanovi}. Jovanovi} je upitao i {ta se doga|a sa krivi~nom prijavom koju je Nata Mesarevi} podnela protiv biv{eg savetnika predsednika Srbije Vladimira Cvijana koji je pre{ao u SNS. Predsednik LDP je od poverenika za informacije od javnog zna~aja Rodoquba [abi}a tra`io oba-

nijevi}a Makija, koga je policija te{ko pretukla, uz obrazlo`ewe da je "ometao slu`beno lice u obavqawu poslova bezbesdnosti tokom mitinga protiv vlasti". Dodao je da je protiv biv{eg sudije iz Leskovca Nikole Pe{i}a, koji se tako|e u~lanio u SNS, vojna policija pre nekoliko godina podnela krivi~nu prijavu koja

Jesu advokati Srpska napredna stranka saop{tila je ju~e da je predsednik Liberalno demokratske partije ^edomir Jovanovi} izneo la`ne podatke o dvojici sudija koji su se u~lanile u SNS. SNS dostavqa advokatsku legitimaciju Mitra \enisi}a, datiranu na 8. jul 2010. godine", pi{e u saop{tewu SNS. Na drugoj strani faksa koji je poslat kao saop{tewe SNS je i kopija legitimacije Advokatske komore Srbije sa brojem 44/10 na ime \enisi} Mitar. SNS u saop{tewu nije naveo detaqe o Pe{i}u. ve{tewe koliko neizabranih sudija dobija platu iz buxeta i da li po tom osnovu platu dobijaju i biv{e sudije Mitar \enisi}, Nikola Pe{i}, Jovica Ili} i Svetomir Cvetkovi}, kao i da li su oni upisani u imenik advokata. Jovanovi} je rekao da je sudija iz Vaqeva \enisi}, koji se u~lanio u SNS, u novembru 1999. godine osudio na tri godine zatvora opozicionara Bogoquba Arse-

ga je teretila da je srpskoj porodici iz Prizrena presudom omogu}io isplatu nerealno visoke od{tete od 100.000 evra zbog o{te}ewa poku}stva tokom boravka vojske u toj ku}i.

"Moralne lekcije danas nam dr`e ti qudi koje je predstavio Cvijan, a Pe{i} i \eni{i} su razre{eni jer su bili uvreda za pravosu|e i izvr{ioci naloga vlasti Slobodana Milo{evi}a", rekao je Jovanovi}.

vqaju crkveni obredi. O mestima za neke crkvene aktivnosti niti nam je neko govorio, niti smo ih zapazili. Nije se desilo, kada je predsednica bila u nekom parlamentu, a da nije obi{la zdawe. Nikad nam niko nije rekao niti pokazao bilo kakvu kapelicu koju poslanici na taj na~in koriste – nagla{ava Brankovi}.

S. Stankovi} RAZGOVARALI EGERE[I I AMBASADOR VARGA

Saradwa Srbije i Ma|arske na visokom nivou

Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i i odlaze}i ambasador Ma|arske u Beogradu Imre Varga ocenili su ju~e da su odnosi i saradwa Srbije i Ma|arske na visokom nivou, saop{tio je Pokrajinski sekretarijat za informacije. Primiv{i Vargu u opro{tajnu posetu, Egere{i je naglasio da su dobri odnosi dveju zemaqa, kojima je ambasador dao veliki doprinos, izuzetno va`ni i za Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu. Varga je istakao da je Srbija za Ma|arsku veoma zna~ajan partner, i dodao da je veoma va`no nastaviti razvoj dobrih odnosa, u ~emu Vojvodina i ma|arska nacionalna zajednica koja tu `ivi igraju veliku ulogu. On je Egere{ija obavestio o poseti delegacije spoqnopoliti~kog odbora ma|arskog Parlamenta i Ministarstva inostranih poslova te zemqe u septembru i o u~e{}u ma|arske parlamentarne delegacije na Konferenciji predsednika parlamenata podunavskih dr`ava i regija, koja }e u oktobru biti odr`ana u Novom Sadu.

Dinki}: Tri milijarde penzionerima...

– Mislim da je najva`nije jo{ ove godine odmrznuti plate, pove}ati podsticaj za privredu i gra|ane – rekao je za "Dnevnik" potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} ju~e u In|iji. – To je mnogo va`nije od smawivawa fiskalnog deficita, koji }e ove godine biti 20 milijardi mawi od planiranog. Mi ne smemo da potcenimo va`nost doma}e tra`we, zato }u predstavnicima MMF-a predlo`iti da jednokratnu

pomo} od 5.000 dinara dobiju svi penzioneri ~ije penzije su do 30.000 dinara, i to bi bilo oko tri milijarde dinara. Za odmrzavawe plata bi nam u oktobru bilo potrebno jo{ tri milijarde dinara, a 14 milijardi bismo imali za stimulativne programe privredi, poqoprivredi i infrastrukturi. Time bismo pove}ali tra`wu na tr`i{u, {to ne mo`e uticati na inflaciju jer u recesiji nema inflacije. Dakle, para ima, a da li }e biti odmrzavawa, re}i }e

nam pregovori s MMF-om. Dinki} je rekao da je ju~e telefonom razgovarao sa {efom Misije MMF-a Albertom Jegerom i da su se unapred slo`ili, da bi, kada se indentifikuju ta~ni prihodi buxeta i ako se utvrdi da ima vi{ka, prvo trebalo da budu izdvojena sredstva za dodatne podsticaje privredi i gra|anima, a da }e "penzionerima biti izdvojeno vi{e novca nego {to je bilo zami{qeno".

S. B.

NAPREDWACI OPTU@UJU DEMOKRATE DA KO^E VRA]AWE ODBORNI^KIH MANDATA

Tektonski sukob sve do Kikinde – Ba{ je dobro to {to je Aleksandar Vu~i} rekao da je sukob DS-a i SNS-a tektonskih razmera jer ta pukotina dopire i do lokalnog nivoa, a Kikinda je najupe~atqiviji primer za to – smatra kikindski napredwak Ladislav Tomi}.

S druge strane, predsednik op{tinskog odbora DS-a Savo Dobrani} tvrdi da kikindske demokrate ni sa kim nisu u sukobu, pa ~ak ni s napredwacima.

Kikinda je dobar primer za Vu~i}eve re~i, obja{wavaju u lokalnom odboru SNS-a, zato {to tu postoji “veliki problem” nevra}enih mandata napredwacima. A na vra}awe, podse}aju, upu}uje odluka Ustavnog suda Srbije.

– U Kikindi imamo nelegitimnu vlast, predvo|enu DS-om, koja raspola`e s na{ih 17 mandata. U Kikindi vi{e od 38 odsto glasa~a iza{lih na izbore 2008. nema svog predstavnika u Skup{tini op{tine. DS, SPS, LSV i SVM, koji su tu na vlasti, jednostavno su tih na{ih 17 mandata podelili, tako da je DS-u pripalo na{ih deset – ka`e Tomi}. – Kada ovom problemu mandata i nelegitimnosti SO – a za to stawe je najve}i krivac DS – pridodate i neke uobi~ajene stvari vezane za politi~ki `ivot, onda je Kikinda

zaista primer da s DS-om ovde ne mo`e biti nikakve saradwe u budu}nosti.

U op{tinskom odboru DS-a odbacuju da optu`be da su oni krivci za to {to odborni~ki mandati koji su ranije pripadali radikalima nisu vra}eni SNS-u, i podse}aju na to da je re{avawe tog spora u resoru Upravnog suda u Beogradu.

– DS nije u sukobu ni s jednom strankom ovde na lokalnom nivou, pa ~ak ni sa SNS-om – ka`e Savo Dobrani}. – O~igledno oni imaju problem sami sa sobom i sa svojom pro{lo{}u i problemima koji su imali kada su se izdvajali, odnosno pravili od SRS-a dve stranke. To {to oni optu`uju nas za mandate je apsolutno neutemeqeno. Nikakve veze Op{tinski odbor DS-a nema s vra}awem mandata u lokalnoj skup{tini.

To je u apsolutnoj nadle`nosti suda.

Napredwak Tomi}, pak, ka`e da DS vezuje s tim {to odborni~ki mandati nisu vra}eni SNS-u jer je uveren u to da su u pitawu “politi~ke igre”.

– Na osnovu odluke Ustavnog suda, prvo smo se obratili Op{tinskoj

REKLI SU Qaji}: Bez razgovora o izmenama zakona o penzionom sistemu Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} izjavio je ju~e Tanjugu da ne o~ekuje da }e u predstoje}im razgovorima s Me|unarodnim monetarnim fondom biti re~i o izmenama Zakona o penzionom sistemu.

Qaji} je istakao da }e u tim razgovorima glavna tema biti zakon o fiskalnoj odgovornosti, obja{wavaju}i da ne o~ekuje da }e tema razgovora biti izmene Zakona o penzionom sistemu koji je Vlada Srbije prethodno usvojila u dogovoru s MMF-om.

Misija MMF-a doputovala je u Beograd, gde }e danas po~eti razgovore s predstavnicima Vlade Srbije o petoj reviziji stend-baj aran`mana s tom me|unarodnom finansijskom institucijom. Misija MMF-a trebalo bi da ostane u Srbiji do 31. avgusta, a predvodi}e je, kao i tokom prethodnih poseta, Albert Jeger.

izbornoj komisiji, koja je trebalo da sprovede odluku tog suda.

Oni su se proglasili nenadle`nim, a mi smo se uporedo obratili i sada Vi{em sudu u Zrewaninu, koji je ranije bio Okru`ni sud i koji nam je svojevremeno oduzeo mandate. I oni su se proglasili nenadle`nim i prebacili su na Upravni sud u Beogradu. ^ekamo odgovor Uprav-

we mandata SNS-u – ka`e Tomi}.

U kikindskom DS-u podse}aju na to da su svojevremeno radikali iskoristili zakonsku mogu}nost da povuku odborni~ke mandate svojih otcepqenih drugova, jer je tada, ka`e Dobrani}, zakon priznavao blanko ostavke.

To im je Okru`ni sud i priznao, me|utim, kako obja{wava, s liste SRS-a samo tri ~oveka su posle prihvatila mandat, a 14 preostalih raspore|eni su ostalim strankama u parlamentu na osnovu zakona.

– Ustavni sud je sad poni{tio te ~lanove zakona, ali ne mo`e OIK, koji nije ni oduzimao mandate, da ih vra}a. OIK se oglasio nenadle`nim i uputio napredwake na to da svoja prava tra`e pred Upravnim sudom. Dakle, OO DS-a nema nikakve veze s tim, niti mi opstrui{emo.

Ukoliko Upravni sud ka`e da mandati pripadaju tim i tim odbornicima pojedina~no, oni }e u}i u Skup{tinu op{tine – rekao je Dobrani}.

Mirovi}: Ima i politi~kog poigravawa Funkcioner SNS-a Igor Mirovi} ka`e da Upravni sud u Beogradu, koji treba da odlu~uje o vra}awu odborni~kih mandata napredwacima, nije “de fakto” ni po~eo ozbiqnije da radi, {to je jedna strana medaqe.

– Druga strana medaqe je da DS-u ne odgovara da u odborni~kim klupama vidi vi{e od 600 ~lanova SNS-a jer }e time na{ uticaj na svim nivoima, a posebno u lokalnim sredinama, porasti. Tako da se iz ovog ~isto formalno-organizacionog, ali i politi~kog razloga to usporava, zapravo, kr{i se smisao odluke Ustavnog suda. Poigrava se odlukama Ustavnog suda – ka`e on. nog suda iz Beograda ve} vi{e od dva meseca. Zasad ga nemamo, a da li }emo ga dobiti, pitawe je, po{to je o~igledno da su to neke politi~ke igre. Iz tih razloga, po{to SNS smatra da je DS privatizovao ceo pravosudni sistem u Republici, mo`emo sumwati da DS na nekom vi{em nivou opstrui{e vra}a-

Napredwak Tomi} i demokrata Dobrani} ipak se sla`u u jednoj stvari: sem za napredwake velikog problema oko mandata, nema nekih ve}ih pukotina u odnosima dve velike stranke u Kikindi. Obojica ka`u gotovo isto: “Mi napadamo, a oni se brane”. I, “oni nas napadaju, a mi se branimo”.

S. Nikoli}

Mrkowi}: Lete}e glave kad pro|u rokovi

Dodik: RS potpuno stabilna

Ministar infrastrukture Milutin Mrkowi}, odgovaraju}i na kritike da se ne gradi predvi|enim tempom, ka`e da }e "leteti” glave kad pro|u rokovi. "Zadovoqan sam rezultatima na Koridoru 10. Da li je moglo vi{e?

Uvek mo`e! Ali, pustite me ve} jednom da radim.

Glave, ako bude trebalo, neka 'lete' kada pro|u rokovi!", ka`e on. "Neka me napadaju koliko ho}e, sto puta }u ponoviti: Srbija je ubedqivo najve}e gradili{te u Evropi. Umesto da svi stanu iza ne~ega {to je nacionalni, dr`avni interes, iz mutne vode izrawaju dnevnopoliti~ke {i}arxije koje, zarad sitnih poena, kritikuju i minimiziraju ovaj veliki posao i ogroman ulo`eni trud", odgovara on na napade da opet daje rokove koje ne po{tuje i da se ma{ine na pompezno otvorenim deonicama gase ~im se iskqu~e kamere.

On ka`e da tih "{i}arxija koje napadima prikupqaju politi~ke poene" ima u opoziciji, ali i u vlasti. "Ali ne bih o imenima. Sve koji tvrde da Mrka pri~a bajke pozivam da stave {lem na glavu i iza|u na gradili{ta", dodaje ministar.

Predsednik Vlade Republike Srpske Milorad Dodik poru~io je ju~e da je politi~ka situacija u RS potpuno stabilna i da se pred izbore sve odvija na demokratski na~in, javqa RTRS. "Na{ ciq je da demokratski sprovedemo izbore", istakao je Dodik na konferenciji za novinare i pozvao gra|ane da masovno iza|u na izbore i glasaju za one za koje smatraju da su najboqi u odbrani interesa RS. Prema wegovim re~ima, Vlada RS sve }e u~initi da se stvori neutralni ambijent, koji }e dovesti do toga da politi~ko nadmetawe partija u vreme izbora poka`e veliku demokratsku zrelost RS. Dodik je podsetio da je RS zavr{ila mnoge projekte koje je planirala i da nastavqa da podr`ava oporavak privrede i sanirawe mnogih preduze}a.

"Danas sa sigurno{}u mo`emo tvrditi da je ispuwavawe buxetskih i fondovskih obaveza prema potro{a~ima redovno i kvalitetno i ovakav sistem }e funkcionisati sve do momenta kada se budu stvorili uslovi za pove}awe davawa iz buxeta i fondova", rekao je Dodik.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

~etvrtak19.avgust2010.

3

SPO TRA@I ISTRAGU O DELOVAWU KOMUNISTI^KE VLASTI NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA U VOJVODINI

Vreme da se otkriju `rtve, ali i egzekutori

Vojvo|anski odbor Srpskog pokreta obnove zatra`io je ju~e da se rasvetle svi slu~ajevi revolucionalnog nasiqa komunista koji su se desili nakon Drugog svetskog rata. U saop{tewu za javnost SPO-a navodi se da su se "takozvani oslobodioci na nequdski i necivilizovan na~in" obra~unavali s politi~kim neistomi{qenicima i u Vojvodini.

"Kona~no je do{lo vreme da se otkriju sve `rtve komunisti~ke vlasti i u na{oj pokrajini, ali i wihovi egzekutori, kojih je jo{ mnogo u `ivotu. Insistira}emo na tome da ih ruka pravde, bez obzira na proteklo vreme, sustigne", isti~e se u saop{tewu. SPO smatra da }e na taj na~in biti bar donekle ispravqena "velika istorijska nepravda" prema mnogim nedu-

duhvat kad je re~ o anga`manu dr`avnih institucija, a u koji je bilo ukqu~eno desetine stru~waka. Po rezulatima, koji su i publikovani, utvr|eno je da je u tom periodu u Vojvodini stradalo oko 110.000 civila, me|u kojima je bilo oko 52.000 Srba, oko 25.000 Nemaca, 18.000 Jevreja, 6.500 Ma|ara, 2.000 Hrvata, dok su ostali pripadnici drugih nacionalnih zajednica.

Po @ivkovi}evim re~ima, kad je u pitawu stradawe pripadnika ve}inskog naroda, "oni su stradali i tokom Drugog svetskog rata, ali i u periodu 1944–1948. kao ’~etnici’, ’izdajnici’, ’petokolona{i’, ’bogata{i’, ’nepo{tena inteligencija’". On je ranije saop{tio i da je uo~eno da je najvi{e Ma|ara stradalao od 1944. godine do 1948, i to u brojnim logorima

`nim gra|anima i da }e kona~no biti stavqena ta~ka na "gra|anski rat koji je zapo~et 7. jula 1941. godine".

O stradawu civilnog stanovni{ta u Vojvodini za vreme Drugog svetskog rata i u prvim posleratnim godinama ipak postoje zvani~ni podaci, oni koje je utvrdio Odbor Skup{tine Vojvodine formiran upravo za istra`ivawe te tematike za vreme skup{tinskog saziva 2000–2004. godine. To su ujedno i jedini zvani~ni podaci o civilnim `rtvama u Vojvodini iz tog perioda, koji do sad ipak nisu zainteresovali druge dr`avne institucije, na ~emu se, ina~e, insistira u saop{tewu Srpskog pokreta obnove pozivawem na "ruku pravde" koja bi trebalo da stigne egzekutore tih zlo~ina. Me|utim, ukoliko se realizuje pro{logodi{wi dogovor predsednika Srbije i Ma|arske, tim pitawem delom bi trebalo da se bave i akademije nauka dveju dr`ava, ali bi to istra`ivawe bilo fokusirano na stradawe ma|arskih civila.

Navedeni odbor Skup{tine Vojvodine, me|utim, bavio se tragawem za imenima `rtava iz svih nacionalnih zajednica s prostora Vojvodine. Istori~ar Dragoqub @ivkovi}, koji je bio na wegovom ~elu, te rukovodilac ovog projekta koji je potom nastavqen pod okriqem Vojvo|anske akdemije nauka i umetnosti, u vi{e navrata je javno isticao da je to bio pionirski po-

koji su posle rata nastajali {irom Vojvodine.

– Najve}i logor u kojem je stradalo ma|arsko civilno stanovni{tvo bio je logor Ba~ki Jarak, a postojale su i takozavne tajne grobnice, odnosno ledine na kojima su qudi zakopavani. I po na{em istra`ivawu, utvr|eno je da je stradalo oko 6.500 ma|arskih civila, o kojima imamo sve podatke: ime i prezime, gde

I Ma|ari ~ekaju Ina~e, i politi~ki predstavnici vojvo|anskih Ma|ara s nestrpqewem o~ekuju realizaciju dogovora Beograda i Budimpe{te, uvereni u to da bi utvr|ivawe istine o stradawima civila u Vojvodini moglo biti primer ~itavom regionu, posebno zbog ratova koji su se na ovom prostoru vodili devedesetih godina pro{log veka, a kako bi se postigla trajna regionalna stabilnost. su stradali i na koji na~in – podvukao je @ivkovi}.

On je ukazao i na to da je gotovo identi~an broj logora postojao i za vreme Drugog svetskog rata i u prvim posleratnim godinama, oko sedamdeset.

– Razlika je samo u tome ko je bio logorisan. Ali, tretman qudi u logorima, epidemije, bolesti, na~ini umirawa su isti – naveo je @ivkovi}. B. D. Savi}

Iskqu~ewa iz DS-a Op{tinski odbor Demokratske stranke u Pirotu iskqu~io je iz svoje stranke ~etiri odbornika u lokalnom parlementu zbog kr{ewa strana~ke discipline, saop{teno je u OO DS-a. Prvostepenom odlukom iz stranke su iskqu~eni odbornici Jelena Ne{i}, Milica Golubovi}, Velimir Drobwak i Vesna \or|evi}, oni imaju pravo `albe na tu odluku, a kona~nu odluku o wihovom statusu donosi Statutarna komisija stranke. Kako mediji saznaju, razlog za wihovo iskqu~ewe je to {to oni mimo procedure "navodno imaju nameru da budu odbornici bez predloga Op{tinskog odbora i saglasnosti Izvr{nog odbora stranke". Iskqu~eni ~lanovi nisu `eleli da komentari{u odluku, navode}i samo da po{tuju statut i partijsku disciplinu. Op{tinski odbor DS-a u Pirotu je na sednici od 15. februara ove godine odlu~io da iza|e iz lokalne vlasti, a po~etkom marta i odluku da iz stranke iskqu~i zamenika predsednika Skup{tine op{tine Sretena Savova i ~lana Op{tinskog ve}a Bobana Nikoli}a koji su se oglu{ili o odluku Odbora da posle izlaska stranke iz vlasti podnesu ostavke na te funkcije. Oni su iskqu~eni iz DSa odlukom Statutarne komisije stranke.

4

EKONOMIJA

~etvrtak19.avgust2010.

DNEVNIK

PO^ELO RU[EWE NADVO@WAKA NA AUTOPUTU KOD NOVOG SADA

Samo jednim mostom preko Ka}ke petqe Kao {to je i najavqeno, po~elo je ru{ewe prvog od dva mosta na Zrewaninskoj petqi na autoputu kod Novog Sada, poznatijoj kao Ka}ka petqa, koja je sastavni deo novosadske obilaznice. Zamenik direktora ovog projekta Goran Roguqa, zaposlen u “Energoprojektu - niskogradwa” izjavio je za na{ list da je re~ o veoma delikatnom poslu jer se jedan most (navo`wak) ru{i, nakon ~ega sledi izgradwa novog, du`eg, dok se istovremeno na drugom pored wega odvija saobra}aj.

– Po{to se vozila nemaju kuda preusmeriti, gra|evinci }e graditi pod saobra}ajem, najpre jedan, pa onda drugi most – ka`e Roguqa. – Sada se ru{i desni navo`wak iz smera Novog Sada prema Zrewaninu, a sav saobra}aj

preuzeo je preostali most. I on }e se ru{iti i gradi}e se novi, ali tek nakon {to se izgradi ovaj i kada preuzme sav saobra}aj. Po zavr{etku oba mosta, saobra}aj

}e biti izgra|en do novembra.

Rekonstrukcija postoje}e Zrewaninske petqe podrazumeva izgradwu novih ulaza-izlaza, odnosno ukqu~ewa i iskqu~ewa s

Obilaznica vredna 43 miliona evra Projekat izgradwe kompletne obilaznice vredan je oko 43 miliona evra, investitor je JP “Putevi Srbije”, a kredit je odobrila Evropska banka za obnovu i razvoj. Radovi su po~eli pre ~etiri godine, delimi~no su usporeni odustajawem od posla preduze}a “Intermost”, umesto kojeg je anga`ovan “Interkop”, me|utim, uprkos svim turbulencijama s izvo|a~ima radova, kao najve}i problem pokazalo se izme{tawe ranije izgra|enih instalacija s trase. }e se razdeliti. U planu je da se kompletan posao na izgradwi oba mosta zavr{i do kraja ove godine, a ovaj koji se sada ru{i sigurno

autoputa. Sada{wa dva mosta produ`i}e se na jednu i drugu stranu po 25 metara, kako bi se ispod mosta mogle graditi nova

MALI AKCIONARI NEZADOVOQNI ODLUKOM SUDA U SPORU S BERZOM

Spremaju demonstracije zbog akcija Apatinske pivare Mali akcionari Apatinske pivare, wih 535 od ukupno 700 ~ije su akcije, po wihovoj tvrdwi, prodate bez aukcije, nakon osam godina sudskog postupka, u

bi ovih dana stigla presuda, i to od istog suda i istog sudije Jasne Proti}, na wihovu {tetu a u korist Berze koju su mali akcionari tu`ili.

Ukoliko Apelacioni sud ne presudi u korist malih akcionara, bi}e podneta i tu`ba Me|unarodnom sudu u Strazburu toku kojih su dobili nekoliko razli~itih presuda, ka`u da }e protestovati zbog toga i pred Palatom pravde u Beogradu jer `ele da doka`u da je na sudsku presudu uticao politi~ki pritisak, zakqu~eno je na preksino}nom skupu u Apatinu. Na odluku suda ve} su ulo`ili `albu Apelacionom sudu, a pripremaju i `albu Me|unarodnom sudu u Strazburu.

Tokom osmogodi{weg sudskog postupka akcionari su dobijali presude u svoju korist a na {tetu Beogradske berze, da

– Trgovinski sud u Beogradu je jo{ 2005. godine doneo presudu kojom je nalo`eno da se malim akcionarima Apatinske pivare vrate akcije – rekao je advokat malih akcionara Bo`o Ivan~evi}. – Na osnovu `albe Berze, tada{wi Privredni sud u Beogradu je ukinuo presudu i postupak vratio na prvostepeni sud, uz obrazlo`ewe da se akcije ne mogu vratiti jer su kod tre}ih lica, ali je istovremeno nalo`io da se akcionari nov~ano obe{tete. Prvostepeni sud, me|utim, na osnovu

`albe Berze preina~uje svoju prvobitnu presudu i donosi novu na {tetu akcionara. S obzirom na to da je Privredni sud nalo`io nov~ano obe{te}ewe akcionara, anga`ovani su i ve{taci, koji su utvrdili da bi akcionari trebalo da, sa zateznim kamata, dobiju ukupno 10,3 miliona evra.

Mali akcionari smatraju da je trgovina akcijama Apatinske pivare 2002. godine bila nezakonita jer nije odr`ana aukcija nego je na neformalnom sastanku u Berzi odlu~eno da cena akcija bude 1.350 dinara. Nakon pet dana akacije APA-e porasle su na 11.300 dinara, a to je bila, kako ka`u, i realna cena.

– Zaista verujemo da je sudija koji je po istom predmetu doneo dve razli~ite presude bio pod pritiskom – ka`e jedna od 700 malih akcionara Marijana Do|en.

– Ukoliko Apelacioni sud ne presudi u korist malih akcionara, podne}emo tu`bu i Me|unarodnom sudu u Strazburu jer imamo dokaza da se akcijama trgovalo nezakonito i da su mali akcionari o{te}eni – rekla je i Zora Majstorovi} u ime malih akcionara Apatinske pivare.

J. P.

17. 8. 2010.

1.263,45230

leva traka autoputa i nove prate}e servisne saobra}ajnice koje }e olak{ati saobra}aj u lokalu, bez optere}ivawa autoputa. To zna~i da, ako neko krene u Zrewa-

nin, on }e sa zrewaninskog puta u}i na levu servisnu saobra}ajnicu i kod Temerinske petqe se iskqu~iti, popeti se na novi most, pre}i autoput i u}i u Teme-

rinsku ulicu, bez ukqu~ivawa na traku autoputa.

Radnici “Energoprojekta - niskogradwe” i “Interkopa” ve} su izgradili 13 od 15 planiranih mostova (Sentandrejski treba da se zavr{i do septembra), me|utim, ostaje problem izme{tawa ili za{tite instalacije naftovoda i gasovoda, koji blokiraju radove na ~ak tri kilometra trase. O~ekuje se da bi do kraja godine moglo biti izgra|eno sedam od ukupno deset kilometara autoputa sa servisnim saobra}ajnicama.

Sporna tri kilometra trase od prvog asfaltiranog iz smera Subotice do Temerinske petqe, ~ekaju dogovor investitora i vlasnika instalacija da bi gra|evinci mogli preuzeti teren i izgraditi autoput.

R. Dautovi}

GRA\ANI PRIMORANI DA SVE VI[E POZAJMQUJU OD BANAKA

Tonemo u dugove sve dubqe i dubqe Privreda i gra|ani Srbije dugovali su u julu ukupno 1.629 milijardi dinara poslovnim bankama, {to je ~etiri posto vi{e nego prethodnog meseca, govore podaci Kreditnog biroa Udru`ewa banka Srbije.

Op{ti utisak je da se u svim oblastima zajmova, lizinga i ka{wewa bele`i blagi rast.

Na koncu pro{le godine dug je bio 1.400 milijardi pa je u odnosu na tada pove}awe 16,3 posto.

Dugovawa gra|ana popela su se na 478,7 milijardi, a to je 3,7 posto vi{e nego mesec ranije.

Najve}i rast zabele`ili su zajmovi koji se vode pod rubrikom “stali” – 6,9 posto – i koncem pro{log meseca zaustavili su se na 44,4 milijarde dinara. To su uglavnom krediti za refinansirawe pa ovo pove}awe jasno govori o tome da du`nici sve te`e podnose teret zajmova.

Rast su zabele`ili i gotovinski krediti, i to 2,8 posto pa su se zaustavili na sumi od 109 milijardi. Potro{a~kih je 35,7

zaka{wewu du`em od 60 dana bilo je 3,4 odsto wih, isto kao i u junu. Pravna lica su pove}ala docwu 0,4 posto, i to je bilo 9,5 odsto, a preduzetnici

Najvi{e porasli krediti za refinansirawe, {to jasno govori o tome da du`nici sve te`e podnose teret zajmova milijardi, uz porast od 3,7 odsto pro{log meseca. Zajmovi za kupovinu ili adaptaciju stanova su 267,6 milijarde, {to je pove}awe od 3,9 posto. Najmawi rast zabele`ili su zajmovi poqoprivrednicima, i to 0,4 posto pa je suma krajem jula bila 24,4 milijarde.

Stanovi{tvo i daqe otpla}uje dugovawa najredovnije. U

za pola procenta. Ali wima se ka{wewe ra~una ako obavezu ne ispune ve} u roku od 30 dana.

Gra|ani su, izgleda, razumeli da je najnepovoqnije zadu`ivawe preko kartica i minusa. Iznos sume dozvoqenog prekora~ewa je neznatno pove}an – 1,7 posto, i zaustavio se na 32,1 milijarde dinara. Sam

broj ra~una koji su se na{li u nedozvoqenom minusu se smawio, i to za 2,5 odsto. Sli~no se bele`i i kod kartica. Preko wih se koristio zajam te`ak 39,1 milijardi, a to je 0,4 odsto mawe nego juna ove godine. U istom periodu broj kartica u docwi smawen je 1,5 odsto, a kupno je u docwi 6,8 odsto korisnika kartica. To je procenet vi{e nego u junu, ili ~ak 3,1 posto vi{e nego na koncu pro{le godine.

Kod lizing ugovora stawe je bilo gotovo isto kao u junu.

Ukupan dug se zaustavio na 7,2 milijardi, a raste samo docwa, koja se sa 6,4 pove}ala na 6,5 procenata.

P~igledno, leto je mrtva sezona i za zajmove.

D. Vujo{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

102,468

104,559

106,964

102,154

Promena %

Cena

BELEX 15 (628,66

Promet

0,32)

Elektrodizalica, Beograd

20,00

1.152

1.152

Trikota`a, [id

20,00

240

11.280

AIK banka, Ni{

0,39

2.811

275.520

Sloboda, Zrewanin

20,00

576

86.400

Komercijalna banka, Beograd

0,00

28.500

0,00

AMS Osigurawe, Beograd

16,59

1.300

6.500

4,33 Promena %

4.100 Cena

4.100 Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Energoprojekt holding, Beograd

0,43

924

1.024.815

Agrobanka, Beograd

-0,59

7.361

221.300

Univerzal banka, Beograd

Australija

dolar

1

71,9427

73,4109

75,0994

71,7224

Voda Vrwci, Vrwa~ka Bawa Pet akcija s najve}im padom

0,00

4.650

0,00

Kanada

dolar

1

77,2178

78,7937

80,606

76,9814

Zvezda - Helios, G. Milanovac

-12,00

5.280

10.560

Imlek, Beograd

1,25

1.456

509.500

Danska

kruna

1

13,7489

14,0295

14,3522

13,7068

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

-11,97

581

23.240

Soja protein, Be~ej

-0,28

722

194.926

Imtel kompjuters, Beograd

-0,60

500

1.970.000

Metalac, Gorwi Milanovac

1,01

2.000

200.000

Agrobanka, Beograd

-0,59

7.361

221.300

Privredna banka, Beograd

0,00

699

0,00

-0,28 Promena %

722 Cena

194.926 Promet

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,85

3.800

30.400

Tigar, Pirot

0,00

652

0,00

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,00

10.500

420.000

Meser Tehnogas, Beograd

1,82

5.600

100.800

Soja protein, Be~ej

-0,28

722

194.926

Alfa plam, Vrawe

0,24

8.049

313.904

Mlekara, Subotica

0,00

1.400

140.000

Telefonija, Beograd

2,86

1.440

492.320

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

550

0,00

Norve{ka

kruna

1

12,9351

13,1991

13,5027

12,8955

[vedska

kruna

1

10,8659

11,0869

11,3419

10,8319

[vajcarska

franak

1

76,4401

78,0001

79,7941

76,2061

V. Britanija

funta

1

124,113

126,646

129,559

123,733

SAD

dolar

1

79,7789

81,407

83,2794

79,5346

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 8. 2010. godine

Soja protein, Be~ej Vojvo|anskih top-pet akcija

Sloboda, Zrewanin Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

20,00

576

86.400

1,85

3.800

30.400

Svi iznosi su dati u dinarima

VLADA I MMF ]E VODITI BITKU O ZAKONU O FISKALNOJ (NE)ODGOVORNOSTI

Obuzdati vlast u ar~ewu narodnih para Glavna tema razgovora srpskih vlasti s predstavnicima Me|unarodnog monetarnog fonda, koji danas po~iwu u Beogradu, trebalo bi da bude dono{ewe zakona o fiskalnoj odgovornosti, kojim bi se u budu}nosti ograni~ilo neodgovorno i neumereno tro{ewe novca poreskih obveznika. Iako je

nicu: “Ako bih morao da biram izme|u ve}eg deficita i novih radnih mesta i razvoja, uvek bih bio za ovo drugo!”

Po{to je ovo prili~no pojednostavqeno gledawe na problem, korisno je podsetiti se i na obja{wewe koje je dao analiti~ar Be~kog instituta za me|unarodne

potpredsednik Vlade Mla|an Dinki} najavio da }e od delegacije MMF-a tra`iti i mogu}nost za pove}awe plata i penzija, ~ini se da je premijer Mirko Cvetkovi} bio prili~no jasan kada je nagovestio da bi tako ne{to sada te{ko bilo mogu}e.

– Vlada je pripremila predlog zakona o fiskalnoj odgovornosti koji je u osnovi prihvatqiv, a tokom pregovora }e biti re~i o wegovim o detaqima – kazao je Cvetkovi}.

Ukratko, novi zakon bi trebalo da ograni~i javnu potro{wu u budu}nosti, odnosno da smawi deficite buxeta i ograni~i zadu`ivawe dr`ave. Kako obja{wava guverner Narodne banke Srbije Dejan [o{ki}, taj zakon }e u velikoj meri doprineti tome da se tro{ewe novca u Srbiji stavi pod vi{i nivo kontrole i da se obezbedi da dr`ava tro{i u okvirima granica bruto doma}eg proizvoda koji stvara. Sve to, slikovito obja{wava guverner, da ne bismo preko mere zadu`ivali na{u decu i tro{ili ono {to su stvorili na{i roditeqi.

Moglo se pretpostaviti da deo Vlade Srbije ne}e lako odustati od ideje da se odmrzavawem plata u javnom sektoru i penzija podstakne tra`wa i da }e i taj koncept biti stavqen pred predstavnike MMF-a. To je potvrdio i glavni zagovornik nove razvojne strategije, ministar ekonomije Mla|an Dinki}. Wegova pozicija mogla bi se svesti na jednu re~e-

ekonomske studije Vladimir Gligorov. On je u intervjuu na{em listu rekao da gra|ani Srbije, u stvari, biraju izme|u dva koncepta: tro{iti odmah i vra}ati sutra ili {tedeti danas da bi mogli tro{iti sutra.

Nema velike dvojbe o tome {ta bi uradila na{a izvr{na vlast i na{i gra|ani da se tu ne pojavquje MMF. Po{to nam je u maju 2009. pozajmila 2,6 milijar-

ko lo{a, {to ostavqa prostora za partizanski otpor MMF-u i za ve{to nadmudrivawe s wegovim predstavnicima. Sedmomese~ni izve{taj o stawu dr`avnih finansija, koji je napravilo Ministarstva finansija, govori da je zbirni deficit od januara do jula (56,55 milijardi dinara) 5,2 procenata mawi od onog koji je predvi|en Memorandumom o buxetu.

Ukupni prihodi (388,31 milijardi) mawi su 3,91 procenta od projektovanih, a ukupni rashodi (444,86 milijarde) – 4,07 odsto.

Zato ministar Dinki} prstom upire u tih 5,2 odsto, u{te|enih tokom prvih sedam meseci, i tra`i da se taj novac usmeri u plate i penzije jer }e se tako, navodno, pokrenuti razvojni zamajac. Iz MMF-a poru~uju da to ne}e biti dobro jer srpski dr`avni buxet nije u tako korektnom stawu kako bi se na prvi pogled moglo zakqu~iti.

Po{to vidi da se srpska ministarstva ne dr`e ni onoga {to su sama donela, MMF, ne veruju}i vi{e u “~asnu re~”, tra`i da Srbija donese zakon o fiskalnoj odgovornosti. Jo{ pro{le jeseni, kad se ta ideja prvi put pojavila u javnosti, ministarka finansija Diana Dragutinovi} rekla je da se veoma raduje ovom propisu. Mo`e se samo pretpostaviti s kakvim se pritiscima suo~avala

Jo{ nema granica Ta~ne granice srpske finansijske odgovornosti se ne znaju po{to je zakon jo{ uvek u izradi. Pretpostavqa se da }e se u parlamentarnoj raspravi odrediti da li je limit javnog duga 40 ili 45 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP). Mogu}e je da }e se kao gorwa linija buxetskog deficita uzeti evropska tri odsto (Mastrihtski kriterijum). Bez obzira na to koliko ovakva politika izgledala kruto i restriktivno, sasvim je jasno da bez fiskalne discipline nema razvoja i nema sna`ne valute. Ta ista fiskalna disciplina bila je temeq jake nema~ke marke, kao {to je nedisciplina (Gr~ka) ovog prole}a uzdrmala naizgled nesalomivi evro. di specijalnih prava vu~ewa (u dana{wim relacijama to je oko 3,14 milijarde evra), najva`nija svetska finansijska institucija do{la je u poziciju da postavqa svoje uslove. Ti uslovi poznati su svakom laiku i svedeni su na samo jednu re~ – {tedwa! Odnosno, to je ona druga Gligorovqeva varijanta, mora se {tedeti danas da bi se ulagalo i da bi se imalo sutra.

Na na{u sre}u – ili na na{u nesre}u, pozicija Srbije nije ta-

{efica dr`avnih finansija ako je toliko `elela zakonsku za{titu. Naime, ovaj propis jasno odre|uje gde su granice javnog duga i do kojeg nivoa buxetskog deficita dr`avne finansije mogu i}i. Tih limita, naravno uz precizno odre|ene iznimke, morala bi se pridr`avati svaka izvr{na vlast.

Postoji ~ak i “zlatno pravilo”, ka`e Vladimir Gligorov, da se tro{i samo onoliko koliko se mo`e platiti iz poreza.

V. Harak – V. ^vorkov

U DR@AVNOJ KASI MAWE PARA OD AKCIZA I PDV-a

Poreznici omanuli za ~etiri milijarde U buxet Srbije se u prvih sedam meseci ove godine slilo 305,82 milijardi dinara poreskih prihoda, {to je 1,3 odsto mawe od projektovanih 309,82 milijardi, potvr|eno je ju~e u Poreskoj upravi.

Najve}i podba~aj od januara do jula zabele`en je u prihodima od akciza, koji su bili 6,9 odsto mawi od projektovanih i iznosili 65,43 milijardi dinara, pokazali su podaci PU. Prihodi od poreza na dodatu vrednost u tom periodu bili su 179,68 milijardi dinara, {to je 1,8 odsto mawe od plana, pri ~emu je PDV iz uvoza bio oko 108,8 milijardi dinara, odnosno 4,1 posto iznad plana, dok su prihodi od doma}eg PDV-a bili 70,88 milijardi dinara, {to je 9,6 odsto mawe od projektovanog.

Rezultati boqi od o~ekivanih zabele`eni su kod poreza na dobit preduze}a, gde su prihodi u prvih sedam meseci ove godine bili 18,72 milijardi dinara, odnosno ~ak 30,2 posto iznad planiranih. Od poreza na dohodak prikupqeno je 41,99 milijarda dinara, {to je 0,4 odsto mawe od projekcije.

Sli~an odnos planiranih i ostvarenih poreskih prihoda zabele`en je i u julu, tokom kojeg je doma}i PDV podbacio ~ak 23,1 odsto i doneo 11,51 milijardi dinara prihoda, umesto planiranih 14,98 milijardi. Od PDV-a iz uvoza u julu je buxet prihodovao oko 19 milijardi di-

nara, {to je 17,3 posto vi{e od plana.

Iako su u prvih sedam meseci podbacile, u julu je od akciza zabele`en prihod od 10,4 milijardi dinara, {to je 1,9 posto vi{e od projektovanih 10,21 milijardi.

Najboqi rezultati i tokom sedmog meseca zabele`eni su kod poreza na dobit preduze}a, od kojih je prihodovano 2,05 milijarde dinara, odnosno 44,3 posto vi{e od plana.

U prvih sedam meseci ove godine deficit buxeta Srbije bio je 69 milijardi dinara, po{to su prihodi bili 358,3 milijardi, a rashodi 427,3 milijardi, objavilo je ranije Ministarstvo finansija.

Najve}i prihod u posmatranom periodu ostvaren je od poreza na dodatu vrednost – ukupno 179,7 milijardi, a zatim od akciza – 65,4 milijardi i poreza na dohodak gra|ana – 41,9 milijardu dinara.

Najve}i rashod buxeta u prvih sedam meseci bili su transferi organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa – 154,1 milijarde dinara, a zatim rashodi za zaposlene – 105,6 milijardi.

Primawa buxeta u julu bila su 56,7 milijardi dinara, {to je oko 3,21 milijarde vi{e nego u junu, a izdaci buxeta bili su 71,1 milijardu dinara, {to je oko 8,37 milijardi vi{e nego u prethodnom mesecu.

Zakonom o buxetu za 2010. godinu predvi|en je deficit od ukupno 102,2 milijarde dinara, odnosno prihodi od 660,7 milijardi dinara i rashodi od 762,9 milijarde dinara.

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

~etvrtak19.avgust2010.

