Dnevnik 19.septembar 2009. by jovan radosavljevic

BOJAN DIMITRIJEVI], ISTORI^AR

Politi~ka zloupotreba groba Dra`e Mihailovi}a

c m y

U TRSTU USVOJEN ZAHTEV SRPSKOG MINISTARSTVA PRAVDE

Odobrena ekstradicija Gorana Davidovi}a str. 13

str. 3

NOVI SAD *

SUBOTA 19. SEPTEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22486 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TADI], DINKI] I DA^I] DOGOVORILI SE DA U VLADI BEZ POSLA OSTANE 10 ODSTO SLU@BENIKA

Ko ne}e da otpu{ta, nek podnese ostavku

str. 2

NAPLATA NOVIH NAMETA NA IMOVINU NESHVATQIVO SPORA

Porezi zatureni po op{tinskim fiokama

NASLOVI

FESTIVAL MEDA U CENTRU NOVOG SADA

Politika 3 KEP prerasta u Fond „Evropski poslovi”

Ekonomija 4 Hrvatima 730 evra, Bosancima 407, a nama 348

str. 4

Poqoprivreda 6 Paori kona~no do~ekali jeftiniju jesen?

Novi Sad 9 Gradu Bulevar Evrope i {est autobusa

Najsla|a ulica

Vojvodina 11 Trova~i dve tone ribe kod Vrbasa – nepoznati

str. 7

EKSKLUZIVNO

UHAP[EN CRNOGORSKO-NOVOSADSKI TANDEM, ZBOG DILOVAWA DROGE

SUTRA U „DNEVNIKU”

U stanu dve kile kokaina, pi{toq i municija str. 12

@IVOT KRAQEVA PODUNAVSKIH [UMA

Samo najboqi ostaju SPORT

str. 16 – 19

TENISERI SRBIJE POVELI PROTIV UZBEKISTANA

KO[ARKA[I TRA@E PUT ZA FINALE EP

SPARTAK I HAJDUK ZA BODOVE U SUBOTICI

Crna 13 No`em u gradskom autobusu opqa~kao putnicu

Dru{tvo 14 \ilas tra`i zabranu organizacija koje pozivaju na lin~ 14 Roditeqski buyet spasava Cvetkovi}ev

Razvedravawe

Najvi{a temperatura 27°S

POLITIKA

subota19.septembar2009.

IVICA DA^I] PONOVIO DA SRBIJU I WENU JU@NU POKRAJINU DELI SAMO ADMINISTRATIVNA LINIJA

c m y

DNEVNIK

TADI], DINKI] I DA^I] DOGOVORILI SE DA U VLADI BEZ POSLA OSTANE 10 ODSTO SLU@BENIKA

Nema granice s Kosovom Ko ne}e da otpu{ta, Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} izjavio je da Srbija sa Kosovom nema granicu, niti }e je imati. “Prema Kosovu i Metohiji postoji samo administrativna linija”, rekao je Da~i} na obele`avawu Dana grani~ne policije, dodaju}i da i u vreme evropskih integracija Srbija paralelno ~uva i svoje nacionalne i dr`avne intrese. Po wegovim

VESTI Sara|ujemo s Hagom Direktor kancelarije Nacionalnog saveta za saradwu sa Ha{kim tribunalom Du{an Igwatovi} izjavio je da Srbija u potpunosti sara|uje s tom me|unarodnom institucijom i da preduzima sve {to je u wenoj mo}i kako bi se preostala dva begunca na{la iza re{etaka. „Stav Vlade Srbije je jasan. Ha{ki begunci Ratko Mladi} i Goran Haxi}, onoga trenutka kada budu locirani, ako su na teritoriji Srbije, bi}e uhap{eni i isporu~eni Tribunalu i u to niko ne bi trebalo da sumwa”, rekao je Igwatovi}.

Vojnici bez spora Izme|u vojski Srbije i Crne Gore nema spornih pitawa, a saradwa u oblasti odbrane u regionu je ispred politi~ke, saglasili su se na~elnici general{taba dveju armija. Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti} i na~elnik General{taba Vojske Crne Gore viceadmiral Dragan Samarxi} naveli su i da postoji niz oblasti za unapre|ewe bilateralne vojne saradwe, pre svega u razmeni iskustava u obuci i {kolovawu, kao i usavr{avawu kadrova.

re~ima, MUP }e ostati dosledan Rezoluciji 1244 i u~ini}e sve {to je u wegovoj mo}i da situacija na KiM bude mirna i stabilna, a da Srbija bude faktor stabilnosti u regionu. “U~inili smo mnogo na planu ispuwewa uslova postavqenih na putu ka integracijama u EU, i potpuno se pribli`ili kona~noj viznoj liberalizaciji”, rekao je Da~i}. On je uka-

zao na to da je u svetlu rasta prekograni~nih organizovanih kriminalnih delatnosti - ilegalnih migracija, krijum~arewa narkotika i oru`j, ali i terorizma – uloga grani~ne policije nesporna. “Grani~na policija }e dati pun doprinos u ostvarivawu efikasne bezbednosti dr`avne granica, dr`ave i zapadnog Balkana”, poru~io je Da~i}.

IZ VLADE RASPARENO O PUTU DO EVROPE

A da se lepo dogovorite...

Prioritet u evropskim integracijama Srbije u ovom trenutku treba da bude deblokada Sporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, izjavio je potpredsednik Vlade zaduèn za evropske integracije Boìdar \eli} i time, zapravo, direktno oponirao kolegi zaduènom za spoqne poslove Vuku Jeremi}u, koji kao prioritet potencira podno{ewe kandidature za ~lanstvo u EU. \eli} je pri tome ~ak dodao da “nije u interesu Srbije da poku{a da napravi kratkoro~ni marketin{ki proboj bez su{tinskog napretka”. Neslagawe \eli}a i Jeremi}a o slede}em evropskom koraku Srbije lo{e ocewuje i stru~na javnost. – Politi~ari bi trebalo da prestanu da zamajavaju javnost izjavama koje, uglavnom, nisu bazirane na onome {to se u Evropi de{ava u vezi s nama. Boqe bi im bilo da rade ne{to konkretno nego {to zbuwuju javnost svojim izjavama. Uostalom, pre svega toga o ~emu pri~aju i \eli} i Jeremi}, trebalo bi uhapsiti Ratka Mladi}a i zavr{iti saradwu s Ha{kim tribunalom. To je uslov svih uslova i bez wega ne}e biti

ni odmrznutog SSP-a ni prilike za podno{ewe kandidature za ~lanstvo u EU – izjavio je za “Dnevnik” jedan od osniva~a Centra za me|unarodne i bezbednosne poslove Milan Pajevi}. I predsednik Foruma za me|unarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji i biv{i ambasador na{e zemqe u Hrvatskoj Milan Simurdi} ka`e da slede}i evropski korak mo`e da se u~ini samo u dogovoru sa administracijom u Briselu i sa politi~kim ~iniocima u EU. – Evropske ambicije Srbije podrazumevaju precizan redosled poteza, ali kod nas, ponekad, u tome ima previ{e unutra{we politike – upozorio je Simurdi}. Govore}i o neusagla{enosti glavnih ovda{wih politi~kih aktera u „evropskoj trci”, on je istakao da se tu, zapravo, radi o mnogo retorike. – Ali, ukoliko tu veliku retoriku ne prate konkretni rezultati, onda je to politi~ki bumerang koji, u su{tini, nema dobar efekat na na{e aspiracije prema Evropskoj uniji – objasnio je Simurdi}. P. Klai}

nek podnese ostavku

Upozorewe predsednika Transparentnosti Srbija dr Vladimira Goatija da bi u te{kom procesu smawewa dràvne administracije Vlada trebalo da izvr{i „i korekciju vlastitog obima i da sebe usaglasi sa obimom dràve“, jer bi to bar malo smawilo tenzije i socijalne lomove prilikom otpu{tawa zaposlenih, zvu~i vi{e nego logi~no. Naàlost, ta je ideja o~ito neprimewiva kod aktuelne koalicione vlade, koju obevezuje sporazum strana~kih lidera, na osnovu koga je i formirana. Uostalom, smawewe broja ministarskih foteqa izostalo je i iz smawi. To je neizbe`no, a i donepoliti~kog dogovora o merama ta je o tome politi~ka odluka na {tedwe, postignutog unutar „vlanivou koalicije. Ovo nije politidaju}e trojke“ – predsednika DS-a ka jedne stranke, ve} odluka da Sri Srbije Borisa Tadi}a i lidera bija u|e u novu godinu sa adminiG17 plus i SPS-a, Mla|ana Dinstracijom smawenom za 10 posto. ki}a i Ivice Da~i}a. Tako je priA onda }e se i}i daqe – re~eno ~a o „broju 12“, kada je re~ o optinam je u ministarstvu koje drì malnom obimu Vlade, gurnuta pod G17 plus, uz napomenu da, ko nema tepih do daqeg, i u „etru” sada hrabrosti da to sprovede u delo, ostaje tek izjava „moè da podnese lidera SPS-a ostavku“. Ministar Mrkowi} Ivice Da~i}a da Ovakav stav je od maweg kabi- poru~io da on ne zna upu}uje na to da se neta korisnije ipak mogu o~ekida daje otkaze imati – boqe mivati i lomovi u nistre. koaliciji, ne samo U svakom slu~aju, stru~waci su zato {to je administracija godiuvereni u to da Vlada ne}e imati nama gomilana po strana~kim snage ni da najavqeni rez u admikriterijumima, ve} pre svega nistraciji, koji, izme|u ostalog, zbog razli~itih pogleda vladajupredvi|a da bez posla odstane 10 }ih stranaka. Uostalom, o tome odsto zaposlenih u svakom od misvedo~i i jasna poruka ministar nistarstava, izvede do kraja. No, za infrastrukturu Milutina kako „Dnevnik“ saznaje u MiniMrkowi}a da „otpu{tawe radnistarstvu ekonomije, Mla|an Dinka nije re{ewe”. ki} ne odustaje od smawewe broja – Ja ne znam da otpu{tam radzaposlenih ne samo u Vladi, nego nike i ne mogu da ih otpu{tam. uop{te na dràvnom, republi~Mislim da prema MMF-u moramo kom, pokrajinskom i lokalnom imati ~vr{}i stav, moramo im nivou. objasniti na{e stawe. Vlada Sr– Ministar Dinki} }e na Vladi bije du`na je da zaposli sve svoje glasati za otpu{tawe slu`benigra|ane. I ne vidim {ta }e se doka, jer administracija mora da se biti ako bez posla ostane 14.000

qudi. Gde }e oni? Pa ponovo }e do}i pred vrata Vlade – rekao je Mrkowi}, uz napomenu da u wegovom ministarstvu „svako ima svoj zadatak, svi rade i svi znaju svoj posao”. Ministar dijaspore i potpredsednik SPO Sr|an Sre}kovi} kaè za na{ list da }e u Vladi sprovoditi dogovor koji je u koaliciji napravqen i da je kabinet Mirka Cvetkovi}a ve} pokazao da je spreman da drasti~no smawuje svoje tro{kove, te da }e ovaj proces biti nastavqen. On isti~e da se na reformi javnog sektora radilo od 2002. godine, ali da }e ekonomska kriza sve relevantne faktore naterati da se na mnogo ozbiqiniji na~in pozabave ovim pitawem. Sre}kovi} kaè da }e Srbija iz krize iza}i s mnogo racionalnijom i efikasnijom administracijom, a kada je u pitawu broj ministarstava, nagla{ava da je to prvenstveno politi~ko, a ne ekonomsko pitawe. Jer, tvrdi, broj ministarstava u Vladi uop{te ne uti~e na finansijske izdatke dràve. No, dodaje, Srpski pokret obnove je otvoren za razgovor i na ovu temu, ali ih u vladaju}oj koaliciji jo{ uvek nije bilo. D. Milivojevi}

POLITIKA

DNEVNIK

subota19.septembar2009.

DANAS ZASEDA SKUP[TINA VOJVODINE

UDRU@EWE RATNIH VOJNIH INVALIDA SRBIJE PISALO BOJANU PAJTI]U

KEP prerasta u Fond „Evropski poslovi”

Gladovawem tra`e Martonovu smenu

Uz odluke vezane za na~in formirawa rukovode}ih organa Metals banke, u kojoj je Pokrajina nedavno preuzela ve}inski paket, te izbor novog potpredsednika Izvr{nog ve}a, u dnevni red dana{we vanredne sednice Skup{tine Vojvodine bi}e uvr{ten i predlog pokrajinske vlade o osnivawu Fonda „Evropski poslovi“ APV. Taj fond bi bio „naslednik” Kancelarije za evropske poslove Izvr{nog ve}a Vojvodine. U obrazlo`ewu odluke koju je PIV doneo ju~e, navodi se da je osnivawe novog fonda u skladu sa strate{kim opredeqewem Republike Srbije o ubrzavawu procesa evropskih integracija, ali i sa „strategijom pokrajinske administracije u procesima regionalne saradwe i kori{}ewa fondova EU“. U predlogu se zakqu~uje da Skup{tina Vojvodine, kao najvi{i organ vlasti na nivou Pokrajine, terba da bude osniva~ ovog

fonda, ~ime se ona „u potpunosti ukqu~uje u poslove koji se odnose na kreirawe projekata, saradwu sa kqu~nim evropskim i me|unarodnim institucijama i promovisawe evropskih vrednosti“. Prva ta~ka denevnog reda dana{we sednice bi}e izbor funkcionera G17 plus Borisa Barjaktarevi}a za novog potpredsednika Izvr{nog ve}a APV, koji }e istovremeno voditi i resor me|uregi-

onalne i me|unarodne saradwe, a koji na ta mesta dolazi nakon ostavke Ivane Duli}-Markovi}. Pokrajinski poslanici odlu~iva}e i o izmenama Poslovnika Skup{tine APV, kako bi se obezbedio osnov za uvo|ewe elektronskog sistema glasawa u pokrajinskom parlamentu, a koji bi uskoro trebalo da bude i postavqen u skup{tinskoj sali. B. Dragovi}-Savi}

Udruèwe ratnih vojnih invalida Srbije svih ratova grada Zrewanina uputilo je ju~e pismo predsedniku Izvr{nog ve}a Vojvodine Bojanu Pajti}u u kome je najavilo da }e u ponedeqak wegovi ~lanovi stupiti u {trajk gla|u, zahtevaju}i smenu predsednika zrewaninskog parlamenta Aleksandra Martona. Vojni invalidi zameraju Martonu {to je nedavno primio delegaciju Udruèwa pravnika „Vukovar 1991“ i podrào wihovu inicijativu da se postave spomen obele`ja na mestima nekada{wih logora za hrvatske vojnike i civileu Staji}evu i Begejcima. Kako su ju~e napomenuli, {trajk gla|u, a kasnije i miran protest, „nemaju politi~ki, ve} qudski karakter, u ime svih izginulih i rawenih na biv{im prostorima SFRJ“. – Nama je neshvatqivo i nedopustivo da jedan ~ovek poput Martona, u ime cele populacije gra|ana

Srbije, primi Udru`ewe pravnika „Vukovar 1991“ i obe}a im postavqawe spomen obele`ja, a da pri tom zaboravqa svoje sunarodnike i vr{wake koji su ~asno ginuli za svoju zemqu od 1990. do 1999. godine. Zaboravio je da je na prostoru Hrvatske bilo preko 220

Problem je podr{ka inicijativi da se obele`e logori u Staji}evu i Begejcima logora u kojima su mu~eni, silovani i ubijani Srbi, Ma|ari, Rumuni i drugi – istakla je u pismu upu}enom Pajti}u predsednica Udru`ewa ratnih vojnih invalida Jovanka Pavlovi}. Ona je najavila da ratni invalidi ne}e odustati od Martonove smene, dodaju}i da }e {trajkovati gla|u do 26. septembra, posle ~ega

MO@E LI POKRAJINSKA ADMINISTRACIJA DA RA^UNA NA PODR[KU DRUGIH DELOVA SRBIJE

Tadi} ote`ao Vojvo|anima Iako je vojvo|anski statut imao pozitivan prijem u gradovima centralne Srbije tokom kampawe koju je proletos vodio predsednik pokrajnskog parlamenta [andor Egere{i, pokazalo se da ta na~elna podr{ka ipak nije mogla imati veliki zna~aj u prili~no neizvesnom procesu usvajawa najvi{eg pravnog akta APV. Jer, kako i sami predstavncii lokalnih vlasti u ve}im gradovima Srbije priznaju, ni za wihove incijative za decentralizaciju vlasti nema sluha u partijskim vrhovima. Branislav Kova~evi} iz Koalicije „[umadija“, me|utim, tvrdi i da se „Srbija ispod Save i Dunava prili~ni indiferentno odnosi prema regionalizmu i decentralizaciji“. – Zato se u centralnoj Srbiji ~esto i razmi{qa po logici: ako mi to nemamo, onda {ta }e i vama. A jo{ uvek je preovla|uju}a i teza instalirana jo{ za vreme Milo{evi}evog re`ima da je svaki regionalizam istovremeno i seperatizam – obja{wava Kova~evi}. On, s druge strane, napomiwe da se

INTERVJU

i u „centralisti~kim krugovima ne vode zaista idejom ~uvawa dràve, wenog teritorijalnog jedinstva od navodnih seperatisti~kih tendencija, ve} iskqu~ivo strahom od gubitka politi~kog i finansijskog uticaja koji bi u procesu decentralizacije delom pre{ao na niè nivoe vlasti”. Kova~evi} je ipak uveren u to da }e presudnu ulogu i o ovim pitawima odigrati EU, koja }e, kako kaè, „kad-tad politi~ku vrhu{ku u Beogradu naterati da se procesi i decentralizacije i regionalizacije pokrenu na pravi na~in“. Direktor Centra za regionalizam Aleksandar Popov uveren je u to da je, ukoliko je i postojalo pozitivno raspoloèwe za vojvo|anski statut u gradovima centralne Srbije, ono sigurno razvodweno i zbog prolongirawa potvrde tog akta u Narodnoj skup{tini, ali prvenstveno zbog izjava predsednika Borisa Tadi}a o asimetri~nosti kao smetwi razvoja Srbije i wegovoj osudi navodnih „poku{aja stvarawa dràva u dràvi”.

– Time je samo uneta zbrka u javnost Srbije oko statuta, tako da i najdobranamerniji verovatno misle da tu ne{to ne vaqa. Iako je malo ko zaista pro~itao tekst Predloga statuta, svi ve} veruju da je tu re~ o stvarawu dràve u dràvi i da Vojvodina ho}e ne{to mimo Ustava. Stvoreno je raspoloèwe koje oteàva i napore drugih delova Srbije da se izvr{i decentralizacija dràve – ocenio je Popov. Na{ sagovornik upozorava i da takvo „kreirawe javnog mwewa“ zapravo dovodi u pitawe i smisao najavqenog procesa regionalizacije, navode}i da je nejasno zbog ~ega se stav predsednika dràve „toliko promenio od 2005. godine, kad je wegov ekspertski tim sa~inio nacrt ustava koji je predvi|ao i zakonodavnu vlast za pokrajine“. – Ovo je prili~no {izofrena situacija. Jer, ako sad DS i wen lider mute vodu i ko~e procese decentralizacije i regionalizacije, onda je jasno da to celu ideju stavqa u Srbiji pod upitnik – zakqu~uje Popov. B. D. S.

REKLI SU

Markovi}: Otpu{tene }ate dobi}e otpremninu Milan Markovi} je najavio da }e proces racionalizacije u dr`avnoj upravi po~eti 1. januara 2010. „U upravi trenutno radi oko 28.000 qudi, a posle racionalizacije, broj zaposlenih }e se vratiti na nivo mawi nego 2003”, rekao je Markovi} i potvrdio da }e otpu{teni radnici dobiti otpremninu. „Lako je govoriti u brojevima, ali to su qudi koji imaju porodicu”, rekao je Markovi}.

Qaji}: Gej parada i Draà guraju probleme pod tepih Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} upozorio je na to da se Srbija nalazi u velikim problemima suo~ena s te{kom ekonomskom krizom i me|unarodnim pritiscima koji se odnose na saradwu s Ha{kim tribunalom. „U takvoj situaciji nelogi~no je da javnim, politi~kim i dru{tvenim ìvotom dominiraju dve teme - Gej parada i traèwa groba Draè Mihajlovi}a”, rekao je Qaji}.

BOJAN DIMITRIJEVI], ^LAN KOMISIJE ZA UTVR\IVAWE ISTINE O DRA@I MIHAILOVI]U

Politi~ka zloupotreba generalovog groba Nije sporno da su fotografije qudi koji su uhapsili Draù Mihailovi}a, kao i one na kojima je on s lisicima na rukama – autenti~ne. Sporno je, me|utim, to {to se one sada objavquju kao eksluzivne, iako se nalaze u kwigama nekih istori~ara, kaè u razgovoru na na{ list istori~ar dr Bojan Dimitrijevi}, ~lan Komisije koja ispituje ~iwenice u vezi s pogubqewem i sahranom Draè Mihailovi}a. – Dràvna komisija treba da ima autoritet i da mi svojim nau~nim i drugim znawima stojimo iza wega. Naàlost, poslu koji imamo pred sobom nepotrebno se daje doza senzacionalizma. Sti~e se utisak da qudi koji su u politi~kom delu Komisije imaju èqu da po svaku cenu budu u medijima a to odvra}a javnost od istoriografskih otkri}a – kaè Dimitrijevi}. z Po pravilu, mediji se pozivaju na izvor iz Komisije. Zna~i li to da ste zaista ve} na putu da utvrdite ta~nu lokaciju gde se nalaze posmrtni ostaci Draè Mihailovi}a? – Za sada je re~ samo o nizu spekulacija. Komisija do dana dana{weg nije videla nijednog relevantnog svedoka tog doga|aja niti smo na{li ijedan dokument koji bi nas odveo do mesta pokopa ne samo Draè Mihailovi}a, ve} bilo koga ko je stradao u tom procesu. Dakle, ~iwenica je da nismo na{li nijednu konkretnu ~iwenicu da bismo bili

u prilici da saop{timo ne{to ~itog doba. Da li je sada i u {to bi se moglo smatrati koSrbiji na sceni generacija na~nim. S druge strane, ~iweni„dece“ koja bi druga~ije da ca je i to da smo u dosada{wem tuma~i istoriju od onoga {to radu saslu{ali stotine svedoka se o woj znalo do sada? i pogledali mno{tvo dokumena– Ne bih se sasvim sloìo sa ta koji, zapravo, nemaju nikakve Petranovi}em, ali nesporno je konkretne veza s doga|ajem koji i da svako vreme nosu reinteristraùjemo niti su blizu istopretaciju, kao i da je politi~ka rijske istine. borba devedesetih godina uticaz Preti li opasnost da vi la da istoriografijska i istoi va{e stru~ne kolege ipak rijska slika pro{losti bude tabudete uvu~eni kva kakva je bila. u politi~ku Ipak, moramo biNiko ne èli niti igru koja o~iti svesni toga da moè da umawi gledno stoji nam jo{ mnogo toiza potrebe da ga nije poznato i antifa{isti~ki se Srbija u vreda }e novih otdoprinos Srbije me mno{tva vekri}a biti jo{. likih problema Stoga treba na}i danima bavi samo naga|awem kompromis izme|u onoga {to je gde je sahrawen Draà Mihaistorijskih potkrepqeno i onoilovi}? ga za ~im se tek traga. z Da li bi upravo zbog to– Ve} sama ~iwenica da su dokumenti direktno pu{teni u ga bilo boqe da je i pitawe javnost bez ikakve na{e obrade Draè Mihailovi}a prepupredstavqa zloupotrebu isto{teno istori~arima, umesto ri~ara koji su ih prona{li i {to dràva osniva komisije pre nego {to je Komisija foru kojima uvek ima i onih koji mirana. Dakle, istori~ari su su politi~ki ostra{}eni? spremni da po{teno odrade svoj – S obzirom na to da je re~ o deo posla i ne bi bilo dobro da dràvnom problemu, jer je Mise i nad wih nadvije bilo kakav hailovi} osu|en i streqan od politi~ki oblak, jer otkrivawe strane dràve, nije lo{e da se na~ina i mesta sahrane Draè osnivawem dràvne komisije Mihailovi}a je pitawe koje se u poja~a i utemqi èqa za saznaovoj dràvi kona~no na pravi wem {ta se zaista desilo ne saistorijski na~in mora raspramo sa wim, nego i sa svim druviti kako ne bi optere}ivalo i gim akterima ratne drame iz pebudu}nost. rioda 1941-1946. Nije, dakle, z Pokojni istori~ar Branproblem u tome, ve} u voluntako Petranovi} je isticao da rizmu i èqi da se po svaku ceje istorija uvek ista ali da nu insistira na senzacionalisu weni tuma~i deca razlizmu, ~ime se obesmi{qavaju ot-

kri}a koja jesu zna~ajna ali nisu ni{ta novo. z Pristalice usta{a i Ante Paveli}a u Hrvatskoj poru~uju ovih dana da dolaze u Srbiju, na Ravnu goru, da obi|u spomenik Draì Mihailovi}a traè}i od Hrvatske da po ugledu na nas dozvoli i podizawe spomenika wihovom poglavniku? – Te dve li~nosti se uop{te ne mogu porediti niti izjedna~avati. Mihailovi} je bio ministar vojni Kraqevine Jugoslavije, na~elnik General{taba jugoslovenske vojske, dok je Paveli} bio lider kvislin{ke dràvne formacije koja se zvala NDH. Mihailovi} je bio vo|a jednog pokreta otpora koji je bio na savezni~koj strani, dok je Paveli} bio protiv tih istih saveznika. z Borci SUBNOR-a, me|utim, zameraju dràvi da izjedna~avawem prava partizana i ~etnika – najpre zakonski a potom i osnivawem raznih komisija – nastoji da umawi antifa{isti~ki zna~aj Srbije? – Niko ne èli niti moè da umawi antifa{isti~ki doprinos Srbije. Ali on je imao najmawe dva lica, partizansko-komunisti~ko, i ovo drugo koje je bilo nacionalno. To {to je jedan antifa{isti~ki pokret izveo i unutra{wu revoluciju i smenio prethodni reìm, pa samim tim i uprostio sliku otpora fa{izmu, ne zna~i da se sada ne moè dokazati da su i drugi

}e iza}i na ulice, gde }e im se pridruìti „saborci iz cele Srbije“. Podsetimo, dolazak predstavnika biv{ih logora{a i prijem kod Martona izazvao je o{tre reakcije u doma}oj javnosti, a pojedine desni~arske organizacije zapretile su da }e i fizi~ki spre~iti postavqawe spomen obele`ja u Staji}evu i Begejcima. Posle negodovawa, Marton je poku{ao da „spusti loptu“ pa je nedugo posle susreta sa gostima iz Hrvatske organizovao prijem za predstavnike zrewaninskog Udruèwa ratnih vojnih invalida. U pomirqivom tonu on je izjavio da nijednog trenutka nije èleo da povredi ne~ija ose}awa i dodao da mu je „stra{no ào {to su pojedine novine pogre{no prenele” wegove izjave. Ovo, me|utim, o~igledno nije bilo dovoqno vojnim invalidima koji sada traè Martonovu smenu. @. Balaban

bili antifa{isti. Srbija moè da se ponosi jednako i s jednim i s drugim antifa{isti~kim pokretom ravnopravno, i to tako i treba da bude. Naàlost, bratska krv koja je prolivena tokom Drugog svetskog rata i `rtve koje su pale u toj bratoubila~koj borbi zamaglile su su{tinu. z Da li }e se na kraju kada se – ako se – na|e mesto gde je sahrawen Draà Mihailovi}, staviti ta~ka na srpske podele vezane za antifa{izam i {ta je ko bio? – Verujem jedino u protok vremena, jer }e samo on u~initi da se na sve trezvenije gleda ili da se istorijske ~iwenice stave u pravi kontekst i na pravo mesto, ono koje im pripada. Ali ne verujem da }e biti mogu}e bilo kakvo pomirewe dok god je ìvih aktera i jednog i drugog pokreta. Q. Male{evi}

Zakon zavadio SVM i DZVM Lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor izjavio je ju~e u Senti da Zakon o nacionalnim savetima do`ivqava kao krupan iskorak prema napred, bez obzira {to nije idealan. Pastor je na konferenciji u sen}anskom Domu kulture, gde je SVM na konsultacije pozvao vi{e od 300 predstavnika politi~kih stranaka vojvo|anskih Ma|ara, nevladinih organizacija i intelektualaca, naglasio da ovaj zakon do`ivqava kao ne{to {to u ovom trenutku ~ini kao maksimum, ne u pogledu ambicija, nego {to se ti~e mogu}eg. On je dodao i da taj propis predstavqa veoma zna~ajnu usputnu stanicu u realizaciji politi~kih ambicija vezanih za personalnu autonomiju. Na skupu u Senti ~uli su se, me|utim, i veoma opre~ni stavovi pa je tako za lidera Gra|anskog saveza Ma|ara Lasla Rac Saboa ovaj zakon je „jani~arski“. „Jedina na{a snaga je to da Srbija ho}e u Evropu, da su joj neophodna zakonska re{ewa po evropskim standardima. Ali SVM nas je izigrao”, rekao je Rac Sabo. I predsednik DZVM-a dr [andor Pal ova zakonska re{ewa smatra „velikom prevarom, prosve}enih kripto{ovinista i nacionalista koji su upregli jednu ma|arsku stranku da im napravi Zakon o nacionalnim savetima“. On ocewuje da je Zakon u ovoj formi ne zna~i ni{ta, jer nacionalni saveti, recimo, nemaju ni pravo veta kod izbora direktora {kola u vi{enacionalnim sredinama. „Ne mislim da }e ubudu}e biti bilo kakve saradwe DZVM-a i SVM-a”, kategori~an je bio Pal. M. Mr.

EKONOMIJA

subota19.septembar2009.

[TRAJK UPOZOREWA U VRBASU

Radnicima gorko u {e}erani Stotinak radnika vrbaske {e}erane Ba~ka okupilo se ju~e u krugu fabrike kako bi odràlo polu~asovni {trajk upozorewa jer poslodavac ne odgovara na wihove zahteve ve} godinu dana. Me|u {est zahteva koje je sastavio [trajka~ki odbor, svakako je najva`niji onaj kojim se traì pove}awe zarada u iznosu od 30 odsto, a pored toga traì se po{tovawe dogovora postignutog u oktobru 2008. kojim je predvi|eno potpisivawe novog Kolektivnog ugovora, a {trajka~i traì i da se pot-

vlasnika „Nord cukera” u Nema~koj i mi smo morali da organizujemo ovakav protest kako bi skrenuli pa`wu na na{e probleme, rekao je Roganovi}. Podr{ku su Vrba{anima pru`ili i radnici {e}erana iz Pe}inaca, Ba~a i Kova~ice koje tako|e posluju u okviru kompanije Sunoko, koji su ju~e do{li u Vrbas kako bi se sastali sa {trajka~kim odborom vrbaske {e}erane. Prema re~ima Adama Ja{ka, predsednika sindikata {e}erane u Pe}incima, postoji osnov za zahtev za pove}awe zara-

DNEVNIK

SRPSKE PLATE ZAOSTAJU ZA ZARADAMA U KOM[ILUKU

Hrvatima 730 evra, Bosancima 407, a nama 348 Situacija je ne{to druga~ija ako se u obzir uzmu i cene na trì{tima pojedinih zemaqa, jer su u Srbiji gotovo svi posmatrani proizvodi jeftiniji nego kod kom{ija. Posmatrano kroz koli~inu artikala koja moè da se nabavi od jedne plate Srbija je opet na za~equ, jer Slovenac za svoju platu moè da kupi recimo 542 litra piva, a Srbin 377 litara (452 u Hrvatskoj i 397 u BiH). Ako se cela plata u Srbiji potro{i na kafu dobi}e se 45 kilograma, dok u Sloveniji radnici mogu da kupe 105 kilograma kafe. Hrvati, ~ija je kafa najskupqa mora}e da se zadovoqe sa 73 kilograma, a Bosanci sa 51 ki-

Plate i kupovna mo} u Srbiji zaostaju u pore|ewu sa Slovenijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom, pokazalo je istraìvawe hrvatske agencije Nielsen. U istraìvawu, koje je obuhvatilo ~etiri biv{e jugoslovenske republike, posmatrane su prose~ne neto plate i kupovna mo} kroz cene pet karakteristi~nih artikala - litar piva, kilogram deterdènta za prawe, pasta za zube, kilogram kafe i kutija cigareta. Po visini plate Srbija je sa 348 evra na posledwem mestu. Bosna i Hercegovina je ispred sa 407 evra, Hrvati su na drugom mestu sa 730 evra, a prvi Slovenci imaju 922 evra mese~no.

logramom. Pra{ak za prawe je u skladu sa zaradama i najskupqi je u Sloveniji (2,6 evra), pa u Hrvatskoj (2,4 evra). U Bosni je wegova prose~na cena 1,6 evra, a u

Srbiji 1,4 evra. Cena paste za zube je u istom redosledu - Slovenija 2,5 evra, Hrvatska 2,0 evra, Bosna i Hercegovina 1,4 i Srbija 1,1 evro.

NAPLATA NOVIH NAMETA NA IMOVINU IDE DOSTA SPORO

Porezi zatureni po op{tinskim fiokama

Nova otpu{tawa? Pre privatizacije u {e}erani je bilo oko 500 zaposlenih, za par godina je taj broj pao na ispod dvesta i sada smo ~uli da se sprema jo{ otpu{tawa jer navodno jo{ uvek postoji vi{ak. Me|utim radnika nedostaje i zbog toga u Vrbas dolazi dosta radnika iz {e}erane u Ba~u, kaè jedan od nezadovoqnih radnika. Prema re~ima sindikalca vrbaske {e}erane Gorana Roganovi}a, Kompanija ostvaruje ogroman profit i sigurno postoji dosta prostora za pove}awe zarada. pi{e Kolektivni ugovor o bezbednosti i zdravqu na radu. Prema re~ima Gorana Roganovi}a, predsednika sindikata u vrbaskoj {e}erani, ju~era{wi {trajk jeste samo upozorewe poslodavcu da ne moè ignorisati zahteve radnika pogotovo kada su u pitawu zahtevi u kojima se traì po{tovawe osnovnih radni~kih prava. Mi smo pre godinu dana postigli dogovor o pove}awu zarada od 10 odsto, kao i o pove}awu za 2009. godinu, ali od toga jo{ uvek nema ni{ta. Usaglasili smo Kolektivni ugovor ali ga do danas nismo potpisali. Poslodavac nas ignori{e, rukovodstvo prebacuje odgovornost na centralu ve}inskog

da jer zaposleni u nekim drugim {e}eranama imaju mnogo vi{i prosek nego u ove ~etiri. Crvenki i Senti imaju po 50 odsto vi{e zaposlenih nego u na{im {e}eranama, ali i skoro dvostruko ve}e plate od nas i `elimo da na{e zarade budu pribli`ne na{im kolegama iz drugih {e}erana. Pro{le godine kada je postignut dogovor mi smo odrekli jednog dela na{ih nadoknada iz ranijih godina, ali bez obzira na to od sporazuma nije bilo ni{ta, rekao je Adam Ja{ko. Pojedini radnici vrbaske {e}erane gde trenutno ima 174 zaposlena tvrde da poslodavac ne samo da ne `eli da ispuni zahteve radnika ve} i da sprema nove otkaze. N. Perkovi}

RUSI PO^ELI DA INVESTIRAJU

Pan~eva~koj rafineriji 400 miliona evra - Naftna industrija Srbije (NIS) i ameri~ka kompanija CBI Lumus potpisali su ugovor vredan 396 miliona evra o izgradwi postrojewa u Rafineriji Pan~evo za evrodizel i bezolovni benzin standarda “evro 5”. Ta investicija }e biti zavr{ena u tre}em tromese~ju 2012. godi-

trenutku kada se sna`no ose}aju efekti globalne ekonomske krize. “To je najboqi odgovor na krizu jer }e investicija zaposliti 1.000 radnika u gra|evinarstvu Srbije i zaposliti nove radnike u NIS”, dodao je [kundri}. Kako je naglasio ministar eneregetike, izgradwom modernih ra-

Ovo je prva godina kako su op{tine obavezne da same razrezuju i prikupqaju porez na imovinu. Prvi podaci govore da se uprkos dvogodi{wem prelaznom periodu op{tinari u ovom poslu snalaze prili~no tromo. Tamo pak gde su se organizovali i preuzeli posao u svoje ruke beleè ve}e prihode,ali obveznicima su stigla re{ewa sa uve}anim stopama, od op{tine do op{tine to se kre}e od 10 do ~ak 40 odsto u odnosu na prethodne godine kada je to radila republi~ka poreska administracija.U op{tinama gde se jo{ nisu pripremili za novi posao obveznici izmiruju ovu obavezu na osnovu pro{logodi{wih re{ewa. Za wih je vreme stalo pa }e za sada pro}i jeftinije ,a do korekcija moè do}i tek ako ove godine uspeju da izdaju nova re{ewa. Kakav je prvi korak ove poreske decentralizacije mo}i }e da se kaè idu}e godine, kada i gra|ani i op{tinska rukvodstva presaberu {ta se dogodilo. Ovaj porez pla}a se kvartalno i na naplatu stiè 15. februara pa istog tog datuma u maju, avgustu i novembru. Vlasnici nekretnina navikli su ve} da prvi kvartal i ratu plate po osnovu pro{logodi{weg re{ewate da im tek u prole}e stignu nova. Ove godine ve}ini re{ewa nisu uop{te stigla. Obveznike to neosloba|a od pla}wa ove obaveze a zatezna kamat se ra~una. O tome kakva su iskustva op{tina koje su se organizovale i prve krenule, pomo}nik generalnog sekretara u Stalnoj konferenciji za finansije Aleksanda Bu}i} kaè: - Prvu {ansu da u ovaj posao krenu 2007 iskorisitlo je samo pet op{tina. Lep je primer Aran-

Standard „evro 5” Prama podacima NIS, nabavka opreme za postrojewe bi}e pokrenuta u naredna dva meseca, a aktivna faza izgradwe po~e}e na leto 2010. godine. Nakon zavr{etka postrojewa za godi{wa proizvodwa motornih bezolovnih benzina bi}e pove}ana na 638.000 tona, dok }e proizvodwa “evro dizela 5” porasti sa sadaswih 230.000 tona na 1,5 miliona tona. ne, kada bi postrojewe trebalo da po~ne rad, a predstavqa deo obaveza ruskog Gaspromwefta za modernizaciju prera|iva~kog kompleksa NIS iz ugovora o kupovini 51 odsto akcija srpske kompanije. Ugovor su potpisali generalni direktor NIS Kiril Krav~enko i predsednik ameri~ke kompanije CBI Lumus Xon Redmon. “Taj ugovor omogu}i}e Srbiji da za nekoliko godina postane kqu~ni strate{ki igra~ na teritoriji Balkana i slu`i kao potvrda dobre saradwe izme|u Srbije i Rusije”, ocenio je Krav~enko. Ministar energetike Srbije Petar [kundri} je nakon potpisivawa ugovora ocenio da je ta investicija zna~ajna za celokupnu srpsku ekonomiju jer se odigrava u

finerijskih postrojewa potpuno se ostvaruje kupoprodajni ugovora za NIS. Ruska dr`avna kompanija Gaspromweft preuzela je u februaru 2009. upravqawe Naftnom industrijom Srbije, nakon {to je platila 400 miliona evra za 51 odsto akcija tog preduze}a. Gaspromweft je du`an da do 2012. godine investira 548 miliona evra u modernizaciju NIS.

1.109,24765

de svoju poresku politiku. Problem je i prona}i obu~ene slu`benike za taj posao,jer u svim op{tinama ima vi{ka radne snage u administraciji, ali ne i onih ko-

Propu{tene dve godine Zakon i drugi propisi koji su regulisali ovu oblast davali su mogu}nost op{tinarima da jo{ 2007 .po~nu sami da razrezuju porez na imovinu.Ali ,uprkos jasnim i brojim zalagawima za decentralizacu na svim stru~nim skupovima gde su op{tinske vrhu{ke vodile glanu re~ u praksi je to i{lo mnogo sporije. Tako je od 167 op{tina koliko ih ima u Srbiju,ukqu~uju}i i gradove sa vi{e op{tina, sto wih tek ove godine po~elo da se organizuje radi prikupqawa svog poreza . A sve to uprkos ~iwenici da u tom poslu prethodnih godina imale prili~nu pomo}. Stalna konferencija op{tina i gradova Srbije i nema~ka organizacija za tehni~ku saradwu GTZ pru`ile su pomo} i u efukaciji i finansijsku. bilo {ta veliko mo}i da izmene. Najve}i domet za wih je da srede bazu podataka i da nateraju one koji godinama iz bilo kod razloga nisu pla}ali prez da po~nu da ispuwavaju ovu obavezu.Tek kada srede podatke mo}i }e da po~nu da vo-

ji su stru~ni za poreze. A znamo da primawe novih slu`benika ne dolazi u obzir. Novi Sad je jedan od gradova gde se porez jo{ pla}a na osnovu starih re{ewa. Ali, poresko odeqewe je formirano.

