Dnevnik 19.avgust 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

NEDEQA 19. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23531 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

MITOPOLIT ZAGREBA^KO-QUBQANSKI I CELE ITALIJE JOVAN (PAVLOVI]) ZA „DNEVNIK” GOVORI O EKUMENIZMU, POLO@AJU SPC U HRVATSKOJ, O PRAVOSLAVNOJ GIMNAZIJI U ZAGREBU…

Papa pre Srbije mora u Jasenovac

KAKVA JE SUDBINA ZAPO^ETOG AUTOPUTA BEOGRAD - JU@NI JADRAN?

Koridori po babu i stri~evima Dok je u zemqi Srbiji do ju~e na snazi bila paralelna izgradwa dva koridora, zbog ~ega radovi sporo idu i na jednom i na drugom pravcu, danas se autoput do ^a~ka stavqa u drugi plan. Pri tome, po evropskim pravilima, zapravo i nije re~ o Koridoru 11, ve} ga mi tako zovemo – ina~e nosi oznaku lokalnog puta E-763.

str. 5

naSLOvi

DOBRICA ]OSI] O MILO[EVI]U U „BEOGRADSKOM DNEVNIKU” DARKA HUDELISTA

S r b i j a i S v e t n a P r a G U P r e h r a m b e n e k r i z e

250

rast rises cena februar Price Feb 2011:2011: poena, – - jul2012) 2012) (June(jun - July 238 points najvi{i do high prices sada zabele`en 17% help drive indeks, posledica Arab Spring Arapskog prole}a

indeks food svetskih cena hrane World price inde x (2002/04 = 100) (2002-04

200

150

12% 100 2007-08 food kriza crisis

0 2002

Jul 2012: jul 2012: 213 points poena, – 12 points vi{e up from nego u June junu 1,7% 1.7%

Jovica Nikoli}

str. 8

Sun~ano i toplo

Teofil Pan~i} Vu~e}a prepiska (i druge basne)

Bora Oti} Peratonice

\or|e Randeq

Najvi{a temperatura 31°S

@uti ne bi vratili bicikl

str. 13

2012

Dairy Meat fat{e}er meso Oil/ uqe/ Sugar Cereals mlekarstvo mast cerealije

Poje{}e nas cena hrane

INTERVJU NEDEQE

Na meniju Bokase

Izvor: posledwi biltenAssociated FAO Source: FAO Picture: Press

NOVOSA\ANKA I CAR

str. 4

Sloba je slu{ao samo Miru

str. 12-13

str. 5

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

CITATI

„

Ne }e mo u auto no mi sti~ ki front iz vi {e raz lo ga. Re~ front zna ~i uko pa va we, a uko pa ni u blat wa vim ro vo vi ma iz ko jih bi sva ko na sva kog pu cao ne bi smo ni {ta re {i li. Po tre ban je raz go vor iz me |u Re pu bli ke i Po kra ji ne, a ne kon fron ta ci ja sa Be o gra dom za rad sti ca wa jef ti nih po li ti~ kih po e na . I{tvan Pastor, li der SVM)

”

Vu lin: Po pis Da ~i} i Ta ~i i so ci jal ne kar te u uto rak u Sa ve tu za KiM bez bed no sti Di rek tor vla di ne Kan ce la ri je za KiMu Alek san dar Vu lin se ju ~e kod spo me ni ka ubi je nim i kid na po va nim Sr bi ma u Ora hov cu po klo nio se ni ma stra da lih, i iz ja vio da po ~i ni o ci zlo ~i na mo ra ju bi ti ka `we ni, ina ~e }e se zlo ~i ni po no vi ti. “Spi sak ubi je nih i kid na po va nih Sr ba naj bo qi je do kaz sa ~i me se su o ~a va ju Sr bi u po kra ji ni”, re kao je Vu lin. On je iz ja vio i da mu se do pa da ide ja da se ko sov ski do da tak is pla }u je li ne ar no. Vu lin je re kao da je za to re {e we po pis sta nov ni {tva na KiM i so ci jal na kar ta, ka ko bi se vi de lo “da li ne ko ima imo vi nu ko ja ga dis kva li fi ku je da do bi je to {to do bi ja (do da tak)”. “Ve ru jem da bi li ne ar nom is pla tom ko sov skog do dat ka da li vi {e oni ma ko ji ma su sred stva po treb ni ja”, ka zao je Vulin.

Sed ni ci Sa ve ta bez bed no sti Ujediwenih nacija 21. av gu sta, na ko joj }e se raz ma tra ti, ka ko je na ja vqe no , kvar tal ni iz ve {taj ge ne ral nog se kre ta ra UN Ban Ki Mu na o si tu a ci ji na Ko so vu, pri su stvo va }e pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} i ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i. O~e ku je se da ge ne ral ni se kre tar UN “pri ti sne” vla sti u Pri {ti ni i Be o gra du da po ka `u vi {e kon struk tiv no sti u pre va zi la `e wu po te {ko }a za spro vo |e we do sa da po stig nu tih spo ra zu ma, ja vqa ju ko sov ski me di ji. Pored pre mi jera Sr bi je Ivi ce Da ~i}a, sed ni ci SB UN pri su stvo va }e i ministar spoqnih poslova Ivan Mr ki}, dok }e, ka ko Epo ka e Re na ja vqu je, u ra du sed ni ce u~e stvo vati, pored Ta ~ija, i kosovski {ef diplomatije Enver Hoxaj.

MILO[ VU^EVI] TRA@I PREISPITIVAWE KOALICIJE SA SPS-om NA SVIM NIVOIMA

Ili No vi Sad i Be o grad, ili no vi iz bo ri red sed nik no vo sad skog od bo ra Srp ske na pred ne stran ke Mi lo{ Vu ~e vi} po zvao je stra na~ kog li de ra Alek san dra Vu ~i }a da is tra je na po {to va wu ka o li ci o nog spo ra zu ma sa Ivi com Da ~i }em, ili da stra na~ ki or ga ni pre i spi ta ju ko a li ci ju sa so ci ja li sti ma na svim ni vo i ma. Vu ~e vi} je ju ~e na kon fe ren ci ji za no vi na re u No vom Sa du sa op {tio da SPS ne po {tu je ka o li ci o ni spo ra zum sa na pred wa ci ma, a ko ji, ka ko je is ta kao pod ra zu me va i for mi ra we no ve val sti u No vom Sa du i Be o gra du, od no sno u svim gra do vi ma i op {ti na ma gde je to mo gu }e. On je po ru ~io da }e in si sti ra ti na tom zah te vu, ali da to ipak ni je uslov no vo sad skih na pred wa ka za po dr {ku Vu ~i }u na pred sto je }im unu tar stra na~ kim iz bo ri ma, is ta kav {i da on ima ap so lut ni po dr {ku no vo sad skog SNS-a. – Mi tra ì mo do Vu ~i }a da is tra je u bor bi za Srp sku na pred nu stran ku i da ne do zvo li da nas bi lo ko po ni à va, pa i po ce nu no vih iz bo ra. Za to od na {eg li de ra tra ì mo da pre i spi ta po zi ci ju SNS u ka o li ci ji sa SPS-om na svim ni vo i ma. Ta ko |e, tra ì mo sed ni cu Glav nog od bo ra SNS na ko joj bi se opet gla sa lo o ko a li ci ji sa SPS-om. Ne dop su tiv no je da SPS u No vom Sa du, ali i u Be o gra du, Som bo ru, Ki kin di, [ap cu i Le skov cu ne pri hva ta SNS kao ko a li ci o nog part ne ra i ne po {tu je ka o li ci o ni do go vor. Ne mo è se se de ti na dve sto li ce i po ni à va ti Srp ska na pred na stra na ka– po ru ~io je Vu ~e vi}.

[ef no vo sad skih na pred wa ka iz ja vio je da bi ak tu e lan grad ska vlast u No vom Sa du ve} bi la obo re na da su se so ci ja list oda zva li po zi vu SNS. – Pre de se tak da na odr àn je kod nas sa sta nak ~e ti ri od bor ni~ ke gru pe, ko je za jed no ima ju 34 od bor ni ka. Da nam se tad pri dru ìo SPS, mi bi smo ve} tog da na for mi ra li no vu ko a li ci ju u No vom Sa du – ka zao je Vu ~e vi}, na vo de }i da je re~ o od bro ni~ kim gru pa ma DSSa, Dve ri i „Svi za No vi Sad”. Ume sto to ga, ka ko je na veo, iz Grad skog od bo ra SPS-a je no vo sad skim na pred wa ci ma sti gao do pis u ko jem „SPS i da qe in si ti ra na ne kim uslo vi ma”. On ni je è leo da pre ci zi ra ko ji su to uslo vi, ve} je sa mo na veo da “ni je nor mal no da u SNS re pu bli~ kom par la men tu po dr ì Da ~i }a za pre mi je ra, a da on da Grad ski od bro SPS-a tra ì da naj pre na pra vi mo ko al ci ju s ne kim s kim ne sa ra |u je mo ni na re pu bli~ kom ni vou, pa da se on da i oni pri kqu ~e”. Vu ~e vi} je na kra ju SPS-u po ru ~io da }e, uko li ko do 1. sep tem bra ne pri hva ti po ziv SNS-a u No vom Sa du, na pred wa ci tra ì ti part ne re u dru gim stran ka ma na grad skom ni vou, za {ta, tvr di, ve} po sto je broj ne po nu de. U tom slu ~a ju, ka ko je po no vio, pri li kom ka dro va wa u re pu bli~ kim jav nim per du ze }i ma i usta no va ma na te ri to ri ji No vog Sa da, SPS ne bi smeo da ra ~u na na ta me sta, na po mi wu }i da bi bi lo ~ud no da „Sr bi ja gas” i “Eklek tro voj vo di na” pri pad nu so ci ja li sti ma, a da oni u No vom Sa du po dr à va ju DS i LSV. n Branka Dragovi} Savi}

Ba ja to vi}: Bez uti ca ja na vla du Pred sed nik Po kra jin skog od bo ra SPS Voj vo di ne Du {an Ba ja to vi} iz ja vio je da stav no vo sad skog od bo ra na pred wa ka da se po no vo gla sa o spo ra zu mu te stran ke i so ci ja li sta ne }e uti ca ti na ko a li ci ju dve stran ke na re pu bli~ kom ni vou. Ba ja to vi} je re kao da stav no vo sad skih na pred wa ka ne tre ba tu ma ~i ti kao is pit mo }i dva ko a li ci o na part ne ra, a na ja vio je na sta vak raz go vo ra dve stran ke o for mi ra wu no ve skup {tin ske ve }i ne u No vom

Sa du. “Ta iz ja va ne tre ba da bu de tu ma ~e na kao ne ki test od no sa iz me |u SNS i SPS i ne }e uti ~a ti na ko a li ci o ne od no se u vla di, u to mo `e te bi ti uve re ni”, re kao je on za te le vi zi ju B92. Ba ja to vi} je pod se tio da do sa da {wi raz go vo ri o for mi ra wu no ve skup {ti ne ve }i ne u No vom Sa du “ni su po ka za li da po sto ji ja sna ve }i na. Ovih da na }e mo po no vo raz go va ra ti sa na {im ko a li ci o nim part ne ri ma iz SNS i dru gim ak te ri ma na po li ti~ koj sce ni No vog Sa da”.

Ta ~i: Beskom pro mi sno ka Evropskoj uniji Ko sov ski pre mi jer Ha {im Ta ~i upo zo rio je mi ni stre da ne }e bi ti kom pro mi sa sa oni ma ko ji do vo de u pi ta we ostva ri va we evrop ske per spek ti ve Ko so va. Ta ~i je na sed ni ci Vla de, ka ko ja vqa ju ko sov ski me di ji, na ja vio da }e okon ~a we nad gle da ne ne za vi sno sti Ko so va u sep tem bru ozna ~i ti po ~e tak no ve fa ze u od no si ma Ko so va sa EU. “Ja }u bi ti bes kom pro mi san sa sva kim ko bu de do veo u pi ta we ovaj pro ces. Na{ za jed ni~ ki uspeh i sva ko ga po seb no za vi si od pri bli `a va wa Evrop skoj uni ji”, ka zao je Ta ~i i upo zo rio da ne }e pri hva ti ti ni ka kvo oprav da we za ka {we we u tom pro ce su.

Pa co li: Ma li pri znao Ko so vo Pr vi za me nik ko sov skog pre mi je ra Be xet Pa co li iz ja vio je da je afri~ ka dr à va Ma li 92 ze mqa ~la ni ca Uje di we nih na ci ja ko ja je pri zna la Ko so vo kao ne za vi snu i su ve re nu dr à vu. Na kon fe ren ci ji za no vi na re, Pa co li je pred sta vio ver bal nu no tu pri zna wa Ko so va od stra ne Ma li ja, ko ju je pot pi sao pred sed nik ove dr à ve Di on co un da Tra or. Pre ma Pa co li ju, To go je tre nut no je di na dr à va u za pad noj Afri ci ko ja ni je pri zna la Ko so vo. “Ja }u sle de }e ne de qe po se ti ti ovu dr à vu i na dam se da }e mo i to okon ~a ti”, ka zao je Pa co li, ko ji je na ja vio da }e, po red To goa, po se ti ti jo{ ne ke afri~ ke dr à ve. Ma li je po dr àv nom ure |e wu pred sed ni~ ka re pu bli ka. Ima po vr {i nu od 56.785 kva drat nih ki lo me ta ra i u woj ì vi 4,8 mi li o na sta nov ni ka.

INTERVJU

Dr JOVAN TEOKAREVI], PROFESOR

Ma lo Evro pe, akon {to je za me nik pre - {ko is kqu ~i ti, ~ak i ako no va – U ovim Fi le o vim re ~i ma sed ni ka Od bo ra za vla da, kao i sta ra, na sta vi da ima, na rav no, vi {e na de ne go evrop ske in te gra ci je obes hra bru je Sr be da po di ù ba - ~vr ste uve re no sti, {to je ra zu Na rod ne skup {ti ne La slo Var ga ri ka de. Si tu a ci ja je jed na ko slo - mqi vo: no va Vla da tek tre ba da oce nio u in ter vjuu „Dnev ni ku” da è na i ne ja sna i u ve zi sa spro vo - po ka è {ta i ka ko ho }e i mo è. }e go to vo iz ve sno 2012. bi ti jo{ |e wem ve} po stig nu tih do go vo ra. Isto vre me no, we gov na gla {e no jed na iz gu bqe na evrop ska go di na, Evo pri me ra iz obra zo va wa, s ko - bla go na klo ni od nos pre ma no vim i pro fe sor na Fa kul te tu po li jim sam se ja su o ~io pre ne ki me - vla sti ma je i va àn pod strek wi ti~ kih na u ka u Be o gra du dr Jo van sec: iako po sto ji do go vor Be o - ma da za i sta i ura de ono {to su Te o ka re vi} iz ra zio je sum wu da gra da i Pri {ti ne o me |u sob nom obe }a va li u pred iz bor noj kam pa je mo gu }e do kra ja go di ne do bi ti pri zna va wu di plo ma, Vla da Sr - wi. Su prot no mno gim qu di ma u da tum za po ~e tak pre go vo ra o Sr bi ji i dru gde, mi slim da je ta bi je jo{ uvek ni je do ne la ured bu pri stu pa wu Evrop skoj uni ji. kav po zi ti van, bes pre dra su dan i za spro vo |e we tog do go vo ra, pa je – Pr vo, na ras po la ga wu je ohra bru ju }i stav [te fa na Fi sve i da qe „mr tvo slo vo na pa pi efek tiv no sa mo par me se ci, a u lea, od no sno Evrop ske uni je, do ru“. Iz ovog raz lo ga u Rek to ra tu okvi ru wih je i pret hod no me |u Uni ver zi te ta u Be o gra du mi je u bro do {ao, jer on ide za jed no sa sob no bo qe upo zna va we i iz grad ma ju pre po ru ~e no da ne pri mim o{trim kri ti ka ma Evrop ske ko wa po ve re wa iz me |u sta rih bri stu dent ki wu – Al ban ku sa Ko so - mi si je, ko je su bi le upu }e ne po sel skih i no vih be o grad skih va na ma ster stu di je Fa kul te ta vo dom skan da lo znih iz ja va To mi pred stav ni ka, pa tro stra ni do go sla va Ni ko li }a o Vu ko va ru i po li ti~ kih na u ka u Be o gra du, jer vor - i sa pred stav ni ci ma Pri ima di plo mu pri {tin skog uni - Sre bre ni ci, kao i po vo dom no vog {ti ne - o pri o ri te ti ma di ja lo ga ver zi te ta, a bez te vla di ne ured - za ko na o Na rod noj ban ci. To je ja i na ~i nu ra da, on da je tu i go di sna po ru ka Sr bi ji da }e mo se be we na di plo ma ne }e mo }i da bu {wi iz ve {taj Evrop ske ko mi si ~lan stvu u EU pri bli à va ti ne de no stri fi ko va na. Ako je sve je… – ob ja {wa va dr Te o ka re vi} na osno vu re ~i, ne go na osno vu de ovo za i sta ta ko, re~ je o ve li kom za na{ list. la. U tom kon tek stu i na taj na skan da lu: srp ske vla sti, da kle, Po we go vim re ~i ma, jo{ je ve ~in tre ba ~i ta ti i Vu ~i }e vo po one mo gu }a va ju Al ban ku sa Ko so }i pro blem to {to je osta lo jo{ nov no za kli wa we u evrop sku ori va da na sta vi stu di je u Be o gra du, mno go to ga da se ura di, ka ko bi se jen ta ci ju. Uosta lom, ako se po a ta de voj ka, ve ro vat no kao i svi is pu ni li ja sni uslo vi ko je je za gle da hr vat sko is ku stvo sa pro e mi, ve ru je da to ne bi vi {e tre ba ovaj svoj ko rak na pred Sr bi ja do vrop skim pre o bra à jem HDZ-a, lo da bu de pro blem, jer smo sto bi la od Evrop ske uni je kra jem ta ori jen ta ci ja ni je ne mo gu }a, pu ta ~u li da di plo me sa da tre ba pro {le go di ne, a ko ji se od no se ~i ni mi se, bez ob zi ra na stra da se me |u sob no pri zna ju. na nor ma li za ci {nu pro {lost ju od no sa sa Ko dve tre }i ne no Da nas su sret na vr hu Be o gra da i Pri {ti ne iz gle da ve srp ske vla de. so vom. nor mal no, pa ~ak i o~e ki va no, jer su we go vi – Ka da bi smo l U nedavpred so bom ima u~e sni ci do ka za ni na ci o na li sti, a Ta di} se ne bi nom razgovoru li „sa mo“ oba ve sa britanskim usu dio ni da po mi sli na ta kav po tez zu po sti za wa do {efom diplogo vo ra o te le ko matije Vilimu ni ka ci ja ma i ener ge ti ci, {to l [tefan File je jo{ jed- jamom Hejgom premijer Da~i} nom ponovio da ne sumwa da je rekao da Srbija o~ekuje jaje jed na vr sta uslo va, ni to ne bi }e zapo~iwawe pregovora o sno definisane uslove za dobi lo mo gu }e za vr {i ti za krat ko pridruìvawu Evropskoj bijawe datuma za po~etak prevre me, jer je re~ o mno go kom pli uniji biti prioritet nove govora. Da li to opet dolaziko va ni jim obla sti ma od onih u Vlade Srbije. No, s obzirom mo na teren poruka za unutrako ji ma je ve} po stig nut na pre dak. da je to ve} n-ti put kako se, {wu upotrebu – mi smo koopeDa stvar bu de te à, ni po stig nu od formirawa nove vlade, rativni, ali, eto, stalno nam ti do go vo ri – a oni su dru ga vr sta {aqu takve poruke, zna~i li „u pet do dvanaest” ispostauslo va - ni su ta ko ~vr sti kao {to to da u Briselu zapravo sum- vqaju neke nove uslove? se mo `da ~i ni lo, a raz li ~i ta tu waju u evropsku orijentaciju ma ~e wa su tek je dan od pro ble ma. – U pra vu ste, re~ je o~i gled no Da~i}evog kabineta? Veruje- o po ru ci za unu tra {wu upo tre bu, l [ta se na tom planu namete li Aleksandru Vu~i}u kada jer su uslo vi za za po ~i wa we pre }e kao kqu~ni problem? kaè da u „ovoj vladi niko ne go vo ra ja sni i ve} osam me se ci – Re ci mo, omo gu }a va we Eulek dovodi u pitawe wenu evrop- sta ri. Oni su pot pu no ve za ni za su da ope ri {e na ce loj te ri to ri sku orijentaciju, a onaj ko bu- „ko sov sko pi ta we“, {to isto vre ji Ko so va, a to zna ~i i na se ve ru, de to dovodio u pitawe, do- me no i olak {a va i ote à va po sao mo è la ko da bu de opo vrg nu to ve{}e u pitawe i opstanak na {ih vla sti, i to na dva na ~i na. ako do |e do no vih su ko ba Eulek sa same Vlade”? sa ta mo {wim Sr bi ma, {to je te Lak {e je {to su uslo vi for mu li -

MARKO JAK[I], JEDAN OD LIDERA SRBA SA SEVERA KiM, NEZADOVOQAN KOSOVSKOM POLITIKOM NOVIH SRPSKIH VLASTI

Di `e mi se ko sa na gla vi U

pro te klih ne ko li ko da na na te mu Ko so va pred stav ni ci no vih srp skih vla sti iz re kli su mno {tvo ko tra dik tor nih po ru ka, od po nu de Al ban ci ma da u Sr bi ji `i ve kao Nem ci u Bel gi ji, pa do pri zna wa da zva ni~ ni Be o grad pri pre ma mo del za u~e stvo va we i na onim re gi o nal nim sku po vi ma na ko ji ma bi Ko so vo bi lo pred sta vqe no bez do go vo re ne fu sno te. Je dan od li de ra ko smet skih Sr ba Mar ko Jak {i} oce nio je da kod no vih vla sti u Sr bi ji o~i gled no ima mno go lu ta wa ka da je u pi ta wu od nos pre ma Ko so vu i Me to hi ji. – Pret po sta vqam da }e u na red nih me sec da na mno go to ga bi ti ja sni je. No, ono {to se mo ra re }i je ste to da do sa da {we iz ja ve i po te zi ak te ra te no ve vla sti ra |a ju kod nas Sr ba ve li ku zeb wu, strah i ne la go du – iz ja vio je Jak {i} za „Dnev nik”. Kao ilu stra ci ju, on je na veo da su Sr bi u Ko sov skoj Mi tro vi ci ima li u pred iz bor noj kam pa wi pri li ku da slu {a ju i To mi sla va Ni ko li }a i Alek san dra Vu li na, ko ji su ta da po ru ~i va li da }e bi ti po ni {te ni svi spo ra zu mi ko je je Bor ko Ste fa no vi} uta na ~io sa Edi tom Ta hi ri. – Na `a lost, sa da smo sve do ci na ja va da }e i no va vla da spro vo di ti te spo ra zu me, iako su oni pro tiv ni i po zi tiv noj srp skoj za kon skoj re gu la ti vi, ali jo{ va `ni je, pro tiv ni su i na {em Usta vu. Uz sve to, sa op {ta va se da Vla da ima stra te gi ju za re {a va we pro ble ma Ko so va iza ko je }e sta ti ~i ta va Sr bi ja, a on da nam

Svi ma, pa i Da ~i }u, mo ra bi ti kri stal no ja sno: Ko so vo se ne mo `e de li ti. Da kle, ili }e mo ga do bi ti u ce lo sti, ili }e mo ga u ce lo sti iz gu bi ti Alek san dar Vu ~i} na ja vqu ju ne ka kve bol ne i te {ke kom pro mi se. [to se nas Sr ba ti ~e, mi smo se ve} za ovih 13 go di na umo ri li od tih i ta kvih te {kih i bol nih kom pro mi sa. Po Jak {i }e vim re ~i ma, Sr bi ma sa KiM se u ovom tre nut ku ~ak ~i ni da no va vlast ide jo{ i vi {e uz dla ku Bri se lu, Va {ing to nu i Pri {ti ni od pret hod ne. – Bo ji mo se, na i me, da se sa da {wa vlast mi sli da isto vre me no mo `e da za do vo qi, s jed ne stra ne nas Sr be sa pro sto ra Ko sme ta, a sa dru ge Evrop sku uni ju i Ame ri ku. A ta kvo se de we na dve sto li ce uvek vam se, po pra vi lu, vra ti kao bu me rang.

Ko men ta ri {u }i na ja vu pred sed ni ka Ni ko li }a da }e di ja log Be o gra da i Pri {ti ne bi ti po dig nut na vi {i ni vo, sa go vor nik „Dnev ni ka” ka è da je za pra vo kqu~ no pi ta we pod ~i jim }e se ki {o bra nom ti raz go vo ri vo di ti. – Ako se u di ja log u|e pod pa tro na tom Sa ve ta bez bed no sti, on da je to u du hu Re zo lu ci je 1244. Ali ako se raz go vo ri bu du vo di li na isti na ~in kao do sa da, pod pa tro na tom Evrop ske uni je i SAD, on da mu oni do |u kao raz go vo ri su se da. A to ni ka ko ni je u in te re su ni srp ske dr à ve, ni nas Sr ba ko ji ì vi mo na ovom pro sto ru. Na rav no, va `no je i {ta }e bi ti

te ma: sta tus Ko so va i Me to hi je ili }e se osta ti u do me nu „teh ni~ kih pre go vo ra”, {to bi bi lo po gub no za Sr bi ju, jer on da is pa da da ta pi ta wa re {a va ju dve dr à ve. Na opa sku da je am ba sa dor Ve li ke Bri ta ni je na Ko so vu Jan Klif na ja vio da }e cen tral na te ma sle de }e run de pre go vo ra Be o- gra da i Pri {ti ne bi ti se ver Ko so va, Mar ko Jak {i} ka è da bi ta kav ras plet bio ve o ma lo{. – Sta vqa ti pi ta we se ve ra Ko sme ta na sto kao cen tral nu te mu bi lo bi du bo ko po gre {no. Ko smet ski pro bem je kom plek san i ne tre ba ga re {a va ti par ci jal no za Sr be na se ve ru i za Sr be u Ko sov skom Po mo ra vqu ili u cen tral nom Ko so vu. U su prot nom, is pa da da je al ban ska stra na sva dru ga pi ta wa re {i la u ostat ku Ko sme ta, sa mo, eto, ni je na se ve ru. I Be o grad to ne sme da pri hva ti. Jak {i} je, ina ~e, na ro ~i to re zig ni ran in sti sti ra wem pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a na raz gra ni ~e wu Sr ba i ko sov skih Al ba na ca. – Da ~i} je po lo ìo za kle tvu da }e bra ni ti ce lo vi tost srp ske dr à ve. A ka da po zi va te na raz gra ni ~e we iz me |u srp ske i al ban ske stra ne, vi ti me bu kval no ru {i te Ustav Re pu bli ke Sr bi je i kr {i te Re zo lu ci ju 1244. To je lo {a po ru ka, pri to me ve o ma opa sna i od we mi se di è ko sa na gla vi. Svi ma, pa i Da ~i }u, mo ra bi ti kri stal no ja sno: Ko so vo se ne mo è de li ti. Da kle, ili }e mo ga do bi ti u ce lo sti, ili }e mo ga u ce lo sti iz gu bi ti. n Miroslav Staji}

nedeqa19.avgust2012.

c m y

dnevnik

NA FA KUL TE TU PO LI TI^ KIH NA U KA U BE O GRA DU

KARMA KOMA

malo Kosova

Vu ~e }a pre pi ska (i dru ge ba sne)

sani eksplicitno, pa ne}e mo}i da trpe previ{e slobodnih interpretacija kojih }e, iz dosada{weg iskustva vidimo, sigurno biti i na briselskoj i na beogradskoj i na pri{tinskoj strani. To tako|e smawuje mogu}nost uspostavqawa tzv. pokretnih ciqeva od strane Evropske unije, odnosno stalno izmi{qawe novih uslova kada se postoje}i zadovoqe. Na drugoj strani, skoncentrisanost na odre|eni set ciqeva vodi}e sigurno ve}oj rigoroznosti u oceni postignutog. Ina~e, i dobro i lo{e u uslovima za daqi napredak u evropskim integracijama postoji i ako se pogleda iz drugog ugla. Ovim radikalno promewenim fokusom na „kosovske uslove“, Srbiji se tako|e delimi~no gleda kroz prste u vezi sa napretkom u unutra{wim reformama. No, ovogodi{wi izve{taj Evropske komisije mora}e da pru`i odgovore na mnoga uobi~ajena pitawa iz svih oblasti srpskog dru{tvenog `ivota, pa se ne treba nadati „poklowenim ocenama“, koliko god je sve ostalo u senci normalizacije odnosa sa Kosovom.

l Pred sed nik Ni ko li} je na ja vio po di za we di ja lo ga sa Pri {ti nom na vi {i ni vo. – Podizawe dijaloga na vi{i nivo ima, po mom mi{qewu, smisla samo ako se stvarno ne{to krupno èli posti}i, i to za relativno kratko vreme. Sve, dakle, zavisi od politi~kih odluka upravo o tome, i u Beogradu i u Pri{tini. Ako se na oba ova mesta odlu~i da se zaista èli promena, re{ewa za sva sporna pitawa mo}i }e da se na|u mnogo brè i lak{e nego {to sada izgleda. Ako, pak, velikog i brzog napretka nema, a neuspeh su doìveli ne lako smewivi pregovara~i nego predsednici ili premijeri Srbija i Kosova – to, po mom mi{qewu, moè da predstavqa ve}u prepreku nego prednost, jer ne verujem da }e bilo ko od visokih politi~ara neposredno vezati svoj poloàj za uspeh pregovora. Moèmo tako do}i u situaciju da promena pregovara~a ne donese èqenu ve}u odgovornost. l Da li je, po Va ma, re a lan su sret Da ~i }a i Ta ~i ja? – Od novih vlasti u Srbiji se sa mnogo strana o~ekuju ve}i

ustupci u pregovorima sa Kosovom u odnosu na ono {to se Tadi}eva vlada usu|ivala. Razlog je logi~an – nacionalisti i u Srbiji i drugde, za razliku od evropejaca, nemaju komplekse pred slobodnijim tuma~ewem nacionalnih interesa. Ja li~no nisam siguran da }e nas Nikoli} i Da~i} obradovati nekim krupnim i neo~ekivanim koracima koji vode ka brzoj i nepovratnoj normalizaciji odnosa sa Kosovom. Za to nema ni dovoqno pritiska javnosti, ni – rekao bih – jasne ideje {ta nova vlast zapravo ho}e sa Kosovom. Ne bih se iznenadio da oni u stvari ponove Tadi}ev zihera{ki pristup: malo Evrope, malo Kosova. Tako|e se ne bih iznenadio ni da vidim susret srpskih i kosovskih premijera ili predsednika, ali bez spektakularnih rezultata. Eto kako su se stvari promenile: danas takav susret na vrhu izgleda normalno, pa ~ak i o~ekivano, jer su wegovi u~esnici dokazani nacionalisti, a Tadi} se ne bi usudio ni da pomisli na takav potez. n Miroslav Staji}

a li je to La ki ma lo ta kav - sa zna }e. Bo qe mu je ner vo zan, ili je La ki da se sam oba ve sti ne go da ju ne ko ma we lak od ga Vu ~i} oba ve {ta va. Nas je we ga na re dio da is ka è pre o se bi oba ve stio jo{ ra nih ci zno do zi ra nu ko li ~i nu ner {i ri, ne za vr {a va se na ka de ve de se tih, i od ta da ga ne vo ze, ne bi li tom ne kom La pi ja m a va r o { i no v o s ad s ke. za bo ra vqa mo ni u snu, sa o~i ki je va ner vo za po slu ì la kao Ta ko je to sa Vu ~i }em i vu ~i ma iz van sva kog zla. iz g o v or pred po s lov n im }i ma, ali ko ja je vu ~e vi }i ma Ka ko god, {ta je to {to Vu part ne ri ma, sve u sti lu: „Vi od to ga vaj da? Jer bo oni ako u ~e vi} ho }e od Vu ~i }a, i za di te, na {i qu di se bu ne, ova No vom Sa du ni su ne ko i ne {to bi se to ti ca lo nas ko ji kvo sta we je neo dr ì vo“? I ni ti smo vu ~e vi }i ni ti smo {to, on da ne mo gu bi ti ne ko i uosta l om, ako je La k i ve} ne {to ni bi lo gde dru gde. E, vu ~i }i, ~ak bi se re klo i da ner vo zan zna ~i li to da je za to su vu ~e vi }i mal ko ner smo iz ve stan ple me nit na por Pan te li ja (opet) umro, pa sad vo zni: ~i ni im se ne ka ko da ulo ì li u to da ni ka ko u ì pred sto ji bit ka za we go vo na su se od ma ja na ova mo svi od vo tu ne bu de mo ni vu ~e vi }i sle |e? I ko je tu uop {te Pan wi ho ve fe le ovaj di li, je di no ni vu ~i }i? Pa, ukrat ko i sve te li ja, i ko me je on ovaj put za wih ov d e na se v e r u ne de no na su {ti nu, mo glo bi se umro? osta de ni {ta, ili tek ja ko to re }i ova ko: Vu ~e vi} od Vu Mno go je pi ta wa ko ja se ro ma lo. Za to su im ka o ba ja gi ~i }a tra ì No vi Sad, ona ko je, a ako vam ni je ja sno o ~e mu kri v i so c i ja l i s ti, ali ako na tac n i, s ma { ni c om ili se tu ta~ no ra di, pi sac ovih Vu ~i} ozbiq no ne pod vik ne bez. Ono, ni je da Vu ~e vi} mi re do va mo è sa mo da vas sla na wih, so ci ja li ste, kriv }e sli da Vu ~i} dr ì No vi Sad u ba {no ute {i: ni je im bi ti on, kan da ni we mu. Ali, ka za po onoj da je se be }e nam se i to vr lo Stavite se u Vu~i}evu koù: biste li vi, obez be dio a wih, br zo, mo `da i br eto, ni je. A zar je da ste na wegovom mestu, bili ludi da è ne go {to bi smo to le p o, dru g o v i, rizikujete vlast em veliku em svoju li~no, da oni osta nu neo vo le li. Do bro, to li ko o zarad vlasti em malene em vu~evi}evske, be z be | e n i? I to film s kim me t a sa mo za to {to ih dakle u svakom smislu sporedne fo ra ma. Ma da se i No vi Sad ve }in ski ne mo ra mo uda qa ne è li? S dru ge va ti ba{ mno go od wih, jer o stra ne, sta vi te se u Vu ~i }e vu ye pu pa mu ga mo è po klo ni ti sli~ nom se àn ru ov de ra di, (udob nu i {i ro ku) ko ù: bi kao ka kav orah, sa mo ako mu sva ka ko o jed noj ù stroj tra ste li vi, na we go vom me stu, se ta ko us hted ne. Ali, Vu ~e gi ko me(n)di ji men ta li te ta i bi li lu di da ri zi ku je te vlast vi} sma tra da bi Vu ~i} tre na ra vi. Evo, ne ka ko ba{ ovih em ve li ku em svo ju li~ no, za bao da u~i ni mno go vi {e pri da na ka da se vas ko li ka po li rad vla sti em ma le ne em vu ti ska ju }i so ci ja li ste da sa ti~ ka ~ar {i ja za ba vqa za vi ~e vi }ev ske, da kle u sva kom wi me, to jest Vu ~e vi }em i ri v a w em pod de m o k rat s ke smi slu spo red ne? A ba{ to we go vi ma mal ko ob ja {u No vi ~ar {a ve i ~ak {i re, pa pra vo vu ~e vi }i epi sto lar no zah te Sad, jer ni su ve} du go (jo{ od do du bo ko u nok {i re, a sa me va ju, i de lu je kao da su mr tvi vak ta Ma je G, ako je se ko god joj de mo kra te u to me iz o bil ozbiq ni. se }a), pa su mal ko mo `da i no po ma ù i gle da ju da joj, ne Ne bih se ja, ja sno vam je, za go re li na ovu vru }i nu. daj bo è, ne {to ne pro mak ne, ni ka ko pa ~ao u ovu me |u vu ~e E sad, ni je da Vu ~i} ne bi pri s ti ` e nam epi s to l a sa }u za vr zla mu. Ne ka se to re ra d o u~i n io Vu ~ e v i } u, ali jed ne sa svim dru ge stra ne, i {i ona ko ka ko se to ve} kod kan da ima i pre ~ih po slo va, a sa svim dru goj - da kle, toj is wih re {a va. Ali opet, ne mo i No vi je Sad mal ko tvr |i toj stra ni upu }e na. Vu ~e vi}, è se ni }u ta ti, jer ov de se orah - ne zgod no je, na i me, gla na i m e, pi { e Vu ~ i } u. Ko jem na po slet ku ipak ra di o na sao - da bi se mo gao skrc ka ti Vu ~i }u - si gur no zna te. Ko ji {im ko à ma: ka ko god okre tek ta ko: i}i }e to te {ko, moj Vu ~e vi} - mo `da ~ak i to zna ne{ one su na ta pe tu, a su tra Aco bra co, ili mo `da ne }e te, ako ste do voq no do ko ni mo `da i na ra `wu. To je, da i}i uop {te. Zbog ~e ga Vu ~i}, da pra ti te va ro {ke ku ri o zi kle, mo gu }e pre ven tiv no na ma da mu ni je pra vo, ipak ne }e te te. Vu ~e vi} je, da kle, pr vi ra vo u ~e ni je: ne do zvo li ti da pro vo di ti ba{ be sa ne no }i, ~o vek no vo sad skih na pred wa u pro ce pu iz me |u vu ~i }a i vu jer ima on to li ko dru gih i ve ka, a ko je Vu ~i} - ih, ko jo{ ne ~e vi }a is pad ne mo - ov ce. }ih bri ga, a bog me mu je i ja n Te o fil Pan ~i} zna ko je Vu ~i}? Ako se i na |e ha }i ka pa ci tet mal ko ve }i i

HO ]E LI I „AGRO BAN KA” BI TI SA MO JED NA OD MNO GIH NE RE [E NIH AFE RA?

U Srbiji je sramota samo da te uhvate vaka vlast u Srbiji svoj je mandat zapo~iwala i zavr{avala hap{ewima i isticawem borbe protiv kriminala i korupcije kao najva`nijeg zadatka koji nema alternativu. Tako je i na samom po~etku `ivota nove Vlade Srbije otvorena afera „Agrobanke” uz ve} toliko puta vi|eno obe}awe da ne}e biti za{ti}enih. Me|utim, ekonomista Miroslav Prokopijevi} je u to istog ~asa posumwao, upozoriv{i da se u Srbiji borba protiv korupcije nikada ne vodi protiv kqu~nih igra~a, koji su za{ti}eni bez obzira na to da li su biznismeni ili politi~ari. Umesto toga, na meti su po pravilu sitne ribe, pa je zato iz „Agrobanke” i moglo da nestane 300 miliona evra. I dok javnost ~eka odgovor na pitawe „gde su ajkule”, dobar deo gra|ana deli Prokopijevi}evu sumwu da }e ba{ ovog puta zaista odgovarati oni koji su se u celoj pri~i najvi{e omrsili. Jer, milionskih iznosa na tajnim ra~unima, dugih spiskova osumwi~enih, kofera punih para, veza s politi~arima, „putera na glavi” i mnogo ~ega drugog bilo je i proteklih decenija, ali je malo toga procesuirano. A jo{ mawe wih – zapravo, gotovo niko iole ozbiqniji – je zbog toga zavr{ilo na robiji. Pamte se ste~ajna, saobra}ajna, duvanska, naftna, carinska, profesorska pa ~ak i |ubretarska mafija, kojima su se punili novinski stupci, ali se ne pamte pravosna`ne presude. Zato se mnogi pribrojavaju da }e se i ovog puta „tresti gora a roditi mi{”.

Ako su tu`ila{tvo i sudovi u svim prethodnim aferama dobro radili svoj posao, a pravosna`ne presude ipak izostajale, onda je borba protiv korupcije zapela na nekom drugom mestu. Mnogo ja~em i od tu`ilaca i od sudija. Uostalom, u ovda{woj stru~noj javnosti odavno je zakqu~eno da sve ko~i – politika. Direktor Centra za bezbednosne studije i autor prvog Greko izve{taja Srbije o borbi protiv korupcije dr Aleksandar Fati} obja{wava za na{ list da je politi~ka kontrola pravosu|a i svih institucija ovde oduvek postojala i da ni jedna vlada nije tu praksu do sada promenila. – Uostalom, kod nas se krajem pro{log veka pojavio termin „politi~ka voqa”, koji se kori-

jednom ure|enom dru{tvu ne bi trebalo i{ta da zavisi od “politi~ke voqe” nego od ustava – obja{wava Fati}. – Isto tako, kod nas se, ~ak i me|u obrazovanim qudima, stalno govori o “jakoj” ili “slaboj” dràvi. A dràva ne moè biti ni jaka ni slaba, jer dràva je jednako ustav i po{tovawe prava. Naàlost, nastavqa sagovornik „Dnevnika”, upravo kada je o ustavu re~, prethodnih osam godina vladalo je otvoreno kr{ewe najvi{eg pravnog akta dràve od strane samog vrha piramide vlasti, jer se nije po{tovala podela nadle`nosti izme|u predsednika, vlade i parlamenta. – Prema tome, sada{wa vlada je nasledila jedno, realno gledano, zapu{teno stawe koje nije

Si stem po ko ra va wa eti ci – U prevenciji borbe protiv korupcije stawe u Srbiji je najalarmantnije i na tom poqu treba {to brè raditi. U tom pravcu nova vlada mora odmah uvesti etiku u javnu upravu, reformisati Antikorupcijsku agenciju, te formirati stru~i antikorupcijski tim u okviru Ministarstva finansija koji }e koordinisati aspekte nerepresivne borbe protiv korupcije, kao {to je to svojevremeno u~inila \in|i}eva vlada. U Sjediwenim Dràvama se ovaj model borbe protiv korupcije zove „sistem pokoravawa etici”. To je najsavremeniji i dokazano najefikasniji sistem borbe protiv korupcije, koji ukqu~uje i nekrivi~ne sankcije i koji nije dominantno represivan, ali postiè spektakularne rezultate. Politi~ar koji taj sistem uvede u Srbiju bi}e zapam}en kao najve}i inovator javne politike u novijoj istoriji ove dràve – tvrdi Fati}. stio da objasni za{to ima ili nema reformi, pravde, jednakosti… To govori o politi~kom voluntarizmu kao su{tinskoj osnovi dru{tvenog poretka. U

iznenada nastalo, nego je namerno odr`avano decenijama. Ipak, glavni problem u re{avawu organizovanog kriminala i korupcije u Srbiji je to {to se kod

nas kriminal ne shvata kao moralni prekr{aj, kao sramota. Sve se vrti oko toga da li }e neko biti uhva}en, a onda se dogodi „Agrobanka”, „Jugoremedija” i ko zna {ta sve jo{... Pri tome qudi koji su osumwi~eni za ta dela ne pokazuju nikakav stid, bar koliko se da videti iz medija. A sve dok ne bude stida, ne}e biti ni poboq{awa stawa s korupcijom u Srbiji – kaè Fati}. Od devedesetih do danas u Srbiji niko od qudi koji su stekli ogromno bogatstvo niza{ta nisu odgovarali, isto kao {to ni jedan politi~ar koji je nakon silaska s poloàja imao debeli saldo i postao „biznismen”, nije morao da dokaè odakle mu toliki novac. Fati} podse}a da je Srbija zemqa u kojoj su mnogi optere}eni strahom od siroma{tva, te navodi da su neki od danas na{ih najbogatijih poslovnih qudi ro|eni i odrasli u tom siroma{tvu i da im je najve}i ciq u ìvotu bio da ga pobede. – Da ne bude zabune, to je slu~aj i sa mnogim svetskim milionerima. Po onoj ~uvenoj pri~i: do{ao je u Ameriku s jednim koferom i 100 dolara i za godinu dana na berzi zaradio prvi milion – navodi Fati}. – Me|utim, uz ~iwenicu da je taj strah od siroma{tva mawe-vi{e univerzalno ose}awe, na Balkanu vlada i obi~aj da kada do|ete na vlast ili na funkciju, morate po{to-poto da se obogatite, jer posle ko zna kako }ete ìveti. To je sindrom zemaqa u kojima je, zbog pravne i ekonomske nesigurnosti, jedini siguran na~in da se ìvi pristojno - da se

Mo gu }e je bi ti ko rum pi ran a for mal no ra di ti po za ko nu. To je ~i we ni ca o ko joj se kod nas uop {te ne go vo ri (Alek san dar Fa ti}) bude na vlasti ili pri vlasti. Upravo to je socijalni koren korupcije na Balkanu i veliki je izazov to promeniti. Ako smo se prethodnih godina, a jesmo, navi{e hvalili reformom pravosu|a – iako nismo u stawu neke od otvorenih afera da privedemo kraju i osudimo one za koje se prilikom hap{ewa tvrdilo da su krivi – onda se pravom moè postaviti pitawe nezavisnosti sudske vlasti i istinske borbe protiv korupcije. Direktor Centra za bezbednosne studije obja{wava da je reforma pravosu|a krupno pitawe o kome treba povesti javnu debatu, ali da se borba protiv korupcije sprovodi pre svega antikorupcijskom politikom na planu prevencije i kontrole. – Moè se dràva i bez vrhunskog pravosu|a dosta uspe{no

boriti protiv korupcije antikorupcijskom politikom, naravno pod uslovom da je ta politika kvalitetna. S druge strane, sve i da imate savr{eno pravosu|e, ako nema dobre antikorupcijske politike, rezultati }e opet biti slabi. Jer, korupcija nije samo krivi~nopravni fenomen, ona je pre svega problem morala i integriteta – isti~e Fati}. – Mogu}e je biti korumpiran a formalno raditi po zakonu. To je fundamentalna ~iwenica o kojoj se kod nas uop{te ne govori. Mogu}e je, naime, zakon koristiti u op{tem interesu, ali ga je mogu}e i koristiti u li~nom. Nesporno je da je pravosu|e va`no, ali samo kao posledwa karika. Ali ono naprosto ne sme biti jedina karika u borbi protiv korupcije. n Qubinka Male{evi}

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

MITOPOLIT ZAGREBA^KO-QUBQANSKI I CELE ITALIJE JOVAN GOVORI O EKUMENIZMU, POLO@AJU SPC U HRVATSKOJ, U ZAGREBU…

Pa pa bi pre u Ja se no vac a we go vim pre o sve {ten stvom mi tro po li tom za gre ba~ ko-qu bqan skim i ce le Ita li je Jo va nom (Pa vlo vi }em) po sled wi sam put raz go va rao pre bez ma lo de set go di na, ka da je ide ja o otva ra wu u hr vat skoj pre sto ni ci Srp ske pra vo sla ne op {te gim na zi je, ko ja bi no si la ime Kan ta ku zi ne Ka ta ri ne Bran ko vi}, k}er ke \ur |a Bran ko vi }a i Iri ne Kan ta ku zi ne, bi la tek u za ~et ku. Da nas ova obra zov na usta no va ne sa mo da sa uspe hom de lu je, ne go je po ~et kom ju na do bi la i pot pu no nov, ve o ma mo de ran obje kat na ob ron ci ma Me dved ni ce. Tim po vo dom je, pod se ti mo, u Za gre bu bo ra vio i srp ski pa tri jarh Iri nej, {to je bi la pr va po se ta po gla va ra SPC dr `a vi Hr vat skoj. Sa pa tri jar hom su ta da raz go va ra li i pred sed nik Ivo Jo si po vi} i pre mi jer Zo ran Mi la no vi}, a upri li ~en je i su sret sa kar di na lom Jo si pom Bo za ni }em. – Po se ta na {eg pa tri jar ha Za gre bu bi la je pri li ka za raz go vo re o na {im od no si ma i sa

HO]E LI [E[EQEV DOLAZAK USTALASATI NOVU SRBIJU

[ok i za „sve te kra ve” o sle go to vo pe to go di {weg su |e wa (od no vem bra 2007. do mar ta ove go di ne) i de ve to go di {weg bo rav ka vo |e Srp ske ra di kal ne stran ke Vo ji sla va [e {e qa u Ha gu, po no vo se po mi we mo gu} nost da on u sep tem bru bu de pri vre me no pu {ten na slo bo du i do |e u Sr bi ju. Ovo pre sve ga za to {to se me |u na rod no su do va we [e {e qu i po red svih we go vih po ku {a ja da ga do ve de do ap sur da – opa sno odu ì lo. Pret hod ni pred sed nik Tri bu na la Pa trik Ro bin son je u pro {lo go di {wem iz ve {ta ju Sa ve tu bez bed no sti Uje di we nih na ci ja na veo da bi pre su da [e {e qu mo gla da se iz rek ne u sep tem bru 2012, ali je no vi pred sed nik su da Te o dor Me ron to kom ove go di ne ve} pro du ìo taj rok na mart 2013, {to zna ~i da bi vo |a ra di ka la tek po sle pu nih de set go di na (?) bo rav ka u pri tvo ru do bio pr vo ste pe nu pre su du – {to je sva ka ko bez pre se da na, ~ak i u svet skim raz me ra ma. ê sti pre ki di su |e wa, od la ga wa ro ~i {ta, [e {e qe vi {traj ko vi gla |u, zdrav stve ni pro ble mi, ne po {to va we su da, do dat ni pro ce si zbog oda va wa iden ti te ta za {ti }e nih sve do ka... de lom su bi li [e {e qe va tak ti ka we go vog ob ra ~u na sa “svet skim mo} ni ci ma” i te ra wa stva ri do ap sur da, ali je du go traj ni po stu pak uslo vio pad in te re so va wa za tu bor bu s ve tre wa ~a ma, pa ~ak, po ne ki ma, i do pri neo iz bor nom de ba klu SRS. Mo è li sa da even tu al ni [e {e qev do la zak u ze mqu da udah ne no vu ener gi ju stran ci, ili je we na “je re za” pre ~e ti ri go di ne de fi ni tiv no pre vag nu la na stra nu na pred wa ka po slav {i SRS u po li ti~ ku isto ri ju? Mi lo rad Mir ~i}, biv {i ~lan naj u èg ru ko vod stva ra di ka la ko ji po sle wi ho vog maj skog po ra za i ne u la ska u re pu bli~ ki par la ment na kon 20 go di na pri su stva vi {e ni je pot pred sed nik SRS-a, pre ma iz ja vi na {em li stu i da qe ve ru je da bi po vra tak vo |e ra di ka la u ze mqu iz ba vio ak tu el nu po li ti~ ku sce nu iz sta wa {o ka u ko me se na la zi. Mir ~i} pri to me ne ma pri med bi na do sa da {wu [e {e qe vu stra te gi ju: – We gov sta tus bor ca za Sr bi ju u Ha {kom tri bu na lu, gde pod no si `r tvu, od ve li kog je zna ~a ja i si gur no je od uti ca ja i na si tu a ci ju u ze mqi. Ta we go va `r tva za slu ù je na gra du, i ne za vi sno od to ga da li bi se on po ja vio u ze mqi u sep tem bru, po pu lar nost Vo ji sla va [e {e qa bi mo gla da pre sud no uti ~e na ras krin ka va we ove sa da {we kri mi nal ne po li ti~ ke vla sti. Mir ~i} isto vre me no od ba cu je te zu da je [e {eq kri vac za po raz ra di ka la i kri ti ku da je stra te gi ja op tu ì va wa na pred wa ka uz ma lo pri med bi na ra ~un do ne dav ne vla de De mo krat ske stran ke i Bo ri sa Ta di }a do ì ve la pre tri me se ca slom. – Mi smo po ka za li {ta je Ni ko li }e va Srp ska na pred na stran -

ka: po li ti~ ka pre va ra i ob ma na. Sve te we ne fal si fi ka te da je osvo ji la pu no gla so va. Uka za li smo i da je po ni `a va ju }e da ona za slu `u je da bu de na ~e lu Sr bi je – na po mi we Mir ~i} i tvr di da, ako za kon i pra vo ni su na stra ni Vo ji sla va [e {e qa, on da prav da sva ka ko je ste.

