Dnevnik 19.avgust 2011.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 19. AVGUST 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23171 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OK TO BAR SKA PO VI [I CA MNO GO MA WA NE GO [TO SE O^E KU JE

Penzije rastu oko 300 dinara, a plate 500 str. 5

INTERVJU

GRE JA WE ILI SMR ZA VA WE NA KON NA JA VQE NOG SKO KA CE NA

Gas skupqi 2.400 dinara mese~no po doma}instvu

BO @I DAR \E LI], VI CE PRE MI JER SR BI JE

Tra`i}emo nema~ku podr{ku od Merkelove

str. 4

U SLOBODNOJ CARINSKOJ ZONI U NOVOM SADU PO^ELA GRAD WA VELIKOG KOMPLEKSA

str. 2

NASLOVI

Ekonomija 4 Dr`ava taksama reketira firme 5 Naslednici ne}e dedovinu u dinarima

Dru{tvo 6 Sa`imawe ne zna~i kr{ewe prava

Novi Sad 8 Psi podelili kom{ije u dva tabora

Vojvodina 10 Be~eju republi~ka nagrada „Mladi grad”

Crna 13 Dve `ene poginule na {inama 13 De~aci kamenuju kamione i gradski autobus 13 Krao rampe s pru`nih prelaza

Foto: S. [u{wevi}

Politika 2 I medicinari nadle`ni za vojvo|anske {ume 3 Kako je Pokrajina ispala iz igre

Za visoku tehnologiju 3.800 kvadrata s tr. 7

U NO VOM SA DU OT KRI VE NA MO DER NA LA BO RA TO RI JA ZA UZ GOJ IN DIJ SKE KO NO PQE, ^E TI RI OSO BE UHAP [E NE

Farma „trave” na tavanu str. 13

SPORT

UV zra~ewe 7-8

str. 16 – 21

n NOLE I U SINSINATIJU NASTAVQA SERIJU

Foto: F. Baki}

Najvi{a temperatura 34 ° S

Veoma t oplo

OTROVANO JATO GUSAKA U MOKRINU

Pre`iveo samo {ampion n ODBOJKA[ICE BLIZU FINALA n POMO] KLADIONI^ARIMA

str. 11

2

POLiTikA

petak19.avgust2011.

INTERVJU

BO@IDAR \ELI], VICEPREMIJER SRBIJE

Tra`i}emo nema~ku podr{ku od Merkelove – Od ne ma~ ke kan ce lar ke An ge le Mer kel bi }e za tra `e na po dr {ka za do bi ja we sta tu sa kan di da ta i od re |i va we da tu ma po ~et ka pre go vo ra Sr bi je s Evrop skom uni jom. Bez gla sa Ne ma~ ke to ni je mo gu }e – iz ja vio je pot pred sed nik Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e li}, ko ji u in ter vjuu za „Dnev nik“ ob ja {wa va uslo ve i za {to je zna ~aj no da uz kan di da tu ru Sr bi ja do bi je i da tum, te po li ti ku Be o gra da ka da su u pi ta wu evrop ski put i Ko so vo.

– Stra te {ki ciq Sr bi je u ovoj go di ni je do bi ja we sta tu sa kan di da ta i od re |i va we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra za ula zak u EU. Do vr {i li smo sa rad wu s Ha {kim tri bu na lom, is pu ni li, vi de }e mo za ko ju ne de qu, u pot pu no sti i na{ ak ci o ni plan, i od i gra li kon struk tiv nu ulo gu u di ja lo gu s Pri {ti nom, {to }e se is ka za ti i u pred sto je }oj run di za ka za noj za 2. sep tem bar. S dru ge stra ne, na {im evrop skim part ne ri ma su ve o ma ja sne „cr ve ne li ni je“ ko je Sr bi ja ni je sprem na da pre |e ka da je u pi ta wu Ko so vo i Me to hi ja. Uve ren sam u to da }e mo u tom pro sto ru na }i mo gu} nost da obez be di mo da qi na pre dak na {e ze mqe na pu tu evrop skih in te gra ci ja, s jed ne stra ne, i o~u va wa na {eg dr `av nog in te re sa na Ko so vu, s dru ge – is ti ~e \e li}. l Dva evropska uslova za sticawe statusa kandidata su pe~at i predstavqawe Kosova u regionalnim forumima?

Na {im evrop skim part ne ri ma su ve o ma ja sne „cr ve ne li ni je“ ko je Sr bi ja ni je sprem na da pre |e ka da je u pi ta wu Ko so vo i Me to hi ja – Ima ih mno go. Ak ci o ni plan je obi man do ku ment s 96 ta ~a ka, a dve se ti ~u Ko so va: jed na je ca rin ski pe ~at, a dru ga je pro na la `e we kom pro mi snog re {e wa za pred sta vqa we na {e ju `ne po kra ji ne u evrop skim i re gi o nal nim fo ru mi ma. l Mnogi bi, kako upozoravate, u ovom trenutku hteli od Srbije da izvuku „velike koncesije“?

– Da, ima qu di u me |u na rod noj za jed ni ci ko ji bi hte li od Sr bi je da i{ ~u pa ju mak si mum kon ce si ja, ali to ni je po li ti ka Evrop ske ko mi si je i qu di ko ji su u woj. Po li ti ka na pret ka na evrop skom pu tu i od bra ne dr -

`av nih in te re sa na Ko so vu ni je ni ma lo la ka. Sva ki put ka da se pri bli `a va mo tre nut ku ko ji tre ba da do ve de do od lu ke po zi tiv ne za na {u ze mqu, ima onih ko ji bi to hte li da is ko ri ste da do bi ju od nas ono na {ta mi ni smo sprem ni. Oni bi da idu da qe u uslo vi ma da bi Sr bi ja do bi la sta tus kan di da ta. No, to ni je po li ti ka EK-a, kao ni zva ni~ na po li ti ka ijed ne ze mqe EU. Po do bi ja wu sta tu sa kan di da ta ko ji pri `eq ku je mo, i na da mo se po ~et ku pre go vo ra, na sta vi }e se evrop ski put, ali isto vre me no tre ba o~e ki va ti da di ja log s Pri {ti nom, po sle teh ni~ kih pi ta wa, u|e i u slo `e ni ja.

Evrop ski ko me sar [te fan Fi le je re kao u ma ju da di ja log ide do sta tu sa. U toj per spek ti vi se mo `e na }i i re {e we za sta tus Ko so va, ko ji je nu `an ele ment da mo `e mo u}i u EU. Isto vre me no je svi ma ja sno da to re {e we ne mo `e bi ti jed no stra no pro gla {e na ne za vi snost iz 2008. go di ne. l Za{to je bitno dobiti krajem godine i datum pregovora za ~lanstvo u EU? – Za to {to se on da kre }e u no vu eru od no sa iz me |u Sr bi je i EU. Od tre nut ka po ~et ka pre go vo ra uop {te ni je vi {e pi ta we da li }e mo po sta ti ~lan EU, ve} ka da i pod ko jim uslo vi ma.

U ne koj di na mi ci, do bi ja we da tu ma obez be |u je da ne u|e mo u pe riod ko ji bi mo gao po tra ja ti od do bi ja wa sta tu sa, i to s even tu al nim po sta vqa wem ne kih no vih uslo va da bi se ras pra vqa lo o po ~et ku pre go vo ra sa Sr bi jom za ula zak u EU. Na{ ciq je ste, i to ve o ma otvo re no ka `e mo evrop skim part ne ri ma, da iz beg ne mo taj sce na rio u ko jem je Ma ke do ni ja, ko ja ve} pet{est go di na ~e ka po ~e tak pre go vo ra za ~lan stvo u EU, i sli~ ne ve za ne za Al ba ni ju i Cr nu Go ru. Sprem ni smo za ve li ku ak tiv nost, ali ne i da pre |e mo „cr ve nu li ni ju“ u po li ti ci oko Ko so va. Ako ve} 12. ok to bra u Iz ve {ta ju EK-a vi di mo da pi {e da uz kan di da tu ru Sr bi ja do bi ja i da tum za po ~e tak pre go vo ra, sle di ve li ka bit ka da se to de si.

Dragan Milivojevi}

AMERI^KI DIPLOMATA FILIP RIKER JU^E SA [UTANOVCEM, DA^I]EM I \ELI]EM

Vratiti probleme za pregovara~ki sto - Sje di we ne Ame ri~ ke Dr `a ve na sta vqa ju da po dr `a va ju Sr bi ju na we nom evrop skom pu tu, a di ja log Be o gra da i Pri {ti ne je sred stvo da se pre va zi |u spor na pi ta wa i pro na |u re {e wa ko ja do pri no se bo qit ku na ro da - iz ja vio je ju ~e u Be o gra du za me nik po mo} ni ka ame ri~ kog dr `av nog se kre ta ra za Evro pu Fi lip Ri ker.

On je kao ciq is ta kao pro {i re we part ner stva i pri ja teq stva Sr bi je i SAD u na red nim go di na ma, sa op {ti la je am ba sa da SAD u Be o gra du po sle su sre ta za me ni ka po mo} ni ka Hi la ri Klin ton sa srp skim zva ni~ ni ci ma. On je do dao da je to kom ne ko li ko pret hod nih po se ta Be o gra du, a i to kom ove, jed nom od, ka ko je na ve la am ba sa da, naj bo qih gra do va Evro pe,

vi deo sve `u di na mi ku evrop ske kre ta ra, am ba sa dor Ri ker su per spek ti ve. Ri ker je re kao i sreo se sa srp skim zva ni~ ni ci da mu je za do voq stvo da po se ti ma, ukqu ~u ju }i pr vog pot pred grad iz ko jeg je po te kao svet ski sed ni ka Vla de i mi ni stra unu te ni ski as broj je dan No vak \o tra {wih po slo va Ivi cu Da ~i ko vi}, ima ju }i u }a, pot pred sed ni vi du da se usko ro ka Vla de za odr `a va US Ri ker je re kao da mu evrop ske in te Open. gra ci je Bo `i da je za do voq stvo da Ri ker je po se ra \e li }a, mi ni po se ti grad iz ko jeg stra tio Be o grad u od bra ne je po te kao svet ski okvi ru kra }e po Dra ga na [u ta se te re gi o nu to - te ni ski as broj je dan nov ca i gra do na kom ko je je s re ~el ni ka Be o gra No vak \o ko vi} gi o nal nim zva da Dra ga na \i la ni~ ni ci ma raz go sa. va rao o ak tiv no sti ma SAD na [u ta no vac i Ri ker is ta kli obez be |i va wu du go traj ne sta su ju ~e da je na sta vak di ja lo ga bil no sti na Bal ka nu, ukqu ~u ju Be o gra da i Pri {ti ne naj bo qi }i evrop ske in te gra ci je Sr bi je. na ~in za re {a va we pro ble ma u To kom pr vog bo rav ka u Sr bi in te re su svih gra |a na Ko so va, ji, u svoj stvu za me ni ka po mo} sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star ni ka ame ri~ kog dr `av nog se stvo od bra ne.

Ri ker je iz ra zio za hval nost Sr bi ji zbog prin ci pi jel ne is traj no sti da di ja lo gom i di plo mat skim ak tiv no sti ma “re {i kri zne mo men te” na Ko so vu vra ti pro ble me na pre go va ra~ ki sto, na vo di se u sa op {te wu.

Do da je se i da je [u ta no vac upo znao Ri ke ra o re zul ta ti ma po stig nu tim u pro ce su re for me si ste ma od bra ne, i is ta kao zna ~aj ve o ma raz vi je ne bi la te ral ne sa rad we u obla sti od bra ne, ko ja i da qe pred sta vqa naj bo qi deo sa rad we Sr bi je i SAD. Ri ker je za hva lio [u ta nov cu na na po ri ma ko je je ulo `io za raz voj bi la te ral nih od no sa Sr bi je i SAD jer je to je dan od va `nih pred u slo va za una pre |e we od no sa dve ze mqe, pi {e u sa op {te wu Mi ni star stva od bra ne Sr bi je.

REKLI SU Jugovi}: Uslov za podr{ku restituciji

Borovi}: Nesposobna zaprepa{}ena Vlada

Bogdanovi}: Spre~i}emo Pri{tinu da iseli Srbe

SPO ne }e po dr `a ti za kon o re sti tu ci ji uko li ko po vra }aj od u ze te imo vi ne bu de us kra }en oni ma ko ji ni su re ha bi li to va ni. Pot pred sed nik te stran ke Alek san dar Ju go vi} re kao je da SPO, uko li ko iz ja va pot pred sed ni ka Vla de Sr bi je Bo `i da ra \e li }a da ta mo gde ni je bi lo re ha bi li ta ci je ne }e bi ti ni re sti tu ci je pred sta vqa stav Vla de Sr bi je, ne }e po dr `a ti ni za kon o re sti tu ci ji, ni ti iz me ne Za ko na o re ha bi li ta ci ji.

“Imo vi na je qu di ma kon fi sko va na na osno vu la `nih pre su da ko mu ni sti~ kih su do va i na me }e se pi ta we, po {to \e li} ka `e da ne }e bi ti vra }e na imo vi na oni ma ko ji ni su re ha bi li to va ni, ko me }e on da imo vi na uop {te bi ti vra }e na”, na veo je Ju go vi}.On je na po me nuo da SPO ne mo `e gla sa ti pro tiv svo je dva de se to go di {we bor be jer “ovaj put ne vo di u Evro pu 2011. go di ne, ve} u ob no vu ko mu ni sti~ ke dik ta tu re iz 1945. go di ne”.

Di rek tor No ve Sr bi je Bo ri slav Bo ro vi} je oce nio da je za pre p a { }e w e Vla d e Sr bi je od lu kom da se za u sta ve auto bu si na ula zu na Ko so vo, ali i od lu ka ma ko je }e u bu d u} n o s ti iz v e s no sle di ti, do kaz pot pu ne ne spo sob no sti da se od r e d i dru g a ~ i j a stra te gi ja ko ja }e vo di ti op stan ku Ko so va i Me to hi je u ustav nim gra ni ca ma Sr bi je.

“Pri h va t a j u } i po n i ` a v a j u } i mo d el pre go vo ra i for ma li zu ju }i od lu ke Bo ri sla va Ste fa no vi }a u ime Sr bi je, mi smo prak ti~ no odo bri li od lu ku ko sov skih or ga na o za bra ni ula ska auto bu sa bez do zvo le wi ho vih or ga na”, re kao je Bo ro vi} u pi sa noj iz ja vi. On je is ta kao da je Sr bi ja pre kr {i la Re zo lu ci ju 1244 i ume sto UN MIK-ovih pre go va ra ~a pri hva ti la pot pred sed ni cu Vla de Ko so va Edi tu Ta hi ri kao pre go va ra ~a.

Mi ni star za Ko so vo i Me to hi ju Go ran Bog da no vi} re kao je da }e Vla da Sr bi je spre ~i ti po ku {a je Pri {ti ne da do dat nim pri ti sci ma ise li {to vi {e Sr ba sa se ve ra Ko so va. Bog da no vi} je za “Pres“ ka zao da je “Pri {ti na taj no vi plan ise qa va wa Sr ba sa se ve ra pod po ja ~a nim pri ti sci ma sin hro ni zo va la sa SAD”. Mi ni star je ka zao da pred sed nik Vla de Ko so va Ha {im Ta ~i ni je slu ~aj no iza brao da sa da zabrani ulaz na Kosovo autobusima iz centralne Srbije, kao i da po~ne izgradwu mosta preko Sitnice, zbog ~ega su protestovali Srbi u Prilu`ju.

– Sve su to pritisci, a bi}e ih verovatno jo{, kojima Pri{tina poku{ava da stvara tenzije pred po~etak {kolske godine, da bi {to vi{e Srba sa severa prelomilo da napusti Kosovo i preseli se u centralnu Srbiju. Vlada }e pomo}i Srbima da se osujeti ta Ta~ijeva namera – rekao je Bogdanovi}.

dnevnik

NI UPRAVE POKRAJINSKIH JAVNIH PREDUZE]A NISU PO[TE\ENA „PARTIJSKOG NO@A”

I medicinari nadle`ni za vojvo|anske {ume Iz bor di rek to ra na jav nom kon kur su, uki da we uprav nih od bo ra i for mi ra we ne za vi snih te la ko ja bi kon tro li sa la rad jav nih pred u ze }a u dr `a vi pred log je ko ji u Uje di we nim re gi o ni ma Sr bi je Mla |a na Din ki }a o~e ku ju da }e na je sen do bi ti po dr {ku srp skog par la men ta. Uko li ko Za kon o jav nim pred u ze }i ma bu de iz me wen po tom pred lo gu, i ako se ta kvog pro pi sa bu du pri dr `a va li po li ti ~a ri i sam Din ki}, jav nim pred u ze }i ma bi ubu du }e “upra vqa li pro fe si o nal ci, a dr `a va bi ima la nad zor nu, a ne upra vqa~ ku ulo gu“. U to nas, ba rem, ovih da na uve ra va mi ni star ka i funk ci o ner ka URS-a Sne `a na Sa mar xi}-Mar ko vi}. Ali ne i za me nik pre mi je ra, so ci ja li sta Ivi ca Da ~i}, za ko ga je to – “de ma go gi ja“.

JVP “Vo de Voj vo di ne” s po 11 ~la no va, dok JP “Za vod za ur ba n i z am Voj v o d i n e“ i JP “Na ci o nal ni park Fru {ka go ra“ ima ju po sed mo ro. U nad zo rim od bo ri ma ova ~e ti ri JP-a je po pet ~la no va.

Deo ~lan stva tih te la, po pra v i l u u ma w i n i, Vla d a Voj vo di ne po sta vqa iz re da za po sle nih u tim pred u ze }i ma. Ve ru je se da su to uglav nom ka dro vi ~i ja se stru ka ve zu je za de lat nost pred u ze }a. Ta ko npr. u de lu uprav nog od bo ra JP “Voj vo di na {u me” se de tro ji ca di plo mi ra nih in `e we ra {u mar stva, kao i in `e wer hor ti kul tu re i di plo mi ra ni tu ri zmo log.

Dru gi deo, s pred sed ni kom Ne n a d om ^an k om, li d e r om LSV-a i di plo mi ra nim eko no m i s tom na ~e l u, ~i n e: Mar ko Bu gar ski – sa o bra }aj -

Te za kon ske iz me ne ko je ak ni teh ni ~ar, De jan Sla vu je tu el ni URS a po ma lo za bo ra vi} – dipl. eko no mi sta, dr vqe ni G17 plus sa da zah te va, Mi lo{ Lu ~i} – dok tor me di tre ba lo bi da zna ~e da u ru ko cin skih na u ka, Ka roq Pal – vod stvu jav nih pred u ze }a vi {e eko no mi sta i @eq ko Vu ~e ne }e se de ti is kqu ~i vo par tij ti} – za ko ga je u iz ve {ta ju o ski qu di, ko ji pro fe si o nal no po slo va wu tog JP-a za 2010. ne ma ju do dir nih ta ~a ka s de na ve de no da je dipl. in `e lat no {}u JP-a, ve} su tu de le wer. gi ra ni iz svo je po li ti~ ke “Voj vo di na {u me” su pro stran ke. {le go di ne po tro {i le 4,86 Da JP-i go di na ma slu `e za mi li o na di na ra (bru to) na na mi ri va we par tij skih in te ime na kna da za ~la no ve UO i re sa, upo zo ra va ju ana li ti ~a NO, a pret pro {le 3,46 mi li ri, me |u ko ji ma o n a. La n e je je prof. dr Vla odr `a no de vet „Voj vo di na {u me” su sed ni ca UO, a di mir Go a ti pro {le go di ne po seb no o{tar ~la no vi su “re u kri ti ka ma ta dov n o pri s u po tro {i le kvog par ti to - 4,86 mi li o na di na ra stvo v a l i sed krat skog dru ni ca ma i ni je (bru to) na ime {tva na ra slog bi lo neo prav na kna da za ~la no ve da nih iz o sta do “par ti to de spo ti je”, {to je na ka”, pi {e u UO i NO, ter min, sma tra law skom iz ve a pret pro {le on, ko ji da nas {ta ju, iz ko jeg 3,46 mi li o na vi {e od go va ra sa zna je mo i da pri li ka ma. je “UO svo jim Jav na pred u ze }a ni su po {te - od lu ka ma i ra dom zna ~aj no |e na “par tij skog no `a” ni na do pri neo uspe {nom po slo va jed nom dr `av nom ni vou vla sti, wu pred u ze }a”. iako su stra na~ ke po de le jav Tro {ko vi za UO i NO u nih re sur sa mo `da naj vi dqi - “Vo da ma Voj vo di ne” iz no si vi je u ve li kim re pu bli~ kim li su u 2010. go di ni 5,84 mi si ste mi ma. li o na di na ra, bru to, a go di U ~e ti ri jav na pred u ze }a nu ra ni je 6,1 mi li o na. ~i ji je osni va~ AP Voj vo di na, Isti tro {ko vi su JP “Za sem di rek to ra, wi ho vih za me vod za ur ba ni zam Voj vo di ne“ ni ka i vi {e po mo} ni ka, ru ko sta ja li 2,43 mi li o na u 2010. vod stvo ~i ni i 36 ~la no va go di ni, ka da je ina ~e i osno uprav nih od bo ra, dok nad zor nu va no JP “Na ci o nal ni park funk ci ju oba vqa wih 20.

Fru {ka go ra” sa da u di rekt Naj broj ni ji su uprav ni od noj nad le `no sti Po kra ji ne. bo ri JP “Voj vo di na {u me” i S. Nikoli}

Homen: Uskoro rezultati o korupciji u tri JP Spe ci jal no tu `i la {tvo tre nut no ra di na tri ve li ka pred me ta ko rup ci je u jav nim pred u ze }i ma, a re zul ta ti to ga bi tre ba lo da bu du po zna ti to kom sep tem bra, na ja vio je ju ~e dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu prav de Slo bo dan Ho men. “Ko rup ci ja, ko ja je ve li ki pro blem na {eg dru {tva, ve zu je se naj vi {e za po slo va we jav nih pred u ze }a i zlo u po tre bu wi ho vih sred sta va i o~e ku jem da }e po me nu te is tra ge da ti re zul ta te”, re kao je Ho men za B92. On je ka zao da se ozbiq nost bor be pro tiv ko rup ci je po ka zu je upra vo spre ~a va wem vi so ke ko rup ci je, a ne hap {e wem “le ka ra ko ji su pri mi li mi to od 200 evra ili po li ca ja ca ko ji su na uli ci uze li 20 evra”.

Ho men je do dao da }e ova is tra ga po ka za ti da ni su za {ti }e ni ni ~la no vi uprav nih od bo ra ili di rek to ri, ko ji su ~la no vi po li ti~ kih stra na ka.

c m y

politika

dnevnik

petak19.avgust2011.

3

KO A LI CI O NA I UNU TAR STRA NA^ KA PRE GA WA WA OKO ZA KO NA O JAV NOJ SVO JI NI...

...Ili, kako je Pokrajina ispala iz „igre” Na kon ne go do va wa po kra jin skog pre mi je ra Bo ja na Paj ti }a zbog to ga {to o re {e wi ma za ko na o jav noj svo ji ni ni su pi ta ni or ga ni APV, pred sed nik rad ne gru pe za du `e ne za pri pre mu ovog pro pi sa Bo jan Ko stre{, ko ji je ove ne de qe za kon ski tekst pre dao pre mi je ru Mir ku Cvet ko vi }u, ka `e da je iz ne na |en ta kvom re ak ci jom iz Ba no vi ne.

– O~e ki vao sam da je Paj ti}, ko ji je pot pred sed nik De mo krat ske stran ke, stra na~ kim ka na li ma vr lo de taq no oba ve {ta van o iz ra di za ko na – iz ja vio je Ko stre{.

A na Paj ti }e vu tvrd wu da su pred stav ni ci Voj vo di ne bi li is kqu ~e ni iz iz ra de ovog ak ta, ko ji, ina ~e, sma tra va `nim za APV, te da ni sam ni je bio u pri li ci da vi di pred lo `e ni tekst za ko na, Ko stre{ je pri me tio i da je „ne ve ro vat no da se pred sed nik Vla de Voj vo di ne sta vqa u po zi ci ju port pa ro la uvre |e nih ~la no va rad ne gru pe, ume sto da od pre mi je ra ili me ne kao pred sed ni ka rad ne gru pe za tra `i iz ve {taj„. Ko stre{ je po kra jin sku am di ni stra ci ju op tu `io i da od do no {e wa Sta tu ta 2009. go di ne ni je u~i ni la ni {ta da ini ci ra do no {e we ovog za ko na, iako je na to ima la ustav no pra vo.

Po kra jin ska ad mi ni stra ci ja sva ka ko se ne mo `e po hva li ti for mal nim ini ci ja ti va ma za do no {e we za ko na o jav noj svo ji ni, ili pak za ko na o fi nan si ra wu APV (ko ji vi {e ni ko i ne po mi we), iako je re~ o ak ti ma ko ji je tre ba lo da bu du usvo je ni do kra ja 2008. go di ne, ka ko to na la `e Ustav Sr bi je. Po sled wa „za ko no dav na” ini ci ja ti va iz Voj vo di ne bio je pred log Sta tu ta APV, ko ji je po tom iza zvao go to vo dvo go di -

vu ~en u fi o ku, vi {e zbog to ga {to ni je bi lo po li ti~ ke vo qe da se ni `im ni o vi ma vla sti vra ti imo vi na, ne go zbog pa da Vla de ko ji je usle dio. ^i we ni ca je ste, da kle, da je rad na ovom ak tu i{ao tra qa vo i pre spo ro, a po seb no ako se uzme u ob zir i to da ovaj akt ni `i ni voi vla sti ~e ka ju ve} 16 go di na, od no sno od 1995. go di ne kad je ti tu lar wi ho ve imo vi ne po sta la Re pu -

ra”, od no sno vr ha De mo krat ske stran ke. To je, uosta lom, po tvr |e no i sa mim pri je mom rad ne ver zi je za ko na u Vla di, kao i na ja vom vi ce pre mi je ra Bo `i da ra \e li }a da }e se taj akt ve} da nas na }i u pro ce du ri pred nad le `nim Vla di nim od bo rom ko ji }e sa ~i ni ti na crt za ko na i upu ti ti ga u jav nu ras pra vu.

Ap surd no je, ipak, da za kon, za ~i je do no {e we su se ak te ri da na -

U aktuelnom politi~kom cirkusu oko zakona koji bi nakon 16 godina trebalo da re{i pitawe vra}awa imovine lokalnim samoupravama i AP Vojvodini, u prvom planu nije sam zakon ve} poentirawe na unutarkoalicionom i unutarstrana~kom nivou {wu po le mi ku u jav no sti. Pr vi sa ziv Skup {ti ne Voj vo di ne na kon de mo krat skih pro me na bio je naj plo do tvor ni ji u bro ju za kon skih ini ci ja ti va. Ipak, od ne ko li ko de se ti na pred lo ga sa mo je je dan do {ao do dnev nog re da Skup {ti ne Sr bi je – ta ko zva ni om ni bus-za kon iz 2002. go di ne.

No, u ak tu el nom po li ti~ kom cir ku su oko za ko na ko ji bi na kon 16 go di na tre ba lo da re {i pi ta we vra }a wa imo vi ne lo kal nim sa mo u pra va ma i AP Voj vo di ni, u pr -

vom pla nu ni je sam za kon ve} po en ti ra we na unu tar ko a li ci o nom i unu tar stra na~ kom ni vou.

Ka da je u apri lu pre mi jer Mir ko Cvrt ko vi} na kon sa stan ka s li de rom Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne na dom ^an kom na ja vio da }e for mi ra ti rad nu gru pu ko ja tre ba da pri pre mi za ko ne o imo vi ni i o fi nan si ra wu AP Voj vo di ne, bi lo je vi {e ne go o~i gled no da je, upr kos ver ti kal noj par tij skoj li ni ji (ili ba{ zbog we), re {io da ig no ri {e po kra jin ske in -

Ja di kov ke bez od je ka Ni je sa mo za kon o jav noj svo ji ni ka men spo ti ca wa iz me |u pot pred sed ni ka De mo krat ske stran ke i po kra jin skog pre mi je ra Bo ja na Paj ti }a i we go vog stra na~ kog ko le ge i re pu bli~ kog pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a. Ba no vi na, na i me, ve} me se ci ma ima pro blem s funk ci o ni sa wem bu xe ta APV po {to iz Be o gra da ne sti `u pa re ka ko je to za ko nom pred vi |e no. Na te ja di kov ke, me |u tim, pre mi jer Cvet ko vi} do sad uop {te ni je obra tio pa `wu.

sti tu ci je. Iako je u me di ji ma ta rad na gru pa, na ~i je ~e lo je po sta vqen za me nik pred sed ni ka LSV-a Bo jan Ko stre{, na zi va na i „tim za Voj vo di nu”.

Ovaj po li ti~ ki po tez u Ba no vi ni je ipak pro gu tan, i to bez mno go jav nog gun |a wa, tek uz oce ne da se ne vi di po tre ba for mi ra wa jo{ jed ne rad ne gru pe s ob zi rom na to da je u sa moj Vla di, u okvi ru re so ra fi nan si ja, ve} bio pri pre man na crt za ko na ko ji je tre ba lo da omo gu }i vra }a we imo vi ne lo kal nim sa mo u pra va ma i APV. Ina ~e, taj na crt za pra vo je pred sta vqao skra }e nu ver zi ju rad ne ver zi je za ko na o jav noj svo ji ni ko ji je u istom re so ru pri pre mqen za vre me pret hod ne vla de Vo ji sla va Ko {tu ni ce, u ~i joj iz ra di su ta ko |e u~e stvo va li i pred stav ni ci voj vo |an ske vla de.

Me |u tim, po sle go to vo dvo go di {we jav ne ras pra ve, taj akt je po -

bli~ ka di rek ci ja za imo vi nu. Me |u tim, ta ko |e je bi lo po zna to i da Vla da Sr bi je ovaj akt mo ra pri pre mi ti do ove je se ni uko li ko je iskre na u na me ri da is pu ni oba ve ze iz evrop ske agen de ko je su pred u slov za do bi ja we sta tu sa kan di da ta u de cem bru.

Me |u tim, i ak tu el no ne go do va we po kra jin ske vla sti zbog to ga {to je u fi na li za ci ji ovog ak ta bi la is kqu ~e na iz po li ti~ kih do go vo ra pre sve ga je po sle di ca unu tar par tij skih od no sa u naj ve }oj vla da ju }oj stran ci.

Na i me, po tvrd wa ma Bo ja na Ko stre {a, sve stran ke vla da ju }e ko a li ci je u~e stvo va le su u usa gla {a va wu tek sta na cr ta za ko na, a po {to je „kon sta to va no da sa ma rad na gru pa ne ma ka pa ci tet da do no si po li ti~ ke od lu ke ko je su su {tin ski va `ne, za to se pre {lo na do go vo re unu tar ko a li ci je”. Ne ma sum we da su kon sul ta ci je oba vqe ne pod „po kro vi teq stvom pre mi je -

{we vla sti „sve srd no” za la ga li vi {e od de ce ni ju i po, tek 11 go di na na kon de mo krat skih pro me na ula zi u pro ce du ru. Uz to, jav na po le mi ka iz me |u ko a li ci o nih part ne ra ot kri la je mo `da ka ko se ko od zva ni~ ni ka ko ti ra na po li ti~ koj le stvi ci, ka ko se do no se po li ti~ ke od lu ke, ali i to da je za kon pri pre mqen sa mo zbog to ga {to nas je na to na te ra la Evrop ska uni ja jer je, na vod no, zbog pri ti sa ka Evrop ske ko mi si je ovaj akt „gur nut” u pro ce du ru iako jo{ ni je u pot pu no sti usa gla {en, i to upra vo u de lu ko ji se od no si na vra }a we imo vi ne Voj vo di ni. Me |u tim, ni kog iz po li ti~ ke eli te ne za bri wa va pre te re no to {to is pa da da je Bri se lu vi {e sta lo do raz vo ja lo kal nih sa mo u pra va u Sr bi ji, {to je, na `a lost, po sta lo pra vi lo i u svim dru gim seg men ti ma, od re for me pra vo su |a do blan ko ostva ki na po sla ni~ ke man da te.

B. D. Sa vi}

4

ekonomija

petak19.avgust2011.

dnevnik

UNI JA PO SLO DA VA CA OP TU @U JE VLA DU DA JE PO VE ]A LA NA ME TE DE SET PU TA

ZA BRI WA VA JU ]I TREND U DO MA ]OJ PRI VRE DI

Dr`ava taksama reketira firme

Petinu mawe novih preduze}a

Unija poslodavaca Srbije ju~e je ukazala na to da su neke od administrativnih taksi preduze}ima i preduzetnicima pove}ane do deset puta, {to je svojevrsni reket dr`ave da bi se punio buxet. „Jedna od naj~e{}ih taksi koju su privredni subjekti du`ni da uplate Ministarstvu pravde Srbije, taksa uz Zahtev za davawe tuma~ewa, obja{wewa, odnosno mi{qewa o primeni republi~kih propisa, u najnovijem tarifniku Republi~kih administrativnih taksi podignuta je s 1.000 na 10.000 dinara”, navedeno je u saop{tewu Unije poslodavaca.

Procena tog udru`ewa je da }e dr`avni buxet po osnovu te takse imati godi{we prihode od ~etiri do pet miliona evra jer su privrednici prinu|eni

na to da, zbog neuskla|enosti propisa, svakodnevno tra`e wihovo pravno tuma~ewe. „Takvi postupci dr`ave koji se kriju od javnosti pokazuju ka-

OB NO VA U „@E LE ZNI CA MA SR BI JE”

– U Srbiji je za prvih sedam meseci ove godine osnovano oko 20 odsto preduze}a i radwi mawe nego u isto vreme pro{le godine – izjavio direktor Agencije za privredne registre Zvon ko Ob ra do vi}. – Zabriwavaju}e je {to je broj novih preduze}a u isto vreme 2010. bio 6.291, a ove godine 5.088, {to je petinu mawe.

Obradovi} je naveo da je isti trend smawewa uo~en i kod preduzetnika koji su odlu~ili da po~nu svoj posao, pa je, kako je istakao, APR evidentirala 18.590 novih radwi za prvih sedam meseci ove godine, {to je oko 20 procenata mawe nego u isto vreme 2010.

– Ve} od 2008. uo~ava se smawewe osnivawa preduze}a. Mawe je i onih koji se odlu~uju na to da po~nu sopstveni mali bi-

ko }e biti na|en novac za nerealno pove}awe plata u javnom sektoru i penzija na jesen, uprkos sve ve}oj zadu`enosti dr`ave”, ocenila je Unija.

znis otvarawem radwi – kazao je on.

Zbog toga se, kako je naveo, moraju pod hitno vratiti mere podsticaja i stimulansa da bi se

TE STI RA WE U KRA GU JE VCU

GRE JA WE ILI SMR ZA VA WE NA KON NA JA VQE NOG SKO KA CE NA

Stigao prvi ruski voz – Prvi novi dizel motorni voz iz Rusije stigao je u Beograd, a preostalih 11 bi}e isporu~eno do kraja slede}e godine izjavio je ju~e Tanjugu direktor Direkcije „@eleznica Srbije” za prevoz Dra gan Gru ji}. – Voz

je u sredu stigao najpre u Suboticu, odakle je preba~en u Beograd, gde je jo{ pod carinskim nadzorom u putni~koj stanici.

On je izrazio o~ekivawe da }e testirawe novog voza iz Rusije biti zavr{eno ve} u naredna dva meseca, nakon ~ega bi mogao biti ukqu~en u saobra}aj.

Re~ je o dvodelnim dizel motornim garniturama s najsavremenijom opremom, kamerama i drugim ure|ajima.

To je prva nabavka novih vozova za putni~ki saobra}aj u posledwe tri decenije, a s obzirom na to da }e vozovi od ruske kompanije „Metrovagonma{„ biti dobijeni po veoma povoqnim uslovima, pokrenuta je inicijativa da se od te kompanije kupi jo{ tridesetak takvih vozova sa 100 miliona dolara iz ruskog kredita od 800 miliona dolara.

Gruji} je napomenuo da „@eleznice Srbije„ za testirawe imaju rok od oko 200 dana. Re~ je o prototipu voza koji }e biti testiran, po wegovim re~ima, na ravni~arskim i brdskim prugama pod optere}ewem.

Gas poskupquje 2.400 dinara mese~no po doma}instvu Iako je do grejne sezone ostalo gotovo dva meseca, najnovija najava generalnog direktora JP „Srbijagas” Du {a na Ba ja to vi }a da }e kubni metar prirodnog gasa poskupeti mnoge potro{a~e je, ponovo, zabrinula. Naime, Bajatovi} je ukazao na to da }e gas poskupeti, u proseku, 15 posto, a da }e doma}instva kubik pla}ati oko 10 do 12 posto skupqe. Tako|e, on je istakao i da bi kubni metar prirodnog gasa, realno, treabalo da bude skupqi 30 procenata, ali da Vlada Srbije ne}e dozvoliti toliko poskupqewe da se ne bi naru{ila makroekonomska stabilnost.

Tako se ve} nekoliko meseci stara pri~a – da li }e, kada i koliko gas biti skupqi – nastavqa.

S jedne strane je JP „Srbijagas”, iz kojeg se neprestano ukazuje na to da je poskupqewe neophodno jer je re~ o uvoznoj robi ~ija cena zavisi od isporu~ioca, a potom i od vrednosti dolara, da je Srbija uvozno zavisna zemqa jer se uvozi oko 90 odsto potrebnih koli~ina i da ni na koji na~in ne mo`e uticati na cenu gasa. S one druge strane su potro{a~i, koji i sada{wu cenu kubnog metra prirodnog gasa, od oko 40 dinara u proseku, veoma te{ko pla}aju, i mnogi jo{ uvek nisu izmirili obaveze iz protekle grejne sezone, zbog ~ega im preti iskqu~ewe pred novu.

Ukoliko bi gas ipak poskupeo za najavqnih deset posto, kubik bi umesto 40 ko{tao oko 48 dinara u proseku, pa bi mese~ni ra~uni za doma}instvo od 60 kvadratnih metara i s potro{wom gasa od 300 kubnih metara s oko 12.000 dinara,

stigli do oko 14.400. Budu}i da je prose~na plata u Srbiji oko 35.000 dinara, i sada{wi ceh za mesec dana grejawa na gas prema{uje tre}inu prose~nog primawa gra|ana, a s eventualnim poskupqewem opasno se pribli`ava wenoj polovini.

S obzirom na to da se o poskupqewu gasa zaista pri~a ve} dugo, da se pove}awe cene najavquje a po-

iznad 25 stepeni Celzijusa, kada se o hladnim danima ne razmi{qa.

Ipak, iz Udru`ewa za za{titu potro{a~a „Prosperitet” ukazuju na to da je poskupqewe nepotrebno i da }e, u slu~aju da do toga do|e, organizovati potro{a~e i protestovati protiv te odluke.

Po re~ima predsednika ovog udru`ewa Ra do mi ra ]i ri lo vi }a,

Ne z go dan tre nu tak Ono {to Bajatovi} ni ovog puta nije bio spreman da ka`e je kada bi se mogla o~ekivati odluka o pove}awu cene gasa. Kako je do grejne sezone ostalo malo vremena, i prostora za odluku je malo, a pitawe je da li je politi~ki trenutak za one koji treba da je donesu pravi. Naime, Srbiji se bli`e izbori, a malo ko bi `eleo da donese odluku kojom bi iz xepova gra|ana izbio dodatne pare, posebno zato {to bi poskupqewe kubika gasa, gotovo je izvesno, dovelo i do pove}awa cene grejawa preko toplana. A to je ogroman broj bira~a. tom ni{ta ne de{ava neko vreme, pa sve iz po~etka, i ova najnovija najava pro{la je u principu bez ve}ih reakcija. Mogu}e je da je razlog sezona godi{wih odmora, ali i to {to su spoqne temperature

o poskupqewu gasa pri~a se ve} dugo i JP „Srbijagas”, kao monopolista, neosnovano pritiska Vladu Srbije da ga odobori, iako do sada nije prihvatila wihove zahteve za pove}awe cene.

qudi opredelili za otpo~iwawe sopstvenog biznisa jer }e u suprotnom verovatno biti problema sa smawewem poreskog prihoda.

– Iz JP „Srbijagas” su u javnost plasirani razli~iti procenti poskupqewa, koji idu i do 30 posto, a jo{ uvek nema odgovora na pitawe da li je u ovom preduze}a sprovedna racionalizacija, da li su smaweni realni tro{kovi uvoza, transporta i distribucije prirodnog gasa, a ni Vlada Srbije nije ni{ta preduzela da se to istera na ~istac – ka`e ]irilovi}. – Zato smatramo da se ne mo`e razmatrati predlog nove cene gasa dok se na ta, ali i neka druga pitawa ne daju odgovori. ]irilovi} ukazuje na to da se mora re}i za{to se podzemno skladi{te gasa u Banatskom Dvoru ne puni onda kada su cene gasa najpovoqnije jer bi to pozitivno uticalo na wegovu cenu za potro{a~e, kao i da su jo{ uvek nepoznate ~iwenice i realne kalkulacije o stvarnoj uvoznoj ceni gasa, stvarnim transportnim tro{kovima, gubicima u gasovodnom sistemu, koji se prelivaju na krajwe potro{a~e, te da li ima odgovornih i da li se ne{to ~ini da se to spre~i.

– Ako se cena gasa vezuje za kurs dolara i aktuelne cene ovog energenta na tr`i{tu, za{to se to ne primewuje kada bi se cena mogla smawiti, ve} samo kada se pove}ava? Gra|ani su nezdovoqni i ozloje|eni i sigurno je da }e, u slu~aju poskupqewa, istupiti, a „Prosperitet” }e biti na ~elu protesta.

Ipak, o~ekujemo da nadle`ni ne}e dozvoliti da gas poskupi jer bi to zna~ajno opteretilo potro{a~e, a izbori su veoma blizu – ka`e ]irilovi}.

D. Mla |e no vi}

Otpremnina za pale na ispitu

Zaposlenima u preduze}u „Fijat automobili Srbija„ koji ne zadovoqavaju kriterijume rada ponu|eno je da napuste fabriku uz otpremnine, re~eno u Samostalnom sindikatu FAS-a.

Predsednik Samostalnog sindikata Zo ran Mi haj lo vi} je rekao da je FAS sproveo testirawe svojih radnika i da izvestan broj zaposlenih nije pro{ao, a procewuje se da je takvih 150, od 1.000.

– Nismo imali uvid u spisak tih zaposlenih, ali po na{im informacijama, na poslovima u FAS-u nije se uklopilo oko 130 proizvodnih radnika i oko 20 zaposlenih u administraciji – rekao je Mihajlovi}.

On je naveo da te radnike predstavnici FAS-a pozivaju na razgovor u „~etiri oka” i saop{tavaju im da su vi{ak uz ponudu otpremnine od 300 do 550 evra po godini sta`a.

17. 08. 2011.

1.322,33232

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

100,5985

102,6515

105,0125

100,2905

Australija

dolar

1

73,3065

74,8025

76,5230

73,0820

Kanada

dolar

1

71,1245

72,5760

74,2452

70,9068

Danska

kruna

1

13,4988

13,7743

14,0911

13,4575

Norve{ka

kruna

1

12,9379

13,2019

13,5055

12,8983

[vedska

kruna

1

10,9964

11,2208

11,4789

10,9627

[vajcarska

franak

1

88,3373

90,1401

92,2133

88,0669

V. Britanija

funta

1

115,3917

117,7466

120,4548

115,0384

dolar

1

69,8892

71,3155

72,9558

69,6752

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 8. 2011. godine

Cena

Promet

BELEX 15 (634,34

Lasta a.d. , Beograd

17,19%

300

300

Mlekara a.d. , Subotica

16,23%

1.110

253.080

Usluga a.d. , Beograd

7,14%

1.500

16.500

Progres a.d. , Beograd

5,26%

60

300

2,56% Promena %

4.000 Cena

20.000 Promet

Soja protein a.d. , Be~ej Tigar a.d. , Pirot

Mladost - Rad a.d. , Vlasotince

-12,00%

110

16.610

Agrobanka a.d. , Beograd

Alltech Serbia a.d. , Senta

-11,93%

310

3.720

Imlek a.d. , Beograd

Crvenka fabrika {e}era a.d.

Pet akcija s najve}im padom

BIP a.d. , Beograd Privredna banka a.d. , Beograd Komercijalna banka a.d. , Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Mlekara a.d. , Subotica

SAD

Promena %

Neoplanta a.d. , Novi Sad Crvenka fabrika {e}era a.d.

Vital a.d. , Vrbas Alltech Serbia a.d. , Senta

Naziv kompanije NIS a.d., Novi Sad

-0,43)

Promena % 0,00%

Cena

Promet

721

10.959.928

Aerodrom Nikola Tesla a.d. ,

0,20%

493

1.459.117

Energoprojekt holding a.d. ,

-0,66%

601

420.500

0,00%

626

182.935

-1,59%

680

127.160

-0,70%

5.650

3.960.648

-0,14%

2.197

1.087.496

-1,92%

2.353

571.841

-11,90%

37

37.000

AIK banka a.d. , Ni{

-8,38%

350

91.700

Jubmes banka a.d. , Beograd

0,44%

12.816

243.500

Komercijalna banka a.d. , Beograd

-5,56%

900

26.100

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

2.115

0,00

Univerzal banka, Beograd

0,00

3.550

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.140

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.002

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

395

0,00

-5,56% Promena % 16,23% 0,00% 2,56%

900 Cena 1.110 230 4.000

26.100 Promet 253.080 32.430 20.000

0,37%

1.355

5.420

-11,93%

310

3.720

Svi iznosi su dati u dinarima

UDRU @E WE „[VAJ CA RA CA” U SR BI JI

Spas od du `ni~ ke om ~e Gra |a ni s kre di ti ma ve za nim za {vaj car ski fra nak usko ro }e se oku pi ti u udru `e we pre ko ko jeg }e po ku {a ti za jed no da se iz bo re za olak {i ce u ot pla ti.

Pred sed nik Udru `e wa za za {ti tu po tro {a ~a “Po tro {a~” Go ran Pa po vi} ka `e da se sva ko dnev no ja vqa ju du `ni ci ko ji tra `e sa vet jer vi {e ne ma ju mo gu} no sti da ot pla }u ju ra te.

– Ka da je fra nak po ~eo zna ~aj no da ra ste, i sa mi smo ape lo va li na gra |a ne ko ji ima ju dug u toj va lu ti da se udru `e – do da je on.

Pa po vi} na vo di da je “sa da ta ide ja bli zu re a li za ci je, a pr vi ko rak bi }e sa sta nak s pred stav ni ci ma NBS-a i Udru `e wa ba na ka Sr bi je”.

S dru ge stra ne, vi ce gu ver ner NBS-a Bo jan Mar ko vi} je po ru ~io da svi gra |a ni ko ji uzi ma ju kre di te u de vi za ma tre ba da bu du sprem ni na to da pre u zmu de vi zne ri zi ke ko ji s ta kvim kre di ti ma do la ze, ukqu ~u ju }i ja ~a we ili sla bqe we od re |e ne va lu te.

– Pi ta we je {ta mi tu mo `e mo ura di ti jer, ako u|e mo u pri ~u o sub ven ci o ni sa wu sa mo onih ko ji su uze li kre di te u “{vaj car ci ma“, {ta }e mo s oni ma ko ji ima ju kre di te u di na ri ma ili evri ma – upi tao je Mar ko vi}.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

petak19.avgust2011.

5

OK TO BAR SKA PO VI [I CA MNO GO MA WA NE GO [TO SE O^E KU JE

Pen zi je ra stu oko 300 di na ra, a pla te 500 Ok to bar skog po ve }a wa pla ta i pen zi ja, ko je je Vla da na ja vi la pre ne ko li ko da na, si gur no }e bi ti, ali }e pen zi o ne ri i za po sle ni u jav nom sek to ru, po sve mu su de }i, do bi ti da le ko ma we ne go {to se o~e ki va lo. Po for mu li po ko joj se iz ra ~u na va po vi {i ca, ali i po pro ce ni stru~ wa ka, pla te i pen zi je }e naj ve ro vat ni je po ra sti oko 1,2 po sto, to jest od 300 do 500 di na ra u pro se ku.

Za po sle ni u pri vat nom sek to ru, na rav no, na ove po vi {i ce ne mo gu ra ~u na ti jer se na wih taj za kon ne od no si.

Za ko nom o bu xet skom si ste mu dr `a va je pred vi de la da se ove go di ne pen zi je i pla te u jav nom sek to ru po ve }a ju tri pu ta, u ja nu a ru, apri lu i ok to bru. Rast je u ja nu a ru fik si ran na dva po sto, dok je u apri lu bio 5,5.

Po me nu ti Za kon pred vi |a da pen zi je i pla te u jav nom sek to ru u ok to bru bu du po ve }a ne za in fla ci ju u pret hod nih {est me se ci i za po lo vi nu bru to dru {tve nog pro iz vo da iz 2010. go di ne.

Po po da ci ma Na rod ne ban ke, za kqu~ no s ovim me se com, ostva ren je rast ce na ko ji }e slu `i ti kao osnov za in dek sa ci ju od 0,7 po sto. To me tre ba do da ti i po lo vi nu ostva re nog ra sta BDP-a, a rast je pro {le go di ne bio je dan po sto. Ka da se to sve iz ra ~u na, is pa da da }e po ve }a we bi ti oko 1,2 po sto. In fla ci ja od 11 ili 12 po sto, o ko joj se pret hod nih me se ci, ne de qa i da na stal no pri ~a, ne uzi ma se u ob zir pri li kom ob ra ~u na po vi {i ce.

Naj ni `e pen zi je u Sr bi ji pri ma oko 137.000 pen zi o ne re i iz no se 12.077 di na ra me se~ no, a za wih }e po vi {i ca bi ti je dva 150 di na ra S dru ge stra ne, ka da se vi di ko li ke su pro se~ ne pen zi je i pla te u jav nom sek to ru, do la zi se do ra ~u ni ce ko li ko }e to bi ti u di na ri ma a to sva ko ni je ni za je dan ru ~ak.

Pro se~ na pen zi ja u Sr bi ji je ne {to iz nad 23.000 di na ra pa ka da se na to do da ve ro vat na po vi {i ca od oko 1,2 po sto, is pa da da }e pen zi o ne ri do bi ti oko 300 di na ra ve }i ~ek. Sli~ no je i s pla ta ma. Da uzme mo da je pro se~ na pla ta u jav nom sek to ru oko 40.000 di na ra i da se na to do da na ja vqe na ok to bar ska po vi {i ca – is pa da da }e za po sle ni do bi ti oko 500 di na ra vi {e.

FO RUM „SR BI JA–EU”: PO GLED NA IN VE STI CI O NU BU DU] NOST

Na rav no da ima onih ko ji }e pro }i i bo qe i go re. Po po da ci ma iz Re pu bli~ kog fon da za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we, pro se~ na pen zi ja za ko ri sni ke iz ka te go ri je biv {ih za po sle nih iz no si 23.446 di na ra i oni }e do bi ti onih 300 di na ra po vi {i ce. Me |u tim, naj ni `e pen zi je u Sr bi ji su 12.077 di na ra, a za wih }e po vi {i ca bi ti 130 di na ra. Ovaj naj ni `i iz nos pri ma oko 137.000 pen zi o ne ra. Od 12.077 di na ra do 14.500 di na ra me se~ no do bi ja oko 110.000 naj sta ri jih i za wih }e po vi {i ca bi ti od oko 130 di na ra do 200 di na ra. Ta ko |e, od 23.500 di na ra do 29.000 di na ra me se~ no pri ma

oko 212.000 pen zi o ne ra, a na wi ho vom ~e ku od ok to bra }e bi ti tri sto ti nak di na ra vi {e.