- Imamo nove programe za ra~unare i turdimo se da aùriramo podatke - kaè Mirjana Taraji} na~elnik gradske poreske uprave .Momentalno ispitujemo olak{ice ,a wih }e kada stignu nova re{ewa mo}i da dobiju samo oni koji ìve u stanovima na koje pla}aju porez. Povlastica za valsnika stana bi}e 40 odsto plus po 10 odsto za svakog ~alana porodice.Ali se obaveza ne moè umawiti vi{e od 70 odsto. Imali smo u vidu ~etvoro~lanu porodicu. [to se ti~e eventualnhi drugih olak{ica vi{e }emo znati kada baza bude aùrirana. Kao osnovica ovog poreza uzima se pri obra~unu vrednost nekretnine u prethodnoj godini.Zna~i za 2009 osnov je 2008. To {to je cena nekretnina doìvela ove godine blagi pad obveznici }e mo}i da osete tek 2010 kada se bude pla}ao ovaj porez. U Subotici su ve} po~eli da vode svoju presku politiku. U odnosu na prethodni period iznosi u re{ewima su za 20 odsto vi{i. Tako recimo porez na imovinu za stan u nasequ Prozivka od 67 kavdara iznosi 1.766 umesto 1.508 koliko je bilo lane,a u elitnijem delu grada to je 1.811 odnosno 2.115 dinara. Od ove godine ukinute su olaka{ice ukoliko vlasnik ne ìvi na adresi gde je nekretnina.Odnosno ono {to }e se primeniti i u Novom Sadu. U Kragujevcu je ova obaveza pomerena na vi{e za 11,9 odsto a novi razrez ìteqi ovog grada dobili su sa avustovskim re{ewima. U Ni{u je porez za 28 odsto vi{i nego prethodnih godina ali ne linerano a porez se najvi{e uve}ao porodicama koje ìve u ve}im stanovima. D. Vujo{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (824,28

Promet

Coca Cola HBC-Srbija, Beograd

20,00

2.760

22.080

Srbolek, Beograd

19,77

103

1.751

Jubmes banka, Beograd

19,45

25.905

Topolatrans, Ba~ka Topola

15,74

Naziv kompanije

1,79%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,99

3.171

45.528.730

259.050

Komercijalna banka, Beograd

0,35

36.135

5.637.104

250

665.000

Energoprojekt holding, Beograd

2,20

1.117

8.212.783

11,32 Promena %

1.141 Cena

134.620 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,39

9.231

6.277.200

Agrobanka, Beograd

1,37

9.950

6.985.025

Po{tanska {tedionica, Beograd

-12,00

8.286

1.151.754

Soja protein, Be~ej

0,87

1.282

2.358.429

NIP Kompanija Novosti, Beograd

-12,00

254.672

764.016

Imlek, Beograd

0,58

1.398

1.829.145

Palanka UTP, Sm. Palanka

-12,00

682

6.820

Metalac, Gorwi Milanovac

7,48

2.988

10.586.315

Dolina, Padina

-12,00

264

52.800

Metals banka, Novi Sad

2,11

6.535

627.320

-12,00 Promena %

6.962 Cena

34.810 Promet

Tigar, Pirot

1,50

1.014

1.127.548

Privredna banka, Beograd

4,99

925

1.181.628

0,87

1.282

2.358.429

Bambi Banat, Po`arevac

-0,66

8.738

69.900

Alfa plam, Vrawe

Putevi, U`ice Pet akcija s najve}im padom

Beogradmonta`a, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej

17. 09. 2009.

|elovac: krenuli su prvi i prihod su ve} uve}ali za 50 odsto. Op{tine koje su tek ove godine, kada ih je zakon naterao, preuzele nadle`nost, ne mogu da ra~unaju da }e

Veterinarski zavod, Subotica

3,99

626

1.729.524

5,85

10.500

4.504.340

Mlekara, Subotica

5,04

1.250

722.500

Telefonija, Beograd

2,68

2.147

360.740

Veterinarski zavod, Subotica

3,99

626

1.729.524

Topolatrans, Ba~ka Topola Metals banka, Novi Sad

15,74

250

665.000

2,11

6.535

627.320

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK PODR[KA SVETSKE BANKE

subota19.septembar2009.

JOVAN KRKOBABI] U SENTI

Dvostruko vi{e radnika nego penzionera

Srbiji 70 miliona evra Pregovori sa Svetskom bankom za pomo} buxetu od 70 miliona evra su uspe{no zavr{eni pro{le nedeqe u Va{ingtonu, preostaje da taj program odobri odbor Svetske banke, izjavila je ju~e predstavnica Svetske banke Marina Ves.

Potrpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} izjavio je ju~e u Senti da je varka da se u Srbiji broj penzionera pribli`ava broju zaposlenih, tvrde}i da je to neta~no. Krkobabi} je ustvrdio da ukupno ima evidentiranih 2,2 miliona zaposlenih, da bar milion ima onih koji rade i nisu evidentira-

ni, tako da zaposlenih ima bar dva puta vi{e nego penzionera. - Svi oni koji pri~aju da broj penzionera rapidno raste i da }e presti}i broj zaposlenih barataju apsolutno neta~nim ~iwenicama- naglasio je Krkobabi}. On se nada da }e reforma penzionog sistema biti ura|ena do

sredine idu}e godine, s re{ewima koja su najboqa mogu}a i najracionalnija u ovom trenutku. Krkobabi} je rekao da je u pitawu veliki i slo`en posao, ali je izrazio o~ekivawa da bi novi sistem mogao da za`ivi u durgoj polovini idu}e godine. M. Mitrovi}

GUVERNER RADOVAN JELA[I]

Otpu{tawe nedovoqno za MMF Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jela{i} ocenio je da otpu{tawe od 10.000 do 14.000 dr`avnih slu`benika ne}e biti dovoqno da se ispune uslovi Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) o buxetskom deficitu za 2010.

JAVNA KASA ZVRJI PRAZNA, A DEO PRIVREDE NE PLA]A POREZ

Pomenuta suma je namewena za buxetsku podr{ku u domenu javnih nabavki i za za{titu socijalnog sistema. Prema re~ima Marine Ves, planirane su ukupno tri rate. Druga bi trebalo da bude odobrena naredne godine, ali }e se o iznosu tek pregovarati. SINDIKALCI TRA@E PRIJEM KOD CVETKOVI}A

Da se i mi pitamo

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi} uputio je pismo premijeru Vlade Srbije u kojem traì hitan prijem predstavnika ove sindikalne centrale kako bi ih upoznao za potezima koji se pripremaju povodom racionalizacije dràvne uprave. U pismu Mirku Cvetkovi}u on isti~e da se sindikat o{tro protivi dono{ewu bilo kakvih odluka i mera za reformu i racionalizaciju dràvne uprave bez aktivnog u~e{}a i konsultacija sa predstavnicima reprezentativnih sindikata ove delatnosti. Zbog toga traì da se {to pre organizuje zajedni~ki sastanak zarad nalaèwa zajedni~kog programa. U suprotnom, poru~io je Orbovi}, sindikati }e iskoristiti sva raspoloìva sredstva sindikalne borbe za za{titu svojih prava. Q. M.

Siva ekonomija pojede ~etiri milijarde evra Dok Vlada Srbije ovih dana mu~i te{ku muku kako da popuni dràvnu kasu za ovu i narednu godinu, nisu retki oni koji veruju da buxetske krize ne bi ni bilo ukoliko bi dràva uspela da smawi sivu privrednu zonu i uvede je u legalne tokove. Procene kaù da je da siva ekonomija prelazi tre}inu srpskog bruto doma}eg proizvoda, te da tako i buxet gubi pozama{an deo prihoda koji mu po zakonu pripadaju. Buxet Srbije }e ove godine biti u deficitu 4,5 odsto BDP-a, a u 2010. ne{to mawi: trenutno se sa Me|unarodnim monetarnim fondom lome kopqa da li }e to biti tri i po i ~etiri procenta. S druge strane, procene - koje ne mogu biti sasvim validne jer se obim privrede van legalnih tokova nikada ne moè u potpunosti sagledati - navode da bi suma nenapla}enih poreza i drugih taksi u sivoj ekonomiji mogla da iznosi ~ak preko 11 odsto BDP-a ili oko ~etiri milijarde evra. Kada je ovih dana poreska policija upala u poslovne prostorije osniva~a nekoliko beogradskih novina i listova zbog, kako je saop{teno, sumwe da je nije platio par stotina miliona dinara poreza, mnogi preduzetnici nisu mogli da se na~ude kako je to uop{te

KAKO U[TEDETI 100 MILIJARDI DINARA

Svetska banka nudi re{ewe

Srbija bi sprovo|ewem preporuka Svetske banke za reformu javnog sektora mogla da u{tedi 100 milijardi dinara godi{we, izjavila je ju~e dr`avni sekretar Ministarstva ekonomije Vesna Arsi}. Arsi}eva je na predstavqawu izve{taja Svetske banke o reformi javnog sektora ocenila da je izve{taj napravqen u pravom trenutku i dodala da bi reforme trebalo sprovesti obazrivo i da to iziskuje dosta vremena. “Svaki sektor }e pogledati da li je to u skladu sa strategijama i planovima, ali je izve{taj dobra podloga za daqe delawe”, kazala je Arsi}eva. Ona je istakla da je Svetska banka prilikom izrade izve{taja analizirala sektore koji najvi{e u~estvuju u javnoj potro{wi, a to su: penzije, obrazovawe, `eleznica, putevi i subvencije poqoprivredi. Autor izve{taja “Srbija: kako sa mawe uraditi vi{e”

Vilijam Dilinxer kazao je da su penzije najve}a stavka u potro{wi Vlade Srbije i ocenio da penzije jedu srpski buxet, zbog ~ega bi reforma penzionog sistema donela najvi{e koristi Srbiji. On je istakao da su penzije dosta visoke u pore|ewu sa platama, jer iznose 60 odsto prose~ne plate, {to jeste malo niè nego u ve}ini zemaqa EU, ali je vi{e nego u ve}ini anglosaksonskih zemaqa. Prema Dilinxerovoj oceni, u Srbiji bi trebalo zadràti zamrzavawe plata i u 2010. godini, a nakon toga ih samo uskla|ivati sa inflacijom, {to bi, kada srpska privreda ponovo ostvari rast, smawilo udeo penzija u bruto doma}em proizvodu sa 14 odsto u 2010. na 11,3 odsto 2010. godine. U izve{taju se navodi da bi trebalo zadràti izdvajawa za de~ji dodatak, dok bi tro{kove za ostale socijalne programe trebalo zamrznuti ili ograni~iti.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Najve}i deo sive zone ~ini trgovina, pre svega tekstilnom robom, pa nije ni ~udno {to predsednik Unije tekstilaca Srbije Milan Kne`evi} konstantno od Vlade zahteva da uvede red u tu

U nelegalnim tokovima nalazi se mnogo vi{e novca nego {to je deficit srpskog buyeta sno i da je prohteve dr`ave gotovo nemogu}e ispuniti. S druge strane, izgleda da je mnogo onih koji sasvim bezbedno posluju bez pla}awa poreza i drugih da`bina dr`avi.

oblast, navode}i da se godi{we oko 2,5 milijardi evra prometa proturi kroz nelegalne tokove. Naravno, najve}a `rtva takvog poslovawa i nije buxet ve} - zbog nelojalne konkurncije - svi oni

privrednici koji poku{avaju da rade u skladu sa propisima. Slede ugostiteqstvo i zanatstvo - fiskalni ra~uni uz pi}e u kafi}u i nisu toliko ~esta pojava, a improvizovanih frizerskih salona u garaàma ima na svakom }o{ku. Trgovina ode}om po pijacama i buvqacima svakako ima zna~ajnu socijalnu komponentu - ovim i sli~nim poslovima u Srbiji se bavi na stotine hiqada qudi, oni koji koji su izgubili “redovan” posao ili ne mogu da ga na|u. Tako|e, wihove mu{terije na ovaj na~in uspevaju sebi da priu{te novu ode}u, jeftiniju od one u prodavnicama, jer u wenu cenu nisu ura~unati porezi. I dok je re{ewe za krupne utajiva~e poreza svakako u prinudi i efikasnijem radu poreskih organa, ~itav ovaj socijalni sektor sive ekonomije u legalne vode mogao bi se privu}i samo podsticajima. Podaci Svetske banke pokazuju da je prose~an udeo sive ekonomije u celokupnoj privrednoj aktivnosti u zemqama sveta oko 15 procenata. Pojedine nove ~lanice Evropske Unije, poput ê{ke ili Slova~ke, uspele su da sivu privredu svedu upravo na tu prose~nu meru. U razvijenijim zemqama zapada taj procenat je zna~ajno niì. V. ^vorkov

OPET SE PRI^A O POVE]AWU NAMETA NA PRIVREDU I GRA\ANE

Ko seje poreze, `awe krizu?

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

mogu}e. Svi oni preduzetnici, i mali i veliki privrednici koji se trude da svoje obaveze prema dr`avi ispuwavaju redovno, obi~no se `ale da poreznici svoje zadatke izvr{avaju i vi{e nego revno-

“Otpu{tawe dràvnih slu`benika, bez obzira da ili je re~ o 10.000 ili 14.000, done}e u{tedu buxetu od 10 do 12 milijardi dinara, {to je oko tre}ine neophodnih u{teda”, rekao je on. Jela{i} je kazao da prema predlogu MMF deficit buxeta Srbije za 2010. godinu ne bi trebalo da prema{i 3,5 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP), {to zna~i da je neophodno u{tedeti izme|u 30 i 40 milijardi dinara. Najavqneno smawivawe broja dràvnih slu`benika je, kako je rekao, dobar po~etak, ali ako je preliminarni dogovor da se deficit spusti na 3,5 odsto BDP, to podrazumeva dodatne u{tede ili dodatne prihode. “Ako se odustalo od pove}awa poreza na dodatu vrednost (PDV), onda bi alternativa mogli da budu drugi poreski prihodi”, kazao je Jela{i}. Guverner NBS je ocenio da }e dogovor sa MMF sigurno biti postignut i izrazio nadu da }e srpski pregovara~i narednih pet nedeqa efikasno iskoristiti da se pregovori uspe{no okon~aju u kratkom roku. “Ukoliko do kraja oktobra bude postignut dogovor sa MMF, onda vladi predstoji teàk zadatak da sva obe}awa realizuje u praksi, jer to je preduslov za povla~ewe druge i tre}e rate stend baj aran`mana”, kazao je on.

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

91,1542

93,4915

96,1093

90,8737

Australija

dolar

53,9215

55,3041

56,8526

53,7556

Kanada

dolar

58,0526

59,5411

61,2083

57,8739

Danska

kruna

12,2434

12,5573

12,9089

12,2057

Norve{ka

kruna

10,5447

10,8151

11,1179

10,5123

[vedska

kruna

8,9838

9,2142

9,4722

8,9562

[vajcarska

franak

60,0925

61,6333

63,359

59,9076

V. Britanija

funta

101,452

104,053

106,966

101,139

SAD

dolar

61,9297

63,5176

65,2961

61,7391

Kursevi iz ove liste primewuju se od 18. 9. 2009. godine

Nepunu godinu, jo{ od oktobra 2008, a pogotovo u ovoj godini, buxet zauzima centralno mesto u koncipirawu ekonomske politike i radu Vlade Srbije. Svi drugi pravci angaòvawa izvr{ne vlasti - razvojna, spoqnotrgovinska, politika zapo{qavawa, ~ak i monetarna, u senci su napora da se zatvori fiskalni ra~un i odrì kakva takva likvidnost dràvnih pla}awa. Koliko traju napori da se postigne buxetska ravnoteà, toliko traju i dileme kako do we do}i. Da li kresawem dràvnih izdataka ili podizawem javnih

ci iz Va{ingtona su odgovorili da je ideja dobra, ali da nema sigurnosti da }e se kvalitetni novci obezbediti, te su zato sugerisali da se podigne stopa poreza na dodatu vrednost (PDV). Pri~a je ostala nedovr{ena, Srbiju sredinom oktobra o~ekuje popravni, na kome }emo MMF-u morati ponuditi ozbiqan koncept reforme javnog sektora. Tako je ideja o podizawu PDV-a sklowena u stranu, ali je, po svemu sude}i, dugoro~nije ostala u igri. Da je tako govori i ovonedeqna izjava ministarke finansija Diane Dragutinovi} da struktura dr`avnog

87,2 odsto ukupnih dr`avnih primawa. Najzna~ajniji me|u wima svakako je PDV (302,47 milijardi), koji donosi oko 45 procenata ukupne svote, a slede porez na dohodak gra|ana sa 81,40 milijardi i porez na dobit preduze}a sa 34,97 milijardi dinara.

je sa oporezivawem dohotka gra|ana. Re|aju se dodatni prihodi i deficit se polako topi. Me|utim, nije sve tako jednostavno i ohrabruju}e. Odmah se postavqa pitawe: kakva }e, recimo, biti reakcija tr`i{ta, odnosno tra`we na vi{u stopu PDV-a, {to }e podi}i cenu ro-

Lai~ki gledano stvari se mogu re{iti jednostavno. Dràva treba samo da pove}a stopu PDV-a i drugih poreskih stavki, pa }e na taj na~in do}i do dodatnog novca i tako otkloniti debalans buxeta. Matemati~ki ova operacija izgleda savr{eno. Ako bi se stopa osnovnog poreza podigla sa sada{wih 18 na, recimo, 20 procenata, dràva bi, pri stabilnom reìmu naplate, umesto 302,47 milijardi, prihodovala jo{ 33,6 milijardi dinara. Pomerawe stope poreza na dobit preduze}a, sa sada{wih 10 posto na mogu}ih 12 procenata, donelo bi, uz sada{wih 34,97 milijardi, u nekom zami{qenom godi{wem razdobqu jo{ 3,88 milijardi dinara. Sli~no

be i destimulisati kupce? Podizawe osnovnog poreza donosi dobit buxetu samo u uslovima neelasti~ne tra`we. Ako potro{a~i posle poskupqewa smawe svoje kupovine, onda se na svakom artiklu pojedina~no ostvaruje vi{e, ali smawen obim prodaje ostavqa ukupnu sumu na istom ili ~ak nièm nivou. Sli~no je i sa porezom na dobit preduze}a. Ako smo poku{ali da preduzetnike, a posebno strane investitore, stimuli{emo niìm oporezivawem profita, onda postoji razloàn strah da bi podizawe ove dràvne da`bine moglo da pokrene dodatnu racionalnost u wihovim razmi{qawima. V. Harak

Mamac za ulaga~e Dràvna agencija za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA) Srbiju, izme|u ostalog, na{u zemqu predstavqa kao poèqnu destinaciju za investirawe. Jedna od osnovnih argumenata je podsticajna poreska politika. Te{ko je osporiti ovu tvrdwu, ako se pogledaju uporedni pokazateqi. Stopa PDV je me|u najniìm u Evropi, {to za investitore nije bezna~ajno, jer omogu}ava wihovim proizvodima da se jaftiniji pojave na trì{tu. Porez na dobit kompanija je, tako|e, me|u najniìm. U na{em rangu je Bugarska, dok samo Crna Gora, sa stopom od osam procenata, nudi boqe uslove investitorima. Pitawe je da kako bi politika ve}ih zahvatawa bila primqena me|u investitorima. Ta reakcija se ne sme ignorisati, jer je nivo stranih direktnih investicija u prvih sedam meseci 2009. godine (896 miliona evra) za 41,7 procenata niì nego u istom lawskom periodu. prihoda? Odnosno, da li smawiti tro{kove javnog sektora, podizati poreze i druge da`bine ili koristiti istovremeno oba instrumenta? Predlog konsolidacije, koji su predstavnicima MMF-a predo~eni krajem avgusta u Beogradu, po~ivao je na tezi da je nu`no podi}i deficit buxeta sa tri na 4,5 procenata bruto doma}eg proizvoda i da }e se za taj dodatni minus obezbediti dodatni prihodi. Stru~wa-

prora~una ne dopu{ta da imamo niske poreze i da nam je, uz to, neophodna i ve}e pravi~nost poreskog sistema. Time je gazdarica srpskih finansija, posredno, otvorila pitawe visine ne samo PDV-a, ve} i drugih fiskalnih zahvatawa. Rebalansom buxeta za 2009. godinu predvi|eni su prihodi od 672,36 milijardi dinara (7,2 milijarde evra). Poreski prihodi (586,26 milijardi) ~ine

POQOPRIVREDA

subota19.septembar2009.

OTKUP UQARICA U PUNOM ZAMAHU

Suncokretu avans, soja 28 dinara Uqare „Vital“ i „Sunce“ nastavqaju otkup suncokreta od velikih zadruga sa kojima su potpisali ugovore. Cena je akontna i iznosi 16,30 dinara po kilogramu, a kona~na }e se znati 1. oktobra, kada se zavr{i i kasna ètva uqarica, kaù u poslovnom sistemu “Invej”, u ~ijem su sastavu ove uqare. - Kao i do sada, maksimalno smo ispo{tovali svaki dogovor sa poqoprivrednicima – napomiwe Stanko Tomovi}, direktor „Inveja“ - Potrudili smo se da cena otkupa suncokreta bude trì{na i nalik onoj u okruèwu. Dovoqno otkupqenog suncokreta garantuje stabilnu cenu uqa. O koli~inama koje smo otkupili moè da se pri~a po zavr{etku akcije otkupa. Zahvaquju}i niòj ceni otkupa suncokreta, izvesno je i da }e cena uqa biti nià. Kompanija “Dijamant” iz Zrewanina po~ela je otkup soje nude}i poqoprivrednicima 28 dinara za kilogram merkantilne soje plus PDV. S. G.

Pola traktora u naturi „Agropanonka MTZ Finke” iz Novog Sada kupcima traktora marke “belorus” i “mahindra” daje mogu}nost da polovinu odabranog traktora plate p{enicom, kukuruzom, suncokretom i sojom ovogodi{weg roda. „Agropanonka” }e poqoprivrednicima cenu date robe priznati uz uve}awe od 30 odsto za p{enicu i 25 odsto za suncokret, soju i kukuruz, a naspram cena koje se iskazuju na Produktnoj berzi u Novom Sadu, prenosi “AgroPres”.

DNEVNIK

SETVA P[ENICE PO NI@IM CENAMA OD LAWSKIH

Paori do~ekali jeftiniju jesen? Setva je na pragu, a o~ekuje se da }emo ove jeseni zasejati uobi~ajenih milion hektara, od ~ega }e, kaù stru~waci, pod p{enicom biti od 500.000 do 550.000 hektara. Jo{ niko nije iza{ao s preciznom ra~unicom ali, sude}i po cenama semena i |ubriva, niìm od pro{logodi{wih, paori su napokon do~ekali jeftiniju setvu. Naravno, i u ovaj posao u}i }e s neizvesno{}u, a struka upozorava i da }e ulagawa biti skromna i da ni povoqnije cene |ubriva koje se nude na trì{tu ne}e zna~ajno uticati na wegovu ve}u upotrebu. - Semena ima dosta na trì{tu, |ubriva tako|e, a cene su zna~ajno niè od pro{logodi{wih. Gorivo je skupqe, ali ne mnogo. Recimo, pro{le godine u ovo vreme bilo je 80, a sada je 89 dinara. Ina~e, dizel u proizvodwi ratara u~estvuje sa osam odsto - kaè Danijel Kova~i} iz Udruèwa poqoprivrednika Subotice ocewuju}i regresirawe mineralnog |ubriva kao odli~an potez dràve. On podse}a da je subvencionisano 100.000 tona, a da }e paorima na raspolagawu biti jo{ 30.000 tona tog |ubvriva. - U svakom slu~aju, u wive se moè u}i na vreme i oni koji zakasne ne}e imati opravdawe da to nisu mogli uraditi kad je trebalo. I u Zadru`nom savezu Vojvodine tako|e kaù da se, prema raspoloìvim podacima s terena, moè re}i da }e setva p{enice biti jeftinija. U ZSV dodaju da na trì{tu ima mineralnog |ubriva i po 23 ili 22 dinara, te da su se-

Primamqiva uqana repica - O~ekuje se da }e uqane repice biti na oko 20.000 -30.000 hektara, krmno biqe na oko 80.000, koliko }e biti zasejano i povr}a. Ozime ìtarce bi}e posejane na 130.000 - 150.000 hektara. S p{enicom i ostalim kulturama, ukupno }emo imati milion hektara povr{ina za jesewu setvu, kaè Milan Prostran. menskoj p{enici i cene i pariteti {aroliki. Ima je i za 13, za 17 dinara... Po re~ima upravnika Odeqewa za strna ìta Srbislava Den~i}a ove jeseni }emo p{enicom zasejati oko 500.000 hektara. - Nemaju poqoprivrednici ve}u dobit ni na kukuruzu ni drugim kulturama, pa }e se ipak odlu~iti za setvu p{enice jer su ulagawa minimalna - kaè Den~i}.

- P{enice bi mogla da se seje ve} krajem meseca. Semenske komapnije nude povoqnije uslove i “ide se” na niì paritetni odnos izme|u semenske i merkantilne p{enice, a |ubrivo ne}e mnogo uticati na ukupne tro{kove jer se naàlost ne}e mnogo koristiti - kaè za “Dnevnik” sekretar Odbora za poqoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran napomiwu}i da }emo opet imati

nizak nivo ulagawa, tj. redukovano orawe, pripremu zemqi{ta sa malo |ubriva, kupova}e se deklarisano i seme sa tavana... On dodaje da ove jeseni ne}e do}i do ozbiqnijih strukturalnih promena. Uz napomenu da vi{e nema preciznih setvenih planova on kaè da }e p{enica }e biti najzastupqenija kultura sa 500 do 550.000 hektara, {to je ne{to mawe od pro{logodi{wih povr{ina kada smo imali 566.000. U Vojvodini se, podse}a na{ sagovornik, kada su najlo{ije godine seje oko 250.000 hektara p{enice. - Danas nema nikakvih povoqnijih uslova i mera kojim se stimuli{e setva p{enice, dràva i banke ne pruàju finansijsku podr{ku za setvu p{enice - kaè Prostran dodaju}i da su mineralna |ubriva ipak i daqe skupa, spram cene poqoprivrednih proizvoda. Paritetni odnos je dva i po kilograma p{enice za kilogram |ubriva, i to je nepodno{qivo za na{e seqake, nagla{ava on. - Nikakav apel da se seje ne vredi ukoliko iza wega ne stoji dràvna, finansijska i materijalna pomo}, a i ove jeseni paori }e morati sami da odlu~e o svemu i snose rizike. Prostran, me|utim, ne o~ekuje da ova setva biti jeftinija. Ne}e, ocewuje, biti mnogo skupqa od pro{logodi{we, verovatno za 15 do 20 odsto. To je, dodaje, te{ko izra~unati jer se nikada ne zna cena goriva, koje je zna~ajan imput. S. Glu{~evi}

Jo{ |ubriva na berzi Na Produktnoj berzi u Novom Sadu u ponedeqak 21. septembra po~e}e tre}i krug prodaje regresiranog mineralnog |ubriva, ~ija cena po toni je 10.000 dinara ni`a od tr{i{ne. Uredbom o prodaji regresiranog |ubriva predvi|ena je prodaja 100.000 tona, a prodaja je po~ela 5. avgusta. U saop{tewu Produktne berze navodi se da je 100.000 tona |ubriva rezervisano do 18. avgusta, a drugi i tre}i krug organizovani su jer je deo kupaca odustao od kupovine, pa je deo predvi|enih koli~ina regresiranih |ubriva i daqe na raspolagawu zainteresovanim kupcima. Poqoprivrednici, odnosno registrovana poqoprivredna gazdinstva, mogu da kupe najmawe 25, a najvi{e 100 tona |ubriva, dok zemqoradni~ke zadruge mogu da kupe najmawe 25, a najvi{e 500 tona. Prodaja bi trebalo da bude zavr{ena u septembru.

Nove analize zemqi{ta Pokrajinski sekretar za poqoprivredu Daniel Petrovi} potpisao je ugovore o kontroli plodnosti zemqi{ta sa direktorima 13 poqoprivrednih stru~nih slu`bi AP Vojvodine i sa Nau~nim institutom za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Novim ugovorima predvi|eno je dopuwavawe baze podataka sa jo{ 20.000 uzoraka. Ugovori o kontroli plodnosti zemqi{ta obnavqaju se jednom godi{we, a ukupna vrednost za 2009. godinu je 34.600.000 dinara. Od 2002. godine sprovodi se akcija besplatnog analizirawa zemqi{ta u Vojvodini na privatnom vlasni{tvu, pri ~emu danas baza sadr`i 130.000 uzoraka.

KREDITI POKRAJINSKOG FONDA ZA RAZVOJ POQOPRIVREDE

Za navodwavawe i plastenike 56 miliona Pokrajinski fond za razvoj poqoprivrede raspisuje jesewi konkurs za dodelu kredita namewenih nabavci novih sistema i opreme za navodwavawe i kupovini novih za{ti}enih ba{ti staklenika i plastenika i prate}e opreme. Kako je ju~e re~eno na konferenciji za novinare u Izvr{nom ve}u Vojvodine za navaodwavawe }e biti izdvojeno 36 miliona dinara, a za nabavku plastenika i staklenika preko 20 miliona dinara. Sredstva }e se dodeqivati poqoprivrednim gazdinstvima - pravnim i fizi~kim licima sa teritorije Vojvodine, upisanim u Registar poqoprivrednih gazdinstava. Konkurs je otvoren do 5. oktobra, do kada je potrebno podneti svu neophodnu dokumentaciju. - Zna~ajno je ista}i da se kamata rapidno smawila, recimo za nabavku plastenika prvobitno je bila 4,2 odsto, a sada iznosi 2,3 odsto, dok je u domenu navodwavawa, posredstvom donacije ta kamata jo{ ni`a i sa 3 odsto pala je na svega 1,7 odsto, istakao je ju~e direktor Fonda za razvoj poqoprivrede Jo`ef Sabo. - Uz to, Fond je stalno uve}avao kapital i na taj na~in pove}avao iznose sredstava u kreditnim linija-

Zajmovi ba{ tra`eni Do sada je 4.370 poqoprivrednika preuzelo kratkoro~ne i dugoro~ne kredite koje subvencioni{e Ministarstvo poqoprivrede u saradwi s bankama, vredne oko 25 miliona evra. Ukupno je devet banaka odobrilo 13,7 miliona evra dugoro~nih kredita, a 11 banaka je isplatilo oko 11,2 miliona evra kratkoro~nih kredita.

ma, tako da danas maksimalni iznos kredita kod plastenika i navodwavawa iznosi 15.000 evra. U {est kreditnih linija Fond je plasirao 1.160 kredita u ukupnom iznosu od gotovo {est miliona evra. Kod kredita za nabavku novih sistema za navodwavawe postoje dve linije, u prvoj se odobravaju krediti do 5.000 evra i tu je grejs period devet meseci, a rok otplate 24 meseca. Druga linija

podrazumeva kupovinu opreme vrednosti do 15.000 evra, s grejs periodom od 12 meseci i rokom otplate od 30 meseci. Krediti se odobravaju uz kamatnu stopu od 1,7 odsto na godi{wen nivou. Kod nabavke plastenika i staklenika krediti se odobravaju u iznosu od 1.000 do 15.000 evra, uz kamatnu stopu od 2,3 odsto na godi{wen nivou. Rok otplate je 36 meseci, a grejs period traje godinu dana. A. B.

FESTIVAL MEDA U ZMAJ JOVINOJ ULICI

Medewaci i medne rakije za sva~iji yep Festival meda nezvani~no je ju~e otvoren u Zmaj Jovinoj ulici, a proizvo|a~i iz cele Srbije nude veliki asortiman ovog proizvoda, mednih prizvoda kao i alata, pribora i opreme za p~elartvo. - Trudimo se da probudimo svest kod qudi, ukazuju}i na to koliko je med va`an sastojak u svakodnevnoj ishrani – ka`e proizvo|a~ meda sa Vlasine Irena Savi}.

Od nekih prodavaca smo ~uli da prodaja ide slabije, ali ne zbog lo{eg vremena ve}, kako ka`u, zbog toga {to narod nema para. Na tezgama se mogu na}i vitamini od meda, propolisa i polena, ru~no pravqeni sapuni bez konzervanasa, doma}i medewaci po bakinom receptu, med sa zelenim orahom, med i susamov tan, koji sadr`e kalcijum, selen, magnezijum, gvo`|e, odnosno vitamine koji su neophodni ~ovekovom organizmu.

Slogan p~elara: “Em pijete, em se le~ite” govori da je dobro pribaviti i fla{u medova~e ili orahova~e. Cene se, kako ka`u, nisu mewale od pro{le godine pa se tako ~ist bagremov med mo`e kupiti za 400 dinara po kilogramu, a pomenute rakije staju izme|u 700 i 800 dinara za fla{u. Iako su p~elari ve} preplavili Zmaj Jovinu ulicu, sve~ano otvarawe festivala zakazano je za danas u 12 ~asova u centru. D. Bogdanov

Novosadska subota19.septembar2009.

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Kreda u trci bez kraja?

a su nam {kolske zgrade u lo{em stawu i da bi gotovo svakoj trebalo poprili~no renovirawe, svi ve} znamo, ali se ba{ {trecnemo kada se pojavi mogu}nost da od re~i zapu{teno pre|emo u opasno. Tako su roditeqi neugodno iznena|eni izve{tajem protivpo`arne inspekcije da su elektri~ne instalacije u O[ “Sowa Marinkovi}” neispravne, zna~i nisu bezbedne. Ta {kola je, ina~e, samo jedna od desetine novosadskih kojima je, svakoj iz “svojih” razloga potrebna obnova a za {ta je sve mawe novca. I svako smawewe buyeta prouzrokovano bilo kakvim pomerawima na, bilo samo doma}oj ili svetskoj sceni, najvi{e poga|a najosetqivije sekto-

re, a to su zdravstvo i obrazovawe. Uprava za obrazovawe Grada Novog Sada je izdvojila 30 miliona dinara za najprioritetnije investicije, ali se svakim danom broj prioriteta pove}ava. I tako jurimo svoj rep a kraj toj trci jo{ se ne nazire. Veliki broj {kola koje su gra|ene pre 30 i vi{e godina ve} jesu, ili }e uskoro biti obnovqene, me|u wima i “Sowa Marinkovi}”, ali dok ne dobije nove instalacije u {kolu }e i daqe i}i deca ~iji }e roditeqi svakodnevno strepeti. Umesto da pri~amo o osavremewivawu nastavnih sredstava, unapre|ewu i modernizaciji programa, mi se jo{ uvek bavimo drvenim razvodnim ormanima, lo{im instalacijama i proki{wavawem. A. Vidanovi}

JU^E OKO 11 ^ASOVA

Biciklisti~ka trka blokirala most Prili~na saobra}ajna gu`va i veliki redovi automobila, stvorili su se ju~e ne{to posle 11 ~asova sa obe strane Varadinskog mosta. Sugra|ani su se pitali {ta se doga|a i zbog ~ega je

most blokiran, a kako smo saznali saobra}aj je bio obustavqen za izvesno vreme, jer su tuda prolazili u~esnici biciklisti~ke trke kroz Vojvodinu. B. M.

ZBOG UVO\EWA DIGITALNE TEHNOLOGIJE

KDS pro{le no}i bez signala

Korisnici usluga KDS-a pro{le no}i od 2 ~asa do ranih jutarwih sati nisu imali signal, a u prekidu su bile i internet veze. Ove usluge nisu radile,

jer je u KDS-u uvo|ena digitalna tehnologija u Glavnoj stanici, a u sistem je uvo|ena nova oprema. I. S.

V REMEPLOV

Dubok trag @arka Vasiqevi}a Dugo je bolovao @arko Vasiqevi}, a ipak neo~ekivano umro 19. septembra 1948. u svojoj 54. godini. Ro|en je u Beloj Crkvi,

a roditeqi su mu bili uva`eni ~lanovi Srpskog narodnog pozori{ta. Za ovu ku}u bio je vezan celog `ivota. Izme|u dva svetska rata u woj je bio i sekretar, i rediteq i dramaturg. Po oslobo|ewu Novog Sada oktobra

hronika

1944. pokrajinske vlasti su mu dale u zadatak da {to pre obnovi pozori{te, kao i {iroka ovla{}ewa za rad. Pokazalo se da je bio i spretne i sre}ne ruke. Okupio je odli~ne glimce i vaqano tehni~ko osobqe, pa je ve} u leto 1945. tada{we Vojvod|ansko narodno pozori{te igralo nekoliko velikih predstava. Ipak, @arko Vasiqevi} je bio i ostao pesnik. Bio je on “dobrodu{ni ilirski hroni~ar Vojvodine”, koji je posle Zmaja, najvernije izra`avao duh Novog Sada i Vojvodine. A na dan Vasiqevi}eve smrti, zavr{eno je {tampawe wegove najnovije, i prema mnogim mi{qewima najboqe pesni~ke kwige “Zapisi o Srbiji”. N. C.

PET OBJEKATA „RADOSNOG DETIWSTVA” BI]E SPREMNO 1. NOVEMBRA?

Dobar ritam {irewa vrti}a Nadogradwa i dogradwa pet vrti}a Pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo” napreduju i direktor ustanove Borislav Samarxi} ka`e da je zadovoqan i da misli da }e objekti biti spremni za decu u novembru. Kada je re~ o nadogradwi vrti}a u ulicama Dragi{e Bra{ovana, Janka ^melika i Save Kova~evi}a radovi su iz radionica pre{li na teren, dok se grubi radovi na dogradwi polako zavr{avaju. - Nedavno sam obi{ao gradili{ta i zadovoqan sam dinamikom. Uhva}en je ritam i nadamo se da }e vreme da nas poslu`i i da }emo sti}i da do novembra, ne samo zavr{i-

Dogradwa vrti}a u Antona Urbana

Foto: F. Baki}

mo radove, ve} i opremimo nove prostorije, te da sa liste ~ekawa povu~emo oko 1.000 mali{ana - rekao je Samarxi}. Da podsetimo, radovi na pro{irewu ovih vrti}a kasnili su zbog procedure javne nabavke i prvobitni datum zavr{etka 1. septembra, pomeren je na 1. novembar. Zbog toga najvi{e trpe mali{ani upisani u tri vrti}a koji se nadogra|uju, jer su zbog radova ovi objekti zatvoreni a deca preme{tena u okolne vrti}e. U dva vrti}a koja se dogra|uju rad te~e nesmetano, jer je obezbe|en bezbedan ulazak u objekte. A. V.

JO[ JEDNA VA@NA INVESTICIJA NA PRAGU

Pet ponu|a~a juri nadzi|ivawe keja Grad se sprema za nadzi|ivawe keja, drugu najva`niju investiciju ove godine (prva je gradwa Somborskog i Suboti~kog bulevara), koja }e obezbediti da Novi Sad vi{e ne strepi od Dunava. Da se to ne bi dogodilo kej }e biti nadvi{en od Bulevara cara Lazara do uliva kanala DTD u Dunav. Na ovom potezu dugom 2.350 metara podiza}e se {etali{te a u zoni Luke Novi Sad bi}e postavqena mobilna oprema. U Zavodu za izgradwu grada ka`u da }e izgraditi saobra}ajne povr{ine na Keju `rtava racije i Beogradskom keju izme|u kolovoza i odbrambenog zida od Bulevara cara Lazara do Kanala DTD u Novom Sadu. Otvarawe ponuda za najpovoqnijeg izvo|a~a ovih radova bilo je ju~e. Ponude je dostavilo pet ponu|a~a, a kome }e biti pove-

ren posao, bi}e poznato po okon~awu postupka. ZIG zbog mogu}ih nepravilnosti u ponudama ne mo-

Barè odlaze uskoro Zbog radova na keju ostatak pontonskog mosta i barì mora}e {to pre biti ukloweni. ^lan Gradskog ve}a zaduèn za saobra}aj Sini{a Bubwevi} kaè da bi ve} slede}e nedeqe moglo da se desi da pozove firmu koja }e to u~initi. - Uklawawe ostatka pontonskog mosta zakomplikovale su formalnosti kao {to je potpis na depo kartonu koji bi trebalo promeniti. îm gradona~elnik to obavi, pozva}emo izvo|a~a radova i dogovoriti se za koliko vremena }e posao biti ura|en- kaè Bubwevi}.- Novac je obezbe|en davno, a re~ je o malo vi{e od sedam miliona dinara. è da govori o imenima ponu|a~a dok postupak i pravno ne bude zavr{en. U ZIG-u kaù da }e ime firme koja }e sre|ivati kej biti

Ispit za taksiste u ponedeqak Kandidati za taksiste polaga}e pismeni deo ispita o poznavawu Novog Sada i o poznavawu propisa koji reguli{u oblast taksiprevoza u ponedeqak, 21. septem-

poznato za nedequ dana. Projekat obuhvata potez od Bulevara cara Lazara do Kanala DTD, du`ine

bra u 15.30 ~asova. Ispit se odr`ava u zgradi Skup{tine grada u Ulici @arka Zrewanina 2, obave{tavaju iz gradske Komisije za polagawe ispita. I. S.