Velika Srbija je najuzvi{enija mogu}a ideja (Milorad Mir~i})

Ideja koju SRS zastupa nije zamrla (Marko Blagojevi}) Na pi ta we ka ko tu ma ~i to {to su se bi ra ~i ipak pri klo ni li To mi sla vu Ni ko li }u okre nuv {i le |a SRS-u i [e {e qu i da li jo{ uvek mi sli da je ostva riv kon cept ve li ke Sr bi je – {to je kqu~ ni po li ti~ ki ciq ra di ka la – Mir ~i} od go va ra da „kao ni ne ka da Jo sip Broz, ta ko ni da nas To mi slav Ni ko li} ni je ne ka kva ’sve ta kra va’ ko ja se ne sme kri ti ko va ti“. – Ve li ka Sr bi ja je naj u zvi {e ni ja mo gu }a ide ja, ide ja uje di we wa na ro da – ka `e Mir ~i}. Do du {e, ne po mi we onu ~u ve nu li ni ju Kar lo bag - Kar lo vac – Vi ro vi ti ca, ali... – Ve li ka Sr bi ja bi pod ra zu me va la ide ju uje di we wa Re pu bli ke Srp ske i Cr ne Go re sa Sr bi jom, i ne vi dim {ta bi bi lo bo qe za jed nog gra |a ni na Sr bi je od to ga da se bo ri za taj ciq, kao i da sam od lu ~i o to me da li }e ta dr `a va bi ti fe de ra ci ja ili u ne kom dru gom ob li ku...

se mo ra raz go va ra ti u kon tek stu ~i we ni ce da su usta {luk i fa {i zam svo jim te ro rom iza zva li ot por. A kad se ka men oti sne ni za ste nu, ko }e ga za dr à ti… Ili ka da se go vo ri o ~et ni {tvu, ne sme ju se pre ne breg nu ti ni sil ni zlo ~i ni iz vr {e ni nad sa mim Sr bi ma. Re ci mo, u ma na sti ru Qu bo sti wi za kla li su igu ma ni ju, da ne ide mo da qe… Ni je sve cr no ili be lo. Ali je ~i we ni ca da ta kve po ru ke ne do pri no se po mi re wu. Po ne kad zbog to ga i na {i sve {te ni ci ima ju pro ble ma. Ali tre ba re }i i to da su po ne kad ti pro ble mi i po sle di ca wi ho vog po na {a wa. Pro sto, mo ra mo shva ti ti da je ovo Hr vat ska, da ne mo è bi ti Sr bi ja. I da ni u Sr bi ji ne bi to le ri sa li da ne ko ta mo stva ra Hr vat sku. [to na{ na rod ka è: ne moj tu ra ti pa pri ku u nos… Go vo re }i o eku men skom di ja lo gu, mi tro po lit Jo van po tvr |u je da taj di ja log umno go me za vi si od to ga ka da je ka kvo vre me, od no sno ko ji su in te re si pre o vla |u ju }i u da tom tre nut ku.

tok raz li ~i ti o sti i da se ona mo ra uva à va ti. Dok tri na je ve o ma ozbiq na stvar i qu di ko ji se wo me pre da no ba ve ne mo gu tek ta ko da pre |u pre ko po je di nih pi ta wa. Me |u tim, ono {to svi mo gu da u~i ne, to je da raz vi ja ju me |u sob no pri ja teq stvo. Ka da je, pak, re~ o od no su cr kve i dr à ve, We go vo pre o sve {ten stvo upo zo ra va da kon flikt na sta je on da ka da se, na pri mer kroz par la ment, po ku {a va pro gu ra ti ne {to {to ne pri hva ta ju ni pri rod ni ni cr kve ni za ko ni. – Sve {to je mo ral no ni je u isto vre me i prav no. Ba{ kao {to i sve {to je prav no ne mo ra bi ti i mo ral no. Za to se pra vo i mo ral na do pu wa va ju. Ne mo è mo mi da raz vi ja mo ne ke slo bo de pro tiv no Bi bli ji kao za ko nu Bo` jem. Bi bli ja je za nas ve }i auto ri tet od dr àv nih za ko na. Pod se ti }u na sta ri ra ni hri {}an ski spis, Po sla ni cu Di og ne tu, ko ji je u po gle du od no sa bo` jih i dr àv nih za ko na bes kom pro mi san. Ka ko je to uka zao jo{ Sve ti Sa va, mo ra po sto ja ti sim fo ni ja iz me |u cr kve i dr à ve. Ne ka se sva ko dr ì svog de lo ku ru ga ra da i ne }e bi ti pro ble ma. Cr kva je uvek bi la ras po lo è na da po mog ne dr à vi, ali ni ka da ni je do zvo qa va la da se dr à va me {a u onu kom pe ten ci ju ko ja je is kqu ~i vo cr kve na. Na rav no, ima i po je di na ca unu tar cr kve ko ji kat kad po ku {a va ju da se ume {a ju u po slo ve dr à ve, ali cr kve ni ka no ni su po tom pi ta wu ve o ma ja sni. Ko men ta ri {u }i opa sku pa tri jar ha Iri ne ja da bi vo leo da sle de }e go di ne na pro sla vu se dam ve ko va Mi lan skog edik ta do |e i rim ski pa pa, ali da je sve stan da to u ovom tre nut ku ni je re al no, iz me |u osta log i zbog to ga {to se ta da u Ni {u ne bi po ja vio ru ski pa tri jarh, mi tro po lit Jo van upo zo ra va da je re~ o iz u zet no kom plek snom pi ta wu. – Ne ra di se ov de sa mo o ru skom pa tri jar hu, ma da on ima raz lo ge za ova kvu po ru ku, jer je sa Ri mo ka to li~ kom cr kvom otvo ren ozbi qan spor zbog osni va wa ne ko li ko bi sku pi ja na ka non skom pod ru~ ju Ru ske pra vo slav ne cr kve. Me |u tim, tre ba ov de na ve sti i jo{ je dan

Pre ma po li ti~ kom ana li ti ~a ru Mar ku Bla go je vi }u, jed no od kqu~ nih pret hod nih pi ta wa o ko ji ma se mo è sa mo na ga |a ti je ste po kom osno vu bi [e {eq bio pu {ten na slo bo du – da li s pra vom da se ba vi po li ti kom ili bez tog pra va. Jer, pod se }a, Ha {kom tri Luk i voda bu na lu ne bi bi lo pr vi put da do Mi tro po lit Jo van ne ma re ~i oprav da wa za od la zak li de ra pu sti ne kom da se bra ni sa slo bo de Srp skog de mo krat skog fo ru ma Veq ka Xa ku le u Knin na pro ili da pre su du ~e ka na slo bo di, sla vu go di {wi ce „Olu je”. „To je uà san pre se dan. Da ne bu ali da mu za bra ni ba vqe we po li ti kom sve do ko na~ ne pre su de. dem pa ko stan, ali mo ram se za pi ta ti ko li ko je Xa ku la za to do bio pa ra. Ot kud we mu pra vo da tr gu je sa `r tva ma ko je su – âk i ako bi se [e {eq vra tio pa le u ’Olu ji’, sa mo da bi on za u zeo ne ke po li ti~ ke po zi ci je. u Sr bi ju, ni sam si gu ran ka kvi bi To se ne ra di”, po ru ~io je vla di ka. On isto vre me no na po mi ta~ no bi li efek ti we go vog po we i da Cr kvi ne pa da na pa met da se po sta vqa kao ar bi tar vrat ka. Ra di se o to me da bi on do iz me |u po li ti~ kih pred stav ni ka Sr ba u Hr vat skoj. „Na à {ao u ze mqu ko ja ni je ni pri bli lost, bo jim se da mi unu tar srp ske za jed ni ce ne ma mo ka dar `no sli~ na onoj ko ju je na pu stio ko ji bi bio spo so ban da auto ri ta tiv no ob li ku je ne {to {to 2003. Pi ta we je i na ko ji bi na ~in bi tre ba lo da bu de za jed ni~ ki ciq, za jed ni~ ki in te res srp on bi rao da na stu pa u ova kvoj Sr ske po li ti ke ov de. âst po je din ci ma ko ji pred sta vqa ju in te bi ji. Da li je spre man da pro me ni re se Sr ba u Hr vat skoj, ali sve ovo osta lo je – luk i vo da. Ne ma tri cu po na {a wa? S ko jim bi te ma tu vi {e ni pa tri o ti zma, ni vi zi je, ni stra te gi je, to se sa mam na stu pao? U sva kom slu ~a ju, mo gle da li~ ni in te res”, raz o ~a ran je vla di ka Jo van. ta ide ja ko ju Srp ska ra di kal na stran ka za stu pa ni ja za mr la. Ona ne ma bog zna ka kvu po dr {ku, ali – Ne ka da ima te po zi va we na Ka to li~ kom cr kvom, i sa dr à ne gde do 10 po sto qu di ov de ipak i vom. To je bi lo iz u zet no va `no in ter ko mu nion, a ne ka da na po da qe u wu ve ru je – ka è Bla go je jer jo{ uvek ima pred ra su da i kr {ta va wa go re ne go u vre me vi} za „«Dnev nik»“. po gre {nih pro ce na o ce lo kup - Ma ri je Te re zi je. Da se raz u me Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, noj si tu a ci ji u Re pu bli ci Hr - mo: ni u sop stve noj cr kvi ne pro blem SRS na po sled wim iz bo vat skoj – ka è mi tro po lit Jo - mo è se po sti }i je din stven ri ma ni je bi la we na po li ti ka, ne van za „Dnev nik”. – Mno go se stav o po je di nim pi ta wi ma, a go se raz log zbog ko jeg ta par ti ja to ga pro me ni lo od onih ne - po go to vo ga ni je mo gu }e po sti ni je pre {la cen zus na la zi za pra vo sret nih rat nih go di na. Pred - }i na ni vou ce log pra vo sla vqa. u kon ku rent skoj par ti ji – D « ve ri sed nik Jo si po vi} je obra zo van Pa gde se jo{ on da mo è go vo ma». Ta stran ka je pr vi put na stu pa ~o vek i u svo jim je iz ja va ma u ri ti o pu nom usa gla {a va wu sa la na iz bo ri ma i ta ko |e ni je pre osno vi ve o ma po mir qiv. Na za pad nom tra di ci jom… Mu dro {la cen zus, ali je us pe la da ra di istim je po zi ci ja ma i ak tu el na je pri hva ti ti da je to pri ro dan kal sko bi ra~ ko te lo po de li. Jer, vla da na ~e lu s pre mi je rom Mi one ko je su na pred wa ci od ve li sa la no vi }em, i oni go vo re i de so bom, na pu sti li su po zi ci je SRS Nepo{tewe 21. veka la ju u prav cu stva ra wa zna ~aj jo{ ka sne 2008. i u 2009. go di ni. no dru ga ~i jih pri li ka od onih Po re ~i ma mi tro pli ta Jo va na, tu `no je {to se u su sret – [e {eq bi da nas si gur no ci ko je smo ima li de ve de se tih. ve li koj pro sla vi Mi lan skog edik ta mo ra kon sta to va ti da je qao To mi sla va Ni ko li }a u svo jim Na rav no, u do me nu je sva kog po u to vre me, pre 17 ve ko va, iz ri ~i to pro pi sa no da se vla sni na stu pi ma, tu ne ma di le me. To je je din ca ko li ko è li da ra di na {tvo od u ze to hri {}a ni ma ima wi ma vra ti ti ili kom pen zo we gov kqu~ ni kon ku rent, a De mo stva ra wu at mos fe re mi ra i po va ti „bez po ku {a ja pre va re i ob ma ne”. A mi da nas, u ovo vre krat ska stran ka mu je tek se kun mi re wa, ali ako }e mo stal no me, ni smo, ka è, u sta wu da re {i mo pi ta we na ci o na li zo va dar no in te re sant na. Ne po sto ji ni tra ì ti su ko be, on da to me ni ne imo vi ne. je dan bi ra~ ko ji se pre mi {qa iz ka da ne }e bi ti kra ja. Po li ti – Pa zar nam tre ba ve }i pa ra doks od to ga da je po ~e tak IV me |u SRS i DS-a, wih na pro sto ~a ri ima ju na tom po qu ne ku ve ka bio pro gre siv ni ji i po {te ni ji od po ~et ka XXI ve ka, u ne ma ili se mo gu na bro ja ti na pr svo ju di na mi ku i pro gram, dok ko me pi ta we vla sni {tva, iz me |u osta log i cr kve nog, jo{ ste jed ne ru ke. [e {e qu sto ga DS mi kao cr kve na tom pla nu mo uvek ni je na do sto jan stven na ~in re {e no. Ka da je re~ o cr ne pred sta vqa ni ka kvu pret wu, ni ra mo na sto ja ti da de lu je mo kao kve noj imo vi ni na pod ru~ ju Mi tro po li je, ni je re {e no pi ta ti URS, LDP, ni ti bi lo ko ja par hri {}a ni. we na {ih {u ma, kao i ne ko li ko hra mo va i pa ro hij skih do ti ja iz tog blo ka. Za bi ra ~e se bo We go vo pre o sve {ten stvo mo va o{te }e nih to kom ra ta. Ta ko |e jo{ uvek ima pro ble ma ri sa Srp skom na pred nom stran pri zna je da ko li ko god do bri sa imo vi nom SPC ko ja je otu |e na u pro ce su pri va ti za ci je, kom, i sa mo do ne kle So ci ja li sti~ bi li od no si SPC i Ka to li~ ke ali ma ko li ko kod dr àv nih vla sti mo `da po sto ji vo qa da kom par ti jom Sr bi je, ali to li ko cr kve u Za gre bu i ne kim dru se ta vr sta imo vin skih pi ta wa ko na~ no raz re {i, ~i we ni ca mar gi nal no da to ne tre ba ni po mi wa ti. gim ve }im hr vat skim cen tri ma, je da je i Hr vat sku te {ko po go di la eko nom ska kri za i da ni Ipak, Bla go je vi} je uve ren da se to li ko jo{ uvek ima pro ble ma je la ko sa da iz dvo ji ti re al no ve li ki no vac za kom pen za ci ju. SNS utvr di la na ne kim svo jim po u po je di nim sre di na ma. Kao Me |u tim, ima slu ~a je va, na vo di mi tro po lit, i gde je is zi ci ja ma, ma da }e, do da je, sa da ka da pri mer on na vo di iz ja ve voj nog kqu ~i vo u pi ta wu dr àv na vo qa. je do {la na vlast, od re zul ta ta i or di na ri ja Ju ra ja Je ze rin ca i – To se po go to vo od no si na imo vi nu Hu ma ni tar nog fon da per cep ci je we nih per for man si {i ben skog bi sku pa An ta Iva „Pri vred nik”, ko ja je te sta men tom za ve {ta na Cr kve noj op za vi si ti wen rej ting u bu du }em pe sa, ko ji su to kom ne dav nih pro {ti ni za gre ba~ koj, sa ide jom da SPC po mog ne da se ob no vi ri o du, kao i uspeh na pred wa ka na po ve di u Kni nu i Vr po qu po no rad „Pri vred ni ka” i da on na sta vi svo ju mi si ju na {ko lo va pr vim na red nim iz bo ri ma. vo po zdra vi li hr vat ske ge ne ra wu si ro ma {ne de ce. Mi to sa da po ku {a va mo i sve smo sa svo – I tu ra di ka li mo gu da tra è le osu |e ne u Ha gu, uz oce nu da je je stra ne u~i ni li, ali hr vat ska dr à va jo{ ni je is pu ni la svo ju {an su – ce ni Bla go je vi}. – E wi ma su |e no „zbog ima gi nar svo je obe }a we da se ta imo vi na – a ona je do sta ve li ka – vra sad, da li }e tu [e {eq da po mog ne nih zlo ~i na” u ak ci ji „Olu ja” ti. Na à lost, sa da je ta imo vi na „ni car ska, ni spa hij ska”, i ili od mog ne, to je sa da sa svim dru sa mo da bi se „iz jed na ~i li po je din ci to zdu {no ko ri ste. Ali ako bi se to klup ko ras go pi ta we. Ja to u ovom tre nut ku agre sor i `r tva”. Ili bi sku pa ple lo, on da vi {e ne bi smo mo ra li da raz mi {qa mo o to me ne mo gu da pro ce nim jer ne znam Mi la Bo go vi }a, ko ji otvo re no ka ko da do |e mo do nov ca za sti pen di ra we na {ih u~e ni ka. ta~ no ka kav bi we gov na stup bio u re la ti vi zu je an ti fa {i zam… Ova ko smo pri nu |e ni da ne pre sta no ani mi ra mo {to vi {e po li ti ci u Sr bi ji da nas. Tu ima – Ne mo gu se ta pi ta wa ten pri lo `ni ka za Fond kan ta ku zi ne, da |a ke po mog ne mo i od pu no me |u sob nih uslo vqe no sti i den ci o zno tu ma ~i ti. Na pri re |e nim sti pen di ja ma, kao i da bi smo us pe li da u pot pu no mo ra li bi smo da sa ~e ka mo da se on mer, o gre {ka ma ko mu ni sta ko sti re a li zu je mo sve za mi {qe ne pro gra me Gim na zi je. po ja vi. je se ne sme ju to le ri sa ti, ipak n Reqa Kneèvi}

dnevnik

(PA VLO VI]) ZA „DNEV NIK” O PRA VO SLAV NOJ GIM NA ZI JI

Sr bi je mo rao

nedeqa19.avgust2012.

a li je po li ti ka kon cen tri sa ni iz raz eko no mi je, ili je eko no mi ja iz raz po li ti ke, spo re se te o ri ja i prak sa du` sa o bra }aj nog Ko ri do ra 11. Pr va re ~e ni ca ko ju po li ti ko lo zi u~e na fa kul te tu do ve de na je u Sr bi ji u pi ta we onog mo men ta ka da je biv {a vla da pri sta la na iz grad wu auto pu ta pre ma ju `nom Ja dra nu, zna ju }i za krh ku fi nan sij sku kon struk ci ju za kom ple ti ra we sa o bra }aj nog Ko ri do ra 10 ko ji se na la zi na ma pi tran se vrop skih put nih pra va ca, i da pa ra ne ma za no vi „Ko ri dor 11”. Jer to po evrop skim pra vi li ma on ni ni je, ve} ga mi ta ko zo ve mo – ina ~e no si ozna ku lo kal nog pu ta E-763. I da na tom prav cu ne ma do voq no sa o bra }a ja ko ji bi oprav dao kre dit ili kon ce si ju bez do dat ne ga ran ci je dr à ve. Spo re wa oko to ga da li od Be o gra da do mo ra auto put tre ba gra di ti iz kre di ta ili uz po mo} kon ce si je, da li taj po sao tre ba da vo di ovaj ili onaj mi ni star, skre nu la je pa `wu s osnov nog pi ta wa da li uop {te da nas tre ba i mo è da se gra di taj auto put. Deo stru~ ne jav no sti upo zo ra va da Sr bi ja ne ma eko nom ske sna ge za iz grad wu dva sa o bra }aj na ko ri do ra, K-10 i K-11, jer je ni vo pri vred nog raz vo ja ni zak. Pre iz grad we auto pu ta mo ra po sto ja ti eko nom ska oprav da nost za ta kav pro je kat, a to je gu sti na sa o bra }a ja, ko li ko god da je Ibar ska ma gi stra la opa sna i da je po tre ban no vi auto put. U at mos fe ri eko nom skog bez na |a, s ru pom u bu xe tu ve }om od dve mi li jar de evra i kre dit nom za du è no {}u ze mqe iz nad gor we gra ni ce, ka da se iz da na u dan po ve }a va broj ne za po sle nih, ume sto da ra ste broj onih ko ji }e kroz po re ze i do pri no se pu ni ti dr àv nu ka su, ka da je pod zna kom pi ta wa na ~in vra }a wa do spe lih anu i te ta i ka da se o~e ku je po mo} MMF-a i ti pu je na pro da ju dr àv ne imo vi ne da bi se pre ì ve lo, ap surd no je go vo ri ti o to me na ko ji na ~in gra di ti ovaj sku pi auto put, ko ji pro laz kroz kli su re i tu ne le, pre ko broj nih mo sto va... Jer, ni je to rav ni ca. Mi ni star za sa o bra }aj Mi lu tin Mr ko wi} iz ja vio je ovih da na da }e no va vla da da ti pri o ri tet iz grad wi Ko ri do ra 10, a da je u dru gom pla nu auto put do â~ ka. Me |u tim, za vre me man da ta tog istog mi ni stra, sa mo {to se ta da zvao mi ni star za in fra struk tu ru, po ~e la je iz grad wa Ko ri do ra 11. âk je iz bu xe ta iz dvo je no 70 mi li o na evra za pr vu de o ni cu od 12,5 ki lo me ta ra iz me |u Uba i Laj kov ca, a za deo od Qi ga do

KA KVA JE SuD bI NA ZA PO ^E TOG AuTO Pu TA bE O GRAD - Ju @NI JA DRAN?

Ko ri do ri po ba bu i stri ~e vi ma

I dok mi ni star Ve qa ta ko o~e ku je po nu du ki ne ske kom pa ni je „Pu te vi i mo sto vi” za fi nan si ra we iz grad we pre o sta lih de o ni ca auto pu ta od Be o gra da do gra ni ce sa Cr nom Go rom vred nih 2,5 mi li jar de evra (jer je, ka ko tvr di, ve} raz go va rao s wi ma o to me), ona je ipak pro sle |e na mi ni stru Mr ki u we go vo Mi ni star stvo za sa o bra }aj. Ki ne zi su pri to me po nu di li da u~e stvu ju u iz grad wi auto pu ta kroz kla si~ no kre di ti ra we, pu tem kon ce si je ili ne ki vi dom jav no-pri vat nog part ner stva. I da bi uda rio „kon tru” mi ni stru Mr ki, mi ni star Ve qa je ob zna nio ka ko Ko ri dor 11 ne ma ni jed nu gra |e vin sku

do zvo lu. Na qu tio se i na JP „Ko ri do ri Sr bi je”, pre te }i sme nom di rek to ra, ko jeg, s dru ge stra ne, mi ni star Mr ko wi} bra ni da ra di sa ve sno i ko rekt no. Mi ni star Ili}, pak, tvr di da je sa mo on i je di no on re sor ni mi ni star za Ko ri dor 11 i da ne è li da mu iko sme ta i ula zi u po sao – ina ~e }e ob u sta vi ti ra do ve. A {ta je ~i ji po sao, za pra vo, od re |e no je Za ko nom o mi ni star stvi ma. No vo o sno va no Mi ni star stvo za sa o bra }aj, ko je vo di do sa da {wi mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi}, oba vqa po slo ve dr àv ne upra ve u obla sti è le zni~ kog, drum skog, vod nog i va zdu {nog sa o bra }a ja, ko ji se od no se, iz me |u osta log, i na re a li za ci ju pro je ka ta iz grad we sa o bra }aj ne in fra struk tu re, da kle i Ko ri do ra 11. S dru ge, pak, stra ne, Mi ni star stvo gra |e vi ne i ur ba ni zma, ko je je po ve re no Ve li mi ru Ili }u, oba vqa po slo ve dr àv ne upra ve ko ji se od no se, iz me |u osta log, na utvr |i va we uslo va za iz grad wu obje ka ta (da kle, da li ima ju gra |e vin sku do zvo lu), ali i na in fra struk tu ru od po seb nog zna ~a ja u obla sti ni sko grad we. Me |u tim, te {ko se u to mo è ude nu ti „obe }a we” ko je mi ni star Ve qa tvr di da je do bio u po gle du Ko ri do ra 11, jer se ne ra di o evrop skom prav cu, ve} ko ri do ru za do ma }u upo tre bu. Ka da su se do go va ra li re so ri i ka da je Ve li mir Ili} tra ìo Ko ri dor 11, Mi lu tin Mr ko wi} je od ma hi vao ru kom uz ko men tar „ta man po sla”. Ka da je mi ni star Ili} ob ja {wa vao da mu je to ì vot ni san, mi ni star Mr ko wi} je ko men ta ri sao da su jed no sno vi, a dru go stvar nost. I za to je od mah po for mi ra wu no ve vla de upra vo mi ni star Mr ko wi}, a ne mi ni star Ili}, pri mio de le ga ci ju Azer bej xa na, ka ko bi se raz re {i li ne ki pro ble mi u po gle du iz grad we Ko ri do ra 11. Sa da i mi ni star Ve qa i mi ni star Mr ka è le da pre go va ra ju o na ~i nu iz grad we tog auto pu ta. Ko ji ni je pri o ri tet, ne ma gra |e vin sku do zvo lu i za ko ji ne ma mo pa ra. n Ranka Dautovi}

se, na ne kim pod ru~ ji ma uni {ti la sva ki tre }i klas `i ta, od no sno 70 od sto ro da ku ku ru za i so je. Za sa da je {te ta od su {e u Voj vo di ni pro ce we na na mi li jar du evra. U ce loj ze mqi, pret po sta vqa se, mo gla bi bi ti i dva pu ta ve }a. Okvir no se za sa da mo `e go vo ri ti o {te ta ma na po je di nim kul tu ra ma, ali }e sa mo na ku ku ru zu su {a uze ti da nak od oko 800 mi li o na evra. Ako uzme mo da su pri no si u naj ma wu ru ku pre po lo vqe ni, on da }e mo ubra ti 3,5 mi li o na to na

ku ku ru za. S ob zi rom da je to na `u tog zr na oko 230 evra, iz nos {te te je po ra `a vju }i. Na so ji bi smo mo gli da iz gu bi mo i do 150 mi li o na evra u od no su na la ne, ako ra ~u na mo s ro dom od 250.000 to na. Sun co kret je jo{ i do bro pro {ao, s ob zi rom na pro ce ne da }e ga bi ti ma we za 20 do 30 od sto. Ako smo la ne ima li 350.000 to na, a sa da o~e ku je mo ma we od 300.000, {te ta bi na ovoj uqa ri ci mo gla da bu de oko 20 mi li o na evra. n Sla|ana Glu{~evi}

Dva pre vi {e Shod no Za ko nu o mi ni star stvi ma, Mi ni star stvo sa o bra }a ja do no si stra te gi ju we go vog raz vo ja, pa je o~i to da su kqu ~e vi o sud bi ni Ko ri do ra 11 u ru ka ma mi ni stra Mr ko wi }a. Upr kos è qa ma mi ni stra Ili }a i po zi va wa na ono {to mu je obe }a no (?), on je ja sno po ru ~io da sa mo dr à va gra di ko ri do re, da ih vo de „Ko ri do ri Sr bi je” – od ten der ske do ku men ta ci je do za vr {et ka grad we, da je Ko ri dor 10 pri o ri tet i da je â ~ak na dru goj po zi ci ji. Jer, Sr bi ja ni je to li ko bo ga ta da bi pa ra lel no mo gla da ra di ne ko li ko ve li kih in fra struk tur nih pro je ka ta. Sa mo je ne ja sno da li je bi la do voq no bo ga ta ka da je po ~e la. Pre qi ne u du ì ni od 40,5 ki lo me ta ra obez be |en je me |u dr àv nim spo ra zu mom kre dit od Azer bej xa na u iz no su od 300 mi li o na evra. I dok je do ju ~e va ì la pa ra lel na iz grad wa dva ko ri do ra, zbog ~e ga ra do vi spo ro idu i na jed nom i na dru gom prav cu, da nas se auto put do â~ ka sta vqa u dru gi plan, a ba{ za we ga je ì vot no za in te re so van mi ni star gra |e vi ne Ve li mir Ili}. Spo re we dvo ji ce mi ni sta ra oko nad le `no sti nad Ko ri do rom 11 po ku {ao je da pre ki ne pre mi jer Ivi ca Da ~i}, pri pre tiv {i raz re {e wem, ali mi ni star Ili} po na vqa ka ko se sa mo dr ì obe }a wa.

SR bI JA I SVET NA Ru bu PRE hRAM bE NE KRI ZE

Tu `ni Ga zi me stan „Ka da ~o vek da nas ode na Ga zi me stan, do |e mu da umre od tu ge. Tr gu je se sa Ko so vom na sve mo gu }e na ~i ne. Go spo do Al ban ci, sva ka va ma ~ast, ima vas vi {e, ali ne mo è se Sr bi ma us kra }i va ti de mo kra ti ja, slo bo da kre ta wa, tr go vi ne… Pa zar ten ko vi, kao u Av ga ni sta nu, mo ra ju da ~u va ju srp ske sve ti we? Nu `na nam je dru ga ~i ja stra te gi ja. Ne mo è mo mi Al ban ce da pre se li mo na ne ko dru go me sto, ì vi mo jed ni po red dru gih i mo ra se tra ì ti pu ta i na ~i na sa rad we. Na {e cr kve i ma na sti ri mo ra ju bi ti za {ti }e ni, na {i qu di ko ji è le da ì ve na Ko so vu mo ra ju ima ti sva pra va, a ne da ì ve u ge tu, da ih ubi ja ju, da im pa le ima wa, i ni kom ni {ta”, ka è mi tro plit Jo van, ko ji je sre di nom {e zde se tih go di na pro {log ve ka sve {te ni~ ku ka ri je ru po ~eo na Ko so vu, u bo go slo vi ji u Pri zre nu.

de taq o ko me se jav no ne go vo ri: ka da bi pa pa do {ao u Ni{, ceo do ga |aj obe le à va wa go di {wi ce Mi lan skog edik ta pao bi u sen ku, a svi osta li cr kve ni ve li ko do stoj ni ci prak ti~ no bi u me dij skim iz ve {ta ji ma bi li sve de ni na pa pi nog sku to no {u. A po ~e mu bi pr ven stvo bi lo pa pi no, a ne je ru sa lim skog pa tri jar ha...? To je ve} ve ko vi ma ve o ma ozbiq no te o lo {ko pi ta we i ne ma smi sla da se sve de na „za ba vu” za ù tu {tam pu… No mi tro po lit Jo van, s dru ge stra ne, ka è da bi, ge ne ral no go vo re }i, po se ta pa pe Sr bi ji bi la ko ri sna. – Ka da bih bio na me stu po li ti ~a ra, ja bih pre {ao pre ko svih pre pre ka ako bi pa pi na po se ta do ne la ko rist Sr bi ji – a do ne la bi, u to ne tre ba sum wa ti. Dru ga je stvar {to i ja mi slim da bi pa pa pre to ga mo rao da se po klo ni se ni ma stra dal ni ka u Ja se nov cu, kao {to je pri li kom po se te Poq skoj odao po {tu i `r tva ma Au{vi ca. Iskre no, na kon {to je kar di nal Bo za ni} oti {ao u Ja se no vac, o~e ki vao sam da je to pri pre ma za pa pi nu po se tu tom stra ti {tu. Ka da je Be ne dikt XVI la ne do {ao u Za gre bu, bio sam me |u zva ni ca ma i na sku pu u Hr vat skom na rod nom ka za li {tu do me ne je se deo ugled ni bi skup Ni ko la Ete ro vi}. On me je i pi tao ka da }e Sve ti otac do }i u Sr bi ju, a ja sam mu od go vo rio kon tra pi ta wem: Ka da }e do }i u Ja se no vac? I ne znam ko je se oprav da we mo è iz mi sli ti za {to pa pa to iz be ga va. n Miroslav Staji}

Po je {}e nas ce na hra ne i su Sr bi ja i kom {i je joj mi mo sve ta i ne ma mo sa mo mi pro blem sa su {om i sku pom hra nom, {to do dat no op te re }u je iona ko ozbiq nu si tu a ci ju u ko joj su i pa o ri, i pre ra |i va ~i, i tr gov ci, i po tro {a ~i. Ceo svet je na ru bu no ve pre hramb ne kri ze: hit no s sa sta ju {e fo vi G20, ne ke vla de re a gu ju, ne ke ne. Na à lost, i na {a je me |u oni ma ko je, upr kos dra ma ti~ noj si tu a ci ji na wi va ma, u pre ra |i va~ kim in du stri ja ma, rad wa ma i na tr pe za ma, jo{ ni {ta ne pred u zi ma ju. Do du {e, po re ~i ma pre mi je ra Da ~i }a, su {a po za ko nu ne mo è da bu de pro gla {e na ele men tar nom ne po go dom ve} tek – van red nom si tu a ci jom. A ako je si tu a ci ja van red na, on da vaq da tre ba da dej stvu ju va tro ga sci, ali ko je jo{ vi deo da va tro ga sci ga se su {u...? Elem, za sa da se sve sa sto ji od pu ke de ma go gi je, pa ne lip {i pa o re do ze le ne tra ve. Pro ce ne o to me ko li ko }e hra na po sku pe ti i kod nas i u sve tu jo{ su {a ro li ke, ali o~i to je da su ne za pam }e ni po re me }a ji na svet skim ber za ma uzro ko va ni su {om. De set ko va ni uro di ì ta ri ca do bra no }e po di }i sve ce ne. Ka ta stro fal ni su iz ve {ta ji naj ve }ih svet skih pro iz vo |a ~a ku ku ru za, p{e ni ce i so je: SAD je po go di la naj ve }a su {a u po sled wih 56 go di na, a iz go re le su i Ju `na Ame ri ka, Austra li ja, te Ju `na Evro pa. Dok na {i va ga ju su {u i pre mi {qa ju {ta }e, gru pa dva de set naj ve }ih raz vi je nih i pri vre da u raz vo ju (G20) od lu ~i la je da do ne se kon kret ne me re za su zbi ja we ra sta ce na. Ce ne ku ku ru za, na i me, do sti gle su jo{ pro {le ne de qe na î ka {koj ber zi re kor dan ni vo, na kon {to je ame ri~ ko Mi ni star stvo po qo pri vre de sni zi lo prog no zu pro iz vod we za 17 od sto. Ta ko su do dat no pot kre pqe na stra ho va wa da je svet po no vo na ivi ci pre hram be ne kri ze ka kva je bi la 2008. go di ne. Ce na te ì ta ri ce je zbog su {e u ju lu do sti gla re kor dan ni vo u po sled wih 25 go di na. Ku ku ruz je sko ~io 27 od sto,

do sti gav {i ce nu od 8.205 do la ra za bu {el, a tu je i rast so je za 15 od sto, na re kord nih 16.915 do la ra za bu {el. Na kon su {e u pro le }e, ko ja je po go di la Ju `nu Ame ri ku i zna ~aj no uma wi la pro iz vod wu, pr ven stve no ku ku ru za i so je, u SAD je me sec ju li bio naj to pli ji u 118 go di na, ko li ko se kon ti nu i ra no me ri tem pe ra tu re. Ce ne po je di nih ber zan skih ro ba na î ka {koj ber zi u po sled wa dva me se ca su po ra sle za ~ak 50 od sto. Po sle di ce ne po voq nih vre men skih uslo va ose }a ju se i u ze mqa ma Cr nog mo ra gde je ta ko |e sma we na pro ce na ukup ne pro iz vod we ì ta ri ca i uqa ri ca. U In di ji, pak, ka {we we mon su na je uni {ti lo po qo pri vre du u kqu~ nim pro iz vo |a~ kim re gi ja ma. Pre ma iz ve {ta ju udru è wa “@i ta Sr bi je”, u Ma |ar skoj je p{e ni ca pro {le ne de qe pro da va na za pro tiv vred nost od 28,83 di na ra po ki lo gra mu, u Fran cu skoj za 30,83, SAD za 31,83, a na do ma }em tr ì {tu u Ru si ji 26,58 i u Ukra ji ni za 22,26 di na ra. Ame ri~ ko Mi ni star stvo po qo pri vre de sa op {ti lo je da se o~e ku je uma we ni rod p{e ni ce u sve tu za 32 mi li o na to na zbog pa da pro iz vod we u Ru si ji, Ka zah sta nu, Tur skoj, Ar gen ti ni... Na zbi va wa na tr ì {tu naj ve }eg uti ca ja ima ju ce ne ku ku ru za. Ku ku ruz je u Sr bi ji, pro te kle ne de qe, pro da van pro se~ no za oko 26 di na ra po ki lo gra mu bez PDV-a. U Ma |ar skoj je, na vo de u “@i ti ma Sr bi je” ku ku ruz pro da van za pro tiv vred nost od 28,19 di na ra, u Fran cu skoj za 30,26, SAD 30,44, a na do ma }em tr ì {tu u Ru si ji za 26,10 i u Ukra ji ni za 20,87 di na ra po ki lo gra mu. Pro iz vod wa ku ku ru za je u SAD sve de na na 274 mi li o na to na, {to je naj ni ì ni vo od è tve 2007. go di ne. Prog no ze svet ske pro iz vod we uka zu ju da }e rod bi ti sma wen za oko 28 mi li o na to na, pa }e ukup no iz no si ti 849 mi li o na to na. Prog no ze u Sr bi ji su to li ko raz li ~i te da ih je ne za hval no dr à ti se, ali ne slu te na do bro. Su {a je, pro ce wu je

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

TE M A „DNEV N I K A”: MALOLETNI^KA PROSTITUCIJA

ZEMAQSKI DANI TEKU

@u ti ne bi vra ti li bi cikl

ud ni qu di ti Sr bi u Ame ri ci. Ko ji `i ve ona ko ka ko bi mo gli i svi dru gi Sr bi, sa mo da su im da li {an su. Sa tra di ci o nal nim ma na ma onih ko ji su da le ko od o~i ju, ali ne i da le ko od sr ca. Sa vi {kom emo ci ja i maw kom in for ma ci ja: oni su ta mo sve po br ka li. Wih na {i am ba sa do ri, ko ji na rav no en gle ski ni su zna li ni da bek nu, pa ni mno go broj ne kul tur ne i pri vred ne de le ga ci je ni su ob ra di li kao Sr be u Lon do nu, Be ~u ili [tut gar tu. Jer da le ko je Ame ri ka... Oni ta mo lad no br ka ju [e {e qa i Vu ka, pi ta ju me di je Ko {tu ni ca, a ja ni sam oba ve {ten (gde nam je uop {te jo{ onaj neo ba ve {te ni), a za ovog no vog di plom ca i do ju ~e ra {weg mla |a nog stu den ta ko ji se od jed nom, a na op {te iz na |e we i na svo je za pre pa {}e we, na {ao u kan ce la ri ji Pred sed ni ka dr `a ve – ni su ni ka da ni ~u li. I to bi za pra vo bi lo je di no na ~e mu im iskre no za vi dim. Al ja ko! Oni ma hom i ne zna ju da je na{ no vi pred sed nik bio [e ki jev pot pred sed nik,

mi ka. Pa nek nam sad ne ko ka è da ne ~u va mo brat stvo i je din stvo kao ze ni cu oka svo ga dok sto ji mo po sto ja no, ka no kli su ri ne?... Ni su ~u li ni za dru gog pred sed ni ka, i to pred sed ni ka Vla de, ko ji je bio port pa rol onom op {te po zna tom Slo bo da nu Mi lo {e vi }u. Ni su ~u li, ali ipak umi ru od sme ha da ba{ on kao naj ra sni ji so ci ja li sta tre ba da oba vi ve li ko spre ma we pri vred nih i dru gih kri mi na la ca. Pa me pi ta ju je l’ to mo `da Vuk Dra {ko vi} ku po vao aka dem ska zva wa Bo go qu bu Ka ri }u i Mi ri Mar ko vi}, je l’ on stvo rio Da fi nu i Je zdu i ras pi sao za jam za pre po rod – dr àv nih funk ci o ne ra? Da ni su to Vuk i \in |i} vla da li Sr bi jom pret kraj pro {log ve ka kad su {e fo vi po li ci je, mi ni stri voj ni, ~el ni ci Ju la i naj o zlo gla {e ni ji kri mi nal ci ubi ja ni na uli ca ma, u cen tru Be o gra da, kao psi. Ali sam ja za to ono mad ba{ na ame ri~ koj te le vi zi ji gle dao ka ko na{ mi ni star po li ci je, pre mi jer i ozbi qan, „svr {en“ ~o vek vra }a ukra de ni bi cikl jed nom svet skom put ni ku, pa jo{ i Ja pan cu. Bo è bla gi, ka ko ga je sa mo vra }ao tom na sme ja nom ja pan skom glob tro te ru! Ta~ no se vi de la po ru ka: dok su ù ti vla da li, ov de se kra lo, pa i bi ci kli. I ù ti ih ne bi vra }a li. Jer je po zna to da je vla dao kri mi nal. Ne bi ih vra }a li ~ak ni svo ji ma, ù ti ma, jer Ja pan ci su ù ta ra sa, sa mo {to to kod wih ne zvu ~i blas fe mi~ no kao kod ovih srp skih ra di ka la {to se sad, Pre mi jer Ivi ca, mi ni star za sve i kao, na rod wa ci ma zo sva {ta pa i za po li ci ju, vra tio je vu – ko ji se ni kad ne bi cikl Ja pan cu i dao mu i {qi vo vi cu bi se ti li da de mo kra za po ne ti. Pret hod ni mi ni star te na zo vu po jo{ jed noj po li ci je to sva ka ko ne bi ura dio bo ji u wi ho voj par tij skoj za sta vi: a ta je pla va. Za to je pre mi ni da je ce la dva da na do smr ti jer Ivi ca, mi ni star za sve i sva {ta {traj ko vo, ni ti da je sad pred sed nik pa i za po li ci ju, vra tio bi cikl i jo{ – ovog ne ~eg. Ja pan cu dao i {qi vo vi cu za po ne ti. Ni su ~u li ~ak ni da je ono mad za vr Pret hod ni mi ni star po li ci je to sva {io fa kul tet. [to je kod nas po ne ka ko ne bi ura dio, jer je bio pot pred kad i te è ne go po sta ti mi ni star sed nik one iz daj ni~ ke Vla de. Ko ji, kul tu re ili pred sed nik dr à ve, pa sad tek ~u jem od we ga, ne da ni su bi se po ne kad oteg ne i du è od pred iz li sa mo iz daj ni ci ne go i gram zi vi i bor ne kam pa we, ko ja je ina ~e – dva me obla por ni. A ja sad, da me ubi je{, ne se ca. {to ne bih mo gao da se se tim ko je u Ne zna ju ni da je pred sed nik dr pret hod ne ~e ti ri go di ne bio mi ni à ve po red ona ko ugled nog Uni ver star po li ci je? zi te ta u Kra gu jev cu ovu di plo mu - o I ne znam {ta o to me mi sli na{ ko joj }e se, uz gred, pri ~a ti du è ne no vi fa kul te tli ja i jo{ no vi ji pred go o we go vom pred sed ni ko va wu – sed nik dr à ve, ali sam – kao i ceo ste kao u na {em No vom Sa du, Gra du na{ us hi }e ni na cion – na po sled wim He ro ju, ko ji je jed no du è vre me bio Olim pij skim igra ma u Lon do nu iz po znat i kao Srp ska Ati na, pre ne go we go vih usta sa znao da on vo li sve {to ga je Ti to od li ko vao tim glu pim spor to ve u ko ji ma ima gol ma na. Sa or de nom za hra brost – {to je vaq da ta ko mu drom iz ja vom ba{ i ni je mo oso bi na ì vih stvo ro va, a ne gra do rao da me pred sta vi u Lon do nu. Zna va, pla ni na i po to ka. Do bro, i po to ju me ne ki qu di ta mo, jo{ otkad... ~i} mo è da se smr zne, kao u onoj Ovo je da kle XXI vek, svet je na {ao de~ joj pe smi Zden ke Vu~ ko vi}, kad ga i Hik sov bo zon, zva ni Bo` ja ~e sti ca, je „je dan ma li ze ko tra ìo svud“, pa a mi ot kri li To mi sla va Ni ko li }a. da mu pri pi {e mo da se od stra ha Ni je vi {e kraj pro {log ve ka, pa da smr zao, ali grad ne mo è i ne ume nam vla da ju oni ne spo sob ni re gi o nal da bu de he roj. Sem ako Mar {al Ti to ni dru go li ga {i Slo ba i [e {eq, ko ji ne mi sli da mo è. I ka è da mo è. su nam iz gu bi li dr à vu ko ku sur na Ne mo ra ni da za po ve di, do voq no je Naj lon-pi ja ci. Sad nam vla da ju wi ho sa mo da gla sno sa wa. On da }e se ve} vi pu le ni sa klu pe za re zer vne igra na }i ko }e to da za po ve di. Svi oni ~e, onaj {to ne vo li spor to ve u ko ji we go vi pa è vi sa sle ta za Dan mla ma ne ma gol ma na i onaj {to vo li da do sti, ko ji }e ka sni je sta ti na ~e lo pe va „Mi qac ku“ – u mi kro fon. I po na ci o na li sti~ kih po kre ta – od Tu| sle ne slav nog od la ska ~i le an skog ge ma na i Ku ~a na, do Vla si ja i Tu pur ne ra la Pi no ~ea i poq skog Ja ru zel kov skog, ko jem smo se naj vi {e osve skog je di ni je mi ni star po li ci je na ti li na zvav {i ga „yem pe rov ski“. ~e lu jed ne Vla de me |u 193 ze mqe-~la Pr ko si li mu - da puk ne od je da. ni ce Uje di we nih na ci ja. A ako Ti to ta ko ka è, on da se sla [to je vaq da naj gla sni ja po ru ka èm i ja. Ni sam ja tu za „da mi slim“, sve tu: da ima jed na dr à va u ko joj ne ne go za „da slu {am“. Zna se ko je tu za ma ni pri vre de, ni in du stri je, ni po „da mi sli“. qo pri vre de ni tu ri zma, ni zdrav A ko li ko ti ra fi ni ra ni ra di ka li, stva, {kol stva i na u ke, ni ru dar stva u no vi je vre me (sa mo)zva ni i „na rod ili re ci mo vo do pri vre de ili bro do wa ci“ – ma {ta im to kon kret no zna grad we, ne ma ni ener ge ti ke ni sa o ~i lo, dr è do ove na {e Ati ni ce Srp bra }a ja, ni in fra struk tu re ili eko ske, po ka zu je i pri mer jed ne slu `be no mi je – ima sa mo po li ci je ko joj se ni ce PTT-a iz Fe ri za ja, ko ji se do we di vi mo do im be cil no sti. nog ise qa va wa sa svog ve kov nog og wi Ve ro vat no za to {to je po hva ta la {ta zvao Uro {e vac, slu `be ni ce zva sve lo po ve u dr à vi. Ili se mo `da ne Jor go van ka (Ta ba ko vi}), po to we sa mo hva li da }e pro ba ti? gu ver ner ke we go ve. I na {e. G-|a Jor I to kad sam se sa mo una pred hva go van ka je ne sa mo dok to ri ra la u No lio, i to mi je ne kad pro la zi lo – kod vom Sa du, ne go se ova mo i pre se li la de vo ja ka. Na ro ~i to ako su bi le mla i uda la se stru za jed nog no vog, sa de, na iv ne, pa i pri glu pe - vid no. svim fri {kog voj vo |an skog aka de n \or|e Randeq

Ta ko mla de a ve} ma to me ve} {est go di na. U jed noj od osnov nih {ko la na te ri to ri ji Be og ra da de si lo se „~u do ne vi |e no“. U stva ri, to ~u do bi lo je ite ka ko vi |e no i to pu tem mo bil nih te le fo na, pre ko ko jih su snim ci do {li do ro di te qa, od ro di te qa do po li ci je i ta ko u krug, dok na kra ju ni je sa zna lo ce lo na se qe. Pro sti tu ci ja iz {kol ske klu pe. Ne bih mo `da ni po ve ro va la ~ar {ij skim pri ~a ma da sve dok ni je bio je dan od mo jih ro |a ka, ~i ji je dru gar pla tio ta da „ve li kih 500 di na ra“ za oral ni seks. Pla tio de voj ~i ci od tri na es tak go di na. Sve bi se mo `da za vr {i lo na to me, da za „do bru pla tu“ ni su ~u le i dru ge de voj ~i ce. Bi znis je kre nuo, na wi ho vu à lost a ro di teq sku sra mo tu. Kao da ni su ni bi li sve sni ono ga {to ra de, za wih je to bi lo sa svim nor mal no. Ni su ni shva ta li da su po gre {i li. – Pro blem je {to nam de ca br è sa zre va ju i pr vi sek su al ni od nos ostva ru ju re la tiv no ra no. Sa mim tim i ako se de si da ne ko ne ko me pru ì oral nu uslu gu u {ko li, na rav no da ne }e pri ja vi ti jer je to wi ma nor mal no – ka è za „Dnev nik“ Ma ja Ob ra do vi}, in spek tor ka za ma lo len ti~ ku de li kven ci ju u PU Pan ~e vo.

Tek ta da uka pi rah {ta me pi ta, zgro è na jer po mo joj pro ce ni ni je ima la vi {e od 16 go di na, {to }e se is po sta vi ti kao ta~ na pret po stav ka. – Do bro, bre, de te, ima{ li ti ro di te qe, zna ju li oni {ta ti ra di{? I ko li ko uop {te go di na ima{, ni si ni {e sna est pro {la – iz ba cih u tre nu. Ona se brec nu, od gur nu od ko la u be su. – [ta te bri ga za go di ne, ni si mi ti ma ma. Ako ho }e{ ho }e{, ako ne, pro du ì da qe. I po slu {ah je, kre nuh svo jim pu tem. Go rak ukus jo{ du go osta de u usti ma kao i pi ta we „za {to“? [ta je to {to ih te ra u. [ta ra di da se ta ko mla de pro sti tu i{ dru {tvo, {ta po li ci ja, ka kav je to si stem, ka kve su ka zne za one ko ji pri hva te ili po tra è seks s ma lo let nim li cem. Na rav no, po ko zna ko ji put u ì vo tu – a ra la sam se. raz o~ – Pro sti tu ci ja kao pro sti tu ci ja je pre kr {aj. Uko li ko se ma lo let ni ca uhva ti u „pru à wu uslu ga”, od go va ra ona a ko -

wom iz jed na ~en ~in, za pre }e na ka zna je od jed ne do osam go di na. Pre ma sta vu 2, za onog ko omo gu }i ob qu bu od no sno s wom iz jed na ~en ~in, ka zna za tvo ra je a ra na za pet go di na – po ma lo je raz o~ kon skom re gu la ti vom in spek tor ka, jer ta ko mno gi pe do fi li mo gu da is ko ri ste ma lo let ni ke za pro sti tu ci ju i pro |u ne ka `we no. – U mo men tu ako se ko ri snik uslu ge za tek ne na li cu me sta, on po za ko nu ne od go va ra, ve} od go va ra sa mo li ce ko je pru `a uslu ge, {to je ap surd. Jo{ je dan vid pro sti tu ci je mo `e bi ti i ^lan 185 b – is ko ri {}a va we ma lo let nog li ca u ci qu sni ma wa por no graf skog ma te ri ja la. Sve je to re la tiv no, jer ne zna{ {ta se u kon i ja ma de {a va lo. Mo gu }e je kret nim si tu ac da po sto ji ne ki sni mak gde de voj ~i ca do di ru je de lo ve te la, gde je na ga, u dru {tvu sta ri je oso be, ali je vr lo di sku ta bil no i te {ko do ka zi vo da li je do {lo do sek su al nog ~i na ili ni je – kon sta tu je Ma ja Ob ra do vi}.

Problem trafikinga – Na na {oj te ri to ri ji ni je bi lo tra fi kin ga, bar ne zva ni~ no – ka è in spek tor ka. – Na à lost, po sto ji ne {to {to je na sle |e sre di ne, gde je nor mal no da se de voj ~i ce pro da ju svo jim bu du }im mu è vi ma. Ta da ih ro di te qi ube de da }e le po ì ve ti, jer ako su oni do bi li no vac za wih, ko li ko }e tek one ima ti? De ca, na rav no, na iv no ve ru ju svo jim ro di te qi ma i ~e sto se ne bu ne jer to obi ~aj no pra vo. Gr me lo je ne ko li ko da na, vo di la se is tra ga ne is tra è na do kra ja, mno gi su opo me nu ti i – ni ko ka `wen. Sve se za ta {ka lo. [ta, me |u tim, ka da te de voj ~i ce iza |u iz {kol skih klu pa, {ta ako vam se de si si tu a ci ja ko ja se me ni de si la pri po vrat ku iz no} nog ì vo ta? Sa jam... la ga no pro la zim ko li ma, bli ìm se skre ta wu na û ka ri~ ku pa di nu. Ne gde na Adi za u sta vqa me cr ve no sve tlo na se ma fo ru. Mo ji sa put ni ci sko ro za spa li, me ni o~i na po la ko pqa, pro zor na stra ni su vo za ~a otvo ren. Ko li ma pri la zi le pu {ka sta crn ki ca, ob u ~e na u uski {orts bar broj ma wi, ma ji ca na bre te le, {min ka na rav no kao da je upra vo iza {la iz sa lo na za ulep {a va we. – Ho }e{ li da me po ve ze{ ? – pi ta qup kim gla som. – Ho }u {to da ne, do kle ide{ - pi tam je na iv no ne ma ju }i poj ma o ~e mu se ra di. Ona se sme je vi di da ni sam raz u me la we no pi ta we, pa mi se nag nu kroz pro zor u auto i po no vi pi ta we. – Ho }e{ li da me po ve ze{ da ra di mo? – iz go vo ri ma lo gla sni je pro bu div {i mo je sa put ni ke ko ji pra snu {e u smeh.

Ni policija nije imuna Pe to ri ca be o grad skih po li ca ja ca uhap {e na su zbog sum we da su pod vo di li ma lo let nu 17-go di {wu de voj ku, a za tim od we nih kli je na ta uzi ma li od 300 do 500 evra da im ne bi pi sa li kri vi~ ne pri ja ve zbog sek su al nog od no sa s ma lo let ni com. Po li caj ci su ra di li po usta qe nom mo de lu: pla vim xi pom ko ji su ku pi li, od ve zli bi se do par ki na ga na ko me je ma lo let na pro sti tut ka pru à la sek su al ne uslu ge mu {te ri ji. Ka da bi ih “uhva ti li na de lu” od mu {te ri je su tra ì li od 300 do 500 evra da mu ne bi pi sa li pri ja vu jer je od nos s ma lo let ni com kri vi~ no de lo. ri snik ne. Dru go je pod vo |e we i omo gu }a va we pru à wa se skuslnih uslu ga, gde od go va ra li ce ko je pod vo di ma lo let ni ka do vo de }i ga na me sto gde }e on pru à ti uslu ge – ob ja {wa va Ma ja Ob ra do vi}. In spek tor ka pri to me upo zo ra va na ~i we ni cu da su ka zne iz uz et no bla ge. – I sko ro su uvek mi ni mal ne. Za pod vo |e we su ka zne od jed ne do osam go di na naj vi {e. Pre ma ^la nu 183 stav 1 ko pod ve de ma lo let no li ce ra di ob qu be ili s

VESTI „Mer ce de som” po ko sio tro je bi ci kli sta Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu uhap si li su i od re di li me ru za dr à va wa Ili ji ]. (22) iz Ku ma na zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ na de la pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja i ne pru à wa po mo }i li cu po vre |e nom u sa o bra }aj noj ne zgo di. Osum wi ~e ni mla di} je, ka ko se pret po sta vqa, ju ~e u ra nim ju tar wim ~a so vi ma na pod ru~ ju op {ti ne No vi Be ~ej, iza zvao dve sa o bra }aj ne ne sre }e. U pr voj je jed na oso ba po gi nu la, a u dru goj su dve te è i lak {e po vre |e ne. Ili ja ]. ko ji je upra vqao auto mo bi lom mar ke “mer ce des” zre wa nin skih re gi star skih ozna ka pr vo je skri vio sa o bra }aj nu ne zgo du ko ja se do go di la iz me |u No vog Be ~e ja i Ku ma na i u ko joj je na li cu me sta ì vot iz gu bio vo za~ bi ci kla Dra gan B. (30) iz Ku ma na. Po tom je na iz la zu iz No vog Be ~e ja, na mo stu pre ko ka na la Du nav - Ti sa - Du nav, obo rio dve bi ci klist ki we: Ta tja nu T. (30) iz No vog Be ~e ja ko ja je za do bi la te {ke po vre de, dok je lak {e po vre |e na No vo be ~ej ka Lea K. (34). Uvi |aj su oba vi li is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Zre wa ni nu u pri su stvu za me ni ka Osnov nog jav nog tu ì o ca i slu `be ni ci Po li cij ske upra ve. @. B.

^e stit ke po vo dom Baj ra ma Re is-ul-ule ma Islam ske za jed ni ce Sr bi je Adem Zil ki} ~e sti tao je svim islam skim ver ni ci ma Baj ram, is ta kav {i da je to dan u ko jem mu sli ma ni {a qu po ru ku mi ra ce lom sve tu i is ka zu ju po kor nost Bo gu ra di do bra i sre }e sva kog ~o ve ka. “Baj ram je ra dost u ve ri, ra dost u du {a ma qu di ko ji su po stom o~i sti li svo je sr ce od mr `we, svoj je zik od ru `na go vo ra, svo je ru ke od ru `nih de la. Baj ram ski da ni su da ni ra do sti oni ma ko ji su is ko ri sti li bla go da ti Ra ma za na, pa im je da nas du {a {i ro ka, i ru ka da re `qi va, i sr ce pu no su o se }a wa pre ma po ro di ci, si ro ~a di, si ro ma si ma, kom {i ja ma, ro |a ci ma, te svim qu di ma do bre vo qe”, pi {e u ~e stit ki. ^e stit ku je upu tio i pred sed nik Bo {wa~ kog na ci o nal nog vi je }a Esad Xu xe vi}.