Naj vi {e pen zi je, od pre ko 110.000 di na ra me se~ no, pri ma 65 pen zi o ne ra i wi ho va po vi {i ca }e bi ti oko 1.300 di na ra.

Ova ra ~u ni ca po ka zu je i zbog ~e ga je Vla da bi la ta ko si gur na da su nov ci za po vi {i cu obez be |e ni upr kos ve li kom de fi ci tu bu xe ta. Na i me, po pro ce na ma eko no mi sta, rast pen zi ja i pla ta u jav nom sek to ru od 1,2 po sto dr `a va za i sta mo `e obez be di ti i u{te da ma u sa moj dr `av noj ka si bez po tre be da se do dat no za du `u je i po ve }a va iona ko ve li ki jav ni dug.

Ako sve bu de po ra ~u ni ci i za ko nu – a svi su iz gle di da ho }e – ja sno je da se od po vi {i ce ni ko ne }e obo ga ti ti, ali }e sli~ na si tu a ci ja bi ti i 2012.

Na red ne go di ne na ~in ob ra ~u na osta }e isti. Da kle, rast ce na na ma lo, plus po lo vi na ra sta BDP-a. Dr `a va naj vqu je oba ra we in fla ci je i rast BDP-a od tri po sto. Ali, ako bi od 2013, ka ko za kon na la `e, pen zi je pra ti le sa mo rast po tro {a~ kih ce na i ko ri go va le se za rast BDP-a sa mo uko li ko on bu de ve }i od ~e ti ri od sto, pen zi o ne ri }e bi ti u si tu a ci ji jo{ ne po voq ni joj ne go da nas.

Od sa me po vi {i ce mno go ve }e ko ri sti za gra |a ne bi bi lo ob u zda va we in fla ci je. U slu ~a ju da dr `a va uspe da obo ri ce ne, i ova ko ma lo po ve }a we pla ta i pen zi ja ima lo bi smi sla. U su prot nom...

D. U.

NO VI ARAN @MAN NA DNEV NOM RE DU

MMF iz da je i na {e ob ve zni ce Mi si ja Me |u na rod nog mo ne tar nog fon da od da nas do 30. av gu sta raz go va ra }e sa srp skim vla sti ma o no vom aran `ma nu “iz pre do stro `no sti“, ko ji bi tra jao 18 me se ci uz pri stup svo ti od oko jed ne mi li jar de evra, sa op {ti la je Na rod na ban ka Sr bi je.

Pot pred sed nik Vla de Sr bi je Bo `i dar \e li} iz ja vio je ju ~e da je ciq Sr bi je da aran `ma nom s MMF-om obez be di sta bil nost i pro hod nost ka da na je sen pr vi put bu de iz da va la evro ob ve zni ce na me |u na rod nom tr `i {tu ka pi ta la.

– Ve li ka eko nom ska kri za se na sta vqa ali po pri ma i no ve for me. Pod tim okol no sti ma je od pr vo kla snog zna ~a ja da Sr bi ja ura di sve {to mo `e da obez be di odr `a va we sop stve nog rej tin ga i ve o ma je bit no da po stig ne om do go vor s MMF-om ra di pre do stro `no sti, {to bi mo glo, u slu ~a ju da je to neo p hod no, obez be di po vla ~e we i do mi li jar du evra – re kao je \e li}.

Vlast u Sr bi ji na taj na ~in, po we go vim re ~i ma, na sta vqa da vo di od go vor nu po li ti ku i da odr `a va ono {to je sa mo Sr bi ja us pe la – da po boq {a svoj rej ting.

– I rad na bu xe tu za 2012. go di nu i pre go vo ri s MMF-om i}i }e upo re do i ima ti iden ti ~an is hod – re kao je \e li}.

RE STI TU CI JA 2. SEP TEM BRA PRED VLA DOM SR BI JE

„Srp ski Da vos” Na sled ni ci ne }e gra di auto put, pru ge... de do vi nu u di na ri ma Po ugle du na eko nom ski fo rum u Da vo su, Vla da Sr bi je od 8. do 10. sep tem bra or ga ni zu je pr vi fo rum “Sr bi ja – Evrop ska uni ja“ za ko ji je do sa da na ja vqe no vi {e od 400 u~e sni ka iz vi {e evrop skih ze ma qa. Emi nent ni skup, ko ji tre ba da pre ra ste u ta di ci o nal ni „srp ski Da vos“, otvo ri }e pred sed nik Bo ris Ta di} s pred sed ni kom Evrop skog sa ve ta Her ma nom van Rom pe jem, a go vo ri }e i pre mi jer Mir ko Cvet ko vi}.

– Is ko ri sti }e mo fo rum da afir mi {e mo na {u ze mqu u po zi tiv nom smi slu, da pri ka `e mo ve li ki na pre dak u re for ma ma ko ji je Sr bi ja ima la ove go di ne da bi smo po sti gli na{ sle de }i ciq, a to je sta tus kan di da ta i od re |i va we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra za ula zak u EU – ob ja {wa za „Dnev nik“ glav ni ko or di na tor fo ru ma “Sr bi ja – EU“ vi ce pre mi jer za evrop ske in te gra ci je Bo `i dar \e li}.

Ta ko }e i Sr bi ja kre nu ti sto pa ma Hr vat ske i Slo ve ni je, ko je su po se gle za sli~ nom for mom svog po zi ci o ni ra wa pred Bri se lom, a sa mit na Ble du je na sta vio tra di ci ju i na kon pu no prav nog ~lan stva ove ze mqe u EU.

la `e Evrop ska ko mi si ja „Po ve `i mo Evro pu“, ko ji pred vi |a bu xet od 50 mi li jar di evra.

Ovaj no vac je ve o ma zna ~a jan jer EU pla ni ra bu xet za pe riod od 2014. do 2020. go di ne, a to je pe riod ka da po \e li }e vom mi {qe wu, sem Hr vat ske, osta le ze mqe Za pad nog Bal ka na ne mo gu ra ~u na ti na pu no prav no ~lan stvo. Pa re bi bi le u ru ka ma Evrop ske ko mi si je kod ko je bi se apli ci ra lo pro jek ti ma zna ~aj nim za re gion i Evro pu, a pr ven stve no za iz grad wu in fra struk tu re. We go vo for mi ra we jo{ uvek ni je ko na~ no jer po sto je ot po ri u po je di nim ze -

Od Islan da do Tur ske Pr vi put Kri stal na dvo ra na ho te la “Ha jat” oku pi }e za i sta emi nent na ime na po li ti ke i bi zni sa Evro pe i re gi o na, ko ji }e na kon sve ~a nog otva ra wa ra di ti u ~e ti ri pa ne la, re gi o nal nom, s mi ni stri ma iz ze ma qa Bal ka na, ali i Tur ske i Islan da kao ze ma qa ko je su na pu tu ka EU, za tim eko nom sko-so ci jal nom, eko lo {kom i za bez bed nost i bor bu pro tiv ko rup ci je. Ve} je na ja vqen do la zak ne ko li ko mi ni sta ra iz re gi o na, ali i vo de }ih po slov nih qu di, pred stav ni ka ne vla di nog sek to ra, me di ja...

– I Sr bi ja ima za ciq da po kre ne do ga |aj ko ji }e po sta ti tra di ci o nal no me sto oku pqa wa svih ko ji su za in te re so va ni za evrop sku bu du }ost Sr bi je i re gi o na – ka `e \e li}.

On uka zu je na ve o ma zna ~a jan no vi bri sle ski fond ko ji pred -

mqa ma EU, po {to se, ka ko pri me }u je i vi ce pre mi jer, ka da se de li fi nan sij ski ko la~, za bo ra vqa ju sva pri ja teq stva.

– Na fo ru mu mi sli mo da pred sta vi mo pro jek te zna ~aj ne za Sr bi ju i Za pad ni Bal kan, a to je i deo na {e po li ti ke da re gion za -

jed ni~ ki tre ba da na stu pa pre ma EU jer ta ko ima ve }e {an se za ostva re we ono ga {to mu je u in te re su – do da je \e li}.

Iz pa ne vrop skog fon da evri bi i{li ka re a li za ci ji put ne i `e le zni~ ke mre `e, ener ge ti ke i us po sta vqa wa br zo pro to~ nog in ter ne ta. \e li} uka zu je na to da Sr bi ja ne }e sa ma gra di ti `e le zni cu, jer to iz i sku je ne ko li ko mi li jar di evra, ve} sa svi ma ko ji ima ju ko ri sti od us po sta vqa wa br ze tran sport ne mre `e na re la ci ji Is tok–Evro pa.

– Po tru di }e mo se da u apli ka ci o nom pa ke tu bu de i auto put ka Cr noj Go ri jer on u per spek ti vi

tre ba da se po ve `e i s BiH – na ja vqu je \e li}, i uka zu je na to ko li ki bi zna ~aj ze le no sve tlo EK-a za srp ske pro jek te ima lo i za iz grad wu mo sto va na Du na vu, a no vac za te in ve sti ci je Sr bi ja ne mo `e sa ma da obez be di.

– Bu du }i pred sed nik Evrop skog par la men ta Mar tin [ulc po tvr dio je do la zak, a na da mo se da }e do }i pre mi jer ili je dan od mi ni sta ra iz Poq ske, kao ~la ni ce ko ja pred se da va Evrop skom uni jom – ka `e \e li}, ko ji, kao i Vla da Sr bi je, mno go o~e ku je od „srp skog Da vo sa“ kao jed nog od zna ~aj nih do ga |a ja pred 12. ok to bar ka da }e Evrop ska ko mi si ja ob ja vi ti iz ve {taj o Sr bi ji, ko ji bi, uz stav o kan di da tu ri, mo gao no si ti i da tum pre go vo ra za D. Mi li vo je vi} ula zak u EU.

– Na crt za ko na o vra }a wu od u ze te imo vi ne i obe {te }e wu po slat je Evrop skoj i Ve ne ci jan skoj ko mi si ji, MMF-u i svim za in te re so va nim vla da ma, a Vla di Sr bi je }e bi ti pre dat 2. sep tem bra na usva ja we – po ru ~io je ju ~e pot pred sed nik Vla de Bo `i dar \e li}, do da ju }i da o~e ku je da iz me |u 100.000 i 150.000 gra |a na pod ne se dr `a vi zah tev za vra }a we od u ze te imo vi ne.

Po je di ni pred stav ni ci sta rih vla sni ka oce ni li su ju ~e ne pri hva tqi vim da ob ve zni ca ko je }e se emi to va ti da bi se pri ku pqao no vac za wi ho vo obe {te }e we bu du in dek si ra ne u di na ri ma, ve} da tre ba da bu de is kqu ~i vo u ne koj stra noj va lu ti, i sma tra ju da ni ko s po u zda no {}u ne mo `e tvr di ti da }e do ma }a va lu ta bi ti sta bil na u na red nim go di na ma. Da je ta ko, i dr `a va bi se za du `i va la u di na ri ma, tvr de oni.

Pred stav ni ci sta rih vla sni ka su na jav noj ras pra vi o rad noj ver zi ji na cr ta za ko na o

vra }a wu od u ze te imo vi ne i obe {te }e wu u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je in si sti ra li i na spro vo |e wu sup sti tu ci je, od no sno mo gu} no sti da se, re ci mo, po tra `i va ni stan, ako ne mo `e da se vra ti, za me ni dru gim sta nom, a bi lo je i pred lo ga da se ~ak iz gra de i no ve zgra de i na taj na ~in sta no vi vra te.

Za iz daj ni ke ni {ta \e li} je re kao da gde god gde ni je bi lo re ha bi li ta ci je, ne }e bi ti ni re sti tu ci je.

– Po sa da {wem Za ko nu o re ha bi li ta ci ji, ko ji }e ta ko |e mo ra ti da se me wa, za re ha bli ta ci ju je bi la do voq na sa mo jed na stra na – onaj ko pod no si zah tev i su di ja – ka zao je \e li}. – Iz me nom za ko na mo ra }e da se pred vi di su ~e qa va we vi {e ele me na ta kod re ha bi li to va wa, i ako se, pri me ra ra di, utvr di da je ne ko bio fa {i sta, ko la bo ra ci o ni sta ili kri mi na lac, si gur no je da ne }e mo }i da ko ri sti po god no sti iz Za ko na o re sti tu ci ji. Ide ja Za ko na o re ha bi li ta ci ji i ni je bi la da se svi re ha bi li tu ju i on se pre sve ga od no sio na one ko ji su bi li pred met ide o lo {kog pro go na.

Po \e li }e vim re ~i ma, Sr bi ja ne }e za tva ra ti ni mo gu} nost da svo ja pra va iz Za ko na o re sti tu ci ji ostva re i gra |a ni iz ino stran stva, ali }e se u tom slu ~a ju vo di ti ra ~u na o re ci pro ci te tu, {to zna ~i da je i u dr `a vi oda kle sti `u ova kvi zah te vi gra |a na pri hva }e no da i na sled ni ci iz na {e ze mqe ima ju pra vo na re sti tu ci ju u toj ze mqi.

\e li} i dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Go ran Ra do sa vqe vi} re kli su da te ob ve zni ce ne }e gu bi ti na vred no sti jer }e sva ka ko sva ke go di ne bi ti uskla |i va ne s ra stom in fla ci je u Sr bi ji. \e li} je ka zao da je na me ra dr `a ve da ob ve zni ce u~i ni atrak tiv nim za ve li ke in ve sti ci o ne igra ~e i da s wi ma iza |e na me |u na rod no tr `i {te.

– Mo ra mo im na pri me ru po ka za ti da ve ru je mo u na {u va lu tu – po ru ~io je on.

Na sku pu su pred stav ni ci Vla de od bi li kao lo {u op ci ju sup sti tu ci ja/za me na obje ka ta, jer bi se tek ta da u{lo u prav ne spo ro ve ko ji ma ne }e bi ti kra ja, a sa ma re sti tu ci ja se ne bi spro ve la, od no sno do ve lo bi se u pi ta we spro vo |e we pra va na vra }a we od u ze te imo vi ne.

– Ovo ni je kon kurs za po pu lar nost – po ru ~io je \e li}, i na gla sio da ni su ta~ ne tvrd we da dr `a va kri je imo vi nu, jer da je ta ko, ne bi ni u{la u ovaj po stu pak.

E. Dn.

6

dRU[TvO

petak19.avgust2011.

URU[AVAWE SRPSKOG JEZIKA (5)

Ha o ti~ ni go vor mla dih Govor mladih uvek se u ne~emu razlikovao od govora starijih. I pre vi{e decenija bilo je popularno da se neke re~i izvr}u, da se govori unatra{ke, pa je tako Mile bio Lemi ili Zoki – Kiza... Beogra|ani su imali svoje fore i fazone, Novosa|ani svoje, ali sve je to bilo prolazno. Bile su to bezazlene jezi~ke igrarije naspram onog {to se danas doga|a srpskom jeziku, i u dru{tvu starijih, a naro~ito me|u wihovom decom.

Dana{wi |aci ne mogu, i to mawe svojom krivicom, da shvate da }e im, bez obzira na to u kakvom }e dru{tvu `iveti, osnovna komunikacija s qudima biti na srpskom jeziku i da }e materwi jezik uvek biti prvi {kolski predmet. Ova ~iwenica im, u okru`ewu u kakvom `ive, ve-

rovatno izgleda kao da ih „smaraju matorci“. Odnos mladih prema ~itawu, dakle i prema srpskom jeziku, je katastrofalan, ali nije boqi odnos ni wihovih roditeqa i drugih starijih, koje sre}u u svojoj sredini i koje svakodnevno slu{aju preko medija.

Podaci beogradskog Instituta za pedago{ka istra`ivawa govore da gotovo polovina sredwo{kolaca nikada nije u{la u biblioteku, re~nik im se sastoji od sto-dvesta re~i, a pismeni radovi su {turi, bez shvatawa su{tine i totalnog nepoznavawa pravopisa. Onako kako pi{u SMS-poruke (a u Srbiji bezmalo svaki sredwo{kolac ima mobilni telefon), tako pi{u i sastave: s pobrkanim velikim i

vima. Romeo i Julija strahuju da ih ne provale, pa da im ukinu kintu i zato se tajno sastaju. Na kraju upadnu u lo{ trip i roknu se“.

Sli~no se „prepri~ava“ i Tolstojeva „Ana Karewina“, koja je „jedna `estoka riba, ali udata za duplo starijeg matorca, koja na nekoj `urci sre}e mladog zgodnog frajera i po~ne sa wim da se vi|a. Ali, i ona upadne u bedak i rokne se, a wen {valer ode na front i pogine“.

Neuki jezik mladih prepun je bespotrebnih po{tapalica, poput one novije „zna~i“, gestova i mimike, ponavqawa istih re~i u opisu razli~itih situacija tako da se sti~e utisak da govore o istom. Ne{to je do ju~e bilo super, pa je postalo ekstra, potom vrh, a kad to vi{e nije zvu~alo dovoqno ubedqivo, pojavio se „vrh vrhova“.

Kad je ne{to po voqi, sve je kul, a kada nije, onda je to bedak. U nedostatku jezi~kog obrazovawa ~esto se re~ima jednog zna~ewa daje osobina, koju prirodno nemaju. Recimo, neko je „u`asno zgodan, stra{no pametan“...

Na nepismenost mladih presudan uticaj imaju internet i televizija (ozbiqne novine u tom uzrastu gotovo niko ne ~ita), pre svega zato {to su wima izlo`eni po ceo dan (~e{}e celu no}), a u {koli imaju jedan ~as srpskog. Jedna anketa ka`e da sredwo{kolci, pa i mla|i, ispred kompjutera provode i po 14-15 sati dnevno. Osim mentalnog zaga|ewa, oni tako truju i svoj organizam. Nije sporan globalni zna~aj interneta, sporno je to {to niko u na{em dru{tvu ne ose}a obavezu da pravilno usmeri mlade. Posledwih godina prihvatawe engleskih stru~nih izraza, a bez potpunog razumevawa wihovog pravog zna~ewa, dovelo je do

Okupirani prepiskom putem mobilnih telefona, i-mejla i „Fejsbuka”, zaokupqeni internetom i televizijom, ve}ina sredwo{kolaca }e vam re}i da nema vremena ni voqe da ~ita, naro~ito ne kwige du`e od 100-150 strana malim slovom, u skra}enicama, bez interpunkcije, isprekidano, s mnogo nepravilno upotrebqenih engleskih re~i... Za wih su vr{waci koji idu u biblioteke i ~itaju lektiru {treberi i smorovi, kao {to je takva i obavezna lektira. Okupirani prepiskom putem mobilnih telefona, i-mejla i „Fejsbuka„, zaokupqeni internetom i televizijom, ve}ina sredwo{kolaca }e vam re}i da nema vremena ni voqe da ~ita, naro~ito ne kwige du`e od 100-150 strana. Istra`ivawe ka`e da ni vi{e od 60 odsto roditeqa vi{e ni{ta ne ~ita, osim ponekih novina. Mnogi gradovi ostali su bez biblioteka, masovno su pozatvarane kwi`are, a da nema povremenih prodaja uz novine na kioscima, kwige bi bile najmawe kupovana roba.

Takav odbojan stav ogromnog broja |aka prema kwizi brzo su iskoristili qudi koji im preko oglasa ili interneta nude skra}ene, prepri~ane verzije najboqih kwi`evnih dela. Ko garantuje da je to „prepevavawe“, recimo Tolstojevih ili [ekspirovih dela, uradio neko dovoqno stru~an da zna da protuma~i osnovne poruke pisca?

Zbog toga ne ~ude tragikomi~na tuma~ewa nekih vrhunskih dela koja kru`e internetom, a koje su mladi dodatno „obogatili“ svojim jezikom. Rezime [ekspirove tragedije „Romeo i Julija“ na sajtu sredwo{kolaca iz jednog grada glasi otrilike ovako: „Romeo i Julija su @abari iz Verone. Oni se smuvaju, ali to matorci ne gotive, jer rade isti biznis, ali u razli~itim timo-

formirawa govora tinejxera, koji je wihovim roditeqima potpuno stran. Mladi se na tom svom „jeziku“ odli~no razumeju, ali je nevoqa {to ga unose i u ku}u, {to se on odoma}uje u {irim razmerama. Na internetu i „Fejsbuku” se koriste „smajliji“, {eruje se, lajkuje, daunlouduje...

Vaqda da bi podi{la mladima i bila u wihovom trendu, jedna gledana i proevropska televizija (kako sebe naziva), u „nacionalnom“ dnevniku saop{tava vest o nekim stranim pedofilima, koji su „aploudovali“ slike dece (u prevodu: postavili ili oka~ili na sajt). U nekoliko najpoznatijih engleskosrpskih re~nika nismo prona{li re~ UPLOAD iz koje je na{a „avangardna“ televizija izvela glagol aploudovati. Dakle, to je relativno nov pojam i za Engleze, ali ga na{oj deci vaqa odmah usaditi u mozak. Po govoru te televizije vaqda su drugi pedofili „daunloudovali“ taj fajl (skinuli ga s interneta) i poslali „mejlom kao ata~ment“.

Primera ovakvog govora ima napretek. ^ujemo ga u tzv. zabavnim TV-emisijama, prepuna ih je `uta {tampa. Mo`da nevoqa ne bi bila tolika kada bi se takav jezik koristio samo u odre|enom krugu mladih, a u drugim prilikama govorilo kwi`evnim jezikom. Ali, {kola jednostavno nema snage da se izbori za takav odnos, a dr`ava nema nikakve mehanizme ni plan opismewavawa svoje budu}nosti. Jezik mladih prepu{ten je stihiji.

Mile Stanivuk

dnevnik

KOMBINOVAWE MAWINSKIH ODEQEWA SVAKE GODINE DI@E PRA[INU U BANATU

Sa `i ma we ne zna ~i kr {e we pra va Pred svaku {kolsku godinu u Banatu se povede pri~a o uskra}ivawu prava mawinama na {kolovawe dece na materwem jeziku usled racionalizacije u {kolstvu i kombinovawa pojedinih odeqewa u kojima je veoma mali broj dece. Dok pojedini predstavnici nacionalnih mawina upozoravaju na to da ovo vodi ga{ewu odeqewa na ma|arskom, rumunskom ili slova~kom jeziku, nadle`ni tvrde da se pra{ina di`e iskqu~ivo da bi se sa~uvala postoje}a radna mesta za kojima, posle neophodne racionalizacije u {kolstvu, prestaje bilo kakva potreba. Ovih dana se mo`e ~uti i da roditeqi sa strepwom o~ekuju jesen jer je sve mawe prvaka kandidata za odeqewe u kojem se u~i na ma|arskom.

Konstatacija se pre svega odnosi na Osnovnu {kolu „Sowa Marinkovi}” u Zrewaninu, koja ima isturena odeqewa u Lukinom Selu i Mihajlovu. S |acima kubure i u Lukinom Selu, koje je relativno malo po broju stanovnika.

Za odeqewe prvaka na ma|arskom jeziku u gradu je ove godine jedva sakupqeno 11 dece, {to nije bio lak posao jer u Zrewaninu postoji samo jedna pred{kolska ma|arska grupa u koju je odlazilo svega petoro mali{ana.

Na~elnik [kolske uprave Zrewanin Sta ni {a Ba wa nin ka`e da se svake godine posebno vodi ra~una o mawinskim odeqewima.

– Tra`ili smo od nacionalnih saveta i nacionalnih ve}a predloge racionalizacije tih

odeqewa. Jer, s wima imamo mnogo problema, u smislu da je malo dece u odeqewima koja se ne kombinuju. Veoma je va`no objasniti javnosti da se ovde ne radi ni o kakvim ukidawima odeqewa, ve} iskqu~ivo o smawewu, spajawu i sa`imawu, {to je ogromna razlika – uverava Bawanin, i nagla{ava da ni jednom jedinom detetu u Banatu, pripadniku nacionalne mawine, nije onemogu}eno da nastavu prati na svom materwem jeziku.

Po wegovim re~ima, u Banatu, za koji je zadu`ena [kolska uprava Zrewanin, postoji situacija da u~ite- Osnov na {ko la „So wa Ma rin ko vi}” u Zrewaninu qica predaje samo jednom detetu.

– Takav odnos prema deci nazi- se tra`i da obavimo racionaliZato je Bawanin apelovao na divam zlo~inom. Ako odeqewa mo- zaciju. Posle we pravimo liste rektore {kola da shvate da je |agu da se kombinuju, to bi i treba- radnika za kojima je delimi~no ku koji }e ~etiri godine sedeti u lo u~initi. Jasno je da se iza na- ili u potpunosti prestala potreba – obja{wava Bawanin.

Direktorka Osnovne {kole “Sowa Marinkovi}“ Gi ze la Ka Nema dozvole za frizere to na-De bre ce ni navodi i druge Nedavno se direktor Sredwe medicinske {kole u Zrewaninu razloge koji dovode do toga da u Ra di voj Ve li sa vqe vi} po`alio na to da ovoj obrazovnoj ustanomawinskim odeqewima nema dovi nije odobreno da otvori odeqewe za mu{kog i `enskog frivoqno dece. Ona predo~ava da su, zera na ma|arskom jeziku. Ministarstvo prosvete je, po Velisakada je re~ o ma|arskim mali{avqevi}evim re~ima, odbilo zahtev {kole, ali ovde ne znaju konima, roditeqi dosta komotni i ji je razlog tome. svoju decu upisuju u najbli`i vr– Imali smo podr{ku i na lokalu i u Pokrajini, kao i kapati}, bez obzira na to na kojem jecitete, ali nije postojala saglasnost na republi~kom nivou – ziku se u wemu komunicira, {to poja{wava Velisavqevi}. ih onda opredequje i kod upisa u {kolu.

– Mnogi veruju da }e u~ewem na srpskom jeziku detetu biti u~ionici sam ili s jo{ jednim vodne brige o detetu krije borba obezbe|ena mogu}nost raznovrdetetom, onemogu}ena socijali- za o~uvawe radnih mesta. U Srbisnijeg izbora u daqem {kolovazacija i uskra}en pravilan raz- ji se drasti~no smawuje broj dewu – smatra direktorka {kole. voj. ce, u Vojvodini tako|e, i od nas @. Balaban

POLEMIKE ZBOG SPORNE ODREDBE PRAVILNIKA NACIONALNOG SAVETA MA\ARA

Sti pen di je }e do bi ti svi, ali...

Reaguju}i na pisawe medija o pravilniku Nacionalnog saveta Ma|ara za stipendije, ~ije je pojedine odredbe poverenica za za{titu ravnopravnost Republike Srbije Ne ve na Pe tru {i} okarakterisala kao diskriminativne, predsednik NSM-a dr Ta ma{ Kor hec izjavio je da po prethodnim planovima konkurs NSM-a za dodelu stipendija studentima iz redova ma|arske mawine ostaje otvoren do 15. septembra, te da }e na osnovu procena stipediju dobiti svi prijavqeni koji ispuwavaju uslove.

Po procenama iz NSMa, ne}e biti prijavqeno vi{e od 500 kandidata, koliko je predvi|eno stipendija za studente iz redo va ma |ar ske ma wi ne, po{to je do sada podneto 390 molbi. Korhec je zame rio DZVM-u {to je ocenu poverenice za za{titu rav no prav no sti obe lo da nio pre istekao roka od 30 dana, nagovestiv{i da }e NSM u ovom roku uzeti u obzir ove ocene, tuma~e}i da sporna odredba o potvrdi o upisu u bira~ki spisak ma|arske mawine govori o dobrovoqnoj predaji tog dokumenta.

Na drugoj strani, predsednik DZVM-a Aron ^on ka, na ~iji zahtev je poverenica za za{titu ravnopravnosti ocewivala va-

qanost pravilnika NSM-a za stipendije studentima i konstatovala da su pojedine wegove odredbe diskriminativne, ka`e da im nije bio ciq spre~avawe do-

– Mo`da je upravo ta ~iwenica da je pravilnikom za stipendije Nacionalnog saveta ma|arske nacionalne mawine u Srbiji kao uslov predvi|eno podno-

Po procenama iz Nacionalnog saveta Ma|ara, ne}e biti prijavqeno vi{e od 500 kandidata, koliko je predvi|eno stipendija za studente iz redova ma|arske mawine, po{to je do sada podneto 390 molbi dele stipendija, niti obezvre|ivawe rada NSM-a, nego da se pravilnikom utvrde kriterijumi koji }e svim pripadnicima ma|arske mawine dati jednake {anse da dobiju stipendije.

{ewe potvrde o upisu na bira~ki spisak ma|arske mawine doprinela tome da se prijavi mawe kandidata – ka`e za na{ list ^onka. – Uveren sam u to da ovu spornu odredbu treba elimini-

sati iz pravilnika. Nacionalni savet Ma|ara morao bi prihvatiti mi{qewe poverenice za za{titu ravnopravnosti Republike Srbije, po kojem su odredbe o posebnom bodovawu upisa u bira~ki spisak u konkursu za dodelu stipednija studentima diskriminativne.

DZVM je novim saop{tewem ukazao na to da je 13. i 14. avgusta u medijima na ma|arskom, s diskriminatorskim uslovima, raspisan i konkurs NSM-a za dodelu stipendija budu}im demonstratorima tokom nastave na fakultetima u Vojvodini. DZVM upozorava na to da se me|u uslovima ponovo pomiwe upisivawe u bira~ki spisak ma|arske mawine.

Iz DZVM-a ukazuju na to da u konkursu pi{e da }e NSM “po potrebi” tra`iti potvrdu o upisivawu u bira~ki spisak, dok se, analiziraju}i odluku o dodeli stipendija demonstratorima, mo`e uo~iti da u 7. poglavqu, u ~lanu 12, pi{e da osim formulara konkursa, kandidati treba da prilo`e i potvrdu o tome da su upisani u bira~ki spisak ma|arske mawine.

“Imaju}i u vidu da ta potvrda prilikom bodovawa vredi 25 bodova, mogu se predvideti posledice za one koji ne poseduju takve potvrde”, predo~ava se u saop{tewu DZVM-a. M. Mitrovi}

VESTI Vi {e od 60.000 kan di da ta za po pi si va ~e – Gra|ani koji su zainteresovani da rade kao popisiva~i u predstoje}em popisu stanovni{tva mogu se prijaviti svojoj op{tini ili gradu do ve~eras u 20 sati – izjavila je na~elnica Odeqewa za popis pri Republi~kom zavodu za statistiku Sne `a na Lak ~e vi}, i navela da se do sada prijavilo vi{e od 60.000 zainteresovanih.

Ona je precizirala da je od 15. avgusta, kada je po~elo prijavqivawe, u spiskove uneto 60.000 prijava, a da je realan broj prijavqenih znatno ve}i. Najvi{e interesovawa bi-

lo je na Novom Beogradu, Vo`dovcu, u Kragujevcu, Zrewaninu i Leskovcu, rekla je ona, i dodala da }e preliminarne liste primqenih biti objavqene 25. avgusta.

Pe tru {i}eva pru `i la po dr {ku „Pa ra di po no sa” Poverenica za za{titu ravnopravnosti Ne ve na Pe tru {i} pru`ila je podr{ku odr`avawu “Parade ponosa” i pozvala sve, a posebno organe vlasti i javne poslenike, da svojim delovawem i javnim nastupima doprinesu da se ovogodi{wa “Parade pono-

sa” odr`i u sigurnom i bezbednom okru`ewu.

Nevena Petru{i} se sastala sa ~lanovima organizacionog odbora „Parade„ Go ra nom Mi le ti }em i Bo ba nom Sto ja no vi }em.

U~esnici sastanka, kako je saop{teno, poru~uju gra|anima da odr`avawe “Parade ponosa” ne postoji radi iskazivawa seksualne orijentacije i `ivotnog stila, kako se ~esto pogre{no interpretira, ve} je wen smisao da se javnosti skrene pa`wa na {iroko rasprostrawenu diskrimicaniju LGBT-populacije i promovi{u qudska prava i slobode.

U POKRAJINSKOM ZAVODU ZA ZA[TITU PRIRODE

Pre da va we o zdra vqu i du go ve~ no sti Pre da va we na te mu „Po vra ti te svo je zdra vqe i du go ve~ nost” odr `a }e se da nas u 18 ~a so va u po kra jin skom Za vo du za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka uli ca 20a. Pre da va ~ dr Sla|ana Velkov go vo ri }e o he mij skom za pra {i va wu s ne ba, ge net ski

mo di fi ko va nim or ga ni zmi ma, ka ko o~u va ti i po boq {a ti zdra vqe i o hra ni bu du} no sti.

Ta ko |e, ob ja sni }e po jam „co dex ali men ta ri us” i kroz ove te me od go vo ri ti na pi ta we ka ko `i ve ti zdra vi je i du `e.

J. Z.

VRA]AWE NACIONALIZOVANE IMOVINE UGRO@AVA “POSLOVNI PROSTOR”

Lo ka li od no se tri mi li o na evra go di {we

Vra }a we na ci o na li zo va ne imo vi ne ne ka da {wim vla sni ci ma i wi ho vim na sle di ni ci ma u No vom Sa du ugro zi }e po slo va we “Po slov nog pro sto ra”.

Ka ko na vo de iz pred u ze }a, oko 380 lo ka la po vr {i ne 26.000 kva dra ta u naj u `em grad skom je zgru tre ba lo bi da bu de vra }e no, {to }e “Pro sto ru” sma wi ti pri ho de od za ku pa za oko

Novosadska petak19.avgust2011.

tri mi li o na evra go di {we. Sta ri vla sni ci po tra `u ju jo{ pe de se tak lo ka la ko je je dr `a va pro da la po ~et kom ve ka za hva qu ju }i {e {e qe vom za ko nu o svo ji ni dr `a ve iz 1996. go di ne.

Oko pet hi qa da No vo sa |a na po tra `u je na ci o na li zo va nu imo vi nu.

N. H.

DANAS ZBOG RADOVA

U de lu Li ma na su ve sla vi ne Zbog pla ni ra nih ra do va u [ek spi ro voj uli ci, bez to ple vo de }e da nas osta ti sta nov ni ci u Bu le va ru ca ra La za ra 47-55, 57-61 i 63-65, u Uli ci Na rod nog fron ta 28-32 i 42 i u [ek spi ro voj 2-6 i 8-12.

Nor ma li za ci ja is po ru ke to ple vo de o~e ku je se u ka snim po po dnev nim sa ti ma.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Fo to: S. [u {we vi}

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Vr ti }i i ~a rob na for mu la a sre }u no vo sad skih ro di N te qa ~i ja su de ca sta sa la da kre nu u vr ti }e i ove go di -

ne }e li sta ~e ka wa bi ti sma we na na uobi ~a jen na ~in. Kao i sva ke go di ne Grad je odo brio pre ko ra ~e we kvo te, te je upi sa no jo{ 1.200 ma li {a na, za ko je }e mo ra ti da iz dvo ji vi {e od mi lion di na ra me se~ no, ka ko bi se po kri lo onih 80 od sto od eko nom ske ce ne bo rav ka u vr ti }i ma.

S po ra stom No vog Sa da, ~i ji se broj gra |a na od 90-tih go di na udvo stu ~io, po ja vio se i pro blem sa in fra struk tu rom, ko ji se o~i ta va i u bro ju me sta u vr ti }i ma. Po sled wih ne ko li ko go di na se gra di lo, do gra |i va lo i na do gra |i va lo, ali i da qe ni ka ko da se uhva ti ri tam s bro jem de ce. Do

kra ja go di ne se pla ni ra iz grad wa jo{ jed nog vr ti }a, ~i me se do bi ja jo{ oko 350 me sta, ali ni ti me se do kra ja ne re {a va pro blem. Jed no od pred lo `e nih re {e wa je bi lo i to da Grad de li va u ~e re s ko ji ma bi bi lo mo gu }e da se ro di te qi ma sub ven ci on i {e tih 80 od sto, a da se ma wak me sta na do me sti ta ko {to bi se „u igru“ uve li pri vat ni vr ti }i. Za sa da de fi ni tiv nog re {e wa jo{ ne ma, Upra va za obra zo va we ra di na iz na la `e wu naj a de kvat ni jeg. Da li je sve iz ve sni je da }e mo u jed nom mo men tu mo ra ti da se po mi ri mo s ~i we ni com da ne }e svi ma li No vo sa |a ni mo }i u grad ske vr ti }e, po go to vo uko li ko grad na sta vi s ova kvim ra stom?

A. Vidanovi}

Is kqu ~e wa stru je Novi Sad: od 8 do 9.30 sa ti uli ce Ha xi Ste vi }a od 12 do 18, Mi l a n a Ra k i } a 7, Mi l o {a Obi li }a od 4 do 8, Pe} ka od 1 do 7 i od 2 do 16, Pe tra Ko ~i }a od 1 do 15 i od 2 do 12, Ste ri ji na od 15 do 25 i od 18 do 20, Sve to sav ska od 1 do 13 i od 2 do 12, od 8 do 15 uli ce Ar se Te o do ro vi }aod 1 do 27 i od 2 do 24, vr ti} “Bu bi ca”, Ma sa ri ko va 17, Pa vla Pa pa od 9 do 11 i od 10 do

c m y

18, Ste fa na Ste fa no vi }a, Ste va na Srem ca od 11 do 27 i od 10 do 20, od 11.30 do 13 “Agro voj vo di na” na Rim skim {an ~e vi ma.

Ka}: od 7.30 do 9.30 deo na se qa od Omla din ske uli ce do uli ca Zdrav ka ^e la ra i Par ti zan ske, od 10 do 12 deo na se qa od ula za iz No vog Sa da do Omla din ske uli ce. ^ortanovci: od 8.30 do 13 deo vi kend na se qa is pod vi le Vla de Voj vo di ne.

U SLOBODNOJ CARINSKOJ ZONI PO^ELA GRADWA VELIKOG KOMPLEKSA

Za vi so ku teh no lo gi ju 3.800 kva dra ta U sklo pu Slo bod ne ca rin ske zo ne No vi Sad po ~e la je iz grad wa pro iz vod no-lo gi sti~ kog kom plek sa ra di for mi ra wa po slov nog in ku ba to ra za sek tor in for ma ci o nih teh no lo gi ja za 20 kom pa ni ja i 50 no vih rad nih me sta. To u gra du pred sta vqa ve li ku do ma }u in ve sti ci ju. Obje kat od 3.000 kva dra ta

Po slov ni in ku ba tor ima }e 20 kom pa ni ja. Za tre }i nu pro sto ra ve} pot pi sa ni ugo vo ri sa stran ci ma, me |u ko ji ma vla da ve li ko in te re so va we za ula ga wa

se pri vu }i stra ni ka pi tal i otvo ri ti no va rad na me sta - ka zao je dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Miodrag \idi}.

Gra do na ~el nik Igor Pavli~i} pod se tio je da lo kal na sa mo u pra va odo bra va po pust od 50 od sto za ko mu nal no opre ma we ze mqi {ta i da }e tu po god nost is ko ri sti ti i

V remeploV

Ovako }e izgledati kada bude zavr{eno

Raz vod is pao ko ban Ka da je za vr {io ak tiv nu slu `bu, Je ro nim-Jef ta grof Qu bi bra ti} iz Du brov ni ka, vi tez Ma ri je Te re zi je i ge ne ral feld mar {al, upla tio je 19. avgusta 1772. 40 rajn skih fo rin ti, ve li ki no vac, u bla gaj nu No vog Sa da, da bi u we mu do bio gra |an sko pra vo. Na me ra vao je da tu `i vi s dru gom su pru gom, Eufe mi jom, iz zna me ni tog ro da Ra {ko vi }a,

udo vi com we go vog rat nog dru ga.

Ni je mu se da lo da `i vi mir no, jer ni ka ko ni je mo gao da se slo `i sa `e nom. Za to se od se lio u Be~, osta viv {i tek ku pqe no ima we od 150 la na ca ze mqe. Usa mqe na “zje lo bo ga ta” Eufe mi ja je do `i ve la du bo ku sta rost, da bi je ni ka da ot kri ve ni raz boj ni ci 1816. ubi li u we noj ku }i u cen tru No vog Sa da.

N. C.

Poreske olak{ice zovu kapital Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Mi o- drag \i di} ka zao je da }e na {a ze mqa u na sto ja wu da stvo ri po voq ni ji pri vred ne uslo ve od No ve go di ne oslo bi ti zo ne po re za na do bit i na za ra de. Ta kve po vla sti ce, pod vu kao je \i di}, su naj po vo qi je za stra ni ka p i tal u od n o s u na okru `e we u re gi o nu.

pro iz vod nog pro sto ra, 300 kva dra ta po slov nog pro sto ra i ga le ri ju od 500 kva dra ta, sa oko 110 mi li o na di na ra fi nan si ra iz sop stve nih iz vo ra no vo sad ska Slo bod na ca rin ska zo na uz ban kar sku po dr {ku i tre ba lo bi da se za vr {i za dva i po me se ca.

Pred sed nik po kra jin ske Vla de Bojan Pajti} iz ra zio je za do voq stvo {to se sva kog da na ne {to gra di i ra di i is ta kao da IT teh no lo gi ja pred stav- qa sek tor bu du} no sti, jer bez no vih teh no lo gi ja ne ma na pret ka. Pod se tio je da je u Voj vo di ni u pro te kle tri go di ne bi znis po kre nu lo go to vo 300 stra nih ko map ni ja i da je otvo re no 60.000 rad nih me sta.

Di rek tor Slo bod ne ca rin ske zo ne Sr|an Egi} na gla sio je ju ~e da je in te re so va we stra nih in ve sti to ra za IT teh no lo gi je ve li ko, te da za

Slo bod na ca rin ska zo na No vi Sad. Ka ko je ka zao, za ula ga we u IT sek tor vla da in te re so va we me |u stra nim kom pa ni ja ma.

Pred sed nik Po kra jin ske vla de Paj ti} is ta kao da IT teh no lo gi ja pred sta vqa sek tor bu du} no sti i na pret ka. Gra do na ~el nik Pa vli ~i} pod se tio da Grad odo bra va po pust od 50 od sto za ko mu nal no opre ma we ze mqi {ta tre }i nu pro sto ra ve} ima ju ugo vo re sa stran ci ma, ko ji bi se ov de ba vi li pro iz vod wom u obla sti auto mo bil ske i me tal ske in du stri je.

-U Sr bi ji je ve li ka ne za po sle nost a po sred stvom ovih zo na mo `e

- One ho }e ba{ u na {em gra du da za po~ nu bi znis, a od to ga }e No vi Sad ima ti vi {e stru ku ko rist -re kao je Pa vli ~i}, do dav {i da po sto ji mo gu} nost da se pro iz vod no-lo gi sti~ ki cen tar pro {i ri. Z. Deli}

8

nOvOSAdSkA HROnikA

petak19.avgust2011.

AN SAMBL IZ HAF NAR FJO DU RA U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Ori }e se island ska mu zi ka Me {o vi ti a cappella ansambl “Flensborg“ iz gra da Haf nar fjo dur sa Islan da pod di ri gent skom upra vom Hrafnhil dur Blom ster berg odr `a }e kon cert su tra u 20 sa ti u sve ~a noj sa li Kar lo va~ ke gim na zi je u or ga ni za ci ji Dru {tva za ne go va we tra di ci ja i raz voj Srem skih Kar lo va ca. Kar lo va~ ka pu bli ka ima }e pri li ku i ~ast pr va da ~u je ovaj island ski hor, ko ji }e na stu pi ti na me |u na rod nom Fe sti va lu hor ske mu zi ke “Kan tat No vi Sad“, ko ji }e od 22. do 28. av gu sta bi ti odr `an u No vom Sa du. Na pret pre mi jer nom na stu pu u Srem skim Kar lov ci ma “Flensborg“ }e iz ve sti 17 kom po zi ci ja iz bo ga tog re per to a ra ko ji sa ~i wa va ju de la svet ske a cappella mu zi ke, sve tov ne i du hov ne, mo der ne i ra ne island ske na rod ne i lir ske pe sme.

Hor je osno van 2008. go di ne i ima 35 pe va ~a od 20 do 30 go di na ko ji su pret hod no bi li ~la no vi With The Flensborg College ho ra i The Flensborg ho ra sa di ri gen ti com Hrafnhil dur Blom ster berg na ~e lu. An sambl ~e sto na stu pa na Islan du i ino stran stvu, u~e stvu ju }i na fe sti va li ma i tak mi ~e wi ma or ga ni zo va nim u nor dij skim ze mqa ma, Austi ji, Ka na di, Esto ni ji, Ne ma~ koj, Ita li ji, Se ver noj Ame ri ci, Por tu ga lu, [pa ni ji, [vaj car skoj i Ru si ji. Na stup ovog ho ra za Srem ske Kar lov ce je od po seb nog zna ~a ja jer do la zi s Islan da, ze mqe ~i ji je ju `ni ogra nak Cr ve nog kr sta u sklo pu du go go di {we sa rad we s kar lo va~ kim Cr ve nim kr stom da ri vao ovoj or ga ni za ci ji, iz me |u osta log, ku }u za rad.

N. R.

DNEV NIK I „STI LOS ART” DA RU JU KWI GE

„Ko la~ ve~ no sti” El Wu mark ^i ta o ce na {eg li sta u sa rad wi sa „Sti los Ar tom“ sva kog rad nog da na da ri va }e mo sa po dve kwi ge.

Dva ~i ta o ca ko ji se da nas pr vi ja ve od 14 do 14.05 ~a so va na broj te le fo na 528-765 do bi }e po pri me rak kwi ge “Ko la~ ve~ no sti” autor ke El Wu mark. Do bit ni ci }e kwi ge mo }i pre u ze ti rad nim da ni ma od 7 do 21 ~as, u pro dav ni ci “Sti los” u Je vrej skoj uli ci 28.

O kwi zi je re ~e no: Go di ne 1498. u su mrak re ne san se i u zo ru No vog do ba, Ve ne ci jom ko la ju gla si ne o drev noj kwi zi ko ja ima ne za mi sli vu mo}. Kwi ga je pred met po hlep ne `ud we svih od re da, od bed nih pro sja ka i mu sa ve

de ~ur li je, pre ko `u strih i lu ka vih tr go va ca, pa sve do pri tvor nog du `da i Ve }a de se to ri ce. One ko ji tra ga ju za kwi gom ni {ta ne }e spre ~i ti da je do bi ju, oni ko ji je ima ju, {ti ti }e je `i vo tom.

Kwi ga „Ko la~ ve~ no sti“ po se du je sli ko vi tost i upe ~a tqi vost „Ar te mi zi ji ne stra sti,“ po e ti~ nost ro ma na „Kao vo da za ~o ko la du,“ ali i ne ve ro vat ne obr te po put onih u „Da Vin ~i je vom ko du.“ Ko ri ste }i in tri gan tan vi {e sloj ni za plet, kom po nu ju }i pri po ve sti i se }a wa, autor ka po ste pe no raz vi ja li ko ve i maj stor ski tka pri ~u o vre me nu taj nih zna wa i skri ve nih stra sti.

A. L.

„DNEV NIK” I „LA GU NA” PO KLA WA JU KWI GE

„Ni kad bo qe” Pe ni Vin }en ci Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja la kwi ge u ovoj ak ci ji, na na{ broj te¬le¬fo¬na 528765, do¬bi¬ti po pri¬me rak ro ma na „Ni kad bo qe“ Pe ni Vin }en ci.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Vreo let wi dan. Gu `va na autopu tu. De li} se kun de ko ji me wa sve.

Xo na tan, ha ri zma ti~ ni hi rurg, vra }a se sa sa stan ka sa svo jom qu bav ni com Abi. We go va su pru ga mi sli da je on ne gde dru gde. Xor xi ja, mla da glu mi ca, kre nu la je na audi ci ju za ulo gu ko ja bi je mo gla

pro sla vi ti, a wen je agent Lin da, od lu~ na i am bi ci o zna – ali usa mqe na po sle pro pa log bra ka. To bi, mla do `e wa s mra~ nom taj nom, po la zi na ven ~a we u dru {tvu svog naj bo qeg dru ga Bar ni ja. Me ri se za pu ti la na aero drom na su sret sa svo jom pr vom qu ba vi, ~o ve kom ko ga ni je vi de la vi {e od po la ve ka, Vi li jam je far mer ko ji sa bre `uq ka gle da ka ko se od vi ja dra ma, a Ema pri vla~ na le kar ka i mla di hi rurg u obli `woj bol ni ci. Je dan trep taj oka i svi wi ho vi `i vo ti se pre o bra `a va ju. Sve to vi se ru {e, taj ne ra |a ju, qu bav ne ve ze okon ~a va ju – i za po ~i wu. No je li to pro me na na go re ili je ta ko naj bo qe?

Za no sna, uz bu dqi va i ose }a wi ma na bi je na pri po vest “Ni kad bo qe” jed na je od naj za ni mqi vi jih kwi ga Pe ni Vin }en ci.

A. V.

^ITAOCI PI[U SMS

dnevnik ZA 21 ME SEC

Sklo pqe no 618 ugo vo ra o le ga li za ci ji Od ja nu a ra ove go di ne do 9. av gu sta sklo pqe no je 618 ugo vo ra u vred no sti od 121 mi lion di na ra iz me |u bes prav nih in ve sti to ra i ZIG-a ra di le ga li za ci je obje ka ta, re ~e no je u Ode qe wu za od no se s jav no {}u u ovom jav nom pred u ze }a. Naj vi {e za in te re -

so va nih za le ga li za ci ju je iz Adi ca, Sa do va i Ve ter ni ka.

Ina ~e stru~ ne slu `be ZIG-a od sep tem bra 2009.go di ne do 31. ju la ove, od no sno a 21 me sec, na ra vi le su 2.128 ob ra ~u na. Ugo v o r e n i iz n os na k na d e je

431.924.899 di na ra, a upla }e ni iz nos na kna de je 372.309.197 di na ra. Ode qe we za od no se s jav no {}u ZIG-a skre }e pa `wu da je pod ne to 2.369 zah te va za ob ra ~un na kna de za ure |i va we gra |e vin skog ze mqi {ta.

Z. D.

U ULI CI STE VA NA DIV NI NA BA BE 4

Psi po de li li kom {i je u dva ta bo ra San dre Cvet kov ski, `a li li su se Gra du i tu `ba je po ni {te na ka za la je @e qa na Glu mac na vo de }i da je ta da {wa Od lu ka o dr `a wu do ma }ih `i vo ti wa pro pi si va la da u sta nu mo `e bi ti naj vi {e je dan pas, te da su, ka ko tvr di, tre }eg Cvet kov ski pri ja vi li da pri pa da de~ ku vla sni ce.

Ona do da je da je vi {e pu ta i{la u Ko mu nal nu insp ke ci ju gde su joj re kli da ne mo gu ni {ta da u~i ne, jer no va Od lu ka o dr `a wu do ma }ih `i vo ti wa, do ne se na po ~et kom ove go di ne, pro pi su je da vi {e ni je ogra ni ~en broj Ulaz u zgradu pa sa i ma ~a ka ko ji se mo gu dr U ovom objek tu na la zi se i se `a ti u sta nu, ali ne na {te tu di {te Udu ru `e wa za po mo} de tre }eg li ca. To zna ~i da se mo ra ci obo le loj od fe nil ke to nu ri je vo di ti ra ~u na o hi gi je ni, {to, i srod nih po re me }a ja bo le sti ka ko ka `e Glu mac, we ne kom {i - me ta bo li zma ~i ja je pred sed ni je ne ~i ne. ca Va le ri ja Her cen ber ger iz ra zi la za bri nu tost po vo dom zdra vqa de ce ko ja do la ze ov de.