Izlo`ba kompjuterskih grafika U Kulturno-informativnom centru Temerin otvorena je izlo`ba kompjuterskih grafika, Radenke Kolakovi}. Govorio je akademski slikar Dimitrije Kolarevi}. Izlo`ba }e trajati do 1. oktobra. B. P. P.

2.500 metara. Predvi|ena je izgradwa pe{a~ke i biciklisti~ke staze, trim staze, ni{a za turisti~ke autobuse, stajali{ta i ve-

zne staze uz sve sadràje, kao i izgradwa parkinga. Pe{a~ka staza {irine od tri do pet metara bi}e izgra|ena uz odbrambeni zid. Biciklisti~ka staza {irine dva metra prati}e paralelno pe{a~ku stazu celom duìnom a uz wu }e biti napravqena trim staza u duìni od 1.400 metara. Prva ni{a za autobuse bi}e napravqena uz saobra}ajnicu od Ulice Maksima Gorkog do Varadinskog mosta, a druga izme|u Dunavske i Ulice Milo{a Baji}a. Parking prostor sa oko 30 mesta za putni~ka vozila nalazi}e se posle Ulice Koza~inskog i izme|u ulica Episkopa Visariona i Marka Miqanova. Izme|u pe{a~ke i biciklisti~ke staze predvi|en je prostor za klupe i korpe, a projekat za javno osvetqewe je u fazi izrade. L. Nikovi}

POZNATI KO[ARKA[ U „DE^JEM SELU”

Mili~i} poklawa sportsku opremu

Ko{arka{ Darko Mili~i} danas }e pokloniti sportsku opremu {ti}enicima “De~jeg sela” u Sremskoj Kamenici. Osim wega, mali{ane }e posetiti i Centar za edukaciju dece u prirodi “Kaspar”, koji u saradwi s Modelarskim klubom “Sirmijum” iz Sremske Mitrovice organizuje pripremu pet ekipa koje }e se takmi~iti u modelarstvu. Takmi~ewe po~iwe u 10 ~asova, a Mili~i} }e opremu deliti ~etiri sata kasnije. Ig. M.

Slike fru{kogorskih manastira Izlo`ba slika Tatjane Vojnov “Manastiri Fru{ke gore” bi}e postavqena, danas u Patrijar{ijskom dvoru u Srem-

skim Karlovcima. Posetioci mogu da pogledaju izlo`bu do 5. oktobra. B. P. P.

c m y

subota19.septembar2009.

Lekar nedostupan bolesnim qudima? Svakim danom sve je vi{e gra|ana koji se `ale da zakazivawe pregleda u Domu zdravqa Novi Sad ne funkcioni{e kako treba. Novosa|anka Gordana Zrni}-Devi} o tome je u petak obavestila i Ministarstvo zdravqa, gde joj je re~eno da su upoznati s problemom i da }e delati po tom pitawu. - U ponedeqak sam pozvala kol centar kako bih zakazala pregled kod dr Filipovi}, mog izabranog lekara op{te prakse. Operater mi je rekao da je doktorka na godi{wem odmoru i da nema jo{ termina za zakazivawe, te da pozovem u petak. To sam i u~inila, me|utim, u petak sam dobila odgovor da je sve do narednog ~etvrtka ve} popuweno. Iako mi nije bilo jasno kako se sad to desilo, kad navodno termina nije bilo, zamolila sam da me onda u ubace u ~etvrtak. Me|utim, rekli su mi da to nije mogu-

}e jer u Slu`bi op{te medicine smeju da zakazuju najdaqe samo za tri radna dana od poziva, te da pozovem u ponedeqak. Naravno da }e ~ovek posle ovakvih natezawa da se razquti. Lekar je u Novom Sadu prosto nedostupan bolesnim qudima! Pa zar treba da iza|u bolesni na ulicu na proteste? – ogor~ena je Gordana, koja je, kako ka`e, pozvala i za{titnika pacijentovih prava u Domu zdravqa, na~elnicu Op{te medicine, pa i ~lanicu Gradskog ve}a zadu`enu za zdravstvo, ali nikog od wih nije mogla da dobije. Zato se obratila Ministarstvu zdravqa. Ina~e, Gordana je bolesnik s dijagnozom nestabilne angine pektoris, a ima i koksaki virus, dok joj je pomo} lekara ovog puta bila potrebna zbog slomqene grudne kosti. I. B.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

OTPU[TENI RADNICI AD „PETAR DRAP[IN” UPORNI U ZAHTEVIMA

Otpo~elo gladovawe ispred Banovine [trajk gla|u ispred Izvr{nog ve}a Vojvodine ju~e su zapo~ele tri otpu{tene radnice iz AD“ Petar Drap{in“, a u ponedeqak }e im se pridruìti jo{ kolega. Razlog je {to nadle`ne dràvne slu`be ne}e da ih vrate na posao uprkos ~iwenici da je Vrhovni sud Srbije poni{tio aukciju jo{ u novembru 2005. godine. - Radnice su zbog protesta organizovanog sredinom jula 2007. godine dobile otkaze kazao je predsednik sindikata „Solidarnost“ Mi{a Starovi}. Naveo je, da su od IVV traìli da im od ponedeqka obezbede prostoriju gde bi bili radnici {trajka~i gla|u. Prema wegovim re~ima, on }e u utorak s pokrajinskim sekretarom za rad Miroslavom Vasinim otputovati u Beograd kod dràvnog sekretara u Ministarstvu ekonomije Neboj{e ]iri}a, kako bi se re{io ovaj problem, koji Vasin razume, ali u vrhu vlasti, kako kaè Starovi}, „neko i ne{to ko~i“. Vasin je kazao da je uputio zahtev za sastanak s ]iri}em za utorak, ali ne moè

pouzdano da kaè da }e tada biti i odràn, jer susret zavisi od radnih obaveza ]iri}a. Kako je naveo, prethodno je razgovarao u Agenciji za privatizaciju i Akcijskom fondu, kada je zakqu~eno da bez saglasnosti Ministarstva ekonomije ni{ta se ne moè u~initi za radnike „Drap{ina“. Otpu{tene radnike, koji ve} drugu sedmicu kampuju ispred Banovine, ju~e su posetili funkcioneri novosadskog odbora Srpske napredne stranke. Poverenik Gradskog odbora ove politi~ke partije dr Zoran Milo{evi} kazao je da se previ{e }uti u slu~aju privatizacije „Drap{ina“, te da }e u vezi najnovijih zbivawa stranka uputiti dopise Izvr{nom ve}u Vojvodine i gradona~elniku Novog Sada Igoru Pavli~i}u. Otkaze s posla, da podsetimo, radnicima je uru~io jedan od biv{ih vlasnika, direktor firme Petar Petrovi}, jer su bez wegovog odobrewa iza{li iz „Drap{ina“ i protestovali pred novosadskom kancelarijom Agencije za privatizaciju. Z. Deli}

[TRAJK UPOZOREWA U TURISTI^KOJ ORGANIZACIJI GRADA

Ili plata, ili obustava rada JU^E ODR@ANA SLU@BA U SINAGOGI

Danas je Ro{ ha{ana Danas je Ro{ ha{ana, novogodi{wi praznik po jevrejskom kalendaru. U novosadskoj Sinagogi ju~e je povodom do~eka 5770. godine uprili~ena slu`ba koja je bila dvostruka, budu}i da se ovog leta Ro{ ha{ana poklopila sa [abatom. Nakon obreda, vernici i prijateqi novosadske Jevrejske op{tine dru`ewe su nastavili u Op{tini. Ig. M.

U GALERIJI „POD MANSARDOM”

Ve~e Asima Sarvana Nekada{wi ~lan grupe “S vremena na vreme” Asim Sarvan odr`a}e ve~eras u 21 sat koncert u Galeriji “Pod mansardom”, u Ulici mitropolita

Stratimirovi}a 2 u Sremskim Karlovcima. Na programu }e biti duhovna muzika i iz repertoara benda „S vremena na vreme”. Ulaz je besplatan. Z. Ml.

Diplomirani turizmolozi u Turisti~koj organizaciji Novog Sada (TONS), wih pet, ina~e ~lanice sindikata „Solidarnost“, ju~e su od 13 do 14 ~asova prekinule rad upozoravaju}i na to da }e po~eti {trajk ukoliko se ne zapo~ne dijalog s direktorom Jovanom Ivanovim, potreban radi funkcionisawa, ove, ina~e javne slu`be grada. Predsednica sindikata u TONS -u , Gordana Stojakovi} skrenula je pa`wu da osim zahteva da im se isplati julska plata, reguli{u tro{kovi prevoza, slobodni dani, prekovremeni rad i godi{wi odmori, traè i da im se dostavi plan i program TONS -a, koje su manifestacije podràne i s koliko novca, a koje }e biti podràne i po kojem kriterijumu.

- Zahtevamo da nam se ka`e koji su sajmovi turizma odabrani po kojem kriterijumu i sa kojim planom i programom - rekla je Stojakovi}. Naglasila je da ona i wena koleginica imaju bezmalo tri decenije radnog iskustva u ovoj grani privrede, dok ostale kolegini-

- U radnom odnosu su jo{ diplomirani pravnik, dve radnice u ra~unovodstvu, i jedna osoba upravo stigla u ovu javnu slu`bu - rekla je Stojakovi}. Prema wenim re~ima sindikat „Solidarnost“ u TONS-u tra`i i odgovor koliko je pu-

Pet dana za odluku Prema Zakonu o {trajku, posle {trajka upozorewa sledi najava potpune obustave rada. Ukoliko posle toga za pet dana ne po~ne socijalni dijalog izme|u sindikata i poslovodstva TONS-a, trebalo bi da otpo~ne {trajk. ce nisu po~etnice u poslu ve} imaju solidan radni sta`. U TONS-u je zaposleno deset radnika, ukqu~uju}i i direktora, saznajemo od Stojakovi}eve.

ta mewana sistematizacija i za{to, te za{to su mewane pozicije i radna mesta bez prethodne konsultacije sa sindikatom.

- Ne dobijamo obra~un zarade, ve} na osnovu uplate u banci znamo sumu primawa - rekla je Stojakovi}. Direktor Jovanov kazao je da je ta~no da julska plata nije ispla}ena, a ostale zahteve“Solidarnosti“ ocenio je kao me{awe u poslove za koje sindikat nije nadleàn i ne treba da vodi ra~una. - Zna se ko vodi ra~una i ko odlu~uje o sistematizaciji i poslovawu - rekao je Jovanov. On je ina~e po obrazovawu magistar me|unarodne ekonomije, ali nije èleo da kaè gde je radio do dolaska na ~elo TONS-a. Naveo je da je radno iskustvo sticao u desetak firmi. A, sindikat „Solidarnost“ upravo traì i biografiju poslovodstva, s posebnim osvrtom na rad u turizmu. Z. Deli}

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

subota19.septembar2009.

ODBORNICI SKUP[TINE JU^E ODLU^ILI

Nakon ju~era{we sednice Skup{tine grada, Novi Sad je dobio Bulevar Evrope, kupi}e {est autobusa na gas umesto 10, novi gradski ministar obrazovawa je Milan \uki} iz Srpskog pokreta obnove, a prva novosadska balerina Marina Olewina dobi}e spomenik ispred Srpskog narodnog pozori{ta. Najteè re~i su pale prilikom dodele dodatnog novca Sterijinom pozorju, a stav opozicije se moè svesti na izjavu Miodraga Kajteza iz Grupe gra|ana "Maja Gojkovi}" da }e tom odlukom Skup{tina grada "platiti bahanalije Radeta [erbexije". Sednica je po~ela te{ko po{to su odbornici Srpske radikalne stranke predloìli dopunu dnevnog reda sa raspravom o primeni Zakona o za{titi od nejonizuju}eg zra~ewa.Taj predlog nije pro{ao. Usledila je rasprava i o poslovniku i razlozima za{to nije donet u {estomese~nom roku. Kada se ispucala i opozicija (SRS, DSS, GG "Maja Gojkovi}") i pozicija (DS, LSV, G17 Plus, SPO, JS i SVM) dnevni red je usvojen u obliku koji je vladaju}a ve}ina odredila. Usvojena je ostavka dosada{wa ~lanice Gradskog ve}a za obrazovawe Ksenije Popovi} zbog odlaska u penziju. Za wenog naslednika tajno je izglasan Milan \uki}.

Foto: B. Lu~i}

Gradu Bulevar Evrope i {est autobusa

Tajnim glasawem izabran novi ~lan Gradskog ve}a Milan \uki}

Usvojeni su planovi detaqne regulacije Veterni~ke rampe, Starog Majura, Karaga~e i Venizelosove ulice, izmene u osniva~kom aktu "Parking servisa" kojim je ovom preduze}u omogu}ena prodaja znawa i usluga. SRS je pitala za{to grad pla}a dodatnih 162 miliona dinara za pro{irewe obima i kvaliteta radova na Suboti~kom i Somborskom bulevaru. Rekli su da direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi} nije bio u Skup{tini vi{e od godinu dana, te da nema ko da obrazla`e ovakvu preraspodelu novca. Radikali su tvrdili da se malo ula`e u

prigradska naseqa i da je vlast iskoristila javna preduze}a za predizborne kampawe u mesnim zajednicama. Maja Gojkovi} je upitala da li }e neko biti pozvan na odgovornost zbog neiskori{}enog novca dodeqenog preduze}ima da investiraju u opremu i infrastrukturu. Niski procenti realizacije nisu spre~ili poziciju da usvoji polugodi{we izve{taje "^isto}e", "Lisja", "Tr`nice", "Informatike", "Zelenila", "Vodovoda". \oko ]urkovi} iz "Vodovoda" jedini je odbornicima predo~io da je to u slu~aju wegovog preduze}a

govor cifara, dok je na terenu stvar mnogo boqa. Mada Savet za kulturu Skup{tine nedavno nije podr`ao izmenu programa rada Pozori{ta mladih i Sterijinog pozorja, odbornici su te dokumente usvojili i dodelili dodatnih pet miliona Pozorju. ^lan Gradskog ve}a za kulturu Andrej Bursa} je branio pomenute izmene time da od junskog rebalansa buxeta Skup{tina nije zasedala. Govore}i o Pozorju Radovan Joki} iz GG "Maja Gojkovi}" ustvrdio je da je do{lo do ozbiqnih prekr{aja : dodeqeni novac nije iskori{}en, nenamenski se tro{ilo, probijen je buxetski okvir. Pre toga Bursa} je kazao da su za program Sterijinog pozorja Kulturni most Brioni Novi Sad potrebna dodatna dva miliona dinara zbog tro{kova pozori{nih trupa. Zbog smrti direktora Zavoda za za{titu zdravqa studenata dr Zorana Maravi}a na {est meseci za v.d. direktora Zavoda izabran je dr Sini{a Simi}. Izabrani su i pojedini ~lanovi upravnih i nadzornih odbora niza preduze}a i ustanova ~iji je osniva~ grad. Za narednu sednicu Skup{tine DSS je najavio podno{ewe zahteva za smenu direktora "Vodovoda" Branka Bjelajca. S. Krsti}

Sud poni{tio izbore na ^eneju

Prva razmena bebi opreme "Razmena bebi opreme" ju~e je prvi put odr`ana na Spensu. Tridesetak tezgi do~ekalo je zainteresovane. Inicijator akcije Tamara Iwac do{la je na ideju da proba da proda to {to ima. Wena ponuda je bila o~uvana sedalica za kola, bebi

gimnastika i {to{ta jo{ za upola cene. Posetioci su mogli da pazare cipelice za stotinak dinara, ili kolica za 10.000 dinara. Ukoliko bude potrebe, ovakav vid prodaje organizova}e se svake druge nedeqe . B. P. P.

Izbori za ~lanove saveta i nadzornog odbora mesne zajednice "ênej" odràni u subotu, 12. septembra poni{teni su re{ewem Op{tinskog suda i bi}e ponovqeni u roku predvi|enim zakonom. Sud je usvojio àlbu stanovnika êneja Pere ]ur~i}a da su izbori bili neregularni.U wegovoj àlbi je navedeno da su tokom izbora u blizini bira~kog mesta deqeni propagandni listi}i sa brojevima kandidata Demokratske stranke (DS). ]ur~i} je ranije isti prigovor upu-

tio i Komisiji za sprovo|ewe izbora i opoziva mesne zajednice "ênej", koja ga je odbacila. Odlukom suda, to re{ewe Komisije je poni{teno. Na subotwim, sada poni{tenim izborima, kandidati DS osvojili su sva tri mesta u nadzornom odboru i devet od jedanaest mesta u savetu MZ "ênej", dok su preostala dva mesta zauzeli kandidati grupe gra|ana "Za lep{i ênej", ~iji je jedan od predlaga~a Pera ]ur~i}. I. S.

Ve~e hispanske kulture “Ve~e hispanske kulture” po~iwe sutra u 19 ~asova u restoranu "Zak", [afarikova 6. Organizatori su Humanitarni fond “Privrednik” i istoimeni Centar za u~ewe stranih jezika. Ig. M.

Podbara dobija trg @iteqi Podbare naumili su da oplemene kraj u kom ìve i daju mu du{u tako {to bi izmestili autobusku okretnicu na uglu ulica Filipa Vi{wi}a, Kosovske i Ja{e Igwatovi}a i na wenom mestu sagradili trg koji bi nosio ime muzi~kog pedagoga, kompozitora i velikog zaqubqenika u tamburu Save Vukosavqeva. Po re~ima predsednika Saveta Mesne zajednice “Podbara” Save Vojnovi}a, s idejom su se sloìli gradska vlast i pojedina javna preduze}a, u prvom redu JGSP. - Inicijativa je potekla od Miwe, me{tanina i sina Save Vukosavqeva, a podràlo ju je 30 kulturno umetni~kih dru{tava i 1.200 gra|ana svojim potpisima - kaè Vojnovi}.- Sava Vukosavqev je ìveo i radio na Podbari i ako je ne{to simbol ovog kraja, to je tambura. @eqa nam je da na budu}em trgu napravimo stalni stejx, gde bi mogli da se odràvaju muzi~ki programi, kao i manifestacija Dani Podbare. Vojnovi} kaè da bi okretnica trebalo da bude kod “Univerzala” i da bi ujedno bile produène linije autobusa 6 i 11. O~ekuju se uslovi od “Urbanizma” neophodni za projektovawe. Z. Ml.

„Punto klasik” pred publikom Novi "fijat punto klasik", ~edo korporativne saradwe "Zastave" i "Fijata" sino} je zvani~no i sve~ano promovisan pred Novosa|anima. Predsednik upravnog odbora "Fijat automobili Srbija" \ovani de Filipis otvorio je promociju. Tvorci ~etvoroto~ka{a, koji ne skriva ambiciju da preuzme titulu "nacionalni

auto" kao da su re{ili da sa~ekaju kako }e pro}i pretpremijera (wu zahvaquju}i dr`avnim kreditima nekoliko meseci gledamo na drumovima) pre nego {to uprili~e gala predstavu. Ina~e, prema prvim reakcijama ponosni vlasnici kragujeva~kog automobila vozaju se s zadovoqstvom. I. S.

„[TAJERSKA ZAJEDNICA” IZ SLOVENIJE U GOSTIMA

Maribor, pobratim grada?

Novi Sad je ju~e bio grad doma}in Me|unarodnog kulturnog dru{tva "[tajerska zajednica" iz Maribora, u Sloveniji. Tim povodom organizovan je prijem u sve~anoj sali Gradske ku}e, gde je wihove predstavnike pozdravio Sa{a Igi}, zamenik gradona~elnika. On je istakao da je ova poseta na{em gradu zna~ajna za povezivawe i me|usobnu saradwu dva naroda. Tako|e, izrazio je nadu da }e i Maribor postati grad pobratim i da

}e slede}i put u Novom Sadu ugostiti wihovog gradona~elnika. Skupu je prisustvovao i Predsednik slovena~kog dru{tva u Novom Sadu Sr|an Radakovi} koji je rekao da je nakon povezivawa dve susedne {tajerske pokrajine, slovena~ke i austrijske, stvorena [tajerska zajednica i da je na redu povezivawe s Vojvodinom, jer su privredni odnosi izme|u ova dva regiona veoma dobri. B. P. P.

NA „SAJMI[TU”

Prvenstvo u loptawu glavom Peto prvenstvo u tenisu glavom na betonu odr`a}e se danas i sutra na terenima na "Sajmi{tu". Takmi~i}e se seniori i veterani preko 40 godina. Kvalifikacioni me~evi odr`a}e se u danas, dok su borbe za plasman danas od 13 ~asova, a finale seniora je u 17 sati. Igra}e sa zvani~nim loptama Lige {ampiona u fudbalu. B. M.

subota19.septembar2009.

DANAS U GRADU

BIOSKOPI Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Hari Poter i polukrvni princ“ (18 i 20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37, 525–059: stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“ Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“ Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“

BIBLIOTEKE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30, subota 8–13.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}“, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18, subota 8–14)

RO\ENI U novosadskom porodil{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJÎCE: Jelena Markovi}, Ivana Gvozdenovi}, Evica Jaukovi}, Tatjana Vasi}, Bojana Markovi} - Bregun i Marija Milo{evi} iz Novog Sada, Jelena Peri} iz [ida, Vesna Draì} iz Ka}a, Milana \ur|evi} iz ûruga, Dragana Simi} iz Kikinde i Lucija Tro{t - Tot iz Temerina, DEÂKE: Maja Stoli} - Risti}, Georgeta Hristi}, Sla|ana @ivkovi}, Ivana Aleksi}, Naime Krasni} i Jelena Kosti} iz Novog Sada, Jelena Popovi} iz Kr~edina, Milojka Siv~evi} iz \ur|eva, Qiqana Dragovi} i Darinka \ilas iz Ba~ke Palanke, Agota Mago - ôrba iz Temerina, Dragana Mijatovi} i Vukica Krsti} iz Futoga, Gabriela Cabafi iz Sente i Sandra Radanovi} iz ûruga.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Svetozar Georgija Bani} (1939) u 11.45, Stevan Mihajla ]upurdija (1926) u 12.30, Mira Sava Drakuli} (1930) u 13.15, Er`ebet [andora Bator (1925) u 14 i Mila Andrije Me|imorec (1932) u 14.45 ~asova.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

c m y

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” centrala 548-009 marketing i PR 473-9181 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73. RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „PROF. DR S. KARAHODA”, Petra Drap{ina 50, tel: 6614-933 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.co.yu

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~arautoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 *„CUBI“ - 2,*„CUBI“ - trgovina, * „CUBI“servis, tel: 443-679, 443-347,6399-140 „TRIO MOTORS”, delovi za japanska i korejska vozila, Futo{ka 102, tel: 6623-007, 529-278, faks: 4720-956, www.triomotors.co.yu e-mail: office@triomotors.co.yu „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524„FONTANA”, restoran, ku}na dostava i preno}i{te, Nikole Pa{i}a 27, tel: 6621-779, od 8 do 23.30. PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK GENERALNI DIREKTOR „LUKOILA” POSETIO APATIN

Rusi zainteresovani za projekte APATIN: U radnoj poseti Apatinu boravili su generalni direktor „Lukoila” Aleksander Panafilov i pomo}nik pokrajinskog sekretara za informacije Slobodan Cvetkovi}. Gosti su sa doma}inima, predsednikom op{tine dr @ivoradom Smiqani}em i op{tinskim menaxerom Jovom Kora}em, posetili lokaciju budu}eg robno-transportnog centra, Me|unarodnu marinu i bawu Junakovi}. - S obzirom na to da je iskazan interes za ulagawa u Robno-transportni centar, posebno u izgradwu terminala za gorivo, kao i na{u potrebu da obezbedimo novi izvor termalne vode za budu}i velnes centar, upoznali smo goste sa mogu}nostima ulagawa u ove, ali i u druge objekte. Osim ostalog, zainteresovani smo i za doka-

Gosti s doma}inima u bawi Junakovi}

pitalizaciju budu}eg velnes centra, uz uslov da postane zajedni~ko vlasni{tvo apatinske op{tine i ruskog partnera - rekao je dr @ivorad Smiqani}. - Prvi put sam imao priliku da posetim Apatin i uverio sam se da ima izuzetne projekte za koje

MINISTAR OBRAZOVAWA OTVORIO JU^E RENOVIRANU [KOLU U BAJMOKU

Otpu{tawa ne}e biti

BAJMOK: N « e}e biti otpu{tawa, ali }emo u narednim godinama poku{ati da napravimo sistem, organizaciju i kvalitet obrazovawa koji Srbiju mogu povesti napred. Naime, kada je obrazovawe u pitawu, mi se ne mo`emo posmatrati kao drugi sistemi, zbog kom-

Osnovnu {kolu „« Vuk Karaxi}”» u Bajmoku. Osnovna {kola V « uk Karaxi}» renovirana je zahvaquju}i pomo}i Ministarstva obrazovawa u saradwi s lokalnom samoupravom. Ukupna vrednost investicije na 2.480 metara kvadratnih iznosi 1.590.625 evra i najsavremenija je

Popis za racionalizaciju Ministar Obradovi} rekao je ju~e da u 182 odeqewa u Srbiji ima mawe od pet u~enika, a da }e se uskoro raditi i popis koliko odeqewa postoji sa mawe od deset u~enika. Nakon toga, kako je naveo, Ministarstvo prosvete }e, u saradwi s nacionalno-mawinskim zajednicama i lokalnim samoupravama, napraviti popis koliko je odeqewa realno potrebno, kako bi po~ela racionalizacija {kolske mre`e. pleksnosti koje u samom sadr`aju obrazovawa imamo, ali }emo sigurno sprovesti sistem racionalizacije koja podrazumeva i pitawe broja qudi i odeqewa i {kola» - rekao je ju~e republi~ki ministar obrazovawe dr @arko Obradovi}, otvaraju}i novoizgra|enu

na teritoriji Subotice. Ju~era{wem otvarawu, osim u~enika, nastavnika i direktora, prisustvovali su pokrajinski sekretar za obrazovawe dr Zoltan Jege{, gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} i predsednik Skup{tine grada Jene Maglai. Z. Romi}

Na okupu 200 hirurga SREMSKA MITROVICA: Dve stotine hirurga iz cele Srbije sastalo se ju~e u Sremskoj Mitrovici, na poziv Hirur{ke sekcije Srpskog lekarskog dru{tva i Hirur{kog odeqewa Zdravstvenog centra u Sremskoj Mitrovici, da razmene iskustva iz rada i da se upoznaju sa radom sremskomi-

trova~kog Zdravstvenog centra, koji je nedavno progla{en za najboqu bolnicu u Srbiji. Sastanak hirurga Srbije, u ime Organizacionog odbora otvorio je i pozdravio direktor Zdravstvenog centra u Sremskoj Mitrovici dr Goran Ivi}. S. B.

Za{tita umesto zabrane ZREWANIN: Narodna inicijativa „Za{tita umesto zabrane” prikupqa}e u nedequ, u periodu od 10 do 12 ~asova, u centru Zrewanina, potpise gra|ana, koji podràvaju predlog zakona kojim }e pu{ewe u zatvorenim javnim i radnim prostorijama biti regulisano po meri i pu{a~a i nepu{a~a. Oko Narodne inicijative, pokrenute aprila ove godine, okupila su se udruèwa ugostiteqa Beograda, Novog Sada, Ni{a i drugih gradova Srbije, koji se ne slaù sa najavqenom potpunom zabranom pu{ewa u javnim prostorijama. @. B.

Promocija kratkih filmova BEÊJ: Neformalno be~ejsko filmsko udruèwe „Filadendron produkcija” radi i stvara kratkometra`ne filmove s tematikom ìvota mladih. Do sada je snimqeno preko dvadeset kratkometra`nih filmova, koji su, s vi{e ili mawe uspeha, prikazivani na nekoliko festivala u zemqi i ino-

stranstvu. Ve~eras od 21,30 sati „Filadendron produkcija” }e u Pozori{nom klubu odr`ati promociju do sada nevi|enih kratkih filmova, hronolo{kih bele{ki, romanti~nih ekranizacija kratkih pri~a sopstvene produkcije po imenu „Nevi|eni Filadendron”. V. J.

Seminar Foruma èna DS KAWI@A: Pokrajinski forum èna Demokratske stranke odrào je u Kawiì seminar o unapre|ewu ve{tina komunicirawa i javnog nastupa, u ~ijem radu je u~estvovalo 30 aktivistkiwa Foruma èna DS op{tina Ada, Senta, Novi Kneèvac i Kawià. Sa polaznicama seminara radile su Svetlana Beqanski i Ksenija Marton iz Centra za edukaciju DS, a koordfinatorka je predsed-

nica Pokrajinskog foruma èna DS-a Sele{i \en|i. Iz Op{tinskog odbora Foruma èna DS Kawiè za 25.septembar najaviquju u~e{}e u organizaciji izlo`be fotografija „Deklaracija o qudskim pravima” i prikazivawe dokumentarnog filma „Plavooki”, koje imaju za ciq da se ukaè na va`nost po{tovawa osnovnih qudskih prava. M. Mr.

bi bili zainteresovani i ruski partneri. O~ekujem da }e se razgovori nastaviti, jer i sam „Lukoil” ima interesa da ula`e u ovu regiju - izjavio je Aleksander Panafilov nakon vi{esatnih razgovora sa doma}inima. J. P.

subota19.septembar2009.

VELIKI POMOR RIBE KOD VRBASA

Trova~ jo{ nepoznat VRBAS: Jo{ jedan slu~aj krajwe bezobzirnog pona{awe neke ili nekih od fabrika koje otpadne vode ispu{taju u Veliki ba~ki kanal, doveo je do velikog pomora ribe kod vrbaske prevodnice. Prema re~ima predsednika Udruèwa sportskih ribolovaca „Zlatni kara{” iz Vrbasa Miodraga Vladisavqevi}a, u ~etvrtak je na tom mestu uginulo oko dve tone ribe. Aktivisti vrbaskog ribolova~kog udruèwa koje je i prijavilo ovaj akcident, ve} je uzelo uzorak vode, kako bi se utvrdilo koja je firma odgovorna za pomor ribe. -« Nakupilo se oko dve tone uginule ribe i morali smo da traìmo odobrewe od JP „Vode Vojvodine” da se otvori brana u Vrbasu, kako bi, ubacivawem ~istije vode u nizvodni deo, poku{ali da spasimo bar deo ribe. Naàlost, ovakvi akcidenti su ~esti, a jo{ uvek nijednom nisam ~uo da je neko zbog toga odgovarao. Nadamo se da ovaj put

Dve tone ribe na povr{ini kanala

ne}e biti tako i da }e se sprovesti neka ekolo{ka akcija, poput one „O~istimo Srbiju” koja je u toku» rekao je Miodrag Vladisavqevi}. -« Budu}i da je prethodnih nekoliko dana bio izuzetno slab pritisak vode na brani, usled ~ega je do{lo do pada prisustva kiseonika u vodi, pomor ribe bio je, na`alost,

PREDSTAVNICI DR@AVE U GAKOVA^KOM „GRANI^ARU”

Vlasniku mesec dana za ispuwavawe obaveza GAKOVO: Pobuwene radnike gakova~kog poqoprivrednog preduze}a „Grani~ar” u ~etvrtak posle podne posetili su pokrajinski sekretar za rad zapo{qavawe i rodnu ravnopravnost Miroslav Vasin, direktor Uprave za poqoprivredno zemqi{te Ministarstva poqoprivrede Zoran Jeli~i}, predsednik Skup{tine grada Sombora Nemawa Deli} i somborski gradona~elnik Du{an Jovi}. - Grani~ar za zakup poqoprivrednog zemqi{tva u dràvnom vlasni{tvu duguje oko dva miliona evra. Radi se o obavezama koje su se nagomilale od 2006. do 2009. godine – kazao je Zoran Jeli~i}. On je radnicima „Grani~ara” rekao da se trenutno ispituju ugovori o zakupu dràvnog poqoprivrednog zemqi{ta, odnosno povezanosti zakupaca, pa ako se utvrdi da postoje nepravilnosti, oni }e biti raskinuti i ta lica vi{e ne}e imati pravo zakupa. Na posledwoj, pro{logodi{woj, licitaciji za zakup dràvnog zemqi{ta, velike povr{ine u gakova~kom ataru koje je obra|ivao „Grani~ar”, pobedila je suboti~ka firma „Azohem”, za koju radnici tvrde da je pod nelegalnim uslovima ostvarila prednost na licitaciji. Miroslav Vasin je kazao da je Agencija za privatizaciju ostavi-

Okupqeni radnici „Grani~ara”

la rok od mesec dana vlasniku „Grani~ara” \or|u \ukanovi}u iz Subotice da ispuni obaveze prema dr`avi, radnicima i preduze}u. Vasin je kazao da je Pokrajinski sekretarijat za rad na strani radnika i da je ciq da se stawe u preduze}u normalizuje, kako bi proizvodwa nesmetano tekla i izjavio da }e narednih dana u „Grani~ar” dovesti i predstavnike Agencije za privatizaciju. [trajka~i su istakli da postoji problem prehrane stoke na farmama, da nedostaje gorivo za setvu i `etvu, da vlasnik „Grani~ara” ne dozvoqava predaju mleka. [trajka~ki odbor je okupqene radnike

obavestio da je posredstvom PP „Aleksa [anti}” obezbe|eno 30 tona dizel goriva za poqoprivredne radove, da „Grani~ar” ima spremnu semensku p{enicu za jesewu setvu, ali da nedostaje mineralno |ubrivo za pripremu zemqi{ta. Gradona~elnik Sombora Du{an Jovi} je zamolio radnike za strpqewe tokom preostale tri sedmice, koliko je ostalo da sada{wi vlasnik ispuni svoje obaveze. On je kazao da je vrlo va`no da radnici ne dozvole me{awe politike u re{avawe problema „Grani~ara” i dodao da je interes radnika iz Gakova i interes Grada Sombora. M. Miqenovi}

Brì rad zbog tro{kova BA^KA PALANKA: Posle dva meseca letweg odmora odbornika Skup{tine ba~kopalana~ke op{tine, lokalni parlament morao je da zaseda tri dana, kako bi se savladao dnevni red sa preko 30 ta~aka. Sve {to je predloèno i usvojeno je glasovima 24 odbornika skup{tinske ve}ine, koju ~ine DS, DSS, SPSPUPS-PSS, G-17 plus i Slova~ka narodna partija. Predsednica Skup{tine Zdravka Milenkovi} se trudila da ubrza rad lokalnog parlamenta, pa je traìla da se odbornici ne ponavqaju.

- Iz skup{tinske slu`be sam dobila informaciju da jedan dan zasedawa ko{ta 142.000 dinara, pa to pomnoìte sa tri i vide}ete koliko nas, odnosno gra|ane, poreske obveznike ko{ta ovo zasedawe. Dnevnica odbornika je 3.000 dinara, a ~ini mi se da nekom odgovara da Skup{tina radi {to duè - rekla je, u izjavi za medije, Zdravka Milenkovi}. Opozicija je podsetila da dnevnice primaju i odbornici skup{tinske ve}ine, te da oni nisu ovde da „pretr~e” dnevni red, odnosno da bez rasprave usvoje sve {to im vlast predloì. M. S.

OD DANAS BROJNI KULTURNI SADR@AJI U [AJKA[U

Za po~etak „[ajka{ki raàw” [AJKA[: U organizaciji Mesne zajednice, Dru{tva „[ajka{ka” i Kulturno-umetni~kog dru{tva „[ajka{”, u [ajka{u }e se narednih dana odràti brojni kulturni sadràji, u okviru tre}eg po redu „[ajka{kog ra`wa” i crkvene i seoske slave svetog Joakima i Ane. Dvodnevna manifestacija „[ajka{ki raàw” zapo~e}e danas rok koncertom na bini u sredi{tu sela. Nastupi}e rok grupe iz [ajka{a i \ur|eva, a svirka }e po~eti u 20 ~asova. Glavni deo manifestacije je sutra, kada }e ve} u 11 ~asova biti potpaqeni ra`wevi na kojima }e se pe}i prasi}i, jawci ili jari}i. Za ovaj deo manifestacije vlada veliko interesovawe pa

se o~ekuje da }e uz glavnu ulicu u centru, koja }e za tu priliku biti zatvorena za saobra}aj, biti raspore|eno preko pedeset ra`weva. Tu }e biti i u~esnici likovne kolonije, slikari iz cele [ajka{ke, koji }e na platno preneti najzanimqivije motive [ajka{a. U 13 ~asova sve tri folklorne grupe KUD-a „[ajka{” odrà}e koncert, a u programu na bini u~estvova}e kraji{ke grupe te karatisti iz [ajka{a, koji }e prisutnima pokazati svoje ume}e. Manifestacija „[ajka{ki raàw” nije takmi~arskog karaktera, ve} je ciq druèwe na otvorenom uz hladno pi}e i toplo pe~ewe.U ponedeqak, u sve~anoj sali Mesne zajednice,

Aktiv èna }e organizovati kwièvno ve~e, na kojem }e {ajka{ki kwièvnik i glumac Gojko Todorovi} premijerno izvesti svoju najnoviju monodramu „Tre}e koleno”. Za seosku slavu, u utorak, 22. septembra, KUD „[ajka{” priprema tradicionalni koncert, na kojem }e, uz doma}ine, u~estvovati KUD iz Daqa (Hrvatska) i Peva~ka grupa KUD-a „Sveti Sava” iz ôke. Koncertu }e prisustvovati predstavnici KUD-ova iz Batajnice, Ivanova i Belog Blata, a o~ekuje se i dolazak bugarskog ambasadora iz Beograda kao i predstavnika Op{tine Titel i Mesne zajednice [ajka{. Koncert }e po~eti u 17 ~asova. N. Turajli}

neizbe`an - rekao je predsednik Ekolo{kog pokreta Vrbasa Ratko \ur|evac. Kao spas za ribu u kanalu u Srbobranu i Turiji, Vladisavqevi} navodi ispu{tawe ~iste vode u Kucuri, kako bi se barem delimi~no neutralisala otrovna voda koja te~e od Vrbasa ka Srbobranu. N. P.

VESTI Bojkotovali {kolu ZREWANIN: Roditeqi u~enika petih razreda u zrewaninskoj Osnovnoj {koli „Dr Jovan Cviji}” nisu ju~e dozvolili svojoj deci da poha|aju popodnevnu nastavu, iskazuju}i na taj na~in revolt zbog ukidawa jednog odeqewa, u sklopu zapo~ete racionalizacije {kolstva. Revoltirani roditeqi tra`e da se nastava za petake, kao i ranije, odvija u ~etiri, a ne kao {to je sada predvi|eno, u samo tri odeqewa. U pete razrede {kole „Jovan Cviji}”, ina~e, ide 79 u~enika. Roditeqi su najavili da }e se, ako ne budu ispo{tovani wihovi zahtevi, okupiti ispred {kolske zgrade i u ponedeqak i ponovo spre~iti decu da idu na ~asove. @. B.

Istraìvawe o mobilnosti mladih BEÊJ: Prezentacija rezultata istraìvawa mobilnosti mladih u Vojvodini, koje je obavqeno u okviru projekta „Da li se kre}e{?” novosadskog „Balkan Idea”, u saradwi s Kancelarijom za mlade op{tine Be~ej i podrànog od strane Pokrajinskog sekretarijata za omladinu i sport, odrà}e se ve~eras od 20 sati u be~ejskom Pozori{nom klubu. Istraìvawe je ra|eno tokom aprila i maja ove godine u devet vojvo|anskih gradova i tom prilikom je anketirano 1.389 sredwo{kolaca, studenata i (ne)zaposlenih, koji su se izja{wavali na razli~ita pitawa o putovawima u zemqi i inostranstvu. Posle prezentacije planiran je razgovor o tome kako pove}ati informisanost mladih o programima i mogu}nostima putovawa. V. J.

Juniorsko balkansko prvenstvo APATIN: Apatin }e danas biti doma}in u~esnicima Juniorskog balkanskog prvenstva u kajaku i kanuu na mirnim vodama. Na takmi~ewu u~estvuje {est ekipa i to iz Bugarske, Rumunije, Ma|arske, Bosne i Hercegovine i dve ekipe iz Srbije. Takmi~ewa po~iwu u 10 ~asova na Dunavcu, od brodogradili{ta, do restorana „Plava ru`a”. J. P.

CRNA HRONIKA

subota19.septembar2009.