Ono {to je ja ko bit no i {to tre ba zna ti je ste da de te do svo je ~e tr na es te go di ne ne mo è da do no si sa mo stal no od lu ke, pa sva ko stu pa we u sek su al ne od no se sa sta ri jim li ci ma mo è do ve sti do kri vi~ ne od go vor no sti sta ri jeg li ca. – Do 14. go di ne oni su kri vi~ no neo dg o vor ni i wi hov do bro voq ni pri sta nak na seks se ne tre ti ra kao mo gu} nost is kqu ~e wa kri vi~ nog de la. Da kle, ako de voj ~i ca od 13 go di na è li da stu pi u sek su al ni

VIDQIVA I NEVIDQIVA

@i vot je Pred sed ni {tvo Svet ske or ga pro jek ti ma in te gra ci je, kao i da ni za ci je Ro ma iz ra zi lo je ne dav za po {qa va pri pad ni ke ma wi na no za bri nu tost zbog na vod ne za u svo jim re so ra ni ma, te da }e bra ne ula ska de ci rom ske na ci o slu ~aj is pi ta ti i naj stro è ka nal no sti u „Mek do na lad sov” re zni ti dis kri mi na ci o no po na sto ran u No vom Sa du. Pod se ti {a we, ako je do we ga do {lo. Re mo, jed na No vo sa |an ka pro te sto a go vao je i mi ni star unu tra va la je zbog to ga {to, ka ko je ka {wih po slo va Ivi ca Da ~i}, na za la, obez be |e we ovog re so ra na re div {i no vo sad skoj po li ci ji ni je do zvo li lo da s wom u|u u lo da is pi ta slu ~aj, uz opa sku da „u kal tro je ma lih Ro ma. Ona je, na Sr bi ji ne ma me sta za dis kri mi i me, pri {la na ci ju”. m a l i { a n i m a Me | u t im, ko ji su se igra ka ko smo sa Pre ma po sled wem zna li, epi li na obli iz ve {ta ju za {tit ni ka log je da na `wem Tr gu slo gra |a na, dis kri mi na ci ja kra ju ni ka bo de i pi ta la Ro ma kod nas je o~i gled na kav po stu ih da li su glad ni, na {ta su pak ni je po jo{ pri li kom ro |e wa oni od go vo ri li kre nut, jer po tvrd no. Me ni ko od |u tim, mo mak iz obez be |e wa ih o{te }e nih ni je i for mal no pri je za u sta vio i re kao da de ca ne ja vio ovaj in ci dent. Ta ko Da ~i mo gu u re sto ran. „Pri {la sam }u osta je da u svoj stvu pre mi je ra mu i re kla da sam ja s wi ma i da re {a va ge ne ral ni pro blem dis }u pla ti ti {ta oni bu du na ru ~i kri mi na ci je Ro ma u srp skom li, na {ta je mla di} re kao: Vi dru {tvu. Uosta lom, i sam MUP mo è te u}i, oni ne”, is pri ~a la u okvi ru svo je nad le `no sti ra di je No vo sa |an ka. na spro vo |e wu Stra te gi je za U me |u vre me nu, sti glo je i sa una pre |e we po lo à ja Ro ma, op {te we “Mek do nald sa” u ko jem kroz im ple men ta ci ju De ka de in se ka è da je re~ o mu li na ci o klu zi je Ro ma 2005-2015. nal noj kom pa ni ji ko ja u Sr bi ji Pod se ti mo, u Sr bi ji me |u po slu je 25 go di na i ko ja po {tu je prav no ne vi dqi vim li ci ma ima pra va svih ma wi na, u~e stvu je u naj vi {e Ro ma. Pre ma po sled -

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

u SRBiji uZiMa MaHa

S U S R E T I : BuRan @iVot Stogodi[we VojVo\anke

se prodaju

Sve sam to ja, [arlota e ~ekaju}i da [arlota Pe{i} ugasi i 100. sve}icu na ro|endanskoj torti, zakora~ili smo u wenu malu garsoweru Doma za stare na Vo`dovcu, u kojoj ìvi ve} ~etiri decenije. Nekada{wa balerina, kolekcionarka, dizajnerka, teniserka i sekretarka Tenskog kluba „Partizan“ i daqe ìvahno svedo~i o pro{lim vremenima, prou~ava psihoanalizu, ~ita i slika u svom skrovitom kutku... Iznad we, dok pozira sa svojim slikama, na zidu dominira autoportret nastao pre ~etiri decenije, u doba kada je kao jedna od glavnih junakiwa debitovala u Paskaqevi}evim filmu „Zemaqski dani teku“. Nakon festivala u Puli, otkriva nam, spakovala je kofere i otputovala u sun~anu [paniju da uìva u svojim „zemaqskim danima, kao prava diva“. Prise}a se da je kao devoj~ica „stra{no volela narod“ i svaki put bi {orom i{la uz dobo{ara [urjana: – I idem s tim deda Adamom, koji s jedne strane ima dobo{, a s druge postavi mene. Iza{ao je tek {e}er Rodni [urjan i Vojvodinu napustila je 1937. u kockama, pre toga je bio u {ipki, a deda gde nam je potajno igrao kowu{ar Tro{a. Kapoklopac kutije za cigarete Adam stane pred kuda ga je moj otac jednom uhvatio kako ple{e i uzjahav{i kowa rekao: “Na}om i kaè: „Ajde pred nama, mislio je da }e ga izbaciti, ali slikaj ne{to, ali sama“. [arika, ra{iri {a– Kada se vratio nije mo„gospodar“, kako ga je zvala posluga, zapaweke“. I ja poku{avam gao da poveruje da sam ja to no je upitao: „Otkud to Tro{a, ko si ti“? Tada uzmem {to vi{e naslikala, jednog tenisera. da je saznao da je kowu{ar nekada bio zvezda kocki, a one padaju... Se}am se samo da je rekao: baleta carske Rusije... Voleo me je deda „Neverovatno da ti ima{ ve} Prelistava brojne albume s pa`qivo poAdam i wegova baba sada ose}aj za perspektivu“. re|anim fotografijama, napisima iz doma}e koji nisu imali dece. Bio je to moj prvi rad... i strane {tampe, pozivnicama za baletske Svakog jutra bi mu Slikarstvo ju je pratilo predstave u kojima je nastupala i plenila spremila crvenu ili ~itav ìvot, kao unutra{wa igrom i {armom gradovima Vojvodine, zaplavu ~istu maramipotreba, nadahnu}e, a sport hvalnicama visokih zvani~nika – poput jedne cu za slinavu malu ju je doveo do mesta sekretara |eneralske, na~elnika {taba Prve armije trogodi{wu [ariku. Teniskog kluba „Partizan“ vojske kraqevine Jugoslavije za nastup u noA, ja sam bila pravo i, kasnije, nesebi~ne invosadskom klubu Jadranske straè iz 1927. znatièqno dete koje struktorke u rekreaciji stagodine... je mati poku{avala rih u wenom domu... Igrala je na novogodi{wim svetkovinama da obuzda. Pitala me – Oboàvala sam tenis od u Starom Be~eju pred groficom Dun|erski, je svakog jutra kada malih nogu i mogla sam da ga dvorskom damom kraqice Marije... Dr Milan sam cupkaju}i ~ekala igram do iznemoglosti. Samo Grol, predsednik vlade i osniva~ Demokratdobo{ara da s wim sam u tome preterivala u ìske stranke, koji je bio prijateq ujaka wene idem kroz selo: „Pa votu. Uìvala sam u belom majke, molskog bankara Slobodana Mati}a, {ta ti voli{ tog ~isportu i bila ~ak tri puta tefasciniran wenom igrom nudio joj je stipen~u, vidi{ kako smrdi @ivot obeleèn brakovima niski prvak u Starom Be~eju. diju i {kolovawe u Parizu. Ali ona je namena duvan“, ali uvek Zamislite, u ono vreme sam na ravala da se uda. Wen ìvot je bio obeleèn sam imala tu neku veliku energiju, koja me je vodila kroz ìvot... Wena re~enica, misao, filozofija su jaRomansa pod krovom Ri|i~kog od Skribe{}a sni, pamti doga|aje do detaqa, imena, godine... Pri~u oìvqavaju i brojni predmeti – Brak mojih roditeqa, iako nije imao slavni kraj jer se raspao zbog sekretarice iz mladosti, wena uqa na platnu koja je [tefice stare 16 godina, imao je svoju romasu zapo~etu pod svodom ku}e bele`nika okruùju. Vojvodinu je napustila 1937. i zai plemi}a Ri|i~kog od Skribe{}a. Za Ri|i~kog je bila udata najstarija sestra moje uvek ostala u Beogradu. majke, Zora Dejanovi}. Ne bez razloga, jer je wegov predhodnik Haxi Pavle Ri|i~ki [arlota je, ina~e, ro|ena u imu}noj poro1888. godine u Luksoru kupio kov~eg s mumijom, ne za sebe ve} za srpski narod, i podici u selu [urjan kod Ja{e Tomi}a. Otac klonio ga iste godine u julu beogradskom Narodnom muzeju. Moj otac plav, plave o~i, Mihajl Kramer, banatski [vaba, bio je bea mama crnka, oboje lepi, i – rodila se qubav na prvi pogled. le`nik sa 400 lanaca zemqe i slikarskim [arlota pri~a kako se „ruka“ mlade traìla od oca, a devojku je pratio „{tafidarom, a majka Gordana Dejanovi} bila je rung“. „To vreme nije pratila demokratija, ve} tradicija“. u~iteqica iz poznate molske porodice. – I kada se Kramer pojavio kod Dejanovi}a u Molu, moj deda kaè, „{ta ti [vabo [arlotin deda Dimitrije Dejanovi}, u~ida se èni{ mojom }erkom, ne moè. Ona }e se udati samo za Srbina“, i otac se oèteq i novinar, bio je, kaè, me|u retkima ni starom frajlom, sestrom katoli~kog sve{tenika. Za godinu dana ven~awe, porokoji je dobio poziv velikog Vuka Karaxi}a |aj i smrt – kao starija devojka nije preìvela ra|awe }erke Valerije. Slede}e goda sara|uje s wim. U takvom okruèwu, kao dine se kod Ri|i~kog na|u ponovo moja mama i on, i tada joj kaè: „Ne treba imetak, ~etvrta }erka, jer je o~ito otac èleo nanek tvoj otac ne da ni{ta, imam 400 lanaca zemqe“. Moja mama tada pristaje re~ima: slednika za veliko imawe, rodila se neobi~„Uda}u se za tebe zbog male Valerije“, koja se nikada nije udala i do kraja je bila uz na [arlota. Kada je imala ~etiri godine, moju mamu, a umrla je u Velikoj Plani. otac koji je pu{io „havane“ , dao joj je drveni

jeste-nije, toplo-hladno Maloletna L.S. je jedina u posledwih pet godina u Pan~evu koja je bila privedena zbog prostitucije. Te 2007. godine je napisana krivi~na prijava za delo podvo|ewa i prostitucije. Ono {to je bilo nejasno jeste da li je devoj~ica „radila” dobrovoqno ili ne, jer je ~esto mewala iskaze u policiji. – Devoj~ica romske nacionalnosti je pod vrlo diskutabilnim okolnostima bila u vanbra~noj zajednici s licem koje je wu podvodilo. Sam postupak dokazivawa krivi~nog dela bio je jako teàk. U momentu kada se posva|aju i kada ode kod nekog drugog de~ka, ona tvrdi da ju je on primoravao i uzimao joj novac, a da je ona bila prinu|ena da stoji kod Gradskog vodovoda i da se prodaje. Kasnije, kada bi se pomirili, tvrdila bi da to nije istina, da je i{la sama „jer moraju nekako da se prehrane”. Podno{ewem krivi~ne prijave ti nema{ mehanizam i sistem kojim bi mogao da dokaè{ prostituciju, da tu decu socijalizuje{ u smislu da ih izvu~e{ iz toga, da oni shvate da nisu oni ti koji moraju da zara|uju novac na taj na~in. Potreban je i sistem podr{ke toj deci – kategori~na je Maja Obradovi}. odnos sa momkom od 20, ona je po slovu zakona dete i wen pristanak ne moè mladi}a da oslobodi wegove krivi~ne odgovornosti – izri~ita je inspektorka. Po wenim re~ima, u Pan~evu, i pored postojawa prostitucije, sre}om ipak nije razvijena ona maloletni~ka. – U Pan~evu jo{ uvek - sem jedne devoj~ice romske nacionalnosti koja je prijavqena nema de~je prostitucije. Naravno, to ne iskqu~uje mogu}nost da devoj~ice s na{e teritorije odlaze u druge gradove.

Ina~e, u praksi vi{e podvode devoj~ice, mada podvode i de~ake. No, kod nas na teritoriji PU Pan~evo ne pamtim da je bilo podvo|ewa de~aka ili bilo kakvog wihovog uvo|ewa u prostituciju. Bilo je dece koja su o{te}ena krivi~nim delom „ne do zvo qe ne pol ne rad we“, ali to ne mo`e da se podvede pod prostituciju. Velika sre}a u svemu tome je da se socijalni radnici ukqu~uju odmah i da imamo sa wima odli~nu saradwu. n Zorica Dragojevi}

diSkRiMinaCija RoMa

ne{to drugo wem izve{taju za{titnika gra|ana, diskriminacija Roma kod nas je o~igledna jo{ prilikom ro|ewa: novoro|en~ad ~iji se roditeqi suo~avaju s nemogu}no{}u da pribave li~na dokumenta, iako ro|ena u zdravstvenim ustanovama, ne mogu da budu upisana u redovnom postupku. Postoje}i propisi im oteàvaju ili onemogu}avaju da to pravo ostvare u postupku naknadnog upisa. Prema Konvenciji o pravima deteta UN, odre|eno je da ro|ewe i odre|ivawe imena, kao osnove li~nog identiteta, treba da budu nesporno priznati svakom novoro|en~etu na teritoriji Srbije. “Diskriminacija i antiromsko raspoloèwe i daqe su prisutni u Evropskoj uniji”, navodi se u izve{taju Agencije za osnovna prava EU – nisu ukqu~eni u dru{tvo i ìve u lo{ijim uslovima nego wihovi susedi. “U 11 posmatranih zemaqa ~lanica EU u kojima ìvi najve}i broj romskih gra|ana, wihova situacija u oblasti zapo{qavawa, obrazovawa, sme{taja i zdravstva je lo{ija nego neromskog stanovni{tva”, navodi se u saop{tewu.

U tim zemqama, 80 odsto Roma ugroèno je siroma{tvom, mawe od tre}ine wih ima pla}en posao, a samo 15 odsto je zavr{ilo sredwu {kolu za razliku od 70 odsto ostalih stanovnika, pokazalo je istraìvawe koje je ura|eno u saradwi sa Programom UN za razvoj, Svetskom bankom i Evropskom komisijom. Prema izve{taju, oko 45 odsto Roma u svom sme{taju nema kuhiwu, kupatilo ili struju, a oko polovina wih je rekla da je doìvela diskriminaciju u protekloj godini. Romi nisu, kako se ukazuje, dovoqno svesni prava koja su im zagarantovana zakonima EU. Prema toj studiji, samo 40 odsto ispitanih Roma upoznato je sa zakonima kojima se zabrawuje diskriminacija etni~kih mawina prilikom zapo{qavawa. Istraìvawe je obuhvatilo vi{e od 22.000 osoba, romskog i neromskog stanovni{tva, u Bugarskoj, ê{koj, Francuskoj, Gr~koj, Ma|arskoj, Italiji, Poqskoj, Portugalu, Rumuniji, Slova~koj i [paniji. Romi, kojih ima izme|u 10 i 12 miliona, ~ine najve}u mawinsku zajednicu u Evropi. n E. N. L.

Posle Pule nagradila je sebe putovawem u [paniju

jednoj proslavi ponela i titulu Mis seksepila. Nisam bila lepa, ali sam bila {armantna i nosila ne{to posebno u sebi. Mu{karci su naprosto ludovali za mnom... Nikada nije robovala predrasudama i fotografisala se smelo u kupa}im kostimima kada su tabui vladali. Bila je, ka`e, zanosna i kao balerina. Igra i pokreti su naprosto sami izlazili iz we. Bila je samouka, ali tada{wa {tampa je pisala da slobodno mo`e svojom igrom na beogradsku pozori{nu scenu. – Govorili su da podse}am na ~uvenu Anu Pavlovnu... Pokrete i figure zapravo „upijala“ je ve} s dve i po godine od jednog majstora baleta, a onda ih nadogradila u svoju igru. Kao mala na imawu svog oca susrela se s ume}em prvaka ruske baletske scene, emigranta koji je zavr{io kao i mnogi „beli Rusi“ nakon sovjetske revolucije – u Vojvodini. – Bila sam mala. Moja sestra, tre}e dete po redu, bila je deset godina starija i zajedno bi odlazile u kowu{nicu

brakovima, me|u kojima je prvi bio s ma|arskim plemi}em i vlasnikom pivare... – Bila sam kasnije i verenica ~uvenog filmskog reìsera \ulija Masarija. êsto pomislim da sam u Opatiji, gde sam s Masarijem provela dve i po godine, bila neverna mom blatwavom [urjanu, po kome su gacale patke i guske, ali im je xigerica bila jako dobra... I {unka i kobasica napravqena u tim mojim vojvo|anskim selima najukusniji su na svetu, a ja ih zaboravila uz ribu i morsku, mediteransku kuhiwu... Posle rata prodavala je svoje lutke od koè koje su prokrstarile svetom s Titom, a pravila je i jedinstvene cipele koje su odu{evile nekada{weg najve}eg jugoslovenskog kreatora Aleksandra Joksimovi}a... – Sve sam to ja, [arlota, i ne àlim za mlado{}u... Ostala je sama na svetu, jer su weni pomrli, sestre Jozefina i Aurelija, ~ak u Argentini. Ali iza we }e ostati muzejska postavka Doma na Vo`dovcu s wenim stvarima: najve}om kolekcijom starih dugmadi na svetu, zbog koje su je traìli iz Ginisove kwige rekorda, sa slikama, lutkama, numizmatikom, filatelijom, vrednim kwigama, zbirkom ikona, malom arheolo{kom i etnolo{kom zbirkom, fotografijama, pesmama... A ima ih 160, me|u kojima je i „ê`wa“ posve}ena tre}em suprugu. Za wu je napisana i muzika. Ba{ neobi~na Vojvo|anka, [arlota iz [urjana... n Vladimir \uri~i}

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

[ O R O M

B O R O M

Pe ra to ni ce Kakvo je to |a~ko doba kad dete sedi i gledi u vatru, sabqe, ma~eve, lobawe i mrtva~ke glave ma kod nas jo{ qu di ko ji pam te da ni je bi lo pe ra to ni ca kad su oni i{li u {ko lu. Kad god je, kad se ka `e da ko god ide u {ko lu, to zna ~i lo da je taj i taj |ak, da u~i, da se obra zu je, da je ~e stit i da slu {a u~i te qa, da ume da ra ~u na, cr ta i le po da pi {e. U to do ba se zna we no si lo u gla vi, |a ci su se de li u ska mi ja ma a u tka noj tor bi ci il ka kvoj sa {i ve noj ke si no si la se ta bli ca i pi saq ka. Jed na ta bli ca i jed na pi saq ka, nit ima{ {ta da po ki da{ nit ima{ }o {ko ve da na pra vi{ ma ga re }e u{i, nit mo{ od ta bli ce avi jo ne pra vi ti. Li ~i le su te ta bli ce na ove mo der ne ta ble te. E, sad da ko god ne po mi sli da su ta bli ce pro da va li u apo te ka ma, na o pa ko. I ni je ode sad di van o pi lu la ma neg o tim kom pju te ri ma {to ih zo vu ta ble ti. Ta man su tol ko ve li ke bi le i ta bli ce. E, al u ta bli ca ma ni je bi lo ni ba te ri ja ni ekra na, sve se ra di lo ru~ no i s du {om. Vo di lo se ra ~u na da ko god ne raz lu pa ta bli cu, nit je bi lo no va ca, nit je bi lo ta bli ca da se ~a skom ku pi no va. A kad se je dan de ran vra ti iz {ko le, dru gi ve} ~e ka da kre ne, a di bi kre }o bez ta bli ce. Jed na ta bli ca i jed na pi saq ka na dva de ra na, kan da da je ta ka me ra bi la kad god. On dak su do {le sve ske. Tek to se ~u va lo. Sva ku su |a ci uvi ja li u pla vi pak pa pir, da i kad do |u fe ri je bu de ko no va. Uz sve ske su i{le i olov ke, {ti la i pe ra a wih je tre ba lo di god dr `a ti na si gur nom, da se olov ka ne po kr ja a pe ro da se ne ras kre ~i. Kan da da su ta ko po sta le pe ra to ni ce. Jo{ ni sam na ~i sto dal je od pe ra to ni ce po sta la ku ti ja za do mi ne il je od ku ti je za do mi ne po sta la pe ra to ni ca. Oba dve

su kad god bi le dr ve ne, ima le su po klo pac od ta weg dr ve ta, ne ki se ot kla po na {ar ke a dru gi je bio ko {i ber. Po klo pqe ne su bi le sli~ ne, al iz nu tra ni na lik. Pe ra to ni ca je ima la sva {ta a ku ti ja za do mi ne sa mo wih i ni {ta vi {e. Pe ra to ni ca je pra ti la sve te na {e evo lu ci je i re vo lu ci je kroz ko je smo pro la zi li: pr vi raz red, ras pust, teh no lo {ku, kul tur nu, sve mir sku, sek su al nu re vo lu ci -

}a da je u to vre me jo{ po {ko la ma ra di la ba ti na, i ona je ima la dva kra ja, al u to do ba na ba ti ni je ra dio sa mo je dan kraj, onaj za ne va qa le. Dr ve ne pe ra to ni ce su bi le sva ko ja ke. Bi lo je }o {ka stih, za tu ba stih, ma wih i ve }ih, s vi {e il s ma we pre gra da, {a re nih i jed no boj nih, la ki ra nih il jok. Po klo pac je bio zdra vo va `an. Pr vo, da po klo pi sav taj sit ne` da se ne po gu bi di god,

Jed na ta bli ca i jed na pi saq ka na dva de ra na

ju, onog bun tov ni ka bez raz lo ga, Bitlse i mu zi~ ku re vo lu ci ju, za re za ~e i gu mi ce za bri sa we i ~u do od he mij skih olo va ka. He mij ske olov ke i flo ma ste ri su bi li ko sve mir ska bi }a, ko da su ih s ra ke ta ma do ne li s ne ke me se ~i ne, al sre }a na {a da i ode kod nas pi {u i po da nu i kad je po mra ~i na. Ko je imo u dr ve noj pe ra to ni ci za re za~ taj je bio glav ni u raz re du. Pr vi kur {lus je bio ba{ tu, oko za re za ~a. Od je da red se po ja vio za re za~ s dve ru pe, da mo `e oma dve olov ke da za re zu je. To je u prak si bi lo sko ro ne iz vo dqi vo al se tu ve} mu ti lo po de ~i joj gla vi „dva put je dva put“. Ne ko ni je imo ni je dan a ne ki su ima li je dan s dve ru pe. Od tog ras ko la sa za re za ~i ma ni ko po u ku ni je iz vu ko, ne go su kre nu li u jo{ `e {}i na pad na de cu, na pra vi li su gu mi ce za bri sa we ko je ima ju dva kra ja. Je dan tvr |i, dru gi mek {i, da bri {u sva {ta. Sre -

on dak i da bu de le wir, a ako us tre ba – du à pra va cr ta. Na po klop cu je bi lo na ci fra no cve }e, ne ki su bi li na {a ra ni s le pim far ba ma a ne ki su ima li is pi sa nu ta bli cu mno è wa. Bi lo je tih ta bli ca mno è wa i na ko ri ca ma od sve ske, al xa ba kad je uvi je na u pak pa pir pa se ne pro vi di. Ova ko, na po klop cu pe ra to ni ce je sto ja la ta bli ca mno è wa, pe ra to ni ca je bi la na klu pi i kad je u~i teq pi to kol ko je se dam po mno è no sa de vet, ~a skom je mo glo da se mal ko {vin dlu je, ko je umo da se sna |e na po klop cu. Ume lo je to {vin dlo va we i da se po su vra ti, ako u~i teq vi di di |ak gle da. On da u~a do |e, uzme taj po klo pac ko ji bo qe ume da mno ì ne go |ak i s wim uda ri par pac ki, da tog {to {vin dlu je na u ~i pa me ti, da zna {ta se sme a {ta ni je slo bod no i kol ko je se dam po mno è no s de vet. Pe ra to ni ca je kad god tra ja la i du è od slo va i bro je va na po -

klop cu. Oni se iz li ù, otru i iz ble de, |ak na u ~i i po sta ne ~o vek, po {ten, ra dan i pa me tan, da ga ni ko ne pre va ri u ra ~u nu, da ume da sa be re, po mno ì al i da po de li, ako ne kom us tre ba par ~e. Bio sam oto ju~ u jed nom du }a nu i vi dim go mi la sve sa ka, tor bi, mo der nih pe ra to ni ca, olo va ka, sva {ta su iz ne li da mu {te ri ja vi di. Sve mi ri {i na no vu {kol sku go di nu. Pri |em mal ko, da bo qe po mi ri {im, al bo qe da ni sam ni pri la zio. Gle dam te no ve mo der ne pe ra to ni ce, sve su kr pe ne i s raj fer {lu som, le po sa {i ve ne al xa ba kad ni su dr ve ne. Ajd to sam ne ka ko i pre bo lo, al, kad sam vi di jo {ta je na pe ra to ni ca ma na cr ta no, jo{ mi zu ji u gla vi. Na jed noj va tra, cr ve ni se, sve go ri. Na dru goj je dan s ma ~e vi ma i sa bqa ma, ako pip ne{ olov ku, ode ru ka. Jed na cr na, ko oxak u pu {ni ci, al ima mal ko i {a re nog, da ba{ ne iz gle da ko flor. Bo qe da je ni su {a ra li. Na toj cr noj, dva je le na, le pa, ro ga ta, bo ga ti i ras ko {ni ro go vi. Iz nad wih mr tva~ ka gla va, lo ba wa ko s gu sar ske za sta ve. S dru ge stra ne ne ki kr sto vi, ne ka kri la, ku ke i ve ri ge, dru ge mr tva~ ke gla ve, ne ki tekst na stra nom je zi ku, ne umem da ga pro ~i tam al ga ran tu jem da pe smi ca ni je. Dva red sam ot kop ~a vo taj raj fer {lus od te cr ne, da vi dim je lil to stvar no pe ra to ni ca. Je ste, bi la je, pro ve rio sam. û do da je u go mi li sa mo jed na ta ka, kan da te idu naj bo qe pa su ih raz gra bi li. Nek ima ju de ca no vo za {ko lu. Ko nam to tru je de cu s ta kim pe ra to ni ca ma i ko nam pac ke uda ra? Imal ko god ~i ja je stru ka da de cu u~i, ~u va, vas pi ta va da ka è ovi ma u du }a nu {ta je qud ski a {ta ne va qa i {ta ni je za de cu? Ka kvo je to |a~ ko do ba kad de te se di i gle di u va tru, sa bqe, ma ~e ve, lo ba we i mr tva~ ke gla ve? Imal ne ko pa me tan da ka è NE, dok jo{ ni je ka sno, tek {to ni je za zvo ni lo {kol sko zvon ce? Ne moj te da i de ci od zvo ni, ko ma to ri ma {to su vo le li da se si gra ju ko na tim sli ka ma s mo der nih pe ra to ni ca. Wi ne pe ra to ni ce su bi le dr ve ne i {a re ne. [ta }e tek ova de ca da ra de kad na ra stu, po ru ka s pe ra to ni ca ko je su im na me nu li za no vu {kol sku go di nu je mal ko dru ga ~i ja od ta bli ce mno è wa. Tu ne ma {vin dlo va wa. n Bo ra Oti}

HUMORESKA ILI POGLED U OGLEDALO

[e ta we `i vuq ke za rad ima gea

ini mi se, majkane, da sam pozavr- sle ga ni Kosovo, proveren srpski pa- od mah to {avao konstituciju vlasti u ovoj triotski laksativ, nije u ìvot vrati- poveù s na{om dokazano odlu~nom borna{oj maloj lokalnoj samoupravi lo. Ma~koqubac, ma~koqubac... i skrqa- bom protiv korupcije i tvrde da }e{ sa najpoèqnijim ishodom, {to }e re}i {e ga bogami. Na{ ti je narod nadrndan, kad-tad propevati o svim tim transpesa mnom na ~elu, pa je red, bra}ala moj, ne voli on te pla~ipi~ka varijante. Ko- rantnim tenderima. Ova na{a, da re~em da se pozabavim i samim sobom, tj. vla- bajagi, ne`na si du{ica, voli{ akvari- narodna, letarija mi tako|e nije opcija. stitim imageom. Jer, kako drug~e da ob- jumske ribice, mace i male, k’o oderane, Kakav bi ja to bio prvi ~ovek lokalne sajasni{ ovom na{em beslovesnom bira~u, kuce {to ti u {aku stanu... Pa, nisam ti mouprave da nasa|ujem kvo~ke, kqukam ako smo ve} svi isti, da se ne{to pro- ja Seka Aleksi}, bre! Na{ ti ~ovek voli guske ili jurim morke po dvori{tu? menilo, nego da sebe malo prepakuje{ i, ne{to ja~e, na primer neku malo opasniVe} papkari i preìvari bi me totalda re~em, prelakira{ k’o poàreva~ko ju keru koja moè, za potrebu, da potera no urnisali. Pa ko }e moju gradona~elnikanabe. A i stvarno, po~eli smo svi da barabu koju interesuje koliki ti je bazen kovicu da natera da svako jutro pomuze li~imo jedan na drugog, isto se obla~i- i kako igra{ tenis na vlastitom terenu. kravu, a opet da angaùjem qude iz gradmo, isto se koekude nosimo, li~imo k’o A opet, ako pazari{ nekog vu~jaka, odmah skog komunalnog – zna{ kako bi se to zajaje jajetu, a sigurno ne pomaè to {to se te porede sa }opavim Zagorcem il’ [i- vr{ilo. K’o i onomad kad su mi novi svi jednako, k’o {ef, {i{amo travwak o tro{ku ovda{weg na nulu. parka, {to }e re}i varo{kog I tako... gledam ja {ta radi Ako pazari{ neku pticu peva~icu, odmah to poveù buyeta, postavqali. Pukla bi taj razvijeni svet, a bogami i bruka. Sviwa, pa nek je i vijetsa na{om dokazano odlu~nom borbom protiv onaj na{ zadrigli ju`wak, pa se namska (o mangulici ve} i da ne korupcije i tvrde da }e{ kad-tad propevati ne{to mislim, bre, ti ku}evni pri~am), ume da ti zagovna ìqubimci te mogu izvu}i iz anovotnu sredinu i okolinu, a gde nim no sti, une ti pro me nu, pro bu di ti cerom, pa si opet nekako u minusu. Do- }u na sastanak sa inostranim investitoenergiju. Pa {ta fali onoj engleskoj ba- bermani i rotvajleri ne dolaze u obzir, rima s balegom na „gu~i“ cipelicama? kuti, {e’set godina joj se oko nogu vr- to bi te tek urnisalo, a nit mi uz image I tako... okreni-obrni, ne{to se mizmaju klempavi ku~i}i, duga~ki k’o vago- proevropske miroqubive ikone nekako slim, najboqe bi bilo da ja nabavim neni [arganske osmice, a ona... vlada li ne ide tigri}. Preterano je to agresiv- ko jagwe{ce. Svedo~i o mom pomirqivlada. Dok nije na{ao pogodne kere, ni no, burazere. vom karakteru, {aqe poruku budu}im crnog Obamu nije pripustilo u Belu kuPerad, da re~em letarija, tako|e ne ko a li ci o nim part ne ri ma ko ji ma sam }u, a ve} o na{oj autohtonoj srpskoj ì- dolazi u obzir. Pa zamis’ da se za lokal- onomad majku maj~inu, malo prqa a i derafi ne bih duìo. Sprdalo se to i jo{ ne novine slikam sa papagajem? Odma’ bi ca mogu celodnevno da se klikeraju. Priuvek se sprda sa majstorom glave direkt varo{ to skontala kako ne smem ni na de sam na{ narodski ~ovek, ne odvajam nasa|ene na ramena, ali eto wega ja~eg Glavnom odboru da obelim zuba, mimo se od bira~kog tela, a opet mogu da buposle svakih izbora, i to sve zbog dugo- onog {to [ef kaè, ve} da samo pona- dem i svetski kad mu turim roze ma{nivrate ìvuqke. Pa ti ra~uwaj! vqam da je sve u najboqem redu. Mom ju- cu oko vrata i Bog da te vidi. A kad doSad... zna{ ka’ki ti je na{ svet, mora na~nom karakteru bliske orlove i soko- raste, lako se oslobodi{ neprijatnog se tu ipak biti oprezan, da re~em, poli- love, opet, nije red da drìm, ho}e to sve do ka. Po zo ve{ bri ga du i go to va ti~ki svesan. Samo se priseti, majkane oko da ti iskopa. Pa nisam ti ja Mo{e stvar. moj, kako je pro{ao onaj sa ma~orom? Po- Dajan! Ako pazari{ neku pticu peva~icu, n Alek sa pl. Ade to vi}

I N T E R V J U N E D E Q E :

Ne ma grad ma tra da ni je sve u pa ra ma, ma da svi ra di mo za wih. “Una pred }u pot pi sa ti da za ra dim ma we nov ca, ali da to bu de OK. Da sam le po pri hva }en, da se po zdra vim na kra ju sa do ma }i nom, ’vi di mo se Jo vi ce’. Uop {te ni je bit no ko li ko je pa ra. Vre me na su se pro me ni la, qu di ko ji ma sam svi rao vi {e ne iz la ze. Po vu kli su se. Tu su sad unu ci i de ca, ne ki su u re du, a do sta wih ima pro ble ma. I mu zi ~a ri s ko ji ma sam ra dio kao mom ~i}, ni wih vi {e ne ma. Po mr lo je {to je va qa lo. Iz ben da smo osta li sa mo nas dvo ji ca. U po sled we dve tri go di ne se is tre bi lo, ne ma do brih mu zi ~a ra. Ima kli na ca ko ji su se po ja vi li ali to tre ba sa da kul ti vi sa ti. Mo ra ju da ve `ba ju”, pri ~a nam po zna ti mu zi ~ar Jo vi ca Ni ko li}, s ko jim da qe pre bi ra mo po no vo sad skim ka fa na ma. “Ovi na {i Ro mi ima ju ne ku elek tri~ nu mu zi ku, pran gi ja ju, to vi {e ni je tam bu ra {ka mu zi ka. Na je ìm se ka da mi ne ko po ru ~i ’Be le ru è, ne `ne ru è’, ili ne ku le pu ro man su, to je ne sta lo, a tam bu ra {i ski da ju Gran do ve hi to ve. Svi ra li smo, dav no, i ozbiq nu mu zi ku. Moj tast sa po koj nim To mom, bio je kon cert maj stor na te le vi zi ji, a i }a le je imao do bar bend, zna{ ono, ’[est ba~ kih Ci ga na’, ’Ra stao sam po red Du na va’, ’U No vom Sa du’, ’Daj mi ~a {u ra ki je’, ’Sre ma~ ko je se lo ma lo’... svi ra li su u ’Skupq~i ma per ja’. Bi li smo kom bi na ci ja is ku stva i mla do sti”, pri po ve da ro |e ni Sr bo bra nac ko ji se po no sio No vim Sa dom gde ì vi, a mi ga pr vo pi ta mo za {to ko ri sti pro {lo vre me? – U ono vre me, Ju go sla vi je, to li ko je qu di do la zi lo iz sve ta, ze mqe, svi su go vo ri li da su No vi Sad i Split naj lep {i. On je i da qe lep, ali ne ma one du {e. Na je ìm se, ~a sna re~. Ne ma ka fa na, mu zi ke. Ne ma qu di! l Za {to si mi re kao da ni si go vor nik? – Ne znam, od ma le na sam bio po vu ~en, imam afi ni tet pre ma mu zi ci ko ji je ka sni je u me ni pro bu dio ne {to dru go. Kad po~ nem da pe vam, on da sam na svom te re nu. Kao kli nac, ose }ao sam è qu za pe va wem, a si ro ma {na po ro di ca. Stric je bio bo qe sto je }i, imao je gra mo fon. Dok su se dru gi igra li u dvo ri {tu, se deo sam po red gra mo fo na i pu {tao plo ~e Sa fe ta Iso vi }a, Cu ne ta Goj ko vi }a, To me Zdrav ko vi }a... Pa kad pro bu dim stri ca, ka è

“ovaj }e bi ti pe va~”. Pe va }u ti de set da na ako me ne di ra{. l Ku ka ju ti svir ci? – Je ste. Vi di, re la tiv no sam ka sno po ~eo da svi ram u ka fa ni, sa 28, 29 go di na. Pre to ga sam bio re cep ci o ner u ho te lu Park, mu zi ka se svo di la na te zgu. On da sam ’88 bio po slo vo |a Fri {o pa u Cen tro sla vi ji, ra dio pr vu sme nu, pa sam mo gao kon ti nu i ra no da se ba vim svi ra wem, sva ki dan. Dva po sla sam ra dio. Dru go je vre me bi lo, qu di su ima li pa ra osam de se tih, bi li su raz dra ga ni, ras po lo è ni, vu ku te za ru kav, ni si znao ko me bi pre svi rao. Bi lo je sve ga, opu {te no, ali to ga ne ma. Ma, ne ma mno go ~e ga. l Mo è{ li kre i ra ti ukus pu bli ci? – Imam kli jen te lu od ko je ne ma pa ra, ali s wi ma znam {ta i ka ko. Ret ko se de si da nas ne ko po zo ve i ka è “svi raj te {ta ho }e te”. Ja ko ret ko. l Za {to je To ma kraq? – On je u ono vre me bio stra ho vi to mo de ran. Imao je {pan ske, do bre rit mo ve. Sil va ni Ar me nu li} je ura dio ’No }as mi sr ce pa ti’, i to je ta pro me na rit ma, be à we od kla si~ ne “dvoj ke”, a i imao je glas. Ni su to bi le ne ke mo gu} no sti ka kve je imao Cu ne, ali je imao bar {u nast, lep glas. l Bio je laf? – Je ste, sve {to je za ra dio osta vio je u ka fa ni. l [a ban re ~e “ka ko do {lo, ta ko oti {lo”? – Da. Ne kad smo, kad za vr {i mo svir ku, ima li par ka fa na gde se sku pi mo. Ako ni {ta, ba rem po la osta vi{ da qe dru ga ri ma mu zi ~a ri ma. Ne ma to ga da nas, steg nut si, raz mi {qa{ gde }e{, ka ko }e{, ret ko kad si opu {ten. Bi lo je bo qih vi o lo ni sta od me ne: Le pi Jo vi ca, Ste va iz Ba~ kih me da qo na, Lu ~i ja no... ja vi {e vo lim da pe vam. Do |e ~o vek i po ru ~i ’Mon ti ~ar da{’, a tu uvek fo li ram, ni sam tog ka li bra. Od svi ram Bram so vu igru, mno go je lak {e, i pro |e. Ne ma ju poj ma {ta na ru ~u ju, ne moj mi to, do {ao si u ka fa nu, po ru ~i ne {to nor mal no, pu sti me da ra dim (smeh) l Ka da si shva tio da smo oti {li do |a vo la? – Pre ne ko li ko go di na mu zi ~a ri iz Su bo ti ce su tr bu hom za kru hom do la zi li ov de, ni su ima li po sla. Mno gi su svi ra li xa be, za bak {i{. E, mi slio sam, ne ma {an se to na ma da se de si, ali mi smo po sta li be o grad ska pro vin ci ja. Mi sa da tra ì mo po sao u Be o gra du, da li mi ve ru je{? Ra de dve ka fa ne u gra du, osta lo je po

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

UPOTREBA @IVOTA

Ar ~i bald Rajs, pred log za pre i spi ti va we an je bo le stan od vru }i ne. Isus Hrist (In ri) iz Sta re Pa zo ve, slo bo du i ko ga je sud za to i osu dio, da nas je jo{ bo ga ti ji i sve mo }an, skulp tu ra iz li ve na u ka lu pu ka to li~ ke cr kve ne fi gu ral no sti, a vi mu la ska te...” lut ka bo je pe ska, po put ne ka kve pro pa gand ne igra~ ke “ra za pe te” De set go di na po sle pr vog Ve li kog ra ta, ka è Ar ~i bald Rajs, ko rum na cr nom da {~a nom kr stu za bo de nom u koc ka stu sak si ju sre za nu u kom bi pi ra na, po hlep na i stran ~ar ska srp ska po li ti~ ka “eli ta”, ko joj je ve ~i na ci ji be to na i blo ko va od ve {ta~ kog ka me na. [kol ska pred sta va Ras ti po li ti ~ar Ni ko la Pa {i} bio pri mer – “Po gle daj te, sin obi~ nih i pe }a pred vra ti ma {pi ca ste ri mo ka to li~ ke cr kve (bli zu ras kr {}a u si ro ma {nih se qa ka osta vqa jed no od naj ve }ih bo gat stva u ze mqi...” – i Sve to sav skom {o ru), is pod ne po kret nih, de hi dri ra nih kro {wi sre do srp ska “in te li gen ci ja”, ko ja u ra tu, sve do ~i Rajs (u~e snik ra ta), sko ro ve~ nog dr ve }a sku va nog u og wu sun ~e ve me }a ve, iz me |u pra znog tro to a ra ni {ta ni je u~i ni la za svo ju ze mqu, ta ko zva na in te li gen ci ja, “à ri {te – ko jim, s “Ka no nom” za wi ha nim oko ko re na {a ke, ta ba nam sa ma gi stral tru le ì i po kva re no sti”, pod mi tqi va in te li gen ci ja, “ko ja rop ski pra nog ras kr {}a – iz me |u par kin ga (s tri-~e ti ri po lu mr tve li me ne ì vo ti sva za stra wi va wa i sve glu po sti ta ko zva nog sa vre me nog ì vo ta” i ~i ti we) i {i ro ke, bu le var ske, as falt ne ko re, raz mo ta ne od sko ro, ras po ji je omi qe ni sport da “kle ~i pred nov cem”, pro }er da li su kre di te iz lu }e ne du gu qa stim ostr vom neo bri ja ne ze mqe od la ka ve le kr znom ok si ra ta u ko jem je Sr bi ja bi la na vr hu li ste ze ma qa po bed ni ca, isme ja li di ra ne tra ve. Sta ro pa zo va~ ki Isus Hrist, gla ve za hef ta ne bo dqi ka vom istin sko ro do qu bqe, pqu nu li su na sop stve nu slo bo du i na sta ra pri ja ~ip kom i za ba ~e ne u ago ni ji pre ko ra me na, okre nut je na Za pad, pre ma teq stva, i stvo ri li at mos fe ru u ko joj je “~ast ne po zna ta vred nost”. I sko ro pu stom, no vom bu le va ru s ja kim mi ri som ka tra na, i sto ga – mo ti ka è Rajs: “â stan ~o vek se (u Sr bi ji) sma tra glu pa kom, a ce ni se sa mo vi san na me rom da sli kam skulp tu ru – si la zim s pe {a~ ke pi ste na par onaj ko ji lu kav stvom ume da okre ne do ga |a je u svo ju ko rist”, i ovaj na king kao na ru ì ~a stu rin glu (ka ko bih Isu su pri {ao s li ca). Cr na kard ni mo del, we go vo je mi {qe we, pa ten ti rao je svo jom po li ti~ kom ma~ ka o{a mu }e na vru }i nom, iz vr nu ta na as fal tu, spa va u sen ci tir ki prak som ni ko dru gi do dr àv nik ve li ke in te li gen ci je, ~i ji su se “li~ zne {ko de. ni in te re si po kla pa li sa in te re si ma ze mqe”: Pa {i}! – “Stvo rio je te I gle sad ovo! Po di èm u vi si ni obr va svo ju pri vat nu tri da na ra ni bez ob zir ne po li ti ~a re, pro fi te re, ko ji dr à vu ~e sto sma tra ju kra vom je ku pqe nu di gi tal nu sli ka }u ma {i nu ka li bra 12 me ga pik se la, ISO mu za rom...” pi {e dr Rajs, i Pa {i }u, ~i je Mi ni star stvo spoq nih po slo ose tqi vo sti 1.600, pri ti skom na dug me iz vla ~im (~u je se zu ja we) op ti~ va ima obi~ ja da “}u {ne pri ja te qe no gom ~im po mi sli da mu vi {e ni su ki zum ì `ne da qi ne 28–336 mm, i pred no som na ekra nu for ma ti ra nom po treb ni”, pri pi su je da je us po sta vio si stem za sno van na ne za hval no sti, pre ko ce log ku }i {ta ma {i ne – s elek tro ni kom ko ja bu kva lo pro `di re al kal ne ba te ri je! – pre dam nom se uka zu je ot pri li ke sle de }i di gi tal ni pej za`: na par kin gu, pod pa pir na tim kro {wa ma, tik, po red cr nog kr sta s lut kom ras pe tog rim skog Isu sa, pro da vac kwi ga u ko {u qi, suv i ì lav, pro }e lav ~o vek di na ro id ne pro nic qi vo sti u o~i ma – na lik na Ni ko lu Te slu ili Ar ~i bal da Raj sa iz mla |ih da na! – sto ji u za gu {qi vom hla du, sam na vru }oj uli ci, s pre kr {te nim ru ka ma pre ko rav nog ab do me na i, ugle dav {i mo ju ~u pa vu ma len kost s fo to a pa ra tom na za sta kqe nim o~i ma, gle da ne tre mi ce u blen du, gle da i sme je se... Da, sme je se. I on da, od je da red, kao ubo den ne ka kvom lu ta ju }om mi {qu, pro da vac kwi ga sma ~e po gled u stra nu i we go vo iz ra àj no, ko {~a to li ce pro dor nih, in te li gent nih o~i ju, do bi iz raz ozbiq no sti. Ho }e li se po bu ni ti {to ga fo to gra fi {em? Bi lo je ne ~e ga sim bo li~ nog i uz vi {e nog u tom frag men tu sta ro pa zo va~ ke sva ko dne vi ce na isto rij skoj vru }i ni i u pu sto {i av gu stov skog da na, ne ~eg uni ver zal nog i emo tiv nog (emo tiv nog, sva ka ko), bi lo je ne ~eg bi blij skog u tom mo ti vu ô ve ka ras pe tog na kr stu i ô ve ka ko ji pro da je kwi ge iz lo è ne na elek tri~ no cr ve noj {koq ki kra gu je va~ kog auta. I za to sam, vaq da, dir nut sli kom, po te gao “Ka no no vu” fo to graf sku ma {i nu (Pod se }am ~i ta o ce ovog srem skog isti ni tog re por ter skog ro ma na da fo to re por ter Slo bo dan [. gric ka go di {wi u La za re vu). I taj kon takt se ni je mo gao iz be }i. Mi nut ka sni je pro da - De si mir Ka ra man: „Eks pe ri men ti {em sa ì vo tom, da bih u Sr bi ji op stao... vac kwi ga pru à mi kar ton ~i} sa sle de }im ge ne ra - U okvi ru: Ar ~i bald Rajs (1875–1929) li ja ma: De si mir Ka ra man, me na xer pro da je. Lo go u za gla vqu: Iz da va~ ko pred u ze }e “Pra vo slav na re~”, No vi Sad. si stem ko ji je do veo do to ga da Sr bi ja, od no sno Kra qe vi na SHS, de set “No vo sa |a nin? – Ku pu ju li kwi ge na ovoj pa kle noj vru }i ni?” upi tah go di na po sle pr vog Ve li kog ra ta (1928), sko ro da vi {e “ne ma pri ja te qa Ka ra ma na. “I ì vi te li od pro da je kwi ga? u sve tu.” “Da”, re ~e Ka ra man “Pro da jem kwi ge, pro fe si o na lac, da-da... Ni sam U Sr bi ju, ze mqu ko ja je, ka è Rajs, bi la ote lo tvo re we “su {te ~e sti iz No vog Sa da. @i vim u Pu tin ci ma. A ku pu je li ko kwi ge, pi ta te? Sla to sti” (duh ~e sti to sti jo{ pre po zna je u srp skom na se lu), uvu kla se za bo. Sla bo. Ne ma na rod pa ra. Ne ma.” stra {u ju }a ko rup ci ja. I za to je i Ar ~i bal du Raj su, ~ak i we mu, po sta lo “Ot kud vi u ovom po slu?” upi tah ~o ve ka. “sa svim pri rod no” to {to se u Sr bi ji – de set go di na po sle pr vog Ve li ô vek se na sme ja. “Ja, ot kud... Hm! Po ne kad se i sam za pi tam. I sa mi kog ra ta – sko ro ni je dan po sao vi {e ne mo è oba vi ti bez ne ka `we nog zna te: da bi ste u Sr bi ji pre ì ve li, mo ra te bi ti ma |i o ni ~ar. Eks pe ri pod mi }i va wa, kao {to je “nor mal no” to {to pri za po {qa va wu ni su va men ti {em! Ja sam di plo mi ra ni prav nik, ni je i{lo u stru ci, a od ne ~e ga `ne stru~ nost i za slu ge kan di da ta, ne go po li ti~ ke (stran ~ar ske) ve ze i se mo ra ì ve ti, pa od dve hi qa di te pro da jem kwi ge... Le ti sam na uli ci, pr qa ve par tij ske kom bi na to ri ke. Ka da se srp ski po li ti ~a ri-stran ~a ri a zi mi na Fi lo zof skom u No vom Sa du. Iz Pu ti na ca ma mi je è na Je le uva le u mi ni star ske fo te qe, naj bo qi na ~in ko ri {}e wa po lo à ja za na Ba sa ri}, {kol ski psi ho log u In |i ji, ì vi mo u ku }i we nih ro di te br zo li~ no bo ga }e we, “po sta ju to li ko oho li da je to sko ro sme {no”, pri qa... Ne ma mo de ce... Ja sam ro |en u Do wim Pe trov ci ma, od ra stao od {e me }u je Rajs, on ko ji je od ra ta upo znao pe de set srp skih mi ni sta ra, ve }i ste go di ne u Ze ni ci, i vra tio se iz Bo sne u Srem de ve de set dru ge...”, is nu pre funk ci je ni pas ni je imao za {ta da uje de, i sko ro svi su se obo ga pri ~a Ka ra man i po gle da me rav no u o~i. – “Go spo di ne, vi dim da ste di ti li. I za to vre me, ka è ~e sti ti Rajs, dok su se “sa mo ì vi po li ti~ ki na mi ~an ~o vek i da ima te stva ra la~ ki po riv! I za to è lim da vam po pro fe si o nal ci” gra be `qi vo bo ga ti li i ne mi li ce tro {i li no vac na klo nim jed nu kwi gu... bi raj te... Da li vam je po zna ta ova kwi ga?” upi ta za ba ve, ne za hval ni Be o grad svo jim oslo bo di o ci ma i `r tva ma – je di na Ka ra man i tut nu mi u {a ke dr Ar ~i bal da Raj sa. pre sto ni ca u po bed ni~ koj Evro pi! – ni je po di gao ni je dan spo me nik, ni I ta ko sam, ovih da na, bla go da re }i po klo nu agen ta pro da je Ka ra ma na, naj ma wi krst, ni naj ma wi ka men... opet, ali ovo ga pu ta na te na ne, za o ku pqen iz u ~a va wem kwi ì ce “ûj te I prem da je Ar ~i bald Rajs, qu bi teq Sr ba (“Za vo leo sam vas jer sam Sr bi!” (“Eco u tez les Ser bes!”) po smrt no za ve {ta we [vaj car ca dr Ar ~i na de lu vi deo va {e qu de iz na ro da u bit ka ma i pre sud nim tre nut ci ma, bal da Raj sa (1875–1929) “we go vom” srp skom na ro du, spis za vr {en ju na ka da se pre po zna je istin ski ka rak ter ne ke na ci je...”), is tra ì va~ i opa dva de set osme go di ne, i od lu kom auto ra – “Ne }e te ima ti to ogle da lo u sni sve dok ko ji je (na po ziv srp ske vla de) tre snuo ~o ve ~an stvu u li ce ru ka ma dok sam ja u ì vo tu!” – od lo èn me |u we go vu pi sa nu za o stav {ti zlo ~i ne ko ji su u Pr vom svet skom ra tu Austro ga ri i Bu ga ri po ~i ni li nu s opo ru kom da se za ve {ta we, “po sled wa uslu ga” ko ju Sr bi ma ~i ni, ob nad Sr bi ma, dok tor he mi je, pro fe sor Uni ver zi te ta u Lo za ni, fo ren zi ja vi po sle we go ve smr ti. Umro je sle de }e go di ne. ~ar, kri mi no log svet ske re pu ta ci je i pu bli ci sta, i prem da je, da kle, I {ta da nas vi di mo u tom Ar ~i bal do vom pa pir na tom zr ca lu? Da Ar ~i bald Rajs sko ro ce li ì vot pro veo u Sr bi ji, i ov de i umro, raz o ~a li smo jo{ uvek ona kvi ka kve nas je dva de set osme go di ne – de set go ran i uvre |en, po vu ~en u se be i na svo je ima we, i sa hra wen na Top ~i de di na po sle pr vog Ve li kog ra ta – vi deo ovaj do bro du {ni [vaj ca rac, ru go di nu da na po {to je “svo jim” Sr bi ma pi sme no za ve {tao da se ~u va ju bri li jant ni po sma tra~ i u stva ri po {ten i mu dri ~o vek i in te lek tu – od no sno da se ~u va ju se be! – Sr bi ma, s ko ji ma je bio ka da im je bi lo naj a lac, ko ji je uz srp ske do bre stra ne, “vr li ne ko je su istin ski i le pe”, go re (pre {ao Al ba ni ju, So lun ski front, itd.), Sr bi ma, ko ji ma je i bu vi deo i lo {e stra ne, {ta vi {e “ma ne ko je su se uà sno is ka za le po sle kval no dao i svo je sr ce (po ~i va u ur ni na Kaj mak ~e la nu), Sr bi ma zbog ra ta”, i ko je je jed no stav nim re ~i ma di jag no sti ci rao u svom spi su ko jih je “`r tvo vao sja jan ì vot i ve o ma le pu ka ri je ru”, bi lo je po treb sle de }i svoj prin cip da “pra vi pri ja teq ni je onaj ko ji vam la ska, ve} no se dam de set go di na da ob ja ve we go vo za ve {ta we: “ûj te Sr bi!” i da se onaj ko ji vam ka è isti nu, ce lu isti nu”. I ka kvi smo da nas u tom po gle da ju u ogle da lo ko je im je osta vio ~e sti ti dr Rajs. ûj te Sr bi! û vaj te se se be! ogle da lu? Rajs: “Mi li o ner ko ji je za vre me ra ta me {ao pe sak i bra {no i is po ru ~i vao ga voj ni ci ma {to su se bo ri li i gi nu li za va {u n @eq ko Mar ko vi}

NAOPA^KE

zo va wa i na ci o nal ne kul tu re, ne znam {ta }e ta de ca. To je nu la, ni {ta. l Po zi ci ja ro di te qa? – Mi slim da ne mo gu mno go. Znam kad do |u de ca, po znam ih po pe sma ma ko je po ru ~e. “Je si ti od tog i to ga”, ka è da je ste, a ne znam de te. Ima gde se to ga ji i de ca pri hva te. l Ja ~i je te le vi zor? – I on i ka fa ne gde omla di na iz la zi. Vi deo si {ta je bi lo na pri jem nom is pi tu – “ko ju pe smu pe va Kar le u {a?” Sve je ja sno! l U la lo {koj ka fa ni sva ko mo è na pra vi ti svo ju at mos fe ru, a kad La la u go sti ma pro ba isto - do bi je po no su... – Ap so lut no! Gde god ode{ po fir m a m a, jav n im slu ` ba ma, pred u ze }i ma, to je sve sa stra ne. Rad na me sta su ku pqe na, di rek tor ska me sta za u ze ta, oni naj vi {e i iz la ze. Oni se dr è, gu ra ju jed ni dru ge, mi ne. A me ni ào Voj vo |a na, ko ju su ima li pa ra... l La la ima kri ti~ ki stav? – Tu nam ni ko ni je kriv. Ali to je ne gde i do bro? – [ta nam Bog da. n Igor Mi ha qe vi}

l Sprem’te se, sper mte, sper ma to zo i di!

vi} je oti {la. Ne ma mo ni jed nu pro du cent sku ku }u. l Pro vin ci ja na kva drat? – Na rav no! Oni se na ma ru ga ju, “vi ste na {a pro vin ci ja” ka `u mi u Ze mu nu. Iz ze za wa, ali to je to. l Mi sli{ li da Voj vo di na umi re, fi zi~ ki i du hov no? – Da. Tra go ve umi ra wa vi dim na se lu, od mah. Po la ku }a je pra zno, za pu {te no. Je di na va ri jan ta je da se o`i vi se lo i po qo pri vre da. Po gle daj, ovo sa su {om, iz gu bi smo dve mi li jar de, jer ne ma mo no va ca da sre di mo na vod wa va we. Se lo da oja ~a, a sa se lom i umet nost, sve je to po ve za no, a na ma su ve za ne ru ke. l Do }i }e no vi qu di ko ji }e opet do vu }i svo je qu de? – To je de fi ni tiv no pro blem. Sve se svo di na de par ti za ci ju. l U ve zi s ko jom su opet la ga li? – Ni sam iz ne na |en, ni ko ni je. Din ki} je stal no bio na vla sti i {ta }e sa da no vo da ura di? Ne vi dim ~o ve ka. Ma da, i mi mo ra mo dru ga ~i je da raz mi {qa mo. l Za {to }u ti mo? – Ta kav je men ta li tet nas Voj vo |a na, sem to ga, do {lo je qu di

l Za kon dom sperm ni!