U krat kom raz go vo ru sa San drom Cvet kov ski sa zna li smo da ona ne ma na me ru da se od rek ne svo jih pa sa, za ko je ka `e da se bri ne ko li ko joj mo gu} no sti do zvo qa va ju. Ka ko is ti ~e, spa sa va ih ne pri li ka uli ce, oda kle ih usva ja, te da su svi psi vak ci ni sa ni i zbri nu ti, ali da je smrad ne {to {to je jed no stav no te {ko re {i vo. [to se ti ~e od no sa sa kom {i ja ma, sa go vor ni ca ga ob ja {wa va jed no stav no on ne po sto ji jer ne ma raz u me va wa.

Ka ko su nam po tvr dli u Ko mu nal noj in spek ci ji, pr vi pre gled ura |en je 2010.

Sandra Cvetkovski s qubimcima

Raz do ri me |u kom {i ja ma od vaj ka da su po zna ta stvar i ret ko lak {e re {i va, uko li ko se ne na ~i ni kom pro mis. Sta na ri u Uli ci Ste va na Div ni na Ba be 4 po de qe ni su ve} go di na ma u dva ta bo ra, na jed noj stra ni na la zi se po ro di ca Cvet kov ski i wi ho vi psi, a na dru goj je osta tak zgra de. Na i me, ka ko nam se po `a li la po ro di ca Jo va no vi}, na tre }em spra tu, gde sta nu ju kao pr ve kom {i je po me nu tih, stal no se su o ~a va ju sa ne pod no {qi vim smra dom, `i vo tiw skim dla ka ma i ne hi gi jen skim uslo vi ma, a pro blem su i psi ko ji se iz vo de u de ~i ji park iz me |u zgra da. Uz wih je sta la i pred sed ni ca Skup {ti ne sta na ra @e qa na Glu mac ko ja nam je ob ja sni la da su svo je `al be, uz pe ti ci ju, upu ti li nad le `nim or ga ni ma, Ko mu nal noj in spek ci ji i Gra du.

- Ka da je Ko mu nal na in spek ci ja do {la pr vi put, za te kli su tri psa i me ni re kli da }e po di }i tu `bu. Me |u tim, ka ko kom {i je ima ju dva sta na, je dan na ime Vo ji slav Cvet kov skog, a dru gi na ime we go ve k}er ke

go di ne i kon sta to va no je dr `a we pa sa u sta nu po ro di ce Cvet kov ski, ko ji je pre la zio do zvo e qen broj u skla du sa ta da {wom od lu kom. Ipak, re {e we je po ni {te no od stra ne dru go ste pe nog or ga na, jer su Cvet kov ski tvr di li da se tu ra di o dva sta na.

- Po no vom in spek cij skom pre gle du utvr di li smo da se u sta nu po me nu te po ro di ce na la zi pet pa sa i pet ma ~a ka, ko ji su bi li vak ci ni sa ni, a da se iz sta na {i re ve o ma ne pri jat ni mi ri si jer na ve de na po ro di ca ne odr `a va od go va ra ju }u hi gi je nu ku} nih qu bi ma ca - na veo je glav ni ko mu nal ni in spek tor Sr |an Ja ko vqev. - S ob zi rom na utvr |e no sta we i pri ja ve sta na ra, ko mu nal na in spek ci ja pod ne la je zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka pro tiv vla sni ka `i vo ti wa i upu ti la pi sme no oba ve {te we Re pu bli~ koj ve te rin sr skoj in spek ci ji u No vom Sa du.

Ja ko vqev je ka zao da }e ko mu nal na in spek ci ja po no vi ti pre gled na ovoj adre si i po stu pa ti u skla du sa svo jim ovla {}e wi ma. Ko li ko }e to po mo }i ili od mo }i me |u kom {ij skim od no si ma, sa zna }e se ka da se utvr di {ta }e ta~ no bi ti sa psi ma.

A. Je ri ni}

065/47-66-452

Po sku pqe we opet po ra ji uda ra Sma tram da „Sr bi ja gas“ i To pla na pod hit no mo ra ju da pro na |u unu tra {we re zer ve, da se re struk tu ri ra ju i iz me |u se be po de le tih 15 od sto po sku pqe wa, a ne da pre va qu ju na, pre ko sva ke me re, osi ro ma {en na rod... a na kon osam go di na pri ja vqu ju da su iz mi {qa li rad na me sta sa enorm no vi so kim pla ta ma ko je i dan da nas pla }a mo. 064/1655... * * * Za {to ne bi i kod nas ka `wa va li ili hap si li pro sja ke na uli ca ma gra da, kao {to ra de Ru mu ni? Svi ti ru mun ski pro sja ci sa da }e se po ja vi ti kod nas! A za {to da ne, kad je ov de raj za pro sja ke! Pi taj te gra do na ~el ni ka!

065/4181... * * * Po zdravqm ak ci ju grad skih vla sti hu ma nog na ~i na zbri wa va wu pa sa lu ta li ca. Pro jek tom “Pet fren dli” mno ge `i vo ti we su na {le svoj dom. Sa mo da ne pre ki nu tu ak ci ju.

064/8012...

* * * Dva oka u gla vi opet zri ke, Cr no gor ci iz ba cu ju iz ux be ni ka pi sce Sr be, a ovi na {i su jo{ ra ni je iz ba ci va li pi sce brat ske Ru si je, (ka `u pla {e nam de cu). Bu di Bog s na ma da nam po mog ne, ako je u na {em slu ~a ju to uop {te mo gu }e.

060/0227... * * * Na ve sti ma pri ~a ju o za ga |e nu va zdu ha na De te li na ri, a po ka zu ju “[trand”?!? E sva {ta!

064/0863... * * * Za {to Po {ta ne {a qe ra ~u ne za stru ju i in for ma ti ku u Ma je vi~ ku uli cu, a na te le fon ski broj ko ji slu `i na vod no za in for mi sa we se ni ko ne ja vqa?

Da li se to mo `da na mer no ra di da bi gra |a ni pla }a li ka ma tu!?

064/2463... * * * U Ru men ci gru pa kli na ca sva ko dru go ve ~e ka me nu je ka mi o ne,

da bi si no} raz bi li sta kla na auto bu su. Qu di, ne moj te se de ti skr {te nih ru ku, haj de da ih uhva ti mo dok ne ko ne stra da!

Do sta smo spa va li!

063/244... * * * Pal ma u ve zi gej pa ra de:”Sr bi ja ima pa met ni ja po sla”. Tre ba lo bi da bu de ta ko, ali na `a lost ni je, jer su mno gi sma tra li “da ima ju pa met ni jeg po sla” pa su oglu {iv {i se na uka za ne po sle di ce, do `i ve li po ra `a va ju }e re zul ta te tvr do gla vo sti. Zo ran.

062/1296... * * * Ro |e na u Be ta ni ji , 44 go di ne `i vim u No vom Sa du, ne ~i jom gre {kom ni sam upi sa na u kwi gu dr `a vqa na. I {ta ? Ne mam li~ nu kar tu, ni ko ni {ta ne re {a va, ko ga je bri ga? Da mo gu ne ka ko oti }i do Zim bab vea, pa da re {im to na br zi nu!

063/525...

* * * 1.Na Fu to {koj se i da qe pro da je ro ba po red pi ja ce, 2.U cen tru cve ta pro da ja pi rat skih cdova, 3. We go {e va uli ca je pre tvo re na u jav ni to a let, 4. Por ta pre pla vqe na ot pa dom sva ko ga ju tra... A ko mu nal na po li ci ja 60.000 pla tu. Sram vas bi lo!

064/1028... * * * DS gra di rek to rat i teh no lo {ki park, da ali te zgra de ve} po sto je u NS kam pu su.

061/6556... * * * “Ne ma ni ka kve ve li ke fi lo zo fi je u to me {ta bi tre ba lo vra ti ti jer se ta~ no zna {ta su Voj vo di na i lo kal ne sa mo u pra ve ima le pre 20-25 go di na - re ~i su go spo di na Ege re {i ja ko je u pot pu no sti po dr `a vam, jer je je di ni na ~in pra vil nog vra }a wa imo vi ne Voj vo di ni i lo kal noj sa mo u pra vi. Sve dru go je no va pre va ra.

063/524...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

petak19.avgust2011.

9

ZA ME SEC DA NA VI [E OD 100 VA TRO GA SNIH IN TER VEN CI JA

Usi ja ne rin gle da ju uz bu nu U me se ca da na, od no sno od 18. ju la do ju ~e, no vo sad ska va t ro g a s na je d i n i c a ima l a je105 in ter ven ci ja od ko jih su 75 bi le po `ar ne, sa zna li smo u ovoj slu `bi. Ka ko je na veo ko man dant va tro ga sne slu ` be Dra g o s lav Kli s u r a bi la je jed na eks plo zi ja, dve teh ni~ ke in ter ven ci je s opa snim ma te ri ja ma, {est sa o bra } aj n ih in t er v en c i j a i dru go, ali ne ma li broj iz la za ka na te ren de sio se i zbog to ga {to je ne ko me ru ~ak za go reo.

-Po s to j e la ` ne i zlo n a mer ne do ja ve, ali ka da ne kom ru ~ak za go ri, to ne sma tra mo ni la `nim ni ti zlo na mer nim, ve} iz la zi mo na te ren.

Tu ne m a ve } e ma t e r i j al n e {te te, osim even tu al no {po re t a i {er p e ko j u tre b a opra ti, ali, da do ja ve ni je bi lo na vre me, po `ar bi se pro {i rio - ka zao je Kli su ra.

Pre m a we g o v im re ~ i m a, naj ~e {}i raz lo zi zbog ko jih se po `a ri u gra du de se, a na {ta se mo r a obra t i t i pa `wa, je su to {to se ru ~ak osta vi bez nad zo ra, po tom se im pro vi zu je s in sta la ci ja ma i osi gu ra ~i ma ili se ko ri -

Fo to: R. Ha yi}

Za bra we no spa qi va we na otvo re nom Na pi ta we o spa qi va wu ma te ri ja la na otvo re nom pro sto ru, ko man dant va tro ga sne slu `be u No vom Sa du Dra go slav Kli su ra ka zao je da ~lan 50. no vog Za ko na o za {ti ti od po `a ra za bra wu je ova kve rad we.”Za bra we no je spa qi va we osta ta ka str nih use va, spa qi va we sme }a na otvo re nom pro sto ru i spa qi va we biq nih osta ta ka. Li ce ko je je rad wa ma iz sta va je dan ovog ~la na iza zva lo po `ar, du `no je da va tro ga sno-spa si la~ koj je di ni ci na dok na di tro {ko ve in ter ven ci je, u skla du s po seb nim pro pi som”- za pi sa no je u za ko nu.

ste ne kva li tet ni pro du `ni ka blo vi. Ko man dant ka `e da je oba ve zan re do van pre gled ga snih in sta la ci ja, a da se tro {i la na ovu ma te ri ju ne ko ri ste ako ni su ate sti ra na.

Di mo vod ni ka na li bi tre ba lo re dov no da se ~i ste s ob zi rom na to da se na sla ge ugqe ni ka mo gu za pa li ti. U ovom slu ~ a j u ka n a l i se ne sme ju ga si ti vo dom, {to qu di ima ju obi ~aj da ra de, upo zo rio je sa go vor nik do da u }i da se ure |a ji pod na po nom ta ko |e ne ga se vo dom, a da se ven til iz ko jeg cu ri plin oba ve zno mo ra za vr nu ti pre ika kve in ter ven ci je. [to se ti ~e la `nih do ja va, ko man dant je re kao da ih ima ali da po sto je na ~i ni ka ko se oni ot kri va ju.

-To ni su ni ka ve {pi jun ske teh n i k e, ve} ima m o re g i stro fon, iden ti fi ka tor do la znih po zi va, te qu di ko ji ra de na pri je mu do ja ve ima ju do voq no is ku stva da pre po zna j u la ` ni po z iv kao, na pri mer, ka da ne ko ne zna da ka `e ko ji je broj sa ko jeg zo ve ka da ga pi ta mo- ob ja {wa va Kli su ra.

A. Je ri ni}

^LAN GRAD SKOG VE ]A ALEK SAN DAR KI RAQ NA JA VIO

Fu to gu na pro le }e no va am bu lan ta

Fo to: F. Ba ki}

Po ziv bor ci ma oslo bo di o ci ma Po vo dom pri pre ma za obe le `a va we oslo bo |e wa gra da, iz Po kra jin skog od bo ra SUB NOR-a Voj vo di ne po zi va ju bor ce NOB-a iz No vo sad skog par ti zan skog od re da, 7. 8. i 12. voj vo |an ske bri ga de, ko ji su u~e stvo va li u oslo bo |e wu No vog Sa da da se ja ve Od bo ru. Te le fon je 021-521-559.

A. L.

Pro mo ci ja „Da na Bra zi la” Pro mo ci ja fe sti va la “Da ni Bra zi la”, ko ji }e bi ti odr `an od 25. do 27. av gu sta, odr `a }e se su tra od 19 ~a so va na vi {e me sta u gra du i ~i ni }e je iz lo `be, na stu pi i pre zen ta ci je. Ta ko }e ~la no vi “Sam ban se” u 18 ~a so va kre nu ti iz Du nav skog par ka do Tu ri sti~ kog in for ma tiv nog cen tra na Tr gu slo bo de, gde }e u 19 ~a so va ima ti kra }i na stup. Na kon wih na stu pa ju ka pu e ri sti iz “Sen za le”, a u 20 ~a so va u Ra dio ka feu otva ra se iz lo `ba cr te `a @i vo ji na Mi {ko va “Za spas ki {nih {u ma Ama zo ni je”. Ta ko |e, istog da na u iz lo gu TIC-a bi }e otvo re na iz lo `ba “Po gled na Bra zil” autor ke Bi qa ne Ra do je vi}.

S. K.

Na kon adap ta ci je i do grad we am b u l an t i u [an g a j u i Srem skoj Ka me ni ci, od pro le }a sle de }e go di ne i Fu to `a ni }e ima ti no vi Dom zdra vqa, na ja vio je ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo prof. dr Alek san dar Ki raq. Iz grad wa no vog Do ma zdra vqa u Fu to gu tre ba lo bi da po~ ne u ok to bru ili no vem bru, a kraj ra do va se o~e ku je do ma ja. Po tre ba za no vom, ve }om am bu lan tom na sta la je zbog po ve }a nog bro ja sta nov ni ka u ovom na se qu, jer je sta ri obje kat za za {ti tu zdra vqa naj ma wi u gra du. ^lan Grad skog ve }a za zdrav stvo ka `e da svi gra | a n i tre b a da ima j u iste uslo ve u pri mar noj zdrav stve noj za {ti ti. Iz grad skog bu xe ta za am bu lan tu u Fu to gu je pred vi |e no 30 mi li o na di na ra, ali s ob zi rom na to da vred nost ove in ve sti ci je iz no si 70 mi li o na, osta tak sred sta va bi }e iz dvo jen na red ne go di ne.

Iz grad wa no vog objek ta pr vo je pla ni ra na da se ra di u dve

fa ze, me |u tim to teh ni~ ki ni je mo gu }e, pa }e se ru {i ti kom plet na zgra da, a slu `be }e bi ti iz me {te ne na ade kvat no me sto, dok tra ju ra do vi.

U no voj am bu lan ti bi }e sme {te na i la bo ra to ri ja, pa `i te qi Fu to ga za ana li ze ne }e mo ra ti da od la ze van me sta.

Pre ma re ~i ma Ki ra qa no vi obje kat pru `i }e Fu to `a ni ma mno go bo qe uslo ve zdrav stve ne za {ti te. [to se ti ~e do dat nih ula ga wa u do mo ve zdra vqa ve }ih in ve sti ci ja ne }e bi ti do kra ja go d i n e, osim di g i t a l i z a c i j e ra di o lo {ke opre me, ko ja bi tre ba lo da bu de za vr {e na na je sen. Ova kva una pre |e na, ta ko zva na te le me di ci na }e omo gu }i ti da za pa ci jen ta, ko ji bu de ra di o lo {ki pre gle dan, isti sni mak bu de pro sle |en u dru ge usta no ve vi {e zdrav stve ne za {ti te zbog even tu al ne da qe ob ra de. „[e ta we„ pa ci jen ta od usta no ve do usta no ve od la zi , da kle, u pro {lost.

I. D.

Fo to: S. [u {we vi}

PLA NO VI SPEN SA ZA NO VO O TVO RE NO KU PA LI [TE

So lar ni ko lek to ri gre ja }e ba zen

Ka ko sa zna je mo u Spen su, sve vi {e su gra |a na sva ko dnev no do la zi na ku pa we na no vo o tvo re ni ba zen, pa je ta ko ma wa gu `va i na SC “Saj mi {te”, de ce ni ja ma je di nom ku pa li {tu s otvo re nim ba ze ni ma. Do la zak na ba zen ni je sa mo ku pa we i sun ~a we, pa ta ko No vo sa |a ni na otvo re nom ba ze nu Spen sa, za sa da, mo gu po je sti sla do led i u`i va ti u ka fi }u ko ji se na la zi tik do vo de. Ka fe ima i sun co bra ne i le `aq ke ko ji su sva ko dnev no na ras po la ga wu po se ti o ci ma a wi ho vo ko ri {}e we se ne na pla }u je.

Ove go di ne ne }e bi ti jo{ do dat nih sa dr `a ja, jer je se zo na go to vo na iz ma ku, ali je go to vo si gur no da }e na red ne go di ne sve bi ti mno go sre |e ni je uz do sta no vi na. Ta ko |e, ako vre me do

kra ja se zo ne bu de le po sva ko dnev na no} na ku pa wa se sa „Saj mi {ta” se le na Spens, s tim {to }e u ter mi ni ma no} nih ku pa wa isto vre me no odr `a va ti i `ur ke kraj ba ze na.

Di rek tor Spen sa Bo ris Bar jak ta ro vi} ka `e da po sto je za ni mqi vi pla no vi za sle de }u ku pa li {nu se zo nu i da je wi ho vo pred u ze }e u pre go vo ri ma sa Gra dom i Fon dom za ener get sku efi ka snost ka ko bi se do bio no vac za ku po vi nu so lar nih ko lek to ra.

Oni bi bi li po sta vqe ni na otvo re nom ba ze nu i ko ri sti li bi se za za gre va we vo de. Po we go vim re ~i ma, za sle de }u se zo nu, u pla nu je i sre |i va we oko li ne ku pa li {ta, ta~ ni je, po sta vqa we tra ve i za bav nih sa dr `a ja za naj mla |e su gra |a ne.

B. M.

U BI BLI O TE CI NA [TRAN DU

„An to lo gi ja bo em ske po e zi je” Pro mo ci ja kwi ge „An to lo gi ja bo em ske po e zi je” odr `a }e se da nas u 19.30 ~a so va u bi bli o te ci na [tran du. U pro gra mu u~e stvu ju pri re |i va~ an to lo gi je Rat ko ^o la ko vi} i glav ni i od go vor ni ured nik iz da va~ ke ku }e „In ter pres” Mir ko Mr -

ki} Ostro {ki. Sti ho ve }e ka zi va ti glu mac Mi ha i lo Jan ke ti} a u mu zi~ kom de lu pro gra ma u~e s tvo v a~ } e u~e n i c e Sred we mu zi~ ke {ko le „Isi dor Ba ji}”, Ka ta ri na Bo `i} i Dra ga na Ba qak.

J. Z.

Na kna de za ne za po sle ne i ra se qe ne Is pla ta re dov ne nov ~a ne na kna de ne za po sle ni ma i pri vre me ne na kna de ra se qe ni ma s Ko so va i Me to hi je po ~i we da nas, oba ve {ta va ju iz Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we. Ka ko se u sa op {te wu na vo di, na kna de }e mo }i da se po dig nu na {al te ri ma svih po {ta u Sr bi ji.

A. L.

Mu min i „Han ter si” na [tran du Po vrat ni~ ki kon cert Mi la na Mu mi na i gru pe „Lav han ters” odr `a }e se su tra u 22 ~a sa na [tran du. Ulaz je bes pla tan.

A. J.

Is kqu ~e wa vo de Bez vo de }e da nas od 10 do 13 sa ti bi ti Uli ca Jo va na Bo {ko vi }a i okol ne uli ce. Raz log is kqu ~e wa je su ra do vi na vo do vod noj mre `i.

S. K.

SNS: Gu bi tak To pla ne pod lu pu nad le `nih - To pla na je za 2011. pro jek to va la gu bi tak u iz no su od 2,6 mi li jar di di na ra. Pro {le go di ne gu bi tak To pla ne u de cem bru bio je 1,8 mi li jar di di na ra. To je go to vo mi li jar da vi {e. Ka da bi se do go di la ne ve ro vat na stvar da sto pro cent no na pla te svo ja po tra `i va wa, opet bi dug bio vi {i od 1,5 mi li jar di - re kao je pred sed nik Grad skog od bo ra SNS-a Mi lo{ Vu ~e vi} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je.

Vu ~e vi} je ka zao da kon ti nu i ra no lo {e po slo va we ovog pred u ze }a i kon stant no po ve }a we du ga “sve do ~i o ne mo }i i ne zna wu ta mo {wih me na xe ra da ru ko vo de jed nim od naj va `ni jih jav nih pred u ze }a”.

Pred sed nik GO SNS je na po me nuo da su ovo po da ci ko je je To pla na ob ja vi la i da je ve li ko pi ta we {ta bi se sve na {lo ka da bi se iz vr {i la pra va re vi zi ja i ka da bi u to pred u ze }e u{li nad le `ni dr `av ni or ga ni.

A. L.

U CK13

Fank mu zi ka i „Fan ki {i va” Slu {a o ni ca fank mu zi ke uz re di zajn ode }e „Fan ki {i va” da nas su na pro gra mu Omla din skog cen tra CK13. Od 17 ~a so va u dvo ri {tu CK13, Uli ca voj vo de Bo jo vi }a slu {a }e se al bu mi iz vo |a ~a „Earth, Wind and Fire”, „Kool

and The Gang”, „Prince”, „Sly & The Family Stone” i Xor xa Klin to na.

Isto vre me no }e po se ti o ci mo }i da, uz po mo} „Fan ki {i ve” svo je ma ji ce, jak ne, ha qi ne, ko {u qe, suk we i tor be, osve `e ne kim no vim de ta qem.

J. Z.

Iz lo `ba „Zla to gla va Ru si ja” Iz lo `ba fo to gra fi ja ru skih cr ka va „Zla to gla va Ru si ja” autor ke Va len ti ne Li ko ren ko, odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u Mu ze ju Voj vo di ne, Uli ca Du nav ska 35. Or ga ni za tor i po kro vi teq iz lo `be je mo skov ski Srp ski dom i Udru `e we ru ske iko ne Pre sve te Bo go ro di ce „Umek {a we zlih sr ca”. Iz lo zbu }e otvo ri ti kwi `ev ni ca i pred sed ni ca mo skov skog Srp skog do ma Rad mi la Voj no vi}.

R. D.

Fo to: R. Hayi}

Fon ta na tek u fi ni {u le ta Fon ta na u Ka tlo i~ koj por ti pro ra di la je ne dav no, a da za osve `e we ko je ona nu di ni kad ni je ka sno vi di se na fo to gra fi ji na {eg fo to re por te ra Ra di vo ja Ha xi }a. Do du {e, le to je u{lo u po sled wu tre }i nu, a raz log {to fon ta na ni je ra di la, ka ko su ra ni je ka za li u “Vo do vo du i ka na li za ci ji”, pred u ze }u ko je je za du `e no za we no odr `a va we, je ste {to su u wu gra |a ni ba ca li raz ne ne pri me re ne pred me te ko ji su za gu {i va -

li fil te re, ali i {te ti li ugra |e noj opre mi.

Ne ret ko se de {a va lo i da se u vo du si pa ju i {am po ni, pa je pe ne bi lo na pre tek.

Ipak, do sa da ni je ob ja {we no za {to se to li ko ~e ka lo s po prav kom fon ta ne i we nim pu {ta wem u rad. No, sad vo da te ~e u Ka to li~ koj por ti, na po qu je i da qe to plo, a ko li ko }e ova kvo sta we po tra ja ti za vi si }e i od “Vo do vo da”, ali naj vi {e No vo sa |a na i wi ho vog po na {a wa.

S. K.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak19.avgust2011.

ПР ВА ФИ ЈА КЕ РИ ЈА ДА У КУ ЦУ РИ

РЕ ПУ БЛИЧ КА НА ГРА ДА ЗА ЈАВ НИ ПРО СТОР

Фи на ле за пре га и из бор најлепшег ше ши ра

КУ ЦУ РА: Прва „Куцурска фијакеријада” одржаће се у суботу 26. августа са почетком у 12 часова. Организатор ове спортске и културне манифестације којом се промовише запрежни коњички спорт је Штала „Гаковић” у Куцури. У оквиру Фијакеријаде, биће одржано 4. финално коло Првенства Војводине у вожњи запрега, а у категоријама двопрег и четворопрег. У Куцури се очекује наступ запрега из најбољих ергела Србије. Непосредно након завршетка финалног кола првенства, свечано ће бити проглашен првак Војводине за сваку категорију. У категоријама двопрег, четворопрег и једнопрег биће одржан и КУП Куцуре, а за победнике је организатор обезбедио вредне почасне и новчане награде. Пријава више од 70 запрега је гаранција за велики коњички спектакл. У оквиру прве „Куцурске фијакеријаде” биће организовано такмичење за најлепши шешир, као и наступи фолклора из Куцуре, мажореткиња из Аде, акробат-

DNEVNIK

c m y

10

„Мла ди град” Бе чеју

ских голубова из Вршца, деце чикоша из Аде...Организатори се надају да ће овај коњички и културни спектакл имати више од 10 000 посетилаца.

БЕ ЧЕЈ: Републичка награда „Млади град”, коју је прошле године установила Грађанска иницијатива у сарадњи с министарствима за омладину и спорт, за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу, додељена је ове године Бечеју, и то у категорији - јавни про стор, саопштили су председник општине Пе тер Кне зи и Го ран Страј нић, члан градске владе задужен за спорт и омладину. Награда се додељује још две категорије - за најбољу невладину омладинску организацију и за допринос развоју омладинске политике у локалним самоуправама.

- Ми смо конкурисали у категорији јавног проПред сед ник оп шти не Пе тер Кне зи и ње гов по моћ ник стора и освојили прво меГо ран Страј нић с на гра дом „Мла ди град” сто, те су нам у Београду уручене победничка плакета и диБУМ. На тај начин деца и млади су мењеног младима, а Грађанска плома, саопштио је Горан Страјнић добили простор где се окупљају, иницијатива, жири, донатори и на конференцији за новинаре. Реч одржавају састанке, креативне распонзори су тај труд ценили и додеје о простору у згради Центра за дионице, семинаре... лили нам награду „Млади град” децу и младе, која се налази у Глав- Наша локална самоуправа на појаснио је Страјнић, подсетивши ној улици 47, где су смештени Кан- разне начине излази у сусрет млада је Бечеј предњачио и 2006. годицеларија за младе, ЛПА за децу оп- дима са жељом да им ангажовање не кад је формирао Канцеларију за штине Бечеј, ромски координатор учини лакшим. Тако је препознала младе, једну од пет у Србији, а сада и Бечејско удружење младих – значај и улогу јавног простора наих има 123. В. Ј.

ИЗЛОЖБА У МАНАСТИРУ КУВЕЖДИН

Знаменити Срби из Првог српског устанка

КУВЕЖДИН: У организацији Фонда за помоћ Србима „Тома Максимовић” из Новог Сада, данас, на Преображење, у манастиру Кувеждин биће отворена изложба „Знаменити Срби из Првог српског устанка”. Изложба је у оквиру обележавања два века од Првог српског устанка (1804-13/2004-13.) постављена у манастиру Кувеждин, крај села Дивош (општина Сремска Митровица), који су усташе до темеља порушиле и који се сада обнавља.

DaNas U NOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Rango” (13.10), „Pirati sa Kariba: na ~udnim plimama” (17.30), „Deveru{e” (20.30), „Kung fu panda 2”, 3D (13.45), „Zlatokosa i razbojnik” (13.15), „Mamurluk u Bangkoku” (22.45), „Transformers 3” (15.10), „Vini Pu” (14.45, 16.10), „Hari Poter i relikvije smrti 2 (15.15, 17.45, 21.30), Prvi osvetnik: kapetan Amerika (22.25), „Planeta majmuna - po~etak” (18, 20.15), „Green lantern” (22.15), „Kauboji i vanzemaqci” (20.10, 22.35), „[trumpfovi” (12.30, 14.45,15.40, 17, 17.50, 19.15, 20), „Kako se re{iti {efa?” (16, 18.15, 20.20, 22.20) Ja dran: „H men” (19), „8 minuta” (21.15)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945”.

Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Be ti na [o mo |i iz Stare Moravice (oba de~aka), DEVOJ^ICE: Jo va na Po {ti} i An fi sa Ker kez Mi len ko vi} iz Novog Sada, Iva na Ta si} iz Ledinaca, Sa wa Go lu bo vi} iz Ba~kog Jarka, Me lin da Bak {a iz Be~eja, Je le na Ma le {e vi} Oku ka iz Veternika, DE^AKE: Iva na Kar da {e vi}, Iva na Ste pa nov, Ma ri na Ka }an ski, Na ta {a Vu ko vi} i Ja smi na Man di} iz Novog Sada, Mir ja na Ra li} iz Novih Karlovaca, Ta ma ra Ma noj lo vi} iz Mladenova, Sne `a na Man di} iz Ba~kog Jarka, Mi la na Ve le mi rov iz \ur|eva, Bo ja na Ra ni sa vqe vi} iz Ka}a, An ge la Sliv ka iz Srbobrana i Ta tja na Opa ~i} iz Petrovaradina.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Marija Milana Andri} (urna) (1921) u 10.30 ~asova, Rade Bogoquba Luka~ (1916) u 12.45 i Stanimir Vukomana Mikavica (1932) u 14.15 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahraweni Natalija Ivana Korpak (1925) u 13 i Milorad Bogoquba Pepi} (1981) u 15 sati.

Na Dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Milan Paje Dobrin (1928) u 13 sati.

tElEfOnI

VODI^

VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

По завршетку литургије, око 12 сати, биће изведен пригодан програм беседа о значају обнове српске државе, улози Српске православне цркве у очувању свести о нацији и држави, улози епске поезије у подстицању отпора поробљивачима. У програму учествују народни гуслар Војин Радојичић, аутор фотографија Миша Николовски, народни појац Никола Бајичев и други. Посетиоци ће после програма обићи необновљене остатке манастира, уређени део као и радове који су у току.

420-374

ZDRAVStVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Бунари за више воде ТЕМЕРИН: ЈКП „Темерин“ је током летњих месеци стално апеловало да грађани рационално троше воду. Mрежа у сва три насељена места темеринске општине изграђена је пре више од четири деценије, а присуство арсена, у количини већој од дозвољене, констатовано је 2004. године. У више наврата о питањима снабдевања грађана пијаћом водом, потреби изградње нових и ремонта старих бунара, бавили су се чланови Општинског већа општине Темерин. Ово настојање је уродило плодом, па су радови на побољшању водоснабдевања у темеринској општини почели. У току је бушење бунара Б-8 на изворишту Вашариште, капаци-

Сутра „Циганске ватре”

СРБОБРАН: Традиционална културна манифестација војвођанских Рома „Циганске ватре” на којој се представља фолклорно, музичко, литерарно и ликовно стваралаштво Рома, биће одржана сутра у Србобрану. Према најавама организатора, то ће бити маратонски концерт песама и игара, уз традиционалне циганске ватре и представљање мноштва обичаја из богате традиције Рома. Током манифестације, која ће се одржати у ромском насељу и центру града, поред домаћина наступиће и ромске културноуметничке дружине, фолклорни и драмски ансамбли, рецитаторске секције, као и музички састави из неколико војвођанских градова, а врхунац завршне вечери биће, истичу организатори, концерт Усније Реџепове и трубача. Непосредни домаћин и организатор ове приредбе, која се већ деценију и по одржава у Србобрану је овдашње Културноуметничко друштво „Ром“. Помоћ у организацији Циганских ватри Друштво „Ром” добило је од Дома културе Србобран, док су генерални покровитељи манифестације, названој и „Дани културе Рома у Војводини“, Покрајински секаретаријат за образовање, управу и националне заједнице и општина Србобран. М. Кк.

тета 1.000 литара у минуту, а извођач је „Нафтагас-Хидросонда“. ЈКП је обезбедио 2,5, а Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду 10 милиона динара. Завршава се ремонт бунара у Сиригу, који није био у функцији девет година. Радови су при крају, а прве анализе говоре да ће Сирижани ускоро користити најисправнију пијаћу воду. У току године обавиће се и ремонт бунара на изворишту Ливадица у Бачком Јарку, капацитета 200 литара воде у минути, а припрема се и пројекат повезивања водоводних мрежа са изворишта Старо Ђурђево до водовода у Бачком Јарку. М. М.

Субвенције за послодавце се додељују у висини од 130.000 динара, плус додатних 20.000 уколико се запосле особе које припадају категорији теже запошљивих лица. Локална самоуправа је донела одлуку да из градског буџета издвоји четири милиона динара за програме запошљавања. Министарство економије и регионалног развоја је из републичког буџета одобрило додатних и 3,84 милиона динара за финансирање програма запошљавања ове године - рекао је председник Локалног акционог плана запошљавања Ласло Караи.

С обзиром на то колики је значај ове фирме присиљени смо да изнађемо могућност да се рачун одблокира те смо стога и започели разговоре о судском поравнању са представницима фирме „Кум” - образложио је разлоге за хитно сазивање седнице председник Општине Илија Војиновић.

- Реч о великој суми, па молим одборнике да замисле шта би се за та

мократа Војводине подржао је предлог о поравнању. Бранислав Чолак, члан Општинског већа додао је да је ово још један у низу дугова које је оставила претходна власт: - Поред кредита које отплаћујемо, око пет милиона динара

Општински дуг на рате

Преживео само првак Вигец

Едита Дивковић

претходне власти доведени смо у ситуацију да је рачун Дирекције за изградњу града блокиран извршном пресудом на износ од око 54 милиона динара.

Рок опера „Разапет”

КИ КИН ДА: У понедељак, 22. августа, у оквиру Кикиндског културног лета, премијерно ће бити изведена рок опера „Разапет“ Гергеља Колтајиа. Почетак је у 21 сат у дворишту Курије. Радња рок опере „Разапет“ заснована је на библијским мотивима, али се дешава у данашњем времену. Представа шаље поруку разумевања и праштања. Режију потписују Хенријета Карко из Словачке и Тибор Катаи који ради у Мађарској, а каријеру је започео управо у „Еђшегу“. Млађи фолклорни ансамбли из Србије и Мађарске од пре десетак дана увежбавају кореографије у Кишкунфелеђхазу. Певачи-професионалци из Прага прикључиће им се 19. августа, а већ 20. је премијера у Кишкунфелеђхазу. Такође је планирано и

СУБОТИЦА: Уколико послодавци у Суботици одлуче за запосле жене, младе до 30 година, Роме, особе са инвалидитетом, или старија лица од 50 година, субвенција по радном месту износи 150.000 динара. Приоритет на јавни конкурс имају послодавци који се баве производњом, а субвенције се неће додељивати за делатности пољопривреде, шумарства, рад у мењачници, коцкарници, као ни директним и индиректним корисницима градског буџета.

- То ће бити први локални програм запошљавања око 50 лица.

Према предлогу судског поравнања извршни поверилац, фирма „Кум” ће дуг умањити за 10 милиона динара, тако да ће остати око 44 милиона , од чега ће 30 милиона динара бити уплаћено одмах по закључењу поравнања, а остатак ће бити исплаћен у једнаким ратама закључно са 28. фебруаром 2012. године. Након прве уплате фирма „Кум” ће повући предлог за извршење и на тај начин рачун кикиндске Дирекције биће одблокиран.

ОТРОВАНО ЈАТО ГУСАКА

МОКРИН: Николи Кришану (59) из Мокрина непознате особе отровале су јато од 40-ак гусака. Ојађени гушчар тврди да су птице страдале јер су јеле отрован семенски кукуруз. Сплетом околоности у животу је остао само Николин љубимац гусан Вигец, победник мокринске Гусанијаде из 2009. године.

- Гуске држима на плацу који се налази у улици Иве Лоле Рибара, а станујем у другој улици. Верујем да ово није случајно и да је неко ко ми завиди урадио ову страхоту, каже Кришан. Тровање је Никола Кришан пријавио полицији и нада се да ће починилац бити ухваћен. А. Ђ.

Предност женама, младима, инвалидима...

Ис пла та „Ку му” одблокираће Ди рек ци ју

Војиновић и директорка Дирекције Едита Дивковић да потпишу судско поравнање у Привредном суду у Зрењанину.

- Ово судско поравнање је важно и о овом морају бити обавештени сви одборници и грађани. Због препознатљивог рада

извођење у Прагу. Пројекат су помогли Општина Кикинда, покрајинска влада, цивилна организација „Хументис“ и Фондација „Ласло Секереш“. У ансамблу је више од 50 уметника из три државе.

- Учествују професионални певачи из Словачке, а укључили смо ансамбле из Кишкунфелеђхаза и Тисакечке из Мађарске, из Новог Кнежевца и Кикинде - каже председник „Еђшега“ Ласло Киш. - Хтели смо да створимо већи круг ради бољег упознавња, да што више уметника упозна наш град. И сама радња представе показаће још једном да живимо у граду толеранције, како треба заједно да живимо, заједно да носимо и терет и радост. А. Ђ.

11

СУБВЕНЦИЈЕ ЗА НОВА РАДНА МЕСТА У СУБОТИЦИ

СУДСКО ПОРАВНАЊЕ САЗВАЛО СЕДНИЦУ КИКИНДСКЕ СКУПШТИНЕ

КИ КИН ДА: По хитном по ступ ку од бор ни ци ки кинд ске СО прихватили су предлог за судско поравнање, поводом правоснажне пресуде Привредног апелационог суда у Београду између извршног повериоца фирме „Кум” из Кикинде и извршног дужника Јавног предузећа Дирекција за изградњу града и Општине Кикинда. Скупштинском одлуком овлашћени су председник Општине Илија

petak19.avgust2011.

средства могло урадити, да смо у то време имали одговорне људе на одговорним местима. Није непознато грађанима Кикинде како је претходна гарнитура вршила власт Илија Војиновић па подсећам на уговоре са фирмама А.С.А., „Метро месечно, девет милиона тромепаркинг север”, случај сечно које за аутобусе плаћа ЈП Прчањ, додао је Војино- „Аутопревоз”, исплате од 55 вић. милиона динара колико није исСудско поравнање је плаћено фирми АСА, ту је и дуг неопходно јер је Привред- фирми „Градитељ” за посао кони апелациони суд донео ји је такође урађен у време од извршну пресуду којом 2004. до 2008. године. Морамо обавезује Јавно предузеће што пре одблокирати рачун Дида фирми „Кум” плати око рекције, да би се платили радо54 милиона динара због ви који су у току. раскида уговора. Грађе- Уколико Дирекција буде винска фирма „Кум” била блокирана, сав труд који смо је подизвођач радова, уложили ове године биће узалуфирме „Еурко” из Нове дан, јер ћемо доћи у ситуацију Пазове, која је 2006. годи- да нас и други извођачи туже и не ангажована на изград- блокирају и томе нема краја њи регионалне депоније. рекла је директорка Дирекције Претходна власт је врло за изградњу града Едита Дивкобрзо након почетка радова вић. раскинула уговор са „ЕурОдборник Демократске ком”, али је дуг кикинд- странке Србије Владимир Пуској фирми „Кум” остао. дар проти вио се при хвата њу Одборник Уједињених такве одлу ке тврдећи да овакво региона Драган Чобић, судско поравнање није правно рекао је да је ово директна по- могуће. При ли ком гласања саследица „апсолутистичког на- мо су три одбор ни ка би ла уздрчина вођења општине” од стра- жа на, а оста ли су подр жа ли не претходне власти. Милан предлог по рав нања. Митрић у име Лиге социјалдеА. Ђуран

Нове канте, старе навике БЕЧЕЈ: Првих четрдесетак нових канти за смеће је постављено на централном градском тргу у Бечеју, а до краја године такве црвене канте би требало да буду постављене на улицама ширег центра града, дуж Зеленог корзоа и на шеталишту крај Тисе. Општина је за набавку издвојила 1,2 милиона динара. Радници ЈП „Комуналац“ који свакодневно празне канте, приметили су да су са неких већ нестале пластичне пепељаре. В. Ј.

Од почетка године ово је 19-ти програм запошљавања. У 18 програма, од којих су још неки у току запослено је 689 лица, а про-

грами су вредни 108 милиона динара. Позив за запошљавање биће отворен док се новац не подели. А. А.

Стипендије по спорном правилнику СУБОТИЦА: У току је конкурс Мађарског националног савета за доделу стипендија. Савет је донео правилник о додели стипендија у којем се велики број бодова добија уколико је кандидат уписан у мањински бирачки списак ове мањине. Демократска заједница Војвођанских Мађара сматра да је та одредба дискриминаторска према другим Мађарима и на крају је и о овом питању своја мишљења и предлоге послала повереница за равноправност Невена Петрушић.

- Повереница сматра да та ставка носи превише бодова и њено мишљење ће бити уважено

- рекао је председник МНС Тамаш Корхец. - Конкурс се расписан по важећем правилнику и сви који су добили стипендије по том правилнику ће добити 130 евра месечно. Правилник ће бити на снази док не урадимо измене и нови измењени правилник се не усвоји. Доделићемо 500 стипендија, у вредности од пола милиона евра. Кандидати који буду изабрани, десет месеци ће добијати по 130 евра. Ми уважавамо мишљење поверенице, али морам да додам да је она наш Правилник истакла и као добар пример објашњава Корхец. А. А.

СЛАВА У БАЧКОМ ГРАДИШТУ

Вранићање, камџијање, пајванисање... БАЧКО ГРАДИШТЕ: Сеоска слава Преображење Господње у Бачком Градишту имаће данас, поред верског, и грађанско обележје, па ће све попримити далеко свечанији призвук.

- Обележавање смо почели синоћним Празничним бденијем, данас у 9 сати служићемо Свету литургију, а од 18 сати је вечерње када ће се у приству актуелне куме обавити резање славског колача, освећење славског кољива и избор новог кума, рекао нам је свештеник Српског православног храма посвећеног Преображењу Господњем у Бачком Градишту Зоран Милинковић. Бечејско удружење младих – БУМ репризираће лањски „првенац“ – Олимпијаду старих војвођанских спортова. Ова атрактивна и јединствена манифестација одржаће се у СРЦ „Ђорђе Тапавица – Џоја“ од 15 сати.

- Иако су тешка времена, нисмо желели да, после лањског преми-

јерног одржавања, прекинемо манифестацију која треба да прерасте у традицију. У спортском центру, опет ће се надметати десетак петочланих екипа у петнаестак помало већ заборављених спортова. Биће то прилика да се присетимо омиљених игара некадашњих сеоских ђилкоша, земљорадника, пастира... Ма биће свега, од трка у џаковима, преко ходања на штулама, затим драгача, пајванисања, натезања мосора (батине), бацања потковице (ринглања), рушења троношца, вранићања, камџијања, бацања камена с рамена, до ларповања и гађања луком и стрелом – рекао је, у име организатора Александар Ђекић. Пошто се у предвечерје буду уручиле награде најуспешнијим екипама, тамбураши ће преузети команду и забављати госте у ресторану ФК „Војводине“ у спортском центру. В. Ј.

Дводневна фешта за Сент Иштвана БЕЧЕЈ: Традиционалну манифестацију Сент Иштван посвећену оснивачу и првом мађарском крунисаном краљу Бечејци ће обележити дводневном фештом. Централни догађај данас је свечана миса у католичкој цркви и освећење хлеба од пшенице овогодишњег рода у 17 сати. Сат касније ће поворка младих у народним ношњама с мађарском круном и освећеним хлебом кренути из цркве ка Дому МКД „Петефи Шандор” у Доњем граду. Поворка ће се зауставити испред оближње Градске куће, где ће председник општине Петер Кнези благословени хлеб преломити и исечене ко-

Мајстори на цени

КИКИНДА: У кикиндској филијали Националне службе за запошљавање кажу да посла има за грађевинске инжењере, професоре математике и немачког језика, социјалне радникеандрагоге и армираче. Послодавци највише траже: аутомеханичаре, браваре, возаче камиона, неквалификоване раднике у пилани, фарбаре, обрађиваче метала, спремачице, затим грађевинце-зидаре, армираче, тесаре, али и агенте осигурања, комерцијалисте и шефове рачуноводства. А. Ђ.

маде послужити окупљеним суграђанима на централном градском тргу. Забавни програм почиње у 19 сати испред зграде МКД „Петефи Шандор” које ће дати целовечерњи концерт. Од 21.30 наступиће гости из Мађарске, а у 22.30 следи ватромет и улично весеље. Сутра поподне се, такође у организацији МКД „Петефи Шандор” манифестација наставља у Улици Николе Тесле, изложбом слика и рукотворина од 15 сати. Следи забавни програм за децу, док ће одрасли крчкати говеђи гулаш, а у вечерњим сатима уживати у концертним наступима. В. Ј.

vojvodina

petak19.avgust2011.

ЗАХУКТАЛО СЕ ПАЗОВАЧКО КУЛТУРНО ЛЕТО

„Плави оркестар” и Пударски дани

СТАРА ПАЗОВА: Пазовачко културно лето 2011. се захуктало и после изванредних концерата „Галије“, „Дивљих јагода“ и најпопуларниих српских народњака, на централни трг у овој сремској вароши, сутра стиже „Плави оркестар“, група која је у музичким енциклопедијама дефинисана као „феномен осамдесетих и деведесетих година 20. века“, јер је продала преко четири милиона носача звука и одржала преко 3,5 хиљаде концерата на тлу бивше Југославије и по Европи. Сутрашњи концерт почиње у 20 часова, на Тргу др Зорана Ђинђића, а као предгрупа, наступа локални рок састав „Добро поље“, каже директор Центра за културу Стара Пазова Александер Бако. У старопазовачкој општини, поред Културног лета, актуелне су и традиционалне манифестације, па ће војачки Пударски дани бити одржани у Чортановцима у недељу 21. августа у вили Станковић, од 18 часова, уз доделу награда најбољим виноградарима, за најбоље вино и ракију. Планиран је и културно-уметнички програм, у којем ће учествовати КУД „Славко Гајин“ из Војке, писац Ђока Филиповић, глумац аматер Милан Дудић,

музичари, а биће одржан шаховски турнир између „пудара“ и чланова шах клуба „Сремац“ из Војке, а манифестација не може да прође без специјалитета војачких пудара „јупке и кромпира“, што ће бити припремано за вечеру. Карта за војачке Пударске дане у Чортановцима кошта само 300 динара. За Пударске дане у Сланкаменачким Виноградима улазнице нису потребне. Манифестација је целоднева, а одржава се н недељу. Почиње литургијом у Евангелистичкој цркви, а потом следе такмичења: у кувању рибље чорбе, за најбоље вино и први пут ове године и за најбољу „ пударку“, односно штап који се користио за време пударења. Увече ће у Сланкаменачким Виноградима бити одржан концерт, на којем ће учествовати фолкорни ансамбли и певачи из седам културно-уметничких друштава из целе Војводине. Биће отворена етно изложба и организован Базар здравља, ловци организују такмичење у гађању глинених голубова док је, већ четврту годину, турнир у малом фудбалу на којем је учествовало осам екипа организован недељу дана раније, па ће у недељу победницима бити уручени пехари. А. Мали

ПРЕДСТАВЉЕН ПРОГРАМ НОВОБЕЧЕЈСКИХ „ВЕЛИКОГОСПОЈИНСКИХ ДАНА“

Хуманитарно гађање председника

НОВИ БЕЧЕЈ: Манифестацију „Великогоспојински дани“ која се у Новом Бечеју одржава од 25. до 28. августа не треба више ни посебно представљати, речено је на јучерашњој конференцији за новинаре одржаној у општинском здању. Како је наведено, „Великогоспојински дани“ су у протеклих неколико година постали признати војвођански и српски бренд, препознатљив и у региону. Питање је само чиме ће Новобечејци овог пута изненадити јавност. Једне године је то била кућа за познату хрватску певачицу Северину и остале поп звезде на новобечејској обали. Друге је то било хуманитарно гађање председника општине Миливоја Вребалова балонима пуним воде. Ове године у питању је изазов медијским кућама да се такмиче са председником општине у кувању рибље чорбе. Али, то је само део приче која ће се следеће недеље одвијати у Новом Бечеју. Овај хепенинг, један од најбољих у Војводини, отвориће покрајински премијер Бојан Пајтић, а манифестацију ће водити препознатљиво лице Прве телевизије Иван Ивановић. У концертном

Обезбеђен превоз из Београда Миливој Вребалов је истакао да ће „Бечејпревоз“ сваког дана, у току трајања манифестације, организовати превоз из Београда за Нови Бечеј. Полазак је у 17 часова испред Сава центра, а цена карте је 1.200 динара, што је упола јефтиније од редовне цене. делу наступиће „Црвена јабука“, „Плави оркестар“, Жељко Јоксимовић, Северина и најпознатија мађарска група „Еда“ из Будимпеште. Разнолик програм биће употпуњен рок концертима, тркама парадних кочија, етно базаром и другим интересантним и примамљивим стварима за уживање свих чула.

-Уназад пет година пуно се радило на промоцији „Великогоспојинских дана“. Да није тако, не бисмо били препознати као четврта најквалитетнија манифестација у Србији, после „Егзита“, Гуче и „Бир феста“, и не бисмо на Међународном сајму туризма добили Златну

плакету. Прошле године посетило нас је око 130.000 људи, а сада очекујемо да ћемо дебело премашити ту бројку. У Нови Бечеј ће доћи и амбасадори неколико земаља, сам политички врх Србије, а очекујемо и госте из региона – Мађарске, Румуније, Хрватске и Босне и Херцеговине – казао је јуче Миливој Вребалов и нагласио да ће средства од хуманитарне акције гађања председника балонима пуњеним водом бити намењена оболелој деци. На питање „Дневника“ ко су они који користе прилику да гађају првог човека општине, да ли су млађи или старији, можда његови политички опоненти, Вребалов је одговорио да су то, пре свега, хумани људи. Један балон, иначе, кошта 300 динара. Директор манифестације Саша Шућуровић напоменуо је да се организатори труде да сваке године „Великогоспојинске дане“ учине различитим у односу на претходне, а овог пута је новина Улица винара, као и Дечија улица у којој ће најмлађи, током целокупног хепенинга, моћи да се занимају. Оно чиме се Новобечејци нарочито поносе јесте да без обзира на велики број посетилаца, на „Великогоспојинским данима“ никада није било ниједне туче или иницидената. Иако велика, динамична и весела, ова прослава је и поред тога задржала елеганцију својствену Војводини.

-Ми смо, пре свега, војвођанска манифестација и очекујемо да се цела Војводина идуће недеље слије овде – закључио је помоћник председника општине Томислав Ратковић. Ж. Балабан

dnevnik

c m y

12

ИЗГРАДЊА УЛИЦА У СУБОТИЧКИМ НАСЕЉИМА ИДЕ ПО ПЛАНУ

Асфалтирају и атарске путеве СУБОТИЦА: Програм асфалтирања и отварања нових улица на територији Суботице се наставља. Председник МЗ „Мала Босна”, Драган Вујевић каже да су им скоро све улице асфалтиране и да је остало да се уреде атарски путеви.

- Веома је битно што имамо изграђену путну инфраструктуру, јер сада имамо шта и да понудимо становницима. Циљ нам је да младе задржимо на селу и када се изграде атарски путеви и споје нас са другим сеоским насељима наш циљ ће бити остварен, објашњава Вујевић. До сада је отворено 20 улица, а изграђено је или пресвучено новим асфалтом 22 километра пута. Последње су отворене тек завршене улице у насељима Мала Бисна и Ђурђин.