DNEVNIK

NOVOSADSKA POLICIJA UHAPSILA CRNOGORSKO-NOVOSADSKI TANDEM KOJI SE TERETI ZA DILOVAWE DROGE

U stanu dve kile kokaina, pi{toq i municija

Pi{toq „bereta“

Zaplewena droga

Novosadska kriminalisti~ka policija zaplenila je preksino} oko dva kilograma supstance za koju se osnovano pretpostavqa da je kokain i pri tom uhapsila dr`avqanina Crne Gore Sa{u S. (1968) i Novosa|anina @ivka S. (1971), koji se terete da su proda-

vali ovaj narkotik. Sa{i se pripisuje da je tog dana prodao izvesnu koli~inu ove materije u „Buda baru“ Branislavu M. (1975) koji je odbio da otvori vrata kancelarije pripadnicima policija, ka`e se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. Kada su

APATINAC POGINUO U KISEQAKU, U BiH

Kobni pad sa skele

Predrag Mileusni} Pe|a (41) poginuo je pri padu sa skele visoke 12 metara u Kiseqaku, u BiH. U ovom bosanskom mestu Mileusni} je bio na le~ewu od droge. Program je obuhvatao i radnu terapiju u koju se nesre}ni ~ovek ukqu~io rade}i gipsarske radove na gra|evini. Nakon pada preba~en u sarajevsku bolnicu, gde je zbog jakog unutra{weg krvarewa ubrzo je preminuo. Mileusni} }e biti sahrawen danas u Apatinu, gde mu `ive roditeqi i sestra. J. P.

U BEOGRADU I VOJVODINI

La`ni inkasanti „Telekoma” Preduze}e za telekomunikacije „Telekom Srbija“ saop{tilo je ju~e da su se u Beogradu i Vojvodini pojavile osobe koje se la`no predstavqaju kao radnici tog preduze}a i napla}uju usluge. Kako se navodi u saop{tewu, „Telekom“ gra|anima napla}uje usluge preko telefonskog ra~una, a radnici na terenu nisu ovla{}eni da primaju novac. Gra|ani su radnicima koji su se predstavqali da su zaposleni u „Telekomu“ pla}a-

li ugovarawe novih telefonskih prikqu~aka, zamenu analognih prikqu~aka i razdvajawe dvojnika, kao i usluge za{tite od groma koju radnici „Telekoma“ ne mogu da pru`e. Usluge koje su te osobe nudile gra|anima, predvi|ene su godi{wim planom preduze}a za telekomunikacije Srbije, navodi se u saop{tewu. „Telekom Srbija“ je pozvao gra|ane da prijave svaki poku{aj neovla{}ene naplate. (Beta)

HA{KI TRIBUNAL

Pavkovi} na privremenoj slobodi Iz pritvora Ha{kog tribunala, ju~e je na slobodu privremeno pu{ten general Neboj{a Pavkovi} zbog smrti oca. @albeno ve}e Tribunala odobrilo je zahtev Pavkovi}a da mu omogu}i da u Jagodini prisustvuje sahrani oca Dragoslava, koji je preminuo prekju~e. U sudskom pritvoru u Sheveningenu, Pavkovi} }e, po odluci, morati da se vrati 22. septembra. Krajem februara, Tribunal je generala Pavkovi}a (62) nepravosna`no osudio na 22 godine zatvora, proglasiv{i ga krivim za zlo~ine nad kosovskim Albancima 1999. godine, a na tu presudu Pavkovi}eva odbrana je ulo`ila `albu.

Otkriveno 50 metaka kalibra 9 mm

pripadnici MUP-a uz asistenciju vatrogasaca u{li u prostoriju, zatekli su Branislava kako poku{ava da uni{ti tragove kokaina na stolu, tvrdi se u saop{tewu policije. Tako|e, @ivku se stavqa na teret da je istog dana prodao 1,1

gram kokaina Veselku K. (1978) iz Ba~ke Palanke te dodaje da je policija zaustavila „opel“ u kojem se ovaj Palan~anin nalazio i prona{la pomenutu drogu. Prilikom pretresa Sa{inog i @ivkovog stana policija je, pored dva kiliograma praha za koji se

Foto: Policijska uprava Novi Sad

opojne droge, a @ivko se tereti i za nedozvoqeno dr`awe oru`ja. Branislavu M. i Veselku K. sledi krivi~na prijava za neovla{}eno posedovawe droge, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske policije. E. D.

TU@ILA[TVO U BEOGRADU, NAKON PRIJAVE PORESKE POLICIJE, PODNELO ZAHTEV ZA SPROVO\EWE ISTRAGE PROTIV RADISAVA RODI]A

Vlasnik „Kurira” osumwi~en za utaju 203 miliona dinara Prvo op{tinsko javno tu`ila{tvo u Beogradu podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Radisava Rodi}a, vlasnika dnevnih listova „Kurir“ i „Glas javnosti“, nedeqnika „Grom“ i magazina „Stil“, te direktora privrednog dru{tva

prostorija lista „Kurir“ obavili u skladu sa Zakonikom o krivi~nom postupku. - Na osnovu naredbe istra`nog sudije, prikupqeni su dokazi iz kojih proizilazi osnovana sumwa da je Radisav Rodi} izbegao pla}awe poreza - ka-

Na terapiji u @enevi Zbog medijskih informacija da se Rodi} posledwih nekoliko dana nalazi u inostranstvu na le~ewu, pitali smo advokata Savu An|elkovi}a da li }e se wegov klijent odazvati na poziv istra`nog sudije za saslu{awe, na {ta je on odgovorio potvrdno. - Gospodin Rodi} u narednih nekoliko dana ima te{ku terapiju u bolnici u @enevi u kojoj je operisan zbog bolesti srca . Odmah po zavr{etku terapije, on }e se vratiti i odazva}e se na poziv istra`nog sudije - kazao je advokat An|elkovi}. Policija ju~e ispred ulaza u redakciju „Kurira“

„AVS produkt“ DOO, na osnovu krivi~ne prijave Poreske policije, kojom se sumwi~i za navodnu poresku utaju - potvrdili su „Dnevniku“ , predstavnici pravosudnih organa. Portparol Prvog op{tinskog suda u Beogradu, sudija Zoran [e{i} izjavio je za na{ list da je tom sudu ju~e oko 14 ~asova stigao zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Radisava Rodi}a, s prate}im prilozima. - Prvo op{tinsko javno tuìla{tvo u Beogradu podnelo je zahtev za sprovo|ewe istrage na osnovu krivi~ne prijave Poreske policije protiv Radisava Rodi}a zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo utaje poreza i time o{tetio buxet dràve za vi{e od 203 miliona dinara-izjavio je za „Dnevnik“ portparol Republi~kog tuìla{tva Tomo Zori}. On je dodao da je za krivi~no delo poreske utaje Krivi~nim zakonikom Republike Srbije zapre}ena kazna do osam godina zatvora i nov~ana kazna. Portparol Zori} je naveo da su poreska policija i drugi dràvni organi pretresawe

zao je Zori} u izjavi koju su preneli elektronski mediji. Portparol Tu`ila{tva je naglasio da u ovom slu~aju nikako nije re~ o primeni Zakona o javnom informisawu, ve} o primeni Krivi~nog zakonika

Srbije, koji , kako je istakao, jednako va`i za sve gra|ene Srbije. - Ovo apsolutno nije udar na medije i nema nikakve veze s novinarskom profesijom - naglasio je Zori}.

Rodi}: Neta~ni navodi Pokreta~ „Kurira“ Radisav Rodi} optuìo je ju~e poreske organe da po nalogu jednog ministra montiraju protiv wega proces i odbacio kao neta~ne navode Rebupli~kog javnog tuìla{tva koje je pokrenulo istragu terete}i ga utaju poreza. „[okiran sam izjavom Tome Zori}a, potparola Republi~kog javnog tuìla{tva, koja mi je pro~itana preko telefona i ne mogu da verujem da je Tuìla{tvo moglo da poveruje u neistine koje je fingirala i inscenirala Poreska uprava tuìla{tvu, a ono poverovalo u takve insinuacije“, preneo je „Kurir“ Rodi}evu telefonsku izjavu. On je javno pitao Tuìla{tvo da li po zakonu osniva~ jedne firme ima pravo da pozajmi novac sopstvenoj firmi. „To ne moè da se tretira kao zarada, odnosno ne moè biti oporezovan povra}aj pozajmice osniva~a, kako je poreska policija inscenirala i neta~no prikazala Tuìla{tvu“, naveo je Rodi}. (Beta)

U LESKOVCU UHAP[EN OSUMWI^ENI ZA PROMET ORU@JA

Arsenal u ku}i

Neboj{a Pavkovi}

pretpsotavqa da je kokain, zatekla dve digitalne vagice i presu za drogu, izvesnu koli~inu novca, pi{toq „bereta“ i 50 metaka kalibra devet milimetara, od koji je sedam bilo u okviru. Protiv osumwi~enih bi}e podneta krivi~na prijava za prodaju

Leskova~ka policija saop{tila je ju~e da je u ku}i M. @. u tom gradu prona{la i zaplenila je oru`je i municiju. Navedeno je da su zaplewena tri pi{toqa nepoznate marke, vi{e komada municije razli~itih kalibara, prigu{iva~ zvuka, pancir, za{titni balisti~ki prsluk i ~etiri balisti~ke plo~e za taj psrluk. M. @. je uhap{en i predat istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Leskovcu pod sumwom da je izvr{io krivi~no delo nedozvoqena proizvodwa, dr`awe, no{ewe i promet oru`ja i eksplozivnih materijala. (Beta)

Pravni zastupnik Radisava Rodi}a, advokat Sava An|elkovi} kaè da je ju~e iz elektronskih medija, odnosno izjave portparola Tuìla{tva Tome Zori}a, kojom je bio revoltiran, saznao da je protiv wegovog klijenta podnet zahtev za sprovo|ewe istrage. - Mi{qewa sam da je pojedinim navodima u izjavi gospodin Tomo Zori} povredio zakon, koji je kao portparol Tuìla{tva trebalo da po{tuje, i to odredbe koje {tite pravo na pretpostavku nevinosti. Protiv gospodina Rodi}a nije pokrenuta istraga i mislim da do momenta ovog razgovora nije uzet nijedan vaqan dokument na osnovu kog bi eventualno moglo da se okvalifikuje postojawe osnovane sumwe u vezi s krivi~nim delom koje se Rodi}u stavqa na teret - naglasio je advokat An|elkovi} ju~e u 14,15 ~asova. On je dodao da odgovorno tvrdi „da pred istra`nim sudijom Rodi} ili bilo kod drugi iz kompanije, nije dao nikakvu izjavu“. J. Jakovqevi}

U SUBOTICI PRITVOREN RAZBOJNIK

Noèm do plena Suboti~ka policija je odredila meru zadràvawa Jano{a K. (21) iz Subotice, zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tva. Osumwi~eni je prekju~e ujutro, uz pretwu noèm, iz kase u prodavnici SRT „Kiki market“ u Subotici uzeo novac i udaqio se u nepoznatom pravcu. Jano{ K. je u julu ove godine, kaè se u saop{tewu SUP-a Subotica, iza{ao iz Okru`nog zatvora nakon odsluène zatvorske kazne zbog ranije u~iwenog krivi~nog dela te{ke kra|e. Jano{ K. je saslu{an i uz odgovaraju}u prijavu bi}e priveden istra`nom sudiji Op{tinskog suda u Subotici. (Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota19.septembar2009.

APELACIONI SUD U TRSTU USVOJIO ZAHTEV SRPSKOG MINISTARSTVA PRAVDE

Odobrena ekstradicija Gorana Davidovi}a Srbiji Ministarstvo pravde Srbije ju~e je obave{teno da je Italija odobrila ekstradiciju vo|e organizacije „Nacionalni stroj“ Gorana Davidovi}a (34) Srbiji. Apelacioni sud u Trstu usvojio je zahtev srpskog ministarstva pravde za ekstradiciju i doneo odluku da se Davidovi} izru~i Srbiji, izjavio je Tanjugu dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen. Realizacija izru~ewa Davidovi}a, koji je odluku Ape-

lacionog suda sa~ekao na slobodi, o~ekuje se u narednih mesec dana, napomenuo je Homen.

juna bio pu{ten da se brani sa slobode do kona~ne odluke Apelacionog suda o zahtevu za izru~ewe zbog odlu`ewa

Realizacija izru~ewa Davidovi}a, koji je odluku suda sa~ekao na slobodi, o~ekuje se u narednih mesec dana (Dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde Slobodan Homen) Davidovi} je aprila uhap{en u poternici srpskog la. On je, me|utim,

sredinom Trstu po Interpopo~etkom

DIREKTOR SUBOTI^KE KOMPANIJE „FRE[ END KO” TERETI SE UTAJU POREZA

kazne od godinu dana zatvora kao i zbog vi{e krivi~nih postupaka koji su protiv wega u toku.

Davidovi} je u Novom Sadu osu|en na godinu dana zatvora za izazivawe nacionalne, rasne i verske mr`we i netrpeqivosti, po{to je sud utvrdio da je, krajem 2005. godine, s grupom neonacista, upao na antifa{isti~ku tribinu Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde su verbalno i fizi~ki napali u~esnike. On se nije odazvao pozivu za izdr`avawe kazne u Kazneno-popravnom zavodu Sombor, pa je Op{tinski sud u Novom Sadu, u martu ove godine, izdao poternicu za wim.

Goran Davidovi}

SU\EWE ZBOG UBISTVA FLORIJANA ^IKO[A U NOVOM SADU

Osumwi~en da je o{tetio buyet za 20 miliona dinara

Supruga znala za pozajmice ubijenog mu`a

Poreska policija podnela je Op{tinskom javnom tuìla{tvu u Subotici krivi~nu prijavu protiv direktora preduze}a „Fre{ end ko“ N. M., dràvqanina Gr~ke, osumwi~enog da je o{tetio buxet Srbije za vi{e od 20 miliona dinara. U saop{tewu se navodi da je N. M. osumwi~en za utaju poreza. Dodaje se da je osumwi~eni 2006. godine prodao putni~ka vozila preduze}u „Medoprodukt“ iz Tavankuta nakon ~ega je, da bi izbegao pla}awe PDV-a, u poslovnim kwigama evidentirao izlazne fakture sa niìm cenama od trì{nih i tako izbegao pla}awe PDV u iznosu od 999.246,08 dinara.

Su|ewe u novosadskom Okru`nom sudu Milanu Lasici (1971) optu`enom za ubistvo biznismena Florijana ^iko{a (1970) iz Subotice 20. juna pretpro{le godine na Kameni~kom putu ispred sru{ene zgrade Te-

N. M. je istovremeno zakqu~io kupoprodajne ugovore sa fizi~kim licem o prodaji nekrenina i prodaji prava kori{}ewa katastarske parcele i s preduze}em „Medoprodukt“ o prenosu udela po znatno ni`im cenama od tr`i{nih. On nije platio porez na dohodak gra|ana i druge prihode u iznosu od 19,5 miliona dinara. Osumwi~eni je Agenciji za promet nekretnina „Kastor“ iz Subotice pla}ao zakupninu za stanove koje su koristili zaposleni ili lica koja nisu u radnom odnosu. Te tro{kove je evidentirao kao tro{kove preduze}a, ~ime je izbegao pla}awe poreza u iznosu od 218.061 dinara. (Beta)

izjavio da se kobnog dana nije ni ~uo ni video s ^iko{em, a kamoli ga ubio, te da je s wim samo poslovno sra|ivao. On je kazao da je wemu nekoliko puta pozajmqivao novac, koji je uredno vra}an. Ipak po tada{woj izja-

ZABRQALA PRVOG DANA NA POSLU

Uzela od kockarnice da se kocka Novosadska policija ju~e je podnela krivi~nu prijavu protiv devojke J. I. stare oko 22 godine iz Novog Sada koja je osumwi~ena da je la`no prijavila razbojni{tvo nad wom na prvom danu posla u novosadskoj kladinonici „Real“ u Ulici Laze Lazarevi}a, saznaje „Dnevnik“ nezvani~no. Woj se stavqa na teret da je prijavila da su je napala dvojica maskiranih razbojnika uz pretwu no`em i uzela 21.000 dinara. Ipak, po krivi~oj prijavi ona je uzela taj novac i potro{ila ga na kocki. Zvani~no sop{tewe o ovom slu~aju o~ekujemo danas iz policije. M. V.

POLICIJA O UDESU NA VENCU

Voza~a ubila brzina

„Alfa romeo“ u kome je ubijen Florijan ^iko{

levizije Novi Sad, nastavqeno je ju~e saslu{awem svedoka pred peto~lanim ve}em kojim je predsedavao sudija Dragan Koji}. Kako je „Dnevnik“ pisao Lasica je uhap{en 20. februara ove godine zbog sumwe za pomenuto ubistvo. Okrivqeni je na prethodnom glavnom pretresu

vi optu`enog on je krajem 2006. godine pozajmio ^iko{u 250.000 evra koje ovaj nije vratio. Prema optu`nici, Lasica je 20. juna 2007. godine nekoliko puta zvao Florijana, s kojim je vi{e prethodnih godina poslovno sara|ivao, a koji mu je bio du`nik, po~inio je te{ko ubi-

stvo s ~etiri hica kalibra 7,65 od kojih su dva pogodila glavu. - Redovno smo se ~uli jer smo bili u dobrim odnosima, a videli smo se nekoliko dana pre wegove smrti. On je tog dana bio u Novom Sadu, znam - tvrdio je optuèni tom priliko i dodao da se s wim nije video a potom tvrdio da je dete dete vodio kod doktora, a kada je potom video da mu je nestao mobilni telefon s va`nim brojevima za posao, automobilom je to ve~e oti{ao u Crnu Goru. - Sutradan sam saznao iz novina da je Florijan ubijen - kazao je optuèni. Ilona îko{, koja je bila supruga biznismena Florijana îko{a, izjavila je ju~e pred sudskim ve}em da se wen mu` upoznao s optuènim Lasicom pre oko sedam godina i da ne zna ni{ta o poslovima svog supruga, ali da o~ekuje, ako se utvrdi da je okrivqeni kriv, nov~ano obe{te}ewe jer je u veoma te{koj materijalnoj situaciji. - Mu` se bavio poslovima, a ja sam brinula o deci . kazala je ona. - Moje je bilo da ugostim wegove prijateqe, a on je sve koje je znao smatrao prijateqima. Mislim da mi nije rekao da je u zavadi s optuènim Milanom. Imala sam saznawa da je mu` po-

zajmqivao pare od drugih qudi. Tako su u maju 2007. godine dolazile dve osobe u na{u ku}u koje se nisu predstavile i nisu rekle ni{ta o tome {ta rade, niti odakle su, ali nisu pretile. Ipak, pre toga neki qudi su me ga|ali kamewem kad nisam htela da im dam telefonski broj mog supruga. Znam da je moj Florijan pozajmqivao novac od vi{e lica. Na pitawe predsedavaju}eg sudije Koji}a svedokiwa je rekla da optuèni za ubistvo wenog supruga nije izjavio sau~e{}e, niti je do{ao na sahranu i dodala da na weno ~u|ewe to nije uradio jo{ jedan prijateq wenog muà. Supruga optuènog ju~e je iskoristila zakonsko pravo da ne svedo~i. Svedok Neboj{a Wegovan izjavio je da je 20. juna dovezao îko{a do Novog Sada iz Subotice i da su seli u kafi} na Novom nasequ, pa da je on uzeo auto na 15 minuta i nije se nikad vratio. On ga je potom zvao, ali je ovaj bio nedostupan. Uve~e su mu javili iz policije u Ba~koj Topoli da je pored wegovog auta u Sremskoj Kamenici le{. Nastavak su|ewa zakazan je za 14. oktobar. M. Vuja~i}

U NOVOSADSKOM OP[TINSKOM SUDU

Pritvoren zbog provala i pucwave De`urni istra`ani sudija novosadskog Op{tinskog suda Koviqka \a~i} odredila je pritvor do mesec dana Vladimiru N. zvanom Limar (1983) iz Novog Sada osumwi~enom da je po~inio osam provala stanova i da je pre nekoliko dana pucao ispred kafane u Kisa~koj uli-

ci 12. Tom prilikom lak{e je u nogu rawen wegov sugra|anin B. M. (1986). Tako|e Vladimiru N. se pripisuje i razbojni{tvo u STR „Milka“ u Kisa~koj ulici 11, koje je osumwi~eni po~inio 9. jula. E. D.

[OKANTNO RAZBOJNI[TVO U GRADSKOM AUTOBUSU U NOVOM SADU Novosadska policijska uprava ju~e je potvrdila pretpostavke da je u nesre}i na Iri{kom vencu dan ranije poginuo Milan Peke~ (1955) iz Pan~eva. Kako se navodi su saop{tewu, usled neprilago|e-

Pritajeni no` u le|a putnici

ne brzine voza~ kamiona Peke~ izgubio je kontrolu nad vozilom, sleteo s puta i udario u nekoliko stabala, nakon ~ega se kamion s prikolicom raspao i pao u provaliju. M. V.

PRIVEDEN MLADI] U NOVOJ PAZOVI

Okrivqen za razbojni{tvo Operativci Policijske uprave iz Sremske Mitrovice priveli su Nikolu M. (31) iz Nove Pazove zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo razbojni{tva. Wemu se stavqa na teret da je u avgustu ove godine maskiran i naoru`an no`em u{ao u prodavnicu „Milka“ u Novoj Pazovi i prete}i prodava~ici pokupio dnevni pazar iz prodavnice. Posle privo|ewa u policiji, obavqen je i pretres stana Nikole M. u Novoj Pazovi, gde je poli-

cija otkrila izvesnu koli~inu municije razli~itog kalibra, pa postoji osvonava sumwa za nedozvoqeno dràwe oru`ja i eksplozivnih naprava. Zobg osnovane sumwe da je po~inio dva krivi~na dela protiv Nikole M. je podneta krivi~na prijava Op{tinskom javnom tuìla{tvu u Staroj Pazovi u redovnom postupku. Nikola M. }e se, posle pu{tawa iz policijskog zadràvawa, braniti sa slobode. S. B.

IZME\U NOVOG SADA I ZREWANINA

Ukrali sedam metara pruge Policija traga za osobama koje su u protekla ~etiri dana demontirala i odnela sedam metara pruge na deonici Novi Sad - Zrewanin i tako po~inili krivi~no delo ugro`avawa saobra}aja opasnom radwom i opasnim sredstvom. Za sada se ne zna ta~an iznos materijalne {tete pri~iwene JP „@eleznice Srbije“, a zbog uvi|aja, saobra}aj je na ovom delu pruge bio obustavqen od 9.30 do 14 ~asova, ka`e se u ju~era{wem saop{ewu novosadske Policijske uprave. M. V.

Novosadska policija ju~e je saop{tila da je u ~etvrtak nepoznati mu{karac opqa~kao putnicu u gradskom autobusu uz pretwu no`em. On je prislonio se~ivo u le|a Novosa|anki N. N. (1983) i naterao je da mu preda nov~anik. Ona je zatim iza{la na prvom stajali{tu, a on je ostao u vozilu. U saop{tewu se ne navodi da li je prilikom razbojni{tva u autobusu bilo jo{ nekoga. Petar S. (1970) iz Ba~kog Petrovca osumwi~en je da je u ~etvrtak ukrao nov~anik Novosa|anki V. H. (1961) u gradskom autobusu u Novom Sadu. Neposredno posle toga , wega su prona{li pripadnici saobra}ajne policije i vratili nov~anik vlasnici. Protiv Petra bi}e podneta krivi~na prijava za te{ku kra|u. M. V.

NA LINIJI NOVI SAD – ^EREVI]

Nasrnuo na autobus Marinko M. (1987) iz Sarajeva, dr`avqanin BiH, li{en je slobode jer je osumwi~en da je u gradskom autobusu na liniji ^erevi} Novi Sad nakon opomene voza~a da iza|e iz autobusa jer nije kupio kartu iza{ao iz vozila rukama se uhvatio za brisa~e i razbio vetrobransko staklo. Protiv wega je podneta krivi~na prijava za uni{tewe i o{te}ewe tu|ih stvari. M. V.

DRU[TVO

subota19.septembar2009.

SUTRA GEJ PARADA U BEOGRADU

MUP: Prijavqena samo Povorka Za subotu uve~e ili nedequ pre podne u centru Beograda, ju~e do 13 sati nijedna od organizacija ili grupa gra|ana nije prijavila organizovawe skupa, osim u~esnika Povorke ponosa, re~eno je Tanjugu u MUP-u. Povorka ponosa, koju organizuju udru`ewa za za{titu prava lezbejske, gej, biseksualne i transrodne populacije, najavqena je za sutra, u Beogradu, sa po~etkom u 11 sati, a toj manifestaciji posebno se protive desni~arske i nacionalisti~ke organizacije.

Organizatori: Evropa gleda, beli {engen ~eka Organizacioni odbor Povorke ponosa ju~e je najo{trije osudio kampawu protiv ove manifestacije u pojedinim medijima. Organizatori su odràli i sastanak sa ministrom Ivicom Da~i}em, koji je jo{ jednom potvrdio da }e policija u~initi sve {to je u wenoj mo}i da se Povorka za{titi. - Pitawe Povorke ponosa je proteklih dana prevazi{lo pitawe LGBT prava. Vlada Srbije i svi dràvni organi moraju shvatiti da su o~i me|unarodne zajednice uprte u Beograd, i da bi eventualno nasiqe ili zabrana skupa izazvali ozbiqne posledice u aktuelnim nastojawima evropskih integracija, pogotovo u te`wama da Srbija ispuni preostale zahteve koje joj stoje na Mapi puta ka bezviznom reìmu u [engen zoni poru~ili su organizatori. @. Bn

Irinej: SPC protiv Srpska pravoslavna crkva i tradicionalne crkve i verske zajednice u Srbiji protive se pravu na javno izra`avawe seksualne orijentacije ili bilo

koje druge li~ne sklonosti ukoliko ono vre|a pravo gra|ana na privatnost i porodi~ni `ivot, wihova verska uverewa i neprisnovenost dostojanstva li~nosti, poru~io je ju~e episkop ba~ki Irinej u izjavi dostavqenoj medijima. Vladika je podsetio da je re~ zvani~nom stavu Svetoga arhijerejskog Sinoda SPC i svih tradicionalnih crkava i verskih zajednica objavqenom jo{ tokom javne rasprave o predlogu Zakona o zabrani diskriminacije.

OEBS: Mirno okupqawe qudsko pravo Vr{ilac du`nosti {efa Misije OEBS-a Tom Mur i stalni koordinator UN-a u Srbiji Vilijam Infante pozdravili su ju~e saradwu civilnog dru{tva i srpskih vlasti u osiguravawu bezbednosti svih u~esnika Povorke ponosa. - Pravo na slobodu mirnog okupqawa osnovno je qudsko pravo i kao takvo mora biti za{ti}eno - rekao je Mur, navodi se u zajedni~kom saop{tewu Misije OEBS-a u Srbiji i stalnog koordinatora UN u na{oj zemqi.

Ombudsman: Razli~itost nije opasnost Vojvo|anski ombudsman Petar Teofilovi} podr`ao je Povorku ponosa, saop{tila je ju~e Kancelarija pokrajinskog ombudsmana. On je osudio pretwe upu}ene organizatorima Povorke ponosa i pozvao na uzdr`avawe od nasiqa. - U~esnici ovog skupa okupi}e se da bi javno rekli da postoje qudi druga~ije seksualne orijentacije od heteroseksualne, da wihova razli~itost nije pretwa, niti opasnost za bilo koga - saop{tio je Teofilovi}.

DR@AVA NE]E TRPETI NASIQE POD IZGOVOROM SPORTA, PATRIOTIZMA, SEKSUALNOG OPREDEQEWA...

\ilas zbog poziva na lin~ traì zabranu organizacija Predsednik Srbije Boris Tadi} poru~io je ju~e da }e dràva reagovati, u skladu sa svojim ovla{}ewima, na svaki vid nasiqa na ulicama Beograda i da ne}e dozvoliti da se stvori atmosfera haosa. Tadi} je najo{trije osudio divqawe navija~a i napade na strane dràvqane prethodnih dana i istakao da nadle`ni dràvni organi moraju da u~ine sve da se po~inioci nasiqa uhapse i najstroè kazne, saop{tila je Pres slu`ba predsednika. On je rekao da }e dràva u~initi sve da za{titi gra|ane bez obzira na wihovu nacionalnu, versku, polnu ili politi~ku orijentaciju, jer nijedna grupa, ma kakav predznak imala, ne sme da poseè za pretwama i nasiqem, niti da uzima pravdu u svoje ruke i ugroàva ìvote onih koji druga~ije misle ili jesu druga~iji. - U Srbiji }e se Ustav, zakoni i javni red i mir po{tovati, a bilo kakvi napadi na vojsku, policiju, novinare, slu`bena lica, kao i ostale gra|ane, ne}e se tolerisati i protiv po~inioca }e se preduzeti sve zakonske mere - rekao je Tadi}, prenosi se u saop{tewu.

Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas istakao je ju~e da u tom gradu nema dovoqno bezbednosti ni za jednog stanovnika i pozvao nadle`ne organe da zabrani sve organizacije koje pozivaju na nasiqe. \ilas je na konferenciji za novinare, koju je sazvao zbog prekju~era{weg napada navija~a Partizana na pristalice francuskog Tuluza, naveo da takvi incidenti vode u haos. - U ime svih Beogra|ana zahtevam da sve nadle`ne institucije,

Ministar Ivica Da~i} izjavio je da policija jo{ vodi istragu o tu~i u kojoj je teè povre|en jedan francuski dràvqanin. “Istraga o tom slu~aju se jo{ vodi”, kazao je Da~i} i dodao “da je to jo{ jedan primer koliko je atmosfera naelektrisana i da su u pitawu ekstremne grupe”. - îm policija identifikuje i privede izgrednike koji su na svirep i brutalan na~in napali mirne francuske turiste, momentalno }emo pokrenuti krivi~ni postupak i zatraì}emo da se kazne najstroìjim zatvorskim kaznama - izjavio je portparol republi~kog javnog tuìla{tva Tomo Zori}.

Roditeqski buyet spasava Cvetkovi}ev

raspisan uz napomenu da }e nakon odluka nadle`nih dr`avnih organa i fakultetskih nastavno-nau~nih ve}a biti “preciziran broj buxetskih studenata po studijskim programima”. Sude}i po “promaji” u dr`avnoj kasi, {anse da se tamo na|e novac za diplomce i doktorante su - nikakve. Ni fakulteti nisu obnarodovali da }e, eventualno, o svom tro{ku {kolovati najboqe studente, jer ve} pla}aju one upisane prethodnih godina kad je resorno ministarstvo obe}avalo da }e im ta sredstva nadoknadi-

Proslava Bajrama kod Bajrakli yamije Kulturno-dobrotvorno dru{tvo “Gajret” najavilo je da }e u ponedeqak kod Bajrakli xamije u Beogradu organizovati proslavu ramazanskog Bajrama. “Trpeza }e biti postavqena ispred Bajrakli xamije, gde se na{i dragi gosti mogu poslu`iti jelima koje smo spremili za svakog dobronamernog koji svojim prisustvom `eli da uveli~a na{ praznik”, na-

vedeno je u saop{tewu. “Gajret” je po`elelo svim vernicima sretan Bajram. ^estitke su islamskim vernicima uputili i predsednik Srbije Boris Tadi}, ministar vera Bogoqub [ijakovi}, predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki} Dejanovi}, predsednici Skup{tine i Izvr{nog ve}a Vojvodine [andor Egere{i i Bojan Pajti}...

policija, sudstvo, sportski klubovi, zabrane organizacije koje pozivaju na nasiqe i da zatvore

sti KiM potukli sa policijom i da je tada smrtonosne povrede zadobio Ranko Pani} (41) iz Mladenovca. Protesta je bilo i posle hap{ewa Radovana Karaxi}a. Huligani, koji se po \ilasovim re~ima ~esto kriju iza imena sportskih klubova i patriotskih organizacija, u posledwe vreme su tri puta napadali autobuse GSP-a. - Za sve to vreme dr`ava Srbija i weni nadle`ni organi nisu preduzeli skoro ni{ta... - naglasio je \ilas i podsetio da }e Beograd ve} sutra biti doma}in manifestacije visokog rizika – Paradi ponosa. - Ona je takva i zato {to niko od u~esnika nereda na prethodnoj paradi nije ka`wen. Mi }emo kao

Francuz operisan, ìvotno ugroèn Francuski dràvqanin koji je povre|en u tu~i navija~a, operisan je ju~e, ali je i daqe ìvotno ugroèn, izjavio je direktor Klini~kog centra Srbije dr \or|e Bajec i dodao da se radi o ozbiqnim povredama najve}eg krvnog suda. On je naveo da pored te povrede ima i ozbiqne povrede mozga, plu}a i karli~nih kostiju zbog ~ega se nalazi u ìvotnoj opasnosti. U francuskoj ambasadi je re~eno da je u tu~i povre|eno troje francuskih dràvqana od kojih jedan, sa lak{im povredama, nije ni zadràvan u bolnici, dok je drugi otpu{ten.

MUP jo{ vodi istragu

PROMAJA U DR@AVNOJ KASI POGA\A I DIPLOMCE I DOKTORANTE

Fakulteti Novosadskog univerziteta, jedinog dràvnog u Vojvodini, upisuju novu generaciju studenata na diplomske akademske studije-master, specijalisti~ke i doktorske studije, a akademce na interdisciplinarne master programe prima i Asocijacija centara za intedisciplinarne i multidisciplinarne studije (ACIMSI). Na ve}ini fakulteta upis je do 16. oktobra, a ostali prijem dokumenata zavr{avaju i ranije. Najvi{e mesta je na master programima (ukupno 3.030), koji su jednogodi{wi ili dvogodi{wi (zavisno da li su prethodne osnovne studije ~etvorogodi{we ili trogodi{we). Doktorske studije (svuda trogodi{we) ima 11 fakulteta, a mesta je ukupno 603, dok specijalisti~ke studije (strukovne i akdemske) organizuju samo FTN i Medicinski, ali je ve}ina programa jo{ u postupku akreditacije, pa }e upisa biti tek kad stigne “zeleno svetlo” Akreditacione komisije. Naàlost, dràva kao ni prethodnih godina nije odlu~ila da o tro{ku buxeta {koluje odre|eni broj najboqih kandidata na master i doktorskim studijama, pa je zajedni~ki univerzitetski konkurs

DNEVNIK

ti, a nije. Zato su sve upisne kvote za master i doktorske studije predvi|ene jedino za samofinansiraju}e studente, a ako, ipak kapne neki buxetski dinar, ili fakulteti odlu~e da svojim parama finansiraju jedan broj studenata ova sre}a obasja}e samo vrh ranglisti. Ako je uteha, {kolarine za master studije na svim fakultetima iste su kao osnovne akademske, odnosno integrisane studije, pa im je na UNS-u “raspon” od 50.000 dinara (U~iteqski na ma|arskom jeziku u Subotici) do 125.000 (Aka-

demija umetnosti). Cene za doktorske studije su vi{e, od 78.000 na Tehnolo{kom, do 200.000 za godinu studija na FTN-u i Ekonomskom. Najvi{e }e ipak pla}ati doktoranti Pravnog, 254.000 dinara, ali za “celokupne studije” od {est semestara !? Ovu sumu mogu da plate u dva dela: pri upisu 154.000 i kad overe drugi semestar ostatak. Pored {kolarina fakulteti napla}uju i upis (od 4.000 dinara do 6.600), ponegde se i za prijavu napla}uje 1.000 dinara, a jo{ nekoliko hiqadarki je nakanada za polagawe prijemnog ispita tamo gde on postoji. Prijavqivawe je zavr{eno na Medicinskom i Pravnom, do 16. oktobra je na Poqoprivrednom, Ekonomskom, FTN-u, TF “Mihajlo Pupin” i Pedago{kom, na PMF-u je do 12. oktobra, U~iteqskom na ma|arskom jeziku 9. oktobra, Gra|evinskom 28. septembra, Filozofskom 25. septembra. Na Akademiji umetnosti prijavqivawe je samo 23. septembra na dramskom odseku, 24. na muzi~kom i 25. septembra na likovnom. Na Tehnolo{kom 1-9. oktobra, a Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa od 116. oktobra. V. ^eki}

Dobra i slatka 5770. godina Ministar vera Bogoqub [ijakovi} ~estitao je ju~e svim ~lanovima Jevrejske zajednice u Srbiji praznik Ro{ ha{ana, odnosno po~etak nove 5770. godine po jevrejskom kalendaru, saop{tilo je Ministarstvo vera. U ~estitkama koje je uputio rabinu Isaku Asielu i predsedniku Saveza jevrejskih op{tina Srbije Aleksandru Ne}aku, mi-

nistar [ijakovi} je, uz tradicionalne èqe da im nova godina bude “dobra i slatka”, poèleo i da “predstoje}a godina dodatno oja~a neraskidive veze Srba i Jevreja”. “Neka i naredna godina potvrdi skladan susedski ìvot na{a dva naroda u Republici Srbiji, srpskog i jevrejskog”, naveo je ministar vera. (Tanjug)

sve one koji se organizuju kako bi tukli i ubijali - rekao je \ilas, koji je posetio dvojicu povre|enih francuskih dr`avqana u Urgentnom centru. - Lak{e povre|eni Francuz je udaren fla{om u glavu, a gurali su mu i bakqu u lice. Drugom je `ivot bio ozbiqno u opasnosti. Na grudima je imao jasan trag {ipke zbog koje mu je i aorta napukla. A sve se to desilo u sred bela dana. \ilas je podsetio da su huligani pro{le godine zapalili ambasadu SAD u Beogradu, pri ~emu je poginuo Zoran Vujovi} (20) iz Novog Sada, a da su se na protestu povodom progla{ewa nezavisno-

grad u~initi sve da se glave ne lome i da se imovina ne uni{tava. Krizni {tab }e zasedati sve vreme, a zamolili smo i televiziju Studio B da celu manifestaciju pokrije sa {to vi{e kamera – kazao je \ilas. I ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi}-Markovi} o{tro je osudila napad na francuske navija~e u centru Beograda. - Napravqena je jo{ jedna {teta srpskom sportu. Ovaj tragi~an doga|aj jo{ jednom pokazuje da je huliganima sport samo izgovor za nasiqe - rekla je ministarka i pozvala na ka`wavawe odgovornih.

Novi doktori nauka Na Univerzitetu u Novom Sadu ju~e je rektorka prof. dr Radmila Marinkovi}-Nedu~in sve~ano promovisala dvanaest doktora nauka. Najvi{i nau~ni stepen stekli su: Lana Zori} i Ivo To{evski (biologija), Vesna Mati} (turizam), @arko Kevre{an (biohe-

mija), Miroslav Mi{ki}, Gordana Ostoji} i Lajo{ Horvaw (tehni~ke nauke), @eqko Kalu|erovi} (filozofija), Jasmina Joki} (kwi`evnost), Gordana Bogdanovi} i Milan Korica (medicina) i An|elko Mi{kovi} (poqoprivreda). V. ^.

Za invalide 250 kolica Zahvaquju}i projektu “Na poklon invalidska kolica za svaku osobu sa invaliditetom u Vojvodini” obezbe|eno je 250 takvih kolica, a ju~e je u Skup{tini Vojvodine, pod pokroviteqstvom potpredsednice zaduène za oblast zdravstva dr Branislave Beli}, sve~ano obeleèn zavr{etak tog projekta NVO “Pravo na rad”. - @eleli smo da pruìmo svu pomo} osobama sa invaliditetom kako bi se ukqu~ile u ìvot i rad - rekao je predsednik ove NVO prof. dr Slobodan Grebeldinger. - Na svu sre}u, qudi dobre voqe ima i u zemqi i u inostranstvu. Tako su donatori iz SAD u prvom kontigentu obezbedili 250 kolica izra|enih po meri potreba osoba sa odre|enim invaliditetom. Akcija se nastavqa i ve} u martu bi trebalo da stigne jo{ oko 350 kolica za neravni teren a za osobe sa invaliditetom u celoj Srbiji. Akciju su podràli Ministarstvo zdravqa, Agencija za lekove, Ministarstvo finansija i Uprava carine, osloba|awem carine i PDV-a za uvezena kolica. Sve~anosti su prisustvovali i Dejvid Hil, predsednik crkve iz SAD koji je glavni donator, predstavnici ameri~ke ambasade zaduèni za verska pitawa, kao i predstavnici udruèwa sa invaliditetom iz Vojvodine i ustanova kojima je namewena donacija. J. B.

Smena u Zavodu za transfuziju krvi Zavod za transfuziju krvi u Novom Sadu dobio je novog vr{ioca du`nosti direktora, specijalistu transfuziologije dr Miroslava Milosavqevi}a, koji je u ovoj ustanovi ve} desetak godina. On je odlukom Izvr{nog ve}a Vojvodine zamenio dosada{weg direktora dr ^edomira Gavran~i}a, kome je istekao mandat. Ina~e, dr Milosavqevi} je kadar Socijalisti~ke partije Srbije, kojoj je po politi~kom dogovoru pripalo ovo mesto, a dr Gavran~i} je kadar

Lige socijaldemokrata Vojvodine. Smena se sprema i u Pasterovom zavodu. Direktorki Jeleni Desnici tako|e je istekao mandat, a kako se zbog godi{wih odmora upravni odbor ove ku}e nije sastao, o~ekuje se da }e Izvr{no ve}e na jednoj od narednih sednica doneti odluku o novom vr{iocu du`nosti direktora. I ovo mesto, prema koalicionom dogovoru, pripalo je Socijalisti~koj partiji Srbije. J. B.