5

6

NOV^ANIK

~etvrtak19.avgust2010.

„TELEKOM SRBIJA”, „VIP MOBAJL” I „TELENOR” TRA@E UKIDAWE NAMETA

Porez na mobilne neodr`iv

^lan Upravnog odobra “Vip mobajla” Roland Hajdner izjavio je ju~e da svi korisnici usluga mobilne telefonije i mobilni operateri u Srbiji o~ekuju da dodatni porez na mobilnu telefoniju bude ukinut najkasnije u septembru.

– Nismo zadovoqni ~iwenicom da takozvane krizne mere, a posebno porez od deset odsto opstaju. O~ekujemo da taj izdatak bude ukinut najkasnije u septembru, kako je najavilo Ministarstvo finansija – kazao je on.

Hajdner je naveo i da su zbog dodatnog poreza od deset odsto koji je uvela Vlada Srbije i op{te ekonomske situacije, svi vlasnici mobilnih telefona morali da optimizuju svoju komunikaciju tokom 2009. i 2010. godine.

Vlada Srbije uvela je u junu 2009. godine porez na mobilnu telefoniju u okviru mera za smawewe buxetskog deficita i trebalo je da ga ukine s prvim znacima ekonomskog oporavka.

Po zvani~nim podacima, Srbija je u prvom kvartalu 2010. iza{la iz recesije.

Sva tri operatera mobilne telefonije: „Telekom Srbija”, “Vip mobajl” i “Telenor”, zatra`ila su 6. maja ukidawe tog poreza od deset odsto.

NASTAVQENO JA^AWE DOMA]E VALUTE

Sad dinar pokazuje mi{i}e Dinar je i ju~e, posle kratkotrajne stagnacije, ponovo oja~ao prema evru, i to 13 para, ili 0,12 posto, tako da zvani~ni sredwi kurs evra iznosi 104,5592 dinara, objavila je Narodna banka Srbije.

Centralna banka nije intervenisala na deviznom tr`i{tu, a od po~etka godine prodala je ukupno 1,755 milijardu evra i prvi put, posle gotovo dve godine, po~etkom avgusta kupila deset miliona evra da bi ubla`ila prekomernu dnevnu oscilaciju kursa i podstakla promet na deviznom tr`i{tu.

Dinar je ove godine bio najja~i 4. januara, kada je zvani~ni sredwi kurs evra bio 95,9679 dinara, a najslabiji 3. avgusta, kada je evro vredeo 106,6367 dinara.

DNEVNIK

FARMERI NE ODUSTAJU OD BOJKOTA I TRA@E VI[E CENE

„Imlek” ma{e uvozom mleka Asocijacija poqoprivrednika ocenila je ju~e da je otkupna cena sirovog mleka veoma niska i da odgovornost za novonastalu situaciju treba da snose iskqu~ivo otkupqiva~i i prera|iva~i mleka. Asocijacija je u saop{tewu za javnost apelovala na wih da pove}aju otkupnu cenu sirovog mleka jo{ najmawe pet dinara po litru mleka.

“Na taj na~in bi porodi~na gazdinstva uvidela interes u proizvodwi mleka i te`ila pove}awu proizvodwe, {to bi dovelo do stabilnosti na tr`i{tu”, navodi se u saop{tewu. Konzorcijum proizvo|a~a mleka, u kojem su oku-

pqeni farmeri koji ukupno proizvedu oko 200.000 litara mleka dnevno, najavio je da }e 22. avgusta potpuno obustaviti isporuku sirovog mleka ukoliko mlekare ne prihvate predlog da otkupna cena mleka bude vi{a.

Beogradski “Imlek” je nedavno pove}ao otkupnu cenu mleka na 28 dinara po litru, ~ime proizvo|a~i nisu zadovoqni i zahtevaju da ona bude 32 evrocenta (po dana{wem sredwem kursu NBS-a 33,50 dinara) umesto sada{wih prose~nih 28,7 dinara.

S druge strane generalni direktor “Imleka” Slobodan Petrovi}.

izjavio je ju~e da }e se nesta{ica mleka na tr`i{tu Srbije nastavi}e se do kraja ove godine ukoliko svi zajedno ne ne|u re{ewe.

Kada je re~ o uvozu, Petrovi} je kazao da bi sirovo mleko Srbija mogla da uvozi iz Bosne i Hercegovine, iz koje bi mogla da uvozi i gotove proizvode, ali i iz Evropske unije i okolnih zemaqa koje nisu pogo|ene ovakvom nesta{icom, na primer Makedonije.

On je istakao da uvoz ne zna~i da }e potro{a~ke cene rasti, jer “ukoliko se cene prema farmeirma ne budu mewale i evro ne raste,

onda se ni cene ne}e mewati”.

Kada je re~ o najavqenoj obustavi isporuke mleka 22. avgusta, prvi ~ovek “Imleka” je kazao da ne o~ekuje da }e joj se iko od “Imlekovih” farmera prikqu~iti, a ako takvih i bude,

DOK PROIZVO\A^I I TRGOVCI PI[U NOVA POSKUPQEWA

Na pijaci jeftiniji kafa, {e}er, ~okolada Sve mawe para u nov~aniku i sve skupqi proizvodi na rafovima prodavnica i na tezgama pijaca odavno su na{a stvarnost. Posledwih dana nezadovoqstvo potro{a~a je poja~ano zbog poskupqewa osnovnih `ivotnih namirnica, pre svega hleba i mleka, a najavquju se i poskupqewa uqa, {e}era...

Pove}awe cena je gotovo svakodnevno i te{ko da se mogu pratiti ~este izmene, ali je izvesno da za veknu hleba i litar mleka 100 dinara vi{e nije dovoqno. Istini za voqu, najavqena poskupqewa jo{ nisu (u svim prodavnicama) stupila na snagu, pa se cene nisu mnogo izmenile. Da li su to trgovci postali svesni da je veoma blizu granica koju mnogi potro{a~i te{ko mogu pre}i jer su ku}ni buxeti sve tawi? Sli~no je i s cenama razli~itih prehrambenih proizvoda koji se prodaju na pijacama, jer su one gotovo nepromewene.

Pove}awe cena je gotovo svakodnevno i te{ko da se mogu pratiti ~este izmene, ali je izvesno da za veknu hleba i litar mleka 100 dinara vi{e nije dovoqno Mleko je uglavnom svugde skupqe, ali ga nisu poskupeli svi proizvo|a~i, mnoge trgovine jo{ imaju zaliha odranije, a ce-

prodavnica

pijaca

uqe

106–140

115

{e}er

69–85

70

kafa 100 g

47–75

55–60

konzerva sardina

49–110

50–60

pirina~ 500 g

57

50

~okolada 100 g

65–130

35–70

ne su negde vi{e za kratkotrajno, a negde za dugotrajno mleko.

Tako|e, isporuke mleka daleko su mawe nego ranije, ali ga ima dovoqno, mada se trgovci pribojavaju {ta }e biti za koji dan ukoliko se farmeri i proizvo|a~i mleka ne dogovore po{to se najavquje potpuna obustava isporuke ove namirnice.

Posle kupovine hleba i mleka, treba ceger napuniti i drugim namirnicama, a to se, osim u prodavnicama mo`e u~initi i na pijacama. Cene su relativno sli~ne, ali se, u principu, kupovinom na pijaci mo`e znatno u{tedeti jer su gotovo svi artikli jeftiniji, {to se posebno odnosi na ~okoladu.

Kupovinom ove poslastice na pijaci, gde su cene od 35 do 70 dinara, prakti~no se najskupqa ~okolada kupuje po ceni najjeftinije u prodavnicama te je u{teda zna~ajna, posebno ako se kupuje na vi{e. U{teda se mo`e ostvariti i pri kupovini konzerve sardina jer dok su na pijaci od 50 do 60 dinara, u radwama se cena ovog proizvoda kre}e od 49 pa do iznad 100 dinara. Za kupovinu pakovawa kafe i na pijaci i u radwama treba gotovo isto novca, ali je u radwama izbor bogatiji, a time i cene razli~itije. Ako se kupuje uqe, za kupovinu na pijaci treba odvojiti 115 dinara, a ovaj proizvod se u radwama mo`e kupiti i za mawe, ali i za vi{e novca. Sli~no je i sa {e}erom jer je u radwi 69, ali i 85 dinara, a na pijaci 70. U{tedeti se mo`e i kupovnom pirin~a na pijaci – po kilogramu do deset dinara.

Dakle, kao i mnogo puta do sada, jasno je da se obilaskom vi{e radwi i pija~nih tezgi mo`e u{tediti ili pak izgubiti dosta novca. Naime, ako se vi{e hoda i ulazi u vi{e radwi, poseti i pijaca za kupovinu uqa, {e}era, 100 grama kafe, konzervu sardina, pirina~ i ~okoladu u najpovoqnijoj varijanti treba 356 dinara, a za najskupqi varijantu 597. Razlika je ogromna, pa kako gra|ani imaju sve mawe novca, preostaje im da na|u vi{e vremena da bi pazarili jeftinije jer se isplati.

D. Mla|enovi}

Poskupela vekna koja nije trebalo Da podsetimo, Unija pekara Srbije dogovorila se pre desetak dana s Ministarstvom trgovine da ne}e pove}avati cenu najprodavanijeg hleba “sava” od pola kilograma.

– S ministrom trgovine Slobodanom Milosavqevi}em je

UGOSTITEQSKE USLUGE POSKUPELE

Pe~ewe po letwoj tarifi Cene ugostiteqskih usluga u Srbiji u julu bile su 3,9 posto vi{e nego u istom mesecu lane, pokazali su podaci Republi~kog zavoda za statistiku.

Hrana je u julu ko{tala 5,6 posto vi{e nego u julu 2009. godine, alkoholna pi}a 7,2 posto, dok je za bezalkoholna pi}a trebalo izdvojiti 4,1 posto vi{e novca nego sedmom mesecu pro{le godine.

Gra|ani Srbije su u julu topla i hladna predjela pla}ali 4,6 posto vi{e nego i istom pro{logodi{wem mesecu, gotova jela 1,2 posto, dok su pe~ewa i jela po naruxbini bila skupqa 7,8 posto. U proteklom mesecu su variva bila skupqa, u pore|ewu s julom 2009, sedam posto, dok je za salatu trebalo izdvojiti 7,9 posto vi{e novca, za hleb – 6,6 posto, a kola~e minimalnih 0,8 procenata vi{e.

Cena preno}i{ta u julu bila je 4,6 odsto ni`a nego u istom mesecu 2009. godine.

Ugostiteqske usluge su tokom ovogodi{wih prvih sedam meseci ukupno poskupele pet posto u odnosu na isti lawski period.

HOTELSKE CENE NI@E NEGO LANE

CENA HLEBA „SAVA” IPAK SKO^ILA NA 44 DINARA

Uprkos najavama iz Ministarstva trgovine da je postignut dogovor o tome da najprodavaniji hleb “sava” ne poskupi narednih {est meseci, to se ipak dogodilo. Hleb Beogradske pekarske industrije i “Klasa” od ju~e je skupqi u proseku 15 posto. Nova cena hleba “sava” je 44 dinara.

Vojvo|anski pekari ju~e nisu podigli cene, ali su ostali pri ranijoj najavi da }e ve} ovih dana i oni sigurno korigovati cenovnike, a vekna od pola kilograma u tipu hleba “sava” ko{ta}e oko 45 dinara.

Hleb gotovo ni u jednoj radwi ili pekari u Novom Sadu nije poskupeo, pa se vekna mogla kupiti i za mawe od 30 dinara, a najvi{e je onih koji ovu namirnici i daqe prodaju za 40 dinara.

Direktor “Pekare Kikinda” ^edomir Rodi} kazao je Tanjugu da ta pekara ostaje pri svojoj ranijoj odluci da do 1. septembra sigurno ne}e mewati cene hleba, bez obzira na aktuelna kretawa na tr`i{tu.

– Mesec dana ili 15 dana ne}e ne{to posebno promeniti ni

bi}e to pojedina~ni slu~ajevi, pa ne}e biti nikakvog uticaja na poslovawe kompanije.

On je istakao da je svega oko dva odsto od 6.000 kooperanata “Imleka” u~laweno u Konzorcijum proizvo|a~a mleka.

rekao je tada predsednik tog udru`ewa Zoran Pralica.

On je naveo da se godi{we u Srbiji za hleb potro{i oko 500.000 tona bra{na, a samo za hleb “sava”, od belog bra{na tip 500, oko 450.000 tona. Da li bra{no iz Robnih rezervi nije

Gr~ka 10 odsto jeftinija U Gr~koj su hotelske cene ovog meseca u proseku za 10 odsto ni`e nego u avgustu pro{le

Kod „Delte” ove godine po starom

naboqe ni nagore – kazao je Rodi}, i istakao da “Pekara Kikinda” ne}e mewati cene svog hleba do pomenutog datuma, “pa makar cena bra{na bila i 150 dinara”.

Na pitawe da li je ta pekara pravila neke kalkulacije o eventualnim korekcijama cena svojih proizvoda nakon toga, Rodi} je kazao da jo{ nije, dodaju}i da ne zna “na osnovu ~ega bismo ih i pravili kada je bra{no jedan dan

24 dinara, drugi dan 27 dinara, tre}i dan 31 dinar kilogram...”

Pekari su ranije izjavili da je nova cena hleba neophodna zbog naglog skoka cene p{enice. Podsetimo, krajem jula pojedini mlinari pove}ali su cenu bra{na 20 posto. Ve} tada pomiwana je nova cena hleba, dok je ministar trgovine Slobodan Milosavqevi} tvrdio da razloga za poskupqewa nema.

Najve}i maloprodajni prehrambeni lanac u Srbiji “Delta–Maksi” saop{tio je ju~e da ne}e pove}avati cene ~etiri najprodavanije vrste hleba.

Kako se precizira u saop{tewu, u oko 350 prodajnih objekata “Delta–Maksija” bi}e zadr`ane stare cene belog hleba “sava” i “maksi”, “narodnog hleba” Beogradske pekarske industije i Pekare “Pudarci”, koji u ukupnoj prodaji hleba u~estvuju s 80 odsto.

– Bez obzira na budu}a kretawa cene p{enice na berzi, “Delta–Maksi” }e iz sopstvenih resursa obezbediti da stare cene za najprodavaniji hleb ostanu na snazi barem do kraja godine – kazao je generalni direktor “Delta–Maksi grupe” Dejan Jeremi}. dogovoreno da cena tog hleba, koji se prodaje za maksimalno 38 dinara po vekni, ostane nepromewena najmawe {est meseci, zbog ~ega bi pekari trebalo da na pozajmicu dobiju oko 100.000 tona bra{na iz Robnih rezervi –

stiglo ili svi nisu ~uli za dogovor osta}e nejasno, ali je sigurno da je najprodavaniji hleb poskupeo, a da }e beogradski primer uskoro slediti i vojvo|anski pekari.

E. Dn.

godine, objavqeno je na Internet portalu turisti~kih organizacija.

Ostrvo Mikonos, me|utim, i daqe je najskupqa destinacija u Evropi sa prose~nom cenom jednog no}ewa u hotelu od 243 evra, prenela je agancija ANA. Prose~na avgustovska cena spavawa u hotelu, sa padom od 10 procenata u odnosu na isti mesec 2009. godine, je 119 evra.

PIJACA „MOJ SALA[” DANAS [IRI TEZGE

Od ponedeqka rade svi vrti}i Svi vrti}i Pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo” u ponedeqak, posle letwe pauze, otvaraju vrata mali{anima. Direktor te ustanove Borislav Samarxi} ka`e da }e bez obzira na to i daqe raditi i de`uni vrti}i, ali }e roditeqi mo}i da biraju da li }e dete

Vrcawe meda ispred Spensa

ostaviti u de`urnom do 1. septembra ili }e ih prebaciti 23. avgusta.

- Puno roditeqa nas je zvalo, koji `ele decu pre 1. septembra da vrate u vrti}, jer sezona godi{wih odmora polako jewava, a ve}ina wih u ponedeqak po~iwe da radi – ka`e Samarxi}.

Q. Na.

Pijaca „Moj sala{„ bi}e odr`ana danas na platou ispred Sportskog i poslovnog centra „Vojvodina“ od 14 do 20 ~asova. Zelena mre`a Vojvodine je za posetioce pripremila poseban performans.

Na tezgi porodice Bikar, u 14 ~asova bi}e obavqeno vrcawe meda. Posetioci }e imati jedinstvenu priliku da u`ivo vide otklapawe sa}a, uklapawe polena i od proizvo|a~a meda ~uju pri~u koja prati ovaj po-

Novosadska ~etvrtak19.avgust2010.

Buyet kao vatrogasac ^ ne}e ispa{tati zbog sru{enih grana, ali je sigurno da ispa{taju zbog drugih stvari, kao {to je otpadawe fasada s oronulih i starih zgrada.

Ni tu situacija nije ni{ta boqa, jer je s prvobitnih 25 miliona, za fasade preduze}u „Poslovni prostor“ skresano na 15 miliona, pa sada muku mu~e kome da iza|u u susret. Verovatno ni ostala preduze}a nisu u boqoj poziciji, ali za sada gra|ani to ne ose}aju, ako se izuzme ~iwenica da svakodnevno prolaze torturu u gradskim autobusima pokazivaju}i pokaznu kartu. Vaqda je i ra~un tog preduze}a tanu{an, pa bi ih po koji {vercer jo{ vi{e o{tetio.

Q. Nato{evi}

VE^ERAS NA [TRANDU

Predstavqawe kwige Pavla Male{eva Kwiga „Marim ja, neka laju“ ( divani o re~ima) autora Pavla Male{eva bi}e predstavqena ve~eras u 20 ~asova ispred biblioteke na [trandu. O kwizi }e govoriti \or|e Randeq, Slavko Mati} i autor.

D. S.

Literarne radionice Literarne radionice, koje }e volonteri voditi s osobama s mentalnom ometeno{}u, odr`ava}e se svakog utorka i ~etvrtka, od 9.30 do 10.30 ~asova, u Gradskoj biblioteci, Dunavska ulica 1.

hrane u Srbiji na javnom prostoru i okupqa gotovo sve sertifikovane organske poqoprivredne proizvo|a~e kao i tradicionalne poqoprivrednike, sala{are i proizvo|a~e tradicionalnih rukotvorina.

Od ove godine Pijaca se odr`ava svakog ~etvrtka na platou ispred SPC „Vojvodina“ od 14 do 20 ~asova, a datumi odr`avawa narednih pijaca su 26. avgust i 2, 9, 16, 23. i 30. septembar.

R. [.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ini se da krizi nema kraja, jer je Novosa|anima sve tawi nov~anik, {to i nije za neko ~u|ewe. Me|utim zabriwava ~iwenica da su i ra~uni pojedinih gradskih preduze}a sve mr{aviji. Sa ovom surovom i realnom situacijom nedavno se srelo i komunalno preduze}e „Gradsko zelenilo“. Oni trenutno imaju nulu na stavki ra~ina za interventne radove; vi{e nemaju ni prebijenu paru za odno{ewe stabala i grana koje padaju posle svakog ja~eg vetra. Da situacija nije naivna govori i ~iwenica da su iz Grada poru~ili da }e problem re{avati u hodu, kako sugra|ani ne bi ispa{tali. Pa dobro, mo`da

stupak, kao i da postave pitawa i degustiraju sve` med. Mo}i }e i da potra`e promotivne materijale o koristima organske poqoprivrede pripremqene u okviru zajedni~ke kampawe Zelene mre`e Vojvodine, Nema~ke organizacije za tehni~ku saradwu GTZ i Gradske uprave za privredu Novog Sada pod sloganom „Organska poqoprivreda, dobra za tebe, dobra za prirodu“. Pijaca „Moj sala{„ je najve}i distributivni centar organske

Volonteri }e u paru organizovati radionice, s ciqem da ovim osobama pribli`e literarne sadr`aje, otvaraju}i im vrata u svet kwige, biblioteke i kreativnog stvarala{tva.

I. D.

V REMEPLOV

U ULICI VOJVODE PUTNIKA 1 OTPADALO S LICA ZGRADE

Oluja postavila pitawe fasada Nakon nevremena koje je pre neki dana zahvatilo Novi Sad, ponovo se aktuelizovala tema oko oronulih fasada kojima je potrebno pothitno renovirawe. ^im dune ja~i vetar otpadaju grane i stabala, a ovoga puta otpadale su i fasade s oronulih zgrada. Jedna od wih je i ona u ulici Vojvode Putnika 1. Predsednica skup{tine stanara u ovoj zgradi Sne`ana Pletel rekla je za na{ list da ovo nije prvi put da se fasada obru{ila.

- Pre nepunih mesec dana pao je deo fasade, a sada se ista stvar dogodila i pre tri dana.

Na svu sre}u u tom momentu niko nije tuda prolazio, jer da jeste posledice su mogle da budu kobne. I {ta onda ko bi onda odgovarao za nesre}u – pitase se Pletelova i dodaje da dok se ceo postupak oko renovirawa starih fasada ne zavr{i ova zgrada }e totalno biti ogoqena.

Sem toga smatra da nije uredu {to je konkurs za obnovu fasada iza{ao u avgustu kada su u jeku godi{qi odmori.

- Drago mi je da je konkurs napokon raspisan za obnovu starih fasada u gradu. Me|utim to nije trebalo da se uradi u sezoni godi{wih odmora. Verovatno je dosta predsednika skup{tina stanara odsutno, a baz

Foto: N. Stojanovi}

Dobro je {to je raspisan konkurs za obnovu starih fasada, ali to nije trebalo raditi u sezoni godi{wih odmora, jer je dosta predsednika skup{tina stanara odsutno wih ni{ta ne mo`e da se uradi.

Tako|e potrebno je brdo papira kako bi se uop{te prijavili na konkurs. A osim toga i mi stanari trebalo bi da ~ekamo ponude od firmi, pa sve to usporava i nas da podnesemo zahteve – isti~e sagovornica.

Na `alost ni ostali predsednici skup{tina stanara koji se nalaze u ovoj situaciji nisu optimisti po pitawu obnove fasada. Oni smatraju da ove godine nema {anse da se krene s poslom, jer gra|evinska sezona traje do 1. novembra.

- Zagazili smo u polovinu avgusta, a konkurs traje mesec dana. Nakon toga ide otvarawe ponuda, pa zakonski rok za `albe, pa onda i Grad treba da na|e izvo|a~a radova… [to zna~i da nema {anse da se bilo {ta uradi u roku od dva meseca - ka`u predsednici skup{tina stanara.

Podsetimo, „Poslovni prostor“ pro{le nedeqe je raspisao konkurs za obnovu fasada na stambenim zgradama. I u tom preduze}u ka`u da ponude jo{ nisu po~ele da sti`u, jer predsednici skup{tina stanara moraju da pribave debelu dokumentaciju, za koju je potrebno dosta vremena.

U pravilniku koji je sastavio Upravni odbor ovog preduze}a na}i }e se kriterijumi koje objekti moraju da ispuwavaju da bi dobili nov~anu pomo} grada za obnovu fasada, a na osnovu toga }e se i odlu~ivati koje skup{tine stanara ispuwavaju uslove.

Tako|e, jedan od glavnih kriterijuma bi}e koliko je odre|ena fasada opasna po bezbednost prolaznika. Za obnovu je izdvojeno 15 miliona dinara iz gradskog buxeta umesto 25 kako je to po~etkom godine najavqeno Q. Nato{evi}

PO^ELA „ZELENA NEDEQA MLADIH” U NOVOM SADU

Ekologija i dru`ewe sabrali pola Evrope

Novosadski golubari visoko leteli U Budimpe{ti je 19. avgusta 1970. zavr{eno takmi~ewe odgajiva~a golubova koji je priredilo tamo{we udru`ewe „Ki{part“. Posle pregleda rezultata nadmetawa u svim kategorijama, koje je po prirodi stvari trajalo skoro mesec dana, utvr|eno je da je ekipa

Udru`ewa golubara iz Novog Sada bila najboqa, a Paja Volu~ek pojedina~ni pobednik.

Svih 12 golubova wegovog jata poletelo je s jednog mesta i posle {est sati i 40 minuta, lete}i na propisanoj visini i odre|enom krugu, sleteli su na isto mesto.

N. C.

S akcentom na odr`ivom razvoju i klimatskim promenama, ju~e je na Fakultetu tehni~kih nauka sve~ano po~ela „Zelena nedeqa mladih“ u Novom Sadu.

Kako ka`e rektor Univerziteta u Novom Sadu prof. dr Miroslav Veskovi} veoma je va`no da svi shvate koliko je va`an odr`ivi razvoj.

- Pre izvesnog vremena jedan na{ fakultet je imao svoj moto “Mi izu~avamo prirodu po{tuju}i je“ i mislim da je to lep moto koji mo`e da bude moto i ~itavog univerziteta. Sa nau~nog, istra`iva~kog stanovi{ta treba se udubiti u ono {to nam priroda nudi, treba je potpuno razumeti, ali i po{tovati wene zakonitosti i ne me{ati se previ{e u ono {to priroda mo`e da nam ponudi i danas i u budu}nosti. Treba se

boriti za odr`ivi razvoj- rekao je prof. dr Veskovi}.

Manifestaciju je otvorio na~elnik Sektora za{tite prirode Ministarstva `ivotne sredine i prostornog planirawa Radoslav Momirov koji je rekao da postoji svest o potrebi za{tite sredine u na{oj zemqi, te da je ova manifestacija to dokazuje. Tokom narednih nedequ dana mladi iz regiona, ali i Ukrajine, Poqske, Nema~ke, Gruzije, Italije, Litvanije, Turske, Belorusije, Bugarske, Jermenije i [vedske u~estvova}e na pet tematskih radionica o reciklirawu, mapirawu ekolo{kih problema i problemu nesta{ice vode. Tako|e, sutra }e organizovati i dve ako akcijeprikupqawu elektronskog otpada i wegova recikla`a u Vrdniku i ~i{}ewe i ulep{avawe kampu-

Foto: S. [u{wevi}

sa Unive. Osim programa vezanog za ekologiju, u~esnici }e upoznati Novi Sad, obi}i Fru{ku goru,

Petrovaradinsku tvr|avu i katakombe i imati internacionalno ve~e.

A. Vidanovi}

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 9.30 sati Dom penzionera, od 9 do 11 Nade`de Petrovi} 5 i 7. Sremska Kamenica: od 9 do 12 sati Trg Zmaj Jove od 13 do 15. Petrovaradin: od 8 do 13 sati deo vikend naseqa Zano{. ^ortanovci: od 8.30 do 13 vikend naseqe Kara{, od 8.30 do 13.30 deo vikend naseqa Kraqev breg. Bano{tor: od 8.30 do 13 sati vikend naseqe Kru{evqe.

c m y

8

~etvrtak19.avgust2010.

PETAR VI\IKANT RAZRE[IO SVE DILEME OKO O[ „NIKOLA TESLA”

Ta~ka na celodnevnu nastavu - Celodnevne nastave za 3. i 4. razred nema i to je veoma jasna situacija. Ni to {to je prethodni direktor Osnovne {kole “Nikola Tesla” pro{le godine dr`ao ovaj program nije trebalo da se desi.

Odluku o ovom ukidawu nije donelo ni novo rukovodstvo {kole, niti [kolska uprava, ve} je to samo posledica po{tovawa odluke Ministarstva prosvete - rekao je ju~e za “Dnevnik” na~elnik [kolske uprave Petar Vi|ikant, povodom molbe roditeqa u~enika ove {kole da se vrati celodnevna nastava, koja je ukinuta nedavno, a o ~emu je “Dnevnik” pisao u ju~era{wem broju.

Razlog ukidawa celodnevne nastave za ove razrede nije samo restriktivne prirode zbog finansija, ve} je to, kako Vi|ikant obja{wava, i kadrovsko pitawe. Razume, kako ka`e roditeqe koji su se bunili, ~ak i nudili da sami finansiraju ovaj program, ali isti~e da to nije jednostavno, da je gotovo nemogu}e iz privatnih izvora finansirati zaposlene u {kolama, te }e zakonske regulative jo{ precizno razmotriti.

I novi direktor O[ “Nikola Tesla” Igor Mili}evi} ka`e da su sve poku{ali, ali da nema zakonskih okvira kojim bi im omogu}ili da sprovedu takvu nastavu, pogotovo nakon re{ewa ministra prosvete @arka Obradovi}a s po~etka godine. @ao mu je, kako ka-

`e, {to prethodno rukovodstvo nije obavestilo roditeqe na vreme o tome da celodnevne nastave ne}e biti, ve} se do~ekalo da se to desi pred po~etak {kolske godine.

- Razgovarali smo sa svim nadle`nima, sa prosvetnom inspekcijom i ~ak smo i{li i u jednu beogradsku {kolu u kojoj ima celodnevne. Naravno da bi nama kao {koli i{lo u prilog da uspemo da obezbedimo celodnevnu nastavu i za 3. i 4. razred, ali nema novca, niti na~ina da to sprovedemo – zakqu~uje direktor {kole.

Nezadovoqni odlukom o ukidawu, roditeqi dece iz celodnevne nastave poslali su molbu gradskoj Upravi za obrazovawe i Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe da se ne ukida celodnevna nastava, ~ak i po cenu da je roditeqi finansiraju.

Kako je za “Dnevnik” rekla predstavnica roditeqa Emina Mihaqevi}, za odluku su saznali na roditeqskom sastanku 16. avgusta, te su pred sam po~etak {kolske godine dovedeni pred svr{en ~in. Roditeqi ka`u da su svesni te{kih vremena, ekonomske krize i, na`alost, potrebe da se i u prosveti smawi broj zaposlenih, ali da nije u redu da zbog toga trpe deca. Tako|e, u molbi koju su poslali istakli su da su spremni sami da finansiraju ovakav vid nastave.

A. Vidanovi}

PROJEKAT CZOR-a PRILIKA ZA AFIRMACIJU I ZARADU

Mladi osmi{qavaju vlastitu promociju Centar za omladinski rad (CZOR) osmislio je projekat “Jo{ jedan korak ka licencirawu omladinskih radnika”, s ciqem da pokrene profesionalizaciju omladinskog rada u Srbiji u skladu sa standardima Evropske unije. Tokom ovog projekta bi}e definisani univerzitetski studijski programi i stru~ni ispit za budu}e omladinske radnike, a raspisan je i konkurs za promociju omladinskog rada.

Konkurs je otvoren za sve mlade, starosti od 15 do 30 godina, bez obzira na stepen i vrstu obrazovawa. U~esnici treba da osmisle materijal kojim }e se promovisati omladinski rad i vrednosti na kojima se omladinski rad zasniva: osna`ivawe mladih, ravnopravnost i inkluzija, po{tovawe svih mladih, partnerski odnos mladih sa ostalim akterima u dru{tvu i u~e{}e mladih u dono{ewu odluka.

U okviru konkursa potrebno je osmisliti slogan, izgled masko-

te omladinskog rada, okvirni scenario za kratak video-spot do 30 sekundi i treba dizajnirati, odnosno smisliti, kako }e izgledati majice, sveske, ki{obrani i fascikle koji }e biti {tampani tokom projekta. Konkurs traje do 10. septembra, do 17 sati, a radovi treba da se {aqu elektronskom po{tom na adresu: kampanja.czor@gmail.com. Na internet adresi www.czor.org/aktuelnosti nalaze se logoi organizacija i institucija koji treba da se na|u na svim promotivnim materijalima, a predlozi za promotivnu kampawu treba da budu poslati u JPG, PDF, CDR ili AI formatu.

Najboqi predlog bi}e upotrebqen za kampawu, a nagrada za autora ili autore najboqeg predloga iznosi 600 evra (bruto) u dinarskoj protivvrednosti. Autor, ili tim, ~iji rad bude izabran za najboqi ima}e obavezu da uradi pripremu za {tampu u CDR ili AI formatu, kao uslov za dobijawe nagrade.

N. V.

UTORKOM I ^ETVRTKOM „DNEVNIK” SVOJIM ^ITAOCIMA POKLAWA KWIGE

„Kako pre`iveti stres”, ako ste mu{ko Izdava~ka ku}a "Mono i Mawana", u saradwi s "Dnevnikom", u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige svakog utorka i ~etvrtka.

Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528-765, dobiti po primerak romana Xorxije Vitkin "Kako pre`iveti stres - Vodi~ za mu{karce", u izdawu "Alnarija". @ivimo u svetu koji se brzo mewa i u kojem je stres zbog `ivotne sredine prisutniji nego ikada. Kada na sve to dodamo sve ve}i ekonomski pritisak, stres je neminovan. Za milione qudi koji ose}aju da su na izmaku snage, ova je kwiga poziv za bu|ewe. Svako se mo`e promeniti. Sada je pravi trenutak za promenu, a ne slede}e nedeqe ili slede}eg meseca ili slede}e godine, jer upravo dana{we posledice stresa uzrokuju sutra{we

probleme.

Ova divna mudra i prakti~na kwiga na jednostavan i pre svega pitak na~in istra`uje stres kod mu{karca tokom ~itavog `ivotnog ciklusa i savetuje vam {ta da preduzmete, bilo da ste mu{karac pod stresom ili `ena koja voli takvog mu{karca.

Sazna}ete sve o izvorima i posledicama stresa kod mu{karca, a to znawe je mo}. Kao re{ewe, autorka nudi razne tehnike za ubla`avawe kako kratkotrajnog, tako i dugotrajnog stresa, ukqu~uju}i tu i relaksaciju, samohipnozu, duboko opu{tawe mi{i}a, kontrolu telesnih procesa i, {to je najva`nije, smeh smeh, smeh!

Kwige }e ~itaoci preuzimati u novoj kwi`ari "Vulkan", otvorenoj u tr`nom centru "Merkator", u kojoj se mogu na}i i mnoga druga izdawa po specijalnim popustima.

A. V.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

POSLEDWEG PETKA U SEPTEMBRU, NA SPENSU

Prva No} istra`iva~a u Novom Sadu Evropska manifestacija “No} istra`iva~a”, koja se od 2005. godine organizuje u 32 dr`ave u Evropi i vi{e u od 200 gradova, ove godine }e biti odr`ana i u Novom Sadu; u Zapadnom holu Spensa. Ovaj jedinstveni projekat popularizuje nauku i gra|anima nudi aktivnosti obrazovnog ali i zabavnog karaktera, koje im

omogu}avaju da upotpune svoje znawe o istra`iva~ima i da sami istra`uju uz dobar provod. Novosadska “No} istra`iva~a” se uveliko priprema, a bi}e odr`ana posledweg petka u septembru.

Osnovni ciq ovog de{avawa je da se javnosti pribli`i posao istra`iva~a, kao i da se omogu}i boqe razumevawe wihovog dopri-

nosa dru{tvu. No} istra`iva~a treba da omogu}i mladima da razmotre nau~nu karijeru kao jednu od opcija za budu}i poziv, ali i da doprinese globalnom unapre|ewu radne sredine istra`iva~a u Evropi.

Datum za ovu manifestaciju je 24. septembar, kada }e u celoj Evropi posetioci svih generacija, razli~itih afiniteta, bez obzira da li dolaze iz nauke ili ne, mo}i da se dru`e sa istra`iva~ima, u~estvuju u demonstracijama, simulacijama, eksperimentima, ali i razli~itim igrama, kvizovima i takmi~ewima. Moto te ve~eri bi}e ''Svi smo mi istra`iva~i'', kako bi se skrenula pa`wa na ovaj fascinantan posao, neovisno o kojoj oblasti je re~. Posetioci }e imati priliku da isprobaju opremu i ma{ine i da razbiju bilo kakve predrasude koje eventualno imaju prema nau~nicima.

O~ekuje se da najmawe 100 istra`iva~a uzme u~e{}e u ovom doga|aju. Na Spensu }e biti raspore-

Prijavqivawe Svi zainteresovani istra`iva~i u bilo kojoj oblasti mogu da se prijave za u~e{}e u No}i istra`iva~a. Prijave su u toku, a potrebno je prikazati svoje eksperimente, pronalaske, ili druga dostignu}a. Formulari za prijavu se mogu na}i na sajtu www.nocistrazivaca.rs. |eno vi{e od 50 razli~itih {tandova sa eksperimentima i interaktivnim aktivnostima, a o~ekuje se da manifestaciju poseti najmawe 5.000 qudi. Bi}e kreiran i takozvani ''Evropski kutak'', gde }e se davati informacije o Evropi i akcijama na poqu istra`ivawa na Starom kontinentu. No} istra`iva~a u Novom Sadu organizuje Fakultet tehni~kih nauka, sa partnerima, koji je odabran za to preko konkursa Evropske komisije.

N. V.

OSNOVNO OBRAZOVAWE (NI)JE BESPLATNO

Za {kolarca cela plata Po Zakonu o obrazovawu i vaspitawu, osnovno obrazovawe u Srbiji je obavezno i besplatno. U praksi, me|utim, to izgleda druga~ije. Da bi spremili dete za

Uxbenici za prvi i drugi razred osnovne {kole su besplatni.

Me|utim roditeqi |aka prvaka, koji ve} nemaju {kolarca, ima}e i dodatni tro{ak, a to je radni

Uybenici za prvi i drugi razred osnovne {kole su besplatni. Me|utim, roditeqi |aka prvaka, koji ve} nemaju {kolarca, ima}e i dodatni tro{ak, a to je radni sto, koji staje od tri do devet hiqada dinara. Tu su dodatne kwige, radne sveske, lektire, plastelin, oprema za fizi~ko {kolu roditeqi moraju da izdvoje najmawe jednu prose~nu platu, a |a~ki dinar, u`ina, ekskurzije, osigurawe, {kolsko obezbe|ewe, dodatni ~asovi i de~ji ~asopisi predstavqaju dodatni udar na ku}ni buxet.

Zato roditeqe koji pripremaju dete za po~etak {kolske godine ve} hvata muka. Za uxbenike, {kolski pribor i najosnovniju garderobu i obu}u mora}e da izdvoje od 16.500 do ~ak 40.000 dinara. Cena {kolskog pribora, ra~unaju}i i preskupu |a~ku torbu, iznosi izme|u 3.700 i 7.500 dinara. Na tu sumu treba dodati cenu kompleta uxbenika, koji se po razredima kre}e od 5.539 dinara za tre}i razred, do vi{e od 9.000 dinara za osmi razred.

sto koji staje od tri do devet hiqada dinara. U zavisnosti od zahteva nastavnika i profesora, tro{ak bi mogao biti i daleko ve}i. Tu su dodatne kwige, radne sveske, lektire, plastelin, oprema za fizi~ko. I to sve samo za jedno dete.

Zbog svih ovih potrep{tina neki }e morati da podignu kredit kako bi svom detetu priu{tili sve ove stvari.

- Radim u prodavnici, a mu` je taksista tako da nam mese~ni prihodi nisu fiksni .Imamo dvoje dece. Starije sada kre}e u tre}i razred, mla|e u pred{kolsko, tako da ne znam gde mi je glava od svih stvari koje treba da kupim.

Samo za sitnice u kwi`ari po-

^ITAOCI PI[U SMS

tro{i{ nekoliko hiqada dinara. Me|utim to nije sve, decu vaqa i ponoviti garderobom pred polazak u {kolu i vrti}– ispri~ala nam je Svetlana B, majka dvoje dece.

Evo i malog cenovnika. \a~ka torba staje od 2.000 do 4.500 dinara, velika sveska (10 komada) 490 do 800, mala sveska (10 komada) 260 do 400, a re~ je o sveskama koje nemaju nacrtane junake iz crtanih filmove. Prazna peratonica je od 150 do 400, a puna sa dizni-

jevim junacima i do 800 dinara.

Drvene bojice su od 120 do 247, vodene od 155 do 300, flomasteri staju od 123 do 282 dinara, drvene olovke ( tri komada) od 40 do 58 dinara. Za gumice treba izdvojiti od 39 do 120, blok 5 staje oko 70 dinara, notna sveska je oko 20 dinara, a komplet lewira od 255 pa navi{e. Dete bi trebalo i ponoviti. Pa za majicu treba izdvojiti od 500 do 1.000 dinara, pantalone su od 1.500 do 3.500, dok su jakne od 2.000 do 5.000 dinara.

Dukserice su od 1.000 do 3.000 dinara, a patike od 2.000 do 8.000 dinara.

Q. Nato{evi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Svako tra`i svoju plavu{u Devojka, prijatne spoqa{nosti, plave kose, visine oko 177, koja "operi{e" po novosadskim buticima, vidim da je ponovo na slobodi, a i vidim je na svom video nadzoru kako se sa mojoj radnicom ube|uje da je slu~ajno, artikl od 8.000 din, zavr{io u wenoj ta{ni. Po{to je ovo tre}i poku{aj kra|e, a bio je i poku{aj obijawa butika, ovom prilikom je pozdravqam i obe}avam joj da }e joj zakucati "momci u plavom".

064/2573... *** Molimo Mesnu zajednicu "Ju`ni Telep" i sve ostale koji su nadle`ni, da u~ine sve da se zabrani saobra}aj nasipom od brodogradili{ta prema Kamewaru.

Da li }e i kada ulica Lasla Gala biti asvaltirana? Predla`em gradona~elniku da pro{eta ovom ulicom kad pada ki{a i neka obavezno obuje ~izme! Ko je nadle`an da ukloni napu{tenu staru belu “ladu” koja je ve} mesecima parkirana na po~etku ulice Lasla Gala? Putnicima koji ~ekaju autobus za sremsku

stranu, ta "lada" slu`i kao dobar zaklon da obave malu i veliku nu`du dok ~ekaju autobus!

065/5037... *** Vidimo da "na{ gradona~elnik" izgleda ne zna samo gde je Salajka. Pa pobogu qudi, poka`ite mu ve} jednom, mo`da bi on i do{ao na Salajku da zna gde se ona nalazi! Sigurno ga mo`e dovesti i sada{wi direktor ZIGa, koji je pre znao gde je Salajka, al’ i wega izgleda ba{ ne slu`e dobro pam}ewe i data obe}awa!

065/5206... *** Za 064/6838... da li se ikada pitate {ta je sa gomilom va{eg

sme}a? Ono se ne}e raspasti ni za 100 godina!

064/3860... *** Molimo Vas da nas obavestite kada }e biti organizovan koktel u novom simbolu Novog Sada, koji li~i na svemirski brod, jer prosto obo`avamo da boravimo u wemu! Evo, predla`em da novi suvenir grada bude toalet {oqa sa grbom Novog Sada...