- У Ђурђину су завршени радови на изградњи око 680 метара пута у вредности од око 5,8 милиона динара, а у Малој Босни 490 метара у вредности од 3,8 милиона динара. Изградњом улице Бећар атар у дужини од 490 метара и ширине три метра већина проблема у насељу Мала Босна је решена. У Ђурђину је изграђена Бајмочка улица у дужини од 270 метара, што је коштало 1,4 милиона динара. Жеља нам је да и људи на селу имају услове за живот као и грађани - рекао је председник Скупштине града Славко Параћ. У плану је да се изгради 15 километара атарских путева. Новац ће бити обезбеђен из наплате закупа пољопривредног земљишта у државном власништву. Урађено је седам пројеката за изградњу атарских путева и чека се расписивање

тендера. Почетком октобра, када се заврши тендер знаће се ко ће бити извођач радова за асфалтирање атарских путева.

- Дирекција за изградњу града припремила је пројектну документацију са грађевинским дозволама за асфалтирање атарских путева, а посао кошта 180 милиона динара. У градском Фонду за пољопривреду има 80 милиона за ове послове. Путеви ће бити широки три метра - рекао је директор ЈП Дирекције за изградњу града Јосип Ковач Стрико. Фонд за капитална улагања Војводине финансира изградњу 39 улица у вредности од 280 милиона динара. Извођач радова је „Комград”, а у Дирекцији кажу да ће до краја грађевинске сезоне да заврше свих 39 улица по програму. А. А.

MAЊА ПОСЕТА ШИДСКОМ КОМПЛЕКСУ „ПОСЕЈДОН”

Нема организоване обуке пливача

ШИД: Као ретко који град у Војводини Шид има базене за купање „Посејдон” у приватном власништву. Базени су саграђени по европским стандардима, имају солидну инфраструктуру и привлачне пратеће садржаје, али се ове сезоне није повећао број посетилаца и купача. О димензијама базена и начину одржавања чистоће у њима, један од власника Слободан Филиповић каже: - Имамо квалитетне филтере, купљене у Италији. Они обављају функцију чишћења воде, јер воду из базена не мењамо. Она се пречишћава механички кроз те филтере. Меримо бактериолошку и хигијенску чистоћу воде и тврдим да имамо врло чисту воду за купање. Базен за одрасле је димензија 30 х15, а за децу 15 х 8 метара. Обавеза је сваког купача кад дође на базен да прође кроз дезобари-

Слободан Филиповић на базенима „Посејдона”

јеру, а потом да се истушира и лагано уђе у базен, али Шиђани изгледа немају формиране навике и дисциплину да се купају у овако хигијенским условима.

- Пре свега многи су остали без посла, па оскудевају са средствима потребним за живот. А када је у питању купање у базенима онда им ту новца недостаје па је то разлог њи-

ховог недоласка на купање. Међутим могу да кажем да им недостају и неке устаљене навике, јер они се ипак купају не у „Посејдону” већ где стигну, а то значи на Босуту где вода није тако чиста и Сотском језеру где је забрањено купање. Ни локална самоуправа и овдашње школе не посвећују довољно пажње да се постојећи објекти боље искористе, јер је пливање једна од основних вештина и повољно утиче на здравље и развој деце.

- Многа деца у Шиду нису савладала ту вештину, а базен, а посебно онај мањи могао би послужити да се у њему одвија школа пливања, односно обука непливача. За такав посао потребна је другачија организација, и да се обезбеди далеко мање новца по ученику него што је садашњих 200 динара по купачу, каже Филиповић додајући да је спреман на договор са школама. Д. Савичин

НА ЕКОНОМИЈИ „ЕЛАН“ СОМБОРСКОГ ЗАТВОРА

Сликарска колонија по 16. пут

СОМБОР: Сомбор ће и ове године, шеснаести пут заредом, бити домаћин јединствене сликарске колоније. На економији “Елан“ сомборског Казнено поправног завода, од данас до недеље ће се окупити сликари из земље и окружења.

- До сада нам је учешће на ликовној колонији потврдило 30 уметника из Сомбора, Београда, Сремске Митровице, Вршца...али и земаља у окружењу, најавио је управник сомборског КПЗ-а Никола Илић. Један од пропратних догађаја је едукативни програм “Пут до слике“, с разговорима сликара, кустоса и историчара уметности. - Колонија по девети пут обухвата и стваралаштво осуђеника, па ће уз признате уметнике

прилику да се уметнички изразе, едукују и самим тим добију подстицај за даљи уметнички рад, имати и 15 осуђеника из 12 казнено-поправних установа - рекао је Илић. Сутра ће у простору Галерије “Лаза Костић“ и Сомборци ће имати прилику да виде дела настала на претходној “Елановој“ колонији, док ће ретроспективна изложба дела (180 њих ) насталих у протеклих 15 година, бити изложена на платоу испред Градске скупштине. До сада је колонија “Елан“ угостила 176 ликовних уметника, који су створили 770 дела, док су за претходних осам година у “осуђеничкој“ колонији учествовала 93 сужња из 173 српских затвора. М. Миљеновић

Регата из паланачке Тикваре БАЧКА ПАЛАНКА: У суботње јутро из заливног језера Тиквара у Бачкој Паланци ка Бачком Новом Селу креће „Дунавска регата“. Ово је други пут да ће Паланчани са својим моторним чамцима, око три сата узводно пловити до познате Нећкове чарде, на обали Дунава код Бачког Новог Села. Удружење спортских риболоваца „Шаран“ из Бачке Паланке најављује да ће у регати учествовати око стотинак пловила. Сви који плате котизацију, имаће право да се почасте ручком и освежењем код Нећка, а по повратку, који се планира у раним вечерњим сатима, исто их чека и на обали Тикваре у Удружењу „Шаран“. Организатори упозоравају учеснике да се припреме за шест сати пловидбе, посебно јер је најављен топао дан. Такође, упозоравају се да се држе обале Дунава, јер је средина реке и државна граница између Србије и Хрватске. Упозоравају се учесници да пазе и на камење кога има на овом пловном путу. М. Сџ.

Игре на обали Тисе

КАЊИЖА: Под покровитељством Покрајинског секретаријата за спорт и омладину АП Војводине Спортски савез општине Кањижа организује сутра, манифестацију „Укључи се у игру на обали реке Тисе 2011”. Манифестација која се током лета одржава и на другим водотоцима у Војводини, у Кањижи ће се уприличити на купалишту „Штранд” на Тиси са почетком од 8.30. Секретар Спортског савеза општине Кањижа Мариана Беде

каже да су предвиђена надметања екипа у одбојци, фудбалу и рвању на песку. Котизације по екипи у одбојци на песку (три играча плус две резерве) је 1.000 динара, а за фудбал на песку (пет играча плус четири резерве) 1.500 динара. Наградни фонд је половина од укупне котизације, плус посебне награде организатора. За рекреативно надметање на песку могу се пријавити рвачи до 18 година. М. Мр.

Редослед наступа биран жребом

ТАКМИЧЕЊЕ НЕАФИРМИСАНИХ БЕНДОВА

Фи на ле на град ском тр гу

РУ МА: Овог викенда у Руми биће одржано велико такмичење музичких бендова, у оквиру пројекта румске Канцеларије за младе „Румско урбано лето“. Тако ће у за два дана, данас и сутра, у просторијама Дома омладине Рума наступити чак 13 неафирмисаних бендова из Руме, Ирига, Сремске Митровице, Ковина, Новог Сада и Шапца, а улаз је бесплатан.

- Планирано је да публика од 13 бендова одабере укупно четири бенда која ће наступати у финалу, док ће стручни жири од преосталих бендова одабрати још два. Тако да ће на финалној вечери, која ће бити одржана у петак 26. августа на Градском тргу у Руми, наступити укупно шест бендова, од којих ће посетиоци „Румског урбаног лета“ одабрати победника путем СМС гласова. Бенд који освоји највећи број гласова и победи на такмичењу, наступиће у суботу 27. августа на Градском тргу у Руми, као предгрупа за наступ групе „Прљави инспектор Бла-

жа и кљунови“. У ревијалном делу такмичења наступиће и бенд „Вултурес“ из Руме и „Прy“ из Новог Сада – казао је координатор румске Канцеларије за младе Го ран Ми хај ло вић. Тако ће у данас, у 21 час наступити румски бенд „Прохибиција звука“, у 21,35 иришки бенд „One night stand“, у 22,10 „Counteriginition“ из Ковина, а у периоду од 22,45 до 23,55 часова наступиће румски бендови „Freddy Krueger“, „Fulmination“ и „Трла баба лан“. Сутра ће у 20,30 наступити румски бенд „Drunk Jack“, потом следе наступи новосадског бенда „War engine“, румских „Rockshock“ и „Acaverna“, шабачког „Забран“, сремскомитровачког „Shejdi Kruu“ и румског „Лепота“. Пројекат „Румско урбано лето“ финансира Министарство омладине и спорта уз подршку Општине Рума, а реализују Канцеларија за младе Општине Рума, Омладински савет Рума и Омладински клуб општине Рума. Ј. А.

Дечји камп шаранског риболова

ВРБАС: На „Змајевачким језерима“ у Змајеву овог викенда биће одржан традиционални „Дечји камп шаранског риболова“. Овом приликом, на познатом излетишту окупиће се око 120 малишана, узраста од 10 до 17 година, из врбаске општине, Куле, Руског Крстура и Кљајићева, које ће искусни пецароши и инструктори учити свим техникама модерног шаранског риболова. Камп већ девету годину органзије врбаско Удружење спортских риболоваца „Златни караш“, уз подршку СО Врбас и бројних спонзора, који су за учеснике кампа обезбедили смештај, храну и сву неопходну опрему. М. Кк.

crna hronika

dnevnik

petak19.avgust2011.

13

[e stor ka va qa la skank i he roin Be o grad ska po li ci ja, u sa rad wi s ko le ga ma iz {a ba~ ke Po li cij ske upra ve, uhap si la je {est oso ba zbog sum we da su na te ri to ri ji Be o gra da i [ap ca u du `em pe ri o du di stri bu i ra li ve }e ko li ~i ne opoj ne dro ge „skank„ i he roin. Uhap {e ni su Zo ran P. (34) i Ni ko la D. (29) iz [ap ca, Ivan R. (26), Bor ko K. (25), Slo bo dan A. (27) iz U`i ca i Slav ko V. (26) iz Lu ~a na, sa op {tio je MUP Sr bi je.

Pri li kom pre tre sa sta no va osum wi ~e nih pro na |e no je ~e ti ri ki lo gra ma „skan ka”, po la ki lo gra ma he ro i na, ve }a ko li ~i na mu ni ci je i fal si fi ko va na do -

U NO VOM SA DU OT KRI VE NA MO DER NA LA BO RA TO RI JA ZA UZ GOJ IN DIJ SKE KO NO PQE, ^E TI RI OSO BE UHAP [E NE

Ta van adap ti ran u far mu „tra ve” Kri mi na li sti~ ka po li ci ja PU No vi Sad li {i la je slo bo de Mi lo {a \. (1985), Iva na T. (1987), Mar ka L. (1987) i Ti ja nu S. (1991), zbog po sto ja wa osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga. Wi ma je od re |e no za dr `a va we i pri ve de ni su na sa slu {a we nad le `nom is tra `nom su di ji. Iako po li ci ja to ni je zva ni~ no sa op {ti la, ne zva ni~ no sa zna je mo da su svi uhap {e ni s te ri to ri je No vog Sa da, kao i da je ku }a u ko joj je nar ko la bo ra to ri ja ta ko |e u No vom Sa du.

Ova ~e tvor ka se te re ti da je, u pot kro vqu ku }e Ti ja ne S., or ga -

ni zo va la uz goj in dij ske ko no pqe, ko ju su ka sni je pro da va li na no vo sad skom tr `i {tu. Po li ci ja je, pri li kom pre tre sa, pro na {la 51 sak si ju biq ke u po od ma kloj ve ge ta tiv noj fa zi, prak ti~ no pred sa mo bra we, u pro sto ri ja ma ko je su u pot kro vqu ku }e po seb no adap ti ra ne za pro iz vod wu ma ri hu a ne u ve {ta~ ki stvo re nim uslo vi ma. In dij ska ko no pqa, naj ve ro vat ni je ne ka od hi brid nih vr sta pri la go |e nih uz go ju u za tvo re nom pro sto ru, je po sa |e na u pla sti~ nim sak si ja ma od pet na e stak li ta ra, dok su biq ke do bi ja le sve tlost od ta ko zva nih HPS-lam pi. U im pro vi zo va nom ra sad ni ku ob lo `e nom alu mi nij -

skom fo li jom, bi le su raz ve de ne ce vi za ven ti la ci ju, po sta vqen osve `i va~ va zdu ha i sva osta la opre ma za uz goj bi qa ka u ta kvim uslo vi ma, dok je rad ove opre me uskla |i van di gi tal nim taj me ri ma. Osim kom plet ne la bo ra to ri je u ra du, u ku }i je pro na |e no i 1.185 gra ma osu {e ne biq ke, za ko ju se osno va no pret po sta vqa da je ma ri hu a na, i dve di gi tal ne va ge.

S ob zi rom na to da je u ku }i pro na |en i pi {toq CZ M-70, kao i tri de se tak me ta ka, Ti ja na S. se te re ti i za kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja.

^e tvo ro ~la na gru pa za ko ju se sum wa da je or ga ni zo va la uz go jin dij ske ko no pqe u ku }i Ti ja ne S., uhap {e na je na kon {to je po li ci ja u odvo je noj ak ci ji pri ve la tro ji cu mla di }a, za ko je po sto ji osnov sum we da su ku pi li ma ri hu a nu od ~la no va po me nu te gru pe. Zbog ma ri hu a ne ko ja je pro na |e na kod wih, a za ko ju se pret po sta vqa da je po te kla iz la bo ra to ri je go re na ve de ne gru pe, pro tiv Mi la na A. (1986), Mo mi ra M. (1985) i Ste fa na L. (1991), po li ci ja }e pod ne ti kri vi~ nu pri ja vu za neo vla {}e no dr `a we opoj nih dro ga.

N. Per ko vi}

Uhva }e na raz boj ni~ ka troj ka

Uhap {en in ter net-pe do fil

Kri mi na li sti~ ka po li ci ja ra sve tli la je dva raz boj ni {tva u Ko vi qu i li {i la slo bo de Da ni je la M. (1991), Bra ni sla va K. (1986) i \u ru D. (1990), sva tro ji ca iz ovog me sta. Da ni jel M. i Bra ni slav K. se te re te da su 22. mar ta opqa~ ka li ben zin sku pum pu „To ~ir“, pri me niv {i na si qe nad rad ni kom u ovom objek tu. Ka ko je sa op {te no iz no vo sad ske po li ci je, po sto ji osno va na sum wa da su 12. apri la \u ra D. i Da ni jel M, ma ski ra ni i uz pret wu la `nim pi {to qem, iz vr {i li raz boj ni {tvo u jed noj pro dav ni ci, oda kle su uze li ve }i iz nos nov ca.

Po li ci ja je osum wi ~e ni ma od re di la me ru za dr `a va wa i bi }e, uz kri vi~ nu pri ja vu i u za kon skom ro ku, pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du. Is tra ga }e bi ti na sta vqe na da bi se utvr di lo da li su po ve za ni s jo{ ne kim kri vi~ nim de li ma.

N. P.

Po li ci ja je uhap si la Pe ri cu M. (1974) iz Pa ra }i na, osum wi ~e nog da je s in ter ne ta pre u zeo vi {e od 14 gi ga baj ta de~ je por no gra fi je, sa op {ti lo je ju ~e Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va Sr bi je. Pe ri ca M. je osum wi ~en za kri vi~ no de lo pri ka zi va wa, pri ba vqa wa i po se do va wa por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va wa ma lo let nog li ca za por no gra fi ju.

Po li ci ja sum wa da je je Pe ri ca M. od pro {le go di ne do hap {e wa s in ter ne ta pre u zi mao por no graf ski ma te ri jal i we mu je pri li kom pre tre sa sta na od u zet kom pju ter.

Po li ci ja je po zva la sve gra |a ne ko ji ima ju bi lo ka kvu in for ma ci ju ko ja mo `e po mo }i u iden ti fi ko va wu in ter net-pre da to ra da to pri ja ve na te le fon 011/311–72–08 ili na elek tron sku adre su: chil dpro tec ti on @mup.gov.rs.

(Ta njug)

HA [KO TU @I LA [TVO JU ^E IZ NE LO NO VU OP TU @NI CU PRO TIV RA MU [A HA RA DI NA JA

Od go vo ran za broj na ubi stva i mu ~e wa

Po no vqe no su |e we biv {em za po ved ni ku ta ko zva ne Oslo bo dla~ ke voj ske Ko so va (OVK – U^K) Ra mu {u Ha ra di na ju po ~e lo je ju ~e pred Tri bu na lom u Ha gu uvod nom re~ ju tu `i o ca. Op tu `ba tvr di da su Ha ra di naj i dvo ji ca sa op tu `e nih od go vor ni za zlo ~i ne nad ci vi li ma u lo go ru OVK u se lu Ja bla ni ca kod De ~a na u le to 1998. go di ne.

Za ubi stva, mu ~e we i okrut no po stu pa we pre ma Sr bi ma, Ro mi ma i Al ban ci ma u Ja bla ni ci, od ma ja do ju la1998. go di ne, op tu `e ni su Ha ra di naj, ta da re gi o nal ni za po ved nik OVK, we gov ujak Qah Bra hi maj, ta da ko man dant lo go ra u Ja bla -

li u~e sni ci udru `e nog zlo ~i na~ kog po du hva ta na ~i joj su me ti bi li ci vi li ko je su oni vi de li kao „ko la bo ran te, {pi ju ne ili ih op tu `i va li za iz da ju”.

– @r tve su pre bi ja ne, mu ~e ne i u ne kim slu ~a je vi ma ubi ja ne bez ob zi ra na na ci o nal nu pri pad nost – bi li Sr bi, Al ban ci, Ro mi, i ve ro i spo vest – bi li mu sli ma ni, pra vo slav ci ili ka to li ci – ka zao je tu `i lac, na po me nuv {i da su Ha ra di naj, Ba qaj i Bra hi maj di rekt no u~e stvo va li u ne kim od zlo ~i na na ved nih u op tu `ni ci.

Po re ~i ma tu `i o ca, OVK je rat pro tiv srp skih vla sti vi deo „kao

Uhap {en kqu~ ni sve dok Kqu~ ni sve dok op tu `be [ef }et Ka ba {i, ko ji je bio ~u var u jed nom od lo go ra gde su se spro vo di la mu ~e wa, uhap {en je i pre dat Tri bu na lu po ra ni joj op tu `ni ci za ne po {to va we su da, jer je od bio da sve do ~i na pr vom su |e wu Ra mu {u Ha ra di na ju. Po ne kim na ja va ma, on }e svo je sve do ~e we iz ne ti da nas, iako je to vi {e pu ta do sa da od bi jao.

Ka ba {i je dr `a vqa nin SAD, gde se i na la zio na slo bo di ot ka ko je 2007. go di ne od bio da sve do ~i, a po tom i, upr kos na lo gu su da, po be gao pre ko oke a na. Dru gi put je Ka ba {i od bio da sve do ~i pro tiv Ha ra di na ja i u no vem bru iste go di ne, ovaj put pu tem vi deo-lin ka, na kon ~e ga je Tri bu nal iz dao na log za we go vo hap {e we. ni ci, i Idriz Ba qaj ko ji je ko man do vao spe ci jal nom je di ni com OVK zva nom „Cr ni or lo vi”.

Tu `i lac Pol Ro xers na gla sio je u uvod noj re ~i da su op tu `e ni bi -

rat za oslo bo |e we”, a op tu `e ni su te `i li da sa „su zbi ju ne pri ja teq ske sna ge”. Pri tom su, me |u tim, ko ri sti li i ne za ko ni ta sred stva, zlo sta vqa ju }i ci vi le ko je su sma -

tra li ne lo jal nim ili ne pri ja teq skim.

Tu `i lac je na zna ~io da je OVK imao kon tro lu nad zna ~aj nim de lom te ri to ri je u oko li ni De ~a na gde su bi la dva {ta ba OVK, je dan u se lu Glo |a ni ko jim je za po ve dao Ha ra di naj, a dru gi u Ja bla ni ci, s we go vim uja kom Bra hi ma jem na ~e lu. Rod bin ske ve ze Ha ra di na ja i Bra hi ma ja Ro xers je na zvao „zna ~aj nim” s ob zi rom na „za sno va nost al ban skog dru {tva na kla no vi ma”, u ko jem „ne ula zi{ u brak sa mo s oso bom, ne go i s we nim ce lim se lom”.

Pr vom ta~ kom op tu `ni ce Ha ra di naj, Ba qaj i Bra hi maj op tu `e ni su za ubi stvo Iva na Za ri }a, Agro na Be ri {e i Bu ri ma Bej te, rom ske

na ci o nal no sti, ko je je OVK pri veo u ja bla ni~ ki lo gor 19. ma ja 1998. Oni su u lo go ru pre bi je ni i mu ~e ni, a Ba qaj je, po op tu `ni ci, Za ri }u od se kao uvo.

Pe tom ta~ kom Ha ra di naj, Ba qaj i Bra hi maj op tu `e ni su i za smrt Sken de ra Ku }i ja ko ga je OVK 11. ju la 1998. od veo iz we go ve pro dav ni ce u Ja bla ni cu. Kod ku }e je te {ko pre bi jen mot ka ma i {ip ka ma, a pet da na ka sni je umro je u am bu lan ti OVK u se lu Rzni} gde je od net po na re |e wu Ha ra di na ja. Od pre bi ja wa je imao otvo re nu ra nu kroz ko ju se mo gao vi de ti bu breg, pi {e u op tu `ni ci.

Po sled wom, {e stom, ta~ kom, Ha ra di naj, Ba qaj i Bra hi maj op tu `e ni su za okrut no po stu pa we i mu ~e we Al ba na ca Na se ra Li ka ja i Fa di la Fa zli jua ko je su sma tra li „iz daj ni ci ma” za to {to su „po dr `a va li De mo krat ski sa vez Ko so va” Ibra hi ma Ru go ve. Li ka ja i Fa zli jua, Ha ra di na je vi qu di su ote li i u Ja bla ni cu spro ve li 23. ma ja 1998.

De li mi~ no po na vqa we su |e wa `al be no ve }e Tri bu na la na lo `i lo je za to {to na pr vom pro ce su ni su bi la sa slu {a na dva kqu~ na sve do ka, biv {i pri pad ni ci OVK, ko ji su od bi li da sve do ~e za to {to su bi li „uz ne mi ra va ni” i „za stra {e ni”.

E. D.

ku men ta, na ve de no je u sa op {te wu, u ko jem se is ti ~e da su uhap {e ni od ra ni je po zna ti po li ci ji po iz vr {e wu istih ili sli~ nih de la.

Osum wi ~e ni }e, uz kri vi~ nu pri ja vu, bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du. Oni se te re te zbog kri vi~ nih de la udru `i va wa ra di vr {e wa kri vi~ nih de la, neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, ne do zvo qe ne pro iz vod we, dr `a wa, no {e wa i pro me ta oru` ja i eks plo ziv nih ma te ri ja i fal si fi ko va wa is pra va, na ve de no je u sa op {te wu.

E. D.

GRU PA DE ^A KA U RU MEN KI VE] ME SE CI MA UPRA @WA VA ^U DAN „SPORT”

Ka me no van grad ski auto bus

Za sa da ne po zna ti po ~i ni o ci su ka me ni ca ma raz bi li sta klo na auto bu su GSP „No vi Sad” ko ji je i{ao za Ste pa no vi }e vo, u sre du oko 23 sa ta na glav nom pu tu u Ru men ki. Po re ~i ma jed nog od o~e vi da ca, sta klo na grad skom auto bu su je slo mi la gru pa de ~a ka ko ja ve} me se ci ma upra `wa va ovaj „sport” na glav nom ru me na~ kom dru mu, pri ~e mu su im do sa da me te uglav nom bi li ka mi o ni ko ji tu da pro la ze, ali su u sre du ve ~e na pa li i auto bus pun put ni ka. Auto bus je zbog po lo mqe nog sta kla sta jao u Ru men ki go to vo dva sa ta, a na li ce me sta je do {la i po li ci ja ko ja je iz vr {i la uvi |aj.

Iako se ju ~e pro ~u la vest da je na ovaj auto bus pu ca no iz va tre nog

oru` ja, o~e vi ci ka `u da to ni je ta~ no jer je u Ru men ki ve} op {te po zna ta stvar da gru pa mla di }a ka me wem ga |a vo zi la u pro la zu.

– Pre de se tak da na su raz bi li sta klo na jed nom ka mi o nu ko ji se, sre }om, za u sta vio kraj pu ta bez ve }ih te {ko }a, a vo za~, ko ji je bio u pot pu nom {o ku, ipak ni je `e leo da zo ve po li ci ju, ve} je na kon ne kog vre me na pro du `io. Ne znam da li je po li ci ja pro na {la mom ke ko ji to ra de, ali to se mo ra za u sta vi ti pre ne go {to ne ko na stra da – re kao je za na{ list je dan Ru men ~a nin.

O slu ~a ju raz bi ja wa sta kla na grad skom auto bu su za sa da se ni su ogla {a va li ni JGSP, ni ti no vo sad ska po li ci ja.

N. Per ko vi}

KI KIN \A NIN OSUM WI ^EN ZA SE RI JU KRA \A

Krao ram pe s pru `nih pre la za

Ki kind ska po li ci ja ra sve tli la je vi {e kra |a ko je su se do go di le na {te tu JP „@e le zni ce Sr bi je” i fir me „25. maj” u tom gra du, za {ta je pro tiv osum wi ~e nog me {ta ni na Slav ka B. (1990) pod ne la kri vi~ ne pri ja ve Osnov nom jav nom tu `i la {tvu Ki kin da. On se te re ti da je u pret hod na tri me se ca ove go di ne u vi {e na vra ta na put nim pre la zi ma Ba nat sko Ve li ko Se lo, Ru sko Se lo, Cr ve na~ ki put i iz

fir me „25. maj”, po mo }u fi zi~ ke sna ge i po god nog ala ta, otu |io ram pe-bra ni ke, lan ter ne i put ne sve tiq ke, struj ne or ma ne, vi {e ko ma da sig nal nih ure |a ja.

Slav ko B. je osum wi ~en i da je iz kru ga pred u ze }a „25. maj” ukrao alat za {tan co va we la na ca, a po sa op {te wu PU Ki kin da, ovom se ri jom kra |a on je o{te }e nim pred u ze }i ma pri ~i nio ma te ri jal nu {te tu od oko 2,5 mi li o na di na ra.

M. Mr.

Dve `e ne po gi nu le na {i na ma Me |u na rod ni voz ko ji je sa o bra }ao iz Be ~a ka Be o gra du usmr tio je ju ~e uju tro `en sku oso bu u sta ni ci Ze mun Po qe, sa op {ti le su „@e le zni ce Sr bi je„. Ne sre }a se do go di la u 7.30 ~a so va, a stru~ ne slu `be „@e le zni ca” su od mah iza {le na te ren i oba vi le uvi |aj.

Kon sta to va no je da je na stra da la `en ska oso ba, ko ja se u tre nut ku na i la ska vo za na la zi la na me stu ko je ni je pred vi |e no za kre ta we pe {a ka ili pre la zak pre ko pru ge. To kom uvi |a ja, ko ji je tra jao do 10.25

~a so va, `e le zni~ ki sa o bra }aj se oba vqao bez za sto ja, de snim ko lo se kom, na ve de no je u sa op {te wu.

Na otvo re noj pru zi Ni{–Di mi trov grad po gi nu la je Qu bin ka @. (57) ka da je na wu na le teo voz ko ji je sa o bra }ao iz Dmi trov gra da pre ma Ni {u, sa op {ti la je ju ~e ni {ka po li ci ja. Ne sre }a na pru zi do go di la se pre kju ~e oko 10.30 ~a so va, a Qu bin ka je po gi nu la na li cu me sta, re kli su u po li ci ji.

(Ta njug)

PRE SE ^EN [VERC NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU GO STUN

[le per pun vi wa ka i mle ka u pra hu

Ca ri ni ci na gra ni~ nom pre la zu Go stun pre se kli su ju ~e la nac kri jum ~a re wa ro be pre ma Cr noj Go ri, ka da je za u sta vqen i spre ~en da iza |e iz Sr bi je ka mion s oko de set to na ro be, sa op {te no je iz Mi ni star stva fi nan si ja. U ka mi o nu pod go ri~ kih re gi star skih ozna ka, ko ji je iz vo zno oca ri wen u Be o gra du, osim oca ri we ne ro be, pro na |e na je i neo ca ri we na – oko se dam to na tek stil ne ro be po re klom iz Tur ske i Ki ne, 250 ki lo gra ma mle ka u pra hu, vi {e od 800 li ta ra „Ru bi no vog„ vi wa ka, kao i ve }a ko li ~i na igra ~a ka i gra |e vin skog ma te ri ja la.

Vo za~ ka mi o na, ko ji je iz vo zno oca ri nio sa ni tar ne ele men te, na pu tu od Be o gra da do Go stu na us put

je to va rio neo ca ri we nu ro bu, ski nuv {i ca rin sku plom bu ko jom je na kon iz vo znog ca ri we wa ka mion bio za pe ~a }en. Vred nost ro be i ka mi o na, ko ji je ta ko |e pri vre me no za dr `an do okon ~a wa pre kr {aj nog po stup ka pred nad le `nim su dom, pro ce we na je na oko 150.000 evra.

Upra va ca ri na je do in for ma ci je o ovom kri jum ~a re wu do {la pre ko „Otvo re ne ca rin ske li ni je”, ko jom je svim gra |a ni ma omo gu }e no ak tiv no u~e stvo va we u bor bi pro tiv iz i gra va wa za kon skih pro pi sa. Iz Upra ve ca ri na Sr bi je pod se }a ju da se na te le fon 064/732 ano nim no i bes plat no mo gu pri ja vi ti ca rin ski pre kr {a ji i ne pra vil no sti u ra du ca rin skih slu `be ni ka.

(Ta njug)

ODMOR

petak19.avgust2011.

c m y

14

Dnevnik

БАЊЕ У СРБИЈИ – МЕСТА ЗДРАВЉА И РЕЛАКСАЦИЈЕ, ДЕО I

Лек из ваздуха и вода У

Бања Врујци мелем за реуму У

подножју планина Сувобор и Маљен, у долини реке Топлице налази се Бања Врујци. До Врујаца се стиже Ибарском магистралом, односно путем Београд-Ваљево. Од Београда су удаљени 92 км. Врујци имају благу умереноконтиненталну климу и леже на надморској висини од 179 до 252 м. Термалне воде у Бањи Врујци 28°Ц садрже калијум, магнезијум и селен. Издашност извора је 300 литара у секунди, па се Врујци по издашности налазе на првом месту у Србији. Рехабилитациони центар пружа комплетан здравствени третман: кинези терапију, хидротерапију, електротерапију и терапију блатом. Минерална вода се користи за купање и пиће, а пелоид – лековито блато се користи у виду облога. У Бањи Врујци се лече, хронични реуматизам, повишени крвни притисак, малокрвност, неурастеније, камен у бубрегу и мокраћним путевима, гинеколошка обољења и очне болести. Хотел „Врујци“ има

затворени и три отворена базена са термалном водом, теретану, ђакузи, сауну, трим кабинет, фудбалске терене, тениске и терене за мале спортове, што бању чини погодном за припреме спортиста. Околина Врујаца одликује се живописним пејзажом и шумама разноврсног састава. Ваљевске пла-

нине пружају услове за лов, а реке Топлица, Колубара и Лепеница за риболов. У близини Бање Врујци се налазе сеоска домаћинства која се баве сеоским туризмом. Недалеко од бање су село Струганик са родном кућом војводе Живојина Мишића, манастир Боговођа, Бранковина, Мионица и Ваљево са својом богатом историјском и културном баштином. Извор:www.sr bi ja.tra vel

Србији постоји више од 1000 изворишта хладне и топле минералне воде, као и велико богатство природног минералног гаса и лековитог блата. У преко 53 термална локалитета, у чијим благодетима су уживали још и стари Римљани, бањске терапије прилагођене су лечењу широког спектра здравствених сметњи или обољења и примењују се пијењем лековите воде или лековитим купкама. Осим бања богатих лековитим водама, Србија се поноси и ваздушним бањама, које су захваљујући повољним климатским условима и географском положају, проглашене за климатска лечилишта. Бање Србије су се развијале као уређене оазе зеленила и тишине. Углавном се налазе у питомим долинама или на падинама брда, окружене шумама, пашњацима и воћњацима. Њихов природни пејзаж допуњен је негованим амбијентом, парковима и шеталиштима. Модерни смештајни објекти, спортски терени, паркови и базени, допуњују основни здравствени садржај бања. Данас се бање све више враћају ономе што су некада у прошлости биле – места за одмор, уживање и рекреацију. У бањама се граде модерни спортско-рекреативни комплекси са теренима за разне спортове, који у себи садрже и салоне за масажу и фитнес центре. Последњих година посебно су популарни wеллнесс програми у српским бањама. То су идеалне бањске терапије за превенцију болести, враћање физичке и духовне свежине, одличне форме и изгледа, обнављањем еластичности коже и учвршчивањем опуштених мишића. Бање су одлично опремљене и за организовање конгреса и семинара, као и за кондиционе припреме спортских екипа. У околини бања постоје бројни културно-историјски споменици и природне атракције, а редовно се током целе године одржавају разноврсне манифестације традиционалне и модерне уметности. У наредних неколико издања Дневникове рубрике Одмор доносимо вам преглед капацитета неких од најпознатијих и најпосећенијих бања у Србији. У првом делу доносмо основне инфрмације о бањама Врдник и Врујци.

Врдник извор озона Б ања Врдник се налази у средишњем делу Срема, у подножју Фрушке горе, на надморској висини од 210 м. Бања је удаљена од Београда 74 км, а од Новог Сада 24 км. Клима је умерено-континентална, са мало падавина и одсуством ветрова. Чист ваздух са великим садржајем озона, бању Врдник сврстава и у ред ваздушних бања.

матских обољења, постоперативна и постреуматска стања локомоторног апарата и кичменог стуба, обољења периферног централног моторног неуБања Врдник има изворе термалне воде температуре 32,5°Ц, што воду сврстава у хипотерме односно толе бање, са широким спектром деловања на људски организам. Лечење се спроводи у Специјалној болници за рехабилитацију „Термал“, која располаже савременом опремом за пружање свих метода физикалне медицине и рехабилитације и стручним тимом лекара специјалиста и акупунктуролога. У Бањи Врдник се лече сви облици реу-

рона, болни синдроми, рековалесцентна стања, респираторна и гинеколошка обољења, мигренозна стања, деформитети

зглобова и кичменог стуба. Посетиоцима бање пружа се могућност коришћења отвореног олимпијског базена, затворених базена, сауне, као и фудбалског игралишта, погодног за спортске припреме. У Врднику се налазе манастир Раваница и Врдничка кула, локалитет из Римског доба, а на Фрушкој гори се налази још 16 манастира, који својом лепотом, значајем и вредношћу културног блага привлаче бројне госте те их током посете Бањи Врдник можете посетити. У самом Врднику могуће је пронаћи и изнајмити низ лепо опремљених приватних апартмана по приступачним ценама.

НАЈОПАСНИЈЕ ЗЕМЉЕ НА СВЕТУ ЗА ПУТОВАЊА

Т

Што даље, то боље

ерористички напад у Москви, терор на улицама Туниса, хаос у Египту, лом у Лндону – чини се да су популарне туристичке дестинације постале изузетно опасне за њихове становнике и бројне туристе. Уживања у благодатима годишњег одмора заменили су дани проведени у сигурности хотелске собе и константни страх. Које су најопасније земље света? Британска компанија Контрол ризикс од 2007. прати светска догађања те на темељу њих израђује карте које сваком туристи олакшавају одабир сигурне дестинације. Но, јесу ли њихова предвиђања увек тачна?

Азији, посебно у Пакистану, Индији и Авганистану. Ако желите да посетите Африку, имајте на уму да је Нигерија на првом месту афричких земаља када је отмица странаца у питању.

Опасност у порасту Према најновијим истраживањима Контрол Ризикс-а и није

мље које су побољшале своје увслове. Несигурност се повећала у Ираку, Кенији, Зимбабвеу, Мексику, Венецуели и Пакистану. И даље се на листи налазе већ отпре познате земље, Гвинеја и Хаити. Док још много туриста за посету Африци бирају Јужноафричку Републику, чини се да ова др-

Отмице у моди Када су отмице у питању, један од најопаснијих делова света је подручје Латинске Америке. Разлог: банде на тај начин долазе до великог извора својих финансија које користе у политичке сврхе. Мада се и даље отмице убрајају у честе злочине Венецуеле и Мексика, број ових криминалних дела се смањује. Али зато се у Колумбији све више повећава број отмица. Али није само Латинска Америка позната по овом оваквој врсти криминалног деловања. Отмице су постале популарне и у

све тако црно у 2011. години. У категорији екстремно опасних земаља своје место су нашли само Авганистан и Сомалија. На добром путу побољшања сигурности налазе се Ангола, Црна Гора и Србија. Али ретке су зе-

жава и није толико сигурно одредиште као што се мисли. Наиме, одређене градске четврти означене су као „високо ризичне“, а на том списку се пронашао и кварт Спениш Таун у Вест Кингстону на Јамајци, као и муслимански

Југ Тајланда. Делови камбоџанске границе такође се убрајају у ризична подручја, као и, дивљи исток Турске и наравно, северни кавкаски део Русије.

Аранжамани за Тунис распродати Али занимљиво је напоменути, да упркос праћењу и анализи стања, које захвата како политичке, тако и економске, војне, терористичке и географске чиниоце, стручњаци ипак нису предвидели нереде у Тунису нити се ова земља нашла на списку ризичних земаља. Али стање се мења – Тунис, који је некад био означен као земља с ниским ризиком, данас се убраја у средње ризичне земље. Чини се да нас чекају бројне промене када је туристичка карта света у питању. Тунис и Египат убрајају се у једне од најпопуларнијих светских дестинација. А после догађаја који су их сврстали на листу опасних, премa сведочењу оних који су се овог лета одважили да оду тамо све је у најбољем реду - што се подручија резервисаних за туристе тиче. Цене аранжама говоре томе у прилог као и чињеница да су сви распродати за наредних месец дана. Па ко воли мало авантуре нек изволи.

Прави сукоб гладијатора код Колосеума

Д

рвени мачеви су летели испред римског Колосеума када се полиција обучена у античку одећу сукобила са групом корумпираних гладијатора. Полицајци су били део тајне операције раскринкавања центуриона превараната. Мушкарци обучени у одећу римских бораца уобичајена су појава у вечном граду. Они позирају за фотографије туриста и позивају их да посете неку од вођених тура. Међутим, није све у осмесима и сувенирима - ретко ко је знао да постоји тамна страна центурионског братства. Појавиле су се сумње да је њихов бизнис “затвореног“ типа и да свако ко са стране жели да учествује у њему бива стриктно,

понекад и брутално отеран. Туристи су уложили жалбе тврдећи да су их гладијатори преварили наплаћујући им непостојеће туре и претећи онима коју захтевали да им се новац врати. Дешавало се и да траже сулуде суме за фотографисање, уз задржавање фотоапарата ако та особа одбије да плати. Зато је римска полиција одлучила да своје службенике обуче у исту одећу и пошаље да патролирају улицама. Чим су се појавили, тројица гладијатора су им пришла и претила, па су били међу првим ухапшеним из групе. У оквиру операције ухапшено је преко 20 гладијатора и лажних туристичких водича. Извор: www.b92.net/pu to va ja

LOV

dneVnik

petak19.avgust2011.

15

loV na PRE PE li CE U VoJ Vo Di ni Za Do Vo Qio VE ]i nU lo Va Ca i tU Ri sta

Se zo na od li~ na, bo qa od pret hod nih U lovi{tima severnog Potisja najberi}etniji izjazak na prepelice je u ataru Novog Kne`evca, gde su do sada boravile tri grupe od po sedam lovaca iz susedne Ma|arske, koje su lovile po jedan dan.

- Situacija je mnogo povoqnija nego prethodnih sezona koje nisu bile ni pribli`no uspe{ne kao ova. Gosti iz Ma|arske su uspeli dnevno da odstrele po stotinak ptica. Prepelica ima i gosti su nam prezadovoqni. Za vikend nam dolaze tri lovca iz Austrije, a imamo svakog vikedna do kraja septembra najavqen dolazak pet-{est gostiju iz Ma-

|arske i Italije - raportira predsednik Komisije za turizam LU “Emil Talijan” u Novom Kne`evcu Alek san dar Ti {ma.

Lovcima iz Evrope dolazak u lov na prepelice je interesantan zbog ~iwenice da je tamo wihov odstrel zabrawen, pa lova~kim udru`ewima iz Srbije ta okolnost ide na ruku, tako da i LU “Emil Talijan” o~ekuje solidan prihod.

- Spremamo se i za lov na divqe patke od 1.septembra. Imamo zakup podru~ja ribwaka od gostiju iz Italije, pa druge turiste ne primamo - dodaje Ti{ma.

Lova~ko udru`ewe “Kapetanski rit” u ataru kawi{ke op{tine po~elo je u lov na prepelice da prihvata goste od 10.septembra. Predsednik Du {an Ni }i fo ro vi} ka`e da uglavnom dolaze gosti iz Ma|arske.

- Prepelica nema ba{ previ{e, ali se trudimo da gosti budu zadovoqni. Pored izlaska u lov pripremamo im na{e kulinarske specijalitete, odlazimo u obilazak terena, da bi upotpunilio ugo|aj. Gostima smo obezbedili dobar sme{taj, dru`imo se i dobro se ose}aju - veli Ni}iforovi}.

Foto: J. Pap

Pored Ma|ara u kawi{ko lovi{te na prepelice dolaze jo{ gosti iz Nema~ke i Italije.

- Po{to je kod wih zabrawen odstrel prepelica, dolaze kod nas da iskoriste {ansu da love i u`ivaju - napomiwe Ni}iforovi}.

Dobro je krenulo i u Senti.

- Imali smo jednu grupu turista iz Italije, o~ekujemo uskoro i goste iz Ma|arske. zadovoqni smo, prepelica ima, dosta se puca, tako da je ova sezona daleko boqe krenula nego prethodna konstatuje predsednik LU “Senta” Dra gan To do ro vi}.

Somborski lovci i wihovi prijateqi okupqeni u Lova~kom udru`ewu “Sombor” po~etak sezone lova na prepelice koriste pre svega za “rekreaciju”, ka`u u tom udru`ewu. U i{~ekivawu otvarawa jesewe sezone lova na fazansku divqa~ i zeca, ovda{wi lovci koriste priliku za

oD stREl U lo Vi [tU sEn tE

Foto: J. Pap

lo Vno stREQa[tVo

Ekip ni pla sman 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Silba{ Bege~ I ^enej Glo`an Ba~ki Petrovac Futog II Novi Sad Oyaci Futog I Despotovo

go lu bo vi

bo do vi

58 57 56 55 54 52 48 46 33 18

10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

Ba nat ska li ga, Ba n. VE li ko sE lo 14. aVgUst Ekip ni pla sman

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

Janko Krna~ Mi{ko Fabri Bogdan Zagor~i} Slobodan Peri{i} Mihal Bohu{ Kosta Sibinski Samuel Fabri Slobodan Jari} Dejan Krsti} Du{ko Medve|

30 29 28 28 23 22 19 19 19 19

Zrewanin

63

10

2.

Elemir

60

9

3.

Novo Milo{evo I

55

8

4.

Opovo

53

7

5.

Novi Be~ej

47

6

6.

Hajdu~ica

47

5

7.

Kova~ica

42

4

8.

Novo Milo{evo II

41

3

9.

Banatsko veliko selo

35

2

10.

Banatski dvor

-

-

Po je di na~ ni pla sman 10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

1.

Paja Milo{ev (Elemir)

23/17

10

2.

Cveta Ostojin (Zrewanin)

23/15

9

3.

Marko Kova~evi} (Elemir)

20/17

8

4.

Mile Civri~ (Opovo)

19/16

7

5.

Ivan Taba~ki (Zrewanin)

22/12

6

6.

Tomislav \uri~in (N. Milo{evo)

21/12

5

7.

Veqko Stoki} (Zrewanin)

18

4

8.

Dragan Taba~ki (Zrewanin)

18

3

9.

Steva Avramov (Opovo)

17

2

10.

Grujica Golu{in (N. Milo{evo)

17

1

Ju ni o ri 1 2 3

Maksim Egeqa Sini{a [ovqanski Qubomir Pe{i}

Ve te ra ni 18 14 12

1.

@ivojin Taba~ki (Zrewanin)

17

2.

Blagoje Mirkov (Opovo)

17

3.

Kosta Puja (Kova~ica)

14

Ju ni o ri

Ve te ra ni 1 2 3

Aleksa Jovanovi} Jan ^astven Pandil Srbinovski

go lu bo vi bo do vi

1.

Po je di na~ ni pla sman

16 16 13

Po tr eban lov o~ uv ar LU “Kr~edin” iz Kr~edina potreban je lovo~uvar sa svim neophodnim kvalifikacijama. Zainteresovani svoje pisane molbe sa radnom biografijom treba da po{aqu na adresu LU “Kr~edin”, Ulica Nade Jano{evi} 4, 22325 Kr~edin.

Za si jao Lo va~ ki dom

streqena ~etiri srnda}a sa zlatnim rogovqem, 10 srebrnih i 15 bronzanih.

- Dobri rezultati u odstrelu trofejnih srnda}a su rezultat dugogodi{weg dobrog gazdovawa u lovi{tu - ka`e predsednik LU “Senta” Dra gan To do ro vi}.

M. Mr.

JU @noBa^ ka li ga, I fUtog 14. aVgUst

ba da do|e tridesetak lovaca Italijana koji se o~ekuju krajem meseca.

U Ba~koj Palanci ka`u da je lov na prepelicu uglavnom po~eo i u seoskim lova~kim dru{tvima, a u Ne{tinu, na primer, po tradiiciji doma}i i strani lovci love grlice.

Ekipa novinara „Dnevnika”

Ula ga Wa lU „ko ^o Vat” U Ba nat skoM aRan \E lo VU

Po lo vi na srn da }a s me da qom U lovi{tu Sente nastavqen je odstrel srnda}a. Do{li su da love gosti iz Austrije, Nema~ke, Ma|arske i Turske. U nastavku odstrela u vreme parewa predvi|en je odstrel 25 grla, tako da je do sada palo 60 grla, od kojih je skoro polovina u s trofejima u medaqi. U ataru Sente ove sezone do sada su od-

izvo|ewe i uve`bavawe lovnih pasa u revirima somborskog atara, pa se ovakav vid lova smatra pre rekreacijom i prospekcijom terena nego ozbiqnim lova~kim pregnu}em. Po{to okolina Sombora ne raspola`e ve}im vodenim ogledalima u kojima je dozvoqen lov na divqu patku, ni po~etak sezone lova na ovu divqa~ 15. avgusta, nije predstavqao izazov ovda{wim lovcima, koji kao “pravu stvar” ~ekaju oktobar i odstrel fazana i zeca.

U Lova~kom dru{tvu „Jelen“ u Ba~koj Palanci spremno su do~ekali po~etak lova na prepelice.

- Prepelica }e se loviti ~etiri dana u nedeqi, a osim na{ih ~lanova o~ekujemo dolazak i lovaca iz Italije – ka`e Ran |el Va si}, lovo~uvar ba~kopalana~kog Dru{tva. – Po tradiciji imamo najavqene lovce iz inostranstva, a po najavama tre-

1.

Qubomir Makrin (N. Milo{evo)

15

2.

Atila Horvat (N. Milo{evo)

14

3.

Svetozar Popov (N. Be~ej)

11

Lova~ki dom LU “Ko~ovat” iz Banatskog Aran|elova nedavno je zasijao u novom “ruhu”, nakon {to su obnove spoqna uli~na i dvori{ne fasade, izmewena je dotrajala stolarija , a objekat je zatvoren modernim PVC prozorima.

Podse}awa radi, prema ura|enom projektu planira se izgradwa novog objekta 10*10 metara sa kotlarnicom za centralno grejawe, sa postavqawem solarnih panela za kori{}ewe sun~eve energije za dogrevawe i tehni~ku vodu, zatim ostavom za drva, hladwa~om za divqa~, prostorijom za otkuvavawe trofeja, derawe divqa~i, kupatilom i sanitarnim ~vorom, gara`om za vozilo i boksovi za pse.

M. Mi tro vi}

Ure |e we Lo va~ kog do ma u Ba nat skom Aran |e lo vu Foto: M. Mitrovi}

SPORT

petak19.avgust2011.

dnevnik

c m y

16

DANAS PO^IWU TRE]I TURNIRI GRAN PRIJA

Srp ki we ko rak do fi na la Da nas po ~i wu ~e ti ri tur ni ra po sled weg ko la 19. svet skog Gran pri ja za od boj ka {i ce, po sle ko jih }e se zna ti osam re pre zen ta ci ja u~e sni ka fi nal nog tur ni ra u ki ne skom gra du Ma ka ou. Ru si ja i Bra zil na ko rak su do ove re fi nal nog tur ni ra, a naj za ni mqi vi ji tur nir bi -

sne ^i ta ko vi} - \u ri {i}, Ste fa ne Veq ko vi} i osta lih, us pe le su Srp ki we da u pod mla |e nom sa sta vu na ko le na ba ce i bra ni o ca ti tu le u Gran pri ju re pre zen ta ci ju SAD-a.

Srp ki we }e se da nas od 11 sa ti po na {em vre me nu sa sta ti s do ma }i nom Ja pa nom (tre }om se lek ci jom s po sled weg Svet skog

i Ru si ju, a Ko re ja ne gu je is to~ wa~ ki stil igre ko ji ni ko me ne od go va ra. Ru ski we su zva ni~ ne pr va ki we sve tu, a Ja pan tre }i, ta ko da nas si gur no o~e ku je iz u zet no te `ak po sao.

Dru gi me~ u Ja pa nu igra }e Sr bi ja pro tiv svet skog pr va ka Ru si je, a po sled wi su sret sa Ju `nom Ko re jom.

Jedinstvena tabela 1. Ru si ja 6 2. Bra zil 6 6 3. SAD 4. Ita li ja 6 6 5. Sr bi ja 6. Ja pan 6 6 7. Ko re ja 6 8. Poq ska 9. Taj land 6 6 10. Ki na 11. Ku ba 6 6 12. Ar gen ti na 13. Ne ma~ ka 6 14. D. Re pu bli ka 6 15. Ka zah stan 6 6 16. Pe ru

6 6 5 5 4 4 4 3 3 3 1 2 1 1 0 0

0 0 1 1 2 2 2 3 3 3 5 4 5 5 6 6

18:1 18:2 16:5 16:10 15:8 12:8 12:9 12:10 11:11 10:11 11:16 7:16 7:15 7:17 2:18 0:18

18 18 14 13 13 12 11 10 9 8 6 4 4 3 1 0

Na fi nal ni tur nir u ki ne ski grad Ma kao (24. – 28. av gust) pla si ra }e se do ma }in Ki na i se dam naj bo qih re pre zen ta ci ja po sle od i gra na tri tur ni ra.

Sawa Malagurski napada japanski blok

}e u Ja pa nu, ne sa mo za to {to }e ta mo igra ti od boj kap {i ce Sr bi je, ve} i zbog ~i we ni ce da, po red na {ih de vo ja ka i Ru ski wa, u~e stvu ju jo{ do ma }in Ja pan i Ju `na Ko re ja, svi pre ten den ti na fi nal ni tur nir osmo ri ce.