Pa met u gla vu Pret hod ni gost “In ter vjua ne de qe” Ra {a Po pov pi tao je “na ne vi |e no” Jo vi cu Ni ko li }a – {ta mi sli o fi nan sij skim taj na ma? – Uop {te no, sve ovo ra di Za pad, pre li va se u wi ho ve xe po ve, a mi mo ra mo bi ti pa met ni, nor mal ni, da vi di mo gde smo, {ta smo i da uskla di mo mo gu} no sti i `e qe. Da na pra vi mo se bi mir i har mo ni ju, ko li ko mo `e mo i da se kroz in sti tu ci je iz bo ri mo za svo je.

l Vo qa za mo} i qu bav za vla {}u su dva po la u jed nom tran sve sti tu.

sa stra ne, vi {e ni smo ono {to smo bi li. Ka da smo ima li Voj vo |a na pred sed ni ka srp ske vla de? Mi sve to gle da mo, à li mo se, a de mo gra fi ja se pro me ni la. l Ka ko se to od ra zi lo u ka fa ni? – Sva ka kvih qu di se do se li lo. Ima tu i go spo de, uglav nom ovi {to su ì ve li po gra do vi ma. A ovi {to su si {li, zna se {ta, “ne ma ra ja bez rod nog kra ja”. [ta }e{, pri la go di{ se, uzme{ pa re i te raj da qe. Ali pa zi, ba cim uvo u ka fa ni, ~o vek Bo sa nac, ka è: “Do kle bre ovo, pa ne ma smi sla”! Mi slim, kad pro ra di ta svest u gla vi i ka da po~ nu da raz mi {qa ju kao Voj vo |a ni, da }e se ne {to do go di ti. Mi do sad ni {ta ni smo ura di li. l Mla de zve zde Gran da, jo{ mla |a pu bli ka, kr cat Ta{...? – Stra {no! Ko mer ci ja li za ci ja sve ga. Mu zi ka je bi la deo obra -

l Ulo ga mo je po ro di ce u svet skoj evo lu ci ji ma wa je od sper ma to zo i da.

po zi vu, ne ma stal no. Ra di li smo u Ze mu nu, ali to je dru ga ki lejn te la, mla di mom ci, kao i ovi u La ze Te le~ kog. To li ko je po sta lo pro ble ma ti~ no i ri skant no. Zna{, zo vu te na Ta tar sko br do, pa idu ovi mo ji klin ci, pran gi ja ju ono {to oni vo le. Ima ju qu di vo qe, ali ne ma ju no vac, ko ji je u Be o gra du. Ve ruj mi. l Od lu ka Ustav nog su da i ti? – I onaj ko ni ka da ni je bio auto no ma{, sa da vaq da je ste. Ho }e{ da bu de{ svoj, ali ti ne da ju, sve {to je va qa lo je oti {lo ta mo. Pa i Ru si su po be gli, bi li ma lo ov de pa oti {li. l Kri vi smo {to smo im do zvo li li? – Pa je ste, ali ka ko sad to mir no ura di ti? Ina ~e, to li ka je na va la mu zi ~a ra u Be o grad, ne }e vi {e ni oni da pla }a ju. Pa po gle daj na {e pe va ~e, ni ko ov de ni {ta ne ra di, Alek san dra Ra do -

Ilija Markovi}

vi {e du {e

l Da ni je qu ba vi za vla {}u, ne bi bi lo tu {ta i tma sper ma to zo i da.

JO VI CA NI KO LI], MU ZI ^AR

ro stra nim tra jek tom pro la zi mo kroz Gi bral tar ska vra ta: spoj Sre do zem nog mo ra i Atlan skog oke a na na naj u èm de lu je sve ga ~e tr na est ki lo me ta ra. Ide mo ma lo uko so, pa vo `wa od Evro pe do Afri ke tra je oko de ve de set mi nu ta. Sti è mo u Se u tu u Afri ci, a ipak smo jo{ u [pa ni ji – Ma drid i da nas na afri~ kom tlu ima dva gra da, en kla ve, Se u tu i Me li lu. Auto bus nam se po kva rio i na {a no vo sad ska eks pe di ci ja u pu noj me ri ko ri sti pla ù. Za dr à va we se odu ì lo i po sle tri da na smo, ka ko auto bus ni je mo gao da se po pra vi, an ga ò va li lo kal nog pre vo zni ka da nas vo zi 2.500 ki lo me ta ra po Ma ro ku. Sve bi bi lo u re du da ni je spo ra zu me va wa s vo za ~em Pe drom, ko ji sem {pan skog i ne {to arap skog ne zna ni je dan dru gi je zik. Ali uz do bru vo qu i ma lo g« im na sti ke» ru ka ma, uspe va mo. Po iz la sku iz Se u te, na sa mo ~e ti ri ki lo me tra na la zi se gra ni ca

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

„DNEV N IK” NA LI C U ME S TA: PUTE[EVSTVIJA PO MAROKU

Ori jent s evrop skim za ~i ni ma

Ave ni je Mo ha me da V i Ha sa na II da - jum skim ra dom sla ne vo de. Ne go ju gra du {ti mung evrop skog ve le - sto qu bi va oba la. gra da, a kom pleks Ma u zo le ja Mo ha Ka za blan ka je naj ve }i i naj lep me da V za se wu je ras ko {nom le po - {i grad Ma ro ka i jed na od naj ve }ih tom, sve do ~e }i o bo gat stvu i mo }i lu ka na afri~ kom kon ti nen tu. Ni ma ro kan ske kra qev ske ku }e. Ma u- po ~e mu ne ma “afri~ ku at mos fe zo lej iz gra |en u be lom ka rar skom ru”, ili onu iz sli~ nih arap skih mer me ru iz Ita li je po dig nut je u gra do va na Bli skom is to ku. Vi {e ~ast kra qa ko ji je iz bo rio pu nu ne - je na za pad no e vrop ski fa zon, ka ko za vi snost Ma ro ka 1956. ar hi tek tu rom, ta ko i no {wom qu Ka zba-tvr |a va je na pu tu za sta - di, re sto ra ni ma, ka fi }i ma... Grad ri deo gra da. Zi di ne ù te bo je su je za arap ske poj mo ve ve o ma ~ist, joj o~u va ne, ma siv ne, vi so ke. Naj - na ~i~ kan pro dav ni ca ma svih vr sta. sta ri ji deo iz gra |en je jo{ u XII ve - Ov de se, ina ~e, mo è ku pi ti ro ba ku, a no vi ji, do gra |e ni, je iz XVI. sa svih me ri di ja na ze maq ske ku gle! Tvr |a va je da nas je dan ve li ki ure - Po da ci go vo re da je po ~et kom pro |e ni vrt, pun ze le ni la i cve }a, s {log ve ka ima la sve ga oko 10.000 pre le pim pri mer ci ma pal mi, ma - ì te qa, a da nas, po sle sa mo ne {to sli na, ba na na... Tu su, na rav no, i ne - vi {e od sto go di na, ima pet mi li o- iz o stav ne fon ta ne ko je ù bo rom na sta nov ni ka! Na gli raz voj i lu ke vo de okre pqu ju nas umor ne. i gra da po ~eo je 1942. go di ne is kr ca va wem sa ve zni ka u Dru gom svet skom ra tu. Naj u pe ~a tqi vi ji uti sak osta vqa Trg Uje di we nih na ci ja, sa fon ta nom kao naj lep {im ukra som. Oko tr ga su mo nu men tal ne vi so ke gra |e vi ne jav nih usta no va. Fon ta na po seb no le po iz gle da no }u, ka da su mla ze vi vo de raz li ~i te vi si ne osve tqe ni ra zno boj nim re flek to ri ma. Ceo do ì vqaj upot pu wu je arap ska mu zi ka ko ja do pi re iz sa me fon ta ne. Bu le var An fa vo di bli è Atlan ti ku i onom de lu gra da ko ji su po di gli jo{ drev ni Fe ni ~a ni. Sa Trg smrti – Yema el Fna – u Marake{u obe stra ne bu le va ra su sa Ma ro kom. Do Tan ge ra, ~u ve ne Na pu stiv {i Ra bat kre }e mo ka le pe gra |e vi ne be lih fa sa da s rav lu ke na ula sku u Gi bral tar ski mo - Atlan ti ku. Pr vi uti sak ni je lep: u nim kro vo vi ma. Is pred ku }a – buj re uz, ima oko sat vo `we. Tan ger na bes kraj se pru à rav na oba la bez ne ba {te cve }a, naj ~e {}e cr ve nog. po se ti o ca osta vqa uti sak ka pi je za li va i ostr va, s pu ~i nom ko ja pu - Na oba li na ~i~ ka ne vi le bo ga ta dva sve ta - da le kog i ne po zna tog ca u ne do gled. Ve li ki ta la si se s {a. Ve }i na sa pri vat nim slat ko Atlan ti ka, i bli skog i po zna tog hu kom raz bi ja ju o ka me ni tu, ne vod nim ba ze ni ma uz oba lu, do ko jih Me di te ra na. Na sta vqa mo u car ski mno go vi so ku oba lu. Pri laz vo di je se do la zi pod zem nim hod ni ci ma. Ra bat, ko ji je od 1911. bio cen tar ne u go dan i te àk zbog o{trih, na Ma ro kan ski gra do vi ima ju u sta ko lo ni jal ne upra ve za ceo Ma ro ko. zu bqe nih ste na, na sta lih mi le ni - rom de lu gra da (me di ni) tr go va~ ke

s« u ko ve: uske kri vu da ve uli ~i ce s mi ni ja tur nim rad wa ma i ra di o ni ca ma. Naj ve }i deo iz lo è ne ro be je is pred rad we. Tr gov ci u Ka za blan ki su uglav nom Ber be ri i Tu a- re zi. Uvo de nas u rad wu, po se da ju na {a mli ce, nu de uku snim ze le nim ~a jem od na ne. Po sle ne ko li ko uvod nih re ~e ni ca, nu de ro bu. Do no se je, po ka zu ju i hva le, bud nim okom pra te }i na {e re ak ci je. Ka da pri me te da smo se za ne {to ma lo vi {e za in te re so va li, kad ose te da “ri ba gri ze ma mac”, vi {e nas ne pu {ta ju. Po ~i we ri tual. Po red hva qe wa te pi ha, kva li te ta, bo je, tu je i igra cen ka wa. Kod ozbiq nih tr go va ca pr va po nu |e na ce na je ot pri li ke du plo ve }a od one ko ju }e vam da ti na kra ju – ako iz dr ì te. Obi~ no, po ga |a we tra je od dva de se tak mi - Mauzolej Mohameda V u Rabatu nu ta do po la sa ta. Istim à rom za zad wi com, no ga ma, ras ple te nom du p ske ar hi tek tu re. Po seb no je eg zo ne ku sit ni cu ko ja vre di je dva ne ko - gom ko som, ne go ce lim svo jim bi ti ~an pro stra ni kru `ni trg u cen li ko dir ha na, kao i za ro bu ko ju va - }em, svim ~u li ma! Ka da je ple sa ~i tru gra da, gde je tr `ni ca i gde se qa pla ti ti i vi {e od hi qa du. Ako, ca sta la i mu zi ka utih nu la, svi smo po red ru ko tvo ri na ma ro kan skih pak, ku pac za ne ku ro bu po nu di su - osta li ne ko li ko se kun di ne po mi~ se qa ka mo gu vi de ti ukro ti te qi vi {e ma lu ce nu, ne tre ba da se za - ni, oma |i ja ni le po tom do ì vqa ja. zmi ja, akro ba ti, fa ki ri... ~u di ako se pro da vac ozbiq no na - Du go smo apla u di ra li auten ti~ noj Trg smr ti, ili na arap skom «Xe qu ti i jed no stav no pre ki ne da qe umet ni ci tr bu {nog ple sa. Iz la zak ma el Fna, je pro stran, okru gao, po ga |a we, okre ne mu le |a i pqu ne na sve ì nu sa har ske no }i i {et wa naj ve }a atrak ci ja za tu ri ste. Uvek na ze mqu. smi ri li su us ko vi tla ne stra sti je pun sve ta ko ji se ti ska, gu ra, pro Ne oti }i na ve ~e ma ro kan skog tog bez al ko hol nog uìt ka. Ipak, vla ~i. Tu je is to~ wa~ ka mu zi ka, fol klo ra, zna ~i pro pu sti ti ne - si gu ran sam da mno gi du go ni su mo otrov ne zmi je, ga ta re, akro ba ti, {to ne na dok na di vo. Sve se od i gra - gli za spa ti. kar ta ro {i, pe va ~i... Pe va ~i se de, a va pod ku po lom {a tre ko ja pri ma Na pu stiv {i Ka za blan ku, ubr zo oko wih se de i mno go broj ni slu {a pre ko pet sto ti na po se ti la ca. Go - se odva ja mo od oba le Atlan ti ka i o ci. Pe va ju me lo di~ no i le po, slu sti su uglav nom stran ci, Evro pqa - kre }e mo u unu tra {wost Ma ro ka, {a mo ih iako ne raz u me mo ni jed nu ni, Ame ri kan ci, Ja pan ci... Naj pre ka pred gor ju pla ni ne Atlas u prav re~. Ma ro kan ci bez da ha slu {a ju i na stu pa or ke star sa sta vqen od uda - cu ju go i sto ka. Do Ma ra ke {a ima uì va ju. Po sle apla u za sle di i raq ki i tam bu ra. Sle de igra ~i, oko 250 ki lo me ta ra. U Ma ra ke {u bak {i{. ko ji po svom ume }u vi {e od go va ra - se uve li ko ose }a dah Sa ha re: è ga Sta ri je ge ne ra ci je zna ju za fesju akro ba ta ma. Po sle wih – igra ~i je ve li ka i du va f « en ko ji» do no si cr ve nu ka pu ko ju su no si li Tur ci, ca. Vit ka i mla da, bo sa, s cr ve nim jo{ ve }u to pli nu, pe sak i pra {i nu. ali i mno gi vi |e ni ji Sr bi, ukqu po ja som oko stru ka, pre kri ve na cr Te {ko je i ne u god no. U Ma ra ke {u ~u ju }i i Vu ka Ka ra xi }a. Ma lo ko nom ma ra mom oko gla ve i zna da ova ka pa svo je ime du gu pre ko usta. Kad za wi {e ku Ma ro kan ka du ge, ras ple te ne ko se je isto i me nom ma ro kan skom ko vi ma, cr ve ni po jas oko gra du Fe su. Fes se na la zi du na tr bu hu ima i ma lo sa la, ali stru ka i cr no na we noj ode bo ko u unu tra {wo sti ze mqe i ba{ ono li ko ko li ko vo le }i de lu ju uz bu |u ju }e. We na ima pre ko mi lion sta nov ni igra na lik je na za mi {qen ka. Me di na je pra vi qud ski Ara pi. Gru di, le po ob li ko va ne vi hor ko ji do la ze }i iz pu mra vi wak u ovom neo bi~ nom – ob na è ne, sa mo su bra da vi ce sti we bri {e sve. Po tom gra du i naj ve }a je na sve tu. Sa po kri ve ne ne ~im {to li ~i na ta~ ku ima sta si ti Ber be rin gra |e na je u ma var skom sti lu. ve }u zlat nu dug mad s vit kom pu {kom, ko ja se u Uli ce su uske, po plo ~a ne kal we go vim ru ka ma pre tva ra u dr mom. Na uskom pu tu su da ra ma |i o ni ~ar ski {tap, pa ukro ti te mno {tvo za sa |e nih pal mi – ka ù ju se qu di i na to va re ni ma gar ci. qa zmi ja, a on da su na stu pi li Tu a- da ih ima vi {e de se ti na hi qa da. Svi su bu~ ni. U Ma ro ku mno ge po re zi u sti li zo va noj igri sa bqa ma. Da bi uspe va le i do no si le plod ro di ce ima ju i po sed mo ro de ce, pa Na kon vi {e od sat pro gra ma, da tu le, ceo kraj je is pre se can bez i ku }e skrom ni jih do ma }i na ve li sle di glav na atrak ci ja ve ~e ri – tr broj nim ka na li ma za na vod wa va we, ~i nom pod se }a ju na dvo rac. U broj bu {ni ples, ko ji iz vo di tam no pu ta bez ~e ga u ovom po lu pu stiw skom nim du }a ni ma ili na pro str tim Ma ro kan ka, vi so ka, du ge ras ple te kra ju, sem po ne kog kr `qa vog `bu asu ra ma pro da je se sve i sva {ta: je ne ko se. Oskud no je ode ve na u ne na, dru ge ve ge ta ci je ne bi bi lo. sti vi plo do vi kak tu sa, mno ga eg zo {to cr ve nih kr pi ca. Oko tan kog Mno ge zgra de su cr ve ne, pa se Ma ti~ na je la po pra vi lu ja kih mi ri stru ka – po jas oki }en dra gu qi ma. ra ke{ na zi va i C « r ve nim gra dom». sa, za ~i we na i qu ta. Nu di se i luk Pu pak du bok, no ge bo se, du ge i vit Ina ~e Ma ra ke{ u pre vo du zna ~i su zna ro ba i ko zme ti ka, ali pre o- ke. Na tr bu hu ima i ma lo sa la, ali ulaz», {to i je ste, jer je ulaz u vla |u ju ra zni pra {ko vi, tra ve, ko ba{ ono li ko ko li ko vo le Ara pi. ogrom nu, ne pre gled nu Sa ha ru i go re we, ka na... Arap ska è na se sma Gru di, le po ob li ko va ne – ob na è ro sta snu pla ni nu Atlas. tra ne u red nom ako je ne na {min ka ne, sa mo su bra da vi ce po kri ve ne Do {av {i u Ma ra ke{, gde je i na, neo far ba ne i ne ne go va ne ko se. ne ~im {to li ~i na ve }u zlat nu dug kraj wa ta~ ka jed nog kra ka ma ro Na uli ca ma pro ve ja va mi ris, dah i mad. Us kip te le, ti tra ju i po drh ta kan ske è le zni ce, po se ti lac od at mos fe ra pro {lih vre me na, sred va ju na po tmu li ri tam ko ji da ju mah ose ti ogrom nu raz li ku. Ka za wo ve kov nog Fe sa. uda raq ke. U za no su je, sve è {}a, blan ka i Ra bat su Evro pa, ovo je Pa ko ne bi po è leo da se sve mu us pa qe ni ja... Zad we mi nu te ple sa Ori jent! Po ~ev od no {we i ode }e to me po no vo vra ti? ne igra sa mo ku ko vi ma, doj ka ma, sta nov ni ka, pa sve do iz ra zi to aran Aleksandar Damjanovi}

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

KI PAR IZ ME \U KO LAP SA I FI NAN SIJ SKOG RA JA

... a on da su na {li gas i naf tu!

„PRO CES STO LE ]A” PRO TIV RU SKIH PAN KER KI

Po vra tak gu la ga na ve li ka vra ta kli mu u Ru si ji i van we di rekt no su od go vor ni pred sed nik i pa tri jarh. Ugled ni ru ski in te lek tu al ci upo zo ra va li su me se ci ma da to ne vo di do bru, da „to po vi ma ne tre ba i}i na mi {e ve”, uka zu ju }i na ne pro por ci o nal nost re ak ci je, pi sa li su i otvo re na pi sma pa tri jar hu. On im ni je od go vo rio. Ume sto to ga, cr kva ih je sta vi la na svo ju „cr nu li stu”. Sam per for mans tri mla de pan ker ke u fe bru a ru ove go di ne u hra mu Hri sta Spa si te qa tra jao je po la mi nu ta. Pe smom su mo li le Bo go ro di cu da Ru si ju oslo bo di od Pu ti na. To je bi lo pred pred sed ni~ ke iz bo re, a ujed no je pred sta vqa lo i pro test {to se

na imi xu, ba{ kao i wen pred sed nik. U Evro pi, go to vo bez iz u zet ka, u re ak ci ja ma se is ti ~e da ka ri pri pad ni ce ru ske pank zna ni je u skla du sa vred no snim gru pe „Pu si ra jot”, ko je si ste mom otvo re nog dru {tva i da su u pe tak osu |e ne na po je usme re na na u}ut ki va we pre ma dve go di ne za tvo ra, ne }e tra ì vla sti ma kri ti~ ne umet no sti, ti, kao su iz ja vi le, mi lost od ali po sred no i opo zi ci je. „Pro pred sed ni ka Vla di mi ra Pu ti na. ces sto le }a”, po so vjet skom uzo One }e bi ti spro ve de ne u „ko lo ru, me di ji de mo krat skih ze ma qa u ni ju op {teg re ì ma”, rad ni lo ju ~e ra {wim iz da wi ma, po sve }u gor u du bo koj pro vin ci ji. Sud je ju }i mu ogrom nu pa `wu – sma tra kon sta to vao da im je zbog „hu li ju „skan da lo znim”. S wim }e se gan stva” po treb na izo la ci ja od po za ba vi ti mno ge me |u na rod ne dru {tva. in sti tu ci je, pre sve ga Evrop ski U sto ti nak gra do va sve ta u pe sud za qud ska pra va. tak se pro te sto va lo pro tiv ovog Mo skva }e se ne sum wi vo na }i sud skog po stup ka, u isto to li ko na op tu è ni~ koj klu pi, {to je gra do va Ru si je i Ukra ji ne. To li mo ra la iz be }i. Ru ska cr kva ta ko ko ne ga tiv nih re ak ci ja Ru si ja ni |e. Ne ke cr kve Evro pe otvo re no je do ì ve la u po sled we dve de ce su za me ri le ru skoj pa tri jar {i ji ni je. Mno ge or ga ni za ci je, mu zi~ na ovoj, ka ko je re ~e no, sud skoj ke gru pe, ta ko |e i po li ti ~a ri iz far si. U sva kom slu ~a ju, ru sko ce log sve ta, is ka za li su ne sla ga dru {tvo osta je du bo ko po de qe no. we i pre ne ra è nost. Ne Cr kva de lu dru {tva po bra ni se po stu pak pan sta je stra na, ~ak i ne Ugled ni ru ski in te lek tu al ci ker ki, mno gi ma se ne pri hva tqi va. Tim pre upo zo ra va li su me se ci ma da to ne svi |a {to su one svoj mi {to sve vi {e otvo re no vo di do bru, pi sa li su i otvo re na ni pro gram iz ve le u cr po ka zu je da ne raz u me pi sma pa tri jar hu. On im ni je kvi, ve} im sme ta „ne sra in te lek tu al ce i umet zme ra ka `wa va wa”. Mu ni ke, ~ak da ih de lom od go vo rio. Ume sto to ga, cr kva ih je ~an uti sak je osta vqa lo pre zi re, bo je }i se, ba{ sta vi la na svo ju „cr nu li stu” i wi ho vo jed no ne deq no kao i vlast, da on wih is cr pqi va we od ju tra do do la ze slo bo dar ske mi mra ka u sud ni ci, iz glad wi va we, pa tri jarh Ki ril ne dvo smi sle no sli i „re vo lu ci o nar ni duh”. sve vre me u ka ve zu i sa li si ca ma, sta vio na Pu ti no vu stra nu. Da li Vr hu nac iro ni je je sa op {te we kao i ome ta we wi ho vih advo ka ta. je to „umet ni~ ka pro vo ka ci ja”, na kon iz ri ca wa pre su de, u ko jem U de mo krat skim ze mqa ma bi te ka kve su do pu {te ne, ma ka ko se cr kva od vla sti tra ì „mi lost u pre stup ni ce ume sto ro bi je, u naj - ko me svi de le ili ne, ili „skr na - okvi ru za ko na”. Ona ne osu |u je go rem slu ~a ju do bi le mi ni mal nu vqe we ver skog objek ta” i „naj du - „gre {ni ke ve} greh”. To, na rav no, nov ~a nu ka znu. bqa po vre da ver skih ose }a wa”, uop {te ni je de lo va lo ube dqi vo. Vla sti su sve u~i ni le da su |e - mi {qe wa }e za u vek osta ti raz - Tim pre jer je iz okru è wa pa wu odu zmu po li ti~ ki ka rak ter, li ~i ta. tri jar ha ja sno po ru ~e no da ovo ve} da ga usme re na „po vre du ver Jo{ od fe bru a ra u Ru si ji vla - su |e we pred sta vqa pre kret ni cu skih ose }a wa”. Za pra vo, vla dar da ras kol u dru {tvu, ko ji je sa da za bu du} nost ze mqe. Cr kva, na se ose tio po go |e nim, bi lo je ja - pre tvo ren u po nor. Mno gi in te - pro sto, ne è li „evro pe i za ci ju”. sno jav no sti. A cr kva mu je u sve - lek tu al ci i mla di sma tra ju da ze - Woj, i to ne sa mo u Ru si ji, ne od mu ovo me po mo gla, jer su u „sim - mqa ubr za nim ko ra ci ma ide u go va ra ju de mo krat ski si stem, fo ni ji”. Iz cr kve su do la zi li prav cu auto ri tar nog i to ta li - prav na dr à va, otvo re nost i gla so vi da te „be stid ne è ne”, tar nog re ì ma ko ji ne sa mo da ne tran spa rent nost, iako bi joj po „be {ti je”, tre ba prog na ti iz ze - tr pi kri ti ku i ne ma slu ha za sa - evan |e qu ta kvi prin ci pi mo ra mqe, i{i ba ti, ne ki po zi vi su ti ru, ne go se ni je us te zao ni da li da od go va ra ju. Na à lost, jo{ pod se }a li na in kvi zi ci ju sred - iz bo re spro ve de na pro ble ma ti - jed nom se po ka za lo da je, sa sa da weg ve ka i nu `nost spa qi va wa ~an na ~in. {wim dr à wem, cr kva u Ru si ji je ret ki wa. U de lu cr kve, ko ji pa Ako se u Mo skvi bu de pra vio pre pre ka raz vo ju i mo der ni za ci tri jar {i ja ni je spu ta va la, na sta - re a lan „bi lans slu ~a ja”, ne }e mo - ji ze mqe. la je hi ste ri ja ka kva du go, du go }i da se ne kon sta tu je da je ovim (autor je osniva~ Verske ni je vi |e na u Evro pi. Za ta kvu su |e wem Ru si ja mno go iz gu bi la informativne agencije)

Pi{e: @ivica Tuci}

Pi{e: Branisalv Tarla} a men, sun ce i mo re – to je li ce Ki pra ko ji su mno gi vi de li a za ko ji su 1974. prak ti~ no za ra ti li Tur ci i Gr ci. In va zi jom tur ske voj ske na se ver ni deo ostr va na sta la je Se ver na Re pu bli ka Ki par, ko ja je pod di rekt n om kon t ro l om An k a r e. Sli ~an sce na rio je vi |en i 1921. go di ne, kad su Tur ci pro te ra li iz Tur ske ve li ki broj Gr ka ko ji su mo ra li da do |u u Gr~ ku. A ro |e na im ze mqa na le pi eti ke tu “Tur ci” (sli~ nost s na m a – slu ~ aj n a ili ne?!). Raz li ka je u to me {to je od 1919. do 1922. go di ne gr~ ka voj s ka kre n u l a na po h od na Tur s ku, do s pev { i do sre d i {weg de la ze mqe i tu bi la za u sta vqe na, po ra è na i osra mo }e na u svom be smi sle nom ra tu ko ji je imao za ce nu pro te ri va we spo sob nih i lo jal nih Gr ka ko ji su ve ko vi ma ì ve li u Is tan bu lu, Iz mi ru i dru gim de lo vi ma za pad ne Tur ske. Da nas, sko ro 40 go di na na kon tur ske in va zi je, ki par ski Gr ci pla }a ju ce nu svo je qu ba vi pre ma maj ci Gr~ koj kroz eko nom sku kri zu ko ju je “maj ka” pre ne la na “k}er ku”. Po {to su ki par ske ban ke vr lo ak tiv no u~e stvo va le u ot ku pu gr~ kih dr àv nih ob ve zni ca, a ko je su da nas mak si mal no obez vre |e ne, do ve le su u pi ta we i glav ni po sao dr à ve Ki par, a to su fi nan sij ske uslu ge kroz vr lo po vo qan po re ski si stem. Po rez na do bit na Ki pru je 10% i kao naj ni ì u EU pri vo leo je mno ge fir me iz ce log sve ta da se tu re gi stru ju. Ovaj le ga lan i vr lo uno san bi znis go di na ma je pu nio i pu ni bu xet dr à ve s raz li ~i tih stra na sve ta. E sad, s ob zi rom na to da je Ki par ~la ni ca EU, po ra sla je za b ri n u t ost za da q i raz v oj ostr va zbog pre ve li kog du ga ko ji je za pre tio da do ì vi sud bi nu gr~ kog. Na rav no da je zbog to ga br è-bo qe ~u ve na “troj ka” do {la da iz vi di si tu a ci ju

i da su ko men ta ri raz l i ~ i t ih stra na bi li vr lo o{tri, po go to vo oni ko ji su do la zi li iz Ne ma~ ke. U tu po le mi ku se vr l o ak t iv n o ukqu ~i la i Ru si ja. We ne su pa re ta ko |e u ve li koj ko li ~i ni de po no va ne na Ki pru. Iz ra à va ju }i ve li ku za bri nu tost za sta we u ki par skoj eko no mi ji, Mo skva je po nu di la kre dit ko ji je vr lo po vo qan, ~ak bo qi od kre di ta ko ji nu di MMF. Ova kav raz voj si tu a ci je je bio o~e ki van, jer Ru si è le da za {ti te po sva ku ce nu ze mqu ko ja je za wi hov ka pi tal pro la zna sta ni ca ka EU. S dru ge stra ne, Uni j a è li Ru si ju van tog f i n a n s i j skog do g o vo ra, da bi p o k a z a l a svo je je din stvo i sna gu. Ova k av su kob in te re sa na ma lom, ali vr lo zna ~aj nom par ~e tu ze mqe, pred sta vqa po zi ti van is hod za Ki par – jer i u pr voj i u dru goj va ri jan ti, do bi }e po mo} kroz kre d i t e pod naj p o v oq n i j im uslo vi ma, bo qim i od Ita li je, [pa ni je, a po go to vo od “maj ke” Gr~ ke. Na r av n o, kao i u slu ~ a j u Gr~ ke, Ne ma~ ka po ku {a va da ipak na met ne po sred stvom EU svo ja pra vi la za Ki par. Ne ma~ ka je ve} tra ì la da se na te ri to ri ji Uni je uskla di mi ni mal ni po rez na do bit od 17%, ko ji je Ki par glat ko od bio i ti me gur nuo prst u oko An ge li Mer kel. Oda kle hra brost jed nom ma lom Ki pru na ta kav po tez? Ni je sa mo to ce na fi nan sij skog ra ja, ka ko su ga mno gi na zi va li, ve} i pri rod ne pred no -

IZ RAEL I DAQE RA ^U NA S BLIC-RA TOM PRO TIV IRA NA

Su per bom ba je kqu~ po be de, ali wu ima ju sa mo Ame ri z rael je kon kre ti zo vao svo je rat ne pla no ve pro tiv iran skog re `i ma: po sle uda ra na atom ska po stro je wa Te he ra na su kob bi tra jao sve ga ne ko li ko ne de qa, ve ru ju u Tel Avi vu. Dr `a va je ve} po de li la ma ske da bi za {ti ti la sta nov ni {tvo od even tu al nog iran skog kon tra u da ra, a vla da po la zi od pret po stav ke da bi opa snost bi la oro ~e na na me sec da na. „Ana li ti ~a ri osno va no pret po sta vqa ju da bi to bio rat na vi {e fron to va ko ji bi tra jao 30 da na”, re kao je mi ni star za za {ti tu sta nov ni {tva Ma tan Vi la ni za list „Ma riv”. On je po tvr dio i pro ce ne da bi po gi nu lo oko 500 Izra e la ca, bu du }i da bi sva kog da na na izra el ske gra do ve gra do ve pa da lo na sto ti ne ra ke ta. „Ali ne ma raz lo ga za hi ste ri ju”, re kao je Vi la ni, „ci vil na od bra na je sprem na kao ni ka da ra ni je”. Pre mi jer Be wa min Ne ta ni ja hu i Ehud Ba rak se, pre ma po sled wim no vin skim iz ve {ta ji ma, spre ma ju da uda re na Iran pre ame ri~ kih pred sed ni~ kih iz bo ra u no vem bru. Ipak, obo ji ci po li ti ~a ra za taj na um ne do sta je od lu ~u ju }a po dr {ka, ka ko u voj sci ta ko i u bez be do no snim kru go vi ma.

Pri to me je Iz rael upu }en na voj nu po mo} Sje di we nih Dr à va, a Ame ri kan ci su, kao i do sa da – sklo ni ji po li ti~ kom re {a va wu kri ze. U slu ~a ju ra ket nih na pa da iz Izra e la, sla ù se ana li ti ~a ri, pre ti od ma zda ka ko iz Pa le stin ske obla sti, ta ko i od pro i ran ske mi li ci je He zbo lah iz Li ba na. Pret po sta vqa se na Pa le stin ci u Ga zi ras po la ù sa pre ko 10.000, a He zbo lah sa vi {e od 50.000

Mar tin van Cre veld sum wa da je izra el sko sta nov ni {tvo vi {e sprem no da pla ti ce nu jed nog ta kvog ra ta; uosta lom, ci vil ni sek tor i an ti rat ni po kret uve li ko ja ~a ju. Biv {i izra el ski {ef avi ja ci je Da vid Ivri, ko ji je is pla ni rao na pad na ira~ ki atom ski re ak tor 1981, iz ja vio je, na su prot to me, da „ako dr `a va ka `e da je u igri na ci o nal na bez bed nost, ta da se ce na mo ra pla ti ti”.

ra ke ta ko je su upe re ne na Tel Aviv. Izra el ski ra ket ni {tit bi, pak, mo gao da od bra ni sa mo deo te ri to ri je ze mqe. Stru~ wa ci di sku tu ju i o to me da li je izra e l s ko sta n ov n i { tvo psi h o l o { ki pri pre mqe no za rat. Voj ni isto ri ~ar

Pre ma ve }i ni no vin skih iz ve {ta ja, Ne ta ni ja hu i Ba rak su ipak od lu~ ni da u na pad kre nu ove je se ni, bu du }i da se „iran ski tem po pro iz vod we atom ske bom be znat no po ja ~ao” (po „Je di ot ahro no tu”). Pre ma in saj der skim in for ma ci ja ma, s ko na~ nom od lu kom se ote `e bu du }i da se o~e ku je iz ri ~i ta po dr {ka

„Izra e lu pre ti pa kao” Li ban ski He zbo lah upo zo rio je Iz rael da }e u slu~aju napada wi ho vim gra |a ni ma ì vot pre tvo ri ti u pa kao. “He zbo lah ne mo è da uni {ti Iz rael, ali mo è da pre tvo ri ì vo te mi li o ne Ci o ni sta u oku pi ra noj Pa le sti ni u pra vi pa kao. Mo è mo pro me ni ti iz gled Izra e la”, po ru ~io je li der He zbo la ha {e ik Ha san Na sra lah, upozoriv{i da bi sa mo ne ko li ko wihovih is pqa nih ra ke ta mo glo da iza zo ve ve li ke `r tve jer ova milicija ve} ima pa `qi vo is pla ni ra nu li stu me ta..

sti ko ja je ne dav no do spe la u ì ù jav no sti. Na i me, utvr |e no je da se na ju `noj stra ni Ki pra, u Sre do ze mqu, na la ze ve li ke ko li ~i ne ga sa i naf te. I od mah je gr~ ki deo Ki pra br è bo qe pot pi sao ugo vo re o is tra ì va wi ma s vo de }im ame ri~ kim i en gle skim kom pa ni ja ma iz te bran {e, dr è }i na stend-ba ju i Rus su ta ko |e po ka za li in te re so va we. Ova kav ras plet si tu a ci je na ju gu Ki pra do veo je, da ka ko, do usi ja wa od no se s Tur skom, ko ja in si sti ra na to me da se ta kva is tra ì va wa ob u sta ve. Da bi se uka za lo na ozbiq nost si tu a ci je, u bli zi nu ostr va pri sti glo je i ne ko li ko tur skih voj nih bro do va, ko ji sa da kr sta re

u re gi o nu. Ali, sa mim upli vom ame ri~ kih i en gle skih naft nih kom pa ni ja, do bi je na je ve li k a eko n om s ko-po l i t i~ k a bit ka u ko joj je Ki par obez be dio jo{ dva ja ka sa ve zni ka za svo je op sta ja we i br zi raz voj. Dru gim re ~i ma, po {to se od pre te ra ne qu ba vi pre ma ma ti ci Gr~ koj ne `i vi, Ki pra ni su uze li stvar u svo je ru ke i sa da su na pu tu da obez be de bez be dan iz laz iz tre nut ne eko nom ske si tu a ci je. Ne ma sum we da }e i po red to ga Ni ko zi ja pri be }i sma wi va wu ad mi ni stra ci je i mo `da kre sa wu pla ta u jav nom sek to ru zbog bo qih od no sa sa EU, ali }e Ki par ipak osta ti ze mqa s otvo re nim vra ti ma za ka pi tal iz ce log sve ta. (autor `ivi i radi u Atini)

VESTI

Be le ku }e, ko ja jo{ uvek sma tra da bi po sle di ce jed nog ta kvog na pa da bi le ne sa gle di ve. Pod se ti mo, Iz rael ve} du è pre ti Ira Na pad zbog „Olu je” nu voj nom in ter ven ci jom, stra hu ju }i od atom skog pro gra ma Te he ra na kao pret wi Pred sed nik „Ve ri ta sa” Sa vo za vla sti ti op sta nak. Iran, pak, i da qe [tr bac sma tra da se iza na pa da tvr di da su nu kle ar na is tra ì va wa u toj hr vat skog pred sed ni ka Ive Jo ze mqi po sve }e na is kqu ~i vo mir no dop si po vi }a na li de ra Srp skog na skim svr ha ma. U sva kom slu ~a ju, pre ma iz ja rod nog ve }a Mi lo ra da Pu po va ca vi ame ri~ kog mi ni stra od bra ne Le o na Pa kri ju ozbiq ni po li ti~ ki raz lo ne te, ko ji je ne dav no bo ra vio u re gi o nu, zi, od no sno na sto ja we Hr vat ske „jo{ uvek po sto ji mo gu} nost da di plo mat da pre ula ska u EU do bi je pri ski na po ri uro de plo dom”. zna we ta mo {wih Sr ba da je Izra el ski voj ni stru~ wa ci sma tra ju da bi „Olu ja” bi la le gi tim na voj na se iran ska nu kle ar na po stro je wa ko ja su sme ope ra ci ja, a ne zlo ~in et ni~ kog {te na de se ti na ma me ta ra is pod po vr {i ne ~i {}e wa srp skog sta nov ni {tva. ze mqe – po put onih u pla nin skom ma si vu „Ni je ni ma lo slu ~aj no da je na For dov kod Go ma gde se obo ga }u je ura ni jum – pad na Pu pov ca usle dio po {to mo gla uni {ti ti bom ba ma za pro bi ja we pod se ni je po ja vio na pro sla vi go di zem nih bun ke ra. No, da bi na pad bio us pe {wi ce ‘Olu je’ u Kni nu i po sle {an, izra el skoj voj sci je po treb na bom ba iz sa op {te wa Srp skog na rod nog ame ri~ kog ar se na la, tzv. MOP (Ma {i ve ve }a ko je je tim po vo dom pod se Ord nan ce Pe ne tra tor). Te {ka je 13 to na i ti lo na ogrom na stra da we Sr mo è da “svr dla” kroz 60 me ta ra ar mi ra nog ba”, iz ja vio je [tr bac. Pu po vac be to na – ali ni jed na izra el ska le ti li ca ni je da ta na veo da bi Sr bi mo gli je u sta wu da je po ne se. da do |u na pro sla vu u Knin ka da To kom pro {lo ne deq ne po se te Izra e lu se Hr va ti su o ~e sa vla sti tom re pu bli kan skog pred sed ni~ kog kan di da ta pro {lo {}u i pri zna ju i srp ske Mi ta Rom ni ja, ko ji se pre ma po sled wim an `r tve, za raz li ku od pred sed ni ke ta ma na la zi za ko ji pro ce nat is pred de mo ka Srp skog de mo krat skog fo ru kra te Ba ra ka Oba me, ras pra vqa lo se i o ovoj ma Veq ka Xa ku le ko ji je, do {av te mi. Rom ni je, na vod no, re kao izra el skoj {i u Knin, „za bio }u ski ju, a ne stra ni da bi po dr ào na pad na iran ske nu no` u le |a sop stve nom na ro du”. kle ar ne in sta la ci je. S dru ge stra ne, to me se Pod se ti mo, Hr vat ski pred sed pro ti ve Evro pqa ni, kao i Oba mi na ad mi ni nik je op tu ìo Pu pov ca da je stra ci ja. I sam {ef izra el skog Ge ne ral „re ke ti rao” sve do sa da {we vla {ta ba Be ni Ganc je – na rav no ne zva ni~ no – de, ostva riv {i za Sr be vr lo ma pro tiv. Pre ma pro ce na ma taj nih slu `bi Mo lo a za se be iz u zet no pu no. Jo si sad i [in Bet, ta kva ope ra ci ja bi bi la skop po vi} je te op tu `be iz neo po ~a na s ne pred vi dqi vim ri zi ci ma, na ro ~i to {to je u ne deq ni ku „No vo sti”, u slu ~a ju da iz o sta ne ame ri~ ka po dr {ka. ko ji iz da je SNV, op tu èn za fi nan sij ske mal ver za ci je. n E. N. L.

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

S U S R E T I : DAR KO HU DE LIST, PU BLI CI STA, AUTOR KWI GE RAZ GO VO RA SA DO BRI COM ]O SI ]EM

]o si} i Tu| man su isti tip na ci o na li ste D

a nije visoko podigao ruku, Darka Hudelista ne bih ni prepoznao. Sedeo je u debeloj hladovini kafea u{u{kanog na platou kraj ~uvenog Ciboninog torwa, slamnatog {e{ira duboko natu~enog na ~elo, dok sam ja zverao okolo traè}i ga me|u prolaznicima koji bi se tu i tamo o~e{ali o spomenik Draènu Petrovi}u. Uglednog hrvatskog publicistu i novinara zamolio sam za razgovor povodom wegove kwige „Moj beogradski dnevnik”, u kojoj je sumirao desetine i desetine sati provedenih u razgovoru sa Dobricom ]osi}em tokom „paralelnog ìvota” koji je vodio od sredine 2006. do prvih meseci 2011. godine na relaciji Zagreb Beograd, skupqaju}i gra|u za istraìva~ki projekat radnog naslova „Sukob Hrvata i Srba u 20. veku i slom Jugoslavije”. „Beogradski dnevnik” je izazvao pa`wu srpske javnosti i pre no {to je iza{ao iz {tampe, jer su gotovo svi ovda{wi mediji preneli intervju sa ]osi}em koji je Hudelist priredio za „Jutarwi list” kao svojevrsnu najavu kwige. U tom intervjuu, prvom u hrvatskim novinama nakon vi{e decenija, ]osi} je ponovio svoju davna{wu ocenu da su Srbi, iako su bili na pobedni~koj strani, istorijski oba svetska rata izgubili u miru, pojasniv{i da im je pobeda i definitivno oduzeta u Mastrihtu, u decembru 1991, prihvatawem secesije po Ustavu iz 1974. Po wemu, ogromna, odlu~uju}a prednost Hrvata u tom istorijskom kolopletu bila je {to su imali Tita, kojem, kako je rekao, srpski komunisti~ki rukovodioci naprosto nisu bili dorasli. Nakon {to smo neobavezno }askali gotovo sat vremena, pri~aju}i o dobrim dunavskim restoranima, lo{em fudbalu, muzici – Hudelist je novinarsku karijeru po~eo 1979. kao rokkriti~ar – pa ~ak i uticaju antenskog sistema HA ARP na op{tu istoriju dràve i prava, uputili smo se ka wegovom stanu u Gari}gradskoj, kako bismo se tamo na miru posvetili ]osi}u i srpsko-hrvatskim odnosima. Naàlost, kwiga koja je bila povod na-

O Bo ri su Ta di }u... – Borisa Tadi}a je ]osi} hvalio, prvenstveno kao „dobrog ~oveka koji ima du{u”. Uostalom, on je sin wegovog dobrog prijateqa i saradnika Qubomira Tadi}a. Me|utim, ba{ kada smo razgovarali o Borisu, decembra 2010, bio je na wega qut jer je ~uo da namerava da uvede Srbiju u NATO bez referenduma. A kao {lag na tortu dan pre tog na{eg razgovoera iza{la je u „Kuriru” velika reporta`a na kojoj su Tadi} i Vuk Dra{kovi} prijateqski zagrqeni, {to je ]osi}a `estoko razqutio, jer je Dra{kovi}a smatrao „prevejankom i prevrtqivcem”. Tada mi je ]osi} rekao da ako bude raspisan referendum i narod izglasa da Srbija ide u NATO, „onda neka tako bude”, mada }e on, kako je trekao, ostati protiv. Ali ako Tadi} to uradi bez referenduma, ]osi} mi je najavio da }e javno napasti i wega i takvu „nenarodnu, antiqudsku, nedemokratsku, ratnu politiku”… „Meni je va`nije moje uverewe i interes naroda nego prijateqstvo sa Borisom Tadi}em”, rekao mi je tada ]osi}. Na moje pitawe da li bi to bilo prvi put da se on politi~ki suprotstavqa Tadi}u, ]osi} mi je odgovorio da bi javno to bilo prvi put, ali da mu se iza zatvorenih vrata ve} suprostavqao.

{eg susreta iza{la je prakti~no svega dva-tri dana pre mog dolaska u Zagreb, tako da sam o woj mogao da sudim samo na temequ pomenutog intervjua sa ]osi}em i op{irnog propratnog teksta kolege Draga Hedla, povremenog saradnika „Dnevnika”. Sre}om, i potowe ~itawe rukopisa potvrdilo je prvobitni utisak da se ovde ne radi o pukom slagawu intervjua napravqenih sa ~ovekom-institucijom, akademikom, piscem, politi~arem, „ocem srpske nacije”… ve} pre o „sklapawu savezni{tva” dvojice intelektualaca sli~nog senzibiliteta, „depresivaca” kako to sam Hudelist kaè, spremnih da kroz prijateqske razgovare, otvoreno i bez zabrawenih tema, pro|u kroz doga|aje koji su dramati~no uticali na ìvot obojice. Stoga sam odmah na po~etku upitao Hudelista po ~emu se „Moj beogradski dnevnik” razlikuje od ~uvenih Matvejevi}evih „Razgovora s Krleòm”? – Matvejevi} je razgovarao samo s Krleòm, a ja sam tokom ovog vi{egodi{weg istraìva~kog projekta o srpsko-hrvatskim odnosima razgovarao sa pedesetak qudi, a jedan od wih je Dobrica ]osi}. No, ~iwenica jeste da je on najva`niji i da je „Moj beogradski dnevnik” gotovo u celosti wemu posve}en, dok su susreti sa Mi-

hajlom Markovi}em, Borislavom Jovi}em, Du{anom Mihajlovi}em... iskori{}eni kao priprema za rasvetqavawe odre|enih doga|aja ili stavova kroz dijalog sa ]osi}em. Zapravo, Dobricu ]osi}a sam prvi put hteo da kontaktiram jo{ kasnih 1980-tih, u vreme Milo{evi}eve „antibirokratske revolucije”, ali mi to nikako nije uspevalo. Se}am se da sam ga pozvao telefonom, imao sam i preporuku, kulturno se javio, ali me je odbio. Bespogovorno. Jo{ jednom sam poku{ao negde 1992. ili 1993, opet bez uspeha. I tek kada sam 2006. krenuo u ovaj svoj ìvotni poduhvat, zahvaquju}i onda{wem glavnom uredniku NIN-a Slobodanu Reqi}u i vode}em srpskom publicisti Slavoqubu \uki}u, koji su se zaloìli za mene kod ]osi}a, on je obe}ao da }e me rado primiti i razgovarati sa mnom koliko bude trebalo. „Nekoliko godina?”, na{alio sam se… – Moja je taktika iscrpqivawe sagovornika. Taman kada on pomisli da je kona~no gotovo, ja tek tada po~iwem. Recimo, na samom kraju mog prvog razgovora s ]osi}em u maju 2006, kada smo se ve} gotovo opra{tali jedan od drugog, nisam mogao odoleti a da ga ne upitam za{to gotovo nametqivo ~esto pomiwe re~ „stid”. Pomno ~itaju}i wegove tekstove, ustanovio sam, naime, da to nikako ne moè biti slu~ajno, nego da je time èleo da ne{to posebno poru~i. Kao da se malo lecnuo kada sam ga to upitao i radoznalo me, ispitiva~ki pogledao – ili sam ja to umislio. U svakom slu~aju, otprilike mi je ovako odgovorio: „Ta re~, stid, sve vi{e i{~ezava iz terminologije hri{}anstva, pod uticajem katoli~anstva. I zato ja do we toliko drìm”. Dakle, on re~ „stid” smatra bitnim sastavnim delom isto~nog kulturno-civilizacijskog identiteta, kojem on pripada, naspram zapadnog, na katoli~anstvu sazdanog identiteta, koji je isto~nom u mnogo~emu direktno suprotstavqen. I ]osi} èli da se i preko te re~i vrlo jasno raspoznaje wegovo pripadawe jednom, a nepripadawe drugom identitetu… l Da li si po le mi sao sa ]o si }em po vo dom we go ve tvrd we da je ~i ta va no va hr vat ska ide o lo gi ja za sno va na na sr bo fo bi ji?. – Jednom sam mu samo rekao da nisu svi Hrvati usta{e, na {ta je odgovorio: “Naravno da nisu”. Me|utim, ]osi} je jo{ 70-tih godina pro{log veka iznosio opsrevacije da je me|u Hrvatima zavladao usta{ki duh. Neki su mu se doga|aji o~igledno urezali u pam}ewe, a koji su ga u~vrstili u tom uverewu. Jedan od wih je iz Opatije, kada je na skupu jugoslovenskih i italijanskih pisaca on trebalo da odrì uvodnu re~. Na to je javno i veoma o{tro reagovao pesnik Vlado Gotovac, protestuju}i re~ima da ne moè „Dobrica ]osi} u hrvatskoj zemqi da govori prvi”. [ok je bio tim ve}i jer su se Gotovac i on druìli, ~ak su bili i dobri prijateqi. O~igledno je sli~nih doga|aja bilo vi{e. U svakom slu~aju, nikada nisam s wim hteo da polemi{em o toj wegovoj tezi. Uostalom, to je wegov stav i sumwam da bih uspeo da ga razuverim. Mada je zanimqivo da nikada nije hteo da govori kriti~no o Tu|manovoj politici, iako je za samog Tu|mana rekao da je „arogantan, iskqu~iv i da ne skriva mr`wu prema Srbima”. l ]o si} je oce nio da su Hr va ti u Ti tu ima li tu od lu ~u ju }u pred nost ko ja im je na kra ju do ne la dr à vu. Ali ka ko gle da na Mi lo {e vi }e vu ulo gu u toj pri ~i? Da li bi ras plet bio ova kav da ni je bi lo Slo be? – Sigurno da ne bi. Ali, s druge strane, moèmo se pitati i da li je Milo{evi} bio nu`nost u datim okolnostima. Pa nije on s neba pao. Hajdemo tako postaviti stvari. Uostalom, mo`da bi se, da nije bilo wega, pojavio neki drugi Milo{evi}, jo{ gori od „originala”. U svakom slu~aju, ]osi} nije voleo da govori o Milo{evi}u i o wihovim me|usobnim odnosima. Hteo je da ostavi utisak ~oveka koji nikada s Milo{evi}em nije bio u previ{e bliskim odnosima, a jo{ mawe koji bi mu davao odre|enu politi~ku podr{ku. I ja tu ]osi}a razumem, mada ne treba zaboraviti da postoje i odre|eni pisani tragovi kojih se te{ko moè odre}i, a koji govore suprotno – a tu pre svega mislim na veliki intervju koji je po~etkom devedesetih dao Miloradu Vu~eli}u i u kojem itekako veli~a Milo{evi}a i ~ak ga u odre|enoj meri upore}uje s Nikolom Pa{i}em.