060/3006... *** Bo`idar \eli} obi{ao podru~ja Novog Sada i Zrewanina te, sagledav{i razmere {tete koja je naneta olujnim nevremenom, obe}ao pomo} VL. R. S. "Ih, ta nemojte kasti!!!" Mali Jova 064/4615... *** Jedna dr`ava, a dve policije!

Pa to nema nigde. Komunalna

policija }e kasnije pre}i u Vojvo|ansku policiju!

062/1522... *** Kad su bili mali, mame i bake su im skidale ga}e u parki}u, da zaliju travicu. Neki su tu naviku zadr`ali i kad su odrasli a i kad su im glave posedele.

064/3860... *** Da pohvalim po{tara za centar Petrovaradina da je svima koji su bili kod ku}e uru~io, uz potpis, poreska re{ewa.

064/9126... *** Mnogo lepo je \. Randeq u "znacima vremena" u nedeqnom izdawu opisao te{ko breme seqaka. Nekada je moj baba za posejano jutro luka kupio meni Z101... Danas za neki sredwi auto malo je deset vagona `ita. Danas za deset dana na moru treba vagon `ita ili za jedan litar nafte deset kg. `ita. U pravu ste, gosp. Randeq...

063/8153...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

GRADONA^ELNIK PAVLI^I] PREDLA@E ZA PRIVATNE PARCELE

Kazna zbog nabujale ambrozije Kako bi imao uvid u oko 26 miliona i 300 dosada{we rezultate hiqada dinara, u akciovogodi{we akcije ju smo ukqu~ili Poqouni{tavawa ambrozije, privredni i Prirodno gradona~elnik Igor matemati~ki fakulPavli~i} obi{ao je jutet, a "Gradsko zeleni~e radnike "Zelenila" lo" zadu`eno je za koji su kosili ovu uklawawe ove biqke {tetnu biqku u Futogu rekao je Pavli~i}. na parceli u Kozara~Pavli~i} je, me|ukoj ulici. Pored gradotim, dodao da su veliki na~elnika radove su problem privatne parobi{li i direktorka cele, jer sugra|ani jo{ "Gradskog zelenila" uvek nemaju obi~aj da Nata{a Ra{eta, glavni ambroziju uklawaju iskomunalni inspektor pred svojih ku}a, a grad Sr|an Jakovqev i prone mo`e sve sti}i da fesor Branko Konstaodradi, pa je pomo} tinovi} sa Poqoprigra|ana neophodna. Pavrednog fakulteta. vli~i} je ovom prili- Do{li smo u Futog kom najavio da }e biti kako bi videli kako nainicirana promena zapreduje uklawawe amkonske regulative, Gradona~elnik ju~e u Futogu na ko{ewu ambrozije Foto: G. Jovi} brozije koja predsta{to bi zna~ilo da ukovqa veliki problem, ne samo u liko neko na svojoj parceli na{em gradu. Ona se ne mo`e ima deponiju ili ambroziju a Gradona~elnik je konstatovao da su veliki problem iskoreniti potpuno, ali se ne ukloni je, wemu sledi nalog privatne parcele, jer sugra|ani jo{ uvek nemaju mo`e svesti na neku prihvada to uradi i kazna. Po wegoobi~aj da ambroziju uklawaju ispred svojih ku}a, tqivu meru, i sve {to radimo vim re~ima bez ovakvog sisteupravo radimo zbog toga. Grad ma nema rezultata. a grad ne mo`e sve sti}i da odradi je za ovu namenu izdvojio negde B. Markovi}

Predve~e fali sve`eg mleka Mawe koli~ine mleka, koje u posledwih nekoliko nedeqa sti`u u rafove novosadskih pridavnica, najvi{e su udarile na potro{a~e koji svakodnevno konzumiraju sve` (neprera|en) napitak.

Dugotrajnog mleka ima u dovoqnim koli~inama, sla`e se ve}ina gradskih trgovaca, ali kupci naj~e{}e ne nailaze na sve`e mleko u kasnim popodnevnim i ve~erwim satima.

Ovakvu situaciju, portparolka "Univereksporta" Olivera ]irkovi}, obja{wava ~iwenicom da su koli~ine ispo-

ru~enog sve`eg mleka daleko mawe od potrebnih. Ujedno tvrdi da i kupci, usled nesta{ice, pazare vi{e nego {to im je potrebno.

- Dugotrajnog i sterilisanog mleka ima dovoqno, ali problem je sa malim koli~inama isporuke sve`eg mleka. Zato ga u toku dana ima mawe, a nestane do kasnije popodne. Ujedno, imamo problem i {to to sve`e mleko ne mo`e da stoji dugo u lageru, a potro{a~i kupovinom ve}ih koli~ina poku{avaju da prevazi|u krizu. Zato apelujemo na kupce da kupuju

IZ INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE VOJVODINE

Pove}an hlor u vodi bezopasan

- Na osnovu mikrobiolo{kih i fizi~ko–hemijskih analiza vode za pi}e iz fabrike vode i vodovodne mre`e “Vodovod i kanalizacija” od 1. do 14. avgusta, utvr|ena je ispravnost vode – rekla je doktorka Milka Popovi} iz Instituta za javno zdravqe Vojvodine, na ju~era{woj redovnoj konferenciji za novinare.

Utvr|ena odstupawa u kvalitetu kontrolisanih uzoraka su posledica pove}ane koncentracije rezidualnog hlora, ali na|ena koli~ina nije opasna po zdravqe, objasnila je doktorka Popovi} i dodala da je to samo signal proizvo|a~u da treba da sprovede mere kako se to vi{e ne bi ponovilo. Pra}ewem dnevnog nivoa buke u No-

vom Sadu u julu ove godine, utvr|eno je pove}awe sredweg dnevnog nivoa buke, u odnosu na propisanu, na 15 od 18 mernih mesta. Najvi{i je na uglu Partizanske ulice i Ulice \or|a Zli~i}a, gde je za osam decibela vi{i nivo buke od dozvoqenog. Institut svakodnevno kontroli{e kvalitet vode javnog kupali{ta “[trand”, a jednom nedeqno kontroli{e kvalitet povr{inske vode ostalih javnih kupali{ta na Dunavu. U odnosu na propisanu, 45 odsto anlizirane vode na [trandu zadovoqava normative, a na ostalim kupali{tima kvalitet vode iznosi 37 odsto. Namirnice koje se koriste za javnu potro{wu ispravne su u 91 odsto slu~aja.

I. Dragi}

SNS PROZIVA TOPLANU I TVRDI:

Lopovi tri meseca sekli dva kotla - Iz postrojewa "Novosadske toplane" na Mi{eluku ukradena su dva kotla i kompletna kotlarnica sa automatikom i gorionicima. Lopovi su kotlove, veli~ine omawe zgrade, sekli i odvozili tri meseca a da niko od nadle`nih nije reagovao iako je internom kontrolom jo{ u martu prime}eno da je provaqeno u objekat - tvrdi ~lan povereni{tva Gradskog odbora SNS Aleksandar Milovan~ev. Tvrdwe da je s Mi{eluka ukradena vredna upotrebqiva oprema koje prema re~ima Milovan~eva poti~u od zaposlenih u "Toplani", razlikuju se od zvani~nog saop{tewa ovog javnog preduze}a povodom medijskih napisa da {teta pri~iwena kra|om iznosi nekoliko miliona dinara.

Prema saop{tewu "Novosadske toplane", u dva navrata; 15. marta

i 31. jula ove godine, kradqivci su sa Mi{eluka odneli opremu vrednu oko dva miliona dinara i sekundarne sirovine procewene na 300 hiqada dinara, dok su upotrebqive ma{ine i delovi postrojewa na vreme skloweni u skladi{ta "Toplane".

- Kulturni `ivot posledwih godina sveo se na tri festivala; Egzit, Sterijino pozorje i Zmajeve de~je igre, a tanak gradski buxet za kulturu rebalansom je smawen za 100 miliona dinara - kazao je ju~e koordinator povereni{tva Gradskog odbora Srpske napredne stranke Milo{ Vu~evi}.

Dodao je da se i taj novac tro{i neravnomerno, jer je za "Egzit" i "Sinema siti" dato 30 miliona dinara a za obnovu fasada nameweno je 15 miliona I. S.

~etvrtak19.avgust2010.

9

UPU]EN POZIV ZA JAVNE RADOVE OD INTERESA ZA GRAD

Tri miliona zapo{qava ugro`ene Gradona~elnik Igor Pavli~i} uputio je ju~e javni poziv za javne radove od interesa za Novi Sad za ovu godinu, saop{teno je iz wegovog kabineta. Javni radovi obavqa}e se u oblastima socijale, humanitarnog rada, kulture, odr`avawa i obnavqawa javne infrastrukture, odr`avawa i za{tite `ivotne sredine i prirode, te u delokrugu poslova od

}ivani tro{kovi dolasaka i odlaska na posao u visini markice gradskog prevoza za prvu zonu, kao i naknada tro{kova za izvo|ewe javnih radova od 1.500 dinara za svaki mesec anga`ovawa u socijali, humanitarnim delatnostima i kulturi, a 3.500 dinara za svaki mesec rada u oblasti odr`avawa i obnavqawa javne infrastrukture i ekologiji.

Bi}e poslova u oblasti socijale, humanitarnog rada, kulture, odr`avawa i obnavqawa javne infrastrukture, odr`avawa i za{tite `ivotne sredine. Javni rad najdu`e mo`e da traje tri meseca op{teg interesa za grad. Maksimalna du`ina trajawa javnog rada jeste tri meseca.

Pravo da u~estvuju u organizavawu javnih radova imaju javna i javna komunalna preduze}a koja posluju u oblasti komunalne infrastrukture, ustanove i druge organizacije, privredna dru{tva, preduzetnici i zadruge, dru{tvene organizacije i udru`ewa gra|ana. Grad je za plate onih koji }e u~estvovati u javnim radovima obezbedio tri miliona dinara, a plata }e se ipla}ivati u visini neto zarade od 16.000 do 22.000 dinara, u zavisnosti od stru~ne spreme. Taj iznos bi}e uve}an za poreze i doprinose. Radnicima tokom javnih radova bi}e ispla-

Prioritet }e imati oni poslodavci koji zaposle osobe iz te`e zapo{qivih kategorija nezaposlenih, te one koji koriste socijalnu pomo}, kao i oni koji omogu}e prerastawe javnog rada u trajni posao i koji omogu}e zapo{qavawe na neodre|eno vreme, te na|u mogu}nost da finansiraju posao i iz drugih izvora.

Prijave se podnose Gradskoj upravi za privredu, Rumena~ka ulica 110a, a dodatne informacije mogu se dobiti na telefone 452414 i 6614-085. Rok za podno{wewe prijava je 15 dana, po~ev{i od ju~e, a javni poziv }e biti objavqen na sajtu grada na adresi www.novisad.rs i u ~aspoisu NSZ “Poslovi”.

S. Krsti}

VESTI

koliko im je potrebno, kako bi bilo dovoqno sve`eg mleka za sve - kazala je ona.

U rafovima "Limanskog dragstora" bilo je nesta{ice mleka tokom protekle dve-tri nedeqe. Ju~e su, kako obja{wavaju, stigle ve}e koli~ine belog napitka, i situacija se stabilizovala. Iskustvo diskonta "Qubago" je druga~ije .

Radnica je ju~e za na{ list rekla da im sve`e mleko uop{te ne dolazi. Ni ujutro, ni u podne a ni uve~e.

S. T.

Promocija zdravqa mladih

Besplatan kurs gestovnog jezika

Promocija oblasti "Zdravqe mladih", okviru promocije Lokalnog akcionog plana politike za mlade Novog Sada, odr`a}e se danas u 17 sati kod ko{arka{kih terena na [trandu. Mladi ukqu~eni u rad ove radne grupe , uz pomo} volontera iz udru`ewa "Prevent", "Emprona", Omladinske nevladine organizacije, Zavoda za zdravstvenu za{titu studenata i drugih novosadskih omladinskih organizacija, potrudi}e se da prika`u svoj rad u proteklih nekoliko meseci. S. T.

Organizacija gluvih u saradwi s Gradom i Gradskom upravom za socijalnu i de~iju za{titu uprili~ola je besplatan kurs gestovnog jezika za odrasle od 2. do 31. septembra. Realizatori kursa su zvani~ni sudski tuma~ Mirko Kne`evi} i defektolog Natalija Jankovi} Lezakov. Zainteresovani polaznici treba da do|u 2. septembra u 18 ~asova u klubske prostorije Organizacije gluvih, Ulica Svetozara Mileti}a 18.

T. S.

ZIMNICA POLAKO IZLAZI IZ MODE

Ko ima u nov~aniku, ima}e u {pajzu Novosadske doma}ice i doma}ini ovih dana se premi{qaju da li da sami pripremaju zimnicu ili da, prema potrebama porodice, kupuju u supermarketima. Dok se oni savremeniji radije odlu~uju za kupovinu, oni ne{to stariji sami spremaju namirnice za predstoje}e hladne dane. Ove godine malo je ekonomskih aduta da se zasu~u rukavi i pripremi zimnica.

Ra~unica pokazuje da je ~etvoro~lanom doma}instvu za stavqawe zimnice, koja podrazumeva tur{iju, ajvar, qutenicu, cveklu, me{anu salatu, kisele krastav~i}e, pe~enu papriku ali i xem i slatko, potrebna gotovo polovina prose~ne zarade ili 20.000 dinara. Tu su ura~unati i neophodni dodaci kao {to su uqe, {e}er, sir}etna kiselina, so, konzervans. U pore|ewu s pro{lom godinom, pripremawe zimnice ove godine je za deset do 20 odsto skupqe.

Na zelenim pijacama poskupele su gotovo sve povrtarske

godine dosti`e astronomsku cenu, koja je od 90 do 150 dinana.

Ina~e, za 80 litara kuvanog potrebno je 100 kilograma paradajza, pod uslovom da je dobar.

Onih 20 odsto uvek ode na otpatke, a ukoliko se kupi lo{iji paradajz, mo`e da ode i 50 odsto na otpatke, ka`u iskusnije doma}ice. U prodavnici za litar

Nedostaje i za obi~nu kupovinu - Ma kakva vas zimnica spopala?! Ove godine nemam novca ni za osnovnu kupovnu, a kamo li za doma}u zimnicu. Ovo je stra{no! Da bih pravila zimnicu, na potro{eni dinar, treba mi jo{ dinar. ^ega nema, ne}e se jesti i gotova stvar – rekla nam je Milka iz Novog Sada. kulture. Prodavci na tezgama `ale se da im promet iz nedeqe u nedequ opada, mada se najvi{e tra`i povr}e za zimnicu – paprika, paradajz, korni{on, karfiol, {argarepa... Paradajz ove

kuvanog paradajza treba izdvojiti od 110 do 130 dinara.

Ovih dana, me|utim, ve} su se pojavili flajeri koji reklamiraju ce|eni paradjaz iz doma}e radinosti. Litar se nudi po 40

dinara, {to je u odnosu na cenu sve`eg paradajza zaista povoqno. Ali i tu ima nekih zamki.

Pitawe je kakvog je kvaliteta povr}e od kojeg se pravi ~orba i koliko }e pene prodavac name{ati prilikom puwewa kanti.

Iskusne doma}ice tvrde da su do sada, na 20 litara skuvane ~orbe, gubile od dve do tri litre, pa kada se sve sabere ispada da je ovako pripremqen paradajz za zimu vi{e od dva puta jeftiniji nego onaj iz prodavnice.

– Spustio sam cenu paradajza sa 100 na 80 dinara, me|utim, doma}ice samo usput pitaju da li }e cena jo{ padati. Mu{terije uglavnom kupuju kilu do dve za salatu. Primera radi pro{le godine u ovo vreme qudi su ve} kupovali na gajbe paradajz za kuvawe, a ove godine nisam imao ni jednog kupca – ispri~ao nam je Milan iz Rivice, koji prodaje i lubenice.

On ka`e da je najboqe sada kupovati paradajz jer je i najso~niji, a kako vreme prolazi kvalitet opada. Tako|e smatra da sada treba kupovati i papriku za zimnicu jer je najmesnatija i najso~nija.

Tradicionalno u kupovinu povr}a za zimnicu odlazi se na pijace. Pojedino vo}e i povr}e, me|utim, znatno je jeftinije na rafu nego na tezgama. Trgovci, naime, ~esto organizuju akcijska sni`ewa i obaraju cene zeleni{a.

U zavisnosti od grama`e, ali i od prodavnice, tegla kiselih krastavaca ko{ta od 150 do 270 dinara, tegla paprike je 250 dinara, a cvekle od 122 do 150 dinara. Ajvar je od 150 do 300 dinara. Teglica pekmeza, marmelade i xema od {qive, jabuke, breskve, maline i smokve ko{ta 90, 193 i 250 dinara.

Q. Nato{evi}

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak19.avgust2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: "[rek sre}an zauvek" (18) (sinhronizovano), „Predatori“ (19.45), "Seks i grad 2" (21.30) Art bioskop "Vojvodina", na Spensu: "Katanac za bol" (20)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka"Legat doktora Branka Ili}a" Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka" Galerija Matice srpske izlo`ba Petar Lubarda "Heroika vizije" (do 12. septembra) Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Jasminka Kuku~ka iz Novog Sada, Ivana Karli~ko iz Iriga, Dijana Periz-^erneli iz Mladenova, Daliborka Beri} iz Veternika, Sawa Ki{ iz Sremske Kamenice i Jelena Rapaji} iz Apatina, DE^AKE: Aleksandra Atanackovi}, Milica Tomi}, Mila Mila{inovi}, Marija Acan i Biqana Brzak iz Novog Sada, Vesna Vlaovi} iz Kule, Marija Kereke{ iz ^elareva, Branka Veki} iz Ba~ke Palanke, Ivona Vidosavqevi} iz Vajske i Suzana Krwaji} iz In|ije.

Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Petar Dragomira Prka (1963) u 11.45 sati, Aleksandar @ivojina Sre}kovi} (1926.), ispra}aj u 12.30, Darinka \ura|a Kova~evi} (1932) u 13.15, Mileva \oka Sredi} (1935) u 14 i Marija Mileta Uzelac (1918) u 14.45. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Stevo Branka Bo`ani} (1941) u 13 sati.

DNEVNIK

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI

SAHRANE

c m y

10

Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK ODLO@ENO ZAORAVAWE MODIFIKOVANIH USEVA U RATKOVU

Vlasnici GM soje prepla{ili traktoristu

Uni{tavawe useva genetski modifikovane soje u selu Ratkovu na podru~ju Zapadnoba~kog okruga, koje je trebalo da bude obavqeno ju~e, odlo`eno je zbog protesta uzgajiva~a, saop{tilo je Ministarstvo poqoprivrede.

~etvrtak19.avgust2010.

IN\IJSKA LOKALNA SAMOUPRAVA PRIMER DRUGIMA

Sve vi{e {umova na relaciji gra|anin – javna preduze}a IN\IJA: - Iskustva In|ije sa „Sistemom 48” veoma su zna~ajna i inspirativna i za druge lokalne samouprave, jer ovaj sistem podrazumeva da gra|ani dobiju informacije o svim pitawima u vezi sa lokalnom samoupravom na jednom mestu - rekao je pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu Tomislav Stanti} posle razgovora sa predsednikom op{tine In|ija Goranom Je{i}em. On je do-

dao da sve zna~ajne informacije za gra|ane na lokalnom nivou moraju biti na jednom mestu, jer je o~igledno da se pojavquje previ{e {umova u komunikaciji na relaciji gra|anin – javna preduze}a.

- Imamo veliki broj uslu`nih centara u op{tinama, ali oni jo{ uvek nisu pravi servis gra|ana - istakao je Stanti} i naveo da Vojvodina bude region u kome }e se lokalne samouprave i wihovi uslu`ni cen-

tri takmi~iti izme|u sebe u tome ko }e biti uspe{niji u pravovremenom i kvalitetnom pru`awu informacija gra|anima – rekao je Stanti}.

Je{i} je objasnio da je za reforme u lokalnoj samoupravi potrebna politi~ka voqa i `eqa op{tinskih funkcionera da se one urade, {to ne zahteva velike investicije.

S. Bojevi}

„BAUERHIN-IGB AUTOMOTIVE” GRADI U IN\IJI

Traktorista kog je Ministarstvo anga`ovalo za prinudno uni{tavawe soje je, kako je navedeno u saop{tewu, „upla{en prisustvom velikog broja poqoprivrednih proizvo|a~a koji su do{li da spre~e izvr{ewe re{ewa, pobegao s lica mesta“, pa je akcija uni{tavawa propala.

Ministarstvo je, me|utim, naglasilo da Fitosanitarna inspekcija ne}e odustati od sprovo|ewa Zakona o geneti~ki modifikovanim organizmima i da }e svi takvi usevi na teritoriji Srbije, {to podrazumeva i selo Ratkovo, biti uni{teni.

Ministarstvo poqoprivrede je jo{ jednom apelovalo na sve poqoprivredne proizvo|a~e da sami uni{te genetski modifikovane useve soje i da „podr`e inspekciju da radi po zakonu“.

– U Zapadnoba~kom okrugu, koji do sada nije bio poznat po proizvodwi genetski modifikovane soje, prilikom nedavne kontrole useva prona|eno je 48 parcela na kojima je gajena takva soja, {to je vi{e od polovine od ukupno 79 takvih parcela prona|enih u Srbiji – izjavio je ranije direktor Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede Du{an Pajki}.

Zakonom o genetski modifikovanim organizmima u Srbiji je zabrawena proizvodwa te vrste biqaka. Kazne za kr{ewe tog zakona za fizi~ka lica iznose do 100.000 dinara.

Nema~ka fabrika za 750 radnika IN\IJA: Ju~e je u In|iji potpisan ugovor o izgradwi nove fabrike greja~a za automobilska sedi{ta nema~ke kompanije „Bauerhin-IGB Automotive” koja }e, kada bude zavr{ena slede}e godine, zapo{qavati ukupno 750 radnika. Ugovor o zakupu gra|evinskog zemqi{ta potpisali su direktor nema~ke kompanije Jozef Hilmer i predsednik op{tine In|ija Goran Je{i}, a onda je potpisan u ugovor o finansijskoj podr{ci, koju obezbe|uje SIEP-a Agencija za strana ulagawa i promociju izvoza. Ovaj ugovor, po kojem }e nema~ka kompanija dobiti stimulaciju od 2.500 evra po novozaposlenom radniku, {to iznosi 1,8 miliona evra potpisali su potpredsednik Vlade Srvije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mla|an Dinki} i direktor kompanije Bauerhin-IGB Automotive Jozef Himler.

Ina~e, ova nema~ka kompanija ima u In|iji proizvodni pogon od 2007. godine i sa 310 zaposlenih radi u iznajmqenoj hali. Menaxment firme je doneo odluku da ove jeseni po~ne izgradwu vlastite fabrike u In|iji na 7.500 kvadratnih metara proizvodnog i poslovnog prostora, da u taj posao ulo`i

pet miliona evra i da, pored sada{wih 310, broj radnika pove}a na 750. Za opremqeno gra|evinsko zemqi{te nema~ka kompanija }e op{tini In|ija

platiti 400.000 evra i to u 12 godi{wih rata. U fabrici u In|iji, koja proizvodi greja~e za sedi{ta za BMV, mercedes, audi, opel, ford, por{e, nisan, aston martin i druge zapo{qava mahom `ensku radnu snagu, biv{e radnice tekstilnih fabrika: radnici su veoma zadovoqni svojim socijalnim sta-

tusom, jer pored obezbe|enog prevoza, toplog obroka i regresa za odmor, prose~na mese~na zarada dosti`e do 30.000 dinara.

- U prvoj polovini ove godine najve}i privredni rast ima nema~ka privreda, a upravo se ovde u In|iji gradi fabrika koja }e proizvoditi greja~e za sedi{ta za automobilsku industriju. Nama je najve}i problem nezaposlenost i raduje me da }e ova fabrika do kraja 2.011 imati 750 zaposlenih rad-

nika. Kraj te{ko}ama se nazire, ali nema mesta opu{tawu, posebno kada je re~ o zapo{qavawu novih radnika i mi }emo preko Agencije SIEP-a nastaviti sa podr{kom investitorima. U ovom trenutku vi{e od 80 kompanija pregovara o ulagawu u Srbiji, me|u kojima je ~ak dvadeset wih iz automobilske industrije, {to govori da je Srbija u ovom trenutku najpo`eqnija destinacija za investitore u jugoisto~noj Evropirekao je ministar Mla|an Dinki}.

Direktor nema~ke kompanije Bauerhin- IGB Automotive Jozef Hilmer zahvalio je lokalnoj samoupracvi u In|iji na podr{ci i efikasnom delovawu oko izrade dozvola za gradwu, te ministru Dinki}u na stimulaciji za zapo{qavawe i naglasio da je In|ija, kada je wegova firma do{la u ovaj grad, bila pionir u privla~ewu investicija, da je danas jedan od najboqih gradova u Evropi za privla~ewe investitora, te da i Srbija ima dobre uslove, {to }e sigurno uticati na br`i dolazak investitora, posebno sada kada je po~eo oporavak i evropske i svetske privrede.

S. Bojevi}

11

ZA „SVETOSTEFANSKI PRAZNIK NOVOG HLEBA” U KAWI@I

Gula{ iz yinovskog kotli}a KAWI@A: Na manifestaciji „Svetostefanski praznik novog hleba” u Kawi`i, koju op{tina prire|uje narednog vikenda, 21. i 22. avgusta, uz va{ar tradicionalnih zanata i bogat kulturno-zabavni program, glavna atrakcija bi}e pripremawe gula{a u xinovskom kotli}u. ^lanovi kawi{kog Gastro kluba „Kere{” }e ispred Gradske ku}e u xinovskom kotli}u pripremati 2.000 litara gula{a za nedeqni ru~ak 22. avgusta. Porcija specijaliteta iz xinovskog kotli}a ve} se unapred rasprodaje po ceni od 200 dinara.

U okviru „Svetostefanskog praznika novog hleba” u nedequ }e se u ~ast hleba od `ita iz ovogodi{we `etve misa u rimokatoli~koj crkvi i liturgija u pravoslavnom hramu u Kawi`i, osve}ewe novog hleba bi}e na pozornici posle 18 ~asova, a proglasi}e se i rezultati takmi~ewa za najlep{i hleb.

U dvodnevnom kulturnom programu pored kulturnoumetni~kih dru{tava iz kawi{ke op{tine u~estvova}e gosti iz Rumunije, Ma|arske i Slovenije, a manifestacija se zavr{ava uli~nim veseqem i vatrometom.

M. Mr.

Penzioneri kuvali paprika{ APATIN: Apatinac Stevo Haudek pobednik je takmi~ewa „Vojvo|anski penzionerski kotli}”, koji ve} {est godina uzastopno organizuje Organizacija penzionera Apatin. Na ovogodi{wem takmi~ewu okupili su se kuvari ribqeg paprika{a - penzioneri iz 15 gradova i sela Vojvodine.

Srebrni i bronzani kotli} ove godine oti{li su u Kqaji}evo. Drugo mesto pripalo je Danici Badovinac, a tre}e Milanu Sudaru.

J. P.

DONACIJA NIS-a ZA NAJSIROMA[NIJE

BA^KOGRADI[TANCI DANAS SLAVE PREOBRA@EWE GOSPODWE

Razgrabqeni paketi s hranom

Liturgija, olimpijada i muzi~ki spektakl

ZREWANIN: Ogromne gu`ve pred zgradom Crvenog krsta u Zrewaninu i ju~e su pokazale da u najve}em banatskom gradu ima dosta socijalno ugro`enih gra|ana. Posle vi{egodi{we pauze ovde je ponovo otvorena Narodna kuhiwa, za`ivelo je i svrati{te za besku}nike, a deo novca koji je Naftna industrija Srbije donirala gradu Zrewaninu usmeren je ka najsiroma{nijima. Ba{ ovo posledwe izazvalo je ju~e op{ti mete` pred vratima Crvenog krsta jer su deqeni paketi hrane i higijenskih preparata ~lanovima 1.500 porodica koje se nalaze na evidenciji ovda{weg Centra za socijalni rad. Paketi, ~ija je ukupna vrednost tri miliona dinara, obezbe|eni su zahvquju}i novcu koji je lokalna samouprava dobila od NIS-a.

- Ova kompanija se jo{ jednom pokazala kao socijalno odgovor-

na. Ukupno osam miliona dinara, koliko smo ove godine dobili od we, rasporedili smo za socijalno nezbrinute qude, Sigurnu ku}u, Dnevni centar za decu i mlade sa invaliditetom „Alternativa”,

Narodna kuhiwa otvara vrata 1. oktobra

studente i sportiste. Tri miliona je opredeqeno za nabavku ovih paketa – izjavio je gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov.

Direktorka Centra za socijalni rad Vesna Stankov kazala je da su humanitarni paketi podeqeni korisnicima materijalnog obezbe|ewa porodice. Uslov je bio da su te familije vi{e~lane, odnosno da je u wima ve}i broj dece ili radno nesposobnih qudi.

- Ovo su paketi mimo Narodne kuhiwe koja }e, posle letwe pauze, ponovo po~eti sa radom od 1. oktobra – dodala je Stankov.

Po re~ima Maje Tubi}, zadu`ene za saradwu sa lokalnim organima vlasti i socijalne programe u NIS-u, ova kompanija }e i narednih godina finansijskom pomo}i uticati da se poboq{a `ivot na teritoriji grada Zrewanina. @. B.

BA^KO GRADI[TE: Be~ejskom udru`ewu mladih, koje se anga`ovalo da dana{wa seoska slava u Ba~kom Gradi{tu Preobra`ewe Gospodwe, uz versko, ima i gra|ansko obele`je, lak{e je bilo da anga`uje legendarnog \or|a Bala{evi}a i grupu „Apsolutno romanti~no”, nego da se odlu~i koja cena karata da bude za ve~era{wi muzi~ki spektakl na fudbalskom igrali{tu u SRC „\or|e Tapavica Xoja”. Jer, do ju~e u 13 sati nije se znalo koliko treba izdvojiti za ulaznicu, mada je ve} tri dana ~i-

Do ju~e u 13 sati nije se znala cena ulaznice za nastup \or|a Bala{evi}a, mada je ve} tri dana ~itav region oblepqen plakatima o odr`avawu koncerta tav region oblepqen plakatima o odr`avawu koncerta.

- Imamo niz drugih pote{ko}a tehni~ke i organizacione prirode, pa smo pitawe cena ulaznica ostavili za kasnije, jer }e se one, ionako, prodavati neposredno pre koncerta, pojasnio nam je ovaj „fenomen” u ime organizatora Aleksandar \eki}.

Ina~e, veliki muzi~ki spektakl na igrali{tu mesnog kluba „Vojvodina” po~iwe u 21 sat. Vaqa naglasiti da su tribine igrali{ta pokrivene, pa posetioci ne}e

imati problema i ako se na kratko sru~i letwi pqusak. Legendarnog \or|a Bala{evi}a prati}e „Tribute band”, svoje muzi~ki opus prestavi}e i renomirana grupa „Apsolutno romanti~no”, a posle koncerta }e se nastaviti „`urka” uz svirku muzike koju }e pu{tati DJ. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi tokom prepodneva bi}e slu`ena Sveta liturgija, a po podne, opet u organizaciji Be~ejskog udru`ewa mladih i na terenima SRC „\or|e Tapavica Xoja”, odr`a}e se Prva vojvo|anska olimpijada starih sportova.

Bi}e to prilika da se svi prisetimo starih igara, poput pilcike, krpewa~e draga~e ili rinclawa, koje su svojevremeno bile omiqena zabava onda{wih zemqoradnika, pastira i seoskih |ilko{a, koji su se na taj na~in dokazivali, a bogami, i udvarali devojkama. U konkurenciji }e biti i pomalo zaboravqenih disciplina koa {to su: bacawe kamena s ramena, ga|awe lukom i strelom, nadvla~ewe

konopca... Bi}e i drugih, s dana{weg aspekta gledawa vrlo atraktivnih, disciplina. O~ekuje se da }e nastupiti petnaestak peto~lanih ekipa, od kojih }e dve biti iz inostranstva sastavqene od volontera Me|unarodnog volonterskog radnog kampa u Ba~kom Gradi{tu. Pripremqene su i nagrade za najuspe{nije „olimpijce”.

V. Jankov

CRNA HRONIKA

~etvrtak19.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

12

PRAVDA SVE BLI@A I POSLEDWIM „ZEMUNCIMA”

Simovi} i Kalini} zajedno na optu`eni~koj klupi?

U po`areva~ki zatvor „Zabela“, gde je na izdr`avawu zatvorskih kazni ve} nekoliko pravosna`no osu|enih pripadnika „zemunskog klana“, a od 10. juna i dotada{wi begunac Milo{ Simovi}, uhap{en pri ilegalnom prelasku iz Hrvatske u Srbiju, uskoro bi, po najavama zvani~nika, mogao sti}i i osu|eni Sretko Kalini}, ~ija se ekstradicija o~ekuje iz Hrvatske. Hrvatski ministar pravde Dra`en Bo{wakovi} je pre dva dana potpisao re{ewe o izru~ewu Kalini}a Srbiji, koji se tome nije protivio.

u~e{}e u atentatu na premijera Srbije Zorana \in|i}a 12. marta 2003. godine, i na po ~etrdesetogodi{wu zatvorsku kaznu po optu`bama za u~e{}e u brojnim krivi~nim delima od 2000. do 2003, me|u kojima je i nekoliko ubistava.

Naime, veruje se da }e Simovi} i Kalini} iskoristiti zakonsko pravo na ponavqawe postupka radi su|ewa u prisustvu.

Sudija Maja Kova~evi}-Tomi} ka`e za „Dnevnik“ da takve zahteve sud po pravilu usvaja, izuzev ukoliko nisu blagovremeno podneti. Ona je na-

– Postoji teoretska mogu}nost da sud spoji postupke – odgovorila je sudija Kova~evi}-Tomi} na na{e pitawe da li bi u slu~aju eventualnog ponavqawa su|ewa i Kalini}u i Simovi}u u oba predmeta „atentat“ i „zemunski klan“, moglo do}i do spajawa postupaka.

mogu dobiti status svedoka-saradnika – ka`e sudija Maja Kova~evi}-Tomi} povodom spekulacija u javnosti o tome da su i Simovi} i Kalini} navodno pokazali interesovawe da iznesu svoja saznawa koja bi dovela do rasvetqavawa nekih dosad nere{enih krivi~nih

Sudija nagla{ava da „ne postoji mogu}nost da u eventualno ponovqenim postupcima u pravosna`o presu|enim predmetima ’zemunski klan’ i ’atentat’ oni dobiju status svedoka-saradnika“.

– Ako se budu ponavqali postupci zbog wih dvojice, ponavqa}e se samo da bi se oni izjasnili o svojim ulogama, odnosno da se one provere. Oni eventualno u nekom budu}em, novom postupku

dela, a nadaju}i se zauzvrat statusu svedoka-saradnika, odnosno nekim pogodnostima.

Izvesno je da }e do kraja ove godine biti poznato da li }e se i koji postupci protiv Simovi}a i Kalini}a ponoviti, da li }e se voditi odvojeno ili }e wih dvojica sesti na optu`eni~ku klupu zajedno.

Ina~e, Aleksandar Simovi}, Milo{rv brat, koji je u procesima za ubi-

Beli-Mi}ko gori i od Du}e Pojedini, sad osu|eni pripadnici „zemunskog klana“ su u odbrani iznetoj pred sudom, govore}i o periodu od 2000. do marta 2003, navodili da je vo|a grupe, sada pokojni Du{an Spasojevi}, krio Kalini}a i da zato neko vreme gotovo niko nije znao za wega, ali da su kasnije za wega znali pripadnici u`eg jezgra grupe. Deo iste pri~e sa su|ewa su i tvrdwe koje su se ~ule – da je Kalini} imao nadimke Beli i Mi}ko, da je bio povre|en u nekoj saobra}ajnoj nesre}i, kao i da je od sredine 2001. godine neko vreme stanovao i u Novom Sadu.

Svedok-saradnik Dejan Milenkovi} Bagzi je pred sudom naveo da je ~uo pri~e o Kalini}evoj surovosti i da je ~ak i Du{an Spasojevi}, koji je va`io za u`asnog ~oveka, „za wega govorio da nije normalan“ Tako }e se posle vi{e od sedam godina bekstva pred srpskim pravosu|em na}i i Milo{ Simovi} i Sretko Kalini}, koji su u odsustvu osu|eni na kazne po 30 godina zatvora po optu`bama za

glasila da se „su|ewe ponavqa samo u odnosu na lice osu|eno u odsustvu koje je podnelo zahtev, ne doti~u}i u pravosna`nost presude u odnosu na sva druga lica“.

NAPAD NA SAOBRA]AJCE U BEOGRADU

Sindikat preti protestom ispred Predsedni{tva Patrola saobra}ajne policije napadnuta je ju~e rano ujutru na Bawici dok je obavqala alko-test voza~a koji je zaustavqen zbog obila`ewa vozila preko pune linije i prolaska na crveno svetlo, saop{tio je Nezavisni policijski sindikat. U trenutku kontrole voza~a, samoinicijativno je stalo jo{ jedno vozilo, iz kojeg su iza{la dva mladi}a u alkoholisanom stawu i u znak ‘solidarnosti’ s prekr{iocem, fizi~ki nasrnuli na policajce, udaraju}i ih pesnicama u lice i glavu, tvrde u sindikatu policije.

Jedan od mladi}a udario je pivskom fla{om policajca u glavu, a prilikom intervencije jedan policajac je pao, pa mu je „zbog dotrajalosti opreme koja godinama nije mewana, pukla futrola pi{toqa, koji je ispao na asfalt“, dodaje se u saop{tewu. „Samo po`rtvovano{}u kolega koji su istrpeli niz udaraca napada~a spre~avaju}i ih da do|u do

oru`ja, izbegnut je ve}i incident“, istakao je Sindikat. Pri tom je oceweno da „napad pokazuje trend porasta nekontrolisanog nasiqa u dru{tvu i sve ~e{}ih napada na policijske slu`benike, kako na du`nosti, tako i van we, a sve u ciqu izbegavawe krivi~ne i prekr{ajne odgovornosti i stvarawa negativne slike o policiji kao instituciji za{tite gra|ana“.

Sindikat upozorava na to da na vi{e wihovih apela da se nabavi i zameni dotrajala uniforma i oprema, MUP i dr`ava nisu imali razumevawa, kriju}i se iza „propalih tendera“.

Iz Sindikata najavquju da }e, „ukoliko se ne{to hitno ne preduzme, organizovati protesni mar{ do kancelarije predsednika Srbije da bi u posledwem o~ajni~kom poku{aju skrenuli pa`wu na te`ak polo`aj policije i naterali dr`avu da ula`e u bezbednost svojih gra|ana“.

IZGOREO RADIO ^A^AK

[teta oko milion dinara Policija je ju~e intezivno istra`ivala uzroke po`ara koji se u utorak, oko 15.25 sati, dogodio u prostorijama Radio ^a~ka i pri~inio {tetu od oko milion dinara. U zvani~nom saop{tewu se navodi da je vatra izbila u hodniku redakcije, a potom se pro{irila na druge delove, pri ~emu je izgoreo kompletan enterijer s elektri~nim instalacijama, dok su radio-emisioni ure|aji pretrpeli velika o{te}ewa.

Prilikom po`ara niko nije povre|en, a neposredno pre izbijawa vatre, posle emitovawa posled-

wih vesti, u zakqu~anim prostorijama nije bio niko od zaposlenih.

Vatrogasci su intervenisali s dve ekipe, pa su po`ar najpre lokalizovali, a posle gotovo dvo~asovne intervencije ugasili.

Prostorije Radio ^a~ka, jedne od najstarijih lokalnih radiostanica u Srbiji, nalaze se u delu Doma kulture, na glavnom gradskom trgu. Rukovodstvo Radio ^a~ka, privatizovanog pro{le godine, ula`e napore da {to pre obnovi pripremawe i emitovawe programa.

(Tanjug)

BURNIH 24 SATA ZA LESKOVA^KE VATROGASCE

Deset po`ara za dan Na podru~ju Leskovca u protekla 24 sata registrovano je deset po`ara na otvorenom prostoru u kojima nije bilo povre|enih, dok je pri~iwena materijalna {teta ve}a od milion dinara, saop{tila je ju~e policijska uprava u tom gradu.

U Leskovcu, u Ulici Ilije Strele, u po`aru su sagorela dva vozila, po`ar je lokalizovan, a povre|enih nije bilo. U ostalim po`arima gorelo je nisko rastiwe, i to na lokacijama Hisar, Manojlovce, stadion „Dubo~ica“, Du{anovo i Brestovac.

(Tanjug)

stvo premijera \ini|i}a i predmetu „zemunski klan“ osu|en na kazne po 35 godina zatvora, u odbrani pred Specijalnim sudom je odbacio navode optu`nice, tvrde}i da su optu`be svedokasaradnika protiv wega i wegovog brata „apsolutne la`i sra~unate na to da za{tite sami sebe“. Aleksandar Simovi} je u odbrani u predmetu „zemunski klan“, za ume{anost u niz krivi~nih dela koja se optu`nicom stavqaju na teret wemu i wegovom bratu, optu`io svedoke-saradnike Qubi{u Buhu ^umeta i Dejana Milenkovi}a Bagzija, koje je prozivao i za brojna krivi~na dela koja nisu obuhva}ena tom optu`nicom. On je tako|e naveo da „nije poznavao Sretka Kalini}a i nije ~uo za tu osobu“.

Ina~e, ve}ina od ukupno oko trideset optu`enih u oba postupka, ~ak i u predmetu “zemunski klan”, tvrdila je da nije poznavala Sretka Kalini}a.

Advokat Aleksandar \or|evi}, koji je s kolegom Vladanom Vuk~evi}em po slu`benoj du`nosti branio Kalini}a, u zavr{noj re~i iznetoj pred Specijalnim sudom krajem aprila 2007. godine, naveo je da se o wihovom braweniku za ~etiri godine postupka ~ulo veoma malo, „kao da je fantom“, jedva ne{to vi{e od navoda u samoj optu`nici.

– Za wega nije ~uo ni policijski inspektor svedok Rodoqub Milovi} – naveo je advokat \or|evi}.