L grupa (Japan)

Danas Ru si ja – Ko re ja Ja pan – Sr bi ja Sutra Ru si ja – Sr bi ja Ja pan – Ko re ja Nedeqa Sr bi ja – Ko re ja Ja pan – Ru si ja

(8) (11) (8) (11) (8) (11)

Na {e de voj ke su na pret hod na dva tur ni ra do brim igra ma za di vi le od boj ka {ki svet, i to kao de bi tant u Gran pri ju, pa su sa ~e ti ri po be de i dva po ra za tre nut no na pe toj po zi ci ji ukup ne ta be le. Iako osla bqe ne za ne i gra we vi {e go di {weg ka pi te na Je le ne Ni ko li}, pa Ve SVETSKO PRVENSTVO ZA KADETKIWE

Srp ki we u po lu fi na lu Srbija – Poqska 3:1 (25:19, 24:26, 26:24, 25:21) AN K A R A: Ha la „Ba {kent“, gle da la ca 300, su di je: Zul fu ga rov (Azer bej xan), Ali (Bor neo).

SR BI JA: Po po vi} 9 (5 bk), Mi tro vi} 2, La zi}, ^a nak 8 (6 bk), Si mi}, Xa mi}, Ku bu ra, ^i ki tirz 19 (5 bk), Lu ki} 12, Bu {a 24, Mir ko vi} 4, Ste pa no vi} (l).

POQ SKA: Tvar dov ska 1, Ja ni ka 16 (6 bk), Si man ska, Gla` 12, Fla ku{ 8, Voj ~ik 10, Graj ber 3, ^oj nac ka 7, Ga jev ska 4, To bi a{ 2, Ko ra bi ec (l), Stro `ik 2.

Od boj ka {i ce Sr bi je, po be dom nad Poq skom u po sled wem me ~u ~e tvrt fi nal ne gru pe, pla si ra le su se u po lu fi na le Svet skog ka det kog pr ven stva u Tur skoj. Pred vo |e ne tri om Bu {a-Lu ki}-^i ki riz, na {e de voj ke su od i gra le bo qe ve o ma va `nu za vr {ni cu tre }eg se ta i ve} ta da osi gu ra le bor bu za me da qe, a ~e tvr ti pe riod bio je sa mo po tvr da kva li te ta.

Po be da na {ih de voj ~i ca mo gla je da bu de mak si mal na, ali su Srp ki we pro pu sti le set lop tu u dru gom pe ri o du. Tre }i set bio je od lu ~u ju }i. Iako su na {e klin ke po ve le 8:2, na i {ao je pad u igri i Po qa ki we su pre sve ga do brim ser vi si ma otu pe le na {u igru i uz vra ti le se ri jom 8:0 i pre o kre nu le.

M. R.

pr ven stva) i ako bi im se re van {i ra le za po raz iz pret hod nog vi ken da, ve} bi go to vo obez be di le vi zu za fi nal ni tur nir.

- Iz vi ken da u vi ken da, sva ki tur nir na ko jem u~e stvu je mo je sve kva li tet ni ji. Sa da }e mo od -

- Mi slim da smo igra ma na pret hod na dva tur ni ra po ka za li kva i tet i za to ve ru jem da mo `e mo da od i gra mo vr hun ski ka da tre ba, ali i ime na pro tiv ni ka na ovom tur ni ru za nas mo gu da pred sta vqa ju sa mo ve }i iza zov.

I grupa (Hongkong)

J grupa (Hongkong)

Danas Poq ska – Ka zah stan (13) Ki na – Do mi ni kan ska R. (19.30) Sutra Do min kan ska R. – Poq ska (9) Ki na – Ka zah stan (15.30) Nedeqa Do mi ni k. R. – Ka zah stan (11.30) Ki na – Poq ska (14) i gra ti tri me ~a sa ti mo vi ma ko ji ta ko |e pre te du ju na fi nal ni tur nir i si gu ran sam da }e mo u~i ni ti sve da se sle de }e ne de qe na |e mo u Ma ka ou.- krat ko je re kao na{ se lek tor Zo ran Ter zi} i na sta vio: - Po sle dva tur ni ra gde smo ima li SAD, a na jed nom Ja pan, sa da ima mo i Ja pan

Danas Ita li ja – Pe ru SAD – Ne ma~ ka Sutra Ne ma~ ka – Pe ru SAD – Ita li ja Nedeqa SAD – Pe ru Ne ma~ ka – Ita li ja

K grupa (Tajland)

(7) (9) (7) (13) (5) (7)

Ru si ji mo `e kva li tet no da pa ri ra sa mo Ru si ja i do ne kle Bra zil, ali nas ni {ta ne obes hra bru je. Ni smo slu ~aj no na pe tom me stu i u {to vi {e su sre ta ovog vi ken da po ku {a }e mo da oprav da mo do sa da {we igre i re zul ta te, a Gran pri nam i da qe osta je od li~ na pro ve ra za pred sto je }e

VOJVODINA OTPUTOVALA NA MEMORIJALNI TURNIR „ZORAN KURTE[” U KOSTANCU

Na star tu pro tiv Ba ka ua

Ru ko me ta {i Voj vo di ne ot pu to va li su u ru mun ski grad Kon stan cu gde }e na red na tri da na (od 19. do 21. av gu sta) bra ni ti ~ast srp skog ru ko me ta uz ka} ki Ju go vi}, na pr vom me |u na rod nom me mo ri jal nom tur ni ru „Zo ran Kur te{„ ~i ji je do ma }in pr vak Ru mu ni je Kon stan ca, ina ~e re dov ni u~e snik Li ge {am pi o na. ^e tvr ta eki pa na tur ni ru je jo{ je dan ru mun ski su per li ga{, re~ je o {e sto pla si ra noj eki pi ru mun skog {am pi o na ta, eki pi Ba kau.

Put naj ve }e lu ke - gra da u Ru mu ni ji ko ja le `i na oba li Cr nog mo ra, kre nu la je ek pe di ci ja cr ve no -be lih pred vo |e na sport skim di rek to rom Dar kom Jev ti }em, tim me na xe rom Go ra nom Ar se ni }em, tre ne ri ma ]ir ko vi }em i Cvi ja nom, ko ji su Kon stan ce po ve li i 18 igra ~a, a u No vom Sa du su osta li Mi lo{ Ba ri {i} ko ji se opo ra vqa od pro {lo go di {we hro ni~ ne po vre de i Bra ni slav Ra di {i} ko ji ima zdrav stve nih pro ble ma sa po vre dom ra me na.

Di rek tor Voj vo di ne Dar ko Jev ti} uo~i po la ska No vo sa |a na put Kon stan ce re kao je:

Evrop sko pr ven stvo u Be o gra du – za kqu ~io je Ter zi}.

Sa wa Ma la gur ski tre nut no je na ~e tvr toj po zi ci ji naj bo qih po e ne ter ki Gran rpi ja, a u na {em po ra zu od Ja pan ki u Ko ma ki ju (1:3) na ni za la je 14 po e na.

- Mo `da su na {e par ti je u pr vom vi ken du ne kom de lo va le kao de bi tant ska sre }a, ali smo si gur no u dru gom vi ken du svi ma po ka za li da ima mo kva li tet.

Bez ob zi ra na te {ku gru pu u me ~e vi ma po sed weg vi ken da ne }e nas gle da ti kao aut saj de ra, jer smo tre nut no pe ti na ta be li, a to ni je slu ~aj no. Mi slim da }e nam pr vi me~ s Ja pan ka ma bi ti mo `da i naj bit ni ji, jer u slu ~a ju po be de go to vo da mo `e mo da ra ~u na mo na pro laz na

- Ra do smo se oda zva li po zi vu da u~e stvu je mo na me mo ri jal nom tur ni ru „Zo ran Kur te{„. Ovo je na{ na ~in da oda mo po {tu ve li kom ~o vek u sjaj nom tre ne ru ko ji je Voj vo di ni i No vom Sa du do neo pr vi tu tu lu dr `av nog pr va ka i tro fej na ci o nal nog Ku pa. U~i ni }e mo sve da do stoj no re pre zen tu je mo srp ski ru ko met na ovom ja kom tur ni ru ko ji se sjaj no uklo pio u na{ plan pri pre ma za na red nu se zo nu u ko joj nas o~e ku ju ve li ki iza zo vi - ka zao je Jev ti}. [ef stru~ nog {ta ba No vo sa |a na mr \or |e ]ir ko vi} put Ru mu ni je po veo je 18 igra ~a ko ji }e to kom tro dnev nog tur ni ra ima ti tri ja ke pro ve re. Pr vi ri val cr ve no -be lih bi }e eki pa Ba ka ua, sle di duel pro tiv do ma }i na Kon stan ce u su bo tu, a po sled weg da na tur ni ra u ne de qu, igra se srp ski dvo boj iz me |u Voj vo di ne i Ju go vi }a.

Po po vrat ku u No vi Sad, sle di fi na li zi ra we pri pre ma za ~e tvr ti me |u na rod ni me mo ri jal ni tur nir „Bog dan Ro di}” ko ji }e se odr `a ti 26. i 27. av gu sta u SC „Sla na ba ra” na Kli si.

I. Grubor

Danas Ku ba – Bra zil Taj land – Aren ti na Sutra Bra zil – Ar gen ti na Ku ba – Taj land Nedeqa Ku ba – Ar gen ti na Bra zil – Taj land

(9) (12.30) (9) (12.30) (10) (12.30)

fi n al n i tur n ir. Sva k a k o se ne }e mo ba vi ti mte ma ti kom i po k u { a } e m o da do b i j e m o sva tri su sre ta, na rav no da su Ru ski we pr ve fa vo rit ki we po be du, ali ne ma pre da je, jer svi `e li mo - pla sman u Ma kao – is ta kla je Ma la gur ska.

M. Risti}

Damir Mikec (levo) na pobedni~kom postoqu

UNIVERZIJADA U KINI

Mi kec upu cao sre br nu me da qu Da mir Mi kec re pre zen ta ti vac be o grad skog Po li caj ca do neo je pr vu me da qu srp skim stu den ti ma- spor ti sti ma na Uni ver zi aj di u [en `e nu i Ki ni i to sre br nu u ga |a wu MK pi {to qem. U{ao je u fi na le kao tre }i ali je po sle do brog plej ofa za u zeo dru go me sto iza strel ca iz Ko re je Dae Mi ung Li ja a is pred tak mi ~a ra iz Ki ne Ji a jie Ma ia. U ekip noj kon ku ren ci ji sla vi la je Ki na is pred Ko re je i Poq ske.

Po sle {e stog met ka u fi na lu, Mi kec je iz bio na pr vo me sto! Po sled wim met kom tre bao mu je cen tar za zla to, ali je ubio 9,2 i ostao na dru goj po zi ci ji!

- Osnov ni deo ga |a li smo u pa pir ne me te ko je, na rav no, oce wu ju su di je, ve }i nom Ki ne zi.

Imao sam u po sled we dve se ri je ~ak se dam me ta ka ko je su mi oce we ni kao de vet ke, ali sam si gu ran da bi elek tron ski me re no ma kar dve- tri bi le de set ke. Pi tam se i ko li ko je re al na oce na po sled we se ri je vo de }eg Ki ne za Ma ia od mak si mal nih 100 kru go va. U sva kom slu ~a ju, za do vo qan

Be kri} u fi na lu uz re kord Srp ski atle ti ~ar Emir Be kri} pla si rao se u fi na le tr ke na 400 me ta ra pre po ne na Uni ver zi tet skim iga ra ma u [en `e nu, a uz to je po sta vio i no vi dr `av ni re kord.Be kri} je do no vog re kor da do {ao u vre me nu od 49.55 se kun di, a taj re zul tat je taj re zul tat po sti gao u po lu fi na lu. sam, na dam se i da ovo ne }e bi ti i po sled wa me da qa za na {e stre qa {tvo na Uni ver zi ja di...

Dru gi srp ski re pre zen ta ti vac ovim oru` jem Di mi tri je Gr gi} iz Aka dem ca za u zeo je 16. me sto u kon nku ren ci ji 39 u~e sni ka sa 538 kru go va Pr vog da na na va tre nu li ni ju iza {la je i An drea Ar so vi} va zdu {nom pu {kom i sa so lid na 393 kru ga (po se ri ja ma 99, 97, 99, 98) za u ze la je 22. me sto u kon ku ren ci ji 73 tak mi ~ar ke.

Mi len ko Se bi} je u ga |a wu va zdu {nom pu {kom osvo jio 19. me sto sa 592 kru ga .

SVETSKO PRVENSTVO NA MIRNIM VODAMA U SEGEDINU

@en ski ~e tve rac u Lon do nu

Srp ski ka ja ka{ Mar ko To mi }e vi} i `en ski ~e tvo ro sed K-4 na 500 me ta ra obez be di li su u~e {}e u da na {wim fi nal nim tr ka ma na Svet skom pr ven stvu u ka ja ku i ka nuu u Se ge di nu.

Po sa da `en skog ~e tver ca u sa sta vu Ni ko li na Mol do van, An to nia

od 16.17 ~a so va u fi na lu po ku {a ti da do |e i do po bed ni~ kog po sto qa.

Ka nu i sta Du {an Ru `i ~i} i ka jak dvo sed K-2 na 1.000 me ta ra, Du {ko Sta no je vi} i De jan Pa ji}, ni su us pe li da se pla si ra ju u fi na le, po {to ju ~e u po po dnev nom pro gra mu ni su bi li

OBAVQEN @REB SUPERLIGE

[am pion u Ka }u Mu {ki ru ko met ni su per li ga {i odav no su kre nu li sa pri pre ma ma za no vu se zo nu, a za ne {to ma we od me sec da na kre }e i nad me ta we u elit noj li gi. U Be o gra du su se sa sta li pred stav ni ci klu bo va, za pred sed ni ka Skup {ti ne Za jed ni ce klu bo va Mer kur osi gu ra we Su per li ge iza bra li Ne boj {u \o ki }a iz Po `a rev ca, kon sta to va na je ostav ka Vla di ce Spa so je vi }a na me sto ~la na UO, a za ~la no ve ime no va li Mi la na \u ki }a (Voj vo di na), Zo ra na Mi li }a (La sta), Mi o dra ga Kvr gi }a (Mer kur osi gu ra we) i Vla di sla va Jo va no vi }a (Du nav osi gu ra we).

Ono {to je naj vi {e za ni ma lo sve klu bo ve je `reb. Ta ko su klu bo vi po ne li sle de }e tak mi ~ar ske bro je ve: 1. Cr ve na zve zda, 2.

Ju go vi} Uni met, 3. Obi li}, 4.

PKB, 5. Di na mo, 6. Rad ni~ ki, 7.

Vra we, 8. Me ta lo pla sti ka, 9.

Sme de re vo, 10. Cr ven ka, 11. Ru dar, 12. Po `a re vac, 13. Pla nin ka, 14. Voj vo di na, 15. Par ti zan, 16. Ko lu ba ra.

U pr vom ko lu 17. sep tem bra sa sta }e se: Cr ve na zve zda - Ko lu ba ra, Ju go vi} - Par ti zan, Obi li} - Voj vo di na, PKB - Pla nin ka, Di na mo - Po `a ra vac, Rad ni~ ki Ru dar, Vra we - Cr ven ka, Me ta lo pla sti ka - Sme de re vo.

J. G.

N. Moldovan, Panda, Na|, O. Moldovan

Pan da, An to ni ja Na| i Oli ve ra Mol do van ve} pr vog da na SP u Se ge di nu, na olim pij skim kva li fi ka ci ja ma, ostva ri la je nor mu za Lon don. De voj ke se u kva li fi ka ci ja ma tr ke K-4 500m bi le ~e tvr te sti gav {i na ciq u vre me nu 1:35,316 {to im je obez be di lo u~e {}e u po lu fi na lu.

U bor bi za ve li ko fi na le i od la zak na OI, srp ska po sa da je u po lu fi na lu osvo ji la dru go me sto sti gav {i na ciq iza po sa de Por tu ga li je, a is pred ~e tver ca Austra li je sa vrem nom 1:32, 941.

Za raz li ku od `en skog ~e tvo ro se da ko ji je iz va dio vi zu za Lon don, Mir ko To mi }e vi} mo ra u fi na lu da bi de naj ma we osmi (od de vet u~e sni ka) ka ko bi se kva li fi ko vao za olim pij sku re ga tu. Mla di 20. go di {wi To mi }e vi} je osva ja wem dru gog me sta u svo joj kva li fi ka ci o noj gru pi is pu nio san, pa }e da nas

me |u vo de }im po sa da ma. Oba na {a ~am ca, C-1 na 1.000 i K-2 na 1.000 me ta ra da nas }e ve sla ti u B fi na lu. Osim po dva A i B fi na la, na{ dr `av ni tim }e da nas ima ti pred stav ni ke u kva li fi ka ci ja ma u K-2 na 500 me ta ra za `e ne – Mar ta Ti bor i Re na ta Ku bik, kao i u K-1 na 500 me ta ra - Mi ro slav Mol nar. U da na {wem po sle po dnev nom po lu fi na lu obe na {e po sa de su osvo ji le pe to me sto. Ka nu sti Du {an Ru `i} je u svo joj gru pi imao vre me 4:08,714, dok su Sta no je vi} i Pa ji} ima li vre me 3:18,047. @en ska po sa da u K-2 na 1.000 m, u sa sta vu Re na ta Ma jor-Ku bik i Mar ta Ti bor, u{la je u fi na le, jer su u svo joj po lu fi nal noj gru pi osvo ji la tre }e me sto. To je je di na neo lim pij ska di sci pli na, u ko joj su ju ~e ve sla li na {i pred stav ni ci.

J. G.

SPORT

c m y

dnevnik

petak19.avgust2011.

17

SUPERKUP [PANIJE

^arobwak Mesi prizemqio Muriwa Mar ko Qu bin ko vi}

VO[A SE POJA^AVA

Qubinkovi} za boqu vezu Mar ko Qu bin ko vi} igra }e u dre su Voj vo di ne. Po sle mno go pe ri pe ti ja, is ku snom ofan ziv nom ve zi sti omo gu }e no je da pot pi {e ugo vor sa No vo sa |a ni ma i on se od mah sta vio na ras po la ga we stru~ nom {ta bu na ~e lu sa De ja nom Vu ki }e vi }em.

Od de bi ja ga de le for mal no sti - ima }e pra vo igra wa ka da pa pi ri stig nu sa Ki pra.

No vo sa |a ni o~e ku ju da }e se to de si ti u na red na dva da na.

Pro blem oko do la ska Qu bin ko vi }a u Voj vo di nu pred sta vqa li su we go vi ne ra {~i }e ni ra ~u ni sa Anor to zi som, za ko ji je na stu pao pro le tos. ^im je pre pre ka sru {e na, Qu bin ko vi} je sti gao u No vi Sad. Ro |e ni Be o gra |a nin (29) ka ri je ru je po ~eo u kra gu je va~ kom Rad ni~ kom, igrao je i za Rad, ru mun ski Va slui, Slo bo du Po int Se voj no i Anor to zis.

STADION KULSKOG HAJDUKA SVE LEP[I

Zasvetleo semafor No vo klup sko ru ko vod stvo su per li ga {a Haj du ka iz Ku le dr `i re~. Pri li kom pre u zi ma wa klu ba ne dvo smi sle no su na ja vi li no vi Haj duk u svim seg men ti ma. I ta ko i ra de. An ga `o van je no vi stru~ ni {tab na ~e lu sa Ne boj {om Vig we vi }em, for mi ran go to vo nov igra~ ki ka dar, ali je od li ~an po sao ura |en i na stva ra wu {to bo qih uslo va za gle da o ce ko ji `e le da pra te rad i igre kul skog su per li ga {a.

Sta dion je pra vo gra di li {te, ali ve} sa da je vi {e ne go ja sno da }e ve} pro tiv BSK-a „kul ska le po ti ca” za bli sta ti pu nim sja jem.

- VIP lo `a sa dr `i 60 me sta za se de we, a osta tak za pad ne tri bi ne, ko ja je po kri ve na, sa dr `i jo{ oko 150 me sta na me we nih za pred stav ni ke lo kal ne sa mo u pra ve, spon zo re, pri ja te qe klu ba. I no vi na ri }e ima ti sve uslo ve za ne sme ta no oba vqa we svog po sla. Se di {ta u VIP lo `i su od va tro ot por nog ma te ri ja la. Na pra vqe na je i pri la zna ram pa za na {e na vi ja ~e in va li de. Ono {to je bit no re }i je ste da sve ra do ve ko je iz vo di mo na sta di o nu ra di mo po UEFA stan dar di ma - is ti ~e Ta di}.

Svim ovim se ne za vr {a va ju ra do vi na sta di o nu.

Bar se lo na je osvo ji la ju bi lar ni de se ti Su p er k up [pa n i j e.

Real Ma drid je ostao na osam tro fe ja.U re van {u na Nou Kam pu ak tu el ni {am pion [pa ni je i Evro pe po be dio je “ve ~i tog ri va la” 3:2 (2:1). U pr vom me ~u u Ma dri du u ne de qu bi lo je 2:2.

Go lo ve za po be du u sre du ka sno uve ~e po sti gli su An dres Ini je sta i Li o nel Me si dva.

Na dru goj stra ni Kri sti ja no Ro nal do bio je 100. put stre lac u dre su “kra qev skog klu ba”, a pre ci zan je bio i Ka rim Ben ze ma. Utak mi ca je za vr {e na u ~e tvr tak.

U pr vom po lu vre me nu igra lo se ona ko ka ko fud bal ski gur ma ni za mi {qa ju “El Kla si ko”.

Tre ner Re a la @o ze Mu ri wo na go ve stio je da je pro me nio fi lo zo fi ju i da se ne }e bra ni ti pro tiv Bar se lo ne kao u ve }i ni slu ~a je va pro {le se zo ne. We gov tim nad i grao je ve li kog ri va la u pr voj utak mi ci, hra bro je kre nuo i u re van {u Su per ku pa… Me |u tim, Por tu ga lac je i na osmom go s to va w u na Nou Kam pu ostao bez po be de. Ovaj put, i bez tro fe ja. I dok je Mu ri wo iz veo sko ro isti tim kao tri da na ra ni je (sa mo Ko en trao po ~eo ume sto Mar se la), we gov ko le ga Pep Gvar di o la se uozbi qio, pa je u sa stav uvr stio ]a vi ja, Pi kea, Bu sket sa i Pe dra.

Ipak, Real je po no vo po ~eo agre siv ni je, ali je Bar sa, kao i na San tja go Ber na beu, po sti gla go lo ve kad god je po `e le la, od no sno kad god joj je bi lo po treb n o. Maj s to r i j e Me s i j a i

Barselona–Real 3:2 (2:1) BARSELONA: Stadion Kamp nou, gledalaca 90.000, sudija: Borbalan`, strelci: Inijesta u 15, Mesi u 38. i 88. za Barselonu, a Ronaldo u 20. i Benzema u 82. minutu za Real. minutu.

BARSELONA: Valdez – Alve{, Pike, Maskerano, Abidal – ]avi, Buskets (od 85. Keita), Inijesta – Pedro (od 82.

Fabregas), Mesi, Viqa (od 73. Adrijano).

REAL MADRID: Kasiqas – Ramos, Pepe, Karvaqo, Koentrao – Alonso, Kedira (od 45. Marselo) – Di Marija (od 64. Iguain), Ozil (od 78. Kaka), Ronaldo – Benzema.

Atletiko poslao ponudu za Falkaa

No vi se ma for Ku qa na

- Sta dion je pot pu no okre ~en u pla vo-be loj ni jan si, a to su na {e klup ske bo je. Na te re nu je za me we na tra va ta mo gde je to bi lo po treb no, a u ju bi lar noj dva de se toj go di ni igra wa Haj du ka u srp skoj fud bal skoj eli ti po sta vqen je se ma for po sled we ge ne ra ci je. Se ma for je di men zi ja 6 pu ta 2,50 me ta ra, elek tron ski, sme {ten na deo sta di o na na ko jem }e bi ti vi dqiv sa svih po zi ci ja. Na kon dvo de ce nij skog igra wa u Pr voj li gi, eto na vi ja ~i do ~e ka {e i se ma for - ka `e di rek tor Haj du ka Dra gan Ta di}.

Ve li ki po sao je od ra |en i u de lu sta di o na u ko jem su lo `e.

- Na rav no, u pla nu je iz grad wa no vih svla ~i o ni ca, no ve am bu lan te i eko no ma ta, da kle sve ga ono ga {to tre ba da sa dr `i je dan mo de ran sta dion. Sa tim ra do vi ma kre }e mo ve} sle de }e sed mi ce. Da kle, stvo ri }e mo igra ~i ma sve uslo ve za igru, wi ho vo je da igra ju i po be |u ju. To su, na na {u ra dost, ve} po ~e li da ra de.

Stvo ri }e mo i na vi ja ~i ma sav kom for da u pri jat nom am bi jen tu mo gu pra ti ti igre svo jih qu bi ma ca, te ih o~e ku je mo u {to ve }em bro ju, jer je ulaz na su sret pro tiv BSK-a bes pla tan - za kqu ~io je di rek tor Haj du ka Dra gan Ta di}. \. Bojani}

Etou 20 miliona, Inter tra`i 30 Mi lan ski In ter na sta vio je pre go vo re sa ru skim Pre mi jer li ga {em An `i jem o tran sfe ru Sa mju e la Etoa u Ma ha~ ka lu. Ru ski tim na vod no je po nu dio iz me |u 20 i 30 mi li o na evra za 30-go di {weg ka me run skog na pa da ~a ko ji bi sa 20 mi li o na evra po se zo ni po stao naj pla }e ni ji fud ba ler na sve tu.

Ka me ru nac se, na vod no, u sre du ve} do go vo rio sa Ru si ma oko tro go di {weg ugo vo ra, ko jim bi po st ao pla }e ni ji od Kri sti ja na Ro nal da (12 mi li o na evra).

Ini je ste svet je vi deo u 15. mi nu t u. Ar g en t i n ac je po s lao lop tu kroz Re a lo vu od bra nu, Ini je sta je iz le teo sam pred Ike ra Ka si qa sa i – pre ba cio is tr ~a log gol ma na – 1:0.

Iz jed na ~io je Ro nal do sa mo pet mi nu ta ka sni je. Sa mi Ke di ra je ob i {ao Vik to ra Val de za, oti {ao u “mr tvi ugao”, vra tio do Ben ze me, ko ji se spe tqao, ali iz bo rio kor ner. Po sle to ga, lop ta je iza {la iz ka zne nog pro s to r a, Ben z e m a je vra t io pred gol, Por tu ga lac sa mo za ka ~io i upu tio ka mre `i – 1:1.

Fud bal ski klub Por to do bio je po nu du ma drid skog Atle ti ka za ko l um b ij s kog cen tar f o r a Ra da me la Fal kaa.

Fal kao ima 25 go di na i na di mak „Ti gar”, a pro {le se zo ne je bio kqu~ ni igra~ Por ta, po sti gav {i 34 go la u po ho du klu ba na ~e ti ri osvo je na tro fe ja.

Por to je sa o p {tio i da Atle ti ko `e li da ku pi por tu gal skog ve znog fud ba le ra Ru be na Mi ka e la. Klub ni je ob ja vio ko li ka je po nu da {pan skog pr vo li ga {a, ve} sa mo da je pro u- ~a va.

Por to je osvo jio ti tu lu za be le `iv {i se ri ju od 30 utak mi ca bez po ra za. Fal kao je bio stre lac je di nog go la u fi na lu Li ge Evro pa pro tiv Bra ge u Da bli nu.

Atle ti ko Ma drid ovo ga le ta je ostao bez svo je pr ve zve zde, Ar gen tin ca Ser hi ja Ku na Agu e ra ko ji je pre {ao u Man ~e ster Si ti. „Jor gan d`i je” sa da tra `e za me nu za we ga ka ko bi po no vo stvo r i l i ra z o r an na p a da~ k i tan dem sa Di je gom For la nom.

PLEJ-OF RUNDA ZA PLASMAN U L[ Ba jern (M) - Ci rih 2:0 Di na mo (Z) - Mal me 4:1 Ma ka bi Ha i fa - Genk 2:1 Oden ze - Vi qa re al 1:0 Vi sla Kra kov - APOEL 1:0 Re van {i su na pro gra mu 24. av gu sta.

@e le li su “kra qe vi” da po be de, Ro nal do je po go dio pre~ ku, Me sut Ozil je bio sam pred Val de zom… Ipak, gol je da la Bar sa i to ne po sred no pred od la zak u svla ~i o ni cu.

Bar se lo na je u fi ni {u pr vog po lu vre me na pre u ze la kon tro lu i to od mah ma te ri ja li zo va la. Po sle kor ne ra sa le ve stra ne, Me si je pri hva tio lop tu, od i grao du pli pas sa \e rar dom Pi k e o m, ko j i je Ar g en t in c u vra tio pe tom, a naj bo qi fud ba ler sve ta je boc nuo – opet pre ko Ka si qa sa – 2:1. Ro nal do je pao na ko le na.

U dru gom po lu vre me nu ri tam je pao… [an si ni je bi lo sve dok u 82. mi nu tu Ben ze ma ni je iz jed na ~io i na ja vio pro du `et ke. Fran cuz se u strel ce upi sao po s le ka r am b o l a u ka z ne n om pro sto ru do ma }i na, mre `u je ze tr sao udar cem sa pe ter ca.

Me | u t im, da Bar s a mo ` e {ta ho }e i kad ho }e, po ka za la je sa mo {est mi nu ta ka sni je.

Ak ci ju u ko joj je u~e stvo vao de bi tant Sesk Fa bre gas (ma lo

pre to ga u{ao u igru), dru gi re z er v i s ta Adri j a n o je cen tri rao, a Me si za ku cao lop tu u mre `u – 3:2.

Obe eki pe za vr {i le su utak mi cu za vr {io sa igra ~em ma we.

Pr v o je is k qu ~ en Mar s e l o.

Dru gi `u ti kar ton mu je du go “vi sio u va zdu hu”, ali je u po sled wim tre nu ci ma me ~a do bio di rek tan cr ve ni zbog gru bog pre kr {a ja sa dve no ge nad Fa bre g a s om. Na s ta l a je gu ` va, u~e stvo vao je ~ak i Mu ri wo, uhva tio je jed nog igra ~a Bar se lo ne za uvo, a on mu ni je ostao du `an… Cr ve ni kar ton do bio ta da je i Da vid Vi qa iako je ve} bio za me wen.

Me si i eki pa po di gli su tro fej i mo gu da po~ nu da se spre ma j u za Su p er k up Evro p e sa Por tom (26. av gust), jer je pi ta we ka d a }e starto v at i Primera.

Ina~e, duel na Nou Kampu po~eo je tek u sredu u 23 sata, jer UEFA nije dozvolila da se poklopi sa utakmicama plejofa za Ligu {ampiona.

BANAT PROMENIO TRENERA

Kad je te{ko, naravno, Budisavqevi} Po sle re mi ja (0:0) u du e lu sa Be `a ni jom u pr vom ko lu {am pi o na ta i od la ska sa klu pe tre ne ra Da ni la Bje li ce, fud ba le ri Ba na ta su naj zad do bi li no vog sta rog {e fa stru~ nog {ta ba i mo gu da se po sve te ra du i pri pre mi za de bi pred svo jom pu bli kom i du e lu sa Ko lu ba rom iz

na klu pi. Naj ve }i deo ka ri je re ra dio sam kao po mo} nik, ali sam i sa mo stal no u ne ko li ko na vra ta vo dio eki pu. Do {ao sam da po mog nem, ima mo po ten ci jal i kva li tet, uz ozbi qan pri stup i rad mo `e mo da is pu ni mo o~e ki va wa upra ve i da se na |e mo u kru gu kan di da ta za ula zak u vi -

Mi lan Bu di sa vqe vi}

La za rev ca. Pr vi tim }e opet pred vo di ti Mi lan Bu di sa vqe vi}, ko ji je ve} u ne ko li ko na vra ta „ga sio po `ar” iza zvan pre vre me nim od la sci ma tre ne ra, ve ~i ti voj nik klu ba i ovo ga pu ta bio je iz bor upra ve zre wa nin skog pr vo li ga {a.

- Ba{ kao {to ka `e te, ja sam voj nik klu ba, ve} 14 go di na sam

{i rang – re ~i su sta rog–no vog tre ne ra Ba na ta Mi la na Bu di sa vqe vi }a.

Ne re {en is hod na Be `a nij skoj ko si si gur no eki pi zna ~i na psi ho lo {kom pla nu, a Ba nat ve} u su bo tu na svom sta di o nu u Ka ra |or |e vom par ku o~e ku je duel sa Ko lu ba rom iz La za rev ca. No vi stru~ ni {tab Bu di sa -

vqe vi}–Mla de no vi} od pre u zi ma wa pr vog ti ma imao pr vi sa sta nak i tre ning sa igra ~i ma ko ji su upo zna ti sa zah te vi ma tre ne ra.

- Pri ~a li smo sa igra ~i ma, ob ja snio sam im da je tre ner ski po sao ta kav, ko fe ri su vam uvek spa ko va ni, i uslu ~a ju da do |e do lo {i jih re zul ta ta pr vi od la zi te. Znam ovaj sa stav i to je mo ja ve li ka pred nost, sve su to igra ~i ko je sam vo dio pre {est me se ci ta ko da ne }u dra go ce no vre me po tro {i ti na upo zna va we eki pe.

Ve} u su bo tu nas o~e ku je te `ak me~ sa is ku snom eki pom Ko lu ba re ko ja je osta la u istom sa sta vu i sve mi sli su okre nu te ka po be di u tom du e lu.

Ne ka ko is pa da da kad je god te {ko na klu pi je Bu di sa vqe vi}?

- To ste vi re kli, ma da iskre no mo ram se slo `i ti sa va ma. Ni sam se uop {te pre mi {qao, po ziv go spo di na Vu ~u re vi }a se ne od bi ja, a i ovo je od li~ na pri li ka da na sta vim ta mo gde sam stao pre po la go di ne ka da sam ta ko |e vo dio pr vi tim. Ne }e bi ti la ko, am bi ci je klu ba su uvek vi so ke, me |u tim, ko me ne po zna je zna da sam upo ran i da sam bo rac, a re zul ta ti }e po ka za ti da li smo za i sta ta ko kva li tet ni ka ko svi go vo re – is ta kao je na kra ju Bu di sa vqe vi}.

N. Jowev

18

sport

petak19.avgust2011.

dnevnik BE^EJSKA SPORTSKA PORODICA BOGATIJA ZA STRELI^ARSKI KLUB

MASTERS TURNIR U SINSINATIJU

No vak u osmi ni fi na la, Jan ko stao Najboqi teniser sveta pobedio sa 6:2, 6:3 i stigao do istorijskog uspeha, dok je Tipsarevi}a eliminisao @il Simon sa 2:1. \okovi}ev naredni protivnik Radek [tepanek.

Novak \okovi} igra}e u osmini finala turnira Masters serije u Sinsinatiju po{to je u no}i izme|u srede i ~etvrtka nadigrao Rajana Herisona sa 6:2, 6:3. Srpski reprezentativac nije imao ve}ih problema protiv Amerikanca, koji je dobro po~eo me~.

Herison je na po~etku napravio brejk, ali je \okovi} posle toga osvojio tri uzastopna gema i napravio preokret. Doma}i igra~ uspeo je jo{ jednom najboqem igra~u sveta da oduzme servis, ali je \okovi} opet sa tri vezana gema potvrdio ko je ko na teniskoj mapi - 6:2.

U nastavku me~a \okovi} je ostao smiren, kontrolisao je rezultat i gotovo rutinski osigurao trijumf.

- Sporo sam po~eo me~ i nisam ba{ najsjanije servirao, ali mislim da je ostalo bilo sasvim dobro. Nisam imao mno-

Re zul ta ti @ene: Mekejl - (1) Voznijacki 6:4, 7\:5,(2) Zvonareva - Makarova 6:3, 6:0 (7) Skijavone Kirilenko 7:5, 3:6, 6:4, (9) Petkovi} - Arvidson 6:2, 6:4, (10) Stosur - S. Vilijams, predaja Vilijamsove, (13) Jankovi} - \i 4:6, 6:3, 6:1, (14) Kuzwecova Cetkovska 4:6, 6:3, 6:4, Petrova - (15) Ivanovi} 6:3, 7:6(4), (16) [uai - Erani 6:2, 6:4, Marti} (17) Vikmajer 3:6, 6:2, 6:2, Hantuhova - Peneta 6:3, 6:4, Per Parmentije 6:2, 6:3.

Mu{karci: (1) \okovi} Harison 6:2, 6:3, (2) Nadal Beneto 6:4, 7:5, (7) Fi{ - Davidenko 6:0, 6:2, (5) Ferer - Dimitrov 4:6, 6:1, 7:5, (4) Mari Nalbandijan 6:4, 6:1, (10) Simon - Tipsarevi} 6:7(3), 6:2, 6:3, Bogomolov - (15) Conga 6:3, 6:4, (6) Monfis - Dodig 4:6, 6:3, 4:0, predaja Dodiga, (12) Gaske Anderson 7:6(4), 6:4, Verdasko - Lodra 6:4, 6:4, [tepanek - Golubev 6:3, 7:6(2), Kol{rajber Lopez 6:1, 6:4, (9) Almagro Karlovi} 6:3, 5:7, 7:6(2).

je da „gazi” protivnicu do kona~nih 6:1. Me~ je trajao dva sata i 39 minuta. Srpska teniserka je iskoristila {est od 18 brejk lopti, a Kineskiwa tri od {est.

Jelena je peti put savladala @i @eng u {est me|usobnih duela, prvom jo{ od 2008. godine.

Jelena Jankovi}

stala. Dozvolila je 65. teniserki sveta da osvoji pet uzastopnih gemova - 6:4!

Imala je Xej Xej padove i u drugom setu, ali je, ipak, uspela da ga dobije 6:3. A onda je osvojila i maratonski uvodni gem tre}eg seta - napravila je brejk. Tu nije stala, nastavila

Brojna sportska porodica Be~eja bogatija je za novo ~edo. Od decembra pro{le godine u najve}em gradu kraj na{eg dela Tise egzistira Streli~arski klub.

Nisu masovni, ali veruju da imaju pespektivu. Jer, me|u sada{wih 27 ~lanova, do kojih wih petnaestak ne propu{taju treninge, ~ak ih je jedanaestoro s 13 ili 14 godina starosti.

- Nas nekoliko entuzijasta je par godina unazad upra`wavalo tradicionalno japansko streli~arstvo, pa smo do{li na ideju da pro{irimo sferu interesovawa i sve omasovimo. Nai{li smo na razumevawe i sada u na{em klubu ima strelaca s razli~itim lukovima: zadr`ali smo tradicionalni japanski, ima interesovawa za ma|arski, duga~ki, lova~ki refleksni luk kojem mogu da se skinu kraci, a uveli smo i modernije vrste lukova.

Problem je {to u Srbiji ima malo instruktora ovog sporta, a i mi nismo finansijski mo}ni da ih dovodimo, pa smo prisiqeni da se obu~avamo sami putem razne literature. Nama su u po~etku pomogle kolege iz Sente, a sada razmewujemo iskustva sa

na omasovoqewu kluba i nabavci opreme: lukova, strela, meta...

Iako su mlad klub, ve} su odr`ali jednu promotivno takmi~ewe u Goranskom parku na kom su u~estvovali takmi~ari iz sedam vojvo|anskih klubova. Bili su u~esnici na sedam takmi~ewa, me|u kojima i na Otvorenom dr`avnom prvenstvu u Subotici, gde su osvojili i prve medaqe.

Sebastian Kara~owi u disciplini lova~ki luk osvojio je zlatnu medaqu u pionirskoj konkurenciji, a Zoltan [arvari u konkurenciji seniora okitio se srebrnom medaqom u disciplini slo`eni luk.

- Puni smo optimizma, a prazna nam je klupska kasa – jednom re~enicom oslikava stawe u klubu predsednik Zoltan [arvari.

- Snalazimo se kako znamo i umemo, a uglavnom su to na{a sopstvena sredstva. Nije lako, pogotovo ako se zna da je streli~arska oprema dosta skupa. Me|utim, mora se naglasiti da su ulagawa velika u samom po~etku, a onda se oprema koristi po nekoliko godina. Cena jednog luka kre}e se u rasponu od 80 do, ~ak, 8.000 evra. Za mla|i uzrast luko-

Novak \okovi}

go neiznu|enih gre{aka sa osnovne linije, vra}ao sam ta~no mnogo lopti. Mislim da je bilo dobro za prvi me~ na turniru. Potpuno su druga~iji uslovi u Sinsinatiju nego u Montrealu i moram da se naviknem na to. Podloga je br`a, loptica leti br`e i te`e se kontroli{e. Za sada mogu da ka`em da mi se vi{e svi|a podloga od pro{le nedeqe - izjavio je \okovi} nakon {to je ove sezone upisao 54. pobedu.

On je pobedu nad 19-godi{wim Herisonom ostvario posle samo 73 minuta igre, a za to vreme imao je tri asa i 73 odsto uba~enih prvih servisa.

Tajna briqantnog Novakovog skora ove godine (54-1) le`i u ~iwenici da nikada ne potcewuje protivnike, bez obzira da li dolaze iz prvih 10 na ATP listi ili su do glavnog `reba stigli kroz kvalifikacije.

- Uvek sam motivisan. Svaki put kada iza|em na teren, `elim da pobedom. To me tera da idem daqe. Postoji nekoliko turnira na kojima `elim da igram dobro u slede}ih nekoliko meseci, a US open je-

Je le na sti gla do Skja vo ne Je le na Jan ko vi} igra }e u tre}em kolu turnira u Sinsina ti ju, jer je sa vla da la @i @eng posle mnogo muka i preokreta - 4:6, 6:3, 6:1.

Srpska teniserka je po~ela odli~no me~, kao i dan ranije kada je „po~istila” Ivetu Bene{ovu, i povela 4:1. A onda je

Na kri li ma en tu zi ja zma

Za plasman u ~etvrtfinale bori}e se sa sedmim nosiocem, Fran~eskom Skjavone, koja je eliminisala Mariju Kirilenko - 7:5, 3:6, 6:4. Srpkiwa i Italijanka srele su se pet puta, rezultat je 3:2 za Skjavone, koja je dobila posledwi me~, ove godine na Rolan Garosu.

Obi jen \o ko vi }ev stan u Mon te Kar lu Stan najboqeg svetskog tenisera Srbina Novaka \okovi}a u Monte Karlu obijen je u utorak uve~e.

Francuski mediji tvrde da za sada jo{ nema informacija o eventualnoj {teti koja je napravqena u stanu najboqeg tenisera sveta. Lokalni mediji pretpostavqaju da lopovi osim skupocenog name{taja nisu mogli da prona|u neke druge vrednosti, jer je poznato da ih \okovi} ne dr`i u svom stanu.

Srpski teniser ve}i deo godine ne `ivi u stanu u Monte Karlu, zbog u~e{}a na turnirima {irom sveta. dan je od wih - rekao je \okovi}. \okovi} se upisao u istoriju tenisa, jer je skorom od 54 pobede i samo jednim porazom u ovoj sezoni izjedna~io najboqi sezonski rezultat, koji je jo{ 1984. godine ostvario legendarni Xon Mekinro.

Wegov naredni protivnik je Radek [tepanek, koji je bio boqi od Golubjeva sa 6:3:7:6.

Za razliku od \okovi}a Janko Tipsarevi} zavr{io je nastup u Sinsinatiju. On je izgubio od @ila Simona rezultatom 7:6, 2:6, 3:6. Tipsarevi} je

posle iscrpquju}eg me~a u prvom kolu dobro po~eo duel protiv Simona, ali nije imao snage za veliku borbu.

Srpski reprezentativac dobio je uzbudqivi prvi set u taj brejku, posle 80 minuta igre, a u drugom je poveo sa 2:0, ali je onda stao. Tipsarevi} se po`alio i na bol u butnom mi{i}u, ali je nastavio me~. Francuz je nakon toga vezao ~ak {est gemova i izjedna~io rezultat u setovima na 1:1. Tipsarevi} je probao da se bori u tre}em setu, ali nije uspeo da slomi ritam raspolo`enog Simona.

S jednog od treninga be~ejskih streli~ara

ostalima na takmi~ewima koja se odr`avaju – rekao nam je jedan od osniva~a i sada sekretar kluba Zavi{a Lu~i}.

Predsednik kluba je Zoltan [arvari, a u Upravi kluba su jo{, ve} pomenuti sekretar Zavi{a Lu~i}, Ako{ Desinger, Tibor Kinka i Slobodan Pavlovi}. Treninzi se odr`avaju leti tri puta nedeqno, utorkom, ~etvrtkom i subotom od 18 sati, u Goranskom parku, a zimi dva puta nedeqno u O[ „[amu Mihaq“. Akcenat sada{weg rada je

vi su od 15 do 500 evra i oni ih koriste 4 do 5 godina. Strele su potro{ni materijal, a cena im je oko 5 evra po komadu. Kvalitetnije mete ko{taju 70 do 80 evra i traju dve do tri godine.

Za sada sve funkcioni{e po principu „koliko para – toliko muzike“. Ali, vremenom }e, pogotovo mla|im streli~arima, sigurno porasti apetiti. U klubu se nadaju boqim vremenima za sve u dr`avi, pa i wima. Do tada }e strele leteti na krilima wihovog entuzijazma.

V. Jankov

Na |a za u sta vi la Anu Ana Ivanovi} pora`ena je u drugom kolu turnira u Sinsinatiju. Srpsku teniserku eliminisala je Na|a Petrova posle sat i 42 minuta igre - 3:6, 6:7 (4). Me~ je obilovao brejkovima, bilo ih je ~ak devet, a jedan vi{e napravila je Ruskiwa. Beogra|anka je povela 1:0 u prvom setu, a zatim je Petrova preuzela kontrolu igre i dobila naredna ~etiri gema. Ana je uspela da smawi prednost protivnice na 3:4, ali ne i da preokrene rezultat.

U drugom setu 17. teniserka sveta je povela 3:0, ali su i taj deo me~a obele`ili padovi u wenoj igri.

Posle ubedqivog vo|stva, dozvolila je protivnici da izjedna~i na 4:4, jo{ jednom je povela - 6:5, a zatim u taj-breku izgubila 4:7 Tako je 29-godi{wa Moskovqanka smawila „minus” u duelima sa Anom, sada gubi 5:6, po{to je Srpkiwa dobila prethodna dva me~a, u Rimu ove i pro{le godine. Tada Ivanovi}eva nije izgubila ni set.

Petrova }e se u tre}em kolu sastati sa Kristinom Mek Hejl koja je iznenadila prvu teniserku sveta, Karolinu Voznijacki - 6:4, 7:5. Amerikanka ima 19 godina i nalazi se na 76. mestu VTA liste.

Pored Voznijacki, na turniru u Sinsinatiju vi{e nema ni Serene Vilijams, koja se povukla zbog povrede stopala pre me~a sa Samantom Stosur.

Mali{ani somborskog Basket plusa

U ORGANIZACIJI BASKET PLUSA

Osnov ci ma u Som bo ru bes plat na {ko la ko {ar ke Ko{arka{ki klub Basket plus iz Sombora za u~ernike tre}eg i ~etvrtog razreda osnovnih {kola tokom septembra i oktobra organizova}e besplatnu {kolu ko{arke.

- Ovo je prakti~no nastavak letweg kampa koji smo uspe{ni

organizovali. Svi polaznici }e tako dobiti mogu}nost da nastave sa treninzima, a ukoliko budu `eleli mogu ostati u klubu i postati deo takmi~arskih selekcija na{eg kluba - rekao je osniva~ KK Bakset plus Vojkan Ben~i}.

Kompletan trena`ni proces za po~etnike bi}e reali-

zovan u O[ „Ivo Lola Ribar” u Somboru, u terminima ponedaqak - petak od 19.30 ~asova, a u planu je i jo{ jedan termin tokom nedeqe. Ina~e, najmla|e selekcije Baket plus -a takmi~e se u Pionirskoj ligi Vojvodine.

I. Grubor

SPORT

c m y

dnevnik

petak19.avgust2011.

VOJVODINA PO^ELA PRIPREME ZA PREDSTOJE]U SEZONU

Do {li Bo san ~i} i Ro u~ Vaterpolo klub Vojvodina po~eo je pripreme za predstoje}u sezonu. Za sada je na pripremama samo nekoliko igra~a, jer se ~ak sedmorica nalaze na letwim Univerzitetskim igrama u kineskom [en`enu zajedno sa prvim trenerom Dejanom Stanojevi}em, a u toku su i reprezentativne akcije mla|ih kategorija. Boje Srbije u Kini brane Boris Vapenski, Sr|an Vuksanovi}, Milo{ Mili~i} i Marko Matovi}, a Makedonije Milo{ Marinkovi} i Miroslav Ran|i}. Igra~i koji su trenutno na raspolagawu rade sa trenerima Darkom Bili}em (pomo}nik prvog trene- Va ter po li sti Voj vo di ne po ~e li pri pre me ra) i Nenadom Vasilevskim grada. Po povratku prvog trene({ef stru~nog {taba za mla|e ra i igra~a, koji imaju reprezenkategorije i trener igra~a do 15 tativne obaveze na Univerzijagodina). di u Kini, momci }e imati neko- Igra~i koji su trenutno na liko dana odmora, a onda }e se raspolagawu po~eli su pripreprikqu~iti klupskim pripreme u ponedeqak i rade svakog damama. Ali, ni onda ne}emo biti na u teretani i na na{em bazenu kompletni, jer se krajem avgusta na Slanoj bari. Sve vreme }e se i po~etkom septembra u gr~kom raditi u Novom Sadu, nije pla- Volosu igra Svetsko prvenstvo niran odlazak na pripreme van za igra~e 1991. godi{te i mla|e.

Tako da }emo tek 5. septembra biti kompletni – ka`e direktor VK Vojvodina Koqa Lazor.

Novosa|ani su u ovom prelaznom roku re{ili pitawe golmana, pa tako Milo{ Marinkovi} vi{e nije pozajmqeni igra~ Partizana, ve} je potpisao ugovor sa Vojvodinom. U klub se posle nekoliko godina odsustva vratio i Nenad Bosan~i}, a no-

Reyi Mi ler se vra }a u Pej ser se Legendarni ko{arka{ Indijana Pejsersa, drugi najboqi trojka{ NBA lige svih vremena Rexi Miler mogao bi da se vrati u tim iz Indijanapolisa. Sada 45-godi{wi penzioner

se navodio kao mogu}ni trener Pejsersa, a sve je nagovestio vlasnik ekipe Herb Simon.

Aktuelni trener tima je Frank Vogel koji je sa 37 pobeda i 45 poraza Pejserse uveo u plejof posle ~etiri razo~aravaju}e sezone. Legenda Boston

Seltiksa Leri Bird odra|uje svoju posledwu godinu u klubu na mestu predsednika ekipe. S obzirom da bi slede}a sezona mogla da kasni zbog aktuelnog lokauta, Simon ima dovoqno vremena da realizuje svoj plan i dovede Milera na klupu.

Ubio se biv {i olim pij ski {am pion Biv{i olimpijski {ampion u skoku motkom Francuz Pjer Kinon prona|en je mrtav u svom stanu, a pretpostavqa se da je izvr{io samoubistvo. ^etrdesetdevetogodi{wi Kinon je od 1993. godine, kada se povukao iz atletike, vodio restoran u Ijeru.