Mada, od svih pri~a o Slobodanu Milo{evi}u, priznajem da je meni mnogo zanimqivija uloga Mire Markovi}. Izme|u ostalog, uvek me je intrigiralo zbog ~ega je Milo{evi} napustio onaj sjajan posao koji je imao na ~elu uprave Beogradske banke, kada je putovao po celom svetu i druìo se sa Dejvidom Rokfelerom, da bi se bavio politikom. Deluje mi logi~no da je Mira itekako ume{ala prste u taj obrt. U svakom slu~aju, mislim da ]osi} ne laè kada se distancira od Milo{evi}a re~ima da je ovaj bio antidemokrata. Jer, ]osi} ima razvijenu demokratsku kulturu. S wim moè da se razgovara i u stawu je da uvaì stav i sa kojim se ne slaè. Na primer, otvoreno mi je rekao da nema problem s tim kada ga kritikuje vrhunski intelektualac i konkretno mi je u tom smislu apostrofirao Bogdana Bogdanovi}a. S druge strane, Milo{evi} je bespogovorni autokrata i tu se wih dvojica jako razlikuju. l Zar to ni je u kon tra dik ci ji sa ]o si }e vim sta vo vi ma o Tu| ma nu, jer Tu| man je bio sve sa mo ne de mo kra ta? – Nije u kontradikciji, jer je politi~ka pozicija Tu|mana i ]osi}a u osnovi identi~na. Kod ]osi}a je to integralno srpstvo, a kod Tu|mana integralno hrvatstvo. U osnovi je, dakle, to ista pozicija, samo je predznak druga~iji. Nacionalista je uvek iskreniji od onog koji to nije a poku{ava da igra na nacionalnu kartu. I zato su Tu|man i ]osi} i mogli da se brzo dogovore o nekim stvarima, kao {to je, na primer, tzv. humano preseqewe delova stanovni{tva iz bosanske Posavine u zapadnu Slavoniju. To naprosto ide uz wihove politike. Mi moèmo sada da govorimo o tome da je ve} samo razmi{qawe o „dobrovoqnoj” izmeni etni~ke slike nekog prostora duboko nehumano, ali ]osi}u je i to bilo boqe nego ratno re{ewe. l Pro {lo je to li ko go di na od ra ta a, re ci mo, se lek tor hr vat ske ru ko met ne re pre zen ta ci je Slav ko Go lu à i da qe po be du we go vog ti ma nad Sr bi jom upo re |u je s ak ci jom „Olu ja”... Da je li to za pra vo ]o si }u ka da ka è da je kod Sr ba „ma we iz ra è na ne tr pe qi vost i mr `wa ne go kod Hr va ta”? – Po tom sam pitawu pesimista, takvih }e „izliva patriotizma”, ~ini mi se, biti uvek. Zapravo, bojim se da to, generalno uzev, nikada ne}e biti prevazi|eno. Na tu temu smo i ]osi} i ja jednom razgovarali i konstatovali da su se srpsko-hrvatski odnosi mo`da samo na izgled poboq{ali, delom zahvaquju}i kontaktima Josipovi}a i Tadi}a, delom preko inicijativa privrednika, delom posredstvom sporta i

… i Alek san dru Vu ~i }u – Tokom mojih i ]osi}evih razgovora nije bilo re~i o aktuelnoj politici. Jedino {to sam uo~io, to je wegova distanca prema Srpskoj naprednoj stranci. [to me ne ~udi, jer znam da je odvajkada bio protivnik i radikala i ~etnika. To mnogi Hrvati ne razumeju, podvode}i sve to pod jedno. Ali nije. Dobrica ]osi} je sasvim druga~iji tip nacionaliste. On iskonski mrzi ~etnike, a nije imao mnogo boqe mi{qewe ni o radikalima, pa tako ni o stranci koja je iza{la iz SRS ne misli pozitivno. Ali mu je zato Ivica Da~i} simpati~an. A ja sam se, opet, za vreme ovog svog istra`ivawa o hrvatskosrpskim odnosima, zbli`io sa Aleksandrom Vu~i}em. To je jedini aktuelni srpski politi~ar kome sam dolazio u ku}u, i to ne jednom nego desetak puta, i s kojim sam i{ao na izlete po Srbiji. I to jo{ dok je bio u SRS. Istina, u posledwe vreme smo se ~uli svega jednom ili dva puta. Ali, da se razumemo, mi privatno nikada nismo razgovarali o politici. Vaqda se wemu i dopalo to {to se od aktuelne politike mogu distancirati. I ~esto me je znao zadirkivati da sam ja hrvatski {pijun u Beogradu. Ko zna, mo`da je to zaista i mislio…

estrade. Ali su{tinski nisu mnogo oti{li napred. I kada malo dubqe sagledavam, naj~e{}e imam pesimisti~ke poglede na to. Mislim da je taj rascep predubok i da }e ostati nezaceqen mnogo duè no {to mislimo. Srpsko-hrvatski sukob ima u sebi ne samo usko politi~ku i versku dimenziju, nego i kulturno-civilizacijsku, na {ta upozorava i sam ]osi}. A fenomeni koji su obeleèni kulturno-civilizacijskim predznakom jako su dugotrajni. To nije ne{to {to se moè re{iti dogovorom dvojice politi~ara ili dve politi~ke elite. Kulturno-civilizacijski fenomeni traju vekovima. Titovo bratstvo i jedinstvo jeste delovalo na obi~ne qude, ali ne i na protagoniste istorije. A tamo su na svoj na~in sve vreme bile aktivne i hrvatska i srpska strana. I u takvim okolnostima bojim se da je ovakav ishod bio neminovan. n Mi ro slav Sta ji}

]O SI] O MI LO [E VI ]U

Slo ba je T

20. de cem bar 2006. aj, za mene prvi I tako smo, malo-pomalo, do{li „dan D” u Beoi do samog Slobodana Milo{evigradu, bio je }a, koji je te ve~eri trebao biti utorak, 16. svibwa sredi{wa tema mog razgovora s 2006. (…) Bilo je to Dobricom ]osi}em. Nije, me|una tre}em katu Akatim, i{lo glatko – naprotiv. Ne demije. Na vratima je samo zato {to je ]osi} bio u o~ajsamo pisalo (i pi{e) noj zdravstvenoj kondiciji, nego „Dobrica ]osi}, akaponajpre zbog toga – barem koliko demik” – ni{ta drugo. sam ja to uspio primjetiti – {to Nikakva funkcija, nikakva posebna se wemu o Milo{evi}u danas preoznaka. S razlogom: svi su akadetjerano mnogo i ne govori. O svemu mici SANU netko i ne{to, svi imabi, ~ini mi se, radije i s puno vi{e ju ovakve i onakve titule i funkcientuzijazma pripovjedao nego o je, svi su profesori ili doktori svom poznanstvu i politi~kom saili po~asni doktori ili tko zna {to li ve} ne, neki su i predsednici pojedinih Akademijinih odjeqewa, ili zamjenici predsjednika, bilo ~ega, ali on je jednostavno Dobrica ]osi}, jedan i jedinstven – iznad svih. Da budem do kraja jasan: Dobrica ]osi} je u Srbiji ve}a institucija i od same Srpske akademije nauka i umetnosti. Razgovarali smo opu{teno, to~no sat vremena. Toliko smo i planirali. Bio je vrlo qubazan. Ja sam se, pak, drào krajwe nenametqivo: uostalom, moj je plan i bio da ovo bude samo „golo” upoznavawe a da na pravi posao krenem po~etkom jeseni 2006... (...) 9. no vem bar 2006. Prije nego {to se doselio na Dediwe, Dobrica ]osi} je ìveo u najstroèm sredi{tu Beograda, vezni{tvu sa Slobodanom Milona uglu Palmoti}eve i Kosovske, blizu Skup{tine SFRJ. No tamo {evi}em, tijekom ranih devedesetih, kada su se u zapadnim dijelose nije najugodnije osje}ao. Prvo, vima tada ve} raspadnute jugoslasmetala mu je buka velegrada, a venske dràve (najprije u Slovenidrugo, prislu{kivali su ga (po weji, zatim u Hrvatskoj, na kraju i u govim rije~ima) iz Skup{tine BiH) vodili krvavi ratovi. SFRJ takozvanim „pu{kom mikroPretpostavqam da postoje dva fonom”. A kada se otuda htio makbitna razloga zbog kojih Dobrica nuti i svoj stan zamijeniti nekim ]osi} danas osje}a stanoviti zadrugim, vlasti mu to, kao politi~kom disidentu, nisu dopu{tale. To zor ili nelagodu kada treba govoriti o svojim odnosima s Milo{ejest, nije mu dopu{tao Tito, s kovi}em 1990-tih. Prvo, on vjerojatjim se definitivno razi{ao 1966. no misli da ga wegova nekada{wa Smilovali su mu se tek u jesen veza s Milo{evi}em politi~ki 1979, nakon jednog o{tro intoniranog prosvjednog pisma upu}enog kompromitira – uzme li se u obPredsjedni{tvu SFRJ, tj. Lazaru zir koliko je Milo{evi} danas omraèn u ~itavom svijetu (pa, u Koli{evskom, koji je tada u Predsjedni{tvu zamewivao bolesnog zna~ajnoj mjeri, i u samoj Srbiji), kao i ~iwenica da mu se – dodu{e, Tita (i koji je onda to ]osi}evo pismo pokazao Titu u jednom zgodno ne samo wemu – sudilo u Hagu, pred tempiranom trenutku, kada je ovaj Me|unarodnim sudom za ratne zlo~ine u Jugoslaviji. A drugo, ]obio opu{ten i superraspoloèn). si} se Milo{evi}a u me|uvremeTek su nakon tog Titovog „da”, nu (ipak) politi~ki odrekao pa mu izre~enog (preko voqe) samo nekose, najvjerojatnije, ~ini na neki naliko mjeseci pre wegove smrti, ~in deplasiranim vra}ati se u uklowene sve pravne i ostale prepreke da Dobrica ]osi} kupi i svoju pro{lost za koju mo`da i sam misli da nije uvijek ba{ bila ukwiì ku}u u Branka \onovi}a 6, najsjajnija. na Dediwu. Prethodni vlasnik te Ja, bez obzira na sve to, nisam ku}e, stanoviti Aleksandar \or|evi}, prodao ju je ]osi}u – kako popu{tao. Smatrao sam da mi je mi je on sada rekao – za 250 ili Dobrica ]osi} naprosto duàn izjasniti se o 260 milijuna ondasvojim vezama {wih dinara. To je „Milo{evi} je mislio s Milo{evibila znatno nià da se za Jugoslaviju }em, da je to u suma od one {to su mu je nudila straitekako vredi boriti” p o v i j e s n o m smislu previna veleposlan{e va`na tema stva, kojima Dedia da bismo je tek tako mogli zanewe ina~e obiluje, ali \or|evi} je mariti ili presko~iti. Ili je babio ba{ ponosan {to }e se u wegovu ku}u useliti velik i zna~ajan citi u drugi ili tre}i plan. Pritom su me najvi{e od svega (bapisac poput ]osi}a. rem za ovu rundu) zanimali po~e(…) Iz ]osi}eva se vrta, sje}am se, ci suradwe izme|u wih dvojice, u pruào ìvopisan pogled na ras- rano proqe}e 1990, i to zbog dva ko{nu vilu jednog od najve}ih beo- razloga. Ina~e uvijek volim regradskih biznismena Bogoquba Ka- konstruirati po~etak bilo koje pri~e kojom se bavim ili koja me ri}a, koji je te 2006. ve} bio u izzanima, pa je tako bilo i ovaj put; gnanstvu (kao {to je i danas), jer ga je vlada premijera Ko{tunice pro- a usto, ovi po~eci, o kojima se ovglasila lopovom pa je on brè-bo- dje radi, jo{ ni do danas nisu do kraja rasvijetqeni ili obja{weni qe utekao u inozemstvo, da ga ne uhapse. A tu je, u najblièm ]osi}e- u srpskoj i eksjugoslavenskoj polivom susjedstvu, u Tolstojevoj 33, ti~koj publicistici i suvremenoj odmah iza wegova vrta, nekada ì- historiografiji. Poznate su samo neke najosnovnije i najgrubqe vio i Slobodan Milo{evi}, sve dok se, negdje u drugoj polovici ~iwenice. Prvo, da do 1990. ]osi} i Milo1990-tih, nije preselio u svoju predsjedni~ku rezidenciju u Uì~- {evi} uop}e nisu me|usobno komukoj (tik do Titove „Ku}e cvije}a”). nicirali, ni na koji na~in, ni priU godini kada su se upoznali i pr- vatno ni javno – iako su na Dediwu vi put razgovarali – 1990, ne pri- bili susjedi. Drugo, da su se upoje – ]osi} i Milo{evi} bili su, znali u veqa~i 1990. na jednoj kolektivnoj ve~eri prire|enoj u didakle, neposredne kom{ije. Dobrica mi je pokazao kameni plomatskom klubu u Boti}evoj. I zid kojim je Milo{evi}, kada je tu tre}e, da su svoj prvi veliki i sluìvio, ogradio svoj predsjedni~ki `beni susret i razgovor imali u posed od ostalih susjeda, ukqu~uju- drugoj polovici oùjka te iste godine, u Milo{evi}evu predsjed}i i wega, ]osi}a. ni~ku kabinetu na Andri}evom – Eto vidite, tu je nekada bila obi~na me|a, a onda je on tu me|u vencu, gdje su se oko nekih bitnih ogradio, pogledajte, ovom visokom dràvno-politi~kih pitawa sloìli, a oko nekih ba{ i nisu. kamenom ogradom. Ludak! (…) (…)

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

U HUDELISTOVOM „BEOGRADSKOM DNEVNIKU”

slu{ao samo Miru Do slov ce sam mo rao ~u pa ti sva ku po je di nu ri je~ (kao da je zla ta vri jed na) iz we go vih usta. ]o si} je ne po mi~ no, go to vo uko ~e no le `ao u kre ve tu, zu rio u strop i po la ga no, je dva ~uj no go vo rio (ta ko ti ho da se ~i ni lo kao da }e sva ki ~as umri je ti), a ja sam sje dio po kraj we ga i sva ku we go vu iz go vo re nu ri je~ bri `qi vo za pi si vao u svoj no tes. Ka da sam sve te we go ve ri je ~i i re ~e ni ce sa sta vio u jed nu ci je li nu, do bio sam na kra ju ova kvu za bi qe {ku: „Ja sam bio taj ko ji sam se na ja vio Mi lo {e vi }u. Raz go vor je tra -

jao tri do ~e ti ri sa ta. Na sa mom po ~et ku raz go vo ra Mi lo {e vi} mi je re kao: ’Slu {am vas!’ Iz lo ìo sam mu svo ju po li ti~ ku kon cep ci ju. Pa `qi vo me je slu {ao. On da sam mu ja ka zao: ’Iz lo ì te sa da vi me ni svo ju kon cep ci ju.’ Mi lo {e vi} se iz ja snio za Ju go sla vi ju, kao ì vot ni in te res srp skog na ro da. Na gla sio je: ’Srp ski na rod osta je ve ran svo joj tra di ci ji, ko ja je na ci o nal na i ko mu ni sti~ ka.’ Ni sam se s tim slo ìo. Mi lo {e vi }u sam pa ri rao te zom: ’Ne vre di se vi {e bo ri ti za Ju go sla vi ju!’ Ali on je mi slio da se za wu jo{ ite ka ko vre di bo ri ti.

isti je zik, iz me {a ni su, isti su to na ro di…’ Ni je hteo ~u ti ni za ka kav ple bi scit, ni za ka kvo odva ja we na ro da, bio je ~vr sto za fe de ra ci ju, za Ju go sla vi ju. U na stav ku raz go vo ra, Mi lo {e vi} mi je pri go vo rio na mom ve li kom pe si mi zmu. Uve ra vao me je: ’Ni je svet je din stve no pro tiv nas, ne }e na nas Sr be i}i izo la ci o ni zmom!”. (…) 22. februar 2011. Po no vo sam htio iz vu }i od Do bri ce ]o si }a na ka kav je to „ple bi scit na ro da” on mi slio i ka kva je to vr sta „op {te na rod nog re fe ren du ma” tre ba la iz gle da ti u prak si. Evo ka ko se to~ no od vi jao taj dio na {eg raz go vo ra: – Pra vo da vam ka èm, ja vam to prav no ne mo gu ni sa da de taq no pro tu ma ~i ti – od go vo rio mi je ]o si}. – Me ni to zvu ~i ma lo ap strakt no. – Ne, ne… Ple bi scit – to je bio prin cip. Gla sa ti za Ju go sla vi ju ili pro tiv Ju go sla vi je. – Ali tko gla sa? – Svi. (Htio je re }i da gla su ju svi ju go sla ven ski na ro di, sva ki za se be, i to bez ob zi ra na po sto je }e re pu bli~ ke gra ni ce unu tar Ju gi o sla vi je, ko je se tim ~i nom po ni {ta va ju – op. aut.) – Pret po sta vi mo, ne znam, da }e se Sr bi u Hr vat skoj iz ja sni ti da è le osta ti u Ju go sla vi ji. Si gu ran sam u to. A {to on da, na te me qu to ga? – Na te me qu to ga – po de le. – Ka kve po di je le? – Pa u tom slu ~a ju, na pri mer, ja ne bih tra ìo dr à vu Li ku, pa da bu de u srp skoj dr à vi, ne go bih tra ìo auto no mi ju za Sr be u Hr vat skoj. Vr lo jed no stav no. To smo Jo van Ra {ko vi} i ja za jed no tra ì li. (]o si} ni ka da ni je ta jio da je Ra {ko vi} bio eks po nent we go ve po li ti ke u Hr vat skoj – op. aut.)

la men tar ni iz bo ri – to~ ni je, odr à ni su u trav wu i svib wu 1990. Tu| man ta da do la zi na vlast, Tu| ma nov HDZ, i Hr vat ska de fi ni tiv no po sta je dr à va, s ~vr sto fik si ra nim dr àv nim gra ni ca ma. I kao ta kva }e ve} po ~et kom 1992. bi ti i me |u na rod no pri zna ta. – Ja sam upor no bra nio te zu o ple bi sci tu. Jer, ni sam vi deo dru ga ~i je re {e we. Me ni se ~i ni lo da je ple bi scit pra vo, de mo krat sko re {e we. Jer mi se 1918. ni smo uje di ni li kao dr à ve, ne go kao na ro di. I na ro di tre ba da od lu ~e. – Me ni je taj va{ stav ja san, ali ka ko bi se to u prak si iz ve lo? Tko bi to nad zi rao? – Nor mal no, pro ce du ra. Ja sam tra ìo, od no sno pred la gao stra no pri su stvo. – Mi sli te, me |u na rod nu za jed ni cu? – Da. KEBS (da na {wi OEBS – prim. aut.) – Bi li to, po va {em mi {qe wu, bi lo mo gu }e or ga ni zi ra ti i iz ve sti? – A ka ko je bio mo gu} ona kav uà san rat? Nor mal no je on da upi ta ti se za {to ne bi bio mo gu} i ova kav po ku {aj… – [to je o to me 1990. mi slio Mi lo {e vi}? Je ste li ga uspje li ba rem ma lo po ko le ba ti pa da od u sta ne od svo je ga ju go sla ven skog rje {e wa i pri hva ti va {u ide ju o „na rod nom ple bi sci tu”? – Ne ve ru jem da je pro me nio svo je mi {qe we. On je bio uve re ni Ju go slo ven, a ako sam ga ja u raz go vo ru i po ko le bao, a on taj na{ raz go vor od mah za tim is pri ~ao svo joj è ni, è na ga je vr lo la ko mo gla raz u ve ri ti. – Vi pret po sta vqa te da je Mi lo {e vi} taj va{ raz go vor u ce lo sti pre pri ~ao Mi ri Mar ko vi}? – Po ono me ka ko sam ja oba ve {ten o we nom uti ca ju i de lo va wu na we go vu li~ nost, na we go va shva ta wa i we go vu sva ko dnev nu po li ti ku, ona je, prak ti~ no, bi la re vi zor we go vih ide ja i pla no va.

Qubavni `ivot Dobrice ].

Bo`ica i Dobrica na letovawu

Za tim se ni smo slo `i li oko ple bi sci ta na ro da, {to je bi la jed na od glav nih ta ~a ka mog srp skog na ci o nal nog pro gra ma. Otvo re no sam Mi lo {e vi }u pred la gao na rod ni ple bi scit, ili na rod ni re fe ren dum, iz ra `a va ju }i pri tom strah od upo tre be voj ske u re pre siv ne svr he. Mi lo {e vi} mi je, me |u tim, opo ni rao, imao je svo je odre {i to ko mu ni sti~ ko sta ja li {te. Re kao je: ’Pa ju go slo ven ski su na ro di za jed no, ima ju

Hu de list i ]o si} to kom tih be o grad skih di va na go to vo da uop {te ni su pro zbo ri li ni o Ko so vu ni o ak tu el noj po li ti ci, ali su tu i ta mo do ti ca ni po je di ni de ta qi iz pi {~e ve pro {lo sti, o~i to bur ne i na pri vat nom pla nu. Ta ko je ]o si} pri znao da su pru zi Bo ì ci, ko ju je upo znao pot kraj le ta 1941, a u bra ku su bi li od 1947, ni je bio ba{ ve ran – na pro tiv. Imao je, pi {e Hu de list, sto ti nak qu bav ni ca – Bo ì ca je zna la za to? – pi tao ga je Hu de list. – Jed nu stvar je zna la. – Ko ju? – Zna la je jed nu ve li ku stvar. Bio sam za qu bqen u ap so lut no naj lep {u de voj ku u Be o gra du. Ap so lut no. I sa da je naj lep {a è na u Be o gra du. Zo ve se Bo à na Jo va no vi}, ko sti mo graf ki wa, naj bo qa be o grad ska ko sti mo graf ki wa, ap so lut no naj bo qa be o grad ska ko sti mo graf ki wa od Dru gog svet skog ra ta do da nas. Jed na è na fe no me nal nog da ra i fe no me nal ne le po te. To je ~u de sna le po ta. Ona je se stra Je le ne @i gon. Ali je lep {a od Je le ne. – Ka da se ta va {a qu bav do go di la? – Pe de set i ne ke. Ona se uda la 1963… – I to je Bo ì ca zna la… – Ja sam joj re kao. – Ka ko je to pod ni je la? – Re kla je: „Ako ne kog vi {e vo li{, idi!” – Pa {to ni ste oti {li? – Za to {to sam znao da mi je ovo (s Bo ì com – op. aut.) ì vot. A da ova (Bo à na Jo va no vi} – op. aut) ne ma ta kve oso bi ne, iako je lep {a i uz bu dqi vi ja sek su al no i ne znam ka ko… ali da ne ma ka pa ci tet kul tur ni i in te lek tu al ni, èn ski ra van Bo ì ci. Ni ti tu oda nost. – Vo di li ste qu bav s wom? – O, nor mal no. – A gdje? – Ka ko gde? [to je to va `no gde, kod we ne ku }e. Ta è na je bi la mo ja iskre na qu bav i mi smo i da nas pri ja te qi… – Ali to u kraj woj kon ze kven ci ji zna ~i da Sr bi u Hr vat skoj iz la ze iz Hr vat ske? – To je dru go pi ta we. To vi te ra te. Te ra Tu| man, ne vi. (Ovim je htio re }i da je Tu| ma nu bi lo naj vi {e sta lo da {to vi {e hr vat skih Sr ba ode iz Hr vat ske – op. at.) – Ali u vri je me ka da vi raz go va ra te s Mi lo {e vi }em, u oùj ku 1990, u Hr vat skoj se, prak ti~ ki, ve} odr à va ju pr vi slo bod ni par -

On je ra dio ono {to je ona odo bri la i s ~im se ona sa gla si la. We go va auto nom na mi {qe wa bi la su sa mo u okvi ru kan ce la ri je i tih uobi ~a je nih, ru tin skih po slo va ko je je za vr {a vao s dru gi ma, dok je ra dio sam. Ali sve {to je bi lo krup ni je, idej no i po li ti~ ki zna ~aj ni je, on je o to me s wom raz go va rao i s wom si ste mat ski pro ve ra vao, ta ko da su, u ve }i ni, sva ta ve li ka pi ta wa bi la u we nom de lo kru gu re {a va wa… n

NOVOSADSKA PROSTITUTKA U HAREMU AFRI^KOG CARA

Iz „Moskve” na Bokasin meni Nedugo nakon o~evog ubistva budu}i jer car ostao i re ravno ~etrdeset godina u Centralnoafri~bez majke, koja nije mogla da preàli gubitak voqenog koj Republici izgubio se svaki trag izvesnoj supruga pa se bacila u obli`wu reku, gde su je pojeli novosadskoj prostitutki. Nesre}na Novosakrokodili. @ana Badela tada upisuju u misionarsku |anka je te 1972. „radila” u beogradskom hotelu „Mo{kolu, gde prihvata katoli~anstvo. Me|utim, tamo ga skva”, a put Banguija krenula je ni mawe ni vi{e nego u ostala deca konstantno {ikaniraju, {to zbog malog radru{tvu predsednika @ana Bedela Bokase. Nakon toga sta, {to zbog ~iwenice da je siro~e. No, katoli~ki mije nestala, a na wenu sudbinu ukazao je kenijski pisac sionar je u prepla{enom de~aku video potencijal i stabritanskih korena Piter Bakster u nedavno objavqevio ga je pod svoju za{titu. noj kwizi „Francuska u centralnoj Africi: Od Bokase Nakon izbijawa Drugog svetskog rata bio je u sastai operacije Barakuda do dana EUROFOR-a”. vu Degolove vojske koja se borila protiv vi{ijevskih Bokasa je u poseti SFRJ bio od 3. do 7. maja 1972. Svesnaga odanih mar{alu Petenu i Adolfu Hitleru. Po~ano ga je ugostio Josip Broz Tito, a centralna tema sle afri~ke kampawe, Bokasa u~estvuje i u zavr{nim „razgovora vo|enih u atmosferi prijateqstva”, kako se operacijama Drugog svetskog rata u Francuskoj i Nemoè videti zahvaquju}i dokumentaciji „Politike”, ma~koj. Kona~no, kao oficir u~estvuje i u Prvom indobilo je nesvrstavawe kao „snaàn faktor u borbi za dekineskom ratu, gde se istakao i za to dobio najvi{a mokratizaciju me|unarodnih odnosa, za ravnopravost i francuska odlikovawa, me|u kojima i Legiju ~asti. mir u svetu”. Me|utim, nisu zaobi|ene ni privredne teKada je Centralna Afrika 1960. od Francuske dobime, pa je, izme|u ostalog, potpisan ugovor o izgradwi la samostalnost, vratio se ku}i, gde je preuzeo zapovedhidrocentrale na reci M’bali, vredan 12 miliona doni{tvo nad oruànim snagama. Prvi predsednik Cenlara, a Bokasa je sve za~inio priznawem da mu je bila tralnoafri~ke Republike David Dako u novom zapodavna{wa èqa „da se li~no i neposredno upozna sa juvedniku nije vidio opasnost. “Tog kr`qavog majmuna goslovenskom stvarno{}u koja izaziva divqewe svih samo zanima da ve{a ordewe na rahiti~na prsa - kad mu naroda privrènih miru i pravdi”. dodelim novi orden, sretan je kao sviwa u blatu”, rekao Tito je tom prilikom @ana Badela Bokasu odlikoje Dako jednom prilikom. No, ta }e ga samouverenost vao Ordenom jugoslovenske velike zvezde, a od prvog ~oitekao ko{tati. veka Centralnoafri~ke Republike – koji se svega dva Dakova vlada zapala je u finansijske probleme, i nimeseca pred dolazak u Beograd proglasio za doìvotko nije hteo da je kreditira. Pomo} je neo~ekivano stinog predsednika, a ~etiri godine kasnije i za cara – dogla od komunisti~ke Kine. Francuski predsednik bio je „Veliki krst”, najvi{e dràvno odlikovawe. Uz [arl Degol nije mogao da dopusti da mu biv{a kolonito, Bokasa je „najve}em sinu na{ih naroda i narodnoja skrene u komunizam, pa je odlu~io da sponzori{e drsti” poklonio i basnoslovno vredan sat sa postoqem od àvni udar koji bi vodio biv{i francuski oficir – gorskog kristala, telom od poludragog citrina i kaBokasa. Budu}i da je Bokasa vojsku ve} imao pod kontrozaqkama od brilijanata. Ovaj sat je, ina~e, sada jedan od lom, dràvni udar je pro{ao glatko i 1. januara 1966. predmeta spora u porodi~nom ratu za Titovu zaostavDako je zba~en. {tinu. îm je zaseo na vlast, Bokasa je ukinuo dotada{wi Za logi~no je pretpostaviti da je u potowem „upoznaustav i parlament, te uveo neke novine koji su zemqu vawu” Bokase i novosadske prostitutke odre|enu ulogu donekle pribliìli civilizovanom svetu. Dobio je imala i Udba – ~iji je zadatak bio ne samo da {titi visna`nu finansijsku pomo} Francuske pa se prvih godisokog gosta, nego i da mu obezbedi „ugodan boravak” u na na vlasti mogao posvetiti opse`nim reformama, od srpskoj prestonici. Naravno, to je sada te{ko dokazakojih, me|utim, gotovo nijedna nije dovedena do kraja. ti, a i svedoci iz „slu`be”, koji su eventualno ìvi, teJer, ubrzo „ujka @ana” vi{e nije zanimao prosperitet {ko da bi pristali da divane o tome kako su se bavili zemqe, ve} se posvetio vlastom uìvawu. Prire|ivao i svodni{tvom. Kako god, Novosa|anka se o~igledno je zabave sa stotinama golih plesa~ica, na koje je pozitoliko svidela afri~kom diktatoru da je on odlu~io da vao zapadne dije povede sa sobom plomate koji su u srce Afrike. A doma}ini, daka- Ka da je fran cu ski am ba sa dor upi tao Bo ka su za {to bili bogato nagra|ivani zlako, nisu imali na ve ~e ri ni je mi ni star po qo pri vre de, ovaj je tom, dijamantima ni{ta protiv. od go vo rio: „Pa ka ko ni je, upra vo ste ga sa i – devicama. E sad, mo`da je za do voq stvom po je li” Budu}i da se nesre}noj prostitoliko „nafatitutki i bilo zarao” da vi{e nije znao {ta }e s opqa~kanim novcem, ponimqivo prvih nekoliko meseci ìvota u rasko{i Bo~eo je da sawari o afri~kom carstvu kojem bi bio na ~ekasinog harema – iako je zvani~no ukinuo poligamiju, lu. I 4. decembra 1976. proglasio se carem na svetkovidiktator je sebe izuzeo od tog zakona i postao je suprug ni na kojoj je potro{io celokupni dràvni buxet. Jer, pedesetak èna koje su mu rodile {ezdesetoro dece – bila je to detaqna imitacija Napoleonovog krunisawa. ali posle izvesnog vremena zabava je postala no}na moBokasa je, ~ak, u Bonapartinom maniru, sam sebi stavio ra, pogotovo nakon {to se „ujka @an” zasitio svoje „bekrunu na glavu. le lepotice”. Naàlost, nikakvih pisanih tragova o Francuzi su, me|utim, sa sve mawe simpatija gledali wenoj daqoj sudbini nema. Mo`da se vratila u SFRJ na biv{eg saveznika. Dobijali su depe{e u kojima je piili je „prosle|ena” nekom od prijateqskih vladara, posalo da Bokasa diplomate hrani qudskim mesom, a onda put Idija Amina Dade, a mo`da je podelila sudbinu izse smeje zato {to belci, ne znaju}i, postaju qudo`deri. vesnog ministra poqoprivrede ~ijim radom Bokasa niIpak, kap koja je prelila ~a{u bilo je ubistvo dvestoje bio zadovoqan. tiwak {kolske dece. Bokasa je, naime, naredio da svaki Naime, kada je predsednika, tokom jednog rasko{nog {kolarac mora da kupi skupu {kolsku uniformu s weprijema za diplomatski kor, francuski ambasador upigovim likom koje je proizvodila jedna od wegovih èna. tao za{to na ve~eri nije i pomenuti ministar poqo[kolarci su se pobunili i po~eli da paraju uniforme, privrede, Bokasa je odgovorio: “Pa kako nije, upravo a policija je na wih zapucala. Na mesto incidenta doste ga sa zadovoqstvom pojeli”. Bokasa je, istina, imao {ao je i sam car, koji je svojim {tapom za hodawe od ebaneobi~an smisao za humor, ali kada bi se na{alio, zanovine smrskao lobawe ~etvorici de~aka. pravo niko nije znao da li je re~ o {tosu ili okrutnoj Francuzi to vi{e nisu mogli toleri{u pa su orgaistini. U svakom slu~aju, da li je nesre}ni ministar nizovali vojnu akciju „Barakuda”, u kojoj je trista poqoprivrede bio deo menija, nikada se nije saznalo, francuskih vojnika helikopterima prevezeno u Bokaali je ~iwenica da ga vi{e niko nikada nije video. Ba{ sino carstvo. Wegovo svrgavawe teklo je glatko ba{ kao {to je „isparila” i „dama iz ’Moskve’”. kao i postavqawe na vlast. Uprkos tome {to su mu biI ostatak pri~e o @anu Badelu Bokasi itekako je zali neprijateqi, Francuzi su morali da mu pruè azil nimqiv, jer zapravo otkriva svu surovost ìvota na jer je to zakonsko pravo imao svaki nosilac ordena Leafri~kom kontinentu u vreme osloba|awa od kolonigije ~asti. Na vlast je ponovo do{ao Dako, koji je u Bojalnog ropstva, tiraniju koja je nastavqena – ovoga puta kasinoj rezidenciji prona{ao friìder s ostacima iz doma}e radinosti, te licemerje i Zapada i Istoka, male dece koji su caru sluìli za ishranu. pa i nesvrstanih... Od 1979. do 1986. Bokasa je ìveo u dvorcu nedaleko Bokasa je ro|en u relativnom blagostawu s obzirom od Pariza. U me|uvremenu ga je nova vlast osudila na na to da je bio sin poglavice Mindogona Mgboundoulosmrt, a on je, uprkos presudi, 1986. odlu~io da se vrati u ua, koji je vladao omawim podru~jem udaqenom oko 80 zemqu – imao je boànsko provi|ewe da }e ~im se vrakilometara od glavnog grada Banguija. Wegovo detiwti, postati car. No, provi|ewe je bilo la`no. Odmah je stvo je bilo bezbri`no sve dok se wegov otac nije odluuhap{en. Dokazana su mu razna ubistva, ali smrtna pre~io da se oglu{i o zahteve kolonijalnih vlasti koje su suda mu je ipak preina~ena u doìvotnu kaznu. No, ubrtraìle besplatnu radnu snagu za kr~ewe {uma. Minzo je progla{ena generalna amnestija pa je svrgnuti car dogon je smatrao da wegovi podanici ne treba vi{e besposledwe godine ìvota proveo u svojoj zemqi, gde je platno da rade za Francuze, {to se ovima ba{ nije svi1996. umro od sr~anog udara. delo, pa su dr~nog poglavicu pendrecima pretukli do smrti – pred o~ima maloletnog Bokase. n E. N. L.

sport

nedeqa19.avgust2012.

Ru ko met na Zim skim olim pij skim igra ma Pr la i no vi} u Zve zdi Tresao je mreè rivala sa kapicom jednog od najtrofejnijih evropskih klubova svih vremena, Partizana, a u narednoj sezoni srpski golgeter Andrija Prlainovi} to isto }e ~initi sa kapicom kluba koji u svom imenu ima naziv Crvena zvezda. - Drago mi je {to se vra}am ku}i u Beograd. Poklopile su se moje i ambicije kluba. @eqa nam je da naredne sezone napadnemo doma}e trofeje i da uradimo {to vi{e u Evropi - rekao je Prlainovi}. Biv{i vaterpolista crno-belih naprasno je postao slobodan igra~ posle odlaska glavnih finansijera iz italijanskog Pro Reka. Taj klub je ve} napustio hrvatski reprezentativac Sandro Sukno (potpisao za rije~ko Primorje), a i ostali }e da potraè novu sredinu. Me|u wima su, osim Prlainovi}a, jo{ dvojica srpskih reprezentativaca - Filip Filipovi} i Du{ko Pijetlovi}. BVK Crvena zvezda je u pregovorima sa jo{ nekolicinom zvu~nih imena svetskog vaterpola centrom srpske reprezentacije Slobodanom Niki}em, Nikolom Ra|enom, èqe su i Filip Filipovi}, kao i Crnogorci Denis [efik i Boris Zlokovi}. Svi osim Zlokovi}a su igrali u Partizanu. Prlainovi} je na minulim Olimpijskim igrama u Londonu sa srpskim timom osvojio bronzanu medaqu, a sa Filipovi}em je izabran u idealnu postavu turnira. Sa Partizanom i Pro Rekom ima po jednu titulu prvaka Evrope.

Ju ni or ke otro va ne u Ma |ar skoj Reprezentativke Srbije i deo stru~nog {taba sme{teni u bolnicu zbog trovawa salmonelom. Probleme ima {est igra~ica, prvi trener Radenko Varagi}, pomo}nik Vladan Stojiqkovi} i tim menadèr Jelena Popovi}. Mlada ènska reprezentacija Srbije dobro je po~ela Evropsko prvenstvo - pobedama nad Slova~kom i Velikom Britanijom, da bi se potom susrela sa velikim zdravstevnim problemima. âk {est izabranica Radenka Varagi}a zavr{ilo je u bolnici zbog trovawa, zajedno sa selektorom. Do subote ujutro tamo su ostale Tamara Raji}, Eme{e Vida i Jovana \or|evi}. Potpredsednika Ko{arka{kog saveza Srbije Ana Jokovi} otputovala je u Ma|arsku i posetila ih. - Zoran Kova~i} i ja do{li smo u Ma|arsku kako bismo smawili brigu roditeqa i sada mogu da im kaèm da je sve pod kontrolom... Preliminarni rezultati analiza ukazuju na trovawe salmonelom, ali bi sve trebalo da bude utvr|eno do utorka. Od kada imam iskustva sa ovakvim takmi~ewima ovo nisam doìvela - izjavila je Jokovi} za sajt Saveza. Veliki propust organizatora nije podstakao reakciju FIBA. âk ni zbog toga {to se sa istom problemom susrela i selekcija Portugala. - Mi i Portugal smo najgore pro{li, po{to nam je po {est igra~ica zavr{ilo u bolnici, a i ostale ekipe, izuzev mo`da Francuske i Rusije, imale su ove probleme. FIBA uop{te ne haje za ovo i ni{ta ih ne zanima dok ekipa ima pet igra~ica igra se. Zaista nemam komentar na wihovo pona{awe. Mi }emo u svakom slu~aju podneti prigovor - dodala je Jokovi} i zahvalila igra~icama na voqi za igrom u te{kom trenutku. - O wihovim sjajnim rezultatima ne}u ni da pri~am, po{to su ve} sada uradile dovoqno.

Ideja da se rukometni turnir igra na Zimskim olimpijskim igrama ima u osnovi ~iwenicu da bi se OI u tom slu~aju igrale po~etkom a ne sredinom godine, a to bi zna~ilo da igra~i na pripreme iz klubova dolaze spremni, bez potrebe za bazi~nim pripremama za ovo veliko takmi~ewe. - Kada bi se rukomet igrao na zimskim Igrama ne bismo u morali igra~e da pripremamo od nule. U isto vreme oni bi imali mogu}nost da se odmore tokom leta i regeneri{u. To u olimpijskim godinama, s dva velika takmi~ewa, nije mogu}e - bio je komentar Martina Haubergera, selektora ne-

ma~ke reprezentacije. - To bi bila jako zdrava odluka. Nije lako u olimpijskoj godini uz ionako napornu sezonu igrati i Evropsko prvenstvo. To je za rukometa{e pogubno. Ova ideja je, logi~no, najvi{e poklonika na{la u nema~kim klubovima, ~ije boje daqe brane najkvalitetniji rukometa{i. Torsten Storm, direktor bundesliga{a Rajn Nekar Levena, tvrdi da je rukomet zimski sport. - Mi smo dvoranski sport a ova promena bi svima pojednostavila situaciju. U isto vreme bi iz kalendara eliminisala Evropsko prvenstvo, koje se u olimpijskoj godini vi{e ne bi igralo. Ono ionako nema smisla. Vidqivo je

da je nivo igre ove godine na Evropskom prvenstvu bilo daleko ispod onog na Igrama, za koje su ekipe boqe pripremile - kategori~an je Storm. Da se o rukometu na Zimskim olimpijskim igrama razmi{qa i u Me|unarodnoj rukometnoj federaciji, potvr|uje i izjava predsjednika Hasana Mustafe. - U krajwem slu~aju na{i najve}i turniri, poput Svetskog prvenstva u konkurenciji mu{karaca igra se u januaru, odnosno Svetsko prvenstva za rukometa{ice u decembru. Dakle, odr`avaju se u zimskim mesecima - izjavio je Mustafa ne daju}i ipak bilo kakve naznake da bi se moglo krenuti u relizaciju ove ideje.

SPAR TAK VOJ PUT SE VRED NO PRI PRE MA

Vi so ki ci qe vi Rukometa{i Spartak Vojputa ve} petnaestak dana se pripremaju za novu sezone. Novi trener Branislav Zeqkovi}, sa svojim pomo}nikom Milo{em Goli{ijom ve} uveliko kuju planove. Na okupu je 25 igra~a. Na po~etku priprema re~eno je da Suboti~ani imaju jasan ciq, a to je plasman u Superligu: - Svima je data {ansa, svako ima pravo da se izbori za svoje mesto u ekipi — istakao je trener Zeqkovi}. - Od prvog dana nametnut je jak ritam rada. Nadam se da }e tim biti spreman za po~etak prvenstva. Odigra}emo 10 kontrolnih utakmica, koje }e nam dosta zna~iti, jer sa ve}inom igra~a

nisam do sada radio. O~ekuje nas te{ka sezona, postavili smo visok ciq, a da}emo sve od sebe da do wega i do|emo. Pored prvenstva o~ekuje nas i takmi~ewe i u ^elen~ kupu. Predsednik kluba Vukoslav Vukoslavovi} je rekao: - Doveli smo nekoliko igra~a iz Superlige, a za tim konkuri{u i mladih igra~a, a stigao je i Nikola Mati} (18) iz Ma|arske. U letwoj pauzi ekipu su poja~ali: Jeli} (pivot), Kova~evi} (sredwi bek iz Po`arevca), Kalpak (krilo, Priboj) i Jawi} (levo krilo, Futog). Novi kapiten tima, Petar Papi} isti~e da se radi pakleno.

- Ni{ta nije lako, radimo dva puta dnevno, ali znamo i za{to. Imamo nekoliko novih igra~a, svi u ciqu da se plasiramo u Superligu. Najve}i rivali za ostvarewe sna }e nam biti Proleter i Dinamo. Klub u toku leta napustili su: Mile Vru}ini}, Slobodan Veselinovi}, Davor Ristovski, Miroslav Ratkovi}, a Boris Rojevi} koji je proveo tri uspe{ne godine u Spartak Vojputu najverovatnije }e napustiti Suboticu. Prvu prijateqsku utakmicu rukometa{i Spartak Vojputa odigra}e u sredu protiv Crvenke. S. Sto jiq ko vi}

PO JE DI NA^ NO PR VEN STVO SR BI JE

Eli ta na Ti kva ri Pojedina~no prenstvo Srbije u kajaku i kanuu u Ba~koj Palanci okupi}e preko 350 kajaka{a i kanuista iz zemqe i inostranstva. Gosti Palan~ana }e, pored predstavnika doma}ih klubova, biti i kajaka{i iz Grada~ca iz Bosne i Hercegovine, ali i sa Kipra. Takmi~ewe je otvorio predsednik Op{tine Ba~ka Palanka Bojan Radman koji je svim u~esnicima po`eleo ugodan boravak u gradu na levoj obali Du-

nava, a i da pobede oni najboqi u fer i sportskom duhu i atmosferi. Prvog takmi~arskog dana, u subotu,su se na Tikvari nadmetali pioniri i juniori, dok }e danas na vodu iza}i kadeti i seniori. Ovogodi{we takmi~ewe }e biti vrlo interesantno, posebno u seniorskoj konkurenciji, jer }e nastupiti svi na{i reprezentativci koji su u~estvovali na nedavno odr`anim Olimpijskim igrama u Londonu. D. Zo ri}

dnevnik JE LEN SU PER LI GA – 2. KO LO SU BO TI CA: Spar tak ZV - Voj vo di na KU LA: Haj duk - Rad ni~ ki (N) SME DE RE VO: Sme de re vo - Ja vor BE O GRAD: BSK - Slo bo da Po int NO VI SAD: Do wi Srem - Par ti zan KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - No vi Pa zar JA GO DI NA: Ja go di na - OFK Be o grad BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad 1. N. Pa zar 2. Voj vo di na 3. Par ti zan 4. Ja vor 5. Rad 6. Slo bo da P. 7. D. Srem 8. Ja go di na 9. Rad ni~ ki (N) 10. BSK Bor ~a 11. Rad ni~ ki (K) 12. Sme de re vo 13. C. zve zda 14. OFK Be o grad 15. Haj duk 16. Spar tak ZV

2 2 1 1 1 2 1 1 2 2 2 2 0 1 2 2

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0

1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 0 1 0 0 1 1 1 1 0 1 2 2

0:1 (0:0) 1:2 (1:1) 0:5 (0:3) 1:0 (1:0) (si no}) 1:1 (0:1) (da nas, 17) (da nas, 20.45) 4:1 1:0 7:0 5:0 2:0 2:1 1:0 1:0 2:4 1:7 1:3 0:5 0:0 0:1 1:3 0:3

4 4 3 3 3 3 3 3 3 3 1 1 0 0 0 0

U sle de }em ko lu (25/26. av gu sta) sa sta }e se: NO VI SAD: Voj vo di na - BSK Bor ~a, BE O GRAD: OFK Be o grad - Haj duk, Par ti zan Ja go di na, Rad - Sme de re vo, U@I CE: Slo bo da Po int - Do wi Srem, JA VOR: Ja vor - Spar tak ZV, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar Cr ve na zve zda, NI[: Rad ni~ ki - Rad ni~ ki 1923.

Ja vor slo mio oklop ni ke Sme de re vo - Ja vor 0:5 (0:3) SME DE RE VO: Stadion Smedereva, gledalaca 2.000, sudija Gogi} (Novi Sad), strelci: Radivojevi} u 2. 15. i 46. Jakimovski u 13. Lazeti} u 90. minutu. @uti karton: Vuka{inovi} (Smederevo). SME DE RE VO: M. @ivkovi} 5, Ogwanovi} 5, Krimar5, Tiodorovi} 5 (Osman 5), Stojakovi} 5, D. @ivkovi} 5 (Momi} 5), Lazarevski 5, Vuka{inovi} 5, Miqkovi} 5, Veqovi} 5, Mijovi} 5 (Otan~ina 5). JA VOR: Nikoli} 7, \or|evi} 7, Mom~ilovi} 7, Milovi} 7, Novakovi} 7, Vidi} 7, Ostoji} 7, Elimar 7 (Ni{i} -), Onila 8, Radivojevi} 9 (Lazeti} 7), Jakimovski 7 (Va{i} -).

Malo ko je o~ekivao da }e posle odli~ne igre u Novom Sadu Smederevci do`iveti pravi debakl na svom stadionu. Vode|i gol Javora ve} u 2. minutu kao da je vezao noge oklopnicima koji nisu uspeli da se oporave do kraja utakmice. Ve} u 13. minutu Jakimovski je duplirao prednost, a na dodavawe Onila u 15. minutu Radivojevi} je po tre}i put savladao golmana Smedereva. Samo {to se krenulo sa centra iz muwevitog kontra napada Onila je prona{ao usamqenog Radivojevi}a koji je pove}ao i onako ubedqivo vo|stvo Javovara a kona~an rezultat u nadoknadi vremena postavio je Lazeti} pogodiv{i mre`u @ivkovi}a sa desetak metara. T. Gli {i}

U~e sni ci kam pa re al nog aiki doa u Ka wi `i

KAMP RE AL NOG AIKI DOA KRAJ TI SE U KA WI @I

Kroz igru do maj stor stva Trinaesti put Klub realnog aikidoa Gozo [ioda iiz Kawiè priredio je letwi kamp na kome je u~e{}e uzelo oko stotinu mladih iz klubova iz Beograda, Novog Sada, Zrewanina, Kikinde, Subotice, Futoga, Sente, Novog Kneèvca i Kawiè, posve}eni realnom aikidou koji je jedinstvena prva srpska borila~ka ve{tina, a pridruìla im se i nekolicina ovda{wih boksera i gostiju iz Ma|arske i Ukrajine. - Kamp smo osmislili prvenstveno zbog toga da se zainteresuju i posvete relanom aikidu, koji je veoma korisna borila~ka ve{tina, ali i da im pribliìmo lepotu boravka u prirodi i zdravog ìvota. Za to imamo odli~ne uslove kraj Tise - kaè predsednik KRA Gozo [ioda i majstor realnog aikida nosilac crnog pojas peti Mihaq Halas iz Kawiè. U radu sa mladima pored klupskih trenera i na{ih najpoznatijih vrhunskih majstora realnog aikida u~estvovao je i osniva~ ove jedine priznate srpske borila~ke ve{tine Qubomir Vra~arevi}.

- Tradicionalnim japanskim aikidom po~eo sam da se bavim pre 45 godina, pa sam nakon pet godina usavr{avawa re{io da japansku borila~ku tehniku i ve{tinu transformi{em i prilagodim sebi i uslovima `ivota i osmislim nove tehnike - potse}a Qubomir Vra~arevi} koji je pre ~etiri decenije promovisao novu borila~ku ve{tinu pod imenom relani aikido. - Stalno je pitawe za{to relani aikido? Zato {to je disciplina samoodbrane prilago|ena uslovima `ivota. Sve ono {to u~imo na{e u~enike je u smislu samoodbrane, da znaju da reaguju, za{tite sebe i nekoga pored sebe. Ima dosta stilova aikidoa u svetu, jedan od tih je realni aikido koji nudi svakom ko mu se posveti ne{to {to je za{tita. Vra~arevi} je sa~inio dva programa realnog aikida. Jedan je za decu „Kroz igru do majstorstva” i za starije „Od po~etnika do majstora”. - Ta dva programa dobro funkcioni{u kod nas i u svetu. Srpska borila~ka ve{tina realni aikido propirila se u 30 zemaqa {irom sveta. Najvi{e klubova i ~lanova

imamo u Rusiji, zatim u Kazahstanu, Uzbegistanu, Azerbejxanu, Estoniji, Ukrajini, Gr~koj, Makedoniji i drugim zermqama. Na osnovu programa „Kroz igru do majstorstva”, programa namewenog deci, u Rusiji sam promovisan i za akademika za inovaciju u radu sa decom i pruàwa ne~eg novog i pozitivnog. Zato danas i imamo najvi{e ~lanova u Rusiji. U Srbiji je prisutna ekspanzija realnog aikidoa, jer imamo 64 kluba u 35 gradova. Kao osniva~ ovog stila jako sam zadovoqan {to oko 5.000 mladfih qudi se bavi ovom ve{tinom samoodbrane. Prezadovoqan sam onim {to je do sada postignuto na popularizaciji realnog aikidoa, ali imam jo{ puno planova i akcija koje èlim i sigurno }u sprovesti - kaè Vra~arevi}. Na zavr{etku kampa realnog aikodoa u Kawiì, koji je trajao nedequ dana od 13. do 19.avgusta, polaznici su prikazivawem nau~enog u savladavawu ove borila~ke ve{tine pred majstorima realnog aikidoa polagali za odre|ena zvawa, ve} prema obu~enosti. M. Mi tro vi}

SPORT

dnevnik

Ne u spe la pro mo ci ja Hajduk - Radni~ki (N) 1:2 (1:1) KU L A: Sta dion Haj du ka, gledalaca 1.500. Strelci: Veselinovi} u 21. za Hajduk ( iz penala), a S. Petrovi} u 19. i 48. minutu za Radni~ki. Sudija: Milan Jeremi} ( Beograd). @uti kartoni: Popovi} ( Hajduk), a Stamenkovi} i Stefanovi} ( Radni~ki). HAJ DUK: Peri} 6, Milutinovi} 6, Bulatovi} 6, @arkovi} 6, Lali} 6, Maksimovi} 6 ( od 52. Ki{ 6), ]ulum 6, Sekuli} 7, Veselinovi} 7, Adamovi} 6 ( od 52. ]ovin 6) i Popovi} 6 ( od 63. Bo{kovi} 6). RAD NI^ KI: Peri} 7, Stamenkovi} 7, Vukomanovi} 7, Pe{i} 7, M. Petrovi} 7, Kolarevi} 7, Pej~i} 7, S. Petrovi} 8 ( \or|evi}), A. Jovanovi} 7, Stefanovi} 7 ( od 85. J. Jovanovi} -), i Bini} 7 ( od 80. Milenkovi} -). Neuspela promocija novog Haj du ka. Pri bra ni ja, od va `nija ekipa Radni~kog iz Ni{a zalu`eno je slavila u Kuli. U prvih dvadesetak minuta do ma }in sa ve }im po se dom lopte, ali bez konkretnih akcija koje bi ozbiqnije ugrozile gol gostiju. I onda, u 19. minutu, Bini} se na boku dokopao lopte, pretr~ao Bulatovi}a i o{tro po zemqi centrirao kroz peterac doma}ina. Na takozvanoj drugoj stati vi ne po kri ven Stra hi wa Petrovi}, koji sa 5-6 metara ubacuje loptu u mre`u Peri}a i doveo Radni~ki u vo|stvo. I samo {to su Kuqani krenuli sa centra stigli su do izjedna~ewa. Milutinovi} je u 20. minutu uposlio Sekuli}a, ovaj u visini {esnaesterca gostiju centrira, lopta je u ruku pogodila Pej~i}a i sudija Milan Jeremi} je pokazao na belu ta~-

ku. Siguran realizator bio je Veselinovi} i u 21. minutu rezultat je glasio 1:1. Samo koji minut kasnije prilika da Hajduk potpuno preokrene rezultat. Veselinovi} je solo ak ci jom pre va rio ne ko li ko igra ~a Rad ni~ kog i on da o{tru loptu uputio kroz peterac gostiju. Adamovi} nije uspeo da je zaka~i i ugura u mreù ve} savladanog golmana Radni~kog Peri}a. U 28. minutu beleìmo dobar poku{aj Sekuli}a sa oko 17 metara, koji je golmana Radni~kog Peri}a naterao da napravi paradu i izboksuje loptu u poqe. Opredeqewe gostiju da iz kontri i polukontri ugroàvaju gol Hajduka umalo im se nije isplatili u 33. minutu kada je Jovanovi} pobegao odbrani doma}ina i poku{ao da na drugoj stativi prona|e Bini}a, no iskusni Bulatovi} je stigao pre do lopte i otkloni opasnost. . I kada su navija~i Hajduka o~ekivali da wihovi qubimci u dru gom de lu do da ju gas i ostvare prvu pobedu usledio je hladan tu{. U 48. minutu jednu duga~ku loptu na boku prihvatio je Vukomanovi} i uputio centar{ut na drugu stativu gde je sam bio Strahiwa Petrovi}, koji prihvata loptu i iskosa sa petnaestak metara poga|a suprotni ugao nemo}nog golmana doma}ina Peri}a i svoju ekipu, ispostavilo se, dovodi do vredne pobede. Sve na kon dru gog go la go sti ju i{lo je na vodenicu Ni{lija, pa iako je {ef struke Kuqana Veli~ko Kaplanovi} izmenama poku{ao da razmrda svoju ekipu nije u tome uspeo i bodovi su oti{li iz Kule. . \. Bojani}

nedeqa19.avgust2012.

Mo re i ra i Ste va no vi}, du et za bo do ve Spartak Zlatibor voda â&#x20AC;&#x201C; Vojvodina 0:1 (0:0) SU BO TI CA: Gradski stadion, gledalaca: oko 3.500, sudija: Glo |o vi} (Vr bas) Strelac: Stevanovi} u 52. minutu. @uti kartoni: Popara, M. Adamovi}, (Spartak Zlatibor voda), Joki}, @akula, Grin, Nasti} (Vojvodina). SPAR TAK ZLA TI BOR VO DA: Aleksi} 6, Kova~evi} 6, Brati} 6, Ota{evi} 6, G. Adamovi} 6, Novakovi} 6 (\ur|evi}), M. Adamovi} 7, Popara 6, Torbica 7, Pu{kari} 6 (Milivojev), Noskovi} 6 (Despotovi}) VOJ VO DI NA: Supi} 6 (@akula), Vuli}evi} 6, \uri} 6, Joki} 6, Nasti} 7, Grin 6, Poletanovi} 6 (Deleti}), Stevanovi} 7, Moreira 7, Bilbija 6 (Radoja), Abubakar 6. Prvi su vatru u vojvo|anskom derbiju potpalili fudbaleri Spartak Zlatibor vode. Nakon blage inicijative Vojvodine, u 9. minutu je sevnula odli~na akcija Spartaka. Povu kao je Ada mo vi}, upo slio Torbicu koji je prona{ao Novakovi}a, a od dobre akcije Suboti~ana bio je to samo prvi korner za doma}e. Vojvodina je uzvratila deset minuta kasnije, Stevanovi} je prona{ao Bilbiju koji se nije sna{ao. Nakon uspavanke u nastavku me~a utakmica je kona~no dobila na ritmu deset minuta pre kraja prvog poluvremena. Nasti} je uposlio Bilbiju, ovaj je samo preusmerio ka Abubakaru koji je pogodio stativu. Bio je to znak da Spartak kona~no krene, a odmah minut kasnije doma}i su imali najboqu priliku. Ponovo su razgirani bili Adamovi} i Novakovi}, lopta je stigla do Pu{kari}a

Mi ro slav Ste va no vi} stre lac je di nog po got ka u Su bo ti ci

ko ji sa ivi ce {e sna e ster ca sjajno {utira, a Supi} uz dosta muke izbacio loptu u korner. Spartak je imao inicijativu do kraja. U 42. minutu probao je Pu{kari} glavom nakon nabacivawa Novakovi}a, a minut kasnije dobro su iz daqine tukli Adamovi} i Torbica. Spartak je u istom ritmu po~eo drugo poluvreme, u 48. minutu, nakon faula nad Noskovi}em, Torbica je dobro izveo slobodan udarac i sa 25 metara za malo prebacio gol. Na `alost suboti~kih qubiteqa fudbala, sve se okrenulo

u 52. minutu. Zaspala je odbrana Spartaka, poklopilo se to sa sjajnim proigravawem Moreire koji je, kao na tacni, dodao loptu do Stevanovi}a, kome nije bi lo te {ko da sa vla dao Aleksi}a koji je ostao ukopan na gol liniji. Spartak je te{ko pronalazio put gol gola @akule koji je u poluvremenu zamenio povre|enom Supi}a, a {ansi je bilo tek u 73. minutu nakon slobodnog udarca Torbice. Gosti su ~ekali prilike iz kontri, a Aleksi} je spre~io dobar napad Novosa|ana koji su kreirali Abu-

bakar i Moreira, a Stevanovi} je ponovo bio u prilici. Golubovi su u posledwih pet minuta poku{ali da stignu do izjedna~ewa, slobodan udarac, a potom i dva vezana kornera izveo je kapiten Torbica, ali lopta nije htela u mre`u. Nije hte la lop ta vi {e ni u gol Spar ta ka, a ve li ku pri li ku pro pu stio je Abu ba kar. Po sledwu {ansu imali su doma}i, nakon slobodnog udarca Brati}a lopta se odbila do Gorana Adamovi}a koji je glavom poslao preko gola. N. S.

sport

nedeqa19.avgust2012.

dnevnik EVROP SKO PR VEN STVO ZA JU NI O RE

PRVA LIGA SRBIJE

Or li }i is pu sti li fi na le

Ras pe va ni Sla no bar ci Pro le ter - Ba nat 2:0 (1:0) NO VI SAD: Sta dion Sla na ba ra, gle da la ca 700, su di ja S. Sre mac (Ru ma), strel ci: Dri ni} u 41. i 55. mi nu tu. @u ti kar to ni: Vu ka so vi} (Pro le ter), Ba ji}, Ta si}, Ce ni} (Ba nat). Cr ve ni kar ton: Ta di} (Ba nat). PRO LE TER: Je li} 7, Ta na sin 8 (Dra go je vi} -), Kav ~i} 8, Vu ka so vi} 8 (Ba bi} 7), @i gi} 8, Ko va ~e vi} 8, Ra {i o van 8, Ob ra do vi} 8, Dri ni} 9 ([vo wa -), Bo {ko vi} 7, Zec 8. BA NAT: Ba ji} 8, Ta di} 6, Ta si} 6, An ta na si je vi} 6, Ce ni} 6, Vu ko vi} 6, Mi le ti} 7, Jan ko vi} 6 (Jo vi} -), Oè go vi} 6, Mi lo je vi} 7, De li ba {i} 6 (Ra do sa vqev 7). Fud ba le ri Pro le te ra za slu è no su sa vla da li ra {ti mo van or ke star iz Zre wa ni na. Od pro vog su di ji nog zvi `du ka sta vi li su @i gi} i dru go vi do zna wa na pa da~ kom igrom da ih in te re su je sa mo po be da. Ta ko su se po na {a li to kom, me ~a a trud im se is pla tio tek u 41. mi nu tu. Pre to ga naj bo qi u re do vi ma Zre wa ni na ca gol man Vla di mir Ba ji} u ne ko li ko na vra ta je ~u de snim in ter ven ci ja ma spa sao svo ju mre ù. Ra dost na po pu lar nu bom bo we ru sti gla je u 41. mi nu tu ras po lo è ni Mar ko Vu ka so vi} je upu tio

Pro le ter (NS) - Ba nat Te le op tik - No vi Sad Rad ni~ ki (NP) - Ko lu ba ra ^u ka ri~ ki - In |i ja Ti mok - Be `a ni ja Je din stvo (P) - Mla de no vac Na pre dak - Mla dost (L) Me ta lac (GM) - Vo `do vac Slo ga (K) - Bo rac

Darko Drini} u akciji

Fo to: D. Iva ni}

pra vi pro jek til, Ba ji} je kraj wim na po rom i uz po mo} pre~ ke sa ~u vao mre `u, ali je lop ta sti gla do Dar ka Dri ni }a ko ji je bio ne u mo qiv. Tek u na stav ku go sti su se ma lo otvo ri li pa je Mi le ti} upu tio o{tar cen tar {ut, a ki pi ten @i gi} kraj wim na po rom is pred na pa da ~a Ba na ta iz bio lop tu u kor ner. Funk ci o ni sa li su re do vi do ma }ih bes pre kor no {to je re zul to va lo i dru gim go lom. Na ~e tr de se -

tak me ta ra obo ren je Ob ra do vi}, do ma }i su na br zi nu iz ve li pre kid, lop ta je do {la do Kav ~i }a, a ovaj u sr cu {e sna e ster ca pro na {ao slo bod nog Dri ni }a i Ba ji} je bio po no vo sa vla dan. Do kra ja me ~a gol man Ba na ta Vla di mir Ba ji} ~u de sno je za u sta vio udar ce, tri pu ta Ba bi }a a i slo bo dan uda rac Kav ~i }a ka da su svi vi de li lop tu u mre `i Ba ji} se vi nuo i iz bio je u kor ner. U fi ni -

2 2 0 0 6:1 6 1. Na pre dak 2 1 1 0 4:2 4 2. Pro le ter 3. Vo `do vac 2 1 1 0 3:1 4 4. Mla de no vac 2 1 1 0 3:2 4 5. Je din stvo (P) 2 1 1 0 3:2 4 6. Te le op tik 2 1 1 0 3:2 4 7. Rad ni~ ki (NP) 2 1 1 0 2:1 4 2 1 1 0 2:1 4 8. Bo rac 2 1 1 0 2:1 4 9. û ka ri~ ki 10. Be à ni ja 2 1 0 1 3:2 3 11. Ti mok 2 1 0 1 2:2 3 2 0 2 0 1:1 2 12. Slo ga (K) 13. Ko lu ba ra 2 0 1 1 0:1 1 2 0 1 1 1:3 1 14. Ba nat 15. Mla dost (L) 2 0 0 2 2:4 0 2 0 0 2 1:4 0 16. No vi Sad 2 0 0 2 0:3 0 17. In |i ja 18. Me ta lac (GM) 2 0 0 2 0:3 0 U sle de }em ko lu (25/26. av gust) sa sta }e se: Ba nat - Te le op tik, No vi Sad - Ti mok, Ko lu ba ra - Pro le ter (NS), Bo rac - Rad ni~ ki (NP), Vo `do vac - Slo ga (K), In |i ja - Me ta lac (GM), Mla dost (L) - û ka ri~ ki, Mla de no vac - Na pre dak, Be à ni ja - Je din stvo Pu te vi.