KULTURA

c m y

DNEVNIK

subota19.septembar2009.

POZORI[TE

IZLO@BA TAPISERIJA JADRANKE SIMONOVI] U GALERIJI NA PETROVARADINSKOJ TVR\AVI

Prospero na Golom otoku Vilijem [ekspir, Bura, re`ija Gabor Ruswak, Novosadsko pozori{te/ Ujvideki sinhaz Nijednoj te{ko}i gostuju}i rediteq iz Ma|arske Gabor Ruswak nije dao da mu pomrsi ra~une dok je u Novosadskom pozori{tu/ Ujvideki sinhaz, re`irao “Buru”, [ekspirov komad koji svi radije ~itaju, nego {to se posve}uju wegovoj inscenaciji. Bez preteranog respekta, ~ak se poigravaju}i, Ruswak je od “Bure” kreirao pravu

no prati [ekspira, rediteq Ruswak slobodno pristupa, re{ava, demistifikuje, pa i komentari{e wegovu postavku stvari - Prospera proziva za{to nema/ ne zna za svoju qubu, uru~uje mu latentnu qubavnu vezu s Arijelom, duhom/ “du{icom” vazduha, dok prema Kalibanu, bez rezerve, pokazuje i eksplicitno poentira, pogotovo

sledwi put crpi `ivu gra|u snova za okvir realnosti, ka{ika je centralni i magi~ni Prosperov rekvizit, nedvosmisleno i ironi~no upu}uju}i na wegovu civilizovanost. Ovakvo ~itawe zanimqivo je izme{tawe od uobi~ajeno egzoti~n(ij)e atmosfere kad je re~ o [ekspirovim delima romanti~nije vokacije.

Tkawem zapisana se}awa Galerija tapiserija “Bo{ko Petrovi}” i Ustanova za izradu tapiserija „Ateqe 61” priredili su, u izlo`benom prostoru na Petrovaradinskoj tvr|avi, postavku tapiserija Jadranke Simonovi}, autorke iz Beograda, dobitnice godi{we nagrade “Ateqea 61” za poseban doprinos razvoju umetnosti tapiserije. U idejno-kreativnom postupku, koji se u zna~ajnoj meri oslawa na eksperimentisawe vlaknima razli~itih osobenosti i variranim tka~kim i drugim tehnikama, Jadranka Simonovi} se kao umetnik stalno potvr|uje zanimqivim poetikama posebnog koloristi~kog rafinJadranka Simonovi}, Slike iz albuma III, detaq mana. Po re~ima Goranke Vukadiali i kao fenomen emotivnog i Autorka je diplomirala novi}, kustosa Ateqea 61, poesociokulturolo{kog izazova, 1977. na Fakultetu primewenih tika novog opusa tapiserija JaJadranka Simonovi} je napredumetnosti i dizajna u Beogradu, dranke Simonovi} nagove{tenim istraìva~kim radom na Odseku za tekstil, a magina ve} i samim nazivom „Slike ostvarila originalan likovni strirala 1984. Od 1987. radi iz albuma“, stvarana je tokom izraz - kaè Goranka Vukadinokao profesor na Odseku za tekprethodne dve godine postupno i vi}. - Mahom se sluè}i tradistil- predmet Tapiserija na promi{qeno, uz pa`qivo slucionalnim materijalima i tka~istom fakultetu. Od 1984. u~e{awe i negovawe sopstvene emokim tehnikama podatnim ekspestvuje na grupnim izlo`bama u cije kao pokreta~kog impulsa. rimetu, ova autorka je gradila zemqi i inostranstvu, a ostva- U insistirawu da tapiseriju osoben i prepoznatqiv rukopis rila je i vi{e samostalnih izshvata kao objekat permanentnog u tkawu, kojim potpisuje odanost lo`bi. mewawa dekorativnog koncepta, umetnosti kojom se bavi. Izlo`ba traje do 1. novembra.

NA TV FESTIVALU „PRIX EUROPA” U BERLINU

Iz predstave „Bura”

Foto: ^aba Miku{

romanti~nu komediju, na granici lakrdije, koja zahvaquju}i kreativnosti ipak odi{e vi{ezna~no{}u i sloèno{}u komada za koji se lako moè re}i da je centralan u [ekspirovom opusu, da je tematski najobuhvatniji i da predstavqa pravu malu “bibliju” sveta i veka u kojem ~ovek igra najva`niju ulogu, usred ostalih, danas tako zanemarenih elemenata prisutnih na Zemqi. Prospero, taj veliki mag koji odgovara liku svog tvorca - [ekspira, raàlovan i prognan da bi umesto na dnu mora ipak sre}no zavr{io u ~amotiwi misterioznog ostrva, u razgovoru sa duhovima, ~udovi{tima i ~arobnim bi}ima, smi{qa i realizuje pakleni plan, ali ne osvete, nego pomirewa i jednog novog po~etka. Iako dosledno i prili~no iscrp-

re{ewem da on umesto Prospera zatvori {ou, jednu vrstu gordosti ili isku{ewa koju je veruju}i ~ovek ~esto bio u prilici da oseti kroz odnos Boga prema wemu. Kaliban bi da bude poput wega, velikog, mo}nog gospodara raznih ~ini, ali zavr{ava potpuno usamqen i izolovan kao jedini tragi~ki lik dela. U saradwi s kostimografijom i scenografijom Kristine Igwatovi}, rediteqsko pozicionirawe vremena i mesta radwe dosledno je [ekspiru - biblioteka i ostrvo, s tim {to ostrvo nosi naziv Goli otok, a i kostimi (zatvorske i policijske odore) upu}uju da je re~ o socijalisti~kokomunisti~koj eri, provociraju}i utopijsku perspektivu “Bure” u konkretnom istorijskom kontekstu. Pored kwige, iz koje po-

IN MEMORIAM

Jelena Je~menica (1928-2009) Istaknuta operska peva~ica, mecosopranistkiwa Jelena Je~menica (1928), dugogodi{wa solistkiwa Novosadske opere, preminula je prekju~e u Novom Sadu. Roditeqi su joj do{li iz Rusije u vreme Oktobarske revolucije. [kolovawe je zapo~ela u Sluwu, kraj Karlovca gde je i ro|ena, a nastavila je u Beloj Crkvi.Posle Drugog svetskog rata `ivela je u Bawaluci, i tamo po~ela da igra i peva na sceni Narodnog pozori{ta i da poha|a muzi~ku {kolu.U Beograd je pre{la 1953. zavr{ila muzi~ku {kolu i upisala se na Muzi~ku akademiju u klasi Nikole Cveji}a. Diplomirala je solo pevawe kod profesorke Zdenke Zikove. U Operu Srpskog narodnog pozori{ta u Novom Sadu kao solista do{la je 1957. godine i tokom vi{e od dve decenije ostvarila je bogat repertoar. Brojna operska publika pamti je kao Domu u “Eri s onoga svijeta”, Kon~akovnu u “Knezu Igoru”, Karmen u istoimenoj operi, Fidalmu u “Tajnom braku”, Fenenu

u “Nabuku”, êku u “\okondi”. Bila je i kr~marica u “Borisu Godunovu”, Polina u “Pikovoj dami”, Olga u “Evgeniju Oweginu”, majka u “Knezu Ivi od Semberije”, Niklaus u “Hofmanovim pri~ama”, Madalena u “Rigoletu”, Suzuki u “Madam Baterflaj”, Flora u “Travijati” i mnogim drugim. Nastupala je i u vi{e opereta “Mala Florami”, “Qubi~ica sa Monmartra” “Moja sestra i ja”. Iz Opere SNP je 1981. pre{la za profesora solo pevawa u Muzi~koj {koli “Isidor Baji}” u Novom Sadu .Tokom decenije pedago{kog rada iz wene klase su iza{le mnoge potowe poznate umetnice. êsto je prire|ivala koncerte, gostovala je i sa SNP u zemqi i inostranstvu , a pored operskih arija, publika je posebno pamtila i uìvala u wenim interpretacijama ruskih romansi. Nosilac je vi{e nagrada i priznawa, izme|u ostalih i Zlatne medaqe “Jovan \or|evi}”, najvi{eg priznawa Srpskog narodnog pozori{ta.

U prili~no ujedna~enoj igri glumaca, a zahvaquju}i nedostatku skra}ewa na sceni je veliki broj wih iako pojedini vi{e imaju funkciju dekora, mo`e se re}i da su se ozbiqno{}u realizacije istakli dostojanstveni i pomalo umorni Gonzalo Fri|e{a Kova~a, raskala{eni lakej Stefano Atile Nemeta i svakako unezvereni i razo~arani Kaliban Atile Ma|ara. Rezigniranog i pored sve svoje mo}i pomalo upla{enog i nesigurnog Prospera tuma~io je Aron Bala`, dok je na tragu (zahtevane) suvi{ne teatralizacije obele`en lik Mirande, koja u tuma~ewu Emine Elor podse}a na glupa~icu, bez one karakteristi~ne ~istote i nevinosti koju joj daje [ekspir u Prosperovoj idealizovanoj nameri da je za{titi od svakog zla. Igor Buri}

„Neko me ipak ~eka” u zvani~nom programu Film Marka Novakovi}a “Neko me ipak ~eka”, ura|en u produkciji Radio-televizije Srbije (2009), primqen je u zvani~nu selekciju najeminentnijeg evropskog TV festivala igranih i radio programa “Prix Europa“, koji }e se odr`ati u Berlinu od 18. do 23. septembra u kategoriji igrani TV filmovi. Film “Neko me ipak ~eka” u~esnik je skoro svih doma}ih filmskih festivala i do sad je osvojio ve} ~etiri prznawa - Specijalnu nagradu `irija Festivala evropskog filma na Pali}u, tre}u nagradu za scenario na festivalu scenarija u Vrwa~koj Bawi, Nagrade kritike Fipresci za glumicu Mirjanu Karanovi} Filmskih susreta u Ni{u i Nagrade “Zlatna Lincura” festivala na Palama. Film je snimqen po predlogu za scenario Du{ka Premovi}a (radni naslov: “Tri pri~e”) koji je na konkursu za TV film (koji je je 2007. godine raspisala Radio-televizija Srbije), osvojio prvu nagradu u konkurenciji od 434 anonimno prispelih radova.

U filmu “Neko me ipak ~eka”, kroz vizuru dana{weg turobnog i sloènog trenutka, ~etiri ène bore se za svoj stav, integritet, dostojanstvo i svoje pravo na odluku na pitawe: roditi ili ugasiti novi ìvot? Glavne uloge u filmu tuma~e: Anica Dobra, Nada [argin, Du{anka Stojanovi}, Marija Vickovi}, Qiqana Stjepanovi}, kao i Tanasije Uzunovi}, Qubomir Bandovi}, Mira Karanovi}, Elizabeta \orevska, Dubravko Jovanovi}... Autorski tim koji je realizovao ovaj projekat RTS-a, sa~iwavaju: rediteq Marko Novakovi}, urednik Dragana Bo{kovi}, direktor fotografije Bojan Raki}, scenograf Irena Marjanov, kostimograf Suzana Gligorijevi}, kompozitor Vladimir Pejkovi} i montaèr Goran Mitrovi}. Film “Neko me ipak ~eka“ ima}e svoju televizijsku premijeru sredinom oktobra na Prvom programu Radio-televizije Srbije.

NENAD MIKALA^KI, POSLE POBEDE NA KONKURSU FONDACIJE „ROBERT BO[“ U NOVOM SADU SNIMIO KRATKI FILM

„Daleko od ku}e” za svetske festivale Nedavno je u Novom Sadu mladi rediteq Nenad Mikala~ki snimio kratki igrani film “Far from Home” (Daleko od ku}e).On je i koscenarista i koproducent (“Druid film”) zajedno sa tako|e mladim scenaristom i producentom Feliksom Vernicom iz Nema~ke. Wih dvojica su sa svojim projektom pobedili na ovogodi{wem konkursu (u kategoriji kratki igrani film) presti`ne fondacije “Robert Bo{“ (Robert Bosch Stiftung). Upu}eni znaju, re~ je o velikom uspehu s obzirom na rigorozne kriterijume pomenute fondacije kao i nov~ani iznosi od, ovde za mlade malo poznate autore nezamislivih, vi{e desetina hiqada evra. Konkretno ovaj srpsko - nema~ki projekat je dobio 69.000 evra {to je autorima omogu}ilo izuzetno dobre produkcione uslove, a unapred i u~estvovawe na svetskim festivalima A kategorije kao {to su kanski i berlinski. Ova filmska pri~a, govori o starijoj gospo|i Nemici koja se s jednom od turisti~kih tura brodom po Dunavu na|e i u Novom Sadu, svom rodnom gradu. Tu poèli da za to kratko vreme vidi ku}u svog detiwstva. Po{to taksista ne moè da joj pomogne jer je ime ulice promeweno, i nikako da se sporazumeju, ona upoznaje dva momka koji savr{eno govore nema~ki i ovde, na svoju ruku, “rade” na gradskim parkinzima skupqaju}i eventualni “bak{i{“. Obojica su deportovani iz Nema~ke, a jedan od wih je Rom... Oni jedva da govore srpski i zapravo se ose}aju kao pripadnici zmqe u kojoj su odrasli a iz koje su morali da odu. - Nemcima se, kada su ga pro~itali, scenario jako dopao. Prvo su mislili da je sve to izmi{qeno i da takvi qudi ne postoje - kaè

Mikala~ki, koji je re`iju zavr{io u Ruminiji i iza sebe ima nekoliko kratkih filmova, me|u kojima su “MrMr” u “Posledwe labudovo jezero”. Po wegovim re~ima, prvobitna pri~a je do kraja prili~no izmewena, naravno u skladu sa propozicijama konkursa i sada je mnogo realnija i boqa. U pitawu je ina~e, drama koja }e, kada bude zavr{ena postprodukcija, trajati dvadesetak minuta.

Nenad Mikala~ki na snimawu filma

Na filmu je radila profesionalna, mlada i iskusna internacionalna ekipa, jednom tre}inom nema~ka, jednom rumunska i tre}inom srpska. U tako|e internacionalnoj gluma~koj ekipi su: poznata nema~ka glumica An|elika Bender, natur{~ici iz Nema~ke i Srbije kao i novosadski glumci me|u kojima su Milan Kova~evi}, Mihajlo Pleskowi}, Strahiwa Bojovi}... - Snimawe je trajalo {est dana, kojima su prethodile duge pripreme. U jednom momentu se na snimawu pri~alo pet jezika - ka`e Mikala~ki i isti~e da je film snimqen u sinema-

skopu na 35-milimetarskoj filmskoj traci, koja ide u laboratoriju u Budimpe{ti, a ceo film bi posle dela postprodukcije i u Nema~koj, trebalo da bude zavr{en do kraja godine. Pri~a o ovom filmu za Mikala~kog je po~ela na Talent film kampusu Sarajevo film festivala gde se susre}u mladi filmski stvaraoci i producenti iz Isto~ne i Zapadne Evrope. Tu je upoznao Feliksa Vernica na kratko, da bi kasnije celu stvar, dok nije do{lo do realizacije wihovog filmskog projekta re{avali preko interneta. Aplicirali su na konkurs “Robert Bo{“ fondacije koja finansira kratke filmove pod uslovom da se radi o koprodukciji izme|u Isto~ne i Zapadne Evrope. - Bilo je dosta prijavqenih projekata, a pet je u{lo u uì izbor za kratki igrani film. Konkursna komisija ocewuje ceo projekat u kojem sve mora biti precizno navedeno u ~emu je Feliks bio besprekoran tako da smo delom i zbog toga pobedili - kaè Mikala~aki. - Mnogi su skepti~ni prema kratkom filmu i odmah èle da rade dugometra`ni. Me|utim, kada u inostranstvu sretnete selektore shvatite koliko su svetski festivali gladni i kvalitetnih kratkih filmova koji vam kada se na|u na me|unarodnoj sceni, ube|en sam, sigurno otvaraju vrata za slede}i film. Ovo je jedan od na~ina kako da se ovde pokrenu mladi filmski autori po{to na{e institucije za to zaduène ne funkcioni{u kako bi trebalo ve} ra|e peru pare za politi~ke partije. Tako da kada ovde napravi{ ne{to dobro to ni{ta ne zna~i, nego uvek mora{ sve ispo~etka sa nekim drugim pacerima koji sede u institucijama. V. Crwanski

SPORT

subota19.septembar2009.

Turnir u Be~eju

NAJBOQI GOLFERI U @ABQU I BEOGRADU: Dr`avno prvenstvo u golfu odr`a}e se danas i sutra na trerenim u @abqu i GK Beograd. Oko 130 najboqih igra~a nadmeta}e se za naslov prvaka u svojim kategorijama, pa se o~ekuju vrlo zanimqiva nadmetawa. Zanimqivo je da }e u A grupi u Beogradu igrati najboqi srpski teniser Novak \okovi}, koji se za ovo takmi~ewe pripremao na golf terenima u @abqu. Oba dana takmi~ewa u @abqu startuju u 11 ~asova, a u Beogradu sat vremena ranije.

Tradicionalni me|unarodni xudo turnir, ujeno i Memorijal „@eqko Nikoli}“, odr`a}e se danas u Be~eju. U~estvova}e oko 450 takmi~ara u pionirskom i kadetskom uzrastu. - Sti`u nam gosti iz brojnih klubova {irom Srbije, ali i iz Bosne i Hercegovine, Ma|arske, Crne Gore i Hrvatske, a mo`da i Rumunije. U pionirskoj konkurenciji bi}e preko 250 takmi~ara, a u kadetskoj preko 200 xudista. Verujem da }e sve prote}i u najboqem redu, da }e se najuspe{niji okititi medaqama, a da }e svi poneti lepe utiske iz na{e sredine - rekao je trener Mladosti i organizatora turnira Milorad Lon~arevi}. Sve~ano otvarawa je u 10.45 , a od 11 sati po~e}e borbe. V. J.

Slovenka Nastja Kolar i Ma|ar Mate @iga pobednici su singl konkurencije juniorskog Srbija opena u Novom Sadu. Slovenka je u finalu bila boqa od Srpkiwe Sa{ke Gavrilovske, mnogo lak{e od o~ekivanog, a @iga je u me~u za titulu savladao Francuza Arneodoa potvrdiv{i, kao i Slovenka, zvawe prvog nosioca na turniru. Ovo je mo`da prvi put da su novosadski turnir osvojili najboqe plasirani igra~i u `rebu jer je ranijih godina ~esto dolazilo do iznena|ewa. Slovenka Kolar je u paru sa sunarodnicom Ursom Jerman osvojila titulu i u konkurenciji parova, a kod mu{karaca je trijumfovala letonsko-litvanska kombinacija Libietis/Sakinis.

Zbog lo{eg vremena finala nisu mogla da se odigraju na otvorenim terenima teniskog kluba Novi Sad 2002, pa je pobednik odlu~en na zatvorenim terenima Elita. Centralni doga|aj bio je me~ `esnkog singla, zbog u~e{}a Vr{~anke Gavrilovske, ali ona nije imala snage da se ozbiqnije suprotstavi prvom nosiocu iz Slovenije. ^ini se da je Gavrilovska sve zalihe snage potro{ila u polufinalnom me~u sa Natalijom Kosti}, gde je trijumfovala posle tri sata igre. To je iskoristila 62. juniorka sveta iz Slovenije i podigla pobedni~ki pehar. - Presre}na sam osvojenim jo{ jednim turnirom, po{to sam nedavno osvojila i turnir u Pan~evu, a predstoji mi put u Umag. Lo{ije sam po~ela me~ i mu~ila sam

se s nadahnutom Gavrilovskom, ali kako je igra odmicala bila sam sve boqa - istakla je Kolareva, koja je na turniru izgubila svega jedan set. Gavrilovska je istakla da je zadovoqna samo rezultatom. - O~ekivala sam mnogo boqu igru u finalu i nisam zadovoqna kako sam se pokazala, ali je svakako uspeh do}i do finala posle odigranih kvalifikacija. Rezultati - mu{ki singl: @iga (MA\) - Arneodo (FRA) 6:3, 6:1, `enski singl: Kolar (SLO) - Gavrilovska (SRB) 6:4, 6:1 mu{ki dubl: Libietis (LET)/Sakinis (LIT) - Rubinski/Rumjancev (RUS) 6:4, 6:1, `enski dubl: Jerman/Kolar (SLO) - Ga{parjan (RUS)/Poznikirenko (UKR) 6:4, 6:7(5), 10:5. M. Risti}

EVROBASKET

Grci u polufinalu sa [pancima ^etvrtfinale Turska - Gr~ka Slovenija - Hrvatska Rusija - Srbija Francuska - [panija

74:75 (65:65) (sino}) 68:79 66:86

Danas Za plasman od 5. do 8. mesta Francuska - Turska Rusija - Pora`eni iz me~a Slovenija - Hrvatska

(12) (14.15)

Polufinale [panija - Gr~ka Srbija - Pobednik me~a Slovenija - Hrvatska

(18.30) (21)

DEJVIS KUP

Srbija povela

JUNIORSKI SRBIJA OPEN U NOVOM SADU

Pehari Kolarevoj i @igi

DNEVNIK

c m y

Srbija - Uzbekistan 2:0 U me~u Dejvis kupa za opstanak u Svetskoj grupi teniseri Srbije ju~e su u „Beogradskoj Areni“ poveli 2:0 protiv Uzbekistana. Janko Tipsarevi} je u prvom me~u pobedio Istomina

Posle me~a Janko Tipsarevi} je rekao: - Bio sam boqi. On je napravio dosta gre{aka i sigurno mi je pomogao da ga pobedim, ali ja sam ga svojom igrom naterao da gre{i.

Janko Tipsarevi}

sa 3:1 (6:2, 5:7, 6:1, 6:4), dok je u drugom Viktor Troicki dobio Dustova 3:2 (6:4, 3:6, 6:4, 4:6, 6:2). Danas igraju dublovi od 15 sati. Za Srbiju }e igrati par Zimowi}-Tipsarevi}, a za Uzbekistan Istomin-Dustov.

Srpski teniser, prema wegovim re~ima, nije ose}ao pritisak jer je me~ po~eo dobro. - Mislim da sam igrao hrabro, moj tenis, kako bi trebalo da igram protiv bilo koga - rekao je Tipsarevi} i objasnio da se

dobro kretao jer je smr{ao pet kilograma dok se le~io od povrede. On je dodao da se ose}a veoma dobro, ali da mu nedostaju me~evi i turniri i da o~ekuje da }e uskoro sve izgledati mnogo boqe. - O~ekujem da }u igrati dobro u nastavku sezone. O~ekuju me turniri u Mecu, Moskvi, Be~u, Bazelu, Parizu, posle ~ega }u oti}i na odmor - rekao je Tipsarevi}. Teniser Srbije istakao je da je ve`bao dubl sa Nenadom Zimowi}em za subotwi me~. - Drago mi je {to me~ nije dugo trajao. Sa Zimowi}em sam favorit protiv bilo koga da igramo - rekao je Tipsarevi}. Prema wegovim re~ima, atmosfera u „Beogradskoj Areni“ je dobra, a o~ekuje da }e danas do}i jo{ vi{e qudi. Na kraju, Tipsarevi} je naglasio da mu je drago {to je Novak \okovi} do{ao da podr`i ekipu i da to pokazuje koliko je veliki sportista. - Ako ne mo`emo da pobedimo Uzbekistan bez \okovi}a, ne treba ni da igramo. Novak }e biti sa nama do kraja i mislim da je to fenomenalno - rekao je Tipsarevi}.

EVROPSKO PRVENSTVO U [TUTGARTU

Srbi eliminisani iz singla Srpskih predstavnika nema vi{e u pojedina~noj konkurenciji na Evropskom stonoteniskom prvenstvu u [tutgartu. U ~etvrtom kolu Marko Jevtovi} je poklekao od [ve|anina Gerela, Aleksandar Karaka{evi} je pobedio Nemca Susa, ali je u petom u osmini finala izgubio od Danca Mejza. Monika Molnar ~asno se oprostila u ~etvrtom kolu u me~u s Hadacovom iz ^e{ke. Oba na{a dubla uspela su da se plasiraju u ~etvrtfinale.

Rezultati - Mu{karci, Singl - êtvrto kolo: Gerel ([vedska) – Jevtovi} (Srbija) 4:1 (5, 6, -10, 8, 11), Sus (Nema~ka) – Karaka{evi} 2:4 (5, -10, -7, 6, -7, -9). Peto kolo: Karaka{evi} – Mejz (Danska) 1:4 (-9, 13, -6, -7, -6). Dubl - êtvrto kolo: Karaka{evi}, Toki} (Srbija, Slovenija) – Legu, Salifou (Francuska) 3:0 (4, 7, 3), Montero, Apolonija (Portugal, Italija) – Pete, Jevtovi} 0:3 (-11, -4, -12). @ene - Singl - êtvrto kolo: Hadacova (ê{ka) – Molnar 4:2 (-9, -2, 4, 6, 8, 7). S. S.

Aleksandar Karaka{evi}

ODJECI KONGRESA ETTU

[porer pucao }orcima Jedna od zanimqivijih ta~aka Kongresa Evropske stonoteniske unije (ETTU) odrànog u okviru EP u [tutagrtu bila je ona posve}ena nedavno odrànom Evropskom prvenstvu me{ovitih parova u Subotici. Stav generalnog sekretara Austrijske stonoteniske federacije Rudija [porera zaprepastio je mnoge. - Srbija se osramotila organizacijom ovog takmi~ewa – rekao je, izme|u ostalog, [porer. Na wegovu opasku burno je reagovao predsednik ETTU Stefano Bosi. - Kako moète da kaète da se Srbija osramotila? Vi niste bili u Subotici, a ja jesam. Atmosfera je bila fantasti~na, a takmi~ilo se 12 zemaqa, {to je za prvi put sasvim dovoqno. To

Stefano Bosi

{to neke zemqe nisu do{le, a o~kivalo se da do|u, to je wihov problem. Pobedio je par Kara-

ka{evi} – Paskauskiene, koji je prethodno tri puta bio najboqi na Starom kontinentu. Ovo takmi~ewe je na ponos Subotice i bi}e organizovano i slede}e godine, ali u prikladnijem terminu, u novembru – naglasio je Bosi. Su{tina je u slede}em: Austrija, Nema~ka i Ma|arska stvaraju jak front protiv ETTU, a potpomognute su Hrvatskom i Slovenijom. Niko iz ovih zemaqa nije se pojavio u Subotici. Sa druge strane bili su Rusi, Belorusi, Rumuni, Italijani, Turci (wihov miks federacija za tre}e mesto nagradila sa po 25.000 dolara), Poqaci, Slovaci, Crnogorci, Litvanci... [porer je o~igledno pucao }orcima. S. S.

SPORT

DNEVNIK

subota19.septembar2009.

36. EVROPSKO KO[ARKA[KO PRVENSTVO U POQSKOJ REPREZENTATIVCI SRBIJE VE^ERAS (21, TV) U POLUFINALU EVROBASKETA 2009.

Orlovi u bri{u}em letu Posle sjajnog izdawa u ve}em delu ~etvrtfinalne utakmice s Rusijom, a onda i velike pobede kojom je izboren plasman u polufinale i ostvaren ciq - plasman na Svetsko prvenstvo 2010. godine - s kojim je na{ dr`avni tim otputovao na Evrobasket, selektor Srbije Du{an Ivkovi} imao je puno razloga da bude zadovoqan. Iako na{ tim sve do kasno sino} nije znao ime rivala s kojim }e vojevati za finale (Slovenija ili Hrvatska), Ivkovi} je rekao: - Na prvom mestu `eleo bih da ~estitam igra~ima posle ostvarenog velikog takmi~arskog ciqa, plasmana na Svetsko prvenstvo. Na{i igra~i su naporno radili celo leto, neki nisu imali ni jedan slobodan dan. Veliku zahvalnost dugujem i stru~nom {tabu, a posebno na{im malobrojnim navija~ima koji su ovde s nama, kao i novinarima iz Srbije, koji su sve vreme uz nas. Srpski selektor je jo{ jednom kratko analizirao utakmicu s Rusijom: - @eleli smo da spre~imo wihov ofanzivni skok i lake poene i to smo jako dobro uradili. Kqu~ utakmice bio je u na{im igra~ima s klupe, koji su u drugoj ~etvrtini napravili seriju 20:4. Mo`da je {teta {to su u jednoj fazi opu{tawa napravili malo vi{e gre-

I [panci u polufinalu Francuska - [panija 66:86 (15:25, 17:22, 20:26, 14:13) KATOVICE: “Spodek arena”, gledalaca: 6.000, sudije: Belo{evi} (Srbija), [utulovi} (Crna Gora) i Radovi} (Hrvatska). FRANCUSKA: Dio 3, Batum 7, @eno 3, Kofi 6, Mahinmi, Parker 6, Bokolo 2, F. Pjetrus 3,

[ansa za finale: reprezentacija Srbije

slim da }emo biti spremni. Jedina bojazan je zbog povrede Bjelice, koji nam mnogo zna~i. Na{i terapeuti i lekari u~ini}e sve da oporave tim, ali je te{ko verovati da }e Bjelica s ovolikim otokom biti u stawu da odigra ne{to zna~ajniju ulogu u polufinalu. Ipak, verujem da smo boqe pri-

premqeni od svih ostalih ekipa, jer smo najdu`e i radili i smatram da je u polufinalu, bez obzira na to s kim }emo igrati, sve otvoreno. Sigurno je da }e ve~eras na{a ekipa naspram sebe imati jednu od selekcija nastalih od nekada mo}ne reprezentacije Jugoslavije. Naravno, ako je suditi po rezultatima u Poqskoj, orlovima bi vi{e odgovaralo da svoj bri{u}i let nastave duelom s Hrvatskom, jer Slovenci su, utisak je, pokazali najstandardniju formu, ali i takmi~arsku zrelost koja im je na nekim ranijim prvenstvima nedostajala. Ipak, mnogo bli`e realnosti bilo je da se pripremaju za susret sa “zmajevima” iz Slovenije, koji su im u prvoj fazi naneli poraz. Ukoliko do tog susreta zaista i do|e, na{ stru~ni {tab, ube-

POGLED U ISTORIJU KAO PUTOKAZ

Staza poplo~ana medaqama na drugom mestu, odmah iza reprezentacije nekada{weg SSSR-a i zemqe naslednice Rusije, koje su osvojile ukupno 24 medaqe - 15 zlatnih, 5 srebrnih i 4 bronzane. Prvu medaqu - srebrnu - Jugoslavija je osvojila davne 1961.

Tri evropska zlata: Du{an Ivkovi}

goslavije, pa ve~era{wi polufinalni duel samim tim ulazi u istoriju ovda{weg basketa. Kako je Srbija naslednik ko{arka{ke zaostav{tine nekada{wih Jugoslavija, priseti}emo se dosada{wih rezultata. Dakle, na{ dr`avni tim osvojio je ukupno 17 medaqa na evropskim {ampionatima - 8 zlatnih, 5 srebrnih i 4 bronzane, pa se na ve~noj listi nalazi

De Kolo 7, Dijao 9 (6 sk), Turijaf 12, Traore 8. [PANIJA: P. Gasol 28 (9 sk), Fernandez 16, Robio 8, Navaro 11, Klaver, Rejes 8, Kabezas, Lopez, Quq, M. Gasol 6, Mumbru 6, Garbahosa 3.

MILAN GUROVI], KAPITEN SRBIJE S EVROBASKETA 2007.

Izdr`ali sve nepravde

Ve~eras na{a najboqa reprezentacija prvi put igra u polufinalu Evropskog prvenstva pod imenom Srbije. Sve dosada{we uspehe, a bilo ih izuzetno mnogo, ko{arka{i iz na{e zemqe ostvarivali su pod “firmama” SFR Jugoslavije i SR Ju-

Nastup Bjelice neizvestan Nemawa Bjelica morao je da napusti igru sredinom tre}e ~etvrtine me~a s Rusijom zbog distorzije zgloba. On je nezgodno dosko~io na nogu Mekartija, posle ~ega je iza{ao s terena. Doktor reprezentacije Neboj{a Mitrovi} bio je uzdràn u prognozama Bjelicinog eventualnog oporavka za utakmice koje predstoje: - Rano je jo{ za prognoze. Ono {to svakako mogu da kaèm je da nije re~ o te{koj distorziji sko~nog zgloba koja bi Bjelicu mogla na duì period da odvoji od terena. Pravo stawe stvari zna}emo tek kada pro|e nekoliko sati i posle detaqnih pregleda - rekao je Mitrovi}. Kako nezvani~no saznajemo, ukoliko se pokaè da je povreda nije teè prirode kao {to se sada ~ini, Bjelica bi mogao da zaigra ve} i u polufinalnoj utakmici Evrobasketa. U svakom slu~aju, on bi trebalo da bude spreman za nastup u finalnoj ili eventualnoj utakmici za tre}e mesto.

Selektor Du{an Ivkovi} je podsetio i na nepravde prema selekciji Srbije koje je reìrala FIBA. - Uveren sam da, osim Srba, niko drugi nije èleo na{u pobedu nad Litvanijom, odnosno da niko nije èleo ~etvrtfinale Francuska [panija. Po~ev od su|ewa, pa do promene termina utakmice s Rusijom i svega ostalog. Ali i to smo izdràli. Rekao sam kqu~nim qudima iz FIBA da sve to nije dobro za ovu organizaciju - zakqu~io je Duda Ivkovi}, koji nije èleo da se izja{wava kog bi protivnika vi{e èleo u polufinalu, Sloveniju ili Hrvatsku . {aka, ukupno 13 u drugom poluvremenu, ali su tada i Rusi bili rastere}eni i po~eli da igraju boqe. Velika pobeda u ~etvrtfinalu nije pro{le bez glavoboqe, po{to je u tre}oj ~etvrtini Nemawa Bjelica povredio sko~ni zglob. - Ostaje nam dan odmora, da se pripremimo za polufinale. Mi-

POSLE UTAKMICE S RUSIJOM

godine na prvenstvu koje je igrano u Beogradu, a prvu zlatnu medaqu na{i ko{arka{i oko vrata stavili su 1973. godine, na {ampionatu koji je odigran u [paniji. Usledili su trijumfi 1975. godine u Beogradu i 1977. godine u Belgiji. Usledila je, {to se titula evropskih prvaka ti~e, pauza od punih 12 godina, sve do EP igranog u Zagrebu 1989. godine, a

zlatni niz nastavqen je i dve godine kasnije u Italiji. Zbog sankcija UN prema na{oj zemqi, najboqi ko{arka{i Jugoslavije nisu nastupili na EP u Nema~koj 1993. godine, ali su zlatni put nastavili 1995. godine u Gr~koj i 1997. godine u [paniji. Zanimqivo je da je sada{wi selektor Srbije Su{an Ivkovi} bio na ~elu reprezentacije Jugoslavije koja je osvojila zlatne medaqe 1989, 1991. i 1995. godine. Kona~no, posledwa zlatna medaqa osvojena je 2001. godine u Turskoj, a onda je usledio èstok pad na prvenstvima u [vedskoj 2003. godine (6. mesto), SCG 2005. godine (9. 12. mesto) i posebno u [paniji, 2007. godine (13-16. mesto). Sada, evo, na{ dràvni tim opet po~iwe da igra va`nu ulogu u evropskoj ko{arci i to moè da raduje sve qubiteqe ovog atraktivnog sporta u Srbiji, bez obzira na to da li }e iz Poqske doneti medaqu ili ne. Za qubiteqe statistike, doda}emo podatak da su srebrnu medaqu ko{arka{i Srbije osvajali 1961. godine (EP U Beogradu), 1965. godine (SSSR), 1969. godine (Italija), 1971. godine (Nema~ka) i 1981. godine (^SSR). Bronzana odli~ja plavima su pripala 1963. godine (Poqska), 1979. godine (Italija), 1987. godine (Gr~ka) i 1999. godine (Francuska). A. P.

|eni smo, analizira}e igru izabranika Jurija Zdovca i potpuno druga~ije postaviti igru na{eg tima nego u prvom susretu. Va`no je i to {to su reprezentativci Srbije imali dan odmora u petak, za razliku od rivala koji su me|usobni okr{aj odigrali sino} od 21 ~as i nisu imali ni 24 sata da se pripreme za polufinale. Ipak, ne treba zanemariti ni re~i selektora Hrvatske Jasmina Repe{e koji je, posle pobede nad Nema~kom, izjavio: - Mi jesmo ispunili deo ciqa plasmanom u ~etvrtfinale, ali budite ube|eni da u Poqsku nismo do{li s namerom da u ~etvrtfinalu zastanemo. Na{a reprezentacija polufinalni susret igra ve~eras od 21 ~as, uz TV prenos na RTS-u. A. Predojevi}

Duda ima kqu~nu ulogu Kapiten reprezentacije Srbije koja je neslavno zavr{ila nastup na Evrobasketu 2007 u [paniji bio je Milan Gurovi}. Posle tog prvenstva sjajno krilo oprostilo se od dresa s dr`avnim grbom, ali pa`qivo prati nastupe na{ih momaka u Poqskoj. Nakon pobede nad Rusijom, a pred ve~era{wi polufinalni duel, Gurovi} je za “Dnevnik” rekao: - Pokazala je ova mlada selekcija na{e zemqe da moramo u wu da verujemo. Iskreno, bila bi la`

ske lige stigao do dresa reprezentacije i koji je u Poqskoj napravio pravi bum. On ima jo{ puno prostora za napredak, ba{ kao {to ga imaju i Raduqica koji koristi svaki minut koji mu Ivkovi} pru`i, odnosno Pauni} koji me zaista odu{evqava fantasti~nom igrom u odbrani. Koga bi vi{e `eleo da vidi{ za protivnika na{em timu u polufinalu - Sloveniju ili Hrvatsku? - Jesmo izgubili od Slovenaca u grupi, ali sam siguran da nemaju

TRENER RUSIJE DEJVID BLAT SPORTSKI PRIHVATIO PORAZ

Kapa dole Srbiji

Dejvid Blat je pre dve godine predvodio selekciju Rusije do zlatne medaqe na Evropskom prvenstvu u [paniji. U Poqskoj je wegov tim zaustavqen u ~etvrtfinalu od Srbije, a Blat je pokazao da je veliki i kada gubi. - êstitam selektoru Ivkovi}u i srpskom timu. Plasirali su se na Svetsko prvenstvo i nastavqaju borbu za medaqe u Poqskoj. Srbija je dominirala u duelu s nama i sve ostalo {to bih rekao bilo bi suvi{no. Jednostavno, jasno je ko je bio boqi tim - rekao je Blat. Na insistirawe novinara da kaè jo{ nekoliko re~i o reprezentaciji Srbije, Blat je dodao: - Re~ je o kvalitetnom timu koji je odli~no vo|en. Imaju Srbi odli~an spoj unutra{wih i spoqnih igra~a. Morate da obratite pa`wu i na centre i na bekove istovremeno, jer su i jedni i drugi svako opu{tawe spremni da kazne. Wihovo najja~e oru`je ipak je odbrana. Odli~ne su atlete, igraju veoma motivisano i borbeno i imaju dugu klupu. [to bi mi treneri rekli igraju ko{arku na celom terenu. Mi smo to osetili kada smo posle prve ~etvrtine pali. Nismo uspeli da izdrìmo jurwavu s wima po celom terenu. Kapa dole reprezentaciji Srbije!

Milan Gurovi}

da sada neko kaè kako smo verovali da }emo ih gledati u polufinalu, ali selektor Du{an Ivkovi} napravio je dobru ekipu i ona, koliko sam video kroz TV prenose iz Poqske, ima sjajnu atmosferu. To je veoma zna~ajno za ostvarivawe vrhunskih rezultata i zato verujem da na{i momci jo{ nisu rekli sve {to imaju da kaù na Evrobasketu. Imamo najmla|u reprezentaciju, a stigli smo me|u ~etiri najboqe selekcije? - îwenica je da je Srbija u Poqskoj najmla|a ekipa, ali ne treba smetnuti s uma da su, primera radi, Veli~kovi}, Tepi} i Tripkovi} ostvarili veliki broj evroliga{kih utakmica kroz koje su sticali iskustvo neophodno za velika takmi~ewa. Uz to, ne mogu da se otmem utisku da su nas mnogi rivali pomalo i potcenili, s obzirom da u na{oj ekipi nema velikih zvezda. Odu{evqavaju me i igre malog Nemawe Bjelice koji je za samo godinu dana od austrij-

boqu ekipu od nas. Ve~eras se igra nova utakmica, ulog je izuzetno veliki, jer pobednik ide u finale Evropskog prvenstva i ube|en sam da }e Duda, koji je kqu~ni ~ovek u na{oj ekipi, uliti neophodnu dozu samopuozdawa svojim izabranicima. Plus za Krsti}a i dru{tvo je i u tome {to su ve} ispunili ciq i plasirali se na Svetsko prvenstvo u Turskoj i sada mogu da budu mnogo rastere}eniji. Naravno, ne smeju da se opuste, ali sam siguran da imaju kvalitet za plasman u finale, ko god da im bude protivnik. Da li si pratio igre ostalih reprezentacija? - Iskreno, nisam. Redovno gledam utakmice na{e selekcije, a uspeo sam jedino jo{ da vidim malo Francuze i [pance. [panija nije ponudila ni{ta novo, sve se kod we zna, isti su to igra~i od pre dve godine. Zanimaju me jedino na{i mladi}i i svim srcem }u ve~eras, uz TV ekran, biti uz wih naglasio je Milan Gurovi}.