Kinon je u Kelnu 1983. godine oborio svetski rekord skokom od 5,82 metara, a prvu zlatnu olimpijsku medaqu za Francusku u skoku s motkom osvojio je na Igrama u Los An|elesu 1984 presko~iv{i 5,75 metara.

Kinon se posle povla~ewa posvetio slikarstvu i imao je nekoliko samostalnih izlo`bi.

vi igra~ je i australijski reprezentativac Ejdan Rou~, koji je prethodne sezone branio boje kikindskog @AK-a. Ivan Basara za sada ostaje u Vojvodini, mada su vo|eni pregovori sa Partizanom o wegovom prelasku u redove crno-belih. Dodu{e, sve je jo{ uvek otvoreno, jer prelazni rok traje do po~etka septembra.

- Nama je glavni ciq bio da zadr`imo ekipu od pro{le godine u ~emu smo i uspeli. Tim je sada godinu dana stariji i iskusniji, tako da se nadamo da }e postizati jo{ boqe rezultate.

Za Novosa|ane pre doma}ih izazova prvo slede oni evropski, jer }e se od 23. do 25. septembra odr`ati drugi krug kvalifikacija za Evroligu. Rivali }e biti poznati po zavr{etku prvog kruga koji je na programu od 9. do 11. septembra.

- Ote`avaju}a okolnost }e nam biti to {to }emo relativno kasno biti kompletni. Ali, {ta je tu je nama je ciq da se i ove godine plasiramo u Evroligu i nadam se da }emo u tome uspeti. Uz to `eqa nam je da u naredne dve godine probamo da donesemo jedan trofej u Novi Sad – rekao je Koqa Lazor.

G. M. PRVENSTVO EVROPE U PLANINSKOM BICIKLIZMU

Mi li ca Ra ki} de se ta

Jelena Eri}, kadetkiwa Metalca iz Kraqeva, ponovo je ostvarila najboqi plasman na [ampionatu Evrope u planinskim biciklizmu za kadetske i mla|e kadetske ketegorije u Gracu u Austriji.Tre}eg dana, u velikom maratonu od 11,2 km zauzela je odli~no 16. mesto iako je imala lo{iji startni broj (20). U trci mla|ih kadetkiwa Milica Raki} iz BK Novi Sada je imala starni broj 28, ali je do kraja trke na 11,2 km uspela da se probije do desete pozicije.

I kadet Slobodan Stankovi} (BK Novi Sad) je odli~no vozio sa izuzetno niskim starnim brojem (78) na stazi od 19 km. Zavr{io je na kraju na 41. mestu. U trci mla|ih kadeta Igor ^ipkar ([id) zavr{io je na 62. mestu a Milutin Zeqkovi} (BK Novi Sad) na 66. poziciji.

B. Vasi}

NOVI SAD DANAS I SUTRA DOMA]IN UNIVERZITETSKIH SPORTSKIH IGARA – USI 2011.

Stu den ti za zdra vo obra zo va we U organizaciji Univerziteta Edukons iz Sremske Kamenice prvi put }e se u Novom Sadu biti organizovane Univerzitetske sportske igre 2011 - ACEU, pod sloganom „U zdravom telu zdravo obrazovawe”. Ovaj doga|aj predstavqa prvi zajedni~i sportski projekat razvijen u okviru „Alijanse univerziteta Centralne i Isto~ne Evrope ACEU“, koji }e u svojoj inicijalnoj fazi razvoja, povezati i dati mogu}nost unapre|ewu saradwe 12 univerziteta iz devet zemaqa pomenutog podru~ja (Cr-

Sa ve to va we U okviru odr`avawa Univerzitetskih sportskih igara USI-ACEU 2011. sutra u 11 ~asova u Sve~anoj sali Univerziteta Edukons }e se odr`ati stru~no savetovawe pod radnim naslovom „Stawe i perspektive sporta na univerzitetu“.

Ovo }e biti jedinstvena prilika da se razmene mi{qewa o poziciji sporta na univerzitetima, a u~e{}e }e pored doma}ih stru~waka iz ove oblasti uzeti i profesori i predava~i sa univerziteta ~lanica alijanse ACEU.

ne Gore, BiH, Makedonije, Slova~ke, Rumunije, Ma|arske, Albanije, Slovenije i Srbije - Kragujeva~ki univerzitet, Vojna akademija Beograd, Edukons i Univerzitet u Novom Sadu).

Univerzitet Edukons, ina~e idejni tvorac i inicijator osnivawa Alijanse koja postoji od 2009. godine dobio je podr{ku od gotovo svih Univerziteta ~lanica Alijanse, ali i podjednako va`nih visoko-obrazovnih i ostalih javnih institucija koje deluju na teritoriji AP Vojvodine i Republike Srbije. Na taj na~in je osiguran kqu~ni ciq Univerziteta Edukons, kao organizatora ovih Igara, koji se ogleda u tome da kroz primenu savremenih modela javno-privatnog partnerstva podi`e svest mladih o zna~aju bavqewa sportom i doprinosi wegovom omasovqavawu i razvoju me|u studentskom populacijom, uz posebno uva`avawe principa bo-

lowskog procesa i ostalih raspolo`ivih mogu}nosti me|unarodne saradwe.

Takmi~ewe }e se odvijati u malom fudbalu, odbojci na pesku, uli~noj ko{arci, atletici i tenisu. Dana{wa takmi~ewa }e se po~iwu u 11 ~asova,a igra}e se do 19 sati, a sutra od 9 do 19. Progla{ewe pobednika i sve~ana dodela priznawa planirana je za sutra na platou novosadskog kupali{ta [trand.

Podr{ku ovim Igrama kao promoteri dali su srpski studenti koji spadaju u red vrhun-

skih svetskih sportista: Milo{ Krasi} (fudbaler), Ivana [panovi}, Mihajl Duda{ (atletika) i Goran Baj{anski (savate).

Sve~ana ceremonija otvarawa Igara, uz prigodan program i defile univerziteta u~esnika, odr`ati u danas u 10 ~asova na \a~kom igrali{tu, a predvi|eno je da Igre otvori predsednik Pokrajinske vlade dr Bojan Pajti}, a u~esnicima }e se obratiti i gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i}.

J. G.

FEQTON

5

19

KOSTA PAPI]: IZAZOVI AFRIKE

Pi{e: Slobodan Jakovqevi}

Dru gi put u Ni ge ri ji ra}ao sem se iz grada, u Vojvodini, koji je, po meni, imao velikih {ansi da u doglednoj budu}nosti ima stabilnog prvoliga{a.

Naravno, sa mnom na klupi.

Pregovori, prethodnog dana, su po~eli kako se samo po`eleti mo`e. Zna{, mi o~ekujemo od tebe to i to. Ti si mlad stru~wak i mi bismo ti dali {ansu.

Ja trener u Prvoj ligi. Najzad prava {ansa. Igrati s Partizanom i Zvezdom. I, naravno, pobediti. E, to je ono o ~emu sam ma{tao i za {ta sam se, na kraju krajeva, i {kolovao. Razgovor je tekao u pravcu koji mi je odgovarao sve dok nismo stigli do moje plate. Nisam o~ekivao milione, kamione, avione. Ali neku pristojnu platu, od koje se mo`e `iveti, jesam.

Dobro, koliko vi nudite, poku{ao sam da preuzmem inicijativu. U glavi sam posao ve} prihvatio, ve} razmi{qao o taktici, fizi~koj pripremi. Znao sam da }e plata biti mala, ali i na~in kako, kasnije, da poku{am da je pove}am. Potpuno sam bio spreman na sve zamke. Odgovor koji sam ~uo bio je {ok, ne samo za mene, nego i za sve prisutne na razgovoru.

- Vidi, platu nema{ prva ~etiri meseca. A ako pobedi{ sve protivnike, ponovo }emo sesti i dogovoriti se oko daqe saradwe.

Rekao sam da }u da razmislim.

Ipak, nijedna vrata za sobom ne treba zalupiti i zatvoriti.

U kolima, koja sam ja vozio, sedeo je i jedan od ~lanova uprave kluba i poku{avao da mi objasni da }e pokup{ati da ubedi doti~- Ikoji klub nog predsednika da, ipak, ne{to plati. Stalno mi je prigovarao kako ja, eto, na wegovu „ponudu„ nisam reagovao. Kako da reagujem? Dobro je da sam ostao pribran i da mu nisam ne{to „rekao„. Usred tog razgovora zazvonio mi je mobilni telefon. Na drugoj strani bio je direktor Sportskog dru{tva Vojvodine, gospodin Rajko Kijac.

- Do|i sutra u moju kancelariju. Imam posao za tebe.

Da qi raz go vo ri s mo jim „prijateqem„ nisu vi{e imali nikakvog smisla. Jer, posao koji mi se nudi se ne odbija.

Dogovor u Sportskom dru{tvu zavr{en je za pet minuta i ja sam imenovan za sportskog direktora Sportskog dru{tva Vojvodina u Novom Sadu. I to je posao o kojem sam ma{tao.

Svi klubovi u sastavu Sportskog dru{tva Vojvodina, a ima ih 32 u 24 grane sporta, ima}e obavezu da i oko najsitnijih detaqa sara|uju sa mnom. E, to je ve} ne{to.

O plati ni re~i. Pitam da li je uop{te imam. Pa, naravno, dobijem odgovor. I ja zadovoqan. Pro{lo je nekoliko nedeqa u upoznavawu s ~lanicama dru{tva i posla. Usput sa~inim program i poka`em ga direktoru.

- Ako ovo uspe, bi}e{ najboqi menaxer u dr`avi. A, bogami, i {ire, ka`e mi Kijac.

U tom programu i ideja da se u jednom danu odr`i ~etvorome~ Vojvodina - Barselona, u fudbalu, ko{arci, odbojci i rukometu.

Odgovor iz {panije stigao je u rekordnom roku. „Ideja je odli~na. Prihvatamo je, samo, trenutno nije pravo vreme za to”, stajalo je u odgovoru.

V

Za{to nije pravo vreme?

Taj projekat je ra|en u januaru, na po~etku godine, a ~etvorome~ je planiran za jun. Ni slutio tada nisam da su oni mnogo boqe od nas znali {ta se priprema mojoj zemqi.

O posledicama bombardovawa Srbije od 24. marta 1999. godine sve se zna. I svi smo tada ne{to izgubili. Ali {ta posle uspostavqenog mira?

Bilo je to pitawe bez konkretnog odgovora. U sportu se radilo, da tako ka`em, iz inata. Nestao je nekada{wi entuzijazam. Samo se pri~alo o novcu. A wega nema. A kada }e ga biti, ne zna se. Gde god se pojavi{ da tra`i{ novac usledi kod svih istovetan odgovor: Ma kakav sport. Zar ne vidi{ da nema {ta da se jede?

Novac treba za obnovu infrastrukture, poru{enih objekata.

Platu nisam dobio, iako sam je zaradio, osam meseci.

Svaki poku{aj da se obezbedi koliko toliko novca za `ivot, svodio se samo na poku{aj. Naravno, bez rezultata.

Morao sam ne{to da preduzmem. Ali {ta?

Telefoni su tih avgustovskih dana retko zvonili. Ali jedan poziv promenio je sve.

Javio mi se Edi. Trenutno s porodicom `ivi u Ma|arskoj.

Sklonio se tamo od bombardo-

vawa. Pozvao me je da se vidimo. Prihvatio sam poziv sa zadovoqstvom.

Kada sam do{ao ku}i shvatio sam da }u ponovo u Afriku. Nigerija, ponovo „Ikoji klub„, hotel, taksi, gu`va.

Opet bez struje i vode. Ali, ne{to se moralo u~initi da bi se `ivelo. Ne samo ja, ve} i moja porodica. Postalo mi je jasno da ako ho}u da nastavim trenersku karijeru da moram to da poku{am da ostvarim u inostranstvu. Da tamo napravim rezultat koji bi me preporu~io i u mojoj zemqi. Ovde nema posla. A mogu da dobijem klub i zavr{im u beton ligi iz koje ni dobar rezultat ne garantuje rad u kvalitetnim ligama. O prvoj i da ne govorim. Ne znam nikoga kojem je to uspelo.

Posao koji sam do tada radio, sli ~an je tre ner skom, ali je imao ve }u {i ri nu.

Imao je vi{e kreativnih mogu}nosti. Dugo sam radio i najzad napravio vrlo ambicio zan pro gram. Kon sul to vao sam se s direktorom Sportskog dru{tva Vojvodina i po wegovoj reakciji shvatio da sam napravio ne{to dobro i vredno. Radilo se o {kolovawu nigerijskih studenata za trenere u raznim sportovima, uglavnom s loptom, jer u tim sportovima smo mi najja~i.

Predvi|eno je i organizovawe kampova za usavr{avawe dece, u kojima bi na{i profesori vodili nastavu i treninge. U okviru programa na{a strana bi dala dva selektora, a ako treba i vi{e, {to za mla|e kategorije, {to za seniore.

Stavim program u ta{nu, pozajmim novac i eto mene ponovo u avionu. Destinacija: Lagos - Nigerija - Afrika.

SUTRA: Srpski jezik u „Ikoji klubu”

20

sport

petak19.avgust2011.

dnevnik

RAS PO RED JE SE WEG DE LA PR VEN STVA POD RU^ NE LI GE NO VI SAD

1.

kolo

Ka bel- Me ta lac AV Vr bas- Su tje ska (BDP) Bo rac- Omla di nac Sla vi ja (NS)- [aj ka{ Sla vi ja (P)- Stra `i lo vo Mi lan Ba~ ka - Sr bo bran Je din stvo - Sta ri grad Her ce go vac - Pe tro va ra din

2.

kolo

kolo

Me ta lac AV - Sr bo bran Stra `i lo vo Mi lan - Sta ri grad [aj ka{ - Pe tro va ra din Omla di nac - Her ce go vac Su tje ska - Je din stvo Ka bel - Ba~ ka Vr bas - Sla vi ja (P) Bo rac - Sla vi ja (NS)

7.

kolo

Sla vi ja (NS) - Me ta lac AV Sla vi ja (P) - Bo rac Ba~ ka - Vr bas Je din stvo - Ka bel Her ce go vac - Su tje ska Pe tro va ra din - Omla di nac Sta ri grad - [aj ka{ Sr bo bran - Stra `i lo Mi lan

8.

kolo

(10. i 11. septembar, 17)

Me ta lac AV -Sta ri grad Sr bo bran - Pe tro va ra din Stra `i lo vo Mi lan - Her ce go vac [aj ka{ - Je din stvo Omla di nac - Ba~ ka Su tje ska - Sla vi ja (P) Ka bel - Sla vi ja (NS) Vr bas - Bo rac

Sla vi ja (P) - Me ta lac AV Ba~ ka - Sla vi ja (NS) Je din stvo - Bo rac Her ce go vac - Vr bas Pe tro va ra din - Ka bel Sta ri grad - Su tje ska Sr bo bran - Omla di nac Stra `i lo vo Mi lan - [aj ka{

10.

Me ta lac AV - [aj ka{ Omla di nac - Stra `i lo vo Mi lan Su tje ska - Sr bo bran Ka bel - Sta ri grad Vr bas - Pe tro va ra din Bo rac - Her ce go vac Sla vi ja (NS) - Je din stvo Sla vi ja (P)- Ba~ ka

11.

Ba~ ka - Me ta lac AV Je din stvo - Sla vi ja (P) Her ce go vac - Sla vi ja (NS) Pe tro va ra din - Bo rac Sta ri grad - Vr bas Sr bo bran - Ka bel Stra `i lo vo Mi lan - Su tje ska [aj ka{ - Omla di nac

12.

Me ta lac AV - Stra `i lo vo Mi lan [aj ka{ - Sr bo bran Omla di nac - Sta ri grad Su tje ska - Pe tro va ra din Ka bel - Her ce go vac Vr bas - Je din stvo Bo rac - Ba~ ka Sla vi ja (NS) - Sla vi ja (P)

Je din stvo - Me ta lac AV Her ce go vac - Ba~ ka Pe tro va ra din - Sla vi ja (P) Sta ri grad - Sla vi ja (NS) Sr bo bran - Bo rac Stra `i lo vo Mi lan - Vr bas [aj ka{ - Ka bel Omla di nac - Su tje ska

14.

(19. i 20. novembar, 13.30)

Me ta lac AV - Su tje ska Ka bel - Omla di nac Vr bas - [aj ka{ Bo rac - Stra `i lo vo Mi lan Sla vi ja (NS) - Sr bo bran Sla vi ja(P) - Sta ri grad Ba~ ka - Pe tro va ra din Je din stvo - Her ce go vac

15.

kolo

(29. i 30. oktobar, 14)

kolo

(8. i 9. oktobar, 15.30)

(12. i 13. novembar, 14)

kolo

(22. i 23. oktobar, 14.30)

kolo

(1. i 2. oktobar, 15.30)

13.

kolo

(15. i 16. oktobar, 15)

kolo

(24. i 25. septembar, 15.30)

kolo

(3. i 4. septembar, 17)

Vr bas - Me ta lac AV Bo rac - Ka bel Sla vi ja (NS) - Su tje ska Sla vi ja (P) - Omla di nac Ba~ ka - [aj ka{ Je din stvo - Stra `i lo vo Mi lan Her ce go vac - Sr bo bran Pe tro va ra din - Sta ri grad

4.

Bo rac - Me ta lac AV Sla vi ja (NS) - Vr bas Sla vi ja (P) - Ka bel Ba~ ka - Su tje ska Je din stvo - Omla di nac Her ce go vac - [aj ka{ Pe tro va ra din - Stra `i lo vo Mi lan Sta ri grad - Sr bo bran

6.

9.

kolo

(17. i 18. septembar, 16.30)

kolo

(27. i 28. av gu st, 17)

Me ta lac AV - Pe tro va ra din Sta ri grad - Her ce go vac Sr bo bran - Je din stvo Stra `i lo vo Mi lan - Ba~ ka [aj ka{- Sla vi ja (P) Omla di nac - Sla vi ja (NS) Su tje ska - Bo rac Ka bel - Vr bas

3.

5.

kolo

(20. i 21. av gu st, 17)

(5. i 6. novembar, 14)

Mta lac AV - Omla di nac Su tje ska - [aj ka{ Ka bel - Stra `i lo vo Mi lan Vr bas - Sr bo bran Bo rac - Sta ri grad Sla vi ja (NS) - Pe tro va ra din Sla vi ja (P) - Her ce go vac Ba~ ka - Je din stvo

(26. i 27. novembar, 13)

Her ce go vac - Me ta lac AV Pe tro va ra din - Je din stvo Sta ri grad - Ba~ ka Sr bo bran - Sla vi ja (P) Stra `i lo vo-Mi lan - Sla vi ja (NS) [a ka{ - Bo rac Omla di nac - Vr bas Su tje ska - Ka bel NA PO ME NA: Sla vi ja (No vi Sad), Vr bas, Me ta lac AV, Sr bo bran, Stra `i lo vo Mi lan i [aj ka{, svo je utak mi ce ka da su do ma }i ni igra ju su bo tom,a eki pa Ka bel svo je utak mi ce ka da je do ma }in igra ne de qom u 10 ~a so va. U pred i gri igra ju omla din ski ti mo vi, je di no na igra li {tu Ka be la se po sle utak mi ca pr vih ti mop va sa sta ju omla din ci.

RAS PO RED JE SE WEG DE LA PR VEN STVA GRAD SKE LI GE NO VI SAD

1.

kolo

TSK - Par ti zan Fru {ko go rac - Fru {ko g . par ti zan Pro le ter - Vi no gra dar Mla dost - Fu tog Ba~ ka - Si rig Sre mac - @e le zni ~ar Ta tra - ^e nej Bo rac - Di na mo

2.

kolo

Par ti zan - ^e nej @e le zni ~ar - Di na mo Si rig - Bo rac Fu tog - Ta tra Vi no gra dar - Sre mac Fru {ko gor ski par ti zan - Ba~ ka TSK - Mla dost Fru {ko go rac - Pro le ter

5.

kolo

Pro le ter - Par ti zan Mla dost - Fru {ko go rac Ba~ ka - TSK Sre mac - Fru {ko gor ski par ti zan Ta tra - Vi no gra dar Bo rac - Fu tog Di na mo - Si rig ^e nej - @e le zni ~ar

6.

Fru {ko go rac - Par ti zan Pro le ter - TSK Mla dost - Fru {ko gor ski par ti zan Ba~ ka - Vi no gra dar Sre mac - Fu tog Ta tra - Si rig Bo rac - @e le zni ~ar Di na mo - ^e nej Na po me na: @e le zni ~ar, Mla dost, Fru {ko gor ski par ti zan, kao do ma }i ni igra ju su bo tom.

Par ti zan - @e le zni ~ar Si rig - ^e nej Fu tog - Di na mo Vi no gra dar - Bo rac Fru {ko gor ski par ti zan - Ta tra TSK - Sre mac Fru {ko go rac - Ba~ ka Pro le ter - Mla dost

7.

Par ti zan - Si rig Fu tog - @e le zni ~ar Vi no gra dar - ^e nej Fru {ko gor ski par ti zan - Di na mo TSK - Bo rac Fru {ko go rac - Ta tra Pro le ter - Sre mac Mla dost - Ba~ ka

9.

kolo

Ba~ ka - Par ti zan Sre mac - Mla dost Ta tra - Pro le ter Bo rac - Fru {ko go rac Di na mo - TSK ^e nej - Fru {ko gor ski par ti zan @e le zni ~ar - Vi no gra dar Si rig - Fu tog

Mla dost - Par ti zan Ba~ ka - Pro le ter Sre mac - Fru {ko go rac Ta tra - TSK Bo rac - Fru {ko gor ski par ti zan Di na mo - Vi no gra dar ^e nej - Fu tog @e le zni ~ar - Si rig

Par ti zan - Vi no gra dar Fru {ko gor ski par ti zan - Fu tog TSK - Si rig Fru {ko go rac - @e le zni ~ar Pro le ter - ^e nej Mla dost - Di na mo Ba~ ka - Bo rac Sre mac - Ta tra

13.

10.

Par ti zan - Fu tog Vi no gra dar - Si rig Fru {ko g. par ti zan - @e le zni ~ar TSK - ^e nej Fru {ko go rac - Di na mo Pro le ter - Bo rac Mla dost - Ta tra Ba~ ka - Sre mac

11.

(5. i 6. novembar, 14)

Ta tra - Par ti zan Bo rac - Sre mac Di na mo - Ba~ ka ^e nej - Mla dost @e le zni ~ar - Pro le ter Si rig - Fru {ko go rac Fu tog - TSK Vi no gra dar - Fru {ko g. par ti zan

14.

kolo

(15. i 16. oktobar, 15)

kolo

(28. septembar, sreda, 16)

(29. i 30. oktobar, 14.30)

kolo

(8. i 9. oktobar, 15.30)

kolo

(24. i 25. septembar, 16)

12.

kolo

(1. i 2. oktobar, 15.30)

kolo

(17. i 18. septembar, 16)

kolo

(3. i 4. septembar, 16.30)

8.

kolo

(10. i 11. septembar, 16.30)

kolo

(27. i 28. av gu st, 17)

Par ti zan - Di na mo ^e nej - Bo rac @e le zni ~ar - Ta tra Si rig - Sre mac Fu tog - Ba~ ka Vi no gra dar - Mla dost Fru {ko gor ski par ti zan - Pro le ter TSK - Fru {ko go rac

3.

4.

kolo

(20. i 21. av gu st, 17)

(12. i 13. novembar, 13.30)

Par ti zan - Fru {ko gor ski par ti zan TSK - Vi no gra dar Fru {ko go rac - Fu tog Pro le ter - Si rig Mla dost - @e le zni ~ar Ba~ ka - ^e nej Sre mac - Di na mo Ta tra - Bo rac

15.

kolo

(22. i 23. oktobar, 15)

Sre mac - Par ti zan Ta tra - Ba~ ka Bo rac - Mla dost Di na mo - Pro le ter ^e nej - Fru {ko go rac @e le zni ~ar - TSK Si rig - Fru {ko gor ski par ti zan Fu tog - Vi no gra dar

(19. i 20. novembar, 13)

Bo rac - Par ti zan Di na mo - Ta tra ^e nej - Sre mac @e le zni ~ar - Ba~ ka Si rig - Mla dost Fu tog - Pro le ter Vi no gra dar - Fru {ko go rac Fru {ko gor ski par ti zan - TSK

SPORT

c m y

dnevnik

21

petak19.avgust2011.

POMO] KLADIONI^ARIMA [PA NI JA–PRI ME RA Su bo ta

Espa wol - Gra na da Le van te - Sa ra go sa Vi qa re al - Hi hon Osa su na - Va len si ja

(18) (18) (20) (22)

R. Va qe ka no - Ma jor ka San tan der - He ta fe Real (M) - Bil bao Ma la ga - Bar se lo na Be tis - Se vi qa

(12) (16) (18) (20) (22)

So si je dad - Atle ti ko (M)

(21)

Ne de qa

Po ne de qak

[PA NI JA–SE GUN DA Da nas

Vi qa re al 2 - Her ku les

(21)

Va qa do lid - Al ko ja no Hu e ska - Bar se lo na 2 Nu man si ja - Gva da la ha ra El ~e - Kor do ba Sel ta - Hi ro na Las Pal mas - Al ka ron Re a kre a ti vo - Mur si ja

(16) (18) (18) (18) (18) (20) (20)

Kar ta ge na - De por ti vo Al me ri ja - Him na stik Kse rez - Sa ba deq

(12) (12) (20)

Su bo ta

Ne de qa

NE MA^ KA BUN DES LI GA Da nas

Bo ru si ja (M) - Volf sburg (20.30)

Su bo ta

Bo ru si ja (D) - Nir nberg (15.30) Ba jern - Ham burg (15.30) Ver der - Fraj burg (15.30) [tut gart - Ba jer (L) (15.30) Aug zburg - Ho fen hajm (15.30) Keln - Kaj zer sla u tern (18.30)

Ne de qa

Majnc - [al ke Ha no ver - Her ta 1. Majnc 2 2 2. Ha no ver 2 2 3. [tut gart 2 1 4. Bo ru . (M) 2 1 5. Volf sburg2 1 6. [al ke 2 1 7. Bo ru . (D) 2 1 8. Ver der 2 1 9. Nir nberg 2 1 11. Ba jern (M) 2 1 12. Ba jer (L) 2 1 13. Aug zburg 2 0 14. Fraj burg 2 0 15. Her ta 2 0 16. Ham bur ger2 0 17. Kaj zer sla u.2 0 18. Keln 2 0

0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 0 2 1 1 1 1 0

0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 0 1 1 1 1 2

(15.30) (17.30) 4:1 6 4:2 6 4:1 4 2:1 4 3:1 3 5:4 3 3:2 3 2:1 3 2:2 3 1:1 3 1:2 3 3:3 2 3:4 1 2:3 1 3:5 1 1:3 1 1:8 0

FRAN CU SKA Su bo ta

Bor do - Ok ser Brest - Lion Kaen - Lil Di `on - Lo ri jen Ni ca - Tu luz Aja ~io - Evi jan

(19) (19) (19) (19) (19) (21)

Mon pe qe - Ren Nan si - So {o PS@ - Va len si jen Mar sej - Sent Etjen

(17) (17) (17) (21)

Ne de qa

1. Tu luz 2. Mon pe qe 3. Kaen 3. Sent Etjen 5. Ren 6. Lion 7. Evi jan 8. Lo ri jen 9. Mar seq 10. Brest 11. So {o 12. Bor do 13. Nan si 13. Lil 13. PS@ 16. Va len si jen 17. Ok ser 18. Aja ~io 19. Ni ca 20. Di `on

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 1 1 1 1 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2

4:0 4:1 3:1 3:1 6:2 4:2 3:2 2:1 4:4 2:2 3:4 2:3 1:2 1:2 1:2 0:1 3:5 1:3 1:4 1:7

6 6 6 6 4 4 4 4 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0

BEL GI JA Da nas

Lirs - Ber {o

(20.30)

Su bo ta

Ne de qa

Va re gem - Klub Bri` An der leht - Mons Stan dard - Kor trijk 1. Klub Bri` 2. An der leht 3. Me he len 4. Mons 5. Genk 6. Kor trijk 7. Va re gem 8. Gent 9. Ber {ot 10. Stan dard 11. Serkl Bri` 12. Le u ven 13. Lirs 14. STVV 15. Lo ke ren 16. Ve ster lo

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

1 0 0 2 2 2 2 1 1 1 1 0 2 1 1 1

(20) (20) (20) (20) (18) (18) (20.30)

0 1 1 0 0 0 0 1 1 1 1 2 1 2 2 2

\a vo li lo ve pev ce

9:3 5:3 5:5 6:4 5:3 3:1 3:1 5:4 6:6 5:5 2:3 3:4 2:3 6:9 1:4 1:8

7 6 6 5 5 5 5 4 4 4 4 3 2 1 1 1

Su bo ta

San der lend - Wu kasl Ar se nal - Li ver pul Aston Vi la - Blek burn Ever ton - Kvins Park Svon si - Vi gan ^el zi - VBA

(1.60) Man ~e ster ju naj ted - (3.60) To ten hem (5.50)

Ne de qa

Po ne de qak

Man ~e ster j . - To ten hem

1 1. Bol ton 2. Man. si ti 1 3. Man ~e ster j. 1 3. Vul ver hemp. 1 1 5. Li ver pul 1 5. Nor vi~ 5. San der lend 1 1 5. Vi gan 1 9. Ar se nal 9. Aston Vi la 1 1 9. ^el zi 9. Fu lam 1 1 9. Wu kasl 1 9. Sto uk 15. Ever ton 0 0 15. To ten hem 17. Blek burn 1 1 17. VBA 19. Kvins Park 1 1 19. Svon si

(2.15) Ar se nal - (3.10) Li ver pul (3.05)

Derbi 2. kola Premijer lige igra se na londonskim Emiratima, a rival tobxija je ekipa Liverpula. Na startu {ampionata puleni trenera Vengera odigrali su bez golova na gostovawu protiv Wukasla, dok je Liverpul kod ku}e izvukao bod protiv Sanderlenda (1:1). I jedna i druga ekipa u novi {ampionat u{le su s velikim ambicijama, a to je titula. Naime, tobxije su bez poraza na posledwih {est duel protiv crvenih. Na drugoj strani, izabranici Kenija Dagli{a, `ele da prekinu crnu seriju i osvajawem celog plena iskupe se za kiks na Enfildu. U redovima Liverpula ne}e biti povre|enog Xerarda, ali }e tandem Kerol - Suarez, uz Kujta biti glavna opasnost po gol doma}ina.

Pro{le sezone oba duela su zavr{ena identi~nim rezultatom i podelom bodova (1:1).

Na{ predlog: H

(1.35) Ba jern - (4.20) Ham bur ger (7.50) Fudbaleri Hamburga jo{ uvek pamte pro{logodi{we gostovawe protiv Bajerna na Alinac areni, kada su ih Bavarci ispratili sa {est golova. Kockasti su pro{le nedeqe ivukli bod u duelu sa Hertom (2:2), a na gostovawu u Minhenu bi}e li{eni usluga Kastelana. Na posledwih 14 utakmica na Alianc areni, doma}in je slavio na se-

No vi gol man Ju naj te da: Da vid De Gea

dam, gosti na dve utakmice uz pet remija. Posledwi put fudbaleri Hamburga pobedili su u Minhenu daleke 2007. godine, kada je rezultat glasio 2:1.

Na{ predlog: 1

(2.30) [tut gart - (3.20) Ba jer (L) (2.80) Jedan od najzanimqivijih duela ovog vikenda u Nema~koj sigurno je gostovawe Bajera na Mercedes Benc areni u [tutgartu. [vabe su dobro startovale u prva dva kola. Nakon pobede protiv [alkea 3:0, osvojili su bod na gostovawu u Mehengladbahu (1:1) i sada }e poku{ati da upi{u novu trojku na svom bu wi {tu. [va be }e kompletne na megdan farmaceutima. Bajer je nakon startnog poraza od Majnca 2:0, uspeo da slavi protiv Verdera (1:0), a [urle, Kisling, Bender i Derdiok poku{a}e da nastave seriju dobrih partija protiv [tutgarta. Pro{le sezone, farma-

ceuti su dobili oba duel, a ni golova nije falilo. U prvom me~u bilo je 4:1, u revan{u jedan vi{e- 4:2.

Na{ predlog: 3+

(2.80) Osa su na - (3.20) Va len si ja (2.40) [panska Premijer liga startuje ovog vikenda, a fudbaleri Valensije gostuju u Pamploni na stadionu Rejno Navara, gde ih o~ekuje okr{aj protiv Osasune.

Devetoplasirani tim pro{le sezone, ugosti}e tre}eplasirani, a uloga favorita je na strani slepih mi{eva, koji su pro{le godine nisu uspeli da slave na ovom stadionu (1:0 za Osasunu). Trener Mendilibar, pri`eqkuje pobedu pred doma}in navija~ima, a jedan od igra~a koji }e se na}i u startnoj postavi je i biv{i igra~ Crvene zvezde Dejan Leki}. Trener Valensije, Unai Emeri, ima}e na raspolagawu gotovo isti tim kao i pro{le godine.

Na{ predlog: 2

(1.45) PS@ - (3.50) Va len si jen (6.50) Upra va i qu bi te qi PS@ -a mno go o~e ku ju od re no vi ra nog ti ma sve ta ca ove se zo ne. Tre ner Kam bu a re na ja vio je ju ri{ na ~e tvr tu ti tu lu u isto ri ji klu ba, ali Pa ri `a ni na star tu {am pi o na ta igra ju da le ko od o~e ki va nog. Na kon po ra za na Par ku prin ~e va od Lo ri je na (0:1), Ga me i ro i dru go vi us pe li su da osvo je sa mo bod pro tiv Re na (1:1) i po sle dva ko la osvo je sa mo je dan bod. Na re du je duel pro tiv Va len si je na ko ji je pro {le se zo ne za vr {io na 12. me stu, a am bi ci je „la bu do va” su da u no vom pr ven stvu iz bo re mno go bo qi pla sman. Pro {le se zo ne oba du e la pri pa la su fud ba le ri ma PS@ - a (3:1 i 2:1), a Va len si jen ni je sla vio na po sled wih pet go sto va wa u Pa ri zu.

Na{ pred log: 1 I.G.

Por tu gal ci i Bra zil ci u fi na lu

RU SI JA

BO SNA I HER CE GO VI NA

PR VEN STVO CR NE GO RE

12 11 11 10 9 9 9 8 6 6 5 4 5 4 3 3

6 7 5 4 7 6 4 6 8 4 6 7 2 4 7 7

2 2 4 6 4 5 7 6 6 10 9 9 13 12 10 10

37:15 31:13 36:23 27:22 26:17 22:17 24:20 31:22 24:26 18:28 14:27 18:32 17:24 21:35 17:26 12:28

42 40 38 34 34 33 31 30 26 22 21 19 17 16 16 16

4:0 4:0 2:1 2:1 1:1 1:1 1:1 1:1 0:0 0:0 0:0 0:0 0:0 0:0 0:0 0:0 1:2 1:2 0:4 0:4

Subota Le o tar - Slo bo da Ko za ra - GO[K Ga be la Ru dar (P) - Zvi je zda Sla vi ja - ^e lik Trav nik - @e qe zni ~ar Si ro ki bri jeg - Bo rac Sa ra je vo - Ve le`

Ne de qa

Zriw ski - Olim pik 1. Sa ra je vo 2 2 2. Ve le` 2 2 3. Bo rac 2 2 3. [i ro. Bri jeg2 2 5. Zriw ski 2 1 6. Trav nik 2 1 7. @e qe z.

2 1 8. Slo bo da 2 1 9. Sla vi ja 2 1 10. Olim pik 2 0 11. Le o tar 2 0 12. Zvi je zda 2 0 13. Ru dar 2 0 14. Ko za ra 2 0 15. ^e lik 2 0 16. GO[K 2 0

0 0 0 0 1 1 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0

0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2

(17) (17) (17) (17) (17) (20) (21) (18.30) 6:2 6 5:1 6 4:1 6 4:1 6 5:3 4 4:3 4 4:2 3 2:2 3 1:3 3 2:3 1 1:3 1 0:2 1 1:4 1 0:2 0 2:5 0 1:5 0

Ben fi ka - Fe i ren se Aka de mi ka - Rio Ave P. Fe re i ra - Le i ria Be i ra Mar - Spor ting Bra ga - Ma ri ti mo Ol ha nen se - V. Se tu bal

Su bo ta Ne de qa

Po ne de qak

1. Kar dif 2 2. Sa ut hemp ton2 3. Blek pul 2 2 4. Braj ton 5. Der bi 2 6. Mil vol 2 7. Re ding 2 8. Midlzbro 2 2 9. Ip svi~ 10. Kri stal 2 11. Pi ter bo rou 2 12. Bir ming hem 2 13. Hal 2 14. Vest Hem 2 15. Le ster 2 16. Por tsmut 2 17. Vat ford 2 2 18. Barn sli 19. Burn li 2 20. No tin gem 2 21. Don ka ster 2 22. Ko ven tri 2 0 2 23. Lids 24. Bri stol 2

2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 0 1 0 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 2 2 0:2 0 2 0 2

[KOT SKA

4:1 4:1 3:1 3:1 3:1 4:2 4:2 3:2 3:1 3:2 3:3 2:2 1:1 1:1 1:2 2:3 2:3 0:1 2:4 0:2 1:3 0 1:4 1:6

Su bo ta

Aber din - In ver nes Dan di - Dan ferm lajn Hi ber ni jan - Setn Mi ren

6 6 6 6 6 4 4 4 3 3 3 3 3 3 3 1 1 1 1 1 0 0 0

(16) (16) (16)

Ma der vel - Ren xers (15.15) Kil mar nok - Harts (16) Sel tik - Sent Yon ston (16)

1. Ma der vel 4 2. Sel tik 3 3. Ren xers 3 4. Kil mar nok 3 5. Dan ferm lajn3 6. St. Mi ren 4 7. Dan di 4 8. Harts 4 9. Hi ber ni jan 3 10. St. Johnsto ne3 11. Aber deen 4 12. In ver nes 4

3 3 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0

1 0 1 2 2 2 2 1 0 1 1 1

0 0 0 0 0 1 1 2 2 2 3 3

5:0 8:1 5:1 5:2 4:3 2:2 4:7 4:3 2:6 0:3 0:5 3:9

10 9 7 5 5 5 5 4 3 1 1 1

Danas (20) (20)

Subota

(1:1) (Jovanovi} 32’, 74’, Golubovi} 50’ - Pejakovi} 23’, Jablan 78’), Rudar - Bokeq 4:1 (0:1) (Stojanovi} 63’, 65’, Jovanovi} 85’, Vlahovi} 90’ - Kalu|erovi} 13’), Budu}nost - Zeta 5:0 (3:0) (Golubovi} 17’, 20’, Adrovi} 37’, 85’, Bo{kovi} 53’pen).

Da nas

Vest Hem - Lids (14.15) Midlzbro - Bir min gem (16)

Sla ven - In ter Lo ko mo ti va - Ri je ka

POR TU GAL Por to - @il Vi sen te

3 3 3 3 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

HR VAT SKA

Mo gren bo qi od Su tje ske U 3. kolu fudbalskog prvenstva Crna Gora postignuti su slede}i rezultati: Grbaq - Berane 1:0 (1:0) (Simunovi} 8’), Mladost De~i} 1:0 (1:0) (Savi}evi} 4’), Mogren - Sutjeska 2:1 (1:1) (Mati} 2’, \or|evi} 82’ - Radovi} 50’pen), Petrovac - Lov}en 3:2

Ne de qa

(21)

(16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (18.20)

Ne de qa

SVET SKO PR VEN STVO (U 20)

Omla din ske fud bal ske re pre zen ta ci je Por tu ga li je i Bra zi la plasi ra le su se u fi na le pr ven stva sve ta u Ko lumbi ji. Por tu gal ci su sa vla da li vr {wa ke iz Fran cu ske re zul ta tom 2:0.

Strel ci su bi li Da ni lo u 9. i Oli ve i ra u 40. mi nu tu iz pe na la.

Istim re zul ta tom Bra zil je sa vla dao Mek si ko, a go lo ve za „ka ri o ke” po sti gao je En ri ke u fi ni {u su sre ta, 80. i 84. mi nu tu.

Fi nal na utak mi ca omladin skog pr ven stva sve ta na pro gra mu je u su bo tu u Bo go ti.

1. CSKA (M) 20 2. Ze nit 20 3. Di na mo 20 4. Spar tak (M)20 5. Ru bin 20 6. An `i 20 7. Ku ban 20 8. Lo ko mo tiv 20 9. Kra sno dar 20 10. Te rek 20 11. Am kar 20 12. Tomsk 20 13. Vol ga 20 14. Ro stov 20 15. Spar . (N) 20 16. K. So vje t. 20

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1

Su bo ta

Hamzi }a, ko ji je oti {ao u Azerbejxan. Nekada talentovani srpski ~uvar mre`e tokom karijere je branio jo{ boje Radni~kog iz Kragujevca, Teleoptika, Obili}a, Koblenca, En~epinga, Debrecina i Pjunika iz Jerevana.

Spar tak (N) - Spar tak (M) (16.45) An `i - Di na mo (M) (18) Ku ban - Vol ga (18.45) Lo ko mo t. (M) - Kra sno dar (19)

0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

Bri stol - Pors mut Braj ton - Blek pul Der bi - Don ka ster Hal - Kri stal P. Barn li - Kar dif No tin gem F. - Le ster Sa ut hemp ton - Mil vol Re ding - Barn sli Ko ven tri - Vot ford Pi ter bo ro - Ip svi~

Nekada{wi golman Partizana \or|e Panti} potpisao je ugovor sa ~lanom Premijer lige BiH, Sarajevom. Panti} je stavio paraf na jednu sezonu, sa opcijom produ`etka saradwe za jo{ godinu dana. Panti} }e u Sarajevu biti zamena za Dina

Nedeqa

1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

EN GLE SKA – ^EM PI ON [IP

Pan ti} pre {ao u Sa ra je vo

CSKA (M) - Tom Tomsk (14) Am kar - Ru bin (16) Kri la So vje tov - Ze nit (16.15) Te rek - Ro stov (18.30)

(13) (13.45) (16) (16) (16) (18.30)

No ri~ - Sto uk (14.30) Vul ver hemp ton - Fu lam (15) Bol ton - Man. si ti (17)

[ampion je uspe{no krenuo u odbranu titule, mada puleni trenera Fergusona nisu blistali na gostovawu protiv Vest Bromvi~a (2:1). Ovog vikenda novi izazov za Runija i drugov je duel protiv „pevaca” iz severnog Londona kojima je ovo premijerna utakmica u sezoni, s obzirom a je duel protiv Evertona odlo`en zbog nemira u Londonu. Bi}e ovo veliki izazov za ~etu trenera Rednapa koja }e bez povre|enih Xenasa, Sandra, Galasa i Pinawa poku{ati da prekine niz od 10 utakmice bez trijumfa nad rivalom. U taboru Man~estera, ne}e biti Vidi}a i Meksikanca Hernandeza koji su povre|eni.

Na{ predlog: 1

Su bo ta

Sent Tru den - Lo ke ren Lu e ven - Me he len Ve ster lo - Gent Serkl Bri` - Genk

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

NA[ PRED LOG

(21.15) (20.45) (19) (19) (19.15) (21.15) (21.15)

Kar lo vac - Ci ba li ja Osi jek - Di na mo (Z) Lu~ ko - Split Va ra `din - Istra [i be nik - Za dar

(20) (20) (20) (20) (20)

Ne de qa

Haj duk (S) - Za greb 1. Di na mo 2. Lo ko mo ti va 3. Haj duk 4. Osi jek 5. Sla ven 6. Ri je ka 7. In ter 8. Za dar 9. Za greb 10. Split 11. Istra 12. [i be nik 13. Ci ba li ja 14. Kar lo vac 15. Lu~ ko 16. Va ra `din

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

0 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0

0 1 0 2 1 1 1 1 0 2 0 0 0 0 1 0

(20) 1 0 1 0 1 1 1 1 2 1 3 3 3 3 3 4

1:0 12 8:1 10 7:3 9 8:3 8 6:4 7 5:3 7 5:3 7 4:5 7 4:5 6 7:6 5 3:6 3 2:6 3 3:8 3 3:12 3 1:5 1 1:7 0

22

kWiGA

petak19.avgust2011.

dnevnik

ДАНАС СЕ НАВРШАВА 75 ГОДИНА ОД СМРТИ ФЕДЕРИКА ГАРСИЈЕ ЛОРКЕ

П

Складан спој модернизма и традиције

ре 75 година, 19. августа 1936. године убијен је један од најзначајнијих шпанских песника и драматурга Федерико Гарсија Лорка. Рођен у селу Фуенте Вакуерос код Гранаде 5. јуна 1898. године, Лорка студира књижевност и права, а касније одлази у Мадрид где упознаје многе тадашње шпанске интелектуалце попут уметника Луиса Буњуела и Салвадора Далија, што је имало велики утицај на њега.Обзиром да је показивао велику заинтересованост за музику, њу је студирао код Мануела де Фаље, који му је усадио љубав према народној песми и усмерио га ка скупљању народног блага. Прву збирку песама ‘’Утисци и пејзажи‘’ издао је 1918. године. Ова збирка је написана традиционалним стилом дескриптивног реализма. Следећа његова збирка ‘’Књига песама‘’, коју је написао 1921. године почиње да одражава одлике Лоркине поезије: дубоки осећај за крајолик и родну земљу, сензибилност, смисао за музику стиха, сликовитост, инвентивност метафора и смрт као главни мотив.Потом, 1927. године, следи збирка ‘’Песме‘’ која обухвата све његове стихове настале од 1921. до 1924 године. Његова најпознатија збирка ‘’Цигански романсеро„ излази 1928, а до 1936. године излази у чак шест издања. Ова збирка садр-

жи 18 романси о андалузијским Циганима, о њиховим исконским страстима, веровањима и слепом предавању судбини. Она сједињује лирске, драмске и народне елементе песничког израза. ‘’Цигански романсеро‘’ садржи његове најпознатије песме, из којих се издвајају познати стихови и лајтмотиви као што су: ,,Поведох је до реке мислећи да девојка је, ал‘ удата она беше..” или ,,Зелено, волим те зелено”. Крајем 1920- их постаје веома депресиван, највише јер га околина и пријатељи нису прихватили због његове хомосексуалне орјентације. У то време Буњуел и Дали заједно раде филм ‘’Андалузијски

KWI­GA­ZA­U­VEK

пас‘’, који је Лорка протумачио као директан напад на њега. Од 1929. до 1930. године борави у Сједињеним Америчким Државама, највише у Њујорку, а затим се враћа у новопроглашену Републику Шпанију. Његова наредна збирка ‘’Песник у Њујорку‘’, настаје за време боравка у САД-у, а објављена је тек након његове смрти 1940. године у Мексику. Лорка у овој збирци осликава свој доживљај Америке као хаос модерне цивилизације без имало човечности у себи. У овој збирци се налази позната ода песнику Волту Витману. Лорка постаје директор позоришне трупе Ла Барака 1931. године, која обилази све шпанске по-

крајине играјући дела познатих шпанских писаца, као што су Лопе де Вега, Педро Калдерон де ла Барка и Мигел Сервантес.У том периоду посвећује се писању драма у којима описује патњу и људске страсти, пре свега жена. Врхунац његовог драмског стварања представља трилогија: ‘’Крвава свадба„, ‘’Јерма„ и ‘’Дом Бернарде Албе”. Лорка је писао и елегије, а најпознатије су ‘’Плач за Санчесом Игнасијем Мехијасом“ из 1935. године, у којој је опевао трагичну смрт свог пријатеља чувеног тореадора и ‘’Шест галицијских песама“ из исте године које су писане на галицијском дијалекту. Федерико Гарсија Лорка је у поезију унео нови, модернији израз и дах истинског лиризма. Он је складно спојио модернизам са традицијом. У време избијања шпанског грађанског рата затекао се у Визнару у Гранади. Војници Франкове цивилне гарде 19. августа 1936. су га ухапсили и стрељали, а тело су му бацили у необележени гроб. Франкова влада је покушала да уништи успомену на Лорку, тако што је уништила сва његова дела, а спомињање његовог имена је било строго забрањено. Како је био међу првим и најславнијим жртвама грађанског рата, Лорка је убрзо постао симбол жртве политичке репресије и фашистичке ти(Танјуг) раније.

ЉИЉАНА ПЕШИКАН - ЉУШТАНОВИЋ, ПРОФЕСОР УНИВЕРЗИТЕТА

Aко има раја, он је библиотека

К

ако у 30 до 40 редова рећи нешто о најдражим књигама? Шта изабрати? Најбоље или најдраже? Или је то можда једно исто!? Попут Дикенсовог господина Гемфилда, који „у некој врсти аритметичког очајања, наизменице злоставља свој мозак и свога магарца“ правим и одбацујем спискове. Јер, ако има раја он је библиотека с вратима од брунираног стакла, која пропуштају море беле светлости и гомилама књига – нових и оних које сам већ много пута читала. Припадам људима који се увек поново враћају појединим књигама и писцима. Бар једном годишње, то је неки од Дикенсових романа: „Оливер Твист”, „Давид Коперфилд”, „Велика очекивања”, „Суморна кућа”, „Цврчак на огњишту“, „Пиквиков клуб”... Живописност његових ликова, особито оних комичних, епизодних, увек поново ме опчињава. Толико да прихватам и његов патос и сентимент. Ако бих нешто издвајала из ових дела то би, пре свега, било детињство и одрастање Давида Коперфилда; несрећна женидба господина Бамбла у „Оливеру Твисту”; сабласна свадбена гозба госпођице Хавишам у „Великим очекивањима”; слика града у „Суморној кући“. И, наравно, приче и догодовштине Сема Велера старијег... С посебном страшћу враћам се и „Мајстору и Маргарити“ Михаила

Булгакова, нарочито историји Понција Пилата и првом појављивању Воланда у московском парку. Болан и разгаљујући, трагичан и комичан, сатиричан и лирски овај роман сажима, чини ми се, најбоља својства руског романа. Ипак, дело руске књижевности за којим најчешће посежем јесу Гогољеве приповетке. Она о деди који игра „дурака“ у капу са ђаволима, једно је од мојих најранијих читалачких искустава. Од наших писаца најчешће поново читам Пекићево „Златно руно“ и Андрића. Једини уметнички пандан Пекићевом делу није други роман већ чудесна грађевина – Гаудијева Саграда фамилија. Уз ова два писца, нарочито уз Андрића, ставила бих и Мана, пре свега „Чаробни брег” и „Лоту у Вајмару”, али и „Гесту Берлинга” Селме Лагерлеф и „Сестре Макиока” Ђуничира Танизакија. Фасцинира ме велика прича, спој локалног и светског, појединачног и општељудског. Међу савременим српским писцима издвојила бих Мирјану Новаковић, пре свега роман „Страх и његов слуга“ и Радослава Петковића: „Савршено сећање на смрт“. Ипак, ако би требало да кажем која су ми дела најдража то би били Сремчев „Поп Ћира и

KWI@EVNA BA[TINA

Лист за војне науке В

ојин, лист за војне науке, вештине и новости излазио је од 1864. до 1870. године. Издавао га је и уређивао Јован Драгашевић, а штампан је у Државној штампарији у Београду. Доносио је различите текстове из области војних наука, ратне историје, географије, топографије, статистике, војног законодавства, судства и сл., a илустрован је и пратећим прилозима. Најпре је излазио месечно, а од 1867. три пута месечно. Од бр. 3/1866. штампан је старим правописом. Лист постоји у Библиотеци Матице српске и обрађен је у електронском каталогу ове установе.