E. D.

SU\EWE RADOVANU KARAYI]U ZA RATNE ZLO^INE

Unprofor sumwao da su muslimani ga|ali svoje Svedok optu`be, pukovnik Ri~ard Mol, izjavio je ju~e na su|ewu biv{em predsedniku Republike Srpske Radovanu Karaxi}u pred Ha{kim tribunalom, da je Unprofor verovao da su muslimani ga|ali svoje gra|ane, s ciqem izazivawa me|unarodne simpatije i vojne intervencije. Mol, koji je bio vi{i vojni posmatra~ UN u Sarajevu od septembra do decembra 1992. godine, na Karaxi}evo pitawe da li je muslimanska strana ga|ala svoje gra|ane, odgovorio da je to „dobro, ali i kontroverzno pitawe“.

– Bilo je nekih sugestija i nepoznatih elemenata zbog ~ega su pripadnici Unprofora verovali da je to {to ste rekli istina, ali ne mogu da navedem nijedan konkretan incident – kazao je Mol. On je dodao da su vojni posmatra~i UN ose}ali nelagodnost zbog tog pitawa jer su verovali da je to istina, ali da nisu mogli konkretno ni{ta da utvrde. Svedok je naveo

i da je muslimanska strana „upotrebqavala Sarajevo da bi odr`ala status `rtve“.

Posle Mola, koji je zavr{io svedo~ewe, izveden je novi svedok optu`be, ekspert za minobaca~e Ri~ard Higs, koji je uradio analizu svih izve{taja o incidentima tokom sukoba u BiH. U sudnici je predo~eno vi{e izve{taja, me|u wima i oni o napadima granatama na sarajevsku pijacu Markale, 5. februara 1994. godine i 28. avgusta 1995. godine. Pu{ten je i video-snimak posle napada, gde su prikazane `rtve, delovi tela, odno{ewe tela, kao i dolazak francuskog tima koji je bio jedan od timova koji je sprovodio istragu o napadu na Markale.

Po Higsovim re~ima, bilo je desetak timova koji su istra`ivali incident na pijaci Markale i u svim slu~ajevima utvr|eno je da nema dovoqno fizi~kih dokaza da je granatu ispalila jedna ili druga strana, s ~ime se saglasio i on.

GRADONA^ELNIK KRAGUJEVCA DANAS O STREQANIMA 1944–45.

Ko je sahrawen na Varo{kom grobqu Gradona~elnik Kragujevca Veroqub Stevanovi} i istori~ar i publicista @eqko Vidanov Zirojevi} saop{ti}e danas detaqe povodom tvrdwi da su na Varo{kom grobqu u Kragujevcu pohraweni posmrtni ostaci vi{e stotina gra|ana tog grada koje je, kao narodne neprijateqe, vlast streqala 1944. i 1945. godine.

Kako je najavila Informativna slu`ba grada, na konferenciji za novinare „bi}e re~i o otkrivawu grobnice u kojoj su posmrtni ostaci oko 600 gra|ana koji su streqani u zloglasnoj Kapislani, a ~ije su kosti preme{tene na Varo{ko grobqe, u istu grobnicu u kojoj je sahraweno vi{e od stotinu pripadnika partizanskog pokreta koji su stradali tokom Drugog svetskog rata“.

Da su u istu grobnicu sahraweni i partizani i takozvani narodni neprijateqi tvrdi istori~ar i publicista Zirojevi}, koji je i potpredsednik SUBNOR-a Kragujevca, dok u

Istorijskom arhivu [umadije ka`u da nemaju takva saznawa.

Zirojevi} je nedavno u izjavi novinarima rekao da je odluka o preme{tawu posmrtnih ostataka streqanih nevinih gra|ana doneta krajem osamdesetih godina pro{log veka i da se zna precizan broj u koliko „crnih“ vre}a su wihove kosti iz Kapislane u „Zastavi“ tajno preba~ene u grobnicu na Varo{kom grobqu.

– O svemu tome postoje `ivi svedoci i spiskovi s imenima streqanih – rekao je tada Zirojevi}, koji je naveo da se 22 godine bavio tim istra`ivawem, kao i da }e na sutra{woj konferenciji govoriti i jedan od tih svedoka, kada }e biti i pro~itana imena streqanih.

Lokalna samouprava, kako je ranije najavio Stevanovi}, planira da na jesen ove godine podigne spomenik na toj parceli na Varo{kom grobqu na kojoj }e biti i pravoslavni krst i petokraka.

(Tanjug)

– Granatu je mogla da ispali i jedna i druga strana (srpska i muslimanska) – zakqu~io je Higs.

Po ha{koj optu`nici, Karaxi} je odgovoran za oba granatirawa, u kojima je poginuo veliki broj civila. Karaxi} tvrdi da Vojska Republike Srpske nije odgovorna za granatirawe i smatra da su muslimani izveli te napade radi izazivawa me|unarodne vojne intervencije.

Sutra }e Karaxi} nastaviti unakrsno ispitivawe svedoka optu`be Higsa.

Ha{ki sud Karaxi}a tereti u dve ta~ke za genocid nad nesrbima u Srebrenici i jo{ sedam bosanskih op{tina, a u devet ta~aka za progon, istrebqewe, ubistva, deportacije, nehumana dela, teror i nezakonite napade na civile i uzimawe me|unarodnih talaca tokom rata u Bosni i Hercegovini (1992–95).

(Tanjug)

HA[KI TRIBUNAL NAREDIO ISTRAGU O ZASTRA[IVAWU SVEDOKA

Sudije uznemirene tvrdwama o~evidaca Sudije Me|unarodnog krivi~nog suda u Hagu naredile su nezavisnu istragu navoda da su tu`ioci Tribunala vr{ili pritisak na svedoke u procesu protiv lidera SRS-a Vojislava [e{eqa, saop{tio je ju~e portparol tog suda Kristijan [artije. Sudije su naredile istragu po{to su „postale uznemirene“ tvrdwama svedoka da su bili zastra{ivani, rekao je [artije.

Tu`ioci su odbili da daju komentar o pokretawu istrage, a ranije su odbacivali te tvrdwe, optu`uju}i [e{eqa da je on zastra{ivao svedoke, prenela je agencija AP. Pravni savetnik predsednika SRS-a Boris Aleksi} izjavio je u nedequ da su svedoci, koje je izabralo Tu`ila{tvo u dosada{wem predmetu protiv [e{eqa, rekli za te istra`iteqe da „uce-

wuju, prete, podmi}uju, pritiskaju, sprovode torturu, kr{e me|unarodne norme i me|unarodno pravo i da za to ne odgovaraju“. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnih prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. [e{eq je 21. januara 2009. dodatno optu`en za nepo{tovawe Tribunala zbog obelodawivawa imena i drugih li~nih detaqa tri svedoka ~iji je identitet, po nalogu pretresnog ve}a, bio za{ti}en od javnosti. Lider radikala je 24. jula 2009. osu|en na 15 meseci zatvora zbog nepo{tovawa suda i ta kazna mu je potvr|ena 19. maja 2010. [e{eq je 4. februara 2010. drugi put optu`en zbog objavqivawa u kwizi podataka o 11 za{ti}enih svedoka.

(Tanjug)

Oteo lan~i} i oti{ao Suboti~ka policija je odredila meru zadr`avawa Peteru B. (53) iz Ba~ke Topole, zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tva. Sumwa se da je Peter B. o{te}enoj J. A. s vrata otkinuo zlatni lan~i} i udaqio se u nepoznatom pravcu.

Peter B. je saslu{an i uz krivi~nu prijavu priveden istra`nom sudiji Osnovnog suda u Subotici.

A. A.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak19.avgust2010.

13

USIJAO SE SAJT ZA PRIJAVU KORUPCIJE „PI[TAQKA”

Vi{e od 200 dojava za tri nedeqe – Internet-portalu „Pi{taqka“, kojem gra|ani mogu prijaviti sumwu na korupciju, za tri sedmice od pokretawa pristiglo je vi{e od 200 prijava, od kojih }e prve, nakon provere, biti prosle|ene nadle`nom sudu tokom jeseni – rekla je ju~e novinarka portala Marijana Milosavqevi}.

Ona je Tanjugu kazala da se selekcija prijavqenih slu~ajeva, koji }e biti objavqeni na sajtu, obavqa na osnovu prilo`ene dokumentacije.

– Nikada ne}emo objaviti tekst koji nije proveren sa svih strana, a tome zna~ajno doprinose dokumenti i materijali koje nam gra|ani {aqu – istakla je ona, i dodala da im se javqaju „ozbiqni qudi, s ta~nom dokumentacijom“. – Mali broj je onih koji se jave s op{tom konstatacijom „znate li vi kakvo je stawe i zdravstvu, ili prosveti“...

Po wenim re~ima, neke prijave }e biti prosle|ene nadle`nom sudu, a pred kraj godine portal }e izdati i bro{uru u kojoj }e biti opisani pojedini slu~ajevi.

– Mislim da }e to biti dobra lekcija svima koji `ele da se

bore protiv korupcije u na{em dru{tvu. Bi}e to ogledalo {ta sve qudi ovde pre`ivqavaju, {ta im se sve de{ava i u kojoj su meri nemo}ni – ocenila je ona.

Marijana Milosavqevi} je ukazala na to da sli~nih sajtova u Srbiji nema, a da je zanimqiv podatak da u Rumuniji takav postoji ve} ~etiri godine, kao i da su gra|ani koji prijavquju i otkrivaju slu~ajeve korupcije za{ti}eni zakonom.

– Da bi i u Srbiji „uzbuwiva~i“ imali zakonsku za{titu, neophodno je doneti odgovaraju}e propise, a „borba“ za to tek predstoji – smatra Marijana Milosavqevi}.

Ona je u prilog tome navela slu~aj Gorana Milo{evi}a, koji je razotkrio „drumsku mafiju“, a kao posledicu toga, podsetila je, bio bez zaposlewa tri godine.

Naglasila je da je gra|anima, koji prijavquju slu~ajeve korupcije, garantovana puna anonimnost na sajtu, iako ve}ina ipak ostavi brojeve telefona, adrese i mejlove, veruju}i da se na taj na~in efikasnije bore protiv korupcije. Kada je re~ o temama kojima se bavi ekipa „Pi{taqke“, Marijana Milo-

savqevi} je rekla da su to, za sada, one od interesa za sve gra|ane, a pre svega „velike i krupne pri~e koje dovode u sumwu ono {to dr`ava radi“.

– To su teme kod kojih je svaki gra|anin, na neki na~in, `rtva kao poreski obveznik, dok }e rad na pojedina~nim pri~ama po~eti za nekoliko

PRVE FINANSIJSKE ISTRAGE U PREDMETIMA RATNIH ZLO^INA

Imovina „{korpiona” pred dobo{em – Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine iniciralo je finansijsku istragu protiv ukupno 22 okrivqena pripadnika paravojne jedinice „[korpioni“ i jedinice „[akali“ – izjavio je ju~e Tanjugu zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari}.

Ovo je prva finansijska istraga koju je iniciralo to tu`ila{tvo shodno Zakonu o oduzimawu imovine proistekle iz krivi~nog dela ratnih zlo~ina.

Vekari} je precizirao da }e po nalogu tu`ioca za ratne zlo~ine Vladimira Vuk~evi}a, policija sprovesti finansijsku istragu protiv ~etvorice pripadnika „[korpiona“, osu|enih za ubistvo {est muslimana u selu Trnovo 1995, i protiv 18 pripadnika jedinice „[akali“ optu`enih za ratni zlo~in u selu ]u{ka na Kosovu i Metohiji.

On je najavio da }e i u drugim predmetima ratnih zlo~ina koje vodi to tu`ila{tvo biti sprovedene finansijske istrage, posle kojih }e uslediti zahtevi za privremeno, odnosno trajno oduzimawe imovine za koju se utvrdi da je u nesrazmeri s legalnim

prihodima osumwi~enih u vreme kada su krivi~na dela po~iwena.

– Sumwa se da optu`eni i osu|eni pripadnici „[akala“ i „[korpiona“ poseduju znatnu imovinu proisteklu iz krivi~nog dela ratnog zlo~ina – postupci se odnose na imovinu po~inilaca ratnih zlo~ina koja bi mogla biti i u BiH,

UHAP[ENA SEDMORICA ZBOG ZLOUPOTREBA U PRIVATIZACIJI

Otu|ili obradivo zemqi{te – U nastavku akcije borbe protiv korupcije i zloupotrebe u privatizaciji, na podru~ju Beograda, Smedereva i Subotice ju~e je uhap{eno sedam qudi koji se sumwi~e da su o{tetili dr`avni buxet za vi{e od milion evra – rekao je Tanjugu direktor policije Milorad Veqovi}.

Po wegovim re~ima, oni se terete da su od 2006. do 2009, na osnovu falsifikovane dokumentacije i bez saglasnosti Agencije za privatizaciju, o{tetili buxet za vi{e od milion evra,

kao i otu|ewe oko 200 hektara obradivog zemqi{ta na podru~ju Smederevske Palanke. Uhap{eni su Vladan R. iz Smedereva, vlasnik preduze}a „Ekolek“, advokat iz Smedereva Radisav S., direktor Zemqoradni~ke zadruge „Azawa“ Radosav J., Milorad N. iz Selevca, biv{i direktor Zemqoradni~ke zadruge „Ratar“ Tomislav S. iz Mladenovca, pravnik u katastru u Smederevskoj Palanci Milo{ P. i vlasnik firme „Vo}ar promet“ Dejan D. iz Smedereva.

Palili zastavu u {koli Novopazarska policija uhapsila je dve, a na putu je da uhapsi i tre}u osobu za koje se osnovano sumwa da su zapalile dr`avnu zastavu Srbije. Uhap{eni, od kojih jedan ima 18, a drugi 19 godina, sumwi~e se i da su provalili u osnovnu {kolu „Desanka Maksimovi}“ na ~ijem krovu je prona|ena zapaqena zastava Srbije. Ostatke dr`avne i jednu neo{te}enu bo{wa~ku zastavu prona{li su policijski inspektori tokom uvi|aja, posle dojave da je {kola obijena.

Hrvatskoj i u Crnoj Gori – naveo je zamenik tu`ioca. – Finansijska istraga treba da poka`e kako je komadant „[korpiona“ Slobodan Medi}, koji je na su|ewu svojevremeno tvrdio da je, dok je bio na ~elu je jedinice, primao platu od 300 tada{wih nema~kih maraka, kupio, odnosno pomogao da se kupi 30 ku}a.

Po wegovim re~ima, jedan od motiva pojedinaca za u~e{}e u ratu na prostoru biv{e Jugoslavije bilo je pqa~kawe i nelegalno boga}ewe, a Zakon o oduzimawu imovine sada omogu}ava da se sve to istra`i i procesuira.

Pripadnici jedinice „[korpioni” Slobodan Medi}, Branislav Medi} i Aleksandar Medi}, kao i Pera Petra{evi}, osu|eni su na ukupno 53 godine zatvora zbog krivi~nog dela ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva. Oni su u~estvovali u likvidaciji {estorice muslimanskih zarobqenika u selu Trnovo u BiH. Jedinicu „[korpioni“ osnovala je Naftna industrija Republike Srpske Krajine u ciqu obezbe|ivawa naftnih poqa u mestu \eletovci, od 1992. do 1996. godine.

U slu~aju poznatom kao „]u{ka“, osumwi~enima za ubistvo najmawe 41 albanskog civila u tom selu na teret se stavqa i da su pretresali albanske ku}e, pqa~kali ih i palili, a od stanovni{tva oduzimali novac, nakit, vozila i druge dragocenosti.

meseci – najavila je Marijana Milosavqevi}.

Ona smatra da je portal postigao uspeh svaki put kada mediji prenesu neku od pri~a koja

je na wemu objavqena jer im se na taj na~in, dodala je, u borbi protiv korupcije pridru`uje sve ve}i broj qudi.

– Neki od medija nastavqaju daqe da istra`uju teme, kao {to je to bio slu~aj s pri~om o „Lukoilu“ i sporom koji hrvatska INA vodi protiv Srbije – kazala je Marijana Milosavqevi}.

– Niko nema ni{ta protiv toga da dr`ava {titi strane ulaga~e u na{u zemqu, ali se postavqa pitawe za{to gra|ani na{e dr`ave nisu na isti na~in za{ti}eni od dr`ave u kojoj `ive – istakla je ona, i kao primer navela slu~ajeve gra|ana koji su kupili stanove u koje du`e ne mogu da se usele.

Marijana Milosavqevi} je navela da dr`avni organi jo{ nisu reagovali na prijave objavqene na sajtu „Pi{taqke“.

Ona je istakla da je podr{ku ekipi „Pi{taqke“ uputio predsednik Grupe zemaqa Saveta Evrope protiv korupcije (GRECO) Drago Kos. – Kos je podr`ao na{a zalagawa u borbi protiv korupcije i zaista su velika o~ekivawa od toga {to radimo – rekla je Marijana Milosavqevi}.

Poslanik uhva}en u kra|i ribe Fond „Ekotopija“ upozorio je ju~e na to da uprkos novom Zakonu o ribqem fondu i o{trijim kaznama, krivolov u Srbiji ne jewava, i ukazao na to da su ribo~uvari na Tami{u, u blizini Opova, uhvatili u krivolovu poslanika Srpske radiklane stranke Slobodana V.. On je uhva}en u krivolovu u akciji ribo~uvarske slu`be jer je uhvatio {est mladih {tuka, ~ime je zaradio prijavu ribo~uvarske slu`be korisnika ribolovne vode Ribolova~ki savez Vojvodine.

U saop{tewu Fonda „Ekotopija“ se ka`e da je za ovo delo zapre}ena kazna od 25.000 do 50.0000 dinara, dok bi Ribolo-

va~kom savezu Vojvodine prekr{ilac trebalo da plati 39.000 dinara od{tete ili 6.500 hiqada dinara po svakoj mladoj {tuki.

Fond „Ekotopija“ je saop{tio da podatak da se kilogram odrasle {tuke na pijaci mo`e kupiti za oko 600 dinara govori koliko je ubijawe nedoraslih riba besmisleno. „Da li }e se nesavesni poslanik pozvati na imunitet i da li }e, i kada, biti zakazano su|ewe za ovo delo, budu}i da je u dosada{woj praksi primene novog zakona pravosu|e uglavnom najslabija i najsporija karika, ostaje da se vidi“, stoji u saop{tewu.

Telo Novosa|anke zatekao prolaznik Ispod stepenica, posle samog ulaza u dvori{te ku}e u Ulici Jovana Hranilovi}a 32, ju~e ujutro obesila se \. P. (62), koja je u tom doma}in-

sati, i sude}i po tome {to je izgledala lepo, mislim da nije pro{lo mnogo od trenutka kada je gurnula {amlicu ispod nogu – rekao je @. M.

stvu, po re~ima kom{ija, `ivela decenijama. Weno be`ivotno telo zatekao je Novosa|anin @. M., koji je slu~ajno prolazio ulicom, a poznavao je wenog sina.

– Pri{ao sam da je pitam gde je sin, i nisam ni pomislio da je preminula. Izgledala je `iva s ulice. To je bilo oko devet

On je potom pozvao policiju, a obavestio je i sina preminule gospo|e, koji je bio u ku}i.

Kom{inice iz ulice kazale su da je \. P. oduvek bila veoma mirna i kulturna, da ni sa kim nije ulazila u konflikt, niti se `alila na to da ima nekih problema. Weno telo odneto je oko 11 sati.

S. T.

Spre~ena kra|a oluka na dvorcu u ^elarevu Efikasnom akcijom policije spre~ena je kra|a oluka u dvorcu Dun|erskih u ^elarevu i poku{aj lopova da odnesu pocinkovani lim iz novosadske Sredwe gra|evinske {kole „Jovan Vukanovi}“, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Sadu.

Osumwi~eni Drago [. (21) iz ^elareva uhva}en je u utorak na licu mesta, po{to je obio vrata tog dvorca iz 18. veka i popeo se na krov da bi demontirao i ukrao delove ba-

karnog oluka. On se, kako je istaknuto u saop{tewu, tereti da je pro{log meseca tri puta po~inio kra|u u tom zdawu, odnev{i tom prilikom oluke i luster.

Policija je u Gra|evinskoj {koli uhvatila Novosa|ane Zoltana K. (28), Nazmija S. (29), Jo`efa [. (31) i maloletnog \. S. u trenutku kad su u zapre`na kola stavqali pocinkovani lim, koji je zbog rekonstrukcije skinut sa {kolske zgrade.

Krijum~ario nakit Pripadnici policijske uprave u Novom Pazaru presekli su kanal krijum~arewa nakita i novca iz Crne Gore i u vozilu kojim je upravqao Elvir M. (35) iz Ro`aja prona{li vi{e od 179.000 evra i oko 15 kilograma metalnog nakita, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Novom Pazaru.

Sumwa se da je re~ o zlatu i srebru, a slu`benici kraqeva~ke carinarnice zapisni~ki su oduzeli nakit, novac i vozilo. Crnogorskom dr`avqaninu Elviru M. odre|ena je mera zadr`avawa zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqene trgovine, navedeno je u saop{tewu.

(Tanjug)

Foto: N. Stojanovi}

Zloupotrebama do milionske koristi Protiv odgovornog lica preduze}a DOO „Jutro“ Cvetka B. (1952) iz Kikinde policija je podnela krivi~nu prijavu zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio dva krivi~na dela zloupotrebe ovla{}ewa u privredi na {tetu preduze}a DOO „Semenarstvo“ iz Novog Sada.

Osumwi~eni Cvetko B. je u toku 2008. godine od firme iz Novog Sada preuzeo raznu robu koju do danas nije platio i tako svom preduze}u pribavio protivpravnu imovinsku korist, o{tetiv{i DOO „Semenarstvo“ za vi{e od {est miliona dinara.

M. Mr.

REPORTA@E

~etvrtak19.avgust2010.

c m y

14

DNEVNIK

KO[ARKA[KI KAMP „I CAME TO PLAY“ NA LETENKI RE[AVA BALKANSKE KONFLIKTE

Tita ne znaju, ali basket rasturaju Rekreativni centar na Letenki na Fru{koj gori prethodnih dana je onima s ne{to starijim kr{tenicama mo`da budio nostalgi~na se}awa na samoupravna vremena kad se tokom “{kola u prirodi” tu upra`wavalo bratstvo i jedinstvo. Opet su se s prostora od Vardara do Triglava okupili {kolarci da u`ivaju naturalno, bave se sporom i dru`e. Ali razlika je drasti~na: svi su do{li svojevoqno, a ne po direktivi “omladinskog aktiva”, nekad nadle`nih za betonirawe svakoraznih “tekovina”.

Ve} tre}u godinu sportskoedukativni kamp “I Came to Play” okupqa stotinak mladih iz Slovenije, Hrvatske, Srbije, BiH i Makedonije da treniraju ko{arku i prijateqstva. Ili, pre,

I Amere su u~ili zonsku odbranu

obrnutim redom. Mihajlo Deli}, direktor organizacije „Plej“, inistira na tome da je ko{arka samo povod a dru`ewe razlog. Smatra da je sport pravo a ne privilegija, {to je i moto unikatnog kampa jer je na wemu u~e{}e besplatno, a treninzi samo deo programa.

– Zamisao nam je bila da okupimo mlade i da radimo na izgradwi vrednosti koje su decenijama potiskivane: drugarstva, sportskog duha i fer-pleja, tolerancije razli~itosti, za{tite `ivotne sredine i zdravih stilova `ivota. Kad do|u u kamp, jedino {to imaju zajedni~ko je ko{arka. Me|utim, na kraju se razi|u kao drugari – ka`e Deli}, koga, ina~e, svi polaznici kampa, mada u proseku upola mla|i, bez zazora zovu Miwa. –

Came to Play“ izdvaja kao sasvim atipi~nu.

– Uglavnom se u kampovima sve svodi na trening i uterivawe rezultata, ali na Letenki, osim jakih i kvalitetnih treninga, imamo i raznovrsne radionice i prilike da razgovaramo i dru`imo se.

Zagrep~anki Mireli najvi{e se svi|a {to je zrak ~ist i sve` a priroda netaknuta iako je grad blizu, dok tako|e gimnazijalka Kaja iz Qubqane, koja igra za tamo{wu “Idriju”, obja{wava da su joj novi drugari pomogli da se “oslobodi”.

@rtve o~evih bolesnih ambicija Osniva~ kampa mr Miwa Deli}

A kad slede}e godine ponovo vidimo ista lica, znam da smo po~eli dobru stvar.

A Miwa je ~ovek koji svakako zna o ~emu pri~a: biv{i prvotimac “Vojvodine”, potom je paralelno s igra~kom karijerom od Slovenije i Skandinavije do Amerike gradio i nau~nu pa je magistrirao na ~uvenom Berkli univerzitetu (uskoro }e tu braniti i doktorsku disertaciju) tezom o re{avawu konflikata na Balkanu. Na Fru{koj gori teorijske postavke je razradio i u praksi.

Sedamnaestogodi{wi Bewamin iz Osijeka ve} tre}i put je u brdovitom Sremu. Po{to ko{arku ozbiqno trenira ve} sedam godina, dobro je upu}en metodologiju rada letwih sportskih {kola, dok „I

Na Fru{koj gori je zamenik ministra za sport i omladinu Goran Kreclovi} naglasio da sport ne treba do`ivqavati samo kao na~in za sticawe materijalnih dobara ve} pre svega priliku za gradwu zdravog sistema vrednosti. Kao ilustraciju, naveo je primer strukture sportske velesile kakve su SAD, gde je tek deset odsto profesionalaca, dok sve ostalo pripada {kolskom, univerzitetskom i rekreativnom sportu.

– Po{tujemo i radujemo se rezultatima vrhunskih asova, ali svi ne mo`emo biti takvi. Nije neuspeh ako nismo {ampioni – rekao je Kreclovi}, koji je u kamp do{ao umesto ministarke Samarxi}-Markovi} jer je ona s reprezentativcima otputovala na prve Olimpijske igre mladih u Singapuru.

Izgleda da su wegove re~i zapravo bile namewene roditeqima koji forsiraju potomstvo da trenira i postane “~udo od dece”, koje }e re{iti porodi~ni nov~ani {kripac ili tatine neostvarene sportske ambicije. Htelo to ono ili ne.

– Kod ku}e sam suzdr`ana, malo pri~am, a ovde sam me|u dosad nepoznatim curama i de~kima nekako progovorila – ka`e uz smeh na simpati~nom zagorskom nare~ju koje neodoqivo podse}a

PLOVE]A LIKOVNA KOLONIJA ZARATILA SA ZAGA\IVA^IMA TISE

Maleroznog mornara iz reke vadili slikari Umetnici „Likovnog kruga sedam“ uz logisti~ku pomo} flote Udru`ewa za za{titu Tise i razvoj nauti~kog turizma „Gradi{te“ iz Novog Be~eja zaokru`ili su desetodnevnu misiju. Iz potiskih i drugih vojvo|anskih mesta na drugoj plove}oj koloniji „Obale, qudi, mostovi...“ okupio ih je novobe~ejski slikar Branislav Stojan~ev Pa{a. [est brodica je iz Novog Be~eja krenulo preko Be~eja, Ba~-

Veselu dru`inu okupio Pa{a

kog Petrovog Sela i prve ve~eri usidrilo se kraj motela „Lovac“ u Molu. Stvaralo se u ateqeu pod vedrim nebom i publika je odmah mogla da “overi” ostvarewa. Tako je bilo i u Senti i Kawi`i, gde se ekspedicija zadr`ala puna tri dana na obodu pla`e [trand.

na nekada{weg “najve}eg sina”.

Na pomen Josipa Broza, pa ni Tita, isprva se nije mogla setiti koje su, pak, to persone.

Me|u malobrojnim domorocima je ~etrnaestogodi{wi Luka, Novosa|anin s Bulevara. Em je jedan od retkih ovda{wih, em do sad nije igrao basket. Ali posledwih dana re{io je da po~ne ozbiqno da trenira. Vajka se da je zasad najni`i u vrsti, ali smatra da }e se kroz bavqewe pod ko{em dogodine izvu}i za koje mesto vi{e.

U~esnici kampa nisu bili ro|eni kad su se biv{a bra}a ne

– Lawska pateti~na ideja „Tisi s qubavqu“ nastavqena je s namerom da traje i postane tradicionalno dru`ewe umetnika – podse}a Pa{a. – Ciq nam je da plovidbom promovi{emo ve~no spajawe obala i qudi mostovima. Slikawem pejsa`a Tise i wenog priobaqa i prire|ivawem izlo`bi po varo{ima, promovi{emo wene lepote, ali i predo~avamo zna~aj za{tite reke od zaga|iva~a. Tako spajamo kulturnu i ekolo{ku misiju.

Sazivaru kolonije Pa{i Izlo`ba se seli po obalama i varo{ima pridru`ili su se Josip Kler (Crvenka), Borislav Jak– Sami sebe bismo zavaravali – U odnosu na Jadran i druga {i} (Be~ej), @ivojin Branova~ako bismo slu{ali izve{taje o bliska mora, mi smo na severu ki (Senta), Valerija Barna -Kovodostawu. Neke sile nas teraju pa sam zato tako krstio brod – lo`i (Ada), I{tvan Remete (Kada ne sedimo kod ku}e i u ateqeka`e Branova~ki, koji se oprowi`a), Du{an Josimovi} (Novi ima, ve} se dru`imo s rekom i bao i kao brodograditeq pa je Be~ej), Milena Krstin (Mokad vodu vaqa pet-{est kilomenapravio katamaran dug osam krin), Zoran Kuzmanov i Miotara na sat kao ovih dana, {to je metara, koji je posle plovidbe mir Felbab iz Kikinde, te Noneprimereno avgustu ili te~e jeTisom zavr{io na Jadranu. vosa|ani Radislav Vincilir, dva primetno – obja{wava Pa{a.

Kikin|anin Zoran Kuzmanov \or|e Bujnovi} i Zoran ]iroJedan od panonskih mornara je drugi put s plove}om dru`ivi}. Lako su savladali nepredviDu{an Gruji}, kad baci sidro, nom. divu reku, koja je letos dosta duPotisjem jezdi biciklom. Dok – Odli~no se zabavqamo, ali go zadr`ala visok vodostaj, ubrdrugi slikaju ili laduju pod vri izla`emo pa i prodajemo slizala tok, pa je bilo mnogo te`e bama i topolama, on prevali 60ke. Ostaje dosta inspiracije i ploviti uzvodno do Kawi`e.

70 kilometara, protutwi kroz kad se vratim ku}i – zadovoqan „Anamarija“, „Rusalka“, „LibriSanad, ^oku, Ostoji}evo, pa preje Kuzmanov. jum“, „Verona“ i bezimena jahta ko Sente i Adorjana kroz kukuSlikari se rado dru`e sa Du{ana Gruji}a su iz novobe~ejruze i suncokrete stigne do Marsvima koji ih obilaze, a Radiske flote, dok je „Akvilon“ dotono{a. slav Vincilir je bio magnet vezao Branova~ki. Na la|ama je – Ceo svoj vek od ro|ewa sam naro~ito za mla|e, pa je u hladu bilo mesta za desetak umetnika i na Tisi. ^ak i ne pecam, ali revrbe na kawi{kom [trandu posadu, ali i go{}e, ako zatreba. ku, obale i qude dobro poznajem. priredio znati`eqnim priPoseban je to na~in `ivqewa, na padnicama lep{eg pola pravu Tisi letujemo i zimujemo, dok akademiju akvarela. nas sante ne nateraju da iz reke Da se pridru`i kolegama Jovadimo ~amce – ka`e Gruji}. sip Kler je utekao s likovne Borislav Jak{i} se ne la}a se kolonije u Golubincima. kormila iako ima dozvolu jer se – Lane sam omanuo, a ovog pudesilo da je jedan od mornara ta nisam hteo da izostanem. Do upao u Tisu, pa su ga slikari mosad nisam bio na Tisi, osim rali spasavati. {to sam ponekad navra}ao u – Ova plovidba je odli~na razBe~ej zbog izlo`bi – ne kaje se bibriga, dawu se slika, uve~e se Kler {to je “pobegao” iz Srekartamo, pri~amo i razmewujemo ma. iskustva. Jer Tisa mewa boju toNa povratku je umetnike dva kom svakog dana, a vaqa je ovekodana gostila Narodna bibliove~iti na platnima, ali mo`emo teka „Branislav Nu{i}“ u Noi s brodi}a da podviknemo onima vom Kne`evcu, a u Novom Be~ekoji je zaga|uju – ka`e Jak{i}. ju su ispred sedi{ta „Gradi@ivojin Branova~ki je svoj {ta“ uprili~ili izlo`bu i brod nazvao po bogu severnih veopro{tajno dru`ewe. trova Akvilonu.

Milorad Mitrovi}

tako davno krvavo razra~unala pa sre}om nisu inficirani mitsko-epskim starim dugovima i te{ko je poverovati koliko su indiferentni prema baga`u zemqe koje nema. Nisu samo dekla-

Slabe veze samo na mobilnim telefonima

rativno politi~ki korektni i dru{tveno po`eqno tolerantni ve}, jednostavno, me|u sobom ne konstatuju razlike. ^ak su im i “muke” bile zajedni~ke: na Letenki je slab signal za mobilni/mobitel/moba~, kako se sve ta sprava zove na ju`noslovenskim jezicima.

Na kraju je kombinovana ekipa kampa odigrala revijalnu utakmicu protiv mla|eg dela osobqa ambasade SAD, koja je jedan od glavnih pokroviteqa programa. Pokazali su Amerima da nemaju samo oni tapiju na laskavi epitet “drim tima”!

Ivan Sabado{ Foto: S. [u{wevi}

Penilo se nasred Kupusine Kad tokom leta upe~e zvezda, mnoga ve}a i mawa mesta po celoj Srbiji organizuju manifestacije uglavnom kulinarskog tipa, dok Kupusina kraj Apatina, ve} godinama gaji svoju varijantu „Igara bez granica“, gde me{tani dokazuju spretnost u disciplinama, koja smi{qaju wihova udru`ewa. Potro{ena snaga nadokna|uje se za prepunim stolovima do kasno no}u, dok plesovi

vode i no{ewu dve tacne sa po dve fla{e od dve litre putem „poplo~anom“ preprekama, transportu „pijanca“, a mo`da najzanimqiviju igru su osmislili lokalni vatrogasci. Dovezli su svoje vozilo i za~as fudbalski teren pretvorili u „jezero“ pene, gde je trebalo na}i bo~ice odre|ene boje.

Bilo je tu cike i vike, ali su u okeanu pene nestali svi, od najmla|ih do najstarijih. Naj-

slu`e da se lak{e svari i}e i pi}e. Ove godine je seoska veselica preseqena na fudbalski stadion, jer zbog visokog vodostaja nije mogla na obali Kupusinskog Dunavca, gde se obi~no odr`ava.

- Jeste lep{e kraj reke, ali smo mnogo mladih „dovukli“ na teren koji naj~e{}e zvrji prazan – ka`e sekretar MZ Atila Hodovaw.

Mesnom KUD-a „Petefi [andor“, Udru`ewe ribolovaca „Smu|“, Dobrovoqnom vatrogasnog dru{tvu, Sportskom udru`ewu, omladincima iz „Fikusa“ i lovcima okupqenim u „Fazanu“, pridru`ile su se i ekipe zaposlenih u MZ i Mesnoj kancelariji. Ove godine su takmi~ile u teglewu

vi{e su radovali mali{ani, kojih je za~udo mnogo u selu, pogotovo jer im roditqi nisu ni{ta branili, ve} im se ~ak i pridru`ili. Posle su temeqno okupani vatrogasnim {mrkovima, da se pena spere.

- Da se organizuje ovakvo dru`ewe ne treba mnogo novaca. Pasuq, suvo meso i kobasice prikupili smo od me{tana, koji su i kuvari dobrovoqci – zadovoqan je predsednik Saveta MZ I{tvan Peter.

Najvi{e bodova su stekli folklora{ima, pecaro{i i tim MZ. Plasman i nije bio mnogo bitan, mada su od 3500 me{tana, znatan deo bili takmi~ari, navija~i ili logisti~ka podr{ka.

J. Prel~ec

DRU[TVO

DNEVNIK

OBELE@ENA 69. GODI[WICA OD DEPORTACIJE BANATSKIH JEVREJA

Dereglijama odvedeni na Sajmi{te Komemoracijom i otvarawem izlo`be pod nazivom “Se}aju}i se pro{losti, oblikujemo budu}nost” ju~e je obele`ena 69. godi{wica od progona Jevreja iz tada{weg Petrovgrada, danas Zrewanina. Godinama se, spu{tawem venaca s Velikog pe{a~kog mosta u Begej, obele`ava tragi~an dan, 18. avgust 1941. godine, kada su fa{isti~ke okupacione snage {lepovima deportovale jevrejski narod u koncentracioni logor "Sajmi{te" u Beogradu. Na komemoraciji, kojoj su prisustvovali predstavnici ambasade Izraela u Beogradu, lokalne samouprave i Jevrejske op{tine, napomenuto je da je u fa{isti~kom teroru stradalo {est i po miliona Jevreja i da se holokaust desio i u Petrovgradu, gde su izginuli bezmalo svi Jevreji, sinagoga sru{ena, a imovina oduzeta.

Izlo`ba fotografija i propratnog materijala uprili~ena je u zrewaninskom Kulturnom centru i sastavqena je iz dve celine – dela posve}enog Memorijalnom centru `rtava Holokausta "Jad Va{em" u Izraelu i onog posve}enog `ivotu Jevreja u Zrewaninu. Autori izlo`be su profesori Sa{a Rado{evi}, Senka Jankov i Predrag Pavlov.

Diverzanti i nema~ka odmazda U gradu su, pod okriqem Komunisti~ke partije Jugoslavije, formirane ilegalne grupe koje su se suprotstavqale nema~koj okupacionoj vlasti. Izvedeno je i vi{e diverzantskih akcija, na koje su Nemci odgovorili odmazdom. Prve ratne godine, 31. jula, na Bagqa{u je streqano 90 rodoquba, a 19. septembra jo{ dvanaest. U gradu su otpor pru`ale mawe diverzantske grupe, a ratne godine prolazile su bez zna~ajnijih vojnih dejstava, sve do borbi za oslobo|ewe.

U istoriji Zrewanina 14. april 1941. upisan je crnim slovima. Nema~ke okupacione trupe u{le su tog dana u grad i odmah se

okomile na sinagogu, jedini zna~ajniji objekat poru{en u gradu tokom Drugog svetskog rata.

Vlast u Banatu imali su doma}i

Nemci – folksdoj~eri – koji su odmah konfiskovali jevrejsku imovinu i po~eli da hapse Srbe rodoqube. Gradu je vra}en naziv Veliki Be~kerek i on postaje sedi{te okupacione vlasti za Banat, sa zloglasnom policijskom prefekturom Juraja [pilera i koncentracionim logorom u dana{woj Ulici cara Du{ana, kroz koji je, tokom dve godine postojawa, pro{lo vi{e hiqada qudi.

Gra|ani jevrejske nacionalnosti su 18. avgusta 1941. ukrcani na dereglije i Begejom odvedeni u logor Sajmi{te u Beogradu. U tom transportu bilo je vi{e od 3.000 Jevreja iz Banata, koji su iz Be~eja i drugih mesta dovedeni na sabirno mesto u Zrewanin.

Odatle su odvo`eni u Beograd.

Banat je tako postao jedna od prvih regija u Evropi koja je bila „o~i{}ena“ od Jevreja. Od ukupno 9.022 Jevreja u Vojvodini, holokaust su pre`ivele svega 482 osobe. Iz tada{weg Petrovgrada, tim transportom su odvedene 1.192 osobe od ukupno 1.278 Jevreja na teritoriji grada. Zlokobni transport pre`ivelo je samo sedmoro ro|enih Zrewaninaca – Aleksandar i Alisa Greber, Eva Radovan~ev i Jovan Rajs, Jodif i Ru`a Tajti i Jano{ Sekeq. @. Balaban

ISTINA O HILANDARSKOM KOLA^U

Oduzmi tri dela i daj prijateqima Sve dok se na zvani~nom sajtu Srpske pravoslavne crkve ovih dana nije pojavilo obja{wewe jero|akona Dositeja Hilandarca da Srbijom ve} nekoliko godina kru`i prevara zvani "hilandarski kola~", savesne doma}ice su dobijeni grumen kiselog testa ~uvale deset dana da bi "zaslu`ile" da im porodice budu "sre}ne, zdrave i da im se ispune sve `eqe". Naime, osim grumena kiselog testa, koji je takav upravo zbog tzv. hilandarskog kvasca, stizalo je uverewe da se hilandarski kola~ pravi samo jednom u `ivotu, ali i da ga treba "{iriti daqe", odnosno "od ukupne mase oduzeti tri dela i dati prijateqima".

Tako je za`iveo "hilandarski kola~" u Srbiji, kao {to je deve-

desetih godina pro{log veka pe~en "ami{ki kola~ prijateqstva", a 1999. godine "ostro{ki hleb qubavi". Pre wega, od 2003. godine, delio se kvasac za spra-

suvi kvasac u pakovawima od po pola kilograma, koji se uglavnom nabavqa u Srbiji. Taj suvi kvasac se umesi s bra{nom, vodom i soqu i samo ponekad obo-

Nikada se u spravqawu hleba u Hilandaru ne koriste mleko i jaja, a upravo se oni preporu~uju za hilandarski kola~, koji se, kada se ve} grumen dobije, „mora” napraviti da se ne bi na sebe navukla kletva i nesre}a vqawe "hleba prijateqstva iz Hilandara". Jero|akon Dositej obja{wava da u manastiru Hilandar postoji pekara u kojoj se pe~e obi~an hleb, uglavnom polubeli ili crni, jer samo takav se tamo i jede. Tokom me{ewa tog hleba uglavnom se koristi

gati semenkama nekih biqaka.

Nikada se u spravqawu hleba u Hilandaru ne koriste mleko i jaja, a upravo se oni preporu~uju za hilandarski kola~ koji se, kada se ve} grumen dobije, "mora" napraviti da se ne bi na sebe navukla kletva i nesre}a.

Osim {to se radi o prevari naroda, ukazuje jero|akon Dositej, zabriwava i ~itav ritual koji se mora ispo{tovati da bi hilandarski kola~ uspeo. Naime, sam proces spravqawa kola~a traje deset dana i ima uputstvo "o pona{awu" svakog dana, i to se, po recepturi koja se daje, ne sme prekr{iti jer samo uz dosledno po{tovawe pravila on donosi sre}u.