SPORT

subota19.septembar2009.

31. ME\UNARODNA TRKA „KROZ VOJVODINU”

Ivajlu Gabrovskom druga etapa Druga etapa 31. biciklisti~ke trke „Kroz Vojvodinu” od Pe}inaca do Kikinde, preko Iri{kog venca, Temerina, Be~eja i Banatskog Velikog Sela protekla je u znaku bugarskog takmi~ara Ivajla Gabrovskog. On je stazu dugu 180 km pro{ao za 4:37,25 voze}i prose~nom brzinom 38,93 km/~as. U isto vreme kroz ciq su pro{li drugoplasirani Kristijan \uresek (Hrvatska) i tre}eplasirani Vladimir Kojev (Bugarska). Najboqe plasirani srpski biciklista bio je Dragan Spasi}, koje je osvojio 11. mesto (+3,50). Vredno je pomenuti da se prva dva dana boduju za Svetsku rang listu Evropa tura, na kojoj je 1700 biciklista u kategoriji 1 i 2. Tre}i dan trke od Kikinde do Apatina bodova}e se za Ligu Srbije, koja ulazi u zavr{nicu i svaki bod je va`an za kona~an uspeh, pa se o~ekuje `estoka

borba koja }e biti otvorena i za juniore. Pre starta druge etape minutom }utawa odata je po{ta Stanislavu @ivkovi}u - Stajku, ~oveku koji je ceo `ivot proveo na biciklu, a ovaj sport je popularisao ne samo u Pe}incima, nego u celom Sremu. Ina-

Kraj u Apatinu Danas je posledwi dan trke. Biciklisti }e pro}i 145 km od Kikinde preko Mokrina, Sente, Ba~ke Topole, Sombora do Apatina gde je krajwi ciq i zavr{nica ove tradicionalne biciklisti~ke trke. ~e, druga etapa koja je i najduà na 31. me|unarodnoj trci, od samog starta krenula je u jakom ritmu. Prosek trke bio je 38,93 km na ~as, {to govori koliko je visok kvalitet u~esnika i èqa za osvajawe svetskih bodova. Beg tri takmi~ara posle Novog Sada dugo se odràvao

na 1,30 minuta, da bi se na 130 km prednost pove}ala na 17 minuta. Posledwih 30 km tempo je bio èstok, {to govori i ~iwenica da se vozilo i 50 km na ~as. Dakle, i u drugoj etapi bilo je dosta uzbu|ewa, a pobedili su najuporniji. - Trka je bila izuetno naporna i te{ka, jer nas je jak vetar omeo da postignemo boqi rezultat. Na kraju sam uspeo prvi da pro|em kroz ciq. @eleo bih da pohvalim i organizaciju - rekao je pobednik druge etape Ivajlo Grabovski. Direktor trke Neboj{a Subi} konstatuje. - O~ekivalo se da }e najduà etapa biti i najteà. To se i pokazalo. Prva trojica su pokazala najvi{e, a o~ekivao sam daleko vi{e od na{ih biciklista. Me|utim, kada se sve sabere moèmo biti zadovoqni {to su postigli i na{i takmi~ari, s obzirom na to da je staza bila duga 180 km i da se pet sati provelo na biciklima - kaè Subi}. M. Grbi}

U SUSRET EHF NEDEQI

Mili} okupqa najboqe Trener Vrwa~ke Bawe, a od pre dva dana i srpske `enske rukometne reprezentacije Du{ko Mili}, ve} je prionuo na posao i saop{tio spisak igra~ica na koje }e da ra~una za EHF nedequ (21 - 27. septembar). Na spisku se nalaze imena 18 rukometa{ica koje }e se u beogradskom hotelu Slodes okupiti u ponedeqak 21. septembra. To su - golmani: Sla|ana \eri} (Zaje~ar), Katarina Toma{evi} (Esbjerg) i Dragica Tatalovi} (Naisa), pivoti: Sawa Rajovi} (Kikinda) i Dragana Cviji} (Krim Merkator), krila: Jovana Barto{i} (Zaje~ar), Aleksandra \or|evi} (Kikinda), Katarina Krpe` (Kikinda) i Slavica Koperec (Naisa), bekovi: Andrea Leki}

(Krim), Danijela Mati} (Kikinda), Ivana Filipovi} (Zaje~ar), Jelena Trifunovi} (Vrwa~ka Bawa), Sawa Damwanovi} (Krim), Dijana [tevin (Kikinda), Jelena @ivkovi} (Kikinda), Marina Dmitrovi} (Vrwa~ka Bawa) i Jelena Popovi} (Zaje~ar). Me|u pozvanim kandidatima nema novih imena, a ovo }e biti prava prilika da se novi selektor boqe upozna sa kandidatkiwama i zapo~ne pripreme za kvalifikacione me~eve za plasman na Evropsko prvenstvo 2010. Na{e devojke prvu utakmicu igraju 14. oktobra protiv Gr~ke u Zrewaninu, a potom ~etiri dana kasnije sa Turskom u Antaliji. J. G.

DNEVNIK EVROPSKO PRVENSTVO U BELORUSIJI

Jagar i Stoji} u finalu Srpski dvojac bez kormilara - Goran Jagar i Nikola Stoji} rutinski su se plasirali u finale Evropskog prvenstva u veslawu u beloruskom Brestu. - Napokon da i nama krene. Veslali smo sjajno, Francuzi su u dva navrata poku{ali da nas stignu, ali smo lako odbili wihove napade. Ne `elim da komentari{em {ta o~ekujem u finalu, ali znam da smo dobro krenuli i verujem da }emo izveslati jo{ boqu trku u finalu - istakao je Stoji}. Srpski dvojac, koji je vlasnik evrpskog rekorda (6:44.30), pobedio je u polufinalnoj trci u vremenu {est minuta, 46 sekundi i 80 stotinki i obezbedio sebi dan odmora. - Verujem da u finalu mo`emo i da popravimo evropski rekord. Samo da vreme ostane sun~ano. Nestrpqivo ~ekamo start u nedequ - rekao je Jagar. Selektor Neboj{a Ili} zadovoqan je u~inkom Stoji}a i Jagara, ali ne i ostalih srpskih posada.

Goran Jagar i Nikola Stoji}

- Prva trka na ovako velikim takmi~ewima je uvek te{ka. Prvi korak je najva`niji. Sada imamo dovoqno vremena da se spremimo za finale. Ima}emo dan odmora {to nam izuzetno zna~i - rekao je Ili}. Ostale tri srpske posade nisu uspele da direktno do|u do finala, pa }e Marko Marjano-

JUGOVI] UNIMET I CRVENKA DELE MEGDAN

Jo{i} tra`i ozbiqnost

Nema sumwe da }e dana{wi susret (19 ~asova, dvorana Hram) starih rukometnih rivala doma}eg Jugovi} Unimeta i Crvenke izazvati veliku pa`wu rukometne javnosti, bar u ovom delu Ba~ke. Poletni, ma{toviti i borbeni Ka}ani mogli bi da predstavqaju hit prvenstva, pogotovo ako ~e{}e ponove izdawe sa turnira u Novoj Pazovi, dok Crven~ani dolaze u gotovo nepromewenom sastavu od pro{le sezone, kada su u oba prvenstvene susreta uzeli meru nebeskoplavima. - Nerado se se}amo pro{log {ampionata kada su, tada kao povratnici u elitu, najpre nas pobedili u Ka}u u drugom kolu, a potom i na wihovom terenu. Me|utim, koliko toliko vratili smo im u ~etvrtfinalu nacionalnog Kupa kada smo ih izbacili iz daqeg takmi~ewa - prise}a se desni bek Qubomir Jo{i}, koji je Ka}anima u posled-

woj sekundi doneo pobedu protiv Partizana u finalu turnira u Novoj Pazovi. - Imaju}i u vidu da je ovo prva utakmica u sezoni, trema i pritisak su uvek prisutni, pogotovo {to igramo pred na{im navija~ima. Juniorski reprezentativac Srbije podse}a da Crven~ani imaju mnogo mladih i talentovanih igra~a. - S nekoliko igra~a sam drug iz reprezentativnih selekcija, zato mi je poznat wihov kvalitet i razlo`na bojazan da u me~ moramo da u|emo maksimalno koncentrisani, ~vrsto, oprezno sa dobrim pristupom, jer samo jedna lopta mo`e da odlu~i pobednika. Najvi{e se pribojavamo Ra~i}a, Gruji}a, Me{tera, a i novajlija Bo{kovi} mo`e da zadaje glavoboqi. Zato, okrenu}emo se na{oj igri, brz centra, kontre i polukontre, pa {ta bude - rekao je Jo{i}. J. G.

vi} i Du{an Bogi}evi} u dubl skulu, ~etverac za lake vesla~e u sastavu Nemawa Ne{i}, Milo{ Stanojevi}, Nenad Babovi} i Milo{ Tomi}, kao i te{ki ~etvrtac bez kormilara koji ~ine Nenad Bedik, Predrag Lackov, Milo{ ^udi} i Igor Perzi} u subotu biti u repesa`u.

Zrewaninci za opstanak Rukometa{i iz grada na Begeju danas u Kragujevcu o~ekuje me~ sa ekipom Radni~kog i bi}e to duel dve ekipe koja }e se po kvalitetu i sastavima boriti za opstanak u superliga{kom dru{tvu. Prva utakmica u {ampionatu je izuzetno va`na za Nafta{e koji su podmladili ekipu, a trener @eqko Bjelica ima}e dosta muka da ukomponuje tim. - Svaki po~etak je te`ak, a pogotovo kada imamo izuzetno mlad sastav, me|utim ne}emo se predavati i poku{a}emo da iznenadimo Kragujev~ane – rekao je Sr|an Veqkovi} kapiten Nafta{a. - Ovaj duel odlu~i}e igra u odbrani i to smo uigravali ~itave prethodne nedeqe. Doma}in igra agresivno i moramo ga osujetiti da nam {to mawe pogodaka postigne iz kontri. Tako }emo biti bli`i ostvarewu ciqa, a za nas je i nere{en ishod dobar. Ukoliko izgubimo ne}e biti katastrofa, pa molim na{e navija~e da budu stpqivi. N. Jowev

VOJVODINA @ELEZNI^AR DO^EKUJE METALOPLASTIKU

Samo pobeda u mislima Za rukometne poklonike otvarawe superliga{ke sezone u Novom Sadu nije moglo lep{e da po~ne. Wihovi qubimci Vojvodina @elezni~ar do~ekuje Metaloplastiku, ekipu koja je uvek budila posebne emocije, a me~evi su uvek bili borbeni i neizvesni do posledweg sekunda. Novosa|ani su ove sezone skockali tim po meri, od najiskusniji superliga{kih igra~a, i to vrlo kvalitetnih, sposoban da svakog pobedi i na svom i na gostuju}em terenu. Ohrabruje wihova igra u finalu Rodi}evog memorijala kada im je pobeda nad vice{ampionom Hrvatske izmakla u posledwi ~as, ali su zato trijumfalno zavr{ili ^iletov memorijal. S druge strane Metaloplastika se na posledwoj proveri pred po~etak {ampionata okliznu-

la u Novoj Pazovi, ali [ap~ani su na vreme povukli neophodan potez, pa su, u minut do dvanaest, anga`ovali vrlo kvalitetnog beka Pralicu. - Utakmice s Metaloplastikom uvek su bile te{ke, uvek odlu~uje jedan gol, jedna lopta - podse}a levoruki bombarder Qubomir Jovanovi}. Ambicije su nam da startujemo s pobedom, ali prva utakmica je uvek nezgodna. Od nas se tra`i puna mobilnost, borbenost, optere}eni smo kadrovskim problemima, ali to nas ne}e omesti u na{im namerama. [ap~ane izuzetno respektujemo, radi se o ekipi koja uvek budi mnogo motiva, ali na{ ciq je jasan - pobeda i ni{ta vi{e - izri~it je Jovanovi}. Me~ se igra danas u 18 ~asova u Maloj sali SPC Vojvodina, a ulaz je slobodan. J. G.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Prva liga Srbije - ^ELAREVO: ^SK Pivara - Radni~ki (N), IN\IJA: In|ija - Banat, ZEMUN: Zemun - Dinamo, SOMBOR: Radni~ki - Sevojno Point, NOVI PAZAR: Novi Pazar - Novi Sad. Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Srpska liga Vojvodina BA^KI JARAK: Mladost - Dowi Srem, [ID: Radni~ki - Pali}, OCAXI: Tekstilac Ites - Dolina, BA^KA PALANKA: Ba~ka Vr{ac, NOVA PAZOVA: Tadni~ki - Big bul, KIKINDA: Kikinda - Sloga (T). Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Vojvo|anska liga, istok BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Radnik, BELA CRKVA: BAK Ba~ka 1901, NOVI KOZARCI: SLoboda - Budu}nost (A), SRPSKA CRWA: Budu}nost - Crvena zvezda, PAN^EVO: Dinamo Kozara, ZREWANIN: Radni~ki

- Polet (N), NOVI KNE@EVAC: Obili} - Radni~ki (B). Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Vojvo|anska liga, zapad KOVIQ: [ajka{ - Radni~ki (I), BEO^IN: Cement - Solunac, RUMA: 1.maj - Sloven, NOVI SAD: Crvena zvezda - Qukovo, SREMSKA MITROVICA: Radni~ki - Jugovi}. Utakmice po~iwu u 16 ~asova. Podru~na liga Novog Sada - ZMAJEVO: Obili} - Omladinac, BE^EJ: Be~ej Old gold Vrbas. Utakmice po~iwu u 16.30 ~asova.

Rukomet Superliga za mu{karce NOVI SAD: Vojvodina @elezni~ar - Metaloplastika (18), KA]: Jugovi} Unimet - Crvenka (19), PAN^EVO: Dinamo Planinka (19), SMEDEREVO:

Smederevo - PKB (19), NI[: Naisus - Priboj (18.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Proleter Naftagas (19). Superliga za dame - ZAJEÂR: Zaje~ar - Kikinda (19), BEOGRAD: Crvena zvezda Kwaz Milo{ (18), BEOGRAD: Jugopetrol Radni~ki - Naisa (17.30). Druga ènska liga, sever - ZREWANIN: Lehel - Jabuka 95 (17), FUTOG: Vojvodina Vrbas (12.30), SREMSKA MITROVICA: Srem - Apatin (16). Prva vojvo|anska mu{ka liga - NOVI BEÊJ: Jedinstvo - TSK Mladost (19), DOLOVO: Dolovo - Potisje Pleteks (19), BEZDAN: Grafi~ar - Obili} (17). Prva vojvo|anska ènska liga - MO[ORIN: Mileti} Kikinda 2 (17); FEKETI]: Jadran Lider - Crvenka (19)

SPORT

DNEVNIK PARTIZAN POSLE PORAZA OD TULUZA

subota19.septembar2009.

SPARTAK ZLATIBOR VODA DOMA]IN KUQANIMA

Drugo poluvreme Golubovi spremni za pobedu model za Vo{u Pobedu u Evropi, na svom terenu, fudbaleri Partizana mora}e da ~ekaju barem do duela sa Bri`om 5. novembra. Poraz od Tuluza (2:3) bio im je ~etvrti uzastopni u Beogradu. Crno–beli su ka`weni za svoje gre{ke od strane francuskog predstavnika, a statistika ka`e da je Partizan uputio duplo vi{e udaraca u okvir gola od rivala (8:4). Druga polovina prvog poluvremena bila je kobna za Beogra|ane kada su gosti

micama sa Apoelom i @ilinom, a o terenskoj inicijativi i da ne pri~amo. Nekoliko faktora presudilo je da ne pro|u boqe rezultatski u me~u sa Tuluzom, a jedan od wih je i turski sudija Dereli Selxuk.Bucmasti arbitar je zaista bio bezobrazan, posebno u prvom poluvremenu. Dozvoqavao je Francuzima vrlo o{tru igru, dok je svaki start crno – belih karakterisao kao prekr{aj. Sa pravom su navija~i bili besni na wega, ali i oni su posebna pri~a.

Lamin Dijara

preuzeli inicijativu i postigli dva gola. Oba posle grubih gre{aka odbrane. Sada je ve} jasno da je zadwa linija najlo{iji deo tima i da, uz svo po{tovawe prema minulom radu, Gavran~i} pa i \or|evi} nisu vi{e za veliku scenu. Prvom fali brzine, a drugom sigurnosti u velikim me~evima. Sada, kada rezultat vi{e nije imperativ, bilo bi boqe da {ansu dobiju nove, mlade snage. Posle dva me~a na klupi Partizana vidqivo je da je trener Goran Stevanovi} postigao odre|eni napredak u igri. Osam puta u okvir gola crno – beli maltene nisu {utirali na utak-

Pitamo se da li }e sada imati obraza da kritikuju svoje qubimce za lo{e igre, ako se zna da je protiv atraktivnog rivala na tribinama bilo jedva 16 hiqada du{a (sa sve pretplatnim kartama) ?! Mo`da su gospoda quta {to protivnik nije bila Barselona ili mo`da Man~ester, a u tom slu~aju boqe nek se manu }orava posla i , {to je sada ve} pomalo i trend, po~nu da navijaju za neki od stranih velikana. Jer Liga {ampiona je za na{e klubove poduhvat jednom u deset godina. Partizan jeste izgubio, ali trener Goran Stevanovi} ima razloga za optimizam. U napadu

wegovi momci igraju sve boqe,jedino odbrana mora da pro|e doradu. Ve} prekosutra crno – beli su u derbiju doma}ini ekipi Vojvodine i eto prilike da valorizuju sve jasniji ulazak u formu.

[ok zbog napada Fudbalski klub Tuluz objavio je saop{tewe povodom napada navija~a Partizana na wegove pristalice -Veoma smo iznena|eni i uznemireni zbog onoga {to su na{i navija~i doìveli u Beogradu uo~i me~a sa Partizanom. Tuluz o{tro osu|uje takvo pona{awe i istovremeno izraàva zadovoqstvo brzom reakcijom srpske policije koja je sprovela istragu u vezi s nasiqem - navodi se u saop{tewu. - Drugo poluvreme protiv Tuluza je model igre kojem teìmo. Posebno ulaskom na teren Klea dobili smo na konkretnosti i bili vrlo opasni. Stevanovi} i Tomi} su, tako|e, odli~no odradili posao i optimista sam pred duel sa Novosa|anima. U nedequ nas interesuje samo pobeda i poku{a}emo do we i da do|emo – rekao je {ef struke Partizana. Trener je sve bliè odluci da Vojvodini suprotstavi maksimalno ofanzivnu formaciju. - Protiv Tuluza smo po~eli sa jednim {picem jer su vrlo kvalitetna ekipa, koja maksimalno koristi slobodan prostor. Na{a liga je ve} ne{to drugo, posledwe dve sezone pokazuju da smo najboqa ekipa i razloga za kalkulisawe nema. Vo{u zaista cenimo, ali ako mi odigramo maksimalno mislim da }emo pobediti – rekao je Stevanovi}. Do nedeqe stru~ni {tab }e raditi na psiho – fizi~kom oporavku ekipe posle te{kog me~a sa Tuluzom. - Momcima nije lako jer nisu nagra|eni za trud. Ve} sam im objasnio da im ni{ta na zameram, a re}i }u im to i ponovo. Sada je najva`nije da ne klonemo ve} da izvu~emo motivaciju iz drugog poluvremena protiv Francuza. Pokazali smo, ipak, da umemo da igramo fudbal – zakqu~io je Stevanovi}. I. Lazarevi}

VOJVODINA SUTRA IGRA S PARTIZANOM U BEOGRADU

Oprezno s rawenim lavom Sutra{wi duel u Beogradu izme|u Partizana i Vojvodine svakako je derbi 5. kola Jelen superlige. Prvi sudar dva od tri kluba koja pretenduju na titulu pobu|uje veliku pa`wu, jer moè timovima mnogo da donese, ali i da odnese. Toga su svesni u Vojvodini, pa trener Dragoslav Stepanovi} kaè: - Ko izgubi, udaqi}e se za duè od vrha. Ja }u biti zadovoqan i bodom, ali }emo, naravno, nastojati da pobedimo. Opasno bi bilo da se uzdamo u Partizanovu slabiju formu, jer rawenog lava ne treba dirati, a posle remija na Banovom brdu i poraza od Tuluza crno-beli to svakako jesu – veli iskusni stru~wak. Odluku o timu koji }e izvesti na Top~idersko brdo Stepanovi} }e doneti najverovatnije danas posle treninga. - Imam nekoliko dilema, a najve}e su vezane za mesto uz levi bok, {topera i zadweg veznog. Kizito gori od èqe da po~ne me~, ali }u videti ho}e li uop{te biti me|u 18 ili }emo wegovu pravu formu, s obzirom na to da je dugo pauzirao, proveriti u sredu u Lav kup me~u s Dinamom iz Vrawa – kaè Stepanovi}.

Mario \urovski

Mitar Pekovi} ponovo konkuri{e za dva mesta. - Jo{ }u razmisliti da li da uz Ple~a bude Lovri} ili Pekovi}. Sa druge strane, povre|enog Stojku mo`da zameni mladi

Medojevi}, ali je i Pekovi} u kombinaciji za to mesto. Medojevi} je bio kapiten omladinske reprezentacije, ispoqava potrebnu mirno}u u igri ali i prenagla{enu èqu na treninzima da se nametne. Ne znam kako bi se sna{ao u derbiju. Razmisli}u jo{, ideja mi nekad sine uo~i same utakmice – kaè Stepanovi}. Igra~ koji uliva wegovo bezgrani~no poverewe svakako je Mario \urovski. - Wegove lucidne ideje mogu ~esto rivalu da pri~ine strahovite probleme. Mr|a jedva ~eka da \urovski dobije loptu jer ta~no zna gde treba da se kre}e o~ekuju}i pravi pas – veli Stepanovi}. Mario \urovski ne èli mnogo da pri~a o crno-belima. - Odli~an su tim, ali mi treba da razmi{qamo o svojoj igri. Jasno je da lak{e i boqe igramo u gostima. Ukoliko popravimo pas igru, siguran sam da iz Beograda moèmo da donesemo bar bod – uverava \urovski, koji bi u oktorbu trebalo da debituje za reprezentaciju Makedonije. Novosa|ani danas posle ve~ere kre}u u Beograd gde }e u karantinu do~ekati sutra{wi me~ s Partizanom. S. Savi}

Vojvo|anski derbi petog kola Superlige igra se u Subotici. Spartak Zlatibor voda do~ekuje Hajduk iz Kule, a suboti~ki golubovi su uvereni su da }e iz ovog me~a iza}i kao pobednici. Posle poraza u Ivawici, jasno je da je Suboti~anima pobeda imerativ. Isto je tako jasno da put do pobede nije lak, jer }e sa druge strane biti ekipa sa nekoliko odli~nih pojedinaca i sa onim {to Spartaku najvi{e nedostaje, iskustvom u ovakvim me~evima. - Ekipa Hajduka ve} vi{e godina igra uspe{no u najja~oj ligi, ima zna~ajno iskustvo i u stawu je da naprave velike probleme svakom rivalu. Kuqani imaju nekoliko odli~nih pojedinaca poput Bogi}a, Kekezovi}a, Davidova, Kozo{a, Fejse, a mi }emo se truditi da im uspe{no pariramo kolektivnom igrom. Interesuje nas samo pobeda, pogotovo posle lo{eg rezultata u Ivawici. Pobedu }emo traìti kroz ~vrstu i organizovanu igru, uz mnogo strpqewa - kazao je trener Suboti~ana Zoran Milinkovi}. Ono {to ide u prilog optimizmu u Spartak Zlatibor vodi jeste i ~iwenica da }e trner Milinkovi} imati na raspolagawu sve raspoloìve snage. Milinkovi} je najavio da }e mo`da biti promena u sastavu u odnosu na startnu postavu u Ivawici. Ako je suditi po prijateqskom me~u u sredu sa Krivajom, onda su blizu prve jedanaestorice Ubiparip i Misini, koji su tada bili golgeterski raspoloèni. N. S.

JELEN SUPERLIGA – 5. KOLO Subota SUBOTICA: Spartak Zlatibor Voda - Hajduk BEOGRAD: BSK Bor~a - ^ukari~ki Stankom JAGODINA: Jagodina - Javor Habitfarm KRU[EVAC: Napredak - Mladi radnik BEOGRAD: Rad - Borac KRAGUJEVAC: Metalac - OFK Beograd

(16) (16) (16) (16) (16) (16)

Nedeqa SMEDEREVO. Smederevo - Crvena zvezda BEOGRAD: Partizan - Vojvodina

(16, TV) (19)

1. Crvena zvezda 4 3 1 0 8:1 10 2. Vojvodina 4 3 1 0 8:2 10 3. OFK Beograd 4 3 1 0 5:1 10 4. Partizan 4 2 2 0 8:2 8 5. Smederevo 4 2 1 1 6:4 7 6. Javor 4 2 1 1 3:2 7 7. Borac 4 2 0 2 4:7 6 8. Napredak 4 1 2 1 4:3 5 9. Mladi radnik 4 1 2 1 4:5 5 10. Spartak ZV 4 1 1 2 2:3 4 11. BSK Bor~a 4 1 1 2 3:5 4 12. Rad 4 1 1 2 3:5 4 13. Hajduk 4 1 1 2 2:5 4 14. Jagodina 4 1 0 3 3:6 3 15. ûkari~ki 4 0 1 3 3:7 1 16. Metalac 4 0 0 4 0:8 0 U slede}em kolu (26/27. septembra) sastaju se - NOVI SAD: Vojvodina - Crvena zvezda, KULA: Hajduk - Jagodina, BEOGRAD: OFK Beograd - Smederevo, Partizan - BSK Bor~a, ûkari~ki Stankom - Spartak Zlatbor voda, PO@AREVAC: Mladi radnik Metalac, ÂÂK: Borac - Napredak, IVAWICA: Javor Habitfarm – Rad.

Kuqani na popravnom Fudbaleri Hajduka gostuju u Subotici gde se sastaju sa Spartak Zlatibor vodom. Re~ je, dakle, o malom vojvo|anskom derbiju. - Veliki vojvo|anski derbi sa novosadskom Vojvodinom smo izgubili i nadam se da se u Subotici to ne}e desiti. Verujem da }emo mali derbi boqe odigrati, da }emo pokazati kvalitet koji posedujemo, ali sam i svestan da }emo morati da ulo`imo mnogo truda i napora kako bismo napravili dobar rezultat, a za nas je dobar svaki rezultat sem poraza - isti~e {ef stru~nog {taba Hajduka Bogdan Korak. Iako je novajlija u elitnom dru{tvu, Spartak Zlatibor voda nije nepoznanica za struku Hajduka. - Gledao sam ih protiv ~a~anskog Borca.Radi se o dobroj ekipi sa dosta kvalitetnih igra~a u veznom redu, pogotovo kapitenom Torbicom,a tu su jo{ Bo{kovi}, Miji}... Na osnovu onoga {to sam video protiv Borca smatram da }e Suboti~ani biti tvrd orah za sve ekipe. Karakte-

Bogdan Korak

ri{u ih borbenost i disciplina, ali te su osobine i nas krase - rekao je Korak. Ambicije Kuqana su jasne, u Subotici ostvariti povoqan rezultat. Kako?

- Tako {to }emo dati sve od sebe. Da bi napravili dobar rezultat moramo igrati na pobedu, moramo dati gol, a da bi dali gol moramo igrati napada~ki. Tako }emo i igrati - jasan je Korak. Nakon remija sa BSK-om iz Bor~e u Kuli, {ef stru~nog {taba Hajduka je najavio rezove u ekipi, isti~u}i da ima igra~a koji ne zaslu`uju poverewe, pa je logi~no pitawe sa kojim sastavom }e iza}i na megdan doma}inu? - Mora}e neki igra~i da sa~ekaju {ansu. U Subotici }u priliku dati samo potpuno spremnim fudbalerima. Dobra je po nas to {to se u ekipu vra}a Fejsa koji se oporavio od povrede. Imam i jednu dilemu: Komazec je povre|en i ne}e igrati, a ho}e li umesto wega u tim Pawkovi} ili Dojki} odlu~i}u pred samu utakmicu - saop{tio je Korak. Najverovatniji sastav Hajduka: Manolov, Kozo{, Fejsa, Radanovi}, Trajkovi}, Maksimovi}, Kekezovi}, Bogi}, @ivanovi}, Ki{ i Davidov. \. Bojani}

OGWEN PARIPOVI] POJA^AO KANARINCE

[toper za ~vr{}i bedem Prvi tim novosadskog prvoliga{a sa Detelinare ja~i je za iskusnog {topera, 30-godi{weg Ogwena Paripovi}a. Re~ je o igra~u koji je dete Kabela, a ~ija je karijera prethodnih devet godina vezana za inostranstvo. - Iz Kabela sam pre ne{to vi{e od devet godina pre{ao u Slaviju u kojoj sam se kratko zadr`ao, da bih karijeru nastavio u Rumuniji. S Oradeom smo se plasirali u elitni rang, a put me je zatim vodio u Rusiju. U drugoliga{u Gaspromu sam imao odli~ne uslove, a slede}a stanica bila je Azerbejxan. Igrao sam za Standard, klub koji iz godine u godinu sve vi{e napreduje. Odatle sam pre{ao u Ma|arsku i u Va{a{u proveo lepu sezonu, gde sam naro~ito u jesewem delu imao zapa`en u~inak – u dahu prepri~ava fudbalsko pute{estvije Paripovi}. Zimus je bio na pragu prelaska u Kinu. - Va{a{ i Peking Guan su bili na pragu dogovora, me|utim,

trasnfer se izjalovio. Ovog leta o~ekivao sam da karijeru nastavim u Saudijskoj Arabiji, bio ~ak i u pregovorima s Vojvodinom, no, kada mi je dojadilo da ~ekam, odlu~io sam da se skrasim na Detelinari – veli Paripovi}. Povratak u Novi Sad mu ba{ prija. - Lepo je biti kod ku}e. Na ostanak u Novom Sadu odlu~io sam se i zbog ozbiqne veze s devojkom Anom. Me|u kanarincima mi je lepo, dobro sam primqen i verujem da }u se po{teno odu`iti igrama kako saigra~ima, tako i navija~ima. Rezultati na po~etku prvenstva ne odgovaraju kvalitetu tima. Novi Sad ima talentovane igra~e i verujem da }e vremenom i rezultati biti boqi – smatra Paripovi}. U godinama je kada polako razmi{qa o kraju karijere. - Zdravqe me odli~no slu`i, a za {topera su ovo odli~ne godine. Imam iza sebe bogato iskustvo i za{to da krijem, o~ekujem

Ogwen Paripovi}

da posle godinu dana provedenih na Detelinari, karijeru zaokru`im jo{ jednim kvalitetnim inostranim ugovorom – isti~e Paripovi}, novi stub odbrane `utoplavih. S. S.

SVET

subota19.septembar2009.

RUSIJA POZDRAVQA ODUSTAJAWE AMERIKE OD RAKETNOG [TITA

U Moskvi uzdràni optimizam MOSKVA: Odluka administracije Baraka Obame da odustane od planova za instalirawe elemenata protivraketnog sistema u ê{koj i Poqskoj, do~ekana je u zvani~nim i ekspertskim krugovima u Rusiji bez euforije, sa uzdrànim optimizmom i razumevawem da je odluka uslovqena ameri~kim nacionalnim interesima, ali da predstavqa pomirqiv gest Va{ingtona na~iwen u ime "resetovawa" rusko-ameri~kih odnosa i otvarawe mogu}nosti za {iru saradwu i dijalog dve sile. Iako se ne}e "odmah otvarati {ampawac", odluka da se odustane od razme{tawa raketa-presreta~a i radarske baze u ê{koj - {to je Rusija od samog po~etka smatrala pretwom po sopstvenu nacionalnu bezbednost, stvori}e povoqnu klimu zajedni~kog rada pred susret lidera SAD i Rusije, Obame i Dmitrija Medvedeva, {to predvi|a i ruski predsednik. Prema wegovim re~ima, na osnovu jprekju~era{wih izjava iz Va{ingtona vidi se da se stvaraju dobri uslovi za zajedni~ki rad na oceni rizika raketne pretwe u svetu. "Razume se, predstoje jo{ konkretne konsultacije eksperata i na{a zemqa je spremna za wih", rekao je Medvedev, dodaju}i da }e susret sa Obamom, planiran za 23. septembar u Wujorku, biti dobra mogu}nost za razmenu mi{qewa o svim aspektima strate{ke stabilnosti, ukqu~uju}i i protivraketnu odbranu. "Zajedni~ki }emo razra|ivati efikasne mere u odnosu na rizike raketnog {irewa. Mere,

REAGOVAWA

Ispravna i hrabra odluka SAD MOSKVA: Ruski premijer Vladimir Putin ocenio je ju~e "ispravnu i hrabru" odluku SAD da odustanu od antiraketnog {tita u Isto~noj Evropi. "Nedavna odluka ameri~kog predsednika Baraka Obame kojom se odustaje od projekta izgradwe sistema antiraketne odbrane u Evropi navodi nas na pozitivne misli i zaista se nadam da }e nakon ove ispravne i hra-

bre odluke biti jo{ sli~nih odluka", rekao je Putin.Istovremeno, ruska agencija Interfaks javila je pozivaju}i se na vojnodiplomatski izvor da Rusija odustaje od postavqawa raketa u Kaliwingradu. "Mere koje je Rusija preduzela kao odgovor na projekat ameri~kog antiraketnog {tita, zamrznute su i mo`da }e se ~ak potpuno odustati od wih", rekao je taj izvor. (Beta-AFP)

Povezivawe sistema odbrane SAD, NATO i Rusije

koje omogu}avaju da se uvaè interesi i zabrinutosti svih zemaqa i osigura podjednaka bezbednost svim dràvama na evropskom prostoru,rekao je Medvedev. Ima i saveta da se Rusija ne zanosi previ{e diplomatskim uspehom. Biv{i na~elnik glavnog {taba Raketne vojske strate{ke namene (od 1994. do 1996.) Viktor Jesin rekao listu ,,Nezavisimaja gazeta,, da }e, samo ako se ispostavi da je alternativna varijanta prihvatqiva za Rusiju, biti mogu}e govoriti o diplomatskom uspehu Rusije. Po wegovom mi{qewu ju~era{wa izjava Baraka Obame ne mora da zna~i da je projekat u Poqskoj i ê{koj sasvim zatvoren. "Amerikanci smatraju da opasnost, koja sada dolazi od raketnih sredstava Irana, moè da bude neutralisana regionalnom PRO, koja podrazumeva instalirawe sistema patriot u Izraelu ({to je ve} ostvareno), kao i u

Turskoj. Nije iskqu~eno da }e novi protivraketni sistem THAAD biti instaliran i u Bugarskoj i Rumuniji", rekao je Jesin. Ruski mediji preneli su izjavu {efa Pentagona Roberta Gejtsa da su SAD "veoma zainteresovane" da "Rusija postane partner" u stvarawu nove arhitekture protivraketne odbrane u Evropi. "Radar kod Armavira u ju`nom delu Rusije, mogao bi biti integrisan u na{u mre`u i bio bi veoma efikasan u pru`awu pomo}i nama u vezi sa mnogo ve}im obuhvatawem" iranske teritorije u vezi sa "potencijalnim raketnim lansirawem", rekao je Gejts. Prema re~ima ameri~kog sekretara za odbranu, "Rusi, mo`da ne}e biti veoma zadovoqni time {to }emo nastaviti napore o stvarawu protivraketne odbrane u Evropi", ali na~iwene su dve izmene u "novoj arhi-

tekturi", koje "treba da oslabi neke, kako mi smatramo, neosnovane zabrinutosti". Sada, kako je rekao, SAD su se odlu~ile za rakete "standard-3" i Rusi "najmawe, ne mogu racionalno da tvrde da te rakete predstavqaju bilo kakvu pretwu za Rusiju". Dnevnik "Komersant" pi{e, pozivaju}i se na "visokorangirani izvor" u Ministarstvu inostranih poslova Rusije, da Va{ington o~ekuje od Rusije podr{ku za uvo|ewe o{trih sankcija i odustajawe od isporuka protivvazdu{nih raketnih sistema S-300 Iranu. Prema re~ima tog izvora, rezolucija sa zao{trenim sankcijama priprema se za usvajawe u Savetu bezbednosti UN za 24. septembar a "ve} u slede}u sredu posta}e jasno, koju }e cenu platiti Moskva za odsustvo radara u ^e{koj i raketa-presreta~a u Poqskoj", pi{e "Komersant". (Tanjug)

U Reheranu napadnuti Hatami i Musavi

Nema dokaza protiv Irana

BE^: Me|unarodna agencija za atomsku energiju negirala je pisawe pojedinih medija da poseduje dokaze o navodnoj sposobnosti Irana za proizvodwu nuklearnog naoruàwa. U saop{tewu IAEA se isti~e da i daqe ne poseduje "nikakve konkretne dokaze da u Iranu postoji program izrade nuklearnog naoruàwa ili da je postojao". Saop{tewu je prethodila vest ameri~ke agencije AP prema kojoj stru~waci za Iran veruju da Iran ima sposobnost izrade atomske bombe i da razvija tip projektila koji moè nositi nuklearnu bojevu glavu. AP se poziva na jedan navodni tajni izve{taj IAEA. Taj dokument je navodno "tajni dodatak" jednom izve{taju za koji Va{ington tvrdi da ga zadràva generalni direktor IAEA Mohamed el Baradej. (Tanjug)

DNEVNIK

TEHERAN: Grupa iranskih radikalista napala je ju~e biv{eg reformisti~kog predsednika Muhameda Hatamija i opozicionog lidera Mira Huseina Musavija, dok su {etali sa pristalicama opozicije na antivladinom mitingu u Teheranu. Kako prenosi jedan reformisti~ki veb sajt, o~evici su naveli da su napada~i oborili na zemqu Hatamija, ali su opozicioni aktivisti uspeli da ga spasu i brzo odbiju radikaliste. Drugi reformisti~ki veb sajt navodi da je Hatamiju razvezan turban i da je bio primoran da napusti miting. Hatami se prikqu~io opoziciji tokom postizborne krize, koja je podelila Iran posle12. juna. Opozicija je tvrdila da su izbori, na

kojima je pobedio predsednik Mahmud Ahmadinexad, bili pokradeni. Iranska zvani~na novinska agencija Irna prenosi da je napadnut i automobil iranskog opozicionog vo|e Mira Huseina Musavija.Agencija navodi da se Musavi pojavio na protestu u pratwi telohraniteqa, kada su ga verbalno napali protivnici opozicije, uzvicima: Smrt Musaviju licemeru. Posle toga je razularena gomila napala

wegov automobil, porazbijala stakla na wemu, nakon ~ega je Musavi bio primoran da napusti miting, navodi Irna. (Beta-AP-AFP)

BRISEL: Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen zalo`io se ju~e za povezivawe sistema antiraketne odbrane SAD, NATO i Rusije, ali je od Moskve zatra`io da pove}a pritisak na Iran kako bi odustao od nuklearnih ambicija. "Na{e zemqe i na{e vojske bi}e sve osetqivije na raketne napade i osnovni interes NATO i Rusije jeste da se ispita mogu}nost povezivawa sistema antiraketne odbrane SAD, NATO i Rusije", rekao je Rasmusen u svom prvom

velikom govoru od stupawa na ~elo Alijanse u avgustu ove godine. Rasmusen je tako|e predlo`io razgovore sa ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim o novoj evroatlantskoj bezbednosti kako Rusija ne bi bila "zabrinuta" svojom eventualnom "marginalizacijom" u Evropi. Kad je re~ o Iranu, Rasmusen o~ekuje od Rusije da se "pridru`i" Zapadu kako bi se izvr{io "maksimalan diplomatski i politi~ki pritisak na Iran da odustane od nuklearnih ambicija". (Beta-AFP)

Loptica u evropskom dvori{tu LONDON: Odluka Baraka Obame da odustane od izgradwe antiraketnog {tita u Poqskoj i ê{koj poboq{a}e odnose Va{ingtona i Moskve, ali }e uneti i tenzije u odnose Amerike i zemaqa sredwe i isto~ne Evrope, ocenila je britanska {tampa. Zbog toga, smatra autor redakcijskog komentara u Fajnen{el tajmsu, Obama mora da prona|e drugi na~in da Poqacima i ê{koj dokaè svoju privrènost.