{u utak mi ce po no vo je u si tu a ci ji da ove ri po be du bio i Zec, ali je {u ti rao pre ko go la. M. Po po vi}

^u ka ri~ ki - In |i ja 1:0 (1:0)

Ni Ri sti} ni je po mo gao

BE O GRAD: Sta dion û ka ri~ kog, gle da la ca: 400, su di je: Pi per (â ~ak). Stre lac: Din ~i} u 20. mi nu tu. @u ti kar to ni: Sto jiq ko vi}, Mi si ni, Ma ti} (û ka ri~ ki), Ada mo vi}, @iv ko vi}, Le ma ji} (In |i ja). Û KA RI^ KI: Ri sti} 7, Po po vi} 7 (Sto jiq ko vi}), \u ri} 6, Sta men ko vi} 7, D. Sr ni} 7, Mi ha i lo vi} 7, Ma ti} 7, Din ~i} 8 (Vu ~i ni}), Mi si ni 7 (Kr sti}), Tr ni ni} 7, S. Sr ni} 8. IN \I JA: Mi li no vi} 7, Li va ja 6 (Kor do lup 6), Ada mo vi} 6, @iv ko vi} 6, Tom ~i} 6, To ma no vi} 6, Ze li} 6, Ste van ~e vi} 6, Kr sti} 6 (Sa vi} 6), Du ba ji} 6, Pav ko vi} 6 (Le ma ji} 6). Ini ci ja ti va Br |a na je bi la iz ra è na od po ~et ka – pr vo je za pre tio Sla vo qub Sr ni} {u ti ra ju }i u 8. mi nu tu is ko sa sa le ve stra ne sa 25 me ta ra, ma lo je fa li lo da po go di su pro tan ugao. Isti igra~ je 12 mi nu ta ka sni je upu tio ide a lan cen tar {ut sa de snog bo ka pra vo na gla vu naj vi {em ak te ru me ~a Slo bo da nu Din ~i }u ko ji je udar cem sa pe ter ca po slao go ste na cen tar. Du va la je od ta da pro ma ja u ze le no-be loj od bra ni, ve} u 28. mi nu tu je mo glo da bu de 2:0. Ma ti} je od u zeo lop tu go sti ma, upo slio Mi si ni ja i po sle po vrat ne {u ti rao po go dak je spre ~io Tom ~i}. Pu le ni Zo ra na Go ve da ri ce su iz ve li pr vu do bru ak ci ju u 54. mi nu tu ka da je po gre {io Sta men ko vi} a ni je se sna {ao To ma no vi}. Te ì {te je br zo po no vo pre ba ~e no na po lo vi nu go sti ju, u krat kom pe ri o du su vo| stvo mo gli da po ve }a ju Din ~i}, Mi si ni i Sla vo qub Sr ni}. Br |a ne je za de sio ma ler u 73. mi nu tu ka da se po sle su da ra po vre dio ka pi ten Po po vi}. M. ]un ko vi}

Te le op tik - No vi Sad 1:0 (1:0) BE O GRAD: Sta dion SC „Par ti zan - Te le op tik”, gle da la ca: 250, su di ja: Ili} (]u pri ja). Stre lac: Iv ko vi} u 45. mi nu tu. @u ti kar to ni: [a ka (Te le op tik), Mi ji}, Mi {an (No vi Sad). Cr ve ni kar to ni: [a ka (Te le op tik), Mi ji} (No vi Sad). TE LE OP TIK: @. @iv ko vi} -, M. @iv ko vi} 6, Iv ko vi} 7,5, Mi lo va no vi} 7, Pe tro vi} 7, Ge or gi je vi} 5 (Jan ko vi}), Miq ko vi} 7, Xu gur di} 5 (Si mi}), Zo wi} 7, [a ka 6, Qu ji} 7 (Bla go je vi}). NO VI SAD: Ri sti} 8, Mi ji} 6, Ba bi} 6, Miq no vi} 6 (Ba ji}), Vu~ ko vi} 6, Mi {an 6, Ba la ba no vi} 6 (Jo va no vi} 6), Spa so je vi} 6 (Stan ~e ti} 6), Rok sa 7, Va si li} 5, Ili} 6. Od pr vog do po sled weg mi nu ta Par ti za no ve be be su kon tro li sa le igru i na kra ju za slu `e no sla vi le.

Za to {to su No vo sa |a ni iz be gli ube dqi vi ji po raz naj za slu `ni ji je Dar ko Ri sti}, ~u var mre è ko ji je sa mo u ve re no go spo da rio me |u sta ti va ma i za lu ìo epi tet naj za pa è ni jeg po je din ca. Na pa da ~i Te le op ti ka bi li su na mu ka ma, jer je Ri sti} bra nio neo d bra wi vo, a je di ni ko ji je us peo da ga ma ti ra bio je Sa {a Iv ko vi} ko jeg je u fi ni {u pr vog de la meg da na upo slio [a ka. Op ti ~a ri su od star ta bi li usre dre |e ni na ofan zi vu, a pr vi je za pre tio Mi lo va no vi}, na is te ku pe tog mi nu ta, ali je we gov, kao i {ut [a ke u sle de }oj ak ci ji Ri sti} od li~ no pro ~i tao. Po sle 15 mi nu ta nad i gra va wa ni Ge or gi je vi} ni je mo gao da sa vla da ~u va ra mre è No vog Sa da. Is pu ca na lop ta sti gla je do Qu ji }a ko ji je pro sle dio Miq ko vi }u, ali je Ri sti} po no vo bio na vi si ni za dat ka.

Ta len ti iz Te le op ti ka su i u na stav ku na pa da li, a jo{ je dan po ku {aj Ge or gi je vi }a pro ~i tao je gol man No vo sa |a na. [i ci Te le op ti ka je na is te ku 33. mi nu ta mo gao da obez be di vo| stvo. Tu kao je sa ve li ke uda qe no sti i `e sto ko uzr mao pre~ ku. Ta man ka da se ~i ni lo da }e po lu vre me bi ti za vr {e no bez go lo va Iv ko vi} je efekt nim udar cem gla vom us peo da sa vla da Ri sti }a, a ka ko se ka sni je is po sta vi lo i po sta vi ko na ~an re zul tat. Igrao se 50. mi nut ka da je dvo stru ki po ku {aj Xgur di }a Ri sti} ru tin ski od bra nio. No vo sa |a ni su mo gli da anu li ra ju pred nost Te le op ti ka po sle 75 mi nu ta nad i gra va wa. Rok sa je iz veo slo bo dan uda rac sa 25 me ta ra, ali je bio ne pre ci zan. Po sled wih de set mi nu ta obe le `i la su dva cr ve na kar to na, po je dan na obe stra ne. J. R.

Pa zov ~a ni sil ni Rad ni~ ki (NP) - Ko lu ba ra 1:0 (1:0) PE ]IN CI: Sta dion Su va ~a, gle da la ca 500, su di ja D. Tra ji lo vi} (Za je ~ar), stre lac Pa vlo vi} u 24. mi nu tu. @u ti kar to ni: Pe jo vi}, Za go rac (Rad ni~ ki), Mla de no vi} (Ko lu ba ra). Cr ve ni kar ton: Ste va no vi} (Ko lu ba ra). RAD NI^ KI: Uro {e vi} 7, Pe jo vi} 9, Za go rac 7, Ra din 8 (Ro mi} ), Pu ni {i} 8, Pa vlo vi} 8, Isa i lo vi} 7 (Bu la to vi} 7), A{~e ri} 7, Bo {ko vi} 8, Ga ji} 8, ^e pr wa 7 (Jo vi} 7). KO LU BA RA: Lu ki} 7, Jan ko vi} 7, Ra doj ~i} 7, Li {~e vi} 7, Ili} 7, Si me u no vi} 6, Ste fa no vi} 7, Mi -

lu no vi} 6 (Sto ja no vi} 6), Ra do va no vi} 6 (S. Jo va no vi} -), Me di} 7, Mla de no vi} 6 (Stan ko vi} -). Rad ni~ ki je svoj pr vi do ma }i su sret igrao u Pe }in ci ma jer wi hov fud bal ski te ren ni je pri pre mqen za pr vo li ga {ko tak mi ~e we. Te ren u Pe }in ci ma se po sre }io No vo pa zov ~a ni ma jer su po sle di na mi~ ne i bor be ne igre su po be di li sna `nu eki pu Ko lu ba re. Po sle ne ko li ko na iz me ni~ nih na pa da u 24. mi nu tu do su |en je slo bo dan uda rac za Rad ni~ ki sa oko 20 me ta ra. Pa vlo vi} je le vom no gom po go dio ne bra we ni deo Lu ki }e ve mre `e.

PRE MI JER LI GA

De bakl Li ver pu la Po ~e la je i se zo na u naj ja ~oj li gi na sve tu! I to ka ko! Svon si na otva ra wu po ni zio Kvins Park (5:0), a Fu lam No ri~ istim re zul ta tom. Li ver pul bes po mo }an na go sto va wu Vest Bro mu - 0:3. Po dol ski, @i ru i Ka zor la de bi to va li za Ar se nal re mi jem (0:0). Fu lam je bez pr ve zve zde Klin ta Demp si ja raz bio No ri~ (5:0), Svon si na ~e lu sa Mi ha e lom La u dru pom „de mo li rao” Kvins Park u Lon do nu. Li ver pul je pro me nio tre ne ra, ali jo{ igra lo {e. Ube dqi vo je po ra `en na go sto va wu Vest Brom vi ~u, a do ma }i su mo gli da po -

2:0 1:0 1:0 1:0 1:0 1:1 4:1 0:2 1:1

Gera posti`e gol za VBA

stig nu jo{ je dan gol s pe na la, ali je Pe pe Re i na od bra nio pe nal [ej nu Lon gu. Ar se nal ni je us peo da sa no vim igra ~i ma (Po dol skim, Ka zor lom i @i ru om) ostva ri pr vu

po be du i za bo ra vi „iz da ju” Ro bi na van Per si ja i we gov od la zak u Man ~e ster ju naj ted. Re mi zi ra li su bez go lo va sa San der len dom. Re zul ta ti i pa ro vi pr vog ko la: Ar se nal - San der lend 0:0, Fu lam - No ri~ 5:0 (2:0) /Daf 26’, Pe tri} 41’, 54’, Ka ~a ni kli} 66’, Si dvel /, KPR - Svon si 0:5 (0:1) /Mi ~u 8’, 53’, Da jer 63’, 70’, Sin kler 81’/, Ri ding - Sto uk 1:1 (1:1) /Le Fon dre 90’ (p) - Ki tli 34’/, VBA - Li ver pul 3:0 (1:0) /Ge ra 43’, Odem vin gi 64’(p), Lu ka ku 77’/, Vest Hem - Aston Vi la 1:0 (1:0) /No lan 40’/. Wukasl Totenhem 2:1.

Do kra ja pr vog de la go sti su pr vi {ut pre ma go lu rad ni~ kog upu ti li u 30. mi nu tu. Za tim je ^e pr wa po sti gao gol ali je su di ja po ni {tio zbog of saj da po zi ci je. Dru go po lo vre me je bi lo uz bu dqiv i di na mi ~an, go sti su kre nu li ofan ziv ni je. Po sle ne ko li ko gre {a ka od bran be nih igra ~a Rad ni~ kog Mi lu no vi} je bio u po zi ci ji da po stig ne gol,me |u tim, mla di igra~ Rad ni~ kog Pe jo vi} je us peo da lop tu upu }e nu u pra zan gol iz va ci u po qe. J. Vu ko vi}

Voj vo |an ska li ga - za pad Sr bo bran - Po let 0:0, Slo ga (E) - 1. maj Agro ru ma 2:0, Ju go vi} - In deks 0:1, Ba~ ka (BP) Bu du} nost (M) 1:0, Cr ve na zve zda - Bo rac 1:0, Cr ven ka Omla di nac 5:0, Sta ni {i} Mla dost (T) 3:1.

Voj vo |an ska li ga - is tok Vr {ac - Rad ni~ ki (B) 2:0, Ko za ra - Bo rac (S) 0:0, AFK Ko lo ni ja (K) 1:3, Bu du} nost (SC) - Ba~ ka 1901 0:2, Rad ni~ ki (K) - Je din stvo (NB) 2:3, Bi le }a nin (S) - Slo bo da (NK) 2:1.

Li tva ni ja - Sr bi ja 69:67 Ko {ar ka {i Sr bi je mla |i od 18 go di na iz gu bi li od Li tva ni je u po lu fi na lu Evro ba ske ta 67:69. Do pu sti li ri va lu se ri ju 9:0 u po sled wih pet mi nu ta utak mi ce Iako je pla sman me |u naj bo qe ~e ti ri evrop ske se lek ci je za pa `en re zul tat i iako je „u xe pu” kar ta za Svet sko pr ven stvo sle de }e go di ne, na {i ko {ar ka {i mla |i od 18 go di na `a li }e zbog po ra za od Li tva ni je. Po sle se lek ci ja U16 i U20 go di na i iza bra ni ci De ja na Mi ja to vi }a iz bo ri li su ovog le ta u~e {}e u po lu fi na lu i u we mu sta li.. Or li }i su us pe li da tri ~e tvr ti ne ju re

pred nost do ma }e se lek ci je, pa da je stig nu i pre stig nu, oset ni je po ve du, ali ne i da po be de. Na `a lost - pri vo| stvu na {e se lek ci je 64:56 pet mi nu ta pre kra ja, do ma }a se lek ci ja za i gra la je ja ~e i ~vr {}e. Br zo je se ri jom 9:0 po ve la 65:65. Mi haj lo An dri} ni je se pre da vao. Po go dio je troj ku za no vo vo| stvo Sr ba i iza zvao re ak ci ju do ma }ih. Jan ka i tis je sna `no u{ao pod ko{ i iz jed na ~io (67:67), da bi Gri go nis po sle tajm-auta efekt nom in di vi du al nom ak ci jom po sta vio ko na ~an re zul tat. Naj e fi ka sni ji u na {oj eki pi bi li su Lu ka An |u {i} i Ni ko la Jan ko vi} sa po 17 po e na.

EVROP SKO PR VEN STVO ZA JU NI OR KE U TUR SKOJ

Mak si ma lan start Sr bi ja - Fran cu ska 3:0 (25:18, 25:17, 25:20) AN KA RA: Ha la „Ba {kent”, gle da la ca: 300, su di je: Gal (ê {ka), Ko zlo va (Ru si ja). SR BI JA: Po po vi} 9, Mi tro vi}, Si mi}, Dra gu ti no vi} (l), Ku bu ra 1, Tr ni}, î ki riz 14, â nak 4, Bu {a 12, Mir ko vi} 2, Olu i}, Lu ki} 7. FRAN CU SKA: Sto pe ror, Ho re (l), So u za, No vak 7, P. Mar tin 6, Zon go 10, Da ska lu, Fe de le 8, P. Mar tin, Kun din ga 9, Drue 1, \ar di no. Mak si mal nom po be dom nad vr {wa ki wa ma iz Fran cu ske, na {e ju ni or ke sta to va le su na Evrop skom od boj ka {kom pr ven stvu ko je se igra u Tur skoj. Bez ve }ih pro ble ma su iza bra ni ce se lek to ra Rat ka Pa vli ~e vi }a, pred vo |e ne

Nata{a ^ikiriz

Na ta {om ^i ki riz i Bjan kom Bu {om, na naj bo qi mo gu }i na ~in za po ~e le pr ven stvo Sta rog kon ti nen ta na ko jem pu no prav no o~e ku ju jed no od od li~ ja. M. R.

BI^ MA STERS TUR NIR PR VEN STVA SR BI JE U NO VOM SA DU

Da nas me ~e vi od lu ke

Na bi~ ma sters tur ni ru Pr ven stva Sr bi je u No vom Sa du ni je bi lo iz ne na |e wa i fa vo ri ti su oprav da li sta tus no si la ca. Da nas, fi nal nog da na, na pro gra mu su po lu fi na la i fi na la u `en skoj kon ku ren ci ji, dok je kod mu {ka ra ca bo ga ti ji pro gram zbog igra wa po si ste mu dvo stru ke eli mi na ci je. U `en skoj kon ku ren ci ji za fi na le }e se bo ri ti pa ro vi Egi}/Fraj to vi} - Me dan/Ma ti} i [e {a/Alek si} - [ka ri}/[e va ri ka. Egi} i Fraj to vi} su po no vo naj zre li je fa vo rit ki we za osva ja we tur ni ra i u ~e tvrt fi na lu su sa vla da le par Ra do sa vac/Ba bi} 2:0 (21:13, 21:3), a [ka ri} i [e va ri ka su bi le bo qe od pa ra Ne do vi}/Sto ku }a 2:0 (21:6, 21:11). An to ni} i Ga le {ev su se pla si ra li u po lu fi na le po be dom nad Ivan ko vi }em i Mla de no vi }em 2:0 (21:16, 21:15) i ~e ka ju po bed ni ka su -

sre ta Mar ko vi}/Jo vi} - Ki ko vi}/Ni ko li}, a Ba sta i Te {i} }e u me ~u za fi na le igra ti s po bed ni kom du e la Ivan ko vi}/Mla de no vi} - Ko ma ti na/Su lo mar. Re zul ta ti - `e ne (~e tvrt fi na le): Egi}/Fraj to vi} - Ra do sa vac/Ba bi} 2:0 (21:13, 21:3), Me dan/Ma ti} - Je vri}/Sto ja no vi} 2:0 (21:19, 21:10), [e {a/Alek si} - Kr stvi}/Iva no vi} 2:1 (21:14, 18:21, 15:9), [ka ri}/[e va ri ka - Ne do vi}/Sto ku }a 2:0 (21:6, 21:11). Mu {kar ci (~e tvr ta i re pe sa`): Mar ko vi}/Jo vi} - Bla go je vi}/Ko mar 2:0 (21:19, 21:13), Ba sta/Te {i} Ko ma ti na/Su lo mar 2:0 (21:12, 21:17), An to ni}/Ga le {ev - Ivan ko vi}/Mla de no vi} 2:0 (21:16, 21:15), Ba sta/Te {i} - Jo vi}/Mar ko vi} 2:0 (21:10, 21:14), Ki ko vi}/Ni ko li} Me dan/Pu {o wi} 2:0 (21:13, 21:17), Ko ma ti na/Su lo mar - Bla go je vi}/Ko mar 2:1 (12:21, 25:23, 15:10). M. Ri sti}

EVROP SKO PR VEN STVO DO 20 GO DI NA

Sur la i Kla {ni} sed mi Sa {a Sur la i \or |e Kla {ni} ostva ri li su ve li ki uspeh osva ja wem sed mog me sta na Evrop skom pr ven stvu u bi~-vo le ju za igra ~e do 20 go di na, u Hart ber gu u Austri ji. U me ~u 3. ko la dvo stru kih eli mi na ci ja, Be wa min i De nis Lerh iz [vaj car ske po be di li su Sur lu i Kla {ni }a 2:0, po se to vi ma 21:10 i 21:17.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fud bal Srp ska li ga Voj vo di na SREM SKA MI TRO VI CA: Srem - Ce ment, ^E LA RE VO: ^SK Pi va ra - Rad ni~ ki ([), STA RA PA ZO VA: Je din stvo Pa li}, OXA CI: Tek sti lac Slo ga (T), BA^ KA JA RAK: Mla dost - Ba~ ka To po la, SOM BOR: Rad ni~ ki - Du nav, PAN ^E VO: Di na mo - Do li na, SEN TA: Sen ta - Rad ni~ ki (SM). Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Is tok - LA ZA RE VO: Za dru gar - Pro le ter (BK). Utak mi ca po ~i wu u 17 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad - BE [KA: Haj duk - Mla dost (BP). Utak mi ca po ~i we u 17 ~a so va.

Pod ru~ na li ga No vog Sa da NO VI SAD: Ka bel - Sta ri Grad (10 ~a so va), BA^ KO DO BRO PO QE: Su tje ska - Bo rac ([), ZMA JE VO: Obi li} - Ba~ ka 1923, BA^ KO GRA DI [TE: Voj vo di na - Je din stvo, STE PA NO VI ]E VO: Omla di nac - Her ce go vac. Utak mi ce po ~i wu u 17 ~a so va. No vo sad ska li ga- Ê NEJ: ê nej - Su sek, BA NO [TOR: Pro le ter - Bo rac, Ê RE VI]: Sre mac - Sla vi ja, SI RIG: Si rig Ta tra, FU TOG: Fu tog - Mla dost, LE DIN CI: Vi no gra dar Fru {ko gor ski par ti zan, BE GE^: Ba~ ka - Di na mo. Sve utak mi ce po ~i wu u 17 sa ti.

SPORT

dnevnik MA STERS U SIN SI NA TI JU

nedeqa19.avgust2012.

PE TI ME \U NA ROD NI ME MO RI JAL NI TUR NIR „BOG DAN RO DI]”

Nek se od bra nio tro fej Nek se - Voj vo di na 37:35 (32:32, 14:16)

No vak \o ko vi}

No le odu vao Del Po tra Naj bo qi srp ski te ni ser je u po lu fi na lu ATP tur ni ra u Sin si na ti ju sa vla dao Hu a na Mar ti na del Po tra sa 6:3, 6:2 i ~e tvr ti put u ka ri je ri iz bo rio pla sman u fi na le tur ni ra u Oha ju. \o ko vi} se tri jum fom u po lu fi na lu re van {i rao vi so kom Ar gen tin cu za ne dav ni po raz u me ~u za bron za nu me da qu na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. Huan Mar tin del Po tro bio je „tvrd orah”, ali sa mo ~e ti ri ge ma. To li ko je Ar gen ti nac us peo da se nad me }e sa \o ko vi }em na te re nu i pa ri ra mu. On je u tre }em ge mu imao ~ak i ~e ti ri brejk lop te, ali ih je No vak spa sao i na kon to ga okre nuo list. Pro pu stio je srp ski as po sle to ga ve li ku pri li ku da se od mah re zul tat ski „od le pi” (na ser vis Del pa imao je 40:0, ali je do zvo lio pro tiv ni ku da sa pet ve za nih po e -

na osta ne u ega lu), ali je to br zo is pra vio i sa tri ve za na ge ma sti gao do ne do sti `ne pred no sti (5:3). Del Po tro je ta da bio pri nu |en da za tra `i i me di cin ski tajm-aut zbog pro ble ma sa ru~ nim zglo bom ko ji vu ~e jo{ od me ~a osmi ne fi na la sa Vik to rom Tro ic kim. Us peo je po sle pa u ze da osvo ji jo{ je dan gem, ali je No vak on da ru tin ski re {io pr vi set u svo ju ko rist - 6:3. U na stav ku je Sr bin po tvr dio do mi na ci ju, jer je ve} u tre }em ge mu od u zeo pro tiv ni ku ser vis (3:1) i tu pred nost o~u vao je do kra ja. To mu ni je bi lo ni ma lo la ko da u~i ni, bu du }i da se Del po, kao i uvek, mak si mal no tru dio i po ku {a vao da na do kan di mi nus. On je ve} u {e stom ge mu bio na ko rak od ri brej ka (sti gao do 40:15), ali je No vak us peo da od bi je taj na pad (4:2), a za tim, sa dva ge ma u ni zu, i de fi nitvno slo mi ri va la, po sle sat i po vre me na igre.

NA DAL U DI LE MI

Pa u za ili ri zi~ na ope ra ci ja Naj bo qi {pan ski te ni ser Ra fael Na dal sle de }e ne de qe mo ra }e da do ne se naj te ù od lu ku u ka ri je ri, a mo `da i ì vo tu. [pa nac }e mo ra ti da od lu ~i da li }e da na sta vi le ~e we po vre |e nog ko le na te ra pi ja ma i ode na du ù pa u zu, ili da pro blem re {i ri zi~ nom ope ra ci jom. - Na red ne ne de qe Na dal }e i}i na sni ma wa po sle ko ji }e mo zna ti da li je te ra pi ja ko jom ga le ~i mo ade kvat na. Uko li ko ne bu de re zul ta ta ope ra ci ja je je di ni iz bor - iz ja vio je za {pan ske me di je Na da lov le kar An hel Ru is-Ka to ro. Na dal je zbog po vre de ko le na na Vimbldo nu ot ka zao na stu pe na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, ma ster se u To ron tu i Sin si na ti ju, kao i pso led wi gren slem se zo ne US Open.

NO VI SAD: SC „Sla na ba ra”, gle da la ca 400, su di je: Stoj ko vi} (Ni{) i Ni ko li} (Le sko vac). Sed mer ci: Nek se 4 (4), Voj vo di na 3 (2), is kqu ~e wa: Nek se 12, Voj vo di na 12 mi nu ta. Sed mer ci: Le li}, Ivi}, Mar ko ti}, Kri {ko vi}, Ma ta jia za Nek se, Jo {i}, Ma ri ja nac, Mi tro vi} za Voj vo di nu. NEK SE: P. Le li} (3 od bra ne, 2 sed mer ca), Ko zi na 4, Ma ta i ja 7 (2), Eter, F. Le li} 4 (3), Mr |e no vi}, Var vo di} 1, Ivi} 3 (1), Mar ko ti} 2 (1), Fli {ko vi} 5, Pi vac, Vu ji} 4, Vo zab 1, Ob ra no vi} 1, Ze li} 3, [u wi} (5 od bra na).

Naj bo qi Stru~ ni ì ri ko ji su ~i ni li tre ne ri svih eki pa i ured nik Sport ske re dak ci je „Dnev ni ka” Bra ni slav Pu no {e vac pro gla si li su naj bo qe po je din ce Pe tog me |u na rod nog me mo ri jal nog tur ni ra „Bog dan Ro di}”. Za naj bo qeg igra ~a pro gla {en je Vu ka {in Sto ja no vi} (Voj vo di na), naj bo qi ~u var mre è je Bo jan Pe ro vi} (Ju go vi}) dok je sa 27 go lo va An drej Gra cu (Po li teh ni ka) naj bo qi stre lac. VOJ VO DI NA: L. Ar se ni}, Dam wa no vi}, B. Ra di {i}, Po pov 4, Smo qan, M. Ba ri {i} 2, Ve se li nov, Stje pa no vi}, Aba xi} (11 od bra na), Sto ja no vi} 4 (1), ûp ko vi} 4, Jo {i} 12 (2), Mar ja nac 2 (1), Mi lo {e vi}, Mi tro vi} 6 (1), Stan ko vi} 1, ]u }uz (2 od bra ne). Ru ko me ta {i Nek sea od bra ni li su tro fej osvo jen pro {le go di ne na me |u na rod nom Me mo ri jal nom tur ni ru „Bog dan Ro di}”. U re pri zi pro {lo go di {weg fi na la, u su da ru vi ce {am pi o na Sr bi je i Hr vat ske ru ko me ta {i iz Na {i ca za hva qu ju }i bo qem i si gur ni jem iz vo |e wu sed me ra ca do {li su do po be de nad eki pom do ma }i na.. To kom utak mi ce iza bra ni ci \or |a ]ir ko vi }a su kon tro li sa li re zul tat ve }im de lom su sre ta su u pred no sti 3-4 go la da bi im on da u fi ni {u su sre ta po pu sti la kon cen tra ci ja, {to su go sti iz Na {i ca us pe li da is ko ri ste i iz nu de do dat no iz vo |e we sed me ra ca. No vo sa |a ni su kre nu li si lo vi to, po seb no su se is ti ca li u od bra ni gde je na go lu bio ras po lo è ni Mi lan ]u }uz ko ji je od -

Gru pa A Nek se - Po li teh ni ka 27:26, Po li teh ni ka - Ju go vi} Uni met 23:26, Ju go vi} Uni met - Nek se 24:29.

Gru pa B Voj vo di na - Split 32:23, Voj vo di na - Par ti zan 25:25, Par ti zan Split 36:30

Fi na le Nek se - Voj vo di na

37:35

Utak mi ca za tre }e me sto Ju go vi} Un. - Par ti zan Po no vo najj bo qi: eki pa Nek sea

Fo to: F. Ba ki}

bra nio ne ko li ko te {kih uta ra ca. U pri log to me i{lo je i do za ne si gur no sti ko ju su is po qa va li go stu ju }i igra ~i, pa je Voj vo di na zna la~ ki to is ko ri sti la i do {la u vo| stvo od 5:1. U jed nom tre nut ku tre ner Nek sea Ka }u Ka me ni ca je `u stro re a go vao na od lu ku su di ja, za ta kav po stu pak do bio je dva mi nu ta i to kao da je uti ca lo da we go vi iza bra ni ci trg nu. Za i gra li su an ga `o va ni je u od bra ni ~i me su na te ra li Voj vo di nu da br zo ple to {u ti ra gde su ru ko me ta {i Na {i ca us pe li da do |u do pr vog iz jed na ~e wa (13:13).

U na stav ku su sre ta Voj vo di na je po no vi la do bru igru gde se po seb no is ti cao bom bar der Qu bo mir Jo {i}. No vo sa |a ni su vra di li ~e ti ri go la pred no sti. Nek se je za i grao agre siv nu i kva li tet nu 6-0 od bra nu na {ta Voj vo di ni be ko vi se ni su ba{ naj bo qe sna {li, „da vi li” su lop tu i u pot pu no sti za po sta vi li kri la a bes po treb no lop tu gu ra li na pi vo ta. Ve li ke za slu ge za pre o kret Nek sea imao je le vi bek Ivan Sli {ko vi} i Ve dran Ma ta ji ja. No vo sa |a ni su pre ko ras po lo `e nog Qu bo mi ra Jo {i }a i Mi lo {a Mi tro vi }a do {li do iz jed na ~e wa.

25:24

Utak mi ca za pe to me sto Po li teh ni ka - Split

34:27

Tajm aut ko ji je za tra `io Ka me ni ca ni je do neo ni {ta no ve u po sled wih tri de se tak se kun di, pa su po bed ni ka od lu ~i li sed mer ci. Ru ko me ta {i Nek sea ima li su sto po sto tan u~i nak sa li ni je od se dam me ra ta (Le li}, Ivi}, Mar ko ti}, Sli {ko vi}, Ma ta ji ja), dok su za No vo sa |a ne go lo ve po sti gli Jo {i}, Ma ri ja nac i Mi tro vi}. [ut Vu ka {i na Sto ja no vi }a od bra nio je gol man Nek sea Pe ri ca Le li}, i ta ko do neo neo pi si vo sla vqe svo jim sa i gra ~i ma. J. Ga li}

ME^ ZA TRE]E ME STO

Ka }a ni iz ne na di li pr va ka Ju go vi} Uni met - Par ti zan 25:24 (14:16) NO VI SAD: SC „Sla na ba ra”, gle da la ca 200, su di je: Ko sa no vi} i Ni ko li} (Pan ~e vo). Sed mer ci: Ju go vi} Uni met 7 (6), Par ti zan 2 (1), is kqu ~e wa: Ju go vi} Uni met 8, Par ti zan 10 mi nu ta. JU GO VI] UNI MET: Do bri je vi}, Vr go vi}, Va si} 2, Be lo{, Kan ka ra{ 5, Ra da ko vi} 3 (3), Vu }i ~e vi}, Vug dra go vi} 5, Tra var 1, Kr sman ~i}, Su xum 5 (3), Ra ki}, Mi lo sa vqev, Ste jin, Kur te{, Pe jin 1,Pe ro vi} (12 od bra na), Jo ki}, Vu ko vqak 3. PAR TI ZAN: Va si} (8 od bra na), Mi lo {e vi} 2, V. Ili} 1, Ni ko ~e vi}, Va si} 3, Ra da no vi}, Pa vlo vi}, Mak si}, M. Ra do va no vi}, Kaj ga ni} 1, Ra di vo je vi} 1, Mr {u qa, Xa mi} (1), N. Ili} 4, Kon stan di no vi} 4, Ivo {e vi} 4, Mi tro vi} 3 (1), Po po vi}, M. Mar ti ni} 1, Po ti}. Par ti zan je to kom ve }eg de la pr vog po lu vre me na do mi ni rao i pri tom odr `a vao pred nost 4-7 go lo va. Tek u sa moj za vr {ni ci, ka da su Ka }a ni za i gra li mno go an ga `o va ni je {i re }i vi so ku ali spo ru zo nu ri va la, Ju go vi} se po ~eo pri mi ca ti Par ti za nu, da bi po sle bru tal nog pre kr {a ja nad Kan ka ra {em ko ji je na ~i nio Bran ko Ra da no vi}, Ra da ko vi} je iz sed -

mer ca sma wio za o sta tak na sa mo dva go la. Ka }a ni su se u pe ri o du ka da su ima li ve li ki re zul tat ski za o sta tak is pu ca va li pre ko ta ra be Par ti za na na kon ~e ga su Be o gra |a ni la ko za ple we ne lop te sla le u br ze kon tra na pa de kao stvo re ne za vi hor na kri la Kon stan di no vi }a i Ili }a. U na stav ku su sre ta Ka }a ni su us pe li da iz jed na ~e re zul tat, a u 38. mi nu tu i da po ve du 18:17. Sve do fi ni {a su sre ta vo di la se iz jed na ~e na bor ba, eki pe su se sme wi va le u vo| stvu uz mi ni ma lan za o sta tak. Ka }a ni su za hva qa ju }i sjaj nom gol ma nu Pe ro vi }u i iz u zet no ras po lo `e nom Vug dra go vi }u pot pu no bi li rav no pra van ri val ak tu el nom {am pi o nu. U po sled wem mi nu tu su sre ta u{lo se sa egal re zul ta tom, Su xum je us peo da tri de se tak se kun di pre kra ja do ne se pred nost Ju go vi }u (25:24). Po ku {ao je tre ner Be o gra |a na Br ko vi} tajm autom da po sa ve tu je svo je mom ke ka ko da iz vu ku ne re {en re zul tat, me |u tim, {ut Mak si }a za u sta vio je Bo jan Pe ro vi}, ubro se ogla si la i si re na, {to je Ka }a ni ma do ne lo tre }e me sto na Bog da no vom me mo ri ja lu.

VLA DE DI VAC O OLIM PIJ SKIM IGRA MA

Ima mo i ima }e mo ve li ke {am pi o ne Pred sed nik OKS Vla de Di vac re kao je da mu je ào {to se u jav no sti pre bro ja va ju me da qe ume sto da se pri ~a o mla dim {am pi o ni ma ko je ze mqa ima. - @ao mi je sto se pri ~a o to me i ne znam ko ji je po riv na {e na ci je da uma we mo sve ono {to ova ze mqa ima. A ima mo ve li ke {am pi o ne, mla de, ko ji su po ka za li u Lon do nu ve li ki po ten ci jal, mi slim na Mi li cu, Iva nu, Ve qu... Mla de qu de ko ji kre }u pu tem pret hod ni ka Ki }a no vi }a, Xa ji }a, da nas No va ka i tre ba ih po dr à ti - re kao je Di vac. Pre ma we go vim re ~i ma pri ~a sa bro jem me da qa ko je sto je uz za sta vu Sr bi je ve o ma ja sna. - Na ci o nal ni olim pij ski ko mi tet Sr bi je ne tra ì te me da qe, one su do de qe ne na ma kao ne ko me ko ima kon ti nu i tet, na{ Olim pij ski ko mi tet osno van je 1910. go di ne i kao ta kav funk ci o ni {e do da nas. Svi oni ko ji su bi li deo to ga su uz nas bi li pri zna ti i ka da su kre nu li u sa mo stal nost MOK ih je pre po znao kao ne za vi sne i oni su kre nu li od nu le. Mi tra je mo ve} 100 go di na, MOK nam je dao iden ti tet, a ne vla sni stvo nad me da qa ma - ob ja snio je Di vac.

I Rog pri znao da su me da qe na {e Te me da qe, ko je su osvo je ne dok Sr bi ja ni je bi la sa mo stal na, vla sni {tvo spor ti sta.

- I ja imam dve sre br ne me da qe, iz Se u la i Atlan te. One su mo je, ali pri pa da ju na ci o nal nom ko mi te tu Sr bi je. Uosta lom, pred sed nik MOK @ak Rog nam je na pro sla vi 100 go di na OKS u no vem bru 2010. po è leo osva ja we 100. me da qe u Lon do nu. OKS ne spo ri da su me |u osva ja ~i ma tih me da qa i pri pad ni ci dru gih na ro da biv {e dr à ve, {ta vi {e na toj is toj pro sla vi kao na {i spe ci jal ni go sti, na bi ni sa osva ja ~i ma me da qa bi li su i Ju re Fran ko i i Mi ro slav Ce rar. Na ve {}u i pri mer Ja sne Fa zli}, ko ja je iz gu bi la me da qu i je di ni na ~in da od MOK za tra ì du pli kat bi lo je da se obra ti OKS - is ta kao je Di vac. Me |u na rod ni olim pij ski ko mi tet vi di OKS kao le gi tim nog na sled ni ka na ci o nal nih ko mi te ta svih dr à va u ko ji ma je Sr bi ja bi la u po sled wih 100 go di na i za to su OKS pri pi sa ne sve me da qe osvo je ne u vre me SFRJ, bez ob zi ra na na ci o nal nost osva ja ~a. - U~i nak u Lon do nu oce wu jem ~e tvor kom. Di vac je is ta kao i da je ve o ma za do vo qan u~in kom srp skog ti ma na Igra ma u Lon do nu, ali da se sla è sa mi {qe wi ma da je mo glo i bo qe. - Ako bih oce nio na{ u~i nak u Lon do nu broj ka ma od je dan do pet, ja bih re kao ~e ti ri, iz pro stog raz lo ga {to smo bi li bo qi u od no su na pret hod ni pe riod. Da smo mo gli bo qe, mo gli smo, u ne kim

da se iz Lon do na vra ti mo kao uspe {ni - kon sta to vao je Di vac.

Am ba sa do ri Sr bi je

Vla de Di vac

de lo vi ma ni smo ima li ni sre }e, ali smo ite ka ko za do voq ni re zul ta tom, iz pro stog raz lo ga {to osim sre br nih i bron za nih me da qa u na {oj ri zni ci ko na~ no, po sle 12 go di na ima mo i zla to Mi li ce Man di} - re kao je Di vac. Pre ma we go vim re ~i ma, naj va `ni je je da je na pra vqen ko rak vi {e u od no su na Pe king 2008, ka da su osvo je ne tri me da qe – sre bro i dve bron ze. - U spor tu se uvek te `i bo qem re zul ta tu ne go u pret ho dom pe ri o du, ta ko da smo de fi ni tiv no na pra vi li po mak, sa da ima mo i zlat nu me da qu, tri ~e tvr ta me sta, ne ko li ko fi na la, za sto tin ke iza osva ja ~a me da qa. To je od li ~an po ten ci jal za Rio i uve ren sam da

kon ti nu i ra nim do brim ra dom ta ~e tvr ta me sta mo gu da se po me re i bu du me da qe - na gla sio je Di vac. Di vac sa sla è sa mi {qe wi ma da je mo glo bo qe, ali ka è da je mo glo da bu de i go re. - Sla èm se sa mi {qe wi ma da je mo glo bo qe, svi u Olim pij skom ko mi te tu smo sve sni to ga, ali mo glo je i go re. Ima li smo iz van re dan po ~e tak, me da qu pr vog da na, za tim fe no me na lan za vr {e tak, dve me da qe, jed na zlat na i bron za va ter po li sta. Sport je ta kav, ne mo è te una pred da bu de te si gur ni da }e va {i fa vo ri ti bi ti u gru pi osva ja ~a me da qa. Na da li smo se, to se ni je ostva ri lo, ali za to su nas de voj ke, Mi li ca i Iva na iz ne na di le svo jim u~in kom i u~i ni le

On je na gla sio sjaj nu at mos fe ru ko ja je vla da la me |u srp skim spor ti sti ma u Olim pij skom se lu i po hva lio na ~in na ko ji su mom ci i de voj ke pred sta vqa li Sr bi ju u Lon do nu. - Bi li smo pra vi am ba sa do ri Sr bi je na Olim pij skim igra ma u Lon do nu. At mos fe ra u se lu bi la je iz van red na, naj bo qi pri mer to ga su va ter po li sti, ko ji su po sle po ra za u po lu fi na lu kao fa vo ri ti tur ni ra, pot pu no pa li i ne znam ko li ko su bi li sve sni zna ~a ja i te `i ne bor be za bron zu. Me |u tim, ve ~e uo~i me ~a za tre }e me sto Mi li ca je osvo ji la zla to i to im je po mo glo da se, bez ob zi ra ko li ko im je bi lo te {ko, uz dig nu i do |u do bron ze. Za to za me ne ta bron za na me da qa si ja kao zlat na ob ja snio je Di vac. Pr vi ~o vek OKS jo{ jed nom je apo stro fi rao zna ~aj No va ka \o ko vi }a za srp ski olim pij ski tim i Sr bi ju, iako ni je osvo jio me da qu u Lon do nu. - No vak je bio vo |a ti ma, ne ko u ko ga su sve o~i bi le upr te i mo `da je taj pri ti sak pre vag nuo da osta ne bez me da qe. On je za sve nas u OKS bio sam pion i bi }e i da qe. Po `e le li smo mu mno go sre }e, za hva li li mu na pre zen to va wu ze mqe, ne sa mo u Lon do nu, ne go svih

ovih go di na. Te {ko mu je pa lo {to je ostao bez me da qe, jer ni je us peo da ob ra du je Sr bi ju - re kao je Di vac. Ka da je u pi ta wu op {ti uti sak o Igra ma u Lon do nu Di vac je re kao: - Svi or ga ni za to ri te è da bu du bo qi od pret hod nog, Lon don je to us peo u ne kim seg men ti ma, ma da je Pe king bio pri ~a za se be. Sva ki or ga ni za tor po ku{ sa va da sve tu pre zen tu je ne {to svo je, a me ni li~ no po seb no je spek ta ku lar na bi la ce re mo ni ja za tva ra wa. Ka da na jed nom me stu vi di te sve mu zi ~a re ko ji su obe le ì li ce lu jed nu epo hu, od pe de stih do da nas, a svi su iz Bri ta ni je, on da shva ti te ko li ko je ta ze mqa bo ga ta kul tu rom - na gla sio je Di vac. Di vac je po ru ~io da }e se OKS po tru di ti da za na red ne Igre u Ri ju po no vo oku pi sve spon zo re i do na to re, ka ko bi spor ti sti ima li {to vi {e nov ca za pri pre me. - Spon zo ri i do na to ri su nam zna ~aj na po dr {ka i on da }e mo zna ti ko li ko sred sta va ima mo. Dr à va nam je ta ko |e je dan od oslo na ca, ako ostva ri mo kon ti u ni tet pro gra ma pri pre ma, si gu ran sam da }e mo u Ri ju sva ~e tvr ta me sta iz Lon do na pre to ~i ti u me da qe. Na rav no, osta je po dr {ka ma lim, od no sno in di vi dul nim sa ve zi ma, sa svim sna ga ma i ka pa ci te ti ma i na dam se da }e to opet bi ti do voq no za do bar re zul tat - za kqu ~io je Di vac.

Novosadska nedeqa19.avgust2012.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DAnAS U grADU BIoSKopI Are na: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.05), „Totalni opoziv” (17.40, 20, 22.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 12.30, 13.45, 14.10, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 19.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (14.20, 17.20, 20.20, 21.15), „Diktator” (16), „Nedodirqivi” (18.30), „^udesni Spajdermen” (13.35), „Pla}enici 2” (16.10, 18.15, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 20.10, 22.15), „Imate li znawe za drugo stawe?„ (22.25)

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945”

De ù ra apo te ka „Saj mi {te” Apoteka „Sajmi{te” u Rumena~koj 106 deùra danas od 7 do 20 sati. No}no deùrstvo, ve~eras od 20 do sutra u 7 ~asova, je u apoteci “Bulevar”. Ova apoteka nalazi se u Bulevaru Mihajla Pupina 7.

„DNEVNIK” I „STILOS ART” POKLAWAJU

„Krst” Kri sa Ka zne skog Izdava~ka ku}a „Stilos Art” u saradwi s „Dnevnikom” daruje na{e ~itaoce s kwigom „Krst”, autora Krisa Kazneskog. Dva ~itaoca koja se u nedequ prva jave od 16 do 16.05 sati, na telefon 528-765, dobi}e na poklon ovu kwigu punu avantura. Kwige mogu da se preuzmu u „Stilos” prodavnici u Jevrejskoj 28 od ponedeqaka. Radno vreme prodavnice je do 20 ~asova. Oteti vatikanski sve{tenik prona|en je mrtav na obali Danske, hiqadama kilometara daleko od Rima. On je prva `rtva u nizu ubistava koja se ponavqaju po istom obrascu - sve `rtve su razapete na krst i probodene kopqem, poput Hrista. Interpol poku{ava da prona|e neku

hronika

nit u tom stra{nom spletu okolnosti ne slute}i da iza svega stoje senke rimskog cara Tiberija i Pontija Pilata, uz qude iz dana{weg sveta podzemqa i obave{tajnih slu`bi. Istovremeno, duboko u katakombama Orvieta, nedaleko od Rima, arheolog ârls Bojd i wegova saradnica pronalaze drevni svitak koji krije mra~nu i opasnu tajnu koja moè uzdrmati trenutni poredak, ali samo ukoliko oni poìve dovoqno dugo da tu tajnu obelodane. Za petama su im nepoznate ubice, duhovi starih vremena, ali i biv{i pripadnici tajne slu`be, koje CIA primorava da prona|u profesora Bojda ... Q. Na.

U NA[ GRAD STIGAO KREATIVNI KARAVAN

Na vi de lu èn skih ru ku de la Karavan „@enskog kreativnog prostora” (@KP) stigao je ju~e u Novi Sad sa vi{e desetina ~lanica nekoliko udruèwa èna koje se bave ru~nim radom i kreativnim zanatstvom. Ova povorka je okupila aktivistkiwe iz aktiva èna u Ba~kom Jarku i Ri|ice i novosadske zadruge „Zemqa”. Ciq ove posete bila je promocija ènskog preduzetni{tva, samozapo{qavawa i aktivizma, a ideja o organizovawu Karavana proistekla je iz vi{egodi{weg postojawa „@enskog bazara” koji se odràva u Omladinskom centru CK13. - Kampawa „@enski kreativni prostor” zapo~eta je u CK 13, a u okviru we organizovan je Karavan koji je imao za ciq da poveè i pribliì rad èna koje su ~lanice razli~itih aktiva. To je primer dobre prakse jer postojawe @KP je dokaz da je mogu}e da ène same rade - kazala je Vi{wa [ija~i} iz CK13. ^lanice udruèwa koje su se okupile u pomenutom centru predstavile su svoj rad i ukratko objasnile ~ime se bave. Bosiqka Vukoti} iz Ba~kog Jarka rekla je da se radionice na kojima u~estvuju ène od 12 do iznad 70 godina, redovno odràvaju sredom popodne i da „svaka èna koja do|e uvek unese neku novu radinost u kolektiv”. - Postojimo ve} 32 godine kao humanitarno udrèwe. Osnova-

Fo to. R. Ha yi}

le su ga na{e majke, a mi smo nastavile tradiciju. Sve je po~elo sa izradom ~estitki, a sad ve} imamo i radionice veza, heklawa, {trikawa i pravimo posteqinu, jastuke, keceqe i druge predmete- navela je Vukoti}. Go{}e iz Ri|ice posebno su se pohvalile edukacijom omladine, opremawem etno ku}e, kao i akcijom pomo}i koju pru`aju deci bez roditeqa. Kako je objasnila Mirjana Gagi}, `ene iz ovog mesta svake zime {trikaju odevne predmete za ove mali{a-

ne, prave slatki{e i kola~e i daruju poklone za bo`i}ne i novogodi{we praznike. ^lanica iz zadruge „Zemqa” Qiqana Kosanovi} predo~ila je wihov rad navode}i da su registracijom udru`ewa odlu~ili da hobi pretvore u posao. -Ove godine proslavili smo petogodi{wicu i od Ministarstva ekonomije i regionanog razvoja dobili licencu te na na{e proizvode stavqamo oznaku „Zelene {ake” {to zna~i da su predmeti ru~no pravqeni od

prirodnih materijala. Redovno odràvamo {kole tkawa, heklawa, pustovawa i imamo {najderaj - rekla je Kosan~i} izraàvaju}i nadu da }e od Grada dobiti lokal u pasaù zanatlija koji je izgra|en ove godine. Kruna posete i druèwa èna zanatlija bio je zajedni~ki „@enski bazar” koji se odrào u dvori{tu CK13 gde su bili izloèni razni predmeti doma}e radinosti koji su se mogli kupiti po niskim cenama. A. Jerini}

SLOBODNO VREME MLADIH U PETROVARADINU

[a re ni da ni s one stra ne du ge Projekat „S one strane duge” koji za ciq ima ukqu~ivawe mladih iz Petrovaradina u osmi{qavawe kvalitetnih sadràja za provo|ewe slobodnog vremena bi}e odràn od 24. do 26. avgusta. Ovaj projekat podràli su Grad Novi Sad i „Britanski savet” , a realizuje ga Klub umetnika „Bina”. U Molnarijevom parku 24. avgusta odrà}e se „Zeleni dan” posve-

}en o~uvawu ìvotne sredine i obuhvata mini sajam volonterskih organizacija, radionicu „Duh ~arobne saksije”, kao i predavawe akademika Veqka Milkovi}a. Zatim sledi „Plavi dan” koji }e se odràti na plaì Oficirac 25. avgusta, a zainteresovani }e mo}i da se upoznaju, ali i oprobaju u tradicionalnim vojvo|anskim igrama ( pajvanisawe, ringlawe...)

U nedequ 29. avgusta sledi „Naranxasti dan„ koji }e biti posve}en kulturnim de{avawima, a kao nastavak sledi „Qubi~asto ve~e” koje je ujedno i sve~ano zatvarawe projekta, koje po~iwe u 19 sati, a bi}e zavr{eno latino `urkom. U toku ova tri dana de{avawa na pomenutim lokacijama po~iwu u 16 sati. N. B.

KARNEVALSKA POVORKA ZATVARA „DANE BRAZILA”

Qu bi te qi ka pu e re tre ni ra li na pla `i

Festival koji promovi{e i slavi brazilsku kulturu - „Dani Brazila” omogu}io je qubiteqima kapuere da se besplatno oprobaju u ovoj ve{tini, tako {to su ~asovi organizovani na gradskoj pla`i

[trand. Radionice vode iskusni majstori iz Danske i Brazila, a u wih se, pored kapuerista, mogu ukqu~iti svi gra|ani koji èle da probaju ne{to novo, upoznaju nove qude i druè se. Na ovim radionicama se, pored klasi~nih tehnika i borbi, rade i drugi aspekti kapuere - muzika, akrobatika, samba, makulele i odràvaju se predavawa. Novosa|ani mogu da ve`baju i danas, od 10 do 12 ~asova, na [picu, a za najmla|e, decu stariju od ~etiri godine, trening je organizovan od 10 do 11 sati. Festival se predstavqa i kroz druge interaktivne sadràje, pa je tako organizovana i radionica samba udaraqki koja se odràva od 12 do 16 ~asova na Petrovaradinskoj tvr|avi. Karnevalska povorka kre}e u 19 ~asova ispred Muzeja Savremene umetnosti, a zatvarawe „Dana Brazila” zakazano je za 21 ~as, kad }e u Kulturnom centru grada nastupiti u~esnici radionica. Sva de{avawa su otvorenog karaktera, a kompletan program moè se prona}i na sajtu www.danibrazila.org. A. J. Foto: R. Hayi}

V remeploV

De ca pred le ka ri ma U Nikolajevskoj {koli, koja danas nosi ime Svetozara Mi le ti }a, 19. av gu sta 1923. prire|ena je revija dece uzrasta od deset meseci do dve godine. Oko sto ti nu ro di te qa bi lo je voq no da svo je si no ve i }er ke iz ve de pre ko mi si ju de~ jih le ka ra ko ji su pre gle da li i oce wi va li wi ho -

vo op {te i zdrav stve no sta we. Pr vu na gra du, u vi du opre me za de te, do bio je 12me se~ ni Vik tor Li ga nov, sin ru skih emi gra na ta, a dru ge na gra de pri pa le su bli zan ci ma Bo ri sla vi i Bor ku Pre ra do vi}, sta rim 18 me se ci i 17-me se~ nom Otu Mo ri cu. N. C.

novosadska hronika

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

U PE TAK 24. AV GU STA U SREM SKIM KAR LOV CI MA

Eko zgra da otva ra vra ta Izgradwa novog krila Ekolo{kog centra Radulova~ki u Sremskim Karlovcima ulazi u zavr{nicu. Majstori unutar tog objekta obavqaju finalne zanatske radove, kako bi do petka, 24. avgusta u 11 sati, za kada je zakazano sve~ano otvarawe, sve bilo gotovo. Gra|eno po principu odrìve arhitekture, novo krilo Ekolo{kog centar Radulova~ki bi}e energetski efikasno. Za zagrevawe i hla|ewe objekta bi}e upotrebqena energija zemqe preko geosondi i toplotne pumpe, dok }e za grejawe vode biti iskori{}ena energija sunca. U ovoj zgradi prvi put }e u na{oj zemqi biti primewen ekolo{ki lift koji kao pogon koristi biorazgradivo uqe. Pored toga, prilikom gradwe kori{}eni su dobri izolacioni materijali koji, u kombinaciji sa sertifikovanim prozorskim sistemima, obezbe|uju energetsku efikasnost. Sa 24 leèja u tom novom krulu, Ekolo{ki centar Radulova~ki gotovo duplo }e uve}ati sme{taj ne kapaci tete, ukqu~uju}i tu i mogu}nost boravka osoba sa invaliditetom. U jednom takvom savremeno opremqenom zdawu pruì }e odli~ne uslove za realizaciju edukativnih programa iz razli~itih oblasti, a pre svega

onih sa temama iz za{tite `ivotne sredine i odr`ivog razvoja. - Vrata Ekolo{kog centra Radulova~ki bi}e otvorena ne samo

ka`e potpredsednik Pokreta Gorana Vojvodine Alek sa Jef ti}. O~ekujemo da }e usluge centra koristiti i predstavnici lokalne samouprave, sa kojima smo sve

No vo kri lo Eko lo {kog cen tar Ra du lo va~ ki bi }e ener get ski efi ka sno. Za za gre va we i hla |e we bi }e upo tre bqe na ener gi ja ze mqe, pre ko ge o son di i to plot ne pum pe, dok }e za gre ja we vo de bi ti is ko ri {}e na ener gi ja sun ca za pripadnike na{e organizacije sa teritorije Vojvodine i Srbije, nego i svima ostalim, kako iz zemqe; tako i inostranstva -

vreme imali dobru saradwu, preduze}a koja su u~estvovala u realizaciji ovog projekta, ali i drugi.