U apelu koji je objavio, a koji se mo`e na}i na sajtu SPC, jero|akon Dositej poziva sve pravoslavne hri{}ane da ne primaju hilandarski kvasac da bi od wega napravili hilandarski kola~ kako ne bi u~estovali u prevari koja ne slu`i ni~emu drugom do zloupotrebi svetiwe manastira Hilandara.

Q. Male{evi}

KALENDAR RADA VOJVO\ANSKIH [KOLA

^asove prekidaju raspusti i praznici Po kalendaru Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe, osnovci i sredwo{kolci u Vojvodini }e i ove godine na prve ~asove u novoj {kolskoj godini krenuti 1. septembra. Prvo polugodi{te prekinu}e im ~etvorodnevni jesewi raspust, koji }e po~eti u petak, 29. oktobra, a zavr{iti se u utorak, 2. novembra.

Na zimski raspust, u trajawu od tri nedeqe, |aci }e oti}i u petak, 24. decembra, a drugo polugodi{te po~e}e u ponedeqak, 17. januara. Ovo polugodi{te prekinu}e desetodnevni prole}ni raspust, koji }e po~eti u petak, 22. aprila, a zavr{i}e se u utorak, 3. maja.

I ovaj put {kolsku godinu prvi }e 23. maja zavr{iti maturanti gimnazija. Posle wih, 30. maja raspusti}e se maturanti trogodi{wih i ~etvorogodi{wih smerova sredwih stru~nih {kola i osmaci, dok }e svi ostali osnovci nastupaju}u {kolsku godinu zavr{iti 11, a sredwo{kolci 18. juna.

U toku {kolske godine pojedina~ne {kole mogu utvrditi najvi{e ~etiri nastavne subote u kojima }e odra|ivati propu{tene ~asove, i to ako se u nastavni dan obele`ava dan {kole, ili se u nastavni dan, istovremeno, za ve}i deo u~enika {kole, realizuju ekskurzije ili s ve}inom u~enika u~estvuje na nekoj sportskoj ili dru{tvenoj manifestaciji i, kona~no, ako je zbog odsustva ve}eg broja u~enika ili zaposlenih koji obele`avaju verski praznik, ili praznik nacionalne mawine utvr|en od nacionalnog saveta odre|ene

nacionalne mawine u na{oj zemqi, u dan tog praznika ote`ano izvo|ewe nastave. Nastavna subota u kojoj se nadokna|uje propu{ten rad mora biti u istom kvartalu u kojem je i dan koji je odre|en kao nenastavni.

U~enici i zaposleni u {koli imaju pravo da ne poha|aju nastavu, odnosno da ne rade, u dane verskih praznika, i to pravoslavni na prvi dan svoje krsne slave, pripadnici islamske zajednice 10. septembra, na prvi dan ramazanskog Bajrama, i 16. novembra, na prvi dan kurbanskog Bajrama, pripadnici jevrejske zajednice 18. septembra, na prvi dan Jom Kipura. Osim toga, pripadnici ma|arske nacionalne mawine u {kolu ne moraju do}i 15. marta, kada je Dan revolucije i oslobodila~ke borbe 1848/49, 20. avgusta, na dan svetog Stevana i 23. oktobra, kada je Dan po~etka revolucije i oslobodila~ke borbe 1956. godine.

Pripadnici bo{wa~ke nacionalne mawine u u~ionicama ne moraju biti 11. maja, na Dan bo{wa~ke nacionalne zastave, i 20. novembra, kada je Dan ZAVNOS-a. Za buweva~ku nacionalnu mawinu dani bez {kole mogu biti i 2. februar, Dan velikog prela, 23. februar, Dan izbora prvog Nacionalnog saveta, i 25. novembar, dan kada je 1918. godine u Novom Sadu odr`ana Velika narodna skup{tina Srba, Buwevaca i ostalih Slovena. \aci i nastavnici Hrvati na ~asove ne moraju 19. marta, na dan svetog Josipa, 16. oktobra, na dan ro|ewa bana Josipa Jela~i}a, i 15.

decembra, na dan kada je osnovano Hrvatsko nacionalno vije}e. Za rumunsku nacionalnu mawinu prvi nacionalni praznik je ve} 4. septembra, kada je praznik Velike gospojine, zatim 1. decembra, kada je Nacionalni praznik Rumunije, i 7. decembra, na Dan nacionalnog saveta. ^asovi za rusinsku nacionalnu mawinu nisu obavezni ve} prvi dan drugog polugodi{ta 17. januara jer je tada Dan Rusina, dok

su za ukrajinsku nacionalnu mawinu to 17. maj, Dan ukrajinske zajednice u Srbiji, i 14. oktobar, Dan ukrajinskih heroja.

Makedonsku nacionalnu mawinu ~asova mogu "osloboditi" 8. septembar, Dan dr`avnosti Republike Makedonije, 11. oktobar, Dan borca, i 16. decembar, Dan nacionalnog saveta, a za nema~ku nacionalnu mawinu to je 15. decembar, dan osnivawa wihovog nacionalnog saveta. \aci i nastavnici Romi u {kolu ne}e morati tre}eg petka u martu, kada je pokretni praznik Bibija, 8.

aprila, na Me|unarodni dan Roma, i 6. maja na \ur|evdan.

Godi{wim planom rada {kola je obavezna da planira i dve nenastavne, ali radne subote, i to 11. ili 18. septembra i 28. maja ili 4. juna, za organizovawe i realizaciju aktivnosti iz izbornih predmeta, vannastavnih, sportskih aktivnosti, oblasti ekologije i za{tite `ivotne sredine ili kulturno-umetni~ke aktivnosti. Te dve subote nastavnici }e voditi u~enike u obilazak verskih objekata, muzeja i galerija, spomen-zbirki, etno-ku}a, istorijskih nalazi{ta, nacionalnih parkova, prirodnih rezervata, organizova}e akcije ozelewavawa i ure|ewa {kole i okoline, aktivnosti u lokalnoj zajednici, sportske ili susrete {kola, edukativne i kreativne radionice, mini-istra`iva~ke projekate, zabavna me|uodeqewska dru`ewa i sli~na doga|awa.

Zbog toga {to svaki predmet mora imati odre|en broj ~asova, a {kolska godina nema isti broj svih dana u nedeqi, u subote, 4. septembra i 29. januara, odr`a}e se ~asovi prema rasporedu za ponedeqak, a 19. februara i 7. maja prema rasporedu ~asova za utorak, dok }e u sredu, 25. maja, i u subotu, 18. juna, |aci imati ~asove predvi|ene rasporedom za petak. U svim {kolama praznova}e se 8. novembar, Dan prosvetnih radnika, i 27. januar – {kolska slava Sveti Sava.

D. Deve~erski

~etvrtak19.avgust2010.

15

SPORT

~etvrtak19.avgust2010.

Rumqani {esti igra~

Selektor Srbije Miodrag Veskovi}

Posebne re~i hvale na ra~un publike imao je na{ selektor Miodrag Veskovi}.

- Publika u Rumi nam je bila {esti igra~. Ambijent je bio za pam}ewe i predstavio mo`da i realnu sliku kako bi publika trebala da podr`i svaku nacionalnu selekciju. Na `enskoj ko-

{arci odavno nije bilo toliko qudi i zaista je bila ~ast i privilegija igrati za publiku, a nadam se da }e i sutra tribine biti pune jer samo uz takvu atmosferu mo`emo da pru`imo maksimalne igre - rekao je Veskovi}.

Publika se na me~u s Rumunkama zaista potrudila za potpuni ugo|aj i ose}aj neiskvarenog patriotizma, a devojke na parketu bile su potpuno dominatne i odu`ile se na najboqi mogu}i na~in. Razlika je iz minuta u minut rasla sve do krajwih 35 poena, a bilo je i lepih poteza Milovanovi}eve, Maksimovi}eve, Mati}eve, Kne`evi}eve i ostalih.

- Odradili smo planirano i ve} razmi{qamo o slede}em protivniku. Letonke su sigurno ja~i protivnik od Rumunki i zato }e nam trebati ponovo podr{ka kao na prvom doma}inskom me~u. Zato pozivam publiku da do|e u {to ve}em broju, a na nama je da im se odu`imo na pravi na~in - istakla je na{a reprezentativka Jelena Milovanovi}.

M. Risti}

DNEVNIK

Krasi} ostaje u CSKA

NA[A SENIORSKA REPREZENTACIJA PREGAZILA RUMUNKE

Posle uvodnog poraza ko{arka{ica Srbije u kvalifikacijama za Evrpsko prvenstvo od Izraela, bilo je skeptika koji su s nevericom gledali ka timu Miodraga Veskovi}a, ~itavom konceptu nove krvi u nacionalnom sastavu, ali su veoma brzo promenili mi{qewe. Desilo se upravo ono {to je nedostajalo, prega`ene su Rumunke u Rumi (87:52), u ambijentu koji godinama nije vi|en u Srbiji na `enskoj ko{arci.

Potrudili su se Sne`ana Jovanovi} - Popov i wen `ivotni saputnik Stevan da u Rumi animiraju sve koje vole `ensku ko{arku, ali i reprezentaciju Srbije i da ih skupe u najve}em mogu}em broju kako bi podr`ali na{e devojke do ultimativnog ciqa, a to je plasman na EP. Zato je u rumskoj sportskoj lepotici bilo slobodnih stolica da se izbroje na prste jedne ruke, a isti ambijent o~ekuje se i u slede}em, sutra{wem me~u, kada }e Srpkiwe do~ekati Letonke.

c m y

16

Srpski fudbaler i ~lan moskovskog CSKA Milo{ Krasi} najverovatnije }e ostati u tom timu do kraja godine, najavio je wegov menaxer Vlado Borozan.

Transfer u torinski Juventus je sve neizvesniji zbog toga {to italijanski klub ne mo`e da obezbedi dodatna sredstva za kupovinu Krasi}a, tako da }e "stara dama" najverovatnije odustati od dovo|ewa Srbina.

- Iz ove perspektive, sve je daqe prelazak Milo{a u Juventus.

Vide}emo {ta }e se, i da li }e se ne{to dogoditi u narednim danima, ali te{ko je o~ekivati da Juventus nabavi novac koji tra`i CSKA - rekao je Borozan. Milo{ Krasi} je prethodno odbio ponude iz Turske i Engleske, jer je `eleo da pre|e u Juventus. Me|utim, Torinezi nemaju dovoqno novca za

Bekenbauer veruje u Bajern Po~asni predsednik fudbalskog kluba Bajern Franc Bekenbauer izjavio je da }e klub iz Minhena i ove sezone osvojiti titulu u Bundesligi.

- Iako u ovom prelaznom roku nije doveden nijedan igra~, Bajern je najve}i favorit. Ekipa je godinu dana iskusnija, svi su ostali na okupu, a uigranost je velika prednost u odnosu na rivale. Vratio se Toni Kros sa pozajmice, a Miroslav Klose i

Milo{ Krasi} u prodoru

wegovu kupovinu. ^elnici "crnobelih" nadaju se da }e u najskorije vreme prodati Dijega i Fabija Grosa, ali dok se to ne desi nema

ni{ta od transfera Krasi}a.

Ukoliko propadne posao, Srbin }e ostati u CSKA do kraja sezone, odnosno zimskog prelaznog roka.

Kuman sve bli`i Aston Vili Holandski stru~wak Ronald Kuman najozbiqniji je kandidat za preuzimawe fudbalera Aston Vile. Holan|anin je tako|e izrazio ambiciju da preuzme klub iz Birmingema, koji je samo nekoliko dana pred po~etak Premijer lige ostao bez Martina O'Nila.

Ne znam da li }e do dogovora do}i, ali moram da priznam da sam zainteresovan za posao u

Aston Vili. Bio bi to zaista veliki izazov za mene. - rekao je Kuman.

On je bez posla od decembra pro{le godine kada je dobio otkaz u AZ Alkmaru. Prethodno je radio u Viteseu, PSV, Ajaksu, Benfici i Valensiji.

Osim Kumana, kandidati za klupu Aston Vile su Sven Goran Erikson, Martin Jol i Bob Bredli.

Volfsburg `eli Babela [KORO, UZ TEBE SMO: Ko{arka{ice ^elareva podr`ale su svoju doskora{wu saigra~icu Maju [kori} (sada ~lanicu Hemofarma) koja je zaslu`ila mesto u nacionalnom timu. ^ela-

revke su, zajedno sa ~lanovima stru~nog {taba, zdu{no navijale za Srbiju, a svaka je imala majicu sa slovom koja su na kraju ~inila parolu "[koro, uz tebe smo".

Yavai potpisao za Partizan Natan Leon Xavai potpisao je jednogodi{wi ugovor sa Partizanom.

Biv{i ragbista (ko{arkom po~eo da se bavi tek u 17. godini) ro|en je 10. oktobra 1986. godine u Sidneju.

Na NBA draftu izabran je u drugoj rundi, kao 41. pik, od Indijane.

Igrao je u Australiji za Kerns Taipans, zatim je u NBA ligi bio ~lan Toronta, pa Ajdaha u Razvojnoj ligi, onda je zaigrao za Minesotu, da bi se ponovo vratio u Razvojnu ligu i nosio dres Siuks Fols Skajforsa.U pro{loj sezoni odigrao je 39 utakmica za Minestou i prose~no bele`io 3,2 poena, 2,7 skokova za deset

minuta na parketu. Igra na poziciji centra, visok je 208, i trebalo bi da predstavqa

zamenu za Aleksa Mari}a. Zbog konstitucije nadimak mu je "Australijski [ek".

Nema~ki Volfsburg zainteresovan je da kupi fudbalera Liverpula Rajana Babela. ^elnici "vukova" spremni su da izdvoje devet miliona funti za ho-

pro{le sezone odigrao 33 utakmice, uglavnom je ulazio sa klupe, i uspeo je da postigne {est golova.

Na dolasku Babela u Volfsburg insistira novi trener ekipe Stiv

Franc Bekenbauer

Tomas Miler su podigli samopouzdawe nakon sjajnih igara na Svetskom prvenstvu - objasnio je Bekenbauer.

On je ~ak najavio da bi Bajern mogao da osvoji i Ligu {ampiona.

- Igrali smo finale pro{le sezone, ne vidim razlog za{to ne bi mogli ove godine da odemo korak daqe. - poru~io je najboqi nema~ki fudbaler svih vremena. ^elnici Bundeslige objavili su da je oboren rekord u broju prodatih pretplatnih karata za utakmice prvoliga{kih ekipa.

Pred po~etak sezone prodato je 460.000 pretplatnih ulaznica, {to je za 25.000 vi{e u odnosu na isti period pro{le godine.

Nova sezona Bundeslige startuje u petak utakmicom izme|u posledwa dva {ampiona Nema~ke, minhenskog Bajerna i Volfsburga.

Rajana Babel

landskog reprezentativca koji nije uspeo da se nametne stru~nom {tabu Liverpula u prethodne tri sezone.Babel je bio na listi `eqa Birmingema u januaru, ali tada{wi menaxer Rafael Benitez nije `eleo da ga proda. Holan|anin je

Meklaren, koji je imao priliku da se uveri u kvalitete Babela dok je radio u Engleskoj.

Liverpul }e verovatno pristati na prodaju Holan|anina, kako bi taj novac ulo`io u nova poja~awa.

PROMOCIJA EVROPSKOG PRVENSTVA ZA JUNIORKE

Mladost Evrope u Zrewaninu i Ni{u

Odbojka{ki savez Srbije organizovao je u beogradskom "Sport kafeu" zvani~nu promociju Evropskog prvenstva za juniorke 2010. koje se od 2. – 13. septembra odr`ava u Zrewaninu i Ni{u.

Otvarawe EP bi}e u Zrewaninu, zavr{nica }e se odigrati u Ni{u.

Juniorke Srbije }e igrati u Prvoj grupi EP 2010. u Ni{u, protiv Holandije, ^e{ke, Rusije, Slovenije i Belgije. U Drugoj grupi, u Zrewaninu igra}e Italija, Turska, Nema~ka, Ma|arska, Poqska i Slova~ka. Plasman u polufinale obezbedi}e dve prvoplasirane ekipe iz obe grupe.

Promociji u "Sport kafeu" prisustvovali su Aleksandar Bori~i}, predsednik Odbojka{kog

saveza Srbije, Goran Kreclovi}, pomo}nik ministra za sport i omladinu u Vladi Srbije, Vojislav Taba~ki, predsednik Sportskog saveza Zrewanina. Ovom prilikom predstavqeni su i zvani~ni promotori EP 2010. Vladimir Grbi}, proslavqeni reprezentativac, ali i koordinator i podpredsednik organizacionog odbora EP u Zrewaninu, te seniorske reprezentativke Srbije, Maja Ogwenovi}, Jovana Brako~evi} i Bri`itka Molnar.

U "Sport kafeu" promovisan je i zvani~ni logo EP 2010., autora Marijane Nedeqkovi}, studentkiwe Fakulteta primewenih umetnosti u Beogradu. Aleksandar Bori~i}, predsednik OSS, poklonio je Mariji Nedeqkovi} majicu sa znakom EP 2010.

SRPKIWE VATRENIJE OD MA\ARICA: @enska kadetska i omladinska selekcija Srbije okon~ala je osmodnevne pripreme u predivnom Sportskom rekreacionom centru „Adica“ u Adi odigravawem prijateqskih utakmica sa svojim vr{wakiwama iz Ma|arske. U obe utakmice reprezentativke Srbije bile su vatrenije od go{}i iz Ma|arske, pa su ostvarile pobede. Kadetkiwe su slavile pobedom 4:3, dok

je omladinska slekecija ukwi`ila pobedu 2:1.

U zanimqivim utakmica u vi|eno je mno{tvo lepih poteza, osmi{qenih akcija, {ansi i golova. Preko 300 gledalaca na stadionu a|anskog AFK-a u`ivalo je gledaju}i srpske fudbalske nade, koje su rezultatski i tehni~ki u svim elementima nadma{ile selekcije na{ih severnih suseda.

Na{e kadetkiwe do 17 godina pokazale su svu lepotu `enskog fudbala. U timu gde nije bilo slabih ta~aka, zaslu`uje da se pomene izvanredan udarac Tijana Krsti} iz slobodnog udarca, kada je pogodila mre`u Ma|arica i pogodak Jelene ^ankovi} u tre}em minutu nadoknade, samo minut posle izjedna~uju}eg gola Ma|arica.

Tekst i foto: M. Mitrovi}

c m y

DNEVNIK

PLEJ-OF ZA LIGU EVROPE

(po~etak u 14)

BATE - Maritimo

(18)

PS@ - M. Tel Aviv

(18.30)

Leverkuzen - Tavrija

(18.30)

CSKA Moskva - Anortosis (18.30) Rapid Be~ - Aston Vila

(18.45)

Slovan Bratislava - [tutgart (18.45) Debrecen - Liteks

(19)

Omonija - Metalist

(19)

Vaslui - Lil

(19)

AIK - Levski

(19)

Dwepar - Leh

(19)

Odense - Motervel

(19.05)

Fejenord - Gent

(19.15)

Steaua - GC

(19.45)

Galatasaraj - Karpati

(20)

Hajduk Split - Unirea Urziceni (20.30) Genk - Porto

(20.30)

Palermo - Maribor

(20.30)

Klub Bri` - Dinamo Minsk (20.30) CSKA Sofija - TNS

(20.30)

Lozana - Lokomotiva Moskva (20.30) PAOK - Fenerbah~e

(20.30)

Liverpul - Trabzonspor (20.45) Seltik - Utreht

(20.45)

Temi{var - Man~ester siti (20.45) Napoli - Elfsborg

(21)

Hetafe - Apoel

(21)

Dandi junajted - AEK

(21)

AZ - Aktobe

(21)

\er - Dinamo zagreb

(21)

Dortmund - Karabag

(21.05)

[turm - Juventus

(21.05)

Sporting - Brondbi

(21.30)

Viqareal - Dwepro

(22)

Be{ikta{ - Helsinki

2:0

Aris - Austrija Be~

1:0

Reva{ susreti 24 - 26. avgusta

se

~etvrtak19.avgust2010.

17

IZVR[NI ODBOR FUDBALSKOG SAVEZA SRBIJE DANAS STAVQA TA^KU NA SLU^AJ ANTI]

Siti u Temi{varu Sibir - PSV

SPORT

igraju

Novac, ipak, kamen spoticawa Pre samo nedequ dana, a uo~i sednice IO FSS na kojoj je tema broj jedan bila vezana za status selektotra Anti}a, kladioni~ari bi rekli „~ist zicer“, odnosno dileme gotovo da nije ni bilo kakav }e potez povu}i predsednik Karaxi} i wegova „vlada“. Zahvalnica vrsnom strategu je bila spremna, najavqivao je kompletan vrh na{eg fudbala.

A, onda preokret preko no}i, apel da se pru`i {ansa razgovorima, potra`i najboqe re{ewe na inicijativu selektora. „Triler“ je imao pozadinu,pritisak na obe strane kreiran „vi{om silom“.

Dilema, da li je po sredi kupovina vremena ili iskrene namere da se na~ini kompromis u interesu fudbala osta}e do danas u podne kada }e opet na okupu biti ~lanovi Io FSS. Uz Radomir Anti} i Tomislav Karayi} medijsku izolaciju odvijalo se nekoliko rundi raz- Napravqen je pomak, sve govora, direktnih krivaca za proti~e u korektnom tonu, ali konfuziju koja je nastala nadogovor nije na vidiku. Jednokon Mudijala, selektora i stavno, po mnogim pitawima predsednika. Sudar sujeta proimamao razli~ite stavove. jektovao je i mnoga otvorena Lopta je u Anti}evom dvoripitawa koja su opet plod izo{tu, danas }emo prese}i ~vor stanka adekvatne komunikacioglasio se diplomatski predje u proteklom periodu. sednik Karaxi}.

Na Mundijalu je napravqen neuspeh koji }e se odraziti i na finansijsko stawe saveza, pa je logi~no da se rizik podeli na ravne ~asti tokom kvalifikacija za EP, zapravo revidira nestvarno „te`ak“ ugovor selektora za na{e uslove, posebno u trenu kada zbog

KAPITEN HAJDUKA NIKOLA BOGI]

Valdez pre{ao u Herkules Paragvajski fudbaler i dosada{wi ~lan bundesliga{a Borusije Dortmund, Nelson Valdez, potpisao je ~etvorogodi{wi ugovor sa novim ~lanom Primere, Herkulesom. Transfer Valdeza u Herkules iznosio je tri i po miliona evra, a Paragvajac }e u novom klubu godi{we zara|ivati milion evra.

Nelson Valdez (26) je proveo ~etiri godine u klubu iz Dortmunda i za to vreme je odigrao 113 utakmica, uz 15 golova i 14 asistencija. Pre Borusije, nosio je dresove Hamburga i Verdera iz Bremena.

Sa selekcijom Paragvaja bio je u~esnik Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi, gde je wegova zemqa ispala u ~etvrtfinalu od kasnije prvaka [panije (1:0).

[krtel produ`io ugovor Fudbaler Liverpula i slova~ki reprezentativac Martin [krtel produ`io je ugovor sa klubom na jo{ dve godine, stoji na zvani~nom sajtu tima sa „Enfilda“. Prema novom sporazumu, on }e dres „crvenih“ nositi do juna 2014. godine.

Prezadovoqan sam produ`etkom ugovora. Ovde mi je lepo, navikao sam se na grad, qude, kao i sve u klubu. Liverpul je me|u najve}im svetskim klubovima, i prava je privilegija biti deo tima. Tako|e, mislim da smo sposobni da se ove sezone najzad ukqu~imo u borbu za trofeje - rekao je [krtel.

Slovak je u Liverpul stigao u januaru 2008. godine iz ruskog Zenita za sumu od {est miliona funti. Odigrao je ~etiri utakmice za Slova~ku na Mundijalu u Ju`noj Africi, gde je wegova selekcija eliminisana u osmini finala od Holandije (2:1).

Strpqewe }e se isplatiti kontru. Za igru na toj poziciji Statistika je zanimqiva diigra~ mora biti maksimalno sciplina, a kada je najva`nija spreman, trka~ki raspolo`en, sporedna stvar na svetu u pitajer osim {to mora da kvari igru wu, ~iwenice govore da je kapiprotivnika, mora aktivno u~eten Hajduka iz Kule Nikola stvovati i u kreirawu napada Bogi} (29) igra~ sa najdu`im svog tima - obja{wava Bogi}. superliga{kim sta`om proveA koliko je Bogi odgovoran denim u jednoj ekipi. Naime, najre~itije govori podatak da Bogi} je u Hajduk do{ao davne je kapitenska traka odavno oko 2003. godine. wegove ruke. Kako je biti vo|a?

Fudbalom se po~eo baviti sa - Nije te{ko kada su momci {est godina i pro{ao je sve sepravi. A moji saigra~i su zailekcije zrewaninskog Proletera, da bi sa 16 i po godina odigrao prvu zvani~nu utakmicu za Zrewanince.

Put ga potom vodi u Apatin i u ekipi Mladosti provodi ~etiri godine, da bi 2003. godine stigao u Kulu. Sedam godina u jednom klubu je zaista dug period u kojem je bilo i lepih i ru`nih trenutaka. Naravno, Nikola pamti one lepe.

- U tih sedam godina Hajduk je dva puta izlazio na evropsku scenu i to sa zapa`enim uspehom, imali smo zaista kvalitetan igra~ki kadar i samo zbog nedostatka evropskog iskustva nismo postigli vi{e. Na{e u~e{}e u Evropi je najlep{e {to sam do sada ostvario igraju}i u Hajduku - ka`e Bogi}.

Kapiten Hajduka igra na poziciji zadweg veznog igra~a. To je mesto koje, prema nepisanom pravilu, dobijaju najpou- Nikola Bogi} sta dobri momci i milina je zdaniji, najmrqiviji, najodgopredvoditi ih na terenu - ka`e vorniji. Pozicija koja nije Bogi}. atraktivna kao {to je pozicija U svojoj osmoj sezoni u Hajdunapada~a, ali od igre zadweg ku sigurno je bilo trenutaka veznog zavisi i kako }e delovakada je Bogi} pomi{qao da nati ekipa. pusti Kuqane.

- Pozicija zadweg veznog je - Naravno da je posle tolikog veoma odgovorna, jer eventualna igrawa u Hajduku moj ciq da gre{ka kada se napravi protivpromenim klupske boje, odem u niku omogu}ava kontru i polu-

inostranstvo i obezbedim egzistenciju sebi i svojoj porodici.

Verujem da }e se strpqivo ~ekawe takve prilike isplatiti isti~e Bogi}.

Dugo igrawe u na{oj elitnoj ligi daje pravo kapitenu Hajduka da oceni stawe u srpskom fudbalu.

- U na{em fudbalu je te{ka situacija i klubovi iz godine u godinu funkcioni{u sve te`e.

Osim Partizana, Zvezde i Vojvodine ostali klubovi su u sli~noj situaciji. Kada je, pak, reprezentacija u pitawu napravqena je dobra ekipa i uz malo vi{e sre}e na Svetskom prvenstvu su mogli da doguraju daqe od onoga {to su ostvarili, mada je i sam plasman na Svetsko prvenstvo veliki uspeh ocewuje Bogi}.

Po~elo je novo fudbalsko prvenstvo Srbije. Koga Bogi vidi kao {ampiona, a ko }e u borbu za opstanak?

- Kao i svake godine glavni favoriti su Crvena zvezda i Partizan, mada je i Vojvodina napravila dobru ekipu i te tri ekipe }e se boriti za titulu, a za ostale }e prvenstvo biti neizvesno i kao i pro{le godine dosta ekipa }e se boriti za opstanak – ka`e Bogi}.

Gde u tom rasporedu kapiten Kuqana vidi svoju ekipu?

- Lo{e smo krenuli, ali verujem da }emo ve} od susreta sa In|ijom popraviti utisak i krenuti ka sredini tabele, gde nam je mesto. Formirali smo dobru ekipu, treba nam jo{ malo vremena da se uigramo i sve }e do}i na svoje mesto - zakqu~io je kapiten kulskog superliga{a Nikola Bogi}. \. Bojani}

kazne ne}e mo}i da sedi na klupi tokom naredna ~etiri duela. U najkra}em ovo je Karaxi}ev moto sa kojim je u{ao u pregovore. [ta ta~no `eli Anti}, ne zna se, jer konstantno izbegava novinare. Opet, ne vidi nikakav problem u ~iwenici da }e

sa tribina pratiti uvodne kvalifikacione duele za Evro vizu. Dakle, zakqu~ak je jasan, kamen spoticawa je novac. Ne `eli Anti} da radi za „staru platu“ (35.000 evra) a da bonusi zavise od rezultata. Uz svo po{tovawe Mistera, zahvalnost za mnogo lepih trenutaka koje je sa orlovima podario naciji, mora se ukazati i na nekorektno pona{awe povodom materijalnih zahteva koji, kako ima obi~aj da ka`e „nisu na nivo na{eg naroda“. Logi~no je da uspeh ima cenu, ali ucene i nepo{tovawe xentlmenskog dogovora da novi ugovor za`ivi tek u slu~aju da nacionalni tim izbori plasman u drugi krug SP, ne slu`e na ~ast gospodinu finih manira. Jer zakliwawe u patriotizam pretvorilo se u „qubav do posledweg evra“.

Najavio je Karaxi} da su u toku pregovori sa jo{ dvojicom kandidata, wihova imena su „strogo poverqiva tajna“, pa nema svrhe baviti se licitacijom. Vide}emo ve} danas u hotelu „Hajat“ na sednici IO za koju opciju }e se opredeliti ~elnici FSS. No} uo~i ovog skupa bi}e duga i nema sumwe burna, a {ta }e iznedriti jutro...

Z. Rangelov

Sivi} vodi orli}e Tomislav Sivi} predvodi}e orli}e u posledwa dva kvalifikaciona me~a za Evropsko

prvenstvo. Mlada reprezentacija Srbije izgubila je {anse da se plasira na kontinentalnu smotru u Danskoj posle po-

raza u Slova~koj (1:2) {to je prvi put nakon ~etiri uzastopna u~e{}a na evropskim prvenstvima za igra~e do 21 godine.

Ratomir Dujovi} je podneo ostavku na mesto selektora zbog neuspeha, a Izvr{ni odbor FSS trebalo bi danas da odobri predlog da Sivi} sedi na klupi na utakmicama protiv Hrvatske u Kragujevcu i na Kipru.

Sivi} je trenutno na kormilu omladinske reprezentacije.

Me|utim, kao najozbiqniji kandidati za novog selektora figuriraju treneri Javora, Radovan ]ur~i}, i OFK Beograda, Dejan \ur|evi}.

KABEL @ELI REVITALIZACIJU

[kola fudbala kraj [tranda Fudbalski klub Kabel u svojoj 78 godina dugoj istoriji mewao je mnoge stepene takmi~ewa, a najve}i domet bilo mu je u~e{}e u Drugoj ligi - zapad u nekada velikoj Jugoslaviji. Od 2000. godine stagnacija „Novkabela“, ina~e osniva~a kluba, po~elo je i runiorawe fudbalskog kolektiva koji je bio mezim~e grada. Kada je ovaj nekada uspe{ni kolektiv preuzeo Zoran Drakuli} i wegov Ist point, fudbalski klub po~eo je revitalizaciju, a veredno rukovodstvo je oformilo pet selekcija i sekciju veterana, ali slabo je i{lo u formirawu omladinskog pogona. Ju~e u prostorijama Kabela na [trandu potpisan je ugovor o saradwi Kabela i [kole fudbala „Petar Pua~a“, ve} nekoliko godina najboqe u Srbiji. Predsednik Kabela Goran Tankosi} nije krio odu{evqewe saradwom s ovom {kolom.

- @eqa nam je da okupimo de~ake koji }e juriti za loptom od jutra do mraka, jer vrlo brzo ovde }emo postaviti, zahvaquju}i

Novkabelu i reflektore i `eqa nam je da za godinu dve neki od de~aka budu interesantni za na{e najboqe klubove. Znamo kako se radi u {koli fudbala i zato smo se opredleili da na{a omladinska selekcija ubudu}e nosi ime Petar Pua~a - Kabel. [kola fudbala „Petar Pua~a” postoji ve} pet godina a u ovom trenutku u woj se sa tajnama fudbala upoznaje vi{e od 150 dece od 4 do 14 godina. Tri selekcije, klinci ro|eni 1999, 2000. i 2001. godine prvacu su Srbije.

- Brzo smo na{li zajedni~ki jezik Tankosi}, Zoran Drakuli} i ja i ~vrsto smo re{ili da od Kabela ponovo stvorimo respektabilan klub koji }e kao i nekada biti tre}i u gradu posle Vojvodine i Novog Sada. @eqa nam je da decu odvojimo od proroka, nau~io ih fudbalu, a da li }e postati poznati, mawe je bitno, `eqa nam je da oni budu pre svega qudi - istakao je nekada{wi ~lan Crvene zvezde, Partizana i internacionalac u Italiji i [paniji. M. Popovi}

18

SPORT

~etvrtak19.avgust2010.

AKROPOLIS KUP U GR^KOJ

Veli~kovi} za pobedu Srbija - Slovenija 82:81 (21:17, 17:24, 23:14, 21:16) SRBIJA: Ke{eq 5, Tepi} 11, Milosavqevi}, Teodosi} 11, Bjelica 7, Markovi} 2, Ra{i} 2, Raduqica, Krsti} 17, Perovi} 3, Veli~kovi} 21, Ma~van 3.

SLOVENIJA: Slokar 6, Lakovi} 8, Muri~, Rizvi~, Klobu~ar 9, Z. Dragi~, Nahbar 11, G. Dragi~ 27, Jagodnik, Zupan 4, Vidmar 5, Brezec 11.

Senorska reprezentacija Srbije startovala je pobedom na Akropolis Kupu u Atini, slavladav{i selekciju Slovenije 82:81 u uzbudqivom fini{u.

Samo tri dana posle pobede nad Slovencima u Mariboru, isti rival je u gr~koj prestonici "polo`io oru|e" pred ~etom selektora Du{ana Ivkovi}a koja jo{ ne zna za poraz u pripremnim utakmicama pred Svetsko prvenstvo u Turskoj.

Ono {to se na me~u u Mariboru moglo videti tokom cele utakmice, nadmo} Srbije i mnogo kompaktniji tim sa pu-

Novica Veli~kovi}

no vi{e mogu}nosti u napadu i fanati~ne borbenosti u odbrani, sino} je do izra`aja do{lo tek u drugom poluvremenu.

Slovenija je bila daleko boqi rival na po~etku utakmice, a podatak da je na{ dr`avni tim do poluvremena primio ~ak 51 poen zadao je

Ivkovi}: U{li smo u igru psihi~ki nespremni Selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije Du{an Ivkovi} izjavio je da na{ nacionalni tim u{ao psihi~ki nespreman u duel protiv Slovenije u prvom kolu Akropolis kupa.

- Posle na{e ubedqivo boqe igre protiv Slovenije na turniru u Mariboru, u ovu utakmicu smo u{li psihi~ki nespremni. U prvom poluvremenu smo upravo pali na tom planu. Slovenci su bili boqe motivisani, borbeniji i dominirali su u prvih 20 minuta, uz odli~an {ut iz igre i raspolo`enog Dragi~a. Mi u tom periodu nismo igrali timsku odbranu i to se odrazilo na veliki broj primqenih poena. Na poluvremenu smo izvukli neka iskustva, postepeno, ~etvrtinu po ~etvrtinu, sustizali smo prednost Slovenije i do{li u egal zavr{nicu, koju smo dobili. Mislim da je tim Slovenije sino} bio boqi, mo`da je i zaslu`io pobedu. Mi smo u samom fini{u odigrali pametno i dobili smo u neizvesnoj zavr{nici - rekao je Ivkovi}.

najvi{e briga Ivkovi}evom stru~nom {tabu u moru lo{ih pokazateqa.

Nastavak utakmice doneo je, me|utim, veliki preokret u igri i rezultatu. Slovenci o~ito nisu imali snage da izdr`e u `estokom ritmu koji su sami nametnuli od po~etka susreta, dok su se beli orlovi prenuli i zaigrali mnogo boqe.

Sna`na odbrana i veliko zalagawe svih pojedinaca na terenu doveli su do preokreta, a pobeda koja mo`e puno da zna~i na poqu samopouzdawa obezbe|ena je u posledwim sekundama me~a.

Najboqi u~inak u sprskom timu imali su Novica Veli~kovi} sa 21 (ubacio dva slobodna bacawa na kraju i doneo orlovima pobedu) i Nenad Krsti} sa 17 poena, dok je u redovima Slovenaca boqi od ostalih bio Goran Dragi~ koji je postigao 27 poena.

U reprezentaciji Srbije sino} nije bilo mesta za Ivana Pauni}a i Du{ka Savanovi}a.

EVROPSKO PRVENSTVO ZA KADETE

Prvi poraz orli}a Hrvatska - Srbija 26:21 (14:10) PODGORICA: Hala "Mora~a, gledalaca 600, sudije: Lah i Sok (Slovenija).

Sedmerci - Hrvatska 3/3, Srbija 3/1.

HRVATSKA: Ivi}, Kaleb 7, ^eli} 3, Ivi} 3, Muci} 3, Herceg 3, Sebeti} 3, Horvat 2, ^ovi} 1, Smojber 1, A{anin, Mandalini}, Sr{en, [tembal.

SRBIJA: Tomi}, Golubovi} 6, Mini} 4, Ili} 3, Vu~i}evi} 3, Crnoglavac 2, Ili} 2, Andrejevi} 1, Krsman~i}, Pavi}, Perovi}, Radenkovi}, Radovanovi}, Stanoj~i} Kadetska reprezentacija Srbije, zabele`ila je prvi poraz na Evropskom prvenstvu u Crnoj Gori. Boqi od orli}a, bili su vr{waci iz Hrvatske 21:26 (10:14). U me~u, koji je

otvorio kolo u polufinalnoj grupi, Danska je savladala [vedsku 31:30, tako da je situacija pred posledwe kolo jasna. Ako `eli u polufinale, reprezentacija Srbije bi trebalo da pobedi [vedsku (ve~eras od 20 ~asova), a pored toga, potrebno je da Danci izgube od Hrvata ili pobede sa najvi{e dva gola razlike (mogu}e je i tri, ako utakmica bude sa malo golova.

Postoji i varijanta da Danci pobede sa sedam golova razlike. U tom slu~aju bi u polufinale i{li Srbija i Danska.

Tako|e, ima varijanta i da u slu~aju poraza, Srbija ode u polufinale. Za to je potrebno da Hrvatska savlada Dansku, a orli}i izgube do dva gola razlike.

Grupa M1 (Podgorica) Preneseni rezultati: [vedska – Hrvatska 21:26, Srbija – Danska 29:25.

Prvo kolo: [vedska – Danska 30:31, Hrvatska – Srbija 26:21. Drugo kolo (danas): Hrvatska – Danska u 18, [vedska – Srbija u 20.

1. Hrvatska 2 2 0 0 52:42 4 2. Srbija 2 1 0 1 50:51 2 3. Danska 2 1 0 1 56:59 2 4. [vedska 2 0 0 2 51:57 0

Grupa M2 (Nik{i}) Preneseni rezultati: Slovenija [vajcarska 30:27, [panija - Nema~ka 24:31. Prvo kolo: [panija - [vajcarska 23:21, Nema~ka - Slovenija 27:20.

Drugo kolo (danas): Nema~ka - [vajcarska u 18, [panija - Slovenija u 20.

1. Nema~ka 2 2 0 0 58:44 4 2. Slovenija 2 1 0 1 50:54 2 3. [panija 2 1 0 1 47:52 2 4. [vajcarska 2 0 0 2 48:53 0

Sedlak presli{ao Kucurane Prvak Srbije u {ahu i prva tabla reprezentacije Srbije velemajstor Nikola Sedlak, ~lan [K Spartak i Subotice, odigrao je simultanku u Kucuri.Organizator simultanke je bio [K Omladinac iz Kucure, ~lan Vojvo|anske {ahovske lige grupa Ba~ka.

Simultanka je igrana na 20 tabli a velemajstoru su se suprotstavili zaqubqenici u {ah, od najmla|ih do veterana kao i neki od {ahista lokalnog {ahovskog kluba.Na kraju, rezultat je bio 18:2 za velemajstora Sedlaka koji je zabele`io 16 pobeda i 4 remija.

Milan Zlati} i Spomenko Pavi~evi}, {ahisti kluba organizatora kao i rekreativci \ura Fejsa i Silvester Na|feji uspe-

li su da remiziraju sa Sedlakom.

Simultanka je imala i humanitarni karakter jer je velemaj-

stor Nikola Sedlak svoj honorar poklonio zabavi{tu u Kucuri.

S. Dorokhazi

DNEVNIK

RUSKOSELCI JA^I

Do{ao ceo tim Novi ~lan Zrewaninske podru~ne lige, ekipa Crvene zvezde iz Ruskog Sela iskoristio je prelazni rok da se poja~a ~ak sa 11 novih igra~a. Vernost Ruskoselcima potpisali su: Du{an Bilbija i Jovica Novakovi} (Sloboda, NK), Sa{a Nikoli} i Sa{a ^olak (Vojvodina, NM), Nemawa Mudrini} (OFK Kikinda), Dragan Tubin (Polet), Slobodan Mitrovi} (Kozara), Boris Horvat (@AK), Milo{ Mudrini} (Obili}), Sr|an Kara~owi (Borac) i Darko Miladinov (Delija). Ruskoselci imaju ambicije da se sa ovim poja~awima plasiraju u sam vrh tabele, a samim tim eventualno i ostvare velike `eqe svojih navija~a, a to je plasman u Vojvo|ansku ligu grupa Istok. Ve} u nedequ Ruskoslci se u Nakovu sastaju sa ekipom Poleta, a ovaj me~ posmatra}e i veliki broj vernih wihovih navija~a.

M. S.

USPE[AN DEBI NOVOKOZARA^KE SLOBODE

Bod kao Pali} Fudbaleri novokozara~ke Slobode uspe{no su startovali u Srpkoj ligi grupa Vojvodina, po{to su sa gostovawa timu Pali}a osvojili bod (2:2). U analima ovog sportskog kluba zlatnim slovima bi}e upisano da je prvi strelac u Srpskoj ligi grupa Vojvodine bio \uro Ostoji}, a drugi Mirko Malinovi}. Da u samom fini{u nisu primili drugi pogodak, fudbaleri Slobode ku}i bi se vratili sa tri boda. Trener Slobode Slobodan @ivkov zadovoqan je u~inkom svojih fudbalera: - U predivnom ambijentu pred 400 navija~a moji momci su pru`ili dobru igru. Prvi deo smo re{ili u svoju korist, ali smo u nastavku dopustili da pogodak primimo par minu-

Davids se vra}a

Holandski fudbaler Edgar Davids (37), koji je pre dve godine zavr{io karijeru, razmi{qa o povratku na teren, i to u dresu engleskog drugoliga{a Kristal Palasa. Davids je karijeru zavr{io 2008. godine u dresu kluba u kojem je i ponikao, Ajaksa. Trenutno je u pregovorima sa menaxerom Kristal Palasa, Xorxom Barlijem,

u vezi s povratkom na teren.