поп Спира”, Толкинов „Господар прстенова”, приповетке О’Хенрија и, пре свега, Керолова „Алиса у Земљи Чуда” и „Иза огледала”. Штавише, мислим да сам управо због Алисе... навикла да књиге поново читам. Добила сам је, чини ми се, када ми је било осам година, прочитала је и ништа ми није било јасно. Због тога сам је читала поново, и поново и читам је, ето, до данашњег дана. Можда је зато мој књижевни укус тако еклектичан и личи на ону моржеву песму: „о купусу и краљевима”.

TOP-LISTA Најтраженији наслови у књижари „Делфи” – клуб читалаца „Лагуна” 1. „Авантуре неваљале девојчице“, Марио Варгас Љоса – Лагуна 2. „Словенска митологија“, Ненад Гајић – Лагуна 3. „Од када сам се заволела волим“, Ивана Кузмановић – Лагуна 4. „Ловац на змајеве“, Халед Хосеини – Лагуна 5. „Рингишпил“, Јелена Бачић Алимпић – Лагуна 6. „Руска зима“, Дафни Калотај – Лагуна 7. „Хиљаду чудесних сунаца“, Халед Хосеини – Лагуна 8. „Сунце теби сунце мени“, Весна Дедић Милојевић – Чигоја штампа 9. „Судар краљева“, Џорџ Р. Р. Мартин – Лагуна 10. „Три метра изнад неба“, Фредерико Моћа – Океан

НАГРАЂИВАНИ РОМАН „БРУКЛИН“ У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ“

Живот ирских имиграната у САД

И

здавачка кућа ‘’Лагуна“ објавила је занимљив и квалитетан роман о имигрантима награђиваног ирског писца, новинара, критичара Колума Тоубина ‘’Бруклин“ koга уз Џона Банвила, сматрају најбољим живим ирским писцем, што потврђује и награда „Коста”, додељена 2009. Роман је прича о младој жени Ајлис Лејси која не успева да пронађе посао у Ирској 1950- их и у због тога емигрира у Њујорк где почиње да ради у једној локалној радњи и учи посао књиговође. Првобитно несрећна због досадног посла и непознате средине, Ајлис ускоро упознаје италијанског водоинсталатера Тонија у кога се заљубљује и за кога се касније удаје. Добивши вести да јој је сестра изненада умрла, Ајлис се враћа у Ирску где никоме не говори о свом браку и где улази у кратку аферу са Џимом Фарелом са којим се раније забављала, све време верујући да више не воли Тонија. Локална трачара, чија је рођака власница стана у коме је Ајлис живела у Њујорку, открива да је Ајлис удата. Ајлис одмах купује карту за САД, обавештава своју мајку о браку, оставља опроштајно писмо Џиму и одлази ка доковима. Овај роман из 2009. године побрао је похвале критичара који су поздравили као шитиво контролисане страсти али аутентичних детаља које савршено приказује подељеност живота али и срца Ајлис Лејси. Роман је добио Коста награду за најбољу књигу а нашао се и у најужем избору за Књижевну награду ИМПАК Даблин, као и у избору за Букерову награду 2009. године.

Књигу је превео Ненад Дропулић који је прочитао као велику причу о усамљености, о носталгији за завичајем, али и снази коју поседује главна јунакиња да истраје у испуњавању обећања. Тоубин је, према речима Дропулића, мајстор да у веома сведеном, ти-

хом причању очара читаоца обичним људским судбинама које су психолошки прецизно изнете пред праве књигољупце. Према оцени даблинског „Ајриш Тајмса”, ова књига је „без сувишне речи и мисли, најбоље Тоубиново дело до сада”. Тоубин је награђивани ирски писац и добитник више међународних и ирских признања, укључујући и ирску ПЕН награду 2011. године. Лист ‘’Обсервер“ прогласио га је једним од 300 највећих британских интелектуалаца, и поред тога што је Ирац.Аутор је неколико романа, укључујући ‘’Блеквотерски брод-светионик“ и ‘’Господар“ који су такође били у ужем избору за Букерову награду.

­ E Да Винчијев „Кодекс Арундел” N ET ­ ]O [ на Ајпеду

Љ

убитељи писане речи широм света моћи ће да виде белешке и цртеже Леонарда да Винчија, сакупљене у књизи Кодекс Арундел у високој дефиницији на Ајпеду, након што је Британска национална библиотека лансирала свој пројекат дигитализације дела рукописа у свом поседу, преноси агенција Ројтерс. Италијански рукопис написан Да Винчијевим карактеристичним начином писања као „одраз у огледалу„ - левом руком са десна на лево, представља збирку забелешки, цртежа и кратких трактата о разним темама, од физичких својстава воде до описа праисторијске морске немани.Рукописи који чине кодекс датирају из разних периода Да Винчијевог живота, а сакупљени су у једној књизи након његове смрти 1519. „Британска библиотека се обавезала да ће омoгућити што је шири увид у све њене збирке, у чему нам

дигитализација књига и рукописа увелико помаже„, казао је Френсис Бриндл, директор ове реномиране институције. Међу рукописима доступним путем Ајпеда је и чувени „Меркаторов Атлас„ из 16. века, дело фламанског картографа Герардуса Меркатора, за којег се верује да је смислио реч „атлас„ која означава збирку географских мапа. Следеће књиге које ће се наћи у високој дефиницији на Ајпеду биће „Алисине авантуре у подземљу„ (Alice‘s Adventures Under Ground) Луиса Керола, заправо оригинална верзија „Алисе у земљи чуда„, рукопис Хендловог ораторијума „Месија„ и Тиндејлова библија, прва штампана библија на енглеском језику. Британска национална библиотека очекује да ће у наредне две године омогућити увид у 75 наслова својих највреднијих рукописа.

ПРЕМИЈЕР МАЂАРСКЕ ВИКТОР ОРБАН ОДЛИКОВАО ДИРЕКТОРА НОВОСАДСКОГ ПОЗОРИШТА / УЈВИДЕКИ СИНХАЗА

Шандору Ласлу Награда за мањине Директора Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаза Шандора Ласла премијер Мађарске Виктор Орбан одликовао је Наградом за мањине Одељења за прекограничне Мађаре. Шандору Ласлу ће ово значајно признање сутра бити уручено у оквиру централне државне прославе дана државотворца Мађарске Светог Стефана. Награда за мањине се додељује истакнутим личностима и организацијама за изванредна достигнућа у области јавног живота, образовања, културе, верске делатности, науке, јавног информисања и привредног самоорганизовања у ванграничним мађарским заједницама. Н. П-ј.

У ОРГАНИЗАЦИЈИ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ДРУШТВА

Књижевна колонија на Андревљу

Међународна књижевна колонија Чортановци 2011, на којој ће у организацији Српског књежевног друштва, учествовати 10 писаца из Србије и иностранства, биће одржана од 10. до 17. септембра на Андревљу, на Фрушкој гори. Учесници колоније ће због реконструкције објеката Војвођанске владе у Чортановцима, бити смештени на Андревљу, на Фрушкој гори, а програм ће бити одржаван у Новом Саду, Сомбору, Београду, као и у Сремским Карловцима, у оквиру манифестације „Бранково коло”. Током одржавања колоније представиће се писци: Николај Бајтов (Русија), Исмаил Бандора (Јордан), Џејмс Сатерленд Смит (Енглеска), Агњешка Сиска (Пољска), Димитрис Сотакис (Грчка), Миле Стојић (Хрватска/Босна и Херцеговина), Мари-

kultura

c m y

dnevnik

јус Ћелару (Румунија), Владан Матијевић, Андрија Матић, Ивана Миланков (Србија). Међународна књижевна колонија Чортановци основана је 2001.у сарадњи са Српским ПЕН центром као важан сегмент међународне сарадње СКД-а и српских писаца уопште с писцима региона, Европе и света. Од оснивања до 2010. на колонији је учествовало стотинак писаца. Након завршетка Колоније биће објављен зборник изабраних текстова учесника, а њихови радови ће се наћи и у Књижевном магазину, гласилу Српског књижевног друштва. Колонију помажу Министарство културе Републике Србије, Влада Аутономне покрајине Војводине и Секретаријат за културу Скупштине града Београда, односно општина Стари град.

petak19.avgust2011.

23

ФЕСТИВАЛСКА ПОЗИВНИЦА ИЗ КАЊИЖЕ, 17. ПУТ

Разиграни хор, Нађ и великани џеза Међународни фестивал „Џез, импровизована музика” приређује се у Кањижи 17. пут од 8. до 10.септембра, а организатори из Уметничке радионице „Кањишки круг” најављују и овог пута богат и разноврстан програм. Музичко отварање фестивала, по традицији првог дана је на градској пијаци где ће наступити Бакош трио са изворном народном музиком, а увече у Дому уметности наставља се изложбом фотографија покојног Кањижанина Јаноша Вајде-Деске и са две радионице реномирнаих актера. Светски познати пијаниста Мишел Џефри наступаће са реномираним сенћанским композитором и виолистом Силардом Мезеијем, а потом наступа „Ферал хор” под вођством истакнутог енглеског певача Фила Минтона. Хор је састављен од 40 чланова из наше земље и прави је експеримент људске фантазије, јер ће се попут сличних пројеката који је Минтон остварио у својој каријери, користити свим гласовима, од разиграних тонова, људских гласова, преко чудних мелодија, па до нетемперираних гласова, разних шумова и гласова природе.

- Диригент хора Фил Минтон певање базира на елану и разиграности учесника, а цео материјал се обликује у оквиру радионице Регионалног креативног атељеа „Јожеф Нађ” - каже ументички директор Фестивала „Џез, импровизована музика” Золтан Бичкеи. Прво вече фестивала заокружиће квартет Михаља Дреша из Мађарске. Другог дана на кањишкој манифестацији у свет компоноване музике и традицију европске културе, посетиоце уводе дуо Милан Врсајков (виолончело) и Јасна

Надлес (флаута), који живи и ради у Истри, а између осталог изводи изузетна дела Кодаља, Тартинија, Баха и других класика. РКА „Јожеф Нађ” и познати кореограф и редитељ Јожеф Нађ представиће се радном премијером новог комада чији је насловза сада „У почетку”. Уз Нађа на сцени у новом комаду су плесачи Ђу-

битеље музике у Кањижи је гостовање састава „Астилеро” из Аргентине, који је постао светски познат по свом оригиналном, архаичном приступу у извођењу музике са пуно импровизација. Последњи дан фестивала отвара квартет Бурањ-Мезеи, који има пуно додирних тачака са музиком квартета Михаља Дреша, а музика

формацијама, јер његова свирка специфично спаја стару црну традицију са савременим струјањима. Састав Робинсон-Шип, најављују домаћини, биће велики доживљај свима који воле свет балада праћен пулсирањем правог џез ритма. Џем сешни кањишког фестивала биће све три вечери у знаку трија Јаноша Аведа из Мађарске.

овог састава се везује за традицију равнице, али је та традиција заогрнута рухом савременог човека. За завршетак права посластица је наступ трија једног од великана модерног камерног џеза Пери Робинсона, чији концерт се реализује уз помоћ Амбасаде САД у Београду, који за кањишки фестивал појачава Метју Шип, један од најкарактеристичнијих млађих црних музичара, виђен и добро знан у многим

Одржавање 17. међународног фестивала „Џез, импровизована музика” одржаће се уз подршку Покрајинског секретаријата за културу и јавно информисање АП Војводине, Министарства културе, информисања и информационог друштва Србије, Министарства културе Мађарске, РКА „Јожеф Нађ”, Општине и Месне заједнице Кањижа и других институција и донатора. М. Митровић

Аргентински састав „Астилеро“

ла Франциа, Габор Нађпал, Петер Гемза, Ана Рети и Јуња Иши, а он у новом остварењу развија игру користећи маске и архаичне костиме, инспирисан пре свега старим ритуалима. Публика ће имати прилику да види получасовну радну премијеру комада који Нађ планира да заврши целовечерњом представом у 2012. години. После позоришног ужитка, право изненађење и откровење за љу-

ГЛУМИЦА МИРЈАНА КАРАНОВИЋ ОЦЕНИЛА СТАЊЕ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ КАТАСТРОФАЛНИМ

ДИМИТРИЈЕ ВОЈНОВ КОСЦЕНАРИСТА ФИЛМА „ШИШАЊЕ” ПОВОДОМ НАГРАДЕ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ

Без стратегије, плана и визије за будућност

Сатисфакција за трогодишњи труд екипе

Глумица Мирјана Карановић оценила је да је стање у српској култури катастрофално и да не постоји никаква стратегија, план нити визија за будућност. Све зависи од енергије, памети и ентузијазма појединаца који имају визију шта би и како требало радити, рекла је Танјугу једна од најупечатљивијих глумица са простора бивше Југославије. „Само захваљујући таквим људима се нешто уопште дешава у овој земљи, позоришту и филму“, додала је добитница награде „Жанка Стокић”. Према њеним речима сасвим је извесно да не постоји културна стратегија, ни план, ни визија, министри долазе као да их је неко случајно довукао, да би касније у свакој чистки били први на удару. Због такве ситуације сви се ми ослањамо на интернационалне фондове и регионалну сарадњу, додала је глумица, која често сарађује са ауторима из бивших република али и с уметницима из света и која је ове године на „Марулићевим данима„ у

Сплиту добила награду „Марул„ за најбоље женско остварење. Говорећи о плановима за будућност, Мирјана Карановић је најавила да ради на сопственом пројекту и два међународна филма. ‘’Радим на свом пројекту о коме

не могу много да кажем јер га пишем, али мислим да ћу следеће године покушати да кренем у реализацију, да све то што сам написала неком предочим и почнем да прикупљам сараднике и средства“, рекла

У новом филму Андрее Штаке Карановићева ће се ускоро појавити у два нова филма. Први је швајцарске режисерке Андере Штаке са којом је радила на филму „Госпођица” . ‘’То је прича о односу две тинејџерке, одрастању, судару са околином, малом средином, клаустрофобијом, затвореношћу, излетима у свет маште и опасности таквог младалачког маштања које неки пут доведе до трагедије, а некад до тога да преживиш и кренеш даље“, рекла је Карановић о филму „Цуре”, који би требало да се у биоскопима појави 2012. године. Други пројекат је српско-грчки филм о жени која после смрти мајке проналази свог отуђеног оца, Грка. „’То је једна прича о породици“, кратко је објаснила глумица.

је она.‘’Тема је у складу са оним за шта се борим већ годинама. То је прича коју сам ја смислила и која је дуго живела у мени. То није моја животна прича, већ прича једне сасвим другачије жене али је и тема стварности у Србији“, додала је глумица позната по свом друштвеном ангажману. Карановићева ће се ускоро појавити у новом филму швајцарске режисерке Андере Штаке са којом је радила на филму ‘’Госпођица“ . „То је прича о односу две тинејџерке, одрастању, судару са околином, малом средином, клаустрофобијом, затвореношћу, излетима у свет маште и опасности таквог младалачког маштања које неки пут доведе до трагедије, а некад до тога да преживиш и кренеш даље“, рекла је Карановић о филму „Цуре“, који би требало да се у биоскопима појави 2012. године. Други пројекат је српско-грчки филм о жени која после смрти мајке проналази свог отуђеног оца, Грка. „То је једна прича о породици“, кратко је објаснила глумица. Осврнувши се на положај жена у филму и у Србији, Карановићева је констатовала да је „женама евидентно данас у оваквом друштву све теже и теже, зато што је и друштво све теже и теже”. „Терет те тежине увек се пребацује на слабије. Када је друштво у кризи онда се понаша као чопор са алфа мужјацима који за себе све грабе док слабији страдају„, рекла је она. „То је нешто са чиме живимо и некако смо навикли„.

Ко с ц е н а р и с т а филма “Шишање” Димитрије Војнов изјавио је да Прва награда и Награда секције ФИПРЕСЦИ Србија на 35. Фестивалу филмског сценарија у Врњачкој Бањи, представља “велику сатисфакцију за трогодишњи труд целе екипе”. “Леп је осећај када филм, који је био најгледанији у 2010. години, добије и једну еснафску награду и награду критике. Мислим да је то једна велика сатисфакција”, казао је Војнов у изјави Танјугу.

Он је изразио задовољство и захвалност у своје, и име Стевана Филиповића, који је са њим радио на сценарију и режирао филм, “што су у Врњачкој Бањи пронашли људе који су наградили три године њихо-

РТС - у сметају сцене насиља и секса Екипа „Шишања„ желела је да њихов филм буде приказан на РТС – у, али су у Јавном сервису одбили да га емитују, уз образложење да немају одговарајући термин.„Желели смо да један друштвено ангажован филм који отворено говори о проблему који је превазишао границе Србије и региона, буде приказан на Јавном сервису, али они нису могли да се одлуче да ли је боље да буде приказан у 20.30 или 22.30 часова„, рекао је продуцент Бранислав Јевић. Међутим, РТС је на свом сајту навео да остварења са сценама бруталног насиља и експлицитног секса нису примерена за емитовање у терминима за домаћи филм. Косценариста Димитрије Војнов је објаснио да када су представили сценарио људима из РТС-а, њихов коментар је, према његовим речима, био да филм „сувише песимистички приказује државне

институције„ и да, наводно, због тога није примерен Јавном сервису. Војинов је додао да је „Шишање” филм о друштвеном проблему, као и да је то остварење без неког великог маркетинга успео да буде најгледанији у 2010. Уредник филмског програма РТС-а Иван Карл је поводом ове полемике истакао да РТС „не купује и не приказује филмове, који не одговарају ставу да биоскопска публика није исто што и телевизијска”. Он наводи да своју одлуку неће променити и да је ово једини случај у последње четири године, да неки аутор или продуцентт филма, преко медија, оспорава право Филмске редакције РТС-а да самостално уређује програм. Филм „Шишање” биће приказан на Првој телевизији, а продуцент Јевић је истакао да очекује да ће филм, након телевизијске премијере ипак бити приказан и на РТС-у.

вог рада и сматрали да је то вредно пажње”. Уз подсећање да је филм добио спацијалну награду на словеначком “Гросман” фестивалу, а Никола Ракочевић награђен у Новом Саду за главну мушку улогу, Војнов је истакао да је награда Фестивала филмског сценарија ипак највеће признање до сада. Жири, у саставу сценариста Предраг Перишић (председник), редитељ Михаило Вукобратовић и књижевник Михајло Пантић, оценио је да се сценарио филма “Шишање” на “ангажован, храбар начин бави преиспитивањем друштвене стварности у Србији минулих година, фокусирајући се на деловање социјално маргиналних група које су манипулисане од стране корумпираних делова власти”. “Аутори филмским језиком, у великој мери на аутентичан и на тренутке драматичан начин, клизећи рубом натурализма и веризма, отварају преко потребан дијалог између бруталне стварности, у којој живе нове генерације, и арогантне власти”, сматра жири. У образложењу жирија секције Фипресци Србија, који је радио у саставу: Владимир Џудовић (председник), Саша Радојевић и Милош Милишић, наведено је да награђени сценарио “кореспондира са актуелним, посебно негативним појавама у транзиционом друштву, које имају далекосежне последице на генерације младих људи који одрастају”. Према речима Војнова, филму “Шишање” предстоји даљи фестивалски живот, али најважније је, додао је он, да је “филм заживео међу публиком”.

24

svet

petak19.avgust2011.

PRO TE STI PRO TIV PA PI NE PO SE TE [PA NI JI

RE A GO VA WA PO VO DOM PA QE WA AUTO MO BI LA U BER LI NU I BRAN DEN BUR GU

Uhap {e no osam de mon stra na ta MA DRID: [panska policija ju~e je saop{tila da je osmoro demonstranata uhap{eno i da je 11 qudi povre|eno u prekju~era{wim sukobima izme|u policije i demonstranata, koji se protive poseti pape Benedikta XVI. Papa }e u Madridu u~estvovati na 26. Svetskom danu mladih koji je po~eo utorak i traje do nedeqe a na kojem se o~ekuje vi{e od milion mladih katolika iz 193 zemqe.

Hiqade [panaca demonstriralo je na ulicama Madrida protiv papine posete, a suprotstavili su im se katoli~ki hodo~asnici koji su posedali na zemqu u molitvi, prenele su svetske agencije. Papa }e u Madridu boraviti do nedeqe, kako bi prisustvovao okupqawu katoli~ke omladine iz ~itavog sveta. U demonstracijama u~estvovalo je vi{e od stotinu grupa iz redova feministi~kog pokreta, homo-

dnevnik

seksualaca, kao i vi{e levi~arskih grupa.

Najvi{e ogor~ewa izazvale su procene da }e na organizaciju papine posete biti utro{eno 73 miliona evra i to u vreme ekonomske krize i smawewa plata.Organizatori, me|utim, navode da }e [panija od posete pape zaraditi vi{e nego {to }e potro{iti i da }e to podsta}i turizam.

(Ta njug)

Ne ma~ ki pi ro ma ni imi ti ra ju En gle ze BER LIN: Prva saznawa istrage pokazuju da paqewe automobila, ne samo u Berlinu, ve} prvi put i u pokrajini Brandenburg, ima politi~ku pozadinu, na vo di po li ti~ ki ne deq nik „[pigel’’. U no}i izme|u srede i ~etvrtka zapaqeno je devet, u utorak 15, a pro{log ponedeqka 11 auto mo bi la. Is tra ga nu di 5.000 evra nagrade za informa-

anga`manu za nadgledawe ulica, dugih otprilike 5. 400 kilometara, anga`ovan je i jedan helikopter, prenosi {tampa.

Aksel Andres je `rtva iz neproblemati~ne zapadne ~etvrti Berlina, wegov auto je pro{le no}i spaqen, a on „qut i razo~aran’’, prenose mediji izjavu ovog ~oveka, koji ka`e da su, neposredno pre nego {to je wegov

ta ko i luk su zne auto mo bi le.

Nem~ka {tampa pi{e da po ulicama Berlina divqaju apoliti~ni piromani i oni koji imitiraju Engleze, i da je unu{tavawe iz dosade problem na{eg doba, kao i da se dok se, ukazuje na levi~arski ekstremizam, skre}e pogled sa nema~ke desnice, koja je sma tra ju me di ji, naj ve }i pro blem za demorkatiju...

ciju o po~iniocima, koji su se, ocewuje {tampa, „ugledali’’ na vandale u Engleskoj “Ovo su bile tri vru}e no}i u hladnom berlinskom letu. Pre dve no}i ( do zore) zapaqeno je devet automobila-po~inioci nisu poznati, a povre|enih nema”.

To je kratak je opis doga|aja, o kojima ju~e nema~ka {tampa pi{e kao o ozbiqnoj pojavi, ~ije raz lo ge tek tre ba is tra `i ti.

Pogotovo {to ne gore samo skupi, ve} ~esto obi~ni autmobili. „Ovo je predstepenica za terorizam’’, skoro dramati~no je upozorio ekspert za unutra{wa pi ta wa So ci jal de mo krat ske partije (SPD) Ditrih Vifel{pic, dok su iz sidikata policije zatra`ili o{tre kazne.

Nema~ka policija je poja~ala nadzor i svoje prisustvo - kako u unifrmama, tako i u civilu a u

auto uni{ten, pro{la policijska kola, {to, kako ka`e, izgleda, nije upla{ilo napada~e. „Ja sam jo{ i nato~io pun rezervar goriva”, rekao je Naim Mirta, gledaju}i u ono {to je jo{ ostalo od wegovog Mercedesa E 200, prenosi {tampa. „Ja sam sve drugo, nego bogat’’, rekao je nema~koj {tampi ovaj ~ovek, poreklom iz Makedonije, koji ima `enu i dvoje dece i radi u ugostiteqstvu.On je svoj „mercedes’’ kupio pre godinu dana, starog 10 godina, koji je ve} bio pre{ao 50.000 kilometara, prenosi {tampa, pi{u}i o `rtvama nasilnika u Berlinu. „Da li je to levi ili desni ekstremizam’’, pita uticajni magazin „[tern’’, koji pi{e da, izgleda, kao da su ciqevi za paqewe nasumice izabrani, jer „vatra’’ poga|a, kako korozirane,

Da li paqewe auta po Berlinu zaista ima politi~ku pozadinu, pita „Noje pre{e’’ iz Hanovera, ukazuju}i da je, mnogo verovatnije da su to oni, koji besne po gradu bez konkretnog razloga.Ako je to tako, onda, predla`e list, treba vi{e budnosti.

Kriminolog iz Hanovera Kristijan Pfajfer smatra da je tu re~ o „imitaciji’’ uli~nih nemira iz Velike Britanije.’’To su, najverovatnije, mladi qudi, spremni za akciju, koji tako `ele da kompenzuju nedostatak uspeha u sopstvenom, ralnom `ivotu’’, rekoa je Pfajfer, prenose ju~e nema~ki mediji, koji navode da paqewe automobila ne poga|a milionere, ve} „normalne qude’’- od turkih prodavaca vo}a do zantlija.

(Ta njug)

^E TVO RO DNEV NA PO SE TA AME RI^ KOG POT PRED SED NI KA PE KIN GU

Sta bil nost sve ta za vi si od Ki ne i SAD

PE K ING: Ameri~ki potpredsednik Xo Bajden izjavio je da svetska ekonomska stabilnost zavisi od pronala`ewa zajedni~kog jezika SAD i Kine.

Wegova poseta Pekingu je pod senkom kritika doma}e {tampe zbog ameri~ke du`ni~ke krize.

Isti~u}i zna~aj li~nih veza i nastoje}i da povrati poverewe Kineza u dolar, Bajden je prvo razgovarao, uglavnom o ameri~kim privrednim te{ko}ama, s doma}inom, potpredsednikom Si \inpingom, za koga se veruje da }e 2013. naslediti sada{weg predsednika \iang Cemina na mestu {efa dr`ave i partije.

Bajdenu je pre susreta sa Sijem prire|en sve~ani do~ek ispred Palate naroda na centralnom kineskom trgu Tjenanmen.

Pre zvani~nih razgovora Bajden je izjavio da je „od najve}e va`nosti” da se razviju bliski odnosi sa Kinom. „Ja smatram da ne postoje va`niji odnosi koje mi kao SAD treba da uspostavimo do bliskih odnosa sa Kinom”, rekao je Bajden a prenela agencija AP. On je naglasio da je „apsolutno

uveren da ekonomska stabilnost sveta zavisi u ne malom delu od saradwe izme|u Sjediwenih Dr`ava i Kine”. „I ja tako|e verujem da pod novim uslovima Kina i SAD imaju jo{ vi{e zajedni~kih interesa i da mi zato snosimo jo{ ve}u odgovornost. Mi bi `ele-

li da radimo sa va{om zemqom na promovisawu razvoja odnosa izme|u na{ih dveju velikih zemaqa”, rekao je Si. Uo~i Bajdenove posete kineski komentatori i mediji su u svakom tekstu o poseti isticali {ta SAD treba da urade po-

vodom svoje posustale ekonomije, posebno u svetlu smawenog kreditnog rejtinga. Me|utim, glavni ciq Bajdenove posete je, kako isti~e ameri~ka agencija, ne da sklapa nove poslove, ve} da se boqe upozna i izgradi poverewe sa Sijem, koji }e posetiti Va{ington krajem ove godine.

Bajden }e nastojati da uo~i znake kako Si (58) namerava da vodi me|usobne odnose koji obuhvataju i ameri~ke dugove, trgovinske odnose i tenzije, ameri~ku prodaju oru`ja Tajvanu, diplomatske sporove od Sudana do Severne Koreje, kao i pitawima qudskih prva. „Spoqna pilitika je mnogo vi{e od jedne posete, to je uspostavqawe odnosa i poverewa”, rekao je Bajden Siju, dodav{i da je wegova iskrena nada da }e wihovi li~ni odnosi tako|e nastaviti da se razvijaju.

Za Kinu, Bajdenova ~etvorodnevna poseta je prilika da ispita namere Obamine administracije o ameri~kim dugovima, si gur no sti svo jih ulagawa u ameri~ke hartije od vrednosti.

Po red raz go vo ra u Pekin gu potpredsednik Baj den }e u pratwi Sija posetiti provinciju Se~uan. Bajden }e odr`ati govor u toj provinciji koja je te{ko pogo|ena zemqotresom 2008. godine.

(Ta njug)

Jo{ dve ame ri~ ke le te li ce u Li bi ji VA [ING TON: Sjediwene Ameri~ke Dr`ave aktivirale su jo{ dve bespilotne letelice tipa „predator” u Libiji, dok se re`im Muamera el Gadafija suo~ava sa do sada nezabele`enim pritiskom, javio je Rojters.

Za sada nije poznato koliko se ameri~kih letelica nalazi u Libiji.Odluka SAD da po{aqu nove bespilotne letelice usledila je posle pro{lomese~nog poziva generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasumsena ~lanicama Alijanse da obezbede dodatnu vazdu{nu podr{ku u Libiji. Libijski pobuwenici pre-

uzeli su ju~e kontrolu nad rafinerijom u luci Zavijah posle borbi sa snagama lojalnim Moameru Gadafiju, javio je reporter Rojtersa sa lica mesta. Oni su preuzeli i kontrolu nad gradom Garijan, koji se nalazi na oko 80km ju`no od Tripolija Ruski mediji su preksino} preneli da bi Gadafi uskoro mogao da prenese vlast na ministra pravde i da napusti zemqi. Drugi izvori, navode da je Gadafi bolestan i da mu je potreban hitan medicinski tretman van Libije.

(Ta njug)

Tur ska bom bar do va la Kur de u Ira ku AN KA RA: Turski ratni avioni su prepro{le no}i bombardovili vi{e polo`aja kurdskih pobuwenika u planinama u severnom Iraku.

“Turske vazduhoplovne snage su izvele uspe{ne napade na 60 ciqeva separatisti~ke teroristi~ke grupe u planini Kandil i u regionima Hakurk, Avasin-Basjan i Metina”, potvrdio je General{tab armije, prenele su agencije. Ovo je, posle godinu dana, prvi prekograni~ni napad turskih snaga na polo`aje kurdskih pobuwenika u susednoj zemqi, gde oni imaju svoje baze i kampove za obu~avawe novih boraca.

U Ankari se procewuje da se radi o vi{e od tri hiqade boraca, koji povremeno upadaju u Tursku i napadaju odre|ene ciqeve. U general{tabu isti~u da }e nastaviti borbe protiv kurdskih gerilaca „u zemqi i van wenih granica”. Ovaj napad ratnog va-

zduholovstva usledio je kao odgovor na ju~era{we ubistvo osam turskih vojnika u pograni~noj provinciji Hakari.

U posledwih trideset dana u napadima pripadnika zabrawene Radni~ke partije Kurdistana (PKK), koja ima baze u severnom Iraku, stradalo je vi{e od 30 vojnika, dok je nekoliko desetina raweno.U tim obra~unima stradalo je i 10 pripadnika PKK. Premijer Tajip Erdogan je, povodom u~estalih napada kurdskih separatista i terorista, izjavio da }e vlada i armija odlu~no odgovoriti posle zavr{etka meseca posta ramazana. Nezvani~no se saznaje da bi i kopnene snage mogle da upadnu u severni Irak, gde pobuwenici imaju svoje baze i naoru`awe. Ankara je prema pisawu medija u kontaktima sa zvani~nicima u Bagdadu i sa predstavnicima ameri~kih obave{tajnih slu`bi u Iraku.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI UGO ^A VES Predsednik Venecuele Ugo ^aves najavio je da planira nacionalizaciju industrije zlata, kako bi pove}ao rezerve zemqe. Nacionalizacija bi obuhvatila i kopawe i obradu ovog plemenitog metala, javile su agencije. On je rekao da }e ukaz o nacionalizaciji objaviti u narednim danima i dodao da ima zakone koji omogu}avaju dr`avi da eksploati{e zlato.

AVIG DOR LI BER MAN [ef izraelske diplomatije Avigdor Liberman optu`io je ju~e turskog premijera Tajipa Reddzepa Erdogana za „podrivawe legitimiteta Izraela”, jer tra`i izviwewe za pro{logodi{wi upad na turski brod koji je poku{ao da probije blokadu pojasa Gaze nose}i humanitarnu pomo} za Palestince. Odnosi izme|u Turske i Izraela, donedavno bliskih saveznika, u krizi su.

AN GE LA MER KEL Hri{}ansko-demokratska unija (CDU) kancelara Angele Merkel je, posle niza godina, po prvi put u pokrajini [lezvig-Hol{tajn lo{ije stoji od Socijaldemokratske partije (SPD). Kada bi u nedequ bili izbori, za demohri{}ane bi glasalo 30 odsto bira~a, a za socijaldemokrate 32 odsto, pokazala je anketa Instituta za istra`ivawe javnog mwewa „Forza’’.

Ru si ja iz gu bi la tek lan si ra ni sa te lit MO SKVA: Novi ruski telekomunikacioni satelit „Ekspres-AM4”, koji je ju~e lansiran sa kosmodroma u Bajkonuru, prona|en je na orbiti udaqenoj od planirane, nakon {to je prethodno bila izgubqena veza sa lansiranim aparatom, javile su ju~e ruske agencije, pozivaju}i se na podatke i zakqu~ke stru~waka sa kosmodroma.

Planirano je da satelit ju~e u 10 sati i 38 minuta po moskovskom (8 sati i 38 minuta po srewoevropskom) vremenu dospe do geostacionarne orbite (kru`ne orbite oko planete) sa orbitalnom pozicijom 80 stepeni isto~ne du`ine, navodi Itar-Tas s. Ruska dr`avna agencija navodi da je za sada nepoznato da li }e slu`be na zemqi uspostaviti vezu sa satelitom i osigurati wegovo kori{}ewe sa neplanirane orbite. Svemirska agencija Rusije je saop{tila da je Proton-M funkcionisao uredno, ali nije proradio drugi stepen, dodatna raketa Briz-M. Tada je izgubqena radio-veza sa satelitom.

Ruska slu`ba za kosmi~ka istra`ivawa „Roskosmos” formirala je komi-

siju koja treba da utvrdi razloge za neuspe{no lansirawe satelita. Novi satelit je napravqen u dr`avnom centru „Hruni~ev”, uz u~e{}e evropske kompanije „Astrium”, sa namenom da za predvi|enih 15 godina obezbe|uje funkcionisawe digitalne TV, radija, telefonije, prenosa podataka i interneta.

Itar-Tas s navodi da je „Ekspers AM4” osiguran u kompaniji „Ingos strah” na sumu ve}u od sedam milijardi rubaqa ili oko 175 miliona evra.

Agencije podse}aju na nekoliko neuspe{nih lansirawa satelita, izme|u ostalog na neuspe{an poku{aj da se uz pomo} rakete-nosa~a „Proton-M” lansiraju u orbitu tri navigaciona satelia „Glonas s-M”, koji su pali nedaleko od Honolulua na Havajima.

Ruski stru~waci obratili su se za pomo} francuskim kolegama koji su obe}ali da }e u potragu za satelitom ukqu~iti svoj Kosmi~ki centar u Tuluzu, opremqen sna`nom savremenom aparaturom, navodi Itar-Tass.

(Ta njug)

balkan

dnevnik

^E[KI [EF DIPLOMATIJE [VARCENBERG ZA BE^KI DNEVNIK „PRESE”

Bez EU Bal kan je tem pi ra na bom ba

BE^: Ministar inostranih poslova ^e{ke Karel [varcenberg ocewuje da nakon Hrvatske u EU moraju biti primqene zemqe zapadnog Balkana. Posle Hrvatske najpre EU mora da primi zemqe zapadnog Balkana, jer sve dok to ne u~ini, u svom neposrednom susedstvu „neguje tempiranu bombu”, naglasio je [varcenberg u intervjuu be~kom dnevniku „Prese”. „Balkan se ne}e smiriti sve dok ne u~inimo kona~no da granice postanu nezna~ajne. To je mogu}e samo u EU. Uz to sa tamo{wom nezaposleno{}u do 60 odsto stvaramo samo socijalne nemire”, upozorio je on.

Upitan da li to zna~i da najpre treba da se prime Srbije, pa ~ak i Albanija, pre Ukrajine, [varcenberg je odgovorio da su

Ka rel [var cen berg

za ^e{ku Moldavija i Ukrajina tek u drugom planu. U tome se razlikuje stav ^e{ke i Poqske koja trenutno predsedava EU. Me|utim, dodao je on, razgovori sa

Poku{aj uvla ~e wa Josipovi}a u pred iz bor nu kam pa wu ZA G REB: Pred sed nik Hr vatske Ivo Josipovi}, koga je premijerka Jadranka Kosor optu`ila da odugovla~i s imenovawem ambasadora kako bi u~inio opoziciji ako dobije izbore, izjavio je ju~e da bi {efa diplomatije Gordana Jandrokovi}a trebalo smeniti zbog „kr{ewa procedure i izno{ewa la`i”.

Josipovi} je na konferenciji za novinare o{tro kritikovao Jandrokovi}a {to mu je poslao popis predlo`enih ambasadora, iako, kako je rekao, to nije u skladu s ovla{}ewima

govornost za svoj postupak, „od kr{ewa procedure do izno{ewa la`i”.

Na pitawa da li bi Jandrokovi}a trebalo smeniti, Josipovi} je odgovorio da smatra da bi ministar trebalo da podnese ostavku, ali da je to wegovo politi~ko mi{qewe. Josipovi} je objasnio da ne}e formal no za tra `i ti we go vu ostavku jer imenovawe ministra spoqnih poslova nije u nadle`nosti predsednika nego vlade.

Ne pri me re no je uvla ~e we predsednika dr`ave u prediz-

Ukrajinom teku dobro, a Moldavija preduzima ogromne reformske napore. „To sve }e trajati jo{ mnogo godina. rekao je {ef ~e{ke diplomatije.

(Tanjug)

petak19.avgust2011.

Sma wu je se broj azi la na ta iz Sr bi je u Ne ma~ koj BER LIN: U Nema~koj je pro{log meseca 82 gra|anina Srbije zatra`ilo azil, {to pokazuje da broj zahteva za azil iz Srbije opada iz meseca u mesec, navodi se u saop{tewu objavqenom na internet stranici nema~kog Ministarstva unutra{wih poslova.

Podaci nema~kog MUP-a pokazuju da su u julu podneta 82 zahteva gra|ana Srbije za azil u Nema~koj, u junu je podnet 91 zahtev, a u maju je 138 osoba zatra`ilo azil u Nema~koj. Tako se Srbija po broju zahteva za azil u Nema~koj u julu ove godine na{la na devetom mestu.

bornu kampawu kako bi se izazvali politi~ki efekti, istakao je Josipovi} i zapitao se „{ta }e stranci misliti o ministru spoqnih poslova koji ne poznaje proceduru imenovawa ambasadora”.

Na kritike Josipovi}a, ministar Jandrokovi} odgovorio je da nije pogre{io „ni za milimetar”. „Ne znam ko savetuje predsednika. Ja sam uveren da sam postupio po proceduri!”, rekao je Jan dro ko vi} za tpor tal.hr.Na pitawe kako do`ivqava predsednikovo sugerisawe smene, Jandrokovi} je odgovorio da „taj zahtev do`ivqava kao skretawe sa su{tine problema”. „Radi se o listi karijernih diplomata, dakle moja smena se tra`i u nedostatku dokaza”, ka`e Jandrokovi}.

(Tanjug)

Kri vo ka pi} pre ti na pu {ta wem ko a li ci je POD G O R I C A: Predsednik Socijaldemokratske partije (SDP) Ranko Krivokapi} najavio je na sastanku sa liderom Demokratske partije socijalista (DPS) Milom \ukanovi}em da }e wegova stranka, mawa ~lanica vladaju}e koalicije, razmisliti o napu{tawu Vlade Igora Luk{i}a ukoliko on pristane na uslov opozicije da srpski jezik bude obavezan u nastavnom programu, objavio je „Dan” .

Pozivaju}i se na izvore u vladaju}oj koaliciji, list navodi da je Krivokapi} qut na koalicionog partnera i preti napu{tawem Vlade Crne Gore, jer je Luk{i}, navodno, popustio pred zahtevima opozicije. Dodaje se da je Krivokapi} zamerio \ukanovi}u {to se Luk{i} sa opozicijom

POD GO RI CA: Zaposleni u crnogorskim {kolama imaju razli~ite stavove o primeni novog uxbenika crnogorskog jezika, a ve}ini je i daqe nejasno kako }e funkcionisati izu~avawe jezika od 1. septembra. U~iteqica u Osnovnoj {koli „Dragi{a Ivanovi „ u Podgorici Aila [o{ki} kazala je da bi, po wenom mi{qewu, kori{}ewe dva nare~ja i dve varijante iste re~i u uxbenicima moglo zbuniti i decu i nastavnike. Ona smatra da je cela pri~a ispolitizovana, navode}i da razgovor o jeziku i wegovom kori{}ewu u {kolama treba prepustiti stru~wacima. [o{ki}eva je „Vijestima” kazala da su uxbenici za osnovce preobimni i da ne odgovaraju stvarnoj slici opremqenosti {kola.

“Bilo bi mnogo boqe da razgovaramo o tome za{to deci nisu obezbe|eni besplatni uxbenici, {to je ura|eno svuda u re-

Islam ska za jed ni ca BiH o isla mo fo bi ji SA R A J E V O: Islamska zajednica u BiH objavila je ju~e prvi izve{taj o islamofobiji u BiH navode}i izjave dr`avnih i politi~kih zvanicncika u kojima se manifestuje diskriminacija, vre|awe i {irewe predrasuda.U izve{taju se nagla{ava da su pojedini mediji postali va `an ka nal jav nog pla si ra wa sa dr `a ja uvredqivog i netolerantnog karaktera, preneo je “Dnevni avaz”.

Ukazuje se tako|e da predrasude i diskriminacija u sektoru tra`ewa posla i zapo{qavawa ostavqaju, kako stoji u izve{taju, te{ke posledice po qudsku li~nost i dostojanstvo, posebno muslimanki koje nose maramu.Kao sporan detek-

Kada je re~ o zahtevima za azil za {est meseci ove godine, statistika pokazuje da je ukupno stiglo 1.764 zahteva gra|ana Srbije, pa se Srbija u tome na{la na tre}em mestu, posle Avganistana i Iraka. U tom periodu je, kako se navodi, stigao i 751 zahtev za azil koje su uputili gra|ani sa kosovskim dokumentima.

U Nema~koj je u prvoj polovini ove godine ukupno podneto 24.143 zahteva za azil, {to je za 27,4 procenta vi{e, nego u istom periodu lane, kada je ukupno bilo podneto 18.946 zahteva, pokazuju statisti~ki podaci.

(Tanjug)

CRNA GORA JO[ NEMA ZAJEDNI^KI STAV O JEZIKU

Nastavqa se inayijska politika Lider crnogorskog opozicionog Pokreta za promene (PzP) Neboj{a Medojevi} zalo`io se za zadr`avawe materweg jezika i kwi`evnosti, a da se kroz nastavni program na|e balans izme|u onih koji `ele da u~e na srpskom i onih koji bi u~ili na crnogorskom jeziku. I sada se nastavqa ta inaxijska i anticrnogorska politika”, rekao je Medojevi} koji smatra da uvo|ewe dva nova slova u crnogor ski jezik predstavqa “straho vi ti ko rak unazad” kada je u pitawu emancipiacija crnogorske nacije.

Na stav ni ci zbu we ni zbog uy be ni ka

ministra spoqnih poslova i ocenio da ga Vlada treba smeniti. Jandrokovi} je u Dnevniku Hrvatske televizije izneo ocenu da predsednik `eli izbor ambasadora po politi~koj podobnosti, a ne stru~nosti, odnosno da odugovla~i s imenovawem ambasadora da bi u~inio opozicionoj Socijaldemokratskoj partiji (SDP), u slu~aju da ta stranka do|e na vlast.

Josipovi} je rekao da se nada da Jandrokovi}ev gest nije politika vlade i premijerke Kosor, predsednice Hrvatske demokratske zajednice (HDZ). „Predlog ambasadora prema Ustavu podnosi Vlada, uz prethodno mi{qewe nadle`nog saborskog odbora, a ne ministar spoqnih poslova”, objasnio je Josipovi}. [ef hrvatske dr`ave smatra da bi Jandrokovi} trebalo da snosi politi~ku od-

25

tovan je i sektor obrazovawa, jer je, navodi se u izve{taju, versko vaspitawe i obrazovawe u jav nim usta no va ma vi {e pu ta bi lo pred met o{trih rasprava, pri ~emu je kori{}en neprimeren i uvredqiv jezik.

Zlo~in iz mr`we, napadi na vernike, slu`benike i imovinu Islamske zajednice, registrovani su u mnogim delovima BiH, tvrde u Islamskoj zajednici.Sastavni deo izve{taja su preporuke organima i institucijama BiH i me|unarodnim politi~kim organizacijama i organizacijama za za{titu qudskih prava u vezi s ovim problemom.

(Tanjug)

gionu, osim kod nas”, navela je ona. Pomo}nica direktora Osnovne {kole „Pavle Rovinski” Qubinka Nedi} smatra da su uxbenici ura|eni odli~no i da su qudi od struke procenili da oni ne}e opteretiti ili zbuniti decu.

dogovorio da srpski jezik bude obavezan predmet, odnosno {to }e svi u {kolama u~iti srpski jezik.

Luk{i} i predstavnici opozicionih partija ranije su postigli na~elan sporazum o srpskom jeziku i lak{em sticawu crnogorskog dr`avqanstva,{to je bio opozicioni preduslov da obezbede dvotre}insku ve}inu u parlamentu potrebnu za usvajawe izbornog zakona. Usvajawe izbornog zakonodavstva je prvi uslov Brisela da Crna Gora dobije datum pregovora o punopravnom ~lanstvu u EU. Vlada Crne Gore utvrdila je potom izmene Zakona o op{tem obrazovawu i vaspitawu, kojima je predvi|eno da se nastava u {kolama, pored crnogorskog, izvodi i na srpskom jeziku.

Sr bi ma srp ski, Cr no gor ci ma cr no gor ski POD GO RI CA: Potpredsednik Nove srpske demokratije Slaven Radunovi} idealan i logi~an izlaz iz “jezi~ke” krize u Crnoj Gori vidi u tome da se deci koja govore srpskim jezikom omogu}i {kolovawe na tom jeziku, a deci ~iji su se roditeqi odlu~ili da im je materwi jezik crnogorski, {koluju na svom je-

gra|anima po pitawu wihovih osnovnih qudskih prava, pa time pokazuje svoju nesposobnost da na na~in uobi~ajen u evropskoj praksi re{ava krucijalne probleme”, naveo je Radunovi} u izjavi dostavqenoj mediji. „Neverovatno zvu~i ~iwenica da, jedan deo koalicione vlasti uce-

Upor nim uvla ~e wem Sr bi je kao re me ti la~ kog fak to ra, vlast ne `e li da svo jim gra |a ni ma is pu ne osnov na qud ska pra va da se obra zu ju na svom ma ter wem je zi ku (Sla ven Ra du no vi})

„Mislim da su na{a deca puno pametnija nego {to poneki odrasli misle o wima. Ako se u ku}i ne zbuwuju kad im jedan roditeq ka`e sjedi, a drugi {jedi, ne znam za{to bi se zbunili u {koli”, navela je Nedi}. Ona me{awe vi{e nare~ja u tekstovima pravda autorskim pravima.

(Tanjug)

ziku. Radunovi} je pozvao Vladu Crne Gore da ispo{tuje postignuti sporazum sa opoziconim prvacima, oceniv{i da vlast pokazuje slabe kapacitete za dogovor o najbitnijim pitawima po budu}nost Crne Gore. „Znamo da se odluke u EU, kojoj makar deklarativno svi te`imo, donose sporazumom i maltene konsenzusom, ina~e je ne bi ni bilo. U Crnoj Gori vladaju}a koalicija ne `eli da iza|e u susret ~ak ni svojim

wuje drugi napu{tawem vlade zbog eventualnog dogovora da se u {kolama u Crnoj Gori u~i srpski jezik”, upozorio on.Radunovi} je napomenuo da pozivawe na iskustva regiona, u kojima je obavezno u~ewe slu`benih jezika koji nose naziv dr`ave, prenebregava ~iwenicu da su u tim dr`avama pomenuti jezici apsolutno ve}inski, dok su se u Crnoj Gori gra|ani ve}inski opredelili za srpski jezik.

(Tanjug)

Dve de ce ni je ma ke don ske ar mi je SKO P QE: U Makedoniji je ju~e obele`ena 20 godi{wica Nacionalne armije (ARM), koja, kako su rekli zvani~nici na proslavi godi{wice, daje zna~ajan doprinos mriu i stabilnosti u regionu.

Na sve~anosti u Ohridu zvani~no je postavqen i novi na~el nik Ge ne ral {ta ba ARM Goran~o Kotevski, koji na tom me stu za me wu je Mi ro sla va Stojanovskog.

Pred sed nik Ma ke do ni je \or|e Ivanov, ministar odbrane Fatmir Besimi i general-ma jor Ko tev ski is ta kli

su, na ju~era{woj sve~anosti, zna ~aj re for me u ar mi ji po standardima NATO kao i u~e{}e pripadnika ARM u stranim mi rov nim mi si ja ma, po sebno u Iraku i Avganistanu.

Oni su rekli da je makedonska armija organizovana po svim stan dar di ma Ali jan se i od brambene norme EU i da daje zna~ajan doprinos miru i stabilnosti u regionu.

Novi na~elnik General{taba ARM ponovio je ono {to je to kom ~i ta vog svog man da ta isticao i wegov prethodnik, da je potrebno ulagawe dopun-

skih finansijskih sredstva za armiju.

Od ove go di ne uvo di se no va tra di ci ja, da na dan ar mi je 18. av gu sta bu de ina u gu ri san no vi na ~el nik Ge ne ral {ta ba ARM. Po red pred stav ni ka ma ke don skog dr `av nog ru ko vod stva, prvih qudi Armije i Ministarstva odbrane, u Ohridu su prisustvovali i predstavnici diplomatskog kora, i koman dant Zdru `e ne ko man de NATO u Napuqu Semjuel Loklir.

(Tanjug)

svet poznatih

petak19.avgust2011.

c m y

26

dnevnik

PAPARACO

ХОЛИВУДСКИ ПАРОВИ – КО ЗАРАЂУЈЕ ВИШЕ?

Даме имају дубље новчанике

М

а га зин „Хо ли вуд Лајф” пи ше да не жни је по ло ви не хо ли вуд ских па ро ва „до но се хлеб у ку ћу”. Ви -

Анђелина Џоли

Кети Пери

ше од сво јих по зна тих мо ма ка, ве ре ни ка и су пру га за ра ђу ју Ан ђе ли на Џо ли, Ким Кар да ши јан, Ке ти Пе ри и Жи зел Бунд шен.

Ким Кардашијан

Жизел Бундшен

По л о в и н а па р а ко ј а „но с и пан та ло не” ка да су фи нан си је у пи т а њ у је Анђелина Џоли. Глумица је у прошлој години, и даље захваљујући филмовима „Салт” и „Туриста” зарадила 30 милиона, док је Бред Пит инка си рао „тек” 20 ми ли о на до ла ра. К им Кар дашија н је у п рот ек лој годин и зара дила шест ми л иона дол ар а , скоро два пута више од свог вер еника Криса Хамфриза, кошаркаша Њу Џерзи Нетса (3,2 милиона). Ситуација је иста и код музичко-глумачког пара Кети Пери и Расел Бранд. Пе ва чи ца је у про шлој го ди ни за ра ди ла 44 ми ли о на до ла ра од про да је ал бу ма, шест пу та ви ше од су пру га Ра се ла Брен да. Ма га зин „Форбс” је ње го во це ло куп но бо гат ство про це нио на шест и по ми ли о на до ла ра. Ка да је реч о Жи зел Бунд шен и ње ном су пру гу То му Бреј ди ју, ствар је ја сна. Жи з ел је го д и н а ма уна з ад нај пла ће ни ја ма не кен ка на све ту - са мо про шле го ди не је за ра ди ла 45 ми ли о на до ла ра, док је играч Па три от са „на сто ста вио” тек 31 ми ли он. По след њи по зна ти пар у ко јем же на „за ра ђу је за жи вот” су Ке вин Беј кон и ње го ва су пру га Ки ра Сеџ вик. Ки ра за ра ђу је 275.000 до ла ра по епи зо ди се ри је „Тхе Цло сер”, док зве зда „Фу тлу за” се ди ку ћи и чу ва де цу.