Za izvo|a~e radova Pokret gorana je odabrao firme iz Karlovaca, drè}i se koncepta uspstavqawa dobre saradwe sa lokalnom sredinom, {to planira da nastavi i kada novi objekat bude u upotrebi. Osim po energetskoj efikasnosti i odrìvosti, ova zgrada u Karlovcima bi}e poznata i po tome {to je wenu gradwu finansirao veliki donator, nekada{wi |ak Karlova~ke gimnazije, prof. dr Mi o drag Ra du lo va~ ki, po kom Ekolo{ki centar odnedavno nosi ime. Ovaj vrhunski stru~wak u oblasti farmakologije i fiziologije sa Univerziteta Ilinois u îkagu, 180.000 dolara uloìo je u ovaj projekat. U tu sumu ura~unata je i cifra od 15.000 dolara za kupovinu kom{ijskog objekta, ~ijim ru{ewem je pro{ireno dvori{te Ekolo{kog centra. Sa prethodnim ulagawima u obnovu ~esme „êtiri lava”, fasade stare zgrade Ekolo{kog centra i spomenika Branka Radi~evi}a na Straìlovu, Miodrag Radulova~ki je u posledwih nekoliko godina darivao Karlovce sa oko 275.000 dolara. Osim wega, izgradwu novog krila Ekolo{kog centra pomogao je i Fond za za{titu ìvotne sredine Republike Srbije finansiraju}i ugradwu sistema za grejawe i hla|ewe. Z. Mi lo sa vqe vi}

KURS ZA MLA DE IZ VE TER NI KA I FU TO GA

Bes plat ni ~a so vi gi ta re Muzi~ki i edukativni centar „Karpe diem”u saradwi sa novosadskom Gradskom bibliotekom organizuje tromese~ni projekat „Gitare i kwige„ koji je namewen mladima od 15 do 30 godina sa teritorije Futoga i Veternika. Wih tridesetoro besplatno }e slu{ati predavawa iz predmeta gitara i teorija muzike, ali i u~estvovati u ni-

zu interdisciplinarnih radionica. Za polaznike je obezbe|en dovoqan broj instrumenata, a nastava traje od sredine septembra do zavr{nog koncerta u decembru. Tri puta nedeqno bi}e organizovana ve`bawa gitare, a jednom mese~no polaznici }e sa edukatorima u~estvovati u organizovawu „Futo{kih rok ve~eri gitare i kwige“. Sve

aktivnosti odr`ava}e se u ogranku Gradske biblioteke „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Futogu. Prijavqivawe je u toku, a dodatne informacije mogu se dobiti putem mejla of fi ce @mec car pe di em.com, kao i na brojeve telefona 021/893-712 ili li~no u ogranku Gradske biblioteke “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Futogu u Ulici Cara Lazara 22. J. Z.

JU ^E U KAR LOV CI MA ODR @AN „ZLAT NI KO TLI] DU NA VA”

Ku va ri po de li li meg dan Po jubilarni 30. put ju~e je u krugu Udruèwa sportskih ribolovaca “Dunav” u Sremskim Karlovcima odràno tradicionalno takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe “Zlatni kotli} Dunava”. @equ da pokaè svoje kulinarsko ume}e i izbori se za laskavu titulu najboqeg, iskazalo je 25 takmi~ara iz Sremskih Karlovaca, Ka}a, Novog Sada, In|ije, Bege~a… Me|u takmi~arima bilo je qudi razli~itih profesija, ~ak i nekolicina lekara, ali svima je zajedni~ka bila qubav prema reci, ribqim specijalitetima, druèwu i doboroj zabavi. Prema propozicijama takmi~ewa oni su imali na raspolagawu 75 minuta da zgotove ~or-

bu, a odluka da li }e to u~initi sa prethodno spremqenim lukom ili }e na takmi~arskom poligonu prikazati ceo postupak pripreme ovog jela, bila je na wima. Za ocenu kvaliteta bio je zaduèn peto~lani ìri, a o tome da sve protekne u redu brinuo je sudija Do bri ca To ro man, koji je u~estvovao i na prvom karlova~kom “Zlatnom kotli}u Dunava”. Ove godine URS “Dunav” pripremio je nagrade za sve u~esnike, a posebno za pobednike, dok je gostima pruìo priliku da probaju ribqe specijalitete koje je pripremio evropski prvak u kuvawu ribqe ~orbe Jan ko Pin }er. Z. Ml.

OGLASi

nedeqa19.avgust2012.

ME WAM jednosoban stan 48m2 u Sremskoj Kamenici za stan ve}e sobnosti u Novom Sadu uz doplatu. Telefon 064/186-43-55. 58546 ME WAM trosoban stan na Grbavici za mawi + va{a doplata. Telefon 063/881-8143. 58610

PO V OQ N O iz dajem gar so weru u cen tru Budve bli zu mora, Kumbor, sobu sa kupatilom i kori{tewem kuhiwe za 4 oso be. Telefon 0038269045009. 58236 IZ DA JEM sobe i dvokrevetni apartman u prirodi, Bawa Vrdnik u blizini bazena. Telefon 063/7511-606. 58548 U HER CEG NO VOM, blizu autobuske stanice izdajem name{ten stan, 42m2 za letovawe u avgustu i septembru. Telefon:063/540-642 58756

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 58620

DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za popravni ispit. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 58622 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6311-482, 064/322-19-49. 58783

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305. 58623 VI [I FI ZI O TE RA PE UT - maser, poma`e kod oduzetosti, {loga i reume. Primewuju se ve`be, masa`a i aparati. Dolazak po pozivu. Telefon 064/216-54-24. 58653

IZ DA JEM - rezervi{em sobu za dve devojke, centar grada. Nova zgrada i name{taj. Telefoni: 021/633-10-33, 064/2234-770. 58670

U PO NU DI vi{e garsowera, jednosobnih i dvosobnih stanova name{tenih i praznih na dobrim lokacijama u Novom Sadu. Pozovite na telefon 065/20-19-004, www.solisnekretnine.com. 642609 IZ DA JEM kod Spensa u novijoj zgradi prazan stan 125m2, i Bra}e Ribnikara 45m2 ekstra name{ten. Telefon 063/811-7331. 642559 IZ DA JEM na Limanu dva jednoiposoban stan 40m2 kompletno name{ten stan. Telefon 063/538-166. 642560 IZ DA JEM jednoiposoban name{ten stan 41m2 na Bulevaru kod Futo{ke pijace, 1. sprat, dvori{na strana-istok, cena-150 evra. Tel. 064/823-6610. 641484 IZ DA JEM kompletno name{tenu GS, u J. ^melika, 100E+dep. Useqiva odmah. Tel. 063/441-663. 642510 IZ DA JEM dvosoban poluname{ten stan u Gogoqevoj. Novija gradwa 160E. Telefon 063/184-28-99. 58583 IZ DA JEM jednoiposoban stan u Stra`ilovskoj i garsoweru u centru. Telefon 064/138-1094 58693 IZ DA JEM jednosoban 40m2 nename{ten stan u ul. [ekspirovoj kod Limanske pijace. Studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063-534-276. 58695 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan 35m2 na N. nasequ. Telefon 063/7793-185. 58706 IZ DA JEM kompletno name{ten dvosoban stan od 64m2, Branimira ]osi}a na du`i period. Telefon 063/548-949, 63-41-577. 58707

IZ DA JEM name{tenu garsoweru dvema studentkiwama ili zaposlenoj devojci na duè vreme sve informacije na Telefon 064/495-23-19. 58782 IZ DA JEM dvoiposoban stan u Rumena~koj br. 7 pored Sajma. Telefon 064/576-56-32. 58794 IZ DA JEM luks name{ten dvosoban stan. Jiri~ekova 11. Telefon 063/10-12-698. 58824 IZ DA VA WE nekretnina, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.stanovi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202. 58817 OD PR VOG SEP TEM BRA izdajem name{ten stan od 34m2, u ekskluzivnoj zgradi blizu Spensa i fakulteta. Telefon 064/88-90-980. 56997 IZ DA JEM nov, moderno name{ten, jednosoban stan u Marka Miqanova. Pozvati svaki dan posle 17 ~asova na 069/160-103-7. 57784 IZ DA JEM kompletno name{tenu garsoweru kod Sajma i medicinskog fakulteta Pasterova ulica. Telefoni: 063/8 453-577, 463-717. 57839 KOM PLET NO name{tena nova ve}a garsowera, 34m2 sa dve sobe, terasa, TV, klima. Telefon 064/ 1463126. 57858 IZ DA JEM dvosoban name{ten stan u Laze Kosti}a 15, cena prema dogovoru. Telefon 063/223-138. 58244 STU DENT traì dva cimera u dvosoban komforan stan, blizu fakulteta. Telefon 063/ 8072928. 58279 IZ DA JEM komforan jednosoban, name{ten stan kod Ribqe pijace. Telefoni: 021/505531, 065/5505531. 58396 IZ DA JEM dvoiposoban stan u Rumena~koj br. 7. Telefon 064/147-3956. 58467 IZ DA JEM komforan, nename{ten stan, 50m2 u ulici Bra}e Jovandi} 9. Telefon 063/ 514-418. 58485 GAR SO WE RA, Grbavica, Aleksandar gradwa, nov name{taj, bela tehnika, klima. Pla}awe mese~no, depozit. Telefon 064/888-26-30. 58531 IZ DA JE se name{tena soba, centralno grejawe, kupatilo, upotreba kuhiwe, terasa, poseban ulaz. Telefon 021/504629. 58633 IZ DA JEM jednoiposoban komforan name{ten stan na Bulevaru kod socijalnog, prvenstveno mla|em zaposlenom bra~nom paru. Telefoni: 021/790-090, 063/8794148. 58646 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan na duè vreme u ulici Novosadskog sajma. Cena po dogovoru. Telefon 021/467513. 58647 IZ DA JEM jednosoban stan prazan, Bulevar K.P.P 64, II sprat, br.8. Novi Sad. Telefon 021/6416-785. 58658 IZ DA JEM name{ten jednoiposoban stan u Branimira ]osi}a 31/I, svoj parking u dvori{tu. Telefon 064/3531161. S. Igli~ar. 58659 IZ DA JEM dvosoban prazan stan, 60m2, Liman IV, CG, topla voda, kablovska, telefon, klima. Telefon 063/501-273. 58660 IZ DA JEM stan od 27m2, Ul. Cara Du{ana na II spratu, ima lift. Telefon 063/291214. 58661 IZ DA JEM novu name{tenu garsoweru u centru grada, od 1. septembra. Telefon 060/ 100 - 61 - 63. 58664

dnevnik

IZ DA JEM komfornu name{tenu garsoweru 30m2, centar kod pozori{ta, telefon, centralno i kablovska, ve{ ma{ina. Telefoni: 021/552270, 064/11-36-076. 58665 IZ DA JEM kod Sajma, jednoiposoban konforan stan od 45m2, (dve odvojene sobe), iskqu~ivo studentima ili mladim zaposlenim osobama. Telefoni: 021/6390-326, 063/1267-358. 58666 IZ DA JEM na duè vreme jednoiposoban stan u Mi~urinovoj. Stan je opremqen kuhiwskim elementima. Cena 170 evra plus depozit. Telefon 060/462-0700. 58669 IZ DA JEM studentkiwama name{ten dvosoban stan sa 4 leàja, 5 minuta od Univerziteta. Telefon: 021/461-207 i 064/4-201-701. 58711 IZ DA JEM komforno name{tenu garsoweru, pogodno za studente i |ake, ul. Mileve Simi} br. 8. Telefon 064/1360012. 58712 IZ DA JEM jednoiposoban superkomforan stan, 41m2, za dve studentkiwe, Ul. Maksima Gorkog, blizu univerziteta, 160evra, reìjski tro{kovi, depozit. Telefon: 6612813. 58717 IZ DA JE se name{tena garsowera od 30m2 kod Sajma. Telefon 063/538413. 58733 IZ DA JEM name{ten stan Slova~ka 8. Telefon 060/6042297. 58734 IZ DA JEM ekstra novu name{tenu garsoweru, 30m2, na Grbavici, bez posrednika. Cena 140 evra. Telefon 063/808-6857. 58736 IZ DA JEM kompletno opremqen trosoban stan od 80m2, 1. sprat, Liman 1. Fru{kogorska ulica. Telefon 063/7722-321. 58751 KOD DNEV NI KA izdajem u novogradwi komforan jednosoban stan potpuno name{ten. Telefon 065/47-47-888. 58778 IZ DA JEM ekstra opremqenu garsoweru u neposrednoj blizini fakulteta. Telefoni: 064/1585191, 021/426-087. 58826 IZ DA JE MO prazan jednoiposoban stan, 45m2, Ulica bra}e Ribnikar, drugi sprat, lift, terasa, telefon, kablovska, klima, podrum. Telefoni: 064/1268-268, 021/522037. 58828 NA ME [TEN jednoiposoban, komforan stan, nov, blizu Sajma i bolnice. Prvenstveno mladom bra~nom paru, zaposlenom. Odmah useqiv. Telefon 064/13-12-189. 58831 IZ DA JEM name{ten stan, Liman III, Narodnog fronta 52, preko puta â&#x20AC;&#x17E;Telventâ&#x20AC;?-a. Telefon 064/275-5731. 58683 IZ DA JEM jednosoban name{ten stan, visoki parter, Stanoja Stanojevi}a 4. Komplet renoviran, 33m2. Telefon 063/8074-411. 58862

SA LON SKI STAN 140m2, strogi centar, drugi sprat, 100% renoviran, dva ulaza, stanovawe ili tiha delatnost na du`i period. Telefon 063/8074411. 58864 IZ DA JEM name{ten stan 41m2 u Turgewevoj ulici. Telefoni: 463-966, 063/7239693. 58866

KU PU JE MO stanove svih struktura. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642479 PO TRA @WA stanova, ku}a, vikendica, vo}waka, placeva, za izdavawe, kupovinu. Kupujemo lokaciju za zgradu, iskqu~ivo jedan vlasnik. Telefoni: 021/6621-797, 063/598463, 021/6215-260. 58667 PO TREB NI u zakup na du`i rok boqe name{teni stanovi od 300-600 Evra. Centar, Liman, Grbavica i Cara Du{ana.Telefon 063/522-202, 063/519-533 58815 HIT NO PO TREB NI u zakup luks i reprezentativno opremqeni trosobni, ~etvorosobni i ve}i stanovi. Od 450do 1000 evra. Brza realizacija. 063/519-533, 063/522-202. 58816 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu. 063/519-533, novisad@ stanovi.rs 58814

DU PLEKS, 75m2, Cara Lazara, 70.000e, dupleks, 80m2, Cara Du{ana, 58.000e, dupleks 83m2, Sajam - dogovor, plus gara`a 16m2. Telefon 063/587602. 58842 BEZ PO SRED NI KA prodajem salonski stan na drugom spratu, 75m2 dvostrano orjentisann, kod Izvr{nog ve}a. Telefoni: 063/7520501, 456636, 432-172. 58853 DVA STA NA na Telepu. Prvi, 42m2 na Vp cena 27.000 odmah useqiv i drugi 30m2 jednosoban cena 18.000. Oba stana su predata na ukwi`bu. [ifra 1003508, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 642536

GR BA VI CA, novija ukwièna garsowera od 27m2, cena 32.000. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 642480 BUL. OSLO BO \E WA, u novijoj zgradi, ukwièna kompletno name{tena garsowera, cena 28.600. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642481 LI MAN 2, prodajem ukwièn stan od 26m2. Tel. 63-68-429, www.bomil.rs. 642482 SA TE LIT, novija ukwièna garsowera, cena 18.600. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642483 HIT NO! Nov, odmah useqiva GA 27m2, Nova Detelinara, J. ^melika, IV sprat, lift, terasa, nije posledwi, ukwièna, cena: 28.000. Tel. 021/523700, 063/536-212. 641493

OGLASi

dnevnik

GAR SO WE RA - Bulevar oslobo|ewa kod Futo{ke pijace 23m2-prodaje se komplet name{tena sa el. aparatima, ukwièna-useqiva, isto~nadvori{na strana cena-26.800 evra. Tel. 064/823-6604, 021/6614-200. 641470 UKWI @EN, 27m2-28.000 evra, odvojena kuhiwa, zgrada Budu}nosti i 26m2 za 25.900 evra CG, lift, 4. sprat, nova odmah useqiva garsowera sa PDV-om. Tel. 064/823-6610, 021/424-963. 641473 CA RA DU [A NA - Adamovi}evo naseqe ukwièna novija garsowera, 22m2, drugi sprat, terasa, lift, cena: 24.700 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 641485 CEN TAR ukwièna novija garsowera, 26m2, drugi sprat, terasa, cena fiksna: 28.840 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 641486 GAR SO WE RA, Cara Du{ana 27m2, IV sprat, lift, nov, ukwièn, prazan, odmah useqiv. Tel. 444-107, 633-7853. 642520

SOM BOR SKI BU LE VAR nova, I sp. 27m2-22.000E. Tel. 021/526-622. 063/444-743. 642509 GAR SO WE RA 29m2 u strogom centru, Wego{eva, prizemqe, centralno gradsko grejawe, visoki plafoni, pogodna za kancelariju, ukwièna 30.000. Tel. 063/517-846. 642576 RAD NI^ KA garsowera 29m2 na tre}em spratu, odli~na za izdavawe, u blizini fakulteta. Telefon 063/538-166. 642561 MI L A N A TO P LI C E od li~ na ukwi è na gar so we ra 28m2, zgra da sa lif tom, osta je sve ugrad no od na me {ta ja. Te le fo ni: 528-137, 063/538-166. 642562 UKWI @ E N A gar so we ra od 26m2 na Pod ba ri. II sprat, po voq no! Ce na 27.000E. Uz stan parking prostor u dvori {tu zgra de. Tel. 060/6211685. 642588 PRA ZNA ukwièna garsowera u [onsiju 22m2. \. Nik{i}a Johana, IV sprat, lift. Povoqno, 24.000E. Tel. 063/504799. 642589

NA NO VOJ DE TE LI NA RI garsowera 19m2 na prvom spratu u novoj zgradi pred useqewem. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 642529 NO VA DE TE LI NA RA, Haxi Ruvimova 26m2, prvi sprat, ukwièn, kqu~ u ag. [ifra 1003616, cena 28.900. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 451-318, 065/85066-16. 642530 B. ]O SI ]A, odli~na ukwièna garsowera, I sprat, 28.000E. Tel. 062/522-177, 062/89-56-705. 642513 JAN KA ^ME LI KA, 19m215.000E, garsowera u zgradi, V sprat bez lifta, sa name{tajem, pogodno za izdavawe. Tel. 063/441-663. 642516 UKWI @E NA garsowera 18m2, name{tena, bez ulagawa, okolina Socijalnog. Tel. 6615-117. 642554 IDE AL NO kao investicija za izdavawe, mala ukwièna garsowera u samom centru grada, kod Izvr{nog ve}a, cena samo 18.000 evra. [ifra:14588. Telefoni: 021/427277; 065/20-19-013, www.solisnekretnine.com. 642615

GAR SO WE RA!!! Kod Medicinskog fakulteta od 21m2!!! Hitno i povoqno!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 642629 KOD MER KA TO RA i Limanskog parka jednosoban stan od 28m2 niè spratnosti mirno okruèwe odmah useqiv ukwièn. Pozovite 063/500213. 642630 JED NO SO BAN stan, 41m, Bulevar oslobo|ewa, dvori{no orijentisan, blizina Stanice. Povoqno!!! Tel. 063/500213. 642631 NO VA ukwièna zgrada na Grbavici, lep stan, 31m2 na II spratu, cena 37.000. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1002587. 642531

nedeqa19.avgust2012.

NOV, odmah useqiv stan u zgradi, 31m2 Heroja Pinkija. Uredni papiri. Hitno i povoqno! Cena: 23.000. Tel. 0637759-121. 642590 [EK SPI RO VA ulica, kod Limanskog parka, u zgradi sa liftom, ukwièn, prazan, odmah useqiv stan od 35m2. Cena 31.000E. Tel. 063/504-799. 642591 HIT NO i veoma povoqno, 34m2, ukwièn jednosoban stan na Limanu III. Lift, terasa. 26.000E! Tel. 063-1010-664. 642592 OD MAH USE QIV jednosoban stan 29m2 Antona Urbana. Ukwièn, hitno! Cena 21.000. Tel. 063-108-8017. 642593 NO VI JI, odmah useqiv stan 32m2 Milenka Gr~i}a. Uredni papiri, bez ulagawa. Hitno! Cena: 21.000. Tel. 0637776-233 . 642596 LI MAN u neposrednoj blizini {kole, vrti}a i pijace stan 43m2, odli~nog rasporeda, korektno stawe, lift, terasa. Telefoni: 528-137, 063/538166. 642563 NOV jednosoban 28m2 + 28m2 galerije Grbavica, Mi{e Dimitrijevi}a III sprat, centralno grdsko grejawe, gleda na dvori{te, odvojena kuhiwa, ukwièn, useqiv 35.000. Tel. 063/517-846. 642577 DE TE LI NA RA, jednosoban stan od 26m2, odvojena kuhiwa, terasa, ukwièn, odmah useqiv 22.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 642521 NO VO NA SE QE 35m2 jednosoban stan na drugom spratu, lift, terasa 31.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 642522 HIT NO!!!!! Perfektan raspored - 35m2-ukwièn-useqiv, terasa, lift, CG, 2. sprat, Novo naseqe, cena â&#x20AC;&#x201C; 29.000 evra. Tel. 064/823-6601, 021/6614-200 slike na www.avenia-nekretnine.com. 641475 S. DE TE LI NA RA, ukwièn 1.0 stan od 32m2 po ceni od 28.850. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 642484 JED NO SO BAN, Liman 1, 40m2, bez ulagawa, 42.000. Telefoni: 021/450-417, 064/1893887. 58743 JED NO SO BAN, Telep, 30m2, 16.000 i dvosoban, 42m2 23.000. Ukwièni. Telefoni: 021/450-417, 064/1893-887. 58749 PRO DA JE MO jednosoban stan u Rumena~koj ulici kod Sajma za 31.000. Ukwièn. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 58769 PRO DA JEM nov jednosoban stan 29m2 u centru visoko prizemqe. Telefon 063/1544292 58795 GAR SO WE RA, Nova Detelinara, 28m2 i Liman 1 - 22m2. Povoqno. Telefoni: 021/450417, 063/1289-797. 58745 NO VA GAR SO WE RA Danila Ki{a - 31m2 - 26.000E Telefon 063/701-27-94 58788

PO VOQ NO prodajem garsoweru od 26m2 na Novoj Detelinari. Telefon 021/63-41521. 58822 PRO DA JEM garsoweru kod stanice. Brzo gotova, 12500E. Telefon 065/2289-229. 58825 PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru od 26, 43m2 u centru na drugom spratu sa terasom, centralnim grejawem i klimom, bez posrednika. Telefon: 063/8633-215. 58846 GAR SO WE RA, 28m2, ukwi`ena, terasa, preko puta futo{ke pijace, ]irpanova ulica, cena 31.700E. Telefon: 060/418-32-23 i 064/11-43-73-0. 58921

HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv JIS 34m2, Telep, II sprat, terasa, nov-neuseqavan, pvc, kl. parket, ukwièn, cena: 24.900. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 641496 OD LI ÂN JIS 36m2, Podbara, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, prvoklasna oprema i gradwa + garaà, odmah useqiv, cena samo:38.500. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 641491

BU LE VAR ukwièn jednoiposoban stan, cena sa svim stvarima i tehnikom u stanu, 29m2, mansarda - {esti sprat, lift, cena sa PDV-om: 27. 800 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 641487 GR BA VI CA ukwièn jednoiposoban stan u novijoj zgradi, 36m2, terasa, lift, drugi sprat, cena sa PDV-om: 42.650 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 641488 BU L E V AR OSLO B O \ E WA kod Fu to {ke pi ja ce 41m2jed no i po so ban, use qivukwi èn, 3. sprat, te ra sa, lift, CG, od li ~an ras po red, ce na-44.350 evra-ni je fik sno Tel. 064/823-6604, 021/542-779 (www.ave nia-ne kret ni ne.com). 641469 NO VO SAD SKOG SAJ MA 37m2-2. sprat, jednoiposobanodli~an raspored-neprolazne sobe-odmah useqiv, terasa, cena-30.600 evra. Tel. 064/8236601, 021/6614-20. 641481 GR BA VI CA, nov jednoiposoban stan sa terasom 39.700. Telefoni: 444-107, 633-7853. 642523 CA RA DU [A NA, 43m2, II sprat, ukwièn, renoviran35.000E. Tel. 021/526-622, 063/444-743. 642511 GR BA VI CA, kod Limanske pijace, odli~an 1.5 stan od 36m2, bez ulagawa, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 642486 NO VA DE TE LI NA RA, ekstra kvalitetna zgrada, prodajem nov odmah useqiv 1,5 stan od 38m2 odli~nog rasporeda, na II spratu, hitno!!! Tel. 6368429. 642487 CEN TAR, okolina Ribqe pijace, u zgradi od fasadne cigle, odli~an 1,5 stan na I spratu, cena 46.400. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 642491

OGLASi

nedeqa19.avgust2012.

SA JAM, odli~an ukwièn 1,5 stan, cena 44.000. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 642493 NOV ukwièn jednoiposoban 39m2, Augusta Cesarca - do Bulevara, kompletno name{ten, prvoklasna gradwa, peti sprat sa liftom, zgrada sa recepcijoim, 42.500. Tel. 063/517-846. 642578 BU LE VAR OSLO BO \E WA preko puta Dnevnika nov, ukwièn stan 42m2 na drugom spratu. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 642564 GR BA VI CA u novoj zgradi jednoiposoban stan, ukwièn, 40m2 na ~etvrtom spratu sa liftom, klasi~an raspored. Telefoni: 528-137, 063/538166. 642565 SE QA^ KIH BU NA kompletno renoviran jednoiposoban stan 40m2 na prvom spratu, u blizini {kole i vrti}a. Telefon 063/538-166. 642566 BU LE VAR OSLO BO \E WA odli~an kompletno name{ten jednoiposoban stan 38m2 na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 642567 NO VO NA SE QE u blizini robne ku}e jednoiposoban stan 48m2 za 37.700. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 642568 OD LI ÂN, renoviran stan 41m2 Felegi Tivadara kod @. stanice. Useqiv, ukwièn, terasa. Cena sa kuhiwom i klimom 36.000. Tel. 063-1088017. 642594 PRO DA JE MO 41m2, Omladinskog pokreta, tre}i sprat, 37.000 - kqu~ u agenciji. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com, {ifra 1003723, 065/850-66-16. 642532 CEN TAR, 46m2, jednoiposoban, Petra Drap{ina, peti sprat, odmah useqiv, {ifra 1003593. Povoqno!!! 41.200. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 523-193, 451-318, 065/850-66-16. 642533 PRO DA JEM mali jednoiposoban stan 31m2 kod crkve na Novoj Detelinari, prvi sprat, odràvan bez ulagawa. [ifra:22733. Telefoni: 021/451-570; 063/433-738, www.solis-nekretnine.com. 642616 PRO DA JEM jednoiposoban stan, 33m2, peti sprat, stan odmah useqiv, na Detelinari kod {kole, hitna prodaja, cena samo 22.600 evra. [ifra:20555. Telefoni: 021/451570; 064/112-62-39, www.solisnekretnine.com. 642617 BLI ZU @EL. STA NI CE, 38m2, jednoiposoban, hitna prodaja! Tel. 064/215-60-90, 021/526-622. 642515 HIT NA PRO DA JA, za renovirawe dvosoban stan 52m2, Ul. Mi{e Dimitrijevi}a, na tre}em spratu, odli~an raspored, starija zgrada, cena 43.900 evra, moè prodaja na bankarski kredit! [ifra:23072. Telefoni: 021/451570; 065/20-19-013, www.solisnekretnine.com. 642618 PRO DA JEM 55m2 dvosoban stan na Grbavici, „Aleksandar gradwa”, u blizini picerije, odmah useqiv, tre}i sprat, cena 53.500 evra. [ifra:22515. Telefoni: 021/520231; 064/112-62-39, www.solisnekretnine.com. 642619

BU LE VAR OSLO BO \E WA, „Erker” gradwa, dvosoban stan, 50m2, terasa, lift, kvalitetna gradawa, cena samo 62.000 evra. [ifra:20353. Telefoni: 021/427-277; 064/2003103, www.solis-nekretnine.com. 642620 GR BA VI CA!!! Dvosoban stan u novoj zgradi odli~nog rasporeda od 55m2 niè spratnosti sa garaòm. Pozovite 063/500-213. 642632 DVO SO BAN stan Liman I, prvi sprat, miran deo, odmah useqiv. Tel. 063/500-213. 642633 CEN TAR, Straìlovska, kod Radni~ke ulice, novija zgrada, II sprat, lift, terasa, dvosoban, 42m2, cena 47.000. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 063/550-387, 523193, 451-318. 642534 BU LE VAR, ]irpanova, 41m2, prvi sprat, nov odmah useqiv, 47.500. [ifra 1003595, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193, 065/850-66-16. 642535 GR BA VI CA, dvosoban stan 52m2 u odli~noj zgradi, ukwièn, dvori{no orijentisan. Tel. 6615-117. 642555 KLA SI ÂN dvosoban stan 60m2 kod @elezni~ke stanice, povoqno. Tel. 6615-117. 642556 DE TE LI NA RA, ukwièn dvosoban, 38.500, II sprat. Tel. 021/522-177, 062/89-56-705. 642514

NA NO VOM NA SE QU dvosoban stan 52m2 u Seqa~kih buna, III sprat za renovirawe, cena 44.000. Telefoni: 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. 642538 NA BU LE VA RU OSLO BO \E WA kod Maksima Gorkog odli~an dvosoban 56m2 u lepoj novoj kvalitetnoj zgradi sa kompletnim novim name{tajem i belom tehnikom, u stanu niko nije `iveo. [ifra 1003843, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 642539

HIT NA PRO DA JA ukwiènog dvosobnog stana od 53m2na Limanu III u neporednoj blizini Merkatora. Pogodno i za poslovni prostor. 38.100E. Tel. 063/775-9121. 642599 PE TRA DRAP [I NA u blizini Bulevara, ukwièn, nov, neuseqavan dvosoban stan od 56m2. Lift, terasa. Prodaja sa novim name{tajem. Tel. 063/692-917. 642600 LI MAN I, odli~an stan 56m2 na I spratu sa terasom. Prazan, odmah useqiv, ukwièn. Povoqno! Cena:56.500. Tel. 063-108-8017. 642601 DVO SO BAN stan 42m2 u novijoj zgradi u Straìlovskoj ulici. II sprat, terasa, lift. Cena: 46.500. Tel. 063-1088017. 642602 VE O MA PO VOQ NO! Odli~an, odmah useqiv stan 50m2 Bul. oslobo|ewa. Ukwièn, lift. Cena sa kompletnim name{tajem i tehnikom 41.000. Tel. 063-108-8017. 642603 DU [A NA VA SI QE VA 64m2, Kej-Ribqa pijaca, kompletno renoviran, prvoklasno opremqen dvosoban stan, II sprat sa liftom, PVC stolarija, zgrada od fasadne cigle, pogled na Dunav, ukwièn. Tel. 063/517-846. 642579 KLA SI ÂN dvosoban 58m2, Bulevar oslobo|ewa, kod stadiona „Vojvodine”, vi{a spratnost, nije posledwi, brzo useqiv, ukwièn, hitno! 47.000. Tel. 063/517-846. 642580 KLA SI ÂN dvosoban 58m2, Gagarinova, I sprat, blizina Bulevara i @elezni~ke stanice, odvojena kuhiwa, odvojena velika trpezarija, ukwièn 53.000. Tel. 063/517-846. 642581 EKS KLU ZI VAN dvosoban na uglu Bulevara oslobo|ewa i Petra Drap{ina, „Erker” dvori{na strana, II sprat sa liftom, prvoklasna gradwa, useqiv za 30 dana, 1200/m2. Tel. 063/517-846. 642582

OD L I ^ AN dvo so ban stan, 53m2 kod sta ni ce, ukwi èn i kom plet re no vi ran na III spra tu ce na 47.400. Tel. 451-318, 523-193. www.ne kret ni ne-moj dom.com. [i fra 1003866 642540 OD LI ÂN stan na Limanu III, 52m2 [ekspirova. Lift, terasa, ukwièn. Cena:49.500. Tel. 063-7776-233. 642595 NO V I J I dvo so ban stan 54m2 na No vom na se qu. Ukwi èn, ima te ra su. Po voq na ce na, 37.200E. Tel. 060/621-1685. 642597 NA LI MA NU III, kod Merkatora, ukwièn, komforan dvosoban stan od 61m2 po povoqnoj ceni, 46.500E. Lift, terasa. Tel. 063/108-8017. 642598

LI M AN, kla si ~an 2,0 stan od 50m2 u pri ze mqu, ce na 41.200. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642488 DE TE LI NA RA, klasi~an 2.0 stan na I spratu, ukwièn na 47m2, cena 34.000. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 642489 KOD BE TA NI JE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, cena 56,800, moè i zamena za 3,03,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642496 GR BA VI CA, dvosoban, renoviran, odvojena kuhiwa, idealno za poslovni prostor, 42.000. Telefoni: 444-107, 633-7853 642524

GR BA VI CA 52m2, klasi~an dvosoban stan sa odvojenom kuhiwom, dve terase, ukwièn 45.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 642525 PA RI SKE KO MU NE 43m2, odvojena kuhiwa, I sprat, ukwièn, prazan, odmah useqiv, 37.700. Telefoni: 444-107, 633-7853. 642526 HIT NO!!!! Dvosoban 50m2gradila Budu}nost-zgrada stara 10 g, ukwièn-useqiv, terasa, lift, CG, cena 41.200 evra. Tel. 064/823-6610, 021/424-963. 641480 BE TA NI JA ukwièn komforan dvosoban stan u novijoj zgradi, 56m2, odvojena kuhiwa sa svojim prozorom, prvi sprat, terasa, cena: 56.650 evra. Tel. 021/427-088; 064/8236600, www.total-nekretnine.rs. 641489 HIT NA PRO DA JA-Dvosoban 54m2 Liman-ukwièn-useqiv, lift, terasa. CG, odli~an raspored, zgrada od fasadne cigle cena - 46.350 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 641474 DVO SO BAN-59m2 - funkcioni{e kao dvoiposoban, velika zastakqena terasa, ukwièn-odmah useqiv, fasadna cigla, cena-42.000 evra. Tel. 021/6614-200, 064/823-6604, 021/424-963. 641471 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv DS 60m2, Novi bulevar, V. Masle{e, odv. kuhiwa, 2 terase, lift, cg, TPV, dvori{na strana, ostava, ukwièn, cena samo:42.900. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 641497 HIT NO! Brzo useqiv DS 42m2, Ilije Bir~anina, III sprat, nov, terasa, kuhiwa sa prozorom, cena sa povratom PDV-a: 39.000. Tel. 021/523700, 063/536-212. 641494 CA RA DU [A NA, ukwièn 2,0 stan od 43m2 na II spratu, cena 35.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642485 OD LI^ NO za izdavawe, dvosoban dupleks sa terasom cca 35m2, na Detelinari, peti sprat bez lifta, cena 22.000 evra. [ifra:23634. Telefoni: 021/520-231; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 642621 PRO DA JEM jednoiposoban stan u Straìlovskoj. Telefon 064/138-1094 58694 PRO DA JE MO jednoiposoban stan kod Futo{ke pijace za 41.000. Telefon 6447-622. 58768 PRO DA JE MO ukwièn jednoiposoban stan na prvom spratu blizu centra za 35.000. Telefoni: 6447-622, 063/540165. 58771 HIT NO nov jednoiposoban 40m2, ukwièn, useqiv za 41.500. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 58774 LI MAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit.Cena 37.000e. Telefon 063/239-411. 57272 DVO SO BAN, centar, 52m2, salonski, odli~an, 44.000. Telefoni: 021/450-417, 063/1289797. 58746 DVO SO BAN, Liman 2 - 61m2 - 52.000, Liman 3 - 62m2 61.500, Liman 3, [ekspirova, 58m2 - 51.500. Telefoni: 021/450-417, 063/1289-797. 58748 HIT NO prodajemo dvosoban stan, 57m2 na Limanu za 46.500. Telefon 6447-622. 58767

dnevnik PRO DA JE MO dvosoban stan 48m2 za 37.000, proto~na topla voda. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 58770 NOV useqiv dvosoban dupleks 40m2-18500E. Telefon 061/188-68-48 58787 NO VO NA SE QE, 62m2, dvosoban, IV sprat, bez lifta, 45.000e. Telefon 065/888-5636 58879 JED NO I PO SO BAN 42m2 Bulevar oslobo|ewa, IV sprat, lift, ukwi`en, useqiv, terasa. Telefoni: 060/418-32-23, 064/11-43-73-0. 58920

BU LE VAR EVRO PE, dvoiposoban dupleks stan, 67 m2, novija zgrada – kvalitetna gradwa, kuhiwa ostaje u ceni, V sprat, lift, cena: 49.000 evra. Tel. 021/427-088; 064/823-6600, www.total-nekretnine.rs. 641490 NOV dvoiposoban dupleks 55m2, Nova Detelinara, Koste Racina, dve spava}e sobe, terasa, hitno i povoqno. Tel. 063/517-846. 642585

GR BA VI CA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwièn, 55m2, cena 53.600. Tel. 063/828-83-77. 642492 KA TO LI^ KA POR TA, lep dvoiposoban 61m2, na IV spratu, dva ulaza u stan, odvojena kuhiwa, terasa, dve klime, gleda na dvori{te, ukwièn, 52.000. Tel. 063/517-846. 642583 VR LO LEP dvoiposoban 76m2, Narodnog fronta, Liman IV, fasadna cigla, IV sprat sa liftom, u izvrsnom stawu, ukwièn 69.900. Tel. 063/517-846. 642584 RU ME NA^ KA kod doma zdravqa dvoiposoban stan 61m2, klaso~na gradwa, ukwièn, moè kredit za 46.500. Telefon 063/538-166. 642569 OD LI ÂN ukwièn stan 50m2 Ka}e Dejanovi} u funkciji dvoiposobnog. II sprat, terasa. Povoqno! 45.500. Tel. 063-692-917. 642604 BRA NI MI RA ]O SI ]A, 69m2, noviji, III sprat, terasa, odli~an raspored, kuhiwa odvojena. Ukwièn. Moè sa garaòm. 63.000E. Tel. 063/108-8017. 642605

DVO I PO SO BAN, 82m2-zgrada 6 godina stara, lift, terasa, ukwièn-useqiv odmah, odli~an raspored, cena-63.900 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com). 641472 NO VA DE TE LI NA RA 39m2 original dvoiposoban-perfektan raspored, ukwiènuseqiv, CG cena-34.500 evra. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 641478 DVO I PO SO BAN 69m2ukwièn-useqiv, zgrada od fasadne cigle, 2. sprat. Terasa. Lift, CG cena-56.650 evra – nije fiksno. Tel. 064/8236610, 021/6614-200. 641482 BU LE VAR OSLO BO \E WA 74m2, dvoiposoban, isto~na strana, lift, dve terase, ukwièn 68.000. Telefoni: 444107, 633-7853. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. 642527 LA ZE KO STI ]A, ukwièn dvoiposoban, 76m2, renoviran, salonac, cena dogovor. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 642507 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 642498 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an nov odmah useqiv 2,5 stan od 64m2, ukwièn, po ceni od 62.600. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 642490 LI MAN, u novijoj zgradi od fasadne cigle, prodajem ukwièn 2,5 stan odli~nog rasporeda, cena 66.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 642494

GR BA VI CA, 63m2, „Aleksandar”, prazan odmah useqiv, 60.800. [ifra 1003488. Telefoni: 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com. 642541 NO V A DE T E L I N A R A 67m2, visoki parter, nov, odmah use qiv, 59.000, {i fra 1003612, kqu~ u agen ci ji. www.nekretnine-mojdom.com. Te le fo ni: 523-193, 451-318, 065/850-66-16. 642542 DVO I PO SO BAN stan 63m2 na drugom spratu, ukwi`en, renoviran, 51.500. [ifra 1003781. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine-mojdom.com. 642543 BU DU] NOST, odli~an dvoiposoban stan 68m2, bez ulagawa, odli~nog rasporeda, Nova Detelinara. Tel. 6615-117. 642557 CEN TAR, Radni~ka, visoki parter, 67m2 idealno za kancelarije. www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1003626. Telefoni: 523-193, 451-318, 062/882-95-88. 642537 DRA GE SPA SI]!!! Dvoiposoban stan od 70m2!!! Tel. 063/500-213. 642634 PRO DA JE SE dvoiposoban stan na izuzetno dobroj lokaciji na Telepu, u blizini {kole, Pitagorina ulica, prvi sprat, 61m2, sa pripadaju}om podrumskom prostorijom i gara`om, cena 56.500 evra. [ifra:23321. Telefoni: 021/451-570; 065/20-19-010, www.solis-nekretnine.com. 642622

OGLASi

dnevnik

„ZO NED” GRAD WA na Bulevaru Evrope, useqiv, ukwièn mawi dvoiposoban stan na tre}em spratu, 55m2, cena 55.000 evra. [ifra:23689. Telefoni: 021/520-231; 064/2003103, www.solis-nekretnine.com. 642623 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE, u novijoj zgradi, odmah useqiv dvoiposoban stan, 53m2, cena 49.800 evra. [ifra:10187. Telefoni: 021/520231; 065/20-19-010, www.solisnekretnine.com. 642624 BU LE VAR, trosoban stan sa garaòm, odli~no odràvan, ukwièn, sa potpuno opremqenom kuhiwom i ve}im brojem plakara, drugi sprat, 98m2, a po~etna cena je 108.000 evra. [ifra:23380. Telefoni: 065/20-19-010; 021/427-277, www.solis-nekretnine.com. 642625 KLA SI ÂN, ukwièn trosoban stan u blizini SUP-a, u kvartu punom zelenila i dosta parking mesta, tre}i sprat sa liftom i terasom 77m2, cena 69.000 evra. [ifra:22773 Tel:021/520-231; 065/20-19-013, www.solis-nekretnine.com. 642626 NO VO NA SE QE - Savina, pravi trosoban stan povr{ine 86m2, drugi sprat, ukwièn i odmah useqiv. Cena samo 75.000 evra. [ifra:23131. Telefoni: 021/520-231, 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 642627 LI MAN III!!! Trosoban stan kod Merkatora 77m, lift, ukwièn odmah useqiv gleda na dvori{te. Pozovite! Tel. 063/500-213. 642635 CEN TAR!!! Petra Drap{ina nov trosoban stan sa gara`nim mestom uskoro useqiv!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 642636 LI MAN 2, Resavska 82m2, prodajemo trosoban ekstra luks stan u odli~noj zgradi i prelepoj lokaciji. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 642544 KOD RI BQE PI JA CE trosoban stan 80m2, ukwièn, dvostran, lift, III sprat, 72.100. [ifra 1000087, www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 642545

ULI CA PE TRA DRAP [I NA, nov trosoban stan u jednoj etaì pred useqewe 82m2, II sprat, hitno i povoqno. Tel. 451-318, 523-193. [ifra 1003891. www.nekretnine-mojdom.com. 642546 NA NO VOJ DE TE LI NA RI, 82m2, na jednoj etaì u novoj zgradi pred useqewe, veliki lep dnevni boravak, dvostran izuzetan stan, cena 900/m2. Tel. 451-318, 523-193. 642547 NO VO NA SE QE, ukwièn 3,0 stan od 73m2 na V spratu sa liftom, cena 61.800. Tel, 636-8429, www.bomil.rs. 642495 HIT NA PRO DA JA! Perfektan TS 91m2, Straìlovska kod fakulteta, lift, terasa, pogled na Tvr|avu i Dunav, moè biti i ^S, novija zgrada, ukwièn, cena: 98.500. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 641495 PRO DA JEM trosoban stan u potkrovqu, Ulica Seqa~kih buna, pored {kole i vrti}a, 75m2, 58.000e. Moè na kredit. Hitno. Telefon 064/83900-41. 58567 TRO SO BAN, Liman 2, Ravani~ka, 90m2. Preporu~ujemo. Telefoni: 021/450-417, 063/1289-797. 58740 GR BA VI CA, trosoban, 67m2, nov, ukwièn, 2. sprat, povoqno, bez posrednika. Telefon 064/834-54-76. 58752 PRO DA JE MO odmah useqiv i ukwièn trosoban stan od 62m2 za 45.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 58772 BEZ PO SRED NI KA prodajem stan od 70m2, na prvom spratu, Liman 1. Telefon 064/30-20-800. 58637 HIT NO nov dvoiposoban stan 61m2 za 54.500. Useqiv, ukwièn. Telefoni: 6447-622, 063/540-165. 58773

NO VA DE TE LI NA RA, ukwièn noviji originalno 3,5 stan dobrog rasporeda, na I spratu, cena 71,400. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 642499 KOD LI MAN SKE PI JA CE, [ekspirova ulica zgrada od fasadne cigle, odli~an stan od 88m2, sre|en, cena 82.400. Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 642500 LI MAN, odli~an, ukwièn 3,5 stan od 95m2 bez ve}ih ulagawa, cena dogovor... Tel. 6368429, www.bomil.rs. 642501 KEJ, odli~an 3,5 stan na II spratu, cena 82.400. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 642503 NA LI MA NU III u zgradi od fasadne cigle, troiposoban stan 93m2, odràvan, lift, terasa, ukwièn, cena 87.7000 - nije fiksno. www.nekretninemojdom.com. [ifra 1003766. Telefoni: 451-318, 523-193. 642548 KOD SKUP [TI NE salonski stan na prvom spratu 90m2, odli~an i za poslovni prostor, cena 77.500. Tel. 451318, 523-193, www.nekretninemojdom.com. [ifra 1003845. 642549 BU DU] NOST, odli~an troiposoban stan 86m2 u Pasterovoj ulici, povoqno. Tel. 6615117. 642558 LI MAN Ê TI RI lep troiposoban stan 93m2, odli~nog rasporeda, ukwièn, moè redovan kredit. Telefoni: 528-137, 063/811-7331. 642570 LI MAN!!! Troiposoban stan od 93m2 klasi~nog rasporeda u klasi~noj gradwi, odli~no stawe, ukwièn useqiv po dogovoru. Tel. 063/500-213. 642637 LI MAN I!!! U ekstra zgradi ~etvorosoban stan od 154m, luksuzan sa dva kupatila!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213. 642638

EKS KLU ZIV NO! Salonski stan klasi~nog rasporeda, 2 ulaza, 12m2 terase, ukupna povr{ina 116m2, na Trgu mladenaca. Cena 100.000 evra. [ifra 22245. Telefoni: 021/520231; 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 642628 NO VO NA SE QE u lepoj mirnoj ulici i kvalitetnoj zgradi petosoban stan na prvom spratu, bez ulagawa. Telefoni: 528-137, 063/538-166. 642571 PRO DA JEM salonski stan od 137m2 u neposrednoj blizini Dunavskog parka, II sprat, lift, terasa, ukwièn. Povoqno! Cena 134.000E. Tel. 063-1010-664. 642606 STRO GI CEN TAR, Mileti}eva ulica, 70m2, noviji ~etvorosoban stan. II sprat, terasa. Povoqno, 72.000E. Tel. 063/101-0664. 642607 EKS KLU ZIV NO!!! Liman I, u najboqoj zgradi novije gradwe, stan od 155m2, I sprat, lift, terase. 1200E/m2! Tel. 063/777-6233. 642608 NO VA DE TE LI NA RA, 130m2 direktna prodaja od investitora „Moj dom”, terasa 30m2, fenomenalan dupleks, cena dogovor sa PDV-om. www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193. 642550 KEJ, 100m2, prvi sprat, zgrada od fasadne cigle, prelep stan, bez ulagawa, 117.000. [ifra 1003139, www.nekretninemojdom.com. Telefoni: 451318, 523-193. 642551 KEJ, 112m2, sa prelepim pogledom na Tvr|avu i Dunav, 129.000, {ifra 1003110. Telefoni: 451-318, 523-193, www.nekretnine.com. 642552 Ê TVO RO SO BAN stan kod Po li kli ni ke Pa pi} na Li ma nu II, 106m2, ~e tvr ti sprat od se dam ukwi èn, odr à van. Tel. 451-318, 060/075-37-82, www.ne kret ni ne-mojdom.com. 642553 CEN TAR, u @elezni~koj ulici, novija ukwièna zgrada odli~nog kvaliteta, luks 4,0 stan (nije dupleks) od 108m2 dvori{no orijentisan + mogu}nost kupovine i garaè u istoj zgradi. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 642504

nedeqa19.avgust2012.

BU LE VAR EVRO PE, u novoj zgradi, nov neuseqavan 4,0 stan od 80m2 po ceni od 65.100 sa PDV-om. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642497 GR BA VI CA, prodajem nov, odmah useqiv luks, ukwièn 6.0 stan (nije dupleks) od 136m2 na IV spratu, moè i zamena za stan vi{e spratnosti od 80-90m2. Tel. 063/82883-77, www.bomil.rs. 642502 RA VA NI^ KA, ukwièn petosoban luks stan, 155m2, kompletno renoviran, lift, terasa, VI sp. Cena dogovor. Tel. 021/526-622, 063/780-99-09. 642508 HIT NA PRO DA JA! Dvoeta`ni stan ^S 96m2, Suboti~ki bulevar, V sprat, lift, terasa, dvori{na strana, dva kupatila, ukwièn, klima, sig. vrata, cena samo: 69.300. Tel. 021/523-700, 063/536-212. 641492 PE TO SO BAN, Liman 2, 150m2, luks. Telefoni: 021/450-417, 064/1893-887. 58747 UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks 96m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/50-90-30. 57396 PRO DA JEM troiposoboan stan 108m2 kod @elezni~ke stanice, u ulici Omladinskog pokreta /bez posrednika/. Telefon 064/155-17-71, 021/444448 58477 NOV neuseqavan troiposoban dupleks stan, 83m2, Nova Detelinara, cena: 59.000. Telefon 0600846036. 58708

NO VA ku}a na Somborskom bulevaru - ukwièna, eta`no na gas, trosobna, odli~an raspored-2 kupatila, parking, cena-61.000 evra-nije fiksno. Tel. 064/823-6601, 021/424-963 (www.avenia-nekretnine.com). 641477 SE VER NI TE LEP, okolina Vr{a~ke ulice, prodaje se dvojna ku}a+garsowera u funkciji kancelarije sve ukwièno 236m2, cena 103.000 evra, mogu}a zamena za stan. Tel. 063/828-83-77. 642505 TE LEP, ku}a za ru{ewe 120/460, dozvoqeno Pr+Sp+Po, u blizini Futo{kog puta, Severni Telep 85.000. Telefoni: 444-107, 633-7853. 642519 EKS KLU ZIV NA devetosobna vila {iri centar 392m2 na placu 462m2, centralno gradsko grejawe, dve velike garaè, prvoklasan kvalitet gradwe i opreme, ukwièna 395.000. Tel. 063/517-846. 642573 NO VA luksuzna sedmosobna vila 350m2 na placu 576m2, kod sportskih terena „Bolesnikov”, garaà, najvi{i standard gradwe i opreme, dve velike terase, centralno grejawe, kompletna dokumentacija, treba videti! Tel. 063/517-846. 642574 OD L I^ N A, no vi ja, pra va porodi~na ku}a na samom po~et ku Adi ca, kom for na pe to sob na, na pla cu od 750m2. [ifra:129. Telefon 065/2019-013, www.so lis-ne kret ni ne.com. 642613 KU ]A u Futogu, cena 36.000 evra, objekat 121m2+65m2, na placu 1.100m2, i to na uglu dve ulice, hitna prodaja. [ifra:130. Telefon 064/112-6239, www.solis-nekretnine.com. 642612

S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, 85.000, ukwièna. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Telefoni: 444-107, 633-7853. 642518 HIT NA PRO DA JA! Odmah useqiv I sprat ku}e na Sr. Kamenica - Bockama ^S 100m2 sa pripadaju}im delom placa 350m2, kolski ulaz, parket, 3 sistema grejawa, telefon, kablovska, 2 terase, ostava, ukwièno, cena samo: 22.500! Tel. 021/523-700, 063/536-212. 641498 PRO DA JE SE ku}a na êneju u glavnoj ulici sa 5,5 jutara prvoklasne zemqe, struja, voda, telefon. Tel. 063/517-846. 642575 KU ]A-LE DIN CI - kod rasadnika 105m2-trosobna, plac 1370m2, stara 5 god, ukwièna, vo}wak-80 vo}ki, struja, voda, gas cena dogovor. Tel. 064/823-6604, 021/542-779. 641483 GRA \E VIN SKI plac Salajka 407m2, kompletna infrastruktura-voda, kanalizacija, gas, struja, ukwièn, dozvoqeno P+1+Pk-30% izgra|enosti cena-28.000 evra. Tel. 064/823-6604, 021/542-779 (www.avenia-nekretnine.com). 641476 PO VOQ NO, plac 400m2 sa ku}om od 107m2 za adaptaciju ili ru{ewe u blizini {kole milicije u Sr. Kamenici. 34.000E. Tel. 063/7776-233. 642587 EKS KLU ZIV NO, u blizini „Matice srpske”, stambeni objekat sa pripadaju}im placem od cca 450m2, uz mogu}nost pro{irewa ili izgradwe stambene zgrade. Cena 50.000 evra. Za vi{e pozovite 064/2003-103, www.solis-nekretnine.com. 642611 LO KA CI JA za gradwu stambene zgrade, na Novoj Detelinari, kod Sajma, dozvoqena gradwa objekta PR+3+PK... za sve ostale informacije pozovite 064/2003-103. 642614 BOC KE, ukwièn plac, sa pogledom na grad i Dunav, ukupno 951m2, struja do placa, bunar na placu, kod ku}e srpsko-ruskog prijateqstva, cena samo 16.000 evra. Telefon 064/112-62-39, www.solis-nekretnine.com. 642610 PO PO VI CA 710m2 na okretnici, najlep{e mesto. Asfalt, voda, struja. Cena: 16.000. Tel. 063-7776-233. 642586 GRA \E VIN SKI plac 450m2 na „Belilu” na izlasku iz Karlovaca prema Straìlovu, 15m sa 30m sa kompletnom gradskom infrastrukturom, najlep{i deo Karlovaca 18.000. Tel. 063/517-846. 642572 VI KEN DI CA, Biserno ostvo, izlazi na vodu 60m2+15m2na placu od 800m2. Tel. 021/526-622, 064/215-60-90. 642512 HIT NO prodajem dva placa i vikendicu, komplet name{tenu, na êrevi}koj skeli (Futog). Telefoni: 065/89-70-668, 063/89-70-668. 58325 PRO DA JEM ba{tu - Bege~ka jama 20 ari, a moè i pola, dozvoqena gradwa, struja, 100m od vode, brawena od vode. Telefon 898307. 57357 PRO DA JEM zemqu na êneju, 1ha 58a, potez ka Jarku. Telefon 062/533-055. 58836 U BA^ KOM JAR KU hitno prodajem plac 354m2, temeq, projekat, pla}ene komunalije, asfalt, struja i plin. Telefoni: 6363-723 i 062/8-170-802. 58156

OGLASi l ^iTUQe

nedeqa19.avgust2012.