Holan|anin je imao iskustva igrawa u Londonu, po{to je tokom karijere dve sezone bio ~lan Totenhema. Davids je tokom bogate karijere nosio dresove Ajaksa, Milana, Juventusa, Barselone, Intera i Totenhema, a ~lan reprezentacije Holandije bio je 74 puta, uz {est golova.

Ferguson optu`io Siti Menaxer fudbalera Man~ester junajteda Aleks Ferguson optu`io je ~elnike gradskog rivala, Man~ester sitija, da "samoubila~ki" tro{e novac na poja~awa. Podsetimo, Siti je u ovom prelaznom roku anga`ovao petoricu fudbalera, Davida Silvu, Jaju Turea, Aleksandra Kolarova, Xeroma Boatenga i Marija Balotelija, za ukupno 120 miliona funti. Zabriwavaju}a je ~iwenica da su se u po-

sledwe dve-tri godine u fudbalu pojavili prebogati {eici i biznismeni koji tro{e ugromne sume novca na dovo|ewe igra~a.

Mislim da bi to moglo da bude jako opasno. - rekao je Ferguson.

Junajted je za razliku od gradskog rivala, na leto{wa poja~awa potro{io samo 20 miliona funti, {est puta mawe od Sitija, na anga`ovawe Havijera Ernandeza, Krisa Smolinga i Bebea.

ta pre kraja. Ipak, zadovoqan sam i osvojenim bodom. Ve} u subotu pred svojim navija~ima u derbiju protiv ekipe Sente koja je minulog kola kao gost savladala OFK Kikindu, o~ekujem pobedu. Svi igra~i na koje ra~unam su spremni za ovaj da ka`em, kom{ijski derbi preko Tise - isti~e trener @ivkov.

Ina~e za susret izme|u Slobode i Sente vlada veliko interesovawe pa }e tako i pored ~iwenice da se u obli`wem Banatskom Velikom Selu u vojvo|anskom derbiju sastaju Kozara i Jedinstvo iz Novog Be~eja, tribine }e biti ispuwene do posledweg mesta (1500), navija~ima iz Kikinde, Ruskog Sela, Nakova, Vojvode Stepe i okoline.

M. S. FUDBALSKA FEDERACIJA KAZNILA "[TRAJKA^E" NA MUNDIJALU

Anelki 18 me~eva pauze za trikolore Fudbalska federacija Francuske saop{tila je da je kaznila napada~a trikolora Nikolasa Anelku sa 18, a kapitena Patrika Evru sa pet me~eva neigrawa za reprezentaciju zbog nedoli~nog pona{awa tokom Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi.

FFF je dodala da je kaznila Franka Riberija sa tri, a @eremija Tulalana sa jednom utakmicom neigrawa za reprezentaciju Francuske, dok je Erik Abidal oslobo|en optu`bi za nedisciplinu u ekipi.

FFF je ranije saslu{ala petoricu reprezentativaca sa Svetskog prvenstva u Ju`noj Africi.Francuska je na SP osvojila posledwe mesto u grupi A sa samo jednim bodom.

Anelka je odstrawen iz reprezentacije trikolora zbog sukoba sa tada{wim selektorom Rejmonom Domenekom tokom utakmice sa Meksikom (0:2).

Igra~i su potom stupili u jednodnevni {trajk solidari{u}i se s Anelkom, a kao kolovo|a je progla{en Evra, koji je nosio kapitensku traku na Mundijalu.

- @eleli smo da, pre svih, kaznimo Anelku zbog nedopustivog pona{awa u dresu dr`avnog tima istakao je predsednik Disciplinske komisije FFF @an Mazela.

PRED SVETSKO PRVENSTVO ZA JUNIORE I SENIORE

Sve spremno za po~etak U toku su zavr{ne pripreme organizacije 18.svetskog prvenstva u raketnom modelarstvu za juniore i seniore, koje }e se odr`ati na prostoru Srema, ta~nije op{tina Irig, Rume i Sremske Mitrovice u periodu od 21. do 28. avgusta.Svetsko prvenstvo je dodeqeno Vazduhoplovnom savezu Srbije , pre dve godine, od strane Svetske vazduhoplovne federacije (FAI). Modelarski klub Sirmijum iz Sremske Mitrovice je neposredni organizator ovog velikog takmi~ewa, a bio je i uspe{an organizator pro{logodi{weg 12. evropskog prvenstva.Takmi~ewe }e se odvijati na terenu u blizini sela Pavlovci, pored puta Ruma – Vrdnik. Sme{taj takmi~ara je u hotelu Termal, u Rumi i u Domu u~enika sredwih {kola u Sremskoj Mitrovici.

- Prijavqeno je 349 takmi~ara iz 24 zemqe(SAD, Kanada, Japan,

Kina, Velika Britanija, Poqska, [panija, Italija, Slovenija, Hrvatska, Slova~ka, Republika ^e{ka, Nema~ka, Rusija, Litvanija, Belorusija, Ukrajina, Uzbekistan, Turska, Rumunija, Bugarska, Makedonija, Letonija i Srbija), a bi}e i 150 sudija.

Samo takmi~ewe se odvija na livadi, gde moramo da postavimo mali grad od {atora(svaka reprezentacija mora imati svoj {ator za pripremu modela za takmi~ewe). Na terenu je i ru~ak kao i restoran koji mora da uslu`i sve ove u~esnike – ka`e Andrija Du}ak, direktor prvenstva. - Na terenu smo ve} u 7.30 sati, pa do 20 ~asova. Prvi trening zakazan je za nedequ.

Takmi~ewe je u osam disciplina i dve kategorije(juniori do 18 godina i seniori). U nekim disciplinama(modeli raketa sa padobranom, modeli sa elisama), modeli odlete i do pet kilometara, u zavisnosti od ja~ine vetra.

- Naj atraktivnija disciplina je S 7 modeli kosmi~kih raketa izra|eni u srazmeri sa pravim kosmi~kim nosa~ima raketa „Sojuz“, „Ariane“, „Saturn“.

Isti modeli se prvo boduju od strane me|unarodnih sudija: izrada, srazmera, dokumentacija, delovi. A, u ~etvrtak 26.avgusta, sa istim modelima se takmi~e i potrebno je prikazati {to realisti~niji let kosmi~ke rakete: odvajawe bustera, stepeni leta, odvajawe kabine sa posadom, i sigurno prizemqewe svakog dela na zemqu.

Reprezentacija Srbije (seniori), upravo, u ovoj disciplini bila pobednik na prologodi{ wem Evropskom prvenstvu i nada se i ovoga puta osvajawem Svetskog prvenstva. Posetite nas tih dana na terenu i u`ivajte u vrhunskim dostignu}ima modelara iz celog sveta – zavr{ava Andrija Du}ak.

B. Rokni}

SPORT

c m y

DNEVNIK

Novak boqi od Viktora

Imao je Troicki tada tri brejk lopte, ali nije uspeo da iskoristi, i to je platio u fini{u seta. Usledila su relativno laka dva servis gema, a onda je \okovi} u 11. poja~ao ritam, izvr{io pritisak na servis Troickog, napravio brejk i u narednom gemu rutinski odservirao za pobedu.

TURNIR U MONTREALU

Jelena ispala Jelena Jankovi} pora`ena je ve} u drugom kolu Rod`ers kupa u Montrealu. Boqa od we bila je Iveta Benesova - 7:6, 6:3. Srpkiwa je kao prvi nosilac bila slobodna u prvom kolu.

Tre}a teniserka sveta je prva stekla osetnu prednost - 5:3, ali je to prokockala i 75. igra~ica sa WTA liste je dobila prvi set posle taj-brejka - 7:3.Xej Xej ve} du`e vreme kuburi sa povredama.

Od Vimbldona je mu~e le|a, a u Portoro`u joj je stradao i zglob.

- Nisam bila 'u igri', naro~ito {to se ti~e riterna. Nisam mogla da igram duge poene i pravila sam mnogo gre{aka. Poku{avam da dam sve od sebe, ali na nekoliko posledwih turnira ne igram dobro - priznala je Jelena.

Ona je pro{le nedeqe u Sinsinatiju pora`ena ve} u 3. kolu

Jelena Jankovi}

od Uzbekistanke Akgul Amanmuradove. Pre toga je izgubila prvi me~ u San Dijegu, od Ruskiwe Alise Klejbanove u 2.kolu...

Iveta je igrala dobro. Mislim da je puna samopozdawa jer je ve} igrala ovde i dobro se ose}a na terenu. -, podsetila je Xej Xej da je wena protivnica do glavnog `reba do{la preko kvalifikacija.

^ehiwa je tek tre}i put u karijeri savladala teniserku iz TOP 10. Ujedno, izjedna~ila je skor protiv Jelene na 2:2. Prethodno, radovala se 2005, u wihovom prvom duelu, a Srpkiwa je uzvratila 2007. i 2009.

Definitivno je ovo najve}a pobeda u mojoj karijeri. Trudila sam se da budem agresivna i sve mi je i{lo od ruke. - ocenila je 27-godi{wa Benesova.

Jelena je bila jedina Srpkiwa u glavnom `rebu Rod`ers kupa, jer je Ana Ivanovi} odbila specijalnu pozivnicu, a Bojana Jovanovski je eliminisana u 2. kolu kvalifikacija. Najboqa srpska teniserka je pro{le godine stigla do ~etvrtfinala Roxers kupa u kome je izgubila od Alise Klejbanove. Nagradni fond turnira je dva miliona dolara.

OLIMPIJSKE IGRE MLADIH

Tre}a pobeda ko{arka{a Reprezentativci Srbije u ko{arci, u igri 3 na 3, ostvarili su i tre}u pobedu u A grupi ko{arka{kog turnira na Olimpijskim igrama mladih, potpuno nadigrav{i selekciju Novog Zelanda, pre svega ~vrstom igrom u odbrani. [ut, pogotovo u prvom petominutnom delu igre, nije slu`io na{e ko{arka{e i samo zato nisu i tre}u pobedu ostvarili pre isteka dozvoqenog vremena od 10 minuta.

Dakle, prvi put nisu postigli 33 poena kojima se me~ zavr{ava pre isteka 10. minuta, ali i daqe su daleko najefikasniji tim na turniru i, uz selekcije Hrvatske, SAD i Argentine, jedini koji nisu do`iveli poraz.

U tri susreta Avramavi}, Bezbradica, Popovski-Turawanin i Radowi} su postigli 97 ko{eva (primili su samo 46), Amerikanci i Argentinci su postigli po 81, a Hrvati 84.

Srbija – Novi Zeland 30:13 (12:5, 18:8).

Teren „ Skejp jut centra”, pred 400 gledalaca sudili su Geler (Belgija) i Tomita (Japan).

SRBIJA: Avramovi} 12 (1 trojka), Popovski-Turawanin 8 (2), Bezbradica 7, Radowi} 3.

NOVI ZELAND: E{bi 7 (1), Te Renyi 5, Frejzer 1, Karena.

Tabela A grupe 1. Gr~ka 2. Srbija 3. Portoriko 4. N. Zeland 5. Indija

Nemawa Bezbradica u skoku

19

Da~i} podr`ao Karpova i Alisu Mari}

TURNIR U SINSINATIJU

Novak \okovi} plasirao se u osminu finala turnira serije 1000 u Sinsinatiju. \okovi} je u drugom kolu, u srpskom derbiju savladao saigra~a iz Dejvis kup reprezentacije Viktora Troickog sa 2:0, po setovima 6:3 i 7:5.

Protivnik \okovi}a u borbi za ~etvrtfinale bi}e pobednik me~a Xon Izner – David Nalbandijan.

Dva ro|ena Beogra|anina odigrala su dva potpuno razli~ita seta, iako su oba pripala tre}em teniseru sveta.

U prvom, presudio je samo jedan brejk, odnosno jedna brejk lopta.

U ~etvrtom gemu \okovi} je iskoristio prvu brejk loptu na Novak \okovi} me~u, poveo je sa 3:1, i do kraja je sa~uvao tu prednost Viktorov servis bio je neuoza 6:3 i 1:0 u setovima. bi~ajeno rawiv, po{to je \okoDrugi set bio je prepun previ} iskoristio sve ~etiri brejk okreta i gre{aka obojice. lopte koje je imao tokom me~a.

Troicki je uspeo da napravi Viktor se ipak nije predao, vrabrejk na startu i povede sa 2:0, tio je brejk, poveo sa 4:3, a onda ali je zatim izgubio svoja dva je u osmom gemu propustio veliservis gema i prepustio jue ku priliku da prelomi drugi \okovi}u vo|stvo od 3:2. set.

~etvrtak19.avgust2010.

4 3 3 3 3

3 3 1 1 0

1 0 2 2 3

92:94 97:45 80:68 62:78 54:99

7 6 4 4 3

Istina, [panci su postigli 104 poena, ali oni su odigrali sve ~etiri utakmice (izgubili su od Hrvatske sa 29:27), i nema sumwe da }e ih u sutra{wem me~u sa Portorikom, posledwem u A grupi, izabranici trenera Marka Simonovi}a nadma{iti.

Iz na{e grupe, ve} je sigurno, u drugu rundu idu Srbija, bez obzira na ishod susreta Srbije sa Portorikom, i Gr~ka.

Zamenik predsednika Vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} i {ahovski velemajstor Anatolij Karpov sastali su se u kabinetu ministra, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije. Tom prilikom ministar je iskazao zahvalnost Karpovu na prijateqskom odnosu koji je imao prema na{em narodu i prema na{oj dr`avi u proteklih nekoliko decenija.

- Karpov je pomagao i solidarisao se sa nama u najte`e vreme koje je bilo te{ko za na{ narod i na{u dr`avu i zato mislim da je odluka na{eg [ahovskog saveza da podr`i wegovu kandidaturu za predsednika Svetske {ahovske federacije ispravna, ne samo zbog na{eg li~nog i prijateqskog odnosa, nego i zbog svega onog {ta on zna~i za svetski {ah. - kazao je Da~i}.

On je dodao da je za nas posebno va`na wegova odluka da u svom timu za potpredsednika izabere na{u proslavqenu {ahistkiwu Alisu Mari} koja bi bila najvi{i srpski sportski funkcioner koji se nalazi u svetskim sportskim asocijacijama.

- Vlada Republike Srbije se ne me{a u rad sporskih organizacija, ali ga podr`ava i smatramo da bi izbor gospodina Karpova i Alise Mari} bio od velikog zna~aja za razvoj i ponovni uzlet na{eg {aha - istakao je ministar Da~i}.

Anatolij Karpov i Ivica Da~i}

Karpov je podsetio da je najboqi {ahista sveta postao na Olimpijadi u Skopqu 1972. godine i istako da mu je drago da je Beograd glavni grad i {to se {aha ti~e.

Promeni}u odnos preme {ahu ako postanem predsednik FIBA - kazao je Karpov, dodaju}i da su na Balkanu uvek bila takmi~ewa viskokog ranga. On je rekao da }e FIBA, tako|e, podr`avati razvoj de~jeg i {kolskog {aha i tom sportu vratiti

profesionalni nivo. Alisa Mari} se zahvalila Ivici Da~i}u na prijemu, podr{ci i lepim `eqama za uspeh na predstoje}im izborima, kao i Karpovu {to je pozvao u wegov tim. Ona svoju kandidaturu smatra vrstom priznawa za sve ono {to je Srbija u~inila za razvoj {aha i ono {to je postigla u {ahu. Mari} je izrazila nadu u uspeh na izborima koji }e, kako ona smatra, doneti promene u regionu, ali i na svetskom nivou.

ME\UNARODNA UTAKMICA

Stinga nadmudrio Ka}ane Jugovi} Unimet - Energija Panduri 25:30 (13:14) KA]: Sportska dvorana "Hram", gledalaca 200, sudije: Mo{orinski (Zrewanin), Panxi} (Novi Sad). Sedmerci: Jugovi} 2 (2), Energija Panduri 6 (4), iskqu~ewa: Jugovi} 4, Energija Panduri 8 minuta.

JUGOVI] UNIMET: Kukobat, Perovi}, Soldo, Vasi}, Lali} 2, [ipka 5, Kankara{ 3, Jawi} 1, Vugdragovi}, Raki}, Vukovqak 2 (2), Jo{i} 6, Zuki}, Pap 1, Slijep~evi} 2, Stejin 3.

ENERGIJA PANDURI: Dragomir, ]iobano, Pajus Andrej 4, Trujka 1, Hudiberto, Apolcan 4 (1), Eri}iotu 3, Enahe Andrej 2, Savenko, Vukas 3, Jakob 3 (2), Sandru, Kara`i 1, Florea 2, Mazilu 1 (1), Kukrika 2, \otou 2, Novank 2.

Rukometa{i Jugovi}a odra|uju jednu po jednu kontrolnu utakmicu, a posledwa u nizu planiranih provera bila je sa ekipom Energija Panduri iz Trgu`ija.

Stru~ni {tab Ka}ana i daqe me{a karte, svi igra~i su dobili {ansu kako bi se od wih dvadeset{estoro iskristalisalo osamnaestak igra~a koji bi trebalo da ponesu najve}i teret u predstoje}oj takmi~arskoj sezoni. Na svakoj utakmici {ansu dobija neki od osamnaestogodi{waka kao i novajlije. Rezultat

U novoj ulozi: Miqan Vukovqak

je i ovoga puta, {to se ti~e doma}ina bio u drugom planu, {to nije slu~aj s gostima iz Rumunije, koji su odigrali ve} osam utakmica sa ozbiqnim rivalima. To ne ~udi po{to su pripreme zapo~eli skoro tri nedeqe ranije od na{ih superliga{a.

Upore|uju}i dve rumunske ekipe koje su u posledwa tri dana gostovala u Ka}u (Re{ice i Trgu`i) sigurno je to da }e obe biti u vrhu wihovog {ampiona-

ta, s tim {to rukometnim stru~wacima koji su se okupili u Ka}kom "Hramu" u zavidnom broju nije promaklo to da legendarni Vasile Stinga dozvoqava neobaveznu igru, bez uobi~ajenih {ablona za razliku od Re{ica koji svaki napad zapo~iwu unapred dogovorenom akcijom.

Nebesko plavima iz Ka}a u subotu predstoji naredna provera protiv Crvenke.

J. Gali}

KLUBOVI DRUGE LIGE SEVER DOBILI TAKMI^ARSKE BROJEVE

Start 24. septembra

Predstavnici klubova Druge rukometne lige-sever okupili su se u Novom Sadu i doneli nekoliko odluka vezanih za nastupaju}u sezonu. Takmi~ewe u severnoj grupi po~e}e 24. septembra u obe konkurencije. Direktorisawe je povereno i daqe Jovici Tula}u, dok je wegov pomo}nik za sudijska pitawa @ivan Staki}.

Za predsednika Skup{tine drugoliga{a izabran je Milorad Vasiqevi} ('Mladost, Srpska Crwa), potpredsednik je Milivoj ]u}uz (@elezni~ar, In|ija). Odre|en je i Upravni odbor lige, predsednik je Milenko A}imovi} (Hercegovina, Se~aw), potpredsednik Nikola Miqani} (Vrbas), a ~lanovi

@eqko Ranitovi} (Radni~ki), Dalibor Zebi} (Spartak) i Pera Bo`i} (Ruma).

Klubovi su dobili slede}e takmi~arske brojeve - mu{ki klubovi: 1. Ruma, 2. Apatin, 3.

Hajduk (^urug), 4. Potisje Pleteks (Ada), 5. Titel Xon Dir, 6.

Jabuka, 7. @elezni~ar (In|ija), 8. Radni~ki (Novi Sad), 9. Metalac Asko Vidak (Futog), 10.

Hercegovina (Se~aw), 11. Jedinstvo (Ka~arevo), 12. Proleter Agro`iv (B. Karlovac), 13.

RKS (Ba~ka Palanka), 14. @SK (@abaq), 15. Gradnulica (Zrewanin), 16. Milicionar (Novi Sad).

U prvom kolu sasta}e se: Ruma - Milicionar, Apatin - Gradnulica, Hajduk (^) - @SK, Potisje

- RKS, Titel - Proleter A, Jabuka - Jedinstvo (K), @elezni~ar (I) - Hercegovina, Radni~ki (NS) - Metalac AV. @enski klubovi: 1. Vrbas, 2.

Pan~evo, 3. Kikinda, 4. Vojvodina - Petrovaradin, 5. Jedinstvo (Ka~arevo), 6. Spartak (Debeqa~a), 7. Ravangrad (Sombor), 8.

Temerin, 9. Apatin, 10. Lehel (Mu`qa), 11. Srem (Sremska Mitrovica), 12. Jabuka 95, 13.

Radni~ki (Bajmok), 14. Mladost (S. Crwa).

U prvom kolu sasta}e se: Vrbas - Mladost, Pan~evo - Radni~ki (B), Kikinda - Jabuka, Vojvodina - Srem, Jedinstvo (K) - Lehel, Spartak - Apatin, Ravangrad - Temerin.

J. Gali}

20

SPORT

~etvrtak19.avgust2010.

DNEVNIK

RASPORED JESEWEG DELA PRVENSTVA PODRU^NE FUDBALSKE LIGE NOVI SAD

Be~ejci kre}u iz Petrovaradina

1.

KOLO

(21. i 22. avgusta u 17.00)

Kabel - Mladost (BP) Petrovaradin - Be~ej Old gold Omladinac - Vrbas Hercegovac - Srbobran NL [ajka{ - Stari grad Borac - Jedinstvo @elezni~ar - @SK Tvr|ava - Slavija

4.

2.

KOLO

(28. i 29. avgusta u 17.00)

Mladost (BP) - Slavija @SK - Tvr|ava Jedinstvo - @elezni~ar Stari grad - Borac Srbobran NL - [ajka{ Vrbas - Hercegovac Be~ej Old gold - Omladinac Kabel - Petrovaradin

Mladost (BP) - @SK Jedinstvo - Slavija Stari grad - Tvr|ava Srbobran NL - @elezni~ar Vrbas - Borac Be~ej Old gold - [ajka{ Kabel - Hercegovac Petrovaradin - Omladinac

(18. i 19. septembra u 16.30)

Omladinac - Mladost (BP) Hercegovac - Petrovaradin [ajka{ - Kabel Borac - Be~ej Old gold @elezni~ar - Vrbas Tvr|ava - Srbobran NL Slavija - Stari grad @SK - Jedinstvo

7.

KOLO

KOLO

(25. i 26. septembra u 15.30)

Mladost (BP) - Jedinstvo Stari grad - @SK Srbobran NL - Slavija Vrbas - Tvr|ava Be~ej Old gold - @elezni~ar Kabel - Borac Petrovaradin - [ajka{ Omladinac - Hercegovac

8.

(29. septembra u 15.30)

Hercegovac - Mladost (BP) [ajka{ - Omladinac Borac - Petrovaradin @elezni~ar - Kabel Tvr|ava - Be~ej Old gold Slavija - Vrbas @SK - Srbobran NL Jedinstvo - Stari grad

9.

KOLO

KOLO

(2. i 3. oktobra u 15.30)

Mladost (BP) - Stari grad Srbobran NL - Jedinstvo Vrbas - @SK Be~ej Old gold - Slavija Kabel - Tvr|ava Petrovaradin - @elezni~ar Omladinac - Borac Hercegovac - [ajka{ KOLO

NAPOMENA: @elezni~ar, Tvr|ava, Vrbas, Be~ej Old gold, Slavija i Srbobran kada su doma}ini igraju subotom. Kabel svoje utakmice, kad je doma}in, igra nedeqom u 10 ~asova.

11 .

KOLO

(16. i 17. oktobra u 15.00)

Mladost (BP) - Srbobran NL Vrbas - Stari grad Be~ej Old gold - Jedinstvo Kabel - @SK Petrovaradin - Slavija Omladinac - Tvr|ava Hercegovac - @elezni~ar [ajka{ - Borac

13 .

Petrovaradin - Mladost Omladinac - Kabel Hercegovac - Be~ej Old gold [ajka{ - Vrbas Borac - Srbobran NL @elezni~ar - Stari grad Tvr|ava - Jedinstvo Slavija - @SK KOLO

(11. i 12. septembra u 17.00)

10 .

(4. i 5. septembra u 17.00)

5.

KOLO

6.

3.

KOLO

KOLO

(23. i 24. oktobra u 14.30)

Borac - Mladost (BP) @elezni~ar - [ajka{ Tvr|ava - Hercegovac Slavija - Omladinac @SK - Petrovaradin Jedinstvo - Kabel Stari grad - Be~ej Old gold Srbobran NL - Vrbas

14 .

@elezni~ar - Mladost (BP) Tvr|ava - Borac Slavija - [ajka{ @SK - Hercegovac Jedinstvo - Omladinac Stari grad - Petrovaradin Srbobran NL - Kabel Vrbas - Be~ej Old gold

[ajka{ - Mladost (BP) Borac - Hercegovac @elezni~ar - Omladinac Tvr|ava - Petrovaradin Slavija - Kabel @SK - Be~ej Old gold Jedinstvo - Vrbas Stari grad - Srbobran NL

12 .

KOLO

KOLO

(6. i 7. novembra u 14.00)

(9. i 10. oktobra u 15.30)

(30. i 31. oktobra u 14.00)

Mladost (BP) - Vrbas Be~ej Old gold - Srbobran NL Kabel - Stari grad Petrovaradin - Jedinstvo Omladinac - @SK Hercegovac - Slavija [ajka{ - Tvr|ava Borac - @elezni~ar

15 .

KOLO

(13. i 14. novembra u 13.30)

Mladost - Be~ej Old gold Kabel - Vrbas Petrovaradin - Srbobran NL Omladinac - Stari grad Hercegovac - Jedinstvo [ajka{ - @SK Borac - Slavija @elezni~ar - Tvr|ava

(20. i 21. novembra u 13.30)

Tvr|ava - Mladost (BP) Slavija - @elezni~ar @SK - Borac Jedinstvo - [ajka{ Stari grad - Hercegovac Srbobran NL - Omladinac Vrbas - Petrovaradin Be~ej Old gold - Kabel

KULTURA

c m y

DNEVNIK

TAKMI^EWE U OKVIRU 5. ME\UNARODNOG NOVOSADSKOG KWI@EVNOG FESTIVALA

Dvanaest slemera u konkurenciji Na slem takmi~ewu koje }e se odr`ati u okviru 5. Me|unarodnog novosadskog kwi`evnog festivala od 30. avgusta do 2. septembra, u~estvova}e 12 od preko 30 kandidata koji su se prijavili na upravo zavr{enom konkursu Dru{tva kwi`evnika Vojvodine. Komisija DKV je, nakon nekoliko sastanaka i ~itawa radova, odlu~ila da na slem takmi~ewe, koje }e se odr`ati u Novom Sadu u kafeu "Bistro" 1. i 2. septembra s po~etkom u 23 sata, pozove slede}e kandidate: Miwu Bogavac, Milana Mijatovi}a,

Dragoslavu Barzut, Saru Radojkovi}, svi iz Beograda, Dalibora Radovanca iz Futoga, Marjana Todorovi}a iz Ni{a, Nikolu Oraveca iz Petrovaradina, Marka Anti}a iz Para}ina, kao i Bojana Samsona, Milana Mili}a Jagodinskog, Du{ana Gardinova~kog i Nemawu Arsovi}a, svi iz Novog Sada.

Na konkurs DKV za slem takmi~ewe, koje je fakti~ki takmi~ewe za najboqeg slemera Srbije, prijavilo se preko 30 kandidata koji su poslali po osam pesama iz svih krajeva na-

{e zemqe. Svi kandidati su poslali tekstove u skladu sa propozicijama. Na kraju dvodnevnog takmi~ewa bi}e progla{en pobednik koji }e dobiti diplomu i nov~anu nagradu.

Nagradu najboqem slem pesniku uru~i}e pro{logodi{qi pobednik Slobodan Ocokoqi} iz ^a~ka.

Srpskim slemerima }e se, kao gosti, pridru`iti Metju Kejli, pesnik iz Engleske i, na zavr{noj ve~eri, svetski poznati performeri Ser` Pej i Kjara Milas iz Francuske.

N. P-j.

~etvrtak19.avgust2010.

21

NA FESTIVALU U ITALIJI

Nagra|en film Marina Male{evi}a Film "Srce je mudrih u ku}i `alosti" novosadskog rediteqa Marina Male{evi}a osvojio je jo{ jednu nagradu na me|unarodnom festivalu u ino-

"Yuri ’s Day" Kirila Srebrenikova, dok su nagrade za najboqu fotografiju ravnopravno pripale belgijskom ostvarewu "Altiplano" u re`iji Pitera

film. Male{evi}ev film je pro{le godine osvojio i drugu nagradu na festivalu filmskog scenarija u Vrwa~koj Bawi. Do sada je prikazan na dese-

VUKOV SABOR OD 13. DO 19. SEPTEMBRA U LOZNICI

U znaku Me{e Selimovi}a Vukov sabor, posve}en reformatora srpskog jezika Vuku Stefanovi}u Karaxi}u, odr`a}e se po 76. put, od 13. do 19. septembra u Loznici i Tr{i}u.

Direktorka Centra za kulturu "Vuk Karaxi}" iz Loznice Dajana \edovi} rekla je da }e ovogodi{wi program biti u znaku 100. godi{wice ro|ewa kwi`evnika Me{e Selimovi}a i 200. godi{wice Boja na Loznici. Uo~i Sabora odr`a}e se petnaestak kwi`evnih, muzi~kih, likovnih i drugih

priredbi. Na otvarawu manifestacije 13. septembra u Vukovom domu kulture u Loznici, Muzej pozori{ne umetnosti iz Beograda priredi}e izlo`bu o Me{i Selimovi}u, a potom }e Narodno pozori{te izvesti predstavu "Dervi{ i smrt", po romanu tog kwi`evnika. Zavr{na saborska sve~anost bi}e 19. septembra na Sabori{tu u Tr{i}u gde }e scenski prikaz o Boju na Loznici prirediti pozori{te "Ogledalo" iz Beorada, a saborsku besedu }e odr`ati ministar za kulturu Ne-

boj{a Bradi}. Najavqeno je da }e saborskim sve~anostima, prisustvovati i Gabrijela [ubert, profesorka slavistike na Unuverzitetu u Jeni, Nema~ka.

Sabor je najstarija i najmasovnija kulturna minifestacija u zemqi.Organizuje se od 1933. i do sada nije odr`an samo dva puta - tokom Drugog svetskog rata, 1941. i 1944. godine. Organizator je Centar za kulturu "Vuk Karaxi}" iz Loznice.

(Beta)

U VAJMARU, GETEOVOM RODNOM GRADU

Ivawi otvara festival umetnosti Festival umetnosti u Vajmaru, koji se odr`ava od 20. avgusta do 12. septembra, otvori}e srpski kwi`evnik Ivan Ivawi i predsednica vlade nema~ke pokrajine Tiringijevlade, Kristina Liberkneht.

U saop{tewu izdava~ke ku}e "Stubovi kulture" se navodi da }e Ivan Ivawi na otvarawu festivala odr`ati govor "Se}awe na Buhenvald" u kome }e citirati delove svog novog romana "Slova od kovanog gvo`|a", ~ija se radwa ve}im de-

lom odvija u Vajmaru. "Ivawi }e u svom govoru podsetiti da su himnu Buhenvalda stvorili slavni be~ki umetnici, Herman Leopoldi i Fric LenerBeda, koji su kao Jevreji bili zatvorenici u logoru Buhenvald", pi{e u saop{tewu.

Otvarawe festivala u Vajmaru u`ivo }e preneseti nema~ka televizija.

Ivan Ivawi je, uz Davida Albaharija i Dragana Veliki}a, najprevo|eniji srpski savremeni pisac na nema~ki je-

zik. Festival umetnosti u Vejmaru, je najva`niji kulturni doga|aj u rodnom gradu nema~kog pisca, politi~ara, pesnika, nau~nika i filozofa Johana Volfganga Getea. Festival ~ine programi iz svih oblasti umetnosti: muzike, pozori{ta, igre, kwi`evnosti, vizuelne umetnosti. Tokom festivala umetnici iz celog sveta, predstavqaju svoje radove u pozori{tima i galerijama u Vajmaru.

(Beta)

Dadi \uri}u nagrada za `ivotno delo Predsednik Skup{tine Crne Gore Ranko Krivokapi} uru~io je Trinaestojulsku nagradu za `ivotno delo crnogorskom slikaru Miodragu Dadu \uri}u. To visoko priznawe \uri}u je uru~eno u bolnici u Parizu, u kojoj se slikar nalazi na le~ewu.

Prema saop{tewu iz crnogorskog parlamenta, \uri} je pokazao veliko interesovawe za prilike u svojoj domovini i obe}ao je da }e ~im ozdravi do}i na Cetiwe, gde }e prirediti svoju novu izlo`bu. Krivokapi} je \uri}u po`eleo "skori

susret sa Crnogorcima". Sve~anosti uru~ewa Trinaestojulske nagrade u Parizu prisustvovao je crnogorski ministar kulture Branislav Mi}unovi}. \uri} je prvi dobitnik Trinaestojulske nagrade za `ivotno delo.

(Beta)

UZ IZLO@BE DELA PETRA LUBARDE I IVANA RADOVI]A DANAS I SUTRA NA TRGU GALERIJA U NOVOM SADU

Filmovi i tuma~ewa kustosa

Nedavno su, u okviru projekta "Muzej u pokretu" Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, na Trgu galerija u Novom Sadu otvorene dve izlo`be: "Heroika vizije Petra Lubarde" u Galeriji Matice srpske i "Od apstrakcije do predela ~ulnosti" Ivana Radovi}a u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog, a uz wih je najavqen i raznovrstan prate}i program.

Ve~eras }e publika biti u prilici da u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog, od 19. 30 ~asova, pogleda polu~asovni dokumentarni film o Ivanu Radovi}u iz serijala "Slikari i vajari", nastao u produkciji RTS. O `ivotu i stvarala{tvu Ivana Radovi}a, umetnika koji je lirski nadahnuto prikazivao vojvo|ansku ravnicu i okru`ewe u kom je `iveo, u ovom filmu govori Lazar Trifunovi},

na{ eminentni istori~ar umetnosti. U pri~i o prolasku kroz stilske faze, kreirawu slikarski prepoznatqivog identiteta, uticajima i inspiracijama, kao i `ivotnim okolnostima koje su mewale wegovo slikarstvo, sazna}emo vi{e o ovom poznatom srpskom modernisti. Film je re`irao Mika Milo{evi}, po scenariju Lazara Trifunovi}a, a ~uva se u Dokumentarnom fondu Spomen-zbirke, zahvaquju}i saradwi sa Programskim arhivom Radio televizije Beograd.

Stru~no tuma~ewe izlo`be slika Ivana Radovi}a,~ija je autorka @ana Gvozdenovi}, vi{i kustos Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, predvi|eno je nakon projekcije filma, od 20 ~asova. Sutra }e publika biti u prilici da u Galeriji Matice srpske, od 19.30 ~aso-

va, pogleda polu~asovni dokumentarni film o Petru Lubardi, iz istoimenog serijala RTS -a. O `ivotu i stvarala{tvu Petra Lubarde i u ovom filmu govori istori~ar umetnosti Lazar Trifunovi}.

Film se ~uva u Dokumentarnom fondu Spomen-zbirke Pavla Beqanskog.

Nakon projekcije, u 20 ~asova, Mirjana Brmbota, kustos izlo`be, odr`a}e stru~no tuma~ewe izlo`be kojom je obuhva}eno 26 reprezentativnih dela Petra Lubarde (1907–1974) iz zbirki slikarstva Muzeja savremene umetnosti Beograd, nastalih u periodu 1926–1967. godine.

Dok traju postavke ovih izlo`bi, do 12. septembra, jo{ u nekoliko navrata bi}e prikazivani ovi filmovi i organizovana stru~na tuma~ewa.

N. Pej~i}

Scena iz filma „Srce je mudrih u ku}i `alosti”

stranstvu. Ovo ostvarewe, za koje je Male{evi} zajedno sa Draganom Stankovi}em napisao scenario, dobilo je nagradu za najboqi koncept na 11. Lukanija film festivalu, koji je od 10. do 13. avgusta odr`an u mestu Piti}i na jugu Italije.

U selekciji igranih filmova u konkurenciji za nagrade je bilo osam ostvarewa iz [panije, Filipina, Rusije, Francuske i sa Tajlanda... Za najboqi film progla{en je ruski

Brosensa i Xesike Vudvort (nedavno je prikazan i na Pali}kom filmskom festivalu) i tajavanskom "Jang , Jang" ^eng Ju - ]ijena.

Film "Srce je mudrih u ku}i `alosti", nastao u produkciji Nezavisnog filmskog centra "Kino-klub Novi Sad" i Akademije umetnosti u Novom Sadu , podse}amo, pro{le godine, tako|e u Italiji, na me|unarodnom festivalu u Potenci dobio je nagradu za najboqi

tak, {to doma}ih, {to filmskih festivala u inostranstvu.

Sredinom septembra predstavi}e se u takmi~arskoj konkurenciji i na festivalu u Sao Paolu u Brazilu.

Ina~e, autorski, scenaristi~ko rediteqski tandem Male{evi} - Stankovi} priprema svoj novi igrani film "Apofanija", ~ije bi snimawe trebalo da po~ne tokom 2011. godine.

V. C.

IZ AKADEMIJE FILMSKE UMETNOSTI I NAUKE SRBIJE

Kandidata za Oskara bira}e odbor Akademija filmske umetnosti i nauke Srbije saop{tila je da je izabrala ~lanove Stru~nog odbora sa jednogodi{wim mandatom za izbor doma}eg kandidata za 83. godi{wu nagradu Ameri~ke filmske kademije, Oskar, u kategoriji najboqi dugometra`ni igrani film na stranom jeziku. ^lanovi Stru~nog odbora su filmolog Petar Volk, monta`er Jelena \oki}, glumica Du{ica @egarac i publicista Radoslav Zelenovi}. ^lanovi odbora su i filmolog-kriti~ar Bo`idar Ze~evi}, rediteq Milan Jeli}, re-

diteq Pater Lalovi}, scenograf Vladislav La{i}, glumac Dragan Nikoli}, publicista Muharem Pervi}, rediteq Qubomir Radi~evi}, glumica Ru`ica Soki}, rediteq Dinko Tucakovi}, glumica Vesna ^ip~i} i glumac Slavko [timac.

Stru~ni odbor }e filmove ocewivati od 13. do 25. septembra, a odluku o izboru kandidata done}e do 28. septembra, kako bi kopija izabranog filma sa prate}om dokumentacijom bila blagovremeno dostavqena Ameri~koj filmskoj akademiji u Los

An|elesu do 1. oktobra. Svim ovogodi{wim producentima, kako je navedeno u saop{tewu, dostavqen je obrazac prijave sa prate}im upustvima, koji se mo`e preuzeti i sa sajta Filmskog centra Srbije: www.fcs.rs.

Pravilno popuwene prijave filmova, koji ispuwavaju uslove Ameri~ke filmske akademije i Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije moraju biti dostavqene do 5. septembra na adresu Muzeja Jugoslovenske kinoteke, Kososvka 11.

(Tanjug)

IZLO@BA RADOVA NASTALIH U UMETNI^KOJ KOLONIJI „E^KA”

Susreti akvarelista

Izlo`ba radova nastalih na 31. susretu akvarelista, odr`anom od 9. do 15. avgusta, otvorena je ove nedeqe u zrewaninskoj Savremenoj galeriji i traja}e do 23. avgusta. U paviqonu Umetni~ke kolonije “E~ka” okupili su se umetnici iz razli~itih delova sveta, kako afirmisani akvarelisti, tako i oni koji se u svom radu nisu ~esto susretali sa ovom likovnom tehnikom. Ove godine u radu kolonije u~estvovali su Jamane Kazuaki (Japan), Maja Raleva (Makedonija), Rumijana Sekulova (Bugarska), Branislav S. Markovi} (Beograd), Milorad Maravi} (Kraqevo) i Iva Nedeqkov (Zrewanin).

Umetni~ka kolonija u E~ki, ina~e, osnovana je 1956. godine.

Okupqala je od tada najzna~ajnija imena likovne umetnosti sa teritorije biv{e Jugoslavije, koji se, u skladu sa sopstvenim opredeqewem, bave razli~itim tehnikama - slikarstvom, skulpturom, grafikom, da bi se osamdesetih godina stavio akcenat na akvarelisti~ke sazive, kao najpristupa~nije i umetnicima i organizatorima. Posebno interesovawe organizatora Umetni~ke kolonije za akvarel podstaknuto je izlo`bom “Akvarel likovnih umetnika Vojvodine, u~esnika u radu umetni~kih ko-

Zajedni~ki portret u~esnika kolonije

lonija”, odr`ane 1977. godine.

Ova izlo`ba poslu`ila je kao povod za manifestaciju “Susret akvarelista Jugoslavije”, odr`anu 1980. godine, od kada zapo~iwe redovno okupqawe u E~ki.

Fond Savremene galerije u Zrewaninu sadr`i oko 800 akvarela autora iz svih biv{ih republika i pokrajina Jugoslavije, i inostranstva. Akvareli pokrivaju period od pedesetih godina 20. veka pa sve do danas, a najve}i broj u fondu nastao je tokom po-

sledwe tri decenije, od kada se zapo~elo sa Sazivima akvarelista. Tako da se dobija uvid u gotovo celokupno posleratno stvarala{tvo u ovoj tehnici.

Tokom svog rada kolonija je poku{avala da, koliko je to mogu}e, isprati aktuelna de{avawa u likovnoj umetnosti, ali i da zadr`i specifi~nosti, po kojima je prepoznatqiva me|u velikim brojem umetni~kih kolonija osnovanih tokom posledwih godina. @. Balaban

22

SVET

~etvrtak19.avgust2010.