„Indipendent“ smatra da je Obama prebacio loptu u evropsko dvori{te. Dok je Obamina odluka razumna utoliko {to }e se na taj na~in verovatno poboq{ati odnosi sa Moskvom i posti}i boqa atmosfera u pregovorima sa Iranom oko nuklearnog programa, otvoreno ostaje pitawe koje se ti~e EU i wenog slede}eg koraka na planu izgradwe svog odbrambenog sistema. (FoNet)

Neuspela pqa~ka na autoputu u Ma|arskoj BUDIMPE[TA: Nepoznati pqa~ka{i su ju~e u jutarnim satima sasuli paqbu na automobil za prevoz novca na autoputu M-1, koji od Budimpe{te vodi ka \eru, ali su morali da se povuku bez plena, saop{tila je ma|arska policija. Napad se dogodio na 35. kilometru od ma|arske prestonice, tokom kojeg su kriminalci iz vatrenog oru`ja ispalili vi{e desetina metaka u vozilo s novcem dok je jo{ bilo u pokretu. Potom su, kada je ono zaustavqeno, vezali voza~a i pratioca i poku{ali nasilno da otvore zadwa vrata. U tom momentu je, me|utim, nai{la policijska patrola, na koju su napada~i tako|e ispalili vi{e hitaca. Tom prilikom jedan policajac je lak{e povre-

|en, ali ne od metka, ve} od krhotine razbijenog stakla vetrobrana, po{to se na vreme sagnuo. Posle neuspele pqa~ke, dvojica napada~a su u crnom kombiju marke "audi" pobegli s lica mesta, u strahu da }e patroli vrlo brzo sti}i pomo}, izjavila je agenciji MTI portparolka policije Agne{ Sabo. Za vreme bega ispalili su jo{ jedan rafal na policijski kamion, koji se tu slu~ajno zatekao prevoze}i izbeglice. U teretnom vozilu niko nije povre|en. Saobra}aj na deonici autoputa od Bi~kea do Herceghaloma je vi{e ~asova bio zatvoren, a vozila su bila usmeravana na obli`wu saobra}ajnicu. S. Basi}

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI YORY MI^EL Ameri~ki izaslanik Xorx Mi~el je zavr{io posledwu misiju bez dogovora o obnavqawu izraelsko-palestinskih mirovnih pregovora. Kako javqa AP, palestinski pregovara~ Saeb Erekat je izjavio da je Mi~elu re~eno da }e pregovora biti tek kad Izrael potpuno obustavi izgrawu novih naseqa.Izrael je prihvatio moratorijum od devet meseci.

KRAQICA MAJKA U Londonu je ju~e objavqena zvani~na biografija kraqice majke, u kojoj su opisani detaqi brojnih skandala koji su posledwih decenija potresli britanski dvor. Kwiga "Kraqica Elizabeta kraqica majka: Zvani~na biografija" objavqena je na zahtev wene k}erke kraqice Elizabete II i sadr`i kraqi~ine poglede na `ivot i wena razmi{qawa. Mrzela je naziv "kraqica majka".

HENRI GIBSON Americki komi~ar Henri Gibson preminuo je u svom domu u Los An|elesu u 73. godini od raka. Bio je jedan od najve}ih epizodista ameri~kog filma koji je zapo~eo karijeru 1963. ulogom u "Luckastom profesoru" Xerija Luisa.Iz mno{tva "malih uloga" koje je tuma~io na velikom platnu, izdvaja se uloga neonaciste u kultnom filmu "Bra}a Bluz" Xona Lendisa iz 1980.godine.

U Tajlandu homoseksualizam nastavni predmet BANGKOK: Prosvetne vlasti u Tajlandu ozbiqno razmatraju zahtev homoseksualaca i lezbejki da se u hiqade osnovnih {kola kao obavezan predmet uvede izu~avawe homoseksualizma. Ciq je da se "razvije razumevawe posebnosti razli~ite seksualne orijentacije". Prosvetnim vlastima zahtev je uputila organizacija DUGA koja okupqa Tajlan|anke i Tajlan|ane "razli~ite od drugi" uz obrazlo`ewe da su "lezbejke i homoseksualci ispravni i korisni ~lanovi dru{tva". Me|u wima se nalaze "mnogi od vode}ih intelektualaca i umetnika", javio je visokotira`ni list „Nej{n“, prenose}i izjavu predstavnika guvernera Bangkoka.

Pripadnici DUGE su ponudili i nacrt zakona o kome bi zvani~nici trebalo da se izjasne, ali i da de~ji psiholozi daju mi{qewe da li su u~enici ~etvrtog, petog i {estog razreda dovoqno zreli da im se dr`e ~aso-

vi o "razli~itoj seksualnoj orijentaciji". Ako psiholozi daju pozitivno mi{qewe, nastava bi, za po~etak, bila organizovana u 400 {kola ve} od drugog polugodi{ta. "@elim da deca razumeju i prihvate osobe, od kojih }e mnoge mo`da postati wihovi prijateqi, iako su homoseksualci ili lezbejke", naglasila je Nati Tiraro|anapongs, predsednica DUGE i ~lanica gradskog saveta Bangkoka. "Mnoga deca vrlo rano po~iwu da mrze homoseksualce i lezbejke u zavr{nim razredima osnovne {kole, neretko time prikrivaju

sopstvenu homoseksualnost, a gej de~aci `ene se kad odrastu samo zbog pritiska dru{tva, ~ime sopstvene supruge li{avaju bra~nih prava i ~ine ih `rtvama predrasuda", ka`e Nati. Kriti~ari ideje o uvo|ewu predmeta o homoseksualnosti tvrde da bi to bio "izazovan put da se mnoge devoj~ice i de~aci, najpre iz radoznalosti, zapute stazom homoseksualizma" i da bi takva nastava, ako ve} treba da se organizuje, vi{e odgovarala u~enicima sredwih {kola ili, jo{ boqe, studentima univerziteta. Iako je Tajland konzervativno budisti~ko dru{tvo, homoseksualizam i travestija se izuzetno toleri{u. (FoNet)

BALKAN

DNEVNIK IZ USTAVNOG SUDA HRVATSKE

Protiv kriznog poreza podneto 7.000 prigovora ZAGREB: Pred Ustavnim sudom Hrvatske nalazi se preko 7.000 predloga za ispitivawe ustavnosti kriznog poreza na osnovu koga su sva primawa iznad 3.000 kuna (oko 409 evra) oporezovana po stopi od dva i ~etiri odsto. U Ustavnom sudu o~ekuju da }e ubudu}e stizati i po nekoliko hiqada predloga dnevno, a mediji citiraju biv{eg predsednika tog suda Krunislava Oluji}a da se svi predlozi ve}inom odnose na iste ~lanove zakona, pa zato ne bi trebalo da do|e do odugovla~ewa sa odlukom. Rekav{i da je to vi{e tehni~ki problem, nego pravni ili problem koji bi optere}ivao rad Ustavnog suda, Oluji} je ocenio da su u sudu sami isprovocirali takav scenario zbog tuma~ewa da }e u slu~aju da se zakon proglasi neustavnim pravo

Makedonija se odrekla petokrake SKOPQE: Vlada Makedonije donela je odluku da promeni izgled dràvnog grba, tako {to }e biti uklowena petokraka, obele`je biv{eg socijalisti~kog reìma. Predlog o izmeni dràvnog grba uskoro }e biti dostavqen poslanicima, preneo je Makfaks. Za izmenu Zakona o dràvnom grbu potrebna je dvotre}inska podr{ka poslanika, kao i ve}ina glasova pripadnika mawinskih zajednica. (FoNet)

Krunoslav Oluji}

RASEQENI SA KOSOVA U CRNOJ GORI

Zadovoqni statusom stranaca PODGORICA: Predsednik Saveza udru`ewa raseqenih sa Kosova u Crnoj Gori Milenko Jovanovi} ocenio je ju~e da je odluka crnogorske vlade da raseqenima dodeli status stranaca sa stalnim boravkom „relativno dobro re{ewe“. „Ako takva odluka, predvi|ena dopunom Zakona o strancima, garantuje obim prava kakav je najavqen, onda je to optimalno re{ewe za raseqene“, rekao je Jovanovi} agenciji Beta. Vlada je pre dva dana dopunama Zakona o strancima predlo`ila da raseqeni koji borave u Crnoj Gori dobiju status stranaca sa stalnim boravkom. Raseqeni }e

imati pravo na rad, zapo{qavawe, obrazovawe, stru~no usavr{avawe, priznavawe diploma i sertifikata, socijalnu pomo}, zdravstveno i penzijsko osigurawe, kao i poreske olak{ice, ali ne i pravo na crnogorsko dràvqanstvo i paso{, saop{teno je iz vlade. Predsednik Udruèwa raseqenih se, me|utim, nada da je ovakvo re{ewe „privremeno“ i da }e se raseqenima sa Kosova, od kojih „90 odsto vodi poreklo ili je ro|eno u Crnoj Gori, omogu}iti da dobiju crnogorsko dràvqanstvo“. U Crnoj Gori, gde je u toku preregistracija raseqenih, ìvi oko 16.000 raseqenih. Re{avawe prav-

Milenko Jovanovi}

nog statusa raseqenih i precizirawe obima wihovih prava jedan je od uslova za ukidawe viza gra|anima Crne Gore za putovawa u EU. (Beta)

Mawi prihod od industrije

EVROPA NA BALKANU

Integracija uslov stabilizacije BUDIMPE[TA: Predsednik ma|arskog paralamenta Bela Katona zaloìo se ju~e u Budimpe{ti za {to skoriji prijem dràva zapadnog Balkana u evroatlanstke integracije, jer bi time, kako je rekao, do{lo do pune stabilizacije ~itavog regiona. „Za Ma|arsku i evroatlantsku zajednicu je od interesa dugoro~na stabilizacija zapadnog Balkana, a to je mogu}e samo ukoliko te zemqe {to pre postanu punopravne ~lanice NATO-a i Evropske unije (EU)“, dodao je Katona na 4. konferenciji predsednika parlamenata dràva zapadnog Balkana. Prema wegovim re~ima, to }e biti i jedan od glavnih prioriteta Ma|arske kada 2011. godine ona postane predsedavaju}a Unijom.

„Aktuelna privredna kriza doprinela je izvesnom usporewu daqeg {irewa EU, ali sam uveren da se taj proces ne mo`e zaustaviti“, naglasio je Katona, koji je na tu funkciju izabran pro{log ponedeqka nakon ostavke Katalin Sili. Skupu u Budimpe{ti prisustvuju i potpredsednica Skup{tine Srbije Gordana ^omi} i predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i. Na konferecniji, ~iji je glavni zadatak prenos iskustava ma|arskog parlamenta tokom pregovora za ulazak u EU, u~estvuju i predstavnici parlamenata Bosne i Hercegovine-Milorad @ivkovi}, Makedonije-Trajko Veqanoski, Crne Gore -Ranko Krivokapi}, Hrvatske-Luka Bebi} i Albanije-Jozefina Topali. (Tanjug)

Pitawe granica stvar je suseda ZAGREB: Premijer [vedske, zemqe koja do kraja godine predsedava EU, pozdravio je dogovor predsednika vlada Hrvatske i Slovenije, istakav{i da re{avawe bilateralnog grani~nog pitawa ne mo`e biti uslov za ulazak u Evropsku uniju. U odgovoru na pitawe da li je re{avawe grani~nog pitawa sa Slovenijom uslov za ulazak Hrvatske u grupu zemaqa evropskog bloka, premijer

Fredrik Rajnfelt je rekao da „naravno da nema takvih kriterijuma za ~lanstvo u EU“, prenela je Hrvatska televizija. [vedski premijer, koji je u Briselu predsedavao vanrednim neformalnim samitom lidera 27 zemaqa ~lanica, tako|e je istakao da je deblokirawe hrvatskih pristupnih pregovora va`no i za ostale dr`ave koje imaju perspektivu ~lanstva u EU (Tanjug)

U pore|ewu sa pro{logodi{wim julom prihod od prodaje je pao u sve tri grupe, i to kod proizvoda za me|uupotrebu za skoro 25 odsto, kod proizvoda za investicije za oko 18 odsto i kod proizvoda {iroke potro{we za skoro 19 odsto. I za sedam meseci ove godine je prihod od prodaje bio ni`i nego u istom periodu pro{le godine u svim grupama namene, i to kod proizvoda za me|uupotrebu za skoro 29 od-

Peticija gra|ana protiv nesavesnog lekara ZAGREB: Stawe Bo{ka Radi}a, Srbina iz Vrhovina, u Hrvatskoj, kome u domu zdravqa Oto~ac lekar nije pruìo adekvanu pomo}, i daqe je te{ko, a me{tani potpisuju peticiju traè}i da se lekar Esad Mujkanovi} ukloni iz te zdravstvene ustanove, pi{e rije~ki „Novi list“. Iako je pro{le sedmice li~ko-sewska policijska uprava izvestila da Mujkanovi} nije pruìo adekvatnu medicinsku pomo} Radi}u iz Vrhovina, ali i da dva CT snimka mozga nisu pokazala da je Radi} doìveo mo`dani udar, „Novi list“ pi{e o te{kom zdravstvenom stawu Radi}a. Rije~ki dnevnik pi{e da je Radi}evo stawe te{ko i da je upravo zbog neadekvatnog le~ewa ostao bez jednog oka. Radi} je 6. septembra oko podneva pri-

mqen u dom zdravqa u Oto~cu u te{kom stawu. Wega je tamo dovezao sin, jer su u hitnoj pomo}i odbili da ga prevezu. Nakon nekoliko sati, u dom zdravqa do{la su dva Radi}eva suseda iz Vrhovina, na~elnik op{tine Milorad Deli} i zamenik na~elnika Miroslav Ma{i}, koji su od Mujkanovi}a traìli da Radi}u izda uput i da ga vozilom Dr Esad Mujkanovi} Hitne pomo}i prevezu u bolnicu u Ogulin ili Gospi}, {i}a, kao i stanovnike ove prejer misle da mu nije pruèna adete`no srpske op{tine, èstoko kvatna medicinska pomo} i da je je izvre|eo. doìveo mo`dani udar. Policija je protiv MujkanoviMujkanovi} je to odbio, a kad }a podnela prekr{ajnu prijavu je Radi}a uz pisanu saglasnost zbog naru{avawa javnog reda i otpustio iz doma, De~i}a i Mamira, a me{tani Vrhovina, po

SAOP[TEWE VLADE REPUBLIKE SRPSKE

Ne}emo prihvatiti nametnuta re{ewa

„Litostroj”

U prera|iva~kim delatnostima je prihod od prodaje u pore|ewu sa julom pro{le godine pao za gotovo 22 odsto, dok je prihod od prodaje u rudarstvu bio za oko procenat vi{i. U obe delatnosti je prihod od prodaje za sedam meseci ove godine zakqu~no sa julom ni`i i to u rudarstvu 13 odsto a u prera|iva~kim delatnostima oko 22 odsto. U julu je prihod od prodaje u pore|ewu sa junom bio vi{i samo kod proizvoda za me|uupotrebu i to za 0,4 odsto, a kod proizvoda za investicije je pao dva odsto dok se kod proizvoda za {iroku potro{wu prakti~no nije promenio.

„NOVI LIST” O SITUACIJI U DOMU ZDRAVQA OTO^AC

SLOVENIJA

QUBQANA: Slovena~ka industrijska preduze}a u julu su zabeleèla pad prihoda od prodaje od 21 odsto u odnosu na isti mesec pro{le godine. Julski prihod od prodaje bio je dva odsto mawi nego u junu ove godine. Prihod je najvi{e pove}an u rudarstvu, devet odsto, dok je u prera|iva~kim delatnostima bio niì za dva odsto, saop{tio je dràvni statisti~ki ured.

na povra}aj novca imati samo oni koji su podneli predlog za ocenom ustavnosti. Oluji} smatra da bi svi gra|ani Hrvatske, ako Ustavni sud proglasi taj zakon neustavnim, imali pravo na obe{te}ewe, iako s druge strane sumwa u neustavnost tog zakona. Odluka suda se o~ekuje najkasnije do prole}a 2010. a gra|ani i daqe imaju pravo da po{aqu svoje predloge, sve do kona~ne odluke suda. Zakon o kriznom porezu koji je usvojen 31. jula ove godine predvi|a da se na sva primawa ispla}ena od 1. avgusta ove do 31. decembra naredne godine pla}a porez od dva odsto na primawa (plate, penzije, honorare, u~e{}e u dobiti) koja se kre}u od tri do {est hiqada kuna (818 evra), dok se na sva ve}a primawa pla}a porez po stopi od ~eti(Tanjug) ri odsto.

subota19.septembar2009.

sto, kod proizvoda za investicije za oko 19 odsto i kod proizvoda za {iroku potro{wu za oko 16 odsto. Prihod od prodaje u Sloveniji je u julu u odnosu na juni pove}an dva odsto, dok je prihod od prodaje na stranom trì{tu bio za oko procenat niì nego mesec pre. U pore|ewu sa junom prihod od prodaje je u julu bio niì na doma}em trì{tu 23 odsto a na stranom 21 odsto, dok je za sedam meseci u pore|ewu sa istim periodom 2008. na slovena~kom trì{tu bio niì 21 a na stranom oko 23 odsto, saop{tili su statisti~ari. (Beta)

BAWALUKA: Vlada Republike Srpske (RS) saop{tila je ju~e da ne}e prihvatiti nametawe re{ewa za funkcionisawe „Elektroprenosa BiH“, koje bi bilo protivno interesima Republike Srpske. U saop{tewu vladinog Biroa za odnose s javno{}u navodi se da izjave ambasadora ~lanica Saveta za primenu mira u BiH pokazuje da se re{avawu problema u funkcionisawu „Elektroprenosa BiH“ pristupa „kroz politi~ku prizmu, a ne kroz prizmu kapitala i postoje}ih zakonskih propisa“. Optu`iti RS za opstrukcije u funkcionisawu „Elektroprenosa“ zna~i negirawe prava RS na kapital koji je unela u to preduze}e“, isti~e se u saop{tewu. Vlada RS poru~ila je da }e i daqe ~initi sve {to joj omogu}ava zakonski okvir da za{titi svoje interese i svoj

kapital u „Elektroprtenosu BiH“, ne naru{avaju}i osnovnu funkciju ovog preduze}a. Ambasadori zemaqa ~lanica Upravnog odbora Saveta za primenu mira u BiH ranije ju~e u Sarajevu su izrazili zabrinutost da se uslovi za funkcionisawe „Elektroprenosa BiH“ i daqe pogor{avaju, zbog opstrukcije vlasti RS. Kompanija „Elektroprenos BiH“ osnovana je na dr`avnom nivou, a weni akcionari su vlade Federacije BiH i Republike Srpske. Sredinom pro{le godine Vlada RS je saop{tila da }e se povu}i iz ove kompanije i formirati „Elektroprenos RS“. Od tada Upravni odbor „Elektroprenosa BiH“ ne donosi nikakve odluke niti su imanovana wegova tri izvr{na direktora, jer je biv{im direktorima istekao mandat, precizira se u saop{tewu. (Beta)

Ma{i}evim re~ima prikupqaju podatke o svim slu~ajevima u kojima Mujkanovi} srpskim pacijentima nije pruìo adekvatnu pomo}, a kojih je do sada zabeleèno vi{e od dvadeset. Me|u tim slu~ajevima najteì je bio slu~aj Marice Jelovac, koju je nakon ujeda poskoka smestio u stacionar, tvrde}i da se samo prejela, da bi tek kasnije jedan od lekara video o ~emu se radi i naredio da je otpreme u bolnicu gde su joj jedva spasli nogu. U Vrhovinama je u toku i potpisivawe peticije kojom stanovni{tvo zahteva da se Mujkanovi} ukloni iz doma zdravqa u Oto~cu, a traì se i oduzimawe wegove lekarske dozvole za rad“, rekao je Ma{i}. On je podsetio da je Mujkanovi} ve} ranije, na zahtev gra|ana, uklowen i iz mesta Josipdol, pi{e „Novi list“ (Tanjug)

Opstrukcije u traèwu nestalih SARAJEVO: Organizacija porodica zarobqenih i poginulih boraca i nestalih civila Republike Srpske (RS) izrazila je nepoverewe u rad Instituta za traèwe nestalih lica u BiH i zatraìla reviziju wegovog rada u pro{loj godini. „Nezadovoqni smo radom tog instituta, jer je iskazao pristrasnost i nezainteresovanost za traèwe nestalih Srba tokom posledweg rata u BiH“, izjavila je medijima RS sekretar ove organizacije za op{tinu Srebrenica Milanka Kraji{nik. Ova organizacija smatra da je glavni krivac za opstrukciju u traèwu nestalih lica srpske nacionalnosti ~lan kolegijuma direktora instituta Amor Ma{ovi} koji je i ranije, kako se kaè, radio na omalovaàvawu i pri-

krivawu srpskih `rtava i izme{tawu masovnih grobnica. Srpske organizacije porodica nestalih lica tra`e da se formira me{oviti upravni odbor pri me|unarodnoj komisiji za tra`ewa nestalih u BiH koji bi ~inili i predstavnici entitetskih vlada, saveta ministara kao i porodica poginulih, zarobqenih i nestalih boraca iz sva tri naroda. (Tanjug)

subota19.septembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

subota19.septembar2009.

OGLASI

IZDAJEM dvokrevetnu sobu studentima nepu{a~ima na Limanu IV, u ku}i iz okoline Novog Sada. Telefoni: 021/6361-749, 064/277-49-01. 83867

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 83998

IZDAJEM name{tenu sobu za dve osobe sa upotrebom kuhiwe i kupatila, na Novom nasequ. Dogovor sa roditeqima. Telefon 496-129. 83765

IZDAJEM prazan stan, 73m2, dva ulaza, telefon, CG, dvori{te, gara`a. Ul. Mileve Simi} br. 8. Telefoni: 4780380 i 064/1360012. 83150 IZDAJEM studentima dvosoban, name{ten stan, u Ulici bra}e Krkqu{ 23, 1. sprat. Cewna po dogovoru. Telefon 063/6364-10, Stevo. 83783 IZDAJEM name{tenu garsoweru kod Sajma. Telefoni: 021/6365-807, 063/408-902. 83697 IZDAJEM novu, nename{tenu garsoweru 33m2 u Slova~koj ulici (iza Socijalnog) 150E. Telefon: 063/8318-299. 82869 IZDAJEM nename{ten stan 30m2 na Limanu III. Telefoni: 6369-328, 064/851-5976. 83975 IZDAJEM novu garsoweru, u Veterniku. Telefon 065/723-64-52. 83886 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. cara Lazara 85 /kablovska, internet/ - cena 170 E. Telefon 064/153-20-10. 83693

IZDAJEM poluname{ten stan, 35m2, cg, Ulica Mileve Simi} 8. Telefoni: 47-80-380, 064/13-600-12. 83861 PRIMAM jednu studentkiwu Vojvo|anku, nepu{a~a na stan kod Spens-a. Telefon: 021/527-586 . 83365 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544540, 063/517-290. 84058

HITNO garsowera 32 korisne, a 46 podne povr{ine sa klimom, 2001 nadogradwa, 6 sprat bez lifta 27.000 E. Telefon 6319-310. 83555

BULEVAR KRAQA PETRA - odli~an renoviran, ukwi`en dvoiposoban stan 58 m2 ni`e spratnosti, dvostrano orjentisan. Telefon 064/2664-107, i 064/150-6-814 83565

DNEVNIK

PRODAJEM nove izgra|ene ku}e Sun~ani breg Ka}, cena povoqna. Telefon 063/543-263. 83772 BEOÎN, 15.050m2, gra|evinsko zemqi{te, put sa svim prikqu~cima, vlasni{tvo 1/1, 7e/m2. Pla}awe mogu}e-deo kompenzacija (gra|evinski materijal). Telefon 064/314-37-14. 83743 IRIG, starija ku}a na placu od 6.52 ara, Ive Lole Ribara broj 90. Cena 20.000 evra. Telefon 063/523-526. 83660 PRODAJEM dve ku}e, Koviq - \ur|evo. Telefoni: 021/55-20-88, 021/838-923, 021/889-676, 064/114-3675, \or|e. 83535 U ÊREVI]U, ku}a sa poslovnim prostorom, magacinom, pogodno za trgovinu, novo kupatilo, kuhiwa, laminat, velika terasa. Telefon: 0049160-7884190, moè SMS. 84021

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 83820

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/821-98-56. 83145 MOLER - izvodimo sve vrste molersko - farbarskih radova, lepim tapete, mermoran {pakulat fasade i ostale radove. Jan~i. Telefon 064/9842-135. 83852

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318-180, 021/451409. 76186

VIAGRA original, 50mg-100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 82769

OGLASI z ^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Sa velikim bolom se opra{tam od moje najmilije seke

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

subota19.septembar2009.

S nevericom i tugom opra{tamo se od

Posledwi pozdrav dragom kum~etu

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje mlade osamnaestonedeqne koke nosiqe sa veterinarskim uverewem. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 83656

GOSPO\A {ezdesetih godina, bi rado upoznala gospodina ozbiqnih sedamdesetih godina da se dru`imo, {etamo, razgovaramo, budemo prijateqi. Telefon 063/1940-974. 83593

POTREBNO 10 radnika na proizvodwi drvene ambala`e. Prednost imaju `ene. Prevoz obezbe|en - Futog. Telefoni: 021/895-711, 063/539515. 83994

Nikoli Gmitrovi}u Nixi

Mare Drakuli}

Mi{a, Caca i Gordana.

84148

84144

Posledwi pozdrav bratu Tvoja neute{na seka Kata.

84090

Dragi na{ deda

Nixi

Nikoli Gmitrovi}u Nixi

od porodice Malobabi}.

Nixi od: Milo{a i @eqane sa tatom i mamom.

Milan, Branka i Mihajlo.

84145

84143

Sa qubavqu i tugom opra{tamo se od na{eg dragog oca, tasta i dede

Opra{tamo se od na{eg dragog oca, tasta i dede

84140

Zauvek u na{im srcima

Stevane Neka te an|eli ~uvaju da te vi{e ni{ta ne boli. Hvala ti za qubav uz koju smo rasli.

Stevana ]upurdije Tvoji unuci: Vladimir, Sandra, Sowa i Duwa.

84106

Posledwi pozdrav Slajinoj i Marijaninoj mami

84139

Posledwi pozdrav

rakiju.

OG-1 ^ISTIM podrume, tavane, odnosimo {ut i kupujem staro gvo`|e i stare karoserije. Telefoni. 021/6618846, 6614-274, 063/84-85-495. 82952 KUPUJEM metalnu burad od 200 litara. Telefon 064/568-4577. 83561 PRODAJEM kotli}e, ro{tiqe, talandere, gorionike, ra`weve prohrom, oranije. Telefon 064/ 5684577. 83562 PRODAJEM medicinski krevet za nepokretne sa daqinskim upravqa~em. Telefon 021/540-903. 83174 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439. 83840 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefon 063/351531, 021/661-09-16. 80112 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/479-17-35, 062/188-36-24, 065/47917-36. 84048 UGAQ kostolac komad i kocka sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100. su{eni 7.800. Telefoni: 063/73-47-261, 065/479-17-41. 84049 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/479-17-42, 063/73-47-266. 84050

Nikoli od kumova: Cece, Sla|e i Caneta.

od porodice Popovi}: Aleksandra, Nikole, Vesne i Dragoquba.

Posledwi pozdrav na{em PRODAJEM jabuke Telefon: 063/557-325.

Nikole Gmitrovi}a Nixe

Sa tugom i bolom javqamo da nas je zauvek napustila na{a voqena

Stevana ]upurdije

O`alo{}eni: }erka Milena, zet Dragan i unuk Vladimir.

O`alo{}eni: }erka Mirjana, zet @eqko i unuke Sowa i Duwa.

84104

84103

Sa dubokim bolom i tugom obave{tavamo da je posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ suprug, otac i deda

Nikola Gmitrovi} Posledwi pozdrav od wegovog VIII razreda O.[. â&#x20AC;&#x17E;Ru`a \ur|evi} - Crnaâ&#x20AC;?, ^ortanovci. 84141

Posledwi pozdrav

Jelka Kla}

Mili Me|imorec

Sahrana je danas, 19. 9. 2009. godine, u 13 ~asova, u Vojvoda Stepi. Vreme provedeno sa tobom osta}e zauvek nezaboravno.

od: Nata{e, baba Olge i deda Mladena.

Tvoji najmiliji.

84154

84150

Dana 18. 9. 2009. iznenada nas je napustio na{ voqeni

Posledwi pozdrav Qiqinom ocu

Stevan ]upurdija

Nikoli

Sahrana je u subotu, 19. 9. 2009. godine, u 12.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. O`alo{}ena porodica: supruga Milka, }erke Milena, Mirjana i Qiqana, zetovi i unuci.

Tatini drugovi: Cane, Pigati, ^i~a, @ile, Boca, Mi{a, Simpo.

84099

POMEN Navr{ava se godina dana od kada nas je napustio na{ suprug, otac, svekar i deda

84142

Posledwi pozdrav

Vlada Tomin Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Sahrana dragog nam pokojnika je 19. 9. 2009. godine u 16 ~asova na grobqu u Loku. O`alo{}eni: majka Jelica, deca Dragan, Lela i Brankica sa porodicama i supruga Qubica. 84155

Stevi ]upurdiji od prijateqa sa Novog naseqa. Perka, Zdravko, Vesna, ^edo, Mara Karabasil, Daca i Mladen. 84152

Golub Q. Jovan~evi}

Nixi

28. 4. 1942 - 21. 9. 2008. Pomen }emo obele`iti danas, 19. 9. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena porodica.

od: Vujadina, Ka}e i Marine.

84138

84147

^ITUQE z POMENI

subota19.septembar2009.

Posledwi pozdrav

Dragi

18. 12. 1995 - 17. 9. 2009.

tuguju za tobom tvoji: baba i deda, tetke Sne`ana i Ana, te~e Jovica i Dalibor, sestre Nata{a i Jelena i bra}a Toni i Bo`idar.

Te{ko je tvoj odlazak pravdati sudbinom, a bol le~iti vremenom. Bol nije u re~ima i suzama, ve} u na{im srcima u kojima }e{ ve~no `iveti. Kolektiv Visoke {kole za menaxment i poslovne komunikacije.

Ve~ito o`alo{}eni: tata Bo`idar, mama Branka, sestra Biqana i brat Dimitrije.

Svetozara Dra`u Mihailovi}a Ve~no zahvalni wegovi Slavija{i.

84132

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Nebo je bogatije za jo{ jednu zvezdu. Nemi od bola opra{tamo se od na{eg an|ela

Stevi ]upurdiji

Nikole Voli te tvoja sestra Maja Bonxi} sa tatom, mamom, bakom i dekom.

od kom{ija iz Narodnog fronta 41.

84135

5638/P

Sau~estvujemo u bolu sa na{im kolegom Gmitrovi} Bo`idarom za prerano izgubqenim sinom

Velikog u~iteqa i divnog prijateqa, nosi}e ve~no u svojim srcima oni koji su rasli, radili i `iveli sa wim. Wegov Xudo savez Vojvodine.

84126

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav ujni

19. 9. 2007 - 19. 9. 2009.

Tvoji: Sne`ana, @ika i Ne{a.

84121

Xudo klub â&#x20AC;&#x17E;Slavijaâ&#x20AC;? N. Sad.

na na{eg

Svetozara Mihailovi}a Dra`u

tuguju za tobom tvoji: ujak Slavko, ujna Danijela, brat Du{an i sestra Du{ica.

Tvoje ime nam je na usnama, lik u mislima, suze u o~ima. Kora~amo kroz `ivot sa ranom u du{i koja zarasti ne}e.

Jovan Agbaba

5633/P

SE]AWE

Svetozar Mihailovi} Dra`a

Nikola

Sahrana je u subotu, 19. 9. 2009. godine, na grobqu, u ^ortanovcima, u 14 sati.

84128

SE]AWE na na{eg trenera i u~iteqa

Nikoli Gmitrovi}u

SE]AWE

19. 9. 2007 - 19. 9. 2009.

Nikola Gmitrovi}

Nixo

5632/P

Posledwi pozdrav dragom

Dragi

Dana 17. 9. 2009. godine preminuo je na{

Stevanu ]upurdiji

od Mirinih koleginica i kolega sa posla.

DNEVNIK

Joco ~uva}emo te od zaborava, ve~no }e{ biti u na{im mislima i srcima jer si ostavio trag u na{im ìvotima i ve~nu tugu za tobom tvojim odlaskom iz na{eg ìvota. Nikada ne}emo preàliti tvoju mladost i tvoj odlazak. Oàlo{}eni: Gruja, Beba, Mila i Darko.

84101

84129

Opra{tam se od svoje voqene sestre

Mila Me|imorec Mari Drakuli}

Mile Uvek }u te voleti.

od porodice U{}ebrka.

5637/P

Nikolom Gmitrovi}em

Qubica ^uvalo.

84095

Umrla je na{a najdra`a teta i tetata

Draga na{a Baki} i Mami}, bila si najboqa baka i mama na svetu, suvi{e dobra za ovaj svet, a mi smo u`ivali u tvojoj pa`wi. I daqe }e{ `iveti kroz nas. Uvek }emo te voleti. Tvoje Awa i Marijana.

84117

od kolega sa posla iz IJ Novi Sad.

84116

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je napustila na{a draga

84133

Sau~estvujemo u bolu na{eg kolege Bo`idara, za prerano izgubqenim sinom

Mara Drakuli}

Mila Me|imorec Sahrana je danas, 19. 9. 2009. godine u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ostaje{ u na{im srcima voqena i nezaboravqena. Tvoji: Draga, Du{a, Petar, Du{an i Milo{.

O`alo{}eni: }erke Marijana i Slavica, unuke Awa, i Renata, sestra Qubica, zet @ivojin.

84091

84115

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 79. godini preminula na{a voqena

JEDNOGODI[WI POMEN Pro{lo je godinu dana od kad nije sa nama na{a voqena

Nikolom Gmitrovi}em

Mara Drakuli}

Wegove kolege monteri - kablovci.

Sahrana je danas, 19. 9. 2009. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Pomen }e biti 20. 9. 2009. na grobqu, u Budisavi. O`alo{}eni: suprug Ilija i sin @eqko sa porodicom.

O`alo{}eni: sin Radislav, snaha Radmila, unuk Milan i unuka Jelena. 84092

An|a Tutwevi}

84131

84127

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Pro{lo je godinu dana od kada nije sa nama na{ dragi i voqeni suprug, otac i deda

Branislav \. A|anski

SE]AWE Pro{lo je ~etrnaest godina od kako nije sa nama na{a draga mama i baka

Nade`da Puji}

1941 - 2008.

O`alo{}eni: supruga Qiqana i }erke Branislava, Sne`ana i Dragana sa porodicama.

S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na wenu dobrotu i plemenitost.

Preminula je u 77. godini na{a draga

od Sidinih drugarica, Jovanke i Vere.

]erka Nela sa porodicom.

84107

84098

DESETOGODI[WI POMEN

IN MEMORIAM 20. 9. 1989 - 20. 9. 2009.

Posledwi pozdrav

Branislavu Mani}u

1995 - 2009.

Pomen }emo obele`iti danas, 19. 9. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

subota19.septembar2009.

Marija Ore{kovi}

GODI[WI POMEN

Stanko Stupar iz @abqa

profesor klavira u penziji O`alo{}eni: suprug Zvonimir i sinovi Vladimir i Tomislav. Sahrana je obavqena 18. 9. 2009. godine, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu.

84071

Bio si plemenit i dobar ~ovek, takav }e{ ostati u na{im srcima. Tvoji najmiliji: supruga Gordana, sin Goran, snaha Dragana, unuci Stanko i Marko.

84063

84066

POMEN

Obave{tavamo prijateqe da smo se u petak, 18. septembra oprostili od na{e drage mame i bake

19. 9. 2008 - 19. 9. 2009.

Stanko Stupar iz @abqa

Mirko Ikoni} Braca

mr Miladin Gvozdenov Porodica. 84105

Oti{ao si prerano ne do~ekav{i mnogo toga na {ta bi danas bio ponosan. Zauvek u se}awu porodice Glava{ki.

Jelene Je~menice Weni najmiliji.

Bio si najboqi, mili brate, bolno je `iveti bez tebe. Ve~no }u te nositi u svom srcu. Po~ivaj u miru. Tvoja sestra Slavica Mili}ev sa porodicom iz ^uruga, otac Pero i sestra Zorka sa porodicom.

84085

84064

84065

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

Dana, 18. 9. 2009. godine, navr{ile su se dve godine od kako nas je napustio na{ voqeni kum

POMEN Danas, 19. 9. 2009. godine, u 11 sati, na Veterni~kom grobqu, dava}emo godi{wi pomen na{oj dragoj i nikad zaboravqenoj

^ETRDESET DANA Niko ko Ti je pri{ao nije oti{ao od Tebe, a da nije postao boqi i sre}niji. Predobar za ovaj `ivot, postao si nebu prerano iznu|en dar.

SE]AWE

na{oj voqenoj sestri i tetki

Bi~kei Jo`ef [obri

Igore Pavlovi}u Milki @ivkovi}

dr Haxi Zoran Nasti}

Qubici Popov

18. 9. 2007 - 18. 9. 2009.

O`alo{}ena porodica @ivkovi}.

ro|. Mitri~evi} obele`i}emo danas, 19. septembra 2009. godine, u 10 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

U nedequ, 20. 9. 2009. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu odr`a}e se pomen.

1986 - 2009.

poseti}emo tvoju ve~nu ku}u u ponedeqak, 21. 9. 2009. godine, u 10 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, kada verujemo da odlazi{ put svetlosti. Tata, mnogo te volimo. Tvoja }erka Awa i `ena Nata{a. 84084

84078

Vreme prolazi, ali tuga ostaje.

^ETVOROGODI[WI POMEN

Na| Marika 2001 - 2009.

O`alo{}eni: bra}a i sestre sa porodicama.

S po{tovawem i qubavqu wegovi kumovi: Vojislav, Eva i Tamara Kuzmanovi}.

Sa qubavqu i se}awem ~uvamo vas od zaborava. Va{i najmiliji.

84089

84087

83771

Vitomir Tanasin

SE]AWE

Dana, 19. 9. 2009. godine navr{ava se 15 godina od smrti oca i dede

Milan Rankovi}

Tata, mnogo nam nedostaje{.

Uvek }emo te se rado se}ati.

akademik prof. dr Slavko Borojevi}

Tvoje, Desa i Brana.

Tvoji: supruga Slavka, sinovi Branislav i Mladen sa porodicama.

84075

84080

Dana, 19. 9. 2009. godine, navr{avaju se 4 godine pune tuge i bola od kada nisi sa nama.

Jevte Milenkovi}a

^ETRDESETODNEVNI POMEN

1994 - 2009. i godi{wica smrti moje majke i bake

1919 - 1999. Sa dubokim pijetetom, sa ogromnim uva`avawem i sa neizmernom zahvalno{}u se}amo se i se}a}emo se na{eg uva`enog profesora, geneti~ara i selekcionara p{enice svetskog glasa. Wegovi rezultati rada i wegove divne qudske osobine inspiracija su i podstrek generacijama nastavnika, saradnika i studenata Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu. S po{tovawem, Zaposleni i studenti Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Marinko Bosan~i} Vitomir Tanasin Tasa O`alo{}eni: otac, majka, supruga i deca.

Tuga se ne meri re~ima, ni vremenom koje prolazi, ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom. Sa tugom i bolom u du{i, sa ponosom u svakoj prilici, spomiwemo tvoje ime, dobrotu i plemenitost. Porodica.

84073

84074

Gvozdane Milenkovi} 2008 - 2009. O`alo{}eni: }erka i unuka.

5634/P

83888

POMENI

subota19.septembar2009.

TU@NO SE]AWE

DVOGODI[WI POMEN

DNEVNIK

TU@NO SE]AWE Pro{lo je devet beskrajno tu`nih i dugih godina, od kako, nije sa nama na{ dragi

OSMOGODI[WI POMEN

POMEN Navr{ilo se sedam godina od kako nas je napustila na{a najmilija

Milutin Rankov 1999 - 2009.

Sofija Plav{i} Danas se navr{ava 10 godina od kako nisi sa nama. Tuga i bol ne prolaze.

Tvoja supruga Qubica i sin Dejan.

iz Koviqa

Jadranka Matkovi} - Jaca

Ostavila si tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Bila si na{ an|eo ~uvar, a sada neka tebe an|eli ~uvaju. Po~ivaj u miru. K}erka Marica i sin Stevan sa porodicom.

Ne postoje re~i kojima bismo mogli da iska`emo tugu i bol koju ose}amo. Ponosni smo {to smo te imali, a `alosni {to smo te izgubili. S qubavqu, tvoji najmiliji.

Sejo moja ro|ena, jedina, oti{la si pre osam godina. Tra`imo te u snovima, ~uvamo te u srcima. Tvoja sestra Danka i roditeqi.

83999

83996

83864

83931

83957

[ESTOGODI[WI POMEN

Sofiji Plav{i} Danici

Tuga se ne meri re~ima ni vremenom koje prolazi ve} prazninom koja je ostala tvojim odlaskom, tugom i bolom u du{i. Sa ponosom u svakoj prilici spomiwemo tvoje ime, dobrotu i plemenitost. Ve~no o`alo{}eni: suprug \oka, k}erka Marica i sin Stevan sa porodicom. [ESTOGODI[WI POMEN

TROGODI[WI POMEN

Milan Jurasovi}

ro|. 1973.