Ке ли Ро ланд слу чај но то плес

П

е ва чи ци Ке ли Ро ланд ис па ле гру ди то ком на сту па у јед ном клу бу у Њу Џер зи ју. Пре не ко ли ко го ди на је Џе нет Џек сон шо ки ра ла гле да о це Су п ер б о у л а, Ники Минаж је недавно пожелела „добро јутро” Америци због којег је телевизија АБЦ морала да се извињава гледаоцима, а сада је некадашња чланица састава Дестинy’с цхилд наступила топлес. Певачица Кели Роланд наступала је у једном клубу у Њу Џерзију када јој се, у жару плеса, подигао грудњак и открио „баш све”. Певачица није ни приметила проблем са одећом и наставила је да пева као да је све у реду. Ипак, снимак „топлес” Кели Роуланд је брзином муње доспео на Интернет.

Н а јд ос а дн и ја жен а н а свет у

О

ву нимало ласкаву титулу холивудски папараци су доделили Черил Кол јер сваки дан ради једно те исто па њене фотографије нису на цени. Певачица већ месец дана борави у једном хотелу у Холивуду, где наводно припрема трећи студијски албум, пошто се у подруму хотела налази студио који су раније користили Џастин Тимберлејк, Боно Вокс и Роби Вилијамс.

Черил се у хотел уселила недуго након раскида са фудбалером Ешлијем и није била превише активна у јавности па су фоторепортери одлучили да је „награде”. „Ово је губљење времена. Она никад ништа не ради. Само иде у теретану, лежи поред базена и ради. Она је најдосаднија жена у свету. Њене фотографије ништа не вреде”, сматрају фоторепортери који славне прате у стопу.

Неименовани извор из хотела је за стране медије рекао да је од свих славних личности који су одсели у хотелу, Кол највише опседнута приватношћу. „Углавном наручује храну овсену кашу, воће и салате, преко рум-сервиса, а пошто даје високе напојнице, запослени се свађају ко ће је услужити. На базену је увек замотана у пешкир и са великим тамним наочарима, да, досадна је”, потврдио је и не миновани радник хотела.

Баш је тешко Рајану Рејнолдсу

Р

ајан Рејнолдс (34) и

Скарлет (26) званично су разведени тек нешто више од месец дана, али изгледа да су одлучили да својој љубави дају нову шансу. „Дејли мејл” пише да је, након краће романсе са прелепом оскаровком Шар лиз Терон, канадски

глумац одлучио да се врати својој бившој жени. У браку су били две године, а бракоразводну парницу покре нули су прошле зиме. Лист преноси да су више пута усликани на романтичним изласцима ове недеље, и да ће покушати да изгладе односе и заснују породицу.

Богати у свету хипхопа О

Ешли Тисдејл

OUT

IN

Клои Морец

ни зарађују од 14 до 37 милиона долара годишње. Ко се налази на првом месту „Форбсове” листе најбогатијих хипхопера? „Краљ кеша” ове године је Шон Картер, , захваљујући албуму „Тхе Емпире Стате оф Минд „, повећао стање на банковном рачуну за 37 милиона долара. Ово је први пут од 2008. године, када се оженио Бијонсе, да ју је престигао р’нб певачицу по заради. Јаy З има уговор са концертном агенцијом Ливе Натион вредан 150 милиона долара, удео у власништву Њу Џерзи Нетса, ланац клубова и фирму за оглашавање. На другом месту по заради налази се Шон Комбс, П Дидy, који је прошле године инкасирао 35 милиона долара, и то најмање захваљујући музици. Зарада од синглова и наступа чини тек 20 одсто укупног годишњег дохотка - П Диддy је 35 милиона у последњих 12 месеци зарадио захваљујући својој модној линији „Шон Џон”, продуцентској кући „Бад Боy „, маркетиншкој фирми „Блуе Фламе” и продаји „Цироц” водке. Реперово целокупно богатство је процењено на 475 милиона долара. Треће место припало је Канијеу Весту, самопрокламованом дону „Луја Витона”.

Репер је у протеклој години зарадио 16 милиона долара, и то само од продаје последњег албума „Мy Беаутифул Дарк Тwистед Фантасy„. На четвртом месту нај богатијих репера налази се Лил Wаyне који је, упркос чињеници да је добар део године провео иза решетака, зарадио 15 милиона долара. Осим што је постао богатији за „пар милиона”, Лил Бејн је оборио и један рекорд - он је први репер после Тупака Шакура чији је албум доспео на прво место по продаји док је био у затвору. Пето место деле Еминем и Снооп Догг. Маршал Медерс и Калвин Бродус бо гатији су за по 14 милиона до лара за -

хваљу ју ћи албумима „Рецоверy”, односно „Доггyментарy” Еминем је сво јих 14 милиона зарадио албумом који је освојио десет Греми номинација и снимањем реклама за „Липтон” и „Крајслер”, док је Снооп Догг постао богатији за исте паре захваљујући албуму, турнеји и спонзорима. На шестом месту се налази Др Дре, углавном захваљујући „делу продуцентског колача” који до бија од Еминема и 50 Цента. Дре је зарадио „око 14 милиона долара” захваљујући раду на албумима ових репера, а ове године је објавио и дуго оче кивани албум „Детоx„.

Пи ја на про го ни ла бив шег „Пе пер са”

А

ме ри кан ка до би ла за бра ну при ла ска Џо ну Фру шан теу, бив шем ги та ри сти Ред Хот Чи ли Пеперс. Фру шан те (41) је од су да у Лос Ан ђе ле су тра жио да се Огаст То мас (32) за бра ни да му при ла зи, по што га је про го ни ла и стра хо вао је за свој жи вот, пи ше аме рич ка штам па. Ги та ри ста ко ји је „Пеперсе„ напустио пре пар година навео је да је Томасову упознао 2010, када се она понудила да напише сценарио за филм о његовом животу. Фрушанте је

одбио, али је она наставила да му пише поруке, писма и е-маилове „претерано емотивног и забрињавајућег садржаја”.

Он је навео и да је Томасова признала да је „често пијана”. „Појавила се и испред моје куће у два наврата. Пошто смо супру га и ја музичари и поја вљујемо се на јавним местима, не можемо да се сакријемо од ње, а страху јемо за своју безбедност. Молим суд да јој забрани да нам приђе, јер бринем да ће урадити нешто лоше”, рекао је он. Томасовој је одређена забрана приласка, и суд ће у сеп тембру одлучити да ли ће против ње бити подигнута оптужница.

dnevnik

oglasi

petak19.avgust2011.

27

28

OGLASi l ^iTUQe

petak19.avgust2011.

MA[INSKO ODGU[EWE kanalizacije, snimawe cevi, otkrivawe kvara, zamena, popravke i ugradwa novih. Garancija, ra~un.

Tel. 6393-737, 064/160-47-25. 35400

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

ISKUSNA osoba u negovawu starijih lica negovala bi stariju ili hendikepiranu osobu 24h.

Telefon 063/865-51-84.

35355

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/8485495.

35073

dnevnik

Posledwi pozdrav

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Stanimiru Mikavici U~estvujem u bolu, i ose}am gubitak i tugu svog najve}eg prijateqa, zeta Dejana.

Stanimir }e nam ostati u se}awu kao retko dobar ~ovek.

Neka mu je ve~na slava.

Zdravko Per{aj

Sahrana je u subotu, 20. 8. 2011. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

Sini{a Mila~i} sa porodicom i Nadom.

Sahrana je danas, 19. avgusta, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Stana, sin Dejan i }erka Mira.

35435

TU@NO SE]AWE Tvoji najmiliji: supruga Marija, deca Zdenko i Elizabeta, zet Marko, snaja Silva i unu~ad Jelena, Luka i Robert.

Zaspao je mirno, snom pravednih, ~asnih du{a, na{ otac, deda i svekar

Radovan Vi{kovi}

35470

2003 - 2011.

3 ^ETRDESETODNEVNI POMEN

od: wene Brane i Mi{e sa decom.

1932 - 2011.

35474

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Miqi Kantar

Stanimir Mikavica

na{em voqenom

35457

Bol i tuga ne mere se re~ima ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Ve~no }e nam nedostajati tvoja dobrota i pa`wa.

Beskrajno tu`ni bez tebe: supruga Planinka, sin Vladimir i }erka Radmila.

Stanimir Mikavica Sreta}emo se jer verujemo da qubav ne umire.

Dejan, Nata{a, Vuk i Maksim.

35439

35471

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Posledwi pozdrav dragoj snaji, jetrvi i strini

Posledwi pozdrav mom voqenom suprugu

Nastasu Stojanovi}u Naletu obele`i}emo u subotu, 20. 8. 2011. godine, u 11 sati, na Alma{kom grobqu, u prisustvu rodbine i prijateqa.

Miqi Kantar Nini od wenih Milice i Qiqe Radlovi}.

35452

Posledwi pozdrav voqenoj i cewenoj tetki

Miqi Kantar IZDAJEM luksuzno name{ten stan od 40m2, Fru{kogorska ulica. Idealan za univerzitetske radnike, poslovne qude, profesionalne sportiste, strance. 063/540-310, zvati od 18h.

35380

O`alo{}eni: supruga Berislava, sin Momir, snaja Milica, unu~ad Gala i Du{an.

Mioqki Kantar Miqi od: Dmitra, Pavice, Jovana i Tawe sa porodicama.

35425

4

TROGODI[WI POMEN

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula na{a draga

Natalija Korpak

15. 3. 1925 - 20. 8. 2008.

ro|. Makuh 1925 - 2011.

U subotu, 20. 8. 2011. godine, u 9.30 sati odr`a}emo parastos na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Porodica.

Sahrana je danas, 19. 8. 2011. godine, u 13 sati, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu.

O`alo{}ene porodice Korpak i Mudri.

35485

35422

Posledwi pozdrav

PRODAJEM moped piaggio cao u odli~nom stawu, 200 evra.

Telefon 063/813-9673.

34895

Pro{lo je dugih godinu dana od kako nije sa nama na{a voqena majka, supruga, baka i ta{ta

PODBU[IVAWE ispod kolovoza, dvori{ta, izrada vodovoda, kanalizacije sa prikqu~cima, hidrantske mre`e, se~ewe asfalta seka~icom, ma{inski iskop, prevoz. Telefon 063/521546, 021/6212780.

32372

Đž

35437

2

35493

FRU[KA GORA Sremska Kamenica placevi 5h1.700m2, 7km od Novog Sada. Put, struja, lep pogled, cena 1m2 - 6 evra.

Telefon 069/18-26-726.

34574

od supruge Stane Mikavice - Cice.

35459

Gojko Marka Bjegovi}

Vesna, Miroslav i \uka Vje{tica.

Stanimiru

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki, ta{ti i priji

Melita Nastasi}

Radetu Luka~u

Mioqki Kantar

ro|. Keki}

od porodica Popovi} i Simi}.

35492

Posledwi pozdrav dragoj i jedinoj majci, baki i ta{ti

Mioqki Kantar

Pomen }e se odr`ati na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu, u subotu, 20. 8. 2011. godine, u 11 ~asova.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Tvoji najmiliji: porodice Nastasi}, Ron~evi} i Vasovi}.

od: }erke Svetlane, unuka Milice, Jovane, zeta Nikole i porodice Meselxija.

35488

35453

Draga majko, tuga za tobom je prevelika ali ponos {to smo te takvu imali jo{ je ve}i.

O`alo{}eni: }erka Gordana, zet \uran, unuke Milica i \ur|ina i unuk Miroslav.

35456

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac i deda

Danilo Mijatovi} Sahrawen je 18. 8. 2011. godine, na Gorwem grobqu, u Futogu.

O`alo{}eni: }erka Biqana, zet Milo{, unuke Tijana i Ivana.

SE]AWE

Na{a

Milovan Zagor~i}

17. 6. 1967 - 19. 8. 1999.

19. 8. 1991 - 19. 8. 2011.

Se}awa su bolna, utehe nema, nade nema.

Pro{lo je dvadeset godina od kada te nema.

Posledwi pozdrav od Milice.

Mioqka Kantar ro|. Vi{ekruna 1938 - 2011.

Dragi{a ponosni smo {to smo te imali, pretu`ni {to smo te izgubili.

Sin Nikola.

Porodice Mihajlovi} i Zgragen.

35228

35412

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od

Nesre}ni roditeqi, Marija i Milo{ Te{i}.

35210

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj

Danilo Mijatovi}

29

Dragi

Stanislava - Sta{a Te{i}

35408

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga i jedina majka, supruga, baka i ta{ta

petak19.avgust2011.

Smiqki - Cici Manojlovi} 1942 - 2011.

Rade Luka~

Dani prolaze, a ti nam sve vi{e nedostaje{. Sa tugom u srcu bez tebe `ivimo. U svakom danu koji dolazi dok god mi postojimo ~uva}emo i ve~no pamtiti tvoj lik, dobrotu, osmeh i vedrinu.

Tvoji najmiliji: Suprug Milo{, sin Zvonko, }erka Zorica, unuka Milica, unuci Milo{ i Dejan, snaja Dragica i zet Milan.

1916 - 2011.

Stanimira Mikavice

Sahrana }e se obaviti dana 19. 8. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Vladimir Mila~i} sa porodicom.

O`alo{}ena porodica.

35376 35409

Pro{lo je {est nedeqa od smrti na{e kume

35432

U subotu, 20. 8. 2011. godine u 11 ~asova odr`a}emo {estonedeqni pomen na{oj dragoj majci, svekrvi i baki

POMEN

POMEN

35445

SE]AWE

19. 8. 1991 - 19. 8. 2011.

Sahrana je 19. 8. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

O`alo{}eni: suprug Mirko, k}erke Svetlana i Gordana.

Dejan Dimitrijevi}

Ilija Moja{evi}

1978 - 2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 20. 8. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu obele`iti trogodi{wi pomen na{em dragom Iliji Moja{evi}u.

Milene Perovi} Vlatka i Vesna.

35450

Mileni Perovi}

S qubavqu i po{tovawem, weni najmiliji.

Brana Dimitrijevi}

iz Srbobrana ^uvamo te u srcu.

O`alo{}eni: supruga Sne`ana, sin Dejan sa porodicom.

Suprug, }erka i sin sa porodicama.

35363

35385

35372

Sa neizmernim bolom i tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 70. godini, posle te{ke bolesti preminuo na{ dragi suprug, tata i deka

Melanija Stanojev

[ESTOMESE^NI POMEN

2010 - 2011.

Dana, 22. 8. 2011. godine navr{ava se tu`nih ~etrdeset dana od smrti na{eg dragog sina, brata, strica i dede

Pla~emo za vama...

Veoma nam je te{ko...

Mirjana i Svetlana.

35144

35371

^ETRDESETODNEVNI POMEN dragom tati i suprugu

Branislav Demi}

[ESTOMESE^NI POMEN

Mla|enu Nikad te ne}emo zaboraviti i uvek }emo biti ponosni {to smo te upoznali i voleli.

1942 - 2011.

Sahrana je danas, 19. 8. 2011. godine, u 16 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Srbobranu.

O`alo{}ene porodice: Demi}, Jovanovi} i Pazarki}.

Baba Jovanka i ujak An|elko.

35469

POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 20. 8. 2011. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici davati ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom suprugu i ocu

Milanu Nikoli}u Bati

Ose}amo i zami{qamo da si tu, uz nas, jer nam je tako lak{e da ispunimo prazninu i bol u du{i od kad te nema.

Po~ivaj u miru.

Zahvaqujemo se svima na pru`enoj podr{ci.

O`alo{}ena porodica: majka Mileva, brat Radomir, snaja Mila, sinovac Du{an s porodicom i sinovice Sne`ana i Jelena sa porodicama.

35417

obele`i}emo dana, 20. 8. 2011. godine, u 11 sati, na Alma{kom grobqu.

Milanu Mili~i}u

Dragi{e [ip~i}a

Supruga Marija i }erke Ana i Jelena.

O`alo{}eni: }erka Lepa i supruga Nada.

35429

35361

[ESTOMESE^NI POMEN

35246

POMEN

Mla|en Bla`evi} 1986 - 2011.

Obave{tavamo sve na{e prijateqe, ro|ake i poznanike da }e se 20. 8. 2011. godine, u 10 ~asova na Novom grobqu, u Novom Sadu obaviti molitveni pomen na{em sinu, bratu i najboqem prijatequ, mladom ~oveku koji se nau~e}i nas hri{}anskom `ivotu vratio me|u an|ele...

Vreme prolazi, ali ne i bol u du{i, jo{ vi{e te spomiwemo, sve vi{e te volimo...

35413

Stevan Tapavi~ki

Mla|enu

19. 8. 2008 - 19. 8. 2011.

Ostavio si neizbrisiv trag u na{im srcima, a sada se putem duge skrio me|u An|elima.

Vreme prolazi, a tuga ostaje

Tetka Nada sa porodicom.

Supruga Dragica sa porodicom Tapavi~ki.

35415

35407

06.30 09.00 09.30 10.05 10.08 10.21 10.35 11.30 11.55 12.10

tv program

petak19.avgust2011.

Јутарњи програм Лес у Војводини, док. програм Бајко квиз Стање на путевима Неизбрисиви трагови Моја прича - Гордана Симић Варошарије Кухињица Десило се Ноћна смена

Манастир Кувеждин

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

Глас Америке У сусрет сунцу Вести укратко У огледалу Вести укратко Освета Лице с насловнице Здравље је лек Била једном једна недеља Све што ми припада Бели лук и папричица Арт-бокс Војвођанске вести У огледалу Дискавери Војвођанске вести Освета Вреле гуме Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм: Хартови са Запада

Не из бри си ви тра го ви

Класик рок Грување Вести Кад зазвони Лес у Војводини, 2. део Вести Из нашег сокака Играна серија Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Вода Кухињица Разгледнице ТВ Дневник Концерт „Црвена јабука” Војвођански дневник Петказање Циклус Клода Лелуша: Срећна Нова година, филм 01.30 Концерт: Звонко Богдан 02.55 Грување

11.00 Вести 11.05 Храна и вино 11.35 Агро дан 11.45 Неон сити 12.00 Вести 12.05 Тајанствене приче 13.00 Вести 13.05 Одељење за убиства 14.00 Вести 14.05 Витраж 14.30 Док. програм (мађ) 15.00 Вести 15.05 Авантуре Шерлока Холмса 16.00 Објектив (слов) 16.15 Објектив (мађ) 16.30 Објектив 16.45 Цртани филм 17.15 Неон сити 17.30 Новосадско поподне 18.35 Неон сити

Три ста на 06.30 Кухињица – мађ.

07.00 Српски екран, емисија МТВ-а на српском 07.25 Фортепиано 07.55 Додати живот годинама 08.45 Петказање 10.00 Свјетионик (хрв) 10.30 Концерт: Звонко Богдан 12.15 Музички интермецо – мађарска музика 12.30 Вести (мађ) 12.40 Портрет Јана Хлпке, на словачком са титл.на српском 13.10 ТВ баштина 13.55 Десило се 14.15 Фолдер култура 14.45 Бајко квиз 15.15 Добро вече Војводино (рус) 16.45 Духовка (слов) 17.15 Емисија за село (слов) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Музички интермецо – мађарска музика 19.45 Цртани (слов) 20.00 Добро вече, Војводино (слов) 21.30 Адам Шангала, филм 22.30 Једини добар Индијанац, филм

15.00 16.00 17.00 17.25 18.25 19.00 19.30 20.05 21.03 22.55 23.25 00.15 00.30 01.07 03.06 04.10 04.52 05.48

Древ ни ма на сти ри Фру шке го ре, ко ји су у свом ве ков ном тра ја њу на овом про сто ру очу ва ли дра го це ну нит ду хов не и кул тур не тра ди ци је срп ског на ро да, и да нас сто је као спо ме ни ци и чу ва ри се ћа ња на бур на и дра ма тич на вре ме на. На ро чи то те шку суд би ну имао је ма на стир Ку ве ждин, ко ји је то ком 2. свет ског ра та био из ло жен те шким стра да њи ма и ра за ра њи ма. Сце на ри ста и ре ди тељ: Зо ран Цвет ко вић (РТВ 1, 10.08) 12.35 13.00 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 22.00 22.30 23.40

06.05 08.00 09.04 10.13 10.47 11.13 12.00 12.15 12.37 13.24

Уло ге: Ке т рин Де н ев, Фер н ан д о Реј, Фран к о Не ро Ре жи ја: Лу ис Бу њу ел (Но во сад ска ТВ, 22.30) 18.45 Агро дан 19.00 Објектив 19.30 Храна и вино 20.00 Азбука родитељства 20.30 Славни парови 21.00 Одељење за убиства 22.00 Објектив 22.30 Филм: Тристана

06.30 Супер куп: Барселона – Реал Мадрид 09.30 Премијер лига, магазин 10.00 Фул Тилт покер 11.00 АТП Мастерс Синсинати 1/8 Финала 16.00 Тенис Мастерс 17.00 АТП Мастерс Синсинати ¼ Финала 23.30 Премијер лига, вести 00.00 Најава Премиер Леагуе 00.30 Атлетика 01.00 АТП Мастерс Синсинати ¼ Финала

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Доказ стварања, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Јутарњи програм Јутарњи дневник Лисице Разгледница На скривено те водим место Дизни на РТС Дневник Спорт плус Злочиначки умови Летњи биоскоп: Зубић вила, филм Ово је Србија Повратак отписаних Дневник РТВ Београдска хроника Разгледница Слагалица, квиз Дневник Повратак отписаних Роки Балбоа, филм Око, инфо Злочиначки умови Дневник Зелена трава Ноћни биоскоп: Добар пуб, лош пуб, филм Лисице Око, инфо Повратак отписаних Верски календар

Кир сти Ели

Зу бић ви ла Не к о ли к о на ра шта ја Ке три них му шких пре да ка, па и њен отац ко ји је умро док је би ла де те, би ли су зу ба ри. Она је, за раз ли ку од све де це обо жа ва ла да иде код зу ба ра, а кад је од ра сла иза бра ла је исто зва ње. Уло ге: Кир сти Ели, Дејл Мид киф Ре жи ја: Ме ла ни Меј рон (РТС 1, 13.24)

07.10 07.15 07.50 08.05 08.30 09.30 11.00 12.00 12.05 13.00 13.15 13.30 14.00 15.00 16.50 17.00 18.05 18.15 18.30 19.00 19.20 20.05 20.15 22.00 23.45 00.15 00.30

Каматица Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Бандини Забрањено воће Каматица Неко те посматра Ексклузив Вести Експлозив Трачара Филм: Фатална отмица Срећне вести 1001 ноћ Каматица Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Лото Када лишће пада Филм: Тесна кожа 3 Експлозив Ексклузив Трачара

06.55 07.33 07.43 07.56 08.20 08.30 08.55 09.07 09.37 10.00 10.30 11.00 11.30 12.01 12.38 13.00 14.04 14.29 14.41 15.11 15.27 15.57 16.45 17.18 18.13 19.47 20.00 20.29 21.00 21.57 22.50 23.56 00.58 01.26 02.23 03.00 03.30

Слагалица Мунзи Френине ципеле Пчелица Маја Томас и другари 2 Ново гробље у Београду Може и другачије Београд у музичким збивањима 20. века Необично о биљкама 2 Добро је, добро је знати Метрополис у Апатину Живот и стандарди Странац у Бограду Гала концерт: Душа словенска Арт зона Трезор Ново гробље у Београду Може и другачије Београд у музичким збивањима 20. века Необично о биљкама 2 Век српског филма ТВ лица Еколошка будућност Капри Међу нама Енциклопедија Странац у Београду Лов и риболов Капри Приватан живот царева Гарави сокак Трезор Век српског филма Међу нама Музички програм Еколошка будућност Странац у Београду

06.00 ВОА 06.30 Друга страна Србије 07.00 Маратон 08.00 Милица² 09.00 Отворени студио 10.15 Завршница 11.30 Филм: Девет месеци 14.00 Вести 14.30 Милица² 15.00 Инфо 15.02 Здравље и Ви 16.00 Вести 16.00 Горштак 17.02 Завршница 18.00 Вести 18.30 Чак 19.00 Милица² 19.30 Без трага 20.30 Филм: Голи пиштољ 3 1/3 22.30 НЦИС 23.30 Вести 23.45 Милица² 00.00 Филм: Ноћна стража 02.00 Шарено 03.00 Милица² 03.30 НЦИС

Алек сеј Ча дов

Ноћ на стра жа Пре ви ше од 1.000 го ди на пот пи са но је при мир је из ме ђу Ге се ра, Го спо да ра све тла, и За ву ло на, Ге не ра ла та ме. Они су се до го во ри ли да љу ди ма да ју сло бо ду да се са ми од лу че ко јој ће си ли при па да ти. Уло ге: Кон стан тин Ка бен сиј, Алек сеј Ча дов, Вла ди мир Мен шов, Ма ри ја По ро ши на Ре жи ја: Ти мур Бек мам бе тов (Ава ла, 00.00)

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

dnevnik

c m y

30

Со фи ја Мајлс

Кол диц То ком 2. свет ског ра та, за мак Кол диц био је је дан од нај о зло гла ше ни јих не мач ких за тво ра. На са мом по чет ку ра та Џек Ро уз, Том Ви лис и Ник Ме грејд на ћи ће се у за ро бље ни штву у ко ме ће се раз ви ти њи хо во при ја тељ ство... Уло ге: Де ми јан Лу ис, Со фи ја Мајлс, Том Хар ди, Џеј сон При сли Ре жи ја: Стју арт Ор ме (Б92, 21.00) 09.00 09.35 10.00 10.25 10.35 11.00 11.25 12.20 13.25

Вести Б92 Топ шоп Док. серија: Све о животињама Топшоп Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Трнавчевићи у дивљини Најбоље године Гордон Ремзи: Кухињски кошмари 14.15 Филм: Убиство и маргарите 16.00 Вести Б92 16.35 Спортски преглед 17.00 Доме, слатки доме 18.00 Сунђер Боб Коцкалоне 18.30 Вести Б92 (или тенис АТП Мастерс 1000 Синсинати, од 19.05-02.00) 19.06 Пријатељи 20.00 Два и по мушкарца 20.30 Секс и град 21.00 Филм: Колдиц 1 23.00 Вести Б92 23.35 Временска прогноза: Шта да обучем?

23.40 Спортски преглед 23.55 Филм: Издана 01.15 Ноћни филмски програм Филм: Клупско друштво Филм: Ноћ у кући моје мајке Филм: Издана

06.00 07.00 09.45 10.00 11.50 12.30 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.40 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 01.30 02.30 04.30

Поље лала Добро јутро У сосу Краљица југа Наслеђе једне даме Забрањена љубав Сестре Петком у два Тренутак истине Гавриловићи Мала невеста Национални дневник Тријумф љубави Поље лала Национални дневник Курсаџије Гранд шоу Кеш на ноге Краљица југа Наслеђе једне даме Лас Вегас Филм: Љубав, секс и оно друго Филм: Напад сабљозубог тигра

05.30 Јутарњи програм 07.55 Вести 08.00 Чаробњак магичне фруле 08.25 Здраво, Кити 08.35 Мала принцеза 08.45 Направите места за Нодија 08.55 Мегаминималс 09.00 Анђелина балерина 09.15 Сирене 09.40 Телешоп 09.55 Вести 10.00 Здраво, Кити 10.10 Хорсленд 10.35 Мали играч Гоа 11.00 Бакуган 11.25 Моћна чигра 11.45 Фантастично путовање 12.05 Сирене 12.30 Квизић 13.20 Пресовање 13.40 Телешоп 13.55 Вести 14.00 Луде године 14.50 Империја Ћин 15.40 Телешоп 15.55 Вести 16.00 Малдиви - Микс 16.30 Малдиви – Под врелим сунцем 17.55 Телемастер 18.25 Гласови у времену, док. серијал 18.50 Малдиви - Идемо даље…

19.55 Вести 20.00 Империја Ћин 21.00 Је л’ истина 21.30 Пут ка ватреном рингу 21.55 Вести 22.00 Малдиви - Преглед дана 22.30 Малдиви - Више од игре 23.55 Вести 00.00 Картел 01.00 Малдиви – Више од игре…

03.00 Луде године 03.45 Картел 04.30 Пут ка ватреном рингу 05.00 Је л истина 05.30 Пресовање

Је л’ исти на Еми си ја о свим ак ту ел но сти ма и скан да ли ма ши ром на шег јав ног жи во та... Сва ке не де ље раз го ва ра мо с по зна тим ли ци ма Ср би је. (Хе пи, 21.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak19.avgust2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

4

FEQTON

31

ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ ТИГАР МЕТОДОМ

Пише: Ејми Чуа 08.05 09.00 09.55 10.50 11.45 12.40 13.10 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Л.А. Инк Мајами инк Посластичарски ас Стручњак за торте Највећи губитник Мали људи, велики свет Венчаница из снова Шта не треба обући Ко шиша тог пса Спасавање оронулих грађевина Џон, Кејт и осморо деце Девојчице и дијадеме Шта не треба обући Највећи губитник Шта не треба обући Венчаница из снова Др Џи Л.А. Инк Мајами инк Венчаница из снова

07.00 09.05 10.10 11.00 11.10 12.00 12.31 13.15 14.22 15.28 16.05 17.00 17.50 18.38 19.30 20.09 21.10 23.05 23.50 01.18

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Лов на Цареве крстарице 10.00 Ван Гог – комплетна прича 11.00 Кракатау – последњи дани 12.00 Људождери каменог доба 13.00 Почетак рата 14.00 Војиничев код – најтајанственији рукопис на свету 15.00 Лето љубави 16.00 Дикенсова Енглеска 17.00 Прича о пољопривреди. Блато, зној и трактори 18.00 Све Кенедијеве жене 19.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 20.00 Александрова највећа битка 21.00 Фарма из Едвардијанског доба 22.00 Игра сенки 23.00 Героуов закон 00.00 Дикенсова Енглеска 01.00 Прича о пољопривреди. Блато, зној и трактори

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Чаробне ципеле Старла и јахачи драгуља Ози Бу – сезона 2 Гвоздени човек Старла и јахачи драгуља Катастрофа Сијај, сијај, срећна звездо Вредније од рубина Хавана блуз Дина Граџ 2 Еротски филм: Ф.С.И.

02.46 03.59

Добро јутро, Хрватска Хотел дворац Орт Природни свет, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Господарица твога срца Капри Ривалство што нас веже Хрвати и хришћанство, док. серија Алиса, слушај своје срце Хрватска уживо Све ће бити добро Летња слагалица Дневник Капри Месец научне фантастике: Ја, робот, филм Дневник 3 Филмски маратон - циклус Клинта Иствуда: Коло смрти, филм Филмски маратон: Поинт Бланк, филм Којак Хотел дворац Ортх

08.10 09.10 11.10 13.10 15.00 17.00 18.00 20.00 21.00 23.00

Судија Ејми Фојлов рат Неш Бриџис Филм: Из другог угла Фојлов рат Дијагноза: Убиство Неш Бриџис Закон и ред Све по закону Да ли знате ко сте?

07.40 08.30 10.40 11.05 12.00 12.50 14.30 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.35 00.20 02.00 03.00

Стаклен дом Кобра 11 Ексклузив таблоид Наследници Врата раја 1001 ноћ Кобра 11 Не дај се, Нина! Ексклузив таблоид РТЛ Данас Стаклен дом Закон и ред ЦСИ Њујорк На смртоносној земљи, филм Љубав Џесике Штајн, филм Астро шоу ЦСИ

Љубав Џесике Штајн

Бри џет Мој на хан

Ја, робот Свет је створио добро разгранат систем робота који су програмирани да, као лични чувари, помажу и штите људе. Али, детектив Дел није сигуран у стопостотну сигурност машина, посебно када се прочује вест да је угледни научник мистериозно убијен... Улоге: Вил Смит, Бри џет Мој на хан, Алан Ту дик, Џејмс Кром вел, Брус Грин вуд Режија: Алекс Про јас (ХРТ 1, 21.10)

Џесика је успешна новинарка, која можда није тренутно у вези с мушкарцем, али никако не сумња у своју сексуалност и привлачност коју осећа за супротни пол. Део је велике јеврејске породице која живи у Њујорку и не може се рећи да је у њеном животу ишта неуобичајено... Улоге: Џе ни фер Вест филд, Хе дер Јур ген сен, Дејвд Арон Беј кер, Бра јан Сте па нек (РТЛ, 00.20)

Хавана блуз Два млада кубанска музичара, Реј и Тито, имају уобичајене снове – да постану познати становници у својој родној Хавани. Реј живи са Керидад и њихово двоје деце, и колико год их узајамно повезује љубав, налазе се пред разводом... Улоге: Ал бер то Џо ел, Ро бер то Сан мар тин Режија: Бе ни то Зам бра но (Си не ма ни ја, 18.00)

Ал бер то Џо ел

06.00 07.40 09.10 10.40 12.30 14.20 16.20 17.50 18.20 20.05 20.35 21.05 21.55 22.55 00.45 02.45

Образовање Ћерка чувара успомена Џорџија О‘Киф Запослена девојка Мајкл Џексон. то је то Хелбој Падаће ћуфте Филмови и звезде ИИИ Жена временског путника Сједињене Тарине Државе ИИИ Епизоде, еп. 2 Права крв ИИИ Права крв ИИИ Лудо срце Сироче Симон Кониански

08.25 08.48 09.10 09.22 09.37 10.00 10.44 11.28 12.10 12.33 12.55 13.17 13.40 15.10 15.55 16.20 17.00 17.50 18.40 19.05 19.15 19.25 20.00 20.50 21.20 22.00 00.20 01.05 01.25 02.07 02.33 02.58 03.48

06.00 08.00 10.30 11.10 13.00 13.30 15.20 16.20 17.00 18.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.50

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Жутокљунац Конор на тајном задатку Љубитељи дечјег света Боли глава Обична клинка Алиса, слушај своје срце Пуна кућа Рафтера Три Хил Цртана серија Жутокљунац Џони Браво Лагодни живот Зека и Кодија Висока напетост, филм Ружна Бети Дени на мору, док. серија Бриљантин Којак Шаптач псима Силвестрове и Чичијеве тајне Цртана серија Код куће је најлепше Гаража Доктор Ху Путујмо повољно, док. серија Битанге и принцезе Поноћни човек Лажи ми Зовем се Ерл Живот на Марсу Пријатељи Слеџ Хамер Синови анархије Ноћни музички програм

Последња шанса Фаџ Корак даље Битка за Русију Невероватне приче Битка за Нову Британију Фаџ Корак даље Трава Невероватне приче Замало па невеста Трава Човек од папира Ритуали дракуле Опсесија

Лаку ноћ мајко Ноћ Џимија Рердона Амерички одметници Чаура Чаура: Повратак Пет асова Човек који је плакао Грејсленд Мала Девојка и дечко

Џе ни фер Вест филд

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Опасан лов Преживљавање Врхунско градитељство Амерички чопери Лимарска радионица/Лондон Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Смртоносна зона Преживљавање Погранична полиција САД Како се прави? Како то раде? Звездане стазе науке Разоткривање митова Врхунско градитељство Успорен снимак Амерички чопери Генералка

08.30 09.00 10.00 11.15 13.45 14.45 16.00 17.30 18.00 21.00 23.00 00.00 01.00

Сви спортови Фудбал Фудбал Кануинг Фудбал Фудбал Кануинг Тенис Тенис Бокс Најјачи човек Куглање Сви спортови

Ј

Ге не ра ци ја ро ђе на да про пад не

е дан од мо јих нај ве ћих стра хо ва је онај од про па ку не по зна ту реч у реч ни ку и тач но за пам ти те де фи ни сти по ро ди це. Ста ра ки не ска по сло ви ца ка же да ци ју“. Да не по ста ну раз ма же не и де ка дент не као Ри „на пре дак не мо же по тра ја ти то ком три ге не ра мља ни пред про паст цар ства, ин си сти ра ла сам на то ме ци је“. Кад би не ко из вео ис тра жи ва ње ја сно би уочио да и фи зич ки ра де. „Кад сам има ла 14 го ди на, са ма пра вил ност код свих ки не ских по ро ди ца ко је су има сам, мо ти ком и ашо вом, ис ко па ла ру пу за ба зен за свог ле до вољ но сре ће да у САД до ђу с ди пло мом фа кул оца“, го во ри ла сам сво јим ћер кам. Ба зен је сте био те та или као ква ли фи ко ва ни рад ни ци у по след њих 50 мон та жни, ду бок је дан, а преч ни ка три ме тра, али ја го ди на. Ге не ра ци ја мо јих ро ди те ља је нај вред ни ја. Мно ги су у САД до шли без ијед ног до ла ра, али су не пре кид но ра ди ли док ни су по ста ли успе шни ин же ње ри, на уч ни ци, док то ри, по слов ни љу ди. Као ро ди те љи, обич но су из у зет но стро ги и фа на тич но ште дљи ви („Не ба цај остат ке хра не! За што тро шиш та ко мно го де тер џен та за су до ве? Не тре ба ти фри зер, ја те мо гу леп ше оши ша ти“). Ула жу у не крет ни не. Не пи ју мно го. Све што ра де и за ра де, ула жу у обра зо ва ње и бу дућ ност сво је де це. Сле де ћа, мо ја ге не ра ци ја, пр ва је ро ђе на у Аме ри ци и обич но по сти же мно го. Углав ном сви ра кла вир или ви о ли ну. Шко лу ју се на не ком од елит них уни вер зи те та. Успе хе по сти жу као прав ни ци, док то ри, бан ка ри или у те ле ви зи ји и за ра ђу ју ви ше не го ро ди те љи, али де лом и за то јер су по че ли с ви ше нов ца и што су њи Бри жни отац Џед чу ва ле ђа ћер ки хо ви ро ди те љи то ли ко мно го уло жи ли у њих. Ни су та ко скром ни као њи хо ви ро ди те љи. сам ствар но ис ко па ла ру пу у дво ри шту ви кен ди це ко Зна ју да ужи ва ју у кок те ли ма. Ако су же не, обич но се ју је мој отац, ште де ћи го ди на ма, ку пио код је зе ра Та уда ју за бел це. Би ло да су же не или му шкар ци, ни су хо. „Сва ке су бо те ују тро“, та ко ђе сам ужи ва ла да по на та ко стро ги пре ма сво јој де ци као што су њи хо ви ро вљам, „ја сам уси са ва ла по ла ку ће, а мо ја се стра дру ди те љи би ли пре ма њи ма. гу по ло ви ну. Чи сти ла сам ку па ти ло, пле ви ла ко ров и Ге не ра ци ја мо јих ћер ки је та због ко је ја но ћи ма не се кла др ва. Јед ном сам на пра ви ла ка ме ну ба шту за оца спа вам. За хва љу ју ћи вред ном ра ду сво јих ро ди те ља, и мо ра ла сам да но сим ко ма де сте на ко ји су би ли те ба ба и де да, ра ђа се у из у зет ном ком фо ру ви ше сред ње шки и по 25 ки ла. За то сам та ко ја ка.“ кла се. Још као де ца има ју го ми ле књи га с твр дим ко По што сам же ле ла да што ви ше ве жба ју, ни сам тра ри ца ма, што је, из угла пр ве ге не ра ци је, лук суз ра ван жи ла од ћер ки да ко па ју ру пу за ба зен или се ку др ва, кри ми на лу. Окру же ни су бо га тим при ја те љи ма ко је али сам их те ра ла да уз сте пе ни це но се пре то ва ре не ро ди те љи на гра ђу ју кад до би ју 4+. Не кад по ха ђа ју кор пе ве ша, не де љом кан те сме ћа или ко фе ре кад пу при ват не шко ле, не кад не, али углав но оче ку ју ску пу ту је мо. Мом му жу Џе ду је то, пак, сме та ло, јер се бри фир ми ра ну оде ћу. И на кра нуо за њи хо ва ле ђа. ју, оно нај го ре – осе ћа ју да Пру жа ју ћи ове жи вот не Да не постану размажене им аме рич ки Устав га ран лек ци је сво јој де ци, увек ту је сва људ ска пра ва, че сам се при се ћа ла ре чи сво и декадентне као Римљани пред сто не слу ша ју ро ди те ље и јих ро ди те ља. „Бу ди скром пропаст царства, инсистирала иг но ри шу њи хо ве са ве те о на, по ни зна, јед но став на“, сам на томе да моје ћерке ка ри је ри. Баш ова ге не ра по по ва ла би мо ја мај ка, и физички раде, па сам их терала ци ја мо же ла ко про па сти. „по след њи ће на кра ју би ти Али од тре нут ка кад сам пр ви“ , а за пра во је ми сли да носе уз степенице претоварене ро ди ла Со фи ју, би ла сам ла „по тру ди се да бу деш корпе веша, кофере кад путујемо, си гур на у то да не ћу до зво пр ва па да по сле још по ка а не де љом кан те сме ћа ли ти да се њој то де си, да жеш и скром ност“. Жи вот не ћу од ње на пра ви ти ме ку ни мо то мог оца је био: шца ко ји зна са мо сво ја пра ва и да не ћу до пу сти ти да „Ни кад се не жа ли и не прав дај. Ако ти се не кад де си мо ја по ро ди ца про пад не. За то сам и ин си сти ра ла на не прав да у шко ли, до ка жи се ра де ћи ду пло ви ше и бо то ме да се Со фи ја и Лу лу ба ве кла сич ном му зи ком. ље“. Тру ди ла сам се, на рав но, да ова на че ла усво је и Зна ла сам да не мо гу ве штач ки да их по ста вим у уло Со фи ја и Лу лу. гу си ро ма шне де це ко ја су се тек до се ли ла у Аме ри ку. И ко нач но, оче ки ва ла сам да ме мо је де вој чи це по Ни смо се мо гли пра ви ти да не жи ви мо у ве ли кој ста шту ју исто као што сам ја по што ва ла сво је ро ди те ље. рој ку ћи, да не ма мо два при стој на ауто мо би ла и не од Ту сам не ка ко би ла нај ма ње успе шна. Док сам би ла се да мо у ле пим хо те ли ма кад иде мо на од мор. Но, мо ма ла, стра шно сам стре пе ла од осу де сво јих ро ди те ља. гла сам се тру ди ти да Со фи ја и Лу лу бу ду ду хов но бо Код Со фи је то ни је слу чај, а код Лу лу још ма ње. Аме га ти је и кул тур ни је не го што смо мо ји ро ди те љи и ја. ри ка код де це, из гле да, раз ви ја не што че га у ки не ској Кла сич на му зи ка си гур но не во ди у про паст, ле њост, кул ту ри не ма. У ки не ској кул ту ри, ре ци мо, де ци на па вул гар ност или раз ма же ност. Кроз њу су мо ја де ца мо мет не би па ло да не по слу ша ју сво је ро ди те ље, рас гла оства ри ти не што што ја ни сам. пра вља ју се с њи ма или се бре ца ју. У аме рич кој кул ту Мо ја кам па ња за спас нај мла ђе ге не ра ци је има је ри, ме ђу тим, де ци у књи га ма, те ле ви зиј ским еми си ја још не ке еле мен те. По пут мо јих ро ди те ља, и ја сам ма и фил мо ви ма ра сте по пу лар ност због не за ви сно сти зах те ва ла да Со фи ја и Лу лу теч но го во ре ки не ски и бу и брит ких опа ски упу ће них ро ди те љи ма. Обич но се ду скроз од лич не. „Увек про ве ри те од го во ре на кон ис по ста ви да су ро ди те љи ма по треб не лек ци је из жи трол ном по три пу та“, го во ри ла сам им, „тра жи те сва во та, а да су де ца ту да их пру же. Књигу „БОЈНИ ПОКЛИЧ МАЈКЕ ТИГРА” (издавач: „Психополис”, Матице српске 14, Нови Сад) читаоци „Дневника„, осим у књижарама, могу купити уз специјални попуст путем телефона 021/ 473–6664 (радним даном од 9 до 14) или и-мејла: psihopolis@nscable.net i www.psihopolis.edu.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

petak19.avgust2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Не што вас под сти че на ак тив ност, и чи ни се да сте на све спрем ни. Ве не ра још увек обо жа ва Сун це, као и ви ва шег парт не ра. То баш и ни је са свим по вољ но за вас јер гло ри фи ку је те дра гу осо бу.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

19. avgust 2011.

Пе так ће про те ћи ве о ма бур но. Тру ди ће те се да по стиг не те што ви ше, али се ни шта не ће ре а ли зо ва ти спон та но. Због то га се опу сти те и ра ни је за вр ши те по сао. Про ду же ни ви кенд и пу то ва ње.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

32

Оку пи ра ни сте истим по сло ви ма већ из ве сно вре ме и ни ка ко да се из ву че те из да те си ту а ци је. Ста ри при ја те љи и по се те од не куд су до бро до шли. Мо же те об но ви ти успо ме не и осве жи ти пам ће ње.

Ме сец је у так зва ном пра зном хо ду, што је до бро са мо за ужи ва ње, опу шта ње и ме ди та ци ју. Исти на, ва ма ни је до то га, али узми те у об зир тре нут не мо гућ но сти. Уз дра гу осо бу је све леп ше.

Има те по во љан уплив Ме се ца из ва тре ног зна ка Ов на па и по др шку од ре ђе не жен ске осо бе с по ве ре њем и стра шћу. Да кле, сви се ме ђу соб но сла жу, све се сла же и укла па ка ко тре ба.

Парт нер је у на по ну сна ге и во ље, ко ју ви не пре по зна је те. Оку пи ра ни сте сво јим ства ри ма и бри га ма, та ко да не ма те до вољ но вре ме на за би ло шта дру го. Не бу ди те од сут ни ка да не тре ба.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

Др жи те се сво јих кру тих иде ја и ни ко вас не ће по ко ле ба ти на лич ном пла ну. Чак и ако вас на па да ју ових да на, одо ле ће те иза зо ви ма и од бра ни ти сво ју твр ђа ву, утвр ђе ње у ко јем се осе ћа те си гур но.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Про дор ни сте и успе шни, по го то во у по слу и на зва нич ним ме сти ма. При до би ја те оне ко ји вас по др жа ва ју па им по де ли те за дат ке. Не ка се тру де и до ка жу. У љу ба ви ни шта но во, али ни ста ро.

Одр жа ва те сво ју ста бил ну по зи ци ју у ка ри је ри, иако би не ко да вас угро зи и скло ни. Са мо се др жи те ко дек са, за ко на, до го во ра, тра ди ци је, пла на, и све ће иза ћи на ви де ло ка ко тре ба и ка ко мо же.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Бу ди те ре ал ни у по гле ду сво јих сна га и мо гућ но сти. Ува жи те оне ко ји не ће или не мо гу да вас пра те. Ува жи те ба ри ка де и ба ри је ре на ко је на и ла зи те. При знај те да су ја ки и ја чи. Стр пље ње.

Де лу је те нео д луч но и без ини ци ја ти ве. Парт нер ће по ми сли ти да мо же с ва ма ка ко хо ће. Али, пр ви по глед обич но ва ра. У не до у ми ци сте шта да учи ни те и по во дом по сла? Пу туј те.

Мо ра те се по тру ди ти да би сте за ра ди ли и ура ди ли оно што сте на у ми ли. Тро шко ви су ве ћи но што би тре ба ло да бу ду. Пра во је вре ме за до бар про вод и ак ти ван од мор. Уоста лом, ви кенд по чи ње! Ак ци ја!

TRI^-TRA^

Ску па ин ве сти ци ја V REMENSKA

Но ва чла ни ца бри тан ског жи ри ја „Икс фак то ра” Ту ли са Кон то ста влос пре по ја вљи ва ња на те ле ви зи ји до те ра ла је осмех и при том ни је ште де ла. Ка ко би из гле да ла што бо ље, пе ва чи ца „Н-Дуб за” је код зу ба ра ис ке ши ра ла 14.000 евра. Но ви осмех Ту ли са је по ка за ла на пред ста вља њу но ве се зо не „Икс фак то ра” у Лон до ну. Ту ли са је за ову при ли ку ис та кла вит ку ли ни ју у ха љи ни Ви ви јен Ве ствуд и ви со ким пот пе ти ца ма. Ко ли ко се про ду цен ти тру де да Ту ли са за бље сне го во ри и по да так да су на њен из глед већ по т ро ши ли 75.000 евра.

- То ли ко ула жу јер су све сни да се пр ви ути сак не мо же на кнад но по пра ви ти - от крио је из вор из про дук ци је Икс фак то ра.

PROGNOZA

Веома

Vojvodina

Evropa

тоПло

Novi Sad

33

Subotica

32 и сточ ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра

НО ВИ САД: Сун ча но и ве о ма то пло. Ве тар слаб ис точ ни и ју го -

Madrid

36

Rim

31

Sombor

33 17, а мак си мал на 33 сте пе на.

London

22

Kikinda

33 ни, ис точ ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми -

Cirih

28

Berlin

23

ВОЈ ВО ДИ НА: Сун ча но и вр ло то пло. Ве тар слаб ју го и сточ -

33 ни мал на тем пе ра ту ра од 16 до 18, а мак си мал на од 32 до 34 сте -

Vrbas B. Palanka

33

Zrewanin

34

S. Mitrovica 34 Ruma

34

Pan~evo

34

Vr{ac

32

пе на.

Be~ СР БИ ЈА: Сун ча но и ве о ма то пло. Ве тар слаб ју го и сточ ни, ис точ ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на Var{ava тем пе ра ту ра 14, а мак си мал на 36 сте пе ни.

Kijev Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма. У су бо ту сун ча но и вру ће уз тем пе ра ту ре до 35 сте пе ни Ц у цен трал ним и ју жним пре Moskva де ли ма, а на се ве ру ма ње осве же ње по под не уз мо гу ће вр ло рет Oslo ке ло кал не пљу ско ве. У не де љу ма ло ни жа и при јат ни ја тем пе ра ту ра. Иду ће сед ми це сун ча но и ве о ма то пло.

St. Peterburg

Srbija Beograd

34

Kragujevac

34

K. Mitrovica 34 Ni{

35

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва не би о ме те о ро ло шке при ли ке мо гу усло ви ти те го бе код хро нич них бо ле сни ка. Mетеоропате мо гу да осе ћа ју бла гу нер во зу, гла во бо љу и за мор. Ста ри јим и осе тљи вим осо ба ма пре по ру чу је се да из бе га ва ју ду же из ла га ње то пло ти и ве ће фи зич ке на по ре. У са о бра ћа ју је по треб на по ве ћа на па жња.

31 29

VIC DANA Пи та Зе му нац де вој ку: - Шта ти је ма ма?

- До ма ћи ца - од го во ри она.

- Је сте ее, а ћа ле ти је Ја фа, а?

26 23 17 22

Atina

32

Pariz

25

Minhen

29

Budimpe{ta

32

Stokholm

20

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

197 (-21)

Slankamen

270 (-20)

Ja{a Tomi}

Apatin

264 (-23)

Zemun

291 (-9)

Bogojevo

243 (-24)

Pan~evo

304 (-8)

Smederevo

466 (-4)

Ba~. Palanka 252 (-22) Novi Sad

236 (-24)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kne`evac

222 (-8)

S. Mitrovica

51 (-2)

Tendencija stagnacije

Senta

278 (-6)

Beograd

237 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

334 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

260 (-24)

NERA

Hetin

68 (-12)

TISA

21 (-1)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

44 (0)

Re{ewe iz pro{log broja