DNEVNIK

BARAK OBAMA UPOZORAVA BIRA^E

UKRATKO

Izlazak SAD iz recesije tek za nekoliko godina

Poginulo 17 dece LAKNAU: Najmawe 17 dece poginulo je u indijskom selu Sumgarh, kada se zbog jakih ki{a uru{ila {kola, saop{tili su zvani~nici. Ministar za vanredne situacije Kazan Das rekao je da su spasioci sa~uvali `ivot osmoro dece, koje su ju~e izvukli iz objekta, prenela je agencija AP. Spasila~ki timovi tragaju za jo{ 11 dece i dva nastavnika, za koje veruju da se nalaze ispod ru{evine zgrade u indijskoj dr`avi Utrakand.

Blagojevi} kriv ^IKAGO: Biv{i guverner Ilinoisa Rod Blagojevi} progla{en je ju~e krivim za lagawe federalnih agenata, dok }e su|ewe po preostale 23. ta~ke optu`nice koje ukqu~uju ikorupciju biti ponovqeno iz proceduralnih razloga. Ameri~ki savezni sud Blagojevi}a je proglasio krivim za lagawe federalnih agenata kada je izjavio da nije znao poreklo novca koji je dolazio iz donacija, kao i da je strogo razdvajao politi~ku kampawu od dr`avni~kih poslova. Za lagawe federalnih agenata u Americi je predvi|ena zatvorska kazna od pet godina. Po saop{tavawu presude tu`ila{tvo je najavilo da }e tra`iti novo su|ewe za Blagojevi}a i wegovog brata Roberta, koji je zajedno sa wim optu`en po ukupno 24 ta~ke. Novo saslu{awe zakazano je za 26. avgust, kada }e sud odlu~iti o po~etku novog procesa po preostalim ta~kama optu`nice.

Vozila s pogonom na viski

SIJETL: Ameri~ki predsednik Barak Obama ocenio je da }e biti potrebno nekoliko godina da SAD iza|u iz recesije, upozoriv{i bira~e pred jesewe izbore za Kongres da bilo koji kandidat koji obe}ava skoriji oporavak, "samo `eli wihov glas".

"Istina je da }e nam biti potrebno nekoliko godina da se potpuno i{~upamo iz recesije.

Bi}e potrebno vreme da vratimo osam miliona qudi na posao.

Svako ko tvrdi druga~ije, `eli samo va{ glas", rekao je Obama u Sijetlu, na promociji demokratske kandidatkiwe za Kongres, senatorke Peti Marej. Marej je ~lanica rukovodstva Demokratske stranke u Senatu. Ona i republikanac Dino Rosi postali su

Barak Obama

prekju~e zvani~no kandidati svojih stranaka za izbore u novembru. Obamina ekonomska procena odslikava "mu~nu politi~ku realnost" u kojoj su i on, i SAD, ali i poku{aj da pomalo razo~arane bira~e ubedi da ponovo glasaju za kandidate Demokratske

stranke na predstoje}im izborima, ocewuju analiti~ari. Po wihovom mi{qewu, predsednik tako|e poku{ava da ubedi bira~e da wegove napore da obuzda ekonomsku krizu ocewuju dugoro~no, jer se nada sopstvenom reizboru na predsedni~kim izborima 2012. godine. U ameri~koj javnosti se ocewuje da }e izbori za Kongres biti svojevrstan test Obamine administracije i premo}i Demokrata u Kongresu. Obama se, kako navodi agencija AP, zato uputio na "iscrpquju}u izbornu turneju" tokom koje }e u svakoj oblasti zemqe provesti po tri dana.

RUMUNSKO-RUSKI ODNOSI „NA LEDU”

Proteran ruski diplomata BUKURE[T: Odnosi izme|u nekada{wih saveznika Rusije i Rumunije na{li su se na velikoj proveri posle otvarawa "{pijunskog rata" koji je izazvalo obostrano proterivawe diplomata. "Bukure{t odgovorio Moskvi", u naslovu isti~e ju~e dnevnik "Romania libera", dok drugi

listovi isti~u da su se odnosi izme|u dve zemqe na{li "na ledu".

"Rusija i Rumunija po~ele rat proterivawa diplomata", pi{e dnevnik "Gundil" posle odluke Bukure{ta da uskrati gostoprimstvo jednom jo{ neimenovanom ruskom diplomati iz Rumunije.

Bio je to zapravo odgovor na od-

EDINBURG: Nau~nici sa univerziteta u Edinburgu tvrde da su, posle dve godine istra`ivawa, razvili novu vrstu biogoriva za automobile na bazi {kotskog viskija. Novo gorivo, kome su dali naziv "butanol", dobili su kombinacijom taloga iz bakarnih kazana za destilovawe viskija i ostataka `itarica koje se koriste u proizvodwi ~uvenog {kotskog pi}a. Oni su naveli da "butanol" mogu koristiti svi tipovi automobila i da konverzija motora nije neophodna.

(Tanjug) Bukure{t

U nesre}i 40 mrtvih MANILA: ^etrdeset qudi je poginulo kada se ju~e prepun autobus survao u provaliju na jednom planinskomputu na Filipinima, navela je policija. Najte`u nesre}u u novijoj filipinskoj istoriji pre`ivelo je 10 qudi, a devetoro je prevezeno u bolnice, naveo je {ef policije provincije Benget, severno od glavnog grada Manile. On je dodao da je me|u pre`ivelima i voza~ autobusa, koga }e policija saslu{ati. Nesre}e su ~este u toj oblasti, najvi{e zbog veoma lo{ih vozila, dok put va`i za dobar.

luku Moskve da proglasi za personu non grata prvog sekretara rumunske ambasade u Moskvi, Gabrijela Greka, koji je priveden i optu`en da se u Rusiji bavio vojnom {pijuna`om. Odnosi izme|u Rumunije i Rusije su se pogor{ali posledwih godina, pogotovo od kako je Bukure{t 2004. godine postao ~lan NATO-a i dozvolio na svojoj teritoriji otvarawe ameri~kih vojnih baza.

Moskva do`ivaqa kao pretwu to {to Bukure{t sada pregovara sa Va{ingtonom o postavqawu ameri~kih raketa na teritoriji Rumunije kao dela antiraketnog {tita u Evropi koji bi, kako se tvrdi u NATO-u, trebalo da bude usmeren prema Iranu i severnoj Koreji. Dve zemqe imaju razli~ite stavove i o situaciji u Moldaviji, u kojoj tre}ina stanovni{tva govori rumunski. Bukure{t podr`ava sada{wu vladu u Ki{iwevu koja je primetno okrenuta ka zapadnoj Evropi.

Na smrt osu|ena ostaje u Iranu TEHERAN: Iranski predsednik Mahmud Ahmedinexad je izjavio da Iranaka koja je osu|ena na smrt kamenovawem zbog preqube ne}e biti izru~ena Brazilu, iako je predsednik te zemqe obe}ao da }e joj dati azil. [ef iranske dr`ave, koji ima bliske odnose sa predsednikom Brazila Luizom Iwasom Lula da Silvom, primetno je, odbijaju}i taj predlog, birao re~i kako ne bi "naqutio" svog prijate-

qa. Da Silva je u kampawi za oktobarske predsedni~ke izbore u Brazilu, ponudio Teheranu re{ewe ovog slu~aja koji je danima u `i`i svetske pa`we: obe}ao je azil na smrt osu|enoj Sakini Mahamadi A{tijani.

"Mislim da nema potrebe da pravimo probleme predsedniku Silvi i da wu izru~ujemo Brazilu", rekao je Ahmedine`ad u izjavi lokalnoj televiziji. "Mi `elimo da Brazilu izru~ujemo

tehnologiju, a ne ovakve slu~ajeve", prenose agencije.

U Teheranu tvrde da je Da Silva "du{evan ~ovek", ali nije dovoqno obave{ten o ovom slu~aju koji je ve} danima u centru pa`we svetske javnosti. Sud u Teheranu je 2006.godine osudio na smrt A{tijani (43) zbog toga {to je imala nedozvoqene odnose sa drugim mu{karcem, iako je bila u braku, za {ta se u Iranu izri~e smrtna kazna.

IZRAEL

Savladan napada~ u ambasadi Turske TEL AVIV: Obezbe|ewe turske ambasade u Tel Avivu uhvatilo je Palestinca koji je upao u zgradu ambasade, poku{ao da zarobi taoce i tra`io azil, saop{tilo je Ministarstvo spoqnih poslova u Ankari. Napeta sitacija trajala je {est sati, a napada~ koji je rawen iz vatrenog oru`ja jo{ uvek je u zgradi ambasade jer turski zvani~nici ne dozvoqavaju izraelskoj policiji i hitnoj pomo}i da u|e.

"Na{e bezbednosno osobqe je neutralizovalo osobu koja je poku{ala da uzme vicekonzula za ta-

oca, po{to je prethodno zahtevao azil", navodi se u saop{tewu turskog Ministarstva spoqnih poslova i dodaje da je napada~ kod sebe imao no`, kantu benzina i pi{toq za koji se posle ispostavilo da je igra~ka. Izraelsko Ministarstvo spoqnih poslova identifikovalo je napada~a kao Nadima Inxaza, Palestinca iz Ramale koji je nedavno pu{ten iz zatvora po{to je odslu`io kaznu za napad na britansku ambasadu pre ~etiri godine, gde je tako|e tra`io azil.

RUSIJA

Po`ara mawe, Moskva i daqe u smogu MOSKVA: Broj {umskih po`ara u Rusiji je znatno mawi, ali Moskva je i daqe u smrdqivom smogu.

Organizacija za nadzor `ivotne sredine - Moseko je danas objavila da je nivo ugqen-monoksida, ugqovodnika i drugih zaga|iva~a u Moskvi i daqe opasan po qudsko zdravqe. Ipak, nivo zaga|ewa je ispod rekordnog nivoa s po~etka avgusta kada se Moskva ~itavu sedmicu gu-

{ila u smogu. Ministarstvo za vanredne situacije je objavilo da se od ju~e broj po`ara oko Moskve prepolovio. Ovogodiswe leto je u Rusiji najtoplije za 130 godina, od kada se meri temperatura vazduha, a veruje se da je vru}ina izazvala hiqade po`ara {irom zemqe. Rusija je zbog su{e izgubila tre}inu roda p{enice i Vlada je zato zabranila wen izvoz do kraja godine.

VELIKA BRITANIJA

Politi~ari {ire histeriju LONDON: Reakcije svetskih politi~ara na globalne probleme - izlivawe naftne mrqe u Meksi~kom zalivu, {irewe oblaka vulkanskog pepela sa Islanda, terorizam i {irewe virusa gripa, pokazuju da dana{wim vlastodr{cima nedostaje va`na vrlina stavqawe doga|aja u {iri kontekst i reakcija srazmerna stvarnoj opasnosti, pi{e ju~era{wi "Gardijan". Potreba da se manipuli{e strahom gra|ana stara je koliko i vlast, a moderni mediji joj samo doprinose, hipnoti{u}i javnost kako bi bila pokorna, navodi

kolumnista tog lista Sajmon Xenkins. On pi{e da je predsednik SAD Barak Obama preuveli~ao opasnost od {irewa naftne mrqe iz li~nih i partijskih razloga, a da se sada odjednom bori da wene razmere umawi. Rezultat takve retorike su ~iwenice da su broj turista i prodaja ribe u Meksi~kom zalivu dramati~no opali, a da sada{we projekcije pokazuju da je samo 16 od 180 pla`a na Floridi zaga|eno i da je najve}i deo naftne mrqe ve} nestao.Obama sada, misteriozno, govori da je "stvar pod kontrolom".

SEVERNA I JU@NA KOREJA

Seul odbio ponudu Pjongjanga za samit SEUL: Severna Koreja je ponudila Ju`noj Koreji sastanak na vrhu, o~igledno u nameri da osigura dobijawe ekonomske pomo}i, ali je Seul to odbio, ~ime su tenzije izme|u dve zemqe dodatno poja~ane, javqaju ju`nokorejski mediji. Seul je lane ponudio samit Pjongjangu, a kada je Severna Koreja nedavno pitala da li ta ponuda i daqe va`i, stigao je odgovor da su se okolnosti, u me|uvremenu, promenile, pi{e list Dong-a ILbo, pozivaju}i se na izvore u ju`nokorejskoj vladi.

Portparol ju`nokorejskog Ministarstva za ujediwewe Li Xong-xo je navela da ni na jednom vladinom nivou sada "ne te~e dijalog" o odr`avawu samita. Ministar za ujediwewe Hjun In-tek naglasio je, u intervjuu jednom poslovnom dnevniku, da nije pravo vreme za samit sa Severnom Korejom, prenose zapadne agencije. U novinskim tekstovima se podse}a da su dve Koreje, tokom 2009. godine, imale seriju tajnih sastanaka s ciqem da se ugovori sastanak na vrhu, ali su uslovi dve strane bili dosta razli~iti.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TEODOR BAKONSKI [ef rumunske diplomatije Teodor Bakonski rekao je ju~e da se wegova zemqa protivi "stigmatizaciji kategorija stanovnika na osnovu etni~kih kriterijuma" kako je ocenio odluku francuskih vlasti da deportuju Rome u Rumuniju i Bugarsku. Francuske vlasti su odlu~ile da deportuju 700 Roma u Rumuniju i Bugarsku, a letos su uni{tile 51 ilegalno romsko naseqe.

YULIJA ROBERTS Xulija Roberts (42) izjavila je da nema nameru da bilo {ta mewa u svom `ivotu i da ju je majka nau~ila da ne pri~a javno o privatnim uverewima. Glumica koja u Tokiju promovi{e novi film "Jedi, moli, voli", objasnila je povodom spekulacija da je prihvatila hinduisti~ku veru, da je impresionirana boravkom u Indiji, i da joj je "sasvim dobro" ovako kako je.

ANGELA MERKEL Vladaju}a nema~ka konzervativno-liberalna koalicija kancelarke Angele Merkel bi sa katastrofalnim rezultatom izgubila izbore ukoliko bi bili narednog vikenda. Ispitivawe instituta Forza pokazuje da posle letwe pauze, okon~ane ove sedmice, vladaju}e stranke u`ivaju poverewe samo 34 odsto gra|ana. To je mawe nego {to su ikada zajedno imali konzervativci i liberali.

Sredwa Evropa posle tranzicije dobro mesto za `ivot PRAG: Postkomunisti~ka sredwa Evropa je posle 20 godina tranzicije postala dobro mesto za `ivot, a u gorwoj tre}ini na listi ameri~kog nedeqnika “Wusvik”, me|u zemqama gde se u svetu najboqe `ivi, na{le su i ^e{ka, Poqska i Slova~ka. Me|u prvih 30 su iz biv{e Jugoslavije samo Slovenija - na 24. mestu, ujedno i najboqe rangirana zemqe "nove Evrope", i Hrvatska - na 28. mestu. Na toj listi 100 zemaqa sveta u kojima su analiti~ari prou~avali kvalitet `ivota, nema ve}ine drugih zemaqa zapadnog Balkana - Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, ali Albanija je na listi, na 57. mestu. Analiti~ari “Wusvika” poku{ali su na osnovu saznawa o stawu privrede, zdravstva, mogu}nosti za sti-

Cirih

Da ste ro|eni danas, koja zemqa bi vam dala najvi{e mogu}nosti da `ivite zdrav, bezbedan `ivot u relativnom blagostawu ? Prema toj listi, najsre}nije tri zemqe za `ivot na planeti suFinska, [vajcarska i [vedska

cawe obrazovawa i politi~ke situacije da odgovore na pitawe: Da ste ro|eni danas, koja zemqa bi vam dala najvi{e mogu}nosti da `ivite zdrav, bezbedan `ivot u relativnom blagostawu. Prema toj listi najsre}nije tri zemqe za `ivot na planeti su Finska, [vajcarska i [vedska. Na za~equ liste su Kamerun, Nigerija i posledwa, na 100. mestu, Burkina Faso. U postkomunisti~koj sredwoj Evropi najboqe mesto za `ivot je ^e{ka, na 25. mestu, na 29. je Poqska, na 31. Slova~ka, a Ma|arska je na 32. mestu. ^e{ka je najboqe rangirana u okviru te sredweevropske Vi{egradske ~etvorke zahvaquju}i dostupnosti obrazovawa i stabilnoj politi~koj sredini, dok za prvim susedima zaostaje u ekonomskim kriterijumima.

EKOLOGIJA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak19.avgust2010.

23

PO^IWE FESTIVAL EKOLO[KOG POZORI[TA ZA DECU I MLADE

U potrazi za smislom Festival ekolo{kog pozori{ta za decu i mlade, 16. po redu, odr`ava se u Ba~koj Palanci od danas do 22. avgusta. Moto ovogodi{weg festivala je "U potrazi za smislom", a u okviru programa bi}e izvedeno {est de~jih pozori{nih predstava, organizovano je osam radionica, a predvi|en je i zanimqiv muzi~ki program - najavqeno je na konferenciji za medije koju je organizovao Fond za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodine.

- Festival ekolo{kog pozori{ta za decu i mlade svake godine se organizuje u avgustu kada se u svetu obele`ava Svetski dan mladih - rel~a je direktorka Fonda za razvoj neprofitnog sektora Ana Segedinski. - Ciq obele`avawa Svetskog dana mladih jeste da se svi zajedno podsetimo na vrednosti koje nosi mladost i na

NEO^EKIVANI PROBLEMI BE^EJSKIH KOMUNALACA

Xonson isti~e da se u~io na gre{kama iz Pariza, gde je veliki broj bicikala ukraden ili ba~en u reku. Tako|e, uveren je da }e sistem funkcionisati u Londonu.

- Ovo je izvanredan eksperiment za novu vrstu javnog prevoza u Londonu" ka`e Xonson i dodaje da se nada da }e London postati jedan od najve}ih biciklisti~kih gradova u svetu.

Vo`wa biciklom kroz grad, me|utim, ima svoje izazove, od kojih je najve}i saobra}aj. U pojedi-

Festival, 16. po redu, odr`ava se u Ba~koj Palanci od danas do 22. avgusta trazi za smislom” uz ciq da se vrednostima na kojima je po~ivalo dru{tvo vrati smisao. Ona je rekla da je od pro{le godine festival preuzela grupa mladih qudi, te da se oseti mladala~ki duh i ja~ina ideje koju festival {aqe.

- Okupili smo veliki broj mladih qudi, pre svega sredwo{kola-

di} izrazio je zadovoqstvo zbog organizovawa ovakve manifestacije namewene najmla|im sugra|anima.

Rodi} je naglasio da se Festival se u tom gradu odr`ava ve} 16. put i da veruju da }e trajati jo{ mnogo godina i davati poseban zna~aj kulturnim sadr`ajima.

- Ove godine bi}e izvedeno {est pozori{nih predstava za decu, {to je zbog posledica ekonomske krize znatno mawe nego ranijih godina, ali su one veoma kvalitetne i potvr|ene su kao dobra i edukativna zabava za decu – rekla je koordinatorka pozori{nog stvarala{tva Smiqana Marinkovi}, koja je predstavila ovogodi{wi pozori{ni program. - @elim da naglasim da je Ba~ka Palanka i daqe grad bez pozori{ta, zbog ~ega se festival bori da deci ovog grada, bar jednom godi{we, ponudi ovakav kulturni sadr`aj. Bi}e organizovane kreativno-umetni~ke radionice za sve uzraste, gde }e deca i mladi mo}i da se oprobaju u novim ve{tinama.

Ove radionice su festivalska praksa od samog po~etka i pokazale su se kao veoma interesantne i edukativne.

R. D.

Nuklearke nisu po`eqne U organizaciji Centara za ekologiju i odr`ivi razvoj nedavno je u Subotici odr`an skup o energetici, nuklearnoj energiji i potrebi da Srbija dobije novu energetsku politiku, a predava~ je bio Zvezdan Kalmar.

Iako je u na{oj zemqi jo{ uvek na snazi moratorijum na izgradwu nuklearnih elektrana, Srbija je u jeku pregovara oko toga da se ukqu~i u izgradwu kontraverzne bugarske nuklearne elektrane Belene, koja se nesupe{no podi`e, ve} ~etrdeset godina i koja je vi{estruko odbijana od strane bugarske javnosti i samih potencijalnih finansijera zbog velikih rizika zastarele tehnologije.

Govore}i o nuklearnim centralama, Kalmar je ocenio da ti projekti nisu ekonomski isplativi i da cena struje dobijene na taj na~in nije jeftina, kao {to se obi~no misli, zbog visokih tro{kova odlagawa otpada i tro{kova rizika kapitala, istakav{i da se cena struje dobijene na taj na~in obi~no prebacuje na poreske obveznike. On je naveo primer finansijskih institucija koje ne savetuju svojim klijentima da investiraju novac u takve projekte, zbog velikih rizika za kapital

Hiqade bicikala osvajaju London Londonska saobra}ajna slu`ba uvela je u centru grada sistem za iznajmqivawe bicikala, kako bi podstakla gra|ane da ih koriste vi{e nego automobile, taksije ili javni prevoz, prenose agencije. Ta akcija je deo napora da se smawi gu`va na putevima i u transportnom sistemu britanske prestonice. [irom britanske prestonice istovaruju se novi bicikli. Gradona~elnik Boris Xonson nada se da }e ih gra|ani redovno koristiti i misli da bi svi trebalo da se provozaju biciklima.

Sistem, vredan 150 miliona dolara, drugi je po veli~ini u svetu.

Gra|ani koriste elektronski kqu~, kako bi uzeli bicikl sa jedne od vi{e od 300 stanica. Kada stignu do svoje destinacije, ostavqaju bicikl na drugom mestu. Bicikli su te{ki i glomazni, kako bi se umawio rizik od o{te}ewa i vandalizma.

ca i studenata oko ove ideje, {to za nas predstavqa najve}i uspeh.

Zbog wih i wihove nesebi~ne podr{ke festival organizuje i muzi~ki program, rok ve~e i ve~e elektronske muzike - navela je Sowa Petrovi}.

Predsednik Skup{tine op{tine Ba~ka Palanka Miroslav Ro-

U SUBOTICI ODR@ANO PREDAVAWE O ENERGETICI

Radnik zarobqen u topoli O~ekivali su zaposleni u betraktora. Po{to smo imali jed~ejskom JP “Komunalac“ potenodnevnu dozvolu za takvu vrstu {ko}e pri uklawawu 11 prestarada, a koja je iziskivala iskqurelih stabala topole na po~et~ewe elektri~ne i telefonske ku Ulice Milo{a Crwanskog u mre`e iz funkcije do 17 sati, nasequ Mali rit, ali najmawe s posao smo morali da zavr{imo. hidrouli~nom korpom Op{tinske vatrogasne jedinice, koju su anga`ovali kao ispomo} u radu.

Me|utim, do{lo je do nenadanog i neobi~nog zastoja. I to kada.

- Na{ radnik Atila Varga iz korpe na petnaestak metara visine po~eo je da se~e grane visokih i vidno bolesnih topola, ali je u podne do{lo do kvara na hidroulici i on je ostao gore, izlo`en tropskoj vru}ini - rekao nam je poslovo|a u JP „Komunalac“ Zoltan Feje{. - Ta~no 150 minuta je bio u svojevrsnom “~ar- Atila Varga u ~ardaku ni na nebu ni na zemqi daku ni na nebu ni na zemqi“. Tek tada je stigao Mada spoqni izgled laiku nimehani~ar, koji je za desetak mije odavao potrebu da se tridesenuta otklonio kvar, a Atila se togodi{we topole uklone, podokopao prvo tla, a onda balona sle presecawa stabla videlo se s vodom. U me|uvremenu je na{a koliko su propala i da je bilo ekipa ve} po~ela da obara drva krajwe vreme da se to uradi, pre na tradicionalan na~in, uz posvega radi sigurnosti, ali i mo} motorne testere, pajvana i ekolo{ke brige.

V. Jankov

potrebe mladih. Podr{kom Festivalu ekolo{kog pozori{ta za decu i mlade na{ Fond ukazuje ~ast mladima koji pomeraju granice u oblasti stvarala{tva, edukacije i kulture.

Direktorka festivala Sowa Petrovi} je istakla da je moto ovogodi{weg festivala "U po-

nim delovima postoje ozna~ene biciklisti~ke staze, dok ih u drugima nema. U britanskoj prestonici postoji duga istorija neprijateqstva izme|u voza~a i biciklista. Mogu}e re{ewe su svetloplave, duga~ke biciklisti~ke staze.

Za sada postoje samo dve, duga~ke 12 kilometara. O~ekuje se da }e ih do 2015. biti otvoreno jo{ deset. Autobusi i podzemna `eqeznica, u kojima su velike gu`ve, tako|e bi mogli da imaju koristi od ove akcije.

Skot Tagart, koji ve} ide na posao biciklom, nada se da }e novi plan zna~iti i mawe automobila na ulicama. "[to vi{e biciklista bude na ulicama, bi}e boqe", smatra Tagart.

Novi sistem po~iwe sa {est hiqada bicikala, a gradona~elnik Londona se nada da }e se na wima uskoro obavqati 40 hiqada vo`wi dnevno.

ukoliko dr`ava ne daje garancije i subvencije. Kalmar je istakao da, iako se ~esto navodi da se nuklearne elektrane grade u mnogim zemqama, postoji veliki broj nuklearnih reaktora u Japanu, Indiji i Nema~koj, koji su zatvoreni iz bezbednosnih razloga.

- Energetski sistem na{e zemqe predstavqa tempiranu bombu zaga|ewa, planovi za izgradwu novih ugqenih termoenergetskih postrojewa samo }e jo{ vi{e da ote`aju i ovako nezavidnu situaciju, posebno po pitawu zdravqa i ekonomskog zaostajawa Srbije – ka`e Kalmar. – Srbiji je potrebna nova energetska politika, koja }e u centar programa i razvoja staviti smawewe energetskog siroma{tva i maksimalizovati dostupnost energije gra|anstvu, a smawiti rasipni~ku industrijsku, saobra}ajnu, stambenu, poqoprivrednu i energetsku politiku koja u centar svojih razmatrawa ne postavqa racionalizaciju upotrebe dostupne enrgije i iskori}{avawe dostupnih koli~ina energije, nego poku{ava da proizvede {to ve}e koli~ine energije bez obzira na zaga|ewe sa verom da }e ogromne koli~ine

energije same od sebe poboq{ati situaciju i dovesti do poboq{awa energetske, ekonomske i pre svega socijalne karte Srbije – obja{wava Kalmar. Pored socijalne dimenzije u u`em smislu, energetika u srce svog razvoja mora da postavi odluku o smawivawu emisija gasova staklene ba{te i uvo|ewa principa zaga|iva~ pla}a, kao osnovnog principa dono{ewa planova izgradwe novih proizvodnih postrojew a- ovime bi energetske i dr`avne vlasti pokazale spremnost da poboq{aju stawe `ivotne sre-

dine i zdravstveno stawe nacije u celosti.

Kako bi se sutacija na poqu `ivotne sredine popravila potrebno je stvoriti zeleni investicioni fonda za energetsku efikasnost, obnovqive izvore energije, koji bi se punio iz taksi za zaga|iva~e, kao i novcem koji bi se bi se prikupqao od otplate ispla}enih kredita. Zatim, treba da se donese alternativni energetski plan razvoja Srbije, koji bi kao prioritet postavio upotrebu obnovqivih izvora energije.

A. A.

BESPLATNA INFO-LINIJA O RECIKLA@I LIMENKI

[tedwa i o~uvawe prirode Sve informacije o recikla`i limenki, otkupu i saradwi s recikla`nim centrom za limenke mogu se besplatno dobiti na broju 0800 255 255 . Projekat uspostavqawa i ogla{avawa besplatnog info telefona su, osim Recan fonda za povra}aj i recikla`u limenki, podr`ali Ameri~ka ambasada u Beogradu i Masel group za ogla{avawe u vozilima javnog saobra}aja u Beogradu.

Postoje brojni razlozi za{to je potrebno reciklirati, ali onaj najva`niji je za{tita `ivotne sredine, isti~u iz Fonda Recan i podse}aju da ~eli~na limenka mo`e u potpunosti da se reciklira nebrojen broj puta, a da ni{ta ne izgubi na kvalitetu. Svaka tona reciklirane ~eli~ne ambala`e umanji koli~inu ~vrstog otpada za 1.28 tonu, u{tedi 40 odsto vode i 85 odsto potrebne energije za proizvodwu no-

ve ~eli~ne ambala`e. Reciklatucijama i nevladinim organi`a ~eli~nih limenki umawuje zacijama. Kroz {kolski proizduvne gasove za oko 86 odsto i gram koji je zapo~eo 2005 godine zaga|ewe voda za pod nazivom „Li76 odsto, pri tome menke sakupqaj – se {tede prirodokolinu sa~uvaj“ ^eli~na limenka ni resursi i smapodsti~emo decu mo`e u potpunosti wuje koli~ina da prihvate pozida se reciklira primarnog otpada tivan odnos ka koji nastaje iz do- nebrojeno puta, a da recikla`i i mini{ta ne izgubi na ma}instava. Nema nimizaciji utisumwe da recicaja koji otpad kvalitetu kla`a limenki mo`e imati na ~ini zna~ajan do`ivotnu sredinu. prinos za{titi `ivotne srediSvi koji `ele ne{to vi{e da sane i odr`ivom razvoju. znaju o recikla`i limenki, mo- Kao neporfitna organizagu nas posetiti u recikla`nom cija Fond Recan deluje od 2005. centru na Pan~eva~kom putu 85 godine s ciqem da obrau Beogradu ili nam se javiti, a zujemo i pru`imo informi }emo im dostaviti ne{to od maciju o aspektima za{tite `ina{ih obrazovnih materijala, votne sredine u procesu proizfilm o recikla`i limenki, vodwe i recikla`e limenki – bro{ure za decu, bojanke za ka`e Jelena pred{kosli uzrast, bro{ure za Ki{ iz ovog nastavnike, postere, letke.... fonda. - Taj Upit i informacije se mogu dociq nastojibiti na slede}i mejl: jelemo posti}i na_kis@recan.org ili nas kroz saradposetite na interenet wu sa vlaprezentaciji: www.recan.org.rs stima, {koili na telefon 011 /2087 - 466. lama, instiA. B.

24

~etvrtak19.avgust2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak19.avgust2010.

25

26

~etvrtak19.avgust2010.

OGLASI

DNEVNIK

BOKA KOTORSKA - izdajem sobe u Risnu, lepe pla`e, upotreba kuhiwe, udaqeno 250 m od mora.

6 EUR. Tel. 00382/32371 - 657.

6436 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane, 25m2 i 30m2 . Sa upotrebnom dozvolom. Mo}e i zamena. Telefon 063/389-962.

Cena izuzetno povoqna.

7320

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

7496 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni.Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

7497 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim.

Telefon 021/6-311-482.

7571

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

7498

KOMFORNA garsowera 30m2, kablovska, ve{ ma{ina, strogi centar, [afarikova. Telefoni: 021/552-270, 064/11-36-076.

7034 IZDAJEM name{tenu garsoweru za jednu osobu. Uslu`ni telefon 061/8158-437.

7163 IZDAJEM dvosoban 53m2, komforan stan na Grbavici, Ul. Qermontova, grejawe gas.

Telefoni: 064/4025590, 021/453968.

7321 IZDAJEM name{ten stan od 30m2 (klima, ve{ ma{ina) u Ulici Novosadskog Sajma.

Telefon 065/366-7050.

7404 IZDAJEM trosoban name{ten stan na Limanu 2/III sprat, lift, cg, klima, telefon, kablovska.

Pla}awe mese~no unapred.

Telefon 062/801-49-45.

7405 IZDAJE se name{ten dvosoban stan u blizini fakulteta.

Telefon 6366-546.

7407 IZDAJEM name{ten jednosoban stan kod @elezni~ke stanice, studentkiwi, nepu{a~u. Dogovor na telefon 6333-152.

7409 IZDAJEM potpuno name{ten jednosoban stan od 31m2 na Trgu Komenskog. Telefon 064/896-0090, 063/7783-550.

7452 IZDAJEM trosoban name{ten stan Liman I, Fru{kogorska.

Telefon 063/77-22-321.

7453 IZDAJEM jednosoban stan za poslovni prostor. Lov}enska ul.

100 m od Suda, idealno za advokate. Telefon 063/542-080.

7457 IZDAJEMO nov name{ten jednosoban stan, terasa, klima, kablovska, Omladinskog pokreta.

Telefon 021/6611-033, 065/4442627.

7462 IZDAJEM praznu garsoweru, 30m2 sa terasom, od 1. septembra, 120e. Telefon 064/001-6030.

7472 IZDAJEM garsoweru kod Sajma sa terasom I sprat, name{tena, centralno grejawe, telefon, kablovska TV. 140 E + depozit.

Telefon 063/536-423.

7502 IZDAJEM jednosoban stan, komforan, opremqen odvojena kuhiwa, centralno grejawe, telefon, kablovska, blizu @. stanice.

Telefoni: 021/878-186, 064/120-2763.

7504 IZDAJEM sre|en komforan 94m2 troiposoban stan u centru, visoki parter, poseban ulaz, pogodan za tihu delatnost. Telefon 064/27496-31.

7534 IZDAJEM jednosoban stan za dve studentkiwe, Valentina Vodnika 19a, kod Futo{ke pijace. Telefon 063/827-10-35.

7543

IZDAJEM poluname{ten dvosoban stan 55m2 ul. Jug Bogdana, IV sprat lift, terasa, telefon, kablovska. cena: 180. Eura.

Telefon 021/544-540, 063/517-290.

7550 IZDAJEM prazan dvoiposoban stan 63 m2 ugao ]irpanove ulice, Bulevara Oslobo|ewa, lift, terasa, klima, Cena 220 eura.

Telefon 021/544-540, 063/517-290.

7552 IZDAJEM nov dvoiposoban prazan stan 56 m2 ul. Kisa~ka br.

5. lift, terasa, telefon kablovska. Cena 180 eura. Telefon 021/544-540, 063/5-17-290.

7553 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 110-160, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 7555 IZDAJEM jednosoban name{ten stan. Telefon 540-785, 064/38-59974.

7564 IZDAJEM name{tenu garsoweru 24m2 `enskoj osobi, Podbara, prvi sprat, 130 E. Telefon: 065/8099-462.

7573

PRODAJEM novu, useqivu garsoweru, na Novoj Detelinari.

Telefon 6341-521.

7122 PRODAJEM jednosoban stan 31m2 na Bul. cara Lazara, preko puta Hotela „Aelksandar“, cena 42000E, ukwi`en. Telefoni: 064/864-2505, 062/979-9348.

7165 VEOMA povoqno prodajem garsoweru, 21m2, u Danila Ki{a 11, ukwi`ena kao gara`a. Informacije 063/47-57-65.

7503 NOVA DETELINARA, nov, useqiv 1.0 stan od 30m2 po ceni od 30.000. Telefon 636-6952.

15001 LIMAN, ukwi`en,useqiv stan od 30m2 na III spratu, odli~an za izdavawe. Telefon 063/82-88-377.

15002

PRODAJEM jednoiposoban stan 47m2, kod Sajma, Bra}e Popovi}, name{ten, ukwi`en, klima, cena 52.000 dinara. Mo`e izdavawe 150evra + komunalije. Telefon 064/3972-395.

7477 HITNO - povoqno preko puta `elezni~ke stanice dvosoban stan 55m2, drugi sprat, bez agencije, ukwi`eno, vlasnik, mo`e i kredit. Telefon: 063/518-781.

7070 DVOSOBAN komforan 53m2, na Grbavici, Ul. Qermontova, grejawe gas sa podrumom, ukwi`en, vlasni{tvo. Telefoni: 064/4025590, 021/453-968.

7322 [IRI CENTAR, ukwi`en noviji 2.0 stan od 54m2 po ceni 53.500.

Telefon 636-6952.

15003 NOVO NASEQE, crvena fasadna cigla, ukwi`en, odli~an, useqiv 2.0 stan od 50m2 po ceni od 52.000. Telefon 064/220-95-65.

15004

LIMAN, Dom zdravqa, odli~an raspored, ukwi`en 2.5 stan od 71m2 na III spratu po ceni od 73.000. Telefon 064/220-95-65.

15005 CENTAR, odli~an, ukwi`en 3.0 stan, kod Alma{ke crkve od 71m2 na I spratu. Telefon 636-6952.

15006 BULEVAR, ukwi`en, mawi 3.0 stan po ceni od 48.700. Telefon 636-8429.

15007 GRBAVICA, noviji, ukwi`en 3.0 od 60m2 po ceni 68.000. Telefon 636-6952.

15008 KEJ, odli~an, ukwi`en 3.0 stan od 71m2 po ceni od 69.900.

Telefon 636-8429.

15009

PRODAJEM stan na Bulevaru oslobo|ewa 66m2 troiposoban, dva kupatila, bez posrednika, hitno i bez ulagawa. Telefon 060/6333-621.

7525 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah.

Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30.

6330 CENTAR, nov, useqiv 4.0 stan od 89m2, odli~an raspored i lokacija. Telefon 636-8429.

15010

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom bratu PRODAJEM ku}u bez posrednika, ulica Ru`in Gaj 26, Novi Sad. Telefon 6392-021.

5385 PRODAJEM ku}u u Novom Sadu Ul. Stevana Sin|eli}a 11, povr{ine 286m2. plac 510m2.

Centralno grejawe na gas i struju, telefonski prikqu~ak, pla}ena legalizacija. Telefoni: 6392-384 i 063/547-782. posle 15.30 7519 VINOGRADARSKA ku}ica, nova, prenosiva, lepa, zgodna za vikend odmore. Veli~ina 5h2m.

Pola zatvoren prostor, pola terasa, 650 evra. Telefon 060/01212-44.

7517 PRODAJEM gra|evinski plac u Petrovaradinu 2000m2 Bukova~ki put br. 3. Pogodan za izgradwu skladi{nog proizvodnog i poslovnog prostora. Telefon 063/547-782, 021/63-92-384 posle 15.30 ~asova.

7516

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta. Odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, stare ve{ ma{ine, karoserije i ostale sekundarne sirovine. Telefoni: 063/84-85495, 6618-846.

7336 PRODAJEM {qive za rakiju, ~a~anska rodna 30 din/kg, dovozim! Telefoni: 886-014, 064/ 1251283. Novi Ledinci.

7354 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3300din.

Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 062/896-38-43 i 066/51-286-45.

7532 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3300, kostolac 3650 i su{eni 8750.

Telefoni: 065/444-26-18, 063/1243-056 i 061/67-826-23.

7533

Posledwi pozdrav dragom bratu

Peri Kova~evi}u

~etvrtak19.avgust2010.

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav dragom zetu

Posledwi pozdrav dragom

Peri Kova~evi}u Peri Kova~evi}u

od brata Nikole Kova~evi}a.

od: pa{anca Mile i svastike Nade Iri~anin sa porodicom.

7699

7702

Posledwi pozdrav dragom zetu

Posledwi pozdrav dragom

27

Peri Kova~evi}u

od {uraka Vojina Simeunovi}a sa porodicom.

od: pa{anca \ure i svastike Mi{e Topi} sa porodicom.

7694

7691

IZDAJEM lokal od 56m2, na Bulevaru oslobo|ewa 67A, telefon, wc, klima, odmah useqiv.

Telefon 062/80-14-945.

7406

IZDAJEM poslovni prostor 45m2, portir, pogled na Tvr|avu, ugao Bul. Oslobo|ewa i Avgusta Cesarca, 220E. Telefon: 064/6185832.

7577 IZDAJEM dvoipsoban stan za poslovni prostor, name{ten za kancelarije ugao ]irpanove i Bul. Oslobo|ewa. Cena 250 E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

7557

OTKUPQUJEM automobile ispravne i havarisane. Dolazak, procena, isplata na licu mesta.

Telefoni: 064/150-1200, 021/824885.

6631 DA^IA LOGAN, iz 2005. godine, osnovni model, pre{ao 40.000km, cena 3500E. Telefon: 064/8249010.

7579 PRODAJEM kola renault 18 TL, godina proizvodwe 1979, pre{ao 114.000 km. Telefon 6331-044.

7476

Peri Kova~evi}u

NAJPOVOQNIJA proizvodwa: fert gredica, betonskih stubova, obrada armature, cement, cigla, blokovi, ispona, {qunak, komplet materijal, na adresu.

Telefoni: 021/847-034, 063/500570.

3883

AKO ste kupili ili prodajete (vikendicu - ku}u) treba preurediti vrt i ku}u. Stru~ni tim ekologa vam je na raspolagawu.

Mo`emo vam pomo}i i u kupoprodaji. Telefon 062/30-45-31.

7401 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

7408 KU]NI majstor - monta`e, demonta`e, name{taj, kuhiwe, sanitarije, rasveta, brave, {arke, roletne, kre~ewe, farbawe...

Telefon: 065/6824-398.

7578

Peri Kova~evi}u

od brata Du{ana Kova~evi}a.

od zeta Ilije Majki}a sa porodicom.

od {uraka Ru{ka Simeunovi}a.

7695

7701

7700

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i dedi

Posledwi pozdrav dragom ocu, tastu i dedi

Posledwi pozdrav dragom zetu

Mikiju

7680

Peri Kova~evi}u

Peri Kova~evi}u

od: }erke Qiqane, zeta Nikole i unuka Jelene i Marka Subotin.

od: }erke Gordane, zeta Borislava i unuka Davida Ze~evi}a.

od {uraka Rade Simeunovi}a sa porodicom.

7696

7703

7697

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Posledwi pozdrav dragom ujaku

Mikiju posledwi pozdrav od: tetka Rade, Lidije, Jove, Kornelija i Vase.

7677

Peri Kova~evi}u od sestri}a Jove Diki}a sa porodicom.

Peri Kova~evi}u

Ru`ici Stankovi}

Tu`nog srca javqamo da nas je iznenada u 34. godini napustio na{ dragi sin, brat, ne}ak i ro|ak

od sina Milana. od: sestri}a Branke i Brane Petrovi} sa porodicom.

7698

Sahrana je u Zrewaninu 19. 8. 2010. u 15 ~asova.

7671

7704

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug i otac

Preminula je u 65. godini na{a draga i voqena kuma

Miroslav Jerkovi} /Miki/ 1977 - 2010.

ro|. Raki}

Pero Kova~evi} Sahrana }e se obaviti dana 19. 8. 2010. godine, u 16 ~asova, iz kapele, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

O`alo{}eni: supruga Persa i sin Du{ko.

POTREBAN mesar sa iskustvom za rad u mesari. Telefon 021/822872.