Milica Gajinov Draga na{a Mila, uvek }emo te nositi u na{im srcima i se}awima. Tvoji: @ivko, deca i unuci. 83939

POMEN

JEDNOGODI[WI POMEN voqenom tati

Stevan Voratovi}

Borivoju Milenkovi}u

Zoran Bedov Zoki 21. 9. 2003 - 21. 9. 2009.

19. 9. 2006 - 19. 9. 2009.

Zoran Bedov Zoki 21. 9. 2003 - 21. 9. 2009.

Te{ko je `iveti i biti rawen u du{i, videti te svuda, a nigde te ne na}i, ~uva}emo te u srcu daleko od zaborava.

Vreme prolazi, s ponosom te spomiwemo i s qubavqu ~uvamo od zaborava.

Tvoji: tata Mita, mama Branka, brat Dragan, deda Bra{a, baba Seja i teta Dragana.

Tvoji: baba Sejka, tetke Zora i Ru`ica sa porodicom.

83718

83719

83985

DESETOGODI[WI POMEN

Vidaku Mi{oli}u

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom suprugu, ocu, dedi i bratu

Mihajlo - Mi{a Trbovi} Radivoju Manojlovi}u Braci

Maja i Marijana.

Sa qubavqu i po{tovawem, supruga Danica.

Tvoja sestra Beba i sestri} Dejan.

Stevanu Voratovi}u Pomen }emo obele`iti danas, 19. 9. 2009. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku. Tvoja }erka Bojana. 83955

83954

POMEN na{em dragom Taji

POMEN

Imali smo najdivnijeg tatu i dedu. Vi{e ga nemamo. Pro{lo je ~etrdeset dana. Tim povodom, u nedequ, 20. 9. 2009. godine, u 11 ~asova, okupi}emo se na Gradskom grobqu.

Vreme brzo prolazi, ali tuga i bol ve~no ostaju. Ostala je samo praznina u du{i i tu`no se}awe na tebe.

Pro{la je tu`na godina bez na{eg brata i ujaka. Zauvek si u na{im mislima i srcima.

Mirko Ikoni} Braca \or|u Jovanovi}u

Zaborav ne postoji, postoje uspomene i se}awa na tebe koja ostaju zauvek.

Uvek si sa nama, dragi na{ Tajo.

Tvoji najmiliji.

Sin Sa{a i supruga Ne|a.

83973

83869

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, dedi i svekru obele`i}emo danas, 19. 9. 2009. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava.

Tvoja sestra Mira Kova~ sa porodicom. 83921

POMEN

19. 9. 2004 - 19. 9. 2009.

SE]AWE Danas se navr{ava deset godina od kako nije sa nama na{ brat

obele`i}emo danas, 19. 9. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Tvoj dragi lik `ive}e zauvek u na{im srcima i mislima kroz najlep{e uspomene.

Jager Pavao Zoran Grujin Bata berber

Tvoji: supruga Milena, }erka Mirjana, unuke Ivana i Lana, zet Milan i sestra Qubica.

Ve~no o`alo{}eni: supruga Terika i sin Sa{a sa porodicom.

83979

83958

83971

Uspomenu na tebe ve~no }e ~uvati: supruga Saveta, unuka i ostala rodbina.

Ve~nu uspomenu na wega ~uva}e: Du{ica, Vera, Nada i wihove porodice. 83933

83887

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom i voqenom

POMEN Danas, 19. septembra 2009 godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, obele`i}emo godi{wi pomen

Mirko Ikoni} Braca

DESETOGODI[WI POMEN

Dr Jovan Vajdi} Danas se navr{ava jedanaest godina od Tvog odlaska. Nedostaje{ nam voqeni na{.

Branislavi Dautovi} ro|. Turudija 1932 - 2008. Sinovi Stani{a i Radomir sa porodicama. 83987

Tvoja porodica: supruga Ru`ica i deca Jovan i Aleksandra. 83948

Mirko Ikoni} Braca

êdi Grbi}u Navr{ava se tu`nih ~etrdeset dana od kad si nas napustio ali u na{im srcima ìve}e{ ve~no. Zauvek oàlo{}eni: supruga Qiqana, k}i Natalija, sin Sa{a i ostala rodbina. 83923

Nedostaje nam neizmerno, u svim proteklim godinama, se}amo ga se sa puno qubavi i po{tovawa. Wegovi najmiliji. 83787

POMENI

DNEVNIK

POMEN

Pro{lo je ~etrdeset tu`nih dana od kada nema na{eg voqenog sina i brata.

subota19.septembar2009.

POMEN

TU@NO SE]AWE 1999 - 2009.

Nada Puji}

[ere{ Anton

1995 - 2009.

Marinko Bosan~i} Pro{la je tu`na godina od kako nije sa nama na{ pobra i majstor. Buwa i majstor Sava.

Mnogo nam nedostaje{. Neka te an|eli ~uvaju.

Tvoja dobrota i plemenitost jo{ uvek je u na{im mislima i srcima.

Godine prolaze, a qubav i se}awe na mog jedinog brata ostaju.

]erka Gorica sa porodicom i bra}a Dragan i Pera. 83766

DVOGODI[WI POMEN dragom suprugu

TU@NO SE]AWE 21. 9. 1999 - 21. 9. 2009.

Tatice, ti ne bi voleo da smo mi tu`ni. Oprosti nam tata. Svaki na{ i najsre}niji trenutak je te`ak, jer ti nisi sa nama. Tvoji: sin Nikola, }erka Dragana sa porodicom i supruga Marica.

POMEN Pro{lo je deset godina od kako nije sa nama na{ dragi

Todoru Brzi}u

Svetislav Vidi}

iz Titela

Uspomenu na tebe, na qubav i pa`wu koju si nam dao od zaborava ~uvamo u na{im srcima. Ponosne smo {to smo te imale.

Ostala je lepa uspomena na tebe. Nedostaje{ mi mnogo. Tvoja supruga Julkica.

83877

Danas, 19. 9. 2009. godine navr{ava se {est tu`nih meseci od kako nije sa nama na{ dragi

Tvoj Mile sa porodicom. 83736

83977

Damjan Prodanovi} Dane David Trivan

Svetislav Vidi}

Tvoja mama Radojka i sestra Danica sa porodicom.

83857

Pro{le su ~etiri godine od kada si nas napustio.

Pro{lo je ~etrnaest bolnih godina od kako si nas napustila. U na{im srcima i mislima }e{ `iveti zauvek.

Tvoje: supruga Nada i }erke Jelena i Milana sa porodicama. 83735

83678

Pro{le su tri tu`ne godine od kako nije sa nama na{ voqeni, plemeniti i nikad pre`aqeni suprug i otac

Tvoja supruga Milica, sinovi Dragan i Zoran sa porodicama.

83672

An|elka Lon~ar

POMEN

@ivorad Banovi} Bane

Jovan Milak

Tvoj osmeh, qubav koju si nam pru`io i pa`wa kojom si nas obasipao neizmerno nam nedostaje. Znaj da }e{ u na{im srcima `iveti ve~no i da si nam u mislima svaki dan. Tvoji najmiliji.

Dragi tatice, vreme nam ne le~i rane. S ponosom te pomiwemo. Neka te an|eli ~uvaju, a mi }emo u na{im srcima. Supruga Marija i }erka Brana.

83753

[ESTOMESE^NI POMEN

TU@NO SE]AWE na drage roditeqe, }erku i zeta

ro|. Lalo{evi}

1927 - 2001.

Milo{ Pavlica Vreme prolazi, a tuga i bol za vama su ve~ni. Va{ sin Branislav sa porodicom.

Mirjana Gruev Danilo Todorovi} Todorovi} 24 godine

9 godina

S qubavqu i tugom ~uvamo vas od zaborava. K}erka Ogwena, sin Branislav i Stanka.

Danas, 19. septembra je godina dana od kako smo ostali bez svog voqenog brata, ujaka i bratanca

Godine prolaze ali se}awa na vas i na sve lepo {to ste nam dali ne prolaze. Vema i Maja sa porodicom. 83709

Zauvek je oti{ao moj otac, brat

Danica Raki} ro|. Vinoki}

Milan Jankovi} Srbin

Mila moja majko, nema vi{e na{ih tihih razgovora, dogovora, tvojih saveta i utehe. U mom srcu je bol a u ku}i tuga.

Kremacija je 21. 9. 2009. godine, u 10 sati, na grobqu Le{}e u Beogradu. Sin Stojan Jankovi} Stole, brat Kole.

Tvoja tu`na k}erka Nada. 83708

83778

83856

23. 9. 1989. 23. 9. 2009.

83589

1929 - 2000.

Mara Pavlica

Bo{ko Lon~ar

21. 6. 1994 21. 6. 2009.

83439

POMEN

Pro{la je tu`na godina od kada nas je napustila na{a draga supruga, mama i baka

IN MEMORIAM Najdra`a mama

Stevan Mijatov Dragoslava Risti}a Tim povodom }emo u 11 ~asova posetiti wegovu ve~nu ku}u na Gradskom grobqu i obele`iti pomen. Tvoji najmiliji. 83807

Jovanka Jovanovi} Lili

Oti{ao si pre tri godine a boli kao da si oti{ao ju~e.

2007 - 2009. Vreme prolazi, bol i praznina jednako traju. Buca. 83745

Za tobom tuguju tvoji najmiliji: deca Seka, An|a i Rajko i unuci Stevica i Svetlana. 83432

Qubica Krwetin ro|. Brankov Danas, 19. 9. 2009. godine, u 11 sati, iza}i }emo na wen grob na Pravoslavnom grobqu u Ba~kom Gradi{tu, i jo{ jednom o`iveti uspomenu na milu nam pokojnicu. Weni najmiliji. 83415

07.00 08.00 08.05 08.50 09.00 09.25 09.50 10.05 11.00 11.05 12.00 13.10 14.40 15.30 15.35 16.00 16.45 17.00 17.20 18.50

TV PROGRAM

subota19.septembar2009.

Kuhiwica Vesti Majstor i Margarita Crtani film Zvrk Pustolovine Marka i Maje Hajde sa mnom u obdani{te Kauboju nikad udovoqiti Vojvo|anske vesti Bez uputa 5kazawe Porodi~na oluja, film 1. deo Rej~el Rej Vojvo|anske vesti Zeleni sat Rej~el Rej Tajne hrane: Krompir TV Dnevnik Porodi~na oluja, film 2. deo Tarzan

Bez uputa

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.06 11.00 11.06 12.10

Modni magazin (Panonija, 22.40) 08.00 08.35 11.30 12.30 15.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 21.50 22.00 22.40 23.15 23.35

Jutarwi program Glas Amerike Sve {to mi pripada Bez cenzure Vojvo|anske vesti Vojvo|anske vesti Pop korn Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Modni magazin Beli luk i papri~ica Glas Amerike

22.45 23.10 23.40 00.10 00.55

06.00 07.00 08.30 10.00 11.00 12.10 13.00 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.30 00.00

Crtani film TV Dnevnik Los An|eles, okrug 187, film Frej`er Vojvo|anski dnevnik Biciklisti~ka staza kroz Vojvodinu Kult plus Rokovnik Maria~i, Los Kaaleros, muz. program Rej~el Rej Porodi~na oluja, film 1. i 2. deo

Kuhiwica (ma|) Rej~el Rej Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Svako ragan, film (slov) Sednica skup{tine AP Vojvodine, prenos Muzi~ke biografije Iz na{eg sokaka Legendarni put ~aja, strani dok. film Festival „Kalina 2009.“ Spektar (buw) Makedonsko sonce Prizma Transplantacija TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Iz strane produkcije (ma|) Neka druga istina, film Kemal Monteno i prijateqi

15.59 16.48 16.50 17.20 18.58 18.59 19.30 20.03 20.52 21.40

U novom izdawu emisije sazna}ete za{to u Vojvodini postoji velik broj onih koji imaju problema sa hipertenzijom. Gosti u studiju su prof. dr Dragan Benc, internista kardiolog i prof. dr Marko Kova~, internista kardiolog. Autor: Zorka Bakovi} (RTV 1, 11.05) 19.15 19.30 20.10 21.30 22.00 22.30

13.15 13.28 13.30 13.44 14.15 15.00 15.07 15.09

21.52 23.00 23.48 02.11 02.15 03.03 03.48 04.38 05.06 05.25 05.46

10.00 10.30 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.30 17.00 18.25 19.00 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

Katapultura Vitra` De~iji program Lenija Evo nas kod vas Crta Denis napast U potrazi za poslom Biseri Ohridskog jezera Film: Fatalna pro{lost Grad me|u orlovima - Cetiwe Objektiv Najboqi lek Katapultura U potrazi za poslom Objektiv Istraga Razgoli}eni

08.30 Liga {ampiona: Besiktas – Man~ester UTD 10.15 Dejvis kup 1/2 finale: Hrvatska – e{ka 13.30 [kotska liga: Kilmarnok – Renyers 15.30 Francuska liga 16.00 [ampionat: Kardif – KPR 18.00 Italija – Serija A: Napoli – Udinese 20.00 TVS 21.00 Francuska liga: Marsej – Montpelije 23.00 Dejvis kup 1/2 finale: Hrvatska – ^e{ka, dubl 00.30 Liga {ampiona: ^elsi – Porto

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Kad porastem bi}u..., 20.00 Sajam info net, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program. 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program.

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutari program Vesti @ikina {arenica Vesti Dizni na RTS Izbor za De~iju pesmu Evrovizije 2009, prenos Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Lud, zbuwen, normalan Vi i Mira Adawa Polak Vesti Na{ auto na{im gledaocima TV lica: Na|a Higl... kao sav normalan svet Volim i ja neranye, no trpim Na{ auto na{im gledaocima Kvadratura kruga Promocija oficira vojske Srbije, prenos Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Volim i ja neranye, no trpim Ko{arka - EP: Srbija - Slovenija/Hrvatska, polufinale 2, prenos Ko{arka - EP, sportski program Ko{arka - EP: Srbija - Slovenija/Hrvatska, polufinale 2, prenos TV bingo Iks men 2, film Vesti Volim i ja neranye, no trpim Vi i Mira Adawa Polak TV lica: Na|a Higl... kao sav normalan svet Kvadratura kruga Slagalica, kviz Leti, leti, pesmo moja mila Verski kalendar

Ako do|e do promene termina odigravawa utakmice u kojoj igra Srbija, program izgleda ovako 20.03 Na{ auto na{im gledaocima 20.10 Volim i ja neranye, no trpim 21.00 TV bingo 22.00 Vesti 22.05 Iks men 2, film 00.28 Vesti 00.35 Tamo i ovde 00.59 Vendeta, film 03.00 Vesti 03.04 Volim i ja neranye, no trpim 03.49 Vi i Mira Adawa Polak 04.37 Kvadratura kruga 05.05 Slagalica, kviz 05.24 Leti leti, pesmo moja mila 05.46 Verski kalendar

07.00 08.00 09.00 09.30 10.30 11.30 12.30 14.00 16.00 18.00 18.25 19.00 21.00 00.30 01.00 02.00 05.00

e-TV Doma}in Puka Fajront republika Film: Kad porastem bi}u kengur Dosije FBI Top spid Film: Mapeti na ostrvu s blagom Kraqevi Ade Red Bul Iks Kviz: Ke{ taksi Film: Most zmajeva Film: Ples sa vukovima Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti Film: Kad porastem bi}u kengur Ameri~ko rvawe - bez milosti

06.02 06.06 06.17 07.15 08.14 09.40 10.27 11.00 11.40 12.00 12.30

Datum Verski kalendar Brazde TV lica: Nikoleta Mantovani Pavaroti... kao sav normalan svet De~ak na Aladinovom dvoru, film Verski mozaik Srbije Klinika Vet Kwiga utisaka Agroinfo Profil i profit Svet zdravqa

Klinika Vet Kao {to je i do sada bilo pravilo, i u budu}e }emo se truditi da vlasnicima ku}nih qubimaca, kao i svim qubiteqima `ivotiwa, prenesemo jedinstvene slu~ajeve koji se pojavquju u ordinacijama na{ih saradnika veterinara. (RTS 2, 10.27) 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 17.00 17.22 17.55 18.10 18.22 20.20 20.50 22.30 23.04 23.58 23.35 00.20 00.50 02.30

7 RTS dana Gra|anin Leti, leti, pesmo moja mila Interakcija 2009, dok. program Tenis: Dejvis kup: Srbija - Uzbekistan, prenos (dubl) [toperica Vrele gume Total tenis Reli Ko{arka - EP: polufinale 1, prenos Svet sporta Fudbal - Premijer liga: Vest Hem - Liverpul Evropa i Srbi Horizont Fudbal: Jelen super liga Fudbal - Premijer liga: Vest Hem - Liverpul Vrele gume TenisI Dejvis kup: Srbija - Uzbekistan Ko{arka - EP, polufinale

DNEVNIK

07.00 08.40 09.05 11.00 12.00 12.05 13.00 13.05 14.00 16.00 16.35 17.25 18.00 18.30 19.05 20.05 21.00 23.10 23.45 00.15 02.00

07.00 09.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 15.45 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 00.00 01.45 02.00

Dora istra`uje Vodi~ za roditeqe Film: Barbi kao Zlatokosa Hitna 94 Vesti za osobe o{te}enog sluha Hitna 94 Vesti B92 Uve}awe: Emisija o zdravqu Veliki Brat, zagrevawe Vesti B92 Potraga Veliki Brat, veliko spremawe Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: U {etwi sa zverima Vesti B92 Jelen top 10 Qudi sa Menhetna Film: @ivot je lep Vesti B92 Patrola Film: Pra{ina Jelen Top 10

Jutro sa Ne{om Risti}em Napu{teni an|eo Vikend vizija Siti ^itaj izme|u redova @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Seqaci Siti Film: Helboj Magazin in Nacionalni dnevnik Kad na vrbi rodi gro`|e Farma Film: Divqe strasti Siti Film: Posledwi osvetnik

Kejt Tod

Idemo uìvo (Hepi, 10.00 i 15.00) 06.30 Henrijeve zanimqive ìvotiwe 06.55 Pokojo 07.15 Rori 07.40 Meda Rupert 08.05 Kliford 08.30 Mala princeza 08.50 Henrijeve zanimqive ìvotiwe 09.35 Lizi Mekgvajer 10.00 Idemo uìvo 10.25 Viva piwata 10.55 Spajder rajderi 11.45 Konan 12.40 Film 14.05 Kalamiti Yejn 14.30 Feniks i tepih 15.00 Idemo uìvo 15.45 Top {op 16.00 Akvantura 16.55 Lizi Mekgvajer 17.20 Film

Ako do|e do promene termina odigravawa utakmice u kojoj igra Srbija, program izgleda ovako 20.19 Svet sporta 20.52 Ko{arka - EP: polufinale 2, prenos 22.50 Evropa i Srbi 23.24 Fudbal - Jelen super liga 23.40 Fudbal - Premijer liga9 Vest Hem - Liverpul 01.20 Vrele gume 01.50 Tenis: Dejvis kup: Srbija - Uzbekistan 03.00 Ko{arka - EP, polufinale 1. 04.30 Ko{arka - EP, polufinale 2.

06.00 Glas Amerike 07.00 Qubav za sva vremena 08.00 Svi vole Rejmonda-omnibus 10.00 Za dobar dan 13.00 Dok. serija nedeqe 14.00 Vesti 14.15 Film: Dom za ve{awe 16.00 Slike `ivota 17.00 Qubav za sva vremena 17.55 Vesti 18.35 Present 19.00 Slatka moja 19.30 Beli svet 20.00 Yordan 21.00 Film: Otpisani 23.00 Zaustavno vreme 23.30 Film: Proces i kazna 22 01.00 No}na program erotski film: Krug strasti 03.00 Glas Amerike 03.30 Doma}a muzika 04.30 Film: Proces i kazna 22

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iu, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije. 07.30 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Nemi svedok, 12.00 Izazov istine, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Od Tokija do Milvokija, 15.00 @ivot je to, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subota popodne, 20.00 Slavni parovi, 21.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 22.00 Biqana za Vas, 23.00 Dok. film, 01.00 Tok {ou.

Ogwen Amiyi} i Aleksandra Jeftanovi}

Farma

Ve~eras u rijaliti {ouu „Farma” grupa poznatih li~nosti dolazi na seosko imawe bez struje i vode. Voditeqi }e biti Ogwen Amiyi} i Aleksandra Jeftanovi}. (Pink, 21.00)

18.30 18.55 19.30 19.55 20.55 21.55 23.55 00.05 00.20 00.50 01.20 02.20 04.35 05.05 05.25 06.20

Rokaut Telemaster [opingmanija Akvantura Gavran Film Telemaster Vremenska prognoza Fritajm Sve {to treba da znate Rokaut Film Fritajm [opingmanija Gavran Vremenska prognoza

12.00 Paor, 13.00 Kviz: Poziv za dobitak, 14.30 Politi~ki tok {ou: O~i u o~i, 15.00 Film, 16.30 Yuboks, 17.30 Druga strana medaqe, 18.00 Ko te {i{a, 19.00 Info 2, 19.30 Pingvini osvetnici, 20.00 Film, 21.30 Fle{, 22.00 Put vina, 22.30 Ko te {i{a, 23.15 Kviz: Poziv za dobitak. 08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

subota19.septembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

KOVA^I^KI KOSMOS ZUZANE HALUPOVE

Pi{e: Milica Kosenko-Ma{irevi}

Rozario Doson

Dobro do{li u yunglu Kako bi re{io dug prema mafija{u Biliju Vokeru, biv{i ugostiteq Bek mora da ode u Brazil i prona|e Bilijevog neodgovornog sina Trevisa. U Amazonu mu to nikako ne}e biti lak posao… Uloge: Dvejn Yonson, [on Vilijam Skot, Rozario Doson Re`ija: Piter Berg (Nova TV, 20.00) 07.40 08.40 10.05 10.30 10.55 11.20 12.20 13.10 14.45 15.35 16.55 17.05 17.50 19.15 20.00 21.45 23.25 01.10 04.00

08.00 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Ezo TV Nova lova Majstor Bob Vinks Dora istra`uje, crtani U sedmom nebu Smolvil U 3.10 za Jumu, film Nad lipom 35 Mumija, film Vesti Kod Ane, kulinarski {ou Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Dobro do{li u yunglu, film Narednik Bilko, film Okrutan i netipi~an, film Po{tar, film Kro Kop - Dos Santos, prenos

Raj na zemqi Impresionisti Telo… Hitlerova porodica – u senci diktatora Patrik Potraga za Severozapadnim prolazom Turnir Genije fotografije Poglavice Raj na zemqi Impresionisti Misterije mumija iz mo~vara Adolf i Eva Viktorijino carstvo Nedeqa kada su izabrali papu Klondajk: Potraga za zlatom Kutije Stenlija Kjubrika Poglavice Raj na zemqi Impresionisti Misterije mumija iz mo~vara

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Ek{n men Tali~ni Tom Ek{n men Tali~ni Tom Ek{n men Niko Pop Zvezda Kung fu fudbaleri Vi{e od igre Moja zamena Pod pritiskom Tri boje - plava F.S.I. Pri~a o Moneli

06.00 07.45 09.10 10.50 12.10 13.50 15.15 16.50 18.15 20.05 21.45 23.15 00.45 02.20 04.15

10.000 godina pre nove ere Doktor Dulitl Plove}i bar 2 Reanimacija A poslovi odlaze Autoput 30 Kit Yon Taker mora da umre 10.000 godina pre nove ere Poluprofesionalac Tamna voda @elim Kendi Unakrsna vatra Pukotina Drakula 2000

08.11 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Bravados, film 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.15 Prizma 14.00 Duhovni izazovi 14.30 Jelovnici izgubqenog vremena 14.55 Reporteri – izbor 15.55 Evromagazin 16.40 Hrvatska kulturna ba{tina 16.55 Doma}i dok. film 17.45 Svirci moji 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.10 Popust na koli~inu 2, film 21.45 Filmski vikend s Melom Gibsonom: Ucena, film 23.50 Vesti

06.00 07.00 09.00 11.00 14.00 16.00 18.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Dodir an|ela Pomorska patrola Advokatova kazna Sudija Ejmi Ukradena nevinost [anaja Advokatova kazna Zakon i red U dubini Zakon i red Nevestinska groznica Dodir an|ela

07.45 09.20 10.05 10.50 11.15 11.55 12.50

Heroji iz strasti Astro boj, crtani Ulica Sezame Keni, morski pas Ben 10, crtani Tajna ~okolade Talasi Havaja, rijaliti drama Moj pas Skip, film Jedno divno leto, film Kobne strasti, film Zvezde ekstra: Najve}e zvezdane zarade Diskaveri: Morski psi, dok. serija Hari Poter i zato~enik Azkabana, film Spaseni, film Dan posle sutra, film Pla}enici, film

13.15 14.50 16.30 18.00 19.05 20.00 22.10 23.50 01.50

Spaseni

Pajper Perabo

Popust na koli~inu 2 U porodici trenera ragbija Toma Bejkera i wegove `ene pisca Kejt {to{ta je novog me|u wihovo dvanaestero dece. Wihova k}erka Lorejn je maturirala i sprema se na fakultet, dok je najstarija Nora pred poro|ajem… Uloge: Stiv Martin, Eugen Levi, Boni Hant, Pajper Perabo Re`ija: Adam [ankman (HRT 1, 20.10)

Meri je dobra hri{}anka koja poha|a dobru {kolu zajedno sa svojim prijateqima hri{}anima Hilari Fej i Merin de~ko Din. @ivot joj se ~ini savr{enim sve dok jednog dana ne sazna da je Din zapravo homoseksualac… Uloge: Yena Malon, Mendi Mur, Mekoli Kalkin, Patrik Fugit Re`ija: Brajan Daneli (RTL, 22.10)

00.15 Filmski maraton: Ratnici s planine, film 01.35 Filmski maraton: Ubica suznog oka, film 03.15 Reporteri – izbor 04.05 Hrvatska kulturna ba{tina 04.20 Svirci moji 05.05 Oprezno s an|elom

07.00 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 07.25 Vreme je za Diznija: Legenda o Tarzanu 07.50 Na kraju ulice 08.20 Leo za decu 08.45 Sportske igre mladih 09. 09.00 Parlaonica 09.55 Proslava 800-te godi{wice fraweva~kog reda, prenos 11.40 Briqantin 12.30 KS automagazin 13.00 4 zida 13.35 Gara`a 14.40 Tenis, Dejvis kup - polufinale: Hrvatska - ^e{ka, prenos 17.45 Hokej na ledu: Medve{~ak - Olimpija 18.20 Ko{arka - EP: polufinale: [panija - Turska/Gr~ka 20.05 Volim fudbal 00.05 No} u pozori{tu 01.30 Vip muzi~ki klub LP

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 17.50 20.00 22.50 00.50 02.20

Put samuraja Ratni~ka klasa Kada smo bili kraqevii Momci sa Zapada U dometu Radoznali susedi Doktor Detroit Bra}a Bluz 2000 Hrabro srce Put samuraja Devoja~ki posao Pi{~eva blokada

07.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

@ene fudbalera Muzika `ivota Razbija~ Prsten Nibelunga, 1. deo Seksualno ~udovi{te Praznina Nulta ta~ka obru{avawa Udri vraga

Yena Malon

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50

22.50 23.45 00.40 01.40

Majami ink Opasan lov Vrhunsko graditeqstvo Diskaveri projekat Zemqa ^uda Azije koja je ~ovek napravio Napravi prototip Razotkrivawe mitova Pametwakovi} Razorna laboratorija Kako stvari rade Kako se pravi? Diskaveri projekat Zemqa Vrhunsko graditeqstvo Ameri~ki hotrod automobili Ameri~ki ~operi Limarska radionica Trgovci automobilima na putu Crno zlato Ros Kemp o bandama U zatvoru u inostranstvu Uni{tavawe!

08.30 08.40 10.00 11.45 11.55 13.00 14.00 15.00 16.00 17.30 19.00 21.15 22.15 01.00

Fudbal Biciklizam Ski skokovi Fudbal Formula 2 Ski skokovi Trke automobila Biciklizam Biciklizam Rukomet Stoni tenis Rvawe Borila~ki sport Biciklizam

12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55

Dragoceni saveti Jana Sokola va{oj ku}i nalazi se vredna biblioteka – Po{to smo se odselili od Halupovih, ponovo od preko hiqadu kwiga. Neke od wih su sam po~ela da vezem za novac. Vezla sam najlep{e retke i stare. Nekoliko biblija na slomarame u selu. U crkvi se uvek znalo koje devojke va~kom, {tanpanih goticom, poti~e iz XVII i nose Halupkine marame. Navezla sam mnogo maraXIX veka. A to je tek samo deo. Kwige stalno kuma pa sam mustre po~ela i sama da izmi{qam. Lepujete? po sam znala i da slaèm boje, naro~ito na{e pla– Danas mogu sebi da dozvolim da kupujem kwige. ve slova~ke. I nikad ne àlim da za dobru kwigu dam novac. „Kova~i~ki oktobar“ je prvi put prire|en 1952. Najvi{e volim da kupujem stare verske kwige. I godine i od tada se organizuje svake godine. Te gouvek kupujem one {tampane na slova~kom jeziku. dine je bilo ta~no 150 godina od dolaska Slovaka Wih mi nabavqaju Cigani. êsto su {tampane gou Kova~icu. U Domu kulture su se tada prvi put zaticom, ali to mi ne smeta jer sam i goticu nau~ijedno pojavili kova~i~ki slikari. Izlagali smo la. Me|u ovim kwigama imam dosta i duhovnih pezajedno. Oni su na zidovima izloìli slike, a nas sama koje su se pevale jo{ pre dvesta godina, a pe~etrdeset èna je na stolovima ispod slika izlovaju se i danas. Sigurno imam vi{e od 150 kwiga ìlo svoje ru~ne radove. Znala sam kako svako od verskog sadràja. Ovaj red „Svetih pesama“ koje se na{ih slikara radi, prepoznavala sam im slike. pevaju na Veliki petak pripadao je mome ocu. Kao Uvek sam najvi{e volela Palu{kine slike. U se{to i sami vidite, ove stare kwige su sve okovane bi sam uvek mislila da bih i ja mogla da slikam. i lepo ukra{ene, a na sredini imaju metalnu ~a{u ili krst. A znate {ta to zna~i? To zna~i da svako za ìvota mora da ispije ~a{u gor~ine, ili da nosi svoj krst. Kupujem i nove romane. Akviziteri me ~esto obilaze a, kao {to vidite, imam dosta kwiga i iz umetnosti. Imam dosta kwiga i o naivnoj umetnosti, i to najvi{e onih koje su kod nas {tampane. A tu uvek pi{e i o meni. Posledwa ovakva kwiga koju sam kupila {tampana je u Japanu. U woj je predstavqeno samo nekoliko jugoslovenskih naivnih slikara i me|u wima sam i ja. Tu sam najvi{e zastupqena slikama koje radim po bibliji. Kada ste po~eli da Galeriji poklawala samo najboqe slike slikate? Sama sam sebi govorila da }u poku{ati kada za to – Kad sam bila mala, ~ula sam od oca da postoje budem imala vremena, ali tog vremena nikad nisam slikari koji slikaju slobodnom rukom, ili, kako je imala. Sada shvatam da mi je bilo te{ko da se odjo{ rekao, koji slikaju „iz glave“. Ja sam tada mnolu~im na tako ne{to, za mene novo i nepoznato. go èlela da vidim ~oveka koji slika „iz glave“, Jednog dana sam se ipak odlu~ila pa sam na papiali o tome oca nisam smela ni{ta vi{e da pitam. ru uradila dva crteà koje sam obojila vodenim Uvek je postojalo ne{to u meni {to me je vuklo bojama. Odnela sam da ih pokaèm Janu Sokolu. slikawu, ne{to {to me je iznutra teralo da sliSokol je bio dobar ~ovek i obradovao se mom pokam. Kad sam se udala i oti{la da ìvim kod Ha~etku. Rekao mi je da to nije lo{e, ali da ne treba lupovih, nacrtala sam po da radim vodenim bojama zidovima {tale krave i nego uqem na platnu. PoKad nam se jednom prilikom kow kowe. Kad nam se jednom kazao mi je kako se radi prilikom kow razboleo, uqem. Cenila sam wegorazboleo, do{ao je veterinar do{ao je veterinar da ga ve savete pa sam ga posluda ga pregleda, ali je vi{e gledao pregleda i dok je bio u {ala i napravila prve u moj crte` na zidu {tale nego {tali, vi{e je gledao u slike. A tada su u Kovau bolesnu ìvotiwu, {to je moj crte` nego u bolesnu ~icu do{li qudi iz Gaìvotiwu, {to je Adamolerije naivnih slikara Adamovog oca mnogo naqutilo vog oca mnogo naqutilo. iz Svetozareva. êkala O meni su pisali i da sam nekoliko sati na sam po~ela da slikam zato {to nemam decu i da ulici wihova kola i sve sam cipele pogubila trzbog toga i slikam decu. A to nije tako, slikala ~e}i da ih stignem. Kupili su mi tri slike. To je bih ja u svakom slu~aju. Sigurno je da bih pored debilo prvi put da mi neko kupi sliku i mojoj radoce imala mawe vremena za slikawe, ali sigurno je sti nije bilo kraja. Za pare koje sam primila nabada bih i tada slikala... Ja bih svoju decu {kolovavila sam odmah boje i platno. la, nikako ne bih dozvolila da ostanu u selu i da Kako su vas, kao po~etnika, primili ve} uvelirade zemqu. @ao mi je {to mene nisu {kolovali. ko afirmisani kova~i~ki slikari, a i samo selo? Otac je hteo da me po{aqe u Pan~evo da se daqe – I jedni i drugi su me primili dobro. Slikari {kolujem, ali moja je majka bila iz seqa~ke porosu me odmah prihvatili da s wima izlaèm. Bio je dice i nije htela na to da pristane. Rekla je: „Ko to „Kova~i~ki oktobar“ 1964, koji }u uvek pamtibi se oènio s wom kad postane gospo|a, kad su ovti. Bila sam tada jedina èna u grupi. Od 1964. de u Kova~ici svi momci seqaci?“ stalno izlaèm sa slikarima iz Kova~ice, i u seGodine 1952. prvi put je organizovana izlo`ba lu i na drugim mestima gde Galerija organizuje iz„Kova~i~ki oktobar“. Jo{ tada, na samom polo`be. Svake godine sam davala najboqu sliku, ~etku, po~eli ste i vi da izlaète, istina, douvek onu koju uprava sama izabere, jer sam smatrasta dugo samo narodni slova~ki vez? la da tu treba da ostanu najboqe.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota19.septembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Mo`ete biti zadovoqni jer se finansijska situacija popravqa. Tra`ite, radite, aktivni ste oko prodice i uku}ana, jo{ uvek s istim entuzijazmom. A partner je u nekim svojim poslovima i fazama.

BIK 20.4-20.5.

Va{a predivna Venera u znaku kraqevskog Lava doprinosi glamuroznom nastupu i utisku koji ostavqate, pa i romantici, kreativnosti. Znate da vrednujete sebe i prave vrednosti. Emotivno zadovoqstvo.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

19. septembar 2009.

Budite strpqivi, ali i daqe radoznali. Neke stvari }ete privesti kraju na sopstveno zadovoqstvo. Izlasci i susreti su intelektualno obojeni. Imate podr{ku jedne ènske osobe i dobru saradwu. Mesec je uplovio u vazdu{ni znak Vage, pa biste sve da shvatite i razumete. Kada su emocije u pitawu, to ba{ i nije neizbe`no. Oslu{nite radije svoju intuiciju. Moète investirati u svoj dom i umetnost. Subota je po~ela udvoje, pa }e se tako i nastaviti. S partnerom postiète savr{en sklad, ponekad neobja{wiv, nestvaran. Poslovna situacija zahteva od vas da budete vizionar na duge staze. Bilo da radite ili ne, nemojte ra~unati na druge, ve} iskqu~ivo na sebe i svoje sposobnosti, rad i trud. Verujte u sebe kao nikad ranije, jer vas i to odràva u stawu uspeha i satisfakcije, i pored te{ko}a.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

U va{em znaku je emotivni Mesec, koji vas boji romanti~nim bojama, zbuwuje svojom igrom i ~ini nesigurnima. Te{ko da }ete doneti neke ozbiqne odluke, ali }e zato partner imati uticaja na vas.

[KORPION 24.10- 23.11.

Neke strasti su se sti{ale, krenule ve} svojim tokom, pa datu situaciju mo`ete sagledati realnije. Sve polako te~e svojim tokom, a vi znate {ta vam je ~initi. Deca i porodica su prioritet.

STRELAC 24.11- 21.12.

Imate dobru komunikaciju s prijateqima, ali lo{iji odnos s partnerom. Od vas se stalno ne{to tra`i i o~ekuje, pa nemate vremena da se posvetite sebi. Sport bi vam dobrodo{ao ovog vikenda.

JARAC 22.12-20.1.

Ako ste i danas obuzeti poslom, ~uvajte se nervoznih situacija. Na radnom mestu mo`ete primiti nove i otpustiti neodgovorne saradnike, sklopiti dugoro~ne ugovore. Radije putujte, {etajte.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Tro{ite se mnogo vi{e no {to bi trebalo. Ovo vreme neizvesnosti vam odgovara na izvestan na~in, jer umete da se prilagodite i sna|ete, vo|eni ~udnim impulsima i putokazima koji li~e na muwe i gromove.

RIBE 20.2-20.3.

Qubavne emocije i strasti gore punim `arom, {to predstavqa dodatni stimulans za rad i uspeh. Mawe pri~ajte, vi{e }utite, da biste ~uli ti{inu koja govori hiqadu jezika srca. Dobar je odnos s decom.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Pro{la test Veza najpoèqnijeg holivudskog neèwe Xorxa Klunija sa voditeqkom italijanske televizije Elizabetom Kanalis postaje sve ozbiqnija, {to je potvrdio i wegov dobar prijateq, glumac Met Dejmon. Ovog leta Klunija su u wegovoj vili na jezeru Garda posetili Met i wegova supruga Lucijana Bozan Baroso i odu{evili su se Elizabetom, koja je, ina~e, biv{a manekenka. - Elizabeta je predivna osoba i usre}uje mog prijateqa, a nakon na{eg zajedni~kog druèwa pro{la je moj test - kroz smeh je izjavio Met. O kakvom se testu radi, jo{ uvek se ne zna, ali slutimo da }e se to uskoro otkriti.

RAZVEDRAVAWE

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 25 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 20 Ni{

Evropa Madrid

NOVI SAD: Ujutru razvedravawe uz du`e sun~ane periode tokom dana i toplije vreme. Vetar slab severni. Pritisak iznad Rim normale. Temperatura od 15 ujutru do 27 stepeni po podne. London VOJVODINA: Suvo uz razvedravawe i du`e sun~ane periode. Umereno obla~no bi}e ujutru na jugu, a u ostalim delovima VojvoCirih dine toplije. Vetar slab severni i isto~ni. Pritisak iznad normaBerlin le. Jutarwa temperatura 12, a maksimalna 27 stepeni na severu. SRBIJA: Na severu suvo i sun~ano, a u ostalim krajevima proBe~ menqivo obla~no i ki{ovito. Obla~nost se preme{ta ka jugu, pa Var{ava }e do}i do razvedravawa i u centralnim predelima. Vetar slab severni i isto~ni. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura Kijev 12, a maksimalna 27 stepeni. Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ svugde sun~ano i prijatno toplo vreme. Do ~etvrtka umereno toplo i preteOslo `no sun~ano u celoj zemqi. U Pomoravqu i Podunavqu duva}e umeSt. Peterburg ren jugoisto~ni vetar.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e biti povoqnije, pa }e se ve}ina hroni~nih bolesnika ose}ati boqe. Meteoropatske reakcije jo{ uvek su mogu}e u isto~nim delovima zemqe, ali }e biti izra`ene u bla`oj formi.

VIC DANA

24 25 22 21 22 22 18

Do{ao Perica u vojsku. Narednik postroji vojnike u ~etu, ali neko se pomerio. Narednik pita ko se to pomerio, a Mujo odgovori: - Zemqa. - Ko je to rekao, da ga i{amaram - pita narednik. - Galileo Galilej - ka`e Perica.

SUDOKU

13 18 15

Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

5 7

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

144 (4)

Slankamen

200 (4)

Apatin

227 (11)

Zemun

238 (-10)

Bogojevo

220 (14)

Pan~evo

264 (-12)

Smederevo

450 (-12)

Ba~. Palanka 209 (13) Novi Sad

182 (10)

Tendencija stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA 165 (0)

S. Mitrovica

15 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

237 (1)

Beograd

190 (-10)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

186 (1)

NERA

-67 (-1)

Tendencija stagnacije

Kusi}

3 4

8 9

N. Kne`evac

Hetin

60 (0)

TISA

9 2

8 26 (0)

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 7

Re{ewe iz pro{log broja