SREM SKA KA ME NI CA, Sta ro Se lo, 7.000m2 plac ide la na zas sve na me ne, put, stru ja, iz vor na pla cu, lep po gled. Te le fon 069/18-26-726. 57779 VO]WAK IZA BA NO [TO RA za sa |en ora si ma i {qi va ma, po vr {i ne 83 ara, stru ja, vo do vod, bli zu as falt ni put, ide a lan po gled. Te le fon 064/13-33-720. 57856 PLAC 27ari na Tran xa men tu - Pe tro va ra din, 5 km od cen tra No vog Sa da, do zvo qe na grad wa. Mo gu }a de li mi~ na kom pen za ci ja. Te le fon 064/228-7731. 58539 BOC KE, plac 1913m2, li pe, sa naj lep {im po gle dom na No vi Sad. Ce na 11.500. Te le fon 063/750-93-94. 58560 GRA \E VIN SKI PLAC Po po vi ca, 1006m2 i Boc ke 985m2. Eks tra. Te le fo ni: 021/450-417, 064/189-3887. 58741 ÂR DAK Sr. Ka me ni ca ku }a 255m2 plac 850m2 kom plet na in fra struk tu ra za vr {e na, le ga li za ci ja. Ce na 99.000. Te le fon 063/77-55-966, 061/6645492 58799 HIT NO pro da jem plac u To ri na ma, Le din ci, sa brv na rom, 6.000m2, 300m od be o ~in skog pu ta. Po gled na NS, grad sa vo da. Po red stru ja, vo da, gas, te le fon. Ce na 88.000e. Mo gu }a za me na uz do pla tu, do go vor. Te le fon 063/165-75-00. 58840 LE DIN CI, 2500m2, fan ta sti ~an ur ba ni zo van plac za iz grad wu po ro di~ ne ku }e P+1+Po, ra van, do bar po gled, svi pri kqu~ ci, hit na pro da ja 7E/m2. Vla snik.Te le fon 063/560-298. 58679 FU TOG - ku }a za dve po ro di ce, lo kal, ma ga cin, pro stor za pro iz vod wu, plac 840m2. Po god na za pe ka re ili ko la ~a re. Te le fon 063/587-602. 58843 PRO DA JEM ku }u na Vi dov dan skom na se qu, 204m2, ukwi è na. Te le fo ni: 060/4419-375, 062/107-29-996. 58534 PRO DA JEM u No vom Sa du, na Te le pu, po la ku }e (pot kro vqe) po se ban ulaz, ga ra à. Te le fon 021/842-894. 58619 PRO DA JEM ku }u 200m2 Gr ba vi ca, Bra }e Rib ni ka ra sa dva sta na i dva lo ka la na 850m2, ce na: 275.000. Te le fon 0600846036. 58709 NA PRO DA JU sta ra ku }a i plac od 7 ari Sta ri Le din ci Si me [o la ja 16. Te le fon 021/886-628. 58730 KU ]A - Sa laj ka - [aj ka {ka, 163/400m2. Pre po ru ~u je mo. Te le fo ni: 021/450-417, 063/1289-797. 58742 PRO DA JEM ku }u na sprat sa po slov nim pro sto rom i po mo} nim objek tom. Mo è za me na za stan uz do pla tu. Te le fon 063/503-620. 58759 PRO DA JE MO ku }u 180m2 na âr da ku sa le pim pla cem od 1000m2. Ukwi è na, od mah use qi va. Te le fon 063/540-165. 58775 PRO DA JEM ku }u u No vom Sa du ul. Vr {a~ ka 18, po vr {i ne 650/100, pr vi vla snik 1/1. Te le fon 063/166-25-67 58790 PE TRO VA RA DIN - pi ja ca, ku }a 1/1 220m2 + 100m2, plac 930m2, use qi va, 57.000 = 10.000 ka pa ra + osta lo za go di nu da na. Te le fon 063/152052-1. 58803

SA LAJ KA - ku }a dva sta na 150m2, ga ra à 40m2, plac 600m2. Boc ke - ku }a 160m2, ga ra à, ve li ka te ra sa, plac 600m2. Te le fon 063/587-602. 58845 PE TRO VA RA DIN - plac 1.050m2/14em2 i plac 2.500m2/10em2, as falt, do zvo qe na grad wa, bli zu No vi Sad, 3km. Te le fon 063/585-076. 58801 PE TRO VA RA DIN - 34.000 evra, ku }a 90m2 za re no vi ra we. Ukwi è na, do zvo qe no P+1+M, kod am bu lan te i mi li ci je. Te le fon 063/585-076. 58802 KA ME NI CA, kod cr kve ku }a sta ra, 100m2, plac 1.000m2. Za me na za dvo so ban stan(58.000e), ku }a 82m2, plac840m2 75.000e. Po gled na Du nav. Te le fon 063/587-602. 58841 PRO DA JE se sta ri ja po ro di~ na ku }a na Te le pu, do bra lo ka ci ja, kon takt te le fon 063/896-7201 58407 PRO DA JA - Ve ter nik, ku }a po slov no sta meb na ukwi è na 1/1 mo è za me na uz do pla tu, ma wi stan, gra |e vin ski ma te ri jal ili ku }a u Be ge ~u. 065/823-89-60 58285 HIT NO pro da jem ku }u u Ve ter ni ku, 240m2, plac 655m2, vo} wak pre ko pu ta. Ce na 66.500 evra. Te le fon 021/823907. 58762 NE [TIN - se lo po red Du na va ku }a na pro da ju, stru ja, vo da, gre ja we na gas, te le fon, sa ve li kim pla cem - ba {tom. Te le fon 021/504-629. 58631

IZ DA JEM lo kal 82m2, na Bu le va ru Oslo bo |e wa 65a, na spra tu, ulaz spo qa sa Bu le va ra, po go dan za pred stav ni {tvo, agen ci ju, or di na ci ju. Te le fon: 063/455-600. 56978 IZ DA JEM lo kal 32m2, No vi Sad Te me rin ska 34. Te le fon 066/401 - 673. 58676 IZ DA JEM lo kal 27m2, Uli ca Jo ze fa Mar ~o ka 1, Li man 4, pra zan, sre |en. Te le fon 062/251-099. 58858 IZ DA JEM lo kal u pri ze mqu ho te la Elit, Jo va na Du ~i }a 35, po go dan za sve de lat no sti, od vod mi ri sa van kro va, 24m2. Te le fon 063/8074-411. 58863

NO VA DE TE LI NA RA 150m2, lo kal u na {oj zgra di na uglu Ve se li na Ma sle {a i Ko ste Ra ci na u jed noj eta `i, www.nekretnine-mojdom.com, di rekt na pro da ja od in ve sti to ra. Te le fo ni: 451-318, 523193. 642528 RAD NI^ KA ul. 67m2-funk ci o ner ska zgra da, od li ~an ras po red, vi so ki par ter-ide al no za po slov ni pro storuli~ na ori jen ta ci ja, stan dard na ula ga wa, ukwi `enpra zan ce na-72.100 evra – ni je fik sno. Tel. 064/823-6601, 021/542-779. 641479 CEN TAR, Zmaj Jo vi na 14m2, pri ze mqe, po slov ni pro stor u Lu pu su 21.000. Sli ke na www.trefnekretnine.co.rs. Te le fo ni: 444-107, 633-7853. 642517 PRO DA JEM ili iz da jem po slov ni pro stor od 220m2 do 740m2 u No vom Sa du, Sa laj ka. Te le fon 061/140-2000 58272 PO SLOV NO-KAN CE LA RIJ SKI pro stor, La sla Ga la, 35m2, Luks. Te le fo ni: 021/450-417, 064/1893-887. 58744

IZ DA JEM po slov ni pro stor P+S (100 + 100) u No vom Sa du, Uli ca Slo bo da na Se le ni }a 46. Te le fo ni: 063/815-3-759, 064/114-3-079.

56853

NO VI SAD, Be ta ni ja me wam opre mqen ka fe re sto ran sa ma ga ci nom 50m2+14m2 za ma wu ku }u ili vi ken di cu + va {a do pla ta. Te le fon 063/8818143 58609

KU PU JEM sve vr ste auto mo bi la, mo `e i ha va ri sa na. Do la zim od mah po po zi vu. Is pla ta mak si mal na na li cu me sta. Te le fo ni: 062/823-1298, 064/337-7695, 824-611. 58555 JU GO 60 ko ral, pr vi vla snik, gas, nov ate sti ran, re gi stor van do 14. 7. 2013. go di ne, alu fel ne, aku mu la to ri. Te le fon 6624-151 \o ka. 58691 NA PRO DA JU za sta va „Ska la” 55 C, pr va re gi stra ci ja, mart 2003. go di ne sa ugra |e nim ga som i po seb nom an ti ko ro ziv nom za {ti tom. Te le fon 064/441-70-37. 58648 PRO DA JEM auto fi at kro ma, o~u van. Te le fon 063/561743 58885

AUTO PRI KO LI CA, 240/150, ate sti ra na, re gi stro va na, no si vost 1.000kg, du pli le `a je vi, in `e wer ska kon struk ci ja. Po god na za gra |e vin ski ma te ri jal, po vr }e, ko {ni ce. Ce na 480e. Te le fon 064/11-22-706. 58656

PRO DA JEM kul ti va tor I.M.T. 506. fre za, {pric sa re zer vo a rom 100 lit. sa 30 m cre vom i mo to rom to mos, is prav no. Te le fon 523-928. 58725

HI D RO I Z O L A C I J A svih vr sta rav nih kro vo va, po dru ma, ga ra `a, ski da we vla ge sa zi d o v a. Mo ` e i od l o ` e n o pla }a we. Ga ran ci ja. Te le fo ni: 021/731-895 i 064/128-9487. 57686 JOR G AN X I N I C A - ru~ n o {i jem no ve i re no vi ram Va {e sta r e jor g a n e, ja s tu k e i du {e ke od vu ne i per ja, svih di men zi ja. Te le fon: 021/463362 58223 ZI DAR iz vo di sve ma we gra |e vin ske ra do ve, po prav ke kro va, zi da dim wa ke, ogra de, po mo} ne objek te. Te le fo ni: 6434-313, 064/1571-404. 58528 VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti:od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 58645 ZA T VA R A W E te r a s a, iz grad wa sa le tli - let wi ko va ca, na stre {ni ca, po kri va we ugo sti teq skih ba {ti od ho blo v a n ih i pro f i l ak c i j om ukra { e n ih dr v e n ih gre d a ili me t a l a. Te l e f on: 063/508-760. 58650 PE]KAR - zi dam ka qe ve pe }i i ot ku pqu jem ko ri {}e ne. Imam no ve pe }i - moj me ta ri jal, idem van gra da! Te le fon 064/155-40-29, 021/6301-524. 58716 KRO J A^: {i v e w e pan t a l o na i suk w i, po p rav k e ra z nih vr s ta. Naj p o v o q i j e u gra d u. Te me r in s ka 8 dvo r i {te. Te le f on 6612-570 od 9-12 15 19. 58786 KA DA SER VIS - ob no va gla zu re uvo znim ma te ri ja lom, za {tit na fug na (ne bu |a), du go go di {we is ku stvo, ga ran ci ja. Te le fon 6321-332, 500-155, 065/543-6896. 58791

dnevnik KU]NA NE GA. ge ren to lo {ke, me di cin ske ku rir ske uslu ge za bo le sne i sta re. Agen ci ja za ~u va we de ce, pod u ~a va we, po mo} po ro di qa ma. Te le fon 021/400-148. 58703 AGEN CI JA za za po {qa va we po s lo d av c i m a u No v om Sa du, ino stran stvu nu di sve pro fi le rad ni ka. Po treb ne be bi si ter ke, ge ren to ne go va te qi ce, tr gov ki we, spre ma ~i c e, do m a } i c e ku } e.Te l e fon 021/400-148. 58702 SPRE MA LA bih sta no ve i lo ka le. Te le fon 061/310-6595. 58819

GA [E NI KRE^, 7 din. na adre si kup ca, be ton ski stu bo vi, fert gre di ce, ci gle, blo ko vi, ar ma tu ra, gra |e vin ski ma te ri jal. Te le fo ni: 021/847034 i 064/613-83-68. 55280

PRO DA JEM pe} za eta `no gre ja we na gas. Te le fon 021/63-41-521. 58823 PRO DA JEM fri `i der, mi kro ta la snu pe} ni cu i ku hiw ski aspi ra tor. Te le fon 063/561-743 58883 PRO DA JEM sto za ra ~u nar nov, i ku hiw sku se de }u gar ni tu ru. Te le fon 063/561-743 58884

KU PU JEM sav po lo van o~u van na me {taj, re ga le, uga o ne gar ni tu re, osta le gar ni tu re, sto, sto li ce, ko mo de.... Te le fo ni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728. 58714

Mi ra Pav kov Sa hra na }e se oba vi ti 19. 8. 2012. go di ne, u 14 ~a so va, na gro bqu, u Be o ~in Se lu. O`a lo {}e na po ro di ca.

GAR SO WE RE 8.500 - 18.000e, jed no so ban 21.000e, dvo so ban 21.000e, ku }a, dva sta na, ga ra à, lo kal - 65.000e, sa la{ 20.000 150.000e. Te le fo ni: 063/598-463, 021/6621-797, 021/6215-260. 58668 KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to. Od vla sni ka. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/994-5002. 58234 DR VO bu ko vo mo è re za no i ce pa no, pre voz gra tis 3650din. Su {e ni za cen tral no gre ja we 9000 di na ra. Te le fo ni: 064/40-21-425 58588 Î STIM po dru me, od no sim {ut, ku pu jem sta ro gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re te, auto mo bi le sta re za ot pad. Te le fo ni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 58591 KU PU JEM po lov nu gar de ro bu. Te le fon 636-0815, 063/7005843 58629 KU PU JEM alu mi ni jum, al kap, gvo `|e, odvo je ne me ta le, ot pad ne auto mo bi le, plin ske bo ce, od no sim sme }e, ~i stim po dru me, ta va ne, vr {im se lid be. Te le fo ni: 064/2754137, 021/6539-409. 58692

[ E S T O M E S E ^ N I P O M E N ocu i de di

KU PU JEM zlat ni ke, du ka te, na po le o ne, lo mqe no zla to, sta ri sre br ni i zlat ni no vac, me da qe, or de ne, sa bqe, bo de `e, sa to ve, sre br ni nu. Te le fo ni: 063/8-318-180, 021/451409. 44683

58941

P O M E N

\or |e Cr wan ski Cr ni 30. V 1933 - 22. VI II 1997. Pu no nam ne do sta je na{ \o ka. We go vi: Pe pa, Vik tor i Ki ka. 58935

P O M E N

15. 8. 2001 - 15. 8. 2012.

Pe ra Mar ci ki} iz Ko vi qa S qu ba vqu i po {to va wem ~u va mo te od za bo ra va. Su pru ga Tin ka, k}i Do brin ka, zet Du {an, unu ci Pe tar, Ste van, Ta ma ra i Sve tla na. 58936

POMEN

Mi lanu [i {a ri ci STA BI LAN brod ski di zel mo tor T - 732, 15 KS/2300 ob/min sa kop ~om, ge ne ral no sre |en. Te le fo ni: 063/531773, 457-136. 58859

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nu la na {a

PRO DA JEM kra ve mu za re, mla de ju ni ce i te lad. Te le fon 064/156-4742. 58542

PRO D A JEM pi {toq ka l i bra 9, mar k e CZ M-88, nov, ne k o r i {}en, za kup c a po treb n a do z vo l a. Te l e f on 021/504-629. 58632

1931 - 2012. i ma mi i ba bi

Ko viq ki [i {a ri ca 2004 - 2012.

AGEN CI JI „BO MIL” po tre ban agent pro da je sa is ku stvom, oko fik sne pla te mo gu} do go vor! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 642506 2 DI PLO MI RA NA far ma ce u ta i 2 far ma ce ut ska teh ni ~a ra tre ba ju apo te ke u No vom Sa du. Po èq na prak sa ali mo è i bez. Te le fon 021/423-386. 58634 STRA NOJ kom pa ni ji po treb no 5 me na dè ra pro da je Uslo vi: ko mu ni ka tiv ne oso be do 35 go di na sa vi {im ili vi so kim obra zo va wem. Te le fo ni: 063/516-153, 063/516-154. 58682 PO TREB NA è na za po mo} u ku }i i po mo} po lu po kret noj oso bi. Te le fo ni: 021/506-669, 062/8209294. 58727

S tu gom i po {to va wem, va {i si no vi i unu ci.

Danas, 19. 8. 2012. godine, navr{avaju se ~etiri godine tuge od kad nije sa nama na{ najdra`i

Stevan Tapavi~ki Supruga Dragica sa porodicom.

58940

58923

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je u 45. godini napustio na{ dragi otac, brat, stric i prijateq.

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj mami

Miroslavi Zagor~i} Damir Grbi} Danko Sahrana }e se obaviti 20. 8. 2012. godine, u 13 ~asova na Centralnom grobqu u Futogu.

1957 - 2012. Maj~ice na{a, ne verujemo da te nema. Ostadosmo nemi i neute{ni. Tvoji sinovi Sale i Zoka.

O`alo{}ena porodica. OG-2

58880

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

nedeqa19.avgust2012.

SE]AWE

Opra{tamo se sa velikom tugom i bolom od

Ru`ice ^arapi}

Ru`ica ^arapi}

24. 8. 1986 - 14. 8. 2012.

prim. dr Vitomir Bugarski Ve} godinu dana `ivi{ u na{em se}awu. Brat \ura sa porodicom.

Sahrana je u ponedeqak, 20. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}eni: otac Boro, majka Jelica, bra}a Aleksandar i Vladimir, snahe Nadalina i Miqana, brati}i Adam i Emilijan i mnogobrojna rodbina i prijateqi.

58758

Ako ti jave: umrla sam, ne veruj to ne umem...

Dragan Mari} 1992 - 2012. Kako je `iveti bez tebe, znaju samo oni koji te vole.

Pelevi}. Tvoji najmiliji.

58868

58933

58901

Posledwi pozdrav dragom tati

Dana, 20. 8. 2012. godine, navr{ava se pet godina tuge i bola za na{im voqenim

TU@NO SE]AWE 2011 - 2012.

prim. dr Vitomir Bugarski

Rajkom Zagorcem

iz Futoga

POMEN

Zorane, dve tu`ne godine nisi sa nama. U na{im srcima jesi.

Osta}e{ u na{im lepim se}awima i uspomenama.

Vreme prolazi, a bez tebe je sve beskrajno tu`no.

21. 8. 2007 - 21. 8. 2012.

Zoran Juri}

Milanu Zori}u Nixi

Tvoji najmiliji.

]erka Nata{a i brat \or|e-\oges sa porodicom.

58779

58597

SE]AWE na na{eg voqenog

TU@NO SE]AWE

Sin Goran i unuci Nikola i Vladimir.

Tvoji: tata, mama i sestre.

58931

58924

TRIDESETOGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav dragom bratu

Milan - Mi{a Vlahovi}

Milanu Zori}u Nixi

Nixi

Tu`nih pet godina je pro{lo od kada nas je napustio na{

Dragan Bogovac Tvoju plemenitost i qubav pamtimo, s ponosom te spomiwemo i od zaborava ~uvamo.

Du{ana Mili}a Ra`wa

Radovan Vi{kovi} 2003 - 2012.

Pro{lo je dvadeset tu`nih godina od kada nije sa nama.

Porodica Bogovac.

@ivko, Dragana i Smiqa.

58798

58867

Devet godina je pro{lo, ali nije ubla`ilo bol, tugu i prazninu koju ose}amo za tobom. Tvoja plemenita du{a i veliko srce zaslu`uju ve~no se}awe.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a voqena

1949 - 1982. Ne postoji zaborav. Postoji na{a qubav, se}awa i bol {to smo prerano ostale bez Tebe.

od brata \or|a Zori}a sa porodicom.

Sestre Vera i Nada sa porodicom.

Tvoje mama i sestra. 58780

DESETOGODI[WI POMEN na{em ocu, tastu, dedi i pradedi

58932

Posledwi pozdrav dragom tati

58934

Posledwi pozdrav

Neute{ni: supruga Planinka, sin Vladimir i }erka Radmila.

58909

SE]AWE

Slavka - Slavica Ti{ma

1933 - 2012.

Branku Dobri}u K}eri Jeja, Mira, Zorica i Beba, zetovi, unuci, praunuci i Mara.

O`alo{}eni: suprug Mirko - protojerej sa porodicom. OG-1

Posledwi pozdrav bratu

Ru`a Drini} Jovana Peri}a 2010 - 2012. iz ^uruga

od brata Ilije sa porodicom.

Sahrana je danas, 19. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, iz kapele, na mesnom grobqu, u Stepanovi}evu. O`alo{}eni: supruga Anka, deca Goran i Gordana i unuci Nikola, Vladimir, Ogwen i unuka Tamara.

O`alo{}en brat Radivoje, snaja Wegoslava sa porodicom.

58922

58927

58928

Wihovi najmiliji. 58705

58929

Napustio nas je na{

Milan Zori} Nixo

Radovanu

1940 - 2012.

od wegovog prijateqa Goje Radusina sa porodicom.

58930

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada, u 63. godini, preminuo na{ voqeni

2002 - 2012.

58886

]erka Goca, zet Dragoqub, unuk Ogwen i unuka Tamara.

58662

Katicu Peri}

danas }emo posetiti tvoju ve~nu ku}u povodom 40 dana. Po~ivaj u miru, neka te An|eli ~uvaju. Vole te tvoji: deca sin Ranko, }erke Mileva i Jagoda, unu~ad Aleksandra i Jovan, suprug Milo{, i zet Aleksandar. O`alo{}ena porodica Drini}.

Milanu Zori}u Nixi

1924 - 2002.

preminula u 79. godini. Opelo drage nam pokojnice je iz Alma{kog hrama u 13.00 ~asova, 20. 8. 2012. a sahrana je na Alma{kom grobqu 20. 8. 2012. u 15 ~asova.

Draga mama

Milanu Zori}u Nixi

tv program

nedeqa19.avgust2012.

Џил Белоуз

Медвед Вини Вишеструко награђиван филм заснован на истинитој причи о канадском војнику који усваја сироче, младунче медведа... Откријте истиниту причу иза омиљене главног лика дечије књиге А.А.Милна, Винија Пуа, у причи о прелепом пријатељству између канадског војника и мечета, које је било симбол пријатељства и мира у свету закуженом ратом. Улоге: Мајкл Фасбендер, Џил Белоуз, Дејвид Сачет Режија: Џон Кент Харисон (РТВ 1, 17.55) 08.20 Беби егзит 08.40 Све о животињама: Азијски слон 09.02 Академац:Храна за мозак 09.25 Увек медаља: Одбојка 09.50 Страшне приче за плашљиву децу 10.00 Уличаролије 10.35 Кад зазвони: Хаковање 11.00 Бразде 12.10 Зелени сат 12.35 Центар света 13.00 Додати живот годинама 14.00 Нови таблоид НС, забавни програм 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Здраво живо, забавни програм 15.30 Чари риболова 16.00 Ток шок, забавни програм 17.00 ТВ Дневник 17.25 Све(т) око нас 17.55 Медвед Вини, филм 19.30 ТВ Дневник 20.10 Биографије: Џингис Кан 21.00 Краљица: Ривали 22.00 Војвођански дневник 22.35 Спортска хроника 23.05 Грување, музички програм 23.55 Краљица: Ривали 00.45 Медвед Вини, филм

07.30 Глас Америке 08.00 Књижевни магазин 09.00 Портрет привредника 11.00 Више од откоса 13.00 Ћаскање 14.00 Писма из Херцег Новог 16.00 Здравље и Ви 17.00 Ноге на пут-пут под ноге 17.30 Војвођанске вести 18.00 Улови трофеј 19.00 Документарна емисија 20.00 Војвођанске вести 20.30 Лице с насловнице 22.00 Војвођанске вести 22.30 Филм: Прва зарада 00.00 Глас Америке

08.20 Сремски Карловци 08.45 Зове море 09.10 Време је на мојој страни 09.30 Зове море 10.00 Серијски програм 12.00 Бели мантил 12.30 Азбука родитељства 13.00 Вести 13.05 Седам НС дана 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Серијски програм

05.00 06.00 08.30 10.00 12.00 15.00 17.00 19.00 19.15 21.30 00.30 02.00

Домаћин Рањено срце Галилео Филм: Врсте Езел Филм: Гас до даске Филм: Жива бомба Вести Филм: Играј своју игру Филм: Бетмен: Почетак Трачара Кобра

Бетмен: Почетак Африка од врха до дна (Новосадска ТВ, 19.30)

07.30 Српски екран, емисија МТВ-а 08.00 Агро мозаик, емисија из пољопривреде 08.30 Спортска Војводина 09.00 Балкан експрес, филм 09.45 Како...? Препознати Вивалдијево пролеће 09.55 Кроз баште банатске: Тараш 10.10 Новосадско дечије лето 3. део 10.35 Афера са тајанственом дамом, док. образ. (слов) 11.00 Духовка, емисија на словачком 11.30 Емисија на словачком 12.00 ТВ Магазин на румунском 13.00 Бразда 13.30 Дуриндо 2012 14.00 Под истим кровом 14.30 Живети живот заправо, док.филм 15.00 Недељни магазин на ромском 16.00 Изравно, емисија на хрватском 16.30 Свјетионик, емисија на хрватском 17.00 Украјинска панорама 17.30 Спектар, емисија на буњевачком 18.00 Македонско сонце 18.30 Симфонијски оркестар (мађ) 19.00 ТВ Дневник на мађарском 19.25 Спортске вести на мађарском 19.30 Бразда, емисија за пољопривреднике на мађарском 20.00 ТВ Магазин на русинском 21.00 Дотики, породични магазин на словачком 22.30 ТВ Спорт на мађарском 23.00 Разговори са другом женом, филм

06.05 Јутарњи програм 08.00 Јутарњи дневник 08.15 Јутарњи програм 09.00 Вести 09.04 Форшпан. 09.06 Жикина шареница (Бања Ковиљача) 11.00 Вести 11.05 Дизни на ртс, амерички анимирани филмови (сви) 13.00 Дневник 13.14 Спорт плус 13.25 Време+стање на путевима 13.30 Балканском улицом 14.10 Време је за бебе 14.50 Гастрономад 15.05 Вести 15.15 Сат 16.05 Вести 16.08 Срећни људи 17.00 Куба 18.29 Сасвим природно 19.03 Слагалица, квиз 19.21 Време 19.30 Дневник 20.05 Срећни људи 21.00 Породичне везе, филм 22.45 Вести 22.48 Београдски фантом, филм 00.25 Егзит 01.34 Луд, збуње, нормалан 02.00 Вести (03.00, 04.00, 05.00 по 3.00’) 02.17 Топчидер 02.49 Балканском улицом 03.29 Сасвим природно 04.03 Сат 04.53 Срећни људи 05.48 Верски календар

15.00 Дивља планета 15.30 Време је на мојој страни 16.00 Вести 16.05 Личности и догађаји 17.00 Вести 17.05 Вреле гуме 17.30 Храна и вино 18.10 Неон цитy 18.00 Све што желим 19.00 Објектив 19.30 Африка од врха до дна 20.00 Ево нас код вас 21.00 Личности и догађаји 22.00 Објектив 22.30 Седам НС дана 23.00 Серијски програм

09.30 АТП Мастерс Синсинати 1/2 Финале 11.00 Премијер лига: Арсенал – Сандерленд 12.45 Шпанска лига: Селта – Малага 14.30 Премијер лига: Виган – Челси 16.30 Холандска лига: НЕЦ – Ајакс 18.30 АТП Мастерс Синсинати финале 21.00 Мото ГП Индијанаполис – Трка Мото ГП 22.00 Мото ГП Индијанаполис – Трка Мото 3 23.00 Мото ГП Индијанаполис – Трка Мото 2 00.00 Шпанска лига: Реал Мадрид – Валенсија

Брус Вејн губи родитеље у једном ужасном злочину. Касније постаје Бетмен, бранилац невиних становника Готам ситија. Улоге: Кристијан Бејл, Мајкл Кејн, Кен Ватанабе Режија: Кристофер Нолан (Прва, 21.30)

Олимпијски ретровизор Олимпијска бакља је угашена, али су остале приче из Лондона током трајања Игара. О томе како је живела британска престоница овог лета, али и путу колима, дугом 2.100 километара, од Београда, преко Будимпеште, Беча, Франкфурта, Калеа, Довера до Лондона говоре аутори емисије Душица Тасић и Милован Терзић, новинари РТС-а. (РТС 2, 17.30) 06.06 06.11 06.20 08.00 09.00 09.25 09.28 09.43 10.00 10.30 11.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.33 15.02 16.00 17.00 17.30 18.05 19.30 20.03 20.49 22.05 22.50 23.15 23.47 00.48 01.33 02.25 03.19 03.40 04.48 05.33

06.30 08.00 09.20 09.50 10.30 11.00 13.00 13.30 14.00 15.00 17.00 18.30

Кристијан Бејл

19.00 20.00 21.00 23.00 01.00 02.00 04.30

Датум Верски календар Рамазански бајрам, пренос Дозволите... У фраголанији Бернард Поштар Пат Шумска школа Под отвореним небом Мој љубимац Бразде Потрошачки саветник Е-тв Траг у простору Културако аресипе Српски источници Африка и Србија на вези Сто српских труба Биографије Српске спортске легенде Олимпијски ретровизор Концерт Бориса Березовског Као мехур од сапунице Изгубљени светови Иван Јелен топ десет Вита студентис Викенд евронет Ансамбл руске армије из Санкт Петебурга Биографије Концерт Бориса Березовског Изгубљени светови Траг у простору Иван Јелен топ десет Мој љубимац

Маратоон Филм: Шрек 2 Србија у ритму Европе Универзум Топ шоп Филм: Слепа вера Улови трофеј Здравље и ви Слике живота Обични људи Мини серија Мирослав Лазански: Од Вест Поинта до Москве и Окинаве Универзум Еурека Мућке специјал Филм: Осми дан Мини серија Мућке специјал Филм: Осми дан

dnevnik

07.20 Инспектор Валандер 08.50 ББЦ на Б92. Легенде о звери, 2. део 09.40 ББЦ на Б92. Легенде о звери, 3. део 10.30 Топшоп 11.00 Вести Б92 11.35 Пријатељи 13.00 Штребери 14.30 Интернат 16.00 Вести 16.35 Филм: Смоки и бандит 2 18.30 АТП Мастерс 1000 Торонто, финале 19.15 Филм: Полицијска академија 6. Опсада града 21.00 Филм: Велика мућка 23.35 Вести Б92 00.10 Спортски преглед 00.30 Филм: Блиски сусрети треће врсте 02.45 Филм: Украдени снови 2 04.25 Интернат 05.50 Укључење у Б92 Инфо

Лекси Симон 07.00 10.00 12.00 12.30 14.00 15.00 16.00 18.15 19.30 20.00 21.00 22.30 23.30 00.30 02.45

Добро јутро Филм: У потрази за недођијом Топ спид Шопингхоличарке Смешно ћоше код Ђоше Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Три пута ДА Национални дневник Нове курсаџије Тренутак истине Академија дебелих - избацивање У рингу Филм: Неколико добрих људи Филм: Лепша страна беса

Борац за правду Лук је имао све... Веома успешан и уносан посао, екстравагантне аутомобиле и луксузну кућу... Живот о којем други само сањају, као и девојку из снова. Ипак, једне ноћи, трагично ће изгубити све! Улоге: Роберт Дијаз, Казија Врајт, Лекси Симон, Маргот Роби Режија: Аш Арин (Хепи, 22.30) 05.30 07.30 09.00 09.15 09.45 10.00 11.15 11.30 11.55 12.20 12.45 13.40 14.00 14.10 15.30 16.45 17.00 17.55 18.25 19.10 21.00 22.30 00.00 02.00 03.30 04.00

Деми Мур

Јутарњи програм Знање на поклон Шарени вилењаци Залив шкољки Телешоп Сребрна крила – Освета, анимирани филм Моји џепни љубимци Генератор Рекс Гормити Побуна диносауруса Сирова природа, док. програм Телешоп Вести Летњиковац Вести – сеча емисије Телешоп Јелена Телемастер Моја Србија Шпадијер – један живот, филм Једна жеља једна песма Борац за правду, филм Агенција Ћирилица Моја Србија Јелена

Неколико добрих људи У овом драматичном трилеру, поручник Денијел, морнарички адвокат који никада пре тога није ни ушао у судницу, брани двојицу маринаца који су оптужени за убиство свог колеге. Улоге: Џек Николсон, Том Круз, Деми Мур, Кевин Бејкон, Кифер Сатерленд Режија: Роб Рајнер (Пинк, 00.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Филм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу, 17.00 Недељни магазин, 17.30 Дечији програм, 19.00 Филм, 20.30 АБС шоу, 21.00 Филм, 23.00 Недељни магазин, 00.00 Филм, 02.00 Ноћни програм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa19.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ЈО ВАН – ЈО ЦА ЛА ЛО ШЕ ВИЋ – ОД НА ЦИ О НА ЛИ СТЕ ДО АУТО НО МИ СТЕ

Пи ше: др Саша Марковић 07.15 07.40 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

08.00 Ван Гог – комплетна прича 11.00 Вакцина која је одјекнула светом 12.30 Прохоровка. Кроћење тигра 13.00 Исток-Запад: Путовања из средишта Земље 14.00 Изгубљени древни градови 15.00 Упознајте Римљане 16.00 Живот и дело Роберта Опенхајмера 18.00 Героуов закон 20.00 Пољска битка за Британију 21.00 Бити Мухамед Али 22.00 Господари рата 23.00 Варвари Терија Џонса 00.00 Игра сенки

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

06.00 08.00 10.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 23.00 02.30

Мали људи, велики свет Паклена Кели Венчаница из снова Луди за кућом - Америка Спасавање оронулих грађевина Јединствене куће за одмор Аљаска са Саром Пејлин Шминкање са Клио Богата млада, сиромашна млада Венчаница из снова Спасавање беба Породилиште Пацијенти са необичним здравственим проблемима Ургентни центар Желим да постанем евнух Л.А. Инк Породилиште

Ловци на змајеве Ози Бу Пера Петлић Филм: Време чуда Филм: 5x2 Филм: Танго аргентино Филм: Торенте 1 Филм: Америчка пита Филм: Алиби Еротски филм Еротски филм

Али би Го спо дин Реј Ели тот про на шао је крај ње уно сан и за ни мљив по сао. Осно вао је ком па ни ју ко ја не вер ним му же ви ма оси гу ра ва али би је код њи хо вих же на ре ша ва ју ћи их та ко ве ли ких бри га. Оп слу жу је сто ти њак кли је на та чи је аван ту ре по кри ва уз по моћ по знан ста ва, те ле фо на и ком пју те ра... Уло ге: Џери О Конел, Стив Куган, Џон Легузиамо, Сем Елиот, Дебора Кара Унгер Ре жи ја: Мет Чековски (Синеманија, 22.00)

08.45 Моји џепни љубимци 10.00 Бен 10: Ултимејт ејлијен 10.40 Судија Ејми, филм 13.00 Боксбоардерс!, филм 14.45 Без весла, филм 16.35 Мамин нови фрајер, филм 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Сам против свих, филм 22.10 „ЦСИ”. Мајами 00.45 Астро шоу, шоу 01.45 РТЛ Данас 02.20 Судија Ејми, филм 03.55 Љубавни гуру, филм

Сам против свих Елизабет Беркли

Пла ву ша Џо и Ме ри су мла ди Њу јор ча ни ко ји већ шест го ди на жи ве за јед но на Мен хет ну. Џо је глу мац, али ус пр кос ве ли ким ам би ци ја ма, има већ три де сет и пет го ди на а не ма ни ве ће уло ге ни аген та. За то мо ра да ра ди у ре сто ра ну као ко но бар. Ме ри је ви за жи ста у мод ној ку ћи чи ји је вла сник слав ни фо то граф... Уло ге: Метју Модин, Кетрин Кинер, Дерил Хана, Кетлин Тарнер, Елизабет Беркли, Кристофер Лојд Ре жи ја: Том Дикило (ХРТ 1, 01.05)

06.00 Као пас и мачка. Освета Кити Галор 07.20 Матурско 09.05 Артур 3. Рат два света 10.45 Мала велика лига 12.45 Наопак дан 14.05 Моја љубавна песма 15.45 Ја сам број четири 17.35 Холивуд на снимању ИX 18.05 Друштвена мрежа 20.05 Обред 21.55 Кућа из снова 23.25 Чаробни град 00.20 Димна завеса 01.45 Дечаци не плачу 03.40 Обред 05.30 Холивуд на снимању ИX

По сле ли кви да ци је ки не ског ам ба са до ра Вуа у УН-у, ко ји је во дио но ве тр го вач ке пре го во ре из ме ђу Ки не и САД-а, ФБИ-ов агент Нил до био је за да так да от кри је уби цу ви со ког др жав ног чи нов ни к а. Убр зо је оп ту жен за уби ство и мо ра да бе жи од ФБИ-а и ганг сте ра... Уло ге: Весли Снајпс, Ен Арчер, Маури Чајкин, Мери Матико, Мајкл Бин, Доналд Сатерленд Ре жи ја: Кристијан Дугеј (РТЛ, 20.00)

08.33 Златна кинотека. Постаја Команча, филм 10.22 Убиства у Мидсамеру 12.00 Дневник 12.32 Плодови земље 13.28 Сплит: Море 14.00 Реаган, док. серија 15.00 Велики, филм 17.15 Мир и добро 17.45 Вртларица 18.15 Лепом нашом: Пакрац 19.20 Лото 6/45 19.30 Дневник 20.10 Јадранске игре: Каштела 22.05 Дневник 3 22.20 Спорт 22.23 Време сутра 22.45 На рубу, док. филм 00.25 Др Оз 1б, ток шоу 01.05 Плавуша, филм

08.10 Пријатељи 09.05 Веселе тројке, цртани 09.30 Силвестрове и Чичијеве тајне, цртани 09.55 Мерлин 3 за децу и младе 10.40 Библија 10.50 Портрет Цркве и места 10.59 Свети Петар Чврстец: Миса, пренос 12.10 Филмски матине: Мекбрајд: Ко је убио Мартија? 13.31 Међу својима, филм 15.01 Шериф у Њујорку 16.11 Омиш 2012., финале 17.05 Време је џез 19.07 Музички специјал 19.31 Гламурозне посластице, док. серија 20.00 Легенда о изгубљеном благу, филм 21.50 Ветар који повија јечам, филм 00.05 Музички спотови

Дебора Кара Унгер

Божић у облацима Божићна пошта Дијагноза убиство Метеорска олуја Коначна пресуда Три реке Поморска патрола Скандал Вајат Ерп Ред и закон

06.00 Мекгајвер: Пут до судњег дана 07.30 Очајничко путовање: Прича Алисон Вилкокс 09.00 Чудна фреквенција 10.30 Спортске стране 12.00 Војникова прича 14.00 Чудна фреквенција 2 15.30 Упозорење: Строга цензура 17.00 Тајна документа Пентагона 19.00 Биографија - Џим Кери 20.00 Нинџа са Беверли Хилса 22.00 Кратак спој 2 00.00 Судњи дан: Прича Џона Листа

08.00 Out of Time 09.50 Светла велеграда 11.40 Недужни 13.40 Јентл 15.50 Далеко од очију 17.50 Телма и Луиз 20.00 Мапетовци освајају Менхетн 22.00 Плави сомот 00.00 Вруће девојке

Ен Арчер

07.15 08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.00 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Амерички чопери Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Трговци аутомобилима Прљави послови Лов на сабљарке Трагом аукција Краљеви аукција Производња спортске опреме То могу и ја Моћни бродови Опасан лов Чудовишта из реке Страствени риболовци Пецање голим рукама Сам у дивљини Суперљуди Стена Лија У потрази за борбом Повраћај авиона Опасан лов

08.00 10.00 11.00 13.00 14.45 16.30 17.45 19.00 20.00 21.00 22.00 00.00 00.15 01.15

Фудбал Скијашки скокови Фудбал Скијашки скокови Бициклизам Бициклизам Фудбал Фудбал на плажи Фудбал на плажи Тенис Тенис Мотоспортови Бициклизам Мотоспортови

Ра ди кал, али на род ни

пр кос упо зо ре њу и мо гу ћим про бле ми ма, сти - ства ра ња аграр не си ро ти ње ко ја се над др жа вом над хи ја ре фор ме је, по Ла ло ше ви ћу, би ла на ста - ви ла као со ци јал на екс пло зив на на пра ва. Во де ћи по вље на до ни воа анар хи је и де струк ци је. Го ди - ли тич ки кру го ви су сма тра ли да је по треб но бр зо де ну на кон по чет ка спро во ђе ња њен ка рак тер ни је за до - ло ва ти. Зна ча јан сти му ланс тој од лу ци би ла су со ци во љио ни јед ног дру штве ног јал на и ре во лу ци о нар на вре ак те ра ко ји је био ди рект но ња ко ја су се из Ру си је про или ин ди рект но по ве зан с ши ри ла до гра ни ца ју го сло ње ним ак тив но сти ма. У та вен ске др жа ве и у зе мљи квом по вр шном вред но ва њу ства ра ла при мет но јак ко му ка рак те ра аграр не ре фор ме, ни стич ки по ли тич ки фронт. а иза ко је сто ји по ли тич ки Ла ло ше вић је, под јед на ко при ти сак ко ји зах те ва кон као и вла да, био про тив со тро ли са ње со ци јал них при ци ја ли стич ких и ко му ни ли ка, кри је се опа сност при стич ких иде ја, али је ње го ва вред не де ста би ли за ци је зе на ме ра би ла да се с тим про мље услед сти хиј ског и не бле мом из бо ри про ми шље план ског на ру ша ва ња ин те ни јим од лу ка ма, ана ли тич гри те та по сто је ћих ве ли ких ким при сту пом, очу ва њем по се да. „Уни шти ти ве ли ки при ват не сво ји не и од го вор по сед и де ли ти зе мљу уз ба ни јом и стр пљи ви јом, а ти ме га тел ни за куп оно ме, ко је и да ле ко с е жни јом ре фор тра жи, ето то је на ша мом. Аграр на Ре фор ма. Ни јед но Без об зи ра на ра зло жност се ло, ни јед ну на се о би ну, ни упо зо ре ња и ука зи ва ње на јед ну но ву здра ву еко ном стран п у т и ц е ко ј е вре б а ј у, ску је ди ни цу ни смо по ди гли Ла л о ш е в и ћ е в и ар г у м ен т и на ме сто оних по ру ше них ни су узи ма ни у об зир. Отуд ве о ма на пред них, ве ли ких, је он, као огор че ни про тив па бог ме и сред њих и ма лих ник аграр не ре фор ме ко ја се по се да, ко је смо за ове три спро во ди ла, оку пио око се год не сру ши ли... са мо да би бе из ве стан број зе мљо по за до во љи ли по хлеп но сти сед ни ка, без об зи ра на њи ма се за зе мљом, ко ју су на хо ву на ц и о н ал н у при п ад ши по ли ти ча ри че сто из ност, ко ји су на ме ра ва ли да пар тиј ских и се бич них раз осну ј у сво ј у не з а в и с ну ло га хра ни ли и још ве о ма стран ку. Та кав по л и т ич к и рас плам ти ли„. ин те рес, ко ји је Ла ло ше вић За Ла ло ше ви ћа би ла би на ме ра вао стра нач ки да ар то тра гич на од лу ка с не са ти ку ли ше, ни је на и шао на гле ди вим по сле ди ца ма по одо бра ва ње и на раз у ме ва Идеја постала страначко становиште при вред ни, еко ном ски, а ти ње ни кра љ а, ни дру г их ме и по ли тич ки оп ста нак зе мље. У ис хи тре ној аграр - стра на ка, али ни гра ђан ства. Ипак, још не ко вре ме се ној ре фор ми Ла ло ше вић је ви део и узур па ци ју те мељ - огла ша вао по во дом кру ци јал них про бле ма ко ји су них вред но сти ли бе рал ног ка пи та ли зма, од но сно те - те ре ти ри ли ста но ви штво и при вре ду Вој во ди не и ко ви на на ко ји ма је ства рао сво је чи та ве зе мље, а то ње го во огла по ли тич ке ста во ве у пред рат ном ша ва ње би ло је у име стру ков пе ри о ду. Ла ло ше вић је устао у них ор га ни за ци ја. „Ни је сва ки ве ли ки по сед од бра ну „све ти ње при ват не сво Ве ро ват но под стак нут и лич оста так фе у дал ног ји не„ или, ка ко он још пи ше ним раз ло зи ма бри ге о има њу го спод ства. Има ме ђу „пра во вла сни штва је јед но од соп стве не по ро ди це, али и же нај кар ди нал ни јих при ват нољом да оне мо гу ћи из ви то пи ре ње њи ма ко ји су ство ре ни прав них пој мо ва„. „Ни је сва ки не у мор ним ра дом. Та ко ве иде је за ко ју се то ком 1918. и ве ли ки по сед оста так фе у дал ног ди не за ла гао и уви дев ши по се де ра зо ри ти и по де ли ти, 1919. го го спод ства. Има ме ђу њи ма, и то да го ру ћи про бле ми о ко ји ма је зна чи ло би учи ни ти ве ћи ном, та ко вих, ко ји су ство пи сао и го во рио ни су ре ше ни, не прав ду баш нај бо љим” ре ни не у мор ним ра дом, тру дом, сма тра мо да је Ла ло ше вић при и штед њом узо ри тих еко но ма хва тио да ње го ва иде ја по ста не на ших, а одр жа ва ни ис кљу чи во стра нач ко ста но ви ште. По стао је ви со ком по љо при вред ном кул ту ром и ра ци о нал ним кан ди дат На род не ра ди кал не стран ке за из бо ре мар та ра дом. Та ко ве ве ли ке по се де ра зо ри ти и по де ли ти, 1923. Ње го ва по ја ва на ли сти Ра ди кал не стран ке ука зна чи ло би учи ни ти грд ну не прав ду баш нај бо љим, зу је на то да је нај ве ро ват ни је при сту пио стран ци кра нај нар пед ни јим на шим по љо при вред ни ци ма...„ јем 1922. го ди не, то ком при пре ма за пред из бор ну Ла ло ше вић је апе ло вао на по тре бу за шти те круп - кам па њу. О то ме све до чи, упр кос те шкој чи тљи во сти ног зе мљи шног по се да, упо ре ђу ју ћи га с фа бри ка ма Ла ло ше ви ће вог ру ко пи са, и ње го во пи смо с по чет ка ко је под сти чу и уна пре ђу ју ин ду стриј ски раз вој не ке но вем бра 1922. го ди не. У ње му се он обра ћа ме сној зе мље. Ње го ви ар гу мен ти су ин си сти ра ли на ис кљу - ор га ни за ци ји Ра ди кал не стран ке у Сом бо ру ко јој ста чи во еко ном ској оправ да но сти очу ва ња ка пи та ли - вља сво је иде је и свој до тад већ пре по зна тљив став на стич ког при вре ђи ва ња у по љо при вре ди. Ње гов на из - рас по ла га ње упр кос чи ње ни ци што по је ди ни чла но ви глед ан ти со ци јал ни став, ко ји је че сто кри ти ко ван, те стран ке ње го ве ста во ве ни су при хва ти ли. „На збор, упра во је имао на ме ру да оне мо гу ћи со ци јал но про па - већ је са мо на ја вље но би ло, да ће др Јо ца Ла ло ше вић да ње и оси ро ма ше ње др жа ве. Та кав Ла ло ше ви ћев као за ме ник по сла нич ког кан ди да та за кул ски срез, став о кон тек сту по ло жа ја по љо при вре де и ње не про - до ћи да из не се на ро ду про грам Ра ди кал не Стран ке... дук тив но сти и, с тим у ве зи, ка рак те ром евен ту ал не Др Ла ло ше вић у свом сјај ном го во ру, че сто је би вао аграр не ре фор ме, у зна чај ној ме ри је про из ла зио из пре ки дан уз ви ци ма та ко је„. Ла ло ше вић је у пред из ње го вог со ци јал ног ста ту са и ста ту са ко ји је де це ни - бор ној кам па њи оби ла зио срез и одр жао ви ше го во ра, ја ма ства ра ла ње го ва по ро ди ца. Кра љев ство Ср ба, не ке од њих, с об зи ром на то да је на те ри то ри ји ње Хр ва та и Сло ве на ца је би ло до ми нант но аграр но дру - го ве из бор не је ди ни це би ло и не мач ког и ма ђар ског штво. Брд ско-пла нин ски ре љеф, рат на ра за ра ња и ис - ста нов ни штва, одр жао је и на не мач ком и ма ђар ском цр пље на при вре да би ли су фак то ри пло до твор ног је зи ку.

Сту ди ју др Са ше Мар ко ви ћа „ПО ЛИ ТИЧ КА БИ О ГРА ФИ ЈА ЈО ВА НА – ЈО ЦЕ ЛА ЛО ШЕ ВИ ЋА” об ја вио је Пе да го шки фа кул тет у Сом бо ру Но во сад ског уни вер зи тeта Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa19.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Не де ља је, а ви се ба ви те сва ко д нев н им оба ве з а м а. Мо ж е те би ти вред ни и функ ци о ни са ти по ру т и н и. По р о д ич н а ат м ос ф е р а вам при ја. Ужи вај те.

BIK 20.4-20.5.

Са м о без жур бе, ви к енд је. Одр жа ва те до бре од но се с род би ном и уку ћа ни ма. Евен ту ал ни кра ћи пут вас је на гра дио, али и за мо рио. Пла ни рај те по сло ве.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

19. avgust 2012.

Све што са ми од лу чи те, има по зи тив не ре зул та те за вас. У овој фа зи се вр ло до бро до го ва ра те и са ра ђу је те с парт не ром, с дру ги ма.

Ме сец је у зна ку Де ви це, вред не и рад не, па сте скло ни ана ли за ма. Не бу ди те сит ни ча ви, али про на ђи те пра во ре ше ње за се бе. Дру штве ни сте.

Дан Сун ца ваш је дан па га мо же те про ве сти ка ко же ли те. Парт нер ће се сло жи ти и ускла ди ти у све м у што бу д е те за јед н ич к и ства ра ли. Пу то ва ње?

Ак тив ни сте, чак и ви кен дом. Уоста лом, за што не би сте би ли? Има те ста бил ну по зи ци ју, до бре пла но ве и по др шку при ја те ља. Остра шће ни сте.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

За тиш је пред бу ру вам пру жа мо гућ ност да кон со ли ду је те ре до ве и сна ге, да об но ви те енер ги ју. Из тај но сти из ла зи те у јав ност, из сен ке на сун це.

Во ли те да пу ту је те, а овог ле та сте има ли и има те мно го при ли к а за то. Окре н у т и сте дру г и м а, парт не ру, дра гим осо ба ма, и то је са свим ОК.

Са рад ња с ино стран ством је под про мен љи вим окол но сти ма. Ипак, ис ко ри сти те сво је шан се у да том тре нут ку. Да нас ме ди ти рај те у ми ру и спо ко ју.

VO DO LI JA 21.1-19.2.

RI BE 20.2-20.3.

Ор га ни зу је те све око се бе, та ко да сте стуб по ро ди це и дру штва. На вас се мо же осло ни ти и ра чу на ти. Ипак, да нас се ви ше од ма рај те.

Си ту а ци је и окол но сти од ви ја ју се на не ки чу дан и ча ро бан на чин. Пре ма парт не ру сте по ма ло дис та ци ра ни, али не би тре ба ло да бу де те.

Ба ви те се не крет ни на ма јер је то нај бо ље што мо же те учи ни ти у овој фа зи. При хва ти те ту ђу по др шку, док још увек ва жи. Оства ри те сво је сно ве.

TRI^-TRA^

Kineskiwa nova Mis sveta V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 31 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 31 Niш

Evropa

и топло

NOVI SAD: Sun~ano i toplo. Vetar slab severni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 15, a maksimalna oko 30 stepeni. VOJVODINA: Sun~ano i toplo, ali bez velike vru}ine. Vetar slab severni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 11 do 15, a maksimalne oko 30 stepeni. SRBIJA: Sun~ano i toplo vreme, ali bez velikih vru}ina. Vetar slab severnih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od 11 do 17 stepeni, a maksimalne od 29 do 32. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Idu}e sedmice sun~ano i sve toplije, pa }e ponovo biti velikih vru}ina. Od sredine sedmice temperature preko 35 stepeni, a ponegde i do 40 stepeni u ~etvrtak i petak. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike su i daqe relativno povoqne za sve hroni~ne bolesnike. Jedino se osobama sa sr~anim tegobama savetuje oprez. Meteoropatske reakcije su mogu}e u vidu nemira i glavoboqe. U najtoplijem delu dana neophodna je adekvatna za{tita od UV zra~ewa.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 21 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Kineskiwa Ju Venhsia izabrana je ju~e za Mis sveta 2012, na takmi~ewu odrànom u gradu Ordos u kineskoj oblasti Unutra{wa Mongolija. Drugo mesto osvojila je Sofi Elizabet Moulds iz Velsa, dok je tre}a Australijanka Xesika Mi{el Kahevati. Pobednica ovogodi{weg izbora za Mis sveta je 23godi{wa studentkiwa muzike koja kaè da joj je èqa da postane nastavnica muzi~kog obrazovawa. Na ceremoniji odrànoj u gradu Ordos titulu najlepè ène sveta pobednici je predala pro{logodi{wa Mis, Venecuelanka Ivijan Sarkos. Srpska predstavnica Bojana Le~i} nije se plasirala ni u prvih 30. Naime, po propozicijama, prvo se od 116 takmi~arki biralo wih 30, a kasnije je u nekoliko krugova glasawa izabrana ovogodi{wa Mis sveta.

VIC DANA Дра га, мо рам ти ре ћи стра шну исти ну. Фир ма је бан кро ти ра ла, отац ме из ба цио из на след ства, слу пао сам ауто. Хо ћеш ли ме и да ље во ле ти? - На рав но, али ћеш ми ја ко не до ста ја ти!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

33 (-20)

Slankamen

150 (-10)

Apatin

106 (-18)

Zemun

231 (1)

Bogojevo

102 (-16)

Panчevo

250 (0)

Smederevo

438 (-10)

Baч. Palanka 138 (-16) Novi Sad

106 (-14)

Tendencija opadawa

SAVA

N. Kneжevac

179 (1)

S. Mitrovica

33 (-4)

Tendencija stagnacije

Senta

252 (0)

Beograd

176 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

334 (4)

Tendencija stagnacije

Titel

138 (-10)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

72 (0)

TISA

-50 (-10)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

30 (0)

Reшeњe iz proшlog broja