7428

Mojem

Posledwi pozdrav mojoj majci

Ru`ica Stankovi} FARMA iz Stepanovi}eva prodaje osamnaestonedeqne mlade koke nosiqe i rasprodaje izno{ene koke nosiqe. Dostava na adresu.

Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051.

7058

Posledwi pozdrav dragom ne}aku

od wegovog Pr{ka - ujka Nine i Mi}ana.

Peri Kova~evi}u NOV splav, 6h2m sa pet hidrodinami~nih pontona, pravqeni od lima ispuweni stiroporom, pogodan za plovidbu. Hitno prodajem, 15.000e. Telefon 060/012-12-44.

7515 ^AMAC, 5m limeni sa pet zatvorenih komora i spremi{tem.

Odli~ne funkcije, lepog izgleda.

Hitno prodajem. Cena 400 evra.

Telefon 060/012-12-44.

7518

Peri Kova~evi}u

7690

Sahrana je 19. avgusta 2010. godine, u 15 sati, na Toma{eva~kom grobqu, u Zrewaninu.

Tvoji kumovi: Radosavqevi} Vlada, Sa{ka i Goca, kum Steva Budoval~ev sa porodicom iz Amerike.

7660

Sahrana }e se obaviti u Petrovaradinu, na Tranxamentskom grobqu, u petak, 20. 8. 2010. godine, u 15 ~asova.

O`alo{}ena porodica, otac Branko, majka An|elka /Mira/ sestra Brankica, zet Milo{ i mala An|ela.

7675

28

^ITUQE z POMENI

~etvrtak19.avgust2010.

Posledwi pozdrav najdra`em ocu, svekru i dedi

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ dragi otac, deda, svekar i tast

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. 8. 2010. godine u 89. godini preminula na{a draga supruga, majka, baka i prabaka

Radojka Drobwak

Petru Cigi}u

1922 - 2010.

Petar Cigi}

Sahrana je danas, 19. 8. 2010. godine, u 14 ~asova, na manastirskom grobqu, u Rakovcu.

Sin Tomislav, snaja Jelica, unuke Duwa i Senka.

O`alo{}eni: suprug Radoica, }erka Mila, sinovi Milosav i Rajko sa porodicama.

preminuo u 83. godini.

7664

7641

Sahrana je u petak, 20. 8. 2010. godine, u 17 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Dragom ocu, dedi i svekru

POMEN Navr{ava se godinu dana od kada nisi sa nama.

POMEN Pro{la je tu`na godina od kako nisi sa nama.

K}i Mira, sinovi Tomislav i Marko sa porodicama.

7663

Petru Cigi}u Hvala ti {to si nas svojim `ivotom nau~io pravim vrednostima - po`rtvovawu, po{tewu, radu i qubavi.

Zaposleni iz „Vojvodinaputa“ upu}uju posledwi pozdrav po{tovanom ocu na{eg direktora Marka i koleginice Mire,

Tvoj sin Marko, snaja Jasenka, unuci Dra`ena, Petar i Jelena.

7668

Rosa Jotanovi}

Rosa Jotanovi}

1931 - 2009.

Tim povodom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se u subotu, 21. 8. 2010. godine, u 11 ~asova odr`ati pomen na Gradskom grobqu.

Prolaze dani u mislima sa tobom.

Suprug Du{an Jotanovi}.

1931 - 2009.

Nema dana, a da nisi u mislima sa nama. Dani prolaze, a misli iste.

Tvoji: sin Rajko, snaja Qiqa, unuci Sr|an i Aleksandar.

7645

7644

Dragom ocu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 18. 8. 2010. godine u 84. godini preminuo na{ dragi

Petru Cigi}u Koleginice i kolege.

7661

Petru Cigi}u @ivot ~oveka je dragocenost ~ija je cena ve~nost.

Svoj `ivot si oplemenio radom i molitvom, trpqewem i qubavqu.

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

dragom

Preminula je na{a voqena majka, baka i prabaka

prof. dr Aleksandar Sre}kovi} profesor Poqoprivrednog fakulteta u penziji

Hvala.

K}i Mira, zet Ivan, unuke Ana, Katarina i Sofija.

7669

Opra{tamo prijateqa

se

od

dragog

Marinku Kova~evi}u

Posledwi pozdrav

Na{i najmiliji nikad ne umiru, `ive u nama. Po~ivaj u miru, hvala ti za sve.

Stevanu Bo`ani}u

Petra Cigi}a Vladimir i \or|e Vukmirovi}.

od Milanovih kolega iz JP „SPC Vojvodina”.

7670

70230-P

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi kolegi

pozdrav

Radojka Drobwak ^uva}emo te u se}awu.

Porodica Brdar Mile, Mara sa sinom Ilijom, snajom Draganom i }erkom Draganom.

Sin Rajko, snaja Marica, unuka Sa{ka, unuk Sr|an, snaja Vesna i praunuka Mila.

7646

7642

7636

Dana 18. 8. 2010. godine zauvek nas je napustila na{a draga mama, baba i prababa

dragom

Stevan Tapavi~ki Radojki Drobwak

od Milivoja sa porodicom.

Marinku Kova~evi}u

Anka Cibula ro|ena \urovka Sahrana je u petak, 20. 8. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

@ivi{ i daqe u na{im pri~ama, mislima i uspomenama.

Sahrana je danas, 19. 8. 2010. godine, u 16 ~asova, na Mokrinskom starom grobqu, u Kikindi.

Wegovi najmiliji: supruga Olga, }erke Dagmara i Mila, zetovi Ivan i Pol i unuk Filip.

Posledwi pozdrav snaji

DVOGODI[WI POMEN

19. 8. 2008 - 19. 8. 2010.

Danica Jozanov

Posledwi ispra}aj obavi}e se u ~etvrtak, 19. 8. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica.

Hvala ti za svu qubav, hrabrost, mudrost i plemenitost. @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Tvoja deca: Marija, Pavle, Mi{a, Ana, Janko, Julka, \ura, Katarina i Ondrej sa porodicama.

od kolega i koleginica iz Op{tinskog fudbalskog saveza Ruma - Irig.

O`alo{}ena porodica.

7649

728-P

7623

7672

7657

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

SEDMOGODI[WI POMEN

Radovan Vi{kovi}

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 75. godini preminula na{a

Stevanu Joji}u od: sestre Radmile sa decom i unucima.

Najte`e je `iveti rawene du{e, videti te svuda, a nigde te ne na}i.

Vreme ne bri{e se}awe na tebe i ne donosi zaborav ve} naviku da sa bolom `ivimo i ~uvamo te u na{im srcima.

Posledwi pozdrav sestri

An|elka Brzak

1947 - 2003.

An|elki Brzak

Sahrawena je u sredu, 18. 8. 2010. godine, na ^enejskom grobqu.

od sestre Emilije Arseni} sa porodicom.

O`alo{}ena sestra Jelica Brzak sa porodicom.

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav prijatequ

29

^ETVOROGODI[WI POMEN

SE]AWE

Dragomir Atanackov

Milovan Zagor~i}

Dragi moj Ba}a, veoma mi nedostaje{. Te{ko je bez tebe probijati se kroz sve ove `ivotne neda}e, nadati se ne~emu boqem, ~ekati da se sve sredi i do|e na svoje mesto.

19. 8. 1991 - 19. 8. 2010.

Pro{lo je devetnaest godina od kada te nema.

Sin Nikola.

Tvoja jedina sestra \u|a i tvoji najmiliji.

7622

7619

7632

Posledwi prijatequ

~etvrtak19.avgust2010.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ i velikom ~oveku

7530

7536

POMEN

Neute{ni: supruga Planinka, sin Vladimir i }erka Radmila.

7565

Posledwi pozdrav mojoj svekrvi

Stevanu Joji}u Ma~ku

Stevi Bo`ani}u od prijateqa Tome i Rade Mili}.

iz Iriga

od Slobodana Crnogorca sa porodicom.

S qubavqu i po{tovawem, \or|e @uti} sa porodicom.

7604

7605

7629

Posle kra}e bolesti preminuo je

Marinku Kova~evi}u

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka

Stanislava - Sta{a Te{i} dipl. pijanista 17. 6. 1967 - 19. 8. 1999.

Na{a qubav traje.

Na{a `alost je neizreciva.

Neute{ni roditeqi Marija i Milo{ Te{i}.

7590

Danas, 19. 8. 2010. godine, navr{ava se pet godina od smrti na{e drage sestre i tetke

Katici Stojanac

od snaje Dese Stojanac.

Sava Xani}

Darinka Kova~evi}

1919 - 2010.

1932 - 2010.

O`alo{}ena porodica Nemet.

Posledwi pozdrav prijatequ i kumu

7596

7594

dragom

Posledwi pozdrav dragoj tetka Desi

Darinki Kova~evi} Desi

Stevanu Joji}u Ma~ku

1932 - 2010.

Petre (Obrada) Vujnovi}

Sahrana na{e drage majke je danas, ~etvrtak, 19. 8. 2010. godine, u 13 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin @eqko, }erka Jadranka, snaja Sne`ana, zet Miodrag, unuci Aco, Milan i Zora.

od porodice Kabi}.

7598

7621

7586

7614

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Opra{tamo se sa tugom i bolom od na{eg

Stevana

Darinki Kova~evi} Desi

Uspomenu na wegovu dobrotu i vedrinu ~uva}emo od zaborava.

Neka je pokoj besmrtnoj du{i tvojoj.

od porodice Avramovi} iz Sremskih Karlovaca.

Uspomenu sa qubavqu i po{tovawem ~uvaju porodice Vujnovi} i ]ur~i}.

Porodica Matijevi}.

O`alo{}eni: sestra Zora, zet Stevan i bratanci Sa{a i Boris.

7589

7615

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Darinki Kova~evi} Desi

Darinki Kova~evi} Desi

Darinki Kova~evi} Desi

Darinki Kova~evi} Desi

1932 - 2010.

1932 - 2010.

1932 - 2010.

1932 - 2010.

Posledwi pozdrav baki Desi

Posledwi sestri

pozdrav

dragoj

od porodica Macura i Babi}.

od porodica Popovi} i Borjan.

od wenih Zore i Marice.

od: sestara Jele i Zore, bra}e Gojka, Nikole i Petra sa porodicama.

7620

7618

7616

7617

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 17. avgusta u 69. godini preminuo na{ dragi

Stevo Bo`ani} 1941 - 2010.

Ispra}aj na{eg dragog pokojnika je danas, 19. 8. 2010. godine, u 12.30 ~asova, iz kapele, na grobqu, u Veterniku.

O`alo{}ena porodica.

7588

08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 12.10 13.05 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.15 20.30 21.00 22.00 22.30 22.40 23.10 00.05 01.45

TV PROGRAM

~etvrtak19.avgust2010.

Izlog strasti Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Vesti ^emu Plej gejms PCTV Centar sveta Kuhiwica Kosmos Garsowera Svetkovine ^udesni svet Vesti Po~eti iznova, film Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Sladoled Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop – kviz @ivopis Tabloid Vojvo|anski dnevnik Vesti iz kulture Klasik rok Gruvawe Opro{tajna tama, film Svetkovine

Art-boks (Panonija, 18.30) 06.30 07.30 08.00 08.10 09.00 10.15 10.20 11.00 12.30 14.00 14.40 15.30 15.50 15.55 16.00 16.45 17.30 18.30 20.00 20.25 20.35 22.00 22.30 22.40 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Jutarwi program Beli luk i papri~ica U ogledalu Tin in Bila jednom jedna nedeqa Vili `eli da zna Bez cenzure Beli luk i papri~ica Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti Barometar O~istimo Srbiju U ogledalu Situacije Vojvo|anske vesti Art-boks Vojvo|anske vesti Barometar Sve {to mi pripada Vojvo|anske vesti Barometar Lice s naslovnice Glas Amerike

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.46 10.00 10.05 10.36 11.00 11.05 12.00 12.15 12.29

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Kamionyije U zdravom telu Vesti Sasvim prirodno Svet ribolova Vesti Kapti Dnevnik Sport plus Porodica Soprano

Karla Gu|ino

Zmijske o~i

Tabloid

07.25 08.15 09.00 09.30 09.45 10.15 10.30 12.10 12.30 12.40 13.10 13.15 14.10 14.30 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 22.30

Proro~anstvo, dok. film Zmajeve de~ije igre Paideja Vizuelni impulsi – D. @ivan~evi} Razgovor s povodom (ma|) Ma|arska narodna muzika Po~eti iznova, film ^udesni svet Vesti (ma|) Ukrajinski festival „Kalina” Tajna hrane: Boranija Tek ro|eni Neverovatne pri~e Crtani film Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV Magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Tek ro|eni Krvavo zlato, film

09.31 09.45 09.53 10.22 10.47 11.17 11.44 12.14 13.01 13.58 14.59 15.13 15.34 16.00 16.35 16.41 16.51 17.50 17.59 18.30 18.37 19.04 19.28 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.56 00.52 01.21 02.19

[umska {kola 2 Tri medveda Romansirana botanika Dosije iks i oks Vodi~ kroz modernu arhitekturu Beograda Tuma~ewe kwi`evnog dela Enciklopedija Igraj fudbal, budi sre}an U svetu @ivotna sredina i zdravqe Trag u prostoru Mladi violinski virtuoz Ilija Marinkovi} Savremeni pisci Trezor Romansa botanika Tuma~ewe kwi`evnog dela Mala {kola velikog srca Tehnologija danas Ovo je Srbija Datum Verski kalendar Bardovi teatra: T.r Stani} Enciklopedija Spomenar [umska {kola Gomboce Tri medveda Ozi bu @ivot i standardi Srpski isto~nici Kapri Metropolis Hrana kao lek Ad libitum Trezor Spomenar Bardovi teatra: T. Stani} Metropolis

Ministar odbrane je ubijen za vreme boks me~a. Detektiv Rik Santoro pred sobom ima te`ak zadatak 14.000 gledalaca postalo je 14.000 osumwi~enih.

Uloge: Nikolas Kejy, Geri Sinis, Karla Gu|ino, Sten [o, Yon Herd Re`ija: Brajan de Palma (RTS 1, 21.06)

Dejan ]iri}, Jelena Toma{evi} i Aleksandar Filipovi}

Koje je idealno mesto za letovawe; da li je to Gr~ka ili Ibica? Hrvatska obala je lepa, ali da li je prava destinacija za srpske turiste? Kako da ponovo prona|emo dobar model izbora na{eg predstavnika za Evrosong? Gosti: pop peva~ica Jelena Toma{evi} i Dejan ]iri}, novinar.

Autor i voditeq: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 21.00)

07.27 07.58 08.29 08.59 09.07

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 11.40 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 14.45 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.05 17.30 17.45 17.55 18.00 19.00 19.25 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.25

09.30 10.00 11.00 16.00 16.30 17.00 18.00 00.00 00.30 01.00

Hrana i vino [ira, princeza mo}i Zakon o udru`ewima Moja porodica Objektiv Misterije KGB Dva sveta Sprint Ba~ki region Objektiv Va{ar ta{tine Buntovnici Neon siti Objektiv Pres klub Koncert „O|ila“ Radionica Neon siti Objektiv ( slov) Objektiv Hrana i vino Objektiv (ma|) Neon siti Ovako se pravi Popodnevni program Objektiv Moja porodica Gangsteri iz 18-te Va{ar ta{tine Objektiv Buntovnici Neon siti Misterije KGB

Fudbal mondijal magazin Ful Tilt poker ATP Masters Sinsinati Atletika Premijer liga, magazin Ful Tilt poker ATP Masters Sinsinati 1/8 f.

Premijer liga, magazin Portugalska liga ATP Masters Sinsinati 1/8 f.

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti , 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 ABS {ou, 18.00 Lek iz prirode, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti, 01.30 No}ni program 12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Va{at ra{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Stara Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

13.22 15.10 15.18 16.03 16.06 17.00 17.20 17.30 18.25 18.59 19.30 20.09 21.06 22.50 22.53 23.50 00.06 00.14 00.37 02.24 03.09 03.12 03.37 04.03 04.33 05.12 05.48

Letwi bioskop: Beli o~wak Vesti Sat Vesti Sti`u dolari Dnevnik RT Vojvodina Evronet Beogradska hronika Putopis Slagalica, kviz Dnevnik Sti`u dolari Zmijske o~i, film Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet Sta`isti No}ni bioskop: Neumorni Sat Vesti UNHCR - povratak: Kosovo @ivot i standardi Putopis Sasvim prirodno TV prodaja Verski kalendar

07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 11.55

Ninya ratnici Opasne igre ^ari Seks i grad Opasne igre Film: Posledwi dani planete Zemqe Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Foks vesti Crni Gruja Opasne igre Hiqadu i jedna no} Film: Partizanska eskadrila Foks vesti Ninya ratnici Cirkus Va`ne stvari

15.05 15.20 16.10 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.20 23.30 23.35 02.35 03.35

DNEVNIK

c m y

30

07.00 08.00 10.00 10.35 11.30 12.00 13.00 13.35 14.00 16.00 16.35 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 21.00 23.00 23.35 00.25 01.25 02.15

Radijsko dizawe TV dizawe, jutarwi program Vesti B92 Sve }e biti dobro Top {op Indija Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92: Jezero dabrova na Stenovitim planinama Film: Ubiti kraqa Vesti B92 Nacionalna geografija: Tasmanijski |avoli Stjuardese Vesti B92 Dora istra`uje Trnav~evi}i u divqini Dolina sunca Film: Puca~i Vesti B92 Stjuardese Najja~i ostaju Dr Hu Ukqu~ewe u B92 Info

Gu~a: Koncert slovena~ke grupe Mawifiko (Pink, 21.00)

Sem Nil

Prelomqeni horizont Godine 2047. spasila~ka misija je poslata na „Prelomqeni horizont“, brod koji se posle sedam godina pojavio u Neptunovoj orbiti.

Uloge: Lorens Fi{burn, Sem Nil, Kejtilin Kvinlan, Ri~ard T. Yons Re`ija: Pol Anderson (Avala, 21.30) 07.00 07.30 08.30 09.30 10.00 12.00 12.15 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00 03.00 04.00

Simpsonovi Gor{tak Zlo~ina~ke namere Na tragu prirode Za dobar dan Vesti Za dobar dan Simpsonovi Kefalica Vesti Milica na kvadrat Natprirodne mo}i `ivotiwa Vrhunske ubice, dok. serija Dr. Haus NCIS Vesti Simpsonovi Kefalica Denis napast Milica na kvadrat 24 Film: Prelomqeni horizont Zlo~ina~ke namere Milica na kvadrat Film: ^etvrti rat Gor{tak Natprirodne mo}i `ivotiwa, dok. serija 04.30 Vrhunske ubice, dok serija 05.00 Film: ^etvrti rat

08.35 Turisti~ke razglednice, 08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.55 Stvarnost `ivota, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.40 Ski Jahorina, 17.25 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.30 Holivud, 22.00 Bulevar, 22.45 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 00.00 Info Puls, 00.30 Eks-Ju vesti, 00.40 Auto {op, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina, 01.45 Veb yank 07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Qubavna pri~a, 10.00 Vetar u le|a, 11.00 Zdrava logika, 11.30 @ivot na Marsum 12.30 Ku}ica u cve}u, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Slavni parovi, 15.00 Auto sprint, 16.00 Lek iz prirode, 16.30 Zdravo, 17.20 [ampioni, 18.00 Qubavna pri~a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Vremeplov, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou

06.15 Silikonske lepotice 07.00 Jutarwi program 10.00 Gu~a: Pozornica ispred Doma kulture 12.15 Siti kids 12.30 Pali an|eo 14.30 Siti 14.45 Top {op 15.00 U tu|oj ko`i 15.30 Siti 16.00 More qubavi 16.45 Nacionalni dnevnik 17.00 Valentina 18.00 Lola 19.15 U sosu 19.30 Nacionalni dnevnik 20.00 Kursayije 21.00 Gu~a: Me|unarodno takmi~ewe truba~kih orkestara – koncert slovena~ke grupe Mawifiko 23.00 Sve za qubav 00.30 Ni{ta za sakriti 01.30 Crna hronika 02.00 Film: Jednom 03.25 Siti 03.35 Ekran 03.40 Film: Eleluja i Srtana, bo`ji sinovi

Pokojo (Hepi, 09.00) 05.30 08.00 08.10 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 09.45 10.00 10.15 10.35 11.00 11.20 11.45 12.00 12.30 13.25 13.40 13.55 13.58 15.00 15.45 16.00 18.00 18.55 19.30 20.00 21.00 22.00

Jutarwi program @irko Hrasti} U~imo engleski sa Nodijem Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Kliford Tele{op Presovawe Iza neba ^eli~ni alhemi~ar Zakumi Konan Presovawe Dino King Kvizi} Presovawe Tele{op Vesti Brus Li Rebelde Tele{op Plej Ada-Leto na Adi Jangce reka, 20 godina kasnije Telemaster Kliford Klinika I to je `ivot Arena, politi~ki tok {ou

Luda ku}a (Ko{ava, 23.05) 23.05 23.55 00.10 00.45 02.30 04.25 04.30

Luda ku}a Telemaster Riko{et La Lola Plej Ada-Leto na Adi Vremenska prognoza Klinika

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Zabavni program, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Zlatno poqe, 12.00 Akcenti, 12.15 Ekstremi, 14.00 Akcenti, 14.15 Sveje lako kad si mlad, 14.45 Na temu, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 22.30 Akcenti dana, 23.00 Na temu, 00.00 Film 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

~etvrtak19.avgust2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

USPON, PADOVI I ODBRANA DINARA

31 8

Pi{e: dr Dejan Jovovi}

Klotild Kourej

Kriminalni kod Dris saznaje da banda huligana kojoj pripada vi{e ne po{tuje kod ~asti koji obvezuje sve ~lanove kako ne smeju da izdaju i ukradu od prijateqa.

To je jedan od razloga zbog kojih `eli da se skloni iz wihovog oku`ewa...

Uloge: Samuel Le Bihan, Semi Nejser, Klotild Kourej, Meri Gilard, Majkl Dukejsoj Re`ija: Manuel Bursinak (Nova TV, 01.50) 07.55 08.20 08.40 08.50 09.00 10.50 12.50 13.35 14.30 16.25 18.30 19.15 20.05 21.00 23.10 23.55 00.20 00.50 01.50

Ju-gi-oh, crtani Bumba, crtani Pepa, crtani Fifi, crtani Dona Barbara U ime qubavi IN Bejvo~ Dona Barbara U ime qubavi IN Dnevnik Na{a mala klinika Nejvi CIS IN Bra~ne vode Seks i grad Ezo TV Kriminalni kod, film

08.00 08.30 09.00 10.00 11.30

Moj dnevnik Qubavni problemi Lov na Careve krstarice Yez baronesa Kinematografija @an Lik Godara Carstvo mora Smrt u zoru - Posledwi carev bojni brod Kutije Stenlija Kjubrika [pijuni koji su do{li sa mora Dikensova Engleska [ta je donela industrijska revolucija Misterije mumija Raspu}in, |avo u qudskom obliku Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac Biblijske zagonetke Lovci na naciste Tajm tim godina @ivot i smrt u Rimu Dikensova Engleska [ta je donela industrijska revolucija

12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Kraq dinosaurusa Sigma 6 Mala princeza Plavu{e sa faksa Nema malih bogova Paulinine vratolomije Kikbokser 1 [ampion kartinga Tujino ven~awe Erotski film Voz snova

06.00 07.35 08.55 10.20 12.00 13.40 15.20 16.55 18.15 20.05 22.00

Muwa Gospodin mama Impijeva zemqa ~uda Dan kada je zemqa stala Te{ko lomqiv Uvek reci da Ze~ica na koleyu Ledeno doba Belami Sramota Mis Plastike - Lepota skalpela Yoni Mnemonik Petak trinaesti Gospodari ulice Devojka mog najboqeg prijateqa

23.00 00.35 02.15 04.05

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.15 Pet zvezdica 10.20 Izme|u zemqe i neba: U zemqi Berbera, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 More qubavi 13.15 Letwa slagalica 14.20 Sutra je novi dan 15.05 Hrvatsko podmorje 5 15.35 A sad u Evropu!

16.20 Luda ku}a 17.10 Hrvatska u`ivo 18.30 ^arolija 19.30 Dnevnik 20.25 Fudbal - EL: Hajduk Unirea, 1. poluvreme 21.30 Fudbal - EL: Hajduk Unirea, 2. poluvreme 22.20 Kratki susreti 22.55 Dnevnik 3 23.35 Dr Haus 00.25 Oni dolaze, film 01.50 Zvezdane staze 02.30 Knez i devojka 03.15 Studio 60 na Sanset Stripu 04.05 Letwa slagalica

06.00 07.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Sudija Ejmi Meklodove }erke I bila je ona Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Vreme za se}awe @urka bez prestanka Sudija Ejmi Ne{ Briyis Gardijan Medijum Zakon i red Vreme za se}awe Trik uma Ne{ Briyis

08.05 08.20 10.30 11.05 11.50 12.10 12.30 13.25 14.15 15.50 17.30 18.55 19.10 20.00 20.55 23.35 00.20 01.05 02.05

JuHu i prijateqi RTL ritam zona Bibin svet K.T.2 Ekskluziv Punom parom Nestala Los Viktorinos An|eo i |avo Kobra 11 Bibin svet Ekskluziv Ne daj se, Nina! ^ak CSI L.A. Dragnet 11. sat Astro {ou 11. sat

SERIJA

CSI

Liza Edel{tajn

SERIJA

Dr Haus Foremanovi simptomi se pogor{avaju i on misli da }e umreti. Haus, Kameron i ^ejs poku{avaju sve ne bi li ga izle~ili, ali ono {to im preostaje samo je biopsija mozga...

Uloge: Hju Lori, Liza Edel{tajn, Omar Ejps, Robert [on Leonard, Yenifer Morison, Yesi Spenser (HRT 1, 23.35)

08.10 08.20 08.35 09.00 09.20 09.40 09.50 10.05 10.30 12.20 13.50 14.10 14.40 15.25 16.10 17.40 18.30 19.50 20.10 20.55 22.50 23.35 00.35 01.35 02.20

TV vrti} Na kraju ulice 101 dalmatinac Crtana serija Deksterova laboratorija Abeceda EU Iznad crte Na prvi pogled Pismo za kraqa, film Beverli Hils Simpsonovi Crveni patuqak Zvezdane staze Knez i devojka Smeh i kazna, film Florida, dok. film Mu}ke Koko Bil, crtani film Ve~erwa {kola Fudbal - EL: Gior - Dinamo Studio 60 na Sanset Stripu EL: Hajduk - Unirea, snimak EL: Gior - Dinamo, snimak Velemajstor Kineska pla`a

07.00 08.30 10.30 11.00 12.30 13.00 15.20 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 23.00 01.00 02.45 04.15

[uma Intermeco 1 Pri~e veka Dolina osvete Intermeco 2 Jednooki Yek Pri~e veka Na obale Ivo Yime Uzaludan qubavni trud Intermeco 3 Prvih devet i po nedeqa Muzika iz druge sobe Smrtonosna vrelina De~ak i wegov pas Zamak no}nih mora Bekstvo iz Sobibora

06.50 09.00 10.20 12.00 13.40 15.20 17.00 20.00 22.00 00.50 02.20

Apostol Petak posle petka O{amu}eni i zbuweni Kako biti normalan Gospodin 3000 Svi pravi potezi Zelena miqa Kazanova Voqena Jedna divqa i luda no} @udwa

Neuhvatqivi serijski ubica ubio je tri mlade `ene u Vegasu. Kada FBI ponudi svoju pomo} {erifu, on je spremno prihvati uprkos Grisomovom neodobravawu...

Uloge: Vilijam Petersen, Mary Helgenberger, Geri Durdan, Yory Ejds, Pol Gilfojl Re`ija: Dejvid Grosman (RTL, 20.55)

Mary Helgenberger

08.40 09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razotkrivawe mitova Prototipi Kako se to pravi Kako se pravi?

Vrhunsko graditeqstvo Auta po meri Ameri~ki ~operi Peta brzina Prqavi poslovi Ekstremne drvose~e Vrhunsko graditeqstvo Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako to funkcioni{e tehni~ka dostignu}a Kako se pravi?

Izgubqeni raj Pravo mesto zlo~ina Pobe}i od smrti U deli}u sekunde Auta po meri Prqavi poslovi

08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 14.30 16.30 17.00 19.00 19.10 22.45 22.50 22.55 23.55 00.25 00.30

Olimpijske igre Biciklizam Brzina Brzina Tenis Biciklizam Tenis Tenis Fudbal Tenis Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Rvawe Svi sportovi Biciklizam

Rizici pod kontrolom guvernera P

o anketi Instituta za tr`i{na istra`ifrancima. Najboqe je zadu`ivati se u dinarima, vawa iz maja 2010. na uzorku od 200 indugde je mese~na rata ista, odnosno u valuti u kojoj strijskih preduze}a, oko 55 odsto smatra se prima plata. Po podacima NBS-a, gra|ani Srda bi za privredu bila boqa primena fiksnog bije su najvi{e zadu`eni u evrima (55 odsto), zakursa dinara. Ve}i deo industrije ~ine uvoznici tim {vajcarskim francima (25), a najmawe u dinapa bi fiksni kurs spre~io poskupqewe uvoza i rima (20 odsto). rast tro{kova zbog kredita u stranoj valuti. Oko NBS poku{ava da skromni izbor finansijskih 45 odsto privrednika podr`ava sada{wi kursa alata u vreme sada{we velike krize obogati u medinara i intervencije NBS-a, ali da ne budu inri u kojoj je to danas potrebno na{oj privredi i tenzivne kao u maju 2010. bankama. Pre svega „svop“ operacijama, „hexinZbog neprestanog o~ekivawa rasta evra, opet je gom“, dogovorom s bankama i terminskim ugovorio`iveo „{ticung“, dominantan u doba hiperinma. Svop transakcije devizama NBS je po~eo da flacije. Ovim metodom, zbog stalnog pada vrednoprimewuje od aprila ove godine, da bi pospe{io sti dinara, trgovci zara~unavaju evro i po nekome|ubankarsku trgovinu devizama. U svop trgoviliko dinara vi{e od zvani~nog kursa da bi se zani, banke kupuju i prodaju devize uz obavezu da ih {titili od prevelikih kursnih razlika. Nagla u roku od tri meseca, po unapred odre|enoj ceni, deprecijacija dinara primorala je mnoge mewa~prodaju ili kupe. Time NBS obezbe|uje devize i nice na to da prave velike razlike izme|u prodajdinare za potrebe banaka i wihovih klijenata. nih i kupovnih kurseva, a svoje kurseve pribli`e onim u bankama, pravdaju}i to velikom neizvesno{}u zbog nestabilnog trgovawa na me|ubankarskom deviznom tr`i{tu i `eqom da se sa~uvaju od gubitaka.

Nema apsolutne za{tite od deviznog rizika, ali ga je mogu}e svesti na najmawu mogu}u meru. Stru~waci prvo savetuju izbegavawe konverzije valute u vreme nestabilnog kursa dinara prema evru. Drugo, ako Nepredvidivi „{vajcarci” je ona neophodna, treba pogledati ponudu vi{e banaka i mewa~nica jer su Hexing {titi od rizika promene deviznog kurrazlike zna~ajne i mogu se pove}ati zbog nestabilsa potpunom uskla|eno{}u deviznih priliva i odnog kursa. Tre}e, treba obratiti pa`wu na cene liva preduze}a. Ako nema mogu}nosti za prirodni proizvoda u trgovinama. Dok su cene doma}e robe hexing, odnosno ako deo prihoda i rashoda mora da osetqivije na promene cena energenata, one uvezebude u razli~itim valutama, savetuje se zakqu~ine su osetqivije na kursne promene pa se i ~e{}e vawe ugovora s bankama o terminskoj kupovini demewaju. Delimi~na za{tita od promene cena zbog viza. Do cene hexinga dolazi se na osnovu razlike kursa je zamena stranih u kamati na dinare i proizvode doma}im. ^eevro. Ta razlika dodaje tvrto, treba uskladiti se na teku}i kurs i time Samo u maju ove godine dinar je {tedwu u bankama s li~dolazi do indikativnog izgubio u odnosu na dolar ~ak nim potrebama. Dinarska kursa za neki period.

6,5 odsto svoje vrednosti, {tedwa nosi zna~ajne Prakti~no, privrednici zbog pogre{nih spekulacija o tome prednosti (vi{a kamata, mogu eliminisati devinema oporezivawa, uskla- da pregovori o kreditnom aran`manu zni rizik, tako da, ako |enost s inflacijom), evro sko~i, ne}e imati s MMF-om ne idu u dobrom pravcu ali ako se planira da se ve}i prinos u kamati ko{tedwa utro{i za kupoji bi mogli ostvariti na vinu roba i usluga zavisnih od kursa, deo {tedwe dinare, a ako padne, ne}e imati dobit na osnovu treba da je u stranoj valuti. Peto, preporu~uje se promene kursa. Najva`nije je da kurs ostaje neprorefinansirawe kredita s valutnom klauzulom u mewen i predvidiv u planovima i bilansima dinarske. Te preporuke ne garantuju potpunu zapreduze}a. {titu od kursnih promena jer deluju razli~itim Dinar je godinama bio izlo`en visokom deviintenzitetom na pojedine segmente doma}e ekonoznom kolebawu pred kraj ili po~etak svake godimije, ali }e donekle u~initi porodi~ne buxete otne. Sad se to desilo u maju ove godine, kad je izgupornijim na promene kursa dinara. bio u odnosu na dolar ~ak 6,5 odsto vrednosti. JeDo deviznog rizika zbog promene kursa dinara dan od uzroka su bile i spekulacije o tome da predolazi kod svih onih preduze}a koja imaju valutnu govori s MMF-om o kreditnom aran`manu ne idu neuskla|enost, odnosno posluju u dinarima, a plau dobrom pravcu, {to nije bilo ta~no. Uz to, ban}aju u devizama i obrnuto. NBS posebno upozorake su posle smawewa referentne kamatne stope va na to da su i fluktuacija kursa {vajcarskog NBS-a i obavezne rezerve kod centralne banke, franka u odnosu na ostale svetske valute nepredumesto u kreditne plasmane privredi i stanovnividive i da se ne zadu`uju u ovoj valuti ako nema{tu, pare velikim delom bile usmerile na kupoju u woj prihode. Tako|e, poziva na oprez pri odvinu evra, {to je pove}alo tra`wu. luci da se {tedi u „{vajcarcima“, {to se podstiPo oceni NBS-a, kratkoro~no je dinar na „me~e ne{to vi{im kamatnim stopama koje nude neke |uvalutnim regionalnim vetrometinama“. Kurs na{e banke. evra je porastao jer je do{lo do regionalnog rasta Preporuka je da, ako su gra|ani ve} zadu`eni u tra`we za devizama, a pada priliva kapitala. Tog {vajcarskim francima, pre|u na dinarski kredit laganog klizawa „bi}e dok se ne izmire ponuda i jer se ni refinansirawe kreditom u evrima tretra`wa“. Na sredwi rok, stabilnost kursa dinara nutno ne isplati. Jer evro je sad na niskom nivou zavisi od toga da li }e se obaviti strukturne reu odnosu na franak i o~ekuje se da po~ne ja~ati. forme, osna`iti doma}a privreda i posti}i odrTako bi refinansiraju}i kredit u evrima mogao `iv model razvoja ili }e se to prepustiti da urabiti skupqi u odnosu na postoje}u pozajmicu u de inflacija i kurs.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

~etvrtak19.avgust2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Generalno, dobar dan za vas. Mo`ete biti zadovoqni postignutim, s obzirom na okolnosti. Samostalno donosite mudre dugoro~ne odluke, na kojima ve} mo`ete raditi.

Rezultat kasnije.

BIK 20.4-20.5.

Privatan posao vam pru`a ve}e mogu}nosti no {to ste spremni da radite. Zbog toga nemojte biti i suvi{e opu{teni, ve} ustajte ranije, trudite se vi{e i br`e. Poslovna saradwa i partnerski odnos.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

19. avgust 2010.

^etvrtak je dan kada biste mogli poslu{ati partnera, za promenu.

Iako sti~ete utisak da draga osoba, u jednini ili mno`ini, radi sve u svoju korist, ipak ste vi nezamenqivi deo te slike.

Pozitivno razmi{qawe i stav vam otvaraju nove vidike i omogu}avaju nove kontakte. Zato budite optimista koji ne ~asi ni ~asa ve} koristi sve {anse i mogu}nosti, sada i odmah. Putovawe?

Danas mo`ete kreativno u`ivati s voqenom osobom koja vas podrava ~ak i kada tako ne izgleda na prvi pogled. Mogu}i su problemi s kolegama i izvr{iocima u poslu koji stoji u mestu.

Prija vam da analizirate situacije i odnose s qudima iz svog okru`ewa. ^inite tako kako vam pa{e, ~ak i kada vas to direktno ne vodi nikuda. Jer, znawe je mo}! Mo`ete obnoviti lekcije.

VAGA 23.9- 23.10.

Skre}ete pa`wu na sebe svojim spontanim {armom pa ste i sami primetili koliko uti~ete na druge.

Ovo je lep qubavni period, koji se ne de{ava tako ~esto, pa u`ivajte dok traje. Potraja}e!

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

U qubavi ni{ta novo, ali zato u dru{tvu – mnogo toga. Neki dobro poznati i neki sasvim novi likovi }e ulep{avati va{e dane. Ne mo`ete da se iz prve dogovorite o vremenu. Propu{tene prilike.

Nije sve za svakoga, a ono {to vi uzmete u razmatrawe mora biti ura|eno, po svaku cenu. Dakle, nemojte se preterano opteretiti obavezama, ve} se distancirajte s vremena na vreme.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Zvezde vam nisu naklowene na na~in kako biste `eleli, ali do}i }e i va{ih pet minuta. A do tada, po{tujte tu|e potrebe i navike, pogotovo u odnosu na voqenu osobu.

Sklopite pakt.

Uz dogovor s drugima i saradwu mo`ete uznapredovati i ostvariti svoje zamisli. Volite da se dru`ite, ali nemate dovoqno vremena za sve one koji vam prijaju. Poslovni kontakti.

Danas budite strpqivi i sa~ekajte sutra{wi dan koji }e biti produktivniji i smireniji, sam po sebi.

Vreli dani }e potrajati pa ne budite poput ribe na suvom ve} zaronite u neku vodu, more ili |akuzi.

TRI^-TRA^

Ema pi{e za decu V REMENSKA

PROGNOZA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

30

Subotica

28

Sombor

29

Kikinda

30

Vrbas

30

B. Palanka

30

Zrewanin

31

S. Mitrovica 31 Ruma

31

Pan~evo

31

Vr{ac

30

Srbija Beograd

31

Kragujevac

32

K. Mitrovica 33 Ni{

Engleska glumica Ema Tompson napisa}e novu pri~u o „Petru Zecu”, povodom 110 godina od objavqivawa prve pri~e kwi`evnice Beatriks Poter.

Dvostruka dobitnica Oskara izjavila je jednoj ameri~koj televiziji da je „dobila ponudu za sladak mali posao”, od izdava~a de~jih kwiga.

- Zatra`ili su mi da napi{em novu pri~u, pa }u Petra Zeca odvesti u [kotsku - rekla je glumica i dodala da o~ekuje da }e kwiga biti objavqena 2012. godine. Ema Tompson (51), koja je do sada napisala scenarije za filmove „Razum i ose}ajnost” i „Dadiqa Makfi i veliki prasak”, saop{tila je da planira da se godinu dana odmara od glume, pa i ne ~udi {to se posvetila pisawu.

33

Evropa

VREME

NOVI SAD: Sun~ano i toplo vreme. Vetar slab severni. Pritisak oko normale. Temperatura od 17 do 30 stepeni Celzijusa.

VOJVODINA: Sun~ano uz malo oblaka na severu Vojvodine i toplo vreme, ali bez bez velike vru}ine. Pritisak oko normale.

Minimalna temperatura 14, a maksimalna 31 stepen na jugu Vojvodine.

SRBIJA: Sun~ano i jo{ malo toplije nego u sredu. Vetar slab, severni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna 34 stepena u Leskovcu.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po podne i krajem dana je mogu}a pojava lokalnih pquskova u ju`nim i jugozapadnim predelima Srbije. Za vikend prete`no sun~ano i toplo, bez velike vru}ine. Na jugu Srbije bi}e oko 4-5 stepeni toplije nego na severu. Temperature u subotu i nedequ od 28 stepeni na severu do 33 stepeni na jugu Srbije. Prva tri dana idu}e sedmice jo{ toplije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se relativno povoqna biometeorolo{ka situacija iznad na{eg podru~ja, tako da ve}ina hroni~nih bolesnika ne bi trebalo da ima tegobe vezane za vremenske prilike.

Starijim i osetqivim osobama se preporu~uje da izbegavaju du`e izlagawe toploti i ve}e fizi~ke napore.

Madrid

31

Rim

29

London

23

Cirih

23

Berlin

21

Be~

27

Var{ava

22

Kijev

27

Moskva

22

Oslo

16

VIC DANA Bio Perica u {koli. Na ~asu biologije su u~ili sisare, pa sada nastavnica ispituje: - Perice, navedi ti nama jednog lete}eg sisara.

- Stjuardesa!

SUDOKU

St. Peterburg 17 Atina

38

Pariz

25

Minhen

23

Budimpe{ta

27

Stokholm

18

3

9

8

7

9

6 5

7

3

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

3 6 1 4 5 7 9 8 2 TISA

2

SAVA

Bezdan

403 (-12)

Slankamen

424 (-9)

Ja{a Tomi}

Apatin

478 (-10)

Zemun

394 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

310 (-10)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

396 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

536 (8)

Titel

418 (-10)

NERA

Ba~. Palanka 411 (-4) Novi Sad

408 (-2)

Tendencija stagnacije

Hetin

82 (-8)

-8 (-2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

N. Kne`evac 273 (-13) S. Mitrovica Beograd

89 (-6)

6

2

Kusi}

8 2 5 3 9 6 1 4 7

4

4 7 9 8 1 2 5 3 6 9 1 3 7 4 5 2 6 8

338 (-5)

5

Tendencija stagnacije

5

7

4 5

50 (8)

7

2 4

6

6 5 7 2 8 1 4 9 3 2 8 4 6 3 9 7 1 5

6

7 4 2 9 6 3 8 5 1

6

9 8

3

9

1

4

1 9 6 5 2 8 3 7 4 5 3 8 1 7 4 6 2 9 Re{ewe iz pro{log broja